75651594 Klod David Hitler i Nacizam

Šta znam?

 Hitler i nacizam KLOD DAVID Profesor na Univerzitetu Pariz-Sorbona Prevela sa francuskog Suzana Matejić

ΠΛΑΤΩ ♦ XX VEK  Beograd 1999.  Naslov originala laude !avid" Hitler et le nazisme © Presses Universitaires de #rance" Paris" 19$9 1%. izdanje" 199& '(ue sais-je) br. &*%+

SADRŽAJ Prvi deo ,S/N/0 S23 '19194195%+ 3 6oglavlje 4 3S2,73/ 33 6oglavlje 4 P7,87M 333 6oglavlje 4 P70200 3 3S2,M3:/0N33 !rugi deo ;32073<M N S23 '195%419%=+ 3 6oglavlje 4 U70>0N/0 ;3207,S?0 !7@0 33 6oglavlje 4 0?,N,MS? P,323? 333 6oglavlje 4 UNU27:N/ P,323?
1

OSVAJANJE VLASTI (1919–1934) I. ISTORIJA 1919–1923. 1. P!"#$ P!"#$!%# !%#"&! "&!'' %$'*" %$'*"..  – Nemačka u junu 1919. godine  4 /una eseca 1919. godine defini definitiv tivno no je ugu uguCe Cena na revolu revolucij cijaa ko koja ja je za6oA za6oAela ela neCto neCto alo alo 6re 6riir 6riirja ja u nov noveb ebru ru 191 191D. D. godine. Svi radniAki i vojni sovjeti su se rasturili. ,drEana je ustavotvorna sku6Ctina" a narodni koesari" koji su do tada iali izvrCnu vlast" 6redali su vlast koalicionoj vladi" u kojoj nije bilo nijednog revolucionarnog socijaliste" a koju su saAinjavali 6ri6adnici socijaldeokratije" ?atoliAkog centra i !eokratske stranke. eliki 6roble deobilizacije je naizgled bio reCen. 7as6uCtene su jedinice koje su se vratile sa fronta. Pre nego Cto je ersajski ugovoro odreFen konaAni status vojske" 6rivreeno je organizovan 7ajGsver '7eicGsHeGr+. Uerena vlada nije Eelela da naoruEava narodne odrede koji su se s6ontano oforili. Stvorena je dobrovoljaAka vojska koju su vodili Ckolovani oficiri. 7ajGsver" ojaAan sa dvadeset i osa brigada" u junu 1919. godine brojao je oko trista Giljada ljudi i trebalo je da oku6i takozvane IdobrovoljaAke odredeJ. 2o su bile gru6e dobrovoljaca koje su od decebra 191D. godine" forirane naroAito na istoAni granicaa" radi su6rotstavljanja Poljacia i esia" kao i ruski boljCevicia.
MinGenu vodio je radnik koji se zvao !reksler '!reOler+. Posle rata" ?oitet 6ostaje jedna od nogiG 6artija koje su se tada 6ojavile. Uzeo je ie INeaA INe aAka ka radniA radniAka ka 6artija 6artijaJ. J. 8od 8odine ine 19* 19*1" 1" ona 6reras 6rerasta ta u INa INacio cional nalsoc socija ijalis listiA tiAku ku neaA neaAku ku radniAku radniAku 6artijuJ. Ni ie ni o6redeljen o6redeljenje je nisu bili neob neobiAni iAni.. !rekslerov !rekslerovaa 6artija 6artija nije bila nikakvo nikakvo Audo u NeaAkoj. U ;anoveru je 6ostojala ISocijalistiAka 6artija NeaAkeJ" u kojoj je aktivno uAestv uAestvova ovaoo /uliju /ulijuss :trajG :trajGer er '/uliu '/uliuss Streic StreicGer Ger+" +" drugde drugde"" INe INea aAka Aka socij socijaln alnaa 6artija 6artijaJ. J. /oC /oC 6od ilGel ilGelo o 33" jedna jedna od veliki velikiGG gru6a gru6a kon konzer zervat vativa ivaca ca i antise antiseit ita" a" gru6a gru6a #ridri #ridriGa Ga Nau Naua ana na '#ried '#riedric ricGG Nau Naua ann+ nn+"" uzela uzela je ie Iso Isocij cijaln alnaci aciona onalis listiA tiAkaJ kaJ"" kak kakoo bi se razlik razlikova ovala la od gru6e gru6e IsocijalniG GriCćanaJ. ISocijalizaJ oviG 6artija nije bio Aak ni 6rividanL one nisu Eelele da iG satraju leviAarski 6artijaaL na6rotiv" vrlo jasno su 6roklaovale svoje teEnje.  NeaAka radniAka 6artija je u junu 1919. godine bila ala gru6a od svega Cezdesetak Alanova. U njoj su se istakle tri osobeK novinar !itriG 0kart '!ietricG 0ckart+" koji je Eeleo da osnuje Inea Ine aAku Aku burEo burEoask askuu alijan alijansuJ suJ"" inEenj inEenjer er 8otfrid 8otfrid #eder #eder '8ottfr '8ottfried ied #eder+ #eder+"" ko koji ji će 6os 6ostat tatii 6rvi 6rvi teoretiAar 6artije" ka6etan 0rnst 7e '0rnst 7oeG+" bivCi oficir" 6oalo sklon s6letkaa" koji je doCao iz dobrovoljaAkiG odreda fon 06a. U julu 1919. godine" na sku6u ove 6artije" jedan od uAesnika je energiAno istu6io 6rotiv  bavarskog se6aratiza. Pozvan je u 6artiju i ubrzo 6ostao Alan U6ravnog odbora.
su6rotstavlja se savetia vojnika u MinGenu koji su" 6o njegovi reAia" naredili njegovo Ga6Cenje *$. a6rila 1919. godine. ?raj vladavine revolucionara u MinGenu doneo u je s6as" a neCto kasnije" on će se 6ojaviti kao svedok 6rotiv svojiG ne6rijatelja iz tog grada. 2akav stav oogućio u je da ostane u novoj vojsci. ProCao je" kao i ostali vojnici njegovog  bataljona" kurs naknadnog obrazovanja. MeFu instruktoria na ovo kursu nalazio se i 8otfrid #eder" #eder" sa koji se ;itler tad 6rvi 6ut sreo. 2ako 2ako se 6ovezao sa INeaAko radniAko 6artijoJ. /ednog dana" na kursu koji je 6oGaFao u vojsci" izneo je antiseitski stav. I7ezultat je bioJ"  6iCe on" Ida su e nekoliko dana kasnije odredili za oficira za 6ro6agandu ' Bildungso$$izier + u  jedno inGensko 6uku... 2rebalo je 6onovo us6ostaviti vojnu disci6linu i 6onovo tru6aa uliti nacionaln nacionalnaa i 6atriotska 6atriotska osećanjaJ. osećanjaJ. ;itler je na ovoj duEn duEnosti osti ostao u 7ajGsveru 7ajGsveru do 1. a6rila a6rila 19* 19*.. godine. +. %$'* ,' &"-''. 4 U julu 1919. ;itler je bio Alan jedne alo 6oznate bavarske 6artije. 8odine 19*5" 6oCto su ga sve organizacije ekstrene desnice 6riGvatile" on je 6okuCao da izvrCi drEavni udar kako bi 6reuzeo vlast. !ogaFaji su u iCli naruku" ali on je ueo i da brzo eliiniCe  brojne rivale. %reme eme nemi nemira ra u Ne Nema mačk čkoj oj..  4 7e6ubliku NeaAku 6ritiskao je straG od 6aravojniG organizacija" koji se uskoro 6okazao o6ravdani. ,d 19*. do 19*=. godine" niz s6letki i ubistava ko6roitovao je 6olitiAki Eivot i Aesto dovodio reEi u o6asnostK u artu 19*" 6uA koji su izvrCili ?a6 '?a66+ i itvic 'QttHitz+" koji se oslanjao na brigadu 6oorske 6eCadije ka6etana 0rGarta" naterao je vladu da 6obegne u 6rovinciju na nekoliko dana. 8odine 19*1. 6oAinje niz velikiG 6olitiAkiG atentata od kojiG su najznaAajniji oni koji su koCtali Eivota 6ot6isnika 6riirja 0rcber 0rcberger geraa '0rtzbe '0rtzberg rger+ er+ i" naredn narednee go godin dine" e" altera altera 7atena 7atenaua ua 'alt 'alter er 7atGen 7atGenau+ au+"" ugledn uglednog og ekonoistu" inistra inostraniG 6oslova. Priena ersajskog ugovora" koji je NeaAkoj ostavio vojsku od sao 1 Giljada ljudi" obavezao je civilnu odbranu i vojne organizacije da 6roene svoju 6rirodu. ,ne su do tada tolerisane" 6odrEavane" 6odrEavane" a 6onekad iG je i saa vlada koristila. Sada su 6ostale tajneL 6retvorile su se u terori teroristi stiAke Ake gru6e. gru6e. Pod 6ritis 6ritisko ko savez saveznik nika" a" jedni jedni zakono zakono  od **. arta arta 19* 19**. *. god godine ine"" razoruEane su u 6rinci6u sve organizacije" a da 6rito nisu rasforirane. 2aj zakon je vrlo energiAno 6rienjivala 6ruska socijaldeokratska vlada" iako je u Pruskoj teroriza bio nogo anje izraEen nego drugde. lada 7ajGa je ovaj zakon 6rienjivala znatno slabije. Bavarska" gde je na vlasti" od arta 19*. do se6tebra 19*1. godine" bio fon ?ar 'von ?aGr+" odluAila je da ga ne  6oCtuje. #on ?ar je izjavio da sao te IAisto civilneJ organizacije ogu sao da zaCtite zelju od IruCilaAkog talasa boljCevizaJ. ,d tada je Bavarska 6ostala neaAki arsenalK 6aravojne foracije  brojale su najanje tri stotine Giljada ljudi. /edna od glavniG se" 6o svo osnivaAu" zvala 0CeriCova ,rganizacija ',rganisation 0scGeriscG+ ili &rge' '&rges(h+. Brigada 0rGart" rasforirana u Pruskoj" reorganizuje se u Bavarskoj" gde 6ostaje slavna I,?J ',rganizacija ?onzul+. !obrovoljci koji su se borili u 8ornjoj :leziji 19*1. godine" takoFe su naCli utoAiCte u Bavarskoj. 2akva je sredina u kojoj se razvija NeaAka radniAka 6artija. ;itler će se uzdizati boreći se  6rotiv bavarskog se6aratiza. se6aratiza. S druge druge strane" ;itler je 6ostojao 6ostojao u6ravo zaGvaljujući zaGvaljujući njeu.  Naglo 'irenje )adničke artije.  4 7adniAka 6artija je 1919. godine iala Cezdesetak Alanova.  Naredne godine" brojala je tri Giljade ljudi. 8odine 19**" tiraE njeniG novina raste na dvadeset Giljada 6rieraka. Partija Partija se u 6oA 6oAetk etkuu zadovo zadovolja ljava vala la organ organizo izovan vanje je aliG aliG deb debata ata i 6ov 6oveć ećava avanje nje  broja broja  6ro6agandniG sku6ova. sku6ova. 2rećeg 2rećeg februara 19*1. 19*1. godine" ;itler oku6lja viCe viCe Giljada sluCalaca sluCalaca u cirkusu ?rone. etvrtog novebra iste godine" u 6ivnici ;ofbroj ';ofbrRu+" doClo je do borbe izeFu InacistaJ i socijaldeokrata. U isto vree" osnivaju se ogranci Partije u razni gradovia u unutraCnjosti" naroAito u juEnoj NeaAkoj. Prvi kongres odrEan je u januaru 19**. godine u Beo+a(hter, koje su u 6oAetku MinGenu. ,d decebra 19*" Partija ia svoje novine" %*lkis(her Beo+a(hter, izlazile jedno nedeljno" a zati" od 19*5" svakog dana. MeFuti" najvaEniji dogaFaj toko tog 6erioda bilo je osnivanje /uriCniG odreda. Partija je od %

saog 6oAetka iala svoju SluEbu bezbednosti" &rdnertruen. MeFuti" 5. avgusta 19*1. godine" ona osniva IginastiAko i s6ortsko druCtvoJ" koje treba da I6odrEava vojniAki ideal jednog slobodnog narodaJ. 2o osnivanje je usledilo Aetiri eseca 6osle dekreta koji su ras6uCtene sve  jedinice civilne odbrane. Partija je nasledila Alanove sviG oviG rasforiraniG foracija. Uskoro" skinuvCi asku" s6ortsko druCtvo enja nazivu I/uriCni odredJ 'S+. 2oko oko  tiG god godina ina u Partiju Partiju se uAlan uAlanjuje juje većina većina njeniG njeniG bud buduć ućiG iG voF voFa. a. ;eran ;eran 8ering 8ering ';erann 8oering+" jedan od IasovaJ avijacije za vree rata" 6ostaje voFa S. 2ada se 6ojavljuju i ;iler" nastojnik 6oljo6rivredniG dobara i 7udolf ;es '7udolf ;ess+. ;itler stu6a u kontakt sa ,to ',tto+ i 8regoro :traser 'Strasser+" koji su takoFe bili nacionalisti sa socijalistiAki naglasko. Braća :traser su naginjala 6olitici slaganja sa 7usijo. Na su6rotnoj strani se nalazio lfred 7ozenberg 'lfred 7osenberg+" 6oreklo sa Baltika" koji će 6ostati jedan od IozgovaJ Partije" a koji je bio izrazito ne6rijateljski ras6oloEen 6rea SSS7-u. SSS7-u. Partija je" eFuti" naCla oslonac van zelje. Preko 7ozenberga se 6ovezuje sa Ibeli 7usiaJ i ataano Skoro6adski" bivCi vladare Ukrajine. Preko #rika '#rick+" visokog sluEbe sluEbenik nikaa u MinGe MinGenu" nu" ona dob dobija ija blagon blagonakl aklon onost ost bav bavars arske ke 6olici 6olicije. je. Preko Preko 7ea 7ea '7oeG '7oeG+" +" ostvaruje tesnu vezu sa fon 06o i konzervativcia 7ajGsvera. 8regor :traser 6ovezuje ;itlera sa ude udend ndor orfo fo 'ud 'uden endo dorf rff+. f+. ;itl ;itler er se 6o 6ove vezu zuje je isto istovr vre een enoo i sa veli veliki ki anti antise sei its tski ki  organizacijaa u severnoj NeaAkoj i sa fon Borzigo 'von Borsig+" 6redsedniko sindikata vlasnika. U svi sredinaa nalazi nove Alanove" a 6osebno zajodavce. MeFuti" ovo Cirenje Partije nije bilo bezo6asnoK rizikovala je da je neke druge" veće i uticajnije 6artije 6rikljuAe sebi.
7u6reGt '7u66recGt+. oFa ove 6artije bio je fon ?ar" koji je u se6tebru 6ostavljen za u6ravnika  6rovincije" u zvanju drEavnog koesara. !ruga 6artija" koju je vodio ;itler" bila je ne6rijateljski ras6oloEena 6rea bilo kakvo vidu se6aratizaK se6aratizaK njen cilj je bio da obori vladu u Berlinu. 3ala je  6odrCku udendorfa" udendorfa" koji je" kako je 6lanirano" trebalo da da 6ostane koandant koandant vojske. ;itler je već bio u sukobu sa bavarsko adinistracijo. 8odine 19**" 6roveo je esec dana u zatvor zatvoruu zbog zbog ograni ograniAa Aavan vanja ja slobod slobodee oku oku6lj 6ljan anja. ja. Posle Posle 6o 6okuC kuCaja aja da se oruEje oruEje  su6 su6rot rotsta stavi vi socijalistiAko sku6u" 1. aja 19*5. godine" bezalo su ga 6rognali iz Bavarske. ,dluAio je da reaguje D. novebra. Svoji tru6aa je o6kolio sku6 koji je drEao fon ?ar u  6ivnici Birgerbroj 'BQrgerbrRu+. U6ao je u salu i" 6od 6retnjo izdejstvovao da fon ?ar 6ristane da se udruEi sa nji. U MinGenu je 6roglaCena 6rivreena vlada i organizovan je arC na Berlin. MeFuti" sutradan" 9. novebra" ?ar se 6ribraoK naredio je da se otvori vatra na 6ovorku" na Aije Aelu su bili udendorf i ;itler. Partija je iala Cesnaest ubijeniG" koji su 6ostali IuAeniciJ ovog  6okreta. Berlin" u6ozoren" odluAuje da objavi vanredno stanje. ;itler je bio u bekstvu" ali je dva dana kasnije već bio uGa6Cen" kao i 7e" 8regor :traser" #rik" !itriG 0kart i joC neki. 8ering je  6rebegao u 3taliju. udendorf udendorf je 6uCten na uslovnu slobodu. slobodu. ;itler je 6ro6ustio 6riliku. Biće u 6otrebno skoro deset godina da se o6oravi od ovog  6oraza.

