TEHNOLOGIJA BETONA BE TONA
1. OPIS KONSTRUKCIJE OBJEKTA I USLOVI KVALITETA BETONA Armiranobetonski rezervoar za pijaću vodu koji je predmet ovog projekta beton etonaa je po polluuko uukoppana ana ko kons nsttrukc rukciija koju oju sači ačinja njavaju vaju sled sledeć ećii os osno novvni konstrukcijski elementi : donja ploča debljine 60 cm, obimni zidovi debljine 25 cm, stub stubov ovii pres presek ekaa 30 3030 cm i po pokkrivn rivnaa ko konnstr strukci ukcijja koju oju !ormi ormira raju ju armiranobetonske grede oslonjene na napred pomenute zidove i stubove, i kvadratno krstasto armirane ploče debljine "# cm$ %ispoziciono re&enje objekta je dato na crte'u br$ " i kao sto se iz njega mo'e videti raster stubova konstrukcije je 5,50(5,50 m, dok armiranobetonske grede imaju &irine 30 cm i visine )0*5#+60 cm, &to u odnosu na visinu preseka va'i i za serkla'e koji se izvode preko obimni zidova$ -kupna visina objekta računato od donje povr&ine donj do njee ploč pločee do go gorn rnje jegg nivo nivoaa po pokr kriv ivne ne ko kons nstr truk ukci cije je .d .doo go gorn rnjiji po povr vr&i &ina na armi armira rano nobe beto tons nski ki gred gredaa i krst krstas asto to armi armira rani ni ploč ploča/ a/ izno iznosi si 5,2# 5,2# m ov ovoo podrazumeva da se rezervoar puni vodom do visine 3,6 m od kote dna, a da za slučaj potpuno napunjenog rezervoara postoji i 1rezervna visina od 50 cm koja de!ini&e slobodan prostor od nivoa vode do donjeg nivoa pokrivne konstrukcije .donje ivice armiranobetonski nosača/$ onstrukcija rezervoara, koja gledano u osnovi ima dimenzije 22,25(33,25 m, izodiće se u &irokom otkopu čije će mere u osnovi, u oba pravca, biti za 2(#0 cm veće od mera rezervoara$ %onja ploča rezervoara betoniraće se na podlozi od betona 4 "5 debljine "0 cm koja je gledano u osnovi, u oba pravca za po 2(20 cm veća od same osnove rezervoara$ va betonska podloga koja ne spada u program koji će se obra7ivati kroz ovaj projekat betona, izvodi se preko sloja &ljunka .tampona/ debljine "5 cm, pri čemu je na kontaktu izme7u betona 8 podloge i armirano betonske donje ploče predvi7eno postavljanje polietilenske ili 9; !olije debljine do 0$5 mm .videti crte' br$ 2/$
1 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA BE TONA
onstrukcija će biti armirana čelikom ?A 2)0360 smatraće se da je najveća najveća gustina armature prisutna prisutna na spoju donje ploče i donji donji zidova, zidova, gde je prisutan i tzv$
2. KOLI KOLICI CINA NA UGRA UGRADJ DJEN ENOG OG BETO BETONA NA PO POJEDINIM POZICIJAMA r$
Blement konstrukcije .pozicija/
-slovi kvaliteta betona
oličina betona.m3/
" 2 3 ) 5 6
%onja ploča bimni zidovi Ftubovi Ferkla'i ?rede 9loče
4 )0, 6 4 )0, 6 4 )0 4 )0 4 )0 4 )0
))3,#D ""2,E5 5,535 "5,D5 35,235 ""6,#"
-slovi kvaliteta C ukupne količine betona 556,6) m3 "E3,53m3 G+E30,"Em3
3. GENE GENERA RALN LNII OPIS OPIS IZV IZVOĐ OĐEN ENJA JA BETO BETONS NSKI KIH H RADOVA
3.1 3.1 Osno Osnovn vn !os" !os"#v #v$ $
9redmetni rezervoar izvodiće se u povoljnim vremenskim uslovima , po&to su betonski radovi planirani u periodu apriljun, te u okviru tenolo&kog procesa izvo7enja ne treba predvi7ati nikakve posebne postupke neopodne za rad u spec sp ecijijal alni nim m vrem vremen ensk skim im uslo uslovi vima ma .ipo .ipodd 5=; 5=; od odno nosn snoo izna iznadd 30=;/ 30=;/$$ 4est 4estoo izvo7enja objekta nalazi se uz saobraćajnicu koja koja povezuje gradili&te sa !abr !abrik ikom om beto betona na$$ va va !abr !abrik ikaa je udal udalje jena na ok okoo "0 "0km km od grad gradilili& i&ta ta i njen njen 3 maksimalni kapacitet je 50m sve'eg betona$ stale karakteristike !abrike za beton su date u prilogu br$ "$ 2 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA BE TONA
F obzirom na udaljenost objekta od !abrike betona spolja&nji transport sve'e ve'egg beto betonna od !abr !abrik ikee do grad gradiili&t li&taa vr& vr&iće iće se auto autom me&al e&aliicama cama$$ Ha raspolaganju stoje tri tipa autome&alica proizvo7ača 19rogres 4ladenovac$ Io su automikseri tipa A43, A4) i A45$ arakteristike autome&alica date su u prilogu br$ 2$ Czvo7ač radova, s obzirom na raspolo'ivu tenolo&ku opremu, predvideo je unutra&nji transport betona, odnosno odnosno ugra7ivanje betona pomoću betonske pumpe$ Ha raspolaganu stoje autopumpe tipa 9F%E6i 9F%EE proizvo7ača J
3.1 O!%#" & s$% 9ri izvo7enju oibjekta koristiće se oplate izra7ene od vodootporni &per 8 ploča debljine 20 mm .na primer, od tzv$ ploča 1bla'ujki/, kao i od klasične drvene gra7e$ ve oplate moraju da budu potpuno stabilne i na odgovarajući način ukrućene kako prilikom kompaktiranja betona na bi do&lo do njiovog popu&tanja$ Ha mestima pravi uglova du' stubova i u donjim zonama greda treba da budu postavljene odgovarajuće trouglaste lajsne kako bi se sprečilo da prilkom skidanja oplate do7e do otkidanja betona$ 9ri betoniranju oplata mora biti dobro nakva&ena, odnosno premazana odgovarajućim sredstvom koje će sprečiti jače slepljivanje betona i oplate$ Ka primenu se preporučuje gotovo sredstvo za premazivanje oplata pod nazivom 1platin proizvo7ača 1Ading 8 Fkopje$ Ienički podaci koji se odnose na ovaj materijal da ti su u prilogu "0$ 9osebnu pa'nju treba posvetiti ermetičkim spojevima elemenata oplate, kako kroz oplatu ne bi do&lo do iscurivanja cementne paste .cementog mleka/$ 9okrivna konstrukcija rezeroara izvodiće se na skeli dobijenoj sklapanjem gotovi elemenata proizvo7ača 1>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
pode&avajući podupirača$ Ieničke karakteristike ovi elemenata date su u prilogu E$ F obzirom na karakteristike konstrukcije rezervoara, saglasno teničkim podacima koji se odnose na pode&avajuće nosače navedenog sistema, ovi nosači treba da budu postavljeni na razmaku od 0$55 m, &to sledi na osnovu sledećeg proračuna: opterećenje konstrukcije: 0,"#(25 + ),5 kHmM , 9ogledati tablicu za ponso nosače raspon nosača: ma( 5,0#5 m, prema tabeli u prilogu E razmak nosača je u granicama 0,5 8 0,6m, usvojen razmak nosača je 0,55m$ ao stubovipodupirači konstrukcije usvojeni su na bazi sledećeg proračuna stubovi 94 8 3 sistema 1
'. USLOVI ZA SVE( I O)VRSLI BETON * KLASE I VRSTE BETONA '.1 D+&n&s#n, $#"-o&,#/ $%#s# & vs"# 0"on# - konkretnom slučaju primenjuju se transportovani betoni, odnosno betoni sa markama većim od 4 25, kao i betoni sa posebnim svojstvom vodonepropustljivosti, saglasno Au #E u okviru pomenitog objekta svi primenjivani betoni pripadaće kategoriji $CC, a to podrazumeva odgovarajući 4 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
