Antropoloske karakteristike rukometasa

FAKULTET SPORTA I FIZICKOG VASPITANJA

Novi Sad

Seminarski rad iz rukometa Antropoloske karakteristike rukometasa

Mentor: Prof.dr Milorad Djukic

Student: Banjac Sava, Vujic Boban

Sadrzaj: 1.Uvod………………………………………………………………....3-5 2.Karakteristike igre po igrackim mestima.......................................5-6 3.Morfoloske karakteristike................................................................6-7 4.Predhodna istrazivanja......................................................................8 5.Metod rada..........................................................................................8 - 5.1.Uzorak ispitanika.....................8-9 - 5.2.Uzorak varijabli.........................9 - 5.3.Obrada podataka.......................9 - 5.4.Rezultati i diskusija.................9-17 6.Zakljucak:........................................................................................17-18 7.Literatura:..........................................................................................19

1.Uvod: Rukomet je ekipni sport s loptom, u kojem se takmice dve ekipe sa po 7 igraca (6 igraca u polju + 1 golman) na svakoj strani. Dimenzije rukometnog terena su 40 metara (duzina) i 20 m(sirina). Cilj igre je loptom pogoditi gol, tj. postici pogodak. Igra se po dva poluvremena od po 30 minuta i ekipa koja postigne vise golova je pobednik. Igraci smeju rukama dodirivati loptu i dodavati se medjusobno, kao i sutirati prema golu. Svaki igrac sme napraviti do tri koraka drzeci loptu u ruci, dok za svaki slijedeci korak mora loptu voditi odbijajuci je od poda, ili je mora dodati saigracu.Svi igraci se slobodno krecu po celom terenu, osim u prostoru 6 m ispred oba gola. U tom prostoru sme stojati samo po jedan clan obrambene ekipe koji se naziva golman.Ostali igraci smeju iznad prostora od 6 m loptu pokusati uhvatiti ili dodati samo u skoku, dakle za vreme leta. Dve osnovne faze igre za svaku ekipu su faza napada i faza obrane. U fazi napada igraci najcesce koriste formaciju s dva bocna igraca (levo i desno krilo), tri spoljna igraca (levi spoljni, srednji spoljni i desni spoljnii) te pivot ili centar.U obrani se koristi nekoliko razlicitih varijanti, koje oznacavaju nacin postavljanja tj formacije obrambenih igraca ispred svog prostora od 6 m. Tako se recimo koriste obrana 6-0 (sesti igraca u ravnini ispred crte od 6 m), zatim 5-1 (pet igraca u liniji te jedan ispred njih koji pokusava ometati organizatora igre protivnicke ekipe), zatim 4-2 a redje se koristi i formacija 3-2-1.Ekipa u napadu ce zavisno od formacije obrane pokusati naci nacin da dodju sto blize golu u sto povoljniju poziciju za sut na gol.Obrambeni igraci smeju do odredjene mere ometati napadace u pokusaju dodavanja lopte ili suta na gol. Ukoliko pri tome koriste udarce ili grubo potezanje protivnika jedan od dvojice sudija ce dosuditi prekrsaj. Za izrazito grube prekrsaje moze se dobiti kazna zutog ili crvenog kartona, iskljucenja na dva minuta ili trajnog iskljucenja iz igre. Kod iskljucenja na dva minuta ekipa nema pravo zamene iskljucenog igraca za vreme trajanja kazne.

3

Prekrsaj se izvodi s mesta gdje je pocinjen osim u dva slučaja: •

•

ukoliko je prekrsaj napravljen u zoni deveterca a pri tom nije bilo izrazite prilike za postizanje gola, dosudjuje se tzv. deveterac, koji se izvodi s isprekidane crte deveterca na mjestu najblize prekrsaju ukoliko je prekrsaj bio u zoni oko 6 m i to u trenutku izrazite sanse za postizanje gola (već upucen sut ili igrac koji je slobodan u izglednoj poziciji za sut na gol) dosudjuje se kazneni udarac,sedmerac. Kod izvodjenja sedmerca svi obrambeni igraci moraju stojati iza prostora deveterca, a jedan napadac upucuje udarac na gol s pozicije sedam metara.

