Xegan Marija
DOBA DIJADOHA (323 - 281) NAPOMENA Razdoblje koje nastaje po Aleksandrovoj smrti poznato je u nauci kao doba dijadoha . Savremeni Savremeni izvori izvori zovu dijadosima Aleksandrove generale koji su nasledili nasledili velikog velikog vojskovou vojskovou.. Doba dijadoha dijadoha zavrxava zavrxava se oko 280. godine godine p. n. e. osnivanj osnivanjem em triju triju kraljev kraljevina ina — Ptole Ptolemei meida da u Egiptu Egiptu,, Seleuk Seleukida ida u Aziji Aziji i Antigonida u Makedoniji. Tekst koji sledi je skraena verzija odeljka Doba dijadoha koji je sastavila tavila Fanula Fanula Papazogl Papazoglu: u: F. Papazogl Papazoglu u, Istorija Helenizma, Vladavina Aleksandra Velikog, Velikog, Doba dijadoha , Beog Beogra rad d 1995 1995.. Tekst ekst je pode podeljen ljen na xest xest manji manjih h celina celina sa sledeim sledeim naslovima: naslovima: 1) Izvori, 2) Dogovor Dogovor u Vavilonu Vavilonu,, 3) Od Vavilona ilona do Tripar Triparadi adisosa sosa,, 4) Od Tripar Triparadis adisosa osa do Eumeno Eumenove ve smrti, smrti, 5) Vreme Vreme Antig Antigono onove ve prevla prevlasti sti i 6) Od Ipsa Ipsa do Kurupedi Kurupediona ona.. Iza svake celine celine sledi dodatak koji sadri izbor Diodorovog svedoqanstva o vremenu Aleksandrovih Istorijska ska biblioteka biblioteka.. Knjige Knjige XVII — XXII nasled naslednik nika: a: Diodor Diodor sa Sicili Sicilije, je, Istorij (Aleksandar Veliki i njegovi naslednici) , Predgovor, prevod sa grqkog i komentar Marijana Marijana Ricl, Novi Sad 1998. Kao pomo korixene korixene su jox studije Ranoviqa Ranoviqa i Krajsiga: A.B. Ranoviq, Ranoviq, Helenizam i njegova istorijska uloga , Sarajevo 1962. i Heinz Kreissig, Povijest helenizma , prevod s njema˘ckog ckog Micheline Popovi´c, c, Zagreb Z agreb 1987. Prilikom citiranja pomenutih pisaca tri taqke ,,...” oznaqavaju izbaqen tekst, dok vitiqaste zagrade ,,[ ]”, u veini sluqajeva, dodatak autora ovog teksta. M.X.
–1–
1.
IZVORI
1.1. Antiqki Antiqki izvori — Hijeronim iz Kardije na Helespontu sastavio je jednu istoriju dijadoha koja koja je obuhvat obuhvatala ala pedeset pedesetog ogodi odixnje xnje razdoblj razdoblje, e, od 323. 323. godin godinee p. n. e. do Pirove Pirove smrti, smrti, do 272. p. n. e. Hijero Hijeronim nim je bio zemljak zemljak i prijat prijatelj elj Eume Eumena na.. Nala Nalazi zio o se u njeg njegovoj ovoj pratnji pratnji sve do njegov njegovee smrti. smrti. Poto Potom m prelazi prelazi u slubu slubu Antigona Antigona i Demetrija. Demetrija. Oqevidac Oqevidac je bitke kod Gaze, kao i kod Ipsa. Ipsa. Naalo Naalost st,, njegovo njegovo delo, izuzev izuzev nekoliko nekoliko fragm fragmena enata ta,, danas nije saquvano. saquvano. Prepoznajem Prepoznajemo o ga kod kasnijih pisaca. — Durid sa Sama, tiranin, bio je savremenik Hijeronima. Sastavio je jednu istoriju u 27 knjiga, koja je obuhvatala period od 371. do 281. godine p. n. e. Ni ovo delo danas danas nije saquvano. saquvano. Po svojoj istorijskoj istorijskoj vrednosti vrednosti bilo je slabije no Hijeronimovo. — Diodor sa Sicilije je od saquvanih saquvanih istoriografskih istoriografskih izvora najznaqanajznaqa jniji. Istorija dijadoha do 302. godine obraena je u XVIII, XIX i XX knjizi njegove Istorijske biblioteke . Diodorovo Diodorovo delo obuhvat obuhvatalo alo je ceo helenistiqki period do Cezarova vremena u 40 knjiga, ali druga polovina nije saquvana. saquvana. Koristio Koristio se Hijeronimo Hijeronimom m iz Kardije i Duridom. — Pompej Trog, romanizovani Gal, u I veku p. n. e. sastavio je jednu opxtu istoriju. Justinov izvod iz toga dela je jedini saquvani izvor u kome je celo razdoblje dijadoha obraeno kao celina. — Arijan iz Nikomedije je u deset knjiga opisao dogaaje koji su se odigrali u vremenu vremenu od Aleksa Aleksandro ndrove ve smrti do 320. godin godine. e. Danas Danas su saquva saquvani ni samo fragmenti. — Plutarh iz Heroneje koji je sastavio ivotopise Fokiona, Eumena, Demetrija i Pira. Koristio Koristio se Hijeronimo Hijeronimom m iz Kardije i Durisom. Durisom. — Pausanije u qijem delu Bios Hellados nalazimo jedan istorijski ekskurs o dijadosima.
1.2. Dokument Dokumentarna arna graa — Pisma dijadoha dijadoha saquvana saquvana u delima delima antiqkih pisaca pisaca — Hronik Hronike: e: Marmor Parium — belei belei dogaa dogaaje je od dolaska dolaska Aleksa Aleksandra ndra na vlast vlast do 299/8. 299/8. godin godine, e, Oksirinxka hronika — obuhvata period od 355. do 316. godine, godine, a hronologija hronologija je data po olimpijadama olimpijadama i atinskim arhontima, Vavilonska klinopisna hronika — vana za seleukidsku ranu hronologij hronologiju u, od Aleksandrove Aleksandrove smrti s mrti do 306. godine, godine, Stela satrapa — naena u hramu Buto u severnom Egiptu, nastala 316/5., u kojoj Ptolemej zvaniqno obnaroduje svoju odluku da nastavi sa politikom svojih prethodnika — spomenici spomenici privatno-pravn privatno-pravnog og karaktera karaktera — novac. novac.
–2–
1.
IZVORI
1.1. Antiqki Antiqki izvori — Hijeronim iz Kardije na Helespontu sastavio je jednu istoriju dijadoha koja koja je obuhvat obuhvatala ala pedeset pedesetog ogodi odixnje xnje razdoblj razdoblje, e, od 323. 323. godin godinee p. n. e. do Pirove Pirove smrti, smrti, do 272. p. n. e. Hijero Hijeronim nim je bio zemljak zemljak i prijat prijatelj elj Eume Eumena na.. Nala Nalazi zio o se u njeg njegovoj ovoj pratnji pratnji sve do njegov njegovee smrti. smrti. Poto Potom m prelazi prelazi u slubu slubu Antigona Antigona i Demetrija. Demetrija. Oqevidac Oqevidac je bitke kod Gaze, kao i kod Ipsa. Ipsa. Naalo Naalost st,, njegovo njegovo delo, izuzev izuzev nekoliko nekoliko fragm fragmena enata ta,, danas nije saquvano. saquvano. Prepoznajem Prepoznajemo o ga kod kasnijih pisaca. — Durid sa Sama, tiranin, bio je savremenik Hijeronima. Sastavio je jednu istoriju u 27 knjiga, koja je obuhvatala period od 371. do 281. godine p. n. e. Ni ovo delo danas danas nije saquvano. saquvano. Po svojoj istorijskoj istorijskoj vrednosti vrednosti bilo je slabije no Hijeronimovo. — Diodor sa Sicilije je od saquvanih saquvanih istoriografskih istoriografskih izvora najznaqanajznaqa jniji. Istorija dijadoha do 302. godine obraena je u XVIII, XIX i XX knjizi njegove Istorijske biblioteke . Diodorovo Diodorovo delo obuhvat obuhvatalo alo je ceo helenistiqki period do Cezarova vremena u 40 knjiga, ali druga polovina nije saquvana. saquvana. Koristio Koristio se Hijeronimo Hijeronimom m iz Kardije i Duridom. — Pompej Trog, romanizovani Gal, u I veku p. n. e. sastavio je jednu opxtu istoriju. Justinov izvod iz toga dela je jedini saquvani izvor u kome je celo razdoblje dijadoha obraeno kao celina. — Arijan iz Nikomedije je u deset knjiga opisao dogaaje koji su se odigrali u vremenu vremenu od Aleksa Aleksandro ndrove ve smrti do 320. godin godine. e. Danas Danas su saquva saquvani ni samo fragmenti. — Plutarh iz Heroneje koji je sastavio ivotopise Fokiona, Eumena, Demetrija i Pira. Koristio Koristio se Hijeronimo Hijeronimom m iz Kardije i Durisom. Durisom. — Pausanije u qijem delu Bios Hellados nalazimo jedan istorijski ekskurs o dijadosima.
1.2. Dokument Dokumentarna arna graa — Pisma dijadoha dijadoha saquvana saquvana u delima delima antiqkih pisaca pisaca — Hronik Hronike: e: Marmor Parium — belei belei dogaa dogaaje je od dolaska dolaska Aleksa Aleksandra ndra na vlast vlast do 299/8. 299/8. godin godine, e, Oksirinxka hronika — obuhvata period od 355. do 316. godine, godine, a hronologija hronologija je data po olimpijadama olimpijadama i atinskim arhontima, Vavilonska klinopisna hronika — vana za seleukidsku ranu hronologij hronologiju u, od Aleksandrove Aleksandrove smrti s mrti do 306. godine, godine, Stela satrapa — naena u hramu Buto u severnom Egiptu, nastala 316/5., u kojoj Ptolemej zvaniqno obnaroduje svoju odluku da nastavi sa politikom svojih prethodnika — spomenici spomenici privatno-pravn privatno-pravnog og karaktera karaktera — novac. novac.
–2–
2.
DOGOVOR
U
V A V I L O N U ( 32 3 )
2.1. Pitanje Pitanje naslea naslea Aleksandar Aleksandar Veliki Veliki umro je 13. juna 323. godine godine u Vavilonu Vavilonu.. Za sobom nije nije ostavi ostavio o pravog pravog nasledni naslednika. ka. Poxto Poxto je posled poslednjih njih dana ivot ivota a bio lixen lixen moi govora, jedini gest kojim je dao na znanje svojim drugovima kome poverava brigu brigu o carstv carstvu u bil bilo o je davanje davanje prsten prstena a sa carskim carskim peqatom peqatom somat somatofi ofilak laku u i hilijarhu Perdiki. Prema makedonskom obiqaju, u sliqnim sluqajevima kada je zemlja ostajala bez kralja, o tome kome e pripasti presto odluqivali su Makedonci okupljeni pod orujem. orujem. Meutim, Meutim, po Aleksandrovo Aleksandrovojj smrti, makedonska makedonska vojska nije bila sva na okupu u Vavilonu Vavilonu.. Mnogo Mnogo je vojske ostalo u Makedoniji Makedoniji da poslui poslui Antipatru kao oslonac za makedonsku vlast u Grqkoj. Grqkoj. Oko deset hiljada veterana veterana nalazilo nalazilo se sa Kraterom na putu za domovinu. Skupxtina Makedonaca — kako se naziva makedonska vojska okupljena pod orujem kao najvixi organ vlasti — imala je vrlo ograniqene mogunosti za izbor liqnosti liqnosti koja bi mogla mogla da preuzme preuzme kraljevstvo. kraljevstvo. Aleksandar Aleksandar je bio istrebio istrebio sve pretendent pretendentee na makedonski presto. presto. Jedini preiveli preiveli qlan Filipove Filipove porodice porodice bio je Aleksa Aleksandro ndrov v polubr polubrat at Aridaj. Aridaj. Saquv Saquvani ani izvori izvori svedoqe svedoqe da je, mada mada se danas oko tog pitanja vode mnoge rasprave, Aridaj bio slabog fiziqkog i mentalno talnogg zdravlj zdravlja. a. Oko Aridaja Aridaja kao jedinog jedinog qoveka qoveka Filipove Filipove loze okupil okupili i su se vojnici makedonske falange predvoeni heterom Meleagrom. Kurcij Kurcijee Ruf Ruf pixe pixe da je na prvom prvom sastank sastanku u hetera hetera Perdika Perdika stavi stavio o Aleksa Aleksanndrov prsten na presto presto i prvi postavio postavio pitanje pitanje Aleksandrovo Aleksandrovogg naslednika. naslednika. Sam je predloio da se saqeka poroaj Aleksandrove ene Roksane. U sluqaju da novoro novoroen enqe qe bude muxko, muxko, da se ono imenu imenuje je kraljem. kraljem. Prisut Prisutne ne je pozvao pozvao da se za sada sada pobrin pobrinu u samo samo oko pitanja pitanja regens regenstva tva.. Nearh Nearh pak kao novog makedno makednoskog skog kralja kralja predla predlaee Herakla Herakla,, navodno navodnogg Aleksa Aleksandro ndrovog vog sina iz veze veze sa Barsino Barsinom, m, Memnonovom udovicom. Meutim, ovaj predlog naixao je na opxte neodobravanje. Ptolemej Ptolemej je predloio predloio da se obrazuje upravni kolegijum kolegijum prvih generala. generala. Mada se mnogima ovaj predlog dopao, ipak nije usvojen. usvojen. Najvixe Najvixe pristalica pristalica osvojio je Perdikin predlog. Somatofilak Aristonus je qak predloio Perdiku za regenta i pozvao ga da uzme prsten prsten sa prestola. prestola. Meutim, Meutim, ovome su buqno suprosta suprostavio vio Meleagar, voa makedonske falange i pristalica Aridaja kao kralja. Nije jasno da li je vojska proglasila Aridaja za kralja pre nego xto se taj predlog pojavio na skupxtini hetera ili su heteri heteri sami, u toku raspri, odluqili odluqili da njega njega pozovu pozovu. Mogue Mogue je da je Aridaj ve bio proglaxen od naroda za kralja kad je Meleagar stigao. U svakom sluqaju, Meleagar je stao na stranu stranu naroda naroda i izjasni izjasnio o se za Aridaja. Aridaja. Kad se on pojavio pojavio u dvorcu sa Aridajom da bi ovaj primio znake kraljevskog dosto janstva, umalo da nije doxlo do borbi u odajama gde je na odru leao leao Aleksan Aleksandar. dar. Seleuk Seleuk je... obezbe obezbedio dio mirno mirno povlaqe povlaqenje nje Perdik Perdike. e. Dok je vojska vojska progl proglasil asila a Aridaja Aridaja,, heteri heteri su prihprihvatili Peitonov [Pitonov] predlog da se kao namesnici oqekivanog Roksaninog sina postave Perdika i Leonat, a da se Krateru i Antipatru poveri uprava nad Evropom... (F. Papazoglu) Krajsig (Kreissig) u svom spisu Geschichte des Hellenismus objaxnjava objaxnjava ciljeve svake od sukobljenih strana: ...Pri ...Prist staja ajanje nje uz ovu ovu ili ili onu onu stran stranu u bilo bilo je, je, pret pret-posta postavlja vljamo mo,, defini definiran rano o stavom stavom za ili protiv protiv posto postojanj janja a osvojena vojena ,,carstva”. Vrlo je vjerojatno vjerojatno da su makedonski seljaci, jezgra falange, bili ravnoduxni u tom smislu. Rat je u pr–3–
vom redu njima predstavljao novu priliku za pljaqku. Oni nisu pokazivali zanimanje bilo za makedonsko, bilo za istoqnjaqko, odnosno makedonsko-istoqnjaqko carstvo, ukoliko se nisu mogli tamo trajno nastaniti. Ta je mogunost, naime, ve 323. godine za mnoga podruqja nestala, xto je vidljivo iz sudbine veine Aleksandrov Aleksandrovih ih novoosnovanih novoosnovanih gradova. gradova. Arhidaj, Arhidaj, koji niti je imao mogunosti, mogunosti, a ni volje da nastavi nastavi zavojevaqku zavojevaqku politiku svog prethodnika, prethodnika, qinio qinio im se prikladnim prikladnim kraljem. kraljem. Tko e ih napokon odvesti kui, ako ne on?... ...Plemii-ko ...Plemii-konjani njanici ci su pak bili zainteresirani zainteresirani da i nadalje nadalje iskorix iskorixta tavaj vaju u pokoren pokorenee krajev krajeve, e, osobit osobito o u obliku obliku danaka i prava uivanja velikih zemljixnih posjeda. Tim plemiima je odgovarao kralj koji bi po svom oqinstvu naslijedio vlast vlast u Makedon Makedoniji iji a po materi materinst nstvu vu u Iranu Iranu.. Pri tom su se, opet opet, razlik razlikova ovali li oni veliki veliki vojskov vojskovoe oe i visoki visoki dostojanstvenici koji su gajili nadu da e jedinstvenim carstvom moi osobno osobno vladati... vladati... od onih kojima je dostajao dostajao i dio carstva pod njihovim suverenitetom... (H. Krajsig1 ) Suko Sukob b je trajao trajao dugo. dugo. Na kraju kraju su obe stran stranee uvid uvidel elee da ne mogu mogu pobedit pobediti i i potraile potraile sporazum. sporazum. Posredovao Posredovao je Grk Eumen, Aleksandrov Aleksandrov sekretar, sekretar, koji je branio branio interes interesee cele cele kraljevi kraljevine. ne. Heteri Heteri su prizna priznali li Aridaja Aridaja za kralja pod imenom Filipa III , s tim da i Roksanino dete, ako bude muxko, postane kralj pod imenom Aleksandar (IV). Vlada Aridaja Aridaja bila je samo nominalna. nominalna. Stvarnu Stvarnu vlast u dravi imala imala su tri qoveka qoveka:: Krater Krater,, Perdika Perdika i Antipa Antipata tar. r. Antipa Antipata tar r je zadrao zadrao poloa poloajj koji koji je imao imao za Aleksa Aleksandro ndrova va ivot ivota a — sjedinj sjedinjava avao o je, kao kraljev kraljev namesni namesnik, k, vojnu vojnu i civiln civilnu u vlast vlast u evropsk evropskim im delovima delovima carstva. carstva. Arijan Arijan svedoqi svedoqi da je najvix najvixa a vlast vlast u dravi dravi bil bila a poveren poverena a Krateru Krateru,, dok je Perdik Perdika a imenov imenovan an za glavn glavnookomandujueg komandujueg vojske. vojske. Meutim, Meutim, Diodor tvrdi da je Perdiki bila poverena uprava nad s vim. vim. Ovakva Ovakva protivreqnos protivreqnost t u izvorima izvorima nalazi jedino svoje objaxnjenje objaxnjenje u tome xto Krater nije mogao preuzeti poverenu mu dunost, jer je u to vreme bio na putu: vodio je u Makedoniju 10 000 otpuxtenih vojnika. ...Osim toga odluqeno je da se izvrxi podela najvixih poloa poloaja ja u carstv carstvu u — Krater Krater je posta postao o prostates prostates tes basileias basileias , Perdika hilijarh (poloaj koji je imao Hefestion, a koji Arijan ijan oznaqa oznaqava va kao epitrope ) . Mele Meleag agar ar je je epitrope tes t es xympases xympases basileias basileias ). odreen odreen za Perdikinog Perdikinog hiparha hiparha (ali je on uskoro ubijen). Antipatar je ostao i dalje strateg Evrope... (F. Papazoglu) Pitanja: Zvanja prostates tes basileias , hilijarh, hiparh, strateg? Pitanje dva kralja, odnosno kakav je bio odnos Aridaja i malog Aleksandra?
