MERENJE I OBRAČ OBRAČUN UTROŠENE ELEKTRIČ ELEKTRI ČNE ENERGIJE
NAČINI PRIKLJUČENJA OBJEKATA POTROŠAČ A. VRSTE KUĆNIH PRIKLJUČ AKA
Pod objektom potrošača podrazumeva se objekat u gradjevinskom smislu, npr. stambena ili poslovna zgrada ili neki njen deo (ulaz, lamela), radionica, kiosk ili drugi objekat potrošača, čija se električna instalacija priključuje na elektrodistributivnu mrežu U upotrebi je i pojam elektroenergetskog objekta potroša ča i on podrazumeva priključak, merno-razvodni orman, usponski vod, razvodnu tablu u stanu Mesto spajanja elektroenergetskih objekata potrošača sa niskonaponskom mrežom naziva se mesto priklju čenja ili tačka napajanja Priključak predstavlja skup vodova i uredjaja koji preko mernorazvodnog ormana povezuju elektri čne instalacije u objektu sa niskonaponskom mrežom Kućni priključak je priključak koji napaja objekat potrošača i ima spoljašnji i unutrašnji deo.
NAČINI PRIKLJUČENJA OBJEKATA POTROŠAČ A. VRSTE KUĆNIH PRIKLJUČ AKA
Spoljašnji priključak je deo priključka od mesta priključenja na niskonaponsku mrežu do mesta uvodjenja priklju čka u sam objekat Kod nadzemne mreže to je deo od osigura ča na stubu mreže do kuke na zidu ili konzole na krovu objekta Kod podzemne kablovske mreže, to je deo do osigura ča u priključnoj kablovskoj kutiji (KPK) na fasadi objekta Unutrašnji priključak je deo priključka od mesta uvodjenja u objekat do tačke napajanja električne instalacije (mernorazvodnog ormana) Ukoliko se transformatorska stanica nalazi u samom objektu, onda podzemni vodovi iz nje koji napajaju taj objekat, čine njegov unutrašnji priključak Kućni priključak, prema vrsti, može biti nadzemni i podzemni
Nadzemni kućni priključci
Nadzemni priključak je priključak na nadzemnu niskonaponsku mrežu, i najčešće je izveden samonosećim kablovskim snopom (SKS), preko konzole na zidu ili preko krova objekta Izvodjenje nadzemnog priključka preko zida objekta prikazano je na slici 3.1.1 Izvodjenje preko krovne konstrukcije dato je na slici 3.1.2, a preko krovnog nosača, na slici 3.1.3 Spoj SKS priključka na niskonaponski nadzemni vod, takodje izveden SKS-om, prikazan je na slici 3.1.4.
Nadzemni kućni priključci
Nadzemni kućni priključci
Mesto priključenja nadzemnog priključka (tačka napajanja) je stub niskonaponskog voda Po starom zakonu, ono je bilo i mesto razgrani čenja vlasništva i odgovornosti (za održavanje i ispravnost), između isporučioca (ED) i potrošača (sada kupca) električne energije Po novom Zakonu o energetici (iz 2004), novo mesto razgraničenja je merilo – brojilo električne energije. Za izvodjenje nadzemnog priključka koristi se SKS sa izolacijom od umreženog polietilena, bez posebnog nosećeg provodnika, tip X00-A 4x16 (max.35) mm2 (za trofazne) i X00-A 2x16 mm2 (za monofazne potrošače) Za izvodjenje unutrašnjeg priklju čka pri rekonstrukciji (npr. zameni priključka), za instalacione kablove dozvoljava se izolacija od polivinil-hlorida (PVC), tip PP
Nadzemni kućni priključci
Mesto priključenja nadzemnog priključka (tačka napajanja) je stub niskonaponskog voda Po starom zakonu, ono je bilo i mesto razgrani čenja vlasništva i odgovornosti (za održavanje i ispravnost), između isporučioca (ED) i potrošača (sada kupca) električne energije Po novom Zakonu o energetici (iz 2004), novo mesto razgraničenja je merilo – brojilo električne energije Za izvodjenje nadzemnog priključka koristi se SKS sa izolacijom od umreženog polietilena, bez posebnog nosećeg provodnika, tip X00-A 4x16 (max.35) mm2 (za trofazne) i X00-A 2x16 mm2 (za monofazne potrošače) Za izvodjenje unutrašnjeg priklju čka pri rekonstrukciji (npr. zameni priključka), za instalacione kablove dozvoljava se izolacija od polivinil-hlorida (PVC), tip PP
