Fasizam

FAŠIZAM (Seminarski rad Iz Povijesti)

www.maturski.org

POJAA FAŠIZMA ! I"A#IJI Ita$ija nakon Prvog svjetskog rata %ro&iv$java u&asno te'ko razdo$je. os%odarski je uni'tena* jako je zadu&ena* a usto nema %roizvodnje. Mi$ijuni $judi koji su moi$izirani vra+aju se ku+ama* a %os$a nema. Zav$ada$a je g$ad i neima'tina. ,ivi se na rezervama. Oni koji nemaju za$i-e %oinju se %ona'ati revo$u/ionarno. 0101. godine Ita$ija je %una sovjeta* i u se$ima i u gradovima. Stanovni/i se$a su %oe$i osnivati sovjete koji ukidaju %rivatno v$asni'tvo kao o$j'evi/i u 2usiji. Isto tako radni/i u %ro%a$im tvorni/ama otimaju te tvorni/e v$asni/ima i %oinju osnivati u njima sovjete i organizirati %roizvodnju.

3AS"A3A4 FAŠIS"I546 S"2A346 !gro&en je o%stanak ka%ita$izma. Svaka si$a ak/ije izaziva si$e reak/ije. Zato %oinju nastajati raz$iita desniarska gianja koji se &e$e oraniti od komunizma i ouvati ka%ita$izam. Me7u tim desniarskim gianjima %oe$a se 0101. godine uzdizati jedna stranka koju je osnovao BenitoMussolini. (On je io so/ija$ist do Prvog svjetskog rata* no onda je izaen iz %artije). Musso$ini je tijekom rata %oeo stvarati orena udru&enja koja su se zva$a Fasci di combatimenti. ! tim udru&enjima oku%$jao je vojnike uni8ormirane u /rne ko'u$je %o kojima su doi$i naziv /rnoko'u$ja'i. Musso$ini nastu%a s idejama o Ita$iji koja +e ou-vatiti sve zem$je oko Sredozem$ja 9 kao 2imsko :arstvo. "o i i$a e$ika Ita$ija. ;a i to us%je$i* trea$o je o&ivjeti rimski osvajaki du-. Zato se Musso$ini vra+a na starorimsku tradi/iju. ! svoj %okret uvodi starorimski %ozdrav 9 uzdignuta desna ruka. ("ako su senatori %ozdrav$ja$i :ezara.) Onav$ja se i nain stu%anja vojske. Od $iktora 9 tje$esne stra&e konzu$a 9 koji su nosi$i sno%ove %ru+a Musso$ini je %reuzeo i simo$ mo+i i zajedni'tva < fasces. Prutovi koji su i$i sami mog$i su se $ako s$omiti* no kad su i$i zajedno na oku%u* ni'ta i- nije mog$o s$omiti. Sno% %ru+a je io simo$ zajedni'tva. !z %ru+e se na$azi$a i sjekira koja je %redstav$ja$a dr&avu i mo+. e+ 0101. godine iz 8a'istikog %okreta je nasta$a Fašistička stranka. Fa'isti su jako rzo %oe$i %okazivati te&nju da oraunaju s $jeviarima. Stranka je zadr&a$a orena udru&enja %a su se javi$i %o$itiki atentat na $jeviare. Fa'isti su na%ada$i i sovjete. Prisi$java$i su komuniste da %iju ri/inusovo u$je koje tjera $jude da urzano gue teku+inu i da de-idriraju. (! Ita$iji je do'$o do %ojave da jedna desniarska stranka ima i svoju vojsku. "o je karakteristino za sve 8a'istike stranke koje su se kasnije %ojavi$e.)  JAČANJE SKVAD!" Musso$ini se za$agao za diktaturu. 3jegovo staja$i'te je da u jednoj dr&avi trea iti jedan vo7a* da smije %ostojati samo jedna stranka i da smije %ostojati samo jedan narod. "o je jako rzo s-vati$a o$igar-ija koja je omogu+i$a Musso$iniju da %reuzme v$ast u Ita$iji. Musso$ini je %od %okrovite$jstvom o$igar-ije mogao %oeti %$a+ati svoja orena udru&enja 9 sk#adre. #judi u skvadrama su %oe$i doivati nova/* odje+u* -ranu= #judi u Ita$iji nisu se mog$i za%os$iti i zato se orena udru&enja 'ire. ;oivaju i vatreno oru&je. Musso$ini je %ot%$a+ivao stra&are dr&avni- vojni- sk$adi'ta da i- %otkradaju i 'a$ju mu oru&je.

