Ništa nije istinito, sve je dopu šteno. Ţidovska izreka
Omnia in numero et mensura
01.
Sredinom proljeća tisuću devedeset druge godine, starim putem koji vodi iz Samarkanda i Buhare kroz sjeverni Horasan, a potom krivuda uz podnoţ je elbruškog masiva, vukla se vojska, duga karavana. Napustila je Buharu kada se poĉeo topiti snijeg i tjednima je ve ć bila na putu. Goniĉi su vitlali bi ĉevima i derali se na iscrpljenu stoku dok su u dugom redu, jedna za drugom, išle deve, mazge i turkestanske dvogrbe deve pokorno noseći svoj teret. Na niskim, kosmatim konjićima jahala je naoruţana pratnja, pa se izmorena dosadom i obuzeta ţudnjom osvrtala prema dugom lancu planina koje su se uzdizale na obzorju. Bili su umorni od dugog jahanja i jedva su ĉekali da dodu do cilja. Sve bliţa se ĉinila snijegom prekrivena kupa Demavenda, dok je nije skrilo predgorje pokraj kojeg je vodio p ut. Pirkao je svjeţ planinski vjetrić koji je danju okrepljivao ljude i stoku, ali noći su bile ledeno studene pa su se vojnici i goniĉi, gunĊajući, zbijali oko vatri. Na jednoj devi, izmeĊu njene dvije grbe, bila je priĉvr šć šćena mala, krletki sliĉna sjenica. S vremena na vrijeme njeţna ruka je odgrtala zavjesu na prozor ĉiću, pa je provirivalo plašljivo djevojaĉko lice. Velike, od suza pocrvenjele oĉi gledale su ljude kao da od njih traţe odgovor na teško pitanje koje je djevojku muĉilo cijelim putem: kuda je vode, i što namjeravaju s njom? Ali nitko se nije obazirao na nju. Samo bi voda karavane, mraĉan pedesetogodišnji ĉovjek u širokoj arapskoj halji i s ogromnim bijelim turbanom na glavi, mrzovoljno trepnuo oĉima kada bi je ugledao pokraj otvora. Ona bi tada ponovo, brzo povlaĉila zavjesu na prozor ĉiću i pritajivala se u unutrašnjosti krletke. Otkad su je u Buhari otkupili od njena gospodara, ţivjela je dijelom u smrtnom strahu, dijelom u grozniĉavoj radoznalosti kakva li će je sudbina zadesiti. Jednoga dana, kada su već bili projahali dobar dio puta, niz obronak koji je bio s njihove desne strane, sruĉila se ĉeta jahaĉa i preprijeĉila im prolaz. Ţivotinje koje su bile na ĉelu karavane same od sebe su stale. VoĊa i pratnja izvukli su teške krive sablje i rasporedili se za juriš. MeĊu napadaĉima izdvojio se ĉovjek na niskom smedem konju i toliko se pribliţio karavani da semogao ĉuti njegov glas. Viknuo je lozinku, primio odziv od vode karavane a onda su pohitali jedan prema drugome, uljudno se pozdravili i potom je nova ĉeta preuzela vodstvo. Karavana je skrenula s puta u grmlje i nije se zaustavljala sve do pono ći. Naposljetku su se utaborili usred male kotline, u kojoj se ĉulo daleko huĉanje planinske rijeke. Zapalili su vatre, na brzinu nešto prezalogajili i potom zapali u dubok san. Kada je svanulo, ponovo su bili na nogama. Voda karavane prišao je sjenici koju su goniĉi skinuli s deve i stavili je na zemlju, odgrnuo je zavjesu i osornim glasom viknu o: Halima! — Halima! Plašljivo lišće pojavilo se na prozor ĉiću, a potom su se otvorila niska, tijesna vratašca. Ĉvrsta ruka zgrabila je djevojku za zapešće i povukla je iz sjenice. Halima je zadrhtala cijelim tijelom. »Sada je sa mn om svr šeno«, pomislila je. Zapovjednik tudinaca koji su se prethodnog dana pridruţili karavani dr ţao je u rukama crni povez. Voda karavane dao mu je znak i ĉovjek je, ne progovorivši, stavio djevojci maramu preko oĉiju i ĉvrsto je zavezao na potiljku. Potom je uzjahao konja, podigao djevojku k sebi u sedlo i ogrnuo je svojom širokom haljom. On i voda karavane karavan e izmijenili su nekoliko rijeĉi. Onda je potjerao konja u kas. Halima se sklupĉala i sa strahom privila uz jahaĉa. Šum planinske rijeke ĉinio se sve bliţim. Negdje su zastali i jahaĉ je s nekim kratko porazgovarao. Potom je ponovo podboo konja, ko nja, ali sada je jahao sporije, opreznije, i Halimi se
ĉinilo kako je put veoma tijesan i kako vodi uz samu rijeku. Studeno je huknulo iz dubine i uţas joj je ponovo stegnuo srce. Opet su zastali. Halima je ĉula viku i zveku, a kada su ponovo prešli u kas, ispod kopita je potmulo zatutnjalo. Projahali su most preko rijeke. Ono što se kasnije zbilo ĉinilo joj se groznim snom. Ĉula je dreku i viku, kao da se svaĊa ĉitava vojska ljudi. Jahaĉ je sjahao ne izmotavši se iz svoje halje i po ţurio je s njom, sad po ravnom, sad po nekom stubištu, sve dok joj se nije uĉinilo da se oko nje jako smraĉilo. Iznenada je odgrnuo halju i Halima je osjetila kako su je zgrabile druge ruke. Stresla se u uţasu. Ĉovjek koji ju je preuzeo od jahaĉa jedva ĉujno se zahihotao. Odjurio je s njom nekakvim hodnikom. Iznenada ju je obuzela neobiĉna studen, kao da je došla u podzemni podrum. Pokušavala je ništa ne misliti, ali nije uspijevala. Ĉinilo joj se da se sve vi še pribliţava posljednji i najstrašniji trenutak. Ĉovjek koji ju je dr ţao u naruĉ ju poĉeo je jednom rukom pipati po zidu. Napipao je neki predmet i njime snaţno zamahnuo. Glasno je odjeknuo gong. Halima je vrisnula i pokušala se istrgnuti ĉovjeku iz ruku, no on se nasmiješio i gotovo ljubazno rekao: Ne deri se, pavijanĉiću! Neće te nitko oderati. — Ne Ţeljezo je zaškripalo i Halima je, kroz povez na oĉima, ponovo vidjela svjetlucanje. »Bacit će me u tamnicu«, pomislila je. Pod njom je zahuĉala voda. Stao joj je dah. Ĉula je tabananje bosih nogu. Netko je prišao i ĉovjek koji ju je dr ţao predao ju je došljaku. Evo ti je, Adi — rekao rekao je. — Evo Ruke koje su je sada prihvatile bile su ogromne poput lavljih šapa i sasvim gole. Kada ju je podigao k sebi, osjetila je da su mu i grudi gole. Bio je pravi div. Halima se pomirila sa sudbinom. Bezvoljno je pratila on o što se poslije dogaĊalo. Noseći je u naruĉ ju, ĉovjek je potr ĉao preko nekakva savitljivog mostića koji se pod njihovom teţinom opasno ljuljao. Potom je zaškripalo tlo kao da je posuto sitnim kamenĉićima. Osjećala je ugodnu toplinu sunĉevih zraka; svjetlost je prodirala kroz povez na njenim oĉima. Iznenada je odnekud dopro miris zelenila i cvijeća. Ĉovjek je zajedno s djevojkom skoĉio u ĉun koji se snaţno zaljuljao. Halima je kriknula i gr ĉevito se uhvatila za diva. Nasmijao se visokim, gotovo djetinjim glasom i ljubazno rekao: Ne boj se, ljupka gaze gazelice. lice. Prevest ću te preko i onda smo na cilju... Sjedi, ovdje! — Ne Posjeo ju je na udobno sjedište i prihvatio se vesala. Uĉinilo joj se da izdaleka ĉuje smijeh, veseo djevojaĉki smijeh. Oslušnula je. Ne, nije se varala. Već je raspoznavala pojedinaĉne glasove. Kamen joj je pao sa srca. Moţda ju tamo, gdje su ljudi tako veseli, ne ĉeka ništa loše. Ĉun je pristao uz obalu. Ĉovjek je uzeo djevojku u naruĉ je i s njom stao na ĉvrsto tlo. Ponio ju je nekoliko koraka uzbrdo i tamo je postavio na noge. Okruţila ju je glasna vriska i Halima je zaĉula bat brojnih sandala koje su se pribliţavale. Div se nasmijao i povikao: Evo vam je! — Evo Potom se vratio ĉunu i odveslao. Jedna od djevojaka prišla je Halimi skidajući joj povez s oĉiju. Ostale su za to vrijeme meĊusobno razgovarale. Kako je sićušna — rekla rekla je prva. Druga je dodala: — Kako I tako je mlada. Pravo dijete. — I Gledajte kako je mr šava — primijetila primijetila je treća. — Sigurno Sigurno ju je put jako umorio. — Gledajte