2.2. Podela Podela satrapij satrapija a Arijan svedoqi da je Perdika, poxto se bojao za svoj poloaj, udaljio iz Vavilona Vavilona i iz kraljeve blizine blizine sve svoje s voje suparnike suparnike dodelivxi im satrapije. satrapije. To su bili na prvom mestu somatofilaci i Aleksandrovi prijatelji. U administrativnoj tivnoj podeli carstva carstva nixta nije izmenjeno. izmenjeno. U istoqnom istoqnom delu carstva ostali su uglavnom stari satrapi, sem Iranaca koji su smenjeni. Zapadne satrapije dobile 1
Heinz Kreissig, Povijest helenizma, prevod s njema˘ ckog ckog Micheline Popovi´ c, c, Zagreb 1987, 66 – 67. –4–
su nove upravljaqe. Naravno, generali koje je Perdika na taj naqin udaljavao iz Vavilona morali su biti saglasni s tim. Oni su u svom postavljenju na qelo satrapija videli mogunost da se uqvrste u oblastima koje dobiju pod upravu i tako dou do vee samostalnosti, dok je Perdika raqunao da e u sluqaju njihove nepokretnosti lako moi da ih s kraljevom vojskom i u ime kralja prisili na posluxnost i da spreqi pokuxaje uzurpiranja vlasti.
–5–
Satrapije
Oblast
Broj
Satrapija
Zapadna oblast Carstva
01.
Egipat
02.
Sirija s ove strane Eufrata
03.
Kilikija,
04.
Pamfilija
05.
Karija
06.
Lidija
07.
Frigija
09.
Velika
10.
Paflagonija
11.
Kapadokija i pontska oblast
12.
Trakija
13.
Evropa
Centralna oblast Carstva 01.
Istoqna oblast Carstva
centar i
Likija
helespontska Frigija
Vavilonija
02.
Suzijana
03.
Persida
04.
Karmanija
05.
Medija
06.
Jermenija
01.
Partija
02.
Arija
03.
Baktrijana
04.
Parapamisos
05.
Donji
06.
Indija
07.
Arahozija
–6–
Tars
i
Hirkanija
i
Sodgijana
Ind
s
Gedrozijom
Ptolemej — Egipat U vreme Aleksandra Egipat nije bio satrapija. Aleksandar je Egipat podelio na dve nome: gornji i donji Egipat. Civilnu upravu nad zemljom poverio je dvojici uroenika1 , a vojnu komandu poverio je Makedoncima. Prostor Libije dao je na upravu Apoloniju. Prostor Arabije poveren je Kleomenu. Kleomen je takoe uivao poloaj finansijskog naqelnika. Godine 323. Ptolemej postaje namesnik Egipta, Libije i onog dela Arabije koji se graniqi sa Egiptom. Laomedont — Sirija s ove strane Eufrata Siriju s ove strane Eufrata dobija Laomedont. Fenikija je zadrala domae kraljeve i knezove, a obaveza gradova sastojala se u plaanju poreza. Gradovi su finansiski bili vezani za Siriju. Antigon Jednooki — Velika Frigija i Pisidija Antigon Jednooki dobio je ve 333. godine Veliku Frigiju kao satrapiju. Antigon je na jugu proxirio s voju satrapiju pripojivxi joj Pisidiju. Sedixte Antigonove satrapije nalazilo se u gradu Kelainai. Eumen — Paflagonija, Kapadokija i pontska oblast do Trapezunta Severni deo Male Azije nikada nije priznavao makedonsku vlast. Eumenu je stavljeno u zadatak da osvoji ovu oblast. Leonat — Frigija helespontska Antipatar — Evropa Lizimah — Trakija Seleuk — Seleuk na upravu nije dobio satrapiju, ve je ostao u Vavilonu kao komandant konjice hetera. Pitanja: Postoji tvrdnja da je na istom savetovanju u Vavilonu na kome je bilo rexeno pitanje podele vlasti, izvrxena i podela satrapija. Da li je to taqno?
1
Doloapsisu i Petisisu; ubrzo se ovaj poslednji odrekao vlasti i Doloapsis ostaje gospodar qitave oblasti s centrom u Memfisu –7–
Dodatak — Diodor sa Sicilije Aleksandar na samrti predvia budunost
...4. Kada se u Vavilonu rastajao od ivota i ispuxtao poslednji dah, ,,prijatelji su ga upitali kome ostavlja kraljevinu, a on je odgovorio: ,,Najboljem: predviam da e se moji ,,pri jatelji” upustiti u veliku borbu, meni u qast”. 5. I zaista je tako bilo: najugledniji Aleksandrovi ,,prijatelji”, borei se za prevlast, vodili su mnoge estoke borbe nakon njegove smrti. (XVIII, I, 4 – 5)2 O sudbini Aleksandrovih planova
...4. Najvei i najznamenitiji planovi razraeni u kraljevim belexkama bili su sledei. U Fenikiji, Siriji, Kililikiji i na Kipru trebalo je sagraditi 1 000 ratnih brodova veih od trijera — za pohod protiv Kartaginjana i ostalih naroda u obalskim delovima Libije, Iberije i oblinjih zemalja, sve do Sicilije; trebalo je izgraditi put uz libijsku obalu do Heraklovih stubova i, u skladu sa potrebama tolike flote, luke i brodogradilixta na odgovarajuim mestima. Bilo je predvieno i graenje xest bogato opremljenih hramova... kao i osnivanje gradova i prebacivanje naroda iz Azije u Evropu i u obrnutom pravcu, iz Evrope u Aziju, da bi se najvei kontinenti braqnim vezama i zajedniqkim ivotom doveli u stanje opxte sloge [Homonoia] i roaqkog prijateljstva... 6. Kada su kraljeve belexke proqitane, iako su voleli Aleksandra, Makedonci su uvideli da su u pitanju preterani i texko ostvarljivi planovi, pa su odluqili da se nixta od toga ne izvrxi... (XVIII, III , 4 – 6)
2
Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka. Knjige XVII — XXII (Aleksandar Veliki i njegovi naslednici), Predgovor, prevod sa grqkog i komentar Marijana Ricl, Novi Sad 1998. –8–
3.
OD
VAVILONA
DO
TRIPARADISOSA
3.1. Pobuna Grka Pobuna Filona Enijanca — Diodor pixe da su 325. godine p. n. e. u Baktriji i Sogdijani grqke trupe pod vostvom Filona Enijanca digle ustanak i pokuxale da organizuju povratak u otabinu. Posle Aleksandrove smrti (323) broj od 3 000 ustanika porastao je na 23 000. Ovu pobunu, mada je sam eleo ustanike pridobiti i omoguiti im povratak u otabinu, Piton je po nalogu Perdike u krvi uguxio. Godine 323/2. kako tvrdi Diodor, Atinjani su protiv Antipatra poveli rat poznat pod imenom Lamijski rat . Lamijski rat Poqetak rata — Postoji nedoumica o samom poqetku Lamijskog rata, budui da nax glavni izvor — Diodor, donosi dve razliqite verzije: jednu u XVII knjizi, a jednu na poqetku XVIII knjige. U sedamnaestoj knjizi Diodor govori o nemirima u Grqkoj iz kojih je proistekao Lamijski rat. Naime, najamnici na ostrvu Tenaronu su se pobunili i za stratega autokratora izabrali Atinjanina Leostena. Leosten je bio sin istoimenog stratega u Savezniqkom ratu. O njegovoj karijeri pre 324. godine, kada je iz Male Azije prexao u Grqku, malo znamo. Jedni veruju da je u Maloj Aziji okupljao raspuxtene, besposlene vojnike sa kojima je oko 325. prexao na Peloponez, taqnije na ostrvo Tenaron, stecixtu najamnika. Meutim, jedan natpis svedoqi da je Leosten 324/3. godine vrxio zvanje atinskog stratega. Sa pravom se postavlja pitanje kakve je veze Leosten kao strateg imao sa na jamnicima Tenarona. Iznete su brojne pretpostavke, koje emo u ovom tekstu izostaviti. Kako bilo, Diodor tvrdi da je Leostenovo ratno iskustvo i antimakedonsko raspoloenje presudilo da ga najamnici izaberu za svog vou. Leosten je ozbiljno shvatio predstojei rat. Povezao se sa atinskom bulom i dobio 50 talenata za hitne sluqajeve. Poveo je pregovore sa Etolcima o saveznixtvu... Dakle, prema ovoj Diodorovoj verziji Atina nije bila odgovorna za rat. U osamnaestoj knjizi Diodor pixe da su Atinjani poveli rat protiv Antipatra, jer su bili nezadovoljni Aleksandrovom odlukom donetoj 324. godine p. n. e. Aleksandar je uoqi Olimpijskih igara poslao u u Nikanora Stagiranina, usvojenika Aristotela, i dao mu pismo sa proglasom o povratku prognanih. Naredio je da grqki gradovi moraju primiti natrag sve politiqke emigrante, a kojih je bilo oko 20 000. Ovaj zahtev za Atinu je predstavljao gubitak ostrva Samosa, jer su se na posedima proteranih bili naselili atinski klerusi. To je bila ,,kap koja je prelila qaxu”. Antimakedonske stranke u Atini predvoene Hiperidom, Platonovim i Isokratovim uqenikom, i Demostenom dobijaju xiru podrxku. Hiperid se zalagao za oslobaanje svih Grka od Makedonaca. Materijalnu bazu za voenje rata predstavljali su novac koji je ostao od Harpalove afere2 , kao i 8 000 najamnika kod Tenara. Leostenu je poveren zadatak da na svoju odgovornost (bez odluke demosa) otputuje na ostrvo i organizuje najamnike u vojne redove. Tajnost je bila neophodna, kako bi Antipatar nepripremljen doqekao rat. Tek onda kada je vest o Aleksandrovoj smrti potvrena demos donosi odluku o ratu. Dakle, prema drugoj verziji Atina je odgovorna za rat. Veruje 2
Harpal, makedonski plemi iz elimejske kraljevske kue, bio je blizak Aleksandrov prijatelj i saradnik od mladih dana. U Aziju je poxao kao blagajnik; 331. poverena mu je centralna blagajna u Vavilonu. Nakon Aleksandrovog povratka iz Indije (327 – 325) pobegao je prvo u Tars, pa u Atinu. Tamo je podmitio vodee politiqare, meu njima i Demostena. Odatle je otixao na Krit, gde je stradao od ruke jednog oficira. Hiperid je bio glavni tuilac Demostena u sluqaju Harpalova afera. Meutim, kasnije e ovu dvojicu povezati zajedniqki interes protiv Makedonije. –9–
se da ova Diodorova verzija potiqe ili od Hijeronima ili od Durida, dobrih poznavalaca atinskih prilika. Pitanja: Kako ostrvo Tenaron postalo stecixte najamnika? Najamnici na ostrvu izbrali Leostena za stratega autokratora , xto znaqi... Zaxto Leosten stupa u vezu sa atinskom bulom i zaxto mu ova daje novac? Priprema za rat — Godine 323/2. atinska narodna skupxtina donela je odluku da se atinski narod pobrine za opxtu slobodu svih Grka, kao i da oslobodi gradove makedonskih garnizona. Tri atinske file trebale su ostati u Atici da brane zemlju, a sedam je opremljeno za rat van granica. Leosten je imenovan za stratega hoplita, tj. komandanta atinskih snaga koje izlaze iz zemlje. Atina je opremila 240 ratnih brodova i raspisala opxtu mobilizaciju svih muxkaraca do 40 godina starosti. Upuena su poslanstva drugim grqkim gradovima s pozivom da se pridrue borbi protiv Makedonije. Pitanja: Leosten izabran za komandanta atinskih snaga koje izlaze iz zemlje. Da li se misli na onih sedam fila. Rat — Leosten, koji je poslat na Tenaron da organizuju vojsku najamnika, sada napuxta Peloponez i prodire u srednju Grqku. Svoje snage spojio je sa regularnom atinskom vojskom, a dobio je podrxku Etolaca (7 000 ratnika), Fokiana i drugih srednjogrqkih gradova. Beoani, bojei se restauracije Tebe, pokuxali su da onemogue ovo spajanje, ali u tome nisu uspeli. Antipatar nije raspolagao sa vojskom veom od 13 000 ratnika i 600 konjanika. Mada su mu Tesalci obeali pomo, Antipatar podrxku trai jox od Kratera, koji se u to vreme nalazio u Kilikiji 3 . Budui da je Leosten zauzeo Termopile, Antipatar vixe nije mogao qekati na Kratera, ve je sam napao Grke severno od Termopila, nedaleko od Herakleje. Meutim, Tesalci su ga izneverili i prexli na Leostenovu stranu. Antipatar odluqi da se povuqe u tesalski grad Lamiju, dok ne stigne Kraterova pomo. Ali, Leosten ga u Lamiji odseqe od ostalog sveta. Zbog opsade Lamije, ovaj ustanak je poznat u nauci kao Lamijski rat. Neki izvori ga nazivaju Helenskim ratom, ali stara tradicija ne zna za ovaj naziv. On se javlja docnije u Atini da bi se antimakedonskom pokretu dao opxtegrqki karakter. Prvi uspesi Grka poveali su broj saveznika. Obrazovan je ratni savet od predstavnika pojedinih drava, dok je Atini data hegemonija, a Leostenu glavna komanda. Leosten je eleo da xto pre osvoji Lamiju, dok je Antipatar sam, a volja saveznika nepokolebana. Antipatar je qak izrazio spremnost na pregovore, ali je Leosten traio bezuslovnu kapitulaciju. Rat je nastavljen, a u jednom okrxaju Leosten je smrtno ranjen. Posmrtno slovo odrao mu je sam Hiperid. Bio je to teak gubitak za saveznike. U vreme opsade Lamije Etolci su se povukli iz rata pod izgovorom nekih domaih poslova. U meuvremenu, Antipatru je u pomo priskoqio Leonat 4, namesnik helespontske Frigije. Heleni su morali odustati od opsade Lamije i organizovati napad protiv novog neprijatelja. Do sukoba je doxlo u Tesaliji, kada je Leonat ubijen. Njegova vojska se pridruila Antipatru i s njim povukla u Makedoniju. Atini je srea okrenula lea i na moru. Atinske lae nisu uspele da spreqe 3
Krater i Poliperhont zadueni da 10 000 veterana prebace iz Azije u Makedoniju Leonat je bio Aleksandrov roak i njegov somatofilak. Kurcije i Justin svedoqe da je bio odreen da zajedno sa Perdikom vodi brigu o Roksaninom sinu, ali je docnije udaljen iz Vavilona i upuen u Malu Aziju. Izgleda da je imao pretenzija na makedonski presto. Priqalo se da ga je Aleksandrova sestra Kleopatra, koja je imala podrxku Olimpijade, pozvala u Pelu i nudila mu svoju ruku. 4
– 10 –
Leonatov prelaz preko prevlake, kao ni Kraterov. Jedan deo atinske flote ostao je da motri na Antipatrove lae, dok je drugi krenuo ka Helespontu. Ove poslednje je kod Abida porazila feniqanska flota predvoena Klitom. Zatim je Klit svoje snage spojio sa Antipatrovim i 322. kod Amorga preostaloj atinskoj floti zadao katastrofalan poraz5 . Ovaj poraz zauvek je slomio atinsku talasokratiju. Beloh smatra da je to najvea pomorska bitka u Egeji posle Salaminske i da je bila od svetsko-istorijskog znaqaja, jer je obeleila kraj politiqke veliqine Atine. Poraz kod Amorga odrazio se i na situaciju na kopnu. Krater je prodro u Grqku i kod Kranona se suoqio sa savezniqkom vojskom. Mada je sukob bio nerexen, jedan za drugim polisi su stali napuxtati redove ustanika, tako da se koalicija raspala. Demoralisana Atina bila je raspoloena za mir. Pitanja: Xira obavextenja o nazivu Lamijski rat. Kraj rata — Antipatar je odbio da prizna Helenski savez, ve je sa svakom dravom pregovarao posebno. U Atini na vlast ponovo dolaze Demad i Fokion, koji su poveli pregovore sa Antipatrom. Prema postignutom dogovoru, Demosten i Hiperid su morali da se predaju6. Demokratsko ureenje je ukinuto i umesto njega uvedena oligarhijska vlada. Politiqka prava imali su samo oni graani qiji je cenz bio iznad 2 000 drahmi. Ukinuto je pravilo da niko ne moe biti bouleut ili arhont vixe od dva puta, tako da se vlast sada nalazila u rukama imunih graana. Atina se obavezla da plati ratnu odxtetu, a makedonska posada je smextena u Munihi jsku tvravu kao garant novog poretka. Pitanje Sama ostavljeno je na rexavanje Perdici kao strategu Azije. Perdika je pitanje rexio nepovoljno po Atinjane. Etolci su nastavili rat. Zahvaljujui s vom prirodnom poloaju dugo su odolevali napadima Antipatra. Zainteresovavxi se za prilike na Istoku i predstojei rat protiv Perdike, Antipatar je sa Etolcima sklopio primirje 322. godine.
