1. Pojmovno razgraničenje termina: organizacija, organizator, produkcija, producent, menadžer, marketing
POZORIŠT Pozorište je staroslovenska reč koja je prvobitno značila mesto gde se nešto nalazi ili zbiva, npr. mesto za izvršenje smrtne kazne ili neke druge radnje. Od 11.veka to je, najčešće, mesto gde se glumi Pozorištu odgovara grčka reč théatron
T!T!R (grč. (grč. théatron ! pozorni"a# pozorište, kazalište kazalište (zgrada# pozorišna predstava predstava mesto, poprište neke radnje, nekog doga$aja#
&teat &teatar ar etim etimol ološ oški ki poti potiče če od star starog ogrč rčke ke reči reči koja koja znači znači posmatrati /lovenija ! gledališče 0rvatska ! kazalište (naglašava reč,kazivanje /rbija ! pozorište (ističe doga$anje ! pozorje, kao suštinu teatarskog čina * većini savremenih evropskih jezika reč pozorište ima dvostruko značenje) označava i pozorišnu zgradu , ali i kompleks teatarskog ivota koji se u toj zgradi odvija
T!TR!"!# (lat.theatralis ! pozorišni, kazališni# kazališni# fig. slično onome kako se radi na pozorni"i (spe"i%ična poza, govor, gestikula"ija, široki pokreti, a%ektivan, a%ektivan, sračunat na e%ekat, e%ekat, neprirodan, udešen, udešen, izveštačen izveštačen
T!TR$% (lat.theatrum ! pozorište &T!TR$% %$#&I (lat.theatrum mundi ! pozorište sveta, kod starih 'imljana malo pozorište u kome se prikazuju predeli, gradovi i dr. sa pokretnim %igurama T!TRO"O'I(! ! nauka o pozorištu koja sadri dve glavne oblasti ) istoriju i teoriju. * drugoj polovini 1+.v. se izdvaja kao posebna nauka a početkom -.v. počinju da se vrše ozbiljnija teatrološka istraivanja, uporedo sa razvojem pozorišne umetnosti OR'!# (grč.rganon ! oru$e,alatka# naprava,sprava ! oru$e# ranije muzički instrument (otud orgulje# pomoćno sredstvo, sredstvo, član pomagač# pomagač# fiziol. deo jedne ive jedinke j edinke koja ima neku samostalnu %unk"iju fig . predstavnik npr. organ vlasti i sl.# li"e po kome se nešto poručuje ili koje ima za koga da obavi neki posao, predsednik# glasilo, list, časopis koji je predstavnik nekog pokreta, stalea, grupe i dr.
OR'!#IZ!% (grč.rganon, %r.organisme ! ivo biće, iv stvor# "elina, sposobna za ivot ili za neki rad, sastavljena od većeg broja različitih delova (organa od kojih svaki ima svoju posebnu %unk"iju, ali svi zajedno ipak slue odravanju te "eline i stoje u uzajamnom odnosu kao sredstvo i svrha POZORI RIŠ# Š#II OR OR'! '!#I #IZ! Z!% % ! ivi &POZO ivi orga organi niza zam m sast sastav avlj ljen en od više više orga organa na (sek (sekto tora ra koji koji samostalno %unk"ionišu čineći ipak jednu skladnu "elinu
OR'!#IZ!TOR (nlat.organisator (nlat.organisator ! ustrojila", onaj koji (ume da organizuje, ure$ivač, sre$ivač#
1
osnivač (ili tvora" organiza"ije
OR'!#IZ!TOR)*I (nlat. organisatorius ! ustrojilački, ure$ivački, sre$ivački tvorački, stvaralački# koji ima smisla i duha za stvaranje, za organiza"iju
OR'!#IZ!+I(! (nlat.organisatio ! spajanje pojedinačnih delova (organa u "elinu, tako da ta "elina bude sposobna za ivot
OR'!#IZO!TI (%r.organiser ! snabdeti organima potrerebnim za ivot,oiveti# ustrojiti, ustrojavati, stvoriti (ili urediti po izvesnom planu, dati čemu pravilan oblik voj. učiniti neku vojsku sposobnu za ak"iju supr. 23O'4567358795
OR'!#IZO!#( (grč.rganon, nlat.organisatio ! pravljenje, stvaranje organiza"ije OR'!#O'# (grč. organo! predmetak u sloeni"ama sa značenjem)oru$e,alatka,naprava,sprava,oru$ni,napravni, spravni gen ! koren od gignesthai postati, nastati, roditi se, génos poreklo pr. koji je organskog porekla