1923–1929. 1. N'-"" ,' /-%*/!'.  4 ,viG Cest godina 6redstavljaju u ;itlerovo Eivotu jednu veliku zagradu. 8odine 19*5. ogao je isliti da je nadoak us6eGa" ali će dugi niz godina biti sao zaneareni 6olitiAar. Na izboria u aju 19*%. godine" 6osle 6atriotske groznice koju je izazvala oku6acija 7ura" rasisti su joC uvek iali 5* 6oslaniAka esta 'Cto je &"&T glasova+. 8odine 19*D. Gitlerovci su dobili svega 5"=T glasova. inilo se da je ajarska 7e6ublika stala na noge i da je o6asnost od cezariza uklonjena. 2o je trenutak 4 jedini 4 kada je 6arlaentarni siste" koji se oslanjao na sigurnu većinu centra" funkcionisao noralno. Marka je stabilizovana kraje 19*5. godine. U s6oljnoj 6olitici  NeaAka 6oste6eno 6reuzia esto koje joj 6ri6ada u 0vro6iK 19*=. godine 6ot6isuje okarnski  6akt" 19*&. 6ostaje 6ostaje Alan !ruCtva naroda" naroda" 19*D. 6rikljuAuje se 6aktu 6rotiv objave rata. rata. 7ur je kraje 19*=. godine evakuisanL savezniAke tru6e 6oste6eno na6uCtaju 7ajnsku oblast. Naj6re !ejvsov 6lan '!aHes+" a zati i /angov 'oung+" 6redviFaju 6oste6enu is6latu ratne odCtete. Posle niza godina siroa siroaCtv Ctva" a" neaA neaAka ka ekono ekonoija ija se o6 o6ora oravlja vlja.. 3stina 3stina je da je desni desnica ca"" 6o 6osle sle srti srti 0bert 0berta" a" u  6redsedniCtvo 7ajGa izabrala arCala fon ;indenburga. MeFuti" izuzev 6oslednjiG godina Eivota" stari onarGista je iskreno 6riGvatao ulogu 6arlaenta. 2aAno je takoFe i to da je zbog 6oena Icrnog 7ajGsveraJ u Parlaentu" 19*&. godine" general fon
nije bilo. 8regor :traser je 6ostao vaEna liAnost. ,n je na Aelu Partije severne NeaAke" a sever i Beo+a(hter, koji izlazi u  jug razdvaja jedva 6rikriveno ne6rijateljstvo. ;itlerovo listu %*lkis(her Beo+a(hter,  2r+eiterzeitung  braće :traser. MinGenu" MinGenu" su6rotstavlj su6rotstavljaa se berlinski berlinski list  2r+eiterzeitung :traser. 2ada se 6ojavljuje i /ozef 8ebels '/ose6G 8oebbels+" 8oebbels+" iz 7ajnske oblasti" koji je u 6oAetku bio 6ovezan sa :trasero" a zati je  6riCao ;itleru. Sukob izeFu dve NeaAke izbio je 19*&. godine na ?ongresu u Babergu i 1 9*$. godine na ?ongresu u Nirnbergu. ;itler i :traser su se sukobili zbog taktike" a ne zbog doktrine. :traser je naginjao savezu sa 7usijo i stavljao akcenat na socijalne 6roblee" dok je ;itler sve viCe naginjao 3taliji. MeFuti" dok :traser 6redstavlja IaktivistiAkoJ krilo Partije" ;itler toko sviG godina krize vrlo veCto vodi o6reznu 6olitiku" koja je iala za cilj da u NeaAkoj uiri tradicionalnu desnicu" a van zelje" anglo-saksonsko njenje. 8odine 19*&419*$" on obilazi industrijske oblasti 7ura" insistirajući na  6oCtovanju 6rivatne svojine. ,n otvoreno osuFuje udendorfov IgeranskiJ 6aganiza i ublaEuje antiklerikalni stav Partije. ?ada je" 19*&. godine" jedan 6okret ustao 6rotiv nadoknade koja je is6laćena neaAki 6rinAevia liCeni vlasniCtva" ;itler je stao na stranu 6rinAeva. U isto vree on reorganizuje Partiju" dajući joj viCe centralistiAko ureFenje. ,dluAuje da se  6rovincijski 6oglavari '3auleiter + neće neće viCe viCe bira birati" ti" već već da će iG on 6o 6ost stav avlja ljati tiLL za gaul gaulaj ajte tera ra najosetljivije oblasti" Berlina" 6ostavlja 8ebelsa. 7eforiCe i S tru6e" koje 19*$. godine 6onovo dostiEu broj od dvadeset Giljada ljudi. Pored njiG" kako bi se obezbedio od bilo kakvog iznenaFenja" iznenaFenja" osni osniva va SS tru6 tru6e. e. ,n je joC joC 19 19*5 *5.. go godi dine ne"" 6o 6odd ien ieno o I; I;itl itler erov ov juri juriCn Cnii od odre redJ dJ"" osno osnova vaoo  6retorijansku falangu za liAnu bezbednost. ,d te foracije 6otiAu SS tru6e. ,na će 19*$. godine  6reći 6od ;ilerovu koandu. U to 6eriodu nastaju noge vrste 6ooćniG organizacija" kao Cto su ;itlerova oladina" savezi 6ravnika" uAitelja" studenata nacionalsocijalista. S druge strane" 8ering se vraća iz izgnanstvaL u 7ajGstag '7eicGstag+ je izabran 19*D. godineL ;itler je iskoristio njegove dobre odnose sa industrijalcia 7ajnske oblasti. ,ko 19*9. godine ;itler joC uvek nije iao velikog znaAaja u NeaAkoj. MeFuti" 6ovratio  je Avrsto ureFenje svoje Partije" a naruku naruku su u iCle i neoAekivane neoAekivane okolnosti. okolnosti.

1929–1933. Prvi Prvi znaci znaci o6a o6asno snosti sti od Gitler Gitleriz izaa 6o 6ojav javili ili su se istovr istovree eeno no sa inflac inflacijo ijo. . ;itler ;itlerovo ovo  6ovlaAenje 6oklo6ilo se sa godinaa 6ros6eriteta. Njegov 6ovratak vreenski se 6odudarao sa ekonosko krizo 19*9. godine. ,va kriza je bila nagoveCtavana 19*$. godine 6ado kursa. ,d tada su se neus6esi sao unoEavali. Broj neza6osleniG je rastao vrtoglavo brzinoK ilion i 6etsto Giljada 19*9" & iliona 195*. godine. !vadeset i Aetvrtog oktobra 19*9. nastao je veliki kraG berze u Njujorku.  NeaAka industrija" zavisna od aeriAkog aeriAkog ka6itala" odaG je osetila 6osledice.
siste je 6restao da bude 6arlaentaran. 2ri vladeK Bruningova" Pa6enova 'von Pa6en+" :lajGerova 'ScGleicGer+" nazivane su I6redsedniAkiJ" jer su 6oAivale jedino na 6overenju koje kancelaru ukazuje 6redsednik ;indenburg. 7ajGstag se sve reFe oku6lja. 2akav reEi" koji je ogao da se osloni sao na vojsku 'koja je i saa bila nagriEena Gitlerovsko 6ro6agando+ oAigledno je bio nestabilan. PoCto je 6arlaentariza 6ostao neoguć" bilo je gotovo neizbeEno da najdinaiAniji i najradikalniji 6okret 6revagne nad ostalia. 7ajGsver" koji je u to trenutku bio jedini stabilni eleent u zelji" utiAe direktno na vladu. /edan /edan visoki visoki funkcioner funkcioner u inistarst inistarstvu vu za rat" general general :lajGer :lajGer"" Aiji je uticaj uticaj na starog starog 6redsedni 6redsednika ka 7ajGa bio veliki" izdejstvovao je da se Bruning dovede na vlast.  Hitler se ri+li4a!a !lasti. !lasti. 4 ;itler nastavlja o6reznu o6reznu 6olitiku koju vodi od 19*=. godine. godine. 2ako 2ako  je 195. godine" za vree jednog suFenja dvojici oficira o6tuEeniG da su u vojsci obrazovali nacionalsocijalistiAke ćelije" ;itler" koji je 6ozvan da svedoAi" naglasio da on odbacuje bilo kakvu ilegalnu akciju i jasno je istakao da je revolucija koju on 6ri6rea sasvi IduGovnaJ. 3stu taktiku su unutar Partije iskoristili 6rotiv njega. ,to :traser se otce6io i osnovao rivalsko udruEenje Irni frontJ" koje treba da bude" kako on kaEe" ICkola oficira i 6odoficira neaAke 7evolucijeJ. ,vaj 6okret se 6oziva na verske 6rinci6e" a Alanove je regrutovao iz redova bivCiG  boraca eliAniG Cleova. Cleova. ,to :traser je izazivao izazivao 6obune unutar unutar S tru6a. tru6a. Prva je bila 195. godineL kako bi 6onovo iao svoje tru6e u rukaa" ;itler iG je stavio 6od za6ovedniCtvo 7ea" koji se u6ravo vratio iz Bolivije" gde je nakratko bio angaEovan. !ruga 6obuna" 6od voFstvo ka6etana Stenesa 'Stennes+" bila je 1. a6rila 1951. godine. MeFuti" u6rkos ovi unutraCnji teCkoćaa" ;itler je zadobio 6overenje ItradicionalneJ desnice. ,d 19*D. godine na njeno Aelu je bio ;ugenberg ';ugenberg+" industrijski agnat i  jedan od glavniG akcionara filskog druCtva U. #. #. . ,d 19*D. godine izeFu ;itlera" ;ugenberga i koandanta eliAniG Cleova"
;ugenberg navele su Bruninga da 51. aja da ostavku. ,voga 6uta e6ilog neće izostati. +. K":%&'% P"0'&" % ;$"!<'*" (!/& 193+ – !"&/"* 1933).  4 ,ba kabineta" Aije kratkotrajno  6ostojanje oznaAava kraj NeaAke 7e6ublike" 6okuCavala su da 6rotiv ;itlera 6riene dve jedino oguće 6olitikeK Pa6en je 6okuCao sa 6olitiko 6oirenja" :lajGer u je objavio rat. ?abinet fon Pa6ena je brojao seda aristokrata i Cest Alanova iz burEoaske sredineL nije iao oslonca ni u 6arlaentu" ni u svojoj zelji '1*. se6tebra 195*" vlada je nadglasana sa =15 glasova nas6ra 5*V+. i je forirao kabinet" ;indenburg je 6riio ;itlera" 7ea i ;erana 8eringa" koji je tada bio 6redsednik 7ajGstaga. Molio iG je da 6restanu sa ot6oro 6rea vladi. ;itlerovci su  6ostavili svoje usloveK da se ras6usti 7ajGstag i da se ras6iCu novi izbori" da se 6onovo organizuju  juriCni odredi i da Partija dobije eisije na radiju. #on Pa6en i je is6unio ova tri zaGteva. ,si toga" on je sus6endovao 6rusku socijaldeokratsku vladu. 3 već je 6ri6reao osnivanje SluEbe rada. /asno je da su ovi ustu6ci sao 6ojaAali a6etit nacista. 3zbori od 51. jula 195*. godine doneli su i 5$"*T glasova. Sada su bez ustu6aka zaGtevali vlast sao za sebe. Prea toe" Pa6enova  6olitika 6oirenja nije dala rezultata. 7ajGstag je 6onovo ras6uCten. ,vog 6uta nacisti su zabeleEili veliki 6adK izgubili su dva iliona glasova i trideset i Aetiri andata. ,vaj sticaj okolnosti će :lajGer" koji je *. decebra 195*. godine 6ostao kancelar" kancelar" 6okuCati da iskoristi 6rotiv ;itlera. PokuCao je naj6re da 6oce6a Partiju" 6onudivCi 8regoru :traseru 6ortfelj. ,n je bio s6rean da ga 6riGvati" ali su ga 8ebelsove 6retnje s6reAile u 6oslednje trenutku. :lajGer se tada u6uCta u jednu selu akcijuK Eeleo je da zabrani rad i ;itlerovoj i ?ounistiAkoj  6artiji" da sus6enduje  sine die 7ajGstag i da" ins6irisan italijanski faCizo" zavede kor6orativni reEi" neku vrstu vojne diktature" koja bi se oslanjala na jedinstveni sindikat. Potez je bio riskantan" na6rosto zato Cto je bio nezakonitK ogao je da dovede do otvorene borbe sa ;itlerovi tru6aa i rizikovao je da 6reraste u graFanski rat sa neizvesni kraje. :lajGer je za sebe 6ridobio većinu u 7ajG 7ajGsv sver eru" u" ali ali su neki neki ofic oficiri iri"" ko koji ji su bili bili na ;itl ;itler erov ovoj oj stra strani ni"" kao kao gene genera rall fon fon Blo Blobe berg rg 'Bloberg+" s6letkarili 6rotiv njega. ,si toga" ;indenburg" koe je bilo iznad svega stalo do zakonitosti" straGovao je od takvog 6oduGvata u NeaAkoj" u kojoj je druCtveno ureFenje već bilo naruCeno. Najzad" Pa6en vodi tajne 6regovore 6rotiv :lajGera" koga je rzeo jer ga je ovaj 6ooću s6letke istisnuo s vlastiL sreo se sa ;itlero u ?elnu kod bankara :redera. ;itler je ocenio da je korisno da 6rivreeno obuzda svoje a6etite i neko vree deli vlast sa IneaAki nacionalistiaJ. ;itl ;itler er 5 5.. janu januar araa do dobi bija ja and andat at da ofor ofori i vlad vladu. u. /avn /avnoo nje njenj nje" e" i u Ne Nea aAk Akoj oj i u inostranstvu" nije bilo 6osebno zainteresovano za taj dogaFaj" jer se islilo da će se Gitlerovci brzo istroCiti na vlasti. U toj vladi su" osi ;itlera" bila joC sao dvojica nacistaK #rik u inistarstvu unutraCnjiG 6oslova i 8ering u inistarstvu vazduGo6lovstva. 2o je bio sao 6rvi korak. ;itler će ubrzo skloniti s vlasti sve one koji su ga na vlast doveli.

1933–1934. 1. P*#% -','6% -','6% #$""# #$""#%&' %&'..  4 3ako je tek bio 6ostavljen" ;itler je delovao neobiAno brzo i veCto. Svoje 6odozrive saveznike uirivao je s6ektakularni gestovia. MeFuti" istovreeno je uAvrCćivao svoju diktaturuK svi dekreti od 6resudnog znaAaja doneti su toko 6rviG Cest eseci njegove vladavine.  Nadajući se da će na novi izboria njegova Partija dobiti a6solutnu većinu i da će se tako osloboditi saveznika koji su u setali" ;itler naj6re us6eva da navede ;indenburga da ras6usti 7ajGstag" koji je bio izabran anje od tri eseca ranije. Njegova 6redizborna ka6anja je finansirana sa tri iliona araka" koje je 6osredstvo :aGta dobio od industrijalaca '?ru6a" :niclera" #eglera+. Posle 6redizborne ka6anje koju su 6reokrenuli u svoju korist teroro" koji su već već zavo zavodil dilee S tru6e tru6e"" izbo izbori ri su od odrE rEan anii =. arta arta 19 1955 55.. go godi dine ne.. ;itle ;itlero rove ve nade nade osta ostale le su neostvareneK broj glasova koje su Gitlerovci dobili u novebru 195*. godine" skoAio je sa 55T na %%T" ali nisu dobili a6solutnu a6solutnu većinu. većinu. 36ak" vladina vladina koalicija je u 6arlaentu 6arlaentu dobila tri stotine stotine Aetrdeset i jedno od Cest stotina Aetrdeset i seda esta. 9

;indenburg i ;itler su se *1. arta 1955. godine 6ojavili zajedno na sveAano sku6u u Potsdau" nad grobo #ridriGa 33 elikog. ?ancelar se zakleo da će braniti ir u svetu i da će nastav nastaviti iti 6rusku 6rusku tradic tradiciju iju.. MeFuti MeFuti" " dva dan danaa kasnij kasnijee uAinić uAinićee da 7ajGsv 7ajGsver er izglas izglasaa zakon zakon o neogra neo graniA niAeno eno  6un 6unoo ooćju ćju kan kancel celara ara"" koji koji u ooguć oogućava ava da don donos osii zakone zakone bez saglasn saglasnost ostii ;indenburga. Prvog aja 1955. godine u Berlinu je organizovana 6rva 6roslava Praznika rada. 2o  6riliko se ;itler 6ostavio toboEe kao branitelj radnika. eć sutradan" *. aja" sindikati su ras6uCteni" a njiGova iovina i ovina konfiskovana. !ana *. jula 1955. godine ;itler je 6ot6isao ?onkordat sa 6a6o. MeFuti" istog trena  6okreće borbu 6rotiv 6rotiv katoliAke crkve. crkve. Sedanaestog aja 1955. godine ;itler objavljuje da 6riGvata Mekdonaldov 'Macdonald+  6lan o razoruEanju" 6o koe NeaAka ostaje u 6odreFeno 6oloEaju. MeFuti" 19. oktobra iste godine" on na6uCta !ruCtvo Naroda i oslobaFa se obaveza koje Alanstvo u !ruCtvu 6odrazueva. PoCto je" odaG 6o dolasku na vlast" dekreto 6ro6isao 6onovno ras6uCtanje 7ajGstaga" ;itler je obećao da" bez obzira na rezultate glasanja" neće enjati sastav vlade. 36ak" već u se6tebru iste godine" devet od Cesnaest Alanova inistarskog saveta bili su Gitlerovci. ,d noviG Alanova vlade" !are '!arrW+ je 6ostao inistar za 6oljo6rivredu" 8ebels inistar za 6ro6agandu" a 7e i ;es inistri bez 6ortfelja. ;ugenberg" koji je viCe od sviG ostaliG do6rineo da ;itler doFe na vlast" na6ustio je vladu avgusta 1955. godine.
otvoreno oslanjao na svoje borbene tru6eK S tru6e 6ostale su 6ooćna 6olicija. Pred kraj 1955. godine iale su oko ilion ljudiL 6riale su eseAnu 6ooć od 5.. araka. 2o je bila Girovita foracija bez Avrste kontrole" Aiji su is6adi urljali krvlju 6rve esece reEia. ;itler je u  6oAetku uziao u zaCtitu iliciju" i liciju" 6rekidajući istrage koje su 6okretane 6rotiv njiG. li već u leto 1955. godine 8ering" inistar unutraCnjiG 6oslova Pruske" orao je da S tru6aa oduze  6olicijska ovlaCćenja ovlaCćenja u 6rovinciji kojo je u6ravljao. Povodo neira u S tru6aa" koje su teCko  6odnosile stabilizaciju stabilizaciju i 6riEeljkivale" kako su njiGovi 6ri6adnici govorili" govorili" Idrugu revolucijuJ" ;itler  je u dva aGa" 1. i &. jula 1955" izjavio da je Irevolucija zavrCenaJ. Ubrzo zati" on je verovatno  6oAeo da straGuje straGuje da bi i sa ogao ogao 6ostati zarobljenik zarobljenik so6stvene 6retorijanske garde. 7e i njegove tru6e su Aak i u Partiji iali dva oćna 6rotivnikaK 8eringa" koji je bio Avrsto vezan za konzervativce i koga je 7eova ilicija zabrinjavalaL ;ilera" koji je bio koandant SS tru6a" te 6rea toe 6odreFen 7eu" Aiju je vlast teCko 6odnosio. an Partije" S tru6e su orale straGovati od ne6rijateljstva konzervativaca" 6o6ut fon Pa6ena" i regularne r egularne vojske" koja je oAigledno zazirala od oviG anarGiAniG rivala. ?ada kaEeo da je S tru6aa bila 6otrebna neka vrsta  6eranentne revolucije" a da je ;itler Eeleo da uAvrsti svoj reEi" to ne 6odrazueva nikakvo razilaEenje u 6rograu i doktrini. S tru6e nisu bile ni Ina6rednijeJ niti viCe IsocijalistiAki orijentisaneJ od ;itlera. 2o je bila sao 6obunjeniAka gru6a" koja je ljuboorno Auvala svoju nezavisnost" ilicija koja je 6od svojo kontrolo Eelela da zadrEi civilnu vlast. ?onflikt" koji je 6ritajeno 6ostojao od kraja 1955" otvoreno je izbio kada je 7e" tada drEavni inistar" u 6roleće 195%. godine" zatraEio da se S tru6e 6ri6oje regularnoj vojsci. MarCal fon Bloberg i general fon 7ajGenau '7eicGenau+ su se toe Eivo us6rotivili 6red #irero" koji je" kraje arta 195%" oCtro ukorio 7ea i njegove 6ooćnike. MeFuti" ;itleru to nije bila jedina o6ozicija u 7ajGu. Bilo je o6ozicije i eFu nacistia. 8regor :traser" na 6rier" 6oCto je 6ostao obiAan vojnik bez funkcije" sanjao je da se osveti ;itleru.
5. juna naredio je da se ubiju neki od njegoviG 6rotivnika iz 19*5. godine" Cto se 6osebno odnosilo na fon ?ara. Ubistvo fon :lajGera izazvalo je u 7ajGsveru kratkotrajnu uzbunu. #on Bloberg je izvojevao  6obeduK S tru6e su eliinisane. MeFuti" tako je sao odloEen 6roble. Nekoliko godina kasnije" SS tru6e" koje su 5. juna definitivno uAvrstile svoju oć" 6okuCaće" ovoga 6uta sa us6eGo" da se doAe6aju vojske. ;itler je 6riznao sedadeset Ertava. Bilo iG je oko tri stotine. MeFuti" #irer je ueo vrlo veCto da konsoliduje svoju vlast. 8ru6a koja je odnela 6obedu 5. juna u6ravljala je reEio do saog kraja. -mrt Hinden+ur Hinden+urga. ga.  4 MarCal ;indenburg je u 6oAetku nerado 6riGvatao ;itlera. MeFuti" #irer je znao kako da brzo zadobije 6overenje starog 6redsednika. Posle krvo6rolića 5. juna" ;indenburg je ;itleru u6utio telegrafsku Aestitku. ,vo oEe zaAuditi zaAuditi sao one koji zaboravljaju da  je asakr 5. juna znaAio 6obedu vojske nad S tru6aa.  NeCto kasnije" zdravlje arCala se naglo 6ogorCalo. Uro je *. avgusta 195%. godine. ,stavio  je testaent" za koji se dugo islilo da je a6okrif" eFuti danas se u njegovu autentiAnost viCe ne sunja. U to testaentu" izrazio je 6overenje i zaGvalnost ;itleru. U jedno drugo dokuentu  6re6oruAivao je #ireru #ireru da obnovi onarGiju onarGiju Ai u okolnosti okolnosti to dozvole. ;itler je taj drugi dokuent uniCtio" ali je 6rvi objavio. ,daG 6osle srti ;indenburga" vlada je" na osnovu svog 6unooćja" 6roenila svoj sastav i u liAnosti dolfa ;itlera s6ojila funkcije funkcije i kancelara kancelara i 6redsedn 6redsednika ika 7ajGa. ,ve odluke odluke su 6riGvaćene 6riGvaćene veliko veliko većino većino glasova na referenduu 19. avgusta. ,ficiri i sluEbenici orali su da 6oloEe zakletvu #ireru. !akle" Gitlerovski reEi je us6ostavljen. li niko nije ogao ni na trenutak 6oisliti da će tie za6oAeti doba ira. ustrijski kancelar !olfus '!ollfuss+" ubijen je *. jula 195%. godine. 7eEi 7eEi u u ustr striji iji i6ak i6ak nije nije 6roe 6roenje njenn zaGva zaGvalju ljujuć jućii :uCni :uCnigov govoj oj 'ScGus 'ScGuscGn cGnigg igg++ ener energiA giAnos nosti ti i Musolinijevoj Avrstini. SuoAen sa ovi 6orazo" ;itler je 6oricao svoje uAeCće u to dogaFaju. MeFuti" sao Cto su nacionalsocijalisti doCli na vlast" za6oAela je duga serija atentata.