FAŠIS"I P26!ZIMAJ! #AS" Musso$ini je krenuo u %roi'+avanje Ita$ije od sovjeta. Morao je %reuzeti v$ast u Ita$iji.  "o$iko je ojaao da je 01>>. godine %otkraj ? mjese/a odr&an kongres Fa'istike stranke u 3a%u$ju na kojem je Musso$ini izjavio da &e$i da im se %reda v$ast.  "o je izazva$o eu8oriju i Musso$ini je %oveo 8a'iste u $o%od na i&. 3itko nije ni'ta %oduzeo jer je Musso$ini sve nji- ranio od komunizma. "a$ijanska v$ada je %a$a i kra$j je %ozvao Musso$inija i @. ? mu dao mandat za sastav$janje v$ade. (Musso$inija su zva$i vo7a i$i du/e.) Pojavio se 8a'istiki re&im u 6uro%i.

;I4"A"!2A ! Ita$iji %ostoji %ar$ament i Musso$ini se u %oetku %ona'ao vr$o o%rezno. !skoro je osnovao ta'nu dr(a#nu $olici'u koja je odgovara$a izravno njemu. Fa'isti su %o$ako u$azi$i u sva dr&avna tije$a. 4ad je %ostao dovo$jno sna&an* Musso$ini je ras%ustio %ar$ament* ukinuo sve %o$itike stranke osim 8a'ista i 01>B. godine uveo %ot%unu diktaturu. I da$je %ostoji kra$j* a$i sva v$ast je u Musso$onijevim rukama. Musso$ini je ukinuo sve gra7anske s$oode 9 nema vi'e s$oode govora* s$oode tiska. Svi gra7ani moraju iti %odre7eni vo7i. Zav$adao je tota$itarizam. 5ovjek ne smije imati svoje interese nego smije samo %odu%irati 8a'iste. Musso$ini je sve svoje %o$itike %rotivnike -a%sio i zatvarao u koncentraci'ske logore. Prve &rtve kon/entra/ijski- $ogora i$i su komunisti. Isto tako su ukinute sve radnike organiza/ije i sindikate. "ko god se %ounio %rotiv takve %o$itike* to je %$atio &ivotom. Što se tie radnika* Musso$ini je uveo 0
S"A2A3J6 6#I46 I"A#IJ6 Musso$ini od %oetka vodi agresivnu vanjsku %o$itiku. odi se itka za ko$onije koje treaju o$igar-iji. "a$ijani su %oe$i stvarati e$iku Ita$iju agresijom na 2ijeku. (2ijeka je versajskim s%orazumom %osta$a samosta$na dr&avi/a.) :rnoko'u$ja'e je u na$ad na i'eku 01>@. godine %oveo arie$e ;CAnnunzio. 2ijeka se nije mog$a oraniti i osvojena je. Me7utim* 01>D. godine je u 2imu sk$o%$jen i&ski s$orazu& kojim je 2ijeka %odije$jena izme7u Ita$ije i 4ra$jevine SES. rani/a je i$a rijeka 2jeina. 2ijeka Ita$iji nije i$a oe+ana "ajnim $ondonskim s%orazumom. Jako rzo su -tje$i ne'to s$ino na%raviti u A$aniji i sjevernoj rkoj* no nisu us%je$i.

