Jevandjelje po Isusu

Hristovo otkrivenje koje svet ne poznaje Ovo je Moja Re~

Pred vama je mo}no Hristovo delo otkrivenja Ovo je Moja Re~ AiΩ Jevan|elje Isusovo Hristovo otkrivenje koje svet ne poznaje

@ivot u Bogu je ve~no teku}a energija. Onako kako je on iz Ve~nog izvora priticao detetu ~ove~jem, na{oj sestri Gabrijeli, predavan je postepeno i nama. Hrist, Spasitelj svih ljudi i du{a, Vladar Carstva Mira, saop{tava nam Svoju Re~, da u njoj spoznamo i sopstveni ìvot i oblikujemo ga tako da Bogu bude mio. Hrist, klju~ od vrata ìvota Univerzalni ìvot

2

Ovo je Moja Re~ A i Ω Jevan|elje Isusovo Hristovo otkrivenje koje svet ne poznaje Hrist, Sin Bo`ji, Savladar Neba, Spasitelj svih ljudi i du{a, graditelj i vladar Carstva Bo`jeg na Zemlji otkriva Svoj ìvot, misao i delovanje kao Isusa iz Nazareta preko proro~ice Bo`je, Gabriele, Würzburg

3

Duh Bo`ji darovao je i daruje, u Univerzalnom ìvotu, svim ljudima Svoju Re~. Ovo visoko duhovno dobro predaje se dalje u obliku knjiga i kaseta. Prevedeno sa nema~kog Nema~ki originalni naslov: "Das ist Mein Wort. A und Ω Das Evangelium Jesu. Die Christus Offenbarung, welche die Welt nicht kennt" Serbisch Za smisao teksta merodavno je izdanje na nema~kom jeziku (ISBN 3-89371 220-8) 1. izdanje 1995. Izdava~:  Universelles Leben e.V. Haugerring 7 97070 Wüerzburg DEUTSCHLAND Sva prava pripreme i pre{tampavanja u izvodima zadràva izdava~. za izdava~a: Univerzalni ìvot Beograd, p. fah 270, Sombor, p. fah 37, Novi Sad, p. fah 289 Slog i {tampa: Biro "Raduni}", Beograd, Ljube Kova~evi}a 2 Tira`: 1000 primeraka ISBN 86-7939-002-X

4

Sadràj∗

Predgovor ................................................................................................... 33 Ja Jesam ..................................................................................................... 41 Prolog ......................................................................................................... 43 1. Obe}anje o ro|enju Jovana Krstitelja - Jovan Krstitelj; Njegovo poreklo i zadatak u delu Spasenja (4-6). Obja{njenje nemosti Zaharijine (8) .............................................................................. 47 2. îsto za~e}e Isusa Hrista - Prvo ukazivanje na rod Davidov i njegov nalog (5). Spasiteljska iskra - Osloba|anje od greha (6). An|eo Gospodnji govorio je Mariji svetlosnim jezikom Neba (8). Stare predstave o Bogu koji ka`njava; Bog ljubavi koji se objavio preko Hrista (17). Raskid Starog Saveza - Novi Savez Himna dolaze}em Carstvu Mira (25) .................................................... 50 3. Ro|enje i davanje imena Jovanu Krstitelju - Pravi proroci (5) 57 4. Ro|enje Isusa Hrista - Narod izraelski je zakazao - Hristova vladavina u Carstvu Mira priprema se preko otelovljenih sinova i k}eri Bo`jih iz roda Davidovog (5). "Ukazanja an|ela" pastirima bili su doga|aji u unutarnjem (6-9). Priznavanje zemaljskih zakona ukoliko se ne protive Bo`jim zakonima (12) .......................... 60 5. Poklonjenje mudraca i Irod - Zna~enje {est zraka zvezde Vitlejemske (5). Poruke od Boga i Njegovih an|ela su uputstva, ali ne i direktne izjave o mogu}em - Posredno vo|enje (13) ............ 65 ∗ Naslovi poglavlja "Jevanđelja Isusovog" odštampani su polumasnim kurzivom; podnaslovi štampani običnim kurzivom odnose se na tumačenja, ispravke i produbljivanja "Jevanđelja Isusovog" koja je Hrist dao u današnjem vremenu (1989). Brojevi u zagradi označavaju uvek stihove "Jevanđelja Isusovog", na koje se odnose Hristova tumačenja, ispravke i produbljivanja.

