Šekspir – Hamlet - Datiranje, izvori - 1600 – 1601. godina - Hamlet je najduža Šekspirova drama, možda žiža hermeneutičkog bavljenja Šekspirovim delom - Drugo Drugo kvar kvarto to izda izdanje nje se neka nekad d uzima uzima za osno osnovu vu teks teksta. ta. - Pitanje – važan aspekt teksta. Drama pre postavlja pitanja, nego što na njih odgovara. Počinje pitanjem koje traži lozinku: Who's there? - Priča je druga važna reč. Način da se izađe na kraj sa pitanjima koje postavlja egzistencija. o Razabrati se u svetu kroz priču Narati Narativno vno posred posredova ovanje nje – kolabo kolaborat rativn ivna a fantaz fantazija ija (?) (?) – pitanj pitanje: e: o Who's there? there? – upućeno je i nama. Up. pitanje koje bog postavlja Adamu: Gde si Adame? Adam treba sam sebi da odgovori gde je sada, nakon novog iskustva. Hamletom se ovo pitanje postavlja publici. -
-
-
Poli Po litič tički ki zap zaple let. t. Kri Krimi mina nali list stič ička ka pri priča ča.. Tragedija osvete (up. Kida) Duh koji traži osvetu o Makijavelizam dvora o o Ludilo (Seneka, Kid) Međunarodna politika o Drama u drami o Hamlet Hamlet se, se, međut međutim, im, ne ne može može svest svestii na trag tragedi ediju ju osvet osvete. e. On On je i filozofska drama. Lirsko-refleksivna takođe (v. monologe). Poem unlimited . Šekspi Šekspiro rova va dram podra podrazum zumeva eva različ različite ite tokove tokove,, nije strog strogo o koncipir koncipirana ana kao organska celina, kao u klasicizmu. Otud imamo sukob interpretacija. Teks Te kstt je po sebi desta destabi bili lizo zova van n nepr nepres esta tani nim m izmi izmican canje jem m sm smis isla la (igr (igre e reči reči,, stalno imamo duplo dno, ironiju...) Kontek Kontekstu stualn alna a ironij ironija a – u toku drame drame se kaže kaže nekol nekoliko iko stvar stvarii koje podr podriva ivaju ju shva shvata tanj nje e Fort Fortin inbr bras asa a kao kao idea idealn lnog og vlad vladar ara. a. Scen Scene e stoj stoje e jedn jedna a drug drugoj oj nasupr nasuprot. ot. Tekst Tekst izmiče izmiče jednoz jednoznač načnos nosti, ti, ostavl ostavlja ja aspekt aspekt nedoku nedokučiv čivost osti, i, utoliko je zanimljiviji za interpretaciju. Froj Frojd d – razr razrad ada a Edip Edipov ovog og kompl komplek eksa sa.. La Laka kan n – o nači načini nima ma perce percepc pcij ije e svet sveta a kroz Hamleta. Hamlet Hamlet je je intrig intrigant antan an za za mnoge mnoge human humanist ističk ičke e discip disciplin line. e. Po Bred Bredli liju ju,, trag traged edij ija a proi proizl zlaz azii iz karak karakte tera ra.. Sam Sam Ha Haml mlet etov ov kara karakt kter er je enigma. Možemo ga posmatrati kao lucidnu ludu/humoristu (ciničan smeh, distanca od sveta). Međutim, upadljiv je njegov očaj u percepciji sveta. Velika raznovrsnost životnih prilika obuhvaćen je ovom dramom.
IZVORI - Legend Legenda a je stara stara,, u mnogim mnogim vari varijac jacija ijama ma se Haml Hamlet et zove zove Amlet Amlet... ... - Isto Istori rija ja Dan Dansk ske e – Sek Sekst sta a Gra Grama mati tiku kusa sa Motiv bratoubistva Motiv incesta Osveta Ludilo o o o o
1
Preusmeravanje pisma o Zamena mačeva Ovo je ipak mnogo surovija priča od Šekspirove, Hamlet je prikazan kao čovek od akcije. Belfor Belfore e (?) (?) – insist insistira iranje nje na melanh melanholi oliji ji (obr (obrada ada)) Praham Prahamlet let – pominj pominje e se samo u koment komentari arima ma pozor pozorišn išnih ih repert repertoar oara. a. Autor Autor je mogao biti i Kid... Nešš – pisc Ne pisca a naz naziv iva a eng engle lesk skim im Sene Seneko kom m Motiv Motiv ubist ubistva va trova trovanje njem m kroz kroz uho uho – iz italij italijans anskih kih izvo izvora. ra. Klaudijev Klaudijev makijaveliz makijavelizam am – blizak italijansko italijanskom m shvatanju shvatanju real-politi real-politike. ke. o
-
- MELANHOLIJA (v. Delo, septembar '55 – tematski broj o melanholiji) VIŠESTRUKI ZAPLET - F. Fe Fergason – Hamlet kao višestruki zaplet . Koje uporedne priče postoje u Hamletu i koji paralelni motivi? - Parovi o ottac – sin: o Hamlet – duh Hamlet – Klaudije o Laert – Polonije. o Priča o Poloniju se uliva u glavni zaplet. Ipak, ona predstavlja odvojen motivacijski tok koji obezbeđuje važne paralele. (Kod Ofelije se dogodi ono o čemu Hamlet samo misli – ona je vrsta njegovog negativnog odraza). Fortinbras – njegov otac o Fortinbras – njegov stric o o Pir (Neoptolem) – Ahilej Pir je osvetnik koji nema dileme. Svi ovi odnosi očeva i sinova imaju ulogu u osvetljavanju glavnog odnosa.
I ČIN 1. scena
- Mali Mali ritu ritual al – sme smena na stra straže že.. Misterija mraka, neizvesnost. Verbalni iluzionizam. Tišina, mrak, hladnoća. - Ra Razg zgov ovor or se se vodi vodi oko oko neč nečeg eg ned nedef efin inis isan anog og:: Je l' se javilo ONO? Potom: ona pojava... - Nikako Nikako ne ne saznaj saznajemo emo šta šta je to. to. Čeka se se Horaci Horacio o – on je učen, učen, govor govorii latinsk latinski; i; on je takođe skeptik. - I Ho Hora raci cio o i Ha Haml mlet et se školu školuju ju na prote protest stan ants tsko kom m univer univerzi zite tetu tu → problem čistilišta – katolici ga priznaju, a protestanti ne. Duh se može vratiti jedino iz čistilišta. Možda zato Horacio i Hamlet ne veruju u njegovu pojavu? - Opis Opis stanja stanja u državi državi.. Niz pitan pitanja. ja. Horac Horacio io daje daje odgovo odgovorr na njih i nama nama priča priča pozadinu događaja koji će uslediti. Prvi put čujemo o Fortinbrasu – vreo i strasti neobuzdane – avanturista, zanima ga rat rata radi.
