DECJE IGRE Odredjene igre: Igra je kompleksna ljudska aktivnost I moze da se posmatra sa mnogo aspekata. Igra je ustvari opsti pojam za veliki br.aktivnosti, ali sve one se ne mogu objasniti jednim mehanizmom tj ne odredjuje ih sve isti skup. Fenomen Fenomen igre se ne moze obuhvatiti ob uhvatiti jednom defnicijom. J.Hojzing igru odredjuje kao dobrovoljnu radnju ili delatnost koja koja se odvija unutar vremenskih I prostornih granica, prema dobrovoljno prihvacenim ali obaveznim pravilima. Cilj igre je u samoj igri, a prati je osecaj napetosti I radosti. J.Hojzing navodi da “vaka je igra lobodan cin, ona je slobodna. !."ajoa smatra da je igra slobodna, izdvojena, neizvesna, neproduktivna, prospisana I fktivna.
Sustina igre vidi se u: • • • • •
#ominaciji sredstva nad ciljevima $manjivanju rizika od neuspeha %rivremeni prestanak &rustracije kod igraca %ruzanje slobode #obrovoljna priroda
Sustina decje igre: 'snovni razlog zasto se dete igra je zadovoljstvo da se bude uzrok ko void ka afrmaciji svoga ja. Igra je dominantna aktivnost detinjstva.
Savremena shvatanja o decjoj igri: Dva aspekta igre: kognitivni I razvojni. (a kognitivne teorije decje igre karakteristicno je da igru posmatraju kao specifcnu saznajnu delatnost koja je od najveceg
znacaja za razvoj simbolickih &unkcija. %ijaze tumaci igru u &unkciji razvova kogniticnih sposobnosti. %o %ijazeu, &aktori &aktor i koji odredjuju intelektualni razvoj odredjuju I razvoj igre. %ijaze navodi tri vrste igara) *. %rakti %rakticne cne igre igre +. imboli imbolick cke e igre igre . Igre Igre sa pravili pravilima ma
.!rakticne igre: %ojavljuju se u toku prvog meseca zivota deteta, sa svakim novim postignucem, a nestaju zasicenoscu njime. 'ne dostizu vrhunac u prvoj godini. ".Sim#o$icke igre: Javljaju se tokom druge godine zivota sa pojavom simbolickih sema. 'ne pocinju da opadaju posle cetvrte godine, jer kako %ijaze tumaci “ukoliko “ukoliko se dete vise prilagodjava prirodnoj I drustvenoj sredini, toliko se manje prepusta simbolickim pretvaranjima. %.Igre sa pravi$ima: $zrast od -/god zivota. %ripadaju uglavnom period od /**god. Igre sa pravilima su igre sa senzomotornim kombinacijama 0trcanje, loptanje, penjanje, itd1 ili intelektualnim kombinacijama 0sah, karte, memorija, itd1. Igre sa pravilima mogu biti rezultat cinova odraslih koji su zastareli. %ijaze izricito smatra da je decja igra jedan process obrazovanja simbola kao posrednika izmedju coveka I stvarnosti koja ga okruzuje. %ijaze citam razvoj deteta tumaci kroz + procesa) %roces akomodacije. %roces asimilacije. (a %ijazea igra je primena obrazaca stecenih imitacijom na nove situacije. Igra je samo jedna razvojna epizoda. %ijaze igru posmatra samo sa stanovnistva konceptualnog misljenja. %jaze je rasvetlio tesku povezanost izmedju structure misljenja I razvoja igre.
znacaja za razvoj simbolickih &unkcija. %ijaze tumaci igru u &unkciji razvova kogniticnih sposobnosti. %o %ijazeu, &aktori &aktor i koji odredjuju intelektualni razvoj odredjuju I razvoj igre. %ijaze navodi tri vrste igara) *. %rakti %rakticne cne igre igre +. imboli imbolick cke e igre igre . Igre Igre sa pravili pravilima ma
.!rakticne igre: %ojavljuju se u toku prvog meseca zivota deteta, sa svakim novim postignucem, a nestaju zasicenoscu njime. 'ne dostizu vrhunac u prvoj godini. ".Sim#o$icke igre: Javljaju se tokom druge godine zivota sa pojavom simbolickih sema. 'ne pocinju da opadaju posle cetvrte godine, jer kako %ijaze tumaci “ukoliko “ukoliko se dete vise prilagodjava prirodnoj I drustvenoj sredini, toliko se manje prepusta simbolickim pretvaranjima. %.Igre sa pravi$ima: $zrast od -/god zivota. %ripadaju uglavnom period od /**god. Igre sa pravilima su igre sa senzomotornim kombinacijama 0trcanje, loptanje, penjanje, itd1 ili intelektualnim kombinacijama 0sah, karte, memorija, itd1. Igre sa pravilima mogu biti rezultat cinova odraslih koji su zastareli. %ijaze izricito smatra da je decja igra jedan process obrazovanja simbola kao posrednika izmedju coveka I stvarnosti koja ga okruzuje. %ijaze citam razvoj deteta tumaci kroz + procesa) %roces akomodacije. %roces asimilacije. (a %ijazea igra je primena obrazaca stecenih imitacijom na nove situacije. Igra je samo jedna razvojna epizoda. %ijaze igru posmatra samo sa stanovnistva konceptualnog misljenja. %jaze je rasvetlio tesku povezanost izmedju structure misljenja I razvoja igre.
2reba 2reba pomenuti I doprinos 3igotskog. 3igotskog. 3igotski smatra da je decja igra prakticna masta ili masta u dejstru pa prema tome I put da dete osmisli emocije I vrednjuje svoje drustveno iskustvo, odnosno nacin saznavanja. I za 3igotskog, igra je etapa u razvoju saznajnih procesa. #ete se krece, napredjuje kroz igru I 4bo toga 3igotski igru naziva “vodecom aktivnoscu56 %o 3igotskom igra se razlikuje od rada I drugih vidova aktivnosti. %edagozi moskovske moskovske skole posmatraju igru u ravojnoj liniji sa misljenjem I ucenjem I isticu njenu kognitivnu &unkciju. Igra s erazmatra kao “istorijski vid koji je nastao putem decje delatnosti, koja reprodukuje reprodukuje delovanje odraslih odr aslih I odnose medju me dju njima, usmerene ka snalazenju I upoznavanju predmetne stvarnosti. %o 7eontijevu igra je vodeca aktivnost I ima odlike. %rvo to je aktivnost u obliku koje I iz koje se di&erencijaru druge dru ge aktivnosti. #rugo, u vodecoj aktivnosti se &ormiraju I razvijaju pojedini psihicki procesi. 8pr, kod deteta se tokom igre po prvi put &ormiraju procesi aktivne maste. 3alonov smatra da je svaka od &az akroz koje prolazi razvoj deteta oznacena “eksplozijom aktivnosti koje ga za izvesno vreme potpuno obuzimaju5
Igra u vaspitanju: %laton u igru vidi mogucnost za vezbanje dece I bolje upoznavanje njihovih sklonosti. "omenski zahteva da se deci omoguce igre u kojima ce vezbati zdravlje, okretnost I brzinu udova, svezinu I ostrinu duha, kao I ucenje koje ce im prirediti zadovoljstvo igre. (a uvodjenje igre u vaspitanje preds.dece najzasluzniji je Frebel. 'n je igru postavio kao okosnicu citavog vaspitnog postupka, kome je cilj bio samorazvoj, uz oslobadjanje drugih unutrasnjih snaga.