Visoka je i tanka kao ĉempres. — Visoka Povez je skliznuo s Haliminih oĉiju i ona je ostala zapanjena. Oko nje su se rasprostirali sami vrtovi u prvom proljetnom cvijeću. Djevojke koje su je okruţivale bile su lijepe kao hurije. Od svih je najljepša bila ona koja joj je skinula povez. Gdje sam? — upitala upitala je plašljivim glasićem. Djevojke su se nasmijale kao da ih njena — Gdje plašljivost zabavlja. Krv joj je udarila u lice, no ljepotica koja ju je spasila poveza njeţno ju je obgrlila oko pasa i rekla: Ne boj se, drago dijete. Kod dobrih si ljudi. — Ne Njen glas je bio pokroviteljski topao. Halima se privila uz nju i po glavi su joj se poĉele rojiti glupe misli. »Mo ţda sam došla nekom kralju?«, mislila je u sebi. Vodile su je stazom koja je bila posuta okruglim bijelim kamenĉićima. Lijevo i desno bile su pravilno rasporeĊene lijehe u kojima su cvjetali tulipani i zumbuli svih veli ĉina i boja. Jedni tulipani bili su plamenoţuti, drugi ţarkocrveni ili ljubiĉasti, treći opet šareni i šatirani. Zumbuli su bili bijeli i blijedoruţiĉasti, svijetlo i tamnoplavi, lila i svjetloţuti. Neki od njih bili su njeţni i prozirni kao da su od stakla. Ljubiĉice i jaglaci rasli su po rubovima. Na drugim mjestima pupale su perunike i narcisi. Tu i tamo prve cvjetove otvarao je raskošni bijeli ljiljan. Omamljujući miris zgusnuo se u zraku. Halima se ĉudila. Prolazile su pokraj ruţiĉnjaka. Grmlje je bilo briţno obrezano, a na granĉicama su se vidjeli pupovi iz kojih su se ponegdje već nazirali crveni, bijeli i ţuti cvjetovi. Staza ih je dalje vodila kroz guste ţ bunove narova koji su bili osuti crvenim cvjetovima. Potom su se nizali limunovi i breskve. Došle su u voćnjak u kojem su cvjetali bademi i dunje, jabuke i kruške. Halima je razrogaĉila oĉi. Kako ti je ime, mala? — upita upita jedna od djevojaka. — Kako Halima — pro prošaptala je gotovo neĉujno. — Halima Nasmijale su se. Halimi samo što nisu grunule suze iz oĉiju. — Ne Ne smijte se, majmunice jedne! — izgrdila izgrdila ih je Halimina pokroviteljica. — Ostavite Ostavite curicu na miru da doĊe do daha. Umorna je i sva zbunjena. A Halimi je rekla: — Ne Ne zamjeri im njihovu neozbiljnost. neozb iljnost. Mlade su i vesele, a kada ih bude b udeš bolje upoznala, vidjet ćeš da nisu loše. Zavoljet će te. Ušle su u gaj samih ĉempresa. Halima je ĉula ţuborenje vode koje je dopiralo sa svih strana. Negdje izdaleka je potmulo tutnjalo, kao da juri planinska rijeka i spušta se u slap. Kroz drveće je zasvjetlucalo i Halima je znatiţeljno pogledala. Ubrzo je poĉela razaznavati malu utvrdu, koja se, obasjana sunĉevim zracima, bijelila sred prostranog proplanka. Ispred nje bio je okrugli ribnjak sa ţivim vodoskokom. Tu su zastale i Halima je razgledala oko sebe. Sa svih strana okruţivao ih je planinski masiv. Sunce je sjalo na kamene strmine i osvjetljavalo snijegom pokrivene grebene. Pogledala je u smjeru odakle je dolazilo. Velika stijena, sliĉna planini, bila je kao namjerno dovaljana na kraj doline u kojoj su bili vrtovi. Na stijeni se, obasjana jutarnjim suncem, bijelila moćna tvr Ċava. — Š — Što je to? — upita upita bojaţljivo i rukom pokaţe prema bedemima na ĉijim su se krajevima uvis dizale dvije visoke kule. Kasnije će biti dovoljno vremena za pitanja. — re reĉe njena pokroviteljica. — Umorna Umorna — Kasnije si i najprije ćemo te okupati, nahraniti i pustiti da se odmori š. Halima se polako oslobodila straha i poĉela znatiţeljno promatrati svoje pratilje. Ĉinilo
joj se da su jedna od druge ljupkije i ljepše odjevene. Pri hodu šumila je svila njihovih širokih dimija. Gotovo svaka je imala svoju boju koja joj je najbolje pristajala. Tijesni prsluci bili su raskošno vezeni i ukrašeni zlatnim kopĉama optoĉenim draguljima. Ispod njih su virile svijetle ili bluze jarkih boja od najtanje svile. Oko ruku nosile su bogate narukvice, a oko vrata ogrlice od bisera ili koralja. Jedne su išle gologlave, druge su imale oko glave omotanu maramu u obliku malog turbana. Sandale su bile umjetniĉki izraĊene od bojene koţe. Halima pogleda svoju sirotinju i osjeti sram. Moţda su mi se zbog toga tako smijale — pomislila pomislila je. — Mo Pribliţavale su se malenoj utvrdi. Bila je okrugla, a oko nje i do nje n je vodilo je nisko stubište od bijelog kamena. Brojni stupovi nosili su krov kao kod nekog drevnog hrama. Na vratima se pojavila ostarjela ţena. Bila je mr šava i izduţena kao pritka, a dr ţala se uspravno i nekako oholo. Bila je tamne puti i jako upalih obraza. U njenim velikim tamnim oĉima bilo je neĉeg grozniĉavog, a tanke su joj usne bile stisnute pa su odavale dojam strogosti i grubosti. Za njom je dotr ĉala nekakva ţućkasta maĉka, iznimno velika i neobiĉno visokih nogu. Zagledala se u Halimu i neprijateljski zafrktala. Halima je kriknula od straha i stisnula se uz svoju pokroviteljicu. Ova ju je pokušala umiriti i rekla: Ne boj se našeg Ahrimana. To je, istina, pravi gepard, ali pitom je kao janje i nikome — Ne neće uĉiniti ništa. Kada se navikne na tebe, bit ćete i dobri prijatelji. Pozvala je ţivotinju k sebi i ĉvrsto je uhvatila za ogrlicu. Rijeĉima ju je smirivala sve dok ova nije prestala reţati i pokazivati zube. Potom je rekla Halimi: Vidiš, odmah je pitomiji. Kada se budeš preodjenula, bit će sasvim domaći. A sada ga — Vidi lijepo pomiluj da se navikne na tebe. Ništa se ne boj. Ĉvrsto ga dr ţim. Halima je savladala prvi