OR'!#O# (grč.rganon ! fil . pomoćno sredstvo, oru$e# ime kojim su izdavači nazvali logičke spise 5ristotelove, smatrajući ih ::oru$em:: koje pomae da se do$e do istine tj. naučne misli. &5ristotelov ::Organon:: imao je značenje uvoda u %ilozo%iju i sastojao se od delova) ::;ategorije::, ::O sudu i rečeni"i:: , ::5nalitika 7::, ::5nalitika 77::, ::
OR'!#)*I (grč.organiks ! biol . koji je snabdeven organima ili oru$ima, tj. svim onim što je potrebno za ivljenje, rastenje i razmnoavanje ivotinja i biljaka, iv# koji sačinjava ivu "elinu, jedinstven# koji je svojstven ili koji pripada organskim telima, npr. jedan organski prirodan zakon# koji se tiče unutrašnjeg sklopa ili unutrašnjeg ivota# koji predstavlja harmonički sre$enu i za ivot i postojanje sposobnu "elinu, "elinski, "elovit
PRO&$*T (lat.produ"tum ! 1. proizvod, npr. .zemlje, prirode (zemaljski, prirodan proizvod, delo, plod mat. proizvod, iznos koji se dobija mnoenjem# hem. novostvorena sloena materija koja se dobija hemijskim pro"esom . prav. protivnik produ"enta
PRO&$*TI!# (nlat.produ"tivus ! koji proizvodi, proizvodan, bogat, plodan, koji dosta donosi, prinosan#
%ig.plodan, npr. pisa",umetnik
PRO&$*TI#O)T (nlat.produ"tivitas ! proizvodnost, sposobnost proizvo$enja, plodnost, stvaralačaka delatnost &P'O*;<7=65 >2'35 ! berza na kojoj se trguje odre$eneim poljoprivrednim proizvodima i industrijskim prera$evinama
PRO&$*+I(! (lat.produ"tio ! predstavljanje, prikazivanje, npr. nekih veština# trg. proizvo$enje, proizvodnja# proizvod prav. podnošenje dokaza, isprava (lat. produ"tio do"umentorum# dovo$enje svedoka (lat. produ"tio testium &P'O*;87O67 <2'?76 ! prav. rok u kome jedna strana treba da donese dokaze poz. termin u kome treba da krenemo (od...do - rok u kome treba da se uradi neki posao. !u pravnom smislu rok za donošenje dokaza. !u pozorištu period u kome se radi predstava. atumski odre$ene sve %aze projekta na vremenskoj liniji (mizans"enske probe, čitaće probe. /ve se piše u dnevnik da bi se zalo kada, kako i zašto treba da se odradi taj posao. *vek treba ostaviti slobodno par dana u rasporedu za nepredi$ene okolnosti.
PRO&$+#T (lat.produ"ens koji proizvodi, proizvodan ! 1. svako li"e koje svojim radom nešto proizvodi, proizvo$ač, radnik, %abrikant, poljoprivrednik (supr. konzument . prav. li"e koje dovodi sudu svedoke ili podnosi dokaze,isprave i sl.
PRO&$+IR!#( (lat.produ"ere ! izvoditi, prikazivati, pokazivati, iznositi na videlo, izlagati# proizvesti, proizvoditi, izra$ivati, graditi# ra$ati# donositi prihod
PRO(*!/T! (nlat.proje"tus ! plan, na"rt, ski"a# predlog (u pozorištu se tiče reperotara, šta i kako će se raditi nakana, namera
PRO(*TO!TI (lat. proji"are ba"iti pred ! na"rtatai, praviti na"rt ili plan, predstavljanje na nekoj površini ili ravni, praviti projek"iju
%#!&0R (eng.menager ! nadzornik pozorni"e, reditelj, reiser# tehnički upravnik ili direktor u engleskim %abrikama# poslovo$a, prire$ivač, npr. neke sportske utakmi"e, javne priredbe i sl. &%#!&0R-PRO&$+#T ! organizuje proizvodnju umetničkih dela &%#!&0R PRO&!( ! organizuje di%uziju dela i posredništvo (organizuje predstave, turneje, kon"erte, izlobe, prodaju knjiga ili ploča... @
&%!R*TI#'-%#!&0R ! upravlja i podstiče anima"ione delatnosti (in%orma"ija, propaganda, anima"ija u uem smislu kao i re"ep"iju dela (komunika"iju sa publikom, neposredni kontakt publike sa umetničkim delom &%#!&0R PRO'R!%! ! revitalizuje kulturna dobra, njihovu zaštitu i prezenta"iju javnosti &)T!' %#!&0R- inspi"ijent, vodi predstavu, opremljen je tehnikom za komuni"iranje i daje znake za početak predstave. 7ma dva pomoćnika! rekvizitera i su%lera. & +O%P!# %#!&0R- direktor trupe, turneje, odgovoran je za %inansije i isplate.