5

6. Detinjstvo i mladost Isusova - Hram unutarnjeg (4). @enik Hrist i nevesta (5). Ven~anje kao zavet vernosti pred Bogom Iskustvo ènskoga za Isusa iz Nazareta - Muke i smrt na krstu nisu se morali dogoditi (10). Ispravno razumevanje teksta - Mudrost Egip}ana (11). Kratak pregled Isusova ìvota pre po~etka Njegovog u~iteljskog delovanja (12). Isus je ìveo i davao iz svemo}i i ljubavi Bo`je i ispunjavao je zapovest "Moli se i radi" (14). Poslednji savez, zaklju~en sa Prazajednicom Novi Jerusalim - Tama je izgubila - Proces ~i{}enja Zemlje (17) ................................ 70 7. Jovanova propoved o pokori - Zna~enje simbola i ceremonija (4). Sud: zakon setve i ètve - ~i{}enje du{e (10) ................................ 83 8. Kr{tenje Isusovo, Hristovo - Bog i Hrist objavljuju danas ~itavu Istinu preko serafima boànske Mudrosti - Rod Davidov priprema sa Hristom Carstvo Mira (3) .................................................. 87 9. êtiri isku{enja - Tama se sme meriti sa svetlom (1). Ko ìvi u Bogu, povezan je sa svime {to postoji i nikada nije usamljen (5) 91 10. Josif i Marija pripremaju Isusu gozbu - Andrija i Petar sre}u Isusa - Za ljude Novog Doba: Ne zaboraviti spasiteljsko delo (2). Obele`ja sledbenika Isusa iz Nazareta - Davanje zemaljskog imena i ime zra~enja du{e (10) .....................................................94 11. Marija Magdalena pomazuje Isusa - Su|enje po ovozemaljskim merilima (6). Prosvetljeni prozire (10) ...................................... 100 12. Svadba u Kani - Isceljenje u Kapernaumu - Inkarnirana duhovna bi}a i njihov nalog u Delu Spasenja (9). Bog je ljubav, On ne proklinje - Bogove osvete stvaraju ljudi koji su se udaljili od Boga – Idolopoklonstvo je i oboàvanje zemaljskih sila i vlastodràca - "Ve~no prokletstvo" je ruganje Bogu (11). Nebo i pakao su u ~oveku samom - Atmosferska hronika (12). @ivot u Istini - Tri koraka do Istine (16) ........................................................... 103

6

13. Prva propoved u sinagogi - Jevan|elje ljubavi, put u unutarnju slobodu (2). Vera, poverenje i ostvarivanje kao osnova za pomo} i le~enje iz Duha (4) ................................................................... 111 14. Pozivanje Andrije i Petra - Dreser pasa – Bogata{i - Sle|enje Hrista tek nakon sre|ivanja svih ljudskih odnosa i okolnosti (1-3). Preduslovi za isceljenje (4). Greh protiv Stvaranja nepo{tovanjem i ubijanjem sabi}a, i posledice - U prelomnom vremenu posledice deluju brè - Profinjenjem Zemlje smanjuje se mogu}nost inkarniranja - Prelomno vreme je vreme katastrofa - Hrist {titi Svoje - @ivot na o~i{}enoj Zemlji (6-7). Spolja{nje i unutarnje bogatstvo (11-12) ...................................................................................... 116 15. Isceljenje gubavoga, uzetoga i gluvoga - Ljudi u Duhu Gospodnjem ............................................................................................. 124 16. Pozivanje Mateja - Novo vino u starim mehovima Mogu}nost reinkarnacije i otpla}ivanja je ograni~ena ..................... 127 17. Isus {alje Dvanaestoricu - Napredovanje Dela Spasenja zavisi od vernosti i razvoja onih koji su prihvatili taj zadatak (3). Kr{tenje Duhom Istine (6). Isceljivanje bolesnih i bu|enje mrtvih - Grupni dug - Isterivanje |avola - Darove ljubavi ne treba nametati (7). Pakao nije mesto ve} stanje du{e (10). Bogu ni{ta nije skriveno - Re~ istine poznaje samo onaj ko ìvi u svetlu istine (13). Ko je protiv Hrista, taj je i protiv svog bli`njeg (14) ................................................................................................... 130 18. Slanje sedamdeset dvojice - O preno{enju Istine (3). Pona{anje u gostima (6). Merila za zajedni~ki ìvot ljudi; cilj: nesebi~na ljubav (10-12) ........................................................................ 140 19. Isus pou~ava molitvi - Ispravno i pogre{no moljenje (2-4). Esencija ~itavog postojanja jeste u najunutarnjijem svake du{e Ko ìvi svesno povezan sa Bogom, njemu sluì Njegova svemo} preko svih oblika ìvota (6). Prekorevanje iz ljubavi i ozbiljnosti (8). Po{tovanje ìvota biljaka i ìvotinja (9). Odgovornost isceljenog (10) ................................................................................................ 145