strah. Izdaleka se ispruţila naprijed, oslonila se lijevom rukom na koljeno a desnom je sasvim lagano pomilovala geparda po leĊima. Ţivotinja ih savi u luk kao prava maĉka i ljupko zaprede. Halima je naglo odskoĉila a potom se, zajedno s djevojkama, nasmijala. — Mirjam, Mirjam, tko je ta pla šljiva majmunica? — upitala upitala je starica, probadajući Halimu oĉima. Adi mi ju je predao, Apama. Još je plašljiva, a ime joj je Halima. Starica je prišla — Adi Halimi, odmjerila je od glave do pete i opipala je kao štokupac opipava konja. — Mo Moţda ne bude tako loša. Samo, trebat će je utoviti da ne bude takva mr šavica. Potom je dodala s nekom posebnom ljutnjom: Kaţeš, predala ti ju je ona uškopljena crnaĉka ţivotinja? Dakle, imala ju je u svojim — Ka rukama? O, ta osakaćena grdoba! Kako samo Sejiduna moţe imati toliko povjerenje u njega! Adi je samo izvr šio svoju duţnost, Apama — uzvratila uzvratila joj je Mirjam. — Hajdemo Hajdemo sad — Adi i pobrinimo se za ovo dijete. Uhvatila je Halimu ispod ruke i, dr ţeći drugom još uvijek geparda za ogrlicu, povukla ih je oboje za sobom, stubištem u zgradu. Djevojke su ih pratili. Došli su u visok hodnik koji je vodio oko zgrade. Zidovi su bili od brušenog mramora tako da su se u njima predmeti zrcalili kao u ogledalu. Sum koraka zamirao je u raskošnoj prostirci: Mirjam je, kod jednog od brojnih iz laza, ispustila geparda. Odskakutao je na svojim visokim nogama poput psa, radoznalo okrećući svoju ljupku maĉ ju glavicu za Halimom koja je sada konaĉno odahnula. Skrenule su novim, popreĉnim hodnikom i ušle u okruglu, visoko zasvoĊenu dvoranu. Halima je vrisnula od zaĉuĊenosti. Toliku ljepotu nije ni sanjala. Svjetlost je lila kroz stakleni
krov koji je bio sastavljen od pojedinaĉnih komada jarkih duginih boja. Ljubiĉasto, plavo, zeleno, ţuto, crveno i blijedo pramenje padalo je u okrugli bazen, u kojem je blago pljuskala voda uzbibana nevidljivim dotokom. Na njenoj povr šini poigravale su šarene boje, razlijevale se dalje po tlu i zastajale nepomiĉne na leţajima pokraj zida ispred kojih i po kojima su bili poslagani umjetniĉki vezeni jastuci. Halima je zastala na ulazu iskolaĉenih oĉiju i otvorenih usta. Mirjam ju je gledala i tiho se smijuljila. Nadnijela se nad bazen i potopila ruke u vodu. Baš je ugodno topla — rekla rekla je. Zapovjedila je djevojkama koje su došle za njima da — Ba pripreme sve potrebno za kupku. Potom je poĉela svlaĉiti Halimu. Halimu je bilo sram pred djevojkama. Skrila se iza Mirjam i oborila pogled. Djevojke su je znatiţeljno razgledale i poluglasno se hihotale. Izlazite, rugobe! — najurila najurila ih je Mirjam. Smjesta su se pokunjile i oti šle. Mirjam je — Izlazite, Halimi povezala kosu, digla je na tjeme kako se ne bi smoĉilai potopila je u bazen. Dobro ju je istrljala, oprala, a zatim ju je izvukla iz vode i obrisala mekim ruĉnikom. Dala joj je svilenu bluzu i zapovjedila da obuĉe široke dimije koje su pripremile djevojke. Lijep prsluk joj je ipak bio preširok, a šareni haljetak sezao joj je do koljena. Danas se moraš zadovoljiti mojom odjećom — rekla rekla je. — Ali Ali ubrzo ćemo ti skrojiti — Danas novu, po tvojoj mjeri, i bit ćeš njome zadovoljna. Smjestila ju je na leţaj i podmetnula gomilu jastuka. Ovdje se malo odmori, a ja ću pogledati što su pripremile djevojke, što će ti se svidjeti — Ovdje — rekla rekla je. Pomilovala ju je mekom, ruţiĉastom rukom po obrazu. Tog trenutka obje su osjetile da se vole. Halima je naglo, bez razmišljanja, poljubila njeţne prste svoje pokroviteljice. Mirjam ju je naizgled ljutito pogledala, ali Halima je osjećala da joj ova nije zamjerila. Blaţeno se nasmiješila. Samo što je Mirjam otišla, Halimu je svladao umor. Sklopila je oĉi. Pokušala se oduprijeti snu. Potom je sebi rekla: »Odmah ću progledati.« Ali već je ĉvrsto zaspala. Kada se probudila, najprije nije znala ni gdje je ni što je s njom. Odgrnula je prekrivaĉ kojim su je djevojke pokrile dok je spavala i sjela na rub leţaja. Protrljala je oĉi i potom zurila u lijepa djevojaĉka lica koja su bila obasjana raznobojnom svjetlošću. Bilo je već kasno poslijepodne. Mirjam je kleknula pokraj nje na jastuk i ponudila joj zdjelu hladnog mlijeka. Halima ju je prihvatila i poţudno ispraznila. Mirjam joj je iz šarenog vr ĉa ponovo nalila mlijeka i ponovo ga je Halima na dušak popila. Prišla joj je tamnoputa djevojka i ponudila joj na zlatnom posluţavniku najrazliĉitije slatkiše spravljene od ţita, meda i voća. Halima je pojela sve što je bilo pred njom. Kako je gladna, sirotica — rekla rekla je jedna od djevojaka. Druga je primijetila: — Kako I kako je blijeda. — I Stavimo joj na obraze i usne rumenila — predlagala predlagala je jedna krasna plavokosa. — Stavimo Dijete se mora prvo najesti — odvratila odvratila joj je Mirjam. Okrenula se crnkinji koja je — Dijete dr ţala u rukama zlatni posluţavnik i zapovjedila joj: Oguli bananu ili naranĉu, Saro. Potom je upitala Halimu: — Oguli — Koje Koje voće više voliš, drago dijete? Ne poznajem nijedno. Voljela bih probati oba. — Ne Djevojke su se nasmijale. I Halima se smiješila kada ju je Sara ponudila bananama i naranĉama. Konaĉno je poĉela posustajati od tolikog izobilja. Oblizala je prste i rekla:
Još mi nikada nije bilo ovako dobro. — Jo Djevojke su prasnule u veseo smijeh. Ĉak je i Mirjam razvukla usne i potapšala Halimu po obrazu. Halima je osjetila kako joj je ponovo prostrujala krv ţilama. Oĉi su joj zasjale, odobrovoljila se i poĉela povjerljivo razgovarati. Djevojke su posjedale oko nje, ova vezući, ona šijući, i poĉele je ispitivati. Za to vrijeme Mirjam joj je tutnula u ruke metalno ogledalce i poĉela joj mazati obraze i usne rumenilom, a obrve i trepavice crnilom. — Dakle, Dakle, ime ti je Halima — rekla rekla je plavokosa koja je predloţila da joj stave rumenila na obraze. — A A mene zovu Zejneb. Zejneb je lijepo ime — priznala priznala je Halima. Ponovo su se nasmijale. — Zejneb — A A otkud dolaziš? — upitala upitala ju je crnkinja koja se zvala Sara. Iz Buhare. — Iz I ja sam došla otuda — primijetila primijetila je ljepotica okruglog, mjesecu sliĉnog lica i punih — I udova. Imala je oblu, dopadljivu bradicu i tople, bar šunaste oĉi. — Ime Ime mi je Fatima. Tko je bio tvoj prijašnji gospodar? Halima je htjela odgovoriti, ali ju je