Djordjevic-Koriscenje Vodnih Snaga II(1989)

D r B r a m s i a v Đordević. ređ„ profesor KGRIŠGEN JE V O D N I H S H A G A

Izdavači: Građevinski fakuitet Univerziteta u Beogradu Beograd. Bulevar Revolucije 73/i IRO „Naučna knjiga" Beograd, Uzun-Mirkova 5/i

Recenzenti:

D r Mladen BorelL red. profesor D r S/avo/jut Jovanović. red. profesor

Odobreno za štampu od strane Komisije za izdavačku delamost Građevinskog fakulteta na preporuku Katedre za hidrotehniku sa sednice od 16. 11. 1988. g. Za Građevinski fakuitet

Glavni i odgovorni urednik D r Sraan

Vertečamn.

Tehnički urednik

docent

Sav mije Stojanović

.Za.^,Naučnu knjigu*" D r . Blaža

Perović

Urednik

Nikola Donćev

Tehnički urednik Gradm^Savić

Korice Miloš

Majsiorovič

Tiraž: 1000 primeraka ISBN 86-23-41023-8

Štampa

Štamparija ..Bakar"; ~ Bor

PREDGOVOR DRUGOM

IZDANJU

Knjiga " K O R I š ć E N J E V O D N I H SNAGA - O B J E K T I H I D R O E L E K T R A N A " koja je izašla iz š t a m p e 1984. g o d i n e u izdanju "Naučne knjige" iz B e o g r a d a i Građevinskog f a k u l t e t a U n i v e r z i t e t a u 8 e o g r a d u pobudila je i n t e r e s o v a nje h i d r o t e h n i č k e j a v n o s t i , о čemu govori i č i n j e n i c a da je čitav tir a ž dosta brzo r a s p r o d a t . To i n t e r e s o v a n j e javnosti a u t o r smatra najvećim p r i z n a n j e m . Knjiga čini j e d i n s t v e n u cei inu sa k n j i g o m " K o r i š ć e n j e vodnih snaga - Osnove h i d r o e n e r g e t s k o g k o r i š č e n j a voda" istog autora» izdatu 1981. godine. Ta knjiga će s e , takođe, uskoro pojaviti pred č i t a o c i m a u novom, z n a t n o i z m e n j e n o m i d o p u n j e n o m i z d a n j u .

U d r u g o m izdanju a u t o r je izvršio izmene i d o p u n e p r e t h o d n o g i z d a n j a , a dodao j e i p o t p u n o novu o b i m n i j u glavu pod n a s l o v o m "Neki s o c i o l o š ki asoekti p l a n i r a n j a h i d r o e n e r g e t s k i h s i s t e m a " . A u t o r smatra taj aeo dosta z n a č a j n i m , p o s e o n o imajući u vidu da u h i ć r o t e n n i č k o j javnosti do sada nije bilo r a z m a t r a n j a uzroica sve oštrijih s u č e l j a v a n j a , ODOnencija i o g r a n i č e n j a pri p l a n i r a n j u h i d r o e n e r g e t s k i h i v o a o p r i v r e a nih o b j e k a t a . Zato a u t o r o č e k u j e p o s e b n e s u g e s t i j e i m i š l j e n j a za taj domen s v o j i h i s t r a ž i v a n j a . A u t o r se s r d a č n o z a h v a l j u j e svima koji su mu s v o j i m m i š l j e n j i m a g e s t i j a m a pomogli t o k o m raaa na Disanju obe knjige.

i su-

dr B r a n i s l a v Sorđević

NAPOMENA

IZDAVAČA

Izsavać за z a d o v o l j s t v o m ističe aa 35 za a v o t o m n u m o n o g r a f i j u pod :~3tim n a s l o v o m " K O R I Š Ć E N J E V O D N I H S N A G A " , čiji se drugi tom D o n o v o r.aiazi ored č i t a o c i m a i d r u g o m , d o p u n j e n o m i z d a n j u , a u t o r p r o f e s o r cr B r a n i s l a v Sorđević d o o i o 1984. g o d i n e z n a č a j n o d r u š t v e n o p r i z n a n j e - O k t o b a r s k u n a g r a d u g r a a a B e o g r a d a za o b l a s t m a t e m a t i č k i h , f i z i čkih i t e h n i č k i h n a u k a . Izdavač

IZ P R E D G O V O R A P R V O M

IZDANJU

G o d i n e 1981. u izdanju Građevinskog fakulteta U n i v e r z i t e t a u Beogradu i z a š l a je p r v a k n j i g a " K o r i š ć e n j e v o d n i h s n a g a " , sa p o d n a s l o v o m " O s n o ve h i d r o e n e r g e t s k o g k o r i š ć e n j a v o d a " . U d v a n a e s t g l a v a te k n j i g e d a t e su m e t o d o l o š k e o s n o v e h i d r o e n e r g e t i k e : v o d n e s n a g e u o k v i r u k o m p l e k s n e e n e r g e t i k e , f i z i č k e o s n o v e v o d n i h s n a g a , t i p o v i h i d r o e l e k t r a n a i klasi»f i k a c i j a d i s p o z i c i o n i h r e š e n j a , m e t o d e za o d r e đ i v a n j e h i d r o e n e r g e t s k i h potencijala, karakteristike elektroenergetskog sistema, energetske i e k o n o m s k e k a r a k t e r i s t i k e e l e k t r a n a , m e t o d i k a za v r e d n o v a n j e i o p t i m a l no d i m e n z i o n i s a n j e h i d r o e l e k t r a n a , p r i n c i p i r e g u l i s a n j a r e č n i h p r o t o k a u a k u m u l a c i o n i m b a s e n i m a , t u r b i n e za h i d r o e l e k t r a n e i n j i h o v e r a d n e k a r a k t e r i s t i k e , hidrogeneratori i osnovni sklopovi h i d r o a g r e g a t a , i n a j z a d , m e t o d e izbora tipa i parametara a g r e g a t a . D r u g a k n j i g a , koja je sada o r e d č i t a o c i m a , p r e d s t a v l j a n a s t a v a k p r e t * h o d n e . Obrađuje m e t o d i k u d i s o o z i c i o n o g i z b o r a i p r o r a č u n a o b j e k a t a hid r o e l e k t r a n a , te je i n a s l o v l j e n a p o d n a s l o v o m " O b j e k t i h i d r o e l e k t r a n a " . M o ž e se č i t a t i i s a s v i m n e z a v i s n o od p r v e k n j i g e , m a d a j e , z b o g c e l o v i t o s t i r a z m a t r a n e m a t e r i j e , n u m e r a c i j a g l a v a n a s t a v l j e n a u o d n o s u na k r a j p r e t h o d n e k n j i g e . R a z m a t r a j u se o b j e k t i h i d r o e l e k t r a n a p r a k t i č n o s v i h do sada k o r i š č e n i h d i s p o z i c i o n i h s h e m a , pri č e m u je i z v r š e n a s i s t e m a t i z a c i j a , t a k o da se obrađuju p o j e d i n i t i p o v i z a h v a t n i h o r g a n a od u l a z n i h građevina i z a t v a r a č n i c a , p r e k o raznihr i z v e d b i d o v o d a ( k a n a l i , t u n e l i , c e v o v o d i ) , do m a š i n s k i h z g r a d a r a z l i č i t i h d i s p o z i c i o n i h s h e m a . Pošto čine nerazdvojni deo p r o r a č u n a p o j e d i n i h vrsta o b j e k a t a h i d r o e l e k t r a n a , , r a z m a t r a n i su n e s t a c i o n a r n i f e n o m e n i u o t v o r e n i m d e r i v a c i j a m a i d e r i v a c i j a m a pod p r i t i s k o m i m e r e za u b l a ž a v a n j e n e o o v o l j n i h p o s l e d i ca t i h p o j a v a . Radi cei ovi t o s t i pri kaza o b u h v a ć e n i su i neki--objekti- " koji s e đo s a d a r e d e sreću-i,r-nas~tta.TažntceV o b j e k t i za z a š t i t u r i b a ) • ali koji će s e s v a k a k o č e š ć e k o r i s t i t i u - b u d u ć n o s t i . P o s e b n o su o b r a đene " p u m p n o - a k u m u l a c i o n e ( r e v e r z i b i l n e ) h i d r o e l e k t r a n e , i m a j u ć i u v i d u t e n d e n c i j e građenja i tih o b j e k a t a . < n j i g a j e n a m e n j e n a s t u d e n t i m a , ali j e p i s a n a t a k o da bi m o g l a da p o s l u ži i k a o n e k a - v r s t a oođsetnika za i n ž e n j e r e koji se o a v e o r o j e k t o v a n j e m h i d r o e n e r g e t s k i h o o j e x a t a . Z b o g t o g a je i l u s t r o v a n a b r o j n i m p r i m e r t m a i z v e d e n i h o b j e k a t a u nas i u s v e t u , kao i i z v e s n i m n o m o a r a m i m a koji o l a k š a v a j u , пеке D r o r a ć u n e . O v u k n j i g u ^ S e C z a d o v o ! j s t v o m s a m p o s v e t i o P r o f . M i lanu V e r ć o n u , sa k o j i m ~ e v e z u j e dugi n i z g o a i n a za m e n e v e o m a d r a g o c e n e s a r a o n j e . č i t a v s v o j radni v e k p r o f e s o r M i l a n V e r ć o n je. p o s v e t i o n i c r o e n e r g e t s k o m i v o d o o r i vreonom stvaralaštvu i školovanju hidrotehničkin stručnjaka visokog kvaliteta» I z v a n r e d n o m s i n t e z o m a k t i v n o s t i u o b a : p r a v c a P r o f . V e r č o n , j e dop r i n e o s t v a r a n j u j u g o s l o v e n s k e n i d r o t e h n i č k e š k o l e n a j v i š e g n i v o a . Koji su n j e g o v i s a r a o n i c i i bivši đaci p r e t o č i l i u m n o g o b r o j n e o b j e k t e š i r o m naše zemlje i sveta. Veoma s a m z a h v a l a n o r o f e s o r i m a Dr M l a d e n u B o r e l i j u i Dr S l a v o l j u b u Jov a n o v i ć u koji su p a ž l j i v o p r o č i t a l i r u k o p i s o v e k n j i g e i dali mu v i š e aragocenih saveta. Branislav

Borđević

S

A

D

R

Ž

A

J str.

В.

S I S T E M Z A T V A R A Ć N I C A ZA O S T V A R I V A N J E ZAHTEVANE FUNKCIONALNOSTI i POUZDANOSTI H I D R O E N E R G E T S K I H POSTROJENJA

13.1.

Z A T V A R A Č I K C G T SZ иРОГБТВТлТАУАЛи M A К1ЛЮЕЖЯСЕТ5КШ O B J E K T I M A

.

9

13.1.1. P o v r š i n s k i zatvarači 13.1.1.1. Z a t v a r a č i k o j i prenose o p t e r e ć e n j e n a bočne konstrukcije- • 1 3 . 1 . 1 . 2 . Z a t v a r a č i k o j i prenose o p t e r e ć e n j e n a p r a g o b j e k m . . . .

12 14 27

13.2.

Z A T V A R A Č I ULnZJUK G P A O J Z V I N A

44

13.3.

V O D O S T ñ N S K I ZATVARAČI

U

13.4.

РРЕЕЛШВШБКЕ ZA1VARAČNICE

30

13.5.

Z A T V A R A Č I D I F U Z O F A I Z A T V A R A Č I N A ODVODNOG" D E R I V A C I J I • - •

54

Й.

Z A H V A T N E (ULAZNE) G R A D J E V I N E

57

14.1.

ZAHVATI U AKLMILACIJAMA

53

14-1-1. 14.1.2. 14.1.3 14.1*4.

Zahvatne g r a d j e v i n e u s a s t a v u b r a n e =¡0 Zahvatne gradjevine na obali — Z a h v a t i u onli&i. k u l e ^ N e k i s p e c i f i č n i r a č u n s k i aspekti, z a h v a t a a akumulacijaira • • 71

14.2.

R E Ć N I тшшаI

14.2.1. 14.2.2.

I z b o r n?esta r e c n o g zahvata O s n o v m . t i p o v i rečniii.zahvata

33

Б.

OBJEKTI "DERIVACIJA KCD H I D R O E U E K T R A N A

33

15.1. 15.1.1. 15.1.2.

m m s z z msr&cuz Trasa i poprečni presek kanala C b i o g a n.idrQenergef.ski.h k a n a l a

39 39 95

15.2. 15.2.1. 15.2.2. 15.2.2.1. 15.2.2.2. 15.2.3. 15.2.3.1. 15.2.2-2._ 15.2.3.3. 15.2.4.

ттжы. ic4 Trasa.i prorećni presek derivacicnih tunela 135 Obloge tunela • ИЗ О menaničkiiri xarakraristifcama s t e n s k m m a s a ИЗ Tipovi obloge i prunena • • lio Ыекл. s p e c i j a l n i p r o b l e m i n i d r o e n e r g e t s k i n t u n e l a 1-3 M i n i r a l n a v i s u r a n a d s l o j a stanske mase 12o Najmanje rastojanje bliznih.tunela 125 P r e lažne d e c n i c e pri' p r a i e n i k a r a k t e r i s t i k a s t s n s x e irase • - 126 Q j h i c i e n e r g i j e u t u n e l u i i z b o r optninalnog p r e č n l k a • • • 127

15.3. 15.3.1. 15.3.2. 15.3.3. 15.3.4. 15.3.4.1.

CEVOVCDI 129 'Trasa c e v o v o d a i sheme d o v o d a v o d e d o TvaáiTiSke z g r a d e • • • 133 Konstrukcija čeličnih cevuvoaa 135 CtDtiinizacxja p r e ć m k a c e v o v c ć a . 138 DirHnzJLonisanie cevovoca i n a p r e z a n j a u r.jenru 141 S i l a ко je č e l u ju na c e v o v o d • 141

. «

^

б str. 15.3.4.2. Analiza:naprezanja cevovoda . 1 5 . 3 . 4 . 3 . O d r e d j i v a n j e d e b l j i n e zidova c e v o v o d a 15.3.4.4. P r o r a č u n k r u t o s t i c e v o v o d a

_

104 145 147

15.3.5. 15.3.5.1. 15.3.5.2. 15.3.5.3.

O s l a n j a n j e c e v o v o d a i diraenzionisan^e o p o r c a » 148 Vrste o p a r c a 148 S i l e k o j e d e l u j u n a a n k e m e o p o r c e i p r o v e r a stabilnosti. . 152 Sile koje deluju na medjupotpore 156

15.3.6.

Armirano betonski cevovodi

16.

N E S T A O I O N A R N E P O J A V E U D E R I V A C I J A M A POD P R I T I S K O M I OBJEKTI Z A U B L A Ž A V A N J E NEGATIVNIH P O S L E Đ I C A . . . .

159

16.1.

HIDRAULIČKI UDAR U DERIVACIJAMA POD PRITISKOM

159

156

16.1.1. F e n o m e n h i d r a u l i č k o g udara i n j e g o v e p o s l e d i c e 159 16.1.2. A n a l i t i č k i p r i s t u p o d r e d j i v a n j u v e l i č i n e h i d r a u l i č k o g u d a r a 162 16.1.2.1. O p š t e j e d n a č i n e , faza, p o t p u n i n e p o t p u n u d a r , p r v a k a r a k t e r i s t i k a cevovoda 162 16.1.2.2. V e r i ž n e jednačine za slučaj n e p o t p u n o g u d a r a 165 16.1.2.3. D r u g a - k a r a k t e r i s t i k a cevovoda 167 16.1.2.4. P o v e ć a n j e p r i t i s k a pri. linearnoj p r a n e n i q p r i potpunom. s k i d a n j u o p t e r e ć e n j a 163 1 6 . 1 . 2 . 5 . P o v e ć a n j e p r i t i s k a p r i skidanju m a l i h o p t e r e ć e n j a 169 16.1.2.6. Sniženje p r i t i s k a — n e g a t i v a n udar 170 1 6 . 1 . 2 . 7 . Hidrau.1 i.čki^iadar u c e v o v o d i m a . č i j e s e k a r a k t e r i s t i k e m e nja j u po- dužini. . . 171 16.1.2.8. Baspodela, :.m<.га. d u ž c e v o v o d a . 172 16.1.3.

M e r e , za r^oanjenje. v o d n o g - u d a r a

173

16.2.

VCSOKEMU

176

1&.2.1. 16.2~2. 16^2.2.1. 16.2-2.2. 16.2.3.

S v r h a i-načlnr:-delavanj'a - '. Turovi: v o d o s t a n a i - dcmenrpoiiienijivosti Vodostamr-rna. d o v o d n o j " d e r i v a c i j i "Vcizz na. o d v o d n o j - d e r i v a c i j i

176 179 .179 187

H i d r a u l i č k a -' -•>l 1 nist: v o d o s t a n a

189

16.2.4. P r o r a č u n . osci 1 act j a .nivoa u v o d o s r a n a 1 6 . 2 . 4 . 1 . Osnovne.-jeriračine-osci.3ar.ija aiivoa u vodostarsu 1в>2..4.2.. Кагакгегтяглčni-pre 1 дzni..režimi...za. ana 1 i таг v o d o s t a n a

191 191 . . . 193

16.2.5. 16.2.5.1. 16.2.5.2.16.2.5.3. 16.2.5.4.

Qáredjivanje^inerodaraiih o s c i l a c i j a u n e k i m p o s e b n i m s l u č a j e v i m a 1 Cilindfcični v o d o s r a n X95 V o d o s t a n sa-'Drioušivačem . 198 V o a o s t a n . s a . kancsrama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 Diferencijalni vodostan 207

16.2.6. 16.2.7.

O p t i m i z a c i j a v o d o s t a n a sa,dovodcm . 0 i z n o r u t i p a i.:parametara v o d o s t a n a

16^3.

PRITISKA

. . . . . 208 ^ . . . . 209 . 213

str. 17,

NESTACIONARNO TEČENJE U OTVORENIM KANALIMA I O B J E K T I ZA REGULI S A N J E T E POJAVE

2l

17.1.

HIDRAULIČKI ASPEKTI

213

17.2.

KANALI SA SAKDREGULJSAMJIM. I, НЕСТ.ТГ.ТЯАШЕМPROTOKA . . . .

222

17.2.1. 17.2.2.

Kanali sa samoregulisanjem Kanali sa regulisanjem protoka

222 223

17.3.

MERE ZA UBLAŽAVANJE N E P O V Q U M H EEEKATA NESTACICNARNOG TEČENJA U KANALIMA Vodne kcsrore i karoenzacijski baseni Prelivi na kanalskom dovodu Sinhranizovani ispusti

224 225 230 232

17.3.1. 17.3.2. 17.3.3. 18,

SPECIJALNI OBJEKTI NA H I D R O T E H N I Č K I M P O S T R O J E N J I M A

18.1. 18.1.1. 18.1.2. 18.1.3.

TALOŽNICE NA Svrha, način Taložnice sa Taložnice sa

18.2. 18.2.1. 18.2.2.

OBJEKT! ZA RIBE U OKVIRU ШПЮТ^,ККГРАЫЕ Objekti za propuštanje riba Objekti za. zaštita..i usmeravanje riba

19,

DISPOZLCIONA I KONSTRUKCIJSKA REŠENJA M A Š I N S K I H .ZGRADA H IDR.OELEKTRANA

. . .

234

DOVODIMA DERIVACIOilH HIDROELEKTRANA . . . . rada i pódela komorama periodičnog korišćen^a . . . . . . kont i mri ranim ispiranjem

234 234 239 247

. . . . . . . .

19.1.

O S N O V N I TIPOVI MASINSKIH. ZGRADA

19.1.1. 13.1.2.

Mašinske zarade rečnih.. hidroelektrana Mašinskerzgrade pri-hranskih hidroelektrana srednjeg i. visokcgrpritiska .

S

252 253 258

2 5 9

.259

19.2.

269

289

19.3.

osNovra: D i s r o z i c r E G r o r s A D R ž s j i i ^ ^

292

19.3.1. 19.3.2. 19.3.3. 19.3.4. 19.4.

Proizvodni. deo mašinske. zgrade.... Mjiriлулn .deo rna.sinske:zgrade Prostorije ..za., upravljanje i .održavanje . . Prostor za transformatore VISINSKI POLOŽAJ MASINSKE Z G R A D E R A Z V O J I RAZMESTAJ OSNOVNIH! SADRŽAJA PO VISINI Definisame visinskog položaja mašinske zgrade Odredjivanje visine bloka~hidroagregata Razvijanje.dispozicije blokova-pojedinih vrsta agregata . Proizvodni;:blQkovjL.reákcijskih..turbina,sa verni ka 1 nim.,vrati 1 cm. Blokovi Peltonovm txaaaina. sa vertikalnim vratilaa . . . . Blokovx. Peltancvih turbina sa horizontalnim vratilan . . . Blokovi agregata sa Frensisovim turbinama sa horizontalnim v r a t ü c m Blokovi cevnih agregata Mašinske hale

293 297 203 306

19.4.1. 19.4.2. 19.4.3. 19.4 .3.1. 19.4.3.2. 19.4.3.3. 19.4.3.4. 19.4.3.5 19.4.4.

310 210 311 314 314 324 328 331 333 345

8 19.5. 19.5.1. 12.5.2. 19.5.3. 19.5.4. 15.5.5. 19.5.6. 19.6. 19.7. 19.8.

Р К Ш Й Г Д З Н Ш Ж З Х I SISTEMTU MASIIíSKQX'ZGHñDX . . . . . . UreájajjL-za--podizanje i_prenos . SisTPTTrí za odvodnjavanje mašinske zgrade Sistemi za snabdevanje rashladim vodom Gbezbedjivanje vlastite potrošnje električne energije . . Uljni uredjaji Sistemi kanpriinovanog vazduha STABmJCST MASINSKm ZGRADA SPOJ MASINSKE ZGRADE SA DONJOM VOCCM ZGRADE MALIH НШРВПРГiKKTRANA

354 355 356 359 360 361 362 362 367 369

20.

PUMPNO~AKUMULACIONE

374 374

20.1.

SVRHA I ULOGA U SISTEMO I PODELA

374

20.2.

ENERGETSKI ASPEKTI RHE

379

20.3.

AGREGATI REVERZТВПЖН HIDROELEKTRANA

384

20.3.1.

Shema sa četiri mašine

384

20.3.2.

Shema sa tri mašine

20.4.

IZBOR PARAMETARA REVERZIBILNIH PUMPN3H TURBINA

20.5.

QSOBENOSTI DISPOZICIJA MASINSKIH ZGRADA REVERZIBILNIH HIDRC3ELEKTRANA

21.

HIDROELEKTRANE

(REVERZIBILNE)

HIDROELEKTRANE

.

U USLOVIMA

335

OPŠTENARODNE

. . . . .

405 409

ODBRANE

420

21.1.

OSNOVNE DCKTRINARKE POSTAVKE

21.2.

ELEKTimEROTSKI^SISTEM U RATOTM USLOVLMA

420 422

21.3.

ZAŠTITA HIDRCELEKTRANA U.TJSLOVIMA OPŠTENARCOiE OBRANE. .

425

21.4.

RUŠENJE I aSESPOSCBIJAVANJE HIDRCELEKTRANA

21.5.

OSNOVE IS PRAVTLA^ZA-HJŠENJE

22.

NEKI SOCIOLOŠKI I EKOLOŠKI ASPEKTI P L A N I R A N J A REALIZACIJE HIDROENERGETSKIH SISTEMA

22.1.

.

430 '

431 I 448

UVEĆAVAJU SE TEŠKOĆE'PRI 'REAIJ2£CIJI т Ш Т Е Ш Т С к Ш SISTEMA 448

22.2.

OTKUD

22.2.

VCmPRIVRblKI. PROJEKTI' К Ю * DEO 'T37TEGRALNOG KORIŠĆENJA I -JHEDJHiJA P5CSTORA

KOJI SU LJUDIMA NEOPHODNI .

454

22.4.

EKCLCGUA U PROJEKTU NE KAO MODA, VEĆ KAD NAS CIVILIZACIJSKI 2üG I OBAVEZA

455

22.5.

JAVNOST VALJA BLAGOVREMENO PRIPREMATI DA BI SHVATILI NUŽNOST HIBRQENERGETSKIH I VODCPHIVREDNIH SISTEMA . . . .

464

LITERATURA

472

.

.

449

-.. "Prema sadašnjem eagleaavanju energevskih povencijala u buduanoszi3 .još s t r o z i j e se ukazuje na ozbií.jne teškoće kode éü nastupiti ukoliko зе ODMAH ne prisrupi povećanju proizvodnih kapaciteta i ograničavanju potrošnje energije (Iz dokumenata Svetske giju3 Mirinen 1980).

konferencije

za

ener-

''"'13. SISTEM ZATVARAČ NICA ZA OSTVARIVANJE ZAHTEVANE FUNKCIONALNOSTI I POUZDANOSTI HIDROENERGETSKIH POSTROJENJA Da oi se o s t v a r i l a se p o s t i g l a

visoka

funkcionalnost hidroelektrana,

pouzdanost i tehnička

costrojenja, dovodni

o r g a n , sama turoina

sistemom zatvaračnica. se m o r a o s t v a r i t i

zantevana

i odvod vode

Taj sistem K o n t r o l n i h

kontrola

anijeg profila zahvata

s i g u r n o s t pri

radu

p r o t o k a na č i t a v o j d o v o a n o j

se

čitavim

rezultat je zanteva d e r i v a c i j i , oa

i regulisanje protoka

t u r b i n i , као i k o n t r o l a č i t a v e o a v o a n e d e r i v a c i j e , od t u r o i n e ao s p o j a ni ка sa nizvorinim r e c i o i j e n t o m . držazi la.

postrojenje Iz o v o g a

j e veći

i broj

l o m . Na slici ^

od najuzvodnijec

logično

ororzilazi

zatvaračnica

Z n a č i , v a ž i princip ulaznog3

da se

v^d kcnzTclan

do na.jnizvodnij

aa š t o su duži

i složeniji

K o j i m a se i s t i m o r a j u

i da bi

hidroenergetskih

kontrolišu

zatvarača

do same t u r b i n e , kontrola

kao

držati

u samoj odvodrrera

eg izlaznog aovod

da

najuzvo-

profi-

i o a v o a , da

pod s t r i k t n o m Kontro-

¡3.;. p r i K a z a n a j e s n e m a i r k o j e se v i a e p o l o ž a j i

zatvaračnica

: \

GV

3¡ika 13.1. S h e m a об l o ž a j a z a t v a r a č a na aer i v a c i o n o m p o s t r o j e n j u : I - r e m o n t n i (,po"посп i i u i a z n i z a t v a r a č ; 2 - g i a v n l uiazni 5 - V O G G S T A N S K i ; -¿-orecituro i h,SK¡ ; 5 - s o r o v o ino ¿c¡o i a s n o v n » r=gu¡эсi on t z a t v a r a č ; ; o-ai f u z o r s < i z a t v a r a č ; 7 - v o a j i c s za s o u š t a n j e z a t v a r a č a •5 ' reci si j e n t a '

na ssOjti

iziaznog

tune-

3 r v in a v a n a e s t a lava n a l a z i se u « n j i z i istoa a u t o r a K 0 R I 5 Ć E N J E V O D N I H SfiAGA - : $ N C V E r:::R0EMÉRSET3.
10 na^ieito^deHvactonaj^hTdroe^ektrarri,

sa^odvodom pod pritiskom.

Na~shemi~se

j a s n o , u o č a v a . p o m e n u t i pri n ci p^striktne-- k o n r r o 1 e p o s t r o j e n j a od. u laza do "izlaza, k o r i š ć e n j e n r s i s t a n a z a t v a r a č n i c a -razni h s t e p e n a mobi 1 n o s t i .

/ ^

Stepen mobilnosti-pojedinih

z a t v a r a č a , sa s t a n o v i š t a brzine

zatvaranja

p r o t o k a v o d e , p r i l a g o d j e n j e tehnološkim-; z a h t e v i m a sigurnosti p o s t r o j e n j a . varači

Zat-

koji i m a j u k a r a k t e r remčrrtnih u r e d j a j a , tj. koji se z a t v a r a j u samo u

s l u č a j u p r e g l e d a i r e m o n t a p o j e d i n i h o r g a n a e l e k t r a n e , real izuju se kao spori z a t v a r a č i , n a j č e š ć e u vidu g r e d n i h ili t a b l a s t i h ustava koje se d o p r e m a j u s t r a n e i p o s t a v l j a j u u ležišta s p e c i j a l n o o s t a v l j e n a za njih. Takvi su će d i f u z o r s k i

z a t v a r a č i , z a t v a r a č i na kraju o d v o d n e d e r i v a c i j e

pomoćni ulazni

z a t v a r a č . N a s u p r o t n j i m a , neki z a t v a r a č i

sa s t a n o v i š t a b e z b e d n o s t i

,a n a j č e š ć e i

imaju vitalnu

T a k v i su p r e d t u r b i n s k i

i vodostanski

ulazni z a t v a r a č , u k o l i k o j e d i s p o z i c i j a - p o s t r o j e n j a kao brzi ^

funkciju

p o s t r o j e n j a , j e r m o r a j u da o b e z b e d e brzo i s i g u r n o

z a t v a r a n j e toka v o d e u slučaju n e k o g kvara koji bi m o g a o da ugrozi hidroelektrane-

sa

najčeš-

bezbednost

z a t v a r a č , a veoma č e s t o i takva da se on

realizuje

zatvarač.

Analizirajući

m e s t a i k o n c e p c i j u z a t v a r a č a na h i d r o e n e r g e t s k o m

n j u , p r o j e k t a n t m o r a da pretpostavi

postroje-

s v e moguće^nepovoljne situacije urkojima

se h i d r o e l e k t r a n a m o ž e naći u fazi- k o r i š ć e n j a i da p r e d v i d i - r e š e n j a objekat« z a d o v o l j a v a j u ć e o s i g u r a v a - Ovaj. n a č e l a n s t a v d o b r o vodostanskih.,zatvarača na s i s t e m u á V O d o s t a n a s H E ^ Z a k u c a c

kojimase

Я u struj e - k o n c e p c i j a

{s 1 i ka

T3.2).

GC /

& s&s

0 1

. 8

t/ \ \

-

-

'

rfC? r / J //

SI ika 13.2.— S h e m a . z a t v a r a č a ( o s n o v a ) u zoni> s i s t e m a - v o d o s t a n a H E - Z a k o č a c t 1 - d v a dovodna tunela:2- zasebni ,vodostani; 3~ekspanziona-komora zasebnih vodostana; 4 - s k u p n i vodostan: sa; k o m o r o m ; S - z a t v a r a č f - n a ^ z l a z u - i z z a s e b n i h v o d o s t a n a u e k s p a n z i o n u k o m o r u ; 6 - z a t v a r a č i na spoju, s k u p n o g ^ v o d o s t a n a sa tunelima;. 7 - v o d o s t a n s k i -zatvarači n a ^cevovodu 0 ; 8 - k o s ^ prflaznff'"štol na u kal otu vodostana^ do uredjaja za pogon zatvarača 6; 9-galerija vodostanskih zatvarača

п Po é t x m i a r o d n a s d e r x v a c i j a n m a r d v a r t u n e l a ^ x z g r a t á j e n a ^ i t : d v e ~ r f a z s & £ H E L Z a k u ć a c I i II) у projektant postrojenja

Naime, zatvarači ju s k u p n o g tunel

koji

oscilacija recito

je s i s t r o m " z a t v a r a č a i ^ b e z b e d i o : b e z o

i u s l u č a j u da s e j e a a r n t u n e l

vodostana

sa t u n e l i m a

se e v e n t u a l n o nalazi

u - r e m o n t u , , a da u ekspanzionu

drugr-radi. komoru

u r e m o n t u i pri

najnepovoljnijim

ako

Pošto izbor rešenja zatvarača hidroenergetskog

spo u

kombinacijama

u pogonu. Ovaj

i l u s t r u j e n e o p h o d n o s t d a p r o j e k t a n t n a d j e o d g o v o r e na s v e "šta će se d e s i t i

i na

(6) i m a j u z a d a t a k r d a s p r e č e prodor-vode

v o d e u voaostanima d e r i v a c i j e koja se nalazi

pretpostavke:

rači

nalazi

(5) na i z l a z u iz u z v o a n o g ~ t u n e l a

primer

pesimističke

>..? spada u veoma odgovoran posao

postrojenja, a narednim tačkama

projektovanja

ove glave razmotriće

u o p š t e , kao i k o n c e p c i j e z a t v a r a č n i c a na k l j u č n i m m e s t i m a j e d n e

se

zatva-

hidroelek-

trane.

13.1. ZATVARAČI KOJI S E UPOTREBLJAVAJU NA HIDROENERGETSKIM Zatvarači čnih elemenata

su p o k r e t n e k o n s t r u k c i j e hidrotenničkih

M o ž e se izvršiti a ) Po r e ž i m u

. y '

OBJEKTIMA

k o j e s l u ž e za z a t v a r a n j e

nekih

o b j e k a t a , ili z a r e g u l i s a n j e p r o t o k a

sledeča

sistematizacija

proto-

vode.

zatvarača:

rada..zatvarač i m o g u : . d a . b u a u r e g u l o c i o n - C i neveguica-Lcni.

culacioni

s u ~ t m v zatvarači

;
rramenjeni

koji m o g u d a r a d e

regulisanju

j e k t a . Neregulacion-i

zazvarac-i

p r o t o k a kroz neki

element., p r o t o č n o g " t r a k t a

imaju samo ova položaja

puno zatvoren" (slučaj havarijskih

i remontrrih

Re-

i pri dalimičnonr o t v a r a n j u , te su

* potpuno* o t v o r e n

zatvarača}.

b ) Po f u n k c i j i t o k o m kori š ć e n j a - h i d r o e 1 e . < t r a n a . z a t v a r a č i se-.-., d e l e na osnovne Koji

icoji se k o n t i n u a l n o k o r i s t e t o k o m e k s p l o a t a c i j e o b j e K t a ; 1 2 )

su n ® B e n ^ ! r b z a ± v a r a t i j u r n e k i h " ~ p r o t n č n t b

zatvarača

ili-Gelova

postrojenja

koji s u . n a m e n j e n i

/i ta I n i h e l e m e n a t a

efeemeiiaxartakonr^xenionta . o s n o v n i h

iz o d v o d n e d e r i v a c i j e , i t d . ) ; 3} паватъс-

Drzom zatvaranju

postrojenja

protoKa., v o d e u s l u č a j u .havarije, n e k i h

(slučaj v o d o s t a n s K i n z a t v a r a č a , koji

su,namenje

ni b r z o m z a t v a r a n j u u s 1 u č a j u h a v a r i j e . c e v o v o d a ) ; 4 ) . z a t v a r a č e - г а г potrebe djjsnja, k o j i pojedinih

se planiraju

sa s t a n o v i š t a

objekata?postrojenja

organizacije

i tehnologije

tunela za

(sinonimi: raani, glavni) zatvarači


gra-

gradjenja

(slučaj z a t v a r a č a na ulazu u o p t o ć n f - t u n e l »

č i j o m se z a š t i t o m , k a s n i j e o o a v l j a ; a d a p t a c i j a Osnovni

1)

vsmontrie,

(slučaj.vpomoćfrifculazirinr^atvaraca,. d i f u z o r -

SKin z a t v a r a č a , z a t v a r a č a na i z l a z u гкг,

cb-

i pot-

ood

druge-potrebe).

namenjeni

su k o n t r o l i

na v o d o z a n v a t u

doto

z a ..postroje-

Eavav-újakj

z a t v a r a C T ~ m o r a j u ; d a : b u d u osposobljeni za vrlo brzo reago-

»vanjev- us lecbč&ga:se.često nazivajibibrzinrizatvaračima^ Z b o g p r i r o d e s s v o g funkcionisanja~mai*eju~da*budu .osposobljeni -da se zatvore i u s t r u j p v o d e , najčešće automaitsfei »»kada brzi na?* v o d e predjerodred j e n u kritičnu v redno stv ili kad se aktiTira-nekirdrugi automatski sigurnosni R^morUm^

uredjaj.

zatvaračirse koncipiraju tako da sa zatvaraju u m i r n o j vodi.

N a j č e š ć e se rešavaju u vidu g r e d n i h ili tablastih u s t a v a , koje sa deponije donosi kran i p o l a ž e ih u za to

ostavljenevodjice.

U cilju r a c i o n a И z a c i j e -sistema zatvarača u nekim dispozicijama se odredjeninr-zatvaračima poverava uloga i remontnih i havarijskih z a t v a r a č a , pri čemu im se i m o b i l n o s t rada u s a g l a š a v a sa takvom ulogom. c) Po položajuji odnosu na nivoe vode zatvarači se dele na \ n a m e n j e n e r z a t v a r a n j u - pre>ttvniliye?emenat^pas±rojenja.-i. dubinske,-

površinske, ukoliko se na-

1 a z e na i s p u s t i m a i 1 i protočnim* 1 elementima :pod prrtiskom. M o g u ć e , s u i druge p ó d e l e (prema.načinu, prenošenja sile n a konstrukciju, p r e m a ? n a č i n u p o g o n a , itd.) ali ć e ter.podele. biti. j a s n e tek pri razmatranju konkretnifr t i p o v a z a t v a r a č a ^ .Sa^e ksp-l oatacionog~stanovTšta;zafcvaračima:.£a. postavljaju ^.lerfeći; osnovni r z a a t e v t ; a) v i s o k a p o u z d a n o s t u radu,u s v i m htdrološkim i klimatsfciiirtiSLlovima; b ) v o d o d r ž t v o s t r n a коntaktuzzatvarača_sa objektom;-: с)_"spasobnostrdase:.astvar "i m a n s v a ® atva ran j a i :ízatvaranj;a;,za™p 1 a n T r a n o ^ v r e m e - d} mi n i m a l n a snaga-ipogons ki h uredjasaraá-rooeracTjeisazzatvaracima; e}. što: lakša: montaža;,,:den»ntaža.: i održa¿чзщжг-: 13.1 Л - ^ P O V R ^ H S I C I , ZATVARAČ i

i 1 i p r o t o č n i tedelov a s a si od aanonr p o v r š i n o m . Maguvse sisrennrizovatipremanaeinu ciju:

prenošenja o p t e r e ć e n j a na. konstruk-

a). Zatvarači; k o j i , prenose±opterecenjesna¿ bočne konstrukcijerofrjekta (stu-

bove^bočne zidoveii•„sigrednesjustavev^tafadaste;.ustave,*segmentne?iuvaljaksb ) . Zatvarači - k o j i p r e n o s e o p t e r e ć e n j e ^ a p r a g o ^ klaprri, ( z a k l o p k i ) , i t d ,

-

г-Postojat.;-nekiiкошЬ®1Ш*ап1 « t i p o v i z a t v a r a č a k o a к о j i h

ÍX p r e n o s i i * naibočne---konstrukcije- " H n a ? p r a g , al i s es u g 1 a vn onr*radi o^^od.tff k o v a — nim varijantama gore n a v e d e n i h

zatvarača.

Sa s t a n o v i š t a n a č i n a p r o p u š t a n j a v o d e m o g u ć e su tri

kombinacije:

s e pri o t v a r a n j u p o d i ž e

v a n j e p r e k o z a t v a r a č a , koji

se pri t o m e s p u š t a , n a j č e š ć e u za to o s t a v l j e n u

šu (slika

1 3 . 3 . b ) , 3) p r e l i v a n j e

kod kojih se g o r n j i

Slika

i isticanje, najčešće

s p u š t a , a donji

13.З. M a c i n i

(slika

1) isti-

c a n j e i s p o d z a t v a r a č a , koji

1 3 . 3 . a ) , 2) p r e l i -

kod d v o j n i h

p o d i ž e pri o t v a r a n j u

(slika

Dvojnr~zatvarači

zatvarača,

13.3.

p r o p u š t a n j a v o a e pri m a n e v r u p o v r š i n s k i m

ni-

cid).

zatvaračima

s e p r i m e n j u j u sve. češće,_:da. bi ser p o v e ć a l a , m a n e v a r s k a

s p o s o o n o s t u r e d j a j a , z a z a t v a r a n j e , a d e t o m i z b o g t o g a š t o se na t a j

način

smanjuje potrebna snaga :za-pokretanje. Pri p r o j e k t o v a n j u p o v r š i n s k i h z a t v a r a č a v o d i s e r a č u n a d a s e na m i n i m u m s m a n j e pul š a c i o n a h i d r o a i n a m t č k a novišta eksDloatacije

onterećenjay

i pouzdanosti

koja s u . v r l o n e p o v o l j n a sa

ovih uredjaja. P u l z a c i o n a opterećenja

t a j u n a j č e š ć e usled-rsVedecihiTpojava: a ) z b o g p o t o p i j e n o g ^ i s t i c a nj a varača, koje dovodi vajući

do

oorazovanja

vrlo ozDi1jne hidroainamičke

neadekvatno oblikovanog

z a t v a r a č a , usled čega dolazi

džepova, njihovog pulziranja cije :zatvaračaс)-zbog

izazi"

v o d e ргеко vakuumskih

cele

konstruk-

1 o š e g . o b 1 i k o v a n j a d o n j e g -del a ^ z a t v a r a č a » , it.zoni isti -

c a n ja u s l e d č e g a t a k o d j e dol azi., d o v a k u u m a ci j e

do s t v a r a n j a

i o t k i d a n j a * a t i m e i do v i b r a c i j a

nas«

ispodizat-

v r t l o ž n i h v a l j a k a k o j i se o t k i d a j u , oulzacije; D) zbog prelivanja

sta-

i odi e p l j i v a n j a . stru j e . o c L k o n s t r u k -

zatvarača. Potrebno je sorečiti, naročito

ootoDljeno

isticanje

kod v e l i k i h r a s p o n a

i stvaranje neoovoljnih

i visina

rač. To se p o s t i ž e pre svega p r a v i l n i m OD! i k o v a n j e m n i z v o a n o g p e n i m s p u š t a n j e m dna idući

nizvodno.

zatvarača,

h i d r o d i n a m i č k i h u t i c a j a n a zatva*praga,.,sa

poste—r-

u Us n a s t a v k u ć s s e ~ p r t k a z a t t ? n e k " b t i p o v i najčešću primenu u 13.1.2.

ZATVARAČI

A) GREDNE

površinskih zatvaračcukoji

KOJI

PRENOSE

OPTEREĆENJE

NA BOČNE

"KONSTRUKCIJE

USTAVE

Gredne.ustave

su pregradni

elementi

u o b l i k u p r o s t e g r e d e , koji se d o n o -

se k r a n o m iz d e p o n i j e na k o j o j su l a g e r o v a n i

i s p u š t a j u u s p e c i j a l n o za n j i h

o s t a v l j e n e v o d j i c e . P o š t o se radi о d o s t a s p o r o j m a n i p u l a c i j i nja

i o t v a r a n j a , ova v r s t a u s t a v a s e

u ulozi remaju

remontnih

u fazi

isti), manji

korišćenja

visinski

p r e m a n j e sa d e p o n i j e , a m a n a

zatvara-

na h i d r o e l e k t r a n a m a m o ž e k o r i s t i t i

z a t v a r a č a . P r e d n o s t im j e m a n j a n o s i v o s t k r a n a

i postavljaju, mogućnost

ко su r a s p o n i

imaju

hidroelektranama.

na v i š e r e m o n t n i h

gabariti

im j e s p o r i j i

samo

k o j i m se d o p -

zatvarača

k r a n a za m a n i p u l a c i j u

(ukoli

i lakše do-

p r o c e s p o s t a v l j a n j a . Na slici

13.4.

p r i k a z a n a j e s h e m a p o s t a v l j a n j a g r e d n i h u s t a v a u v o d j i c e z a t v a r a č a , kao i neki tipovi

Slika

realizacije čelične grede

zatvarača.

1 3 . 4 . G r e d n e u s t a v e r a) S h e m a korršćenrja ; b) e i e m e n t r g r e d a . 1) u z v o d n a o p š i v k a ; 2 ^ p o d u ž n i n o s a č i ; 3) p o o r e č n e g r e d e ; 4 : g i a v n i p o d u ž n i nosači -3) T A 3 L A S T E

USTAVE

T a b ! a s t a ustava je površinski

n o s a č koji

t a v l j e n e u* b o č n i m - k o n s t r u k c i j a m a , o t v a r a j u ć i * i

klizi

po v o d j i c a m a

zatvarajući

k o j e su

proticajni

os-

profil.

Tabl a s t i ™ z a t v a r a č se. s a s t o j i o d • p o m e n u t o g « p o v r š i n s k o g " n o s a č a e l e m e n a t a

za

k l i z a n j e i n a t e g a n j e d u ž v o d j i c a i uredjaja..za p o k r e t a n j e . M o ž e se real i z o v a ti u v i d u j e d i n s t v e n e *tabl a s t e u s t a v e , ili s p r e g n u t o sa j o š j e d n o m - t a b T a s t o m u s t a v o m ili n e k i m d r u g i m z a t v a r a č e m , k a k o b i s e s m a n j i l a v a r s k a s p o s o b n o s t z a t v a r a č a . N a slici

visina

i povećala

13.'5.' p r i k a z a n a j e i z v e d b a

mane-

jedinstvenog

15 i raznih v arija nam..spregnutog se s p r e ž u

Slika

dve tablaste ustave

13-5. Tipovi

Tablasta

- dvojnog sistema~tab.lastlh::zatvanača.^Naj češće , ali su č e s t e i k o m b i n a c i j e sa

tabiastih u s t a v a : j e d n o d e l n a , u paru к 1apnom

u s t a v a se s a s t o j i

t a v e ) . P r i t i s a k v o d e se prenosi ne i v i c e i v o d j i c e na b o k o v i m a

od s i s t e m a

nosača

i u kombinaciji

i uzvodne opšivke

otoora

pri p o k r e t a n j u . N a s l i c i

na k o j o j s e v i d e o s n o v n i

sa

(lica

p r e k o o p š i v k e na n o s a č e , a p r e k o njih na k o n s t r u k c i j e , N a j č e š ć e , s e r e a l i z u j e od

Da bi se o b e z b e d i l o š t o l a k š e p o k r e t a n j e u s t a v e , n a n o s a č i m a v o d j i c a - u g r a d j u j u s e klizajući

klapnom.

ili t o č k a s t i

oslonci,.kojima

us-

kliz-

čelika.

koji k l i z e se smanjuje

13.6. prikazana je shema jeonertabVaste

duž sila ustave,

elementi.

a 2 ь (0.12^-0.20 )H a3=(CU0-r0.45)H h

=(1/6 - H / 8 ) L

ho={0.4-r0.6)h Slika 13.6. Shema tablaste ustave: k a o na slici 13.4-; 5 ~ k o s a u k r u ć e n j a ; ó - n i z v o d n a o p š i v k a ; 7 ~ n o s a č r o s l o n c a ; 8 - t o č k a s t i o s l o n a c ; 9 i Ю - bočni i z a a nj i u s m e r a v a j u ć i o p o r a c ; 11-zaptivk.a

16 t e ž a j T " t a b lasirr h~ u s t a v a r a o g u i biti

k l i z n i osi o n c i

m e r j e d n e i d r u g e i z v e d b e ^ o s l o n c a d a t j e na s l i c i

i 1i -nartočkovima^-Pr i -

13.7.

S l i k a 1 3 . 7 . P r i m e r i k l i z n i h iežaja (a) i l e ž a j a sa t o č k o v i m a 1) t o č a k u s t a v e ; 2) o s l o n a c ; 3) š i n a - o s l o n a c ; 4) u s m e r a v a j u ć i b'} z a p t i v k a ; . 6) n o s a č ; 7) o p š i v k a U slučaju o p t e r e ć e n j e pri vode

kliznih

l e ž a j a j a v l j a se i d o d a t n a sila t r e n j a , koja

p o d i z a n j u u s t a v e . U k o l i k o se u s t a v a n a l a z i

W , sila t r e n j a

(b i c) . točkici;

(otpora) T 0

pod silom

povećava pritiska

iznosi: T

0

-f.W

g d e j e f - k o e f i c i j e n t " t r e n j a , koji u s l u č a j u

^

(13.1)

trenja čelika 0 čelik

iznosi

f - 0,5. S t a v i j a n j e m t o č k o v a - n a . t a M a s t i u u s t a v u ¿ . s m a n j u j e : s e :si la p o t r e o n a z a

po-

d i z a n j e , u s t a v e , p o š t a - s e s i l a t r e n j a ^ s m a n j u j e za n e k o riko p u t a . M o ž e s e

izves-

ti da j e p o t r e o n a si 1 a.-Za.savlaajivanjе..otpo r a pri

točko-

kotrljanju.«ustave sa

vima: W ( f 0 » r + f?<)

- - —

(13 2)

"

-

gae je W - икиопа sifarpritisica v o d e na z a t v a r a č , f 0 - k o e f i c i j e n t t r e n j a u o s o vini

točka, r - ooluorečnik osovine točka; R - poluDrečnik

jent trenja

k o t r l j a n j a - M o ž e se uzeti

t o č k a ; f^ -

da j e z a č e l i k f 0 = 0 , 3 ,

koefici-

f£ = 0 , 1 .

Zapti v a n j e u s t a v e se o b e z b e d j u j e z a p t i v k a m a , .koje su p r i k a z a n e na

slici

13.8. Z a p t i v a n j e u s t a v e po d o n j o j ivici r e š a v a s e n e p o s r e d n i m n a l e g a n j e m u s t a v e na č e l i č n i profil u g r a d j e n u . b e t o n u , s a . d o b r o o b r a d j e n o m

noža

površinom

na-

l e g a n j a . Z a p t i v K e p o b o k o v i m a n a j č e š ć e su r e š e n e u v i d u e l a s t i č n o g

čeličnog

lista koga uz giaaak

pritisaK

1 im .oo n e r d j a j u ć e g . č e l i k a

čvrsto priljubljuje

17

Slika 13-3. Principi ¡,c i a): 1)- č e l i č n i

z a p t i v a n j a u s t a v e po d o n j o j ivici (a i b) i d u ž b o k o v a " n o ž " u s t a v e ; 2) - č e 1 i č n i profil u b e t o n u ; 3 ) ~ e l a s t i č a n č e l i č n i list - z a p t i v k a

v o a e . Pri

ustave, trenje zaptivke о površine naleganja

datnu

pokretanju

silu otpora

Koja se m o ž e o a r e d i t i T2=

po

2 f,p b L

gde je f - k o e f i c i j e n t t r e n j a , p-srednji b-širina površine naleganja, L-dužina Ukuona sila

izaziva

do-

izrazu _

hidrostatički

(12.3)

p r i t i s a k na

zaptivki,

zaptivke.

u r e d j a j a z a p o d i z a n j e z a t v a r a č a m o ž e se i z r a č u n a t i

iz rela-

cije: =

M G

3

+

+

% )

МТэ

+

т

д)

+

W

:;

(13.4Л)

O v d e su od novih o z n a k a : G 3 - t e ž i n a z a t v a r a č a ; G ^ - t e ž i n a slučaju

aa s e z a . s p u š t a n j e z a t v a r a č a m o r a k o r i s t i t i

bal a s t a

b a l a s t ) , k?- 1,1

j e n t r e z e r v e u o d n o s u na t e ž i n u ; T0 i 73 - s i l e o t o o r a d e f i n i s a n e (13.1-3), k2-

1,2 k o e f i c i j e n t s i g u r n o s t i

k a l n a s i l a p r i t i s k a v o d e čiji Hi tave

komconenti

(samo u koefici-*

relacijama

sa s t a n o v i š t a s i l a t r e n j a ;

znaic z a v i s i

o d t o g a da li se raai

u s m e r e n o j na d o l e , -jslea s t v a r a n j a v a k u u m a

verti-

o uzgonu

na a o n j o j

(-),

ivici

us-

( + ). Sila pri

souštanju

ustave

( S g ) r a č u n a se iz W

o

+

T

z)

-

izraza +

(13.4.2)

Wf

O v d e j e o d n o v i h o z n a k a : W > - s i l a p r i t i s k a na d o n j u i v i c u u s t a v e , veličina

koeficijenta

U slučaju

sigurnosti

saaa

dok

dobi ja vrecinost ¡0 = 0 , 3 .

da je S^ < 0 m o ž e se u o o t r e o i t i

s i l e , ili s e ta s i l a s a v l a c j u j e s e r v o u r e d j a j i m a Za o a r e o j i v a n j e m a s e z a t v a r a č a , u o n / i m f a z a m a

b a l a s t , za v e l i č i n u za ooo-i z a n j e

negativne

i souštanje

Drojektovanja, postoji

ustave.

više

18

- ustava:sa —

200 Slika

us tava

300

tačkovima

b ertočko

ra

s a ustave po m2 I I I ' ! *

400

500

600

'

q

700

[kg/m2] .

800

13-9- J e d i n i č n a m a s a t a b i a s t i h u s t a v a u f u n k c i j i r a s p o n a d u b i n e v o d e do s r e d i n e o t v o r a koji se p r e g r a d j u j e H+ empirijskih

L

relacija. Masa

varača m o ž e se odrediti

po

zatrela-

ciji : 75.60

G = H.L.q

(13.5)

g d e s u : H i L — vi srna.-r ustave;

širina

jedinična.:masa.

Je-

dinična m a s a po m ustave može se o d r e d i t l. lz^ d i j a g pama- na stici

13.9- z a p r e l i m i n a r n e

ra-

čune. često se koriste ustave

dvodelne

( s l i k a 1 3 . 1 0 ) u cilju

povećanja manevarske, sposobnosti i p o u z d a n o s t i " f u n k c i o n i s a nja. Vrlo i l u s t r a t i v a n korišćenja greanin

primer

i dvodeinin

t a b i a s t i h u s t a v a .prikazan j e na na slici

13.10. za

prelivnu

b r a n u .HE. D j e r d a o . ¿Uzvodno se

S l i ka 1 3 . 1 0 . O s n o v n a '-dvodei na i p o m o ć n a g r e a n a u s t a v a na p r e l i v n i m pol j i m a b r a n e . O j e r d a p .

19 nalazi

remorrtni z a t v a r a č , k o g a circe p o č e t i r i ^ g r e d n e n i s l r a v e

štaju^ k r a n o m u v o d j i c e u g r a d j e n e u s t u b o v e p r e l i v n o g d e l a Osnovni

zatvarač

dan par servOmotora koji

(1) č i n e d v o d e l n e j s t a v e , čiji

(2 i 3). č i t a v s i s t e m z a t v a r a č a

se k r e ć e po stazi

koju č i n e s a n d u č a s t e

( 4 ) , k o j e se

brane.

svaki

deo p o k r e ć e po j e -

poslužuje portalni

konstrukcije

spu-

kran

(5)- U r e d j a j i

za

v l j a n j e u l j a pod p r i t i s a k za p o k r e t a n j e s e r v o m o t o r a o v i h u s t a v a s m e š t e n i po dva s t u b a sa o b e s t r a n e

stasu u

prelivnog

dela b r a n e . Da bi se o b e z b e d i o tan rad i u z i m s k i m u s l o v i m a

nesme-

odredjen

b r o j u s t a v a se z a g r e v a e l e k t r i č n i m t e m na k o n t a k t u joj

klize

ustava-vodjica

ko-

zaptivači.

Ovom dvodelnom ustavom je

posti-

gnuta veoma dobra funkcionalnost jekta.

pu-

po

Spuštanjem gornjeg

rača o m o g u ć a v a da i p l i v a j u ć i h

dela

ob-

zatva-

se preli v a n j e v o d e , tela preko gornje

ce z a t v a r a č a . P o d i z a n j e m "donje je zatvarača omogućava

se

sekci-

isticanje

vode ispod donje i vice-sekcije.

Podi-

zanjem oba dela potouno se otvara livno

Na si i ci

ve ( 4 x 5 , 4

C)

SEGMENTNE

ore-

polje. 13.11. prikazano, je

r e š e n j e sa o v e s p o j e n e ~ t a b l a s t e

3 i iка 13-* i - Tab¡asta

usta-

m).

ustava

USTAVE

U okviru hidroenergetskih p o s t r o j e n j a s e g m e n t n e u s t a v e se vrlo često r i s t e : na e v a k u a c i o n i m o r g a n i m a u s p o r n i h g r a d j e v i n a , na m a , na r a z n i m v r s t a m a i s p u s t a ,

da se h i d r o s t a t i č k o

optereće-

s a m o na dva o s l o n c a u vidu z g l o D o v a , a presco n j i h na b o č n e

konstruK-

: 1 j e p r o t o č n o g e l e m e n t a . U z v o d n o l i c e u s t a v e se n a j č e š ć e r e a l i z u j e u v i d u "i n a r a K o n s t a n t n o g

ko-

vodozahvatninrobjekti-

itd.

Za s e g m e n t n e z a t v a r a č e j e k a r a k t e r i s t i č n o nje prenosi

leivi-

raoijusa. U slučaju

ci-

da se o s a r o t a c i j e z a t v a r a č a p o k l a p a

sa

го g e o m e t r i j s k o m o s o v i n o m po v r š i n e z a t v a r a ć a » . r e z u l t a n t a p r i t i s k a kroz osovina

rotacije

( s l i k a 13Л2). — Z a t o

vaae:protazi

pri p o d i z a n j u u s t a v e t r e b a

savladati

samo vlastitu iz

»4

težinu

ustave i sile trenja u l e ž a j ima

i duž

zaptivki

zatvarača. Segmentni rači

zatva-

se real i z u j u

jednodelni

kao

(slika

13,12.

a ) , al i v r l o č e s t o kombinuju sa Slika rača

1 3 . 1 2 . H i d r o s t a t i č k o o p t e r e ć e n j e k o j e del u j e na s e g m e n t n i z a t v a r a č k o n s t a n t n o g r a d i j u s a ( s l i k a c ) , od k o j i h s e g o r n j i

nivoa, a donji Segmentni

za p r o p u š t a n j e v e ć i h z a t v a r a č se s a s t o j i

sećom konstrukcijom oporca. Ustava,sa

Slika

koristi

( s i . b ) , ili se

izvode

u vidu udvojenih

zatva-

za o p e r a t i v n o r e g u l i r a n j e p r o t o k a i

proticaja. od c i l i n d r i č n e u s t a v e , sa o d g o v a r a j u ć o m

i nogu o s l o n c a , preko kojih se o p t e r e ć e n j e - p r e n o s i

n o g a m a o s l o n c a čini

13.13 . S e g m e n t n a u s t a v a

se

klapnom

prostorni-portal

(a), u K o m b i n a c i j i t i oovi p o r t a l a

na

no-

dva

zatvarača^Ostoncvmogu

sa k. i a o n o m (d)

(b),. d v o j n a

(c) i

2T biti

cilindrični

b na s U 3 . 1 4 )

Slika

(slika, a na s i . 1 3 . 1 4 ) , k o n i č n i „ u s l u č a j u

i kuglasti

13 • ' ^ • T i p o v i

se p r e n o s i

oslonaca

segmentnih

ustava

o s l o n c a , kada je isti

pomeren

na n i z v o d n i

ootsrećenje, neophodno je korišćenje

kraj

zi-

oreanaoregnutin

an-

k e r a , k a k o bi se o o t e r e ć e n j e p r e n e l o na k o n s t r u k c i j u .

N a slici

je p r i m e r u č v r š ć i v a n j a

a n k e r i m a , pri

ležišta ustave preanapregnutim

sidrenje i orednaorezanje

(slika

(slika c).

U nekim dispozicijama aa na koji

Kosih nogu

iskorišćena OSKUItacipno-drenažna

13.15.

prikazan

čemu je za

galerija.

S l i k a 13-15- R e s e n j e l e ž a j a s e g m e n t e u s t a v e sa p r e d n a o r e z a n j e m . 1 - o r e i i v n i p r a g ; 2 - s t u b o v i ; 3 ~ s e g m e n t n a u s t a v a s a k l a o n o m ; 4-cent.ar c i l i n d r a u s t a v e ; 5~ c e n t a r r o t a c i j e ; 6 - č e l i č n i l e ž a j ; 7 - k a b i o v i za o r e d n a o r e z a n j e ; 3 - v o d j i c a za g r e d n e u s t a v e ; 9 ~ ^ o s a č i za k r a n Koji s o u š t a q r e d n e u s t a v e ( r e m o n t n i z a t v a r a č ) ; 1 0 - v o d j i c a za n i z v o d n i r e m o n t n i z a t v a r a č ; П - d r e n a ž n i s i o j sa h o r i z o n t a i n im a r e n o v i m a ; 1 2 - O S K U i t a c i o n o - d r e n a ž n a g a i e r i j a ; 1 3 ~ a r e n a ž n e cevi Z a p t i v a n j e u s t a v e na s o o j u o e o j u j e se z a o t i v k o m ,

sa v e r t i k a l n i m z i d o v i m a

koju čine:elastični

elementi

protočnog

aela

коje ni a r o s t a t i č k i

ooez-

pritisaK

22 pri 1 jubijuje^uz.» k i i z n u p o v r š i n u bočnih! zidova.. Oa„.bi s e obezbeđrl о n e s m e t a n o fynkcranisanjeczatvaraca površine ugradjuju

cevi

i u zimskim us 1 ovima u nekim-zatvaračima za z a g r e v a n j e . N a slici

se duž

klizne

13.16. prikazan je princip

za-

ptivki . b)

S l i k a 1 3 - 1 6 . P r i n c i p z a o t i v k i s e g m e n t n i h u s t a v a (a,b) b o č n e , (c) d o nja ivica: 1 ) - e l a s t i č n i č e l i č n i l i s t ; 2) - g u m e n a z a o t i v k a ; 3 ) ~ l i m o p š i v k e u s t a v e ; 5 ) - cevi za z a g r e v a n j e k o n t a k t a Radijus

segmentne ustave R najčešće je u granicama

(ozna»ce na slici jski

radijus

13.12)»

(videti

U k o l i k o se o s 1 o n a c nešto.„spusti

sliku

R = (1 ,2 -:- 1 ,5)H u odnosu na

geometri-

1 3 . 1 7 . b ) m o ž e se-.-povećat i p o i u p r e č n i k na R - ( 24-2,2) H. b)

S l i k a 1 3 - 1 7 - - - S h e m a s i l a ori o o d r z a n j u

segmentne

Segmentne u s t a v e se n a j č e š ć e ookreću s e r v o u r e d j a j i m a , viti o m . U v e k s e m o r a o b e z b e d i t i g o n s k i h u r e d j a j a ili

prekida

ustave ili

elektromotorima-sa-

i mogućnost"ručnog-pogona, u slučaju

kvara

dovoda»««ergije.

S i l a k o j a j e »neophodna z a p o d i z a n j e u s t a v e - ( S ) m o ž e se o d r e d i t i

po-

iz j e d n a -

či n e ravnoteže:: m o m e n a t a S R

cos a - G R ^ c o s s - T z R z -

P гf = 0

(13.6)

O v d e j e : S - sila podizanja u tački A (mesto priključka servouredjaja vezi v a n j a . g a l a v o g - l a n c a ) , R - r a d i j u s u s t a v e , - R f j~ r a d i j u s do t e ž i š t a -radi-jus^dOEtežiš-ta d e l o v a n j a s i l e t r e n j a d u ž z a o t i v k i . I - - s i l a

ili

zatvarača,

trenja

23 duž zaptivki

na b o k o v i m a , G- težina čitavog.:zatvarača, P~ r e z u l t a n t a sil a. p r i -

tiska vode W i dela t e ž i n e G^ koja se. prenosi na o s l o n a c u zglobu

(slika

13.17),

r- radijus o s o v i n e u ležajima o s l o n c a , f- k o e f i c i j e n t t r e n j a . Iz j e d n a č i n e m o m e n a t a u odnosu na tačku A proizilazi da je G( 1 - Rjjcoss/Rcosa) Pri o d r e d j i v a n j u

(13.7)

p o t r e b n e sile za p o d i z a n j e s e g m e n t n o g z a t v a r a č a moraju

se uzeti u o b z i r koeficijenti

preopterećenja

(k - 1,1) i sigurnosti

sa stano- .

višta mogućeg o d s t u p a n j a stvarnih i računskih k o e f i c i j e n a t a t r e n j a u ležištu i duž zaptivki

(k = 1,2), te je potrebna sila S: S = [k-G-R^coss + k 2 ( P r f + T 3 R 3 ) ] :

A n a l i z o m sila m o ž e se pokazati ča G , što je značajna

(13.8)

da je sila S u v e k m a n j a od težine

zatvara-

p r e d n o s t s e g m e n t n i h ustava u odnosu na t a b l a s t e .

0 slučaju da se želi još da smanji može se ležaj spustiti

(Rcosa)

sila S potrebna za p o d i z a n j e

iz g e o m e t r i j s k o g centra 0' u tačku 0 (slika

tako aa sila oritisKa W više ne prolazi na levoj strani j e d n a č i n e

kroz l e ž a j , već ima krak

(13.6 ) j a v l j a još i m o m e n a t W-e sa

kom, tako da se u j e d n a č i n i

ustave,

13.17.b), e. T a d a se

pozitivninrzna-

za silu S (slika 13. 8 ) p o r e d p o z i t i v n i h sabiraica

u srednjoj zagradi j a v l j a još i član ( - W . e ) koji s m a n j u j e p o t r e b n u silu za podizanje z a t v a r a č a . Na p o d i g n u t u ustavu del uje i sila v e t r a , te i nju t r e o a u z e ti u ooz-ir pri o d r e d j i v a n j u sila i d i m e n z i o n i s a n j a nogu i ležaja-zartvaraća. U p o r e d j e n j u sa t a b l a s t i m u s t a v a m a s e g m e n t n e u s t a v e imaju više 1) znatno m a n j u silu p o t r e b n u za p o d i z a n j e u s t a v e , veću m a n e v a r s k u

prednosti:

sposobnost,

prže p o d i z a n j e , 2) bolji uslovi r a d a u z i m s k i m u s l o v i m a , 3) m a n j a p o t r e b n a v i sina bočnih zidova u zoni z a t v a r a č a i n j i h o v o lakše i z v o d j e n j e , j e r n i s u n e o p n o ane vodjice u s t a v e . L o š i j e o s o b i n e s u : duži bočni z i d o v i , p o t r e b a ležaja u n e k i m

ankerisanja

dispozicijama.

Vr:о često se s e g m e n t n e ustave k o m b i n u j u sa idaonama

(гак1ооката}, како

з; se o m o g u ć i l o k o n t r o l i s a n j e nivoa u пекот o p s e g u oez p o d i z a n j a u s t a v e , samo m a n e v r o m k l a o n e . K a r a k t e r i s t i č n o je r e š e n j e u s v o j e n o za uspornu g r a d j e v i n u pi vat a za dovod k a n a l s k e HE Varaždin

za-

(slika 1 3 . 1 8 ) . S e g m e n t n a ustava se podiže

s e r v o u r e d j a j e m ( 1 ) , a za p o k r e t a n j e z a k l o D k e u g r a d j e n je p o s e b a n (2) oslonjen na s é g m e n t n u u s t a v u . Remontni djica u koje se s p u š t a j u gredne u s t a v e

servomotor

z a t v a r a č je r e a l i z o v a n u vidu vo-

(3) sa krune p r e g r a d e . U z v o d n o i nizvo-

dno od p r e g r a d e korito j e osigurano a r m i r a n o - b e t o n s K i m pločama

(4).

S e g m e n t n e u s t a v e se primenjuju za z a t v a r a n j e otvora š i r i n e do n a j v i š e -0 T, i visine ao око 12 m , ali se vrlo retko p r e l a z e p o v r š i n e otvora od 2 8 0 do

24

k a n a l s k u - H E Va raža in па Oravi „Zapreiiminarno

odredjivanje težine segmentne ustave mogu se

koristiti

emotrijski-..obrasci: " GT - ( W - L o c / 1 5 ) 0 ' 7 0 " -gde j e r

G = (Ы'1ог/25)0'69

"

r e z t r r t a n t n a : croterećenj e r z a t v a r a č a ; - L o z - -raspoir :atvora- k o g a

u s t a v a z a t v a r a . Prvi i z r a z v a ž i

za u s t a v e _ s a p r a v i m * a d r u g i z a u s t a v e sa ко-

simonógama. 0) V A L J K A S T I Z A T V A R A Č I Z a t v a r a n j e protočnin objekata u okviru hidroelektEaira.može se ostvariti v a l j k a s t i m z a t v a r a č i m a , koji trljaju

5 5 - 7 0 ° u o o n o s u na n o r i z o n t vani

se r e a l i z u j u u v i a u z a t v o r e n i n

P° nazuDljenim šinama, postavljenim u vodjicama ( s h e m a na s l i c i

cilindara

Koji

se

ko-

n a g n u t i m pod u g l o m oa

1 3 . 1 9 ) . Ovi z a t v a r a č i

su

realizo-

do r a s p o n a š i r i n e 50 ra», a v i s i n e i d o 10 m . Prvobitna.izvedba

o v i h z a t v a r a č a j e b i l a s a m o u o b l i k u c i l i n d r a , ali

se k a s n i j e p o j a v i l e r a z n e m o d i f i k a c i j e : s a . š t i t o m sa d o n j e i/ili g o r n j e n e , sa k l a p n o m i t d . N a o v a j n a č i n s e o s t v a r u j e e k o n o m i č n i j a dno se poooljšavaju

i us lovi

su

stra-

konstrukcija, a uje-

isticanja vode i manevarska sposoonost

ustave.

25

Siika tom,

13-19c)

vaijKastih

Sheme

gornjim

sa

i

aonjim

zatvarača:

šlirom,

зпот, f )

I u ovom slučaju

se o o t r e o n a

rešenje

savladati

S nalazi

stavlja usiovni nje

običan,

sa

donjim

koeficijenata

oi

за a o n j i m

štitom,

kotrljanja

(slika

šti-

за к!э-

nalazi

iz j e d n a -

s i g u r n o s t i . Pri i težine

oodiza-

zatvarača

po n a z u b l j e n i m

se iz j e d n a č i n e m o m e n a t a u o d n o s u

centar rotacije valjka

e)

štitom

m o m e n t e s i l a ori ti ska v o c e

? - W + G, sile trenja GUŽ z a D t i v k i , trenja Sila podizanja

a)

за D r e d n j i m

s i l a za p o d i z a n j e z a t v a r a č a

č i n e m o m e n a t a , uz u v o d j e n j e o d g o v a r a j u ć i h nju z a t v a r a č a t r e o a

d)

na t a č k u

šinama.

С koja

13.2G). Potreona sila za

pred-

podiza-

iznosi: 5 = ki Sr> + k 2 ( S g + Sv + S < ) Ovde je S D -

s i l e o r i t i ska W 4

komoonenta

(13.9)

sile p o d i z a n j a , ooredjena

t e ž i n e u s t a v e G , te i z n o s i

(slika

iz j e d n a č i n e

Na s l i č a n

n a č i n se o o r e d j u j u

p o t r e o n e za s a v l a o j i v a n j e ti v k a m a S 2 , t r e n j a pri trenja

klizanja

/

kotrljanju

z u o a c a S ^ . Z a tu

г 1 3 . 2 C . JZ jeđnaćinu

i tangencionalnu 3 •' 2 •

<0 3j ,
i sile

trenja u zap-

o o t r e o n o j e silu ? r a z l o ž i t i \Лэ

momenata

13.20:

komDonentu.

na

i analizu

normalnu

Koeficijen-

¿h Masa ~va 1 j kast e-*us.tavmož e. s e preliminarno sračunati

por emptrrjs ко j

mlaci j i : G

0,5A + 0,02A /АГ

(t)

gde je A- površina koju zatvara valjkasti zatvarač

(m 2 ).

Ove ustave se koriste za raspone do oko 50 m i za uspore do oko 10 m, pri i'.lmiiu površina otvora dostiže maksimalno 300-400 m 2 . Odlikuju se krutošću, te se iirimnnjuju na rekama na kojima ima dosta leda i plivajućih predmeta. Dobro evakutSu i rečni nanos. U normalnim uslovima su teže i skuplje od tablastih i segimmtnih

zatvarača.

Na slici 13.21.

prikazan je jedan nizak pregradni objekat na M a j n i , sa

Iri prelivna polja od po 40 m , od kojih je srednje rešeno sa klapnom (radi

lak-

•«•«I evakuisanja leda i plivajućih p r e d m e t a ) , a dva su rešena valjkastim ustavam

sa donjim štitom. Pogonski uredjaji u stubovima opslužuju zatvarače susednih

imlju.

Slika 21.

Pregrada na Majni

sa k l a p n o m (srednje, polje) sa donjim št i tom

i v a l j k a s t i m ustavama

13

-2 . 2 .. ZATVARAČZ

ЖСХГТ PRENOSE

OPTEREĆENJE

U ovu k l a s u z a t v a r a č a s p a d a j u oni z a t v a r a č i ili

kontinualno

duž j e d n e

koji

NA. BRAG su s a p r a g o m

i v i c e , ili na v i š e m e s t a d u ž s p o j n e

r i š e ih to da se m a n i p u l a c i j a o t v a r a n j a z a t v a r a č a o b a v l j a u posebno ostavljenu nišu u sastavu

A. S E K T O R S K I Sektorski

ili u c e l o s t i

su p r i č v r š ć e n i

ustave.

za p r a g p r o t o č n o g o r g a n a

se

zatvarača

u specijalnu nišu u pragu. Oslonci (slika

sistemom

za i z v e s t a n u g a o , s p u š t a j u ć i

13-22. Sheme sektorskih

ili sa n i z v o d n e s t r a n e

Zatvarači

zatvarača

postrojenjima

ZATVARAČI

zatvarači

Slika

за u z v o a n e

Karakte-

spuštanjem

(zaklopke) i krovne

z g l o b n i h o s l o n a c a , o k o k o j i h se m o g u o k r e t a t i

aelimično

spojeni

ivice.

praga. U hidroenergetskim

n a j č e š ć e se sreću s e k t o r s k e u s t a v e , k l a p n e

OBJEKTA

se m o g u

nalaziti

13.22).

sa n i z v o o n o m p s o m r o t a c i j e k o r i s t e se č e š ć e k o d o r g a n a

o r e l i v a sa š i r o k i m p r a g o m , d o k s e z a t v a r a č i

tipa

sa u z v o d n o m o s o m r o t a c i j e , koji

su

n e š t o k o m p a k t n i j i , o b i č n o k o r i s t e na p r e l i v i m a sa K r i g e r o v i m p r o f i l o m , , p o š t o se pri

potpunom spuštanju ustave može ostvariti

Na slici 3 . 1 5

.с p r i k a z a n j e s e k t o r s k i

V r l o č e s t o se s e k t o r s k i otvaraju

zatvarači

taj o b l i k p r e l i v n e

površine.

z a t v a r a č na p r e l i v u b r a n e ^ Z v o m i к. izvode kao automatske u s t a v e , koje

Drema nivou g o r n j e vode, što se postiže s i s t e m o m automatskih

ča ко]i i s o u š t a j u te se ao r a s o o n a

vodu iz n i š e , o m o g u ć a v a j u ć i p o t r e b n o

spuštanje ustave.

5 0 — 5 0 m , sa v i s i n o m do 9 - 1 0 m. P r e d n o s t i

J gornjoj vodi, povoljni

uslovi

za e v a k u a c i j u

leda

i mala visina bočnih zidova. Nedostaci

i plivajućin

tela,

su: složenije

rešenja sektorskih

dispozicije potpuno zatvorenog sektora

z a t v a r a č a , ali

krutost

remonta).

se n a j č e š ć e

i s e k t o r a o t v o r e n o g sa d o n j e

Analiza o p t e r e ć e n j a u j e d n o m i d r u g o m s l u č a j u data je na slici

ostvanivoa

održavanje

( n e o p h o d n o s t z a g r e v a n j a z i m i . č i š ć e n j e n i š e od n a n o s a , t e ž i u s l o v i M o g u ć a su r a z l i č i t a

Koris^

su im m o g u ć n o s t

renja automatske r e g u l a c i j e o t v a r a n j a , brzina m a n e v r a , tačno reguli sanje

konstrukcije

se

zatvara-»

sreću

strane.

13.23.

2S

Slika

1 3 . 2 3 - N e k e od s h e m a d e i o v a n j a s i l a na s e k t o r s k i o t v o r e n d o l e (a) i p o t p u n o z a t v o r e n (b)

U usíóvima ča na g o r e

granične

r a v n o t e ž e , tj. u m o m e n t u

ili na d o l e m o ž e se n a p i s a t i

početka

m o ž e se n a p i s a t i

jédnaéina granične G a - W2

pokretanja

jednačina momenata

m e r , u s l u č a j u p o t p u n o z a t v o r e n o g z a t v a r a č a , koga p r e l i v a

zatvarač

sloj vode

težišta sile

u-

Ь + W 4 с ± f 0 W- r i 1\,?L = 0

b)

(13.11)

sila trenja zaptivki

( o d r e o j u j e s e po

koeficijent

13.3),

krak

trenja.

Kod z a t v a r a č a s a n i z v o o n o m o s o v i n o m o d n o s v i s i n e n na p r a g u R najčešće je h/R - 1,3-1,5, ori-čemu je osovina kote

pri-

(slučaj

ravnoteže:

qae j e , p o r e d o z n a k a sa s l i k e , r- radi j u s o s o v i n e u l e ž i š t u , fztrenja u ležištu,

zatvara-

s v i h s i l a . Na

rotacije oko

i radijusa

(Q,l-0,2)n

ispod

preliva. Za p r e l i m i n a r n o o d r e d j i v a n j e m a s e z a t v a r a č a s e k o r i s t i

j a , u funkciji 6

empirijska

relaci

v i s i n e h , z a m a s u po n r - o t v o r a : q - 2 5 0 + 2 2 0 / h + 50 h

(kg/m2)

Kod z a t v a r a č a s a u z v o d n o m

osovinom

nos r a d i j u s a z a t v a r a č a

prema visini

žno je h / R U z v o d n a

površina

je tako o b l i k o v a n a Krigerov prelivni

oa s p u š t e n

zatvarača

zatvarač

profil. Osovina

ćuje a n k e r i m a , (slika

se

nizvodnu ivicu praga. M o ž e se dodati (£3,2-0,3)h, k o j i m s e , pri

položaju, obezbedjuju Slika 13.24. Sektorski z a t v a r a č sa uxvoenoro o s o v i n o m

povoljni

čini

učvrš-

1 3 . 2 4 ) , pri č e m u

ležište izdiže za oko 0 , 2 5 H u odnosu

visine

od-

pribli-

se na

štit

spuštenom

uslovi

pre-

l i v a n j a , sa k o e f i c i j e n t o m p r e l i v a n j a око m = .0,45.

29 В) K L A P N E ( Z A K L O P N I C E ) I Z A T V A R A Č ГТТРГ D V O J N O G Kl aorta ne o s o v i n e

(sinonim: zakloonica) je zatvarač

koji

5TITA

se o k r e ć e o k o

servouredjajima,

koji

•3.25. p r i k a z a n a

je p r e l i v n a b r a n a G u s i ć P o l j e u o k v i r u

joj

horizontal-

koja j e p r i č v r š ć e n a duž l i n i j e s p o j a sa p r a g o m . N a j č e š ć e se

se u o č a v a n a č i n

su smešteni

u niši

poKretanja ovakve

u p r a g u p r e l i v n o g o r g a n a . Na sisrema

pokreće slici

HE S e n j , na

ko-

ustave.

423,50

Slika

13-25. Prsiiv

Zakloonica Komoinacija

se v r l o č e s t o k o m o i n u j e

servouredjajima.

niaroeiextranu Drugo jedno

nsKe s e g m e n t n e ustave (slika

u G u s i ć Poiju

sa d r u g i m t i p o v i m a

sa s e g m e n t n o m u s t a v o m D r i K a z a n a

j e k t u za K a n a l s k u

Lika-Gacka

sa гак'юокот na brani

j e na s l i c i

V a r a ž d i n , pri č e m u

interesantno

13.27). U ovom slučaju

m e n t n e u s t a v e , ргеко z a j e a n i č k o g

- s t a v e , č i m e je s m a n j e n a

komoinovano

"Metalna" spuštanje

je o r i g i n a l n o

Prednosti

rešila

sisseg-

sa c e n t r a l n i m

DizaKá

~ i л elemenata.

čišćenja

niše.

sa p l o v k o m

oa v o d o s t a j a u

klapne su: velika m a n e v a r s k a

voce, orzina manevra, mogućnost

r

eieKtromo-

i'za o o d t z a n j e

z a t v a r a č a o v o g e v a K u a t o r a , uz v e o m a

usoornoa nivoa, oroDuštanje

i„dubi»

sistema

segmentne

s i l a ooaizan.ja, ta.
nje p o g o n s k i h u r e a j a j a . A u t o m a t i ka o o v e z a n a

sa

or-

ooveća-

racionalno-reše-

reguliše otvaranje

zat-

jezeru.

s o o s o o n o s t , d c o r a " t a č n o s t ori

plivajućih Korišćenja

N e c o s t a t a * je s l o ž e n a m o n t a ž a

ob-

poicreću

rešenje zakloDKe

* r u č n i m оссспсгп u o r m v a t i j i v o m v r e m e n u . " i n e

preliva u zavisnosti

Jedna

zaK.1 ооке sa p o d i z a n j e m

oogonsKog menanizma

икиопа o c t r e o n a

va s i g u r n o s t f u n k c i o n i s a n j a

gulisanju

zatvarača.

1 3 . 1 8 . na u s o o r n o m

se o o a z a t v a r a č a

torninr p o g o n o m . T i m e se K o r i s t i m o m e n a t s i l e z a k l o o K e

varača ovog

Senj)

i z v e d e n o j e na e v a K u a t o r u HE S k l o o e , u O K V Í r u

t e m za DOicretanje z a t v a r a č a , p o v e z u j u ć i

zaran.? e o c a z a t v a r a č a

(HE

Dreometa

i leda b e z v e ć i h

na n a j v e ć i m š i r i n a m a

re* gu-

orotoč-

i r e m o n t : cctreoa- ccržava.nja i

30 IZbagrrfobrin o s o b i n a n a p o l j u b r z i n e - m a n e v r a i l a k e - e v a k u a c i j e pi i v a j u ć i h p r e d m e t a

i tačneregulacijei nivoa,

i leda, klapna se vrlo često

kao

kombinuje

sa d r u g i m v r s t a m a z a t v a r a č a .

Ko-

ri š ć e n j e

je

zaklopke prikazano

i na slici

13.36. u sklopu

Valići

Rijeka).

(HE

brane

Detalj rešenja zaklopke p r i k a z a n na slici

13.26.

u r e d j a j za p o k r e t a n j e s m e š t e n je u niši

zaklopke

na kruni

n e , a u o č a v a se i n a č i n

bra-

rešenja

d o v o d a v a z d u h a , p r i l a z niši čeličnim stepenicama duž kalnih

je

Servo-

(sa

verti-

šahtova). Zatvarači

tipa dvojnog

ta ( s i n o n i m : k r o v a s t i

šti-

zatvarači)

s a s t o j e se od d v e k l a p n e , ne i n i z v o d n e , k o j e u

uzvod-

zatvorenom

položaju formiraju pregradu u viou s l e m e n a k r o v a , d o k s e pri velikim proticajima spuštaju i preklapaju,, omogućavajući varajući Siska

13.2b. Oetalj

Zatvarači

rešenja

ka

zaKlopke

o v o g t i p a se k o r i s t e k o d r a s p o n a

odgo-

protok kroz-profil

(sli-

13.28).

š i r i n e do 5 0 n u pri

do 6 - 7 nu.«Najčešće s e p r e a v i d j a a u t o m a t s k o . o t v a r a n j e , na h i d r a u l i č k o m

usporima princi-

p u , š t o ga čini

p o g o d n i m z a k o r i š ć e n j e na v o d o t o c i m a na k o j i m a je m o g u ć b r z n a -

ilazak velikih

vooa

( m o ž e se s a s v i m s p u s t i t i

š t a j u led i p l i v a j u ć e p r e d m e t e i o b e z b e d j u j u nje vode. Nedostaci

za 2 - 1 0 m i n ) . V e o m a d o b r o

su d o s t a . s l o ž e n a . k o n s t r u k c i j a r e g u l a c i o n o g

ča, potreba brižljivog održavanja

sistema

(zimi; sprečavanje.zamrzavanjay

nje od nanosa),. potreban je dosta.širok

propu-

vrlo tačno r e g u l i s a n j e nivoa

leti:

gor-

zatvaračišće-

prag^

P r i n c i p a n a l i ž e s i l a i o d r e d j i v a n j a h i d r a u l i č k i h e l e m e n a t a za

regulaciju

p r i k a z a n je na s l i c i

1 3 . 2 9 . Na š t i t o v e - d e l u j u s i l e W t , W 2 » W , , t e ž i n e G. i G-, ,

reakcije u osloncima

i t r e n j e u o s l o n c i m a А,В i C. Z a n e m a r i

li se t r e n j e , m o g u

31

S l i k a 1 3 . 2 7 . R e š e n j e b o č n o g p r e l i v a e v a k u a t o r a na brani HE S k l o p e . Z a o o r n i c a i d u b i n s k a s e g m e n t n a u s t a v a u j e d i n s t v e n o j p o g o n s k o j vezi . se f o r m i r a t i momenata

dve

jeanačine

sila: G.b.-N c.= 0 " M 3.12}

W ^ -

G2b2-

N c2~

Pošto se sile W 2 i kraci mogu

sila

izraziti

vode u komori štita lika 1 3 . 2 8 . Z a t v a r a č u o o i i k u a v o j n o g š t i t a ; 1 } - d o v o d i ogvoú v o a e ; i2} -uzvoani š t i t ; (3).izvoani š t i t ; ( 4 ) - o g r a n i č a v a j u ć a s o o n a

0 i WJf

c¿

¿ 3 1 preko

kao

nivoa

izmedju ava

( h ) , pri p o z n a t i m

dnostima m o ž e s e naći

vre-

,GL,b л b „ odgovarajući

n i v o vocíe u.-komori. N a s l i č a n čin bi se i z v r š i l a a n a l i z a pri

prelivanju

na-

sila i

ustave.

O v a j tip u s t a v e k o r i s t i u s v e t u č e s t o za r e a l i z a c i j u roenergetskih

objekata

nje aluvijalnih 13.30. na Rajni

se^ hid-

i kanal isa

r e k a . Na

slici

prikazan je jedan

objekat

( R h e i n a u ) , sa p o l j i m a

od

DO 26 m. Slika

1 3 . 2 9 . S h e m a de i o v a n j a dvojni štit

2SQ.40

Slika

13.30-

sila

3.-1250 rrJ/s N u vod ni v¡ gređnt zat

O b j e k a t Rheinau na . g o r n j o j R a j n i , dvojnog štita

'3.1.2. DUBINSKI ZATVARAČ! uiiomsKi

na

sa u s t a v a m a

i Z A T V A R A Č I'NA C E V I h A POD

zatvarači se razlikuju od.Dovršinskih

tiDa

PRITISKOM

zatvarača p o sledećim

o s o o e n o s t - m a : ori m a j u z n a t n o v e ć e o o t e r e ć e n j e , r a a e u s t r u j i

znatno večin

na* z a n t e v a j u z n a t n o s n a ž n i j e u r e o j a j e za nje, teža su pristuoačni

za p o p r a v k e i o d r ž a v a n j e

zbog čega je neophodna veća p o u z d a n o s t sa

тшштттгятлттштг ЗПка 13.3*« O v a z a u š e n j e a r o s t o r a iza d u o i n s K i h z a t varača

orzi

poKreta

stano-

v i š t a .otkaza., B i t n a z n a č a j k a j e i t a da s e

zbog

v e l i k i h . b r z i n a t o k a pri m a n e v r t i - z a t v a r a n j a

stvara

ju l o k a l n i

vakuumski

stvarajući

d o d a t n e d i n a m i č k e u t i c a j e na

i izazivajući

prostori

koji

pulziraju, zatvarač

kavi t a c i j u . Z b o g t o g a j e kod

tioova duDinskih zatvarača necohoano

nekih

ovazdušenje.

33 k a k o bi se i z b e g l i no d i n a m i č k o voanih

takvi

neoovoljni

opterećenje u slučaju

vrtloga

raznih

kod m a l i h o t v o r a

i malih

koji

A) TABLASTI

s a m o oni

površinske

dubinski

tablasti

zatvarači

i remontni

i z v e d b i , s a m o je p r i l a g o d j e n a

od z a t v a r a č a . M o ž e se k o r i s t i t i

dopušta

zatvarači

i zatvarači

nizsamo

na

cevima

postrojenja.

se k o r i s t e za s v e tri

kružni, kvadratni se k o r i s t i

koja se m o ž e j a v i t i

13.1.1.1. Dispozicijski

i sa o b a v e z n o m a e r a c i j o m

kod r a z l i č i t i h

oblika proticajnog

funkza

je ista i zaotiv-

nizvodno

p r o f i l a , ali

i Dravougaoni.

kao o s n o v n i

ili h a v a r i j s k i

zatvarač, taolasti

u struju vode

na t o m D r o t i c a j n o m p r e s e k u . R e m o n t n i

v o d u , te je i n j e g o v a i z v e d b a

Slika

osnovne

konstrukcija

p o v e ć a n i m o D t e r e ć e n j i m a , sa

m o r a da b u d e t a k o r e š e n da se m o ž e s p u š t a t i

mirnu

isticanje

zatvarači. Njihova

z a t v a r a č n i c e je p r i k a z a n a u glavi

Ukoliko

isticanja, zbog pulzacija

k o r i s t e kod h i d r o e n e r g e t s k i h

kama koje m o g u da i z d r ž e p o v e ć a n e p r i t i s K e

su n a j č e š ć e

nepovolj-

ZATVARAČI

kao o s n o v n i , h a v a r i j s k i

u dubinskoj

potopljenog

13.31). Posebno-je

denivelacija.

se n a j č e š ć e

Kod h i d r o e l e k t r a n a cije:

(slika

r a z m e r a . Z b o g toga se p o t o p l j e n o

O v d e će se p r i k a z a t i ood p r i t i s k o m

efekti

sa n a j v e ć o m

brzinom

z a t v a r a č se s p u š t a u

jednostavnija.

13.32. Rešenje ječme dubinske

zatvarač

zatvaračnice

34" U s l u č a j u , da. s e k o r i s t i

k a o osnovni

bude o p r e m l j e n p o g o n s k i m u r e d j a j i m a v a r , pri č e m u se i p r o t i c a j n i ci

z a t v a r a č 1 asti zatvaracrmora

koji o m o g u ć a v a j u p o u z d a n

s e r v o m o t o r a . Da bi s e o b e z b e d i l i profil j e s u ž e n

napolje kroz prilaznu Način

korišćenja

zan j e i na p r i m e r u

da

mane-

p r e s e k o b l i k u j e u s k l a d u s a t i m z a h t e v o m . Na sli

1 3 . 3 2 . p r i k a z a n j e p r i m e r t a k v e z a t v a r a č n i c e sa d v e u s t a v e

ticajni

regulacioni

povoljni

hidraulički

koje pokreću

i statički

uslovi,

i o d g o v a r a j u ć e o b l i k o v a n . A e r a c i o n a c e v je

dva

pro-

izvedena

galeriju. t a b l a s t o g z a t v a r a č a u ulozi

temeljnog

osnovnog

i s p u s t a b r a n e HE P o t p e ć

6.50

34.50

•

(slika

zatvarača

prika-

13.33).

П 50

52.50 Slika

1 3 . 3 3 . HE P o t p e ć . P r e s e k k r o z p r e ) t v n o p o l j e t e m e ijnog ¿spusta

Osnovni

tablasti

zatvarač temeljnog

ispusta

i zatvarače

(nizvodno) i orateći

nava^-i

su u g a l e r i j i u telu p r e l i v n o g c e l a

brane,

"Sicf z a t v a r a č " i s t e

izvedbe-smešteni

do k o j e se d o l a z i

k r o z k o n t r o l n u g a l e r i j u , d o k se o p r e m a d o p r e m a

š a h t o m sa k r u n e b r a n e , a z a t i m d o v o z i : h o r i z o n t a l n o m g a l e r i j o m d o z a t v a r a č a ^ . O v a z d u š e n j e . se o b e z h e d j u j e a e r a c i o n i m š a h t o m koji vodno

lice stubova

vertikalnim prostorije

s e izvodi

U z v o d n o od o v a d v a . z a t v a r a č a o s t a v i j e n e s u - v o d j i c e z a s p u š t a n j e nog

zatvarača

tvarača drži

na

niz

prelivnih-polja. remont-

( k o r i š ć e n j e m k r a n a sa k r u n e b r a n e ) , č i m e s e c e o o v a j s i s t e m za

pod

kontrolom.

Ilustrativan primer korišćenja tablastog zatvarača

kao osnovnog,

navari

35 skog i r e m o n t n o g z a t v a r a č a dat j e na slici

13.34. (temeljni

ispust~jeanag

pos-

trojenja u š v a j c a r s k o j ) . Osnovni regulacioni z a t v a r a č j e izvučen n i z v o d n o od b r a n e , da bi se što d a l j e odbacio m l a z v o d e . Havarijski

z a t v a r a č j e s m e š t e n na

n i z v o d n o m licu b r a n e , dok je na uzvodnom licu p r e d v i d j e n a v o d j i c a , koja ćava p o s t a v l j a n j e r e m o n t n o g zatvarača na samom z a h v a t u . O v a k v o r e š e n j e ke kontrole je č e s t o kod vitalno važnih

T a b l a s t i z a t v a r a č s e često koristi

zatvarača.

kao h a v a r i j s k i - brzi z a t v a r a č kod

kratkih d o v o d a p r i b r a n s k i h h i d r o e l e k t r a n a . U t o m ,slučaju s e n e oreaturDinski -

koristi-poseban

z a t v a r a č , već cn preuzima i njegovu, f u n k c i j u . Na s l i k a m a 3.3a

3 . 5 , p r i k a z a n i su

5u zamenili

omogutrostru-

i havarijski 'zatvarači na H E D j e r d a p i H E ^ P o t o e ć , koji

k l a s i č n e preaturbinske. z a t v a r a č e , p r e u z i m a j u ć i n j i h o v u

funkciju.

K o r i š ć e n j e t a b i a s t i h zatvarača na j e a n o m p o s t r o j e n j u n i s k o g p r i t i s k a ci se na slici

13.35

vi-

(HE Vrane u Č S R ) . Kao brzi z a t v a r a č u p o t r e b i j e n a j e tab-

lasta u s t a v a sa t o č k o v i m a

(1), p o k r e t a n a s e r v o m o t o r o m

noj niši i z m e d j u t u r b i n e i g e n e r a t o r a . Remontni

(2) s m e š t e n i m u p o s e o -

z a t v a r a č (3) rešen j e kla-

sično, g r e d n i m u s t a v a m a . Oba ta z a t v a r a č a p o s l u ž u j e isti portalni

к ran

(4),

Difuzorski z a t v a r a č p r e d s t a v l j a t a k o d j e t a b l a s t a u s t a v a (5) k o j u r i z n i š e izvlači p o s e o a n kran i spušta u v o d j i c u .

S O ka

13.35. H & * V r e m e ( Č S S R } _ Oznake u

tekstu.

B) DUBINSKr-SEGMENTNГ-ZATVARAČI .DuiyinskiT^segn^ntnt 1 zatvaračt-primenoiiju s e , po pravilu,..samo .kaoiasnovni zatvarači?ž ? : Njihove str prednosti w • 0dшsшшaтtaкaster:zatvaračeмanj^шйp0trebna snaga*mređjaja r zardTz^nj e,- p o v o l j n i j i ustovi~za^i s t i canje-:vode ispochratvarača, mogućnost-kori š ć e n j a ,dez posebn i t r o b l i kovanih~rriša-vodji ca u-konstru k c i j i~objekta, ^ e ž i š t e ^aštićeno o

i

nanosa*-veéavkrutost

k o n s t r u k c i j e , s i g u m i j a k o n s r r u k c i j a - z a t v a r a č a ' sa stanovi š t a / v i b r a c i j a : Mana j e s l t ó e n i j a k o n s t r u k c i j a , poseDno^osTonacar Zbog dobre -mobiInosti i p o v o l j n i h ' u s l o v a i s t i c a n j a segmentni zatvarači se čestet: korisrte - kao osnovn i zatvarači' na*~ispustimaNa s l i c i -13..36

prikazan

j e presek -kroz branu V a l i ć i , u o k v i r u H E R i j e k a . Segmentni zatvarač-je upotrebi j en; kao^osnovni -zatvarač temel jnog i spusta T a

i spred~ njega stnpredvidjene

vodjice^za/spuštanje^remorrtnog^ zatvarača ¿lC-*.-•'•

-

P ogorrvovakvinzatvarača najčešće- s e ^ o s t v a r u j e servouredjajima;^ koji., su sroešt^im^leriaiTiznatfcszaEfciarača.«

•

Kombi паст ja..segmerrtmog - z a t v a r a č ^

o s n o v n o g i t a b l a s t e ..ustave k a o r h a va-

ri j s k o g z a t v a r a č a - p r i m e n j e n a j e n a o b j e k t u S l a n o u o k v i r u H E P e r u ć i c a

Slika

13.37-

isoust

iz a k u m u l a c i j e S l a n o ka HE

Perućica

(slika

: с).;l"EPTIRASTI~ZATVARACI Leptirasti zatvarači

.г..

se-po pravilu

k o r i s t e kao h a v a r i j s k i

d o v o d n o j d e r i v a c i j i , i tcr p r e s v e g a kao p r e d t u r t r m s k i U nekim dispozicijama

se k o r i s t e k a o h a v a r i j s k i

zatvarači

i vodostanski

zatvarač ispred

zatvarača temeljnog

ispusta

na

zatvarači...

regulacionih

( p r i m e r : i s p u s t iz

a k u m u l a c i j e K o k i n B r o d , kod k o g a j e

Džonsonov

regulacioni

havarijski

se k o r i s t i

z a t v a r a č o s n o v n i , a kao leptirasti

Sastoji 13.38): diska

zatvarač).

se od tri g l a v n a koji

elementa

rotira oko j e d n e

u r e d j a j a za p o k r e t a n j e z a t v a r a č a t r a t e g o m , da bi se s a v l a d a o

(slika

osovine,

( č e s t o sa

početni momenat

l e ) i bajpasa..sa p o m o ć n i m z a t v a r a č e m , koji ži za i z j e d n a č e n j e r p r i t i s k a Disk može.da

r o t i r a za

pri

konsislu-

punjenju^cevi.

ugao-približno

Slika 13-38. Uproščena shema od 9 0 ° oko v e r t i k a l n e i 1 i•horizontal n e osovi ne. \ e p t i r a s tog..za t v a r a č a : (1) d i sk - (u z a t v o r r e n o m - s t a n j u) ; P o l o ž a j o s ovine-jenrra jčešće. usl o v i j e n n a j p o g o (2 )--baj p a s s s a ' z a s u n o m ; (3) s e r v o u r e d j a j za p o k r e t a n j e n a i j. i..:; n a č i n o m 7 s m e š t a n j a - s e r v o u r e d j aj a z a ^ p o k z a t v a c a č a ( p r i kazan je oravac r e t a n j er.zatva r a č a ~ U ко 1 i ко j e o s o v i n a ihorirzon dovoda^;i.jodvoda u l j a n* * j t v a r a n i u ^ s u D r o r a r T D r hrza t v a r a n j u ) t a i n a ( s l i k a . 1 3 . 3 9 ) o n d a s e s e r v o i r r e d j a j . z a 1

Sli

1 — ^ 4

2~33~~ijep£

- v

4

^

v i p o k r e t a n j e -па 1 a z r s s a :strane r : d o k z j e ;u;:slučaj u

irast i zatvarač i sa

n o r » z o n t a trtom í v e r t í k a i n o m r o s o v j n a m

39 vertikalne o s o v i n e ™ smešten-trnadrza-tvarača Leptirasti otvoreni

zatvarači

po p r a v i l u

(slTkait3.39.Lfa).

imaju samo dva radna položaja:

i p o t p u n o z a t v o r e n i . T o p r o t s t i č e iz n j i h o v e k o n c e p c i j e

z a t v a r a č a . Pri d e l i m i č n o n r o t v a r a n j u

dolazi

do s n a ž n e t u r b u l e n c i j e t o k a i do

v i b r a c i j a , t a k o da s e p r a k t i č n o ne m o ž e k o r i s t i t i o s i m kod s a s v i m m a l i h p a d o v a , 2 0 - 3 0 m e t a r a N a j č e š ć e se k o r i s t i vani

i na p a d o v i m a

su i z j e d n a č e n i

o p h o d a n obi l a ž n i variti

za p a d o v e u o p s e g u o d 2 5 do 3 0 0 m , m a da su

sa o b e s t r a n e z a t v o r e n o g tok

izjednačenje

realizo-

ga u k o m e se k o r i s t i

se m o r a o b a v i t i

diska

oni.

pri p r i t i s c i m a

ko-

("leptira"). Zbog toga je

( " b a j p a s " ) sa s p o r e d n i m z a t v a r a č e m , k a k o bi sa. m o g l o

neost-

pritiska.

kompaktnih gabarita

k o n s t r u k c i j e , pouzdan

u

eksploataciji,

i relativno m a l e t e ž i n e , što doprinosi

širenju

p r e m a još v e ć i m p a d o v i m a . N e d o s t a t a k m u j e l o k a l n i

tak pada zbog obstrujavanja diska. Koeficijent 5 = 0,1

zatvarač,

d o 8 0 0 m . U o p s e g u d o 2 0 0 m k o r i s t e se g o t o v o j e d i n o

Zatvarač je dosta jednostavne dosta

kao r e g u l a c i j s k i

najviše.

Manevar otvaranja zatvarača po pravilu ji

potpuno

havarijskih

lokalnih gubitaka

opsegubi-

iznosi

do 0 , 1 5 pri p o t p u n o o t v o r e n o m , d i s k u

D) K U G L A S T n Z A T V A R A Č I Kuglasti

zatvarači

sve oo n a j v e ć i h

s e p r i m e n j u j u k o d ?vrlo velikilTTpadova,..;preko.20Chm

r e a l i z o v a n i t e p a d o v a o d p r e k o .1700 m_.Kod-..izuzetno v e l i k i h

va t o je p r a k t i č n o " j e d i n i z a t v a r a č » коj i dolazi, u.iobzir.za k o r i š ć e n j e ^ I o n koristi

pa

pacoše

kao 1 h a v a r i j s k i h - p r e v a s h o d n ^

Sastoji

s e o d . s f e r i č n o g k u ć i š t a u k o m e ^ s e * n a l a z i "kuglaj, sa.^otvoran, koji je

istog^reseka^kaorii^^^

(slika 1 3 . 4 0 ) . U o t v o r e n o m ^ p o l o ž a j u i š u p l j i n a « k u g l e ^ s e ...tačno: p o k l a p a ^ saw u l a z n i а д а -H

izlazairosprese-

k o m , : o b e z b e d j u j u č i : p r o t o k . v o d e ' p r a k t i č n o -bez i k a kvi h h i d r a u l i č k i h o t o o r a . Pri z a t v a r a n j u

kugla

se o k r e č e z a 9 0 ° i - p o t p u n o z a t v a r a p r o t o č n i : d e o . I on i m a samo- d v a i r a d n a p o l o ž a j a i p o t o u n o S1 i ka 1 3 . ^ 0 . S h e m a k u g l a s t o g zatvarača

r e n i p o t p u n o r z a tvoren....Zato s e n e

otvo-

koristiza

ragui i s a n j e p r o t i c a j a , već i m a ulogurbravarijskog

zatvarača. Od svih poznatih zatvarača on jedini

prakticno^nema hidrauličkih

g u b i t a k a . N j i m e s e o s t v a r u j e v e o m a d o b r o z a p t i v a n j e i kod. n a j v e ć i h : p r i t i s a k a . M a n e su m u d o s t a veli ka. m a s a . ( z a o k o 3 5 - 4 0 % j e t e z istog prečnika i p a d a ) , dosta veliki gabariti tanje

zatvarača.

od l e p t i r a s t o g

zatvarača

i velika porrebna-sila za p o k r e -

40 Na s l i c i

13.4-1. p r i k a z a n j e k u g l a s t i » z a t v a r a č ^ s a

dva karakteristična

pre-

seka.

Slika

13.41. Kuglasti

zatvarač

D i j a g r a m za o d r e d j i v a n j e p r i b l i ž n e m a s e l e p t i r a s t i n je. na s l i c i

i kuglastih

zatvarača-dat

13.42. io.a

20

30 4 0

5 0 9 0 10

20

30 AO

60 80100

- masa

200 300

\z!

S l i k a 13 .^2. G r a f i k o n za o r i b l i ž n o od redji v a n j e m a s e iepti rast i h i k u g l a s t i h z a t v a r a č a . 1,2,3,**,; í e o t í r a s t i z a t v a r a č i , 4 - H = 5 G - í 0 0 m 2 - H = 1 S 0 - i 5 0 m ; 3 ~ H « V 5 0 ~ 2 Q G ; 4-Н*200-250 m ; 5 i 6: k u g l a s t b z a t v a r a ci , 5 - H = 2 0 0 - 3 5 0 m , 6 - H > 3 5 0 m E- R E G U L á C I O N I

IGLIČASTI ZATVARAČI

(DŽ0NS0N0VI)

I CILINDRIČNI

ZATVARAČI

N a h i a r o e n e r g t e s k i m p o s t r o j e n j i m , o G s e o n o па r a z n i m i s p u s t i m a , p o j a v l j u j e Dotreoa ugracjivanja fleksibilno

regulacionih zatvarača..Zadataк ovakvih:zatvarača

r e g u l i str p r o t o k v o d e k r o z n j i m a k o n t r o l i s a n e o r g a n e ,

se

j e da

propuštajući

tačno zantevani

p r o t i c a j , o e z pojave Kavitacije i vibracija. Ovakvi

se m o r a j u u g r a a j i v a t i

na t e m e l j n i m i s p u s t i m a

ž i m i s p u š t a n j a , na i s p u s t i m a

za p o t r e o e n i z v o d n i h

i na d r u g i m o r g a n i m a na k o j i m a se p o s t a v l j a često či.

Korišćeni

Igličasti

regulacioni

zatvarači

13.43. a i b p r i k a z a n као i p r i n c i p

zatvarači

se č e s t o n a z i v a j u

je igličasti

njegovog

zatvarači

kod k o j i h j e s t r i k t n o p r o p i s a n vodoprivrednih

uslov tačno doziranog protoka su i g l i č a s t i

i cilindrični

Džonsonovim zatvaračima.

zatvarač u otvorenom

re-

korisnika»

vode.

zatvara-

Na

i zatvorenom

kao

slici položaju,

funkcionisanja.

S l i k a 13.^3- Igličasti ( O ž o n s o n o v i z a t v a r a č u o t v o r e n o m (a) i z a t v o renom p o i o ž a j u ib) i o s n o v n a s n e m a a o v o a a v o d e D O G o r i t i s x e m za n j e g o v o Doxrstafije Princip funKcionisanja oostrujavanog

ni drau lički o b l i k o v a n Ovi z a t v a r a č i neooKretnog

k o n u s , a :
t e l o , f i k s i r a n o u" s r e d i n i

ivét»« кода se uvlači

е-ementa

ooKretni element

su t a K O od 1 i K o v a n a

c i o m ' s a n j a je s l e o e ć i :

poKretni

cilindar.

element

(1) j e

oklopa zatvarača

ave кото re

(2) iz k o g a

se 3oa

i . 5,. P r i n c i p типкse

ipo p r a v i l u

( 5 ) , :ако aa voda pod pri tisкот ulazi

e l e m e n t u n a z a d , oovooi

jednog

nidraulički

;3) u v i a u c i l i n d r a oez. d n a .

pri o t v a r a n j u z a t v a r a č a o t v a r a

Kcmancovanjem) zatvarač tisKujući

ca f o r m i r a j u

oolik

tele

se s a s t o j e od s p o l j a s n j e g o k i o o a z a t v a r a č a , ( k u ć i š t a )

i jednog poKretnog elementa. Nepokretni

ooiiKOvar.o š u o l j e izvlači

ooa ova z a t v a r a č a j e i s t i , r a z l i k u j e se s a m o

p o K r e t n o g e l e m e n t a zatvarača:, k o d i g l i č a s t o g j e p o K r e t n o

ao p o v e ć a v a n j a

daljinsKim

и кстоги (5), po-

proticajnog profila i

ao p o s t e p e n o g o t v a r a n j a z a t v a r a č a . F i n o reguli s a n j e n o d a z a t v a r a č a m o ž e se o s 'variti

regulatorskom

a time i o r i t i s K a " atcrsKa
iglom

(7), k o j a r e g u l i š e e v a k u a c i j u

и o o e котоге. u s l u č a j u z a t v a r a n j a

7' , o t v a r a DotisKujući

se venti*

ooKretni

v o d e iz котоге ( 4 ) ,

zatvarača zatvara

se

такс aa v o ć a o o a p r i t i s K o m dolazi

e l e m e n t z a t v a r a č a n a o r e a , sve do p o t p u n o g

reguu zat-

42 varanja..» Na s 1 i č n o n n p r i n c i p u f u n k c i o n i š e i ci 1 begla

kavitacija

dričnog

rndrični-zatvarač.

Da bi se

zatvarača.

F) K O N I Č N I R E G U L A C I O N I

ZATVARAČ

Na i s p u s n i m o r g a n i m a h i d r o p o s t r o j e n j a , a n a r o č i t o na t e m e l j n i m kod k o j i h j e p o t r e b n o konični

iz-

i z l a z n o g o t v o r a , č e s t o j e p o t r e b n o o v a z d u š e n j e t o g del a c i l i n

regulación!

"uništiti" energiju

zatvarači.

ispustima

i z l a z n o g m l a z a , č e s t o se

(Jedan t i p je p o z n a t pod n a z i v o m Shema ovakvog zatvarača 13.44. Zatvarač cilindričnog

elementa

Howell-Bunger)

d a t a je na

se s a s t o j i

vesnom rastojanju

ugradjuju

od

(1) na k o m e j e , na

od n i z v o d n o g kraja

ran n e p o k r e t n i

konus

ci 1 i n d r a - k i i z i

pokretan cilindar

tan s e r v o u r e d j a j i m a

(2). D u ž

zatvarača

nepokretnog (3), p o k r e

ovog

iz s k i c e . P r i l i k o m

servouredjaji

zatvarača

zatvaranja

dobi j a j u u l j e

poa

p r i t i s k o m kao. n a s k i c i , t a k o da k l i p o v i S l S k a 13 Л Ь K o n i č n i ~ za t va rač. i s m e r u l j a pri z a t v a r a n j u )

tiskuju" p o k r e t n i

cilindar nizvodno,

konusu, smanjujući

iz

fiksi-

(4).

Princip funkcionisanja je očigledan

slici

nepokretnog

proticajm

po-

prema

izlazni

pre-

s e k . K a d a - p o k r e t n i
proti c a j n t = p r o f i 1.

su vrlo uspešno-upotrebijeni

najčešće na temeljnim^ispustima 11 c a j a , u z / d i s i p a c i j u r e n e r g i j e

na v i š e n a š i h

postrojenja,

kod k o j i h j e p o t r e b n o r e g u l i s a n j e i z l a z n o g

pro

izlaznog m l a z a .

P r e d n o s t i : korričnog z a t v a r a č a su s i e d e ć e : r e í a t i v n o -1 ака i- екопогтпčna копi t r u K c i j a , m e h a n i z a m za p o K r e t a n j e c i l i n d r a ne p r e u z i m a К»! te j e m o g u ć e f l e k s i b i l n o *'»no o b a v l j a d i s i p a c i j u voljan

(Cq- 0 , 8 - 0 , 8 5 ) ; može se ispuštati

do vibracija

usoe-

tok veoma opterećen nanosom otvaranja

pri

po-

(mutne kojima

i neprijatnih zvučnih efekata; zoog rasprskavanja mlaza u

sitne kapijiceidolazi radjivati R e f l e k t o r i

oritis-

veoma

k i n e t i č k e e n e r g i j e m l a z a , k o e f i c i j e n t i s t i c a n j a je

struje i s i . ) . M a n e su: postoje ponekad kritični režimi dolazi

hidrodinamičke

o t v a r a n j e p o p o t r e o i ; k o n u s na i z l a z u

d o v l a ž e n j a š i r e z o n e . z a t v a r a č a , z b o g č e g a se m o r a j u

ug-

mlaza.

Najčešći:, u z r o k - v i b r a c i j e j e p r e s K a k a n j e m e s ta o d l e p l ji v a n j a m l a z a sa ke A na tačku. 8 i o d r a t n o

(i to n e r a v n o m e rno p o p e r i m e t r u z a t v a r a č a ) pri

tačotva-

43 ranju od o k o 9 0 - 95% Ukoliko prijatnog

(slika

se z a t v a r a č

kvašenja

13.45.a).

s m e š t a u k u ć i š t e sa d e f l e k t o r o m , radi

sprečavanja

ne-

šire z o n e z a t v a r a č a , n e o p n o d n o je z n a č a j n o o v a z a u š e n j e

iza

VAZDUH

Siika

13.45.a. Uzrok v¡bracije-preskak a n j e t a č k e od 1 ep iji vanja m i a z a Slika

z a t v a r a č a , p o š t o isti s a n t a za o v a z d u š e n j e Fa - D 2 TT/4 ( s l i k a

aeluje

kao "ejektor ! '. P r e m a

(Fa) j e d n a K a j e p o v r š i n i

1 3 . 4 5 . B ) , gde je D p r e č n i k

G. C I L I N D R I Č N A

ispitivanjima

u SAD

površina

p r e s e k a s a m o g z a t v a r a č a , tj. zatvarača.

USTAVA

C i l i n d r i č n e u s t a v e se u p o t r e o l j a v a j u Klasično

13.45.b. Ovazdušenje deflektora sa k o n i č n i m z a t v a r a č e m

n a z a h v a t i m a u vicsu k u l e ili

rešenje cilindrične ustave dato je na~slici

šahta.

13.46. Sačinjava je

cilin-

n o - - ?

a

i

v

Slika 13.46. C i l i n d r i č n a uscava •1 j - z v o n o ; (2)-ci i i n a a r ; ( 3 ) - v o a j i ca со iuce; ( U ) - n o s e ć a reora v o d j i c e ; 5)-u iazn i o t v o r i ; {ó > - i ež i š te

Slika 13.47. Primena cilindrične ustave 1 - < u l a z a t v a r a č n i c e ; 2 - c i 1 i n G r i č n a usta va; 3-rešetka; 4-servomotor

44 i smanjujući- proti caj n i pro-

d a r (2) koji s e p o m e r a a l zvonu.. (1) ^.povećavajući

fil ulaznog otvora (5). Pravilno centriranje omogućavaju nosači

(4) i voojica

(3) vretenaste poluge. Za ovu ustavu je karakteristično da se hidrostatički pritisak ne prenosi na konstrukciju vodozahvata, s o o z i r o m da deluje po čitavom kružnom obodu

cilindra.

U novije vreme se ovaj tip ustave često koristi na v o d o z a n v a t i m a u gornjem rezervoaru reverzibilnih hidroelektrana. Na slici 13.47. prikazan je vodozahvat u gornjem rezervoaru jedne RHE, realizovan u obliku kule, sa z a h v a t a n j e m vooe po čitavom kružnom o b o d u . Ü takvoj dispoziciji najpovoljnija j e primena cilindrične ustave. 13,2, Ulazne

(zanvatne)

ZATVARAČI

ULAZNIH

gradjevine

su

GRADJEVINA

veoma

značajan

organ

hidroele-

k t r a n a , te će kao takve biti poseono dispoziciono razmatrane u narednom poglavlju. Ovde će se samo k r a t k o razmotriti sistemi zatvarača koji se upotrebljavaju na zanvatnim

gradjevinama.

U klasičnoj izvedbi u okviru zatvaračnice ulazne g r a o j e v i n e - p o s t o j e deći

sle-

elementi: - osnovni

(glavni) z a t v a r a č , koji se pokreće servouredjajima ili elektro-

motornim oogonom; - remontni zatvarač (često se naziva i pomoćnim z a t v a r a č e m ) koji se nalazi ispred o s n o v n o g - z a t v a r a č a " i čiji je zadatak'da omogući m o n t a ž u "i demontažu osnovnog zatvarača; - aeracioni o t v o r i z a osnovnog*zatvarača, čiji je z a d a t a k . d a omogući

ovaz-

d u š e n j e prostora niz vodnom od osnovnog zatvarača u slučaju n j e g o v o g z a t v a r a n j a , čime se_.umanjuje o p a s n o s t od oojave -kavitacije; - uredjaji za pokretanje osnovnog t-remontnog z a t v a r a č a . Ostali elementi

zanvatne gradjevine (rešetke, č i s t i l i c e , i or.; m s u

ne-

posredno vezani za z a t v a r a č e , te će piti tretirani u p o g l a v l j u koje će se oaviti d i s p o z i c i o n i m a s o e K t i m a ulaznih gradjevina

(glava

14].

Svi ovi elementi u lažne-gradjevine vide se veoma pregledno na primeru zanvata Bukovnik na Ogulinskoj D o b r i , u sklopu hidroelektrane G o j a k (slika

13.48).

U okviru zanvatanih-gradjevina čašće se kao osnovni zatvarači koriste tapiaste ustave, a nešto redje segmentne u s t a v e . Kao pogonski uredjaji za njihovo p o k r e t a n j e najčešće s e koriste servoraotori, sa o d g o v a r a j u ć i m urecj aj i ma za pripremu ulja pod p r i t i s k o m , ili pak elektromotori. Obavezno se preovidja i mogućnost ručnog pogona, za slučaj eventualnog prekida aovoca

pogonska, e n e r g i j e .

45

Slika

13.^3. Ulazna graajevina

1-osnovni

Remontni

zatvarači

las tin z a t v a r a č a , •Mša

ili aonosi . slučaju

remme,

iz a e p o m j e

graajevina

isprazniti

кгапот, koji

(HE

Gojak)

nalazi

u voanom

ustava

in o o a i ž e

ili

iz

rezervoaru

male

na m e s t u

izostaviti

z a t v a r a č n i c e , kao š t o je to u r a d j e n o n a z a n v a t n a j HE Senj

tab-

poseonih

zatvarača.

1ако i pez p o s l e a i c a , o c n o s n o

K o n t r o l i s a t i , t a c a se m o ž e bez v e ć i h r i z i k a

u Gusić Polju, u OKviru

gu o r e o v i d e t i

Doori

rešavaju u viau g r e a n i h

i polaže u voajicu remontnog

ca зе z a n v a t n a

z a t v a r a č iz s a s t a v a vini

se 00 p r a v i l u

;
ко ja se m o ž e

se aoto.K m o ž e

B u k o v n i k na O g u i i n s K o j

z a t v a r a č ; 2-remontni z a t v a r a č ; 3"aeración i š a n t ; 4-čisti lica; 5-servomotor; 6-kran

zaoсо koga

remontni gradje-

( s l i k a 13.49). U t a k v i m s l u č a j e v i m a se m o -

v o o j i c e za g r e o n e u s t a v e s a s v i m na u z v o d n o m r u p u z a n v a t n e

gra-

ajevine. ne^acioni jlazni

otvor, opremljen metalnim oenjalicama, Koristi

šant u tunel.

se č e s t o

i чао

46

R e š e n j e u l a z n e g r a d j e v i n e sa s e g m e n t n o m u s t a v o m na j e d n o m o d z a h v a t a tema L i k a - G a c k a postavljena

Slika

dato je.na slici

ispred grube

13.50. Vodjica

za r e m o n t n e g r e d n e u s t a v e

sisje

rešetke.

1 3 . 5 u . - R e š e n j e u i a z n e g r a c i e v i n e sa s e g m e n r n im u s t a v o m , u o k v i r u sistema Lika-GacKa

13.3» Vodostanski

zatvarači

VODOSTANSKI

su obavezan i neophodna

cionih hidroelektrana. Ukoliko je cevovodna skom», u t o l i k o j e i z a d a t a k odezbeajenja

potreone

ZATVARAČI sigurnosni element

derivacija

duža

deriva-

i P o d većim

priti-

v o d o s t a n s k i h z a t v a r a č a o d g o v o r n i j i sa s t a n o v i š t a

sigurnosti

postrojenja u slučaju eventualnog

oštećenja

c e v o v o d a . Z a d a t a k o v i h z a t v a r a č a j e da b r z i n r - z a t v a r a n j e m s p r e č e težu

havariju

47 postrojenja

u s l u č a j u o š t e ć e n j a c e v o v o d a . S o b z i r o m na ovu f u n k c i j u

ju u klasu n a v a r i j s k i n u neposrednoj nazivaju

blizini

izraz,.zasunska

Kod v o d o s t a n s k i h brzi

z a t v a r a č a . P o š t o se s m e š t a j u na s a m o m p o č e t k u vodostana, a često

havarijski

zatvarača

zatvarač

se s r e ć u tri

elementa

-pass" ni

( s h e m a na slici

samom

realizuje

Kod p o s t r o j e n j a

koristi

o t v o r , u slu-

neposredno u

havarijski

leptirasti

zatvarač najčešće

z a t v a r a č , ili t a b l a s t i koji

omogućava

sa v r l o d u g a č k i m c e v o v o d n i m d e r i v a c i j a m a

p a d o v i m a , kod kojih je r i z i k od o š t e ć e n j a zatvarača, jedan

("by-

vodostanu.

t v a r a č sa s e r v o u r e d j a j e m zatvaranje.

13.51):

(2) i v a z d u š -

(3) o d n o s n o a e r a c i o n i

da se z a t v a r a č

Za brzi 13-51Osnovni elementi vodostanskog zatvarača

naj-

automatsko

( 1 ) , o b i l a z n a cev

- b a j p a s ) sa z a t v a r a č e m

ventil

čaju

Slika

se

varijanti

koji o m o g u ć a v a j u

zatvaranje zatvarača

J _ 2

jezičkoj

komora'l

sa p o g o n s k i m u r e d j a j i m a

1

cevovoda,

i u okviru samog v o d o s t a n a , često

"vodostanskim" zatvaračima. U hrvatsko-srpskoj

č e š ć e se koristi

опт"spada-

cevovoda

veći, često

iza d r u g o g , k a k o bi se o s t v a r i l a z a h t e v a n a

se za-

brzo

i velikim

se k o r i s t e

pouzdanost

dva

postro-

jenja. Obilazna anglesKi

cev sa z a t v a r a č e m

izraz

" b a j p a s " ) služi

(i u n a š e m j e z i k u se za o v a j e l e m e n t

v a r i j s k o m z a t v a r a č u . N a i m e , ovaj h a v a r i j s k i se p r i b l i ž n o

izjednače pritisci

z a t v a r a č se s m e o t v o r i t i

Slika

'

'

tek

's/' ' ' Л-

í 3 -з 3 - VotíostansKa z a t v a r a č n i c a

na HE

Rijeka

na-

kada

sa o o e s t r a n e , za što j e po prav-i-Iu p o t r e b a n

pajpas.

*<-'/',/,''

ooomaćio

za p u n j e n j e p r a z n o g c e v o v o o a , pri z a t v o r e n o m

48 Vazdušni

ventil

je n e o p h o d a n d a bi s e i s p u s t i o v a z d u h i z c e v o v o d a pri

g o v o m p u n j e n j u , o d n o s n o da bi se o v a z d u š i o c e v o v o d u k o l i k o d j e do s t v a r a n j a v a k u u m a . U k o l i k o se z a t v a r a č onda se vazdušni

ventil

Na slici

zoni

13.52.

njenje uzvodne

na

kotu

v e n t i l , kao i deo bajpasa

je

na HE

Rijeka.

b l o k , j e r je u

leptirasti

zatva-

sa p o m o ć n i m z a s u n o m za

praž-

derivacije.

Vrlo je instruktivno 1 3 . 5 3 ) . Za h a v a r i j s k i šen da se z a t v a r a

rešenje

vodostanskezatvaračnice

z a t v a r a č je o d a b r a n t a b l a s t i

usled vlastite

z a t v a r a č a j e po j e d a n p r e l a z n i

ispust ulja

klipa u donji

(slika

je t a k o

položaj.

oblik cevovooa prečnika

VaaostansKa zatvaračnica

na HE

n i z v o d n o od z a t v a r a č a u g r a d j e n j e a u t o m a t s k i

re-

iz d o n j e Ispreo

deo za p r e l a z sa k r u ž n o g n a p r a v o u g a o n i

t v a r a č a , a z a t i m za v r a ć a n j e na k r u ž n i

13-53-

na HE. S e n j

z a t v a r a č , koji

t e ž i n e , č i m se o t v o r i

m o r e s e r v o m o t o r a , č i m e se o m o g u ć a v a s i l a z a k

Slika

se i z v o d i

z a t v a r a č n i c e o s l o n j e n a na a n k e r n i

i prelom nivelete cevovoda. Upotrebljen

r a č . U o č a v a se v a z d u š n i

do-

vodostana,

vodostanu.

prikazano je rešenje vodostanske zatvaračnice

da j e k o n s t r u k c i j a

zatvaračnice

iz n e k o g r a z l o g a

u sastavu samog

z a m e r g u j e a e r a c i o n i m o t v o r o m , koji

iznad nivoa najvećih oscilacija u

P a d a u oči

izvodi

nje-

ko-

i iza

oblik

4 m . Na

za-

oblozi

Senj

vazdušni

v e n t i l , sa

a nešto n i z v o d n i j e j e predvidjen o t v o r za ulaz u ispražnjeni

priključnicom,

cevovod.

Ispred

z a t v a r a č a j e m a l a t a l o ž n i c a , u k o j o j j e s m e š t e n z a h v a t za p r o c e d n e v o o e iz t u r m l a , k o j e se i s p u š t a j u 'tHa predvidjen

k r o z d r e n a z n u g a l e r i j u . Z a h v a t na p o l o v i n i

j e za napajanje oudućeg primorskog

• ',fiH-. j e r će s e s v e č e š ć e v o ć a z a n v a t a t i 4<>voJ b l i z i n i

vodovoda.

iz v o d o s t a n a ili

visine

(Zapaziti

ovo

iz d e r i v a c i j e

za aotreoe snaodevanja voaom nekih regija). U izveabi

ove

tureu nje-

vodo-

stanske z a t v a r a č n i c e n i j e bio neophodan

rijskog zatvarača omogućava sasvim malo otvaranje i postepeno punjenje

i kontroli sano

cevovoda.

Servomotor zatvarača

sa o d g o v a r a j u ć i m u r e d j a j i m a za p r i p r e m u

t i s k o m s m e š t e n je u k u ć i c i montaže

49nava-

klasičan„bajpas* pošto ovaj tip

i demontaže

Impu1s mehanički

odgovarajuće

pri-

toKom

zatvarača.

za a u t o m a t s k o

zatvaranje navarijskog

vodostanskog

d e t e k t o r b r z i n e v o o e na p r i n c i p u m a n o m e t a r s k e

vak u đrenažnom b u n a r u m a š i n s k e z g r a d e , z a t v a r a j u ć i

za z a t v a r a n j e , m o g u ć e j e

i zatvaranje u bilo kom t r e n u t k u

se v o a o s t a n s k a

direktno

zatvaračnica

Pored ovih automatskih

iz k o m a n d n e

intervencijom

iz Ku-

загг.од vodoszccncz.

1 3 . 5 4 . p r i k a z a n o je j e d n o

rešenje, primenjeno

na v o d o s t a n u rešen

je

sa

Na

takvo

Gojak. Vodostan

najviših oscilacija

HE

prigušiva-

s m e š t e n je

iznaG servou-

redjaj brzog t a b l a s t o g

zatvarača.

ca t a b l a s t o g z a t v a r a č a

s m e š t e n a je- u s a -

mom voaostanu.

Vodji-

Iza o t v o r a z a t v a r a č a

ličine 4 , 5 * 3 . 8 m , nalazi ovazdušenje, prečnika pritiskom nalazi

1,0 m . U cevi

se i n d i k a t o r

cevovoda bile preKoračene

zatvaloma

propisane

cevovodu.

Na s l i č a n n a č i n , sa t a p l a s t i m varačima sa

„ zatvaračem

na HE G o j a k strojenja

vocostanske zatvaračnice 19.23.

se DO dva z a t v a r a č a , j e c a n iza d r u g o g , како bi

automatsko

je o o i č n o m z v c c n i j i

zatvaranje

zatvarač


vreanest. koja o G c o v a r a

slučaju

na

n j e q o v o m s p o j u sa c e v o v o o o m , r e š e n e su

(HE J a b l a n i c a , HE J a j c e I i II, s l i k e

postrojenja. Tada

zat-

smeštenim u samom vodostanu

Na z n a č a j n i m p o s t r o j e n j i m a , sa v e l i k i m p a d o v i m a đuju

pod

brzine,

r a n j e z a t v a r a č a , u k o l i k o Pi u s l e d

maKsimalne brzine u

ve-

se o t v o r za

koji bi d a o "impuls za a u t o m a t s K O

,„ ь м ка Ьон. v o a o s t a n

ko-

signala

č e m i d o n j i m k o m o r a m a . Na n i v o u

^

plo-

sale.

rešava u sasvovu slici

daje

odgovarajuće električno

zatvaranje zatvarača.

ćice z a t v a r a č a , o d n o s n o daljinski

zatvarača

v a g e , ili p o s e b a n

lo s i s t e m a za a u t o m a t s k o

cesto

ulja pod

v i s i n e , sa u r e d j a j i m a za d i z a n j e

i

više naših

po-

19.29).

i dugim cevovodima se p o v e ć a l a

automatski,-sa

ugra-

pouzdanost

urecjajem

orea je.пеки m a k s i m a l n o

prs k a n j a c e v o v o G a , a o k je u z v o d n i j i

za

dozvoljenu zatvarač

50 n a menarrički pogon

, sa daljinskim k o n a n d o v a n j e m , te služi ..kao:sigurnasni

g a n , za slučaj'da otkaže-automatski

or-

zatvarač. Pored~toga, taj zatvarač~omoguća-

va reviziju i popravku automatskog zatvarača.

Drugim rečima, taj drugi

zatva-

rač je remontno-havarijski . zatvarač glavnog havarijskog zatvarača. Na taj nač i n , sa dva lepirirasta zatvarača rešena je vodostanska zatvaračnica HE Bistrica, od kojih se nizvodni

automatski zatvara kada brzina postane veća za 30% od

najveće d o z v o l j e n e , dok se uzvodni zatvara mehaničkim ili ručnim pogonom. Na sličan n a č i n , sa dva leptirasta zatvarača rešena je vodostanska HE Dubrovnik, od kojih je nizvodni na automatski pogon (slika

zatvaračnica

pogon, a uzvodni na mehanički

16.13).

13.4.

PREDTURBINSKE

ZATVARAČiNICE

Kod većine h i d r o e l e k t r a n a , sem kod postrojenja sa sasvim kratkim dovodom, ugradjuju se predturbinski zatvarači, kao poseban sigurnosni organ koji štiti turbinski t r a k t i mašinsku zgradu. Ove zatvarače kod vrlo kratkih dovoda čaj rečnih h i d r o e l e k t r a n a i ne.
ulaznih graajevina. zatvarači koriste se.po pravilu

1 eptirasti...zatvarači* dok.se kod većih, padova uglavnom Koriste Kuglasti rači. Ovo n i j e n e k o č v r š ć e pravilo, j e r ima slučajeva aa su kuglasti ugradjivani

(slu-

elektra-

zatva-

zatvarači

i na m a n j i m padovima (na primer, HE Zakućac sa najvećim bruto pa-

dom ~od -2.70 m ) d o k

Su leptirasti zatvarači ugradj i vani i na postrojenjima sa

padovimando 8 0 0 m . S m a t r a _ s e , m e d j u t i m r « d a će_se do 200 m najverovatnije

najpo-

voljnijim-pokazati leptirasti z a t v a r a č a da je preko 300 m verovatno neopnoaan k u g l a s t i , z a t v a r a č a dok u opsegu o d - 2 Q Q . d o 3 0 0 m treoa ispitati koji je zatvarač povoljniji. Prednosti

Ieptirastog.zatvarača bi bile ekonomičnost,, manji

ga-

oariti,.4nanja .težina л jednostavnija e k s p l o a t a c i j a , doK su .prednosti::«kuglastog o d s u s t v o - l o k a l n i h g u b i t a k a tvoaa protiče kroz njega bez ikakve smetnje) i veća pouzdanost, pri v e ć i m

pritiscima.

Po svojoj n a m e n i , kao sigurnosni u r e d j a j i , precturbinsKi

zatvarači

ju u klasu h a v a r i j s k i h zatvarača... Kao t a K v i moraju da budu opremljeni

soada-

uredja-

jima k o j i o m o g u ć a v a j u brzo zatvaranje u slučaju neke incidentne situacije na pos tro jen ju....Svi s u , po p r a v i l u , opremljeni brzu m a n i p u l a c i j u .

servourecjajima i oscosoDljeni

za

To se kod većine zatvarača,,ostvaruje k o n t r a t e g o m ^ k o j i

je

d o v o l j a n . d a ; p o k r e n e na„ zatvaranje, zatvarač::čim, se omogući o d v o d ulja koje drži u gornjem, p o l o ž a j u klip servoureojaja

(slika. 1 X 5 5 ) .

Strelicama na skici je

označen s m e r k r e t a n j a klipa i proti cania .ulja pri manevru zatvaranja

zatvarača.

51 Da_bi

se o m o g u ć i 10 b e z n e d n o o t v a r a n j e z a t v a r a č a u s l u č a j u rale, opremljeni k o j i m se puni n j e vrši

pri

i s p r a ž n j e n e .spi*-

su b a j p a s o m sa

zasunom,

s p i r a l a , t a k o da se približno

c i m a sa o b e s t r a n e

zatvarači

se

u o k v i r u m a š i n s k e z g r a d e na tri hali

mašinske

u aneksu

mašinske

vnu

strojarnice;

halu

ni u slučaju

hale,

smeštaju načina:

zgrade;

(2) -

neposredno

uz

gla-

(3) u posebnoj

podzemnih

kaver-

postrojenja.

Smeštanje predturbinskih S l i k a 1 3 . 5 5 . S h e m a đelovanja nekih tipova p r e d t u r b i n s k i h z a t v a rača: 1 - k o n t r a t e g ; 2 - s e r v o u r e d j a j ; 3 - o a j p a s sa z a s u n o m

pritis-

zatvarača.

Predturbinski

(1) u glavnoj

otvara-

izjednačenim

zatvarača

u hali m a š i n s k e z g r a d e je n a j č e š ć e

rešenje.

Prednost ovakvog

opsluži-

vanje zatvarača

rešenja je: lakše i s t i m k r a n o m koji

poslužu-

j e i a g r e g a t e , č i m e o t p a d a p o t r e b a za j e a n i m k r a n o m , kao u s l u č a j u

izdvojenih

kao i k o m p a k t n i j a - k o n s t r u k c i j a glavnog

s h e m a ; lakši

m a š i n s k e zgrade.- M a n e - s u - v e ć i

krana....U o v a k v o j i z v e d b i

z a t v a r a č a u hali

naozemne

rasponi

e l e k t r a n e s a z a t v a r a č i m a u hali

3.31. prikazana

je

( H E B i s t r i c a ) , a na sli-*

k a m a 3 740. "i 3 7 4 1 d i s p a z i ci o n a r e š e n j a s a : z a t v a r a č i m a ^ u ..samoj hali mnih elektrana

hale i

se. p r e d vi dj a ju p o s e b n i •šahto*-

vi za s p u š t a n j e z a t v a r a č a do m e s t a ugradjivanja*.. Na slici dispozicija

još

dotur i montaža.zatvarača,

kodrpodze-

( H E - D u b r o v n i к i HE. R i j e k a ) . U s v a tri s l u č a j a : zapazaj-U. ..se.-šahto-

vi za v e r t i k a l n i

transport zatvarača.

D a : h i s e : s m a n j i o -raspon g l a v n e h a l e , š t o j e p o s e b n o v a ž n o - k o d v e l i k i h strojenja, predturbinski

zatvarači

se mogu smestiti

vnu nal u. T a k v o r e š e n j e j e p r i k a z a n o n a s l i c i 3 . 3 2 . s'iici

13.55.

r a č a u p o s e o a n a n e k s s m a n j e n j e r a s p o n g l a v n e h a l e , što se p o z i t i v n o

zatva-

odrazilo

k r a n a u n a l i , pošto, j e t i m e i n j e g o v r a s p o n s m a n j e n , li n e k i m

s l u č a j e v i m a , kao što j e s l u č a j uz g l a v n u

gla-

(HE P e r u ć i c a ) , k a o i n a

za HE K o k i n B r o d . U o b a s l u č a j a s m e š t a n j e n r p r e d t u r p i n s k i h

i na K o n s t r u k c i j u

po-

i u posebnom aneksu uz

i sa HE K o k i n B r o d , s t v a r a n j e m poseonog. a n e k s a

h a l u o m o g u ć e n j e s m e š t a j na t o j v e r t i k a l i

opsluživanje nije potreban kran. U

svih onih s a d r ž a j a za

takvoj dispoziciji

čije

j a v l j a se p o t r e b a , z a

po-

s e o n i m k r a n o m koji o p s l u ž u j e s a m o p r e d t u r b i n s k e z a t v a r a č e . U t o m s l u č a j u s e m o ra p o t p u n o u s k l a d i t i bili

dopremljeni

horizontalni

i vertikalni

na m e s t o u g r a d j i v a n j a .

no o s t a v l j a n j e m š a h t a k o j i m se z a t v a r a č i

transport zatvarači,kako

У s l u č a j u H E K o k i n B r o d to j e s p u š t a j u na k o l i c a na n i v o u

bi

isti

ostvarespirale,

k o j i m a se 00 š i n a m a b o č n o d o v o z e u a n e k s , g o e ih p r i h v a t a k r a n z a m o n t a ž u

zat*

52 varača. Ovakvo rešenje je veoma često korišćeno, jer-omogućava s a m o sa j e d n i m v e r t i k a l n i m

i jednim horizontalnim

- — ; ' —: v С—\ • r- -—\ ' Slika 13.56. HE K o k i n B r o d . - Predturbinski aneks Treči

dotur

zatvarača

manevrom.

zatvarač

«zdvojen u

način preavidja-potouna-izolovanii galeriju za s m e š t a j

poseban

preaturoinskin

zatvarača.. O v a k v o r e š e n j e se= k o r i s t i k o d ' p o d z e m n i h - p o s t r o j e n j a v i s o k o g

oritiska

smeširenih dubotco p o o z e m l j o m , k o d k o j i h s u . p o s e b n o del i k a t n i a s p e k t i s i g u r n o s t i

I

I

I

I

I

I •

i

u

f

m

I

I

I

I

(

.4;«; vf¿¿У {«ČLU*

r

t-

I

Slika

П • 5 7 • Poazemno

o o s t r o j e n j e sa i z d v o j e n o m turo i n s * i h z a t v a r a č a

zatvaraćniccm

I

1

I

54 postrojenja i ljudi koji r a d e u nj e m u _ S m e s x a n j e m u p o s e b n u galeriju predturbinskih zatvarača povećava se p o u z d a n o s t p o s t r o j e n j a , j e r se posledice eventualne havarije cevovoda i zatvarača lokalizuju u toj galeriji. Da bi se to Ostvarilo, ulaz u ovu galeriju se pregradjuje hermetičkim vratima koja mogu da izdrzé puni pritisak vode. Na slici

13.56. prikazano je jedno podzemno

visokog p r i t i s k a , sa Peltonovim t u r b i n a m a , kod koga je zatvaračnica

postrojenje predturbin-

skih zatvarača izdvojena u posebnu galeriju. U osnovi se vidi veoma dobro rešen t r a n s p o r t z a t v a r a č a , direktno sa montažnog platoa do galerije zatvarača, gde ih prihvata kran z a t v a r a č n i c e , koji in odnosi na mesto ugradjivanja. Taj ulaz u galeriju zatvarača obezbedjen je hermetički su računata na najnepovoljniji

zatvorenim vratima, koja

pritisak koji bi se mogao javiti u slučaju hava-

rije ž a t v a r a č a .

13,5.

ZATVARAČI

DIFUZORA

ODVODNOJ Da

bi

se

omogućio

Dristup

I ZATVARAČI

NA

DERIVACIJI turbinskim

d i f u z o r i m a , odnosno donjem

delu t u r b i n e , u slučaju pregleda i remonta, na svim postrojenjima se moraju predvideti .posebni difuzorski z a t v a r a č i . N j i h o v i m z a t v a r a n j e m m m o g u ć a v a se isp u m p a v a n j e v o d e iz difuzora nameni ovi zatvarači

i su'., aie i ulazak u difuzor. Prema ovoj svojoj

spadaju u klasu-remontnih

zatvarača.

Zatvarači difuzora se po pravilu rešavaju u vidu greonih i l i tabiastih ustava,^-koje?;-^-odgovarajuće v o d j i c e polaže poseban p o k r e t a n porta Ini kran. Ustavesuobično

lagerovane u posebnim nišama koje su smeštene izmedju šina krana.

Kran ih- o d a t l e v a d i , i.o l^uatalnim transportom:doorema na m e s t o postavljanja i spušta ih. u o d g o v a r a j u ć e

ca. Pošto se ne mora istovremeno-obavljati

pre-

gled i remont difuzora svih a g r e g a t a , - n a j č e š ć e se oredvidjaju zatvarači samo za jednu ili dve t u r b i n e , pa se isti "zatvarači -premeštaju sa jednog- difuzora na drugi, prema potreoi remonta. Broj t a b i a s t i h , odnosno grednih ustava difuzorski h zatvarača se planira prema uKtmnom broju agregata i potreDi

istovremenog

ulaska u r e m o n t oaredjenog broja t u r b i n a . Kod nadzemnih p o s t r o j e n j a , kod^kojih se kran nalazi u n u t a r mašinske zgrade, difuzorske z a t v a r a č e o p s l u ž u j e poseban k r a n , koji se smešta na nizvodnoj ivici postrojenja i o p s l u ž u j e »sve. zatvarače.: Najčešće se radi о portal nom kranu, koji'se k r e ć e po šinama-na platou sa koga se prilazi vodjicama

zatvarača.

Na slikama 3 . 1 , 3 . 1 8 , 3 ~ 3 3 , prikazano j e ovo karakteristično rešenje na HE Djerdap, HE V a r a ž d i n , kao i na jednoj rečnoj elektrani. Većina naših nadzemnin hidroelektrana ima tako rešen difuzorski z a t v a r a č . Na slici 13.35. prikazano je r a c i o n a l n o r e š e n j e sa poluoorta 1 niirc к ranom.

5э U s l u č a j u da j a h i d r o e l e k t r a n a se na n j e m u o s t a v l j a

r e s e ñ a sa s p o l j n i m p o r t a l n i m

p r e p u s t sa n i z v o a n e s t r a n e , kako bi m o g a o da

i z a t v a r a č e d i f u z o r a . T a k a v je s l u č a j sa HE B a j i n a B a š t a veća

kranom, često

racionalizacija

postiže u slučaju

S D o l j n o m kranu o s t a v l j a j u

prepusti

poseone strele. Tada takav

naših

i uzvodno

Koa p o d z e m n i h

kran m o ž e da s o u š t a u z v o d n o r e m o n t n e z a t v a r a č e

e l e k t r a n a na D r a v i . Na slici

z g r a d e ; (2) z a t v a r a č n i c a K a z a n o na slici HE R i j e k a

se s m e š t a u p o s e b n u

(1)

g a l e r i j u , n i z v o d n o od

se r e š a v a u o k v i r u m a š i n s k e

(slika 3 . 4 1 ) . Kod n a š i h v e l i k i h p o d z e m n i h p o s t r o j e n j a

izvesno sužavanje mašinske

STXt JAMCA

Г

U slučaju taca

di

n

;I

difuzor-

sale i olakšana dispoziciju

samo ispitivanjem više

rešenja m a š i n s k e zgrade i galerije difuzorskih K0MAM8«

:e

rešenje može ostvariti

pri-

na

(HE Z a k u ć a c ,

za s m e š t a j

m a n i p u l a c i j a z a t v a r a č i m a . K v a l i t e t s t e n s k e m a s e t a k o d j e u t i č e na

tnin

zatvaračnimašinske

s a l e . P r v o r e š e n j e je

HE D u b r o v n i k , HE S e n j , i t d . ) D r i m e n j e n a je p o s e b n a g a l e r i j a

tako da se n a j p o v o l j n i j e

takvo

krana.

3 , 4 Q . d , na p r i m e r u HE D u b r o v n i k , dok je d r u g o p r i m e n j e n o

skin zatvarača, čime je postignuto

ulaz-

rešenje

3 . 2 1 . p r i k a z a n o je

p o s t r o j e n j a u g l a v n o m se k o r i s t e dva r e š e n j a :

zatvarača

na

i n i z v o d n o sa d o d a v a n j e m č e s t o i

r e š e n j e za HE O ž b a l t , iz koga se u o č a v a e k o n o m i č n o s t t a k v e u p o t r e b e

ca d i f u z o r s k i n

se

n e k i h s t u b n i h e l e k t r a n a , j e r se tada

ne g r a d j e v i n e , a da n i z v o d n o o p s l u ž u j e z a t v a r a č e , d i f u z o r a . T a k v o je u s v o j e n o na većini

opslužuje

(slika 3.19). Još

varijan-

zatvarača. TVAfSfMMTBtSXE* ИЮТШШЕ

\v

da se k o d p o d z e m n i h o c s t r o j e n j a p r e d v i d j a

se n a j č e š ć e d i f u z c r s k a z a t v a r a č n i c a

a : č e š ć e ta¡cvo a a se u Kaloti

i nizvooni

vodostar.,

r e š a v a u o k v i r u v o o o s t a n a . To

n i z v o a n o g v o d o s t a n a , sa u z v o o n e s t r a n e

K o n s t r u k c i j a s a k o j e se o o s e o n i m K r a n o m s p u š t a j u z a t v a r a č i

s :< i л z a t v a r a č a . T a < v o r e š e n j e j e ori K a z a n o na slici

3.39.

u vodjice (Fionnary),

rešenje predvidifuzor-

56

.

- a- kod n a s je t a k v o r e š e n je._usvojeno kod. H E M r a t i n j e (slika .12.57). Donji stan je" razvučen u vidu e l i p s e , da bi se na n j e g a r m o g l a da

vodo-

p r i k l j u č e sva tri

d i f u z o r a , pa su sa u z v o d n e s t r a n e o s t a v l j e n e v o d j i c e u koje se sa p l a t f o r m e n i v o a m a k s i m a l n i h o s c i l a c i j a s p u š t a j u difuzorski z a t v a r a č i pregleda i r e m o n t a

u slučaju

van

potrebe

difuzora.

Ukoliko postoji

o d v o d n a d e r i v a c i j a , o t v o r e n a ili pod p r i t i s k o m ,

se m o r a na kraju kontroli sati r e m o n t n i m z a t v a r a č e m .

I ovi z a t v a r a č i

će rešavaju g r e d n i m ili t a b l a s t i m u s t a v a m a . Njih iz d e p o n i j e donosi p o t r e b e poseban

kran i p o s t a v l j a

raju d i z a l i c o m

koja se doprema s p e c i j a l n o za o b a v l j a n j e te

takodje se n a j č e š u slučaju

ih u za to o s t a v l j e n e v o d j i c e , ili se m o n t i intervencije.

14. ZAHVATNE (ULAZNE) GRADJEVINE Z a n v a t n e g r a d j e v i n e (sinonim: u l a z n e ) su objekti

koji služe za z a n v a t a n j e

vode iz a k u m u l a c i j e ili usoorenog vodotoka

i njeno u v o d j e n j e u dovod prema

tur-

b i n a m a . Na osnovu d i s o o z i c i o n i h o s o b e n o s t i

r a z l i k u j u se dva tioa z a n v a t n i n

gra-

ajevina. (1) Zahvati

u akumulacijama

(često se n a z i v a j u d u b i n s k i m z a n v a t i m a ) , koji

se o r i m e n j u j u na a k u m u a l a c i o n i m b a s e n i m a raznih stepena (2) P.ečni vodozanvati

regulisanja.

koji se p r i m e n j u j u na s a s v i m malo u s o o r e n i m

c i m a , tj. u u s l o v i m a каоа se ne može govoriti

о formiranju

G l a v n a r a z l i k a izmeoju ova dva tioa z a h v a t a je u s l e d e ć e m : na a k u m u l a c i j a m a n a n o s nema ooraza na d i s o o z i c i j u v o d o z a n v a t a visinski

1) kod

zahvata

(osim na njegov

o o l o ž a j ) , a glavni oroolemi su o b e z b e d j i v a n j e u o t r e o n e

a u o i n s k i h z a t v a r a č a , 2) u slučaju rečnih z a n v a t a ključni

vodoto-

akumulacije.

pouzdanosti

oroolemi

su rećni

na-

n o s , led i p l i v a j u ć i p r e d m e t i , zoog kojih č i t a v a d i s p o z i c i j a ulaza dobi ja niz o s o o e n o s t i , dok se ne postavlja p r o b l e m p o u z d a n o s t i pristupačnim i malo opterećenim Oošti

zantevi

z a t v a r a č a , j e r se radi о

ustavama.

koji se p o s t a v l j a j u j e d n o j ulaznoj gradjevini

su s l e d e ć i :

- visoka D o u z d a n o s t f u n k c i o n i s a n j a bez ispada iz p o g o n a ; - o m o g u ć a v a n j e potpunog z a u s t a v l j a n j a proti caja u slučaju h a v a r i j e ili -ementa o o j e k a t a na aovoono.j d e r i v a c i j i , o d n o s n o u turoinskora^bloku; - zaštita od unošenja u p o s t r o j e n j e oi ivajućih tela, 1eca, nanosa koji o i -nogao da ugrozi

turbine;

- što manji guDici pada na z a n v a t n o j

gradjevini;

- što manji troškovi o d r ž a v a n j a , što r a c i o n a l n i j e - imajući

u vidu funkcionalni

opsluživanje;

z n a č a j ovin p o s t r o j e n j a

.i r a t n i m u s l o v i m a , postavljaju se i ooseoni znih g r a a j e v i n a za zaštitu u uslovima

ONO.

uslovi

i njinovu

ranjivost

a i s o o z i c i o n e pogodnosti

ula-

ьн 14.1, Osnovne osobenosti

ZAHVATI

U

AKUMULACIJAMA

o v i h z a n v a t a , k o j e u t i č u na n j i h o v u d o s p o z i c i j u

su

finctr. k r u p n e f r a k c i j e n a n o s a se t a l o ž e u a k u m u l a c i j i , te n e m a p o t r e b e za bljenjem p o s e b n i h

taložnica; zbog često vrlo dubokog položaja

u o d n o s u na n o r m a l n i ки p o u z d a n o s t i kim izvedbama

radni

nivo postavljaju

funkcionisanja (vrlo d u b o k o

se oštri

zantevi

ulazne

gra-

gradjevine

ostvarivanja

z a h v a t n o g o b j e k t a ; nema p r o b l e m a

sle-

viso-

sa l e d o m , a u ne-

locirani

u l a z i ) n e m a t e š k o ć a ni sa p l i v a j u ć i m

se s r e ć u

kod z a h v a t n i h g r a d j e v i n a

pred-

metima. Osnovni

elementi

koji

raznih tipova

k a z u j u se na p r i m e r u u l a z n e g r a d j e v i n e za HE D u b r o v n i k , u a k u m u l a c i j i rnt f r e b i š n j i c i

(slika

Slika 1) Glaim-i

1.4.1).

