Istorija 2 Gimnazija

Радивој Радић Јасмина Милановић •

ИСТОРИЈА за други разред гимназије општег и друштвено-језичког смера

ФРЕСКА – Београд 2016.

Радивој Радић, Јасмина Милановић ИСТОРИ ИСТОРИЈА ЈА за други разред разред гимназије општег и друштвено-језичког смера Прво Прво изда издање, ње, 2016. годи година на Рецензенти Проф. др Влада Станковић, редовни професор Одељења за историју Филозофског факултета у Београду Душица Бишевац, професор историје у Тринаестој београдској гимназији, Београд Мр Небојша Максимовић, професор историје у Филолошкој гимназији, Београд Фотографије: архива изда издавач вачке ке куће куће „Фреска”, „Фреска”, Wikipedia.org Изда Издавач вачка ка кућа кућа „Фреска” „Фреска” д.о.о., Бео Београд Маршала Бирјузова 3–5/IV, Београд За изда издава вача: ча: Гордана Кнежевић Орлић Уредник: Уредник: др Радош Љушић Ликов Ликовни ни уредник: уредник: Алексан Александар дар Приби Прибиће ћевић вић Лектор-корек Лектор-коректор: тор: Радица Смиљковић Изра Израда да кара карата: та: мр Мило Милован ван Мили Миливо во јевић јевић Штампа: Штампа: Службени гласник, Београд Тираж: 3.000 примерака Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је објављивање и употребу овог уџбеника уџбеника у другом разреду разреду гимназије општег општег и друштвено-је друштвено-језичког зичког смера смера својим својим решењем број 650-02-451/2015-06 од 01. 03. 2016. године. CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:94(075.3) РАДИЋ, Радивој, 1954-

Историја : за други разред гимнази је општег и друштвено-језичког смера / Радивој Радић, Јасмина Милановић ; [израда карата Милован Миливојевић]. - 1. изд. - Београд : Фреска, 2016 (Београд : Гласник). - 247 стр. : илустр. ; 26 cm Текст штампан двостубачно. - Тираж 3.000. Библиографија: ст р. 247. 247. ISBN 978-86 -88341-18-9 -88341-18-9 1. Милановић, Јасмина, 1963- [аутор] COBISS.SR-ID 222823180

ISBN 978-86-88341 978-86-883 41-1 -18-9 8-9 © Фреска, 2016.

Радивој Радић, Јасмина Милановић ИСТОРИ ИСТОРИЈА ЈА за други разред разред гимназије општег и друштвено-језичког смера Прво Прво изда издање, ње, 2016. годи година на Рецензенти Проф. др Влада Станковић, редовни професор Одељења за историју Филозофског факултета у Београду Душица Бишевац, професор историје у Тринаестој београдској гимназији, Београд Мр Небојша Максимовић, професор историје у Филолошкој гимназији, Београд Фотографије: архива изда издавач вачке ке куће куће „Фреска”, „Фреска”, Wikipedia.org Изда Издавач вачка ка кућа кућа „Фреска” „Фреска” д.о.о., Бео Београд Маршала Бирјузова 3–5/IV, Београд За изда издава вача: ча: Гордана Кнежевић Орлић Уредник: Уредник: др Радош Љушић Ликов Ликовни ни уредник: уредник: Алексан Александар дар Приби Прибиће ћевић вић Лектор-корек Лектор-коректор: тор: Радица Смиљковић Изра Израда да кара карата: та: мр Мило Милован ван Мили Миливо во јевић јевић Штампа: Штампа: Службени гласник, Београд Тираж: 3.000 примерака Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је објављивање и употребу овог уџбеника уџбеника у другом разреду разреду гимназије општег општег и друштвено-је друштвено-језичког зичког смера смера својим својим решењем број 650-02-451/2015-06 од 01. 03. 2016. године. CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:94(075.3) РАДИЋ, Радивој, 1954-

Историја : за други разред гимнази је општег и друштвено-језичког смера / Радивој Радић, Јасмина Милановић ; [израда карата Милован Миливојевић]. - 1. изд. - Београд : Фреска, 2016 (Београд : Гласник). - 247 стр. : илустр. ; 26 cm Текст штампан двостубачно. - Тираж 3.000. Библиографија: ст р. 247. 247. ISBN 978-86 -88341-18-9 -88341-18-9 1. Милановић, Јасмина, 1963- [аутор] COBISS.SR-ID 222823180

ISBN 978-86-88341 978-86-883 41-1 -18-9 8-9 © Фреска, 2016.

САДРЖАЈ Предговор I. ЕВРОПА ЕВРОПА У РАНОМ РАНОМ СРЕДЊЕМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ ВЕКУ

4 5

1. Крај Крај антич античког ког света: света: сео сеоба наро народа да и ствара стварање ње варвар варварских ских краље краљеви вина на у Европи Европи 2. Хришћан Хришћанска ска црква црква до раско раскола ла 1054. годи године не 3. Франачка држава и уједињење Западне Европе под Карлом Великим 4. Арабља Арабљани ни од VI до XII века века 5. Наста Настанак нак феу феудалног далног друштва друштва 6. Живот Живот у раном раном средњем средњем веку веку 7. Визан Византи ти ја од VII до XII века века 8. Европа Европа од VIII VIII до XII века века 9. Култу Култура ра раног раног средњег средњег века века Радни део

6 13 19 24 29 35 42 48 54 60

II. НАСЕ НАСЕ ЉА ЉАВА ВАЊЕ ЊЕ СЛОВЕ СЛОВЕНА НА НА БАЛКАН БАЛКАН И СТВАРА СТВАРАЊЕ ЊЕ ПРВИХ ПРВИХ СРПСКИХ СРПСКИХ ДРЖА ДРЖАВА ВА

65

1. Досе Досеља љава вање ње Слове Словена на на Балкан Балканско ско полу полуо острво стрво 2. Покр Покршта штава вање ње Јужних Јужних Слове Словена на и њихо њихова ва рана рана писме писменост ност 3. Срби Срби до XII века века Радни део

66 72 77 84

III. ЕВРОПА ОД XII ДО XV ВЕКА

87

1. Настанак градова и универзитета универзитета 2. Крсташки ратови 3. Успон западноевропских монархија 4. Друштво, држава и црква у позном средњем веку 5. Живот у позном средњем веку 6. Култура Западне Европе у позном средњем веку 7. Кијевска и Московска Русија 8. Пољаци и Чеси у позном средњем веку 9. Византија у позном средњем веку 10. Култура Византије у позном средњем веку Радни део

88 94 99 105 111 116 121 126 132 137 142

IV. СРПСКИ СРПСКИ НАРОД НАРОД И ЊЕГО ЊЕГОВИ ВИ СУСЕ СУСЕДИ ДИ ОД XII ДО XV ВЕКА ВЕКА

147

1. Држа Држава ва Нема Немањи њића ћа 2. Успон Успон држа државе ве Нема Немањи њића ћа 3. Држава, привреда и друштво у немањићкој Србији 4. Улога Улога српске српске цркве цркве од XII до XV века века 5. Култу Култура ра српске српске средњо средњове веков ковне не држа државе ве 6. Поста Постанак нак и развој развој босан босанске ске држа државе ве 7. Дубров Дубровник ник у средњем средњем веку веку 8. Продор Продор Тура Турака ка на Балкан Балканско ско полу полуо острво стрво 9. Држа Држава ва Лаза Лазаре реви вића ћа и Бранко Бранкови вића ћа 10. Крај држав државне не само самостал стално ности сти Срби Срби је и Босне Босне 11. Зета Зета за време време Балши Балшића ћа и Црно Црно јеви јевића ћа 12. Сеобе Срба и крај средњег века Радни Радни део

148 156 164 172 180 187 194 201 209 215 221 227 233

Упоредна хронологија Лите Литера рату тура ра

238 247

Предговор Према плану и програму за истори ју, ученици другог разреда гимнази ја општег и друштвено-језичког смера треба да се упозна ју са епохом средњег века. Он обухвата историјски период између антике и новог века, односно дуго временско раздобље чи ји почеци, према уобича јеној периодизаци ји, сежу у V век, а чи ји крај припада XV столећу. У питању је, дакле, хронолошки одсечак од хиљаду година. Реч је о веома значајном периоду у истори ји људског рода, али и периоду ко јем су се, сасвим неоправдано, приписивале неке неутемељене негативне оцене. Међутим, данас се стручњаци слажу у оцени да је средњи век заправо детињство модерне Европе. Како бележи један зналац, та епоха светске истори је је створила град, наци ју, државу, универзитет, млин и машину, часовник, књигу, виљушку, личност, свест и, на кра ју, револуци ју. У средњем веку је стваран свет ко ји је све више наликовао свету у ко јем данас живимо. Истори ју средњег века чине ратови и битке, владари и духовни поглавари, религи ја и идеологи ја, администраци ја и дворске завере, али истори ју чине и обични људи ко ји су живели у то време и на ко је модерна историографи ја све више усмерава истраживачку пажњу. Желимо да овај уџбеник помогне ученицима другог разреда гимнази је да уз драгоцену подршку и савете сво јих професора разуме ју средњи век и да још више заволе истори ју. Аутори

Илустрација

Кључни појмови

Питања и задаци на крају лекције

Број теме

Основни текст

Увод лекције

Непознате речи

Наслов лекције

Потпис илустрације

Карта

Наслов теме

Питања у лекцији

Пратећи текст Остале иконице у уџбенику

Историјски извори

ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

I

Н

и једна прецизна временска одредница не одва ја антички од средњовековног света. До те смене је у разним деловима ондашњег света долазило у различита времена. Уз то, никако не треба губити из вида чињеницу да је свака периодизаци ја заправо условна, да представља договор историчара, да се о њој може расправљати, али и да је неопходна за боље разумевање по јединих историјских епоха. Данашња европска историографи ја почетке средњег века смешта у период између 300. и 500. године, а крај око 1500. године, што одговара раздобљу великих географских открића. Притом се пад Западног римског царства, 476. године, наметнуо као најподесни ји датум ко ји означава крај Антике и почетак раног средњег века. Цивилизаци ја Западне Европе у средњем веку представља мешавину цивилизаци је позног Римског царства и цивилизаци ја разних народа ко је су Римљани називали варварима.

I.


1

КРАЈ АНТИЧКОГ СВЕТА: СЕОБА НАРО ДА И СТВАРАЊЕ ВАРВАРСКИХ КРА ЉЕВИНА У ЕВРОПИ

УзРОци СЕОбЕ НАРОДА

В

ишеструки су разлози ко ји су у прошлости доводили до сеоба племена или народа. Посреди су најчешће недостатак хране, неповољни климатски услови и напади других народа или племена. Сеоба је било и пре Велике сеобе, али су оне биле мањег обима и об ухватале су по једина племена. Најважни ји узрок Велике сеобе народа било је то што су варварски народи постепено прелазили с лова и ограниченог сточарства на примитивну земљорадњу и разви јени је сточарство, па им је било потребно више земље за обраду и за напасање стоке. Уз то, кретања неких северних народа у V и VI веку била су изазвана тиме што се ниво земље у приобалним областима данашње северне Немачке спуштао, па је долазило до честих и разорних поплава. Неки становници су покушали да се заштите тако што су градили насеља на бедемима, а остали су кренули у сеобе. Међу варварским племенима су се шириле и приче о неким деловима цивилизованог света као обећаној земљи. Тако је код германског племена Лангобарда посто јала легенда према ко јој у Римском царству теку мед и млеко. Неретко се догађало да су варвари ступали на подруч ја Римског царства ко је су римски војници већ били напустили. Велика сеоба народа, миграциони покрет ко ји је неколико векова запљускивао границе Римског царства, започела је 375. године. Tада су Хуни прошли кроз равницу између Каспијског мора и планине Урал, такозвана Врата народа, ко ја представља ју природни пут из Ази је ка Европи. Померањем великих група варварских племена и народа ка Европи, а у страху од Хуна, започела је Велика сеоба народа. У њој је учествовало више азијских, германских и словенских народа. Важно је нагласити да су се учесници 6

Велики богослов и писац Амвроси је Милански говори о вртлогу ко ји је настао када су Хуни кренули против Алана, потиснути Алани против Гота, померени Готи против Тајфала итд. О пометњи и страху међу Готима говори и податак да је њихов владар извршио самоубиство, док је његов син и наследник погинуо у борби против нападача из Ази је. Амвроси је Милански (?–397) био је епископ медиолански (милански), борио се против ари јанства, написао је многе поучне књиге и саставио познату песму Тебе Боа хва лим.

у овим померањима, како они ко ји су потискивали друге, тако и они ко ји су били потискивани, кретали преко слабо насељених територи ја Европе и да су били релативно малобројни. Радило се о бројкама од неколико десетина хиљада при чему су уз ратнике убра јани и њихове жене и деца. Премда на нижем културном нивоу и изразито мањински, ратоборни варвари су загосподарили бившим римским територи јама. Тако се на основу археолошких налаза сматра да је на простору данашње Шпани је било између осамдесет и сто хиљада Визигота дошљака према четири милиона домаћег хиспано-романског становништва, што чини само 2 до 3%.

ИСТОРИЈА ЗА ДРУГИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

НА јЕзДА ХУНА

Х

уни су били народ азијског, монголског порекла, а потицали су из предела око Бајкалског језера. Територи ја са ко је су дошли налазила се на простору данашње Монголи је у Ази ји и граничила се са Кином. Кинеско царство је ујединило Исток, као што је Римско царство ујединило Запад. Против пљачкаших народа кинески цареви су подигли „Велики зид” као што су римски цареви подизали limes против Германа. Основно занимање Хуна било је га јење стоке ко је ни је везано за неку одређену територи ју. Стога су се сукобљавали са другим номадима ко ји су водили сличан начин живота. Хуни су били из узетно увежбани, брзи коњаници и сурови ратници. Где год су пролазили, доносили су велика разарања и се јали страх. Ударна песница њихове бојне снаге била је коњица ко ја је бро јем и не уморном покретљивошћу све надмашивала. Разни варварски народи ко ји су се налазили на путу кретања Хуна, или су пред њима почели да беже, или су им се потчињавали.

Хуни у продору

Атила, представа из XVI века

Хуне је ујединио Атила (434–453), вођа ко ји је због сво је суровости добио надимак Бич Бо ж ји. У његово време они су били водећа сила варварског света. Средиште хунске државе, чи је је границе било немогуће одредити, налазило се у Панонској низи ји. Атила је био способан и храбар војсковођа. Као десетогодишњи талац доведен је у Цариград где је провео неколико година. Одмах по пре узимању власти само уверено је удвостручио ионако висок данак Византијском царству (око 261 kg злата). Нередовна исплата дала је повод Атили да 441. и 447. године опустоши Балканско полуострво и разори велики број градова, међу ко јима Сирми јум, Виминаци јум и Ниш. Тек када је на цариградски престо 450. године ступио цар – војник Марки јан, ко ји се одважио да не плаћа данак Хунима, наступила је промена у односима. Атила је био изненађен новим тоном византијске дипломати је, па се између осталог и због тога окре нуо Западу. У Западном римском царству стање је било веома несређено и конфузно. Неки варварски народи већ су били ушли на територи ју западне импери је. За напад на Западно римско царство Атила је об јединио бројне савезнике, пре свега читав низ германских племена. У тој маси Хуни су чинили мањину, али су давали коњицу док су остали народи били пешади ја. Хитро се крећући и подижући понтонске мостове, они су 451. године продрли у Гали ју. Расто јање од Дунава до Лорене прешли су за свега три месеца. 7

I.


Увере Уверени ни да не могу мо гу одоле одо лети ти Хуни Хунима, ма, римски римски гарни гарнизо зони ни су се повла повлачи чили ли без борбе, борбе, а месно месно станов становни ништво штво поче почело ло је да бежи. бежи. Пронађи Прона ђите те на карти карти Европе Европе реке реке Дунав Дунав и Лоре Лорену, ну, па поку покушај шајте те да изра израчу чуна нате те о коли коликом ком се расторасто јању ја њу ради. ради.

Запад Западно но римско римско царство царство је у одно односу су на Источ Источно но римско царство царство било било економ економски ски знатно знатно слаби слаби је и мање мање насе насеље љено. но. Тако Тако насу насупрот прот око 900 градо градова ва на Исто Истоку ку сто ји само само 114 градо градова ва у Гали Гали ји и Брита Британи ни ји.

Атили Атилино но шире ширење ње на запад запад за уста устави вили ли су Римљани мљани на про простору стору дана данашње шње Францу Француске. ске. У личности ности римског римског војско војсково вође ђе Аеци Аеци ја, ко ји је сво јевреме времено но као талац талац младић младићко ко доба доба провео провео међу међу Хунима, нима, Атила Атила је нашао нашао достој достојног ног супар супарни ника. ка. У

бици бици на Ката Катала ла унским унским пољи пољима ма 451. годи године не пошло му је за руком руком да сузби сузби је хунску хунску на језду. језду. У римској римској војсци војсци су се у вели великом ком бро ју бори бо рили ли и варва варвари. ри. Претр Претрпев певши ши не успех успех Атила Атила је већ следеће деће 452. годи године не напао напао Апенин Апенинско ско полу полуо острво. стрво. После После почет почетних них успеха, успеха, од устао устао је од напа напада да на Рим, пову повукао као се у центар центар свог краљев краљевства, ства, где је убрзо убрзо и умро. Атили Атилином ном смрћу смрћу нагло нагло је поче почела ла да слаби слаби моћ Хуна, Хуна, а вести вести о њима њима преста престале ле су у завр завршним шним деце децени ни јама јама V века. века. Њихо Њихово во воде водеће ће место место у борби борби против против Римског Римског царства царства пре узе узели су други други варвар варварски ски наро народи. ди. Белешку Беле шку о хунском хунском вођи вођи оставио оставио је само само визанвизантијски тиј ски изасла изасланик ник Приск ко ји ко ји бе беле лежи жи да је био „онизак, „они зак, широ широких ких раме рамена, на, лица лица скоро скоро безбра безбрадог, дог, спљоште спљо штеног ног носа, носа, зверских, зверских, дубо дубоко ко усађе усађених них очи ју, тан танких ких усана”. усана”. Прочи Прочитај тајте те део тог текста текста на страни стра ни 12.

Велика сеоба народа

8


НАРО НА РОДи Ди У СЕО СЕОби

М

еђу много многоброј бројним ним племе племени нима ма и народи родима ма ко ји су с у уче у чество ствова вали ли у сео сеоби, исти истичу чу се Готи, Ванда Вандали, ли, Ланго Лангобар барди, ди, Бургун Бургунди ди и Франци. Франци. Углавном Углавном је реч о германгерманским наро народи дима, ма, а већи већини ни је прапо прапостој стојби бина на била била Сканди Скандина нави ви ја. Због тога тога је Јорда Јордане несу, су, истори историчачару VI века, века, ова област нали налико кова вала ла на „расад „расадник ник наро народа”. да”. Сви наро народи ди ко ји су се поме помера рали ли пред ХуниХунима крета кретали ли су се из правца правца исто истока ка ка запа западу ду или југу југу Европе. Европе. Дола Долазак зак Хуна Хуна изазвао изазвао је ланча ланчано но помера мерање ње наро народа, да, па су једни једни наро народи ди поти потиски скива вали ли друге. друге. Народ Народ Гота Гота још пре дола доласка ска Хуна, Хуна, поде поделио лио се на запад западне не Готе Готе – Визи Визиго готе те (шумске (шумске Готе) Готе) и источ источне не Готе Готе – Острого Остроготе те (степске (степске Готе). Они су припа припада дали ли источ источној ној скупи скупини ни герман германских ских наро народа. да. Поти Потисну снути ти од Хуна, Хуна, Ви дошли на Визи зиго готи ти су дошли Балкан Балканско ско полу полуо острво стрво и упали упали на тери терито тори ри ју ју Визан Византиј тијског ског царства. царства. Убрзо Убрзо су дошли дошли у сукоб сукоб са Визан Византин тинци цима, ма, па су код Једре Једрена на 378. годи године не нане нанели ли тежак тежак пораз пораз цару цару Вален Валенсу су ко ји је у овој бици бици погинуо. Кра јем IV I V века ве ка Визи Визиго готи ти су напусти пустили ли тери терито тори ри ју Визан Византи ти је и убрзо убрзо су, после после треће треће опса опсаде, де, 410. годи године не за узе узели ли Рим. Овај догађај гађај је наи наишао на вели велики ки од јек и запре запрепа пашће шћење ње савре савреме мени ника. ка. Међу Међутим, тим, Визи Визиго готи ти се ни ту нису нису дуго дуго задр задржа жали. ли. Наста Настави вили ли су сео сеобу и после после боравка равка у Гали Гали ји конач коначно но се насе насели лили ли на ИберијИберијском полу полуо острву стрву (дана (данашња шња Шпани Шпани ја). ја). Тамо Тамо су њихо њихову ву држа државу ву сруши срушили ли Арабља Арабљани ни 711. годи године. не. Прочитај Прочи тајте те текст Светог Све тог Јеро Јерони нима ма на страни страни 12 у коме коме гово говори ри о сво јим сво јим осећа осећањи њима ма пово поводом дом вести да су Визи Визиго готи ти зау заузе зели ли Рим.

Данас Данас у шпанском шпанском јези језику ку има око шезде шездесет сет готских готских речи, речи, а у порту португал галском ском само само чети четири. ри.

Теодорих Теодорих Велики, скулптура из XV века

залагао гао за то да његов његов народ народ сачу сачува ва Тео Теодорих дорих се зала сво ју по себност, себност, али се дивио дивио и доме домети тима ма римске римске циви цивили лиза заци ци је је и веро ве ровао вао је у сажи саживот вот Римља Римљана на и Острого Острогота. та. Припи Припису су је је му м у се из ја из јава: ва: „За жаље жаљење ње је када ка да Римља Римљанин нин опона опонаша ша Гота, Гота, али је кори користан стан Гот ко ји опона опо наша ша Римља Римљани нина”. на”. Један Један његов његов аноним анонимни ни савре савреме меник ник забе забеле лежио жио је: „Тео „Теодорих дорих је био разбо раз борит рит и доброг доброг карак каракте тера ра [...] владао владао је над два наро народа, да, римским и готским готским [...] у њего његово во време време Итали Итали ја је током током триде тридесет сет годи година на ужива уживала ла тако тако добру добру судби судбину ну да су њего његови ви наслед наследни ници ци насле наследи дили ли мир [...] Иако Иако је био ари јанац, јанац, ника никада да ни је на наносио носио зло право правовер верној ној хришћанској шћанској вери вери [...] орга органи низо зовао вао је игре у амфи амфите теаатру тако тако да су га и сами са ми Римља Римљани ни нази назива вали ли Тра јаном јаном или Вален Валенти тини ни јаном јаном чи је је доба доба влада владави вине не он узео као образац образац [...]”