7

20. Povratak sedamdeset dvojice - Uspeh ili neuspeh Hristovih izaslanika - Profinjenje materije - Zemljine mrlje, ostaci negativnih energija: baza za poslednji ustanak demona na zavr{etku Carstva Mira - Osloba|anje Zemljine du{e - O "duhovima" (3). "Mudraci" sveta ne prepoznaju snage svemira; njima se upravlja i oni ratuju protiv Svetlosti (4). Hrist otkriva Svoju sopstvenu ulogu i Svoj odnos prema Bogu, doga|aj Pada i Svoje spasiteljsko delo (5). Hrista u zemaljskoj ode}i i njegove glasnike mogli su i mogu prepoznati samo oni koji su razvili unutarnje gledanje i slu{anje - Ko slu{a i ostvaruje Hristove zapovesti njemu se otkriva boànski Zakon i on ìvi u Njemu (6). Mo}no zra~enje ve~ne Istine preko Mudrosti u vremenskoj prekretnici (7) .......................................................................................... 152 21. Isus ukorava okrutnost prema konju - Samoljubiv, sebi~an ~ovek gospodari nad ìvotinjama i mu~i ih - Ko ìvi u Bogu, jedno je sa svim stvorenjima (2-4). ôvek skrnavi i razara ìvot na Zemlji - Izumiranje mnogih ìvotinjskih vrsta - Zna~aj mnogih ìvotinja za ekolo{ku ravnoteù - Zakon setve i ètve vaì i u opho|enju prema Stvaranju (5). Nesebi~na ljubav, klju~ razumevanja i pomo}i bli`njem, kao i uvida u kauzalni zakon i njegovo savladavanje - Glad i è| du{e za unutarnjim izvorom (7) Za Boga je strahota i ubijanje ìvotinja radi `rtve - Svaki ~ovek bi trebalo dobrovoljno da `rtvuje svoje "ja" - La`na slika Boga - "Oko za oko, zub za zub" (8) i "Tako }u vas odbaciti" ispravno shva}eno - Predaja i tuma~enje biblijskih re~i (10). Zemaljska bogatstva i unutarnje bogatstvo (11). Spolja{nje bogatstvo samo je posu|eno da se upotrebi za mnoge (12-13). Bo`ji Zakon je apsolutan i on }e se ispuniti - Kr{tenje vodom kao simbol - "Svr{eno je" - Hrist sada u~i celoj Istini (14). Planiranje i pripremanje Spasiteljskog naloga i Dela Spasenja Mnoga duhovna bi}a stoje u Nalogu dok se ne vrate sva bi}a Pada (16) .................................................................................................. 167 22. Bu|enje k}eri Jairove - Preduslovi za isceljenje tela - Hrist je u tebi (2-5). Bu|enje "mrtvih" (6-12) .............................................. 189 23. Isus i Samarjanka - Voda ìvota, Istina, snaga koja ve~no struji (3-7). Ko ozbiljno traì, pronalazi Istinu - Proverite one koji govore