 Kako objasniti Hitlerov uspon? ;itler je bio sao jedan od nogiG 6rotivnika ajarskog reEia. Sudeći 6o njegovo nisko 6oreklu i nedostatku 6olitiAkog obrazovanja" on nikako nije ogao da doFe na vlast. eć so 6rikazali s6let okolnosti koji je iCao naruku njegovoj karijeri. MeFuti" takoFe so ogli da vidio da je on ne6restano is6oljavao veliku veCtinu. 8ovoriti o Ius6onuJ ili o IfascinacijiJ" znaAilo bi uneti u ;itlerov us6eG iracionalne i Audesne eleente. Sa njegov govorniAki dar" koji nije za 6otcenjivanje" takoFe ne objaCnjava jedan tako neverovatan us6eG. Mnogo je verovatnije da su ga u6ravo 6olitiAki kvaliteti doveli na vlastK eCavina fanatiza i lukavstva" koja ga je uAinila su6eriorniji od 7ea" koji je iznad svega bio nasilan" i Pa6ena" koji je sao bio lukav. ;itler je ueo da str6ljivo saAeka trenutak u koe bi zavarao 6aEnju svojiG 6rotivnika. MeFuti" kad bi  6ronaCao 6ogodnu 6riliku" delovao bi do te ere brzo i snaEno" da bi svakog iznenadio. 3za aGnitosti i na6ada besa" kojia se ueo sluEiti kao oruEje" krilo se realno raziCljanje" koje je oderavalo ogućnosti i iznalazilo sredstva. Njegov 6olitiAki instinkt" koji se Gvalisao kao  boEanski daro" nije bio iziCljen. PosluEio u je kasnije u ratni 6oduGvatia i doneo u nogo us6eGa. MeFuti" 6ostavlja se drugo" vaEnije 6itanje. /asno na je zaCto se ;itler izdigao iznad drugiG voFa gru6e. MeFuti" kako je voFa jedne gru6e ogao da 6ostane kancelar 7ajGa) 7azlozi su brojni. 3a iCljenja da su stvaranje saveza sa najreakcionarniji eleentia u NeaAkoj" a  6rotiv leviG revolucionara" socijaldeokrati od 191D" Cto znaAi od osnivanja ajarske ajarske 7e6ublike" odredili sudbinu reEia u budućnosti. 2o 2o je oguće. 36ak" orao 6riznati da je njiGov zadatak bio teEakK orali su da se brane i od desnice i od levice u isto vree. MoEeo li 6oisliti da bi 1*

saveznici" koji su u to vree nastojali da na svaki naAin suzbiju boljCeviza" tolerisali NeaAku  blisku kounizu) 2aAno je takoFe i to da su 6osle revolucije 191D. godine u adinistraciji"  6ravosuFu" obrazovanju ostali kadrovi koji su bili ne6rijateljski ras6oloEeni 6rea reEiu.
II. PRO=RA>  Značaj nacionalsocijalističko prorama  Nacionalsocijaliza  Nacionalsocijaliza je ogao da oku6i tako veliki broj 6ristalica sao na osnovu nekiG obećanja" odnosno" na osnovu nekog 6rograa. Bilo bi" eFuti" sasvi 6ogreCno 6ridavati suviCe vaEnosti to 6rograu. ;itleriza nije doktrinaK to je 6okret. ,n je od ideologije uzeo sao nekoliko IsloganaJ" 15

kako bi ogao da useri svoju 6ro6agandu. U suCtini" delovanje ovog 6okreta je u svako trenutku odreFivao sticaj okolnosti. 2a 2a 6olitika" za koju se oglo verovati da je sisteatiAna" bila je" u stvari" ne6restano o6ortunistiAka. /edina nedodirljiva taAka" jedina doga" bio je rasiza. 7asiza 6odrEava i o6ravdava nacionalistiAku 6olitiku i i6erijalistiAke 6lanove ovog 6okreta. 6okreta. Sasvi je izvesno da je rasiza" za većinu GitlerovskiG voFa" bio ubeFenje" a ne sao obiAan naAin vladanja. ,ni su Avrsto verovali u is6ravnost rasiza" bez obzira na njegovu nerazunost i nedokazivost. 2o strasno ubeFenje donelo  je Gitlerizu 6osebno esto eFu svi cezarizia i svi diktaturaa u istoriji. ,no seCta ;itlera bliEe ?rovelu nego Musoliniju. #anatiza i 6reterivanja u Gitlerizu kao 6okretu" ogu se 6siGoloCki objasniti sao ako se 6riGvati da je on od 6oAetka nadaGnut jedni ne6okolebljivi ubeFenje. /edan Aovek kao ;itler" a koliko bio lukav" nije sao abiciozni voFaK on je o6sednut. Njegove obane ogle su tako dugo da zavaravaju njegove 6rotivnike sao zato Cto se on" kao neki iiAar" sasvi iskreno uEivljavao u uloge koje je birao da igra. Njegovo lukavstvo nije lukavstvo di6loate" već intuitivna doiCljatost fanatika" koji u svako trenutku nalazi 6ravo esto za udarac i koga niCta ne oEe zadrEati u njegovoj akciji. U Gitlerizu Gitlerizu ne 6ostoji 6ostoji niCta izuzev te nacionalis nacionalistiAke tiAke vere. PolitiAki" PolitiAki" socijalni socijalni i ekon ekonosk oskii  6rinci6i u njegovo 6rograu 6rograu sao su sredstva sredstva u sluEbi krajnjeg krajnjeg cilja. ,ni su se" 6rea 6otrebaa" 6otrebaa" enjali ili 6oricali. 7asiza 6odstiAe 6olitiku oći. Njegov jedini cilj je da oEivi vrline geranske rase. !rugiG ciljeva on neaL svodi se na 6okret radi 6okreta. Progra je sastavljen tako nejasni terinia da je bilo neoguće da se on ikada ostvari. /edna od karakteristika nacionalsocijaliza  je da je nezasitK budući da je njegov cilj Cirenje" ogao je da Eivi sao u 6okretu te će on sebi ne6restano stvarati nove 6rotivnike. Nasilje će na kraju naći o6ravdanje u sao sebi. 2o 2o je ono Cto  je ;eran 7auCning ';erann 7auscGning+" naj6re nacionalsocijalistiAki nacionalsocijalistiAki 6redsednik Senata u !ancigu '8danjsku+" a zati ne6oirljivi ;itlerov ne6rijatelj" nazvao Irevolucijo niGilizaJ.

 !va"eset i pet tačaka Prog Progra ra  Part Partij ijee je 6ivi 6ivi 6ut 6ut 6red 6redlo loEe Eenn *=. *=. febr februa uara ra 19* 19*.. godi godine ne u ;o ;ofb fbro rojG jGau ausu su ';ofbrRuGaus+ u MinGenu. 3ao je dvadeset i 6et taAaka u Aijoj osnovi su bile ideje 8odfrida #edera #edera.. ;itler ;itler je ova ovajj 6rogra 6rogra  6riGva 6riGvatio tio u knjizi knjizi  "ein #am$ stavljajući akcenat na 6roblee taktike. Progra je objavljen 19*$. godine sa #ederovi koentaria i alo 6oalo se" toko sto osadeset i jednog izdanja" koliko iG je doEiveo" 6ovećavao i obogaćivao novi taAkaa" koje su se 6re svega odnosile na agrarna 6itanja. ,d 19*. do 195. godine" ne6restani 6roCirivanje" 6rogra je alo 6oalo 6roenio svrGu. 8odine 19*" tek 6oCto se sirila revolucionarna groznica" on je bio naklonjen socijalizu. ?ada je ;itler na6isao  "ein #am$ 6osle oku6acije 7ura" 6itanja 6itanja Cirenja i i6erijaliza nadvladala su nad ostali 6itanjia. PoAev od 19*$. godine" IsocijalizaJ 6rograa je sve viCe slabio. 7azvojni 6ut ovog 6rograa će na 6ostati jasniji ako detaljno is6itao taAke koje se ogu  6odeliti u 6et gru6aK 1. R",%5"-. 4 NeaAki graFanino graFanino se oEe satrati sao ona osoba koja je neaAke neaAke krvi. /evreji će 6red zakono biti tretirani kao stranci. Neće oći da rade ni u jednoj drEavnoj sluEbiL neće oći da 6oseduju zelju. U 6rograu se 6recizira da će Ine-NeciJ" koji su u NeaAku uCli  6osle *. avgusta 191%. godine" biti 6riorani da na6uste 7ajG. ,stali će oći da ostanu" ukoliko ne  budu 6redstavljali 6roble za isGranu 7ajGa. Progra izbegava da govori o sisteatsko istrebljenju /evreja. U jednoj naknadnoj beleCci" 8otfrid #eder 6redviFa Irasnu GigijenuJ" bioloCku selekciju" koja bi" 6o njegovi reAia" iala za cilj InordizacijuJ zelje. +. S0$!&" 0$%%".  4 ,na je osnovna 6reoku6acija 6reoku6acija ovog 6rograa. ersajski ersajski i SenEerenski SenEerenski ugovori oraju da se 6oniCte" a NeaAka ora biti satrana ravno6ravno sa ostali nacijaa. U skladu sa 6ravo naroda da sai odluAuju o svojoj sudbini" Isvi NeciJ oraju Eiveti u jednoj Ielikoj NeaAkojJ. 8odine 19*" u trenutku kada su Eivo 6okrenuta 6itanja 6risajedinjenja 1%

'nscGluss+ ustrije i 8ornje :lezije" taj zaGtev je joC uvek ogao da se tuaAi u dosta uski granicaa. MeFuti" koentar koji je 8. #eder dao 19*$. godine bio je eks6licitnijiK sve narode geranskog I6oreklaJ treba sestiti unutar istiG granica" odnosno" etniAke anjine u !anskoj ':lez ':lezvig vig+" +" Poljsk Poljskoj oj 'Pozna 'Poznanj" nj" 8ornja 8ornja :lezij :lezija+" a+" eGosl eGoslova ovaAko Akojj 'Sudet 'Sudeti+" i+" 3taliji 3taliji 'juEni 'juEni 2irol+" irol+" #rancuskoj 'lzas" orena+. #eder naglaCava da se 6ovezivanje oviG naroda ora izvrCiti bez nasilja 'odnos 'odnosno" no" 6ute 6ute refere referendu ndua a+L +L u eFuv eFuvre reen enu" u" NeaAk NeaAkaa ora ora zaGte zaGtevat vatii da se 6resta 6restane ne sa ugnjetavanje oviG anjina. ,si toga" ona ora u celo svetu da Ctiti interese neaAkiG eig eigra rana nata ta.. ,v ,vee teor teorij ijsk skee 6ret 6ret6o 6osta stavk vkee su" su" eFu eFuti ti"" od sao saogg 6o 6oAe Aetk tkaa og ogra rani niAa Aava vane ne o6ortunistiAki sGvatanjia. 2ako da je ;itler joC u knjizi  "ein #am$ tirolske Nece 6re6ustio 3talijiK tada je 6rea Musoliniju izraEavao Eivo divljenje" a istovreeno u nije setalo da na6akosti ustrijancia" ustrijancia" na koje je bio kivan. 8odine 19*" kada je" ersajski ugovoro" NeaAka bila liCena kolonijalnog carstva"  6rogra nacionalsocijalista nacionalsocijalista je zaGtevao akviziciju kolonija radi eks6loatacije i naseljavanja. MeFuti" 19*=. godine" ;itler" trudeći se da ia obzira 6rea 0ngleskoj" odustaje od oviG zaGteva.  NeaAka treba da se Ciri 6o saoj 0vro6i" 6rea bogati krajevia Poljske i Ukrajine. IMalo  )andkolonien+" Aiji stanovni  6oalo treba stvoriti 6ograniAne kolonije ' )andkolonien stanovnici ci oraju oraju biti iskljuAivo iskljuAivo  6ri6adnici najAistije raseJ. Stvaranje IEivotnog 6rostoraJ je jedna od kljuAniG tea knjige  "ein  #am$. IS6oljna 6olitika ora da osigura 6ostojanje rase" organizovane u drEavu" stvarajući zdravu" trajnu i 6rirodnu ravnoteEu izeFu brojne vrednosti stanovniCtva" njiGove ras6rostranjenosti i kvaliteta teritorije na kojoj Eive.J ,si ,si ovo ovogg o6 o6Cte Ctegg 6rinc 6rinci6a i6a"" u kn knjiz jizii  "ein #am$ skicirani su i osnovi taktike. MeFuti" na6ravili biso veliku greCku ako biso satrali da je s6oljna 6olitika" koju će ;itler voditi kada  bude bio na vlasti" is6unjavanje is6unjavanje nekakvog nekakvog 6retGodno zacrtanog zacrtanog 6lana. 2a 2a 6olitika se raFala iz dana dana u dan i razvijala se linijaa najanjeg ot6ora" onako kako su se one 6ojavljivale u 0vro6i. 2aktika o6isan o6isanaa u knjizi knjizi  "ein #am$ 19*=419*&. godine tek izbliza odgovara toj 6olitici. ,na je bila  6odstaknuta 6olitiAki sticaje okolnosti iz 19*=. godine. #aCiza se u6ravo 6ojavio u 3taliji i ;itler nastoji nastoji da se osloni na taj reEi" koji je tada 6recenjiva 6recenjivao. o. S druge strane" strane" ;itler nije ogao naći boljeg saveznika 6rotiv #rancuske" od njenog tradicionalnog ne6rijatelja" 0ngleske. U skladu s ti" razatrao je ogućnost skla6anja novog 2rojnog 6akta" aCtao je o s6orazuu izeFu 0ngleske" 3talije i NeaAke" 6ri Aeu bi se NeaAka Cirila 6rea istoku" 3talija bi vladala Sredozelje" a 0nglesko arstvo bi kontrolisalo ostatak sveta. 2o je sao aCtaL ;itler je  6rekrojio kartu sveta kao neki strateg aater. aater. Poslednje stranice  "ein #am$ -a -a otkrivaju a6surdnost geransko-ruskog saveza 6rotiv
velikiG banakaL 19*$. godine #eder 6redviFa joC sao nacionalizaciju eisioniG banaka. U 6oAetku su svi trustovi orali da nestanu. Ubrzo zati" #eder izraEava 6oCtovanje 6oCtovanje Iveliki tvorcia neaAke industrijeJ" navodeći 6oience vlasnike to6ionica '?ru6a" 2isena+" ?irdofa 'iz sindikata rurskiG rudnika+" velike 6roizvoFaAe elektriAne o6ree 'BoCa" Siensa+" itd. U buduće će ora orati ti da bu budu du naci nacion onal aliz izov ovan anaa sao sao akci akcion onar arsk skaa druC druCtv tvaa ili ili druC druCtv tvaa sa og ogra rani niAe Aeno no  odgovornoCću" odnosno" 6reduzeća koja su već IanoninaJ i Ibez liAnostiJ. ,Aigledno je da ovakvo razgraniAavanje nea nikakvog sislaK ono sao 6okazuje Eelju da se 6rvobitni 6rogra ublaEi. UAeCće u dobiti" objaCnjava zati #eder" sao je 6revaraK 6ravedno bi bilo da se to 6rotegne i na uAeCće u 6odeli gubitka" Cto nijedan radnik neće 6riGvatiti. Naie" najbolje uAeCće u zaradi jeste sanjenje 6rodajniG cena" Aie će se 6ovećati ku6ovna oć.  Najinteresantnija evolucija odnosi se na agrarnu 6olitiku. Progra iz 19*. godine i6licitno  je ugroEavao velike 6osede u istoAnoj NeaAkoj. U jednoj beleCci iz 19*D. godine" ;itler suEava  6olje na koje se odnosi taAka 1$" do te ere da je ona izgubila svaki sisaoK IBudući da NS!P  6oAiva na 6rinci6u 6rivatne svojine" oAigledno je j e da se oduzianje zelje bez nadoknade odnosi sao na ne6okretnu iovinu steAenu nelegalni 6ute..." dakle" 6re svega na jevrejska druCtva za trgovinu nekretninaa.J Partija i zvaniAno 6recizira" &. arta 195. godine" da Inikakva Ceatska uredba ne oEe da se 6rieni na velike 6oljo6rivredne 6osede. Postojanje velikog broja sitniG i srednjiG 6oseda je vaEno kada je u 6itanju 6olitika naseljavanja. MeFuti" i veliki 6osedi takoFe iaju svoju uloguL oni treba da 6ostoje u odgovarajućoj srazeri" o6ravdano je 6ored sitniG i sred srednj njiG iG 6o 6ose seda daJ. J. 8. #ede #ederr isti istiAe Ae da kru6 kru6ne ne 6o 6ose sede de na seve severu ru i isto istoku ku treb trebaa raci racion onal alni nije je eks6loatisati" a 6ostojanje sitniG 6arcela 6redviFa sao u blizini agloeracija. !akle" ekonoski 6lanovi nacionalsocijaliza enjali su se brzo i u skladu sa 6olitiAki  6rilikaa. Slabljenje socijalistiAkog karaktera 6rograa odgovara trenutku kada se ;itler" oko 19 19**&4 &419 19*$ *$.. go godi dinne" 6rib 6ribli liEEio ind industri strijs jskki i fin finansi ansijs jskki kru krugo govi vi a. U 6o 6oAe Aetk tkuu nacionalsocijaliza je bio 6okret sitne burEoazijeK od Cesnaest Ertava oruEanog sukoba u MinGenu" 19*5. godine" trojica su bili bankarski sluEbenici" 6etorica trgovci" jedan kafedEija" jedan 6osluEitelj"  jedan bravar" jedan student" jedan oficirL trojica su bili aristokrate. Progra iz 19*" istiAe odbranu srednjeg staleEa" a to znaAi da velike trgovine" koje su naj6re bile stavljene na ras6olaganje o6Ctinaa" treba zati dati na koriCćenje ali zaku6ciaL drEava i o6Ctine 6riliko licitacije oraju da vode raAuna o interesia aliG 6reduzeća 'X1&+. 8otfrid #eder Eeli da" nasu6rot ka6italizu i arksizu" obezbedi ICto veći broj slobodniG i nezavisniG radniG esta...L sto Giljada nezavisniG obućara" ekonoski i 6olitiAki 6osatrano" vredi viCe nego 6et gigantskiG fabrika obućeJ. MeFuti" nacionalsocijaliza će toko svoje neizbeEne evolucije" do6rineti uniCtenju ugroEene srednje klase" Aiji je bio u 6oAetku izraz i Aije je interese naj6re Gteo da zaCtiti. Bez industrijalaca i velikiG zeljo6osednika" ;itler ne bi ni doCao na vlast. Njegov 6rogra će uskoro  6restati da daje 6rednost srednji 6reduzećia nad trustovia i sitno seljaCtvu nad kru6ni zel zeljo jo6o 6ose sedn dnic ici ia. a. U kn knji jizi zi  "ein #am$,  burEoazija se satra odgovorno za nestajanje nacionalnog duGaK ISGvatio saJ" 6iCe ;iller" Ida je neaAka burEoazija na kraju svog 6uta i da se od nje ne oEe oAekivati da is6uni bilo kakav novi zadatakJ. Socijalni 6roblei su zauziali znaAajno esto u 6rograu iz 19*. godine. Ubrzo zali" 8otfrid #eder će 6oAeti da satra da svako socijalno 6itanje treba reCavati 6o taAki 1=" koja  6redviFa 6ooć stari licia. 4. R'?*-' 0*"#"@ :*"5#"&!"@ %.  4 ,vaj deo 6rograa 'XX19 do *%+ zadrEava se na o6Cti 6ogledia. ,tuda je jedina refora koja se 6redviFa u oblasti Cta6e zabrana /evrejia da saraFuju u neaAki novinaa. 7isko 6ravo 'odnosno" Na6oleonov kodeks+" treba da bude zaenjeno neaAki 6ravo" koje će anje robovati aterijalizu. !rEava ora da se brine o zdravlju naroda i da 6risili lade na ginastiku i druge s6ortove. Prea 6rograu" Ckola bi 6re svega orala da 6ri6rei lade za 6raktiAan EivotL ona osi toga" treba od saog 6oAetka da sadrEi lekcije graFanskog obrazovanja. ;itler se neCto detaljnije bavi 1&

