1.Оно што Аристотел подразумева под појмом епистеме јесте знање,сазнање знање,сазнање и као к ао кључно научно сазнање.Пита сазнање.Пита се како се формира једна наука и шта је њен циљ,да циљ,да ли постоји једна једна наука која која се бави начелима,бивством начелима,бивством и кретањем нпр. или су то задаци за више наука.ако се формира то научно или филозофско знање !овори у алфа књизи "етафизике.Прво "етафизике.Прво потавља питање шта је пси#олошки мотив за бављење филозофијом,!де пореди митотворца и филозофа,који настоје да од!оворе на питање феномена у свету који и# окру$ује али на различите начине."итотворац начине."итотворац од!овара апстрактним путем,стварањем путем,стварањем митова и писањем о бо!овима,док филозоф од!овара на дру!ачији начин.% један и дру!и су покренути чу&ењем,за шта Аристотел сматра да је први корак ка научном сазнању.Прво настаје чулно опа$ање,као најни$а кон!итивна способност коју имају и $ивотиње.Оно нам пома$е да разликујемо једну ствар ствар од дру!е.Аристотел сматра сматра да је једино способност чулно! опа$ања уро&ена,као и разум,али на!лашава да разум мора бити пробу&ен,а касније и развијан.ао дру!и корак наводи способност пам'ења,коју не поседују све $ивотиње нпр.,дакле способност да призовемо слику или се'ање на неки ранији опа$ај.% као кључно,издваја кључно,издваја искуство,јер нам способност пам'ења омо!у'ава стварање искуства,а самим тим и сазнања која су појединачна.Аристотел појединачна.Аристотел затим следи Платона,!де наводи да је знање увек знање о општем.(пси#оло!ија општем.(пси#оло!ија нпр. изучава кон!итивне способности сви# људи,не само појединца).Према појединца).Према Аристотелу,до уме'а долази када је неко у стању да !енерализује !енерализује своја искуства,дакле да уопшти
појединачна.*о уопштавања искустава долази првенствено уз помо' ло!оса,односно стварања мисаони# појмова који исказују суштину нече!а,а стварањем ти# појмова ми почињемо апстрактно да мислимо.+пр. "илош-овек$иво би'е јесте дакле пример !енерализације путем појмова.+ије довољно само искуство да би смо дошли до домена науке,потребно је и истра$ивање.ада ка$емо нпр. ек / лечи све људе од болести. 0о није наука.Потребно је да од!оворимо на питање А20О3 *а би смо дости!ли ниво науке.Према Аристотелу постоје четири врсте од!овора на ово питање,а он и# назива објашњењима ствари.0о су4 56786 96:;<=6>=8 ово је материјалистичко објашњење,од!овор је заправо у виду састава или !ра&е одре&ене ствари. ?6786 @A<96>=8 од!овор мо$е бити форма или суштина нече!а,од!оваара на питање 2та је штаство нече!а3 %ли Платоново објашњење,2та је нека ствар по себи3 B.?6786 ;C5=;D8 начело кретања,или од!овор на питање шта је узрок кретања нече!а3 ашто се нека ствар кре'е на начин на који се кре'е3 E.56786 FD6>=8 збо! че!а нешто3 Gсадр$и објашњење нече!а ашто нешто иде ка тачки којој иде3 Аристотел је веровао да је цела стварност свр#овита и да те$и неводиљивом покретачу.0ако&е,човека објашњава теолошки,на основу свр#а и циљева.
H. ада је Аристотел објаснио којим путем долазимо до научно! сазнања и шта је оно заправо,следе'и
корак било је дефинисање и подела сами# наука.Први који је направио поделу наука био је Платон у западносевропској цивилизацији.Аристотел наводи да подела наука и сазнања зависи од вештина и талената.Iилозофију дели на практичну,теоријиску и поетичку. Онај ко има способност аналитичко! и разумско! мишељња,мо$е се бавити теоријиским посматрањем,нпр.Анскимандар посматрач природе. 0еоријиска знања разликују се од остали# по премдмету,сврси,принципима и употреби сазнања.Предмет теоријиски# наука јесте ну$ан и непроменљив од стране оно!а ко !а сазнаје или испитује,дакле ми једино мо$емо да упознамо и разумемо дату појаву,али не и да је променимо.Предмети теоријиско! сазнања јесу испитивање би'а као би'а,затим Jо!а,кретање звезда и Kунца,математичке релације..Аристотел наводи да је најте$е сазнати теоријиске ствари.Оно што карактерише теоријиска сазнања као основни принцип је непроменљивост,ну$ност и општост.*акле не смеју постојати изузеци.Ова сазнања нам слу$е да боље упознамо ну$ност која влада у свету и самим тим на тај начин се прибли$авамо Jо!у и постајемо бољи људи.Овде се уочава доза #еодонизма,радост коју осе'амо прилико нови# сазнања која нас одвајају од остало! $иво! свсета. 0еоријиске науке дели на прву,дру!у и тре'у филозофију,односно метафизику,физику и математику.Ова подела се налази у L књизи "етафирике.