tretman ti betona kako u smislu sastava, tako i u smislu sprovo7enja kontrole kvaliteta$ Cmajući u vidu dimenzije konstrukcijski elelmenata predmetnog rezervoara, a kao i količine armature u njima .videti crte'e br$ " i br$ 2/, a uzimajući u obzir odredbe člana "0 Aa #E, kao nominalno najkrupnije zrno agregata u betonskim me&avinama pri izvo7enju rezervoara mo'e se javiti zrno veličine A/ % + 25) + 6,0 cm / % + "#3 + 6,0 cm ;/ "$25 ( ."5)/2 + 6$D cm .Hapomena: - poslednjoj relaciji kao mesto merodavno za odre7ivanje vrednosti % na bazi čistog orizontalnog razmaka armature e min usvojen je detalj i prikazan na crte'u br$ 2$ 9ri proračunu koji je napred dat, osim čelični &ipki, u obzir je uzet i prisutan 1!ugenband .videti prilog D/, a to podrazumeva da je i on tretiran kao &ipka armature prečnika ) cm$/ 9rema napred prikazanim veličinama sledi zaključak da se svi betoni koji će se primenjivati u okviru predmetnog objekta mogu proizvoditi sa agregatom koji se s obzirom na krupnoću zrna smatra 1 normalnim, a to je agregat u okviru koga !iguri&e nominalno najkrupnije zrno veličine 3",5 mm$ vo isto tako podrazumeva da se načelno svi betoni koji se ugra7uju u konstrukcijske elemente posmatranog rezervoara mogu spravljati sa takozvanim četvoro!rakcijskim agregatom koji je uobičajen kod većine betonski konstrukcija$ 4e7utim imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o konstrukciji koja mora da zadovolji kako uslove u pogledu meanički karakteristika betona tako i uslov vodonepropustljivosti donje ploče i obimni zidova, da bi ostvarivanje ovi uslova bilo u potpunosti obezbe7eno treba da bude isključena svaka mogućnost pojave 1slabi mesta na konstrukcijskim elementima$ vo se u prvom redu odnosi na spoj donje ploče i obimni zidova gde se iz tenolo&ki razloga obavezno mora izvesti prekid betoniranja i gde zbog ovoga, bez obzira &to će tu biti primenjen 1!ugenband, u eksploataciji objekta mo'e da do7e do provla'avanja pa i do isticanja sadr'aja rezervoara$ Cz ti razloga, da bi se e!ekti diskontinuiteta na tom mestu u betonu sveli na najmanju moguću meru, na spoju donje ploče i obimni zidova obavezno pri nastavku betoniranja treba izvesti prvo jedan tanji sloj sitnozrnog betona .cca "0 cm/ preko koga će se 5 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
odma ugraditi i 1normalan beton, &to u konkretnom slučaju znači da treba ići i na primenu betona sa nominalno najkrupnijim zrnom agregata veličine "6 mm, &to se u praksi de!ini&e kao tro!rakcijski agregat$ 9rema tome, uzimajući u obzir uslove konkretnog zadatka, odnosno uzimajući u obzir sve do sada rečeno u vezi obezbe7enja zatevani svojstava betona i osiguranja kvaliteta konstrukcije objekta u celini, pri izvo7enju radova treba koristiti betone sledeći klasa:
beton klase A kod koga je uslovljena samo marka betona 4 )0 i beton klase kod koga, osim marke betona 4)0, mora da bude zadovoljen i uslov vodonepropustljivosti de!inisan markom vodonepropustljivosti 6$
F druge strane, imajući u vidu da će na spoju donje ploče i obimni zidova biti primenjen sitnozrni beton marke 4 )0 i vodonepropustljivosti 6, sledi zaključak da u okviru betona klase treba de!inisati i dve vrste betona, a to su beton sa četvoro!rakcijskim .1normalnim/ agregatom i beton sa tro!rakcijskim agregatom$ Ha osnovu toga de!ini&u se dve vrste betona klase : beton H 8 beton spravljen sa 1normalnim četvoro!rakcijskim agregatom .0), )#, #"6, "632 mm/ beton F 8 sitnozrni beton, tj$ beton spravljen sa tro!rakcijskim agregatom .0), )#, #"6 mm/$ F obzirom da će se u konkretnom slučaju betoniranje svi konstrukcijski elemenata izvoditi pomoću pumpe za beton, svi napred navedeni betoni klasa 8 vrsta A, H C F treba da budu tečne konzistencije sa merom sleganja prema Abramsu reda veličine "28 ") cm$ Ha bazi pojedini razmatranja u nastavku teksta data je tabela koja predstavlja rezime svi zateva koji se odnose na predvi7ne klase 8 vrste betona$
6 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
kvaliteta C lasavrsta betona -slovi ostai uslovi A
H
F
4esto primene
4 )0, %+3"$5mm četvoro!rakcijski Ftubovi, grede, serkla'i agregat, mera sleganja "2") cm 4)0,6, %onja ploča, obimni zidovi %+3"$5mm, četvoro!rakcijs ki agregat, <<<<<<<<<< promeniti sva sleganja u 12-14 mera sleganja I svaku plastičnu u tečnu –gde dotična to nije uradila #"0 cm 4)0,6, %+"6mm, tro!rakcijski zida visine cca "0 cm na agregat, mera Kona obimnog spoju donja pločazid sleganja #"0 cm
'.2 IZBOR KOMPONENTNIH MATERIJALA
AGREGAT
F obzirom na mogućnost nabavke, svi betoni koji će se koristiti pri gradjenju predmetnog objekta spravljaće se na bazi agregata N4oravcaO$vaj agregat mora da bude razvrstan na !rakcije 0), )#, #"6 i "632 mm pri čemu svaka od navedeni !rakcija mora da ima atest u skladu sa Haredbom o obaveznom atestiranju agregata$ 9ri sastavljanju granulometrijske kompozicije agregata treba voditi računa da će se pri ugra7ivanju betona koristiti pumpa za beton, pa granulometrijsku kompoziciju agregata treba prilagoditi Npumpanom betonuO, &to podrazumeva dovoljno uče&će sitni zrna$- vezi sa ovim, preporučuje se da granulometrijske krive agregata 1padnu u re!erentna područja de!inisana putem prikaza dati u prilogu$
CEMENT
7 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
Ka sve klase betona je upotrebljen cement PC 3 M VL4 '2. R !abrike 1LA5ARGE eočin$ vaj materijal tako7e mora da poseduje atest u skladu sa Haredbom o obaveznom atestiranju cementa koji je prikazan u prilogu$
VODA
oristi se voda iz vodovoda za piće, te nije potrebno vr&iti ispitivanja kvaliteta iste$ - koliko se uka'e potreba neke od navedeni klasa 8 vrsta betona mogu se spravljati i sa odgovarajućim aditivima$ - sličaju kori&ćenja aditiva bice upotrebljen neki od aditiva iz palete proizvoda %9 19rvi maj, Pačak .videti prilog/$ Hajverovatnije će biti primnjen neki od superplasti!ikatora, &to je u vezi sa zatevanim svojstvom vodonepropustljivosti betona, odnosno sa uslovom tečne konzistencije koja odgovara 1pumpanom betonu$ Haime, u svakom slučaju, radi obezbe7ena vodonepropustljivosi betona, treba ići na vodocementni !aktor manji od 0$5, ali uz uslov da se i sa ovako niskim vodocementnim !aktorom obezbedi mogućnost primene pumpe za beton$
.PROJEKTOVANJE SASTAVA BETONA S"#v&"& #6%&7&"o o8 90 ': I 90 3 &%& 6#0o% " s"#9!#, ov#$o .1 UVODNE NAPOMENE