 6robleo obrazovanja u knjizi  "ein #am$. 3 on stavlja akcenat na fiziAki razvoj i izgradnju karakt karaktera era.. ISa ISa taAke taAke glediC glediCta ta jedne jedne raseJ" raseJ" 6iCe 6iCe on" Ikruna Ikruna obraz obrazova ovanja nja je u vojno vojnojj sluEbi sluEbiJ. J. ,brazovanje treba osloboditi sve te goile beskorisniG 6odataka koji se odaG zaboraveK INa  6rier" nesGvatljivo je zaCto ilioni ljudi uAe 6o dva i tri strana jezika" koje kasnije u Eivotu skoro uo6Cte ne koriste.J I7asistiAka drEava će o6Cte 6oznavanje nauka svesti na najvaEnije.J ree ree koje se tako uCtedi biće iskoriCćeno za teGniAko obrazovanje i razvijanje karaktera. Na sledećoj strani" eFuti eFuti"" ;itler ;itler straG straGuje uje da jedan jedan 6rogra 6rogra  suv suviCe iCe teGniA teGniAkog kog obraz obrazova ovanja nja ne bud budee u sluEbi sluEbi aterijalistiAkiG teEnji naCeg vreenaL otuda je reCen da brani Io6Ctu kulturuJ i IGelenski idealJ" a ne teGniAko usavrCavanje Iu sluEbi MaonaJ. !akle" najveći nesklad vlada u 6lanovia za Ckolstvo. MeFuti" videćeo da se i na to 6olju ;itler alo 6oalo vratio tradiciji i na6ustio IaterijalistiAkiJ ser svog 6rvog 6rograa. U X *% 6rograa iz 19*. godine 6roklauje se sloboda verois6ovesti Iukoliko verois6ovest nije nije u su6 su6rot rotnos nosti ti sa oraln oralni i oseća osećanje nje  gera geransk nskee raseJ. raseJ. 36ak" 36ak" Partija Partija Ibrani Ibrani stanov stanoviCt iCtee  6ozitivnog GriCćanstvaJ. U 6rograu se ne kaEe Cta treba 6odrazuevati 6odrazuevati 6od reAju I6ozitivnoJ" koja se oEe razliAito tuaAiti. . O:$% *2"#'. *2"#'. 4 NeaAka ora iati jaku centralnu vlast. U svo koentaru iz 19*$" u vree saveza sa neaAki nacionalistia" 8. #eder istiAe da će se kasnije doneti odluka o toe da li će drEava biti onarGija ili re6ublika. Progra iz 19*. 6redviFa centralni Parlaent. MeFuti" bez obzira na to on 6roklauje 'X &+ da treba odustati od 6arlaentarnog 6artijskog reEia. ,va 6rotivureAnost razreCena je u knjizi  "ein #am$. Parlaenti su savetodavni organi" Ikoji nikada ne treba da 6rienjuju glasanjeJ 7si(8. I2o I2o su radn radnaa tela tela"" a ne glas glasaA aAke ke aCi aCine ne.J .J ;itl ;itler er 6red 6redvi viFa Fa dv dvaa veća većaKK 6o 6oli liti tiAk Akoo veće veće i veće veće kor6oracija i struka. Saradnju oba veća osigurava Senat" koji 6okriva obe Sku6Ctine. MeFuti" nosilac odgovornosti na svi nivoia je jedan jedini Aovek" a drEava je strogo GijerarGijski ureFena.  :hrerrinzi+. 2o je I6rinci6 voFeJ ' :hrerrinzi Progra iz 19*. 6redviFa federativnu drEavu sa 6o jedni 6arlaento u svakoj od drEava 7ajGa. 8. #eder centralnoj vlasti ostavlja sao di6loatiju" carinu" vojsku i ornaricu 'ne govori niCta o onetaa niti o finansijaa+. ;itler" u knjizi  "ein #am$ govori nogo konfuznijeK s jedne strane" nastoji da odbrani autonoiju drEava u federacijiL s druge strane" eFuti" tvrdi da nezadrEiva revolucija vodi I6oste6eno ukidanju sviG 6rava na suverenitet drEava u federaciji" s cilje da se u njia uguCe EariCta EariCta ot6oraJ. IU budućnosti budućnosti će ove drEave drEave izgubiti izgubiti znaAaj na 6lanu 6lanu  6olitike" ali će ga dobiti dobiti na 6lanu kulture i regionalniG tradicija.J ?onzervativni ?onzervativni regionaliza regionaliza teEi da zauze esto federaliza.

III. PRETEBE I ISTO>I;LJENICI  #acionalsocijalizam i nemačka istorija ,Aigledno je da nacionalsocijaliza nije sao obiAan iskorak iz osnovnog toka u razvoju  NeaAke. Njegova Nj egova 6olitika osvajanja nastavlja i ostvaruje ideje 6angeraniza s kraja 19. veka. ;itler nije tvorac rasiza u NeaAkoj. !akle" duEnost istoriAara je da istraEi intelektualnu tradiciju na koju je Gitleriza ogao da se  6ozove. MeFuti" u to istraEivanju treba biti veoa o6rezan. eliko je iskuCenje u svako isliocu otkriti tajnog saveznika naciza i skrivene Io6asnostiJ u svakoj ideji" koje tok istorije alo 6oalo razotkriva i koji najzad sa ;itlero izlaze na svetlost dana. 2akva 2akva sisteatska sunja navodi nas da naciza 6redstavio kao neizbeEni rezultat celoku6nog duGovnog razvoja NeaAke. 2o stanoviCte stanoviCte je 6arcijalno 6arcijalno i 6ogreCno 6ogreCno isto koliko koliko i njeu njeu su6rotno" su6rotno" koje Gitleriza 6osatra 6osatra kao iskorak iz neaAke istorije. Pre Pre nego nego Cto Cto 6ris 6ristu tu6i 6io o to to is6i is6iti tiva vanj nju" u" 6o 6otr treb ebno no je da 6rec 6reciz izni nije je od odre redi dio o naCu naCu  6ret6ostavku. !a je neka diktatura" analogna nacionalsocijalizu" koji sluAaje us6ostavljena u 1$

#rancuskoj" ogli biso" dosta lako" 6ronaći i njeno duGovno 6oreklo u nacionalizu Baresa ili Morasa" u rasizu 8obinoa" antiseitizu !riona" 6a Aak i Prudona" u doktrini nasilja @orEa Sorela. Uostalo" 8obino i Sorel su teoretiAaria nacionalsocijaliza 6ozajili ne ali broj ideja" koji su" s druge strane" osnovne teze svog rasiza 6ozajili takoFe od jednog stranca" ;justona Stjuarta eberlena ';ouston SteHart Gaberlain+. 3 obrnuto" u NeaAkoj" osi nacionalistiAke struje i iena koje ćeo navesti" 6ostoji i druga tradicija" liberalna i koso6olitska. koso6olitska. S druge strane" eFu I6reciaJ I6reciaJ naciza" naciza" naveCće naveCćeoo islioce islioce najrazliAit najrazliAitijiG ijiG sGvatanja sGvatanja..  NjiGova doktrina uo6Cte nije jedinstvena. Unutar onoga Cto se" dosta nes6retno" naziva roantiAarsko 6olitiko" eCaju se liberali kao #iGte i konzervativni seoski 6leići" kao Cto su rni ili ?lajst. ;egel uAvrCćuje doktrinu drEave" dok za NiAea ili agnera ona 6redstavlja onstrua koji guCi svaku slobodnu isao. ;egel" osi toga" iskazuje iskreno divljenje 6rea  Na6oleonu" koga se #iGte ili ?lajst uEasavaju. 2rajAke '2reitscGke+ '2reitscGke+ je 6ort6arol bizarkovske  6olitike" dok je Pol dagard njen ogorAeni 6rotivnik.
 $reteče 1. N"6%&"$%5"-. 4 angermanizam.  angermanizam. 4 U NeaAkoj" NeaAkoj" kao i drugde" kraje kraje 1D. veka 6oAinje 6oAinje da se 6ridaje viCe znaAaja individualnosti svake nacije i da se slave nacionalne osobenosti. MeFuti" na6oleonski ratovi su taj razvoj ubrzali. 3o!ori nemačkoj Na(iji, koje je #iGte odrEao 1D$" a koji su zati objavljeni 1DD. godine"  6redstavljaju 6rvi anifest neaAkog nacionaliza. an an svake sunje je da je #iGte jedni delo i6ak ostao veran koso6olitsko idealu 1D. vekaK oAekivao je da će revolucionarna #rancuska raCiriti svoje 6rogresivne ideje na Aitavu 0vro6u" a Na6oleon ga je razoAarao. U buduće će NeaAka orati da bude 6okretaA AoveAanstva" 6oCto #rancuska to nije uela da bude. #rancusku je za6ravo  6okvarila civilizacija" zlou6otreba logike i druCtveni ugovoriL nasu6rot toe" NeaAka je 6riarne osobine saAuvala netaknuteL to je Iizvorni narodJ ' ;r!olk +. +. #iGte na Audan naAin 6otkre6ljuje ovo ubeFenje dokazia iz oblasti filologijeK #rancuzi 1D