1 4 . 1 . U l a z n a g r a d j e v i n a za HE

'navarž.jsko-remommi

zatvarač,

koji

' i;)Ova u l a z n i h g r a d j e v i n a . N a m e n j e n je k o n t r o l i

Dubrovnik se o o a v e z n o

nalazi

zatvarač

kod

svih

d o v o d a , te je n e p r e K i d n o

lan za z a t v a r a n j e u s l u č a j u n a v a r i j e пекод d o v o d n o g o r g a n a , u k o l i k o m*ma predturbinski

pri-

Gorica

mobi-

eleictrana

( s l u č a j v r l o k r a t k o g d o v o d a ) , tu f u n k c i j u vrši

ovaj

59 z a t v a r a č , pri č e m u mu se p o s t a v l j a j u još o š t r i j i

uslovi

u pogledu brzine

zat-

varanja. 2) Remonzni

(-pomodni) zatvarao

remontu glavnog tavlja

zatvarača

je n a m e n j e n z a t v a r a n j u

te se u v e k nalazi

pri m o n t a ž i i

s t r o g u s l o v m o b i l n o s t i , te je n a j č e š ć e r e š e n u v i d u g r e d n i n

tih u s t a v a , k o j e u o d g o v a r a j u ć e 3) uredjaji

za pokretanje

vodjice spušta

kranova

koriste

na t o m p l a t o u . Na slici

sa p o m o ć n i m

4) Aeracioni ovazdušenja

se-

poseban

k r a n , ili

1 4 . 1 . je p r i k a z a n o

racional-

smešten

i kao d i z a l i c a

za m a -

iza g l a v n o g z a t v a r a č a , koji j e n e o p h o d a n

iza z a t v a r a č a pri m a n e v r u o t v a r a n j a

n j u j e o o a s n o s t od k a v i t a c i o n i h d e r i v a c i j e pri

ili

zatvaračima.

ozvor,

toka

i spušta-

n a j č e š ć e se k o r i s t e

no r e š e n j e , po k o m e je k o n s t r u k c i j a čisti l i c e i s k o r i š ć e n a nipulaciju

pos-

tabias-

kran.

r v o m o t o r i , d o k se za s p u š t a n j e p o m o ć n i h z a t v a r a č a od p o s t o j e ć i h

ili

g l a v n o g z a t v a r a č a , kao i za d o p r e m a n j e

n j e p o m o ć n i h z a t v a r a č a . Za p o k r e t a n j e g l a v n o g z a t v a r a č a

neki

ulaza

i s p r e d n j e g a . Z b o g t o g a se ne

oštećenja.

radi

i z a t v a r a n j a , č i m e se

sma-

K r o z o v a j o t v o r se i s p u š t a v a z d u h

n j e n o m p u n j e n j u . N a j č e š ć e se k o r i s t i

i kao p r i s t u p n i

iz

š a n t za

ulaz u tunel. 5) Rešetka

na ulazu,

n a . Kod v r l o d u b o k i h

k o j a j e o b a v e z n a kod s v i h t i p o v a ~ z a n v a t n i h . g r a d j e v i -

g r a a j e v i n a ova k o n s t r u k c i j a

j e r je n a m e n j e n a z a d r ž a v a n j u

samo velikih

se r e a l i z u j e kao g r u o a

lebdećihpredmeta

voaa čista, dok se kod plićih zanvata mora ugraditi žavati

sav m a t e r i j a l

koji

p l i v a po p o v r š i n i

a ) kao f i k s n a , - n e p o k r e t n a m o ž e izvući

rešetka,

p o š t o je u d u b i n i

f i n a r e š e t k a , koja će z a d r -

v o d e . R e š e t k a se m o ž e

realizovati

k o n s t r u k c i j a , b) k a o p o k r e t n a k o n s t r u k c i j a , k o j a

se

van duž o d g o v a r a j u ć e vodjice. U tom drugom slučaju m o ž e se ista

djica uootrebiti

za spuštanje remontnog zatvarača, čime se skraćuje

ja z a n v a t n e g r a d j e v i n e . T a k v o je r e š e n j e p r i m e n j e n o

kod HE D j e r d a p

vo-

konstrukci(slika

3.3.a).

5) Kod p l i ć i h z a n v a t a ^ . n a k o j i m a j e p o s t a v l j e n a f i n a r e š e t k a , o b a v e z n o u sastavu Ijama

ulazne gradjevine oredvidja

za o s l o o a o j a n j e

i p o s e D n a oisviliaa,

r e š e t K e oo n a g o m i l a n o g

7} U n e k i m s l u č a j e v i m a

i remonta. To se p r e d v i d j a

u njenoj neposrednoj

zovati ca.

na P i l o

/¡a HE V r l a

su na

oranu).

dovoda vodom, posle

u onim izvedbama zahvata

tek onda kada se izjednače pritisci

U slučaju orioranskih postrojenja zahvati ili

sa obe

kada se glavni

i

zatvarač

mo-

strane.

se r e a l i z u j u u s a s t a v u

a k u m u l a c i j e , prema potrebi

I z a n v a t se nalazi

boj-

revizije

brane,

b l i z i n i , dok se kod d e r i v a c i o n i h o b j e k a t a m o ž e

кот m e s t u u zoni

se

graou-

materijala.

u s a s t a v u z a n v a t n e g r a d j e v i n e se o r e d v i d j a

раз sa z a s u n o m za p u n j e n j e p r a z n o g d e r i v a c i o n o g

že p o d i ć i

sa menarcÉckim

p r a k t i č n o na s u p r o t n o j

vodjenja

strani

reali-

trase

dovo-

jezera u odno-

50 Prema m e s t u postavljanja i osnovnim„dispozxcionim karakteristikama ti u a k u m u l a c i j a m a s e d e l e n a tri o s n o v n a t i p a : 1 ) z a h v a t i u s a s t a v u 2) z a h v a t i

na o b a l i ; 3) z a h v a t i u a k u m u l a c i j i П.1.1.

u viciu

u slučaju pribranskih hidroelektrana

povoljniji

za p o s l u ž i v a n j e

zahvata

Kod hidroelektrana deo cei ine koju č i n i

kule.

ZAHVATNE GRADJEVINE U SASTAVU BRANE sa b e t o n s k o m b r a n o m z a h v a t se

zuje u sastavu brane. Time se dobija racionalno hidraulički

zanva-

brane;

d o v o d v o d e , a č e s t o se o m o g u ć a v a i evakuacionih niskog

pritiska

reali-

r e š e n j e . j e r se dobi ja kraći i korišćenje

istog

krana

organa. (rečne hidroelektrane)

b r a n a sa d o v o d o m , m a š i n s k o m z g r a d o m

k o r i š ć e n e d i s p o z i c i j e z a h v a t a su s h e m a t s k i

prikazani

vodozahvat

i odvodom.

na slici

je

Najčešće

14.2.

S l i k a 1 4 . 2 . Sheme, z a n v a t n i h g r a a j e v i n a rra brarrama sa e l e k t r a n a m a n i s k o g pritiska. 1-rešetKa; 2-remontni zatvarač; 3-osnovni zatvarač; 4-aerac i o n r šaht;; 5~t s p u s t t saetí ju t u r b i n a ; o — z a t v a r a č i s o u s t a i z m e d j u t u r o i n a . S o o j e n o t i 2 o z n a č a v a da se i sra v o d j i ca k o r i s t : za resetJoi i rernontni z a t v a r a č a ) I z v e d b a s a r e š e t k o m na k o s o m l i c u z a n v a t a ^ i z a ко j e s e n a l a z e i osnovni nosti

remontni

z a t v a r a č ( s l u č a j 1 i si.13,35). T o j e k l a s i č n a i z v e o o a , k o j a ima

sa g l e d i š t a f u n k c i o n i s a n j a , j e r s u s v a tri

¡ativna, ali

ima nešto

izduženiju konstrukciju.

ključna organa zanvata

K o s u r e š e t m o o s l u ž u j e čisti li-

ca s a m e n a n i č k i m g r a b u l j a m a , k o j a se u n e k i m s l u č a j e v i m a m o ž e i s k o r i s t i t i кгап za p o k r e t a n j e ^ r e m o n t n o g z a t v a r a č a

(slika

pred-

manipu-

14.4).

i kao

51 b) U n e k i m d i s p o z i c i j a m a je p o g o d n i j e da s e r e m o n t n i pred

r e š e t k e , č i m e se s k r a ć u j e u l a z n i

c) S k r a ć i v a n j e ulaznog dela zahvata demontažna

(slučaj

istu

se o s t v a r u j e č e s t o na t a j n a č i n

r e š e t k a , t a k o da se ista v o d j i c a m o ž e da

n i j e k o j a se n a l a z i

v o d j i c u postavi

u zoni

demontažna

vertikalna

tni z a t v a r a č

(slučaj

već sa g r a j f e r o m

3.26) neophodno

r e š e t K a , čija j e v o d j i c a

ajevina

:'em, k a k o bi zatvarača-

zatvarač

u s a m o j orani

i izmedju

i p o s e b a n z a t v a r a č za taj i remontni

agregata

zatvarač

(slika

izdužena

moguće

e ) , ili

zanvatna

sa

gra-

slučaja. se n a j č e š ć e real i z u j e kao t a b l a s t a u s t a v a sa i funkciju

servouredja-

predturbinskog

navarijskog

ima o o v o i j n o m e s t a da se c i l i n d a r s e r v o m o t ora s m e s t i

u zoni

poluge servomotora

(slika

i s p u s t . T a d a su

to se i č i n i , j e r se t i m e o s l o o a o j a za n e s m e t a n u

p r o s t o r na k r u n i

remon-

grabuljama

).

svojom moDiinošću ooezoedila

Ukoliko

reše-

iz d e p o -

i v o d j i c a za

n i j e sa m e h a n i č k i m

i slučaj- f). č i m e se s k r a ć u j e d o s t a

iz p r e t h o d n o g

Osnovni

istovremeno

se aeo v e l i k i h v o o a p r o p u š t a

je predvideti

rešetkom

iz v o d j i c e

krana.

d). U tom slučaju čistilica

i z v e d b e sa p o s e o n i m v o d j i c a m a za r e š e t k u aemontažnom

za

p r o s t o r za neku k o m u n i k a c i j u m o ž e se predvio'eti

( s l i k a . 3.13

9) i f ) U k o l i k o

što

koristi

remontne z a t v a r a č e , koje donosi

dohvata strele

d) U k o l i k o se o s l o b a d j a

ne-

b).

nju i r e m o n t n e z a t v a r a č e . P r i l i k o m r e m o n t a kran n a j p r e i z v u č e t k u , pa z a t i m u

is-

d e o , a s t v a r a p r o s t o r za p r e v o d j e n j e

ke Komunikacije p r e k o m o s t a u z v o d n o od o o j e k t a

se p r e d v i d i

zatvarač predvidi

zanvats.

za acnji

Pri n a j K o m o a k t n i j o j

:
v o m o t o r a , p o t r e o n o je r a s p o l a g a t i

i z v e d b i , sa klizi

u nišu

manipulaciju vezivanjem

pored cilindra

v i s i n o m o d b a r (1,2 - 1 , 4 ) h

(h - v i s i n a

serusta-

v e ; , pa da se m o ž e m e n a n i z a m za p o k r e t a n j e s m e s t i t i

u b r a n i . T a k v o rešenje je

prikazano

način

snemi

na s l i c i

1 4 . 3 . ".a KOJOJ

p. S m e š t a n j e m ci 1 m e r a

se p r e g l e d n o vidi

servoureojaja u konstrukciju

rešenja zanvata

p r o s t o r aa se "iznad te v o c j i c e n e s m e t a n o k r e ć e č i s t i l i c a , što na -j'-je a u ž m u

zanvatnog

ze s e r v o u r e a j a j i . "a j e d i n s t v e n a
koji

Ukoliko

.Remontni

zatvarač

komunikacija poslužuje

je s m e š t e n

auž p r e l i v n o g

zanvatne

se njinovi

i s o r e d r e š e t k e ca bi

smeste

smestiti

podizanje

p t v a r a n ju p o d i g n e

servometora

na n o s e ć u

se

nala-

stvcri-

d e l a o r a n e , po k o j o j

i preliva

i zanvatne

ispod gornjeg

platoa

zanvapotreo-

k o n s t r u k c i j e , čak i ta-

iznac platoa ulazne ramovsku

se

gradjevine.

i z n a d , što p o v e ć a v a

g r a d j e v i n e . Pri v r l o m a l i m v i s i n a m a

pia z a t v a r a č a r.cra за se t r " što u s i o v l j a v a

cilinari

je

minimmmsma-

k r o z deo s a n t a и коте se

i mašinskog

remontne zatvarače

n e m a m e s t a aa se s e r v o u r e a j a j i

tne g r a d j e v i n e m o r a j u r.u š i r i n u

ae1 a. Aeraci ja se o o a v l j a

po

orane oslooodjen

gradjevine,

Konstrukti ju.

Ta
62

u niši; 2-resetka; 3-vodjica

remontnog z a t v a r a č a ; 4-čisti 1 ica;5~diružorsк i zatvarač d i s p o z i c i j a j e p r i k a z a n a na

slici

1 4 . 4 . Dva s e r v o m o t o r a , s m e š t e n a krajevima niše osnovnog

na

zatvarača

s p o j e n a su p o l u g o m z a donji

kraj

t a b l a s t e u s t a v e , t a k o da je pri

ot-

varanju podižu izmeaju cilindara v i s i n e p o m a I n o g n o s a č a . Na slici

se p r e g l e d n o vidi

cionisanja

čisti lice sa

g r a b u l j a m a , pri č e m u j e ja čisti lica i s t o v r e m e n o

način

funk-

menaničkim konstrukciosposob-

l j e n a i kao k r a n za. s p u š t a n j e nih ustava remontnog

do

istoj

gred-

zatvarača.

S l i k a 1 4 . 4 . S h e m a u l a ž n o g ..zatvarača u slučaju nedovoljne visine zahvatne konstruKcije.1-tab i ast i z a t v a r a č ; 2 s e r v o m o t o r na o o r t a i n o m n o s a č u ; 3 - g r e dni z a r v a r a č i : 4 ~ r e š e t K e sa m e n a n i č k i m g r a d u l j a m a ; 5 ~ č i s t i 1 iса-чгап

62 Kod a r a v j c a c i o n i h

orana

n o v n i h s a d r ž a j a z a h v a t a , koji remontni

z a t v a r a č , osnovni

ima, po p r a v i l u , d o v o l j n o m e s t a za se o b i č n o n a l a z e u s l e d e ć e m

razmeštaj

redosledu:

os-

rešetka,

z a t v a r a č sa a e r a c i o n i m o t v o r o m . R e š e t k a je

uglavnom

v e r t i k a l n a , u k o l i k o j e p o s t a v l j e n a n e p o s r e d n o na u z v o d n o m licu b r a n e , ili izvedena posebna u tom slučaju

zahvati

čisti l i c e . J e d a n koristi

polukružna zahvatna postavljeni

je

sa g r u b o m r e š e t k o m . P o š t o

d o s t a d u b o k o , n e m a p o t r e o e da se

p r e l i v n o g d e l a b r a n e . J e d a n tipski

p r i k a z a n je na slici

\\ iiU

z a h v a t na

bolje veze cevovoda

sa

on

gravita

14.5. Dat je i d e t a l j p r e s e k a d o v o d n o g

v o d a , sa z a v a r e n o m a r m a t u r o m radi o s t v a r i v a n j a

su

predvidjaju

k r a n o p s l u ž u j e sve e l e m e n t e z a h v a t a , pri č e m u se n a j č e š ć e

i za p o s l u ž i v a n j e

c i o n o j brani

konstrukcija

cevo-

betonom.

9t90

\

Slika

5. HE O r H k V l t a v a i: i - r e š e t k a ; 2 - r e m o n t n i z a t v a r a č ^ - o s z a t v a r a č ; 4 - a e r a c i o n i o t v o r ; 5~"cevovoć; 6 - a e t a l j p o p r e č n o g D r e s e K a c e v o v o d a sa z a v a r e n o m a r m a t u r o m ; 7~di i a t a c i o n i k o m a d na s p o ju o r a n e i m a š i n s k e z g r a d e

novni

Sve č e š ć e s e r e š e t k a vodjica bi ja

p

koristi

ešto

eostuDak

r e š a v a kao d e m o n t a ž n a

k o n s t r u k c i j a , t a k o da se

i k a o v o d j i c a za r e m o n t n e z a t v a r a č e - g r e d n e

racionalnija

i hidraulički

povoljnija

njena

u s t a v e . T i m e se do-

k o n s t r u k c i j a , ali je

složeni'

remonta.

Kod d u b o k o p o s t a v l j e n i h

u l a z a u m e s t o č e l i č n e r e š e t k e u ravni

lica

orane

64. mogu se predvideti

p o l u k r u ž n e k o n s t r u k c i j e .izbačene na k o n z o l i - s a g r u b i m

reše-

t k a m a , kao što j e u r a d j e n o n a na HE tpeć

(slika 3 . 5 ) . U c i l j u

što

jeg hidrauličkog oblikovanja i z b a č e n na k r a t k u kovac

konzolu

?o-

povoljniu l a z je

i na HE

(detalj u l a z a na slici

Sala-

14.6).

Kod l u č n i h b r a n a , s o b z i r o m na njihovu tanku gradjevina

konstrukciju,

se po p r a v i l u s m e š t a na dnu

b r a n e , k a k o bi se i z b e g l o gornjih

zahvatna

tanjih

slabljenje

l u k o v a . M e d j u t i m , . i po-

red t o g a p o s t o j e t e š k o ć e da se real izuje zahvat isključivo u okviru b r a n e , t i m pre š t o bi n i s k o ulaz bio n e D O v o l j a n

same

lociran

sa s t a n o v i š t a

uv-

l a č e n j a n a n o s a . Z b o g t o g a se u t a k v i m slučajevima konstrukcija

predvidja posebna

zanvatna

u vidu.polukružnog

апекза u z u z v o d n o

šahtnoa

lice b r a n e , koja

p o d i ž e do kota k o j e su b e z b e d n e sa d i š t a n a n o s a . U tom. s l u č a j u - s e SI . 1 4 . 6 . D e t a l j ulaza.-na HE S a l a k o v a c 326.00

T'l-:;

se gle-

ooično

n e mogu; aa rea 1 izuju 7Г-

г -r-

i osnovni

i remontni

л (.

z a t v a r a č , v e ć se č e s t o

li4

¿11

predvidja samo

1 •a* t í

!

ч n

a

— 1

jeaan

ha v a r i j s k o - r e m o n t n i z a t v a r a č sa

servornoto-

r o m na kruni

brane.

Rešenje.-taicvog z a n v a ta d a t o j e na

slici

14.7. Takvo rešenje

je

p r i m e n j e n o na HE T r e binje

(slika

3.2Q.b),

kao i na H E B o č a c

na

S i l ka 1 4 . 7 . R e š e n j e z a n v a t a u v r a u p o l u k r u ž n o g апекза uz oranu

Vroasu

(slika

1 4 . 8 ) . Z a s p u š t a n j e t i n z a t v a r a č a po uzvodnonr 1 i c u r b r a n e su

d e n e s t a z e k o j e vode do k r u n e b r a n e , g d e su u p o s e b n i m z a t v a r a d n i c a m a , v a n mašaja

uspora

smešteni

servomoiori

Kod D r a n a sa k o n t r a f o r i m a ž e n i j i , j e r su u s l o v l j e n i Drikaz-ana na s k i c a m a

za p o k r e t a n j e u s t a v a u l a z n i h

uslovi

do-

zatvarača.

z a r a z v i j a n j e z a n v a t n e g r a d j e v i n e su slo-

K o s i m u z v o d n i m l i c e m o r a n e . Netca m o g u ć a r e š e n j a

n a slici

izve-

su

44.9.•

S l i k a 1 4 . 9 . S h e m a z a n v a t a Kod o l a k š a n i h o r a n a : a) sa n a v a r i j s k o - r e m o n tnim z a t v a r a č e m DO
66. Prvo rešenje

(a) primenjeno je u, s l u č a j u HE_8ajina_Baš±a. D o s t a j e

n a l n o ^ a l i m u - j e m a n a .što.neroa p o s e o a n r e m o n t n r a a t v a r a ć . R e š e n j e

racio-

(b) j e

kada

se z a h t e v a j u o b a z a t v a r a č a , te se p r e d v i d j a p o s e b n a z a t v a r a č n i c a

smeštena u

konstrukciju

zatvaračnice.

brane. Rešenja

(c) i (d) z a h t e v a j u

1^.1.2. ZAHVATNE GRADJEVINE Kod d e r i v a c i o n i h

rača ulaznog Zahvati ju h a v a r i j s k i

se n a j č e š ć e r e a l i z u j u

NA OBALI

koso, nagnuto uzvodno

na o b a l i . Za o v a k v e z a h v a t e

l i c e u l a z a , kao i v e ć a u d a l j e n o s t

braje

zatva-

profila. na o b a l i

se č e s t o r e a l i z u j u

i remontni

u vidu šahta, u okviru

zatvarači, aeraciona

r e t a n j e z a t v a r a č a , d o k s e na obali šetka

m o s t do

e l e k t r a n a , kao i kod p r i b r a n s k i h e l e k t r a n a u z n a s u t e

ne, zahvatne gradjevine karakteristično

prilazni

nalazi

cev

i pogonski

konstrukcija

i č i s t i l i c a , u k o l i k o je n e o o n o d n a . Na s l i c i

koga se

mehanizmi

smeštaza'pok-

na k o j o j j e s m e š t e n a

1 4 . 1 0 . p r i k a z a n a je

c i j a z a h v a t a na obali v i d u s a n t a , na

re-

konstruku

primeru

u l a z n e g r a d j e v i n e HE P e rućica. U ovom slučaju i remontni

zatvarač

ćni ) o p r e m l j e n

je

(pomo-

servomoto-

rom, u cilju povećanja gurnosti-postr-ojenja,

sipo-

što se r a d i о d u g a č k o j rivaciji

sa v e l i k i m

U standardnim remontni

de-

paoom

izvedbama

zatvarač

soušza

u vodjice dizalica

ili

kran. Jedno

rešenje

ta u v i d u š a h t a j e na slici illk,i U , 10. U l a z n a g r a d j e v i n a 'i I i vi Je га HE P e r u ć i ca

u akumulaciji

zanva-

prikazano

1 4 . 1 1 . u okvi-

ru z a t v a r a č n i c e je no r a z d v a j a n j e

izvrše-

na tri

do-

v u d a , pri t e m u j e z a d r ž a n j e d a n r e m o n t n i z a t v a r a č , koji s e s p u š t a d i z a l i c o m

sa

v t t l o m . U r e d j a j z a p r i p r e m u ulja j e s m e š t e n na n a j v i š e m nivou š a n t a , odakle

se

dovodi

u l j e d o s v a k o g o d tri

servomotora.

K a k a r k t e r i s t i č n o j e r e š e n j e u l a z n o g z a t v a r a č a na HE Mrati n j e .

Prvobitno

Slika ;e s i l o o r e d v i d j e n o vojeno

14.11. Šantna ulazna

da s e reali z u j e po s o o l j n o j k o s i n i

o e z o e c n i j e r e š e n j e u v i d u k o s i h stolni

:varači.

J štotnama

gradjevina

(slika

se n a l a z e i a e r a c i o n e cevi

:a z a t v a r a č a . Z a t v a r a č i

su rešeni

otvore 2,55*5,70 m. Zatvarači

k a n j o n a r pa j e z a t i m us

1 4 . 1 2 ) duž k o j i h

kao d v o d e l n e t a o l e sa t o č k o v i m a , k o j e su o o r e m l j e n i

servomotorima

koji

n" u K u ć i c a m a z a t v a r a č a . U s l u č a j u n a v a r i j s k o g d e l o v a n j a z a t v a r a č i z a t v o r e za 45 s e k u n d i , d o k se u žava na

10 m i n u t a . S e r v o m o t o r i

ma z a t v a r a č a

se p r i l a z i

Zatvaračnica

normalnim uslovima zatvaranja su sa u s t a v a m a

poseonim

k l i z e za

Ъ 0 , 3 m , k o j e s e i z v o o e do

vezani

kući zatva

su m o n t i r a se m o g u

to v r e m e

vučnim štapovima.

da

proouKućica-

tunelima.

se m o ž e real i z o v a t i

i u podzemnoj

o r i s t u o n i m t u n e l o m . T a d a se n a j č e š ć e o c v o o n i

tunel

g a l e r i j i , kojoj se prilazi s v e o e na m a n j i

pravougaoni

S И ka 1 4 . 1 2 . S n e m a z a h v a t a . z a HE M r a t i n j e u v i d u k o s e s t o l n e I-Kosa stolna zatvaračnice; 2-aeracionr otvor; 3"kudica.zatvaračun i c e : 4 - s e r v o u r e d j a j ; ^-prilazni tunel p r e s e k , k a k o bi s e . o s t v a r i li š t o uzdaniji

zatvaračiU

po-

tora s l u č a j u

obično ooa z a t v a r a č a o p r e m e

se

servomo-

t o r i m a , a u m e s t o a e r a c i o n o g ,šahta predvidi

aeracioni

v e n t i l , na

p r i n c i p u као u s l u č a j u

se

sličnom

vooostansKin

z a t v a r a č n i c a . Shema^tascve zatvaračnic e j e d a t a na s l i c i

14.13.

U s l u č a j u da n a j e d n o j S!i ka 1 4 . 1 3 . Z a t v a r a č n i c a u p o d z e m n o j o a i e r i j i . 1-servomotori remontnog i osn o v n o g z a t v a r a č a ; 2-кгап za o o s i u ž i v a — nje z a t v a r a č a ; 3~ v a z o u s n i v e n t i l

n j e sa j e d n o m vertíкаinom s t o i n o m ntalne galerije

strani

-brane ima v i š e p r o t o č n i h . e l e m e n a t a j e treba opremiti

zatvaračnicama

nvatna

deri v a c i j u ^ t e m e l j n i

srednji

i s o u s t , i t d . ) m o g u ć e je

ispust,

iz k o j e s e na r a z n i m k o t a m a o d v a j a j u

K o j e v o o e ac p o j e d i n i h

galerij

zatvarača.

ko-

(za-

rešenorizo-

U k o l i k o j e o a a o r a n a ta;
sa r e š e t k o m z n a t n o

o o a ¡a), r e m o n t n i

zatvarač

izbegava

zatvarač

zatvarača

se p o s t a v l j a na k o s o j

aa Klizi po š i n a m a . O v o r e š e n j e se č e s t o njime

aa j e коо d u b o k o g

u c a i j e n oa n a v a r i j s k o g

rampi

zanvata ulazni

(slučaj blago

i oprema točkićima,

s r e ć e kod d u b i n s K i h

u viau K u i e , за a u g a č k i m m o s t o m , a i рак se poa

čitava

d e r i v a c i j a , oa na j u z v o o n i j e g profi la u l a z a . Na slici

prikazan

ulazni

z a t v a r a č na nE Peruća.

iz Kućice sa o o a i e . Za m o n t a ž u

se .notornim v i t l o m tlo na b e t o n s k i

Tablasti 'zatvarač

portal

d u ž i n e oko

150 m. T a k v o

da s a v l a d a

vodenu

iznad z a t v a r a č a .

struju

rešenje podrazumeva pri

aa z a t v a r a č

je p o l o ž e n a

se

Kontro-

*, 4 . 4 .

na toČKOvima

se m o ž e montirati

Za o v a z d u š e n j e

tako

zanvata, jer

l o m drži

pro-

nagnutin

;e

рокгесе

ooseono

vi-

cev Ъ 8 0 0 m m

soostvenom težinom

može

zatvaranju. 5oOC_

S S I k a 1 4 . 1 ч . Ulazni z a t v a r a č за m o t o r n i m v i c i e n na KOSOJ rara i P e r u ć a ) . 1 - z a t v a r a č na t o č k o v i m a ; 2 - p o g o n s K a K u ć i c a na oca i i sa m o t o r n i m v i t l o m ; 3 - r e š e t k a ; 4-k.osa r a m o a ; 5 - a e r a c i c n a c e v ; o - s e t o n s K i oortai: 7~2emontažno vitlo

ZAHVATI Z v i se zanvati mezavisni

U OBLIKU

KULE

ra z": i s u j u oa -oretnoani n со teme š t o s- " e š e ^ '

o o j e K t i . u v i c u < u l a < o j e su sa s v i n s t r a n a o<"už£.ne

час octc^nc

/cccm.

Zanvatni

70. čitavom kružnonr p e r i m e t m .

P r i m e n j u j e se kao z a m e n a z a h v a t a na o b a l i ,

je n e o o v o l j n a g e o l o š k a s i t u a c i j a , ili zahvatna

gradjevina

n a s a m o j brani

kod b r a n a

kod kojih se n e m o ž e

ukoliko ugraditi

(nasute brane i neke lučne brane). U novije v r e m e se č e š ć e k o r i s t e kod verzibiInih

k o j i h je g o r n j i

basen

realizo-

van u v i d u v e š t a č k o g

rezervoa-

ra. D o b r a o s o b i n a o v a k v i h v a t a je m o g u ć n o s t

početak

rada

i pre završetka odgovarajuće dotocima

c e l e b r a n e , uz

sa v e l i k i m

i ozbiljni

14.15. Z a h v a c n a

r u j e v i na H E R i Jj e k a * ..

do k u l e

su

vo-

neop-

zahvata

konstruktivni

visokih

ki n e p o v o l j n i m Slika

na

količina-

ma n a n o s a . N e d o s t a c i

blemi

omo-

elektrane

prednosti

hodnost mosta

zah-

formiranja

u l a z a na v i š e n i v o a , što gućava

re-

hidroelektrana,kod

pro-

kula u seizmičreonima.

U k o l i k o j e u l a z s a m o sa • . „ .. • •• ., .jeone-strane^dispozicija ovin

i—

S l i k a 1 4 . 1 6 . Z a h v a t u k u l i , sa dva aza (RHE У i a n a e n u L u K s e m D u r g j : T-kros i taoiasti z a t v a r a č sa s e r v o motorom; 2-vertikaint šaht tuneiSKog dovoaa: 3" remontni zatvarač

71 zahvata mira

se ne r a z l i k u j e m n o g o od z a h v a t a

k u l a . Na slici

gracjevinu

ti

zanvata

cilindrični

Na slici

sa

1 4 . 1 5 . p r i k a z a n j e s l u č a j sa dva u l a z a . M e d j u t i m ,

po č i t a v o m peri m e t r u z a t v a r a č , koji

kružne kule, znatno je povoljnije

se p o k r e ć e s e r v o u r e d j a j i m a

1 4 . 1 7 . p r i k a z a n o je j e d n o t a k v o

Slika

14.17-

for-

ulaznu

brane.

se u l a z p r e d v i d j a na dva ili v i š e m e s t a m o g u se k o r i s t i t i

z a t v a r a č i . Na s¡ici se v o d a

1 4 . 1 5 . p r i k a z a n o j e r e š e n j e z a h v a t a za HE R i j e k a . Na

se d o l a z i

Ukoliko

na o b a l i , s e m što se u m e s t o š a h t 3

SPECIFIČNI

koristi-

s m e š t e n i m na vrhu

kule.

rešenje.

Z a h v a t u k u l i , sa c i l i n d r i č n i m zatvarač; 2-prilažni

( 4 . 1 . 4 . NEKI

tablasti ukoliko

zatvaračemmost

RAČUNSKI

1-ci U rrdrični

ASPEKTI

ZAHVATA U AKUMULACIJAMA v i s i n s k i voloža.1. Ulazni

otvor zanvatne

gradjevine mora

- a č u n s k o c n i v o a zasioan.ja u toj z o n i , a i s o o o m i n i m a l n o g Visinski

o o l o ž a j m o r a biti

dovoljan

s l o j v o d e , koji

uvlačio

t a k a v da i z n a d g o r n j e g s v o o a u l a z a p o s t o j i još

predmeti. Obično

se u z i m a da i z n a d g o r n j e g

:blikcvan-s

ulaza.

uvek

svoda

s l o j v o d e o d tri b r z i n s k e v i s i n e , t j . ¿t > 3 otv 2 /2g>

ne m a n j e o d 0 , 5 m . O v d e je v- b r z i n a na u l a z n o m

je v a ž n o sa s t a n o v i š t a

iznad

s p r e č a v a f o r m i r a n j e v r t l o g a k o j i m a oi se u d e r i v a c i j u

vazduh i plivajući

u l a z a m o r a da p o s t o j i

se n a l a z i t i

raonog nivoa u jezeru.

Pravilno hidrauličko oolikovanje niorauličkin

guoitaka

jtvrcjeno

.11] da j e v e o m a p o v o l j a n e l i p t i č a n

ne e l i p s i

P O k o j i m a se o b l i k u j u s v o o

ali

profilu. ulazne gradjevine

i kavitacije.

Eksperimentalno

o b l i k u l a z a , ori č e m u su

i p r a g ulaza, a a t e u o o š t e m

obliku:

vrlo je

jeanači-

72. У2

a gde je: rediti

-= 1 (1 - e ) 2 a ¿

2

e - koeficijent iz e m p r i r i j s k e

i a"- veličin

(14.11

kontrakcije struje u vertikalnoj

relacije

£ = 0,57 + a»

(а = a ' i l i а"

r a v n i , koji

se m o ž e

|11|:

|0,043/(1,1-n);

=

1/t;

u l a z n o g o t v o r a do ravni

koja

n

lazni

(t*t*

ili

t")

razgraničava

i silazni

(slika

c i o n o se m o ž e uzeti

da

(14.2)

ulazni

tok na

14.18).

Orijenta-

oblika elipsi

T ^ t

^

deksom

D|_i5a

'У

t

(14.3)

č i m e se dobi j a j u e l e m e n t i

--г—г

svoda

(') o z n a č e n e

o d n o s e na p r o r a č u n

; Zа

za

odredjivanje

i p r a g a u l a z a . Sa su v e l i č i n e oblika

t

X

т

Slika

I

fe

О~

_

14..18.: S h e m a ul a z a

a"/t"

[ Р! _1_

računa

e" =

relacija

oblika

ciju, a konačan oblik

Položaj ličinu

( 1 ) , s a m o s t o s e pri

treoa

utvrditi

ulaza

('), a

vodjica

i

da je

ulaz.

treoa shvatiti

kao prvu

aoroksima-

na o s n o v u h i d r a u l i č k o g m o d e l a ,

rešetke i vodjice za

nidrauličkin

lelnim- z i d o v i m a .

koristi

računanju

kod d u D o k i h z a h v a t a , m o ž e s e u z e t i

0,62, što daje simetrično oblikovan

u oozir i položaj

proračun

se

g o r n j e g s v o d a radi" sa v e l i č i n a m a

Ovu računicu O D t i m a l n o g - o b l i k a

inse

p r a g a sa ("). U k o l i k o j e a V t ' < 0 , 2 5

< 0 , 2 5 , što je č e s t slučaj

s' -

praga zahvata. U oba slučaja

О-Па"

koje

s v o d a , a sa

(") v e l i č i n e k o j e se o d n o s e na It''

uz-

je

t" = p•Т/(T-D) ^ (ЬЕ)а'

;

od-

uzimajući

zatvarače.

za z a t v a r a č e i n j i h o v o m e d j u s o D n o

r a s t o j a n j e u t i č u na

g u o i t a K a . P o ž e l j n o j e da o u u u s m e š t e n i ^ n a d e o n i c i

Eksperimenti*str poKazali

da se n a j m a n j i .gubici liko

sa

ve-

para-

dobijaju

uko-

su n i š e za v o d j i c e

uda-

ljene medjusoDno

L=1,5 L v

ka 1 4 . 1 9 ) . P o ž e l j n o j e s a novišta minimizacije

(slista-

gubitaka

da n i z v o d n a i v i c a v o d j i c e

bude

u v u č e n a u o d n o s u na p r e d n j u veličinu

za

tg(5-5°), a da je

d u ž i n a p r e l a z a L_ kod p r a v o 1 i Slika

14.19. Poiožaj

voajica zatvarača

(a)

nijskog spoja L p > 14.19).

125

(slika

Ukoliko betonska glava zanvatne konstrukcije prelazi do formiranja vrtloga neposredno u zoni na u l a z u .

31 \ka c).

ravan rešetke, dolazi

rešetke, što izaziva neoovoljne režime

Zbog toga je poželjno da se ulazna konstrukcija resi u jeonoj ravni

Guoitak paoa na. zanvatnoj gradjevini

sastoji se iz sledećin lokalnin gu-

oitaka: a) gubici na ulaznom otvoru; b) gubici

na r e š e t c i ; c) guoici na nišama

vodjica z a t v a r a č a ; d) gubici prelazne deonice (do uspostavljanja normalnog profila dovodnog

organa).

Koeficijent

lokalnog gubitka na ulazu se kreće od 5 = 0,5 u slučaju ulaza

bez proširenja, sa oštrim ivicama, pa do veličine m a n j e od £ = dobro hidraulički

oblikovanog ulaza. Za optimalan eliptički

0,1, u slučaju

ulaz £ = 0,05.

Gubici na rešetki zavise 00 relativne gustine rešetke {'odnos đeoljine elemenata rešetke i medjuprostora izmeoju elemenata), oolika elemenata i nagiba rešetke, često se koristi oorazac za odredjivanje koeficijenta

lokalnih gubita-

ча rešetke ^

- 3 (s/D)

Sina

14.4}

goe je: s- širina elemenata rešetke. 0- medjusoono rastojanje elemenata 0 ) , a - ugao nagioa rešetke orema norizontali;

s-

(slika

koeficijent koji zavisi od

oolika elemenata rešetke (slika a).

9

!l

' й

В

Щаг2Л2Ща*тщп*1.б7

У

У

U

n

~

\ >п=юз щ)п=1,79

U

¿!i
rešetci

•Najčešće korišćen nagib rešetke. Dovoljan sa stanovišta rada čisti lice

Rastojanje turoi ne i orečnika

-

izmecju elemenata rešetke ooično se usvaja zavisno zz tioa radnog
uzima: za Kaolanove turoi ne 0 -

Z - j Z Q , ne veće od 20 cm, a za Fransisove D- D./30, ne veće 00 10 cm. Preooručuje se 111] da ulazna orzina na rešetci e l e k t r a n e malog i srednjeg

oada ne Dude veća od brzine v^ - < \ n, goe je H- prosečan oad. К - 0,55-0,50. 3ve orzine se obično kreću od 1 - -,2 m. a u redjim s l u č a j e v i m a , ori

forsiranom

'"aau со 2 f 2.5 m. '.oa voootoKa sa velikim - količinama olivajućeg m a t e r i j a l a ooželjno :e srna-

Lokalni

gubici

se j a v l j a j u

i u zoni vocijica za z a t v a r a č e . Od brojnih

rela-

cija za i z r a č u n a v a n j e o v o g g u b i t k a za p r a k t i č n e p r o r a č u n e se m o ž e usvojiti mula za k o e f i c i j e n t

lokalnog gubitka na j e d n o m paru vodjica

for-

(vodjice za j e d a n

zatvarač): - 0,1 L rj Jb gae je Lv-

(14.5)

š i r i n a v o d j i c e , b- š j r j n a _ p rot i čajnog preseka u zoni vodjica zatv.a-

rača. O r i j e n t a c i o n e v e l i č i n e otvora v o d j i c e u funkciji

ci

2

pora

....t-

6

8

d a j u . s e na slici

10

12

It

Svet Li otvor Cm]

raspona zatvarača

i us-

16

1 4 . 2 1 . kao i neki tipovi č e l i č n i h i b e t o n s k i h

vodji-

O t v o r n a s v o o u , k r o z koji se SDUŠta,.zatvarač s t v a r a , t a k o d j e , lokalne gu-

ca.

b i t k e . V e l i č i n a k o e f i c i j e n t a l o k a l n o g - g u b i t k a na otvoru za z a t v a r a č može se u p r a k t i č n i m p r o r a č u n i m a usvojiti u i z n o s u : r -= f t ü S l /h ' 2- . Л . QZ

: 14.5 i

zce. je L - š i r i n a o t v o r a z a t v a r a č a (računa s e . u K u o n a širina o t v o r a , a ne orooz j e K c i j a na h o r i z o n t a l u ) ; h- visina p r o t i c a j n o g presera u zoni z a t v a r a č a . P o š t o s e p r e l a z n a d e o n i c a u l a z n e g r a d j e v i n e n a j č e š ć e r e a l i z u j e sa promenI j i v i m p o p r e č n i m p r e s e c i m a » s a . k o n f u z o r s k i m ili d i f u z o r s k i m p r e l a z i m a , koeficijenti

l o k a l n i h g u b i t a k a na s u ž e n j u i p r o š i r e n j u m o g u se računati do o d g o v a r a -

j u ć i m o b r a s c i m a za l o k a l n e g u b i t k e k o n f u z o r a i difuzora raulički že

priručnik),

koristiti

i

dOK

sledeći

se

u

slučaju

oorazac:

nelinearne

promene

(viceti

bilo koji

poprečnog

presera

hidmo-

gae su an i

odnosi površina na kraju i početku razmatrane deonice; a- ugao

pri vrhu ekvivalentnog konusa povučenog kroz razmatrano proširenje ili suženje. Ukoliko se u zoni vodozanvata primenjuje neka razdeona konstrukcija smanjenja raspona zatvarača i si.) lokalni gubici se mogu odrediti

(u cilju primenom

Bordine formule za naglo suženje i proširenje proticajnog profila, često se koristi

i izraz

[11]: = 1,15•С - л/(1-n) 3

gde je: n -co^/co ; m e l

(14.3)

-površina elementa koji sužava proticajni presek, ш -

površina celog p r e s e k a ; C- koeficijent koji zavisi od oblika elementa koji žava presek. Za razdeoni

su-

pravougaoni zid kružno oblikovan na uzvodnom i nizvo-

onom kraju С = 0,66, dok se pri hidraulički

dobrom oblikovanju vrednost С može

spustiti со 0,15. Koeficijent gubitaka usled proširenja nizvodno od razdeone može se odrediti

konstrukcije

po relaciji r e . pros

ÜJ-Ü)Q2

V) 2

(14.3 i N

gee su oznaKe kao za (14.8), а К je koeficijent koji uzima u obzir oblik nizvoonog kraja razdeone konstrukcije,a koji za polukružno oblikovane

elemente

iznosi X - I. Koeficijent gubitaka na trenje duž deonice zahvatne gradjevine dat je poznatom relacijom S t r = X L/D u ;

D.J = 4o)/x

(14.3)

gae je: 0L>- uslovni prečnik protočnog trakta;x - OKvašeni o b i m ; L- dužina,i

poprečni preseK razmatrane deonice; X - koeficijent t r e n j a , koji se može naći PO nekoj od brojnih empirijskih relacija, pri čemu je za račun guoitaka u zp.ni vodozanvata pogoona ?ranatl-Nikura.azeova

formula

2

\ = 1/2 [1д(3,7/д)] ;д - д/0и

(14.3)

;ce je д- apsolutna raoavost zidova. Vreonost д kod gletovanih betonskih zidova iznosi 0,3 - 0,8 mm,u prosečni. uslovima oko 2,5 m m , a kod loše izvedbe betona 3 - 1 0

mm.

Koeficijent trenja я u zavisnosti od relativne rapavosti д daje se u tape

2,05:0,0721 :,04 0,0651 0.33 0,057! Г,32 0,049!

•0.015i 0,0441 0,21 '0,038! :0,00510,0311 0,00810,0351

0,004 0,0231 0,002'0,0231 ,0,001,0,02 1

0,0009 ; 0,0131 0,0006'0,017; '0,0004 i 0,0161

Lokalni

gubici

se j a v l j a j u

i u zoni v o d j i c a za z a t v a r a č e . Od brojnih

cija za i z r a č u n a v a n j e o v o g g u b i t k a za p r a k t i č n e p r o r a č u n e se m o ž e usvojiti mula za k o e f i c i j e n t

lokalnog g u b i t k a na j e d n o m paru vodjica

relafor-

(vodjice za jedan

zatvarač): -;,7-0,1Ц/Ь

(14.5)

gee je Lr/- širina v o d j i c e , b- ši rina proti čajnog preseka u zoni vodjica rača. O r i j e n t a c i o n e v e l i č i n e otvora v o d j i c e u funkciji

pora ca.

ci

2

L-

6

8

d a j u . s e na slici

10

12

16

SvetLi otvor Cm]

zatva-

raspona zatvarača i us-

14.21. kao i neki tipovi č e l i č n i h i b e t o n s k i h

vodji-

O t v o r n a s v o o u , кraz koji se spušta,.zatvarač s t v a r a , t a k o d j e , lokalne gu-

b i t k e . V e l i č i n a k o e f i c i j e n t a l o k a l n o g - g u b i t k a na otvoru za z a t v a r a č m o ž e se u o r a K t i č n i m p r o r a č u n i m a usvojiti u i z n o s u : г

'D.Z.

QZ

/П

' 14.5)

асе je L

- š i r i n a o t v o r a z a t v a r a č a 4(računa s e . u K u o n a širina o t v o r a , a ne oroOZ j e K c i j a na H o r i z o n t a l u ) ; h- visina p r o t i c a j n o g presera u zoni z a t v a r a č a . P o š t o s e p r e l a z n a d e o n i c a u l a z n e g r a d j e v i n e n a j č e š ć e r e a l i z u j e sa promen1 j i v i m p o p r e č n i m p r e s e c i m a » s a . k o n f u z o r s k i m ili d i f u z o r s k i m p r e l a ž i m a , koeficijenti

l o k a l n i h g u b i t a k a na suženju i p r o š i r e n j u m o g u se računati po o d g o v a r a -

j u ć i m o b r a s c i m a za l o k a l n e g u b i t k e k o n f u z o r a i difuzora

(videti

bilo Koji

raulički p r i r u č n i k ) , dok se u slučaju n e l i n e a r n e promene p o o r e ć n o g presera že koristiti

i sledeći

oorazac:

hidmo-

g d e su pri

i OJ2 o d n o s i

p o v r š i n a na kraju i p o č e t k u

vrhu e k v i v a l e n t n o g

Ukoliko

se u zoni

smanjenja

konusa povučenog

vodozanvata

rasDona

zatvarača

razmatrane

d e o n i c e ; a-

kroz razmatrano p r o š i r e n j e

primenjuje neka razdeona

i s i . ) lokalni

gubici

Bordine

f o r m u l e za n a g l o s u ž e n j e i p r o š i r e n j e

koristi

i izraz

konstrukcija

se m o g u o d r e d i t i

ili

(u cilju primenom

proti č a j n o g p r o f i l a . Č e s t o

gde je: n

; ше? - p o v r š i n a e l e m e n t a c e l o g p r e s e k a ; C- k o e f i c i j e n t

ž a v a p r e s e k . Za r a z d e o n i

pravougaoni

o n o m k r a j u С = 0 , 6 6 , dok se pri scustiti

do

koji

koji

(14.3) sužava

zavisi

proticajni

zid k r u ž n o o b l i k o v a n

hidraulički

p r e s e k , o> -

od o b l i k a e l e m e n t a

Koeficijent

su-

dobrom oblikovanju

vrednost С može

gubitaka usled proširenja po

n i z v o d n o od r a z d e o n e

konstrukcije

relaciji I)2

5 pros, - Ц — gee su огпаке kao za

(14.8), а К je koeficijent

voonog

kraja r a z d e o n e konstrukcije,a

iznosi

К - I.

(14.3м

koji u z i m a

u obzir oblik

koji za p o l u k r u ž n o o b l i k o v a n e

K o e f i c i j e n t g u b i t a k a na t r e n j e d u ž d e o n i c e z a h v a t n e g r a d j e v i n e

niz-

elemente

dat j e po-

relacijom Str«X

gae

koji

na u z v o d n o m i n i z v o -

0,15.

m o ž e se o d r e d i t i

znatom

se

[11]: í r - 1, 1 5 - 0 - n / ( 1 - n ) 3

površina

ugao

suženje.

L/Du

;

D u « 4ш/х

(14.3)

je: 0»j- us lovni p r e č n i k p r o t o č n o g t r a k t a ;x - O K v a š e n i poprečni

presek

ći PO n e k o j od b r o j n i h e m o i r i j s k i h zp.ni v o d o z a n v a t a

pogoona

Pranat 1 -Nikuradzeova

betonskih zidova

iznosi

u s l o v i m a o k o 2 , 5 m m , a kod l o š e i z v e d b e b e t o n a 3 - 1 0 trenja

(14.9)

и

zidova.

V r e o n o s t д kod g l e t o v a n i n

Koeficijent

л u zavisnosti

0,3 - 0,8 mm,u

0.015!0,044! 0,31 '3,0381 .0,005! 0 , 0 3 li 0,00810,0351

prosečni

mm.

od r e l a t i v n e r a p a v o s t i

д 3,05-0,0721 :,34 0,065! 3 , 0 3 0,0571 3,02 0,0491

na-

formula

\ = 1/2[1д(3,7/д)] ;д - Ш raoavost

se m o ž e

r e l a c i j a , pri čemu j e z a r a č u n g u o i t a k a u

2

;ae je д- a p s o l u t n a

o b i m ; L - duži n a , i

r a z m a t r a n e d e o n i c e ; x - k o e f i c i j e n t t r e n j a , koji

0 , 0 0 4 0,0231 0,0009;0,013! 0,002'0,023l 0,0006'0,017; ,0,001.0,02 ! 0 , 0 0 0 4 ; 0 , 0 1 6 ! ¿ >

д d a j e se u t a p e

76. .. Аегасгопъ otvor

Tza.»zatvarača u l a z n e g r a d j e v i n e m o r a da ima d o v o l j n o

ku p o v r š i n u p o p r e č n o g p r e s e k a , kako bi se potreban dovod v a z d u h a o b e z o e d i o zastoja.

Pri p r o r a č u n u n j e g o v e v e l i č i n e usvaja se da je m e r o d a v a n p r o t o k

veli-

bez vazdu-

ha j e d n a k m a k s i m a l n o m p r o t o k u v o d e kroz t u r b i n e koje se s n a b d e v a j u sa tog zanvata pri n e s t a c i o n a r n o m režimu rada i otkazu sistema r e g u l a c i j e . A k o se usvoji

da

m a k s i m a l n a b r z i n a v a z d u h a u a e r a c i o n o j cevi ne treoa da p r e d j e b r z i n u od 50 m/s, na o s n o v u ova dva p o d a t k a se m o ž e izračunati potreoan p r e s e k a e r a c i o n o g

otvora

z a h v a t n e g r a d j e v i n e . N j e g o v a v e l i č i n a često se uvećava da bi se ovaj o t v o r ist o v r e m e n ^ i s k o r i s t i o i kao šaht za ulaz u zahvatnu

gradjevinu.

Da bi s e o m o g u ć i o n e s m e t a n rad h i d r o e l e k t r a n e i u z i m s k i m u s l o v i m a , kod nekih p o s t r o j e n j a se p r e d v i d j a ezevem

za zagrevanje

rešetke

s t r u j o m niskog

napona.

I s t r a ž i v a n j a su p o k a z a l a da do l e p l j e n j a leda i k r i s t a l i z a c i j e p r e h l a d j e n e na rešetki

ne dolazi u k o l i k o je temperatura., na rešetci samo t

. = 0,01

vode

- Q,3°C.

al i da . s e j z a g r e v a n j e m r r e š e t k e r d o o v e . t e m p e r a t u r e ne m o ž e rzaustavrti p r o c e s

le-

d j e n j a r e š e t k e u k o l i k o je već z a p o č e o . Zbog toga se u s p o s t a v l j a s i s t e m t e r m o s e n z o r a , koji a u t o m a t s k i

u k l j u č u j e s i s t e m za z a g r e v a n j e , čim s e t e m p e r a t u r a

š e t k e i v o d e s p u s t i do k r i t i č n e g r a n i c e ^ S n a g a : k o j a j e n e o p h o d n a 1 m 2 p o v r š i n e š t a p o v a r e š e t k e m o ž e s e odrediti H

zag°

re-

zarzagrevanje

po relaciji

b0,00T16a(tre¿ - t ^ )

[kW/m 2 ]

(14,10) 2

gde j e : a ~ koefi ci jent;;topiatnog p renos а sa. m e t a l а.па v o d u (kW/m - ° C-);~~k - ...koefi c t j e n t r s i g u r n o s t i

(1 »5 — 2 » 0 ) . Za r e š e t k u :sa k r u ž n i m štapaviinaTmože s e uzeti

da j e a - =-950-v°'ó/-d°'4

(14.11)

а za p r a v o u g a o n e « š t a p o v e

i a

- 2400 v n ' ° / / ' 2

Ovde je v- b r z i n a v o d e na r e š e t k i ; < D O D r e č n o g oreseica p r a v o u g a o n i n š t a o o v a

огеСлтк. štapova u

(14.12) rešetki;x—perimetar

rešetke.

Potrebna, s n a g a za z a g r e v a n j e rešetke j e dosta velika i iznosi oko кУ/пг p o v r š i n e

2-4,5

rešetke.

- Епетугъзко—екогютзka~.cpximi.zac-ig.a.ubaznih.-,gradjevina~ „1 z b o r t i p a i o s n o v nih. d i m e n z i j a v o a o z a h vata,«.kao i,, nj e g o v o hidraul ičko obi i k o v a n j e -obavljaju.se e n e r g e t s k o - e k o n o m s k i m u p o r e d j i v a n j e m e n e r g e t s k i h performansi

i „.ekonomskih poka-

zatelja više raznin varrjantnih rešenja. Razmatrana varijantna

rešenja"moraju

da b u o u u p o r e o i v a sa s t a n o v i š t a f u n k c i o n a l n e i statičke s i g u r n o s t i

zaavata.

rlajpre se b i r a tip zahvata.*,ukoliko .su„moguće različite v a r i j a n t e » a z a t i m se optisriziraju. d i m e n z i j e i kcsipoziсijе...U tom. cilju s e . r a z m a t r a n e k o l i k o va i anti

77. od

sa r a z l i č i t i m d i m e n z i j a m a i d r u g i m d i s p o z i c i o n i m e l e m e n t i m a , t e se za s v a k u njih odredjuju godišnji

troškovi

bljene energije odredjuju

i troškovi

se na o s n o v u

izgubljene energije. Troškovi

i z r a z a za

izgu-

snagu:

AN = 9 , 3 1 - Q • ¿h•n

(14.13)

g d e j e : Q - p r o t o k k r o z z a h v a t ; A h - pad i z g u b l j e n na v o d o z a n v a t u ; n -

k.k.d.

oagovara

proteku

dijagrama

trajanja

proticaja

Q. O d r e d i v š i

¿N = f ( Q ) m o ž e se na o s n o v u

kroz vodozanvat odrediti

na z a h v a t u , a t i m e SaDirajući

funkciju

i njeno

odgovarajuća

izgubljena

koji

energija

k o š t a n j e дТе.

stalne goaišnje

troškove T s , promenljive

godišnje

troškove

TD

i t r o š k o v e i z g u b l j e n e e n e r g i j e u toku g o d i n e дТе па v o d o z a h v a t u , u f u n k c i j i kog p a r a m e t r a gradjevine

koji

se o p t i m i z i r a

(na p r i m e r , b r z i n a

funkcija

i s i . ) dobi ja

ukupnih

na r e š e t k i , d u ž i n a

godišnjih

troškova zahvata

malna vrednost

razmatranog

što se m o ž e f o r m u l i s a t i min

T

za/rmin(T

Vrednost.a

йоог

14.22. Ootimizacija (a) z a n v a t a

TT D 4- ДТ

Rečni

zahvati

tra zanvata. Grafička

,
se m o g u i z v e s t i

Uslovi

nego u slučaju

plitko

hidroelektrana*

u s o o r a . Ovaxvi

resiti

zanvati

postrojenja

n i s k i m o r e g r a a n i m o o j e k t o m sa m a l i m

kod uspo-

hidroelektrana.

u s a s t a v u u s o o r n o g o b j e k t a , ili

za n j i h o v o d i s o o z i c i o n o

isood p o v r š i n e , a ujedno u n e o o s r e o n o j

moraju

14.22..

koje se o r i m e n j a j u u slučaju.

u zoni

blizini

n a n o s , lea i o o v š i n s k i

izborom odgovarajućeg

kaoneza-

r e š a v a n j e oo o r a v i l u s u

z a n v a t a u a k u m u l a c i j a m a , j e r se z b o g v i s i n s k o g

o z p i l j n a o r o o l e m a : rečni croplemi

interpretacija-ovgg

j e na slici

kog č i s t o d e r i v a c i o n i h

i kod nekih tipova Protočnih zahvati

smatrati

ZAHVATI

vrlo m a l e o s c i l a c i j e nivoa

skreće u derivaciju

visna gradjevina. niji

REČNI

su o l i t K e z a n v a t n e g r a d j e v i n e ,

se s r e ć u kod K a n a l s k i h

(14.14)

vrednost m o ž e se

zadatka prikazana

•
(a),

način

o p t i m a l n o m v r e d n o š ć u r a z m a t r a n o g . . p a r a m e - ...

oarametra

14.2.

na s l e d e ć i

^ za k o j u f u n k c i j a T . dosopt ° zan

tiže minimalnu

Veličina parametra а Cnpr. brzina na rešetki J

opti-

parametra

{a}

{a} fp

Slika

Tzah,

č i j i m se m i n i m i z i r a n j e m o d r e d j u j e

A TxahjTfAT» \ [din/god]

ne-

zahvatne

dna. javljaju

plivajući

mesta

zanvata

slože-

položaja, tri

p r e d m e t i . Ovi na u s p o r e n o m

veoma se rečnom

78 taku л . u s v a j a n j e m p a g o a n e ^ d i s p o z i c i j a -zanvatci^ I z D o r pol o ž a j a i d i s p o z i c i j e u l a z n e g r a d j e v i n e u s l o v l j e n j e s l e d e ć i m zahtevima:. p o t r e b n o je nje u d o v o d n e o r g a n e krupnih f r a k c i j a n a n o s a ; sprečiti vanje leda u zoni v o d o z a h v a t a , sprečiti m a , ostvariti

.

sprečiti.unoše-

z a d r ž a v a n j e i nagomila-

z a g u š e n j e rešetki p l i v a j u ć i m

v i s o k u p o u z d a n o s t z a h v a t a sa stanovišta mobilnosti

predmeti-

ustava i pra-

teće o p r e m e , iznaći d i s p o z i c i j u koja o m o g u ć a v a n a j r a c i o n a l n i j e o p s l u ž i v a n j e i održavanje. Z a š t i t a p o s t r o j e n j a od u v l a č e n j a n a n o s a p r e d s t a v l j a j e d a n od p r o b l e m a . N e o p h o d n o j e rečni z a h v a t tako d i s p o z i c i o n o rešiti

najsloženijih

da se spreči

č e n j e u d o v o d n e o r g a n e krupnih f r a k c i j a n a n o s a , pošto nanos s v o j i m d e l o v a n j e m z n a t n o s m a n j u j e vek t r a j a n j a turbina umanjuje njihove radne karakteristike

i habanjem radnog kola znatno

( k o e f i c i j e n t korisnog d e j s t v a ) .

se rešava u fazi p r o j e k t o v a n j a p r i m e n o m v i š e m e r a , oa kojih su o s n o v n e

Problem sledeće:

- o d a b i r a n j e m n a j p o v o l j n i j e g p o l o ž a j a zahvata u odnosu na g e o m e t r i j u toka i

uvla-

abrazivnim

vodo-

njegove*hidrauličke^karakteristike;

- izbor p o g o d n o g ti pa'i d i s p o z i c i j e z a h v a t a , kako bi se s p r e č i l o

unošenje

nepoželjnih frakcija nanosa u dovod; - u g r a d j i v a n j e . p o s e b n i h t a l o ž n i c a u s k l o p u z a h v a t n e g r a d j e v i n e , ili na nekom d r u g o m : pogodnom"" m e s t u na _ d o v o d u . s a u red j a j i ma_ za i s p i r a n j e i s t a l o ž e n o g n o s a , k a k o bi : se.uvele o b e z b e d i l a p o t r e b n a mobi 1nost

na-

posrojenja.

P r v e dve m e r e b i ć e r a z m o t r e n e u n a r e d n i m t a č k a m a ove glave,., dok će se met odfr h i d r a u l i č k o g i -konstrukti j s kag-res-avanj a ta1ožni c a - r a z m a t r a t i ^ p o s e b n G (Í8 I]

j p r ~ p r e d s t a v i j aju probi e m ~za:sebe.

Problemi " leda.;imaju.dva~aspekta:

t) n e o p h o d n o je evakuisati

koji m o ž a . d a . u g r o r i ^ u n k c i a n a E l n a s I r r z a ' h v a t a ^ n a g o m t l a v a j u ć i

pli vajući

led,

se u njegovoj, z o n i ;

2) m o r a se. s p r e č i t i ^ z a m r z a v a n j e rešetki».-, koje su posebno u g r o ž e n e ukoliko se z a h v a t " n a l a z i s a s v i m p l i t k o ispod .-površine-vode. Ukoliko se z a h v a t nalazi u sas t a v u .brane; pmbleiifpevakoacij,e- pl i v a j u ć e g »leda

se^esava-adg&varaqjucim-manevrom

u s t a v a , pri čemu.se. n j i h o v a d i s p o z i c i j a j o š u t a z

oro^eKtovanja

toj funkciji., li.tom c i l j u se i v e o m a z č e s t a r u g r a d j u j u

p o s e o n e k l a p n e na g o r n j e m

prilagodjava

del u ..ustave, kako bi .se rma-nevar-ispuštanja n a g o m i l a n o g leda o s t v a r i o što m o o i l nije i samo u površinskom»sloju vode^.U^slučaju^da je

vodozanvat.,izdvojen-kao

p o s e b a n r o b j e k a t » . a nalazi:;; s e n a ^ m e s t a r g d e m o ž e da d o d j e d o n a g o m i i a v a n j a 4 e d a , o n d a .se^predvi d j a j u p o s e b n e ¿dispoziciona - r e š e n j a ,-ug 1 a v n o m s a .za к lop kama i č i j im se m a n e v r o m led e v a k u i š e u d o n j u - v o d u . s p r e č a v a n j e z a m r z a v a n j a rešetki j e s e . z a g r e v a n j e m r e š e t k i , о čemu j e b i l o . r e č i

u tački

ostvaru-

14.1.4.

Poseban, p r o b l e m kod rečirin.zahvata p r e d s t a v l j a j u površinski^pl,ivajući d m e t i .-..Da. bi ..se. ovi p r e d m e t i ^ z a d r ž a l i :da.,ne.udju u d e r i v a c i j u i. protočni

pretrakt,

79. c o r e d grubih rešetki

u g r a d j u j u s e i r f i n e r e š e t k e , koj ^ z a d r ž a v a j u s a v

ći m a t e r i j a l . M e d j u t i m ; ™ t i m e ; s e o z b o t j n o n a r u š a v a - n o r m a l n o z a n v a t a , j e r se n a g o m i l a v a n j e m t o g m a t e r i j a l a profil, povećavaju o z b i l j n o dovodi Zbog

se g u b i c i

toga se u s k l o p u

l j e n a je m e h a n i č k i m skidajući

služi

proticaj, čime

se p o s t a v l j a j e d n o m

k o j e se s p u š t a j u

Kod v o d o z a h v a t a

i dižu p o m o ć u

i ubacujući

ga u v a g o n e t za

(na p r i m e r , na g o r n j e m d e l u u s t a v e se p r e d v i d j a

šetki).

Kod v e ć i h r e k a , n a r o č i t o u p e r i o d u v e l i k i h

Oprem-

elektromotora,

u s a s t a v u b r a n e p r e d v i d j a se p o g o d n a posebna

da se n j e n i m p o v r e m e n i m o t v a r a n j e m e v a k u i š e n a g o m i l a n i

se

vodozahvatu.

rečnih zahvata gotovo obavezno predvidja č i s t i l i c a .

grabuljama

sa r e š e t k e n a g o m i l a n m a t e r i j a l

na d e p o n i j u . ustava

z a h t e v koji

funkcionisanje-vodo-

na r e š e t k a m a s m a n j u j e proti čajni

na u l a z u i s m a n j u j e z a h v a ć e n i

u pitanje osnovni

plivaju-

odvoženje

dispozicija

klapna,

koja

materijal

voda, problem

na

re-

nagomilavanja

p l i v a j u ć e g m a t e r i ala na r e š e t k a m a z a h v a t a m o ž e da p o s t a n e t o l i k o o z b i l j a n , da je p o n e k a d n e o D h o d n o oslobodila slikama

da se z a t v a r a č i

n a g l o z a t v o r e , kako bi se v o d n i m

rešetka od z a g u š e n j a . Položaji

14.1. i 14.4.

udarom

i sheme čisti!ice prikazani

su na

. 14.2.1.

IZBOR M E S T A REČNOG

ZAHVATA

I z D o r m e s t a d u ž r e č n o g t o k a za l o c i r a n j e r e č n o g : z a h v a t a - p r e d s t a v i j a važ an z a d a t a k , za č i j e j e . u s p e š n o ^ r e š a v a n j e n e o p h o d n o . d o b r o spoznavanje v o d o t o k a . Od i z b o r a t o g ~ ~ m e s t a E z a v i s e t i p , . d i s p o z i c i j a , ; k o n s t r u k c i j a

veoma

dinamiке

i uslovi

eKsoloatacije-postrojenja. N a j p o g o d n i j e . d e o n i c e , z a l o c i r a n j e z a n v a t a su o n e sa morfо1oški

stabi 1 n i m

kori t o m , p e z - o s t r v a i ^ s p r u d o v a ^ koji se p r e m e s t a j u , " s a t n o m i o b a l a m a o d ćih m a t e r i j a l a

koji

d o l a z i .do z n a č a l i l l i e g r ^ i n a n i e o j a ^ p o d u ž n o g . p a d a , nagomilavanja

l e d a ili

oni ca ne m o ž e naći grac^evmegrace

ri

dolazi_do

u b l i z i n r - u o ž e T j n o g m e s t a z a n v a t a , tada„.s.e_u..~sidoDu

i neopnodm

regulacicni

taxvi'da postoji

cojeicci, kaKo„.bi„se.jQstvari 1 a n e o o n o a -

z a h v a t traži

se m e s t o na k o m e su

n a j m a n j a o p a s n o s t sa g l e d i š t a u v l a č e n j a

u l a z n u g r a d j e v i n u . Ü t o m - c i l j u -obavi j a j u se d e t a l j n i j i

istražni

s t ru j n e s l i k e , i t d . ) , aj i t r e b a imati

(meresnimanje

u vid u s 3 e d e ć u J ^ a ž a u L ^ d r a i j l ičku

Na k н vi пятя vndnf-nka-jQh.r,a z u j e . s e s e k u o d a j ^ o J o R t g g r i o

tečenje, koje se

naziva poprečna cirku 1 a

s t r u j e , sa z n a t n o

i

i

n

s

k

e

K o n c e n t r a c i j o m сгкпрпНпуяпплздр^я , я nntnijfin nq 1 nhndjpnp__ari k r u c n i n

hidrau-

nanosa u

radovi

n j e p r o t o k a v o d e i n a n o s a po p o p r e č n i m p r o f i l i m a a n a l i z i r a n e d e o n i c e ,

c

de-

zanvatne

zahvata,

i z o o r u m i k r o l o k a c i j e za rečni

1 i č k Г us!OVI

z a t i m m e s t a na k o j i m a

do i n t e n z i v n o g o d l a g a n j a nanosa.,. U k o l i k o s e _ s t a b i l n a

na s t a b i l n o s t k o r i t a u zoni 3

čvrš-

s e - t e ž e erodiraju'. T r e b a i z b e ga v a t i m e s t a n i z v o d n o _ o d . k o j i r,

pojavu. često manjom čestica

¿80

_

n a n o s a k o j e í s e r r a z i n e n j u j u n a ~kontaktu::i:oka s a : : d n o n r t p r e l a z e ć i ~ i z u suspeñdovano

i obratno), usmerene

a ) , dok_,se_-ka k o n v e k s n o j o b a l i cije nanosa

(vučeni

nanos

v r a ć a d o n j a s t r u j a , koja nosi

i veća koncentracija

frakcija).. K a o - p o s l e d i c a o v a k v e c i r k u l a c i j e konkavna

obala

vučenog-stanja

su ka k o n k a v n o j ~ o b a 1 i (puna l i n i j a na

suspendovanog

i pomenutog

najkrupnije nanosa

krupnijih

režima tečenja

nanosa»

je^гжЦа~л_рой1д^па„.егог;и±,^ок^

i p o d v r g n u t a zasipanju.^Qi¿u č i n j e n i c u t r e b a

imati

u vidu pri

i z b o r u mikrolока-

ci j e za r e č n i z a h v a t . T r e b a g a l o c i r a t i n a k o n k a v n o j o b a l i , na m e s t u g d e rečna cirkulacija

i dubina vodotoka dostižu

-¿uzvodnu^i v i c u b o č n o g z a n v a t a koja označava p r e s e k r t a n g e n t e

- dužina

^

sledeće:

t r e o a ^ . p o s t a v i t i n e o o s r e o n o a s D O d 'tačke -3

1-3 p o v u č e n e na k o n v e K s n u / . o b a i u , .sa

konkavnom,oba-

l u k a ..2-3 n a k o n k a v n o j o b a l i , d o u z v o d n e i v i c e z a n v a t a , m o ž e

se

relacijom:

-frontalni

zahvat

(slika 2 4 . b ) p o ž e l j n o je postaviti

ni- p r e s e k 0 - 3 ; :

pop-

svoje¿najj¿ed£--vrednostiEksperime-

n t a l n i m \ " i r t e r e n s k i m ' d : s . t r a ž i v a n j i m a j e k o n s t a t o v a n o - j34j

definisati

slici frak-

- jukoliko. s e z a h v a t r e š a v a u o k v i r u p r e g r a o e

u p r a v n o na

radijal----

(brane) p o ž e l j n i j e ' d a - s e * is-

x a t : p b s T a v i * r a d 1 j 2 i n o , t j . u p r a v n o ña""konveksnu, o b a l u .

Izgradnja"pregrade rodne

u cil^^fermi-ranja

rećnog

vodozahvata

reži_me_vodotoKa^..U._.gonnj.Qj_vod.i.. s e _ i s t a l o ž a v a

cije suspendovanog.jianQSja^KQcUiiskih_p.regrada

koje i z a z i v a j u redjene

do i z v e s n o g krive

se n e s t a b i l n e m o r f o l o š k e

premeštanje

poodmakle

izdizanja

i krupne

transformad'je

forme

Krive u s D o r a

t o k a . Kao p o s l e d i c a

i pomeranja

Kori-

rukavci,itd.) posle

zasipanja

zone uspora uzvodno

14.25). Proces t r a n s f o r m a c i j e

frak-

usporenog

korita.

(sprudovi,

k o r i t a do n j e g o v e p o s t e p e n e s t a b i l i z a c i j e

faze z a s i p a n j a u s p o r e n o g

1 i 5 na slici

bttno-menja'pri-

nanos

ovaj proces zasipanja

toka jiajjčešće—dovodi~-do-Orze-- i _ p a t p u n e m o r f o l o š k e to se i z d i ž e , j a v l j a j u

vučeni

k o r i t a u zoni

od-

dolazi

(uporediti

donje vode

od-

S1 i ka 1 4 . 2 5 . P r o c e s t r a n a r o r m a c i j e K o r i t a u zoni v o a o z a n v a t a . 1 - p r v o bbtno- é n o ; 2 - n i vo i u_ noče.tnom :stan ju v 3 ~ k o r i t o g o r n j e voće-~pasie z a s i p a n j a ; 4- u s o o r n a linija p r e z a s i p a n j a ; 5~ u s o o r n a U n i j a p o s l e z a si o a n j a ; 6 - k o r i t o D o š l e e r o z i j e a o n j e v o a e ; 7 " K o r i t o p o s l e s t a o i 1 i z a c i j e (kraj !! f a z e t r a n s f o r m a c i j e ) ; 8 - U n i j a n i v o a o o s i e e r o z i j e d o n j e v o a e : Э~ linija n i v o a p o s ie staoi1 izaći j e zasipanja

gornje

u s l e d čega ljivanja I

v o d e , toк o s l o b o d j e n o d n a n o s a

intenzivno erodira

Korito u donjoj

1 4 . 2 5 } . Sa z a v r š e t k o m z a s i p a n j a

ponovne oilansne

ravnoteže u transportu

vesnog zasioanja

ranije erodiranog

smanji

vodi. Dolazi

k o r i t a n i z v o d n o od p r e g r a d e i do s p u š t a n j a

3 na slici

fološka

raspolaže dodatnom

značajnog-produb-

nivoa vode

gornje

n a n o s a , u zoni

vode

(uooredfti

do iz-

ne u s p o s t a v i v o d e na

7, s l i k a

s p o s o b n o s t v o d o t o k a n i z v o d n o od p r e g r a d e u o d n o s u na

prvobi-

i proračunati

još u fazi

z a n v a t a , ka;
jim okolnostima

stanje

14.25;.

Sve o v e m o r f o l o š k e o r o m e n e t r e o a p r e d v i d e t i jektovanja

mor-

zahvatu,

t n u , te se k o r i t o u n o v o m r a v n o t e ž n o m s t a n j u i z d i g n e u o d n o s u na p o č e t n o vkriva

krive

i uspostavljanjem

con je v o d e d o l a z i

k o r i t a , s v e dok se o o n o v o

ravnoteža čitave deonice. često se, zbog zanvatanja transportna

do

energijom,

u k o j i m a će se CDje¡cat n a ć i

pro-

najneoovoljni-

i како bi se p r e o v i d e l e

neopnodne

r e g u l a c i o n e m e r e коje t r e o a ca o o e z o e c e z a n t e v a n u f u n k c i o n a l n o s t z a n v a t a u svim

82'fazama^-transformacije- k o r i t a - Glavni de su

- ostvarivanje stabiInosti - povećavanje isti

c i l j e v i те gu 1 а с i j e t o k a u s z o n i - g o r n j e vo

sledeći: korita ^.naročito u neposrednoj

transportne sposobnosti

u što većoj meri

Osnovni nosti ziji

r e ž i m a n a n o s a u zoni zadaci

r e g u l a c i j e u d o n j o j vodi

obala, kasnije,pri

ta i i z b o r a r e g u l a c i o n i h e l e m e n a t a

spregnutim r a d i j u s i m a -

Л / i

to

nanosa.

i n i z v o d n o od u s p o r n o g

objek-

razmatranja,

projektovanja.

pnžol jnih^sekundarni h tečenja sesproiektuje

7B i R 2 - 3,56

ero

[34] z n a č a j n a za i z b o r i r e š e n j e

dispozicije vodozanvata u preliminarnim fazama

i u donjoj vodi.po mogućnosti

stabil-

k o r i t a : n a j p r e , pri

i objekata nisu predmet ovog

neka uopštena pravila

% ) ftfldi o s t v a r i v a n j a

povoljno

- sprečavanje deformacije

za p r o n o s

Metode proračuna deformacije korita uzvodno

ali s e tnogu r e z i m i r a t i

k o j e je

z a h v a t a su o b e z b e d j i v a n j e

zasipanju

ka i p o v e ć a v a n j e t r a n s o o r t n e s p o s o b n o s t i

gornjoj

se

zahvata.

korita u obe faze razvoja procesa t r a n s f o r m a c i j e - stabilizacija

zahvata

p r o p u s t i o u d o n j u -vodu;

- s t v a r a n j e u s l o v a za r a z v o j t a k v o g s e k u n d a r n o g t e č e n j a sa s t a n o v i š t a

blizini

t o k a za p r o n o s nanosa», k a k o bi

(si i ka

regul i s a n g J ^ r j _ t o

u

k r i v o l i n i jskj^u- p l a n u , sa

1 4 . 2 6 ) , č i m e se p o s t i ž e

POD-

n e č n a ci rkul ac i ta PO VO 1 .i na sa. s t a n o v i š ta_ ~ ---¿aavgta,, p o š t o se v u č e n i

nanos

ijtrupne

^ f r a k c i j e s u s p e n d o v a n o g n a n o s a ^ u . z o n i -dna • odbacuju od zahvatne

gradjevine.

2 ) š i ri n e j ^ g i d i sa n o g - k o r i t a * odredj uju k o r i t o pri

Q i J3,

ta ко ^a_j^.,gosri.gne--stab i 1 no konačnoj transformacij i toka.

Kao ; merodavnTjroticaji--iiz4fflaju s e v e l i k e vodesverovatnoće

3 - 10%. Pri

odredjiva-

S i l ка 14 26 ^ . S n e m a regu.t ac i сл ¿ h n j u š i r i n e Вт ..u zorrisianjB-Jveee u z i m a se U n ja u zoni z a n v a t a u o c z i r s m a n j enj e_prgtjjiaja,; z a ^ v e 1 i č i n u zahvaćenij]

voda.

3 ) ..Dužina, r e g u l i s a n e d e o n i c e o d r e d j u j e s e u s k l a d u sa zahtevonr4.da.-~se. o s t v a r i s t a b i l n o k o r i t o . u z v o d n o i n i z v o d n o od...zahvata.- M i n i m a l n e . d u r i n e r e g u l i s a n i h d f i o a i c a . s e kreću.,u , g r a n i c a m a ^ , u z v o d n o n e , m a n j e o d (6 manje, o d 4 7

:

7)B,

nizvodno.ne

5)BX.

4 ) U n e p o s r e d n o j zoni z a n v a t n e - g r a d j e v i n e , na p o t e z u d e f i n i s a n o m m i n i m a l n i m d u ž i паша r e g u l a c i j e . , ~racri -ostvari v a n j a... p o ž e l j n i h s e K u n o a r n i h t e č e n j a

regu-

1 a c i o n m p b j ^ k t e . .treba u p o t p u n i t i i o d g o v a r a j u ć i m p a r a l e I n i m g r a d j e v i n a m a ^ .dok

83. se na š i r e m p o t e z u u z v o d n o i n i z v o d n o f i k s i r a n j e r e g u i a c i o n i h variti

samo

pravi.la k o j a i m a j u s a m o o r i j e n t a c i o n i .značaj z a

narne faze projektovanja.

treba detaljno analizirati

foloških

i hidrauličkih

na bazi

kompleksnih hidrometrijskih,

i s t r a ž i v a n j a , kao i s i m u l a c i j a

14.2.2. OSNOVNI M o g u ć e su r a z n e d i s p o z i c i j e osnovne grupe:

TIPOVI

REČNIH

tipovi

mor-

modelima.

se s v e m o g u s v r s t a t i

z a h v a t i , 3) z a h v a t i

vodotoka, neposredno

ili s a s v i m n e z a v i s n o od n j e g a . Z a v i s n o su r a z l i č i t i

na f i z i č k i m

ZAHVATA

r e č n i n z a h v a t a , ali

1) bočni z a h v a t i , 2 ) f r o n t a l n i

A ) B O Č N I Z A H V A T I . S m e š t a j u se na obali

nanosa mogući

prelimi-

Položaj zahvata i način regulacije vodotoka u njego-

voj zoni

objekat

ost-

naperima.

O v o su i s k u s t v e n a

tri

linija može

uz

na

u dnu.

usporni

od t e r e n s k i h u s l o v a

i režima

b o č n i h z a h v a t a , pri č e m u se č e š ć e

sreću

sledeći: Zahvat

за pragom

je n a j j e d n o s t a v n i j i

t i p z a h v a t a , koji

se p r i m e n j u j e

u s l u č a j u kada očekuju veći

samo

seje

problemi-sa

n a n o s o m - .. O t v o r i t z a h v a t n e g r a d j e v i ne_.se. :izdižir na p r a g , a n a n o s a ко j i. s e rta loži u

zonirpraga::ispira

se* k r o r - G t v o r e s u s t a v a u s p o r n o g . o b j e k t a ~ . Gosta, disparrctja^zaiivatata s a p r a g o m n d a t a . j e s n a si i ci 1 4 . 2 7 . , ^«tedrareeseitje takvog zahvata: prikazano je n a s l i c i Zahvat ispiranje

acrvragotn-'v (slika

13.48. котогош~ za

14.28)- ornoguća-

v a r d a t S e "naj kru pni j e f r a k c i j e S l i k a 14.27." Z a h v a t s a - p r a g o m : 1- k a n a l ; 2 - r e š e t k a ; 3 i 4-- r e m o n t n i i o s n o v n i z a t varač z a n v a t a ; 5 i ó- osnovni ¡ pomoćni zatvarač pregrade

n a n o s a ^ i s t a l o ž e n u » p o s e b n o g icomor i na s a m o m : p o č e t k u - z a h v a t a s o d a kl e s e » p o v r e m e n o ^ i s p i r aj u« u / d o n j u v o d u ^ J s p i r a n j e n e o b a v i ja., s p u š -

tanjem ustave

(8) i o t v a r a n j e m

( 1 0 ) , što: d o v o d i d o p r e k i d a u r a d u zahvata.,;.To

je u j e a n o i s l a b o s t " t a k v o g tipa, z a n v a t a . "

84.

S l i k a 1 4 . 2 8 . Z a h v a t sa p r a g o m i k o m o r o m za ispir a n j e . 1- k o m o r a za t a l o ž e n j e , 2 - i s p u s t za ispiranje komore, 3 » remontni i osnovni zatvarač p r e g r a d e na reci , 5~ r e š e tka v o d o z a h v a t a , 6 i 7 ~ r e rr.ontni i o s n o v n i z a t v a r a č z a h v a t a , 8 - z a t v a r a č na uiasku u derivacioni kana 1 3 - d e r i v a c i ó n i k a n a l , 10z a t v a r a č na i s p u s t u n a n o sa, 11- p r o d u ž e n stub u v i d u s e p a raci o n e g r a d j e v i ne

\ Z a h t i m r s c L r a a t e v z g x m a i z a . ispžrarijerz7uznosa- p r e d s t a v i j a., p o b a l j š a n u tu z a h v a t a , , k o j a s e ^ p r i m e n j ü j e u ..us 1 o v i m a n a n o s o n u v e o m a . . o p t e r e ć e n i h

varijan-

vodotoka.

E f i k a s n o s t : i s o i r a n j a ^ n a n o s a p o v e ć a v a s e p o s e b n i m ; ' g a i e r t j a m a „ , k o j e ¿su l o c i r a n e du аюко- u:::zortr«.'kojasje_rzasićena k r u p n r m f r a k c i j a m a ^ n a n o s a . . : N a n o s .se -ispušta k r o z r . g a i e r i r j e r p r a k t ^ č n o r p r e n e g o š t o s e i i s t a l o ž i ^ ; p o š t o j e rad-jgalarija, n e z a v i s a n od^radaxzanvata^.te. se ispuštanje nanosa i zahvatanje vooe mogu.da 1 j aju.:simLfi t a n a — S h e m a ¿.zahvata .sa ga l.erij o m ^ d a t a j e ,na si i ci

obav-

1 4 » 2 9 - li .„slučaju

varratokarsa ver-iKom.:-koncentraci j o m n a n o s a r e š e n j e : z a h v a t a , sa..gajffigpyama m o ž e se

komorno vati

j o š ' s a K o m o r o m za i s p i r a n j e , čime.-sa, p o v e ć a v a e f e k a t . e v a k u a c i -

j e nanosa,...VeličinćL..orvora g a l e r i j e o a r e d j u j e s e . r a č u n o m , a l i n i j e - m a n j a

od

0 * 6 0 f 0 , 7 3 т г . E f e k a t : b o č n i h z a n v a t a se može„.znatno da„ p o b o l jšauiikoliko

se

regulacijom-toka

ispred > iza stvori

k r i v i n a ^ k a o na s l i c i

stvarajuu„poprečnu-cirkulacijukoja_.ka.,zahvatu

1 4 . 2 4 . i 1 4 . 2 6 - koja

usmerava

površinski—tok,

T ^ l a t i v n o ^ o s l o b o d j e f r r o d - i i a n o s a , ; a ka u s t a v a m a .brane u r e c i ; u s m e r a v a tole sas-nan o s o m * ? S p v r e a i e n i m о t v a ra nj епгч u s t a v a n a brani, n s o i ra ,se zona.; i s p r e đ i z a h v a t n e gradjevíne.. itefcad s e p r o d u ž a v a n j e m s t u o a ,najbl i ž e m z a h v a t u , , s t v a r a пека v r s t a s e p a r a c i o n & s g r a o j e v i n e :(sliko 14-28,- Í 4 . 2 9 ) k o j a

omogućava^bolje-ispiranje

z o n e n e p o s r e d n o i s p r e d zahvata.. O t v a r a n j B n r s a m o - u s t a v a na: t o m " . z a h v a t a na jfa 1 i ž e m

p o l j u t o k s e p r e u s m e r a v a s a m o na t o p r o t i c a j n o p o l j e , us leci č e g a se s t v a r a j u hidraulički

uslovi

za i s p i r a n j e i s t a l o ž e n o g n a n o s a

ispred

zahvata.

S l i k a 1 4 . 2 9 . Z a h v a t s a g a l e r i j a m a z a i s p i r a n j e n a n o s a : V- r e š e t k a z a n v a t a ; 2- z a t v a r a č z a h v a t a ; 3~ z a t v a r a č g a l e r i j e z a i s p i r a n j e n a n o s a ; 4- g a i e r i j a za i s p i r a n j e ; z a t v a r a č na u l a s k u u d e r i v a c i ó n ? k a n a i; ó- u s t a v a na reci sa o s n o v n i m i p o m o ć n i m z a t v a r a č e m

V J b ) F R O N T A L N I R E Č N I - Z A H V A T I s e r e a i i z u j u u ravni no na tok

(slika

¡4.30). Koristi

se p r i n s i p

usoorne gradjevine,

izvesne seoaracije

uorav-

toka u p o g l e d u

p r o n o s a n a n o s a : p o v r š i n s k i - toк se u o u š t a u z a n v a t , d o k se t o k iz zone-ала, zas i ć e n n a n o s o m , i s p u š t a u d o n j u v o d u Kroz Frontalni

položaj

zadržava aksijalan

i s p u s t a ima p r e d n o s t i

poseone otvore

(2 na slici

sa g l e d i š t a p r o p u š t a n j a

n a n o s a , j e r se

t o k v o d e o p t e r e ć e n e n a n o s o m koji s e o d s t r a n j u j e .

je izvesno s u ž a v a n j e prelivne ivice p r e g r a d e , što m o ž e biti uzanih pregradnih

profila. Teže

k a , kao i o d l e d a

koji

se č i s t i

\~J>. Z A H V A T I N A D N U o r i m e n j u j u šu n a g l e o s c i l a c i j e proti caja

u zoni

ispred

Kod

koga d o n o s i

re-

rešetke.

s e na p l a n i n s k i m v o a o t o c i m a r .
i vrlo velike

Nedostatak

relevantno

r e š e t k a od m a t e r i j a l a

se m o ž e d a n a g o m i l a v a

14.2C).

karakteri-

k o l i č i n e k r u p n o g n a n o s a . Ovi

zanva-

86. PRESE

К A-A

UD

л

/

SI i k a r 4 4 v 3 Q ~ "Frorttarini o o f c o ž a } - n e č n a g - i z a n v a t a : " * b - ^ r e š e t k e T z a r w a t a 2 - i s p u s r narrosa ; 3~ z a t v a r a č : L s p u s t a n a n o s a ; u s t a v e rećne p r a d e ; 5" o s n o v n i i r e m o n t n i z a t v a r a č , z a h v a t a ; 6 - k a n a l

ti s e r e š a v a j u u v i d u n i s k o g p r a g a , u n u t a r k o g a se. n a l a z i p o k r i v e n a sa g o r n j e s t r a n e r e š e t k o m ( s l i k a vodnom trans eom

zanvatna

i ispušta u donju v o d u , deo se p r e b a c u j e p r e k o

t a , . d o k sitni je^frakcije.ul a z ^ z ^

galerija,

14.31). Deo.nanosa se zahvata

u zahvatnu komoru, talože

u izvesnoj meri u komori

na p o č e t k u k a n a l a , o d a k l e - s e p o s e b n i m i s p u s t o m

j u u d o n j u vodu.. Z a h v a t i

na d n u se k o d m a n j i h v o d o t o k a p o s t a v l j a j u po

poprecnom-'presekir k o r i t a ^ d o t s e kod v e ć i h re ka n m g u prelivom t ispustom.

uz-

rešetki-zahva-

k o m b i n o v a t i sa

se

izbacu-

čitavom

branom-sa

87.

Slika

14.31-

S l i k a 1 4 . 3 1 . S h e m a z a n v a t a na d n u : 1 - r e š e t k a n a d t r a n š e o m za z a h v a t a n j e n a n o s a ; 2 - r e š e t k a na d n u . z a . z a h v a t a n j e v o d e ; 3 ~ k o m o r a za i s t a l o ž a v a n j e i n a n o s a ; 4 - kanal sa u s t a v o m na u l a z u ; 5~ i S D u s t n a n o s a sa u s t a v o m ; 6 - u s t a v a u r e c i ; 7~ i s p u s t n a n o s a iz g a l e r i j e 1.

REŠETKA

U o v u g r u p u -zahvata "spadaju-i-t z v . t i r o l s k i .zahvati n a b u j i č n i m v o d o t o c i m a ^ čiji j e p r i n c i p , p r i k a z a n na s l i c i -14.32. T a j t i p z a h v a t a se č e s t o k o r i s t i z a z a h v a t a n j e v o a e na visokim horizontima dovodnu

i uvodjenje u

derivaciju.

sMedostaci z a n v a t a na dnu su sledeći:

1) veći

guoici

u odnosu

druga dva t i p a - z a n v a t a ; 2) teže Slika

14.32. Shema tirolskog

zahvata

žavanje* zbog zapušavanja

rešetki;

3- u kanal d o s p e v a j u z n a t n e nanosa, sitnije p d razmaka

na odr-

količine rešetki.

15. OBJEKTI DERIVACIJA KOD HIDROELEKTRANA Radi o s t v a r i v a n j a n e o p h o d n e k o n c e n t r a c i j e pada za h i d r o e n e r g e t s k o

koriš-

ćenje v o d a , ili za d o v o o j e n j e vode u a k u m u l a c i o n o j e z e r o , koriste se različiti derivacioni D

o b j e k t i . Zavisno oa svrhe d e r i v a c i o n i h objekata razli kuju

pogonske

se:

l ^ ^ d o v o d i , l.Z. o d v o d i ;

2. d e r i v a c i j e za dovod vode u a k u m u l a c i j u

(sabirne

Z a v i s n o o d - n a č i n a r e a l i z a c i j e d e r i v a c i j e razlikuju \.j d e r i v a c i j e ^ s a

derivacije). se:

slobodninritečenjem:

1.1. o t v o r e n i k a n a l i , 1 «2 „...tune Ti 2 . d e r i v a c i j e pod

sa"slobodnim~tečerrjenu

pritiskom:

2 . 1 . tuneli pod p r i t i s k o m » ZJL-, c e v o v o d i . D o v o d n a . d e r i v a c i j a sa s l o b o d n i m t e č e n j e m m o ž e se-ostvariti™.samo u s l u č a ju sasvinrmalih oscilacija nivoa u

gornjoj^vodi.-Ukoliko"su-:znatne-oscilacije

nivoa u.zoni z a h v a t a ^ dovodi se m o r a j u r e s i t i kao objekti pod p r i t i s k o m , j e r bi u :protivnom d o š l o do g u b l j e n j a del arpada.. Na sličan n a č i n i r e ž i m ~ t e č e n j a u odvodnojrderivaciji

zavisi od o s c i l a c i j a .vode u r e c i p i j e n t u r kod m a n j i h os-

cilacijazdobro iskcrišćenje raspo toživogrgeometrijskog padajmožerse

ostvariti

o t v o r e n i m o a v o o o m , dok se u s l u č a j u da j e d o n j a voda nizvodna a k u m u l a c i j a

sa

v e ć i m o s c i l a c i j a m a nivoa dooro i s k o r i š ć e n j e r a s p o l o ž i v o g pada m o ž e o s t v a r i t i s a m o rodvodom'pod pri ti s kom. Qpšti ,uslovi koji se postavijaju..objektima d e r i v a c i j e .su: - o b e z b e d j i v a n j e f u n k c i o n i s a n j a , p o s t r o j e n j a -sa v i s o k o m

pouzdanošću;

- m i n i m i z a c i j a . h i d r a u l i č k i h guoitaka...na dovodu i o d v o d u ; - kod v i š e n a m e n s k i h p o s t r o j e n j a o b j e k t i d e r i v a c i j e m o r a j u da i s p u n e i z a h t e v e k o m p l e k s n o g korišćerija

voda;

- t i p ~ d e r i v a c i j e , trasa* g e o m e t r i j s k i elementi

i režim t e č e n j a b i r a j u se

ta ко *da;. s e mi ni mi žira suma t r o š k o v a g r a d j e n j a * , e k s p l o a t a c i j e i i z g u b l j e n e t e n e r -gije..;

:
-

89

15.1.-

Razlikujemo je k o n c e n t r a c i j a mulaciju

pogonske pada

i

KANALSKE'DERIVACIJE

dovoáne

sabirne

i

sa v o d o t o k a van n e p o s r e d n o g

Suština

o d pada

reke

(slika

koji

kanale,

kojima se o s t v a r u -

s l u ž e za d o v o d j e n j e v o d e u a k u -

sliva.

pogonskih derivacionih

k a n a l a j e u t o m e da se k o n c e n t r a c i j a

o s t v a r u j e na taj n a č i n što se i d o v o d n i znatno manji

odvodne

kanale

i odvoani

kanal

pada

v o a e sa p a d o m koji

je

15.1).

ZAHVAT

Slika

15-1-

K o n c e n t r a c i ja p a d a a o v o d n i m капа i o m

i oavoanim

M a da- na-*-prvf -pogled ta ко n e - i z g l e o a , -deri v a c i o n i . k a n a l i .su..v.eoma ni

niorotehnički

o b j e k t i , koji m o r a j u d a i s p u n e del i k a t n e z a d a t k e

p o u z d a n o s t i , geomenaniČKe i s t a t i č k e s t a b i l n o s t - , p o s t o j a n o s t i voljnim klimatsKim uticajima

као i u u s l o v i m a d e l o v a n j a

laca: nemijsKo

delovanje agresivnih

• eaa, uticaji

sufozije zemljišta,-itd. Projektovanje


v o d a , biološki

i n e s t a c i o n a r n r režimi

f i l t r a c i je iz капа 1 a i p r e m a

' 5- ; . i • T R A S A

Kanalu,

pomiriti

funKcionalne

pri . r a z n i n r n e p o -

niza nepovoljnih

uticaji, delovanje Kanala otvara

raca o o g o n s K i h

i niz

guoitaKa

deli-

kanala, pro-

itd. .

inženjerski

optimizacioni

problem, jer

dva č e s t o o p r e č n a z a n t e v a : a ) da se r e a l i z u j e n a j k r a ć i

:poželjno zpog najmanjih

čini-

nanosa,

! - O P R E u N i P R E S E K K A N A i. A

Izbor trase kanala je ozpiljan treoa

slože-

paca,,

K o j o j je d e r i v a c i ó n ! o o j e K a t n a j j e f t i n i j i

kanal

b; oa se капа! r e a l i z u j e na trasi u cei ini, z a j e d n o

sa s v i m

pratećim

oojeKtima. •Na t r a s u

капа*a o i t n o u t i č u

tcpcgrafsKe

i geološke osopenosti

terena.

na

•90 B o č n e r d o l i n e k o j e ~ p r e s e c a j u . o s n o v n i - p r a v a c ; a e r i v a c i j e : č e s t o : :;zantevaju. aa -se: k a nal

prevodi preko njih akvaduktima

djivati.dubokim usecima razmatra

Geološka kanala

savlakanala

v i š e . v a r t j a n t n i hi p r a v a c a , k a k o bi se o d a b r a l a : o n a k o j a d a j e

sumu godišnjih

zišta

ili s i f o n i m a , d o k s e u z v i š e n j a m o r a j u

ili t u n e l i m a . Z b o g t o g a se pri 1 ikonr i z b o r a t r a s e

troškova gradjenja i hidrogeološka

ju se p o s e b n e m e r e nestabilna

zona

se ne m o g u

Eliminišu izbeći

k o j e će o b e z b e d i t i

se p r e l a z i

pornim konstrukcijama, trasama

i i z g u b l j e n e e n e r g i j e z b o g g u b i t a k a na

istraživanja na*trasama razmatranih

su o d p r e v a s h o d n e v a ž n o s t i . i ručeva. Ukoliko

kanala. Ukoliko

zadovoljavajuću

kvašenja

sigurnost

su oni

su o p a s n a

evidentni

procednim vodama

iz

klizišta

još pre iskopa

i ručevi

kli-

predvidja-

derivacije:

o b j e k t o m , t e r e n se s a n i r a d r e n a ž n i m s i s t e m i m a

itd. N a r o č i t o

padu»

varijanti

se t r a s e k o j e p r e s e c a j u z o n e

z o n e sa n e s t a b i l n i m t l o m ,

v e s n o da bi se p o s l e i z g r a d n j e k a n a l a j o š ne i z b o g

najmanju

na

i pot-

padinskim

k a n a l a , s a s v i m je

više aktivirali

zbog zasecanja

izpadi

kanala.

S l i k a 15-2.. D e r i v a c i ó n i k a n a ¡ i sa o b j e k t i m a : 1- b r a n a , 2 - aovodni- k a n a i , 3~ o d v o d n i á k a n a i , 4 - s i f o n , 5 ~ a k v a d u k t , z a p r e b a c r v a n j e p o t o k a p r e k o k a n a l a , 6 - a k v a a u k t , 7 " p r o p u s t , 3 - v o d n a komora,. 9 — z a t v a r a č - n i c a , "tO- c e v o v o d ¡ ,:'"И—¿zgrada H E U s l u č a j u k a d a : s e t r a s a k a n a l a vodi se p r i m e n e r a z l i č i t i

padinom terena javlja.se potreba

objekti radi savladjivanja terenskih prepreka. Bočne

ne se savladjuju akvaduKtima

ili s i f o n i m a , p r e s e č e n i

s e b n i m o b j e k t i m a i s p o d , i 1 i i z n a d k a n a l a , itds k o j t r a s i p r i k a z a n a j a na s l i c i

v o d o t o c i se p r e o a c u j u

da dolipo-

S h e m a , t a K v i h o b j e k a t a , n a .padin-

1 5 . U t o m s l u č aju; m o g u ć i

su i različiti

ob-

"91 lici

p o p r e č n o g preseka,...zavisno o d k o n k r e t n i h t o p o g r a f s k i h

(slika tip

i geoloških

1 5 . 3 ) . Na s t a b i l n i m , m a l o n a g n u t i m p a d i n a m a testarse

k a n a l a , sa z a s e k o m na p a d i n s k o j

v n o t e ž u j u . z e m l j a n e m a s e iskopa nizvodnoj

padini

ne d o l a z i

i n a s i p o m na n i z i n s k o j

i nasipa

kanalske

u o b z i r , s o b z i r o m da je t e š k o o s t v a r i t i

zatvoreni geološke

kanal

Slika

(bujice,

mogu

snežni

nestabilni

savladati tereni

ne preti uslovi veću

zid

(slika

u vidu

funkcionalnu

m o g u preći

i posebnom

izuzetne

sigurnost.

je tako

hid-

Teže (sli-

(slika

f)

r e š e n a da je

sloja.

Neki m o g u ć i o b l i c i p o p r e č n i n p r e s e k a k a n a l a n a razl iči t i h nagi ba •-••-geološki h-* k a r a k t e r i sti ka

Radi j u s i k r i v i n a p a d i n s k e t r a s e k a n a l a z a v i s e od k o n k r e t n i h

s K r e t a n j a . P r e p o r u č u j e se

zase-

otvorene

iz p o g o n a , ili kao

konstrukcijom

na s t a b i l n o m t e r e n u , a k o n s t r u k c i j s k i

o k o l n o s t i , u z t e ž n j u da s e o d a b e r u . š t o veći lovi

b). Na

posebne

o p a s n o s t da ga

i si.) i z b a c e

n a s i p na

njegovu

i potpuno ukopanim zatvorenim kanalom

pokretanje nestabilnog površinskog

13-3-

potporni

se m o ž e r e a l i z o v a t i

(slika d) koji o b e z b e d j u j e

fundirana

ne u g r o ž a v a

kanal

(slika c ) , u k o l i k o

prilike

p a r t i j e se

ka e ) , dok se koja je

s t e n s k o j masi

konstrukcije

rometeorološke

s t r a n i , č i m e se ura-

(slika a ) . Kod s t r m i j i h - n a g i b a

s t a b i l n o s t , te se u m e s t o n j e g a č e s t o p r e d v i d j a ku u s t a b i l n o j

uslova

koristrkombinovani

radijusi

Гю~ .¿a m i n i m a l n i

padinama

topografskih

i što manji centralni

radijus krivine.ne

bude

ug-

92 manji" od 'cj+ 12 pri č e m i u v a ž i . o g r a n i č e n j e da je kanalu la

rmln

> 5 b. O v d e j e : v -

(m/s), ш - površina poprečnog

(m). U k o l i k o se k a n a l o m p r e d v i d j a

vine ne treba d a . b u d e manji pri

ct > 55 . Pri

35°< a < 5 5 2

Kod d o l i n s k i h

koncentracija

četku

preseka

kanala

i propuštanje

se vodi

kanala

(slika

kanal

radi j u s

kri-

, odnosno

20 b

hidroelektrane

1 5 . 4 . a ) , z a t i m se kanal

p o s t r o j e n j a , p r e š a o u kanal

nasipima

kana-

> 14 b t g a .

sa m a l i m p a d o m , kako bi se

u o d n o s u na t e r e n , t e j e d e l o m u k o p a n , a d e l o n r u

vodni

a <35

alu-

što

kanal

sve v i š e

(slika

izmedju nasipa

na

ostvarila

pada na š t o k r a ć e m r a s t o j a n j u . Z b o g t o g a d o v o d n i

ima-oblik ukopanog

donjem^delu^u-zoni

kanalske

vode u

š i r i n a dna

leda m i n i m a l n i

da je r m ¿

se r e a l i z u j u

srednja brzina

(m2), b ~

pri c e n t r a l n o m u g l u

može se usvojiti

kanala, kojima

vijalnim v o d o t o c i m a , trasa veća

od 10 b

(is.i;

u poizdiže

b ) , da bi u

(slika c ) .

j e po p r a v i l u z n a t n o u k o p a n , k a k o bi se što v i š e o b o r i l e

kote

Oddonje

. S l i k a . 1 5 - 4 - K a r a k t e r istični p r o f i П ..kanala ; koa k a n a l s k e ¡hidroelektran e : a - u k o o a n d o v o d n i k a n a l , b- k o m b i n o v a n D r o f i i , c) a o v a d n i kanal u «-flas¿p№Htí&--Garaža i n) , nt- adveran i. k a n a } u d u b o k o m u s e k u (HE-Var-azđ t nj . vode

{slffcá£.&}-.:" U " t a k v w o k o l n o s t i m a , . u k o l i k o t o p o g r a f s k e

to^oníagttéctvajya t r a s e , d o v o o n o g i

i geološke-prilike

o d v o d n o g kana ia se v o c e p r a v o : l i n i j s K i , j e r to

94.

daje najkraću trasu

i najpovoljnije hidrauličke režime:tečenja

slici

15.5. p r i k a z a n a j e s i t u a c i j a

dužni

D r o f i l , koji

t r a s e kod k a n a l s k i h

ilustrativno

u k a n a l u . Na

k a n a l s k e HE V a r a ž d i n , kao i o d g o v a r a j u ć i

prikazuje princip koncentracije

pada

po-

i vodjenja

hidroelektrana.

?iika 1 5 - 5 - Kana-1 sica H E V a r a ž d i n : 1- brana zahvata, 2 - d o v o a n i капа! , 3- o d v o d n i k a n a i . m a š i п$к.а z g r a d a . 5 - d n o p r i r o d n o g k o r i ta , 0 - n a s L p L na d o v o d u . 7- n a s i o u zoni g r a d a Karakteristični vi g e o m e t r i j s k i

ponrečni

elementi

profil

kanala^.na

o a t je na slici

kome.se.sagledavaju

svi

njego-

15.6.

S ¡ ¡ ка 15-ó. K a r a k t e r istični o o o r e č n i o r e s e k k a n a l a . ' - o s o v i n a '
-oorečni • ik.

Dv

preseci

кала'a su raz". ići t i , ali se n a j č e š ć e s r e ć e t r a o e z n i

*i v e l i k i m d u b i n a m a

< a n a l a č e s t j e DO li g o n a Ini t r a o e z o i d n i

o r e s e k » Za

obka-

34. n a1e tra pez no g p res e katio s no v n i - g eome tr ij s к i e1 ementi

su:

površina proticajnog preseka: ш = h(b+mh) =

okvašeni o b i m (perimetar):

x

hidraulički

R =

b+2h/1+m2 (15.2)

radijus:

k o e f i c i j e n t nagiba kosine:

w/x

m = ctg Y

Ukoliko se- usvoji da je ш = const, minimalni gubici pada u kanalu su za m i n , što odgovara odnosu b/h = 2 ( / 1+m 2 - m ) , odnosno radijusu R'= 0,5 h. Taj odnos

b/h

bio bi hidraulički najpovoljniji. M e d j u t i m , taj oanos je retko

optimalan i sa e k o n o m s k o g stanovišta, jer zavisi od konkretnih terenskih uslova. Na primer, pri izradi kanala u dubokom useku zahtev da se smanji obim zemljanih radova, s m a n j u j e odnos odnos

mina n a s i p a , a povećava

rastojanje izmedju njih. širinu dna uslovljava

ta mehanizacije-,sa,.kojom m3/s

b/'h; kod derivacija u nasipu obično se uvećava

b / h , j e r ~ s e za istu površinu poprečnog preseka smanjuje visina i zaprei vrs-

se kanali izvode. Kod kanala sa proticajima od 30-200

obično s e m s v a j a širina od 4,5-6 m, kako bi se mogao da odvija

kamionski

saobraćaj ,„po dnu u fazi gradjenja. Primena-mekih speci jalnih mašina za-iskop kanala i " i z r a d u s o b l o g e ^ kao i obezbedj en j eskamions kog saobraćaja po dnu4 .zaht e v a ~ š i r i n e dna n e m a n j e od 10-T2 m , pri oráticajima većim od 200 m 3 / s . Kl imat" ski r.usiav r takodj-e^rogu^daTutiću na .izbor^lenienatar; po pr ečnog preseka i: u: u si o v ima hladrrih~zima 'požel j n i j i

su d u b l j i , a::užT::kanal i, j e r se^smanjuje rashladna

površina.vode^ Takodje se ima u vidu i biološki faktor: plići i širi kanali će obrastati.-vodenom vegetacijonr z n a t n o b r ž e nego duboki i uzani. M e d j u t i m , sa po-* većanjem. dubine-kanala rastu Droolemi u i z v o u j e n j u . nosa

b/h

Izbor-najpogodnijeg od-

o b a v l j a s e na osnovu t e n n i č k o - e m n o m s k e O D t i m i z a c i j e , vodeći računa

i о svim-drtiglm-ekoiosmm i d r u g i m faktorima. Nagib kosina s e o d r e d j u j e na osnovu geomehaničkih

karakteristika-terena

i projektovane*-obloge k a n a l a , često se duž-kanala men ja ju nagibi kosina, kako bi se prilagodili g e o m e h a n i č k i m . k a r a k t e r i s t i k a m a t e r e n a . se često, koristi n a g i b .kosina sa

Kod betonskih kanala

m = 1,5,. a v e o m a „ retko j e manji od m = 1,25.

K o d i d u b l j e u k o D a n i h kanala podvodne i nadvodne kosine se odvajaju

bemram,

koja štiti kanal .od., voda,, koje. s e si ivaju-pa k o s i n i i olakšava, održavanje kanala.. M r i n a v b e r m e ~ j e b a r t m , * sa-kanalom dužt u z v o d n e kosine u kome se sakupljaju površinske* vode»..odakle.se.-uouštaju .u Kanal, .poprečnim kanal ima. ла svaKih 100 2 0 0 m . S e r m e - s e n a j č e š ć e podižu na 0,5 - ! i iznad najviših nivoa u kanalu. Na slici

^prikazan-je detalj berme,:na mestu poprečnog kanala za'propuštanje

95. v o d e . Ova* b e r m a j e sa kol o v o z o n r š i r i n e 3 , 0 obraćaj

službe nadzora

Slika

m^kako:bt"omogućila

jednosmeran-sa-

i održavanja.

15-7. Primer konstrukcije berme duž kanala cevi za e v a k u a c i j u o o v r š i n s k e v o d e

na m e s t u

poprečne e

Kada j e kanal j a , za

del o m u n a s i p u , to p o s t a j e j e d n a od s l o ž e n i j i h

koju su n e o p n o d n a

la n e o p n o d n a

statička

to izvodi

kao s l o ž e n a

isoustima

i si.

formiran

podrobna geomehanička

i dinamička

i s t r a ž i v a n j a . Da bi

S1 i ka

konstrukcija, sa v o d o d r ž i v i m j e z g r o m ,

n a d o v o d u - z a .HE „Senj (si ika

15.3. Na s i о u Gu s i Ć

Polju

računa о promenljivosti

širina

do z n a č a j n i j i h p r o m e n a z e m l j i š t a

geomenaničkih?anali-

mogu

i menjati

koje se koristi

koji će

p u t a , k a k o bi s e o l a k š a l o

sekoris-

duž nasipa, za n j e g o v u

кгипе n a s i p a n i j e m a n j a o d 2 - 3 , 5 m , s t i m što se č e s t o

g u ć n o s t izrade, j e d n o s m e r n o g

je

(HE-Senj)

karakteristika materijala

za i z r a d u n a s i p a . Z b o g t o g a se ovi n a g i b i

liko dolazi

filtrima,.drenažnim

15.8).

N a g i b k o s i n a n a s i p a se o d r e d j u j e na o s n o v u » d e t a l j n i h

titi

se~obezbedi-

s t a b i l n o s t i v o a o d r ž i v o s t n a s i p a isti s e č e s -

Karakteristična je konstrukcija nasipa.u Gusić Polju.kojim

kompenzacientibasen

za, vodeći

konstrukci-

predvidja

održavanje.

uko-

izradu, mo-

-35 --

' - 1 5 ^"C^L 3 : 0 В LOGA- К l QR6ENEHGET5Kf H^KANALA

Ono i k o s i n e k a n a l a k o d h i d r o e l e k t r a n a njila rapavost, a time T g u b i c i smanjili Imajući

filtracioni

gubici,.kao

i da__bi,-se:smanjil i t r o š k o v i

u vidu ove funkcije, postavljaju

r a p a v o š ć u , da.-bi z a d o v o l j i l a postojanosti

s e , po p r a v i l u , o b l a ž u . d a

se zahtevi

da o b l o g a

uslove statičke sigurnosti,

u zimskim uslovima

kanala.Ispunjavaju

nrrpotpuna

mehanizacija

nih prednosti

gradjenja.

ča-gipkost~i

manjom

vodonepropustljivosti,

kod

sve funkcije, a omogućavaju

hidroenerda se

prime-

Izvode-se dve vrste betonskih o b l o g a : a) mo-

ploča. Monolitne.obloge

(manju rapavost, manju vodopropustljivost,

zu* z b a g ~ z n a t n c r m a n j e g b r o j a

kanala.

b u d e sa š t o

i dr.

vrlo uspešno

n o l i t n e , b) o b l o g e o d m o n t a ž n i h

se s m a -

korita,

održavanja

B e t o n s k e -i a r m i r a n o b e t o n s k e o b l o g e - s e n a j č e š ć e p r i m e n j u j u getskih

bi

na- padu,, d a bi se s p r e č i l e d e f o r m a c i j e

spojnica), dok su-prednosti

imaju niz

eksploatacio-

postojanije

su na

obloga od m o n t a ž n i h

p r i l a g o d l j i v o s t pri n e r a v n o m e r n i m d e f o r m a c i j a m a

kanala,

mraplq-

mogućnost

i z v o d j e n ja-u-.toku c e l e g o d i n e , kao i m o g u ć n o s t e k o n o m i č n e f a b r i č k e g r a d n j e

be-

t o n s k i h -ploča. Monolitne

bevanaks^oblnge

i z v o đ e n a .sloju š l j u n k a ili

se. rade-iiepo s r есшо na k a n a l u . - B e t o n s k e p l o č e ..se k r u p n o z r n o g - p e s ka (slika

1 5 . 9 ) . Kod v e ć i h

kanala, u

' - S l i k a 1 5 - 9 : ' H o n o l i t n e " b e t o n s k e obJogei-.a.r ...karakteristični p r e s e c T T ' \ ,-spojevi*, b - n a č i n p o s t a v l j a n j a p l a č a - n a .dnu i k o s i n a m a , , c.-.detalji, spojeva: sa č e l i č n i m ili b a k a r n i m l i m o m , 2 - sa g u m e n o m z a p t i v k o m , 3*~-sa a s f a t t n o m i s o u n o m , sa -asfartnom i betonskom ispunom. n o r m a V n i m - g e o t e n a i č k i m . u s 1 o v i m a y . d e b i j i n a . b e t o n s k i h p l o č a j e 15-20. сш^.а kocr m a l i h kanal a 1 0 - 1 5 c m . : Na,

fflestu.spQjaobloge.;:Ko.sina

i a n a , као i na p r e l o m i m a

na-

97. g i b a k o s i n a „..obloga se o j a č a v a u v i d u o p o r a c a

(slika

M o n o l i t n e o b l o g e se m o r a j u p r i . b e t o n i r a n j u n e u t r a l i s a l e t e m p e r a t u r n e d i l a t a c i j e , kao

15.9.1).

prekinuti

kih 3 - 6 m , pri č e m u se n a j č e š ć e i d e n a i z m e n i č n o (slika b). P o s e b n a

sti

pažnja

o b l o g a dna

i k o s i n e , kao

Azmircmo-bevonske

sa

se p o s v e ć u j e o b r a d i

(slika c). P o r e d p o p r e č n i h

fuga

predvidjaju

i na liniji obloge

fuge

fugama

šavova

se p r i m e n j u j u

ne bi

na d n u i na

sa g l e d i š t a

na p o t e z i m a

sva-

kosina-

na

spoju

15.9.a).

koji

i naglim

se g r a d e u

oscilacijama

n i v o a . A r m i r a n e o b l o g e su po p r a v i l u n e š t o t a n j e , do 15 c m , a a r m a t u r a zi 2 % . A r m i r a

nekon-

vododrživo-

fuge

(slika

kanala

k a n a l a sa v e ć i m

se

o s t a v l j a j u na

se i p o d u ž n i

preloma nagiba kosina

t e ž i m g e o l o š k i m u s l o v i m a , kao i u s l u č a j u

, da bi

i d a se pri d e f o r m a c i j a m a

t r o l i s a n o j a v i l e p u k o t i n e . Pri b e t o n i r a n j u n a j č e š ć e se

ma

fugama

se u oba p r a v c a

ne

prela-

najčešće

sa 0 8 - 1 2 m m , sa 3 - 5 š i p k e na 1 m . A r m i r a n j e m se n e o t k l a n j a u p o t p u n o s t i

pot-

reba ostavljanja

se

spojnica. Ponekad

taj problem rešava

/

naknadno b e t o n i ranj e

na taj n a č i n š t o

u kampadama o d . p o oko

10-20 m , izmedju

k o j i h se o s t a v l j a j u

medjuprostori

o d po 0 , 5 m , koji s e b e -

toniraju naknadno, posle završetka . 0,5-

- .

- -

se

ploče^betoniraju

c e s a skupljanja

betona. Na:slici

pro-

15.1Q.a

prikazan j e detalj armiranja u zoni S i i ka 1 5 - 1 0 : A r m i r a n a m o n o i »tna o b i o j a p l o č e dna i k o s i n e , kao i d e t a l j 9 a : a) d e t a l j a r m i r a n j a , b) s p o j n i c a

sponak-

n a d n o b e t o n i r a n o g s p o j a ..(si i ka 15. Ш.Ь). Obloge od montažnih

ploča

koriste se u uslovima

k a d a j e p o ž e l j n o da

ga b u d e š t o g i p k i j a pri n e j e a n a K i m d e f o r m a c i j a r a a k o s i n a k a n a l a i k a d a j e bno produžitissezonu čini

gradjenja u toku g o d i n e . M e d j u t i m , veliki broj

t a K v u o b l o g u .znatno r a o a v i j o m , š t o

ujedno povećava

izaziva dopunske

oblopotre-

spojnica

nidrauličke

gubitke, a

i g u b i t k e na f i l t r a c i j i . T a k o d j e , r e l a t i v n o m a l a t e ž i n a

plaća*

m e d j u s o b n o n e p o v e z a n i h , s t v a r a o p a s n o s t d a d o d j e do n j i h o v o g i s t i s k i v a n j a

iz le-

ž i š t a pri n a g l o m o b a r a n j u nivoa, u k a n a l u , .kada d o i z r a ž a j a d o d j e d e l o v a n j e : s p o I j n i h sila p r i t i s k a v o d e i z p o d z e m l j a . Obloge od asfalta nalaze, takodje, sve češću primenu trana. Prednosti

kod k a n a l a

hidroelek-

su im o d l i č n a v o d o d r ž i v o s t , e l a s t i č n o s t , p o s t o j a n o s t u n e p o v o -

l j n i m a t m o s f e r s k i m uslovima. Nisu p r i m e n l j i v e u uslovima

k a d a s e od o b l o g e

va da ima del o m i k a r a k t e r n o s e ć e K o n s t r u k c i j e u n e o o v o l j n i m g e o t e n n i č k i m

zanteuslo-

98. vi m a . - N a j r a s p r a s t r ^ n j e n i 4 a je^ohliDga. oíi; asfafctbetona^. koja..se:po k o s i n a m a :i dnu k a n a l a p o l a ž e f i n i š e H m a ^ l i č n o n r t e h n o l o g i j o m k a o kod p u t e v a . oblogasepolaže

na d r e n a ž n i

asfaltbetona je-najčešće-oko Orenaža obloga log j e pre svega

ili

I u tom

peska.

slučaju

Debljina

5-8 cm. kod s v i h t i p o v a

prirode. Obloga je ploča oslonjena

hidrostatičko

iole z n a č a j n i j e opterećenje u

obloga...Raz-

na e l a s t i č n o j

o p t e r e ć e n j e na p o d l o g u , ali

praktično

suprotnom pravcu, izazvano

k o m s p o l j n e v o d e iz p r i o b a l j a . T a k v o o p t e r e ć e n j e

:

krupnozrnog

k a n a l a je po p r a v i l u o b a v e z n a

statičke

novi. Ona dobro prenosi m o ž e da primi

sloj od š l j u n k a

bi m o g l o da b u d e vrlo

osne

pritisznačajno

SI tka I S - T l : D r e n a ž f i ~ k a a a i a : ; a ) ,sa p o p r e č n i m i s p u s t o m , b) k a n a l Z e t a l, c) kanal O p a č i c a {aha . Lfc.okv.i.nu-H£- Perući-ca.i^ d) J < a n a L na»-oovoaii- te-H£ Senj

.99 u us 1 o v i m a - v i s o k i b ' p o d z e m n i h - v o d a , bi s e s p r e č i l o

n a r o č i t o a k o j e kanal

to n e p o v o l j n o d e l o v a n j e p r i t i s k a

se m o r a d r e n i r a t i

po č i t a v o j d u ž i n i . D r e n a ž n i

s l o j a š l j u n k a , koji

nagio-ispražnjen.

podzemnih voda, obloga

s i s t e m se n a j č e š ć e s a s t o j i

se u vidu t a m p o n a p o s t a v l j a

vodu van d o m a š a j a

t e m sa d r e n a ž n i m toj slici

k a n a l a . Na slici

slojem, podužnom

su p r i k a z a n i

neki

rajućim drenažnim sistemima.

15.11.a

d r e n a ž n o m cevi

karakteristični Kod m a n j i h

kanala

Ukoliko

Slika Na v r n u b u n a r a , u ravni n a r u p o s t a n e veći

Í5-12.

Ispusti

d n a , nalazi

v o d a van

podzemnih

kanala

vode

15.12.a).

iz d r e n a ž e u kanal

s e оок!ооас koga v o d a , kada p r i t i s a k u bu-

d e l u j u na i s t o m - p r i n c i p u : o t v a r a j u s e i i s p u š t a j u v o d u u kanal

č a j e v i m a s u č v r s t o - z a t v o r e n i , ne d o z v o l j a v a j u ć i

s e u k a n a l . Po-

sa k l a p n o m na i z l a z u ,

n j i m a p o s t a n e veći o d / h i d r o s t a t i c k o g n a t o m m e s t u u. k a n a l u .

čim pritisak u

g u b l j e n j e vode iz

I IZBOR N A J P O V O L J N I J E G

koji

U.svinrdruginrslu-

POPREČNOG

kanala. PRESEKA-KANALA

M.etooe h i d r a u l i č k o g p r o r a č u n a k a n a l a o v d e s e n e ć e r a z m a t r a t i . V a l j a ooGsetiti

vo-

hidrogeolo-

i s t e se m o g u

(slika

o d n i o r o s t a t i č k o g pri tiska,., p o d i ž e , . izl i v a j u ć i

ENERGIJE U KANALU

is-

kod n a s , sa o d g o v a -

A

пекаа se u m e s t o d r e n a ž n i h b u n a r a p r e o v i d j a j u . . d r e n o v i

15.1.3. GUBICI

sis-

dna.

p o m o ć u p o s e b n i h b u n a r a sa o b r a t n i m f i l t r o m DETALJ

odvode

i s p u s t o m . Na

i manjih količina

nije moguće ispuštanje dreniranih

u kanal

i poprečnim

kanala, u nepovoljnim

škim u s l o v i m a , postavljaju drenovi duž obe ivice

upuštati

koji

prikazan je drenažni

kanal i .izvedeni

da d o v o l j a n j e i j e d a n d r e n , dok se kod v e ć i h

od

i s p o d o b l o g e , i drenažnifr cevi

k o j e se p o s t a v l j a j u d u ž k a n a l a , sa p o v r e m e n i m p o p r e č n i m i s p u s t i m a dreniranu

Da

kanala

samo

da se u uslovima ustaljenog kretanja srednja brzina u kanalu može oa-

.too..

_ _

rediti«, po~šezi j e v o j jednačini

R*i,. prixemu:_se. šezij e v F k o e f i c i j ent

najčešće d e f i n i š e po H a n i n g u : С = R i / 6 : n . . Veličina koeficijenta rapavosti že se. naći . u. s v a k o m

С n mo-

priručniku, z a v i s n o o d vrste obloge i stanja njene obrade.

Na osnovu š e z i j e v e j e d n a č i n e m o ž e se o d r e d i t i pad kanala koji je neophodan za p r o p u š t a n j e r a č u n s k o g proticaja

Q r u.uslovima„ustaljenog

kretanja

(15.3)

= Q2/üi2*C2*R

Pri h i d r a u l i č k o m proračunu kanala m o r a j u se izučiti

i sve pojave n e u s t a l j e -

nog kretanja u k a n a l u , a posebno pojava p o v r a t n o g pozitivnog talasa pri

naglom

ispadu p o s t r o j e n j a i z r p o g o n a , pošto se u skladu sa n j i m mora definisati

visinski

položaj berme- i krune nasipa

(videti

glavu

17).

Kao p o s l e d i c a trenja pri tečenju u k a n a l u , a del om i zbog lokalnih ka, u kanalu s e gubi neki p a d

usled tog gubitka dolazi do g u b l j e n j a s n a g e . p o s t r o j e n j a u iznosu AH

= 9,8Ur|xQxAh

Q - Q(t)v?gubitak?energije

relacije

aN:

m

(15.4)

Pošto j e - g u b i t a k - p a d a Ah = f (Q), a p r a t x c a j nja

gubita-

á h . On je funkcija b r z i n e , . o d n o s n o proticaja Q, a

Q

je d e f i n i s a m k r i v o m

a E ^ u s l e d g u b i t a k a n a padu;:može2se-odrediti

trajapreko

- -

(15.5)

Q x A h x d t . ^ ( k Wi f - Л " Qrf 3 .

¿

Fizički "smisao, o v m p r e s li kavanj a p r i k a z a n * * j e - n a : si i c i 1 ¿Л 3 - di j a g r a n r t r a j a nj a proticaja-.preslikava še (preko h T d r a u i i č k i t r r e l a c i j a za pad v o d n o g - o g l e d a l a ) u d i j a g r a m - t r a j a n j a .izgubljenog pada,~J^tt.sarpreко r e l a c i j e (15.4) p r e s l i k a v a u d i j a g r a m ^ t r a j s n j a ' i z g u b l j e n e ^ s n a g e , a integral

te p o v r š i n e d e f i n i š e i z g u b i j e n u

e n e r g i j u д£. I Q

m3/s

áh (m)

l&U

(kW) IZGUBLJENA ENERGIJA

t (čas)

m%

t ičas)..

IQQ%

Si J k a Л 5 .13 - Shema. r a c x m a -izgiiblj e n e energ i j e

t (čas)

101. Poštom brzi na u kanalu, a sa n j o m i g u b i c v A h z a v i s e o d preseka

površine-poprečnog

ш, a delom i od oblika kanala, očigledno je da geometrijske elemente

poprečnog preseka kanala treba usvojiti na osnovu e n e r g e t s k o - e k o n o m s k e

optimi-

zacije. N a i m e , porast poprečnog preseka ш povećava ukupnu cenu, a time i godišnje troškove gradjenja kanala, ali dovodi do smanjenja brzina, što u konačnom dovodi do smanjenja izgubljene energije, koja ima svoj novčani Zbog toga se pri optimizaciji djenja kanala

ekvivalent.

kanala razmatra suma (T) godišnjih troškova gra-

(T ) i godišnjeg koštanja izgubljene e n e r g i j e

(T e ), koje su funk-

cija površine poprečnog preseka ш i nekog parametra g e o m e t r i j e preseka, npr. širine dna

b: T

= Tg(u,b) +

Te(co,b)

(15.6)

Zbog toga se problem optimizacije preseka svodi na zadatak min

Т(ш,Ь)

(15.7)

{Ü),íj} Godišnji troškovi kanala su ~cf - « « ! * + T o d

(15.3)

ukupne i n v e s t i c i j e u kanal,a - koeficijent kojim se investicije prevooe u godišnje t r o š k o v e , T o c f - troškovi održavanja koji, n a č e l n o * z a v i s e od površine i oblika kanala,.ali

koji se mogu u praktičninrračunima.smatrati

te se mogtr izostaviti iz

konstantnim,

(15.8).

Troškovi zbog izgubljene energije^sastoje se od d v a ^ s a b i r k a : 1) stalni troškovi T s zoog potreDe veće instalisane snage u d r u g i m elektranama usled :gu~ bitaKa u snazi zoog g u D l j e n j a paaa u k a n a l u , Z) promenljivi troškovi ZDog potreoe većeg utroška goriva u terireelektranama, usled gubitaka u energiji дЕ zbog guoitaica paoa u Kanalu. Shoano

(7.12)

T 3 = - r B r i H t + k^ д£

i ( 7 . 1 7 ) može .se pisati da je (din/god)

(15.9)

gde prvi član pokazuje stalne troškove zbog d o d a t n e - s n a g e instalisane u termoelektranama

( & N t ) da bi se kompenzirao gubitak snage

u kanalskom d o v o d u , a

drugi član p o k a z u j e povećane troškove goriva u t e r m o e l e k t r a n a m a , da bi se kompenzirala izgubljena energija дЕ. Ovde su: 8„ - specifične investicije po jedinici snage (din/kWl, k„- jedinični troškovi goriva

(din/kWh), cu-

za svocjenje investicija u termoelektranama na godišnje

troškove.

koeficijent

102. Pri r e š a vanj u . z a d a t k a o p t i m i z a c i j e (ÍS.7.) razl i kuj u^se. d v a r s l u č a j a r 1) jedan:; parametarr proti čajnog -profila je definisan

(širina dna b, ili dubina

vo-

de u kanalu- h), pa se traži optimalna veličina.drugog parametra, čime se u p o t punosti def.i niše: optimal na veličina poprečnog .preseka

2) mogu se varirati

o b a parametra k o j i m a se definiše poprečni presek,.pa je potrebno naći ljniju kombinaciju parametara Bmri

slučaj:

najpovo-

bih.

jedan parametar je f i k s i r a n , traži se optimalna vrednost drugog-parametra preseka. U ovom slu-

[ d ¡ n / g o dJ

čaju jednačina

(15.6) je samo funkcija

ш , pošto je jedan parametar geometrije poprečnog preseka fiksiran.

Pretpos-

tavivši nekoliko vrednosti drugog

para-

metra odredjuju se iz (15.8) godišnji troškovi gradjenja. kanala

a iz

(15^9) godišnji troškovi usled gubitaka u energiji Te(<*>), na osnovu čega se dobijerfunkcija..ukupnih T ( « ) » тдМ SI ika 1 . •.Optimizacija prošeka
+

т

е

troškova:

м

(15.10)

ZatiiiKse :traži najmanja v r e d n o s t T, i odgovarajuća veličina ш

(slika

15.14),

čime sevrešava:zadataк min Г {ш> Sa :ta k o r o d r e d j e n o m ^ v rednošći*

(15.11) ^w ~r:epasredTiosse a računa/drug t' parameta J

presekatr odredj u uj e a s e h a k o j e b--"^constrnz ш opt ° Opt - ako je. h = const: iz a Drugt^&lvSag:

opt

o d r e d j uuj e se b ^ opc

traži ,se:najpovo.i jnija -kombinacija b Л .h* kada se oba. pa-

rametra -mogu da men j a j u u odredjenom opsegu,. Ovaj .slučaj j e numerički

složeniji,

p o š t o se7 m o r a 'ispitstl^veći'broj -kombinactjar p a r a m e t a r a širine dna- b i dubine v o d e : u - k a n a l u h.

.

Izabere se n e k o l i k o vrednosti š i r i n e dna- kanala, iz nekog

prethodnogana-

1 i zira nog-?s kupa m o g u ć i h ^ v r e d n o s t i , i za svakurod njih se za nekoliko veličina dubine

h : odrede, o d g o v a r a j ući ukuoni godišnj-irtroškovi T. To o m o g u ć a v a da_se.... .

f o r m iraj u- k r i v e r - T = T + T e ^ f ( h )

(slika 15-11 £.a).

103.

Slika

15-15. O p t i m i z a c i j a parametara preseka kanala kada i širina dna i dubina vode u kanalu

Ma o s n o v u n j i h se n a l a z e v r e d n o s t i što z n a č i

da s e r e š a v a

hf,h^,...,h

se

variraju

koje o d g o v a r a j u I

min,

zadatak

min T(h,b)

^ Tmin

(b)

(15-12)

h

Odgovarajuće minimalne vreonosti jući

dijagram Tm7-n- T(b)

timalna

funkcije T

n(b)

n a n o s e se n a o d g o v a r a -

(slika b ) , š t o o m o g u ć a v a d a se n a d j e o d g o v a r a j u ć a

op-

v r e d n o s t " b O D t , za k o j u f u n k c i ja T d o s t i ž e " m i n i m u m m i n i m o r u m .(min^min).

V r a ć a n j e m - n a .^dijagram a ) o d r e d j u j e s e i o d g o v a r a j u ć a : t a č n a v r e d n o s t : h Q D t , je o v a j o p t i m t z a c i o n i komDinacija-parametara

zadatak rešen u celosti, pošto*je-odredjena b i h, k o j i m a s e d e f i n i š e optrirafni

čime

najpovoljnija

poprečirir-presek-ka-

na 1 a . Ovde j e tok optimizacije r a č u n a r e m z a d a j u se vrednosti 1

iz D e o a g o š H h • o i

Ifynii» ^ma.x-i' s r a č u n a v a j u

raztoga^vizueltóramiHVnrachr/sa

o d g o v a r a j u ć i h - c o o u s t i vi h s k u p o v a

[baiл,

se'za svaku komoinaciju b i h " o d g o v a r a j u ć e

v r e d n o s t i ' T g , "Г a i n j i h o v a suma T , a z a t i m se D r e t r a ž i v a n j e n r z a o a m ć e i r r f f v r e d nosti T rešava d i r e k t n o zadatak min T b,h

(bsh)

(15.13)

105.

- Sušttrrarovogrzadatlca-pri kazana j e n a s i i c i razne vrednosti ničene oblasti

[tw,b

o d r e d

nosti T

( 1 5 . 1 6 ) : za

b i h iz o g r a -

ju0u

m a

J ,

se

koje formiraju

vred

~

hiper-

površ T(b,h),.. na kojoj se pretraživanjem odredje

minimalna

vrednost T. Kombinacija

b i h

koja daje J m ¿ n o d r e d j u j e se kao o p t i m a l n a Prilikom Slika 15.16. Rešavanje zadatka odredjivanja najpovoljnije.kombinacijejparametara preseka kanala sti u u s l o v i m a n e s t a c i o n a m i h hidroelektrana....Ti f e n o m e n i

značajno pitanje

rešavanja

njihove hidrauličke

režima,, i z a z v a n i h n a g l i m p r o m e n a m a

stabilno-

opterećenja

i t e h n i č k a ^ r e š e n j a ~ z a ™ o b e z b e d j i v a n j e h i d r a u l ičke

stabilnosti:kanalskihderivacija?razmatraju*se

: :

projektovanja

kanala h i d r o e l e k t r a n a v e o m a je

15Z2""TUNELI

u glavi

17.

HEDRQEEEKTRA.NA

-KacfcThrfrdroen^rgetsk^^

usnrazl iči -

te^svrher — ~ каш d e r i v a c i ó n ! : obj e k t t c z a : o s t v a r t v a n j e a n e o p h o d n e s konrantractje;: p a d a (poganakCLtzmeiC)

;

г

— - za. d o v o d j e n j e v o d e u a k u m u 1 a c ij u sa- p o d r u č j a koja n e g r a v i t i r a j u

aku-

muiacionom"basenu(t2meI¿..H^ —

za-realizactjttecev ±tpodrpritiskomsrnai:^^dovod^ ;dorhi^droelektranerr v e r t i -

kalne. ili k o s e s t o l n e u k o j i m a « č e l i č n i

1 i m s a d e j s t v u j e sa. s t e n s k o m m a s o m

kao

j edinstvena :konstrukci j a; - za s k r e t a n j e r e k e - p r i l i k o m - g r a d j e n j a n a

dovodu.i^odvodu;

- za realizaciju n e k i h ^ p r a t e ć i h ^ o b j e k a t a na.dovodu i o d v o d u : kao element - s 1 oženibsvodostana»^elementrpodzemnih

kompenzacijskibvbasena * i si.

U h i d r a u l i č k o m p o g l e d u turtele d e l i m o n a d v e o s n o v n e g r u p e : t) tuneli pvitzskom^ Z

)

-

^

я

х

п

menlji v - r e ž i m s a ; p r e l a s k o m r s l ü b o d n o g r t e ^ ^

&

Ы

.

-

:

i

pod

proi obrat-

ТО 5 no, što xahteva

v e o m a p o d r o b n a i s t r a ž i v a n j a .u .f a r r r p r o j e k t o v a n j a . , * , u k l j u č i v

izradu fizičkih

modela.

Pogonski voi

u zoni

tuneli

zahvata

p r o m e n l j i v i . Ovi za p r o t o k , ali

sa slobodnim

tečenjem

primenjuju

(za d o v o d n e t u n e l e ) ili r e c i p i j e n t a

tuneli

i m a j u n e š t o veći

im je z b o g z n a t n o m a n j i h

ktično, jedina njihova

se u S l u č a j u

tu-л

kada su n i -

(za o d v o d n e t u n e l e )

p r e s e k , j e r se d e o p r o f i l a ne

malo

koristi

pritisaka obloga j e f t i n i j a , što j e , pra-

prednost u poredjenju

sa o d g o v a r a j u ć i m t u n e l i m a pod

pri-

tiskom. U slučaju tuneli

pod

v e ć i h o s c i l a c i j a n i v o a u zoni

pritiskom.

Na slici

č e n j e m i pod p r i t i s k o m .

ulaza

ili

izlaza primenjuju

Da bi se o m o g u ć i o n e s m e t a n

rad h i d r o e l e k t r a n e , kod

v a c i j e sa t u n e l o m sa s l o b o d n i m t e č e n j e m p r e d v i d j a se v o d n a slučajevima

prerasta

u r e z e r v o a r za d n e v n o reguli s a n j e .

negativne posledice nestacionarnog ji

se m o g u

izbeći

se

1 5 . 1 8 . p r i k a z a n e su s h e m e t u n e l a sa s l o b o d n i m

te-

deri-

k o m o r a , koja u n e k i m

Kod t u n e l a p o d

pritiskom

r a d a h i d r o e l e k t r a n e n e u t r a l išu v o d o s t a n i ,

s a m o kod k r a t k i h d e r i v a c i j a . O s n o v n e p r e d n o s t i

t u n e l a pod

kopri-

t i s k o m su s l e d e ć e : a) o m o g u ć a v a j u n e o g r a n i č e n o v e l i k e o s c i l a c i j e n i v o a u a k u m u l a c i j i , č i m e se o s t v a r u j e p o ž e l j n o r e g u l i s a n j e p r o t o k a ; b ) z a h t e v a j u m a n j i ticajni

p r e s e k ; c) o m o g u ć a v a j u p r o m e n u n i v e l e t e , pa č a k i z n a č a j n i j a

v i s i n s k e t r a s e u k o l i k o j e t a ; p d ž e l j n o i z ~ t o p o g r a f s k i h ili

Slika

Odvodni

geoloških-razloga.

1 5 . I 8 . S h e m e d o v o d a sa t u n e l i m a sa s l o b o d n i m t e č e n j e m pritiskom vune li podzemnih

hidroelektrana

sa s i o b o o n i m t e č e n j e m , j e r su recipijenti

pro-

lomljenja

i pod

r a n i j e su s e , po p r a v i l u , b i l e геке, s a r e l a t i v n o m a l i m

izvodili oscila-

106. cij amar n i v o a . " M e d j u t i m , s a i z g r a d n j o i r t a s k a d n i trsi s r e m a , kod kcjih~~je u -zoni nje vode j e d n e e l e k t r a n e moguća

značajna oscilacija nivoa zbog uspora d a

a k u m u l a c i j e , sve č e š ć e j e n e o p h o d n o pritiskom,.što

zanteva

ugradnju

s e i

odvodni

tuneli g r a d e

do-

nizvodne

kao sistemi

pod

i n i z v o d n i h v o d o s t a n a , k a k o bi se n e u t r a l i s a l e

negativne posledice nestacionarnog

rada

postrojenja.

15.2.1. TRASA I POPREČNI PRESEK DERIVACIQNIH TUNELA N a č e l n o g l e d a n o , tezi

зе da

od m e s t a

vodozahvata

Najkraća

pravolinijska

i najekonomičnija. ški

sastav

zunel

trasira

pravo Unijзki,

trasa daje

najmanje gubitke pada, a u nizu

karakteristike

i poprečni

o b l o g e ,

je

geoloreći

tehničko-ekonomske

op-

u o b z i r k o n k r e t n e g e o l o š k e us l o v e i

o s l o v e orobijanja, dužinu

juće hidrauličke gubitke pada, uslove eksploatacije Izboru.'trase t u n e l a

slučajeva

s t e n s k e m a s e t e r e n a , t a k o da se m o ž e

trasa, uzimajući

n j i h o v o d r a z na k o n s t r u k c i j u

pravcem

objektima.

prevashodno utiče

p r e s e k t u n e l a u s v a j a j u na o s n o v u

timizacije više alternativa

najkraćim

ili s p o j a sa d r u g i m d e r i v a c i o n i m

M e d j u t i m , na trasu i koštanje tunela

i mehaničke

da s e i t r a s a

se

do v o d o s t a n a ,

prethode veoma-opsežna

trase i odgovara-

i održavanja

čka, i s t r a ž i v a n j a ^ koja ima j u - z a d a t a

i

tunela

inženjersko-geološka

si.

i geofizi-

pouzdane- g e o l o š k e »pro-

f i l e n a svim- a l t e r n a t i v n i m ? p r a v c i ma^trase-; tunel a , kao i da d a j u p o d a t k e : o . m e h a n i č k i m k a r a k t e r i s t i k a m a - s t e n s k i h masa- n a - o s n o v u kcija o b l o g e

i tehnologija

da u k a ž u - n a - - z o n e ~ r a s e d a , n a - p o r e m e ć e n e tencijalnih

k l i z i š t a , na. f o r m a c i j e

karakteristika materijala

k o j i h se m o ž e s a g l e d a t i

bušenja tunela. Geološka

k o j i m a se m o g u o č e k i v a t i

modela (GM), i t d . U okviru tirrmoaela stenske m a s e kao prirodne

SKIOD, i s o u c a l o s t

i uzroci

n j e n o g

n a s t a n K a , fizička

fu ci 1 i u u t v r d j i v a n j a v r s t a

stanje p r i r o d m n

n a o o n a

r

(IGM),

u vidu i n ž e n j e r geotehničkih

i o r e s e k a d e f ini šu se svi r e l e v a n t n i рока-

i o u d u ć e raone sredine:

nje p o a z e m n e vode i njen h e m i z a m , brzina čna o t o o m o s t

modela

litogenetski

p r o s t i ranja e l a s t i č n i h t a l a s a , i prostornog-rasporeda

d e f o r m a h i l n o s t , itd. Razgraničavaju

s v o j s t v a . Z a p r o j e k t o v a n j e o b 1 o g a t u ne 1 a p o s e b n o j e z n a č a j a n stanje prirodnih naocna

sastav i

i hemijska rasraonutost,

stenske

mase),

raničenih kvazihomogenih zona-.U okviru

zo-

mehanička

IGM p o p a rametru

i s t a n j e p o d z e m n e v o d e , z a s v a x u od

potrebno izvršiti rgeotenničke m e l i o r a c i j e

sta-

elektri-

se kvazihomogene

ni* u n u t a r k o j i h s e n o ž e s m a t r a t i d a s t e n s k a m a s a ima p r i b l i ž n o i s t a

formabilnosti*

i si.)

n a p r i m e r , z o n e sa

se sistematizuju

IGP) r i n ž e n j e r s k o - g e o l o š k i h

po-

promene fizičkih

pod.-dejstvonr v o d e (na p r i m e r , b u b r e n j e a n h i d r i t a

Sulfatno-agresivnim vodama) i t d . Ta istraživanja

zatelji

moraju

i z n a t n o o š t e ć e n e f o r m a c i j e , na z o n e

na z o n e u k o j i m a - s u p o d z e m n e «vode-ragresi v n e u o d n o s u n a b e t o n

sko-geoloških preseka

konstru-

istraživanja poseono

razgraničavaju -se-zone u kojima ( z a p t i v n o , konsol i d a c i o n o i l i

de-

razgje

naoon-

107. üa

ska i n j e k t i r a n j e * s i d r e n j e > z ± t d ^ . U ¡sk.1adu.sa..ovinr:istra±i v a n j i m a ^ k o j a u t r e b a u k a ž u na d o b r e i l o s e z z o n e r o s o b i n e s t e n s k i h m a s a n a a l t e r n a t i v n i m p r a v c i m a sa t u n e l a , i s p i t u j u s e v a r i j a n t n i u k o j i m a se m o g u o č e k i v a t i

pravci

t u n e l a , pri č e m u se i z b e g a v a j u o n e

t e š k o ć e pri i z v o d j e n j u

i eksploataciji

k o j i m a bi k o n s t r u k c i j a t u n e l s k e o b l o g e p o p r i m i l a n e r a c i o n a l n e da se t r a s a vodi

kroz-geološki

vodonepropustljive

u k o j i m a će s t e n s k a m a s a staviti °

-

t u n e l a , ili u

dimenzije-

f o r m a c i j e , k a o i kroz

o b l o g u pod i z v e s n o p o ž e l j n o /,

trazone

stanje

Teži

se

slojeve

pritiska.

v\

Slika 15.19, Poaužni presek i o s n o v a p o s t r o j e n j a HE J a j c e L i - z a h v a t V e l i k o m J e z e r u ; 2 - a o v o c n i t u n e l ; 3 ~ c e v o v o d ргеко PI ive; 4 - v o a o s t a n ; c e v o v o a ; 6- p o d z e m n o o o s t r o j e n j e

na 5"

Načelno, bira se ona varijanta kod koje je suma godišnjin troškova gradjenja i goaišnjih troškova zoog izgubljene energije

minimalna.

108. . N a . d z b o c s $ r a s e .tun el a i n j ea^osntporis v É s i n s kispalotaj'f .brtaru. u t i c a j i m a j u dispoziciona

s h e m a p r e d vi cijene d e r i v a c i j e i k a r a k t e r i s t i č n e

r e d j e n i m m e s t i m a . u s l o v l j a v a j u . Na s l i c i

J a j c e I i s i t u a c i j a o v o g p o s t r o j e n j a * koje

Velikog Jezera

i visinski

su u s l o v l j e n i

plitkom

pod

položaj dovodnog tunela

t o p o g r a f s k i m o k o l n o s t i m a . Na trasi

HE D u b r o v n i k

sagraditi

bili

betonski

slici

profil

karakteristika

položaj

Pouko-

tunela.

Na

HE D u b r o v n i k , sa g e o l o š k o m s t r u k t u r o m

na

i n e k i m k a r a k t e r i s t i č n i m t i p o v i m a o b l o g a , z a v i s n o od s t e n s k i h m a s a . Na d e o n i c t k r o z M o k r o P o l j e tunel

armirano-betonski

(Mokro

cevovod, delimičnb

deonica u s l o v i l a je visinski

usvojenoj trasi

koje

su us l o v i j e n i

se k r a š k o p o l j e

pan u t l o . T a v i s i n s k i „ f i k s i r a n a 15.20. p r i k a z a n je uzdužni

zahteve.

pritiskom.

d e r i v a c i j e nalazi

lje) kroz koje j e bilo najracionalnije

od-

HE

zanvatnom

i k o t o m s e d r e n e b a r i j e r e na Pli vi p r e k o

j e d e r i v a c i j a p r e v e d e n a u v i d u b e t o n s k e cevi Trasa

profil

treljefno ilustruju.takve

P o l o ž a j - t r a s e u p l a n u i u n i v e l e t i bili gradjevinom u zoni

k o t e k o j e j e na

1 5 . 1 9 ^ p r i kazan je uzdužni

c e v o v o d , čiji j e p r e s e k t a k o d j e

mehaničkih

se p r e t v a r a

u

prikazan.

HE 0U8R0VNIK UZDUŽNI PROFIL DOVCONOG TUNELA

780 »00

a 1 , i

i г J 4 í 1
5

i

*

ммвик.ипщп' '2 «

S

4

"5

41

firiaíisrí

SI i ka 15~2.Q« U z d u ž n i g e o iošk i p r o f i I t u n e l a H E D u b r o v n i k , sa k a r a k t e r i s t i č n r m p r e s e c i m a pojedini-fer.tfcpova-,-iOb.togeNa i z b o r t r a s e t u n e l a u t i č e i p r e d v i d j e n a - j t e h n o l o g i j a n j e g o v o g

izbijanja.

U k o l i k o se -požel j n a d i n a m i k a i z b i j a n j a n e - m o ž e o s t v a r i l i s a m o sa d v e

naoadne

tačke,

otvaranje

n e k a d a s e trasa"*tako b i r a d a s e na p o j e d i n i m m e s t i m a o m o g u ć i

n o v i h " n a p a d n i h t a č a k a , k o r i š ć e n j e m p o m o ć n i h h o r i z o a t a l n i h ili

vertikalnih:prila-

za . Da bi^sesasmanjili voji

lokalni

što'većr poluprečnik

h i d r a u l i č k i - i g u b i c i na k r i v i n i , t e z t s s e s d a ^ s e . u s -

krivine i što manji-centralni ugao~ Centralni ugao

krivine^ie-'ptrtpr&rri trntanji~ad л *60°»• a r a d i j u s k r i v i n e o b a v e z n o .veći o d 5 ka t u n e l a .

-

P a d u ž n i E p a d j e u v e k u s m e r u ,tečenja

. n j e g o v a ..veličina j e

prečni-

uslov^ertassgeo-

109. t e h n i č k i m u s l o v i m a na t r a s i , f i k s n i m k o t a m a n i c a m a , h i d r o d i n a m i č k i m u s l o v i m a u zoni voljnijim oscilacijama uslovima

podužni

lmin

pad je

spreči

k o j e se z a h t e v a j u

v o d o s t a n a uz z a h t e v

na"pojedinim

da se i pri

u v l a č e n j e v a z d u h a u c e v o v o d , itd. U

najneponormalnim

2-4%«.

Kod s l o ž e n i h s i s t e m a , sa v i š e z a h v a t a , t r a s a i n i v e l e t a t u n e l a su

uslovlje-

ne v i s i n s k i m p o l o ž a j e m z a h v a t a . To se p r e g l e d n o vidi na p r i m e r u HE G o j a k 1 5 . 2 1 ) . Da bi se u d e r i v a c i j u v o d j e n a je i z l o m l j e n a da se tunel

uvela

i voda Ogulinske Dobre, pored vode

postao

za z a n v a t a n j e . Na taj n a č i n j e tunel

sastavni

š t o j e v e o m a r e č i t d o k a z u k o j o j meri n a r o č i t o na d e o n i c i

izmedju dva

deo zahvatne

konstrukcije

je njegov visinski

(slika

p o l o ž a j bio

(slika

Mrežnice,

t r a s a , pri čemu j e i pad p r v e d e o n i c e t a k o o d a b r a n

i z v e d e na kotu p o t r e b n u

z a h v a t a B u k o v i k na Dobri

deo-

(0,9%e), u zoni 15.22).

uslcvljen,

zahvata.

51 i ka ¡5.21. S i t u a c i j a i ooaužrti ó r e s e * HE G o j a k : 1 - o r a n a S a b l j a c i sa z a n v a t c m ; 2 - t u n e i ; 3- o r a n a B U K O V i к sa z a n v a t o m na O g u l i n s k o j D o o r i ; ^-voaostan; 5-cevovod; 6-DOSTrojenje

S1 i ka 1 5 . 2 2 . Б rana B u K O v n i k na O g u l i n skoj Dobri u s k l o p u HE Goj a k : 1 - tune ! , 2- u s t a v a sa z a k i o D k o m , 3" lanci za pokretanje ustave i zakiooke

Oblik poprečnog uujnaničkih

DreseKa

karakteristika

Tuneli

tunela zavisi

n a j v i š e oa H i d r a u l i č k o g

stensKe mase i raspoložive

sa t e č e n j e m o o d o r i t i s K o m su pc 'pravilu

* ; a inog p r o f i l a

se u i z v e s n o j ^eri

pri l a g o d j a v a

'»»>.?'» u a o d s t u p a o c k r u g a . ka ко si se ? l a k š a l o K.i/ar\i su p o p r e č n i

preseci

»•')L4c:ionim m a š i n a m a . U oba

tunela

• ' -}H(jiretriзет k o j a o m o g u ć a v a

-

i

j

e

Kružnog

K o m u n i ci ran je. i HE.Iakučac

element oologe

'5.23.

X I , ooa

pro-

je i z v e o e n

\ podnozm SYOC

pri

bušena

montažno.

;itav

unutra-

voce.

ж

\ \ '

-Be coraran:a u oplati •

Obloga

slici

šina do <03ima se o c v i j a

Montnzm

racia,

iznijanje.

preseka, oblik

" . M n s o o r t u v r e m e oroči jar.- a :ur.ela , sa k a n a l o m za eva.
- M o n t a ž n i deo

režima

za

t e n n c i c c : i i i z v o o j e n i a , za ко aa

RHE B a j i n a S a l t a

siučaia occnožni

tehnologije

Лоа t u n e l a .'»a s", ici masivima

vertikalni

preset vrlo često nije

poprečnih

presexa.