S"A2A3J6 A"I4A3A  Jedino 'to je Musso$ini u Ita$iji us%io na%raviti je rje'avanje s%ora izme7u gra7ana i %a%e. 01>1. godine sk$o%$jen je konkordat odnosno Lateranski sporazum izme7u :rkve i

dr&ave. Musso$ini je njime %ristao %$atiti :rkvi ogromnu od'tetu za sve %osjede koje je izgui$a* no %a%a je morao oe+ati da +e taj ka%ita$ ostati unutar grani/a Ita$ije.  "ako je u dije$u 2ima kamo se %a%a 0G. godine %ovukao osnovana %a%inska dr&ava Vatikan.

!kratkoH Pojam i odre7enje O$ik v$adavine koji istie naci'u  i rasu iznad %ojedin/a i koristi nasi$je i moderne te-nike %ro%agande i /enzure za %risi$no %otiskivanje %o$itike o%ozi/ije Podrijet$o rijeiH od ta$. 8 ascio 'to znai sa#ez (dos$ovnoH sno%ov$je) 4ao ideo$ogija je negativan 9 anti$iera$an* antikomunistiki* antidemokratski* antiega$itaran 4ao %o$itiki i ekonomski sustav u Ita$iji kominirao je e$emente kor%orativizma* tota$itarizma* na/iona$izma i antikomunizma 3a odre7en nain je o%ozi/ija so/ija$izmu i komunizmu

Pokret Odnosi se na autoritarni %o$itiki %okret desne orijenta/ije koji je v$adao Ita$ijom od 01>>. do 01D@. godine %od vodstvom Benita Mussolini'a 5$anovi %okreta 9 /rnoko'u$ja'i (zog /rne uni8orme)  "e&i$i ouvanju %ostoje+eg k$asnog sustava kao teme$ja %o&e$jne ku$ture Pokret su ini$i ma$i ka%ita$isti* ni&i inovni/i i srednje k$ase A$i ve$ika %odr'ka i u rura$nim %odrujima* me7u se$ja/ima* 8armerima $avno oi$je&jeH masovni %okreti koji na%adaju organiza/ije radnike k$ase (sindikate) i $ijevo orijentirane stranke

Povijest

Mussolini  uteme$jio 8a'istiki %okret 0101. na sku%u u Mi$anu 01>0. 8a'isti su razvi$i %rogram ( Manifesto) koji je %ro%agiraoH <;emokratsku re%u$iku 0. < Fa'istika stranka osvaja @K mjesta u %ar$amentu* a ve+ 01>. su isk$juivo 8a'istiki %redstavni/i u %ar$amentu Od 01@K 9 Ita$ija %od me7unarodnim sank/ijama 9 z$i&avanje s 3jemako (savezni/i na/istike 3jemake u II. svjetskom ratu) 01D@. 9 Muso$$ini svrgnut od kra$ja iktora 6manue$a i uijen 01DK. < kraj 8a'istikog re&ima ;oktrina ;oktrinu 8a'izma na%isao iovanni enti$e (s$u&eni L$ozo8 8a'izma) Osta$i do%rinosiH . Sore$* :-. Pegu* E. #agarde$$e* S. Panunzio Znaajan utje/aj en/ik$ike 2erum 3ovarum (kritika so/ija$istikog kon/e%ta k$asne ore* za-tjev za jakom dr&avom=) Osnovna nae$a 8a'izmaH

;r&ava kao a%so$ut Ndr&ava je %o %rirodi su%eriorna %ojedin/ima (%ojedin/i %ostoje zog dr&ave a ne oratno) Svi resursi stvoreni sudje$ovanjem %ojedina/a u zajedni/i se %romatraju kao du(nost %ojedina/a da s$u&e dr&avi 9 entitetu znaajnijem od zroja svinjegovi- dije$ova Stoga su sva %rivatna %oduze+a dr&avna %oduze+a* a %ostojanje dr&ave je jedina du&nost %ojedin/a Musso$iniH Sve u dr&avi* ni'ta izvan dr&ave* ni'ta %rotiv dr&ave