govore jeziko koji je nastao od latinskog" Irtvog i nerazuljivog jezikaJ" stvorenog da bi  6rikrio istinuL Neci govore ladi jeziko" koji se nikada nije odvajao od svojiG korena. ingvi ingvisti stiAki Aki dok dokazi azi"" ada ada anje anje 6roizv 6roizvoljn oljni" i" nav naveCć eCćee 1D% 1D%D. D. god godine ine /akoba /akoba 8ria" 8ria" slavno slavnogg graatiAara" na ideju da treba ujediniti sve narode koji govore neaAki" narode lzasa" :vajcarske" Belgije" ;olandije" i da utvrFene granice ne ogu biti ne6roenljive. #iGte je joC ranije francuskoj ideji o 6rirodni granicaa 6ret6ostavio ideju o lingvistiAkoj granici" a u jedno s6isu iz 1D. godine" 6re6oruAuje razenu stanovniCtva. rnt 'rndt+ i 8eres '8oerres+ 4 za koje su #rancuzi njiGovi vekovni ne6rijatelji 4 zastu6aju iste ideje. rnt to Aini 6odbunjujući narod" koji je zavree oslobodilaAkiG ratova okreće 6rotiv #rancuza" Ikoji razaraju naCu energiju" razdraEuju naC karakter i oćJ. U naslovu jednog svog  6afleta" na6isao je sledećeK I7ajna" neaAka reka" a ne granica NeaAke.J /edan narod treba da  bude zatvoren za sve s6oljaCnje uticaje i da se ukorenjuje u svojoj otadEbini. Postoji sao nacionalna istinaL zadatak uAenog Aoveka nije da Ciri objektivno znanje" već da 6rivuAe aseK I2reba 6renositi sao jednu istinu" istinu" sao jedno stanje stanje duGa"  jedan karakter.J ,si #iGtea i 0. M. rnta" 6roslavio se i jedan daleko siroviji duG" viCe zbog svojiG 6ostu6aka nego zbog svoje teorijeK to je Aovek koga su nazvali Iotac /anJ" organizator ginastiAkiG druCtava i sku6ova studenata  Burs(hens(ha$ten+. @eleo ' Burs(hens(ha$ten @eleo je da bude uAitelj uAitelj ujedinjen ujedinjenee NeaAke" NeaAke" zaCtićene zaCtićene od svakog svakog s6oljnog s6oljnog kvarenja" u kojoj bi knjiEevnost" strogo cenzurisana i 6roAiCćena na 6laenu loaAa" obraFivala sao nacionalne tee. ,vi islioci 6ri6adali su liberalnoj struji. BurCenCaft i /anove 6ristalice 6ostali su Ertve konzervativne Svete-lijanse. ?ada je 1D%D. godine u #rankfurtu otvoren neaAki Parlaent" koji  je 6okuCao da ostvari san o jedinstvu i oslobaFanju liberala" 6rvo Cto je uradio bilo je u6ućivanje  6oruke staro rntu. Socijalista asal 'assalle+ je joC oko 1D&. godine izrazio najiskrenije divljenje 6rea #iGteovi 3o!orima. Nije Audo Cto su ovi liberali svu svoju nadu nadu 6olagali u 6rusku vojsku vojsku"" jer je refor reforisa isana na Pruska Pruska od 1D1 1D15. 5. god godine ine branil branilaa Ina Ina6re 6redne dneJJ ideje ideje od katol katoliAk iAkee i konzervativne ustrije. MeFuti" nacionalistiAka ideologija je vrlo brzo zati uguCila liberalne teEnje. eć eć na jedno ?ongresu 1D%&. godine 8ri 6redlaEe da se Necia u inostranstvu 6ruEi 6odrCka i da se njiGova  6reduzeća i ustanove sGvate kao zaAetak budućiG kolonija. ?ada se 6okazalo da će Bizarkova Pruska ostvariti neaAko jedinstvo. liberali su 6restali da se su6rotstavljaju autokratiji Berlina. ak  je i asal odrEavao odrEavao najsrdaAnije odnose odnose sa Bizarko. Bizarko. 3staknuti istoriAari" a 6osebno 2rajAke" 6ostaju 6osluCni 6ro6agandistiK I;orizont neaAke  6olitikeJ" 6iCe on. Iiz godine u godinu 6ostaje slobodniji i CiriL onog dana kada ova zelja bude sGvatila da vitalni interesi neaAke drEave leEe u oblasti slovenskiG" skandinavskiG i latinskiG zealja" naći ćeo se u najvećoj revoluciji ovoga vekaJ. 36erijaliza je doCao na esto strogog nacionaliza" koji je sao naeravao da oku6i Nece. Uesto visokiG duGovniG #iGteoviG ciljeva" 2rajAke sada 6iCe sledećeK I/uriCnik koji kundako udara 6o glavi jednog ;rvata Aini nogo viCe za NeaAku nego Cto će ikada oći da uAini 6ero najboljeg 6olitiAkog 6isca.J 3 dodajeK ISlabost u 6olitici je greG 6rotiv duGa.J Posle 1D9" za vladavine ilGela 33" 6angeraniza 6ostaje zvaniAna doktrina. U to vree osnivaju se Poorsko druCtvo" ?olonijalno druCtvo 'koje je brojalo & Giljada Alanova+ i 6osebno Pangeransko druCtvo" eFu Aiji osnivaAia se nalazi ie lfreda ;ugenberga. ist ovog druCtva je 1D99. godine objavio kartu 0vro6e" kakva će biti 19=" a na kojoj NeaAka obuGvata lza lzas" s" ore orenu nu"" !e !enk nker erk" k" #lan #landr driju iju"" ;o ;ola land ndij iju" u" juEn juEnuu !a !ans nsku ku"" nea neaAk Akii deo deo :vaj :vajca cars rske ke"" severoisto severoistoAnu Anu 3taliju sa 2rsto" 2rsto" MaFarsku" MaFarsku" eCku" SlovaAku" SlovaAku" najveći najveći deo itvanije i Poljske. Poljske. Stavovi tadaCnjiG nacionalista ogli bi se beskonaAno navoditi. Sve je to daleko od roantiAarskog idealiza" ali" u to trenutku već sasvi blizu ;itlera. 3ermansko ra!o i germanska !era.  4 3deologija nacionalnog nacionalnog zatvaranja anifestuje se skoro skoro od saog nastanka neaAkog nacionaliza i u doenu 6rava i vere.
neaAko duGu. ,va ideja" sao u nagoveCtaju kod rnta i /ana" jasno je forulisana kod  6ravnika roantiAarske roantiAarske e6oGe. ,na će se 6ola veka veka kasnije 6onovo 6onovo 6ojaviti kod ;. S. S. eberlena. MeFuti" najveći strani uticaj odigrao se" 6o iCljenju nacionalista" u doenu religije.  NeaAka je i suviCe dugo bila 6odvrgnula uticaju riskog katoliciza" koji joj nije odgovarao. uterova reforacija 6redstavlja 6rvi akt oslobaFanja. !ok su konzervativci katolici" najveći deo liberala nacionalista je 6rotestantske verois6ovesti. MeFuti" i sao luteranstvo je ubrzo dovedeno u 6itanje. eć #iGte zaera uteru Cto je suviCe vaEnosti dao sv. Pavlu koji je IjudaizovaoJ GriCćanstvo. ,d njega seliji rnt o6tuEuje sao GriCćanstvo da je odvratilo
dolfa :tekera 'dolf StYcker+" osnivaAa ;riCćansko-socijalne 6artije" antiseitiza je bio kljuAni deo 6ro6agande. Na univerzitetu u Berlinu antiseitiza je bio glavna tea 6redavanja 0ugena !iringa !iringa '!QGring+. U svo delu  itanje reue+" a ne na a6straktni i bezliAni vezaa zakona. ,ve ideje rodile su se u drugoj 6olovini 1D. veka" sa ;erdero i /ustuso Mezero 'MYser+" koji kritikuju I6rosvećeni des6otizaJ" gde je vladar sao najviCi drEavni funkcioner i su6rotstavljaju u stari des6otiza" feudalnog oblika. MeFuti" individualiza 1D. veka" 6o koe je drEava sao nuEno zlo" o6staće joC dugo. 36ak" nacionalno zatvaranje i 6lanovi za autarGiju su6rotstaviće" alo 6oalo" interes 6ojedinca drEavno interesu i dovesti do sGvatanja da je drEava oruFe s6asa. Uskoro se granica izeFu liberala struje #iGte 4 rnt i konzervativaca kao Cto su . Miler i ;egel" neće ni 6riećivati. ?ada nacionalna drEava bude ostvarena" satra da Miler" graFani će orati da joj se 6ot6uno 6redaju" na6uCtajući svoj 6rivatni Eivot" 6a Aak i brigu o svojoj veri.
idejeJ" Ijedini uslov koji 6ojedincu do6uCta da ostvari svoj cilj i dosegne svoje dobroJL drEava je u  6ravo sislu IboEanska IboEanska voljaJ. voljaJ. ,datle 6roizlazi" s jedne strane" da vlada" kao eanacija drEave" ora da ia a6solutnu vlast" i da" s druge strane" drEava kao viCa instanca" ne 6riznaje nijedno oralno naAelo iznad sebe" da je ona saa jedini izvor orala" jedini vaEeći oslonac. 2ako je zasnovana i o6ravdana IrealistiAkaJ  6olitika" voFena jedino jedino drEavni intereso. intereso.  )at. – PoCto je oć 6ostala najveća vrednost" nasilje i rat viCe nisu ogli da se osude. U 1D. veku osuFivani su svi oblici ratova. 3ajući u vidu Na6oleonove 6oGode" #iGte 6ravi razliku izeFu dinastiAkiG" sterilniG ratova koji su za osudu i I6ravedniG ratovaJ" odnosno odbrabeniG" u kojia  jedna nacija 6otvrFuje svoje 6ravo na 6ostojanje. rnt ide joC dalje. Po njegovo iCljenju" rat u sebi nosi oralnu vrednostK I7at je 6otreban kako bi se razdrala lenjostL veAni ir nad zeljo...  bio bi najveće zlo za AoveAanstvoK takav ir bi doveo do ras6adanja koje bi izazvalo Ctetu" veću od ratniG ratniG razara razaranja nja.J .J
 %stomi&ljenici  Pre 1955" nacionalsocijalistiAka literatura u uEe sislu bila je veoa alobrojnaL osi kn knjig jigee  "ein #am$ koja je viCe istorijska i viCe 6olitiAki 6aflet nego teorijsko delo" oEeo navesti sao joC "it 06. !eka lfreda 7ozenberga '1951+" gde je dat rezie ideologija Partije. ,vaa kn ,v knji jiga ga"" ko koja ja je Cta Cta6a 6ana na u viCe viCe od ilio ilionn 6ri 6rier erak aka" a" nast nastav avak ak je isto istori rijs jski kiG" G" IfilozofskiGJ" itoloCkiG zastranjivanja" koja otvoreno nastavljaju isao ;. S. eberlena" ada **

sa viCe diletantiza. itava istorija za6adnog sveta je sukob arijevske i seitske rase. 8rAka" u svoje zlatno doba" otelotvoruje nordijski duGL eFuti" sa Sokrato je unesen strani eleent" i to je je trenutak kada je sirski kult !ionisa sruCio 6leeniti Panteon rijevaca. itava istorija 7ia je takoFe borba 6rotiv SeitaK 0truraca i ?artaginjana. ;riCćanstvo" koje su sv. Pavle i sv. Matej  6ojevrejili" izobliAuje Aisto ;ristovo uAenjeK /eGovina IaterijalisliAkaJ vera 6rodire na
 6okrete koji se razvijaju ili na argini Gitleriza ili u saglasnosti sa nji. 2u se istiAu udendorf i grof 0rnst cu 7efentlov '0. zu 7eventloH+. eorija o rasi nemačkog naroda Cta6ana u viCe od *= Giljada 6rieraka. at  '  2k(ija+" koji je izlazio od 199. godine" ali koji je ,vde treba dodati i Aaso6is ie >at   ' 2k(ija j e odigrao osobito vaEnu ulogu uoAi zavoFenja Gitlerovske diktature. Saradnici ovog Aaso6isa su6rotstavili su se nacionalsocijalizu" raAunajući na vojsku i 6redsednika 7ajGa. MeFuti" drEava koju su oni Eeleli da uteelje bila je totalitarna" autoritarna" autarGiAna. #. #rid '#. #ried+ sanja o Isocijalizu na neaAki naAinJ" koji bi se oslobodio brige o rentabilnosti" sanja o zatvorenoj trgovaAkoj drEavi" o neaAko osvajanju jugoistoAne 0vro6e. ;ans eGrer ';. at nacionalistiAku i socijalistiAku" izeFu kounista i Gitlerovaca. 8ru6u oku6ljenu oko lista  ie >at od 6okreta braće :traser deli nevelika razlika. 5.  "it 06. !eka sao je 6oslednji u nizu istorijsko-etafiziAkiG sistea. Neki od njiG su veoa daleko od buduće Gitlerovske ideologije" ali iG zbog njiGove kritike liberaliza" ka6italiza i oderne civilizacije" orao navesti zajedno sa oni sisteia koji otvaraju 6ut ovoj ideologiji.  Najudaljeniji od nacionalsocijaliza nacionalsocijaliza bio je svakako alter 7atenau. ,vaj veliki biznisen" direktor jednog od trustova elektriAne energije '08+" 6olitiAar koji je bio jedan od tvoraca ajars ajarske ke 7e6ubl 7e6ublike ike"" bio je istovr istovre eeno eno teoret teoretiAa iAarr ne6 ne6rija rijatel teljsk jskii ras6ol ras6oloE oEen en 6rea 6rea razvoj razvojuu civilizacije aCinaK eGanizujući se" oderni svet se alo 6oalo IdegeranizovaoJL inteligencija  je sebi dala 6reteranu vlast nad osećanjia i iracionalni. Nacionalista i 6acifista" deokrata i anti6arlaentarac istovreeno" 7atenau zaiClja" 6rea roantiAarskoj tradiciji" jedan autoritaran reEi" koji bi se zasnivao na kor6oracijaa 'sindikatia i akcionarski druCtvia+ i koji bi u6ravljala narodna IelitaJK Eiva zajednica" uesto bezliAne birokratije. U delu )azmatranja jednog neolitičara '191D+" 2oas Man razvija nacionalistiAke teorije" kojiG će se" zati" javno odreći. U toj knjizi" 6roistekloj iz rata 191%" on Iza6adnoj civilizacijiJ" sasvi inostranoj" koja je 6roizvod IburEoazijeJ i deokratije" su6rotstavlja radikalno drukAiju geransku IkulturuJK neaAki narod ne oEe i ne treba da 6riGvati taj duG koji u je stran. Uesto IrevolucijeJ na za6adni naAin" 2. 2. Man zaiClja budućnost kao jednu veliku IreakcijuJ" kao  6ovratak eleentarni silaa" kao Cto su I6riroda osloboFena inteligencije" narodna duCa" rEnja" ratJ. U ovo ovojj dvo dvojici jici islila islilaca ca lako lako oEeo oEeo 6re6oz 6re6oznat natii nasled naslednik nikee roant roantiAa iAarsk rskee tradic tradicije ije"" uto6istiAke i IreakcionarneJ" koju so ranije već o6isali. Nasu6rot njia" ,svald :6engler ',sHald S6engler+ nastavlja I6ruskoJ nasleFeK nasleFeK on veliAa drEavu" 6osluCnost kao vrlinu" 6olitiku sile. U knjizi  roast  roast =aada '19*+ '19*+"" takoFe takoFe oEeo oEeo naći naći o6C o6Cirn irnuu i zbrkan zbrkanuu etafi etafizik zikuu istori istorije" je" ideju ideju o istroCenosti velikiG IkulturaJ" koje su se degenerisale u IcivilizacijeJ. MeFuti" da bi se 0vro6a s6asla 6ro6asti u koju srlja i da bi se saAuvala od o6asnosti koja joj 6reti sa 3stoka 'Eute rase i 7usa+" ,. :6engler 6redlaEe novi cezariza.  NeaAka je jedina zelja u 0vro6i u kojoj oderna kultura" koju :6engler naziva faustovsko" nije 6ot6uno degradirana. Prito" on raAuna sao na luteransku" severnu NeaAku" ;oencolernovu Prusku" a ne na juEnu NeaAku" u koju je katoliciza uneo strani uticaj. Pravi socijaliza" Ivolju za oć" borbu za sreću" ne 6ojedinca" već kolektivaJ" nije izislio ?arl Marks" nego 6ruski suvereniL NeaAka je u sebi Eivo oAuvala 6otrebu da sluEi i 6oCtuje.
osvojiti sao Inovi arvariJ. arvariJ. I7at je veAni oblik uzviCenog Eivota" a drEave su stvorene sao da bi ratovale.J ,vaj Inacionalni socijalizaJ se od Gitlerovskog nacionalsocijaliza razlikuje sao 6o odsust ods ustvu vu rasiz rasizaK aK odb odbacu acuje je svaku svaku bioloC bioloCku ku defini definicij cijuu rase" rase" ili kako kako :6engl :6engler er kaEe" kaEe" svaku svaku IzoologijuJ.  Nas6ra realiza ,svalda :6englera" stoji 6olitiAki IisticizaJ Melera van den Bruka 'Moeller van den Bruck+. Pre bi se oglo reći da Meler nastavlja #iGteove i istove ideje" a ne zaisli #ridriGa 33. MeFuti" kao i :6engler" on izdvaja Prusku i luteransku tradiciju. MrEnji 6rea za6adnoj deokratiji" koja je zajedniAka svi ovi isliocia" Meler dodaje deografske razlogeK u NeaAkoj 6ostoji dvadeset iliona ljudi viCe nego Cto bi trebalo" koji oraju sebi da 6rokrAe 6ut vaniL 6otisnuta na 6eriferiju 0vro6e" #rancuska bi 6ostala druga Portugalija" dok bi se NeaAka  6roCirila 6rea 3stoku. eriAkoj IvoljiJ i ruskoj IduCiJ" NeaAka su6rotstavlja antiliberalnu Ifiloz Ifilozofi ofijuJ juJ 'eltans(hauung +" +" ko koja ja bi joj joj oog ooguć ućila ila da ok okoo sebe sebe ok oku6 u6ii Aita Aitavu vu 0vro 0vro6u 6u.. Po unutraCnje ureFenju" to će biti I2reći 7ajGJ" kor6orativna" federalna" konzervativna drEava" bez  6isanog ustava" koja se zasniva na veliki 6olitiAki zajednicaa i ekonoski kor6oracijaa. ,va konzervativna uto6ija je 6oslednja 6olitiAka konstrukcija koja je 6retGodila dolasku ;itlera" a Aiji us6eG Meler nije doEiveoK izvrCio je saoubistvo 19*=. godine. %. ,si oviG teoretiAara" 6obornika struje koju so nazvali Ikonzervativna revolucijaJ" revolucijaJ" treba" najzad" navesti i 6isce Aiji je uticaj na javnost bio oEda direktniji i dublji. ,vde ćeo od nogiG rostora '19*&+" koji je navesti sao AetvoricuK ;ans 8ri ';. 8ri+ je 6isac roana  Narod +ez rostora Cta6an u viCe od dvesta Giljada 6rieraka. 0. 0. !vinger '0. 0. !Hinger+ je objavio trilogiju o ratu i ruskoj ruskoj revoluciji revoluciji '19*94195*+K '19*94195*+K %ojska iza +odljika!e 4i(eC Dzmeu Fr!enih i BelihC Nemačko,  zo!emo te. 0rnest fon
*=