%ocetkom 99 veka, igre se sve vise javljaju u skolskim aktivnostima. Igra se smatra za jedan od najmocnijih pokretaca energije kod dece I vestina vaspitaca je da ono sto zeli da predstavi deci, moze da predstavi kroz igru. Igra se zasniva na interesu koji izaziva napor. Igra proistice iz susreta motivacije deteta I njegovih kognitivnih mogucnosti I predstavlja aktivnost koja ima najvise izgleda da angazuje dete jer ju je dete samo izabralo. Igra je uvek povezana sa decjim potrebama. Igra predstavlja licno detetovo zadovoljenje. #eca se drugacije odnose prema zadacima koji su predstavljeni u igri, nego kad sui m isti ti zadaci predstavljeni na neki drugi nacin. #eca su u igri sposobna da organizuju svoju aktivnost na visem nivou. $ igrama se menjaju I odnosi izmedju deteta I odraslog. Funkcija odraslog je uloga ucitelja I saradnika, koji nije “sudija6porota5. #ete u igri zapaza svoje akcije, svoje delovanje. $ igrama se ne postavlja pitanje discipline. $ igru se ukljucuju sva deca po njihovoj sopstvenoj odluci I upravo ta “sopstvena odluka5 motivise decu da se pridrzavaju pravila samo da ne bi pokvarili igru. 2akmicenje kroz igru je ustvari “uvod u saradnju5. #eca kroz takmicenje uce da saradjuju sa drugima, da slusaju I postuju druge. 'snovna vrednost igre, iler) Covek se igra samo onda kad je u punom znacenju reci covek I on je samo onda covek kada se igra. #ete u igri ima potpunu slobodu da odlucuje, da “diriguje5 kako ono zeli. Igra omogucuje deci da razvijaju sopstvene sposobnosti.
!rigovori koriscenju igre u didakticke svrhe: :rgumenti onih koji se protive da se igra koristi u vaspitno obrazovne svrhe, mogu se podeliti u + grupacije) !rva koja porice
koriscenje igara u vaspitobrazov. svrhe. Druga koja je u vecoj ili manjoj meri ogranicava. "ad se od igre zatrazi da prosiri znanja jedne licnosti u bilo kojoj oblasti, igra prestaje da bude igra. “Igra je delatnost koja se iscrpljuje u sopstvenoj aktivnosti, koja za sobon ne ostavlja nista..3ezba, nasuprot tome, je nametnuta I ona za sobom ostavlja rezultat5. vako mesanje u igru, dovodi do toga da igra prestaje da bude igra. Ima shvatanja po kojima je igra medijum u vaspiobraz.procesu, ali se smatra da su mogucnosti igre ogranicene u poredjenju sa ostalim organizacionim oblicima, posebno zanimanjima.
&aspitno'o#razovne vrednosti decje igre: Igra ima veoma znacajnu ulogu u razvoju I ucenju predskolskog deteta. #eca se igraju iz sopstvenog zadovoljstva, za decu je igra aktivnosti kojom deca zadovoljavaju svoje potrebe, razvijaju stvaralacke I umne sposobnosti, jacaju zdravlje, uce I socijalizuju se kroz igru. Igra se javlja kao napor malog deteta da prevazidje raskorak izmedju sopstvenih mogucnosti I obrazaca ponasanja koje mora da usvoji. 8ajveca vrednost igre je u tome sto igra moze da privuce I odrzi paznju svakog deteta, kao I sto igra moze da motivise svako dete da aktivno ucestvuje. #ete u igri stvara situacije koje su pod njegogom kontrolom, koje razume I u kojima se sigurno oseca. Igra angazuje dete vise nego realan zivot, u igri se dete ponasa savrseno na svoj sopstveni nacin. matra se d aje igra u predskolskom detinjstvu, vodeca aktivnost upravo zato sto je usmerena na zadovoljavanje potreba deteta.
3aspitanje kroz igru, putem igre, moze da predstavlja najbolji nacin vaspitanja, pogotovo u mladjem uzrastu.
(u$tivisanje decje igre: :ko se usmereno I organizovano deluje na nacin I sadrzaj igre, moguce je izazvati napredak u svakom aspektu razvoja deteta I njegovo uopstem razvoju u celini. !azradjuju se postupki kojima se igra neguje, usmerava I podstice, ali se I dalje cuvaju potencijali igre I nenarusavaju se osnovne karakteristike igre. %roblem kultivisanja decje igre je jedan od sloznijih problema predsk.pedagogije. %reterano mesanje odraslih, narusuje igru. $ kultivisanju decje igre treba da se podje od negovanja decjih pokreta, zatim se prelazi na sve ostale medijume koji se nalaze u umetnosti. Igru treba postepeno kultivisati. Igru treba postepeno prenositi sa motorickog na imaginarni, duhovni plan.
Igra I socio'emociona$ni razvoj: Igra kao dru;tvena aktivnost pru
nost. 'na omogu=uje detetu da ulazi u aktivne odnose sa drugom decom i odraslima, da u njih unosi smisao i tako mu pomaito u raznim dru;tvenim igrama sa gotovim pravilima. Igre sa gotovim pravilima pruima i sukob me?u protivnicima. %ravila odre?uju ko je sa kim i protiv koga, na koji na>in treba se pona;ati i ;ta treba posti=i, kao i ko dobija, a ko gubi. @e?utim, socijalni odnosi i emocije, koji nastaju tokom ove igre ne sadrkom kontekstu. 8a taj na>in, ove igre poma
ovladaju postupcima za snalaestvovanjem u raznim vrstama igara, posebno simboli>kim igrama ili igrama ma;te, postepeno osloba?a decu od egocentrizma, pove=ava se samokontrola i saradnja me?u decom, a smanjuje agresivnost u njihovom pona;anju. %ored spontanih igara za socio emocionalni i moralni razvoj dece koristi se i razne vrste usmerenih, odnosno didakti>kih igara i aktivnosti. )u spada: •
•
•
•
•
•
•
•
Igre opu*tanja ' %utem kojih se deca u>e da kontroli;u svoje pokrete, ose=aju se slobodno, raduju se. Igre razumevanja ' !azvoj >ulne osetljovosti, raspoznavanje i razumevanje gestova, uo>avanje i procenjivanje tu?eg drkog rada i igre, nastojanje da deca shvate i prepoznaju potrebu da pomognu drugome. Igra s$u*anja i razumevanja drugih ' $pu=ivanje dece da budu pa
•
Igra re*avanja konikata ' 'bezbe?ivanje atmos&ere za ;to manje konAiktnih situaciaj,traganje sa decom za re;avanjima konAikta.
Igra I stvara$astvo: #e>ia igra se smarta za prototip stvarala;tva, kreativni >in deteta pomo=u koga ono u procesu razvoja pro;iruje svoje iskustvo i ostvaruje neke svoje sposobnosti. Igra nema cilj van sebe, dete moajeno se pona;a. Igra se tuma>i kao kreativan >in kojim se dete izraiju pomo= otkriva, u>i, stvara, a stvarala;tvo odre?uje kao igra misaonim elementima. tvarala>ke aktivnosti ako su na odgovaraju=i na>in organizvane, osloba?aju decu briga, koje im ponekad preterano usa?uju odrasli, da se ne uprljaju i ne naprave nered, ;to ih >ini opu;tenim i posebno zadovoljnim. 'ne su i prilke da se dete postepeno nau>i da se kontroli;e, bude strpljivo i istrajno, oni se u>e da razumeju ideje, prihvate kritiku.