%#!&0%#T ! upravljanje, vo$enje, veština, umešnost, pro"es rukovo$enja, kreiranje, odravanje !jedna od tehnika upravljanja# pro"es kreiranja i oravanja uslova u kojima se moe postići odre$eni "ilj %!R*R (%r. marAueur ! onaj koji belei pogotke kod bilijara# kelner u gostioni"ama koji belei pića i jela što se iznesu iz kuhinje, beleač, zabeleivač# mašina za udaranje iga poz. ?5';7'5< mizans"en ! koristi reditelj u probama
%!R*R O$T- ;ada se %luros"entnim traka označava ulaz na pozorni"u sa leve i desne strane. %!R*T trište, pazar, pija"a, potranja
%!R*TI#' (eng.marketing !jedna od produ"entskih tehnika# veština plasmana proizvoda# 1BC-. u =ebsterovom rečniku se pojavljuje u značenju akta kupovine trg . izraz kojim se obuhvataju sve odluke i mere koje se preduzimaju u okviru preduzeća radi najboljeg plasmana robe
2"O+*I#'- pro"es pozi"ioniranja glumačkih pokreta na probi# markiranje pokreta (mizans"ena# obeleavanje gde ko stoji na mizans"enskoj probi O'4567358795 ! 1. kao institu"ija (::imeni"a::# okruenje gde se upravlja ... sistem sastavljen od različitih resursa koji obavljanjem nekih aktivnosti stvara neku vrednost za pojedin"e iDili grupu# mogu biti društvene,političke i ekonomske. . pro"es (::glagol::# podpro"es menadmenta ... ure$enje, uskla$ivanje i vo$enje sveukupnih odnosa u nekom pro"esu, radi najuspešnijeg ostvarivanja nekih "iljeva. ?265E?26< ...pro"es upravljanja odre$enim poslovima, poduhvatima ili sistemima, radi e%ikasnijeg postizanja zajedničkih "iljeva ... posebna grupa ljudi čiji je posao da upravljaju izvršavanjem poslova i zadataka koje obavljaju drugi ljudi, radi e%ikasnog postizanja predvi$enih, zajedničkih "iljeva ... posebna naučna oblast koja se bavi istraivanjem problema upravljanja odre$enim poslovima, poduhvatima i sistemima
3. %I)I(! POZORIŠT! ;ada razmatramo ulogu pozorišta u kulturno!umetničkoj s%eri, tada ak"enat treba staviti na misiju koju pozorište ima me$u ljudima podstičući, oplemenjujući i humanizujući ih. F
Pozorišna umetnost stvara posebnu i4uziju) ona prenosi u neko drugo psihičko stanje da osećamo i shvatamo ono što do tada nismo osećali.
2G2H;2) Pozorište treba da obrazuje i vaspitava. Pozorište ima autonomni stats stvaranja.
O)O2#O)TI POZORIŠ# &"!T#O)TI
I
Pozorište predstavlja poseban medij koji u sebi integriše druge umetnosti (muzičke, rediteljske, likovne!s"enske, knjievnost... u jedan poseban s"enski jezik. /ve te elemente objedinjuje ljudski %aktor bez koga nema pozorišta. 3bog tog skupa umetnosti, pozorište je 6inkretičko-tj raznovrsno. Pozorište je i 6intetičkoko. 5G2<,74'2...,*?2<6O/< 4O=O'5, J7G?/;5 7 ;O?P79*<2'/;5 *?2<6O/<
9. POZORIŠ#! OR'!#IZ!+I(! Pozorišna organiza"ija je delatnost kojom se utvr$uju odnosi u institu"iji, %unk"ionisanje svih njenih delova i organiza"ija strukture. Organiza"ija obuhvata planiranje, in%ormisanje i upravljanje. Pojam organiza"ija je podloan promenama u zavisnosti od prodručja i aktvinosti (da li je reč o projektu ili prodaji karata! sve se drugačije organizuje. Podela rada je osnovni organiza"ioni oblik i dovodi do povećanja produktivnosti ali to u pozorištu nije sasvim primenjivo (proba gluma"a, proba reije! ne moe da se podeli Teorija organizacije je adaptivna!spada u morene teorije, zato što ustanova ima mogućnost da preuzme teoriju koja joj odgovara. Postoje klasična teorija organiza"ije, neoklasična teorija organiza"ije, moderna teorija organiza"ije i projektna organiza"ija.