2. scena
- Na dvo dvoru ru,, pris prisut utne ne su su svi svi glav glavni ni lik likov ovii - Klau Klaudi dije je – daje daje svo svoju ver verziju ziju,, reviz evizij iju u pro prošlo šlosti. sti. Daje Daje zaint ainter eres eso ovan vanu interpretaciju. Nastoji da izmiri protivrečnosti stvarnog stanja – retoričkim 2
-
I -
sredstvima izglađuje sve što bi predstavljalo problem. Nudi priču koja će se lako prihvatiti i sa kojom će se moći živeti – svaka ideologija počiva na tome. Nasu Na supr prot ot Klau Klaudi diju ju,, Ha Haml mlet et izno iznosi si na vide videlo lo prot protiv ivre rečn čnos osti ti i tamo tamo gde gde je naizgled sve logično. Klaudi Kla udije je se često često poja pojavlj vljuje uje kao kao ugleda ugledan, n, civili civilizov zovan an čovek, čovek, kao kao neko neko ko ume sa drugima i suptilno manipuliše njima. On pokušava da diplomatski reši sukob sa Fortinbrasom. Da li je Klaud Klaudije ije uzurp uzurpato ator? r? Nije Nije li sin treb trebalo alo da nasl nasledi edi oca? oca? Dans Danska ka je bila bila izborna monarhija. Zasad se ipak ne postavlja pitanje Klaudijevog prava da bude na prestolu. Glavno je pitanje incesta. Hamlet uvek deluje deluje kao da je sam, stoji u opozicij opozicijii prema prema ša šaroli rolikoj koj slici slici dvora dvora sa intrigama, maskama, prividom. Hamletov monolog Samoubistvo Gađe Gađenj nje e na na sve svett koj kojii je je izva izvan n sop sopst stva va.. Mela Melanh nhol olik ik impl implic icir ira, a, proj projek ektu tuje je pože poželj ljnu nu harm harmon onij iju u na svet svet,, prvo prvobi bitn tna a pred predst stav ava a je ideal idealiz izov ovan ana. a. Utol Utolik iko o pada pada u oč očaj aj,, bezn beznađ ađe, e, me mela lanh nhol olij iju, u, pasivnost. Humo Humori rist sta, a, koj kojii isto isto to to zna, zna, rug ruga a se svet svetu. u. Majč Majčin in greh greh i odno odnoss prema prema ženama ženama – slab slabos ost, t, poređ poređen enje je sa životi životinj njom om bez razu razuma ma – irac iracio iona naln lna a i inst instin inkt ktiv ivna na reak reakci cija ja.. Ova Ova ogor ogorče čeno nost st ženo ženom, m, sopstvenom majkom, kasnije će se projektovati na Ofeliju. Ispi Ispiti tiva vanj nje e razl različ ičit itih ih mogu mogućn ćnos osti ti u sa saom omde delj ljen enju ju i arti artiku kuli lisa sanj nju u so sops pstv tven enih ih pro protivr tivreč ečno nost stii – dija dijalo log g sa samim amim so sobo bom. m. Po Poli lifo fon na, dece decent ntrriran irana, a, policentrična subjektivnost. Oscilacija odlučnosti i neodlučnosti. Odnos Odnos Klaudi Klaudije je – stari stari Hamlet Hamlet.. Stalno Stalno se produ produblj bljuju uju proti protivre vrečno čnosti sti.. U orig origin inal alu, u, Hamle Hamleto tov v govo govorr zvuč zvučii kao kao siktan siktanje je.. Obra Obraća ća se srcu srcu:: al' svisni srce, moram ćutati. Otvorio Otvorio je sve svoje sadržaje, sadržaje, ali ih je ponovo ponovo zatvor zatvorio. io. U drami drami imamo imamo toliko toliko Hamletovih monologa jer on zapravo nema sa kim da priča (up. Prospero). Ponovo će se otkriti kad ostane sam. (Hermeneutika sumnje – Niče, Marks i Frojd Sadržana subverzija – mogućnost proživljavanja alternativne egzistencije u iluziji. Dejstvena subverzija – može izazvati i poriv da se to realizuje. Provokacija da se promene stvari...)
- Vite Vitešk škii je velik velikod oduš ušan an pram prama a prija prijate telj ljim ima. a. - Čim drugo drugovi vi odu, odu, počinje počinje da sumn sumnja, ja, da post postavl avlja ja pitanj pitanja. a. Pita Pita se nije nije li duh varka, đavo...
3. scena – oproštaj brata i sestre
- Poče Početa tak k par paral alel elno nog g zap zaple leta ta - Lae Laert rt upozo upozorav rava a sestru sestru da ne ne bude bude previš previše e slobodn slobodna a u odnosu odnosu sa Haml Hamletu etu.. ((Razlozi su socijalni, licemerni – čast...)) - Ofel Ofelij ija a je u stanj stanju u da ukaž ukaže e na liceme licemerj rje e feudal feudalno nog g sveta. sveta. U poče početk tku u ona zaista jeste samosvesna i odvažna. Kas asn nije će pristati da bude instrumentalizovana. - Poloni Polonije je – daje savet savete e deci da da budu uzdr uzdržan žanii i promišl promišljen jeni. i. On traži traži izvesn izvesnost ost – traži jednakost između reči i pojave (Hamlet je, naprotiv, dekonstrukcionista) 3
- Ovd Ovde je Po Polo loni nije je još još uvek uvek oprez prezan an i odgovo govorran otac, tac, ali ali će se kasn kasnij ije e pretvoriti u karikaturu političara – odnosi interesa. - Ofeliji ka kaže: ponudi sebe po većoj ceni – ulazimo u sferu dvosmislenosti i oboje se igraju smislom. Ipak, Polonije se vraća svojoj obazrivosti. - Po Polo loni nije jeva va deca deca služ služe e kao kao vrst vrsta a ogle ogleda dala la – refl reflek ekto tora ra koji koji os osve vetl tlja java vaju ju Hamletov lik
4. scena
- Hamlet let je frustriran neznanjem – ne podnosi napetost neznanj anja, a isto istovr vrem emen eno o niko nikom m nije nije jas jasni nije je nego nego njem njemu u koli koliko ko je kona konačn čno o znan znanje je nedostižno. - Nalazi se na granici granici između između života života i smrti smrti – onostrano onostrano se samo samo sluti, sluti, ali se se ne da artikulisati, uobličiti u znanja dostupna ljudima. - La Lav v Vig Vigot otsk skii – dra drama ma na na gra grani nici ci smr smrti ti.. - Ho Hora raci cio o je glas glas opre opreza za – traž tražii odgo odgovo vorr svak svakoj oj pojav pojavi, i, ne zadr zadrža žava va se u enigmama protivrečnosti. Takođe je odlučna, radoznao i rešen da sazna šta iza pojave duha stoji. Duh - Ko Kod d Šeks Šekspi pira ra se vezu vezuje je za se sene neki kins nsku ku trad tradic icij iju u u eliz elizab abet etin insk skoj oj dram drami. i. Predstavlja konvenciju u tragediji osvete. Čak je vrsta pozorišnog stereotipa. - Duh Duh bi takođ takođe e moga mogao o biti biti tumač tumačen en kao Hamle Hamleto tova va psihol psihološ oška ka projek projekci cija ja (Bredli). - Vig Vigotski tski – Duh Duh uobl uoblič ičav ava a Hamle amleto tov v susr usret sa sm smrrću. ću. Mož Može Hamle amleta ta da dovede do saznanja tajne smrti. - Re Reli ligi gijs jski ki – po katol katolic iciz izmu mu – duh duh je iz čist čistil iliš išta ta.. Po prot protes esta tant ntiz izmu mu – duh duh dolazi iz pakla. Ove dva stanovišta se mešaju. Hamlet sumnja da bi duh mogao biti đavo koji ih iskušava.