(p..) luk s v o d n o g

dela postaje

i nešto manje izraženi

( s l i k a с), сок v e l i k i

vi č a s t o b i i k

U čvrstim

s t e n s k e m a s e m o ž e se o r i m e n j i v a t i

a. Sa p o r a s t o m v e r t i k a l n e k o m p o n e n t e p r i t i s k a

pritiska

presek

se пект tipovi

sa n e z n a t n i m p r i t i s c i m a

као na- slici čnog

за s l o b o d n i m t e č e n j e m p o p r e č n i

'5.24. ori K a z u j u

bočni

izrazitiji

pritisci

vertikalni

zahtevaju

i horizontalni

o b l i k огезека

;'?.,) ori

(slika

odsustvu

b;. V r l o

izrazito

pritisci

Kružni. stenskim

bo-

veliki

zasvoajen

u p u ć u j u na

potko-

(si i ka d l .

ili ka 1 5 . 2 4 . N e k i obi ici Veličina

oonosa

pressKa

H / B k r e ć e se u g r a n i c a m a

vrecnost koristi

kod t u n e l a

jcnosi

geometrijskih

pojedinih

DDrecncq

cune i a sa s s o c o á n i m

H / S ~ 1 do

sa v e ć i m o s c i l a c i j a m a

1,5, pri č e m u se veća

n i v o a . Neki

veličina za ova četiri

tecsniem

presera

češće

korišće.ni

daju se u t a o e l i :

g e o m e t r i j s к iocr.os i o r e s e K a oreseKa j (si .!5.24)|

H/B

:

r ./3

r./B

1 do i .5 ¡0,7 do

:

ü,75 0.! GC

I 1 do i

' ,5

-

\gg t u n e l a

0,15

0,2 со 3 . 2 5

; ,25

j

Pj / В

:,; go u , • 5 0 . 3 3 GO 0,оЗ. СО

_

1

r.: / 3

0.25 5,3

о,: GO o,¡5'i

:.5

¿o c . 1 5 - 2

sa s l o b o d n i m t e č e n j e m

i pri

propuštanju

CO 2 , 3 3 : do 1 , 5 GO -

mora

j

í-iítío 1 ,5 j 1

:O

i

aa se o o e z o e o i

slo-

¿oaan p r o s t o r od око 0 , 2 H , Minimalne dimenzije a
nidrotenničkih

tunela

su

(sa obi оgonu

5 - 2

rru H = Z m ,

\\г 15.2-2. OBLOGE Osnovna sti

funkcija

i vodoárzivoQzi

TUNELA

obloge hidroenergetskih

tunela,

t u n e l a j e obezbedjenje

uz o s t v a r i v a n j e što m a n j i h

stabilno-

hidrauličkih

gubitaka

na

trenje. Foa

oblogom

betonska

ili

m o m ) , stanaka oracija

se,

u širem smislu, podrazumeva

armirano masa

betonska

(osiguranje

stene, razne vrste injektiranja, potrebne stabilnosti

jektovanju svojstva

stenske

mase,

t u n e l a j e kako

U ovako

i najdelikatniji

element

predstavlja

konstrukcija

analogna

samo na j e d n o m m e s t u iz

karakteristika

način

serijskoj

vezi

imati

u teoriji

d o d j e do n a r u š a v a n j a

se n a m e ć e

pouzdanosti

pro-

prirodna

rešenje. o b l o g e , uz

u vidu činjenicu

zavi

pri

iskoristiti

u

shvaće

i vooodrživosti

p r o b l e m koji

na najbolji

Pritom valja

meli-

i t d . ) k o j e se p r i m e n j u j u

da bi se d o b i l o n a j r a c i o n a l n i j e

renje potrebne pouzdanosti.

li-

geoteknickir,

obloge.

rešenja obloge. Osnovni

hidrotehničkih

čine:

čeličnim

i vododrživosti

s t e n s k a m a s a o k o t u n e l a , od č i j i h m e h a n i č k i h tehničkog

cei ina k o j u

ojačana

i z b u š e n , k a o i sve mere

n a j v a ž n i j i , a za i s t r a ž i v a n j e

si k o n c e p c i j a

nerazdvojna

(u n e k i m s l u č a j e v i m a

k r o z koju je t u n e l

cilju o b e z b e d j i v a n j a noj o b l o z i

obloga

da je

ostva-

tunel

i da je d o v o l j n o

s t a b i l n o s t i , pa da c e o s i s t e m

da

ispadne

pogona. Ukoliko je vododrživost stenske mase zadovoljavajuća, betonska

n e l a gubi nosti

oologa

f u n k c i j u , o o e z o e d j e n j a - v o o o o r ž i v o s t i , t e . z a d r ž a v a s a m o funscciju

i smanjivanja

od n e k o g .tehnički

raoavosti. Ukoliko je voaooropustljivost

i eKonomski-.prihvatljtvog-nivoar-obloga

stensxe mase

i druge mere

ranje,.»izolacija,- i t d . ) p r e u z i m a j u , p o r e d g o r n j e d v e f u n k c i j e , j o š vododrživosti.

IzuzetaK

vodoneoropust;jivost

bi oio s a m o u s l u č a j u - u k o l i k o

tu-

staoilveća

(injekti-

i funkciju

se i n j e k t i r a n j e n r p o s t i g n e

s t e n s K e m a s e , č i m e b e t o n s k a o D l o g a gubi

funtcciju

vodoorži-

vosti. Pri

dimenziomsanju

u v e ć e m ili m a n j e m s t e č e n u

ODloge tunela

koristi

se s v o j s t v o s t e n s k e m a s e da

v a n i m u n u t r a š n j i m p r i t i s k o m v o c e u t u n e l u . U k o l i k o j e ovo s u p r o t s t a v i j a n j e utoliko

stensKa masa

tako

rasterećuje

nase

i obloge,

deo opterećenja

od u n u t r a š n j e g

o o l o g u . Taj s p r e g n u t i

rad n a z i v a

pritiska

obloge

hidrotehnickog

tunela,

v o o e , koja u kombinaciji

pljanje betona, temoeraturne oromene) izaziva

pritisKa

se sadejstvo

i on je D i t a n za o i m e n z i o n i s a n j e o b l o g e t u n e l a

P o d nosivošdu unutrašnjeg

p r i m a veći

tuneisku

se

s u p r o t s t a v i ja d e f a r m i s a n j u - p o a o p t e r e ć e n j e m ргоиггоко

podrazumeva

pod

veće,

vooe i stenske

pritiskom.

se o n a

vrednost

sa n a j n e o o v o l j n i j i m u t i c a j i m a (skumaksimalno dozvoljena

naprezanja

: . j MEHANIČKIH KARAKTERISTIKAMA 3TENSKIH MASA Proučavanjem mehaničkih na, Koja p r e d s t a v l j a

poseDnu

projextovanju

i izvodjenju

tizovaci

Ključni

samo

StensKa masa

detaljnih

bitno utiču

istraživanja

Istraživanje

DDioge

i mera

calost

do p r a v i l u

isti

je s i s k o n t i n u i t e t

tunel a , o a r e c e Polazeći tbr.ckat

"atenska

svojstvima: i

napregnutost3

pružanja, genezu

vilu

od o s n o v n o g

mo-

tunela,

injektiranja. pukotina,

Prelaz

Ispu-

koje

iz j e d n o g

tipa

P o š t o su z o o g (poseDno

naponska

aa

diskontinuite

Karakteristike

stanja),

u stensKom masivu, a

postavlja poseono

zone. postulata

orojektovanja

p o d z e m n i h g r a a j e v - m a , po коте

згИ?^., n e o o n o d n o

je d o D r o

se p r i m a r n a , s e k u n d a r n a

r¡:

c e j s t v a čove.
-.pie

strukturu.

triol i ž a v a j u

se

V i ada

nastajanja

gravitacije.

Z=m¡; те ксге. S l i č e p c v v ' š m i

poznavanje

i tercijarna

-

p r "i ^ C d n o m , n e o o -

primarnm

naocna mogu

u t i c a j ta.Ktcni :<- i u t i c a j

pravci

glavnin

naocna

se

morro-

p r a t e pp p r a -

*" i g l a v n e -"ami lije p u k o t i n a . ,\a v e ć o j

du-

/erti;
raseoa.
stem,

trase

masa.

uticage:

s i n i . u n o m o g e n oj m a s i

vrsta

i svojstva.

oojekata

-аза o ir. г : ¿dinszvsru

r.a s l e c e ć s

inženjersko-geološki

familijama

diskontinualne

stenske mase. Razlikuiu

sdo! j a š n ju ~ o r f o t o š K u

,-ecin

raznih

predmet

masivima.

za p r o j e k t o v a n j e

i tercijarna

orojektovanju

kvazinomogene

s t a n j u , tez

" :š.
u stenskim

ima za c i l j da d e f i n i š e

melioracija, ooseono

anizotropi-

s t e n s k i n m a s a , te su

ODjeKata

je

svesti

heterogenost

ponašanje

karakteristike

da se ori

stan:а s t e n s k i n

-emecencm

oimenzionisa-

nidroelektrana.

j e d i s k o n t i n u a l a n . a ne o o s t e o e n , te se m o ž e z a k l j u č i t i

i menaničke

stanja

oroblema

prostorija

s t e n s k e mase i sam d i s k o n t i n u a l a n .

i stenskz

naponskog

pri

sieoećim ooštim fizičko-strukturnim

c e ^ o r m a o i 1 nosti , p r i m a r n a , s e k u n d a r n a se v a ž a n z a d a t a k

za s h v a t a n j e

j e od b i t n o g z n a č a j a

pravac

se K o r i s t e

prirodna

projektovanju

Koji

se тепатка s i e -

Njena dostignuća

n i j e n a o t i č n a , j e r se K a r a K t e r i š e

tio p u k o t i n a

:a i s p u c a l o s t

pri

geotenmčkin

oribližno

na arugi

su D i m i

na m e n a n i č k o

ispucalosti

;'IGM) i s o u c a 1 o s t i ,

imaju

koji

se o d l i k u j e

bavi

r a d o v a u s t e n s k i m m a s i v i m a . O v d e će se si sterna-

t u n e l a , Kao i p o d z e m n i h

(diskontinuabnost)3

¿:z. Ta s v o j s t v a

del

granu geotennike.

svin

Dojmovi

nja o D l o g e h i d r o t e n n i č k i n

isvucalosz

k a r a K t e r i sti ;
i po p r a v i l u

nap ons ко stan.je

u s t e n s k c j masi

je l o k a l n o o g r a n i č e n o

Г-;:"?-.'7 •~az "i
;
4" -.p ga

ce'-а ste n s.
na zonu

nastaje

u ol izini

us lea i s k o o a u

otvora.

;e. t a k o c i e . antro-cccencc

:pl azi

s a m o cc

**appns

karaktera.

preraspoce 1 e napona n

asta;e

uslec

unošenjem novog,

Za vaaje cocat

n o g n a p o n a . Pr imera r a o i , i z b i j a n j e m "canela n a s t a j e , u n j e g o v o j oxcrirri n a p o n s k o s t a n j e , k o j e se. p r e t v a r a , u t e r c i j a r n o tiranje, kojim se obloga trašnjeg-pritiska

i stena o r e d n a o r e ž u ,

ili

se izvrši

Odnos X =

komponenta primarnih

napona

n a z i v a se koeficijentom

tehnologije i s k o p a . Podaci gu se j e d i n o d o b i t i

о intenzitetima

merenjima

"in s i t u " .

konvergencije

nentama napona

od o n i h

Za v e r t i k a l n u < m e nadsloja

obloga tunela

i pravcima

I m e a ri z o v a t i : p Horizontalna

komoonentu

primarnog

primarnog

naoona

da j e

< p.r, ali

rumatranom

slučaju.

Da bi s e o m o g u ć i l a

analiza

"n ;e p o z n a v a n j e d e f o r m a c i o n i h elastičnosti

komponente

cionin

' /

kompo-

konstatovana

je z a v i s n o s t od

težina

oromena

stenske mase

stenske*mase. analitički

nadsloja. Vrlo

je

u svakom

i oologe tunela

stensxe mase: modula

neoDhod-

deformacije

Za o d r e d j i v a n j e ovih

karakteristika

k o r i s t e se v e z e

izmedju

opterećenja

o i derormacije u: u = u^P). stensxe mase razlikuju

deformacije

u~ k o j e o s t a j u

u 5 . Na s t i c i /

u (cm]

se

i posle

i povratne

1 5 . 2 5 . ori K a z a n j e

0,

d'eforma-

opterećenju

ocredjenog opterećenja

vi-

može

}

/

/

specifič-

većim horizontalnim

/' /

JV/

рл. P o z n a t i

v e l i č i n a m o r a oa u s t a n o v i

£ i-Puasonovog koeficijenta

ve-

dubinama.

i pd tektonskih

sadejstva

mo-

iskustvenih

p „ = f ( z ) , koja se o r i b l i ž n o

karakteristika

, P i [Pa]

i odabiranje

ne m o ž e se t a x o j e d n o s t a v n o

se k o n k r e t n a

kom-

Poznavanje

otvora, izazvanih

= y z, gae j e у - p r o s e č n a z a p r e m i n s k a

komponenta

»>st: s l u č a j

P ~ - V - у

naoona

(z), tj. f u n k c i j a

od d u b i n e , ali

/

unu-

n a p p n a u s t e n s k o j masi

s t e n s k e m a s e , sa z n a t n o

odrediti, jer zavisi

modula

iskooanog

k o j e su o č e k i v a n e n a t i m

stensxe mase

pritiska.

R i s k a n t n o je u s v a j a n j e

i "zatvaranja"

karakteristikama

p T/ i h o r i z o n t a l n a

bočnog

ličina t i h n a p o n a , a p o s e b n o z a n e m a r i v a n j e h o r i z o n t a l n e

nim r e o l o š k i m

injek-

tokom eksploatacije, usled

t o g o d n o s a j e v r l o v a ž n o za p r a v i l n o d i m e n z i o n i s a n j e

•ju s l u č a j e v i

sekundarno

naponsko

vooe.

R a z l i k u j u se v e r t i k a l n a ponenta p

ukoliko

Pri

trajne

orexida deformacije

karakteristi-

ć a n d i j a g r a m u - u p ; za j e d a n c i k l u s d i g n u I0C 1 .S J C i n u t o g o p t e r e ć e n j a , J zoni. m a n n o o t e

J¿t_ —

У

»i

'» i ik«i 1 5 . 2 5 . T i p i č a n d i j a g r a m ..-.»(pj za j e d a n c i k i u s o o c e r e U ) i r a s t e r e ć e n j a (2)

p r e m a o r d i n a t i , do p,_ je v r l o b l a g o

Za praktične povratne

konveksna,

GOX p o s l e nastupa naglija d e f o r m a c i j a , zbog lomova u stenskoj masi. raženijih r a č u n e v a ž n e su t r a j n e i

d e f o r m a c i j e posle niza p o n o v l j e n i h o p t e r e ć e n j a , sve oox priraštaj

jne d e r o r m a c i j e n e p o s t a n e n u l a , t j . s v e d o x se ster.sxa m a s a ne p o č n e aa

tra-

ponaša

iz-

us к s a e l a s t i č n o t e l a . За s ; i c 1 dizanja

p r i k a z a n - j e d i j a g r a s t u = u(p-) za- n i z

ciklusa

i s k i d a n j a o p t e r e ć e n j a z a t r i opsega.- S£¿¿anjeíirtaćaka_maksima]cfh

rmcija.

(za b a r t r i o p s e g a - a 0

vlja karakteristiku

-

dodija se t z .

radna

đefopredsta-

sterrsk? rca-se [35].

u Slika

15-26. Gdredjivanie

Opšti

izrazi

za m o d u l

d e f o r m a c i j e 0 i modul

c a e je: p - p r i t i s a k na s t e n s k u m a s u stenske mase, u5- odgovarajuća zavisi od Golíka

;

r a d n e U n i j e (1) ori ooterećenja

D = к p/u ;

P o š t o se vidi

l i n i g a , koja

iz s l i k e

elastičnosti

ponavljanju

E su:

L - к p/ue

(1S. 14>

(Pa), u - odgovarajuća povratna deformacija,

i veličine opterećenja

k a , uz v r e c n o s t m o d u l a t r e o a

višestrukom

površine

ukupna

deformacija

к - koeficijent

i Puasonovog

koeficijenta.

1 5 . 2 6 . da o v e v e l i č i n e z a v i s e o o i n t e r v a l a

pritis-

navesti

primer,

Interval

p r i t i s k a za koji

v a ž i , na

O d n o s d i l a t a c i j e u p r a v c u d e j s t v a s i l e (V) i u o r a v n o na t a j p r a v a c n a z i v a se P u a s o n o v se P u a s o n o v Moduli

оraj m : m = e / e 3 . R e c i p r o č n a

k o e f i c i j e n t \>;\> deformacije

koji

vrednost Puasonovog

oreja

(eD} naziva

1/m.

(Q) i e l a s t i č n o s t i

(E), Puasonov

k o e f i c i j e n t v i radna

l i n i j a d o b i j a j u s e e k s p e r i m e n t a l n e merenjent na t e r e n u * š t o n i j e p r e d m e t o v o g zmatranja.

ra-

' 5 . 2 . 2 . 2 . T! POV! Ü S L O G E Po svojoj funkciji

f P^f-MENA

oologe

hidroenergetskih

tunela m o g u b i t i :

2} i z r a v n a v a j u c e . U n a j v e ć e m broju s l u č a j e v a radi

1) n o s e ć e ,

se о n o s e ć i m o b l o g a m a , a u re-

ć j i m s l u č a j e v i m a u g l a v n o m kod tunela sa s l o b o d n i m t e č e n j e m , p r i m a r n a p o s t a j e r a v n a v a j u ć a - p r o t i v f i 1 traci ona Opterećenja

iz-

uloga.

koja d e l u j u na o b l o g u tunela m o g u se oodeliti

na..sleases gru-

oe: Osnovna

opterećenja:

vanje prednaprezanja

pritisci

s t e n s k e m a s e , s o p s t v e n a t e ž i n a o b l o g e , delo-

obloge i stensxe mase, nidrostatički

p r i t i s a k vode pri n a j n e o o v o l j n i j e m d i n a m i č k o m pritisak podzemnih Dopunska

vooa na e k s t r a a o s o b l o g e ,

opterećenja:

riodu g r a d j e n j a , Specijalna

(nestacionarnom) uticaju,

spoljni

ukoliko

(ukoliko je p r e d v i d j e n a ) , o p t e r e ć e n j e od m a š i n a u pe-

itd. opterećenja:

seizmički

uticaji, eksolozije,

P o n a š a n j e o o i o g e kao s l o ž e n o g s i s t e m a a n a l i z i r a

zavisi

p r o m e n a , sile

pritisak p o d z e m n i h voda

itd.

se na oazi

oona i d e f o r m a c i j a , k o n a č n o s t a n j e n a p o n a i d e f o r m a c i j a ciji

spoljni

itd.

sile koje nastaju usled t e m p e r a t u r n i h

usled s k u p l j a n j a o e t o n a , n a j n e p o v o l j n i j i i s o a a n e iz oogona d r e n a ž a

pritisak,, unutrašnji

rea i n m

u toj "složenoj

od i s t o r i j e n a s t a n k a k o n s t r u k c i j e i od istorije r a z v o j a

naprezanja

J n j o j . Рос o v i m i s t o r i j a m a se p o d r a z u m e v a j u faze kroz koje k o n s t r u k c i j a i s k o D , p r i m a r n a z a š t i t a iskopa

(ako je o p t r e o n a ) , p e t o n s k a o o l o g a ,

veza na

konstruk-

nastaje

ugradjivanje

l i m a . ( a k o se u g r a d j u j e ) , o p t e r e ć e n j a s p o l j n o m p o d z e m n o m v o d o m , u t i c a j raznih vrs ta i n j e k t i r a n j a

i e v e n t u a l n o g p r e o n a p r e z a n j a o o l o g e , o p t e r e ć e n j e u n u t r a š n j i m ori

t i s k o m , u t i c a j t e m p e r a t u r n e o r o m e n e ori protoku

hladne voce

itd.

5 o b z i r o m na o r i m e n j e n k r i t e r i j um razlikuju, se dva o s n o v n a ' - be tons.
2) 5eíiar.e3

u komoinaoiji

sa

tioa oologa:

betonskim.

B e t o n s k e o o l o g e se d e l e , imajući u vidu s t a t i č k o - K o n s t r u k t i v n u na ave o s n o v n e ^trraoe: -э ) k l a s i č n e o o l o g e , о» p r e c n a o r e c n u t e

- nearmirane aetonske - armirane oetonske

ooioge.

oologe,

- Komoinovane dvoslojne

(armirane i n e a r m i r a n e )

obloge,

- b e t o n s k e o o l o g e sa d o d a t n i m t o r k r e t n i m s l o j e m ( a r m i r a n i m ili - b e t o n s k e o b l o g e sa s p e c i j a l n i m i z o l a c i j a m a D

ri

uzimajući

koncepciju,

obloge.

(premazi»folije

nearmiranim

i si.;.

aimenzi oni sanju k l a s i č n i n o e t o n s k i n oologa p o s t a v l j a s e z a n t e v aa se, u o o z i r i s a o e j s t v o s t e n s k e m a s e , soreči pojava prs lina u žetonu

ili

tt? t o r ^ r e t u Dri n a j n e o o v q i jni j oj ...xorani n a c i j i tetona

i temperaturne

oromene)

rijum sigurnosti

protiv

najnepovoljnijoj

komDinaciji

kojima je ooioga

opterećenja

nih p r i t i s a k a

vode, obavezno

stenske mase

ju ;
u k o l i k o naDoni

i u t i c a j a , ne p r e l a z e v r e a n o s t

Porea najnepovoijnijih se p r o v e r a v a

kombinacija

i stabilnost

i spoljnih oritisaka

podzemne

krite-

zatezanja,

sa

pri

aozvolje-

unutraš-

o b l o g e na sumu

poazem-

v o d e na o b l o g u u s l u č a -

prazan.

b) Prednapregnuze ave

(sKupljanje

i z l o ž e n a . S m a t r a se a a j e

p o j a v e prsi ina z a a o v o l j e n

nih n a p o n a b e t o n a na z a t e z a n j e . njim pritiscima

o p t e r e ć e n j a , .kao i u t l c a j a

betonske

obloge

d e l e se p r e m a

načinu

prednaorezanja

na

grupe: - betonske obloge Drednaoregnute mehaničkim - betonske obloge Kod k l a s i č n i h

korištenja

betona:

prednapregnute

betonskih

obloga javlja

se j e d n a

orotivrećnost

pod d e j s t v o m u n u t r a š n j e g

pritiska

vode dolazi

oetonskoj oblozi, a beton je materijal njegova

visoka čvrstoća

čin aa se i s k o r i s t i prednaoona

Osnovni

uoravo čvrstoća

pritiska orincio

orecnaorezanjem

со p r e k o r a č e n j a lina u o e t o n u

taj p r e o n a o o n

aovoljni

voj m a š i n s k o g

skim m a s i v i m a , zmatranje

se u o o z i r s a a e j s t v o

zxoi&li

opterećenja

mehaničkim

mere.

stenske

i u t i c a j a ne

oooje ors-

p u t e m , i z u z e v кос

s t e n s K e m a s e , za r a z l i k u o a

KOG ,
pojedinih

ooavezno

tioova ooioga

o o c ori t i s k o m o r i m e n j i vani Karakteristika

do K o j i n a o l a z i

nove perspektive

ukoliko

se m o r a j u

u stanje

unutrašnjeg

u b e t o n u o o l o g e i око!noj

ooioea

uzima u obzir

usled velike

za p r i m e n u

se u o o š t e r a z m a t r a

uvesti

:
su c o s a o costa

stenskin masa, najviše rapavosti

p u š e n j a t u n e l a , sa d o o r o m g l a t k o ć o m z i d o v a

vom m a š i n e , o t v a r a

se d o v o d i

pod d e j s t v o m

smanje trajne deformacije

komDinaciji

dok

b e t o n s k i h o o i o g a je da se

pritiska

i značajno

s a m o пеке c s o o e n o s t i

izvanrednin

gupitaka

na z a t e z a n j e ,

P r e d n a p r e z a n j e je na-

s m a n j i o do n e k e u n a p r e o o d r e d j e n e orednapregnutih

is-

ooioga.

1/ce će se aati

^auličkin

u načinu

do z a t e z a n j a u

n a o o n a b e t o n a n a z a t e z a n j e , a t i m e i do o o j a v e

injektiranjem,

.7- obloženi

tunela

Koa o o i o g a o r e o n a o r e g n u t i n

iunzove m e t o a e , ne uzima

• j slučaju

do i z r a ž a j a .

na p r i t i s a k . O b l o g a

oreanaooni

najnepovoijnijoj

dozvoljenih

.
ima m a l u č v r s t o ć u

korišćenja

dimenzionisanja

oostignu

oologe.

precnaoregnutin

betona

se u fazi

s t e n s k o j m a s i , као i da se p o n i š t e m a s e , t a k o da i pri

koji

na p r i t i s a k ne d o l a z i

o r i t i s k a , da Di

niarostatičkog

putem,

injektiranjem.

ret:
zpog v e l i k i n

nia-

zidova. Mecjutim,

raz-

rezanin rotacionom

gla-

tunela oez oologe u doorim

alternativa

po rea t r o š k o v a g r a a j e n j a

tunela

sten-

i pez o o l o g e , u ra-

i troškovi

izguoljene

energi

ť í Г Z5uicn-f^icígri^sigg?--wjst i jedna

і йтда~г1

fcernartive--і

:

problemi qubljenja-vode. Нєатттгітапе- jedncslojne

betonske

OD

loge

su veoma rasprostranjen i

najjednostavniji tip obloga koji se koristi, po pravilu, u čvršćim stenskim masama. Najraanja-tiebljina-obloge, ako statički razlozi ne zahtevajo veću,- iznosi d > 25 cm, što je minimalna debljina koja se može izvesti sa pplaćivanjem, U ovonrslučaju kao dozvoljen napon zateza-nja u betoma može se uzeti: а . < DZ

1 MP-а

Za iste vrednosti modula deformacije stenske mase i betona na zatezanje, tj za D = 15 do 2D GPa, najveći naponi zatezanja u betonu iznose o b z = p, pa se ove obloge ograničavaju za unutrašnje pritiske p $ 10 bara. Za tunele kod kojih je najnepovolj niji unutrašnji pritisak veći od 10 bara jednoslojne nearmirane obloge mogu se koristiti samo u slučaju da su deformad one karakteristike stenskih masa izrazito, povoljne (D. >

i da j e-s tena male

vodoprapustlj-ivosti«Sa-betonskom oblogom debljine 30 do..50.cm ne može se postići zadovoljavajuća, vodonepropustljivost za pritiske p > 15 bara, pa se u tim SI učajevima betonske .obloge MQQV -koristiti jedino ako je stenska- masa vodonepropusti j iva irpovoijnih.defonn^cion-ib karakteristika. . •• Armaxcn^feérujsl^ñ&i

betonska.. o b lege- - -

iuiajihis^^^nkcijirrkaor т nearmi-

raneu 'sania'se^tknneír^TTjij'Jove p г л е т е т з е ^. proširuje i na stenskeunse .niži h deformación i h .karak^ristika^nego^-slu } '^ртггЕсепвйзе^т beto^ i

hoblo— armiraro"

do a ¿ 2 < 2 МРз-

PredRosti -armiranih--obioga su bolja svojstvapri -zatezanj u-,—jer"~se~eve n tu al ne p r sli n e попюдеп i j e ra s doređjuj u duž™ л bi roa a nj.ihov-i» otvori =su man j і č i m e ^ s e cocaljšavaju і rSxojstmvmiämFžwost*~ob*crae.~Takodj e, Slika ! 5*2.7- Armirana jtidnoslojna betonska nbloga

armirane^'obloge su povoljnije

¡COG

znatnijin jeanostra-

nih" prttisaKa stenske-mase, kao i sa stanovišta., dodatnih-uticaja o d promenetemoerature-vode. Nedostatak im

je znatno'^većsrcena gradjenja, jer se ugrađj uje-armature, po pravilu, više od 70 kg/rn^ betona,-dok kod stenskih masa nižih" elastičnih karakterrstika-armatura dostiže i 150 kg/m^betona~ Zbog toga se. kao tip-obloge*najčešće-koristi za sav— lađji-vanje-deoaica..:sa~nepovoijnim-deformaciomm karaíctertsinkamaesteaske^ease» k«io i u s lučaju-nedovoljnog nadsloja stenske- mase sa pojavom podzemnih* ori ti sa ka

Za preliminarno odredjivanje deolji-ne obloge betonskih i armirano-betonskih tunela pod pritiskonriaogu se-koristiti dijagrami na~sTici 1 5 U - n j i i r a - j e т-bezđimenzionaini~koeffcijenx čvrstoće stenske mase (po M-M.Protodjakonovu), či-

5 lika 1 5 D i jagrami za prel ľmŕnarno* odredjivanje-debf j-i ne- ob-loge tuneia (о/,za.iunucrašnj i pritisak (p) trpokipreČnik Ír) Katsgo-iČvrstoća í"! j a ¡stene j . : izuzetno I !čvrste тт 'Vrlo ¡čvrste

N a z i v -

S t e n e

IKoefiU:

NajjivriíčĽ^jearJ i_ .žilavUkvarci ti... i bazalti, izuzetno 20 druge vrete~stena,di jahazl^amfrLbcsU-tiVr 1 a čvrste: zrnaste stene ,gran 11 i »kvaccporf i r i ,kvare, i Ъ škri Ijci ,d tori t i r gabri ,najčvršćh peščsri Graniti isitnozrni) anaeziti i njima s І І čne stene. \rr 1 о ] i ІІІ i čvrste čvrst i^pešea r i , s П i kav an ŕ k rečn j a c i ;kva rene rudne і ce, j 10 konglomerat i , tvrde rude gvoždja ' ' Hasivni krečn j actr s
Diras-lcjne

bertronske

obloge

~se~~izvade"ir v i d u dva " b e t o n s k a p r s t e n a , od

k o j i o ^ s p a l j n a ^ a b i o g a - n a j č e š ć e . prima..spoljna. o p t e r e ć e n j a ^ o o k ~ u n u £ r a š n j e primaju.spregnuto

ODe oologe

na o b l o g a se,, po p r a v i l u , izvodi

od betona

na l i c u m e s t a , d o k se u n u t r a š n j a o b l o g a a r m i r a n o b e t o n s k a , ili kao a r m i r a n i

torkret

r a d o v a j e s l o ž e n i j e , te se p r i m e n j u j u

Slika 15-29. Shema d v o s l o jevi te b e t o n s k e o b l o g e : 1nearmirana spoljna obioga; 2 - a r m i r a n i b e t o n , ili a r mi ran i t o r k r e t

izvedeni

kao

(slika

izvodjenje samo u sluča-

neophodnosti. Ilustrativan je primer primene dvoslojne

na t u n e l u

HE R a m a

kroz annidrite

Í36j. O v a j tunel

su o b i m n i

r a k t e r i s t i k a ' s t e n s k e m a s e na t r a s i

istražni

prolazi

radovi

obloge

delom

i z o n e sa s u l f a t n o - a g r e s i v n i m

u k o j i m a se k o n c e n t r a c i j a

4 5 0 0 m a / 1 . P o š t o bi o v a k o a g r e s i v n e v o d e b r z o u n i š t i l e pornog betona,

Spolj-

livenog

izvodi

1 5 . 2 9 ) . D v o s l o j n e o b l o g e su s k u p l j e , a

ju

protiske

i stenska masa.

vodama,

S0¿ j o n a p e n j e č a k

do

betonsku

neot-

o b l o g u 00

na u t v r d j i v a n j u m e h a n i č k i h ' k a -

tunela, hemijskih

karakteristika

podzemnih

vo-

ć a , s p o s e o n i n o s v r t o m na njinovu. a g r e s i v n o s t

prema

betonu^itd..Pošto J e znata osooina

po-

anhidrita

u scontaktu sa v o a o m

da

oubri

i degradira se, poseono i s t r a ž i v a n i , i ti Takoaje je otoornost

su

fenomeni,

isoitivana i raznin vrsta

ce-

menta i Detona na.su i ratnu koroziju. Posle

opsežnin

i s t r a ž i v a n j a u s v o j e n a je ,
ovoslo-

na o e t o n s K a 0 0 iaga

(s 1 i -

Ks 1 5 . 3 0 ) u k o j o j j e

soo-

LEGENDA: I j n a o o l o g a , d e o i j i n e 30 Cl} Primarna obloga izvedena sa sulfazno otpornim ce~ cm i z v e d e n a o d s u i f a t n o menzom -"SeaJLithor"; (2) saxundarna armirana obloga izvedena od-poreland cemenza FC 20р35й; (3) Zapuna o t p o r n o g c e m e n t a , d o k je kontaktnim injekti-ranjem sa suifatno otpornom cemenunutrašnja armirana obloga tncr^peácana-bentiazixtskom smešom; {4•) Anhidrit; (5) Armatura, 1.0025 na я'(¿li 5025); {о) Horizontalna izvedena o d Portland cemespojnica u primarnoj oblozi zalupljena sa COLMA—FIX nta .. 7eillo._se..,aa_se:..s.Kup vezivom - -• SI - T 5, 3 0 . 0 v o s i oj na i z v e a o a t u n e i a HE Rajna na ae i u u uvozni s u l r a t n a . o t p o r n i aa r e s i v n o j s rea i nt

p r s t e n ». n a - s p o j u sa a g r e s ivnom sreai -

cernen t - U D Q t r s o i s a m o : z a n e o u n o a a n s p o r j n i n o m , a aa .se o s n o v n a - s t a t i č k a - u l o g a rano betonskoj

poveri

o D l o z i . D a Di se s p r e č i l o

u n u t r a š n j o j -nemij ski..zaštićenoj

podužno

k r e t a n j e podzemnih

armi-

i-procesnih

v o d a , K o j e Di b i l o š t e t n o s o b z i r o m na o s o b i n e a n n i d r i t a , . i n j e k t i r a n j e m su r e n e p o p r e č n e .zavese u o b l i k u pri

čemu je

omogućilo taktno

i taj c e m e n t m o r a o da b u d e o t p o r a n na s u l f a t n u

jedinstveno

injektiranje

i konsolidaciono Obloge

koji

spoja

injektiranje

rastojanjima

predstavnik

ze

sredstvima.

ugradjene

se

beton-beton

Postiji

preanaprezanja

ostavljaju

Dod napon

injektira

u b e t o n u , a na k r a j u

više

kraj k a b l a j e

razdeinica

kab-

obloge.

prsten obloge.

usidren Usled

izmedju prstena i

cementnim malterom utisnutim se i n j e k t i r a j u

sistema

putem zatezanja

u betonskom prstenu

pritiska

b e t o n s k e o b l o g e o t v a r a se k o n t a k t n a

s t e n s k e m a s e , k o j a se n a k n a d n o j a l n e cevi

i n j e k t i r a n j e spoja

ove g r u p e j e s i s t e m V S L . J e d a n

se z a t e ž e p r e s o m , s t a v l j a j u ć i

prednaprezanja

k o r o z i j u . Da bi

anhidrita. mehaničkim

se na o d r e d j e m m

stvo-

smese,

i s t e n s k e m a s e i z v r š e n o j e : kon

beton-stena, kontaktno

se z a s n i v a na k l a s i č n o m p r i n c i p u

Karakterističan a drugi

oelovanje dvoslojne obloge

prednapregnute

•Jedna g r u D a lova

r o z e t a »«.formi r a n e o d . _ c e m e n t n o - b e n t o n i t s k e

i cevi

kror^speci

kroz koje

prola-

kablovi. Sistem K u n z n e

skom prstenu

izaziva

koristi

kablove, već napone pritiska

p o m o ć u - l i m e n i h j a s t u k a , koji

torkret

nožnom svodu

u nearmiranom

beton-

s e ugrad.juju na temenorTri

p r s t e n a . Na tunelu Reisacn

15.31) p r i t i s a k u j a s t u c i m a

pod-

(slika

se o o s t e o e n o

poveća-

vao d o 8 0 b a r a , o d r ž a v a o s e n a f t o m n i v o u 4 4 = d a n a , tosle čega s u pritisni je o e t o n s k a o b l o g a

J3SXUH

t i s k a . Ovi

zivala S l i k a 1 5 - 3 1 - S i s t e m k u n z za sreanaorezanie nearmirane ooi o g e

Pri r a z r a d i

fotoelastičnih

ska.

Betonske, s i s t e m a . Neki

obloge

naponskim

stene

i unutrašnjeg

in,jekttran.jem.

i oetonskog prstena

crstena

tunela,

javljaju naponi

javljaju naooni

njim rasporede

zatepriti-

stanje jastuci,

i više.

o o n j i n se z a s n i v a j u na p r e a n a o r e z a n j u

mase u prostor izmeaju stoljašnjeg

sa

k o j a su u k a -

oosle iSKooa

I s p r a v n i j e bi b i l o da se s e k u n d a r n o

n a o o n a o k o o o l o g e m e r e n j e m u t v r d i , oa da se u s k l a o u . s a k o j i h b i , u p r i n c i p u , m o g l o oa o u d e

ispitivanja

i oodnožnom-delu

z a n j a , d o k se na b o k o v i m a

pri-

idući pre-

o v e metode, p o š l o se od

ca se u s c e n s k o j m a s i

j slemenom

b e t o n i r a n i ,.:-сше

u trajno stanje

o r e d n a o o n i .se b r z o s m a n j u j u

ma D o k o v i m a . rezultata

klinovi

stavljena

I o v d e postoji" v i š e injextiranjem

injekcione

..sistem TI W A G 1, ili

¿sistem k i e s e r - B e r g e r ) , p e z p u š e n j a

uzmedju i injekti-

ranja f-stenske mase5 o k o " p r s t e n a . Naponsko tina sastoji skom

(i p r e k o

i njektirairje-piixeir^jekTrra^

se" u t o m e š t o s e c e m e n t n a s m e s a i n j e k t i r a - p o d . - v r l o - v i s o k i m 30 b a r a ) u o d r e d j e n u

deti-sheirnrbušotine~na

zonu s t e n s k e mase oko t u n e l s k o g

slici "15.32), čime se u toj zoni

izazivaju

priti-

otvora

(vi-

dodatni

ni ž e l j e n e v e l i č i n e . O v i n a p o n i

napo-

se

se i n a s t e n s k u m a s u , a l i u j e d n o

preno-

i na b e -

tonsku oblogu, dovodeći je u stanje -dnapooa-pritiska^

pre-

-Ovakvi-m-injektiranjem

se, pored prednaprezanja same stenske

ma-

se i tunelske obloge postižu još i sledeći e f e k t i

u stenskoj masi: stenska

se k o n s o l i c u j e , p o n i š t a v a j u formacije

i p o v e ć a v a se m o d u l

je, smanjuje

ib'v®^

se h e t e r o g e n o s t i a n i z o t r o -

oto tunelskog s m a n j u j e se

otvora se

homogenizuje,

vodopropustljivost.

Pri n a p o n s k o m i n j e k t i r a n j u postiŽLuse-dva

efektac..-1)

pritiskora.-Trrjeiarhone^sineše'^ n a - k o n t a k t a T S t e n a ^ b r l o g a ie na..slici 'IS.33..a...

obloge

efekat,napon-

i-iriu"rrekxno~preanaprezanje"tunelske

\0 p o v e ć a n i h p r i t i s a k a s t e n s k e m a s e ; 2) d i r e k t n o - p r e d n a p r e z a n j e

orvog~efefcta"'prikszsr^a

de-

deformaci-

p i j a s t e n s k e m a s e , s t a n j e n a p o n a u. z o n i

S l i k a 1 5 . 3 2 . S h e m a b u š o t i n e za n a p o n s k o i n j e k t i r a n j e : \ - p a r n i injek с ioni 0 ro fi i ; 2 - n e p a rn i p re r i ! ; 3 ~ k o n t a k t n o Laj e k t i ran j e S K o g injektxranja^srenske-Tnas-e

masa

se t r a j n e

ablogerpre-

tunelske

obloge

(Kieser-ov efekat)." Shema *' "

S l i k a 1 5 * 3 3 - S h e m a i z a z i v a n j a p r e a n a o r e z a n j a n a p o n s k i m i n i e * t i r a n j e m : a) izaziv a m je n a o o n a u s t e n s k o j m a s i i p r e . o n j e i nd 1 r e i c t n o p r e c i n a p r e z a n j e t u n e 1 s k e ođImje: 1 i 2 — fami l i j e p o d u ž n i n i o o o r e ć n i h - p r s i i n a ; 3 - z u n a i nj e k t г ran j a , f e o r i j s k a g r a n i c a a k c i j e 1 r e a k c i j e ; 5 - p r e d n a p r e g n u t o p o d r u č j e ; b) d i r e K t n o p r e dnaorezarije o ü t o g e pod d e j s t v o m inieKcronog p r i t i s k a u k o n t a k t u s t e n a - o e t o n ; b-nrHrrsa,k,urra"'5otrlogtiT *7-Т>г? ti s a k n a s t e n s k u m a s u ; c j ' e f e k a t J n j e k t i ran ja na "siren je z e v a p u k o t i n e Л s t v a r a n j ^ e . a o a a t n o g isapona;. ¿-pri r o a m položaj. ivi4za...puKo~ c i n e ; ^ - o o i o ž a j i v i c a p o s l e r n j e K t i r a n j a ; 1 Q - i n j e k c i o n a m a s a ; 11 - d o d a t n i p r i t f --sak^strersske m a s e • n a i s o u n u

T22 omogu-

Meharrizanr i z azi v a n j а i o d r ž a v a n j a p o v e ć a n i h n a p o n a a b s t e n s ко j m a s i ć e n je d e f o r m a b i l n o š ć u s t e n s k e m a s e p o d d e j s t v o m i n j e k c r o n o g p r i t i s k a . m a s a se s a b i j a , u s l e d č e g a d o l a z i Zk

(slika

15.33.cj.

suprotstavlja masi

Stenska

do p o v e ć a n j a v e l i č i n e z e v o v a p u k o t i n a

I n j e k c i o n a masa koja je p r o d r l a u tako p r o š i r e n e

se v r a ć a n j u - s t e n e u p r v o b i t n i

p o l o ž a j , u s l e d č e g a se

irstenskoj

j a v l j a j u dodatni" naponi., koji s e p r e n o s e i n d i r e k t n o i na o b l o g u ,

p o č i t a v o m -eksiradosiL, d o v o d e ć i b e t o n s k u o b l o g u Efekat direktnog

predfiap r e ž a n j a s h e m a t s k i

u stanje prednapona

pritiskom

pritiska.

j e p r i k a z a n na s l i c i

I n j e k c i o n a m a s a p r o d i r e n e p o s r e d n o -u k o n t a k t o b l o g e

sa 1 0 na

pukotine

15.33.b.

i s t e n s k e m a s e , pri

čemu

se

p r i t i s a k p r e n o s i , s j e d n e s t r a n e , na stens-ku m a s u , dok sa d r u g e s t r a n e d e l u j e na betonsku oblogu

direktno

duž č i t a v o g

ekstradosa,

izazivajući

u njoj stanje

pred-

napona. Ulazni

podaci

i p o s t a v k e za s t a t i č k u

analizu

su isti

sku o b l o g u , o s i m dva p a r a m e t r a : a) za r a z l i k u o d p r o r a č u n a o b l o g a , g d e se z a d e f o r m a c i o n u t o n a na z a t e z a n j e E b 2 , tičnosti

betona

ske o b l o g e

pn

tonsku oblogu Metoda B a š t a . Tunel

E¿,, u fazi

se oojam potrebnog

betona uzima modul

beton-

betonskih

deformacije

r a s t e r e ć e n j a , bj u m e s t o n o s i v o s t i kontaktnog pritiska

beton-

s t e n s k e m a s e na

be-

naponskog

i n j e k t i r a n j a u s p e š n o j e . s p r o v e d e n a na t u n e l u R H £

je unutrašnjeg

prečnika 0 6,3 m, spoljnog-prečnika

7,0 m ,

p r i t i s a k .u .zoni v o d o s t a n a j e

Кое f i ci j e n t - s m e + o s t i " ' Ч С - 2 r~tr-- 6 : 3 * 1 ^Зб^МРа —

Bajina debljine

13,5

bara.

8;ir*MParnr s v r s t a v a , o v a j ллше!

u n a j v e ć a o s t v a r e n j a t e vrste. 11 s v e t u . I n j e k t i r a n e s u d e o n i c e с и з p o ..113 m , injekti r a n j e m u 4 p r o f i l a - n a - p o ćim merenjima pritisak

be-

elas-

pv.

z i d o v a 3 b c m r MaksimaJJii '^idrodinainiiki u

klasičnih

kod p r o r a č u n a p r e d n a p r e g n u t i t i o b l o g a u z i m a se m o d u l

na p r i t i s a k

uvodi

karakteristiku

kao za k l a s i č n u

2 , 5 m , sa p o

11 b u š o t i n a u p r o f i l u ^

n a p r o b n i m detín i c a m a u s t a n o v l j e n o - j e

od 0 , 6 do

da-je-ostvarivan

grupnim

Odgovarajukcmtaktr.i

1,3 MN/пг, koji j e u v e k b i o z n a t n o v e ć i od m i n i m a l n o g

potre-

b n c o r a č u n s k o g k o n t a k t n o g - " p r i t i s k a , č i m e j e u k u p a n efek3lr n a p o n s k o g a i n j e k t i r a n j a t1г • • a s t r a n i

sigurnosti.

p r i m e n ju j u s a m o u s l u č a j u niti e k o n o m i č n i j e

kada se ne m o g u

betonske oblogerkod

prirne-

tunela

likih p r i t i s a k a , g d e se v o d o p r o p u s t l j i v o s t že d a s a v l a d a b e t o n s k o m ili a r m i r a n o

betonskom

o b l o g o m , na d e o n i c a m a k o j e p r o l a z e k r o z _ , _ ¿ ¡ i
, ^ ,.„ . naše v r l o nisKi'n d e f o r m a c i o n i n ¡Ш1в1 sa сепспш

' sekundarnom

3 .
oeton-

raseane íh

ve-

ne m o -

stenske

karakteristika

i jako zaglinjene zone, kaverne

i si.;.

na c o t e z i m a g d e j e n a d s l o j s t e n s k e " m a s e m a n ji

Л2А——-

--

oorUSVojenih^kriterTjuma. Q v a .abJoge^se-,sa£toje^QCLjxi..asMvna^ale

~ lima^seKunoarne

b e t o n s k e obloge i okolne s t e n s k e mase^slika.-~l5..34). Ukolika=is»cQP

u-stenskoj

masi nije s t a b i l a n , - m q z e se upotrebi ti i četvrti element - primarna oologa oa . betona^il i.* tor к reta ^ čija j e osnovna - y l o g a ^ d a ^ o o e z o e d i ^ s t a b i l n o s t - i s k o p a n o g tunel a do. v r e m e n a kada.se ugradi čelična i s e k u n d a r n a

Detonska^oologa,.

U - d o s a d a š n j o j praksi d i m e n z i o n i s a n j a č e l i č n i h oologa tunela pili su prisutni sledeći

pristupi:

1. Debljina č e l i č n o g lima o d r e d j u j e se prema n a j v e ć e m u n u t r a š n j e m v o d e , ne-uzimajući

pritisku

u o b z i r sadejstvo .stenske m a s e , pri čemu su n a p r e z a n j a u ob-

lozi u d o z v o l j e n i m g r a n i c a m a . Ovaj prilaz je konzervativan i dovodi do neekonomi čnih r e š e n j a , ali j e , n a ž a l o s t , još uvek. r a s p r o s t r a n j e n . 2.. Debljina

lima se odredjuje prema k o t l o v s k o j f o r m u l i , prema

u n u t r a š n j e m p r i t i s k u , a sadejstvo sa s t e n s k o m m a s o m se uzima u o b z i r preko„pQvećanih.dozvaljenib.napona čelika,-koji vlačenja—Problem.stabilnosti

najvećem implicitno,

se kreću do 90% od granice

raz-

obloge n a , o p t e r e ć e n j e s p o i j n i m p r i t i s k o m vode re-

šava se u k r u ć e n j i m a ili a n k e r o v a n j e m lima..Ovaj prilaz je m a n j e

konzervativan,

ali je j o š - u v e k ispod nivoa savremenih d o s t i g n u ć a m e n a m ke._stena~ 3. O p t i m a l n a debljina čeiične Qbloge^odredjuje..se s obzirom,-na-opterećenja - od u n u t r a š n j e g , i^poijašnjeg„.pritiska-,-vode.-Kod p r o r a č u n a o o l o g e na o p t e r e ć e n j e u n u t r a l n j i m^pri t i s k o m vode. uzima se. u obzir.sadej.stvo s t e n s k e .mase-i

najpovolj-

niji u t i c a j i j t e m p e r a t u r n i h promena i zazora .izmedju čeličnog l i m a , betona i sten e . i Q v á j pristupijё n a j p r ^ v i F n i j i s ~ d a j e ^ o p t i m a 1 no . r e š e n j e ^ a I i » p r e t p o s t a v l j a

sle

dećei; p r e d u s i o v e : - mora seKraspolagati

v e r o d o s t o j n i m ^ p o d a c i m a o i n ž e n j e r s k o g e o l o š k i m i me-

hani č k i m k a r a k t e r i s t i kama stenske m a s e ; - s v e ~ l u p l j i n e iza č e l i č n e o o l o g e . m o r a j u biti popunjene r nads:tGj^stenske imase.:iznadatunei$»rogra .svuaa ua du

inje&tiranjem; v e ć i oo^usvajeni h

miптта í ni h g r a n i c a ; Pri s t a t i č k o m p r o r a č u n u - o b i o g e sledeći u t i c a j i : d e r o r m a b i I n o s t i

"lim-beton^stena ' moraju, se uzeti- u oozir

s t e n s k e m a s e , -heterogenosti

i anizotropije

stenske-mase.»« uticaj i betonskog.. d e l a obi oge~.za stanja sa prs li nama i - b e z prsi ina uticaji d e f o r m a c i j e č e l i č n e obfage .i.početnogizazora, t e m p e r a t u r n i uticaji tunel t e č e i r a s b l a d j e n a . v o d a ) ^ u t i c a j i

(kroz

prednaprezanja oologe, pritisak podzemne

vode* n a e k s t r a d o s k o m b i n o v a n e o b l o g e , u t i c a j i . u n u t r a š n j e g n a j n e p o v o i j n i j e g

pri-

tiska-vode. Z n a č a j a n efekat..smanjrenja n a p o n a ^ z a i ^ z a n j a u čeličnom limu,.„„aprime--i

nje-

g o v e .aeblji n e , - m o ž e se ostvaróti ; ;prednapE.ezanjem^tensK^ mase,, b e t o n s k i — s a m o g

lima n a p o n s k i m injekti r a n j e m ,"čTJi "'Sil ~pr" ine i ui"već-'ub'j>šnjerTrrp'(J''yovou! s i u č a j u prednaprezanje-se--postiže delovanjenrtri vrste injektiranja:

~ '

1. N a p o n s k o i n j e k t i r a n j e s t e n s k e m a s e (slika 15.33) koje ima za cilj da se u betonu i č e l i k u i z a z o v u prednaponi

p r i t i s k a , preko p r e d n a p o n a pritiska u

o d r e d j e n o j zoni s t e n s k e m a s e oko tunela* uz i s t o v r e m e n o ' t r a j n ó z n a t n o g dela t r a j n i h d e f o r m a c i j a

i s m a n j e n j e heterogenosti

poništavanje

i anizotropije

ste-

nske m a s e . N e d o s t a t a k je u tome što z a h t e v a b r o j n e b u š o t i n e kroz lim, što zahteva kasnija

ojačanja;

1. K o n t a k t n o

i n j e k t i r a n j e zazora izmedju betona i s t e n e .

3. K o n t a K t n o

i n j e k t i r a n j e zazora izmedju lima i b e t o n a .

Zaanja dva i n j e K t i r a n j a se m o g u ooaviti b e t o n ugrade cevi čnom princiou

bez bušenja

sa v e n t i l i m a , kroz koje će se izvršiti

l i m a , ukoliko se u i n j e k t i r a n j e , po sli-

kako se i n j e k t i r a j u s p o j n i c e b e t o n s K i h o r a n a . Jedan od poznati-

jih s i s t e m a za ova i n j e k t i r a n j a je T I W A G koji o m o g u ć a v a k o n t i n u a l n o

injektira-

n j e ooa z a z o r a , čak i posle p r v o g p r o b n o g p u n j e n j a t u n e l a , j e r nisu potrebna p u š e n j a , pošto su cevi sa v e n t i l i m a za protok i n j e k c i o n e m a s e u g r a d j e n e j a l n o u oetonu na o d r e d j e n i m

radi-

rastojanjima.

15.2.3. NEKI S P E C I J A L N I P R O B L E M I H I D R O E N E R G E T S K I H I 5 - 2 . 3 . 1 . M I N I M A L N A VI S i N / W N A D S L O J A - S T E N S K E

TUNELA

MASE

Pošto se s t e n s k o j masi p o v e r a v a j u v e ć i m del om u n u t r a š n j i

pritisci

vpoe,

p o t r e b n o je o d r e d i tt-nrinimainu visintr n a d s l o j a s t e n s k e mases- D o s a d a š n j a - t e o r i jska

i s t r a ž i v a n j a d e f i n i s a l a su ovu v i s i n u u f u n k c i j i / p r i t i s k a * v o d e t u " t c m e l u i

n a c o n s k i n stanja u s t e n s k o j m a s i . Od više p o z n a t i h r e l a c i j a , u n a š o j literaturi se p r e p o r u č u j e o b r a z a c Ž . R a d o s a v l j e v i ć a

[37]:

h > 2/p gae j e : n- m i n i m a l n a

visina n a o s l o j a

v- z a b r e m m s K a Uooičajeno

težina

(kiN/m 3 ;

а лY

45.151

(m), о-unutrašnji o r i t i s a k vode -

?., - K o e f i c i j e n t bočnog

(kH/m ¿ \, pritiska.

j e , кааа se u p r e l i m i n a r n i m fazama p r o j e k t o v a n j a ne r a s p o l a -

že v e l i č i n o m л, aa se zri v o c j e n j u trase tunela као m i n i m a l n a

visina

nacslcja

u s v a j a veličina od oko 50 m . 15.2.3.2. N A J M A N J E R A S T O J A N J E BLiZNIH

TUNELA

U n e K i m h i d r o e l e k t r a n a m a j a v l j a s e po treba., da. s e izgradi

više, (najčešće

d v a ) p a r a l e l n a t u n e l a , na r e l a t i v n o m a l i m nastojanjima.. J e d a n GC o s n o v n i h o l e m a je o a r e d j i v a n j e m i n i m a l n o g

oro-

n a s t o j a n j a bliznih t u n e l a , taico ca se u O D I O -

Vrlo- č e s t o j e i ^ r a ć a i d rrznin " m n e l a . « s r a v V j e n a f a z n o m хгдгасГизопг p o s t r o j e n j a p r i m e r , H i L Z a k u ć a c i i .11). M i n i m a l n a r a s t o j a n j e i z m e d j u Ытгпт t u n e l a z a v i s i od n i z a c w í l a t c a : inž e n j e r s k o geoloških- o s o b i n a r m e n a n i ć k i h ^ k a r a k t e r i s t i k a i s t e n s k e m a s e *

primarnog

i .sekundarnog n a p o n s k o g s t a n j a , načina i s k o p a , p r i t i s k a v o d e , fazne r a z l i k e u izgradnji

tunela i si. M e d j u t i m , naj-

hitniji j e k r i t e r i j u m s e k u n d a r n o g

na-

ponskog stanja.u stenskoj . m a s i p o s l e Slika 15-35. 0 razmaku b l i z n i h t u n e l a : p - primarni n a p o n ; 1 - s e k u n d a r n o naponsko p o l j e (p t j u o d n o s u n a p r i m a r n i

izgradnje t u n e l a . A k o se postavi us lov da na polovini nela sekundarni

rastojanja

izmedju

tangencijalni

tu-

napon

napon s t o j e tt o d n o s u pt:p0=

(t+n):1

tada se na. o s n o v u K t r s c h - o v i h j e d n a č i n a ^ uz p r e t p o s t a v k u da s e stenska m a s a m o že posmatrati

k a a e l a s t i č n a s r e d i n a , m o ž e izvesti

[38J da je relativan

l/r u funkciji

4 L/r

razmak

p r o c e n t a ni p o v e ć a n j a

seku-

n d a r n o g t a n g e n c i j a l n o g n a o o n a u o d n o s u na p r i m a r n i n a p o n - f u n k c i j a i/г- Z\ 2 / n s e grafički .može..prikazati

koja

kao na..slici

!Se35.~,JSmaxra..se...da . j e t o n a A.: (£/r>8,6) íireponucl^ivaízona,^da jerzonz^B^joššavek p r i h v a t l j i v a , dok j e z o n a C: (l/r < 7} nep r i h v a t l j i v a . P r i m e r a radi^ r a s t o j a n j e tun e r a t i 2 , u okviru- HE- Zakućac-,-iznosi 0^—

oko 60 m što, d a j e o o n o s £ / r ~ 9 . 10

15

20

25

Slika 15-36. R e l a t i v a n r a z m a k osa u l i z n i h tuneia u funKciji p o v e ć a li ja n a p o n a

15. 2 . 3 - 3 . Pre i a z n e d e o r e ü f e p r f men i k a r a k t e r i s t i k a

pro-

stenske mase

prel a s k i r i z m e d j u d v e z o n e raz 1 i -

či ti h m e h a n i č k i h k a r a k t e r i s t i ka -stenske m a s e p o s t o j e pre I a z n e dearrrce~ k a j e - s e n a j č e š ć e k o n s t r u k t i v n o p o s e b n o r e š a v a j u , v o d e ć i - r a č u n a о veličini n a d s l o j a jed n e i d r a g e ¿stenske m a s e . Ovatj p r i n c i p j e o č i g l e d a n n a sTici

15.37

.slučaj

t u n e l a tibloženog čeliспт~ггтопт. Pretazrra zorra se o j a č a v a debi jinr Timom;. pri čemtr^se^dnžina " p r e t a ž n e - z o n e o d r e d j u j e p o m o ć u : v e i i č i n a nadsl oja fcx i

h2

adgavarajit: menarrickim- kara k t e r i s t i k a ^ ^ s t e o s M h E f r a s a ^ jedne-л drugeiizone.

koje

•Ufcoiikase

ikih karakteristika

tt

¡^^

aadsEa¿

^ rakter>sti k a od_pree*ridjerrm s e

^ / / / / ^ i ^ ^ ^

DrtltkoncsiskoDa^zu-

n e i a naitíjeriia.zone тпт&мпеЬяяпсктп •

r

^

pre-

i n s t r u k t i v n e mere da

o b l o g a n a tom* m e s t u ojača:, d o

se

potreb-

nog nivoa. Neke od m o g u ć i h grupa

mera

OPdPćPnadslajj

/ — /

stena boljih mehaničkih

- mere geotehničkin melioracija:

karakteristiha Г 1

X *

.. ^. s o n d a c i o n o , zaptivno

£

2 >

3

injektiranje, torkretiranje, renje,

iika 15-37a z oчпо n e sc a

M o ga u ć n o s t

!-a3 sс í ionm n r.n z?onnno nmm r e cO n

- a r m i r a n j e b e t o n s k e o b l o g e , ili po• . . „ , ... , j a č a n j ^e v e c p ~r e d v i d j ev n e a r m a t u r e ;

r e š e nJj a p r e l a ž n e

ukoliko

projektom;

- u s l u č a j u da j e v e ć b i o p r e d v i d j e n čelični" l i m on s e m o ž e o j a č a v a t i r a n j e m , ili zanja

sid-

itd.;

- ojačanje čeličnim limom, nije bio p r e d v i d j e n

kon-

. ., . . ili n a p o n s k o

se pak a r m i r a b e t o n s k i

d e o o b l o g e , uz e v e n t u a l n e m e r e

bandaži-

prednapre-

i n j e kti ran j e m .

1 5 - 2 ^ - GUBIСЛ.. E N E R G I J E ti T U N E L U Kao p o s l e d i c a trenja u t u n e l u - d o l a z i

l 1 Z B O R " ОРТ i M A L N Q C T F R E Č N l K A do g u b i t a k a ~ . p a a a , k o j i

su kao

što

je poznato i zrhidraulike, proporcionalni .kvadratu.brzine.„Rolto. povećanje.proti ca j n o g ipresekab; A:.»smanj u j eJbczxrte»~a.~fci телs g u bi t k e ^ p a d a ^ a l i ve g r a d j e n j a ^ o č i g l e d n o

povećava..tmško-

j e d a : s e n a j p o v o l j n i j a , v e l i č i n a prečnikattune.1 a. o d r e -

djuje metooaraaxenergetsko-ekQnomske^optimizacije.

Qvde će se p r i k a z a n

princip

o a red j 4 v a n j a . : o p t i m a I n o g p r e č n i k a o k r u g l i h , t u n e I a. p o d ^ p r i t i s f c o m v - d o k j e d i m e n z i oni s a n j a t u n e l a sa s l o b o d n i m t e č e n j e m , m e t o d o l o š k i

princip

vrlo. b l i z a * . .načinu

na Koji s e . t r a ž i . n a j p o v o l j n i j i . presek50tv:0renrtb^kanala.i(glava. 1Е.ХЛ) ^ . t e s e ovce nece

ponavljati.

G u b i t a k , pada. u t u n e l u d u ž i n e L (m)-» p r o t i č a j n o g p r e č n i k a - 0

лп f m ) . ( M o ž e . se., posraa.tr a t i i s a m a 1 щ

(m>

iznosi

tunel а u k a l i k a . s e . radi s a m a sa

gubi-

c i m a u s t e d t r e n j a ) U s l e d .tog g u b i t k a dol a z i . d o g u b i t k a , u s n a z i ; p o s t r o j e n j a aN = Posto j e gubitak.pada u tunelu

(kW) дгг — f ( Q , 0 )

(ТЕИ6) a oru, L i с a j k r o z r p o s t r o j e n j e

j e o e f i n i s a n o d g o v a r a j u ć o m k r i v o m t r a j a l a . p r o t f c a j a » Q = Q ( t ) , *gubitak«e?rergi j e д£ usled. g u b i t k a A h = f ( Q , D ) m o ž e s e

prikazati-relacijom:

-

— - -

-ДЕ = "9;8T t Í q-Ah.(:Qr^}).đt о

, .

Fizički slici

•

s m i s a o o v i h presi i k a v a n j d * Q ( t ) ^AÍT(tr);^-üN(l:)

15.13. važi

u potpunosti

(15U7)

"" p r i k a z a n i n a .

i u slučaju tunela p o d " p r i t i s k o m ,

podL-pretposta-

v k o n r d a j e v e l i č i n a 0 f i k s i r a n a . J e d i n o j e potrebncr-još~ j e a n o m n a g l a s i t i f u n k c i j a Q ( t ) d i j a g r a m t r a j a n j a r e g u l i s a n i h p r o t o k a koji su p r o p u š t e n i nel , tako d a . ć e p o s t o j a t i ti c a j ravan

da je

kroz. tu-

izvestan deo vremena T (I - 8 7 6 0 č a s o v a ) kada je pro-

nuli.

Troškovi

(T) koji u l a z e u e n e r g e t s k o - e k o n o m s k u

mu g o d i š n j i h t r o š k o v a g r a d j e n j a tunela izgubljene energije

i snage

analizu predstavljaju

(TV) i g o d i š n j i h t r o š k o v a n a s t a l i h

( T e ) , koji su f u n k c i j a p r e č n i k a tunela

suusled

(D):

T ( D ) = Tg-(D) + T e ( D )

(15.18)

Tada.se. p r o b l e m . o p t i m i z a d j e prečnika t u n e l a D svodi na r e š a v a n j e

zadat-

ka: min T ( D ) D Godišnji

troškovi

(15.19)

t u n e l a su r = алг(о)

_

;

;;;.

(is^o)

goe s u : I r - ukupne r i n v e s t i c i j e ~ z a izradu"tune.la,:'zajednosa. i n t e r k a l a r n i m

kama-

tama- ( d i n ) , а — k o e f i c 4 j e n r s k o j i m ^ s e ( T / g o d ) . •^ V e Гтсттга^тп v e s Liti ja"' I t ~j e ^fnnkcija^pfečTrik a : D

jLe r u njir . . ü l a z e f n w e s -

ticije' za- i s ко o " tu ne-] a,' z a - i z r a d u " o b l o g e , kao i: z a r s ve-^mere^ g e o t e r m i čki n* mel i oracija-u zoni-tunela-(sve~vrsterkonsolidacTonihr;zaptivnih

i naponskih

injek-

t i r a n j a T "tarkreti ran j a , o s i g u r a n j a preiazni h r deoni č a 7 - T s 1."), a sve o v e i nvesti cije su f u n k c i j a o r e č n i xa, t u n e I a. Troškovi; zbog: i z q u b ^ j ^ e » e n e r g i j e : s a s t o j e ^ s e ^ o d : 1 } * sta 1 n i h - t r o š k o v a - T ^ ;
se

komoenrtrao gubitak snage usled guoitaxa u tunelu, 2)'troškova goriva,:zbog v e ć a n o g u t r o š k a g o r i v a u-'termoelektranama, k a k o ^ b i * s e ~ k o m o e n z i r a o g u b i t a k gije ¿E n a s t a o ^ z b o g g u b i t a k a u t u n e l u . M o ž e - s e ^ n a p i s a t i lent e n e r g e t s k i h

da je n o v č a n i ^ e k v i v a — -

gubitaka T e = a t - B t - A N t +гКд..дЕ

(.15.21)

g d e - s u oznake- i d e n t i č n e ^kao -u s 1 u č a j u relaci jet-(15:9). -

po-

ener-

aN^ i дЕ-^гНтшкстз'е ñ h , a prefcarnjega" i

p r e č n i k a t u n e l a D * . š t o j e oči g > e a n o iz p o z n a t i h " h i d r a u l i č k i h - rel aci ja

= A u kojoj prvi gubitke

član označava

u t u n e l u , koji

(15.22)

g

g u b i t k e na t r e n j u , dok d r u g i o b u h v a t a

su t a k o d j e p r o p o r c i o n a l n i

kvadratu

o b r a s c a za л i z a m e n o m v = 4 Q / D 2 t

Darcy-Vajsbah-ovog

sve

brzine.

d o b i j a se

lokalne

Uvodjenjem izraz-za

Ah = f ( Q , D ) : Ah = ( 1 2 5 ^ 4 YD na o s n o v u

k o g a se m o g u o d r e d i t i

D

20(#) D2*

2

(15.23)

/2g

aN(Q) i ДЕ. 2a aN i дЕ o d r e d i

se iz (21) n o v č a *

ni e k v i v a l e n t e n e r g e t s k i h dm /даa

(Te). Princip

'g!

rešavanja

i odredjivanja

gubitaka

zadatka

(15.19)

optimalnog prečnika

tu-

tela Dqdc P r i k a z a n je na slici U k o l i k o j e D o p t < 2 m u s v a j a se

15.38. vreo-

n o s t D ~ 2 m , p o š t o se m a n j i p r e č n i c i m o g u da r e a l i z u j u . Kod v e ć i h

se u s v a j a o n a n a j b l i ž a v e l i č i n a i.Biml

Di

V

1 5-33.

D

zlfL g a r e ć j i v a n j e

koja

odgovara-raspoloživim mašinama^za š e n j e ili -nekoj d r u g o j

D4

?

DCDr

ooremi

ne

prečnika

bu-

raspoloživoj

koj a- s e m o ž e " p o n o v o k o r i s t i ti

( o p l a t eD ,o b ir aj de nn a- p- rp el ča nt if oJer m« tau,n e i1 a.s i.se.). k o n t r o l iše i sa s t a n o v i š t a - m a k s i m a > n i h * - i j r z i n a -u n j e m u . r B o s a d a š nj a ju da se o r o s e č n a

brzina za

15 Л . •j H i d r o e l e k t r a n a m a a,
iskustva:,pokazu-

kreće u - g r a n i c a m a o d 2 , 5 do 4 m / s .

CEVOVODI

se c e v o v o a i n a j č e š ć e

k o r i s t e za

sledeće

namene:

a a ..turbina,...na.mes-tu . k o n c e n t r a c i j e pacía, .koa a e r i v a c i «

о mri n i d roe lekt r a n a ; o ) :
kod više tipova pribranskih

cevovodi

njuju neku drugu vrstu derivacije d\ sifonski e k a o

cevovodi

hidroelektrana;

n a d e r i v a e i o n o m d o v o d u ^ h i d r o e l e k t r a n a ,Kaaa_~zame(tunel,

itd.);

kojima se savladjuju p r e p r e k e na~:derivacionom

dovodno - oavoani

soaj turoina

i donje vode kod

dovodu;

RHE;

kao c e v p o a p r i t i s k o m u o k v i r u evaituacioni n i drugih, o r g a n a prazne v r s t e - i s p u s t a , itd.).

postrojenja

I

' -глж::г . :<

H

:• - *

—ÍWa***!^^

•_

-

ja pada.kod svih derivacionin

*

-^

se. o p r a v o c e v a ^ c n i m a r e a 1 i z u j e

su p r i k a z a n e r r n e k e d i s p o z i c i j e d e r i v a c i o n m ™ ; p a s t r o j e n j a y uloga

В

na k o j i m a s e u o č a v a

elektrana srednjeg

sinska^grada-izdvojena p r a v i l u „sa.koristi

u posebnu

cevovod

i „visokog^pritiska, kod kojih

k a o - d o v o d n i * organ- od z a h v a t a - d o t u r b i n e . Ovi

vodi s u del o m u g r a d j e n i

u telu betonskih

H

nstrukcija

3 . 1 9 , 3 - 2 4 ) . P o š t o se n a j č e š ć e p r e d v i d j a

(slike: 3.5^

je-ma-

k o n s t r u k t i v n u c e i inu n i z v o d n o o d b r a n e , p o

^

b r a n a , a del o m d e l u j u

cevo-

kao posebna

Щ

po p r a v i l u u g r a d j u j e p o s e b a n d i l a t a c i o n i Ina i u g a o n a p o m e r a n j a

(slika

komad koji d o z v o l j a v a

ko-

nezavisan

k o n s t r u k c i j s k i ''rad" b r a n e i m a š i n s k e z g r a d e , n a o v a k v i m c e v o v o d n i j n - d o v o d i m a л

ta

cevovoda. Kod pribranskih

Ц

koncentraci-

h i d r o e l e k t r a n a _ Naišlikama. 3.40.a;. 3 . 5 0 . i 15.41.

izvesna

se

aksija-

3.20.b).

Cevovod se može* koristiti

i kao nezavisan

Karakterističan p r i m e r je dovod HE D u b r o v n i k

deo (slika

na

derivacionom

dovodu.

1 5 . 2 0 ) , na k o m e j e d e o

•

rivacije preko jednog

k r a š k o g polj-a r e š e n u vidu a r m i r a n o - b e t o n s k o g

Ш

Kod m a n j i h - e l e k t r a n a ,

k o j e .će _se„ s v e č e š ć e g r a d i t i » r m o ž e s e o č e k i v a t i

d e r i v a c i j a nriše" n e g o d o s a d o s t v a r i v a t i

da će se

i posebnim derivacionim cevovodima,

titf

sto t u n e l i m a , n a r o č i t o u o n i m s l u č a j e v i m a

kada zbog m a l i h Qinstni

Щ

nel i n e - ± t b i l i p r o t i c a j n o dobro- i s k o r i š ć e n i .

^

v e o m a ^ e - u s p e š n o s mogif - k o r i s t i ti cevovoái-ic~vidu^£Ífona^Xoá..nas

Щ

tican;ce«ovodfri^s:iforivDufv«na; d a v o d u ^ s i s t e m a : M a v r o v o . ( s l i k a

savladjivanje>dubokih dolina kojejpresecaju

najmanji

pravac aovodne je

de-

cevovoda.

umetu-

derivacije karakteris-

3.50).

Z b o g - v e l i k e p o t r e b n e * d u b i n e u k o p a v a n j a„ m a š i n s i c i f c z g r a d a ^ R H E i s t e ^ s u - č e s t o ZMtn^urai&^ne^odijricf^

stoćajtrrsfi^ođvodrio-

H

- d o v o d n r sooj :turbina-pumDi

™

k a o -Što j e t o u r a d j e r u j r n a

В

3) podzemni;

i d c ^ j E aktiimlac^i j e vri o - č e s t o r e a 1 i zuj e Bajina

Pxr načimr:realizacij^.£CSvavodi^m^ Щ

4 ) u telu

Nadzemni:

betonskih

cevovodi

)-nadzemni

; 2 ) zasuti

H

- se po --pravil u* * k o r i s t e r n a e " raes'tu k o n c e n t r a c i j e~paaai jefti-

n i j e i z v o d j e n j e . M a n e sti i z r a z i ti t e m p e r a t u r n i nrfctcaj i " z b o g č e g a s e m o r a j u , po pravi 1 u , 4 u g r a d j i v a t i

temperaturni

k o m o e n z a t o r i , каотi i z l o ž e n o s t

nepovoljnim

a t m o s f e r s k i m u t i c a j i m a . U r a t n i m u s lovi m a su^ n e p o v o l j n i j i o d ~ d r u g i f r " t i o o v a voje uočjivosti H

Zasuti

zbog

i : ranjivosti.

cevovodi

s e r e a l i z u j u na t a j , n a č i n š t o s e i z v o d e u o t v o r e n o m

i s k o p a n o m r o v u * . . . a z a t i m ; s e z a s i p a j u . m e s n i m i n i a t e r i j a l o m (videti пл d e r i v a c i j i , H E , D u b r o v n i k •

;

brana-

d e r i v a c i j s k i n n a o z e i ^ i b i r i d r o e l e k t r a n a . P r e d n o s t "im j e j e d n o s t a v n i j e ni

cevovooom,

Basta.

k r o z i r a š k o polje,..siika

presek

cevovoda

15.ZO), često se primenju- -

u• k o c h - d e r i v a c i o n i h d o v o d a , n a r o č i t o o n i h k o j i s e g r a d e ^ o d a r m i r a n o g

betona.

P r e d n o s t irn^je r e l a t i v n o j e d n o s t a v n o i z v o d j e n j e ( r a d e s e u otvorerronr rovu.) i o d s u s t v o s D o l j a š n j i h - t e m p e r a t u r n i h u t r c a j a y r z b o g " z a š t i t n o g s l o j a z e m l j e . . Na slici

1 5 . 3 9 . p r i k a z a n j e z a s u t c e v o v o d L i č , na d o v o d u H£ N i k o l a T e s l a

S l i k a 1 5 . 3 9 . Z a s u t i c e v o v o d Lič na d o v o d u . HE N i k o l a T e s l a (Vinodol).: (1) p o s t e l j i c a od m r š a v o g b e t o n a ; (2) a r m i r a n o b e t o n s k i c e v o v o d 25 ( 3 0 ) c m ; (3) t o r k r e t 2 , 5 c m ; (4) z a s u t i rov Podzemni

cevovodi

se s r e ć u kod

S l i k a 1 5 . 4 0 . K o s a š t o l n a sa c e v o v o d o m na do v o d u HE "N i ко 1 a T e s l a , ( l ) - c e v o v o d ; (2) b e t o nski o s l o n a c ; ( 3 ) p o p r e č n a dij a f r a g m a za u k l j e š t e n j e s v a k e druge..,cevi; (4) p r o s t o r n a s t e penice

pod-

zemnih derivacionih

hidroelektrana.

u dve k o n s t r u k t i v n o

Tu-se-sreću

r a z l i č i t e i z v e d b e : 1) c e v j e

n t u , t a k o d a sa b e t o n o m i s t e n s k o m m a s o m č i n i 2) c e v j e p o t p u n o ~ m e z a v i s n o

u b e t o n i r a n a u. p o d z e m n o m

jedinstven

konstruktivni

r e š e n a u o k v i r u t u n e laf d o v o d a

n a č i n j e e k o n o m i č n i j i , j e r s e pronosenj-em d e l a ^ o p t e r e ć e n j a dobi j a c e v o v o d t a n j i ft-zidova, d o k d r u g i ..način ima p r e d n o s t i municiranja

i neometane

d j e n j e , ali

su p r a k t i č n o

hidroelektrana^ Na slici

(slika. Л5-40).

iskorištena Cevovodi.

z b o g m o g u ć n o s t i "ko-

i j e d i n i n a č i n da se r e a l izuju d o v o d i

p r o k a z a n je p o a u ž n i

i:Jcao k a b l o v s k i u

telu

kodrpodzesnih

betonskih

uticaji.

presek-krcr dovodnu derivaciju

izvod p r e m a ^ r a z v o d n o m

koja je

HE

istovre-

postrojenju.

Ьгсота ~: su n a j v e ć i m ' d e l o m u b e t o n i r a n i

telu b r a n e , dok.se. kod.olakšanih b r a n a . m o g u „ o s l a n j a t i kove

Prvi

masu

r e v i z i j e c e v o v o d n e : - k o n s t r u k c i j e . O b a -su: t e ž a z a . i z v o -

R i j e k a »..na k o j o j se v i d i - a a j e c e v o v o d p o l o ž e n " u ' k o s o j , š t o l n i meno

sa-

sistem;

i na-stensku

I u o v o m slučaju.odsustvu j u spol jn i t e m p e r a t u r n i 15.41.

(Vinodol).

i na p o s e o n e a n k e r n e

( s l i k a 3 : 1 9 ) . U n e k i m d i s p o z i c i j a m a / ( n a primer-, HE K r a s n o j a r s k , s l i k a

4 2 ) d o v o d n a cev: s e a p o s t a vi j a po n i z v o d n o m ^ l T C u . b r a n e , ^ N i k a k o ostvarila

u hidraulički

u blo15.

bi s e k o t a . z a h v a t a

i k o n s t r u k t i v n o sto ¡ p o v o l j n i j i m us 1 o v i m a .

-rjmz

-••-!••

. •-

Slika'.15741. D o v o d n a

derivacija_H£-Rijeica

. Cevovodi

lianiy.

m o g u -b.tti

. a i v r i r u n a - b e t o n s k i i kombinovani,

t i r a j u kao siwtem~oelik-berton-iЪй?

oe lik-betonstenskarmasa,

kada: se „z-г-

N a rmestu

s i j e p a d a k o r i s t e s e uglavncn^"sani(j~celTcni"-Tli~kombinovarTr^cevovodi. cevovodi, klasično armirani derivacijama, cima dovodne

ili p r e d n a p r e g n u t i , k o r i s t e se u g l a v n o m na

ili na p o s t r o j e n j i m a

Pri

kraću

sa m a l i m p a d o v i m a

I S H E M E D O V O D A V O D E DO M A Š I N S K E

izboru trase cevovoda

b) razlozi trasu.

sigurnosti,

tri a s p e k t a

su d o m i n a n t n a :

c) ekonomičnost.

da se o s t v a r i

tpun ukoliko je vreme zatvaranja

a ) problemi

u cevi

pre~manevra

(C- b r z i n a

sprovodnog

kola Tz

v e ć e od f a z a u d a r a

= ZpL v 0 / T 2

(p- g u s t i n a

hidraulički

Trasa

se- vodi

terenu

nepo-

t s , pri

vode,

z a n t e v da se c e v o v o a vodi

i v 0 . T i m e se u o d r e d j e n o j - m e r i d o p r i n o s i

cevovoda.

tala-

v0-

zatvaranja).

iz toga j a s n o p r o i z i l a z i

n u , za i s t o T z

naj-

cevo-

u d a r a . U d a r je

t r a s o m , k a k o bi se u d a r u č i n i o n e p o t p u n i m , а др smanjio na*

nagnuirom

vodnog na

rasprostiranja

uslov tzv. nepotpunog

č e m u j e m a k s i m a l n o p o v e ć a n j e p r i t i s k a др

gurnosti

ZGRADE

N a i m e , kao š t o će se k a s n i j e p o k a z a t i , s k r a ć i v a n j e m d u ž i n e

s a ) , č i m e se o m o g u ć a v a

'

prećni-

Sva tri a s p e k t a u p u ć u j u

voda L s m a n j u j e se v r e m e f a z e u d a r a tr- = 2 L / C

- brzina

dovodnim

(do 50 m ) i v e ć i m

derivacije.

15.3.1. TRASA CEVOVODA

udara3

koncerrtraBetonski

najkraćom

na n a j m a n j u

veliči-

i- e k o n o m i č n o s t i

i si-

linijom-najvećeg

i po geološki

pada,

stabilnim

po

topografski

stenskim

relativno

formacijama.

ravncmerv,c

Izbegavaju

se

klizišta,: osul i n e , p o d r u č j a sa u rvinskitir p r o c e s i m a e r o z i j e . N i j e : p o ž e l j n o d a se cevovocr vodi

u v a l a m a kroz: k o j e t e č e j i v o d a ^ e r može. da~.doveae u- p i t a n j e

bilnost oooraca. Ppvršinske-vode

i v o d e k o j e s e i n f i 1 tri r a j u..moraju se

izvesti v a n z p n e cevovoaa^, ~ u z ~ e v e n t u a l n u ~ a n t i e r a z i o n u

niv?2

'J i s t o m c i l j u Pri

k a k o b i se u s v i m k r i t i č n i m r e ž i m i m a se iza v p d o s t a n s k i h

izboru

- na m e s t i m a kovi

se r a č u n a о s l e d e ć i m

pijszomevc

rada soreći 1 a pojava

zatvarača stavljaju vazdušni

trase nadzemnih čeličnih cevcvoda

ori izooru trase-vodi

što"pre

zaštiiiLJigroženi h deonic?

C e v o v o d m o r a da b u d e p o s t a v i j e n ~ č i t a v o m * ' d u ž i n o n r r i s p o d : n a j n i ž e g r?kcg

sta-

na m e s t u

vakuumi

ventili.

k o n c e n t r a c i j e раса

uslovima:

p r e l o m a n i v e l e t e c e v o v o o a m o r a j u se p r e d v i d e t i

anKerni

blo-

(oporci); - osovina cevovoda

i z m e d j u d v a a n k e r n a b l o k a je

pravolinijska;

- p p v o l j n i j a j e t r a s a sa š t o m a n j e p r e l o m a n i v e l e t e blokova;

i što m a n j e

anscemih

- f W L U s v o j e n o j trasi cevavodajmoraju. p o s t o j a t i u s l a v i i z a

pouzdanofun-

diraftjesaakernibiblolcava i m e d j u p o t p o r a j u s k r i v i n e na prelomu.koji je.rešen na oporcu treba da bude veći od tri p r e č n i k a - c e v i . Kod zasutih, cevovoda koji nisu oslonjeni na o p o r c e , radijus.i vertikalnih krivina nroraju da b u d u - z n a t n a v e ć i , preko sto prečnika cevi (R > 100 D ) . Pri izboru trase cevovoda mora se prethodno usvojiti principijelne

sheme

d o v o d i d o m a š i n s k e z g r a d e . Principijelno su m o g u ć e dve grupe dovoda: t) frontalni;" 2)" bočni

(slika 15.43). Prednosti frontalnih dovoda su najkraći

i naj-

prirodniji prilaz turbinama i najmanji hidraulički- gubici. Mana je što se cevovod ć e l o m dužinom nalazi neposredno iznad mašinske zgrade, na liniji 1) N a č i n i f r o n t a l n i h a)

I b

» кA

А

к

2) Načini b o č n i h — ' f)

X X X D ' D ' D

/~7-

X" О

o

} j

1 1 j b

I

i D

dovoda

e)

1 2

dovoda

I X I D

х х

o b o o

Ь Ъ

najvećeg

ó

6

g) Z Z Z "

6

6 6 . 6

j)

666 !

x :

<

x x u o D

¿ X

xf

ST i ka. J"5:741-^i4ači ni dovoda c e v o v o d a ? d o - m a š i n s k e zarade n.ida, što i z a z i v a " o z b i ! j m r r o p a s n o s t u s 1 uča ja,.hav.arije...cevovoaa.

Kod—frontalnih


(a) i sa po

i«»dnom-račvom, t a k o da se na j e d n o m cevovoda nalaze, d v e t u r o i ne (b). Redji je Jućajsa

d v o j n o m račvom (c). Kod n e k i h pribranskih elektrana sa k r u p n i m agrega-

tima p r i m e n j e n a • j e -shema sa po dva cevovoda na j e d n o m a g r e g a t a - (d), pre svega /bog teškoća-u realizaciji v e l i k i h . p r e č m k a - k a o konturi - gravitacione brane

i njihovog™smeštaja

po,spoljnoj

kao što j e to slučaja kod HE krasno j a r s k .

Bočni .dovodi povećavaju..sigwrnostrpostrojenjat^:pošto" - jer mašinska.izgrada t/meitena u . o d n o s u na o s o v i n u cevovoda..Zbog toga se ovakve

s h e m e sve češće

k m - t s t e * k o d - p o s t r o j e n j a v i s o k o g pritiska. I tu j e m o g u ć a shema sa po j e d n i m

, c e v d v o o o m - o a ^ s ^ a k o j a t i r r b i ni

v o d L u s l i k a f ) » s a v i š e r a č v i na; j e d n o m c e v o v o d u mašinske zgrade u odnosu na osovinu cevovoda z a t v a r a č i m a na c e v o v o d i m a č e s t o se p r e d t u r b i n s k i v i m a se p r e d v i d j a čem

_

i2S

fe J» sa- j e d m x » - račvosa- ( d v e v t u r t x i n e : _ n r j e d n o m r c e v o (g), s a potpun inri zmestanjen*

(h)» s a dvojnim d o v o d o m i

( i ) , ..itd.. K o d - p o d z e m n i h

zatvarači.smeštaju

postrojenja visokog

posebnim pritiska

u-posebnu galeriju, a u nekim

i p o s e b a n o d v a j a k - i s p u s t , sa o d g o v a r a j u ć i m s i n h r o n i m

slučajezatvara-

(j). Pri v o d j e n j u

t r a s e c e v o v o d a , da bi se r e a l i z o v a o p r i n c i p n a j k r a ć e g

l i n i j s k o g d o v o d a , p r e p r e k e se s a v l a d j u j u

posebnim objektima: samonosećim

akvaduktima, m o s t o v i m a , tunelima u kojima U s l u č a j u da se vodi

su p o l o ž e n e cevi

nje c e v o v o d a . R a s t o j a n j e

izmedju

spoljnin

ne bi t r e o a l o da b u d e m a n j e od 0 , 6

15.3.2. čelični

cevovodi^se

cevovoda.

više paralelnih cevi, njihovo medjusobno

t r e D a da b u d e š t o m a n j e , s a m o k o l i k o da se o b e z b e d i

pravolučnim

rastojanje

montaža i kasnije

p o v r š i n a dve s u s e d n e

održava-

cevi

m.

KONSTRUKCIJA ČELIČNIH

CEVOVODA

r e a l i z u j u s a » b e š a v n i m i s a z a v a r e n i m c e v i m a . Cevi

sa

z a k i v c i m a - v e ć d u ž e v r e m e n a n i s u u u p o t r e b i x J i e s a v n e cevi se. proiz.vode-.sa~. r e l a tivno m a l i m p r e č n i c i m a , tako da je i njihova upotreba dosta o g r a n i č e n a —,ILnajvećem broju slučajeva, cevovodi

s e - r e a l i z u j u o d čel ičnih" l i m o v a k o j i s e o b l i k u -

ju i z a v a r u j u t r p o j e d i n a č n e p r s t e n o v e - u f a b r i c i Ukoliko šu precniči veći

o d 3 m

z a v a r u j u , . a. u ^ n e k i m s l u č a j e v i m a

ili n e p o s r e d n o

na:gradilištu^

najčešće nije m o g u ć - nj i hov^transport^

te-s®

i o b l i k u j u u, p o l u č i l i n d r e ^ n e p o s r e d n o n a a r a d i

lištu. U k o n s t r u k t i v n o m e pogledu- čelični b) u k r u ć e n i

bandažama

c e v o v o d " b m o g u da .hudu.: a), b e z . о j a č a n j a ,

с) sa. p r e d n a p r e ž a n j e m .

Ce vovodittbezr оj a č a n j a s e n a j č e š č e r p r n a e n j u j u . 11 tom 1 s i u č a j w j e - . d e b i j i n a zidova

5 t a k o r a č u n a t a da m o ž e d a - p r i m i

kritično nepovoljno

opterećeniece-

vovoda.. R e a l i z u j e s e n a t a j n a č i n š t o s e n a j p r e . z a v a r i v a n j e m f o r m i r a j u cevi, čija dužina zavisi od veličine nosti

aelovi

raspoloživih/.|il-
u g r a a j i v a n j a ^ a „ z a t i m s e ti p o j e d i n a č n i c i l i n d r i z a v a r i v a n j e m s p a j a j u

u

c e v o v o d . Kvalitet~zavarenib--spojeva, s e s i s t e m a t s k i kontroliše =savremeninrimetod a m a ,, k a k o b t ' s e p o s t i g l c r d a n o s i v o s t : s p o j e v a ^ n e f b u d e ^ m a n j a o d n o s i v o s t i čel i čnog

lima.

Kod ve 1 i kib pritisaka i većih; prečnika cevi ^cevovod' se možehnojačati i u к ruti ti bandažni® iprstenovima (sli ka tS.,44:)&rs"tenavi„za ukrućenjer.oroaguća,-

уajti. da-s e u o s t i g n e 3 p o t r e o n a - s t a D t i n o š t r c a v l ^ i " z a • slučaj кшлшгргт nekorrtrolisanom pražnjenju

ja Tzvesnog va-

cevi.

U L Slika 15.4-4. Neki načini ukrućenja cevovoda prstenovima za ukrućenje U slučaju da se kod vrlo velikih pritisaka ne m o ž e da ostvari

neophodna

nosivost c e v o v o d a samo primenom prstenastih u k r u ć e n j a , m o ž ć se primeniti dnaprezanje. Primenjuju se vrući tupku zagrejani

prstenovi

i pre-

i hladan način p r e d n a p r e z a n j a . Po vrućem pos-

(do 400-500°C) navlače se na nezagrejanu cev, na 00-

redjenim r a s t o j a n j i m a . Ohladivši se, ti p r s t e n o v i , uradjeni od

visokokvalitet-

nih čelika, s k u p l j a j u se i pritiskaju cev po e k s t r a d o s u , stavljajući je u pritisnuto prednapregnuto_..staoje, čime se nu zidova

<5,., ili se omogućava

povećava njena n o s i v o s t za istu deblji-

smanjivanje debljine zidova za odredjenu nosi-

vost. Po h l a d n o m postuoku ovo prednaprezanje se o s t v a r u j e m e n a n i č k i m

sredstvi-

ma. U n o v i j e v r e m e se p r e d n a p r e z a n j e o s t v a r u j e n a sličan način kao u betonskim konstrukcijama ^.zatezanjem x e l ičnih-kablova?obmotanift na o d r e d j e n i m rastojanjima oko cevovoda .. Kod;*cevovoda se -raz 1 i kuj u cevcvaći- sa• komnenznrcrima i

bez kompenzaxova.

K o m o e n z a t o r r m o g u da. budu t e m o e r a t u m i ; za komoenzaci ju n e r a v n o m e m i i r s 1 egan j a i'kornteinovaniT-7

"

"

^'Ттретсшжтг^капшпшшгп^ш i sDreče n e p o ž e l j n a naorezanjа

' Ic-da^vomoguće^aksijalne deformacije

со kojih bi došlo usled

p r o m e n e temperature u

odnosu na o n u v p r i kojoj-je >zvršeno-2:avarivanj:eiizaanjih spojeva, c e v o v o d a . Najčešće se

ori merrjuje komoenzaci oni nag lava fcrfmuf) (shema na slici 15.45.a), a

u reajámr s ü u c a ^ r m a r t a n j i r a s t r -kcsnoenzamrs^sl±ka 15.45.. b)., k o m o e n z a r o r - u • 00 ,гт5Э

Sh

<*)

Slika 1 5 . 4 5 . Tipovi t e m o e r a t u r n i h kompenzatora liku Tire ( t 5 7 4 i . c ) . Ova .zadnjsudva.sit mattje?--pogodna: j e r - s t v a r a j u v e ć e lokalne _.gub.itke^od¿.nag*a*akapostoji.^

T37

rni k o m p e n z a x o r i

se n a j č e š ć e , p o s t a v i j a j u - n e p o s r e d n o

i s p o d ankernog* b l o k a

ka 1 5 . 4 6 ) , p o š t o t o - o m o g u ć a v a - n a j u s p e š n t j e p r e n o š e n j e S i l a k o j e s e

(sli-

javljaju'u"

komoenzatoru.

S l i k a 1 5 . 4 6 . S h e m a c e v o v o d a oez t e m p e r a t u r n i h k o m o e n z a t o r a (a) i sa n j i m a (b) sa o a g o v a r a j u ć i m s t a t i č k i m s h e m a m a . 1 - a n k e r n i b l o k na kon v e k s n o m p r e ! o m u ; 2- Ь1ок na K o n K a v i ; 3- o s l o n c i m e d j u o o t o o r a ; 4m e a j u o o t p o r a ; 5 - temperaturni komoenzator, 5 - statička snema u slučaju

da cevovod~~spaja a v a : o o j e k t a č i j a ć e s l e g a n j a b i t i

ma-(na"primer,'"brana-mašinska komoenzatori

z g r a o a , kod p r i b r a n s k i h

neravnome-

shema) primenjuju

se

u v i d u oil a t a c i o n i h s p o j e v a , koji o m o g u ć a v a j u ..de ti mične: aksi j a l n e ,

ali i - f z v e s n e ugl o v n e «deformacije*. - Medjutim-;:-mnogo rčesćerod"~nj i fr-primen j u j u
k c r r v s n z c z c n . , koji o m o g u ć a v a j u

r m a c i j e , t a k o aa o m o g u ć a v a j u

i aksijalna

c e n z a t o r a j e pri K a z a n a na slici

i temperaturne

i

se

konstruktivne-defo-

i uglovna pomeranja. Shema takvog

kom-

13.47. 51 i ka 1 5 . 4 7 . S h e m a k o m o i n o v a nog komoenzatora: 1-uzvodna i n i z v o a n a c e v ; 2 - soojni ci1 i n a e r ; 3- z a o t i v K e ; ukr u ć e n j e s p o j n o g ci 1 m a r a

.
Koji

se n a l a z e u u s l o v i m a mal in t e m p e r a t u r n i h

položene u t u n e l i m a , zasuti Takvi

c e v o v o a i , u k o l i k o su kruto

n o s u na o n u pri stanje

cevovodi) mogu

k o j o j su z a v a r e n i

se izbeći

temperaturni

promena

(cevi

komcenzatori.

a n k e r i s a n i , pri p o v e ć a n j u t e m p e r a t u r e u o d c o l a z e u p r i t i s n u t o s t a n j e , a pri

sniženju u

zatezanja. ,
povećanjem pritiska

s m a n j u j e p r e ć n i s , a p o v e ć a v a d e b l j i n a z i d o v a
Ó CL ф fU o 'U ; СЛ и 3 ф un с Ф Ш ф c: с ф E -4 1—'

'O e Ф с Ф с tu

•»*•?

3 а ot N •r—

•Го -О rj О) а> ш а >(Л О Е fO (Л

ÜJ u 0) =3 и -П fd <1 си г о и. -а
Ч" ÍÜ с и к. XI СП гтэ 0J •г-5 •f-5 сз о с X) "D си о > +J о о > а. си и ф с с: "О (О о s~ СП 4->

<и >Ы О Е а а о > о (1J и гз г г 5 О •Р О O. IN 1U Г З

tx

i Lb fq > rtl E Ш О" 'О a 6 nj о 3 D1 С U. •r-> о ^ P rd ¿ ¿ t— и. ш a E С > 0.1 +-> 6 u o o a t*

I

M -P « a) ai hi

и б О »N Г4- rtJ

О § О

° ё •е i ni * й 8 о t*» a. § £

R a

I

J3

tí G
D •P

.8

а

Ы (ti

í? £ U «4 .ti о к

Г З "O «3 •>--. О CL n3 > >0 О r-

8 ro tu a

•«-

>

с

1

£ (U

4J

О in -О •и о £ >

с чш о

V

t

cvj Е -Р

¡S 5 Ф Ф о р

•P £

1 U

írí ё —

•g

--V

•-

к »u [t "о tg IX Ü

&

(tđ "О d

ф o to Ч) о »to j v. ю >8 ? «К ? «о Ф у Ь ^ JZ

; с

t5 uJ a

>

-Р о -ЬС с р с и Р о И с о -

а i« ta oí

с

JÉ

—

rt)

>N т р с з i

Ub E a

>Q « C\) т-ь Pii Is g

i

b

'C s o fdi •и •s an

еЕ ш о г- Íш а. >г. „ ч си

(ü 1Л aJ У

8

1 О s^a-

ф

3! I

—

1/1

ч Í (Ь

•А I

Z3 И (ti а t«

О Р с: а» » •ь tJ "h и х'h СЗ rtj Jv¿ М •г1 Fí C4J к. а. 1» fti -О 7?
* «••f** • •

I

Ф

>

S-. о 0J х:)«i г пг)

И I а «

О > -Р (Л а з с:

Г! п;

rt)

м т <З О -Sí Р •Г- О г(X) CL.

НИЧ^^^ОтеТ"'wwu^r

'к 11 К) г з Ü ш •г-? . t tп X» if1

00 -clin «3 со

Уй С Nм s¡ р а. о го <Г) un

а о] «i tD О > О >

и

i CM Й Ш tí С Ф р £ a ш з •г-> Т' э и т 'Г* N су В E •H р H о. ć> -li

с: 'U ш к , d t/) «3 a.: о. 4-Í í. Q. a. О о с %

о "¡iJ +

• с Е til tп Ь Ф п э •f-i > •r- О íS Е í., ••У Ф 9 OJ s с cu p D cl .О 1Л U о e p и zs -v: ф to. >f~> .c г-5 rj ¿i сп •o OJ с E d ć О >ta ф «3 P •r* С > О -o ф Г fO о (tJ E СП ф Ф с Ш iV- ф ф с a. в rb rej u Г5 to '.а F ra i E aj з СП ь fe : pN b d * ё cr> > > 0) U to o ь Ф ПЗ en с с N > ш я} О «J 4-Í u £ c > С

О 'Pifi О a

»

H Í2

о M Ф С о с ro > Ы »ti p IT) о M с TJ Ф Ф •r-5 »U Ф Dl 'f-5 О с:

G o d i š ^ j t r t r o š t o v i ^ s u ~rada~jectnaid . Tgr=- a • I" -

(15.27)

gde koe-iciaent. a za prebaci v a n j e ~ i n v e s t i c i j a u godišnje t r o š k o v e u slučaju c e v o v o d a ima v r e d n o s t a = 0,12?0*Л5. Ukoliko, s e , v e l i č i n e

i .T e analitički izraze kao funkcija p r e č n i k a 0,

optimalan^.prečniк 0 o p t se može. Odrediti i z j j s l o v a ekstremuma dlg dTe — - + dD dD

0

(15.28)

Dovoljno tačan rezultat se ddbija ukoliko se proračun sume g o d i š n j i h troškova

T e obavi za nekoliko pretpostavljenih vrednosti

funkcije i na taj način resi zadatak

0, nacrta grafik te

(15.24).

Ako se debljina zidova cevovoda menja duž c e v o v o d a , tada se, shodno relaciji za koštanje 1 m1

cevi odredjuje i optimalan prečnik za svaku od deonica

sa istom d e b l j i n o m zidova. U p r e l i m i n a r n i m - p r o r a č u n i m a mogu se koristiti'razne u p r o š ć e n e oa kojih je najpoznatiji

relacije,

izraz

7 y j 4H.apt r± \j

3 1

(«0

(1S.Z9)

g d e * j er;-Q — n a j v e ć i - p r o t o k ^ u ^ c e v o v o d u ( m V s ) ; . H - (-1+Z)H 0 ; H 3 - najveći .pad-hidroelektrane' ti i- deonfce~kojar se - razma traína.¡| tras i ¿xevovoaa (m); Z - relativna - ve-Hčina«najvećeg^opff^

ičicog^miarasr.tod- ~

Z

-Z0,5

f 0*6 . z a r a d o v e ^ n a n j e

od -4Q-m) —-MlrnmaInondopusttv^prečnikrša:gtsanžtertrfcttratiličkog

u a a r a p r e l i m i n a r n o se

m o ž e odrediti n a osnovu izraza 0 > %j

4

^

1

• (m)

(15.30)

i z к H^ TZ gae su,, pored oznaxa iz pretnoane relacije;.L - dužina cevovoaa m e poxpunog^-zatvaranj a ^ s p r o v o o n c g ко i a r Kr

im) 9 T z . r vre~

gZ/-4 \ +1.

U k o l i k o j e tako o d r e a j e n o ^ . D ^ v e ć e L - o c k D o D t t o j e p r e l i m i n a r a n

indikator

da t r e b a p r e d u z e t i m e r e z a : s m a n j e n j e u d a r a m s m a n j e n j e ~ L ili p o v e ć a n j e Тг ako j e : * m o g u ć £ ^ u g r a d j i v a n j e sinhronogrregulatora pritiska, itd. Sve o v e : a n a l i z e

^cevovodazstr?preliminarne. Do k o n a č n o u s v o j e n o g

preč-

-r ni ka^se^dol az^ff^.osrmvtmiiali¿errf ^sklaüjlvdii j ¿-^karakteristika -^gragatar." (vre~ me:z3tYaranja:I2.^

k o č e n j e * .si nnrorrh r e g u l a t o r

p r i t i s k a ) ^ s j e d n e s t r a n e ^ t r p r e č n i k a i - d e b l j i n e z i d o v a cevovoda sa. d r u g e strane.

-

л * ' • ' - 1 5 . 3 * 4 . D I M E N Z I Q N I S A N J E C E V O V O D A - I N A P R E Z A N J A U NJEMU

~

-

141

1 5 . 3 . 4 . 1 . Sile koje del uju na c e v o v o d Pri analizi o p t e r e ć e n j a i n a p r e z a n j a cevovoda r a z l i k u j u se dve grupe opt e r e ć e n j a : a ) osnovna, sebna

opterećenja

koja d e l u j e t o k o m č i t a v e e k s p l o a t a c i j e c e v o v o d a ; b) po-

, koja se j a v l j a j u pri n e k i m i z u z e t n i m d o g a d j a j i m a . Osnovna

o o t e r e ć e n j a su: unutrašnji

p r i t i s a k v o d e u s t a c i o n a r n i m u s l o v i m a rada i pri hi-

drauličkom udaru u uslovima normalnog funkcionisanja tiska

(ako ih ima), težina cevi

sinhronih

regulatora

pri-

i vode u n j o j , p r i t i s a k u k o m p e n z a t o r i m a , tre-

nja na m e d j u p o t p o r a m a , a t m o s f e r s k a o p t e r e ć e n j a t e r e ć e n j a su ona koja i z a z i v a j u posebni

( v e t a r , s n e g ) , itd. Posebna op-

dogadjaji: zemljotres, otkaz

sinnronog

r e g u l a t o r a p r i t i s k a , o t k a z a e r a c i o n o g v e n t i l a , u r a z n i m fazama m o n t a ž e i ispitivanja cevovoda,

itd.

Sve sile koje del uju na cevovod m o g u se razložiti oanu

( a k s i j a l n u ) duž. ose c e v i ,

rzL . Ovde će se prikazati

normalnu

na tri

komponente:

koja d e l u j e u p r a v n o na osu i radijal

trašnjeg p r e č n i k a D, d e b l j i n e zidova o, koji j e n a g n u t pod u g l o m a na h o r i z o n t a l u , sa r a č u n s k i m p r i t i s k o m p r a) Sile

u osnom

-

n a j z n a č a j n i j e sile po ta tri p r a v c a , za c e v o v o d unu-

i aksi jalnom

pravcu,

u razmatranom

u odnosu

preseku.

(z):

•Komponenta težine čeličnog cevovoda F1 gde j e : g c - t e ž i n a ranog

= + gc-L-sin a

(15.31)

1 m ' c e v i ; L - r a s t o j a n j e od u z v o d n o g k o m p e n z a t o r a oo razmat-

preseka. • P r i t i s a k vode na u n u t r a š n j i o b o d

kompenzatora

~2 - +0.7T

gde j e : y - P g

б Y

za v o d u , H r - računska visina p r i t i s k a

(m) ( H r ~ p r / p g ) u preseku

k o m o e n z a t o r a u t r e n u t k u h i d r a u l i č k o g y o a r a ; Q,- srednji ^ T r e n j e cevi

po m e d j u p o t p o r a m a

-

(1SZ32)

тг P ^ C

ori oromeni

prečnik

cevovoda.

temperature

(15.23)

T-A F CCS CT

goe j e : g T/ - t e ž i n a vode u 1 m' c e v i ; L 0 - r a s t o j a n j e o d t e m o e r a t u r n o g t o r a do s r e d i n e r a s p o n a p o l j a

izmedju m e d j u p o t o o r e u~.korae^se^nalazi

kompenzarazmatrani

p r e s e k ; - f ~ -koeficijent t r e n j a cevi i p o t p o r e ; f - 0,1 z a k l a t e ć e p o t p o r e r f

»

- o,5 za t r e n j e m e t a l a o metal.bez..podmazivanja; f - 0 , 2 5 - 0 , 3 u s l u č a j u i u r e d n o g DQcmazivanja. * T r e n j e u k o m o e n z a t c r i m a pri a k s i j a l n i m - , - 1 On т г buy

pomeranjima H^ -1

čup.

(15.34)

. i.fjSZL

-

•

—

-

;

' (60^1 Z O лш^ z a v i -

;

" "

" s r a xwjfprntisjca)^ и = Í U 3 — k o e f T c t r é n l r - t r e n j a :čelika_o .«zaptivku_

* T r e n j e v o d e о z i d o v e cevi

(sila vučenja

vode)

2 •

- -

•

gde j e : tranog

Ее = +ТГ —

- . . Y h.

(15.35)

- g u b i t a k v o d e zbog t r e n j a na dužini

L od k o m o e n z a t o r a do

razma-

preseka. *Temperaturni

uticaji

--•Cev d u ž i n e L pri - z a g r e v a n j u za. A t u odnosu na t e m p e r a t u r u koja je bila pri z a v a r i v a n j u z a d n j e g k o m a d a , pri s l o b o d n o m širenju p r o d u ž i l a bi se za

rela-

tivnu d u ž i n u AL/L = a t - A t gde je

(15.36)

a t - k o e f i c i j e n t l i n e a r n o g p r o s i r e n j a . x e l i ka. U k o l i k o su k r a j e v i

m a n é t e m p e r a t u r e za A t 0

k r u t o f i k s i r a n i , bez t e m p e r a t u r n i h k o m o e n z a t o r a , proi z a z v a l e bi

naprezanje

a t - E¿ , a t At gde

t^—modul

(15.37)

el a s t i č n o s t i - čel i ka

A k s i j a l n e s i le iri t a d a iznosi le r6 = D -Atoo-se-»svoji: & t

F

7Г ¿

- t 2xTQ~°^ r a d ' 1 ,

£

-

(15-33) P a * dobi j a -se d a j e

- 2«52- At ^ M P a } t a k o - d a - j e sila 7: Fv - -F t : F5 = 2 3 2 Ta s i l a se i z o e g a v a u v ^ j e n j e w

0

¿ "(N)

tómpersxarnín

П5.39) • korapenzatora^ xiokiserkod.

ci?vovoda„bez..njih s o a j a n j e z a d n j e g kcsnaiia ooa vi ja pri t e m p e r a t u r i koja j e bi i*.кл p r o s e č n o j r a crnoj t e m p e r a t u r i

vode u c e v o v o d u .

* A k s i j a l n e s i l e i z a z v a n e p o p r e č n o m d e f o r m a c i j o m kruto fla bez

fiksiranog.cevoyo-

kompenzatora. D e l o v a n j e u n u t r a š n j e g pri ti ska .vodeni z a z i v a y ..usled el asti č n o s t t c č s l i ka,

n r o i l r e n j e ' c e v F . P r e m a c H u k o v o m z a k o n u ^ u i g r a n i cama ja 1 a ¿airelativno ^ p r o š i r e n j e - c e v i prikazati u v i d u

elastičnog-ponašanja,^materi-

;pod r
može^se{ib..40)

Г

"v •

.

-143:

Ej - x s J Z £ • g d e j e xrz n a p r e z a n j e : p o p r a v c u Z (sTifca

(15.40)

15750}-

U cevovodima sa dilatacionim kompenzatorima ne í e¿

dolazi

do promene

kao p o s l e d i c a š i r i n s k e

AL = í e D ' L - -y a 2 L / E , gde su:

=

orome-

dužine

ц е.- p o c u ž n a

deformacija

(15.41)

cevi, u - Puasonov

U kruto fiksiranim cevovodima poprečna deformacija

koeficijent.

cevi

izaziva

aksijalno

naprezanje

Ц odnosno, aksijalnu

E ¿ = :u е Д » - : u ^

E¿ - ; „ oz

(15.42)

silu F 7 = t D ir 5 u cr„

Ta s i l a j e sa z n a k o m t i s k a na

J

V

ako d e l u j e

ka d o n j e m a n k e r n o m b l o k u u vidu

sile

:

(pravac

'Z" upravan

^Komponenta težine cevovoda a

-

na osu

oev-i)

i vode u njemu

9y.) Ц-.cos a

raspon i z m e d j u , o p o r a c a na razmatranoj

(15.44) deon-ici.

*Sile.od s n e g a , prema konkretnim meteorološkim podacima. c ) Radijalne ^Unutrašnji

_ _

sile pritisak

vode p g Hr.

d r - r a č u n s k a v i s i n a -pritiska 1 ičkim

pri-

njega.

b) Normalne

gde je:

(15.43)

ш

(15.45)

^ razmatranom-presekii, sa

uraćunatim-irrdrau-

udarom. 15.3.4.2. Analiza Sve a k s i j a l n e sile F , uzete

uticaja}

izazivaju.u

naprezanja

s a .znakom ' V

cevovodu naprezanje

cevovoaa (slučaj superponiranja. osnih

pritiska

аХ1 = + I F 7 / D u 5 ¿ -i Normalne sile savijaju cevovod, izazivajući

' ' (15.46) u njemu

normalne

napone

rangerrctjal-ne-TiaDane'T^

: Naoon usled savijanja

' -

- = r M/W —

gde je M - m o m e n a t savijanja u sredini koj od p o t p o r a ; W — o t p o r n i M o ž e . s e uzeti oslonjene

momenat

svakog

Na taj način

raspona

Tangencijalni

se m o ž e s r a č u n a t i

naoon

potpore

i na

sva-

+

(slučaj

(15.47)

(x)

pravcu:

15.49)

a

x2

izazivaju

normalne

si 1e^

iznosi (15.50)

b

S l i k a TS".o0r S h e m a u z a n a l i z u rraoonai u

cevovodu

naprezanja:5^:javljaju:u2

o s i o n a c , na p r e s e k u

sa

P » N / 2 ; S = Q ¿ 5 / 2 ; l u = D35-rr/8

h o r i z o n t a l n o m ravni Jcroz-.osiucevi^-Iaaa-^u..b-25;

( m o m e n a t i n e r c i j e ) . : U v r s r t v š i t e 1 v e H č i n e i r r e l a c i j u za T

kontinualno

polja

W - 02тго/4

napon u osnom

- axj

kgji

;

- PS/Ia

— Naj.veća^tangencijalna

izmeaju

približno jednake

- NLfc/10

x

- (15.47)

cevi.

da su te v r e d n o s t i

a

iznosi

-

r a v n o m e r n o o p t e r e ć e n e g r e d e sa r a s p o n o m M

c^,

d o b i j a .se :

= N/Dtio

М5-5П

X2 Pri preseka poni

s a v i j a n j u - c e v o v o d a ^ m a k s i m a l n i «..naponi

c e v i s a v e r t i k a l n o m ravni

javljaju

n a presec.iS.tu sa

^

j a v l j a j u s e na

k r o z . o s u * - d o k se najveća t a n g e n c i j a l n i n a -

neutralnom površi.

2 b o g t o g a se,, b e z - o b z i r a

na u n i f o r m n p í r o t p o r n o s t o s n o v n o g aiateri j a l a č e l i č n o g l i m a i ne preporučuje

d a se-rpodužni šavovi. p o s t a v l j a j u

najvećih-glavnih Radijalna

mestima

zavarenih

duž t e četiri

šavova,

l i n i j e , u zoni

i tangeneija Inih naprezan j a . sila izaziva zatažuće meridional ne

naoone

(z-pravac)

•

kao i p r i t i s a k u r a d i j a l n o m njoj konturi

tri

glavna

kao i t a n g e n c i j a l n i ključan x x z . na

i u zoni

р

Л

(y) p r a v c u koji

Г

/

naponi

2

5

se k r e ć e - o a

^

nulu.

složenom stanju

o s n i a x , ¡neridionalni

az

napona

oporaca, analizom

ispunjenja

uslova

4<

a, aoo

2 a J* - v v(a -a,.) + 4t2 * lj' xy

$

a. aop

najveća naprezanja

z/

daje

a^,

eksploatacije

u sredinama

raspo-

j6,10|:

4t2 xz

*

, ko-

i radijalni

, od kojih j e u n o r m a l n i m uslovima

O t p o r n o s t t a k v e k o n s t r u k c i j a m o ž e se p r o v e r i t i

Najčešće

ТШ52)Г

a 4 ~ + o g H r па u n u t r a š -

s m a n j u j e na

c e v o v o d a su p o d v r g n u t i napona:

4

dva

-

c e v i , d o k se n a s p o l j n o m p e r i m e t r u

Prema t o m e , zidovi je d e f i n i š u

—

,

pri č e m u su k a r a k t e r i s t i č n a

(15.53)

sledeća

slučaja: a) n a p r e z a n j e

u zoni

o s l o n c a , na p r e s e k u z i d o v a

sa h o r i z o n t a l n o m .ravni

Kroz o s o v i n u , t a m o g a e j e n a j v e ć e тгз: з

-

/

(

a

—

p

d) n a p r e z a n j e u g o r n j o j 5

= ax

- crz< a d Q v i

i

a ^

, (j^O)

tačk.i u n r e s e k u . n a s r e d i n i

pri c x

U gornjim jednačinama z a t e z a n j a sa

r

(15.54) raspona

(^=0)

naorezanja

pritiska

(15.55)

su sa z n a k o m

'V,

a naprezanja

znakom 1 5 . 3 . 4 . 3 . . O a r e d j i v a n j e d e b l j i n e zidova, c e v o v o d a

već j e tansi

istaknute

aa j e p r o r a č u n c e v o v o d a

a g r e g a t a . M o ž e se reći

š e n j a sa n a j p o v o l j n i j i m e k o n o m s k i m navesti

principi

ori ti s k a . u s l e d

proračuna

voonog

tesno povezan

da je to i t e r a t i v a n i energetskim

debljine zidova

udara. Računska

sa i z D o r c n r o e r f o r -

p r o c e s , сок se ne a o a j e do karakteristiKama.

c e v o v o d a , k a d a su p o z n a t a

snema je prikazana

na slici

povećanja

15.51.

N a j p r e s e na o s n o v u k o n f i g u r a c i j e t e r e n a ^ o d r e d e d e o n i c e izmeoju kojih trasa cevovoda m o ž e

voditi

p r a v o i i n i j s k i . N a p r e l o m i m ć e biti

na k o j i m a se: m o ž e o o a v i ti o r o m e n a

re-

O v c e će se

se

ankerni. oporci»..

prečnika cevi. Zatim se primenom

približne

•-MS:.. r e ^ a c t j e (15.30) roctredt:prečniк. c e v o v o d a »^-prvoj^apmkgTroactji,. i 1 i рpećnici, u k o H k p . s e - i s t i nameravajurmenjati

осЫорогса d o - ооогса. Za poznato v r e m e zatva-

ranoj a s p r o v o d n o g a p a r a t a i p r e t o o s t a v l j n e debljine zidova 5 prvoj aproksimaciji

izračuna se u

vodni udar i aefiniše linija~(5). Sada se

može debljina

Slika. .15.51. Shema .za o r o r a č u h - O i cevovoda: t-asovina .-cevovoda; 2-ankerni o s l o n c i ; 3-hiarostatički n i v o ; 4-pijezometarska l i n i j a ; S i o — l i n i j e povećanja r smanjeitja^nivoa" pri hidrauličkom u d a r u ; 7 - p r o m e n e d e b l j i n e cevovoda po r a č u n u ; 8 - u s v a j e n a . p r a m e n a debljine cevi z i d o v a o d r e d i t i " z a ~ n i z preseica . c e v o w d a ^ o d ~ n a j n i z v o d n r j e g do n a j u z v o d n i j e g , ¿fme^se-dobija r a č u n s k a linija .ргогоепе?^ (linija 1). Račurr se~moze:tr.-ovox"aprokstoaci jitobaviti po kotlovskoj formu ii,. uz .. uslov aa je ¿ . _ ...

-

-

—S~~z-*gHr&/2*đoz

•

-

(15.56)

Ovde j e : H r - računski najnepovot jni ja vi si nar pritiska (m) cevi u r a z m a t r a n o m pr Stíku (Hi na snenri 1 5 . 5 1 ) ; adcZd o z v o l j e n o - r a č u n s k o naprezanje. U k o l i k b r s e p r o r a č u n obavi za v i i e ^ p r e s e k a ^ m o ž e se odrediti računska linija p r o m e n e s d e b l j i n e z i d ov a 5. (llrri ja: i 7 . ) ^ I a d a ^ e za-.pojedine .deoni cet-može-:us vo J1 ti ^ debi j i n a ^ č e l ični hri t t r o w
-П47 vo vadaimož£=sse~ući u-drugiu a p r o k s i m a c i j,iL» u.*.kQjQj . ć e ^ s e ^ t a č n i j e ^ s r a č u n a t i ^ o a n i u a a r . ^ j o š tačni j e - o d r e d i t i toj a p r o k s i m a c i j i

p r e ó ñ c i cevi i -debi jina,z,ixiova..d^.po^deoaicaina^..U

s e obavija.-detaljna~analiza.napona

i otpornosti

cevovodapre-

ma m e t o d i c i , k o j a je p r i k a z a n a . Za taj proračun se već moraju definisati medjupotpora

razmaci

- kako bi se računom, o b a h v a t i l a i n a p r e z a n j a od m o m e n a t a . 1 5 . 3 . 4 . 4 . Proračun krutosti

cevovoda

U k o l i k o d o d j e do pražnjenja c e v o v o d a , a otkaže aeracioni se j a v l j a v a k u u m . U tom slučaju spoljni

atmosferski

v e n t i l , u cevi

pritisak m o ž e da

deformiše

n e d o v o l j n o krut c e v o v o d , ukoliko r a z l i k a spoljnog- i u n u t r a š n j e g p r i t i s k a zi neku k r i t i č n u

prela-

veličinu.

Za cev koja nije u k r u ć e n a p o s e b n i m p r s t e n i m a za u k r u ć e n j e k r i t i č a n sak se m o ž e odrediti

\3

p k r = 2EĆ(6/D)° gde j e :

modul e l a s t i č n o s t i

Uzimajući

priti-

po relaciji (15.57)

čelika.

u o b z i r i k o e f i c i j e n t r e z e r v e (k*2), tada je- s t a b i l n o s t c e v o v o -

da obe-zbedjena ako. j e зг d" gde j e : p — r a z l i k a

>

izmedjuispoljašnjeg

na i sa m o g u ć n o š ć u p o t p u n o g v a k u u m a

y

(15.58)

p/£č

i unutrašnjeg pritiska. Ukoliko

(p - 0,1 M P a ) , s t a b i l n o s t - s e - m o ž e

s e račuostvariti

ako j e -

>

1/130

"(15.53)

U k o l i k o j e б < D/t30»_ p o t r e b n a k r u t o s t ..cevovoda ~ s e m o ž e • o s t v a r i ti se, b a n d a ž i r a za^u krućen j e

ukoliko

prstenovima N a p r e l i mi -

narrramsnivou m e o j u s o b n o rastojanje prstena možeodrediti |0.78Vr6 ' Ir-1

a ' 0.78л/гб tc

na slici

15.52.a.

rija ¿prstena m o ž e diti~z2upoznato

100 Slika

200 - 3 0 0

¿00

500

600

15.'52. U z r a č u n u k r u ć e n j a

Geometse.odre»

( i ) , iz

izraza ..za k r i t i č a n

8

f¿¡ se

iz d i j a g r a m a

priti-

sak:. cevovoda:

a ; o a r e o j i van j e rasto j an ja • p r s t e n o v a za"- u k r u ć e n j e ; oi o d r e a j i v a n j e - e t e m e n a t a p r s t e n a

Pjfcr- .3E¿I/R*t .^{.tS.SS--}

gcte-jerr! — m o m e n a l r i n e r c i j e p r ^ e n a ^ z a ^ u i c r a ć f i n j e ^ u r i m a j u ć i j -StYujudütiea! z i d a cevi n a d u ž i n i

sadej—

t ^ = t~,5W4^+a~~(sli kat—t

;' R u - • polupre-

Žnik*do»težiltarpreseka*prstenar"Pjtf e k-p - £ p , kao u jedftačtrrr (15:58). Za p - ОИ MPa i d e f i n i s a n o г, m o ž e se o d r e d i t i - p r o b a n j e m koji"profil

odgovarajuće-geometrije,

ima~tražen-nmomenat*inerctje- Гf-pOluprečnik do težišta 15.3.5. O S L A N J A N J E CEVOVODA I DIMENZIONISANJE

R^.

OPORCA

15.3.5.1. Vrste oporca C e v o v o d . s e d u ž trase oslanja» na. ankevne • оротсе i me.djupotrpove» Ankern i oporci primaju na sebe dejstvo različitih sila i obezbedjuju č v r s t o

povezivanje

cevovoda sa t l o m . M e d j u p o t p o r e obezbedjuju samo oslanjanje c e v o v o d a na tlo na rasponu izmedju dva ankerna oporca i prenošenje normalnih sila — Zbog toga je njihova k o n s t r u k c i j a takva da omogućava što nesmetanije a k s i j a l n o

pomeranje

pri t e m p e r a t u r n i m i drugim uticajima. Obe v r s t e oslonaca moraju da z a d o v o l j ^ v e o m a ^ s t r o g e - u s l o v e urpogledu prostorne n e p o k r e t n o s t i . čak i mala sleganja ili pomeranja o s l o n a c a izazvala bi značajna d o d a t n a naprezanja u c e v o v o d u ^ k o j a bi ugrozila n j e g o v u b e z b e d n o s t . Z b o g t o g a « « , v o t p u n a f i k s i v a n o s v osionaca voga

konstvukoigskog

Ankezmi-oporcz

.je

osnovni,

krirtevijum

njiho-

rescLVanja.

se postavljaj u tako- d a j e-cevovod i z m e d j u n ji h pravo! i n i -

jski. Z b o g toga se postavi jaju na: pre lomi ma-rterena. Pošto je njihov z a d a t a k da prenesu-na t l o sve. sile^koje s e j a v l j a j L ^ d u ž ^ c e v o v o d a o s ^ ju se na sv4m;rfliestimat g d e s e r t a k v e ^ i l ^ j a v - t j a j u : pron^nafpravca^iTi; prečnika

Sli ka Л 5 «53 Zatvoren o o o r a c t i ~ c e v ; 2 - p n ma r m D e t o n z t e m e b j a o p o r c a ; 3 - s e k u n d a r n i betorr i z v e d e n p o s ) enmóntate~cevi;-4~ankerni p r s t e n i ; 5 - k o m p e n z a t o r ; 6 - p r s t e n n a m e d j u p o t p o r i ; 7 r opora с. m e d j u p o t p o r e

ceuunog

aeia

а oprema gore. U tom si «va zatvoren,oporac, A rac vezuje za stensku

гп »I I «ivr» si d r a ^ a - ć n u 'irašntfne-^r- rrjenog~betorrrrán j a o b a v i j e n o ^ j e ^ r e d n a p r e z a n j e % Ылга f - n j i h o v c r z a l i v a n j e - b e t o n o m ; t a k o ^ d a ^ j e - g o r n j a - g l a v a ~ f i k s i r a n a » m m b e t o n u o p o r c a , č i m e su s i l e p r e d n a p r č z a n j a

t a k o p r i p r e m i j e n t e m e l j aporca*: m o n t i r a n a r j e s i l a , te j e z a t i m .izveden.i !jen d a - o r i h v a t i MecLjupovpore

sve-računske

c e v o v o d a . Neki

čeličnog

c e v na č e l i č n i m

l e ž a j i m a za

prenos

si 1 é.

i m a j u. .zadatak. d a . p r e n e s e n a ,tl o s a m o n o r m a 1 n e s i l e , -potpuno-nesmetano aksijalno

tipovi-medjupotpora*prikazani

med.jzapovpora

Na

déa.insekmateraonrcbetonuime,.je.-..opocac-osposob-

d j u j u č i , za razliku o d a n k e r n i h o p o r a c a ,

j e sedlasva.

aprimar-

p r e n e t e na tu k o n s t r u k c i j u .

su na s l i c i

ooezoe-

pomeranje

15156. Najprostiji

tip

( a ) koja- s e ^ s a s t o j i o d b e t o n s k o g - s e d l a - s a o p š i v k o m od •

lima,-na^ kojoj l e ž i - c e v ; - M o ž e s e ' D r i m e n i t i - s a m o

kod m a l i h

prečnika

(do t m ) . - P r e d n o s t " j e ~ j e d n o s t a v n a « k o n s t r u k c i j a , - a -mane su b r o j n i j e r m o g u ć e lokalne deformacije c e v i j e r - s e

ista b e z ^ i k a k v o g - o j a č a n j a

na sedlo,*mesto- kontakta j e n e o r i s t u n a č n o za о matranje

-

n e p o s r e d n o o s l a n j a . ..

1 oaržavarcjev^koefici-

j e n t t r e n j a j e jcš~uveknđosra'visok p o c n a z i v a n j e m ) , usleci čega

(f-*- 0,5• bez-podiuaz iva nj a r'f

sa

se i deo a k s i j a l n e sile n e m i n o v n o ' p r e n o s i na p o t p o r u .

Slika 15.56. TÍDOVÍ m e d j u p o t p o r a : a) seal a s t a ; b i ci Kia d) koir! j a j u ć a ; - 1 - n o s e ć i -prsten;. 2-klateći o s l o n a c ; 3 - s e K u n a a r n i - b e t o n ; • 4-рглшашг .beton Z b o g t o g a - s e z n a t n o č e š ć e p r i m e n j u j u r a z n e vrste potpora sa o j a č a v a j u ć i m prstenonrv"*k:oie su rešene kao klateći s i s t e m (b i c) i l i

sa k o t r l j a n j e m os-

lonca (d). Klateće D o t o o r e su n a j č e š ć e , j e r im je sila trenja najmanja

(f -

.a-ležaj je pri-

stuoaćan za oaržavan.jc. Da di se o s t v a r i l o

ootou-

no tačno u v o d j e n j e u n i v e l e t u izvode- s e u ove faze b e t o n i r a n j a : n a j p r e se izvede s t o p a u Drimarnom b e t o n u , zatim se m o n t i r a c e v o v o d , a zatim se čelični o s l o n a c , p r e c i z n o n i v e l i s a n , z a l i j e sekundarnim betonom. Savremenije klateće potpore imaju m o g u ć n o s t v i s i n s k e r e g u l a c i j e ^, ^ , ¿ n x a 10.0/. K.1 a t e c a p o t p o "3.: !--clateći o s l o n a c ; 1-klinasti regulator visine

(slika

15.57)

č i m e se o m o o u ć a v a izvanrear.o t a č n o u v o d j e n j e cev ovoaa u p r o j e K t o v a n u

niveletu.

- -ftastoj^

i si o d..topograms k i h i g e a m e n a n i č k i n^us.1 ova i

veličiiie-nannairiirv,sil a k o j e s e preko~nj-i h_ prenose.-, na ti o — K r e ć e -granicama-od 6 4 6

ш.

se n a j č e š ć e u

,

1 5 . 3 . 5 . 2 . S i l e k o j e d e l u j u na a n k e r n e i Pri . o d r e d j i v a n j u

oporce

provera..stabilnosti

s i l a k o j e d e l u j u na a n k e r n i

oporac polazi

se od

sledećih

načela: - na o p o r a c d e l u j u s v e a k s i j a l n e s i l e k o j e s e j a v l j a j u n z a t o r a : do t e ž i š t a o p o r c a , i o d t e ž i š t a . , o p o r c a d o n i z v o d n o g s i j a l n e sile sa g o r n j e s t r a n e o z n a č a v a ć e m o - s i l e u p r a v n e na o s o v i n u

(Ak-

sa F , a sa d o n j e sa

F*);

raspona

polja^sa uzvodne

(L đ i L * ) , pri č e m u se u z v o d n o p o l j e r a č u n a do p r v e u z v o d n e

strane

a sa n i z v o d n e d o k o m p e n z a t o r a , u k o l i k o isti

а)

БъЪе- u osncm -

*Komponentavtežine

F

Ovde su: L^

i..L

-

1

=

+

9C

L

; au

medjupotpore,

oporac

pravcu)

cevovoda

us1n

a

u »F í s n c - L i i s i n

a

n

- . r a s t a j a n j a .od. c e n t r a .oporca do .uzvodnog

(slika 15.59) •

(aks-i jalnom

opo-

i nizvodne

postoji.

5 p e c i f f c i r a ć e s e s v e . s i l e k o j e del u j u na a n k e r n i

гса.г

kompe-

pri h v a t a j u m e d j u p o t p o r e , t a k o da na a n k e r n i

rac deluju. samo n o r m a l n e sile u polovini

tora

od u z v o d n o g kompenzatora.

i a n - ugao nagiba cevovoda uzvodno

(15.61) i nizvodnog i

kompenza-

nizvodno.ocLopa-

"

* P r f ti sale,vode n a u n u t r a š n j f t - o b o d : k o m p e n z a t o r a F2

- -+а21г«у и" ,

тгйу H

O z n a k e , k a o uz j e a n . ( 1.5>32), H " i ЬГ — r a č u n s k a vi zvodnont.komoenmtoru uzimajući

ina p r i t i s k a u. u z v o d n o m

zvoono.

^ T r e n j e po m e a j u о г о s t o ri m a , .kaoai. j e d n a č i n i ( 1 5 . 3 3 ) z a *Trenje u vkompenzatorima

D2

, F 5 - ~hr —

Fj.

p r i a k s i j a l n i m p o m e r a n j i m a r . kao u jednači-

S t i m što se r a č u n a ^ s a o i z v o d n i m

i^nizvodmn»kompenzatorom.

*Trenje-vQde o;zidove cevi •

i ni-

u o b z i r i votfrrr u d a r . A k o s e p rečni к 0 , m e n ja

r a č u n a se s a - o a g o v a r a j u ć i m v r e a n a s t i m a u z v o d n o i m

ni ( 1 5 . 3 4 ) z a F 4 r

(15.62)

- u . у h i z g . ;.

- . . , •-

2 —

D

n • у bizg

- (I5..53)

153..

h^

i h*^

- gubitak..paüa„2bog t r e n j a o d - u z v o d n o g k o m p e n z a t o r a cio o p o r c a i od

oporca do n i z v o d n o g k o m p e n z a t o r a . Ako s e p r e č n i k D m e n j a računa se sa u z v o d n i m i nizvodnim

prečnikom. ^Temperaturni

bez komoenzatora

u t i c a j i , kao u j e a n . ( 1 5 . 3 8 ) , samo u s l u č a j u

cevovoda

(F6).

* A k s i j a l n e sile izazvane p o p r e č n i m d e f o r m a c i j a m a cevovoda bez komp e n z a t o r a , kao j e a n a č i n a

(15.43) za r 7

strane ka a n k e r n o m o p o r c u , a se u o b z i r samo ako nema

, sa z n a k o m "+" kad deluje sa g o r n j e

ako d e l u j e sa d o n j e s t r a n e prema o p o r c u . Uzima

kompenzatora.

* S i l a u k o n f u z o r u pri p r e l a s k u sa p r e č n i k a cevi Оцпа Q n

(slika

15.53a): H

+ H (15.64)

7 v(D -D ) 4 u n' r

5i 1 a na kolenu cevovoaa

(slika

15.58.b):

2 ra O ^ yh:

"a - v л„

(15.65)

Ove dve s i l e u k o l e n u i z a z i v a j u r e z u l t a n t u R, koja je kod konkavnog

kolena

ne ren a ka t l u , a k o d k o n v e k s n o g preloma prema g o r e , što j e neoovoljniji

us-

slučaj.

i — T

Slika

1 5 . 5 8 . Uz proračun sila Koje deluju na a n K e r n i

oporac

* C e n t r i f u g a Ina sila na krivini u s m e r e n a j e po bisektrisi na ukupna v e l i č i n a R

c e n t r a l n o g ugla ? prema k o n v e k s n o j s t r a n i .

m o ž e se odrediti prema . -П2

Nje-

relaciji ;

(15.66)

.154 R a d i s l a g a n j a svi h s i 1 a I\ 1 Q = С V 2 TT0 2 /4 Normalne

sile3

; A

u p r a v n e na

i nizvodni

deo r a s p o n a

(15.68)

koji o p t e r e ć u j e a n k e r n i

blok

silama.

c)

Vertikalna

d)

Horizontalne

vertikalnih ju iz

-uzvodni

i v o d e u njemu ; N =+(д с +д,,)1- л cos
N = +(gc+gT/)L* cosau

normalnim

(15.67)

osu'cevovoda

* Komponenta težine cevovoda

gde s u : L* i L n

* -ov 2 -rrD 2 /4

sila:

težina ankernog oporca

sile:

strana oporca

aktivni

Ga.

pritisak zemljišta

na o p o r a c . U

i n o r i z o n t a l n e p o v r š i n e tla te k o m p o n e n t e se

slučaju odredju-

relacije

^ Y2 ~ »ide j e : у z a p r e m i n s i c a

tg2(45-

t e ž i n a z e m l j e ; h- d u b i n a u k o p a v a n j a ;

trenja; 1 В — š i r i n a - o p r o r c a r Arcivna-~sTl a ODorac^tdok-se-pasivna Stabilnost način što

oporca

na

klizanje

unutrašnjeg "gu-

izostavlja.

proverava

s i l e p r o j e k t u j u na x i y o s a » te se o d r e d i

te dve o s e ( o / d e

y -ugao

kojardeluje sa:gornje strane

si la o t D o r a u p r a k t i č n i n r r a č u n i m a

ankernog

e

(15.69)

se

na

taj

suma .komponenti" po

t e s i l e b i t i - o z n a č e n e sa..IX i ' T Y ) :

IX = ,lFcosa

+ lFTCOSa_

- N s i n a - . - N 5 s i n a „ -r-P,-P(Т5Г.70)

I Y rrlFsincu,-.-*- EE !.S.TnQ^fc~NCQS
iz-relacijek = f lY/lX

Češće je interesantniji

(15.71)

i n v e r z a n . z a d a t a k : ođreajivanje G^

mftse o p o r c a , a k o j e z a d a t ž e l j e n i

koeficijent-stabilnosti

i oogovarajuće

(na p r i m e r : к = 1 , 5 ) .

Tada se iz s u m e v e r t i k a l n i h s i l a i z d v o j i - n e p o z n a t a G a : iY - T Y ' + G a , pa s e iz gornje relacije odredi na

težina o p o r c a (Ga)rkoja. o b e z b e d j u j e n j e g o v u s t a b i l n o s t

klizanje Ga =

zHf

(15.723 ^

155Koci k o n k a v n i h p r e l o m a m o ž e se d e s i t i d a j e :zbog v e l i k i h v e r t i k a l n i h

kom-

ponenti sila tako d o o i j e n a v e l i č i n a G^ n e g a t i v n a . To znači da nije p o t r e b n o

po-

s e b n o m m a s o m betona ODezoedji vati s t a b i l n o s t o p o r c a , pa se njegove d i m e n z i j e o d r e d j u j u

konst-

ruktivno. N a s u p r o t , u k o l i k o kod

je

konveksnih p r e l o m a , zbog

rezultante u s m e r e n e p r e m a

gore,

potrebna vrlo velika m a s a

beto-

na za o b e z b e d j e n j e

neophodne

komponente G a , taaa se ona može delom nadoknaditi

s i d r e n j e m opo-

rca p r e d n a p r e g n u t i m ili

običnim

sidrima u s t e n s k o j m a s i . Kod konveksnog kolena je

najnepovolj-

niji slučaj kada je c e v o v o d

ÍSPU-

njen v o d o m ^ . k o j a ~ s e k r e ć e "najveSlika

15.59. S u p e r p o n i r a n j e sila pri stabilnost a n k e m o g oporca

usmerena prema

ćom r a č u n s k o m brzinom;, j e r je

proveri

tada n a j v e ć a r e z u l t a n t a koja je

g o r e . Kod k o n k a v n i h kolena m o ž e da b u d e n e p o v o l j n i j i s l u č a j

is-

p r a ž n j e n o g c e v o v o d a , j e r t a d a n a j m a n j a r e z u I t a n t n a sila p r i t i s k a o p o r a c uz tlo. O p o r a c s e o b l i k u j e i ternel j i p r e m a , s ledećim .k riteri j umi m a : - r e z u l t a n t a svih sila mora d a ^ o s t a n e ^ u j e z g r u p r e s e k a

osnove;.

- d i j a g r a m napona o r i t i s k a - o p o r c a n a . t l o na .temeljnoj ravni t r e b a da bude sto ravTromerrrrji, a da p r i t i s c i budu. i pri n a j n e p o v o i j n i j i m komoinacijama» opterećen j a u g r a n i c a m a - oozvo 1 jerri h' n a p o n a ; - ne d o p u š t a j u - s e n a porrr z a t e z a n j at: u ко 1 i ко s e j a v l j a j u m o r a j u s e neittra: i sati prednapregnutim" ankerima:». kojTmarser o o o r c u . d o d a j e nova sila

prfefeka

згета tlu. N a p r e z a n j a na k r a j e v i m a t e m e l j n e s p o j n i c e ooorca m o g u se o d r e d i t i

iz rela-

cije:

"a

l

a

gde j e : A a - p o v r š i n a t e m e l j ne; spoj n i c e * i a - dužina t e m e l j a po osi e - ekscentricitet'(slika

15.59).

(15 - 73)

cevovoda;

Kod o p o r a c a na.zemljištu, t e m e l j oporca je po pravilu r a v a n . Na .steni

se

o o o r a c m o ž e i z v e s t i sa s t e n e n a s t o m t e m e l j n o m s p o j n i c o m , pri čemu. s e .temeljne ^avni p o s t a v l j a j u š t o u p r a v n i j e na r e z u l t a n t u svih sila.

7~r;H5B,

" Sile-козer4eiuju~naimeojupotpoc;e

_

N a m e d j u p a t p o r u - - deluj u sledeće si 1 e: • Hormalna silaTKoraponenta~težine N

e

cevi sa vodom:

+(9c+ 9v)L® cos a

(15.74)

gde-je: Ln, - r a s t o j a n j e n z m e c ü u iredjypotpora. Osna s i l a : sila trenja о potporu, pri dilataciji

cevovoda

F - ~ N'f Vertikalna

silar

Horizontalne

(15.75)

težina medjupotpore Gm

s i l e : aktivan pritisak zemljišta Pz i Pz

(jedn.

15.69).

Proračun stabilnosti m e d j u p o t p o r e se obavlja na isti način kao u slučaju ankernog oporca. Pri vektorskom sleganju sila treba ispitati

slu-

čaj sa +F i -F, Prema istim principima se može odrediti i neophodna sila p o t p o r e G^ i naponi u toneljnoj

spojnici.

Slika :15-60, S i l e k o j e d e luju na: m e d j u p o t p o r u 15.3.6. A R M I R A N Q T B E T D N S K r C E V O V O D I , D e r i v a c i j e^sa.. mali m ~ p riti s к oni a ^ v e ć i n u p r o t o k o m : čestoiisurekonomični j e ukoliko s e - u m e s t a . čelika .izvedu, o d arnriranogr betona.

I а к v i c e v o vodi.se^ n a j češ će

g r a d e u o t v o r e n o n r r o v u k o j i se • posie-završetka g r a d j e n j a í z a s p e ^ z e m r j o m

kako

bi se, spreći 1 i , n e p o v o i j m r ^ s m p e r a t m m t i u ^ ^ 1 jne i , u n u t r a š n j e p o v r e i n e ^ r r r i z a z i v a ^ n e p o * ^

soose

g r u D O 'računati da razlika u™t:enroerattrrf"od~1QC izmedju™unutrašnje i~spol jne t e m p e r a t u r e cevovoaa izaziva; napona zatezan j а ц. betonu « oa. oko 0 *.! MPa. A r m i r a n o betonski~(AB)~ cevovodi su najčešće kružnog o b l i k a . M e d j u t i m , кос cevovoda velikog prečnika i malog-pritiska statički je neštorpovoljniji

oblik

bi ago s p l j o š t e n e el i p s e k o j im - se n a m i n i m u m r s v o d e -momenti s a v i j a n j a . Pošto je taj- obi i к bteško real izovati ^ m o g u ^se- dve^ palpvi ne?-kruga: n e s t o x r a z m a c i i spoj i ti p ra v o m po v rš i n o m

na r as toj anj u koj etobezoed j uj e m i n i ma Ine m o m e n t e savijanja

(slika 1 5 . 6 1 ) . M o g u se izvesti-kao klasični АБ cevovodi i kao predrrapregnute. cevi. JJ prvom, slučaju s e armiraju, za-pritiske veće od. ! bar a,...dvojnom p r s t e n a s t o m a rma -

.57

Slika 15.61. AB c e v o v o d u pokrivenom rovu: 1-spoljna i unutrašnja prstenasta a r m a t u r a ; 2-podužna armatura; 3-posteljica od mršavog betona; 4-šljunčani tampon sa d r e n a ž o m ; 5-nasuta zemlja turom, duž s p o l j n e i u n u t r a š n j e površine» koje se p o v e z u j u sa p o d u ž n o m armaturom. a m e d j u s o b n o još i u z e n g i j a m a ~ Debljina zidova- (<$) c e v o v o d a se o d r e d j u j e iz uslova sigurnosti na p o j a v u pukotina. Preliminarno se m o ž e uzeti da iznosi (k-p-r - o a - ? a ) / o b z goe j e : к - k o e f i c i j e n t - s i g u r n o s t i s a o- unutrašnji

p r i t i s a k u cevi

čunsko n a o r e z a n j e u armaturi

stanovišta-otpornosti

(15.76) narpojavupukotina

(MPa); r- unutrašnji radijus c e v i ( m ) ; o a - r a (30 M P a ) ; F a - p o p r e č n i - p r e s e k - p r s t e n a s t e

na jedinicu d u ž i n e - ( m 2 / m ) ; u b z

armature

- gornja granica č v r s t o ć e na z a t e z a n j e (do 3

MPa). Količinu p r s t e n a s t e armature n e treoa uzimati.,manje od 0,4% od površine cocrećnog p r e s e K a betona. Pri unutrašnjem pritisku većem od 1 bara usvajaju se sva orstena - sooljni

i unutrašnji. Površina preseka podužne armature nije ma-

nja od 0,2% od p r e s e k a D e t o n a . Zaštitni sloj betona je n a j m a n j e 2 cm. Rastojanje prstenaste a r m a t u r e nije v e ć e od 1,5 o. AB c e v o v o d se izvodi u rovu, u kome je prethodno p r i p r e m l j e n temeljni

le

žaj o d b e t o n a , t a k o da u g a o naleganja. ne bude manjiiiod 90°. B e t o n i r a n j e se izvodi u karapadamav tako da se napreduje sa svakom d r u g o m , .kako bi se p r e o s t a l e deonice b e t o n i r a l e tek p o s l e završenog procesa skupljanja

betona.

Kod k l a s i č n i h AB c e v o v o o a ne koriste se u dovoljnoj meri mogućnosti

čeli

čne amatureílbogitoga-seTiroze-pcátaeni^

p p rednapreza nja

jüna^v iie~mo-

gućnosti p c e d n a p r e z a n j a . Najprosti ji je otezanje..cevi po s p o l j n o m p e r i m e t r u i zalivanje zaštitnim

slojenrbetona.

Kod v e l i k i h pritisaka (do 30 .bara)"dovod se m o ž e realizovati

kao.komoino-

vana k o n s t r u k c i j a : armirano betonska~ceu obložena iznutra č e l i č n i m limom. U tom slučaju se proračun obavlja po shemi n u t o g r a d a obe k o n s t r u k c i j e .

speg-

Taj sistem

je primenjen na dovodima više pribranskib postrojenja visokog pritiska. Shema takve konstrukcije prikazana je na slici

15.62.

Računska shema se zasniva na postavci da će napone zatezanja primiti

spregnuto če-

lični lim i prstenasta armatura. Ukoliko se usvoji čelični lim, sa površinom poprečnog preseka FA, tada se površina

preseka

p r s t e n a s t e armature ( F a ) može; odrediti

iz

relacije: Slika 15.62. C e v o v o d u kombinaciji č e l i k - a r m i r a n i b e t o n : 1-spoljni i unutrašnji" prsten a r m a t u r e ; 2-pod u ž n a larmatu ra ;. 3 - č e l i č n a c e v ; 4 ~ * montažno"ukrućenje5-beton

(k-N - ač-Fč)/aa

(15.77)

gde. su: k- k o e f i c i j e n t s i g u r n o s t i ; N- naj.veća.~$ila-zatezanja u zidu Q

složene~cevi;

č ^ a a - r a č u n s k a o t p o r n o s t čeličnog li-

ma i - a r m a t u r e , ü gornju relaciju s e . m o f e u v e s t t i k o e f i c i j e n t koji bi uzimao u^era*^r^tislove^spregnutog. rada armaturé^i

cevi.

16. NESTACIONARNE POJAVE U-DERIVACIJAMA POD .PRITISKOM I OBJEKTI ZA UBLAŽAVANJE.NEGATIVNIH POSLEDICA

^

Hidroelektrane

su sa s t a n o v i š t a

dinamike opterećenja

veoma

o b j e k t i , j e r su u v e o m a

kratkim vremenskim intervalima moguća

povećanja

snage, a time i

i smanjivanja

k v a r o v a na e l e k t r a n i gući

su i p r a k t i č n o

ustavljanje

agregata

hidroelektrana proroka

ili

prenosnom sistemu

trenutni

ispadi

u vremenskim

koji

postrojenja

intervalima

izazivaju

ni n e s i a c i o n a r n o g

i funkcionalnu

nijih n e s t a c i o n a m i h " pojava

nekih

iz p o g o n a , što p o d r a z u m e v a

koji

se'mere sekundama. U brze i značajne

moza-

slučaju

prcmene

hidrauličku

stabi-

odredjen način -i^njegovtr funkcionalnost.

projektovania

tečenja,kako

značajna

preuzima njenu proizvodnju,

u d a r n e oscilacije p r i t i s K a , koje narušavaju

Z b o g t o g a se u p r o c e s u

fleksibilni

veoma

kroz t u r b i n e . U slučaju

sa d u ž i m d a v o c m o - o d v o d n i m d e r i v a c i j a m a

lnost p o s t r o j e n j a , ugrožavajući-na

konstruktivnu

protoka

.

p o s t r o j e n j a m o r a j u p o d r o b n o .izučiti

bi se p r e d v i a e l e mere, z a š t i t e

pouzdanost hidroeletrane k o j e se m o g u d e s i t i

O s n o v u za i z u č a v a n j e n e s t a c i o n a r n i h

tokom

i u

k o j e bi

fenome-

ooezoedile

uslovima-najnepovolj-

eksDloatacije.

fenomena u-dovodima

ni t e o r i j a h i d r a u l i č k o g u d a r a , koja se i z u č a v a u H i d r a u l i c i .

pod pritiskom Iz te g r a n e

či-

Hidra-

u i i ke, z а ко j u se p r e t p o s t a v 1 j a da.. j a. č i t a o c u „ p o z n a t a ^ o v d e = ć e - s e r e z i m i r a ti - s a mo oni o s n o v n i

stavovi

koji

su n e o o n o d n i

nj a m e r a z a š t i t e h i d r o e l e k t r a n e u f a z i će se h i d r a u l i č k i

i konstruktivni

z a - s a g l e d a v a n j e mogućnost-r preduzima-

D r o j e k t o v a n j a . O d m e r a z a š t i te

asoekti

vodostana, kao i mogućnosti

izcorom odgovarajućih parametara-agregata,*sa-eventuainim~dodatnim koji

ooezbedjuju otklanjanje negativnih

latori

pritiska,

15.1*

posledica vodnog udara

razmotrizaštite

elementima

(sinhroni

regu-

itd.).

HIDRAULIČKI

UDAR

U

DERIVACIJAMA

16.1.1 . F E N O M E N HIDRAULIČKOG UDARA Hidrauličkim udarom.se naziva povišenje

POD

I NJEGOVE

PRITISKOM POSLEDICE

ili.sniženje, pritiska u dovodnoj

i 1 i o d v o d n o ja d e r i v a c i j i.. pod. p r i t i s k o m , pri n a g l o j ^ p r o m e n i ^ b r z i n e t e č e n j a.- U k o 1 i ко se t u r h t n s k i n r r e g u l a t o r o m p r o t o k a s m a n j u j e r p r o t o k ; ^ t a d a ; s e u z v o d n o

od,tur-

b i n e j a v l j a p o v i š e n j e p r i t i s k a , - a nizvodno., od. n j е.-(samo-kod r e a k c i j s k i h . t u r b i n a ! s n i ž e n j e p r i t i s k a . . O b e s u p o j a v e n e p o v o l j n e : . «.povišenje p r i t i s k a u o o v o d n o m

T60-

cevovoditiugrožava - n j e g o v u b e z o e d n o s t ti? cevi,

d o k snrtíenje p r ü r r s k a rrtrvotino'od^turbjne m o ž e da d o v e d e d o p o j a v e - v a k

uma i povratnoga t a l a s a koji u d a r o m u t u r b i n u sa n i z v o d n e s t r a n e m o ž e da

-

izazo-

ve o š t e ć e n j a . Na a n a l o g a n način do nepovoljnih" f e n o m e n a dolazi pri n a g l o m poveć a v a n j u p r o t o k a : u z v o d n o se p r i t i s a k naglo~:smanjuje d o k se n i z v o d n o sa p o s l e d i c a m a s l i č n i m kao u p r e t h o d n o m

povećava,

slučaju.