8

o Istini - O vrednosti spolja{njih oblika oboàvanja - Ko je danas narod Izrailj? - Novi Jerusalim - Poslednji Zavet (16) ......................... 193 24. Isus osu|uje okrutnost - On isceljuje bolesne i isteruje |avola - Sve povrede Zakona ìvota padaju natrag na ~oveka; priroda i zemaljska stvorenja pokloni su Bo`ji za dobrobit ljudi (1). Obja{njenje "osu{ene ruke" (3). Spasavanje i isceljenje tela, ako je to dobro za du{u (7). Fariseji ju~e i danas - Borba protiv rastu}e Svetlosti na Zemlji i u podru~jima ~i{}enja jo{ i u vremenu Carstva Mira - U ovoj vremenskoj prekretnici polaè se temelj Carstva Mira koje dobija oblik - Opomena ljudima u Carstvu Mira: ne zaboravite Pionire i otelovljenog serafima boànske Mudrosti, Moju proro~icu i Mog glasnika - Borba iza zida od magle traje i dalje (8). Obja{njenje "~uda sa hranjenjem" (12-13) .......................................................................................... 200 25. Beseda na Gori (1. deo) - Beseda na Gori, unutarnji put do savr{enstva - Blaèni - "Siroma{ni" - Podnosi ispravno svoju patnju - Krotkost, osobina onih koji nesebi~no ljube - Deset Zapovesti i Beseda na Gori kao put do istine i pravednosti Milosr|e, vrata koja vode u ve~no postojanje - îste du{e u Apsolutnom zakonu Bo`jem - Utemeljiva~i mira nose mir u sebi - Borba Pionira na vi{e frontova - Crkveni ljudi, fariseji, vukovi u jagnje}oj koì - Bojno polje iza zida od magle - Molite se za neprosvetljene du{e (2-4). Zemaljsko bogatstvo kao obaveza i zadatak - Pogre{na upotreba bogatstva ima te{ke posledice Upozorenje podrugljivcima - Bogati, mo}nici, la`ni proroci, laskavci, la`ni hri{}ani: oru|e Satane (5). Pravedni, koji nepravdu iznose na svetlo, so su Zemlje (6). Poziv i nalog proro~ici i glasnici Bo`joj - Delovanje Pionira neposredno pou~avanih i vo|enih - Novi Jerusalim (7). Osloba|anje od Zakona setve i ètve preko Hrista; vezivanje za zakon Pada preko konfesija i dogmi - Hrist uvodi danas u svu istinu (8). La`ni i pravi u~itelji (9). Spasenje samo kroz veru i ostvarivanje (10). Hrist preobraàva dobrovoljno predati greh (11). O~istiti, pre no {to nastane te{ka karma - Prividni neprijatelj, tvoje ogledalo (12-13). Svako prima ono {to je sam posejao (14) Dajite ljubav nesebi~no (15). Li~ne èlje vode vezivanju za ljude

9

i stvari - "@ivot u mo~vari" (16). Bacanje semena u njivu du{e bli`njeg - Put ~i{}enja Pionira do Carstva Mira (17-18) ................. 216 26. Beseda na Gori (2. deo) - Prvi koraci na unutarnjem putu, proces evolucije ka nesebi~nosti (2). Molitva kao samoprikazivanje ili nadahnuta molitva (4). Pravi mudraci po~ivaju u sebi i ne raspravljaju (5). O molitvi "O~ena{" (6). Pra{tanje i moljenje za opro{taj; pravednost i milost Bo`ja (7-9). Zemaljska smrt Svest du{e nakon smrti - Oàlo{}eni – Ponovno otelovljenje - Veze izme|u ljudi i du{a – Ispravan stav (10-11). Sabiranje blaga Kraj otelovljavanja u Novom Dobu (12-14). Briga za sebe, planiranje s poverenjem u Boga - Ispravna molitva i ispravan rad - Sve {to postoji pod Bo`jom je za{titom (15-18) .............................. 260 27. Beseda na Gori (3. deo) - Va{e negativne misli, re~i i dela va{e su sopstvene sudije (1). Trun i brvno - Neophodnost samospoznaje (2). Misionariti zna~i hteti ubediti - @ivite istinu i budite uzor (3). Moljenje, traènje, kucanje; unutarnja vrata ne}e se otvoriti razumu (4). Ono {to zahteva{ od svog bli`njeg, to sam ne poseduje{ u srcu; o~ekivanje vodi vezivanju (6). Borba na uzanom putu ka @ivotu (7). Razlikovanje dobrih i lo{ih plodova (8-9). Primite Re~ ìvota srcem - "Ovo je Moja Re~. Alfa i Omega. Jevan|elje Isusovo. Hristovo otkrivenje koje svet ne poznaje": delo @ivota i Ljubavi (13) ..................................... 288 28. Isus osloba|a ìvotinje i potvr|uje Jovana Krstitelja - Pad: zgu{njavanje energije sve do materije - Duhovno telo u ljudskom telu - Ljudi postaju sve suroviji - Zloupotreba stvorenja i stvaranja - ôvek-gospodar - Praznoverje, bogovi koji ka`njavaju, krvna `rtva - Opominjaoci Bo`ji pokazuju put - Bog se zgraàva nad eksperimentima sa ìvotinjama (1-3). îsti prepoznaje ~isto - Hrana, dar Bo`ji (4). Borba tame protiv Bo`jeg plana i Njegovih pravednih proroka - Oru|a tame - La`ne proroke tama ne napada (16) .......................................................................................... 303 29. Hranjenje pet hiljada ljudi - Isus hoda po vodi - U Isusu iz Nazareta Hrist, delimi~na snaga iz prasnage - Obja{njenje umnoènja ribe - @iva i mrtva hrana - Odricanje i fanatizam Preobraàvanje negativnih navika na putu ka vi{em ìvotu (4-7).