3.2. Prvi sukob dijadoha Posle Aleksandrove smrti u Carstvu nije bilo pravog namesnixtva. eljom da svima nametne svoju volju, Perdika je izazvao otpor ostalih dijadoha. Preuzeo je na sebe ulogu regenta i smatrao da mu svi duguju posluxnost. Prvi pokuxaji otpora javljaju se ubrzo posle Aleksandrove smrti. Na primer, pobuna Meleagra, voe makedonske falange, zatim pokuxaj medskog satrapa Pitona da se, iskoristivxi pobunu Grka u Baktriji, osamostali i napokon Antigonovo odbijanje Perdikinog zahteva da priskoqi u pomo Eumenu 7 . Situacija postaje jox sloenija kada u Malu Aziju dolaze dve makedonske princeze: Aleksandrova sestra Kleopatra i Aleksandrova polusestra Kinana. Olimpijada je ruku Kleopatre ponudila Perdici. U to vreme Perdika je ve bio zaruqen za Antipatrovu erku Nikaju. Nije raskinuo veridbu sa ovom poslednjom, ali nije odbio ni Kleopatru. Ovakvim ponaxanjem Perdika je izazvao nezadovoljstvo Antipatra. Princeza Kinana, uprkos protivljenju Antipatra, dolazi u Aziju kako bi svoju ker Adaju udala za kralja Filipa Aridaja. Mada je Perdika naredio da se 5
Klit e posle Triparadisosa upravljati Lidijom. Meutim, u vreme kada Antigon zauzima Frigiju helespontsku i Lidiju, Klit se sklanja kod Poliperhonta. Postavljen je za komandanta flote. U velikoj pomorskoj bici protiv Nikanora pretrpeo je poraz. Ubijen je u Makedoniji. 6 Demosten je na ostrvu Kalauriji popio otrov pre nego xto je uhvaen, dok je Hiperid uhvaen na Egini, predat Antipatru i pogubljen. 7 Na kraju je sam Perdika pomogao Eumenu i zajedniqkim snagama su savladali kapadokijskog satrapa Arijarata – 11 –
Kinana pogubi, nije uspeo spreqiti planirani brak. Adaja kao kraljica uzima ime Euridika i tei da vlada umesto svog nesposobnog mua. Odnos izmeu Perdike i Ptolemeja takoe nije bio najbolji. Ptolemej je dao da se pogubi Kleomen, koga mu je Perdika dodelio kao finansijskog naqelnika. Odnos e se znatno pogorxati kada Ptolemej na prevaru sahrani Aleksandrovo telo u Memfisu. Aleksandrova sahrana — Za pitanje nasledstva Aleksandrove vlasti bilo je od velike vanosti gde e i ko sahraniti preminulog kralja. Zemlja u kojoj se bude nalazio Aleksandrov grob imala bi neosporno najvei presti. Da ne bi doxlo do toga da neko tim putem stekne prednost nad ostalima u borbi za vlast, dijadosi su se u Vavilonu dogovorili da Aleksandar bude sahranjen kao Amonov sin u oazi Sivah. Aridaj, pozniji satrap, dobio je nalog da se pobrine za izradu sarkofaga. Aridaj je krenuo na put bez nareenja i znanja Perdikinog. U meuvremenu, Perdika sazna da Ptolemej nema nameru da pusti povorku da proe kroz Egipat u pravcu oaze, ve da eli da sahrani Aleksandra u Memfisu, kako bi se njegov grob nalazio na teritoriji njegove satrapije. On odluqi da izigra Ptolemeja i da sahrani Aleksandra u Makedoniji, u staroj kraljevskoj nekropoli u Egama. Meutim, Ptolemej se bio dogovorio s Aridajem da povorka skrene prema jugu i doe do Damaska. Kad je stigla u Siriju, Ptolemej ju je s vojskom primorao da promeni pravac i umesto da poe na sever prema Maloj Aziji i Makedoniji, povorka je krenula put Egipta. Aleksandar je privremeno sahranjen u Memfisu, dok se u Aleksandriji ne podigne mauzolej koji e primiti njegove ostatke. Ovaj incident znaqio je otkazivanje posluxnosti Perdiki, te je sukob bio neminovan. Prva koalicija Prva koalicija — U meuvremenu, Antigon je prexao iz Male Azije u Makedoniju kako bi pridobio Antipatra i Kratera za zajedniqku borbu protiv Perdike. Ovoj koaliciji pridruuju se Ptolemej i Lizimah. Ovo je prva u nizu koalicija koje e se sklapati u sledeim godinama kad god se jedan od dijadoha osili toliko da pokuxa da nametne svoju volju ostalima. Perdika vs koalicija — Saveznici su odluqili da Krater, pored regenstva, dobije i komandu nad aziskim snagama, zatim da Antipatar i Krater preu u Aziju i napokon da Antipatar upravu nad Makedonijom ostavi Poliperhontu. Da bi spreqio prelaz Antipatra i Kratera, Perdika na Helespont xalje Eumena sa najvernijim oficirima. Sam pak odluquje da sa glavninom vojske udari na Ptolemeja u Egiptu. Smatrao ga je najopasnijim protivnikom, budui da je Ptolemej ve utvrdio svoju vlast u Egiptu, da je jednom vrstom politiqke unije bio vezan sa Kirenaikom i da je vodio diplomatske pregovore sa Kiprom 8 . Poqetkom 321. godine Perdika dolazi s vojskom u Egipat. Sobom je poveo kraljeve, elei da ovaj svoj poduhvat prikae kao pohod za oslobaanje Aleksandrovog lexa i njegovo vraanje pravim naslednicima, kraljevima. Meutim, Perdika je u Egiptu pretrpeo velike gubitke. Vojska je u vixe navrata stradala kada je pokuxala da pree nabujali Nil. Iskoristivxi nezadovoljstvo do kojeg je potom doxlo u vojsci, satrapi Piton i Seleuk ga ubixe. Perdikina vojska se pak okupila oko Ptolemeja i kraljeva i izrazila spremnost da vrhovnu komandu poveri Ptolemeju. Meutim, ovaj je qast odbio, pa je odluqeno da Perdikino mesto privremeno zauzmu Piton i Aridaj. Dok se to odigravalo u Egiptu, u Maloj Aziji saveznici su podelili s voje snage. Antigon je s vojskom otixao na Kipar, kako bi odatle pomogao Ptole8
Ptolemej je bio oenjen Antipatrovom erkom Euridikom, Krater sa Antipatrovom erkom Filom, dok je Perdika bio veren za Antipatrovu erku Nikaju – 12 –
meju, Antipatar u Kilikiju, da s lea udari na Perdiku, a Krater se uputio protiv Eumena. U odluqujuoj bici do koje je doxlo izmeu Kratera i Eumena, a qije mesto odigravanja nam danas nije poznato, Krater je pretrpeo poraz i izgubio ivot. Kraterova vojska nije prexla Eumenu, ve ga je osudila na smrt i krenula prema Siriji da se kod mesta Triparadisosa (severna Sirija) sastane sa Antipatrom i Antigonovim trupama. Tu je doxlo do prvog dogovora meu preostalim dijadosima. Pitanja: Diodor pixe (XVIII, XXXII, 1) da je Perdika saznao za Eumenovu pobedu i zatim, s vixe pouzdanja krenuo na Egipat. Fanula, pak, tvrdi, da se o Eumenovoj pobedi saznalo tek po smrti Perdike. Koja verzija je taqna? Triparadisos
U jesen 321. godine odran je sastanak dijadoha u Triparadisosu, u severnoj Siriji. Na sastanku je odluqeno da Piton i Aridaj daju ostavke na poloaje glavnih komandanata. Antipatru, najstarijem i najuticajnijem, poveren je poloaj namesnika sa neograniqenim ovlaxenjima (epimelet autokrator), kao i zadatak da reorganizuje dravu9 . Antipatar je poverio Antigonu poloaj komandanta aziskih snaga, kao i ruku svoje keri File. Ptolemeju priznaje neograniqenu vlast u Egiptu. Svom sinu Kasandru poverio je poloaj komandanta kraljevske konjice. Ovim sastankom zavrxava se prvi dvogodixnji period epohe dijadoha. Pitanja: Ko dobio regenstvo, tj. ko je zaxtitnik kraljeva Antipatar ili Antigon? Mada Fanula ne pominje, Krajsig tvrdi da je na ovom sastanku Seleuk dobio Vaviloniju. Taqno ili netaqno?
9
Antipatar je saquvao poloaj stratega Evrope. Doxavxi na vlast, odmah se morao suoqiti sa jednom pobunom vojske zbog neisplaenih obeanih nagrada – 13 –
Dodatak — Diodor sa Sicilije Ustanak Filona Enijanca
Heleni koje je Aleksandar naselio u tzv. gornjim satrapijama qeznuli su za helenskim obrazovanjem i naqinom ivota, a bili su odbaqeni u najudaljenije delove drave; dok je kralj iveo, trpeli su iz straha, a nakon njegove smrti digli su ustanak. 2. Dogovorivxi se i izabravxi za komandanta Filona Enijanca, sakupili su priliqnu vojsku — vixe od 20 000 pexaka i 3 000 konjanika... (XVIII, VII, 1 – 2) Aleksandrov edikt o povratku prognanih
...3. Uoqi Olimpijskih igara poslao je u Heladu Nikanora Stagiranina i dao mu pismo s proglasom o povratku prognanih... 4. Nikanor je postupio po nareenju i glasnik je proqitao sledee pismo: ,,Kralj Aleksandar proteranim Helenima! Mi nismo krivi za vaxe proterivanje, ali emo biti zasluni za vax povratak u rodne gradove, izuzev onih na koje je baqena kletva. O ovome smo pisali Antipatru, da gradove koji se tome protive prisili da vas prime... (XVIII, VIII, 3 – 4) Kako su Heleni primili Aleksandrov edikt o povratku prognanih
...6. Veina je odluku o povratku prognanih prihvatila i smatrala je dobrom, jedino su Etolci i Atinjani bili nezadovoljni... Etolci su, naime, proterali graane Enijade iz njihovog grada i oqekivali su kaznu primerenu svom zloqinu... 7. Isto tako, Atinjani su podelili Sam svojim klerusima i nisu bili voljni da predaju ostrvo... (XVIII, VIII, 6 – 7) Spisak saveznika
...Prvi su Etolci u celini uxli u savez... a potom Tesalci, svi izuzev graana Peline, Etani izuzev Heraklejana, Ftiotidski Ahajci izuzev Tebanaca, Malijci izuzev Lamijaca, svi Dorani, Lokrani i Fokiani, zatim Enijanci, Alizejci i Dolopi, Atamanci, Leukaani i Moloxani... Manji deo Ilira i Traqana prikljuqio se savezu iz mrnje prema Makedoncima. 2. U rat su se ukljuqili i Karistijci sa Eubeje te, na kraju, meu Peloponeanima — Agrivci, Sikionjani, Eliani, Mesenjani i stanovnici Akte. To su, dakle, bili narodi i gradovi qlanovi Helenskog saveza. (XVIII, XI, 1 – 2) Dok jedan deo Atinjana propagira borbu za zajedniqki spas Helena, drugi je za mir Atinjani — Antipatrove pristalice, istovremeno su napustili grad i zapoqeli intezivnu propagandu u korist mira. Meu poslanicima koje su u obilazak helenskih gradova uputili sami Atinjani bili su Poliekt, poslat u Arkadiju, i Hiperid, poslat na Peloponez. (M. Ricl, Komentar, Osamnaesta knjiga, belexka 52 ) Leostenova smrt
...5. Naime, Antipatar je napao vojnike koji su kopali rovove i doxlo je do sukoba u koji se umexao i Leosten da bi pomogao – 14 –
svojima. Pogoen kamenom u glavu, odmah je pao i u nesvesti bio prenet u logor. Treeg dana je preminuo i bio sahranjen uz herojske poqasti zbog svoje ratne slave. Atinski narod je zaduio retora Hiperida da odri nadgrobnu besedu... (XVIII, XIII, 5) Sukob Helena i Leonata
Heleni su odustali od opsedanja Lamije, spalili svoj logor i mnoxtvo nesposobno za borbu zajedno s komorom poslali u grad Maliteju, a sami, rastereeni i spremni za boj, krenuli da se sukobe s Leonatom pre nego xto se ovaj spoji s Antipatrom... 3. Doxlo je, dakle, do estoke i duge konjiqke bitke. Tesalci su bili na putu da odnesu pobedu, zahvaljujui svojoj hrabrosti i vextini, ali se i Leonat borio sjajno... Meutim, gubio je na svim delovima bojnog polja i sam je, zadobivxi mnoge rane, poginuo... 4. Nakon ove sjajne pobede u konjiqkoj bici pod komandom Tesalca Menona, makedonska falanga se... povukla... (XVIII, XV, 1 – 4) O Menonu
Menon iz Farsala, voa savezniqke konjice, pobednik nad Leonatom i u bici kod Kranona, ubijen je od Poliperhonta. Njegova erka Ftija udala se za Eakidu i rodila budueg kralja Pira (M. Ricl, Komentar, Osamnaesta knjiga, belexka 71 ) Bitka kod Kranona u Tesaliji (322) ...4. Doxlo je do konjiqke bitke i Tesalci su bili u prednosti zbog svoje snage i hrabrosti. Antipatar je onda izveo falangu i estoko napao neprijateljsku pexadiju napravivxi veliki pokolj. Heleni nisu bili u stanju da izdre navalu mnoine texko naoruanih pexaka, pa su se odmah u dobrom poretku povukli na texko prohodan teren. Doqepavxi se vixih poloaja, lako su odbijali Makedonce s niih poloaja. 5. Helenski konjanici su bili u prednosti ali su, saznavxi za povlaqenje svojih pexaka, odmah oahali u njihovom pravcu. Tako se, dakle, odvijala bitka, i zaraene strane su se razixle kada je pobeda bila blia Makedoncima... 6. Sutradan su se helenske vojskovoe Menon i Antifil sastali da odluqe da li da qekaju saveznike... ili da popuste pred okolnostima i poqnu pregovore o primirju. Na kraju su odluqili da Makedoncima poxalju glasnike radi pregovora o okonqanju rata. 7. Glasnici su postupili po naredbi, a Antipatar je odgovorio da poxalju poslanike za svaki grad posebno, jer mir nikako nee sklopiti sa svima zajedno. Heleni nisu prihvatili posebne ugovore, pa su Antipatar i Krater poqeli da opsedaju gradove u Tesaliji i da ih na silu zauzimaju... Gradovi su zbog toga zapali u veliki strah i poqeli da svaki za sebe xalju mirovna poslanstva... 8. ...Etolci i Atinjani ostali su tako bez saveznika... (XVIII, XVII, 4 – 8) Kraj Lamijskog rata
Antipatar je ovim manevrom raskinuo Helenski savez i qitavu vojsku poveo na Atinu. Atinski narod, napuxten od saveznika, naxao se u velikoj nevolji. Sve nade polagali su u Demada i vikali da ga kao poslanika treba uputiti Antipatru da pregovara o miru. Meutim, on se nije odazivao... 2. tri puta – 15 –
je bio osuen na osnovu sumnje da je podneo nezakonite predloge, te je zato bio lixen graanskih prava i po zakonu nije imao pravo da daje bilo kakav predlog. Ipak, budui da mu je narod vratio graanska prava, odmah je poslat Antipatru zajedno sa Fokionom i nekolicinom drugih. 3. Antipatar je sasluxao... i odgovorio je da e sa Atinjanima sklopiti mir samo ako mu se bezuslovno predaju (i oni su, naime, kada su Antipatra zatvorili u Lamiji, njemu dali isti odgovor kada im je uputio poslanike da pregovaraju o miru)... 4. On se pokazao velikoduxnim i dozvolio im je da zadre grad, imanja i sve ostalo. Xto se ureenja tiqe ukinuo je demokratiju i odredio da im ubudue graanska prava zavise od cenza i da oni koji poseduju vixe od 2 000 drahmi uqestvuju u upravi gradom i na izborima. Sve koji su imali nii cenz lixio je graanskih prava kao buntovnike i ratne huxkaqe, nudei za naseljavanje onima koji to ele zemlju U Trakiji... (XVIII, XVIII, 1 – 4) Harpal, napustivxi Atinu, otplovio je na Krit. Tamo ga je ubio jedan od oficira Tibron. Tibron je sa Harpalovom vojskom i novcem pokuxao zauzeti Kirenu. Ubrzo u samoj Kireni dolazi do graanskog rata: demokrate je podrao Tibron, dok oligarhe satrap Egipta Ptolemej
Epigrafski izvori pokazuju da je Ptolemej vratio prognane Kirenjane — oligarhe natrag u grad i Kirenjanima dao novi ustav qiji tekst je velikim delom saquvan na jednom natpisu (M. Ricl, Komentar, Osamnaesta knjiga, belexka 86 ) Prva koalicija
...3. Naime, poxto je pobegao iz Azije, Antigon se sastao sa Antipatrom i obavestio ga o Perdikinom planu da se oeni Kleopatrom, odmah u Makedoniju doe kao kralj i njega i Kratera lixi vlasti. 4. Antipatar i Krater su bili zaprepaxeni ovim neoqekivanim vestima i odrali su sastanak s oficirima... jednoduxno je odluqeno da se sa Etolcima sklopi mir pod bilo kojim uslovima, da se trupe na brzinu prebace u Aziju i Krateru dodeli komanda u Aziji a Antipatru u Evropi. Takoe je odluqeno da se Ptolemeju uputi poslanstvo sa predlogom za saradnju... (XVIII, XXV, 3 – 4) Jedini opis Aleksandrove posmrtne koqije koji danas posedujemo
...2. Poxto je ova koqija bila dostojna Aleksandrove slave... mislimo da bi bilo lepo da je opixemo. 3. Prvo su od kovanog zlata napravili kovqeg odgovarajue veliqine za telo; prostor oko tela ispunili su mirisnim biljem koje je moglo da telo impregnira prijatnim mirisima i istovremeno ga xtiti od propadanja. 4. Na kovqeg su stavili zlatni poklopac koji mu je taqno odgovarao i prekrivao gornju povrxinu. Preko celog kovqega je obavijen predivan purpurni ogrtaq protkan zlatom, a sa strane je poloeno oruje preminulog kralja... 5. Zatim su pored kovqega stavili koqiju u kojoj e se prevoziti telo. Ova koqija je bila zasvoena zlatnim svodom sa tavanicom ukraxenom mozaikom od dragog kamenja, xirokom osam i dugom dvanaest lakata [3.5 x 5.3m]. Ispod krova se qitavom duinom protezala qetvrtasta pozlaena greda sa reljefnim glavama antilopa: na njima su visile zlatne karike... kroz – 16 –
koje su bile provuqene trake... divno ukraxene najrazliqitijim bojama. 6. Na njihovim krajevima su visile pletene kianke sa velikim zvonima, tako da se iz daleka quo njihov zvuk. U uglovima svodnog dela sa svake strane se nalazila zlatna statua Pobede... Kolonada koja je nosila svod bila je takoe od zlata: stubovi su imali jonske kapitele. Unutar kolonade nalazila se zlatna mrea saqinjena od niti debljine jednog prsta, i na njoj qetiri oslikane table jednake veliqine. (XVIII, XXVI, 2 – 6) Na prvoj slici bila je predstava koqije ukraxene reljefom, na kojoj sedi Aleksandar sa divnim ezlom u rukama; oko kralja su dve pratnje — jedna sastavljena od naoruanih Makedonaca, druga od Persijanaca-melofora i, ispred njih, naoruanih vo jnika. Na drugoj slici bili su predstavljeni slonovi kako slede kraljevsku gardu: opremljeni su za boj i na svakom jaxu po jedan Indijac i Makedonac sa uobiqajenim naoruanjem. Trea slika je prikazivala konjiqke odrede u bojnom rasporedu, a qetvrta brodove spremne za boj. Na ulazu u svodni deo koqije stajali su zlatni lavovi sa pogledom uperenim u one koji ulaze. 2. ...Iznad svoda, nasred krova, pod otvorenim nebom leprxala je purpurna zastava sa velikim zlatnim maslinovim vencem... 3. Ispod pokrivenog dela koqija je imala dve osovine oko kojih su se okretala qetiri persijska toqka sa pozlaenim glavinama i paocima: deo koji je dodirivao zemlju bio je od gvoa. Vrhovi osovine bili su zlatni i izraeni u obliku lavlje glave sa kopljem u zubima. 4. Po sredini svoje duine, osovine su imale gredu tako vextu uglavljenu u sredinu svodnog dela da je ovaj bio otporan na potrese izazvane neravnim terenom. 5. Koqija je imala qetiri rude, i za svaku su bila privezana qetiri reda mazgi, sa po qetiri ivotinje u svakom redu, tako da je ukupno bilo 64 mazge, odabrane po snazi i veliqini. Svaka od njih bila je ovenqana pozlaenim vencem i na obrazima joj je visilo po jedno zlatno zvonce; oko vrata su nosile ogrlice sa dragim kamenjem. (XVIII, XXVII, 1 – 5) Smrt Kratera i Neoptolema, koji prvo u vojsci Eumena a potom prexao na neprijateljsku stranu ...5. Krater je prvi s odabranim trupama navalio na nepri jatelje i sjajno se borio; poxto mu je konj oboren, pao je na zemlju i, budui neprepoznat u pometnji i gomili konjanika, glupo je stradao — na smrt izgaen... (XVIII, XXX, 5) Na levom krilu Neoptolem se nalazio preko puta Eumena, xto je dovelo do velikog nadmetanja dvojice zavaenih generala. 2. Prepoznavxi se meusobno po konjima i ostalim znacima qasti, sukobili su se neposredno i tako odluku o pobedi prepustili svom dvoboju. Borbu su zapoqeli maqevima i upustili se u neoqekivan i potpuno neobiqan dvoboj: van sebe od gneva i mrnje, pustili su uzde i dohvatili se levim rukama. Na to su konji, nastavivxi galop, isprednjaqili ispred svojih konjanika i njih dvojica su pali na zemlju. 3. Zbog naglosti i jaqine pada, a i smetnji koje im je zadavalo naoruanje, i jedan i drugi su se s mukom uspravljali. Eumen je ipak bio bri, prvi se uspravio i Neoptolema pogodio u potkolenicu. 4. Rana je bila velika – 17 –
i noga je otkazala, pa je ranjeni Neoptolem leao nepokretan, spreqen ranom da ustane. Ipak je njegova hrabrost nadvladala slabost tela, te je klequi na kolenima zadao suparniku tri udarca u ruku i bedra. Nijedan od ovih udaraca nije bio opasan po ivot i rane su jox bile svee, a Eumen je onda Neoptolemu zadao drugi udarac u vrat i ubio ga. (XVIII, XXXI, 1 – 4) Triparadisos
U Aziji su staratelji kraljeva, Piton i Aridej zajedno s kraljevima i trupama krenuli sa Nila i doxli u Triparadis u Gornjoj Siriji. 2. Tamo je kraljica Euridika poqela da se mexa u dravne poslove i suprostavlja se namerama staratelja. Piton se naxao u nevolji: uvidevxi da Makedonci sve vixe obraaju panju na njene naredbe, sazvao je skupxtinu i zajedno s Aride jem vratio starateljska ovlaxenja. Makedonci su onda izabrali Antipatra za staratelja sa punim ovlaxenjima. 3. On je nakon nekoliko dana stigao u Triparadis i zatekao Euridiku kako izaziva nemire... 4. ...Antipatar se obratio vojnicima i umirio ih, a Euridiku pretnjama primorao da se smiri... (XVIII, XXXIX, 1 – 4) Antigon je prvo izabran za ,,stratega kraljevske vojske”, onda i za ,,stratega Azije”, xto su bila vanredna ovlaxenja za okonqanje rata s Perdikinim pristalicama. (M. Ricl, Komentar, Osamnaesta knjiga, belexka 112 )
– 18 –
4.