"етафизика утемељује дру!е науке према Аристотелу.+азив није добила од стране Аристотела,ве' од Андроника са Mодоса који је скупљао ње!ове списе."етафизика представља све оно Nизван физикеO,односно непокретно и нематеријално.Jави се би'ем као би'ем,и ње!овим особинама,дакле најоштијим карактеристикама постојања.Jави се Jо!ом,као нематеријалним би'ем чија је једина делатност мисаона.0ако&е,бави се начелима и првим принципима,односно утемељивањем све!а оно!а што јесте.Према Аристотелу метафизичар се постаје,не бира се да буде,јер онај који се бави математиком и физиком има велику предиспозицију за метафизику. "но!и се питају зашто Аристотел ран!ира физику изнад математике,био је Платонов ученик а и математика пру$а више си!урности од физике.Iизика има шири и ве'и домен сазнања.Jави се материјалним светом и законитостима кретања,оним ну$ним у сталној промени.*акле,физика од!овара ве' на две компоненте Аристотелови# узрока.Аристотел сматра да материја без форме не мо$е постојати,дакле оно што има форму је би'е,а оно што нема је неби'е,ништа,односно не постоји.Особине физички# ствари су да су чулно опа$ајне,променљиве и одре&ено! облика. а аритметику и !еометрију ка$е да мо!у да изводе теорије из аксиома,али да те теорије немају практичну примену.*анашња математика показује супротно,има јаку велику применљивост у разумевању природни# феномена."атематичке ствари су нематеријалне и непокретне,тако да само мо!у бити предмет мишљења,а назива и# материјом
мишљења."атематички закони су вечни,непроменљиви и ну$ни. Практично знање и наука се деле4 политикукако појединац управља др$авом, економијукако појединац управља дома'инством етикукако појединац управља собом. 0еоријиско и практично знање се разликују по предмету,принципу и сврси. Предмет практично! сазнања је нену$ан,променљив,зависи од произво&ача или ствараоца као узрока.P практичном знању се не ради о аутоматско! употреби знања,мора се размислити и о ситуацијама у којима примељујемо та знања,стицај околности доста утиче на практично знање збо! че!а је и предмет нену$ан.Принцип практично! знања зависи од оно! који дела,труди се да сазнаје само! себе,како би се оп#одио према дру!има и како би он сам по себи написао законе.*акле принцип је у субјкетима,односно делатницима."и смо слободна би'а,бирамо како поступамо,а како смо ми предмет знања мо$емо нену$но одлучивати.Qрлине ва$е универзално,али нас ситуације у датим околностима мо!у довести да деламо нену$но(Пример би био тактика Rивојина "иши'а,некада је паметно напустити битку како би се добио рат.).Kвр#а практично! знања јесте употребно! карактера,у делању,а свр#а делања је добро делање,како би смо били добри људи.(Kвр#а добри# дела или #рабрости није збо! по#вале,славе и сл. Qе' збо! добро! делања,#рабрости,умерености,сопствене
сре'е.)*обро и исправно делање доприноси добром и сре'ном $ивоту. P те#ничка сазнања убраја поетска уме'а(лирско,епско и тра!ично песништво),реторику,вајарство,биоло!ију и ар#итектуру,дакле све врсте уметности које су Sрци сматрали занатима.Предмет те#ничи# сазнања је нену$ан,искључиво зависи од делатника да ли 'е створити нешто или не,дакле узрок ле$и у приизо&ачу.Принцип се тако&е налази у самом делатинику,он мора имати идеју у !лави,нпр. ар#итекта има идеју ку'е.Kвр#а стварања је у самом производу стварања,не постоји самосвр#овитост.Према Аристотелу свако уме'е је настало из неке потребе,а то је уско повезано са свр#ом.(медицина нпр.)0е#ничко знање се учи,и изискује одре&ени таленат,и ово знање се мо$е заборавити,одучити. +ајтачнија знања су теоријиска,најкориснија за $ивот су практична и најприменљивија су те#ничка знања.