10

Strah je sumnja u Bo`ju snagu i ljubav (12-13). Nema slu~ajnosti - ôvekov razvoj ka Boànskom samo kroz rad na samome sebi (14). Nije svako primio pomo} i izle~enje (17-18) ..... 315 30. Hleb ìvota i ìvi ~okot - Hrist daje duhovni hleb za unutarnji ìvot - Put u Carstvo Mira: borba i `rtva pravednih (5). Snagu ìvota prima onaj ko se usmeri na Boga (6). U Hristu su spasenje i milost - Bolest, patnja i sudbina su dug koji je postao vidljiv - Sudnji dan (7). Ljudsko oko vidi samo zemaljski omota~, koji je prolazan - Ulaènje i izlaènje duhovnog tela Raskrsnica proro~ice Bo`je u smeni doba - Razvoj spolja{njeg hri{}anstva (8-10) .................................................................................... 324 31. Hleb ìvota - Priznanje Petrovo - Goni~ kamila - Duhovno mrtvi - U carstvu du{a nema maski - Re~i su samo simboli i putokazi - Odricanje i potiskivanje - Svaki ~ovek poseduje slobodnu volju: dobra setva donosi dobru ètvu - Bog opominje, On ne ka`njava (1-3). Mojsijev prolazak kroz pustinju sa narodom Izraela: parabola za put ~ove~anstva - Dana{nji ljudi ne razlikuju se od naroda Izraela - Put u Carstvo Mira (4). Ko Boga ljubi vi{e nego ovaj svet, taj ìvi u Bogu - Ko je iz Istine, prima iz Istine (5-6). Ljudima u Carstvu Mira - Evolucija ljudi i Zemlje ka finotvarnom - Promena vremenskih mera - Mrlje na Zemlji, rezervati demona - Vra}anje carstva Pada - Knjiga "Ovo je Moja Re~" stalno }e se uzdizati, sve do finotvarnog "Za" i "protiv" mnogih ljudi sluì tami (7-9). Ljubi i ìvotinje! (12-16) .........................................................................................................338 32. Bog kao jelo i pi}e - Zna~enje mesa i krvi - Ishrana i zdravlje po volji Bo`joj (1-6). Brutalnosti ljudi, èstina ljudskog "ja" - Okretanje ljudi jedinstvu sa prirodom (8-12) ...................................360 33. O krvnoj `rtvi i pra{tanju grehova - Isceljenje na jezercetu Vitezda - Mojsijevi ustupci uslovljeni vremenom postali su zakonima (1-3). @rtvovanje ìvotinja i ishrana mesom - Ljudski propisi vezuju; Bog je neograni~ena ljubav i sloboda (4-14) ............367