Mirjam, koja joj je upravo mazala usne, zadr ţala: — Ĉ — Ĉekaj malo. A vi je ne ometajte. Halima joj brzo poljubi vr ške prstiju. Mir, ruţna curo! — prekorila prekorila ju je, no nije joj se posre ćilo da je ruţno pogleda i — Mir, Halima je sasvim dobro osjećala da je zadobila naklonost na klonost sviju. Naprosto je plivala u zadovoljstvu. Tko je bio moj prijašnji gospodar? — ponovila ponovila je, kada joj je Mirjam narumenila — Tko usne. Zadovoljno se promatrala u ogledalu i nastavila: Trgovac Ali, star i dobar ĉovjek. — Trgovac Zašto te prodao ako je bio dobar? — upitala upitala je Zejneb. — Za Bio je siromah. Sasvim je osiromašio. Više nismo imali ni šta za jelo. Imao je dvije — Bio k ćeri, ali prosci su ga prevarili. Nisu mu ni šta platili. Imao je i sina, ali on je nestao. Sigurno su ga ubili razbojnici ili vojnici. Oĉi su joj se napunile suzama. — Njemu Njemu su me bili namijenili za ţenu. Tko su bili tvoji roditelji? — upitala upitala je Fatima. — Tko Nisam ih poznavala i ništa ne znam o njima. Ono ĉega se sjećam jest da sam bila kod — Nisam trgovca Alija. Sve dok je sin bio kod kuće još smo nekako ţivjeli. Ali onda su nastale teškoće. Gospodar je plakao, ĉupao kosu i molio. Ţena mu je rekla da me odvede u Buharu i proda. Natovario me na magarca i stigli smo u Buharu. Sve kupce je ispitivao kuda i kome bi me odveli, a tada je našao trgovca koji je kupovao za vašeg gospodara. Taj trgovac je rekao, zaklinjući se Prorokovom bradom, da će mi biti kao kraljevni. Trgovac Ali pogodio se za cijenu, no kada su me odveli, glasno je zaplakao. Plakala sam i ja. A sada vidim da je kupac bio u pravu. Ovdje mi je stvarno kao kraljevni. Djevojke su se zagledale i, suznih oĉiju, nasmiješile. I moj gospodar je plakao kada me prodao — rekla rekla je Zejneb. — Ja Ja nisam roĊena kao — I robinja. Kao sasvim malo dijete ugrabili su me Turci i poveli sa sobom na svoje pa šnjake. Nauĉila sam jahati i gaĊati lukom poput djeĉaka. Svi su se ĉudili, jer sam imala plave oĉi i zlatnu kosu. Izdaleka su dolazili vidjeti me. Rekli su da će me sigurno kupiti kakav moćan poglavar sazna li za mene. Ali tada je došla sultanova vojska i moj gospodar je bio ubijen. Tada mi je bilo oko deset godina. Povlaĉili smo se pred sultanovom vojskom i izgubili mnogo ljudi i stoke. Gospodarev sin preuzeo je vodstvo plemena. Zaljubio se u mene i uzeo me za pravu ţenu u svoj harem. No sultan nam je sve oduzeo i moj gospodar je podivljao. Tukao nas je svaki dan, ali
sultanu se nije htio pokoriti. Onda su poglavari sklopili mir. K nama su došli trgovci i poĉeli kupovati. Zapazio me je jedan Armenac i pratio je u stopu mog gospodara. Nudio mu je stoku i novac. Jednom su došli u šator. Kada me gospodar ugledao, izvukao je bodeţ i htio me ubosti kako ne bi podlegao iskušenju da me proda, ali trgovac ga je sprijeĉio i zatim su se pogodili. Mislila sam da ću umrijeti. Armenac me odveo u Samarkand. Bio je odvratan. Tamo me prodao za Sejidunu. Ali prošlo je... — Mnogo Mnogo si propatila, sirotice — rekla rekla je Halima i su ćutno je pomilovala po obrazu. Fatima ju je upitala: Jesi li bila ţena svom gospodaru? Halimi je udarila krv u obraze. — Jesi — Ne, Ne, ne znam što misliš. Nemoj je ispitivati takve stvari, Fatima — rekla rekla je Mirjam. — Zar Zar ne vidiš da je još — Nemoj dijete? O, sa mnom je bilo strašno — rekla rekla je Fatima i uzdahnula. — Ro RoĊaci su me prodali, — O, zajedno s majkom, nekom seljaku. Imala sam jedva deset godina kada sam mu morala biti ţena. Bio je zaduţen, i kako nije mogao platiti, dao me u zamjenu za dug, no nije rekao da sam mu već bila ţena. Zbog roga me novi gospodar nazivao najruţnijim imenima, tukao me i muĉio, vikao da smo ga ja i seljak prevarili i zaklinjao se svim mu ĉenicima da će nam doći glave. Ja ništa nisam shvaćala. Gospodar je bio star, ruţan, i ja sam se pred njim n jim tresla kao pred šejtanom. Pustio je da me njegove prijašnje ţene tuku. Potom je doveo i ĉetvrtu prema kojoj je bio sladak kao med, samo da bi nas mogao time više muĉiti. Na kraju nas je spasio voda Sejidunine S ejidunine karavane koji me kupio za ove vrtove. Halima ju je pogledala suznih oĉiju. Potom se nasmiješila i rekla: Vidiš, na kraju si do šla ovamo gdje ti je dobro. — Vidi Zasad je dosta priĉe — upala upala je Mirjam u rije ĉ. — Skoro Skoro će se smraĉiti, a i veoma si — Zasad umorna. Sutra nas ĉeka posao. Tu ti je štapić i oĉisti zube. b rzo shvatila Štapić je bio tanak i na jednom kraju rašĉešljan u sitna vlakanca. Halima je brzo napravu. Dali su joj zdjelicu s vodom, a kada je obavila taj posao, povele su je u spavaonicu. — Sara Sara i Zejneb bit će tvoje druţice — rekla rekla joj je Mirjam. Dobro — odgovorila odgovorila joj je Halima. — Dobro Pod spavaonice bio je prekriven mekim šarenim tepisima. Tepisi su pokrivali zidove, a visjeli su i s niskih le ţaja koji su bili oblo ţeni lijepo vezenim jastucima. Pokraj svake postelje bio je umjetniĉki izrezbaren toaletni stolić na kojem je bilo priĉvr šć šćeno veliko srebrno ogledalo. Sa stropa je visio luster s pet svije ća, pozlaćen i ĉudnih, izvijenih oblika. Djevojke su odjenule Halimu u bijeli haljetak od tanke svile. Oko pasa vezale su joj crvenu vrpcu i posjele je pred ogledalo. Ĉula je kako šapuću da je ljupka i lijepa. »Da, uistinu sam lijepa«, pomislila je. »Poput prave kraljevne.« Legla je na postelju, a djevojke su joj podmetnule jastuke. Pokrile su je perinom i na prstima otišle. Zarila je glavu u meke jastuke i, svjesna bajkovite sreće, slatko zaspala. Probudili su je prvi sunĉevi zraci koji su prosijali kroz prozor. Otvorila je oĉi i zagledala se u slike na zidnim tepisima, koji su bili tkani jarkim bojama. Isprva je mislila da je još uvijek na putovanju. Na zidu je vidjela lovca na konju koji s kopljem u ruci progoni antilopu. Ispod njega snagu su odmjeravali tigar i bivol, a crnac je iza štita uperio vrh svog koplja u razjarenog lava. Tamo je gepard vrebao gazelu. Tada se sjetila prethodnog dana i postala svjesna gdje je. Dobro jutro, pospanko! — pozdravila pozdravila ju je Zejneb koja se upravo digla sa svog leţaja. — Dobro Halima ju je pogledala i zapanjila se. Kosa joj je, u uvaljanim pramenovima, padala na ramena i blistala u sunĉevim zracima poput suhog zlata. »Ljepša je od vile«, pomislila je.