после више више годи година на лута лутања ња Острого Остроготи ти су се после насе насели лили ли на Апенин Апенинском ском полу полуо острву, стрву, где где су 493. 49 3. годи године не створи створили ли сво ју краље краљеви вину. ну. Тамо Тамо их је додорих Велики Амали Амали јац, најве вео Теодорих највећи ћи владар владар оновре оновреме меног ног варвар варварског ског света. света. У међу међувре време мену, ну, у септем сеп тембру бру 476. годи године, не, Одоа припадник ник Одоакар, припад герман германског ског племе племена на Скира, Скира, свргао свргао је послед последњег њег римског римског цара цара Рому Ромула ла Авгу Августу стула, ла, и тако тако срушио срушио

Запад Западно но римско римско царство. царство. Одоа Одоакра је на гозби гозби у пала палати ти у Раве Равени ни убио Тео Теодорих дорих Амали Амали јац 493. 4 93. годи године. не. Држа Државу ву Острого Острогота, та, ко ја је потра потра јала јала неколи колико ко деце децени ни ја, уништи уништили ли су Визан Византин тинци ци 555. годи године. не. Сматра Сматра се да у модер модерном ном итали итали јанском јанском јези језику ку има око седам седамде десет сет речи речи готског готског поре порекла. кла. 9

I.


за узе зели ли вели велики ки део запад за падне не Франци Франци су за у Европе. Европе. Њихо Њихова ва држа држава, ва, Франач Франачка, ка, наста настала ла је на тери терито тори ри јама јама дана данашње шње Немач Немачке ке и ФранцуФранцуске. Још један један народ народ ко ји је уче уч ествовао ствовао у ВелиВеликој сео сеоби наро народа да остао је запам за памћен ћен по злу. То Вандали ли. Они су прокр су били били Ванда прокрста стари рили ли читачитавом Европом Европом и у пери перио оду од 429. до 439. годи го дине не осво јили јили су север северну ну Африку Африку са Карта Картаги гином. ном. У новој новој домо домови вини ни су им житна житна поља поља и масли маслиња њаци ци обезбе обезбеђи ђива вали ли угодан угодан живот. живот. Прили Приликом ком осва јања јања Рима Рима (455), Ванда Вандали ли су га опљачка опљачкали ли и разо разори рили ли вели велики ки број храмо храмова ва и споме спомени ника. ка. Због тога тога се и данас, данас, по њима, њима, свако свако насил насилнич ничко ко пона понаша шање, ње, руше ру шење ње и уништа уништава вање ње уметнич уметничких ких предме предмета та (зграда, (зграда, слика, слика, скулпту скулптура) ра) нази назива ва ванда вандали лизам. зам. Држа Др жаву ву Ванда Вандала ла уништио уништио је 533/534. годи го дине не чувени вени визан византиј тијски ски војско војсково вођа ђа Вели Велизар. зар.

Коњаник, уметност Лангобарда

У вели великим ким сео сеобама бама неки неки наро народи ди су ишче ишчезли, зли, стопи стопили ли се с други другима, ма, неки неки су изи изишли на глас и створи створили ли сво је држа државе ве дужег дужег или краћег краћег тра јања, већег већег или мањег мањег знача знача ја. Не тре тр еба губи губити ти из вида вида чиње чињени ницу цу да су изво изворе ре о Вели Великој кој сео сеоби наро народа да увек само само писа писали ли напад нападну нути ти наро народи, ди, а не напа напада дачи чи ко ји нису нису имали имали сво ју истори историо ографи графи ју, а често често ни писме писменост. ност. зАДАтАК

Направи Напра вите те табе табелу лу у ко јој ће ћете те уписа уписати ти име наро народа, да, простор про стор на коме коме су живе живели ли и тери терито тори ри ју ју ко ју ко ју су насе на сели лили ли после после Вели Велике ке сео сеобе.

У СВЕтУ СВЕтУ ВАРВА ВАРВАРА РА

Н

Вандалски коњаник, представа на једном римском мозаику

припада дали ли запад западним ним ГермаГермаЛанго Лангобар барди ди су припа нима нима и у VI веку веку живе живели ли су у Пано Панони ни ји. У савесавезу са Авари године не уништи уништили ли су држа државу ву Аварима ма 567. годи герман германског ског племе племена на Гепида следеће ће 568. пида. Већ следе пресе пресели лили ли су се у север северну ну Итали Итали ју, ко к о ја се по њима њима данас данас зове зове Ломбар Ломбарди ди ја, одакле одакле су угрожава жавали ли визан византиј тијске ске посе поседе де и прети претили ли римском римском папи. папи. Држа Државу ву им је 774. годи го дине не уништио уништио Карло Вели Велики. ки. У савре савреме меном ном итали итали јанском јанском јези језику ку има око три стоти стотине не ланго лангобард бардских ских речи речи ко је се углав углавном одно односе се на војну војну терми термино ноло логи ги ју. 10

ароди роди ко ји су учество учествова вали ли у Вели Великој кој сеоби наро народа да били били су пре свега свега номад номадски. ски. Током сео сеоба прехра прехрањи њива вали ли су се лове ловећи ћи плен, или су пљачка пљачкали ли разо разоре рена на села села и градо градове. ве. Зато Зато што су стално стално били били у покре покрету ту нису нису могли могли да се баве баве земљо земљорад радњом. њом. Због тога тога су им зали залихе хе хране хране биле биле ограни ограниче чене не и често често недо недовољ вољне. не. Основна Основна поли политич тичка ка устано установа ва код старих старих Германа мана била била је ратнич чинили ли ратничка ка дружи дружина на. Њу су чини вођа вођа (краљ) и њего његови ви ратни ратници ци ко ји су му дугодуговали вали верну верну службу. службу. Заузврат Заузврат су ужива уживали ли њего његову ву зашти заштиту ту и учество учествова вали ли прили приликом ком део деобе плена. плена. Вођа Вођа је биран биран према према способ способно ности стима. ма. Онај ко јем би пошло пошло за руком руком да постиг постигне не низ ратних ратних побе по беда да и да се дуго дуго одржи одржи на власти власти отвара отварала ла се могућ могућност ност да осну је дина ди насти сти ју. У складу скла ду са древним древним обича обича јима, јима, он је сво је поре порекло кло дово доводио дио


у везу са старогерманским боговима. На тај се начин међу паганским Германима обезбеђивала светост краљевске власти. Временом, германски народи су почели да се насељава ју на територи ји некадашњег Римског царства. Тада су почели да прихвата ју неке обича је и начин живота Римљана. Засновали су сво ја насеља и овладали земљорадњом. На другој страни, долазак варвара и њихово трајно насељавање на територи ји Царства пред римску аристократи ју поставило је питање како прихватити новонастало стање. Њен велики део је схватио да је најбоље пронаћи путеве сарадње са примитивним, али снажним дошљацима ко јима се на бојном пољу ни је могло одолети. Пропадање римских градова још је више усмерило потомке старих аристократских породица да приђу дворовима варварских вођа. Најбољи пример стапања водећих сло јева два друштва, ко ја су бар у почетку међусобно била веома удаљена, срећемо у Итали ји. Тамо су се, кра јем V и почетком VI века, представници римске аристократи је повезали са племенском врхушком Острогота. Процесу опадања градова је поред варварских на језди допринела и епидеми ја куге ко ја је у VI веку погодила Европу. Ова пошаст се обнављала током VII столећа и нанела је нови ударац градовима ко ји су били последња упоришта античких традици ја. Тада постепено долази до прожимања варварске културе, чи ји су домети у почетку били врло скромни, и остатака велике римске цивилизаци је. У прихватању хришћанства и превладавању латинског као књижевног језика родиће се средњовековна Западна Европа. Тешњи Непознате речи

Јерес – верско мишљење ко је је у супротности са званичним учењем неке верске за једнице. Ари јанство – учење ко је је проповедао Ари је, свештеник у Александри ји, а ко је је Бога као творца разликовало од Христа као бож јег створења, што се косило са правовер-

ним учењем о светој Тро јици. Христ по ари јанству ни је обичан човек, већ прво и најсавршени је створење Божи је. Епископ – надзорник, владика, бискуп, старатељ, управник, пастир, у хришћанској цркви највиши степен јерархи је, непосредни наследник апостола, ко ји сведочи о континуитету Цркве са апостолима и коме припада највиша свештеничка, учитељска и пастирска власт у управљању извесним делом аутокефалне цркве.

Германски ратник у служби Рима

односи и сарадња са Римским царством довели су по једина варварска племена у додир са хришћанством. Хришћанство је у IV веку најпре постала допуштена, 313. године, а затим, око 380. године, и државна религи ја римске импери је. Прихватање хришћанства за нове народе је у оновременим условима значило улазак у хришћанску васељену и приступање цивилизованом свету. Међу германским племенима хришћанство су најпре примили Готи почетком друге половине IV века. Улфила је превео Свето писмо на готски језик и рукоположен је за епископа. Међутим, Готи су хришћанство примили у ари јанском облику. Према овом учењу, Исус Христос као божи ји син ни је једнак оцу, па ни је Бог. Ари јанство је касни је осуђено као јерес, али су његови трагови дуго остали међу германским племенима. Велика сеоба народа је тра јала неколико столећа. Насељавање народа и племена се одигравало у етапама. После првог таласа сеоба уследио је други, у коме су се по јавили нови народи, међу њима и Словени. Епоха великих сеоба завршила се око 700. године. Она је окончана стварањем држава нових народа на тлу Европе. Како је проницљиво закључено: у доба сеобе народа углавном су азијска племена долазила у Европу. На другој страни, ни један европски народ се тада ни је населио у Ази ји. 11


   ПРИСК, византијски изасланик ко ји је 448. године посетио Атилин двор у Панони ји, запису је следеће: „Кад смо стигли до Ниша, нађосмо град сасвим опустео пошто је до темеља био порушен од непри јатеља (Хуна). У рушевинама храмова били су неки људи ко ји су се ту задржали због болести. Преноћисмо на чистини, мало подаље од реке, пошто је сав обалски простор био покривен костима оних што су у борби погинули [...] кренувши од нишке границе према реци Дунаву, западосмо у неки пошумљен и сеновит крај са много заво ја, кривина и окука [...]. Из овог тешко проходног кра ја спустисмо се у равницу, и то сасвим пошумљену. Одавде нас преузму варвари скелеџи је на чамце моноксиле, ко је они праве од посеченог и издубљеног стабла, и превезоше нас преко реке.” Хунски новац с краја V века

КљУчНи ПОјМОВи:

Велика сеоба народа, Хуни, Франци, Атила, ратничке дружине

ЗАПАМТИТЕ – Велика сеоба народа је започела 375. године, када су Хуни кроз Врата народа кренули ка Европи. – Најзначајни ји народи ко ји су учествовали у сеоби били су Готи, Вандали, Лангобарди, Бургунди и Франци. – Номадске германске народе у сеоби су предводиле ратничке дружине ко је су чинили вођа (краљ) и његови ратници. – Сеоба народа је за последицу имала пропадање римских градова и нестанак Западног римског царства. – Временом германска племена прихвата ју хришћанство, почињу да се баве земљорадњом и ствара ју нове државе.

СВЕТИ ЈЕРОНИМ , знаменити богослов и преводилац Светог писма са хебрејског и грчког на латински језик, када је у сво јој ћели ји у Витле јему примио вест да су Визиготи заузели Рим 410. године, плакао је и оставио ово сведочанство: „Изненада ми је дошла вест да су неки наши при јатељи настрадали за време опсаде Рима, да су и многи други од наше браће и сестара помрли [...]. Али када се најсјајни ја буктиња на земљи угасила, када је Римско царство рањено у самој сво јој престоници, када је, тачни је говорећи, цела земља задобила смртоносни ударац са овим градом, занемео сам, био сам потпуно уништен, недоста јале су ми речи; мо је срце је у мени било сатрвено [...]извор мо јих суза је пресушио, од ударца сам изгубио сећање на све, чак и на сво је име.”

1. Набројте најважни је узроке ко ји су изазвали Велику сеобу народа. 2. Ко ја племена и народи су учествовали у сеоби? 3. Када је почела Велика сеоба народа, а када се завршила? Да ли се могу навести прецизне године ових догађа ја? 4. Како се звао оснивач града Рима, а како последњи цар Западног римског царства?

12

I.


2

ХРИШЋАНСКА ЦРКВА ДО РАСКО ЛА 1054. ГО ДИНЕ

Хришћансво је у IV со лећу решло уачак у о забрањене и рооњене ре лии је (303–311), реко о зво љене, очев о 313. о ине, о р жавне ре лии је Римско царсва кра јем о века. У из мењеним исо ријским ри лика ма, ка а су ра зна ле мена крса ри ла евроским росо ром, нова ре лии ја има ла је ве лико уе ла у чувању оно шо је реоса ло о римске кулу ре. Паансво је лаано уз мица ло, али су неки њеови осаци ора ја ли још оса уо.

ПРОМЕНЕ

О

сим што је хришћанство прогласио за државну религи ју Римског царства, Теодоси је I Велики је још неким мерама показао колику је предност давао веру јућима у Христа, а на штету паганства. Законом је укинуо све крвне жртве и забранио паганске култове. Сада је паганство пролазило кроз невоље ко је су некада притискале хришћане. Цареве мере нису прошле без протеста, али су посреди били очајнички изливи противљења ко ји више ништа нису могли да промене. Теодоси је I је затворио древно пророчиште у Делфима, један од особених симбола античког света, и из истог разлога је 394. године укинуо Олимпијске игре. Проћи ће пуних хиљаду пет стотина година док у Атини 1896. не буду организоване прве олимпијске игре модерног доба. Ко ји је римски владар и када хришћанство прогласио дозвољеном вером?

Почев од Константина Великог, кроз читав средњи век, у хришћанским државама широм Европе може се приметити сарадња цркве и световне власти. Прва идеолошки под упире положај и моћ владара, а друга узвраћа даривањем имовине и бројних повластица. Хришћанство је спори је пуштало корена на Западу него на Истоку. По једини богослови су били свесни да је међу онима ко ји ступа ју у редове хришћана био и не мали број оних ко ји су то радили из користољубивих разлога. Хришћани су са опрезом прихватали културу сво јих многобожачких савременика. Античко паганско наслеђе делили су на оно ко је се коси са хришћанском догмом, па

Теодосије I Велики, златник

су га одбацивали, и на оно ко је не противречи Светом писму, те су га прихватали. Сматра се да су се просвећени пагани и образовани хришћани лако навикавали на за једнички живот. Важна одлика хришћанства IV и V века била је прихватање. Оно се најпре прилагођавало друштвеном и политичком устројству римске импери је ко је је настало после дугог разво ја. Истовремено, хришћанство је било приморано да се навикне на културу у чи јем стварању ни је учествовало и, најзад, наследило је већ успостављене римске институци је. Један занимљив пример то врло сликовито показу је: хришћанска литургијска одећа прављена је по угледу на римску конзулску ношњу. Римска аристократи ја спремно је прихватила хришћанство. За једно са сво јим епископом, она је насто јала да оствари препород Рима ко ји 13

I.


је у међувремену знатно изгубио на своме знача ју. Сада је стара престоница на Тибру требало да постане град ко ји ужива заштиту сво јих покровитеља Петра и Павла, односно хришћанска верзи ја сво је рани је славе. Градске елите су највећим делом прихватиле хришћанство до 430. године док је народ то учинио рани је. Средином V века у градовима Римског царства остао је сасвим мали број пагана.

Рим, макета

Остаци паганства: У истори ји је добро позната чи-

њеница да остаци старог система још дуго живе у новом поретку. Паганство је полако одумирало, али су неки његови елементи опста јали и жилаво и упорно су још дуго одолевали хришћанству. Тако су веома дуго напоредо посто јали хришћански празници и древне паганске светковине. На пример, не сматра јући да чине било шта погрешно, хришћани су око 490. године, учествовали у празновању античке свечаности Луперкали ја. Тим гестом су заслужили прекор римског папе ко ји их је ставио пред једноставну дилему: „Одлучите се”, захтевао је римски првосвештеник, „или је празнујте у свему онако како су то чинили ваши пагански преци, или прихватите да представља празновер је и бесмисао и да је очигледно неспо јива са исповедањем хришћанства”. Папа је од сво јих верника ко ји се нису осећали ни хришћанима ни паганима захтевао да се определе. Бити и једно и друго, по његовом мишљењу, једноставно ни је било могуће.

14

ОРгАНизАци јА

О

но што је хришћане од увек разликовало од пагана били су готово беспрекорна организаци ја и међусобна повезаност. Следећи административну поделу Царства, Христови следбеници су читаву импери ју премрежили сво јим епископи јама и преписком су одржавали међусобне везе. Хришћане су одликовале скромност и штедљивост тако да су чланови њихових општина често били врло имућни људи. У сатиричним текстовима паганских аутора хришћанин је обично био представљан као врло богат, али и веома наиван човек кога је лако преварити. Управо су се смислу хришћана за за једништво и спремности да се другоме несебично помогне у невољи или тешкој болести дивили и пагани. Током средњег века Црква је истра јавала на милосрдним делима и често је оснивала и потпомагала установе ко је су бринуле о деци без родитеља, о старим, немоћним и болесним људима. У раном средњем веку посто јала је тзв. петоглава црква, односно црква ко ју је чинило пет патри јарши ја. На Западу је то био Рим, а на Истоку су посто јале четири: Цариград, Александри ја, Антиохи ја и Јерусалим. Римски првосвештеник је себе називао папа, што долази од грчке речи аас ко ја означава оца. Временом је хришћанство на Западу све више јачало, а тај процес се огледао и у упадљивој порасти моћи ко ју су имали епископи. На неки начин они су све више пре узимали надлежност некадашњих локалних намесника. Речито сведочанство таквог стања је и веродосто јан историјски податак да кра јем VI века један франачки краљ јадику је како се све богатство слива у руке епископа, а на штету краљевске благајне. И, заиста, епископи су располагали средствима и налазили су се на положа ју да обавља ју послове ко ји су рани је спадали у надлежност локалног племства: градња нових речних корита, брига око снабдевања водом, одржавање утврђења, али и организаци ја добротворних делатности ко је с у подразумевале обезбеђивање хране за сиромашне, смешта ја за избеглице и откупљивања заробљених.


МиСи јЕ

С

матра се да је напад на нехришћанска веровања започео управо око 400. године. Христова реч ће се на простору Европе у току следећих неколико векова ширити како мирним миси јама, тако и огњем и мачем. Варварске на језде нису све избрисале и хришћанство се лагано и поступно проширило континенталним делом западне Европе. Тако је после 600. године „доба варварских на језди” уступило месту „добу мисионара”, када су ревносни и упорни Исусови следбеници са огромним ентузи јазмом ширили Христову реч. Тако је временом хришћанство изнова остварило јединство Европе на духовном нивоу, нешто што је наликовало на јединство Римског царства ко је је нестало у V веку.

Карло Велики, коме је пошло за руком да покори и

хришћанству приведе сурове и ратоборне Саксонце, 785. године је издао посебан декрет ко јим се наређу је да ако неки заробљени Саксонац одби је да се покрсти или вређа хришћане једући месо за време Часног поста, буде погубљен.

Црква је почела да наступа агресивни је и њени људи су обилазили сеоска подруч ја у ко јима хришћанске установе уопште нису биле познате.

Патри јарши ја Цариград

Патри јарши ја Александри ја

Патри јарши ја Антиохи ја

епископија парохијално свештенство

Хришћанство се на Западу највише ширило захваљу јући активностима великог бро ја светих људи, монаха, испосника, путу јућих проповедника, чудотвораца. Ширење хришћанства својски је подржавала држава. Крштење је постепено поста јало општеприхваћено, а црква је и у политици бивала све значајни ји чинилац. Међутим, све до VI века нема никаквих података да су римски епископи слали миси је ван граница Царства. На неки начин је Царство било природни дом хришћанства – све ван њега било је варварство, то јест ни је припадало Риму и било је нецивилизовано. Ипак, процес христи јанизаци је, ко ји је текао споро и углавном почињао покрштавањем владара и племства, представља један од најважни јих догађа ја тог времена. Важно је нагласити и чињеницу да су са хришћанством и друга достигнућа римске цивилизаци је постала сво јина варвара ко ји су се населили у границама некадашњег „светског” Царства или, чак, остала ван њих. Реч је о иде јама о владавини закона, уметности писања, као и богатству латинског и хришћанског учења и књижевности. Необична је, али и тачна, чињеница да је процес романизаци је у западној Европи свој врхунац досегао после рушења Римског царства. Хришћанство на Западу између 400. и 1000. године ни је било један мрачан период, нити раздобље ко је ни је дало велика богословска дела. Уколико се само мало боље загледамо у ту епоху нећемо угледати таму него свет ко ји полако, али сигурно поста је све слични ји нашем. Не смемо заборавити, на пример, да је изглед књиге ко ји данас позна јемо настао управо у хришћанској Европи раног средњег века.

Патри јарши ја Јерусалим

Патри јарши ја Рим

епископија монаси

парохијално свештенство

Непознате реч

Монах – монах (мона хóс ) и монаштво (мона хисмóс ) су грч-

ке речи ко је сто је у тесној вези са глаголом монá зин, што значи живети у самоћи, живети сам.

15

монаси

I.