;G5/7K62 <2O'792 ;lasični pristup teoriji organiza"ije koči produktivnost. Ona je izraena u više varijanti, kao
Jrederi" L.
0enri JaMol ! 5?767/<'5<7=65 <2O'795 *P'5=G95695
;renuo je od uprave ka proizvodnji. elatnost preduzeća se deli nanezavi6ne 6ektore ) tehničku (proizvodnja i tehnologija komer"ijalnu (nabavka,prodaja,razmena %inansijsku (optimalna upotreba kapitala zaštitnu (imovine i osoblja računovodstvenu (troškovi, stanje imovine i statistika admini6trativnu (planiranje, organizovanje, komandovanje, koordina"ija i kontrola 8eline %unk"ioniše posredovanjem administrativnog sektora koji se koristi kodeksima 1 principa) podela rada autoritet (davanje naloga i traenje poslušnosti dis"iplina, kao suština poslušnosti podčinjavanje pojedinačnih interesa opštim interesima hijararhija nagra$ivanja stalnost zaposlenih
?a Leber ! ?O2G >7'O;'5
62O;G5/7K62 <2O'792 (me$uljudski odnosi u organiza"iji 6eoklasična teorija organiza"ije pokušala je da otkloni nedostatke klasične torije tako što uvodi ljudske odnose u organiza"iju. Predstavni"i) ?aj, 'otilsberger. ;ompleksniji i humaniji stav o ulozi čoveka u organiza"iji. 7strauju se potrebe i motiva"ije ljudi.
?O2'62 <2O'792 (teorija o ponašanju u organiza"iji ;ris 5rgiris ! jedan od preteče moderne teorije organiza"ije Organiza"ija je otvoreni sistem sa unutrašnjim energetskim pro"esima i korigujućim mehanizmom povratne sprege. 8entralni %okus je vezan za psihološku energiju koja je izraena u ljudskim potrebama i ponašanjima. Prioriteti moderne teorije organiza"ije) 6trategij6ko delovanje me$usobna povezano6t i veze pojedinačnih delova organiza"ije uzajamno de4ovanje i prilago$avanje Pri tome, interak"ije u organiza"iji su preteno dinamičkog karaktera sa većim brojem zavisnih činila"a. Organiza"ija počinje tokom pro"esa rada i odvijanja in%orma"ionog pro"esa, ugra$enog u komunika"ione veze odre$ene organiza"ije. * tim rela"ijama kreću se i de%ini"ije organiza"ije kao sistema. /tevan ;ukoleča ! sistem je skup (kompozi"ija elemenata (delova čiji me$usobni odnosi počivaju na odre$enim zakonima ili prin"ipima C
?iroljub ;lajić ! organiza"ioni sistem je skup različitih %unk"ionalno povezanih elemenata u okviru "eline za postizanje nekog "ilja izme$u kojih postoje odnosi) so"iološke, materijalne i energetske prirode, pa ga prema tome treba proučavati "elovito sa društvenog, proizvodnog i tehničkog ili sveukipnog so"iotehničkog aspekta.
P'O92;<65 O'4567358795 Projektna organiza"ija bila je u prvo vreme prisutna samo u naučno!istraivačkom radu. PRO(*!T je "elovit poduhvat čiji je "ilj utvr$en i kome su date opšte krakteristike. Organiza"ija koja će nam omogućiti njegovo izvršenje naziva se projektna organiza"ija. 5 projektni menadment (proje"t management upravljanjem projektom. Pojekta organiza"ija je deljenje poslova na na više zadataka. Potrebno je da se utvrde odre$eni zada"i i da se %ormira ekipa. /vakom projetu se daje zasebna grupa stručnjaka. 6jena osnovna karakteristika je tim6ko (ekipno delovanje "elokupne organiza"ije 2%ikasnost projektne organiaz"ije zavise od stava saradnika, njihovog ponašanja i motivisanosti, me$usobnog delovanja, komuni"iranja i grupnog sadejstva, kao i pravilne kontrole nad radom. 3a svaki projekat utvr$uje se) ci4j koji se eli postići, programski zadaci, raspoloivi re6ur6i i vremenski rok završetka radova na priojektu. * projektnu organiza"iju uvode se elementi matrične organizacije ! grupisanje stručnjaka u okviru spe"ijalizovanih jedini"a za izvršenje odre$enih zadataka. Oni su za to vreme članovi projektnog tima. O'4567358795! P'O*;8795 kao veština znači uskla$ivanje svih posebnih odnosa kao i kontrolu.