II ČIN 2. scena - Razgo azgovo vorr sa sa Polo olonije nijem m - Ra Razg zgov ovor or sa sa Ro Roze zenk nkra ranc ncom om i Gild Gilden enst ster erno nom m Opscenost, dvosmislenost Cinizam Svet postaje pošten – možda je kraj blizu - Danska jje e ta tamnica - Dopu Dopušt šta a rela relati tivi viza zam m suda suda - Ro Roze zenk nkra ranc nc pok pokuš ušav ava a da las laska ka Ham Hamle letu tu.. o o o
Monolog o glumcu i monolog o Fortinbrasu uokviruju središnji deo drame. U oba monologa, Hamlet sebe poredi sa nekim konkretnim drugim. - Fikcija, Fikcija, poezija, poezija, drama drama može može da stvari stvari učini učini inten intenzivnij zivnijima ima nego nego što one jesu.
III ČIN – nosi ključne momente u drami -
Smrt Smrt kako kako bla blaže žen n san san – prij prijat atno no stan stanje je Šta Šta ako ako je je smrt smrt sa san n pre prepu pun n neka nekakv kvih ih ... ... Avgu Avgust stin inov ov teks tekstt o slob slobod odno nojj vol volji ji Smrt Smrt je nepo nepozna znanic nica a i to nezn neznanj anje e može može da izazov izazove e strah. strah. Dokle Dokle ide ide naša naša volja volja – da lili možemo možemo da raspo raspolaž lažemo emo živo životom tom i smrć smrću? u? Strah Strah zbunj zbunjuje uje.. Zbunj Zbunjena ena je i naša naša volja volja za samoub samoubist istvom vom.. 4
- Da li čo čove vek k mož može e da da odl odluč učuj uje? e? - Sves Svestt je ta ta koja koja str straš ašlj ljiv ivce ce pra pravi vi od od svih svih nas nas.. - Ni Ničče – za odlučnost je potreban veo iluzije. Ogoljavanje te granice bivstvovanja nam onemogućuje odluku. - Pre mišo mišolov lovke, ke, Klau Klaudij dije e odluču odlučuje je da Haml Hamleta eta sklo skloni ni iz Dans Danske. ke. - Poloni Polonije je ostaj ostaje e pri pri svojoj svojoj teor teoriji iji.. Ovde Ovde je on već već karik karikatu atura. ra. Mišolovka - uvod - Pret Pretho hod de sav savet etii glu gluma maca ca - Šekspi Šekspiro rova va teoriaj teoriaj pozori pozorišta šta.. Gotovo Gotovo klasici klasicisti stička čka odmer odmereno enost. st. - Mera Mera – jedna jedna od tema tema koje koje domin dominir iraju aju.. Pitanj Pitanje e je, je, sa drug druge e stran strane, e, koliko koliko Šekspirovo pozorište ima mere? - Filip Filip Sidni Sidni i Ben Džon Džonson son zago zagovar varaju aju ovu ovu klasic klasicist ističk ičku u umeren umerenost ost.. - Šekspi Šekspirr ovde ovde kritik kritikuje uje i paro parodir dira a amat amateri erizam zam.. - U dronjke cepati neku strast – znači da fascinantne reči zazvuče trivijalno ako ih govori glumac koji ih nije proživeo (tako osetljiv tekst su, recimo Lirovi monolozi). - Pitanje ukusa u recepciji – nesofisticiranoj publici i treba dati sve prenaglašeno. - Vez Veza izm izmeđ eđu u rad radn nje i reč rečii - Mime Mimeza za – podr podraž ažav avan anje je priro prirode de.. Po Pozo zori rišt šte e treb treba a da bude bude u skla skladu du sa onim što se u prirodi može videti. I mimeza je kod Šekspira problematična – fantastika, prevazilaženje ontoloških granica (Bura, San letnje noći, duhovi i veštice...) - Hamlet let u svom govoru izražava ava poeti etiku Šekspirovog doba, ali ne i Šekspirovu autopoetiku! Kao učen čovek bliži je Filipu Sidniju. - Hamlet Hamlet i Horac Horacio. io. Pohv Pohvala ala Horac Horaciu iu (up. (up. na počet početku ku kad kad Hamlet Hamlet traži traži da mu mu se stražari obraćaju kao prijatelji) – zanemarivanje socijalnih razlika. - Ha Haml mlet eta a fasc fascin inir ira a Ho Hora raci cije jeva va pribr pribran anos ost, t, sposo sposobn bnos ostt da se prim prime e i dari dari i udari sudbine (gotovo stoička uzdržljivost). - Razum Razum – vrsta vrsta kontro kontrole. le. Horaci Horacijev jeva a racional racionalnos nostt je korozi korozivna vna,, podriva podriva svako svako stabilno mesto. Ostali likovi bivaju vođeni strastima, ali ne i Horacije. Mišolovka - Hamlet Hamlet Klaud Klaudije ijev v greh vidi vidi kao kao lisicu lisicu koja koja se krije krije pred pred lovci lovcima, ma, a svoj svoj tekst tekst vidi kao nešto što treba da je izmami iz jazbine. Posebno su važni Hamletovi Hamletovi monolozi i Hamletov jezik – način na koji se poigrava, na koji tretira jezik. Svaki put kad mu se pojavi mogućnost da napravi šalu kojom će se grubo poigrati sagovornikom, on to iskoristi. Nikada je ostaje ravnodušan pred mogućnošću da se poigra jezikom. - Opsceno nothing = ženske