МОНАштВО и МАНАСтиРи

Р

азочарани приливом нових и недовољно припремљених присташа Христове вере, али и да би се приближили Богу, најревносни ји међу хришћанима су одлазили на пуста места. Надахнути библијском поруком „Ко изгуби живот свој мене ради, наћи ће га!”, они су се одва јали од брига и обавеза, али и угодности свакодневице, и у посту и молитви предавали непосредном општењу са Богом. То је била још једна манифестаци ја распростирања хришћанства по ондашњем свету. Родоначелник монашког живота, односно први монах, био је Свети Антони је ко ји се осамио око 270. године. Колевка монаштва био је Египат, односно египатске пустиње, а одатле се монаштво преко Синајског полуострва, Сири је, Палестине и Мале Ази је раширило по читавој Европи. Средином IV века монаси су почели да се удружу ју у за једнице – манастире . Сматра се да је број монаха у IV веку досегао бројку од педесет хиљада. Црквени оци Васили је Велики и Пахоми је Велики прописали су правила под ко јим су монаси живели у манастирима. Захваљу јући многобројним поклонима и завештањима, временом су манастири задобили велику економску моћ. Монашке активности свуда су имале кључну улогу у ширењу Христове речи, а нарочито у областима с мало градова, као што су били неки делови Гали је, Енглеске и Ирске. У западној Европи су монаси образовали по једине монашке редове ко ји су одиграли важну улогу у истори ји средњовековне Европе. Тако је Бенедикт из Нурси је 529. године основао манастир у Монте Касину чи ји су монаси (бенедиктинци) пропагирали папску политику. Уз физички рад, они су се бавили и културним радом. Утемељили су школе, преписивали старе рукописе, уз филозофи ју и теологи ју неговали различите на учне дисциплине, уводили разне агротехничке мере. Осим бенедиктинаца, касни је су основани још зАДАтАК

Текст о манастиру Монте Касино прочитајте на страни 55.

16

Монашке заједнице у пећинама

неки редови као што су јовановци, фрањевци, доминиканци, тевтонци. У раном средњем веку управо је монаштво било и духовно и културно нај јача снага Европе.

ВАСЕ љЕНСКи САбОРи

Б

удући да хришћанска догма ни је била једном дата и скамењена, она се обликовала кроз расправе богослова. Понекад је долазило до великих и острашћених сукоба о чему сведочи и читав низ учења ко је је Црква прогласила за јереси. Највиша инстанца у хришћанској за једници били су васељенски сабори. То су били скупови епископа или њихових представника из читавог хришћанског света на ко јима су доношене одлуке везане за веру, учење, поредак, богослужење и дисциплину. Они су неприкосновени ауторитет по питању учења Цркве и јединствени орган црквеног законодавства, њеног поретка и устројства. Отуда су саборске одлуке обавезне за целу Цркву не само што се тиче географског простора него и времена кроз целокупну истори ју.


Православна црква признаје само првих седам васељенских сабора, одржаних од IV до VIII века, и ниједан више. Римокатоличка црква осим првих седам признаје као васељенске још четрнаест својих сабора који су одржани у периоду од IX до XX столећа. На другој страни, православна црква те саборе не признаје као васељенске.

Седам васељенских сабора: Први 325. (Нике ја), Други 381. (Цариград), Трећи 431. (Ефес), Четврти 451. (Халкедон), Пети 553. (Цариград), Шести 680/681. (Цариград) и Седми 787. (Нике ја).

ВЕ лиКи РАСКОл цРКАВА

Д

о великог раскола или велике шизме, највећег расцепа ко ји се догодио у истори ји хришћанства, дошло је из неколико разлога од ко јих су најважни ја три основна: етнографски – разлике у карактеру Византинаца (Грка) и Латина; политички – дуготрајно супарништво два ју највећих хришћанских центара Рима и Цариграда и, најважни ји, црквено-догматске разлике. И у рани јим временима било је великих размимоилажења хришћанског Истока и хришћанског Запада, од ко јих су неки тра јали децени јама, али раскол из 1054. тра је скоро хиљаду година и за сада нема добрих изгледа да буде превазиђен. Затегнути односи између Рима и Цариграда достигли су свој врхунац средином XI века. Папство је било оснажено реформама тзв. клини јеваца и истицало је сво је универзалистичке претензи је. Византијска страна је истра јавала у неприкосновености у сво јој интересној сфери и указивала је на нека скретања западне цркве. У неке области јужне Итали је, ко је су осво јили Нормани, а ко је су биле у надлежности цариградске патри јарши је, папа је увео латинску Непознате реч

Инстанца – надлежни орган власти, суд.

Исус Христ, византијски мозаик из XI века

богослужбену праксу. Као нека врста одговора, у Цариграду су затворени сви латински манастири и цркве. Размењено је неколико оштро интонираних писама у ко јима су до изража ја дошле међусобне разлике. Цариградска патри јарши ја се противила уношењу измене у Символ ве ре утврђен још на Другом васељенском сабору (381) у коме је ста јало да Свети дух происходи из Бога Оца. У латинском хришћанству је убачена реч filioque („и од сина”) што је значило да Свети дух проистиче и од Сина (Исуса Христа).

Клини јевци – монаси манастира Клини (Cluny) ко ји је 910. године у источној Бургунди ји основао аквитански војвода Виљем. У живот и деловање ове монашке породице били су уведени веома строги прописи ко ји су подразумевали гвоздену дисциплину, беспоговорну потчињеност монаха у односу на опата (старешину), обавезну писменост калуђера, читање светих књига, физички рад, ограничења у исхрани и одећи, укидање сваке раскоши. Клини јевци су устали против негативних по јава на хришћанском Западу и одиграли велику улогу у учвршћивању црквене дисциплине. Залагали су се за папски универзализам.

17

I.


Осим тога, на Западу, за разлику од Истока, свештеници се нису женили (целибат) и нису носили браде. Литурги ја је на Истоку обављана уз коришћење квасног, а на западу бесквасног хлеба. На Западу се усталио пост суботом ко ји ни је посто јао на Истоку. Непремостиво размимоилажење представљало је и учење о папском примату и Риму као „мајци свих цркава” ко је византијска страна ни је прихватала. У јулу 1054. године дошло је до раскола. Папини изасланици су на олтар цркве Свете Софи је положили булу ко јом се баца анатема на

цариградског патри јарха и његове истомишљенике. Неколико дана касни је, византијска страна је спалила овај документ и узвратила истом мером – бацањем анатеме. Односи између Рима и Цариграда били су сасвим прекинути. Савременици нису били свесни да је реч о догађа ју од светскоисторијског знача ја јер су два хришћанска средишта и рани је имала слична неслагања и сукобе. Међутим, упркос неким покуша јима, овај сукоб између хришћанског Истока и хришћанског Запада никада ни је био превазиђен. Он и данас оптерећу је хришћанство.


хришћанство, патри јарши ја, епископи ја, монаштво, велика шизма

ЗАПАМТИТЕ – Теодоси је I је прогласио хришћанство државном религи јом. – Хришћанска црква је имала пет патри јарши ја у Цариграду, Јерусалиму, Александри ји, Антиохи ји и Риму. – После Велике сеобе народа досељена племена поступно прима ју хришћанство, а прво се покрштава ју владари и племство. – Монаси од средине IV века почињу да се удружу ју у за једнице – манастире. – Манастири су постали верски, привредни и културни центри. – Најзначајни ји монашки редови у западној Европи су били: бенедиктинци, клини јевци, јовановци, фрањевци, доминиканци. – На васељенским саборима су епископи доносили одлуке везане за веру, учење, богослужење и дисциплину. – Раскол у хришћанској цркви 1054. године поделио је хришћански свет до данас.

  

Папа ГРИГОРИЈЕ ВЕ ЛИКИ (590–604) је на једној пи јаци у Риму видео неколико енглеских заробљеника изложених на прода ју. Био је изненађен њиховом белом кожом, наочитим изгледом и косом изузетне лепоте. Посматра јући их неко време, он је, како кажу, питао из ког кра ја или земље су они доведени. Одговорено му је да су из Британи је, где становници тако изгледа ју. Затим упита да ли су људи у тој земљи хришћани... и одговор је био да су они пагани. Онда тај добри човек рече: „Авај, жалостан је случај да творац таме поседу је тако бистре лепе људе, и да људи тако племенитог спољног сја ја има ју душу лишену унутрашње лепоте”. И опет он упита како се зове тај народ. Одговорише му да се зову Англима. На то он рече: „Правилно их зову, јер има ју анђеоско лице, и таквим људима долику је да буду наследници са анђелима на небу”. Непознате ре

Анатема – проклетство, црквено прогонство или проклетство неког човека или ствари. У црквеном праву назив за најстрожу црквену казну одлучења из Цркве, односно казну коначног искључења из хришћанске за једнице. Була – званична папина повеља о неком важном питању.

1. Присетите се када је хришћанство постало државна религи ја у Римском царству. 2. Због чега су вође варварских народа током сеобе почеле да прихвата ју хришћанство? 3. Зашто су манастири постали важни културни центри? 4. Ко ји су узроци, а ко је последице раскола хришћанске цркве?

18

I.


3

ФРАНАЧКА ДР ЖАВА И УЈЕ ДИЊЕЊЕ ЗАПАДНЕ ЕВРОПЕ ПОД КАР ЛОМ ВЕ ЛИКИМ

Нај значајни ја варварска р жава ко ја је наса ле на рушевина ма Заано римско царсва би ла је Франачка. Она је сво рена кра јем V века на о руч ју Га ли је. У вре ме Кар ла Ве лико оса је нај моћни ја р жава Заане Еврое. Овај усон раћен је и кулурним роцваом о знаим о именом „ка ро линшка ренесанса”. НЕ јАСНО ПОРЕКлО

Ф

ранци су племе ко је се у истори ји по јављу је знатно касни је од осталих германских народа. Његово име и порекло су прилично не јасни и обави јени су читавим низом легенди. Сматра се да су Франци образовани од неколико различитих племена на обалама доње Рајне. Они су већ у III веку упадали у Гали ју и ратовали против Рима. Делили су се на Салијске Франке ко ји су живели на доњој Рајни и Рипуарске Франке настањене на средњој Рајни. Почев од кра ја III века почела је сарадња Франака са Римским царством, па су се неки од њихових вођа пробили на високе положа је и одано служили Риму. Они су са дивље њем и уважавањем гледали на римски свет и цивилизаци ју. Као римски савезници Франци су се истакли у чувеној бици на Катала унским пољима 451. године када су за устављени Хуни. Хилдерик, један од њихових вођа, ко ји је потицао из рода Меровинга, постао је савезник римског намесника.

Док латински писац Сидони је Аполинар наглашава да „страствено воле рат, боре се до последње капи крви, у победи су окрутни”, византијски историчар Агати ја за Франке тврди да су „најцивилизовани ји и најнапредни ји од свих варварских народа”.

Печатни прстен краља Хилдерика

Као по правилу, Франци су сахрањивани без сандука, са главом ори јентисаном према западу и уви јени у свој огртач са кога су се у гробу сачувале само металне копче. Уз ратнике је сахрањивано и њихово мајсторски израђено метално оруж је.

Постепено насељава јући Гали ју и долазећи у додир са тамошњим галоримским становништвом, Франци су рано усво јили земљорадњу и упутили се у новчану привреду. У односу на рани је време, дошло је до сиромашења тих подруч ја, као и слабљења утица ја римске цивилизаци је. У раној франачкој истори ји краљевска власт била је изборна, али су је временом приграбиле по једине породице. Велико богатство ко је су стекли омогућило је франачким краљевима да власт постепено претворе у наследну власт, а државу у наследну монархи ју. Као носилац врховне власти, краљ је доносио законе, држао војну команду, проглашавао рат и мир, био врховни суди ја и именовао државне функционере. 19

I.


МЕРОВиНзи

К

ра јем V века франачка војска је као најбољег и најхрабри јег ратника за свог краља изабрала Хилдериковог сина Хлодовеха (481–511). Он је победио остатке римских трупа, потиснуо друга германска племена и франачку власт проширио на читаву Гали ју. Лукавством и насиљем, Хлодовех је постепено потчинио остале салијске вође, иначе сво је рођаке. Из Гали је је 507. године протерао Визиготе ко ји су се преселили на Пиринејско полуострво. Управо са њим почиње права истори ја династи је Меровинга ко ја је владала Францима од V до VIII века. Пошто се учврстио на власти, Хлодовех се са три хиљаде сво јих војника покрстио, сва је прилика 496. године. Хлодовех је ступио у чврст савез са црквом, а сарадња је била корисна за обе стране. Краљ је штитио имовину и повластице цркве, а црква је узвратила тако што је припремила духовну основу новој власти. Створена је династи ја „светих”, „дугокосих” краљева из рода Меровинга. Они су сматрани непосредним потомцима божанске лозе германског пантеона и из тог порекла су уздизали свој положај. Утемељено је занимљиво веровање да снага владара потиче из његове косе, па он ни по ко ју цену ни је смео да је сече. Тако је успостављена снажна и трајна држава ко ја је дуго вршила не упоредив утицај на истори ју Западне Европе. Хлодовех је 511. об јавио Салијски закон , а исте године је и преминуо и био сахрањен у Паризу у ко јем је претходно успоставио краљевску резиденци ју. Избор Париза за државни центар био је веома подесан јер је овај град био природно средиште Гали је и значајно трговачко раскршће. Хлодовехови синови су наставили очеву политику и још више су проширили Франачку. Осва јање Бургунди је била је њихова највећа тековина. Када су Остроготи, ко је је на Апенинском полуострву угрозила Византи ја, 537. године Францима уступили Провансу, франачко краљевство коначно је избило на Средоземље. Међутим, због обича ја да се држава дели дошло је до њеног цепања и честих међусобних сукоба Хлодовехових наследника. Франци су се ширили и на области преко Рајне. Франачка осва јања 20

Крштење Хлодовеха, средњовековна м инијатура

била су завршена око 560. године, а у VII веку наступила је стагнаци ја. Оста је чињеница да је један релативно мали народ у само три генераци је успео да постане господар земаља од Пирине ја до Дунава. Уз то, Франачка се показала и као најтрајни ја варварска држава на Западу. зАДАтАК

Покушајте да на основу текста и уз помоћ наставника одредите на карти границе Франачке државе из доба Меровинга.

КАРО лиНзи

П

осле смрти Дагоберта (629–639), ко ји је привремено поново ујединио Франачку и био последњи знача јан владар меровиншке династи је, уследио је период такозваних „лењих” краљева. Према прорачуну савремених историчара, франачки краљеви од 639. до 711. просечно су живели 27 година, а само је један доживео педесету годину, али је и он био протеран. При том, ниједан од њих ни је страдао у рату, него за столом или у постељи, што говори о декаденци ји владарског рода. То је било време када су франачку истори ју испуњавали анархи ја, грађански ратови, насиље, епидеми је, глад, пљачкање цркава и друмско разбојништво. Тада су стварну власт у франачкој држави имали способни ма јордоми, управитељи двора. Међу њима је нарочито знача јан био Карло из породице Каролинга ко ји је победио


Арабљане и за уставио на језду исламских ратника у бици код Поатјеа 732. године. Том приликом је добио надимак Мартел (чекић). Један касни ји писац је забележио да се код Паотјеа арапска коњица разбила о Франке као од леденог зида. Успон Каролинга наставио се и у време Карловог сина Пипина Малог. Овај способни и упорни државник реформисао је цркву и ојачао дисциплину у њеним редовима, а припремио је и сво је уздизање за краља. Уз подршку папе Стефана Пипин Мали се кра јем 751. године попео на краљевски престо. Дотадашњи краљ из династи је Меровинга и његов син били су приморани да се замонаше.

Пипин Мали, коме с разлогом припада веома значајно место у истори ји западне Европе, потом је богато обдарио цркву. Рим је био приморан да тражи помоћ од Франака јер су га после за узећа Равене (751) опасно угрожавали Лангобарди из северне Итали је. Византијски цар, дотадашњи заштитник Рима, више ни је могао да успешно помогне угроженом папству. Пипин Мали је ослободио Рим опасности од Лангобарда, а римској цркви дао на управу велики део Равенског егзархатата. То је територи ја на ко јој је настала посебна папска држава. Папа Стефан II ко ји је затим прешао Алпе и стигао 754. године у Франачку где је у Сен Дени ју крунисао Пипина за краља.

КАР лО ВЕ лиКи

Преко посланства ко је је упутио у Рим питао је папу да ли је добро што у франачкој држави краљеви нема ју краљевску власт. Римски првосвештеник је одговорио: „Боље је да се краљем назива онај ко има власт него онај ко је без краљеве власти”.

П

ипина Малог наследио је син Карло Велики (768–814), најзначајни ји владар раног средњег века на Западу. Знатан део сво је дуге владавине Карло Велики је провео у ратовању и осва јању нових територи ја.

Европа у време Карла Великог

21

I.


Карло Велики

Он је најпре 774. године покорио државу Лангобарда у Итали ји, што претходно ни Византи ји, а ни његовом оцу Пипину Малом ни је пошло за руком. Потом је завладао Баварском 788. године, а после више похода и тешких борби коначно је успео да сломи отпор Саксонаца (792), да их покрсти и приса једини сво јој држави. Проширио се и на рачун Словена на истоку, срушио државу Авара у Панони ји кра јем VIII века. Другим речима, Карлова држава је осим данашње Француске, об ухватала данашњу Немачку, Белги ју, Холанди ју, делове Итали је, Панони је и Балканског полуострва. Тако је створена огромна импери ја ко ја се простирала од источне Шпани је до реке Тисе. На размеђу VIII и IX века Франачка је била нај јача држава у тро углу ондашњих светских сила: Франачка – Арабљански калифат – Византи ја. Забележено је и то да је чувени багдадски калиф Харун ал Рашид (786–809) тежио да са Францима склопи савез и да је Карлу међу даровима послао и једног слона. На Божић, 25. децембра 800. године, у цркви Светог Петра у Риму, папа Лав III крунисао је Карла Великог за цара. Било је то први пут да су у хришћанској васељени посто јала два цара. У Византи ји се тада на престолу налазила Ирина (797–802), прва жена цар. Свој поступак папа и Карло су правдали и тиме да Византи ја ни је имала цара. Њихова намера била је да стару Византи ју некако замене новим полетним франачким царством. Попут свих средњовековних људи, и Лав III и Карло Велики сматрали су да може посто јати само један цар. Библи ја је поруком „Бога се бој, цара поштуј!” по учавала да је 22

један Бог на небу и један цар на Земљи. Пошто су у Цариграду избегавали да призна ју његово уздизање за цара, Карло је морао да изврши притисак. Његови синови су преотели неке византијске поседе у северном Јадрану. Иначе, односе две ју великих и супарничких држава одликовали су неповерење и подозривост. У животопису Карла Великог забележено је како су Византинци имали пословицу: „Франак нека ти је при јатељ, али сусед не!” Византи ја је миром у Ахену 812. године Карлу Великом признала царску титулу, али са ограничењем на франачке земље. Отада је византијски цар у потписима наглашавао да је он цар Роме ја (Римљана), што ни једном другом владару Византинци нису могли да призна ју. Столеће касни је признали су бугарском владару Симеону да је цар Бугара.

Крунисање Карла Великог

Огромна држава Карла Великог ни је дуго поживела. Његов син Лудвиг Побожни (814–840) био је последњи владар ове простране импери је. После његове смрти у Франачкој је избио грађански рат између тро јице његових синова, унука Карла Великог. Верденским уговором из 843. године држава је подељена на три дела: подруч је западно од Рајне припало је Карлу Ћелавом, области источно од Рајне Лудвигу, а Итали ја и територи ја од ушћа Рајне до ушћа


Роне најстари јем брату Лотару, ко ји је задржао титулу цара, али не и стварну власт над некадашњим царством. Управо у тим деловима почињу истори је три важне западноевропске државе Француске, Немачке и Итали је. Једна од најважни јих тежњи Карла Великог била је да у сво јој пространој држави оживи

Ајнхард, један од најважни јих делатника такозване „каролиншке ренесансе”, рођен је око 770. а преминуо је 840. године. Потицао је из великашке породице, а образовање је стекао у чувеном манастиру Фулди. Одатле је прешао у Ахен, на двор Карла Великог, у чи јој служби је остао до цареве смрти. Био је један од најобразовани јих интелектуалаца франачке државе. Живот је завршио у манастиру. Написао је дело „Живот Карла Великог (Vita Caroli Magni )” ко је је било веома популарно у средњем веку и сачувано је у великом бро ју преписа.


Франци, Хлодовех, Салијски закон, Каролинзи, Карло Велики

ЗАПАМТИТЕ – Франци су са обала доње Рајне постепено насељавали Гали ју као савезници Рима. – Хлодовех из рода Меровинга је примио хришћанство и донео Салијски закон. – Ма јордоми из породице Каролинга преузима ју власт, први крунисани краљ је Пипин Мали. – Карло Мартел је зауставио Арабљане код Поатјеа 732. године. – Франачка држава постиже свој врхунац у време Карла Великог ко ји је крунисан за цара 800. године. – Верденским уговором држава је 843. подељена на три дела.

ученост. И у томе се видела његова жеља да обнови некадашње Римско царство. После успостављања мира, као и након реорганизаци је цркве, стекли су се повољни услови за интелектуални и уметнички процват. Овај класични препород, ко ји називамо „каролиншка ренесанса”, настао је на самом двору. (видети стр. 56-57.)

  

Салијски закон (Lex Sallica) споменик је обичајног права салијских Франака и један од најрани јих варварских законских аката. Састављен је на вулгарном латинском језику почетком VI века по наређењу краља Хлодовеха (481–511). За владавине његових наследника овај законик је подвргнут извесним допунама и прерадама. Следи неколико одломака из овог закона:

„Ако неко по прописима краљевских закона буде позван на суд, па не дође, пресудиће се да плати 15 солида (златника). [...] Ако неко украде сисанче (свиње), и то буде доказано, пресудиће се да плати 3 солида. [...] Ако неко украде роба или коња или говече, пресудиће се да плати 30 солида. [...] Ако слободна девојка по сво јој вољи пође са робом, губи сво ју слободу. Треба да се слично поступи и са слободним човеком ко ји се ожени туђом робињом. [...] Ако Франак опљачка Римљанина, пресудиће се да плати 35 солида. [...] Ако неко нападне туђе имање, сви они за ко је се докаже да су се налазили у разбојничкој банди, пресудиће се да плате 62,5 солида.”

За ко је дело је предвиђена највећа, а за ко је најмања казна? Да ли је губитак слободе могуће проценити у новчаном износу?

1. Како су и уз чи ју помоћ Франци успели да створе велику државу? 2. Ко ја су најзначајни ја дела Хлодовеха? 3. У чему је значај каролиншке династи је и ко ји су најзначајни ји владари? 4. Ко је су последице склапања Верденског уговора? Потражите на карти новостворене територи је.

23

I.