B.од Аристотела метафизика подразумева онтоло!ију и теоло!ију."етафизика се бави испитивањем би'а као би'а и ње!ови# особина,дакле најопштијим карактеристикама постојања,затим Jо!ом,као једином нематеријалном би'у чија је једина делатна способност мисаона и одре&ивањем први# принципа стварности,односно утвр&ивањем све!а оно!а што јесте да јесте,као и првим начелима и принципима.
Проблем настаје када Аристотел уочава да би'е као би'е мо$е означавати више то!а,односно,то је проблем вишезначности,тако&е за различите филозофе би'е је различито.+астаје проблем дакле у одре&ивању предмета прве филозофије,јер ако би би'е означавало више ствари,како он наводи,онда би то подразумевало да постоји више први# филозофија.Ова расправа се води у !ама књизи "етафизике."атематички идеал би био да један појам означава једну ствар и има једно значење. ако би решио овај проблем,уводи паронимију,#омонимију и синонимију,!де на!лашава да се ова три појма користе искључиво на ствари,док се у !раматикама користе за речи.Ове релације разликује у ате!оријама. /омонимија подразумева ствари чије је име исто,а род различт.+а пример,човек и насликан човек припадају различитим родовима али имају исто име. Kинонимија подразумева две ствари које имају исти род али различито име.+пр. човек и коњ,припадају истом роду али су различита би'а. Qишезначност би'а се не мо$е решити само уз помо' синонимије и #омонимије како ју је решио Платон,он сматра да је би'е највиши род. Паронимија подразумева две ствари које се једна према дру!ој односе као темељна реч и изведенице.нпр. здравље здравство,здравстевни,здравствени радник..Аристотел сматра да се уз помо' ове релације мо$е решити проблем вишезначности. *а би смо разумели би'е,он уводи прос #ен релацију,односно,релацију у односу на једно.Ова
релација је слична паронимији,она је на неки начин платонистичка.Ова релација подразумева да постоји неко примарно значење,а значења која произилазе из ње!а добијају смисао.Ово је попут @A56> 9;6D=DT G $и$ино значењепостоји неко средишње значење $и$а,и сва остала значења се односе према примарно као зраци према $и$и.ао пример Аристотел наводи појам пријатељства.Он разликује три врсте пријатељства. пријатељство по врлини Uуди имају сличне врлине(интелектуалне или карактерне),они су слични и везују и# врлине.Ова врста пријатељства подразумева нешто мно!о дубље од у$ивања и интереса,ови људи обично деле иста интересовања. пријатељство из користи Пријатељство које се базира на на неком заједничком интересу,оле!е,професори на факултету или на послу.Постоји заједнички интерес и влада чисто пословни однос.Аристотел нема у виду искориш'авање,јер сматра да пријатељство настаје само изме&у једнаки#.Пријатељство било које врсте није мо!у'е изме&у !осподара и роба. пријатељство из у$ивања Подразумева људе који заједно излазе нпр. и којима у$ивамо,али немамо неку јаку емотивну или интелектуалну конекцију,не постоји неки дубљи однос као код пријатељства по врлини. *ру!о и тре'е пријатељство садр$е нешто од прво!,односе се на ње!а што је прос #ан.Примарно значење би'а и чиме се омо!у'ава кориш'ење вишезначности јесте усија.Она подразумева
примарно би'е,а сва остала значења морају да имају нешто заједничко са њом,а да нису врсте рода усије.Pсија је дакле примарно би'е,све остало је секундарно,а назива се би'ем јер садр$и нешто од природе усије. Pчење о усији постоји у ате!оријама и у V књизи "етафизике.Mеч усија у !рчком језику значи посед,бо!атство.P ате!оријама Аристотел уводи један критеријум да би се нешто називало усијом. Први смисао усије који Аристотел реконструише је #ипокеименон,нешто које се нечему дру!ом не мо$е приписати,а чему се мо!у приписати дру!е ствари,недељив је,и субјекат је у неком исказу. (%ван је човеку ло!ичком смислму %ван је #ипокеименон)Прво значење #ипокеименона је ло!ичко!раматичко.Pсија је нешто појединачно,сва појединачна би'а се не мо!у приписати нечему што је опште,али се општем мо$е приписати појединачно.Pсија је нешто што је свесно да је појединачно,Аристотел подразумева сва појединачна $ива би'а,биљку нпр. а пре све!а човека.Артефакти мо!у бити усије уколико се користе демонстративи,та књи!а,ова врата,јер означавају нешто појединачно и не постоји му нешто слично или исто.ада !оворимо о серијиској производњи артефакте не мо$емо сматрати усијама без употребе демонстратива. *ру!а усија,односно усија у секундарном смисллу јесу родови и врсте.*ру!а усија мора имати неки ну$ни однос са првом усијом да би се сматрала усијом.(%ван је човек нпр.,људи су врста којој %ван припада)Аристотел је врсту сматрао вечном и непроменљивом,био је противник еволуције.P V
књизи "етафизике Аристотел мења мишљење о подели усије,и уводи E нова предло!а за усију.