Rukomet se danas igra u muškoj i zenskoj konkurenciji.Rukomet je i standardni olimpijski sport, u programu Igara neprekidno od Igara u Munchenu 1972. godine do danas. Zbog relativno jednostavne tehnike i svestranog uticaja na organizam igraca (sadrzi skoro sve prirodne odlike kretanja:trcanje,skokove,bacanje,elemente akrobatike) veoma je pogodna za primenu u nastavi fizickog vaspitanja.Odabiranje i usmeravanje buducih rukometasa je jedna od prvih faza pre nego sto oni u toku treniranja pokazu svoj talenat.Prvi zadatak u sprovodjenju selekcije je uporedjivanje kandidata sa modelom antropoloskih karakteristika koji je utvrdjen za sportistu koji se bavi rukometom.To je moguce samo ako postoji utvrdjena hijerarhija struktura primarnih osobina i sposobnosti koja obuhvata i stanje zdravlja,morfoloski razvoj motoricke sposobnosti. Pored osnovnih kretnih aktivnosti (trcanja ,skakanja,bacanja) u odbrani se vrsi specificno odbrambeno kretanje koje karakterise velika brzina na kratkim rastojanjima od dva,tri ili jednog metra,nesto redje cetiri metra.Cesto se pretrcavaju rastojanja do 25m velikom brzinom.

4

Zbog potrebe da se tokom cele utakmice vrse kretnje u brzom tempu,jedan od bitnih cinilaca uspeha predstavlja sposobnost ucestalog izvodjenja brzih kretanja na kratkim rastojanjima, a to zavisi od anaerobnog kapaciteta igraca. Navedene aktivnosti koje karakterisu rukometnu igru razvijaju kod sportista veliku ucestalost pokreta,brzinu pojedinacnih pokreta ekstremiteta,izdrzljivost u brzini,eksplozivnu snagu gornjih i donjih ekstremiteta i okretnost i koordinaciju.od psihickih osobina koje se razvijaju rukometom najbitnije su odvaznost,hrabrost,upornost i ostroumnost. 2.Karakteristike igre po igrackim mestima Karakteristike igre po igrackim mestima vazni su faktori koji pokayuju koje sposobnosti mora da ima sportista da bi postigao dobre rezultate u igri.Mnoga ispitivanja su utvrdila da postoje znacajne razlike u takmicarskoj aktivnosti u zavisnosti od igrackog mesta. Rukometasi koji igraju na sredisnjim pozicijama mnogo su vise optereceni tokom utakmice nego oni na pozicijama krilnih igraca.Krilni igraci vrse brza kretanja i ukrstanja na vrlo kratkim rastojanjima za koje je potrebna brzina i okretnost. Bacanja na gol najcesce vrsi spoljni napadac,koji u tom cilju i najcesce izvodi skokove.On mora da nadvisi protivnicku odbranu da bi upurio loptu prema golu. Kruzni napadac je najvise izlozen ostrim i grubim prekrsajima od strane protivnickih igraca,najcesce vrsi blokade i deblokade,njegova igra je najgrublja. Najcesci kontakt sa loptom imaju spoljni napadaci,pa krilni,dok je najredje u posedu lopte kruzni napadac. Izuzetno vazna oblast u teoriji sporta predstavlja utvrdjivanje strukture i relacija izmedju psihosomackih osobina sportista i izradi modela bitnih osobina i sposobnosti od kojih zavisi uspeh u postizanju vrhunskih rezultata u pojedinim sportskim granama.

5

Psihosomatske osobine licnosti koje izucava teorija sporta grupisane su na sledeci nacin: 1. Morfoloske karakteristike 2. Funkcionalne sposobnosti 3. Motoricke sposobnosti 4. Motoricke informacije 5. Kognitivne sposobnosti 6. Konativne karakteristike 7. Socioloske karakteristike 3.Morfoloske karakteristike Morfoloske karakteristike psihosomatskog statusa coveka predstavlja odredjen sistem antropometrijskih latentnih dimenzija.Cetiri osnovna faktora koja odredjuju morfoloski status coveka su: 1. 2. 3. 4.

Longitudinalna dimenzionalnost skeleta Transverzalna dimenuionalnost skeleta Masa i volumen tela i Potkozno masno tkivo

Faktor longitudinalne dimenzionalnosti skeleta odredjen je rastom kostiju u duzinu.Jedan od parametara koji ga odredjuju je telesna visina. Faktor transverzalne dimenzionalnosti skeleta odredjen je rastom kostiju u sirinu.Jedan od parametara kojikoji ga odredjuju je sirina sake. Fakto mase i volumena tela odredjen je ukupnom masom i obimom tela.Smatra se da je to jedan od najvaznijih morfoloskih faktora jer ima najvecu povezanost sa motorickim faktorima.Jedan od parametara koji ga odredjuju je telesna masa.