genitalije. Ofelija: I think think nothing. nothing. Hamlet: Lepa je to misao naći se meću ženskim nogama. - Ofelij Ofelija a shvata shvata da da je prete preterao rao i povla povlači či se. I Haml Hamlet et se povl povlači ači – sam sam za sebe sebe kaže da je lakrdijaš. - Dob Dobija ija zal zalet et u cin cinizmu izmu.. - Kralj Kralj ne reag reaguj uje e na pantom pantomim imu, u, uspev uspeva a da se kontro kontroli liše še sve dok dok ne čuje reči reči.. Ne Nema ma slik slika a se još još i izdr izdrži ži,, ali ali se na izgo izgovo vore renu nu reč reč ne može može ne odgovoriti. - Jedi Jedino no Ofe Ofeli lija ja pit pita a šta šta pred predst stav ava a znač znači. i. 5
- Jetkos Jetkostt u Hamleto Hamletovom vom odnos odnosu u prema prema ženama, ženama, ogor ogorčen čenost ost i žestin žestina a se uvek zavr završi ši kad kad Ofel Ofelij ije. e. Hamle amlett je dubo duboko ko povr povređ eđuj uje. e. Ona Ona mu nije nije rava ravan n sago sa govo vorn rnik ik – goto gotovo vo da su tek tek grob grobar arii bliž bližii njeg njegov ovom om humo humoru ru i igra igrama ma rečima. Svako njegovo obraćanje Ofeliji izvrnulo je smisao njenog učtivog odgovora. - Problematika drame u drami. Maske pojačavaju utisak fantazije, stepen iluzije. Stepenovanje fikcije. I preko ove drame se prošlost utapa u sadašnji trenutak. Posredstvom fikcije postaje delatna u sadašnjem trenutku! - Klau Klaudi dije je će prep prepoz ozna nati ti način način na koji koji je ubis ubistv tvo o izvr izvrše šeno no,, ali ali sino sinova vacc ovog ovoga a puta uliva otrov u uho žrtvi – najava osvete! - Kralj Kralj više više ne može može da izdrži izdrži,, ritu ritual al je je razb razbije ijen. n. - Ha Haml mlet et se poja pojavl vlju juje je eufo eufori riča čan n – rima rima koja koja vuče vuče na folk folklo lor, r, poig poigra rava vanj nje e simbolom jelena probodenog strelom = čovek sa nečistom savešću. Ono što je očekivao ostvarilo se. Na kraju monologa o glumcu, tražio je da njegova REČ nešto postigne. - Ha Haml mlet et uvek uvek uhva uhvati ti dvos dvostr truk uku u mogu mogućn ćnos ostt znač značen enja ja i bira bira onu koja koja mu odgovara. Sagovorniku ostaje ili uvreda ili praznina sa kojom je zna šta da čini. - Hamlet Hamletov ov jezik jezik – parado paradoksi ksi i ironi ironija. ja. Pravi Pravi iste iste obrte obrte kao kao i lude. lude. Funkci Funkcija ja lude lude je u ovoj drami ostvarena kroz Hamletov jezik. (Kune se u svoje oruđe za krađu. Up. u Kako vam drago – devojke se kunu u brade...) - Rozenk Rozenkran rancc i Gilden Gildenste stern rn – sviran sviranje je frule. frule... .. - Hamlet Hamletovo ovo slo složen ženo o sopst sopstvo vo – fluidn fluidno, o, pro protivr tivrečn ečno.. o.... - Na kraj kraju u pos posta taje je konk konkre reta tan: n: ne možete svirati na meni... - Po Polo loni nije je – dvor dvorsk sko o dodv dodvor orav avan anje je,, potp potpun una a bezo bezobl blič ično nost st,, bez bez kara karakt kter era a – krajnje granice karikature koju Hamlet od njega pravi. - Hamlet Hamletova ova poli polifon fonija ija – sebe sebe oseća oseća kao kao nekog nekog ko bi krv krv mogao mogao piti piti... ... Ali Ali drugi drugi glas traži da se obuzda, da ne dozvoli svom duhu da bude okrutan prema majci. - No Nožževi reči – reči kao delatno sreds edstvo. Hamlet i dela pomoću reč ečii. Performativna moć reči. Klaudije u drugom svetlu - Ima bar bar jeda jedan n dodat dodatni ni glas glas savest savestii u kojem kojem sebe sebe optužu optužuje. je. - Dat je čitav čitav vrlo vrlo slože složen n monol monolog og – ne može može da se se moli. moli. - Hamlet ga ne ne ču čuje. - Kla Klaudi udijev jev monolo monolog g je sli sličan čan Magbet Magbetovi ovim m monol monolozi ozima: ma: Samosvesni zločinac kome se suprotstavlja savest – dva glasa o Svest o odgovornosti prema bratu, ali i potreba da se zadobijeno o zadrži o Bog najviše mrzi upornost u grehu (Vijon) o Klaudije hoće boga velikodušnijeg nego što je to hrišćanski bog. Hoće boga koji bezuslovno prašta. Svestan je da NE može da se pokaje, da drugi glas nije dovoljno jak. o o Govor se zatvara bez odgovora, tek u njegovom delovanju vidimo da je pristao uz korist, uz interes. - Hamlet bi ovde mogao da ga ubije. Sve se dešava u minimalnom vremenskom razmaku, a opet se Hamletova raspoloženja brzo smenjuju: od euforije i želje da pije krv do nemoći da Klaudija ubije na molitvi.