OD
TRIPARADISOSA
DO
EUMENOVE
SMRTI
(321 - 316)
Namesnixtvo Antipatra
Dve godine Antipatrovog namesnixtva (321 - 319) ispunjene su ratovima protiv Eumena i drugih Perdikinih pristalica. Posle pobede nad Kraterom Eumen je postao gospodar prostora od Helesponta do Taura. Perdikin brat Alketa nalazio se u Pisidiji. Atal, pak, iz Peluzija prelazi u Tir, gde je od frurarha dobio novac. Ovim novcem organizovao je veliku vojsku. Meutim, meu Perdikinim pristalicama nije bilo jedinstva; svako je gledao svoje interese10 . Antipatar nije eleo napasti Eumena pre nego xto stigne Antigon sa kraljevskim trupama. Kada se pojavio, Antipatar se povlaqi u Makedoniju zajedno s kraljem Filipom Aridajem, kraljicom Euridikom, Roksanom i malim Aleksandrom. Antipatrova smrt — U Makedoniji Antipatar je obnovio ratne operacije protiv Etolaca. Meutim, ve u leto 319. stari je umro. Sa njim nestaje poslednji predstavnik stare Filipove garde, onih ljudi koji su u najkritiqnijim momentima ostali verni kraljevskoj kui Argeada. Testament — Antipatar je testamentom namesnixtvo poverio Poliperhontu. Kasandra nije imenovao za namesnika, jer je uvideo da je ovaj suvixe mlad da bi se mogao nametnuti ostalima kao prvi qovek u carstvu. S druge strane, Kasandar je prezirao Aleksandrovu porodicu11 i kao namesnik bi iskoristio prvu priliku da ih se otarasi. Pitanja: Ko je Atal? Atal, Perdikin admiral flote Xta je frurarh? Odakle Antigon dolazi? Iz Sirije? Postavlja se pitanje da li je Antipatar imao zakonsko pravo da izabere sebi naslednika, budui da je to do sada bilo pravo makedonske skupxtine. Makedonsku skupxtinu qinili su Makedonci pod orujem, a treba imati na umu da se glavnina vojske u to vreme nalazila pod komandom Antigona u Aziji. Dakle, da li je Antipatar uzurpirao vlast? Antigon i Eumen
U prolee 320. godine zbog izdajstva svojih oficira, Eumen je pretrpeo texke gubitke. Antigonu je poxlo za rukom da ga u sukobima nadvlada. Uskoro ga je opkolio u kapadokijskoj tvravi Nori. Godinu dana Eumen je izdrao pod opsadom. Nije hteo da prihvati Antigonove uslove za pregovore, nadajui se promeni sree. Tada je stigla vest da je Antipatar umro. Antigon, elei postati gospodar Azije, poslao je Eumenu istoriqara Hijeronima s ponudom sklapanja prijateljstva. Naime, Eumen je trebao poloiti zakletvu vernosti Antigonu. Meutim, Eumen je redigovao tekst zakletve tako da se obavezivao na vernost i Antigonu i kraljevima i Olimpijadi. Makedonci smatrajui da je ova druga verzija pravednija, digli su opsadu i rekli Antigonu da je Eumen poloio zakletvu. 10
U vremenu koje sledi Antigon e u borbama nadvladati Alketu i Atala Naime, jednom prilikom Kasandar se podsmevao nekom Orijentalcu. To je toliko razgnevilo Aleksandra da je Kasandra zgrabio za kosu i glavom udario o zid. Od tada, Kasandar je qekao trenutak osvete.
11
– 19 –
Ptolemej
U ovo vreme (319) Ptolemej organizuje svoj prvi pohod na severoistok. Diodor pixe da je tom prilikom zarobio Laomedonta. Sudbina ovog poslednjeg meni dalje nije poznata. Kasandar i Poliperhont
Kasandar je kao hilijarh, komandant konjice hetera, zajedno sa ocem doxao u Makedoniju. Nije nasledio oca na poloaju namesnika, ve je ostao hilijarh. On se u poqetku pretvarao da prihvata poloaj koji mu je otac odredio, iako je bio nezadovoljan. Papazoglu tvrdi da nije imao ambicija da zavlada celim Carstvom, ve Makedonijom i Grqkom. Pripremajui se za otpor Poliperhontu, on je ispitivao raspoloenje kod ostalih satrapa, a tajnim putevima pridobijao je i saveznike u grqkim gradovima. Jednog dana napustio je Makedoniju i prexao u Aziju. Druga koalicija — Ubrzo je obrazovana druga koalicija — Kasandar, Antigon, Ptolemej i Lizimah protiv Poliperhonta i Eumena, koje je podravala Olimpi jada. U novom sukobu dijadoha koji uskoro izbija, operacije su se vodile na dva fronta: u Grqkoj, izmeu Poliperhonta i Aleksandra, i u Maloj Aziji, izmeu Antigona i Eumena. Pitanja: Papaoglu pixe da je po smrti Antipatra Kasandar ostao hilijarh, dok Ranoviq tvrdi namesnik Makedonije i Grqke? Poliperhontov edikt
Kasandar, oslanjajui se na makedonske posede i oligarhijske vlade koje je Antipatar bio uveo u grqkim gradovima, uivao je prevlast u i. Poliperhont da bi mu se suprostavio, odluqio je da izda edikt kojim e proklamovati oslobaanje grqkih gradova, ukidanje oligarhije i obnovu demokratije. Novim ediktom kralj Filip-Aridaj daruje Grcima mir i ureenje koje su imali za Filipa i Aleksandra... Emigranti, koji su posle Aleksandrove smrti morali da bee iz svojih domova u Aziju, mogu se sada mirno vratiti i dobiti natrag svoje imetke. Grcima se nareuje (!) da poloe zakletvu da nee meusobno ratovati, niti xta preduzimati protiv Makedonije... Tekst ovog edikta saquvan je kod Diodora XVIII, 56. Beloh ga smatra nepotpunim, budui da nema odredbe vezane za povlaqenje makedonskih garnizona iz grqkih gradova. (F. Papazoglu) Drugi potez Poliperhontov ticao se kraljevske porodice. Uzeo je na sebe ulogu zaxtitnika qlanova kraljevskog doma. Pozvao je Olimpijadu da se iz Epira vrati u Makedoniju i da preuzme brigu o malom Aleksandru. Najzad, Poliperhont je uputio pismo Eumenu u kome ga poziva da nastavi rat s Antigonom. U pismu je stajalo da Eumen sam odluqi da li eli da doe u Makedoniju i s njim deli namesnixtvo ili pak da ostane u Aziji kao strateg sa neograniqenom vlaxu. Eumenu se obratila i Olimpijada molei ga za pomo i zaxtitu mladog kralja. Kasandar — gospodar Makedonije – 20 –
Sukob izmeu Poliperhonta i Kasandra poqeo je u Atini. Kasandar se na vreme pobrinuo da za komandanta garnizona u Munihiji postavi svog qoveka, Nikanora iz Stagire, Aristotelovog usvojenika. Kada su posle proglaxenja Poliperhontovog edikta Atinjani pokuxali da se oslobode garnizona, Nikanor je stvar odlagao. Pored Munihije, zauzeo je qak i Pirej. Tada Poliperhontov sin Aleksandar dolazi pred Atinu. Atinjani su se ponadali da e im pomoi i vratiti im Munihiju i Pirej. Meutim, Aleksandar ih je eleo zauzeti za potrebe rata. Fokion predlae Aleksandru da ostane dok se ne zavrxi rat sa Kasandrom. Aleksandar je posluxao Fokionov savet i u meuvremenu vodi tajne pregovore sa Nikanorom. Atinjani osetivxi se prevarenim, svrgoxe Fokiona sa poloaja stratega. On je pokuxao opravdati se Poliperhontu, ali u tome nije uspeo. Atinjani ga osudixe na smrt. Fokion je umro popivxi kukutu (318). Uskoro, u Pirej stie Kasandar s vojskom koju mu je dao Antigon i tu se uqvrsti. Poliperhont poxto nije mogao pomoi Atini, prvo se sklanja na Peloponez, a potom odlazi u Makedoniju. Njegova mornarica nije uspela spreqiti prelaz Antigona preko Bosfora. U meuvremenu, prolea 317. Kasandar je primorao Atinjane da uspostave reim zasnovan na cenzu, s tim da je visina cenza smanjena na 1 000 drahmi, i da prime kao upravnika jednog Atinjanina koga on odredi. Izbor je pao na Demetrija iz Falerona, filozofa peripatetiqara, uqenika Aristotelovog i prijatelja Teofrastovog. On je Atinom upravljao deset godina kao prosveeni tiranin. U ovo vreme, posumnjavxi u odanost Nikanora, Kasandar je naredio da se pogubi. Sredivxi situaciju u Atini, Kasandar se uputio u Makedoniju. Tamo je kraljica Euridika ve bila uzela vlast u svoje ruke. Bojei se Olimpijadinog povratka, Euridika je u ime svog mua izdala dekret kojim je namesnixtvo oduzja stratega. ,ela Poliperhontu i prenela ga na Kasandra. Qitav postupak bio je nelegalan. Kasandar je, poxto je preuzeo Poliperhontovu vojsku, ponovo krenuo na Peloponez. U jesen 317. Poliperhont se vratio u Makedoniju zajedno sa Olimpijadom. Euridika je pokuxala da se suprostavi, ali su njene trupe prexle na Olimpijadinu stranu. Olimpijada ju je, zajedno s muem, uhapsila. Naredila je da se Filip ubije, a Euridiku primorala na samoubistvo. Kasandrovi prijatelji i roaci takoe su ubijeni. Vest o ovim dogaajima stigla je Kasandru dok se nalazio na Peloponezu opse dajui gradove. Odmah je napustio bojixte i krenuo u Makedoniju. Blokirao je i s kopna i mora grad Pidnu u koji se bila sklonila Olimpijada s Roksanom, malim Aleksandrom i drugim qlanovima kraljevske porodice. Opsada je trajala do prolea 316. Prolea 316. Olimpijada je brodom pokuxala pobei, ali ju je Kasandar zarobio. Roaci Olimpijadinih rtava optuili su Olimpijadu pred skupxtinom Makedonaca. Makedonci su je osudili na smrt. Kasandar je Roksanu i malog Aleksandra zatvorio u amfipoljskoj tvravi. Filipa Aridaja, Euridiku i njenu majku Kinanu Kasandar je sveqano sahranio u Egama. Ovim gestom eleo se pokazati kao zaxtitnik prave kraljevske porodice. Da bi ozakonio svoju vlast, oenio se Filipovom erkom, a Aleksandrovom polusestrom Tesalonikom. Njoj u qast podigao je istoimeni grad u Termajskom zalivu. Podigao je takoe jox jedan veliqanstven grad — Kasandreju — na mestu nekadaxnje Potideje. Vlast nad Makedonijom Kasandru je obezbedila i vlast nad Grqkom. Poliperhont pak pobegao je Etolcima. Kasandar ga je pratio. Obnovio je Tebu, prodro na Peloponez, zauzeo nekoliko utvrenja i vratio se u Makedoniju. Eumenova smrt
Na Istoku Antigon je ratovao protiv Eumena. Odlukom na sastanku u Triparadisosu (321) Eumen je bio osuen na smrt. Meutim, posle Antipatrove smrti (319) Poliperhont ga je imenovao za komandanta – 21 –
aziskih snaga. Dakle, Eumen je trebao zameniti Antigona. Organizovavxi vojsku na Istoku, Eumen je planirao da prodre do siriske obale i obraquna se sa Ptolemejem, koji je ovaj prostor nepravedno zauzeo. Meutim, poraz Poliperhontove flote kod Bosfora nagnao je Eumena da odustane od ovog plana. Okree se ka unutraxnjosti zemlje s ciljem da zagospodari istoqnim satrapijama. Prodro je do Suzijane. Mada nije dobio podrxku Seleuka i Pitona, pridruili su mu se drugi lokalni satrapi: Persije, Karmanije, Arahozije, Paropamisade, Arije i Drangijane, Indije. Obrazovan je ratni savet. Dakle, Eumen nije bio izabran za vrhovnog komandanta, ali je uivao pravo da blagajnu u Suzi koristi za potrebe svoje vojske. Godine 317/6. Antigon s vojskom dolazi u Vaviloniju. Tamo je sklopio vojni savez sa Pitonom i Seleukom. U meuvremenu, Eumen napuxta Suzu i odlazi ka Pasitigru. Iz Vavilonije Antigon prodire u Suzijanu, gde kao satrapa postavlja Seleuka. Organizuje pohod na Egbatanu u Mediji, smatrajui da je odatle lakxe zauzeti gornje satrapije. Eumenovi saveznici, saznavxi za Antigonove namere, meu sobom su se podelili: jedni su bili za odbranu gornjih satrapija, a drugi da se s vojskom spuste ka obali. Prevladao je prvi predlog i Eumen kree ka Persiji. U Persiji saveznike je sveqano doqekao satrap Peukest. U meuvremenu, Antigon prodire na prostor Persije. Eumen je odluqio krenuti mu u susret. Do prve znaqajnije bitke izmeu Antigona i Eumena doxlo je negde na putu za Gabijenu. Mada je bitka bila nerexena, stradalo je mnogo ljudi na obe strane. Meu poginulim sa Eumenove strane bio je i Ketej, komandant vojnika koji su doxli iz Indije. Diodor zanimljivo pixe o njegovoj sahrani. U toku zime 317/6. doxlo je do odluqujue bitke izmeu Antigona i Eumena. Ovom prilikom, levim Antigonovim krilom zapovedao je Piton, a desnim Antigon sa sinom Demetrijem. U toku bitke Antigon je zauzeo makedonsku komoru i potisnuo Peukesta. Posle bitke Makedonci su tajno pregovarali sa Antigonom i izdali Eumena. Mada ga je eleo saquvati u ivotu (kao i njegov sin Demetrije i Aleksandrov admiral Nearh), veina Makedonaca je bila za smrt. Godine 316. Eumen je pogubljen kao izdajnik. U Persiji lokalno stanovnixtvo dalo je Antigonu kraljevske poqasti, kao opxte priznatom gospodaru Azije. Antigon postavlja nove satrape i zaplenjuje kraljevske blagajne.