F obzirom da se u konkretnom slučaju radi o betonu kategorije $CC koji se proizvodi u !abrici betona, za obezbe7ivanje kvaliteta ovakvog betona, sodno Au #E, odgovoran je proizvodjač 8 !abrika$ Io znači da u okviru projekta betona za gradili&te, a pod pretpostavkom da se me&avine proizvode u !abrici, treba da budu prilo'ene samo gotove recepture za sve betone i dokazi kvaliteta svi betona koje daje !abrika$ %rugim rečima, projekat betona za gradili&te uop&te ne treba da sadr'i deo koji se odnosi na projektovanje sastava betona i na njegova laboratorijska ispitivanja, već u njemu treba da na7u mesto samo 8 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
konačne recepture i rezulati ispitivanja dobijeni od strane isporučioca 8 !abrike betona$ 4edjutim u okviru ovog zadatka daće se kompletna procedura projektovanja sastava betona, kao i neopodna laboratorijska .pretodna/ ispitivanja$ %rgim rečima daće se sve ono sto predstavlja obavezu proizvodjača, odnosno !abrike betona, pre početka proizvodnje odredjene klase odnosno vrste betona i njegove isporuke naručiocu 8 gradili&tu$ -zimajući u obzir uslov da svi betoni koji će se primenjivati u procesu gradjejnja predmetnog rezervoara treba da budu 1pumpani betoni, a tako7e oslanjajući se i na re!erentna područja granulometrijskog sastava agregata data u pretodnoj tački, za spravljanje betona sa maksimalnim zrnom %+3"$5 mm u konkretnom slučaju usvojiće se granulometrijska kriva me&avine agregata de!inisana sledećim ordinatama: Q+3)R d+) mm Q+)#R d+# mm d+"6 mm Q+66R -svojeni granulometrijski sastav agregata za ovu me&avinu mo'e da varira "R$ eton koji će se spravljati sa agregatom kod koga je %+"6 mm predvi7a se za primenu na mestu nastavka betoniranja izme7u donje ploče i obimni zidova i taj će se beton dobiti eliminacijom najkrupnije !rakcije ."63"$5 mm/ iz usvojene me&avine agregata$ Ako se postupi na taj način, na bazi dati orinata za četvoro!rakcijski agregat dobiće se sledeće ordinate tro!rakcijskog agregata: d+) mm Q+52R d+# mm Q+E3R$ Hapred rpikazani rezulatati slede na bazi računske analize date u narednoj tabeli$ četvoro!rakcijski agregat tro!rakcijski agregat d.mm/
Q .R/
) # "6 3"$5
3) )# 66 "00
-česće -če&će pojedini d.mm/ pojedini kategorija kategorija zrna zrna
0) 8 3)R )# 8 ")R #"6 8 "#R "63"$5 3)R
) # "6
Q .R/
0) 8 52R 52 )# 8 2"R E3 #"6 8 2ER "00 3)*")*"# + 66R
>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
Analizom dobijeni me&avina moze se zakljuciti da u oba slučaja granulometrijske krive me&avina za %+ 3"$5 mm i %+ "6 mm padaju u preporučena područja granulometrijskog sastava$ .2 SASTAV BETONA KLASE A U7;< +#$=&, d+)mm DD$) >1 * 32$6 >2 * 2$E5 >3 + 3) d+#mm DD$D >1 * DD$6 >2 * ")$26 >3 ?2.@>' + )# d+"6mm "00 >1 * "00 >2 *DD$5 >3 * 20$25 >' + 66 >1 * >2 * >3 * >' +" >1 + 2#$32 R
>2 + "6$D2R
>3 + "2$"6 R
>' + )2$6" R
arakteristike : MB ':, četvoro!rakcijski D9# 31. 121' =9, tečna konzistencija -svojeni materijali: Agregat 14oravac .Ssa+2E60 kgm3/ ;ement klase 35 4 .T/ )2$5 L .Ssc+3050 kgm3/ oda iz vodovoda : B 3@ B 1F3.1 $- E 9 3 , 9 v B $
D
31.
usvojeno m v+ "D" kgm3
+ $/2F MB?F ':?F 'F MP# prema S$#9"#,vu: mc f k # 28 "!5 48 "!5 2!382 "!642!5 mv A1 f pc !1 mc 183 435!7 435 kgm3 "!42
Sza + Ssa + 2E60 kgm3 Up + 2R &+0$02 m3
1 2!382
"!42
Ssc + 3050 kgm3
1" >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA c mv 435 183!1 ma sa 1 "!"2 m sc sv 276" "!8 3"5" 1"""
ma + "#06$"kgm3 usvojene vrednosti
mv + "#3 kgm3 mc + )36 kgm3 ma + "#06 kgm3
Kapreminska masa sve'eg betona iznosi: Sb,sv + "#06 * )35 *"#3 + 2)2) kgm3 -ce&će agregata po !rakcijama:
maC+0$2#32 V"#06 W 5"" kgm 3 maCC+0$"6D2 V"#06 W 306 kgm 3 maCCC+0$"2"6 V"#06 W 220 kgm 3 maC+0$)26" V"#06 W E6D kgm 3
1F:@$-93 9#
.3 SASTAV BETONA KLASE * VRSTE BN arakteristike : 4 )0, 6, cetvoro!rakcijski %ma( + 3"$5 U +"2") cm, tečna konzistencija -svijeni materijali: agregat, cement, voda u svemu prema tački 5$" 9ored ovi osnovni materijala, za spravljanje predmetnog betona koristiće se i superplasti!ikator pod nazivom Leobet F9 D#D proizvodjača %9 19rvi maj, Pačak$ 9rema deklaraciji proizvo7ača, upotrebom napred navedenog dodatka betonu u količini od "R u odnosu na masu cementa, količina vode se, zadr'avajući zatevanu konzistenciju, smanjuje oko 20R$ mv k D "!8
365
"
5
5
31!5
"!8 183!1 "!8 146!48 kg $ m3
usvojeno m v+ ")6 kgm3
+ $/2F MB?F ':?F 'F MP# 11 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
prema S$#9"#,vu: mc f k # 28 "!5 mv A1 f pc
48 "!642!5
"!5 2!382
1 2!382
"!417
mc
146!" "!42
347!6 35"kg $ m3
mad "!"1 35" 3!5kg $ m3
Sza + Ssa + 2E60 kgm3 Up + 2R s+0$02 m3
mad
ad
ma sa 1 "!"2
Ssc + 3050 kgm3
3!5 c 348 !" mv m 3"5" 146 1""" sc sv 276" "!8 125"
ma + "DED$6 kgm3 - konkretnomj slučaju vodocementni !aktor iznosi +")63)#+0$)"D X0$5, dok je e!ektivni vodocementni !aktor .tj$ bruto vodocemenetni !aktor / .mv*mad/mc+.")6*3$5/3)#+0$)2DX0$50$ be prikazane vrednosti vodcementnog !aktora su dovoljno niske i one, kao takve, obezbe7uju zatevani nivo vodonepropustljivosti betona, a tako7e i čvrstoću betona koja će biti ne&to veća od zatevane vrednosti$ usvojene vrijednosti
mv + ")6 kgm3 mc + 3)# kgm3 ma + "D#0 kgm3
mad+3$5 kgm3 Kapreminska masa svezeg betona iznosi: Sb,sv + "D#0* 3)# *")6*3$5+ 2)EE$5kgm3 -cesće agregata po !rakcijama:
maC+0$2#32 V"D#0 W 56"kgm 3 maCC+0$"6D2 V"D#0 W 335 kgm 3 maCCC+0$"2"6 V"D#0 W 2)" kgm 3 maC+0$)26" V"D#0W #)3 kgm 3 1F: $-93 9#
.' SASTAV BETONA KLASE * VRSTE BS
12 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
arakteristike : 4 )5, 6, tro!rakcijski % ma( + "6 U + #"0 cm, plastična konzistencija -svijeni materijali: agregat, cement, voda u svemu prema tački 5$3 F obzirom da se u ovom slučaju radi o betonu koji se dobija isključivanjem iz me&avine agregata za beton H !rakcije "632 mm, u ovom betonu će biti prisutne sledeće količine komponentni materijala:
4cY+ mc + 3)# kg 4vY+ mv + ")6 kg 4aY+ maZ."[C/ + ma maC + "D#0#)3 + ""3E kg 4adY+mad+3$5 kg "!588 m3 bY+1 X M 1 IV
a
sa
mvY+ M vb mcY+ maY+ madY+
v% %
146 "588
1137 276"
kgm3 kgm3 kgm3 kgm3
248
M c % V b %
348 "!588
M a % V b %
1137 "!588
134
M ad % V b %
3! 5 "!588
52
6
SbO sv + 2)# * 5D2 * "D3) * 6 + 2E#0 kgm 3 M b % M a % M v % M c% Mad % 1137146"!5883483!5 278" kgm3 kontrola: SbO sv+ V b% V b% maCY+
M a % I V b %
maCCY+
M a % II V b %
maCCCY+
561 "!588
M a % III V b %
335 "!588
54
kgm3
57"
241 "!588
kgm3
41"
kgm3
13' $-93 9#
13 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
@.LABORATORIJSKA ISPITIVANJA KOMPONENTNIH MATERIJALA I BETONA * KONA)NO USVAJANJE RECEPTURA ZA POJEDINE KLASE * VRSTE BETONA @.1 KOMPONENTNI MATERIJALI 6$"$"$ A?LB?AI