6
- Nije Nije upit pitanju anju samo amo kalku alkula laci cija ja koju koju sam Hamle amlett navod avodii – on je mno mnogo komp komple leks ksni niji ji.. Ovo Ovo je možd možda a još još jedn jedno o uzmi uzmica canj nje e pred pred so sobo bom. m. Opet Opet se udaljava od čina jer ne može da ubije. HAMLETOVI MONOLOZI 1. I, 2 scena – o samoubistvu, povratku u Vitenberg I, 5 scena – O sve čete neba ... Odlučuje da posluša duha, da 2. sa table pamćenja izbriše sva znanja. Odlučnost. Kasnije će se ispoljavati upravo različiti slojevi njegove svesti! 3. Poređenje sa glumcem središnja lirsko-filozofska cezura drame, ništa se ne dešava, 4. naša se koncentracija usmerava na Hamletove misli. Biti il' ne biti ... 5. II, 3. 3. sc scena – neposredno po posle mi mišolovke. Te Test je je po pozitivno razrešen, nema više nedoumica. Euforija – krv bi mogao piti... 6. III, 3. 3. ssccena – do dok je je Kl Klaudije na na mo molitvi. Op Opet se se iz izražava protivrečnost Hamletovog karaktera 7. Monolog o Fo Fortinbrasu – kr kroz mo monologe mo možemo pr pratiti sv sve protivrečnosti Hamletovog karaktera i sve slojeve njegove svesti. Hamlet u kraljičinoj sobi - Po Polo loni nije je je iza iza zav zaves ese. e. - Vrlo napete replike između Hamleta i majke. Hamlet insistira na ambivalentnosti okolnosti. - Otac – stric - Re Reše šen n je da majc majcii pruž pružii ogle ogleda dalo lo (ogl (ogled edal alo o je čest čest moti motiv, v, me meta tafo fori ričk čkii se pojavljuje i u delu o glumcu – glumac je ogledalo). Ogledanje u rečima. - Bez Bez ikakv kakvo og dvo dvoumlj umljen enja ja ubij ubija a Polo olonija nija – još još jedn jedna a odlika lika Hamle amleto tovo vog g karaktera. - Treba razmišljati i o ODLAGANJU. Ovde odlaganja nema, dela bez razm razmiš išlj ljan anja ja,, nema nema anti antite teza za.. Ne žali žali mnog mnogo o Po Polo loni nija ja – prez prezir ire e njeg njegov ovu u revnost, spremnost da se bude instrumentalizovan. Za razliku od slanja Rozenkranca i Gildensterna u smrt, ovde nema predoumišljaja. - Majci Majci kaže: kaže: Lomi Lomiću ću vam vam srce. srce... .. Kada Kada ona ona pouša poušava va da da ga upozo upozori ri na to to da mu je je majk majka, a, on joj joj pori poriče če sve sve kval kvalit itet ete. e. Po Post stoj ojii grad gradac acij ija a u nega negati tivn vnoj oj kvalifikaciji njenih postupaka. - Stal Stalno no ga uzne uznemi mira rava va dvos dvostr truk ukos ostt ljud ljudsk ske e prir prirod ode e – pore poredi di oc oca a i stri strica ca.. Optužuje je za želju, za pohotu, za neukroćenu plimu krvi – to ne može da razume i da prašta ženama. Zapravo, ako to donekle i može da razume, da prihvati taj argument tela, ne razume kako da ni kod starije žene, kakva je njegova majka, ne jenjava ta strast. Šta onda očekivati od mladosti? - Maki Makija jave veli li i Mont Monten enjj dopr doprin inos ose e rela relati tivi viza zaci ciji ji vred vredno nost stii u rene renesa sans nsii (vit (viteš eški ki kode kodeks ks,, čvrs čvrste te obav obavez eze e izme između đu gosp gospod odar ara a i vaza vazala la,, mušk muškar arca ca i žene žene;; neposrednost odnosa sa bogom...) - Neki kritičari kritičari u Hamletu Hamletu vide izraz žaljenja žaljenja za za tim tim prošlim prošlim vremenom. vremenom. Hamlet Hamlet se divi divi Fortin Fortinbra brasov sovoj oj jednod jednodime imenzi nziona onalno lnom m moralu moralu.. Elizab Elizabeti etino no doba doba je doba tranzicije između renesanse i modernog doba. Hamlet žali za stabilnim odnosima, pa i polnim. Nekoliko godina ranije, postupak njegove majke bio bi tretiran kao incest. Međutim, ovde se dozvoljava kao politička nužnost. Nostalgija za stabilnim vrednostima srednjeg veka. - Po Poja javl vlji jiva vanj nje e duha duha.. Šta Šta god god da je duh – on će opomi opominj njat atii i ukaz ukaziv ivat atii na majčino čuđenje. Hamlet stalno pati da je tup za svoju stvar. I ovde ga duh opominje na taj otupeli smer. 7
- Prob Proble lema mati tizo zova vanj nje e viđe viđenj nja a – kral kralji jica ca ne vidi vidi duha duha,, ne ulaz ulazii u tajn tajnu, u, nije nije posvećena. Ona ne može da priđe onoj granici života i smrti. Ona koja misli da vide sve, ne vidi ništa. (Gloster će videti tek kad oslepi, Lir će znati tek kad poludi...) - PROBLE PROBLEM M LUDILA LUDILA – dušev duševna na por poreme emećen ćenost ost ili pret pretvar varanj anje? e? - Biti Biti svirep svirep da da bi doba dobarr bio... bio... Zlo Zlo je počelo počelo,, a gore gore još još čeka. čeka. - Kada Kada više među među Haml Hamleto etom m i majkom majkom nema nema tajni tajni,, ona pita pita šta šta da radi. radi. Mesto Mesto je interesantno psihoanalitičarima – Hamlet odgovara: samo ne ovo što vam zbo zbori rim m ja... ... Na Nabr braj aja a u potv potvrd rdno nom m impe impera rati tivu vu.. Upri Uprili liču čuje je se sebi bi sc scen enu u Klaudijeve i Gertrudine intime... - Zabran Zabranio io joj joj je da govo govori ri bilo bilo kome kome da Haml Hamlet et nije nije lud i da da ima plan plan.. - Slučaj će učiniti učiniti da svoju svoju smrt zameni zameni smrću smrću Rozenkran Rozenkranca ca i Gildenster Gildensterna. na. - Među Međuti tim, m, ovde ovde (pos (posle le ubis ubistv tva a Po Polo loni nija ja), ), on nagov nagoveš ešta tava va da želi želi da ih se otarasi. Prezire njihovu vernost, odanost kralju. - Poloni Polonije je je deo ples plesa a smrti smrti – Hamle Hamlett poredi poredi živog živog Polo Polonij nija a sa mrtvim mrtvim.. kao u svim Šekspirovim Šekspirovim tragedijama. tragedijama. IV ČIN – heterogen, kao
- Ofel Ofelij ijin ino o ludi ludilo lo;; šta šta se des desil ilo o na lađi lađi.. .... - Užurbanost Užurbanost – kralj kralj želi želi da da zataška zataška činjenicu činjenicu da je dvorski dvorski savetn savetnik ik ubijen ubijen - Ha Ham mlet let razgo azgova varra sa Rozen zenkran kranco com m i Gilde ildens nste terrnom nom na svo svoj cini ciničn čnoomanipu manipulat lator orski ski način. način. Naziva Naziva ih sunđer sunđerom om koji koji upija upija kralj kraljev ev lik. lik. Hamlet Hamlet razume mehanizme makijavelističkog iskorišćavanja ljudi. Hamlet nije neko ko bi se tako ponašao, ali sve razume (ovo što on govori mogao ib da govori Ričard III). - Kr Kraj aj razgo razgovo vora ra:: Ha Haml mlet et:: Te Telo lo je s kral kralje jem, m, ali kral kraljj nije nije s telo telom. m. Kralj Kralj je stvar... ništavna. Kraljevo dvostruko telo: 1. prirodno 2. političko telo – na n asleđuje se kao sv s vojstvo kralja koji je u direktnoj vezi sa bogom, kao izaslanik. Ovaj kralj nije pomazanik, to svojstvo bivanja kraljem Klaudije ne poseduje. Otuda on nije sa svojim političkim telom – on je zato ništavan. - Ha Haml mlet etov ov poli politi tičk čkii sta statu tus: s: Kako ga opisuje Ofelija... o o Saznajemo da ga voli gomila, ali on to ne koristi, nema svojstvo poli politi tiča čara ra.. La Laer ertt će odma odmah h poku pokupi piti ti ljud ljude e da bi os osve veti tio o oc oca, a, on pridobija masu. - Po Polo loni nije je na veče večeri ri.... Govor lude, karnevala... I opet ples smrti. Groteskno Groteskno prikazivan prikazivanje je smrti smrti (morbidn (morbidna a hrana), hrana), izjednačav izjednačavanje, anje, utopijski utopijski momenat smrti. Karnevalsko u Hamletu je još jedna linija koja se može pratiti.