4

АРАБЉАНИ ОД VI ДО XII ВЕКА

Оац исо ри је Хе ро о је Араби ју на зивао земљом мириса . Реч је о највећем о луосрву на свеу ко је има овршину јенаку чеврини овршине Еврое. Највећим е лом Араби ју чине безвони усињски ре е ли са уским о јасом лоне зе мље на њи ховим рубови ма. Она је јена о најсувљих и најоли јих зе ма ља.

АРАбијСКО ПО лУОСтРВО

А

рабијско полуострво су насељавали Арабљани ко ји су се углавном бавили сточарством. Живели су у родовско-племенским за једницама ко је су врло често биле међусобно завађене и у рату. Будући раз једињени, у односу на сво је суседе они нису представљали неки знача јан политички чинилац. Веровали су да потичу од једног претка – Сема , најстари јег Но јевог сина. Араби ја је била укљештена између две велике светске државе, Византијског царства и Перси је. Арабљанско друштво је временом почело да се расло јава, па се племенске вође издва ја ју по богатству. Богаћењу племенско-родовске аристократи је доприносио је и рад робова, неке су доводили из Африке, а посто јало је и дужничко ропство. У VI веку Арабљани су запали у економску и друштвену кризу ко ја је припремила терен за по јаву нове религи је – ислама .

МУХАМЕД и НОВА ВЕРА – иСлАМ

Н

ајистакнути ја личност у арапској истори ји је Мухамед (570–632). Потицао је из сиромашне породице и већ у шестој години остао је без оца, па су о њему бринули најпре његов деда, а затим и стриц. У двадесет петој години постао је вођа каравана код богате удовице Хатиџе с ко јом се касни је оженио и имао неколико ћерки. Као четрдесетогодишњак почео је да иступа као „бо жи ји изасланик” и проповеда нову веру у једног бога (Алаха) – ислам. После јудаизма и хришћанства, била је то трећа и најмлађа монотеистичка религи ја у свету. У почетку је имао мало присталица, а 24

Мотив из арапског рукописа, XIII век

супротстављали су му се и трговци из Меке. Онда је 622. године, на позив становника Јатриба (доцни је Медина), дошао у овај град. Мухамедово пресељење (хиџра – исељавање) означило је почетак новог поглавља у његовом животу, а доцни је је та година проглашена за почетак муслиманске ере. Подсетите се ко је још начине рачунања времена знате. По ко јој ери данас рачунамо време?

Вештом и далековидом политиком за нову веру придобио је већину житеља Медине


(„Пророковог града”). После вишегодишњег рата, ко ји је вођен са променљивом ратном срећом, осво јио је Меку 630. године. Сва племена ко ја нису прихватила ислам избацио је из Кабе (Ћабе), чувеног арабљанског светилишта, грађевине коцкастог облика, на чи јем се источном углу налази црни ка мен, заправо део метеорита ко ји је пао с неба. Ту су се претходно, приликом сајмова или ходочашћа, док тра је свето примир је, окупљала зараћена племена. Мухамедово учење се налази у светој исламској књизи – Курану . Он представља говор самог Бога (Алаха), а садржи догме и обреде, али и разне правне прописе. Садржи 114 глава (сура) ко је нису поређане хронолошки. Нови верници су се називали муслимани и сматрали су да се до спасења на оном свету може стићи једино исказивањем оданости једном Богу и уважавањем његових закона. Њихова дужност је била да се дневно пет пута моле Алаху и да посте уочи празника Бајрама. Налагано им је да пружа ју милостињу и одлазе у хаџилук, односно у посету светом месту Каби. Ислам их је такође на учио да су припадници других вера неверници против ко јих се води свети рат – џихад.

догодио се у осмој децени ји VII века. Арабљани су допловили на стотинама бродова и у току пет ратних сезона (674–678), од раног пролећа до касне јесени, опседали византијску престоницу. Међутим, у овој критичној ситуаци ји Византинци су успели да се одбране. Пресудила је фамозна „грчка ватра”, чудо средњовековне технике, ко јом су браниоци потпуно уништили арабљанску флоту. Цариград је одолео и другој арабљанској опсади Цариграда ко ја је тра јала годину дана (717–718), а после византијске победе код Акроинона (740), дошло је до успостављања равнотеже између две велике силе. Почетком VIII века Арабљани почињу да се окрећу ка Западу. Прешли су преко северне Африке и озбиљно запретили Европи. Године 711, после само једне битке, уништили су краљевство западних Гота. Њихов продор у Гали ју осу јетио је 732. године код Поатјеа франачки војсковођа Карло Мартел.

ОСВА јАЊА

С

разлогом се каже да са по јавом Мухамеда Арабљани улазе у светску истори ју. Он је том многољудном народу створио државу и религи ју и покренуо га на велика осва јања ко ја почињу његови наследници – калифе. На удару су најпре Византи ја и Перси ја тек изашле из дугогодишњег међусобног рата. Док је Византи ја уз велике напоре успела да одоли и опстане, Арабљани су 641. године срушили Перси ју. Први упад Арабљана на византијске територи је десио се 634. и од тада до 678, дакле пуних четрдесет година у сукобима Византи ја ни је остварила ни једну победу. Једна за другом падале су најбогати је византијске провинци је на истоку: Сири ја (636), Палестина након пада Јерусалима (638) и Египат (646). Потом су на ред дошла острва Кипар, Родос и Кос, чиме је јасно наговештено да је главни циљ Арабљана – Цариград. Догађај од светскоисторијског знача ја, ко ји је оставио снажан утисак на савременике,

Грчка ватра

Грчка ватра: Моћно оруж је, налик на бацач пламена,

ко је је наводно изумео архитекта Калиник из града Хелипоља у Сири ји и донео у Цариград 673/674. године ставивши га на располагање браниоцима византијске престонице. Никада се ни је утврдио тачан хемијски састав ове запаљиве смесе јер је то податак ко ји се чувао у тајности. Неки научници сматра ју да је основни састо јак „грчке ватре” била шалитра (кали јум-нитрат), док други веру ју да је она била мешавина сирове нафте, смоле и сумпора. У сваком случа ју, ова запаљива смеса, лепљива попут меда, под притиском се избацивала на непри јатељске бродове и на њима изазивала пожаре ко је је било тешко угасити. Неку врсту одбране чиниле су тканине потопљене у сирће или волујске коже ко јима су облагани бродови.

25

I.


Продор Арапа

АРАПи УзМичУ

У

раздобљу од једног столећа Арабљани су постали господари државе ко ја се распростирала на три континента – Европи, Ази ји и Африци. Она се простирала од обале Атлантског океана до граница Кине и била је већа него Римско царство на своме врхунцу. Ипак, ова огромна, али и разнородна држава показивала је и знаке слабости. Била је састављена од земаља ко је су имале различит економски, друштвени и културни развој. Из тог разлога и ни је могла дуго да се одржи као јединствена целина. Деоба огромне државе почела је већ у VIII веку. Најпре је династи ју Оме јада (661–750) сменила династи ја Абасида (750–1258), а центар калифата пренет је из Дамаска у Багдад ко ји је основан на реци Тигар 762. године. По овоме граду је и држава Абасида добила назив Багдадски калифат. Арапи су се још почетком VIII 26

века учврстили на Пиринејском полуострву, где су 756. године, утемељили независну државу са средиштем у Кордови, али тиме њихове амбици је нису биле исцрпене. Под удар су дошла острва у западном Средоземљу, Сицили ја, Сардини ја и Корзика, а онда су се исламски ратници обрели и у по јединим деловима Итали је. Чак су опседали и Дубровник на источној обали


Јадранског мора. У тим нападима могао се видети и судар две ју цивилизаци ја, хришћанске и муслиманске. Кордовски калифат је свој врхунац доживео у X веку, али се већ у следећем XI столећу распао на читав низ међусобно завађених поседа и градова. У северној Африци су се 909. године учврстили владари династи је Фатимида ко ји су се сматрали потомцима Фатиме, Мухамедове ћерке. Они су 969. осво јили Египат, ко ји ће постати језгро њихове државе, и исте године основали су град Каиро. То је значило да су, напослетку, од једне образовали три исламске државе, са престоницама у Багдаду (Ази ја), Каиру (Египат) и Кордови (Шпани ја). Селџуци су 1055. године за узели Багдад, а тамошњем калифи је остала само улога верског вође. На другој страни, Каирски калифат се временом проширио на Сири ју и Палестину, али је изгубио неке територи је у северној Африци. Династи ју Фатимида у Египту 1171. године срушио је Саладин и основао династи ју Ејубида.

КУлтУРА

А

рапска цивилизаци ја је једна од најзначајнијих цивилизаци ја средњег века. За узима јући некадашње византијске области Арабљани су дошли у додир са мноштвом дела из класичног и хеленистичког раздобља. Они су ова дела преписивали, про учавали и на њих писали коментаре. Арапски учењаци су превели и коментарисали Аристотелова дела како би их довели у склад са муслиманском културом. Осим тога, они су превели Еуклидову геометри ју, Птолеме јеву астрономи ју и Галенову медицину. Међутим, арапски на учници се нису задржавали само на преписивању тих дела него су их проширили и разрадили. зАДАтАК

Подсетите се ко ји се период античке истори је назива класичним, а ко ји хеленистичким.

Саладин

Династи ја

Држава

Главни град

Оме јади

Омe јадски калифат Кордобски калифат

Медина, Дамаск Кордоба

Абасиди

Багдадски калифат

Багдад

Фатимиди

Фатимидски калифат

Каиро

Е јубиди

Е јубидско царство

Каиро Медина

Почев од XI века дошло је до сво јеврсне противофанзиве земаља латинског света Западне Европе. Читава Шпани ја, осим Гранаде, Балеарска острва, Корзика, Сардини ја и Сицили ја преотете су од неверника. Још у средњем веку, дакле, успостављено је стање ко је важи и у наше време: јужне обале Средоземља припале су муслиманима, а северне су остале у рукама хришћана.

Сматра се да су бро јеви ко је данас употребљавамо и називамо арапским најпре били употребљавани у Инди ји. Онда су их Арабљани усво јили и додали им нулу.

27


Западна Европа је нека важна дела античке цивилизаци је написана на грчком добила посредством арапских превода на латински језик. Захваљу јући посто јању калифата на тлу Шпани је арапска ученост је западној Европи била далеко приступачни ја него византијска. Тако су филозофи ја и на ука хеленистичког света, са допунама ко је с у написали Арапи, чиниле основ западноевропске учености XII и XIII века. Другим речима, Византи ја је посредно, преко Арабљана, утицала на западноевропску културу. На пољу арапске књижевности у средњем веку најпознати ја је била збирка Хи ља у и јена ноћ. У архитектури су саздали арапски стил са арабескама и другим особеностима. Посебно место за узимали су дворци и џами је, богомоље с високим и копљастим минаретима. Арабљани су за барут и харти ју знали пре Европљана, КљУчНи ПОјМОВи:

Арабијско полуострво, ислам, Мухамед, хиџра, калифе

а преко њих су европски народи упознали нове пољопривредне културе – пиринач, шећерну трску, дуд, конопљу. Врхунац арабљанске културе везу је се за калифу Харун ел Рашида (786–809) и његове синове и наследнике.

Ибн Халдун, арапски историчар (1332–1406), износи једну изванредну мисао о универзалности науке: „Интелектуалне науке човеку су урођене, јер је он мислеће биће. Оне нису ограничене ни на једну одређену верску групаци ју. Њима се баве људи из свих религијских за једница, ко ји су сви под једнако способни да их спозна ју и истражу ју. Оне посто је и за њих људска врста зна од настанка цивилизаци је у свету.”

У VII веку у Араби ји се по јавио шах (шатранџ) ко ји је дошао са Истока. Током следећа два столећа постао је веома популаран у арапским земљама. Одржавана су и такмичења најбољих шахиста. Калиф Харун ал Рашид послао је кра јем VIII века Карлу Великом на поклон шах од слонове кости. Арапи су у IX веку пренели шах у Шпани ју одакле се ширио по читавој Европи.

ЗАПАМТИТЕ – Арабијско полуострво су насељавале родовско-племенске за једница сточара. – Друштвене промене и економска криза су допринели да се по јави нова религи ја – ислам. – Хиџра – пресељење Мухамеда из Меке у Медину 622. године је почетак муслиманске ере. – Наследници Мухамеда, калифе, започињу велика осва јања. – Династи ја Абасида је створила Багдадски калифат. – У Египту ће сво ју државу основати Фатимиди. – Арапи су у Европи створили Кордовски калифат. – Западноевропска култура је нека важна дела античке цивилизаци је упознала захваљу јући арапским преводима.

 Арапски коњ је у средњем веку, али и касни је, био чувен по сво јој физичкој лепоти, издржљивости, интелигенци ји и оданости према свом господару. Истовремено, у западној Европи постао је идеал према ко јем су одређивана мерила о доброј раси коња. У VIII веку Арапи су га пренели у Европу. У Араби ји коњ је био луксузна животиња, па су га имали само богати људи, а временом је постао славан и у исламској књижевности. АВИЦЕНА (арапски Ибн Сина, 980–1037) био је арапски лекар и филозоф. Следио је Аристотела, а његово дело Канон на европским факултетима служило је као уџбеник медицине. Спис Књиа лечења представљао је сво јеврсну енциклопеди ју више наука: логике, физике, математике, медицине и метафизике. Авиценини списи су спаљени 1160. године.

1. Подсетите се од ко је године муслимани рачуна ју време. Ко ји догађај се тада збио? 2. Уз помоћ карте одредите границе арабљанске државе у VIII веку. 3. Ко ји су најзначајни ји домети арапске културе? 4. Ако арапски бро јеви нису арапски, да ли знате где су настали?

28

I.


5

НАСТАНАК ФЕУ ДАЛНОГ ДРУШТВА

Све анике ко ји је о увек био све ра ова, у хе ленисичко, а на рочио у римско оба, о живео је свој вр хунац. Бу ући а више ни је био у сању а се ри лао и ро мена ма на оромном росо ру Еврое и а оово ри на нове исо ријске иза зове, очео је о лако а се урушава.

КРАј АНтичКиХ гРАДОВА

А

нтичке државе и њихове традици је нису нестале од једном и истовремено на читавом географском простору ко је су покривале. Оне су од умирале полако и у складу са успостављањем нових држава ко је се у историографи ји обично назива ју варварским краљевинама. Неста јање антике, ко је се у разним деловима цивилизованог света одви јало различитом брзином, тра јало је од почетка V до почетка VII века, што значи преко две стотине година. Нису све по јаве ко је су довеле до рушења античког света биле назадне и нису значиле само негирање старог. Тако су се закони ко је су доносили варварски краљеви у великој мери ослањали на римско право, а администраци ја, премда донекле преиначена, у суштини је остала иста – римска. Посебно је важно да су неке од тих нових по јава носиле клицу ко ја ће у наредним столећима омогућити полет западноевропских краљевина. У основна обележ ја кра ја антике могу се убро јати следећа: гашење великих градова као економских средишта, нестанак великих војних контингената ста јаће војске, ишчезавање претходног привредног система ко ји је био заснован на великом поседу, опадање техничког знања, нестанак монопола у одређеној привредној области, замирање новчане привреде, нестанак старих градских магистрата. Све је то утицало да се градови ко ји су у позној антици пре свега били привредни центри, претворе у раном средњем веку махом у војна упоришта и црквена средишта. Подсетите се како је изгледао антички град. Да ли знате у чему су се разликовали грчки и римски антички градови?

Пољски радови у средњем веку

гРАДОВи У СЕНци СЕ лА

В

елика криза III века и германски напади довели су до опадања градова у Западном римском царству. То је у великој мери одредило начин живота у новооснованим варварским државама ко је су настале на његовим територи јама. Дошло је до рурализаци је, односно превладавања сеоског над градским животом. Овај процес био је праћен пропадањем дотадашњих саобраћајница – друмова и мостова. На основу података ко је пружа археологи ја, сматра се да се веома крхко римско јединство Запада урушило већ после 400. године, а да је већи део Западне Европе до 600. године био у стању потпуног привредног назадовања. Дошло је и до замирања трговине. Стање се још погоршало када су Арабљани загосподарили водама западног Средоземља. Тада су знатно ослабиле везе Западне Европе са Истоком, што је као последицу имало смањење новчане размене и прелазак на натуралну 29

I.


размену . Премда ни је било раздобља у ко јем новац ни је био у употреби, он је ипак имао безначајну улогу. Западна Европа ни је обиловала златом, а сребро уопште ни је било ископавано. Рано средњовековно друштво било је готово у потпуности сеоско и пољопривредно. Обрада земље на селима била је примитивна, па су и приноси били веома ниски. Просечна породица углавном се издржавала од производа из сопствене баште ко ја се налазила око куће. Свако домаћинство имало је удео у за једничким сеоским имањима, а за једнички су се користиле ливаде за испашу и шуме. Временом се стање поправљало тако што је крчењем шума или исушивањем мочвара увећавана површина обрадивог земљишта. Демографски развој дао је важан подстицај аграрној привреди: сматра се да се од VII до X столећа становништво Европе повећало са око 18 на око 38 милиона. Током XI и XII века сељаштво западне Европе умногоме је повећало производњу,

Непонае речи

а она је касни је утицала и на нови пораст становништва. Истовремено, градови западног Средоземља и, уопште, западне Европе почев од XI столећа доживљавали су све бржи успон. На тај начин су били постављени темељи на ко јима је у касни јем раздобљу почивала политичка и привредна надмоћ западне Европе у односу на остале делове ондашњег света.

зАДАтАК

Погледајте текст о бро ју становника у Византи ји и графички приказ кретања бро ја становника у западној и средњој Европи у радном делу на страни 64.

Средњовековно село

Демографи ја – друштвена наука о становништву.

30


УСПОСтАВљАЊЕ НОВиХ ДРУштВЕНиХ ОДНОСА

З

а разлику од старог века и робовласничког друштва, у средњем веку су успостављени нови друштвени односи. Почев од доба династи је Каролинга, у Франачкој држави се усталио систем веза зависности човека од човека. Он се временом раширио по читавој западној Европи и чинио је оквире друштвене организаци је ко ју означавамо као фе удализам. Истовремено, у новом друштву, у ко јем се постепено гасе неке од тековина античке цивилизаци је, лагано се стварала и нова култура. Франачка држава из времена Каролинга почивала је на вазалним односима између суверена (господара) и његових поданика. У оновременим условима основно богатство била је земља и зато је владар сво је племиће награђивао земљопоседима ко ји су се звали бенефици јуми. Даровани су обично доживотно, до смрти даваоца или уживаоца. Онда је у оба случа ја било неопходно обнављање бенефици јума. У случа ју када нису испуњавани предвиђени услови, он се могао од узети. Како је време пролазило, бенефици јум се из доживотног постепено претварао у наследни, а како је све више доби јао војни карактер током IX века се преобразио у лено или фе уд. Сматра се да је фе уд земља ко ја је некоме дата на уживање уз обавезу вршења војне службе.

Карло Велики са папама Геласијем I и Гргуром I

Бенефици јуми су често били повезивани са вазалством. Реч је о пракси ко ја је довела до успостављања веза зависности утемељених на личној оданости ( f idelitas). Вазали (старолатински vas sallus од келтског vas sus слуга) били су слободни људи ко ји су ступали у личну зависност од господара, односно сениора (латински senior стари ји, према senex стар) најчешће у својству чланова његове дружине. Додељивањем бенефици јума они су поста јали његови вазали, а тај однос се називао вазалитет. Тако се током IX века образу је хи јерархи ја ко ју су чинили вазали и њихови господари сениори.

СЕНиОР и ВАзАл

О

Суверен и његови поданици

днос сениора и вазала успостављан је на посебној церемони ји. Вазал би без оруж ја клекао пред сениора, сво је склопљене шаке ставио би међу дланове господара и заклео се да ће бити веран и да ће вршити сво ју службу. Онда би сениор за руке подигао вазала и пољубио га, да би на кра ју овај други над јеванђељем и светим реликви јама положио заклетву да ће извршавати све оно што је обећао. Посреди је, наравно, пример идеалног ступања у вазални однос, али је сам поступак, од земље до земље, засигурно био унеколико различит. Ипак, његова суштина свуда је била иста. 31

I.


Да је имовину и административну службу, да је савете и помоћ, пружа заштиту

КРАљ узајамна верност

ВИСОКО ПЛЕМСТВО, КРА ЉЕВИ ВАЗА ЛИ �ВОЈВОДЕ, ГРОФОВИ, БИСКУПИ ИГУМАНИ�

Даје земљу и административну службу, пружа заштиту и уточиште

Учеству ју у раду судова, окупља ју већу војску и врше војну службу

узајамна верност

Позајмљује земљу, пружа заштиту и уточиште

НИЖЕ ПЛЕМСТВО �ПОДВАЗА ЛИ� �РИ ТЕРИ � ВИ ТЕЗОВИ, ИГУМАНИ�

ЗАВИСНИ СЕ ЉАЦИ, КМЕ ТОВИ

Врше административне послове и служе војску

Да ју радну и новчану ренту

Феудални односи

Чин ступања у вазални однос се називао инвеститура (увођење кога у посед, додела права на земљиште; свечано постављање на високи положај, устоличење). Често је сениор вазалу давао грумен земље као симбол даривања фе уда. Уз извршавање војне службе, важна обавеза вазала била је да се по јави на сениоровом двору кад год га овај позове. Вазали окупљени на сениоровом двору попут суда решавали су спорове између сениора и вазала или дво јице вазала. Вазал је у случа јевима ко ји су били прецизно утврђени пружао новчану помоћ своме господару.

Сматра се да је стара англосаксонска реч fehod у значењу нараа основа из ко је се развила реч феуд. Друга етимологи ја полази од тевтонског feo, feh, што би означавало лау , а трећа од француског feoff или fief у значењу имања оног ко ји ужива бенефици јум.

утврђења. Посто јала је још једна значајна установа фе удализма – имунитет. Нико, осим краља, ни је могао да суди фе удалцу или да му се меша у послове на његовом фе уду. То је значило да је фе удалац уједно и краљев чиновник и уживалац фе уда. Војводе, кнежеви, епископи и архиепископи – све су то били крупни фе удалци, а у исто време и државни чиновници. Из тога је проистицала чињеница да су фе уд и политички утицај били међусобно тесно повезани. Нови, варварски свет, заснивао се на поверењу и личном односу дво јице људи, владара и онога коме је владар поверавао одређену дужност, а не на односу између државе и по јединца како је то било у позној антици. Кроз тај ново успостављени лични однос лагано али и одлучно уздизао се и значај хришћанске цркве као важне средњовековне установе.