Igre I inte$ektua$ni procesi: @nogi psiholozi koji su se bavili razvojnim pojavama ranog detinstva utvrdili su povezanost izme?u igre i razvoja mi;ljenja. #ete sa svojom okolinom stupa u dodir na na>in koji se razlikuje od na>ina odraslog >oveka, i otuda se kod njega razlikuje kako put sticanja iskustva, tako i oblici njegovog istraan na>in u>enja dece pred;kolskog uzrasta. #e>ije saznajne aktivnosti imaju empirijiski karakter, ;to zna>i da dete usvaja uglavnom ono ;to mu je potrebno sada, a ne ono ;to =e se javiti potreba u neodre?enoj budu=nosti. 8a>in na koji dete misli u igri je jedan od osnovnih pokreta>a njegovog
intelektualnog razvoja. $ igri ono Bprelazi sa plana na konkretne misli zasnovane pomo=u stvari, na plan aspekta reprezentativne misli“, zbog >ega se kroz nju sti>e &unkcije reprezentacije, kao Bkapitalna &unkcija naseg psihizma“. Igra uti>e na intelektualni razvoj budu=i da se u njoj dete u>i da uop;tava predmete i radnje, kao i da se koristi re>ima koje se ne odnose na konkretne stvari ve= na ono ;to se stvari predstavljaju. 3e= samo ula
/ahtevi za organizaciju igre: %rilikom koriscenja igre u vaspitno obrazovnom radu, treba zadrzati odlucujucu ulogu deteta kao aktera u igri, sto inace predstavlja I osnovni kriterijum za razlikovanje igara od igrolikih aktivnosti. 8ajvaznije je da se deci omoguci bogat repertoar radnji na predmetima, razvoj &unkcija opazanja I predstavljanja, kao I nacin za pribavljanje I sredjivanje iskustava. 3eoma je vazno da deca shvate da u igri mogu da budu spontani, opusteni, a cesto I samostalniji nego u drugim aktivnostima. %onekad dete treba podstaci tako sto mu se kaze da ono ume I bolje da pravi, a kad zastane predloziti mu neku ideju. #ecu treba navikavati da se u igri ponasaju otvoreno, posteno I jednostavno, izbegavajuci razmetljivo ponasanje, cikanje I brutalnosti, sto znaci da igra treba u svakom trenutku da bude I skola valjanih socijalnih odnosa.
0$oga odras$og u decjoj igri: $loga vaspitaca u igri ima svoje specifcnosti koje poticu iz karaktera same igre. 3aspitac u igri ne sme da dominira, nego deca imaju glavnu ulogu u izboru sadrzaja, organizacije I njenom izvodjenju. voj uticaj na igru vaspitac vrsi izborom I rasporedom materijala, ali to obavlja uz ucesce dece I prepusta im inicijativu
kad god se za to ukase prilika. 3aspitac prilikom svojih intervencija ukazuje na razne mogucnosti razvijanja I bogacenje decje aktivnosti, da bi podstakao njihovu mastu, vise to radi, nego sto odredjuje pravac kojim bi se one mogle kretati. 'drasli se u igru pojavljuju kao “model misaone osobe5 koja imponuje svojom snagom I umecem, sto podstice decu da porede svoje snage sa tom osobom I oponasaju je. #a se nista ne bi pokvarilo u igri, od vaspitaca se zahteva snalazljivost, strpljenje kao I svest o tome da je aktivnost koju dete vrsi poluga njegovog razvoja, a ne on sam.
&rste igara: #ecije igre su podeljene u cetiri velike kategorije) *. +. . -.
Funkcionalne igre pokretne, ritmicke. Igre maste ili igre uloge, simbolicke. Igre sa gotovim pravilima, didakticke igre, tradicionalne igre. "onstruktorske, kostruktivne igre, manipulativni centri.
.1unkciona$ne igre: 2o su igre u kojima vrsenje pokreta nema neposrednu svrhu. 'vakve igre sadrze pored nekontrolisanih, impulsivnih pokreta I slozenije povezane pokrete. 'blici &unkcionalnih igara su) Senzomotorne aktivnosti sopstvenim organima. Izvode se bez igraca, karakterno je za njih da se ponavljaju pokreti. Igre posvecene rukovanju materija$om. !ukovanje raznim pokretnim igrackama, prirodnim I vestackim materijalima, rekvizitima itd. !okretne igre uz koriscenje rekvizita. "retanje se vrsi uz pomoc rekvizita, npr voznja bicikla, klackanje itd. ".Igre maste i$i igre u$oga: (a ove igre se koriste I nazivi igre imitacije I podrazavanja, igre iluzuje, dramske igre, cime se odredjuje njihova sustina. 'blici u kojima se javljaju su sledeci)
•
•
•
•
Oponasanje postupka 3rse se zameni u upotrebi predmeta. Sim#o$icka imitacija %ocinje se podrzavanjem samog sebe u zamisljenim situacijama. Sim#o$icka igra u$oga sa sizeom #ete preuzima uloge odraslih osoba ili druge dece I prikazuje njihove odnose I ponasanje. Dramske igre u$oga #ete ucestvuje u slozenijem izvodjenju dramatizovanog teksta neke price, sto ukljucuje planiranje, podelu uloga, upotrebu elemenata.
%.Igre sa gotovim pravi$ima 2didakticke igre3 tradiciona$ne4: 'vo su igre koje imaju svoja pravila i karakteristiku, ali mogu se razlikovati igre u kojima pravila nastaju u samom procesu igranja zahvaljujuci dogovoru igraca kao i od igara sa pravilima smisljenima da unaprede razvoj i ucenje, odnosno iz didaktickih razloga. #idakticke igre mozemo naci povezane sa skoro svim ostalim I aktivnostima koje se odvijaju u vrticu, naprimer u okviru) •
•
•
•
•
•
!erceptivno 5 motorne aktivnosti: Igre specijalno pripremljenim igrackama I u okolnostima koje podsticu decu na uvezbavanje koordinacije. /dravstveno 5 higijenske aktivnosti: Igre u kojima se primenjuju saznanja o zdravlju I higijeni. Drustvene aktivnosti: Igre sa pravilima koje su probrane ili podesene na uticanje na decji razvoj I ucenje. 67ektivne aktivnosti: Igre koje omogucavaju deci da bolje upoznaju I izraze svoja osecanja kako bi ovladala njima. Eko$oske aktivnosti: Igre u kojima se kao tema javlja zastita covekove prirodne sredine. Otkrivacke aktivnosti: 8eke vrste igracaka I pribora koji se upotrebljavaju u ovim aktivnostima mogu imati elemente didakticnosti. $ ovim igrama nema mnogo pravila koja ogranicavaju ili usmeruju decu.
•
•
•
8ogicko 5 matematicke aktivnosti: $ ovu kategoriju spadaju igre kojima je u pravilima ukomponovano vrsenje intelektualnih operacija namerno podsticanju materijalnog razvoja. !rakticne aktivnosti: 2o su igre u kojima se sistematizuju decja saznanja o radu ljudi. 6ktivnosti kojima se unapredjuje komunikacija I stvara$astvo: 2o su razne govorne igre, igre recima, rime I igre kojima se unapredjuje govorno stvaralastvo.