Sledeća scena - Ravnic Ravnica a u Dansko Danskojj po po kojoj kojoj se kreć kreće e Forti Fortinbr nbras. as. - Ka Kara rakt kter eriz izac acij ija a Fort Fortin inbr bras asa a data data je kroz kroz govor govor drugo drugog g lika lika – rato ratova vanj nje e radi radi ratovanja, samosvrhovito delanje. Ratovi deluju krajnje besmisleno ako se stave u ovakvu perspektivu. Hamletov monolog 8
- ponovo ponovo cezu cezura, ra, ponove ponove se Haml Hamlet et usred usredsre sređuj đuje e na sebe sebe.. - Po Porredi edi se sa drug drugim im delat delatn nim čove čoveko kom. m. Opet Opet za sebe ebe kaže kaže da je dul – ništavnost. - Ponovo se izražava njegova fascinacija čovekovom mogućnostima. Božansko u čoveku – Piko dela Mirandola. - Samo Samore refl flek eksi sija ja,, sa samo mois ispi piti tiva vanj nje e - Da li je mišljen mišljenje je samo samo izgovor izgovor za za nedelan nedelanje? je? Izgo Izgovor vor za kukav kukavičl ičluk? uk? Sve Sve se razjasnilo, a on je još uvek paralisan. - Ha Haml mlet et ne može može da izađ izađe e na kraj kraj sa nedou nedoumi mica cama ma.. Ima Ima li u njem njemu u žuči žuči?? Zašto trpi? Možda mu nedostaje božansko častoljublje (viteštvo)? - Njegova mi misao sve relativizuje! - Vidi Vidi da se Fort Fortin inbr bras as bori bori ni zbog zbog čega. čega. Iako Iako vidi vidi da je to besmi besmisl slen eno, o, da parče zemlje za koje se bori ne može da primi ni sve leševe vojnika koji će tu pogi poginu nuti ti.. Ali Ali je ipak ipak fasc fascin inir iran an dela delanj njem em!! Fasc Fascin inir ira a ga sa sam m pori poriv, v, odlu odlučn čnos ost, t, odva odvažn žnos ostt koje koje on ne može može da dost dostig igne ne iako iako ima ima mnog mnogo o smislenije razloge i potencijalno manje gubitke. - Os Osta taje je u nera nerazr zreš ešen enim im prot protiv ivre rečn čnos osti tima ma,, ali ali zavr završa šava va pono ponovo vo priv privid idno nom m odlučnošću. Scena u kojoj kojoj se pojavljuje poludela Ofelija ((up. Himenu iz Sida)) - Kako Kako ona govor govori? i? Njen Njen je govor govor 's pola pola smisla smisla'. '. Oblik Oblikom om neodre neodređen đenost ostii goni goni slušaoce na misli (to je hermeneutika, govor defskog proročišta) - Iro Ironija nija je oč očig igle ledn dna. a. - Ha Haml mlet et je luci lucidn dna a luda luda,, ali ali kod kod Ofel Ofelije ije dolaz dolazii do potpu potpuno nog g rast rastro rojs jstv tva. a. To rastrojstvo ima nečeg poetskog u sebi. - Ofelija Ofelija je izraz izraz lirsko lirskog. g. Vigots Vigotski ki govori govori o molitvenos molitvenosti, ti, žrtveno žrtvenosti sti njenog njenog lika. - Ha Ham mlet let govo ovori filo filozo zofs fske ke ras aspr prav ave e o sm smrrti. ti. Hamle amleto tova va rac acio iona naln lnos ostt je koro korozi zivn vna, a, dok dok je kod kod Ofel Ofelij ije e sve sve flui fluidn dno, o, neod neodre ređe đeno no,, nedo nedore reče čeno no,, na granici neiskazivog. Ljubav i smrt su se spojile u nešto što se samo na ovaj način može izreći. - Lakan ra razlikuje: 1. sferu imaginarnog – projekcija idealne mogućnosti 2. simboličko je naša realnost – ono o čemu imamo jasna značenja realno, ono o čemu ne možemo da govorimo – smrt. 3. - Žene Žene su bliž bliže e neod neodre ređe đeno nom, m, femini feminini ni fluid fluid koji koji dolazi dolazi iz sfer sfere e neiz neizre reci civo vog, g, najbitnijeg. Poezija govori tim ambivalentnim govorom i prisiljava nas da joj odgovo odgovorim rimo. o. Filozo Filozofij fija a razjaš razjašnja njava, va, misli misli u pojmov pojmovima ima,, kao sis sistem temsko sko i sistematsko mišljenje. Poezija zamagljuje stvari, ali utoliko više goni da se njima bavimo. - Ofel Ofelij iju u naj najvi više še uzne uznemi miru ruje je:: Frustrirajuća ljubav prema Hamletu o Smrt oca o Kada su se te dve stvari spojile, dolazi do ovog njenog govora. Pesmice koje e vrte oko dragog i umrlog muškarca. - Frustr Frustrira irana na seksua seksualno lnost st – misli misli se o tome tome ka čemu čemu se devo devojka jka kreće kreće.. Pesme Pesme su na ivici grube erotike, nije nelogično da sada po njenoj svesti kruže takve misli.