11

34. Isusova ljubav za sva stvorenja - Kroz koga struji Bog taj postaje blagoslovom (2-6). Po{tovanje prema svemu {to je stvoreno; nepo{tovanje podleè kauzalnom zakonu (7-10) .................373 35. Parabola o milosrdnom Samari}aninu - Marija i Marta Ono {to u~ini{ svom bli`njem, to ~ini{ Hristu i sebi samome O pona{anju prema bli`njem (1-8). Moli se i radi; prava mera (9-11). Slika za gradnju ku}e Bo`je, Novog Jerusalima na Zemlji - Boànska Mudrost zove sinove i k}eri Bo`je; ona priprema Unutarnji put i donosi sveobuhvatne boànske zakone - Oni koji ìve u Meni, posta}e ìvim izvorima (12-15) ........................................376 36. Preljubnica - Farisej i carinik - Zakon odgovaranja (ogledanja) - Ko poznaje samoga sebe, prepoznaje i protivnika Zavo|enje preko satane ~ula pre i posle velikih preokreta (1-6) Iz smernosti izrasta duhovna veli~ina (7-10) ........................................385 37. Ponovno ro|enje du{e - Preko patnje i kajanja do savr{enstva - O~eva milost deluje poja~ano na Zemlji - Kraj mogu}nosti inkarniranja za te{ko optere}ene du{e - Ponovno ro|enje u Duh Bo`ji (1-10) ........................................................................... 38. O ubijanju ìvotinja - Bu|enje mladi}a iz Naina iz mrtvih Ko ne ispunjava Bo`je zakone, optere}uje svoju du{u; on ne moè ni da u~i Zakonu Neba niti da ga tuma~i - @ito }e biti odvojeno od kukolja (1-2). Lestve Jakovljeve - Sa profinjenjem misli i ~ula otpada ono nezakonito (3). O primeni sile i prolivanju krvi (4). Sapatnja sa ìvotinjama - Ubijanje ìvotinja radi njihovog osloba|anja od patnji (5). Ko se spoznaje i ~isti, taj se u~i da ljubi ìvot (6). Bu|enje mrtvih (8-10) .......................................394 39. Sedam slikovitih pri~a o Carstvu Nebeskom - Put do kraljevstva Bo`jeg - Ko je kolebljiv u svojoj odluci, taj ne}e prona}i blago na Nebu (1-6) ...................................................................404 40. Isus tuma~i slikovite pri~e o Carstvu Nebeskom - Slikovita pri~a o Carstvu Nebeskom; dobra setva; Prepoznavanje i odstranjivanje korova u pravo vreme - Preko ostvarivanja u

12

390

obilje Carstva Bo`jeg (1-2). Velika ètva: odvajanje ìta od kukolja; paklene muke (3-7). Seme kraj puta: samo slu{anje istine (9) .....................................................................................................408 41. Preobra}enje pti~ara - Isceljenje slepoga - Pravljenje poslova sa ìvotinjama; Trgovina ljudima - Svetkovanje sabata Srazmerna kazna za one koji znaju i za one koji ne znaju (1-9). Ko ispunjava Zakon Bo`ji, taj gleda u dubine postojanja (10-13) 415 42. Isus pou~ava o braku - Isceljenje desetoro obolelih od lepre - Povezanost bra~nih partnera i pri spolja{njoj rastavi Polaritet i dualitet - Unutarnje vrednosti (1-5). Bezbra~no stanje (6-8). Trajno ozdravljenje samo ostvarivanjem ve~nih zakona (13) 420 43. Bogata{ i Carstvo Nebesko - Zapovesti ~i{}enja - Imovina i sle|enje Hrista (1-4). Sve je mogu}e onome ko teì duhovnoboànskome kao svom pravom bi}u (6). Bog ili mamon - Te`nja za materijalnim i njene posledice (7). Ko se odrekne materijalizma, prima}e vi{estruko u ve~nom postojanju (8-9). Spolja{nje ~i{}enje i unutarnja ~istota - Vernost slovu ukazuje na nevernost Bogu (10-16) .....................................................................427 44. Vera Dvanaestorice - Stubovi-nosa~i Zajednice - Bog nema tajni; greh prekriva Istinu (2-3). Prave prazajednice temelje se na steni Hristu (4). Crkva falsifikuje istinu - Pravednost Bo`ja daje svakom gre{niku dosta vremena za preobra}anje (7-8). Zakon Bo`ji dolazi na ovaj svet; Istina postaje vidljiva (10-12). ôve~anstvo }e do}i u jedinstvo sa Mnon, Hristom (13-15) ..............436 45. Traènje znakova - Ne~isti duh - Roditelji Isusovi i bra}a i sestre - Zemaljsko bogatstvo - "Slepac" o~ekuje ~udo - Opasnost od uticaja preko protivnih snaga (1-6). Protivzakonito delanje uprkos ve}em znanju greh je protiv Svetog Duha (7). ^lan porodice Bo`je ili individualista i branilac ljudskog "ja" (8-10). Materijalno bogatstvo; posledice gramzivosti (11-16) .........................445