ao &to je već rečeno u tački )$2, za spravljanje betona H u okviru ovog projekta biće primenjen agregat \4oravac\ razvrstan u standardne !rakcije 0), )#, #"6 i "632 mm$ Ka !rakcije o kojima je reč, a koje predstavljaju separisan agregat nabavljen preko trgovačke mre'e, metodom suvog sejanja .videti tabelu C/ dobijene su linije prosejavanja date u prilogu$ - okviru slika i odgovarajući tabela dati u prilogu, usvojene su granulometrijske krive agregata za beton H$ - okviru ispitivanja predmetni !rakcija agregata sproveden je i postupak mokrog sejanja u cilju odredjivanja sadr'aja sitni čestica$Ha osnovu rezultata ovi ispitivanja mo'e se zaključiti da sve ispitivane !rakcije zadovoljavaju uslove propisane standardom ]-F $3$"00$
6$"$2$ ;B4BHI
Ka sve klase betona je upotrebljen cement 9; 354 .T/ )2$5L !abrike 1TA
14 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
F obzirom da će se za spravljanje svi betona u okviru ovog projekta koristiti voda iz beogradskog vodovoda, ta voda ne podle'e obavezi ispitivanja podobnosti$ 6$"$)$ A%CIC:C
F obzirom na potrebu ispunjenja uslova vodonepropustljivosti betona H i F, a u vezi odgovarajućeg smanjenja vodocementnog !aktora, odlučeno je da se navedeni betoni spravljaju sa superplasti!ikatorom LBBI F9 D#D, proizvodjača %9 ^9rvi maj\ Pačak$ vaj aditiv biće primenjen u skladu sa uputsvima proizvodjača$ @.3 PROGRAM PRETHODNIH ISPITIVANJA - okviru pretodni ispitivanja za beton A 4)0 biće sproveden postupak ispitivanja zapreminske mase i konzistencije sve'eg betona, dok će se na očvrslom betonu ispitati sledeće: čvrstoća pri pritisku na 3, E i 2# dana starosti betona, .uzorci: D kocki ivica 20 cm/ Heposredno pre odredjivanja čvrstoće pri pritisku, izvr&iće se i merenja u cilju odredjivanja zapreminske mase očvrslog betona$ F obzirom na napred de!inisan program pretodni ispitivanja, za ova ispitivanja biće izradjeno #0 litara sve'eg betona klasevrste H$
@.' PROBNE MEAVINE I ISPITIVANJA SVE(EG BETONA 6$)$" eton H .z_ #0 litara 0,060 m3/ cement: voda: agregat:
2",D60 kg "",)60 kg
15 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
C CC CCC C
.0)/ .)#/ .#"6/ ."632/
)2,300 kg "E,#00 kg 20,050 kg 3","50 kg
ukupno : """,300 kg konzistencija sve'eg betona metodom sleganja: ` +Dcm zapreminska masa sve'eg betona: + 2))5 kgm3 @. REZULTATI ISPITIVAN )VRSLOG BETONA 6$5$" Pvrstoća pri pritisku Lezultati ispitivanja čvrstoće pri pritisku prikazani su u narednoj tabeli$ Hapominje se da su predmetne čvrstoće za svaku starost betona dobijene ispitivanjem po 3 kocke ivica 20 cm$ t dani
b kgm3
! p,20 4pa
3 E
2)00 23##
26$5 3#$D
2#
2363
)6$6
6$5$"$" %e!inisanje !unkcionalne zavisnosti !p+!.t/ i crtanje dijagrama prira&taja čvrstoće pri pritisku tokom vremena
16 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
Ka odre7ivanje !unkcionalne zavisnosti usvojićemo aproksimaciju oblika: fi
a t i2 b t i 2
t i t i 1
gde su koe!icijenti a i b odredjeni metodom najmanji kvadrata$ ]ednačine metode najmanji kvadrata: 4
3
1& a i 1
t
2
i
t i 1
2& a i 1
2
t
2
i
b 1
t i3
3
3
3
t i
t
2
i
t i 1
2
b 1
t i 1
2
t
2
i
1
t i2
3
2
3
t i
f i t i
t
2
i
3
t i 1
2
a
b
44!355324486 "51
1
2
2
t i 1
f i t i
t
2
i
t i 1
52!536275761 25
2
f i
52!53627576125 t i 44!355324486"51 t i 2
t i t i 1
f t 52!54 Mpa
! p 4pa
t dani
! p,30R ! p,60R
"5$E6 3"$52
"$#6) 3$D#6
! p,E0R
36$E#
5$56E
Ha slici " dat je gra!ički prikaz dobijeni rezultata, kao C analitički odredjeni linija prira&taja čvrstoće u !unkciji vremena$
17 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA fp [MPa]
fp,70 fp,60 BETON A
fp,20
fp [MPa]
slika 1
@.@ KONA)NO USVAJANJE RECEPTURE ZA BETON A MB ': ako su pretodna ispitivanja ovog betona dala zadovoljavajuće rezultate u odnosu na zatevana svojstva konačnu recepturu ovog betona ne treba kori govati u odnosu na računske vrednosti prikazane u okviru tačke 5$3
. PLAN BETONIRAN,A KONSTRUKCIJE .1. 5AZE BETONIRANJA
onstrukcija koja se izra7uje je rezervoar za vodu, stoga je potrebno pri ugra7ivanju betona voditi računa o obezbe7enju vodonepropusnosti konstrukcije kao celine$ 9ostoje dve mogućnosti organizacije, tj$ plana betoniranja:
etoniranje bez prekida svi oni delova kod koji je to tenolo&ki moguće$ - tom slučaju neopodno je obezbediti bezprekorna nega betona nakon ugra7ivanja$
18 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
etoniranje konstrukcije i njeni posebni delova sa radnim prekidima, u vi&e !aza, kako bi se obezbedilo nezavisno skupljanje pojedini delova konstrukcije i time svela na minimalnu meru pojava prslina$
- ovom slučaju predvi7a se betoniranje u !azama, saglasno čemi datoj na crte'u br$ 5 u prilogu ovog projekta$ Heopodno je da se, pre početka !aznog betoniranja, izbetonira podloga debljine "0cm od marke betona 4"0 ili 4"5 na sloju propisno nabijenog sljunačnog tampona debljine 2030cm$ 9reko izbetonirane podloge, u cilju sprečavanja gubitka vode iz betona donje ploče, kao i ubla'avanja e!ekta skupljanja, postaviti polietilensku !oliju . detalj c, crte' 5 /$
I +#6# betoniranja obuvata betoniranje donje ploče rezervoara i deo
obimni zidova visine "0cm, kako je prikazano u okviru detalja ; navedenog crte'a$ va !aza betoniranja izvr&iće se u trakama, koje se pru'aju u pravcu manje dimenzije ploče rezervoara, počev od sredi&njeg dela ploče$ ao &to je na crte'u 5 prikazano, &irine ovi trake iznose po ",E5m .od trake Ca do Cs/$ ako ukupna debljina donje ploče iznosi 60cm, to će se betoniranje izvr&iti u dva sloja$ 9rilikom betoniranja donjeg dela obimni zidova, visine "0cm, u kome je prema projektu predvi7ena gumena zaptivna traka .1!ugenband i 1@aterstop/, potrebno je posebno obratiti pa'nju na polo'aj ove trake pre nego &to se zavr&i obrada povr&ine betona ovoga dela$ II +#6# betoniranja koja obuvata unutra&nje stubove CCa do CC! sledi jedan do dva dana nakon zavr&etka beetoniranja donje ploče rezervoara$ va !aza podrazumeva betoniranje stubova od povr&ine donje ploče rezervoara do kote donje povr&ine podvlaka, u ukupnoj visini od 3,60m$ III & IV +#6# betoniranja odnose se na betoniranje obimni zidova rezervoara, u ukupnoj visini od 3,50m, po&to je u okviru prve !aze već izgra7en deo zida visine "0cm$ Ladi smanjivanja &tetni posledica skupljanja betona, betoniranje zidova rezervoara predvi7eno je u kampadama ukupne du'ine E,0m u srednjem delu podu'ni zidova, du'ine #,0m u srednem delu poprečni zidova, odnosno #,E5m na ugaonim delovima obimni zidova rezervoara, kako je prikazano na crte'u br$ 5$ etoniranje ovi kampada označeno je kao CCC !aza betoniranja .CCCa do CCC/$Czme7u ovi kampada ostaju neizbetonirani tzv$ 1čepovi koji su obuvaćeni C !azom betoniranja .Ca do C/$ Ha osnovu predodno izlo'enog, u okviru betoniranja obimni zidova rezervoara predvi7ene su radne razdelnice na delu izme7u kampada 8 CCC !aze i 1 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