Nadzemni kućni priključci
Za kućni priključak izveden od SKS-a, raspon od mesta njegovog priključenja na stubu niskonaponskog voda do mesta prihvatanja na objektu može da iznosi najviše 30 m Ukoliko je ovo rastojanje veće, potrošaču se uslovljava i postavljanje pomoćnog stuba Ugib u sredini raspona (u odnosu na pravu povu čenu kroz tačku priključenja na stubu i ta čku prihvatanja na objektu) treba da bude 0,5 m u trenutku zatezanja SKS Pri izvodjenju nadzemnog priklju čka moraju biti ispoštovana i sigurnosna rastojanja i visine od drugih objekata, definisana odgovarajućim propisima. Provodnici (žile) nadzemnog priključka ne prekidaju se na mestu uvodjenja u objekat, već se provlače do tačke napajanja električne instalacije u merno-razvodnom ormanu (MRO)
Nadzemni kućni priključci
Ovakvo prekidanje dozvoljeno je samo pri zameni spoljašnjeg priključka, i to ukoliko unutrašnji priključak odgovara nameni i nema potrebe da se menja Nije dozvoljeno nastavljanje provodnika spoljašnjeg ili unutrašnjeg priključka, kao ni izrada spojeva upredanjem provodnika Detalji izvodjenja nadzemnih priključaka, zahtevi i karakteristike delova, prateće opreme SKS-a, nosača i delova objekta potrošača preko koga se priklju čak izvodi, dati su u odgovarajućim propisima, tehničkim preporukama i internim standardima isporučioca električne energije.
Podzemni kućni priključci
Podzemni priključak je priključak izveden energetskim kablom na podzemnu kablovsku niskonaponsku mrežu, nadzemnu niskonaponsku mrežu ili direktno na neko niskonaponsko razvodno čvorište (TS 10(20)/0,4 kV, kablovski razvodni orman 1 kV i sl.) Šematski prikaz kablovskog priključka preko KPK dat je na Slici 3.1.5. Legenda: 1 – podzemni kablovski niskonaponski vod 2 – KPK 3 – unustrašnji priključak 4 – merno-razvodni orman (MRO) 5 – vod do razvodne table u objektu
Podzemni kućni priključci
Za izvodjenje unutrašnjeg priključka (br. 3 na sl. 3.1.5) koristi se četvorožilni energetski kabl tipa XP00-A, XP00, PP00-A ili PP00, odnosno četvorožilni instalacioni kabl tipa XP ili PP, bez zaštitne (žuto-zelene) žile Boja izolacije neutralnog provodnika mora da bude plava Vod unutrašnjeg priključka polaže se kroz pristupačne, ali nenaseljene prostorije, i to u kanale, kroz cevi, na regale, u zid ispod maltera, na zid Nije dozvoljeno zazidjivanje kabla Pritom treba voditi računa o mogućim mehaničkim oštećenjima, o toplotnim uticajima i prisustvu drugih instalacija (vodovod, kanalizacija, gas i dr.)
Podzemni kućni priključci
U višespratnim objektima, u prizemlju se postavlja jedan glavni merno-razvodni orman (GMRO), a na spratovima spratni mernorazvodni ormani (MRO) Stoga se unutrašnji priključak u ovim objektima izvodi tako što se od mesta priključenja u KPK do poslednjeg spratnog MRO polaže usponski vod (energetski kabl), na čije žile se, bez njihovih prekidanja, preko odvojnih stezaljki i pojedinačnih energetskih kablova vezuju GMRO i svi MRO na ostalim spratovima Deo ovog rešenja prikazan je na slici 3.1.6 (prizemlje i sprat). Alternativa ovom rešenju je postavljanje svih MRO u prizemlje višestambenog objekta (bolje s aspekta novog mesta razgraničenja).