ВлАДАР Фе уд је имао шире значење и ни је се могао свести само на комад земље са ко јег се убире приход у виду летине. То је уједно била и територи ја у оквиру краљевине на ко јој су радили сељаци краљевог вазала, односно фе удалца. На том подруч ју је краљев вазал обављао целокупну власт, што значи да је прикупљао порезе и разне таксе, судио, подизао војску уколико је то ситуаци ја захтевала, одржавао путеве, мостове, 32

В

ладар се налазио на челу државе и био је господар целокупне земље и заповедник војске. Узан круг краљевих оданих људи и лична гарда, ко ја је за њега била везана посебном заклетвом, сачињавали су владарски двор. Двор је био нека врста путу јућег административног средишта ко ји је краља пратио од једне до друге резиденци је. Владар је био на врху средњовековног пирамидалног друштва. Испод


економски пропали ситни сопственик био готово принуђен да властелину да је не само сво ју земљу него и сво ју слободу . За узврат властелин би му пружао заштиту . Сељаци су издржавали свог властелина тако што су радили на његовој земљи и плаћали му дажбине у плодовима ко је су убирали. Положај кмета био је повољни ји од положа ја некадашњег потпуно обесправљеног роба. Кмет јесте био потчињен фе удалном господару, али ни је радио само за њега него и за сво ју породицу.

тРОДЕлНА ПОДЕ лА

Карло Велики

владара су се налазили његови вазали, а онда вазали његових вазала. За разлику од византијских царева, снага западних владара почивала је на основи за ко ју се не би могло рећи да је особито снажна. Њу су чинили јунаштво показано на бојном пољу, подршка цркве и способност да на разне начине уз себе окупе често непослушне племиће. Када је Царство Карла Великог почело да се распада на површину су испливале слабости система утемељеног на личној оданости. Тада су вазали стали уз најближег господара, а не уз цара ко ји је био веома удаљен.

С

редњовековни свет је почивао на три сво ја посленика: свештенику , ратару и војнику . Први се молио Богу за цео свет, други је хранио првог и трећег, а трећи је оруж јем бранио првог и другог. Док је ратар заправо био зависан сељак или кмет, а свештеник божи ји слуга, војник, односно витез представљао је нарочито обележ је западноевропског средњег века. Његово главно занимање и омиљена забава била је борба. Тек целина ко ју су чинила ова тро јица посленика образовала је складно тело друштва. То својство ко је подразумева три класе фе удалног друштва – оне ко ји се моле, оне ко ји се боре, оне ко ји раде (oratores, bellatores, laboratores) – постало је класично за средњовековно раздобље.

АгРАРНи ОДНОСи

К

рупни земљишни посед, ко ји је постао основица фе удалног друштва, посто јао је и за династи је Меровинга. Међутим, он тада ни је имао доминантан значај. У доба Каролинга, нарочито у IX веку, долази до превладавања крупног над ситним земљишним поседом. Међутим, за разлику од некадашњег робовласничког, сада је посреди био фе удални посед. Истина, и у средњем веку је било робова, али су они чинили знатно мањи део ондашњег становништва. Пораст крупних и опадање и пропаст ситних поседа одви јали су се паралелно са претварањем дотадашњих слободних ситних земљопоседника у зависне сељаке или кметове. Неретко је

Жетва зАДАтАК

Прочитајте текст Еадмера из Кентербери ја на страни 62. ко ји говори о троделној подели средњовековног света. 33


  


рурализаци ја, натурална размена, феудализам, лено, сениор, вазал, инвеститура

ЗАПАМТИТЕ – Варварски краљеви су из римске традици је преузимали римско право и администраци ју. – Рани средњи век у западној Европи је период нестанка великих градова, ста јаће војске, замирања новчане привреде, опадања техничких знања, писмености и културе.

Један обичан дан у животу витеза: Извори опису ју да је у доба мира витез уста јао пре зоре како би присуствовао миси (служба бож ја, богослужење у католичкој цркви). Онда би започињао дневне послове: саветовао се са сво јим сарадницима, пресуђивао парнице и старао се о управљању феудом. У рано јутро би се окренуо омиљеној забави – лову. Лов је био веома важан део племићког живота, па су они држали како чопоре ловачких паса, тако и велики број обучених соколова. У рано поподне витез би богато и обилно ручао. Обично је хлеб, месо и пециво заливао великим количинама вина или пива, зависно од поднебља у ко јем је живео. Затим се забављао на разне начине, од ко јих су неки каткад могли бити и врло сурови. Како је једино светло у ноћним часовима потицало од задимљених бакљи, сва је прилика да је увече рано одлазио у постељу. Витезовима су приписиване разне врлине као што су великодушност, часност, побожност, склоност да се штите сиротиња и не јаки, поштовање дате речи.

– Рурализаци ја, замирање трговине и натурална размена су карактеристике раног средњег века у западној Европи. – Феудализам је нова друштвена организаци ја у ко јој се ствара систем веза зависности човека од човека – вазални односи. – Бенефици јум је земљопосед ко ји је племић доби јао од владара на доживотно уживање. – Лено или феуд је посед ко ји је доби јан за војну службу и постепено је поста јао наследан. – Посед је додељивао сениор свом вазалу, ко ји је као слободан човек ступао у личну зависност. Чин увођења у вазални однос се назива инвеститура. – Пропадање ситних поседа довело је до претварања слободних људи у зависне сељаке ко ји је властелину давао и сво ју земљу и слободу, а за узврат га је властелин штитио.

Призор из лова

Велике количине вина и пива ко је су се испи јале како у домовима витезова, тако и у манастирима имала је и здравствени разлог. Загађена вода је доводила до многобројних болести, у средњем веку често смртоносних. Вино се најчешће пило врло разблажено, па је као и пиво имало мањи постотак алкохола.

1. Да ли знате шта је то натурална размена? У ком периоду људске истори је је она била доминантна? 2. Об јасните појмове: бенефици јум, феуд, вазал, сениор. 3. Каква је веза између привреде и друштва у феудалном уређењу? Како земљишни посед утиче на друштвени ранг? 4. Ко чини три стуба средњовековног света?

34

I.


6

ЖИВОТ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

У сенци раова, ре лиијских расрава, вла арске иео лои је, р жавне и црквене а минисраци је, јеном реч ју „ве лике” исо ри је, ови јао се свако невни живо. То се оноси како на исакнуе исо ријске личноси, ако и на обичне љу е ко је об у хваа мо из ра зом „ћуећа већина”. Они су живе ли са сво јим бриа ма и ра оси ма, бо ри ли се роив не машине и бо леси, уова ли за сво јим умр лим, али су у вре ме ра зника уме ли а се весе ле, зби ја ју ша ле и а се забавља ју.

ДВОР

С

редњовековни владарски двор био је особена и сложена по јава. Пре свега, то је резиденци ја, место где владар живи и обавља сво је државничке дужности, али и дом или место становања. Двор представља и велику и разгранату „кућу” ко јој је неопходно бројно особље, организовано према хи јерархи ји и функци јама. Код многих средњовековних народа двор је био покретан јер се владар знатан део времена, поготово у летњим месецима, налазио на путу и мењао боравишта. Он је морао да обилази територи је ко јима влада, да суди, преговара и рату је. Ипак, посебна наклоност Карла Великог према Ахену довела је до тога да овај град буде нека врста престонице франачких земаља.

Базилика Свете Богородице у Ахену Непознате речи

Фиск, фискус (лат. fiscus) – државна благајна, државна имовина.

Осим звања ма јордома (управитеља двора), ко је је укинуто 751. године, на каролиншком двору су посто јале исте службе као и за време династи је Меровинга. Тако је управа фискова поверена сенешалу , док је конетабл био одговоран за краљеву коњушницу. Око капеле, ко ја је у почетку била приватно место за молитву, почињу да се окупља ју свештеници у служби владара и његовог дома. Они су били потчињени архипелану , главном краљевом саветнику и једном од нај угледни јих великодостојника. На двору је била и канцелари ја чи ји су нотари, задужени за слање краљевих повеља, радили под надзором канцелара (cancellarius). Због нараслих обавеза, владар је део сво јих надлежности пренео на грофа палатина, световног угледника ко ји је председавао краљевским судом, доносио пресуде и упућивао их странкама. Читава група људи на двору водила је рачуна о томе да краљ и чланови његове породице ужива ју у разним угодностима. 35

I.


Живети на двору била је велика привилеги ја. Зато су племићи насто јали да сво је синове као неку врсту штићеника још у дечачком узрасту доведу код краља ко ји би се о њима старао. На тај начин су васпитавани будући високи државни функционери.

Реликвијар Карла Великог

Једна од особина људи раног средњег века била је похлепа за златом и уопште богатством ко је омогућава раскошан живот. Велико гомилање новца и драгоцених уметничких дела примећу је се на франачким дворовима, па се, на пример, сматра да су меровиншки и каролиншки ковани предмети вероватно најлепши у истори ји ове данас скоро непознате уметности.

РАт

Н

еизоставни сегмент живота у раном средњем веку био је рат. Он је делу оновременог становништва представљао основно занимање и сво јеврсну привредну грану друштва. С пропашћу Западног римског царства нестала је и плаћена државна војска. Уместо тога у франачкој држави је сваки слободан Франак био војник. Већ од VI века дошло је до етничког стапања римског живља у Гали ји и франачких осва јача, па је краљ у рат могао да позове сваког слободног човека. Посто јале су две врсте ратова: пљачкашки и осва јачки У првом случа ју, нападачи су се ослањали на изненађење и покретљивост, а једини делотворан одговор угрожених био је да сво ја богатства сместе у сигурност утврђених и добро .

36

Карлова војска у походу

чуваних места. У другом случа ју, нападач је морао да има довољно снажну војску ко ја је могла да оствари предвиђени циљ или да се организовано повуче уколико би се показало да је друга страна јача. Циљ је увек био исти – пустошење. Временом је хришћанска црква почела да прописима уређу је рат, па су тако настали појмови Бож је примир је, мир, праведни рат. Ратне операци је извођене су углавном у летњим месецима, али су јужни кра јеви, зависни од виноградарства, воћарства или га јења маслина, бивали изложени нападима током целе године. Ондашњим захтевима рата на најефикасни ји начин могли су да одговоре витезови ко ји су имали заштитни оклоп и штит, коња об ученог да носи тежину потпуно опремљеног ратника, високо седло и узенги је ко је су јахачу омогућивале да брзину кретања прилагоди дужини копља. Западне војске су поткивање коња и узенги је пре узеле од Авара. Витезови коњаници постали су ударна снага у биткама, али су због веома скупе опреме били малобројни. Управо због њих је окупљање војске са априла било померено за мај како би се коњима омогућило да се хране на озеленелим ливадама. Главно наоружање у франачкој војсци током VIII и у првој половини IX века био је тешки мач, дужи од једног метра, ко ји је морао да се


држи обема рукама. Ту су били и полумач и нож за борбу из непосредне близине, а за одбрану дрвени и кожом обложен штит и око два метра дуго коњаничко копље. За заштиту тела служила је сукнена или кожна одећа на ко ју су се пришивале гвоздене плочице или кована мрежица. Сматра се да је каролиншка монархи ја била у стању да покрене највише десетак хиљада наоружаних коњаника.

ПОРОДицА

З

а разлику од римске породице, у ко ју је улазио читав низ различитих по јединаца, хришћанска средњовековна породица об ухватала је само родитеље и децу. При том се положај оца, ко јег је римско право устоличило у неприкосновеног господара свих чланова породице ( pater familias), променио у средњовековном законодавству. Проширена су права осталих чланова, али је отац ипак оста јао ст уб породице. Занимљив је био положај жене у средњовековном друштву. Она се налазила између два сасвим опречна обрасца. Један је грешна Ева, ко ја је била узрок човековог избацивања из ра ја и његових страдања. Насупрот њој је други образац, Мари ја, мајка Исуса Христа, извор живота и оличење доброте и пожртвованости. Живот средњовековне жене се налазио негде између ове две крајности. На жену се гледало као на биће ко је умногоме одређу је њено тело и способност рађања. Она је и крхка и слаба, али и подмукла и опасна, па је зато треба непрестано надзирати. Када је реч о женама из високог друштва, треба нагласити да су оне често биле залога државне политике. Уда је принцеза су за устављале ратове, прекидале опсаде тврдих градова и на једну или другу страну померале границе међу државама. Било је ситуаци ја када су жене поста јале регенти сво јим малолетним синовима или браћи.

Противречан однос према жени лепо се огледа у једној византијској пословици ко ја каже: „Три су зла и три су добра на свету: ватра, жена и море.”

Венчање

Брак, ко ји је све више поста јао искључива надлежност цркве и био сврстан у једну од светих тајни, чинио је темељ породице. У браку је жена требало да буде покорна мужу и да рађа децу. Ваља нагласити чињеницу да се у свим прединдустријским друштвима рађало много деце јер је висок прираштај становништва обезбеђивао да та друштва опстану. Остала задужења жене тицала су се образовања деце, кућних послова и производње одеће. Наравно, то ни је значило да међу супружницима ни је било осећања привржености и љубави. Посебан статус и једну врсту друштвеног уважавања имале су удовице ко је би после смрти мужа пре узимале све послове главе породице. Почев од XII века у делу западне Европе лагано се уздиже култ жене и ствара се идеал дворске или романтичне љубави. По сво јој природи он је био неспо јив са узорним хришћанским браком. О лепим госпама са пуно заноса и наглашене патетике пева ју трубадури. Будући да су госпође о ко јима они машта ју удате и стога недоступне, оне оста ју само предмет њихове недостижне чежње. Када је дете у питању, сматра се да је у средњем веку дуго било лишено сопствене оригиналности и посматрано као одрасли човек. Чим би изашла из женских ода ја, у ко јима се њихово 37

I.


детињасто биће ни је озбиљно схватало, деца су бивала изложена напорима мушкараца – тешком сеоском раду или војној обуци. У средњовековним катастарским пописима често се наводе само радно способна деца. Тек са по јавом буржоази је доћи ће до тога да дете доби је сво је право место у друштву, на начин ко ји је близак нашем поимању.

СЕ лО и гРАД

С

а окончањем старог и ступањем у средњи век долази до важних промена у начину живота људи. Узбуркани живот античких градова, где су се на трговима бучно и каткад на ивици сукоба испољавале јавне тежње житеља, постепено уступа место повученом и тихом породичном животу. Највећи део становништва, чак око 90%, живео је у селима, а тек мањи у градовима. Уместо града (urbs), као економска и друштвена основица по јављу је се велики посед (villa), а основна земљишна јединица је имање (man sus) једва довољно да прехрани само једну породицу. До тада разви јена монетарна економи ја запада у кризу и у први план изби ја трампа, односно размена добара, што представља знатан корак уназад. Суштинску разлику у животу села и града изражава пословица ко ја каже: „Град и закон – село и обичај”. У поређењу са градовима, сеоска насеља су изгледала не упоредиво скромни је. Она нису имала некакав одређени план, већ су куће биле хаотично разбацане, што је било у оштрој супротности са њиховим једноличним спољашњим изгледом. Камен је као основни грађевински матери јал замењен дрветом. Било у селу или граду, кућа је представљала неку врсту стожера око ко је се окупљала читава породица. Истовремено су се и на њој ја сно одражавале друштвене разлике. На једном кра ју се налазе сељачке колибе направљене од дрвета и блата са само једном простори јом и рупом на таваници уместо димњака. Ту, једни уз друге, обитава ју људи и неке од домаћих животиња. Такве куће су на разне начине – дрвеним тарабама, оградама од трња, густом живицом или касни је, дебелим зидовима од дрвета и земље – штитиле повучени и присни свет породице 38

од радозналих очи ју јавности. Убог изглед сељачке куће условљавао је и већу покретљивост њеног домаћина. Носећи сво ју скромну имовину у потрази за бољим или бар подношљиви јим животом, он се лако одлучивао да промени место боравка. На другој страни, утврђени замак је знак моћи и угледа, али и место безбедности богатих људи. Велика дворана у оквиру замка је простор где се одви ја главни део свакодневног живота. Скупоцено посуђе и раскошне таписери је да ју посебну врсту угодности домаћину и његовим гостима.

У УтВРђЕНОМ гРАДУ

С

редњовековни град је био мали по обиму, а број његових ста новника веома ретко је прелазио бројку од неколико хиљада. За разлику од античких градова, ко ји су обично били смештени у питомим удолинама, средњовековни градови су махом скучене тврђаве ко је се пењу у висине и подижу на кршевитим планинским гребенима или на саставу две ју река. Грађени су тако да могу да одговоре на два важна захтева: одличан преглед околине и неприступачност. Наравно, било је и градова у низи јама ко ји су следили чворишта старих римских трговачких саобраћајница. Око њихових бедема, као нека врста заштите, био би ископан широк и дубок канал у ко ји би се пуштала вода.


Утврђени град

У утврђеном граду житељи су се осећали безбедно. Нарочит значај за одбрану града имале су куле ко је су по јачавале бедеме, а подизане су испред зидина како би се нападач могао угрожавати и с бока. Из тог разлога се расто јање између кула одређивало дометом стрела. Градску капи ју су најчешће штитиле две куле, смештене једна поред друге. Изнутра су куле биле подељене на спратове, а посебним степеницама било је могуће попети се од поднож ја до врха куле. Врхови градских бедема и кула завршавали су се зупцима ко ји су представљали добру заштиту браниоцима. У град се углавном улазило преко покретног моста ко ји се налазио уз саму градску капи ју и спуштан је преко канала испуњеног водом. Ноћу и у ванредним ситуаци јама покретни мост је подизан, а градска капи ја закључавана. Најважни је установе у градовима су биле епископски двор или главна црква, палата локалног намесника, тек нешто већа од просечне зграде, складишта хране и робе за трговину, гостионице са коначиштима. На централном тргу, где су се грађани окупљали, била је и пи јаца где се трговало, а главна улица је обично водила од једне до друге градске капи је. Куће у градовима су углавном биле изграђене од дрвета и зато су често изби јали пожари. Забележено је да је француски град Руан у релативно кратком раздобљу, од 1200. до 1225. године, чак шест пута страдао у пламену. Унутрашњост градских кућа била је прилично тамна, а прозори су имали дрвене капке. Ни је био редак призор да улицама шета ју свиње, гуске или кокошке. Будући да у градовима ни је било канализаци је, хиги јена је била на ниском нивоу, што је погодовало ширењу разних болести.

иСХРАНА, бО лЕСти

Ј

еловник средњовековних људи био је прилично скучен. Треба само да се подсетимо да они нису знали за кромпир, парадајз, кукуруз или паприку, културе ко је су у Европу донете после открића Америке. Због велике употребе скробних биљака, ко је не садрже довољне количине витамина и протеина, исхрана је била не уравнотежена. Главна животна намирница био је хлеб. У средњем веку је владала „тирани ја жита”, а хи јерархи ја у квалитету хлеба, од најбољег до најгорег, одражавала је друштвену хи јерархи ју. Велики део становништва био је заокупљен глађу ко ја је била свуда присутна по јава. Осим хлеба, исхрану су чинили поврће, месо, риба, млеко и млечни производи. Месо је играло већу улогу у исхрани становника средишњих и северних делова Европе него оних на Медитерану ко јима је риба била на првом месту. Како су црквена правила налагала, месо се ни је смело јести током више од 150 дана поста годишње. Премда је храна средњовековних људи била једнолична, неретко она је била веома обилна. На основу сачуваних извора, на учници су закључили да је једна од одлика људи у раном средњем веку била управо прождрљивост. Ту од велике помоћи нису била ни упозорења цркве да је стомако угађање једна од највећих људских мана. У питању су пре свега били месо, затим лако вино или пиво, и разна тешка и масна јела. Франци су измислили супу, кувано месо с натопљеним хлебом ко је је послуживано на почетку обеда. Код њихових сународника Галоромана исто место за узимала је каша од сувог поврћа. Потом се прелазило на месо у сосу и печење на 39

I.


ражњу, што значи на говедину, овчетину, свињетину или дивљач. Уз све то су ишли купус, ротква и репа ко јима су додати бели или црни лук и неки од јаких зачина. Познато је да је Карло Велики био веома огорчен на сво је лекаре зато што су му забранили да једе печење. Најважни ји напици у средњем веку били су вода и вино у медитеранској области, односно пиво, у северни јим континенталним подруч јима.

ове болести су изоловали од осталог света. Медицина је на измаку средњег века достигла врло висок ниво, успешно се борила против поменутих, али и других болести.

ПРАзНици и зАбАВЕ

О

бично смо склони да средњовековне људе замишљамо као побожно усредсређене, озбиљне и чак намргођене, што је само једна њихова страна. Они су умели и да се раду ју, да смишља ју духовите досетке и да се препушта ју весељима. Празници ко је су прослављали углавном су били хришћански, али, како би били лакше прихваћени, махом сретно помешани са некадашњим паганским празницима. Главни празници били су Божић и Ускрс. Негде од XI века уобича јене поста ју тзв. свете представе. То значи да се прослављање Божића драматизу је као позориште. Постепено се и долазак владара и прослављање неког војничког успеха претварало у сво јеврстан празник. Када су забаве у питању, две су у великој мери обележиле средњи век. То су витешки турнири и лов. Виши сло јеви су уживали у јахању,

Куга, црна смрт

Ни је без разлога изречена оцена да је средњи век био „златно доба бактери ја”, што је за последицу имало по јаву великог бро ја различитих болести. Најстрашни ја је била куга ко ју оновремени писци назива ју „јахачем Апокалипсе”, новим „потопом”, „жестоким и хитрим пламеном”, „нестрпљивом болешћу”. У раном средњем веку највећа куга је тзв. „Јустини јанова” ко ја се по јавила у Византи ји 541, а много жртава однела је на Апенинском и Пиринејском полуострву, као и у јужној Гали ји, где је харала до јесени 544. године. Сматра се да је на простору јужно од планинског масива Алпа усмртила између 20 и 25% становништва. Уз кугу су биле распрострањене и лепра, односно губа, а болеснике оболеле од 40

Витешки турнир


пливању, а међу посебне врсте забаве биле су пи јане и распусне теревенке. Упркос забранама цркве, коцкање је било прилично распрострањено. Ма како то данас нама звучало, од игара ко је су им биле на располагању племићи су највише волели рат. КљУчНи ПОјМОВи:

двор, Ахен, рат, породица, град, замак, исхрана, празници

ЗАПАМТИТЕ – Двор владара – двор, поста је центар државног апарата ко ји се ствара и нових државних функционера. – Уместо ста јаће и плаћане државне војске из римског периода, у франачкој држави сваки слободан човек је био војник. Витезови коњаници су чинили најважни ји део војске. – Хришћанство и црква су наметнули и нове породичне односе у ко јима је отац и даље остао стуб породице. – Око 90% становништва западне Европе је живело у селима. – Главна намирница је био хлеб, а у исхрани су се користили поврће, месо, риба и млеко. – Најстрашни је су биле епидеми је куге ко је су десетковале становништво. – Празновали су се углавном хришћански празници.