Politička drama - Kla Klaudi udije je mora mora da kalkul kalkuliše iše,, da izađe izađe iz splet spleta a okolno okolnosti sti koji koji je nepov nepovolj oljan an za njega samoga. Počinje politička drama. Dolazi Laert praćen ruljom. Hamlet 9
-
-
-
nije koristio tu mogućnost upotrebe naroda. (Zašto Hamlet nije hteo da ide pred javni sud?) Sada se stvara nova politička tenzija. Laert je spreman i na političku akciju i na lični čin. Osvetnik, mamuza sopstvenu čast. Kralj Kralj je druga druga vrst vrsta a politi političar čara, a, makija makijavel velist ističk ičkii diploma diplomata. ta. Hamlet Hamlet je želeo želeo da se se ovako ovako ponaša ponaša,, ali ali to nije nije učini učinio. o. Klaudi Kla udije je je ovde sofis sofistic ticira iranij nijii od Laerta, Laerta, i on dopušt dopušta a različi različite te mogućn mogućnost osti, i, ali t kao da ne dopire do Larta. Oni ipak dolaze do nekog razumevanja. Ponovo Ponovo se pojavljuje pojavljuje Ofelija. Ofelija. Svakom Svakom daje odgovaraju odgovarajući ći cvet. cvet. Osim Osim što što govori govori fluidno, koristi i simboliku cveća. Čak više ni ne pokušava da sebe izrazi rečima, ona je izvan reči i utoliko je bliža poetskom. Na kra kraju, ju, molitv molitveni eni ton koji koji Vigot Vigotski ski čita čita iz nje. nje. Drugi Drugi tok, tok, podzap podzaplet let o Polon Poloniju iju i njegovo njegovojj porodi porodici ci – ovde vidim vidimo o rasplet rasplet tog tog toka: Mrtav otac o Mrtva ćerka o o Sin osvetnik Kralj Kr alj i La Laer ertt sa sada da vrlo vrlo konkr konkret etno no govor govore. e. Laert Laert odluč odlučuj uje e da će se os osve veti titi ti.. Organizuje se dvoboj. U ispitivanju Laerta kralj dolazi do čuvenog Laertovog odgo odgovo vora ra:: on ib oč očev evog og ubic ubicu u i u crkv crkvii zakl zaklao ao!! Pa Para rale lela la sa La Laer erto tom m je najdosledn najdoslednije ije izvedena. izvedena. Kralj odobrava tu Laertovu Laertovu krvožedno krvožednost. st. Našavši Našavši opravdanje, izlaže svoju strategiju. Kralj Kr aljic ica a govo govori ri o Ofel Ofeliji ijino nojj sm smrt rti. i. Smrt Smrt je u skladu skladu sa Ofeli Ofeliji jini nim m živo životo tom m i likom. Ofelija je čest motiv u slikarstvu 19. i početka 20. veka. Sve je tanušno i krhko kada je o njoj reč. Vila je druga slika Ofelije. Njena smrt se prik prikaz azuj uje e kao polu olupogi pogibi bija ja – polusa lusamo mou ubist bistvo vo . Ni Nije je odlu dluča čan n put put u samoubistvo, išla je ka tome, ali ne nužno svesno.
V ČIN Grobari - Plebejsko, Plebejsko, karnevals karnevalsko ko izjednač izjednačavanje avanje.. Rutina Rutina i trivijaln trivijalnost ost posla posla – smrt smrt je za njih obična stvar. - Ironični su. - Pleb Plebej ejsk sko o insi insinu nuir iran anje je – gosp gospod oda a se sebi bi može može da dozvo dozvoli li i sa samo moub ubis istv tvo. o. Ne važe za sve ista pravila pravila – iako se Ofelija ubila, sahranjuju sahranjuju je po hrišćanskim hrišćanskim pravilima. - Da grob grobar arii nast nastav avlj ljaj aju u Adam Adamov ov zanat zanat – aluz aluzij ija a na sa savr vrem emen enu u pesm pesmic icu u u plebejskim bunama: Dok je Adam Kopao, a Eva prela, ko je bio vlastelin? Izjednačujući, utopijski momenat. - Ka Karn rnev eval alsk sko, o, grot grotes eskn kno: o: neus neustr truč učav avan anje je od nepo neposr sred edno nog g pril prilaz aza, a, da se o svemu govori. Grobari pevaju i kopaju grob. Hamlet se tome čudi. Horacije to objašnjava navikom. Ples smrti - Hamlet nabraja razne vrste ljudi – dvoranin, političar, advokat, velikozakupnik... – koji svi bivaju izjednačeni u smrti. (Sve smo ovo prošli sa Vijonom) Razgovor Hamleta sa grobarima - Naiš Naišao ao je je na sebi sebi ravno ravnog g sagov sagovorn ornika ika u cepid cepidlač lačenj enju. u. - Grobar Grobar daje daje podatk podatke e koji koji nam nam pomažu pomažu da se se vremens vremenski ki orjenti orjentišemo šemo u drami. drami. - Ka Kada da grob groba a govor govorii o Ha Haml mlet etu u – ša šala la za Šeks Šekspi piro rovu vu publ publik iku u – kaže kaže da su u Engleskoj svi ludi, pa se tamo neće ni primetiti Hamletovo ludilo. 10
- Melanholik i luda. o Melanholik ozbiljno shvata smrt, patos i patetika. o Luda je izmaknuta, ce cellu stvar posmatra iz humorističke perspektive. - Ovaj govor vodi susretu sa lobanjom jedne lude, o kojoj Hamlet ima sentim sentiment entaln alna a seć sećanj anja, a, emotiv emotivan an odnos. odnos. Blizu Blizu smo vrhunc vrhunca a ovog ovog plesa plesa smrti. Hamlet je rastao uz ludu. Možda je od Jorika i naučio takav način razmišljanja, takav pogled na svet? - Žena Žena – poriv poriv da da se bude bude lepša lepša od od onoga onoga što je je priro priroda da dala. dala. - Vrhu Vrhuna nacc – sm smrt rt Alek Aleksa sand ndra ra i Cez Cezar ara. a. - Ovaj Ovaj razgo razgovo vorr prek prekid ida a pogr pogreb ebna na povor povorka ka.. Ha Haml mlet et shvat shvata a za koga koga se kopa kopa grob grob.. La Laer ertt – prev previš iše e nagl naglaš ašen ena a tuga tuga,, afek afekti tira rana na.. To vređ vređa a Ha Haml mlet etov ovu u tananu osetljivost. - Borba Borba u grobu grobu – kao kao pantom pantomima ima u predstavi predstavi o ubistvu ubistvu Gonzaga. Gonzaga. Dramaturš Dramaturški ki prethodi stvarnom dvoboju na kraju tragedije. - Hamlet Hamlet govor govorii Horacij Horaciju u o borbi borbi u svom svom srcu. srcu. Prizi Priziva va brzin brzinu u i lakoumn lakoumnost ost da da nadvladaju planove duboke. - Ne Neššto spolja određu eđuje naše činove. Sve vreme je mislio o sebi ebi kao o suverenom biću. Ovde dopušta mogućnost da nije on taj koji treba da razreši. Ovo objašnjava njegov postupak sa Rozenkrancom i Gildensternom. Ne oseća grižu savesti prema njima. Sada vrlo konkretno govori o Klaudiju kao o čiru i zlu. Sam sada uočava svoju paralelu sa Laertom, koju mi sve vreme pratimo.