Otpozdravila je sasvim opĉarana. Pogledala je na drugi leţaj. Tamo je spavala Sara. Bila je napola razgolićena, a njeni puni, tamni udovi sijali su poput ebanovine. Razgovor je probudio i nju pa je polako otvorila oĉi. Zasjale su kao dvije tamne, uţarene zvijezde. Uprla je pogled u Halimu i ĉudno joj se nasmiješila a onda ga je oborila, poput divlje maĉke koju je zbunio ĉovjeĉ ji pogled. Ustala je, prišla Haliminoj postelji i sjela na nju. — Sino Sinoć, kada smo Zejneb i ja išle spavati, nisi nas primjećivala — rekla rekla je. — Poljubile Poljubile smo te a ti si samo mrzovoljno progundala i okrenula nam leda. Halima se nasmijala, mada ju je bilo gotovo strah njena pogleda. Vidjela je i kako joj gornju usnu pokriva njeţno paperje. Uopće vas nisam ĉula — odvratila odvratila je. Sara ju je gutala oĉima. Htjela ju je zagrliti, ali — Uop se nije usuĊivala. Krišom je pogledala Zejneb koja je već sjedila ispred ogledala i ĉešljala kosu. Tvoju ćemo morati danas oprati — rekla rekla je Sara Halimi. — Tvoju — Dopu Dopuštaš li da ti ja operem kosu? Slaţem se. — Sla Ustala je i odvele su je u posebnu kupaonicu. Zar se kod vas svaki dan kupa? — za zaĉudila se. — Zar Naravno! — nasmijale nasmijale su joj se. Potopile su je u drvenu kadu i nestašno je poprskale. — Naravno! Vriskala je, obrisala se ruĉnikom i ugodno osvjeţena, šmugnula u odjeću. Doruĉkovale su u ovalnoj blagovaonici. Svaka je imala odreĊeno mjesto i Halima ih je pobrojala, zajedno s njom, ĉetrnaest. Smjestili su je na gornji kraj, pokraj Mirjam. Ona ju je upitala: — Š — Što si, zapravo, uĉila? Znam vesti i šivati, a i kuhati. — Znam Kako je s ĉitanjem i pisanjem? — Kako Malo znam ĉitati. — Malo To će trebati upotpuniti. A što je s bavljenjem pjesništvom? — To — To To nisam uĉila. Vidiš. Sve to, a i još mnogo drugoga, morat ćeš uĉiti kod nas. — Vidi Lijepo — veselo veselo je rekla Halima. — Uvijek Uvijek sam ţeljela nešto nauĉiti. — Lijepo — Ka Kaţem ti da je kod nas strog školski red kojeg ćeš se morati toĉno pridr ţavati. I na još jedno te upozoravam: ne pitaj o stvarima koje nemaju veze s nastavnim predmetima. Iako je osjećala da joj je naklonjena i da je voli, danas se Mirjam Halimi ĉinila mnogo ozbiljnijom i stroţom nego prethodnog dana. — U U svemu ću te slušati i sve ću raditi toĉno onako kako mi zapovjediš, — rekla rekla je. Slutila je da Mirjam mora imati medu drugima neki posebno povlašten poloţaj. Postala je radoznalom, ali ipak, nije smjela pitati! Za doruĉak su pile mlijeko i jele slatke pogaĉice od suhog voća i meda. Potom je svaka dobila po jednu naranĉu. Poslije doruĉka poĉela je nastava. Otišle su u staklenu dvoranu kojoj se Halima prethodnog dana toliko divila. Posjedale su po jastucima i svaka je stavila crnu tablicu pred sebe, na dignuta koljena. Pripremile su pisaljke i ĉekale. Mirjam je Halimi odredila mjesto i dala joj pribor za pisanje. Dr ţi to onako kako vidiš da druge ĉine, mada još uvijek ne znaš pisati. Kasnije ću te ja — Dr nauĉiti, a sada se bar privikni na tablicu i pisaljku. Potom je prišla ulazu i batom udarila o gong koji je visio na zidu.
U dvoranu je ušao crni div s debelom knjigom u ruci. Na sebi je imao kratke prugaste hlaĉe i haljetak koji mu je sezao do peta a sprijeda je bio otvoren. Na nogama je imao jednostavne sandale, a glava mu je bila omotana tankim crvenim turbanom. Spustio se na za njega pripremljen jastuk, licem okrenut djevojkama, i sjeo na podvijene noge. Rekao je: Danas ćemo nastaviti, moje ptiĉice golubiĉice, mjestima iz Kur'ana, — Danas na te rijeĉi ĉelom je poboţno dotakao knjigu — u u kojima nam Prorok govori o — na posmrtnim radostima i rajskim slastima. slastima. Medu vama vidim novu djevojĉicu-uĉenicu, bistra oka brza skoka, znanja gladnu i uĉenja ţeljnu. Kako joj ne bi promakla ni trunka mudrosti i svete uĉenosti, neka nam Fatima, umna i razumna, ponovi i objasni što se briţljivom vrtlaru Adiju posrećilo usaditi u va ša srca i u njima uzgojiti. Da, to je bio Adi koji ju je ju ĉer donio u te vrtove. Halima ga je smjesta prepoznala po glasu. Sve vrijeme joj se smijalo, ali se hrabro savladavala. Fatima je podigla svoju lijepu, okruglu bradicu prema uĉitelju i poĉela recitirati ljupkim, gotovo pjevnim glasom: U suretu petnaestom, a u ajetima od o d ĉetrdeset petog do ĉetrdeset osmog, ĉitamo: Vidi, — U bogobojaţljivi će stići u vrtove i k izvorima: UĊite u miru, sigurno! Srca ćemo im lišiti gnjeva i sjedit će na jastucima, jedan naspram drugog. Neće osjećati umor i nikada ih iz njih nećemo izgnati... Adi ju je pohvalio. Potom je pripovijedala napamet i neka druga mjesta. Kada je zavr šila, rekao je Halimi: — Ĉ — Ĉula si, srno moja srebrna, hitronoga i znanju sklona, iza bisera svoje druge i sestrice mudrije, što je moja vještina i duha dubina u grudi naših ljepookih hurija zasijala i u njima zavidno proklijala. I ti sada djetinjarije iz srca odagnaj i umno oslušni što će ti moja sveta uĉenost razotkriti, kako bi bila i na ovom i na onom svijetu vesela. Potom je poĉeo polako, rijeĉ po rijeĉ, diktirati novi odlomak iz Kur'ana. Pisaljke su škripeći klizile po tablicama. Usne djevojaka su, blago se pomiĉući, tiho ponavljale ono što je ruka zapisivala. Sat je bio zavr šen i Halima je odahnula. Sve S ve joj je izgledalo jako smiješno i ĉudno, kao da je bilo nestvarno. Crnac je ustao, tri puta smjerno dotakao knjigu ĉelom i rekao: — Lijepe Lijepe djeve i uĉenice moje vrijedne, spretne i okretne, zasad neka bude dovoljno uĉenosti i rasipanja moje mudrosti. Ono što ste slušale i savjesno na tablice zapisale, u pamet utuvite i sve naizust nauĉite. Pritom, ljupku prepelicu, svoju novu druţ benicu, naukama svetim pouĉite i njeno neznanje u znanje pretvorite. Nasmiješio se tako da je zablistala niska bijelih