– 22 –
Dodatak — Diodor sa Sicilije Demadova smrt
...Atinjani su mu [Antipatru] uputili poslanika Demada... Trebalo je da ga moli da u skladu s prvobitnim dogovorom izvede posadu iz Munihije. 2. Antipatar je prvo bio naklonjen Demadu, ali su nakon Perdikine pogibije meu kraljevskim papirima naena neka pisma u kojima je Demad pozivao Perdiku da xto pre pree u Evropu protiv Antipatra. Zato ga je Antipatar omrznuo, ali je svoju mrnju skrivao... 3. ...Antipatar mu [Demadu] nije dao nikakav odgovor, ve ga je, zajedno sa sinom... predao tamniqarima. 4. Oni su ih odveli u neku troxnu kuu i... lixili ivota... (XVIII, XLVIII, 1 – 4) Situacija u Aziji posle Antipatrove smrti
Qim se proqula vest o Antipatrovoj smrti, u Aziji je doxlo do promena i politiqkih potresa, jer su svi monici odluqili da rade za svoj raqun. Savladavxi prethodno Eumena u Kapadokiji... savladavxi potom i Alketu i Atala u Pisidiji... od Antipatra naimenovan za stratega Azije sa punim ovlaxenjima i komandanta velike vojske, Antigon je bio pun oholosti i nadmenosti... (XVIII, L, 1) Poliperhontov edikt
,,Poxto su naxi preci mnogo zaduili Helene, elimo i mi da sledimo njihovu politiku i svima pokaemo prijateljska oseanja koja gajimo prema Helenima. 2. Ranije, kada je Aleksandar napustio ovaj svet i kraljevska vlast prexla nama, smatrali smo da svima treba da vratimo mir i ureenja koje je uspostavio nax otac Filip, pa smo svim gradovima poslali pisma u vezi sa ovim pitanjima. 3. Kako se desilo, dok smo se mi nalazili daleko od Helade, da jedan deo Helena, zaveden loxim rasuivanjem, zarati na Makedonce i bude savladan od naxih vojskovoa, pri qemu su gradove zadesila mnoga zla, znajte da su za to bili krivi generali i da vam mi sada, verni ranijoj politici, vraamo mir i ustave koje ste imali u vreme Filipa i Aleksandra, i dozvoljavamo vam da u svemu ostalom postupate u skladu sa njihovim ranijim odlukama. 4. Sve po jedince koje su naxi generali isterali iz gradova ili su ih sami napustili, poqinjui od one godine kada je Aleksandar prexao u Aziju, sada vraamo; svi povratnici neka dobiju qitavu imovinu natrag i neka raspolau svojim graanskim pravima, ne mexajui se u stranaqke borbe i uivajui u potpunoj amnestiji; ako je protiv njih bila doneta neka odluka, neka bude ponixtena, osim ako su neki proterani zbog prolivene krvi ili svetogra u skladu sa zakonom. 5. Povratak je zabranjen graanima Megalopolisa... proterani zbog izdaje... 6. Ako su Filip i Aleksandar doneli odluke protivreqne jedna drugoj, neka zainteresovani dou k nama da ih ispravimo na korist i nama i gradovima. Atinjani neka zadre sve kao u vreme Filipa i Aleksandra... 7. Sam dajemo Atinjanima, poxto im ga je dao i nax otac Filip. Neka svi Heleni odluqe da ne ratuju i ne rade protiv nas, a ako neko postupi suprotno tome, neka prognaju i njega i njegovu porodicu i neka mu bude oduzeta imovina. – 23 –
Poliperhonta smo ovlastili da se pobrine i za ovo i za sve ostalo. 8. Kao xto smo vam i ranije pisali, sluxajte njegova nareenja; oni koji ne ispune neku od ovih odredbi nee proi nekanjeno.” (XVIII, LVI, 1 – 8) Olimpijada poziva Eumena u pomo
Stiglo mu je i pismo od Olimpijade, u kome ga ona moli i preklinje da pomogne kraljevima i njoj samoj, jer je on jedini preostao od njenih najvernijih prijatelja... 3. Olimpijada je traila i da je posavetuje — je li za nju bolje da ostane u Epiru i ne veruje onima koji se jednako izdaju za staratelje kraljeva... ili da se vrati u Makedoniju. 4. Eumen je Olimpi jadi odmah odgovorio i savetovao joj je da zasad, dok rat ne bude rexen, ostane u Epiru. Gajei uvek najdublju naklonost prema kraljevima... smatrao je da mu priliqi da pristane na svaku opasnost radi spasenja kraljeva. (XVIII, LVIII, 2 – 4) Diodor o sudbini i istoriji
...5. ...Ko ne bi ostao zbunjen pred stalnim promenama sudbine ako pogleda na sve uspone i padove u ljudskom ivotu? Ko bi toliko smeo da se pouzda u svoje prednosti dok uiva naklonost sree, da se u njemu zaqne samopouzdanje vee od ljudske slabosti? 6. Obiqan ljudski ivot, kao da njime upravlja neki bog, qitavog veka naizmeniqno krui kroz dobro i zlo. Zato nije qudno ako se desi nexto neoqekivano, nego ako sve xto se dexava nije nenadano, pa stoga i istoriji treba odati odgovarajue priznanje: pokazujui sve uspone i padove, sve promene u ljudskim postupcima, ona dovodi u ravnoteu oholost srenih i neraspoloenje nesrenih. (XVIII, LIX, 5 – 6) Poliperhont je u jednom pismu izrazio spremnost da Eumena imenuje strategom Azije, da mu na raspolaganje stavi 500 talenata, kao i ,,srebrne xtitove” O reakciji Eumena na ovo Poliperhontovo pismo pripoveda Diodor. Bio je svestan da je stranac i da nema pravo na kraljevsku vlast, da su ga Makedonci koji mu se sada pokoravaju osudili na smrt, a da su ljudi na oficirskim poloajima puni oholosti i streme odve visoko, pa je pretpostavljao da e ga brzo prezreti... 2. Rawistivxi ovo sa sobom, prvo je rekao da nee prihvatiti 500 talanata... jer mu toliki novac ne treba poxto ne smera da osvoji nikakav komandni poloaj... 4. Takoe je izjavio da je u snu imao qudnu viziju i da je mora svima objaviti jer smatra da e ona mnogo doprineti jedinstvu i zajedniqkim interesima. 5. U snu mu se uqinilo da vidi kralja Aleksandra ivog i sa znacima kraljevske qasti kako obavlja dravne poslove, daje naredbe oficirima i aktivno upravlja svim poslovima u kraljevini. 6. ,,Zato mislim”, rekao je, ,,da od sredstava iz kraljevske riznice treba da napravimo zlatan presto na koji emo staviti... znake kraljevskog dostojanstva, i da mu u zoru svi oficiri prinose rtvu, sastaju se u blizini prestola i primaju naredbe u ime kralja, kao da je iv i nalazi se na qelu svoje kraljevine”. (XVIII, LX, 1 – 6) – 24 –
Svi su se sloili sa njegovim predlogom... (XVIII, LXI, 1) Poliperhont je odustao od opsade Atine budui da nije imao dovoljno hrane za vojsku. U Atici je ostavio svog sina Aleksandra, a sam je krenuo na Peloponez u cilju uqvrxivanja sopstvene vlasti. Posebnu panju posvetio je opsadi Megalopolisa, grada naklonjenog Kasandru. Da bi zauzeo grad odluqio je iskoristiti slonove. O dovitljivosti Megalopoljana u borbi protiv slonova pixe Diodor. ...Graane Megalopolisa je predvodio Damis, koji je takoe bio sa Aleksandrom u Aziji i iz iskustva poznavao prirodu i naqin korixenja slonova, xto je za graane bila ne mala prednost. 3. ...Na vixe velikih dasaka ukucao je mnoxtvo oxtrih eksera i poloio ih u plitke jame, skrivxi im oxtre vrhove... 4. Poliperhont... kada je sa svim slonovima zajedno krenuo u napad desila mu se sasvim neoqekivana stvar. Spreda niko nije napadao ivotinje i Indijci su ih terali da upadnu u grad; slonovi su upali svom snagom i naixli na daske s ekserima. 5. Ekserima su povreivali stopala i samom svojom teinom doprinosili njihovom dubljem prodiranju; nisu bili u stanju da krenu dalje ni da se vrate, jer im je svaki pokret nanosio bol... 6. Mnogi hici koji su pogaali cilj i priroda rana izazvanih ekserima zadavali su slonovima velike bolove, pa su se okrenuli natrag i u povratku izgazili mnoge Poliperhontove vojnike... (XVIII, LXXI, 2 – 6) ...Poliperhont se pokajao xto je zapoqeo ovu opsadu... (XVIII, LXXII, 1) Olimpijada Euridiki predlae samoubistvo
...Euridiki, koja je otvoreno i bez zazora izjavljivala da kraljevska vlast pripada pre njoj nego Olimpijadi, namenila je teu kaznu. 6. Poslala joj je maq, konopac i kukutu i naredila da sama odabere kako e umreti... 7. ...U prisustvu qoveka koji joj je doneo pomenute stvari, Euridika se pomolila bogovima da i Olimpijada jednom dobije iste darove; potom se pobrinula za muevljevo telo... a zatim se obesila o pojas i tako okonqala ivot, ne oplakujui svoju sudbinu i ostavxi uspravna pred tolikom nesreom... (XIX, XI, 5 – 7) Razlozi zbog kojih lokalni satrapi prilaze Eumenu, a ne Seleuku i Pitonu Piton je prvo bio odreen za satrapa Medije, a kada je postao strateg svih gornjih satrapija, ubio je Filona, ranijeg stratega Partije, i na njegovo mesto postavio svog brata Eudama. 2. Kada se to desilo, svi ostali satrapi su se udruili, plaxei se da i njih ne zadesi ista sudbina, jer je Piton bio sklon promenama i veoma qastoljubiv. Uspeli su da ga pobede u boju i pobiju mu mnoge vojnike, a njega samog da isteraju iz Partije. 3. On se prvo povukao u Mediju, a uskoro nakon toga doxao je u Vavilon i pozvao Seleuka da mu pomogne i prikljuqi se njegovim planovima. 4. To je bio razlog... koga su satrapi gornjih satrapija sakupili trupe na jednom mestu, xto znaqi da su Eumenovi glasnici trupe zatekli spremne. Najugledniji komandant... bio je Peukest, bivxi Aleksandrov ,,telohranitelj”... 5. Ve vixe godina je upravljao satrapijom Persijom... – 25 –
(XIX, XIV, 1 – 5) Obrazovanje ratnog saveta
Kada su doxli u Suzijanu i spojili se sa Eumenom, odrali su zajedniqki sastanak svih vojnika; tom prilikom je doxlo do uqne prepirke oko vrhovne komande. Peukest je zbog mnoine svojih vojnika i ugleda... smatrao da on treba da dobije vrh ovnu komandu. 2. Antigen, voa makedonskih ,,srebrnih xtitova” rekao je da odluku o vrhovnoj komandi treba prepustiti njegovim Makedoncima, jer su oni zajedno sa Aleksandrom osvojili Aziju i zbog svoje hrabrosti bili nepobedivi. 3. Eumen se plaxio da zbog meusobnih sukoba ne postanu lak plen Antigonov, pa je predlagao da ne odrede jednog komandanta, ve da se svi satrapi i stratezi izabrani od vojnika svakodnevno sastaju u kraljevskom xatoru i zajedniqki raspravljaju o svim pitanjima. 4. ...Svi su potvrdili da je Eumenov savet zaista dobar, pa je on svakodnevno sazivao vee, kao u nekom demokratski ureenom gradu... (XIX, XV, 1 – 4) Peukest, satrap Persije, sveqano je doqekao saveznike
Po dolasku u kraljevsku prestonicu Persepolis, Peukest, kao strateg ove zemlje, organizovao je veliqanstvene rtvene sveqanosti... Na kraju je priredio gozbu za celu vojsku. 2. Od onih koji su prisustvovali slavlju napravio je qetiri kruga, jedan unutar drugog... [Spoljaxni krug] qinili su ga najamnici i mnoxtvo saveznika; drugi krug... saqinjavali su ga Makedonci — ,,srebrni xtitovi” i konjanici — ,,pratioci” koji su ratovali sa Aleksandrom; ...[u sledeem krugu] su se nalazili leajevi oficira drugog reda, ,,prijatelja”, generala bez komande i konjanika; najui krug ...zauzimali su leajevi generala i hiparha, i sa njima, najuglednijih Persijanaca. 3. U sredini su se nalazili rtvenici bogova, Aleksandra i Filipa. Leajevi su bili napravljeni od gomila lixa prekrivenim tepisima i najrazliqitijim pokrivaqima... (XIX, XXII, 1 – 3) Sahrana Keteja
Ketej, komandant vojnika koji su doxli iz Indije, poginuo je u bici nakon hrabre borbe. Za sobom je ostavio dve ene koje su ga pratile na pohodu... obe su ga poednako volele. 2. Meu Indijcima je nekad na snazi bio zakon da momci i devo jke stasali za enidbu i udaju ne sklapaju brak prema izboru svojih roditelja, ve po svojim naklonostima. Ranije se qesto dexavalo da se, poxto su prosidbu obavljali mlai ljudi, ispostavi kako je izbor pogrexan i da brzo doe do obostranih razoqarenja; mnoge bi ene tada dozvolile da budu zavedene i da u svojoj neumerenosti ljubav poklone drugima. Na kraju, kako nisu mogle doliqno da napuste mueve koje su prve odabrale, rexavale bi se da ih otruju... 3. Kada se ovo zlo raxirilo i mnogi ve naxli smrt... doneli su zakon da se sa preminulim muevima spaljuju i njihove ene, osim noseih i onih koje su ve rodile decu. Ako bi neka ena odbila da potqini ovakvoj odluci morala je qitavog ivota ostati udovica, a kao neqistom biu, bilo joj je zabranjeno prinoxenje rtvi i poxtovanje ostalih obiqaja. 4. Kada je donet ovaj zakon, enski zloqini su se pretvorili u svoju suprotnost... i ne samo da su se brin– 26 –
ule za zdravlje svojih mueva, od kojih je zavisilo i njihovo sopstveno, ve su se nadmetale u tome koja e sa njima otii u smrt, kao da se radi o velikoj poqasti. (XIX, XXXIII, 1 – 4) Upravo se to desilo i ovom prilikom: po zakonu jedna je trebala da bude spaljena zajedno s muem, ali su se na Ketejevoj sahrani pojavile obe, borei se za zajedniqku smrt sa njim kao za prvu nagradu... 3. Struqnjaci za babiqku vextinu potvrdili su stratezima da je starija nosea, pa su se odluqili za mlau. Kada je doneta ovakva odluka, ona koja je odbijena otixla je plaqui: kao da je obavextena o nekoj velikoj nesrei, polomila je dijademu na glavi i poqupala kosu. Druga je bila presrena zbog pobede i otixla je do lomaqe. ene iz njene porodice su je ovenqale trakama i predivno okitile, kao da je roaci prate na svadbu, i svi su pevali pesme o njenoj vrlini. 4. Kada se pribliila lomaqi, skinula je nakit i razdelila ga roakama i prijateljicama... 5. Na kraju, poxto se pozdravila sa roacima, brat joj je pomogao da se popenje na lomaqu i ona je, pred zadivljenim oqima mnoxtva ljudi koji su doxli da posmatraju ovaj prizor, herojski okonqala ivot... (XIX, XXXIV, 1 – 5) Eumenova smrt
...Makedonci su tajno stupili u pregovore sa Antigonom i na kraju uhvatili i predali mu Eumena, dobivxi za uzvrat komoru i jemstva za liqnu bezbednost i prikljuqivxi se njegovoj vojsci. 9. Sliqno su postupili i satrapi i veina ostalih... napustili su svog komandanta, brinui se samo za svoju bezbednost. (XIX, XLIII, 8 – 9) Antigon se neoqekivano doqepao Eumena... zarobio je i Antigena, komandanta ,,srebrnih xtitova”, bacio ga u neku jamu i ivog spalio... 2. Eumena je stavio pod strau i razmixljao kako da postupi prema njemu. eleo je da uz sebe ima dobrog vojskovou koji bi mu dugovao uslugu, ali zbog Eumenovog prijateljstva prema Olimpijadi i kraljevima nije imao mnogo poverenja u njegova obeanja... Videi da su i Makedonci neumoljivi u svojoj elji da Eumen bude kanjen, na kraju ga je ubio: zbog ranijeg prijateljstva, spalio mu je telo i kosti stavio u urnu i poslao ih njegovoj porodici. 3. Meu ranjenicima se kao zarobljenik nalazio i istoriqar Hijeronim iz Kardije, koji je ranije uivao veliki ugled kod Eumena, a nakon njegove smrti, Antigon mu je ukazivao istu naklonost i poverenje. (XIX, XLIV, 1 – 3)
– 27 –
5.
VREME
ANTIGONOVE
PREVLASTI
5.1. Do mira 311. godine Trea koalicija Jaqanje Antigona — Posle Eumenove smrti Antigon ostaje jedini gospodar Azije. Dao je da se pogubi medski satrap Piton i smenio je Seleuka sa poloaja satrapa Vavilona12 . Antigonu su u Vavilonu ukazane kraljevske poqasti. U Aziji domogao se velikih blaga 13 , xto mu je omoguilo da dri monu vojsku i da zavlada Azijom. Trea koalicija — Protiv Antigona je stvorena koalicija Ptolemej, Kasandar, Seleuk i Lizimah. Zahtevali su da Siriju i Fenikiju ustupi Ptolemeju, da Kasandru prizna vlast nad Evropom, da Seleuku vrati Vavilon i da Helespontsku Frigiju preda Lisimahu. Ultimatum je odbijen i rat je bio izvestan. Pripreme za rat — Saveznici su bili jaqi na moru. Da bi spreqio njihovo iskrcavanje na prostor Male Azije, Antigon je odluqio zauzeti luke i brodogradilixta u Siriji i Fenikiji. Zatim, nosio se mixlju da osvoji jox nepokorene oblasti na Istoku. Napokon, stupio je u vezu sa Poliperhontom i njegovim sinom Aleksandrom, a koji su se nalazili u Grqkoj. Poliperhontu je ponudio poloaj stratega Peloponeza. Budui da posle ubistva Filipa i Euridike, Poliperhont nije drao nikakav legalan poloaj, zadovoljio se Antigonovim predlogom. Njegov sin Aleksandar qak je otixao u Aziju i ozvaniqio savez. Tirska proklamacija Tirski manifest — Grad Tir pruio je Antigonu snaan otpor. Ispred Tira, koji je opsedao, Antigon je 315. godine sazvao skupxtinu Makedonaca koja je imala da rexi pitanje najvixe vlasti, sliqno skupxtinama u Vavilonu 323. i u Triparadisosu 321. godine. Na toj skupxtini Antigon istupa kao predstavnik kraljeva. Optuuje Kasandra za ubistvo Olimpijade i zahteva oslobaanje Roksane i Aleksandra. Trai od Kasandra da mu se pokori kao zakonitom nasledniku Antipatra. Takoe proklamuje slobodu grqkih gradova. Kao xto vidimo Tirski manifest bio je u prvom redu uperen protiv Kasandra. Postavlja se pitanje kako je uopxte Antigon dobio namesnixtvo — da li odlukom makedonske skupxtine ili Poliperhontovim odricanjem u korist Antigona. Misija Mileanina Aristodema — Pripremajui se za rat protiv saveznika, Antigon je u Grqku bio poslao nekog Mileanina Aristodema sa 1 000 talenata. Dobivxi odobrenje Sparte, Aristodem je na ostrvu Tenaronu vrbovao 8 000 ratnika. Potom je stupio u vezu sa Poliperhontom, koji je drao Korint, Sikion i druga utvrenja na Peloponezu. U to vreme u Grqku se vratio i Poliperhontov sin nosei sobom novac koji mu je dao Antigon. Kasandar takoe pristupa diplomatiji. Ponudio je Aleksandru Poliperhontovom poloaj stratega Peloponeza, pod uslovom da se odmetne od Antigona, na xta ovaj pristaje. Tada Aristodem odlazi Etolcima, koje pridobija za savez sa Antigonom. U meuvremenu, Aleksandar zauzima gradove na Peloponezu. Ubi jen je u Sikionu 314. godine p. n. e. Njegovu vlast nasledila je njegova ena Kratesipolis. 12
Ovaj se sklonio kod Ptolemeja U Egbatani Antigon je zaplenio iz dravne blagajne 5 000 talanata, u Suzi 20 000, a ostatak koji se nalazio u Kindi (?), oko 10 000, takoe je pripao njemu. Osim toga, redovan godixnji prihod s njegovih poseda iznosio je 11 000 talanata
13
– 28 –
Pitanja: Zaxto Aristodem mora da trai odobrenje Sparte da bi unajmio vojnike sa Tenarona? Xira obavextenja o Kasandrovom obraqunu sa Poliperhontom i Aleksandrom. Operacije na moru — Antigon je na moru imao vixe uspeha. Mada je i sam Ptolemej proklamovao slobodu grqkih gradova, Kikladi su pre prixli Antigonu. Antigon osniva Savez ostrvljana . Mada je misija Mileanina Aristodema bila neuspexna, Antigon ne odustaje od Grqke, gde xalje svog roaka Polemaja. Ipak, dogaaji u Aziji, nagnali su ga da se za trenutak mane ovog prostora. Bitka kod Gaze
Kada je Antigon krenuo u Malu Aziju da tamo dovrxi osvajanje i pokoravanje oblasti koje nisu priznavale njegovu vlast, u Siriji je ostavio svoga sina Demetrija. Do 313. godine, Ptolemej nije mogao da se upusti u ratovanje u Siriji. Naime, mada je zaista bio zainteresovan za prostor Sirije, Ptolemej je trenutno bio zauzet guxenjem ustanka u Kireni i sreivanjem odnosa sa Kiprom. Tek kada je stvari rexio u svoju korist, na podstrek Seleuka, odluqio je da sa vojskom krene u Koile Siriju. Preko Peluzija doxao je do Stare Gaze, gde mu je Demetrije Antigonov izaxao na megdan. Kod Gaze dolazi do sukoba, u kome je Demetrije pretrpeo potpuni poraz. Seleuka, koji je ratovao na strani Ptolemeja i koji je mnogo doprineo njegovoj pobedi, Ptolemej je nagradio davxi mu odred konjice s kojom je ovaj krenuo u osvajanje Vavilona. U meuvremenu, Antigon je spojio svoju vojsku sa Demetrijevom. Ptolemej rexava da se ne suoqava sa udruenim neprijateljskim snagama i povlaqi se u Egipat. Tako je Antigon bez borbe povratio Fenikiju i Siriju. Pitanja: Zaxto dolazi do mirovnih pregovora? Mir 311. godine
O miru sklopljenom 311. godine svedoqe Diodor u svojoj Istorijskoj biblioteci , zatim Antigonovo pismo gradu Skepsisu u Grqkoj. Dogaaje ovog perioda u odreenoj meri pribliava nam i Vavilonska klinopisna hronika . Mir je sklopljen 311. godine izmeu Antigona i qlanova koalicije — Kasandra, Ptolemeja i Lizimaha. Ugovorom je odluqeno da Kasandar ostane strateg Evrope do punoletstva Aleksandra, da Lizimah ostane gospodar Trakije, Ptolemej Egipta, a Antigon qitave Azije. Ugovorom nije obuhvaen Seleuk, xto vodi pretpostavci da je rat izmeu Antigona i Seleuka nastavljen. Ugovorom je priznat kralj i Kasandar kao njegov epimelet. Meutim, Kasandar e ubrzo zloupotrebiti svoj poloaj i 310/9. u tajnosti pogubiti Roksanu i Aleksandra, xto je bio kraj dinastije Argeada. Mir je sadrao i jednu odredbu koja je predviala slobodu grqkih gradova. Ova odredba saquvana je u Antigonovom pismu gradu Skepsisu. Antigon poziva Grke da se obaveu da e zajedniqki braniti svoju slobodu i autonomiju. To je u izvesnom smislu obnavljanje Helenskog saveza... u novim uslovima, jer su grqki gradovi u stvari ulazili u podruqja u kojima su gospodarili dijadosi, odnosno preciznije, kako stoji u natpisu — Kasandrova se vlast protezala nad gradovima u Grqkoj, Lizimahova nad onim u Trakiji, Antigonova nad gradovima u Maloj Aziji i na ostrvima, a Ptolemejeva nad gradovima na Kipru i u Kirenaiki... – 29 –
Mirom 311. godine izvrxena je, moe se rei, prva podela Carstva. (F. Papazoglu) Pitanja: Grqki gradovi dobijaju slobodu, ali nalaze pod vlaxu dijadoha... pojasniti ovu vrstu slobode?