13

46. Probraènje Isusovo - Dvanaest Zapovesti - U preobraènju Isusovom Njemu je otkriven Njegov put stradanja, Njegov slede}i nalog kao Hrista, i budu}nost ~ove~anstva i Zemlje (1-6). Novi Izrael (7-21). Novi zakon ljubavi - Nijedna du{a ne}e biti izgubljena (22-24). Pro~i{}avanje du{e (25). Svi pravi proroci bivaju pogre{no shva}eni (26-28) ...........................................................452 47. Ispravno razumevanje Zapovesti - Parabola o bogatom ~oveku i Lazaru prosjaku - O ispravnom razumevanju pisanih zakona; primer: ubijanje (1-3). Zavist je kra|a - Ra|anje bolesne dece - Preljuba (4-5). Po{tovanje svih oblika ìvota (6). Re}i istinu, ali ne rugati se - Po{tovati slobodnu volju bli`njeg (7). @iveti u Bogu (8-9). Razlike izme|u siroma{nih i bogatih: uzroci i posledice (10-17) .........................................................................461 48. Isus hrani hiljadu ljudi i isceljuje na sabat - Sapatnja (1-9). Isceljenje bolesnika - Re~i klevete protiv Isusa i protiv sledbenika Hristovih (10-13) ...................................................................471 49. Istinski hram Bo`ji - O razaranju hrama (1-3). Svaki ~ovek je hram Bo`ji, hram Svetoga Duha (4). Zna~enje spolja{njih formi (5-7). Prolivanje krvi i krvna `rtva (8-10). Hrista prepoznaje i razume govor zakona samo onaj ko se svakodnevno trudi da ìvi u Bogu (11-12) ...........................................475 50. Hrist, svetlost sveta - Ljudsko su|enje i presu|ivanje; Pravednost Bo`ja (1-4). Istinsko sopstvo u svakome jeste Bog Ko ne voli svog bli`njeg, ne voli ni Boga (5-8). Onaj ko veruje a ne ostvaruje, ne}e ugledati ve~nog Oca (9-15) .....................................483 51. Istina osloba|a - O pravilnom razumevanju Zapovesti "Ostati u Mojoj re~i" (1). Sluga greha daleko je od Boga i od ve~ne domovine (2). Pred Bogom vaì samo ostvarivanje nesebi~ne ljubavi (3-6). Satana, otac laì; satana ~ula (7-8). Nijedna du{a nije izgubljena (9). Re~ Bo`ju razume samo onaj ko teì istini (10). Mojsije nije odobravao `rtvovanje ìvotinja Nepo{tovanje i po{tovanje ìvota - Stari i novi ~ovek (11-13).