E.+акон ате!орија,Аристотел је написао Iизику у којој се бави проблемима кретања и структуре ствари.Аристотел се бави материјом или твари,која у обичном !рчком језику подразумева дрвну !ра&у,код Аристотела је употребљена у контексту !ра&е уопште.Аристотел се бави пореклом настанка материје и одре&ењем усије,као и односом саме материје и форме. Он долази до E нова мо!у'а кандидата за усију,и на тај начин даје шансу неким платонистичким идејама,а то су4 #ипокеименон,наведен и у ате!оријама,представља примарно значење усије које даје смисао свим дру!им значењима,подразумева овост,односно одре&ује се и уз помо' демонстратива, суштина,штаство,од!овара на питање шта је нека ствар,оно што се мо$е одредити./ипокеимон од!овара на два услова,мо$е се показати и одредити шта јесте.(2то бијаше бити) (каталон)опште, (!енос)род. Пошто се нека појединачна ствар састоји из форме и материје поставља се питање шта је примарније,форма или материја.Аристотел наводи да материју мо$емо посматрати као #рпу неко! материјала,нпр. брозна,или као неку скулптуру направљну од исте,бронзана статуа.P оба случаја
материја је обликована,чак и #рпа материјала има неки облик.Аристотел долази до закључка да материја без неко! облика не постоји,она дакле мора постојати као обликована материја,материја постоји као нешто што је спојено са формом."атерија по себи је једно одре&ење материје,па долазимо до закључкада оно за шта мислимо да је у основи је само појам.Прва материја је нематеријална,то је само !ранични појам материјалности,али реално материја сама по себи не постоји,постоји само када је обликована.Поставља се питање да ли је форма #ипокеименон ако материја не мо$е да постоји.Аристотел истим принципом долази до закључка да ми не мо$емо упрети прстом у нешто и ре'и да то има форму ,а нема материју,тако нешто не постоји.Iорма мо$е постојати тек уколико има материју,у структури #ипокеименона елементи који !а сачињавају не мо!у постојати независно један од дру!о!.Аристотел има два појма #ипокеименона4 као субјекат у !раматичколо!ичком смислу,који се ничему не мо$е приписати, субјекат као носилац неки# атрибута,односно,#ипокеименон као носилац #иломорфичке усије.( чулно опа$љиво би'е које се састоји од материје и форме). % за Платона и Аристотела и ноплатоничаре ва$и да су сматрали да прве материје у реалности не постоје.0ако&е за њи# ва$и да је усија форма. Аристотел у E. По!лављу V "етафизике уводи појам суштине.Од E.W. По!лавља бави се појмовним разрешавањем,а од W.X. а$е да је циљ расправе Nло!икосO разврставање појмова,одре&ивање оно!а
све!а што јесте,унутрашња суштина ствари,оно што припада свету дакле оно што ту ствар разликује од остали#.Он од!овара да је усија суштина неке ствари.Поставља се питање како одредити ствари које имају суштину.0ако&е,поставља се проблем дефиниције,дефиниција је одре&ење суштине неке ствари.Ова расправа има сазнајнитеолошки онтолошки аспект.Аристотел поставља питање да ли образовани човек има суштину.+ема,јер се то не мо$е приписати као суштина,јер да се неко није образовао био би необразован,или уколико би из!убио пам'ење,био би необразован,али и даље остаје човек.Образовање јесте нешто што се мо$е приписати !рупи људи али не свима. Акцидентална јединства немају суштину,мо!у се само описати,не мо$е се дати дефиниција.Аристотел под овим појммом подразумева нешто што је изме&у случајно! и супстанцијално!.Jитна и ну$на обеле$ја и случајна обеле$ја а изме&у њи# су она која нису ни случајна ни ну$на,која се чест приписују ствари. Оно што има суштину су врсте родова.Оно што је назвао дру!ом усијом у ате!оријама показује се као кандидат за одре&ење усије.Kупстанцијалне одлике су ње!ове врсте.Приписати врсту нечему појединачном значи бити супстанцијална одлика појединачно!,оно нас чини оним што јесмо.+аука се бави општим а не појединачним зато што се појединачно не мо$е дефинисати.Појмовном деобом долазимо до недељиви# врста.0о је оно што дефинишемо.Оне нису интересантне за науку,а то је оно што има суштину.-овек је оно чему се мо!у приписати супстанцијалне одлике,то је недељива врста.
