Bankar anarhista
Samo što smo završili večeru. Preda mnom je moj prijatelj bankar, čuveni trgovac i vrsni profiter, profiter, pušio sve u šesnaest. Аli, razgovor razgovor je zamro zamro među nama. nama. Pokušao Pokušao sam da ga oživim. oživim. Okrenuh se k njemu, uz osmeh. - Je li istina da ste nek nekad, ad, tako tako mi rekoše pre neki neki dan, bili anarhista? - Ne da sam bio. Bio sam i još uvek sam. Nisam se promenio promenio što se toga toga tiče. Ja jesam anarhista. - Ovo je dobro! dobro ! Vi anarhista! U čemu ste ni ni anarhis anarhista? ta? Jedino Jed ino ako toj reči ne pri-daj pri -dajete ete nek nekoo drugo znače značenje... nje... - Drugači Drugačije je od uobičajenog uobičaj enog?? Ne, tu reč kori koristim stim u pravom pra vom smislu. - Hoćete da kažete, kažete, dakle, da ste isti onakav onakav anarhista anarhista kakvi kakvi su oni iz radničkih radnič kih organizacija? organizacij a? Znači da između vas i tih podmetača bombi i sindikata nema razlike? - Razlike, razlike ima... ima... Sigurno Sigurno da ima razlike. razli ke. Аli, nije to što mis misli lite. te. Vi Vi sumnjate sumnjate da su moje društvene društvene teorije teori je iste kao njihove? - А, shvatam. shvatam. Vi ste anarhista kada je reč o teoriji teori ji,, ali u praksi... pra ksi... - U praksi sam isti anarhista kao kao i u teoriji teori ji.. I što se prakse tiče, veći sam, sam, mnog nogoo sam veći anarhista od tih koje ste citirali. Celi moj život to pokazuje. - Eh?! - Sav moj moj živo živott to pokazuje, pokazuje, dragi moj. moj. Nikada niste ozbiljno ozbilj no tome tome posvetili posvetil i pažnju. pažnju. Zato vam se čini č ini da govorim gluposti gluposti ili da se poigravam s vama. vama. O, čoveče, čove če, ja ništa ne razumem razumem... ... Osim ako... ako ne smatrate smatrate svoj život haotičnim i antidruštvenim, pa pridajete ovakav smisao anarhizmu... - Već sam vam rekao re kao da ne. Dakle, Dakle, rekao sam vam da pod anarhizmom pod podra razu zum mevam eva m ono što se o njemu uobičajeno misli. - U redu... I dalje dal je mi mi nij nijee jasno... O, čoveče, čove če, hoćete hoćete da kažete kažete da nema nema razlike razli ke između između vaših vaši h istinski anarhističkih teorija i vašeg života u praksi, ovakav kakav je on sada? Uveravate me da je vaš život potpuno isti kao život običnih anarhista? - Ne, nij nijee to. to. Ono Ono što hoću da kažem kažem jeste jes te da između između mojih oji h teorija teori ja i živo života ta koji živi živim m nema nema nikakve razlike već daje to potpuno isto. Da živim drugačije od tih tipova iz sindikata i podmetača bombi bombi - to je tačno. Аli, oni žive van granica granica anarhizm anarhizma, a, ja ne. Što Što se mene tiče, tiče, kod mene mene - bankara, bankara, čuvenog trgovca, profitera, ako želite - teorija i praksa su jedno. Vi ste me uporedili sa tim sindikalcima i bombašima da biste mi pokazali da sam drugačiji od njih. I jesam, ali razlika je u ovome: ovome: oni (da, oni, a ne ja) jesu j esu anarhisti anarhisti sam s amoo u teoriji, a ja sam i u teoriji i u praksi. Oni su suludi suludi anarhisti, ja sam pametni anarhista. To znači, stari moj, da sam ja pravi anarhista. ( Oni - sindikalci i bombaši (ja sam tamo već bio i izašao sam odatle baš zbog pravog ( anarhizma) - oni su otpad anarhizma, te zentare velike slobodarske slobodar ske doktrine. doktrine. - E, pa ovo još ni đavo nije čuo! To je neverovatno! Аli, kako vi mirite vaš život - hoću da
kažem, vaš bankarski i poslovni život - sa anarhističkim teorijama? Kako ga mirite ako kažete da pod anarhističkim teorijama podrazumevate isto ono što pod tim podrazumevaju i obični anarhisti? I vi mi čak kažet kažetee da ste drugačiji drugačiji,, jer je r ste veći ve ći anarhista anarhista od njih, je li to tačno? tačno? - Baš tako. - Ništa Niš ta ne razu ra zum mem. - Stvarno želite da zn znate? ate? - Gorim od želje. Izvadio je ugašenu cigaru iz usta i lagano je zapalio; zurio je u šibicu koja je dogorevala; stavio u je pažljivo u pepeljaru; zatim je, podigavši glavu, na tren spuštenu, rekao: - Slušajte. Slušaj te. Potekao sam iz naroda, iz radničke rad ničke porodic poro dicee iz grada. Nis Nisam am imao, kao što možete da pretpostavite, ni uslove niti su mi okolnosti išle na ruku. Jedino su mi zapali zdrav razum i čelična volja. volja . Аli, to je dar da r prirode pr irode koji moje moje skromno skromno poreklo nije moglo moglo da mi uskrati. uskrati. Bio sam radnik, radio sam, živeo oskudno. Bio sam, ukratko, ono što i većina u mom okruženju. Ne kažem kažem da sam gladovao, ali sam bio na ivici. ivici . Ostalo bih mogao mogao da presk pres kočim, jer to ni u čemu čemu ne ne bi prom pr omenilo enilo ono što je došlo došl o potom, potom, ili il i što ću vam ispričati, ispri čati, ni to što je bio moj život, ni ni to što je on sada. Sve u svemu, bio sam običan radnik. Radio sam jer sam morao da radim, ali sam radio najmanje što sam morao. Bio sam, dakle, lukav. Kad god sam mogao, čitao sam, diskutovao i, pošto nisam glup, u meni su se stvorili ogromno nezadovoljstvo i snažan bunt protiv sopstvene sudbine i društvenih uslova koji su je učinili takvom. Već sam vam rekao da je, ruku na srce, moja sudbina mogla da bude mmogo gora nego što je bila, ali u to doba sam sebi ličio na nevoljnika na koga je usud svalio sve nepravde ovoga sveta, posluživši ss društvenim zakonima da bi u tome uspeo. Imao sam tad dvadeset, dvadeset jednu najviše - tada sam postao anarhista. Stao je za trenutak. Nagnuo se prema meni. Produžio je, približivši mi se još malo. - Uvek sam bio proniclj pr onicljiv. iv. Obuz Obuzeo eo me me je gnev. gnev. Želeo ele o sam da razjasnim razjas nim taj duševni bunt bunt u sebi. sebi . Postao sam anarhista pri punoj svesti i volji. Promućurni i ubeđeni anarhista koji sam i do dan-danas ostao. - А teorija teori ja koju koju danas zastupate zastupate ista is ta je kao kao ona ona koju ste tada branili? branili ? - Ista. Аn Аnarhisti arhistička, čka, istinita is tinita teorija teori ja je samo jedna. jed na. Uvek sam verovao ver ovao u nju, kao što i danas danas verujem, videćete već... Dakle, rekao sam vam da, pošto sam po prirodi vispren, postadoh anarhista pri čistoj svesti. А ko je to anarhista? anarhista? To je onaj koji neg negoduje oduje zbog nepravde što se rađamo rađamo društveno nejednaki - u suštini je to. Odatle potiče, kao što se vidi, bunt protiv društvenih pravila koja tu nejednakost omogućavaju. Ono na šta vam sada ukazujem jeste psihološki put koji vodi ka tome da čovek postane anarhista, a posle ću preći na teorijski deo. Za sada, možete da razumete tu pobunu pobunu inteligen inteligentn tnog og čoveka čoveka u mojim mojim uslovi uslovim ma. Kako Kako on vidi ovaj svet? s vet? Neko Neko se rodi kao mili milionerov onerov sin, koga od kolevke štite od tih nedaća, a nije ih malo, koje se parama mogu zaobići ili ublažiti. Drugi se rodi kao bednik, još jedna usta više da se nahrane, tamo gde usta ne fale. Onaj se rodi kao vojvoda ili markiz i zato zato ga uvažavaju uvažavaju bez obzira na to šta radi. Neko se rodi r odi kao ja, ja , pa treba da bude čvrst ko koplje da bi ga, u najmanju ruku, smatrali čovekom. Neki se rode u uslovima da mogu da uče, putuju, da se obrazuju, da postanu, da kažemo, pametniji od onih koji su prirodno još inteligentniji. I tako dalje, i tako u svemu.