   БОЕТИЈЕ (око 480–524), римски патрициј и филозоф, био је у служби остроготског краља Теодориха Великог. Био је лажно оптужен за заверу и погубљен, а у тамници је написао дело „Утеха филозофи је” (Consolatio philosophiae) ко је је било једно од најчитани јих у средњем веку. У првом од два одломка ко ја следе наглашава се чињеница да богатство ни је услов за људску срећу, а у другом се прославља природна једноставност. „Макар лаком богаташ, коме тече златна река, гомилао богатство, ко је га неће задовољити, макар обилно китио врат бисер јем из Црвеног мора, макар орао плодне оранице са стотину волова, ни за живота не напушта га брига, ко ја из једа, нити га после смрти прати невредно богатство.” „Веома је срећно некадашње покољење ко је је било задовољно верним ораницама и ни је било упропашћено млитавом раскоши. Оно је дуг пост прекидало жиром за ко ји се ни је мучило. Тада људи још нису мешали Бахусов дар (вино) са житким медом, ни гримизом из града Тира бо јадисали сјајно ткање (свилу) Серана (Кинеза). Здрав сан пружала им је трава, пиће брза река, а сенку висока оморика. То је било време када трговац још ни је секао морску пучину, нити је, скупивши робу са свих страна, видио нове обале. Тада су ћутале немиле бојне трубе, а ни крв, потекла од љуте мржње, ни је још била окрвавила страшно оруж је. А зашто би и непри јатељски бес желео да први посегне за било каквим оруж јем, када су видели само љуте ране, а никакве награде за крв? Камо среће да се наша времена врате на старе обича је! Али, снажна жеља за поседовањем пламти страшни је од пламена Етне. Авај, ко је онај ко ји је први ископао скривено тешко злато и драго камење, иначе жељно да остане сакривено, ко је на сунце изнео драгоцености пуне опасности?”

1. Да ли можете да упоредите положај деце у античко време и у раном средњем веку? 2. Да ли је положај жене био бољи у античко периоду? 3. Манастирске кухиње су припремале нека од најбољих јела и пића у средњем веку. Интересантни рецепти се могу наћи и применити и данас. Покушајте. 4. Пажљиво прочитајте одломке из историјског извора. Размислите да ли се ради о универзалним вредностима ко је важе и данас.

41

I.


7

ВИ ЗАНТИ ЈА ОД VII ДО XII ВЕКА

Ве лика осва јања Јусини јана I осинуа су уз оромна наре зања р жаве. Цар је сво јим насленици ма осавио оромну, али ри лично исцрљену и несабилну р жаву. На Исоку је реи ла сна жна ерсијска офан зива, Балкан је био из ло жен нересаним уа и ма Словена и Ава ра, али је наје жи уа рац за есио Царсво на Аенинском олуосрву осле роора Ланобара, ок је у Шанији оочела роивофан зива зааних Гоа. Свеска вла авина за ко јом се о лико е жи ло је неса ла за увек.

ВлАДАВиНА цАРА иРАКли јА

У

тренутку када је Иракли је (610–641) дошао на престо унутрашња напетост, ко ја се претворила у дугогодишњи грађански рат, временски се подударила са великим невољама на Истоку. Перси јанци су продрли у Малу Ази ју, а на другој страни су за узели Дамаск (613) и уз велики покољ, Јерусалим (614). За хришћане је било велико понижење што је Часни крст, на коме је разапет Исус Христос, однет у Перси ју. Године 619. пала је и Александри ја, главни град најбогати је византијске провинци је Египта, а потом и читав Египат, што је угрозило снабдевање Цариграда житом. Чинило се да је Перси ја била решена да уништи свог вековног противника. Прва децени ја Иракли јеве владавине била је прави ход по мукама. Цар је у оча јању чак хтео да сво ју резиденци ју из Цариграда пребаци у Картагину, али је од устао због протеста престоничког живља и васељенског патри јарха. Да би средио уздрмане финанси је и обезбедио неопходна средства за предсто јећи рат посегао је за црквеним драгоценостима. Извршио је неке реформе у војсци, нарочито у коњици, а велика надања полагао је у пешади ју ко ју је увежбавао за деловање у герилском ратовању. Сво је војнике је надахнуо верским заносом и може се рећи да је на сво јеврстан начин Перси јанцима об јавио хришћански „свети рат”. Окупиран збивањима на Истоку, Иракли је је морао је да занемари Балканско полуострво што су користили Словени и Авари. Да би некако умирио ове друге, плаћао им је веома висок данак. После дуготрајних припрема, Иракли је је на челу војске 624. кренуо на Исток и у Цариград се ни је враћао неколико година. Он је као први 42

Борба византијских и персијских ратника, мотив из рукописа

цар после Теодоси ја I Великог лично предводио византијске походе. За време Иракли јевог одсуства 626. године, византијска престоница је одолела жестокој једномесечној опсади Авара и Словена. Византијска офанзива на Истоку крунисана је великом победом у бици код Ниниве у децембру 627. године. Сада је Перси ја била оборена на колена, а три јумфалним повратком Часног крста у Јерусалим (630) завршен је један од првих верских ратова у средњем веку. Иракли је је покренуо неке реформе ко је ће пун развитак доживети тек за владавине његових наследника и довести до стварања средњовековне византијске цивилизаци је. Он је дотадашњу царску титулу изражену сложеном формулом im perator, cae sar, au gu stus заменио старом грчком реч ју – васи левс . Једна од најбитни јих реформи односи се на убрзану милитаризаци ју Царства о чему сведочи однос између бро ја војника и видно смањене византијске територи је. Ипак, сматра се да је до образовања тематског уређења дошло у периоду после


Иракли јеве владавине. У сваком случа ју, за Византи ју је велику прекретницу представљало управо раздобље од 570. до 650. године.

византијске провинци је на истоку: Сири ја, Палестина и Египат. Арабљани су у току пет ратних сезона (674–678), бродовима опседали Цариград. Одбрана града била је успешна захваљу јући „грчкој ватри”, ко јом су браниоци потпуно уништили арабљанску флоту. Како је записао један византијски хроничар, „и настала је велика безбрижност и на Истоку и на Западу”. Цариград је одолео и другој арабљанској опсади ко ја је тра јала годину дана (717–718), а непри јатељства су окончана после византијске победе код Акроинона 740. године.

иКОНОбОРСтВО

У

Византијски војници

Тематско уређење: Реч ема је првобитно значила војни одред, а временом је постала назив за војноадминстративну јединицу на чи јем челу се налази срае ко ји је имао и цивилну и војну власт. То је новина у односу на рановизантијски период (IV–VII века) када су ове функци је биле строго одво јене. Војници (сраиои) су доби јали имања, од ко јих су се издржавали, уз обавезу вршења војне службе. Били су обавезни да се на царев позив јаве на коњу и под пуном ратном опремом. Ова новина је указивала на промене у Византи ји и постепено образовање новог, средњовековног друштва.

Тек што је минула опасност од Перси је, ко ју је Византи ја поразила у дугом и тешком рату, са Истока се за Византи ју по јавио много опасни ји непри јатељ – Арабљани. Први упад Арабљана на византијске територи је десио се 634. и од тада до 678, дакле пуних четрдесет година у сукобима Византи ја ни је остварила ни једну победу. Једна за другом падале су најбогати је Непознае реч

Идолатри ја – обожавање идола, идолопоклонство.

VIII и првој половини IX века Византијско царство су потресале борбе око култа икона. Иконоборство је јерес ко ја је захватила цркву, а њена суштина је у одбацивању икона, али и осталих верских слика као што су фреске и мозаици. У овом случа ју посто јао је и одређени утицај остале две велике монотеистичке религи је, јудејске вероисповести и ислама, ко је су биле против представа са људским ликовима у верским храмовима. Ипак, пресудан је био подстицај ко ји је потекао из саме Византи је. Наиме, по једини богослови и свештеници сматрали су да претерано обожавање икона нарушава духовност хришћанске вере и прераста у идолатри ју, а то, опет, значи враћање на паганство. Царство је по овом питању на неки начин било подељено: малоазијске провинци је су махом биле уз иконоборце, док су европске остале верне поштовању икона. Премда у Западној Европи иконе нису толико поштоване као на Истоку, римске папе су увек уста јали у одбрану икона. Највећи бранитељ култа икона био је Јован Дамаскин, богослов и потоњи светитељ, ко ји је живео у арабљанском калифату. Осим богословске, овај спор је имао и снажну политичку димензи ју јер је представљао сукоб цара и патри јарха, световне и духовне власти, државе и цркве. За владавине Константина V (741–775), највећег цара-иконоборца, оштрица иконоборства је умногоме била усмерена на монаштво ко је је у међувремену израсло у велику духовну и економску снагу. Овај дуготрајни сукоб (726–843) окончан је победом присталица 43

I.


икона и био је важна прекретница у културној истори ји Византи је. Од завршетка иконоборачке кризе она све више иступа као царство грчко-хришћанске културе.

УСПОН зА ВРЕМЕ МАКЕДОНСКЕ ДиНАСти јЕ

П

осле превладавања иконоборачке кризе и доласка на престо Македонске династи је, најславни је византијске династи је ко ја је скоро два века владала Царством (867–1056), дошло је до успона државе. Оснивач династи је био је цар Васили је I (867–886) . Успон Царства се најпре огледао у економском и војном јачању Византи је и ширењу утица ја

на простране територи је насељене Словенима. Дошло је до покрштавања Бугара, Срба и напослетку, Руса. Упркос идеолошком сукобу са Светим римским царством због круне Отона I Великог, коме Византи ја ни је признавала титулу римског цара, већ само „цара Франака”, византијско-немачки савез је ојачао и кроз византијски политички и културни утицај. На Истоку, према Арабљанима, иници јатива је постепено почела да прелази на византијску страну, да би зенит достигла у другој половини X века. Византијско царство је било на врхунцу за владавине Васили ја II (976–1025), а после рушења Самуилове државе. Осим читаве Мале Ази је, об ухватало је јужну Итали ју и територи је Балканског полуострва до Дунава и Саве. Тако је око 1000. године Византи ја била нај јача у тро углу ондашњих светских сила ко ји су осим ње чинили Свето римско царство и Арабљански калифат.

Васили је I (867–886): оснивач Македонске династи је, потицао је из једног села у теми Македони ји (отуда и назив династи је), вероватно потомак јерменских досељеника. Бежећи из немаштине, дошао је у Цариград и захваљу јући огромној физичкој снази постао царев коњушар. Мрачним путевима ко ји су подразумевали интриге и завере, за нешто више од једне децени је попео се на византијски престо. Премда је остао неписмен, показао се као велики владар и предузео низ разборитих државничких мера међу ко јима се издва ја велика кодификаци ја права. Повратио је византијски утицај у Итали ји и на источном Јадрану, а у сукобима са Арабљанима покренуо офанзиву ко ја ће достићи врхунац у X веку. Непонае реч

Кодификаци ја – систематизовање закона, озакоњивање, сређивање закона и њихово уношење у јединствено дело.

44

Цар Василије II Бугароубица


Економски и политички успон био је праћен и великим културним полетом Царства ко ји се означава као „македонска ренесанса” или исправни је, „ доба енциклопедизма” и углавном се подудара са епохом Константина VII Порфирогенита (913–959). Он је окупио групу сарадника упућених у различите на уке и организовао их тако да саставља ју дела енциклопедијског карактера из различитих на ука. Овом кружоку интелектуалаца би се могло замерити да нису били оригинални, али су систематизовали знања у посебне значајне књиге као што су: Сис о це ре мони ја ма, Сис о на ро и ма, Сис о е ма ма, Геооника (пољопривредна енциклопеди ја), Хииарика (ветеринарска екциклопеди ја). Културни успон Византијског царства се наставља и врхунац достиже средином XI века. Тада је обновљен цариградски универзитет ко ји су чинила два факултета: филозофски на челу са чувеним Михаилом Пселом и правни ко ји је водио Јован Ксифилин. На универзитету се про учавало седам слободних вештина (граматика, реторика, ди јалектика, геометри ја, математика, астрономи ја и музика).

веома моћни непри јатељи, Турци Селџуци на Истоку и Нормани на Западу. Битка код Манцикерта (1071), у ко јој су Селџуци поразили византијске одреде, отворила им је долазак у Малу Ази ју. Од тог времена тежиште Царства се из малоазијских све више пребацу је у европске провинци је. Да би византијски слом био потпун, Нормани су исте 1071. године за узели Бари, последње византијско упориште у Итали ји. Ипак, млади војсковођа Алекси је Комнин је након изласка из грађанских ратова, ко ји су кра јем седамдесетих година XI века потресали Византи ју, осво јио византијски престо (1081), основао династи ју ко ја ће следећих сто година (1081–1185) владати Царством и успео да консолиду је прилике у држави. Он је утемељио прони ју , установу ко ја је представљала најистакнути ју институци ју византијског фе удализма, и реорганизовао војску ко ја се на овај

КОМНиНи

П

осле смрти Васили ја II (1025), ко ји је успешним војним походима проширио границе Царства, дошло је до неколико година непомућеног мира, иначе непознатог када је византијска истори ја у питању. Ни једна држава се ни је усуђивала да нападне Византи ју. Међутим, средином XI века по јављу ју се нови и Непознате реч

Прони ја – сама реч означава бригу, старање; у питању је условно власништво над неким извором прихода – земљопосед, путарина, мостарина, рудник, порез на риболов итд. – уз обавезу вршења војне службе. Прони јар је у сразмери са величином прони је морао да се одазове на царев позив и поведе одређени број војника. За разлику од башине, прони ја ни је могла да се прода је, поклања, завештава цркви, да је у мираз или отуђу је на неки други начин. У пракси се најчешће догађало да прони јара ко ји дође у године када више не може да иде у рат замени син и преузме очеве обавезе, али, такође, без права да прони ју отуђу је. Баштина – очевина, очинско наслеђе, имовина на ко ју се има неприкосновено право власништва.

Алекси је I Комнин волео је да игра шах и био је

одличан беседник, а извори кажу да му у расуђивању и изношењу доказа ни је било равног. Међутим, имао је потешкоћа са изговарањем слова „р”, а то је котрља јуће, односно француско „р”. Како пише његова кћи, Ана Комнина, тада би му језик мало запињао, док је остала слова изговарао потпуно течно.

45

I.


начин ослањала на домаће снаге. Алекси ју I Комнину је пошло за руком да укроти опасне нападе Нормана, Печенега и Селџука, да уреди односе са учесницима Првог крсташког рата, да среди државну администраци ју и ојача византијски новац. Да ли можете да упоредите тематски систем у Византи ји и феудални систем? У ком периоду су настала ове по јаве? Да ли је прони ја слична бенефици ји или феуду?

Из узетно место у византијској истори ји за узима ју три прва представника династи је Комнина: Алекси је I, Јован II и Манојло I ко ји су владали од 1081. до 1180. године. За владавине Комнина до изража ја су дошле породичне везе царске династи је и низа других аристократских родова, међусобно повезаних браковима. Цареви су сродницима додељивали највише дворске титуле, постављали их на важне и одговорне функци је и образовали сво јеврсну друштвену хи јерархи ју над ко јом су имали потпун надзор. Манојло I Комнин (1143–1180), унук Алекси ја I, био је последњи византијски цар ко ји је покушао да води светску политику. Државник неспорних квалитета и одважних и замашних замисли, он је био надахнут иде јом универзалног царства ко ја се сукобила са сличним стремљењима немачког цара Фридриха I Барбаросе (1152–1190). Комнини су себи и сво јим интересима подредили и византијску историографи ју и све укупну књижевну продукци ју. Никада се у част царева ни је јавно изговарало толико китњасто срочених и удворичких говора. С друге стране, никада се цареви нису толико смело мешали у компетенци ју свештенства, наступа јући и улози богослова и канониста, конфиску јући црквене ризнице. Нај угледни ји чланови династи је Комнина по јављу ју се и као оснивачи неколико цркава и манастира. Ту је на првом месту знаменити манастир Пантократор у Цариграду чи ји је ктитор био цар Јован II. Литерарном делатношћу међу Комнинима бавили су се Алекси је I и његов стари ји брат Исак, али је најдаровити ја ипак била принцеза Ана Комнина, ћерка Алекси ја I чи ји је историјски спис Алекси ја а, 46

Цар Манојло I Комнин и царица Марија

посвећен очевој владавини, право ремек-дело византијске књижевности. Веома је важна улога по јединих чланова династи је као покровитеља неких песника и уопште интелектуалаца. У очима савременика смрт Манојла I, у септембру 1180. године, задобила је значај кобне прекретнице. Кратка владавина династи је Анђела (1185–1204), ко ји су на цариградском трону сменили Комнине, представљала је време непрестаног опадања Византи је, али и јасних знакова дезинтеграци је некада моћне државе, оличене у по јави обласних господара на рубовима Царства ко ји нису признавали царску власт. Неочекивано скретање учесника Четвртог крсташког рата и њихово осва јање Цариграда (1204), што је био један од најспектакуларни јих догађа ја у средњем веку, довели су до вишедеценијског нестанка Византи је, државе ко ја је сматрала да јој припада неприкосновено право на универзалну власт над читавом хришћанском васељеном. Уследило је неколико децени ја латинске власти док су се византијске снаге повукле на перифери ју и отпочеле припреме за обнову Царства.


Евстати је, архиепископ града Солуна у завршним децени јама XII века, истицао је смрт цара Манојла I Комнина као велику прекретницу у византијској истори ји: „Чини се као да је бож јом вољом решено да за једно са царем Манојлом Комнином умре све здраво у царству Роме ја (Византинаца) и да са заласком тог сунца сви ми будемо потопљени у непрозирну таму”.

Крсташи освајају Цариград


Ираклије, тема, Арабљани, иконоборство, Василије II, битка код Манцикерта, пронија

ЗАПАМТИТЕ – Владавина цара Иракли је, после година кризе, поново уздиже Византи ју као велику силу. – Тематско уређење уводи војно-административне јединице на челу са стратегом. Овим системом ојачана је византијска војска и пре свега, одбрамбена моћ. – Нападе Арабљана ко ји су отпочели 634. и тра јали наредних сто година, Византи ја је тешком муком одби јала. – Иконоборство је јерес ко ја је одбацивала верске слике, иконе, фреске и мозаике. – Византијско царство достиже врхунац у време владавине Васили ја II ко ји је срушио Самуилову државу. – После битке код Манцикерта 1071. Турци Селџуци заузима ју Малу Ази ју. – Последњи византијски цар ко ји је покушао да води светску политику био је Манојло I Комнин.

 Занимљиво је упоредити просечан животни век владара породице Комнина са неком династи јом из латинског света западне Европе. Према прорачунима, просечан животни век царева династи је Комнина (1081–1118), ако са разлогом изузмемо младог Алекси ја II ко ји је уби јен као четрнаестогодишњак, износио је 61 годину. Упадљив је контраст у поређењу са члановима Саксонске династи је (919–1024) у Светом римском царству чи ји је просечан животни век био само 40,5 година, дакле две децени је мањи. С друге стране, владари из породице Комнина су нешто дуже живели него цареви неких других византијских родова: василевси Македонске династи је (867–1056) просечно су живели 59, а владари последње византијске династи је Палеолога (1259–1453), 60 година.

МАНОЈ ЛО I КОМНИН имао је неуобича јено тамну кожу за једног Византинца. То су, наравно, знали Венеци јанци, па су се током једног рата са Византи јом грубо нашалили са царем. Они су у поморском окрша ју заробили царски брод у коме се налазила Манојлова кабина украшена златотканим завесама и пурпурним теписима. Онда су у цареву ода ју увели неког ништавног човечуљка, црнпурастог Етиопљанина, и украсивши га блиставим венцем, свечано водали и поздрављали као византијског цара. Манојло I, ко ји је дознао за ову епизоду, никада Млечанима ни је опростио увреду ко ју су му том приликом нанели.

1. Ко је мере је морао да предузме цар Иракли је да би спасао царство? 2. Када је на престо ступила Македонска династи ја и ко је њен најзначајни ји представник? 3. Комнини су били успешни цареви, али и писци. Ко ји члан ове династи је је био најдаровити ји писац? 4. Прочитајте текст о животном веку владара. Шта можете да закључите из тих података?

47

I.


8

ЕВРОПА ОД VIII ДО XII ВЕКА

Ве лика сеоба на ро а се улавном заврши ла око 700. о ине, али о ни је значи ло а ни је би ло нових еничких ре мешања. Нароив, очев о кра ја IX и кроз чиав X и XI век на хришћански све Заане Еврое об руши ла су се ле мена из Скан инави је. Ва жан је био и о ла зак Уа ра (Мађа ра) у Панони ју ко ји се мо же осмараи као је ан изо ловани а лас мираци ја. Наа и ових на ро а ове ли су о значајних ро мена на ши роком росо ру о Енлеске на заа у о Руси је на исоку.

ВиКиНзи

С

кандинавски народи су у последњим годинама IX века, под околностима ко је су у великој мери остале затамњене, покренули последњи талас германских сеоба. Они су сво је морепловце-ратнике називали Викинзима, док су житељи хришћанске Европе за њих користили термин Нормани (Северњаци). Викинзи су се у почетку бавили трговином и на бродовима довозили крзно, кљове моржева, ћилибар и робове, а за узврат су у домовину увозили стакло, керамику и предмете од метала. Предвођени сво јим вођама, временом су се све више окретали гусарству и поста јали права напаст за становнике западне Европе. Већ око 790. године Карло Велики био је приморан да организу је одбрану приобалних подруч ја од пљачкашких упада скандинавских ратника.