Sa s t a n o v i š t a p r o j e k t o v a n j a d o v o d n e d e r i v a c i j e i izbora p e r f o r m a n s i ...turb i n e dva su s l u č a j a posebno z n a č a j n a : ( a j ) m a k s i m a l n o

nadvišenje pritiska u dovodnoj d e r i v a c i j i

pri

n a j v e ć o j koti vode u a k u m u l a c i j i ,lbj) najveće s n i ž e n j e

pritis-

ka u c e v o v o d u pri jnižoj radnoj

Prvi

na-

koti.

slučaj

(QinsrT

ili " n e -

ki m k r i t i č n i m s luča j ev.ima s k i d a n j a ma 1 i h opterećenja, meroaaSI i ka 16.1. SIučajevi v o d n o g udara- m e r o a a v n i :za t r a s i r a n j e : t dimeuzionisanje^cevovoda»-^ . , _ b i n a , j e r s t v a r a najveći p r i t i s a k k o j i k o n s t r u k t i v n i m

van j é . z a

rešenjimarcreba:prihvati-

ti ili s m a n j i t i . Drugi s l u č a j , koji n a s t u p a p r i n a g l o m p o v e ć a n j u e l e k t r a n e k a d a i s t a radi pri m i n R N (Q-0

dimenžioni-

sanj.e.»cevovoda i..tur-

opterećenja

- ^ Q ^ s t ) meroaavan je z a trasiranje

ce-

v o v o d a , j e r s e n j e g o v a n i v e l e t a - m o r a tako o d a b r a t i d a n i g d e n e d o d j e d o p o j a v e уакишга^И n a j n e p o v o l jni j e m o a d u p r i t i ska ( n a - p r i k a z a n o j sicici sa t o g šta j e m e r o a a v n o - m e s t o A - n a trasi c e v o v o d a ) . O č i g l e a n o j e a a j e i z a

stanovi-

dimenzioni-

s a n j e c e v o v o a a u p r o i z v o l j n o m i - t o m preseKiL memdavan~-pritisaic.-p,.= H : p g , , koji p o r e d h i d r o s t a t i č k o g p r i t i s k a p^

o b u h v a t a još i n a d v i š e n j e p r i t i s k a

Ap¿ =

- A H i P g - koje j e n a s t a l o kao 1 "pos-ledica*:hidrauličkog-udarav S droge: s t r a n e , hid r a u l i č k i u d a r dovodi do p r o m e n e p r i t i s k a koji' deluje na t u r b i n u ; " š t o u t i č e na r a z v o j p r e l a z n i h p r o c e s a u njoj- P o š t o ' u p r a v c r t u r b i n a s v o j i m sama^(vreme*zatvaranja

radninrperforman-

i o t v a r a n j a : s p r o v o d n o g , kola i 1 i regulatora-protoka:- kroz

m l a z n i к P e l t o n o v e t u r b i n e ) bitno- u t i č e - n a veličinu- vodnog- u d a r a ^ d a s e z a k l j u -

•жJ ¿iti "da j e i z b o r t u r b i n e i - d i m e n z i o n i s a n j e c e v o v o c a Ltoicom koga se traži i vodnog

i sa

stanovišta

udara. Tokom tog procesa

usaglašavanja

n o v i š t a u d a r a su p o s e b n o (a)

Pokretanje

со n o m i n a l n o g

interesantni

agregata*

Turbina

dovodi

performansi sledeći

turoina

areiazni

do n e p o v o l j n i h

dizanja opterećenja

negativnih

agregata

nila e f i k a s n o m u u l o z i (jj) Zaustavljanje

i c e v o v o d a , sa

do m a k s i m a l n o g . T a j

protoka,

sa m r e ž o m

deo p r o c e s a

s l u č a j je z n a č a j a n ,

posle isključenja

havarijske

rezerve

agregata.

Sprovodno

je se k o č e n j e

generatora

rotirajućeg

cama). U ovom prelaznom

se h i d r o e l e k t r a n a

f a ) Regulisanje

se o d v i j a

(turoina

režimu dolazi

snage,

uči-

sistema, kolo se p o s t e p e n o

zatvara

i u tre-

sa

mreže.

pri n o m i n a l n o m o r o j u o b r t a j a .

sa m r e ž e u p r e o s t a l o j

sklopa

jer

o s c i l a c i j a , tim pre š t o se v r e m e p o k r e t a n j a i

s v e v i š e s k r a ć u j e , kako bi

zaustavljanja

dovodi

i uključuje u

kada j e d o s t i g n u t p r o t o k p r a z n o g hoda g e n e r a t o r se i s k l j u č u j e

Osnovni

sta-

režimi:

se o t v a r a do m i n i m a l n o g

b r o j a o b r t a j a , g e n e r a t o r se s i n h r o n i z u j e

n j u , a z a t i m se p o d i ž e o p t e r e ć e n j e

nutku

jeaarr-ixerativarr^races*

n a j p o v o l j n i j e res e n j e t u r b i n e i c e v o v o d a

fazi

zaustavljanja

vodom, generator nidrauličkim

do p o z i t i v n o g

Kod r e g u l a s i o n i h

Tek

primenjukočni-

udara.

elektrana

dolazi

do

stalnog.diza-

nja i sk-idanj a , o p t e r e ć e n j a , u. g r a n i c a m a o d N r a i n do

* T o i z a z i v a česte,, n e s -

t a c i o n a r n e pojave.:-povećanje., p r i t i s k a pri

i sniženje pritiska

pri

se s t a l n o o d r ž a v a n o m i n a l a n o r o j o o r t a j a . R e g u l a c i j a

te-

o p t e r e ć e n j u , pri č e m u

rasterećenju

če r e l a t i v n o s p o r o s a g l e d i š t a , u d a r a , ali v a l j a i s p i t a t i nacije dizanja dovodu

i" s p u š t a n j a o p t e r e ć e n j a

najnepovoTjñije

kombi-

i n j i h o v , o a r a z na o s c i l a c i j e . p r i t i s k a

u

i odvodu..

id)

HavoTbjsko

skidcsije- ovtsredenja

trenutnom isključenju

agregata

generatora. Nastuparzatvaranjenurbine*u <":lu d a j e n a j v e ć i za i pri

u d a r , b i l o ori

i s p a d u pri

zatvaranja

- nastuoauprrr. o r a k t i č n o delimičnom

uslovimauooega.

kola

(glava

opterećenju

Ovaj slučaj-po

i s n a a u pri p u n o m o o t e r e ć e n j u , а u n i z u

kritično malom o o t e r e ć e n j u , koje dovodi

sprovodnog

Petaljno

i zaustavljanje

sa m r e ž e , pri p u n o m ili

do оrzog: p o t p u n o g

16.1,2.5),

prpjektovanjepostrojenja

podra2umeva

ispitivanje

nestacionarnih

p o j a v a pri s v i m p r e l a 2 n i m r e ž i m i m a . Z a p r e l i m i n a r n e r a č u n e j e o b i č n o ispitati negativni

s l u č a j e v e ( d ) i a ) , j e r se t a d a dobi j a j u n a j n e p o v o l j n i j i udari.

_

ora-

siučaje-

dovoljno

pozitivni

i

\/ :

-

VEEICINE:^IDRAULIČK0G:UDARA

Inercija vode pri promeni b r z i n e kretanja je osnovni uzročnik fenomena hidrauličkog u d a r a . Sa pramenom brzine kretanja javlja se sila inercije koja i m a , shodno D a l a m b e r o v o m - p r i n c i p u , suprotan s m e r od-smera u b r z a n j a : kod uspornog kretanja biće u istom smeru sa vodom,što i z a z i v a p o v e ć a n j e pritiska, a kod u b r z a n j a u s u p r o t n o m smeru,što dovodi do smanjenja

pritiska.

16.1.2..1. O p š t e j e d n a č i n e , faza, potpun i nepotpun prva karakteristika U najopštijem-slučaju

udar,

cevovoda

pojava hidrauličkog udara o p i s u j e se sistemom od

d v e parcijalne d i f e r e n c i j a l n e j e d n a č i n e , od kojih prva predstavlja j e d n a č i n u , koja se izvodi iz zakona о količini

dinamičku

k r e t a n j a , a druga jednačinu kon-

t i n u i t e t a , dooijenu iz bi 1 ansa mase tečnosti:

ЭУ at

1Ü эх

(16.1")

Ove j e d n a č i n e su i z v e d e n e pod p r e t p o s t a v k o m : da-r.su.-gubi ci na-iirenje i~~brzinska visina v 2 / 2 g zanemarijlvi u:odnosu;na r a z m a t r a n e ^ v e l i č i n e . Ovde su: v = v(x,t) - brzina u ' c e v o v o d u ; H - Z + p/pg; p - p r i t i s a k ; Z - visi na-težišta preseka^cevovoda. n a d лтекопг referentnom*ravni; x - r a s t o j a n j e - p o o s r c e v i o d

po-

• četkamdo-razmatranog- p r e s e k a ; с - brzina r a s o r o s t i r a n j a - u c a m o g - t a l a s a r t — v r e me%: g — g r a v i t a c i o n o u b r z a n j e , * Pošto~~izvodjenjeirrlr j e d n a č i n a , rešavanje i anali z a r r e š e nja. i z l a z e i z ^ d o m e n a ci 1 j e v a - o v e knj i g e » ovde.; će s e razmotriti samo ne ki aspekti vodnog., u d a r a koji imaju?najveću; pri m e n u u prvim- aproksimacijama

pro-

jekrovanjar d e r i v a c i o n i ir hidroelektrana.. Prikaztma t e m a t i č k o g aparata;,,za. detaljne praračune^iSvin-sl-učajeva:rkojiTse?7srećLr u oraksi~zarrtevao bi. posebnu-monografi ju.. Detaljni j e videti u puolikacijama

139-42].

Ako se p o s m a t r a r e a l a n f l u i d i»cevovod sa e l a s t i č n i m zidovimav' snema* razvoja udara j e prikazana na slici 16.2. Pov i š e n j e pritiska Ap

d o v o d i do e!asti čne

defo r m a c i j e r e v i ^ ' i ^ k o - d a ; :ses poprečn f»p re- p+Ap ST i ka 16.2. S h e m a - r a z v o j a v o d n o g u d a r a u e l a s t i č n o j cevi

s e k - p r o š r r u j e ^ z a ^ f f T a j ^ p o r e m e ć a j se kao - frorrt'talasa^udara s premešta;-vrzrcevdužine L brzinom c , koja j e za. s l u č a j v o d e .

16X~

с - 1 4 2 5 / /i+ЕуУК

:

gde j e r E m o d u b e l a s t i č n o s t t površine poprečnog™preseka dA =

у

v o d e ( E ^ = 2,-tGPa); К =

(A) c e v i , pri p r o m e n i

" (16ZZ)

:

koeficijent:deformacije

unutrašnjeg

pritiska p, t j .

(AK)/dp. Koeficijent

К ( P a ) ima s l e d e ć e

- za č e l i č n u

vrednosti:

c e v К = E¿6/0

- za a r m i r a n o

b e t o n s k u c e v : К = [Еь<5( 1 + 9 , 5 0 ) ] / D

Ovde je: E č - modul

elastičnosti

čelika

(E¿= 2 1 0

E¿- m o d u l

elastičnosti

betona

(Еь= 21

GPa) GPa)

ó - d e b l j i n a c e v o v o d a , 0- p r e č n i k c e v i ; B- k o e f i c i j e n t a r m i r a n j a nastom armaturom

U s l u č a j u č e l i č n e c e v i , koji j e n a j č e š ć i , b r z i n a lasa

prste-

(0 = 0 , 0 2 * 0 , 0 5 ) . prostiranja udarnog

ta-

iznosi с * 1 4 3 5 / J 1+E^D/Etfó Kod č e l i č n i h c e v o v o d a b r z i n a p r o s t i r a n j a

(16.3)

udarnog talasa

kreće se u granit

c a m a с = 800-5-1200 m / s . Na c e v o v o d u .duzine L á t a l a s za v r e m e o d L / c s t i ž e do p o č e t k a . c e v o v o d a a o s t a n , v o d n a . k o m o r a . ^ j e z e r o ) *~gde_.se~odbija o d m a s e v o d e i p o č i n j e d a :
Pritisak u početnom preseku j e približno

i negativni

talas*, p r i b l i ž n o i s t e

veličine,

T a l a s s n i ž e n o g p r i t i s k a s e za L / c v r a t i "do" z a t v o r e n o g s p r o v o d n o g

(VG-

vraća konstan-

saoiraju.

kola ili

zat-

varača, odbije: o d njega i ponovo kreće u z c e v o v o d , itd. U bilo

kom^trentrtku-vne-

nena

k a o suma. p o z i t i -

i b i l o k o m - p r e s e k u c e v o v o d a p r o m e n a p r i t i s k a će s e d o b i t i

vnih i n e g a t i v n i h

talasa.

V r e m e p o t r e b n o r d a p o z i t i v a n - t a l a s " s t i g n e - d o p o č e t k a cevi

i da se vrati

n a z a d k a o o d b e t j e n r t a l a s :naziva s e -fa2a::udamr, ( t f ) » koja-.se»- злшгдхошпа. d v o ^ stru ico о r e d j e n i p u t L-.octredjuje

relacijom t f * 2L/C

Ukoliko je vreme zatvaranja

'

(16.4)

( T 2 ) k r a ć e o d v r e m e n a za k o j e j e t a l a s

i vratio se, t j ^ , u k o l i k o je t f v l * » - anači

d a je. p o v r a t n i

zatvaranja*,

tf < T2

a: o d g o v a r a j u ć i h i d r a u l i č k i u d a r s e n a z i v a potpun udar*

p o v r a t n i :tal a s j e s t i g a o d o z a t v a r a č a p r e n j e g o v o g p o t p u n o g

zatva-

hidraulički

rača k a d a j e i s t i v e ć i b i о p o t p u n o z a t v o r e n . T a k a v - m a n e v a r n a z i v a s e naglo

otišao

talas stigao do

* Ako je

zatvaranja,

taко da p o v e ć a n j e p r i t i s k a n i j e d o s t i g l o m a k s i m a l n u v r e d n o s t t e se radi o ^ i j ' i -postepenom zatvaranju.

N a t a j n a č i n s t v o r e n u d a r n a z i v a s e nepotpun

hidrahid-

164"

rauliaki

udar.

K a s n i j e ć e se. p o k a z a t i

da se^pri projektovanju postrojenja

ji daise:;xlcržina c e v o v o d a -L i i r r e m e - z a t v a r a n j a : t u r b i n e T

z

nasto-

t a k o o d a b e r u ? da. s e iz

b e g n e p o t p u n u d a r . Da bi s e - t o o s t v a r i l o m o r a d a j e L < c - T ^ / 2 . P r i m e n o m j e d n a č i n e za p r o m e n u veza promene pritiska Na t a j način

količineJcretanja

(др) u f u n k c i j i ~ p r o m e n e " b r z i n e

se d o b i j a osnovna

gednačina

u Hidraulici

se. i z v o d i

(ду).

hidrauličkog

udara

ДР - -pс ¿V Iz o v e l i n e a r n e v e z e se m o ž e z a k l j u č i t i san o d p o č e t n o g

stanja pritiska

d a je p r i r a š t a j p r i t i s k a

i' d a j e m o g u ć a , pri m e n a p r i n c i p a

Gornja jednačina, izražena др/pg = дН), m o ž e se i s p i s a t i

(16.5)

preko promene pijezometarske

u obliku

visine

koji j e p o z n a t kao f o r m u l a

(16.6)

A k o se b r z i n a s m a n j u j e , t a o a j e ду n e g a t i v n o , te j e дН p o z i t i v n o

njuje. Formula

žukovsKog daje graničnu

s u š e s t v e n z n a č a j ima b r z i n a r a s p r o s t i r a n j a

i priti-

pa j e дН < 0 , t e s e p r i t i s a k .sma-

veličinu

n e . K a r a k t e r i s t i č n o j e da d u ž i n a c e v o v o d a

(zamenom

žukovskog:

ДН = - c A v / g

s a k s e p o v e ć a v a . Pri p o v e ć a n j u b r z i n e á v > 0 ,

nezavi-

superpozici je.

u a a r a , pri n a g l o j p r o m e n i

L u t o m s l u č a j u n e m a uticaja*..a udarnog talasa

c.

A k o s e . b r z i n a m e n j a o d p o č e t n o g v 0 do v po n e k o m p r o i z v o l j n o m i z a k o n u t o k o m - v r e m e n a , .tada se naavišertje p r i t i s k a č m o ž e n a p i s a t i

(povećanje)

(.16.7)

pijezometarske^visine дН = H-tt o .-«-c(v 0 -v)/g

M a k s i m a l n o p o v e ć a n j e p r i t i s k a nastaje...pri p r o m e n i s l u č a j u n a g rog I s o a a a

(T6.8) brzine V ^

n a nul.u»..ij _ u

nidroelektrane-.Jcoja j e ~ r a o i l a p u n i m i n s t a l i s a n i m

Ü ..torasslučaju^za.&Ьлсаф.~-рощгипа$ maxa&tckag t i s k a др i z n o s i t e na donjem; k r a j u max

T o se m o ž e i z r a z i t i

v(t)

u vidu

¿P(t) : ~ p c ( v * 0 - v ) štedajespromenu

brzida

udaca^

protokom.

maksifflailno^wvecaiijfigEpri—

cevovoda

o r e ко p r o m e n e pi j e z o m e t a r s k e

visine

i16'9)

AH = H~H0 = с v f / g

(16.10)

o d n o s n a » ? preiccrrel a t i v n e v e l i č i n e AH H

'11

- max _ H-Ho - С V 0 Hс ti- H, "о

с

(16.11)

jezazmenz^anaina..veьгсыю.. kom cevovoda

£ ~ cv0

/д ri0. nzzz.vcL.3e prvom Koraiczeriszi^-

i ona pokazuje relativno povećanje pritiska i pijezometarskih vi-

sina u cevovodu. Jepov-pun udar

koji nastupa pri

u>

tf je mnogo češći u praksi,, pošto se

potpuni u d a r ne dopušta u n i d r o e n e r g e t s k i m objektima. Veličina nepotpunog udara zavisi oa zakona po kome se vrši postepeno

zatvaranje.

U slučaju postepenog zatvaranja po linearnom zakonu v = v 0 ( 1 - t / T 2 ) zamenom u (15.7) dobi ja se лр*. - ос v 0 t / T z . Najveći pritisak ¿P

u tom slučaju se

javlja na kraju prve faze (t = t f - 2 L / c ) , te je u tom slučaju, kod nepotpunog udara sa linearnim zakonom promene b r z i n a , maksimalan pritisak jednak /

'

¿олах = Zol v c / T z

(16.12)

U realnim uslovima taj se pritisak može smanjiti njem zatvaranja

(glava

programi ranim usporava-

16.1.2.5).

Iz gornje relacije se izvlači jedan bitan zaključak za projektovanje derivacionih h i d r o e l e k t r a n a : veličina najneoovoljnijeg udara se može smanjiti skraćivanjem dužine c9vovodne derivacije

(L),- povećanjem prečnika cevovoda како

di se smanjila brzina v. i p r o d u ž a v a n j e m vremena zatvaranja T z . U poglavlju '5.1.3. će se prikazati mere zaštite od vodnog udara, od kojih su ključne upravo one na pianu adekvatnog izoora gore navedenih

parametara.

15.1.2.2. Verižne j e d n a č i n e za slučaj nepotpunog

udara

Razmatra se p o v e ć a n j e pijezometarske:tvisine.,na nizvoonom kraju cevovoda eri p r o i z v o l j n o m zakonu oromene b r z i n e , za slučaj

t~-, tj. pri

nepotpunom

udaru. U prvoj fazi do donjeg kraja cevi još se nije vratio odbijen talas, te se porast pijezometarskih visina odvija PO jeanačini --Ч, - c í v c - v j / g . U nastavku će se indeksima

1,2

negativan

(15.8):

,n označavati

veličine na


T a l a s коji je na kraj J c r v e f a z e s t i g a o ao z a t v a r a č a o c t i j a se cc njega,

te se u II fazi uz cevovod kreće nov odbijen talas. Z n a č i , tokom d r u g e faze na

donjem kraju cevi promene pritiska i pijezometarskih visina su rezultat deiovanja tri talasa: 1) prvog talasa povišenja pritiska koji se kreće uz c e v o v o d , a izazvan j e p r o d u ž e n i m z a t v a r a n j e m , 2) negativnog talasa koji se vraća niz cevovod, p o š t o se oabio oo vodenog stuoa na početku c e v i ,

5 f talasa ,
те jocL z a t v a r a č a , t e s e k r e ć e n u r c e v o v o d . » P o v e ć a n j e pi j e z o m e t a r s k i h visina- nas kraj u . d r u g e ^ f a r e . H 2 - H 0 - дН2- m o ž e ~ s e pri kazatii káo; suma aH¿= aH| +-ÜHJ , "gde je: ДН2 - p o v e ć a n j e pritiska od oba talasa koja se kreću uz cevovod, gativnog t a l a s a koji se k r e ć e niz „cevovod—

а дН? - od ne-

Član.,ДН2 je isti po v e l i č i n i , a su-

protan po~ znaku, povećanju pijezometafske visine na kraju prve faze, tj. ДН2 = - -ДН i, te s e m o ž e pisati ДН2- A H | - ДН1% odakle je дН| - ДН1 + aH2Iz j e d n a č i n e

(16.8) se vidi da postoji

na i b r z i n a , što znači da promene дН2 i ДН2 Vodeći

linearna veza pijezometarskih

visi-

prate promene brzina ду* i AV" .

računa 0 znaku može se napisati av* ^ -g ДН9/С ^ -д(дН2+дН1)/с Av" - g дН£/с ¿ -g.AHi/c

(16.14) (16.15)

Suma ¿sv'+av" - v 2 - v q predstavlja promenu brzine na kraju.druge faze, te se mozér napi sati (v2-v0) - ^(дН^дН^/с

(16.16)

o d a k l e ~ s e d o b i j a ~ d a " j e povećanje pijézometarske v i s i n e , na kraju druge faze AH2~- n z - V l + v - Ч )

-

2дН

1

(16.17)

U k o l i k o se isti с^ииоак primeni i z a o s t a l e f a z e d o b i j e se

;

fivv-^r^

O v a j e d n a č i n a -"с

пела)

ve-rižnom je**~omogućava da se dobi j e rpromenažipi je-

z o m e t a r s k e кохе n a ; кгада cevi

' • oju fi-te f a z e u k o l i k o j e poznata, brzina v n i

p o v e ć a n j e pi j e z o m e t a r s k i h visina na kraju-svift p r e t h o d n i h faza ~ J o ~ omogućava proračun*. u a a r a za, proizvol jan zaкопзpromene brzineR a č u n s k i je .pagoanije-oa se- verižna j e d n a č i n a ^ s v e d e ~na~relativne- jedinice. O z n a č i m o sa дп relativno oovećanje pijezomerarsKin visina na donjem kraju cevi ДЬ - ( H - H 0 ) / H — ^ A H / H 0 Pošto.su.brzina

(16".19)

i protok kroz^sprovodncKkolo ili m l a z n i c u proporcionalni /Н,

..može. s e pisati

, a,

O v d e $ui

H - (1+Ah)H 0

. (16.20)

Q - p r o t o k ; v - b r z i n a ; A — proticajrVi/presek, dok^se^^indélcsi - ¿

o d n o s e na n a j v e ć u v r e d n o s t u- početncmrtrenutku.

.67 3

Umesto- odnosa

А/A^ * motease uvesti odnos--jedinični hrpratokass(gtava

10.3Г2) q = Qr/Q; te

se m o ž e

pisati

(16.21)

max wax Q/Q0 - v/v0

U preliminarnim računima, ukoliko

= q /Т+дЬ

(16.22)

se ne r a s p o l a ž e u n i v e r z a l n i m

s t i k a m a t u r b i n e , k o j e su n e o p h o d n e z a o d r e d j i v a n j e r e l a t i v n o g reakcijskih

turbina

se m o ž e k o r i s t i t i

U standardnim uslovima H=H0 uneti

v0- q0v^ax.

prve karakteristike povećanja pritiska

odnos otvaranja sprovodnog

kola a 0 / a 0

vrednosti

u verižnoj jednačini

= A h n H Q , d e l j e n j e m j e d n a č i n e sa v ® a x - H 0

cevovoda £ dobija

se r e l a c i j a

ili p i j e z o m e t a r s k e

za o d r e d j i v a n j e

v i s i n e na kraju p r v e

na Kraju b i l o k o j e n - t e

;

relativnog

faze (16.23)

? n~¡

^

: 0

-

Ovo j e takodje verižna jednačina

z

дгъ

(16.24)

- i=¿

k o j a o m o g u ć a v a da s e o d r e d i

p o v e ć a n j e pri ti ska. .дЬ^ n a k r a j u n - t e f a z e , a k o su p o z n a t i p r o t o k q n , na., k r a j u v t e „ f a z e i v r e d n o s t i

¿h

za sve

16.1.2.3. Druga karakteristika Za p r a k s u je o d i n t e r e s a pri

kome

-povećanje

relativno

relativan

jedinični

prethodnerfaze.^ cevovoda

i n v e r z a n z a d a t a k : koji

bi se dobi lo nadmanj-e

: o n j e m K r a j u cevi

sa

faze

q n /1+дЬп =

sanja

.

može

i uvodjenjem

q t Л+дЬ, = q i

m a x

i A h - 0 , te se u m e s t o v Q u j e d n . ( l 6 . 1 8 )

Zamenom odgovarajućih

rii-H 0 = Ahí H 0 ; H - H 0

karakteri-

p r o t o k a q , kod

je

idealan

pijezometarskih

zakon visina

za.slučaj potpunog skidanja opterećenja elektrane

reguli(дН) na

(v^ 2 ^-

0).

" e o r i j s k i , n a j m a n j e p o v e ć a n j e дН b i l o bi u k o l i k o ' bi s e nar p o č e t k u " .prverfaze indeks

"'"")

i na kraju s v i h f a z a o s t v a r i l o

ne, tj. a k o bi

= dHi=

...

U t o m s l u č a j u bi ta p o v e ć a n j a дН®^ = a , H 0 Ovde j e a bezdimenzionalna ?ovcvo;za

isto p o v e ć a n j e

pi j e z o m e t a r s k e

visi-

bilo « ¿HA » ^

pijezometarskih visina

(16.25) iznosila

= дН - дН.... - ¿H k

veličina

k o j a se n a z i v a druga

(16.26) karakteristika

i f o r m u l i š e se kao .

a - L..yWax/q о

J

H

о

T„

v( 1 6 . 2 7 )

ш ^ D r w a x k a r a k t e r i s t i ka ^cevovooa ж-щкаэд е v e l i č i n u s t e o r i j s kog 2 trn г т тшиша ? p о -vedarla prj ezometarski h v i si n a дН3"2^, ako- se m a n e v a r ^ s m a n j e n j a:tako obavi

da.se

izjednače" sve vrednost i дН. To u reaiirosti nije m o g u ć e , pre- svega i zbog-činjenice da je vrednost дН = 0 (na početka prye faze), ali s e - m o d i f i k a c i j o m

linear-

is nog^zakona može:-postići dosta« uspesixrsrartjénje. 16.1.2.4. Povećanje pritisaca pri linearnoj promeni q pri potpunom sricanju opterećenja Pri p o t p u n o m skidanju o p t e r e ć m j a agregata javlja se slučaj q = 1 -+q-0, t]j. sa m a k s i m a l n o g protoka se silazi na nulu» U slučaju linearne promene q - f(t) najveće povećanje дН biće иг kraju prve faze ili na kraju neke udaljene faze m (slika 16.3). Zato se najveća informacija о vodnom u d a m dobi ja odredji vanjem Ah i i

A V Odredjivanje

Ahi. Pri li-

nearnoj vezi q - f ( t ) promena protoka t o k o m prve faze biće qo^i-Aq

- t f / l z = 2 L / c - T z . Ako

se u j e d n . ( 1 6 . 2 3 )

umesto

/ 1+Ahj u n e s e « p r i b 1 ižna w r e d n o s t S1 i ka 16,3. Dva itipa povećanja; pritisxa. pri , . ^ , . , • _ 1+Ahi/2-dobiće s e ~y p o s l e * o d r e dJ j e 1 1 m e a m o m . z a t v a r a n j u : m a k s i m u m na iura¿it,prve ... faze (1) i n a kraju (2) rtihr,transformacija^relacija

Añi»

— 4 t, S

-- —

-—

%

(16.28) ..

'2

. koja^:definišef p o v e ć a n j p r i t i s k a : Жгк&фл. p e v m f u d * . . . Odredjivanje ku, uz i2vodjenje q

A t t ^ K o r i š č s n j « ' tesilKe jeonačine u bezdimenziona 1 nam obi i , - q - AQ sesija-ss ГЛ-i л ДО /1 *

U v o d j e n j e m p r i b l i ž n e relacije /

= 2 i ^ C

(16.29)

+ Ah-/2. ..dobi ja se p o s l e sredjivanja

i z r a z za oaredj i van je. povećanja pritiska, mn:kraju dovoljno .-udaljene m~te-faze AkJ'^-^2-е M o ž e s e dokazati da p r i skidaa^ipffliogrooteredenja

(16..30)

( q c = 1-~q f f l = 0 ) pos-

.169

аде sleáeciHsluóajevi:: 1) za vreanosti £ <.2~.Ahi > A h ^ , 2) za в, >

2..J»

tru > лл i» 3), _za. £ - 2.\Ahi - Ah^« P o j e d n o s t a v l j e n e relacije (16.28» i 16.3(3) daju dobru tačnost za a < 0,5.

16.1.2.5- Povećanje pritiska pri skidanju malih opterećenja Može se dogoditi da nastupi havarijski manjem od instalisanog ori

(0 <

ispad postrojenja pri

opterećenju

< 1). Taj slučaj je vrlo važan jer se može desiti

malom početnom opterećenju q 0 , tj. pri malom početnom otvaranju

sprovodnog

kola (ili mlazni ka) da se isti zatvore b r z o , već u toku prve faze, tako da

u

tom intervalu dodje do pojave potounog udara. Ukoliko je zatvaranje završeno u ~rvoj fazi, u n o š e n j e m u jetin.(23) vrednosti Q}- 0 dobi ja se relacija za potpun uaar u sledećem vidu (16.31) Ahi

д \\

1

;Ah

I/

i q„r

P o t = я, Š

^

^

Slika 16.4. Relativno oovećanje (gornji deo d i j a g r a m a ! i smanjenje pritiska {dijagram ac "i e .• za razne v e l i č i n e relativnog početnog protOKa

" ш : "•

-

"Drrtrr s e s a g l e d a 1 о k r i t i č n c - m a

tepočetno

opte rečen j e , x a koje?- e-~ dobi ja

najveći udarrnrote^se^naoravi ti-dijagram A h f ( q p r v o j ~ f a z i j e - p r e d s t a v i j en p r a v o m A h p o t ~ = Zakon-promene

q

0

).

Na-toirrdtjagramu-udar u

Ukol i ко se p r e t p o s t a v i 1 i nea ran

m o g u se odrediti Ahí i Ah

(16.18. i 16.30) i naneti

na dija-

gram. -Presek linije & h p o t za k o j e - s u v r e d n o s t i promene

q

Ah

i Ahi n a s t u p a ^ p r i t

n e k o m k r i t i č n o m protoku q Q -

i Ahi n a j v e ć e . Ta v r e d n o s t q k r pri

je %

r

- 2a/C

(16.32)

U k o l i k o se i z j e d n a č e d e s n e s t r a n e j e d n a č i n a da j e A h ^

q^,

l i n e a r n o m zakonu

(16.28. i 16.30) dobija

A h m za v r e d n o s t q Q = 2 / 5 , čime se r a z g r a n i č a v a j u

zone A h T <

se

Ahm.

N a j v e ć a v r e d n o s t p o v e ć a n j a p r i t i s k a dobija se ako se u relaciju za Ah, uvede vrednost q 0 =

2a/£. Tada se dobija da je

Iz o v o g a se izvlači najveći malih

udar

će se javiti

opterećenja

у

A l W = 2a važan z a k l j u č a k : pri ne pri

skidanju

linearnom

punog

zakonu

opterećenja*

promene

već pri

(16.33) protoka skidanju

bliskih

U k o l i k o se a p r i k a ž e preko svog i z v o r n o g oblika druge k a r a k t e r i s t i k e vovoda

(16.27), proizilazi

da se u o r a v o pri s k i d a n j u m a l i h o p t e r e ć e n j a

ce-

dostiže

n a j n e p o v o l j n i j a . v r e d n o s t др pri n e p o t p u n o m u d a r u . To se p r e o l e d n o - u o č a v a . iz лах Sledeće transformacije: ¿W '

'

•

-

= 2L v,/g H 0 T 2 . ; .лН_;;: = шах

u 2L V 0 АРтах - Дrtaax p g = g н0 T z

шах

- Ha

2 0 L V_ H 0 pg = T2

u

<-

U - p r a k s i rse-ova nepovoljna^ vrednost-дпГ77ах m o ž e smanjiti na v e l i č i n u oko дп ^

1,4ff

u k o l i k o s e m a l a o p t e r e ć e n j a .skidaju programski vif1 6 . 1 . 2 . 6 . Sniženje p r i t i s k a - n e g a t i v a n

usooreno.

uaar

U k o l i k o h i d r o e l e k t r a n a , raaeći saL-sniženim o p t e r e ć e n j e m - ( u l o g a r e z e r v e ) n a g l o p r e u z m e p o v e ć a n o o p t e r e ć e n j e , dolazi

rotirajuće

do s n i ž e n j a pritiska

i nega-

t i v n o g u d a r a . P i j e z o m e t a r s k a visina n a k r a j u cevi se s m a n j u j e na H = H 0 - Ari. Uvodeći

oznaku у « дH/H = ( H 0 - H ) / H 0

koja u s u š t i n i znači transformiše:..

(16.34)

Ah = - y , verižna j e d n a č i n a u bezdinrenzionalnom o b l i k u se r

.71

z a p r v u - f a z u : q x /1-у. = Ч ^ У ^ И za s v e o s t a l e f a z e : q

/1-у

n

n Na s l i č a n sniženja

način

pritiska

^

^ q +

-

(16.35) i

5

i=r,

у

(16.36)

¿

kao u p r e t h o d n o m s l u č a j u d o b i ja se v r e d n o s t

u prvoj

relativnog

fazi У, =

("6.37) 1 + M

Najveća (q - 0 ) , k a d a

v r e d n o s t će biti

u slučaju

„

+

kada p o s t r o j e n j e

kreće u pogon

iznosi У = 2a/(1+a) lmax

U udaljenijim da

intervalima

(16.38)

v r e m e n a , n p r . na k r a j u n e k e m - t s faze d o D i j a

se

je ym U o v o m s l u č a j u je y ( - y m Ovi

efekti

15.1.2.7.

= 2a/(2+o)

za q n =

2/?

smanjenja pritiska prikazani

Hidraulički

(15.39)

Su na s l i c i

u d a r u c e v o v o d i m a č i j e se m e n j a j u po

16.4.

karakteristike

U s l u č a j u da. s e c e v o v o a s a s t o j i - o d - d e o n i c a r a z l i č i - t i h

od n d e o n i c a , dužine ь , . . .

grafik)

dužini prečnika D, u prvoj

a o r o k s i m a c i ji s e m o ž e r a č u n a t i sa t z v . e k v i v a l e n t n i m c e v o v o á o m * sastoji

(donji

Ako. s e

cevovoa

-a o r z i n a m a p r o s t i r a n j a talasa

C,,...,

C ^ , tada u ekvivalentnonr cevovodu d u ž i n e L - ¿

i., b r z i n a p r o s t i r a n j a t a l a s a

t r e b a d a j e t o l i k o : v e l i k a d a j e t r aj a n j e f á z e l í s t o k a o u r e a l n o m 1 c e v o v o d u . Iz t o g u s l o v a s l e d i

aa j e srednja b r z i n a p r o s t i r a n j a n Csr= и I i=l

Neka su

.. ,v

talasa

¿¿/Ci

brzine u cevovoou pri q 0 -

(16.40) 1 i H 0 . U ekvivalentnonr cevo-

v o d u K i n e t i č k a e n e r g i j a v o d e p Q L v/2 t r e b a d a b u d e j e d n a k a sumi e n e r g i j a n a s v i m d e o n i c a m a , o d a k l e se c o b i j a v e l i č i n a n v ( ,zt i . v .)/L Pri p r o r a č u n i m a

sreanje

kinetičkih

orzine (16.41)

t a d a se k o r i s t e i z r a z i z a p r v u i d r u g a . . k a r a k t e r i s t i k u

e k v i v a l e n t n o g c e v o v o d a t r a n s f o r m ! san i u s l e d e ć e m vidu

...uz..

c

. =

C

s r

.vTX}

s r

2L_

-

- ( s

g H0

i±

¥

„)/g

i=i

H.T •

(16.42) -

U d u g a č k i m c e v i m a s a v o a o s t a n o m , kod k o j i h j e t f v e l i k o , kao i k o d c e v o v o d a sa g r a n a n j e m n i j e m o g u ć a aproksimacija se r a č u n a sa j e d n a č i n a m a

šnider-Beržerona

16.1.2.8. Raspodela U dosadašnjem

izlaganju

donjem kraju c e v o v o d a , pošto

sa e k v i v a l e n t n i m c e v o v o d o m ,

te

[39].

vodnog udara duž

r a z m a t r a n o je p o v e ć a n j e

cevovoda ili

sniženje pritiska

na

Su t a m o te v e l i č i n e n a j n e p o v o l j n i j e . M e d j u t i m , za aimenzioni sanje debljine zidova 5 potrebno je poznavati pritisaka čitavog

udara

duž

cevovoda.

U slučaju tj. pri

raspocielu

usled vodnog

dužini

potpunog-udara, L > c-T2/2

čina povećanog-pritiska

veli-

ДР__ -

v i s i n e A H m a j r r a s p r o s t i r a ć e se

sa-

m o n a d o t e z u ~ c e v o v o d a : na: duži n i S l i k a 16*5,. R a s p o d e l a u d a r a d u ž cevi u slučaju potpunog udara

(L-c-Tz/2)

(slika 16-5).

Na.uzvoс •T z i 2

d n o m :-de ItLxevi^-,n2L-.duži:ni

javiće se n e p o t p u n . u d a r T a j čaj je teorijski samo radi min-~RN

slu-

daje

u o o s t a v a n j a , p o š t o se u

hidroelektranama begava

i ovde^se

potpun udar

iz-

nizom-mera. K a s p o o e l a - др- i- -air-duž-- cevi

tačno se m o ž e oareaiti

resavanjem

diferencijalnih jednačina

16.1.

U p r e l i m i n a r n i m r a č u n i m a , pri Slika 16.5. Sheme- r a s p o a e l e pijezometars k i h v i s i n a pri u d a r u : . 1 - n a j v i š i s t a t i č k i n i v o ; 2 i 5 - r e a I n e r a s p o d e l a ДН^Л.Л 6 - арr o k s i m a c i j e p r a v o m ; 4 - p i j e z o m e t a r s k a linija pre negativnog udara

od-

redjivanju D i s u prvoj

aproksi-

n a c i j i , , m o ž e .se u s v o j i t i

linearan

z a k o n p r o m e n e др i дН d u ž

cevovoda.

T o z n a č i d a s e pri n e p o t p u n o m

uda-

m ru maksimalno relativno povećanje i s m a n j e n j e rasprostire proporcionalno proizvodu

p o - dužini ~cevovoda

xLv. M e d j u t i m , treba imati u vidu da su stvarni

dija^

grami p i j e z o m a t a r s k i h visina konkavni prema dole. To znači da se u slučaju skidanja opterećenja u s v a j a n j e m linearnog zakona promene ДН ide na stranu

sigurno-

sti, jer će realna povećanja pritiska biti nešto m a n j a , o d središnjeg dela cevi prema krajevima. M e d j u t i m , kod naglog povećavanja opterećenja

linearni zakon da-

je manja sniženja pritiska od realnih, te je potrebno, ukoliko cevovod ima коп-» veksne p r e l o m e , naročito u gornjem delu trase, proveriti

da ne dolazi do formi-

ranja opasnih zona sa gledišta stvaranja vakuuma. Na slici

16.6. tačka A je ta-

kvo potencijalno m e s t o , te samo detaljniji proračun pijezometarske linije pri najnepovoljnijem manevru povećanja opterećenja može da da odgovor da li je tako ocaorana niveleta cevovoda uvek ispod pijezomatarske linije, pa kao takva bezoedna od pojave vakuuma. 16.1.3. MERE ZA SMANJIVANJE VODNOG UDARA

V ^

Vodni u d a r se može smanjiti pojedinačnom ili istovremenom primenom više ~era nidrauličkog

i konstruktivnog karaktera. U h i d r o e n e r g e t s k i m sistemima se

pri menjuju s l e a e ć e mere: I. Skraćivanje

na пест:kadar, minimum

duzine

cevovoda

L. To se"postiže vodje-

njem trase cevovoda n a j k r a ć i m pravcem i pomeranjem v o d o s t a n a što je m o g u ć e bliže postrojenju.

Imajući u vidu izraz za fazu udara (16.41 skraćivanjem vremena fa-

ze tff stvaraju se povoljniji

uslovi za izoegavanje

potpunog udara. S druge

strane, imajući u vidu izraz za najnepovoljnije p o v e ć a n j e pritiska u s l u č a j u nepotpunog udara

(jean. 15.12) jasno se vidi da s k r a ć i v a n j e dužine cevovoda L,

•jz ostale n e o r o m e n j e n e veličine, dovodi do smanjivanja najneoovoljnijeg ю

"3.x

. T a j isti zaključak oroizilazi

i iz analize d r u o e karakteristike

udara cevovooa

•-".27 I. koja se smanjuje sa skraćivanjem L, sa p o z i t i v n i m posledicama na sma1 jenje дп. i zzvecars.e

vrenena

:a najneoovoljniji :a

zazv-arcrš.z Turbine

neootoun uaar

073X'

. Iz već pomenutin

relacija

kao i za aruau karakteristiku

cevovo-

povećanja pritiska ir,. i ¿.r._, sieai da p r o d u ž a v a n j e vremena zatvaranja tu-

roine T z značajno utiče na smanjenje vodnog udara. M e d j u t i m , ako se ima u vidu činjenica da se p r o d u ž a v a n j e m v r e m e n a zatvaranja stvaraju uslovi za veći pobeg t u r ó m e pri n a v a r i j s k o m rasterećenju znatno otežavaju

(glava 10.8), kao i da se u tom slučaju

i poskupljuju uslovi za p p e z P e o j i v a n j e neophodnog zamajncg mo-

menta mase aprecata

. :"ava

'1.2.4«, ta se zaključiti

da su moaućnosti

oroduža-

m = дгт/п-ргт.ski oanju opterećenja*. može^se oarediti

e u obliku 365N T

(jedn., 1 1 . 3 1 ) : f

1 +

(16.43) 2

MD n Produžavanjem. T z

2

(za i s t o N i n ) r a s t e v e l i č i n a n e o p h o d n o g

r o t i r a j u ć e g s k l o p a , d a bi se 8 z a d r ž a l o g r a n i c e su r a n i j e bile

u n e k i m p r i h v a t i j i v i m .granicama.. T e

$ < 0,5, što je u normalnim uslovima

davalo vreme

r a n j a T 2 = 3 : 10 s. U n o v i j e v r e m e , u p r a v o u c i l j u s m a n j e n j a nekih manje značajnih

p o s t r o j e n j a j e to o g r a n i č e n j e

pomereno

zatva-

v o d n o g u d a r a , kod na 3 < 0 , 9 , što j e

dovelo do produžavanja

z a t v a r a n j a č a k na o k o 30 s . U p r v i m a p r o k s i m a c i j a m a

bi se v a l j a l o

na o g r a n i č e n j u

oko

zadržati

3. Izbor

najpogodnijih

režima

na s m a n j e n j e v o d n o g u d a r a . Na s l i c i ranja

i odgovarajući

tipovi

vara, a zatim postepeno

sa m o g u ć n o s t i m a

turbinskih

izborom odgovarajućeg

regulatora.

1 6 . 7 . su p r i k a z a n i

u s p o r a v a , što dovodi

ćenja

(tip

mogući

brzo

do p o j a v e n a j n e o o v o l j n i j e g

ubrzavajućeg

tipa regulisanja

(gl.

uticati

načini

(2) u p o č e k u

do

opreme.

V e ć je p o k a z a n o

neki

tip

vio na k r a j u . N a j p o g o d n i j e načine. ~ v a l j a « t raži ti u b l i z i n i v a n j e m pri k r a j u , k a k o . b i

proizvodjaća

načina zatvaranja može značajno

promene Ah. Usooravajući

na s a m o m p o č e t k u . Po a n a l o g i j i k o d

ipak

0 < 0 , 5 , o d n o s n o na v r e m e n u z a t v a r a n j a

10 s , a k a s n i j e to p i t a n j a u s a g l a s i t i

1 6 . 1 . 2 . 3 ) da se

MD2

zamajnog: momenta

zatvazat-

udara

u d a r bi se j a -

l i n e a r n i h , sa

uspora-

se i z b e g a o n e p o v o l j a n u d a r pri s k i d a n j u m a l i h

ooxere-

1').

0,3

Slika 1 6 . 7 . Načini zatvaranja ( 1 - l i n e a r a n , 1'-linearan sa 2-usporavajući * 3-ubrzavajući» 4-najpre ubrzavajući,zatim i n j i h o v o d r a z na r e l a t i v n u v e l i č i n u u a a r a

usporenjem, usporavajući), — —

Pro grami r a n j ei o p t i m a I n o g r e ž i m a r z a t v a r a n j a ^ p o s e b n o j e™-,v a i n a t ко d .elektra - * na sa v e l i k i m p r o x o k o m r p o a g r e g a t u bili g l o m a z n i

i ekonomski

snog vakuuma u sifonu

i smanji

k r a t k o v r e m e T z . Optimalni, vri ЛП

malim protocima. ft

(1,4

T

k o d k o j i h bi .sinnroni

r

regulatari

neprihvatljivi. Taj režim treba da spreči š t o v i š e p o z i t i v a n u d a r u d o v o d u , za

režimi

su bliski

U t o m s l u č a j u se Ah

linearnim,

max

priti s K a pojavu

sa usporenjem

može spustiti

do

opa-

potrebno zatvaranja

vrednosti

1,5)0.

max 4. Ugradjivanje

vodostana

u aovadnaj d e r i v a c i j i .

5. Ugradjivanje

sinkronog

regulatora

pritiska

kod reakcijskih

turbina

Z a d n j e d v e m e r e su p o s e b n o v a ž n e i č e s t o u p o t r e b l j i v e , te će biti djene u posebnim p o g l a v l j i m a pri m e n u j e d n e ili

druge

o v o g d e l a . O v d e će se dati

ili s i n h r o n i h

c i j e pod pritiskom3

sagledavanja

definisana

konstanta

Q

s

n Lv Г -JL i A¿

u

sistem

i n e r c i j e deriva-

(s)

protok kroz derivaciju; H 0 -

karakteriše

liko je veći u t i c a j * i n e r c i j a l n i h

"inercijainost;i s i l a koji

(16.44)

računski

se na deo a e r i v a c i j e d u ž i n e Ц , sa p o p r e č n i m o r e s e k o m Ova k o n s t a n t a

za

u obliku

g н0

- najveći

potrebe uvodjenja

r e g u l a t o r a m o ž e se p r i m e n i t i

T£

gae j e : Q ^ ^

obra-

mere.

Kao k r i t e r i j u m za p r e l i m i n a r n a vodostana

samo kriterijumi

p a d ; L ¿ i k± o d n o s e

Av.

d e r i v a c i j e : š t o j e v e ć e T%

se i s p o l j a v a u v i d u

uaara. Ukoliko je dovodna

derivacija istog poprečnog-preseka,

oratvara u već-objašnjenu

drugu

karaKteristiku

uto-

hidrauličkog izraz

cevovoda» množenu

(16.44)

se

sa T z , t j .

L TLi D r e l i m i n a m i m ' a n a l i z a m a regulator

T. < 3 - 4

C'TZ

^ — =

m o ž e se u s v o j i t i

(S) sledeći

s : m o g u s e , po o r a v i l u , i z o s t a v i t i

'

(16,44';

kriterijum: i voaostan

i

smnrcni

pritiska;

- za 3 - - < T £

< 10 -

¡2 s'.pctreoni

su s i n h r o n i

regulatori

pritiska

č e m u se o p r a v a a n o s t u g r a d n j e v o a o s t a n a t r e b a p o s e b n o a n a l i z i r a t i , p r e s v e g a stanovišta

n i s u li e k o n o m i č n i j i

- za T z

> 12 s r s i g u r n o

od sinhronih

su p o t r e b n i

O v o su s a m o o r i j e n t a c i o n i

sa

regulatora;

vodostani.

kriterijumi. Celishodnost pojedinih rešenja

/i.5i - oc u l o g e k o j u r a z m a t r a n a e l e k t r a n a

pri

ima u E E S . Ü s l u č a j u

regulacionin

za-

XiO ¿Вкщтпв m a , _sarčestim i ^ n a č a jnim^proRienamarcnteredenj a * : m o ž e ^ e ^ p r e d v i d e 1 r k v о dosta n i 2 a . m a n j e T¿. N a s u p r o t , -kod elektrana.,kojeirade: sa~stal n i n r o p t e r e c a i j i m a ^ r ^ m a ju m a n j e ^ z n a č a j n u u l o g u u - E E S , m o ž e se izostaviti-vodostan i pri većim T £ . U s v a kom slučaju, k o n a č n a - o d l u k a se donosi tek na osnovu h i d r a u l i č k o g ,

energetskog-i

ekonomskog y p o r e d j i v a n j a varijanti -sa^ raznim ststemima -zaštite od v o d n o g -udara.

16.2,1. SVRHA I NAČIN

DELQVANJA

Svrha v o d o s t a n a je da povećaju hidrauličku, mehaničku i e l e k t r o m e h a n i č k u stabilnost h i d r o e l e k t r a n e sa dužim dovodnim i odvodnim d e r i v a c i j a m a .

Njihovi

zadaci s u ; 1) da sačuvaju dovodnu i odvodnu derivaciju pod pritiskom od hidrauličkog u d a r a , 2 ) da smanje udar u c e v p v o d u , 3) da olakšaju regulisanje turbine u n e s t a c i o n a r n i m u s l o v i m a , time što će smanjiti udarno dejstvo na nju,. 4) da učine e k o n o m i č n i j i m d o v o d , turbinu i odvod (ukoliko je i odvod pod p r i t i s k o m ) . Ove svoje f u n k c i j e v o a o s t a n obavlja na taj način što svojom «yoaenom m a s o m odbija udarni t a l a s , č i m e s k r a ć u j e dužinu njegovog,puta p r o p a g a c i j e ; s m a n j u j e najveću .vrednost*.udara ¿p u cevovodu,.što.omogućava izradu istog sa t a n j i m z i d o v i m a ; max * sprečava, prenošen j e , udara u tunel i time pojeftinjuje njegovu o b l o g u r ~ s m a n j u j e n e o o v o i j n e r o s c i l a c i j e p r i t i s k a na turbinu pri prelaznim režimima,čime se o l a k ša v a - n j e n a ; r e g u l a c i j a . Taj smisao vodostana jasno se vidi na shemi

16..8^.na ko-

- k r n j o j s e ^ v i d e ^ v e l i č i n e 1;аошл;гуо£шод-;и0агахпа j e o n o j t u n e i s K O - c a v o v Q d n c j . d e H v a ^ ciji u c v a r t j a n t t - b e z v o d o s t a n a

i.sa

njim.

U o d o s t a n i *se u g r a d j u j u na dva m e s t a т d o v o d n o - o d v o d n o g ¿noj

d e r i v a a i j i , na s p o j u t u n e l a

derivaciji,

vodostan).

a donji o d v o d n u

Gornji

v o d o s t a n štiti

derivaciju, a i jedan

onarnim prelaznim Da bi

(gormji

i drugi

ispunili

vrednosti šinskoj

u l o g u koja

od hidrauličkog udara

dovodnu, nestaci-

im j e u s i s t e m u

povoljnije mogućnosti

pozitivnog

namenjena

vodostani, i gornji i

z g r a d i . Na to u p u ć u j u u s l o v i

za i z b e g a v a n j e p o t p u n o g u d a r a ,

za (tf\

smanjuje

najnepovoljnijih

i n e g a t i v n o g u d a r a , T a j z a h t e v da se v o d o s t a n p r i b l i ž i

l a k o s e r e a l i z u j e kod d o n j i h v o d o s t a n a , . d o k je u s l u č a j u

teško o s t v a r l j i v va i z u z e t n o

odvodnoj

turbinskih

š t i t e t u r b i n u od u d a r a u

druge karakteristike c e v o v o d a , a time i veličina

zgradi

na

u d a r a : s k r a ć i v a n j e m d u ž i n e c e v o v o d a s k r a ć u j e se i f a z a u d a r a

ć i m e se s t v a r a j u se veličina

32)

nanovo-

režimima.

a o n j i , p o ž e l j n o j e da b u d u š t o b l i ž e m a š i n s k o j "•azvoj v o d n o g

vodoetan)

u k o l i k o j e ista pod p r i t i s k o m , , n e p o s r e d n o n i z v o d n o - o d

(donji

difuzora

i cevovoda

s i s t e m a : 1)

(slika

16.9), pošto kod većih padova

v e l i k e d i m e n z i j e v o d o s t a n a , kao i n j i h o v o

i dužih derivacija izvlačenje na

ma-

gornjih zahte-

površinu

Slika 16.9. Shema položaja vodostana: 1-zanvat; 2-tunel; 3-gornji vodostan; 4~voaostanska zatvaračnica; S^cevovoo; 6-mašinska zgrada sa preriturbinskim z a t v a r a č i m a ; 7-donji v o d o s t a n ; 8 - o d v o d m tunel pod p r i t i s k o m ^ 9 - h i d r a u l i č k i p o ž e l j n o m e s t o z a q
donekle hidraulički

funkciju,

i š t e t a n , j e r stvara d o d a t n e lokalne g u b i t k e na

do~.

"T73

" -

voćil^IL svoju-radnu^OTikciju ulazi r a d a ^ p r i k a z a n j e na siici

čim s e - n a n j š i ' u s t a l j e n o s t r t e č e T i j a ^ P r i n c i p

16.Л0. P r t r s m n j i v a n j u : o p r e r e ć e n j a . ( a ^ v o d e n a : i n a s a

u

p o k r e t u swojonr-inercijonr - i z a z o v e o s c i l a c i j u sa p o z i t i v n i m : p o č e t n i m tal a s o m (Z^J

i negativnim

(Z^)

koja se p o s t e p e n o umiri

oko novog stacionarnog

u vodostanu.. Pri povećavanju opterećenja (b):nastupa.oscilacija poletnim ta lasom

(Z^)

i pozitivnim

(Z^)

t e se i o n a s t a b i l i z u j e o k o

talog~stanja u vodostanu. Znači, promena brzine

novonas-

dv/dt izaziva promenu dZ/dt u

v o d o s t a n u , pri č e m u j e ova d r u g a promena n i v o a v r e m e n s k i načne stabilizacije

stanja

sa^negativnim

d u ž e g t r a j a n j a , do

koja nastupa usled trenja u dovodno-odvodnom

ko-

sistemu.

S l i k a 16.10. Princip rada. v o d o s t a n a : - a ) p r i ' s m a n j e n j u - o p t e r e ć e n j a , t?) pri . p o v e ć a v a n j u . o p t e r e č e n j a ^ I n d e k s i ^ p - p o č e t n o , к - k r a j n j e ^estacionaran

režim u v o d o s t a n u i k a r a k t e r i š u d v e

d o l e s t r a j e ^ z a t v a r a n j e ili o t v a r a n j e s t u r b i n e

etape:, p r v a *

koja:traje

w tj.*...u~peráodu-¿ok«se^av-Vja

-

v o d n i x u d a r ; ; d r u g a ^ p o s 1 e p r o m e n e r e ž i m a ; o k o n o v e pi j e z o m e t a r s k e i k o t e ~ P r v a pa j e - k r a ć a l a ! i v a ž n i j a , j e r se t o k o m ^ n j e ^ o d v i j a j u - n a j n e p o v o l j n i j e merodavne/za-dimenzionisanje: v o a o s t a n a ^ D r u g a

eta-

oscilacije,

e t a o a j e d u ž a i- t r a j e r d e s e t i n e ,

p a i s t o t i n e - : s e k u n d i . K o d r e g u l a c i o n i h e l e k t r a n a , k o d k o j i h su p o v e ć a v a n j a i s m a n j ^ a n j a .opterećenja, česta,, p o s t o j i ^ o p a s n o s t od n e p o v o l j n e - r a n i j i h t r n o v i h o s c i l a c i j a » š t o namećfc i o s n o v n u potrebnome.

Što,brze

umiriti

.osrH-Zadje

sinnronixacije

logiku p r o m e t o v a n j a

u njemu i preći

vodostana

ponovo~u:stacionarne

U&ÍOT2&--.voda. Kriterijumi« za.preliminarnu ocenu;da~li d e r i v a c i j i dati

su u p r e t h o d n o j * g l a v i

z a š t i t u ; o d vodnog., u d a r a - - P r i . liko j e v e l i č i n a T^ u opsegu

je

(16.U3)

potreban.vodostan«na-dovodnoj

pri r a z m a t r a n j u - m o g t r ć i h r m e r a

> 12. .s„,izvesno. j e . d a j e h < T^ < 1 2

za

neopnodan^vodostan,„...uko

posebnim analizama.treba^dokazati

da

1 i. j e ^ v o d o s t a n « p o t r e b a n ili se. z a š t i t a , o d - v o d n o g u d a ra m o ž e . o s t v a r i ti s a m o s i n hrontro r e g u l a t o r o m p r i t i s k a ^ d o k s e „ z a vodostan 1 s innroni

r e g u l a t o r.

T£. < 4 s

po p r a v i l u m o ž e izostaviti

i

U si u č a j u d o n j i h .vodostana к r i t e r i jum::za n e i m n o c t o S T r u v o d j ^ a i t s t o g s i s t e m j e n e š t o m a n j e izučen.«Jedan?,od kriterijuma-.se-zasniva

u

na..odredjivanju

veličine inércijalne konstante odvodnog tunela, koja^se m o ž e definisati

u obi i- -

ku H, = L É L g dt gae j e : L - d u ž i n a o d v o d n e

derivacije.

Pošto odredjivanje najnepovoljnije složenu analizu

nestacionarnog

inercijalnog člana

tečenja

Hj se m o ž e z a m e n i t i

vremena zatvaranja T z

(16.45)

vrednosti

promene brzine dv/dt

u odvodnoj derivaciji, trenutna nekom osrednjenom vrednošču

i najveće početne brzine

Hj u f u n k c i j i

vQ:

c-v L vn Kj = - — 2 . g Tz U preliminarnim analizama dosvan

n i j e neovhodgn,-dok

se m o ž e u z e t i

zahteva vrednost

(15.46)

da u slučaju

Hj < 10 m donji

se u s l u č a j u Hj > 10 m o n n a j v e r o v a t n i j e

ne m o ž e

voiz-

leći . Pri

p r o j e k t o v a n j u vodostana potrebno je resiti

1) Problem doći

dva o s n o v n a

s t a b i l i z a c i j e : naći m i n i m a l n u r p o v r š i n u

do pri g u š e n j a o s c i l a c i j a 2) Problem

u

problema:

vodostana

pri

kojoj

će

vodostanu.

maksimalnih:amplixuáai

odrediti

k r i t i č n e " a m o H t u d e i u« v o d o s t a n u ,

-eroaavne za definisanje njegovog visinsxog.pololaja

i dimenzija.

Rešenje tih problema..razmatraće s e . p o s l e prikaza osnovnih na.

tipovavodosta-

" fÍ6^2~2/ TIPOVI VODOSTANA ^ / Razl ičiti.. t i p o v i v o d o s t a n a : n a s t a l i

I" DOMEN-" P R I M E N U I V O S T I su k a o i r e z u t t a t r n a p o r a d a se: o b e z b e d i

n j i hov s t a i r r t e r r r a d b r z o r p r r g u š e n j e - o s e r h t c r j a r * i -da»seH , znadjti , * , naEjracityRalni j a reš en j a s i s t e m a ' d o v o d - v o d o s t a n - t u r b i n a - o d v o d . O v d e šći

tioovi

gornjih

i donjih

16.2.2.1. Vodostani A ) Cilindrični

vodostan

žnog p r e s e k a K o r i s t i vnost izvodjenja

seuri

se

stemati zovati ^najče-

voaostana. na o o v o d n o j o e r i v a c i j i

(slika

16.11)

(slika A ) s e - r e š a v a kao šaht i 1 i kula relativno.'maliшpadovima^Oobira^strana

fiksnogkruje-jednosta"

( m o g u ć n o s t kl i z a n j a o p l a t e p r i b e t o n i r a n j u ) , d o k s u m a n e b r o j -

nije: gubitak -pada zbog gubitaka na proširenju

t-suženju»-sponrprigusefTjeros-

c'lacija, velika potrebna zaoremina v o d o s t a n a . Primenjuje se samo u slučaju

ka-

ЛЕО da j e - n e o p h o d n a velika p o v r š i n a vodostana zarstabf.ltzacTju o s c i l a c i j a , tj. kada j e ^ ^ , u e l i k o (jedn, 16.49 ).

B

max

°Г1 N

min

с

3

i

Z 3

I—

3

f —

/

1

h

r

r^t

0 0

&

S l i k a 16.11 ..¿„Osnovni t i p o v i vodostana; n a > d a v o d n o j :derivaciji (objašnjenje u t e k s t u ) 8) - Vodoszan ea~suzengem ти2~и1аашлъ%.iikuje s e od.ci 1 indričnog vodostana po:'tomeršto,"j eiSpoj^dovoda.-i vooostanatlizveden sa s u ž e n j e m (sli kaJ3.)_ LLstaci «•Wjf4 ' o n a m i m u s l o v i m a p o g o d n o s t suženja j e u - t o m e n t o s u lokalni gubici smanjeni u oanosu na cilindrični

t i p d o k . s u u nesracionarnim uslovima

oscilacije^prigu-

šene». usleo -povećamh^^otpora-pri^tečenju;kroz suženje... Z b o g toga vodostan ima manje, gabarite», što. je. njegova, p r e d n o s t i Mana j e š t o se-.dea pritiska pri- većim sužen j ima. p r e n o s i

- t u n e l j e r де: d a l a z i d a i p o t p u n o g odbij anj

uda rnogrta 1 asa.

T a j tip. v o d o s t a n a se. p r i m e n j u j e najćešće;ikod:srednjih padova ?i to/posebnovonda kada: bi al te m a t i vni vodostan. sa komo rama^zahtevao vri о veli ke. zapremi n e komor a — N a j č e š ć e s e koristi u k o m b i n a c i j i sa...drugim;'tipovima;vodostana, kao element koji ć e s t v a r a n j e m p a d a pritiska u. zoni;spoja d e r i v a c i j e i v o d o s t a n a doprineti bržem prigušenju

oscilacija-

.181 с) .Cilindrični

vcdasvan-:yi-отвпIjivog

preseka

(slika c) p r i m e n j u j e

senaj-

češće u kombinaciji sa suženjem. Koristi se onda kada je potrebna-,dosta velika površina za stabilizaciju oscilac i j a , a kao prioritetan

problem

se postavlja smanjenje

oscilacije

l m a x pri naglom skidanju opterećenja. Na slici

16.12. prikazan

je vodostan HE P e r u ć i c a , rešen kao cilidričan vodostan promenIjivog preseka sa suženjem na spoju sa dovodom. i^DJ Vodostan

за komorama

(slika D) pri menjuje se onda kada je potrebna površina Fkr

za sta-

bilizaciju oscilacija dosta mala, a potreono je smanjiti Z

oscilacije

i Z

. . Taaa se vodostan izmax win vooi sa vertikalnim ili kosim-šantom relativno skromnih

dimenzija,

ali sa ave norizonta Ine komore, oa kojin je gornja namenjena uo-

,s

^/Ыг^гг^гг^гггтШгт. ]ažavanju osci 1 a c i j e . 4 a j f p r i

^

' 570.00 Я

Slika 16.12. Vodostan HE Perućica

nj a isvcd

nivoa

najnižih

u vodostanu nivoa

pri protoku

u vodostanu

oscilacije lr rin pri naglom poveća van jiiopterećen ja.. Oa bi ispu-

nile te f u n k c i j e komore se moraju visinski koze najviših

nag-

lom skidanju o p t e r e ć e n j a , a donja

pravilno postaviti: g o r n j a ,

iznad

u stacionarnim u s l o v i m a , do^

ori ustaljenom raou ei extrañe sa kotom

•tin RN u a k u m u l a c i j i . Princip delovanja je sleaeći: ori nagic-m skidanju

optere-

ćenja e l e k t r a n e vooa se orzo podiže kroz relativno uzan šant i počinje da ispunjava gornju komoru koja svojom z a o r e m i n o m amorti zuje pozitivne a m p l i t u d e ; pri naglom p o v e ć a v a n j u opterećenja voda se dosta brzo spušta do donje komore, a zatim znatno u s p o r e n i j e , zbog njene v e l i k e z a p r e m i n e , čime se ublažava

negativna

amo!i tuda. Rešenje sa komorama omogućava da se smanji zaoremlna vodostana do oko 50* •j odnosu na cilindričan vodostan. Primenjuje se kca većin padova i samo u slučaju kada je vodostan ppozeman. Gornja Komora se može rešiti kao rezervoar-na

'

.

.

po^rimt^zemije.j Zavtsno oá toga k o j u r ú s t ó a c x j u . ™ t r e ^

se

p red v T d e t t ^ a s i m e t x T c n a « rešenj a , .Sasvećonr-gor^rjom ili donjom k o m o r o m ^ pa i .samo sa j e d n o m komorom (gornjom ili d o n j o m ) . U nekiiirizvedbama

(na p r i m e r , HE Dubro-

v n i k , RHE čapljina) komore se izvode u vidu prstena ili osmica (SV. 16.42) da. bi.se-dobila, potrebna z a p r e m i n a - k o m o r e . Gornja .komora'se često kombinuje s a e l e m e n t i m a diferencijalnog v o d o s t a n a , kako bi se što e f i k a s n i j e prigušile maksimalne

oscilacije. Na slici

vičastog

16.13. prikazan je vodostan HE Dubrovnik. Gornja komora je potko-

o b l i k a , z a p r e m i n e 12 000 m 3 , a donja kružnog preseka 0 8 m , dužine

120 m , rešena u vidu zatvorenog prstena (slika-3.40.a), z a p r e m i n e oko 6 500 m 3 . Na slici se vidi i položaj v o d o s t a n s k e z a t v a r a č n i c e , sa dva leptirasta č a , od kojih je nizvodni automatski * dok uzvodni

zatvara-

ima karakter remontnog zatva-

rača.

Dif3Tenc£jaini:.vado3ZanAma.^s.y0^st^a komorama. Sastoji.

vodostana:.sa p r i g u š i v a č e m i- .sa

Od; d v a cilindrr.^-spol j a š n j e g i u n u t r a š n j e g (slika E ) .

Unutrašn ji ci,lindar, j e ^ s p a j e r u s a ^ d e r t v a c i j o m .uzanim .šahtom* .dok je.,sa,.š irim ci 1 i n d r o m s p o j e n . d v o j a k o ; g o r e — -prelivnont^ivicom, jjol e^. o t v o r i m a ,;ро.-čita v o n r o b o ! d u c i l i n d r a - Ti. o t v o r i

i f o a j u k a r a k t e r r d o p u n s k o g p r i g u š i v a č a . . Pri smanjenju op-

^ t e r e ć e n j a (protoka)^voda¿,se penje u unutrašnjem* c i l i n d r u , i s p u n j a v a ga i preliva

-лаз* se и širi

ci H n d a r ^ ^ k o j i s e - dor 'tacia i s p u n j a v a o ' z n a t n o s p o r i j e , : z b o g ; v e Y i k i h h i -

draul i č k i h o t p o r a коj е i m a j iLrotvo r t n a .donjenr-spoj u d v a z c i 1 i n d r a ^ o p t e r e ć e n j a n i v o v o d e u u n u t r a š n j e m c i l i n d r u se b r z o nivoa u o a n o s u n a - s p o l j a š n j i

c i l i n d a r , te v o d a

Prirpovećanju

spušta^stvararse-razlika

iz n j e g a p o č i n j e da i s t i č e

kroz

donje otvore u derivaciju.. Hidraulička ličitim režimima ranju

logika diferencijalnih punjenja

razlike nivoa

i pra?nipnia

vodostana, zasnovana

unutrašnjeg

u s a m o m v o d o s t a n u . vidi

:

na v r e m e n s k i

raz-

i spoljnog cilindra i stva-

se na slici

16.14. Kao rezultat

ta-

max U

/2

nivo na početku rasterećenja agregata nivo na početku opterećenja agregata

J 0

0. VREME. (min)

1—nivo u unutrašnjem ciLindra 2- nivo ir spo tjnaar cilindru Slika

16.T4. Princip-delovanja diferencijalnog

vodostana

:
kada^se^ZDogssma-

vodnog-udara vodostan; sasvim Dribližava.^šinskoj*J2gradiy^taka^ia-^£

j vicu n a d z e m n e kule

cilindra, spojeni

(slika

16.15.). Z n a t n o č e š ć e se n j e g o v i

otvorima sa hidrauličkim o t p o r i m a )

zima v o d o s t a n a k a k o bi se d o b i l a h i d r a u l i č k i konstrukcija. J e d n a od varijanti koje se

negativnerosctlacije.

v o d o s t a n s e u i z v o r n o m o b l i ku p r i m e n j u j e s o n d a

stavlja

i u unutrašnji

povoljna

diferencijalnog

elementi

kombinuju sa.drugim i ekonomski

iz-

(dva tipo-

racionalna

v o d o s t a n a je. sa p r i g u š e n j e m

cilindar, kako bi se

dodatnim-otporonb.{usporiio

k r e t a n j e v o c e k r o z njega.«- T o d o d a t n o s u ž e n j e s e s p o v o l j n o s o d r a ž a v a ^ n a - Z a p r e m i n u v o d o s t a n a , ali j e n e p o v o l j n o s a s t a n o v i š t a p r e n o š e n j a d e l a u d a m o g r p r i t i s k a

u

184-

F ).,Jtomb¿noz?g7r¿ - Liyovi^voáosrccma sađrze-elementer većrnaorojanih-tosnovnifrtipova (F, slika 16.11). Smisao takvih kombinacija je da se neophodna s t a b i l n o s t i pri gušenje^osci laci j a - o s t vare sa što j e f t i n i j o m

konstrukcijom

^ v o d o s t a n a i čitavog sistema. N a b r o j a nim o s n o v n i m elementima se dodaje često i preliv na~vrhu v o d o s t a n a , kako bi se

preli vanjem pri ekstremno viso-

kim Z

oscilacijama omoaućila

nešto

ma* niža i j e f t i n i j a , a hidraulički lnija k o n s t r u k c i j a . Na slici

stabi-

16.16.

prikazan je vodostan HE B i s t r i c a , koji objedinjava elemente vodostana sa priSlika Л6Л5.- Diferencijalni vodostan H E A r z n i (SSSR): 1-dovodni c e v o v o d ; 2-spoljni cilindar; 3-unutrašnji cil i n d a r r 4-otvori na spoju dva c i l i n dra ^5-turbi ns ki ~ cevovod

gušenjenr, k o m o r a m a , d i f e r e n c i j a l n o g vodostana i preliva. Prigušivač je konstruisan kao hidraulički

asimetrič-

PRESEKIIir-ni no s u ž e n j e : gubici su veći pri PRESEÍCM

tečenju

I—1 ' presek n-ii

so M

i j 5g

I — Slika 1 6 ; 1 6 . / V o d o s t a n HE Bistrica

pngužlvqč. 23Q >120cm

IBS iz vodostana

derivaciju (slučaj n a g l o g r p o v e ć a n j a apterećenjа), nego-pririteče-

nju k a v a d o s t a n u

(slučaj:naglog rasterećenja

agregara).. Takvo. rešenje (odnos,

gubitaka u j e d n o m i d r u g o m režimu je l:2. r 95) je odabrano da bi se što više prigušila Z

oscilacija pri naglom povećanju opterećenja (sa 50% na 100«) i na

taj način smanjila neophodna zapremina donje komore. Da bi se vodostan što više Dribližio m a š i n s k o j zgradi gornji deo je izvučen na površinu terena i rešen kao diferencijalni

vodostan u vidu poluukopane kule. Kao sigurnosni element,, za

slučaj p o j a v e najnepovoljnijih Z

m a x

o s c i l a c i j a , predvidjen je i preliv kojim se

voda b e z b e d n o evakuiše van vodostana. Ovazdušenje vodostana se obavlja kroz otvore na krovu, čija je veličina tako odabrana da brzina strujanja vazduha bude ao 9 m/s.

Kombinovana konstrukcija - diferencijalni

kazana je na slici

vodostan sa donjom komorom pri-

16.17. (HE Lavey). U tom slučaju je poseoan problem bio pri-

gušenje n e g a t i v n e oscilacije, što je i dovelo do takvog rešenja, sa neposrednim spojem d o n j e komore i diferencijalnog unutrašnjeg ci liara, sa hidraulički

asi-

metričnim spojnim otvorima. Pri oovećanju o p t e r e ć e n j a brzo se soušta nivo u u n u t r a š n j e m c i l i n d r u , a zatim se

:

orazni d o n j a komora kroz pet kolenas-

'

—

tin s p o j e v a u zoni dna.

"

— —

Slika

15.17. Komoinovani

vooostan na HE Lavey

] ••

—

"HCosririnovani¿vodostairh s e -"često*rešavaj . u s ^ a k o ^ a ^ s e ^ G T r ^ ^ k o i n o r a R n a E l a r i n a površini "terena, u - v i d u 7 n a d z e m n o g ~ r e z e r v o a r a . T o ;omogućava d a . s e voctostan j o š više^približi m a š i n s k o j zgradi:,, olakšava ; s e i z v o d j e n j e i prilaz..vodostanu. P o t r e b n a ^ z a p r e m i n a gornje komore se ostvaruje delom iskopom d u g a č k i h , relativno uzanih rezervoara po o b o d u . t e r e n a , a delom-^nasipima po^donjoj konturi

te-

rena.-Na-siici 1 6 7 T 3 . prikazan je vodostan HE-Senj, sa prigušivačem,, donjom i g o r n j o m k o m o r o m . P r i g u š i v a č je povećao pritiske u tunelu pri udaru za.oko 1,1 bar, j e r je dopustio da se za toliko udar prenese i u tunel, pošto se to kons t r u k t i v n o moglo da p r i h v a t i , s o b z i r o m na modul elastičnosti Zahvaljujući

stenske mase.

prigušivaču smanjena je zapremina donje komore na 3400 m 3 , a gor-

nje na 11 800 m 3 .

Gornja komora je izvedena u zaseku, na površini terena, ta-

ko da je dugačka oko 132 m* a širine 20,4 m (na slici je dat presek po užem delu g o r n j e komore). Spoj gornje komore i vertikalnog šahta rešen je konstrukcijom na stubovima, sa finom rešetkom izmedju, kako bi se sprečilo

uvlačenje

u derivaciju materijala koji bi se u gornju, komoru eventualno uneo sa terena.

GORNJA

KOMORA

- - SIxka 16. IS.. Vodostan- H r w t i n e u sistemu-HE Sen.i (oj)-Vaaaszan •poct'prvttskan

se sastoji ocL potpuno .zatvorene- galerije u" !

. kojoj se vazdun i z n a d vooe nalazi pod pritiskom p većem od atmosferskog ' ¿a G). P r i n a g l o m - s k i d a n j u ~ o o t e r e ć e n j a voda se 4

(si i -

podiže u vodostanu još:, više i

sabijajući v a z d u n . zbog č e g a se ograničava oscilacija Z m a x . Pri oscilacijama

)

ruvoa u vodostanu do 1 azi do oscilacija^pritiska v a z d u h a , što dopri nosi pri - ^J gušenju osci l a c i j a ^ Veoma se retko pri men ju je,, u slučajevima-kada se zbog niskog n a d s T ^ a ^ s t e e s k e m a s e ne:možerrea lizovati vo do st a n e p o t r e b n e visine ^ahta* a želi se izbeći p o d i z a n j e к u l e n a d ; p o v r š i n o m z e m l j e .

.87 H) Polupnewnatski

vodostan

(fclfkž f ) j e v a r i j a n t a p r e t h o d n o g , -sa

vHo

u z a n i m • a e r a c i o n i i T r o t v o r o m , ко jf'stvara'-ve 1 i ki 'otpor~pri~ k r e t a n j u v a z d u h a * t o k o m oscilacija nivoa. Zbog~toga

se"oscilacije odvijaju

vazduha:

v a z d u h , z b o g Č e g a se d o n e k l e p r i g u š u j u ,

pozitivne sabijaju

sa-promenljivinrpritiskom

s t v a r a j u p r i t i s a k n i ž i o d a t m o s f e r s k o g i z b o g č e g a se

16.2.2.2. Vodostani I) Vodostan-jedinstvena I -¡6.19) k o r i s t i

se pri

kčmora\

na odvodnoj

negativne

i-one"prigušuju.

derivaciji

u vidu p r o š i r e n j a o d v o d n o g t u n e l a

relativno m a l i m oscilacijama. Vodostan je

(slika

najčešće

S l i k a 1 6 . 1 9 . S h e m e v o d o s t a n a na o d v o d n o j d e r i v a c i j i : I - j e d i n s t v e n a komora; J - k o m o r a sa prigušivačem. 1-vodostan: 2-vodjica difuzorskog zatvarača; 3-aeracioni otvor; 4-dijafragma:sa:otvorima-prigušivači~ma;. S ^ o d v o d n i r t u n e l .
ili e l i p t i č n i

c i l i n a a r * . u^koji., se u v o d e d i f u z o r i

čno se u n j e m u s m e š t a j u

difuZorski

pojedinih

z a t v a r a č i , na igaierij i na

turbina..Obi-

uzvodnom:kraju

voaostana. Neophodan je i aeraciont'otvor, J ) Komora s a prigušivačima

( s 1 . 1 E . T 9 . J ) j e č e š ć i tip d o n j i h v o d o s t a n a , po

š to se u v o d j e n j e m ~ d i j a f r a g m e n s a ~ o t v o r i m a r p o v e ć a v a j u T o t p o r i I

Donji

vodostan

HE' 4 r a t t n j e

4

Я '

i n a : t a j" n a č i n us 15ГХ57 ~

ODVODNI ^-67

TUNEL 1

-гзвег' _ _ _

*

-

riíjesatjeiípraxpis^

-

:

-•

¿ á a s o b t c m o s a ^ f i d i i á ^ - i Т irdvar o x v o r a

/.XIja^porrsiiia nije/jnanja^od^poprečnog lavo^KJželjna-povišenja,i

p r e s e k a o d v o d n o g tunela,,".daJ3i~se^spreči -

sniženja .pririska^u d i f u z o r i m a i

odvodnom/tunelu

pri

n e s t a c i o n a m i m reži mi m a . Taj t i p d o n j e g v o d o s t a n a

p r i m e n j e n j e na HE M r a t i n j e

. t i p a j e i v o d o s t a n H E F i o n n a y , p r i k a z a n na-.slici K) VoČDsrami složenog

je n e o p h o d n o š t o v i š e i š t o b r ž e p r i g u š i t i 16.21. i

16.20).

-preseka, -sa. e l e m e n t i m a v i š e t i p o v a o s n o v n i h

na ( p r i g u š i v a č i , k o m o r e ) k o r i s t e se u s l u č a j u

slici

(slika

3.39.

prikazan je donji

dugih odvodnih

vodosta

derivacija,

o s c i l a c i j e n i z v o d n o od t u r b i n a .

vodostan

HE č a p l j i n a . T a k a v

Istog

složen

kada Na pre-

s e k , s a j e d n o m g o r n j o m i d v e d o n j e konrare, n a m e t n u T a j e cija (630 m ) i vršni

reverzibilan

dugač^

rad:agregata..;.U o k v i r u

vertikatnog„,šahtaL,vodo~

s t a n a r e š e n a j e i d i f u z o r s k a z a t v a r a č n i c a , a u p o d z e m n o j cei ini s e n a l a z i z e r v o a r za r a s h l a d n u

HIDRAULIČKA Nestacionaran naničke cijama

pritisaka

i nivoa, mehanički turbinskih

troenergetske

proizvodnje

frekvencija).

Pošto

govarajućih bivanje

regulacionih

dimenzija

neophodne

je.Ktuje t a k o da z tab Unos

ti

u promenama

broja obrtaja rotirajućeg

procesi

ogledaju

narušavaju

stabilizaciju

kvaliteta

radne performanse

stabilizacije

sistema.

što

brže

elek-

(napon,

postrojenja,

s i s t e m a , što se p o s t i ž e

uvodjenjem

u r e d j a j a , ili, što je znatno s i g u r n i j e ,

se obezbedi

sklo-

broj

u oscilacijama

v o d o s t a n a . V o d o s t a n j e , z n a č i , kljucan

me-

b r z i n a .i o s c i l a -

t e ž e da u s p o s t a v e n o m i n a l a n

na propi s a n e - p o k a z a t e l j e

orocesi

što bržu

koji

prelazni

u odnosu

VODOSTANA

se o g l e d a j u

u promenama

regulatora

prelazni

izvršiti

odgovarajućih

re-

izaziva prelazne procese-nidrauličke,

Hidraulički

c o r t a j a , d o k se e l e k t r o m e h a n i č k i

cotreono je

STABILNOST

rad h i d r o e l e k t r a n e

i elektromehaničke.

ca i r e a g o v a n j u

i

vodu.

izborom

ob.jekat

za

od-

obezbe-

Z b o g t o g a je p o t r e b n o da se isti

prigusenje

oscilacija.

To je zadatak

pro-

о

vodostana.

Zadatak о stabilnosti je s a g r a d j e n a

v o o o s t a n a p o s t a v i l a j e p r a k s a još 1 9 0 4 . g o d i n e ,

H E H e i m b a h u N e m a č k o j , s n a g e 6 , 6 M W , sa c i l i n d r i č n i m

Oscilacije nivoa

u vodostanu

se n i s u u o o š t e u m i r i v a l e , ni pri

tnom s n a g o m , š t o j e p r a k t i č n o o n e m o g u ć i l o

kada

vodostanom.

radu

sa,konstan-

rad t o g p o s t r o j e n j a . l o m .pojavom, se

t o z a D a v t o D . T h o m a , koji j e

1910. oojavio radove i z h i d r a u l i č k e s t a b i l n o s t i d e -

s v a e i onih hidroelektrana,

koji ni d a n a s ~ n i s u ~ i z g u b i 1 i o d s v o j e

O v c e će se p r i k a z a t i

samo osnovni

Na j p r e se r a z m a t r a slučaj početnim

poremećajima.

guiatorima.

Koji

ooezoeajuju

J vodostanu

konstantne

t e ž e da o a m a n k o m p e n z i r a j u

ili

za

protok

t a x o da važi -

Drcmena

orotoKa

za

lO

malim

svim

-indeks

nromenama

"0"

r a z l o g a a o š l o do

označava oscilacija

ao o r o m e n e p a a a za дп. P o d p r e t p o s t a v k o m da j e

и - const, regulatori smanjujući

pri.

ooremljene idealnw-те-

s n a g e ori

snaga je N - 9 , 3 1 * Q 0 - h 0 n

u s l o v e ) . Ako je iz o i l o k o j i h

za ¿Z, to a o v o a i

hidroelektrane

se d a .su t u r b i n e

realizaciju

aktuelnosti.

stabilnosti.

izolovane~

stabilnosti

Pretuostavlja

taca. U s t a c i o n a r n i m uslovima točetne stacionarne

kriterijumi

"zaziva

-

poremećaj

snage,

povećavajući

jednačina )(н0 - ДН)

sromenu

orzine

u derivaciji

(16.47) za i V t e

iz

jedoačiiie^an^uiteia

sledi. йа^-па^ртШЬкгсшгхигшяе О 0 -+ дО

дV-) + F

dZ/dt

(16.48)

g d e j e : f - površina¿poprečnog p r e s e k a d o v o d n e d e r i v a c i j e ; F- p o v r š i n a preseka

Polazeći

od j e d n a č i n a 1 6 . 4 7 . i Лб.,-43.,,može se dobiti

čina m a l i h o s c i l a c i j a . si: da bi male punjena

dva

Iz nje j e d o b i j e n u s l o v stabilnosti

oscilacije

u vodostanu

bile

veličine

preseka

vodostana

poprečnog F^

tj. mora F > F^ "

2) suma treba

prigušene3

diferencijalna

jedna-

v o d o s t a n a , koji

neophodno

je da budu

glais-

из lova:

1) površina kritične

ku Q 0

poprečnog

vodostana.

gubitaka da bude

pada manja

da bude

F

ne srne da bude

manja

od

neke

ispunjeno

-

(16.49} 2g-f-*ht(HQ

u tunelu od 2/3

Aht

- ah, - 3¿h c )

i cevovodu

statičkog

Aht +

pada < I

Лnc pri maksimalnom

H04

proto-

tj.

H3

(16.50)

gde su:~L-rdužina d e r i v a c i j e ; Q c - m a k s i m a l a n protok kroz d e r i v a c i j u ; H 0 = G V - 0 V ^ s t a t i č k i M ' p a d . (U s i s t e m i m a u k o j i m a * s e d o v o d d o vodostana ne o s t v a r u j e - t u n e lom, v e ć - e e v o v o d o m , o z n a k a . aht .se o d n o s v.naitgufrttke -na- dovodu. do ..vodostana,. .a A h c n a . d e l u d e r i v a c i j e od v o d o s t a n a ^ d o

postrojenja).

D r u g i u s l o v j e p r a k t i č n o uveb s .i s p u n ^егц-Ш - se--zadatak-staiii'Hza'ci j e . svodi na o d r e d j d v a r í j e _ . p o v r š i n e . o d ^ k o j e

t r e b a d a bude

veći * p o p r e č m

p r e ек vodo-

stana£da.rbi.* s e ostvari lo prigušenje-oscilacija,...Jaj k r i t e r i j u m je u literaturi p o z n a t , k a o T o m i n k r i t e r i j u m (Thoraa)—--Imajući

u vidu p o l a z n a - u p r o s e e n j e n - c o n s t

k a o - . i - m o g u ć a ^ o d s t U D a n j a u odnosubna^prgjeictavane v e l i č i n e (rapa vast,, g u b i c i ) , u p r o j e k t i m a / ; s e , u s v a j a da j e površina:2poprečnoo:ipreseka

vodostana

P

r

(16.sn

k o j i m s e o s t v a r u j e pri g u š e n j e o s c i l a c i j a

i u s l u č a j u i z o l o v a n o g "rada

hidroelek-

trane. U k o l i k o s e r a z m a t r a stabilnost

hidroelektrane

koja

radi

u sistemu

m o ž e se

p o k a z a t i d a su o l a k š a n i uslovi s t a b i l i z a c i j e - v o d o s t a n a . U slučaju e l e k t r a n e

sna-

,.ge N^T -koja r a d i u E E S snage. & E E S * uslov--stabilnosti j e i s p u nj e n . u k o l i k o j e z a dovoljeno

1,5: N b F > ( ~ "EES *

Q,5)FAr

(16.52)

„Лг { I 6 £ 5 2 ) p r o i z i l a z i a d a - u k o l i k o . j e ^ f i / H ^ ^ : < l/Ipriinialiinsporeaećajiffia b i ć e o s t v a r e n o p r i g u š e n j e o s c i l a c i j a i p r i «proizvoljnoumaiinr^ v r e d n a s x i r a a . F ^ M e d j u tiín, p o š t o se u i z v a n r e d n i m o k o l n o s t i m a gućnost ostrvskog

vanju h i d r o e l e k t r a n a

problem stabilnosti

koji važi za u s l o v e i z o l o v a n o g

valja

rešavati

mo-

projekto-

po k r i t e r i j u m u

(16.51),

rada.

U slučaju p o s t o j a n j a samo čine

(rat, elementarne.nesreće)-predvidja

( i z o l o v a n o g ) rada svih e n e r g e t s k i h p o s t r o j e n j a , pri

donjeg

vodostana

kriterijum s t a b i l n o s t i

16.49-51) o s t a j e na s n a z i , samo se L,f i A h t odnose na o d v o d n u

(jedna-

derivaciju.

Z n a t n o je s l o ž e n i j e o d r e d j i v a n j e uslova stabilnosti u k o l i k o p o s t o j e i gornji

i donji

vodostan.

Jaeger-Bal1int-a

U tom slučaju se m o g u koristiti

za potrebnu m i n i m a l n u površinu gornjeg

približni

kriterijumi

(Fi) i donjeg

(F2) vo-

dostana: Qo Li(1 + C t Fi >

F1/F2)

=

(16.53) 2g fi A h £ J ( H 0 - A h t T L2

F 2 > F"

(1

+

FI/F2)

=

(16.54) 2g f 2

Ovde je: Q 0 - m a k s i m a l n i

CT

- üh.,)

-

protok;.. H 0 - s t a t i č k i

' дП;2)

p a d ; ...Li ,f 1 , A h t .

i Fi -dužina;, pop-

rečni p r e s e k ; g u b i t a k pada na dovodnonr t u n e l u i ~ p r e s e k " ~ g o r n j e g v o d o s t a n a ; L 2 , fi, дг. „ i F o - t o isto za odvodni tunel zavisi

i donji* v o d o s t a n ;

k o e f i c i j e n t koji

od o d n o s a p a r a m e t a r a d o v o d n e i o d v o d n e d e r i v a c i j e : C t = 1 kada s u jed-

naki p a r a m e t r i dovoda i odvoda;. C t = 0 kada, postoji s a m o d o v o o n a i i w o o v o d n a rivacija.. Iz-.toga-.seda-.zaključi ti ..da. se radi o modifi k o v a n o m

de-

kriterijumu

(16.49) u z u s l o v ДПС - 0. K r i t e r i j u m ( 1 6 . 4 9 , 16.50) s t a b i l n o s t i v a ž i za s v e - t i p o v e ^ v o d o s t a n a

sa a t -

m o s f e r s k i m p r i t i s k o m . n a p o v r š i n i . S u ž e n j e . .na.ulasku..u: v o d o s t a n n e utiče-, na."krit e r i j u m s t a b i l n o s t i . Kriterijunr j e isti i kod d i f e r e n c i j a l n i h

vodostana^samo

se ood. p o v r š i n o m F p o d r a z u m e v a s u m a ^ p o v r š i n a spoljnog i u n u t r a š n j e g 06.2.4/

cilindra.

P R O R A Č U N O S C I L A C I J A NIVOA U V O D O S T A N I M A

1 6 . 2 . 4 . 1 . O s n o v n e j e d n a č i n e o s c i l a c i j a nivoa u v o d o s t a n u Pri n a g l o j promeni o p t e r e ć e n j a e l e k t r a n e , dolazi do h i d r a u l i č k o g ..udara, a u vodostanu i derivaciji

dolazi

do n e s t a c i o n a r n i h , o s c i l a t o r n i h k r e t a n j a vo-

de. U p o č e t k u , t o k o m i n t e r v a l a koji s e m e r e sekundama,, o b a p r o c e s a se. o d v i j a j u i s t o v r e m e n o . . Z a t i m se f e n o m e n u d a r a v r l o brzo p r i g u š u j e , dok cije vode u v o d o s t a n u

i derivaciji

se"proces-oscila-

n a s t a v l j a , j e r njegovo o r i c u š e n j e t r a j e minu-

jednačina: 1) Jednačina^nestaaionarnog

kretanja^vade

* u si s t e m u d o v o d - - v o d o s T a n U

o p š t i j e n r s V u č a j u , kod.^vodostana sa " s u ž e n j i m a m o v a - j e d n a č i n a

.

. -2 -

Ovde je:.Z-razlika dostanu

viši

tunelske derivacije suženju

(prigušenju)

(16".55)

i akumulaciji

(pozitivna-kada

je n i ž i ) ; A h t - r a z l i k a

(pozitivna-pri vodostana

tečenju

(pozitivna

(pozitivna-pri

tečenju

2) Jednačina je osa Z u s m e r e n a

vrednost-pri

pri u b r z a n o m , n e g a t i v a n

kontinuiteta

na s p o j u

g o r e ta j e d n a č i n a Q

s

ima v.f

g d e je:. Q - p r o t a k _ u _ c e v o v o d u ; f - p o p r e č n i stana;™ dZ/.d.tr b r z i n a v e r t i k a l n o g

nivoa

ka v o d o s t a n u ) ; A h p - g u b i t a k podizanju

vode,

tečenja

ka v o d o s t a n u ) . č l a n L d v / g d t - p r e d s t a v i j a

(pozitivan

j e nivo u vo-

pijezometarskih

па-pri s p u š t a n j u ) ; L - d u ž i n a d e r i v a c i j e do v o d o s t a n a ; v - b r z i n a

pad u d e r i v a c i j i

naj-

oblik

Ahp.+i-

nivoa u vodostanu

i negativna-kada

dobija

negativu dovodu

inercijalni

pri u s p o r e n o m

dovoda, vodostana

duž

pada u

kretanju).

i cevovoda.

Ukoliko

oblik - F ~

(16.56)

presek~tunela; F-poprečni

k r e t a n j a vode., u, v o d o s t a n u

( " + " pri

presek

vodo-

podizanju,

" - " pri r s p u t t a n j u: ni v o a ) . 3) • JednaSimr'-paaa -

~po&trojen$
g d e ~ : j e : B - n e t o . pad;i cevovodu.,od;vodostana d o

~'^ŠJ57)

'

16-55);. & h ^ - g u b i t a k : p a d a na turbina.

- 4 ) - ' J e d n a c i m p p v o m e n e ^ i i L i y t í . p o s t r o j e n j a ^ a i e f f nišana-" j e r e l a c i j o m N' a N ( t )

(16.58)

k o d k o j e j e z a v i s n o s t N ( t ) d e f i ni s a n a z a - o d r e d j e n e 5) Jednačina

promene -poprečnoga preseka,

rež ime rada

-vodostana

F « F(Z).. kod o b i č n o g c i l i n d r i č n o g v o d o s t a n a F ( Z ) = F =

hidroelektrane.

(16.59) const.

. : O a .bi.v„se o d r e d i l a o s c i l a c i j a n i v o a . u..vodostanu i a n a l i t i č k i u t v r d i o p r o c e s pri g u š e n j a „«.potrebno j e r e s i t i si s t e m ; j e d n a č i n a 1 6 . 5 5 т 5 9).. K o r i š ć e n j e n r r a č u n a ra .to p o s t a j e r u t i n s k i z a d a t a k , koji se ovde:-neće r a z m a t r a t i . i m a j u ć i u v i d u u d ž b e -

•

•

'"

nički k a r a k t e r o v e k n j i g e » o v d e E ć e sesrazmcrtriti k a r a k t e r i s t i č n i on

p r o j e k t o v a n j u treba ispitati

kao i

:

'

те:

kaje

slučajevi

neka"~opštarešenja„za.pojedine""tipove^

vodostana. Karakteristični Pri p r o j e k t o v a n j u

prelazni

režimi za a n a l i z u

vodostana

vodostana i s p i t u j e se n j i h o v o p o n a š a n j e u više

-ističnih p r e l a z n i h režima. Neki od njih

karakte-

(trenutno s k i d a n j e na nulu punog

opte-

rećenja, t r e n u t n o p o d i z a n j e o p t e r e ć e n j a sa nule na 100%) nisu realni u eksploa t a c i j i , već imaju k a r a k t e r p r o v e r e p o n a š a n j a vodostana nim n e s t a c i o n a r n i m u s l o v i m a . Na slici orelazni

režimi


vodostana.

16.22. prikazani

i u granično su

po protoku kroz p o s t r o j e n j e , koji se razmatraju

Qi

Qi

i Q 100%

Qioo%

nepovolj-

najkarakterističniji prilikom

proje^

:Qioo%

Q =0 Q A Ghoov,

Qioo% vi Qph Q

=0

Slika 16.22. K a r a k t e r i s t i č n i orelazni režimi po p r o t o n u za projetctovanje v o c o s t a n a : Q10q%-qu(\i instalisani -orotoK; O . ^ - a r o t O K оraznog n o d a ; 7 z - v r e m e ootounog zatvaranja; 7 3 - v r e m e zatvaran j a cc orazr.og r.cca: T : i "Г;-vreme o o t c u n o g otva **anja od nule i ~oa m i n i m a l n o g o o t e r e ć e n j a ; Тл-vreme do u s o o s t a v i j a n j a p r a z n o g hoda Sa g l e d i š t a d i m e n z i o m s a n j a 1) Slučaj ja puna (slika na nulu

najveća

pozitivne

v o d o s t a n a dva slučaja su p o s e b n o arnplizude

2max ~ uslovima u

kada

je

značajna: akztmulaai~

16.23.a). To se d e š a v a pri n a g l o m s k i d a n j u o o t e r e ć e n j a s a 100%..

(slučaj isoaoa o o s t r o j e n j a

i":vc u... а к, umu i а с i j i nalazi

iz pogona pri ounom o o t e r e ć e n j a ) kada se

na Koti n o r m a l n o g u s c o r a , o d n o s n o m a k s i m a l n o g

uspora*

. -«r .

194 '

akolika^eiirt^ sastanovisxa

r a d a hi. d r o e i efctrane... J a j „ s l u č a j J e ^ b i t a n

v i s i n s k o g l o c i r a n i a., kal o t e c i l i n d r i č n i h , vodostana,,, g o r n j i h

komo-

r a ^ . p r e i i v a . N a s t u p a pri n a g i опт r a s t e r e ć e n j u , č i t a v o g - p o s t r o j e n j a .(raspad s i s t e ma

i si.)-

Slučaj

I (slika

16.22) je granična

v r e d n o s t k o j a s e p r o v e r a v a , ali

se r e a l n o ne m o ž e o s t v a r i t i . R e a l n o se o s t v a r u j e t e r e ć e n j a za v r e m e T 2 ) , koji j e n e p o v o l j n i j i punog.opterećenja povoljniji

od

na p r o t o k p r a z n o g

hoda).

slučaj

od s l u č a j a

III IV

(skidanje punog (plansko

I slučaj V je realan

III z b o g e v e n t u a l n e n e p o v o l j n e s u p e r p o z i c i j e ^a)

op-

skidanje

i m o ž e biti

ne-

oscilacija.

Slučaj n a j n e p o v o l j n i j e g skidanja o p t e r e ć e n j a ( Q ^ ^ O ) pri n a j v i š o j koti u j e z e r u .

NU Ш

max U

b) S l u č a j

najnepovolintieg

poai-

snjiL^t^ećeiua.— (Qmin

Q100%)

Pr1

najnižem

radnom nivou u jezeru. Slika. 1 6 . 2 3 . K a r a k t e r i s t i č n i r e ž i m i za o d r e d j i v a n j e k o t e ^ k r u n e ( K K V ) i k o t e dna v o d o s t a n a ( K D V ) 3)SZučaj jezeru.

najveće

Taj slučaj

.čajevi*VITI g o n , ili

negativne

amolitude

(Z^^ ) pri

najnižem

radnom nivou

n a s t a j e pri n a g l o m p o v e ć a n j u .opterećenja....Najrealniji

i I X , k a d a se e l e k t r a n a

iz. r o t i r a j u ć e

iz h l a d n e r e z e r v e p r e v o d i

r e z e r v e , sa p r o t o k o m Q

t i m , u: t i m istim, u s l o v i m a - ( r a d p r r n n i n f t N ) " i s p i t a t i ,terećenja^(QTf7i7
n a g l o u puni

.^ t p r e u z i m a n a g l o puni

sve se to-dešava-pri" m i n i m a l n o m r a d n o m nivou u akumulaciji.

u

su

slu po-

teret, a

Potrebno j e , medju-

i slučaj naglog skidanja

op-

d a : t a j • preia-zni - p e r r o é r r z a z i v a « - n e p o -

S l u č a j koji daje najveću

v r e d n o s t Z ! J 7 i n pri

koti

minRN

m e r o d a v a n j e za o d r e d j i v a n j e k o t e dna v o d o s t a n a . N a i m e , m o r a ^ s e - o b e z b e d i t i

us-

lov d a ^ n e - d o d j e - d o

spuš

tanjima-nivoa

u

uvlačenja-vazduha

u c e v o v o d ni pri t i m n a j n i ž i m . m o g u ć i m

vodostanu. (

ODREQJIVAtíJE'^MERODAVNfH ^ — - Г

P o š t o se u o v o j nja osnovnih jednačina

OSCILACIJA

U .NEKIM. POSEENm...SLUČAJEVIMA knjizi

ne ulazi u metode numeričkog

oscilacija, daće se postupci

i 1 i.grafičkog

za o d r e d j i v a n j e

O s c i l a c i j a u n e k i n r p o s e b n i m s l u č a j e v i m a , k o j i su o d i n t e r e s a z a faze

projektovanja.

rešava-

merodavnin

preliminarne

-

—

4

A. P^evposvaaljeno To je t e o r i j s k i

—

.

.

vrenumo^аяршю

.

.

J"

....

ткшр&^ещегЪея;trenja^.- -

s l u č a j , koji služi- samatda-olakšar resavanjе-realnih

hidra-

ličkih s h e m a . U s l u č a j u oscilacija-Ьег trenja^.pri »nag-lonurasterećenju.

0 .(jediu.16.

5. i 56) se p o j e d n o s t a v l j u j u , i g l a s e : L.dv g dt

-z

(16.50)

vf - .F.. £ dt.« .0 -.

R e š a v a n j e m tin j e d n a č i n a dobijaju se sledeče veličine koje o p i s u j u ces o s c i l a c i j a u t o m i d e a l i z a v a n o m

- m a k s i m a l n o p o v e ć a n j e nivoa u - o d n p s u na statički

nivo

Z * = vqv ' L-f/gF - o s c i l a c i j e su n e p r i g u š e n e

(16.61)

i d e f i n i s a n e su s i n u s o i d o m sa

periodom: (16.62)

2тг/ L F / g f

•

•

'

'

1

!

0,1

0,2

Slika

TRENUTNO POTPUNO ZATVARANJE

-

1 0,3

t

i

!

!

i

0,4

0,5

pror

slučaju:

''

' 1 j

|

' i

0Д... 0$ - 0,9-" t,0 * %1

p

1,2

1,3

. Artt i "¡Z* ¡ Ц

15.24. Odredjivanje 2яах i Z ^ i * u slučaju-ootounog-zatvaranja i potpunog otvaranja cilindričnog voaosxana s a trenjem

II

« s ; NJ

\ L

•

I I i I

:

1

ТЛЕ

i г

i1 I —

j f ! j t > т [

n ; H

•TTT , П 1! Ж П 1 N i ; • N • 1>4,J j i С Ы

0.9Í

F-Li.

STATIČKI

NIVO

и

1

4

. . Ah/.

z I ~ T > i < j i

H -

f

& 1 i ka

1 6 . 2 5 . 3 d r e dji v a n je; ¿аах-чь-*! u d a j u ® p o s t e p e f t o § ^ p o t p m G g * j z a tva ran j a c i l i n d r i c n o g - v o o o s t a n a

Ove •veMćineJL^.-i I

s l u ž e z a - rnzn&grdfičke

v k a n a 1 i tičkejspostupke^odred j i -

van.j a ka ra k t e r i s t i k a ^ o s c i l аслj a^ir - teainim'^iđraiil i c k i n r s t i e m a m : ^ó^jlrenutno

potpune

та&ъетеаепдe« ва-ътепз&т: -

- t ^ o v o m s l u č a j u , koji j e j o s . uveic t e o r i j s k i , j e r se t r e n u t n o p r o t o k a n e m o ž e o s t v a r i t i , o s n o v n e jednacirté — - ¡ g - v - z - ^ . -

;

zaustavljanje

glase v f - r ^ o

...

-

Rešavanjeimovih j e d n a č i n a ^ k o j e se*pfikazuju^*udžbenicima^Hidraulike,

bija se-odnos -Z^/Z* u funkciji odnosa p : - A h t / Z * »

do-

n a ^ o s n o v u - k o g a - m o g u da s e o d -

197 '

r e a e - v e liči n e r m a k s i m a l n i h i^miniraalnih o s e i 1 a c i j a f u n k c i i° e Z Imax у 1Imin , . , - ¿max Z-

vodu A h _ / Z * . O v a j d i j a g r a m i o s t a l i \

. 1 6J24.,,. pri kazane~.su

u zavisnosti.od relativne veličine-gubitaka^na u ovom poglavlju

preuzeti

su iz

[45] uz

do~ iz~

vesne prerade.' j Trenutno gan n a č i n

prvog m i n i m u m a djivanju

(0

Q^q^

u funkciji

potpuno

zatvaranje

trenjem

sa

QI00«, )

(Q¡oos,

.

! ' •! ! • ! 1 ! ii И •

;

""

, Í •!

, ; -

0.8

...

•

i ¡ '

—

'

;

:

4

•

• j

;

odre-

ч h 1

0.2

! '

_

:

.

""TiT'

1

0.3

i ^

T

^ ^ ^ ,

: ' i , f i • ^

: ¡

' ' -

i 'I

!

J

'

;

i

:

!1 '

1

!

s-.jfí

. • ^

; i :^

y y

•

;

'

i ~ "¡

'• : ^

'

1 !

: : 1

';

; T^''/^М

0.4

•

oi~ Pored

t-

,

• ! í

pozpuno

1 i 1 ' ' ' : !' ' 1 1 i: ' ' ' 1 1 '

1

: '

'

Slika

•

^

—

;

f-

. . • • ' ! • 0.7'r • ; ¡ i •

0.1

r

¡ , r

•

M

1 1 !

-^T^Tji ! L^Jr***" ,MrT \

, •г "

' - ; r

.

analoveličina

realnosti.

i ; i i : —-r^T 1 .

r

1

í ! ' '1 ' 1 i ' ' • ' i : i ; ¡ 1 i——r-*"" i - r T Г) : I i -

—......

!

se na

0) г postepeno

su h i d r a u l i č k e s h e m e n a j b l i ž e

• и 02 • — I

*'••:•

rešava

p ^ A h t / 2 * . Ta v e l i č i n a j e v a ž n a pri

' i 1 i 1 i I ! : 1 i ! ! ! i ! ! ! 1.2r' ; ; 1 1 1 j M M 1 v ; ! ! 1 T Imin i ' M ¡ : ¡ И ! ! • J! !;. • ¡ I ! í í í i ' i i ! i ! i • , i ; ; í } í i M ; : . • ; !; , : { ; ¡ s : i : i ' • • : .1 ' л : Í • 1 1 i : i : M .^o = u J L.

0.9

sa trenjem

16.24. prikazana je relativna

vodostana.

Postepeno

(0 -

otvaranje

s l u č a j . Na slici

(Zmin/Z*)

kote dna

0 i F) varanje

potpuno

kao. p r e t h o d n i

0.5

0.6

1 5 . 2 6 . N o m o g r a m za o d r e a j i v a n j e p u n o g o t v a r a n j a ci 1 i n c r i č n o g

;

' ,:

:: » • i;:

!

,

0.7 u slučaju vodostana

1

,

1

Г*

0.8 0.9 e^.p.« ahf / z * posteoenog

•

pot-

10

j198 rebLtivtrtteguiittaka^urctovodtcrp ~ r 2 .::V'0.tviranja¿T 0 :

A í u u v o d i t se- i ~ r e ta tivno^vrrane z a r v a r a n j a

. T

gde:su~vreme zatvaranja T z

" " /9

li

F

(16.63)

i otvaranja T 0

podel jeni~*sa d u ž i n o m p e r i o d a

oscila-

c i j e b e z " t r e n j a (16 ."62). Rešavanjem osnovnih jednačina mogu činama Z ^ ^ / Z * i

se d o b i t i d i j a g r a m i

- f ( p , T 2 ) za s l u č a j p o s t e p e n o g p o t p u n o g

zatvaranja

- f ( p , x 0 ) za slučaj p o s t e p e n o g - p o t p u n o g : o t v a r a n j a 16.2.5.2. Vodostan U v o d j e n j e m na spoju

porom suštinski

se m e n j a

vodostana hidraulička

u stacionarnim uslovima u vodostanu

sa

(slika

(slika

le-rkočenja:i-ubrzanja,

tečenju

rada

sa h i d r a u l i č k i m

vodostana. Zahvaljujući

s e ne gubi b r z i n s k a

u vodostan

16.25)

16.26).

i

iz

njega

ot-

suženju

v i s i n a , k a o što j e to

s luča j - kod- c i l i n d r i č n i h - v o d o s t a n a г U n e s t a c i o n a rninr-u s 1 Ovi m a pad: pritiska se-javljarnasuženjzLpri

veli-

prigušivačem

i derivacije elemenata shema

u relativnim

povećava

doprinosi: intenzivnoj-promeni"brrine

koji

inercijalne

si~

u derivaciji

u pre-

- -lažni nr-rezi mi m a » T s m a n j u j e ™ampl i * - tudu-'OSci 1 aci ja^i- u b r z a v a * n j i n o -'^vo»prigušenje-.-» —

••• - •

— h i d r a u l i č k a -4 og i к a - p r i -

i^guiiivaća^zasnavana^natfoseiiafee— " r n o j ^ s d v o z n a č n c g ^ promen ispada. pritás k a ^ s v £ _ c m iLse-oscilacije . ^

Haiumirei r ~:pra.kaza na..:.j e n a i š l i ci l E Z Z Z Z T F r i L p u n j e nj u ^ v o d o s t a n a . .... - p r i t i s a к. u nj e m u ? (p o d :

j e, ma n j i

m i s k a

S l i k a 16127'. S n e m a - r a a a v o d o s t a n a s a D H g U š i ~ : " P -ÍPt>Vn j e m : ai ori K r e t a n j u v o a e u v o d o s t a n r " 0 ) " pri t a j p a d p r i t i s k a - e f i k a s n i je u s i s r i c a n j u v o d e r p r e m a d e r i v a c i j i . ¿Гц i ; u r a z - H k e pij-ezometarskih

k o t a prt-pušjiftju-i

oražnjenju akumulacije

__

stana

- « " » « « J a * " " « " - r v a c ^ . pnv-ast e r e ć e n j u . " Pri " p r a ž n j e n j u . v o d o -

p a d p r i t i s k a n a p r i g u š i v a č u m e n j a znak- ( p T / > p t ->' š t o - s t v a r a - veći-- p a d ^ p i -

jezometarske

linije i doprinosicefikasnijem;ubrzanju

toka.

Važna,, о s o b e n o s t . v o d o s t a n a ^ - s a p r i g u š i vačern j e - n e p o t r a m a odbijanje-hidraul i č k o g udara -us led čega", se- deo lidizrnog pritiska:-prenosi i u tunelsku. derivaciju, cime иьъс& pa .njenu oblogu-..Zbog t o g a -je v e l i č i n a h i d r a u l i č k o g .otpora na u l a z u . u v o d o s t a n o g r a n i č e n a , t e -se z a d a t a k c p r o j e k t o v a n j a - v o d o s t a n a rešava s i m u l -

taño sa analizonix^aanog u d a r a , kako bi s e o s t v a r i o - m i m r a u n r troškova. č±tavog ;do-' vodnog s i s t e m a .

:

,

Prigušivač se r e a l i z u j e nat razne5?na~ čine. Čestotse rešava kao jedno s u ž e n j e ¿nso

u betonu" na~či j em r se-?go rnjenr kraj u-postavi j a čelična dijafragma sa otvorom koji daje željeni koeficijent lokalnih ka

gubita-

Ta se dijafragma može m e n j a t i , ta-

ko da se tokom eksploatacije može promeniti hidraulički otpor prigušivača, ako se za to ukaže potreba. Tako je rešen vodostan HE J a b l a n i c a , prikazan na slici 16.28. S l i č n o , sa jednim otvorom na prigušivaču i sa zatvaračem u samom vodostanu rešen je i vodostan na HE Gojak

(sli-

ka 13.54). Koristi se i izvedba u vidu betonske ploče-dijafragme sa više manjih otvora.. Tako je-izveden kombi novani

vodo-

. stan HE-Jajce Lisaiprigušivačem i g o r n j o m komo rom»; p r i kazan: na slici И 6 . 2 9 . P r i g u š i vač je r e š e n u v i d u * b e t o n s k e - p l o č e , sa

Slika 16.28." V o d o s t a n HE Jablanica за o r i q u š i v a č e m « ( l ) i gornjom,komo-om (2) "" " " •

2 5 - 10 kružnih;'otvora. Ključna h i d r a u l i č k a k a r a k t e r i s t i k a

ovog t i pa vodostana j e koef i cij ent-iguai ta ka .na pri gušenj u * ^ • p o m a ć c r t o g a s e*o d ^ecjuju gubici p a d a A h ^ . Pošto se često- izvode-asimetrični prigušivači^_sa

većim

otDorima-pri-irečenju u jednonrpravcu, (obično je-veći o t p o r pri isticanju iz vocostana, kao š t o j e uradjeno na već prikazanom-;primeru* vodostanat-HE B i s t r i c a ) ,
skidanja

;

te su gubici na prigušivaču

Ah^ = c " v 2 / 2 g

ovvevecenja

(16.64)

u sistemu sa vodostanom sa pri-

gušivačem j e d n . 1 6 . 5 5 . ostaje u t o m izvornom vidu,, dok. jednačina

kontinuiteta

uCDija oblik: v f - F dz/dt - 0. R e š a v a n j e m o s n o v n i h : j e d n a č i n a mogu se j voaostanu-sa p r i g u š i v a č e m ^ H a slici - f (p*r) s» g d e j e p. = ü h t / Z ^

odrediti"karakteristike:oscilacija

16.30..prikazanaaj^^opštena.zavisnost г « Ah p /Z+, m g.á(t~j3Ah p = С v|/2g —

relati-

van g u m + a k

n a - p r i g u š i v a č u a:. p a č e t r m n r r t r e n u t ku-,

Na di ja g r a m u s u 1 ini j ó m с-с

r a z g r a n i č e n e d v e z o n e - A i B . Li z o n i A p r i g u š i v a č ori prouzrokuje

veći

pritisak

p o v o l jni j e o s c i l a c i j e Z ^ ^ tunel- U zoni .odanog-koji

u bazi

u vodostanu,. t j . nema p r e n o š e n j a

В p r i g u š i v a č izaziva, u-bazi odgovara

je posledica

tako da j e r p i j e z o m e t a r s k a kota u slučaju

prigušivaču, tjv

veći

trenutnog

u bazi v o d o s t a n a z o n i - В i j e d n a к

~ a h p ^ Na d i j a g r a m u .16^31^ koji j e

d e a D i j a g r a m a 16,30. prikazana je relativna

ns

najne-

udarnog pritiska u

v o d o s t a n a p r i t i s a k p c , koji- j e

zatvaranja- h c . ü s l u č a j u o t v a r a n j a ^ p r i t i s a k jegubitkirna

trenutnom zatvaranju

v o d o s t a n a od p r i t i s k a koji

vrednost pritiska

sastavni

u bazi; vodostana

"5S01

1

О 2

•

:

! ;

:

' ' 1 on

:• i .

— B — — ' . f , .!

1

••

'

02

0.3

;

j

¡ ;. ; , ; 1 , : .. ;.! : • , i h 0.1

: : •

i-; ; f..: i : i ox

0.5

:

: 1 IT1 ' 1 1 .i : ! ' ' , ! ' ' " ; ( i1 ,' •

~T"—1 i

I ; ; ; .i.; iii! i• i !-f i ¡ • ! •— ;h a? 0.8 0.9 0.6 1.0 p~.Aht/Z*

Slika 16.30. Cilindrični vodostan sa prigušivačem, Z m a x ,'Z* = f ( p s r ) za slučaj potDunog trenutnog zatvaranja sa o r i g u š i v a č e m , у = n c / Z * u funkciji

p i

Kaoa .se iz atjagrama

• n a a j e v e U č a n a Z ^ ^ / Z ^ m o ž e s e , K o r i š č e n j e m oijagrama vna v e l i č i n a y ,

a tir.e i o n t i s a K

16.31.

oareaiti

16.30. relati-

u o a z i v o o o s t a n a , čime se oarecjuje aeo u a a r -

nog oritisKa koji se o r e n o s i u t u n e l .

u hidrauličkom smislu g l e a a n o , linija c-c Koja razgraničava zone A i 5 na

dijagramu

16.30.- daje optimalne vreanosti prigušenja, jer je na "toj liniji

h„ = ni. Drugim-'reč i m a . na toj liniji se nalaze najveća prigušenja, za koja se još uvek udarni pritisaK ne prenosi u tunel. T a ' c i n j e n i c a , značajna za projek» tovanje, m o ž e se jasnije sagledati Povećavajući

iz sleoeće hidrauličke sneme (slika

16.32).

koeficijent-gucitaka na prigušivaču 5 smanjuje se amD1 i tuca

j202 O 7U t i l l

rr

n

0.7Í

M

I ! i

—h^

0.16 OD

•I I

T T T I i I

lili

- pi jezometa rska - kota u bazi vodostana

0.4

0.1

u .

ItIiiiiI1 i

0.5 ~

0.6

0.7

0.8

09

1.0

p = Aht/Z^ Slika 1 6 . 3 1 R e l a t i v a n - p r i t i s a k n n b a z T c i l i n d r i č n o g - v o d o s t a n a sa- priu s l u č a j u:.,trenutnog .potpunog ¿zatvarana а :(povezanorsardijag- ™ - — ramom.46.3Q)v- —

; ;guš ivačeir

-

sStstičkr ntvo Dinamički nivo

Pr p g

h

i

•i*r e

hl

|Aht j

=

1

O

!

T

i Í i i • •Г'

SliкаЛ.6и32.J3ptimizac.iáa*kaexitó3®^^

-na» p r i g u š i v a č u "

283

o s c i l a c i j a , a~time~ i - z a p r e n r m r v o d o s t a n ат°аTi™~sg-povećava^аеот:лшагпо g* p r i t i s k a koji se - p r é n o s i ir t u n e l . Hidraulički j e o p t i m á la rr o n a j k o e f i c i j e n t je p i j e z o m e t a r s k a

hj jednaka pijezometarskoj č i , v r e d n o s t i ooc

za • koga

kota na k r a j u t u n e l a - ( p r e s e k c) od prenetog u d a r n o g koti pri m a k s i m a l n o j amplitudi

d o b i j a se na preseku krivih h c5 *l f , U )

pritiska m

u vodostanu i fс ! *

(hc). Zna(slika

¿

16.32). Najpovoljnija

v r e d n o s t г usvaja se na bazi analize koštanja d o v o d n e

vacije i v o d o s t a n a , a na bazi m o d e l s k e a n a l i z e koja varira k a r a k t e r i s t i k e

deripri-

gušivača. R e š a v a n j e m o s n o v n i h j e d n a č i n a uz o d g o v a r a j u ć a u o p š t a v a n j a , mogu se odrediti v r e d n o s t i slici

n a j n e p o v o l j n i j e a m p l i t u d e lmin

u slučaju trenutnog

otvaranja.

Na

16.33. p r i k a z a n je n o m o g r a m za o d r e d j i v a n j e l m l n u slučaju koji se često

sreće u p r a k s i , pri t r e n u t n o m podizanju o p t e r e ć e n j a

03 éá^f' í i i i i : ;

sa 50% na

! i 1 . i ! ; 1 ; i ; ! 1 I i li 0.1

' . i i i ¡ ¡ L i. i i. i M аз 0.2 0.4

i ka 15.33. N o m o g r a m za o a r e ć j i v a n j e 2

100%.

j s i i • ! i : i i!

i s iii

0.5

M

i

i

ü

i

0.6

. n c i l i n d r i č n o g v o d o s t a n a sa

pri guši v a č e m , pri o r o m e n i o p t e r e ć e n j a 50^

100%

0.7

• ¿шаг1хе_,£5сапйе-д j44j p o k a z u j u ^ d a - r s i a r i v n o . i t r a j a n j e z a r v a r a g j a л.jxtxdr a n j a тг^Т 2 /2тг/ L E / g f : p a v e ^ v a ^ m p I x f r i d u ^ Z ^ g x i -^-тт kod_ c i l i n d r i č n i h - v o d o s t a n a s a p r i g u š i v a č e m . T a j k o e f i c i j e n t a p o v e ć a n j a »- U- o d n o s u o t v a r a n j e , prikazan je na s l i c i ^ t 6 » 3 4 ^ N a j p r e - s e

na. t r e n u t n a z a t v a r a n j e , ili

nacije l m a x

illZnun^za

trenutni

m a n e v a r o t v a r a n j a ili z a t v a r a n j a ^ , a ^ z a t i m s a ~ p r e k o , tih_. di j a g r a m a , za* ra 1 a t i v n o v r e s e т.odrede k o r i g o v a n e a m p l i t u d e 2щах i

Z ^ .

2ATVARANJE

S l i k a 16.34. Uticaj trajanja^rasterećenja-ili ooterecenja n a maksi- m a l n e ^ a m a l l t u d e - t r - ci n n d r i c n o m ^ v o d o s t a n t b - s a p r i g u š i v a č e m 16.2.Vodostan,:sa . P r i m e n j u j e s e kada j e n e o o n o d n a

komorama

površina ?

"a, a d o s t a j e v e l i k i o p s e g i z m e o j u m i n R N

k r

z a pri g u š e n j e o s c i l a c i j a

i NU u akuimrracijr:'*'Pošta"je:"ti

osornostima neoohodan dosta uzan i-duboicJUnt». primena-komora j e je rešenje zaismanjenje Z g ^ . i zioniše;^rema_kriterijumu

Z ^ - ^ T T a d a .se- v e r t i k a l n i

prsdvidga

-iznad površine

najvišeg*

donjoj

..a dortja; ispod

k o m o r i . Gornja

najnižeg

доовпшт^з&поге..se i z v o d e £ s a o d g o v a r a j u ć i m . p a d o v i m a t a k o ;.da.se;omogući

najcelishodni*»

(ili k o s i ) š a h t : d i men

T h o m a -sa- m i n i m a l n i m n e o p h o d n i m - p r e s e k o m F { 1 6

prfguienje.Zajajc s e p o v e r a v a - g o r n j o j , а 2тгп

ma-

takvim

)» a

Komora se

dinanrtcKog nivoa dna i svoda

u

(0,02 — 0,06)

n o r m a 1 n o tečenje- v o d e ^ k a v e r t i k a l n o m š a h t u i s p r e č t " z a r o b i j a -

vanje'vazduha na slici

u komorama.

"'•205 K l a s i č n o r e š e n j e v d d o s r a n a "sakomorama p r i k a z a n o ' j e . . -

16:35. (HE R i j e k a ) .

Voaostani

-

s a k o m o r a m a s e č e s t o k o m O i n u j u .sa p r i g u š i v a č i m a

guoitaíca cí» j e r se t i m e s m a n j u j e p o t r e o n a z a p r e m i n a Za o c r e d j i v a n j e

nutnog s K i c a n t a

potrebne zaoremine

može naoisati

gornje komore meroaavan j e

u oo; ik-j

zeći

u gornju

i 16.651

voae koja o r o t e k n e kroz d e r i v a c i j u

(16.55)

za dt pri Q - 0 , u l a -

i (16J>o) u z odgovarajuće

se izraz za potrebnu zaoreminu gornje

tre-

jeana-

komoru.

Rešavanjem jednačina ".431 d o o i j a

slučaj

( 1 6 \ 5 5 ) , do к s e

dW -- f• v«dt goe je: oW- z a o r e m i n a

(koefici jent

komore.

o o t e r e ć e n j a . ~£ffiria-..važi o s n o v n a j e d n a č i n a

:in = K o n t i n u i t e t a

-

komore

transformacije

g o s t s у » *pareü' već.. r a n i j e-*u veden i h*. ratpora duž d e r i v a c i j e ; . c - „ ^ e z i j e v . k Q e f i c i j e n t ; R ~ hidratrličkirradi jus;~~xm*= - чвах/^t- Za poznate„parametr8 derivacije i .zadatu. (željenu) v r e d n o s t Z r a a j o može se odrediti potrebna zapremina gornje komore, koja se z a t i m može realizovati u razninrob licima i podzemni h-ga.1 eri jč i otvoreni h-1 bazen a. Donja komova služi za ublaaenje amplituda Z m ¿ n , te se njena zapremina dimenzioniše iz uslova n a g l o g - o p t e r e ć e n j a , pri koti min RN u j e z e r u . Ukoliko je prorok sa Q p povećan na Q k (odnos

m = Q^/Q/c) osnovne j e d n a ć i n e ostaju na snazi,

a jednačina kontinuiteta se transfgrmiše u oblik dW * Fdk

ćz * (
(16.67)

Osnovne veličine su prikazane na slici 16.36. Ovde su Ah t p -^•miri R N

tSTATlCKI

NIVO

-i

T

T

Ah

—

tp !

i. u.. Ah. tJfe gubici

pada u tunelu u početnom (indeks p) i konačnom (k) stanju, a l d je rastojanje gornjeg svoda komore od min RN. Ako se uvede smena

rAhtK f

x n * Zn/Ahtic ;

Wo = L f v 2 / 2 g A h t k

(16.68)

dobija-se relacija za potrebnu zaoreminu W

1

donje

..komore

dk „

x n -1 "" Г(

....

-m2

1) (7x1, -m)" (16.69)

j_(/хп -1) (/xl+m)j

Pri 2 n - Ahtir.,,..što je hidraulički logična shema

Slika 16.36. U z proračun donje komore

visinskgg-iociranja donje

komore^dobija^se-x^l,

te se 2Л -^opterećenje 0 -*-100% dobija Wdic-t,386 WQ

(¡6.7Q)

gde Ыа ima..fizički smisao n e o p h o d n e z a p r e m i n e donje komore, pri-.odsustvu t r e n j a (Aht-^0), pri

trenutnom

dizanju .opterećenja r tj. W G = L f v|/2g Z^

(16.71)

Na slici,.J6,37...dat 1.2

14

16

IS

2.0

2JZ

2Л

2.6 *2.8~ 3.0

Slika l£-37: D i j a g r a m za o d r e d j i v a n j e .zaoremine ^Ofije^omore

j e grafi к W d i c / W 0 - f (т,хл) za. o d r e d j i v a n j e zapremi ne donje komore.

207; 16.2.5.4.

Diferencijalni prigušivačima.

vodostan

vodostan objedinjava osobenosti

Primenjuje

reono je vodostan

D i f e r e n c i j a l i

rešiti

vodostana

sa k o m o r a m a i

se kada n i s u v e l i k e o s c i l a c i j e n i v o a u j e z e r u , . a u vidu kule. Njegovi

elementi

se, medjutim,

pot-

ugradjuju

često i u druge tipove vodostana. к

"^KKP

hf

- r •z

QP

^ N U F

-ma* :z<

4 i ±

Fu

3

ekonomičan

A

;Aht

jezeru, jer je onda neophodan

f

-f;

-

U -

1

shema za

p r i k a z a n a je na slici

, Ah'V

^ D N "

je o d r e d j i v a n j e

'

Slika

proračun

16.33, a

gabarita

i Zmin

—

i optimalnih

na dnu u n u t r a š n j e g

Q

veličina

Zwax

otvora

cilindra. cilindra

bira na o s n o v u k o n s t r u k t i v n i h

16.38. S h e m a » z a

zadatak

unutrašnjeg

Prečnik unutrašnjeg

u

nije

i spoljnog cilindra, oscilacija

^nrun

voa u n j e m u n e p r e d j e 2 , 5 m / s . (KKP) o a a b r a ć e se~tako-"da s e t o k o m

p r v o g p o d i z a n j a n i v o a v o a a p r e l i v a iz u n u t r a š n j e g u s p o l j n i 16.14).

•

-

-

S l u č a j к i trenutno-skidanje

--

= Z^ + Ah

cilinaar

opterećenja..

čitavog (slika ' "

Nivo: u j e z e r u , j e ^ n a ^ N U , - p r o t o k

( g u b i c i na d o v o d u дЬ^.). P o s l e

trenu-

seibrzo diže u unutrašnjem cilindru-do visine Z ^ ^

n a d s t a t i č k i m " n i v o o m . 1) s o o l j n i

cilindar utiče; protok; Qu

visi od v e l i č i n e o t v o r a . O d n o s p r o t o k a Q / Q i О /С-- - r fZ •• max-

ni-

Visina

•

je Q i , a u v o d o s t a n u s e " n i v o * nal azi n a D N ; tnog zaustavi j a n j a m i v o

se

potreba,

n a j č e š ć e t a k o da b r z i n a p o d i z a n j a

proračun

c i l i n d r a , tj. kota *krune-preli va

iz-

iskorišćena.

Hidraulička

mtnRN

u

vrlo

dužen c i l i n d a r , čija zapremina dovoljno

Nije

pri v e l i k i m o s c i l a c i j a m a

koji

= za-

je

-

t •'• ~

' 15.72

r

gce je ¿n'^-gubitak-pada u o t v o r i m a p r i g u š e n j a , pri p r o t o k u - Q j u c i l i n d a r .

Poš-

to je Q.,< Qi,

pre-

livanjei

n e o p h o d n o j e d a se o a a o e r e дпэ> - Z ^ ^ + дп«-. Iz r e l a c i j e za

(16.72);dobija

se

Qi - m b STq(2max

j - Z?)2 + Qx

+ Ah't)MhJ,

U jednačini, (16.73) poznata je-geometrija-preliva ;b), q,

unutrašnjeg

(16".73) cilindra

i iihr, d o k se: od, o s t a l e tri vel i č i n e d v e o d a b i r a j u * a treća, i z r a č u n a v a .

To p o o r a z u m e v a

iterativne

p r o r a č u n e , u. p r o c e s u t r a ž e n j a n a j b o l j e g r e š e n j a .

Za-

208 '

*

'T;

= ( A h t +• I ^ F '

S l u č a j Bi tpemitno podizanje

opterećenja.-.

Početni

CT6T74)

p r o t o k je. Q x

, a posle

podizanja o p t e r e ć e n j a ~ Q 2 , te je- n = r Q 1 / Q 2 - P o s l e p o v e ć a n j a o p t e r e ć e n j a

dinami

čki nivo je D N " , a. gubici na dovodu_.su. A h £ - A h ^ / n 2 . P o v e ć a n j e o p t e r e ć e n j a

do-

vodi do s n i ž e n j a nivoa u u n u t r a š n j e m c i l i n d r u i i s t i c a n j a k r o z o t v o r e . Rad vodostana biće bezbedan (neće d o l a z i t i . d o u v l a č e n j a v a z d u h a u c e v o v o d ) , ako j e hidraulički o t p o r otvora takav da j e pad p r i t i s k a pri t e č e n j u iz v o d o s t a n a

na

derivaciji *min

Ah!;

(1-n) su:

*яил

s

kn2

2

A2

(16.75)

Z ^ / A z ; A 2 - Q 2 / L / g f F ; к = A h ^ A 2 , n = Qi/Q 2 -

U k o l i k o j e Ah^J

odabrano prema (16.75)-najniža oscilacija Z . ^

odredjuje

se j e d n a č i n o m (detaljnije u ¡5] i' ¡43]) :

( / 0,5Е*"-0;275/гГ+-^ * 0,9)(1-n)(1 £

Atili.

(0 »5£* )

52

,! J

(Tff.76)

cae so;* E* - Е/а ; E. - J - Q 2 / [ ( F U + F s ) g f -Ah^ 2 ] , a-

1 - 4 4 ? -

S a j a d i ^ d j ± v a n j e n r ^ ¿ ^ « d e f i n i s a n s je-ri^don j i v i s i n s k i h p o l o ž a j člme.su^rpreiiminamm^rfaza^

vodostana,

a^r r e š e n i ; osnovni .:zadacx;dimenzi0-

n i s a n j a : :zapraTnne rtltndara" T i"-hidraai i č k i ; o t p o r i - o t v o r a na donjem.- s p o j u I z (16"ЛЗ r 4- • (16 ..75):-3 asncr se -uočava- da -ti o t p o r i - mogu- bi ti - ni d r a u 1 i cfcu asi m e t r i c čni pri t e č e n j u u v o ü o s t a n i iz njega».. zbog-\čega su i označeni A h ^ {pri »punjenju)-i Ah^

(pri o r a ž n j e n j u s D o r j n o g

cilindra).

15.2.6. O P T I M I Z A C I J A V O D O S T A N A SA D O V O D O M Parametri v o d o s t a n a s e m o r a j u , r a z m a t r a t i

i s t o v r e m e n o sa u s v a j a n j e m p a r a -

raetara-dovodne i. o d v o d n e .derivacije i-turbina,,», p a r a l e l n o g a anal i zonn f e n o m e n a voćnog: u d a r a ^ O d njegave-1 okačijeru: s i s t e m u - i r a d n i h k a r a k t e r i s t i k a

(zapremina

stepen ргт gušenja,,, ltd.) zavisi n e sama. rrrj-egovo-koštan j e , v e ć i koštanje^ tunela» c e v o v o d a , t t i r b i n a i" o p r e m e . Tapovezarcosir-vodastana sa p a r a m e t r i m a ^ iJcošta njem^đerivacije i - t u r b i n e slikovito" j e p r i k a z a n o na-slici" 16-39-

Ukoliko-nema

p H g e s i v a c a u t u n e l 1 s e n e o r e n o s r trdanrr^priti sa k; t e se- obi o g a t u n e l a ^ m c ž e

j209

aimenzionisati-prema.dijagramu

(1), koji n a s t a j u , pri Z m á x - - U v o d j e n j e m

priguši-

v a č a sa s u ž e n j e m prenosi

deo

koje

udarnog

pritiska u tunel, može se smanjiti

zapremina

v o d o s t a n a , ali

se p o v e -

ćava p r i t i s a k 2 ) na koji

(linija

se m o r a

menzionisati

pomera-

njem vodostana

prema

16.39. Uz ekonomsKu analizu vodostana

je se дН ^ u d a r u >

i dovoda:

1- bez p r i g u š i v a č a ; 2- sa p r i g u š i v a č e m ali

se z a t o n a m e ć e s l o ž e n i j a

эот n a d z e m n o m

v0v0(j

konstrukcija

m Q Ž e

smanju^

pri

vodnom se ce_

č e g a

p o J e f t i n U i

v o d o s t a n a , sa v e ć i m g a b a r i t i m a

,

i sku-

konstrukcijom.

U n a j o p š t i j e m s l u č a j u m o ž e se f o r m u l i s a t i ít\Tv + tJt

+

c a e su: дТт/, дТс, дТс i a T q - d o a a t n i vo^ca

tu-

nela. Takodje,

mašinskoj zgradi Slika

di-

obloga

т

zadatak optimizacije

+

+ min

godišnji

troškovi

Дс

vodostana

vodostana.,. tunela,, ce-

i o o r e m e u o a n o s u na n e k u r e f e r e n t n u p o č e t n u v r e d n o s t . Na s l i c i prikazan J e

postupak

1b.40.

optimizacije

ampl i tude^Z,na*> . z a s n o v a n na mi ni m i zaciji ДТ^ -к Alt- Na s l i č a n

način

se m o ž e o o r e d i t i

veli-

i ootimalna

či n a - k o e f i c i j e n t a g u b i t a k a na gušenju

( z ) , u k o l i k o se a e o

nog p r i t i s k a p r e n o s i

pri-

uoar-

u t u n e l . Укф-

1 i ко se v o a o s t a n a i a n i r a

sa

v o m , u t r o š k o v e se m o r a uneti

oreni ko-

štanje izguoljene energije zbog korisno prelivene vode u Slika 16.40. Optimizacija voaostana

elemenata

¡6.2.7. 0 I Z B O R U T I P A

I PARAMETARA

VODOSTANA

r


. Dva o o n a z a t e l j a

ne-

vodostanu,

su k l j u č n a :

1) p a o p o s t r o j e n j a , koji

i pogonsKi

b i t n o u t i č e na

usloveliči^

•

\

,

:

nuspoprečnogpreseka F±r za«:neopnodnu,:stabilnast v o d o s t a n a ;.2) k o l i č i n a kineti č k e ^ e n e r g t j e t o k a u d e r i v a c i j i , - k o j u t r e b a ^ t o k o m s t a b i l i z a c i j e što pre transfo-

^ ^

rmisati u p o t e n c i j a l n u e n e r g i j u , te u tu s v r h u treba obezbediti

^ H

reminu »vodostana. U slučaju v e l i k o g pada, v e l i k e . d u ž i n e . d e r i v a c i j e

odredjenu zap-

i v e l i k i h oscilacija vo-

de u akumulaciji najpogodniji je v o d o s t a n sa komorama. U tim uslovima je ^ H ИШ

F^

malo (pad se u j e d n . 1 6 . 4 9 . nalazi u imeniocu), te se vertikalni šaht može realizovati sa p r e č n i k o m bliskim prečniku dovodnog t u n e l a , dok se gornjoj komori poverava uloga p r o s t o r a za transfer kinetičke u potencijalnu energiju i prigu-

ЩШ

šenje o s c i l a c i j a . U k o l i k o se gornja komora realizuje na površini

Щ

vom izlazi na t e r e n , šaht se prilagodjava tim z a h t e v i m a , te se realizuje kao

ili sa preli-

kosi, izmešten u s t r a n u , itd.

Na si i ci 16.41. pri k a z a n o je™ p o s t r o j enj e H E J aj ce II,.sa-. v o d o s t a n o m sa komorama i, p r i g u š i v a č i m a . Vodostan j e - k a r a k t e r i s t i č a n po tome š t o ima: d v a , v e r tikalna š a h t a - glavni ,.„s a : p r i g u š i v a č e m -i,, zatvaračni com i spoj ni -izmedju vdonje i gornje-komore. K a r a k t e r i s t i č a n j e i gornji vodostan RHE. čapljina,.. kod koga j e gornja komora rtzvedena na t e r e n u * a donja je i z v e d e n a kao galerija u v i o u z a t v o r e n e . p e t lje - "osmice* (slika

i

1S:42).

m •и

Sasseanjivaiijeflr p a d a p o r c e ć a v a i s e : p o t r e s n a p o v r š i n a F z a . s t a b i l a n ; r a d i t e u,:cili7idričan~vodQ-

s v e širi v e r t i k a l n i šaht^, p r e t v a r a j u ć i s e s t a n - Heđjutiin, p o š t o s e u c i l i n d r i č n o m v o d o s t a n u g u b i s v e r e d j e se r e a l i z u j e k l a s i č a n c i l i n d r i č n i g u š e n j e »„koje. b i t n o m e n j a h i d r a u l i č k u

brzinski

pad«derivacije,

v o d o s t a n , v e ć se u v o d i

s h e m u r a d a , j e r . pri

s t v a r a g u b i t a k p a d a . U k o l i k o se p r i g u š e n j e h i d r a u l i č k i

izvesno

pri-

ustaljenom tečenju

optimizira

moza, sa d o b i t i m a n j a z a p r e m i n a v o d o s t a n a , a da s e d e o u d a r n o g

(slika

pritiska

ne

16.32)

ne

pre-

nosi u zime 1. iCod p o s t r o j e n j a sa r e l a t i v n o sta su k o r i š ć e n i

diferencijalni

kratkim dovodima

vodostani.

f e r e n c i j a l an tip sve v i s e z a m e n j u j e v o d o s t a n i m a s n e s e a a sa m a l i m p a d o m p o t r e b n o v o d o s t a n m o g u ć a su dva r e š e n j a :

1) vodostan

i relativno malim padom

U novije vreme

sa p r i g u š i v a č i m a .

realizovati

sa prigušivačem

u tim uslovima

U k o l i k o je u

kao n a d z e m n u

konstrukciju

2 ) - ^ d i f e r e n c i j a l n i vodostan.

O d s v i h o s n o v n i h t i p o v a v o d o s t a n a n a j e f i k a s n i j e prigušenje ostvaruje

vodostanima

sa prigušivačima,,,

do-

se di-

o s c i l a c i j a se

zbog toga. što .prigušenje s v o j i m

dvozna-

čni® p r o a e n a m p r i t i s k a d e l u j e n e p r e k i d n o t o k o m č i t a v o g n e s t a c i o n a m o g - r e ž i m a , M a odvodnoj

derivaciji

najčešća

lih o s c i l a c i j a u r e c i p i j e n t u ni,

su dva r e š e n j a . K o d k r a t k i h o d v o d a

vodostan.se planira

k a o proširenje

bez ikakvih posebnih elemenata, kod dužih derivacija

j e donji.vodosrtan-

sa~vriaušivacima

i ma-

tunelaipo

po p r a v i l u s e

visirealizu-

(slike: 3.39. i 16.20). Vrlo je važno

smanji

ti m minimum n e g a t i v n t r r a m p t I t u d i L Z ^ ^ , .kako :se n e bi m o r a l a .da j o š v i š e

ukopa-

va mašinsica ^zgrada, z b o g o b e z b e d j e n j a p o t r e b n e dubi n e H s vissa.

u nestacionarnim-usl o. . . . . .

ь

- P r i p r o j e k t o v a n j u ; vodostana;: o d r e d j u j e r s e : 1) p o v r š i n a

F^-

j e s t a b i l i z a c i j u . o s c i l a c i j a ; 2 ) najviši, n i v o u v o d o s t a n u pri

kojasobezbedju-

najviiejm-radnom

nivou u J e z e r u ; 3)^najniži n i v o ^ vodostanu-pri~min RN u j e z e r u . M a j p r e s e o d r e d j u j e - F¿ r i usvaja~povrs-irra~F : š a h t a > v o d o s t a n a ^ j e r j e

uslov

F > F¿r n e o o n o d n a r z a d o v o l j i t i -Kod sviir t i p o v a ; vodostana... Z a t i m s e o j s v a j a j u

mogu

či a l t e r n a t i v n i t i p o v i ^ v o d o s t a n a i r a č u n a j u n a j n e p o v o l j n i j e . o s c i l a c i j e -«¿r- ori n a g l o m s k i d a n j u v e s t i : pri njoj

proračunu.

granici jer

Zmax

(tunel j e

n o s t i . O b r a t n o , pri granici,

rapaviji

i p o d i z a n j u o p t e r e ć e n j a . Pritom, se vodi (naglo

skidanje,

opterećenja/

.rapavost

se

tunel

daje

opteredenja.:rapavosv

nepovoljni

je.

amp

'Se uzima, na

rapa-

uzimana

" g l a d j i " ) j e r s e t a d a d o b i j a a m p l i t u d a na s t r a n i

naglom dizanju:

i

računa o

dosigur-

gornjoj

litude.

P o š t o s e » z a a 1 t e m a t i v n e t i p o v e o d r e d e .gabari ti n a o s n o v u

n a j n e p o v o 1 jni -

j i h amplituda,obavi ja se tehničko, ekonomska, anal i z a , te s e b r o j a l t e r n a t i v a žava* a zadržane varijante se detaljnije ispituju i optimiziraju, prema Vш:' izrp©§lavl j a * 1 6 . 2 6 ' .

su-

načeli-

j213

v o d o s t a n a neophodan

Za a e r a c i j u sek

ne-treba

vazduha

da bude manji

u aeracionoj

je

spoj

od 10% površine-

galeriji

ista se n e m o ž e k o r i s t i t i

sa atmosferom,

aovo ano a tunela.

č i j i poprečni

pre-

Zbog velikih

brzina

puta veća brzina od brzine vode u

tunelu)

za d r u g e s v r h e г o s i m u k o l i k o se d o v o d v a z d u h a

izdvojena cev u galeriji

svod c e v o v o d a na

izla-

sku

iz v o d o s t a n a m o r a da b u d e b a r za 2 : 3 m i s p o d n a j n e p o v o l j n i j e n i s k i h

nivoa

Da bi

namene.

se o b e z b e d i o b e z b e d a n r a d p o s t r o j e n j a g o r n j i

pri o s c i l a c i j a m a

u

vodostanu.

U k o l i k o эе v o d o s t a n mrzavanja

neke druge

resi

kao

pri n i s k i m

izvodi

16,3.

PRI M E N A

U k o l i k o je konstanta od v o d n o g u d a r a

Princip

SINHRONIH

rada

REGULATORA

sinnronih

da li je v o d o s t a n

regulatora

turbina. Primenjeni

p r i t i s k a , pri

p r i t i s k a p r i k a z a n je u glavi

19.18) u komoinaciji

z a š t i t u od v o d n o g u d a r a , ili

sa

bez vodostana

i primer prikazan

pritiska

( v e ć n a v e d e n i -primeri

na s l i c i

(HE T i k v e š ) , različite

i slike jugoslovenskih

1 6 . 4 4 ) ; b) sa p r i k l j u č e n j e n r o d v o d a

neza-

postro-

regulatora

na d i f u z o r t u r b i n e . Ovo drugo rešenje se p r i m e n j u j e u slučaju

nih p o s t r o j e n j a

slika

vodosta-

r e g u l a t o r a - p r i t i s k a , ali su n a j č e š ć e : a ) s a - o d v o d o m - u d o n j u v o d u

v i s n o od d i f u z o r a " t u r b i n e jenja

1 0 . 7 . 2 . pri

(HE R i j e k a ,

gde j e s a m o n j i m a p o v e r e n a z a š t i t a d o v o o a o d v o a n o g . u d a r a . M o g u ć e su izvedbe

čemu

neophodan.

su na v i š e n a š i h p o s t r o j e n j a

s l i k a 3 . 3 1 ; HE S e n j , s l i k a

n i m a , č i m e su u o o t p u n i l i

PRITISKA

i sinhronim regulatorima

treba dokazati

3.41.a, HE Bistrica

od za-

i n e r c i j e d e r i v a c i j e Тг u o p s e g u od 4 i 12 s z a š t i t a

se m o ž e p o v e r i t i

posebnim analizama

razmatranju

u v i d u n a d z e m n e k u l e m o r a se o b e z b e d i t i

temperaturama,

podzem-

sa d u g a č k i m s i f o n i m a , kada bi p o s e o a n , . p a r a l e l a n o o v o c iz regu-

latora pio n e c e l i s n o d a n .

Kod k r a t k i h o d v o d a r a c i o n a l n i j a j e s h e m a sa r a z d v o j e n i m

cdvoaima. P.aa r e g u l a t o r a

oriti ska je p o t p u n p s i n n r o n i z o v a n

pokretanje sprovodnog

sa r a o o m s e r v o m o t o r a

k o l a . P o š t o se n a j č e š ć e d i m e n z i o n i š u

na pun

p r p t c K , a f m a j u z n a t n o m a n j e g a o a r i t e po p r o t o č n o g

trakta

kratkotrajno

(u H E S e n j č a k

razvijaju

v e l i k e b r z i n e , p r e k o 50 m / s

turbine, u njima

z b o g č e g a j e n e o p h o d n o d o b r o a n k e r i s a n j e u .betonskoj m a s i cije izlaznog Ma s l i c i

0.

se

<•-» 90 m / s )

i zaštita

od

kavita-

profila. 16.45.

p r i k a z a n je r e z u l t a t

regulatorom pritiska. Merenje 76 M W

za

i n s t a 1 isаn

/reme z a t v a r a n j a

je o D a v i j e n o

ispitivanja pri

turpine i otvaranja

agregata

trenutnom regulatora

HE S e n j sa

rasterećenju: pritiska

js

svega

й

17. NESTACIONARNO TEČENJE U OTVORENIM KANALIMA I OBJEKTI ZA REGULISANJE'TE POJAVE Na d o v o d n i m i o d v o d n i m d e r i v a c i j a m a n e u s t a l j e n o g rada h i d r o e l e k t r a n a v d o l a z i p o j a v e se m o r a j u juće mere

Sá s l o b o d n i m t e č e n j e m , k a o

do n e s t a c i o n a m i h

izučiti u fazi p r o j e k t o v a n j a »

fenomena

posledica tečenja.

k a k o bi se p r e d v i d e l e

Te

odgovara-

zaštite.

O d p o s e b n o g j e z n a č a j a i z u č a v a n j e p o j a v e strmih p r e d v i d e t i m e r e za n j i h o v o n e u t r a l 1 s a n j e

talasa,

j e r se m o r a j u

ili s v o d j e n j e na p r i h v a t l j i v e

n e . N a j č e š ć e p o j a v e s t r m i h t a l a s a p r i k a z a n e su na s l i c i

veliči-

17.1.

SI i k a ^ 17 Л . . , O s n o v n a s h e m a " a s t m i к rta l a s a c

u ć a j a ) j e direktan

pri naglom ooterećivanju

poz¿z¿ocas¿¿aZGST-.kQji

.se j a v l j a na o d v o d n o m

kanalu

h i d r o e l e k t r a n e . P o š t o su кос k a n a l s k i h e l e k t r a n a

dni kanali p o p r a v i l u u d u D o k o m u s e k u ( j e r - s e : t i m e o s t v a r u j e k o n c e n t r a c i j a da) ovaj slučaj nije

z a b r i n j a v a j u ć i »:.samo: ga v a l j a , d o b r o p r o u č i t i

odvopa-

da bi s e o d -

r e d i l a v i s i n a o b l o g e kanal a , p o l o ž a j r b e r m i » i t d . Na n j e g o v u v i s i n u s e m o ž e

up-

ravljački u t i c a t i - p r o d u ž a v a n j e m v r e m e n a ; o t v a r a n j a : s p r o v o d n o g ; a p a r a t a n M e d j u t i m , k o d r e g u l a ci o m h e l e k t r a n a s a t o - v r a n e n e r m o ž e p r o d u ž a v a t i , t e s e m e r e z a š t i t e svooe uglavnom na o o u í d a n o ~ o b e z b e d j ^ n j e o d v o d n o g S l u č a j b ) j e direkvan*negrxcrivenztaUus,коji

kanala. nastaje u odvoanoj

ji pri"' nagi o m .zaustavi j a n j u p o s t r o j e n j a ^ i N e p o v o l j n a p o s l e d i c a . bi b i l a

derivacispuštanje

j217

n i v o a DV i s p o d : k o t a

koje su n e o p n o d n ^ e a

medjutim, može jednostavno odvodnog

k a n a l a , kojima

z a š t i t u ~ t u r b i n a i od k a v i t a c i j e .

resiti o d g o v a r a j u ć o m r i s b e r m o m i p r a g o m

se o b e z b e d j u j e s t a l n a m e r o d a v n a

sinhronih

i s p u s t a , k o j i m a se o b e z b e d j u j e

na:početku

kota OV i pri

vol jni j i m p o j a v a m a d i r e k t n i h n e g a t i v n i h t a l a s a . D r u g a m o g u ć n o s t j e

lose,

najnepo-

ugradjivanje

postepeno smanjenje protoka u

odvodnom

kanalu. Slučaj

c ) j e indirektan

pozitiúni

talas

u d o v o d n o m k a n a l u , pri

padu p o s t r o j e n j a

iz p o g o n a ,

ktrana

bi b i o p o s e b n o n e p o v o l j a n , u k o l i k o bi Se d o p u s t i l a

taj t a l a s

p o j a v a * j e r bi se u c i l j u kanalski

z a š t i t e od p r e l i v a n j a m o r a l i

d o v o d , a i z a z v a o bi

bi d o l a z i l o

do n j e g o v e

ne m o ž e u p r a v l j a č k i

refleksije

treba

se ne m o ž e o s t v a r i t i

proolema

zaustavljanja

sprečiti

ili

smanjiti

nih- i s p u s t a p r e l i v a , Slučaj

i ozbiljne

produžene nestacionarne

ispad p o s t r o j e n j a

zoog pooega

na p r i n v a t l j i v u

veličinu

posebno

negativan

pri n a g l o m p o d i z a n j u o p t e r e ć e n j a . regulacijom vremena otvaranja

pojave

zatvaranja

uz

ukoliko se

slučajni

većih zamajnih

masa, se m o ž e

primenom vodnih komora,

sinhro-

u dovodnom

glavi.

kanalu

koji

nastaje

I taj s l u č a j j e z n a č a j a n za p r a K s u , j e r

ili m e r a m a

do-

sprovodnog

takvih strmih talasa

razmotreno u ovoj

talas

isele-

njegova nasipi

iz p o g o n a

turbina, potrebnih

i slično. M e d j u t i m , pojava

d) j e indirektan

nadvišavati

računati, a produžavanje

š t o će biti

naglom

Kod k a n a l s k i h

i suoerppzici je. Nastajanje ovih talasa

s p r e č i t i , pošto je

g a d j a j sa k o j i m o b a v e z n o kola

ili n a g l o m s k i d a n j u o p t e r e ć e n j a .

na k r a j u o o v o o a

(vodne komore)

se

mora

s p r e č i t i p o j a v a v p r o t i č a j n o g d i s k o n t i n u i t e t a , k o j a bi b i l a v r l o n e p o v o l j n a

za

turbinu. Na j e c n o m

i s t o m K a n a l u m o g u ć e su i s t o v r e m e n e p o j a v e dva t i p a t a l a s a .

p r i m e r , na d o v o d n o m

Kanalu

gp z a n v a t a

Perućica m a n e v a r

povećanja

Na

optereće-

nja p r a ć e n j e m a n e v r o m - o t v a r a n j a pusta

iz a k u m u l a c i j e

9 . 2 0 ; , što d o v o d i

Vrutac

ao o r o p a g a c i j e

rektnog pozitivnog talasa i negativnog

indirektnog

kanal

1 7 . 2 ) . Da bi

(slika

le n e g a t i v n e Slika

17.2.