Nepravde majke prirode, prir ode, ne možemo ožemo da ih izbegn izbegnemo. emo. Аli, nepravde društva i nepravde zbog društvenih pravila - zašto ih ne bismo izbegli? Prihvatam, nema druog leka, da je neki čovek nadmoćniji od mene jer mu je priroda dala dar, snagu, energiju; ne prihvatam da je on bolji od mene zbog neprirodnih kvaliteta, s kojima nije izašao iz majčine utrobe već ih je dobio na lepe oči čim se pojavio, pojavi o, kao što su bogatstvo, bogatstvo, društveni društveni položaj, lagodan život i tako tako dalje. dalj e. Bilo je to, dakle, iz protesta protiv shvat s hvatanja anja koja vam upravo upravo opisujem, opisujem, iz kog je rođen moj moj an a narhizam koji me, već sam vam rekao, drži i danas. Opet je zastao za trenutak, kao da je mislio kako da nastavi. Pušio je i terao dim polako, na suprotnu stranu od mene. Okrenuo se i hteo da produži. Ja sam ga, ipak, preduhitrio. - Jedno pitanje, iz radoznalosti. Zašto ste postali baš anarhista? Mogli ste da postanete socijalis socij alista ta ili nešto drugo drugo naprednije što ne bi bila bi la takva krajnost. krajnost. Sve je to nastalo iz vašeg revolta... revol ta... Mislim da sve što ste rekli o anarhizmu (i smatram da ta definicija anarhizma stoji) podrazumeva pobunu pobunu protiv svih društvenih društvenih obrazaca i konvencija, konvencija, želju i napor napor da se one ukinu ukinu.. - Baš tako. - Zašto ste ste odabrali tako tako isključiv isključiv obrazac i niste niste se opredelili opredel ili za nek nekii drugi... drugi... blaži? - Evo zašto. zašto. O svemu sam razmišl razmišljao jao.. Nara Naravno vno da sam u biltenim bil tenimaa koje koje sam čitao video vid eo sve te teorije. Odabrao sam anarhističku teoriju - krajnost, kako dobro rekoste - iz razloga koje ću vam navesti u par reči. Za tren je bio odsutan. Onda se okrenuo prema meni. - Pravo zlo, zlo, jedino zlo zlo jesu društven društvenaa pravila i fikcije koje koje se nam nameću eću prirodnom prir odnom poretku poretku - sve od porodice do novca, od veroispovesti do države. Čovek se rađa kao muško ili žensko, hoću da kažem kažem,, rađa se da bi kao odrastao odras tao bio muškarac muškarac ili il i žena; žena; ne ne rađa se, po pravdi pr avdi prirode, pr irode, da bi bio muž, muž, bogat ili i li siromašan, siromašan, niti da bi bio katolik katolik ili protestant, protestant, Portugalac Portugalac ili Eng Englez. А sve te stvari su u službi društvenih fikcija. Zašto su te društvene fikcije loše? Jer su ustanovljene ustanovl jene i nisu prirodne. Novac je isto is to toliko toliko loš kao država, a ustrojs ustrojstvo tvo porodice kao verska učenja. učenja. Kada bi postojale druge druge religije, a ne ove, bile bi istovetno loš e, jer bi i one bile ustanovljene, nametale bi se i ometale prirodne prir odne zakone. zakone. Mada je svaki sistem koji nije čist anarhistički anarhistički sistem i koji zahteva zahteva uk ukidanje idanje svih utvrđenih pravila i njihovo potpuno nestajanje - takođe nerealan. Uposliti svu našu žudnju, sav naš napor, svu pamet da bismo uspostavili ili doprineli da se začne društvena fikcija umesto neke druge, ista je takva besmislica, ako ne i zločin , jer bi to bilo stvaranje stvar anje društvenog društve nog previranja s ciljem cilj em da sve ostane ost ane po starom. Аko društvene fikcije smatramo nepravičnim, jer suzbijaju i guše ono prirodno u čoveku, zašto bismo se upinjali da ih zamenjujemo drugim fikcijama, ako tu snagu možemo da upotrebimo da ih potpuno ukinemo? Ovo izgleda ubedljivo. Аli, pretpostavimo da nam zameraju kako to jeste izvodljivo, ali da anarhistički anarhistički sistem si stem nije ostvarljiv ostvarlj iv u praksi. Da ispitam ispi tamoo ovaj deo problem pr oblema. a. Zašto anarhistički anarhistički sistem sis tem ne bi bio ostvarljiv? ostvarlji v? Svi mi napredni polazimo polazimo od principa pr incipa da je j e - iako e današnji sistem nepravičan - moguće da se on zameni drugim pravičnijim sistemom, jer pravda ipak postoji. Kada ne bismo tako razmišljali, ne bismo bili napredni nego malograđani. А odakle dolazi to merilo pravde? Iz prirodnog i istinit ist initog, og, kao suprotnost društvenim fikcijama i lažnim konvencijama. Jer, ono što je prirodno, to je prirodno u celini, nije samo jedna njegova polovin polovi na, četvrtina četvrtina ili osmina. osmina. Eto. Ukratk kratko, ili je ono što je prirodno prir odno društveno društveno mogu oguće će ili nije moguće. Drugim rečima, ili društvo može da bude prirodno, ili je, u suštini, fikcija koja ne može da bude prirodna prir odna ni u kom slučaju. Аk Аkoo društvo društvo može da bude prirodno, priro dno, onda bi trebalo da bude
anarhističko, odnosno slobodno, jer je to društvo potpuno prirodno. Аko društvo ne može da bude slobodno, ako (iz nekog razloga koji nije bitan) mora da bude izmišljeno, onda od dva zla biramo manje: učinićemo ga unutar te neizbežne fikcije što je moguće prirodnijim, da bi ono bilo pravičnije. Koja je fikcija najprirodnija? Nijedna sama po sebi, jer je izmišljena. Najprirodnija bi, u našem slučaju, bila ona koja najviše liči na prirodnu, koja se oseća kao najprirodnija. А koja najviše liči na prirodnu prir odnu ili koju osećamo kao najprirodniju? To je ona na koju smo smo navikli. navikli. (Pod prirodnim prir odnim podrazum podrazumevamo evamo ono što je instink instinktivno; tivno; ono što nije instink instinktivn tivnoo već u svemu podseća na to - jeste navika. Pušenje nije prirodno, nije instinktivna potreba, ali ako se naviknemo da pušimo, to nam postaje prirodno prir odno i počinjemo počinjemo da ga osećamo kao deo instink instinkta). Dak Dakle, le, koja društvena društvena laža i aralaža čini našu naviku? Sadašnji građanski sistem. Zdravorazumski gledano, ili nalazimo da je prirodno prir odno društvo mogu oguće će i zato zato zastupam zastupamoo anarhizam anarhizam,, ili ga smatram smatramoo nemogu emogućim ćim i branimo branimo građanski režim r ežim.. Nema sredi sr edine. ne. Razum Razumete? - Da, izgleda izgleda ubedljivo. - Još ne ne u potpunost potpunosti.i. Im Ima još nešto slično slič no da se razjasni... Složićete se da je anarhističk anarhističkii sistem moguć, ali ne i da je iznebuha ostvarljiv, odnosno da se iz građanskog pređe u slobodno društvo, bez dva-tri međustanja ili vlasti. Ko tako gleda, prihvata anarhističko društvo kao moguće, ali uviđa da je nužno neko stanje prelaska iz građanskog društva u anarhizam. Dakle, pretpostavimo da je tako. Kakvo je to međustanje? Naš cilj je anarhističko, odnosno slobodno društvo. To posredničko stanje jedino bi moglo da bude takvo da pripremi čovečanstvo za slobodno društvo. Priprema je ili materijalna ili, jednostavno, mentalna; ona zahteva niz materijalnih ili društvenih poduhvata koji bi doprineli da se čovečanstvo prilagodi slobodnom društvu; ili je to pak propaganda propaganda čiji uticaj postepeno raste i koja bi trebalo da priprem pripr emii društvo da je mentalno poželi i prih pri hvati. Da razmotrimo prvi slučaj, postepeno materijalno prilagođavanje čovečanstva slobodnom društvu. Nemoguće je. I više od toga - apsurdno je. Nema materijane adaptacije ukoliko ta stvar već ne postoji. Niko od nas ne može materijalno da se prilagodi društvenom miljeu dvadeset trećeg veka, čak i kada zna da će on doći; a ne može materijalno da se prilagodi, jer dvadeset treći vek i njegov društveni milje još uvek materijalno ne postoje. Na osnovu toga zaključujemo da je na prelasku iz građanskog u slobodno društvo jedino što bi moglo da se prilagodi, razvije ili promeni bilo ono mentalno u njemu - postepena adaptacija duha idejama slobodnog društva. Mada, na pol,u materijalnog prilagođavanja, postoji još jedna mogućnost... - Pa koliko koli ko ima tih mogućnosti! - Dragi moj, moj, pametan pametan čovek čove k treba da otkloni otkloni sve mogu moguće će sumnje sumnje u razmišl razmišljanju janju i da ih pobije, pobi je, pre nego nego što zasnu zasnuje je sopstveno učenje. učenje. Sve u svemu svemu, ovo je odgovor na na ono što što ste me me pitali... - Dobro. Što se tiče materijal ateri jalnog nog prilagođav pri lagođavanja, anja, rekoh, ima još jedna jed na mogu ogućnost. ćnost. А to je revolucionarna diktatura. - Kakva sad revolucionarna revo lucionarna diktatura? diktatura? - Kao što sam vam objasnio, obj asnio, nema nema materijal ateri jalnog nog prilagođav pri lagođavanja anja nečemu nečemu što još ne postoji postoj i kao kao materijalno. Аli, ako bi se nekim iznenadnim pokretom podigla socijalna revolucija, odmah bi se uspostavil diktatura koja bi trebalo da omogući zasnivanje slobodnog društva. Već sada postoji, mada oš u povoju, nešto materijalno iz slobodnog društva. Dakle, ta materijalna stvar čemu se čovečanstvo prilagođava već je tu. I to je činjenica kojom bi manguparija koja zastupa diktaturu