9.(onstruktorske igre: $ ovim igrama dete uoblicava materijal da bi postigao odgovarajuci cilj, stvara nesto sto igrac dozivljava kao rezultat svog napora. O#$ici u kojima se jav$jaju konstruktorske igre su s$ede+e: •
•
•
•
•
!rona$a-enje kom#inacija nasta$i nenamernim rukovanjem materija$a ' #eca oko druge godine otkriju da kao rezultat njihovog manipulisanja elementina nekog materijala mogu nastati spojevi koji su nalik na ne;to npr. kockice sastavljanjem jednu na drugu moin igranja odre?enim materijalima koji zavise od samog materijala ;to se dovodi bez namerne svesti do kreacije koje ima smisla npr. plastelin navodi na pravvljenje loptice, zmija, 0modelovanja testa, plastelina1. Reanje materija$a Izme?u tre=e i >etvrte godine dete po>inje da re?a ili ni
•
sebe predtavljaju konkretne oblike npr. legokockice, igra>ke iz kinder jajeta i sl. 0ti$itarne konstrukcije $ prvi plan sastavljaju uportebljivost onoga ;to se napravi, to su obi>no igra>ke od gotovih delova i sa ugra?enim mehanizmom, izrada jednostavnih alata, sprave koje koriste snagu vode ili vetra za pokretanje, de>ije ku=ice i druge gra?evine.
DID6()IC(E IGRE
Odredjenje I 7unkcija didaktickih igara: #idakticke igre predstavljaju aktivnosti zahvaljujuci kojima deca pribavljaju nova iskustva. "roz njih dete je motivisano da na spontan nacin deluje na svet oko sebe, usavrsavajuci sa tim svoje mentalne I ostale sposobnosti. Igra ima didakticku vrednost ako odgovara nekoj od sustinskih potreba deteta I sugerise mu svojom strukturom, pravilima I sadrzajima. 'sim pravila u ovim igrama postoji I zadatak. %utem ovih igara razvijaju se osobine decje licnosti kao sto je uvazavanje drustvenih pravila ponasanja, samosavladavanje, upornost I drugo.
0$oga vaspitaca u organizaciji didakticke igre: #a bi igra bila organizovana potrebno je izvrsiti valjan izbor, pripremiti njeno izvodjenje, odigrati je kako treba I nakon izvodjenja oceniti njen tok I rezultate. Izbor didakticke igre se vrsi u skladu sa ciljevima vaspitanja I obrazovanja. 3aspitac treba da odredi vreme, prostor za igru, broj igraca, kao I da izabere
potreban didakticki material. 2akodje vaspitac treba I sam da se pripremi za igru, a zatim da pripremi I decu, da im pruzi neophodna saznanja I iskustva, ali I da osvezi prethodna. %onekad im je potrebno pokazati oblike ponasanja koji su dozvoljeni, a koji ne. 'bjasnjavanje pravila igara treba podesiti da ne bude predugacko, ali da ne bude I nepotpuno ili neprecizno. 2empo same igre zavisi od vaspitaca, a vaspitac vodi racuna o toku I rezultatima igre. %osle igre vaspitac treba da analizira sta je ostvareno od planiranog, da li je igra bila odigrana kako treba, jesu li je deca prihvatila, jesu li svi ucestvovali I da li su zadovoljni igrom.
Speci;cnosti organizovanja didaktickih igara zavisno od uzrasta: #idakticke igre zahtevaju malo vise paznje nego druge igre, za sta mladja predskolska deca nisu spremna. 'vaj problem se da resiti, primenom raznih postupaka za povecavanje decje motivacje I posebno koriscenjem privlacnih didaktickih igracaka, kombinovanjem razlicitih aktivnosti. @ladjoj deci se pravila didaktickih igara, ako im nisu sasvim jasna, objasnjavaju tokom igre. %rilikom objasnjavanja pravila igre, vaspitac treba da se obraca cas jednom cas drugom detetu, kako bi svako od njih imalo utisak da govori bas njemu. em toga, vaspitac treba da vodi racuna o svojim gestovima, glasu I mimici. 2akodje, kad su u pitanju mladja deca, paznju treba da posveti upoznavanju predmeta. !azgovarajuci sa decom posle igre, vaspitac treba samo pozitivne primere da naglasava. 8esto starija predskolska deca imaju razvijeniju paznju I pamcenje, a bolje zapazaju svim culima. 'sim toga, kod starije dece, postaju brojnije govorne igre, sa kojima se pored govora razvija I misljenje. #idakticke igre, na ovom uzrastu, koriste se za usvajanje slozenijih vidova umnih aktivnosti, za preradu iskustvara I sistematizaciju decjih saznanja. tarija predskolska
deca su samostalnija, imaju vise inicijative I sposobnija su za razne vrste stvaralastva. $ razgovoru posle igre, kao I pre toga, isticu se decji uspesi, ohrabrju se oni koji su imali manje uspeha, a o ponasanju dece se donose moralni sudovi.
&rste didaktickih igara I postupci koje sadrze: 've igre pokrecu dete na niz intelektualnih aktivnosti I postupaka od kojih pominjemo) •
• •
•
• • •
•
• • • •
3ezbe pojedinih culnih organa, vezbe svesne paznje I usmerenosti na pojedine kvalitete stvari, pojava I procesa !esavanje problema $poznavanje kvaliteta predmeta onakvih kakvi su u okolnoj stvarnosti Identifkacija, sparivanje I razlikovanje po jednom od kvaliteta Dvaluacija "lasifkacija grupisanje po slicnosi, odvajanje po razlici !eprodukcija odredjenih osobina na razne nacine u razlicitim medijima "ombinovanje pojedinih svojstava odredjenog materijala, objekta, likova itd truktuiranje vremena I prostora %amcenje kratkorocno I dugorocno !eprezentovanje posebno predstavljanje putem govora "oriscenje perceptivnog iskustva za opazanje bogatstva pojavnih oblika u okolnoj stvarnosti
Igre predmetima: $ didaktickim igrama se koriste razni predmeti, igracke, kao I prirodni materijali. #ete zahvaljujuci mnostvu raznih igracaka, predmeta, uci da ih razlikuje po boji, obliku, velicini, po materijalu od kojeg su napravljeni, itd. #ete moze da grupise iste igracke, da im trazi slucnosti ili razlike I da ih poredi.
DE)E 0CI O
Rad: #ete vec od malih nogu pokazuje zelju da zeli da ucestvuje u aktivnostima koje odrasli obavljaju. #etetu treba omoguciti ravnopravnu ulogu da pomaze u nekim aktivnostima koje obavljaju odrasli. #ete treba uvoditi da samostalno istrazuje, proba novo. %odsticati dete da upoznaje razne delatnosti za odrasle. #a upoznaje razne kucne aparate, da rukuje nekim kucnim aparatima) 23, radio, daljinski, kaseto&on, video, itd.. 2reba pokazati detetu kako da obavlja samostalno popravke na svojoj odeci I obuci, da proba samo da zasije nesto, da nadje dugme koje mu odgovara, da veze masnu ili pertle. Sao#racaj: 'baveza odraslih je da pripremi dete za saobracaj, da kaze detetu neke odlike tj karakteristike saobracaja, d anapomene detetu da saobracaj ima svoja pravila koja se moraju postovati radi sopstvene I radi tudje bezbednosti. #ete mora da usvoji znanja I pravila u vezi saobracaja koja ce mu pomoci da bude bezbedno. #ete treba da zna da se orijentise u prostoru, tako I u saobracaju. #a zna sta odredjeni znaci znace, da zna sta koja boja na sema&oru znaci, da zna gde je pesacki I za sta sluzi, da zna kako da gleda pravilno kad je na raskrsnici. #ok roditelj dovodi dete ili odvodi iz vrtica, prolaze kroz park, preko pesackih prelaza, cekaju na sema&orima, usput roditelj treba I moze detetu da prica o saobracaju, gde se sta desava I zasto. Svet zivotinja: #ete vec kod ranog uzrasta upoznaje zivotinje oko sebe. $ gradskoj sredini upoznaje kucne ljubimce. $poznaje zivotinje preko slika, iz zooloskog vrta, a neke I vidi uzivo npr na &armi, kod komsije, kod bake, deke. $ seoskoj sredini dete se susrece sa domacim zivotinjama. aznaje koje su to domace zivotinje, uocava njihove karakteristike, po cemu se one razlikuju ili po cemu su slicne. #ete dodiruje, mazi zivotinje, radoznalo je. Svet #i$jaka: #ete jos na ranom uzrastu upoznaje biljke, drvece, zbunje, cvece. "roz setnje dete se susrece sa raznim biljakama. $poznaje karakteristike biljaka. #ete moze I samostalno da void racuna o biljkama, npr da ih sadi, da ih neguje. $ parku, na
livadama, u sumicama, dete srece mnostvo biljaka, posmatra ih I uocava njihove karakteristike.