Kretanje

dva s t r m a

talasa

n j a , u zoni dvidjen

zapremina

.'^200 0 0 0 m 3 ^

kombinacija

odredjena

poslecice

ат-^

niz ¡canal talasa se

taKvog

uz

sorečikreta-

ulazne g r a d j e v i n e je

komoenzacioni

u p r a v o na o s n o v u p r o u č a v a n j a

p o j a v e , s u p e r o o m ran ja r ocoijan.ia s t r n i m

is-

(slika

talasa.

b a s e n , čija

preje

najnepovoljnijih

.J7J-..-ttiĐRAUbLCKI

ASPEKTI

-Postarse u Hidraulici obradjuje^analrtickoopisivanje c i o n a r n o g t e č e n j a , o v d e ć e se i z v r š i t i k o r i s t e pri a n a l i z i

kanalskih

Sporcrpromenlj-ivo t r a n e pri

1) j e d n a č i n a

nesta^oncamcr^i^ecei^e^-kože

u obliku

so: j a v l j a

nizvodno" od

p r o t o k a , o p i s u j e se Sen V e n a n o v i m

koji j e , čini

se, najpregledniji

za o v u

su: Q,K,v

elek-

svrhu:

kontinuiteta

(,7-1>

jednačina .

Ovde

se

jednačinama

fu + fi = 0 2) d i n a m i č k a

nesta

hidroelektrana.

regulacijskim promenama

Ovde se prikazuju

raznih vidova

najkraća sistematizacija metoda koje

3h J

2

- protok, moduo protoka

p r e s e k u ; i - pad d n a ; A i h - površina

, v 3v

U v

(K-Q /i

M 7

) i srednja

poprečnog preseka

brzina

u poprečnom

i dubina v o d e ; L - ra-

stojanje í t —

vreme.

Leva strana

dinamičke jednačine

(i-ah/aL) predstavlja

t o k a , prvi č l a n d e s n e s t r a n e d e f i n i š e p a d t r e n j a , d r u g i energije5"po d u ž i n i , treći

( 3 v / g s t ) - lokalni- d e o s i l e

Te parcijalne diferencijalne-jednačine

pad

površine

član promenu

kinetičke

inercije.

su- lriperboličkog"-.tipa.i--'irisu-Teši-

v e analitički,"« b e z " o d g o v a r a j u ć i h u p r o š ć e n j a . Z b o g t o g a j e r a z v i j e n č i t a v n i z p o s t u p a k a za p r i b l i ž n a r e š a v a n j e , u z o d r e d j e n e p r e t p o s t a v k e . U n o v i j e : v r e m e , sa k o r i š ć e n j e m E R M , najviše su razvijene d v e m e t o d e

rešavanja:..ensplTcitna.*i*impli

¿itnatw6tada.^konačn.ilT-razlikai-Prücgzrrtihz.-metüdayse knj i gama i z

m o ž e naći

u svim^novi jim

Hidraulike.

Pri-razmatranju tečenja nizvodno od elektrane granični

uslovi-zauuzvodni

presek-se"zadaj u k r i v o m N ( t ) ili Q ( t ) , a n z a . n i z v o d n i

vezom Q(Z) u

uslovima'us-

t a l j e n o g t e č e n j a . - Pri a n a l i z i . t e č e n j a u ^ a o v o d n o m k a n a l u g r a n i č n i ^ t i s i o v i u u z v o anor3T--Dresek^re,.definisam

v e z o m Q ( Z ) ili Z. = c o n s t , a u n i z v o c m o m - p r e s e k u

na v o d n e K o m o r e ) g r a n i č n i m u s l o v o m s e s m a t r a - d i j a g r a m p r o m e n e - s n a g e - N ( t ) , sno o d g o v a r a j u ć e g p r o t o k a Q ( t ) . P o č e t n i ' u s l o v je kriva uspora u

(zoodno-

stacionarnim

uslovima* £ksplicitna m e t o d a konačnih razlika je relativno jednostavna u numeričkom pogledu

i ima

d o o m stabilnost., pri r e š e n j u j e d n a č i n e

( 1 7 . 2 ) , ali

n e d o s t a t a k a k o r a k v r e m e n s k e : d i s k r e t i z a ci j e j e d o s t a o g r a n i č e n

ima i j e d a n

uslovomkonverge-

n c i j e te. s h e m e k a t a č n o n r rešenju~~.Ta m e t o d a s e u s p e š n o p r i m e n j u j e -kod p r o r a č u n a p r e l a ž n i h p r o c e s a u derivacijama»., i z a z v a n i h , p r o m e n a m a o o t e r e ć e n j a regulisanju.

pri-dnevnom

j19

ímpí i c i t n a - m e t o d a ali z a t a ne p o s t a v l j a

r e š a v a n j a Sen -Venanovin j e a n a č i n a j e r a č u n s k i

kruta ograničenja

čije. Zbog toga je primen!jivija janja

Strmi

talasi

u ~pog1edu.*vremenskog-koraka::diskretiza-

pri a n a l i z i

(na p r i m e r , p e r i o d p o v o d n j a )

nestacionarnih fenomena dužeg

i na p o t e z i m a v e l i k i h

su d i s k o n t i n u a l n i

— с

V,Q — -

!QO,VO !H

С-At

rJ

diferencijalnim

ma s p o r o p r o m e n l j i v o g

I

-to-

tra-

dužina.

u p o g l e d u o b l i k a s l o b o d n e p o v r š i n e , te se

ne m o g u t r e t i r a t i 'b

složenija,

jednačina-

tečenja. Umesto

klasi-

čne j e d n a č i n e k o n t i n u i t e t a , kod n j i h se

defi-

n i š e r e l a c i j a za p r o t o k t a l a s a u o b l i k u

(vi-

deti

o z n a k e na slici

ДО - Q - Q

17.3): (17.3)

= c-h-E

dQ * С- дА

(17.4)

gde je: c - brzina prostiranja

fronta

t a l a s a ; дА - p r i r a š t a j p o v r š i n e

strmog

poprečnog

preseka. Slika

17.2. S h e m a s t r m o o

talasa

Brzina propagacije с u pravougaonom k o r i t u - s e lako izvodi iz r e l a c i j e - z a

:mu

Kretanja

koli-

i iznosi: « v3-

/gH(1

+ |{L)

¿nak "+" u ( l 7 . 4 ) o d g o v a r a s l u č a j u d i r e k t n o g , a "-" i n d i r e k t n o g t a l a s a . Za se m a l e v i s i n e

tala-

1

(h < 0 , 1 H ) dovoljno- -tacna» j e * a p r o k s i m a c i j a с - v« - / a H

(17.5)

U k o l i k o j e k o r i t o pri zrnatično, b i l o kog p o p r e č n o g p r e s e k a , - r e l a c i j a

(17.4)

•Ije z a a r ž a v a i s t u s t r u k t u r u , ali s e u m e s t o H p i š e A / B : /' v Relacije

(¡7.3 i 6) m o g u

A,.

se K o r i s t i t i

t a l a s a . U k o l i k o s e ( 1 7 . 3 ) reši

za o d r e d j i v a n j e v i s i n e č e l a

fronta

po h:

h = дО/В-с = щ/с d o p i j a se v i s i n a f r o n t a

3 3., - 2 д n;

; Aq = ¿Q/B

(17.7)

talasa: (17.3) -

-

9

A M

"V Š

1

3 В

M

1A '

„22а ~

. i n a - d e s n o j : s t r a n i ^ j e d n a č i na

-^Poš±or-se~~'h " n a l a z i tivnor:stavljajući

u prvoj aproksimaciji

D v a s l u č a j a su p o s e b n o i n t e r e s a n t n a A) u

(17.8) se^rešava i t e r a -

p o d korenom ¡ h=0. pri

izučavanju

O d r e d j i v a n j e • p r o s t i r a n j a pozitivnog

njemu-pri

naglom

skidanju

opterećenja.

kanalskih talasa

i

elektrana: n a j v i š i

Elektrana je naglo p r o t o k sa Q 0

na

, za á Q - Q 0 -Q¿.

Usled toga nastaje pozitivan rektni

Щ

Щ

2

Ш

Щ

t a l a s , koji

uzvodnog

profila

tačrtosti

se

nivo

smanjila

"K". Sa

uvodi

indi-

se p r o p a g i r a

do

dovoljno

pretpostavka

da

j e č e l o f r o n t a v e r t i k a l n o , da je nivo posle prolaska talasa

horizo-

ntalan

pri

i da su s i l e o t p o r a

tanju talasa Slika

17.4.

ljan

— protok talasa:

= c¿B¿h¿

- brzina prostiranja

talasa

se j e d n a č i n e

i-ti

profil:

za

proizvo-

•o

3

fi

(17.10)

2'A,

(i-1} do i : At v

- jednačina

Pišu

(17.9)

A. io

vreme-prolaska-fronta~od

(17.11)

Z±/C S

kontinuiteta: W_¿ - a Q 0 At_¿

(17.12)

W - - z a p r e m i n a v o o e s a k u p l j e n e z a • vreme-" ü t ¿ - i z m e d j u o r o f i l a Rešenje^jeonačina

(17.9. i

17-10): z a -profil

profilu profil

n¿ z a k l j u č n o

sa h s .»„štouoraagućava

u

Q

n

i " i " ( š r a f i r a n o j.

"0" d o b i j e s e

a z a t i m se og o r o f i l a a o o r o f i l a , r e š a v a n j e m j e d n a č i n a ostale vreanosti

kre-

zanemarijive.

vrednost

( 1 7 . 9 . do 1 7 . 1 2 )

aa s e n a a j e n a j v i š a

oareüe kota u

S u s l e d d o l a s k a p o z i t i v n o g t a l a s a m V r e m e * p r i s t i z a n j a č e l a t a l a s a u S-ti s i A t , . P o š t o kanal oo p r a v i l u p o l a z i iz n e k e veće. a k v a t o r i j e ( j e I.=o л

je T -

z e r o , - u s p o r u reci) u kojoj režim nivoa^ne zavisi-od karaktera

kretanja w a d e

k a n a l u , s a - p r i s t i z a n j e m č e l a talasa: u - p r o f i l

"S" n a s t a j e o d b i j e n n e g a t i v a n

las,-koji

nivoe u njemu. Taj proces-se

se propagira niz kanal, spuštajući

vlja o o p o t p u n e

pona-

stabilizacije. Ukoliko je proto* sasvim zaustavljen* a/kanal

sa s a m o r e g u l a c i j o m к r a j u ^ i z j e d n a č ili.

(videti

n a r e c m u ..taČKu)„ n i v o i

u jezeru

u

ta-

i u k a n a l u bi: se na

je

3)

O d r e d j i v a n j e n a j n i ž e g nivoa

i j u opterećenja.

vade -i¿-

Sa povećanjem protoka, s a Q 0 negativan

na Q ^ ( a Q 0 = Q Q - Q 0 )

n o m k a n a l u , koji vodnog profila

se p r o s t i r e do u z -

" K " . Kada č e l o t o g

lasa d o s e g n e profil najniži

nastaje^

indirektan talas u dovod- -

kreće

zacija oko u s p o r n e

stabili-

l i n i j e koja

vara novom s t a c i o n a r n o m

vertikalno

orava

J.

sa p a d o m Jednačine za v r e m e

(17.9),

i da je linija n i v o a u k a n a l u

(17.10)

se k o r i g u j e

posle prolaska

se j o š

i ( 1 7 . 1 2 ) su i d e n t i č n e i u o v o m s l u č a j u ,

(17.13)

sooro promenljivog

kretanja izmedju

0 -- К v'7

Princip je

protoK i z m e d j u

isti

i .17.10) o d r e d e n 0 se ne o d r e d i

profila 0-i.

h . Goman po p r i s t i z a n j u

m o g u se dobiti

,
(17.14)

t

iz

a z a t i m se o b a v l j a p r o r a č u n od p r o f i l a . d o

sa p o č i n j e d a s e n i z k a n a l proračuna

0 - i :

k a o u p r e t n o o n o m s l u č a j u . iHajpre .se., i t e r a t i v n o

i

i vrednost

propagira

hidroelektrana

u profil

U

KU

u :
duž čitavog

—

t

ili sa u s t a v a m a

strnih talasa. Posebno je-opasan

i

v

n

i

ДОи

tat asi

perponiraju su č e s t o

rezultat""tih

na p o č e t k u slučaj

! i

н

I

L

l

^ :

7 . 5 . iu c a r ¡vna t a l a s a

koji

jave

se s u d a r a j u

oo k r u n e n a s i p a

izvedeni

dovoda

ukoliko pozii su-

u Kojima

kanali.

1

•H

;—-

dok.

kanala.

se z p o g p o g r e š n o g m a n e v r a —

(17.9)

profila

negativnog"tala-

pozitivan talas. Kao'finalni

kote najnižih nivoa

i do s u p e r o o z i c i j e

_____

jedna-

i glasi

i jednačina

gce je Q - s r e d n j i

da

talasa

At, - s ; / č . : uvodi

odgo-

stanju.

O v d e se u v o d e p r e t p o s t a v k e :

je ć e l o t a l a s a

čina

od-

pozitivan

t a l a s , sve d o k se ne izvrši

17.5.

je

nivo u tom profilu, pošto

mah zatim nizvodno

Slika

ta-

"K" p o s t i g n u t

i suoeroozicija

— ava

Princip

i proračun

cije se vidi iz slike

superpozi-

17.5.

Na o s n o v u j e d n a č i n a (17.3) m o ž e se odrediti , „ '

h.

(17.7) i

• »»Мкь l u " i " T r e m e s йенra s e na taze™tz"™je£triaćine za- predjerri put: -Ciít^V)

;

Ь - cz(ts-£l ; V

.gde-so:—t s -svreme .sudara;

r

;

V|i

2

[«L

""("T7TT5)

i t^- -vremena, početka p r o p a g a d je prvog i drugog

talasa... Iz ove tri jednačine o d r e d j u j e se vrem€L.suaara t s i m e s t o .Sudarom dolazi .do .superponiranja talasa, i nastanka novih pozitivnih

tala-

sa sa visinama h\ i n 2 i brzinama prostiranja c\ i c¿. Visina zbirnog- talasa se nalazi iz uslova da su kote na mestu sudara iste, i da su zbirni protoci ki za d i r e k t a n

jedna-

i indirektan talas:

h x + h\= h 2 + h'2 ; Aq! + üq'i - ДЯ2 + ¿qá

(17.16)

Na osnovu j e d n a č i n e (17.16) i novih jednačina za ñq. i A q 2 koje će se napisati na o s n o v u (17.7) i (17.3), vodeći računa.da su sada dubine po kojima se prostiru novi talasi jednake H+hi

i H+h 2 > mogu se dobiti veličine novih poziti-

vnih talasa h i , h 2 , Aq'i i ¿.q?. O d g o v a r a j u ć i m upravljačkim m e r a m a se teži da se spreči mogućnost

superpo-

n i r a n j a r p o z i t i v n i h talasa, ali se ta pojava-mora proučiti, kako bi se našla odgovarajuća p r o j e k t n a

rešenja.

Mora se uzeti u obzir i č i n j e n i c a - d a ^ r e a I n o čelo talasa ima nešto veće visine od r a č u n s k i h , zbog pojava sekundarnih- oscilacija u zoni fronta talasa.

17.2. KANALI SA SAMOREGULTSAN'JEM I "REGULI SAN JEM PROTOKA .Sa„:gledišta^zaštite..Qd .nepovo 1 jnih nestacionarnin fenomena od velikog" je z n a č a j a r d t s p o z i c i o n a koncepcija-kanalske-.derivacije. Na osnovu niarauličkih uslova rada kanala m o g u . b i t i : a) sa samoreguli s a n j e m * b) sa regulisanjem ulaznog protoka. 17.2.1. KANALI .SA S A M O R E G U L I S A N J E M U-kanal ima; s a l a m o recu li san jem nije D o t r e o n o da se ustavom na ulazu .reouliše protok kroz k a n a l , već se orotok potreban postro jen ju _usoostavija^.sam^oez o a g o v a r a j u ć e ^ u p r a v l j a č k e intervencije-na^zahvatu. Samoregulacija se ooezbedjuje pr omen om aenivelaci j e AZ na ulazu u .kanal, t a k o da je. protok u kanalu. ~ ¥ А /Zg&Zi

=

Pri Q - 0 nivo vooe u kanalu se.nalazi na koti GV,„zbog č e g a . j e

kruna nasipa, h o r i z o n t a l n a . Nivoi u kanalu se formiraju z a v i s n o od k o t e GV i protoka.koji.se^zahvata za h i d r o e l e k t r a n u ^ . Z a bilo koji protok p o s t o j i • o d g o v a r a j u ć a n o r m a l n a dubina te se m o ž e formirati

n0,

funkcija h Q = f(Q). Z a računski. protok k a n a l a Q ^ u ^ k a n a l u

j e ravncmzerrarkretarrje sa odnosom aubiria h 0 ~hf = h?<¿¿za Q -v Q_ fibrmrra: ^sesusporna, a za Q > Qr

depresiona Hntja»-.:te kanal-propiišta izvestan-forsiran

(slika Í7~.7.b), k o j i t e o r i j s k i , za h2= h,:r. može da dosti gne -vrednost:

protok Kod

Kanala većih dužina Q m a j f = Qr-

Slika 17.7. Kanal sa samoregulacijom: 1-zanvat sa remontnim zatvaračem Prednost tako rešenih kanala je sposobnost samoregulacije u čitavom opsegu protoka sa kojima radi elektrana, zbog čega na kraju kanala nije potreban preliv. Pošto izmedju najvišeg i najnižeg nivoa u kanalu postoji

odgovarajuća

regulaciona zapremina koja se iskorišćava pri promenama opterećenja, može se smanjiti zapremina vodne komore, M e d j u t i m „ izvodjenje-nasi pa sa h o r i z o n t a l n o m Krunom z a h t e v a nešto veći o b i m radova, naročito k o d dužih kanala.. Zbog toga je ovo rešenje m o g u ć e samo u slučaju oribližno konstantne GV i kod kanala m a n j i h aužina. 17.2-2.. KANALI SA REGULISANJEMVPR0I0KA Kod kanala veće dužine, kod. kojih kota krune-nasi pa prati nagibidna^. odnosno računsk.in.nivoa, mora se ooezoediti čaj

oromene-opterećenja

regulacija na ulazu i izlazu*, za slu

i zaustavijanja-raca elektrane. Tada kanal mora da do-

ji je ava nova e l e m e n t a : 1) regulacionu

uszavu

na zahvazu,

2-preliv na kraju kanala

2)

preliv

na

kraju

•J224--

-.SvKna^pceM-vaujp-rta^dekflfe-icaa5ságur3aosfi"i?;.Qrgaa,-pri-nagi oni¿skictanju..opte-

rećenjav% nartaj način ;Sta dec^prctoka^evakviiše: n e p o s r e d n o u„QV» sprečavajući p o d i z a n j e u s p o r n e 1 inije preko o d r e d j e n e granice. Ustavu t r e b a upravljački hronizovati

sin-

sa m e r a č e m protoka k r o z e l e k t r a n u , tako da u s t a c i o n a r n i m uslovima

upušta u-kanal o n o l i k o v o d e koliko e l e k t r a n a t r o š i , b e r preliva ili depresionih linija. Hidraulička shema^takvog kanala data j e na slici

stvaranja 17.8. Pre-

liv deluje samo u prelaznim režimima za vreme dok r e g u l a c i o n a ustava na ulazu ne uspostavi ponovo ustaljeno t e č e n j e , po kome je protok u kanalu (Q k ) jednak protoku kroz elektranu dat je na slici

(Q¿ )• Odnos protoka Q k = Q h e + Q o u p r e l a z n i m

režimima

(17.8.b). Ako se elektrana gradi na t r a n z i t n o m k a n a l u , koji vo-

di vodu ka nekim p r i o r i t e t n i m k o r i s n i c i m a , tada se r e g u l a c i j a ne vrši, već se pri skidanju o p t e r e ć e n j a voda preko preliva kontinuirano u p u ć u j e dalje nizvod^ nim

korisnicima. Prednosti

kanala sa r e g u l a c i j o m su niže specifične i n v e s t i c i j e samog ka-

nala, m o g u ć n o s t p r i m e n e na kanalima velike dužine, lakša e v a k u a c i j a

leda, a ma-

ne su s l o ž e n o s t u p r a v l j a č k e sinhronizacije ulazne ustave (ukoliko nije tranzitni kanal) i veća o p a s n o s t od prelivanja u nekim i z v a n r e d n i m o k o l n o s t i m a

(zagu-

š e n j e leda u k a n a l u , pogrešan m a n e v a r ustavom), Kanali v e l i k i h dužina s e m o g u rea lizovati k o m b i n o v a n o , sa r e g u l i s a n j e m i s a m o r e g u M s a n j e m . T a k v a d i s p o z i c i j a , kod koje je postavi jan j em" preliva u sredinu gornji deo kanal a izveden kao r e g u l a c i ó n i , a donji kao s a m o r e g u l a c i o n i , prikazana j e na slici

17.9.

sa samoregul isanjem; 3-bočni p r e l i v ; 4-» r e g u l a c i o n a

17'. J." HERE.

ZA

UBLAŽAVANJEM NEPQVOLJNIH

NEŠTACIONARNOGrTEČENJA Radi

U

ustava

EFEKATA

KANALIMA

s v o d j e n j a nepovoljni rrefekata nestacionarnog t e č e n j a na .prihvati j i

v e veličine k o r i s t e se tehničke*mere,:od' kojih su s l e d e ć e n a j č e š ć e :

1} vodne: komore i komoenzacio nimbasen i na sooju-kanalske r; deri^acije-i derivacijerpod pritiskom;

v*

-.225

2 ) r a z n e v r s t e r p r e l i v a na l o ^ a . icanatskerjder^vacije,!,obično, u s a s í a v u dne

vo-

komore; 3)

sinhronizovani

Prikazaće

ispusti.

se-samo osnovna dispozicijska

i funkcionalna

koncepcija

tih

,nera. 17.3.1. VODNE KOMORE I KOMPENZACIJSKI Vodne komore Kanalskog dovoda

su n a m e n j e n e h i d r a u l i č k i sa c e v o v o d o m . G l a v n a

dnim t e č e n j e m u tečenje nosnih

funkcija

BASEMI

i bezbednosno

im j e f u n k c i j a

skladnom

prevodjenje

pod p r i t i s k o m , uz o s t v a r i v a n j e

povezivanju

toka sa

i odgovarajućih

u n e s t a c i o n a r n i m u s l o v i m a , kao i sa s t a n o v i š t a

slobo-

bezbed-

evakuacije

leda

i nanosa. U okviru

vodne komore javljaju

se s 1 e d e ć i s a d r ž a j i: k o m o r a , p r e l i v sa

r o k o m ; v o d o z a h v a t sa r e š e t k o m , r e m o n t n i m i h a v a r i j s k i m - z a t v a r a č i m a ; isoiranje 5oo]

istaloženog voane

n a n o s a ; u s t a v a za e v a k u a c i j u

nagomilanog

k o m o r e i c e v o v o a a m o ž e da b u d e f r o n t a l a n

što u t i č e na p o l o ž a j

p o j e d i n i h sadržaja u okviru tog

brzo

uredjaji

za

leda.

i bočni

(slika

17.10)

objekta.

6

\

\

S l i k a 1 7 . 1 0 . S h e m e v o d n i h k o m o r a sa č e o n i m (a) i b o č n i m (b) z a n v a ri.ua: 1 - k o m o r a ; 2 - p r e l iv; 3 - p r e l i v za l e d ; 4 - r e š e t k a ; 5 - r e m o n t n i z a t v a r a č ; 6-ftavarijski z a t v a r a č ; 7 - b r z o t o k ; S - c e v o v o a Komora

se r e a l i z u j e kao o r a s i r e n

D i a g i m p r o š i r e n j e m i D O širini izoegla sekundarna

tečenja.

i produbljen

i to c u o i m ,

deo dovodnog

како bi s e s m a n j i l i

k a n a l a , sa

gubici

paaa i

^ . G a b a r i t i - i obi i к vodne^ JOTraore-^tireciju^ u se na o s n o v u r a n a l i z e , n e s x a c i o n a r '~'
Pronos

t?ev

kuacriju-nanosa i l e d a , gubitaka p a d a , pojave s e k u n d a r n i h - v r t l o ž n i h t e č e n j a , itd.

Slika 17.11. Sheme za o d r e d j i v a n j e gabarita vodne

komore

Visina krune preliva, nasipa i platoa zatvarača oaredjuju se uzimajući u obzir najnepovoljniji

slučaj havarijskog skidanja opterećenja

(100%-vO), pri

n o r m a l n o m radnonr ni vote u komori. Brzina.prostiranja talasa c* i veličina h' толах gu. se odrediti" prema metodama- p r o r a č u n a strmih talasa aproksimaciji

(slika 17.1), a u prvoj

po relaciji h' -Q'/B*С max

-

(17.17) '

gde jer Q' - protok za koliko^se skida..opterećenje (Q-Q.

J ; B' -širina komore u

z o n i ' t e ž i š t a li; c' -brzina p r o p a g a c i j e talasa,, jednačina

17.5. Toj visini se do-

daje v i s i n a t a l a s a od vetra ( h t ) i r e z e r v n o - n a d v i š e n j e 5 iz i -= 0^25"-? 0 . 3 5 m v za Q.

~~>~3U m /š ~~o 3

-< 30 m 3 / s

0 JLšr J ) * 7 nr)', te se. ta ко dobije kota

naši pa oko* vodne-komore,./ odnosno, pl a t o a cevovodne zatvaračiri ce (s 1 i ka 17.11.a) "Najniži n i v o u k o m o r i - o d r e d j u j e ,se prema shemi n a j n e p o v o l j n i j e a

podizanja

o p t e r e ć e n j a koja j e p red vi djena za tu e l e k t r a n u . Odredjuj u-se»vel i čine cil i h'^ pri č e m u - s e ova zaanja m o ž e u prvoj aproksimaciji odrediti i z - r e raci je h" * 07Вю-с" max

(17.1Г;

gde j e r 0"- p r o t o k za kolfko se. podiže o p t e r e ć e n j e ; 3"- širina komore u zoni teži šta-" n e g a t i v n o g t a l a s a ; c'1- po jednačini

17.5.

Sa tako o a r e a j e n i m h" može se odrediti H": u k o m o r i , а time i kota ulamax mm za u ~ cevovod*... коjai mora da obezbedjuje stalan nadsloj vode iznad gornjeg svoda ulaza (д2с, s l i k a t7.11.b) od n a j m a n j e 0,5 -f 1 m , zavisno od v e l i č i n e - c e v i , kako bi s e izbegloiuvlačenje^vazduha u r c e v o v o d ^ . . U prvoj a p r o k s i m a c i j i sei gabarita v o d n e k o m o r e - m o ž e . o d r e d i t i

iz sledećih

- uslova»* d o b i j e n i h mode iskom i - r a č u n s k o m a n a l i z o m niza. k o m o r a : «—ugao

š i r e n j a . b o č n i h z i d o v a u l a z n e a e o n i c e k o m o r e ne već±.-od.40 - 1 5 °

Ü22Z7 (slika 1 7 1 1 5 ) ; paxt'-dna^na tilaznojrdeoittci окоЛО^р:г—

-г: -2ls~zz

v*r

o d n o s § t r i n e fe dubi ne¿¿ komorerbi ra se*prema:usl ovu2ipotrebne?širinezah-

vata (ako je č e o n i ) , t o p o g r a f s k i m prilikama i" zahtevu da ulaznar-gradjevina

pri

n a j n i ž i m kotama, u komori ima~obezhedjen.nadsloj v o d e ^ o d bar 0,5 т 1 m . M o ž e s e odabrati t a k a v odnos koji daje prosečnu brzinu:u:komori

o d : 0 , 7 т 0,9 m / s ;

- d u ž i n a k o m o r e ^ s e može odrediti iz u s l o v a ; d a ~ z a p r e m i n a vode u komori

4k

bude veća za 1,7 ? 2 puta od zapremine vode u cevovodima pod p r i t i s k o m koji odvode vodu iz nje ( V c ) , tj. da je V k ^ ( 1 , 7

f 2)Vc.

Pošto se na o s n o v u ovih preliminarnih kriterijuma odaberu osnovni ti pristupa se analizi tim d i m e n z i j e mogu

gabari-

ponašanja u n e s t a c i o n a r n i m u s l o v i m a , pa se u skladu sa

korigovati.

Ulazna g r a d j e v i n a za cevovode realizuje se prema principima rešavanja pli tkih z a h v a t n i h g r a d j e v i n a . Najčešće je o p r e m l j e n a kosom r e š e t k o m , remontnim i

Slika t7.12L..Zahvat u okviru vodne k o m o r e : - k o m o r a ; 2-remontni zatv a r a č ; 3 - k a n a l za.odvod leca; 4 ~ k l a p n a > z a e v a k u a c i j u leda; 5 - r e š e t k a ; o - h a v a r i j s k i z a t v a r a č ; 7 - c e v o v o d ; 8 - o t v o r i za i s o i r a n j e - n a n o s a ; 9 - p o p r e č n e g a l e r i j e za isoiranje n a n o s a ; 10-aeracioni šaht;...11-galerija sa pri b o r o m z a grej a nj e rešetki (zimi);. 12-čis ti. lica sa., g r a b u l j a m a i poli о h v a t a I j k a m a ; 13-kra n (isti к ra n d o s p e v a preko о к retni c e na obe p r u g e ) ; 14-pogonski ureojaj za h a v a r i j s k i z a t v a r a č

227 '

s k i zatvarači se najčešće.izvode, k a o r t a o l a s t e us:¡2ve.sa servomotorima* i ~ i m a jir tsxe:zadatk& i:;moDÍinost kao- vodostanski -zatvarači - kod deri vaci j a x p o d : p r t t i skom.

Zahvatnaígratíjevina na .vodnoj komori tjednog-* većega p o s t r o j e n j a p r i k a z a n a je na s l i c i " 1 7 . 1 2 . iNa.slici::se uočavaju i dva česta uredjaja u o k v i r u takvih objekata: u s t a v a i .kanal za i s p u š t a n j e r p l i v a j u ć e g l e d a r galerije za ispiranje nanosa istaloženog n e p o s r e a n o i s p r e d . z a h v a t a . Evakuacija leda se-obavlja u v e k na sličan način: čeono ili koso se postavi ustava - klapna, sa s a b i r n i m k a n a l o m iza, koji se sa v e l i k i m padom vodi ka donjoj vodi. Obaranjem klapne nagomilani

led se od-

stranjuje ispred rešetke. Nanos se ispira kroz kanale i g a l e r i j e ostavljene u pragu z a h v a t a , o d a k l e se odvode--nizvodno od zahvata. Te g a l e r i j e moraju da imaju bar m i n i m a l n e d i m e n z i j e za reviziju. Za čišćenje rešetke predvidja se čistiiica, a za o p s l u ž i v a n j e zatvarača portalni koje treba opsluživati

kran. Ukoliko postoje dve

"linije"

k r a n o m , može se upotrebi ti isti kran, sa okretnicama

je ga sa jednog koloseka dovode na drugi

(slika

ko-

17.12).

Kompenzaczoni Ьазеггйж na. kraju d o v o d n e derivacije se™ p r e d v i d j a ju u slučaju dugačkih derivacija i veoma oštrih neravnomernih režima koje*ne m o ž e sa dovoljno pouzdanosti da. neutral iše vodna komora manje "zapremine. Ovo naročito važi u slučaju p r e d v i d j a n j a brzog i naglog.opterećenja (elektrana u ulozi

regula-

ci one rezerve) koje i z a z i v a ^ n e g a t i v a n talas koji bi doveo do pražnjenja

kanala

u zoni u l a z n e g r a d j e v i n e ~

,--

13.7, H e k e r o d s h e m a lociranja .kompenzacionih basena (KB) u u o d n o s u na vocmu- komoru. (YK).; i.zanvat (2) - • .

K o m o e n z a c i o n i baseni

se mogu; i z v e s t i u okvi rur v o d n e k o m o r e , u vićipsdgja..sa

n j o m , n a - d o n jeim kraju, do vodnog kanala p r e * v o d n e k o m o r e , - s a direktni m p riki juckora na cevovod i na spoju sa t a l o ž n i c o m . Neke od shema su p r i k a z a n e na slici Varijanta

Í7.13.

I (vodna komora povećana do z a p r e m i n e KB) hidraulički j e naje-

f i k a s n i j a sa g l e d i š t a n e s t a c i o n a r n o g t e č e n j a , ali je n e p o v o l j n i j a sa gledišta e v a k u a c i j e leda i nanosa. Shema II je dosta česta j e r se lakše uklapa u t e r e n , e f i k a s n a je za evakuaciju pod u s l o v o m da je spojni

leda i n a n o s a , a uspešno ublažava i strme

talase,

kanal d o v o l j n o g k a p a c i t e t a . Shema III je slična

vari-

j a n t a , n a s t a l a u naporu da se poveća e f i k a s n o s t e v a k u a c i j e leda i nanosa i smanji gubitak pada na dovodu. Varijanta prirodne mogućnosti trasi

IV je preporučijiva

kanala. N e p o v o l j n a je sa gledišta z a s i p a n j a , zadržavanja

i brzinska v i s i n a . To bi se moglo prevazići snemi

samo ukoliko

postoje

da se kraćim nasipima dobije potrebna zapremina na samoj

III. Shemu V često nameću terenski

leda, a gubi se

e v e n t u a l n i m o b o d n i m k a n a l o m , kao u

uslovi

i efikasnija je ukoliko je bli-

ža vodnoj k o m o r i . Shema VI hidraulički je e f i k a s n a , j e r ima osobenosti

vodosta-

na sa v e l i k o m g o r n j o m k o m o r o m , dok se u vodnoj komori m o ž e u s D e š n o da evakuiše nanos i led.

^-»фКопфеягзсгот isaseri - (KB ^¿sesirožtereštti u s p o j u ssa ^ a l o ž J T i c o r a ^ u k o i i k o fsta^osto^f-ma^krajuriderivacije.

Tako g e

postupijeno u slučaju HE

Perućica

( s l i k a .17Л4).. , _ Z a p r e m i n a , J ( B s e „ o d r e d j u j e hi d r a u l i č k i m r a č u n o m i, o p t i m i z a c i j o m k a n a l a i č v o r a .vodne komore i K B . Veća^zapremina efikasnostielektrane

(brže skidanje

omogućava

povećanje

i dizanje opterećenja)

dovodnog energetske

i pojeftinjenje

n a l a z b o g - u s p e š n o g s m a n j e n j a s t r m i h t a l a s a , ali p o s k u p l j u j e K B , U k o l i k o ski u s l o v i

to o m o g u ć a v a j u , m o ž e se predvideti

dnevnorreguli sanje

re. Namenjeni

omogućava

protoka. 17.3.2. PRELIVI

Pre!ivi

KB sa z a p r e m i n o m k o j a

ka-

teren-

NA K A N A L S K O M

na k a n a l s k o m d o v o d u s e r e a l i z u j u su evakuaciji

vode

DOVODU

po p r a v i l u u o k v i r u v o d n e

iz k a n a l a pri n a g l o m s k i d a n j u

u s p o s t a v l j a n j a novog= u s t a l j e n o g . r e ž i m a

komo-

opterećenja,

i n t e r v e n c i j o m r e g u l a c i ó n « u s t a v e na

do po-

č e t k u k a n a l a . Z b o g t o g a s e p r e l i v i - r e a l i z u j u .samo k o d k a n a l a sa r e g u l a c i j o m , d o k kod k a n a l a ^ ^ a

samoregulacijom nisu

P r e l i v se s a s t o j i čeonoj

ili .bočnoj s t r a n i

tegralni

potrebni.

od p r e l i v n o g

i odvodnog dela. Prelivni

vodne komore

deo. Odvodnt^deo

(slika

17.10)

d e o s e s m e š t a na

, te p r e d s t a v i j a j u n j e n

se n a j č e š ć e r e a l i z u j e k a o b r z o t o k ^ n a j p o g o d n i j e

in-

spo-

j e n sa d o n j o m v o d o m (s1 a pi š t e * o a b a č e n n s k o k , i t d . ) . Preli\r s e d i m e n z i o ^ - ; : ! n a maksinrrlni

p r o t o k u k a n a l u , j e r se. p r e t p o s t a v l j a

n a j n e p o v o l j n i j i ; s i t i č a j ^ r e n u t n o g ^ s p a d a ^ r p o g o n a ^ p o s t r o j e n j a ? kada^raiti~sa~.naj većim, p r o t o k o m .

-

Da .bi i s p u n i o

svoju sigurnosnu funkciju

preliv mora da^bude

izveden-tako

da radi a u t o m a t s k i ;:..¿bog ' t o g a d o l a z e г

r s 1 e d e ć i r t i p o v i г - s l o b o d n i p r e l i vi

oez u s t a v a , s i f o n i ; prelivi

zatvaračima.

Slobodni

.

prelivi • -

• •

eksploataciii. Jedini onost^.zoog-čega

c^automatskim

su~najjednostavniji

po konstrukciji

im je n e d o s t a t a k mala suecifična

je potrebna dugačka prelivna

i patpunaqaouzdani u

(na 1 m ) p r o p u s n a , s p o s o -

ivica. Kruna p r e l i v a

10 r 2 0 c m i z n a d k o t e n a j v i š e g r a d n o g n i v o a u k o m o r i . V i s i n a pri Q i n s c

je obično 0,5 r 0,75 m . Ukoliko j e nedovoljna

ne d u ž i n e p r e i i v n e i v i c e - m o ž e s e u p o t r e b i t i čunasti 1 7 Z I S . C } , : V e o m a je^pogcxlan: i , b o č n i koji s e ^ p o n e k a d " r e a l i z u j e . p o

dužina^za,razvoj-potreb-

slobodni^prelivfslika

preliv sa-sabirnim- kanalom

čitavoj dužini

preliva

omogućava

(slika::17.ЛО.а)

v o d n e k o m o r e « O d v o d n i - d e o se- n a j č e -

š ć e - r e š a v a k a o - b r z o t o к , s a ; o d b a č e n i m s k o k o m ili b u č n i c o m na P r i m e n a sifonskik

se-postavlja

prelivnog-mlaza

kraju.

da se s m a n j e o s c i l a c i j e n i v o a - v o d e u

v o d n o j - k o m o r i » p o š t o 4 e . n j e g o v . n s p e . c i f i é m ¿ protok

4 - 5 p u t a v e ć i n e g o kod: si o -

Slika 17.15. S h e m a v o d n e k o m o r e sa o b i č n i m s l o b o d n i m p r e l i v o m i sa ć u n a s t i m p r e l i v o m (c); i-voana. k o m o r a ; 2 - p r e l i v n a i v i c a ; 3 - b r 2 0 to к; 4 - r e š e t k a : - z a h v a t a r 5 - z a t v a r a ć n i c a ; 6 - c e v o v o d bodnog

p r e l i v a . O b i č n o se rea-

1 izu j e ¿kao b a t e r i j a . s i f o n a , . čij i broj:;zavi si o d i n s t a i i s a n o g p r o t o k a . Da bi s e - s m a n j i l e o s cilacije¿pragovi

s i f o n s k i h za-

h v a t a :mogu s e -postaviti: n a vi -

Ю cnn:

7

. 1 5 . S h e m a s i f o n s k o g u r e liva: 1 -s 1 cev; Z - p r a g s i f o n a ; 3 - a e r a c i o n i o t -ulazni o t v o r

IrreZivi" zatvaračima

sa

automatskih

su s k u p l j i , s l o ž e -

niji za o d r ž a v a n j e i m a n j e p o -

uzdani , ali imaju i n i z p r e d n o s t i : s a s v i m m a l o p o d i z a n j e n i v o

u vodnoj

komori,

sto o m o g u ć a v a n i ž e k o t e n a s i p a duž k a n a l a ; v e ć e o b a r a n j e n i v o a , što* o m o g u ć a v a usoešnu e v a k u a c i j u l e d a , kraću prelivnu i v i c u , i t d . U tu s v r h u se najčešće-fcori ste klaone i u s t a v e tioa d v o j n o g štita sa u r e d j a j i m a za a u t o m a t s k u

regulaciju

-sivca o k o z a c a t e kote. P r i n c i p a u t o m a t s k e r e g u l a c i j e na "fiksan n i v o j e d n e klaone ori
j232

u konrorrfpCKittef s e - p l o v a k -razvodnoj glavi

(P) ,~koji

preko- p o l u g e

( 1 ) p o k r e ć e na - d o l e

( R G ) , r č i m e : se o t v a r a p u t - d a - u l j e p o d p r i t i s k o m

p o č n e da i s t i č e d o v o d o m

klipove^u

iz~servomotora

(2) u r e z e r v o a r u l j a s a s l o b o d n i m n i v o o m

(RS).

Stabi1-

/ nost- sisteroa o b e z b e d j u j e i z o d r o m ( I Z ) koji

registruje • manevar

i klipova u RGi zaustavlja zahtevanom

položaju

(PU) o d r ž a v a

plovka.

položaju protoka

Pumpa

stalan pritisak u

r v o a r u .ulja p o d p r i t i s k o m je. n e o p h o d a n

ustave

sistem u

za o d r ž a v a n j e u

ustave

(U). Pri

reze-

(RP)

koji

radnom

smanjenju

preko ustave snižava

se

ni-

v o , p l o v a k s e s p u š t a , a t i m e se u -razvodnoj glavi

i!f®M

*

put ulju

liva instalisan^protok*

pod

(3) i

(2) d o s o e u s e r v o m o t o r i p o t i s n e

Slika 17.17. Princip automatske cije* p r i m e n o m : s e r v o m o t o r a -: ;

otvara

p r i t i s k o m d a iz RP p r e k o c e v i

да-

regula-

k l i p p r e m a g o r e . Na taj n a č i n s e m o c e o s tvari t i da se preko k l a p n e

a d a . v o d a . u..vodnoj k o n r a r i p r a k t i č n o s t a l n o b u d e

t o m n i v o u ^ Z a to -vreme^regulaciona ustava*na u l a z u u kanal

pre-

na

is-

reguli§e p r o t o k

na

o n u v e l i č i n u ' k o j i r t r o š i p o s t r o j e n j e . R e g u l a c i o n a : e f i k a s n o s t r j e - o č i g l e d n a , al i se-p(^tavija:rpitar^e^državanja^ iwpouzdanosti.

1

- —

-

-

-

-

~ -

17.2.3^INHR0NIZDVANriSPUST Sinhrun izuvdai^ispust^(suronimr-sinhron rreguilator "protoka) je ili površinskajiusrtava ,na¿ k r a j u t k a n a 1 a -koja, j e

dubinska-

uoravljački.oovezana-sinnrcnizo-

v a n a s a t u r b i n s k i m r e g u i a t o r o m i ; Pri s m a n j i v a n j u i o o t e r e ć e n j a - e l e k t r a n e ,

sinnro-

n i z o v a n o s a ; z a t v a r a n j e m s p r o v o d n o g k o l a : o t v a r a r i S f c i s t a v a . i s p u s t a , a z a t i m se o o l a k a ..programirano z a t v a r a , sa d i n a m i k o m z a t v a r a n j a

k o j a n e "izaziva

ne' p o z i t i v n e ^ i n d i r e k t n e g a ! a s e u- d o v o d n o m -kanal u /"niti l a s e u « o d v o d n o n r k a n a l u . .Svrna s i n h r o n o g - r e g u 1 a t o r a ri^ s m a n j i v a n j e p r o t o k a - n a

relaciji

nepovolj-

negativne direktne

p r o t o ka j e » z n a č i , d a

g o r n j a v o d a -cidonja v o d a , s p r o v o d e ć i

tauspo-

vodu

obi l a ž n o * : , m i m o „turbina..koje s e m o r a j u b r z Q ' . z a t v a r a t i . P o t o m e r j e n j e g o v a u l o g a analogna sinhrononr regulatoru- pritiska Osnovna razlika

kod. d o v o d a : p o d

pritiskom.

u~ o d n o s i m a već" o p i s a n e p r e l i v e s a * a u t o m a t s k o m

regulacijom

j e u n t ó m e -što:, s e s i n h r o n i z a c i j c m - s a t u r b i o s k i m r e g u l a t o r i m a -sprečava -nasasnake u s x a v e * koje.4elu.ju. n e z a v i s n o

233 '

oa t u r b i n a , s v o j i m : u p r a v i j a č k i m d e j s t v o m - n e u t r a l i š u ^ e p o v o l j n e zvanifrnestacionarnih Na s l i c i

3.33.a

sinnronizovanim

pojava. i c, prikazano je d i s p o z i c i j s k o

ispustom.

Ispust je smešten

slici

su r e š e n j a

zatvaračem.

i sa k o m b i n a c i j o m d u b i n s k i h

1 7 . 1 8 . d a t je p r e s e K

r e š e n j e H E V a r a ž d i n , sa

i z m e d j u b l o k o v a sa a g r e g a t o m , a

r e š e n je sa s i n h r o n i z o v a n i m d u b i n s k i m s e g m e n t n i m Moguća

kroz b l o k s i n h r o n o g

i površinskih zatvarača.

r e g u l a t o r a p r o t o k a na

nju M o n t é l i m a r na R o n i . R e a l i z o v a n je u v i d u d u b i n s k o g ustavom i preliva gi n e p o s r e d n o

sa k l a p n o m . P o s t o j e dva t a k v a b l o k a

uz m a š i n s k u

zgradu. Servomotori

binskim regulatorima. Osnovni se s e g m e n t n i m u s t a v a m a nja s p r o v o d n i h ćih p r e d m e t a u slaoištu

efeirá

k o j e se o t v a r a j u

za

se ргеко z a k l o p k i .

k o j e je u tu s v r h u o p r e m l j e n o

nivoa

sinhronizovani

uz d r u -

su sa

regulacije protoka traje m a n e v a r

i odstranjivanje

Disipacija

betonskim

segmentnom

, smeštena jedan

10 s , k o l i k o

kola turbina. Fino r e g u l i s a n j e

i leda o D a v l j a

ustava

manevar sinnronizovane

i s p u s t a sa

Na

postroje-

zatvaraplivaju-

e n e r g i j e se

zubima.

S1 i »7.13. S i n n r o n i »-sguiatcr эгоюка na r.E M o t e l ima r i R o n a ) . " - s e g m e n t n i z a t v a r a č . ¿-1а<",оска, 3 - s e r v o m o t o r i s i n n r o m z o v a n i sa t u r o i n s K i m r e g u l a t o r i m a . ~ - n a i a sa a g r e g a t i m a , 5 - s l a p i š t e sa z u o i m a za a i s i o a c i j u energije

tur-

obavlja

ODavlja

18. SPECIJALNI OBJEKTI"'NA HTDROENERGETSKIM POSTROJENJIMA U okviru ove glave biće prikazani m e n j u j u ; ali

koji

će s v e v i š e d o l a z i t i

preostalog-hidroenergetskog

18Л.

neki

TALOŽNICE

specijalni

u upotrebu-sa

o b j e k t i , koji

potpunijim

se ne -pri-

iskorišćenjem

potencijala.

NA

DOVODIMA

DERIVACIONIH

13.1.1. SVRHA, NAČIN RADA

HIDROELEKTRANA

I PODELA

U k o l i k o s e n a r e k a m a o p t e r e ć e n i m n a n o s o m z a h v a t za h i d r o e l e k t r a n u je u vidu p l i t k o g

rečnog zanvata, postoji

o p a s n o s t da n a n o s

ulazi

i izaziva š t e t e na..postrojenju. Te štete~su "sledeće: najkrupnije n o s a s e i s t a l o ž a v a j u u. d o v o d n o m k a n a l u u s l e d s č e g a . r a s t u

realizu-

u derivaciju frakcije

i o d r ž a v a n j a ; n a n o s i s v o j im a b r a z i v n i m de1 o v a n j e m o š t e ć u j e č i t a v p r o t o č n i (cevovod,~spiralu„ difuzor), a naročito same turbine,-usled njuju njihovi

koeficijenti

negO"U^ncmalninr:^usiornna

korisnog^dejstva,

trakt

čega se naglo

s p r u d o v a , u s l e d č e g a s e : p o d i ž e DV i j a v l j a

e 1 e k t r a n a s a< rečnintrza n v a t i m a na.jvoaotacimazsa^dosta-;.nanosa',moraju

se

hidro— predvide-

fci t a l o ž n i c e , r k a k o r b i s e u d e r i v a c i j u u v e l a : v o d a r o s i o b o d j e n a o d k r u p n i j i h kci j a n a n o s a ^ koje- i z a z i v a j t r n a j v e ć e š t e t e . Smatra se da je t a l o ž n i c a ootreona

u k o l i k o je p r o s e č n a m u i n o ć a

od 0 , 2 . k g / m J . S a g l e d i š t a , a b r a z i j e . t u r b i n a nepoželjna minerala.

minerala:

( k v a r e i si

fra-

, геке u . z o -

ni z a n v a t a v e ć a o d . 0 , 5 kg/'nr, ili u k o l i k o - j e s a d r ž a j n e p o ž e l j n i h f r a k c i j a

u stucaju,mekših

do

potre-

itd.

O a b r i s e , otkiorri 1 i ovi,» p r o b i e m i -u e k s p i o a t a c i j i ,. kod" d e r i v a c i o n i h

0,25 mm u s l u č a j u čvrstih

sma-

te in v a l j a z n a t n o č e š ć e m e n j a ti

e k s p i o a t a c i j e ; u c d v o d n o n r k a n a l u ta k o d j e d o l a z i

taTožšnja::nanosari~stvaranja ba č e š ć i h č i š ć e n j a k a n a l a ,

na-

troškovi ^zbog:čišćenja

su f r a k c i j e krupnije odnosno

krupnije

veći od

od 0,4 mm

- Potreba^izgradnje taložnice može se dokazati . e k o n o m -

s k o m i a n a M z o m . — u p o r e d j i v a n jenr: g o d i š n j i h - t r o š k o v a tal o ž n i c e s j e d n e s t r a n e , i p o v e ć a n i h ^ g o d i š n j i h t r o š k o v a si sterna o k o l i k o - n j e.' n e m a ^ u s l e d v e ć i h * e k s p i o a t a ci o n i h " t r o š k o v a č i š ć e n j a kanala,, č e š ć e z a m e n e t u r b i n a , i s m a n j e n j a e n e r g i j e u s i e d O r ž e g s m a njenja- K K O t u r b i n e v. s: d r u g e : s t r a n e .

proizvodnje

* 235^" Tal o ž a t c a ¿seirreal izu je, k a o p r o š i r e n a kojoj

i ^ p r o d u ć i jena,: ксшюгаг n a k a n a 1 u-,«, u

s e * n a g l o s m a n j u j u ~ b r z f n e v o c e т t u r b u l e n t n e « p u l s a c i j e , te; s e k a o p o s l e —

dica toga

istaložavaju

je će se i s t a l o ž i t i Smatra

odredjene

zavisi

( k r u p n i j e ) f r a k c i j e nanosa.. O p s e g f r a k c i j a

od d i m e n z i j a

se da je kod h i d r o e n e r g e t s k i h

taložnice i smanjenja

ko-

brzine u njoj.

postrojenja dovoljno odstraniti

d e n e n e p o ž e l j n e f r a k c i j e - k r u p n i j e oa 0 . 2 5 - 0 , 4 m m , te se d i m e n z i j e

već

-

nave-

taložnice

prema tome i o d r e d j u j u . Principijelna Kanal

shema

(1) se p r o š i r u j e

znih z a t v a r a č a

voda

t a l o ž n i c e sa v i š e k o m o r a

u razvodnu

uvodi

Komoru

p r i k a z a n a je na slici

18.1.

(2), .dužjne L ^ , iz k o j e s e , preко u l a -

u k o m o r e t a l o ž n i c e . Te k o m o r e i m a j u p r e l a z n e

deonice

,5

S•i ka 1 3 . 1 . S h e m a t a l o ž n i c e sa v i š e k o m o r a : 1- капа! a o v o a a , 2- r a z v o c na K o m o r a , 3 ~ - K o m o r e t a l o ž n i c e , 4 i 5- u l a z n i i i z l a z n i - z a t v a r a č i ~ t a l o ž n i c e , 5 - z a t v a r a č k a n a l a za i s o i r a n j e , 7- kanal za i s p i r a n j e t a l o ž n i c e , 3- zidovi izmeaju komora t a l o ž n i c e , 9- prelazna deonica ( S ) , d u ž i n e Ц , na koj-ima se o s t v a r u j e p o t r e b n a Komore

(

g

l

a

v

n

Sistemom izlaznTrT23tvat»ača.^bezDedjuje se i s o i r a

kaoa se zatvori

Oisoozicija zantevi:

d u b j n a taložni ce, i osnovne proces istaložavanja

se ispiranje .pojedinih komora.

izlazni z a t v a r a č

^ zatvarač Kanala za ispiranje

sleaeći

i

(5), a o t v o r e ulazni

nanosa.. Komora

zatvarači

(4)

(5).

i d i m e n z i j e t a l o ž n i c e m o r a j u b i t i t a k o ...-odabrani" d a se, i s p u n e

,

"236- —

dasseu't££toiioraroarfcsta:tožg£sv&'¿rakcrjgmanosa: k o j e . s u

krupnije^adrneke

r a č u n s k e J c r u p n o ć e koja ^jerocenjena-katuštetna.za -turbine; - da. s e o m o g u ć i : .ispiranje komora::sa n a j m a n j i m u t r o š k o m v o d e i u z

najniže

pogonskeitroškove;. - da se obezbedi Taloženje proces, pošto sacije, dolazi sa,

kontinuiran

nanosa u taložnici

rad

postrojenja.

je sa hidromehaničkog

stanovišta

na č e s t i c e n a n o s a p o r e d p r o s e č n i h brzina d e l u j u do s e p a r a c i j e toka č v r s t e faze

i po m u t n o ć i

hidromehanička

je na slici

veoma~složen

i turbulentne

i po krupnoći

pul-

nano-

itd. Uprošćena

shema prikazana

18.2.a.

Slika 1 8 S h e m e t a l o ž e n j a : a) beziiturbulentnih p u l s a c i j a ; ^ b ) . s a s a c i j a m a i r r e a l n i m - d i j a g r a m o m b r z i n a (c)

pul-

Po. t o j ^ s h e m i ^ r n a . č e s t i c u . nanosa.,, ко j a . s e ¿nalazi, n a d u b i n i . h._ina¿.;dnom»t a 1 о ž n i c e ^ h o r T Z o r r t a l n o u d e l uje. - k o m p o n e n t a b r z i n e v x , a p r e m a d o l e b r z i n a r t o n j e n j a č e s t i c e • u m i r n o j v o d i » tz^. нъсл^аиит^ка-кз^^

1 i ко se--umesto f r e a l n o g »

n e r a v n o m e r n o g . r a s p o r e d a - b r z i n a ; po-dubini-., ( s l i k a 1 8 - Z . c ) u s v o j i

srednja

b r z i n a v x , „ t a o a . ć e p r a v a c « k r e t a n j a . č e s t i c a , b i t i po. v e k t o r u p r a v c a t e - ć e ista. b i t i istal.ožena,»na. d a l j i n i Z1

-

..

v,

-

- h-7x/a

*

(18.1)

Po t o j uoroš'ćenoj shemi,, z a " t a r o ž n i c u d u b i n e H , p r o s e č n e b r z i n e "v^.za n a nos čiji

j e p r a g k r u p n o ć e č e s t i c a k o j e :se ž e l e i s t a l o ž i t i

čkom krupnoćom

p o t r e b n a d u ž i n a k o m o r e . Ц г t r e b a l o bi d a

defi nišan

hidrauli-

iznosi

Ц.- -H-v/oE.: Ukoliko se u z m e u o b z i r d i j a g r a m b r z i n a ' p o vertikali

- (18.2) (sl.T2.2-c) i postojanje

pulzacionih

k o m p o n e n t i . b r z i n a v'x i v ^ V s h e m a j e s l o ž e n i j a

alna,dužina

i s t a l o ž a v a n j a j e duža,, k a o p o s l e d i c a d e l o v a n j a t u r b u l e n c i j e .

jekta rij a č e s t i c a nije linearna, već je nelinearna,

(slika tS:2J>}*, a re-

zbog funkcije vy^

Tra-

f(h).

Z b o g - p t t l s a c T j a - k o j e d e l u j u ubrzavajtrće i" u s p o r a v a j u ć e n a v e k t o r e v x i ы c e s t i -

j237

c e iste H i d r a u l i č k e кruonoće ^ t a l o ž e tse u nekonr-oosegu. daljrrne v . ~?£ B }_ ,т±П тяг' Iz o b e s h e m e je j a s n o d a ^ ć e p u t i s t a l o ž a v a n j a biti kraći u k o l i k o " j e s v e ć a H i d r a u l i č k a k r u p n o ć a n a n o s a u.. T a k o d j e se da z a k l j u č i t i

da t u r b u l e n t n e p u l s a c i -

j e imaju v e o m a š t e t n o d e j s t v o ~ n a p r o c e s t a l o ž e n j a , j e r p r o d u ž a v a j u , p o t r e b n u

du-

ž i n u za i s t a l o ž a v a n j e , što dovodi do p r o d u ž a v a n j a t a l o ž n i c e . Z b o g t o g a se niz o m m e r a p o k u š a v a da smanji

turbulencija

tečenja u taložnici:

g r a d e s e u pra-

v c u , kako bi se izbegla s e k u n d a r n a t e č e n j a koja se j a v l j a j u u k r i v i n i ; k o m o r a se izvodi

sa što b l a ž i m p r o š i r e n j e m b o č n i h z i d o v a kako bi se

s t v a r a n j e v r t l o g a ; p o s t a v l j a j u se p o s e b n e r e š e t k e za u m i r i v a n j e ju t o k a ,

razvodna

izbeglo

i laminarizaci-

itd.

Lim ] S l i k a 1 8 . 3 : Fizički efekti p r o c e s a t a l o ž e n j a : a) d i j a g r a m m u t n o ć e po dubini * b ) d i j a g r a m k r u p n o ć e n a n o s a , po d u b i n i , c) prosečna.. m u t n o ć a _ d u ž taložnice Katrposterd.tca~Droeesa~ ta 1-oženja-u t a l o ž n i c i - se -intenzivixajii..pojave ti j e č v r s t e f a z e p o d u b i n i , k a k o DO m u t n o ć i sa

( s i . 1 8 : 3 . b ) . Od u l a z n o g profi 1 a , o r e m a

separa-

(siИВ.З.а)tako i*DO krupnoćr^nanoizlazu iz taložnice:značajno

se

s m a n j u j e o r o s e č n a m u t n o ć a , t a k o da na i z l a z u p r e o s t a j e n e k a - k o n c e n t r a c i j a экал sa K o j o m tok n a s t a v l j a t e č e n j e - k a n a l o m - p r e m a

p o s t r o j e n j u . U k o l i k o se parametri

t a l o ž n i c e d c b r o - o d a o e r u , na i z l a z u se o s t v a r u j e m a l a k o n c e n t r a c i j a
DO više

s i t n i h fra-

dejstvom.

osnova:

¿rema.ooložaju: a) t a l o ž n i c e u s a s t a v u v o c o z a h v a t a ; b) t a l o ž n i c e na K a n a l u , n e z a v i s n o aa

vocozanvata;

2) p r e m a broju k o m o r a : a) sa j e d n o m k o m o r o m , b) sa v i š e

komora;

3) p r e m a n a č i n u rada k o m o r a ; a ) sa k o m o r a m a p e r i o d i č n o g k o r i š ć e n j a , b) sa komorama kontinuiranog

korišćenja;

¿> o r e m a n a č i n u o d s t r a n j i v a n j a n a n o s a : a ) sa D e r i o d i č n i m i s D i r a n j e m , b) sa < o n t i n u i r a n i m Komoinovanim

i s o i r a n i e m , c)

sa m e n a n i č k i m o d s t r a n j i v a n j e m n a n o s a , d) sa

čišćenjem.

U k o l i k o te o m o g u ć a v a j u t o o o g r a f s K e o k o l n o s t i n a j o o v o l j n i j e j e da

taložni-

ca i bifde i r e a i t z a v a n a i u sastavusvadozaiivata , v
Pri li кот izoora dispozicije taložnice valja uporeaiti stalne i eksploatacione troškove,, kao i troškove iz-

g u b l j e n e energije-rvarijanti sa p e r i o d i č n i m i-kontinuiranimoradom,:,kako; bi.se odabrale . n a j p a g a d n i j e d i s p o z i c i j e . Na. slici ;18.4. p r i k a z a n e jsu.sheme taložni ca sa p e r i o d i č n i m . k Q r i š ć e n j e m ^ £ n e m a _ s a . M v e r z k o m o r e podrazumeva da jedna.komora "ratrrriáok se d r u g a ..i spi ra ili čistih. Da bi.se obezbe dio rad.-elektrane bez. prei kida. može^se-r^pravitir-ta^^^^^

(si .18.4 b) ^takaicta se u

oeri o a u . č i š t e r j a k o m o r e ^ v o d a .upućujе- ka^elektrani o ü i l a z m m - k a n a l o o i ^ k o j i 1

s n a b d e v e n svoj trn z a t v a r a č i m a ^

~

je =

4***-

U k o l i k o je reka mnogo opterećena n a n o s o m r t a l o ž n i c a s e r k o m o i n u j e s a ^ n e k i m tipom z a h v a t n e r e č n e gradjevine koja o m o g u ć a v a : d e l i m i č n u z a š t i t u od-nanosa već na s a m o m ulazu.: U okviru z a h v a t n e - g r a d j e v i n e s e ^ p r e d v i d e ^ m e r e - z a najkruonijih frakcija

odstranjivanje

(videti disoozicije rečnih zahvata 1 4 . 2 8 - 3 0 ) a

odmah u nastavku predvidi

taložnica, za o s l o b a d j a n j e vode od ostalih

z a t i m se štetnih

frakcija.

18.1.2.

To je najčešći

TALOŽNICE

SA

KOMORAMA

PERIODIČNOG

KORIŠĆENJA

tip taložntca, jer se relativno mala količina vode gubi na

isoiranje. D e l u j e na sledećem principu. Voda protiče kroz jednu ili više

komo-

ra i u njima se istaložava nanos. Kada se u nekoj komori p o t p u n o zaspe prostor rezervisan za i s t a l o ž a v a n j e

ona se isključuje i i spira„. o d n o s n o č i s t i , a u.rad

se u k l j u č u j e d r u g a , v e ć o č i š ć e n a ra,

komora. Z n a č i , ukoliko postoji зато .jedna

komo-

p o s t r o j e n j e neće. moći da radi u oeriodu čišćenja k o m o r e . Z a h v a t i dovodni

kanal bi se u t o m slučaju dimenzionisali

na-instalisani

U k o l i k o se; taložni carizvede sa jednom

komorom

protok

i obi lažnim

elektrane

kanalom

(slika

13.4.b) m o g u ć j e k o n t i n u i r a n ' r a d h i d r o e l e k t r a n e * ali bez: i s t a l a ž a v a n ja nanosa u periodu. i s p i r a n j a ^»Zahvat i dovod do t a t o ž n i c e s e d i m e n z i o n i š u na protok С^-ат - (Q± n s r

Q±sjyl» gde j e Q j S D ~ potreona ко 1 ići n a ¿,voaeza~ji spi ranje-..komo-

re. I s piranje^se^itadar obavi ja u mal о v o d n i m p e r i o d i m a ,r~kada: r e k o m i p r o t i č e r m a l 0 n a n o s a . ..Takve, d i s o o z i c i j e s e p r i m e n j u j u kod' r e l a t i v n o . m a l i h p o s t r o j e n j a , sa vinsz

o k o 10 m J / s .

Založnica

sa-dve• komore

j e znatno pouzdaniji

nuiran rad sa s t a l n i m istaložavanjem^nanof a •a
SZ

sisteT, j e r omogućava

konti-

K o m o r e se*moauLdinenzionisati d v o -

,što Doorazumeva da e l e k t r a n a može da ra-

ai sa p u n o m i n s t a l i s a n o m snagom i u periodu čišćenja j e d n e k o m o r e , o ) s v a k a

00

когпога na p r o t o k Q¿ n s /Z+ što znači da se u periodu č i š ć e n j a jedne komore raspoloživa s n a g a ^ s m a n j u j e na ^polovinu. U prvom. siučaju.,zahvat. i -dovod .do .ta I ožnice se d i m e n z i o n i š u . n a Q z a h = ( Q i n s t + Q i s p ) = (1,5 т 1,8)Q ¿ J 2 S t , r dok. je u d r u g o m slučaju Q z a i l - '.pxnsf- Taložnica2

sa: vise

~ komorcuSñ-

...

^

"

predvi dja kod većih i -značajni jih.-postrojenja

< o d kojih s e z a h t e v a visoka r a s p o l o ž i v o s t s n a g e p o s t r o j e n j a ~ .Obično se predviđa jecna r e z e r v n a - k o m o r a , te je instalisani

protok-po~komori--

- C , ^ s t / ( N - 1 ) , gde je N - u k u p a n b r o j k o m o r a č M o g u ć a ^ j e i r a c i o n a l n i j a

izvedba,

„„hezr z^zervneskoracrre- H a d a r s e .pri i s p i r a n j u ^ j e d n e - k o m a r e r s m a n j u j e - r a s p o l o ž i v a s n a g a - p o s t r o j e n j а а 1 i s e osxa i e komore- p r o t i c a j n o s p r e o p t e r e ć u j u ^kakosteisseostvario5instalTsani

p r o r o k - Z a h v a t se d t m e n z i o n i š e n a * p r o t o k Q- z a h - N - Q ^ ^ .

-Koncepcija taložnice periodičnog-korišćenja *rist83¿ e ::Naüslici ™t8.5

p r i k a z a n a je na slikama

18.1

s e ^ z a p a ž a da.su -когпогезфо tpuno r a z d v o j e n e v e r t i k a l n i m

Slika 18-5. Taložnica..sa p e r i o d i č n i m ' k o r i š ć e n j e m . 1-dovodni k a n a l , 2 - r a z v o d n a . k o m o r a , 3- sirujna graajevina. 4--komore taložnice..* 5-sabirna ndeonica,; 6 - kanali p r e m a p o s t r o j e n ju , 7 - kanal -za i s p i r a n j e , . 10- d r e n a ž a , 11- galerija za ispiranje,.. 12- razdeoni zid u k o m o r i , za *ef-i k a s n i j e i s p i r a n j e , 13- kranovi"za-oDsl u ž i v a n j e ' z a t v a r a č a . •&-&ulazai i i zl azn i -zatvarač zatvaračiiza^ispiran je. „

zidovima,. a da se radi e f i k a s n i j e g i s p i r a n j a J c o m o r a liste, pregradjujui-porsredi ni. nižinr podužnfm" z t d o v r m a , tako da se usmeravanj-em protoka^szar-i-spTFanáSiajpre na j e d n u , pa z a t i m na drugu polovinu komore o m o g u ć a v a - u s p e š n i j e N a v e š ć e se i neki principi

konstruisanja taložnica ovog

ispiranje.

tipa.

- P o ž e l j n o j e da deo dovodnog kanala pre. t a l o ž n i c e b u d e u p r a v c u , kako bi se izbegla s e k u n d a r n a vrtložna tečenja u r a z v o d n o j k o m o r i . U k o l i k o to nije m o g u ć e , p o v o l j n a s t r u j n a slika se može ostvariti

strujnonrgradjevinom

(3, na slici

13.5) u vidu r e š e t k a s t o g s a ć a , sa t a n k i m , ali i z d u ž e n i m z i d o v i m a , koji nijski

usmeravaju

pravoli-

struju;

- Ugao š i r e n j a zidova u razvodnoj komori 22-26°, a s p u š t a n j e dna na prelaznoj deonici

ne bi t r e b a l o da bude veći

od

komore ne bi trebalo da bude

Slika ¡3.5. T a l o ž n i c a sa i s o i r a n j e m p r e m a u z v o d n o m k r a j u : 1-razvocna v c m o r a , 2 - k o m o r e , ' 3"-i 4- ulazni i izsazni z a t v a r a č i , 5 - c c v o a vaae za i s p i r a n j e , o-zatvarači na s i s t e m u za i s p i r a n j e t a l o ž n i c e

str-

j -—^Bodužni ipad-dnasfcomore. j e * o b i č n o r . 0 , 0 2 = r 0 u s m e c e n ^ p r e m a l o t v o r i i i K u z a ..-ispiranje;:.'-;.

• ..

"

ч

- Otvori zarispiranje s u : n a j č e š ć e na n i z v o d n o m ^ k r a j u . k o m o r e . M e d j u t i m , moguće j e da se postave i na uzvodnom k r a j u , sa kontra. padom .dna. Prednost®te dispozicije

(slikat18.6) je u t o m e - š t o ^ j e komora najdublja upravo tamo gde se

obavlja najintenzivnije-talozenje

krupnih f r a k c i j a , a ima izvesnih

pogodnosti

i sa^gledišta e f i k a s n o s t i ~ i s p i r a n j a . Mana je složena hidraulička s h e m a , jer se i s p i r a n j e obavlja u kontra p r a v c u , od nizvodnog prema uzvodnom k r a j u , što podrazumeva sistem kanala samo.za tu s v r h u , sa o d g o v a r a j u ć i m zatvaračima

(slika

18.6). Đimenzionisanje

taložnice•sa

periodičnim

ispiranjem.

Postoji niz metoda

za d i m e n z i o n i s a n j e t a l o ž n i c a , od kojih je više bazirano na e m p i r i j s k i m v a n j i m a procesa taloženja nanosa. Ovde će se dati neki postupci

koji

ju da se taj p r o b l e m dimenzionisanja reši u prvim aproksimacijama

istraži

omogućava

projekta.

Dubina t a i o ž n i c e - s e obično - u s v a j a ^ n a ^osnovu poznate-geometrije

kanala,

t o p o g r a f i j e i si. Qna se sastoji od t z v . računske dubine H^, i dubine koja je predvidjena za i s t a l o ž a v a n j e nanosa

Нш (slika 18.1)

tako da je ukupna dubi-

n a -taložnice —

-

-

H -

Нл

(18.3)

Običnor-se^usvaja da, je*ukupna-»dubina u ~ o p s e g u 4,5-6,5 m ^ D u b i n a H^ za n a n o s ^ s e "uzima- o b i č n o - d a - i z n o s i H^ -~(0,25-rQ,30)H. T i m e je determi nišana

račun

ska dubina. t a i a ž n i c s - i H ^ sa k o j o m - s e ula:zi {Fororačurrrdažine 'taložnice. - :Sreanja\brzfпа-u ta 1 o ž r r n r P s e o d r e d j u j e ha o s n o v u .tehničko-ekonomske optimizaci j e ^ M e d j u r i m , z a p r v e : : i t e r a c t j e p r o r a č u n a m o ž e se uzeti-da j e 1 brzina u s 1 e d e ć i m - o p s e z i m a : ako se i s t a l o ž a v a j u f r a k c i j e do

0^2S-0,4.;mmiprosečna^brzina

je u - o o s e g u лг-—C,25TG,5 m / s , a u k o l i k o j e - p l a n i r a n o i s t a l o ž a v a n j e - n a n o s a

samo

do f r a k c i j a G,7~niftv;srednje brzine-su- n e š t o ^ v e ć e r - r k r e ć u se. u o p s e g u 7 = 0,7 do 0,3 m / s . U s v a j a n j e m H r i v,-a..za.„poznati instalisani огогок Qi^sr v a r i j a n t e - b r o j a komora i n j i h o v e š i r i n e , - s h o d n o

gde s u B

k o m

—

Ш0

9и

se

usvojiti

relaciji -

i'N ^ š i r i n a : k o n » r a - 4 ~ n j i h o v broj-.'.Očigledno j e d a * s e B,

<

1 8

i N

-

4

>

m o g u v a r i r a t i * k a k o . b i se. naši a, Jiaj racional ni j a dispozic i j a . Radi e f i k a s n o s t i i s p i r a n j a š i r i n a komore je obično o g r a n i č e n a na (0,3*0,35)1^, t j . B

w

0 , 3 5 . ' Lk.

U n a j p r e l i m i n a r n i j o j a p r o k s i m a c i j i d u ž i n a . r a d n o g dela. k o m o r e (L^) .može se

naći , shodno'-shemama na.:sliri 18 J L ; r p o - r e l a c i j i "

"

lk -

"

* 243-

-V "(18:5)

gde j e : К - koeficijent koji uzima u obzir..uticaj turbulentnosti

na. povećanje

dužine puta,taložeći čestice, К = 1,3*2,0. Hidraulička krupnoća ш se uzima za najsitniju frakciju koja se želi da istaloži u t a l o ž n i c i . Hidraulička krupnoća zavisi i od t e m p e r a t u r e vode. U tabeli 18.1. su hidrauličke krupnoće za čestice onih krupnoća za koje.se najčešće dimenzionišu

taložnice.

Tabela 18.1. Hidraulička krupnoća frakcija nanosa koje se najčešće istaložavaju u taložnicama j Prečnik I čestice i nanosa I I ! 1

; I

1

I

1

! !

j

i

i

10°C

!

0,10 0,15 0,20 0,25

5.12 11,50 17,11 22,67

I I ¡ !

5,38 13,25 13,76 24,39

0,30 0,40 0,50 0,60 0,70 0,80

23,31 39,51 50,71 61,91 73,11 84,31

! ! i i i j

29,96 41,16 52,36 63,56 74,76 85»96

0,90 1,00 1,20 U50

(mmIJ pri

Hiarau1 i čka kruonoća temperaturi 15°C

i

20°C

I

25°C

6,53 ! 7,44 14,90 I 16,75 20,42 I 22,06 26,02 ! 27,66 !

!! 'i i j j

31,52 ! 33,26 42,92 i 44,46 5 4 , 0 2 J „55,66 65,22 t 66,86 78,06 76,42 87,62 89,26

! 95,71 97,36 ¡ 9 9 , 0 2 ,.100,46 106,71 ! 108136 1^0,02 111,66 129,11 130*76 .132,42 i 134,06 152,7 Г 16436" 166,02:" 167.,66

"

Bol j a a p r o k s i m a c i j a proračuna ^ - s e .postiže, uvodjenjem u anal izu difuzi onin i p r o b a b i l i s t i č k i n opisa .trajektorije čestice koja se

istaložava*.čestice

¡coje s e - n a l a z e n a castojanju Плоо d n a » 4tidrauličke?fcrupnoće <*»,untoku: brzine v, na rastajanju

i istaiožiće se sa ooezDeajenošću ( v e r o v a t n o ć o m ) р(г): . . — a i -h v PU)

—

о 2 — x*~/2g e

áx

(18.5)

cr v 2tr - ® E k s p e r i m e n t a l n a i straži vanja ..SIL: pokazala

[6J da se rsrednje k v a d r a t n o oa-

stupanje a m o ž e definisati preko h i i (.oba.urm^): о ~ a,26 / i n

(18.5)

Zapaža se da je za i - h-v/
ulasкилг t a 1 ožni cu (sli ka 4 8 . 3 ) ^ » g l a £ b i . . d a ^ e ; ; . u s p e š n o ^ c h r e d ^ i s t a l o ž a v a n j a o p a s n i h f r a k c i j a u k o m o r w p r e t p o s t a vljen&:duži n e

R a d n a dubina

H,. bi" s e ^ i z d e l i la-na slojeve deblji ne-лН, p a ~ b i ~ s e ~ z a svaki sloj i svaku f r e k v e n c i j u odredji vala o d g o v a r a j u ć a - o b e z b e d j e n o s t , korišćenjenr j e d n a č i n a

(18.5) i

"(18.6). N o , p o š t o s e « f u n k c i j e * p ( H ) i d>(h) ne*poznaju m o ž e ? s e ? p r e t p o s t a v i t i p r v i m a p r o k s i m a c i jama ra vnomerna™raspodela p- i u^, čime se ide na stranu nosti u - p r o r a č u n L.£. Tada je o b e z b e d j e n o s t

u

sigur-

(рш) istaložavanja~nanosa~-frakcije

d e f i n i s a n e h i d r a u l i č k o m k r u p n o ć o m u>, na r a s t o j a n j u z, za komoru radne dubine H r , jednaka

PM

I o v d e j e cr t a l o ž n i c e integral

dh

=

exp(-

(18.7) 2a2

d e f i n i s a n o p r i b l i ž n o m r e l a c i j o m (6). Radi lakšeg (7)

proračuna

j e p r i k a z a n g r a f i č k i , za razne o d n o s e OJ/V i НГ/Ц.. To

o m o g u ć a v a d a se d i r e k t n o odredi p , za o d r e d j e n e odnose ш/v i p r e t p o s t a v l j e n odnos H r /L¿. Postupale p r o r a č u n a - j e s i e d e ć i : . - U t v r d e s e m e r o d a v n a - z a proračun-rmutnoća i granulometrijski s a s t a v nanosa k

, i i i />

; i i'

na*ulazu». u tal ožni cu i o d r e d i i k o l i č i n a . u l a-

.znogsnanosa. po. p o j e d i n i m - f r a k c i j a m a . , N a novubanali z e opasnosti" p o p o s x r o j e n j e

os-

ooabe-

re г se,, prag., najsitni j e'.frakcije.;koja:ise.vžel i . zadržati-U-.taložnici

(većpomenute

krupnoće

a,25.-G-,4~rnm i si..); - - Pretoosravi: se. o r o s e ć n a ^ r a č u n s k a

br-

zina rv u k o m o r a m a , u^ skl a d u i s a o d a b r a n i n r m e r o d a v n i m ^ f r a k c i j a m a za t a l o ž e n j e (0,2543,5 m / s , o d n o s n o 0,7-0,8 m / s ) s t i m što će se ta. brzina, u. p r o r a č u n u v a r i r a t i ; - Frakcije koje se žele istaložiti

iz-

d e l e ^ s e u ^ v i š e k l a s a i za svaku o d njih se o d r e d i m m e r o d a v n a ~ (najma nj a , ' j e r j e ~ n a j n e p o vol jrrija>*hidraulička krupnoća,(ii I ,ai 2 ,^.,u n , kao i odnosi

ÜJ,/V,.^/V^^/Y;

- Usvoji se- n e k o l i k o o d n o s a bL/L-, S l i k a 18 ^ G b e z o e d j e n o s t ai s c a l o ž a vanjar-frakci j e k r u o n o ć e ü»„u z a v i s n o s t i H ^ i ^ i„ ai/ v.

(obično-se ispituju: oanosi odnos

i svaki

ОД; 0,15;0,.1; 0 , 0 S ; 0";075) т z a t i n r s e i z a . * 5 v a k i ~ t a j

o d n o s ur¿/v o d r e d j u j e iz d i j a g r a m a

vanja pojedinih

- Za s v a k u o d f r a k c i j a svaki

(18.7) o o e z b e d j e n o s t

istaloža-

frakcija;

od i s p i t i v a n i h

kraja taložnice

odnosa

(indeks

o d r e d j u j e se k o l i č i n a

nanosa

k o j a se i s t a l o ž a v a , za

HR/L¡c. M a s a i s t a l o ž e n o g n a n o s a

"k")

i-te frakcije,

(18-8)

(Gi)* = P i ( G i ) o / 1 0 0 gde je

(Gi)0

- količina

- Za svaki

n a n o s a te i - t e f r a k c i j e na u l a s k u

od i s p i t i v a n i h odnosa H J L z(G¿)k

sa koja se i s t a l o ž a v a

i izražava P k = 100-

Gore navedeni

proračuni

rrakcije predv i d j e n e za t a loženje

Meroaavna hidraulička kruDnoća

. 100% j Z(G ¿ ) P

_

I

- Rezultati

1 azi t r a ž e n i

lima

odnos

ori K a z a n a

meroaavnog

s a m o za

odnosa

!

\

i

(Lw'HJ

Skom

se o s t v a r u j e ž e l j e n a ukoliko

taložnice. moglo su g o d i š n j i

>(G¿}¿

Kada se

koga

(jednačina

u vezu sve geometrijske

minimalni.

je

oa b r o j a

18.4), pomenuti

nepoželjnih

kljukomora,

dijagram

frakcija

r e š e n j a za v i š e k o m o i n a c i j a m e r o o a v n i h

je

i zavisnost

oonos zavisi

ana-

taoeli

p a r a m e t r e t a l o ž n i c e sa

obeznedjenost istaložavanja

(još

obezbeajeno-

(u o r e t n o a n o j

orzina

¡

se-na

čitava ova

o r z i n u ) , m o ž e se cooiti

o i se e k o n o m s k o m a n a l i z o m o d r e d i t i

troškovi

=

.!

prosečne orzine.

taložnice. Pošto prosečna

bi se r a z r a d i l a

m/s

H L ^

odgovara željenoj

18.8.a)

cretoostav1ienu

P*.:

Pi - i

crzina u taložnici

i'računske duoine H r

- f(v) dovodi

v =

na d i j a g r a m ? k = f ( H r / L j c )

koji

(slika

nano-

primer:

v r e d n o s t P^. = f ( L ^ / H ^ ) s a

(L^/HJ^

( L < / H r ) m u funkciji

čan za i z o o r d i m e n z i j a njihove širine

jeonu

u t a b e l i , na

p¿ - ;

nanosa u taložnici

za v i š e o r e t o o s t a v l j e n i n

količina

istaložavanja

(18.9)

pretpostavljena brzina i :—, : Hr/Lk = ¡

;

( b L / L к ) т , ili

taložnicu;

E(Gi)^/E(G¿)0

t o g p r o r a č u n a se m o g u n a n e t i

istaložavanja

l i z a uraoi

k

se m o g u o o j e d i n i t i ¡ ' • ^

u

o d r e d j u j e se u k u p n a

ukuona obezbedjenost

o o v o l j n i ja z a p r i k a z i v a n j e j e - r e c i p r o č n a

sti

do

iznosi:

kojima nanosa.

parametara

n a j p o v o l j n i j e , ono

za коje

Slika

18.8. A n a l i z a d u ž i n e t a l o ž n i c e i b r z i n e u njoj za z a d a t u obezbedjenost istaložavanja nepoželjnih frakcija

P r o r a č u n z a s i p a n j a t a l o ž n i c e o b a v l j a se po istoj m e t o d i c i

za usvojene di-

m e n z i j e . O d r e d j u j e se m a s a i s t a l o ž e n o g n a n o s a svih f r a k c i j a z a t i m s e odredjuje.. v r e m e z a s i p a n j a m r t v e - z a p r e m i n e , u z i m a j u ć i

(kg/s), a u o b z i r da se za-

p r e m i n s k a m a s a i s t a l o ž e n o g nanosa kreće u g r a n i c a m a y = ( 1 , 3 f í , 5 )

(t/nr).

„ Z a „ ó s p i x a n j e ~ k o m o r e . m o r a r s e « o b e z b e d i t t - b r z i n a vode (v¿s) ne m a n j a od 2 - 2 , 5 m/s... Č e s t o se" za*1 odreajivanje„-te~.brzine koristi

empirijska-relacija

v¿js>...o>is. 4 n ± s ; á l s - ,

(13.-10)

O v d e ^ s u : r i . d ^ ¿ - - m e m d a v a T ¿ ^ r e é m k z a i s p i r a n j e , « o d -koga je u i s t a l o ž e n o m n a n o s u sitnije~.75&-frakcije, o ^ -

h i d r a u l i č k a » k r u p n o ć a / k o j a .odgovara p r e č n i k u - d i s ^ »

h i s - p r as&čna„.diLaxn*—vade^..icomori- pri i s p i r a r ? j u - ( n i s ~ 0 , 1 - 0 , 2 centual na koncentracija

-

Rr)or3—pro~

(on * t e ž i n i ) nanosa- u -toku -Koji o b a v 1 j a i s p i r a n j a

( p i s = 6f8X>._ S p e c i f i č a n ^ protokizarisoTrar^e-^Kiredjuje^se^tiz™ k o e f i c i j e n t ~ " r e z e r v e (1 ,1-1*25;).,,.te: iznosi *.:..

q

- (1-,r-i;25)v

-his

:

{mHs~m)

-

•"{ТВТГТ}

T r a j a n j e i s p i r a n j a j e a n e icomore o a r e d j u j e se. i z o i l a n s n e relас-i j-e--za-nanos:

. .Jis* . V

g d e je,.~ od. n o v i hr o z n a k a :.rWn - z a p r e m i n a n a n o s a k o g a

(s)

...

(18.12)

treba i s p r a t i iz "-mrtvog-

p r o s t o w komo r e ~ : • V r e m e z a k o j e ^ j e - k o m o r a - v a n p o g o n a - je- d o - d v a * puta-r.duže, - j e r ^ a ^ n j e g a ^ ü 1 a z i v r e m e z a t v a r a n j a i o t v a r a n j a z a t v a r a č a , p r a ž n j e n j e i p u n j e n j e - k o m o r e i si.

Shema položaja'-zatvarača 18.9.

'

i r r a d a r u - p e r i o d u -ósp i.r
"

-

£bi

' ** -

S l i k a 18.9.- S h e m a t a l o ž n i c e u p e r i o d u i s p i r a n j a k o m o r e : 1 i 2- u l a zni i i z l a z n i z a t v a r a č , 3- z a t v a r a č g a l e r i j e za i s p i r a n j e , 4 - i s t a l o ž e n n a n o s , 5 i 6- f i l t e r s k i s l o j i d r e n a ž a

1 8 . 1 . 3 . T A L 0 2 N I C E SA K O N T I N U I R A N I M " I S P I R A N J E M Osnovne značajke

t i h t a l o ž n i c a je o d s t r a n j i v a n j e

rada p o s t r o j e n j a , , b e z i s k l j u č i v a n j a še o s o o e n o s t i

u poredjenju

sa

nanosa

kontinualno

tokom

k o m o r a . Z b o g t o g a . t a j i t i P - t a l o ž n i c e ima. vi-

prethodnim:

- K o m o r e su b e z m r t v o g p r o s t o r a za n a n o s , te j e r a č u n s k a i d u b i n a t a l o ž n i c e H„ jeanaka

ukupnoj dubini

H, tj. H =

Hr.

- Brzina t a l o ž e n j a č e s t i c a je veća od h i d r a u l i č k e povećava za v e r t i k a l n u - k o m p o n e n t u p i r a n j a , koji Zahvaljujući

se p e r m a n e n t n o i s p u š t a n a o t v o r i m a z a i s p i r a n j e tomejnože-se

skratiti"radna

- Komore se ^ a b a r a t n o

brže

voznim

pravi uniji

sekundarna

doveo

__

na že Ijenu

meramase

ravanski tečenja trajekt

tok9

upravo ori ju

želi

da eliminisu

koriste

za odstranjivanje

jedna-od

van

i

sa .kontinuiranim kako Ы

se

nanos

issto

ko-

i kao p o s t r o j e n j a sa p e r i o d i č m m - i s p i r a n j e m ^ ^ f c o i i k o i i s u ' o p r e m l j e n a

govarajućim sistemom

od-

zatvarača.

Osnovna mana ovih taložnica je jedinično znatno-veća; potrošnja 1

da se

taložnice.

- U periodu, kada. j e tok malo o p t e r e ć e n nanosomi.ove t a l o ž n i c e s e m o g u ristiti

kako

bitnih

taLoznica^sarverio-

sekundarna'tečenja

kod .taložnica

izazivaju i

(na

b r z i n e u zoni: d n a ,

prethodni'.tipt:Kod

dok se

is-

n a ^ d n u . k o m o r a p r e d v i d j a j u kanal i u

i ispiranja.. T o j e ustvari

O d l i k a o v o g t i p a rtal o ž n i c e - u . o d n o s u . n a ž i j r . i r . isrctvcm•

is-

18.10).

i staložen n a n o s , a ponekad se p o s e D n i m - s t r u j n i m rešetkama

oi se p o v e ć a l a e f i k a s n o s t r t a i o ž e n j a

piranjem

(slika

dužina taložnice.

o r i m e r , kod s i s t e m a D i f u r ) p o j a č a v a si l a ž n a - k o m p o n e n t a

l o b i j e sto

p o š t o se

i i h i d r a u i i č k i o b l i kuju, :ta ко d a ^ o m o g u ć e e f i k a s n o

p i ran j e i s ta 1 o ž e n o a ^ n a n o s a ^ Z b o g - i t o g a ^ s e
k r u p n o ć e ш.

brzi ne-,- k o j a - s e ^ f orrnirra~na~račun - p r o t o k a

vode-za

so i r an;' e tr o a n o s u " n a - p r e t h o d n i "ti p , d o k - j e t i r e o n o s t m o g u ć n o s t ^ r e a l i z a c i j e n e š -

to k c n o e n z o v a n i j e - k o n s t r u k c i j e , s a m a n j i m

eksptioatao.oninr-ta^koviina'^.pošto'frne

Щ Ц

t

Л) о о

Я-е р № а P ro9 1 *г Ci. (X ? 001 rtгрс L pi Ф N з*г оN riР Р А3 cu rt 3 W CJ. 1 CU fD

о» §

и*:

l/t r J« C_I. ID fD O O (Л < £.i 0) ií i U fu O «Л (O < rt P < Cu O Pi I С i. O . CU c: C3_j. o. CU in fD TJ a а A O a (Л tu to o -a 3 3 o N< cu o CU с Cj. 3 N UJ tu fD o n. o

CU 3 to P fl) o 43 < o P с 3 -1 o O A ü < o o fD l/l СП r» o -1 U a C-i. O N< A~ fD 3 P 3 O N CU a fD o < a ^ fD "O -i CU o> o fD 3 CU A Э o —.

"O o Q -a -1 rt l/l A O з

„.i rt (Ü O (h U O fD re rt (/» fD o С a п C-4. O' o fD Q l/l < 13 Я С Ю AfD CU a cu С O Lj, l/l 0> fü и Ni A 3 fu fu CU а <

cu rt pi C-i. с

з.

Ы< SÍ

<1

a o rt O A cu N Cu

-ti с a cu ~s a. cu fD a> A r> l/> A с cu o fu ~5 A • fD o O N (/) fD a с 3 O -a О o1 rt- С fD i CU со 1Л cu rt fD o< Cu. c: ln 3 to PJ rt fO 3 cu 7C- -O fD cr o P to cu N' N 'O P 3 СОh Ću 3 pi p> H cu с c: o o ( A o o rtи CU li fD л: o fD o сu 1 N< A 3 < l O ro ci o о 1Л 7Г -1 o С CU fD С О £ Q. а 3 с H fD < 13 CJ. E o cu cu Pp> g H< + А" р < b CU—i. С < l/l fD 1С с CU CU -5 1 Ov 3 r>< cr TV cu 3" fD M cu C-i. CQ CU cu 3cu a CU 3 cu CJ. Q- cu (/1 a A CU o fD o 3" Vi 3 rt cu a 3 p C_J. o O-í P rt p fD fD CU c: 3 rt O ТЭ cu N< o« fD OO o o tO< o A" 1 rt" -J Pi fD Ш o N o W 3 7C С fD fD с N -a fD OO 3 o rt Оч —' а fD "5 O O c. N<

4 ^ 001 •CJ о 3 a CU o -i i и TJ a 3 CX. cu ••г о -J "О cz rt о Ni A 3 CU Pi cu -a 3 3 cu CU -Í о A" c: <_. . 7C p> -О -s о A" fD o N o A 3 N b rt o cu 3 rt о о Pi -s < fD l/l cu с о TJ CL о 3 C-4. fD с: N« С Г с fD 3 -J PJ o 3 о fD C-I. cu -5 с -1 cu 3 о ТЭ fD N < to rt -J Pi A~ о fD A CX o с: Ov X3 M 3 < cu -s Pi 3 3~ a CU rt "O Л -5 l/l о С fD cl A" -a 3 о 3 -1 cu с rt C_J. Pi Pi to 3 fD A" 3 CU о C_1. 3 3" fu fD 3 CU о 3 fD N< с Г) ХЭ fD fD fD h". N 3 cz cu fD ч з to < 3 Pi N N о C-i. to rt Pi a pi 3 C_J. rt Р» fD -CU1 zc
I/) "U pi fD T 3 pi о a. о Ot 3 3 Pi о 3 о to p> -a

N Pi N 3

A" o C-i. fD 3 fD о ~o 3 о a. Pi 3 N Pi ТЭ fD -1 о a. o« 3 о to X3

CU 3 fD c: A о A" o rt Pi о N» 3 n Pi -a -s fD cx C-j. fD 3 Pi rt pi A" Pi <

-J fD N< 3 -J pi QPi cz

C_I. 3 fD о 3 A fD Pi C-I. -s cz о M CO с 3 CJ. rt fD tQ pi N о Pi a. rt to < rt pi -1 Pi Pi Ot г. Pi с C-I. fD Qo •3 C-I. 3 Pi 3 о to о 3 о о •a A" rt o fD "J C-i. rv fD fD 3 1Л rt rt о pi A 3 о N о rt Pi < 3 о Pi a pi 3 с to -í fD PJ Da. 3 3 C_i. o

cu 3 X3 3 C-i. fD XD Ш «X» 3 о Ы Л5

ÜQ o a. o Opi A" !—' л> to fD o a.

c; A CU 3 p 3 p

3 с f b< fD 3 с D. 13" oa 3. o а P- o to U) rt Ф Pi 3 CJ. с с C-I. fD rt o < A' p o C4. 3 с Ov A" o •ci

3 а

Di

-1 fí.

a

Ф

rr

3 N

pj 3 p

4 Qm П p

И 1Г » f MI 3. tÁ

I 5,

-

-

2' b , T m y * s H e i ? 1 8 :tt} ¿ ; 2 a t w a l j a j u č t f t a k v o ^ ^ o p r e č n o j

cirkulaciji -transpartna^soo-

s o b n o s t t o k a s e .-povećavaszar;t,Suputa¿u^dnosu ^a-'ravanski^tok~rste srednje - b r z i n e . E l e m e n t i - r a p a v o s t i i m a j u v i s i n u o k o 0,1 o d š i r i n e k a n a l a , se p o d u g l o m 45°, a n j i m a s e . k o e f i c i j e n t - r a p a v o s t i - k a n a l a n »-0,04.

-

-

"

postavljaju

podiže do

vrednosti

^

S l i k a 1 8 . 1 1 . . Z a m a r i n o v a t a l o ž n i c a за. s p i r a l n i m t e č e n j e m u k a n a l s k o m ouvodii n a n o s a : a ) o o a u ž n i p r e s e K v - b ) * d e t a l j - k a n a l a , sa v e š t a č k o n r rapav o š ć u , c ) d e t a l j ; k r u ž n o g ? k a n a t a : t - i Z.-,-ulazna; ¡i .izlazna glava^.3.k o m o r a * 4 - ,ulazni л i z l a z n i ..zatvarači ^ S — r e š e t k a , 6 - капа! z a e v a k u a c i j u leda.- 7 - g a l e r i j a za o d s t r a n j i v a n j e r n a n o s a na u l a z u , 8 - r e š e t ke z a u m i r e n j e t u r o u l e n c i j e . 10- k a n a l z a i s p i r a n j e , 11- эокгооас. kan a l a , 12- g a l e r i j a z a i s p i r a n j e ^ 13- z a t v a r a č za p e r i o d i č n o i s p i r a n j e , 14- v e š t a č k a r a p a v o s t

P o š t o j e o p r e m l j e n a o d g o v a r a j u ć i m s i s t e m o n r : z a t v a r a č a na i z l a z u , o v a ž n i c a s e m o ž e . k o r i s t i t i . i k a o , taložnica;>sa. p e r i o d i č n i m

N a j i z r a ž e n i j e 1 k o r i š ć e n j e s e k u n d a r n i h ' tečenja:.za i z d v a j a n j e v a n j e n a n o s a , i r t o k a pri m e n j e n o j e u Жк£±гпспюд

-krivotinigskag

vo l i n i j s k i m o b l i k o v a n j e m k o m o r e i z a z i v a . s e , . s e k u n d a r n o struja

(slika

talo-

ispiranjem. i odstranjitaložnicb

tečenje u kome

kri-

silazna

1 8 . 1 2 } u s m e r a v a .nanos ka. o t v o r i m a * n a k o n v e k s n o j s t r a n i , ,kror„ko-

j e s e i s p u š t a u. k a n a l z a i s o i r a n j e i v o d i n i z v o d n o - c d b r a n e

zanvata'.

г: 2 5 r t ? ? : C e n t r a l n i.. ugao krivi ne^ komore ™j e 90°; sat radi j usonrR more u d n u ) . Опой kanala j e ' n a g n u t o ' p r e m a i k o n v e k s n o j strani

(8- — š i r r i i S k o - — padom ^ 0 4 0 7 ,

—

Slika 13.12. K r i v o l i n i j s k a " N i k i t i n e l a " t a l o ž n i c a : 1- b r a n a , 2- ulazna gradjevina,- 3 — k o m o r a ; ?kanali:Ta:izanvatanje^nanosa, 5 - g a l e r i j a za oavoa n a n o s a , 6 - zatvarač,. 7-..ulazni prag.u kanal,.8- kanal .ka.... p o s t r o j e n j u , 9- tra.jektorija kretanja nanosa u zoni dna аок je u p o d u ž n o m p r e s e K u k o m o r a - h o r i z o n t a l n a . Srednjat brzina * u komori je oko •3,7 m / s , a odnos H/B

0 , 0 7 - 0 J O . Protokrzas i spiranje* je- o k o - 4 2 - 1 5 % od,Q. i z 2 S t ,

~ = je raani pjcacicaj- na u l a z u u t a l o ž n i c u Qr- = 1,15, Q 7 - n s t - = -Da-tri•se-nanos-usDesno e v a x u i s a o u aonju voau o r z m a

vooe u galeriji

ne bi treoalo oa buoe manja

за 4 . 5 - 2 m , s tim što je poželjno aa raste iaući n i z v o d n o , kako bi se- sprečilo zagušenje kruonijim materijalom. P o s t o j e i drugi tipovi taložnica sa k o n t i n u a l n i m i s p i r a n j e m , ali su uglav n o m zasnovani na s l i č n i m p r i n c i p i m a 4 c a o u p r i k a z a n i m slučajevimai*

-

*

•

*

Do saaa je u našoj zemlji r e a l i z o v a n o - m a l o taložnica u oicviru h i d r o e l e k -

t r a n a , u g l a v n o m zoog toga što su g r a d j e n e a k u m u l a c i o n e h i d r o e l e k t r a n e , ili do«•• stro jen j a na v e ć i m геката^ »Medjutim,«.sa iskorišćenjem-®anjih vodotoica,,, k o d

г.; -

.252

.

tojihssedeoncen

cratcija^paciaE^o^

vinaraa u vidu p 1 itkiir. rečni h z a n v a t a

o n t ^ s a ^ l a z i r i msgradjeh i ć e r s v e ^ n e o p h o d n i j e .da, s e sheme, dovoda

kompletiraju i sa taložnicama, kako bi se postrojenja z a š t i t i l a od štetnog dejstva nanosa. Karakterističan je p r i m e r HE Mesići na P r a č i , kod koje je taložnica sagradjena u sastavu zahvatne gradjevine i smeštena u tunelu na početku derivacije (slika

13.13).

Slika 18.13. Z a h v a t i taložnica HE. Mesići na-Prači: 1- gruba rešetka, 2- fina r e š e t k a , 3- p r e d n j a . k o m o r a , 4- tablasti z a t v a r a č , 5- komora t a l o ž n i c e , 6- odvodni tunel, 7- otvori za ispiranje nanosa

.18JL-.0BJEKTr:ZA RIBE .u OKVÍRU HIDROELEKTRANE Izgradnjasuspornin obj.ekata:-na: rekamaamenjarrekol oške-uslove^za.» li vot»* i razvoj odgovarajućilrrbiocerroza, ralirserpasebncr.- odražava na ihtiofaunu. Ti uticaji su sledeći: - pregradjtiju .se branamaroutevi za migraciju rioa orema mrestilištima; - otežava se mrest'ri b 1 j i h -vrsta. kojima -j eiz a.: to:patreonaiiteKuca:. voda pošto > -v eći del ovi - voaotoka-oo 1 aze гроо - us po r; - menjaju se nidrološki, niaronemijski i hidrooiološki režimi, što utiče na us love za. razvoj, riiza: ribljih vrsta;.. - pogoršavaju se uslovi nizvodne migracije riba posle mresta i riblje miadji;

, ,~

- pošto promena^životnih usiovar razlicitOvdeluje na pojedine- ribi je-vrste pa pravilu nepovoljnije na plemenite, a manje nepovoljno na konkurentne vrste grabljivica* narušavaju,se ravnotežni ekološki odnosi u izgradjenonrdelu vodotoka i uslovi za opstanak-nekih vrsta. O a bi se neutral i sa li. nepovoljni uticaj i hi droenergetskih .oDjekata ;na i hti crfaunu^preduzimaju se brojne mere:

ж 1) u o k v i r u

uspornih objekata predvidjaju^erpostrojei^ja коjarooezbedjuju

uzvodnu i n i z v o d n u - m i g r a c i j u

riba;

-

¿

2) Dosebnim uredjajima se sprečava prilaz riba postrojenjima gde bi bile fizički

uništene;

3) grade se veštačka mrestilišta, te se iz njih u vodotok ubacuje riblja mlacj, како bi se kompenzirali Д) v o d o p r i v r e d n i m merama obezoedjuju se neophodni

neDovoljni efekti u domenu mresta;

(ispuštanje biološkog m i n i m u m a nizvodno od brane)

uslovi za život i migraciju

riba;

5) uredjuju se posebna prirodna mrestilišta u zoni ušća reke, kako bi se omogućio mrest onih ribljih vrsta koje su ranije, pre kaskadiranja

vodotoka,

putovale duž njega do oaredjenin zona mresta, itd. Ovde će biti razmotreni elektrana. Ti objekti

sano gradjevinski

13.2.1. O B J E K T I ZA Postoji

objekti za

ribe u okviru nidro-

su dvojaki: 1) za propuštanje riba, 2) za zaštitu riba.

PROPUŠTANJE"RIBA

v i š e grupa objekata za proouštanje riba preko usporne

gradjevine:

1) riblje s t a z e , u kojima ribe same savladjuju d e n i v e l a c i j u izmedju donje

i gornje

voce;

2} o r e v o a n i c e za r i s e . u Kojima se prevoajenje ribe ooavlja

2utem;

o r e n o s n i c a r i b a mehaničkim outem;

ooseono o o r e m a n j e p o s t o j e ć i h ' O D j e k a t a

Ribi.i г s-azs

su ooseoni

hiarauličkim

hidroelektrane.

kanali u sastavu orana ili u široj zoni

preg-

radnog o - o ' i 1 г u k o j i m a - r i b e s a m e , olivajući savladaju pad izmeoju donje i gcvode.- J tim k a n a l i m a voda'teče iz gornje u donju v o a u , kroz lavirinte ili

<~s.
cscve iac

3a с

сое

u s o e l e ^ torn svom nastojanju brzina voce u ,
s~e oa o l e a j e o G r e a j e n e najveće vreonosti i Vrasta.ribe

Koje za p o j e d i n e rioije vrste

B r z i n e toKa .koje mogu d a .savladaju... (m/s) u ravnome mora to к u

u - t o k u - s a otvorima

iznose:

üa~*bi tribe magi e-ida^pr&nadjLuiilaz^ u ~ x i b i j u^stazu: moraj u se?pri* proj ektovanju., poštovati- ekološki- p r i n c i p i . U z o n i . donje---vode~ ri be: s e * s k u p l j a j u -tamo -gde je veći sadržaj kiseonika u vodi, ali gde brzine nisu veće od

mašinska „.zgrada

\

g r a n i č n i h . To je najčešće, obod

i

prelivni

deo

odvoda nizvodno od risberme, gde je i najpogodnije da se locira ulaz u stazu. Brzina struje koja se stvara na ulazu u riblju stazu mora da bude nešto veća od brzine u osnovnom toku, kako bi ribe lakše otkrile ulazni otvor. Pogodno mesto za ulaz je i izmedju mašinske zgrade i p r e l i v n o g dela brane (slika 18.14).

Riblje staze se u konstru-

k c i j s k o m pogledu realizuju kao k a n a l s k e , u vidu

kaskade„bazena

i u vidu..stepeničaste».kaskade. Slika 18^ 14. J e d a n ,od čestih položaja r.i b 1 j e staze

Kanalska

viol ja.

staza

j e analogna brzo tok u ¡..izmedju

gprnj.e^L-donje,-.vo.de^se^postavtjaJcanai,. najč e š ć e - p r a v o u g a o n c g preseica^.sa-...padom.:od

ill

0 , 0 0 1 - 0 , 0 0 3 , . kroz., koj i teče voda brzinom koja o m o g u ć a v a ^ u z v o a n c plivanje riba

(1,0-

-3.., 0.,.m/ s) .^Ukaliko. j e deni velaci j a ..ma 1 a (3-5. ro>^mo^u:.-se..primenii:i glatki

kanali,

aok. se tcod nešto većih paaova (5-15 m) orimenjuju-kanali

sa l a v i r i n t n i m p r e g r a d a m a ,

kojima .se povećava rapavost, što smanjuje

..EL

cf

if

v

brzine^i-omogućava-povećanje- nagi ba kanal a . na.0-,025-0,13. Na stici -18.15..-prikazani su neki tipovi kanala sa p r e g r a d a m a « Kana-

Slika 1SJ15- I i po vir: poprečni hpregraoa na k a n a l s k i m ribljim stazama

li s u š i r i n e 2 ~ i m „ d u b i n e 0,5-1,5. m ^ s a p r e g r a n a m a r n a r r a s t o j a n j u 2-3,5 m , sa minim a l n c m š i r i n o m -otvora za - proiar-riba 0,4 do 0,8-4n^/Swwsa^brzinama>tečenja^0,8-2,0

m/s.

Ha n e k i m i p o s x r o j e n j i m a u š v e d s k o j n a t a j način na b r a n a m a sa. p a d o m do .oko ЛS-18 m.-rlo s u , ujedno», i ; g o r n j e ^ g r a r r r a F z a i p r i m e n u tih kanal a , j e r r i b e u njima nemaju mesta za „odmor, t a k o .da cei u s t a z i r m o r a j u cía pred ju bez z a u s t a v l j a n j a . Staze u vidu

kaskade

: bazena

.spojenih

kanalima

(slika

18.16) omogu-

ćavaju da s e ribe o d m o r e u bazenima sa m a n j i m b r z i n a m a , pri

savla-

d j i v a n j u č i t a v e d e n i v e l a c i j e . Ovaj

I

tip k o n s t r u k c i j e je p o v o l j a n za o b j e k t e na p l a n i n s k i m rekama denivelacije do 25 m. Baseni

su dužine

3-5 m , d u b i n e 1,5-1,7 m , razlika "nivoa u s u s e d n i m b a s e n i m a je 0,5-

— 2 ! i

i .

4

Slika 1 8 . 1 6 . S t a z e u vidu: k a s k a d e b a z e n a : I i 2- b r a n a i m a š i n s k a zgrada _ 3 i 4 — r i sDerma sa razdeoninr-zidom, 5 - riblja staza, 6 — bazeni 7 - kana 1 i

-1,6 m , a dubina v o d e u s p o j n i m kanal ima j e

0,6-ч),8 .ra, ...sa* brzina-

ma m e r o d a v n i m za p r o l a z

"najspori-

je" o d . p r e d v i d j e n i h - v r s t a

riba.

Ovaj ti p :staza se., n a j č e š ć e rea 1 i zuje narobali». p r i j p o v o l j n i n r t o o o "V g r a f s k i m uslovima,.. P o v e ć a n j e

rapa-

vosti s e ,postiže o b l a g a n j e m zidova kanala

kamenjem^-

Stepenica sa

s~te- riblje

s ta -

su n a j r a s p r o s t r a n j e n i j e , jer su

p o g o d n e za

r a z n e v r s t e riba. Pri-

men j uju .se za p a d o v e do oko 30 m. R e š a v a j u s e kao k a n a l i sa pregradama koje f o r m i r a j u k a s k a d u

(sli-

ka 18.17), sa d e n i v e l a c i j o m

izme-

dju s u s e d n i h s t e p e n i c a 0 , 3 - 0 , 4 5 m (izuzetno 0,6 m). Na p r e g r a d a m a su o s t a v l j e n i otvori u g o r n j e m delu i 1 i pri d n u , - č i j a j e v e l i č i n a od 0,3 m (za. s i t n i j u r i b u ) , do preko 1 m (za k r u p n u r i b u ) . Radi Slika 18.17. S t e p e n i č a s t a rib 1 j a. .staza; . a; oooužni p r e s e k , b) p o l o ž a j otvora na o o o r e č n i m pregradama,.с) poaužni p r e s e k u varijanti sa c e v i m a pri dnu

boljeg

g a š e n j a e n e r g i j e otvori se na pregradama p o s t a v i j a j u naizmenično, sa j e d n e n

a r u g e s t r a n e kana 1 a.

N ric» D < ft ?V E Шi rH

&

t.

w

a

с

я

г

ÍI 1Л

cr

C-I.

СЛ.

Cj.

И- Ш N 1Л S a. h. rt CX -J(i. t> 3 O) U) Co.J. t" o cu =3

4 ¡f 3 g а •8 а o F -b ro a a u>

i

^

rt> a. cu

09 O» Я

(/)

fD

Cu Ui < a> 3" ^

1

Ol

na-

<

to IQ 3 c_l. Г» Cu СГ N CU to 3cu ri CJ. fD o fD a fD СП O 3 1 ro O o< cu 3 00 » 1Л O rfr "O =r -J o -J to "O fD O cr n< Ni 3 fD C J . c_». 3 " 3 o

3 CU t Ul 3 ex с D-

3 cu <

o QfD С

< э $ 1-Л r+ N ÍD C_I. -1 fD O- cr СГ c CU cu N< N fD 3 3 ÍU 7Г O» 1 ÍD N гь СП с < 1 cr* Ul to fD fD 3 С O QЮ -s i CU

3 ocu 3 CU

O a. o . 3 ÍD O с ro 3 -J O cu O Cj. tФ o« Ol fD fD 3 t0< C J . O» Ф fp cu to •a O 00 CL Ó fD c < ю n o P 3 3 o CU o CL

V» fD 4 cu o. с cr

о. 01 ф р U) 7Г "О Q 3

t! PO a» o o 3 cu

iU)» иI =з* £ 1/> ТС CU

а

О . 3 O

CJ

ф fZ

jtM-

00 o cu

fD r>.

-5

O< CU

3 O

< O

С

CT

fD 7T

O

N ta o 3

CJ.

С Tí O 3 o С

-a fD fu N fD

o 3

t

С

3

CU 3

fD* 3

3

cu < cu n o rt fD < a. < CU fD cu -i a. -s cu ~S cu o« 3 N< СГ fD fD fD fD 3 a 3 С 7Г C L cu -o o O N 3 1Л CJ. fD < O a ÍD 3 ta o< С fD l/>< 3 cx N CU Г З cu o fD 3 rt rt to < с cu с rt cu С 1 1 o 4

CU O

CJ.

Ы

N

CU o 3 3" cr "í cu CU fD" ÍD 3 o N« fD fD

Г З fD A fD o to O o N O fD*

ir d O а to

rtí

^

ci 7Г CU oPb Si1 S r. ro Ci o "O o C_I. 0) ft m fD fD cr •a o o o 03 tQ O e. o : a. 3 3 CL CU w< iQ 0 cu CU 1

Г+ CU < O CL Cu

< ta CU О o 7Г O- ta O c -i Cu cr < cx o u> Cl 7Г to a> CU fD N Ш fD CU m 3 fD Ul ta O" cu fD C_J. Г+ rt LO с с -J гг "O cr "1 3 ÍD < cu to тс O о CL ~í 3 3 p to O rt С CL —.

Cu

1

O

X» fD CU N O< CU 3—I. to С О A* CJ, A>

«->

гт Й ft —

«< О

p g

П. 1

г a

r258™ du;r:gde=se - r i b e - p u š t a j u * r M a n a ~ i m -j e r m a n j a c r p r o p u s n a ^ s p n s o h r r a s t ^ N a - r e c t . O r e g o n " ( S A D ) :.takavíofajekat j e - r e a H z o v a n ^ n a

b r a n j a v t s t n e : 1 2 0 т. R i b e s e strujonr v o d e

primamljuju u kontejner, a;zatim se-on posebnim kabl-kranom odnosi

dbrgomrje

vode. Poetojeci

objekti

mogu.se efikasnije

koristiti

za p r o p u š t a n j e

r i b a , uz

i z v e s n e m e r e a d a p t a c i j e . . P o s e b n o s u za to p o g o d n e b r o d s k e p r e v o d n i c e ¿ k r o z se pri o t v o r e n o j n i z v o d n o j kapiji p r o p u š t a ba p r i v u k l a u k o m o r u . U komorairtá se m o g u

izvesna

instalirati

d j i v a č i , a sa n i z v o d n e s t r a n e se p o s t a v l j a j u v a j u r i b e ka p r e v o d n i c i . T e m e l j n i

ispusti

količina

i posebni

električni

i posebne fiksne mreže koje

se m o g u

koristiti

nje riba: n a j p r e se m a l i m podizanjem u z v o d n o g zatvarača

t a k o d j e za

pri o t v o r e n o m

vrata omogućava njihovo prelaženje u gornju 18.2.2.."OBJEKTI Z A Z A Š T I T U

pobu

usmera-

prevodje-

privlači

i otvaranjem

uzvodnih

vodu.

I .USHERAVANJE

RIBA

Da bi s e S D r e č i l o p r o d i r a n j e r i b a u z o n e k o j e s u o p a s n e z a n j i h v a t i i s i « } * odnosno-.da bi se. i s t e .u z o n i

ri-

nizvodnom

z a t v a r a č u , s t v a r a u t e m e l j n o m i s p u s t u s t r u j a b r z i n e 0 * 2 - 0 , 3 m / s , koja ribu u g a l e r i j e ispusta, a zatim se z a t v a r a n j e m nizvodnih

koje

v o d e kako bi se

(vodozah-

d o n j e - v o d e u s m e r i l e p r e m a u l a z u ^ u . ri-

blju - s t a z u p k o r i s t e - s e zaštitno-usmeravajućer-gradjevine. zasnovani

Ti o b j e k t i

su.»uglavnom

na-sistemu:rešetki;i

mreža kojima se oregradjuju

po-

j e d i n e ' z o n e - d o n j e , i gornje..vode, k a k o bi .se r i b e - í i s m e r r i e u:žel j e n o m r p r a v c u . . . Na sli c i 1 8 . 2 1 . . pri k a z a n a j j e g r a d j e v i n a za. u s m e r a va n j e r i b a ka r i b 1 j оj- s t a z i . Nedbstaci- ovih

'ШШЩР

gradjevina

s u i z v e s t a n - g u b i t a k p a d a i -prob-

SI i ka-18.2!... G r a d j e v i n a i z a u s m e r a v á r t j e - r i b a ka r i b l j o j s t a z i ; 1- b r a n a v 2 - ribija. s t a z a , 3 - u s m e r a v a j u ć a . g r a o j e v i n a --

lemi č i š ć e n j a cđ"zagušenja jućinr o r e d m e t i m a .

pliva

Da ne bi -ometa

la l e d o h o d g o r n j a i v i c a o v i h g r a d j e v i n a je.~ispod n i v o a .do k o g a _ d o p i r e l e d pri~ k r e t a n j u . U novije*^vreme'se. n i z o v i m a - e l e k t r o d a ^ s t v a r a j u koja.su.neugodna z a ^ r i b u ^ t e se^onaivraća^nazad željenom pravcu

(po:analogiji

polja,ne-prelazi 0,3 m/s.

električna

pregradnarpol ja,

i tako postepeno,usmerava

u

s a " e l e k t r i č n i m , p a s t i r i m a " ) . - B r z i n a v o d e n u .zoni r

19. DISPOZICIONA I KONSTRUKCIJSKA REŠENJA MA5INSKIH ZGRADA HIDROELEKTRANA U glavi 3. izvršena je sistematizacija tipova hidroelektrana i prikazane su njihove osnovne dispozicione i konstrukcijske osobenosti, kao i opseg primen! jivosti pojedinih vrsta postrojenja. U ovoj glavi će se detaljnije analizirati problemi dispozicijskog i konstrukcijskog rešavanja mašinskin

zgrada.

Mašinska zgrada je proizvodni deo hidroelektrane, u kome se smeštaju agregati sa svim pratećim sadržajima koji su neophodni za njihovo nesmetano i bezbedno funkcionisanje, uredjaji za upravljanje proizvodnjom, kao i radne pro storije i oprema koji su neopnodni za održavanje i remont opreme..Sastavni

deo

dispozicije mašinske zgrade čine i prostori za"smeštaj-opreme za transformaciju i prenos e n e r g i j e , kao i saobraćajne~površine neposredno u z ^ o b j e k a t , neopho ane za aopremu opreme i manipulaciju, tokom montaže i eksploatacije:postrojenja Dispoziciona rešenja mašinskih.. žgrada zavise od v r s t e r h i d r o e i e k t r a n e . U ovoj glavi će se prikazati dispozicione osooenosti osnovnih: ti pova:mašinskih zgrada.

' "" 19.1.

O S N O V N I T T P O V I "MAŠINSКIH

— " ZGRADA

Kod hidroelektrana sreću: se četiri*osnovna:'tipa..mašinskiriagradar šinske

zgrade

rečnih

hidroelektrana,,.

Z) zgrade .vribranskih\postrojenja,

zemne .zgrad&~derivacicrSkjnidroelekiruiia, roelekzrana.

Postoje i specijalni tioovi

1) ma3)

4)- vodzeime^zgrade^derivaaianih.

nadhid-

( s t & n e , . s a halom u telu b r a n e , ,sa

o r o o u š t a n j e m velikih voća kroz mašinsku halu-, - itd.)-, ali su. to samo^ooseoni slučajevi ova četiri osnovna tipa mašinskin zgrada. 19.1.1. HAŠIliSKE1ZGRADETREČMIH

HIDROELEKTRANA

Kod p r i b r a n s k i h s h e m a ,...sa, padovima do oko 35 m , mašinska,zgrada svavni

deo brane

~a sva ovverecenja.

i predstav

lja. njen

koja prima

nerazdvojni

i prelivni

srce zgrade tog-tipa je da čitav

provodni.

konstrukcijski,

deo hrane. trakt,

dd

decs

čini posto

sapri-

Osnovna o s o b e n o s t m a š i n zakvazne, gradjevine

sa

re-

-=260-

.jsnja, ulazi ka 19.1).

u sasva^rmasinskezgrade

i -predstavlja

njen

nerazdvojni*, deo

Zbog toga dužina bloka jednog agregata "zavisi od dispozicije

(sli-

zahvat-

ne gradjevine i razmeštaja r e š e t k e i zatvarača,. od rešenja spi rale»-difuzora i usvojenog rešenja sifonskog zatvarača ^ . G e n e r a l n o , pri razradi, ovih dispozicija postoji

težnja

na ivo manju

da se duzina

veličinu,,

protočnog

trakta,., a time

i mašinske

zgrade,

skrati

što je povoljno i sa hidrauličkog stanovišta i sa gledi-

šta obima radova. Medjutim, tu dužinu uslovljava prečnik spirale i dužina prelazne deonice od ulaza.do s p i r a l e , - d u ž i n a difuzorskog d e l a , razmeštaj

ulaznih

zatvarača, uslovi fundiranja (kod temeljenja na slabo n o s i v i m m a t e r i j a l i m a ) , i ta. Za rečne elektrane je tipično da.su opremljene sa Kaplanovim

turbinama

sa vertikalnom osovinom ili c e v n i m agregatima i da su spirala i difuzor betonski. Hala j e , po pravilu, pomerena.„što je moguće više u z v o d n o , dok se obično na spoljnom platou,..izmedju nje i difuzorskih zatvarača smeštaju

transformatori

i portali razvodnog postrojenja. Pomoćne prostorije se smeštaju ispod tog platoa^što.Komoguc^vaJcoiiipak,'cner..z^.l:ativno.kratke d i s p o z i c i j e p r o t o č n o g trakta

v

.-.

2CCD •

- 2400

• •

'•

--•

.

-

uSl.ika 19.1 .:5 nema ma š:i ns ice - zgrad e j r e č n e e l e kt rane nal a agregara, plato transformatora i r a z v o d a , 3- niša h a v a r i j s k o g z a t v a r a č a , 4 v e d j 1 ca.di fužarskog zatvarača,.. 5- ri sberma ,, o - d r e n a ž n a ga 1 eri j a

HE V o t k i n s K a {гекa KamaSSSR), presek \a) i.osnova ib).

Naoomena: o z n a k e n a slici ¡9.4.

• If,?'

m

ей 9.53 >*cJ< 9.SJ m

iSL

i č±ta v e s m a š i n s k e z g r a d e ^ 5kraćiva n j e t » l o k a ~ S £ 2 postiže i rpomeranjemidifuzorskog k r a n a što., j e jnoguće v i š e u z v o d n o , bil о posta vi j an j e m kos i h , vodji ca. difuzorski h z a t v a r a č a (slika 19.1) ili zatvaranjem s a m o ? j e d n o g del a difuzora (slika Ukoliko~to o m o g u ć a v a j u uslovi stabilnosti

19.2).

i f u n d i r a n j a , zgrada m o ž e da s a još

više~s)crati u k o l i k o s e : i z o s t a v i - n i z v o d n i ^ p l a t o - s a tom.slučaju p r e b a c e na^obalu, dok se difuzorski

t r a n s f o r m a t o r i m a , koji se u

kran resi u vidu.poluportala

ili se smešta na konzoli na nizvodnom l i c u m a š i n s k e zgrade (slika 19.3). U vrlo nepovoljnim k l i m a t s k i m uslovima mogu se svi.mehanizmi

zahvatnog dela smesti ti

u uzvodnom aneksu hale (slika 19.4), kao što je to uradjeno na HE Palakorgska (SSSR). To p o s t r o j e n j e je prikazano u sva tri preseka

i u aksonometrijskom

šematskom p r e s e k u , kako bi se detaljnije sagledao razvoj pojedinih sadržaja u okviru jedne relativno sažeto rešavane

rečneselektrane.

Rešenje u vidu rečne hidroelektrane m o ž e se racionalno Drimeniti

samo onda ka-

da su dimenzije protočnog trakta turbina dovoljno velike da se bez razvijanja posebni h:del o v a , g r a v i t a c i o n e brane m o ž e . o b e z b e d i t i ^ s t a b i 1 n o s t objekta^na. pret u r a n j e . Ispunjenje tog uslova ne

z a v i s i - s a m o od~apsolutne

vrednostidenive-

laci j e g o r n j e i d o n j e v o d e , već i od relativnog pokazatelja h - H m a x : Dj, gde su: Hjnax- r - n a j v e ć a ^ d e n i v e l a c i j a „ ( G V - O V ) , a O ^ - p r e č n i k radnog kola. Ukoliko je h > 7 do 8 , p r i m e n a - r e š e n j a u vidu r e č n e - h i d r o e l e k t r a n e verovatno

nije-raciona-

Ina, jer-seiobjekatzmora: produžavati i ^ o p t e r e ć i v a t i p o s e o n i m gravitacionim e l e menti ma,¿.samo da. bi se obezbediia

potrebnarstabiinost.

.Kod :maii.h.:padova i (. H - < 2Q _m^rečne?;elektraneise veoma^racianal no-izvode sa.:cevninr y agregatima^ .u kaosulnoj^ii i" Straflo"" "izvedbi ¡ Pošto sur-te^ v r s t e ^ a g - • r e g a t a i p r e d v i d j e n e i z a male. p a a o v e , а velike kta.su.dovoljno-:velike,»~tako. da.se

protoke,rdimenzije'protačnog'tra-

najčešće~ne.-postavlja-problenrstaDi-inosti

objekta-nar-preturanje.

O z n a k e u r sliku 19.2т~ 1- des d i f u z o r a izvan-difuzorskog „zatvarača,-2-~ v o d j i c a remontnog-zatvarača, 3- v o d j i c a - r e š e t k e , 4- otvori u razdeonim-štabovima, 5- vagoneti (na Šinama, s l i k a b)..za odvoženje-š ljama» 6- kran~-(na.-šinama,: si i ka b) za opsiuž.ivanje.ulazne gradjevine»..sangrajferom,*7-;*železnički most; (osovina i š i n e na s l i c i b ) , 8- y o d j i c a :havarijskog':zatvarača» 9- p r o s t o r i j e za e l e k t r i č n e : u r e d j a j e ; - 4 G - u p r a v l j a č k i r p u l t ^ 11-uljne-pumpe, 12— u l j n i - r e z e r v o a r i » 13- transformator-za v l a s t i t e potrošnju,-14- transformatori, 1 5 — š a h t r i z m e d j u etaža ,16- nosači gorn j e g i v o d e ć e g ležaja,...17- d o n j i - konus s p i r a l e » 18- u l a z u d i f u z o r , .19- u l a z u Spi r a l u , 2 0 - i z v o d i i z generatora , 21— hl adionici generatora. -

'S^^e^íI- ТШЖ -sSb -11 ж

S1 i ka 19.3..Ле P a l o k o n g s k a ^ r e ć n a g tipa,. r. V i g ^ S S S R . a) p r o s t o r n i " p r i k a z b \ - p o ~ prečni p r e s e k . 1- x a d ^ i c a havarijsicog z a t v a r a č a , 2 i 3- v o d j i c e za r e š e t k u i r e montni z a t v a r a č , 4- d e m o n t a žna p l o č a , 5- d i z a l i c a za d i f u z o r s k e z a t v a r a č e , 6- vodjica d i f u z o r s k i h z a t v a r a č a .

^ a)

Slika 19.3. H E P a l o k o r g s k a ( S S S R ) , .osnova (с) i p o d u ž n i preseicmašinsfce^zgraae (d). 1-montažni plato,.-2-železničkirprilaz za d o v o z o p r e m e , 3 - p r o s t o f l j a za is t o v a r , 4-niša га;.зше51^тггешп^Ь.г-гагуагаса, - 5 - n a v a r i j s k i z a s v a r a č ; 6* 7,8-vodjice rešetke,remontnog i osnovnog zatvarača, 9-voajica difuzorsKog zatvarača 10-radioni.ca^... U - p r o s t o r i j e za p u m p e z a r a s n l a a n u v o a u , 12-prosxorija:,za; e l e k t r o o D r e m u , 13- g a l e r i j a a r e n a ž n i h - s i s t e m a .

I m a j u ć i u vidu veću aužinu protočnag~^-aira-ceYTrrt^ vi si nifr m a š i n s k e z g r a d e , hala sa o p r e m o m z a u z i m a . :sairer jedan m n j i v deosuiužine г'bloka. Эа bi se dovod što više skratio a g r e g a t , a sa njim i hala,: se pomeraju što je moguće uzvodnije. Sadržaji na zahvatnoj gradjevini su najčešće isti kao kod rečne e l e k t r a n e sa Kaplanovim turbinama (kosa rešetka» čisti l i c a / r e m o n t n i i havarijski z a t v a r a č ) . Za remontni z a t v a r a č se često koristi ista vodjica u kojoj se nalazi

i rešetka. Medjutim, imajući u vidu dosta velike gabarite pro-

točnog trakta na ulaznom del u, u nekim izvedbama se havarijski zatvarač prebacuje nizvodno od a g r e g a t a , u zonu difuzora gde se sa kružnog preseka prelazi na pravougaoni

presek. Takvo rešenje (slika 19>4 a) skraćuje dužinu hale i po-

jeftinjuje čitavu konstrukciju zgrade, ali ima i neke nepovoljne

hidrauličke

efekte, posebno sa gledišta udara na agregat pri navarijskom zatvaranju.. Ukoli ко se primeni

taj nizvodni položaj havarijskog zatvarača• difuzorski

zatvarač

NUT

Slika 19.4. Hidroelektrana r e č n o g t i o a sa kaosulnim a g r e g a t i m a : a) sa navarijs;
26$

sa m o ž e i - i z o s t a v i t i , k a a . š t c r j e ~to~ p r i k a z a n o na slici

19.4.a

. P r i m e n j u j u se i

k l a s i č n e i z v e o b e ^ - s a cjifuzorskim-zatvaračenrna kraju d i f u z o r a , što pri

visokim

d a n j i m vodama otežava r e š e n j e sa g l e d i š t a k o m u n i c i r a n j a sa t i m p l a t o o m

(slika

19.4.b\, Rečne h i d r o e l e k t r a n e karakteriše veliki

instalisani

p r o t o k po a g r e g a t u ,

što j e rezultat vrlo kratkog d o v o d a , odvoda i velikih a g r e g a t a K a p l a n o v i n n i r u , čiji se prečnik radnog kola p o v e ć a o na oko 10 m . P r o t o c i po j e d n o j

tur-

turbi-

ni m o g u da se povećaju do oko 7QQ n r V s , a j e d i n i č n a snaga a g r e g a t a može aa iznosi. i do 2Q0 MW (najveći agregati su na HE O j e r d a p , snage oko 190 M W ) . S o b z i r o m na r e l a t i v n o male padove i probleme zaštite p r i o b a l j a k i m v o d a m a , kod rečnih e l e k t r a n a se n a j č e š ć e mora da obaraju nivoi

pri veli

na objektu

u p e r i o d u e v a k u a c i j e velikih voda. To s m a n j u j e snagu p o s t r o j e n j a , a u nekim s l u č a j e v i m a dovodi

i dp potpunog z a u s t a v l j a n j a

za e v a k u a c i j u velikih voda može se primeniti

rada. U k o l i k o su teški

uslovi

i neki oa p o s e o n i h slučajeva

p o z i c i j a rečnih e l e k t r a n a , p r e a v i d j e n i h za takve uslove.

dis-

To su e l e k t r a n e sa

r a z n i m načinima p r o p u š t a n j a velikih voda preko m a š i n s k e z g r a d e ili izmedju agr e g a t a , kao i stubne

elektrane.

Pri padovima 25 do 40 m postoji m o g u ć n o s t aa se .Konstruiše vrelivna nska

zgrada,

d r ž a j i , J e d n o uspelo r e š e n j e t a k v e zgrade- prikazano je na slici se d o s t a v l j a na montažni p r o s t o r u hali kroz vertikalni v n o g dela b r a n e . U hali ga prihvata.mostni n j a . Veliki

maši

d o v o l j n o p r o s t r a n a da.se u njoj mogu da razviju svi neophodni

šant sa krune

kran i orenosi

sa-

IS.5. Oorema

na m e s t o

nepreli-

ugradjiva-

agregati ograničavaju..:primenujprel-ivnih e l e k t r a n a kod mani in pado-

va,. T a d a - s e , e v e n t u a l n o , m o ž e ići na n j i h o v o u s i t n j a v a n j e , ali to n a j č e š ć e nij r a c i o n a l n o . Praksa je p o k a z a l a da se kod vertikalnih agregata v o l j n i j e m o ž e primeniti

to r e š e n j e najpo

u k o l i k o j e pad veći od pet prečnika t u r b i n e

T a k v o r e š e n j e ima iste s a d r ž a j e kao i u s l u č a j u klasičnin rečnih n a , s tim što na p r e l i v n o j kruni ima još i osnovni

i rementrn

zatvarač

? g n e < a d j e p o v o l j n i j e (takav je slučaj koji se razmatra na. slici navarijski

z a t v a r a č postavi

(H > 5 D,}.

hidroelektrapreliva

13.5) aa se

iza turoir.e, u n a j u ž e m ćelu c i f u z c r a . како o i se

što više s m a n j i o n j e g o v g a o a r i t . Rešenja gvog tioa imaju i e n e r g e t s k u j e r se p o v o l j n o koriste efekti ežekcije zoog aelovanja p r e l i v n o g

preanost

mlaza.

U k o l i k o je pad n e d o v o l j a n za r a z v i j a n j e svih saaržaja n a l e , a m e r o d a v n a v o d e za e v a k u a c i j u su veoma v e l i k e ali k r a t k o t r a j n e , rešenje s e može tražiti u s m e š t a n j u a g r e g a t a ispod p r e l i v a sa d e m o n t a ž n i m p o k l o p c e m (slika i z v o d i j i v o o n d a - k a d a p o s t o j e evakuatori

19.5). To je

(na p r i m e r , pre i i vi) za v e l i k e vode

č e š ć i h p o v r a t n i h p e r i o d a , a deo iznad hale se koristi s a m o u izuzetnim, hi dro1 о

257"

i í

elšo^

Ъ

:

! U

i

д

^

Tzr w 52JO

5 ' i k a 19.5. P r e l i v n a m a š i n s k a z g r a a a (HE P a v l o v s k a , r. U f a , S S S R ) . 1- voa.jica : i stil i c e , 2 - 3 - v o a j i c e r e m o n t n i h z a t v a r a č a , 4- z a t v a r a č o r e ! i v a , 5- k o m a n a n a s c o a . ó- m e o j u o r o s t o r z a o r o c e a n e v o d e , 7- i n j e k c i o n a . g a l e r i j a , 3 - i n j e k c i o n a :a':eri:;a. 9- n a v a r i j s k i z a t v a r a č , 10- v e n t i l a c i ó n ! K a n a l i , 11- ¡coloseK K r a n a : ' - u z o r s K Í n z a t v a r a č a , 12- o r o s t o r i ja n a v a r i j s k o g z a t v a r a č a , 13- i s p u n a o e s k o m , -- < a o i o v s K i оroster, 15- v e n t i l a c i j a , 16- a r e n a z n a g a l e r i j a

::
t a k v o g r e š e n j a je o t e ž a n o o a r ž a v a n j e

s k o g usklacijivanja p o p r a v k i lna k o n s t r u k c i j a

zgrade

i održavanja

turbine

:avnim agregatima smesti

mostni

(H > 3 D,). (slika

vremenraciona-

i e v a k u a c i o n i h o r g a n a . Kod a g r e g a t a sa v e r t i k a l n i m

t i l o m to r e š e n j e s e m o ž e p r i m e n i t i orečnika

i proolem

a g r e g a t a , a prednost je vrlo

kod p a d o v a do o k o 2 5 m , ali

T a k v a r e š e n j a su p r i m e n j i v a n a

i kod e l e k t r a n a

3 . 2 2 ) , s t i m što se u t a k v i m i z v e a o a m a


lakšem održavanju

vra-

ne m a n j i m g d tri sa

u n u t r a m o ž e ca postrojenja.

258"

m o n t a ž o m kroz poklopac na prelivnom del u

Jedan oo mogućih načina rešavanja mašinske zgraae u otežanim uslovima evakuacije velikih voaa je proDuštanje vode kroz elektranu. Princioi .resavanja takvih zgrada razmatrani su detaljnije u glavi 3.2.2.1, taćka F, a neka od mogućih rešenja su orikazana na slikama 3.2.5. ao 3.2.3. Dosadašnja iskustva u

eksoloataciji

su pokazala aa je najpogodnije rešenje ako se zanvat za isoust

izmedju .agregata smesti ispea

zahvata

za-turbinu

(slika 3.26), a zatim izvoci

iznad difuzora u aonju voću. Raai što stabilnijeg rada isousta poželjno je da isti budu simetrično postavljeni u odnosu na agregat i s1 i к a 3 . 2 7 ' .

tvariti da se Kroz ta ispuste evakuiše protok 1,5 со 2 outa veći

Može se os-

og protoka

.
nosi 5 3 C r - (3,05 - 3 , 2 5 ) 0 ,

(videti tačku 1 3 . 3 . 1 ) . Na s l i c i

IS.7.

najnovija h i d r o e l e k t r a n a na reci Kami, koja se gradi po takvoj

dispoziciji,

3

jer se računska velika voda od 35 000 m / s ne može racionalno evakuisati drugi

iz-

prikazana je

na

način. PoseDan slučaj rečnih hidroelektrana su 1 szubne

hidroelektrane,

koje su

vrlo pogodne za reke sa velikim količinama-krupnog nanosa i leca. Moguće su

269" i z v e d b e sa v e r t i k a l n i m prikazane u tački

i Horizontalnim vratilom agregata. Stuone elektrane

с glave

su

3.2.2.1.

S i i k a 1 9 . 7 . HE Ni¿na ¿ama, гека K a m a , S S S R , sa p r o D u š z a n i e o r o t o k a i ;
'r.M.

^AsINSKE ZGRADE "RI3RANSKIH SREDNJZ3

Za m a š i n s k e T
zgraoe ovin oostrojenja

ката se poverava

cnjeKata, već se

cei i n e . Brana

:b:.i
ocdrazumeva

-- n e z a v i s a n

primanje

izmeštaju neoosreono

disoozicione

::czicione

I VISOKOG

i mašinska

je t i p i č n o da ne preas-za.vi.ja.iu

hi aros vati Skin

opterećenja

n i z v o d n o od b r a n e , u o K v i r u zarada

preastavl.ja.iu

od

stati-

usoornih

jedinstvene

nezavisne

:a se m o r a o d g o v a r a j u ć i m t e n n i č k i m r e š e n j i m a

r a e ta ova s: sterna. .чсс p o s t r o j e n j a

osoeenostv.

HIDROELEKTRANA

PRITISKA

statičke ooezoedi-

tcg tica s r e ć u se s i e o e c e

ai-

270" - na delu i z m e d j u brane i m a š i n s k e z g r a o e p r e d v i d j a se p o s e o n a

dilataci-

ona s p o j n i c a , po p r a v i l u sa a i l a t a c i o n i m k o m a a o m na cevovodu aovoda,.koji

omo-

gućava a k s i j a l n a i ugaona pomeranja u s l u č a j u n e j e d n a k i h pomeranja brane i maš i n s k e zgrade

(slika

3.2Qkb);

- transformatori

i prenosni

uredjaji

se n a j č e š ć e s m e š t a j u na platou

dju b r a n e i m a š i n s k e z g r a d e , što ima više f u n k c i j s k i h

i bezbednosnin

-u o v a k v i m izvedbama zoog dosta kratkog dovoda nije uvek n e o p h o d a n turbinski

izme

prednosti

z a t v a r a č , već se njegova f u n k c i j a p o v e r a v a brzom n a v a r i j s k o m

pred-

zatvara

č u , što se p o v o l j n o odražava na d i s p o z i c i j u m a š i n s k e z g r a d e , j e r se njena na

širi

sužava; - i n j e k c i o n a zavesa i e v e n t u a l n e d r u g e m e r e za z a p t i v a n j e p r e g r a d n o g

fila

( d i j a f r a g m e , zaptivni

pro

t e p i s i , itd.) p o s t a v l j a j u se u zoni brane i imaju ef

kte i na s m a n j e n j e uzgona m a š i n s k e

zgrade;

- spoj d i f u z o r a sa koritom n i z v o d n e d e o n i c e reke n a j č e š ć e se obavlja r i s b e r m o m sa

kontrapaoom;

- n i z v o d n o od b r a n e , oojekti za e v a k u a c i j u velikih voda

( s l a p i š t e , Dučni

ca) r a z d v a j a j u s e . o d izlaza iz t u r b i n e r a z o e o n i m z i a o m , čiji je zadatak aa nidraulički

što p o v o l j n i j e sooji n i z v o d n i j e ta dva toka različitih

karakteristi-

ka, s p r e č a v a j u ć i p o j a v u s e k u n d a r n i h s t r u j a n j a , koja bi e v e n t u a l n o dovodila gg p o d i z a n j a d o n j e -vode i

hiorauHčkih-nestabilnosti.

Pribransica p o s t r o j e n j a u u z a n i m k a n j o n i m a o t e ž a v a j u us.iove_.za e v a k u a c i j u v e l i k i h v o d a , - p o š t o m o g u z n a t n i j e d a u s u ž a v a j u profil za razvoj e v a k u a c i o n i n

or

g a n a . U tom s l u č a j u su m o g u ć a rešenja sa p r e o a c i v a n j e m orzctoKa preko m a š i n s k e z g r a d e , s m e š t a n j e m a š i n s k e naie u telo b r a n e , p o v e ć a n j e kapaciteta preliva néis kim o d v o d i m a ,

tu-

itd.

Kao^Karakteristično

o n o r a n s k o p o s t r o j e n j e srednjeg p r i t i s k a na slici

19.3. p r i k a z a n a j e HE S a l a k o v a c na N e r e t v i . M a š i n s k a - z g r a a a je smanjena na na.] m a n j u p o t r e b n u m e r u , što je us lovilo i o o m e r a n j e c i f u ž a r s k o g zatvarača u z m a š i n s k u h a l u , » z o o g čega je n a j n i z v o o n i j i

deo difuzora ostao van

sasvim

kontrole,

što ne utiče bitni je na f u n k c i o n a l n o s t tog p o s t r o j e n j a . Zbog teških us lova za e v a k u a c i j u v e l i k i h v o d a , u s l e d z a u z i m a n j a većeg dela korita m a š i n s k o m

zgradom,

o p t o č n i tunel

evakua-

koji je s l u ž i o za s k r e t a n j e reke pretvoren je u dodatni

cioni o r g a n , sa p r e l i v o m na d e s n o m b o k u b r a n e . T r a n s f o r m a t o r i

i razvodno

r o j e n j e s u smešteni na o-latou izmedju b r a n e i m a š i n s k e z g r a d e , rtava rij ski v a r a č j e rešen u s a s t a v u v o a o z a n v a t a , t a k o . d a ne postoji

postzat-

klasičan preaturoin-

"271 Slika 19.3. HE Salákovac,. p r e s e k (a) i osnova

(b).

1- b r a n a , 2- p r e l i v , 3- s l a p i š t e , 4- preliv u t u n e l , 5- temeljni ispust, б- z a h v a t i , 7- m a š i n s k a z g r a d a , 3- optočni t u n e l , 9- slapište o t p o č n o g tunela (kasnije e v a k u a t o r i ) , 10- predbrana* 11- t r a n s f o r m a t o r i i r a z v o d , 12- dilataci oni spoj, 13- difuzorski zatvar a č , 14- slapište d i f u z o r a , 15- razdeoni zid izmedju s1 apišta preliva i d i f u z o r a .

I

273"

SKÍ

z a t v a r a č . U zoni

na c e v o v o a u

podužne dilataci one fuge izmeaju orane i mašinske

je u g r a d j e n d i l a t a c i o n i

pomeranja. U evakuaciji služi

i za

može

velikih voda

učestvuje

ispuštanje voaoprivrednog minimuma

U zavisnosti Fransisove

k o m a d , koji

ga od v i s i n s k i h

odnosa, uslovljenin

Li u z a n i m k a n j o n i m a

ujedno

radi.

se u g r a d j u j u

ili

zgrada

Kaplanove, se

unutra-

zavisi

i načinom

nske

c) skraćivanje

brane}

dužine

raspored.

u k o j i m a je veliki

r e š e n j a : a) ugradjivanje

lučno-gravitacione

u poluhmžni

rešavanja

veličinom agregata,

i u profilima

se s l e d e č a

gravitacione

pre sve-

rešavanja

p r o t o k v o d e za e v a -

mašinske

b) prebacivanjз

zgrade

postavljanjem

zgrade

preliva agregata

пека j e f t i n a

potreone niorauličke

ic telo

preko

maši-

u dva

Cilj o v i n m e r a je da se što v i š e suzi

з.ке z g r a d e , aa se o m o g u ć i uz o s t v a r i v a n j e

ne

voda.

kuaciju, primenjuju

ili

i s o u s t , koji

sa u n u t r a š n j i m k r a n o m , sa s p o l j n i m p o r t a l n i m i m a n j i m

velikih

zgrade3

zgraae

i ugaona

t u r b i n e sa v e r t i k a l n i m p o l o ž a j e m v r a t i l a . Z g r a d a

š n j i m k r a n o m , i samo sa s p o l j n i m k r a n o m . N a č i n

evaKuacije

i temeljni

kada e l e k t r a n a

od p a d a na p r i b r a n s k i m e l e k t r a n a m a

ili d i j a g o n a l n e

realizovati

omogućava aksijalna

reda

front

mašin-

i pouzdana - s n e m a p r e l i v a n j e m огеко nje

stabilnosti

na r e l a c i j i

postrojenje-eva-

kuatori. KaraKteristično zore

postrojenje,

n a v e d e n e m o g u ć n o s t i , je HE M o n t e v n a r d

MašinsKa

z g r a d a je s m e š t e n a

u telu

p n i m t u n e l o m o i r e K t n o ulazi ooavlja

огеко dva o r z o t o k a

зкокот za o d b a c i v a n j e

Koji

ta se na p o v r š i n i

zanvatr.e g r a d j e v i n e

istu v c c j i c u

rač --lažne

gradjevine.

Rešenje

razvoj evaxuatora

Kod s r e d n j i h padova

ili

gravitacionu


plato, umesto

u uzanim Kanjonima, na p r i o r a n s K u

ргеко m a š i n s k e

oranu,

Konstrukcije

velikih

zgrade

'/oca se e v a k u i š e

' 9.9\ pristu

voća

zgraca,

precturoinsKog

rešetka

se

zajedno

zatvarača

skraćivanja

i remontr.i

zatva-

,
кос коj i n je K l j u č n i naczemnu

prco-

zgra-au.

v o d a se p o v o l j n o m o ž e

K o j a je s m e š t e n a огеко p r e l i v a

< r o v a n a l e , a z a t i m se o o o a c u j e

¡construkci j a , n a j č e š ć e

tri

je u t e l u o r a n e , ta;
t i o a di se m o g l o u D o t r e o i t i

rešenje evakuacije

preoacivanjem orzotCKa

uz l u č n u

velikin

mašinsKa

smeštena

koriste demontažna

u oonosu

(slixa

o r a n e , t a K G aa se

D r z p m u l a z n o m z a t v a r a č u . Radi

sličnog

naš in p o t e n c i j a l nin p o s t r o j e n j a 1 em u D r a v o

mlaza. CeloKuona

samo razvoani

je p r e p u š t e n a

sve

u c e n t r a l n o m a e l u o r a n e , sa SKÍ

i transformatorima

-ivar^ ;з:<а f u n k c i j a

u FrancusKoj

prostor. EvaKuacija

su s m e š t e n i

i aisioaciju

nalazi

na ü r a K u

način oDjeainjava

lučno-gravitacione

na m o n t a ž n i

sa d i f u z o r s K o m z a t v a r a č n i c o m

siti

Koje na o d r e d j e n

re-

neoosreono

i vocri

orzoto-

u con ju v o ć u

sa ski s k o k o m . Tc o c a r a z u m e v a

čvrstu

ste

S l i k a 19.9. a i b:.~HE:-Mcmteynard¿--.snestena u telu lučno g r a v i t a c i o n e , b r a n e . Preseci k r o z ^ d o v o d ( a ) i p r e l i o (b). t — r e š e t k a i r e m o n t n i - z a t v a r a č u i s t o j v o d j i c i , 2 - h a v a r i j s k i , u l a z n o - p r e d t u r b i n s k i . z a t v a r a č , 3- aeracioni šaht,. 4- z a h v a t i s p u s t a , 5 - u s t a v a na p r e l i v u , 6 - d i f u z o r s k i z a t v a r a č , 7- m a š i n s k a . s a l a , 8 - galerija t r a n s f o r m a t o r a — G o r e : s i t u a c i j a h i d r o e l e k t r a n e .

5225"

ntažni p l a t o , G 1 - 4 - agregati r generatori, 4-transformatori ,;5-š i ne za transport transformatora do niša, 6 - t r a f o 35 kV, 7-komandna s o b a , - 8 - 1 i f t do "krune brane, 9- raone prostorije (u čitavom nizvodnom redu), 10- o t v o r i . z a . v e r t i k a l n i transport na generatorsкi i turbinski nivo

ZZ76

S1 i ka 19 i91 á ¿ 1 HE- Monteynard ^ p r e s e k "kroz: agregat. 1 - -agregatii: poduprtog ~tipa (po 901MVA) r 2—generators* i nrrvo,3- turixinski ni v o s a turoi nsfcim regul a tor i rima, v~4~--qa 1 e r i j a r z a v p r i l a z r difuzoru,. 5- gal e r i j a transformatora 4 po.i9Q* MVA), 6- gal e r i j a , za-saicupl j a n j e u l j a . u s iučajtr ha v a r i j e c t r a f o a , 7-"zatvaračnica'dif u z o r a , 8- t r a f o 35 kV, 9- ráeme p r o s t o r i j e , 10- g a l e r i j a z a . p o s e t i o c e , .11- mos t n i kran. 300- t , 12- pomoćni kran za~ cosí uži va n j e -generatorskog™i~turpinskog ni voa, 13- c e v za" pražnj e n j e ; dovoda

"277 . : ' nsKu m a s u u^zoni padalini aza*.ili » a d e k v a t n o . o s i g u r a n j e „ t a _ z o n e ~ . D o s a d a š n j a

is-

kustva l u e k s p i o a t a c i j i više takvih, postro jenja, p o k a ž u j u . da se. m o ž e postići oma e f i k a s n a d i s i p a c i j a energije

ve-

m l a z a , t a k o da nisu z a p a ž e n e z n a č a j n i j e d e -

formacije k o r i t a . N a r o č i t o je efikasna d i s i p a c i j a kod k o n v e r g e n t n o

postavljenih

o d s k o č i š t a b r z o t o k a , tako da se mlazevi s u d a r a j u i r a z b i j a j u u v a z d u h u . T

300 t"

207СГ ;

T i

v :

-

22Č0

T

:

.

2'CC

i*OQ

-

2100

,

з '0

1S

26SC

Slika 19.-10.-Podužni p r e s e k . p r e l i v n e H E Slapovi (videti i sliku 3 . 2 4 ) . 1- p r e 1 i vi sa u s t a v a m a , 2 - b r z o t o c i , 3 - s k i - s k o k , 4 - d r e n a ž n i b u n a r i , 5- temeljni iso u s t i , 6- g r a v i t a c i o n a o r a n a , 7- montažni Ь1ок.

Za r a z v o j e v a k u a t o r a m o ž e se i s k o r i s t i t i p r a k t i č n o čitav f r o n t m a š i n s k e z g r a a e , kao što je to slučaj na HE Slaoovi orašine

(slike 3.24. i 19.101. Z b o g v o d e n e

koja s e s t v a r a pri racu e v a k u a t o r a n e o p n o d n o je t r a n s f o r m a t o r e

i raz-

vod smesti ti u z a t v o r e n p r o s t o r . Za to je n a j p o g o d n i j e mesto na aelu sooja orane i z g r a d e , i s p o d b r z o t o k a . P o u z d a n d r e n a ž n i sistem, o m o g u ć a v a kod većeg, broja p o s t r o j e n j a t a k v o g t i p a da s e kota poda hale nalazi

ispod nivoa ..katastrofalno,

v e l i k e v o d e u z o n i d o n j e vode^. U vrlo. u z a n i m k a n j o n i m a , u kojima je o g r a n i č e n a dužina fronta z g r a d e , s m e š t a n j e p o t r e o n o g oroja a g r e g a t a se m o ž e ooaviti 19.11). Obe n a l e m o ž e opsluživati isti

mašinske

u ova reda

(slika

k r a n , koji se o o s e o n i m k o l o s e k o m na

г""

-

;

-

"

-

:

g a t i na~ i s t o j . kati,~ b i r a j u .serdfftt2orr w razl. i c i tfe^v i s-ine*»(si i ka -19.11 ^какот.Ьт*-" se* omogućio" n j i no v smeštaj u i s t o j - o s a v i r n v 2 D vfuzorske; zatvarače opsl u ž u j e v i sti

kran.