ITLERIA> NA VLASTI (1934–194) I. REFENJE ITLEROVSKE DRŽAVE 'entralna vlast  1. D*2"# D*2"#'. '.  4 3ako anje federalistiAka nego Cto je bilo ilGelovo ilGelovo carstvo" ajarska 7e6ublika je i6ak zadrEala izvesnu autonoiju 6rovincija. SaAuvala je sedanaest drEava ' @Ander +" +"  6ri Aeu je j e svaka od njiG iala svoj ustav" ustav" svoj 6arlaent ' @andtag +" +" svoju vladu. ,si izabranog 7ajGstaga" 6ostojao je i  )ajhsrat  '  ' )ei(hsrat +" +" koji je bio saAinjen od delegata koje su birale Alanice federacije" a koji je funkcionisao kao savetodavna sku6Ctina i iao 6ravo na veto. rGovni sud je  bio nadleEan za za sukobe izeFu izeFu arstva i drEava. drEava. ;itlerovski reEi je dalje razvio centralistiAke tendencije u ajarskoj 7e6ublici. ,daG  6osle izbora u januaru 1955. godine" skoro sve vlade 6rovincija su bile ras6uCtene i zaenjene nacionalistiAki koalicioni kabinetia" saAinjeni 6o ugledu na kabinet 7ajGa. PoCto je Bavarska  6ruEala ot6or" ot6or" ;itler je tao 6oslao generala generala fon 06a" u zvanju o6unooćenog o6unooćenog Ikoesara Ikoesara 7ajGaJ. ?asnije su 6rovincijski 6arlaenti u 6ot6unosti ukinuti" a vlade 6rovincija 6odreFene vladi 7ajGa. 7ajGa. 7ajGsrat 7ajGsrat je ras6uCten ras6uCten.. !ana 51. arta" donet je zakon o Iusk IusklaFiv laFivanju anjuJJ ' 3lei(hs(haltung +" +" koji je obavezivao drEave da donose zakone u skladu sa zakonia 7ajGa" nezavisno od njegoviG ustava.
Boran 'M. Borann+. MeFuti" 6ored toga 6ostojale su i druge brojne nacionalsocijalistiAke gru6e kao na 6rierK ilicija" otorizovane jedinice" Gitlerovska oladina" udruEenja studenata" 6rofesora" 6ravnika" itd. U NeaAkoj je ogao da Eivi irno sao onaj ko se borio u nekoj od njiG. Svake godine u se6tebru" u Nirnbergu se na jedno kongresu oku6ljalo nekoliko iliona ljudi" Alanova razniG ovakviG organizacija. 3. P$%6%!" % -%$%6%!". 4 ;itlerova diktatura razvila razvila je siste 6olicija i ilicija ilicija bez 6resedana. 6resedana. S tru6e" koje su bile Auvari reEia toko 6rve godine" sloljene su 5. juna 195%. godine. ,ne nisu nestale već su sao" 6od koando o6skurnog ucea 'utze+ iale sasvi beznaAajnu ulogu. NjiGovi 6ri6adnici su u jedno trenutku obrazovali unutraCnju o6ozicijuL organizacija nazvana I,svetnici 7eaJ ubila je u toku 195%4195=. godine znatan broj SS oficira. S tru6e zaenjene zaenjene su SS tru6aa. Na 6oAetku" 19*9. godine" SS su bile sao #irerova liAna gardaL tada su brojale svega sto 6edeset ljudi. 8odine 1951" iale su dve Giljade Alanova. Posle nestanka 7ea" ;iler" koandant SS tru6a" bio je 6odreFen direktno ;itleru. SS tru6e 6ostale su ogrona organizacija sa brojni aktivnostia. Postojala je 6osebna SS vojska. Na 6oAetku" 195&. godine" ona je oku6ljala *1 Giljada ljudi" a zati" 6red kraj rata oko ilion. ,va vojska sastojala se iz dva delaK s jedne strane" Itru6e sa rtvaAko glavoJ 'brojale su oko trideset Giljada 6ri6adnika+" koje su izvrCavale zadatke u unutra unu traCnj Cnjost ostii zelje zelje '6od '6od u6ravo u6ravo  jkea jkea '0icke '0icke++ one su iale iale 6os 6oseba ebann zadat zadatak ak da Auvaj Auvajuu koncentra konc entracione cione logore+L logore+L s druge strane" strane" %a$en -- 'a$$enG-- +" +" koje su delovale kao elitne vojne tru6e. Pored toga" SS tru6e su 6oste6eno 6reuziale vlast u 6oliciji. Svi 6olicijski organi s6ojeni su 195&. godine u entralnu sluEbu bezbednosti '7S;+" koja je 6restala da 6ri6ada inistarstvu unutraCnjiG 6oslova i bila je 6odreFena sao ;ileru. ,vi 6olicijski sluEbaa treba dodati  2+wehr +" vojnu kontraobaveCtajnu 6oliciju" odnosno 2+!er ' 2+wehr  +" 6od za6ovedniCtvo adirala ?anarisa 'anaris+" koji se uostalo vrlo brzo sukobio sa 7S;. entralna sluEba bezbednosti se sastojala od tri glavna sektoraK 6olicija za odrEavanje reda" 6od za6ovedniCtvo !aluegea" kriinalistiAka 3esta ao, o, sa svojo  6olicija" 6od za6ovedniCtvo za6ovedniCtvo Nebea i" najzad" drEavna tajna 6olicija" 3est svojo  entralno sluEbo" koja se zvala 3estao. ,va organizacija bila je rezultat duge borbe SS tru6a za kontrolu 6olicije. Naie" od 1951. godine 6ostojala je zasebna SS 6olicija koja je u 6oAetku bila 6redviFena za unutraCnje AiCćenje  6okreta. 2o 2o je bila S!" odnosno" odnosno" sluEba bezbednosti" bezbednosti" a njo je od 6oAetka 6oAetka u6ravljao 6oorski 6oorski oficir 7ajnGard ;ajdriG '7einGard ;edricG+. ?ada je ;itler 6reuzeo vlast" ;iler se nadao da će S!  6ostati jezgro drEavne 6olicije" a da će on biti njen Cef. 2o se uistinu i dogodilo" ali tek 195&. godine. Naj6re ga je u toe s6reAio 8ering" koji je ostao njegov ne6rijatelj do 6oslednjiG dana reEia. 8ering" inistar unutraCnjiG 6oslova Pruske" Eeleo je da zadrEi vlast nad 8esta6oo" na Aije Aelo je 6ostavio jednog od svojiG naj6ouzdanijiG ljudi" 7udolfa !ilsa '7. !iels+.
gnusniG dela naciza" osnovana je na sao 6oAetku. Bilo je otvoreno 6edesetak logora 6od nadleCtvo S. 8ering iG je sve zatvorio" osi oEda dva ili tri. ,n je straGovao od 6revelike oći ilicije IrkiG koCuljaJ. MeFuti" SS je 6onovo otvorio ove logore" 6osebno 6osle 195&. godine. !o 19 1959 59.. go godi dine ne"" tri tri glav glavna na su bila bilaKK !a !aGa Gau" u" kraj kraj MinG MinGen ena" a" Bu BuGe Genv nval ald" d" 6o 6ore redd aja ajara ra i
(isoke "r)avne institucije 1. P*"#,/G'. P*"#,/G'. 4 ;itler ;itlerovs ovska ka dok doktri trina na 6redvi 6redviFal Falaa je refor reforuu 6rava" 6rava" odn odnosn osno" o" njegov njegovoo usklaF usk laFiva ivanje nje sa geran geranski ski  sGv sGvata atanji njia. a. U6 U6rko rkoss toe" toe" osn osnovn ovnii 6rinci 6rinci6i 6i zakona zakona ostali ostali su ne6roenjeni. MeFuti" autonoija 6ravosuFa je 6ot6uno nestala. 2irak '2Gierack+" koji je 19%*. godine zaenio inistra 8irtnera '8Qrtner+ u inistarstvu 6ravde" tvrdio je da sudija nije Auvar zakona" već vladin 6ooćnik. #orirani su vanredni sudovi za 6olitiAke zloAine i ekonoske 6restu6e. PoCto je drEavni sud" u s6oru zbog 6oEara u 7ajGstagu" oslobodio krivice trojicu od Aetvorice osuFeniG" oduzeto u je 6ravo da sudi u sluAajevia veleizdaje" i to je 6overeno INarodno suduJ" koji se sastojao od dvojice sudija i 6et 6artijskiG funkcioneraL ovi sudo 6redsedavao je sudija #rajsler '#reisler+" koji se 6roAuo zaGvaljujući svojoj surovosti.
7ifenCtal '. 7iefenstaGl+ o oli6ijski oli 6ijski igraa 195&. godine" Bogo!i stadiona. ?njiEevnost je bila IorganizovanaJ 6o isti naAelia kao i novinarstvo i kineatografija" odnosno" da bi neko ogao da objavljuje bilo je 6otrebno da bude Alan UdruEenja 6isaca" koje je strogo kontrolisalo izdavaCtvo i 6rijavljivalo sunjiva dela inistarstvu za 6ro6agandu. /avne  biblioteke su 6roAiCćene" a organizovana organizovana su javna s6aljivanja knjigaL 6rvo je bilo 1. aja 1955. godine u BerlinuL njie je rukovodio 8ebelsK s6aljeno je dvadeset Giljada knjiga. ;itlerova diktatura je iz dana u dan uniCtavala neaAku knjiEevnost. Nekolicina osrednjiG  6isaca ';. #. Blunck" ?olbenGeer" ;. /oGst+ koriste sticaj okolnosti. ,d znaAajnijiG 6isaca jedino stari 8erGard ;au6tan '8. ;au6tann+" iako 6o 6rirodi veoa 6ovuAen" 6riGvata da nacisti koriste njegovo ie. ?njiEevnost bednog kvaliteta slavi vrline krvi i tlaL u Gitlerovsko Eargonu nazvana je Blu+o ' Blut und Boden + knjiEevnost. eliki broj 6isaca na6uCta NeaAku" jedni zato Cto su /evreji" kao #ranc erfel '#ranz erfel+ ili :tefan vajg 'Stefan
 6oCtovanje socijalniG zakona 'koji se odnose na 6late" Gigijenu" odore" itd.+. MeFuti" radnici su ove delegate birali na osnovu liste koju i je dostavljala direkcija. ,si toga" Iradno dostojanstvoJ radnicia nije do6uCtalo da stu6e u Ctrajk ili na bilo koji naAin naruCe disci6linu. ISud radaJ je kaEnjavao svaki 6restu6 i ogao je" s jedne strane" da nedostojno gazdi uskrati 6ravo na rad  6reduzeća" ili s druge strane" da radnicia izrekne novAanu kaznu ili iG otera s 6osla. Sudovi rada takoFe vode raAuna o toe da radnici ne zadiru u 6rava direkcije.
II. EKONO>SKA POLITIKA  *inansiranje re)ima  NeaAka je 195*. godine iala i ala Cest iliona neza6osleniGL njena ekonoija je j e bila 6ot6uno  6aralisana. Nacionalsocijaliza Nacionalsocijaliza je sanjio neza6oslenost" neza6oslenost" oEiveo neaAku ekonoiju i ogao je da finansira 6lan 6onovnog naoruEanja koji je" za svega nekoliko godina oogućio NeaAkoj da sve svoje susede ostavi daleko iza sebe. ?ako je bilo oguće to IAudoJ)
u obliku 6rivatniG 6ozajica" uneta znatna koliAina stranog ka6itala. :aGtov 6lan je bio da us6ostavi ravnoteEu trgovinskog balansa i u skladu s ti da koristi investirani strani ka6ital u NeaAkoj. ,tuda sledeće tri ereK 1[
 jedno govoru" koji je odrEao 19. juna 195*. godine u ;anoveru" :aGt autarGiju o6isuje kao Isredstvo borbeJ. IutarGijaJ" kaEe on" I6ovlaAi sa sobo tako veliku razliku u ekonoski standardia eFu drEavaa da neinovno dolazi do kulturniG i 6olitiAkiG o6asnosti.J ISvakakoJ" dodaje doda je on" Ibog Ibogatstv atstvoo je snaga" ali uteCni uteCni zakoni 6rirode kaEu da i razoAaran razoAaranje je daje snagu... snagu... Mi u  NeaAkoj Eivio sa tako 6oruCeno ekonoijo i takvi dugovia da na se niCta gore od toga ne oEe dogoditi. Nikakav s6oljaCnji 6olitiAki 6ritisak na nas ne bi ogao da 6oboljCa 6oloEaj naCiG  6rotivnika.J Politika autarGije inaugurisana 1955. bila je" dakle" sasvi svesno" oAajniAka 6olitikaL ona je već tada u sebi nosila ratnu o6asnost. ,sudila je NeaAku na izolaciju i tavorenje. /edini cilj  bilo je naoruEavanje kako bi se granice Izatvorene trgovaAke drEaveJ silo 6roCirile na raAun  bogatijiG zealja.

 +rarna politika Prva 6ret6ostavka autarGijske ekonoije bila je Avrsta agrarna 6olitika. 2o je bio zadatak inistra altera !area 'altGer !arre+. 2rebalo je zaustaviti egzodus 6rea gradovia" vezati seljake za njiGovu zelju i 6oboljCati 6oljo6rivrednu 6roizvodnju. Pribeglo se dvea eraa" odnosno" odno sno" osnivanju osnivanju Ina Inasledn sledniG iG doba dobaraJ raJ ' Er+ho$ + i jedne jedne organ organiza izacij cijee za Iud IudruE ruEenu enu 6reGra 6reGranuJ nuJ  )ei(hsnAhrstand +. ' )ei(hsnAhrstand  +. 1. 3nstitucija Er+ho$  je  je osnovana zakono od *9. se6tebra 1955" koji je do6unjen dekreto od *1. decebra 195&. godine.
govoru koji je odrEao 195*" on je istakao da NeaAka" na 6oljo6rivredno 6lanu" oEe da bude dovoljna saa sebi. 3skustvo je 6obilo ovu teoriju" koju je stvaranje rezervi Grane uoAi rata uAinilo  6ot6uno uto6ijsko. uto6ijsko.

,ranizacija in"ustrije. -etvoroo"i&nji planovi  ,daG 6o dolasku nacionalsocijalista na vlast na6ravljen je 6rogra velikiG radova.
 ocijalizam ili kapitalizam? Podela Podela deviza deviza za uvoz uvoz"" organizac organizacija ija 6oljo6rivre 6oljo6rivrednog dnog trEiCta" trEiCta" realizacija realizacija Aetvorogo AetvorogodiCnj diCnjiG iG  6lanova" 6okazuju da je Gitlerovska ekonoija bila 6lanska.
klase. 3 zaista" u 6rvi nedeljaa reEia velike trgovine i konzuna druCtva bili su bojkotovani. MeFuti" to nije dugo trajaloL odnosno" sitna burEoazija je" viCe nego ikada" bila 6otisnuta u korist kru6niG ka6italista.
'ene i plate Pritisnut sećanje na inflaciju iz 19*5. godine" nacionalsocijaliza je najveći znaAaj 6ridavao stabilnosti 6lata i cena. U toe je gotovo i us6eo" Aak i za vree rata. Postojala je blaga tendencija  6orasta cena" koji je" 1959. godine" iznosio *=T u odnosu na 1955. godinu" za cene na veliko. Posledice ovog 6orasta deliiAno su izbegnute kod cena na alo" ograniAavanje trgovinskiG arEi. ene na alo 6orasle su za oko 1 do 1=T. /edni dekreto iz 195&. godine nadzornici rada su dobili dozvolu da sanjuju 6late ukoliko  bi se I6osunjalo da će ostvarenje AetvorogodiCnjeg AetvorogodiCnjeg 6lana biti dovedeno u 6itanjeJ. 36ak" 6osle 195D" 6late su blago rasle" ada s6orije od cena. eoa nizak nivo 6lata iz 1955. godine je  6revaziFen" ali nikada nikada nije dostignut dostignut nivo iz 19*D. godine. godine. 36ak" neza6oslenosti neza6oslenosti nije bilo.

III. NTRA;NJA POLITIKA. PRO=ONI I KRIE  +ntisemitska politika ntiseitiza je bio 6ostojana crta ;itlerove diktature. MeFuti" 6rogoni /evreja dogaFali su se u talasia. Prvi talas 6rogona odigrao se u a6rilu 1955. godine. ;itlerovci su za 6rve 6rogone /evreja naCli izgovor u toe Cto su navodno verovali da su oni odgovorni za ne6overenje koje strane zelje gaje 6rea novo novojj NeaAkoj. NeaAkoj. ?ako bi okon okonAao Aao takozvane takozvane Irazbojni IrazbojniAke Ake 6riAeJ" ' 3reuemAr(hen+" :trajGer je" 6o ;itlerovo nareFenju" 1. a6rila organizovao dan IbojkotaJ. IeliAina naCe duCeJ"  6iCe 8ebels" Ineće zaustaviti /evreje. 2reba i 6okazati da so s6reni na sve... Neki isle da  bojkot oEe da dovede do rataL na6rotiv" na6rotiv" ako budeo ueli da se branio" sao ćeo steći veće  6oCtovanjeJ. !akle" S tru6e su 1. a6rila u6ale u jevrejske 6rodavnice" /evreji su 6retuAeni i o6ljaAkaniL na vratia 6rodavnica le6ljeni su 6lakati na kojia je 6isaloK I/evrejska 6rodavnicaV  Neci" ne ku6ujte ovdeVJ 2rebalo je da se akcija 6osle tri dana 6onovi" ali je gnuCanje straniG zealja bilo toliko da su se nacisti" kojia je tada joC uvek bilo stalo do eFunarodnog njenja"  6rivreeno zadovoljili zadovoljili sao ti jedni 6rotesto. 6rotesto. MeFuti" istog tog a6rila 1955. godine obnarodovana su Aetiri zakona" jedan za drugi" kojia kojia se /evrej /evrejii isklju iskljuAu Auju ju iz u6rave u6rave i adv advoka okatur ture" e" a stude studenti ntiaa se naeće naeće numerus (lausus '1"=T+. Malo 6oalo" oni koji nisu 6ri6adali arijevskoj rasi iskljuAeni su iz trgovine" bankarstva" izdavaCtva" itd. U 6oAetku" 6o sveu sudeći na zaGtev ;indenburga" ;indenburga" ove ere nisu vaEile za /evreje koji su uAestvovali u Prvo svetsko ratu" kao ni za one Aiji su oAevi ili sinovi dali Eivot za otadEbinu. MeFuti" uskoro su se ne-arijevcia 6oAeli satrati svi oni kojia je jedan od roditelja oca ili ajke bio /evrejin. U 6oAetku se takoFe tolerisao 6okret cionistaL kasnije" on je 6roganjan  jednako kao i 6okreti 6okreti za asiilaciju. !rugi talas 6rogona doCao je 195=. godine" sa takozvani NirnberCki zakonia. !a bi neko  bio neaAki graFanin orao je da bude arijevske krvi. 2ako su /evreji izgubili graFanska 6ravaL 5%

sada su bili sao stranci" Aije se 6risustvo na neaAko tlu sao tolerisalo. ,si toga" bio i je zabranjen 6ristu6 javni estia '6arkovia" 6ozoriCtia" bazenia" itd.+. Stari jevrejski borci iskljuAeni su iz drEavniG sluEbi u kojia su do tada radili. Seksualni odnos izeFu /evreja i  )assens(hande+" koje se kaEnjavalo rijevaca rijevaca tretirao se kao kriviAno delo Iobe Iobesveć svećenja enja raseJ ' )assens(hande  6rinudni rado. 36ak" Ga6Cenja /evreja u 6oAetku nisu bila tako brojna kao Cto će to kasnije biti sluAajK do 195D. broj uGa6CeniG zasigurno nije 6relazio cifru od * Giljada. 0ks6atrijacija /evreja se tolerisala"  6a Aak i oGrabrivalaK na6uCtajući NeaAku" bili su 6riorani da se odreknu velikog dela svoje iovin iovine. e. oFe oFeni ni su 6regov 6regovori ori sa inostr inostrans anstvo tvoL L na osn osnovu ovu I6o I6orez rezaJ aJ ubiran ubiranog og od bog bogati atiGG eigra eigranat nata" a" osnov osnovan an je zajed zajedniA niAki ki eigr eigraci acioni oni fond. fond. MeFuti MeFuti" " 195 195D. D. god godine ine stav stav vlade vlade se  6roenioK NeaAka NeaAka je odbila da saraFuje saraFuje sa I0vijanski I0vijanski odboroJ" koji koji je sazvao 7uzvelt 7uzvelt s cilje da se reCi 6roble neaAkiG /evreja. Ubistvo fon 7ata" savetnika u abasadi" koje je iz-vrCio ladi /evrejin 8rinC6an 195D. godine" dalo je 6ovod da se 6okrene i treći talas 6rogona /evreja. ,voga 6uta" 6rogon koji je izvrCen toko takozvane Ikristalne nedeljeJ iao je razere 6ravog 6ogroaL s6aljivane su jevrejske kuće i sinagogeL /evrejia je odreFena kazna od ilijardu arakaL orali su da nose Eutu traku" itd. ,si toga" 6red 6oAetak rata" 1959. godine" /evrejia je zabranjeno da na6uste NeaAku. 2ada je za6oAelo sisteatsko istrebljenje koje je" 6oAev od 19%1" 6roCireno i na /evreje u oku6irani zeljaa.
 /orba protiv 0ri&anski0 crkvi   Nacionalsocijaliza  Nacionalsocijaliza je uvek bio antiklerikalan.
MeFuti" 6ot6isnici s6orazua sa katoliAko crkvo znali su da je nacionalsocijaliza od tog trenutka za6oAeo borbu 6rotiv te crkve. Ubrzo zati" 8ebels i ;ajdriG su 6okrenuli kriviAni  6ostu6ak 6rotiv onaGa zbog navodne 6ovrede oralaL Ga6sili su onaGinje 6od o6tuEbo da su Cvercovale devize. ;itler nije odrEao ni jedno dato obećanje. Nije dozvolio sveCtenicia da 6redajuL ras6ustio je ?atoliAku oladinuL zabraniće ?atoliAku akciju" Aiji će voFa" 0riG ?lauzener '0. ?lausener+" biti ubijen 5. juna 195%. godine. S6orazu sa ;itlero se 6okazao kao kobna greCka. /edina korist koju će katolici izvući iz ovog ugovora bila je izvesna tolerancija vlade 6rea visoko sveCtenstvu. Prelati" kao kardinal 3nicer '3nnitzer+" nadbisku6 BeAa" gajili su 6rea ovo reEiu blagonaklonost koja zasluEuje najteEu osudu. MeFuti" drugi" kao na 6rier grof 8alen"  bisku6 Minstera" iskoristio je svoju deliiAnu slobodu da bi kritikovali vladu u svoji  6ro6ovedia" koje koje su zati Cta6ane Cta6ane i ilegalno rasturane. rasturane. +. P*',"&%.  4 !ok je katolike 6okuCavao da eliiniCe" Gitleriza je" nasu6rot toe"  6rotestante 6okuCao da 6retvori u nacionalnu crkvu. uteranskoj tradiciji nije bila strana 6olitiAka u6rava nad crkvaa" tako da se veliki broj 6astora borio u ;itlerovi redovia. MeFuti" reEi je Gteo da se ueCa u 6itanja vere" da 6rilagodi GriCćansku dogu stavovia nacionalsocijaliza" da iz Pisaa iskljuAi sve delove judejskog 6orekla" da od rasiza na6ravi eleent eleent vere" itd. Protestanti nisu ogli da 6riGvate ove zaGteve. Partija je 6okrenula organizaciju INeaAkiG GriCćanaJ" koju je vodio 6astor ;osenfelder i jedan bivCi vojni sveCtenik" 6astor Miler. NeaAki GriCćani su us6eli da zauzu neke 6aroGije" ali se većina 6astora su6rotstavila toj struji oku6ivCi se u I?onfesionalnoj  Bekenntniskir(he+" organizacijo 6od voFstvo 6astora fon BodelCvinga. ,n je bio izabran crkviJ ' Bekenntniskir(he za bisku6a 7ajGa" ali vlada nije Eelela da 6rizna njegov izbor" te je izvrCila 6ritisak da uesto njega  bude izabran Miler. Miler. ;indenburg se kod ;itlera 6obunio zbog ovakviG etodaL ;itler je j e obećao da će 6riiti voFe obe struje" ali je nekoliko dana kasnije izjavio arCalu da su njegovi na6ori 6ro6ali Izbog netolerancije i teoloCkog dogatizaJ obe strane. ećina 6astora nije Eelela da 6rizna  bisku6a Milera. 2ada je za6oAeo tajni ot6or" koji je trebalo da ostane na versko 6lanu" ali ga je njegovo delovanje brzo 6ovuklo u doen 6olitike. !uCa tog ot6ora bio je 6astor iz Berlina Martin  Nieler 'M. NieYller+" bivCi 6oorski oficir 'kasnije jedan od najaktivnijiG branitelja neaAkog neutraliza+. ,6tuEen je 195$. godine" sud ga je 6roglasio nevini" ali je 6olicijsko ero 6oslat u koncentracioni logor" gde je ostao do kraja rata. r ata. MeFuti" inistar za vere" 7ust" nije us6eo da zaustavi tajnu Cizu 6rotestantske crkve. ?erl '?errl+" 6ruski inistar 6ravde" sazvao je Sinod radi 6onovnog us6ostavljanja reda. 2o 6riliko duGovna 6itanja su odvojena od 6raktiAniG i finansijskiG" 6ri Aeu su sao ova druga ostala 6od kontrolo drEave. !akle" Gitleriza je 6o6ustio 6red 6rotestantski ot6oro. ,ve ere nisu" eFuti" us6ele da 6rotestantsko sveCtenstvo 6ridobiju za reEi. Bisku6 od urtenb urtenber erga ga"" ur" ur" us6 us6rot rotivi ivioo se 19% 19%. . god godine ine zakons zakonsko kojj eliin eliinac aciji iji neizl neizleAi eAiviG viG ental entalniG niG  bolesnikaL 19%5. 6obunio se 6rotiv neaAkiG zloAina u oku6irani zeljaa. eliki broj 6astora uAestvovao je u 6okretu ot6ora" a takoFe i !itriG Bonefer '!. BonGoeffer+" 6rofesor na Univerzitetu u Berlinu.