!red$og projekta aktivnosti u okviru eko$ogije: 0redjivanje3 odrzavanje I dr.aktivnosti u so#i za #oravak dece: • • • •
• • •
odrzavanje cistoce bogacenje I uredjivanje kutica plansko koriscenje elektricne energije skupljanje I koriscenje prirodnog materijala za izradu igracaka ili drugih sredstava pravljenje zdravih jela I napitaka skupljanje prirodnog materijala za tradicionalne igre stvaralastvo, slikanje, crtanje, boje, pesak, glina, testo
Odrzavanje zajednickih prostorija u vrticu: • • •
odrzavanje I uredjenje holova, kupatila, garderobe negovanje zelenila stednja vode, struje, papira toalet6za ruke, sapuna
Odrzavanje I #ogacenje eko$oskog ka#ineta: • • •
osmisljavanje enterijera, uredjivanje I odrzavanje &ormiranje herbarijuma, insektarijuma izrada igracki
Odrzavanje dvorista I o#$iznjeg parka: • • • •
•
redovno ciscenje sadjenje I cuvanje sadnica sisanje trave uspostavljanje lepe I srdacne komunikacije sa posetiocima parka uredjenje cveca I zbunova, drveca
Saradnja sa #$izom oko$inom: • • • •
uspostavljanje prijateljskih odnosa sa susedima oblizenje suseda organizacija zajednickih akcija organizacija svecanosti I druzenje
Saradnja sa o#$iznjim predsko$skim ustanovama: • • • •
organizacija istrazivackih I takmicarskih igara organizacija zajednickih igara u prirodi organizacija zajednickog pravljenja hrane organizovati razne radionicelikovne, dramske, gradjevinske
Sta I kako dete moze=> 0 igri dete pokazuje da moze I ume: • •
•
• •
•
da koristi svoju samostalnost I slobodu koristi sve svoje sposobnosti, sva svoja iskustva, svoju mastu I svoja osecanja dete moze samo da istrazuje I otkriva razlicite mogucnosti I resenja problema da usmeri akciju na sebe I vodi igru da iskaze I ispuni svoje unutrasnje potrebe I ono sto je njemu, kao licnosti, svojstveno da se posveti onom sto ga pokrece I ono sto snazno dozivljava
0z sve ovo dete u igri ume da se pravi: • • •
kao da nesto radii li kao da se nesto desava kao da je neko drugi ili nesto drugo kao da se sve dogadja negde drugde
0 sim#o$ickoj igri: imbolicka igra deteta je jedinstvena pojava I javlja se u drugoj god.zivota I u kojoj se odigrava ono sto dete shvata iz okoline koja ga okruzuje. 2o su prvo radnje
odraslih, a kasnije I odnosi medju ljudima. $ simbolickoj igri predstavljaju se objekti, radnje, likovi, dogadjaji I prostori, a za realizaciju tih dogadjaja dete koristi razlicita simbolicka sredstva. $ simbolickoj igri dete preobrazava stvari, bica I svojstva, a sebi daje dvojnu ulogu onoga koga predstavlja I onoga ko je posmatrac.
0 igri drame I pozorista: $ igrovnim aktivnostima koje se oslanjaju na dramu I pozoriste, dete uz podsticaj I podrsku I pomoc odraslog u punom smislu moze) •
•
•
da bude upuceno na delovanje I iskustvo dramske akcije koja ukljucuje njegovo celokupno bice da bude aktivno I da ostvaruje punu participaciju u dramskom iskustvu I dogadjaju pozorista da bude samostalno, spontano
0$oga odras$og u igri drame I pozorista: (roz aktivnosti drame I pozorista odras$i ima us$ove I mogucnosti: • •
• •
•
•
da bude creator, istrazivac I kriticar sopstvene prakse da u svim aktivnostima bude koliko vaspitacroditelj, toliko I kativan ucesnikigrac da ne bude jedini autor I tvorac svih &ormi, tema I sadrzaja da stalno razvija svoje I decje sposobnosti dramskog izrazavanja da podstice decu da budu sto aktivnija I kreativnija I da isprobavaju I otkrivaju novo da motivise decu
&azno je znati o igri drame I pozorista: Sa decom predsk.uzrasta igre drame I pozorista mogu da se pode$e: • • •
jednostavne &orme igara I vezbi razvijene dramske aktivnosti slozenije &orme I sistemi aktivnosti
'va podela predstavlja moguci nacin izvodjenja igara, pojedinacno ili u osmisljenom procesu. 'va podela sadrzi I nivo akcije, od jednostavnijih ka slozenijih dramskih &ormi, od konkretnijih do apstraktnijih sadrzaja, od imitacije do razumevanja stvari I pojava. Ci$jevi igara drame I pozorista su: • • • •
u samim procesima igre u igranju “za sebe5 u decjem iskustvu I decjem stvaralackom izrazu u interakciji koja se stvara I omogucava aktivno ucestvovanje svih prisutnih
Igre drame I pozorista pruzaju idea$ne us$ove za interakciju I kom#inovanje raznovrsnih o#$ika I nacina rada: • • • • •
u grupi tako da svi kolektivno rade u grupi ali u kojoj svako individualno radi u grupi ali su aktivnosti u parovima u grupi ali su aktivnosti u malim grupama u grupi ali aktivnosti su na poseban nacin &rontalne ili prezentacijske u raznim oblicima I na razne nacine
Osnovno sredtsvo u igrama drame I pozorista je: • • • • • • • • •
telo, posebno glas I pokret, pored toga koriste se I razni zanimljivi predmeti I materijali igracke razne stvari I predmeti svakodnevne upotrebe stare stvari lutke sminka I ukrasi izabrani delovi odece ili kostimi, maske izabrani delovi namestaja ili oslikana scenografja
Igre drame I pozorista mogu da se o#ogate dodatnim:
• • • • •
likovnografckim likovnomuzickim fzickim intelektualnosaznajnim literarnojezickim I drugim elementima
(ao rezu$tat i$i ishod stvara$ackog dramskog procesa3 mogu da se do#iju raznovrsni produkti kao sto su: • • • • • • • • • •
igre pesme price crtezi slike raznovrsni decji iskazi raznovrsna misljenja dece raznovrsni dramski tekstvo mali scenski prikazi elementi za priredbe, predstave
6tmos7era u igrama drame I pozorista ostvaruje se: • • • • • • • • • •
akcijom I komunikacijom fkcijom I stvarnoscu iskustvom I mastom istrazivanjem I stvaralastvom istrazivanjem I dozivljavanjem culnim senzacijama pozitivnim emocijama interesovanjem ispunjenjem zelja I potreba zadovoljstvom I smehom
Dramske igre I vez#e: 2o mogu da budu) *. slobodne I spontane decje dramske igre
+. poznate I preuredjene tradicionalne I narodne decje igre sa dramskim elementima . poznate ili novije vezbe I igre, kao posebne uvodne dramske aktivnosti
.S$o#odne I spontane decje dramske igre: $ oblasti drame I pozorista one imaju vaznu ulogu I zato dobijaju posebno mesto. 2o su) •
•
spontane, slobodne decje igre, igre koje ne void odrasli ali je podrzava I omogucuje deci da se sami igraju posredno podstaknute decje igre, igra koja je nastala pod uticajem kreiranja sredine