. OR'!#IZ!+IO#I #IOI 1/ Oragizacija pozori8ta kao ce4ine Organizacija rada 6vakog 6ektora i individue. ramsko pozorište ima organiza"iju umetničkog, tehničkog i administrativnog sektora u koji spada i marketing, iako bi trebalo da bude odvojen, F.sektor. /vakog -. u mese"u radi se koordina"ija umetničkog sektora ( uskla$uje se raspored gluma"ima, dolaze sekretari iz različitih pozorišta. * tehničkom sektoru ljudi moraju da se usklade!rad na s"eni, prenošenje, montiranje s"ene. 7ndividua! svaki gluma"i ima svoj zadatak.
9/ Organizacija prikazivanja pred6tave i ponav4janja po6tignuti7 umetnički7 domena /vaka predstva je drugačija. /vaki put je u drugačijim okolnostima) mesto, vreme, psihologija izvo$ača, druga publika itd. / Organizacija animiranja, o5ave8tavanja i dovo;enja pu54ike u pozori8te i4i od4a6ka umetničkog an6am54a ka pu54ici/ Q ?arketing mora da radi prema zahtevima publike.
!%$"TI&I)+IP"I#!R#O)T I OR'!#IZ!+IO#I PRO2"%I
POZORIŠT!?ultidis"iplinarnost odre$uje tehničko!tehnološki pro"es rada pozorišta. /tvaranje u pozorištu je multidis"iplinarnog karaktera, sastavljeno je iz više dis"iplina (knjienost!poezija, drama# muzika!svi mogući obli"i# likovne umetnosti, primenjene, arhitektura, dramske umetnosti... Pozorišna predstava je "elovito i autohtono delo komponovano od velikog broja različitih delova.
<. +I"(I I Z!&!+I POZORIŠT! )T!T$T ! svako pozorište ima svoj lični broj i po tome se zna delatnost pozorišta. /vako pozorište ima različite "iljeve i zadatke, Oganiza"iona %orma i projektna organiza"ija de%iniše se statutomR /vaki sektor ima svoja pravila rada koji su u statutu. * brojnim normativnim aktima pozorišta, izme$u ostalog de%inisani su i njegovi "iljevi i zada"i. Oni bi trebalo da budu donešeni kao plod dogovora a ne jednostrano šablonski. * suštini kod svih pozorišta su "iljevi i zada"i deklarativno izraeni u uvodnom de4u 6tatuta i oni su uglavnom i6ti) razvijanje pozorišne kulture prikazivanje predstava i drugih programa, na visokom umetničkom nivou podizanje estetskog ukusa gra$ana stvaranje nove publike razvijanje savremene domaće dramaturgije
*O#+PT OR'!#IZ!+IO# )TR$*T$R POZORIŠT!: Organiza"iona struktura ogleda se u uspostavljanju umetničkog, tehničkog ili administrativnog sektora. /vi sektori moraju da %unk"ionišu zajedno i timski.