Sitka 19.11 - -Pribransko.;pcsrro jen j e s a . agregatima-u dva. reda. 1- d o v o d , 2 - radni prostor na ~razrrim~nivaima, 3 i 4- -tranformatori:u -nišama i p r i - r e v i z i j i Takva d i s p o z i c i j a je-primenjivana kod~pribranskirrpostrojenja sa velikim padovima (na primer, HE č i r k e j s k a j a — 2 0 5 . m ) , u.-uzanim kanjonima, кой. k o j i h s e evakuaci ja_ v e l i ki rrvcaa obav 1 j a objektima kroz stensku mas u. Evakuacija v e l i k i h voda-delom i kroz mašinsku zgradu može se primeniti i kod' pribranskih p o s t r o j e n j a . Takvo r e š e n j e j e u s l o v i j e n o i l i nom p r e l i v n e - i v i c e evakuatora, i l i

neaovo1j nom.duž i -

razlozima o r g a n i z a c i j e i z v o d j e n j a . Uspešno

j e primenjeno*4 na HEíAsuan-na N i l u ( s l i k a 19. Í 2 ) . Dovod, z a j e d n i č k i m a turbinu i temeljni i s p u s t , raćva-se na ulasku u .maši nsku zgradu,, tako d a ^ g o r n j i k r a k dovodi vodu ido^betonske^ turbinske s p i r a l e , . a , ; d o n j i , i s p o d . s p i rale,: > predstavi j a i spus t ; kontrolisan -regirlacTOfrrm - segmentnim zatva r a č e m . : P o l o ž a j ¿ i s p u s t a jj e ta-

ka v da., se real i z u j e i s ü c a n j e ^ u ^ o b i i k u k o s o g . h t c c a ^ T a k v o r e š e n j e - n i j e p o v e ć a l о dužinu mašinske izgrade, .a znatno j e povećalo ~efikasnostr.evakuacije v e l i k i h voda i olakšalo organizaciju izvodjenja..objekta.

Slika 19.12.. HE Asuan na Nilu, sa evakuatorima kroz z g r a a u . 1- dovod ka t u r b i n i , -2--transformator,3—poluportalni--kran-,-4- zatvarač; ispu^ s t a , 5- dovod do ispusta

19.1.3. NADZEMNE MAfINSKE"ZGRADЕЕ DERIVACIONIH HIDROELEKTRANA Kod č e r i v a c i o n i n postrojenja, koja se izvode .nad; z e m l j o m , a dovod im je cevovoa, n a j č e š ć e se ma ši ns ka-hd1а г "k oma no no-raoni p r o s t o r real izuju u-okviru jedne zgraoe, e v e n t u a l n o sa aneKsima. Za zgrade tog tipa karakteristične su sle лесе osooenosti: - n a j č e š ć e su opremljene Fransisovim ili Ре 1 tonovim t u r b i n a m a , sa vertiKa Inim ili h o r i z o n t a l n i m v r a t i l o m ; - transformatori su smešteni najčešće van zgrade, „što pojednostavijuje njenu

konstrukciju; - oo pravilu imaju oredturbinske z a t v a r a č e , koji su smešteni u mašinskoj

nali ili d aneksu n e p o s r e d n a uz n j u ;

-

. . .

280

^

^

_

- difuzorski zatvarači se s m e š t a j u - n a p l a t o u , nizvodno a d z g r a d e , t e o n i svojimrpoložajem neJuslovljavajulširinu m a š i n s k e /zgrade; - uslovi za dispozicioni

razvoj mašinske zgrade su povoljniji nego u pre-

thodnim slučajevima, jer u njen sastav ne ulaze objekti ulazne gradjevine, kao kod-rečnih elektrana, niti se~grade u - r e č n o n r t o k u , u tesnoj sprezi sa branom, kao u slučaju, pribranskih

konstruktivnoj

postrojenja;

- najčešće se realizuju na o b a l i , na pogodnoj udaljenosti

od recipijenta

tako d a se spoj"sa njim ostvaruje kanalom, ili kraćim spojnim o b j e k t o m ; - položaj razvodnog prostora nije uslovljen, već se odredjuje u zavisnosti od k o n f i g u r a c i j e t e r e n a

i odabranog položaja mašinske

zgrade;

- nešto su lakši uslovi za visinsko lociranje zgrade, jer su šire mogućnosti za izbor lokacije u odnosu na recipijent, a u slučaju potrebe adekvatna zaštita od kavitacije

se može ostvariti fiksiranjem donje vode nekim preliv-

nim objektom u odvodnom kanalu, kao što je uradjeno u slučaju HE Bistrica; - pošto. su..zbag„cevovoda...smeštene neposredno, u podnožju padine zgrade tog tipa treba zaštititi od bujica, snežnih usova i o d r o n a ; kod većih padova povećanje pouzdanosti za slučaj havarije cevovoda ostvaruje se izbegavanjem f r o n t a I n o g položaja u odnosu na cevovod« Na slici 3.31. i 3.-32-. prikazane su tipična nadzemna derivaciona

postro-

j e n j a :. :HE: Bistrica, .sa Fransisovinr i HE P e r u ć i c a : s a . P e l t o n o v i m turoinama sa h o rizonta Inim vrati 1 om.

19 Л Л . P O DZEMN E M A Š INS KEL ZGRAD E. Uslovi za dispozicioni razvoj podzemnih mašinskin zgrada su znatno složeniji u odnosu na n a d z e m n e zgrade, prr-čemu - ih karakterišir sledeće osobenosti - teži se m a k s i m a l n o j koncentraciji'svih elemenata m a š i n s k e zgrade,, како bi 1 se^tJStvariTi "što-:manji'-gabariti1 o a ü z a w d i r ' p r o s t o r i j a r - zbog teških radnih us lova ood z e m f j o m w ооогештШрго storijama se razvi jaju-samo neopnooni r a d n i - p r o s t o r i , d o k " s e d e a komandnih i raanih površina može da smesti napolju,.u povoljnijim.uslovima za rad; -ušlovtszr:rea-Hza^.tju:lodvađne^rierivacije. su z n a t n a složeniji,, a u slučaju, o d v o d a p o d . p r i t i s k o m : m o ž e se javiti potreoa.za nizvoonim v o d o s t a n o m ^ - u cilju s m a n j e n j a , veličine podzemnih, prostori ja često .„se..pored-glavne hale,„u kojoj s e smeštaju .samo agregati, i neophodni prateći s a d r ž a j i ^.ostali elementi, p o s t r o j e n j a s m e š t a j u u p o s e o n e - g a l e r i j e (galerija

predturDinskih;zat-

-varača». galerija s i f o n s k i h ,zaxvarača,.Jrala. t r a n s f o r m a t o r a Л t d . ), što j e vi j e n o i g e o t e n n i č k i m u s l o v i m a , kao i razlozima bezbednosti;

uslo-

- složeniji su uslovi drentranja maštnske~~zgradea p c s e b n o K s e o t e ž a v a j u uslovi k l i m a t i z a c i j e hale i radnih prostorija u njoj;

"

.

- mogu se ugradjivati turbine veće. b r z o h o d n o s t i , koje.zahtevaju~ veće^pot a p a n j e , jer se to postiže znatno ekonomični je nego u slučaju, n a d z e m n i h ' z g r a d a ; - oblik hale je prilagodjen geotehničkim uslovima, t a k o ^ d a s e u.teškim g e o t e h n i č k i m uslovima realizuje posebna noseća konstrukcija

podzemne.prostori-

je koja prihvata pritiske stenske m a s e , a u njoj posebna konstrukcija

hale

(slike 3,42. i 19.13); - realizacija podzemnih mašinskih zgrada često je skopčana sa opsežnim radovima na geotehničkim melioracijama u zoni podzemnog Na slici

postrojenja.

19.13. prikazani su osnova i preseci mašinske zgrade HE Nikola

T e s l a , Vinodol, koja je "opremljena Peltonovim turbinama. Zapaža se dvojna

kon-

strukcija mašinske zgrade (noseći svod kaverne i unutrašnja hala). Zbog pritiska stenske mase i osnova je ovalna, a predturbinski zatvarači su smešteni u posebnoj hali, radi smanjenja raspona glavne hale. Prostor izmedju nosivog svoda Kaverne i unutrašnjih zidova zgrade služi za vodjenje kablova i raznih uredjaja (klimatizacija i si.,). Montažni prostor je u središnjem delu mašinske hale, izmeaju del ova sa agregatima i transformatorima. Primer racionalne, veoma sažete podzemne hale, u teškim g e o t e h n i č k i m uslovima, srećemo i kod postrojenja Karaamakis (Grčka) (slika ..19.14). Predturbinski i difuzorski

zatvarači su izdvojeni u poseonim galerijama, kablovski

izvo-

di su takodje smešteni u posebnoj stolni, kojim se dovooe .do t r a f o a , tako da je glavna nal a podzemnog postrojenja realizovana sa minimalnim gabaritom-

Odvod-

nju omogućava sabirna g a l e r i j a , položena u najdubljoj zoni temelja hale. U cilju smanjenja dimenzija mašinskih zgrada podzemnih postrojenja prime njuju se m a l o g a D a r i t n e konstrukcije ooreme. To se postiže povećanjem^brzonodnosti turbina, izborom efi kasniji rr metoda hladjenja g e n e r a t o r a , .transformatora orimena v o d e n o g h l a d j e n j a i ,

izoorom sistema.oslanjanja sa što k r a ć i m - v r a t i l o m

: o s l a n j a n j e na оок1ооас t u r o i n e ; ,

usvajanjem adekvatne tennologije montaže na

l i c u m e s t a , itd. Postavljanjem montažnog prostora u sredini hale oovećava se

sigurnost postrojenja, jer se prenos demontirane ooreme ooavlja огеко manjeg t r o j a agregata u redu.

U brojnim slučajevima (strmi kanjoni nepodesni za Dostavljanje

cevovoda,

kamene o s u l i n e , itd.) podzemne zgrade su jedino tehnički isoravno rešenje. Uko1 i ко se, o a k , uDoredjuju sa a l t e r n a t i v n i m nadzemnim r e š e n j i m a p o a z e m n e .zgrade imaju v i š e

prednosti:

J&SL

JMJSL S l i k a 19.13. HE Nikola T e s l a - Vinodol^podužni presek ( a ) , osnova ( b ) , . p o p r e č n i -presek (c),. 1—-kućni .agregat,..2- mašinska:hala^3- rasklopno p o s t r o j e n j e 10 kV, 4~ transforms tor s k e - ć e l i j e , 5-* komandna:soba, 6— rasklopno-. p o s t r o j e n j e 30 kV, 7- prilazni t u n e l , 8 — k a b l o v s k a - g a l e r i j a , prema razvodu; 1.10 kV ( s p o l j a ) , 9- v e n t i l a c i o n a g a l e r i j a , 10- g a l e r i j a predturbinskihrzatvarača, 11- odvodni, tunel

- s i g u m o s t r p o s t r a j e n j a u neoovo Ijnim t e r e n s k i m ~ i k l i m a t s k i m u s l o v i m a - m o g u ć n o s t izbora povoljnije geološke formacije, u kojoj se_zgrada gradi* kako bi se i deo stenskog masiva iskoristio kao deo

konstrukcije;

- m o g u ć n o s t skraćivanja, dovoda i~smanjenja vodnog u d a r a ; - p r i m e n a brzonodnijih mašina zbog jednostavnijeg spuštanja radnog kola na potrebnu dubinu

potapanja;

- m o g u ć n o s t gradjenja i montaže nezavisno od klimatskih

uslova;

- dobra zaštićenost u izvanrednim prilikama,

Slika 19.14. HE Polypnirton (Grčka): 1- odvodni tunel, 2- kablovska galerija, 2- nivo hale i m o n t a ž n o g ~ p r o s t o r a v 4- n i v o g e n e r a t o r a , 5- t u r o i n s k i " nivo. Pred turoinski„zatvarači, u posebnoj galeriji

j mane ooazemnih postrojenja se m o g u ubrojati nešto teži uslovi raaa. poa zemljom i d o n e k l e veća potrošnja energije ..za v l a s t i t e . p o t r e s e , zoog

klimatiza-

cije, osveti javan j a , ispumpavanja vode iz drenažnin sistema, i ta. Soecifična.zapremina podzemnih iskopa za podzemne Hidroelektrane

iznosi,

prema anal i zainas brojnih izvedenin.postrojenja, prosečno oko .Q.,3 .rn^/kW • instal isane snage. Najmanja je onda-kada.se.pod.zemljom^ugradjuju .samoxnaj neophodniji sadržaji e l e k t r a n e . Medjutim; pravilnim oblikovanjem postrojenja u z korišćenje odgovarajućih-geotenničfcih istraga,. m o ž e - s e postići-racionalno rešenje i u uslovima gotovo potpunog smeštanja elektrane pod,zemljom. Primer takvog uspešnog rešenja je H E Solit. Specifična zapremina podzemnih iskopa iznosi oko

0,27

-nrVkW -4117**2-40 m*- :^432-J}QG; kW ),¿.stQ4j ea po ката te 1 j raci onaine izvedbe... Ta „raciona±izacija je- o s t v a r e n a , n a j p r e , izboroiibveomaakondenzavanogpoprečnog

prese-

ra m a š i n s k e zgrade. Na slici

19.15.a

je evolucija

prikazana poprečnog

preseka s t r o j a r e , od Idejnog do Glavnog projekta. Zapaža se značajnije suženje naročito u zoni generatora nske e t a ž e . Radi

GLAVNI

PROJEKT

IDEJNI

PROJEKT

i turoismanje-

nja širine kaverne stro-

Slika 19.15.a. Sažimanje poprečnog preseka mašinske zgrade HE Split u odnosu na rešenje u Idejnom projektu

jare predturbinski

zat-

varači su smešteni

izme-

dju t u r b i n a , u posebnim

nišama (slika 19.l5.d), sa kojima se komunicira glavnim kranom hale, kroz pose bne m o n t a ž n e otvore. Time se znatno uštedelo na iskoou, jer je dobijena najmanja moguća širina generatorske i turbinske-etaže (slika 19.15.b). Takav položaj predturbinskihi z a t v a r a č a omogućen je postavljanjem uzdužne oso vi ne..stro jare pod uglorir od 6 0 ° u odnosu nanosu dovodnin-cevovoda . Montažni p r o s t o r je posta vi jen~ranedju: delar-:hale sa agregatima i kaverne u kojoj su smešteni

trans-

f o r m a t o r i . D i f u z o r s k i - z a t v a r a č i su smesteni u-poseonoj galeriji u koju se ulazi iz. p r i s t u p n o g ^ t u n e i a

(• s-Hka w t9tife:cye i, Ni jerprav 1 j e n ć r p o s e o n a ^ k o m a n d n a sal a,

već su u z a g r e g a t e r p o s t a v l j e n i

komandni p u l t o v i . Po d*zemrjonr su- još i radioni-

ca i skladište,, dok s u ostali upravni prostori" smešteni spol j a , na ulazu u pristupni-itunei. .Dva-kućna..agregata -sa Peltonovim turbinama„.snage od po 845 kW smesteni .su na kraju dela h a l e - s a agregatima-.(slika 19.15-c). Jedan agregat može da pokrije.-sve v l a s t i t e u p o t r e b e elektrane,- a drugi služi kao potpuna rezerva ~„U. n o r m a i n i m u s lovma-Fiacajanje^ se- ostvaruje o r e k a к u c n o g x r a v s forma tora (!
19.15.C) o d - 1 0 0 0 kVA, spojenog na mrežu 30 k7. ü sredini, iz-

m e d j u kaverni agregata i transformatora,-nalazi

se rezervoar rasnlaone vode.

Od galerije transformatora đo~razvodnog postrojenja 220 i 110 kV n a površini zemlje^vodi kablovski tunel 2,5/3,,1 m . Jedna? od -najznačajnijih'Tirectoasti^oiizemnihrpostrojenja ^ j& mogućnost- dub l j e g potapanja ' ri t a a l i

vurbina, . š t o omogućava izbor.' brzonodni j i h maši na jman j i h gaba-

nepovoljni j i h kavitacrronirr osobina..-U tom slučaju^ se.-primen j u j u du-

b 1 j i , ' d u ž i i uži : d i f u z o r i , sa, povećanim* kantranagibom,.kako oi ^se-hidraulički

isíllfr^

28b,

'шш

шт. •^r.í.UJC ; •

! fi OUWDN! 'UNÍ.

Slika IS.15.HE Split (Zakućac;: b ) p r e s e k k r o z a g r e g a t , c) o s n o va

S l i k a Л 9 Л Е ^ - , H E . S p l i t s Osnovai.xurbinskog n i v o a . 1 - p r e d t u r b i nslci „kuglasti zatvarač, 2 — pumpe^za rasnladmn vodu* odvodni-:kana1, 4 - s e r v o u r e d j a j i turo ins kin r e g u l a t o r a ^ 5 - d o v o d rashlaoneivode.Tdo p u m p e , 6 - g a l e r i j a iznad d i f u z o r a ^ 7- * o d v o d -iz d r e n a ž n o g sistema..-u^cev-. z a - p r a ž n j e n j e ^ c e v o v o d a

• 2BÚ što povo Ijni j e s p o j i 1 a dubi j e -posta vi jena t u r b i n a z s a ^ o d v o d r r m • k a n a l o m . Mora- se predvideti i pouzdan drenažni - s i s t e m , jer~se dobar~deo z g r a d e nalazi-ispod nivoa donje v o d e . P r i m e r takvog-rešenja je H F Inguri žen, ali uzak d i f u z o r (širina difuzora ne prelazi

(slika 19.16) čiji

izdu-

1,4 D-j (D^ - prečnik radnog

kola) omogućava da se sačuva stenska masa izmedju njih, a time i smanji obim iskopa.

Slika 19.16. H E Inguri (SSSR).1- izcužen d i f u z o r , . 2 - d i f u z o r s k i zatvarač, 3- arenažna g a l e r i j a , 4- prostorija za drenažne p u m p e , 5- stolna kablovskih i zvoda

Na sličan način je rešena i HE Piva, sa i z d u ž e n i m , nešto višim i užim dif u z o r i m a , što j e o m o g u ć i l o da_.se sačuva stenska: masa,: smanji iskop, i ostvari hidraul ički povoljan- spoj sa don j i m vodosta n o m ^ s a raci ona Inim difuzorskim zatvarač ima. O s n o v a HE~Piva prikazana j e n a slici 13.57, a n a slici

19.17.

dati su poprečni i podužni presek.kroz agregate.-Na p o d u ž n o m p r e s e k u se uočava smeštaj d i f u z o r a u r o v o v i m a u steni. To p o s t r o j e n j e je čitavo s m e š t e n a pod. ..

z e m l j o m , jer se r a d i l o u dobroj stenskoj masi,, te su-nj ego vi specifični ^iskopi

Y

OeraaSmskerzgrariewsHstav^

7 itniL k o n s t r u k t i v n u c a l i n u izmedj u dve razdeone. . f u g e č i n 1

sekczgu^zqraáe..

Kod v r l o velikih agregata razaeone fuge se mogu*stavljati"!" izmedju pojedinačnih b l o k o v a , tako da se blokovi

i sekcije poklapaju. Takav je slučaj na HE.

B r a t s k a kocH-koje.su b l o k o v i š i r i n e 22 m i medjusobno razdvojeni fugama. Na slici dužina

19.21.-. d a t je. presek kroz. a g r e g a t te. hidroelektrane,-..iz koje se vidi bloka- (35 m ) od razdeone fuge koja mašinsku. zgradu del i od brane, pa

sve do spoja sa risbermom. Na slici 19.22~ prikazane su osnove na raznim kotama te iste e l e k t r a n e , iz kojih se vrlo j a s n o uočava konstruktivna i funkcio nalna suština blokova m a š i n s k e zgrade. D a t je i podužni presek, iz koga se vi di način smeštanja radnih prostorija ispod-montažnog

prostora.

Odredjivanje gabarita bloka jednog hidroagregata započinje sa o d r e d j i v a njem osnovnih dimenzija turbine i generatora i visinskog položaja radnog kola turbine. širina bloka, agregata Вад m o ž e se,u prvim:fazama.projektovanja uzeti-u zavisnosti od prečnika radnog kola turbine D?, shodno zavisnosti: =

.

(19-1)

Konstanta k„ zavisi od vrste agregata,zpoložaja vratila, vrste spirale i us lova- p o d kojima - s e f u n d 4 ^ - r r a s i n s k a ~ : z g r a d a ^ V r e d n o s t i se usvojiti z a p o j e d i n e

koef i ci jenta^krmogu

tipoverpostrojenja:

- za 'hovizonVy^Uu. ^^apsu Ine-:agregate - zazKaplanamcrcur^—;

rrrlc•~rT2¿2z,doJZJz~.

_ beronskcm-'spirnalonrr. к - 2,8 - do 3,0. Pritom vel-i -

či na., к ..zavisi- /isključivo od - vel -

spirale». odnosna„.aa:najveće: širine spi ra

le B s v u pl anu-i::.debl. jtne:: razdeonirr zi d o v a ^ Z a m e s t o c t a č n i je-aproksi maci j e mo že da p o s l u ž t .siedeći.rodnos^ ¡Opseg raaovaj Ugao. zanvata-4za.h [Tip t u r b i n e ;I Bsp/Dl I

5-15 15 - 30

:

<11

180°' • 210°

30 - ,50

»,^225»?240°

60 - 80

255°- 270°

К ""10,15

2,50 - 2,62

--i ÍKi5,20 T 3Q i K-,30V4ff,50

2,66 - 2,59

K,60^70,80—

2,70 - 2,72 2,73 - 2,75

Tako^^dr«ijenoj~ š i r i n t ^ s p i r a l e Bsp "trebfa.:dodatT : šTrinu'^razdeonogstuba

(tačni j e , : . d v a ; p o i u s t u b a ) . Ta š i r i n a , j e na *stenskoj :.osnovi:_obi čna u granicama -

Slika

1

9 . 2 2 . HE S r a t s x a . ai osnova na r a z n i m D r e s e c i m a . b) ooaužni o r e s e k kroz jeaan montažni p r o s t o r i prva ava Ы ока

"Z75 do 3,5 m , dok se kod fundiranja na l o š i j e m m a t e r i j a l u povećava na 3,5 do 4,5 m . Imajući

to u viau dobija se pomenuti

- za Fransisovu '< = 3 J

со 3 , 2 ;

turbinu

sa betonskom

o p s e g к - 2,8 do 3,0.

spiralom

i vertikalnim

vratilom

:296

vr

- —;, яг-к = 3 , 7 5 cicr 4 , 4 ; " i?« г tiicalnim

vrtil l lomz

к • 2 , 9 d o 4 , 4 . Z a o v e z a d n j e d v e t u r b i n e "do š i r i n e b l o k a . s e može™ doći o d n o s a B S p / D j , koji

Opseg padova

se m o ž e uzeti

(m)

Ugao zahvata ^ Z a h

Tip

turbine

¡

Bsd/DÍ

i

50 - 8 0

345°

К 50,60,70,80

40 - 1 1 5

345°

F 45,75,115

3 , 9 3 - 3 ;,55

120 - 2 3 0

350°

F

3 , 3 7 - 3,,10

350°

F 310

2,80

360°

F 400

2,64

220 - 310 -

320 - 4 0 0 -

Širini

s p i r a l e na n a j š i r e m m e s t u

170,230

( B s p ) odredjenoj

r

,e sa s v a k e s t r a n e po oko 2 m , tako da se

4,4 z a - F r a n s i s o v e ^ o d n o s n o

preko

orijentaciono:

4 , 0 7 - 3.,6

iz ovih o d n o s a

dobija pomenuti

dodaje

o p s e g к = 2 , 9 do

к - 3 , 7 5 d o 4 , 4 z a Kapi a n o v e t u r b i n e sa

čeličnom

spiralom. -

Za Peltonovu

turbinu

- Kod Peltonovih

sa vertikalnim

i Fransisovih

vratilom:

:turbina~sa

к = 5 do 6.

horizontalnim

vratilom:,širina

b l o k a zavis-T~-od -toga-da li je v r a t i l o ~ p o l o ž e n o duž. h a l e ili p o p r e č n o . 4 1

orvom

I uća ju " š i r i n a - b l o k a je v e ć a i r a v n a j e d u ž i n i ~ s k l o p a j e d n o g : a g r e g a t a ^ u v e ć a n o j га m e d j u o c i s t o j a n j e od 1,5 do 2 m . U k o l i k a - s e d e o ^ p r o t o k a -veИki h - ~ v © d a ^ e v a k c r B e r k r o r - " O t v o r e r i z r e ^ ga ta (sli ка"ЗГ2о J ši ri ne.:, hl o kova:ise. p r o s t r u ju.iza~:ši r i n u - o t v o r a e v a k u a t o r a 1zmedju-agregata. š i r i n e r:b l о kov a dobi j e n e p r e k o gore:mavedeniir: k o e f ^i cijenai3bJc-.su.-Qri j e ritAcione,. z a p r e l i m i n a r n e faze, p r o j e k t o v a n j a . . T a č n e . š i r i n e s e d o b i j a j u ^ t e k na o s n o v u g a b a r i t a c ó r e m e i s t a t i č k o g r a č u n a k o j i m s u p r o v e r a v a n i b 1 o k o v a na., k l i z a o j e i. p r a t u r a n je i - u s l o v i D u ž i n a Ь1ока se ne m o ž e vezati

za D , , već se o d r e d j u j e na oazi

na d i s p o z i c i j e r a z m a t r a n o g p o s t r o j e n j a , s a s v i m s a d r ž a j i m a va iu ( e l e m e n t i d o v o d a

stabilnost

temeljenja. konkret-

koji j e us]ov1 ja-

i o o v o d a koji u l a z e u m a š i n s k u z a r a d u ) , r a z m e š t a j i

k o n c e p c i j a ..zatvarača i o s t a l i h . e l e m e n a t a

opreme, i td.).

19 J U L . Ш Ш 2 Я Ш 0 ¥ Morrtažnf p r o s t o r j e nerazdvojni deo s v a k e - m a š i n s k e r r z g r a d e P r i njegovom planiranju prisutna su sledeća načela: - montažni

prostor je na onoj strani mašinske zgrade do koje se predvidja

dovodjenje pristupnog puta. Mora se"obezbediti "da vozila

sa~opremonr~neposredno

sa prilaznog puta dospevaju na plato montažnog prostora; - sa montažnog prostora se mora obezbediti sistem horizontalnog i vertikalnog t r a n s p o r t a , kojim se oprema doprema do svih mesta za ugradjivanje; - površina montažnog prostora mora da je dovoljna za razmeštaj svih sastavnih elemenata u fazi montaže i demontaže opreme, prema nekoj dinamici tovremenog rada na odredjenom broju agregata, kako je to predvidjeno

is-

projek-

tom montaže i održavanja; - montažni prostor je, po pravilu, na nivou poda mašinske hale, ali ima i izuzetaka; - m o n t a ž n i m prostorom se može smatrati samo onaj deo površine koji je u aomenu dohvata krana. Pošto kran ima razne zone dohvata, zavisno od toga da li

koristi glavnu hvata!jku ili pomoćne, pri projektovanju se crtaju te zone,

kako bi se m o g a o da odredi najpogodniji raspored-opreme.na montažnoj površini. Montažni--prostor najčešće predstavlja jedinstven blok ("montažni

blok")

čija je dužina determinisana širinom m a š i n s k e hale,.dok je ona, pa к ^ u s l o v i j e na d u ž i n o m bloka -agregata. Prema tome, dužina bloka je :obtčno poznata činrje o d r e d j e n a d u ž i n a bio- • ka agregata, širina-montažnog bloka se odredjuje na osnovici projekta montaže-opreme. Tim p r o j e k t o m se, na bazi "tačno razradjene *tehno1ogije montaže i dopreme-.; o p r e m e , definiše položaj svih ključnih elemenata agregata na montažnoj Slika 19.23. Princip odredjivanja širine montažnog bloka: 1 i 2- zone donvata gla vne (1). i pomoćne (2) hvataljke krana, 3- zona dohvata udvojenog krana. (za najteže delove, kada postoje dva krana). Shematski D r i k a z a n i d e l o v i na montažnoj oovrši n i .

-površini di

(slika 19.23). T a zavi-

od broja

agregata^ZatO"se-u

pre1i mi narni m fazama p r o j e k t o v a nja može usvojiti da je širina montažnog bloka

* r- Sag

"

(19.2)

gde konstanta с.zavisimoa.broja agregata^. Ori jentaciono s e može usvojiti : - z a postrojenja sa dva agregata с = 1 - za postrojenja sa 2 do 4 agregata-с - 1,25 - za-postrojenja sa preko 4 agregata с = 1,5. Imajući u vidu relaciju (19.1) može se napisati

izraz za orijentacionu

dužinu mašinske zgrade sa n agregata i m o n t a ž n i m prostorom: L

n-B

ад

+ 3 . - 4(n пю

c)B

ag

(П + C)k-D,

gde je D, - orečnik radnog kola turbine, dok su vrednosti turbine i položaja vratila date uz relaciju

(19.3)

к zavisne od tipa

(19.1).

Tačna širina montažnog bloka se može odrediti samo na bazi sheme

raspore-

da aelova na montažnoj površini. Pritom se za razmeštaj delova koristi prostora izmedju a g r e g a t a . Razmeštaj delova se vrši na bazi dinamike

i deo

ugradji-

vanja, vodeći računa i о zorrr-dohvata glavne i pomoćne h v a t a l j k e krana. Uko1iko oostoje dva krana, prenos najtežih delova se oredvidja njihovim sprezanjem, š t o s k r a ć u j e dužinu dohvatljivosti, о čemu se mora voditi računa

(sli-


dovodjenjarkomcr-

nikaci je..4GjnanevrartrafBportera^• Pri 1 az- sa- gornje s t r a n e se primenjuje-kod zgrada^šantnog xipa,,iikadarrje pogodnije teret^dovesti .na. krov hale,. a.,odatle ga spustiti na montažni : p l a t o porta Inom di za I i com, kroz specijalni otvor na krovu hale. Teret-u na Vi prihvata, kran hale t .dalje ga rasooredjuje na montažnom orostoru i nosi na- m e s t o ugraojivanja. a)

f>

MP

Slika 19.24: Bočni prilaz, (a) - i prilaz: sa gornje strane *b). MP- montažni p r o s t o r , 1- kran u hali, 2- spoljni xran, 3- otvor nad m o n t a ž n i m опгетоговг

P r e s e k -A-A

299" Kod p o s t r o j e n j a vremeno montiraju mašivao površinu

sa v e ć i m b r o j e m a g r e g a t a

b i o bi p o t r e b a n veliki m o n t a ž n i

r i s t e s a m o u fazi

predvidjaju

i privremeni

tku stalnog m o n t a ž n o g

prostora.s

g u ć a v a da k r a n h a l e o p s l u ž u j e

prostori

agregata

najbližih

montiraju

nja

platoa

šavši

z a d n j i , kaca

čitavu

i s D r e o m a š i n s k e h a l e . č e s t o se m o r a o o e z o e d i t i

k r a n h a l e . T o je p o s e o n o t e š k o o s t v a r i t i

ca na slici

prestane

operaciju

galerija

dovoza

i reše-

da se vučni

voz do-

orostor,

na p o s t r o j e n j i m a

u

oca

kanjonima,

za m a n e v a r t r a n s p o r t e r a

(ski-

19.25)

Kod n e k i h p o s t r o j e n j a c i j u t a k o da s e o o e z o e o i

u v r l o d u o o k i m kani o m ma t a š k o je r a z v i t i

silazak.transportera

lni š a n t koji

Komunika-

sa o p r e m o m do m a š i n s k e

m o n t a ž n o g p r o s t o r a . T a d a se t r a n s p o r t o o r e m e ^nože rešiti

zgrade i

kroz poseoan

vertika-

p o v e z u j e k o m u n i k a c i j u na v i š e m n i v o u , na p r i m e r , na Koti

orane i podzemnu

komunikaciju

r e š e n j a d a t a j e na s l i c i ga r a s t e r e ć u j e

Koja vodi d o m o n t a ž n o g

1 9 . 2 5 . Vučni v o z d o l a z i

i kroz vertikalni

isooc

k r a n a na g o r n i e m

š a n t s p u š t a o p r e m u na š i n s K u u r.alu. Na t a j n a č i n se

;cm n o r i z o n t a l r r o g "i v e r t i k a l n o g t r a n s p o r t a

corema

i oez razvijanja

ooseone

.
Krune

p r o s t o r a . Snema- ta.
u t u n e l u na n i v o u n a l e o d a k l e s e ona uvozi

i Skupa za

čelični u ooredje-

na m o n t a ž n o j p o v r š i n i , p o š t o od toga z a v i s e

z b o g č e g a se p o n e k a d p r e d v i d j a poseona

koji

postave

površina

na p l a t o окгепе, како bi v o ž n j o m u n a z a d u š a o na m o n t a ž n i

glavni

omo-

uslovi-

montažu.

Neophodno je posebnim elaboratom tačno sagledati istovara

klimatskim

na taj n a č i n što se

kao m o n t a ž n a

za u v e ć a n j e m p o v r š i n e za s m e š t a j o p r e m e za

i njenog

kranske staze

stalnom montažnom prostoru

n i m f a z a m a m o n t a ž e , s t i m što se ti a g r e g a t i

se ko-

montaž-

van hale u produže-

t i m što se p r o d u ž a v a n j e m

se k o r i s t i

koji

sa s t a l n i m

i tu p o v r š i n u . U n e p o v o l j n i m

sa p r i v r e m e n i m p o d o m , koji

opreme

prostori,

p r o s t o r se p r i v r e m e n o p r o š i r u j e u s a m o j hali

preko šahtova

potreba

montažni

montažni

bi™znatmr-pre-

agregata u pogonu. U

g r a d j e n j a , a koji su po p r a v i l u S D o j e n i

n i m p r o s t o r o m . N e k a d a su ti p r i v r e m e n i

nosači

o r o s t o r , koji

k o j a je p o t r e b n a za t e k u ć e o d r ž a v a n j e

t a k v i m se s l u č a j e v i m a

ma montažni

u-fazi-gradjenja-isto-

Koji s e

coorema

olatou

platformu komoinaci-

na m o n t a ž n i

o^cstc:-

komuni K a c i : < о ] а b i , s O D Z i r c m na o o s e o n e us i ove o u t k o j i m se s o u s t a i u

teški

t r a n s p o r t e r i , oila

teška

izvodjenje.

Kod p o s t r o j e n j a

sa v e l i k i m o r o j e m a g r e g a t a

predvidjaju

se dva

p r o s t o r a , na o o a k r a j a h a l e . M o n t a ž a z a p o č i n j e od s r e d i š n j i h d u j e p r e m a k r a j e v i m a , k a k o bi se i z o e g i o p r e n o š e n j e nih agregata

i njihova eventualna

oštećenja.

tereta

montažna

agregata

i napre-

огеко v e ć m o n t i r a -

лоо

Slika 19.25. Shema bočnog prilaza sa platoom i galerijom za okretanje transportera: 1- montažni p r o s t o r , 2- plato, 3podzemna galerija za okretanje vučnog voza, 4- šine za uvoženje transportera u niše na transformatorskora prostoru iza mašinske zgrade, 5- vrata montažnog p r o s t o r a , 6- stubovi koji nose kransku stazu, 7transporter sa shemom manevra.

сza

N;

_2L

j v / v

Slika 19.26. Shema šantnog prilaza m o n t a ž n o m p r o s t o r u mašinske z g r a d e u ouookom-Kanjonu: 1- b r a n a , 2- mašinska hala sa m o n t a ž n i m prostorom (3), 4nala sa kranom „na .gornj етл-del u. šahta „za .spuštanje opreme, 5kranska .staza..koja izlazi van, rad i i stova ra *opreme, 6 - -vertika Ini šaht..za~ spuštanje ooreme (opremu spušta kran na gornjem del u - santa, 7 — t u n e l -kojinr se oprema na šinskoj platformi (9) doprema do montažnog prost o r a mašinske zgrade, gde je . p r m v a t a kran mašinsKe zarade

/

Г _ Г

Ukoliko"se.;predturodnski

zatvarači nalaze u poseonoj galeriji ili aneksu

h a l e , neophodno j e sa m o n t a ž n o g - p r o s t o r a oDezoediti dopremu zatvarača. To se najčešće-realizuje-na-taj- način» što se na del u-montažnog prostora predvidi otvor s a šantom do g a l e r i j e ^ k o j a se nalazi na m ž e m nivou i koja voci u galeriju

-=•301-"---

Slika 19.27: HE Kokin 5rod-osnova turbinskog n i v o a : 1- šaht za s p u š t a n j e predzuroinskih z a t v a r a č a , 2- predturbinski z a t v a r a č i , 3--generatorski sto, 4- servomotor sa polugom za ookretanje sorovoonog kola, 5- donji vodostan, 6- drenažni šant sa Dumoama za izoacivanje orocednih v o a a , 7- šine za transportna kolica. 3 - cev za oražnjenje aovoGnog cevovoda

^зог-

-

; "7.Т ' :

zazvaraća...Zatvarač, s e s p u s l i ^ k r o z ' ^ t v t ^ ^ ^ n a m a ¿ _ t e sejiomoću nje k r o z ' h o r ^ s n r t ^ n u i . g a í e H j u

na" p l a t f o r m u na doveze do galerije

zatvara-

č a , g d e ga p r i h v a t a kran-koji o p s l u ž u j e tu g a l e r i j u .

S l i k a 1 9 - 2 8 : : P o d u ž n i p r e s e k kr o ^ a g r e g a t e . НЕ.. Ко к i n B r o d , 1 - t r a n s p o r t n i p r o 1 az na n i v o u - d i f u z o r a v 2 - gene catarsfcirsto, 3 - g e n e r a t o r s ki šah t , 4 ~ hl a d i o n i c i , 5 - . s t u o o v i koji nose k r a a s k a s t a z u . (6)

Raciona ino:* r e š e n j e , ~primenjeno:;na H E Kokin Brod,,pri kazano--je na .slikama 13.56 (poprečniipresek) i 19.27 ( o s n o v a } _ šaht-za .spuštan j e ^ p r e d t u m i n s k i ñ s z a t varača postavljen je izmedju a g r e g a t a , tako da je ostvarena najkraća-vezar hale i galerije predturbinskin z a t v a r a č a , šinska veza je uspostavljena i prema difuz o r i m a , što se. pregledno vidi iz podužnog preseka istog p o s t r o j e n j a , koje je dato na slici

19.28. Vrlo je uspelo rešena čitava podgeneratorna

(generatorski

sto) о čemu će kasnije biti više reći.

Na već prikazanim slikama se vidi najčešće primenjivani

konstrukcija

položaji

montažnog

platoa u zgradi: na kraju hale, naspram ulaza (slika 3.41.b - HE Rijeka,

19.23.

-HE Kokin B r o d ) ; u sredini hale, izmedju dve grupe agregata (slika 3.4Q.b i с HE D u b r o v n i k ) ; izmedju hale sa generatorima (slika 19.15 - HE Split, slika

i galerije sa

transformatorima

19.19 - HE Senj); na oba kraja hale (slika

19.22

- HE Bratska).

19.3.3. PROSTORIJE ZA UPRAVLJANJE I ODRŽAVANJE Prostorije za upravljanje i tekuće održavanje postrojenja po pravilu čine sastavni deo mašinske zgrade. Sačinjavaju ih komandna sooa i odredjen oroj prostorija za smeštaj ljudstva, sanitarni

čvor, radionice za održavanje i magaci-

ni. Broj i veličina tin prostorija zavisi od veličine e l e k t r a n e , broja personala koji je o p s l u ž u j e , uslova za s m e š t a j , blizine većih centara iz kojih se može intervenísati u slučaju kvara i tokom redovnog o d r ž a v a n j a agregata, itd. Po pravilu se. sreću sleoeći

sadržaji:

- komandna sala,...-smeštena taico da se iz nje..ima i vizuelno najoolji pregled p r o i z v o d n o g dela hale.. N a j č e š ć e . s e smešta čeono na nivou b u c u l i c e , ili jedan s p r a t iznad. Kod manjih elektrana ili u teškim geotenničkim u s l o v i m a ^ kada se DO svaku cenu teži smanjivanju gaoarita podzemne h a l e , komandna sooa se može zameniti delom:prostora u samoj h a l i ,

u :
se predviaja prostorija za u k i o o n i č a r e , ona se, zajedno sa s a n i t a r n i m čvorom, smešta u neposrednoj WBfzini komandne sooe;

ta.

- rao iónica sa n e o o n o c m m - p r o s torom i opremom za te.Kuce održavanje agrega-

Veličina

i opremljenost tog prostora z a v i s i

od orecvidjenog n a č i n a

oorža-

vnja, udaljenosti oo većih remontnin centara, mogućnosti održavanja više elek-

trana iz istog remontnog centra, itd. Uz radionicu se najčešće precvidja priručno s k l a d i š t e rezervnih delova i opreme za o d r ž a v a n j e ; - priručno skladište rezervnih delova i ooreme za operativno agregata i ostale opreme;

održavanje

—*—-spremiste'ttfrja-Tieophodnagrz^

ul jnu regulaciju., sa

• odgovarajućinrrtiredjaj i m a z z a i p r e č i š ć a v a n j e p-i" -—prostorija

za-akumulatorske-baterije;.

- p r o s t o r i j e ili boks za smeštanje transformatora za vlastitu

potrošnju;

- p r o s t o r i j a z a ^ m e š t a j ^ k u ć n o g agregata,, ukoliko se isti -ne-nalazi u glavnoj hali; - p r o s t o r za kompresorske uredjaje za stavljanje ulja pod pritisak,-odnosno za rastavi jače u razvodnom p o s t r o j e n j u ; - prostorija za VF telekomunikacione

uredjaje;

- prostor za klima uredjaje, grejanje, ventilaciju, regulaciju (posebno važno kod podzemnih - kablovski

vlažnosti,

elektrana);

koridori za kablovske izvode prema transformatorima,

razvodu,

k o m a n d i , itd.; - kancelarijske p r o s t o r i j e , prostorije za sastanke, posetioce, itd.; - higijenske p r o s t o r i j e (svlačionice, sanitarni čvorovi - W C , umivaonice, k u p a t i l a )^.eventualno. prostori j a za -ishranu; - prostori za smeštaj drenažnih pumpi.,, pumpi sistema za snabdevanje vodom elektrane,:.za r e z e r v o a r e rashladne ..vode,.itd-; - bezbednosni-prostcri

(gale rij e- s a :.rezervn i m izlazima, sa :najvišihr hori -

zonata-podzemni n . p o s t r o j e n j a , ^ a e r a c i o n e . g a l e r i j e , . i t d . - Nek.rrod::ovih^rostora.:su položajna^ i visinski uslovi jeni žnepumpe^Jcablovski

koriaori),. dokrse^većina^može grupisati

(na .primer, orenai razmestitioprema

konkretnimrterensfcim u s l o v i m a ^ K o d t n a d z e m n i j r r p o s t r o j e n j a =najčešće=se s v i ti radn-rrprostori-rgrupišu i r s m e š t a j u u ^ a n e i c s u n e p o s r e d n o uz-maširrsku- hal u ...Ta z g r a da j e ^ v r l a x e s t o па.:suprotnoj -strani :od.montažnog'prostora. U njoj se u- više C>

b)

a) .1 ... r v r v w w

- (K) iU rro CG)

I 1

MP

I

o

o

(Khup-fO)

UP (0)

M Pr i O O } ^^J

IUP ¡ (K)

(

l.l

!

-

v

i

l

1

Slika 13-29 u č e š ć e ко ri š ć e n i m a či n i r a z v o j a a n e k s a zgrade s a - u p r a v n i m p r o s t o rom. M P - montažni p r o s t o r , U P - upravni p r o s t o r (K- k o m a n d a , 0- održavanje i ostalo) etaža'smeštaju svi navedeni saaržaji... Pritom važi logičan princip da se u ukopanim-, e t a ž a m a , b e z p r i r o d n e svetlosci,. ..smeštaju. razna slagališta i m a g a c i n i ,

"305

znači o n e prastorrije ii kojima ljudi ratíe~sama.pavremeno i kratko;».dok¿£se ...u~ višim n i v o i m a , м prijatnijim.uslovimajzarboravak l j u d i , - r a z v i j a j u r r a d n i t p r o s t o r i , Komanda se smešta tako da se iz nje ostvaruje i najbolji v i z u e l n i . p r e g l e d mašiske nale. Za. smeštaj odredjenih sadržaja može se iskoristiti

i p r o s t o r ispod

montažnog platoa.- često s e p o m e n u t i sadržaji razvijaju u d v a aneksa»„pri

čemu

se obično komandni grupišu u jednom, a čitav kompleks prostora za skladištenje i održavanje u drugi

(slika 19.29.C). Neke od uobičajenih kombinacija

upravnog prostora date su na slici Na slici

razvoja

19.29.

19.30. dat je shematski prikaz razvoja upravnog prostora na dru-

gom nivou upravne zgrade HE Bistrica, koja js približno rešavana po shemi

(b)

iz slike 19.29. U parteru, na nivou hale je glavni ulaz u elektranu sa h o l o m , prostorom za kablove, prostorijama za telekomunikacione uredjaje, transformatorom 35/10 kV i 35/0,4 kV, razvodom 35/10 kV, kancelarijom, salom za sednice i trpezarijom.

/ 35 к V 1
И

Lio

6

s t r a n a ргетапгсЫраш S1 i ka 19 . 30. Razmeštaj -prostori ja na 'soratu uoravne zgrade • HE' Bistri :a. 1 - k o m a n d a (pogled na naltrjeGr--kablovi i m e m i u r e d j a j i , 3- razvoc 10 i 35 kV, 4- akumulatorsxe baterije, 5- razvod j e a n o s m e r n e struje, 6- s k l a d i š t a , 7- WC, 8- vodja smene, 9 - hodnik, 10- administrator-, 11 - uoravni к Razmeštaj prostora približno p o shemi (c) sa slike 19.29, prikazan j e na primeru HE Peruća (slika 19.31). Shema je. usiovl jena pogodnošćuirazvojaj.transformatora i razvoda na platou izmedju nasute- brane i mašinske hale.

306"

p r e d t u r b i n s k i m z a t v a r a č i m a , 4 - котапаа, 5- sooa u k l o p n i č a r a , 6- montažni o t v o r , 7- sooa-za p o s a d u , 8 - g a r d e r o b a , 9 - r a d i o n i c a , 10- s k l a d i š t e , 1 1 — k o m p r e s o r i , 12- s k l a d i š t e , 13- r a s k l o p n o p o s t r o j e n j e 10 i 35 kV, 14- blok t r a n s f o r m a t o r a , 15- regulacioni t r a n s f o r m a t o r , 15- r a s k l o p n o p o s t r o j e n j e 110 kV, 17- uredjaji za g a š e n j e p o ž a r a , 18- kućni transformatori

19.3.4. P R O S T O R Z A T R A N S F O R M A T O R E Transformatori

se po p r a v i l u s m e š t a j u n e p o s r e d n o uz m a š i n s k u . z g r a d u , tako

da se njihov p o l o ž a j i v e l i č i n a p r o s t o r a za s m e š t a j o d r e d j u j u z a j e d n o sa razrad o m d i s p o z i c i j e m a š i n s k e z g r a d e j e r p r e d s t a v l j a j u njen nerazdvojni

deo.

307" Kod r e č n i h h i d r o e l e k t r a n a izmedju hale i d i f u z o r s k i h N e k a d a s e , radi

izmedju brane

(slika 3 . 3 , HE D j e r d a p , s l i k e

kablovskih

i mašinske

zgrade

(slika

korišćenja

krana hale

1 9 . 3 1 ) , ili

v a l o da se za i s t o v a r k o r i s t i

19.1

transformatori

transformatora

smeštaju

je

neposredna

(pregledno

se vidi

veza

sred-

prostor

ili sa

pokretna

tra-

montaž-

takvo rešenje

sa p r i s t u p n i m p l a t o o m , što bi

posebna

i 2).

1 9 . 3 , HE S a l a k o v a c ) . Za d o p r e m a n j e

n i š a m o r a se p r e d v i d e t i

p r i m e r u HE P e r u ć a , s l i k a

platou

i z v o d a . Kod p r i b r a n s k i h s h e m a

p o g o d n o m e s t o za s m e š t a n j e

do n j i h o v i h

n i m p r o s t o r o m radi

se n a j č e š ć e s m e š t a j u na

dužine agregatnih blokova

rešenje

njeg i visokog pritiska

nsformatora

zatvarača

skraćivanja

na o b a l i , što o t e ž a v a

transformatori

na

podrazume-

d i z a l i c a , što je n e p o v o l j n i je

rešenje. b)

с

MH

MH

MP

D

J U

GT d)

MH

MP

\

GT

1Г" j Slika 19.32: N a j č e š ć e sneme razvoja t r a n s f o r m a t o r s k i n g a l e r i j a кос p o d z e mnih postrojenja,'GT- galerija transformatora, MP- montažni prostor, MHmašinska h a l a , PT- pristupni tunel.

PT г)

MP

MH

PT

GT

'J s i u č a j u seomm

poazemnin

galerijama,

češće korišćenih


postrojenja

s n e m a d a t e su na slici

shema

(b) (HE D u b r o v n i k ) , n a slici

snema

(e) (HE S e n j ) , Ne u l a z e ć i

transformatori

se n a j č e š ć e s m e š t a j u

i m a j u š i n s K U v e z u sa m o n t a ž n i m o r o s t o r o m . N e s e od 1 9 . 3 2 . Na s l i c i

19.15. shema

3.40.b prikazana

(d) (HE S p l i t ) , na slici

u ponajje 19.19

itd.

ovce u tenniku

su oo i n t e r e s a za g r a o j e v i n s k o P o š t o j e n a o o n na i z l a z u r.oano je transforr.isati

t r a n s f o r m a c i j e , d a ć e s e s a m o neki

podaci

r e š a v a n j e p o v r š i n a za t r a n f o r m a c i j u iz g e n e r a t o r a

najčešće

u granicama

koji

i razvod.

6 - 1 5 kV

neoo-

taj n a o o n na n a o o n o r e n o s n o g s i s t e m a : kod m a n j i h

snaga

308" to j e n a p o n d i s t r i b u t i v n o g sistema. 35 k V r k o d . p o s t r o j e n j a do oko 50 MVA na napon 110 kV. za s n a g e do oko 200 MVA

na napon 2 2 0 k V , a za s n a g e preko 200 MVA

na n a p o n 380 kV. N a v e d e n e snage su s a s v i m o r i j e n t a c i o n e , za p r e l i m i n a r n a z i c i o n a .rešavanja t r a n s f o r m a c i o n o g p r o s t o r a , jer* bi se stepen

dispo-

transformacije

dobio na bazi d e t a l j n i j e a n a l i z e u k l a p a n j a te h i d r o e l e k t r a n e u E E S , što zavisi od p o l o ž a j a e l e k t r a n e u o d n o s u na prenosni U prvoj a p r o k s i m a c i j i

s i s t e m i konzumno

područje.

se može uzeti da na svaki a g r e g a t dolazi po j e d a n

b l o k - t r a n s f o r m a t o r , iste p r i v i d n e snage kao što je snaga generatora E v e n t u a l n o se m o ž e p r e d v i d e t i mesto i za jedan regulacioni

transformator,

liko se za n j i m u k a ž e p o t r e b a . G a b a r i t j e d n o g t r a n s f o r m a t o r a m o g u u p r e l i m i n a r n i m r a č u n i m a usvojiti

(u M V A ) . uko-

i njegova masa se

prema d i j a g r a m i m a na slici

19.33. u fun-

kciji p r i v i d n e s n a g e i n a p o n a .

100

200

300

!C0

400

200

300

UJO

100

200

300

400

Slika 19.33; Q i j a g r a m i za p r e l i m i n a r n o o d r e d j i v a n j e q a o a r i t a i m a s e t r a n s f o r m a t o r a , u funkciji pri vi one snage i napona Transformatori

n a p o n a preko 110 k V , s n a g e - v e ć e od 50 MVA u k o l i k o nisu

sme-

šteni u p o s e b n i m z a š t i t n i m n i š a m a , p o s t a v l j a j u s e na r a s t o j a n j u ne m a n j e m od 15 m jedan od d r u g o g . M e d j u t i m , iz r a z l o g a r a c i o n a l i z a c i j e p r o s t o r a , kao i p o v e ćan ja - b e z b e d n o s t i ~sa g l e d i š t a z a š t i t e o d p o ž a r a ^ t r a n s f o r m a tori se najčešće s t a v l j a j u u o o s e o n e - n i še,- taко da se e v e n t u a l n a - h a v a r i j a j e d n o g u r e d j a j á li z u j e na u z a n o m p r o s t o r u .

loka-

Transformatori se hlacíe na više načina. N a j č e š ć e se. primenjuje- kombinovano hladjenje uljem koje rashladjuje voda. Pošto pri 1 ikom-manipulacije sa uljem u fazi održavanja transformatora postoji opasnost da isto iscuri i ugrozi

kvalitet

vode u r e c i p i j e n t u , ispod platoa transformatora se postavljaju sabirni

kolekto-

ri, koji bi u tom slučaju sakupili ulje i doveli ga do nekog sabirnog

rezervoa-

ra. To rešenje se vidi na slikama 3.31,19.19.b i 19.34. Ispod galerije je kablovski kanal. Na slici 3.40.e i 19.34. prikazane su galerije sa dva reda trafoa, a na slici

19.19.b (HE Senj) galerija sa jednim redom transformatora.

X6W Slika 19.34: Transformatorska galerija HE Sol it Kao što se vidi iz dijagrama

19.33. transformatori

su veliki

i teški

tere-

ti, čije dopremanje na plato zahteva posebne analize. Zbog toga veliki -transformatori

imaju točkove za šine koji omogućavaju pokretanje u dva pravca, tako

oa se najčešće dovoze transporterom do montažnog platoa mašinske z g r a d e , tu ih •-astovara kran nale i postavlja na šine koje vode prema platou :U3.
transformatora,

19.31).

310" D e š a v a z s e da se jedna hidroelektrana vezuje za prenosne sisteme različiti napona (na primer, 110 i 220 kV - HE Split), što podrazumeva različite grupe transformatora. Razvodna postrojenja se..zbog svojih velikih površina najčešće smeštaju nadzemno

i mogu biti u široj okolini hidroelektrane. Ovde se neće razmatrati

sheme v e z i v a n j a , već će se dati orijentacione veličine površina za razvodna po s t r o j e n j a , zavisno od napona. Orijentacione površine razvodnih platoa su: za napon 35 kV oko 200 m 2 , za napon 110 kV oko 450 m 2 , za napon 220 kV oko 1300 m 2 , za napon 380 kV oko 3000 m 2 . Navadene cifre su primenljive samo za prelimi narne a n a l i z e potrebnog prostora za te potrebe. Kod odredjenin shema

vezivanja

mogu se smanjiti. Kod većih podzemnih hidroelektrana razvodna postrojenja se vrlo teško mogu smestiti pod z e m l j o m . Smeštaju se na nekom nadzemnom platou, te se posebnim tunelom za kablovske izvode povezuju sa galerijom transformatora.

1 9 . 4 . VISINSKI POLOŽAJ MAŠI NS KEL ZGRADE / RAZVOJ I R A Z M E Š T A J O S N O V N I H S A D R Ž A J A PO VISINI U ovoj" glavi-razmotriće se principi visinskog definisanja m a š i n s k e zgraae u odnosu na nivoe-donje" v o d e ; o a r e d j i v a n j e vi si n e i) lokova.^ mogućnosti- razvoja m a š i n s k e ; h a l e ^ - k a o i *razni-naći ni razvoja i razmeštaja osnovnih sadržaja po vi s i n i ; za razne tipove agregata..i

položaje.,vratila.

19.4.1. DEFINISANJE VISINSKOG POLOŽAJA MAŠINSKE Z G R A D E Visinski položaj m a š i n s k e zgrade^odredjuje se na osnovu usvojene veličine sisanja H s , za oaaorane radne p e r f o r m a n s e turpi ne. Osnovni principi

odrsdjiva-

nja H s i visinskog p o l o ž a j a . t u r b i n e dati su u glavi 10.5.2.. i na slici Imajući u vidu da se realno potreona veličina potapanja turoina, raoi

10.34. njihove

zaštite od kavi taci j e , menja zavisno od protoka i oada, visina sisanja H s se odredjuje.» za. najnepovol jni j e us love, pri najvećem padu i za najnepovol jni ji koeficijent kavitacije о. Merodavna kota donje v o d e , u odnosu na koju se odredjuje položaj radnog kola, u principu se takodje bira izmedju najnepovoljnijih, tj. najnižih kota donje vode koje se mogu javiti pri neravnomernom radu hidroelektrane. Pošto je

311" kota donje vode-funkcija protoka kroz elektranu i eventualno, kote uspora nizvodnog postrojenja u kaskadi

(Zn±z) > -J- ^dv ~ f(Q»¿niz)» usvajaju se najnepo-

voljniji mogući uslovi korišćenja razmatrane i nizvodne elektrane, te se kao merodavna donja voda za odredjivanje visinskog položaja usvaja apsolutno najniža kota, ili niska kota obezbedjenosti

98 do 99%. Pošto je najniža kota DV ona

kada hidroelektrana uopšte ne radi, taj slučaj se odbacuje, već se razmatra slučaj kada radi najmanji mogući broj agregata, u normalnim uslovima samo jedan. Sa krive protoka u zoni donje vode, u uslovima projektovanog stanja, skida se za taj proticaj kota, koja predstavlja merodavnu-minimalnu donju vodu u odnosu na koju se odredjuje kota radnog kola, po principima sa slike

10.84.

U nekim slučajevima je neophodno da se posebnim objektom nizvodno od elektrane fiksira merodavni

nivo donje vooe, kako bi se obezbedila potrebna

na H 3 za zaštitu od kavi taci je. Takvi ODjekti

su najčešće potreDni

visi-

iz dva ra-

zloga: 1) DV razmatrane HE je pod uticajem uspora nekog nizvodnog ODjekta, te je neoonodno zaštititi

uzvodnu elektranu od nepovoljnih niskih nivoa u recipi-

j e n t u , da ne bi došlo do kavitacije u tim p e r i o d i m a ; 2) zbog velikih

negativnih

vreonosti H s bilo bi potrebno veliko ukoDavanje mašinske zgrade, te da bi se isto smanjilo n i z v o d n i m o b j e k t o m se fiksira merodavna donja vooa na nekom nivou koji obezbedjuje racionalnu izveoDu m a š i n s k e zgrade. Na slici 3.31. prikazano je rešenje HE B i s t r i c e , kod koje je poseonim pragom stvorena komora za fiksiranje nivoa donje vode, nezavisno od oscilacija nivoa u nizvoonoj

akumula-

ciji

visin-

Potoeć. Sa o o r e d j i v a n j e m kote radnog kola turbine potouno je determinisan

ski Doložaj čitavog protočnog trakta m a š i n s k e zgrade, pa i-visinski odnosi

či-

tavog Dloka a g r e g a t a .

.

V

19.4.2. ODREDJIVANJE VISINE 3LQKA HlffiOAGRE-SATA Princioi odredjivanja dužine i širine oloxa agregata prikazani

19.3. Svce će se razmotriti

su u glavi

orincioi odredjivanja visine tih o i okova, ori čemu

će se ood visinom podrazumevati

čitav proizvodni

deo, bez konstrukcije hale iz-

nad agregata.

Kao što je već istaknuto, odredjivanje kote radnog kola turoine je ključno za odredjivanje visinskih odnosa čitavog bloka agregata. To se oregieono vvai na s l i c i

1 9 . 3 5 . na orimeru rečne elektrane.

Zeo mašinske zgrade isnod kote raonog ко!а visinski je tačno uslovljen

elementima difuzora, koji su, oasc, funkcija tioa turoine i o^ečniKa raonog ¡cola.

312"

Principt2odredjivanja.:oklika~:difuzora tikalnog^dela difuzora

p r i k a z a n i su. u glavi

10.5^2. Visina

o d l u č u j u ć e * u t i č e na r a z v o j m a š i n s k e zgrade

Slika 19.35. S h e m a za o d r e d j i v a n j e v i s i n e i d u ž i n e bloka rečne e l e k t r a n e . UP i N P - uzvodni i nizvodni plato

radnog kola, dok.dužina dnu, d u ž i n u b l o k a

agregata

d e t e r m i n i š e n i z v o d n u d u ž i n u bloka a g r e g a t a .

d e t e r m i n i š e d e o ' d o v o d a t p r e ulaza u S D i r a l u

koji se na tom del u m o r a j u smestiti

(rešetka i zatvarači

ver-

ispod

Uzvo-

i uredjaji

Kod r e č n i h H E , pred-

turbinski z a t v a r a č kod d e r i v a c i o n i h H E , i s i . ) . Z a v i s n o od t e m e l j e n j a

mašinske

z g r a d e m o g u se u i z v e s n i m m a n j i m g r a n i c a m a menjati elementi a i f u z o r a , „.poseono njegova" vis"ina h . M e d j u t i m , j e d n o m o d a b r a n a : v i s i n a r d i f u z o r a

u potpunosti

mi niše.« kotu.,dna d i f u z o r a kao n a j d u b l j u t a č k u ^ p r o t o č n o g r t r a k t a .

deter

U k o l i k o je to

p o t r e o n o sa g l e d i š t a p o v o l j n i j e g s p o j a sa n i z v o d n i m k o r i t o m , n i z v o a n i , p r a v o u gaoni d e o d i f u z o r a se m o ž e p o s t a v i t i p o d u z l a z n i m u g l o m , ne v e ć i m oo 15° (osim kod p o d z e m n i h i d u b o k o u k o p a n i h r e v e r z i b i l n i h h i d r o e l e k t r a n a

коо kojih ta.j

u g a o m o ž e da b u d e . z n a t n o " v e ć i ) . U s v a j a n j e m d e b l j i n e t e m e l j n e p l o č e u potpunosti

se u t v r c j u j e razvoj m a š i n

sKe z g r a d e - i s p o d kote r a d n o g kola. K c d s t e n s k i h , acoro nosi vi n terena ta oeolj na je m a l a , i do 1,5 m , a t e m e l j n a s o o j n i c a j e n a j č e š ć e s t e p e n a s t a , p r a t e ć i nju k o n t u r u d i f u z o r a , k a k o bi se t e m e l j e n j e izvelo sa što m a n j e radova

do-

(slika

19.36), Kod rečnih e l e k t r a n a , a n a r o č i t o onih koje se f u n d i r a j u na slabijim m a t e r i j a l i m a , t e m e l j n a p l o č a j e z n a t n o d e b l j a , ponekad i oko 10 m , i obično je bez izraženijih:*stepenastih zaséka (slika 3.18. 3.23). Njena debljina je najče šće uslovijena uslovima stabilnosti-na

preturanje.

зтз Kod. r e č n i n

niaroeiektrana

visinski

položaj..uzvodnog platoa,je

n i v o o m m e r o a a v n e v e l i k e v o a e - u zoni u s p o r a rskih

zatvarača

donje vode

(slika

i t r a n s f o r m a t o r a je v i s i n s k i

19.35). Nizvodni

uslovljen

(ista s l i k a ) , č i m e je p r a k t i č n o d e t e r m i n i s a n a

na u z v o d n o j

i nizvodnoj

granici

deffnisan plato

difuzo-

nivoom merodavne

velike

visina mašinske

zgrade

bloka.

S l i k a 1 9 . 3 6 : HE R i b u r g ( R a j n a ) . 1- r e š e t k a , 2 - čisti l i c a , 3- r e m o n t n i z a t v a r a č , 4 - k a o l i v s k i k a n a l i , 5- u l a z u d i f u z o r , 6 - u l a z u s o i r a l u , 7- voajica difuzorskog zatvarača

;^sins:
o o l o ž a j aeia m a š i n s k e z g r a a e

iznaa turoinsKog nivoa

ta sa v e r t i k a l n i m v r a t i l o m ! u s l o v l j e n je p r e t e ž n o činom njegovog oslanjanja Na o s n o v u

poznate

icoešen

(koa

agrega-

konstrukcijom agregata,

ili o o o u o r t t i p ) , v i s i n o m g e n e r a t o r a ,

na-

itd.

snage generatora, nominalnog broja obrtaja i pretpostavlje-

n o g s i s t e m a h l a d j e n j a m o g u se p r e l i m i n a r n o o d r e d i t i , prečniк i v i s i n a . s t a t o r a glava

11.1.1). Usvajanjem odgovarajuće

nja o o t e r e ć e n j a

nosećeg

o i ока, ,
ležaja

(glava

kompozicije agregata

i načina

prenoše-

11.2) m o g u .se. defi ni sati v i s i n s k i

santa za s m e š t a j agregata.. T i m e je p r a k t i č n o

Gdnosi

cefinisana

314"

visina črfcavog~ b l o k a a g r e g a t a i n j e g o v a o s n o v n a visinska k o n t u r a d o n i v o a mašinske-hale. Detaljniji daće se u s l e d e ć o j

p r i k a z razvoja d i s p o z i c i j e p o j e d i n i h tipova

poda

agregata

glavi.

N e k a d a je p o s t a v l j a n zahtev da se i g e n e r a t o r smesti

iznad nivoa

najveće

donje v o d e , kako bi isti bio z a š t i ć e n od plavi jenja u slučaju p r o v a l j i v a n j a

vo-

de u m a š i n s k u z g r a d u . Takav uslov dovodi do z n a č a j n o g p r o d u ž a v a n j a vratila i n e r a c i o n a l n o v i s o k e z g r a d e . Danas se u m e s t o - t a k v e visinske z a š t i t e

generatora

p o t r e o n o o b e z b e d j e n j e o s t v a r u j e d o b r o m i z o l a c i j o m zgrade od prodora

spoljnih

voda i p o u z d a n i m d r e n a ž n i m s i s t e m o m sa r e z e r v n i m pumpama e n e r g i j e za n j i h o v o

i rezervnim

izvorima

napajanje.

Kod cevnih a g r e g a t a visina i podužna kontura bloka su u s l o v l j e n e u s p o r n i m d e l o m b l o k a , n i z v o d n i m d e l o m na k o m e ~ s e smeštaju d i f u z o r s k i

uzvodnim zatvarači,

kao i v e l i č i n o m i k o n s t r u k t i v n o m o b r a d o m p r o t o č n o g t r a k t a , sa m o n t a ž n i m

platoom

i otvorima iznad k a p s u l e . To se vidi na slici

sažeta

19.4. gde se j a s n o uočava

k o n s t r u k c i j a p r o i z v o d n o g b l o k a , na kojoj se hala može n a d g r a d j i v a t i

na r a z n e

načine. U sledećoj glavi

će se d e t a l j n i j e analizirati

zvoja p o j e d i n i h b l o k o v a m a š i n s k i h zgrada pova

mogućnosti

oispozicionog

(znači, deo bez hale) r a z l i č i t i h

ra-

ti-

agregata.

19.4.3. R A Z V I J A N J E ' D I S P O Z I C I J E BLOKOVA POJEDINIH VRSTA

AGREGATA

R a z v i j a n j e d i s p o z i c i j e p r o i z v o d n i h b l o k o v a m a š i n s k i h z g r a d a zavisi od tipa a g r e g a t a i p o l o ž a j a vrati 1 a~.~Sa g l e d i š t a o s n o v n e d i s p o z i c i j e m o g u ć e su r a z l i č i te p ó d e l e p r o i z v o d n i h b l o k o v a , ali se s v o j i m o s o b e n o s t i m a i z d v a j a j u sledeći

ti-

povi: 1) r e a k c i j s k e t u r b i n e sa v e r t i k a l n i m - v r a t i l o m , 2) Pel t o n o v e turbine sa v e r t i k a l n i m v r a t i l o m , 3 ) - P e l t o n o v e t u r b i n e sa h o r i z o n t a l n i m v r a t i l o m , 4) cevni agregati r a z l i č i t i h t i p o v a , 5 ) agregati sa h o r i z o n t a l n i m v r a t i l o m koji nisu vne izvedbe. Za te t i p o v e a g r e g a t a p r i k a z a ć e se mogućnosti voja p r o i z v o d n i h

disoozicijskog

ce-

raz-

bloKova.

1 9 . 4 . 3 . 1 . Proizvodni

blokovi reakcijskin

turoina

sa v e r t i k a l n i m v r a t i l o m Taj tip p o s t r o j e n j a je n a j z a s t u p l j e n i j i

u nidroenergetskoj praksi. Karak-

t e r i š e ga d o v o d n a s p i r a l a r a z v i j e n a u h o r i z o n t a l n o j ravni i d i f u z o r rešen u v i du kolena (osim kod m a l i h e l e k t r a n a " k o j e se o v d e ne r a z m a t r a j u ) . Principi

dimen-

zionisanja i o b l i k o v a n j a s p i r a l a (čeličnih i b e t o n s k i h ) i d i f u z o r a prikazani u glavi 10.5.- t e se o v d e neće o o n a v l j a t i .

su

U protzvoarrim b l o k o v i m a o v o g t i p a r a z l i k u j e se v i š e n i v o a , k o j i " i m a j u je funkcijske Temeljna

ploča

sa d r e n a ž n i m g a l e r i j a m a j e n a j n i ž i

bitno utiču geotennički nosno u uslovima temeljna

i na n j e n

difuzora

3 do 4 m , sa j e d n o m ili v i š e d r e n a ž n i h

1 9 . 3 7 . p r i k a z a n a je HE M o s t a r , sa v e o m a

i da se o b e z b e d e p o t r e b n i elektrana

oreturanje.

odredjuje

Nekada

uslovi

od-

se na bazi

injekcione

proračuna

galerija.

i peska spusti

do

staoilnosti

mašinske

i drenažne galerije

slučaju

zgrade

(slika

i da bi se p o v e ć a l a

na s t e n s k o j masi

temeljna

na

19.5) sta-

spojnica

k o n t u r u d i f u z o r a , k a k o bi se d o b i l a što r a c i o n a l n i j a

k c i j a , sa d e b l j i n o m p l o č e

Na nasta

krečnjaka,

temeljne ploče u

d o d a j e zub sa u z v o d n e s t r a n e

b i l n o s t na k l i z a n j e . U s l u č a j u f u n d i r a n j a i prati

šljunka

tla

nekoliko

izraženom temeljnom pločom,

stabilnosti. Debljina

se t e m e l j n o j ploči

da bi se l a k š e s m e s t i l e

stepenasta

oblik

na s l a b o m m a t e r i j a l u ,

kada je d u b l j i m f u n d i r a n j e m p o t r e b n o doći d o b o l j e n o s i v o g

l o m z b o g p o t r e b e da se iz z o n e z a g l i n j e n o g

rečnih

nivo bloka

u s l o v i . Kod r e č n i h e l e k t r a n a

p l o č a je p r i b l i ž n o h o r i z o n t a l n a , d e b l j i n e na u z v o d n o m k r a j u

m e t a r a , a u zoni šlic'

svo-

osobenosti.

je

konstru

1 do 2 m.

5

S l i k a 1 9 . 3 7 : HE M o s t a r (u g r a a n j i ) . 1- d r e n a ž n e g a l e r i j e , 2 i 3- r e m o n t n i i orzi z a t v a r a č , 4- t r a n s f o r m a t o r , 5- č i s t i 1 i c a - K r a n , 6- k r a n difuzorsicin z a t v a rača U OKviru -temeijne o l o č e r e š a v a jama

se i drenažni

i o u n a r i m a , iz x o j i h se o d s t r a n j u j u

siszem*

sa d r e n a ž n i m

galeri-

sve voae ко;е o r o a r u u m a š i n s K u

zgradi

ЗТб Nareoni

n i v o o í o k a j a - á L f u z o T s k a etažay

g a l e r i j u za p r i l a z u l a z u u d i f u z o r , koji difuzora, neposredno seku H E Rama

(slika

na p o p r e č n o m

i osloncima

i drenažne pumpe

s a z a t v a r a č i m a za p r a ž n j e n j e d o v o d a

(slika

na

n a v e r t i k a l n o m delu

i s p o d t u r b i n e . T a j n i v o je d o b r o u o č l j i v 1 9 . 3 8 ) . Sa t o g n i v o a se p r i l a z i

z a t v a r a č a , a na njeipu s e d o s t a č e s t o s m e š t a j u kao i odvajci

k o j a j e n a j č e š ć e sveoena-Esamo

se n a j č e š ć e n a l a z i

pre-

predturbinskih (slika

19.21),

19.9.d).

S l i k a 1 9 . 3 8 : H E R a m a . 1 - k r a n , 2 - g a l e r i j a za p r i s t u p k r a n u , 3 - r o t o r - g e n e r a t o r a u fazi m o n t a ž e , 4 - k o m a n d n i p u l t o v i , 5 - t e l e k o m a n d a , 6 - k a b l o v s k e p o l i c e , 7- g e n e r a t o r , 8 - t u r b i n e , 9 - p r e d t u r b i n s k i z a t v a r a č i ( p o s t a v l j e n i i z m e d j u a g r e g a t a , radi s m a n j e n j a š i r i n e h a l e ) , 10- r e g u l a c i o n i u r e d j a j i , 11- d r e n a ž n a g a l e r i j a , 12- d i f u z o r , 13 i 14- g a l e r i j a d i f u z o r s k i n z a t v a r a č a i z a t v a r a č , 15-~OGvodni tunel

317" ТгсгЫпзка- e-caza j e r a z v i j e n a - n e p o s r e d n o p r o s t o r u se s m e š t a j u p r e d t u r b i n s k i uredjaji

koji

zatvarač, spirala

ž a j e v a , itd. T a j n i v o j e n a j i z r a ž e n i j i svih neopnodnih

nska

generatorskog

na p o k l o p a c

ulja pod

visina

sto

(stubovi

> 4 '

priti-

te e t a ž e , od prolazi

ili c i l i n d r i č n a

tipa š a h t a ) . A k o se

t u r b i n e , na t o m n i v o u je s m e š t e n a č e l i č n a

k o j e se t a j p r e n o s o s t v a r u j e . P o š t o se v i š e ne z a n t e v a da se

le-

smeštanja

s t o l a , ne b u d e m a n j a od 3 m . K r o z tu e t a ž u

k o n s t r u k c i j a , u k o l i k o je n o s e ć a k o n s t r u k c i j a

nje p r e n o s i preko

s a d r ž a j a , od kojih пек! (na p r i m e r , r e z e r v o a r i

na k o j u se o s l a n j a g e n e r a t o r s k i

spro-

i podmazivanje

kod v e ć i n e e l e k t r a n a . Radi

tora

prateći

za p o k r e t a n j e

za h l a d j e n j e

i n e š t o v e ć e g a b a r i t e , n e o p h o d n o je da s l o b o d n a

p o d a do n o s a č a konstrukcija

sa t u r b i n o m i svi

s l u ž e za t u r b i n s k u r e g u l a c i j u : s e r v o u r e d j a j i

vodnog kola, uljne pumpe i rezervoari, uredjaji

s k o m ) imaju

fznad.iturbinske-spiralej:Na

beto-

optereće-

konstrukcija generator

и ¡sa"

lika 19.39: H E Z e j s k a , sa d i j a g o n a l n i m t u r b i n a m a . 1- p r o š i r e n a , a n i s k a t u r тзка e t a ž a , 2 - g e n e r a t o r s k a e t a ž a sa k a o l o v s k i m k a n a l i m a , 3- t r a n s f o r m a t o r i , - o r e s t o r d r e n a ž n i h punroi' i u l a z u d i f u z o r , 5- кгап, б- uljni r e z e r v o a r (u ha Г . 7- ankeri o l o č e d i f u z o r a , 3- a r e n a ž n e b u š o t i n e

318" izvuče

i z n a d n i v o a k a t a s t r o f a l n o velike. vode,~teži se. cia se visina

etaže, što više s m a n j i , kako bi se dobila što

ekonomičnija

turtrinske

konstrukcija

tog de-

la b l o k a . Vrlo č e s t o se slobodna visina t u r b i n s k e etaže kreće u g r a n i c a m a od 3 do 4 m. Kod nekih e l e k t r a n a kod kojih se noseći

ležaj n e p o s r e d n o o s l a n j a na po-

k l o p a c turbine v i s i n a tirbinske etaže m o ž e da bude n e d o v o l j n a za s m e š t a j voara za uljnu r e g u l a c i j u , pa se oni s m e š t a j u u hali, na nivou b u d i l i c e 19.39). P o v e ć a n j e p r o s t o r a tako stešnjene t u r b i n s k e etaže m o ž e se kod s k i h p o s t r o j e n j a ostvariti n j e g o v i m p r o š i r i v a n j e m prema brani van o s n o v e h a l e , a kod rečnih elektrana n i z v o d n o , ispod platoa

rezer(slika

pribran-

(slika 1 9 . 3 9 ) iztransformatora

(19. 1 i 2). Generatorska

ezaža

se nalazi na nivou g e n e r a t o r a . Na njoj je s m e š t e n

r a t o r u svojoj š a h t i , kao i svi prateći c a m a , uredjaji

u r e d j a j i : galerije sa k a b l o v s k i m

za h l a d j e n j e g e n e r a t o r a , za hladjenje i p o d m a z i v a n j e

genepoli-

ležajeva,

za g a š e n j e p o ž a r a , itd. Visina te e t a ž e j e uslovijena v i s i n o m g e n e r a t o r a , koji je u celosti Nivo

s m e š t e n u potouno z a t v o r e n o m b e t o n s k o m

budilice

cilindru.

je n e o o s r e a n o iznad g e n e r a t o r s k e etaže i n a j č e š ć e se poklapa

sa n i v o o m poda h a l e . Na tom nivou se nalaze..budil ice, kao gornji del ovi t o r a , glavni nosači r o t i r a j u ć e g sklopa, u i z v e d b i

genera-

sa o b e š e n i m g e n e r a t o r o m , m e r n o

regulacioni u r e d j a j i , komanoni pultovi p o j e d i n i h a g r e g a t a , itd. Taj

prostor

n a t k r i i j u j e h a l a , k o j a - s e m o ž e da rešava n a - r a z n e n a č i n e , što ć e - k a s n i j e biti detaljnije

razmatrano.

Z a p a z a ^ s e i d a su prr-razmeštaju~;opremečpo etažama ključni zahtevi

funkciona

l n o s t i ~ ( s v i e l e m e n t i s e n a l a z e n e p o s r e d n o u blizini u p o t r e b e ) , b e z b e d n o s t i

(svi

v i t a l n i e l e m e n t i s^ d o b r o zaštićeni u k o n s t r u k c i j s k o m i f u n k c i o n a l n o n u s m i s l u ) i racionalnosti

(^vi g a b a r i t i su svedeni n a s n a j m a n j e p o t r e b n e

A g r e g a t - o v a k v e i z v e d b e s m e š t e n j e u - v e r t i k a l n o j šahti

veličine). koja p o v e z u j e

genera

torsku i tu r b i a s k u e t a ž u . U tora d e l u šahte« n a generators koj e t a ž i , koji je najč e š ć e v e ć e g . p r e č n i k a , s m e š t e n je stator^ generatora- sa ni adi oni cima po o b o d u . S t a t o r g e n e r a t o r a prenosi o p t e r e ć e n j e na p o o s t a t o r s k u o e t o n s k u

Konstrukciju

(slika 1 9 . 4 0 ) , i to ne samo svoju t e ž i n u , već i težinu ostalih delova koji preko

su

g o r n j e g z v e z d a s t o g n o s a č a oslonjeni na njega. O p t e r e ć e n j e roti r a j u ć e g ski o p a , t e ž i n s k o i h i d r o d i n a m i č k o

(glava

prenosi se na k o n s t r u k c i j u bloka na i:ri n a č i n a (slika 19.40): 1) preko

11.2.3) donjeg

nosača na g e n e r a t o r s k i ' s t o (poduprt tip g e n e r a t o r a ) , 2) preko k o n i č n e

čelične

konstrukcije n a p o k l o p a c turbine (poduprt tip), a zatim preko statora

turbine

na t e m e l j n u k o n s t r u k c i j u , 3) ргеко g o r n j e g z v e z d a s t o g nosača na s t a t o r s k u kons t r u k c i j u g e n e r a t o r a , а ргеко nje na generatorski sto (ooešen

sklop).

319" P o r e d tih a k s i j a l n i n opterećenja j a v l j a j u se i t r a n s v e r z a l n e sile

izazvane

n e k i m b o č n i m u b r z a n j e m ( z e m l j o t r e s ) , koje se preko v o d e ć i h ležajeva p r e n o s e na

Slika 19.40: Shema p r e n o š e n j a o o t e r e ć e n j a . a) p o d u p r t na generatorski sto, b) o o d u D r t na o o K i o o a c t u r o i n e , c) ooešen s k l o o . 1- rotirajući sklop (rotor, vrav lo, turo i n a ; , 2- s t a t o r g e n e r a t o r a , 3- gornji zvezdasti n o s a č , 4- stator turo i n e . . 5- s p r o v o d n o k o l o . 5- voaeći ležaj, 7- noseći l e ž a j , 8- u k r u c s n j e gornjeg n o s a č a , 9- aonji n o s a č , mesta orenosa o o t e r e ć e n j a r o t i r a j u ć e g sklooa na n e p o k r e t n e e l e m e n t e , — m o r e n o s o o t e r e ć e n j a na o e t o n s k u K o n s t r u k c i j u

3Z0 Konstrukcija mička opterećenja

g e n e r a t o r s k o g r s t o l a ^ na koju se p r e n o s e sva s t a t i č k a g e n e r a t o r a , a p r e k o n j e na k o n s t r u k c i j u

r e š a v a se n a j č e š ć e na tri a ) Prostorna

turbinskog

i dina-

nivoa,

načina:

ramovska

konstrukcija.

sa.četiri razmeštaju

vertikalna

struna,

koji

se

po o b o d u s p i r a l e , t a k o cia o p t e -

r e ć e n j e od g e n e r a t o r a

i čitavog

rotiraju-

ć e g s k l o p a p r e n e s e na t u r b i n s k i du k o n c e n t r i s a n i n

sila

s i s t e m se p r i m e n j u j e

(slika

n i v o u vi-

19.41).

kod m a n j i h do

n j i h e l e k t r a n a sa č e l i č n o m s o i r a l o m . vo r e š e n j e je p r i k a z a n o na s l i k a m a (HE B i s t r i c a )

i 3.41.

Tak-

3.31.

(HE R i j e k a ) , a p r i -

m e n j e n o je na n i z u n a š i h p o s t r o j e n j a njeg Slika 19.41. Shema oslanjanja r a t o r s k o g s t o l a na t u r b i n s k o j

geneetaži

i v i s o k o g p r i t i s k a . Koa v e ć i h

j e n j a stubovi z i d o v e koji

Taj

sred-

m o g u da p r e r a s t u

u razdeone

n o s e о loču na k o j o j je g e n e r a t o r , č i m e se

sila

smešten

prostorni

ram u k r u ć u j e za p r i j e m dinamičkih

sred-

postro-

usled

većih zemljo-

tresa. O! Cilindrična konstrukcija,

betonska

u v i d u .šahta

s a D r o m e n 1 j i v i m D r e č n i c i ma., .о о v i s i n i . Na n a j v i š e m d e l u nalazi

se

d e o c i l i n d r a u k o m e je

smešten stator

generatora.

S t a t o r se o s l a n j a na m a s i v n i j1 c e o ci 1 i n a r a , коj i oo i č n o služi.i

kao o s l o n a c

aonjeg

z v e z a a s t o g n o s a č a , na kome se nalazi

noseći

i/i li

voaeći

ležaj, z a v i s n o od načina

osla-

njanja rotirajućeg sklopa. tonska cilindrična ja p r e n o s i ri rf

~ S l i k a 19.42..a: H E l a v e y _ . š v a j c a r s K a ( p o o r e c m presex)

Be-

konstrukci-

sva opterećenja

t u r o i n s k i . niv-O -. Na slici. o r t k a z a n o je 1 9 . 4 2 (a,b,ci . = -.- .a,-.,-., J-

na

-

321"

?!

c)

9

SI i Ra 19.42. HE Lavey (švajcarska): b) o s n o v a , с) poaužni p r e s e k , I- šant a g r e g a t a , 2- Kućni n i d r o a g r e g a t , 3- drenažna galerija,-4-• du* nar sa c r e n a ž n i m p u m p a m a , 5- montažni prostor, a- d i f u z o r senje taKve noseće konstrukcije, u coa oreseKa i osnovi. Осterećenje se m o ž e trenositi огеко uoetonirane spirale као što je slučaj na slici :a;u HE Piva

fslika

1

3.17',

19.42. i u slu-

,;

li neoosreono na oetonsKu konstrukciju po oboau

spirale. Oa oi se ovo crugo postiglo često je potreono noseći c i l i n d a r rešiti
n o s a č , kao što je to uradjeno u HE Kokin Brod

13.55, 19.27 i 19.23), sa p r o š i r e n j e m u zoni

(slike

spirale, kako bi o n a . m o g l a u ce-

1 os ti da stane unutar konstrukcije generatorskog s t o l a , z a j e d n o sa s e r v o u r e d j a ;ima za turbinsku regulaciju. Na c i l i n d r i č n o m . n o s a ć u se ostavlja otvor za ulaz

-Г' /

a) p r e s e k kroz a g r e g a t , o s n o v a na t u r o i n s k o j etaži, izgled s p i r a l e sa čelični nr stožastim- p l a s t o m i g o r n j i m z v e z d a s t i m nos a č e m , u fazi probne montaže u "Litostroju".

ШIflWB Jfefflí® ¡fesuпШИГ!

1 i 2- b e t o n s k i deo (1) i čelični s t o ž a s t i p l a š t (2) s p r e g n u t e k o n s t r u k c i j e genera t o r s k o g ~ s t o l a , 3- zvezdasti n o s a č gornjeg v o d e ćeg l e ž a j a , 4- kablovski kanal ka t r a n s o r m a t o r i m a (videti i s l i k u 19.31), 5- stubovi koji nose kranSKu s t a z u , ó- difuzorski z a t v a r a č , 7- ulazni otvori u šant g e n e r a t o r s k o g stola

323"

с) Čelična gnuta

stožasta

čelično-betonska

konstrukcija,

ubetonirana

u betonskom

g e n e r a t o r s k o g s t o l a . U toj izvedbi noseći

i spre-

cilindru

konstrukcija)predstavi ja v a r i j a n t u p r e t h o d n o g

rešenja

ležaj se n a j č e š ć e oslanja na p o k l o p a c

t u r b i n e koji je k r u t o vezan sa stožastim p l a š t o m , te se preko njega težina

ro--

t i r a j u ć e g s k l o p a i h i d r o d i n a m i č k a sila koja d e l u j e na radno kolo prenose na s t a t o r t u r b i n e , a p r e k o njega na temeljni deo k o n s t r u k c i j e b l o k a . Težina ra g e n e r a t o r a stožasti

i p r a t e ć e o p r e m e prenosi se preko -spregnute k o n s r r u k c i j e

p l a š t u b e t o n i r a n u betonskom c i l i n d r u ) na s p i r a l u

statora na temeljni

stato-

(čelični

i preko nje i njenog

deo zgrade. To rešenje je prirnenjeno na HE Dubrovnik

ka 3 . 4 Q . d ) , kao i na HE Peruća. Na slici

(sli-

19.43. p r i k a z a n o je rešenje HE Peruća

(presek kroz a g r e g a t i osnova na turbinskom n i v o u ) , kao i izgled spirale i stožastog p l a š t a pri p r o b n o j montaži Na g e n e r a t o r s k i

u "Litostroju".

sto se prenose sledeća

opterećenja:

- s t a t i č k a o p t e r e ć e n j a nepokretnih delova g e n e r a t o r a nosači, neDokretni ji se Drenosi

delovi

(stator, zvezdasti

b u d i l i c e , deo o p t e r e ć e n j a p o d n e k o n s t r u k c i j e hale ko-

n e o o s r e c m o na generatorski

sto,

- o p t e r e ć e n j e r o t i r a j u ć e g sklopa (težina

itd.); i d i n a m i č k e sile na radno

kolo,

glava 1 1 . 2 . 3 ) , u izvedbi obešenog i poouprtog s k l o p a , o s i m o s l a n j a n j a na poklopac

turoine; - t r a n s v e r z a l n e sile izazvane

zemljotresom;

- sile t o r z i j e , izazvane m o m e n t o m koji se stvara u statoru u n o r m a l n i m uslovima r a d a , a p o s e o n o u prelaznim režimima P r v e tri

i" n e k i m i z v a n r e d n i m

g r u p e o p t e r e ć e n j a mogu se n e s m e t a n o - o o r e d i t i

formanse a g r e g a t a

dogadjajima.

kada su poznate per-

i n j e g o v a o o r e m a , a ooseono masa p o j e d i n i n njegovih

(stator g e n e r a t o r a , zvezoasti n o s a č i , v r a t i l o , turoina

elemenata

itd.). T r a n s v e r z a l n e

^e se u s v a j a j u na o s n o v u nekog mooela z e m l j o t r e s a , kao deo oo v e r t i k a l n o g rećenja m a s e r o t i r a j u ć e g

sklooa.

S i l e oa t o r z i j e ooredjuju se na osnovu n a j n e p o v o l j n i j e g

torzionog

momenta

ло"i se s t v a r a u g e n e r a t o r u . Momenat je u s t a c i o n a r n i m u s l o v i m a , na osnovu 50•

- s n a g a g e n e r a t o r a , n- nominalni

n broj

obrtaja.

Pri i z v a n r e d n i m d o g a d j a j i m a dolazi do u d a r n i h i n d u k t i v n i h otpora ra, koji za više puta p o v e ć a v a j u m o m e n a t koji se j a v l j a u s t a c i o n a r n i m Zbog toga se k o n s t r u k c i j a generatorskog stola mora proveri ti na torzicni

m o m e n a t k o j i - j e зеапак

1.21:

9,55 г.

goe je: N ^ n

si-

opte-

generatouslovima.

najveći-kritični

324"

gde j e konstanta, к - 4 d o . 5 , i n d i k a t o r u d a r n o g . p o v e ć a n j a otpora g e n e r a t o r a u i z v a n r e d n i m rdogadjajima i p r e l a z n i m r e ž i m i m a . U p r e ] i m i n a r n i m r a č u n i m a m o ž e se uzeti veća v r e d n o s t : к « 6. C i l i n d r i č n e k o n s t r u k c i j e g e n e r a t o r s k o g stola su posebno p o v o l j n e sa s t a n o višta pri h v a t a n j a tog o p t e r e ć e n j a . 1 9 . 4 . 3 . 2 , Blokovi

Peltonovih t u r b i n a sa v e r t i k a l n i m

vratilom

D i s p o z i c i j a p r o i z v o d n i h blokova P e l t o n o v i h turbina sa v e r t i k a l n i m

turoinski z a t v a r a č , 7-KaolovsKi p r o s t o r , 8 - p r o s t o r za t r a n s f o r m a t o r e , zvezdasti nosač sa v o d e ć i m ležajem

vratilom

9-đonji

tí %' i í "325 ra isood t u r o i n e imaju oasen i oavocini kanal sa s l o o o d n i m n i v o o m , sto o m o g u ć a :

va nešto p l i ć e f u n d i r a n j e i j e d n o s t a v n i j u geometriju t e m e l j n e ploče:. P o š t o nisu

i

d u b o k o f u n d i r a n e , m a š i n s k e zgrade o v o g tipa imaju j e d n o s t a v n i j e d r e n a ž n e

siste-

m e (drenažne c e v i , s a b i r n e b u n a r e ) , a često sistemi za o d v o d n j a v a n j e nisu ni potrebni. Najniži bine

n i v o čini temeljna

i svoj

sa odvodnim

nje vode u b e s e n u

kanalom.

ploča,

u okviru

koje

se rešava

basen

isvod

ispod t u r b i n e , koja mora da je d o v o l j n o izdignuta u odnosu

na r e c i p i j e n t , tako da se n e s m e t a n o o d v e d e puni instalisani

p r o t o k od t u r b i n e

k a n a l o m do r e c i p i j e n t a , i to pri n a j v i š i m nivoima u p r i j e m n i k u . Radi

sprečava-

nja p r i g u š e n j a r a d n o g kola isto je izdignuto u odnosu na nivo u basenu za m a n j e jedan p r e č n i k t u r b i n e . Time je praktično u celosti ložaj b l o k a , j e r su ostali i turbinskih

visinski

elementi

uslovijeni

naj-

d e f i n i s a n visinski gabaritima

po-

generatora

regulatora.

Iznad t e m e l j n o - k a n a l s k e e t a ž e razvija se nje se u h o r i z o n t a l n o j ravni smešta dovodni mlaznica

tur—

Visinski p o l o ž a j bloka je u s l o v l j e n k o t o m do-

turbinska

etaža.

U okviru

cevovod sa o d g o v a r a j u ć i m

(do 6 m l a z n i c a ) , t u r b i n a , a odmah iznad njih uredjaji

za

brojem

turbinsku

r e g u l a c i j u , h l a d j e n j e i p o d m a z i v a n j e l e ž a j e v a , itd. čista visina t u r o i n s k e že zavisi od toga da li se p r e d v i d j a s m e š t a n j e sve opreme za t u r b i n s k u

eta-

regulaci-

ju na tom n i v o u . A k o se s m e š t a , o n d a je ta visina kao u p r e t h o d n o m s l u č a j u 3 ao 4 m . P o s t o j e , m e d j u t i m , rešenja sa s m a n j e n o m v i s i n o m turbinske. e t a ž e kako oi se s m a n j i l a u k u p n a visina a g r e g a t a . U tom slučaju se kabasti delovi regulacije

( r e z e r v o a r i i uljne p u m p e ) "smeštaju_ji:prostorima v a n

s a n t e , i z m e d j u p r e a t u r b i n s k i h z a t v a r a č a , u h a l i , itd.

uljne

turoinske

326... I z n a d . t u r b i n s k e etaže nalazi

se депепрасатзка ezaza.

Ona je praktično

t i č n a J c a o u s l u č a j u b l o k o v a sa r e a k c i j s k i m t u r b i n a m a : na g e n e r a t o r s k o m smešten

u b e t o n s k o m c i l i n d r u , nalazi

ru s a s t r a n e su k a b l o v s k i postrojenja

se g e n e r a t o r sa h l a d i o n i c i m a , a u p r o s t o -

kanali, uredjaji

za h l a d j e n j e , i t d . G e n e r a t o r i

su n a j č e š ć e t a k v i h k a r a k t e r i s t i k a

g o r n j e m zvezdastom nosaču ze s e na n i v o u p o d a h a l e

da je p o t r e b a n

Kod nadzemnih zgrada ovog tipa predturbinski

prema

predturbinski

turbinama

zatvarači

(slika

uDuduje

zatvarači

turbina

ili dve z a s e b n e

nalaze

račve i

galerije. izduženi,

n a r e š e n j e sa o b e š e n i m r o t i r a j u ć i m s k l o p o m . Zbog t o g a

se

primenjuje

l e ž a j a na g o r n j e m z v e z d a s t o m n o s a č u , o d a k l e se

konstrukcije statora generatora

p r e n o s e na g e n e r a t o r s k i

1 9 . 4 6 . č e s t o se č i t a v a k o n s t r u k c i j a

s K o g n i v o a , izvodi

od čeličnih

nala-

cevovod

su

nosećeg

Peltonovih

ga n e o o s r e a n o na t e m e l j n u p l o č u . S h e m a p r e n o š e n j a slici

se n a j č e š ć e za d o v o d n i

generatori

snema oslanjanja preko

na

sa b u d i l i c o m ,

1 9 . 4 5 ) . Kod p o d z e m n i h p o s t r o j e n j a

se m o g u smesti ti u j e d n o j

Zbog velikog Droja obrtaja

ovih

ležaj

19.44).

u g l a v n o j h a l i , s t i m što se č e s t o p r e d v i d j a p o s e b a n a n e k s sa r a č v a m a

noseći

( o b e š e n s k l o p ) . Ti n o s a č i , z a j e d n o (slika

stolu,

ooterećenja

generatorskog

što

sile

sto, a preko

nje-

je p r i k a z a n a

na

s t o l a , s v e do

turbin-

konstrukcija.

S l i k a 1 9 . 4 6 . a) S h e m a p r e n o š e n j a o p t e r e ć e n j a * b) a g r e g a t s a g e n e r a t o r s k i m s t o l o m u v i d u č e l i č n e k o n s t r u k c i j e . 1 - g o r n j a z v e z d a sa n o s e ć i m i v o d e ć i m l e ž a j em,, 2 - s ta t o r , 3 - r o t o r g e n e r a t o r a , - 4 - v o d e ć i l e ž a j , 5 - č e li č n a k o n s t r u k t i j a g e n e r a t o r s k o g s t o l a , 6 - t o r o i n s ki r e g u 1 a t o r i , 7 - t u r b i na

iden-

327" Kod p o s t r o j e n j a dužina

sa P e l t o n o v i m t u r b i n a m a sa v e t i k a l n i m v r a t i l o m š i r i n a i

bloka agregata

turbinskog

zatvarača

uslovljeni

s u p r o s t o r o m koji je p o t r e b a n za s m e š t a j

i distributivnog

cevovoaa

š i r i n a je v e ć a n e g o u s l u č a j u o d g o v a r a j u ć i h Зда = 5 - 6 O j . Na s l i c i II

(Norveška) Na slici

sa š e s t

sa m l a z n i c a m a

Fransisovih

19.47. prikazana je kompozicija

oko t u r b i n e .

turbina

i iznosi

bloka agregata

HE

Tysso

mlaznica.

3 . 4 2 . p r i k a z a n o je r e š e n j e p o d z e m n e m a š i s n k e

z g r a d e HE

Vrutok

( M a v r o v o ) sa P e l t o n o v i m t u r b i n a m a sa v e r t i k a l n i m v r a t i l o m . G e n e r a t o r s k i rešen u vidu čelične

predTa

s t o je

konstrukcije.

S l i k a 1 9 . 4 7 ; B l o k H E T y s s o II ( N o r v e š k a ) . 1- š t i t o v i koji p r i m a j u u d a r o d b i j e n o g m l a z a , 2 - p r s t e n koga p o k r e ć e s e r v o m o t o r (3) radi D o k r e t a n j a d e r l e k t o r a (4), 5- kuglasti zatvarač

328"

1 9 * 4 . 3 . 3 . Blokovi Proizvodni

Peltonovih t u r o i n a s a h o r i z o n t a l n i m

vratilom

blokovi P e l t o n o v i h t u r b i n a sa h o r i z o n t a l n i m v r a t i l o m se bitno

r a z l i k u j u od b l o k o v a sa v e r t i k a l n i m v r a t i l o m po

sledećem:

- u m e s t o v i š e e t a ž a , koje se r a z v i j a j u kod a g r e g a t a sa v e t i k a l n i m

vratilom,

ovde p o s t o j e p r a k t i č n o samo dve: 1) temeljna ploča sa o d v o d n i m k a n a l o m , 2) etaža a g r e g a t a ; - z b o g h o r i z o n t a l n o g p o l o ž a j a vratila i r a z v i j a n j a svih s a a r ž a j a u jednoj e t a ž i , proizvodni tno su niži

agregata

blokovi ovog tipa, a i čitava m a š i n s k a z g r a d a , zna-

od o d g o v a r a j u ć i h p o s t r o j e n j a sa v e r t i k a l n i m

- iz istih r a z l o g a blokovi

vratilom;

su znatno širi, te je čitava zgrada znatno

- b i t n o se r a z l i k u j e koncepcija o s l a n j a n j a a g r e g a t a . U h o r i z o n t a l n o j dbi p o s t o j e b a r dva

( n a j č e š ć e ) noseća radijalna

l e ž a j a , i z m e d j u turbina

r a t o r a , o d kojih je j e d a n rešen i kao a k s i j a l n i , za p r i h v a t a n j e

duža; izve-

i gene-

i horizontalnih

sila; - u toj izvedbi m o g u se reaiizovati

turbine sa j e d n o m ili n a j v i š e dve m l a -

z n i c e . O r i j e n t a c i o n o , to odgovara a g r e g a t i m a sa n s - 3r34 m i n " 1 , što je karakt e r i s t i č n o za p o s t r o j e n j a vrlo v i s o k o g pritiska i relativno m a l o g p r o t o k a . Ukoliko j e b r o j ' m l a z n i c a - v e ć i

od dve m o r a se ići na d i s p o z i c i j u sa v e r t i k a l n i m vra-

tilom. Iz r a z l o g a b e z b e a n o s t i , а i da bi s e ~ s k r a t i o rasoon g l a v n e n a l e , ova postroj e n j a s e v r l o č e s t o izvode sa dve hale: g l a v n o m , u kojoj su smesteni i h a l o m c e v o v o d a i z a t v a r a č a ( s l i k a l i 9 . 3 8 ) . Ü . s l u č a j u "HE P e r u ć i c a

agregati,

išlo se sa

tri o d v o j e n a p r o s t o r a ; h a l a a g r e g a t a , a n e k s hale. sa z a t v a r a č i m a , a p o s e b n o galerija, sa- d o v o d n i m c e v o v o d i m a

i r a č v a m a , čime je povećana b e z b e d n o s t tog p o s t r o -

t u r b i n s k t h z a t v a r a č a , 3- dovoani c e v o v o o , 4- preaturbinski k a n a l , 6 - t r a n s f o r m a t o r i , 7- kablovski kanali

z a t v a r a č , 5- odvodni

320"

U okviru temeljne ploče se rešava basen ispod turoine, odvoani kanal, dre-

nažne galerije (često nisu potrebne, jer je zgrada plitko f u n d i r a n a ) , a u nekim slučajevima, kada ne postoji opasnost od provirnih voda, tu se-mogu postaviti i kablovski

kanali.

Etaža agregata ima karakterističan oblik: agregati su postavljeni

delom

nad oOdom hale, dok se deo nalazi u poseonim kanalima za svaku turbinu i generator (slike 10.6. i 10.91). Radno kolo se i u ovom slučaju nalazi

za

oko Di iznad kote najviše donje vode u basenu ispod turbine. U šahtu generatora nalazi se donji deo generatora, a isooa njega je hladionik

(slike

11.S. i 19.49), dok se na samom crnu nalazi

kolektor

za sakupljanje proceanin voda i njihov odvod do

sabirnih bunara i drena-

žnih pumoi. Na slici 19.49. prikazani su karakteristični preseci

kroz

agregat HE Nikola T e s l a , gde se jasno uočava

konce-

pcija smeštanja agregata 51-'ka 19.49. HE Ni ко 1 а Теь i a - V m o a c i , ooaužni (а) ; ocoreč.ni oresek kroz agregat. '-
na njegovoj etaži. Elektrane ove izveabe najčešće se realizuju

sa ave turoine, oo j e a n a sa one s t r a n e

generatora.

R a n i j e j e oslanjanje agregata rešavano sa 4 oslonca, ali je u novije vreme b r o j oslonaca sveaen samo na d v a , kao u prikazanom primeru na slici rotori

19.49. Turpinski

su pričvršćeni direktno na orirubnice generatorske o s o v i n e , što je omo-

g u ć i l o aa se ceo agregat osloni samo na dva noseća ležaja, koji se oslanjaju

"a K u ć i š t e t u r o i n a , огеко koga se sile prenose na spregnute

čelično-betonske

-.or.strjKcrje :
: : nosačin l e ž a j e v a j e rešen i као a < s i j a l n i . tako da m o ž e oa primi i

transver-

Slika 1 9 . 5 0 . HE Stal den (Svajcarska). 1 - h a l a sa m o n t a ž n i m p r o s t o r o m , t r a n s f o r m a t o r i , 3- galerija z a t v a r a č a , 4- oavodni k a n a l , 5- Dri lažni t u n e l , 6 - k o m a n d a , 7- kaolovski k a n a l , 8- d r e n a ž n a g a l e r i j a

231" za I n e s i l e i s p r e č i Instruktivno lovi

omogućavali

pomeranje agregata

u h o r i z o n t a l n o m p r a v c u pri

je r e š e n j e HE S t a l d e n da se p r a k t i č n o

(slika

zemljotresu.

1 9 . 5 0 ) kod koje su g e o l o š k i

svi s a d r ž a j i

s m e s t e pod z e m l j o m . A g r e g a t i

sa po d v e t u r b i n e sa po j e d n o m m l a z n i c o m . H a l a sa k r a n o m j e s v e d e n a moguću

širinu, samo

i z n a d a g r e g a t a , d o k su o s t a l i

sadržaji

na

razvijeni

nosećim Detonskim svodom. Veoma sažeta mašinska

je p r i k a z a n a

19.51. Dobro drenirana

ski

kanal

i deo

regulacionih

uredjaja

d n o m k a n a l u , d o k su svi ostali stignuto smanjenje

gabarita

smeste

ureojaji

zgrada

z g r a d a o m o g u ć i l a je da se u galerijama

smešteni

su

najamnju

u široj

kaverni, obezbedjenoj na s l i c i

us-

kablov-

ispod n i v o a u o d v o -

i z m e d j u a g r e g a t a , č i m e je

po-

zgrade. 1 9 . 4 . 3 . 4 . Blokovi Fransisovim turoinama talnim

agregata sa

vratilom

Takva

i z v e d b a se

primenjuje

kod m a n j i h p o s t r o j e n j a , s n a g e oko

do

10 M W , sa p r o t o k o m oo око ¡0

m3/s

po t u r o i n i . S o i r a l a

se

pos-

tavlja u vertikalan položaj, da joj je donji ploči

tako

deo u p e t o n i r a n u

Doda mašinsKe zgrade

.19.52), d i f u z o r izlazi

[slika

iz turpi ne

h o r i z o n t a l n o , a z a t i m se poo najpovoljnijim uglom SDaja S l i k a 1 9 . 5 1 . HE M o n t o e z a t i F r a n c u s k a ) . 1- g a l e r i j a s a o i r m c a , 2 - кар i o v s K a g a i e n j a , 3- d r e n a ž n a g a l e r i j a . o r o s t o r za "ecu 1 a t o r e , 5 - r e m o n t n i z a t v a r a č , 5- o r e o turpmski zatvarač

n j o m v o o o m , g e n e r a t o r je neoosreono

s p o j e n sa

taKo da se n a l a z i

nekim

sa do-

vratilom

turoinom,

u istoj

ravni

sa t u r b i n o m . S h e m a o s l a n j a n j a :eš:e sa a v a n o s e ć a :'s jeaan u j e d n o 3 ; i ka

radijalna

i aKsijalan

je

'RL;, sa ooe s t r a n e g e n e r a t o r a , oo Kojih

'ARL1, c s o o s o o l j e n

da p r i h v a t i

i rrorizontalne

sile

19.53'. .

Kod a g r e g a t a m a n j i h ima v i š e

ležaja

sa

horizon-

protoKa

i snaga

dispozicija

sa n o r i z o n t a l n i m

vratilom

prednosti:

- o s t v a r u j e se p l i ć e f u n d i r a n j e m a š i n s k e zni d i f u z o r p o s t a v i - može

što n o n z o n t a ini je

se rea li zovati

povoljniji

-
zgrade:

i slika

zgrade, poseono ukoliko

se

izla-

19.54);

s o o j sa d o n j o m

vooom:

n i ž e , te se na taj n a č i n s m a n j u j e

i celoKir-

332"

Slika 19.52. HE Tri suli (Nepal) turoine sa horizonta Inim vratilom ("Litostroj"). 1- spirala, 2- t u r b i n a , 3- difuzor, 4- sorovodno kolo 5- noseći l e ž a j , 6- vratilo,, ka generatoru, 7- turoinski regulator, 8- n o s a č za pričvršćenje nosečeg ležaja - j e d n o s t a v n i j a je konstrukcija z g r a d e , poseono-sa

stsnovista'cslanjanja

agregata (otpada generatorski sto, razvoj etaža, i ta.); - jednostavniji j e pristup čitavome agregatu, što ima prednosti

sa gledi-

šta o d r ž a v a n j a ;

Ш!

ARL , г "N

3

»Гi

RL П

- zoog plićeg funoiranja

Takva- izvedba je, m e a j u t i m , izvoaIjiva samo кос već oomenuti.h manjih oo-

stro jenja.


! DIFUZOR

jednosta-

vnije je a r e m r a n j e mašinsKe zgrade.

turoinama

ovakve izvedoe se pogodno mogu postaviti

!

regulatori pritiska. Na slici

19.54. pri-

kazano je instruktivno rešenje HE Cag-Cag Slika 19.53. Shema

oslanjanja

(Turska), kod koga su naorojane prednosti

,опzorrea mog vratila došle ao ounog izražaja. Turoine su sa regulatorom pri-

tiska

(proizvodnje

"Litostroj").

Slika 19.54. HE Cag-Cag (Turska) sa Fransisovom turbinom sa horizontalnim vratilom. I- soirala sa turbinom, 2- regulator pritiska, 3- aifuzor (crtkasto';, 4- aifuzorski zatvarač, 5- cevi za pražnjenje cevovoaa i so i rale, 5- oreaturoinski zatvarač, 7- drenaža '9.3.4.5. Blokovi cevnih agregata 3a r e a l i z a c i j u

n i a r o e l e k t r a n a niskog pritiska, na padovima od 2 m (čak i

~ i ž e ; ao око 20 m , sve češće se Koriste cevni agregati. Njinove o s o o i n e , preanosti

nad K l a s i č n i m Kap lanovim turbinama i nedostaci prikazani su u glavi

'2.'. .4.6. i ovae se neće ponavljati. Razmotri će se samo disooziciona

ore i z v o ć n i h Ы o k o v a raznih t i o o v a c e v n i h

rešenja

agregata.

„ savremenoj ni aroer.ergetsKoj oraksi saoa se koriste sledeće izvedbe cev-

i izreoata: - \acsuim

. "aulo 1; agregati, 2- agregati tioa "Straflo ; ! , 3- agregati

3 - :t.rci nama sa Horizontal m m ce s e ori K a z a t i

navedenin t i o o v a 3 3j

agregata.

vratilom, 4- agregati

: s n ovne Koncepcije r a z v o j a o r o i z v o a m n ol okova

sa kapsulnim

sa

sa S-turoinama sa kosim vra-

gore

agregatima

3a v i s e različitih koncepcija kapsulnih agregata sada se u upotreoi

usta-

" i l o rešenje sa u z v o a n o m kapsulom i oortnim kolom na nizvoonom kraju a g r e g a t a , • z~z2 i asto oostavl j e m n u canos u na turpi ns к i l e ž a j na Kraju vratila 3.33,. Зое: "azioga KC;í su vec pojašnjeni

u giavi

(slika

1С.1.4.5. radne karajteri-

"334

s í i k e o v i h c e v n i n t u r b i n a su n e š t o p o v o l j n i j e u o a n o s u na o d g o v a r a j u ć e n o v e t u r o i n e , t a K o d a važi vih

(KT)

- U3

Т 1,4;

dok je odnos specifičnih U kapsuli

cevnih

kojih prenosi

preko

nje

i nosača

Kapla-

(CI) i K a p l a n o -

i prelaznim

Prečnik

sklop oslanja

na k o j e se ona o s l a n j a

režimima

na dva

ili tri

rotirajućeg na t e m e l j n u

p r e n o s e se na j e d a n a k s i j a l ni u oba

radnog

ležaja,

na k a p s u l u , a

konstrukciju

bloka.

u stacionarnim

l e ž a j , koji

je

Ak-

uslovima

konstruisan

smera.

se k r e ć e u g r a n i c a m a

orioližno jednak prečniku

1,3.

radijalna

sklopa

sile k o j i m a tok d e l u j e na. t u r b i n u

opterećenje

kapsule

1,10

( n s ) c r / ( n s ) K T ~ 1 »2 -

vertikalne sile težine

hidrodinamičke

t a k o da p r e u z i m a

(п:)сг/(п;)хг - 1 , 0 5 1

brojeva obrtaja

se r o t i r a j u ć i

preko

- (2,2

parametara

turoina:

(QX/ÍQ.;)^

sijalne

odnos jediničnih

D^ = (0,3 т 1 , 2 ) D r , a n a j č e š ć e

kola D,. D u ž i n a

k a p s u l e je u g r a n i c a m a

je L^ =

r 2 , 5 ) D t , n a j č e š ć e o k o 2 , 5 D j , d o k je d u ž i n a c e l o g a g r e g a t a , z a j e d n o

t u r b i n s k o m g l a v o m o k o 3 0 j . O v o su o r i j e n t a c i o n e d i s o o z i c i j e bloka

kapsulnog

agregata.

c i f r e , za p r v u

Prečnik prptpčnog

trakta

u zoni

kapsule

je o k o 2 D í . D u ž i n a d i f u z o r a je n a j č e š ć e o k o L - (4 4 5 ) D ? , sa i z l a z n i m č i j a se p o v r š i n a m o ž e o d r e d i t i racionalnija razmeštaj

konstrukcija,zanvatni

sadržaja

Blokovi ka č i n i

po j e d n a č i n i

ulazne gradjevine

sa k a o s u l n i m a g r e g a t i m a

temeljna

ploča,

otvorom

( 1 0 . 1 0 2 ) . Da bi se o s t v a r i l a

deo se svodi

na što m a n j u

i hidraulički

što

d u ž i n u , s a m o za

povoljno oblikovanja

imaju i z v e s n e - o s o o e n o s t i .

Najniži

zahva-

deo

p r i k a z a n o je r e š e n j e j e d n o g p r o i z v o d n o g b l o k a , iz koga se u o č a v a j u •
u okviru temeljne

Naredni

prptočni

hidraulički profil

j zoni

kapsule.

ili m e t a l n o

uKrućuju

Kapsulu

kroz hidraulički

u njenom oblikovan

i s p r o v o d n o g kola postoji

i razuorta

šuolji

na k r u ž n i

element

Započinje

protica j m

kaosula, oslonjena Koji

se k a o s u l a o s l a n j a

1 9 . 5 5 ) , ili sa d o n j e (slika

strane, strane,

1 9 . 5 6 ) . Na d e l u

r e g u l a c i j u , sa p r s t e n o m koji

na

pptpuno

se m o ž e da u d j e sa g o r n j e

(slika

o t v o r po č i t a v o m p e r i m e t r u p r o t o č n o g

j e s m e š t e n a o p r e m a za t u r b i n s k u kola.

se svodi

statorskim elementima

ležištu. J Kapsulu

k r o z š u p l j i n u u b l o k u na koji

sprovodnog

ploče.

U p r o t o č n o m t r a k t u je s m e š t e n a

ležište

19.55.

sadržaji

trakt, dosta jednostavne g e o m e t r i j e .

p o v o l j n o o b l i k o v a n i m z a n v a t o m , koji

oetonsko

blo-

u k o j o j se n a l a z e d r e n a ž n e g a l e r i j e , k a o i o r o s t o r t j e

za s m e š t a j del a r e g u l a c i o n i h m e n a n i z a m a za t u r b i n s k u r e g u l a c i j u . Na slici

n i v o čini

sa

aproksimaciju

turbine

t r a k t a , u kome

pokreće

lopatice

"335

Slika 19.55. HE P a i a a n g . 1- o r o s t o r i j a za s m e š t a j t u r o i n s k i n r e g u l a t o r a , 2- a r e n a ž n a g a l e r i j a , 3- r e m o n t n i z a t v a r a č , 4 - n a v a r i j s k i z a t v a r a č , o - d i f u z o r s k i z a t v a r a č , 5- o r i l a z a g r e g a t u iz n a l e , 7- s o r o v o - dno k o l o , 3- cevi za p r a ž n j e n j e a o v o a a i d i f u z o r a , 9 - o s l o n a c k a o s u l e , 10- o r i l a z k a o s u ! i sa g o r n j e s t r a n e , 11- s t a t o r s k i e l e m e n t i za o s l a "janje

izr.aa o r o t o č n o g sa r e š a v a

t r a k t a nalazi

kao z a t v o r e n a

sooijmm

i unutrašnjim

кгапст. i'-

mašinske

zgraae

3.3..

0

rimena

kaosulnin

" e-.

slika

rešenje

se m o n t a ž n i

olato

o r o s t o r i j a . sa u n u t r a š n j i m

agregata

i konstrukcija

kranom

;e v r • э o o v o l j n a

i u slučaju

su ova k a o s u l n a

agregata

nicroe-

s n a g e po 4 2 , 0 M V A , insta1 i -

no je r e š e n j e

tog postrojenja.

Primena agregata ovog tioa niarauličko

otvorene


DO 2 5 0 n f / s , sa r a a n i m k o l o m Di - 5,4 m . Na slici

i tu p r e c n o s t što je m o g u ć e

Hala sa

HE č a k o v a c na Dravi .

sanog PROTOKA

n a m a ima j o š

nale.

19.55;,

s a m o sa s o o l j n i m k r a n o n u u v i a u

je c r i m e n jer.o
18,4 m u g r a a j e n a

(slika

19.57.

orikaza-

na k a n a l s k i m

elektra-

kočenje stavljanjem

looa-

27.55

¿lika

?5.75

__

I S . 35

31.40

S l i k a 1 9 . 5 5 , nE C a a e r o u s s a , г. кола (francuska¡: a, ooorečni p r e s e * ol osnova o i o k a . 1- r e š e t k a , 2- remontni z a t v a r a č , 5- navarijski zat v a r a č , 4- o s l o n a c k a p s u l e sa o t v o r o m za ulaz u K a p s u l u , 5- arenažna g a l e r i j a , 6 - p r o s t o r i j a za t u r o i n s k e r e g u l a t o r e , 7- oortalni kran, 8 p r i l a z n o - k o n t r o l n a galerija

tica r a a n o g kola u o d g o v a r a j u ć i r

p o l o ž a j , što omogućava p o s t e p e n o

'oko 3 m i n ) , t a k o da n i j e p o t r e o a n s i n n r o n i

zatvaranje

i s p u s t raai neutral i sanja

nin f e n o m e n a u o o v o a n o m k a n a l u . J с i 1j u s m a n j e n j a visine n a v a r i j s k o g isti je p o s t a v l j e n u d i f u z o r u .

nestaciona zatvarača

337"

S l i k a IS.57. HE čakovac (Drava): 1 i 2 - ulazni i difuzorski remontni zatvarači, 3- havarijski zatvarač, 4- deponija greanih zatvarača 21 SloKovi sa "Straflo 11 ' S t r a f l o " agregati

ck; c i t n o se

agregatima

(skracenica oc i z r a z a "straight flow" - o r a v o l i n i j s к i

r a z l i k u j u oa kaosulnin cevnin agregata po tome što je u proto-

nom t r a k t u samo t u r b i n a sa sprovoanim Kolom i turbinskim statorima, dok se

o t o r g e n e r a t o r a , pričvršćen na sooljnom oooau turoinsKih lopatica i statcr

eneratora n a l a z e van protočnog t r a K t a anvaljujući

(s1 i ка 10.30) po sooljnom oooau

takvoj kompoziciji agregata moguće je znatnije sažimanje

turoine.

protočnog

ra:
.i

Dispozicija oroizvoanoa о1ока sa Straflo agregati om slična je aisoozicij'

-.асsu Inim a g r e g a t o m , al i ;e s a ž e t : ; a . To se

4.:-:;

SJ

prikazane a i s o o z i c : p o s t r o j e n j a

. ar* :ante: a izvecpi

oregleano viai na s l i c i

'9.53.

potpuno is tin Karakteri st: к а , u

sa ¿aosulnim agregatima i sa Straflo agregatima,

vici

e : a j e u crugom slučaju ukupna Gužina proizvoanog bi ока smanjena sa L - S, 7D a _ - 7,3Di

(sa 30,35 m na 25,95 m), ca je smanjena i duoina fundiranja, i

to ; e takoaje vrlo z n a č a j n o , ca je znatno sužena širina nale.

- slučaju pI okova sa Straflo agregatima mora se obezcediti

prostorija

za

generators i r e g u l a t o r a oc čitavom oerimetru agregata. Ta prostorija

e £3 ccr,;e s t r a n e ,

j temeljnoj о I o č i , s o a j a sa prilaznim galerijama, ta.
m . je. o l a k š a n del o v i m a

pristup-svim

generatora.

Rotirajući s k l o p je o s l o n j e n na dva

ležaja,

od kojih je nizvodni

ra-

dijalni,, dok je uzvodni kombinovan, osposobljen da primi

i aksijalna

op-

t e r e ć e n j a , usled h i d r o d i n a m i č k i h sila koje deluju na t u r b i n u . Sile se sa ležajeva p r e n o s e na k o n s t r u k c i j u preko prednjih i zadnjih skin e l e m e n a t a . dno kolo je

statorsSprovo-

postavljeno

i njime se upravlja p r o s t o r i j e koja Slika 19.53. U p o r e d j e n j e m a š i n s k i h zgrada i d e n t i č n i h p e r f o r m a n s i sa k a o s u l n i m i "Straflo" a g r e a a t i m a . HE A n d e q n e ( B e l g i j a ) , H r 5,3 m , Q i n s t - 3 - 7 5 m 3 / s , n=107 u min"1

iz

okružu-

ju a g r e g a t (siika

19.59).

Straflo turbine su do sada s t a n d a r d n o ktovane za O D s e g e

projeradnih

padova 3-20 m , i za protoke do 1.5Q„m3/.s- Na s l i ci 19.60. d a t je--dijagram za izbor s t a n d a r d n i h

pre-

čnika radnog kola u f u n kciji paoova i p r o t o k a . Najniži pad sa

kojim-ra-

de je 1,4 m. Najveći

je

ao saoa r e a l i z o v a n p r e č Slika 19.59. A g r e g a t "Straflo 1 1 . 1- -adno k o l o , Z- spo ijni p r s t e n , 3 - r o t o r g e n e r a t o r a , 4- stator g e n e r a t o r a , 5- u z v o d n i o s l o n a c , 6 - nizvodni k r s t a š t i s t a t o r - o s l o n a c a g r e g a t a , 7- s p r o v o d n o k o l o , 8 - kombinovani a k s i j a l n o - r a d i j a l n i l e ž a j , 9- n i z v o d n i- rad i jalni l e ž a j , 10- z a p t i v k e , 11r e g u l a c i o n i p r s t e n s p r o v o d n o g k o l a , 12- u l a z u agregat

ni к radnog kola 7,6 m ( A n n a p o l i s , . C a n a d a ) „ sa i n s t a l i s a n i m p r o t o k o m od oko 380 m ^ / s , na radnom padu od 5,5 m , i sa o p s e gom i s k o r i s t i v o g pada 1,4 -г 7,1 m.

"339

Slika

1 9 . 6 0 . D i j a g r a m za o d r e d j i v a n j e p r e č n i k a ко!a S t r a f l o t u r b i n a

Na slici

standardnin

radnin

1 9 . 6 1 . p r i k a z u j e se r e š e n j e j e d n e a u s t r i j s k e prtbransice

k t a r n e na M u r i , na r a o n o m o a o u od 9 , 8 m , sa i n s t a l i s a n i m p r o t o k o m 2 - 9 0

C) Blokovi

sa S - a g r e g a t i m a

Ma p a d o v i m a oo 2 m ori

protocima

sa S - t u r o i n o m . naziv

'koa m a n j i h o o s t r o j e n j a w

ao око 30 m ' s Protočni

sa n o r i z o n t a inim

¡

usoešno

сак i od

1 mi ao око 25 itu

u coli,
t u r o i n e ; , t a k o aa se u o r e a n j e m a e l u t r a k t a nalazi

binom, sprovodnim

"S"

iznad difuzora

o o g o o n a za r e a l i z a c i j u ne. Kavitacione osooine

(slika

19,62). Takva

ко!а su p o v o l j n e , t a K o da je v e l i č i n a

m a n j e padove, što omogućava

racionalno

temeljenje mašinsKe

sa

tur-

v a n , na

plitko Hs

i

' otuaa

koncepcija je

dosta sažete mašinske zgrade, relativno

4

agregat

samo glavčina

k o l o m i s t a t o r o m t u r b i n e , d o k se g e n e r a t o r n a l a z i

tonskoj konstrukciji

m^/s.

vratilom

se i r a c i o n a l n o m o ž e p r i m e n i t i

t r a k t je s a v i j e n

nioroeie-

oe-

veoma fundira-

pozitivna

z g r a a e , j e r n1; : e

za

"140

SI i ka 19.61,.. H E . W e i n z o d l - 4 r v f t l u r a ^ A u s t r i j a ) . 1 - S t r a f l o a g r e g a t , 2 - d e p o n i j a g r e d n i h u l a z n i h z a t v a r a č a ( s t a v l j a j u se ргеко r e š e t k e ) 3i n j e k c i o n a L z a v e s a , 4 - d r e n a ž n i b u n a r , . 6 - d i f u z o r s k i . z a t v a r a č , 6 - na1a, 7- m o n t a ž n i p r o s t o r , 8- t r a n s f o r m a t o r , 9- r e z e r v o a r r a s h l a d n e v o o e , 10- f i l t r i , 11- s k l a d i š t e , 12- k o m a n d a , 13- g a l e r i j a za p r a t e ć e i n s t a l a c i j e , 14- .20 kV i n s t a l a c i j e i .kaolovski p r o s t o r

ootreono

veliko potapanje

turbina. Horizontalno vratilo omogućava

l e ž a j e v e , od k o j i h j e j e d a n a k s i j a l n i

n j e i n o r i z o n t a l n i n h i o r o o i n a m i č i c i h .sila.,- kao fundament. Veoma je jednostavna

i neposredno

orimena multiplikatora

p r e n o š e n j e sila

broja oortaja

l j n o g o o n o s a u v e ć a n j a , t a x o da se b r o j o o r t a j a m o ž e p o v e ć a t i 1500 min

čime se značajno smanjuje masa

p o v o l j n o s a gledišta... g a b a r i t a - z g r a d e Proizvodjači

savremenin

i koštanja

je

veoma

opreme.

S - t u r D i n a ne zahtevaju brze h a v a r i j s k e

su'skuoi

na

proizvo-

na 7 5 0 , 1000 i

i gabarit generatora,.što

š t o j e j o š j e d n a p r e d n o s t " t i h a g r e g a t a , j e r je na m i n i m u m s m a n j e n a točnog "trakta, a izostavljeni

jednostavne

( o b i č n o usfearbinskoj g l a v i ) za ori h v a t a -

brzi zatvarači

i njihova

zatvarače, dužina

prateća

pro-

oorema:

341"

S l i k a 1 9 . 5 2 . P r e s e k k r o z b l o k sa S - t u r b i n o m . 1- r e m o n t n i z a t v a r a č , 2- s t a t o r s k i o s l o n a c t u r b i n s k e g l a v e , 3- s p r o v o d n o k o l o , 4- r a d n o k o l o , 5- r a d i j a l n i l e ž a j , 5- s p o j k a , 7- m u l t i p l i k a t o r , 8 - g e n e r a c o r , 9 - d r e n a ž n i b u n a r , 10- p r o s t o r i j a za r e g u l a t o r e i d r e n a ž n e o u m o e , 11- a i f u z p r s k i z a t v a r a č , 12- o t v o r na krovu za ..spuštanje o o r e m e i o s v e t l j e n j e h a l e , 13- z a m a j a e

Protočni

t r a k t se z a t v a r a s a m o u l a z n i m i d i f u z o r s K i m r e m o n t n i m z a t v a r a č i m a ,

/rio j e d n o s t a v n i m m e n a n i z m i m a t i :a d u ž i n a

u l a z n o g d e l a ulazni

remontni

z a t v a r a č se m o ž e p o s t a v l j a t i

š e t k e , ili u n j e n u v o a j i c u икопко se r e š e t k a - p r i s t e se tri

regulacijom

radnog

r o j e n j e radi slika

Prva

i radnog

kao d e m o n t a ž n a

1} sa d v o j n o m

preko

regulacijom,

kolo f i k s n o , 3) sa j e d n o s t r u k o m

t u r o i n a , tj. sa f i k s n i m r a d n i m i r e g u l a c i p m m

i z v e d b a je n a j b o l j a

(ali

i najskuplja)

i omogučava

sa v i s o k i m k . k . d . i pri p r o t o k u o d s a m o - 2 5 - 30 % od

1 9 . 6 4 ) . D o s t a je p o v o l j n a

re-

konstrukcija.

ко!a, 2) sa j e d n o s t r u k o m r e g u l a c i j o m ,

ко!а, сок je s p r o v o d n o

l a c i j o m као k o d o r o o e l e r n i n vodnim kolom-

reši

različite izvecoe S-turoine:

sa p o d e š a v a n j e m s p r o v o d n o g

sa

za n j i n o v o p o s t a v i j a n j e , - O a bi se j o š v i š e s кга-

da

sa

regu-

spropost-

instalisanog

i d r u g a i z v e d b a sa r e g u l a c i o n i m r a o n i m i f i k -

snim s p r o v o d n i m K o l o m , j e r se d o v o l j n o v i s o k k . k . d . o s t v a r u j e

i pri p r o t o k u

oc

"342

Slika 19.63. P r e s e k i osnova postrojenja sa S-turbinom. 1- remontni zatvarač,, 2- r e š e t k a , 3- uurć"\,o, '!- g e n e r a t o r , 5- m u l t i p l i k a t o r , 5 - drenažni b u n a r sa p u c a m a , 7- kanalski dovod sa bočnim prelivom i ispustom i s p r e d v i t a , 8-. prostor-iza regulatore i drenažne pumpe

40% od i n s t a H s a n n n . T r e ć i tip je vrlo osetljiv na promenu o p t e r e ć e n j a , t e ga treba ugradjivati samo tamo gde se radi sa dosta

ujednačenim

protocima (manja elektrana na ispustu voooorivrednog m i n i m u m a , s i s t e m sa izravnatim p r o t o c i m a , itd.).

Uootreba S-turoina o m o g u ć a -

va dosta tipizirano hidroeleKrrana

rešavanje

sa malim p a d o v i m a .

A n a l i z a započinje izborom prečnika radnog kola, a z a t i m se svi Slika 19.64. Stepen k o r i s n o s t i S - t u r b i n a . 1- s a d v o j n o m r e g u l a c i j o m , 2- r e g u l a c i ó n © radno k o l o , s p r o v o d n o w k o l o f i k s n o , 3 - radno kolo f i k s n o , r e g u l a c i j a s p r o v o d n i m k o l o m

ostali gabariti m o g u u prvoj aproksimaciji uspešno vezati za taj prečnik Dt. Proizvodjači

tih

t u r o i n a , m e d j u kojima je i " L i t o s t r o j " , tipizirali prvu a n a l i z u m o ž e primeniti

z a v i s n o s t data na slici

pada i protoka po a g r e g a t u može odrediti Jedna od m o g u ć n o s t i

bi bili

racionalniji

isti

1 9 . 6 5 , iz koje se na osnovu

turbine.

tipiziranog r e š a v a n j a m a š i n s k e zgrade na k a n a l s k o m do-

vodu p r i k a z a n a je na slici Gabariti

prečnik

su raana kola. ali se za

19.63. Sve b i t n i j e v e l i č i n e date su u funkciji

i u slučaju dovoda pod p r i t i s k o m , samo bi p r i b l i ž n o

naj-

p r e č n i k d o v o a n o g cevovoda bio 0 1,4 D<¡. Po oboau radnog i sprovo-

d n o g kola o s t a v l j a se s l o b o d a n prostor za t u r b i n s k e r e g u l a t o r e , dok se ostali

31 i ка ' 9 . 5 z . N c m o a r a m za ocreoii v a n 4 e Ъл racncc ко 1 a S - c u r o m e

s.nace

. m deer diftrzora uoeTorrira, : s a : s t v a r a n j e m ~ r a v n o g ~ " p i a t o a ~ n a

коше se s m e š t a j u

leža-

jevi, miiltiplikator-i generator .-Prostor-izmedju .agregata se koristi da se u njemu naprave drenažni

b u n a r i , sa d o v o d i m a cevi

i p u m p a m a za o d s t r a n j i v a n j e

za p r a ž n j e n j e d o v o d a

provirnin voda. Ako postoji

i z m e d j u n j i h o v i h o s o v i n a se k r e ć e u o p s e g u

i difuzora

više a g r e g a t a

razmak

(.2,3 - 2,8)D-|. Hala je n i s k a , j e r

nema d e l o v a v e ć e v i s i n e , p o š t o je v r a t i l o h o r i z o n t a l n o , t a k o da se m o ž e sa d o t u r o m k r o z o t v o r e na krovu.. N j i h o v i

poklopci

se p r a v e od p l e k s i g l a s a ,

ko da je na t a j n a č i n r e š e n o i o s v e t i j a v a n j e h a l e . P o š t o se radi l a k i m t e r e t i m a , n i j e n e o p h o d a n stalni može upotrebiti sti manji m o s t n i uredjaji

radnog kola. Orijentaciono

ra H s 2; + 5 m , z a H r = 3 m broja

kori-

komandni

se m o ž e uzeti

od pada

i bro-

da za pad H r = 2 m o d g o v a -

H S = I 4 f 5 m ; za H r = б m , H s ^ 4 - 2 T 4 m ( z a v i s n o od

l o p a t i c a ) , za H r = 8 m

-3 m ,

svi

hali.

K a v i t a c i o n e o s o b i n e S - t u r b i n a su p o v o l j n e . V i s i n a H s zavisi ja l o D a t i c a

i remonte

kran u h a l i . P o š t o se radi о m a n j i m p o s t r o j e n j i m a u samoj

ta-

о relativno

kran na k r o v u z g r a d e , već se za m o n t a ž u

p o k r e t n a d i z a l i c a , d o k se za k a s n i j e o d r ž a v a n j e

se m o g u s m e s t i t i

resiti

H s s : +2 m , za H r = 10 m

Hs=:0f+1m

; Hr=15m

itd.

D. 3 1 o k o v i

sa S - t u r b i n a m a sa k o s i m

vratilom

U n e k i m t e r e n s k i m u s l o v i m a nraže:se n e š t o r a c i o n a l n i j e r e š e n j e m a š i n s k e

zara-

de p o s t i ć u u k o l i k o s e v r a t i l o p o s t a v i u kosi p o l o ž a j , na s l i č a n n a č i n kako se postavi j a j u - a k s i j a l n e p u m p e . - T i m e - s e * m o ž e ^ o s t v a r i t i n e š t o p l i ć e f u n d i r a n j e , a i 1

2

3

tor, 3- ležaj, 4 — turbina-pumpa

'

4

345" zvesno smanjivanje raspona mašinske hale. Nešto je složenija snema oslanjanja., jer se poreo vertikalnin sila težine agregata javlja još i kosa hidrooinamička sila delovanja toka na turoinu, koju treba prihvatiti aksijalnim ležajem, sa kosim o r e n o š e n j e m na konstrukciju. Malo je otežan rad na kosoj ravni pri

remontu

agregata. Izmeštanje protočnog trakta se može obaviti dole u stranu, kao što je uradjeno na RHE Buško Blato (slika

19.66).

Pored nizvoanog položaja turbine u odnosu na generator (slika

19.56), koja

omogućava da se kod manjin postrojenja čitav difuzor nadje van hale, kod većih postrojenja je češći precmji položaj turbine (slika 19.67), sa pristupom iz hale,

turbini

kako bi se omogućilo njeno nesmetano održavanje. Da bi se skratio

ras-

cón krana mogu se napraviti dva poseona broda hale, jedan nad g e n e r a t o r o m , svaki sa svojim kranom, како bi se pod donvatom krana našao čitav agregat.

19.4.4. MAŠINSKE HALE •Ja gornjem nivou proizvodnih o l o k o v a , kao zaseona konstrukcijska

nadgrad-

nja, razvija se mašinska hala. U njoj se smeštaju kranovi za montažu i remont agregata,

neki delovi elektro i pomoćne o o r e m e . a kod nekih postrojenja sa sni

ženim turoinskim etažama, ukoliko zoog toga sniženja nije bilo mesta za najkacastije a e l o v e uljne regulacije (rezervoari ulja), isti se smeštaju u mašinsko

nali-(slika 19.3)-. Hala natkriljuje sve proizvodne olokove i montažni

prostor

^
5a gledišta koncepcije visinskog razvoja hale i položaja kranova m o g u ć e

s^ s l e a e ć e izveaoe nai^:. a. Zatvorene

nale.


• m o n t a ž e , ooavljaju u zatvorenom prostoru о : Ze Zimi eno snizsr:a »-t^orn .slika :

Stvoren

nale.

-la^a* sa glavnim s o o l j m m i pomoćnim u n u t r a š n j i m

¡9.53.a.. tit zarzas.

sa pcñIoocima i z n a c generatora, pez ikakvog

renog prostora za' remont agregata (slika

19.63.ci.

zatvo-

Zatvorena hala je najčešći način rešavanja gornjeg del a mašinske zgrade. Najčešće se rešava mostnim kranom, mada postoje i izvedbe sa po iuoortalnim kra

Slika

19.66.

Slika

19.67. RHE H.Truman

n o m , radi ka

S h e m a S - t u r b i n e sa k o s i m

što bržeg aktiviranja

vratilom

( S A D ) : S - t u r b i n a . sa k o s i m

vratilom

k r a n a , kao što je bio s l u č a j na H E A s u a n

(sli-

19.12).

Г

off Щ

T

'Ni

Г\

\

i \iCA

S l i k a 1 9 . 6 8 . O l a k š a n i t i p o v i h a l a . a ) d e l i m i č n o s n i ž e n a , b) p o t o u n o s n i ž e n a , c) o t v o r e n a . 1 - o o r t a l n i k r a n . 2 - p o k i o D a c š a h t a a g r e g a t a , 3- u n u t r a š n j i m o s t n i k r a n , 4 - z a t v o r e n d e o n a l e , 5- o o k l o o a c g e n e r a t o r a

"347 Visinski

položaj k r a n a , a rime i m a š i n s k e

k a b a s t i j i m d e l o m koji

h a l e , u s l o v l j e n je v i s i n s k i

se u g r a d j u j e u a g r e g a t e . P r i t o m s e vodi

računa

naj-

i о tehno-

logiji" u g r a d j i v a n j a e l e m e n a t a a g r e g a t a . U k o l i k o se r o t o r , kao n a j t e ž i

deo

gata, ugradjuje udvojenim

koristi

v e z n a g r e d a čiji

se v i s i n s k i

nju visine krana. na k o j o j su dati

i osnovni

visina

ž a j i m a do j e d n o g I j k e hi

ili

širina montažne

strojenja. Najmanja

kuke krana

pokrivenih ložajima

zona

obuhvata

hale

kolica

sa d u ž i n o m b l o k a

postrojenja

(slika

no uvećava

(kod d e r i v a c i o n i h

13.56), odnosno u galeriji na o s n o v u

da b u d e u zoni

1 9 . 5 9 ) . Kada se toj zoni

u k o l i k o je to

polohvata-

i pribran-

(kod r e č n i h

sa p r e a t u r b i n s k i m z a t v a r a č i m a

dodaju

i L p ) duž ivica h a l e , z o o g p o l o ž a j a

krana, dobija

M,

gaba-

kuke u najbližim

samo j e d a n d e o n j e g o v e d u ž i n e

š i r i n a h a l e se m o ž e o d r e d i t i

(slika (Li

ras-

zone u šahtu agregata

hg.

ne u š a n t u a g r e g a t a , k o j a m o r a u celosti moćne

19.69,

širina hale B ^ ,

od t o g a da li se p r e d v i d j a s m e š t a n j e z a t v a r a č a

ili u o o s e D n o m a n e k s u

odredjiva-

(Ц i L ? ) , i z g u b l j e n e v i s i n e z b o g d u ž i n e

vezne grede

r o e l e k t r a n a ) . Kod d e r i v a c i o n i h na h a l e z a v i s i

hale:

k r a n a h¡<, p o l o ž a j g l a v n e i p o m o ć n e

h a l e se č e s t o p o k l a p a

skih postrojenja),

elementi

agre-

D g , v i s i n a od p o d a do k r a n s k e s t a z e H ^ , v i s i n s k i

i d r u g o g zida

i debljina

širina

krana

u o b z i r pri

v i s i n e k r a n a p r i k a z a n je na slici

konstrukcijski

širina

šahta generatora

rit hale H ^ ,

g a b a r i t t a k o d j e m o r a uzeti

Princip odredjivanja

pon krana L ^ , ukupna prečnik

k r a n o v i m a , za n j i h o v o s p r e z a n j e se n a j č e š ć e

se n a j m a n j a m o g u ć a

širina

neoohoono zooo razmeštanja

u glavnoj

hidširi-

hali,

kod o o d z e m n i n

po-

širine montažne

dohvata glavne

širine neizbežnih кика i pri

zo-

ili

pone-

Krajnjim

nale. Ona^se

po-

eventual-

o o r e m e k o j a prati

svaKi

Omh «MH/f«*««

f

TCZ?

6 5»

S l i k a 1 9 . 6 9 : Uz o d r e d j i v a n j e n a j m a n j e v i s i n e i š i r i n e z a t v o r e n e h a l e . 1 - s t a t o r g e n e r a t o r a sa h l a d i o n i c i m a , 2- r o t o r ori p r e n o s u i na m e s t u , 3- n o s a č K r a n s K e staze. m o s t n i k r a n , 5- v e z n a g r e a a za s o r e z a n j e d v a кгапа ori z a j e d n i č k o m o r e n o s u r o t o r a , 5 - o o l o ž a j r a a n o g ко ta ori p r e n o s u . D e t a l j : p o g l e d sa s t r a n e na dva sprecr.uta k r a n a ori o r e n o s u r o t o r a

348"

od^agregata- N a » s l i c i 13~53. daxi su i najmanji -zazori

u v i s i n s k o m i širinsKom

pogledu: ori prenosu rotora nadvišenje iznad najvišeg aela agregata u nali

ure

ba..da iznosi 5 Q x m , o d vrha k o l i c a krana do krovnog nosača 20 cm, najmanje ras tojanje stubova od g e n e r a t o r s k o g šahta 100 cm, itd. Rešenje hale zavisi

i od kompozicije poda. Moguče su sledeće sheme poda:

a) ravan pod na nivou-gornjeg zvezdastog nosača i b u d i l i c e , b) ostrvska ili poluostrvska k o m p o z i c i j a , kod koje su betonski cilindri sa generatorima razmešteni u vidu ostrva ili poluostrva, dok je deo poda spušten približno na nivo poda generatorske e t a ž e (slika 19.70). Najčešće se koristi vnim p o d o m , ma da

rešenje sa ra-

i poluostrvska kompozicija ima neke prednosti: manja koli

čina betona jer se jedan deo ploče ne ugradjuje, razmeštaj dela opreme generatorske etaže neposredno u zoni dohvata krana hale, bolja ventilacija

generator

ske etaže. Nedostatak je nešto složenija montaža agregata. Rešenje sa poluostrvskim agregatima u hali uspešno je primenjeno na HE Kokin Brod (slika

13.56)

-Ha

Slika 19.70: Poluostrvska kompozicija nale. 1- pod nale na donjem nivou g e n e r a t o r s k e e t a ž e , 2- aemontažnt ood na nivou budilice, 3- s t e o e n i c e , 4- betonska ploča na nivotrbudilice, odnosno gornjeg zvezdastog nosača*. 5- betonski cilindar generatora.

ja oi se snizila visina nale oreouzimaju se razne mere u domenu ooreme "" njene montaže: vratila se rešavaju

iz dva soojena котаса, rotor se montira

i generatorskom santu,. smanjuje se visina čitavog agregata oslanjanjem na oo<;ooac turoine, D u o i l i c a se ootouno odvaja od generatora, itc. Tim merama se postiglo da je zatvorena nala sada neznatno viša oa nekadašnjih delimično sniženih nal a, tako da p o s t a j e sve konkurentni ja u odnosu na nju. Noseća konstrukcija hale sastoji se od stupova duž ivica hale, na koju se oslanjaju kranske staze i nosači krovne konstrukcije. Razmak stupova je uslovijen š i r i n o m blokova. Kod većih postrojenja se obično usvaja takav razmak

349"

na j e d a n d cužin voiem

st'jDovi. n e o o s r e o n o

zcvajaju uocva

o l o k d o d j u dva. ili

tri s t u o a

z g r a d a , t a m o g d e se o s t a v l j a j u

na s u č e l j a v a n j i m a

r a z d e o n i m f u g a m a . Pri DIOKU,

na j e d n o m

с a se oni

oslanjaju

• a sHci

VOGÍ

d v a b l o k a . Ti

se r a č u n a aa r a s t o j a n j e

DO

stazu n o s e

dve

sekcije

postavljaju

stuoovi

se

taKooje

stuoova, oonosno

izmedju

oroizvodnih

' 9 . 7 2 . с v < a z a n с je vrlo s a ž e t o

stuoova

broja

Duoe

isto

blokova.

i racionalno

ova s t u o a na bi

rešenje mašinske

OKU,

KOJÍ

se

na-

oslanjaju

g e n e r a t o r s < e e t a ž e . Zeo o o m o c n e o o r e m e je s m e š t e n u n i s k o m

T.asivne z i c o v e

brane

о je o m o g u ć i l o

1 9 . 7 1 ) . Na g r a n i c i

odredji vanju rastojanja

na m a s i v n e e l e m e n t e

-E Jrl i к ' Č S 3 R ) . K r a n s K U

e:
(slika

di 1 a t a c i o n e f u g e , č e s t o se

i nale, KaolovsKi

Koridori

ostvarivanje minimalne

u aneksu uz nizvodni

širine hale i njenu

veoma

plato, racionalnu

vecou.
; a v i ; a u fazi

i stuoovi

se d i m e n z i o n i š u

na n a j n e o o v o l j n i j e o p t e r e ć e n j e

m o n t a ž e , a to je n a j č e š ć e

- " 2 ' r e c o v o ! j n i jih v e r t i x a l n i n

sila

ramovsKi

orenos noseći

rotora

generatora.

S K e l e t se m o r a

ko-

Pored

dimenzio-

250""

ni sati

i na .najnepovot jni ju n o r i z o n t a l n u silu koja se javlja pri k o č e n j u

Ta sila se m o ž e oareaiti kran+najveći

iz m a s e (m) i ubrzanja

(a) č i t a v o g p o k r e t n o g

t e r e t , prema relaciji P - m-a = (Mfc + M ; ) I

(19.5)

gae su: M^ i M^. - masa krana i n a j v e ć e g t e r e t a , v- h o r i z o n t a l n a brzina k r a n a , t- vreme z a u s t a v l j a n j a . Kod teških kranova ta sila se s p o r i m svede na oko 5 И 0 % od sile težine p o k r e t n o g sistema

kretanja

kretanjem

G ^ ) , dok je kod m a n j i h

k r a n o v a , koji se kreću brže ona z n a t n o veća. Kod velikih h o r i z o n t a l n i h kočenja ona se prima p o s e b n i m k o s i m u k r u ć e n j i m a

rešenje hale HE B r a t s k

(slika

sila

izmedju s t u b o v a , kako bi se

s t v o r i l e krute f i g u r e nosača u p o d u ž n o m p r a v c u . U tom smislu je

Zidovi

krana.

sistema

instruktivno

19.22.b).

izmedju ramova noseće k o n s t r u k c i j e hale rešavaju se s t a k l e n i m

šinama radi p r i r o d n o g o s v e t l j e n j a n a d z e m n i h hala i ispunama od raznih la. U k o l i k o su n e p o s r e d n o uz halu postavljeni

t r a n s f o r m a t o r i , taj zid se m o r a

rešiti sa m a s i v n o m i s p u n o m , bez o t v o r a , u cilju zaštite hale u s l u č a j u je t r a n s f o r m a t o r a . Ako se ne m o ž e da obezbedi

havari-

p r i r o d n o svetio sa b o č n i m

nama (čest s l u č a j kod šahtnih e l e k t r a n a ) , može se ići na o s v e t i j a v a n j e kupole od p l e k s i g l a s a na krovu hale (slika

povr-

materija-

površikroz

19.55).

Kod p o d z e m n i h e l e k t r a n a nale se r e š a v a j u na više n a č i n a , z a v i s n o od m e h a ničkih k a r a k t e r i s t i k a stenske m a s e . U k o l i k o su unutrašnji

pritisci

takvi da se

moraju da p r i h v a t e p o s e n n o m b e t o n s k o m k o n s t r u k c i j o m , nala se izvodi čki n e z a v i s a n o b j e k a t u n u t a r p r i m a r n e n o s e ć e k o n s t r u k c i j e p o d z e m n e (slika

19.13.c). Ü medjuprosteru

izmedju p r i m a r n e noseće k o n s t r u k c i j e i kon-

s t r u k c i j e nale s m e š t a j u se kablovski

i z v o d i , uredjaji

za k l i m a t i z a c i j u ,

K o n s t r u k c i j a u n u t r a š n j e nale se r e a l i z u j e na sličan način kao kod p o s t r o j e n j a , samo što zidovi temperatura ujednačena

kao s t a t i prostorije

itd.

nadzemnih

ispune m o g u da buou od lakših m a t e r i j a l a , jer je

i o o e z o e a j u j e se stalna k l i m a t i z a c i j a . N e k a a a se zidovi

r e š a v a j u ' o o m a t s t a k l a , sa osveti j a v a n j e m iza zida n a l e . како oi se s t v o r i o jtisak p r i r o d n o g sveti a. Koo doorih stena koje ne. treoa ooezoeaji vati
o t a z a , oez i k a k v i h isouna izmedju s t u b o v a , što predstavlja j e f t i n i j e sa p r i j a t n i m i v i z u e l n i m d o j m o m . 3uorovnik

(slika 3 . 4 0 . c ) .

poseonom

kranskin rešenje,

Na taj način je vrlo uspešno rešena hala HE

Ukoliko je stenska m a s a d o b r a , ali ima

procurivanja

kroz p u k o t i n e u s t e n s k o j m a s i , hala se r e š a v a kao u p r e t h o d n o m s l u č a j u , ali izmedju s t u o o v a s t a v l j a j u b e t o n s k a p l a t n a sa h i d r o i z o l a c i j o m , sa o r e n a ž n i m s i s t e m o m za o o v o o j e n j e o r o c e c n i n

voda.

pojačanim

se

351"

"10

"70

¿Ш

11.0

mjG

-VC

"30

,

- .

S l i k a 1 9 . 7 2 : HE Dri i к Í2SSR) I - KransKa s t a z a . 2- s t u o o v i

,

"7'J

£¿£2

-1С

21.0

a = ooGUžni о г э s s к , о ; o o o r e ć m со 2 na b l o k u ) , 3 - kranov i . - :ros tor

orese.<. montažni

I

„352

S l i k a 1 9 . 7 3 . H E S e y s s e l ( F r a n c u s k a ) : 1 i 2 - k r a n i čisti lica u l a z n e g r a d j e vine, 3- r e š e t k a , remontni z a t v a r a č , 5- drenažna galerija (dole), o u m o n i š a n t i a r e n a ž n a o u m o a ( g o r e ) , 6 - d i f u z o r s k i z a t v a r a č , 7- m o s t n i k r a n d-ifuzorskih - z a t v a r a č a , 3 - - r a z v o a n e - p o s t r o j e n j a -

Delimično poorazumeva

snižena

hala

sa s o o i j n i m i u n u t r a š n j i m

k r a n o m , k r o z o t v o r e na k r o v u nje

i remonte

Koristi

mcže primeniti

19.68.a)

unutrašnji

spoljnim održava-

кгan m a n j e n o s i v o s t i . T a k v a k o m p o z i c i j a

u s v i m kl i m a t s к im., us lovi m a . S n i ž e n j e m hale p o s t i ž u se dva кгапа. a i m o n t a ž a

se

izvesne

i remonti

složeniji.