6

Faktor potkoznog masnog tkiva definisan je ukupnom kolicinom u organizmu.Postoji visoka korelacija izmedju ukupne kolicine masnog tkiva u organizmu i debljine potkoznog masnog tkiva.U ovom radu koriscene su vrednosti debljine potkoznog masnog tkiva podlaktice. Za vecinu motorickih dimenzija ovo je remeteci faktor. Morfoloske karakteristike coveka formiraju se po uticajem genetskih faktora i faktora okoline.Stepen uticaja genetskih faktora odredjuje koeficijent urodjenosti.Za dimenzionalnost skeleta on iznosi oko 98,za voluminoznost lela oko 90 a za masno tkivo oko 50.Ovo je veoma vazno za mogucnost tranformacije tela. Najvece promene pod uticajem treninga moguce su kod masnog tkiva,zatim kod voluminoznosti tela,a gotovo je nemoguce uticati na dimenzionalnost skeleta. Danas se izbegava subjektivno procenjivanje vec se koriste brojne statisticke i naucne metode da bi se ispitao doprinos pojedinih faktora na sportske rezultate. U okviru obelezja koje se odnose na telesnu gradju primecena je teznja ka povecanju telesne visine sportista.To je prirodna posledica vece uspesnosti visih igraca.Medjutim,sa velikom visinom igraci gube na brzini,okretnosti i spretnosti tako da su u rukometu potrebni i nizi igraci. Prema tome,telesna visina igraca je vazan faktor koji utice na uspesnost,ali mora da bude povezana sa brzinom i koordinacijom a takodje i sa pozicijom na kojoj rukometas igra. Izmedju telesne visine i telesne mase postoji visok stepen povezanosti,tako da je logicno i povecanje prosecne telesne mase igraca rukometa koje je poslednjih godina primetno. Takodje postoji visok stepen povezanosti izmedju telesne visine i duine ekstremiteta.Velicina sake ima izuzetan znacaj za rukometase,jer savremena tehnika rukometa zahteva od igraca da pri baratanju loptom moze cvrsto da je drzi jednom rukom.Izmedju telesne visine i sirine sake postoji znacajna povezanost,tako da visoki igraci imaju i potrebnu velicinu sake.

7

4.Predhodna istrazivanja Prosecna telesna visina rukometasa-ucesnka Sedmog prvanstva sveta za muskarce 1970.godine iznosila je 183.27 cm,na Devetom svetskom prvenstvu 1978.godine prosecna visina rukometasa popela se na 187.1 cm a cetiri godine kasnije na Desetom svetskom prvenstvu na 188.56 cm. Telesna masa rukometasa na Svetskom prvenstvu za muskarce 1978.godine iznosila je 94.90 kg,a na Svetskom prvenstvu za muskarce 1982.godine 86.78 kg. Najveci broj igraca na Svetskom prvenstvu u rukometu 1982 godine u SR Nemackoj imao je visinu u rasponu 186-190 cm. Interesantno je zapazanje da je ekipa SSSR-a imala izrazitu podelu na dve grupe igraca,na nize koji su brzi (igraci na krilnim pozicijama) i na vise koji u odbrani mogu dobro blokirati skok suteve protivnika i sutirati na gol. Predmet sledeceg istrazivanja su morfoloske dimenzije rukometasa na pojedinim igrackim pozicijama.Cilj istrazivanja je da se ustanove razlike u morfoloskim obelezjima rukometasa u zavisnosti od igrackog mesta:spoljnih napadaca,krilnih napadaca i kruznih napadaca.Predpostavka od koje se krenulo u ovom radu je da su telesne osobine igraca na pojedinim igrackim mestima razlicite. 5.Metod rada 5.1.Uzorak ispitanika Uzorak za ovo istrazivanje pripada populaciji koju cine tri prvoligaske ekipe Grcke,ukupno 36 igraca koji su najmanje tri godine trenirali rukomet. Analizirane ekipe su: 1.B.A.O.-Solun 2.H.P.A.-Solun 3.A.O.-Serres