Ки јЕВСКА РУСи јА

Д

ео Викинга, у изворима познат под именом Вар јази, у VIII веку је открио да реке Западна Двина и Волга пружа ју могућност трговине са Истоком што их је довело у везу са Источним Словенима. Међутим, Вар јаге је тек окретање према Цариграду у IX столећу усмерило на реку Дњепар ко ја је протицала кроз средиште земље Источних Словена. Ова промена правца се временски подудара са настанком Ки јевске државе. Једно од вар јашких племена, чи ји је назив био Рус, имало је насеобину у Новгороду , граду ко ји је представљао важну тачку на воденом путу од Балтика до Црног мора. Први помен Руса у историјским изворима потиче из 839. године. 48

Викиншки брод. Захваљујући својој нарочитој конструкцији могли су да плове и по плитким рекама, да стигну и до забачених насељених места.

Код Источних Словена су још пре IX века сазрели услови за стварање државе ко ју је долазак Вар јага само убрзао. Њихове вође Асколд и Дир су до средине IX столећа завладали у Новгороду и Ки јеву. Први руски историјски записи говоре управо о запоседању Ки јева и о припремама за напад на Цариград 860. године. На другој страни, супарнички вар јашки кнез Рурик, оснивач династи је Руриковича, преотео је Новгород, док је 882. године његов син Олег осво јио Ки јев и прогласио га за престоницу. Тиме су били


постављени политички основи државе ко ја се означава као Ки јевска Руси ја, док је Ки јев, „мајка руских градова”, постао значајно трговачко чвориште у ко јем су се укрштали путеви из Византи је, арабљанског света, Немачке и скандинавских земаља. У састав Ки јевске Руси је током IX и X века ушла су многа словенска племена као што су Пољани, Кривичи, Радимири, Древљани, Вјатичи, Тиверци и други. Кнезови Олег и Игор ратовали су против Византи је, али су са њом склапали и важне и повољне трговачке уговоре 911, односно 944. године. Догађај од великог знача ја био је прелазак Руса у хришћанство 988. године за владавине кнеза Владимира. Покрштавање су обавили византијски свештеници, а једна од његових последица био је и културни напредак руских земаља.

Крштење Кијевљана, слика К. В. Лебедева

ЕНглЕСКА

Д

руги део Викинга окренуо се ка западу и оштрицу сво јих на пада усмерио је на Британи ју. Сматра се да се античко раздобље завршава и средњовековна истори ја овог острва почиње 407. године. Тада је Рим повукао највећи део сво јих леги ја, а знатан број романизованих становника, пре свега римских грађана, напустио је ову провинци ју. Три године касни је последње римске леги је пребачене су са острва на континент. У новој ситуаци ји остало домаће становништво келтског порекла, Брити пре свега, било је подељено на неколико малих краљевина. Дошло је и до знатног опадања римске културе и латинског језика, на једној, и обнове келтске традици је, на другој страни, па је то раздобље у истори ји познато као келтски препород . Почев од средине V века уследили су напади паганских германских племена Англа, Саса и Јута ко ји су на територи ји Британи је створили сво ја краљевства. Њихов долазак довео је до опадања хришћанства, слома већих градова и наметања нове политичке елите. Нови полет хришћанства почиње тек од кра ја VI века када је по налогу папе у Енглеску 597. године стигао монах Августин са малом групом пратилаца и покрстио Англе и Сасе.

Отпор староседелачког становништва касни је је од јекнуо у разним легендама. Једна од њих говори о хришћанском британском краљу Артуру из VI столећа, његовим витезовима Окруло со ла и њиховим јуначким подвизима.

Први забележени упад Викинга био је у лето 787. године, али су у првих пола века напади углавном били усмерени према Ирској и Шкотској, а ређе према средишњем и јужном делу британског острва. Нови замах у насрта јима на Британи ју дали су Данци ко ји су намеравали да се на острву трајно населе. Њима се супротставио Алфред Велики, краљ Весекса, један од најзначајни јих владара раносредњовековне Енглеске. Кра јем X и у првим децени јама XI века уследили су нови напади Данаца, што је потра јало све до норманске инвази је 1066. године. зАДАтАК

Прочитајте текст о Алфреду Великом на страни 63.

49

I.


Последњи англосаски краљ био је Едвард Исповедник (1042–1066). За упражњени престо по јавило се неколико кандидата: Харолд, најмоћни ји ерл у Енглеској, кога су подржали племство и црква, затим Харалд Хадарда, краљ Норвешке, и Вили јем од Норманди је ко ји је био рођак Едварда Исповедника. Вили јем од Норманди је је после победе у бици код Хестингса 1066. године постао нови владар Енглеске, упамћен као Вили јем Осва јач. Лондон је победнику отворио капи је, а на Божић 1066. Вили јем је у Вестминстерској опати ји био крунисан за краља Енглеске. Тиме је на британском острву започело раздобље норманске власти током кога је ова држава ушла у доба пуног средњег века.

СЕВЕРЊАци НА јУгУ

О

сим према земљама источних Словена и британског острва, Нормани су се спуштали и на тло Шпани је, Француске и касни је, Апенинског полуострва. Године 844. напали су северне делове Пиринејског полуострва, а онда крочили на простор западног

Средоземља, па ни Балеарска острва нису била поштеђена њиховог пљачкања. Потом су уз реке Сену и Лоару продирали у дубину копна и 886. године не успешно опсели и сам Париз. Ипак, у Француској су се учврстили када су од краља Шарла III Безазленог 911. године добили као фе уд покра јину канала Ла Манш са средиштем у Руану . Ова област је по њима добила назив Норманди ја, а нешто више од једног столећа касни је тамошњи војвода Вили јем Осва јач се 1066. године искрцао на британском острву, однео победу у бици код Хестингса и постао енглески краљ. Нормани се у Итали ји први пут по јављу ју средином IX века и као одлични војници најпре поста ју на јамници у сукобима локалних фе удалаца, а онда припрема ју услове за заснивање властите државе. Њихов вођа Роберт Гвискард 1059. године добио је од папе титулу војводе од Апули је и Калабри је. Он је 1071. протерао Арапе са Сицили је и исте године осво јио последње упориште Византијског царства на тлу Итали је – град Бари. Тако је од наведених области образована веома снажна норманска држава ко ја ће 1130. године бити уздигнута у ранг краљевине.

Норманска освајања

50


СВЕтО РиМСКО цАРСтВО

К

аролиншка династи ја у немачким земљама угасила се 911. године пошто је преминуо њен последњи владар Лудвиг Дете. Немачка ни је била јединствена ни у етничком ни у политичком погледу, већ подељена на неколико области ко јима су, самостално попут краљева, владале војводе. Премда њима ни је одговарала јака централна власт, интереси хришћанске цркве и опасност од Мађара налагали су да на чело Немачке дође личност од ауторитета. Тако је на престо ступио Хајнрих I Птичар (919–936), војвода од Саксони је, способан државник и оснивач нове, Саксонске династи је ко ја ће владати нешто више од једног столећа (919–1024). Он се одмах ухватио у коштац са невољама, постигао одређене резултате и обезбедио пред услове сину и наследнику Отону I (936-973) да настави и оконча очеве замисли. Отон I, често са разлогом називан и Отон Велики, био је једна од најистакнути јих личности средњег века. Постигао је потпуну контролу над знатним делом земље и пуно урадио на претварању цркве у главни бедем монархи је тако што је бунтовним световним фе удалцима супротстављао свештенство. Победио је Мађаре у бици код Леха (955) и окончао њихове дотадашње упаде и пљачкања, а покорио је и део Словена. Отон I се умешао и у прилике у Итали ји тако што је 951. године осво јио Ломбарди ју и узео титулу краља Лангобарда. На позив папе, ко ји је са бунтовним баронима имао невоље у самом Риму, Отон I

Отон Велики

Свето римско царство у XII веку

51

I.


је стигао у „вечни град” и 2. фебруара 962. године био крунисан за цара. Тако је на Западу обновљено Римско царство ко је је об ухватало само Немачку и део Итали је и било знатно мање од царства Карла Великог. Оно је пуни назив „Свето римско царство” званично добило 1254, а титула ће посто јати до 1806. године.

цАРСтВО и ПАПСтВО

Н

еколико дана после свог царског уздизања, Отон Велики је у фебруару 962. об јавио тзв. Оонове риви леи је ко јима су потврђене донаци је Пипина Малог и Карла Великог папству, али је цар себи обезбедио право надзора над управом у папској држави. Уз то, усво јио је и положај заштитника и старатеља над црквом као верском установом у целини, а имао је и право да поставља бискупе, што је у великој мери значило подвргавање цркве држави. Ове мере су довеле до сукоба између царске и папске власти ко ји је назван борба за инвеституру. Борба царства и папства се нарочито заоштрила у другој половини XI столећа. У међувремену, захваљу јући деловању монаха гласовитог манастира Клини и њиховим реформама, папска кури ја је знатно ојачала. Спор је достигао врхунац седамдесетих година XI века у сукобу папе Григори ја VII, некадашњег клини јевског монаха, и амбициозног цара Хајнриха IV. Борба световне и духовне власти привидно је завршена Вормским конкордатом из 1122. године ко јим је било предвиђено да свештенство бира бискупе, да их световне власти уводе у посед, а духовне у црквено досто јанство. Ипак, сукоб је наставио да тиња и у касни јим епохама, али је његова важна последица била да је црква из овог спора изашла као монархијски уређена установа на челу са папом чи ји је ауторитет веома порастао.

Непознае реч

Конкордат – споразум, уговор, споразум између римског

папе и неке државе о правима католичке цркве у тој држави.

52

МАђАРи

З

а разлику од Викинга, Мађари су били азијски народ. Живели су као номадски сточари и узга јали овце и, нарочито, коње. Слично другим номадским народима, бри јали су браду и главу и пуштали бркове и три кике. У IX веку Мађари су боравили у басену реке Дон и већ 837. године су имали сукоб са Византијским царством. Кра јем IX века помогли су Византи ји у рату против Бугара. Међутим, под притиском турског племена Печенега, ко ји су дошли као савезници Бугара, Мађари су потиснути на север и 896. године, на челу са вођом Арпадом, населили су се у Панони ји. Одатле су пред узимали хитре пљачкашке походе и, као некада Хуни, били страх и трепет.

Долазак Мађара у Европу. Минијатура из једне средњовековне хронике

Продоре Мађара за уставио је немачки краљ Отон I ко ји их је сузбио у тешкој бици код Леха у данашњој Немачкој 955. године. После пораза, они су се повукли, а од тог времена је оштрица њихових упада углавном била усмерена на јужнословенске земље и Византи ју. Тако је у борби против њих погинуо српски кнез Часлав Клонимировић. Међутим, пошто су их 970. године поразили Византинци, Мађари преста ју са пљачкашким походима и све више се окрећу пољопривреди. Свесни да се налазе притешњени


између великих сила – Франачке, касни је Немачке, и Византи је – схвата ју да је једини начин да опстану јачање централне власти и прихватање хришћанства. Тај дуготра јан процес започео је Геза, Арпадов пра унук, а упркос снажној унутрашњој опозици ји довршио је његов син Вајк


(997–1038). Он је Мађаре превео у хришћанство и 1000. године био крунисан краљевском круном ко ју му је папа послао из Рима. Први мађарски краљ добио је и ново име – Стефан (мађ. Иштван) – а неколико децени ја после смрти проглашен је за свеца.



Нормани, Вар јази, Ки јевска кнежевина, битка код Хестингса, Отон I, Вормски конкордат, Мађари

ЗАПАМТИТЕ – Нормани кра јем IX века покрећу последњи талас германских сеоба. – Део Викинга, познат под именом Вар јази насељава ју територи је Источних Словена, ствара ју Новгород и запоседа ју Ки јев. Руси прима ју хришћанство 988. године у време владавине кнеза Владимира. – Средином V века на територи ју Британи је се досељава ју Англи, Саси и Јути. Од 787. почињу нормански напади прво на Ирску и Шкотску. После победе код Хестингса 1066. године Вили јем Осва јач поста је нови владар Енглеске. – Током IX века Нормани напада ју Француску, Пиринејско полуострво и Итали ју. – Роберт Гвискард 1071. протеру је Арапе са Сицили је и заузима Бари, последње византијско упориште у Итали ји. – Отон I Велики је крунисан за цара 962. године, а обновљено „римско царство” је обухватало Немачку и део Итали је. Назив „Свето римско царство” добило је 1254. – Вормски конкордат 1122. окончао је борбу световне и духовне власти. – Продор Мађара у Европу зауставио је немачки краљ Отон I 955. године. Први краљ Стефан је Мађаре превео у хришћанство 1000. године.

„Ићи у Каносу”

Један од најпознати јих примера понижења великих историјских личности, ко ји је ушао у све уџбенике за средњовековну истори ју, десио се у замку Каноса на северу Итали је, у јануару 1077. године. То је био чувени „сусрет” цара Хајнриха IV (1056–1106) и папе Григори ја VII (1073–1085), а у оквиру борбе за инвеституру ко ју су водили царство и папство. У једном тренутку положај немачког владара је био толико неповољан да му је била потребна подршка римског првосвештеника. Због тога је Хајнрих IV у одећи грешника-покајника и босоног, три дана и три ноћи, по снегу и цичи зими, ста јао пред замком и чекао папу да се смилу је и да га пусти унутра. Григори је VII га је напослетку примио, а немачки цар је пред папом понизно пао на колена. Отада посто ји израз „ићи у Каносу”, што је по јам понижења и значи унизити себе и смерно молити за помоћ неког коме си се дотле противио.

1. Покушајте да уз помоћ текста и карте означите правце ко јима су се кретали Нормани. 2. Шта се у Европи променило досељавањем Мађара? 3. Ко је територи је је обухватало Свето римско царство? 4. Да ли сте и рани је чули за израз „Ићи у Каносу”? Како ви тумачите овај израз?

53

I.


9

КУЛТУРА РАНОГ СРЕДЊЕГ ВЕКА

Циви ли заци ја ко ја је роисекла из ве ликих мираци ја ле мена и на ро а би ла је циви ли заци ја раа и ареси је. У Га ли ји је у V веку још увек осо ја ла обра зована арисокраи је ко ја је би ла обро уућена у књи жевнос и уменос. На руој срани, ново франачко лемсво још ни је ока за ло зани мање за обра зовање и кулу ру.

ДОбА ПРОПАДАЊА

Е

кономско и културно назадовање Гали је, ко је је започело већ у доба римске власти, а ко је су новопридошли варвари само убрзали, врхунац је досегло у првој половини VIII века. Писменост је била сасвим потиснута, па је огромна већина ондашњег становништва била је потпуно неписмена. Вештина читања и писања била је ограничена на танак слој свештеника од ко јих су многи и сами једва били писмени. Такво стање ће потра јати неколико векова. По једини Римљани, свесни да су део света ко ји неминовно пропада, уложили су напор да енциклопедијски уобличе достигнућа античке цивилизаци је и завешта ју их потоњим поколењима. У VI веку био је то сенатор Касидор ко ји је, по угледу на Бендикта из Нурси је, основао манaстир Вивари јум и у њему преписивачки центар. Ипак, била је то усамљена светиљка у свеопштој тами. Назадовање је захватило франачку државу, како аристократи ју, тако и редове хришћанске цркве. Догодило се и то да црквени досто јанственици не само да не зна ју латински, него углавном не зна ју ни да чита ју ни да пишу. Сведочећи о томе и сам Гргур из Тура, историчар и богослов VI века, служи се прилично не углађеним латинским језиком. Један оновремени писац потиштено закључу је: „Свет је остарио, ни један писац нашега времена не може се мерити са писцима прошлости”. У краљевству Меровинга ни је био подигнут ни један нови град, а сви стари су непрестано опадали. Опадање градова и недостатак престонице веома су негативно утицали на на уку и културу. Манастири, ко јих је у VI веку било око две стотине, односно монаси ко ји су у њима живели постали су последњи заштитници античког наслеђа. 54

Подсетите се ко ји период у грчкој истори ји називамо мрачним и због чега. Ко је је дело усмене књижевности тада настало? Када је записано?

Монаси преписивачи

МАНАСтиРСКА КУлтУРА

К

олевка хришћанског монаштва су пустиње у Египту, а његови почеци сежу у средину друге половине III века, у време највеће економске кризе ко ју позна је светска истори ја. Родоначелник монашког живота био је Свети Антони је, а његово жити је, ко је је написао знаменити црквени отац Атанаси је Велики, постало је нека врста литерарног обрасца за нови књижевни жанр – хагиографи је (животописи светих). Из Египта монаштво се полако распростирало по хришћанском Истоку, па су временом образоване прве монашке за једнице за ко је су правила прописали Васили је Велики и Пахоми је Велики.


Монаштво се временом раширило и у западном хришћанству, али је превладао његов киновијски, а не пустињачки облик. Овде су манастири представљали целовит и добро организован систем грађевина у ко ји су улазили црква, конаци, четворо угаоно двориште окружено аркадама, економске зграде, гостионица за ходочаснике. Био је то затворен свет ко ји је, у насто јању да буде сам себи довољан, често постављен на пустим местима како би монаси избегавали додир са спољашњим окружењем. Манастир је био умањена реплика града, затворен у себе, али окружен удобношћу и непомућеним споко јем. Овако подигнути манастири представљали су жаришта одакле су се ширили утица ји и знања о техници, књигама, наслеђу претходних цивилизаци ја, иде јама, религиозности. Они су били интелектуални центри, са скриптори јима у ко јима су монаси марљиво преписивали и украшавали рукописе, не само списе црквених отаца, него и античких писаца. У исто време манастири су били и уметничка средишта ко ја су познавала мини јатуре, витраж, скулптуре. Отуда се култура раног средњег века у великој мери може сматрати манастирском, односно монашком културом. Ако је то било потребно, манастири су поста јали и политичка и реформска снага у оквиру западног хришћанства, а најбољи пример је манастир Клини. Први манастир на Западу био је Монте Касино, смештен између Рима и Напуља, а основао га је 529. године Бенедикт из Нурси је. Он је на једноставном латинском језику прописао правила монашког живота ко ја су постала меродавна за хришћански Запад. У њима су били сједињени римски смисао за организаци ју са активном хришћанском побожношћу. Успостављена је равнотежа између строгости и умерености, ауторитета старешине манастира (опата) и поштовања монаха, побожних обреда, физичког рада и интелектуалне делатности као што је било читање и преписивање рукописа. На овим Непознае реч

Кинови ја – општежиће, манастирска за једница у ко јој монаси живе као чланови једног, за једничког домаћинства. Идиоритми ја – индивидуалан, самосталан начин монашког живота.

начелима био је успостављен први монашки ред тзв. бенедиктинци. Бенедиктова правила нису била једина, али су у VIII и IX веку, захваљу јући подршци каролиншких краљева, превагнула и постала образац западног монаштва.

Монте Касино, први манастир на хришћанском За-

паду, имао је веома бурну истори ју. Основан 529. године, у више наврата је био рушен и обнављан. Најпре су га Лангобарди уништили кра јем VI века. Обновљен је тек 720, дакле после више од једног столећа, да би га Арапи опустошили 883. године. Нова обнова уследила је око 950, а Нормани су га оштетили 1046. године. Опат Дезидери је је у оквиру манастирског комплекса саградио једну цркву, освећену 1071, „бисер Запада”, ко ју су украсили византијски уметници и у ко јој је био један чувени скриптори јум. Она је, после једног земљотреса, поново изграђена 1349. године, да би у XVII веку преуређена у барокном стилу. Уништена је у Другом светском рату, 1944. године, у време битке за Итали ју, а обновљена и поново освећена 1964. године.

иРСКО МОНАштВО

Б

удући да Римљани никада нису потчинили Ирску, подељену на више ситних и међусобно завађених племена, на острву се развила келтска култура. Правоверно хришћанство у Ирску је око 430. године донео Патрик, хришћанин келтског порекла. Ирци су први народ на Западу ко ји је примио хришћанство, а да ни је припадао Римском царству. 55

I.

ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ између Шкотске и Ирске. У периоду од VI до IX века ирски монаси су одлазили на удаљена острва у Ирском мору, затим у Енглеску и Гали ју, а стизали су и до Итали је и Палестине. Најпознати ји међу њима био је Свети Колумбан ко ји је деловао у VI веку. Он је у Франачкој основао манастир Ликсеј, значајно средиште писмености, а затим је боравио у Итали ји и утемељио манастир Бобио. Ирско монаштво је у великој мери заслужно за оживљавање хришћанства у оновременој Западној Европи. Свети Патрик, витраж

КАРО лиНшКА РЕНЕСАНСА У децени јама после Патрикове смрти, ко ји је постао национални светитељ, хришћанство се прилагодило животу у племенском друштву, па је манастир заменио ди јецезу као главну хришћанску установу. Сваки манастир је био блиско повезан са племеном и опат је углавном био рођак племенског старешине. Ирски епископи су живели по манастирима и били су на располагању опату, нарочито приликом рукоположења другог свештенства. Међутим, у поређењу са епископима са континента, они су имали много мању моћ и значај. У Ирској је опат био водећа верска личност у друштву, а тамошња црква се разликовала у односу на цркву на континенту. Пошто у Ирској, за раз лику од европског континента, латински ни је био у употреби већ су говорили келтским, људи цркве су морали да га уче. Међутим, тај недостатак имао је и предност: учили су из књига и тако на учили граматички правилан латински, другачи ји од већ унеколико исквареног говорног језика. Ирски манастири су стога представљали особене школе у ко јима се до каролиншке ренесансе најбоље одржао исправни класични латински језик. Уз то, дисциплина у тамошњим манастирима била је веома строга, донекле налик на самопрегор источног хришћанства, а свакако захтевни ја него што је била у манастирима хришћанског Запада. Један од најпознати јих монашких средишта био је манастир Јона смештен на острву

Ј

една од најважни јих тежњи Карла Великог била је да у сво јој пространој држави оживи запостављену ученост. Ова тежња је проистицала како из његове наклоности према на уци и култури, тако и из практичних потреба да се створи делотворна управа ко ја је подразумевала писмене чиновнике. На неки начин и у томе се видела Карлова жеља да обнови некадашње Римско царство. У насто јању да унапреди образовање свог свештенства, Карло у манастирима тражи неопходне учитеље. Управо је црква пре узела задатке о ко јима су се некада старали световњаци. Ко јим чином је Карло Велики још показао сво ју жељу да обнови некадашње Римско царство?