1/ )ta4no repertoar6ko pozori8te ! moe biti gradsko i na"ionalno. 6astalo je u prvoj organizovanoj dravi!grčkom polisu. Prilago$avalo se svakom ikruenju. /avremeno repertoarsko pozorište ima dva produk"iona oblika) a/ pov4a8=ena- pro>e6iona4na 5/ nepov4a8=ena!%ormirala se i raspadala 3/ !d 7oc- projektno pozorište. 6ema stalni ansambl ( 3vezdara teatar
?. T@#I* $PR!"(!#(! POZORIŠT% +
*pravljanje pozorištem uključuje izbor optimalnog programa (koliko premijera, projektovanje proizvodnih pro"esa (repertoarska politika, analizu ekonomskog poslovanja, analizu investi"ionih alternativa ( najvanija investi"iona ulaganjau pozorišni projekat, analizu rizika, rezerve (skladištenje opreme za s"enogra%iju i kostime
O)O2# *!R!*TRI)TI* POZORIŠ# OR'!#IZ!+I( Pozorište je multidis"iplninarno. Pozorište ima svoju samostalnost, "elinu. !ramsko delo dobija drugi pojmnovni oblik na s"eni ( drugačije od onog što je pisa" napisao, drugačije se prenosi gledao"u. olazi do trans%orma"ije umetničkog dela. 7dentitet pozorišne predstave je nezavistan.* pozorištu umetnost gubi svoj pojmnovni oblik i postaje samo segment umetnosti. Pozorišni jezik i tekst su identični ali na s"eni postaju drugačiji.
OR'!#IZ!+IO#! )TR$*T$R! Organiza"iona struktura sadri raspored %unk"ija po organiza"ionim delovima (sektori, odeljenja, jedini"e, grupe!vertikalna struktura i na pojedin"e (horizontalna struktura. Povezanost delova i %unk"ionisanje organiza"ije kao "eline karakteriše strukturu kao ::stabilni sistem koordiniranih rela"ija. 'azvojem podele rada i tenden"ija ka široj de"entraliza"iji, uz intenziviranje pro"esa višenivoovskog di%eren"iranja, pojavio se problem upravljanja i rukovo$enja u sve sloenijim strukturalnim organiza"ionim uslovima. 3bog raščlanjivanja zajedničkog jedinstvenog "ilja, na pod"iljeve pojedinih organiza"ionih delova različitih nivo, %ormira se tzv. vertikalna struktura, koja obuhvata organiza"iju upravljanja, nivoe odluivanja, prethodno in%ormisanje i naknadnu kontrolu sprovo$enja odluka. Ova struktura u sloenijim uslovima postaje sve kompleksnija.
TR!&I+IO#!"#! OR'!#IZ!+I(! avala je prednost operativnom rukovo$enju.
$metnički 6ektor) gluma, rediteljski rad, s"enogra%ija, kostimogra%ija, muzika, pomoćni umetnički poslovi. Te7nički 6ektor obavlja s"ensko!dekorativne i tehničko!izvoačke poslove vezane za pripreme proba i odravanje predstava (dekorativni, rekviziterski, tonski, rasvete, vlasuljarski, krojački, transporterski i dr. 1-
Op8te 64už5e obavljaju sve zajedničke administrativne, pravne, kadrovske, trišno!istraivačke, propagandno!reklamne, %inansijske, računovodstvene i sve ostale neophodne za normalno poslovanje pozorišta. 3a realizovanje odre$enih umetničkih zadataka u pripremi i izvo$enju predstava obrazuju se, prema usvojenoj podeli uloga, utvr$eni broj izvršila"a umetničkih zadataka neposredno angaovanih za svaku predstavu. 7zvršavanje s"ensko!tehničkih zadataka u pripremanju i realiza"iji predstave povereno je grupi stručnih li"a. za koordina"iju i organiza"iju rada u pozorištu neposredno su odgovorni, svaki prema svom delokrugu) upravnik, pomoćni upravnik, rukovodila" s"enske tehnike, rukovodila" tehničke pripreme, rukovodila" operative, sekretar i rukovodila" računovodstva, dok su za organiza"iju adataka na pripremi i ostvarenju predstava odgovorni) reditelj, s"enogra%, kostimogra% idr. Kesto se pravno osoblje po potrebi iznajmnljuje ali oni nisu dovoljno stručni u ovoj oblasti.
RPRTO!R)*! PO"ITI*! POZORIŠT! 'epertoarska politika nije prosta orjenta"ija bez dubljeg smisla. /vako pozorište ima dramaturško odeljenje (knjievno!literarni odsek ili dramaturga, koji stalno prati dramsko stvaralaštvo u zemlji i inostranstvu, analizira ga i podnosi eventualne ideje i predloge za stavljanje na repertoar. 'epertoar pozorišta moe da bude ) H7'7 ! okvirni repertoar koji obuhvata veliki broj dela koja bi mogla biti pretočena u pozorišne predstave pošto su u skaladu sa prostornim, kadrovskim, tehničkim ... mogućnostima pozorišta i 11
*E7 ! konačan repertoar, tačno nazanačen broj dela koji će sigurno biti ostvaren S rezerve ostavljene za dela koje se pojave i koje je svrsishodno uneti u repertoar /vako pozorište ima svoju vrstu repertoarske politike. 6arodno pozorište treba da podspešuje razvoj novog domaćeg dramskog stvaralaštva, treb da sadri na"ionalna dela i poneko delo iz svetske baštine. 7zbor repertoarske politike je delikatan posao. Pri izboru repertoara je vrlo vano kako radi dramaturško odeljenje. ramaturg mora da bude dobro obavešten o savremenoj drmaskoj produk"iji. ramaturzi predlau repertoar. Odluka o repertoaru mora da bude odobrena od strane ostalih organa.