zubi, mudro zakolutao oĉima i dostojanstveno napustio uĉionicu. Samo što se za njim spustila zavjesa, Halima je prasnula u glasan smijeh. Njenoj veselosti pridruţile su se i druge. Samo je Mirjam ozbiljno rekla: Halima, nikada se više ne smiješ smijati Adiju. Moţda se u poĉetku stvarno ĉini — Halima, nekako ĉudan, ali ima zlatno srce i mogao bi sve uĉiniti za nas. Zna mnoge vještine, kako Kur'an tako i svjetovnu filozofiju, vlada pjesništvom i govorništvom, viĉan je arapskoj i pehlevijskoj gramatici. Sejiduna ima veliko povjerenje u njega. Halima je oborila oĉi. Bilo ju je sram, no Mirjam ju je pomilovala po obrazu i dodala: dod ala: Nije strašno što si se smijala. Ali sada zna š i ubuduće ćeš se ponašati drugaĉije. — Nije Potvrdno je klimnula glavom i otišla s djevojkama u vrtove raditi i plesti. Sara je odvela Halimu u kupaonicu da joj opere kosu. Prvo ju je rašĉešljala, a potom
svukla do pojasa. Pritom su joj ruke blago podrhtavale tako da je Halimi bilo nekako muĉno i neugodno, no nije htjela razmišljati o tome. Tko je zapravo naš gospodar? — upitala upitala je. Znatiţelja ju je nehotice je i^tlvl||ala. Bila — Tko je svjesna toga da ima nekakvu moć nad Sarom, mada to nije razumijevala, Sara joj je smjesta usluţno odgovorila. Reći ću ti sve što znam — rekla rekla je, a glas joj je ĉudno drhtao. — Samo Samo teško tebi — Re budeš li me izdala. I mora š me voljeti. Hoćeš li mi to obećati? Hoću. — Ho Znaš, mi smo sve vlasništvo Sejidune, a to znaĉi Naš gospod. To je strašno moćan — Zna gospodar. Ali što da ti govorim... Reci! Reci! — Reci! Moţda ga nikada nećeš vidjeti. Ja i jo š neke već smo godinu dana ovdje, pa ga još — Mo nismo vidjele. — A A što je to »Naš gospod«? Strpi se, sve ću ti otkriti. Znaš li tko je od ţivih prvi iza Alaha? — Strpi Kalif. — Kalif. Nije toĉno. Nije ni sultan. Prvi iza Alaha je Sejiduna. Halima je razroga ĉila oĉi od — Nije ĉuĊenja. Osjećala se kao da doţivljava bajkuiz »Tisuću i jedne noći«. Samo, sada je nije samo slušala nego je i sama bila usred nje. Kaţeš da još nijedna od vas nije vidjela Sejidunu? Sara je nagnula obraz sasvim do — Ka njena uha. — Ne, Ne, jedna od nas ga dobropoznaje. Ali jao nama dozna li tko da o tome govorimo! — Š — Šutjet ću kao grob. Ali tko je ta koja poznaje Sejidunu? Sasvim jasno je slutila koja bi to mogla biti i sada je htjela to potvrditi. Mirjam — š Njih dvoje su u dobrim odnosima. Samo teško tebi — Mirjam — šapnula je Sara. — Njih budeš li me izdala! Ni s kim ne ću govoriti o tome. — Ni Vrlo dobro. Ali moraš me voljeti, jer sam ti toliko toga povjerila. povje rila. Halimu je sve više — Vrlo muĉila znatiţelja. Upitala je: Tko je ona stara ţena koju smo juĉer srele ispred kuće? — Tko Apama. Ali o njoj je jo š opasnije govoriti nego o Mirjam. Mirjam je dobra i voli nas, a — Apama. Apama je zla i mrzi nas. I ona dobro poznaje Sejidunu. Ali gledaj da ni pred kim ne pokaţeš kako nešto znaš! Neću, Saro. — Ne Sara je ţurila da joj opere kosu. — Tako — šaptala je. Halimu je bilo sram, ali pravila se k ao da ništa nije Tako si sva slatka — š ĉula. Bilo je još toliko stvari koje je trebalo saznati. Tko je Adi? — upitala upitala je. — Tko Uškopljenik. — U — Š — Što je to uškopljenik? Muškarac koji nije pravi muškarac. — Mu To ne razumijem. — To Sara joj je poĉela potanko objašnjavati, ali Halima ju je zlovoljno prekinula: Ne ţelim to slušati. — Ne Morat ćeš ĉuti i sve druge stvari. Sara je izgledala iz gledala uvrijeĊeno. Nakon što ju je oprala — Morat Sara je Haliminu kosu poĉela mazati mirišljavimuljima, a onda ju je rašĉešljala. Rado bi je zagrlila i poljubila, ali Halima ju je tako mrko pogledala ispod oka da se uplašila. Iz kupaonice ju
je odvela na sunce kako bi joj se kosa br ţe osušila. Neke djevojke, koje su u blizini ravnale gredice, primijetile su ih i prišle im. Gdje ste bile tako dugo? — upitale upitale su. Halima je oborila oĉi, a Sara je odvratila — Gdje velikom rjeĉitošću: Kada biste samo znale koliko ko liko joj je, sirotici, kosa bila prljava! Kao da je od roĊenja — Kada nije prala! Dovela sam je u red onoliko o noliko koliko sam mogla, ali trebat će ju najmanje još jedanput temeljito oprati da bi bila onako kako treba. Samo da Mirjam nije meĊu djevojkama — pomislila pomislila je Halima. Sigurno bi odmah — Samo primijetila njenu neĉistu savjest, a ako bi je upitala ne bi se usudila zatajiti joj. Tako bi ona vidjela da nije mogla nijedan dan odr ţati obećanje kako neće ispitivati. Kada su djevojke otišle, Sara ju je izgrdila. Budeš li se tako ponašala, svatko će odmah pogoditi da nešto kriješ. Moraš se dr ţati — Bude kao da ništa ne znaš. Onda te nitko ništa neće pitati... Ja sada idem za z a ostalima, a ti šeći po suncu kako bi ti se kosa osušila. Halima je, otkako je došla u taj ĉudni svijet, zapravo sada prvi put bila sama. Ništa nije sa sigurnošću znala: ni gdje je, ni kakav je njen zadatak. Sve oko nje bilo je tajnovito, ali to ju nije brinulo. Naprotiv! Sasvim dobro se snašla u tom bajkovitom svijetu. Bar je bilo dovoljno hrane za njenu znatiţelju! »Bit će najbolje da se pravim glupa«, pomislila je. »Onda se neće osvrtati na mene i moći ću se posvuda motati. A onda će i drugi o meni vi še brinuti.