".!oznate I preuredjene tradiciona$ne I narodne decje igre sa dramskim e$ementima 2tradiciona$ne I narodne dramske igre4: "ao dramske igre mogu da se koriste poznate I preuredjene tradicionalne ili narodne decje dramske igre) •
•
•
u kojima je glavne predstavljanje ili simuliranje neceg ili nekog drugog koje posebno idu na to da razviju akciju, koncentraciju, vestine I grupni rad kao I one koje imaju istaknute odredjene uloge tokom igrovne radnje koja se odvija u malim scenamaigre sa kompozicijom
%.!oznate i$i novije vez#e I igre3 kao pose#ne uvodne dramske aktivnosti 2!ose#ne dramske vez#e I igre4: 8ajpoznatije dramske vezbe I igre mogu da se podele u nekoliko vrsta) • • • • •
vezbe neposrednog dozivljaja I iskustva akcije vezbe dramskih vestina vezbe I igre u obliku manjih dramskih zadataka vezbe kao dramske igre malo dramske igre
/asto s$o#odna dramska igra= •
•
•
• •
deca se sama sa posebnim zadovoljstvom I paznjom, igraju svojih sopstvenih dramskih igara odrasli treba da neguje I podstice spontanu I slobodnu dramsku igrovnu aktivnost dece, kao izuzetno znacajnu dramsku delatnost kao I sve prakticne aktivnosti dece, ova specifcna dramska aktivnost moze da se posmatra deca sama, sponatano, ulaze u igru I u organizaciju igre deca sama stvaraju fktivni plan igre, stvaraju zamisljene situacije, preobrazavaju se I pridaju sebi I stvarima drugacije znacenje, zamenjuju ih drugom vezom ili nekom slicnoscu
/asto podstaknuta dramska igra= 'drasli mogu da uoce da li su deca podstaknuta na dramsku igru ponudjenim predmetima, ukoliko stvaraju razlicite situacije na koje sui h naveli predmeti. 'va vrsta podstaknute dramske igre nema osnovnih pravila koja odredjuju redosled dogadjaja u igri, ali ima specifcna I opsta pravila. 'na je tip igrovne aktivnosti odvijanja igre bez utvrdjenog redosleda. $ ovim igrama postoje sadrzaji I strukture koje deca ponavljaju.
/asto igre predstav$janja= #ecje narodne ili tradicionalne igre deo su narodne culture I u njima je sadrzano iskustvo mnogih generacija, ali I posebno pedagosko iskustvo. %oznate su decje narodne dramske igre u kojima je glavno predstavljanje simuliranje neceg drugog ili igranje uloga. $ tradicionalnim narodnim igrama je glavno predstavljanje, dramatizovanje, simuliranje neceg drugog I igranje izvesnih uloga. $ ovim igrama najvaznije je zadovoljstvo u izvodjenju, u samom predstavljanju, koje je I osnovni smisao igre. "roz ove igre se vezba prihvatanje normi grupnog ponasanja, saosecanja, verbalna spretnost, lukavost, a ostvaruje se potreba za estetskim uzivanjem, druzenjem I slicno.
/asto igre akcije= •
•
•
•
•
poznate decje narodne igre sa dramskim elementima koje posebno razvijaju akciju, koncentraciju, vestine I grupni rad, takodje mogu da budu izuzetno dobre dramske igre kad podsticaj mogu da se koriste izabrane igre nadmetanja, igre koje su nekad vise igali decaci ove igre su one u kojima se, po unapred utvrdjenim pravilima, takmice dva pojedinca, dve grupe ili pojedinac sa grupom za ove igre karakteristicno je da imaju sl tok) igra zapocinje podelom na dve grupe, dogovor ili sreca odlucuju koji ce ucesnik pripasti kojoj grupi, zatim nastaje nadmetanje u vidu napada ili odbrane ili dostizanja nekog cilja, sto moze imati vise sekvenci, sledi proglasenje pobednika ili pobedjenog osim toga, ovde je vrlo lako smenjivanje uloga. 'naj koji je nadigram u jednom krugu igre, vec u sledecem moze biti pobednik.
6ktivnosti za dramsko igranje I improvizaciju: #ramsko igranje I improvizacija oznacavaju prostor osmisljenog podsticanja spontanog dramskog izraza. #ramske aktivnosti predstavljaju izuzetno privlacnu, zanimljivu I zabavnu primenu osnovnih elemenata decje igre. (a dramsko igranje I improvizacije obicno se uzimaju I istrazuju) • •
zivotne situacije svet maste
/asto aktivnosti za dramsko igranje I improvizaciju= •
dramsko igranje I improvizacija omogucavaju da se decja iskustva I decja predznanja, kao I trenutno okruzenje deteta, sredina I dogadjanja u stvarnosti, nadju u interakciji I fktivnoj situaciji, u prostoru slobodnog delovanja.
•
•
•
•
teziste ovih dramskih aktivnosti je na spontanosti, dozivljavanju, prozivljavanju I uzivanju. obicno im se odredjuje mesto zbivanja, moze da se fksira situacija, mogu da se odrede I uloge koje nose suprotnost, moze da se utvrdi osnova price ili njen deo. vazno je da ovaj oblik dramskih aktivnosti karakterise “igranje5 sto znaci da to igranje moze da traje duze, da nema strogo zacrtan cilj, da se za igranje dogovara I da se tokom igre mogu desavati promene dramsko igranje I improvizacija nisu aktivnosti u kojima treba zahtevati ponavljanje u istom obliku u kome su vec jednom izvedene, jer tada vise nisu igranje I nisu improvizacija
Dramske radionice I igre pozorista: 'vu grupaciju mogu podjednako lako da zauzmu razliciti oblici osmisljenih procesa u kojima sa jedne strane svoje veliko mesto zauzimaju) •
•
dramske radionice kao osmisljeni oblici slozenijih procesa dramske interakcije sa grupom I za grupu igre pozorista koje se usmeravaju na prezentaciju igranog ili se postavljaju kao projekti ciji ce rezultat biti predstava
/asto dramska radionica I igre pozorista= •
•
#ramska radionica dece preds.uzrasta moze da bude posebna vrsta vodjene dramske aktivnosti. 3oditi dramsku radionicu znaci voditi jednu aktivnost razvojno, igrovno, stvaralacki I interaktivno kroz osmisljen sistem #obra dramska radionica u punom smislu omogucava oslobadjanje I stvaralacko angazovanje svih ucesnika u neposrednoj, spontanoj I zivoj komunikaciji sa svim elementima I iznenadjenjima koje moze da pruzi svakodnevni zivot I umetnost u kreativnom spoju
•
•
$ dramskoj radionici je pre svega vazan proces, dramska radionica osim toga izuzetno postuje osnovne principe decje igre I ucenje kroz iskustvo #ramske radionice sa decom predsk.uzrasta mogu da se razvijaju po &azama. 0g$avnom se razvijaju kroz % 7aze: uvodna3 razvojna I zavrsna. 've &aze predstavljaju tok jedne radionice ili tok jednog kraceg6duzeg perioda rada. $ radu sa decom predsk.uzrasta ove &aze mogu da pomognu pri odredjivanju izbora aktivnosti prema uzrastu.