1. *ефиниција дефиниције јеодре&ивање суштине нече!а H. Одре&ивање више! родно! појма и недељиве разлике. P оба случаја или кандидата испољава се нешто супстанцијално,и форма и врста.Mодови су вечни,ненастали,непропадљиви,и не постоји еволуција,из једне врсте не мо$е настати дру!а. ате!орије су највиши појмови који се уопште не мо!у дефинисати,мо!у се само описати.*ефиниција мо$е бити лексичка или реална.+ешто се мо$е дефинисати тако што се да лексичко одре&ење нече!а(%лијада је /омеров спев) Mеалне дефиниције су дефиниције ствари и оне мо!у бити такве да проналазе суштину неке ствари. (Kирена не постоји,не мо$е се дати реална дефиниција али мо$е лексичка).а реалну дефиницију мора постојати ствар коју дефинишемо.
Y.Од Z.[. По!лавља Аристотел започиње природњачку расправу,која се бави односом усије и настајња. Iилозоф природе се пита шта је у основи света,док физику занима како је свет из!ра&ен,како се ствари кре'у и како нешто настаје а касније и нестаје.ао одлучују'е питање Аристотел наводи настајање,јер морало је нешто настати % +\-\SА. Аристотел наводи три врсте настајања4
1.природно настајање H.настајање по вештини и уме'у,на основу уме'а B.спонтано настајање 1.Природна настајања су она настајања када у оквиру једне врсте настају младунци полним односима те врсте,тако настају појединачни примери једне врсте.Према Аристотелу,настајање мутаната је изузетак од природно! настајања јер тај мутант не мо$е да проду$и своје потомство,па је он изузетак из природно! настајања.Према Аристотелу,онтолошки се не мо$е засновати нова врста,јер су врсте вечне,а припадници једне врсте је одр$авају. "атерица представља материјални узрок,док сперматозоид подразумева формални узрок.Оно што утиче на из!лед потомака јесте формативни узрок,а он сматра да је то сперматозоид.Према томе,потомци добијају особине оца,не мо!у добијати особине мајке."атеријални узок дакле не утиче формативно на природу потомака. Аристотел уводи појам L]^_`а у смислу унутрашње форме која се преноси !енерацијама.Kматра да се она преноси и да је то супстанцијална форма,а то су опште карактеристике једне врсте и то је усија.Природно настајање је када се унутрашња форма пренесе у форми сперматозоида у материцу и одатле настаје нови ор!анизам."утанти настају када се унутрашња форма и материца као материјални узрок по!решно споје.Pнутрашња форма дакле подразумева опште заједничке карактеристике једне врсте које се у оквиру ње преносе.а Аристотела је битно да усија буде неки
носилац,па је зато она унутрашња форма,али реално не постоји док се не споји са материјом.Pсија јесте L]^_`,на двоструки начин.Она је унутрашња форма,као и сама врста4 лавови,људи,мачке,коњи.. од Аристотела постоји доза емпиризма,али материјализма никако.Iилозофи природе се баве формативним питањима ствари,не мо!у се бавити самом материјом,јер материја сама по себи не постоји.