proletarijata proletari jata branila svoj stav s tav,, kada kada bi bila bi la kadra da ga obrazloži, obrazloži, odnosno odnosno da misli misli.. Taj Taj argum argumenat je, naravno, moj a ne njihov. To je teškoća koju treba prebroditi... I kao što ćete se uveriti, ta diktatura je lažna. Jedna revolucionarna vlast, kada postoji, kakav god da joj je cilj ili ideja-vodilja, materijalno je samo jedno - revolucionarna vlast. Ta revolucionarna vlast je zapravo ratna diktatura, drugim rečima, despotski vojni režim, jer je društvu ratno stanje nametnuo onaj deo društva koji je revolucijom uzurpirao vlast. Šta to može da iznedri? Iznedriće to da onaj ko se prilagodi vlasti - pošto je ona materijalna, a u isti mah i despotski vojni režim - prilagođava se, dakle, tom despotskom vojnom režimu. Ideja koja je vodila revolucionare ka cilju sasvim je nestala u društvenoj stvarnosti, potpuno zaokupljenoj ratnim fenomenom. Tako, ono što revolucionarna diktatura stvara - a što ona duže traje time će to dobiti potpuniji oblik - jeste ratno društvo diktatorskog soja, dakle vojni despotizam. Čak ne bi moglo ni da bude nešto drugo. Uvek je bilo tako. Ne poznajem istoriju tako dobro, ali ono što znam jeste da se sve u njoj slaže sa ovim što sam rekao; ne bi ni moglo da se ne slaže. Šta su izrodila politička previranja previr anja u Rimu? Rimu? Rimsko Rimsko carstvo i njegov njegov vojni despotizam. despotizam. Šta je dala Francuska Francuska buržoaska buržoaska revolucija? Napoleona i njegov njegov vojni despotizam. despotizam. А videćete šta će da se izleg i zlegne ne iz Rusk Ruskee revolucije... revolucije ... Čudo Čudo koje će decenijama decenijama da un unazadi azadi ostvarivanje slobodnog društva. društva. А šta biste bis te i mogli mogli da očekujete od tog naroda nepismenjaka i mističara? Najzad, to i nije tema razgovora... Jeste li razumeli moje stavove? - Savršeno. - Razum Razumete da sam došao doša o do ovakvog zaklj zaključk učka: a: cilj - anarhis anarhističko tičko društvo, slobodno društvo; način - preobražaj građanskog u slobodno društvo bez tranzicije. Ovaj preobražaj treba da bude pripremljen i omogućen snažnom, detaljnom i pitkom propagandom propagandom,, koja bi svim duh duhovima ovima bila bi la dostupna dostupna i koja bi b i sve s ve prepreke pr epreke prevalila. preval ila. Tasno je da d a reč re č „propaganda“ ne koristim samo doslovno već pod njom podrazumevam sve: neposrednu ili indirektnu akciju, ukoliko može da doprinese slobodnom društvu i oslabi otpor koji bi da ga osujeti. Na taj način, socijalna revolucija, kada bi došlo vreme, nemajući prepreke pred sobom, bila bi nagla, ednostavna i ne bi morala da uspostavlja nikakvu revolucionarnu diktaturu, jer ne bi imala kome da se suprotstavlja. Ovo ne bi moglo da se izvede na taj način ako bi anarhizam bio neostvarljiv; a ako e anarhizam neostvarljiv, onda je jedino opravdano i pravično društvo - građansko društvo. - Eto vam zašto i kako postah anarhista, i zašto odbijam druge, manje radikalne društvene doktrine, doktrine, kao neozbilj neozbiljnne i suprotne suprotne prirodi pr irodi.. Hajde sad da d a nastavim priču. Zapalio je šibicu i sporo prineo pla-men cigari. Usredsredio se i produžio: - Bilo je i drugih drugih momaka omaka koji su mislili isli li kao kao ja. Većinom su bili radnici, ali je bilo i par drugih; spajalo nas je siromaštvo i to, ako se dobro sećam, što nismo bili glupi. Želeli smo da se obrazujemo, da učimo, i istovremeno da vršimo propagandu, da zagovaramo naše ideje. Želeli smo i za nas i za druge - za celo čovečanstvo - novo društvo, teslimljeno svih predrasuda koje ljude čine veštački nejednakim i nameću im podređenost, patnju i teskobu, koje im mati priroda nije namenila. Što se mene mene tiče, ono što sam čitao, potvrđivalo je moje stavove. Pročitao Proči tao sam skoro skoro sve s ve anarhističke anarhističke knjige. U to vreme je bilo sijaset sličnih jeftinih knjiga. Odlazio sam na skupove i slušao govore ondašnjih propagandista. Svaka knjiga i svaki govor još više su me uveravali u ispravnost i pravičnost pravič nost mojih mojih ideja. ideja . On Onoo što sam s am onda onda mislio isl io - ponavljam vam, vam, prijatelju prij atelju - jeste ono što i danas mislim; jedina razlika je što sam onda to samo mislio, a danas tako i radim. - Svakako, jasno jas no mi je kako kako ste postali takav takav anarhista anarhista i potpuno potpuno razumem razumem da ste to i ranije bili. bili . Ne treba i dalje dal je da me uveravate uveravate u to. On Ono što me me zbunju zbunjuje je jeste j este kako kako ste iz svega toga toga izašli izašli kao
bankar... bankar... Kako Kako ste, ste, na na kraju, postali bankar... bankar... Mada, Mada, već nagađam nagađam.. - Ma ne nag nagađate ađate ništa.. ništa.... Znam štahoćete da kažete... kažete... Oslanjate se na činjenice činjenic e koje koje ste upra upravo vo čuli, mislite da sam anarhizam smatrao neostvarljivim i da sam zato, kao što rekoh, jedino opravdano i pravično društvo video u građanskom društvu, zar ne? - Pa, manje-više tako... tako... - Аli, kako kako bi to moglo da bude, kada kada vam od početka razgovora ponavljam ponavlja m da sam anarhista, da to nisam samo bio nego da sam to i dan-danas? Da sam postao bankar i trgovac zbog toga što vi mislite, onda ne bih bio anarhista već malograđanin. - Pa, u pravu prav u ste... On Onda da kak kako, o, dođa dođavola vola?? Haj’te, Haj’ te, kažite... kažite... - Rekoh vam već da sam uvek bio bistar bis tar i energičan. To su mi prirodne prir odne vrline, vrl ine, nisu mi ih prineli u kolevku kolevku (ako sam je uopšte uopšte imao), imao), sam sam ih doneo u nju. nju. E tako. tako. Smatrao Smatrao sam da je neizdrživo da budem anarhista pasivac, koji će samo da sluša govore i da o njima razglaba s prijateljima. prij ateljima. Ne, nešto nešto je trebalo da se uradi! Da se radi i bori za notlačene notlačene i za žrtve žrtve društvenih društvenih konvencija! Rešio sam da se žrtvujem za tu ideju, ako mi se ukaže prilika. Počeo sam da razmišljam kako bih mogao da budem od koristi toj slobodarskoj ideji. Napravio sam nacrt plana akcije. Šta želi anarhista? Slobodu - slobodu za sebe i za druge, za celo čovečanstvo. Želi da bude oslobođen uticaja ili pritiska društvenih fikcija; da bude slobodan kao kada se prvi put pojavio na ovom svetu od majke rođen, baš kako bi trebalo da bude po pravdi. Ne mogu svi da budu jednaki pred prirodom prir odom:: neki se rađaju rađaj u visoki, nek nekii niski, niski, neki jaki, neki slabi, slabi , nek nekii više a nek nekii manje inteligentni... Аli, svi bi mogli da budu jednaki od tog trenutka pa nadalje, ali ih društvene fikcije sprečavaju u tome. Te fikcije je, dakle, trebalo uništiti. Trebalo ih je uništiti... Аli mi nije promakla jedna stvar: trebalo ih je uništiti u cilju slobode, neprekidno imajući u vidu stvaranje slobodnog društva. Jer, proces uništenja fikcija društva može da doprinese stvaranju slobode, kao što može može da ustanovi ustanovi razne razne drug dr ugee socijal soc ijalne ne fikcije fikcije,, podjednak podj ednakoo loše lo še er su isto tako izmišljene. Tu je trebalo voditi računa. Trebalo je utanačiti tok delovanja, bio on buran ili ne (jer ( jer je sve opravdano u borbi bor bi protiv društvenih društvenih nepravdi), da bi se doprinelo un uništenju ištenju socijalnih fikcija, a da se pritom ne osujeti stvaranje buduće slobode, već da se, ukoliko je moguće, počne sa stvaranjem stvaranjem nečega nečega iz čega čega bi prava budu buduća ća sloboda tek trebalo trebalo da izraste. Jasno je da je ta sloboda, sl oboda, koja treba da pazi da ne ugrožava, ugrožava, u stvari stvari ona buduća sloboda, danas zvana sloboda potlačenih potlač enih društvenim društve nim fikcijama. fik cijama. Očigledno je da ne treba da pazimo da ne narušavamo „slobodu“ moćnika, dobrostojećih, svih koji predstavljaju društvene fikcije i od njih imaju koristi. To nije prava sloboda već sloboda da se drugi tiranizuju, što je oprečno istinskoj slobodi. Protiv te nazovi slobode trebalo bi najžešće da se borimo i da je osujećujemo. Čini mi se da e ovo sada jasno... - Potpuno. Nastavite... - Za koga koga anarhista anarhista želi želi slobodu slobod u? Za Za celo čovečanstvo. čovečanstvo. Na Na koji koji način može da osvoji slobodu za čitavo čovečanstvo? Potpunim uništenjem društvenih fikcija. А kako je moguće potpuno uništiti društvene fikcije? Već sam vam predočio objašnjenje, kada sam vam, na vaše pitanje, obrazložio druge napredne sisteme i zašto sam bio i još uvek sam anarhista... Da li se sećate mog zaključka? - Sećam se. - Jedna žestoka, žestoka, sirova, sirova , brišuća društvena društvena revolucija, koja koja bi učinila učinila da društvo društvo u skoku skoku pređe iz građanskog u slobodno društvo. Ta društvena revolucija bi trebalo da bude pripremljena pregornim i upornim radom, neposrednim i posrednim delovanjem, spremna da sve duhove pripremi za dolazak
slobodnog društva društva i da oslabi, os labi, do besvesnog bes vesnog stanja, stanja, sav otpor buržoazije. buržoazije. Izvinite Izvinite što vam ponavljam razloge koji neizbežno vode do ovog zaključka koji leži unutar anarhizma; već sam obrazložio i već ste ih razumeli. - Da. - Najbolja bi bila svetska svetska revolucija, revolucija , istovremena istovremena u svim krajevima krajevima sveta, sveta, ili barem u onim važnim krajevima sveta; a ako se ne da, onda zahvatajući svaku naciju munjevito i bez ostatka, šireći se iz jednog u drugi kraj. Vrlo dobro. Šta sam ja mogao da uradim u tu svrhu? Nisam mogao sam da izvedem svetsku revoluciju, čak ni u zemlji u kojoj sam bio. Ono što sam mogao bilo je da svojski radim na pripremi te revolucije. Već sam vam objasnio kako: boreći se svim sredstvima protiv društvenih fikcija; nikada ne prekidajući borbu niti propagandu slobodnog društva, odnosno buduće slobode i sadašnje slobode potlačenih - stvarajući, ukoliko ukoliko je mogu oguće, će, nešto što bi bila budu buduća ća sloboda. sl oboda. Rasterao je dim i, posle kratkog kratkog predaha, nastavio. - Dakle, prijatelju moj, upregnuo sam svu svoju pamet u akciju. Raditi za budućnost - u redu, mislio sam; raditi da bi drugi bili slobodni - tako treba. А šta je sa mnom? Jesam li ja niko? Da sam bio hrišćanin, hrišćanin, radio radi o bih, bi h, srećan, za dobrobit drugih, drugih, jer bi me na nebu nebu čekala nagrada; nagrada; ali al i da sam bio hrišćanin, ne bih bio anarhista, jer bi te nejednakosti bile nebitne u našem kratkotrajnom životu; bile bi samo samo stanje stanje našeg dokazivanja, dokazivanja, koje bismo nadok nadoknadili nadili u potonjem, potonjem, večnom životu. životu. Аli, ja ne bejah hrišćanin, hrišćanin, kao što nisam nisam ni ni danas, pa sam s am se pitao: pi tao: za koga koga bih se ja to žrtvovao u svemu svemu tom tome? e? I pre svega, zašto bih se žrtvovao? Skolili bi me ponekad trenuci sumnje; vi razumete da je to bilo opravdano... Ja sam materijalista, razmišljao sam, nemam drugog života do ovog; zašto bih se mučio društvenim nejednakostima, propagandama i ostalim pričama, kada mnogo više mogu da uživam i da se zabavljam ako se ne bavim time? Ko ima samo ovaj život, ne veruje u večni život, ko priznaje samo zakone zakone Prirode, ko se opire opi re državi dr žavi jer ona nije nije prirodna, prir odna, braku, braku, jer je neprirodan, novcu novcu jer ni on nije nije prirodan, prir odan, svim društvenim društvenim fikcijama, fikcijama, jer ni one nisu prirodne, prir odne, zašto zašto onda svim silam sil amaa brani čovekoljublje i žrtvovanje za druge i za čovečanstvo, kada altruizam i žrtvovanje takođe nisu prirodni? prir odni? Da, isti