1čepova 8 C !aze betoniranja$ ve radne razdelnice 8 vertikalni prekidi betoniranja !ormiraju se pomoću posebne privremene oplate, kako bi se obezbedio zatevani oblik razdelnice prikazan u okviru detalja % .crte' br$ 5/$ %a bi se obezbedilo da se najveći deo skupljanja betona u kampadama obavi pre betoniranja 1čepova, betoniranje 1čepova treba da usledi 6 do # dana nakon zavr&etka betoniranja kampada u okviru CCC !aze$ FA druge strane, pre nego &to se nastavi sa betoniranjem 1čepova u okviru C !aze, neopodno je izvr&iti adekvatnu obradu radni razdelnica označeni sa LL u navedenom detalju$ Iako&e, po&to se betoniranje CCC i C !aze vr&i počev od orizontalne radne razdelnice na visini "0cm iznad povr&ine donje ploče, pre početka betoniranja kako CCC tako i C !aze neopodno je izvr&iti odgovarajuću obradu i ove radne razdelnice$ %etaljnije o postupku obrade svi raddni razdelnica biće reči u okviru poglavlja D ovog projekta betona$ vde je potreebno napomenuti samo toliko da se prvi "0cm iznad orizontalne razdelnice, u obe !aze izvodi od sitnozrnog .tro!rakcijskog/ betona, u ovom projektu označenog sa F$ Io je ujedno i jedini deo konstrukcije predmetnog rezervoara za koji je predvi7ena ova klasa betona$ Kavr&etak betoniranja CCC i C !aze, na visini donje povr&ine podvlaka, predstavlja novu radnu razdelnicu, koja, slično razdelnici izme7u C !aze i !aza CC, CCC, C, sledi iz tenolo&ki razloga$ vde je reč o tzv$ 1sedanju betona u stubovima, odnosno u zidovima rezervoara, koje bi, u slučaju zajedničkog betoniranja sa podvlakom i gornjom pločom, neminovno dovelo do pojave prslina ispod donje povr&ine podvlake$ - cilju obezbe7ivanja kvalitetnog ugra7ivanja betona stubova .CC !aza/ i zidova rezervoara .CCC i C !aza/, predvi7eno je da se armatura podvlaka i gornje ploče rezervoara montira tek nakon zavr&etka betoniranja stubova i zidova$ V/ VI/ VII I VIII +#6# betoniranja odnose se na betoniranje podvlaka i gornje ploče rezervoara, sa vertikalnom radnom razdelnicom LL, izvedenom na 0,5m od ose srednje poprečne podvlake, tj$ u krajnjoj trećini polja podu'ni podvlaka, odnosno polja gornje ploče, na delu izme7u dve poprečne podvlake$ vu vertikalnu radnu razdelnicu, odnosno vertikalni prekid betoniranja u okviru gornje ploče, neopodno je izvesti postavljanjem posebne privremene oplate prema detalju B u okviru crte'a 5$ Lazume se da se ova privremena oplata, kao i oplata izme'u kampada i 1čepova u okviru zidova rezervoara, uklanja pre nastavka betoniranja sledeće !aze$ C ova radna raztdelnica, kao i ona u okviru obimni zidov, izvodi se u cilju eliminisanja &tetni posledica skupljanja$ 2" >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
ako je gornja ploča rezervoara ukupne debljine "#cm, to se i u ovom slučaju kao i kod donje ploče, betoniranje vr&i u jednom sloju, s tim &to se, za razliku od donje ploče, gornja ploča ne mora izvoditi u trakama, jer se radi o manjoj količini betona$
.2. Ko%&7&n & $%#s * vs" 0"on# !o +#6#9# - okviru ovog poglavlja daće se potupak proračuna količima betona po pojedinim !azama betoniranja i navesti klase 8 vrste betona primenjene u pojedinim !azama$
E$2$"$ 9rva !aza betoniranja: donja ploča rezervoara -
beton klase , vrste H
-kupna količina . zapremina / betona u ovoj !azi dobija se na osnovu sledećeg proračuna:
b,C+ 22$2533,25 0$60 * 20$250$"0 (. 33$25 * 22$25 8 20$25/+ ))3$#" * 2$E5+ ))6$6) m3
b,C+ ))6$6) m3 oličine betona u pojedinim trakama označenim na crte'u br$ 5 sa C a do Cg pribli'no iznose : u trakama od Ca do C 23$)5 m3 u trakama Cr i Cs 23$D# m3 ada se ove dve vrednosti saberu i podele sa dva treba da bude 222)kubika
E$2$2$ %ruga !aza betoniranja: stubovi rezervoara -
beton klase , vrste A
21 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
-kupna količina .zapremina/ betona u ovoj !azi dobija se na osnovu sledećeg proračuna:
b,CC+ "5 0$302 3$50+ "5 0$3"5+ )$E25 m3 9ri čemu zapremina betona svakog stuba od CC a do CCo iznosi 0$3"5 m3$ E$2$3$ Ireća !aza betoniranja: kampade zidova rezervoara beton klase , vrste H i F oličina .zapremina/ betona treće !aze dobija se kao razlika ukupne količine betona obimni zidova rezervoara i količine betona Jčepova1 du'ine "m$ -kupna količina .zapremina/ betona zidova , u koju ne ulazi zapremina zida visine "0 cm, izvedenog u okviru C !aze iznosi: b,CCC*C +2 0$25 3$50 (.22$25 * 33$25 8 2 0$25/+ D6$25m3 -
Kapremina betona Jčepova1 .četvrta !aza/ iznosi: b, C+"2 "$0 0$250 3$5+ "0$50 m3 9ri čemu zapremina betona svakog pojedinačnog Jčepa1 iznosi 0$#E5 m 3 9rema tome, količina .zapremina/ betona CCC !aze iznosi:
b, CCC+D6$25 8 "0$50+ #5$E5 m3 d ukupne količine betona CCC, količina betona klase vrste F iznosi: #5$E5 3$50 0,"0+ 2$)5 m3
E$2$)$ Petvrta !aza betoniranja: Jčepovi1 u zidovima rezervoara, izme7u kampada -
beton klase , vrste H i F
oličina betona ove !aze već je sracunata u okviru tačke E$2$3$ i iznosi: b, C+ "0$50 m3 22 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
d ukupne količine betona C !aze, količina betona klase vrste F iznosi: "2 "$0 0$25 0$"0+ 0$30 m3
E$2$5$ 9eta !aza betoniranja: gornja ploča rezervoara sa podlakom 8 deo du'ine D$25 m -
beton klase, vrste A
-kupna količina .zapremina/ betona koja se ugr7uje u okviru !aze dobija se na osnovu sledećeg proračuna:
b, + D$25 22$25 0$"# * 0$25 0$)0 2 D$25 * 0$30 0$)0 . 3 D$25 * 2 .22$25 8 0$50 8 0$D0//+)E$6)E m3
b, + )E$6)E m3 E$2$6$ esta !aza betoniranja: gornja ploča rezervoara sa podlakom 8 deo du'ine #$00m -
beton klase, vrste A
-kupna količina .zapremina/ betona koja se ugr7uje u okviru C !aze dobija se na osnovu sledećeg proračuna:
b, C+ #$00 22$25 0$"# * 0$25 0$)0 2 #$00 * 0$30 0$)0 . 3 #$00 * 22$25 8 0$50 8 0$D0/+3D$02 m3
b, C+ 3D$02 m3 E$2$E$ Fedma !aza betoniranja: gornja ploča rezervoara sa podlakom 8 deo du'ine #$00m -
beton klase, vrste A
23 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
-kupna količina .zapremina/ betona koja se ugr7uje u okviru C !aze dobija se na osnovu sledećeg proračuna:
b, CC+ #$00 22$25 0$"# * 0$25 0$)0 .2 #$00 * 22$25 8 2 0$25/ * 0$30 0$)0 . 3 .#$00 8 0$25/ * 22$25 8 0$50 8 0$D0/+)"$"" m3
b, CC+ )"$"" m3 E$2$#$ sma !aza betoniranja: gornja ploča rezervoara sa podlakom 8 deo du'ine #$00m beton klase, vrste A 8 -kupna količina betona potrebna za CCC !azu je ista kao i za !azu br$ CC: -
b, CCC+ )"$"" m3 E$2$D$ -kupne količine betona po pojedinim klasama odnosno vrstama beton klase, vrste A b, A+ b,CC * b, CCC * b, CCC* b, CCC * b, CCC+ "E3$63 m3 -
beton klase , vrste H b, H+ b,C * b, CCC * b, C 8 .2$)5 * 0$30/+5EE$3 m3 -