5.2. Od mira 311. do bitke kod Ipsa 301. Dogaaji u Atini Vlada Demetrija iz Falerona — Demetrije iz Falerona upravljao je Atinom deset godina, od 317. do 307. godine. Kasandar ga je postavio kao svog namesnika u jednom formalno slobodnom gradu. Mada se vlada Demetrija iz Falerona odlikovala mirom i blagostanjem, nije bila omiljena budui da se zasnivala na makedonskoj podrxci. Doxavxi na vlast (317) Demetrije iz Falerona proglasio je opxtu amnestiju i do kraja njegove vlade nije bilo progona. U jednom trenutku, 309. godine, situacija se qinila tako stabilnom da je Demetrije izrazio spremnost da svoje zvanje stratega zameni poloajem arhonta. Iste godine sproveden je prvi popis stanovnixtva u istoriji Grqke. Atina je brojala od 100 do 125 hiljada stanovnika. Demetrije iz Falerona istakao se kao zakonodavac; smatran je treim atinskim zakonodavcem, posle Drakona i Solona. Sastavio je jednu zbirku Zakona. Demetrije je doneo niz mera kojim ograniqava luksuz, ali poloaj sirotinje nije poboljxao. U celini uzev, njegova vlada ocenjena je kao oligarhija na reqi, a monarhija, tj. prosveena tiranija na delu. Antigon i sin mu Demetrije kao spasioci Atine — Godine 311. izmeu Antigona i qlanova koalicije — Ptolemeja, Kasandra i Lizimaha sklopljen je mir. Jedna odredba mirovnog ugovora predviala je slobodu grqkih gradova. Meutim, sama odredba je delimiqno sprovoena. Na primer, Antigon je povukao svoje trupe iz Halkide, ali Kasandar je ostavio garnizon u Atini. Kako je Antigon bio zauzet ratom protiv Seleuka na Istoku, borba oko Atine poqee tek 307. godine. Godine 308. Ptolemej je posetio Grqku. Zauzeo je Korint, Sikion, a koje je drala Poliperhontova snaja. U Korintu je sazvao kongres na kome je proklamovao slobodu Grqke. Pozvao je prisutne da novcem i namirnicama podre obnavljanje Helenskog saveza. Vixe od obeanja nije dobio. Potom se dogovorio sa Kasandrom da svako zadri svoje. Postavivxi posade po utvrenjima na Peloponezu, Ptolemej napuxta Grqku i vraa se u Egipat. Godine 307. Antigonov sin Demetrije doplovio je do rta Suniona, a odatle sa 25 laa krenuo ka Atini. Vlastodrxci u Atini bili su uverenja da im to Ptolemej dolazi, budui da je prethodne godine posetio Peloponez. Meutim, kada su uvideli da su se prevarili Demetrije se ve ukotvio u Pireju. Demetrije je preko izaslanika obavestio Atinjane da ga je otac poslao da povuqe makedonski garnizon, obezbedi slobodu i demokratsko ureenje grada. Ova vest je sa oduxevljenjem primljena. Atinjani su nazvali Demetrija spasiocem (soterom) i pozvali ga da ue u grad. Demetriju iz Falerona pak dozvoljeno je da u miru napusti grad. Ovaj prvo odlazi u Tebu, a zatim se sklanja kod Ptolemeja u Egipat. Antigonov sin uxao je u grad, sazvao narodnu skupxtinu i proglasio slobodu. Narodna skupxtina i novoobrazovana demokratska vlada osudila je Demetrija iz Falerona na smrt, a njegove prijatelje pod optubom – 30 –
da su radili protiv demokratije, pozvala na odgovornost. Iznet je predlog zakona da se zabrani svako osnivanje filozofskih druxtava bez odobrenja eklesije. Naime, Demetrije iz Falerona, kao i njegovi prijatelji (Teofrast) bili su filozofi. Ovaj predlog je odbaqen budui da se kosio sa jednim zakonom iz Solonova vremena, a koji je govorio o slobodi udruivanja. Poqasti — Antigon i Demetrije, kao oslobodioci, dobili su najvee poqasti u Atini. Plutarh pixe da su Atinjani prvi nazvali Antigona basileusom, titula koja je do tada bila omraena i kojom su dijadosi nazivali samo qlanove dinastije Argeada. Ovom prilikom Antigon se odrekao poqasti i time pokazao da se navodno ne smatra Aleksandrovim naslednikom. Inaqe, Atinjani nisu imali mere u odavanju poqasti Antigonu i Demetriju: podigli su im zlatne statue na Agori pored kipova Harmodija i Aristogitona 14 , osnovali dve nove file Antigonis i Demetrias, dodelili im vence u vrednosti od 200 talenata, posvetili im kult i jednog svextenika, uveli praksu da se njihovi likovi utkaju u peplos Atine za Panatenejske sveqanosti, priredili im praznike i takmiqenja... Rat na Istoku
Pravi obraqun meu dijadosima odigrao se u Aziji, gde je najopasniji Antigonov protivnik bio Ptolemej. Bitka kod Salamine — Poxto se utvrdio na Kipru, Ptolemej je nastavio da proxiruje svoje posede na siriskoj i maloazijskoj obali. Borba protiv Ptolemeja je prisilila Antigona da Demetrija opozove iz Atine. U Kilikiji, Demetrije preuzima flotu, koju mu je pripremio njegov otac, i kree na Kipar. Potukao je Ptolemejevog brata koji se povukao u grad Salaminu opasan jakim zidinama. Ovde je Demetrije prvi put primenio svoju vextinu opsedanja utvrenih gradova zbog koje je dobio nadimak Poliorket . On je dao da se u podnoju zidina izgrade sprave za opsadu, izmeu ostalih i inovski helepolis — 44 metra visoka sprava na devet spratova, montirana na qetiri toqka, naqiqkana ovnovima, katapultima i balastima. Flotu koja je doxla u pomo Salamini predvodio je liqno Ptolemej. Odigrala se pomorska bitka u kojoj je trijumfovao Demetrije. Dijadosi postaju basileis
Pobeda kod Salamine (306) obezbedila je Antigonu i Demetriju vlast nad Egejskim morem i istoqnim Sredozemljem. Plutarh tvrdi da je qovek koji je Antigona obavestio o salaminskoj pobedi, oslovio ga titulom basileus . Ovu titulu potvrdila je i vojska i narod. Antigon i Demetrije prihvataju qast i istupaju kao Aleksandrovi naslednici. Povodei se njihovim primerom, ubrzo (306/5) kraljevske titule uzimaju Lizimah, Ptolemej, Seleuk i Kasandar. Na taj naqin, Carstvo je i s formalne strane podeljeno na pet delova. Antigonova ambicija — Dok ostali dijadosi nisu pretendovali na celo Carstvo, Antigon je teio ostvarenju svetske monarhije. Iste godine kada je uzeo titulu kralja, svoju rezidenciju iz Frigije preselio je u novu prestonicu Antigoniju na Orontu. Ovim je bila lakxa kontrola maloazijske i siriske obale. Seleuk u Indiji
Antigon je drao sve zemlje do Eufrata. Istoqne satrapije do Indije 14
Godine 42. p. n. e. na ovom mestu statue e dobiti i cezaroubice – 31 –
pripale su Seleuku. Seleuk je ustupio indijskom kralju Qandragupti15 : Penab, Parapamisadu, Arahoziju i moda Gedroziju i Ariju. O Seleukovom prodoru na Istok pripoveda Krajsig (Kreissig): ...Seleuk je u svom pohodu na Istok, kao i Aleksandar, stvarno stigao do granica Indije. Zacijelo je mogao bre prevaljivati te goleme udaljenosti zato xto putovi nisu bili vixe potpuno nepoznati... Na rubu Indije Seleuk je, meutim, naixao na potpuno novo stanje. Slabi mali kraljevi u Pun jabu16 i podruqju Inda nestali su. Qandragupta, nandski kralj, o qijem je postojanju na Gangesu Aleksandar tek nexto bio naquo, vladao je cijelom zapadnom Indijom. Qini se da nije doxlo do oruanog sukoba. Seleuk je priznao Qandragupti vlast nad nekadaxnjim Taksilinim, Porovim i Oksijartovim satrapijama i udovoljio njegovu zahtjevu za Arahozijom i Gedrozijom. Zauzvrat je dobio cijelo krdo borbenih slonova (neki nepouzdani izvori spominju brojku od 500)... (H. Krajsig16 ) Borba za Egipat. Opsada Rodosa
Po pobedi kod Salamine, Antigon je odluqio da Ptolemeja napadne u Egiptu. Meutim, njegov pohod bejaxe bezuspexan. Opsada Rodosa — Antigon nije digao ruke od dalje borbe. Da bi blokirao Egipat i spreqio dovoz robe i ljudstva, on je preduzeo napad na ostrvo Rodos. Rodos svojevremeno nije prihvatio Demetrijev zahtev da da 100 talenata i pravo korixenja luka. Demetrije je sa velikom flotom od Kipra doplovio do Rodosa i pristupio opsadi grada 305. i 304. godine p. n. e. Nakon jednogodixnje opsade, Demetriju nije poxlo za rukom da osvoji grad, ali je sa Roanima sklopio mirovni sporazum. Rodos je pristao da da taoce i da ue u savez s Antigonom, pod uslovom da ostane neutralan u ratu sa Ptolemejem.
Rod se brzo oporavio od ovog udara. Doiveo je period velikog procvata i postao najvee trixte istoqnog Sredozemlja. Tada je na ulazu u pristanixte podignut quveni rodoski Kolos, statua Heliosa visoka 32 metra... Roani su javno izjavili svoju zahvalnost Kasandru, Lizimahu... Ptolemeju koga su nazvali spasiteljem (soter), podigli mu svetilixte... (F. Papazoglu) Helenski savez Demetrije kao oslobodilac Grqke juno od Termopila — Odsustvo Demetrija iskoristio je Kasandar da ponovo napadne Atinu. Meutim, ovaj put grad je bio spreman. Obnovio je flotu, a stupio je i u vezu sa Etolcima. U tom, 304. godine, posle opsade Rodosa, Demetrije se vratio u Atinu. Atinjani su ga nazvali dobroqiniteljem (everget) i spasiteljem. Mesto na koje je sixao sa konja proglaxeno je svetim. Kasandar pak nije imao druge do da se povuqe do Termopila. Tako Demetrije i njegov otac Antigon postaju gospodari srednje Grqke. Zimu 304/3. Demetrije je proveo u Atini, a sledee godine organizovao je pohod na Peloponez. Pre ekspedicije, povezao se sa Etolcima i poverio im quvanje 15 16
Osnivaq kraljevine Maurije s centrom u Pataliputri na farsiju ,,pan” znaqi pet, a ,,ab” voda, otuda ,,petoreqje”; makar su mene tako uqili
:) 16
Heinz Kreissig, Povijest helenizma, prevod s njema˘ ckog Micheline Popovi´ c, Zagreb 1987, 72. – 32 –
reda i mira u srednjoj Grqkoj. Do 302. godine gotovo svi gradovi Argolide i Arkadije, izuzev Mantineje, prixli su Demetriju. Demetrije je proglasio slobodnom celu Grqku juno od Termopila. Helenski savez — Godine 302. pozvao je delegate mnogih grqkih gradova na Istamske igre u Korintu. Tom prilikom u ime svog oca i svoje obnovio je Helenski (Korintski) savez pod istim uslovima pod kojim ga je Filip bio stvorio 337. godine, a Aleksandar obnovio 335. Ugovor o obnovi saveza saquvan je na jednom natpisu iz Epidaura. Razlike koje postoje, posledica su izmenjenih odnosa. Tako je ovo ugovor o prijateljstvu, a ne o miru, i Antigon i Demetrije se pojavljuju kao basileis , a ne kao hegemoni. Prema odredbama ugovora, grad-qlan saveza zadrava svoje ureenje. Obaveza grada prema savezu je davanje kontigenta ratnika za savezniqku vojsku, kao i delegata za Sinderion. Ukoliko grad-qlan ne podmiri svoje obaveze, sledi novqana kazna. Sinderion je vrhovni organ vlasti saveza. Sastojao se od predstavnika svih gradova-qlanova. Sazivali su ga proedri, a kojih je bilo pet. Proedri su birani kockom iz redova qlanova Sinderiona, s tim da jedan grad nije mogao dati vixe od jednog proedra. Proedri nisu samo sazivali Sinderion, ve su njime i presedavali. Sam Demetrije dobija pravo da dok ratuje sa Kasandrom dri posade u Korintu i Atini. Pitanja: Koji je zadatak Sinderiona? Gde i kada se Sinderion sastaje? Kakvu Demetrije ima ulogu u Sinderionu? Da li su proedri zavisni od Demetrija? Qetvrta koalicija Qetvrta koalicija — Helenski savez bio je uperen protiv Kasandra. Godine 302. Kasandar je poslao izaslanika Antigonu u Aziju. Izrazio je spremnost na mirovne pregovore. Meutim, Antigon zahteva bezuslovnu kapitulaciju. Tada se Kasandar okree drugim dijadosima i poziva ih u borbu protiv Antigona i Demetrija. Na poziv se prvi odazvao Lizimah. Lizimah je upravljao Trakijom i pretpostavljao da ako Makedonija padne njegova teritorija e biti sledea. Kasandru i Lizimahu se potom pridruio Ptolemej, koji je eleo povratiti Kipar i posede u Siriji i Palestini. Napokon koaliciji prilazi i Seleuk. Antigon vs koalicija — Saveznici su odluqili da teixte rata prebace na Istok. Lizimah napuxta Trakiju i prelazi u Malu Aziju. Za kratko vreme pod svoju vlast je podveo helespontsku Frigiju. Antigonov vojskovoa Dokimos je kapitulirao i Lizimahu predao frigijski grad Sinadu. Kasandrov vojskovoa Prepelaos s delom makedonske vojske takoe prelazi na prostor Male Azije. Napreduje du egejske obale i zauzima gradove, izmeu ostalih, Efes i Kolofon. Opustoxio je Eritreju i Klazomene, prodro na prostor Lidije i zauzeo Sard. U to vreme Antigon se nalazio u svojoj prestonici Antigoniji na Orontu. Saznavxi za napredovanje neprijatelja, oprema vojsku i preko Kapadokije prodire u Frigiju. Uspeo je povratiti ovaj prostor. Lizimah se povukao na sever, u ravnicu juno od Herakleje pontske (koju je drala njegova ena Amastrida), u oqekivanju Seleuka. Naime, Seleuk opremivxi vojsku i slonove, urio je na Zapad da se pridrui Lizimahu. Ptolemej napuxta Egipat i organizuje pohod na severoistok. Zauzima niz gradova u junoj Siriji. Tada mu stie lana vest da je Antigon porazio udruene snage Lizimaha i Seleuka i da se sprema za invaziju na Egipat. Ptolemej se povlaqi ka Egiptu. Zagospodarivxi Frigijom, Antigon se uqvrstio u gradu Dorilej. Oqekujui – 33 –
dolazak Seleuka, xalje poziv Demetriju da napusti Grqku i prebaci se na Istok. U to vreme Demetrije je prodro u Tesaliju. Kasandar nije pruio otpor, ve se povukao u Makedoniju znajui da je samo pitanje vremena kada e Antigon pozvati Demetrija u Aziju. Kada se to napokon desilo Kasandar je pristao na mirovne pregovore sa Demetrijom. Ugovor je predviao autonomiju grqkih gradova. U stvari, jedini gospodar Evrope ostao je Kasandar. Bitka kod Ipsa
Opisom rasporeda zaraenih strana krajem 302. godine zavrxava se saquvani deo Diodorove istorije, nax jedini iscrpni izvor za ovaj period. Stoga smo o dogaajima koji slede slabije obavexteni. Nije nam poznato kako je doxlo do spajanja savezniqkih vojski, Lizimaha i Seleuka, s jedne strane, Antigona i Demetrija, s druge. Opis bitke saquvan je kod Plutarha. Do susreta neprijatelja doxlo je kod Ipsa u Frigiji, prolea 301. godine. Na qelu elitne konjice, Demetrije se bacio na Seleukovu konjicu i naterao je u bekstvo. Ponesen ovim uspehom, nepromixljeno je napustio bojno polje i dao se u proganjanje neprijatelja. Kada je hteo da se vrati i pridrui pexadiji, put su mu prepreqili Seleukovi slonovi. Antigon, napuxten od svojih, poginuo je na bojnom polju. Pobeda Lizimaha i Seleuka bila je potpuna. Demetrije se spasao bekstvom. Ptolemej nije uqestvovo u opsadi Beqa, iako su ga Turci na to molili. Ptolemej nije uqestvovao u bici kod Ipsa. Naime, on je takoe krenuo u akciju. Upao je u Siriju i stao osvajati gradove, kada mu stie lana vest da je Antigon pobedio i kree na Egipat. Ptolemej se tada povukao. Saveznici su pristupili podeli Antigonove drave. Sirija i juni deo Male Azije pripali su Seleuku. Vei deo Male Azije Lizimah je pripojio svojim posedima. Ptolomej je prigrabio Palestinu i junu Siriju, iako nije uqestvovao u bici 16 . Kasandar je ostao gospodar situacije u Grqkoj i Makedoniji. Bitka kod Ipsa je glavna prekretnica u istoriji dijadoha. Raspadom Antigonove kraljevine nestalo je drave koja je teila da apsorbuje ostale delove nakadaxnjeg Carstva. Ideja o legitimnosti vlasti bila je ve ranije napuxtena. Pobedilo je naqelo da vlast pripada onome koji ju je osvojio silom oruja, a ne onome koji je na nju imao zakonita prava. Novi teritorijalni sistem drava koje nastaju posle Ipsa zasniva se isljuqivo na tom principu. (F. Papazoglu)
16
Ova oblast, docnije nazvana Koile Syria postae od tog vremena predmet stalnih sukoba izmeu Ptolemejevih i Seleukovih naslednika. – 34 –
Dodatak — Diodor sa Sicilije Antigon pogubljuje Pitona
Antigon je zimovao u Mediji; tamo je saznao da Piton obea njima i darovima pokuxava da privuqe na svoju stranu mnoge vojnike u zimovnicima jer planira ustanak. Prikrivao je pri tom svoje namere, pretvarajui se da ne veruje tuiocima, i pred mnogim svedocima ih je izgrdio xto pokuxavaju da pokvare prijateljstvo; istovremeno je proxirio vesti kako namerava da za stratega gornjih satrapija odredi Pitona i dodeli mu dovoljno vojske da bude bezbedan. 2. Napisao mu je pismo, traei od njega da xto pre doe... 3. ...[Piton je] dozvolio da ga prevare puka nadanja i doxao je Antigonu. 4. On ga je uhvatio, optuio ga pred qlanovima Vea, lako osudio i odmah pogubio. (XIX, XLVI, 1 – 4) Olimpijadina smrt
...Makedonci su je osudili na smrt; poslavxi joj nekolicinu ,,prijatelja”, Kasandar joj je savetovao da krixom pobegne, obeavajui da e joj obezbediti brod i prebaciti je u Atinu. 3. Postupajui ovako, nije bio voen eljom da je spase, ve da ona sama sebe osudi na izgnanstvo i da pogine u plovidbi... plaxio se i njenog ugleda i makedonske prevrtljivosti. 4. Olimpijada je odgovorila da nee beati, ve da je, naprotiv, spremna da se pojavi na suenju pred svim Makedoncima, pa se Kasandar uplaxio da se masa ne pokaje sluxajui kraljiqinu odbranu i seajui se Filipovih i Aleksandrovih dobroqinstava prema celom narodu. Zato je poslao dve stotine najsposobnijih vojnika sa naredbom da je xto pre ubiju. 5. Oni su upali u kraljiqinu kuu, a kad su ugledali Olimpijadu, postideli su se pred njenim visokim poloajem u povukli se neobavljena posla. Meutim, roaci njenih rtava... ubili su kraljicu, koja nija izustila nijednu nedostojnu ensku molbu. 6. Tako je, dakle, zavrxila Olimpijada, ena koja je imala najvixi poloaj od svih svojih savremenica, ker epirskog kralja Neoptolema, sestra onog Aleksandra koji je ixao u pohod u Italiju, ena kralja Filipa, monijeg od svih ranijih vladara u Evropi, majka kralja Aleksandra, koji je postigao najvixe slavnih dela! (XIX, LI, 2 – 6) Seleuk utoqixte nalazi kod Ptolemeja