Podzemni kućni priključci
Podzemni kućni priključci
Kablovski priključak na izvodno polje 0,4 kV u TS 10(20)/0,4 kV (sl. 3.1.7) izvodi se energetskim kablom do KPK, a dalje kao unutrašnji Ako je TS u objektu koji napaja, onda se ceo priklju čak tog objekta može izvesti samo kao unutrašnji (bez KPK)
Podzemni kućni priključci
Kablovski priključak na nadzemnu niskonaponsku mrežu (sl. 3.1.8) izvodi se izuzetno, u sledećim slučajevima: - ako se utvrdi da bi izvodjenje nadzemnog priključka bilo tehnički i/ili estetski neprihvatljivo rešenje; - ako presek provodnika priključka prelazi 16 (max. 35) mm2 (zbog veće maksim. snage objekta); - ako se napaja objekat (zgrada) od lako zapaljivog materijala.
Podzemni kućni priključci
Mesto priključenja kablovskog priključka je stub nadzemne mreže Priključenje na niskonaponski vod se vrši preko kablovske završnice Iz nje, žile energetskog kabla dolaze na provodnike niskonaponskog voda odozgo, kako bi se sprečilo prodiranje padavina u kabl Spoj žila i provodnika SKS voda izvodi se kao kod nadzemnog priključka, specijalnim stezaljkama (spojnicama). Kablovska završnica i kabl se pričvršćuju uz sam stub. (Ovo rešenje se popularno zove »kablovski silaz«) Kabl se postavlja na stranu stuba suprotnu od kolovoza ili kolskog prolaza Za stub se pričvršćuje obujmicama
Podzemni kućni priključci
Do visine od najmanje 1,7 m iznad zemlje i do 0,3 m u zemlji, kabl mora biti zaštićen od mehaničkih oštećenja, provlačenjem kroz metalni profil, cev i sl Koristi se energetski kabl tipa XP00-A, XP00, PP00-A ili PP00, najmanjeg preseka 50 mm2/fazi Na drugoj strani, ovaj kabl se polaže do KPK i od KPK do MRO u objektu. Pri prolasku kroz temelj objekta, energetski kabl mora biti položen u cev (provučen kroz nju), čiji je unutrašnji prečnik najmanje za 50% veći od spoljašnjeg prečnika kabla. Pritom rešenje treba da je takvo, da ne dolazi do prodiranja vlage u objekat.
Priključci izmeštenih mesta merenja
Da bi se sprečila sve masovnija pojava neovlašćenog korišćenja (krađe) električne energije, obezbedio nesmetani prilaz ovlašćenih radnika isporučioca mestu merenja (radi očitavanja, zamene ili kontrole merila), smanjila požarna opasnost od tehnički dotrajalih i neispravnih unutrašnjih delova postojećih priključaka (koji prolaze kroz tavane, preko drvenih krovišta i sl.), počev od 2006. osmišljena su, tehni čkim preporukama ED Srbije i Internim standarima ED definisana, tzv. izmeštena mesta merenja (IMM), na granici vlasništva (regulacionoj liniji) ili javnoj površini Merni ormani za smeštaj obračunskih merila i druge prateće opreme, u tom slučaju se uglavnom izrađuju od savremenih, polikarbonatskih materijala, sa stepenom zaštite (IP) koji omogućava njihovu spoljašnju montažu
Priključci izmeštenih mesta merenja
Ovi ormani nazvani su izdvojeni merni ormani (IMO). Priključak se u tim slučajevima deli na priključak IMO (nemerene el. energije, od tačke priključenja na NN mrežu do priključnog dela IMO) i priključak kupca (priključak merene el. energije, od brojila i razvodnog dela IMO do razvodne table u objektu kupca) Ukoliko u jednom IMO ima više brojila za isti objekat (pa čak i za isti stan, npr. ako postoji zasebno brojilo za grejanje), svaki od priključaka merene el. energije smatra se priključkom zasebnog kupca