8

U okviru ukupnog broja ispitanika bilo je: -12 rukometasa koji su igrali na pozicijama spoljnih napadaca, -12 rukometasa koji su igrali na pozicijama krilnih napadaca i -12 rukometasa koji su igrali na pozicijama kruznih napadaca. 5.2.Uzorak varijabli U ovom istrazivanju koriscene su varijable za procenu antropoloskih karakteristika igraca rukometa.Morfoloski status ispitanika procenjivan je na osnovu sledeca cetiri faktora: 1.Longitudinalna dimenzioniranost skeleta-visinom tela, 2.Transverzalna dimenzioniranost skeleta-sirinom rasirene sake, 3.Kolicina potkoznog masnog tkiva-koznim naborom nadlaktice, 4.Volumen i masa tela-masom tela. 5.3.Obrada podataka Podaci su dobijeni na osnovu predhodno pripremljenih testova.Podaci su grupisani prema igrackom mestu.Za svaki prostor izracunate su aritmeticke sredine (AS) i standardne devijacije (SD). 5.4.Rezultati i diskusija -Rezultati istrazivanja prikazani su tabelama. Tabela 1 (a) - Vrednosti aritmetickih sredina i standardnih devijacija za visinu igraca. IGRAC -Spoljni -Krilni -Kruzni

AS 189.1 170.8 182.5

9

SD 3.7 2.6 1.9

Tabela 1 (b) - Izmerene vrednosti varijabli grupisane prema igrackom mestu rukometasa ekipe A.O. Igrac Spoljni

Krilni

Kruzni

1. 2. 3. 4. 1. 2. 3. 4 1. 2. 3. 4

Telesna visina 182.7 188.6 189.9 191.0 166.8 169.9 151.5 170.0 180.0 182.1 183.5 183.8

Telesna masa Kozni nabor nadlaktice 83.0 15.3 85.5 15.5 85.0 16.0 86.0 15.8 67.0 13.9 68.5 14.5 65.3 15.0 66.5 15.0 88.5 20.5 89.4 22.5 90.0 22.8 89.7 23.5

Raspon rasirene sake 22.1 22.8 22.5 23.0 19.8 19.5 20.3 18.9 22.0 21.5 22.0 21.5

Tabela 2 (a) - Razlika izmedju srednjih vrednosti visine igraca na pojedinim igrackim mestima i njena statisticka znacajnost. Igracka mesta -spoljni i krilni -kruzni i krilni -spoljni i kruzni

Razlika u visini(cm) 18.3 11.7 6.6

t-test 13.7 12.3 5.3

10

Znacajnost (p=0.01) Postoji Postoji postoji

Tabela 2 (b) – Aritmeticka sredina (AS) i standardna devijacija (ST) varijabli grupisanih prema igrackom mestu rukometasa ekipe A.O. Varijable Telesna visina Telesna masa Kozni nabor nadlaktice Raspon rasirene sake

Mesto Spoljni Krilni Kruzni Spoljni Krilni Kruzni Spoljni Krilni Kruzni Spoljni Krilni Kruzni

AS

SD

188.0 169.5 182.3 84.8 66.8 89.4 15.6 14.6 22.3 22.6 19.9 22.0

3.69 1.97 1.73 1.31 1.39 0.64 0.31 0.52 1.28 0.39 0.86 0.34

Rezultati istrazivanja pokazuju da se srednje vrednosti telesne visine igraca rukometa znacajno razlikuju prema igrackom mestu i to postoje znacajne razlike kada se porede sva mesta jedno sa drugim.Najvisi su spoljasnji (AS=189.1) pa kruzni (AS=182.5) igraci,a najnizi su krilni (AS=170.8) igraci. Tabela 3 (a) – Vrednosti aritmetickih sredina i standardnih devijacija za telesnu masu igraca. Igrac Spoljni Krilni Kruzni

AS 86.0 69.9 86.9

SD 2.1 5.7 2.0

11

Tabela 3 (b) – Izmerene vrednosti varijabli grupisane prema igrackom mestu rukometasa ekipe B.A.O. Igrac Spoljni

Krilni

Kruzni

1. 2. 3. 4. 1. 2. 3. 4 1. 2. 3. 4

Telesna visina 191.5 193.5 187.0 183.5 175.6 170.5 173.0 171.0 184.0 183.0 185.5 181.7



Tabele 4 (a) - Razlika izmedju srednjih vrednosti telesne mase igraca na pojedinim igrackim mestima i njena statisticka znacajnost. Igracka mesta -spoljni i krilni -kruzni i krilni -spoljni i kruzni