rezon r ezon koji mi mi govori da d a se čovek ne ne rađa da bi se oženio, niti niti da bi bio bi o Portugalac, Portugalac, bogat ili sirom siro mašan, isti rezon mi mi govori da se čovek ne rađa da bi bio solidaran soli daran već da bi bio sam; dakle, suprotno suprotno od altru al truiste iste i solidarca solid arca - krajnji krajnji samoljubac. samoljubac. Nadmudrivao Nadmudrivao sam se sam sa sobom oko ovog pitanja. Vidi ti, govorio sam sebi, sebi , mi se rađamo rađamo kao pripadnici ljudskog roda i zato imamo obavezu da budemo solidarni s drugim ljudima. Аli, da li e ideja o dužnosti prirodna? Odakle potiče ta zamisao o dužnosti? Аko me ta ideja o dužnosti obavezuje da žrtvujem svoje blagostanje, ugodnost, instinkt za održanjem i druge prirodne instinkte, u čemu bi se razlikovao čin ove ideje od čina bilo koje druge društvene fikcije, koja u nama budi istovetan osećaj? Iako u početku oprečna prirodnom egoizmu, ova ideja o dužnosti, o ljudskoj solidarnosti, mogla bi da bude prirodna prir odna ako bi u sebi imala egoističnu nadoknadu, jer bi u tom slučaju tom egoizmu pružala pružala kompenz ompenzacij acijuu i, na kraju krajeva, ipak mu se ne bi suprotstavlja suprotstavljala. la. Žrtvovati zadovoljstvo, ednostavno ga žrtvovati, nije prirodno; žrtvovati neko zadovoljstvo zbog drugog, to je već u samoj Prirodi: u redu je da se između dve prirodne stvari, kada već ne mogu da se imaju obe, odabere edna. E pa koja samoživa ili prirodna kompenzacija može da mi pruži posvećenost pitanju slobodnog društva i buduće ljudske sreće? Samo svest o izvršenoj dužnosti, o pregoru u najbolje svrhe. I nijedna od tih stvari nije sebična nadoknada niti samozadovoljstvo već je to užitak nastao iz
fikcije, kao što je užitak činjenica da ste neizmerno bogati ili da ste rođeni u povlašćenom društvenom soju. Priznajem vam, stari moj, da sam pokatkad bio neverni Toma... Osećao sam se kao nevernik, izdajnik sopstvenog učenja... Аli sam ubrzo sve prevazišao. Ideja pravde je bila tu, u meni, mislio sam. Ona je za mene bila prirodna. Osećao sam da postoji viša dužnost od brige za ličnu sudbinu, te nastavih da se borim za svoju ideju. - Čini mi se da tom tom odluk odl ukom om niste pokazali veliku veli ku mudrost... Niste Niste rešili reši li problem... prob lem... Pustili ste da vama zavlada sentimentalnost... - Dabome. Аli Аli,, ono što vam sada pri p ričam čam jeste jes te kako kako sam postao anarhista, anarhis ta, kako kako sam to ostao i danas. Verno ću vam obrazložiti sve nedoumice i teškoće koje sam imao i kako sam ih savladao. Slažem se da sam u tom trenutku pobedio logiku dušom a ne razumom. Аli, morate da shvatite da sam kasnije, kada sam svesno spoznao anarhističku doktrinu, sve te teškoće, tada bez racionalnog odgovora, u celosti savladao. - Zanimljivo... - Pa da. Evo da vam nastavim priču. pri ču. Imao Imao sam taj problem probl em,, ali u svakom slučaju slučaj u sam ga rešio, reš io, kao što rekoh. Odmah zatim, stigla me je još jedna misaona poteškoća, koja me je prilično zbunila. Bilo bi u redu, hajde da kažemo, da sam bio spreman da se žrtvujem bez ikakve lične nadoknade, odnosno bez ikakve istinski prirodne nadoknade. Аli, pretpostavimo da buduće društvo nije marilo za ono čemu sam težio i da nikada ne bi ni moglo da bude slobodno. Kog đavola bih se ja onda žrtvovao? Hajde da se žrvtujem za neku ideju u kojoj nema lične koristi, da ništa od toga nemam; ali da se žrtvujem i da pritom nemam nikakvu garanciju da će ono za šta se borim ikada biti i da sama ideja neće imati ništa od tog t og mog zalaganja, zalaganja, e to bi bila kap u punoj čaši... Odmah da vam kažem da sam rešio problem istim sentimentalnim putem kojim sam rešio i onu prvu teškoću; a opet, upotrebio sam i logiku, kao što sam je automatski upregnuo i onda kada sam potpuno postao svestan svog anarhizma... Videćete već... Od tog doba potiče i par mojih naivnih nazovimudrolija: „Vršio sam svoju dužnost zbog budućnosti, neka budućnost ispuni svoju dužnost zbog mene...“ Tako nekako... Izložio Izložio sam taj zaključak zaključak ili, pre će biti, bi ti, zaključk zaključke, e, saborcima sa borcima i svi s vi su s u se složili sl ožili sa s a mnom mnom.. Bili su saglasni da treba da se ide napred i da se sve učini za slobodno društvo. Istina, nekolicina, oni najbistriji, bila je malo poljuljana mojim izlaganjem, ne zato što su bili protiv nego zato što nikada do tada stvari nisu videli tako tako jasno.. jas no.... Аli, ipak i pak su se svi složili... sl ožili... Svi sm s mo se udružili udružili da iznesem iznesemoo veliku veli ku društvenu revoluciju, da se iznedri slobodno društvo, bilo da nam budućnost to donese ili ne! Napravili Napravil i smo smo grupu, grupu, sve pravi ljudi, pa počesmo propagandu propagandu - velik veli ku, naravno, u okviru granica granica koje smo imali. I dugo smo se, često praćeni velikim poteškoćama, borili za naš anarhistički ideal. Ovde se bankar na duže ućuta. Nije zapalio cigaru koja je opet bila dogorela. Na tren se osmehnuo i, kao neko ko je dokučio nešto važno, upiljio se u mene i nastavio, svežijim glasom, naglašavajući reči. - U to vrem vre me, rodilo rodi lo se nešto novo. Kažem Kažem „u to vreme“, vreme“, misl misleći eći na sledeće. sledeć e. Hoću da kkažem ažem da sam, posle nekoliko meseci propagande primetio novi problem, krupniji od svih, veoma ozbiljan problem proble m... Sećate se, zar ne, onog što sam rigoroznim razmišljanjem utvrdio da bi trebalo da bude proces delovanja anarhista? Jedan proces ili procesi koji doprinose ukidanju društvenih fikcija, a da pritom ne zaustave stvaranje slobodnog društva, odnosno da ne zatome tu jedvaslobodicu jedvasl obodicu potlačenih društvenim fikcijama; proces koji bi, budući moguć, proklijao u nekakvu mladicu buduće slobode...
Tako dakle: pošto sam taj kriterijum zacrtao, nikada ga više nisam napustio... U vreme naše propagande, propagande, o kojoj vam pričam priča m, otkrio otkrio sam nešto. nešto. U grupi grupi propagandista, propagandista, bilo nas je oko četrdesetak, ako ako ne grešim, grešim, desilo desi lo se s e ovo: stvorila stvor ila se tirani t iranija. ja. - Ču Čuj,j, stvorila se tiranija. Kak Kako? o? - Ovako... Neki Neki su hteli hteli da se nametnu nametnu drugima drugima i da oni oni vode glavnu reč. reč . Ne kažem kažem da su to radili u ozbiljnim stvarima, čak i nije bilo tu nekih ozbiljnih stvari u kojima bi to činili. Аli, činjenica e da se to dešavalo svakodnevno, ne samo što se tiče propagande nego i u običnim životnim situacijama. Jedni su bezosećajno hteli da vladaju, drugi da im sluguju. Neki su postali glavešine jer su se nametnuli, drugi jer su bili vešti. To se ogledalo u najobičnijim stvarima. Na primer: dvojica bi zajedno išli ulicom, došli bi do njenog kraja, jedan je hteo da ide desno, drugi levo - i jedan i drugi su bili ubeđeni da su u pravu. Аli, ovaj za levo bi kazao: „Idemo ovuda“; drugi bi pošteno odvratio: „Ne mogu, čoveče, moram ovuda“, iz ovog ili onog razloga... Аli, na kraju, protiv svoje volje i ubeđenja, i drugi bi skrenuo levo... Jednom bi to bilo jer bi ga onaj ubedio, drugi put jer je ovaj navalio, treći put opet iz nekog nesuvislog razloga... Dakle, nikad nije bilo zdravorazumski već su uvek i to nametanje i ta pokornost bili nasumični, instinktivni... Kao u ovom prostom slučaju, tako i u svemu drugom, od najobičnijih do najsloženijih situacija... Jel’ vidite u čemu je stvar? - Vidim idi m. Аli Аli,, šta je, kog đavo đavola, la, čudno čudno u tome? tome? To To je sve prirodno priro dno da prirodnije prir odnije biti bi ti ne ne može! može! - Pa hajde da mućn ućnem emoo glavom. Hoću da uočite da je sve to suprotno anarhist an arhističkoj ičkoj doktrini. doktri ni. Obratite pažnju, sve se ovo događalo u maloj grupi, bez nekog velikog značaja i uticaja, u grupi kojoj nije bila poverena nikakva važna odluka niti bitna akcija. Takođe zapažate da je u igri bila grupa ljudi koja se udružila da bi učinila sve što može u svrhu anarhizma - da bi pobedila, koliko je moguće, društvene fikcije, te stvorila, opet u granicama mogućeg, slobodu budućnosti. Jeste li shvatili ove dve stavke? - Shvatio sam. - E sad, vidite vidi te dobro dobr o šta ovo zznači... nači... Mala Mala grupa grupa poštenih ljudi lj udi (stavlj (stav ljam am ruku ruku u vatru da su bili pošteni!), pošteni!), stvorena da bi agitovala agitovala za slobodu, sl obodu, jedino jedi no pozitivno pozitivno i opipljivo opiplj ivo što je j e za par meseci stvorila jeste - unutarnja tiranija. А ta tiranija... Nije ta tiranija tir anija nikla iz akcije društ dr uštvenih venih fikcija, fikcija, što bi, iako žalbsno, žalbsno, bilo donek donekle le opravdano kod drugih drugih ljudi, a najmanje ajmanje oprošteno nama nama koji smo smo se borili boril i protiv pr otiv tih fikcija; fikcija; bilo bil o kako kako bilo, bil o, živeli smo smo usred društ dr uštva va utemelje utemeljenog nog na tim fikcijam fikcijama, a, te nije bila isključivo naša greška greška što nismo nismo mogli da pobegn pobegnem emoo od njegovog delovanja. Pa čak nije ni to. Nego, Nego, oni što su vladali, koji su činili po svom, svom, nisu to to radili radi li zbog para ili il i zbog društven društvenog og položaja, položaja, niti zbog bilo kakvog ćara fiktivne prirode; činili su to zbog neke vrste akta izvan društvenih fikcija. Hoću da kažem da je ta tiranija, u odnosu na društvene fikcije, bila novi soj tiranije. Nametnuli su je ljudi koji su već u klici bili ugnjeteni društvenim fikcijama. А povrh svega, dizgine tiranije bile su u rukama ljudi sa časnim namerama da unište tiraniju i iznedre slobodu. Sada bacite pogled na slučaj neke veće grupe, mnogo uticajnije, koja se bavi važnim pitanjima i donosi presudne odluke. Omogućite toj grupi da se bori, kao naša grupa, za uređenje slobodnog društva. Recite mi sad, da li nazirete, s tim jarmom izmešanih tiranija, nekakvo društvo koje bi ličilo na slobodno društvo društvo ili il i neko neko čovečanstvo koje bi bilo bi lo dostojn dos tojnoo sebe... - Pa to me baš golica... olic a... - Golica Goli ca vas, zar ne? А tu čuče i sporedne spor edne cake, podjednako podj ednako golicave... golica ve... Na prim pri mer, pomoćna pomoćna tiranija... - Molim?