Potpuno

snižena

ljeg smanjivanja vanja

(slika

i z n a d s a n t o v a a g r e g a t a , d o k se za t e k u ć e

-.steoe. al i se u m e s t o j e a n o c m o r a j u u g r a c i t i su n e š t o

kranom

da se k l j u č n e o p e r a c i j e m o n t a ž e n a j t e ž i n d e l o v a o o a v l j a j u

hala

( " o o l u o t k r i v e n a : ' z g r a d a ) je n a s t a l a

visine mašinske

i unutrašnjeg

kao r e z u l t a t

z g r a d e , t a k o da je o t p a l a m o g u ć n o s t

k r a n a . Sve ooeracije montaže

i d e m o n t a ž e se o b a v l j a j u

sa s o o i j n i m p o r t a l n i m k r a n o m . To o t e ž a v a , ali n e i s k l j u č u j e p r i m e n u t a k v i h pozicija

i u surovijim klimatskim uslovima

( s l i k a -19.74), jer se pri

da-

ugradjisamo dis-

montaži

353" jeanog agregara

огтгисттттттsreastvtmsrmože aa -zaštiti o t v o r e n - š a n t o a

atmosferi

lija.

S l i k a ' 9 . 7 - . HE K r e m e n č u g s k a j a na D n j e o r u , за p o t p u n o s n i ž e n o m h a l o m . o o K i o o a c na š a h t u a g r e g a t a , 2- a g r e g a t sa n o s e ć i m l e ž a j e m na p o k lopcu t u r p i n e , 3- t r a n s f o r m a t o r i , 4- p r o s t o r i j a za p r a t e ć u o p r e m u , 5- a r e n a ž n i o t v o r i , 5- ankeri 2 , 5 т 3 m , 7- z a v e s a , 8 - portal ni kran za o o s ¡ u ž i v a n j e a g r e g a t a , 9- p o r t a l n i kran za o p s l u ž i v a n j e u l a z n e g r a djevine

jzvoTsnz. z g r a d a je n a s t a l a t i j e z g r a a e . U toj i z v e a o i postavljeni strojenja

generatori

opslužuju

se i z o s t a v l j a praktično -^ecmet oos~ecr.c -c~zava

čitava

raai

ookrivaju metalnim cilinarima

portalni

nala. a l i

je

održavanja

o l o < u pez g r a c j e n j a

početak montaže

pptarecenja

su u s l o v i

(slika

19.75). Takva

znatno o t e ž a n i , jer

pojer

se

poaneoljima

k r a n a , jer se kran p o s t a v l j a

stuoova

krans.
prema

m o n t a ž e . U o o s u s t v u t a k v i h p o d a t a k a m o g u se

u zavisnosti

oa

prečnika

radnog

kola:

ne

znatno

agregata.

k o n s t r u k c i j e poda h a l e u s v a j a j u se o p t e r e ć e n j a u fazi

konstruk-

poluostrvski

k r a n o v i . U š t e a a je z n a č a j n a ,

z n a t n o orže a k t i v i r a n j e

-.a p r o i z v o d n o m

aelova

ili o o l u o o r t a l n i

ili

рос o t v o r e n i m n e o o m , što je i z v o d i j i v o s a m o u s u v i m

ove s h e m e

Za p r o r a č u n najvećin

kao r e z u l t a t k r a j n j e r a c i o n a l izaći j e

h a l a ne p o s t o j i , već. se o s t r v s k i

težini

usvojiti

"354

;

P r e č n i k r a c m o g kota

; !

Opterećenje Montažni Dlok

(m)

kN/m^

;

poo nale

2,5-4

80 - 100

>

20

4 - 6

100 - 120

20 - 30

6 - 8

120 - 180

i i I

8 - 9

180 - 220

;

40 - 50

30 - 40

ostalo 10

!

!

¡ I

20 25

S l i k a 19.75: H E W i l i e r ( S A D ) , o t v o r e n o g * t i p a sa s o o i j n i m o o l u o o r t a l nim k r a n o m , 1- r e š e t k a , 2- arumski m o s t , 3- portalni kran u l a z n e g r a d j e v i n e , 4 - p o l u o o r t a l n i kran za o p s l u ž i v a n j e a g r e g a t a , 5- m e t a lni d e m o n t a ž n i ci 1 inaar-ootctopac g e n e r a t o r a , 6- кгап d i f u z o r s k i n z a t v a r a č a , 7- t r a n s f o r m a t o r i , 8 - u l a z u s p i r a l u , 9- ulaz u d i f u z o r

19,5.

PRATEĆI

UREDJAJI

I SISTEMI

U MAŠINSKOJ

Za o s t v a r i v a n j e p o t r e b n e f u n k c i o n a l n o s t i

i pouzdanosti

ZGRADI osnovne

o p r e m e ( a g r e g a t a ) i m a š i n s k e z g r a d e kao c e l i n e , u m a š i n s k o j zgradi še p r a t e ć i h s i s t e m a i u r e d j a j a . To su t r a n s p o r t n i uredjaji

(kranovi

proizvodne postoji

vi-

i d r . ) , si-

stemi za o d v o d n j a v a n j e z g r a d e , s i s t e m i s n a b d e v a n j a v o d o m za h l a d j e n j e , sistemi redovnog i rezervnog napajanja električnom

e n e r g i j o m , uljni s i s t e m i , uredjaji

za o b e z o e d j i v a n j e - k o m p r i m i r a n o g - v a z d u n a , triti

s a m o oni

asoekti

tih s i s t e m a

sko p r o j e k t o v a n j e mašinskih

Od v i š e r a z l i č i t i h

za n j i h o v o

za p o d i z a n j e

sa g r a d j e v i n s k o g

i prenos

stanovišta

konstrukcija

se u g l a v n o m u g r a d j u j u dva tipa

k a d a se u g r a d j u j u

razmo-

gradjevin-

I PRENOS

ugradjivanje mora obezbediti

U zgradama

nin

uredjaja

pomoćne dizalice)

su o d z n a č a j a za

zgrada.

19.5.1. U R E D J A J I ZA PODIZANJE

i manje

k l i m a u r e d j a j i , i t d . O v d e će se

i u r e d j a j a koji

i poluportalni

k r a n o v i , ali

(kranovi, su v a ž n i

kranske

staze.

kranova: mostni su oni

hidrauličke

k r a n o v i , jer se

i portalni.

samo poseban slučaj

Ne-

portal-

dizalica. Mostni

kranovi

se u g r a d j u j u

— —

u zatvorenim halama.

-

—г

pri

Brzina

pomeranja

prenosu

tereta

krana

k r e ć e se od

0 , 3 - 0 , 7 m / s , d o k je pokretanja

k o l i c a na

2 do 3 p u t a

brzina kranu

matija.

Kranovi

imaju

najčešće

dve k u k e - n v a t a l j k e . Glavna predvidjena tereta

za p r e n o s

i z b o g toga je

brzina

njenog podizanja dosta k r a n o v a do

še

Pomoćna

predvidjena

;
ocrecji

oodizanja

nosivošću

Nosivost

glavne

i pomoćne

k r a n a se b i r a na o s n o v u

puta većom

i spuštanja

rad lak-

odlikuorzinom tereta

i znatno manjom nosivošću. rakteristike

izražavaju

je

i demontaže

ših d e l o v a , te se z a t o je n e k o l i k o

najvi-

kuka

za o p e r a t i v n i

tokom montaže

500

mala

(kod v e l i k i h 1 m/min).

je

najvećih

krana se

n v a t a l j k e , na o r i m e r , 2 5 0 / 2 5 najtežeg elementa

koji

ka-

uoravo

t.

se u g r a a j u j e u

a g r e g a t u . To su n a j č e š ć e r o t o r g e n e r a t o r a sa del o m v r a t i l a , r a d n o k o l o sa del o m vratila, transformatori,

i t d . P r o i z v c d j a č o p r e m e d a j e te p o d a t k e , na

svog plana m o n t a ž e ooreme. Ukoliko je masa najtežeg e l e m e n t a o D i č n o se u g r a d j u j u dva

krana, čija zajednička

!5:¿ v e ć a oa t e ž i n e n a j t e ž e g e l e m e n t a .

osnovu

veća od 3 0 0 - ^ 0 0 t

n o s i v o s t t r e o a aa o u o e za 13 ac

^ili.Kom njegovog

ooaizanja

Kranovi

se

347"

sorežu taKo-.da.ttaj: teret"- p r e n o s e na p o s e b n o j g r e d i (si i ka "13 Ji9). M a s a k r a n a j e ^ z a v i s n a od n j e g o v e n o s i v o s t i

i r a s p o n a . Na slici

19.76. d a t

j e d i j a g r a m na o s n o v u koga se m o ž e doći do p r e l i m i n a r n i h p o d a t a k a о vlastitoj masi m o s t n o g k r a n a u funkciji n o s i v o s t i , za tri k a r a k t e r i s t i č n a raspona dju se m o ž e Portalni zgradama

(izme-

interpolovati). kranovi

(slika

se u g r a d j u j u na o t k r i v e n i m i p o l u o t k r i v e n i m

1 9 . 7 4 ) , kao i na u l a z n o j g r a d j e v i n i

rača. č e s t o s e g r a d e sa k o n z o l n i m p r o p u s t i m a sa obe strane bi mogli da o s p l u ž u j u

mašinskim

i iznad d i f u z o r s k i h

i ulazne i difuzorske zatvarače. Masa portalnih

je za oko 50% v e ć a od m a s e m o s t n i h k r a n o v a istih n o s i v o s t i

19.5.2. S I S T E M I ZA O D V O D N J A V A N J E M A Š I N S K E

zatva-

(slika 3 . 2 1 . c ) , kako kranova

i raspona.

ZGRADE

Oa bi se o b e z b e d i l a p o t r e b n a z a š t i t a m a š i n s k e z g r a d e od plavi jenja

provir-

nim v o d a m a , kao i da. bi se o m o g u ć i l o p r a ž n j e n j e vode iz p o j e d i n i h de'iova pro-

Slika 1 9 . 7 7 . H E S o v e r z e n e (Italija), i- d r e n a ž n a ga i e r i j a , 2- drenažne Dtimoe, 3 - cev za p r a ž n j e n j e s o i r a ! e , 4 ~ cev za p r a ž n j e n j e difuzora

357" t o č n o g irrakta (soora i a,лdifuzor) ,гпогз da - se predvi d i " o d g o v a r a j u ć i - sfstenrza o d v o d n j a v a n j e m a š i n s k e z g r a d e . Taj s i s t e m se ta (drenažne g a l e r i j e , kanali

sastoji od g r a d j e v i n s k i h

elemena-

i b u n a r i ) i pumpi za i z b a c i v a n j e p r o v i r n i h

voda

u donju v o d u . Ovaj s i s t e m se razvija na n a j d u b l j i m kotama m a š i n s k e z g r a d e , praktično u t e m e l j n o j p l o č i , kako bi se o b e z b e d i l e obe f u n k c i j e :

1- i z b a c i v a n j e

p r o v i r n i h v o d a , 2- p r a ž n j e n j e p r o t o č n o g trakta pri r e m o n t i m a . Zbog toga s i s t e m treba tako visinski

locirati da se obezbedi

zora. Taj p r i n c i p se jasno uočava na slici

p r a ž n j e n j e i n a j d u b l j i h delova 19.77: u d u b o k o l o c i r a n u

d o v o d e se p r o v i r n e v o d e , a sa njom se spajaju i svi najdublji

delovi

i o d v o d n o g p r o t o č n o g t r a k t a , tako da je o m o g u ć e n o i s p u n j e n j e obe

difu-

galeriju dovodnog

predvidjene

funkcije. S i s t e m za o d v o d n j a v a n j e r e a l i z u j e se d v o j a k o : 2) kao c e n t r a l i z o v a n Grupni siszsm

1) kao grupni

sistem,

sistem.

se sastoji oo d r e n a ž n i h b u n a r a , kraj svakog a g r e g a t a

ili po

j e a a n na dva a g r e g a t a , sa pumoama u s v a k o m od b u n a r a . U te b u n a r e se d o v o d e kanalima

i c e v i m a sve p r o c e d n e v o d e , a sa njima se spajaju i cevovodi

ž n j e n j e s o i r a l e i d i f u z o r a . Takvo r e š e n j e je p r i k a z a n o na slici

za pra-

19.18. na pri-

meru HE S e n j , kod koga je uz svaki oo agregata izgradjen po j e d a n b u n a r . Da bi se p o o o i j š a l a p o u z d a n o s t sistema bunari su m e d j u s o b n o s p o j e n i , ali se mogu i razdvojiti

z a t v a r a č i m a . Gruoni s i s t e m se p r i m e n j u j e kod m a n j i h HE i kod hidro-

e l e k t r a n a koje su f u n d i r a n e na stenskoj o s n o v i , sa mal o m d e b l j i n o m p l o č e , u koju bi se teško smesti 1 a p o d u ž n a arenažna

temeljne

galerija. Bunari s e s m e š t a j u na n i z v o -

d n o m del u z g r a d e ^ n a j č e š ć e u pros t o r u ' i z m e d j u d v a d i f u z o r a , a odvod

crpki j e n e p o s r e d n o iza di-

fuzorski h z a t v a r a č a . Kod p o s t r o j e n j a sa samo dva a g r e g a t a " s i s t e m o d v o d n j e se može rešiti samo sa jeoninr d r e n a ž n i m b u n a r o m , u koji se u v o o e sve orovirne vode i sa kojih se s o a j a j j i cevi za p r a ž n j e n j e s p i r a l e i dii !

u

S I . 1 9 . 7 8 : HE G r a b o v i c a . Osnova na koti 125 m n m . 1- drenažni b u n a r sa ounraama,2-komores c n . 3 i -- r e g u l a c i o n e gruoe i komancne taoie a g r e g a t a , S - o r i s t u o u t u r p m s K U e t a ž u , 5.7 .S-'rafoi v l a s t i t e p o t r o š n j e , u z o u o e i та /ЛГОП О

fuzora..oba- ¿agrega ta. T a k v o

reše-

nje j e p r i m e n j e n o na HE G r a b o v i ca (slika 19.78). S l i č a n creniranja vrlo je i na slici 19.27

sistem

ilustrativan

'HE Kokin

Broa?.

kod^većirr p o s t r o j e n j a „Jcao i .kocUhfdraeiektema=ii®*&laiiT#iiD«oEEerijaiima, kod., kojih j e r z n o g - s t a b i l n o s t i dirana a - t e m e l j n a ploča, veće^debl j i n a ^ S a s t o j i

i uslova fun-

se od d r e n a l n e galeri je:po.:čitavoj

dužini temeljne ploče mašinske zgrade,-u koju se k a n a l i m a uvode.sve

provirne

voae, а u koju se može uvesti voda iz spirale i difuzora svakog od agregata. Galerija

ima pad na jednu stranu, najčešće prema m o n t a ž n o m p r o s t o r u , gde se za-

vršava d r e n a ž n i m bunarom u kome su instalirane pumpe za izbacivanje vode u donju vodu e l e k t r a n e . Takva koncepcija je prikazana na slikama

19.10;

Kod većih postrojenja se izvode dve galerije, jedna sa zatvaračima

19.42,itd. i cevima

sistema za pražnjenje protočnih delova agregata, a druga kao kontrolna

galeri-

ja, u koju se si ivaju i sve provirne vode i vode prema c e n t r a l n o m drenažnom bunaru (slika

19.5).

Za kapacitet oumpi je obično merodavan slučaj pražnjenja protočnog

trakta

jednog agregata pri njegovom remontu. Ako je V o t - zapremina voae protočnog trakta koju treba odstraniti

za neko vreme t (obično se uzima da je t = 6-8 h),

onda se pri odredjivanju kapaciteta pumpi za operaciju pražnjenja moraju uzeti u obzir još i provirne vode kroz zaptivke difuzorskih z a t v a r a č a , tako da je protok pumpi Q?

-

(Vpc/t)

+

Lz-qz

(19.7)

gde je L z - dužina perimetry difuzorskih zatvarača (m); q z - specifično previranje duž zaptivki

(L/s-m), koje se može približno usvojiti

imajućt:u v i d u vi talani z n a č a j arenažnog sistema za

1 L/s-m.

bezoeanost"postrojenje

pri ugradj.i vanj u pumpi se vodi računa i. о odredjenoj rezervi * za_slučaj-kvara. Snaga-pumpi se odredjuje. . ^ n a j . v e ć i n a o o r - p u m p e , pri največoj koti. 0V. U norm a l n i m uslovima raoa^ pumpe se ^fvi jučuje i iskl j u č u j u . a u t o m a t s k i p r e k o

nivosta-

ta, sa plovKom u o r ^ n a ž n o m b u n a r u ^ održavajući niívodvode u nekim oaredjenim granicama. Kod veoma, dunoko postavijenih. agregata u oanosu na DV (slučaj RHE), kod kojih je opasnost-od p l a v l j e n j a proviminr-vodama v e ć a , p r e d v i d j a se kombi novano pokretanje rezervnih drenažnin pumpi: pored elektromotornih mogu se pokretati i neposredno огеко male turoine koja se napaja iz dovoanog c e v o v o d a . To povećava bezbeanost postrojenja u uslovima prekida normalnog napajanja .električnom energijom. Takav sistem j e primenjen na RHE čapljina, kod koje su, zbog velike dubine u k o o a v a n j a agregata (turbine sit na koti -30 m n m ) , rezervne dren a ž n e pumpe o p r e m l j e n e i za

neposredni-pogoni preko male turbine.

"359 Kod n a š i h i z v e d e n i n v e ć i h - e l e k t r a n a je najčešće u granicama

insta!isani

kapacitet"'drenažnih

70 do 100 L/s p o p r o i z v o d n o m a g r e g a t u , j e r se

radi о g r u p n o m s i s t e m u , sa po j e d n i m b u n a r o m u z svaki L / s ; HE S e n j : 3 - 1 0 0 L / s ; HE P i v a : 3 - 7 0 L / s ,

V o d a se k o r i s t i (nosećeg

troši

o k o 60 do 70% p r o t o k a

Potrebna

količina

izgubljene

specifična

aproksimacijama nladjenje

qh

Pritisak

11.5), prema

količina

vooe u sistemu

se na

os-

(19.3)

v o d e za h l a d j e n j e

vooe OG

oko

relaciji

Ял

po i z g u b l j e n o m k W , u p r v i m

- 0,05т0,07 L / s - k W . O r i j e n t a c i o n o

ootreona

koji

se troši

(Q«. ; o d r e d j u j e

generatora

¿Ng. ( j e d n a č i n a

"= ^ V

potrošnja

ležajeva

transformatorima.

voae za h l a d j e n j e

snage u generatoru

ležaje-

r a s h l a d n e v o d e je g e n e r a t o r

r a s h l a d n e v o d e , za h l a d j e n j e

Qkg gde j e

potrošač

15« za h l a d j e n j e u l j a u

4-100

VODOM

g e n e r a t o r a , ulja u t r a n s f o r m a t o r i m a ,

i v o d e ć i h ) , itd. N a j v e ć i

10-20%, a oko

novu

za h l a d j e n j e

uglavnom

(HE S p l i t :

itd.).

19.5.3. SISTEMI SNAB0EVANJA RASHLADNOM

va

agregat

pumpi

1 L/s po

se m o ž e r a č u n a t i

1 MW i n s t a l i s a n e

ispred hladionika

treoalo

da je za

snage.

bi aa je veći

oa

oko

80 кРа. Postoje ave principijelno 1) z a h v a t a n j e Zahvazanje

iz davača

dova većih-od oko

ili

ili

neposredna

i to. S i s t e m je p o u z d a n

coezoeaiti

.oo OKO

aovoIjan

kojin energetsKi

stavljaju

z a n v a t e , raai danje

vode

oovećanja

ooićno

se Kroz f i l t r e

postrojenja

nije racionalno zanvatati

aimenzicmsana

sistema

tre-

sistema. sasvim

i .
v i s o K o g p r i t i s k a , коа Korišćenja

u

turbini.

u p u ć u j e u s i s t e m . Ma da se po-

visoke pouzdanosti

i rezervoar

na 2 3 - 3 0 m i n u t n u

uvo-

uredjaja,

zanvatnog

iz 3 V , *ao

v o a u pre n j e n o g

p u m p e , radi o o e z p e d j e n j a

zanvata

i zatim

KOG K o j i n se ne m o ž e

коа p o s t r o j e n j a

i preko filtra

pa-

kojim

oo c r o k i , ali

bezoeanosti

pritisak gravitacionim zanvatom

n l a d j e n j e o r e a v i a j a se na p o č e t k u zaoremina

ori m e n j u j e se Kod

u onom oosegu padova

D r i m e n juje se k o o p o s t r o j e n j a

'.3 • ? . t j. .
iz o d v o d n o g K a n a l a

i rezervne

nladjenje:

l e ž a j e v a , t r a n s f o r m a t o r a , klima

nja sa o a c o m v e ć i m oa - 0 - 5 0 m , а n a r o č i t o

V o d a se p u m p a

vode

iz g o r n j e v o d e , p r o p u š t a

pumpanjem iz

i s kog ori t i s k a

iz gornje

jer t e č e n j e rasni ad.ne v o d e ne zavisi

i rezervne

Zahvazanje Л

v o o e za

kanala.

d o v o l j a n p r i t i s a K u s i s t e m u za n l a d j e n j e . Voda se

neoosreano

ci u s i s t e m za "nladjenje g e n e r a t o r a ,

ta o r e o v i a e t i

načina zanvatanja

iz o o v o o n o g

10 m o o OKO 4 0 - 5 0 m , d a k l e ' u p r a v o

se m o ž e da o o e z o e d i iz c e v o v o d a

različita

iz d o v o o a , 2) p u m p a n j e

rashladne

sistema vode.

za

čija

p o t r o š n j u . Ti r e z e r v o a r i

je se

ЗбОг nalaze u zoni krova ili k a l o t e - h a l e , kako:bi. s e obezoedio potreoan pritisak u sistemu bez~novih p u m p a n j a ^ N a slici 3.4Q..C. i 19J5..C. prikazan je položaj rezervoara za rashladnu vodu u ave naše hidroelektrane. R e z e r v o a r se obično povezuje т sa d o v o d n i m c e v o v o d o m , da bi se obezbedilo nesmetano funkcioni sanje postrojenja i pri p o t p u n o m ispadu iz pogona pumpi koje obezbedjuju vodu iz odvodnog kanala. Na taj način to postaje kombinovani s i s t e m , sa mogućnostima ta vode za hladjenje sa dve različite s t r a n e , što značajno povećava

zahva-

pouzdanost

takvih sistema. Voda iz sistema za hladjenje ističe u donju vodu. A n a l i z o m naših većih izvedenih elektrana može se zaključiti da se specifični utrošak rashladne vode kreće najčešće u granicama 0,9-1,1 L/s-MW (u odnosu na instalisanu

snagu).

19.5.4. Q B E Z 3 E D J I V A N J E VLASTITE POTROŠNJE ELEKTRIČNE

ENERGIJE

Da bi mogla da radi hidroelektrana mora da bude neprekidno napajana električnom e n e r g i j o m . Sa gledišta ooaveznosti napajanja energijom uredjaji

elek-

trane se mogu podeliti na tri grupe. I) Neprikosnoveni p o t r o š a č i , kojima se mora~obezbeciti napajanje bez ikakvog p r e k i d a . To s u : p o b u d j i v a n j e g e n e r a t o r a , sistem uljne r e g u l a c i j e , sistem za n l a d j e n j e s a - o d g o v a r a j u ć i m p u m p a m a , komoresorski sistem, razni uredjaji

bezoećnosni

(za g a š e n j e p o ž a r a , s i g n a l i z a c i j u , itd.), upravijačko-informacioni

sistem u - k o m a n d i , itd. II) Potrošači koji m o g u ć a ostanu kratkotrajno bez n a p a j a n j a , bez prekida proizvodnje. To su: pumpe drenažnog s i s t e m a , motori za p o k r e t a n j e zatvarača na e v a k u a t o r i m a , osveti jenje nale, ureajaji za punjenje a k u m u l a t o r a , itd. III) Potrošači

koji mogu aa ostanu duže vremena oez napajanja:

kranovi,

ureajaji za filtriranje i regeneraciju u l j a , osvetijenje k r u g a , magacina, radionica i drugin m a n j e o p e r a t i v m n p r o s t o r a , i ta. Bezbednosno najdeli katniji potrošači j e n j e m , s i g n a l n i , zaštitni

(relej i i sistemi upravljanja

postro-

i kontrolni uredjaji, havarijsko osvetijenje) napa-

jaju se j e d n o s m e r n o m s t r u j o m , a u slučaju prekida redovnog napajanja automatski se prebacuju na n a p a j a n j e iz akumulatorskih baterija, jer prekid njihovog funkci onisan ja nije a p s o l u t n o

dozvoljen.

Za p o d m i r i v a n j e o s t a l i h v i t a l n i h 4 o o t r o š a č a , onih koji spadaju u I grupu, moraju se preavideti bar dva nezavisna sistema napajanja e l e k t r i č n o m energijom. U n o r m a l n i m uslovima'rada EES n a p a j a n j e se ooavija p r e u z i m a n j e m energije

36 í iz d i s t r i b u t i v n e m r e ž e i mreže v i s o k o g n a o o n a , p r e k o : posebnih- kućni h^transforma t o r a . Kaaa je a g r e g a t u pogonu n a p a j a n j e v l a s t i t e p o t r o š n j e . s e transformatora

sa o t c e o a na sabirnicama g e n e r a t o r - g l a v n i

-

obavija.preko

transformator.

instalisana snaga kućnih potrošača je o b i č n o u g r a n i c a m a 0 , 5 - 0 , 8 % od ins t a l i s a n e snage

hidroelektrane.

P o o u d j i v a n j e g e n e r a t o r a j e d n o s m e r n o m s t r u j o m o b a v l j a se budilicama sistema

raznih

(gl.11.1.3).

Rezervni

s i s t e m napajanja u vanrednim u s l o v i m a se o s t v a r u j e najčešće рге-

ко kućnih hidro ili dizel agregata. Kod e l e k t r a n a većeg p r i t i s k a koje su vrlo z n a č a j n e za EES o b a v e z n o se predvidja kućni h i d r o a g r e g a t , čija je snaga -0,4Ji od i n s t a l i s a n e snage e l e k t r a n e ) dovoljna da obezbedi potrošača

vlastitu

I i II g r u p e i samostalno pokretanje a g r e g a t a u i z u z e t n i m

(0,3-

potrošnju situacija-

ma. Kod izuzetno važnih oostrojenja p r e d v i d j a j u se dva kućna a g r e g a t a , kako oi se o s t v a r i l a p o t p u n a rezerva napajanja red kućnog h i d r o a g r e g a t a postavlja

(na p r i m e r , HE S p l i t ) . Nekada se po-

i rezervni dizel a g r e g a t , da bi se ooezbedi-

lo n a p a j a n j e a r e n a ž n i n pumpi u uslovima

ispražnjenog dovoda

i teškoća u EES

HE Senj). Kućni agregati

se često smeštaju isood m o n t a ž n o g prostora

i c;, ili na kraju hale (slika tonovim t u r p i n a m a horizontalnim

(slika

19.42.0

19.19. i- 19.15.b). n a j č e š ć e se realizuju sa Pel-

sa 750, 1000 ili

1500 min

ili F r a n s i s o v i m turoinama sa

vratilom.

j našim v a ž n i j i m elektranama kućni hidroagregati

imaju instalisanu

snagu

3,2-0,4.« od i n s t a l i s a n e snage o o s t r o j e n j a , s'tinr-što se kod vrlo značajnih ..postrojenja p r e d v i d j a i rezervni

kućni a g r e g a t . Kod m a n j i h padova umesto

a g r e g a t a , koji bi bili n e e k o n o m i č n i , p r e d v i d j a j u se dizel 19.5.5. ULJNI

hidro-

agregati.

UREDJAJI

. H i d r o e l e k t r a n a m a se koriste ave vrste ulja: t u r o i n s k o , za s i s t e m uljne tu 1 a c i j e ^ r s e r v o u r e a j a j e zatvarača

i p o d m a z i v a n j e l e ž a j e v a ; .izolacionc, u

t r a n s f o r m a t o r i m a . Najveća Količina а 1j a Koristi

se u sistemu r e g u l a c i j e . Ko 1 i -

ćina jija u tom sistemu može se orioližno odrediti du

-

iz r e l a c i j e :

к •m•N y D> / уn

.. 1 r . 91

:ce je m - oroj a g r e g a t a , N i H nominalna snaga (kW) i pad (m), Di- p r e č n i k radnog k o l a , k- k o e f i c i j e n t koji zavisi od tipa t u r b i n e : k = 1, za turoine sa dvojcem r e g u l a c i j o m ; .<-0,5-0,6 za Fransisove turbine i k-1.5 za P e l t o n o v e 3a sistem za p o d m a z i v a n j e ootreono je još oko 30% od te količine

turoine,

(W^0,3

W„).

"352 Uiiokvim većegpostrojenja

potreonoje

raspolagati

nei skori šćeno- ul je,, za u p o t r e o l j e n o i p r e č i š ć e n o j e za m a n i p u l a c i j u

rezervoarima.za

( r e g e n e n s a n o ) ulje.

sa u l j e m i n j e g o v o č u v a n j e m o r a j u da b u d u v e o m a d o b r o

p o ž a r n o o s i g u r a n e . Za č u v a n j e v e č i n k o l i č i n a ulja m o g u da se p r e d v i d e podzemni

rezervoari

van m a š i n s k e

19.5.6. SISTEMI Komprimirani

zgrade.

KOMPRIMIRANOG

VAZDUHA

v a z d u h se k o r i s t i : za s t a v l j a n j e pod p r i t i s a k ulja u

nog trakta reverzibilnih

sok pritisak

rezervoprotoč-

a g r e g a t a , za p n e u m a t s k e s k l o p k e v i s o k o g n a p o n a , za

h l a d j e n j a , i t d . Za u l j n u

regulaciju

i s k l o p k e p o t r e o a n je

i niskim pritiskom. Kompresorski

su n a j č e š ć e c e n t r a l i z o v a n i . K o m p r e s o r i

i vetrenici

STABILNOST

kretanja

MAŠINSKIH

čes-

uredjaji

se s m e š t a j u po p r a v i l u u

z a s e o n o j p r o s t o r i j i , o d a k l e se K o m p r i m o v a n v a z d u h r a z v o d i ja cevima u kojima je brzina

si-

vi-

( 4 - 5 M P a ) , a za o s t a l e p o t r o š a č e n i ž i , oko 0 , 7 M P a . Zbog toga

to p o s t o j e d v a s i s t e m a , sa v i s o k i m

19.6.

protiv-

poseoni

a r i m a u l j n e r e g u l a c i j e , za k o č e n j e g e n e r a t o r a , za i z d u v a v a n j e vode iz

steme vazdušnog

još

Prostori-

do p o j e d i n i h

uredja-

20-30 m/s.

ZGRADA

Za s v e m a š i n s k e z g r a d e m o r a se i s p i t a t i

s t a b i l n o s t na k l i z a n j e . N e k e

korištene d i s p o z i c i j e rečnih elektrana valja proveriti

i sa g l e d i š t a

redje

stabilno-

sti na p r e t u r a n j e , d o k su kod d u o o k o f u n d i r a n i h

šantnih zgrada, poseono

z i b i l n i h e l e k t r a n a , važni

na i s p l i v a v a n j e u o o r e d j e n i m

uslavima-gradjenja Stabilnost-ne.

i aspekti

stabilnosti

rever-

i eksploatacije. klizanje,

se može r a z m a t r a t i

po snemi r a v a n s k o g

kontaktnog

k l i z a n j a , kada do p o m e r a n j a dolazi po kontaktnoj temeljnoj p o v r š i n i . Druga snema dubinskog

ili m e š o v i t o g

zpog pokretanja

tla u š i r o j z o n i . O v d e ć e se r a z m a t r a t i

P r o r a č u n i - s t a n i 1 nosti acije:

i) uslovi

k l i z a n j a , kada do n a r u š a v a n j a s t a b i l n o s t i

nim fazama graajenja,. kaaa je protočni

u s l o v i , pri evaicuaciji pravca,

niorostatičko

katastrofalnih

Poznato je da se koeficijent stabilnosti

па k l i z a n j e

ili

situ-

u ooredje-

(ili

opterećenje

v o d a , pri

zemljotre-

itd.

odnos izmedju sila koje se~oduDiru klizanju zgraau.pokrenu

pri r e m o n t u

t r a k t prazan, agregat je demontiran

n i j e j o š m o n t i r a n ) , a o s t v a r u j e se n a j n e p o v o l j n i j e s i m a iz n a j n e p o v o l j n i j e g

slučaj.

s e za m a š i n s k e z g r a d e o o a v l j a j u za tri r a d n e

n o r m a l n e e k s p l o a t a c i j e , 2) uslovi

z g r a d e , 3) i z u z e t n i

s a m o prvi

je

dolazi

na k l i z a n j e

(K¡<) d e f i n i š e

kao

(R) i s i l a koje t e ž e da m a š i n s k u

( N ) , te j e K k ^ R/N

(19.10)

"363 Da bi.se uzeio u oDzir trajanje pojedinih o p t e r e ć e n j a , kao i verovatnoća ve, može se uvesti

i koeficijent usiova opterećenja

poja-

(n), tako aa je u tom slu-

čaju -^koeficijent stabilnosti K£ - R/N-n

Slika

(19.11)

19.79. Uz ororačun stabilnosti na klizanje rečne elektrane u remontnim uslovima

O r i j e n t a c i o n o se može uzeti da koeficijent n ima vreanost n-1 u uslovima

normalne e k s o l o a t a c i j e , n- 0,95-u.usiovima remonta i gradjenja, i n - 0,9 u izuzetnim uslovima

(zemljotres, katastrofalne velike vooe, itd.). U pretnodnim

analizama se može prinvatiti aa je stabilnost orinvatljiva ako se za sve t r i grupe u s i o v a ostvaruje koeficijent ,
1,25. M e d j u t i m , oošto svaki

ca za svoju oezoednost, u Kasnijim analizama se K o e f i c i j e n t i

razmatrati detaljnije, као tenničko-ekonomska

I , oa čak i n e š t o manji oa j e d i n i c e ,

sigurnosti

kategorija. U uslovima

f a I n i n z e m l j o t r e s a j IX zoni пекаоа se mogu prihvatiti -

Koeficijent

treba snvatiti kao neku vrstu "pol i se o s i g u r a n j a 1 ' koju društvo--plakoeficijenti

moraju

katastro-

ol

ÍSKÍ

ori čemu se računa sa mogućnošću i

'zvesnin t r a j n i j i n manjin к ! i zanja o o j e k t a .

Maksimalan z e m l j o t r e s se soreže sa

o p t e r e ć e n j i m a u normalnim uslovima e k s p l o a t a c i j e , a za prva sagledavanja se može usvojiti ubrzanje a = 0,08 g za V I I z o n u , ; a - 0,16 g za VIII zonu, i a -

- 0,3 g za IX zonu. Kasnije se proračuni obavljaju za konkretne moaele zemljotresa. 2 y *oračun s i l a 'i i Я može se i l u s t r o v a t i na orimeru rečne e l e k t r a n e u ^emontnim u s l o v i m a { s l i ka ' 9 . ? ? x , t j . sa i s p r a ž n j e n i m protočnim t r a k t o m , oez a g r e -

3Q4 g a t a ( m a k s i m a l n o - a l a k s a n a z g r a d a , sto je i najopasniji

s l u č a j pri v e l i k o m

poti-

s k t L i n a ^ t e m e l j n u p l o č u ) . V e l i č i n a s i l e k o j a t e ž i da p o k r e n e z g r a d u j e d n a k a N - P a + E^ - P n gde su: P u

i Pn

Ej - a k t i v n i

- sile nidrostatičkog

pritisak

pritiska

druge sile u n i z v o d n o m pravcu: pritisak

ubrzanja

u nizvodnom

Klizanju

(19.12) iz u z v o d n o g

i nizvodnog

tla sa u z v o d n e - s t r a n e . U s i l u P u u r a č u n a v a j u

u t i c a j t a l a s a , a u shemi

pravca

se i s v e

leda, pritisak usled hidrauličkog

sa i z u z e t n i m u t i c a j i m a

i sila u s l e d

pravcu.

se s u p r o t s t a v l j a j u

sledeće

zG- s u m a s v i h v e r t i k a l n i h

na k o n s t r u k c i j u

usmereni

rena prema g o r e , u g a o

sile:

sila

(19.13)

(težina zgrade, nidrostatički

p r e m a d o l e ) , U- s i l a p r i t i s k a unutrašnjeg

kida t l o , a n e r a p a v a

i tla

t l a ) , £ n - r e a k c i j s k i , p a s i v a n p r i t i s a k tla sa n i z v o d n e

Iz j e d n a č i n e

(19.13) vidi "olakšava' 1

t e m e l j - t l o , F-

s t r a n e , koji pri

Kod d e r i v a c i o n i h dnji

ankerni

priboja

postrojenja snema.opterećenja

b l o k o d v o j e n od z g r a d e ili j e . u

njom. Ukoliko je-u sastavu-zgrade je

još

i rezultanta

l a ž e na v e r t i k a l n u stabilnosti

je a n k e r n i

poseono

zavesa,

zavisi

od t o g a oa

ankerni

li je

cei ini sila

delu-

oIok. Ona se

k o m p o n e n t u , a z a t i m se č i t a v

za s v a k u od p o v r š i

temeljne spojnice.

u o o z i r sila p r i t i s k a

k o m p e n z a t o r i . Toj shemi postrojenja.

je v r l o s l i č n a

razračun

nidrostatiUkoliko

v o a e na

i shema

za-

sa

ulazu

i e v e n t u a l n o t e m p e r a t u r n e s i l e , u k o l i k o na c e v o v o o u n i s u

radjeni temperaturni zgraaa pribranskin

injekcionih

na s l i č a n n a č i n , s t i m š t o se n o n zonta¡ne s i l e računaju

ne-

stabilnost.

drenažom,.itd.

19780),pored već naveoenin

(P,)

b l o k v a n z g r a d e , t a d a se u z i m a

cevovoda u zgradu

zgrade vema

istoj k o n s t r u k c i j s K o j

s v i h s i l a K o j e d e l u j u na z a d n j i

(Ga) i horizontalnu

sprovodi

čkog pritiSKa

(slika

se u z i m a u

na taj n a č i n n j e n u

i horizontalnih tepiha,

kli-

kohezije

klizanju.

se d a j e z a s t a b i l n o s t m a š i n s k e zgraau, smanjujući

usme-

površina

( p o š t o se p r i l i k o m

Z b o g t o g a s e u z g o n s m a n j u j e p r i m e n o m v i š e mera:, s t v a r a n j e m postavijanjenruzvodnih

pritisci

ploču

s p o j n i c a , č e s t o se r a č u n a sa K o e f i c i j e n t o m

o b z i r s a m o u k o l i k o se r a č u n a sa t r a j n i m d e f o r m a c i j a m a

p o v o l j a n u z g o n , koji

na t e m e l j n u

t r e n j a na k o n t a k t u

temeljne s p o j n i c e , c- koeficijent atnezije betona zanja

udara,

zemljotresnog

R = (ZG - U)tg
je

ug-

opterećenja

365

Slika

¡9.30. üz o r o r a č u n s t a o i i n o s t i d e r i v a c i o n o g anKernim oiokom u sastavu zgrade

Szcbilncsz nici

na pvezuranje

siučaju

oefinišu

jeKat

se i Kraci

sila

sa

se r a č u n a s a m o kod z g r a d a r e č n i h e l e k t r a n a

visine njihove moguće primene

nos m o m e n a t a

postrojenja

( 3 0 - 3 5 m ) _ Za s h e m u S i l a kao u

na

gra-

pretnoonom

sila u o d n o s u na l i n i j u p r e t u r a n j a , pa se traži

Koje sprečavaju

rotaciono pokretanje

od-

i s i l a Koje t e ž e d a o b -

preture. Stabilnosr

na isplivavanje

se i s p i t u j e

kod v e o m a d u b o k i h z g r a d a

s t a n i c a , R H E ) , n a r o č i t o onih realizovanin u viou duookih š a n t o v a . sa n a i n e o o v o l j n i j i

s l u č a j ori g r a o j e n j u , kada na š a h t d e l u j e puni uzgod,. a

ca je n a j m a n j e o o t e r e ć e n a

i ispražnjen

stu

. Koeficijent stabilnosti

tee

: =:

- suma

razmatranoj

snemi

Provera

vertíка!nm

ravni

u zlu

trakt, agregati

zgra-

n i s u na s v o m m e -

je .taca;

sila u s m e r e n m

o r e , a d o l e , U- najveći

uzgon

u zoni t e m e l j a m a š i n s k e z g r a d e za s l u č a j

preko relacije

ori

(19.10).

( s l u č a j rečnih e l e k t r a n a s a d e b e l o m i r a v n o m

p l o č o m ) m o ž e se o d r e d i t i

sli
protočni

o p t e r e ć e n j a , n- као u j e d n .

naprezanja

caone temeljne

(punrone

Pretpostavlja

za e k s c e n t r i č a n

pravou-

temeljnom

pritisaK

1 9 . 7 9 ) : е- e K s c e n t r i c i t e t r e z u l t a n t n e s i l e , В- d u ž i n a bi ока. Ova

r366-

367" naprezanja se ispituju za sve tri radne situacije, ¡cako Di se proveri lo da li će o b j e k a t u svim situacijama ostati u granicama dozvoljenih naprezanja u temeljnoj spojnici. U slučaju stepenaste površi temeljne spojnice (zgrade u stenskoj masi) naprezanja se mogu odrediti po relaciji: : £ mm

F

(19.15)

VJ

gde su: M- m o m e n a t svih sila u odnosu na neutralnu osu temeljne p o v r š i , W- Otporni momenat te površi. Rešenje se može smatrati

zadovoljavajućim ukoliko je

> 0 (nema naoo-

na zatezanja), a ako je ашах u svim razmatranjima situacijama u granici tenih vrednosti

dopuš-

za vrstu tla na kome se zgrada fundira.

1 9 , 7 , S P O J M A Š I N S K E Z G R A D E SA D O N J O M

VODOM

Sdoj mašinske zgrade sa oovodnikom trepa da je tako oblikovan i rešen da ooezbedi stabilne hidrauličke režime i pogodan sppj sa koritom nizvodno od elektrane, da spreči pojavu sekundarnih tečenja koja bi podizala uspor i narušavala stabilnost tečenja i da smanji na minimum nepoželjnu eroziju

korita.

U okviru soojne konstrukcije postoje sledeći objekti: slapište

difuzora,

risoerma sa završnom konstrukcijom (zuoom), nizvodno ooezbedjenje korita

nasu-

tim kamenom (uglavnom kod postrojenja u aluvijalnim tokovima), r a z d e o n i zid izmedju slaoišta difuzora i slaoišta p r e l i v a , osiguranje obala na potezu spoja. Navedeni oojekti sooja mašinske zgrade sa koritom prikazani Mostar (slika

su na primeru HE

19.81).

Slaoište-difuzora treoa da obezoedi opvoljan hidraulički conje vooe. Specifični

sooj difuzora i

protoK u slapištu je kod neorelivnin elektrana а-Ю-20

л-'S. dok se kod orelivni'n povećava u uslovima eveakuacije velikih voća i со 'СО

' s. Slapište se najčešće realizuje sa kontraoaaom 1:3 со ' :5. ?**avi I m n

izporom tog Kontranagioa može se ostvariti

i izvestan aoDunski pao n^

19.32), koji кос ne:
(slika

i 3,3 ao 0,5 m, čime se ost-

energetski efekti. Zato valja sprovesti

i mooelska

istraživa-

Legenda za sliku na prethodnoj strani S l i k a 19.31: HE ¡Mostar, a ! o s n o v a , o) orese.k kroz o r e l i v , c ; oresek kroz a g r e g a t . I - o r e l i v n a p o l j a . 2 - n a š i n s k a n a l a . 3- k r i l n i G e l o v i o r a n e . - - n a s i o povezan sa oranom, 5 - s l a p i š t e d i f u z o r a , 5 - r i s o e r m a . 7- r a z o e o m z i d , -3- s l a p i š t e e v a k u a t o r a . 9 - z a v r š n i zuo r i s p e r m e , 13- o s i g u r a n j e o o a l a .

-Я68 . - nja, a H

-_

"

s e u ^ r v o j ^ a o T m s ~ n r a c t j f i z o o r a - m o ž e u s v o j t t i , 'na o s n o v u u o o š t a v a n j a vi-

š e -istraživana a

n t l , da je n a j p o g o a n i j i " n a g i b u : g r a n i c a m a

1:3 do 1:4, pri

čemu

j e i donja p o v r š i n a d i f u z o r a pod u z l a z n i m u g i o m od oko 7-10°. M e d j u t i m , u k o l i k o je mala d u o i n a . p o t a p a n j a t u r b i n a , a time i dubina f u n d i r a n j a , m o ž e se spoj sti i sa h o r i z o n t a l n i m d i f u z o r o m i s l a p i š t e m . S l a p i š n a

p l o č a je r a z d v o j e n a

izvefugom

Slika 19.82. S h e m a spojne k o n s t r u k c i j e . 1- ploča d i f u z o r s k o g s l a p i š t a , 2- r i s b e r m a , 3- o b e z D e d j e n j e spoja nasutim k a m e n o m na š l j u n č a n o m f i l t r u , 4- ZUD r i s b e r m e

od d i f u z o r a , kako bi se o m o g u ć i l a nezavisna p o m e r a n j a p r o i z v o d n o g bloka i nizvodne spojne k o n s t r u k c i j e . D e b l j i n a ploče se računa na n a j n e p o v o l j n i j e pul zaci je h i d r o d i n a m i č k o g o p t e r e ć e n j a . To su, po p r a v i l u , najmanji

pritisci

na siaoišnu

ploču,, koji u u s l o v i m a n a j v e ć e sile u z g o n a daju n a j v e ć u r e z u l t a n t u ootisnih prema ,gore. Ta s i l a se. prima, m a s o m b e t o n a s i a p i š n e p l o č e i a n k e r i s a n j e m . rešenje je dai-se sila p o t i s k a : s m a n j i a r e n a ž n i m s i s t e m o m , što unosi

novu

sila

Drugo neizve-

snost - e f i k a s n o s t d r e n a ž e t o k o m v r e m e n a . . O v d e f s e n e m o ž e ulaziti u te p r o r a č u n e a r a d i orijentacije,, k o d . v i š e - izučeni-n postrojenja.:debljina

p l o č e j e 0,7-1,5. ra.

Ploča d i f u z o r s k o g s l a p i š t a se n a j č e š ć e p r o d u ž a v a r i s b e r m o m , čiji je z a d a t a k da učini h i d r a u l i č k i p o v o l j n i j o m vezu..objekta«sa k o r i t o m , s t a o i l i z u j u ć i

tok u

kvazi r a v a n s k o - t e č e n j e i udaljavajući zonu m o g u ć e e r o z i j e korita dalje od objekta. Brzina v o o e na r i s D e r m i

kreće se u g r a n i c a m a od 2.5 do 3 m / s pri p u n o m in-

s t a l i s a n o m o r o t o k u , t e se iz tog usiova m o ž e da odredi ••ne» iz usiova da j e n? - g/v*. : slika

i v i s i n s k i položaj

risber

19.32). Dužina r i s o e r m e je najčešće u grani

cama (3-5)h^. Ri s ü e r m a - se po pravilu z a v r š a v a zuoorn, како oi se ooezpeoila o o a l o k a v a n j a erozijom.. Kod siaoih m a t e r i j a l a n i z v o d n o od r i s o e r m e se može ti još i završna k o n s t r u k c i j a , u vicu i z v e s n o g p r o d u b l j e n j a o s i g u r a n o g n a o a č a j e m . U p l o č a m a r i s b e r m e se po p r a v i l u o s t a v l j a j u otvori

oa uraai-

kamenim

za s m a n j i v a n j e uz-

g o n a , usled č e g a j e n j i h o v a - d e b l j i n a m a n j a od p l o č e d i f u z o r s k o g s l a p i š t a . U k o l i ko se n i z v o d n o oa r i s b e r m e r d e o korita o b e z b e d j u j e k a m e n i m n a b a č a j e m a č e s t o i o b a v e z n a m e r a kod slabih m a t e r i j a l a ) , k a m e n - t r e b a D o s t a v i t i

(poželjna, na

šljunča

n o m f i l t r u , pri č e m u se k r u o n o ć a z a v r š n o g sloja kamena m o ž e p r i b l i ž n o odrediti

369"

со rrizu enrotrrjsicth.nrelacTTa, od kojih je jedna'roa -naj standardni jib* formula samovar d > 0,01 g a e j e : d- k r u p n o ć a

kamena

v3//h~

(m), v- s r e d n j a b r z i n a v o a e

( m / s ) , л- d u b i n a

vode

М Kod o r i b r a n s k i h izmedju

postrojenja

z a d a t a k da h i d r a u l i č k i atora

sa e l e k t r a n o m - i

ta d v a o b j e k t a m o r a se p o s t a v i t i

i spreči

pojavu sekundarnih

vaju h i d r a u l i č k u tavlja

potpuno razdvoji

stabilnost

PO c e l o j d u ž i n i

tečenja

prelivnim vodama

(povratni

redjih povratnih

ne bi t r e b a l o da bude veći

JJ.3, ZGRADE MALIH

:ir

resursa

t o k ) koja

naruša-

zid se

pos-

slapište tečenja i

perioda. korito postepeno proširuje,

od 6 do

ugao

10J.

i rentabilnih elektrana

stvarnu energetsku

iscrpijivanje ekonomski

povoljnijih

i izmenjen-r energetsKo-ekonomski

i jef-

situaciju, izgradnja

doživeće preporod u narednim godinama

ne^cijom, posebno onom u elektranama rtalin e l e k t r a n a

je

i evaku-

t o l i k a da o b e z b e d j u j e s e p a r a c i j u

Dugo z a p p s t a v l j e n e , zbog izgradnje velikih

log je p o s t e p e n o

difuzora

HIDROELEKTRANA

tine n a f t e k o j a je z a m a g l j i v a l a ""croelektrana

vrtložni

profilu,

19.81). Njegov

kotu d o n j e v o d e . R a z d e o n i

U k o l i k o se u o k v i r u s o o j n e k o n s t r u k c i j e proširenja

(slika

( m e r o d a v n o je o n o d u ž e , po p r a v i l u

e v a k u a t o r a ) , a v i s i n a m u je n a j č e š ć e ori

zid

tečenje u slapištima

i povišavaju

slaoišta

evakuatorom u istom

razdeoni

malih

i decenijama. Osnovni vodnih

i-drugih

o d n o s i , sa sve s k u p l j o m

na t e č n o g o r i v o . K r i t e r i j u m za

termoe-

vrednovanje

p o s t a j e d o s t a u o r o š ć e n : r e n t a b i l n e su o n e e l e k t r a n e

cena e n e r g i j e m a n j a oo c e n e e n e r g i j e na t e r m o e l e k t r a n a m a

raz-

energet-

kod

na u v o z n o

kojih

tečno

torivo. -•"-ema k l a s i f i k a c i j i "toon

t'J • ,

~a;~an]5

Postrojenja

isood 2MW n a z i v a j u

i njena osnovna slanost

•~ea I izaći je p o j e d i n i h paau пеке a l u v i j a l n e

se mini

isood 500 kW na-zvana mikrc

postrojenja,

s a s v i m us lovna

U N I P E D E зтюЬгт-hiáxveiekttancma

hidroelekvrcor^ma.

je što ne uzima u o o z i r

oojekata. Primera radi, objekti r e k e m o g u oo s l o ž e n o s t i

i ispod

objekti Cok

Ova

su

oodela

složenost

10 M W na m a l o m

r e a l i z a c i j e da z n a t n o

o o j e k t e v e ć e s n a g e , ali s a ž e t i h g a o a r i t a a g r e g a t a nju s i s t e m a t i z a c i j u

se s m a t r a j u

hidras íekmzncma,

premašuju

i zgrade. Zadržavajući

gor-

U N I P E D E o v d e ć e m o je us lovi ti s a m o o g r a d o m da će se pod

idiin nidroelextranama

ooorazumevati

oni o o j e k t i

manji o d

10 MW koji

se m o g u

"370 r e a f e o ^ t t ^ g r a d ^ e v i n s i c i 4ednasiavmiiuicOTsrraiccijama

i tipiziranomopremoTn.

Polazeći::od činjenice aa onaj ко je naučio da projektuje i realizuje v e će hidroeleietranefnože veoma uspešno da rešava i m a l e o b j e k t e , ovde ćemo se zadržati samo na nekim osnovnim principima koji su od značaja za planiranje m a lih hidroelektrana (МНЕ). Ključni postulat je: like!

ne projektovavi

malu

hidroelektranu

kao kopiju

ve-

Mala elektrana je postrojenje ko¿e mora da radi bez p o s a d e , sa automat-

skim puštanjem u p o g o n , sinhronizacijom na mrežu i z a u s t a v l j a n j e m , kao i sa automatskom regulacijom tokom rada. Zbog toga se izostavljaju svi prostori

i sa

držaji koji prate mašinsku zgradu većih hidroelektrana. Mašinska zgrada МНЕ se svodi praktično na samo jednu prostoriju sa agregatom. U cilju što veće racionalizacije postrojenja,za smeštaj agregata se mogu koristiti ći adaptirani objekti

(zgrade napuštenih v o d e n i c a , pilana,

i već postoje-

zatvaračnice,itd).

Da bi se ostvarila što pliće fundirana i jednostavnija mašinska zgrada bira se položaj agregata u skladu sa tim. To su najčešće horizontalna v r a t i l a , koja orno gućavaju smeštanje turbine, ležišta, g e n e r a t o r a , a po potrebi i zamajca na istom nivou, uz što jednostavniju geometriju protočnog trakta, kako bi se na najmanju meru smanjio zatvaračima kontrolisan deo protočnog

trakta.

Više naših proizvodjača užurbano osvaja tipizirane male turbine. Proces tipizacije je upravo u toku, te se ovde neće navoditi podaci koji su još uvek preliminarni; K o r i s t e se četiri sistema turbina: Bankijeva,Pel t o n o v a , F r a n s i sova i cevna S - t u r b i n a . Veoma jednostavna Banici jeva turoina (ВТ) se može primeniti na padovima 3-lQ0*.m,_na.protocima, o d oko 0,01-1 m^/s.. Za .sada se proizvode

("Elektrokovi-

naru",. Laško) "trr t i p a Banki turbina. Veoma j e jednostavne izrade (podseća na klasičan vodenički točak), ali joj je k.k.d. niži za oko10% od drugih alternativnih t u r b i n a . Mašinska. zgraaa je j e d n o s t a v n a , a ispod nje j e odvodni.kanal sa slobodnim-tečenjem. Pel tonove t u r b i n e za МНЕ se tipiziraju ("Litostroj u ) za paaove 30-600 m i protoke oko 2 0 - 1 0 0 0 L/s. За horizontalninrvratiiom su, sa j e d n o m i dve ml aznice. Predvidjene su za neoosreano ili indirektno (preko remenog prenosnika) spajanje sa b r z o n o a n i m generatorima, 750, 1000 i 1500 m i n " . Zgrada se svodi na jednu p r o s t o r i j u , u kojoj su na Horizontalnom vratilu smešteni turoina, oslonci, g e n e r a t o r , i e v e n t u a l n o , prenosnik i zamajac. Ispod zgrade se nalazi prihvatni basen i odvodni kanal. Zgrada je rešena po analogiji sa istim tipom velikiif H E , ali b e z ikakvih pratećih sadržaja. F r a n s i s o v e t u r b i n e za МНЕ pokrivaju o p s e g e padova orijentaciono 10-100 m i p r o t o k e od oko 50 L / s do 2500 L/s. Tipizira se izvedba sa

horizontalnim

"371 'vratilom i kolenastiro difuzorom k o j i s e direktno spaja sa donjom-voaom ( s l i k a 19.83). Na oslonačkom del u s p i r a l e p o s t a v l j e n e su prirubnice za p o v e z i v a n j e sa oslonačkim blokom, tako da se č i t a v a k o n s t r u k c i j a agregata montira na bloku. Zgrada j e jednostavna, sa jednom prostorijom u k o j o j j e smešten blok za montažu agregata, dok se ispod nalazi

kanal donje vode. M i j e potreban kran, već se često

iznad turbine i generatora na p l a f o n s k o j ploči ugradjuju kuke i l i

nosač za pri-

č v r š ć i v a n j e neke ručne d i z a l i c e .

Još je jednostavnija konstrukcija zgrade kod postrojenja na kojima se usputno iskorišćava oad u okviru пекод arugog vodaorivreanoa sistema. Na slici prikazana je МНЕ u okviru voaovoanog sistema. Turbina je postavljena

19.34.

neposredno

ore uvoajenja vooe u postrojenje za prečišćavanje, te se taxo iskorišćava pad od 30 m koji bi bio izgubljen. Potpuna sigurnost osnovnog - vodovodnog sistema ooe-

zpedjuje se i o b i l a z m m c e v o v o o o m , za slučaj kvara ili remonta turoine. Difuzor je h o r i z o n t a l a n , što je i hidraulički

i konstrukcijski veoma povoljno, a mašin-

ska zgrada je s a s v i m mali aneks uz postrojenje

vodovodnog sistema. Kod nas pos-

toji niz m e s t a na kojima se u sličnim uslovima prilikom eliminisanja pritiska u raznim sistemima neiskorišćeno guoi značajna energija, koja se može veoma jecnostavno iskoristiti. Leo primer takvih mogućnosti pruža МНЕ Bor u okviru za snaodevanje vooom RTD Bor.

sistema

372"

.

у/// /// '/А /у. //.-/У,W/У "'//л-У/////// •///.- •//,

i!

í 4

á >

Slika 19.84: МНЕ Rosier, Qin- 3 m J / s , H = 30 m, N - 740 kW. 1- t u r b i n a , 2- s p o j k a , 3- z a m a j a c , 4- g e n e r a t o r , о- predturbinski z a t v a r a č sa.tegom, 6- odvod difuzora prema postrojenju za p r e č i š ć a v a n j e , 7 — o b i l a z n a cev sa zatvaračem Cevni agregati za МНЕ pokrivaju zasad opseg padova 1-25 m (dva tipa, za padove do 10 T do 25" m ) i protoka 0 , 4 - 1 0 m 3 / s . M a š i n s k e zgrade se rešavaju po analogiji sa z g r a d a m a za S-turbine-većih e l e k t r a n a , uz maksimalno-pojednostavljenje k o n s t r u k c i j e , tako da se ista s v e d e samo na jednu prostoriju iznad protočnog trakta t u r b i n e . Takvi agregati strveoma p o g o d n i za velike hidromelioracione i p l o v i d b e n e - s i s t e m e , u Kojima s e nivor~održavaju pomoću u s t a v e . Najnovija i s t r a ž i v a n j a i p o k a z u j u da se u ckviru sistema. DTD može podići veći broj manjih h i d r o e l e k t r a n a sa cevninr turbinama,, dogradnjom^ manjih zgrada uz već. postojeće ustave. Da bi s e snizila na m i n i m u m visina zgrada takvih МНЕ najpogodnij je ostvariti p r i s t u p k r o z otvore na k r o v u zgrade. O d r e d j i v a n j e g a o a r i t a zgrada МНЕ je j e d n o s t a v n o . Za poznat pad i instaiis
rešila i problem, mogućnosti samosta-

11

lnog ("ostrvskog ) rada u sistemu .. Ukoli korijroj obrtaja turbine nije sinnron, ili nije d o v o l j n o veliki da bi s e odabrao racional an genera tor, spoj turbine sa g e n e r a t o r o m s e o s t v a r u j e ргеко .zuoćastog ili remenog mu 1 ti ol i ka to ra...fiaba-

riti g e n e r a t o r a s u d o s t a s a ž e t i r j e r se uglavnom: u s v a j a j u v e l i k i sinnroni оrajevi o b r t a j a ( 7 5 Q r ЮОО i 15СЮ m i n ' 1 } . Z g r a d e mal in h i d r o e l e k t r a n a k o j e se p l a n i r a j u u p o d r u č j i m a p r i r o d n i h ta i t u r i s t i č k e vrednosti

diti u v i d u p l a n i n s k i h k u ć i c a , p a v i l j o n a , pri čemu se i svi prateći (dovodni

lepo-

valja n a j p r i k l a d n i j e uklopiti u s r e d i n u . Mogu se gra-

k a n a l i , v o d n e komore, itd.) p r i l a g o a j a v a j u

a m b i j e n t u u koji se uklapaju.

sadržaji

konstrukcijom i materijalom

20. P U M P N O - A K U M U L A C I O N E (REVERZIBILNE) HIDROELEKTRANE 2 0 . 1 , SVRHA I ULOGA U SISTEMU I PODELA Ритрло-akurnulacione hidroelektrane

(РАНЕ) ili

(sinonim) reverzibilne hid-

roelektrane (RHE) su postrojenja u kojima se za proizvodnju električne energije koristi.hidroenergetski iz donjeg u gornji

na d e r i v a c i j i , gije utroši

potencijal

akumulacioni

Imajući

u vidu hidrauličke gubitke pada

kao i koeficijente korisnog dejstva, na 1 kWh proizvedene ener-

se 1 , 3 - 1 , 3 5 kWh energije

š t a , reverzibilne

hidroelektrane

rgije*,

čiji

perioda

kada je ima suviše

je otežana

koji je ostvaren prethodnim pumpanjem vode

basen.

je energetski

i/ііі

smisao (ili

za pumpanje. Gledajući

su u,bilansnom

sa tog stanovi-

električne

u zorne da omoguće prebacivanje

bar dovoljno

skup lja njenavroizvodnja

stanovišta reverzibilna h i d r c e ' ^ r ^ r ä gućava p res lika vanje-energe^c*,
smislu potrošač

ali

po rvizoj ceni)

u mešovitom EES. re može tretirati

energije u period

eneiz kada.

Sa kibernetskog

kao operator koji omo-

proizvodnje i z j e a n o g vremenskog perioda u

d r u g i , po cenu izvesncg-Diiansnog*smanjenja

ukuone energetske proizvodnje.

U toku,zadrrje*decenije došlo j e u svetu do intenzivne izgradnje РАНЕ.. G1a vni rarlozi za to su stedeći. - U nizu zema tja ^ - » ^ ^ č n o su u cel osti iscrpljeni-raspo loži vi-hidroenergetski p o t e n c i j a l i . Nove mogućno«-*.: izurdanj e ^vršnih postrojenja, radi"podmirivanja

neophodnih

sve d e l i k a t n i j i h zanteva regulacione i hlaane rezerve sistema

leže pre svega u izgradnji

reverzibilnih

elektrana.

- Izgraajene su termo i atomske elektrane velikin jediničnih snaga. To ja stvorilo posebne us love za exsoloataciju elektroeneraetsKog sisrema

(EES) како

sa gledišta zahtevane snage rotirajuće rezerve, taico i u pogledu ooezoeajivanja hladne rezerve neopnoane za pouzaano funkcionisanje

sistema.

* ) T a činjenica da su RHE potrošači električne energije često se previdi a čak 1 u stručnim krugovimate se njihova proizvodnja bllansno pogrešno prikazuje kao pozitivan energetski saldo u elektroenergetskom sistemu.

375 - Izgradnja v e l i k i h termo jedinica još više j e z a o š t r i l a stalno problem ekonomski sistema.

i energetski

Pošto termoelektrane

stih z a u s t a v l j a n j a

prisut^

najpovoljnijeg režima e k s p l o a t a c i j e mešovitog rade ekonomično ukoliko rade ravnomerno, bez če-

i velikih skidanja

i dizanja opterećenja

juma za eksploataciju mešovitog EES je izravnavanje

(jedan od kriteri-

rada termoelektrana),

zao-

štrava se problem obezbedjivanja potrebne vršne snage za pokrivanje vrnova dijagrama

opterećenja,

- Neravnomerni akumulacijama dovodi

vodni

režimi

i dosta nizak stepen regulisanja

do toga da postoje periodi

dmiruju uz velike napore i troškove, pa i uz neophodne r e d u k c i j e , toku sezone, nedelje droenergetski

i periodi u

i dana kada se voda na nekim hidroelektranama preliva

hi-

neiskorišćena.

- Dnevni

dijagrami

opterećenja su.dosta neravnomerni,

ljeg povećavanja neravnomernosti. Kod nas se kreće u granicama 0 , 5 glavu 5 . 1 . 1 . )

protoka u

kada se vrhovi opterećenja po-

oko 0 , 7 4 ,

jedna od posledica

sa tendencijom da-

Odnos minimalnog i maksimalnog opterećenja mo - 0,55,

d o k je faktor opterećenja m (videti

što ukazuje na značajnu neravnomernost potrošnja.

te neravnomernosti

većavanja i smanjivanja opterećenja

Kao

povećava se vrednost apsolutne brzine po-

u jutarnjim i večernjim periodima, što iza-

ziva sve veće teškoće u pogonu. Primera r a d i , brzina povećavanja opterećenja u ranim jutarnjim satima iznosi treoa u k l j u č i v a t i

i do 30 MW/min, što znači

da svakih 5-o minuta

u pogon.snagu ravnu osrednjem agregatu, od 150 MW.

- Sve više r a s t a zahtevana sigurnost funkcionisanja stema, ZĐog sve čvršće povezanosti

elektroenergtskih

si-

istih sa drugim proizvodnim sistemima. U ta-

kvim uslovima s e posebno zaoštrava pitanje rezerviranja

u s i s t e m u , sa jedinica-

ma velikih manevarskih mogućnosti. Gore navedene tendencije u EES stvorile su potreou: A) aa se aKtivno utiče na dijagrame ODterećenja

U c i l j u smanjivanja nera-

vnomernosti ; b) aa se u sistem uvoae vršna oostrojenja c) da se stalno povećavaju svi

vidovi

što v e ć 4 b i e d i n i č n i h

rezervi

snaga;

u elektrbenergetSKom sis-

temu.

\ Najpogodniji,

visoko manevarski

vršni o b j e k t i ,

koji

istovremeno zadovo-

ljavaju sve tri

navedene potreoe su pumono-akumulacione Hidroelektrane.

zadaci

u mešovitom EES su s l e a e ć i :

i efekti

- učestvuju u DOKrivanju vršnih aelova aktivnog opterećenja;

/

.

Njihovi

376 - »učestvuju*.u rsgulisanju snage i freicvencije и.ліЕ5,.. naročito u» periodima brzog podizanja

ili

skidanja

opterećenja;

- služe kao visokomanevarsKa rezerva snage u sistemu

(kada RHE ne r a d i ,

rezerva sistema j e njena raspoloživa turbinska snaga» a ukoliko radi u pumpnom režimu rezerva sistema j e suma snaga u pumpnom i turhinskom režimu, pošto se sa prekidanjem pumpanja opterećenje EES snižava za tu snagu, a odmah zatim se sistemu daje i nova snaga postrojenja prevedenog u turbinski

rao);

- pumpnim radom povećava se opterećenje u periodima minimalnih opterećenja EES (noć, neradni dani droelektrana jim k , k . d . ,

u sedmici), čime se otklanjaju prelivi

čime se smanjuje specifična potrošnja

- proizvode po potrebi nzatori

protočnih hi-

f poboljšava režim rada termoelektrana, j e r iste rade sa povoljni-

reaktivnu energiju,

goriva; koriste se kao sinhroni

kompe-

u EES, u c i l j u optimizacije ukupne proizvodnje aktivne i reaktivne ene-

r g i j e i reguli sanj a faktora

snage;

- mogu da kompenzuju-nedostatak energije u sušnim delovima godine

(deluju

kao rezerva energije sistema), ukoliko se izgrade sa akumulacijama koje omogućavaju i duže (na primer, sezonsko) regulisanje proroka pumDnim i turoinskim radom; - mogu da:se. koriste ne samo kao visokomanevarska rezerva snage, već i kao rezerva opterećenja EES. To j e poseono značajno u sistemima sa atomsicim elektranama.Pri

havartjstconniskl jučenju opterećenja,., atoms ко j eieKtrani

se može brzo „uključiti

u pumpni-jrežinr i .priključi;ti

obližnja RHE

na A.E, čime-se-omogućava na-

stavak n j e n o g ^ r a d a ^ š t o j e oa važnosti .za-ta...pos tro jen j a , .koja imaju veliku inerciju u e k s p l o a t a c i j i . Princip rada..RHE. je u tome što u periodu-maliiv opterećenja .i jeftine ener g i j e pumpa voau i z donjeg oasena ( i l i

usoorenog vodotoka) u gornji

ni oasen,a u periodima velikih ooterećenja jom Koristi

aKumulisanu voou za proizvodnju električne e n e r g i j e .

•eriodima vršne potrošnje po pravilu

vodnjey

zari fг,

oszvaruje

оіттв se i pored bilansno

pozizivan

Prema vrsti dotoka

ekonomski

Pošto je u tim

i cena energije veća, ekonomska

.j2 u zorne da иытиа^и vodu onda kada ž г cena energi.je u vreme vise

akumulacio-

i potreoe za vršnom snagom i energi-

niza.,

a proizvede

logika REZ energiju

vede pozrosnrje energii,] г od proiz-

efekaz.

RHE se mogu podeliti

na:

1) recirkulacione RHE, 2 ) RHE

sa spoljnim dotokom, 3) PAP (pumpno akumutaciona postrojenja) za povećanje vodnog bil ansa, klasičnih

Recirkulac-ione

hidroelektrana.

НЕЕ

(snema na s l i c i 2 0 . 1 ) su one eleKtrane ко j e nemaju

377 о г т о а а п dotok..u gornji

oaseru. tako ca^se njihov radjzasniva isključivo na pre-

DuniDavanju vode (zatcrse. često i koristi s-іпопіш. " č i s t e R H E " ) . Gornji basen je veštački štački

rezervoar, a donji može biti jezero

rezervoar

(I),

usporeni

(III).

bil ansa i d i .

G¿ i DE - gornji

i donji

basen

vodotok ( Г I )

ili

ve-

ЗІВ: rezervrar-pHtxxnrnn putem- Икшша, količina vode-koja-_se~tarirmira -irilansrro j e veća odrkol icirte .prepunpavane vode

to pobo! jsava energetsko ekonomske "-perfor-

manse takvih postrojenja.

Ритрпо

akumuЬасіопа

postrojenja

(PAP)

prepumpavanjem povećavaju

bilans visoko lociranih akumulacija klasičnih hidroelektrana.

vodni^"

Energetsko ekonom-

ska logika tin postrojenja j e u tome što j e visina pumpanja manja od pada na kome se tako prepumpana voda kasnije koristi

u turbinskem režimu ( s l i k a

Na tom principu j e zasnovano rešenje PAP Lisina u okviru Vlasinskih trana (slika 3 . 5 1 .

20.2.d).

hidroelek-

a i b ) . Manometarska visina, pumpanja na PAP Lisnina

oko 350 m, dok se u turbinskom režimu, na sve četiri tako dobijena voda koristi

iznosi

stepenice HE Vrla I-IV,

/

na padu od oko 880 m.

Sa gledišta vremenskog ciklusa u okviru koga se bilansno zatvara i vredtnuje rad PAP one mogu biti

sa dnevnim,

nedeljnim

i sezonskim

pvmpnim

regulisar

njem. Reverzibilne

hidroelektrane

s a -dnevnim

regulisanjem

po pr-avilu\

zatvaraju svoj bilans pumpnog punjenja i turbinskog^pražnje-\ nja gornje akumulacije u toku jeanog dana. Njihov ^energetski smisao j e da svoji nr radomromoguće najveće uštede priľdnevnoj proizvodnji хі jnešovitom EES. Jedna od mogućnosti

je

pumpanje-u periodima niskih opSlika 2 0 . 3 . Rad RHE sa dnevnim regulisanjem. 1- dnevni dijagram, opterećenja -bez RHE;. 2-dijagranr opterećenja koji ookrivaju ostele elektrane sistema ćen a

KDDO)-

terećenja i " turoiniranje u vrhovima potrošnje, čime se ublažava dnevni dijagram optere-

koji treba aa pokriju ostale termo i hidroelektrane sistema

(slika

¿О.З^.аІ. Ukoliko j e osim vrnova oroolem i u podmirivanju ODD u periodima njegovog naglog povećanja i ekonomično praćenje.,лі periodu, njegovog s n i ž a v a n j a , RHE se može angažovati ali

i po shemi b ) koja poorazumeva turoinski

rad i u vrhovima,

i u periodu naglog podizanja opterećenja, dok se pumpnim radom-prati

riod skidanja opterećenja. izravnavaju

i pe-

I jedna i druga~shema povoljno deluju na.DDO j e r ga

(kriva 2 ) , tako da-termoelektrane sistema rade u povoljnijim uslo-

vima„ sa nižim specifičnim troškovima

goriva.

Pored rada u pumpnom i turoinskom režimu RHE tokom dana r a d i , prema potreb i , i u ulozi

sinnronog ¡comoenzatora„ preuzimajući

iz sistema aktivnu i isporu-

•ŕ •

375

•

čujući sistemu reaktivnu snagu, čime poboljšava faktor"snage i smanjuje gubitke u mreži prenosa. U tom režimu radno kolo rotira u vazduhiL, a sinnrona mašina radi kao preuzbudjen motor.

Reverzibilne bilansni

i

hidroelektrane

sa

nedel.jnim

regulisanj

em

svoj

ciklus pumpanja i turbiniranja zatvaraju približno nedeljno, što j e

od značaja, jer se tada pored dnevnih varijacija opterećenja mogu obuhvatiti i nedeljni dani. To podrazumeva nešto veću gornju akumulaciju, koja može da prihvati vodu koja se forsirano pumpa u neradne dane (nedelja i deo subote), da bi se zatim postepeno-trošila nešto forsirani jim turbiniranjem od pumpanja u radne dane (slika

20,4),

Slika 2 0 . 4 .

Princip reverzibilnog rada sa nedeljnim regulisanjem

Reverzibilne

hidroelekzrane

sa

sezonskim

regulisanjem

imaju

još veću zapreminu koja im omogućava aa forsiranije i dugotrajnije pumpaju u nioroioški

povoljnijim oerioaima, кааа ima -dovoljno vode za rad protočnih HE,

i ¡cada su prilike u EES povoljnije, како bi mogle da intenzivnije j sušnim i energetsKi

turoiniraju.

Kritičnijim razaooijima godine. TaKve Kr.E [u tu Kategori-

ju soaoa i RHE Bajina Bašta) su poseono znaćajne za sistem jer ooreo rezerve snage predstavljaju i rezervu energije sistema, Imaju i povoljan

vodoorivreani

efekat, jer u periodu turbiniranja povećavaju ma/l e voce na delu toka nizvodno od postrojenja.

/ 20.2.

ENERGETSKI

/

ASPEKTI

RHE

,
5. 3eomôtrijsKi

šematizovan dijagram trajanja DDO

w y w i «bVTIjir

N/N*«*

ТИХ

ТТЪ.

T

I).

U T I

JTU

ЪГТ

Iff

kao nd toj shemi, smeštanjem protočVARIJABILNI DEO

nih HE i termoelektrana

u bazni

(kon-

stantni ) deo dijagrama o p t e r e ć e n j a ,

i

pokrivanjem v a r i j a b i l n o g dela DDO akumul асі onim HE. čenosti

Medjutinr zbog

ograni-

kapaciteta akumulaciorrih HE,

i sve većeg udela TE u energetskoj proizvodnji,

kao i svih razloga

su u uvodu n a b r o j a n i , ooszo.ji

za vršnom Slika

20.5.

dijagrama opterećenja korisnu do nešto

zapreminu.

i TE,

Ovo razume s e ,

zbog čedela

pa i protočne HE koje imaju makar i malu

pogoršava us love e k s p l o a t a c i j e

EES i dovodi

termoeletrana.

Uvodjenjem u pogon RHE

poboljšavaju

više r a z n i h mogućih s l u č a j e v a

uklapanja

se. uslovi

RHE u EES,

i)

RHE pokrivaju sam vrn dijagrama .opterećenja RHE pokrivaju

donji

deo v a r i j a b i l n o g

za e k s p l o a t a c i j u

karakteristična

2}

RHE f c u r t ,

i епегдъдот3

ga se za pokrivanje v a r i j a b i l n o g

koriste

s k u p l j e g rada

snagom

koji

"glad"

(slika

EES.

Od

su dva:

20.5.a);

dela opterećenja

(slika

20.6.b).

^Et/NmaxT0

Ep /Nma

. Щ

\

\

\

Ш

RHEfcu,-,

Ш

Нк/Nmax

\

'jFTTTT :Ш

7

RHE pump

RHE.-.

Jl 0

——T/T, Slika

20.5.

Načini

T

p o k r i v a n j a dijagrama

1 opterećenja

Razmotrimo najpre odnos proizvedene-energije u turpinskom i utrošene ener g i j e u pumpnom r e ž i m u ,

što j e bitno z a sagledavanje ekonomičnosti

RHE.

9,31 л Ovde su: CL = -

n,

protok kroz turbinu u m 3 / s ,

(20.1.1)

(kW)

д = neto pad na ulazu u turbinu,

koeficijent korisnog dejstva agregata u turbinskom režimu: ru= Snaga postrojenja

u oumpnom režimu

f(Q^»H£).

iznosi:

(20.1.2)

Oznake i s t e ,

samo se inaeKs "p" odnosi

Na sličan način se može napisati remi ne vode u gornjem rezervoaru

na pumpni

režim.

da energija

koju proizvodi

jedinica zap-

iznosi

(ZD.2.1)

P S ЯT П£

аг,osno, u Q u m D n o m

režimu

зQ H (20.2.2)

cae j e :

о - gustinavoae.

Z n a č i , za d remi n a voae oa V ¡;m3) u gornjoj akumulaciji može proizvesti u turo ins кош Dogonu energiju u iznosu: 7 (kWh)

se za oumoanje te iste K o l i č i n e sleceća količina

voae iz donjeg u gornji

oasen mora

utrošiti

energije rL (20.3.2)

Л382 Oda v a » s 1 edi da.. odnos~ energij e... proizvedene u ш г Dins team i energi j е.. utrošene na: pumpanje

iznosi: Et

Kt (20.4)

£ ~ H~ P p-—

Ovaj odnos se često zove i energetska vrednost RHE. Obično se kreće u granicama od Q J

do 0 , 7 5 . Ukoliko agregat u pumpnom i turbinskom režimu radi sa promenljivim opte-

rećenjem tada se ukupna proizvedena ili utrošena energija mogu dobiti preko snage:

Et

=

N

z

i=I

t,i •

(20.5.1)

H D r i - ti

(20.5.2)

odnosno

=

2 i=l

gde je t¿ -

vreme (u časovima) u komese opterećenje može smatrati

konstantnim.

Koji se svi gubici javljaju pri ovim-transformacijama energije i z električne u mehaničku, potencijalnu,. ponovo u mehaničku, pa opet u električnu najbolje se vidi

iz energetskog bilansa za RHE Vianden

1 „ 99.5V.I as.iv. \f=- =99.2'/^ g I

M

i

(Luksemburg). kkd transformatora

(ni)

kkd motora

(n¿)

kkd pumpe

(п 3)

kkd na derivaciji režimu

u. pumpnom (n¿)

kkd na derivaciji

u tur&inskom

režimu ¡ска turoine KKd generatora kkd transformatora

Slika 2 0 . 7 . Koeficijenti korisnog dejstva jedne " č i s t e " RHE (RHE Vianden)

(riu) ( rj5 } (n§) (r\'{)

Л383 Neophoano j e ' O b r a t i t i pažnju na način odredjivanja H p oanosno H t u izrazima Z O . 1 . í .

Igv

vaciji 1

L

do Z O . 4 . Dok u sluča-

j u turbinskog rada gubici na deriIAh t i gubici od turoine do

donjeg rezervoara AnZ smanjuju ene rgetski

iskoristiv pad, dotle u

slučaju pupmnog rada ovi gubici EAhD i Ab D

povećavaju manomater-

ski pritisak (napor) pumpe. Znači> važe sledeće

relacije:

- za turbinski H =

t

režim rada:

H¿r-ZAht-Ah't

(20.5.1)

- za pumpni režim rada: H b r + ZAhc

Ah n

(20.6.2)

PUMPA—TtlRfttRA OOHJI REZERVOAR Slika 2 0 . 8 .

Shema padova i napora turbina turbine-pumpe RHE

Legenda za sliku 2 0 . 9 : četvoromašinska snema: a) pumoe i turoine u istoj nali (RHE u švajcarsKoj): 1- galerija zatvarača, 2- cevovoa, 3- montažni orostor, -i- Peltonove turoine (dvojne, sa oDe strane generatora), 5- pumoe sa motorima, 6- gaierija transformatora, 7- aavoani ісапаї, 3- dovoani cevovoa ao. pumpi; Dumoe i turDine u oavojenim halama (poaoano za faznu graanju): turoinsка strojara, ¿- pumDna strojara, 3- згеаоитопі zatvarač, 4- izaoumom zatvarači, 5- DreaturoinsKi zatvarač, 6- cevovod ао SV, 7- odvoani kanal, o- aovoani cevo' voa ao Dumpi (RHE Ciota Piastra;.

Л384 2013. Agregati

AGREGATI

REVERZIEXLNIH

HIDROELEKTRANA

reverzibilnih hidroelektrana realizuje se u tri

č i t e kompozicije: gatima turbina

sušestveno

razli-

1) shema sa četiri mašine (kompozicija sa razdvojenim agre-

i pumpi, 2) snema sa tri mašine, 3) snema sa dve mašine. 2 0 . 3 . 1 . SHEMA SA ČETIRI MAŠINE

Shema sa četiri

mašim

je najstari j i. ti p r e a l i z a c i j e RHE. Kod nje su pot-

puno razdvojene turbine i pumpe, tako da se u okviru jeonog para mašina zuju turbina

i generator, a u okviru drugog, pumpa i motor. To znači

dnoj maš inskoj zgradi

objedinjeni

hidroelektrana

reali-

da su u je-

i pumpna stanica. Zbog toga ta

shema agregata zahteva veću površinu i zapreminti mašinsicih zgrada i veću količinu opreme po masi. Te sheme se i sada koriste u složenim shemama pojedinih -si ivova,

kada su različite visine pumpanja

na lama (pogoono za faznu

iskon'šćenja

i turbiniranja,

graanju

u

nekim

335 slučajevima

velikih padova koji se iskoriščavaju Peltonovim tiirDinama i više-

stepenim pumpama, kao i u svim slučajevima faznog razvoja hidroelektrana,

kada

se klasična hidroelektrana dodatnim pumpnim agregatima pretvara u RHE. Na slici

2 0 . 9 . b.

prikazana je RHE Ciota 20.3.2.

Tromašinska.

shema agvegaza

Piastra.

SHEMA SA TRI MAŠINE

RHE podrazumeva kompoziciju sledeče tri

mašine:

sinnrone mašine koje rade i kao motor i kao generator, turbine i pumpe. Mašine su spojene vratilima

(u istoj osi)

koja mogu da budu postavljena vertikalno

rtikalni

agregati)

horizontalno (horizontalni

tromašinski ^

ili

.

tromašinski

f

—

Slika 2 0 . 1 0 . :

(ve-

agre-

RHE Ffestiniog

(Engle-

ska) sa vertikalnim tromašinsKim agregatima, a ) podužn i presek, d) popre,

čnt presek kroz agregat. mašina (motor-generator), 3-oumDa, 4-preaturoinski 5- zatvarač oumce,aovooni sni (7) cevovoa.

1-sinhrona 2-turbina, zatvarač, (ó'i

i oavo-

- заа. q a t i ) . U -tiia snenama sa. od-turbina najčešće Koriste FransTsove i Peltonove turbine, dok se od

pumpi koriste jed-

nostepene ili višestepene pumpe raznih izvedbi, najčešće centrifugalne. Tromašinska shema je do nedavno bila najrasprostranjenija, sve dok se nije dovoljno usavršila

konstrukcija

potpuno reverzibilnih-dvomašinskih agregata. Tromašinska shema se i sada cesto koristi, pre svega u uslovima vrlo velikih padova - preko 600 m, a i zbog odredjenin energetskih prednosti о kojima će biti

reči.

Koncepcija tromašinske sheme RHE sa vertikalnim vratilom vidi se na slici 2 0 . 1 0 , na Drimeru RHE Fflestiniog (Engleska), dok se detalj agregata, turbina і рипша» prikazuje na slici

20.11. Kod ovih klasičnihrtroroašinskih shema- sa vertikalnim-vratiiom raspored mašina j e sledeči: na najvišem delu se nalazi sinhrona:maši na (motor-generat o r ) , ispod nje je turbina, a na najnižem del u je пиша» jer j e ona najviše ugrožena kavitacijom* pa j e potrebno da. bude i najdublje postavljena u odnosu na aonju voću. Osovina turbine prolazi i scrcz vertikalni aeo difuzora turbine i soaja se sa osovinom pumpe

Slika 2 0 . 1 1 . : Detalj tromašinskog agregata RHE Fflestiniog

(Engleska).

1-Fransisova turbina» 2-CentrifugaIna pumpa, 3- spojka,. 4- noseći.ležaj pumpe.

Л387 posebnom spoj kanu Zbog takve komoazicije mašine taisnema j e što j e i osnovna s l a b o s t takve izvedbe a g r e g a t a . skom režimu spojka mpe m i r u j e .

rastavlja

vratilo

turbine od v r a t i l a

i spojke prenosi

vedbama se i z o s t a v l j a U tom s l u č a j u pri

spojka,

u turbin-

tako da se

rotacija

na radno kolo c e n t r i f u g a l n e

U tom s l u č a j u se komprimiranim vazduhom o d s t r a n j u j e da turbina r o t i r a u v a z d u h u , ne umanjujući

izdužena,

pumpe, tako da kolo pu-

U pumpnom režimu spojka povezuje oba v r a t i l a ,

motora preko osovine t u r b i n e

veoma

Ukoliko agregat radi

voda i z turbinske

stepen korisnosti

te se ide na kruti

pumpe.

spoj v r a t i l a

U nekim iz-

turbine

i

pumpe.

radu j e d n e mašine iz protočnog trakta druge mašine se

je

voda komprimiranim vazduhom,

kako se ne bi

li

koeficijent

turbine

korisnog d e j s t v a

ili

stvarali

otpori

koji

bi

U toj

zoni

deča dva r a z l o g a :

1) nešto b o l j i

one su i s t i s l e stepen

Peltonove t u r b i n e ,

korisnosti

manji

istisku-

umanjiva-

pumpe.

Do padova do oko 700 m koriste se pretežno Fransisove t u m i n e skim shemama RHE.

pumpe.

spirale

gabariti

u zoni

u tromašin-

uglavnom i z

optimalnog

turbinskog protočnog

i na površinu mašinske

Na s l i c i

prikazane

s p i r a l e j e d n e Fransisove - Austrija, nog trakta

su,

zgrade.

u istoj

turbine

razmeri

(RHE Rosnag-

pad 674 m) i odgovarajućeg Peltonove t u r b i n e ,

gla da primeni

koja

kao a l t e r n a t i v a

bi

dovodse mo-

Fransisovoj.

Za padove ргеко 700 m i za

tromašinske

sheme RHE k o r i s t e se Peltonove t u r b i n e , se za pumoe k o r i s t e višesteoene

S l i k a 2 0 . 1 2 . U p o r e d j e n j e soirale Fransisove t u r b i n e (1-senčeno) i dovodnog trakta ( 2 ) odgovarajuće a l t e r n a t i v n e Peltonove t u r b i n e sa pet mlaznika ( 3 ) ju oavoaa коа pettonovin

ne Dumoe. Na s l i c i zicija

turoma,

(motor-generator,

prikazana

kompo-

tromašinske sneme sa v e r t i k a l n i m vrasa

dispozici-

Imajući

u vidu

oruto

sa orinvatnim kolektorom i slooocmim tečenjem u o o z i r j e a i n o gore n a v e a e m

oumpa), j e r oi

podizanje turoine

sinnrone m a š i n e ,

što j e moguće kod F r a n s i s o v i n

ško o s t v a r i j i v o .

Zbog taicvog ooaveznog reaosleaa mašina ove sneme sa

turoina,

u ovom s l u č a j u

Pel tonova turbina mora da se

mal nog nivoa donje v o d e , doic se pumpe moraju potooiti nivoa,

je

paaom oa око 980 m.

turoina,

vim turbinama su jako i z a u ž e n e .

dok

centrifugal-

t i l o m , za RHE Liinersee ( A u s t r i j a ) ,

j s l u č a j u v e r t i K a l n e tromašinsice sneme a o i a z i sled mašina

20.13.

2)

trakta,

što. se odražava 20.12.

sle-

rada,

što veoma i z d u ž u j e ceo a g r e g a t ,

locira

DI;O

te-

Peltonoi z n a a maicsi

za 30-50 m ispod

i spojno v r a t i l o ,

reao

iznaa

najnižeg

taico aa mašinsica

zgra-

aa Dostaje sicupa i Konstruktivno ce l i Katna za izvoajenje
^

Л388 Ukoliko j е ""turbina Fransisova jedan od nedostataka tromašinske sheme sa vertikalnim vrati 1 опт je i taj što se-vrati lo provodi tikalni

deo d i f u z o r a ,

kroz vergde je pod-

vrgnut kavi taci onom i korozionom oštećivanju.

Zbog toga je za taj

slučaj primene Fransisove

turbi-

ne razradjena

agrega-

kompozicija

ta sa izmenjenim redosledom mašina na vertikalnom vratilu: se nalazi

Fransisova

gore

turbina,

is-

pod nje je sinnrona mašina motor-generator,

dok se na najdubljem

mestu smeš ta centrifugalna Tanva vertikalna

pumpa.

shema značajno

skraćuje ukupnu visinu tromašinskog vertikalnog agregata i otklanja slabost da deo vratila prolazi

kroz vertikalni

deo difuzora.

Sa takvom kompozicijom tromašinske sheme sa Fransisovim turbinama po dužini S1 i ka 2CL13..,. T roma š inskau-sneaa. „agregata^fiHL Lünersee, sa. Pel tonovom turbinom: A- sinhrona mašina motor-generator, В- Peltonova^turn

-; céntHf

P

Ugina

S

puí;pa

raUlÍ

"

Ím

agregata se pri b 1 i -

ľžavaju dvomašinskim shemama, koj e su u tom pogledu

P090п0ra,

^

najracional-

^

su tromašinske vertikalne sheme DG redcsledu M-T-? (mašina-turoina-pumDa) djenju sa odgovarajućim

i T-М-Р (turoina-mašina-pumoa)

dvomasinskim:agregatom.

tromašinsicog-vertikal nog aaregata njenom reaosleau, DO snemi

Ж-Т-Р) iznosi

Orijentaciona

u pore-

dužina klasičnog

око L ~ 8 , 5 D i , dok j e u izme-

H-М-Р) TA aužina je smanjena na oko L ~ 7

Oí

(Di -

ulazni drečni к raanog kola. Ma s l i c i II

20.15.

prikazani

su poprečni

i podužni preseči

kroz RHE Waldeck

(SR Nemačka) koja j e posle detaljnih uporednih analiza raznih

kompozicija

tromašinskih agregata sa vertikalnim i horizontalnim vratilom izvedena po shemi T-М-Р, čime j e dobijen agregat ekonomski

i energetski

najpovoljnijih

performan-

s i . Na detalju sneme agregata (slika 20."16) uočava se položaj vodećih i nosećeg ležaja.

Uooreajenja agregata na slici

20.14.

odnose se~upravo na t o postrojenje.

Slika Z O . 1 4 . Uooredjenje visine tromašinskog agregata po snemi M-T-P ( a ) , i T-М-Р ( b ) i odgovarajućeg, agrega ta..sa dve. maši ne ( c ) . 1- turo i n a , 2- D u i m a 3 - sinhrona mašina, 4- s p o j k a , 5- vodeći l e ž a j i , 6noseći l e ž a j , 7- pumpa-turbina, 8- motor za pokretanje sinnrone mašine

Osnovna" -preanosx"~tromašinsKih -agregata j e veó-t koej-ic-i.jenz- korisnog

szva

ukupnog угсгюгіо—ijurbinskog rada u vare (Ljenju, за.бгоотаёъпвкът

što će kasnije b i t i turoiniranje,

pokazano, pri

shemama.

koriščenju jedne iste mašine za pumpanje i

p r i n c i p i j e l n o j e nemoguće ostvariti

optimum za obe m a š i n e ,

ukoli-

ko JE D roj oortajaitmašine u ооа я režima neDromenjen.^Makar u jearranrod'dva T.A mašina mora da radi -.л.о.

sa smanjenim k . k . d .

óisto r e v e r z i b i l n e mašine ipumoa-turbina)

iste parametre.

skog agregata nički

Protočni

i u turoinsKomi

del ovi turbine i pumpe koji

и оurnonon

projektovanih

poseono

u l a z e u sastav

za pumpu i turbinu u.tromašinskoj shemi su pad i broj

zz

tromašin-

računaju se i Jconstruišu nezavisno jedan od drugog. Jedini

parametri

re

Porea t o g a , "отгатна Tne-vrednost"

ž"mu su manje oa optimalnih vrednosti pumpe i turbine, za

¿2.jKao

zajed-

oortaja

motor-generatora- Zbog toga se pri projektovanju agregata po tromašinskoj

snemi

mogu da ostvare n a j b o l j e radne karakteristike і рштше i t u r o i n e , sa -k.k.d. koji -ogovaraju n a j b o l j i m vrednostima ta*vin nezavisnih mašina.

"390

Slika 2 0 . 1 5 . a . RHE Waldeck II за tromaši riskomr shemom vertikal nogr agrega t a , po reaosledu T-M-P: presek k — c postrojenje. turbina, 2- mašina, 3—pumpa, 4- turbinski z a t v a r a č i , 5- ounroni- zatvarači, 6- orostor za transformatore -106.00 m-

Slika 2 0 . 1 5 . b r Podužni prese* Kroz RHE-Waldeck I I : 1-turoina, 2-sinhrona mašina, 3- pumoa, 4- aovod do turoine sa oredturbinskim zatvaračem, 5 ~ z a t v a r a č p u m o e , 6- ulaz u h a l u . 7- montažni prostor, 8- kablovski kanal, Э- prostor glavnih transformatora

391 Druga mašinskih

prednosttro-

shema u poredje-

nju sa dve mašine j e mogu-

ćnost nja

brzog

г lakog -pušta-

и ргщтг

rež-im.

prednost p r o i s t i č e

Ta i z či-

n j e n i c e da i pumpa i turbina r o t i r a j u vcu.

Da bi

u istom pra-

se agregat pus-

t i o u pumoni

režim,

on se

zaleće do sinhronog

broja

obrtaja

vlastitom

posle čega

turbinom,

se u k l j u č u j e mo-

tor-generator i

izduvava

voda i z protočnog dela turbine.

Turbina

r a z v i j a mo-

ment dovoljan za

rotaciju

kola pumpe u vodom ispunjenoj s p i r a l i

pumoe, pri

tvorenim z a t v a r a č i m a , da n i j e potrebno pražnjenje

prethodno

vode i z pumpnog

protočnog-trakta,

što ubr-

zava s t a r t agregata pnom režimu. kšavaju S l i k a Z O . 1 6 . Tromašinski agregat RHE Waldeck I I . 1- t u r b i n a , 2- sinhrona m a š i n a , 3- pumpe, 4- vodeći l e ž a j e v i , 5- noseći l e ž a j , 5- OGVOO od t u r b i n e , 7- z a t v a r a č iza t u r o i n e .

tom, koji snemi

o t k l a n j a ooasnost od startnog uoara u EES

pumonog starta tromašinsKin

rbine i i z n o s i pet puta

oko 80 do 90 s ,

agregata

u pum-

Ujedno se ola-

i us lovi

za

motor-generatora,

start

j e r se

on ori ključu.] e na mrežu sa Dovoljnim oretnoanim zaieZanvaljujući

oomenutoj

vreme s t a r t a j e p r i b l i ž n o

dok se. pumpni

zatako

startu tu-

s t a r t dvomašinskih agregata

око

duži.

Treća prednost tromašinskih shema j e mogućnost primene l i k i m padovima, do око 2 0 0 0 m, t j . mene v i š e s t e o e n e c e n t r i f u g a l n e

i na i z u z e t n o ve-

do onih padova koje mogu da s a v l a d a j u

oumoe.

padovima ao око 600 m (RHE B a j i n a Bašta sa sreonjim naoorom oumpi la j e Fransisova

savre-

DvomašinsKe sneme зі le su ograničene na

r e v e r z i b i l n a mašina sa najvećim oaaom u s v e t u ) .

око 600 m oiSa

razvojem

J L višestepenih -reverzibi 1 ni л mašina, koje su još u vek u fazi

istraživanja, poveća

će se v paa za primenu reverzibilnih mašina. Hedjutim, tromašinski agregati

imaju i više krupnih nedostataka u poredje

nju sa dvomašinskim. Najveći nedostatak su veće specifične investicije i u dome nu opreme i u gradjevinskom delu mašinske zgrade. Skuplja oprema je posledica činjenice da se umesto jedne reverzibilne mašine koriste dve-pumpa i turbina, dok je mašinska zgrada skuplja usled veće dužine agregata, i horizontalne i vertikalne izvedbe, složenijih račvi na dovodu i odvodu koje povećavaju širinu zgrada,većih zapremina podzemnih radova, itd. troškovi

Kod tromašinskih shema veći su

kompresorskih sistema za izbacivanje vode iz one mašine koja ne radi,

kako bi se rotacija te mašine odvijala u vazduhu. Takvi agregati no s l o ž e n i j i , itd.),

su konstrukti v

imaju duže vratilo i veći broj čvorova (jedna mašina više, spojka

što povećava verovatnoću otkaza agregata. Eksploatacioni

troškovi

troma-

šinskih agregata su za oko 8% veći od troškova odgovarajućih dvomašinskin agre-

12.0

©"таэ—єгбг©Т р

7

Slika 2 0 . 1 7 .

í

b)

Varijante RHE "La Coche" sa tri mašine sa Peítonovim turoi nama i ove mašine

Л393 gata.

Na s l i c i

20.17.

pri Kazane su v a r i j a n t e RHE L a X o c n e - Zapremine iskopa za

mašins-ku zgradu bi 1-е su oko 3 5 h i l j a d a m dvomašinsku

Najveća s l a b o s t pnodna

za tramašinsku,

i oko 15 hi I j a d a , za

snemu.

da bi

tromašinske sheme j e velika v i s i n a podzemnog š a h t a ,

se pumpa s p u s t i l a

neo-

na potrebnu dubinu H s u odnosu na merodavnu donju vodu.

Na RHE Lago Del і о v i s i n a

te po-

dzemne kaverne j e b l i z u 60 m ( s l i k a

20.18)

sto j e uslovljeno položajem Peltonove

tur-

bine iznad maksimalne donje vode i položajem pumpe tako da uvek ima dovoljnu potapanja

dubinu

Hs.

Da bi

se smanjila

dubina

ukopavanja

pumpi, a time i visina mašinske z g r a d e , u nekim slučajevima

se na usisnom delu cen-

t r i f u g a l n e pumpe u g r a d j u j e pomoćna pumpa niskog napora č i j i

j e zadatak da opezPedi

neophodan.ріjezometarski како bi bila

centrifugalna

p r i t i s a k na

ulazu,

pumpa-velikog~napora

bezoedna od kavi t a c i j e .

Taj način

može primeni ti na d i s p o z i c i j a m a

se

i sa verti-

kalnim i sa horizontalnim vrati tom. Time se dosta e f i k a s n o smanjuju

patreone-dubine

ukopavanja mašinskin z g r a d a , što to e f i k a s n o kod uzvedbi. sa v r a t i l o m , ali S l i k a 2 0 . 1 8 . Tromašinski agregat í HE 'Lago D e l i o " ( I t a l i j a ) . '-kuglasti predturoinski. z a t v a r a č , 2- Pel tonova t u r o i n a , 3- i g l i č a s t i -ecuiacioni z a t v a r a č , soojka, :- ;=tvorcstepena c e n t r i f u g a l n a tL.T.pa. motor-generater. ľ- nosači ležaj pumpe

složenija je

je-naroči-

horizontalnim

se dooija s k u p l j a

oprema

sa g l e d i š t a e k s p l o a t a c i j e .

Takvo

rešen j e prikazano na s l i c i ..20-13.

Pona le-1 tal i j a ) , vratile. IStOj

2a

Koti

ti

koje ima

(RHE

horizontalno

se omogućilo

lociranje

Peltonove turoine

na

i vi šesteoe-

ne c e n t r i f u g a l n e pumoe (za ovu ci rugu je neoonocna odgovarajuća duoina potapanja od H s « -15 m) ugradjena j e mpa,

koju pokreće mala Pel tonova t u r b i n a .

varuje manometarski ,eoma j e

p r i t i s a k neoonooan za bezbedan rad sa g l e d i š t a

interesantno

rešenje RHE Hongrin-Leman

trcmašiiskim agregatima :еіе**з -етап z a n t e v a i i

ť s1 iкa 20.10).

pomoćna pu-

Njome se-na u l a z u u glavnu pumpu ost-

(švajcarska)

Geotennički

uslovi

su što p l i ć u kavernu za r e a l i z a c i j u

sa

kavi t a c i j e .

horizontalnim

i neposredna

blizina

podzemne mašinske

Г39А „ z g r a d e _ Z b o g toga su usvojeni horizontalni -agregati, mada j e turbina Pel tonova, te j e kao takva iznad nivoa Leman-a, koji služi

Slika 2 0 . 1 9 .

kao donji

rezervoar.

Da bi se

Izvedba agregata RHE sa pomoćnom pumpom ispred, glavne pumpe.

1- glavna Pel tonova turoina, 2- sinhrona-mašina, 3- višestepena

pumpa,

4- pomoćna pumpa za ostvarivanje neophodnog pritiska na ulazu u glavnu pumpu,. 5~ pomoćna Peltonova turbina-koja- direktno pokreće pomoćnu pumpu.

omogućilo da glavna pumpa raci u beskavitacionim režimima, i pored tako visokog lociranja u oanosu na donju vcou, na usisnim del ovima svake glavne pumpe.su predvi djene pomoćne pumoe, koje imaju zadatak da obezoede potreban pritisak na ulazu. Pomoćne pumpe pokreću neposredno,,. mehaničkim putem, posebne-Peltonove turbine postavljene-neposredno iznad njih »¿аь»

(14 na s l i c i

20.20).

Zaletanje alav-

ne pumpe do sinhronog broja oortaja ooavlja se takodje malom turoinom ( 1 2 ) smeštenom na samom glavnom v r a t i l u . Zaštita cevovoda od vodnog udara ostvaruje se zatvaračem - regulatorom pritiska

(23).

Tromašinska dispozicija agregata sa horizontalnim vratilom se često sreće kod RHE. Klasična shema j e prikazana na slici

2 0 . 2 ! . Turbina j e spojena neposre-

dno sa mašinom, dok j e pumpa spojena preko spojke, tako da se pri

turbiniranju

pumpa i motor razdvajaju. Radi zaletanja pumoe

i/ili

upravljanja spojkom, na vratilo

horizontalnih

agregata se često postavlja i ooraoćna .turbina (najčešće Pel tonova - s l i k a

20.22),

22

rSSS*

б- Fransisova

turbina,

7- dovod do t u r b i n e ,

čime se d o b i j a u manevarskoj znatno s k r a t i

soosobnosti a g r e g a t a .

vreme prevodjenja

agregata

z a l e t a n j e pumpe u vazduhu može obaviti noj s p o j k i . vodom. Pri

Kada s e ostvari

8- turbinski

sinhroni

p r e v o d j e n j u agregata

iz

aifuzor

Takva shema omogućava da se

turbinskog

u pumpni

režim, pošto se

brže sa pomoćnom turbinom,

broj o b r t a j a

pri

rastavlje-

spojka

se spaja i pumpa puni

i z jednog režima u drugi

e l e k t r i č n a mašina os-

ы ш а д na oumoa, 3- sinnrona maši n a ,

ocmcćr.a

turoina

LEGENDA UZ S U KL ¿v 1- u l a z , . 2 - mašinska s a l a , 3- g a l e r i j a z a t v a r a č a , 4- aovodni cevovoa, 5- cevovoa - d i s t r i b u t o r , ó - preautrDinski z a t v a r a č i , 7- predpumpni z a t v a r a č i , 8- turoine ( 6 0 M W ) , 9 — r e g u l a t o r , 10- sinnrona mašina 75 MVA, 11- glavna pumoa ( 6 0 MW), 12- pomoćna t u r b i n a z a . z a l e t a n j e glavne pumpe, 13- pomoćna pumpa za s t v a r a n j e potreonog- p r i t i s k a p r e glavne pumpe, 14- pomoćna -turoi na za neposredno pokretan j e pomoćne: pumpe, 15- kućni - agregata ^IS—mostni kra n glavne ha l e , 1 7 - m o s t n i kran o a l e r i j e z a t v a r a č a , 1.8- dovod .ido g l a v n e pumpe, 19- odvooni kana u 2 l-ос vodni kana 1 2 2 - cev z a • r a s t e r e ć e n j e - cevovoda.- prema d o n j o j v o d i , 23- regulacioni z a t v a r a č , 24- a r e n a ž n a g a l e r i j a , 25- r e z e r v o a r rasni aorte v o a e , 25- arenažne pump e , 27--pumoe z a rasnladnu v o ć u , 28- transformatori 75 MVA, £9- trafoi za kućnu p o t r o š n j u , 30- komandna s o ô a , 31 i 32- komande za mašine 1 i 2 , као i 3 i 4 , 33- u p r a v l j a č k i c e n t a r , 35- kaolovsKa g a l e r i j a 2 2 0 KV, 35-
Prŕmenar-tromašinskih agregara sa horizontalnim vratilom omogućava cia se znatno snizi visina mašinske zgrade, ali se zato ista znatno proctužava, ukoliko se agregati

postave podužno, ili se proširuje, ukoliko se agregati postave po-

prečno. Kod većih padova je problem da se u takvoj dispoziciji

racionalno ostva-

ri potrebna dubina ukooavanja, radi zaštite od kavitacije. Jedno od rešenja j e i već pornenuta mogućnost ugradjivanja pomoćnih pumpi ispred glavnih pumpi, kako bi se na taj način ostvario cotreoan pritisak na ulazu, neophodan sa gledišta zaštite od kavitacije.

Dvcrnasinskz shema je эо vremenu nastajanja najnovija cisDozicija agregata Я-E. Sastoji

se aa sinnrone mašine (motor-generator)

i reverzibilne mašine (pum-

oa-turoinas. Po pravilu, takva kompozicija se realizuje samo u izveaoi

sa verti-

kalnim vratilom. Bitna odlika, u odnosu na prethodnu shemu je da se rad u pumonom i turbinskom režimu odvija samo menjanjem smera rotacije rotirajućih delová ooe. mašine. To čini nešto složenijim uslove zaletanja agregata u pumonom režimu (u zznosu

na tromašinsku

snemu,.

Svojstvo reverzibilnog raaa imaju raana kola svin reakcijskih

turbina.

Izcg toga j e opseg oacova
25 .. Sada^serssiaTra da u tom opsega, padova valja koristiti šinske.agregate, dok tromašinske sneme treba koristiti

is k i j uči voxdvoma-

samo za - padove-.veće. od 650 m (znači

u domenu

Peltonovih t u r b i n a ) , i u onim slučajevima manjih padova kada se takvoj elektrani

namenju-

j e uloga rotirajuće rezerve, ti

tako da će radi-

i sa delimičnim op-

terećenjem. Analize

iz-

vedenih RHE pokazuju da su posle

1972.godine ug-

radjivani

isključivo

dvomašinski

agregati.

Osnovna

prednost

dvomašinskin, čisto reSlika 2 0 . 2 4 . (ČČSR).

Reverzibilna Fransisova turbina

Dalešice

njihovo.manje

1- radno kolo, 2- sorovoano kolo, 3- nosači

na poklopcu turbine, 4- vodeći

l e ž a j , 5- noseći

ležaj,

6 i 7- v r a t i l o , 8- s p i r a l a , 9 i 10- komora i otvor za odstranjivanje vooe i z turoine, kada ista r o t i r a u vazaunu

v e r z i b i l n i h agregata j e koštanje

u odnosu na tromašinske sheme. Kostanj е-sami h agregata, j e za oko 20 do 30% manjer-U-odnosu

u ulozi sinnranoa komoenzatara

na alternativnu tromašinsku shemu, dok je smanjenje koštanja čitave RHE orijentaciono oko 10-15%. Prednost j e i bolja pristupačnost za preglede i održavanje, kao i veća pouzdanost sa gledišta Kvarova, zDog manjeg broja mašina računa i s p o j k a ) ,

(dve mašine manje,, ako se

ležaj a „..zatvarača i kraćeg, v rat іі a . Hane su niži

ti korisnog-dejstva

(bar u jednonsoa r e ž i m a ) , duži

koeficijen-

i komoli kovani ji

prelaz

u

pumom režim (пекоііко outa auži nego u tromašinskim snemarna^-nešto SKupl ja elektroopreraa,. nepovoljni j i úsloví raaa u ulozi ća opasnost oa pojave vibracija sprovodnog kola) i složeniji

rotirajuće rezerve sistema, ve-

u pumpnom režimu (zoog pokretljivih

lopatica

uslovi z a š t i t e od kavitacije. No, i pored, tih ma-

na dvomašinske sheme se sada najčešće koriste zbog nižih specifičnih

troškova

i sve većih jediničnih snaga agregata. Nepovoljni j e energetske karakteristike reverzibiInih mašina posledica su nidromenaničke zakonitosti

oa se pri jednakom broju oortaja u pumpnom i turbin-

Л399 sKom režimu najveći

k-k-d.. turoine postižu pri većim, padovima od onih koji od-

govaraju-najvećim k . k . d .

pumpe. To ne odgovara realnim hidrauličkim shemama kod

kojih je napor pumpe uvek veći od neto pada u turbinskom režimu. Najrasprostranjenija Fransisova turbina slici

20.24.

Vidi

reverzibilna mašina je modifikovana za dvosmerni

se da j e konstrukcija

nama, samo se mora obezbediti vode iz turbine, penzator.

vrlo slična klasičnim Fransisovim turbi

vrlo mobilan kompresorski

sistem za

kako bi ona rotirala u vazduhu onda kada radi

Razlika je u d i f u z o r u ,

je odgovarajuće i oblikovan.

izduvavanje

kao sinnroni kom

koji je kod reverzibiInih mašina znatno d u ž i ,

zbog veće dubine ukopavanja, uz uslov da mora da omogući

obe strane mašine,

rad

(radijalno osna reverzibilna mašina) koja je prikazana na

rad u oba pravca, te

Potrebna je i veća manipulativnost zatvarača sa

koji moraju da omoguće brz i nesmetan prelaz iz jednog reži-

ma u drugi, uključiv

tu i rad u ulozi

sinhronog kompenzatora.

prikazano j e podzemno postrojenje sa dvomašinskim agregatima,

Na slici

20.25.

kod koga se zapa-

ža znatno kompaktnija konstrukcija hale u poredjenju sa tromašinskim disDOZicijama. Difuzorski mljen

zatvarač j e radi

postizanja

neopnodne manipulativnosti

opre-

servomotorima. 320 m

Slika 2 0 . 2 5 .

Podzemna dvomašinska snema RHE ( p r o j e k a t ) .

2- reverzibilna

turoina - oumoa, 3- kuglasti

1- sinnrona mašina,

zatvarač, 4- aifuzorski

sa servomotormm pogonom, 5- transformator, 6- kablovska

galerija

zatvarač,

Л400 Radtjalno-osne (Fransisove) reverzibilne mašine sa najvećim paaom na svetu primenjene su na RHE Bajina Bašta, sa "opsegom napora pumoi 532-521 m, i opsegom paaova turbiniranja 498-6Q0_.m_ Imajući očekuje se da će se one koristiti

u vidu efikasnost tog tipa mašina

na još većim padovima, do oko 700 m, pri čemu

se mora još više smanjiti brzohodnost mašine. Pošto se sa sniženjem brzonodnosti

smanjuje i k . k . d .

centrifugalnih pumpi, ta pojava predstavlja ozbiljnu sme-

tnju za dalje povećavanje visine koriščenja jednostepenih nsisovih) 20.26.

reverzibilnih mašina. To se pregledno vidi

Na slici

(a)

prikazana j e zavisnost specifičnog broja obrtaja n a

bilne mašine u funkciji

visine pumpanja

uglavnom nalaze u granicama (550//H),

radijalno-osnin

(HD).

(pojas na slici

(Fra-

iz dijagrama na slici reverzi-

Savremene reverzibilne mašine se

a) u opsegu n^ - ( 5 0 0 / / H ) do

s tim što se za prvu aoroksimaciju odreajivanja

n

može usvojiti

re-

1 асі ja К

= •

/Hp

^ 600 т 700 —

Konstanta iz relacije ( 2 0 . 1 0 )

"koeficijent

зтеlos vi !!

/ • -i x (min )

/on «»и (20.10)

/ Hp prikazana u vidu < =

pri ocredjivanju Przohodnosti

/ r;^ predstavlja

reverzibiInin mašina. Ta

konstanta se stalno povećavala tokom razvoja reverzibi1nin mašina. do oko 1S55.

ta konstanta je iznosila око 450

tih godina.se popela na oko 550^600

(znači

(n? - o00//~HD),

na - 4 5 0 / /

dok se saoa u SAD već pro-

j e k t u j e "još smel i j e " , sa odnosom n g - ( 7 0 0 * 7 4 0 ) / / H D . Povećanje smelosti" značajno povećava ooasnost od k a v i t a c i j e , znatno veće ukopavanje mašinskin z g r a d a i t d . c i j u preporučuje relacija

(20.10).

U periocu

H D )> sedamdese-

''koeficijenta

vibracije mašina,, zahteva

Zbog toga se za prvu aproksima-

U slučaju RHE Bajina Bašta koeficijent sme-

losti j e iznosio oko 5 8 8 . Na slici

20.25.

j e prikazana veličina k . k . a .

reverzibilnog agregata u

oumononr režimu, u zavisnosti.gg„ specifičnog broja obrtaja r u . rama se jasno uočava sleoeća bitr.a tendencija:

Iz ta dva dijag-

sa povećanjem oaaa smanjuje se

a sa smanjivanjem n„ smanjuje se k o e f i c i j e n t korisnog aejstva ne mašine u pumonom pogonu, s tim što se pri

reverzibil-

padovima većim od 600 m ta tenden-

c i j a pojačava., Povećavanje Przohodnosti mašine u tom domenu n i j e moguće zbog toga što se sa. povećavanjem n q povećava koeficijent kavitacije a (slika pa bi takvi agregati

20.27)

r

zahtevali izvanredno veli ka ukopavanja, koja rešenja ma-

šinskih zgrada čine tehnički veoma složenim i ekonomski neprihvatljivim. ІНа slici

20.27.

prikazana j e zavisnost kritičnog

(najnižeg)

koeficijenta

kavita-

Л401

Hp

a)

і 5 50í-

I

(m)

o

i \

a<

i

b)

0,91

Fransisove

І і i 1

x dijagonalne

500

Л Bajina 550

\

д

\ A

Bašta

Capi/ina

0 7 90 0,89

0,88

L M i l L i

0,87 1j

1 \

1j

\

\ г>

\

ъ

Л

;

\

i \°4

V Í

\ ó \: 0

)'

!í

ч

0^5

\!

Xі V

ч _ 700 \\ V H p

Л 01 У с \ ; о\

1

0,86

"

У

\

/

/

1

Г

1

1

і

І !

і

і

1

/ ! ŕ ІІ 1

і 1 1І

і í іі

! і і S íі і!

0,84

і

20

25

J

!

/

600 —

1-І

1 J

í /

_ !

4 5 0 jI

I

і

!

30

!

35

ДО

\ í і iii

í 45

j

!

50

55 60 nq(m¡nT

500' V Hp 20 З'іка

25

20.25:

30

n

(7

35

Specifični

40

• 45

50

55

60

65

70

proj aortajа n^ u f u n k c i j i u funkciji

і

/

(min"1)

napora pumpe H D ( a )

i

k.k.d.

Pw ci j e

r e v e r z i b i l n e maline

vi č

[46]):

c,

=

8,5x10"4n4/J

(Vuško-

(20.11)

і prosečne vrednosti

koeficijen-

ta k a v i t a c i j e ..kojer.su

primenjiva-

ne u novijim izvedenim RHE sa reverz-ibiinim mašinama da z a k l j u č i t i

da bi

(2).

'koefі c i j e n t a , s m e l o s t i " granice

(n?=

700//H^)

sa većim padovima. 30

25

¿0

45

50

sa

gornje

zantevalo

enormná ukopavanja u slučaju RHE

п я (min" 1 } 25

Ľäko se

odaoiranje

55

s i v r m c n a vreonost k o e f i c i j e n t a ts ci j e ; 1 ) , Kriva а - t ( n , ) ко j a j e jer. a na osnovu a n a l i z e izveaeñin RHE i Z'

Bajina Bašta treoalo

U s l u č a j u RHE

to р і z n a č i l o da bi

usvojiti

(u mes to r e a l i z o v a n i n

30 rn-in'1 По-^24 m i n " " ) ,

Л402 što bi

Hs

z a h t e v a l o potananje r e v e r z i b i l n e mašine za око 75 m ( r e a l i z o v a n a

j e sa

- -54-m). Zbog toga se za taaove veće od 600 m u n o v i j e vreme r a z v i j a j u

ne r e v e r z i b i l n e mašine (na primer, RHE La Coche - petostepena por pumpanja 882-946 тп, snaga oko 80 MW). Glavni zibilnih

mašina j e u tome što se moraju izvesti

nog k o l a ,

te nemaju negućnost regulisanja

i z a u s t a v l j a n j e mašine ooavlja kivati

nedostatak sa f i k s n i m

se zatvaračem.

padova i u uslovima

višestepenih lopaticama

snage u turbinskom režimu. Zbog tih s l a b o s t i

da će višesteoene r e v e r z i b i l n e mašine potisnuti

menu v i s o k i h

višestepe-

pumpa-turbina,

sprovodPokretanje

ne može se oče-

tromašinske

kada se RHE mora k o r i s t i t i

na

rever-

sheme u do-

kao regulaciona

hi-

Na padovima u orioližnom opsegu 35 do 150 m uspešno se mogu primeniti

di-

droelektrana.

jagonalne

r e v e r z i b i l n e mašine.

Izvode se u dve v e r z i j e .

lom, praktično se ne r a z l i k u j e od klasičnih d i j a g o n a l n i h sprovodnog

la

(slika

tljivosti

kola, 20.23). k.k.d.

Prva,

sa sprovodnim ko-

turbina,

druga j e

te se r e g u l a c i j a obavlja samo pokretanjem l o p a t i c a radnog Pogoane su za rad sa promenljivim oDterećenjem, na dremenu o p t e r e ć e n j a ,

ali

bez

ko-

zbog male ose

imaju ave mane u oanosu na

S l i k a 2 0 . 2 8 . Dijagonalna r e v e r z i b i l n a mašina u v e r z i j i oez sprovodnog (RHE Sesatiile-Kolumoijal. 1- s o i r a l a , 2- turDinska g l a v a , 3- pokretne raonog k o l a , 4- vooeći ležaj sa uredjajem za h l a d j e n j e

alterna

kola lopatice

,.

-- —

^

40S

tivne Fransisove reverzibilne agregare: skuplje su i imaju nepovoljni je kavi tacione k a r a k t e r i s t i k e ,

te zantevaju dublje ukopavanje mašinske zgrade. Zbog toga

ih valja primenjivati

samo u slučaju regulacionih RHE sa manjim Drojem krupni-

jih agregata

i pri

večim oscilacijama

Jedna od slabosti

reverzibilnih mašina j e neophodnost zaustavljanja

prelasku iz jednog režima u drugi. se napori

pada.

da se pronadju rešenja koja bi eliminisala

nija j e mašina Isogyre, radu ( s l i k a 2 0 . 2 9 ) ,

tu slabost.

čine

Najperspektiv-

koja ne menja pravac rotacije u pumpnom i turbinskom

što je njena osnovna prednost, j e r omogućava brzi

jednog režima u drugi.

pri

Pošto to ograničava mobilnost agregata,

Prelaz iz pumpnog u turbinski

prelaz

iz

raa js za svega 65 s , a iz

turbinskog u pumpni 55 s , što su najkraća vremena kod svih do sada

Slika 2 0 . 2 9 .

realizovanih

Reverzibilna mašina

tipa Isogyre, sa istim smerom rotacije u oba režima:

1- turbi-

nski aeo rotora, 2- pumpni

deo,

3- v r a t i l o , 4- sprovodno kolo turbine,

5- zatvarači

koji

zatvaraju kao mašina radi turbina, ó- zatvarači

koji

se kao se

zatvaraju u pumpnom radu, 7- zatvarač koji

se zatvara u turbin-

skom raau, 8- servomotor!

koji

-5 potiskuju zatvarače, 9 i 10- do*<> voo komprimiranog vazduna za pražnjenje oumonog aela turo ins k o g cela

(101.

(9) 1

11 i

nivo voce і turoinskom ііі pumpnom traktu ori

racu u cruccm

tava strana crteža: rači

zatva-

u položaju za turoinski

oesno:

položaj za cumpni- rad.

raa.

404 trpova agregata. Reverzibilna mašina se sastoji

od rotora na kome su spojena u

jedinstvenu-celinu dva kola - turbinsko i pumpno. Spirala je z a j e d n i č k a , ^ s a jedničkim cevovodom prema gornjoj v o d i , rbine r a z d v o j e n i .

Turbina

u vidu prstena, koji

strana na s l i c i ) ,

ili

Snabdevena je sa obe strane posebnim

izoluju turbinu u slučaju pumpnog rada

pumDU u slučaju turbinskpg rada

protočnog trakta onog dela mašine koja ne radi hom voda, što omogućavaju i mooilni skem odvodu.

za-

i odvod od tu-

ima SDrovodno kolo sa pomičnim lopaticama, dok pumpni

deo ima samo f i k s n e statorske lopatice. zatvaračima,

dok su dovod prema pumpi

zatvarači

(desna

(leva strana c r t e ž a ) .

Iz

istisne se komprimiranim vazduna dovodu ao pumpe i na turbin-

Pošto su radna kola pumpe i turbine nezavisna, optimalno oblikova-

na, postižu se visoki Agregati

k.k.d.

u oba režima i pri

sa reverzibilnim mašinama tipa

različitim padovima.

Isogyre spadaju u veoma perspek-

tivne sheme za padove u čitavom opsegu u kome se sada koriste reverzibilne mašine.

Na slici

20.30.

prikazana je RHE Malta-Oberstufe

(Austrija)

na kojoj se

Ü21

rona mašina,2-reverzibilna mašina (gore-turbina,dole pumpa),3-cevovod ka gornjoj vodi,4-cevovod ka donjoj vodi ,5-dovoa do pumpe,6-00vod oa turoine,7-navarijski zatvarač pre maši n e , 8-zatvarači ispred pumpe, i iza turoi ne, 9-drenažni . kolektor.

Л405 pregledno uočava koncepcija agregata . I s o g y r e , pratećih d o v o d a , odvoda i

zaxvara-

K o r i š ć e n j e agregata sa turbinom Isogyre j o š j e više s m a n j i l o v i s i n u gata

(videti

sliku. 2 0 . 3 1 ) ,

što j e vrlo važno kod nekih

izvedbi

agre-

reverzibiinih

postrojenja-, n a r o č i t a podzemnih-,, kako-bi se o s t v a r i l e mašinske hale- r a c i o n a l n i h konstrukeija.

Sirica 2 0 . 3 1 . h)

20.4,

IZBOR

Uooredjenje gaoarita agregata r a

PARAMETARA

J četvoromašinsKim načelima ::-.e

кота

REVERZIBILNIH

Isogyre

PUMPNI H

i tromašinskim snemarna parametri

važe za izoor parametara

i:na]ĺ, пеке o s o o e n o s t : ,

treiiminarm

tromašinske-M-T-P, -

tromašinske T-М-Р, с) dvomašinske, d)

turoina

і риягаі


izoo^ parametara

takvi n m a š i n a , z a

sheme

TURBINA

mašina se b i r a j u

prema

R e v e r z i b i l n e -pumone t-jrna nivou Koji

omogućava

potreoe niarotenničkog

cela

зго-

;e.
kao što j e

i za pumpni H

- p^iUiVj

'j koli ko se j j e a n . ; 1 С . 3 6 ' •~c
izveaena Ojlerova j e a n a č i n a

režim i svesti

na

za turoine

eos ai- U2VoCOSa2)/g

stave inaeksi

'J zagraaama su j e a n a k i ,

(10.36)

oblik

a

t"

(20.12)

'turoinsкi

tako aa se aooije

režimi

relacije

za

aefinisa-

V

H

i

= Ip'Ht:

(20.13)

" T a ^ r e í a c f j a pokazuje de radno kolo reakcijske turbine poseduje osobinu rev e r z i b i l n o s t i , ali j e napor koji

se razvija u pumpnom režimu manji od pada pri

u odnosu n p . n t : l - Medjutim, kao što je pokazano u j e d n . ( 2 0 . 6 )

turbiniranju,

napor u pumpnom režimu je uvek veći

pri

izboru

nom

radu.

parametara

Specifični

reverzibilne

od pada u turoinskom radu.

pumpne turbine

mora poéi

Zbog toga se

oó napora

broj obrtaja reverzibilne mašine u pumpnom režimu

u pum~

iznosi

•-(Пз)рв"з,б5-п/о"/^н| gde su:

n - nominalni

Hp- računski

broj obrtaja

(min

(20.14) Qv- protok u pumpnom režimu

I u ovom slučaju

se može usvojiti

veza n s i n c po

ns - 3,365 nq ;

(10.79):

r\q - 0 , 2 9 7 n s

(20.15)

Napor mašine u optimalnom pumonom režimu može se izraziti

relacijom

Hp - K p . u * / 2 g gde s u : koji

uj~ oboona brzina

zavisi

(m-Vs),

napor u pumpnom režimu.

od ( n s ) ? .

(20.16)

radnog kola

(u¡- Огяп/бО),

Ustanovljeno je da je veza

revezibilne mašine i da se može iLidZit«

KD- k o e f i c i j e n t napora, f[(ns)p]

empirijskom

ista za pumpe i

relacijom

• ("sb ЛР koja važi

1,2 e

500

u širokom oDsegu vrednosti

Prelazeći a koristeći

( 2 0 . 17.)

(ns)D.

na jedinične parametre, shodno jedn.

jedn.(20. 'Z)

(^10.71), za H D = 1 i 0t-1,

— u «ja se jedinični broj obrtaja u pumonom režimu

( n V ) 0 - n-Dt/VHp - n-0]/ /Кр(тг'П 0 ] / 6 0 ) z / 2 g ( n j ) p -= 8 4 , 3 /

, odnosno sredjivanjem

/ Ц

Prečni к radnog kola se može odrediti

(20.18) na osnovu relacije

ftCTľ.,

za pumoni

režim: D

Izlazni

i

= ("iip/V'

п

(20.19)

prečnik D? (on odgovara ulaznom-usi snom prečniku u pumonom-radu)

može se preliminarno dobiti D2/D:

na osnovu empirijske relacije = 0 , 4 + 0,0056-n^

[531 (20.20)

Najzad,

u analizu

parametara

r e v e r z i b i l n e mašine mora da se uvecie i potre-

bna dubina potapanja m a š i n e ,

i z r a ž e n a preko v e l i č i n e H s .

može se odrediti

(10.116).

nati

iz

preko j e d n .

čemu se u prvoj

odgovara p r i b l i ž n o

aproksimaciji liniji

Postupak a n a l i z e aproksimaciji

bio bi

(2)

se može

računski

Imajući

može uzeti

parametra

(tab.

(20.21)

veća vrednost

konstante,

ona

reverzibilne

pumpne turbine u prvoj

20.1).

po agregatu u pumonom i turbinskom režimu i odgova-

u vidu č i n j e n i c u

i turoinskom režimu p r i b l i ž n o Pumoni

pad u turbinskom

režimu.

da su m s t a l i s a n e

snage sinhrone mašine u pumpnom

iste,

protoci

instaiisani

protok mora da bude manji

se taj oanos p r i b l i ž n o može oorediti

iz

u pumonom i

turoinskom

od t u r b i n s k o g ,

pri

i -u - i n s t a l i s a n

- instalisan protok, krone mašine.

Odnos

računski

- Зіга se se za njega

22.151

nT

st:

n.

¡Na p r i m e r ,

.< ( j e o n . 2 0 . 1 0 )

i računski

¿označeno u taceli

odgovarajući

sa n i ) .

•20.1 - ; oarsejuje sinnroni

projevi

-

Qt - 112,5

iz opsega 5 0 0 т 7 0 0 , a zatim

Zatim se ooreojuje oriraenom

se nominalni oortaia,

како рі se analizom oounvatio

u s t v a r i , , i spi t u j e odreajeni

i

sin-

krsće

naDor u pumpnom režtmu odredj uje

vrednost rsT u prvoj aproksimaci j i

-Za ooaorane vrednosti 20.14•

Qn,H? i

režimu

RHE č a p l j i n a :

(ni.;

.

prej

na j э1 i ž i

oortaja, /ее i

ppseg

a zatim

i man j i : c

ra-

izvestan ooseg тюдисіп vredno-

Pošto svakom n odgovara oa red j ena vrednost n,., a time

time s e ,

cjuju

smelosti"

К ^ 650)

- ^rimenom r e l a c i j e

čunske v j e č n o s t i .

turoine,

u pumonom i turoinskem

Q v /Q z - Q,7tQ,8.

'koeficijent

i odgovarajuća

se j s v a j a j u

protoka

pad i k . k . d .

u pumonom r e ž i m u , п ^ - k . k . d .

i ta.

(na p r i m e r ,

prva aproksimaci ja

,20.22)

raani

naDor i k . k . d .

insta 1isanin

se najčešće u granicama 0 D = 9o m ° / s ,

orotok,

čemu

jeanakosti

Qtnrr,i:p'.7j - С-Пр/П^п^ gee su:

koja

20.27.

napor u pumpnom i računski

režimu su r a z l i č i t i .

mJ/s,

Hs

izraču-

- 0,0013)n^/J

na s l i c i

i izbora sledeči

- Defi nišu se protoci rajući

Veličina sisanja

kavitacije

relacije a - (0,00085

pri

Koeficijent

"koeficijenta

і .< iz j e a n . . 2 0 . '.Ci

smelosti 1 1 .

n ooredjuju se tačne vrednosti

ns

i n q preko

jean.

(20.15).

Računaju

jedinični

se v r e c n o s t : orojevi

oprta,]a

jecrt.

20.17^

j pumonom režimu

a za ť . m se o reko *"-.„.

.20.ІЗ",

oore-

408 -„.Izračunava —

se prečni k. D f radnog kala preko jedn.

OtíredjujLL.se. koeficijenti

kavitacije

drastic H s z a svaku od a n a l i z i r a n i h varijanti Ka taj način se dobijaju svi potrebni

(20.19).

(jeon. 20.21)

i odgovarajuće vre-

parametara mašine.

parametri

za svaku od varijanti

odnosno гід., te se daljom tehničko-ekonomskom analizom može odaorati

n,

pri hvati j i

va varijanta parametara agregata. Zapaža se da se sa povećavanjem brzohodnosti smanjuje Q ľ , a time i površina osnove zgrade i koštanje opreme, ali povećava H s ,

što dovodi do povećanja dubine potaoanja

time i do povećanja koštanja U tab.

20.1.

zgrade.

data je shema proračuna za sledeči

Qp = 44 m 3 / s , Hp = 600 m, DV = 270 mnm, sti

RHE Bajina

se znatno

reverzibiIne mašine, a

primer: 622 m (zaokružene vredno

Bašta):

v?q

za K = 600

(min - 1 )

n!~

iz

(min"1)

(20.15)

n (iz 20.14)

sinhrono

32

(min_i)

375

428

500

/5

8b

100

?y

25

30

1,03

1 ,01

0,98

(ns)p

(min""-1') i z

ng

(min"i)

Kp

(iz

20.17)

(nr)p

(iz

20.18)

83

84

86

Dr

(iz

20.19)

5,4

4 ,8

4,2

0,081

0,093

0,12

- 46

- 54 -

539

612

*

20.14

0,0013-n^/J H s - 10 - M ( H p ) ^ Koef. v smelosti

?

(mj

varijante

- — 73 735

Sa odreojivanjem parametara reverzibilne mašine, poseOno prečniKa kola Di i 0 2 , mogu se na osnovu principa koji svi ostali elementi:

su izloženi

za klasične turoine odrediti

s p i r a l a , d i f u z o r , a time i elementi mašinske zarade.

Zaoa

ža se-da j e oitna razlika u tome što se u slučaju reverzibilne mašine mora ooe zaediti

znatno veća dupina potapanja turoine. Još jeona osooenost je u tome

sto se kod r e v e r z i b i l n i h mašina oooija za oko 30« veći orečnik D. nego kod kl a sičnin

turbina.

Sinhrona mašina reverzibilnih agregata menja samo smer r o t a c i j e , a nominalni

broj obrtaja

sklopa su i s t i

(n) j e u ooa režima i s t i .

kao kod klasičnih

Agregat ima tri

Načini oslanjanja

rotirajućeg

agregata.

radna s t a n j a : pumpanje, turoiniranje i rad u us 1 ovima

4Ш smnronog kompenzaxora.. У torirtrecem režimiL~agregat radi

sa isoražrrjerňnr turíJi-

n s кіш traictom (vooa se iz turomsKcg trasta isrisne к о ш р п ш г а п ш vazaunorai, preuzimajući manju kol ičinu aktivne snage,. a isporučujući

sistemu-reaktivnu

snagu* u skladu sa potreoom za rcjonu Postoji mogućnost da»agregat i z svakog raanog s t a n j a preaje u- bilo koje oa drugifcvs t a n j a , Najduže traje (300-40СГ s J prelaz iz turbiriskog u pumpni rad, jer se agregat mora z a u s t a v i t i , trakt isprazniti

turoinski

komprimiranim vazduhom, da- bi se tek tada krenulo sa zaTeta-

njem agregata u pumpni režim.

Pokretanje agregata u pumpni režim može biti

različito:

a) pomoćnim elektromotorom, h) pomoćnom turbinom, c) pomoću drugog

(novog ili

postojećeg) obližnjeg hidroagregata

("back to back" s t a r t ) , d) asi-

nnrono pokretanje priključivanjem sinnrane mašine na pun ili že,

itd.

Ovde se neće ulaziti

ljina primenjerr j e način ( d ) ,

ASOBENOSTI

HE Bajina

jevvovomašinskih

tu ГРІ nama, koji '9.

ta-

REVERZI-

HIDROELEKTRANA

Dispozicija mašinskin zgraaa RHE orevashodno zavisi :
(c)

Bašta.

DISPOZICIJA MAŠÍNSKIH ZGRADA

BILNIH

šina.

Na RHE čap-

dok je na RHE Bajina Bašta odaoran način

ko da se za zaletanje pumpi koriste agregati

20.5.

sveden napon mre-

u probleme izbora načina zaletanja.

oa usvojene sheme ma-

shema u suštini postoje dva dela zgrade - aeo sa

se disooziciono razvija na način kako je to razmatrana u glavi

i aeo sa pumpama, koji

sa razvija prema zahtevima pumpi. J našim uslovima

takve se a i s p o z i c i j e mogu javiti

samo pri faznom razvoju pojeainih

pretvaranjem klasičnih elektrana u r e v e r z i b i I n e ,

elektrana,

uz dograanju pumonin agregata.

Zbog toga se te d i s p o z i c i j e ovae nece d e t a l j n i j e razmatrati, a oareajene ~ mogućnostima primene i m

ideje

snema pruža slika 2 0 . 9 . Ukoliko su zgraae sasvim

•razdvojene, što j e umesno koa većin paaova, zgrada sa pumoama je smeštena aup^aai

zaštite pumpi oc kavitacije.

Zgrade se mogu postaviti

montažnog prostora turpinske naše kroz vertikalni 4

šant soušta oorema na montaž-

- crostor riže nal e oumonih agregata. \OG zrcmašir.skih

.ertikalnin

izveooi

зпєта dispozicija zgraae zavisi vratila

oa položaja v r a t i l a . ,
aooija se veoma auooko fundirana zgraaa,

već razmatranin etaža ima još i sledeče etaže: r

tako aa se sa

ispod etaže turoinskog

r a n s i s o v i h , odnosno oovoonog kanala Peltonovih turbina, nalazi

ćin ležaja i spojki

(slike

".a samom anu se nalazi Trenažnim sistemom.

10.11.

i 10.18),

.\oja pores difuzora

se etaža vooe-

ispod nje se nalazi etaža

pumpi,

etaža nosećin ležaja pumpi i n a j z a d , temeljna ploča sa

Razlika se najoolje uočava na slici

2 0 . 8 2 . na primeru RHE

4 TD ^ I t a ^ í a a p i s r i í f e , saziva klasična Pel tonova i ¿ya

re?erziói4яа

tromašinska ag-

rec^tartsa Peltorrovrá turbinama. Izmedju reverzibilnih a g r e g a t a , JU najdubljem deki zgrade, smešten j e drenážni sistem sa pumpama za odvodnjavanje

zgrade.

Dublji deo, sa reverzibilnim agregatima, rešen j e kao jedna s e k c i j a , na dilatacionim fugama od

blokova sa klasičnim agregatima.

Pri

razdvoje-

temeljenju

naj-

dubljeg dela zgrade izvršeno je osiguranje temeljne jame zidovima koji su usidreni prednaoregnutim ankerima za b o l j e geotehničke formacije.

Slika 2 D . 3 2 . RHE Mal ta-Hauntstufe ( A u s t r i j a ) , sa klasičnim Peltonovim. turbinama (krajnji agregati) i-reverzibiIninr tromašinskim agregatima. 1- upravna zgrada, 2- montažni prostor^ 3- a n k e r i , л- drenážni sistem

Savremenije rešenje tromašinskih agregata po reaosleau T-М-Р prikazano je na slici

2 D . 1 5 . laoaža se aa taKvo rešenje omogućava sažimanje agregata i ma-

šinsKe zgrade, pre svega zoog oslanjanja nosećeg ležaja na оокіооас pumpe. U toj

izveapi je i zmenjen re aoslea etaža,, a neke (etaža vodećih

.<•; i su i -izostale, ta ко aa se mogu razlikovati nali> sa oavoani-m ai fuzorom iznaa turoine

turoinsxa etaža

(slike

10.15.

ne mašine, etaža pumoe i nosećeg l e ž a j a , etaža difuzora

ležajeva i spoj(neposredno u

i 20.15),

etaža sinnro-

i predpumonog

zatvarača,

i najzad, nivo pumonog dovoda, temeljne ploče i -drenažnog sistema. Rešenje tromašinsícog agregata sa horizontalnim vratilom omogućava ali

dužu mašinsku zgradu. Takvo rešenje j e detaljno prikazano na s l i c i

Kod većih padova smeštanje turbina i pumoi na isti

nižu, 20.20.

nivo mašinske zgraae obično

zanteva postavljanje i pomoćne pumoe, za stvaranje odredjenog pritiska na u las-

Л411 ku u glavnu рипиш, radi ajene zaštite oa k a v i t a c i j e

(slike 20.19.

i 20.20).

U našim uslovima se može očekivati aa će pri gradjenju RHE biti uglavnom avomas-inske sheme, koji

jer se potencijalni

profili

koriščene

nalaze u domenu padova

to omogućavaju,primenom jednostepenih reverzibiInih mašina (do oko 550 m). Mašinske zgrade reverzibiInih dvomašinskih agregata imaju slične sadržaje

kao u klasičnim izvedbama, uz sledeče

osobenosti:

- znatno j e veća dubina potapanja turbina

(kod većih postrojenja

i nekoli-

ko desetina metara ispod najmanje donje v o d e ) , zbog čega se mašinske zgrade najčešće ne mogu realizovati Dodzemne ili

polupodzemne

- duboko postavljeni se prilazi

sa gornje

kao klasična nadzemna postrojenja, već samo kao

elektrane; agregati

smeštaju se po pravilu u šahtovima., kojima

strane;

- da bi se ooezbedio spoj sa donjom vodom difuzori znatno većim uzlaznim uglom nego što je slučaj - zatvarači

su veoma izduženi

kod klasičnih

sa oDe strane reverzibilne mašine moraju aa cuau o r z i ,

zaštite mašine u svim režimima rada i vrlo operativni,

raai

radi orzog prelaska

jednog režima u drugi, uz eventualnu brzu oavoanju turoinskog trakta. Brzi zorsKi

zatvarač mora aa ouae potpuno upravljački

i pod

agregata;

iz difu-

pouzaan, jer oi njegovo sluča-

jno i neoreavidjeno zatvaranje u turbinskom režimu izazvalo navariju

agregata;

- zbog velike dubine potapanja agregata u oanosu na donju voau znatno su složeniji

problemi

dreniranja mašinske zgrade.

Kl jučarr oroofrem j e ofcezoedjivanje potreone auoine potapanja mašine~-Na RHE S a j i n a Bašta taj problem j e vrlo uspešno resen

reverzibilne

spajanjem turpi-

пе-pumpe sa akumulacijom već postojeće HE Bajina Bašta. Sa &i se to ostvarilo probijena je brana i dogradjena zanvatno-izlazna

gradjevina

j e spojena sa я-izvocíno lociranonr zgradom cevovodom 0 7 r 0

(slika 2 0 . 3 3 ) ,

koja

aužfne 314 m. Tak-

mer rešenje j e omogućilo izradu šafitne mašinske zgrade u uslovima potapanja

reve-

r z i b i l n e pumpne turbine oct čitavih- -54 m. Zgrada j e rešena sa spol jaira-portal nim i unutrašnjim mostnim kranow ( s l i k a od p l e k s i g l a s a ,

koji

2 0 . 3 4 ) - ЇЧа kravu su aemontažni

služe i za o s v e t l j e n j e mašinske zgrade.

poklopci

Kroz otvore na

krovu najteža oprema se spušta direktno u šahtove agregata, a unutrašnji kran manje nosivosti

O

(53 t ) služi

P U M P A _JLLR8.!NA PRAVAC TEČENJA

za prenos i montažu lakših

mostni

aelova.

D

Slika 2 0 . 3 4 . RHE. Bajina Bašta: poprečni presek kroz postrojenje i presek kroz agregat. 1- portal ni kran, 2- unutrašnji kran, 3- difuzorski zatvarač, 4- drenážni sistem, 5- pumoa-turoina, 6- voaeći l e ž a j i , 7- noseći l e ž a j , 3- sto generator-firatora

//

// //

//

//

//

//

//

//


'-Г5 C СГ> ГО ==

• <\ its •fi— O

3

O «3 HJ "O i. .t3 O O ia. N та 3 > O M- —« a> «з N

~

-a ím

Slika 2 0 . 3 5 . HE č a p l j i n a , b) presek kroz agregat, c) preseK kroz čitav šaht. í- drenážni-bunar,.2- galerija za.spajanje, drenážni h Dunara, 3- kablovski izvodi Instruktivno j e rešenje RHE č a p l j i n a , . k o j e j e na slikama 2 0 . 3 5 . je prikazano.

detaljni-

Dubina potapanja reverzibilne mašine je oko 33 m. Zbog toga se

projektant odlučio na podzemnu mašinsku zgradu sa šahtovima za.smeštaj

agrega-

ta. Pošto j e minimalna kota donje vode u kompenzacionom basenu samo 2 , 3 rnnm, pumpne turbine su postavljene na koti - 3 0 , 0 mnm, dok su najdublji va, sa drenažnim bunarima, dostigli 20 m, a njihov osovinski

kotu -47 mnm. Prečnici

delovi

razmak j e 27 m. Izmedju njih j e postavljen

oni šant, sa steoeništem i 1 i ftom (slika 2CL35 d i e ) .

šahto-

šantova agregata su komunikaci-

-^ÉiSlika 2 0 . 3 5 : НЕ Čapljina, d) orešek kroz šahtove na nivou sinnrone mašine. 5) poaužni orešek. l-oreatuminsKi zatvarač, 2-dovoani cevovod, 3-difuzor ,4-1 i f t , 5- drenážni Dunari, ô- sooj arenažnin ounara, 7- oristuoni tunel, 8- montažni' ľrcstcr, 9- Komanaa

116 Zgrada, j e o k a SBQ ш u stenskom toas i v u .

Pristupni

tunel

izlazi

na montažni

prostor. U proširenju -pristupnog -tunela smešteni -su transformatori,

svoja - mesta

uvoze ši nama*koje vode od montažnog prostora.

sformatora i proizvodnog dela zgrade izvedena je poseona g a l e r i j a ( s l i k a 20-35-a). U podzemnoj kaverni smešteni su samo neophodni

se na

prostor smešten u zgradi

tran

sabirnica

komandni

sadr-

ž a j i , dok j e ostali

upravni

pni tunel. Drenážni

sistem j e rešen sa bunarima uz svaki od dva agregata, medju

sobno spojenim,

i radni

koji

Izmedju g a l e r i j e

sa mogućnošću i izolovanja.

pe (2-80 + 350 L / s ) ,

Bunari

na ulazu u pristu-

su opremljeni

sa po tri pum-

od kojih se pumpa za nuždu, od 350 L / s pored elektromotor-

nog pogona može pokretati

i posebnom turbinom, na odvajku

iz dovoda pod pritiskom. To je

uradjeno

zbog toga što su u ovom slučaju

problemi

odvodnje zgrade veoma delikatni.

Rashladna

voda se zahvata sa 4 pumoe iz posednog bunara koji j e spojen sa donjim vodostanom. Sigurnost

rashladnog

sistema.povećava.rezer voar rashladne vode, smešten u neposrednoj b l i z i n i donjeg vodos t a n a . Brzi

difuzor-

ski zatvarači

su smeš-

teni

difuzora

na ulazu

u vooostan 16.211

(slika

i opremljeni

servouredjajima orzo zatvaranje, višestruKo Slika 2 0 . 3 6 . Izvodjenje mašinske zgrade RHE Obrovac spuštanjem kliznog bunara

su

za uz

osiguranje

aa ne može da dodje do nekontrolisanog

zatvaranja u turbinskom radu. Odvooni t u n e l , dužine 630 m, prečnika 0 9 ni, završava se izlazno-ulaznom gradjevinom u kompenzacionom oasenu. Pošto j e u pumpnom režimu to ulazna gradjevina, opremljena j e rešetkom i čisti li com, sa tab-

lastim zatvaračima sa servomotorninr poganom. Danji Kamoenzacioni basenizapremine око 14 rmr omogućava neophodno reguli sanje protoka u ршірпо-turbtnskom radu. Masovnije

izvodjenje reverzibilnih hidroelektrana u svetu podstaklo je

opsežna geotennička

istraživanja

podzemnih prostorija.

najpovoljnijih dispozicija duboko fundiranih

Radi sprečavanja koncentracije napona stenske mase u zo-

ni oštrih uglova, sve više se prelazi

na kružne ili

eliptične oblike šahtova

za smeštaj agregata, često sa zaobljenjem i sa temeljne strane. tehnologija sti

izvodjenja.

Za realizaciju

pclupodzemnih šahtnih

Usavršava se i

postrojenja

se metoda kliznog bunara. Ta metoda je odabrana za realizaciju

(slika 2 0 . 3 6 ) .

Klizni

kori-

RHE Obrovac

bunar j e unutrašnjeg prečnika 0 27 m, debljine zidova

1,5 m, ukupne dubine 5 9 , 2 m, sa nešto izbačenim nožem na donjem kraju.

Zazor

od oko 20 cm izmeaju zidova bunara i tla ispunjava se isplakom, koja služi sprečavanje zarušavanj m i smanjenje trenja. Nakon

za

spuštanja bunara na proje-

ktovanú kotu i dovodjenja bunara u potpuno vertikalan položaj,

isplaka se zame-

njuje injekcionom masom, kojom se bunar povezuje sa okolnim terenom.

SI i к a 2 0 . 3 7 . RHE Ronicnauzen, NemačKa. 1- oumona turnina, 2- sinnrona mašina, 3- motor za zalet oumoe, 4- upra ni orostor, 5- šaht zgrace Z 27 m. 5- Komanaa, ľ- ¡caolovsKe g a l e r i j e , 3 , 9 , 1 1 , 1 2 - orostori na nivoa sinnrone mašine і рштше-turDÍne, 10- orzi difuzorsKi zatvarač, 13- komunikacioni šaht, 14- predturbinski atvarači, 15- dilatacioni komaa cevovoda

Slika vodni

2 0 . 3 8 . Grozdasti raspored agregata u kružnom šahtu RHE. cevovod, 3- p r e d t u r b i n s k i z a t v a r a č i , 4- d i f u z o r i

U slučaju sti

rasDoredi

RHE sa većim agregata

Drojem agregata

u zgradama

veoma sažeto p o s t a v l j a j u

kružnih

agregati.

Da bi

ili

sve češće se Koriste t z v . eiiptičnin

na r a z l i č i t i m kotama*, како bi

žen,je dovodnih cevovoda

dffuzora.

svi

njegovom ODOOU.

elemenata ostali

ILI

j

zgrada

orotočnog trakta

sadržaji

rezervoar

kružno postavljenim a g r e g a t i m a . RHE Z a g o r s k , SSSR

(pad

114 m,

prikazana kako bi

U šantu se

20.39.

je takva

shema

se omogućilo mimo snemi.

ü takvim

ili

акитиіасюпі

oasen,

te aonje акити1 асі j e .

kružna shema z g r a d e ,

Na s l i c i

raspored

terena.

auolje j e z e r o

instalisana

grozda

na višim nivoima š a n t a , po

kao kula na ooali

povoljno da se primeni

2-do

se omogućilo mimoila

u tako sažetoj

na površini

Koristi

se može r e a l i z o v a t i

tom s l u č a j u j e

20.33.

se D o s t a v l j a j u

sasvim van š a h t a ,


Na s l i c i

sa r a z l i č i t i m kotama radnog k o l a .

ilaženje pojedinih aisDozicijama

ili

osnova.

se omogućio što komoaktniji

agregati se mogu p o s t a v l j a t i

sa po dva agregata

1- s p i r a l a ,

prikazana

snaga 6-200 MW,

je

sa grozdasto

I

ili

takva snema na

insta li sani

protoci

Л419 g-233/6-170 ш^/s u turbinskom і ошіюпот režimu, Polukružno postavljeni

omogućivši

kružnu izvedbu osnove, što ima više funkciôna.lnih i konstruktivnih

oreanosti

agregati

5a reverzibiІ літ rransisovim

mašinama).

saželi

su osnovu mašinsKe zgraae,

u odnosu na klasične dispozicije sa pravougaonim osnovama.

SI іка 2 0 . 3 9 :

RHE Laccrsk. 3S3R1 Igraća u viau kule па сса: і non:ее casena.