beton klase , vrste F b, F+ 2$)5 * 0$30 + 2$E5 m3 -
F. KONA)AN IZBOR I PRORA)UN U)INKA TEHNOLOKE OPREME * DINAMIKA BETONIRANJA F.1. N#7&n &6vo8,n,# 0"ons$& #8ov# & !o"0n# o!9# 24 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
F obzirom na uslove zadatka, predmetni rezervoar će se izvoditi primerom tzv$ transportovanog betona$ Fve betonske me&avine spravljaće se u automatskoj !abrici betona kapaciteta 50 m3 $ Iransport betona do gradili&ta vr&iće se putem autome&alica kapaciteta 6 m 3 .videti prilog br$ 2/$ -gra7ivanje betona izvr&iće se putem autopumpe tipa 9FL E6proizvo7ača J
F.2. Po#7Qn & Qsv#,#n, !o"0n& Q7&n#$# o!9 !9# $&"&7no& +#6& 0"on&#n,# ritična !aza betoniranja u predmetnom slucaju je !aza C, sa pod!azama la do C! &to predstavlja !azu betoniranja donje ploče rezervoara$ - ovu ploču treba ugraditi ukupno "5" m 3 betona, odnosno u trake od Ca do C po 23$)5 m3, a u trake Cr i Cs po 23$D# m3$ Hapominje se da se betoniranje donje ploče izvodi bez prekida bez radni spojnica, tako da betoniranje dve susedne trake .pod!aze/ mora da se zavr&i u vremenu manjem od vremem početka vezivanja cementa u betonu$ 9rema tački 6$"$2$ ovog projekta betona, usvaja se potrebno vreme betoniranja dve trake od 2 časa$ F obzirom da u trake Cr i Cs treba ugraditi po 23$D# m3, a u susedne trake po 23$)5 m5, dakle ukupno: .23$D# m3 * 23$)5 m5/2 + )E,)32 W 23,E m3 , &to je manje od teorijski kacapaciteta usvojene !abrike betona, odnosno toranjske dizalice, problem se svodi na dimenzionisanje potrebnog broja automiksera sa usvojenim kapacitetorn od 6 m3 $ 9olazeći od maksimalne količine betona koju je potrebno ugraditi za "$ čas, a koja iznosi 23$E m3, proizilazi da je za betoniranje dve kritične susedne pod!aze potrebno: 23,E6 + 3,D5 W ) usvojene autome&alice za " čas$
25 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
9o&to teonjski potreban minimalni broj autome&alica iznosi 3,#3, proizilazi da je za ugra7ivanje količine betona od 23$E m3 neopodno da se autome&alice prazne na gradili&tu svaki 60 min3,D5 + "5,"# W "6 min$ vo vreme, pak, podrazumeva da i punjenje autome&alice na !abrici betona mora da bude zavr&eno za maksimum "6 minuta$ ako u konkretnom slučaju &ar'a sve'eg betona za usvojenu!abriku betona iznosi 0,D m3 , to za punjenje jedne autome&alice treba ukupno 6,00,D +6,6E W E &ar'i Ka ovaj broj &ar'i, pak, vreme rada me&alice, uključujući i njeno pra'njenje iznosi: "")s * 6 ( 60s + "") * 360 + )E)s, odnosno ""5 * 6(62s +""5 *3E2 + )#Es )E)60 + E,D min # min )#E60 +#,"2 min # min ao &to se vidi, ovo vreme je daleko manje od maksimalni "6 min$ , &to predstavlja potrebno vreme pra'njenja autome&alice na gradili&tu$ -kupno vreme koje protekne od početka me&anja prve &arze do zavr&etka ugra7ivanja .zbijanja/ isporučene količine od 6 m 3 betona orijentaciono iznosi: vreme punjenja autome&alice # min vreme spolja&njeg transporta betona na usvojeni "0 km .procenjeno/ 20 min vreme pra'njenja autome&alice, koje odgovara potrebnom vremenu rada autopumpe 662 + 0,0D6 cas W 6 min vreme zbijanja betona .procenjeno/ 5 min -kupno: )E min X 2 časa Ka usvojen tip pervibratora B9HH )5 učinak iznosi: - 60 ( 0,)5 ( 0,602 + D,E2 m3 Ka količinu betona koju je potrebno ugraditi za " čas broj pervibratora, prema tome, iznosi 23,ED,E2 + 2,)) W 3 komada$ Fa usvojenim učinkom ) autome&alice od 23$E m 3 ukupno trajanje betoniranja donje ploče iznosi "5"23$E + 6,3E W E$
26 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
F.3. Po#7Qn "#,#n,# os"#%& +#6# 0"on&#n&# s# Qsvo,no9 o!9o9 etoniranje stubova rezervoara .!aze CCa do CCk / podrazumeva ugradjivanje ukupno ),E25 m3 betona$ F obzirom na ovu količinu betona, za izvodjenje ovi stubova potreban je praktično jedan automikser, ispunjen sa cca 50R svog kapaciteta$ Io znaci da će se u oplate stubova putem betonske pumpe unositi potrebne količine sve'eg betona i da će se uporedo sa ubacivanjem sve'e betonske mase sprovoditi i postupak zbijanja 8 kompaktiranja primenom usvojeni vibratora$ - principu treba betonirati stub po stub, po&to takav način rada omogućava usvojena tenolo&ka oprema, a &to tako7e ne dovodi u pitanje ni trajanje betoniranja koje u konkretnom slučaju uvek mo'e da se organizuje tako da iznosi manje od 2 časa$ etoniranje zidova rezervoara u kampadama .!aze CCCado CCCi/ podrazumeva da se pretodno ugradi sitnozrni beton na spoju donje ploče i zidova,u ukupnoj količini od 2,)5 m3 .cca "3 kapaciteta autome&alice/, a da se odma zatim otpočne i sa ugra7ivanjem količine betona od #5,E5$m 3,u slojevima visine cca )0 cm$ F obzirom da količina betona u jednom ovakvom sloju iznosi cca # m , ugra7ivanje ove količine betona svakako mo'e da bude izvr&eno u vrememi manjem od 2 časa, &to predstavlja usvojeno vreme vezivanja cementa u betonu$ 9od pretpostavkom da se i pri betoniranju ove !aze koriste sve ) usvojene autome&alice, čiji ukupni učinak prema tački #$2 iznosi 23$E m 3, vreme potrebno za betoniranje ove !aze iznosi .#5,E5 * 2,)5 / 23,E + ##,223,E + 3,E časa W ) časa etoniranje \čepova\ u zidovima rezervoara .!aze Ca do Ci/ izvodi se takodje uz pretodno ugradjivanje sitnozrnog betona na spoju donje ploče i zida, u količini od ukupno 0,30 m 3, i uz docnije ugra7ivanje krupnozmog betona u slojevima visine cca )0 cm, u ukupnoj količini od "0$50 m3 $ F obzirom na ovako malu količinu betona, ova !aza se mo'e izvesti i kori&ćenjem samo jednog od četiri usvojena automiksera$ Irajanje betoniranja ove !aze pod ovakvom pretpostavkom iznosiće cca: ."0,50 * 0,30/.23,E)/ + "0,#05,D2 + ",#2 casa W 2 časa$ vde je potrebno jo& napomenuti da sa betoniranjem ove !aze treba otpočeti 6 do # dana nakon zavr&etka betoniranja CCC !aze tj$ !aze betoniranja zidova u kampadama .videti tačku E$"/$ 27 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
etoniranje gornje ploče rezervoara, kao &to je napred već receno .tačka E$"/ ,izvodi se u četiri !aze !aze , C, CC i CCC$ oličine betona u ovim !azama iznose )E$6)E m3 .!aza / , 3D$02 m3 .!aza C/i po )"$"" m3 .CC i CC !aza/$ 9od pretpostavkom da se u okviru sve četiri !aze koriste sve četiri usvojene autome&alice, trajanje betoniranja pojedini !aza iznosiće kako sledi: !aza : )E,6)23,E + 2,0" casa W 2 časa !aza C: 3D,0223,E + ",65 časa W 2 časa !aza CC: )",""23,E + ",E3 časa W 2 časa !aza CC: )",""23,E + ",E3 časa W 2 časa 9rema napred datom učinku usvojenog tipa pervibratora od D,E2 m3 , jasno je da je prilikom betoniranja !aze CC .),E25 m3 / dovoljno koristiti samo jedan, odnosno !aze C ."0$5 m3 / dovoljno koristiti %A, od usvojena tri pervibratora$