- Pomoćna Pomoćna tir tiranija anija.. Bilo je među među nam namaa onih koji su, umesto umesto da se nam nametnu etnu drugima, drugima, suprotno od toga, pomagali svakome kome su mogli. Izgleda kao da je suprotno od ove tiranije, jel’ da? Аli nije, isto je. je . To To je ta ista nova tiranija. I isto ide protiv pr otiv anarhističkih anarhističkih principa. principa. - Čuj ovo! Kako? Pomagati Pomagati nek nekom ome, e, dragi dra gi prijatel pri jatelju, ju, zn znači ači smatrati smatrati ga nesposobnim nesposob nim;; ako taj nek nekoo nije nesposoban, onda će da postane ili da se smatra takvim, a to je u prvom slučaju tiranija, a u drugom prezir. U prvom slučaju se ograničava ograničava sloboda drugog drugog čoveka, a u drugom drugom se polazi od principa, možda i nesvesno, da je taj drugi čovek vredan prezira i nedostojan slobode, odnosno nije kadar da prihvati tu slobodu. Hajde da se vratimo na naš slučaj... Uviđate kako je ovaj potez bio težak. Neka i radimo za buduće buduće društvo bez očekivanja očekivanja da će ono da nas nas nagradi nagradi ili, i li, rizik ri zikuujući, da će ono ikada nastati. nastati. Sve to to oš i nekako. Аli, kap koja preliva čašu jeste misao da radimo za buduću slobodu, a stvaramo, u stvari, novu tiraniju, onu koju sami vršimo, mi potlačeni, jedni nad drugima. E to je ono što ne može... Počeo sam da razmišljam. Nešto je tu škripalo, nešto nije bilo kako treba. Imali smo dobre ideje, pouzdanu pouzdanu doktrinu, doktrinu, da li to zn znači ači da nam je metod bio loš? Sigurno, Sigurno, ali gde, nađavola, ađavola , da nađem grešku? Malo je falilo da poludim od razmišljanja. А onda, jednog dana, iznenada, kako to uvek biva, našao sam rešenje. Bio je to veliki dan za moju anarhističku teoriju, dan kada sam otkrio, da tako kažem, kažem, metod anarhizm anar hizma. a. Za trenu tre nutak tak me me je j e pogledao p ogledao,, mada kao kroz mene, mene, pa p a nastavio nastavi o istim i stim glas glasom om.. - Mislio sam: imamo novu tiraniju, koja nije nikla iz društvenih fikcija. Odakle je, onda, potekla? potekla? Da li je nastala nastala iz prirodnih prir odnih kvaliteta? Аk Аkoo jeste, onda adeuš, zbogom slobodno društvo! Аko je društvo u kome su jedino prirodni kvaliteti one vrline sa kojima se ljudi rađaju, koje duguju Prirodi, i nad kojima nisu vlasni - ako je društvo u kome deluju samo ti kvaliteti zapravo samo gomila tiranija, ko će hteti da pomeri mali prst da bi doprineo ostvarivanju tog društva? Između ove i one tiranije, bolje da ostanemo na ovoj koju poznajemo, na nju smo navikli i manje će nas boleti nego što bi nas bolela nova tiranija, sa svim tiranskim svojstvima koja bi došla ravno iz Prirode - protiv nje ne bi bilo moguće buniti se, kao što je bezizgledno buniti se protiv smrti ili protiv činjenice da ste rođeni niski, a vi biste želeli da ste zelen bor. Već sam dokazao da, ako iz nekog razloga, nije moguće dosegnuti anarhističko društvo, onda je najprirodnije društvo umesto njega - građansko društvo. Аli, da li bi ta tiranija, nastala među nama, zaista ponikla iz prirodnih sposobnosti? Šta su, uopšte, prirodne sposobnosti? To su stepen inteligencije, mašte, volje i tako dalje, sa čim se neko rađa - naravno, na mentalnom polju, jer su fizičke prirodne sposobnosti drugo pitanje. Аko jedan čovek vlada drugim čovekom, bez nekog razloga poteklog iz društvenih fikcija, onda je sigurno da su njegove prirodne sposobnosti veće od sposobnosti onog kojim vlada. On njime vlada pomoću svojih prirodnih prir odnih sposobnosti. Аli, moram moramoo da se zapitamo zapitamo da li je to korišćenje prirodnih prir odnih kvaliteta kvaliteta istinsko? Drugim Drugim rečima, da li je prirodn prirod no? Šta je prirodno korišćenje naših prirodnih mogućnosti? To je kada ono služi prirodnim ciljevima naše ličnosti. Pa da li l i je j e vladati vlad ati nekim nekim prirodna težn težnja ličnosti? l ičnosti? Može Može da bude i postoji slučaj s lučaj kada je to izvesno - kada nam je taj neko neprijatelj. Za anarhistu je, naravno, neprijatelj svako ko je predstavnik društvenih društvenih fikcija fikcija i dotičnih tiranija. tiranija. I niko niko više, jer ostali ljudi su isti is ti kao on, pa su mu mu oni prirodni saborci. Sad vidite da tiranija koja se uspostavljala među nama nije bila takva; ta tiranija je sprovođena nad ljudima koji su isti kao mi, nad našim prirodnim drugovima, u stvari našim dvostrukim drugovima, jer smo bili ujedinjeni istim idealom. Zaključak: ta naša tiranija, ako nije potekla potekla iz dru dr uštvenih štvenih fikcija, takođe takođe nije potekla potekla od prirodnih prir odnih sposobnosti; nastala nastala je zbog pogrešne pogrešne
primene primene i izopačenosti prirodnih kvaliteta. kvaliteta. А šta je bio izvor te izopačenosti? izopačenosti? Jedna od ove dve stvari: ili je čovek prirodno zao, te su zato sve prirodne sposobnosti prirodno nastrane, ili je ta nastranost posledica duge izloženosti čovečanstva miljeu društvenih fikcija, koje su iznedril iznedrilee tiraniju, u kojoj kojoj se najprirodnije najpri rodnije korišćenje korišć enje prirodnih prir odnih sposobnosti sposobnosti preobražava pr eobražava u istinktivn istinktivnoo tiransko. Od ovih dveju pretpostavki, koja je bila prava? Bilo je nemoguće zadovoljiti naučnu, odnosno logičku prirodu viđenja. Razumu ovde nije bilo mesta, jer on poštuje istorijski ili naučni red, a zavisi od poznavanja činjenica. Ni nauka nam tu ne pomaže, jer gde god dosegnemo pogledom u prošlost, vidimo čoveka koji je izložen ovom ili onom sistemu društvene tiranije i zato uvek u stanju koje nam ne dopušta da istražimo kakav je čovek koji boravi u savršeno čistim i prirodnim okolnostima. Budući da nismo kadri da precizno odredimo problem, moramo da sednemo na tas gde preteže veća verovatnoća, a to je druga druga hipoteza. hipoteza. Suvisl Suvislije ije je pretpostaviti da preduga preduga izloženost izloženost čovečanstva društvenim fikcijama - stvoriteljkama tiranije - čini da se čovek, u stvari, rađa sa izopačenim prirodnim sposobnostima da tiranizuje bližnjeg (čak i onaj koji tome ne teži), nego pretpostaviti da se prirodne prir odne sposobnosti prirodno prir odno izopačuju, izopačuju, što na izvestan način predstavlja predstavlj a protivrečnost. Zato Zato se mislilac isli lac opredeljuje, opredel juje, kao što sam s am se i ja opredelio, opredel io, gotovo potpuno potpuno uveren, uveren, za drugu mogućnost. Jedno je, dakle, sigurno... U sadašnjim društvenim uslovima nemoguće je da grupa ljudi koja zajedno radi, koliko god imali dobre namere i koliko god nastojali da savladaju društvene fikcije i izbore se za slobodu, ne podlegne podlegne tiraniji, tira niji, onoj novoj tiraniji koju sami sami stvaraju - dodatak društven društvenim im fikcijama, i da u praksi ne pokvare sve ono što bi u teoriji želeli, čak i vlastite ideje koje žele da ostvare. Šta onda da se radi? r adi? Vrlo je prosto... pr osto... Svi treba da radimo za za istu is tu svrhu, svrhu, ali odvojeno. - Odvojeno?! - Da, jeste jes te li pratili prati li moje argumente? argumente? - Jesam. - Zar ne ne mislite isl ite da je logičan, logiča n, da je ovaj zaklj zaključak učak ključan? - Mislim, Misl im, mislim. isl im. On Onoo što mi nije baš jasno... - Sad ću da vam objasnim... objasnim... Rekao Rekao sam vam da svi radimo za isti cilj, cilj , ali odvojeno. Radeći Radeći za isti anarhistički cilj, svako od nas sopstvenim naporom doprinosi uništenju društvenih fikcija, što nam e konačni cilj, i takođe doprinosi stvaranju slobodnog društva budućnosti; radeći odvojeno, nećemo biti kadri ni na koji način da stvorimo novu tiraniju, jer niko neće biti vlastan nad drugima i neće moći, dominirajući, da ograničava drugima slobodu niti da je uguši. Radeći odvojeno za isti anarhistički cilj, dvostruko smo u prednosti - jedna je zajednički napor, a druga nestvaranje nove tiranije. Nastavljamo moralno ujedinjeni i radimo na istovetan način za isti cilj: i dalje smo anarhisti, jer svako od nas teži slobodnom društvu; ali ne postajemo ni voljno ni nevoljno izdajnici naše ideje, niti smo u mogućnosti da se u izdajnike preobratimo, zato što nismo pod pogu p ogubnim bnim uticaj uticajem em društven društvenih ih fikcija fikcija već radimo izolovano, u duhu duhu nasleđa nasleđa koje nam je Priroda Pri roda podarila. podari la. Ova taktik taktikaa odnosi se na ono ono što ja zovem vreme pripreme za socijalnu revoluciju. Pošto se naruše buržujske odbrambene snage, a društvo dovede u stanje da mora da prihvati anarhističku doktrinu, na korak blizu da kroči u društvenu revoluciju i završni udar, e tada ne može da se nastavi odvojeno delovanje anarhista. Аli, u tom trenutku, slobodno društvo će virtuelno već stići - stvari će biti drugačij drugačije. e. Taktika aktika koju vam objašnjavam odnosi se samo samo na delovanje anarhista anarhista u srcu građanskog građanskog društva, društva, kao što je bila grupa kojoj sam ja pripadao. pr ipadao. Eto, to bi bio pravi anarhistički proces! Zajedno smo bili luk i voda i još smo sami sebe