Prať. Voj a Radakovlč, pukovnik u... penziji pročitao je ovo poglavlja, nastalo kao rezultat proširenja nastavnog programa, 1 ohrabrio те аа ga zadržim 1 u konačno tekszu. Srdačno m u zahvaljujem na drugarskoj Dodršci. Aucor

21. HIDROELEKTRANE U USUOVIW OPŠTENARODNE ODBRANE 2 1 . 1 . OSNOVNE DOKTRINARNE POSTAVKE Vode su, kao deo životne sredine, oduvek bile područje na kome se ratovalo, radi koga se ratovalo, kao i element kojim se ratovalo. a) Teritorija na kojoj se ratuje: mora, jezera, reke. Ratovanje na vodi je staro skoro isto toliko koliko i ratovanje na kopnu. Kod mnogih malih nezavisnih naroda opasnost od agresora je najčešće dolazila sa mora. Kolonizacija Afrike, Azije, obe Amerike, Okeanije, nastupala je uvek posle vojnih akcija sa mora, ili duž velikih plovnih reka. b) Resurs radi koga se ratuje». Na svim područjima gae je voda redak, teško dostupan resurs, izbijali su brojni sukobi i ratovi, čiji je cilj bilo ovladavanje vodnim resursima. Poznati su sukobi oko voda Tigra, Eufrata».Jordana. іЧекі od sadašnjih medjudržavnih'sporova nastaju upravo zbog voda: oštri sporovi više latino-američkih zemalja oko rasoodele voda reke Parane* sporovr-pribrežnin zemalja - oko voda теке Ganga;, jedan od ključnih-proolema .suicoba..na-Ôliskom istoku-je ovladavanje vodama reke Jordana (jedna od glavnih p o z a d i n a p r o b l e m a zaoadne obale reke Jordana), slična je stvar-i u Indokini, gGe je jedan od glavnih motiva-Drojnih ratova ovladavanje.strateški i poljoprivredno ključnim pozicijama u dolini геке Mekong, ŕ ar. c) Voda je odvajkada bila element sa kojim se ratovalo, ori čemu je ča/ек uoravo u toj oblasti ooKazivao veliku invenci ju. Pri tom se voaa ra r H čita -kori3-і 1 а, zavisno od toga da ¡1 je služila naoaonim ili ccoramoemm aejstvima. Цтроътеэа и осЬтзпг.Чойп je uvek bila ključni element svih fortifikacijskih i drugih prepreka na koje su se naslanjali branioci. Glavne odbrambene linije su- se formirale na obalama reka; oko ključnih odbramoenih čvorova gradjene su i veštačke vodene fortifikacijske prepreke, naselja su gradjena tako da ih štite vodene površine (Dubrovnik, Trogir, itd.). Branioci su često izazivali veštačke poplave da bi zaustavili naoadna-dejstva (plavljenje holandskih poldera, i si.}. Upovreba u napačnim áejsizHma. Napadači su se često služili rušenjem hidroxenničkik objekata da bi dezorganizovali protivničku oooranu i rušili moral branilaca (rušenje orana u pozadini branioca i stvaranje veštački h ooolava , ги-

..

sen je hi croenergerski h objekata u neori^atel j s ко j. pazaai n i, .. či m e je vršen-ve 1 ж 4 pritisak na ceo voj no industrij ski kompleks,. rušenje vodovodnih sistema, kako bi se oslabio moral i borüena sposobnost protivnika,, rušenje nasipa kako bi se putem poplava umanjila manevarska sposobnost jedinica i ratne tehnike protivnika, itd.). Voda je, znači, jedan od ključnih elemenata vojnih dejstava. Ovde će,medjutim biti detaljnije razmatrana uloga hidroelektrana i elektroenergetskog sistema u ratnim uslovima. Pri tome su ključna sledeča pitanja: kako štititi hidroelektrane i elektroenergetski sistem (ubuduće skraćeno ££5) u uslovima opštenarodne odbrane (ubuduće skraćeno ONO), kako ih onesposobljavati da ne koriste neprijatelju i kako ih obnavljati. Pri ovim razmatranjima treba imati u vidu neke ključne doktrinarne stavove naše koncepcije opštenarodne odbrane. 1) Opštenarodna odbrana je jedinstven i celovit oblik organizovanja jugoslavenskog samoupravnog socijalističkog društva za rat i za odbranu od svih oblika spoljnih opasnosti, uz sveoošte učešće naroda i svih moralnih i materijalnih vrednosti zemlje u borbi do konačne pobede. 2) Odbrana zemlje je ustavno pravo i obaveza celog društva, svih njegovih struktura i svakog pojedinca, ma асе se i na kojoj dužnosti nalazio. Niko ne sme da obustavi otpor. Jugoslavija ne Driznaje kapitulaciju zemlje ili predaju bilo ход njenog dela, ili delová i jedinica oružanih snaga agresoru; ne priznaje okupaciju celine ili bilo kog dela zemlje, niti bilo kaxav okuDacioni sistem. Oružana boroa i svi arugi oblici otDora agresiji ne prestaju do konačne pooeae nad agresorom. Sitno je zapaziti da ne postoji okupirana, već samo privremenom od strane neprijatelja zaposednuta teritorija. Ovaj stav je bitan za principe oa kojih treoa Dolaziti ori onesposobljavanju oojekata da služe neprijatelji: treoa ih ones DOSobi ti tako aa in neprijatelj ne može koristiti, ali voaeći računa aa će nama oiti veoma potrebni čim neprijatelja odbacimo sa teritorije, za aalje intei" vi ran."je odoramoenin naoora^* з; Niječan aeo SFRJ ne bi bio prepušten agresoru niti može ostati bez oružane Doroe* Agresoru n e oi Dio ostavljen prazan operativni prostor koji Di mogao da koristi za razvoj svojih dejstava. Medjutim, oabrana svakog dela naše teritorije ne bi se vodila po svaku cenu, sa teškim posledicama za dalji usoen oružane borbe u celini. Uporno bi se branili najvažniji pravci i strategijska i operativna težišta zemlje. Težište borbenih dejstava je na uništavanju žive sile : tenniKe agresora, uz sprečavanje aa se koristi našim materijalnim i drugim resursima. Time se najefikasnije brani prostor SFRJ u celini i stvaraju uslovi za

422' bržmpabedmmaćL agresorom. " Prrvrementr^ub ljen j є pojedini h, pa i vsćitrdelova prostora:ne bi" znači!o ni pod kakvim uslovima poraz, jer bi seistiod rata resavaa-borbom, arne držanjem bilo kog- déla* prosto ra po svaku cenu" (it "Smernica za.odbranu SFRJ od agresije"). Svaki privremeno zaposednuti deo prostora agresor bi morao da neprekidno bráni, suočen sa nemogućnošću da aktivira neophodne proizvodne kapaciteta i efcezbédi potrebne.:materi jalne resurse. Tako bi se sa porastom dubine eventualnog prodiranja u jugoslovenski prostor i vremenom trajanja rata agresor svô više udaljavao od postizanja osnovnih ciljeva rata i zaglavijivao u iscrpijujuće borbe bez perspektive na konačni uspeh. Ovaj doktrinarni stav nameće jednu značajnu obavezu na planu hidroenergetike: 1. Neophodno je obezbediti nesmetano funkcionisanje svih hidroenergetskih objekata, kako bi se omogućili pojačani napori ratne i druge materijalne proizvodnje za potrebe ONO. 2. U slučaju neophodnosti da se neki deo prostora privremeno napusti, radi sačuvanja žive sile ili ostvarivanja viših ciljeva oružane boroe, neophodno je sve objekte na njemu tako onesposobiti da ne mogu da posluže neprijatelju za proizvodnju i jačanje njegove ratne mašine. Pritom.ovo onesposobljavanje izvršiti tako da se omogući obnavljanje ovih objekata^i njihova proi^- :,'_nja u što kraćem vremenu posle izbacivanja„«agresora sa tog. dela.*naše teritorije. Taj složeni zadatak može da reši upravo-samo-hidroenergetičar^doDrc
predioži odgovarajućim vojnim koman~ a ri»ćin i obim onesposobijavanja pojedinih objekata^ sa-svim pratećim ^-^ama Koje je neopnoono-realizovati. da bi se potpuno onemogućila proizvodnja za vreme dok neprijatelj zaposeda taj aeo teritorije.

2 1

.2,_ELEKTHCENBRGETSKI

SISTEM U

RATNIM

USLOVIMA

U uslovima ONO elektroenergetski sistem ima izvanredan značaj za oošte odbrambene napore. On predstavlja bitan preduslov za povećane naoore u-domenu ratne proizvodnje. Zbog toga će se učiniti veliki napori da se u eventualnim ratnim dejstvima elefctroprivredni-sistem (a) sačuva na našoj teritoriji kao "krvotok'" bitan za sve dalje-ratne napore,-(b) onesposobi na privremeno žapošednutoj teritoriji, kako bi se sasvim-onemogućila bilo kakva proizvodnja za rtéprtjätelja i maksimalnonatezao njegov^transport. Pritom se ponovo naglašava irtačajpr^nčipa da se uništavaju i onesposobi javaju vitalna postrojenja elektroenergetskog sis-

tema, polazeći od osnovnog cilja da ćemo-te objekte morati kasnije što brže da

423' osoosobljavamo za dalje ratne'napore. Prilikom onesposobi javanja objekaxa EES neopnodno jô predvideti i druge mere kojima se onemogućava neprijatelj da te objekte obnovi tokom zaposeaanja te teritorije (uništavanje prilaznih komunikacija kojima bi dovezao novu neophodnu opremu, delovanje teritorijalnih jedinica koje bi, pored ostalog, imale zadatak da onemoguće bilo kakvu aktivnost neprijatelja na popravci onesposobljenih objekata, itd.). Dosadašnji lokalni ratovi pokazuju da su objekti EES bili ključni objekti za koje su bila vezana napadna i odbrambena dejstva. Sve je vidljiviji napor agresora da u neprijateljskoj pozadini bombardovanjem ili drugim dejstvima izbaci iz pogona ključne energetske objekte, jer time udara u najosetlj i vi je mesto ratne mašine branioca. Tu činjenicu treba imati u vi'du i u slučaju eventualne agresije sa radikalnim ili ograničenim ciljevima na našoj teritoriji. (Agresija sa radikalnim ciljevima protiv SFRJ bila bi usmerena na rušenje socijalističkog samoupravnog sistema SFRJ, posedanje čitavog prostora, uz upotrebu izrazito nadmoćnijih snaga opremljenih vrhunskom tehnikom. Agresija sa ograničenim ciljevima bila bi, bar u početnim dejstvima, usmerena na Dokušaj zauzimanja odredjenih celová SFRJ. Medjutim, s oDzircm na geostrateqijski položaj SFRJ, mala je vercvatnoća da bi se takva agresija mogla ostvariti bez širokih posledica DO mir u ovom del u Evrope). U ODa slučaja agresor bi nastojao da postavljene ciljeve ostvari strate:

gijom "munjevitog rata '. Vojnu fizionomiju agresije karakterisala bi uootreoa jaKih oklopno-menanizovanih snaga, operativnih i većih taktičkih vazdušnih aesanata, uz snažnu oooršku avijacije. Agresor Di težio da oc samog početka snažnim udarima DO RV i PVO ostvari prevlast u vazouhu, a da zatim nanosi snažne masovne uaare snagama vlastite avijacije po vitalnim objektima po čitavoj teritoriji zemlje. Jedan od glavnih ciljeva ovih udara bio bi da razori industrijski. Dri vredni i saooraćajni sistem. Zbog toga bi ključni oojekti napada bili najvitalniji objekti elektroenergetskog sistema. . Imajući to u vicu može sa saldosta izvesnosti očeidvati ca bi naš elektroenergetsko sistem prestao ca cei uje кас jedinstveni sistem, u Kraćim ili aužin vremensKim intervalima, ZDoa пекоа cc sledečih razloga: - ZDog privremenog zaooseoanja cd strane neprijatelja dela naše leritori je na kome se nalaze ključni proizvodni ili prenosni elektroenergetski

kaoacite

- zbog bombardovanja i izbacivanja iz pogona pojedinih vitalnih oelova eleKtroenergetskog sistema, naročito na prenosu, razvodu i transformacij i siste ла najviših naoona (uništavanje <]jučr.ih trafoa na sistemu 380 К У i 220 ¡0/, izDaći vanje iz pogona vel i kin termoei extraña, oresecanje osnovni n prenosni n prava ;a najviših naoona, i cr, .,

-„znogseveimialnim aiverzamskih ili desantrrih Леjstava^nepri jatel j a u ;,í!ašcj .pozadini»,,usmerenih protiv najvitalnijih energetskih objekata i prenositi hovorová. Ovo bi moglo da dovede do prestanka funkcionisanja EES samo kao jedinstvenog sistema, onemogućavajući prenos energije sa kraja na kraj zemlje. Medjutim r mi.bi morali svakako da sačuvamo i održavamo u nesmetanom funkcionisanju pojedine zaokružene elektroenergetske podsisteme, naročito u dubini zemlje, na području intenzivne proizvodnje za potrebe jačanja oružane borbe. Zbog toga je yeoma važno da se već sada, prilikom modeliranja i projektovanja EES, predvide takve tehničke mogućnosti (sekundarni prenosni i transformacioni uredjaji,itd.) i¿Oje omogućavaju da se pri razaranju jedinstvenog elektroenergetskog sistema isti raspadne na svabilne podsisteme, koji mogu da funkaior.isu svaki za sebe. Sa stanovišta sigurnosti funkcionisanja sistema isti mora da ispunjava osobine vitalnosti (sposobnost sistema da uspostavi stanje ravnoteže i pri poremećajima izazvanim krupnim havarijama ključnih elemenata sistema), i invarijanvnosti na strukturne perturbacije. Drugim rečima, moramo težiti da se sistem raspada na stabilne strukture. Može se pokazati da hidroelektrane, čak i one najmanjih snaga, imaju veliku ulogu za ostvarivanje neophodne stabilnosti podsistema pri narušavanju jedinstvenosti EES. U uslovima ONCLznačajno raste uloga hidroelektrana u EES.u.odnosu na termoelektrane.^Gsnovni razlozi za.ovo su sledeći: - Obično su.Jiaše hidroelektrane (osim HE Djerdap, Dravskih hidroelektrana i još nekih drugih) smeštene u unutrašnjosti zemlje, u brdovito-planinskim гопапкпко jelimaju .izvanredni značaj u našem operativnom prostoru,. - Niz većih i manjih hidroelektrana je pod zemljom. Veoma dobrozaštićen£ ,od :napada.Jz_vazduhat a mogu se vrlo uspešno braniti i od specijalnih dejstava neprijatelja, čak i nadzemne hidroelektrane su-najčešće veoma nepogodni ciljevi za gadjanje iz vazduha, jer se nalaze.u uzanim kanjonima koji se vrlo uspešno mogu kontrolisati PVO (proti v vazdušnonriodb ranom). Njihova razvodna i transformaciona čvorišta se, taKodje, nalaze na terenima koji se uspešno mogu braniti od napada iz vazauna i specijalnih dejstava neprijatelja (aesanti, diverzantske akcije i si.). - Naše hidroelektrane se nalaze mnogo bliže zonama и коjima je smeštena ratna industrija. - U slučaju raspada jedinstvenog EES na izolovane podsisteme koji su prinudjeniida funkcionišu*samostalno, osnovni-proizvodni kapaciteti tih podsistema, naročito na -zapadnom: operativnomprostoru ;SFRd,. bili bi hidroenergetski objekti. - Naše velike termoelektrane smeštene su u ravničarskom zemljištu i predstavljaju velike, lako ranjive ciljeve» Ne sme se izgubiti iz vida da se u sas-

425' tavu termoel entraña n atazi niz- veoma osetlj i vih-objekstar • rasooreüjenin na š і rem srostoru (elektrana, .ugljenokopi sa otvorenim kopovima,., komunikacije za transport uglja*. uređjaji za ciovoci vode za h ladjen j e kondenzatora, uredjaji za hlaajenje sa protočnim ili recirkulacionim koriščenjem vode, itd.). Izbacivanje iz Dogona bilo kog objekta u ovom lancu dovodi do prestanka proizvodnje u kraćem ili dužem periodu. Treba imati u vidu da su zbog svojih osobenosti, koje se ne mogu maskirati (dim iz dimnjaka, velike količine vodene pare iz kula za recirkulaciono hladjenje) termoelektrane lako uočljivi ciljevi. (Npr, u jednoj našoj novoj termoenergetskoj grupi, koja će biti izgradjena za narednih 15 go3 dina iSDaravaće na kulama za hladjenje čitavih 2,8 m /s neprekidno tokom proizvodnje, što odgovara prosečnom protoku jedne manje reke. Tako veliki koncentrisani izvor vodene pare se ne može maskirati, što ovakve objekte čini još ranjivi jim) .

- Termoelektrane opslužuje neuporedivo veći broj ljudi po jedinici snage, u oanosu na hidroelektrane. Od ugljenokopa, preko transporta i pripreme uglja, pa ao samog postrojenja elektrane, ovakve veće objekte opslužuje ponekad i više od car hiljada ljudi. Nasuprot njima, hidroelektrane odgovarajuće snage može da oDsiužuje samo nekoliko desetina ljudi. Ova činjenica u uslovima ONO ima značajnu težinu. - Termoelektrane koje su udaljene od ugljenokopa u ratu bi bile u posebno delikatnom položaju i zbog otežanih uslova za transport uglja. imajući u vidu sve ovo, može se izvući - zaključak da u mešovitom elektroenergetskom sistemu hidroelektrane imaju niz veoma .značajni h prednosti u odnosu na termoelektrane na fosilna i nuklearna goriva, te da kao takve predstavi jaju Ključne objekte kojima bi se obezbedi1 о funkcioniranje pojedinih elektroenergetsKin podsistema -u uslovima ONO. Iz ovoga sledi"logičan*zaključak, koji postavlja veoma ozbiljne zadatke hi aroenergeti čarima: - UlagaH bi velike napore oa zaštitimo- hidroelektrane i^omogućimo njihovu nesmetanu proizvodnju na teritorijrifcoju kontrolišemo, - u slučaju privremenog povlačenja sa dela teritorije na kojoj se nalaze nicroenergetski objekti trudili bi se da ih tako onesposobimo da ih- neprijatelj ne može koristiti. 21.3. ZAŠTITA HIDROELEKTRANA U USLOVIMA OPŠTENARODNE ODBRANE Za inženjera niorotehničara zaštita hidroelektrana i njeno pripremanje za proizvodnju u uslovima ONO predstavlja PERMANENTAN ZADATAK} DD PROJEZTOVANJA, IZ3ZAĽXJZ, PA DO ZKSSLGATACIcTS. Permanentna aktivnost na pripremanju ovih obje-

426' kata za funkcije u uslovimaONO-roraш Ьшіе штати u orojektantu, graditelju i ljudima kojima je poverená aksoloatacija ovih objekata. Ra zli kujemo-mirnodopske i rstrs nsrs "zaštite hidroelektrana. A) Mirnodopske mere pro.jekvovanja, b) tokom Aa) Mere tokom

su veoma značajne i one se sprovode a) tokom

gradjeruiz,z)

projektovanja

sckcm тітгосаргкоа koriščenj a hidroelektrarn.

hidroelektrana

- Izbor najpogodnije dispozicije hidroelektrane i pojedinih njenih objekata da mogu da odgovore svojim zadacima u us 1 ovima ONO. - Predvidjanje u sistemu i takvih disoozicionih elemenata kojima se povećava opšta sigurnost objekta. - Konstruktersko rešavanje pojedinih elemenata oojekata da se omogući uspešno izbacivanje iz pogona proizvodnih kapaciteta rušenjem samo pojedinih delová postrojenja, a ne elektrane kao celine. Dispozicija hidroelektrane so ra da bude podvrgnuta posebnoj proveri, u fazi projektovanja, sa stanovišta sigurnosti funkcionisanja i zaštite u uslovima opštenarodne odbrane. Svaki slučaj je specifičan, i zavisi od konkretnog položaja HE, terenskih i drugih uslova, kao i uloge koju bi ta hidroelektrana imala u us 1 ovima ONO. Najmanje su ranjive protočne derivacione hidroe1 extrañe, koo kojih je cela dovodna derivacija,., zajedno sa postrojenjem elektrane smeštena pod zemljom. Kod takvih objekata pregrada za rermranje zanvata je dosta niska (Često, je to manjl.,objekat;.sa ustavama), te se veosia-uspešno^može da maskira, vodotok, je veoma malo usporen , tako da se ne uaćavaJz vazouiia. Gvaicve ni droe i ektrane su... veoma pouzdani objekti za nesmetanu orcizvodnju u.uslovima ONO, čak i kada ..su-„iziGžene aktivnim

naoaanim dejstvima.

Slasost im je što. znog..odsustva izravnavanja

voda imaju nižu garantovanú s na «u ca insta lisane snage, tako da u malovodnim periodima ne mogu da ostvare potresne energetske efekte. Mogu se uspešnoжатоіnovati sa nekim.uzvodnim akumulacijama i(slučaj komoenzacionog reguiisanja voda). U pogledu pogodnosti u ussovim.ONO slede akumuiacione nidroe1ektrane, sa akumulacijama u ducokim kanjonima, i sa elektranom, dovodnem i odvodnom aerivacijom smeštenim pod zemljom.. DUĎOK Kanjon omogućava dooru zaštitu Drane sredstvima PVO, dok su ostala postrojenja praktično.neranjiva. Mi imamo više takvih oojekata, veće i Srednje instal i sane snage, koji predstavljaju primer kako treba rešavati disooziciju ovih postrojenja sa stanovišta ONO. Na jednom oď njih je čak i zahvatna gradjevina rešena рад. zemljom (izvedena je u obliku kosih stolni, sa kućicama zatvaračnica potí zemljom), tako da-sem-orane, koja" se usoeš no može maskirati u dubokom, kanalu* nema ni kavi h nadzemnih ranjivih elemenata postrojenja.

427' Ukoliko se mašinska zgraaa rôšava kao nadnemni objekat, tada je treoa smesti ti tako da predstavlja što nepristupačniji cilj za osmatranje і параоб iz vazduha. U fazi projektovanja predvidjaju se i posebne mere koje povećavaju sigurnost hidroelektrana u ratnim uslovima. Neke od najvažnijih mera se sledeće: - Podzemni prilaz mašinskoj zgradi gradi se sa krivinom (najčešće odmah na početku tunela, a zatim i neposredno ispred ulaza u mašinsku podzemnu halu), čime se ublažava propagacija udarnog talasa od eksplozije bombi koje bi eventualno pale ispred ulaza u pristupni tunel. - Transformatori se smeštaju u posebne transformatorske niše pod zemljom sa posebnim podzemnim izlazima za priključak na vod visokog napona. - Umesto nadzemnih kula ulaznih zatvarača grade se kose zatvaračke stolne pod zemljom, sa komandnim prostorijama koje su takodje smeštene pod zemljom, - Predvidjaju se pomoćni izlazi iz podzemne mašinske hale na raznim nivoima i u raznim pravcima, tako da se povećava sigurnost evakuacije i prilaza ODjektu u slučaju njegove ugroženosti. - Grade se tajna, dobro maskirana i najmanjem broju lica poznata skrovista u koja se mogu skloniti demontirani vitalni elementi postrojenja, ukoliko je

neophodno da se taj ceo teritorije privremeno napusti. Na taj način se pos-

trojenje u izvesnim okolnostima može izoaciti iz pogona i bez većih rušenja, a zatim brzo staviti u pogon kada povratimo taj deo teritorije. - Tokom projektovanja Orane predvidjaju se poseone mere'za njenu zaštitu od plivajućih torpeda, lebdečih eksplozivnih punjenja i si. - Predvidjaju se poseona disooziciona i konstruktivna rešenja za povećanje sigurnosti postrojenja. Nor. predtruoinski zatvarači se smeštaju u poseonu galeriju, odvojenu od podzemne mašinske hale, a izmedju nje i mašinske sale se ugradjuju vodoneorooustljiva vrata, koja mogu da izdrže n a jneoovcljnij i pritisak u slučaju oštećenja dovodne-derivacije. - VodostansKe zatvaračnice se eventual ncrsmeštaju isocd ätémlje. - U slučaju derivacione H E

s a

dugim nadzemnim cevovcoima vodi s e r a č u n a

с Doložaju mašinske zgrade u odnosu na cevovoc. Zgrada se č e s t o Dostavlja nešto izméšteno u odnosu na osu cevovoda, da ne bi bila havarisana ukoliko dodje do oštećenja cevovoda. Iz istog razloga se u vodostartskôj zatvaračnici ugradjuju dupli zatvarači, koji se automatski zatvaraju ukoliko usled oštećenja cevovoda brzina predje neku brzinu V

¡nax Kao što se vidi, ključne orooleme zaštite hidrôelektrane trena resiti

još u fazi njeno-g diSDOZicionog rešavanja i projektovanja, što je Ključni- zadatak nioroenergetičara - olanera sistema.

428' Ab): Merertokomrizgradnj е -

Tokom izgradnje veoma su važne mere na^području bezbednosti i očuvanja tajnosti pojedinih mera* zaštite objekta i bezbednosnih uredjaja postrojenja. Gradilište se mora obezbediti od prilaza svih neslužbenih lica. Sa dispozicijom elemenata *koj i su pd posebnog značaja za bezbednost objekta sme da bude-upoznat samo najuži broj lica.kpja su angažovana na projektovanju i izgradnji. Ac) Mere tokom mirnodopskog koriščenja hidroelektrane - Priprema, obučavanje i stalna periodična provera ljudstva za dejstvo u ratnim uslovima. - Isprobavanje raznih varijanti delovanja hidroelektrane u raznim uslovima funkcionisanja elektroenergetskog sistema. Ljudstvo na elektrani treba da unapred zna šta će raditi u slučaju ispada pojedinih prenosnih vodova, čvorišta, ili oštećenja pojedinih uredjaja na hidroelektrani. Uigravanje takvih varijanti treba da bude stalna obaveza u okviru pripremaza ONO. - čuvanje tajni о objektu, njegovim vitalnim delovima i načinu funkcionisanja u izvanrednim uslovima predstavlja, takodje, stalnu meru zaštite hidroenergetskih postrojenja, u uslovima-mirnodopske eksploatacije. Tu važi elementarni princip:

'štcr m a n j i b r o j

neslužbenih

lica. poznaje

d i s p o z i c i o n e -kara-

k t e r t st"i k e - h i d r a e n e r g e t s k o g - po s t r o j e nj а u mirnodopskim." TIS l o v i m a , t a će

isti-biti.bezbedniji

u uslovlma.opštenarodne

odbrane.

- B-VMER E^2AroTE:rHmRQEl-EiCTRANAü--RATN IM" USLOVIMA В a) Maskiranje

- Maskiranje brana i drugih nadzemnih,:objekata hidroelektrane,~sa. ciljem da se neprijatelj.dovede tuzaoluau o mikrolokaqiji postrojenja (neke brane.se mogu maskirati i posebnim mrežama, tako obojenim da se ne vidi stvarna granica jezera).. - Maskiranje mašinske zgrace, cevovoda, oovoonin vada, trafoa i drugih objekata mrežama, priručnim materijalom, bojenjem, i si. - Izrada maketa lažnih ODjЕКАta, ili izrada poseonin maskirnin varki, kako bi se pravi. objekat~.zašti ti o, a neprijatelju "ponudio" lažni objekat. .Da bi ova varka.uspela, taj„lažni objekat,mora da bude na nekom logičnom mestu, na dovoljnoj bezbednosnoj udaljenosti od pravog objekta, inače će neprijatelj da preko svojih stručnih ljudi lako prozre...tehničku, nelogičnost naše varke...Zbog toga tehničku koncepciju te varke mora da razradi hidrotennički stručnjak. - Dimna maski ran ja šire zone opjekata.. Pojavu magli u rečnim, dolinama

429' možemo isKoristiti za dimno maskiranje šireg poteza reke u zoni"hidroelektrane. Ovo, naravno,, dolazi u obzir samo u periodu intenzivnih napadnih* dejstava na objekat. Ukoliko se umešno iskoristi strujanje vazduha kroz rečnu dolinu, može se dosta uspešno stvoriti veštačka magla na širem potezu reke, čime bi se od napadnih dejstava zaštitili najvažniji delovi hidroelektrane. U-nekim-meteorološkim situacijama (period anticiklonalne aktivnosti sa stabilnim, tihim vremenom) ova veštačka magla bi se mogla održavati i duže vreme. Ukoliko se dimni izvori logično rasporede, mogao bi se stvoriti varljiv utisak prirodne magle u rečnoj dolini. B b) Zaštita brane i zahvatnih gradjevina od plivajućih bombi i torpeda: - postavljanje uzvodnih čeličnih zaštitnih mreža, - osmatranje i uništavanje plivajućih eksplozivnih naprava u jezeru, pre nego što stignu do brane. В с) Zaštita svih važnijih objekata od specijalnih dejstava neprijatelja, pre svega od diverzanata. Ovo bi bio jedan od zadataka teritorijalnih jedinica ONO i radnika hidroelektrane. Pored naoružanih radnika, koji bi pored svojih redovnih zadataka predstavljali odbrambeno uporište na hidroelektrani, zaštitu ovih objekata, zavisno od njihove dispozicije i značaja, vršile bi i druge strukture teritorijalne.odbrane. Naročitu pažnju posvetiti obezbedjenju sledećifr objekatar*brane sa svojim oratećim ureojajima (temeljni isoust, preliv sa ustavama), zahvatne gradjevine (često je zahvat udaljen od brane.te je neodhddntmjegovo posebno^obezbe— djenje), vodostan (obezbediti vodostan da se kroz ôtvore za dvazdušenje ne može aa uDaci eksplozivna naprava sa usporenim delovanjem, koja bi mogla da,razori nizvodno postrojenje), voaostanska ili cevovodna zatvaračnica..(ovaj objekat je asstljiv , а ujeono i delikatan za ODezoeojenje, jer зе nalazi .udaljen od osnovnog oojeicta HE), cevovod (u nekim slučajevima ovo je i najtežt ob j ека t. za cDezoeojenje, jer je dugačak, te je teš
MašinsKa zgraoa se može

УГІО

uspešno štititi od diverzantskih dejstava,

naročito ukoliko je pri projektovanju ooaorana takva dispozicija koja to omogućava (mašinske zgrade.naročitô one koje su smeštene u uzanim dolinama.mogu se često tako

locirati da im je moguć pristup samô sa jedrté strane i to putem ko-

ji se može vrlo uspešno braniti i lako razoriti, bez mogućnosti da sedatje oroore bez izvanredno velikih gubitaka napadača). 3 a) Zaštita ključnih objekata PVO (protivavionskom artiljerijom i гакеtama). Ova odbrana je naročito uspešna u slučaju kaoa su objekti hidroelektrane smeš ten i u Kanjonima, taко da ih neprijatelj može bomoardovati ili raketirati

430' samo^CL jedroncpravcu r kqji se može vrlo uspešno. zaprečiti PVO. B e) Zaštita nizvodnih područja od rušenja brane pravovremenim obaranjem nivoa vode u akumulaciji. Ovo je vrlo važna mera, о kojoj treba razmišljati još u fazi izbora parametara evakuatora. Brane moraju da budu opremljene snažnim temeljnim evakuatorima, koji omogućavaju dovoljno brzo obaranje nivoa u akumulaciji, u slučaju da postoji opasnost od rušenja brane. Naime, neprijatelj bi svakako pokušavao da napadajući brane i izazivajući velike poplavne talase nizvodno, stvori paniku i dezorganizaciju u našoj pozadini. Mi moramo unapred opremiti naše brane temeljnim ispustima velikih kapaciteta, kako bi se u slučaju potrebe brzo izvršilo delimično pražnjenje akumualcije, a time i smanjila opasnost u slučaju rušenja brane. Ovo je veoma važna mera, jer iskustva iz II svetskog

rata (rušenje ne-

kih brana u Nemačkoj), kao i novija iskustva iz više lokalnih ratova (naročito u Vijetnamu) pokazuju da su brane čest cilj napada, sa ciljem da se slome moral i materijalni potencijal branioca. Neki projektanti brana u nas (srećom još neizvedenih) nisu vodili računa о ovoj činjenici, te su predvideli temeljne ispuste sa kapacitetom koji je nedovoljan za potreoe brzog pražnjenja dela akumulacije u slučaju .ONO- Te se greške moraju^otkloniti u daljim fazama-projektovanja ovih objekata.

21.4, RUŠENJE"I"ONESPOSGBLJAVANJE HIDROELEKJRAiNA Sledeći naš osnovni doktrinarni stav da agresoru na privremeno zaoosednutoj-našoj"~teritoriji ne smemo, dopustiti da koristi naše materijalne i proizvodne resurse-i da njima jača svoju ratnu mašinu, pre naouštanja dela naše teritorije na kojoj *se nalaze hidroenergetski objekti iste bi ooavezno onesposobili za proizvodnju. Način onesoosooljavanja zavisi od vremena sa kojim Di se raspolagalo za taj zadatak. No, nezavisno od toga, uvek mora da buce prisutna logika da je neoohodno r o b j e k t e o n e s p o s o b i t i t a k o d a . i h n e p r i j a t e l j n e m o ž e d a k o risti, ali-da ih m i k a s n i j e , povrat^vši tu teritoriju, možemo obnoviti-. z a - p o t x e b e d a l j i h r a t n i h n a p o r a . Najpovoljnije je, ukoliko se raspolaže sa dovoljno vremena

i transport-

nih mogućnosti , da se najvitalniji delovi postrojenja d e m o n t i r a j u i e v a k u i š u u -našu p o z a d i n u ,

ili da se negde sakriju u unaored prioreml jenim skro-

vištimaj'U principu,, potrebno je evakuisatt tne delove koje neprijatelj ne može

431' cía improvizuje i zameni drugim: rotor generatora sa osovinom (ako je osovina kuplovana iz dva dela dovoljno je.odneti i samo jedan deo, ukoliko se ne raspolaže sa dovoljno vremenskih i transportnih mogućnosti), vodeći i noseći ležaji, vitalni delovi uljne automatike i sistema za hladjenje ležaja, turbinska kola, ključni uredjaji komande, i si.). Ukoliko se evakuišu vitalni delovi postrojenja, onda tu meru treba propratiti uništenjem komunikacijskih objekata prema hidroelektrani iz pravca neprijatelja, kako isti ne bi mogao da dovuče drugu opremu, neophodnu za obnavljanje postrojenja. Ukoliko se hidroelektrana mora brzo da onesposobi, treba se usredsrediti na najvitalnije delove koje neprijatelj ne može da imrovizuje ili zameni drugim: turbine, trafo i razvodno postrojenje, ključni elementi sistema za podmazivanje i hladjenje, ležajevi, itd. U svakom slučaju, treoa težiti da se najvitalniji elementi postrojenja, bez kojih ono ne može da funkcioniše, demontiraju i otpreme u pozadinu. Rušenje treba koristiti samo kao radikalnu meru, ukoliko su iscrpljene sve mogućnosti aa se postrojenje demontažom onesoosooi za rad. Za vreme dok neprijatelj zaposeoa teritoriju na kojoj se nalazi evakuisani i onesposobljeni hidroenergetski objekat, jedinice TO i partizanske jedinice bi morale da svojom aktivnošću onemoguće svaki pokušaj obnavljanja postrojenja. T

c bi se ostvarivalo napadnim dejstvima na sam objekat, kao i na transporte ko-

ji dovoze novu opremu. (Treoa imati u vidu da se kabasta oprema za hidroelektranu prevozi posebnim vučnim vozovima, koje je moguće usoešno zaustaviti promišljenim rušenjem komunikacija i objekata na njima).

2 1 , 5 , OSNOVE IZ PRAVILA ZA RUŠENJE

¿.a inženjerijska rušenja ovakvin objekata koriste se orizantm

'(raza-

rajući) eksplozivi, koji se karaktsrišu time d M s u manje osetljivi na sooljne uticaje i. uaar, trenje, tool ota;. Osnovni predstavnici brizantmn eksploziva su trcrii , v i r ez i t , kamniktiir. Radi što kompletnijeg osoosooljavanja hidroinženjera za delovanje u uslo vima ONO, ovoe će se dati neki osnovni pojmovi i elementi iz tehnike rušenja. Eksplozivno punjenje

je odredjena proračunata količina eksploziva,

ootreona za rušenje oojekata, materijala, elemenata i si. Efekat rušenja eksplo *) Brbzanvnosz - svosobnasv петг.ізкод eksploziva da ггг eksviczž.ji izvTŠi. тепапъак.г rad.

гііпгш punjenjenr zavisi od-vrste-ekspiozivaobi i ka, jačine, mesta -postavljanja i naći na::zač e p Ї j e n j a - e ks p 1. o zi vn i h~ p u n j e nj a i-otporrrosti-materijala koji se ruši

Po obliku

eksplozivna punjenja mogu da budu koncentrisana, pružna,

kombinovana i kumulativna (slika 21.1 ©

* b:c=l:1 -t:3 R=h=l:l-V3 / l l X а ..Л . ÍIM h

Ц

д

а тг^

(D b:

61 p 8

Oblik punjenja zavisi od vrste materijala, tipa i oblika elementa (objekta) koji se ruši, vrste eksploziva i efekta koji se želi postići rušenjem.

-a-

'R

+arf"

c:b>!:3

h:R

>1:3

Koncentrisana eksplozivna punjenja su ona punjenja kod kojih je' odnos izmed j u najkraće i najduže strane manji od 1:3. Izradjuju se u vidu kocke, valjka, prizme, lopne i si.

(SI.21.1). Oblici eksplozivnih punjenja.

Pružna eksDlozivna punjenja

1) konoenvrisano;2) pružno; 3) kombi- su ona punjenja kod kojih je odnos izmedj u najkraće i najduže strane venovane; 4) kumulativno. ći od 1:3, a odnos- izmeaju dve kraće strane manji od 1:3. Primenjuje se za rušenje elemenata (objekata) čija debljina nije veća od

1m.

Kombi no vana eksplozivna punjenja nastaju medjusomim spajanjem koncem:risanih i.pruzrrii^:punjenja.:..Prii33enjuje - se za: rušenj e elemenata.: čiji poprečni presek ima, razi i rita; debljine (železni nosači, .raznih profila i si.). Kumi lativna-eksplozivna punjenja imaju specifičan oblika način ..dejstva i primenu. .Mogu гід Ь т іг Н т кпппрггг-гіядлд i li рттпд.a zavisno od - naći ля _ i т г г д г е і standardna i. improvizovaná. Koncentrisana.kumulativna eksplozivna punjenja se ргілнгііти z a p r o b i j a -

nje (izradu otvora) čeličnih (metalnih), betonskih, arTľ±ranc-betcnskÍh i ćrugih elsnsnaxa.i iraterijala, a pružna, za presecanje tih elemenata. Kimu ЇЇДІ±УШДІ.риг.j enj ¿ira. se postižu., znatno, bolj i . rezultati u nošenju, nego primencm ostalih punjenja. Kumularivno- ekspiozivno-Lpunjenjе.. (si*21.2) sastoji se od: eksploziva sa юiI!lIlativnІI]l....udublj enj e m ^ o b l o g e -kunailativnog. udubij enj a,. cmorača

nožica.

DejSTVO kiranl axivnih^ekspl О Т Г І У Ш Д : punjenja:rRz] I kuje ••-se-осі dejstva obič-

nih eksplozivnih punjenja. Dok. obična eksplozivna punjenja ismijavaju dejstvo

413' Plavni 1Л ti SKI- U SVUd. UJLCLVL vajir áejb lvü samo u j eäncnr pravcu - po osi kuimlativnog udubljenja. U procesu eksplozije кшаїїаtivnog punjenja, gasoviti produkti eksplozije, odbijaju se od površine kumulativnog udubljenja i obloge ka uzdužnoj osi toga udubljenja i sudarajući se medjusobno formiraju jako zgusnuti kumulativni mlaz koji u kretanju ka donjoj površini kumulativnog punjenja dostiže brzinu od 11 km/s. 'SI .2'.2).Položaj kumulativnog punjenja na objektu.

Visok pritisak, temperatura i brzina kumulativnog mlaza tope i

i ruše predmet (element-objekat) 2. objekat; 2. nožice punjenja; Z.žiža; koji se nalazi ispod kumulativnog 4. ozvoT kumulativnog udubljenja. udubljenja. Mesto na kojem je kumulativni: mlaz najtanji i naj gušći., naziva se žiža Kumulativnog mlaza. Ona se kod koncentrisanih kumulativnih punjenja javlja u obliku kruga sa relativne ТУ 1 im. prećnikan, а kod pružnih u vidu dubokog pravoiinijskeg reza relativno male širine. <ягід- -gft' т* 7Д kí ira ті РґН vnnpr -ml дуд -пя-1 д ті пд površini objekta koji se ruši (зі.2: .2), kumulativno punjenje ina najveću probojnu:moć. Poluprečrtik rušenja (v) eksDlozivnog punjenja je odstojanje, od središta Dunjenja do one površine u materijalu (elementu.,..objektu.) do koje eksplozivno ounjenje vrši razaranje. Poluorečnik rušenja neposredno zavisi od količine eKsoloziva i vrste, materi jala koji se ruši i ukoliko je količina eksploziva veća i r K s D I O z I v ima jače br.izantno dejstvo i polupasečnik rušenja je veći i obrnuto. Pačimska iir.~L.ja avp-ara (h) je odstojanje od središta eksoťozivnog punjenja со one tačke na elementu (materijalu, oojektu) do koga element treba porušiti . Činilac jačine eksplozivnog тачеща (r) i računske linije otpora (h):

(n) je odnos* poluprečnika rušenja

n = r/h. Može~ bitf marrji, veći od jedan i

jeonax broju jedan. Po

meavu voszcrjl.jan.ja eksolozivna Dunjenja mogu biti spoljna, užljeblje-

ra ' unutrašnja (slika 21.2'..

^434-

(sl.21.3). Punjenje po nestu postavljanja: 1. spoljnje; 2 . uži jebijeno; 5 . unutrašnje.

Spoljna eksplozivna punjenja postavljaju ss na objekat koji se ruši за spoljne strane, ali tako ča najtsnje jednom svojem stranom dobro prijanjaju uz element objekta koji se rusi. rrimer,juj u se onda kaca nema uslova za primenu užljebljenih i unutrašnjih eksplozivnih punjenja. Kada se objekti ruše spoljnjim eksplozivnih punjenjima, skraćuje se vreme potrebno za pripremu objekata za rušenje, ali se znatno povećava utrošak exspicziva za postizanje istih efeката u rušenju. Kod spoijnih eksplozivnih punjenja računska, lini j a otpora (h) je jednaka debljini elementa Cd) koji se rusi (h=d). Uži jebi jena eksplozivna punjenja su one. punjenja koja se nalaze„u objektu (elementu) koji se ruši. ali su postavljena tako da. im jedna strana.bude poravnatasa spcijnom površinom côjekta ( elementa) koji se ruši. Kod ovih. eksplozivnih punjenja računska.. linij a ..ntpora je jednaka, debljini elementa.: koji. se ruši. Ovim-puni enj ima se postižu--znatno telji rezultati u rušenju od,; rušenj a sa spolinim eksplozivnim- tunjenjes» Unutrašnja ekSDiozivna ouwjenja* su ona punjenja koja se nalaze u unutra šnjosti objekta koji se ruši. Hinske. komore za smeštaj punjenja obično se nalaze na 1/3 ili 1/2 debljine objekta (elementa) koji se-ruši. Ovim puni enrima se postižu-najbolj i rezultati u rušenju uz: najmanj i utrošak eksploziva. Kod cvih eksplozivnih punjenja računska linija otpora iznesi 1/2 do 2/3 debljine elementa koji se ruši. unutrašnja, eksplozivna punjenja postavljaju se u minske komore. Prokoui kojima..se dolazi, .do minskih kaaora mogu se izradjivati u vidu:. minskih-.bunara, minskih hodnika (galerija) i minskih..bušotina. Minske komore su prostori (mesta) u koja se postavljaju eksplozivna punjenja. Minski bunari su vertikalni.prokopi (otvori) pomoću kojih se dolazi dc minskih komora.

I

f і

435' Minski hodnici (galerije я т і ппгі^ппт-я^-н ртідтгі kojima se dolazi do minskih komora.

(si .21 .4).Minska komora, hodnik i bušotina. 1. Minska komora; 2. Minski bunar; 5. Minski hodnik; 4. bušotina. Minske bušotine su vertikalni, horizontalni ili kosi kanali u zemlji, ka~ menu , betonu i dr. prednika 3,5-60

cm, u koje se postavljaju eksplozivna pu-

njenja. Po jačini punjenja eksplozivna punjenja mogu biti: normalna, jaka i slaba (vidi siiku (21.5). a) normalna eksplozivna punjenja su ona kod kojih je r = h, b) jaka eksplozivna punjenja su ona kod kojih je

r > h,

c) slaba eksplozivna punjenja su ona kod kojih je

r< n

/

/

- n -

/

!Í // i

!i WWUW.W/WW.V'.V

—'

1

D

\

r

V '^

У

\

ai--

<

\

b)

'SI .21 .2) • ?oaeia eicsotozi vn i n ounjeaja. po jačini; a/ normalno;

Po načinu začepljenja minska punjenja mogu piti: a i nezačepijena, b) s 1 bo začepi jena і с) začepi jena. U izrazima za izračunavanje količine eksploziva faktor začepljenja se uzima u obzir, a daje se tablično. Nezačepi jena punjenja su cna punjenja na keja, bez obzira na mesto post, za. začeDljenie. Slaoo začeol jena punjenja su cna punjenja na keja je postavljen sloj :rза-

416' TgrrýT'«* (Tf^rf j^j 'preka д кятпрттд л ЯІ . 1 .тдп j i od-1 ,-S-dužine Га<ЧіПЯкЄ- .linije OtpO-

ra. H>1,5h

hMl-1,5)h

a) Nezačepljeno b) Slabo začepLjeno c)Začepljeno {SI .21.6}.Vrste začepljenja minskih puлjenja Začepi jena punjenja su ona punjenja na koja je postavljen sloj materijala (zemlje, peska, kamena i si.) deblji od 1,5 dužine računske linije otpora. Začepi j enim. eksplozivnim puni enj i m postižu se znatno bolji rezultati u rušenju, a utrošak eksploziva je manji. Mesto postavljanja i način začepljenja eksplozivnih punjenja odred juj u vrednost činioca začepljenja 'T za svaki slučaj posebno (tabela 21.1). Tabela (21.1)

Mesto postavljanja

i

eksplozivnog punjen ja i vrsta začepljenja

Vrsta'elementa koji se ruši Slobodni ztdovi Prislonjeni Svodovi tpioče i g rede i stubovi zidovi І stubovi _ Vrednost-činioca "Z"

Unutrašnj е-.eksoí ozivno punjenje na polovini debi j i ne elementa koj i se ruši Unutrašnje eksplozivno punjenje na trećini ceblj i ne elementa koj i i se ruši

-—-

Z

1

1

1

H

1,5

1,5

1,5

Z H

1,5 2

1,5 2

í !

1,5 .2

Z j 1,5 N j 2

1,5 2

i ;

4,5 5

Spoljnje eksplozivno punjenje pozad i teme 1 ja | ili zida

z N

2

1

1

2,5

1,5

1,5

Spal j n j e -eksp i oz i vno punjenje

z 1 ž sz 4,5 H j 5

5,5 6

2 4,5 6

Užljealjeno eRsotozivno punjenje

j

I j

Sápomena: Z - začepljenc; SZ - slabo sačevl.jeno; H = nezaaspl.jenc

437' Qupovnosz •mczĽsrigciui koji se rusi. Priodredjivanju količine eksploziva za rušenje vodi se^računa a otpornosti materijala. Taj faktor-se-.uzima, u oozir tt

preko činioca otpornosti materijala (*W ) i ulazi u sve jednačine za odredjivanje količine potrebnog eksploziva za rušenje

(tabela 2T.2).

Tabela 21.2- Vrednost činioca otpornosti materijala "M"

Elementi od opeke .kamena,betona i armi ranog betona

Vrsta

neopterećen Opeka u krečnom 1,5 ma 1teru ODtereĆeni 2 Opeka u cementnom i neopterećen 3 kamen u krečrrom ma Í"L ODtereĆen 4 Kamen u cementnom neopterećen) 5 ma i teru i beton opterećeni 7 neopterećeni 8 Armirani beton sa opterećeni 10 armaturom do 5% !

П З ä

ô

Kategorija tla

II i III IV jv ivi i VI1

leuti od č e l i fineta la) і Inapregrtu tog )na

rsj

čelični elementi па suvom debi i i ne do 40 mm u vodi па suvom čelični elementi debi j.preko 40 mm u vodi čelično uže pred- ina suvom n i ka do 40 mm I u vod і I
' 1 ! j ! j ! д ;

Suvo meko'drvo 1I 0 do 40 cm Suvo tvrdo drvo 0do 1 40 cm,suvo meko arvoi 0 ргеко 40 cm i s і -¡ j rovo meko 0 do 40 cm i

j І пз í^ j

Dužina računske linije otpora u m 1 do 0,51 0,5-1 1-1,51 1,5-21 preko 2 V r e d n o s t č i n i o c a "M"

m a t e r i j a l a

úъ >

, 5 -з 5 " ш i

|Suvo tvrdo drvo 0 í jo reko 4o cm, stro- ! ivo tvrdo arvo 0 do s j40 cm i sirovoreeko{ І ¡0 o reko 40 cm i Si rovo tvrao arvo ! í ¡0 preko 40 crn u

n

j Vrednost činioca H za j kumulativna eksplozivna [ Dun j en j a

ik jbeton 1 kamen jopeka ¡glina 1 arvo

! ! : ¡

1,5 ; 1,5 2 •• 2 3 3 3,5 3,5 5 4 1 6 5 8 .8 НО 8 1 1,5 2 2,5 3,5 25 do 75 50 do 150 50 do 150 100 300

і

1

!

2 ¡

!

'

,

¡

tл.

1

j če i

j

1 i j j

^

1 ,1

5 6 8 Q 10

1 1,5 !j 3 .1 I 3 i 3,5 ! ! 5 í j 7 | 1-7 i

1 1,5 2 3 3 4 6 6

438 Rušeaje~neKijrgra£tjevinskih el emenata

Rušenje čeličnih elemenata. Za rušenje se upotrebij avaj u samo eksplozivi sa jakim brizantnim. dejstvom (trotil-ili n j e m slični po jačini). PotrebnaJcicličina.. eksploziva, zavisi... od ..debljine elementa, od čelika. Približni proračun potrebne količine eksploziva: a) Za čelični element do 4- om: na svaki 1 cm debljine uzima se po jedan red trotilskih metaka cd 2oo gr. (npr. za čelični element debljine 3 cm potrebna su tri reda trotilskih metaka od 200 gr. Ovo treba uvećati za 25%).

b) Za. čelične elemente čija je debljina-veća od U cm. količina..eksploziva se odrecjuj e. • na • isti ra±L¿ xao a d a ) , s tim"'što se na svaki 1 oír debijine elementa, umesto jednog reda eksplozivnih metaka-troti3 a .uzimaju dva;reda. metaka..od.. 200 gr. c) Proračun prorzvoiinog čeličnog elementa se vrši po sledečem.obrascu: r - F •M

(21.1) 2

P- količina eksploziva (kg), F - površina poprečnog preseka (cm ) na mestu;postavljenog: eksploziva. M — činiІде:-otpornosti ziHxerilala (tab.2, npr. za čelični element debljine со -о т п п : na suvcm M -25 . u vedi M = do 75, za čeoijinu preko 4G тли: na suvcm

И-50, u '/odi M = do 150).

d) pored ova dva načina preračuna, dovoljno taćne količine eksploziva za rušenje čeličnih elemenata...mogu se odrediti, po već sračunatim гяrv>i дта (taoela 2.1.3). Ь Na primer, za profil ~[~Tn , h = 4-5 cm, b = 30 cm, iz..tabele 3 . se nalazi da je potrebno 5,3 kg eksploziva.

51.21.3. Rušenje čeličnih 51. 21.3. Rušenje cevi: čeličnog stuoa. ľ. vruznim eksplozivnim viazjenjem; 2 .koncenvrisanim eksplozivnim punjenjem.

S t .21 .10.. Učvrši vanje eksolozivnih punjenja uz nosač oomoću umetaka od d rve ta i kanaoa.

a) Način postavljanja eksploziva. Navode se samo neka pravila za postavljanje eksploziva: - Svako eksplozivno punjenje mera da bude posebno proračunato za sigurno rušenje onog dela nosača na koji je postavljeno; - 3va eksplozivna punjenja moraju, jednom svojom površinom, da nálezu uz nosač koji se priprema za rušenje; - Eksplozivna punjenja ne srne ju da budu postavljena jedno naspram drugog, već smaknuto u stranu, najmanje za debljinu nosača koji se preseca; - Sva punjenja se meajusocno povezuju električnom ili štapinskom mrežom radi jednovremenog paljenja; - Eksplozivna punjenja na cevi J

102 mm stavljaju se pružne. tako ¿a

seunvate 2/3 do 3/~ obira, ostavljajući jedan deo slobodan. .ľa slie~ se saje više primera sestavljanja eksplozivnih punjenja r.a neke čelične elemente. Rušenje elemenata oa ооеке, кашепа i betona Proračun potrebne količine eksploziva za rušenje elemenata od орехе, kasiena i betona vrši se po obrascu 3

? - >Мт,

- z M. 7 . n j . i

sa sva .ceneentrisana punjer.ja

z a

-ružna tuns en- a

2". 2' _. . 1:

22' Ovčie je: P - рстзгеша kol тглг,л ekspj-oz¿var (kg) M - činilac otpornosti materijala., Cusvaja. se iz tablica), Z - činilac začepljenja (usvaja se iz tablice), h - računska linija otpora, (m) l - dužina elementa koji se ruši, (m) Broj kcncentrisanih eksplozivnih punjenja za rušenje elemenata od opeke, kamena i betona račina se DO izrazu (21 А

В = ¿r В - broi ekspiozivnm punjenja, l - dužina elementa na mestu rušenja, г - тюіизгеспік rušenia ( u m ) (r-n) ^ -N N \ У и X a i Уч. /

h= d = r • 2h-

L S

2h í.2;.11.

Rušenje sloDodnih_zidova i stuhova; I. Spol.jnim eksplo-

zivnim punjenjima, 2. UnzizrczŠTzjžrn eksplozivnim punjenjima na 1/2 debljine. 1/4-1/2 h

• а

í а ; і а; ¡ a Í t a ¡ ;a (; a ¡ i a ¡! ä

SI.2!.12. Rušenje elemenata у ну» у у Ч і і ; • г) • п • ( ) • ( ) • n а Q o j

kada se poluorečnici rušećeg dejstva presecaju.

zidova potresne з е ca se exspxozivna pun^srrja тзге'X", те se broj punjenja povećava i proračunava po obrascu x i В a 2r-x x - dužina presecanja poluprečnika rušenja

(21.5)

x = С 1/4 do 1/25Г ; gde je r= h Rušenje armiranog betona a) Slučaj kada je procenat armature do 5%, 0<2Q mm, a rastojanje šipki d > 5 cm. Količina eksploziva sračunata po (21.1. i 2) rusi samo beton, a armatura ostaje nepresedená. Ľa bi se presekla i armatura, količinu eksploziva treba u/ećati za onu količinu koja je potrebna za rušenje čelične armature. b) Slučaj kada je procenat armature veći cd 5%, 2>2G mm, a d < 5 cm.

~ZZZ~

///A

SI .21.12.

Rušenje armirano-oe-

tcnskih stuDova 21 .1 - . Rušenje armi rano-betonsK i h greca:

I. jednostainia greda; 2. kcnzimialna greda; 5. postavljanje imuzrašnjih eksviozivnžh punjenja. U ovom slučaju za izračunavanje potrebne količine eksploziva koriste se odredbe koje se odnose na čelične elemente (jednačina 21.1). Eksploziv se stavlja uvek ,sa one strane gde se nalazi.armatura, pri čemu se preporučuje, ukoliko ima dovoljno vremena za pripremu, ča. se skine sloj betona i eksploziv pcstavi neposredno na armaturu, ali tako ca pokriva celu širinu grede. rano Detcjisid nosači se mosu rušiti unutrašnjim ekstilczivnim

i\i

443' tun jenj ima (slučaj 3), kada. se eksploziv/no puni eni e • takođj e stavlja šxo bliže amaxuri. Armirano tetonski stubovi se ruše sa dva koncentrisana punjenja, smaknuto za debljinu štaba d (slika). c) Elementi od prednapregnutog betona ruše se po odredbama za rušenje čeličnih elemenata debljine preko 4 cm Cjedn, 21.1 ), pri čemu se pri rasporedjivanju eksploziva vodi računa о položaju kablova, te se tamo stavlja veći deo eksploziva. Način rušenja nekih inženjeri j s k i h objekata

Voze se desiti da se u cilju zaštite hidroenergetskih objekata ili sprečavanja njihovog obnavljanja moraju da sruše neki objekti na prilaznim komunikacijam (propusti, mostovi, put u zaseku ili nasipu i si.). Ko ličina eksploziva se računa prema već navedenim relacijama, za svaki elemenat konstrukcije pojedinačno. Ovde se navode samo neka pravila rušenja ovakvih objekata. ČELIČNI MOSTOVI

Pastcni dužine do 20 m ruše se u jedndm. preseku, načelno u sredini ras-"3

1

pena. Eksolozivna cunj enj a se postavljaju na sve elemente и mestu presecanja (glavne nosače, dijagonale, spregove protiv "'/etra, nosače pešačke staze i si.).

=SL

u" nedostatku vremena čelični mostovi sistema proste grece mogu aa se onesposoce i sa cva koncentrisana eksplozivna punjenja od DO паіпнпіе 25 kz, ccsta-

Slika £1,15. Rušenje čeličnog mosta sa r/a Končen tri sana eksoiozivna ounienia.

ispee giavnig nosača

_. . . з

nj. mesu no od vrste statičkog sistema. Na si..21 .16. su prikazane neke mogućnosti rušenja čeličnih mostova različitih sistema. ARMIRAN0-3ET0NSKI

MOSTOVI

rano—cetcnsKi. r^cstcvt se

L'/IL3nC ОС КОП

f

SI.21.16 . Rušenje celičnih mostova

1 .uklješteni luk; kolovoz доге; -ŕ-

ж

2.ukljesten lukj kolovoz dole; Z. luk na zglob; 4.luani most sa

4}

obesením nosačem :; 5.viseći most; Є

6.rámov ski sis vem. Kod lučnih mostova mesza~vreseka raspona su na udaljenosti od potpore (1/6 do 1/10)1.

S1.21.17. Rušenj e а Г Ш ŕ rano-betonsk i h mostova raz іі č i t i h s f stemai 1-2, ukujesteni lukovi; 3- luk па zglob; 4- ram; 5 -kontinuirana greda.

445'

_sl'21 .17-ттг sistema. Lklješteni. lukovi ss ruše~ presecanjem Іигчші nosača і kolovozne konSTrukcije u_dva preseka.- .Eksnlozlvna punjenja ~ za~rušenje lučnih nosača postavljaju se na udaljenosti od potpore za 1/М- do 1/6 dužine raspona. Lučni most sa zglobovima ircže se srušiti i samo u jednom preseku, pri čemu se i ovde eksplozivna punjenja postavljaju na (l/M- do 1 / 6 H . Ram tipa "gazele" ruši se na prikazan način. Kod rušenja kontinuiranog nosača vodi se računa da presečene potcore ne ostanu u istoj ravni. Obalske potpore se ruše koncentrisanim eksplozivnim ounjenjima koja se postavljaju u specijalno uradjenim minskim bunarima neto srečr.o uz portera, Pri eroračunu potrebne količine eksploziva za računsku liniju etpera (h) uzima se 1,5 d (d - debljina potpore). RUŠENJE PROPUSTA

Prepusti ramovskog ili zasvcajenog preseka, sa površinom otvora ргеко 2 гг~ ruše se postavljanjem koncentrisanih eksplozivnih punjenja u minske bunare, kao ra s 1.-21 .18. Minski bunari se izradjuju neposredno uz obalne potpore, ili tako da poluprečnik rušečeg dejstva

zahvati svod propusta.

Preračun potrebne količine eksploziva za jedno eksplozivno punjenje se vrši po obrascu (21.2. a broj koncentrisanih punjenja po (21.5) gde je:

ši-

rina prepušta, i poluprečnik rušećeg dejstva, a x- veličina, presecanja polučeg dejstva dva susedná punjenja (x =0,25r). Prepusti otvora manjeg cd 2 m" ruše se koncenrisanim eksplozivnim punjenjima, koja se postavljaju neposredno u propust. Eadi .nojačania učinka propust: se sa obe strane zeeepijuje džakovima napunjenim pesram ili zemljom,, debljine sloja ne manje od po jedan-„metar. RUŠENJE PUTEVA Zaštita hidroelektrana i drugih objekata u napadnim dejstvima neprijatelja, .ili sprečavanje njihovog obnavljanja n a teritoriji keju Način rušenja proDusta

ivorem о г е к о. 22m

je neprijatelj zaposeo može se 'uspešno ostvariti rušenjem crilaznih kcrriinikacij а.

rušenje xšeonics. u-.Zňsexu....in, iiTvisokcm• nasŕpu, na

nssriira koja se ne.mogu: zaobi ŕ.i, tez velikih radova. .Takvih mesta ima dosta na prilaznim putevima hidroelektranama, ..naročito onim koje su locirane u dubokim kanjonima. Rušenje puta u zaseku vrši se jakim koncentrisanim eksplozivnim punjenjima. Potrebna količina eksploziva za jedno punjenje izračunava se po obrascu

¡ka 21.19. Rušenje puta u zaseru 3

P = M'h (0,4+Q,6 n

3

(21.6)

gde je h ~ računska linija otpora, M - koeficijent otpornosti materijala, et iz tabele 2, n - 'činilac jačine eksplozivnog punjenja (n = 2' do 2,5). Potreban fcroj eksplozivnih punjenja za. rušenje deonice puta dužine L se računava po izradu 1-х

gde je

x = 0,25 г

(21.7

x - veličina preklapanja pcluprečnika rušenja. Pri rušenju puta u zaseku teži se da poluprečnik rušenja zahvati celu _rinu Dianuma. što se ostvaruje izborom dovoljno velikog ( i

postavljanjem

punjenja na simetrali ugla a . Put osiguran potpornim., zidovima, ruši se kcroinavaninr punjen j ііna, gornji zid se ruši posebnim pirjanjima,* doic.se donji rusi zajedno sa trupcnt:puta, zbog čega se to punjenje pernera bliže danjem potparnom zidu: (slika. 20) . Eksplozivna punjenja se postavljaju u minske bunare, koji su pripremljeni još u fazi izgradnje puta. Na sličan, način i po istom obrascu (21.5) obračuna s i. količina eksploziva za ruH k a 21.20. Rušenje cuta sa oorpormm zidom.

šenje tunela.,.. pri čamu se

447' č±zLiac:otpcnľnosri materijala "M" (tabela 2) ocreďjuj e ~тп?ета materijalu koji je гал otporniji, а može se i pcnderjsati.-prema.- procenti ід 1 nn j zastúpijencsrl pojedinih... materij ala na • računskoj liniji отрога (h). •

•

*

Najzad, zaključujući ovo izlaganje о načinima rušenja hidroenergetskih i pratećih objekata, neophodno je ponoviti: pri planiranju rušenja stalno ілет i na umu da je osnovni zahtev ca se objekat izbaci iz pogona uz što usnja razaranja, jer se radi о objektima koji će nam biti neophodni, čim izbacimo agresora sa tog dela teritorije. Zbog toga maksimalno ići na demontažu i evakuaciju ključne opreme, da se izvrši postavljeni zadatak onesposcbljavanja postrojenja.

22- NEKI SOCIOLOSKI I EKOLOŠKI-ASPEKTI PLANIRANJA I REALIZACIJE HIDROENERGETSKIH SISTEMA ...UCiniS li nešto za Sto si siguran da Ce naići na sveopste odobravanje,nekome se to ipak neće svideti. ...Predloge Ce drugi uvek proceniti drukčije no Sto ih shvata predlagao. (Chisholm-ovi zakoni,Murphyjev zakon,1987) 22.1. UVEĆAVAJU SE TEŠKOĆE PRI REALIZACIJI HIDROTEHNICKIH SISTEMA Hidrotehnicki planeri u Jugoslaviji suočavaju se u novije vreme sa sve oštrijim otporima pri realizaciji projekata u domenu ískoriSCenja voda i vodnih potencijala.Ti otpori u zadnje vreme poprimaju karakter pravih kampanja protiv plañera i njihovih projekata, pri Cemu se koriste efikasne metode:psihološka obrada neobavestene javnosti,unošenje zabune alarmantnim glasinama.,manipulacija zvanicnim institucijama, itd. T im metodama je najpre efikasno oboren projekat akumulacija na Tari.,onih istih akumulacija bez kojih nema bezfaedne vodoprivredne budućnosti za Čitavo Podrinje, Maevu,Semberiju,deo sliva Bosne...To je,očigledno,bilo početno isprobavanje snaga i najpogodnije taktike * Sada se. međutim, pod udarom ove akcije našao najveći broj objekata iz domena preostalog hidroenergestkog potencijala:kaskada hidroelektrana „ na. „„Muri-,-, neki objekti na donjoj Dravi, najveći deo akumulacija i sistema u Sloveni ji^objekti na Krki, Z rman j i,.Citava kaskada objekata na MoraCi,objeJcti na srednjoj Drini,objekti u Srbiji (Studenica,PCinja,Rzav itd)^neki objekti u slivu ..Vardara .itd. Počelo je sa akumulacijama„ali se-sada suprostavljanje hidrotehn 1С kim projektima sir i, prenoseći se. na vrlo brojne vodoprivredne aktivnosti-Ćak se i is kori sca vanje velikih izvorišta podzemnih voda Zeli da zaustavi,o -Cema -recito govore Čitave "afere" stvorene око«ц|^йвкогх0Сепэа -akvif era - na Mariborskom otoku,.na Velikom Ratnom ostrvu,itd.Spektar otpora je proširen : ne dozvoljava se izgradnja bilo kakvih uspornih objekata, derivacija, retenzija.. .Mo2e se bez preterivanja reći da je sada stvorena takva društvena klima da se za svaki od objekata za koji se obnaroduje da se projektuje i istražuje može očekivati da će se naСi pod osporavanjem neke grupacije javnosti,uz poziv da se projekat spreCi-Tim osporavanjima se sve ceSće pridružuju i zvanične institucije iz., domena kulture i zaštite prirode,bez adekvatnih odgo vo ra^instituc i j a koje bi trebalo da brinu о razvoju,Sto stvara sasvim iskrivljenu sliku о ce Ii shodnosti građenja energetskih i vodopri vrednih ob j akata. Takva praksa preti da postane jedna od velikih opasnosti za nase društvo, jer se time čitava vodopnvredna i hidroenergetska infrastrukura stavljaju u stanje sve pot-

1Д9 puni je para 1 ize. Posebna opasnost je - u-tome^ Sto**se ta koirťirz±ľýa prenosi na.C'itav .domen pro stro m o g ; p lanxranja, te -postroji sasvim realna opasnost da hidroenergetika i vodoprivreda za dogledno vreme izgube prostore neophodne za „realizacxju-akuraulacionih basena,bez kojih,kao sto je strucnjacima dobro poznato,nema pouzdane vodoprivredne i energetske budućnosti. Hidroetehnicki stručnjaci se drze pasivno i neorganizovano,pre svega zbog nepoznavanja nekih vrlo va2nih socijalnih zakonitosti. U brojnim "slucajevima" koji u talasima iskrsavaju u Štampi,umesto valjane i ubedljive argumentacije,zasnovane na strategiji vodopnvrednog planiranja,strucnjaci iskoriste priliku da preko novina ponovo aktiviraju "svoje varijante",iza kojih stoje poslovni interesi. Zatim se sa varijantama jave i amateri, koje niko stručno i argumentovano ne pobija,usled Čega se u javnosti stvara sve opasnija konfuzija,коja se najrecitije ogleda u tome Sto se počinje da "projektuje" na sastancima,okruglim stolovima,u novinama i meditacijama laika.Val ja nam shvatiti da je time ugro2ena ne samo struka,vec i budućnost naSe zemlje.Jer,ukoliko izgubimo bitku za vodu i energiju (a sa ovakvom praksom ćemo je svakako izgubiti),izgubicemo i bitku za budućnost dostojnu civilizovanog društva i Posto se ovi procesi ne odigravaju slucajno f niti su karakteristični samo za nasu zemlju,neophodno je utvrditi njihove uzroke i naci prave odgovore na pitanje:kako obezbediti da se neophodni hidrotehnicki projekti realizuju bez sadašnjih konfrontiranja koja odnose mnogo energije i društvenih, sredstava. I,Sto je joS važnije,treba iz svih dosadašnjih - sučeljavanja izvući- mudre pouke, sa uvažavanjem slušajući brojne dobronamerne oponenate iz drugih struka,.sto bi pomoglo da se hidrotelmicki projekti poboljšavaju interdisciplinarnim~ naporom timova stručnjaka različitih profila i u č m e celovitijim^prxmerenijim ljudima i n j i hov im s veko 1 lkim materijalnim potrebama..!, duhovnim težnjama. ?

2 2 . 2 . OTKUD PROTXVbJÄNJA PROJEKTIMA KOJI SD ІЛШ>ІМА NEOPHODNI? Hidro teh m z k i stručnjaci, mora }u da utvrde prave uzroke sve jaćih protivljenja izgradnji vodoprivrednih objekata, jer—se -samo na osnovu toga mogu naći pravilna reženja u, domenu ¿planiranja i n t e r pretacije projekata i pripremanja javnosti, da te projekte prihvate bez sadašnjih ostrih sučel javanja .Ovde će. bi.ti„ izneti. samo neki razlozi,prema videnju autora. — A) Reakcija na nekadašnju političku i teimolofiku . isključivost. Cmi se da ni]e, sporno da je u proslosti„i kod nas i u svetu dominirala tehnološka i politička isključivost u razvoju,ne retko praćena b e z o b z i m o s c u prema. Životno j sredini »Odluke о građenju su donošene na političkim i privrednim nivoimar bez konsultovanja najvitalnije zainteresovanih,a.Cesto i bez stvarnog napora da se izbegnu nepovoljne posledice po .životnu sredinu i socijalno* okružen ja.Promašaji u izboru lokacija i tehnologija privrednih objekata (valja se setiti Ivangrada r Drvara^Loznice,Obilićaitd) pravdani su neophodnoSću "plaćanja cene razvoja",a prostor za razvoj ;e obezbedivan državnim mehanizmom,uz prinudu,ako je to bilo

potrebne .Tx> j e—Jnio« peauxi к а д А ae^avftkoi i ka. valjanost: ljudskih poduhvata юегіїа iskl jxicxvo krxterxjumima ekonomske dohiti i minimizacije troskova~pr©xzvodn je, pri лети nisu u obzir uzimani aspekti nepovratnog ріja£ka.n ja neobnovljivih .resursaf problemi otpadaka i drastična.opadanje kvaliteta Življenja u sve . zagađenijoj i unakaženijoj životnoj »ređini.Čitav tehnološki razvoj,kojim se jedino i m e n o civilizacijski pomak napred, bazirao se na dve velike zablude:zablude о neiscrpnom bogatstvu prirode..i.zablude о njenoj bezgraničnoj sposobnosti samoregeneracije.Koncepcija razvoja zasnovana na tim zabludama i demografska eksplozija naneli su 2ivotnoj sredini neiziecive o2iljke:sarao dve poslednje generacije vise su opljackaie i zagadile planetu nego zajedno sve generacije ljudi pre nas. Iakustva jos nisu izvučena,te se kao primer т о г е navesti da se i danas, pri vrednovanju energetskih reSenja ne uzimaju u obzir aspekti obnovijivosti resursa,te se hidroenergetska reSenja porede за alternativnim termoelektranama isključivo cenom kW i kWh,bez uzimanja u obzir činjenice da se u jednom slučaju radi о obnovijivoia,a u drugom о neobnovljivom resursu i ne vodeći računa da au posledice termoelektrana na životnu sredinu neuporedivo nepovoljnije u odnosu na Cistu i obnovljivu proizvodnju hidroenergi^je. Normalna reakcija na ovakav dugotrajan destruktivan odnos prema 2ivotnoj sredini "tehnologa" je pokret "antitehnologa" (nazivi su sasvim us lovni),C i j e se osnovne filozofske odrednice mogu sažeti u sledeća polazišta: (a) Neodrživo je vrednovanje proizvodnje isključivo uzanim ekonomskim merilima,ko ja n "cenu progresa" ne uračunavaju i trajne gubitkertrajno osironasenje prirodnih resursa,destrukciju odnosa i veza na -relacijx Covek - Priroda-,sve veće otuđenje ljudi i jačanje sindroma straha x nesigurnosti ljudi u-toj za. život sve manje ugodnoj sredini. (b> Tehnološka civilizacija napredak vrednuje isključivo materijalnim razvojem te je sklona da izmišl ja potrebef da bi mogla da ih novom proizvodnjom zaôovo ijava.^povećava juci na taj naCm pritisak-na resurse i na okolinu. ic) Kriterijumima zasnovanim na ekonomskoj racionalnosti valja suprostaviti drugeÍnematerijalne k r i t e n j u m e vrednovanja dostignuća ljudskog rada,a pre svega u domenu socijalne,kulturne i humane- nadgradnje 1 judskog društva . íd) U svira ijudsJcŠBMftdeiatnovtima mora se minimizirati antropogeni uticaj na Prirodu,Sto proistiće iz poznatog postulata екоіоgije: "Priroda to zna najbolje*. Nesumnjivo je da će se ovako definisanim polazištima ^rado pridružiti svaki mudar covek koji je svestan opasnosti koja se nadvija nad našom planetom.Međutim,upravo se tu javlja i radikalna krajnjost zbog koje smo i л započeli ovo razmatranje: ekstremisti iz redova "antitehnologa ove mudre principe tumače sa punom iskl jucivoscu, svodeći i h na zahtev da se odustane . od bilo kakvih akcija koji izazivaju promene u životnoj sredini.Ne veruje se u bilo kakve inženjerske proračune, te se frontalno ,а и

zadnje vreme i-sa sve većom.organizovanascu .zeli zaustaviti svaki razvoj.Ocxgleano je da je nekadašnja tehnološka isključivost shodno _ d i jaiektxci„izazvala _reakciju r ko ja je, na2alost, takode, vrlo iskljuciva,te kao takva opasna za društvo. B) Neobaveatenoet ljudi о realnoj situaciji u domenu energije i vode.Jedan od glavnih uzročnika nesporazuma na relaciji "javnosthidroenergetika/vodoprireda je zabrinjavajuća neobavestenost javnosti о realnoj situaciji u domenu vode i energije i o resenjlma koja se moraju realizovati kako hi se izbegla ozbiljna kriza u tim za ljude najvitalnijim delatnostima.Diskusija vodena oko Stuđenice pokazala je da сак i najugledniji intelektualci humanističkih i prirodnih struka imaju potpuno pogrešne predstave о našem energetskom i vodnom bogatstvu,pri cemu su te njihove predstave vrlo optimističke. Sada plaćamo za potpuno pogrešno obrazovanje u tom domenurod osnovackih ud2benika,na nadalje svuda se govori о velikim bogatstvima Jugoslavije u vodi, energiji i drugim resursima,Cime se stvara iluzija kod ljudi da se uvek moze naći neka druga alternativa za objekte na koje se stavlja embargo.Upravo se to ćulo nebrojana puta u raspravama о Tari , Drini, S t u d e m c i : "Nađite neko drugo r e S e n j e M e đ u t i m , u p r a v o u tora domenu ne bi smeli da krivicu prebacujemo isključivo na druge. Hidroenergetski i vodoprivredni planeri,zagledam u svoje proračune i kompjuterske monitore nisu shvatali da je njihov zadatak dvojak: 1) da sagledaju dugoročne perspektive razvoja i iznađu resenja kojima se obezbeduje kontinuitet u snabdevanju vodom i enerijom u budućnosti, 2) da sa tim sumornim perspektivama upoznaju narod, pripremajući ga da shvati da se opskrba vodom i energijom u budućnosti nože ostvariti samo vrlo složenim,skupim i sa gledište Životne sredine ne uvek bezbolnim ređenjima .Moramo samokritiCki priznati da smo do sada uspeSno. resavali samo prvi zadatak,dok smo. potpuno zanemarili drugi,ma da je to bila nasa onaveza,zbog ćega je javnost,Сак i ona najobrazovanija,коja bitno utiče na xormxranje javnog mnjenja (netehnićka inteligencija, novinari) potpuno neobavestena o pravom stanju stvari u oblasi vode i energije,sto je jedan od uzročnika odbojnosti prema svim planiranim sistemima. C) Kasno r ajcljacivan je u projekata zainteresovanih korisnika izvan eneretike i vodoprivrede».Znamo da vodoprivredni i hidroenergetski sistemi imaju integralni karakter, posto pored brojnih vodoprivrednih i energetskih potreoe reSavaju i mnoge druge probleme u prostoru u коше se reaiizuju.Kao "lokomotive razvoja" energetika i vodoprivreda reSavaju saobraćajne probleme u z o n i svojih ооіекаса, p o cenu K o j a ie ne r e t K o i s t o g reda veličine k a o i c e n a giavnog ooiexta t primer za o v o je H E ViSegrad, KOJim se resava čitav jedan magistralni putni pravac); poboljšavaju uroanizaciju naselja;doprinose revitalizaciji i z a š t i t i ranije ugroženih spomenika kulture;oživijava^u privrednu strukturu i infrastrukturu u sirim zonama građenja velikih sistema,doprinose razvoju turizma u Čitavim Sirim regijama,itd. Nažalost, vodoprivredni planeri sve te brojne pozitivne razvojne efekte ne tretiraju adekvatno u svojim projektima,ne ukljucujuci ih na vreme u ciljeve projekta, već ih uključuju a posteriori u n e k e prateće efekte,dok u svim komuniciranjima sa javnošću projekti i dalie ostaju označavani Kao USKO h i d r o e n e r g e t s K i i l i vodoprivredni• Da

452' *it** « *u sxeri"rz3Stite - і rev±fcai±za.cdbje —spomenika kulture-^ne tretiraju kao cilj projekta r pa< ime i ve i ika. neeaterijalnar dobit od njega;već se najčešće ' tumače obrnuto, kao negativna strana projekta. < Već je zaboravijeno,nadom nespremnoscu za sistematsko komuniciranje sa javnošću,da je Lepenski Vir- otkriven upravo organizovanom akcijom tokom građenja HE Đerdap). Jedna od ključnih metodoloških manjkavosti svih naših projekata je Sto 'jasno ne razgraničavaju od samog početka p r o j e k t o v a n j a sistema njihov viseciljni, integralni značaj za Čitavu-regiju u kojoj se grade, već se njihovi osnovni ciljevi i značaj su2avaju samo na energetiku i/ііi vodoprivredu,dok se svi ostali efekti ne samo da ne iskazuju jasno,već se Cesto umesto pozitivnih efekata tretiraju kao "cena" po kojoj drugi sistemi nevoljno prihvataju da nam dozvole da "nase sisteme" sagradimo u "njihovom" prostoru.Tu kljucnu metodološku manjkavost svih naSih planiranja i prezentacije projekata moramo Sto hitnije izmeniti,o Cemu će biti vise reći u tacki 3 ove glave. D) Neadekvatna obrada delova projekta koji se odnose na okru2enje.2elimo li da iz dosadašnjih sučeljavanja izvučemo valjana iskustva za buduće projekte,prvo i najvažnije iskustvo je da su nasi projekti po pravilu rađeni sa dobrim namerama u pogledu zaštite 2ivotne sredine,ali sa nedovoljno profesionalne ekološke umesnosti.HidrotehniCki strucnjaci,osim Časnih izuzetaka,ne poznaju dovoljno ekološke zakonitosti,mnogi ne vladaju сак ni osnovnim recnikom koji je nu2an za sporazumevanje sa ekolozima,a valja nam priznati da ima i onih koji jos nikako da shvate da ekološke kategorije moraju da postanu nerazdvojni deo svakog hidrotehnickog projekta.Kao posledica toga-svega^nasi projekti su,ne retko, bili nepotpuni, pa i dosta povrSni sa-ekološkog stanovista,Sto je poodavno izazivalo opravdane-reakcije-ekoloških profesionalaca: najpre neorganizovane,a u novije vrerne* vrlo* organizovano ,u, skladu sa narastan jem - ekološke svesti i etike u svetu i kod nas .Zbog toga je jedno od najvažnijih iskustava da u budućim projektima deo koji se-odnosi na ekoloeke^epektc^>plaR±ranihr:sis±^ma^mora^^ da bude*razraden~ sa isto toliko b čitljivost i i prof esionalnosti kao ôto su urađeni i obrazloženi, -hidraulički^statički ili hidroenergetski -delovi e lebo ra ta. Da bi to postigli moramo najpre sam:wkao-struka»ovladati osnovnim zakonitostima te izuzetno lepe i - zanimi j ive nauke „moramo ovladati o s novnom^t erra x no logij om ¿ spo ra zumevanja profesionalaca iz domena zaštite životne sredine,i Sto je posebno: važnor moramo od samog poćetka uvesti u ciljnu strukturu^ r odgovarajuće ekološke/ ciljeve ^uključujući u - radne ^'timove ekologe^kao potpuno ravnopravne iaeegnike u kreiranju i razradi projekata.To se ne sme*shvatiti kao taktički manevar da bi nasi projekti prošli,niti kao pomodni trend,već kao zaista realna nužnost da se sva tehnička reSenja blagovremeno i valjano ekološki: sagledaju,da se najbolje usaglase sa Čitavom okolinom i da se za sve odluke nade valjana, ekološka a r g u m e n t a dja. Ko liko- su neki -, nasi sistemi, nespretno^ ekološki- < ne)obrazloženi vidi se iz Činjenice da сак ni. nesumnjivi.ekološki: pozitivni efekti (oplemenjavanje malih voda r poboljšanje - kvaliteta vode na. nizvodnim deonicama, uređenje vodnih, -režima;uređenjerpriobalja, itd) nisu, ni jasno ni ekološki adekvatno objašnjeni i interpretirani kao smišljena akcija hidrotehnickih. plañera; kojom ^ s e ostvaruje značajan bo 1 j itak za životnu sredinu.

53 Neadekvatna obrada i izvestan. tehnokrata ki-pri \ az. pored ekološke karakterise i neke -druge komponente ;žxvotaog= okruženja,često su pri projektovanju .«objekata u urbanim sredinama izostajali napori da se.nadu estetski, najskladnija reSenja,te smo dobíjali objekte koji odbijaju ljude svojom estetskom rogobatnoSCu.Mora se shvatiti da se pored funkcionalnih zahteva moraju poštovati i zahtevi najskladnijeg uklapanja u 2ivotno okruženje,te da kriterijum takve valjanosti projekta postaje isto toliko važan kao i kriterijum vrednovanja ostvarenja funkcija hidrotehnickih objekata i sistema. E) Potpuni amaterizam pri prikazivanju i obrazloženje projekata javnosti. Hidrotehnicki inženjeri su jedna od redih struka u k o j o j se smatra da valjan projekta,kao "dobra roba" sam govori za sebe,te ga nije potrebno posebno obrazlagati i popularisati u javnosti. Inženjeri su skloni da veoma pogrešno smatraju da je o n o sto je njima jasno u vezi sa projektom,naročito dobrobit koju on donosi ljudima u nizu delatnosti,jasno i svim ljudima kojima će taj sistem služiti i čije će vitalne probleme resavati.To je veoma pogrešan stav,koji nam se sada skupo sveti.Jer,niti je ljudima sve odmah jasno sto je planeru jasno, niti su ljudi spremni da a p n o n prihvate dobrobiti koje im nisu objašnjene. A nisu ni imuni na drukčije uticaje koji će se u vezi sa projektom odmah javiti.Zbog toga je apsolutno nužno smišljeno,pravovremeno i profesionalno pripremanje javnosti da prihvati projekat,na osnovu soiidno i profesionalno vodene akcije,коja se zasniva na poznavanju psiholoških,socijalnih i marketmskih-zakonitosti .Mi to sada uopste ne radimo,a.ukoliko nekada nastupom u javnosti i pokušamo da objasnimo i obrazložimo vodoprivredne projekte Činimo to toliko neumesno i neprofesionalno da takva neorganizovana istupanja imaju cesto karakter antxpropagande naših projekata.Ü toj oblasti naSim stručnjacima nedostaje osnovno poznavanje određenih zakonitosti. .socijalne psihologije,zbog cega-nisu u stanju Сак ni da sagledaju znaCaj ovog problema,a kamo li da ga i reSavaju uz pomoć profesionalaca za pripremu i obradu javnosti.Imajući to u vidu u tac.5.-učinjen je pokušaj da se sistematizuju neke zakonitosti iz te. oblasti—Radi. paralele treba odmah -istaći da u svim timov i m a ko ji..na-¿Zapadu rade na velikim vodprivrednim i hidroenerget3Kim projektima ..postoje profesionalci - soci jalni psiholozi,koj і o r a r e projekat,.odnose u timu,pozitivne i negativne efekte projek t a , aktivno pomažući da se uspešno rese svi socijalni problemi koie projекаt otvara i,Sto je posebno važno ¿blagovremeno priprenaiuci javnost.da takav projekat prihvati.Mi u našim projektima eventualno angažujerao nekog sociologa da uradi neki deo elaborata ,npr. о socijalnim aspektima raseljavanja naselja),ali autor jos r u i e ćuo da je u nekom timu postojao takav profesionalac sa z a d a c i m a aa poboljša socijalnu sferu projekta i pripremi javnost da isti prihvati.Ü tom cilju elektroprivrede niza~zemalja priređ u j u u pristupačnim hidroelektranama veoma dobro zamišljene izloZDe,iz kojih i najmanje tehnički obrazovan-građanin može da steks ne uvid kakorse proizvodi energije i kakva je -realna energetska situacija u zemiji.Organizuju se pósete građana, posebno Školske omladine i predstavnika sredstava javnog informisanja, kako bi se okviru tih izložbi kroz najpopularniji edukacioni proces ljudi •:iao/.n«n і i за planiranim razvojem hidrotehnickih sistema,neophod-

454 nih -sdaibi se savladale -energetske teškoće »Sličnu akcijirikod -nas je sa vrlo velikim uspehom organxzovao Beogradski vodovod,koji je veliku grupu građana,pre s v e g a aktivista u mesnim zajedincama proveo kroz Čitav svoj sistem,od bunara do svih uređaja za prečišćavanje ,nakon Čega se kroz razgovore sa njima mogao steci utisak da je ta akcija bila izvanredno korisna. 22.3- VODOPRIVREDNI PROJEKTI KAO DEO INTEGRALNOG KORIŠČENJA I UREĐENJA PROSTORA Čitava dosadašnja praksa planiranja vodoprivrednih sistema ukazuje na neke metodološke manjkavosti,pre svega u domenu jasnog definisanja ciljnih struktura i kriterijuma za izbor najpovoljnije odluke.Te manjkavosti su se neosporno odražavale i na kvalitet projekata,umanjujuci njihov integralni karakter i kompleksnost. NajCeSCe se srećemo sa sledećim slabostima: * Ciljevi sistema koji se planira nisu definisani u okviru jasne ciljne strukture na vise nivoa,sa utvrđenim nivoom značajnosti svakog od ciljeva u okviru te strukture. * Ne polazi.serod. cilja najvišeg ranga "Integralno uređenje i .koriščenje prostora na slivu.-—" r već se planska namera odmah granski oboji,prema®naruciocu.A posto- surrnarucioci - p ro j е kat ai. veliki h kompleksnih sistema.:- gotovo Si.22... 1 S h e m a -trukture ізкіjućivo elektroprivreda i/iii vodoprivreda, to se Čitava ciljna struke^«* već odmah „na samom početku i. suzi samo na domen-koriščenja i uređenja voda,dok se svi-ostali ..korisnici prostora svrstaju u "ostale korisnike",Cime se već na samom početku.planiranja stvore usiovi za nasporazume i konfrontacije. Takav pristup,po kome hidroenergetika i vodoprivreda kao "lokomotive razvoja" na neki način-prve izlaze "na teren" (tj.na sliv) ranije je^moZda,donosilo x izvesne preanosti ovim granama,jer su imale prednost "vučenja prvog poteza '. -Sada to vise nije prednost, vec hipoteka,коja onemogućava realizaciju projekta, zadrže li se nekadašnji odnosi koji su se svodili na .-snemu:hidroenergetika /vodoprivreda - "Ostali korisnici". * Ne definisu se jasno i.egzaktno svi kriterijunu. sa kojima će se ući u izbor* r eSen ja^već se: kriteri j umi svode Cesto samo na ekonomske kriterijume koji odražavaju interese korisnika voda. Čitava lepeza drugih kriterijuma ne uzima se u obzir. Cime se već na samom početku otvara bresa nesuglasica sa svim ostalim korisnicima prostora. Drugi korisnici se. ne osecaju kao ravnopravni partneri u projektu,Sto ih dosta brzo stavlja u oponentskí položaj. (Takva praksa dovodi do apsurdne situacije da se recimo, zaštita kulturno—1st orij skih spomenika javlja kao oponent projekta ,umesto

da kao ravnopravni učesnik u ciljnoj strukturi sa nestrpí jenjem iSCekuje njegovu realizadju f shvatajući da samo realizacija takvih velikih sistema moze da stvori uslove i za krupne zahvate u domenu trajne zaštite i revitalizacije kulturnih dobara)* * Zaboravlja se cesto na vreme kao bitnu kategoriju u ciljnoj strukturi.A upravo vreme nužno za realizaciju veoma složenih sistema postaje sve bitnije pri izboru varijanata,naročito onda kada zakašnjenja u razvoju sistema mogu da ugroze i golu egzistenciju nekih sredina (ne sme se zaboraviti opasan socijalan, pa i i politički naboj u sredinama koji trpe zbog oskudice vode ili energije). * Ne uoCavaju se jasno veze između pojedinih ciljeva,kao ni svi aspekti kooperacije i/ili oponencije pojedinih učesnika u zajedničkom koriščenju prostora u najširoj zoni sistema. Diskusije koje se vode oko nekih reSenja pokazuju da su,bez jasno definisam h ciljnih struktura,potpuno pogrešno tumačene neke aktivnosti u projektu.Dobar primer za to je traína zaštita manastira Moraca u okviru reSenja nidroenergetskog sistema na toj reci,коja se umesto kao pozitivan efekat (jer se trajno zaštićuje sada već ozbiljno ugrožen kulturno-istorijski i sakralni objekat) tretira kao negativna strana projekta,te se koristi kao glavni povod za njegovo onemogućavanje,о Čemu će kasnije biti vise reći« О n a C m u formiranja ciljnih struktura autor je pisao /1986. /.Ovđe samo najsažetije:ciljna struktura se definiSe trojkom < Gs > = < G,R,ts >

;gde je

R

u kojoj su: G - različiti ciljevi u ciljnoj strukturi, R - skup veza između ciljeva; ts - vremena relevantna za realizaciju pojedinih ciljeva. Ci'ljne strukture (opsta sheraa na~sl-22.1) se .mogu realizovati na dva načina: 1) polazeći od cilja najvišeg reda,uz postepeno razvijanje ciljne strukture ka ciljevima ni2eg reda, do najkonkretnijih ciljeva (uobičajen zadatak pri planiranju integralnih sistema,u zadacima optimalne sinteze složenih sitemai; 2) polazeći od vec iskazanih parcijalnih ciljeva nižeg reda, uz njinovu postepenu agregaciju ao naiviših ciijeva (obično se lavlja pri pareiiainom ііі faznom planiranju i pri reSavanju zadataka analize sistema); u tom siućaiu menia se smer veza u ciljnog strukturi u oanosu na onaj pokazan u si.21.1. Veze u ciljnoj strukturi mogu biti sa іодікот "i" коja podrazumeva da se ciljevi viSeg reda reaiizuju ako se ispune svi ciljevi nižeg reda (si.1),ili sa logikom "ili",Sto podrazumeva postojanje alternativnih ciljeva ("ispunjava se cilj ... ili ciij...">.Taj drugi slučaj je upravljački s ložemji,jer podrazumeva da će se optimizacijom odrediti koje ciljeve u toj strukuri ~ rsba realizovati. ľxiievi u ciljnog strukturi se isKazuiu raznim Kateqorilama za opisivanje i vrednovanje efekata sistema.Cii jevi se mogu isxaza-

^ ^ k o ^ t J L nasledece n a C m e : ^^eti^jl^^^kuju-se nekim količinskim, pokazateljima efektik^litet-aVOd V Sergija,. isporučena količina vode, red-puta,, klasa °tokafitd). 2) Qgf • ser P^Uzdanogt f probabilistickim kategorijama т (zahtevana naseda pojave velike vode. od koje ] /^cionisanja,verovatnoća ^iobalja stite,itd) . 1511

nación^

se ibategorijama efektívnosti (pove dohotka razni dimenzionalni i bezdimenzionalni e e r LucPoka iji i ktlvnosti raznih sistema,cena ispor energije, vode, itd) V ate

mer

iski

z a h t e v i

s e

definisu vremenskim kategorijama (vrekada se imaju ispuniti pojedini ciljni zahtevi).

^olofij^f^iSu se opisno , različitim ekološkim, socijalnim, kul^ntiíi^,^^gim kategorijama koje se ne mogu dimenzionalno no j ili ¿a ov1 1 ^oje se mogu ocenjivati prema nekoj uobicaje* Potrebe usvojeno j skali vrednosti C i n i se da da se energetiku i vodoprivredu sada postaje presudno cil/^ovi sa svim п а і І u ciljevi tretiraju sasvim ravnopravno ^гкогІ8ееіч^ okviru...cilja najvišeg reda "Integralno uredei zaštita, prostora, na području ..." Da bi se spre^oja je da .se jasno,, još S a paralise resenja neophodno ***ijef koope ^ ciljnih - struktura„sagledaju interesi, m t e r tía * oponencije svih zainteresovanih. na tom pro^^tupna^sa^ j^-^gj-^o-»da je dinamika realizacije ciljeva -*vate4aće kro z ..takav pri stup ostali zainteresovaní mogu da , 1 nj lho v i „cilj e.vj—b iti i apunj eni^saao «u. »okviru^veli ? sistema^Ciju 'realizaciju- mo2e da '¡юкгёпвГ^'еко-' 'Potaje : R a c i o n o najsnažniji sistem.U takvim okolnostima ^ je i nepoželjno naziS e prn^U^tlCki .1 -psihološki nepotrebno ľProiek^'"hidroenergetski sistem . . . " , " vodoprivredni sistem', i. zast^írao^a f ormulisati-Sirerintegraino , ured j епл e skoriš 1 0 lik ^ P * s tara ;: s liva — • 3 e s a ^^kture-bi ovakvog metodološkog stanovišta,ciljne ^ ^aetit^:«^® -formirale polazeći, od cilja "uređenjer koriščenje Єіїї 'nivoú »a području. - -" a zatim bi se na sledečem:-ni,^ulisaii u svim oblastima: г ї 0 V1 r i v r eg¿ e nn l e r a - й Ш ciljevi c е ц sa0br¡ 'P ciljevi, ekološki ciljevi, ciljevi u r * s п zaštite kulturno-istoX ^ k i h (jg^^jne infrastrukture,ciljevi bi s e *' hidroenergetski ciljevi, vodoprivredni ciljevi, prikazati shemom, kao na s 1 - 2 2 . 2 . a* svaku. o
57 piana i..drugih~dokumenata* Morali-bi veoma, brižl jivo formu ] i sati ekološke ciijeve,uzimajući u obzir sve ekološke- aspekte tog prostora: zahtevane klase kvaliteta vode u vodotocima „zahteve-rza očuvanjem životne sredine u zoni naselja, uslove za očuvanje flore i faune,zone rezervata i drugih prostora posebnih ekoloških namena, itd.Međutim,ekološki ciljevi se ne bi smeli tretirati usko, samo sa stanovišta voda i vodoprivredne infrastukture» ImajuCi u vidu vrlo tesnu povezanost najšireg ekosistema (ekološki postulat: Sve je međusobno povezano!),morali bi se postaviti i svi drugi ekološki ciljevi (npr »u domenu sprečavanja aerozagaden ja ,.u domenu sprečavanja kiselih kisa,radijacionog zagađenja,poboljsanje Životnih uslova u našeljima,itd),na osnovu kojih se kasnije moraju najsvestranije ocenjivati hidroenergetska reSenja i alternative u domenu drugih energetskih izvora.Sadašnja je praksa da se pri ekološkom ocenjivanju hidroenergetskih i vodoprivrednih projekata

Slika 22.2. Deo ciljne strukture integralnog ured jenja, koriščenja i zaštita teritorije sliva...

sag ledavajursaToo «eveurcua i nir~n і і hov x ? negat i vn i efekti na sredinur pri eerou s e n a j ć e S ć e potpuno zanemaruju veliki pozitivni efekti,о Čemu 'úe bxtx v i s e reci u narednom poglavl ju. Kulturološke ciijeve bi trebalo podrobno razradxti pre svega sa stanovišta trajne zaštite i revitalizacije kulturno-istorijskih spomenika, ali i sa stanovišta ostalih ciljeva u domenu razvoja čitave kulturne i obrazovne nadgradnje na - razmatranom području.Ü svetu je uobičajeno da se eksplicitno zna da su veliki sistemi mecene odredenih kuiturnxh i obrazovnih institucija; kod nas veliki sistemi pomažu institucije kulture,ali se to ne vidi jasno i eksplicitno.Autor je potpuno uveren da bi stav javnosti о nekim naSim velikim projektima bio sasvim drukčiji - blagonakloniji i kooperativniji - da se unapređ zna,nakon integralnog planiranja uređenja Čitave teritorije,da Ce se u okviru radova na tom sistemu obnoviti ti i ti spomenici kulture,da Ce se izgraditi škola i dom kulture u tora i tom selu (to nije ni teško ni skupo obaviti pravilnim planiranjem objekata za smestaj gradilišta); da Ce se taj sistem kasnije trajno starati о održavanju tog i tog manastira; da Ce se namenski sagrađeni delovi graditeljskog naselja adaptirati u trajne turističke objekte...Vodoprivreda i energetika sve to rade na određen паст i 3ada,ali impiícitno,apostenori, kroz fiskalna i druga davanja i razne dotacije,ali to javnost ne vidi,te zbog svega toga ne pruža podršku tim granama onda kada im je najpotrebnija. Sadašnji način tretiranja projekata isključivo preko hidroenergetskih i vodoprivrednih funkcija ne iskazuje ni čitav drugi splet izvanredno važnih efekata u drugim granama,koje se formalno ne tretiraju kao- d o b i t od siatesa, ma da to u suštini jesu: antieroziona zaštita i konzervacija sliva,urbanizacija izmestenih naselja, radikalno poboljšanje putne mreže na svim izmestenim ili za potrebe gradilišta izgrađenim putnim ¡ p r a v c i m a , i n i c i r a n j e p r i v r e d nih

i

tercijarnih

aktivnosti

u zoni

građenja,itd.Red

j e da se s v e

t o eksp іі citira--i .-planski - kanalise u najranijim fazama planiranja, jer se samo tako-može obezbediti saradnja naroda na tom prostoru i van njega,kao i svih druglb zaxnteresovanih institucija. 22.4. EKOLOGIJA D PROJEKTU - ШЕ KAO MODA, VEC CIVILIZACIJSKI DOG I OBAVEZA

KAO NAS

Sasvim je izvesno da je stepen razvoja ekološke svesti u društvu dostigao takav nivo da Ce se val j anos t « s v i h ljudskih poduhvata sve vise ocenjivati i načinom na Roji. su reseni vitalni problemi zaštite životne sredine. Hidrotennicki pianeri su se i do sada. 3taraii da objekte Sto bolje pomire^sa njihovim okruženjem,al i moramo priznati da ti napori nisu bili ni dovoljno organizovaní, ni dovoljno profesionalno vodeni, niti. su tretirani kao posao od prioritetne važnosti.Sétimo se akumulacija koje pre punjenja nisu valjano očišćene od rastinja,pa sada brinemo zbog pojava eutrofikacxje;sétimo se da za. zaštitu.od erozije obično nije bilo dovoljno para n i razumevanja,pa su nam neki sistemi sada ozbiljno ugroženi i u ekološkom i u vodoprivrednom smislu; sétimo se kako su "održavane* neke riblje staze na branama,na kojima su kabadahijski predstavnici homo sapiens-a masakrirali nesrečne

9 ribe kada hrie-jprema zonama mresta (kasnije,zbog te divljačke prakse o dnat a de- s е і od izgradnje objekata za prelaz ribaí).Zar nisu od P rŕrodef otuđeni ljudi iz nase struke nekada projektovali Сак і 'hidroelektranu na slapu Sovice? Očigledno je da su ta vremena srećom nepovratno prosia i da sada nastupa period kada Ce mudro reševanje ključnih problema zaštite Životne sredine biti presudno pitanje za realizaciju сак i najvećih i najrentabilnijih naših hidrotehnickih projekata. Kao ilustraciju navedimo samo jedan primer,od brojnih koji su pred nama (sétimo se Krke,Une,Komarnice i drugih reka,na kojima ćemo polagati ispit ekološke umesnosti)к Realizacija jedne od najvećih preostalih hidroelektrana u SFRJ HEPS Novi Sad po mišljenju autora prevashodno zavisi od toga koliko će umesno i valjano biti reSeni problemi zaštite Kopackog Rita ("poslednja oaza"),jer su svi ostali problemi tehnički standardni. Jasno je da u već pominjamm ciljnim strukturama za uređenje Dunava do mađarske granice mora da eksplicitno figuriSe i ekološki cilj "očuvanje neporemećemh ekoloških uslova u zoni Kopackog rita".Sto pre tako eksplicitiramo taj cilj i pre rešimo tehničke probleme njegove realizacije (sto se sasvim uspešno moZe ostvariti) utoliko smo blize reseniu Čitavog sistema na tom delu Dunava. Dosadašnje rasprave о ekološkoj valjanosti naših projekata bile su i jednosmerne (Culi зи se samo protivnici,dok su hidrotehnicki planeri ćutali) i jednostrane, jer su íznoéeni samo dosta usko formulisam razlozi protiv izgradnje hidrotehnickih sistema. To cutanje plañera stvaralo je u javnosti utisak da hidrotehmcka struKa prave argumentacije u prilog ekološke opravdanosti svojih sistema i nema,Sto je proširivalo front aponenata.Zato sada valja uci u diskusiju о znatne Sirim ekološkim aspektima hidrotehnickih sistema,pri С е т и se nameću sledeče grupe pitanja: l a.) Valja razmatrati Znatno Sire ekološko okruženje hidrotehnickih sistemai Ü k n t i c i hidrotehnickih sistema oponenti iz struka zaštitu prirode izdvajali su samo jedan manji prostorni detalj: zonu akumulacija i prostor oko objekata, raspravljajući samo о njihovim ekološkim aspektima. Međutim, ukoliko posraatramo aspekte zaštite Životne sredine znatno Šireg prostora na koji se prenosi uticaj hidrotehnickih sistema (ekološki postulati:"Za sve treba platiti »Sve se neJcuda kreCe.Sve je međusobno povezano"),sa svim korisnicima sistema,Сак i onim naiuda1 jenij im,tada se uticai naših sistema na životnu sredinu vidi u sasvim drukčijem svetlu. NaveSсето samo п е к е екоіойке boiíitke оа ієапе visenamensKe axumuiacije: * Ljudima se ooezbeauje Cista voda,cime se zauveK eiiramisu hidrićne epidemije koje i sada,na pragu trećeg milenijuma jos uvek haraju (kako je to dragocen doprinos poboljšanju Životne sredine i). * Povećavaju se protoci na nizvodnim potezima reka u raaiovodnim i toplovodnim delovima godine,znaci,upravo u ono vreme kada je ugrožen opstanak biocenoza u reci kao Diotopu. (Zadnjih :ocina, за duqim ceriodima suse,naáe rехе dozivi java ju orave

ekoiofike . „fra-raafrofg^ne .zbog zagađenja* vec .zbog \jnalih protoka^ sa. р і д j im saôzÄaiem.,>kiseonika u vodi -^uaied velikih temperatura voda^Prejna^». podacujna^ ko je je-autor dobio iz Slovenije„tamo ,su na nekim rekama koriSCene kiseoniCne -boce i turbulizacija vode vatrogasnim topovima,da bi se sprecio masovni pomor Čitave reCne faune. Koliko bi situacija bila. ekološki povoljnija da su uzvodno postojale akumulacije iz kojih bi se.planski ispusta cista i hiadna «.voda^satunsana kiseonikora jer se. ispusta iz koničnih zatvaraca..sa rasprskaCem mlaza,namenski postavljenim za te potrebe). * Ublažavaju se poplavni talasi i eliminisu se poplave na tuzvodnom toku reke,sto je izvanredan doprinos upravo u sferi zaštite životne sredine. * Popravljaju se vodni režimi - smanjivanjem velikih i povećanjem malih voda - Cime se bitno poboljšava Životna sredina u ivim naseljima nizvodno.Time se stvaraju uslovi za znatno povoljniju urbanizaciju naselja i njihov bezbedan silazak na reku,sto )e i te kako veliki doprinos upravo sa stanovišta Životne tredine. * Navodnjavaju se poljoprivredne površine,Cime se na najhlagotvorniji n a c m deluje na sušama ugrožene agrocenoze na zemljištu kao proizvodnom-biotopu i dobija bitka za hranu,sto i jeste jedan od ciljeva ekologije,u širem smislu njenog poimanja no rtto je to sada slučaj.To je posebno značajno ukoliko se imaju u -/idu pojave uzastopnog nagomilavan ja sušnih godina, usled čega d o lazi-do dugoročne destabilizacije Čitavog prenrambenog kompleksa. * Omogućava se .proizvodnja- -Ciste hidroenergije ,Cime se muvaju neobnovljivi energetski resursi .1 smanjuje zagađivanje vrsti,m^gasovitun. .i ..teCnua. otpacima^kao. 1 termičko .zagađenje. Postojanje akumulacija.u gornjim delovima slivova omogućava interventno ispuštanje vode 1^sprečavanje„ekoloôkih — katasí ofaTu ..slučaju nekih.-ine íaentnih. .zagađen ja., r ека ( havarija... najurejajima . za .: precrftćava n j e chavar 1j e u .xabrikama. .ііі. pri transportu i pa s m h s u p stane 1 „ itd) . I») O razmatranjeuvesti-gve-kategorije^životne sredine^.Pored toga ¿fco se ^ekološki. . uticaji neopravdano 'sužavaju samo na zonu ib j ekata.r bez , uzimanja u obzir znatno šireg ekološkog prostora u |iome se hidrotehnicki objekti vrednuje,čini se 1 druga greška,te pri razmatranju ekološke vai janosti...hidrotenn^c kih sistema ne -olazi od svih kategorija sredine. Uvediim ах razmatranje te ji.itegori je: (1) Tlo kao sredina i resurs (2) Voda.kao resurs 1 osnovni biotop (3) Vazđuh. kao sredina koju treba štititi ( 4) . Zagađen je Čvrstim, otpacima (5) Zagađenje sredine teCnim otpacima (6) Termičko zagađenje životne sredine (7) Buka kao zagađenje sredine {8) Radijaciono zagađenje sredine (9) Otica j na.„ biocenoze pri. promeni stanja u-biotopu (10)Estetski ugođaj kao kategorija životne sredine

4.61 ükol іко зе^шшаіжгшпе ^h±dxoel^ict3ľane^axmatxaiti прах-e diva rrjem ekoloških aspekata po svih ovih lo kategorija utxcaja na sredinu, dobi ja se sasvim druga slika .Pokažimo to u svetlu konačne odluke za Taru,dónete nakon veoma organizovane-akcije ekologista. Najsa2etije,ta odluka je:"Ne graditi postrojenja,a da izgubljenu energiju Crnoj Gori nadoknade ostale republike iz svojih izvora".Druge republike, to mogu da nadoknade samo iz budućih termo i nuklearnih elektrana.Uporedimo preko svih lo gornjih kategorija dve alternative:1) graditi akumulacionu HE,2) ne graditi HE,već energiju nadoknaditi iz TE i NE.U prvom slučaju,od svih lo ekoloških kategorija akumulacija na Tari bi uticala samo na zadnje dverdoSlo bi do promena biocenoza na potezu reke na kome se podiže uspor i izmenio bi se estetski doživljaj time Sto je brza tekucica pretvorena u kanjonsko jezero,Sto je stvar subjektivnih ocena estetskih vrednosti.U svih ostalih veoma važnih osam kategorija nema negativnih uticaja.Međutim,postoji jedan izvanredno značajan pozitivan ekološki uticaj u kategorijama (2) i (5): zapremina apsolutno ciste vode od preko milijardu m3 oplemenjava male vode Drine i Save,poboljšava ekološke uslove u kritičnim hidrološkim periodima,smanjuje talase velikih voda i omogućava sve pozitivne ekološke efekte koji su nabrojani u predhodnoj tački (a). Nasuprot,alternativno resenje,sa nadoknađivanjem energije iz TE i NE ima teške posledice po svih lo kategorija:zemi j iste se uništava u otvorenim kopovima (ekološki verovatno najdestruktivni]a ljudska aktivnosti); veoma oskudni vodni resursi se troSe za h l a đ e n j e TE (ekologisti ne znaju da se gro jugoslovenskih zaliha uglja nalazi u najmalovodnijira delovima zemlje - Kosovo,Metohija, Kolubara,Spreča-Ugljevik,Sto već sada problem obezbeđenja vode za hlađenje čini dramatičnim upravo sa ekološkog stanovišta); veoma je veliko aerozagadenje iz naših ТЕ zbog visokog sadr2aja sumpora, Sto problem kiselih kisa ne Cini vise samo "uvoznim" problemom; okolina se sve drastičnije zagađuje čvrstim otpacima t s 1 j a ka", j a 1 ovina > • — kao - i otpadnim vodama - sa vrlo ozbiljnim termičkim zagađenjem reka.Posebno opasno-postaje zagađenje podzemnih voda u zoni deponija Šljake i pepe la. Na j zađ, termoelektrane su najopasniji energetski izvor upravo- sa gledišta uticaja na b i o t o p e , j e r kisele kiSe postaju najveća opasnost za nasu civilizaciju upravo stoga Sto uništavaju najvrednije biocenoze na najširim prostranstvima. I na kraju, kako stoji stvar sa estetskim uaodajem? Ako kažemo da jedno mirno kanjonsko jezero,puno tokom ieta,u č i j o j se vodi ogledaju strane strmog kanjona, predstavlja narusavame - e s t e t s k i h vrednosri, sta onda reći za otvorene kopove •ja a , d e p o n i j e Š l j a k e i laiovine i veCito sivilo uništene prirode u s i r o K o i z o n i o k o termoelektrana? Prema tome,ukoliko se varia n c e o b j e k t i v n o upoređuju po svih lo ekoloških karegorija, kao i po uticaju na s r e d i n u u znatno širem prostoru životnog okruženja, varijanta sa hidroelektranama je neuporedivo ekološki "zdravija*. ( с ) Mudrim pro j ekt о van j em i upravljanjem mogu se hidrotehnicki sistemi vrlo uspešno uklopiti u ekološko okruženje. Novija praksa planiranja hidrotehnickih sistema u svetu i kod nas pokazuje da uz d o b r e istražne radove i mudro projektovanje ne samo da ne oosroii oponencija životne sredine i nadih sistema,već se može i harmonična mađuzavisnost. Dobro projektovani sistemi

, яюха-іі . лЫ.. da~u konačnoj sumi poboljšaju opata stan je 2ivatne ^hr^'i'H'*f-pi«ma»ip«nn іх^д^ша® ô г г е я ш р г о в т : oru i. po ... svim - -"'-'-ekološkim kategorijama.Ovae valja*,pomenuti neke -od mera koje treba preduzijaatxikako -ibi ae- poanxgїх . pavo I jni ji. ef ektx: - Sve objekte sistema (brane,zatvaracnice f raaômske zgrade, itd) dispoziciono tako reSavati i arhitektonski i hortikulturno tako.obrađivati da se na najskladniji naCin uklope u ambijent .Le-. po reseni^hidrotehnicki objekti mogu i moraju da »oplemene prostor. Pozajmista materijala locirati u zonama koje Ce se naći kasnije pod usporom,ili.ako je to nemoguće,kasnije ta mesta oblikovati i biološkim merama "zaleCiti".Moramo priznati da do sada nije о ovome vodeno mnogo računa,te su pozajmista materijala ne retko ostavljala ružne ožiljke na licu prirode. 0 sastavu brana predvideti objekte за prolaz riba,a samo tamo gde je to sasvim nemoguće obezbediti posebna mrestilista i dopremanje riblje mladi»u skladu sa podrobnim ihtioloskim istraživan jima .Stvoriti uslove da se na pritokama,van zona uspora,omogući opstanak i razvoj onih vrsta koje eventualno ne mogu da opstanu u akumulaciji. - Antierozionora zaštitom sliva obuhvatiti sve ugro2ene površine (do sada je u tom domenu vladala "Stednja"),kako bi se ne samo sprecilo zasipanje akumulacija,jer drugih prostora mi nemamo, već i da bi se na ekološki najsvrsishodnij i naCin obavila konzervacija zemljista.Posebnu pažnju posvetiti biološkoj zaštiti slivova,kao jedinom pravom i dugoročnom stabilizirajućem faktoru ne samo siiva,vec i čitavog životnog, okruženja. - Dinamiku, prvog punjenja»akumulacija prilagoditi.ekološkim 2ahtevima. Posebno brižljivo-očistiti zonu akumulacije pre punjenja ^kako-bi se xzbegii nepovoljni- efekti na kvalitet vode. - Dispozicije temeljnih-ispusta ( kapacxtet,.dubinskihpoložaj, vratu .zatvarača,., itd \ uskladiti -: sa r ekološkim zahtev ima . Kapaciteti moraju -.hiti .-dovoljno snažni da- - se može obavljati predpražnj enj e radi efikasnije . transformadje talasa velikih voda,a sami zatvarači moraju-biti. regulación!,radi finog doziranjapri ispuštanju garantovanog - protoka^Dispozicijom predvideti Sto bolju aeraciju mlaza. - Promene režima» podzemnih voda u zoni niskih .priobalja kontroli sati zastxtnim sistemima,-.za odvodnjavanje-iste resiti tako da se tim s i s t emima ma 2 e. up r а vlj а tx .Sis r emeaisodvo d n j e na najprikladniji način uklopiti u okruženje,prilagodavajuCi ih,Sto je viôe moguće i drugim vodoprivrednim i ekološkim ciljevima í dobar primer takvog reSenja je Srebrno jezero na Đuna.vu,.u oicviru zaštite priobalja HE Đerdap,коje je preraslo u izvanredan rekreaciono-turistički centar). Kod akumuiacionih elektrana na kojima je .to ekološki i turistički poželjno održavati kote blizu normalnog .úspora u toplijem delu godine .

- Sve biološke intervene! j e u sistemu (posumi javan ja ,-porib1javanja,itd) raditi samo nakon brxzi jivihrekoioskih studija, kako se nespretnim intervencijama ne bi narušila neka poželjna vec uspostavljena ekološka ravnoteža. - Ü velikim sistemima predvideti šumske zaštitne koridore koje životinje koriste prilikom svojih migracija i silazaka do vode.Kod dužih kanalskih derivacija predvideti šumske oaze sa obe strane kanala za nesmetano prelaženje prepreke,a na tim mestima obezbediti i povoljnije nagibe kosina za silazak Životinja do vode. - Sve hidrotehnicke objekte u zoni naselja posebno brižljivo planirati,sa stanovišta najskladnijeg funkcionalnog i estetskog uklapanja u urbano tkivo.Izbegavati konstrucije sa mnogo betona,vec ići na estetski ugodnija rešenja.koja se skladno uklapaju u zelene površine kraj akvatorije.Voditi raCuna o tome da u svakom coveku tinja 2eija da side na neke lepo uređene obale. - Najzad,naš veliki civilizacijski dug: preduzmimo sve Sto je u ljudskoj moći da se našim radovima ne ugrozi opstanak ni jedne endemične vrste.Ako neke vrste ne mogu opstati u novoj akvatori j i ispitajmo brižljivo sve parametre ekološke valence takvih vrsta,коje obično spadaju u kategoriju stenoeka (imaju dosta uzane granice izdržljivosti) i stvorimo im odgovarajuće uslove negđe uzvodno,nizvodno,na nekim pritokama,u brižljivo odbranim rezervatima.Pretvaranjem reke u jezero stvara se novi biotop,koji je,po pravilu,u stanju da pruzi uslove za Život Širem spektru novih vrsta,u okviru sukcesija koje će dovesti do formiranja nove klimaksne biocenoze.Takvo saznanje teši,ali još vise ohrabruje c m j e m c a da ta ista akumulacija spasava Život brojnim populacijama nizvodno,popravijaiući kritične hidroliske režime.Međutim,to neće biti uteha ako nemamo kao planeri još i potpuno mirnu savest da smo sve učinili da na području naših sistema ne izumre ni jedna endemična vrsta,bilo 12 florističkog ili faunistiCkog sastava " biocenoze na Čitavom prostoru -na kome- -se--- sistem realizuje. Završavajući ovaj pregled obaveza plañera sa stanovišta usklađivanja projekata sa ekološkim zahtevima,treba istaći da je jedini alternativa za nase društvo:akcija - razvoj, koji se mudro ukiapa i u ciljeve zaštite i revitalizacije sve ugroženije sredine, a ne ne reakcija - zaustavljanje razvoja radi tobožnje zaštite okoline.Svet je shvatio da zaustavljanje r a z v o j a ne d o p r i n o s i zaštiti Covekove o k o l i n e , v e c n a p r o t i v . u b r z a v a ekološku destrukciju, jer,kao š t o je z a k l j u č i l a S v e t s k á k o m i s i j a G U N za окоіїпи 1 razvoj í Štokholm,maja 1 9 8 7 . ) - "nema razvoja bez očuvanja okoline, niti se zaštita sredine može ostvariti u siromastvu".Shvatimo іі to svi,a pre svega planeri tehničkih sistema 1 humanistička inteligenci j a , n e s t a ć e razlozi za sadašnju neprirodnu konfrontaciju.

-

¿elimo li da budemo objektivni moramo priznati da smo potpuno zapustili«,nasu~obavezu-.da^biagovremeno -pripremamo javno mnjenje da prihvati naSe projekte kao nužne za.razvoj i valjane sa stanovišta interesa ljudi u najširem životnom okruženju.Nasa eventualna retka istupanja ohicno su bila tako amaterski pripremljena, neinteresantna i bez pravih argumenata,da su najčešće izazivala sasvim suprotan efekt od Zeljenog.(Kakav efekat na auditorijum ima jedna tabela od stotine. cifara,koja se u vidu slajda prikaze nekoliko sekundi,sa napomenom da su to potrebe za vodom te i te godine,bez ikakvih komentara Sta to znaci? IIi,ako se prikaze podužni profil- sistema u veoma karikiranoj razmeri,sa mnogostruko uvećanom razmerom za visine,a jako sabijenim duzinama,na osnovu koga lajik zaključuje da se brana zaista stravično nadvila nad njegovim gradom ili nekim manastirom; ako planer tokom prikaza projekta najveći deo vremena utroši na nevažne ili poznate detalje, ne iznoseći jasnu ideju sta oni koji ga slušaju dobijaju tim sistemom,itd).Zbog toga je nužno da se u Čitavu sferu naSeg komuniciranja sa javnošću unese Sto vise profesionalne umesnosti. Ovde Ce se dodirnuti samo neke sociološke kategorije, koje su od najvećeg značaja za hidrotehniCke plañere (neke zakonitosti u vezi sa javnim mnjenjem,formiranje i uticaj neformalnih grupa i,sto je najvažnije,neki principi umesnog komuniciranja sa javnošću). (a) Blagovremenim obavesta van jem javnosti о problemima vode i energije uveriti je u neophodnost realizacije hidrotehnickih sistema. Valja poći od osnovne mudrosti:vodoprivredni objekti nisu sami po sebi dobri ili 1osi,već to postaju tek kada se posmatraju kroz prizmu 1 judskih.potreba i interesa^Radeci sa ljudima i za ljude moramo imati u vidu.upravo tu Činjenicu da će njihov odnos prema našim projektima, odlučujuće zavisiti, od toga u kojoj meri im plastično i na vreme.-dočaramo pro j ekat sa stanovišta svekolikih ljudskih, potreba (materijalnih, i spiritualnih). Moramo shvatiti da "nije dovoljno da covek Čini. dobro potrebno je da i oni za koje to cini budu u to uvereni".A možemo ih uveriti samo umeSnim i strpi j ivim-komuniciranj em i obrazovanjem-, vodeCi- računa o izves— nim zakonitostima.pri formiranju javnog mnjenja. Ma da poseduje vlastitu otpornost i spol j ne uticaje prima sa rezervom i kriticnoscu,pre svega zbog- delovanja uvreženih načina mis ljenja, javno -mnjenje se ne svodi na rezu! tantoižndividua Inih mi a ljenjar niti na mišljenje većine u pogledu nekog dogadaja,te se se na njega može uticati informacijama i drugim merama javnog komuniciranja .Slikovito opisano,"javno - mnjenje ima osobinu da se Siri kao mrlja ulja",Sto je veoma bitno sa stanovišta shvatanja važnosti pravovremenog komuniciranja sa javnošću. ü javnom .mnjenju razlikujemo trajnija mišljenja i dinamički manje postojana misi jenja, na koja se može delovati.Sto je Covek о nekom problemu л manje * obavesten,utoliko m u je* mišljenje o tome-- manje postojano,, te je podložni ji da potpađnerpod uticaj stavova ko ji: mu se po odredenim propagandnim zakonitost ima prvi serviraju.

nicom odigravala su se po u sociologiji poznato j shemi t dovoljno je organizovaním nastupomsmanje grupe formirati jLzvesnu "krxtxCnu masu" negativnih-ocena. nekih pro jekata ko jima javnost malo ііі nista ne zna,nakon С е д а Се nastupiti lančana reakcija,koja se može vesto kanalisati poznavanjem odredenih zakonitosti delovanja na javno mnjenje. Valja znati:javno mnjenje deluje kao filtar, ko j i propuôta -samo < one elemente ko j i odgovara j u već posto j ecem raspoloženju.Zbog toga treba blagovremeno stvarati u javnosti odgovarajuće raspoloženje, za vodoprivredne i energetske projekte, isključivo dobro argumentovaním i pravovremeno saopstenim inform a d jama,Cime se formiraju stavovi ljudi o značaju i neophodnosti građenja ljudima neophodnih objekata. Stavovi ljudi imaju spoznajnu,emocionaInu i voljnu komponentu. To je važno znati,jer se pri delovanju na coveka da zauzme ili izmeni neki stav deluje po sve te tri komponete:spoznajno - kroz proces predočavanja Činjenica,delovanjem na emocije (u diskusiji oko Studenice i Moraće protivnici tih projekata su,u nedostatku činjenica posebno forsirali tu komponentu stava) i mobilizatorskim delovanjem na volju.Pri formiranju stava pored poznavanja Činjenica i osobina ličnosti utiče bitno još i pripadnost grupi. Ta poznata sociološka zakonitost bila je vrlo vidljiva u dosadašnjim slučajevima. Ljudi su skloni da jednostavno preuzimaju stavove svoje okoline,posebno grupe kojoj pripadaju ili kojoj žele da pripadaju.To je utoliko izraženije ukoliko su lošije informisani. Skloni su da svoj stav prilagodavaju stavu autoriteta koji lično njima imponuje.I ta je povodijivost izraženija ukoliko je informiranost manja. Na spoznajnu komponentu stava se deluje informacijama,pri čemu je to delovanje efikasnije-ukoliko je^blagovremenije,pre stvaranja predrasuda,delovanjem "druge strane" na remocionalnu komponentu. Emocionalnu komponentu karakteriSe dosta velika postojanost.I na nju se-može-, delo vat i* a li ne predočavanjem і hladnih cín jenica , već nastupom -koji je upravo usmeren na menjanje-postojećih i buđenje novih emocija.O^itomt domenu'wodopirkvrednii -planeri su potpuni amateri r dok oponenti-vodopri vrednih *proj ekata u -nedostatku.argumenata retoričkim-parabolama sa emocionalnim nabojima . najšireg spektra usmeravaju emocije ljudi protiv sistema.koji treba,da im s l u ž e , planeri se najčešće služe suvoparnim ciframa i nejasnom terminologijom ¿Cime se samo još vise produbljuje stereotip o in2еп7епиалкао 1 judima 1 isenib emocija До jima je sve nevažno osim niihovih Čudovišta od betona i Čelika.Takav pristup je posebno los kada se~ sučeljava sa predrasudama. Predrasude su stavovi koji nemaiu logičnu zasnovanost na c m jemcama f vec s u praćeni prevasn o d n o emocijama.Za njih je karakteristično .da se dugo održavaju, ia nisu mnogo osetljive na Činjenice,te da se mogu menjati drukčije usmerenim snažnijim emocionalnim delovanjem. Treba znati i sledećnzakonitostrda bi smanjio vrednosti informacija koje su u suprotnostivsa-njegovim već-postojećim-stavovima Covek nesvesno uključuje odbrambene- mehanizme t pristrasne-^ filtracije^ f činjenica 4 koje mu-.se predočavaju. Srećomr to delovan je-ni je vremenski «neograničeno: сак i ljudi sa snažnim odbrarabenim mehanizmima menjaju vremenom svoje neosnovane stavove pod navalom-sve novih i novih ^mjenica predočavanih informacijama i drukčije usmerenih emocija

Stavovi ее-menia ju delovairjem viae, utica ja nneđusobno neuravnotež e n i ^ stavovi teže da se uravnoteže;deluj e-smer~i zmenjenih interesa ( i najekstremniji protivnik akumulacija će drukčije postupati onda kada shvati da su one jedina alternativa za najvitalnije potrebe njegovih najbllžih)i pri pobuđivanju drukčijih emocija i novih cmjenica;pri promeni društvene klime u kojoj je predhodni stav nastao... O značaju blagovremenosti delovanja na javnost govore i zakonitosti socijalne p s i h o l o g i j e :

sledeče

- Covek tezi da f o r m i r a kompletnu impresiju о Čitavom problemu ,ćak i kada mu za to nedontaju ćmjenice.Zbog toga valja Sto blagovremeni je delovati ínformacijama,da se ne bi u njihovom odsustvu stvorila kriva p r e d o d ž b a , s a eventualnim predrasudama koje je potom vrlo teško i s p r a v l j a t i . - Prvi utisci f o r m i r a j u impresiju,drugi tu impresiju prodube, treći je konačno podrže,te postaje dosta stabilna,pretvarajuči se u stav,a kasnije s a z n a t « Činjenice imaju težnju da se prilagodavaju tora s t a v u .Zato,pri delovanju na javnost zaista važi e načelo "izađi sa C i n j e n i c a » a « p r v i . Veoma su instruktivni sociološki eksperimenti koji ukazuju na veliki značaj redosleda saopStavanja informacija .Jednoj grupi ispitanika opisivani su njima nepoznati fenomen ili l i č n o s t i redosledom od najafirmativnijih osobina, prema manje a f i r m a t i v n i m , završavajući opis negativnim osobinama.Drugoj grupi ispitanika su predočeni potpuno isti atributi / osobine, samo obrnutim redosledom - pocev od negativnih, a završavajući sa naipozitivnijim-bPriiikom testiranja obe grupe,da bi-se videlo kakav su utieak^nfcekli i kakav-stav zauzeli u odnosu na opisivanu ličnost ili ćenomen uvek-se pokazuje da su to dva sasvim različita s t a v a . Ü prvoj errupi, kojoj je predočavanje Činjenica, , započeto poz iti vnxro-o««binama r zauzet je pozitivan stav u odnosu«na opisivanu iícnoet/íenomen^dok je-u drugoj grupi rezultat bio -¿obrnut,posto su prve - negativne-osobine "ima ie • odlučujući značaj na~ .formiran je stava. To rečitije od~svega govori koliko je važno da se sa CmjenicamavO pozitivnim performansama sistema izađe blagovremeno. - Pri ocenama n e k i h pojava- i stvari del uju e halo*e£ekat" i tendencija logične greškerna osnovu opste impresije -donosi se ocena x о nekoj drugoj o s o b m i ž o e e n a : jedne osoome. izjednačava se sa ocenom druge osobine.Sa tam zakonitošću pianeri moraju da računaju: ukoliko je nepovoljan sud о ekološkoj valjanosti nekog projekta, tom sudu ее se obaveano prilagoditi sud о korisnosti sistema,itd. (b) Voditi računa о zakonitostima izoblieavanja činjenica u javnosti.Već je naglašeno da javnost-delu je kao svojevrsni filter koj i - propusta i n f o r m a c i j e na n a c m koji odgovara postojećem raspoloženju i stavu o t o m problemu ..Zato onaj ko želi .da utiče na javnost mora da vodi računa o izvesnim zakonitostima u tom procemsprenosa i defonoaci ie informacija u; javnosti:

d 5? t Kada su u pxraniu ekonomski i socijalni interesi ljudi izvrtanje smisla biće uvek u smislu ili smeru koji najbolje odgovara zaštiti socijalnih i materijalnih interesa ljudi. Npr. problemi-i štete koje ljudi .trpe zbog neke gradnje biće uvek preuveličanima koristi,ako ih treba platiti,biće preumanjene. Takode,svi štetni uticaji na objekte za koje su ljudi emotivno vezani biće uvek i mnogostruko preuveličavani. # Kada su u pitanju ljudske strasti, emocije ili navike tada će izvrtanje smisla uvek biti u smeru koji opravdava te strasti ili osećanja. Planer koji saopStava neke Činjenice о projektu aelu javnosti kod koje je stav već prerastao u predrasudu, за jakim emocionalnim komponentama,mora da računa sa tim da će se njegove reći istrzati iz konteksta i krivo tumačiti. # Socijalna grupa (formalna ili neformalna) uvek će menjati smisao informacija na n a ć m koji odgovara interesima grupe i na liniji je solidarnosti medu Članovima iste grupe.Diskusije koje su vodene u novije vreme potvrđuju veoma taćno zapažanje da pojedine društvene grupe,pojedina stručna udruženja,profesionalna i politička,sklona su da vide dogadaje u onom svetlu koje pridonosi jačanju pozicija ili ugleda njihove grupe. # Pojedinci izvitoperuju razne Činjenice nesvesno,spontano i nehotice u svim onim situacijama kada bi to činili i svesno,ho- • timice,kada su u pitanju interesi moralne,socijalne i materijalne prirode. Neutralizacija efekata izoblićavanja informacija može se postići racionalnom argumentacijom koja je blagovremena i koja se kasnije ponavija u raznim vidovima,poštujući odredene principe Komuniciranja sa javnošću,о с е т и ce biti reći u stavu (d). (c) Poznavati zakonitosti delovanja neformalnih grupa i ne potci enj iva t i njihov uticaj.U teoriji socijalne psihologije detaljno su analizirane zakonitosti formiranja i delovanja grupa.Sa stanovišta vodopnvrednih projekata posebno je interesantno delovanje neformalnih grupa
7. л

ПАГЧЧ

un inn .дидиі je karakteristično -s lede C е:

í, - NFG se .formxra da bi se- realizovali neki ciijevi.Za ¿ NFG -je karakteristično da^se cesto okuplja oko marginalnihr kratko ročnih ciijeva,koji su najćeSće u oponenciji sa dugoročnim i vitalnijim ciljevima pojedinih delová neformalne grupe. Formira se na bazi trenutnih dominantnih zajedničkih ciljeva;kada se ti ciljevi r e a l i z u j u N F G se raspada^dotadaSnja savezništva se rasturaju,te se iz kooperacije mo2e preci u konfliktnu skladu sa novim ciljevima. ÜCesnici NFG nisu ni svesni da je grupa struktuirana, da su uloge podeljene bez ikakvog dogovora,da su сак utvrđena pravila ponašanja i domen zadataka pojedinih učesnika u NFG. - NFG nema formalnog vodu,ali se ubrzo izdvajaju privremeni lideri. Pri formiranju i struktuiranju NFG veliku ulogu imaju profesionalni prestiž i socijalni status.Planen velikih sistema moraju da znaju da ce se sve profesije r koje smatraju da su potpuno ..zanemarene i zaobidenetokom planiranja sistema naCi na odredenrnaCin u neformalnoj grupi oponenata projekta» Najzad,posto se NFG okuplja.radi realizacije kratkoročnih pragmatičnih interesa,u njoj se mogu naći predstavnici veoma udal jenih^cak i. sasvim oprečnih-interesa,sa. stanovišta dugoroCnij ih cilj e va . T a k o s e protiv- h i dxo elektrana i a kumu lacxja u istim nexo rmalnim grupama nadu i-radikalni, i ekolog isti i nuklearni lohiiTrenutni:;ciij:.xm. je^risti-—;spreC±tx -gradnju HE,ali: sa sasvim drukčijim da i j im c іі j e vima pravo na toj Činjenici valja graditi strategiju razbijanja uticaja NFG, otkrivajući svu apsurdnost njihovih:¿; kratkotrajni h ~saveznififeava—sa - ~ sta по vista: .r.dugor oč n i h interesa^najsire. sredine^. (d) Rrožeaionalno prezentiranje^infomarija i priprema javnosti da prihvativprojekte ., Saoostavan j e—j avnostx odredenih informaci j a u cilju ..delovanja na .javno mnjenje je veoma suptilan, interaktivni C m , koji„.zahteva profesionalno umeće.Inženjeri će morati ubuduće da se za. prezentiranje projekata sve vise-Koriste uslugama:profesionalacaf.pri ćemu bi . nxlo vrlo, korisno da poznaju х.. пека,_ i pravila, od kojih::Ce "ovde biti sažeta-.samo ona., koja su bitna zarisane-r е hidrotehnickih.. s xs tema. (1) Delovati pravovremeno .Pravilo: blagovremenim informaс і jama ; ti formiraj &tavrtimesto..da. ga Jcasnije. ispravi jaô, kada se formirao kao suprotan f preSavSi_Cak u predrasudu! Ljudi-radi je prihvataju informacije іі sugestije-.u-odnosu.-sa njima ¿nejasne i neodr edene - stvar x , no ,u,.sxtnacijama І kada »su već izgradili stav. Zbog ^:togaje važno-,da^ hidro tehnički planer bude jedan , od prvih in£ormatoxa,rtonaj tkoj l..formira.stavove o-jieophodnosti,razvoja Čitave hidrotehnicke infrastrukture. Ovo se lepo-može objasniti na primeru w p r o j e k t a ^ A n d r i j e v o »и п а г MoraCi..Proti vnici projekta- su kao kljucnx motxv za zaustavljanje projekta istakli.opasnost po manastir Могаса.Međutim,taj izvanredno v reda n ku1turno—xstorij ski

69 i sakralni ob jeka t-up ra vo jeteada ozbiljno ugrožen-QStetio bi ga ozbil jni j i zemljotres, sa tri strane ga kvasripotrok koj i formira podzemne vode коje^ su ozbil jno-oštetile freske, a potresaju ga i teška vozila koja tutnje putem tik uz portu.I umesto da . planeri morackog sistema jos pre dosta godina započnu sa obaveStavanjem javnosti da je manastir ugrožen i da je potreban veoma radikalan graditeljski zahvat (izgradnja konstrukcije koja će da podupre čitavu rećnu terasu na kojoj se nalazi manastir, izmeStanje puta, regulacija toka, zaštita temelja,itd),formirajući u javnosti stav da se to mora uraditi,oni su sve te zaštitne mere veoma savesno predvideli u okviru projekta HE Andrijevo,ali bez neophodne pripreme javnosti.To je dovelo do paradoksalne situacije:te izvanredno skupe i već sada nužne mere zaštite manastira ne tretiraju se kao dobit od hidroenergetskog sistema,već se tretiraju kao ugrožavanje manastira!?! Krenemo li sada u objašnjavanje istina о sadašnjoj ugroženosti manastira niko nam neće verovati.A ko drugi može da zaStoti i spase manastir no samo energetika,tokom realizacije moraCke kaskade hidroelektrana? Iz ovog primera se jasno vidi sta znaci blagovremeno delovanje na javnost informacijama koje formiraju početni stav. (2) Informacije sažimati tako da deluju udarno. Vecina istupanja u javnosti vodoprivrednih stručnjaka deluje neubedljivo i n a j a s n o . T i nepovoljni efekti su pre svega zbog rasplinutosti pri prezentiranju mformacija,kao i zbog koriščenja teminologije koja n i j e narodu poznata• Zato se planeri moraju naučiti da svoje informacije mudro sažimaju,jednostavno grafički vizueliziraju i saopstavaju svima.-razumi j iv im jezikom. Na j no v i ja „istraživan ja pok a z u j u da je sa gledišta formiranja nekog stava u javnosti v a ž n i j a udarna,mudro rezimirana informacija u trajanju od par minuta, nego desetine minuta nezanimljivih izlaganja,коja stvaraju p o t p u n o suprotan efekat. ГЗ) Mora se shvatiti, da je komuniciranje sa ljudima veoma del ikatna aktivnost r za ко j u s e val ja ¿ o zbi Ij no pripremati . I z va n redan inženjer i planer ne mora da bude i sposoban komunikato r í nažalost,Cesto to i nije).Zato ne treba po svaku cenu insistirali da projekat narodu treba da obrazloži bas glavni kreator^ukoiiko mu to umeće komuniciranja sa ljudima ne leži bas najbolje.Mi cesto g resimo.. Govorno obraćanje ljudima na čije stavove-želimo la u t i č e m o mora da ima vesto isprepletena dva delaikomnnikacloni, коiim se pobuđuje pažnja slusalaca i informacioni,kojim-.sae saopstavaju činjenice kojima se želi da utiče na formiranje i l i promenu sta va. Vest komunikator ce neprekidno mudro dozirati: nešto u a a r m h informacija,jasnih i bez koriščenja usko stručne terminoi o q i j e , a zatim nešto komunikacijskih pasaža,da se sluSaoci ponovo zainteresuju za informacije koje slede. Jedno je sigurno:informacor KOJI je svoje slusaoce zasuo lavinom cifara i činjenica izloženih nejasnim stručnim recnikom stvoriće odbojan stav prema svemu onome sto zastupa. (4) Opasno je zadržavati se dugo u pasivnoj odbrani i Poznato те načelo socijalne psihologije:na javno istupanje oponenta m o r a se sto pre odgovoriti sa mnogo uverIjivijom argumentacijom. Іконко se na napade о po ne na ta ne odgovori brzo i sa kontraargumentiraa > a vodoprivredni pianeri najčešće pasivno ćute,smatrajući

-na;i v n o c d a s d a b r a * • • t e m i * с к а r r e S e n ^ a ^ n e o p h a d n a 1 j u d i r a a . ^ o v o r e saiaa> ¿za -sebcrb i s t e c i :ce ^ser "ixtLJtsak . o - a e a L g m n i o a t i i коleb i j i v o a t . i . A t o • j e veoma o p a s n o ŕjer ćeedovesti d o formiranja s t a v o v a k o j e je posle t e š k o m e n jaxx..

(5) OveJcrunositi nove eleeente u veC poznate stvari, povezujući ib u logičnu celinu,jer to ljudi lakše prihvata ju.Primer: ljudi znaju da je hidroenergija obnovljiv,a termoenergija neobnovljiv resurs,ali manje znaju za druge nevolje sa termoenergijom (problem hladenja,otvoreni kopovi,kisele kise,itd).Spajajući u celinu te poznate i nepoznate Činjenice stvara se blagonakloniji odnos prema hidroelektranama, kao cistom i obnovljivom izvoru energije.Ili:1judi znaju da ribe stradaju zbog nedostatka kiseonika,ali ne znaju da njegov sadržaj opada sa porastom temperature. Ukazavši im na planirano ispuštanje vode iz uzvodnih akumulacija i mogućnost upravljanja sadržajem kiseonika aeracijom na specijalno za to predvidenim zatvaračima, temeljnih ispusta, komunikator pokazuje blagotvorno delovanje hidrotehnickog sistema upravo na reCnu faunu i floru u kritičnim periodima godine. <6) Mudro odabrati redosled izlaganja*Uvek imati na umu već istaknutu istinu da prve primljene informacije formiraju stav,a da se sve ostale kasnije informacije prilagodavaju tom stavu.Zato je veoma los informator onaj koji krene od marginalnih stvari, koje Cine ljude ravnodušnim.Prikaz valja početi udarnim izlaganjem na j spektakularnijih r nesumnjiv ih koristi sistema, jasnim predočavanjem dobrobiti koje nikoga na mogu da ostave ravnodušnim,pa tek kasnije,kada ljudi steknu odreden stav o tom sistemu mogu se navesti probleme koji su uspešno rešeni;tokom planiranja.Najveći broj naših inženjera krene od teškoća«коje je trebalo savladati (nedovoljne hidrološke,geotehnicke i druge-podloge,kratko vreme za izradu dokumentacije,...) sto je potpuno pogrešno - kao metod obavestavanja javnosti. 17> Lakše se -prihvata ju informacije i sugestije koje se dovode * u - v e z u s a mišljenjem veČine. I>juae smiruje ukazivanje na slične već realizovane sisteme koji funkcionišu bez problema u drugim ,-razvi jeni jim. І zeml jama «Navodeci;;takve primere voditi strogo računa о stereotipu.sredine na koju se pozivate:lose odabran primer , u zemlji .ili sredini koja ne uživa visok ugled može da izazove podsmen. ( 8) Valja se prilagodi sistemu vrednosti audítorijuma. Informacije i ob jasnjerija dati u skali vrednosti siusaoca ,u roernim jedinicama .koje oni razume ju i u skladu sa njihovim meri lima i s krit eriiumima .Nasi komunikato ri nikako da shvate da jedan obican eovek ne razume sta su aigavatčasovi ,pa mu Сак ni ranioni KWh nisu bliski,jer ne oseca koliko je to mnogo.Zato se moraju davati i opisna -uporedenja ("ta hidroelektrana je dovoljna da snabdeva tri grada veličine Kragu^evca (Maribora) sa svom mdustrijim", zavisno da li se obraćamo Žiteljima Sumadije ili Slovenije). Zemljoradnicima efekte, sprečavanja poplava i l i d o b i t i od navodnjavanja «dočaravati tonama-kukuruze ili pšenice,a ne dolarima ili procentima rasta, zdravstvene radnike pored ostalog podsetiti na podatke о ranijim hidrienim epidemijama zbog lošeg vodosnabdevanja, ribolovcima obavezno govoriti о opiemenjavanju malih voda i

Д7Г zastxtx... ihtxofaune ¿u novom з xsnernu.. ,.om tadxn x. predoCxti sportsko— rekreaciane pogodnosti novih-vodenih akvatorija^itd.Valja biti veoma selektivan i uvek voditi racima kojoj s e sredim predočavaju pozitivne osobine i performanse hidrotehnickog sistema, <9) Informacije su utoliko delotvornije ukoliko se prezentiraju u vreme nepodmirenih ljudskih potreba. Mudro je udarne akcije obavestavanja javnosti i prezentacije novih sistema sinhronizovati sa nekim kritičnim periodima sa stanovišta ljudskih potreba za vodom,energijom...Novi hidroenergetski 3istem će najbolje biti prihvaćen ako se objašnjava u vreme redukcije energije, kompleksni vodoprivredni sistem će najbolje biti prihvaćen ako se njegovi efekti u sferi snabdevanja vodom objašnjavaju u vreme vodne oskudice,efekti odbrane od poplava biće ljudima najjasniji nakon poplava,1jubiteljima prirode ulogu sistema u zaštiti ekosistema objašnjavati u periodima kada zbog nedostatka kiseопіка reke preživljavaju pravu ekološku dramu,itd. (lo) Računati na selektivnu percepciju 1 judi.Komunikator mora da zna za fenomen selektivne percepcije:u svim stvarima ljudi najpre i najbolje zapazaju "ono sto 2ele da vide",u skladu sa stavom koji već imaju o tome.Zato se mora vagati svaki argument, jer se mo2e pretvoriti u bumerang.Ako se pred okupljenim ljubiteljima prirode samo jednom umetnutom rečenicom podceni značaj neke endemične vrste koju planer nije ni pokušao da spase "jer nije značajna",moze da bude siguran da će svi ostali argumenti biti uzaludni - doćekaće ga zid otpora i opravdanog negodovanja.Takode treba računati da će na karti planiranog sistema ljudi najpre tra2iti kako je "prosio" neko mesto na kome se rado okupi jaju,itd, ill) Pokazati suprotnosti ciljeva pojedinih delová neformalne grupe oponenata.Rećeno je da su dugoročniji ciljevi pojedinih deiova NFG vrlo heterogeni,Cesto i sasvim oprećni. Zato je NFG nestabilna formacija,koja se raspada cim se realizuju kratkoročni zajednički interesi. Ukoliko- se pažljivo prati nastanak i razvoj NFG njena nestabilnost seгаогеuvećavati umesnim i odmerenim ukazivanjem na svu apsurdnost te formacije,imajući u vidu dugoročne ciljeve pojedinih ućesniKa.I jo3 nestorposto klika uvek nastaje radi zadovoljenja nekih vrlo uskih interesa,najćeSće ličnih.nu2no le javno sučeliti takve uske interese sa gorućim potrebama velike v e c m e ljudi cija budućnost zavisi od hidroenergetkih objekata i vodoprivredne infrastrukture. Pravi efekat se postxže ako se sa taKvom akcijom krene u п е к о т kritičnom periodu,kada ljudi pate :boa oskudice vode i energije. T a d a sebičnost i usKogrudost klike :oiďzi d o pravog i z r a 2 a i a .

Iz aosadasnjih sučeljavanja oko niza hidroenergetskih i vodoprivrednih projekata treba izvući iskustva koja će povećati kvalitet planiranih resenja,pre svega sa stanovišta boljeg uklapanja u oKruZenje.Kljucni zaključci bi bili sledeći: - U planiranje se mora uvesti vise interdisciplinarnosti,pre svega u domenu mnogo bnžljivijeg razmatranja procesa u socijair.om, e ko i o s кот i d r u g o m o k r u ž e n j u hidrotehnickih s i s t e m a .

~tup~vQdoprivrede i ¿ energetike. U .budućnosti .-se :hidrotehnj-Ck

pro—

; jekfci:3rax^u-JL.-sustinskx i ¿po n a z i v u t r e t i r a n i kao deo integral— nog uređenja: ¿proetora., P r i t o m : s e moraj u "jasno d e f i n i s a t i s v i cil j e v i t o g u r e đ e n j a — od socijalnih,ekoloskih,urbanih,kulturolosk i h r pa do v o d o p r i v r e d n i h i e n e r g e t s k i h . Mora b i t i j a s n o i s k a z a n o koje od s v i h t i h c i l j e v a r e a l i z u j u v o d o p r i v r e d a i eneretika,kao " l p k o m o t i v e r a z v o j a " r a k o j i se r e s a v a j u d r u g i m s r e d s t v i m a , i l i . o s t a v l j a j u za k a s n i j e . M u d r i m - p r o j e k t ovan j em mogu se i

moraju h i d r o t e h n i c k i

sis-

temi uspešno uklopiti u čitavo svoje okruženje,sto je ostvari jivo samo uz aktivno i blagovremeno angažovanje stručnjaka različitih profila.SadaSnja sučeljavanja pojedinih struka je potpuno neprirodno i može se smatrati recidivom dosadašnje izolovanosti i nedovoljnog međusobnog komuniciranja i saradnje. I najzad,samo strapljivim i blagovremenim obavestavanjem javnosti ista se može uveriti u nužnost realizacije i valjanost vodoprivrednih sistema,kao i njihov značaj za realizaciju i niza drugih za ljude važnih ciljeva.

L I T E R A T U R A 1. Požar,H: Snaga i energija u elektroenergetskim sistemima, ZJE, 1966. 2.. Požar:,H: Osnovi energetike Г i II, školska knjiga, Zagreb, 1976. 3~.Morozov,A.A.: Koriščenje vodnih snaga, Gradjevinski fakultet u Beogradu prevod izdat 1954. ľ

4. Djordjevid,B-: Tehničko-energetska i ekonomska ocena"raspoloživog hidroenergetskog potencijala SFRJ kao baza za dalji razvoj proizvodnje hidroenergija,-.ZJ£, 1979. " S T Šćavelev .Lspaízavanie.. vodno j^energi i E n e r g i j a ,„Leningrad,.! 9 76. 6.!6uhin ,EvF.: G i droe 1 ektričeski erstHnci i E n e r g i j a , Moskva, 1972. 7, M o s o n y i W a t e r - power development I,»Budapest, 1957. 8...Brown,G.:. Hidro-electric engineerrng-practice, I-III, London, 1958. 9.. Kravcenfca,~G.. I

GidravHčeskie,mašiniEnergija, Moskva, 1978.

10..Potapov,V.M. i dr.; IsDolkovanie vodnoj energiі, "Kolos", Moskva,1972. :

1trSlisskij,S.M.: Gidravlika zaanij GES, "Energi ja ', Moskva 1970. 1

¡2. Kovalev,N.N.: Gidroturoiny, "Masinostrojenie , MosKva, 197!. 13. Vodne snage Jugoslavije, I aeov JNKSKE i Institut "J.černi", 1956. 14. Požar,H. i ar.: Optimalni volumen akumulacije i optimalne veličine izgradnje-hidroelektrana». Institut za elektroprivredu, Zagreb,. 1971. 15. Požar,H. i dr.: Utjecaj instalirane snage na energetsku vrijednost hidroe*ektrar\a,-.Zagreo, .1971.

16. Djordjević^B

Jxtudijajuiegrtzbora': obj ekata i . mera-7za~ uređjenje sliva

Save^Knjiga., I П. , Hidroenergetika,; Koordinacioni odbor~za Savu,.-Л978.17. Radni dokumenti Komiteta za energiju Evropske ekonomske komisije, Že-

neva, period 1969-1979. 18. Ivošević,N.M.; Elektroenergetika, I N T D I B e o g r a d , 1970.

19. 20. 21. 22. 23. 24. 25.

Variet,H.: Usines de retenue. Usines de plane, Paris, 1962» Eyrolles. Variet,H.: Usines de derivation, 1-І I, Paris, 1959," Eyrolies. Variet,H.: Barrages. Reservoirs, I-II, Paris, 1966,. Eyrolles. Variet,H.: Turbines hydrauliques et groupes hydroelectriquesParis Mainardis,M.: Centrali-electtriche, Milano, U.Hoeply, 1957. Obradović,N.N.: Osnove turbomašina, Gradjevinska knjiga, Beograd,1973. Denisov,I .P.: Osnovy ispol 'zovanija vodnoj energii, Energija, Moskva, 1974.

26. šćavelev,D.S.: Zdanija gidroenergetičeskih ustanovok, Energija, Leningrad, 1967. 27. Kvjatkovskij,V.S~: Diagonal'nije gidroturbiny,

"Mašinostrojenije",

Moskva, 1971. 28. Materijal sa savetovanja o cevninragregatima, Nova Gorica, 1978. 29. Gubin,M.F.: Otsasyvajuščie ..trúby GES^ Energija, Moskva, 1970. 30. Uputstvanza odredjivanje osnovnifr-đimenztja i -gabarita hidrauličkih turbi n a E n e r g o p r o j e k t , 1964.. 31. Pa rađja a m

Raci о т Ы о * koHšćernje^energtj e ^ ' referat: naLiistai me-

nom naiLcnomis kupu, 1975. 32. Požar,H.^^Opskrba...energijom u-budaćnosti,«.£nergija,. .1974. 33. LjubišaJ

^Energetski izvori™ т nj-ihovo-koriščenje u Jugoslav! j i ,

El e ktropri vrecia,,» 1975^. br.7-8. 34. Altunin,S-T.: Vodozabornve uzly i vadotrranilišća, "Kolo 35. Kuj undž tć,B.. ^ - Mehani ka .stena

, 1974

Gradjevinski^pri ručni k:,Beoarad, 1974

36. Pavlović,M.; Izbor-obloge "tunela u sulfatna-agresivnim sreúxnama,,.. Energoinvest,4,1972... 37. R a d o s a v + j e v i č M i n i m a l n a visina brdskog^nadsloja:kod-.ft idratehro~

čkih tunela i cevovoda Doa visokim-unutrašnjim pritiscima, IV Simpozijum о mehanici stena, K.Mitrovica,1977. 3 3 . Kuj undžlć„3 . i d r . : Sade j stvo stenske- mase-, betona i 1 ima u - tune 1 ima i oknima pod pritiskom, Institut " J . č e r n i " , posedná izdanja, knjiga 2 3 , 1980. 39. Aronovič,£~B. i d r . : Gidravličeskfj udar i uravnite 1 5 nye rezervoary, M. "Nauka% 1968. 40. čertousov,M.D.; Gidravlika s p e c i a l l y j kurs. Gosenergoizaat^l 972..