F.'. D&n#9&$# 0"on&#n,# Cmajući u vidu tip konstrukcije i napred dati plan betoniranja .tačka E/, proizilazi da pri izvo7enju predmetnog rezervoara pojedine !aze mogu da slede isključivo jedna iza druge$ Io znači da ne postoji mogućnost preklapanja pojedini !aza i da s obzirom na napred date podatke dinamika betoniranja treba da odgovara sledećem gra!ičkom prikazu
28 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
- pauze izmedju betoniranja,prikazane na gornjoj slici, uračunata su i procenjena vremena za monta'u oplate, skele i armature$
. USLOVI ZA SPRAVLAN,E/ TRANSPORT/ UGRAĐIVAN,E I ZBIAN,E $o9!#$"&#n,4 BETONA etoni koji će se ugradjivati na predmetnom rezervoaru, sodno Au #E, pripadaju kategoriji betona $CC i oni se kao takvi, saglasno standardu ]-F -$4l$05", moraju proizvoditi u atestiranoj !abrici betona$ vim standardom, izmedju ostalog predvidjena je i odgovarajuća kontrola proizvodnje betona, tako da se kvalitet betona ugradjenog u objekat dokazuje kako putem ispitivanja uzoraka sa !abrike betona, tako i putem uzoraka uzeti na samom gradili&tu, a sodno usvojenim partijama betona .o ovome će biti detaljno reći u tački ""/$ Iransport betona od !abrike do gradili&ta vr&i se u autome&alicama .automikserima/, pri čemu se obavezno treba pridr'avati vremena transporta datog u pretodnom poglavlju niukom slučaju ne sme se dozvoiiti da zbog transportni problema prodje vi&e od 2 časa, računajući od početka spravljanja pa do zavr&etka zbijanja betona$ Iokom transporta beton u autome&alici obavezno mora da bude \agitovan\, &to podrazumeva da se bubanj autome&alice okreće brzinom )6 obrtaja u minuti$ 9rilikom transporta nije dozvoljeno dodavanje vode u bubanj autome&alice$ ]edino, ukoliko se za tim uka'e potreba, u bubanj automealice se mo'e direktno dozirati odredjena količina superplasti!ikatora LBBI F9 D#D .vidi tačku 6$"$)/ ovo dolazi u obzir samo na mestu ugradjivanja betona, a u prisustvu stručnjaka laboratorije za beton$ %oziranje o kome je reč mora se vr&iti postepeno, dok se ne ostvari zatevana kanzistencija me&avine, pri ćemu me&anje treba da traje najmanje 5 minuta, a brzina me&anja da iznosi najmanje "0 obrtaja u minuti$ Ha mestu istovara betona u autopumpu za betan potrebno je cbezbediti, izgradnjom posebne rampe ili na sličan način$ pravilan tok betona niz korito .oluk/ autome&alice$ 9rilikom betoniranja autopumpa treba da bude postavljenja u polo'aj prikazan na crte'u br$ )$ Ha ovaj naćin biće omogućeno da cev autompumpe dosegne i do najudaljeriiji zona betoniranja$ 9rilikom betoniranja cev 2 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
autopumpe treba da bude tako : postavljena da betonska masa ne pada sa visine veće od "$5 m$ %a bi ovaj uslov uvek bio ispunjen treba u odredjenim slučajvima, a to se prvenstveno odnosi na zidove, prilkom betoniranja koristiti i naročiti levak prikazan na crte'u br$ )$ 9re početka rada pumpu za beton treba \podmazati\, a to znači da kroz cevi treba propustiti 0,2 do 0,5 m3 betona onog sastava koji će se transponovati, ali bez najkrupnije !rakcije agregata$ ]o& je bolje da se umesto ovakvog betona upotrebi sitnozmi beton spravljen od cementa i najsitnije !rakcije .0)/agregata$ - ovom drugom slučaju, logična, ovakav sitnozrni beton .cementni maiter/ ne sme se ugradjivati u elemente konstrukcije$ 9o zavr&etku rada pumpe cevi treba obavezno očistiti sa unutra&nje strane propu&tanjem vla'ne sundjeraste lopte odgovarajućeg prečnika, kao i kasnijim ispiranjem čistom vodom$ 9rilikom ugradjivanja betona u elemente konstrukcije, odgovarajućim nacinom pomeranja izlaznog gumenog creva pumpe,treba obezbediti ravnomerno uno&enje sve'e betonske mase u oplatu$ He dozvoljava se stvaranje veći gomila sve'eg betona i njiovo docnije razastiranje posebno se zabranjuje razastiranje betona unetog u oplatu putem pervibratora, dok se manje količine sve'eg betona mogu razastirati lopatom$ ompaktiranje .zbijanje/ betona u svim slučajevima obavezno se vr&i putem usvojenog dubinskog vibratora .pervibratora/ tipa B9HH )5, proizvodjača \Ladoje %akić,\ Iitograd$ 9rilikom zbijanja betona upotrebom ovog pervibratora treba voditi računa o njegovom radijusu dejstva, koji iznosi 60 crn, sto padrazumeva da se idući od pozicije do pozicije pervibratorske igle, obavezno mora obezbediti potrebno preklapanje zona dejstva$ ibriranje na jednoj poziciji pervibratora treba da traje dok se na povr&ini betona ne prekine izlazak vazdu&ni meurića$ F obzirom da se uno&enje betonske mase kod zidova vr&i u slojevima, koji ne bi smeli da budu veći od E0 cm, vibriranjem treba da bude obezbedjen spoj donjeg i gornjeg sloja$ vo podrazumeva da se prilikom vibriranja svakog narednog sloja vibratorska igla upusti i u pretodni sloj za cca "0 do 20 cm$ F tim u vezi treba podsetiti da ponovno vibriranje donjeg sloja ovim putem ne sme da usledi nakon početka vezivanja cementa u betonu u konkretnom slucaju nakon isteka 2 časa$ ovome je, uostalom, već vodjeno računa kod proračuna učinaka tenolo&ke opreme .videti poglavlje #/$ Kavr&na obrada betonski povr&ina izvodi se ručnim alatima, &to znaci da gornja povr&ina donje, odnosno gornje ploče rezervoara primenom ovakvi alata treba da bude samo grubo izravnata$ 3" >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
.1 P$&8& & n#s"#v=& 0"on&#n,# 9o&to je na crte'u br$ 5,a takodje i u okviru poglavlja E, obja&njeno da se konstrukcija rezervoara betonira u nekoliko !aza, izmedju pojedini !aza, logično, postojaće i tzv$ radne spojnice tj$ mesta kontakta \starog^ i \novog\ betona$ ve radne spojnice .razdelnice/ biće prisutne na sledećim mestima: na mestu veze donja pločastubovi, na mestu veze donja pločaobimni zidovi, na mestu veze lamela .kampada/ zidova i \čepova\, na mestima veze gornje .pokrivne/ konstrukcije i obimni zidova odnosno stubova pod pokrivnom konstrukcijom ovde se podarazumevaju podu'ne i poprečne podvlake i gornja ploča rezervoara$ Hačini oblikovanja neki odnavedeni radni spojnica prikazani su na crte'u br$ 5$ ez obzira o kojoj radnoj spojnici je reč, u svim slučajevima nastavku betoniranja treba da pretodi odredjena priprema povr&ine starog betona putem tzv, pikovania .povr&inskog s vtemovanja/ betonam cilju uklanjanja sloja očvrsle cementne paste$ sim ovakvog postupka, u obzir dolazi i primena postupka ispiranja povr&inskog sloja cementne paste na budućem kontaktu starinovi beton$ vo podrazumeva da se nekoliko časova po zavr&etku betoniranja pretodne !aze, kada je čvrstoća betona reda veliPCne 0,5 49a, prskanjem betonske povr&ine mlazom vode pod ni'im pritiskom, dobiju \ogoljenja\ zrna agregata tj$ obezbedi mogućnost dobre atezije izmedju ovi zrna i cementne paste koja će se tu dobiti prilikom nastavka betoniranja$ Heposredno pred nastavak betoniranja ovako pripremljene povr&ine treba oprati vodom pod pritiskom i osigurati njinovu dovoljnu vla'nost u momentu ugradjivanja novog betona$ 9ri ovome, logično, na povr&ini ne sme da bude zaostale vode$ od orizontalne razdelnice na spoju donje ploče i zidova rezervoara nastavak betoniranja izvodi se uz pretodno nano&enje sloja sitnozrnogbetcna debljine cca"0 cm, koji se sam za sebe ne vibrira, već se njegovo zbijanje vr&i tokom vibriranja prvog sloja krupnozrnog betona$ Ladne spojnice u okviru vertikalni zidava, nakon opisane obrade, či'cenja i kva&enja, neposredno pre betoniranja treba da budu premazane materijaliom pod nazivom \eza -\, proizvodjača \Ading 9A\Fkopje .videti prilog "2/$ vakvim postupkom obezbediće se vodoneporpustljivost predmetni spojeva$