tiranisali i uništavali, sve skupa s našim teorijama. Ni razdvojeni nismo bili bogzna šta, ali barem nismo gušili slobodu niti stvarali novu tiraniju. To što smo postigli, ipak je vredno, jer nije bilo nepravde ni gubitka. Uz to, radeći ovako razdvojeni, naučili smo da verujemo sebi i da se ne oslanjamo na druge. Tako smo postali slobodniji već na početku, a pripremali smo se za budućnost i lično i kao primer drugima. Bio sam presrećan zbog ovog otkrića. Odmah sam ga saopštio drugovima... Jedan od retkih trenutaka u mom životu kada sam ispao budala. Zamislite koliko sam bio opčinjen svojim otkrićem da sam očekivao očekivao da se oni slože! sl ože! - Nisu se složili, naravno... - Sablaznili Sablaznili su se! Odbili su, prijatelju, prij atelju, odbili! odbili ! S gn gnuušanjem! šanjem! Manje-vi Manje-više, še, svi su protestvovali! Nije to trebalo da se desi! To je bilo da ne veruješ! Аli, niko niko nije rekao kako bi trebalo da bude. Obrazlagao sam i diskutovao, a kao odgovor na argumente dobijao sam sve same splačine od iskaza, kao kad ministri u skupštini izlažu, a nemaju odgovore... Tada sam shvatio s kakvim sam se beštijama i zentarama uhvatio u kolo! Skinuli su maske. Ta zbirodija je bila stvorena za roblje. Hteli su da budu anarhisti na tuđ račun. Hteli su slobodu, ali da je drugi izvojuju za njih, pa da im je tutnu u ruke, kao da kralj daruje titulu! Skoro svi su bili takvi, vucibatine! - Da li ste se nalju alj utili? - Šta naljutio! naljutio! Razjario Razjario sam se! Razg Razgoropadio oropadio!! Malo je falil faliloo da se pobijem sa njima. njima. I odlučio sam da ih napustim. Izolovao sam se. Smučilo mi se celo to stado, eto šta! Gotovo sam izgubio veru u anarhizam. Hteo sam sve da batalim. Аli, nekoliko dana kasnije, dođoh sebi. Shvatio sam da pravi anarhista treba da bude iznad ovakvih svađa. Nisu hteli da budu anarhisti? Ja ću da budem! Hteli su samo samo da se s e igraju oslobodilaca? oslobodi laca? Ja nisam bio za te te igre. Nisu imali imali snage snage da se s e bore ukoliko koliko nisu bili stisnuti rame uz rame, a onda su stvarali među sobom novi vid tiranije protiv koje su se navodno borili? boril i? Pa neka neka budale rade to ako ako hoće, kad kad ne um umeju drugo. drugo. Zato da budem budem buržu buržuj, ne dolazi u obzir. obzir. Smatralo se da, u pravom anarhizmu, svako treba da se bori vlastitim snagama za slobodu i protiv društ dr uštvenih venih fikcija. fikcija. Odlučio Odlučio sam da to, dakle, čin či nim sopstvenim sopstvenim snagam snagama. a. Niko nije hteo hteo da me sledi na pravom putu anarhizma? Onda ću da ga sledim sam. Boriću se protiv svih društvenih fikcija svojim načinom, verom, bez moralne podrške mojih dojučerašnjih saboraca. Ne mislim da je to bilo neko plemenito ili herojsko delo. Samo je bilo prirodno. Аko je trebalo da put sledim samostalno, odvojen od drugih, niko mi više neće biti potreban. Dovoljan mi je moj ideal. Na tim principina i okol-nostima zasnovao sam odluku da se borim protiv svih društvenih fikcija. Vatreno je govorio, te je na tren stao. Onda je produžio mirnijim glasom. - Ovo je ratno stanje, mislio sam, to između mene i društvenih fikcija. U redu, šta mogu da učinim protiv društvenih fikcija? Radim sam da ne bih ni na koji način doprineo stvaranju tiranije. Kako mogu samostalno da učestvujem u pripremi društvene revolucije i u pripremi čovečanstva za slobodno društvo? Treba da izaberem jedan od dva procesa koji postoje, ukoliko ne budem mogao da koristim oba. А ta dva procesa posredno su delovanje - dakle propaganda i direktno delovanje svake vrste. Prvo sam mislio na posredno delovanje, na propagandu. Kakvu propagandu sam mogao da vršim sam? Na stranu propaganda koja se sporadično obavlja u razgovorima sa ovim ili onim i koja služi za svaku priliku; ono što sam želeo da znam jeste da li je ta indirektna akcija bila put kojim sam mogao da krenem i energično i uspešno obavljam svoju anarhističku aktivnost. Bilo mi je odmah jasno da ne mogu. Niti sam bio govornik niti pisac. Hoću da kažem, bio sam sposoban da govorim javno kada je
trebalo i da napišem članak za časopis; ono što sam želeo da dokučim jeste da li je moja narav u propagandnom propagandnom delovanju bilo koje vrste mogla da postigne postigne izuzetnije rezultate za anarhističku ideju nego da se angažovala u nekoj drugoj oblasti. Ipak je akcija uvek svrsishodnija od propagande, osim za osobe vrhunski talentovane za propagandu kao što su veliki govornici, kadri da naelektrišu i namame mnoštvo, ili veliki pisci koji knjigama očaravaju i ubeđuju. Nisam bio uveren da sam tog kalibra, pa što da se kitim tuđim perjem. I kao što sam vam rekao, niti sam bio rođen kao govornik niti kao pisac. Batalio sam zato ideju indirektne akcije kao puta kojim je trebalo da krenem u anarhističkom delovanju. Bio sam primoran da izaberem neposredno delovanje, drugim rečima, napor primenjen u realnom životu. Nisu mi bili potrebni klikeri za razmišljanje već akcija. Hajde onda, neka bude. Trebalo je da u praktičan život uvedem akciju anarhiste koju sam vam razjasnio, a to je tući se s društvenim fikcijama ne stvarajući novo tiranstvo, ohrabrujući odmah, ako je moguće, nešto što bi bilo izdan i zdanak ak buduće buduće slobode. Kako Kako to, dođavola, izgleda izgleda u stvarnosti stvarnosti ? Pa šta znači boriti se u životu ? To znači rat, ništa manje nego rat. Kako se ratuje s društvenim fikcijama? Pre svega, kako se uopšte ratuje? Kako se pobeđuje neprijatelj? Na jedan ili na drugi način: način: ili i li ga ubiješ ubiješ,, dakle uništiš; uništiš; ili il i ga zarobiš, odnosno odnosno pokoriš i onesposobiš. onesposobi š. Dau ništim društvene fikcije nisam mogao; njih je jedino mogla da sravni socijalna revolucija. Do tog koraka, društvene fikcije su jedino mogle da budu poljuljane, za mrvu pomerene; ali da budu uništene, mogle su samo dolaskom slobodnog društva i potpunim porazom buržujskog sistema. Najviše što sam mogao da učinim u tom smislu bilo je da srubim, da doslovce ubijem ovog ili onog klasnog predstavnika buržujsk buržujskog og društva. društva. Razmotrio Razmotrio sam s am to to pitan pi tanje je i shvat s hvatio io da je j e to glupost. glupost. Zamisli Zamislite te da sam sa m ubio ubio par p ar ili i li tuce predstavnika tiranije društvenih fikcija... Kakav bi bio ishod? Da li bi se te društvene fikcije uzdrmale? Ne bi. Društvene fikcije nisu neka politička situacija koja je u rukama nekolicine ili čak u rukama samo jednog čoveka. Zlo u društvenim fikcijama jesu one same, u kompletu, a ne u pojedincim pojedi ncimaa koji ih predstavljaju, predstavlj aju, osim ako oni ne predstavljaj pr edstavljajuu sam sa me te fikcije fikcije.. А zatim zatim,, napad na društveni red uvek izaziva reakciju; ne samo što sve ostaje po starom nego se često i pogoršava. I uz to, zamislite, što je vrlo moguće da se desi, da me posle tog atentata uhapse, da me stave u haps i likvidiraju ovako ili onako. Pretpostavimo da sam već tad lišio života tuce kapitalista. Kuda sve to vodi? S mojom likvidacijom, čak i ako to ne bi bila smrt već večni zatvor ili zatočeništvo, anarhistička ideja bi izgubila jednog borca. А dvanaest kapitalista koje sam sravnio sa zemljom ne bi bilo dvanaest izgubljenih izgubljenih elemenata elemenata bu buržu ržujskog jskog društva, društva, jer sastavni elementi elementi tog društva društva nisu borbene već potpuno potpuno pasivne duše; bitka bitka se ne bije sa članovima članovima tog građanskog rađanskog društva društva već sa kompletom društvenih fikcija na kome se to društvo zasniva. Sad, društvene fikcije nisu ljudi u koje može da se puca. Razumete? Nisam bio vojnik koji ubija tuce vojnika protivničke vojske. Bio sam kao vojnik koji ubija dvanaest civila civil a iz naroda protivničke vojske. Ubijanje Ubijanje bi bilo besmisl besmisleno, eno, jer se njime ne bi odstranio nije-dan protivnik... Na taj način nisam mogao da razmišljam o uništenju društvenih fikcija ni u potpunosti ni delimično. Trebalo je, dakle, da ih ujarmim, da ih pobedim pokoravanjem pokoravanjem i onesposobim za delovanje. delovanje. Iznebuha je upro kažiprst u mene. - To sam i uradio! uradio ! Spustio Spustio je prst i nastavio. - Hteo Hteo sam da dokonam dokonam koja je bila najvažn najvažnija ija društvena društvena fikcija, fikcija, jer je to to bila prva kojoj je valjalo zategnuti dizgine. U naše doba, to je svakako novac. Kako da zauzdam novac ili, tačnije, silu i tiraniju novca?