« Sara joj je natovarila puno zagonetki koje su je nagonile na razmišljanje. Mirjam, koju je upoznala kao jako ljubaznu i dobru, imala je i drugo, tajanstveno lice. Što je znaĉilo da je ona sa Sejidunom u dobrim odnosima? Kakva je moć Apame, koja je bila zla, a takoĊer je poznavala Sejidunu? A smiješni Adi, za kojeg je Mirjani rekla da u njega Sejiduna ima veliko povjerenje? I konaĉno, tko je Sejiduna, taj moćni »Naš gospod«, o kojem se Sara usuĊivala samo šapatom govoriti? Nije dugo izdr ţala na istom mjestu. Skrenula je stazom i poĉela tragati za novinama. Nadnosila se nad cvjetove, gledala i plašila ţivopisne leptire koji su se spuštali na njih. Oko nje su zujale divlje pĉele i šareni bumbari oteţali od cvjetnog praha, oblijetali su je insekti i mu šice, i sve se zajedno s njom radovalo toplom, proljetnom suncu. Bio je zaboravljen prijašnji ubogi putovan je puno straha i neizvjesnosti. Sada joj je srce ţivot, zaboravljeno je bilo naporno putovanje vriskalo od veselja i ţivotne radosti. Osjećala se kao da je uistinu stigla u raj. U grmlju nara nešto je šušnulo. Osluhnula je. Iza zelenila doskakutala je vitka, tankonoga ţivotinja. »Gazela«, pomislila je. Ţivotinja je zastala i gledala ju svojim lijepim, sme Ċim oĉima. Halima je savladala poĉetni strah, ĉuĉnula i poĉela je vabiti nehotice oponašajući ĉudnog tumaĉa Kur'ana: Gazelice pĉelice, zamekeći i meni pritr ĉi, vitoroga i tankonoga... Vidiš li, više ne — Gazelice znam dalje jer ja nisam uĉeni Adi. Hajde, dodi Halimi koja je mlada i lijepa a voli milu gazelu pa je ţeli milovati i tepati joj... Sama se morala smijati svojoj govorljivosti. Gazelica je, isturene njuškice, dotapkala k njoj i poĉela je njušiti i lizati po obrazu. Njeţno ju je draškala, poĉela se smijati i, šale radi, opirati dok je ţivotinja sve više navaljivala na nju. Iznenada joj se uĉinilo da ju je i nešto drugo, isto tako ţivo, dotaklo iza uha i puhnulo u njega. Osvrnula se i skamenila od straha. Tik pokraj nje stajao je ţuti Ahriman i strasno se natjecao s gazelom u iskazivanju ljubavi. Stropoštala se i jedva zadr ţala rukama. Nije mogla ni kriknuti ni ustati. O ĉiju punih oĉaja zurila je u visokonogu maĉku i ĉekala kad će se baciti na nju. Ali Ahriman oĉito nije imao nikakve napadaĉke namjere. Ubrzo ju je sasvim zanemario i poĉeo se igrati s gazelom. Hvatao ju je za uši, zadirkivao je i
propinjao se k njenom vratu. Mora da su se dobro poznavali i, oĉito, bili su dobri prijatelji. Halima se ohrabrila i obgrlila obje ţivotinje oko vrata. Gepard je poĉeo mrmljajući presti poput prave maĉke, a gazela je ponovo ispruţila jezik prema njenom obrazu. Halima im je tepala najslaĊim rijeĉima. Nije joj i šlo u glavu kako gepard i gazela mogu biti prijatelji na ovom svijetu, kada je Prorok stalno govorio da je Alah to ĉudo saĉuvao za ţitelje raja. Ĉula je kako ju zovu. Ustala je i otišla u smjeru odakle je dopirao glas. Ahriman je odgegao za njom, a gazela ga je pratila i poput kozlića zaskakivala na njega. Nije se previše obazirao na nju, tek ju je, s vremena na vrijeme, gricnuo za uho. Druge su je ĉekale i rekle da mora s njima na sat plesa. Povezale su joj kosu, digle je na tjeme i povele sa sobom u staklenu dvoranu. Uĉitelj plesa bio je u škopljenik Esad, mlad ĉovjek srednjeg rasta, glatkog lica i gipkih, gotovo ţenskih udova. Bio je Afrikanac i tamnoput, ali ne tako crn kao Adi. Halimi se ĉinio privlaĉnim i smiješnim istodobno. Kada je ušao, odloţio je dugi haljetak i pred njima ostao samo u kratkim, ţutim hlaĉama. Poklonio se s ljubaznim smiješkom i zadovoljno protrljao ruke. Pozvao je Fatimu da zasvira na harfi i uz zvuke instrumenta poĉeo se vješto uvijati. Njegova umjetnost sastojala se uglavnom u gipkosti trbuha i vladanju njegovim mišićima. Kruţenje ruku i koraĉanje nogu bili su samo svojevrsno praćenje trbušnih kretnji. Najprije je sam pokazao kako treba, a onda su, iza njega, morale probati i djevojke. Zapovjedio im je da skinu prsluke i razgolite se do pasa. Halimu je bilo sram, ali kada je vidjela kako su se druge bezbriţno svukle i sama ih je slijedila. Odredio je Zulejhu za prvu plesaĉicu i postavio je ispred ostalih. Potom je poslao Fatimu na njeno mjesto, uzeo dugu i tanku sviralu i poĉeo svirati. Tek sada je Halima obratila paţnju na Zulejhu. Stasom je bila najljepša. Bila je prva u plesu i pomoćnica Esadu u njegovu uĉenju. Toĉno je izvr šavala ono što je ţelio, a ostale su samo ponavljale za njom. Išao je sa sviralom u ruci od djevojke do djevojke, struĉno ocjenjivao gipkost i rad mišića, popravljao i sam pokazivao kako treba. Nakon školskog sata Halima je bila umorna i gladna. Otišle su u vrtove, ali nisu smjele daleko jer ih je ĉekao novi predmet, bavljenje pjesništvom. Halima se poţalila Sari da je gladna. Sara joj je pokazala gdje da ĉeka, a sama je šmugnula u zgradu otkud se brzo b rzo vratila. Gurnula je Halimi u ruku već oguljenu bananu i rekla joj: Mimo obroka nije nam dopušteno jesti. U tom pogledu Mirjam je vrlo stroga, jer se — Mimo boji da se suviše ne udebljamo. Sigurno bi me kaznila kada bi znala da sam ti dala jesti. Da netko ne smije jesti samo zato da se ne udeblja, to Halima jo š nikada nije ĉula. Naprotiv! Što je koja bila deblja, to su je više hvalili. Zato joj se Sarina novost nije dopala. Ta u ovom ĉudnom kraju posluţivali su ih samim dobrim jelima i pi ćima! I već su djevojke morale ponovo u uĉionicu. Pjesništvu ih je uĉio Adi, i Halimi se taj predmet ĉinio jako zabavnim. Odmah se oduševila njime. Ovaj put objašnjavao im je kratki stih gazela i sve djevojke su morale sudjelovati svom svojom sposobnošću. Prvi stih je kazala Mirjam i potom sve vrijeme bila slobodna, dok su se ostale natjecale meĊusobno i dodavale rimu na rimu. Poslije desetak stihova iscrpile su svoju domišljatost i ostale su jo š samo Fatimai Zejneb, koje su uporno ustrajavale u strajavale sve dok nisu posustale. Prvi i drugi put Adi je izostavio Halimu kako bi se privikla. Za vrijeme slušanja izvrsno se zabavljala pa ju je zato Adi treći put pozvao da se pripremi. Malĉice se preplašila, ali joj je laskalo što je već imao toliko povjerenja u nju, a u sebi je i ţeljela odmjeriti se s druţicama. Mirjam je dala poĉetni stih: »Kada bih kao ptica imala krila...« — »Kada Adi je malo priĉekao, a onda poĉeo redom prozivati. Odgovarale su mu.