)T!R!#( PR&)T!- PRO2 *arakteri6tike te7ničko te7no4o8kog proce6a u pozori8tu: 1 stvaranje novog dela pomoću velikog broja veština stvaranje dela čiji se umetnički smisao ne moe u potpunosti sagledati (veliki rizik @ stvaranje koje je traganje za dubljim smislom F stvaranje u kome učestvuje veliki broj različitih kadrova /vaka predstava je nova priča, zahteva drugačiji pristup. *vek se kreće iz početka. Prilikom serijske proizvodnje gubi se kvalitet predstave.
*ako 6e radi na pred6tavi: 1 @ F I
izbor dela izbor izvo$ača stvaranje povoljnih uslova za rad sam rad na projektu!probe predstava i podproduk"iija! izvo$enje pa sve do skidanja sa repertoara
Osnovni način rada na predstavi su PRO2. Probe su oblik rada na kojima se istovremeno obavlja) proveravanje ostvarenih rezultata (pojedin"a, manjih i većih grupa, povezivanje rezultata individualnog rada sa potrebama kolektivnog čina, utvr$ivanje novih veza izme$u delova i učenje, pronalaenje novih puteva ka umetničkom izrazu i povezivanje mnogih umetničkih, tehničkih, stručnih i drugih rezultata rada u jednu "elinu, koja će prerasti u konačno umetničko delo, predstavu. Probe imaju svoje osnovno značenje kao) sredstvo organiza"ije rada kao vremenska mera za rad kao ekonomska jedini"a kojom se delimično meri uspešnost rada kao jedini"a u tehničko!proizvodnom sistemu, ostvarivanju predstave kao ukupnog rezultata rada svih učesnika. P'=2 P'O>2, na kojima reditelj sa saradni"ima izlae vi$enje predstave, njen %iloso%sko!estetski smisao i "ilj, razloge pripremanja datog dela, odnos prema pis"u, vremenu, publi"i, ranijim prikazivanjima datog dela, inova"ije koje predstavljaju originalan pristup i doprinos sardnika ovakvom vi$enju. Ovoj vrsti proba, na kojima reditelj izlae osnovne ideje buduće predstave, i svoj postupak prema raznim %enomenima teatarske umetnosti koji treba da bude predmet zajedničkog rada, u biti svojoj nikada i ne prestaje, jer reditelj će morati bilo sam, bilo sa onim jezgrom glumačkog i drugog ansambla koji je shvatio i prihvatio njegove postulate i ideju predstave, da se do kraja rada, dakle do premijere, a ponekad i posle nje, bori za svoje vi$enje, za svoj umetnički identitet, za svoje ue i šire "iljeve (ideološke, %iloso%ske, estetske, pedagoške, metodlolške id ruge.
1
3ato je već prvom probom označen jedan mukotrpan rad i početak kon%ronta"ije, stvaralačkih i nestvaralačkih sukoba, sumnji, verovanja, me$usobnih prepirki, traganja za načinima osvajanja postavljenih "iljeva. 7deje i "iljevi postavljeni na prvoj probi predstavaljaju neku vrstu programa čijem se ispunjenju tei od prve do poslednje probe, odnosno premijere.