 Kriza 193. o"ine Partije i sindikati su ukinuti u 6rvi dania reEia. Sukob sa GriCćansko crkvo" koji nik nikada nije nije 6re 6resta stao" bio je izra izrazzito ito Eesto stok tok toko 6rviG rviG go godi dinna. Ne Nessug ugla lassice ice un unut utaar  NacionalsocijalistiAke  NacionalsocijalistiAke 6artije" koje su uvek 6ostojale" izaCle su na videlo tek u 6oslednji esecia" ne6osredno 6re 6oraza. /edino je eraGt ogao da uzburka unutraCnju istoriju nacionalsocijaliza. ;itler je Eeleo da svoju vlast uteelji na dvaa IstuboviaJK Partiji i vojsci. MeFuti" bilo je teCko odrEavati rav ravnote oteEuK nesl neslaaganja anja iz izeFu ove dve inst instit ituc ucij ijee otk otkriv rivala ala su dvostr ostruuki kara arakte kter nacionalsocijaliza" nacionalsocijaliza" koji je Eeleo da bude istovreeno konzervativan i revolucionaran. Sukob je bio neizbeEan. !ana 5. juna 195%. godine vojska je 6revagnula nad S tru6aa. MeFuti" tada 5&

 6oAinje da raste oć SS tru6a i 6onovo 6onovo se 6ojavljuje isti 6roble. 6roble. U unutraCnjoj istoriji Gitleriza na vlasti" nije bilo 6rekida" niti 6olitiAkiG 6revrata. !iktatura  je ne6restano na6redovala na6redovala u 6ravcu 6ravcu koji je odabrala odabrala na sao 6oAetku. 6oAetku. 36ak" doCao doCao je trenutak kada kada su se konzervativni eleenti" Aiji su se 6lanovi u 6oAetku 6okla6ali sa ;itlerovi" u6laCili ekscesa reEia i nerazune 6olitike koju je vodio. S druge strane" ;itler je sa sve anje str6ljenja 6odnosio uzdrEanost svojiG savetnikaL oko sebe je tr6eo jedino fanatiAne 6ristalice" koji su bili s6reni da ga slede a Cta on Ainio. ,si toga" izvesna socijalna netr6eljivost 6rea konzervativnoj aristokratiji nagonila ga je da 6rekine savez sa njo" Ai je 6rocenio da to oEe da uradi bez o6asnosti. 2a unutraCnja kriza nastala je 195D. godine. Ponovno naoruEavanje naoruEavanje NeaAke za6oAelo je u 6rvia dania reEia. MeFuti" njegov rita se znatno ubrzao oko 195$4195D. godine" dovodeći tie ekonoiju u o6asnost od inflacije. /edan tajni 6rotokol" nazvan I;osbaGov 6rotokolJ" od =. novebra 195$" dokazuje da je u to trenutku ;itler već bio doneo odluku o ratu i da je za6oAeo 6ri6ree.
 +ere *rič i /lomber  IiCćenjeJ 5. juna 195%. bilo je oguće sao uz 6odrCku koju je ;itleru 6ruEila vojska" a  6osebno inistar za rat" fon Bloberg" i general fon 7ajGenau. Sa fon :lajGero" nestao je general koji je otvoreno 6okazivao ne6rijateljstvo 6rea novo reEiu. MeFuti" 6osle dogaFaja 195%" glavnokoandujući glavnokoandujući eraGta" eraGta" fon #riA '#ritscG+ i Cef generalCtaba" general Bek 'Beck+" 6okuCali su da od Bloberga dobiju dozvolu za osnivanje anketne koisije" koja bi is6itala kakve su o6tuEbe  6rotiv :lajGera. Bloberg Bloberg je to odbio. PoAetko 195D. i Bloberg i #riA će za nekoliko dana nestati sa 6olitiAke scene. MarCal fon Bloberg se 1*. januara oEenio gos6oFico 0vo 8runL ;itler i 8ering su u bili svedoci na venAanju. 2a devojka nije iala baC sjajnu 6roClost i bila je zabeleEena u 6oliciji. !ve nedelje kasnije" *=. januara" ;itler je obavestio arCala fon Bloberga da zbog tako skandaloznog braka ne oEe da ostane na 6oloEaju i razreCio ga je duEnosti inistra za rat. 3stog dana 6okrenut je 6ostu6ak i 6rotiv #riAa. Protiv njega su u6otrebili dosije iz 8esta6oa iz 195=. godine o navodnoj ueCanosti u Gooseksualnu aferuL jedan ladić" koga su izveli iz zatvora" foralno ga je 6re6oznao. #on #riA je 5. februara o6ozvan sa sviG funkcija. 7atni savet" u Aije sastavu su bili general fon BrauGiA 'BraucGitscG+" adiral 7eder '7aeder+ i dvojica inistara" a koji je 6redsedavao arCal 8ering" 6oAeo je sa rado 1. arta. 2ada je istina is6livala na  6ovrCinuK dosije je falsifikovanL on se ne odnosi na fon #riAa" koji je 6ot6uno nevin" nego na nekog o6skurnog ka6etana fon #riCa 'von #riscG+. 8eneral je reGabilitovan" ali nije vraćen na duEnost. SauAesnici u ovoj aferi su likvidirani. PoCto je uzalud 6okuCavao da o6tuEi ;ilera" koji je falsifikovao dosije" #riA je 6oginuo *1. se6tebra 1959. godine" 6red arCavo" naerno se izloEivCi vatri. eza izeFu afera #riA i Bloberg joC uvek nije rasvetljena. Po nekia" oba skandala je iskonstruisao 8ering" koji je tie eliinisao svoja dva rivala" 6oCto je Eeleo da zauze esto inistra za rat. !rugi 6ak satraju da je vojska" 6rotiveći se ;itleru" zaGtevala senjivanje Bloberga" a da se afero #riA Partija svetila eraGtu. ini se da je ovo drugo tuaAenje verovatnije. Naie" i ;itler i Bloberg su znali za 6roClost 0ve 8run 6re brakaL ;itler nije iao interesa da eliiniCe Bloberga" koji u je bio veoa odanL nasu6rot toe" eraGt eraGt nije voleo tog 5$

oficira" baC zato Cto je 6ot6uno bio 6redan reEiuL 8ering nije dobio esto koje je 6riEeljkivaoL  6osle senjivanja" 6rea Blobergu se 6ostu6alo blago" a general koji je iz svega izvukao korist" ?ajtel '?eitel+" bio je u tesnoj vezi sa Blobergo 'njegov sin se oEenio jedno Blobergovo ćerko+. #riA je" nasu6rot toe" saAuvao izvesnu saostalnost 6red ;itlero" koe je zaerao da vodi odveć nesotrenu 6olitiku. U svako svako sluAa sluAaju" ju" ;itler ;itler je odaG odaG iskori iskoristi stioo skanda skandall fon Blobe Bloberg rga" a" kako kako bi 6reuze 6reuzeoo eraGt. #on #riAa je na estu glavnokoandujućeg zaenio fon BrauGiA 'koji će na toj duEnosti ostati do 19%1. godine+. Ministarstvo za rat je ukinutoL eFuti" vrGovnoj koandi ko6neniG snaga snaga ',?;+" biće nadreFena Ikoanda oruEaniG snagaJ ' &+erkommando der ehrma(ht &# +" +" koja  je bila neka vrsta 6osebnog ;itlerovog Ctaba" na Aije Aelu se nalazio general ?ajtel. ;itlerov liAni uticaj i uticaj Partije na vojsku znatno je 6ojaAan. 8enerali su bez o6iranja 6riGvatili ove 6roene.  Najnezavisniji eFu njia" Cef Ctaba" Bek" biće 6rioran" kao Cto ćeo kasnije videti" da u se6tebru iste godine da ostavku" a zaeniće ga general ;alder. ,d tog trenutka" ;itler je iao u rukaa oruEje za osvajanjaK 5. februara 195D. godine #riA je ot6uCten" 1*. arta ;itler je oku6irao ustriju.

 a5anje pokreta otpora 6193–19427 1. P*%* P*%* "" 0 0*" *"..  4 !o 195D. u NeaAkoj nije bilo nikakvog organizovanog organizovanog ot6ora. Protivnici reEia su se u 6oAetku zadovoljavali tie da kritikuju i ne 6oiCljajući da reaguju. ojska je 6riGvatila reEi. IPre 195D41959J" izjavio je arCal fon Bloberg u svo svedoAenju na  NirnberCko 6rocesu" IneaAki generali se nisu su6rotstavljali ;itlerovi etodaa. Nije bilo razloga da i se o6iru" sve dotle dok su rezultati tiG etoda bili u skladu sa njiGovi zaGteviaJ. Posle 6roena u vladi i vojsci 195D. godine i ot6oAinjanja 6olitike osvajanja situacija se izenila. MeFuti" 6od ieno neaAkog Iot6oraJ svakako ne treba zaiCljati niCta nalik onoe Cto će se 6od isti ieno javiti u #rancuskoj za vree rata. Protivnici reEia su se organizovali organizovali u alobrojni gru6aaL cilj i je bio ili da organizuju sabotaEe ili da stu6e u kontakt sa inostrano tajno sluEbo" a 6osebno da 6ri6reaju zavere koje bi oborile reEi. li eFu 6rotivnicia reEia ubrzo su se naCle i neke od najznaAajnijiG liAnosti u NeaAkoj. MeFuti" sve do velikiG 6oraza 19%*. teCko da se oEe govoriti o IzaveriJ. U jedno  6olicijsko reEiu se teCko oEe zaisliti zavera koja bi se odrEala Cest godina. ?ljuAni 6odaci o neaAko ot6oru kojia danas ras6olaEeo 6otiAu iz svedoAenja 6reEiveliG IzaverenikaJ na  NirnberCko 6rocesu. ,vi svedoci" kako bi se o6ravdali 6red sudo" sigurno su 6reuveliAavali znaAaj svog su6rotstavljanja reEiu. !o 19%*. o6ozicione gru6e skoro uo6Cte nisu eFusobno saraFivaleL nije 6okrenuta nijedna akcijaL Aak i da su se oselili da deluju" us6eG bi bio alo verovatan. +. P*% P*%#& #&%6 %6%. %.  4  #onzer!ati!(i. – !ve centralne liAnosti ot6ora bili su general Bek" Cef vrGovnog Ctaba do 195D. godine" i ?. #. 8erdeler '. #. 8oerdeler+" gradonaAelnik aj6ciga i koesar za kontrolu cena od 1955. do 195&. godine. 8erdeler" koga je Bruning 195*. godine  6redloEio ;indenburgu kao svog naslednika" iao je konzervativna sGvatanja. 3z redova konzervativaca će se u 6oAetku regrutovati i najznaAajnije 6ristalice 6okreta ot6ora. ,si Beka i 8erdelera" ovo 6okretu će 6ristu6iti i di6loate 'kao UlriG fon ;asel" bivCi abasador u 7iu i erner fon der :ulenburg 'ScGulenburg+" abasador u Moskvi do 19%1. godine" /oGanes Po6ic 'Po6itz+" inistar finansija Pruske" /. P. /esen '/essen+" 6rofesor 6olitiAkiG nauka na Univerzitetu u Berlinu" lbreGt ;ausGofer" ;ausGofer" sin geo6olitiAara" itd. U vojsci su se u 6oAetku eFu najaktivnije 6rotivnike reEia ubrajali general fon ;aerCtajn ';aerstein+" general ;alder i arCal fon icleben 'itzleben+. ,si toga" kontraobaveCtajna  2+wehr + je sa svoje strane vodila Eivu o6ozicionu akciju 6rotiv reEia. sluEba ' 2+wehr  U jednoj drugoj gru6i" nazvanoj ?rajzau" naCli su se ;elut fon Moltke" Peter /ork fon artenburg" da fon 2rot cu
sovj sovjet etsk ski i aba abasa sado doro ro" " g-Fo g-Fo  ?o ?olo lont ntaj aj"" i drug drugi. i. ,si ,si ov oviG iG ljud ljudi" i" ko koji ji su se otvo otvore reno no su6rotstavljali reEiu" bilo je i oniG koji su bili na vlasti i koji se nisu sai angaEovali" ali su s od odob obra rava vanj nje e 6rat 6ratil ilii njiG njiGov ov radK radK to je bio bio sluA sluAaj aj sa dr :aGt :aGto o"" glav glavno noko koa and nduju ujući ći  fon fon BrauGiAo" se direktoro 6olitiAke u6rave u ilGelCtrase" fon ajscekero 'eiszRcker+" itd.  Najzad" IAlanovi 6okreta ot6oraJ su 6onekad 6okuCavali da deluju na neke naciste" kao na 6rier na 8eringa" koe su dugo" bez ikakvog razloga" 6ri6isivali 6rirodnu dobrotu" udrost i oderenost.  Neki od 6rotivnika reEia" kao na 6rier Alanovi kruga ?rajzau" bili su ideoloziK oni su za  NeaAku 6redviFali konzervativni deokratski siste" sa izboria na nekoliko nivoa" federalnu drEavu" kojo bi u6ravljale crkve. !rugi" oku6ljeni u I!ruCtvu sredeJ 'Bek" fon ;asel" itd.+ zazirali su od takviG uto6istiAkiG konstrukcija. NjiGov 6rogra se enjao u skladu sa zaGtevia vreena" ali je uvek iao konzervativni duG. 2ako je u februaru 19%" u :vajcarskoj" fon ;asel stu6io u kontakt sa jedni izaslaniko engleskog inistra inostraniG 6oslova orda ;alifaksa '0. ;alifaO+. #on ;asel je 6riznao svo sagovorniku da je IonarGija veoa 6oEeljnaJ" iako je to i6ak bio I6roble za drugi AinJ. Naglasio je da bi irovni s6orazu sa novo" neGitlerovsko NeaAko orao" u svako sluAaju" da Ibez ikakve diskusije" do6usti 6risajedinjavanje ustrije i Sudeta 7ajGu... NeaAko-6oljska granica bi se skoro 6ot6uno 6okla6ala sa granico NeaAke iz 191%. godineJ. Podrazueva se da su 6osle vojniG 6oraza 19%*. godine ovi zaGtevi orali da budu na6uCteni. U unutraCnjoj 6olitici" vlast je 6osle 6ada ;itlera orala da se 6rivreeno 6reda INaesniAko savetuJ" koji bi izradio ustav" bez 6oena 6otrebe da taj ustav bude kasnije  6odvrgnut 6lebiscituL 6lebiscituL 6lan je 6redviFao 6redviFao i oAuvanje oAuvanje SluEbe rada. &tor le!i(e.  4 Malo se zna o 6ravo kounistiAko ot6oru toko 6rviG godina ;itlerovog reEia. Nea sunje da se odrEalo nekoliko ćelija" ali glavne voFe Partije su uGa6Cene '2aelan" 2ergler+" dok su drugi orali da beEe u Sovjetski Savez. U svako sluAaju" dok god je trajao neaAko-ruski savez" odnosno od 1959. do 19%1" bio je obustavljen svaki kounistiAki ot6or. 3 nekoliko voFa socijaldeokrata otiClo je u eigracijuL neke od njiG je 6ronaCao 8esta6o  6osle neaAkog osvajanja" kao BrajtCajda 'BreitscGeid+ ili ;ilferdinga ';ilferding+" koji su urli u logoria. logoria. !ruge voFe" kao
Ctabu izneo eorandu 6rotiv tog 6oduGvata" iz koga će" 6o njeu" 6roizaći totalni rat koji  NeaAka nije u stanju da iznese. Bek je" veruje se" inforisao 0nglesku o ;itlerovi 6lanovia"  6ozivajući je da istu6i odluAno. odluAno. MeFuti" 6oCto je ;itler ostao ostao ne6okolebljiv" ne6okolebljiv" Bek je dao ostavku na na esto koandanta Ctaba.  Njegov naslednik" general ;alder" izjavio je na NirnberCko 6rocesu da je on Ai je 6reuzeo to esto" zajedno sa arCalo fon iclebeno" 6oAeo da 6ri6rea vojni 6uAK trebalo je da ;itler  bude ubijen odaG 6o izdavanju naredbe o na6adu na eGoslovaAku" a da se njegova srt 6ri6iCe nesrećno sluAajuL vojna Gunta" koju bi 6redvodio fon BrauGiA" 6rivreeno bi 6reuzela vlast. PoCto susret eberlena i ;itlera u BerGtesgadenu nije zaustavio neaAke vojne 6ri6ree" zaverenici su" navodno" odredili Aetvrtak" *9. se6tebar za 6oAetak akcije. MeFuti" u sredu" *D. se6tebra" saznali su da su eberlen i !aladje '!aladier+ 6utovali u MinGen" na 6regovore o s6orazuu. PoCto je ratna o6asnost otklonjena" odustalo se od 6uAa. Naravno" 0ngleska" koja je obaveCtena o ovi 6lanovia" nije 6reterano verovala u us6eG ovog 6oduGvata. 2i 6lanovia se general ;alder navodno vratio u 6roleće 1959" kada je ;itler 6ri6reao osvajanje Praga. MeFuti" u6rkos 6redviFanjia" totalni rat je odloEen za joC nekoliko eseciL ;itler je o6et 6oCteFen. 36ak" ne bi trebalo 6reviCe verovati ovi 6lanovia kovani u vrGovno Ctabu. Naie" kada  je zaista za6oAeo rat" u se6tebru 1959. godine" ;itler nije svrgnut s vlasti nikakvo zavero.  NeoAekivano skla6anje skla6anje neaAko-ruskog 6akta zaustavilo zaustavilo je sve 6lanove.
8nutra&nji razvoj partije PreureFenje vlasti 195D. godine uAinilo je naciste doslovno jedini gos6odaria. ,d tada će se rivalstva i intrige 6ojavljivati sao unutar Partije. U trenutku kada je buknuo o6Cti rat" ;itler je Eeleo da ienuje svog 6olitiAkog naslednika. !ekreto od 1. se6tebra 1959. godine" kao 6rvog naslednika ienovao je ;erana 8eringa" a kao drugog 7udolfa ;esa. MeFuti" 8eringova stvarna vlast 6oAela je da o6ada" iako je iao sve %