Zulejha: »K suncu bih poletjela.« Sara: »Dobra djela bih ĉinila.« Aiša: »Siromašnima bih pomagala.« Sit: »U samoći bih pjesmu pjevala.« Dţada: »Zabluda se vazda klonila.« Sada je Adi ljubazno klimnuo glavom Halimi i pozvao ju da nastavi. Pocrvenjela je i pokušala: »A ja bih s tobom...« Zapela je. Nije mogla dalje. Na vrh mi je jezika — rekla rekla je. — Na Svi su se smijali. Adi je namignuo Fatimi. — Daj, Daj, Fatimice, ti joj pomozi. »A ja bih s tobom istim putem kroĉila.« Halima se odmah usprotivila. Ne, nisam tako mislila — rekla rekla je ljutito. — Pri Priĉekajte, sama ću reći. I, nakašljavši se, — Ne, stvarno je rekla: »A ja bih s tobom u sam raj letjela.« Njene rijeĉi doĉekao je glasan smijeh. Ustala je, sva sv a crvena od ljutnje i srama, i otr ĉala prema vratima. Mirjam joj je preprijeĉila put. Sada su sve ţurile da je utješe i ohrabre. Polako se smirila i obrisala suze. Adi je objasnio kako je umjetnost pjesništva samo poslije dugotrajnog truda dostiţan cvijetak pa da stoga ne treba oĉajavati što je prvi put pogriješila. Potom je pozvao djevojke da nastave. Ali rime su im već bile pobjegle. Tako su Fatima i Zejneb same prešle u dijalog. Fatima: »Ono što si ĉula, neka ti bude pouka, Halima.« Zejneb: »A ti, Fatima, nemoj svakom davati nauka.« Fatima: »Što ti to smeta, ja znam više nego ti.« Zejneb: »Ne smeta, ali ti svoj drski jezik uk roti.« Fatima: »U redu, znam da ne podnosiš moju odrješitost.« Zejneb: »Ne radi se o tom, samo u zlo ti ubrajam umišljenost.« Fatima: »Tko je lijep, taj je umišljen. Poniznost je sestra rugobe.« Zejneb: »Na mene ciljaš? Ti? Zaba napuhana od zlobe?« Fatima: »E, ta ti vrijedi. Da se divim tvojoj mr šavosti?« Zejneb: »Nemoj, ako nećeš. Samo, smijem se tvome sljepilu.« Fatima: »Tako?! Što li bih tek ja mogla na tvoju prostotu reći?« Zejneb: »A ti misli š da ćeš grdnjom prazninu duha izbjeći?« — Dosta Dosta je, golubiĉice — prekinuo prekinuo ih je Adi. — U U lijepim rimama i u ĉenim maksimama ste se odmjeravale i šepurile, prepirale i jedna drugu sasijecale, utrkivale se i duhovno hrvale, meĊusobno se glodale i oĉima probadale. Sada svaĊu zaboravite i lijepo se pomirite. Bit će dosta lijepe uĉenosti i slatke rjeĉitosti. U blagovaonicu poţurite i tamo se zaslu ţeno pogostite. Ljubazno se naklonio i napustio uĉionicu. Djevojke su jurnule za njim i posjedale u blagovaonici na svoja mjesta. Dok ih je ujutro već ĉekao doruĉak na stolu, sad su ih za vrijeme jela posluţivala tri uškopljenika: Hamza, Talha i Suhal. Tom prilikom Halima je saznala da imaju na raspolaganju sedam uškopljenika. Uz dvojicu uĉitelja, koje je već poznavala, i trojicu koji ko ji su im iznosili hranu na stol, bila su jo š dva ĉuvara vrtova: Muad i Mustafa. Kuhinjom je, zapravo, upravljala Apama; Hamza, Talha i Suhal bili su njeni pomoćnici. Obavljali su poslove u domaćinstvu, pospremali, prali i brinuli o redu i ĉistoći u cijeloj kući. Svi uškopljenici su, zajedno s Apamom, stanovali u jednom posebnom vrtu kojeg su od njihovog dijelili prokopi. Uškopljenici su tamo imali zasebnu zgradu a Apami je pripadala posebna kućica. Sve te stvari su u Halimi raspirivale znatiţelju. Nije se usuĊivala pitati u prisustvu
Mirjam, no jedva je ĉekala da ponovo ostane nasamo sa Sarom. Ruĉak se Halimi ĉinio pravom gozbom. Meko peĉenje s ukusnim, mirisnim umakom, razno mahunasto povr će, kajgana, sir, pogaĉa, medeni slatkiši s kuhanim voćem. A kao dodatak ĉaša pića, od kojeg se Halimi ĉudno zavrtjelo u glavi. To je vino — š Sejiduna je pustio da ga pijemo. Poslije ruĉka — To — šapnula joj je Sara. — Sejiduna otišle su u svoju spavaonicu. Bile su same i Halima je upitala: — Zar Zar Sejiduna smije dopustiti vino, kad ga je Prorok zabranio? Smije. Ta rekla sam ti da je on prvi poslije Alaha. On je novi n ovi prorok. — Smije. Rekla si da, osim Mirjam i Apame, jo š nitko od vas nije vidio Sejidunu? — Rekla — Nitko, Nitko, osim Adija koji je njegov povjerenik. Ali Adi i Apama se nasmrtmrze. Apama nikoga ne voli. Kao mlada bila je izrazito lijepa, a sada je grize što je sve prošlo. Tko je u stvari Apama? — Tko _Pst. To je strašna ţena. Zna sve ljubavne tajne i Sejiduna ju je doveoovamo kako bismo nešto nauĉile od nje. Ĉut ćeš poslijepodne. U mladosti je, po svoj prilici, mnogo u ţivala. Zašto moramo uĉiti tolike stvari? — Za _To ne znam toĉno. Ali mislim da moramo biti spremne za Sejidunu . Jesmo li namijenjene za njegov harem? — Jesmo Moţda. A sada ti meni reci voliš li me već malo? — Mo Halima je mrzovoljno namr štila lice. Ljutilo ju je što Sara pita takve gluposti dok je ona ţeljela saznati još toliko vaţnijih stvari. Legla je na svoju postelju, stavila ruke pod glavu i zagledala se u strop. Sara je sjela pokraj nje. Nepomiĉno ju je gledala a onda se iznenada nagnula i poĉela je strasno ljubiti. Halima se najprije pravila kao da se sve to nje ne tiĉe. Ali ljubljenje joj je dosadilo pa je, na kraju, odgurnula Saru od sebe. Voljela bih znati što Sejiduna namjerava s nama — rekla rekla je. Sara se pribrala i — Voljela popravila kosu. — To To bih i ja htjela h tjela znati — odvratila odvratila je. — Ali Ali o tome nitko ne govori, a zabranjeno je i pitati. — Š — Što misliš, bi li netko mogao pobjeći odavde? — Jesi Jesi li luda kad pita š o takvim stvarima a tek si do šla? Kada bi te Apama ĉula! Zar nisi vidjela onu tvr Ċavu na stijeni? Preko nje je jedini izlaz u svijet — pa pa se uputi tamo, ako se usuĊuješ! — Ĉ — Ĉija je ona utvrda? — Ĉ — Ĉija?! Sve što vidiš uokolo, zajedno s nama, pripada Sejiduni. — Ţ — Ţivi li Sejiduna u onoj tvr Ċavi? Ne znam. Moţda. — Ne A ne znaš kako se zove ovaj kraj? — A Ne znam. Mnogo pitaš. Moţda ni Apama, ni Adi to ne znaju. Samo Mirjam. — Ne Zašto samo Mirjam? — Za Pa rekla sam ti da su u dobrim odnosima. — Pa — Š — Što to znaĉi da su u dobrim odnosima? Da su kao muţ i ţena. — Da A tko ti je to rekao? — A Pst. To smo mi djevojke same pogodile. — Pst. To ne razumijem. — To