Tako što ću da postanem nezavistan od novca i njegove sile, da se postavim iznad njegovog uticaja i da ga ograničim, bar kada je reč o meni. Da umanjim njegov uticaj na mene, razumete? Jer , , a sam bio taj ko se borio: da sam suzio uticaj novca kod svih ljudi, to ne bi značilo da sam ga ograničio već uništio, jer bi onda svi stavili tačku na fikciju para. А ja sam već dokazao da jedna društvena fikcija može da bude uništena samo socijalnom revolucijom, svrgnuta samo sa ostalim fikcijam fikcija ma u padu buržujs buržujskog kog sistema. Kako sam mogao da se postavim iznad novca? Najjednostavnije je bilo da se povučem iz polja njegovog delovanja - civilizacije, da odem u divljinu, pa da jedem korenje, pijem vodu sa izvora, hodam kao od majke rođen i živim kao životinja. Аli, to ne bi značilo boriti se protiv društvene fikcije, čak i kada bih mogao tako da živim. To bi značilo pobeći i ne boriti se. U stvari, ko se skriva od borbe, nije pobeđen, ali moralno jeste, jer se nije ni borio. Taj proces je morao da bude nešto drugo - proces borbe a ne bežanja. Kako da zavladam novcem boreći se protiv njega? Kako da se zaštitim od njegovog uticaja i tiranije? Bio je moguć samo jedan proces - obezbediti novac u dovoljnoj količini kako ne bih osetio njegov uticaj; i što ga više budem imao, manje ću trpeti njegov uticaj. U tom trenutku mi se sve razbistrilo. Svom snagom ubeđenog anarhiste i logikom lucidnog čoveka, zakoračio sam u aktuelnu poslovnu i bankarsku bankarsku fazu fazu svog anarhizm anarhizma, a, prijatelju. prij atelju. Kratko je predahnuo pre novog naleta strasti obrazlaganja. Onda je nastavio, opet vatreno. - Da li se sećate onih onih logičkih zavr zavrzlam zlamaa koje koje sam vam opisao, opis ao, a koje koje su me skoli skolile le na početk poče tkuu karijere svesnog anarhiste? I onog što sam vam rekao: da sam ih tada sve rešio veštački, osećanjima a ne logikom? I vi ste tada dobro primetili da ih nisam rešio logikom... - Sećam se.... - А da li se sećate seć ate da sam vam kasnije kazao, kazao, kada sam najzad shvatio istinski anarhistički anarhistič ki proces, da sam s am te zavrzlam zavrzlamee odjednom rešio reši o logikom logikom?? - Da. - Vidite kako se sve razvilo... Problem je bio u tome što nije prirodno raditi nešto, šta god da je, bez prirodne nadoknade, odnosno egoistične nadoknade; i nije prirodno da stremimo nečemu bez saznanja da će naš cilj biti ostvaren. Bile su tu dve teškoće i evo kako su se prelomile u procesu anarhističkog delovanja, a razum me je uverio da je to delovanje jedino pravo... Pošto me je proces učinio bogatim, uspeo sam, znači, da ostvarim egoistično zadovoljenje. А pošto sam postao žilaviji od snage novca, zapravo sam ga se rešio i na taj način postao slobodan, što znači da je anarhistički proces težn težnje za slobodom s lobodom bio ostvaren. Živim slobodu koja je samo samo za mene, mene, to je j e istina. Аli, kao što sam vam dokazao, sloboda za mase moguća je pomoću svrgavanja društvenih fikcija socijalnom revolucijom, što ja nisam kadar sam da izvedem. To konkretno znači da ako težim slobodi - imaću slobodu. Ostvarujem moguću slobodu, a ne onu nedostižnu, jer što ne mogu - ne mogu... Neka sad zanemarimo razum koji ovaj anarhistički proces određuje kao jedini pravi. Sama činjenica da taj proces autom automatsk atskii rešava logičke prepreke pre preke na koje bilo koji anarhistički anarhistički proces nailazi, dovoljna dovo ljna je da potvrdi da je takav proces jedini pravi. Taj proces sam, dakle, sledio. Sav sam se dao u poduhvat da, bogateći se, zavladam fikcijom novca. Uspeo sam. Trebalo je vremena, jer je borba bila žestoka, ali je vredelo. Izbegavam da vam pričam priča m kakav kakav je bio moj poslovni i bank bankarski arski život. Ta priča bi, čak, mogla da bude i zanim zanimlji ljiva, va, naročito u nekim detaljima, ali nije vredno truda. Radio sam, borio se, zaradio pare; još predanije sam se bacio na rad, još žešće se borio, još više zaradio. Najzad sam se namlatio para. Nisam se
libio da upotrebim neophodna sredstva, priznajem, prijatelju. Služio sam se čime sam mogao profitiranjem, profitiranjem, finansijskom finansijskom obmanom obmanom,, varao konku konkurenciju. renciju. Šta?! Šta?! Pa borio sam se protiv najgnu najgnusnijih snijih i najneprirodnijih društvenih fikcija, jel’ trebalo da se obazirem na metode?! Ja sam se tukao za slobodu, nisam mogao da se osvrćem na oružje kojim je trebalo da porazim tiranstvo. Аnarhistazvekan koji baca bombe i puca svestan je da je ubica i vrlo dobro zna da mu njegovi metodi neće doneti smrtnu kaznu. Taj zločinački napada nemoralnost, jer veruje da ta nemoralnost zaslužuje da bude uništen uništenaa zločinom. zločinom. Njegov postupak postupak je nedotu nedotupavan, jer je j e takav postupak, postupak, kao kao što sam vam već pokazao, pokazao, pogrešan i štetan kao kao anarhistički postupak ; ali što se tiče morala njegovog postupka, tu se ipak taj postupak pokazuje kao inteligentan. S druge strane, moj metod je bio valjan i njime sam se kao anarhista zakonski služio, kako bih se što više obogatio. Uspeo sam da dosegnem granice sna ednog bistrog i veštog anarhiste. Danas sam slobodan. Činim šta mi je volja, unutar mogućeg. Moj anarhistički kredo je bio sloboda: eto, osvojio sam je, dobro, slobodu koju je u našem nesavršenom društvu bilo moguće osvojiti. Želeo sam da pobedim društvene snage; i uspeo sam, odnosno pobedio sam ih. - Čekajte, čekajte, rekoh. Sve ovo lepo zvuči, ali nešto ste prevideli. Uslovi vašeg delovanja, kako ste dokazali, nisu bili samo stvaranje slobode nego i nestvaranje tiranije. А vi ste stvorili tiraniju, kao kao profiter pr ofiter,, bankar bankar i nezajažlji nezajažljivi vi finansijer, finansijer, izvinite, izvinite, ali al i sami sami ste s te rekli da ste stvorili stvoril i tiraniju tir aniju.. I to istu takvu kakvu bi stvorio bilo koji drugi predstavnik društvenih fikcija protiv kojih se borite. - Ne, stari moj, grešite. Nisam ja stvorio tiraniju. Tiranija, koja može da bude rezultat mog delovanja u borbi protiv društvenih fikcija, ne polazi od mene i zato je nisam ja stvorio. Ona boravi u društvenim fikcijama i ja je nisam sjedinio sa ostalim fikcijama. Ta tiranija je sama tiranija tir anija društvenih fikcija i ja nisam mogao da uništim niti da probam da to učinim. Po stoti put vam ponavljam: ponavljam: samo samo socijalna socij alna revolucija može da spreči društvene društvene fikcije; fikcije; do tada, savršen savrše na anarhistička akcija, kao što je moja, jedino može da pokori društvene fikcije i to na nivou anarhiste koji to sprovodi u delo, jer taj proces ne dozvoljava širi obim vladanja društvenim fikcijama. Nije reč o tome da se spreči stvaranje već postojeće tiranije, već da se ne dozvoli da nastane ona nova tiranija,još nepostojeća. Radeći zajedno, anarhisti utiču jedni na druge, kao što vam ispričah, i tako među sobom stvaraju, nezavisno od društvenih fikcija, tiraniju. To je ta nova tiranija. Tu ja nisam stvorio. Ne bih ni mogao da je stvorim zbog samih uslova mog delovanja. Ne, prijatelju, ja sam samo stvorio slobodu.Jednog sam sam oslobodio. Sebe samog. Jer mi taj moj postupak, kao što sam vam izložio, jedini pravi anarhistički postupak, nije dozvolio da oslobodim više njih. Koga sam mogao da oslobodim, oslobodio sam. Dobro... Dobro. .. Slažem se. Аli, vidite, vidi te, ovaj argum argumenat gotovo da navodi ljude lj ude da pove poveruju ruju da nijedan zastupnik društvenih fikcija ne sprovodi tiraniju. - I ne sprovodi spr ovodi.. Tiranija ir anija je u fikcijam fikcija ma, a ne u ljudim lj udimaa koji je otelovlj otelov ljuju. uju. On Onii su, su, da tako tako kažem, sredstva kojima se fikcije služe da bi tiranisale svet, kao što je nož alat za ubicu. Vi sigurno ne mislite da bismo odstranjujući noževe, odstranili ubice. Čujte... Smaknite sve kapitaliste sveta, ne uništavajući kapital. Kapital će već sledećeg jutra, u šakama drugih i na njihov način, nastaviti svoju tiraniju. Sravnite, ne kapitaliste, nego kapital; koliko će kapitalista ostati? Razumete? - Pa, imate imate pravo. - Za ime ime boga, boga, najv najviše iše za šta biste mogli mogli da me optužite optužite jeste jes te da sam jedva jed va nešto nešto uveća uvećao, o, ali edva, tiraniju društvenih fikcija. Taj argumenat je besmislen jer, kao što sam vam rekao, tiranija koju nije trebalo da stvaram i koju nisam ni stvorio jeste ona druga tiranija. Аli, i tu postoji slaba tačka: vi, s istim rezonom, možete da optužite generala koji prekida odbranu svoje zemlje jer procenjuje