Razlika u telesnoj masi(kg) 16.1 16.9 0.8

t-test 9.1 9.6 1.0

12

Znacajnost (p=0.01) postoji postoji ne postoji

Tabela 4 (b) – Aritmeticka sredina (AS) i standardna devijacija (ST) varijabli grupisanih prema igrackom mestu rukometasa ekipe B.A.O. Varijable Telesna visina Telesna masa Kozni nabor nadlaktice Raspon rasirene sake


AS

SD

188.8 172.5 183.6 85.2 69.9 85.4 15.7 15.6 21.2 22.6 19.6 21.7

4.48 2.31 1.67 1.97 0.95 1.08 0.64 0.27 0.57 0.75 0.58 0.29

Telesna masa spoljasnjeg i kruznog igraca ne razlikuje se znacajno (AS=86.0 i AS=86.9),dok je masa krilnog igraca (AS=69.9) znacajno manja od mase ostala dva igraca. Tabela 5 (a) - Vrednosti aritmetickih sredina i standardnih devijacija za debljinu koznog nadlaktice igraca. Igrac Spoljni Krilni Kruzni

AS 15.7 14.7 21.4

SD 0.4 0.8 1.0

13

Tabela 5 (b) – Izmerene vrednosti varijabli grupisane prema igrackom mestu rukometasa ekipe H.P.A. Igrac Spoljni

Krilni

Kruzni

1. 2. 3. 4. 1. 2. 3. 4 1. 2. 3. 4

Telesna visina 196.0 187.3 188.9 190.4 175.0 169.9 168.5 168.0 185.0 181.5 180.3 179.9



Tabela 6 (a) – Razlika izmedju srednjih vrednosti debljine koznog nabora nadlaktice igraca na pojedinim igrackim mestima i njena statisticka znacajnost. Igracka mesta -spoljni i krilni -kruzni i krilni -spoljni i kruzni

Razlika u debljini(mm) 1.0 6.7 5.7

t-test 3.8 18.0 18.0

14

Znacajnost (p=0.01) postoji postoji postoji

Tabela 6 (b) – Aritmeticka sredina (AS) i standardna devijacija (ST) varijabli grupisanih prema igrackom mestu rukometasa ekipe H.P.A. Varijable Telesna visina Telesna masa Kozni nabor nadlaktice Raspon rasirene sake


AS

SD

190.6 170.3 181.6 88.1 68.1 85.9 15.8 13.9 20.9 22.6 19.7 21.9

3.78 3.90 2.32 1.38 2.37 1.06 0.31 0.17 0.59 0.41 0.31 0.82

Srednje vrednosti debljine koznog nabora nadlaktice svih igraca medjusobno se znacajno razlikuju,s tim sto razlika izmedju debljine kod spoljasnjeg (AS=15.4) i krilnog (AS=14.7) igraca nije toliko velika kao njihova razlika u odnosu na kruznog igraca,ciji kozni nabor je mnogo deblji (AS=21.4). Tabela 7 (a) – Vrednosti aritmetickih sredina i standardnih devijacija za raspon sake igraca. Igrac Spoljni Krilni Kruzni

AS 22.6 19.7 21.9

SD 0.4 0.5 0.5

15

Tabela 7 (b) – Rezultati t-testa i statisticka znacajnost razlika izmedju varijabli grupisanih prema igrackim mestima. Varijable Telesna visina

Igracka mesta spoljni i krilni kruzni i krilni spoljni i kruzni Telesna masa spoljni i krilni kruzni i krilni spoljni i kruzni Kozni nabor spoljni i krilni nadlaktice kruzni i krilni spoljni i kruzni Raspon spoljni i krilni rasirene sake kruzni i krilni spoljni i kruzni

Razlika 18.3 11.7 6.6 16.1 16.9 0.8 1.0 6.7 5.7 2.8 2.1 0.7

t-test 13.7 12.3 5.3 9.1 9.6 1.0 3.8 18.0 18.0 12.9 9.6 3.4

Znacajnost postoji postoji postoji postoji postoji ne postoji postoji postoji postoji postoji postoji postoji

Tabela 8 – Razlika izmedju srednjih vrednosti raspona sake igraca na pojedinim igrackim mestima i njena statisticka znacajnost. Igracka mesta -spoljni i krilni -kruzni i krilni -spoljni i kruzni

Razlika u rasponu (cm) 2.8 2.1 0.7

t-test 12.9 9.6 3.4

Znacajnost (p=0.01) postoji postoji postoji

Srednje vrednosti raspona sake igraca znacajno se razlikuju.Najveci je kod spoljnjeg (AS=22.6),pa kod kruznog (AS=21.9) i krilnog (AS=19.7) igraca.