2. Za dvadeset dana stigao je [Antigon] u Vavilon, gde ga je satrap Vavilonije Seleuk poqastvovao kraljevskim darovima i ugostio mu celu vojsku. 3. Meutim, kada mu je Antigon zatraio raqun o prihodima, Seleuk je odgovorio da nije obavezan da polae raqun za zemlju koju su mu Makedonci dali zbog usluga koje je uqinio za Aleksandrova ivota. 4. Poxto je razdor meu njima svakog dana bivao sve vei, Seleuk je razmixljao o onome xto je zadesilo Pitona i plaxio se da Antigon ne iskoristi ovaj povod i pokuxa da ga ubije... 5. Uplaxivxi se toga, iskrao se iz grada... rexivxi da ode u Egipat Ptolemeju: dobrota, velikoduxnost i ljubaznost ovog qoveka prema izbeglicama koji su kod njega naxli utoqixte, bili su ve quveni... – 35 –
(XIX, LV, 2 – 5) Antigonov edikt (315/4)
...[Antigon] je sazvao zajedniqki sastanak vojnika i posetilaca i izneo optube protiv Kasandra, pozivajui se na Olimpi jadino ubistvo i postupak prema Roksani i kralju. 2. Pored toga, govorio je da se Kasandar na silu oenio Tesalonikom i kako je jasno da prisvaja pravo na makedonski presto, da je Olinane, najvee makedonske neprijatelje, naselio u gradu kome je dao svoje ime, i da je obnovio Tebu koju su razruxili Makedonci. 3. Gomila je pokazivala da deli njegovo nezadovoljstvo i on je saqinio odluku sledee sadrine: Kasandar e biti proglaxen za neprijatelja ako ne razruxi pomenute gradove i ako kralja i njegovu majku Roksanu ne izvede iz zatvora i ne vrati ih Makedoncima, jednom reqju, ako se ne bude pokoravao Antigonu, zvaniqno odreenom strategu kome je poverena briga za kraljevinu. Po istoj odluci trebalo je da svi Heleni budu slobodni, bez posada i autonomni... (XIX, LXI, 1 – 3) Ptolemejev edikt o slobodi Helena
Za to vreme, Ptolemej je saznao za odluku Antigonovih Makedonaca o slobodi Helena, pa je i on izdao sliqan proglas, elei da obavesti Helene kako se i on brine za njihovu autonomiju ne manje od Antigona. 2. Naime, obojica su videli da je veoma vano da steknu prijateljstvo Helena... (XIX, LXII, 1 – 2) Dok je Antigon ratovao u Aziji, u Siriji je ostavio svog sina Demetrija
Videi da se Kasandar bori za Aziju, Antigon je sina Demetrija ostavio u Siriji i naredio mu da pazi na Ptolemeja, za koga je sumnjao da e iz Egipta sa vojskom krenuti na Siriju... Demetrije je jox bio mlad, jer je imao tek 22 godine... (XIX, LXIX, 1) Priprema Demetrija za bitku protiv Ptolemeja kod Stare Gaze u Siriji
Iako su mu prijatelji savetovali da se ne upuxta u boj sa takvim generalom i sa veom vojskom, Demetrije ih nije sluxao i hrabro se pripremao za bitku... 5. Naime, ne samo xto se spremao da vodi bitku sa brojnijom vojskom ve i protiv skoro najveih generala — Ptolemeja i Seleuka; oni su uqestvovali u svim Aleksandrovim ratovima, qesto su sami predvodili vo jske i do tog trenutka bili nepobedivi... (XIX, LXXXI, 1 – 5) Antigon se nosi mixlju o pohodu na Arabiju. O obiqajima Arapa pixe Diodor
...Oni [Arabljani — beduini] ive na otvorenom, nazivajui domovinom pustinju... 3. Kod njih je zakon da ne seju ito niti sade ikakvo drvo koje nosi plod, da ne koriste vino, niti grade kue. Za koga se nae da postupa suprotno ovom zakonu, kanjava se smru. 4. Uveli su ovaj zakon zato xto veruju da oni koji sve ovo qine lako pristaju da se pokoravaju jaqima od sebe, samo da bi zadrali ono xto imaju. Neki meu njima gaje kamile, drugi ovce, napasajui ih u pustinji... 5. Mnogi meu njima prevoze na more tamjan, mirtu i najskuplje mirise, preuzimajui ih od – 36 –
trgovaca iz tzv. ,,Srene Arabije”. 6. Izuzetno vole slobodu, a kada im se priblii jaka neprijateljska vojska, bee u pustinju, koristei je kao tvravu... (XIX, XCIV, 2 – 6) Diodorov stav o retorici u istorijskim delima
Zaista ne bismo pogrexili ako bismo ukorili pisce koji u svoja istorijska dela ukljuquju suvixe duga javna obraanja ili qesto poseu za govorima: nepotrebno ubaqenim govorima prekidaju kontinuirani tok izlaganja [i remte panju] qitalaca zainteresovanih da se obaveste o toku istorijskih dogaaja... 4. Zato meu qitaocima sliqnih dela jedni preskaqu govore, iako izgledaju potpuno uspeli, a drugi, duha izmorenog bujicom neprimerenih reqi, potpuno odustaju od qitanja, ne bez razloga: 5. istorija je jednostavna knjievna vrsta dosledna sama sebi, u celini sliqna ivom organizmu — ako je osakaena, lixena je ivotne ljupkosti, a ako poseduje odgovarajuu kompoziciju, uspexno opstaje i dosledno izvedenom kompozicijom nudi ugodno i jasno qitanje. (XX, I, 1 – 5) 1. Iako ne odobravamo retorske govore, ne izbacujemo ih potpuno iz istorijskog dela, jer se njegov stil mora odlikovati i raznolikoxu, xto znaqi da se u pojedinim odeljcima moramo posluiti i govorima... 2. Naxlo bi se mnogo razloga zaxto e u mnogim prilikama biti zatraena pomo retorike: kada je mnogo stvari spretno i lepo reqeno, ne treba sa prezirom prei preko onoga xto zasluuje da se pamti i xto sadri korist primerenu istoriji; isto tako, ako je req o velikim i slavnim temama, ne treba dozvoliti da stil bude slabiji od dela... (XX, II, 1 – 2) Poliperhont na Peloponezu istupa kao zaxtitnik Aleksandrovog i Brasininog sina Herakla. Sudbina Herakla i Poliperhonta Za to vreme Poliperhont je sakupio veliku vojsku i vratio u otaqku kraljevinu Aleksandrovog i Brasininog sina Herakla... pojavio se Kasandar sa trupama... Makedonci su blagonaklono gledali na kraljev povratak, pa je Kasandar, uplaxivxi se da Makedonci, po svom karakteru skloni naglim promenama, ne preu Heraklu, poslao delegaciju Poliperhontu. 2. Pokuxao je da mu ukae na to da e mladi, doe li na presto, qiniti xto mu drugi kau, a ako se Poliperhont pridrui njemu, Kasandru, i zajedno uklone mladia, odmah je dobiti svoje ranije posede u Makedoniji, a onda i vojsku: bie proglaxen strategom Peloponeza... Na kraju je mnogim velikim obeanjima ubedio Poliperhonta, sklopio tajni ugovor sa njim i naveo ga da ubije kralja. 3. Poliperhont je ubio mladia i od tada javno saraivao sa Kasandrom... [Nakon ovih dogaaja Poliperhont igra minornu ulogu. Pominje se kao Kasandrov saradnik 303. godine.] (XX, XXVIII, 1 – 3) Atinske poqasti Antigonu i Demetriju
...Po Stratoklovom predlogu, Atinjani su doneli sledeu odluku: Antigonu i Demetriju bie podignute zlatne statue u koqiji i postavljene blizu Harmodijeve i Aristogitonove statue; – 37 –
obojica e biti ovenqani vencem u vrednosti od dve stotine talanata, bie im posveen rtvenik zvan ,,rtvenik Spasitelja”, postojeim filama dodae dve — Demetrijadu i Antigonidu, svake godine organizovae igre u njihovu qast, sveqanu povorku i rtve i njihove portrete izvexe na Ateninoj haljini... (XX, XLVI, 2) Opsada Salamine
...[Antigon je] sinu Demetriju poslao... pismo sa nareenjem... da... sa vojskom zaplovi na Kipar i xto pre okonqa rat sa Ptolemejevim generalima... (XX, XLVI, 5) ...[Demetrije je] sa vojskom krenuo u Salaminu... 3. Ptolemejev strateg ostrva Menelaj sakupio je vojnike iz tvrava i mirovao u Salamini. Kada su neprijatelji doxli na 40 stadija od grada, izaxao je napolje sa 12 000 pexaka i oko 800 konjanika. Doxlo je do bitke, Menelajevi ljudi su brzo nadvladani i naterani u bekstvo. Demetrije ih je gonio do grada... 7. Na Kipru su Menelajevi ljudi, nakon poraza u bici, bacaqko naoruanje i opsadne sprave prebacili na zidove grada i vojnicima dodelili poloaje na grudobranima, pripremajui se tako za borbu, jer su videli da se i Demetrije sprema za opsadu. 8. Ptolemeju su poslali poslanike u Egipat da ga obaveste o pretrpljenom porazu i da trae pomo, jer su i njegovi interesi na ostrvu bili ugroeni. (XX, XLVII, 2 – 8) Demetrije je video da grad Salamina nije za potcenjivanje... pa je odluqio da sagradi velike opsadne sprave... Zanatlije i gvoe stigli su iz Azije, kao i velike koliqine drvne grae i ogovarajue zalihe ostale opreme. 2. Kad je sve brzo pripremljeno, sagradio je spravu zvanu helepolis (,,osvajaq gradova”), xiroku 45 lakata [21m] na svakoj strani, visoku 90 lakata [42m], podeljenu na 9 spratova i postavljenu na 4 jaka toqka, svaki osam lakata visok... 6. Menelajevi ljudi su dobro znali da e grad pasti ako ne pokuxaju nexto novo... odapeli zapaljene strele i zapalili najvee sprave. 7. Vatra se brzo razbuktala: Demetrijevi ljudi su pokuxali da je gase, ali je ona bila bra i potpuno je progutala opsadne sprave, 8. pri qemu su stradali i mnogi ljudi koji su ih opsluivali. Demetrije se prevario u oqekivanjima, ali nije odustao... (XX, XLVIII, 1 – 8) Obavexten o porazu svojih ljudi, Ptolemej je isplovio iz Egipta sa velikim kopnenim i pomorskim snagama... 3. Deo trupa Ptolemej je poslao kopnom Menelaju, poruqujui mu da, ako je ikako mogue, brzo poxalje lae iz Salamine... nadao se da e uz njihovu pomo lako pobediti u pomorskoj bici... 4. Demetrije je saznao za njegove namere i deo vojske ostavio da opseda grad... (XX, XLIX, 1 – 4) Primetivxi da neprijatelji stiu, Demetrije je admirala Antistena... ostavio da spreqava isplovljavanje brodova iz grada – 38 –
i njihovo ukljuqivanje u bitku... konjanicima je naredio da patroliraju du obale, da bi, u sluqaju potonua nekog broda, prihvatili sve koji doplivaju na obalu. 2. Brodove je poreao u bojni red i zaplovio u susret neprijateljima... (XX, L, 1 – 2) Dvojica vladara, ulazei u bitku za ivot i vrhovnu vlast, bili su veoma zabrinuti... (XX, LI, 1) Ptolemej je nakon ovog poraza odustao od borbe za Kipar i vratio se u Egipat... 2. Obavexten o postignutoj pobedi i oduxevljen veliqinom uspeha, Antigon je uzeo kraljevsku di jademu i dalje se nazivao kraljem, dozvolivxi i Demetriju da uzme istu titulu i qast... (XX, LIII, 1 – 2) Opsada Rodosa
...Grad Rod imao je jake pomorske snage i najbolje ureenje meu Helenima, pa je postao predmet svae izmeu razliqitih dinasta i kraljeva, jer je svaki eleo da ga dobije za saveznika. Predviajui xta e im biti od koristi i sklapajui sa svakim posebno prijateljske odnose, Roani nisu uqestvovali u ratovima izmeu dinasta. 3. ...Grad je toliko ojaqao da je u korist svih Helena sam preduzeo rat protiv gusara i oqistio more od tih zloqinaca... 4. Roani su sa svim dinastima sklopili ugovor o prijateljstvu i quvali su se da nikom ne daju povoda za opravdanu ljutnju, ali su u iskazivanju naklonosti pokazivali da najvixe naginju Ptolemeju: najvei deo njihovih prihoda poticao je od trgovaca koji su plovili za Egipat, i, u celini govorei, grad se ishranjivao uz pomo ove kraljevine. (XX, LXXXI, 2 – 4) Antigonu je ovo bilo poznato i eleo je da prekine njihove veze sa Ptolemejem; prvo poslanstvo uputio im je u vreme kada je sa Ptolemejem ratovao za Kipar, traei od njih da mu budu saveznici i Demetriju poxalju brodove. 2. Oni se nisu odazvali, pa im je zato poslao jednog od svojih generala sa brodovima, davxi mu naredbu da sve brodove koji iz Roda plove za Egipat vrati natrag u luku i oduzme im tovar. Kada su ovog generala Roani proterali, Antiogon je izjavio da su zapoqeli nepravedan rat i pretio je da e im sa velikim snagama opsesti grad. Roani su mu prvo izglasali velike poqasti i poslali mu delegaciju sa molbom da ne prisiljava grad da mimo ugovora ulazi u rat sa Ptolemejem. 3. Kralj je dao nexto grublji odgovor i poslao protiv njih sina Demetrija sa vojskom i opsadnim spravama, a oni su se uplaxili kraljeve velike moi i odmah poslali ljude Demetriju, poruqujui mu da e pomoi Antigonu u ratu protiv Ptolemeja; on je onda zatraio da kao taoce predaju stotinu najuglednijih graana i da u svoje luke prime njegovu flotu, pa su pretpostavili da smixlja zaveru protiv grada i poqeli pripreme za rat... (XX, LXXXII, 1 – 3) Roani su neko vreme slali delegacije [Demetriju] i molili ga da ne uqini nikakvo nepopravljivo zlo gradu; kako se niko na to nije obazirao, izgubili su nadu u sklapanju primirja i – 39 –
uputili poslanike Ptolemeju, Lisimahu i Kasandru, molei ih da im pomognu jer grad vodi rat u njihovu korist... (XX, LXXXIV, 1) Rat Demetrija i Rodosa je nastavljen i sledee 304/3. godine p. n. e. Demetrije je opseo grad i da bi ga lakxe zauzeo pravi niz novih opsadnih sprava
...Demetrije je nastavio opsadu Roda. Neuspexan u napadima sa mora, odluqio je da od sada napada sa kopna. 2. Pripremio je zato veliku koliqinu razliqite grae i sagradio spravu poznatu pod imenom helepolis (,,osvajaq gradova”), mnogo veu od svega xto je do tada napravio. Platforma na kojoj se sprava nalazila bila je qetvrtasta, sa stranama dugim skoro 50 lakata [23,1m]... 3. Qitava tvorevina bila je pokretna, to jest, postavljena na osam velikih i jakih toqkova... Da bi se kula mogla pomerati i na stranu, toqkovi su posebnim osovinama povezani sa platformom, a zahvaljujui takvoj konstrukciji, cela graevina se lako pokretala u svim pravcima. 4. Sa svakog ugla pomenutog postolja uzdizale su se grede iste visine — nexto manje od 100 lakata [55,5m] — tako nagnute jedna drugoj da je na qitavoj tvorevini, visokoj devet spratova, prvi sprat imao povrxinu od 4 300 kvadratnih stopa, a najvixi samo 900. 5. Tri izloene strane kule Demetrije je prekrio metalnim ploqama, da joj bacaqi vatre ne nanesu xtetu. Svaki sprat imao je otvore na prednjoj strani, veliqinom i oblikom prilagoene svojstvima bacaqkog naoruanja koje je kroz njih trebalo izbacivati. 6. Na otvorima su se nalazila pokretna vrataxca koja su podizali nekom mehaniqkom spravom; sluila su da zaxtite ljude zauzetih opsluivanjem bacaqkih maxina po spratovima. Vrataxca su bila saxivena od koa i ispunjena vunom da ublae udarce kamenica iz katapulta. 7. Svaki sprat imao je par xirokih stepenica: jedne su korixene za donoxenje svega xto je potrebno, druge za spuxtanje, tako da se sve obavljalo bez guve. Ljudi odreeni za pokretanje sprave izabrani su iz cele vojske meu najjaqim vojnicima: bilo ih je ukupno 3 400 stotine... (XX, XCI, 2 – 8) O Demetrijevom nadimku i liqnosti
2. Demetrije je zaista bio izuzetno domixljat i dosetljiv qovek, xto mu je omoguilo da smisli mnoge novine neuporedivo savrxenije od proizvoda obiqne graevinske vextine, qime je i zasluio nadimak Poliorket — ,,Osvajaq gradova”... 3. Stas i fiziqka lepota davali su mu dostojanstvenost polubogova, pa bi se i stranci pristigli izdaleka, posmatrajui njegovu pristalost ukraxenu kraljevskim sjajem, divili i pratili ga na izlascima, samo da bi se naslaivali pogledom na tu lepotu. 4. S druge strane, u duxi je bio veoma ohol, ponosan i pun prezira ne samo za mase ve i za ljude na kraljevskim poloajima. Ono xto ga je posebno karakterisalo, bilo je to xto je u miru provodio vreme na pijankama i gozbama sa igrom i pesmom, to jest, svojim postupcima je oponaxao onaj naqin ivota koji mitologija pripisuje Dionisu meu ljudima. U ratovima, meutim, bio je preduzimljiv i trezven, toliko da je vixe od svih ostalih ljudi sliqnih opredeljena i telo i duxu posveivao svom poslu. U njegovo vreme usavrxene su najvee vrste naoruanja i naprave koje su mnogo nadmaxile sve xto je – 40 –
kod drugih ljudi ranije postojalo... (XX, XCII, 2 – 4) Opsada Roda se otegla, ali Demterije nije eleo odustati od zamisli zauzea grada. Ipak, otac e ga nagnati na mirovne pregovore Smatrajui da mu je sudbina iz ruke otela osvajanje ovog grada, Demetrije se ponovo pripremao za opsadu. Meutim, poxto mu je otac poruqio da se pomiri sa Roanima kako god moe, qekao je najpovoljniju priliku i smixljao uverljive izgovore za postizanje dogovora. 2. Sa druge strane, Ptolemej je pisao Roanima: prvo da im xalje veliku koliqinu ita i tri hiljade vojnika, a onda da ih savetuje, ako je ikako mogue, da postignu razuman dogovor sa Antigonom, pa su svi poqeli da naginju miru. 3. ...na kraju, Roani su sklopili mir sa Demetrijem pod ovim uslovima: grad neka bude autonoman i bez posade i neka zadri svoje prihode; neka Roani budu Antigonovi saveznici, osim u eventualnom ratu sa Ptolemejem, i neka kao taoce predaju stotinu graana po Demetrijevom izboru, osim ljudi na slubenim poloajima. (XX, XCIX, 1 – 3) Kraj jednogodixnje opsade
Nakon godinu dana opsedanja, Roani su se na ovaj naqin rexili rata... 2. Postavili su i statue kraljeva Kasandra i Lisimaha — po opxtem mixljenju njihov je doprinos zaostajao za Ptolemejevim ali su i oni mnogo doprineli spasu grada. 3. Xto se Ptolemeja tiqe, eleli su da njegovu velikoduxnost nadmaxe veim znakom poxtovanja, pa su poslali delegaciju u Libiju da pitaju proroqixte u Amonovoj oazi da li da Ptolemeju ukau boanske poqasti. 4. Kada se proroqixte sloilo, posvetili su u gradu qetvorougaono svetilixte, na svakoj njegovoj strani sagradili galeriju dugu jedan stadij i ceo kompleks nazvali Ptolemejon... (XX, C, 1 – 4)
– 41 –
6.