Scena sa Ozirikom - Slična Slična scen scenama ama sa sa Poloni Polonijem jem,, Rozenk Rozenkran rancom com i Gilde Gildenst nstern ernom. om. - Naziva Naziva ga ga najpog najpogrdn rdniji ijim m imenima imenima i isti ističe če njego njegovu vu bezli bezlično čnost. st. - Nelagoda Nelagoda pred pred dvoboj dvoboj – i na na početku početku je slutio slutio i slutnja slutnja se se potvrdil potvrdila. a. Senzibiln Senzibilnii Hamlet let pored inteltektualc alca. Ima nešto od Ofelijin jine fluidnosti, hipersenzitivnosti. - Ako Ako je nešt nešto o izva izvan n naše naše moć oćii kont kontrrole, le, kako kako se odno odnosi sitti pre rem ma tome tome?? Pristajanj Pristajanje e na život kao nešto... nešto... Samo treba biti spreman. spreman. Prihvatiti Prihvatiti ono što treba da bude i ono što je izvan mene, sticaj okolnosti.
Dvoboj - Ha Ham mlet let pripis ipisu uje svom vom lud ludilu ilu uvr uvredu edu koju koju je naneo aneo Lae aerrtu. tu. Jed Jednom nom od mno mnoštva štva svojih ojih stan tanja on pripis ipisu uje nep nepro romi miššljen ljenu u uvred vredu u Lae aerrta. Montenjevska nefiksirana, promenljiva svest. - I kralj kraljli lica ca je, ispija ispijanj njem em pehar pehara, a, na gran granic icii živo života ta i sm smrt rti. i. Saopš Saopšta tava va da je otrovana. - La Laer ertt gov govor orii da da je je kra kralj lj svem svemu u kri kriv. v. - I kraljic kraljica, a, kao pasiv pasivno no biće, biće, i kralj, kralj, kao kao glavno glavno delatn delatno o biće, biće, odlaze odlaze zajed zajedno no u smrt. Kao da je kralj sam pripremio sopstvenu smrt, doneo je sve rekvizite. Priča - Hamlet traži traži da se kao kao odgov odgovor or na sve događa događaje je u Elsinoru Elsinoru ponudi ponudi priča. priča. Želi Želi da se kroz priču produži njegovo bivstvovanje.
11
- Umiruć Umirućii Hamlet Hamlet ostaje ostaje pri pri onome onome što se na počet početku ku pojavi pojavilo lo kao alter alternat nativa iva.. Trpljenje savetuje Horaciju, ali tako da ga oplemeni pričom. U najširem smislu i umetnost i fikcija i istorija koje daju odgovor na enigmu vremena. - Prič Priča a kao kao neza nezavi visn sno o tkiv tkivo. o. Možd Možda a jedi jedini ni opti optimi mist stič ični ni mome momena natt na kaju kaju drame. - Enigma: Mogućnost da se kroz priču prođe kroz nespoznatljivosti o Delatnost Fortinbrasova o o ćutanje - Kol Koliko iko se prič pričom om može može adekva adekvatno tno sao saopšt pštiti iti iskust iskustvo? vo? - Može li se očekivati očekivati da će će Fortinb Fortinbrasov rasova a Danska Danska biti bolja od Klaudij Klaudijeve? eve? - Drama Drama ostavl ostavlja ja pitanj pitanja! a! Mnoge Mnoge stvar stvarii su u njoj i artiku artikulis lisane ane u oblik obliku u pitanja pitanja.. Tekst mnogo više pokreće pitanja, nego što nudi odgovore.
REZIME: - Hju Hju Grejd ejdi (Hu (Hugh Grad Grady) y) – insi insist stir ira a na slo složeno ženojj sves svesti ti,, na slo složeno ženost stii Hamletove subjektivnosti. Šekspir, Montenj i Makijaveli. Jednoznačnost obaveze. Drama o percepciji sebe i sveta više nije drama o osveti. Ispitivanje nefiksiranog, polivalentnog, mnogoglasnog subjekta.
Osnovni problemi u drami 1. ODLAGANJ ODLAGANJE E – usporavanje usporavanje,, udvostruča udvostručavanje vanje motiva motiva 2. PROT PROTIV IVRE REČN ČNOS OSTI TI - Unutar sa samog ju junaka - Liko Likove ve vid vidim imo o ih per persp spek ekti tive ve dru drugi gih h liko likova va - Ha Haml mlet et nam nam sse e nepo neposr sred edno no otv otvar ara a - Dram Drama a ima ima dvos dvostr truk ukii zap zaple let: t: a. Po Poli liti tičk čka a dram drama a b. Drama Drama protivreč protivrečnog nog subjektivit subjektiviteta eta 3. LUDILO - Ho Horac racije ije UPOz UPOzor orava ava da da duh duh može može odve odvesti sti Hamlet Hamleta a u ludil ludilo o - Hamlet Hamlet upoz upozor orava ava prij prijate atelje lje da će će uzeti uzeti na sebe sebe drža držanje nje čuda čudaka ka - Gert Gertru rudi di gov govor orii da je je samo samo iz iz luka lukavs vstv tva a lud lud - La Laer ertu tu se izvi izvinj njav ava a lud ludoš ošću ću - Cini Ciničn čno o ludi ludilo lo,, hipe hiperi rint nteli elige gent ntan an sta stav v Eksplicitno su date mogućnosti da se ludilo tumači na različite načine 4. JEZIK - Ka Kao o što i njego jegova va sve svest os osci cili lira ra,, tako tako uspev speva a da pro proizve izvede de re rečč sa 'duplim dnom'. Njegove reči se nude dvostrukom tumačenju. Otuda efekten igre rečima, humor kojim izmiče sagovornicima. - Elem Elemen enti ti filo filozo zofs fsko kog g gov govor ora a - Sklo Sklono nost st ka dvos dvosmi misl slic icam ama a u govo govoru ru kore koresp spon ondi dira ra sa sklo sklono nošć šću u u mišljenju u antitezama. 5. MONO MONOLO LOZI ZI 12
13