Непознате реч

Ди јецеза – у Римском царству од кра ја III века назив за управну јединицу; у црквеној организаци ји подруч је под управом епископа, епископи ја, епархи ја.

56

Каролиншка минијатура


У Карловој држави било је све више образованих духовника ко ји су помно про учавали латински језик и класичну латинску књижевност. Међу њима је било више на учника, песника, историчара, теолога и филозофа чи ји су интелектуални домети били упоредиви са делима касноантичких аутора. Овај класични препород, ко ји називамо „каролиншка ренесанса”, настао је на самом двору. Носиоци обнове били су углавном странци: Петар из Пизе и Павле Ђакон из Итали је, Теодулф, епископ Орлеана, пореклом из Шпани је, Јосиф из Ирске, Алкуин, Саксонац ко ји се школовао у Јорку, и Ајнхард ко ји је био Франак. Нарочито се радило на неговању и усавршавању латинског – језика бож је службе и државне управе. Вероватно је највредни ји напор учених људи ко ји су носили овај цивилизацијски полет било планско преписивање стари јих дела. Тако се Алкуин после одласка са двора повукао у манастир Св. Мартина у Туру где је основао преписивачку радионицу – скриптори јум. Марљива преписивачка делатност од 750. до 850. године омогућила је да стари списи преживе пустошења следећих векова. Наравно, пошто су писане руком и на скупоценом пергаменту, књиге су биле ретке и веома скупе. Њихову цену додатно је повисило украшавање рукописа ко је је прерасло у праву уметност. Ремек-дела каролиншке епохе представља ју по једини Јеванђелистари и Псалтири. Преписивана су и дела античких паганских писаца, али је на један такав препис долазило десетак преписа списа црквених отаца и вероватно стотине преписа библијских и литургијских књига. Важна је била тзв. каролиншка минускула, писмо јасно и лако за читање, препознатљиво по правим, правилним, заобљеним и одво јеним словима. Први такав рукопис, са словима стабилног и савршеног облика, по јавио се 782. године. Попут школства и литературе, и све уметности, ко је су за владавине Меровинга опадале, доживеле су знача јан успон за време Карла Великог. Томе је у великој мери допринело приса једињење Итали је из ко је су дошли важни уметнички подстица ји. Тако је Карлова опчињеност римском културом нашла свој израз и у дворској капели ко ју је саградио по узору на византијску царску цркву Сан Витале у Равени.

Мозаик у базилици Свете Богородице у Ахену

Под „каролиншком ренесансом”, ко ја је ипак остала ограничена на релативно мали број људи, подразумева се културни процес ко ји је био дужи од једног столећа. Прва генераци ја њених посленика је утемељила ренесансу, отворила многобројне школе и дала наставне програме, истра јавала на побољшању латинског језика и писма, подржавала прикупљање и преписивање књига, извршила ревизи ју превода Библи је и, што је можда најважни је, почела да припрема и школу је кадрове за ширење и унапређивање покрета чи ји је процват био тек на видику.

ОДНОС ПРЕМА бОгУ

С

редњи век је био доба вере. Због религијских уверења су оновремени људи били спремни да се одрекну много чега, да издрже натчовечанске напоре, а у нади за вечним спасењем положе и властити живот. Тада је посто јала огромна разлика између високог богословља и распрострањене верзи је хришћанства ко ју су припадници нижег свештенства подастирали сво јој пастви. Учени теолошки трактати, у ко јима су водећи духовници међусобно расправљали, као и њихови апстрактни аргументи, били су ван поимања не само обичног света, него и знатног дела нижег клира и монаштва. Успех проповеди је у великој мери зависио од тога да ли ће свештеници у обраћању верницима успети да савлада ју тај велики јаз. Утицај живе речи на простодушан и не ук свет, 57

I.


односно једноставне библијске приче са јасним порукама, био је веома снажан, а ништа мање делотворне нису били ни ликовне представе у црквама, сво јеврсна „библи ја неписмених”. У вери средњовековних људи важно место за уизимао је „страх од Бога” јер се сматрало да је Господ, творац неба и земље, заправо господар наших живота. Реч је о веома сложеном осећању ко је не подразумева само страхопоштовање, него и свест о томе да Бог може да казни, али и да покровитељски заштити и награди милосрђем и обаспе љубављу.

Приврженост хришћанској вери испољавала се и уважавањем реликви ја, па се тако развио и култ мошти ју. Без обзира на то да ли су биле праве или лажне реликви је поста ју предмет веома живе размене и великог поштовања. У складу са сво јим религијским уверењима, средњовековни људи су и по једине физичке по јаве, као што су помрачења Сунца или Месеца, наилазак комета, земљотресe, поплаве или на језде скакаваца, схватали као знак божи јег гнева ко јим он упозорава или кажњава људе због њихових грехова.

Један од видова побожности била су и ходочашћа. Она су представљала врхунац религиозног живота верника. Најпре су ту била локална или регионална ходочашћа, а затим и она велика. Хиљаде хришћана, обично о Ускрсу, ради поклоњења гробу Исуса Христа, путовало је у Јерусалим или, о Божићу, у Витле јем, место његовог рођења. Важна одредишта били су и Рим и Санти јаго де Компостела. У средњовековној хришћанској Европи ходочашће је било најраспрострањени ји вид приватног путовања, а тај напор за циљ је имао духовно прочишћење, опроштај грехова, исцељење тела или изналажење спаса од мука ко је су их задесиле на овом или ко је би их могле задесити на оном свету. 58

РОМАНичКА УМЕтНОСт

П

осле полета уметности најпре у време Карла Великог, а затим и у доба Отона I, до новог процвата долази у другој четвртини XI века. Он је повезан са снажењем папства и општим успоном Западне Европе, а допринео му је и престанак викиншких и мађарских пљачкашких похода. Ова уметност је у великој мери манастирска и монашка, а водећу улогу у обнови имао је клини јевски покрет. Романичка уметност је разнолика, јер је као сја јан узор рађала различите регионалне школе. Ходочашћа, разне врсте комуникаци ја, трговинске размене и крсташки ратови омогућили су ширење разних уметничких утица ја и „новој” уметности дали снажно јединство. Како је један хроничар записао, тада се хришћанство оденуло у белу одору нових цркава. Естетски гледано, романичка уметност означава враћање на обрасце римске антике и у њој архитектура за узима прво место, док су јој све остале врсте уметности подређене. Демографски успон захтевао је све веће богомоље, а том захтеву су одговориле монументалне базилике

Романичка архитектурa у Француској, (1000–1200)


ко је су за основу имале издужени крст. Одликовали су их дебели зидови и уски прозори, док су сводови и лукови изнад врата и прозора били заобљени. Због малих прозора осветљење унутар цркве било је оскудно што је давало утисак уздржане присности и тешко докучиве та јанствености. Унутрашњост базилика била је раскошна и осмишљена тако да остави снажан


скрипториј, Монте Касино, ирско монаштво, Каролиншка ренесанса, каролиншка минускула, ходочашће, романичка уметност

ЗАПАМТИТЕ – Последица сеоба народа била је културна стагнаци ја ко ја је врхунац достигла у првој половини VIII века. Већина становништва, као и добар део племства и свештенства били су неписмени. – Манастири поста ју нови интелектуални центри са скриптори јима, радионицама у ко јима су се преписивали и украшавали рукописи. – Монте Касино је први манастир у западној Европи. – Ирски монаси ће бити предводници у културној обнови и оживљавању хришћанства. – Каролиншка ренесанса је означила тежњу Карла Великог да обнови писменост и културу проучавањем латинског језика и класичне латинске књижевности. – У другој половини VIII века по јавила се каролиншка минускула, писмо ко је је било јасно и лако за читање. – Ходочашћа су била израз религиозности верника, а најзначајни ји је био пут у Јерусалим у време Ускрса или у Витле јем у време Божића. – До новог процвата уметности долази у другој четвртини XI века када се јавља романичка уметност.

утисак на вернике. Још је папа Григори је Велики почетком VII века наглашавао да се оно што за писмене значи текст, не укима може пренети слика. Романичка уметност, ко ја је об ухватила Француску, Шпани ју, Итали ју, Немачку и Енглеску, пре свега обележила је XI и XII век, али ће у по јединим земљама бити присутна и у XIII и XIV столећу.

   ИСИДОР ИЗ СЕВИ ЉЕ (око 560–636) припадао је угледној хиспанороманској породици чи ји су чланови заузимали висока чиновничка места у римској администраци ји. Од 600. године био је архиепископ Севиље. Постао је први шпански и хришћански енциклопедиста, а његово главно дело „Хроника” је прворазредан извор за истори ју Визигота ко ји су имали државу на Пиринејском полуострву. Његово дело „Етимологи је” је било обавезно у свим важни јим европским библиотекама. За светитеља је проглашен 1598. године. О истори ји је написао следеће: „Истори ја је прича о прошлим догађа јима ко ја се разлику је од обичне приче по томе што опису је стварне догађа је из прошлости. Реч истори ја потиче од грчких речи APO TOU IS TOREIN, што значи видети, па сазнати. Наиме, код древних народа онај ко ни је учествовао у догађа јима ни је писао истори ју. Јер, боље памтимо оно што видимо него оно што чу јемо. Оно што је виђено се верно преноси. Ова наука је у вези са граматиком јер се све што је вредно памћења мора забележити словима. За истори ју кажу да је споменик јер чува сећања на важне догађа је. Непрекидно преношење речи је као низ цветова уза јамно повезаних у гирланду (венац од лишћа и цвећа) [...]. Истори је незнабожаца не лишава ју читаоце онога што многи назива ју корисним. Наиме, многи мудраци су прошла дела људи више ценили од поука савременика, као што кроз истори ју разуме ју суштину рачунањем времена и година уназад и темељно истражу ју многе неопходне ствари по смени конзула и краљева [...]. Још се разлику ју истори је, приче и митови. Истори ју чине догађа ји ко ји су се заиста одиграли, приче су оно што се ни је стварно догодило, али је могло да се догоди. Митови су, пак, оно што се ни је догодило, нити је могло да се догоди, нешто што је против природе.”

1. Зашто је настанак скриптори јума у средњем веку знача јан за данашњу европску цивилизаци ју? 2. У чему је значај „каролиншке ренесансе”? 3. Колико је однос према религи ји и богу утицао на културу средњег века? 4. Прочитајте текст Исидора из Севиље о истори ји. Да ли његови ставови важе и данас?

59

I.


 

МАПЕ �МРЕЖЕ� ПОЈМОВА

Мреже појмова или мапе ума, како се још назива ју су техника ко ја нам помаже у разви јању и организовању појмова ко ји су приказани графом. На овај начин се врши систематизаци ја претходно наученог градива и побољшава усва јање нових појмова. Свака шема се састо ји из главног упоришта (чвора), појмова и лини ја ко је одржава ју везу међу појмовима. Те везе не мора ју увек бити директне и линеарне. Овакве мапе промовишу смислено учење, а могу се користити и као врста резимеа пређеног градива. Овде је предложена једна од мрежа појмова, а задатак је да ученици сами допишу везе између датих појмова ко ји су битни за Велику сеобу народа. У предложеној мрежи појмова означени су појмови и само неке од веза, а ученици сами треба да откри ју остале.

Хуни

Остроготи

Западно римско царство

Визиготи

Источно римско царство

ВЕЛИКА СЕОБА НАРОДА

Антички градови

Лангобарди

Авари

Хришћанство

60

Словени


МАРЦЕ ЛИН КОМЕС , ко ји је живео у VI веку, на латинском је написао Хронику ко ја обухвата период од 379. до 518, односно 534. године.

ХИПАТИЈА (355/360-415), последњи велики александријски математичар и филозоф и једна од најумни јих жена у истори ји, живела је у времену када се засењу јућа античка цивилизаци ја, ко ја је већ давно прошла свој зенит, повлачила пред налетима продорне и полетне хришћанске цивилизаци је. Она је била један од узорних представника префињене и надмоћне паганске културе и науке античког раздобља. Осим филозофских претресала је и питања из физике и других наука као што су астрономи ја, геометри ја или механика. Група острашћених хришћана сурово ју је убила 415. године. Сократ Схоластик, црквени историчар прве половине V века у свом делу Црквена исо ри ја о страдању Хипати је написао је следеће: „У Александри ји је живела једна жена по имену Хипати ја, кћи филозофа Теона. Она је сво јом ученошћу надмашивала све савремене филозофе, а држала се Платона. Онима ко ји су желели да је слуша ју предавала је све филозофске науке. И, заиста, са свих страна долазили су к њој да их поучава филозофи ји. То је била једна од оних жена о ко јима треба говорити са поштовањем. Мимо тога, она је била смерна и излазила пред особе ко је су биле на власти и ни је показивала стид што долази међу мушкарце. Међутим, на ову жену се подигнула људска завист. Како је она често била са Орестом (намесником Египта), разговара јући с њим, људи је почеше оптуживати да она наговара префекта да се не помири са Кирилом (александријским првосвештеником). За људе са уси јаном главом, ни је било тешко да почине зло тој жени. И тако је њих неколико, са неким Петром на челу, одлучило да казне Хипати ју. Када се она једном враћала кући, они је ухвате, те је одвуку у цркву ко ја се звала Кесарион, ту је свуку до гола и испреби ја ју до смрти, а њено тело донесу до места Кинарона и тамо га запале. Због овога би веома жао епископу Кирилу и свим хришћанима у Александри ји. То се десило четврте године Кириловог епископства, у време десетог конзулства Хонори ја и шестог конзулства Теодоси ја, у марту (415. године) током Великог поста.” Пажљиво прочитајте текст и покушајте да се сетите још неке жене из античког доба ко ја је остала упамћена као књижевница, научница, филозоф, владар. Упоредите положај жена у античком добу и раном средњем веку. О Хипати ји је снимљен играни филм   ко ји можете да погледате.

„389. година – Уместо кише два дана је непрекидно падао и праскао град, пропаст за стоку и дрвеће. 408. година – У Риму је на Тргу Мира земља тутњала седам дана 417. године – Настала је тама у току дана. 418. година – По јавила се звезда ко ја је седам месеци излазила и пламтела на Истоку. 420. година – У Перси ји се размахао прогон хришћана. 422. година – Цар Теодоси је (II) добио кћи Евдокси ју. Хуни опустошили Траки ју. 447. година – Краљ Атила као непри јатељ дошао је све до Термопила. 448. година – Покра јина Инди ја послала владару Теодоси ју (II) укроћеног тигра. 452. година – У ово време су три велика камена пала с неба у Траки ји. Хунски краљ Атила уништио је град Аквиле ју. 456. година – Небро јени ро јеви скакаваца уништили род у Фриги ји. 469. година – У Цариград донета глава хунског краља Дензика, Атилиног сина. 472. година – Ужарена планина Везув у Кампани ји, набу јала од унутрашњег огња, избљувала је спаљену утробу и читаво лице Европе прекрила ситним прахом, а ноћна тмина завладала је у току дана. Спомен на тај застрашу јући дан Византинци сваке године обележава ју осмог дана пре новембарских Ида (6. невембра). 494. година – Истовремено су једним земљотресом срушени Лаодике ја, Хи јераполис, Триполис и Агатик. 496. година – Инди ја је (византијском цару) Анастаси ју на поклон послала слона (ко јег наш песник Плаут назива луканском кравом) и две жирафе. 497. година – Дошло је до помрачења Сунца. 500. година – Симах је постао четрдесет девети епископ римске Цркве. Живео је (као римски првосвештеник) петнаест година. 524. година – Несташица уља довела је до велике оскудице у народу.”

Прочитајте текст и препознајте у њему природне по јаве и историјске догађа је о ко јима сте већ учили.

61

I.

ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ КЛИМАТСКИ ПОРЕМЕЋАЈИ � КАД СУНЦЕ ПРЕСТАНЕ ДА СИЈА

Један од најстари јих стра хова у човеку је страх од помрачења Сунца, односно ужас да ће доћи тренутак када ће се видети како сунчева лопта заувек ишчезава на хоризонту и како људи оста ју у вечном мраку. Један такав необичан феномен забележен је 535/536. године и у великој мери узнемирио оновремене људе. Прокопи је из Цезаре је, највећи византијски историчар и сведок и очевидац епохе Јустини јана I Великог, у сво јој „Истори ји ратова” забележио је следеће: „Сунчевим зрацима недоста јао је било какав сјај и током читаве године сунце је си јало као месец, као да је помрачено. С времена на време људи су доживљавали рат, кугу и све друго што је предсказивало смрт”. Јован Ефески, сиријски писац ко ји је живео у VI веку, аутор је једне врло значајне црквене истори је, о „затамњивању” Сунца пише: „Сунце је давало такав знак ко ји никада пре ни је био виђен ни записан. Оно је постало мрачно и његова затамњеност је потра јала осамнаест месеци. Сваки дан је си јало око четири сата, па ипак, светлост ни је била ништа више од слабе сенке. Сви су говорили да сунце никада више неће повратити потпуну светлост.” Касиодор Сенатор, ко ји је живео на Апенинском полуострву у VI веку, записао је: „Ваздух, ко ји је из снега накупио прекомерну студен, ни је био загре јан врелином сунца. Ваздух пак задржава стечену густину, спречава сунчеву топлоту и поиграва се гледа јући људску крхкост. Јер небеска тела влада ју нашим обзор јем и кроз њих једино у ретким приликама можемо видети када то њихова матери ја допусти”. Захари ја Ретор или Захари ја Схоластик, епископ града Митилене ко ји је живео у завршним децени јама V и првој половини VI века, оставио је запис: „Сунце је почело да бива затамњено дању, а месец ноћу, од 24. марта 535. до 24. јуна 536. године.” Изразито слаб „сјај” Сунца, односно ова велика елементарна непогода, ко ја је задесила скоро читав свет, имала је за последицу најпре неродну годину, а онда је довела до страшне глади са многобројним људским жртвама. Модерни истраживачи сматра ју да је тада горњи слој земљине атмосфере после велике вулканске ерупци је био загађен облаком прашине ко ји се испречио између Сунца и планете Земље. Како су писци ко ји су живели на различитим местима описали исту по јаву? На сличан начин су средњовековни људи реаговали и на астрономску појаву помрачења Сунца. Како данас об јашњавамо помрачење Сунца? Да ли још увек има оних ко ји реагу ју на ову природну по јаву на другачи ји начин?

62

ЕАДМЕР ИЗ КЕНТЕРБЕРИЈА, почетком XI века, тумачећи учење Анселма Кентерберијског, енглеског филозофа и теолога, доноси једну врсту симболичне басне ко јом се об јашњава троделна подела средњовековног друштва на свештенике, ратаре и војнике. „Пример оваца, волова и паса. Разлог посто јања оваца је да да ју млеко и вуну; волова да раде земљу; паса да бране овце и волове од вукова. Ако свака од ових врста животиња врши сво ју дужност, Бог их штити [...]. Тако је и с редовима ко је је он установио с обзиром на разне дужности ко је треба вршити на овом свету. Поставио је једне – клерике и калуђере – да се моле за друге и да их, пуни благости, као овце, напа ја ју млеком проповеди и вуном доброг примера удахњу ју жарку љубав према Богу. Он је створио сељаке да би од њих живели – као волови од свог рада – и они сами и други. Друге, најзад – ратнике – створио је да би, колико захтева потреба, показали снагу и да би оне ко ји се моле и оне ко ји обрађу ју земљу бранили од вукова.” Шта сте запамтили о средњовековном друштву? Да ли вам је овај текст помогао да схватите како је оно функционисало? Ко ји се друштвени сло јеви помињу?


АЛФРЕД ВЕ ЛИКИ, краљ Весекса (871–899), током борби са Данцима подигао је велики број утврђења и утемељио моћну флоту у чи јој је изградњи зналачким саветима и сам учествовао. Ради лакшег управљања државом и убирања пореза земљу је административно поделио у више јединица. Старао се да се пошту је законитост и уредио је правосуђе. Будући и сам веома образован – превео је више књига са латинског језика ко ји је научио у зрелим годинама – организовао је делотворан систем школства, али не и Универзитет у Оксфорду што му се понекад припису је. За Енглеску је био оно што је Карло Велики значио за Франачку, али, наравно, у мањим размерама. Британски ђацима је познат и по занимљивој причи о краљу ко ји се после изненадног напада Данаца сакрио у кући једне сељанке. Она га је замолила да припази да јој не изгори колач. Међутим, прерушени владар је толико бринуо о томе шта ће бити са његовим краљевством да је заборавио на молбу домаћице. Када је видела да је колач изгорео, сељанка је прописно изгрдила госта, не слутећи да је он краљ. Историчари веру ју да ова прича илустру је скромност великог монарха. Како је у лето 2013. године пренео лондонски „Телеграф”, енглески археолози веру ју да се у једном необележеном гробу на црквеном имању у Винчестеру налазе земни остаци знаменитог краља. Уколико се покаже да су у праву, било би то велико откриће. Алфред Велики, споменик

БЕДА ВЕНЕРАБИ ЛИС (Пречасни) (око 673–735), енглески богослов и учењак упућен у многе науке, скоро цео живот провео у манастиру као монах; међу његовим многобројним делима издва ја се енглеска црквена истори ја ко ја допире до 731. године. О музици је записао следеће: „Доказано је да је међу свим вештинама музика најдостојни ја хвале, најуглађени ја, најпри јатни ја, најведри ја, најпривлачни ја; јер она чини човека слободним, при јатним, углађеним, веселим, привлачним; она покреће осећања људи, подстиче их на разне подухвате, као у биткама [...]. Да ли је потребно још речи? Музика бодри људе да подносе напоре и преливањем гласа блажи умор од сваког посла. Музика да је снагу неспокојним душама, уклања главобољу и жалосно расположење, изгони нечисте мисли, рђава расположења и малодушност [...]. Чак и гмизавце, водене животиње, па и птице, музика сво јом слашћу умиру је [...]”

Данас је музика и даље важан део живота готово сваког човека. Како она утиче на вас? Да ли је писац текста у праву? Колико векова вас дели од аутора овог текста?

63

Istorija 2 Gimnazija

Recommend Documents