titule i silno bogatstvo. uftvafe" za koju je on bio odgovoran" uskoro se 6okazala kao nedovoljno u6oriCte njegove oći. 8ering je uvek bio na strani tradicionalniG konzervativaca" koji su u uvek ukazivali 6overenjeL Partija se svakog dana sve viCe udaljavala od oviG krugova. Svi su uviFali 8eringovu nestruAnost u svi oblastia. iCe iCe ga niko nije ozbiljno sGvatao. :to se tiAe 7udolfa ;esa" on je aviono otiCao u 0nglesku 1. aja 19%1. godine 'esec dana  6re ofanzive na 7usiju+" s naero da sa ordo ;alifakso" koga je u6oznao na ,li6ijski igraa 195&. godine" 6ovede irovne 6regovore. !anas se uo6Cte ne sunja da je ;es krenuo na ovaj 6ut bez ;itlerovog znanja. PoCto je bio slaba liAnost" ugled u Partiji je 6oAeo da u o6adaL bio  je u otvoreno sukobu sa 7ibentro6o. Posredstvo Posredstvo svog 6rijatelja lbreGta lbreGta ;ausGofera" stu6io je u kontakt sa krugo Bek-8erdeler i nea sunje da je" kao i oni" bio 6esiista u 6ogledu isGoda rata. Bekstvo jedne od najznaAajnijiG liAnosti u Partiji zadao je teEak udarac reEiu. Uesto 8eringa i ;esa" 6ravi nosioci vlasti" 6ored ;itlera bili su ;iler i Boran. Martin Boran je naj6re bio zaduEen za ;itlerove finansije i alo 6oalo je istisnuo ;esa sa esta Aoveka najbliEeg #ireru. ?ada je ;es otiCao" Boran ga je zaenio u direkciji NS!P. ,n će u  buduće" kako je zabeleEio :verin :verin fon ?rozik" biti Isiva einencijaJ" I;itlerov MefistoJ. MefistoJ.  Njegov jedini rival u zadobijanju gos6odareve naklonosti bio je ;iler. U toku rata" uloga afen SS je ne6restano rasla. Na kraju su iale 5$ divizija. ?ada je u 6itanju taktika" ove tru6e su  bile 6odreFene koandi eraGta" dok su za disci6linu i adinistraciju odgovarale sao u6ravi SS. Partija je" dakle" dostigla svoj ciljK 6ored regularne vojske" stvorila je i so6stvenu vojsku. ?oandant te vojske" ;iler" iao je ogronu vlast. U se6tebru 19%5. 6ostao je Aak i inistar unutraCnjiG 6oslova. !a bi ga udaljio od #irera" Boran ga je" kraje iste godine" 6ostavio za koandanta gru6e arija na isli. MeFuti" 6osle atentata *. jula 19%%" on je naAelu unutraCnje arije zaenio generala #roa" koji viCe nije bio dovoljno 6ouzdan. Moć SS tru6a je joC viCe 6orasla kraje 19%5" 6osle nestanka  2+!era.
,tpor posle poraza 61942–19447 1. P'*% 0*' "6%!'.  4 Posle 19%1" ruski front je 6ostao centar ratniG zbivanja. Protivnici reEia su 6okuCali da za svoju stvar 6ridobiju koandanta centralne gru6e arija fon ?lugeaK trebalo je da on u jedno obraćanju vojsci 6roglasi ;itlerova nareFenja ne6riGvatljivi i o6asni. 2akoFe je trebalo da arCal fon icleben 6oCalje na za6adni front isti 6roglas.
student u MinGenu" ;ans :ol '33. ScGoll+ i njegova sestra Sofi 'So6Gie+ slali su anonina 6isa neaAki intelektualcia" traEeći od njiG da se bore 6roliv naciza. ,ni su sa balkona Univerziteta u MinGenu bacali letke 19. februara 19%5. godine. ,boje su 6latili glavo" kao i filozof ?arl ;uber" koji i je davao 6odrCku. ?raje 19%*" 6osle Staljingrada" 0l-laejna i savezniAkog iskrcavanja u Severnoj frici"  bilo je jasno da NeaAka gubi rat. ko je 6okret ot6ora Eeleo da izbegne bezuslovnu ka6itulaciju i zaCtiti NeaAku od 6ro6asti" trebalo je da deluje brzo. Us6ostavljeni su kontakti izeFu razliAitiG gru6a. ?rug ?rajza saraFivao je sa 8erdelero i Beko. Planirana je 6rivreena vlada u kojoj bi se naCli i socijalisti ojCner i /ulijus eber. !oClo je Aak i do susreta sa obnovljeni kounistiAki entralni koiteto. PoruAnik fon :labrendorf 6odetnuo je bobu u ;itlerov avion" 15. arta 19%5. godineL ona nije eks6lodirala. U januaru 19%%. trebalo je da trojica ladiG oficira" 6od izgovoro da Eele #ireru da 6okaEu 6rednosti nove o6ree za 6eCadiju" aktiviraju bobu sakrivenu u o6rei i 6oginu zajedno sa ;itleroK do 6okazivanja nove o6ree #ireru nije doClo. +. N'/,0'$% *2"#&% /"* +. !/$" 1944.  4 Najzad" 6ukovnik ?laus fon :taufenberg" Cef 8eneralCtaba unutraCnje arije" izvrCio je tako dugo 6lanirani atentat. Pokret ot6ora" zabrinut zbog  brzog na6redovanja ruskiG tru6a" 6oAeo je da sunja u to da treba ubiti ;itlera. Neki od Alanova ot6ora su islili da viCe vredi ubediti koandu za6adnog fronta da 6oloEi oruEje i 6regovara o se6aratno iru na za6adu. 3zgleda da su fon ?luge i 7oel bili s6reni na to. MeFuti" Bek je odluAio da se drEi 6oAetnog 6lana. !akle" :taufenberg" iako teCko ranjen u frici 4 izgubio je levu ruku i jedno oko 4 odluAio je da izvede akciju. !ana 11. jula" odneo je bobu u BerGtesgadenK 6oCto ;iler i 8ering nisu bili tu" nije je 6ostavio. Pet dana kasnije" 1&. jula" otiCao je u 8eneralCtab" ali ;itler nije doCao. Najzad" *.  jula" doCao je u istoAnu Prusku" u uAju jazbinu 'olfsscGanze+" 'olfsscGanze+" gde je #irer drEao ratno savetovanje. Postavio je bobu is6od stola" izaCao 6od neki izgovoro" Auo eks6loziju i otiCao aviono u Berlin" uveren da je ;itler rtav. U stvari" 6oginula su Aetiri oficira" a ;itler je zadobio sao lakCe 6ovrede.
MeFuti" re6resalije nisu 6ogodile sao zaverenike" već su se 6roCirile na Aitav krug 6rotivnika i sunjiviG. 7etki su bili oni koji su" kao general fon #alkenGauzen ili general :6ajdel" izaCli Eivi iz logora.
 $osle"nji meseci re)ima 6jul 1944 – maj 1947 3stori 3storija ja 6os 6osled lednji njiGG esec esecii ;itler ;itlerovo ovogg reEia reEia 6re6li 6re6liće će se sa istori istorijo jo vo vojno jnogg debak debakla. la. MeFu MeFuti ti" " ;itl ;itler er je joC joC uvek uvek bio bio fana fanati tiAn Anoo ubeF ubeFen en u 6rav 6raved edno nost st stva stvari ri koju koju bran braniK iK ako ako nacionalsocijaliza bude 6obeFen" NeaAka oEe doEiveti sao nesreću i sraotu. Stoga se treba  boriti do 6oslednjeg trenutka" a kakva bila cena te borbe. !alje" u6rkos 6orazia" uveren da je od  6roviFenja dobio isiju" ;itler satra da je njegova liAna sudbina ujedno i sudbina NeaAke. 3naAe" on je bio fiziAki sloljen" zbog 6reora" ali i zbog droga koje u je lekar davao u o6asni dozaa. Nervne krize su bile 6raćene nekontrolisani na6adia besaK NeaAko je toko oviG eseci 19%%419%=. u6ravljao neurotik. Posle atentata u julu 19%%" 8ebels je dobio zvanje Igeneralnog izaslanika u totalno ratuJ. U vojnoj industriji Eene su" gde god je to bilo oguće" zaenjivale uCkarce koji su 6oslati na front. !ana 1%. oktobra 19%%. stvorena je narodna ilicija"  olks'turm '%olkssturm +" 6od za6ovedniCtvo Borana" koja je za 6oslednje bitke" regrutovala deAake od 1& do * godina i sve s6osobne uCkarce do & godina. PoAev od *. novebra" ;itler Eivi u Berlinu" u betonsko skloniCtu u 7ajGskancelariji" koje je na6ustio svega esec dana 'od 11. decebra do 1=. januara+" kada je u  6laninaa 2aunusa 2aunusa koandovao 6oslednjo ofanzivo" koju je na rdenia vodio fon 7undCtet. MeFuti" do 6oslednjeg trenutka ;itler je taj koji nareFuje" 6ostavlja i senjuje. Situacija je" eFuti" 6ostala beznadeEna. ?ada je ;itler *. a6rila 19%=. godine slavio svoj =&. roFendan u bunkeru" erikance je od 7usa delio sao uzan 6ojas" a sovjetske tru6e su za6oAele o6sadu Berlina. ;itler je 6redvideo dve odvojene koande u sluAaju da NeaAka bude  6odeljena na dva delaL severnu zonu je 6overio adiralu !enicu '!oenitz+L za jug se joC uvek dvouio izeFu arCala ?eselringa '?esselring+ i 8eringa. Posle susreta *. a6rila" 8ering je otiCao u BerGtesgaden" uz #irerovo odobrenje" dok je ;iler otiCao u :lezvig" gde su se već nalazile glavne vladine sluEbe. U6rkos 6reklinjanjia njegoviG verniG 6ristalica da se 6ovuAe u Iskrovite l6eJ" ;itler je 6rocenio da je situacija beznadeEna i **. a6rila odluAio je da ure u Berlinu. ?ajtelu i /odlu" koji su od njega traEili da i izda nareFenja 6re nego Cto krenu u Bavarsku" odgovorio je da se obrate arCalu arstva '8eringu+" jer" dodao je" Iako treba 6regovarati" 8ering će se tu nogo bolje snaći od eneJ. 2a reAenica" 6onovljena 8eringu" izazvala je jednu od 6oslednjiG kriza uirućeg reEia. 2ekstovi iz 1959. i 19%1" kojia se 8ering ienuje nasledniko #irera" nikada nisu 6ovuAeni" tako da se on joC uvek satrao zvaniAni nasledniko. Stoga je on *5. a6rila telegrafski 6oslao ;itleru sledeću 6orukuK I,dobravate li da ja odaG 6reuze celoku6no u6ravljanje 7ajGo u skladu sa %5

vaCi dekreto od *9. juna 19%1. godine) ko do deset sati veAeras ne dobije nikakav odgovor" satraću da ste izgubili slobodu delovanja.J ;itler" koga je Boran GuCkao 6roliv 8eringa" satrao se izdani i razljutio se 6oCto u se de6eCa uAinila kao ultiatu. PoCtedeo je Eivot arCalu arstva" ali ga je senio sa sviG funkcija i naredio da ga uGa6se. NareFenje je izvrCio SS BerGtesgadena *5. a6rila u 6onoć.  Na severu se dogodilo dogodilo isto. 8eneral SS :elenberg :elenberg esecia esecia je 6okuCavao 6okuCavao da uvuAe ;ilera ;ilera u otvorenu otvorenu 6obunu 6rotiv ;itlera. ;iler je odolevao odolevao ti 6oku 6okuCaji Cajia. a. MeFuti" 6oCto je i on sebe satrao #irerovi nasledniko i 6oCto je 6rocenio da je vree da se rat zavrCi" stu6io je u kontakt sa grofo Bernadoto 'Bernadotte+" 6redsedniko Cvedskog rvenog ?rsta" kako bi sa za6adni saveznicia za6oAeo za6oAeo irovne 6regovore. Protivno svakoj logici" nadao se da će saveznici 6riGvatiti da u 6overe zadatak da obnovi nacistiAku NeaAku. ,vi 6regovori nisu" naravno" niAeu vodili" ali je *D. a6rila glas o njia stigao do ;itlera. I3zdajaJ njegovog najodanijeg sluge bilo je za #irera  6oslednje bolno iskuCenje. U na6adu besa" naredio je da se sesta uesto ;ilera" do koga nije ogao da doFe" strelja njegov 6redstavnik u Berlinu" #egelajn. 2reći verni sledbenik" lbert :6er '. S6eer+" inistar za naoruEanje" doCao je da liAno objavi ;itleru svoju IizdajuJ. Nastojeći da izbegne 6oslednji i beskorisni 6okolj i da s6ase ono Cto sc joC s6asti oglo od neaAke baCtine" :6er je u 7adio ;aburgu sniio 6loAu koja je bila s6rena da se 6usti" a kojo se neaAko narodu objavljuje da je rat izgubljen i da je duEnost svakog graFanina da saveznicia 6reda netaknute sve fabrike i da oslobodi sve zatvorenike iz zatvora i logora. ,voga 6uta" :6erova otvorenost i 6rijateljstvo koje je ;itler gajio 6rea njeu" bili su jaAi od Eelje za osveto" tako da :6er nije uGa6Cen. ;itler se *9. a6rila oEenio svojo ljubavnico 0vo Braun.
 :pilo; #irnber&ki proces #unkcioneri nacionalsocijalistiAkog reEia" koje je savezniAka 6olicija us6ela da uGa6si"  6redati su sudu. NajvaEnije od nogobrojniG suFenja bio je takozvani NirnberCki 6roces" gde se sudilo najznaAajniji o6tuEenicia.
%=

AKLJBAK  ;itlerova diktatura je trajala dvanaest godina.
%&

7I7LIO=RAHIJA I. – P*'# &!%8'  
19$5. de eimar eimar 7191/G198, Pariz" . olin" 19&9. 8. astellan" @a )Iu+liJue de

III. – O %$'*/@ &"6%&"$,6%!"$%5-/ % III R"!
O ,#''&!"@ 0&'" ,0*&%<@ "$% *"86'&%< . #ran^ois-Poncet" -ou!enir dPune am+assade Q Berlin, Pariz" #laarion" 19%&. )ei(h, Pariz" #aard" 19$1. . S6eer" 2u (oeur du DDD )ei(h, IV. – O &'%- 0,':&%- 0%"&!%-"  – O %'$8%!% &"6%&"$,6%!"$%5-" % &!'&%- *'&%-" *'&%-" 0. /Rckel" Hitler idIologue, Pariz" alann-Wv" 19$5.  o(trinaires de la rI!olution allemande 7191/ 4 19/8, 19/8, Pariz" Nouvelles 0ditions 0. ereil" o(trinaires atines" 19%D.  – O */#/ 19L8, Pariz" !. ScGoenbau" @a rI!olution +rune  une histoire so(iale du DDD )ei(h 719 4 19L8, affont" 19$9.  – O '&-%!% G. Bette BettelGe lGei" i"  @PI(onomie allemande sous le nazisme 7un ase(t de la dI(aden(e du (aitalisme8, Pariz" Mas6ero" 19$1.  – O ,%,'-/ &6'&*"6%&%< $8*" $8*" 0. ?ogon" @PEtat --, Pariz" Seuil" 19$1. (on(entrationnaire nationalGso(ialiste 719 4 19KL8, 19KL8, Pariz" P. ,. orser-Migot" @e sMstRme (on(entrationnaire U. #." 19&D.  – O "&%,'-%%5-/ nazi 7Histoire dPune dPune sM(hose sM(hose (olle(ti!e8, Pariz" Seuil" 19$1. S. #riedlRnder" #riedlRnder" @PantisImitisme nazi  – O #!,6% /. . Geeler-Bennet" @e drame de lParmIe allemande, Pariz" 8alliard" 19==. %$

 – O 0*:$'-%-" %&'*0*'"6%!' P. ^oberr"  @a Juestion nazie 7Essai sar les interrItations du nationalGso(ialisme 719 4  19SL8, Pariz" Seuil" 19$9.

%D