OD
IPSA
DO
KURUPEDIONA
Demetrijev kraj Demetrijev povratak u Grqku. Hladan prijem Atine — U bici kod Ipsa (301) Antigon Jednooki i njegov sin Demetrije, zvani Poliorket, pretrpeli su poraz od strane udruenih snaga Seleuka i Lizimaha. U samoj bici Antigon je naxao smrt, ali se Demetrije spasao bekstvom. Iako nije imao uspeha u poslednjoj borbi, Demetrije je i dalje raspolagao na jboljom flotom od svih dijadoha. Drao je vana pristanixta. Na primer, Tir i Sidon u Fenikiji, Efes i Milet u Maloj Aziji, Korint i Megaru u Grqkoj. Cela Grqka do Termopila bila je formalno pod njegovom vlaxu. Poxto se na jvixe uzdao u pomo Helenskog saveza, s ostatkom vojske prelazi preko Efesa u Grqku. Meutim njegove nade u savez pokazale su se neopravdanim. Atina je hladno doqekala qoveka koga je nekad nazivala svojim dobroqiniteljem i spasiteljem. Ne treba zaboraviti da je 302. godine Demetrije na poziv oca napustio Grqku i time Atinu ostavio na milost i nemilost Kasandru. Kasandar je za tiranina Atine postavio izvesnog Laharesa, kao i svoju posadu. Dakle, vlastodrxci u Atini bili su Kasandru naklonjeni ljudi. Pored Kasandra, Atina je sada uivala i podrxku Lizimaha17. Dakle, Atina se oseala slobodnom da ne prizna nikakvog suverena. Sam Demetrije nije bio spreman napasti Atinu, odnosno Kasandra. Kako se njegova vlast nije protezala na vixe od nekoliko gradova na Istmu, u Arkadiji i Ahaji, odluqio je da staranje o gradovima poveri svom zetu Piru, a sam se vrati na Istok nadajui se kakvim vojnim uspesima. Papazoglu tvrdi da je u ovo vreme jedino Demetrije teio obrazovanju svetske monarhije, tj. obnovi nekadaxnjeg oqevog Carstva. Odnos dijadoha posle bitke kod Ipsa — Odnos dijadoha posle bitke kod Ipsa nije bio prijateljski. Seleuk je zamerao Ptolemeju zauzimanje june Sirije. Naime, budui da Ptolemej nije uzeo uqexa u bici kod Ipsa, nije mogao uqestvovati ni u podeli nekadaxnje Antigonove teritorije. Prostor koji Ptolemej zauzeo dogovorom izmeu uqesnika u bici trebao je pripasti Seleuku. Kamen spoticanja izmeu Seleuka i Lizimaha bila je Mala Azija, gde je Lizimah zauzeo neke gradove, a koje je Seleuk smatrao svojim posedom. Zajedniqki interes, strah od Seleuka, pribliie Ptolemeja i Lizimaha. Savez ove dvojice potvren je dinastiqkim brakom — Lizimah se oenio Ptolemejevom erkom. Seleuk nije mogao raqunati na podrxku Kasandra, jer je ovaj oduvek bio u dobrim odnosima sa Lizimahom. Treba imati na umu i da je Kasandrov brat Pleistarh drao Kariju i Kilikiju, put ka Seleukovim siriskim posedima. U takovoj situaciji Seleuk nije imao druge do da se povee sa Demetrijem. Savez ove dvojice potvren je Seleukovom enidbom za Demetrijevu erku Stratoniku. Kao xto vidimo Seleuk se poqeo sve vixe interesovati za Zapad. Njegovo interesovanje za istoqno Sredozemlje potvruje i osnivanje nove prestonice Antiohije na Orontu u Siriji. Ratne operacije do 296. godine — U periodu od 300. do 296. godine Demetrije je od Pleistarha uzeo Kilikiju i Kariju. U kilikijskom gradu Kindi zaplenio je Aleksandrovu blagajnu texku 1 200 talenata. Ovo blago preneo je na Salaminu i iskovao ga u novac. Demetrije prvi od dijadoha kuje novac razliqit od Aleksandrovog tipa. Demetrije je odbio da Seleuku preda novoosvojena podruqja, xto dovodi do zahlaivanja odnosa. Godine 296. Demetrije napuxta Istok i vraa se u Grqku. 17
U bici kod Ipsa jedan odred Atinjana ratovao je na strani Demetrija. Taj odred u odluqujuem trenutku prexao je na Lizimahovu stranu. Lizimah se pokazao velikoduxnim i sve zarobljene Atinjane vratio u otabinu. Takoe je grad snabdeo itom. – 42 –
Njegovo odsustvo iskoristio je Ptolemej da ponovo zauzme Kipar, Seleuk da prodre u Kilikiju, a Lizimah da pod svoju vlast podvede neke gradove Male Azije, izmeu ostalih, Efes. Demetrijev povratak u Grqku 296. godine — U meuvremenu, situacija u Grqkoj se znaqajno izmenila. Godine 298/7. preminuo je Kasandar. Za sobom je ostavio tri sina, od kojih je najstariji ubrzo umro. Dva mlaa sina, Antipatar i Aleksandar, vladala su jedno vreme pod tutorstvom svoje majke Tesalonike, ali 296. godine dolazi do bratoubilaqkog rata xto je i povod Demetrijevog povratka u Grqku. Posle smrti Kasandra, Atinom je nastavio da vlada Lahares. Njegova oxtra vladavina uslovila je dravni udar. Opozicija se utvrdila u Pireju. Ovim poslednjim u pomo je priskoqio Demetrije. U prvom napadu na Atinu nije imao uspeha i morao se povui na Peloponez. Meutim, prilikom drugog napada prodro je u grad. Lahares je pobegao, a Demetrije se prema nevernim Atinjanima pokazao milostiv. Formalno je obnovio demokratiju, ali je svoje posade ostavio u Pireju i Munihiji. U Makedoniji pak trajao je rat izmeu Antipatra i Aleksandra. Aleksandar je pozvao u pomo istovremeno i epirskog kralja Pira i Demetrija. Pre nego xto nastavimo ovo ,,uzbudljivo” izlaganje, napraviemo malu digresiju i pozabaviti se ivotom Pira do 295. godine. Epirski kralj Pir — Pirov otac bio je epirski kralj Ajakid. Kada je Pir imao dve godine njegov otac je svrgnut s vlasti. Sam Pir odveden je ilirskom kralju Glaukiji. Pir je odrastao na ilirskom dvoru zajedno s kraljevom decom. Godine 305. uz pomo Glaukije vratio se u Epir. Meutim, ni ovaj put nije imao sree. Nadvladala je druga vladarska kua na qelu sa Neoptolemom. Godine 302. Pir se sklanja kod Demetrija, koji je bio oenjen njegovom sestrom Deidamejom. Pir je uqestvovao u bici kod Ipsa i istakao se svojim junaxtvom. Godine 301/300. Demetrije mu je poverio upravu nad grqkim gradovima. Docnije, kada bude sklopio savez sa Ptolemejom, Demetrije e ga poslati u Egipat. Tamo je potpao pod jak uticaj Berenike, Ptolemejeve polusestre i kasnije ene. Pir se qak oenio Berenikinom erkom Antigonejom. Dobivxi vojsku i novac od Ptolemeja, vraa se u Epir. Jedno vreme je vladao sa Neoptolemom, ali ga se ubrzo rexio. U qast Berenike podigao je grad Berenikis na Hersonesu epirskom, a u qast svoje ene podigao je grad Antigoneju. Pir je svoj poloaj uqvrxivao sklapanjem politiqkih brakova. Po smrti Ptolemejeve erke, oenio se Lanasom, erkom sirakuxkog tiranina Agatokla. Takoe je za enu uzeo erku ilirskog kralja, kao i jednu peonsku princezu. U periodu koji sledi Pir e ratovati protiv svog nekadaxnjeg prijatelja i dobroqinitelja Demetrija za prevlast nad Makedonijom. Demetrije — kralj Makedonije — Godine 295. Aleksandar je, kao xto smo ve rekli, istovremeno pozvao u pomo i Pira i Demetrija. Izgleda da je Demetrije bio nexto bri. Antipatar se sklonio kod Lizimaha i oenio njegovom erkom. Aleksandra pak Demetrije je ubio (bax mu je pomogao). Demetrije postaje nov kralj Makedonije. Vladao je sedam godina, od 295. do 288. Njegova vlada nije bila omiljena. Smatran je tuinom18 . Demetrije je sanjao o novim osvajanjima na Istoku. Stao je graditi brodove ogromnih razmera u Korintu, Pireju, Peli, Halkidi. Godine 290. erka sirakuxkog tiranina Lanasa napustila je mua, povukla se na Korkiru i pozvala Demetrija. Demetrije je zauzeo ostrvo, oenio Lanasom i prvi put zainteresovao za Zapad. Uskoro upada u Epir, ali ga je Pir potisnuo. 18
Naime, odrastao je u Maloj Aziji, ponaxao se u skladu s istoqnjaqkim obiqajima... – 43 –
Pir — kralj Makedonije —
Godine 288. Lizimah, istupajui toboe u ime svog zeta Antipatra, i Pir, u dogovoru s njim, upadaju istovremeno u Makedoniju, jedni s istoka, drugi sa zapada. U isto vreme po javljuje se i Ptolemejeva flota u egejskim vodama pozivajui Grke u borbu za osloboenje od Demetrijeve vlasti. Demetrije je najpre krenuo protiv Lizimaha, ali se nije usudio da prihvati bitku sa starim iskusnim vojskovoom. Raqunao je da e s Pirom biti lakxe... Prevario se... [Na kraju,] Demetriju nije preostalo nixta drugo do da zbacivxi sa sebe grimiz i preruxivxi se ,,kao glumac, a ne kralj” (Plutarh), pobegne iz Makedonije. Godine 288/7. Pir je proglaxen za makedonskog kralja, dok je Lizimahu pripala istoqna Makedonija, verovatno do reke Vardara... (F. Papazoglu) Demetrijev kraj — Poxto je ostavio svog sina Antigona u Grqkoj da upravlja Korintom i Demetrijadom, godine 287. Demetrije napuxta Grqku i odlazi na Istok. U Aziji Seleuk i Lizimahov sin Agatokle nametnuli su Demetriju iscrpljuju rat. Na kraju se Demetrije sam predao na milost i nemilost Seleuku. Seleuk ga je zatvorio u siriskom gradu Hersonezu. 283. p. n. e., posle tri godine zatoqenixtva, Demetrije je preminuo. Kraj doba dijadoha Jaqanje Lizimaha — Poxto je Demetrije otplovio u Aziju (287), pratimo jaqanje Lizimaha. Godine 284. bez borbe zauzeo je Makedoniju i Tesaliju. U meuvremenu, Pir se povukao u Epir, a zatim u Italiju. Lizimah je proglaxen za makedonskog kralja. Lizimah je bio surov qovek. Naredio je da se pogubi njegov zet Antipatar, kada je ovaj poslednji zatraio uqexe u deobi osvojenih teritorija, kao i njegov sin Agatokle. Naime, Agatokle je bio Lizimahov sin iz braka sa Nikajom Antipatrovom. Kasnije se Lizimah oenio Arsinojom, Ptolemejevom erkom, sa kojom je takoe imao sinove. Arsinoja, elei obezbediti presto svom potomstvu, oklevetala je Agatokla. Lizimah je poverovao klevetama i dao da se njegov sin pogubi. Ovaj qin izazvao je gnuxanje javnosti. Seleuk je istupio kao zaxtitnik Agatoklove porodice i primio ih sebi. Odnos izmeu Lizimaha i Ptolemejeva dvora nije bio prijateljski. Godine 283. preminuo je Ptolemej Soter, osnivaq dinastije. Na prestolu ga je nasledio Ptolemej Filadelf, sin iz braka sa Berenikom. Ptolemej Keraun, sin iz braka sa Euridikom Antipatrovom, napuxta Egipat i sklanja se kod Lizimaha. Bitka kod Kurupediona — Jaqanje Lizimaha, kao i sloeni porodiqni odnosi, smetali su Seleuku. Godine 281. kod Kurupediona, zapadno od Sarda, odigrala se odluqujua bitka izmeu dva preostala dijadoha — Seleuka i Lizimaha. U bici je Lizimah poraen i ubijen. Lizimahova teritorija dolazi pod vlast Seleuka. Iste godine (281) na putu za Makedoniju, Seleuk je pao u ruke Ptolemeju Keraunu. Vojska je Kerauna, poxto je navodno osvetio Lizimaha, proglasila za kralja.
Seleukovom pogibijom zavrxava se borba oko Aleksandrovog naslea. Nova generacija, generacija epigona, prihvatila je ideju odvojenih nezavisnih drava... (F. Papazoglu) – 44 –
Keraun — kralj Makedonije Godine 280. Ptolemej Keraun izabran je za makedonskog kralja. On je kratko vladao, a ubijen je od strane Kelta 280.19 , kada su upali u Makedoniju. Antigon Gonata — kralj Makedonije U bici kod Lizimahije, godine 277., Antigon Gonata porazio je Kelte i potom proglaxen za novog makedonskog kralja. Osnivaq je dinastije koja je vladala Makedonijom, sve dok zemlja nije potpala pod vlast Rimljana. Aleksandrova drava se konaqno raspala na tri velika kraljevstva: Makedoniju Gonata, Egipat Ptolemeida i dravu Seleukida. Mitridat je osnovao svoju dravu na severnoj obali Male Azije i posle Lizimahovog pada kod Kurupediona, proglasio se za kralja Kapadokije Pontijske, kasnije nazvane Pont. Od Lizimahove drave otcepio se Zipot, vladar u Bitiniji i Paflagoniji, i proglasio se za kralja Bitinije. U to vreme obrazovana je i Bosforska kraljevina sa dinastijom Spartakida. Pored tih drava bile su i manje — Rodos i Pergam. O kraljevinama nastalim na prostoru nekadaxnje Aleksandrove drave Krajsig (Kreissig) pixe:
...Kraljevstvo Antigonida (ponovo s prijestolnicom Pelom) obuhvaalo je Makedoniju, Trakiju i Tesaliju, a ut jecalo je u suxtinskom smislu na mnoge dijelove Grqke; kraljevstvo Seleukida obuhvaalo je vei dio Male Azije, od Ege jskog mora do Armenskog gorja, Mezopotamiju i Siriju, gdje je 300 godine p. n. e. osnovan glavni grad Antiohija na Orontu... te je zahtijevalo i Iran; kraljevstvo Ptolemejevia je, osim Egipta i Kirenaike, obuhvaalo Palestinu i Transjordaniju. Osim ovih triju monih kraljevstava, odrale su se Bitinija, Kapadokija, Pont i Armenija, te nakon 283. godine i Pergam, kao neovisne drave... (H. Krajsig20 )
19
Kelti su u svom prodiranju stigli sve do Delfa, gde su zaustavljeni. Jedan deo preivelih Kelta dopro je do uxa Save i tu se naselio pod imenom Skordiska. Jedni su prexli u Malu Aziju i trajno se nastanili u Galatiji, koja je po njima dobila ime 20 Heinz Kreissig, Povijest helenizma, prevod s njema˘ ckog Micheline Popovi´ c, Zagreb 1987, 79. – 45 –