31 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
- sliučaju svi ostali radni spojnica, kod koji se kao uslov ne postavlja vodonepropustljivost, nastavku betoniranja treba da pretodi jedino uklanjanje povr&inskog sloja cementne paste .kamena/, či&ćenje povr&ine nastavka i njeno obilato kva&enje$
1:. NEGA UGRAĐENOG BETONA I ROKOVI DEMONTA(E OPLATE I SKELE F obzirom da se pretpostavlja da će se betonska konstrukcija rezervoara izvoditi u uslcvima normalni .umereni/ temperatura, sa negom betona treba započeti 36 sati nakon zavrsne obrade povr&ina .kada betonska povr&ma izgubi sjaj od prisutne slobodne vode/$ Hega betona podrazumeva Cntenzivno kva&enje slabodni betonski povr&ina vodom, uz obezbednjenje dugotrajnog prisustva viage$ Hapominje se da se nega betona odnosi kako na gornje povrsme donje, i gomje ploče rezervoara, tako i na orizontalne radne spojnice na delu izmedju donje ploče i zidova, odnosno izmedju zidova i gornje .pokrivne/ konstrukcije rezervoara$ - postupku negovanja, radi du'eg zadr'avanja vla'nosti, otkrivene betonske povr&ine treba pokrivati artijom, jutanom tkaninom .sargijom/, plastičnim !olijama, sundjerastim prekrivačima i slično$ - slučaju nege donje ploče rezervoara mo'e se primeniti i postupak \prekrivanja\ betonske povr&ine tankim slojem vode, &to je omogućeno izvodjenjem nastavka izmedju donje ploče i zidova na naćin prikazan na crte'u bt$ 5$ Togično, ovakav način nege mo'e se primeniti tek od vremena kada beton dostigne "020R predvidjene čvrstoće pri pritisku$ FodnoAu #E, nega betona treba da traje onoliko dugo dok beton ne dostigne čvrstoću od 60R zatevane marke$ - nasem slučaju nega treba da traje najmanje E dana$ plata se mo'e ukloniti kada su ispunjeni sledeći uslovi u pogledu dostignute čvrstoće betona: 30R propisane marke, pri skidanju oplata stubova, zidova i vertikalni delova oplata greda, E0R propisane marke, pri skidanju oplata ploča i donji delova oplata greda$ vaj drugi uslov, u su&tini de!ini&e i rok uklanjanja skele$ 32 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
Ka tačno odredjivanje termina,koji odgovaraju navedenim uslovima čvrstoće,treba koristiti napred prikazane krive rasta čvrstoće, prikazane na slici )$
11.PROGRAM KONTROLE KVALITETA I PARTIJE BETONA 11.1. Kon"o%# !o&6vo8n& 0"on# ontrolu proizvodnje betona, sodno Au #E vr&e proizvodjač betona do vremena predaje betona izvodjaču radova i izvodjač radova od hIemena preuzimania betona pa do zavr&etka neke ugradjenog betona,\ 9rozivodjač betona je du'an da za svaku klasu vrstu betona, koju proizvodi redovno ispituje čvrstoću pri pritisku i da na osnovu dobijeni čvrstoća kontroli&e ostvarenu marku betona$ 9roveravanje i ocenjivanje postignute marke betona vr&i se prema standardu ]-F -$4l$05", koji propisuje sledeće postupke kontrole: Iekuću kontrolu marke betona, koju treba obavljati najmanje jednom mesečno i %okaz marks betona, koji se izvodi svaka tri meseca$ sim uzoraka za ispitivanje čvrstoce pri pritiskudokaz marke betona, proizvodjac betona uzima i uzorke za ispitivanje vodonepropustljivosti betona$ Ka navedena ispkivanja treba !ormirati skup uzoraka koji se odnosi na odredjenu vrstu proizvedenog betonapartiju$ Famu partiju, pak, kao i broj uzoraka kojl se odnosi na svaku partiju, izvodjač mora da de!ini&e kroz svoj projekat betona, pri čemu se potreban broj uzoraka u partiji mora de!misati na bazi člana )" Aa #E$ 9rilikom isporuke odredjene količine betona izvodjaču radova proizvodjač je du'an da registruje oznaku partije betona kojoj data količina pripada, kako bi se mogla sprovesti anaiiza ostvareni rezultata kontrolni ispitivanja, kako oni koja vr&i proizvodjač betona, tako i oni koje sprovodi sam izvodjač radova tzv$ kontrolu saglasnosti kvaliteta sa uslovima projekta$ 9ored navedenog, proizvodjač betona je obavezan da, sodno čl$ )0 Aa #E, vr&i i kontrolu konzistencije sve'eg betona na mestu proizvodnje$ 33 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
TEHNOLOGIJA BETONA
11.2. Kon"o%# s#-&#s"os"& $v#&&""# 0"on# n# 9s"Q Q-#8,&v#n,# s# !o,$"o9 !o!&s#n&9 Qs%ov&9# Czvo7jač radova je du'an da neposredno po prijemu betona,\ dopremljenog autome&alicom na gradili&te, ispita konzistenicju me&avine$ vo ispitivanje se vr&i za količinu betona koja odgovara kapacitetu jedne autome&alice$ 9ored navedenog, izvodjač je obavezan da sprovodi i ocenu saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja, a to u konkretnom slučaju podrazumeva ispitivanje čvrstoće betona radi kontrole postignute marke betana, odnosno radi dokaza ostvarene marke vodoneprapustljivosti$ -zorci za dokaz saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta betona uzimaju se na mestu ugradjivanja, pri čemu se njiov broj odnosi na pojedine partije betona$
11.3. Po-#9 $on"o% $v#%&""# 0"on# !o !#"&,#9# F obzirom na postavljenje uslove kvaliteta, na uzorcima betona koji će se uzimati na mestu ugradjivanja ispitivaće se marka betona i marka vodonepropustljivosti betona$ 4arka betona, s obzirom na uslove propisane PC$)F Aa, uvek će se proveravati na manjim partijama, tako da se mo'e pretpostaviti da će broj uzoraka za ispitivanje uvek biti nX"5$ F tim u vezi proizilazi da će se dokazivanje ostvarene marke betona vr&iti na osnovu kriterijuma " u Au #E, koji podrazumeva sledeće: m3 4 * k " .aritmetička sredina od tri uzastopno uzeta uzorka u 49a/ (" 4 k 2 .najmanja vrednost od tri uzastopno ispitane čvrstoće u 49a/$ ako se u na&em slučaju mo'e pretpostaviti tzv$ uodana proizvodnja, za koju je k " + k 2 + 3 49a, srednje vrednosti čvrstoća i minimalne čvrstoća za sve klase vrste betona moraju da budu: 34 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>