Praksa PrimjeriH Musso$inijeva Ita$ija* na/istika 3jemaka* Fran/kova Š%anjo$ska ! %raksi uk$juuje %o$itiko(o$ik tota$itaritma kao i komunistike zem$je %o%ut SSS2* 4ine* 4ue) i ekonomsko (o$ik kor%orativizma interven/ije dr&ave u tr&i'te i kori'tenje dr&avnog a%arata za %rodu$jivanje k$asni- raz$ika)

Fa'isti ki simo$i

S#astika  je vrsta kri&a s oje %reke jednaki- du$jina (-orizonta$na dimenzija je  jednaka vertika$noj) s dodanim rukama na sve etiri strane kri&a* koje o$ikuju kvadrat s u%isanim kri&em kojem 8a$e etiri %o$ovi/e strani/e. Za vrijeme na/istike 3jemake to je io simo$ na/istike %artije* a danas ga koriste neona/isti 'irom svijeta.

)el'ezni kri(  uteme$jen kao vojno od$ikovanje nekada'nje Pruske tijekom 3a%o$eonskog rata* %oetkom 01. sto$je+a* %ostao je naj%oznatije vojno od$ikovanje u 3a/istikoj 3jemakoj. 4ao simo$ mi$itarizma esto je kori'ten od strane ekstremno desni- -eav meta$ i ro/k endova* a$i ne mora nu&no oznaavati %o$itiku %ri%adnost enda.

SS simo$ je krati/a za S/-utzstae$ (njem. Za'titni odredi)* koja je i$a go$ema %aravojna organiza/ija na/istike 3jemake. Qe-rma/-t je i$a s$u&ena vojska "re+eg 2ei/-a* a oni su i$i %ara$e$na vojska koja je %rima$a narede isk$juivo od svojiasnika. Simo$ koriste euro%ski neona/isti.

Keltski kri( je vjerojatno naj%o%u$arniji simo$ me7u euro%skim neona/istima* ak i vi'e od svastike* zato 'to je u%otrea svastike zaranjena u nekim zem$jama.

*dal runa je tako7er %o%u$arni simo$ me7u neona/istima osoito od strane A8rike studentske 8edera/ije. Oda$ runa je %os$jednje s$ovo 8urt-arka* modernog vikin'kog %isma koje se sastoji od 0B s$ova. Oda$ su %rvotno u%otre$java$i etniki 3ijem/i (o$ksdeuts/-e)* %ri%adni/i SS regimente (G. Freiwi$$ingen SS<eirgs < ;ivision Prinz 6ugen) koja je o%erira$a u 3ezavisnoj ;r&avi Ervatskoj.

Man runa+ ,r runa su simo$i &ivota i smrti* koriste i- neona/isti kao dio svoje na/iona$ne ideo$ogije.

-olfsangel runa (ukod$ak) je drevna njemaka runa koja je u %ro'$osti smatrana aronom u ori %rotiv vukova. Prema drevnom %raznovjerju* mu'kar/i su se %onekad trans8ormira$i u krvo&edna i iznimno ijesna i+a koja su i$a na%o$a $judi* a na%o$a vukovi. ukod$ak je naziv koji je Eit$er i na/istiki vr- nazvao za geri$ske or/e koji su trea$i nastaviti oru %rotiv Saveznika u 3jemakoj kada je Qe-rma/-t io %ora&en i njemaki teritorij oku%iran. Ovaj simo$ naje'+e koriste neke skandinavske neona/istike organiza/ije dok je u %ro'$osti njega koristi$a Qaen SS ;ivizija ;as 2ei/-.

.riskele je simo$ a%art-eida i rasne %odije$jenosti. S$u&eni je simo$ R$ood and Eonour neona/istike organiza/ije koja je osnovana radi 'irenja neona/istike

www.maturski.org