16

Prosecna telesna visina rukometasa koji su obuhvaceni ovim istrazivanjem iznosi 180.8 cm,sto je manje od prosecnih vrednosti izmerenih na Sedmom prvenstvu sveta za muskarce 1970.godine(183.27cm),na Devetom svetskom prvenstvu 1978.godine(187.1cm) i Desetom svetskom prvenstvu(188.56cm). Medjutim,rukometasi na odredjenim igrackim pozicijama imaju karakteristicnu konstituciju koja je potrebna za njihov nacin igre.Takodje,uocljivo je da medjusobni odnos dezina,visina,debljine koznog nabora i sirine saka kod igraca na pojedinim igrackim mestima odgovara dosadasnjim istrazivanjima.I u ovom radu nadjemo je da su spoljni napadaci najvisi,a krilni najnizi i imaju najmanju telesnu masu.Pivot je i u ovom istrazivanju najtezi. Prosecna telesna tezina rukometasa obuhvacenih ovim istrazivanjem iznosi 80.9 kg sto je manje od mase rukometasa izmerene na Svetskom prvenstvu za muskarce 1978.godine(94.90 kg) i na Svetskom prvenstvu za muskarce 1982. godine (86.78 kg). Autori (medju kojima je i Kovac J) koji su se bavili istrazivanjem antropoloskih karakteristika igracica rukometa dobili su iste odnose antropoloskih parametara medju igracicama na pojedinim igrackim mestima sto je i razumljivo.

6.Zakljucak: Na osnovu analize antropoloskih karakteristika pojedinih igraca rukometa u zavisnosti od igrackog mesta moze se reci da igraci treba da imaju odredjene telesne osobine da bi mogli da postizu vrhunske rezultate. U okviru obelezja koji se odnose na telesnu gradju rukometasa evidentna je znacajna razlika i telesnoj visini medju igracima koji igraju na razlicitim pozicijama.

17

Najvisi su rukometasi na pozicijama spoljnih napadaca a najnizi su krilni nabadaci.Spoljni napadaci najcesce izvodeskokove,oni moraju da nadvise protivnicku odbranu da bi uputili loptu prema golu.Telesna masa spoljnih i kruznih igraca je podjednaka i znacajno veca od telesne mase krilnih igraca.Veca vrednost telesne mase kod kruznih igraca je verovatno usled vece kolicine potkoznog masnog tkiva,na sta ukazuju najvece vrednosti koznog nabora nadlaktice kod kruznih napadaca,dok je vrednost kod spoljnih i krilnih napadaca manja.Takva konstitucija kruznih igraca potrebna je obzirom na cinjenicuda su oni najvise izlozeni ostrim i grubim prekrsajima od strane protivnickih igraca,najcesce vrse blokade i deblokade,njihova igra je najgrublja. Krilni igraci imaju najmanju telesnu visinu i tezinu u rukometnom timu sto je razumljivo jer oni najcesce vrse brza kretanja i ukrstanja na vrlo kratkim rastojanjima za koje je potrebna brzina i okretnost. Vrednosti velicine sake u skladu su sa telesnom visinom,odnosno visi igraci imaju vecu saku,sto je vrlo znacajno za igraca u rukometu koji mora sakom cvrsto da obuhvati loptu. Telesna visina igraca je jedan od cinilaca koji uticu na uspesnost,ali ona mora da bude povezana sa brzinom i koordinacijom,a i sa pozicijom na kojoj rukometas igra.

18

7.Literatura: -Kovac J.,Djukic M.,Laslo H.: 1985.Morfoloske i motoricke karakteristike rukometasa u zavisnosti od igrackog mesta. -Pokrajac B.:1982.Sportska praksa br. 2,.Zapazanja sa svetskog prvenstva u rukometu 1982.godine. -Mr M. Sasic,Novi Sad,2001.Razvijanje fizickih sposobnosti. -Malic Z.,Tomjanovic:1982.Zagreb:Sportska tribina, Rukomet-teorija i praksa, -Internet

19

Antropoloske karakteristike rukometasa

Recommend Documents