!R&6 16/6: •
• •
•
•
•
"od dramskih radionica prvi deo predstavlja uvodnu &azu I oznacava pripremu, opustanje I koncentraciju. Ide se na to da se stvori osecanje grupe I uspostavi zajednicka, dobra atmos&era. !adionica najcesce polazi iz kruga. 3azno je da svi rade I da izbor igara I vezbi omogucuje zajednicko angazovanje, a da pri tom svako dete moze da se koncentrise na sebe. 'vde se koriste I kombinuju razne vezbe pokreta I kretanja u prostoru, vezbe culne osetljivosti, vezbe koncentracije, vezbe fzicke kondicije.. 'vde se cesto koriste razgovori ili iskazi kojima se posredno ili neposredno ulazi u temu ili se dolazi do teme. %osebno se istrazuju strukture koje u drami oznacavaju radnje. 'va &aza oznacava uglavnom “oslobadjanje &orme5
DR0G6 16/6: •
•
#rugi deo predstavlja &azu koja se, obicno, nastavlja na prethodnu I njena je nadgradnja. Eiraju se vezbe I igre koje omogucuju da cela grupa bude aktivna, tako da se stvaraju manje simularne grupe I parovi ili situacije razmene I promena u grupi I kroz grupu.
•
•
•
•
(ahtevi koji se postavljaju sire se sa koncentracije na sebe, na opazanje drugih, na kontakt sa drugima, na razumevanje poruka I izraza tog drugog, na adekvatno reagovanje. 'va je &aza rasciscavanja iskustva, ne samo u konkretnim, nego I u simbolickim radnjama. $ vezbe I igre s eubacuju ili izvlace teme ili se naglasava sredstvo izrazavanja, a posebno se istice I razradjuju dramski elementi kao sto su uloge, situacije, radnje, sukobi I slicno. %osebno se istrazuju strukture koje u drami oznacavaju odnose. 'va &aza oznacava uglavnom “oslobadjanje sadrzaja5
)REC6 16/6: • •
•
• •
•
•
•
•
2reci deo je &aza do koje moze, ali ne mora uvek da se stigne. 'vde se u procesu ukljucuju ili izvlace iz prethodne &aze &orme I sadrzaji koji se razradjuju I razvijaju. #aju se slozeniji zadaci I koriste se slozenije dramske tehnike, kao I elementi raznih dramskih stilova uz negovanje interpretacije iskustva u osmisljenim I celovitim meta&orickim radnjama. "oriste se razne mogucnosti I varijante izvodjenja. %rethodno stvorene grupe, parovi ili pojedinci mogu da prezentuju, odnosno “odigraju5 pred ostalima, svoje male dramske igre kao predstave. Jos dalje moze da se ide razgovorima o vidjenom, raznim nacinima izvestavanja o dogovorenom, diskusijom o varijantama izvodjenja I nacina resavanja zadataka, analizom odnosa, teskoca, problema. $ ovoj &azi, teziste je na kolektivnoj dramskoj igri, ali onoj koja zadrzava I podstice individualnost svakog ucesnika. %osebno se istrazuju strukture koje u drami oznacavaju poruke. 'va &aza oznacava u punom smislu “oslobadjanje znacenja5
Dramske radionice I igre pozorista:
• • • • • • • •
!adionica za upoznavanje sebe. !adionica za upoznavanje drugih. !adionica za lepe I srecne reci. !adionica za ruzne, strasne I tuzne reci. !adionica za pesme. !adionica za price. !adionica za recitovanje. !adionica za glumljenje
DE)E 0 S&E)0 8I
•
•
•
• •
$spostaviti topao I prisan odnos sa svom decom podjednako. Imati isti stav za sve. Individualno prilaziti svakom detetu. %osmatrati decu u likovnim aktivnostima I u igri. 8e treba uciti decu kako da crtaju, davati im gotove sablone I govoriti “oboji sam), jer sabloni I uputstva najvise stete detetu razvojno I ponistavaju stvaralastvo. tvarati opustenu I kreativnu atmos&eru u grupi u kojoj ce dete biti opusteno I slobodno. $ toku nastajanja decjeg likovnog rada, davati podrsku detetu, ne samo recima, nego I gestom, mimikom, blagim osmehom. 8e treba biti nametljiv, nego tih, suzdrzan, strpljiv. 8e komentarisati pred detetom “'vo je dobro, ovo nije5 'tvarati vece mogucnosti slobode da prostor za likovno stvaralastvo bude svuda.
!rava deteta u $ikovnom odrastanju:
%ravo svakog deteta je da se samostalno I slobodno izrazava. $ raznovrsnim likovnim igrama I aktivnostima, dete otkriva, upoznaje sebe I potvrdjuje sebe kao stvaralacko, umetnicko bice. #ete ce biti umetnicko I stvaralacko bice ako mu se ne oduzme ono sto jeste, a to je da bude slobodno, da misli onako kako zeli, da svet vidi kako ga vidi, da likovno stvara sta hoce I dokle hoce.m%redsk.dete ima pravo da bira teme, da odustane od zapocete teme I da nastavi drugu, pravo da se ne opredeli ni za jednu temu, pravo da bira slobodnu temu. %ravo dteeta je da “nista5 likovno ne ostvari. %ravo dteeta je da samo bira “Eiram, dakle postojim5 (a detet su likovne igre I aktivnosti vrlo ozbiljan posao, a ne samo “mrljanje po papiru ili “gubljenje vremena5. $ likovnoj aktivnosti I igri dete upoznaje sopstvene likovne mogucnosti I svoj likovni izraz. 'tkriva I upoznaje svoja osecanja, svoje ideje, misli, opazanja, potrebe, mastanja.. Igrajuci se razlicitim likovnim materijalima I likovnim elementima, dete ostvaruje svoje prve korake u pravo na likovno obrazovanje I ucestvovanje u razvoju culture kojoj pripada.
Sta moze dete.. $ svom likovnom razvoju dete prolazi kroz odredjene &aze, koje se odvijaju u kontinuitetu I medjusobno se prozimaju. ta dete moze u likovnom izrazavanju, uslovljeno je zakonima psihofzickog razvitka predsk.deteta sa jedne strane I podsticanja kulturne sredine sa druge strane. (bog razlicitog tempa I ravoja I velikih individualnih razlika, mogucnosti likovnog izrazavanja su razlicite.
8I
auto, cas kuca, cas ljudska fgura.. "rug ne oznacava okruglost, nego opste svojstvo predmeta.