1. /*OK5=59*T2 P'O>2 7zlae se rediteljska kon"ep"ija, poruka predstave. 'editelj ojbašnjava poentu, estetski smisao, razloge za stavljanje na repertoar, inova"ije. . P'O>5 35 /5 8iljeve koje treba postići na ovim probama su sledeći) ujednačavanje teksta svih učesnika utvr$ivanje ak"enata i jezičkih spe"i%ičnosti (lektorski rad stvaranje likova, karaktera, atmos%ere i sloenih odnosa likova (naravno prema tekstu pis"a i zamisli reditelja potpuno ovladavanje tekstom, pripremljenost za prelazak u višu %azu stvaralaštva, u odlazak na s"enu Postoje i odgovarajući uslovi za rad, koji se moraju obezbediti, kao što su) odgovarajuća prostorija za probe (veličina odre$en raspored učesnika (stolova, stoli"a, raspored mesta i dr. vlanost vazduha i temperatura u prostoriji higijenski uslovi odgovarajuća svetlost mir
@. P'O>2 65 PO3O'6787 (?7356/826/;5 P'O>5 olaze u trenutku kda je obavljen niz neophodnih predradnji, niz sinhronizovanih pro"esa koji se obavljaju u tehničkom sektoru i zajedničkim slubama, kao što su) utvr$en %izički okvir u kome se odigrava radnja poznata s"enogra%ska rešenja i kosrimogra%ske ski"e koje umetni"i dobijaju na uvid pripremljena muzika utvr$eni osnovni termini za dalji rad (probe kostima, perika, šminke, obuće i sl., probe za savladavanje veština, velike tehničke probe sa kostimima, sa svetlom, eventualno i druge probe, kao što su generalne probe javnost se povremeno obaveštava o radu na predstavi putem sredstava in%ormisanja (radio, televizija, novine, inserti, razgovori, %otogra%ije, intervjui i sl.
6a ovim probama učestvuju) reditelj, sa pomoćni"ima i asistentima umetni"i izvo$ači (glum"i, pevači... lektor su%ler inspi"ijent s"enogra% sa kostimogra%om s"enski radni"i rekviziter 1@
učitelj veština... Pararelno sa mizans"enskim probama teku pripreme ostalim sektorima) u radioni"ama (izrada kulisa, kostima, perika, obuće i dr. u s"ensko!tehničkom delu (svetlo, muzika, zvuk. šumovi, e%ekti, projek"ije i sl., u zajedničkim slubama (reklama dela koje se priprema, priprema štampe za premijeru, utvr$ivanje materijalnih odnosa sa brojnim komintentima, obezbe$ivanje raznih uslova za rad i sve radne pro"ese i dr.
F. P'O4O6 Pred kraj mizans"enskih proba, kada su savladani likovi, prostor, atmos%era, %izičke radnje i drugi elementi, odrava se jedna posebna vrsta probe koja se zove P'O4O6. Pod tim imenom se odrava proba u kojoj učestvuju svi umetni"i izvo$ači, i na kojoj se, u smanjenom intezitetu, proba "eo komad. /vi činovi od početka do kraja. 8ilj ove probe je da se ustanovi globalni pregled ura$enog, da se odmeri duina trajanja, da se utvrdi gde su stavljeni jači a gde blai ak"enti u igri, i šta sve treba menjati, dopunjavati i dodavati, kako bi "elina dobila što prihvatljiviji umetnički nivo. Progon se odvija u radnom svetlu, u radnim odelima i bez mnogih elemenata, ali u stvarnim prostornim okvirima, sa rekvizitom i još ponekim pomoćnim sredstvima. ?oe biti hladan! igra se manjim kapa"itetom i vruć! igra se punim tempom I. <2067K;2 P'O>2 * mnogim radioni"ama tehničkog sektora izra$uju se različiti elementi i predmeti za predstvu (dekor, kostim, perike, obuće, rekvizita i sl. i svaki do njih treba da bude tačno i paljivo ura$en, više puta isproban na s"eni i na umetni"ima, kao bi sve odgovaralo postavljenim planovima kao i potrebama koje su se rodile u toku rada i stvaranja. 'editelj sa svojim saradni"ima organizuje sledeće probe, koje prezentitaju rezultate rada tehničkog sektora) probe kostima (odeće, obuće, šešira, rukavi"a, ukrasa i sl., probe dekora, kulisa, probe muzičkog materijala, šumova i zvučnih e%ekata, probe raznovrsnih projek"ija, tehničke probe bez gluma"a (samo sa tehničarima i s"enskim radni"ima i tehničke probe sa glum"ima i drugim izvo$ačima (najveće, najdue i najsuplje probe.
. 4262'5G62 P'O>2
PO2G5 '55 1F
Osnovna podela je izvršena u sektorima) umetnički sektor tehnički sektor i zajednička sluba. 'ad u pozoirštu podloan je i drugim podelama rada. 6igde nije tako oštro označena podela izme$u muškara"a i ena kao u pozorištu.
1I