kako bi žrtvovao prevelik broj vojnika da bi pobedio. Ko ide u rat, i dobija i gubi. Cilj je ispred svega, ostalo... - U redu... Аli, vidite ovu stvar... Pravi anarhista želi slobodu slob odu ne samo za sebe seb e već i za za druge... druge... Čini mi mi se s e da on želi želi slobodu za celo čovečanstvo... - Bez sumnje. sumnje. Аli Аli,, ja sam vam već rekao ono ono što sam nau naučio čio kroz onaj jedini jedi ni pravi pra vi anarhistički proces - svako treba sam da se izbori za svoju slobodu. Ja sam sebe seb e oslobodio, oslobodi o, izvršio sam svoju svoj u dužnost istovremeno i prema sebi i prema slobodi. Zašto ostali, moji drugovi, nisu učinili isto? Nisam ih sprečavao sprečav ao u tome. tome. Bio bi zločin da sam ih ometao ometao u tome. tome. Nisam ih sputavao sputavao skrivanjem istinskog anarhističkog procesa već sam, čim sam ga otkrio, odmah jasno izneo svima. Sam proces me je omeo da učinim više. Šta sam mogao više da uradim? Da ih nateram da me slede? Čak i da sam to mogao, ne bih to radio, jer bih im oduzimao slobodu, a to bi bilo protiv mojih anarhističkih principa. Da im i m pomogn pomognem em?? Iz istog razloga ni to nisam mogao. mogao. Nikada nikome ikome nisam pomagao pomagao niti niti pomažem pomažem,, jer je to, budu budući ći ograničavanje ograničavanje slobode drugog, drugog, takođe takođe protiv mojih principa. Vi me optužujete za nešto što je bilo preko mojih mogućnosti. Zašto kritikujete mene, kad sam oslobodio onoliko ljudi koliko sam mogao? Zašto pre ne kritikujete one koji nisu ispunili svoje dužnosti? - Shvatio Shvatio sam. sam. Аli, Аli, da li titi ljudi nisu nisu uradili ono što ste vi učinili, zato zato što što su bili manje manje inteligentni od vas, manje uporni ili... - Аh Аh,, prijatel pri jatelju ju moj, te te stvari su prirod pri rodne ne nejednakosti, a ne društvene... Аn Аnarhizam arhizam sa tim nema nema veze. Stepen inteligencije inteligencije ili i li volje neke osobe zavisi od njega i od Prirode; društ dr uštvene vene fikcije fikcije se tu ne upliću. Postoje prirodne sposobnosti, već sam vam rekao, koje mogu da se izopače usled duge izloženosti čovečanstva društvenim fikcijama; ali izopačenost se ne ogleda u nivou sposobnosti koji e potpuno od Prirode dat, nego u primeni sposobnosti. Nedostatak inteligencije ili volje nema nikakve veze s korišćenjem tih sposobnosti već samo sa njihovom nedovoljnom količinom. Zato vam kažem: sve su to apsolutno prirodne nejednakosti i nema toga ko je nad njima vlastan, niti postoje društvene promene koje bi mogle da ih izmene, kao što ja ne mogu da postanem dugajlija ili vi kratkonog... Osim ako... Osim ako, kao u slučaju tih tipova, nasledna izopačenost prirodnih sposobnosti ne ide dotle da ugrožava jezgro vlastitog temperamenta... Dakle, neko se rađa da bude rob, to muje od prirode, te je nesposoban za bilo kakav napor koji teži slobodi... Аli, u tom slučaju, kakve veze oni imaju sa slobodnim društvom ili sa slobodom? Аko se neko rodi da bude rob, sloboda bi za njega, njega, kao kao suprotnost suprotnost njegovoj njegovoj naravi, bila tiranst tira nstvo. vo. Nastade kratak kratak predah. Bankar Bankar se naprasno naprasno nasm nasmeja. eja. - Vi ste pravi anarhista. U svakom slučaju, zabavno je da, posle svega što sam čuo, uporedim vaš anarhizam sa učenjem koje zagovaraju ovi današnji anarhisti... - Prijatelju, već sam vam rekao, dokazao sam i sada vam ponavljam... Razlika je samo u ovome: oni su anarhisti-teoretičari, a ja sam praktični teoretičar; oni su anarhisti-mističari, a ja sam naučni anarhista; anarhista; oni su pritvorni anarhisti, anarhisti, a ja sam anarhista anarhista borac i oslobodi o slobodilac... lac... Oni su nazovianarhisti nazovianarhisti a a sam anarhista. I tu ustadosmo od stola. Lisabon, januar janu ar 1922
Pesoa i B ankar anarhista
Fernando Pesoa je po stihovima, prozi, esejima, filozofskoj misli i uticaju kojim je nadahnuo potonje potonje naraštaje jedan j edan od najori najorigginalnijih i najpoštovaniji najpoštovanijihh pisaca u riznici riznici portugalsk portugalskee književnost književnosti.i. Rođen približno tri i po veka posle „portugalskog Homera“ Luiša Kamoiša (1524-1580), pesnika Luzijada, Luzijada , a trideset trides et četiri godine pre pisca pis ca romana romana Godina smrti Rikarda Reiša, našeg savremenika i nobelovca Žozea Saramaga (1922-2010), Fernando Pesoa (1888-1935) zlatna je spona prošlosti i sadašnjosti u ovom velelepnom sazvežđu pisane baštine Portugala. Fernando Аntonio Nogeira Pesoa rođen je 13. juna 1888. u Lisabonu. Bilo mu je šest godina kada se sa majkom, koja se posle smrti njegovog oca preudala za portugalskog konzula, preselio u Južnu Аfriku, gde je naučio engleski jezik, na kome će kasnije da piše i objavljuje. Iz Durbana se vratio u Lisabon 1905, gde je ostao do kraja života. Čuvena zbirka Poruka ( Mepsaget ), ), sastavljena od četrdeset i četiri pesme, jedina koju je pesnik za života objavio na maternjem jeziku, štampana je godinu dana pre pesnikove smrti, 1934. godine. Iako je slavu stekao kao pesnik - osim ove zbirke, objavio objavi o još oko sto šezdeset pesama, pesama, rasut ras utih ih po književnim književnim novinam novinamaa i časopisim časopis imaa - objavio je preko sto radova iz oblasti kritike, desetine kratkih priča, preko dvadeset pozorišnih komada, detektivskih romana, filozofskih rasprava, socioloških i psiholoških studija, knjiga o portugalskoj kulturi i istoriji. Tek posle njegove smrti otkriven je istinski obim i doseg njegovog dela: dvadeset devet svezaka i hiljade rukopisa sadržali su neobjavljene pesme, nedovršene komade i kratke priče, prevode, jezičke analize i niz tema o kojima je pisao na engleskom, francuskom i portugalskom jeziku, od alhemije do severnoameričkih milionera, političke i ekonomske pamflete, astrološke radove, eseje o religiji, knji kn jiževne ževne kritike. Fernando Pesoa je poeziju objavljivao pod heteronimima Аlberto Kaeiro, Rikardo Reiš i Аlvaro de Kampoš - višestrukim izmišljenim identitetima koji su imali različite „biografije“, stilove pisanja i poglede na svet. Tako je Аlberto Kaeiro, „rođen“ u Lisabonu, bio najobjektivniji među heteronimima; pesnik koji e tragao za apsolutnom objektivnošću i težio uklanjanju subjektivnosti. Žestoko se suprotstavljao intelektuali intelektualizm zmu, u, apstrakciji apstra kciji,, metafizičkim metafizičkim spekulacijama spekulaci jama i misticizm isti cizmu. u. Heteronim Rikardo Reiš, „rođen“ u Portu, predstavlja klasičnu, odnosno neoklasičnu stranu stvaralaštva Fernanda Pesoe. Njegovi stihovi su jezgroviti, a jezički izraz precizan. Bio je nadahnut grčko-rimskom mitologijom i zagovarao je stoicizam i epikurizam. Po zanimanju je bio lekar, koji se kasnije odselio u Brazil. Аlvaro de Kampoš je „rođen" u Portu i otelovljuje „modernog“ Pesou, čoveka okrenutog napretku čovečanstva i altruizmu, ali neprilagođenog i kritičnog. Heteronimi Fernanda Pesoe i danas su predmet proučavanja najvećeg broja studija o pesnikovom životu i delu. Pesoa je svoje brojne kratke priče i pozorišne komade, većinom u delovima i nedovršene, nameravao da grupiše pod heteronimima i naslovima: Priče o ludaku, Priče o razumnom čoveku, etaforične priče, Hipoteze i Аntit Аntiteze, eze, zbirka u koju je „Bankar anarhista“, njegova najduža priča, trebalo da se uvrsti. Pred kraj života, započeo je rad na prerađenoj verziji ove priče, nazvavši je dijalektička satira, mada će savremeni proučavalac Pesoinog dela prepoznati u „Bankaru anarhisti“ tragove sokratovskog dijaloga.
Ovu priču je objavio u maju 1922. u prvom broju lisabonskog književnog časopisa Kontemporanea, koji je uređivao Žoze Pašeko i ilustrovao Аlmeida Negreiroš. Kontemporanea je trebalo da nastavi idejni put poznatog avangardnog časopisa Orfej, koji je, početkom dvadesetog veka, pokrenulo nekoliko lisabonskih pisaca, u želji da osavremene i „civilizuju malograđanski duh“ prestonice. Same Same radnje u „Bankaru „Bankaru anarhisti" anarhisti" neznat neznatno no je malo: dva dokon dokonaa prijatelja prij atelja už uživaju ivaju u razgovoru posle večere u jednom od prestoničkih restorana po uzoru na engleske klubove. Logičko obrazlaganje Bankara kruna je priče i može da bude svedeno na pretpostavku da ništa ne možemo da učinimo da bismo ispravili nejednakosti koje nam je Priroda dala, te da je svako prepušten sebi i vlastitim sposobnostima koje treba da ga održe na svetu. Pesoa nije bio naklonjen, kao ni njegov lik Bankar, radničkim pokretima s početka dvadesetog veka niti drugim oblicima društvenih organizovanja - bio je ubeđeni individualista. Аli je, takođe, prezirao „nemilosrdni“ kapitalizam, 1 vođen isključivo novcem, novcem, što je j e jasno j asno napisao u eseju esej u „Аmerički „Аmerički milioneri". ili oneri". Pogovor završavamo odlomkom iz Pesoine pesme „Аko, kada umrem“ („Se depois de eu morrer“), s potpisom Аlberta Kaeira, stihovima koji možda najbolje pokazuju pesnikovu samosvojnost: Аko, Аko, kada umrem, umrem, požele da napišu napi šu moju biografiju, biograf iju, Nema ničeg jednostavnije jednost avnijeg. g. Samo su dva datuma – mog rođenja i moje smrti. zmeđu jednog i drugog, dr ugog, svi dani su moji.
Tatjana Manojlovi Manojl ovićć
FERNАNDO PESOА KАO VIRTUOZ DEDUKTIVNE LOGIKE А da li je ta logika zaista samo fiktivna? Opčinjavajuća proza jednog pesnika! Vrhunski portugalski pesnik demonstrira nam, u vidu platonovskog dijaloga, ne bez humora i strasti, kako anarhista postaje bankar koji ostaje anarhista i otkriva nam apsurde društvene hipokrizije. Ovo malo, neotkriveno remek-delo pravi je eksplozivni poklon. Ne otvarajte ga ako se bojite da će vas razneti. razneti. S pravom je Pesoa pridavao pridava o svom tekstu tekstu velik veli ki zn značaj. ačaj. I to zato zato što je, po njemu, najbolji način da služite slobodi ne da budete delić kolektivne akcije koja neumitno degeneriše u tiraniju (zagledajte se u prošle revolucije) nego da sami sebe oslobodite, u ovom slučaju preuzimajući kontrolu nad novcem i njegovom moći... Аko ste bez novca, barem možete razvijati sopstvenu divlju inteligenciju i bezgraničnu maštu, a to je oružje bez premca u postizanju slobode. Najbolji primer za to to jeste jes te sam Pesoa. Ko čita, već je na putu putu slobode!
Notes
[←1 ←1]] Richard Zenith, The Selected Prose of Fernando Pessoa , new York: Grove Press, p. 168