8J0DS(6 1IG0R6: 'd kruga koji prvobitno predstavlja ljudsku fgure, dete na krug dodaje vertikalne I horizontalne linije, cime nastaje prva ljudska fgura. "rug je za dete glava I telo, tako da ne izostavlja nista, kako odrasli smatraju. Cesto se krug izduzuje u jajast, duguljast oblik, nagovestavajuci crte lica u gornjem, a odecu u donjem delu. !uke su spojene tamo gde treba. 8ajpre se crte lica naslucuju, manji kruzici u vecem krugu glave, pre nego sto se razdele na nos, oci I usta. %rve crte predstavljaju one delove lica koji su najpokretljiviji 0oci, usta1. #odajuci trup, dete razdvaja glavu od tela. !uke su I dalje rasirene, sa ili bez prstiju, a negde su I potpuno izostavljene. #ete stvara svoj tip ljudske fgure, tako da sebe I druge crta na isti nacin. $potpunjuju se detalji na licu. #elimican pokret fgure, dete nagovestava okretanjem stopala na jednu stranu, a I delimicno spustenim ili podignutim rukama u zavisnosti od “akcije5 koju dete voli da prikaze. %rikaz ljudske fgure se sve vise upotpunjuje novim detaljima, pa one deluju kao celina. #odaju se sesir, vrat, potpetice, obrve, trepavice, sminka, gumica za kosu, torba.. %otpuni pokret pojavice se tek oko devete god.kad dete napravi razliku izmedju hodanja I trcanja. !ROS)OR: #ete u pocetku crta razbacano, ne oseca prostor, a potom na donjoj ivici hartije redja niz. 2aj prvi niz koji dete crta jeste I prva kompozicija. "asnije podize platno zemlje, a spusta platno neba. #odaje nizove. #ete crta I unutrasnji prostor, a dete crta ono sto zna, a ne ono sto vidi. 2ako nastaju crtezi gde se sve provide. $ kucama se vidi sav namestaj, unutrasnjost stomaka, torbe, automobile, itd.. ?OJ6: 'secaj za boje se kod deteta javlja u drugoj god.zivota, a svoj vrhunac dostize u trecoj I cetvrtoj god. Eoju subjektivno vidi I dozviljava je u vizuelnoj komunikaciji sa sobom I drugima. 8ajpre bira tople boje z aslikanje, a kasnije I druge. Cesto slika cistim
bojama, bez mesanja. Eoje cesto nemaju znacaj lokalnog tona konj je crven, macka zelena, trava zuta, kasnije se boja mesa, a upotrena lokalnog tona nastaje postepeno.
@oguci zadaci odras$og: •
•
•
• •
•
•
•
•
•
•
•
'tkriva, upoznaje, podstice I razvija osobenosti likovnog izraza predsk.deteta $vazava I ceni njegovi individualnost, njegova osecanja, misli, dozivljaje, njegove ideje, njegov svet.. tvara I obezbedjuje uslove za razvoj stvaralacke, kreativne licnosti (adovoljava decju potrebu za likovnim izrazavanjem 'mogucava detetu da se sto vise slobodno, smelo I samostalno likovno izrazava 'tvara vece mogucnosti slobode u kreiranju slobodnih asocijacija Eudi I razvija estetsku osetljivost kod dece I otvoren duh za nove likovne ideje %odstice decu na govornu komunikaciju, kako bi nam ispricala sta crtaju, sta ce dalje crtati, sta su nacrtala, itd.. $smerava paznju deteta I ukazuje na bogatstvo boja, oblika I linija %odstice I razvija kreativnu imaginaciju kao vaznu komponentu kreativnog misljenja %odstice I neguje istrazivacke tendencije kod dece u istrazivanju I eksperimentisanju 'bogacuje, oplemenjuje I upotounjava likovna saznanja I otkrica dece
Dete I $ikovne tehnike 3 )eme: 7ikovne tehnike I materijali nisu cilj, nego osnovno sredstvo likovnog vaspitanja, ali ne I jedino. $ radu sa ovim uzrastima one su ponudjene kao mogucnosti stvaralackog ispoljavanja, sto ne znaci da ce biti u potpunosti ostvarene, kao sto to mogu odrasli.
$ slobodi biranja jedne ili vise tehnika, dete se opredeljuje za mogucu “cistu5 ili mogucu “kombinovanu5 tehniku, o cemu samostalno odlucuje. Eirajuci jednu ili vise tehnika, dete kreira svoje tehnike koje se odraslima ne moraju dopadati. (a dete su instrumenti neobicne “igracke5 koje zeli da upozna. ve tehnike I materijali nisu primereni svoj deci podjednako. (ato I izbor materijala I tehnika treba d abude odabran prema individualnim I uzrasnim mogucnostima I to tako da ih dete moze samostalno koristiti. %romene u izboru materijala I tehnika stimulativno deluju na decu I veoma su pozeljne. ve moze biti podloga, a podloge ne odgovaraju svim tehnikama. 'blik I velicina podloge treba da su raznovrsni, ali u tome treba naci meru.
Igre opustanja I re$aksacije: .Crtamo 2s$ikamo4 tackicama: $ predskolskom uzrastu deca imaju snaznu potrebu za dinamikom I kretanjem. 'vo se narocito ispoljava kod motorno nemirne dece. $pravo zato pozeljno je povremeno organizovati aktivnosti u kojoj ce deca da crtaju 0slikaju1 tackicama jer ih to u prvom redu smiruje I opusta. %ripremiti cvrsce podloge I cvrsce tehnike. %ustiti decu da slobodno tackicama prave sare po podlozi. 2eme nisu pozeljne. 3arijante) • •
slikamo tackicama temepa 0prsticima, cetkicama1 slikamo tackicama tus 0prsticima, cetkicama1
'be varijante odgovaraju svim uzrastima.
".S$ikamo pro#usenom konzervom: $ manje boce od plasticne mase sipati pripremljenu temperu gustine jogurta. lobodnom gestikulacijompokretima ruke, boja “tece po papiru kako tece I decja emocija. likanje gestikulacijompokretima rukom, relaksirajuce deluje na dete,
razvija samokontrolu, pa je to uvek niz novog otkrivanja I eksperimentisanja. 'rijentaciono odgovara uzrastu dece od - god.
%.@enjamo sare: $ pripremljeni lepak za tapene, srednje gustine, sipati malo rastvorene tempere, mastila Ili tusa. 'vako obojenim lepkom premazati podlogu sirom cetkom. $koliko je podloga tamnija lepak treba da je svetliji I obrnuto. 'moguciti malisanima da slikaju nesvakidasnjim priborom) cesljem, kasikom, prstima, zbuzvanim papirom.. ve dok je podloga vlazna, sare se mogu neprekidno menjati dok se lepak ne osusi 0stvrdne1. 'dgovara svim uzrastima.
IGR6 <6 R6
konstruisati I graditi kreirati, uredjivati male prostore za igru prenositi, angazovati I pokretati cello telo biti kreativan, stvarati igrati se peskom, vodom, vezmljom, testom
".1unkcija igre I do#ro#it deteta: $ toku igre deca su u akciji, akcijom u igri sticu vazna zivotna iskustva. !azlicite aktivnosti I
&unkcije u detetovom razvoju pokazuju da su sve dimenzije razvoja Gemocionalna, kognitivna, socijalna, psihomotorna usko poveza8D. 'dnos prihvatanja, sigurnosti I uvazavanje koji dete gradi sa odraslima u neposrednom okruzenju doprinosi da dete igru dozivljava kao zadovoljstvo I lakse se ukljucuje u igru sa drugom decom. 0 igri deca uce da: • • • • • • • • • • •
da pregovaraju uvazavaju tudje misljenje I ideje da postuju druge da postuju pravila da menjaju ono sto znaju da resavaju problem da glume razlicite uloge da se pokrecu slobodno I samouvereno da saradjuju u donosenju pravila da dele sa drugima da razumeju smisao odnosa sa drugima
Razvijaju: • • • • • • • • •
sposobnost za promenu sposobnost da samostalno odlucuju da uvazavaju druge komuniciraju razvijaju poverenje u druge samopostovanje samostalnost pripadanje I odnos sa drugima simbolicko predstavljanje
&azne 7unkcije igre za do#ro#it deteta odnose se na: •
• •
razvijanje kapaciteta za istrazivanje I delovanje u promenjenim uslovima izgradjivanje licnog I kulturnog identiteta razvijanje maste I simbolickog predstavljanja