14

Duhovni autoriteti i verni slovu, koji ne ostvaruju ono {to pou~avaju - Ustupci proroka narodu (14-18) .......................................489 52. Isus obja{njava Svoju preegzistenciju - Verovati zna~i razumeti - Smrt tela i duhovna smrt (1). Samo onaj ko ispunjava Zapovesti, spoznaje i doìvljava Boga u sebi (2-3). Carstvo Bo`je je sedmodimenzionalno - Beskona~ni kristal: sve je u svemu (9-11). Razumevanje Istine samo kroz ostvarivanje (12) .......502 53. Isceljenje slepog od ro|enja - Pitanje sadukeja o uskrsnu}u - Ne pitaj o grehovima svojih bli`njih - Koristite trenutke dana (1-2). Spolja{nji lekar i unutarnji iscelitelj (3-6). Oèniti se / udati se ili se ven~ati pred Bogom (7-11) .............................................509 54. Saslu{avanje slepog od ro|enja - U~enici kao Hristovo duhovno telo - Slepi i oni koji vide (1-16). U kosmi~kom postojanju sve je u svemu sadràno i jednako va`no (17-24) ...........514 55. Hrist, Dobri Pastir - Jedno sa Ocem - Hrist, pravi pastir i jedini put u O~evu ku}u - Moje ovce poznaju Moj glas - Ja vodim ovce u ve~ni Zakon - Upozorenje na neopravdano prisvajanje i zloupotrebu slu`be pastira (1-16) ....................................520 56. Bu|enje Lazara - O bu|enju mrtvih (1-18) ..................................527 57. O maloj deci - Parabola o ribama - Opro{tenje grehova Dovedite malene k Meni - Ko je "najve}i u Carstvu Bo`jem?" (1-2). Na{koditi bli`njem i posledice (3). Obaveze roditelja (5). Zemaljske o~i i duhovno oko - Bog je Svezra~enje, svestruje}i Zakon (6-9). Pro~i{}avanje po Zapovesti mira - Vezivanje i razdre{ivanje - Molitve Bogu i njihovo ostvarivanje (10-12). Svako je sebi sudija - Oprostiti, pravo i pravednost - ~ovek i dràva (13-20) ............................................................................................532 58. Radost zbog gre{nika koji se pokajao - Parabola o izgubljenom sinu - Istinski sinovi i k}eri Bo`je - Narod Bo`ji na Zemlji (1-2). Bog je stvorio i vidi Svoju decu savr{enom - Svako dete Mu se vra}a kroz Hrista (3-15) .....................................................544

15

59. O budnosti - Carinik Zakhej - Blago na Nebu i zemaljski posed (1-3). Biti spreman za Hristov dolazak (4-6). Dobar doma}in (7-8). Od onoga kome je puno dato puno se i traì (910). Gre{iti uprkos ve}em znanju greh je protiv Svetoga Duha (11-12). Nijedna du{a ni ~ovek nisu izgubljeni (13-18) .......................549 60. Isus osu|uje pismoznance i fariseje kao licemere Zloupotreba Hristovog imena za nehri{}anske svrhe - Ne postoje "sveci" - Pro`drljivi vuci u jagnje}oj koì - Antihrist - Hrist pobe|uje (1-18) ..........................................................................................557 61. Isus prori~e kraj Doba - Prepozna}ete ih po plodovima njihovim (1). Reinkarnacije gladnih mo}i i Bo`jih glasnika tokom vremena (2-3). Oni mra~ni bore se svim metodama (4-5). Upozorenja za vreme uàsa (6-7). Povratak Hristov: Nau~ite da razlikujete (8-9). Promene u Sun~evom sistemu i na Zemlji (10). Predstoje}e vreme kraja - Evolutivni put ~ove~anstva i Zemlje u svetlotvarnost - Carstvo Mira - Poslednja pobuna Satane - Bo`je "Neka bude": razlaganje svega grubotvarnog - Pripremanje povratka Hristovog preko boànske Mudrosti - Dolazak Hristov, najve}i doga|aj (11). Prepoznajte znake vremena (12-14). Ko je budan, ne}e propustiti taj ~as (15-19) ...................................................565 62. Parabola o deset devica - Ko ispunjava zapovesti ljubavi, budan je. On ima unutarnje svetlo, znak na ~elu (1-7) .....................581 63. Slikovita pri~a o talantima - Kome je dato, treba da daje dalje - Bog nagra|uje samo onog ko daje od srca (1-12) .................584 64. O bi}u Bo`jem - Snage Otac-Majka principa su i u mu{karcu i u èni; zato su oboje podjednako vredni (1-3). Prepoznajte nevidljivo u vidljivome; u svemu gledajte Boga, @ivot (4-5). O zakonu privla~enja u sveukupnom postojanju Odluka o Hristovom Spasiteljskom delu u sve~anoj Bo`joj prestonoj dvorani - Nalog Spasenja - Nosioci boànske Mudrosti zajedno sa Hristom nose glavnu odgovornost za Delo Spasenja Niz otelovljenja sinova i k}eri Bo`jih, povezanih ovim nalogom Otelovljenje Hristovo - Nalog ostaje do njegovog ispunjenja (6-

16

11). Duhovni mrtvac (12). Na slobodnu volju ne sme se nikada uticati (13) ..................................................................................................587 65. Poslednje pomazanje od Marije Magdalene - Spremanje izdaje - O istinskom davanju i pomo}i siroma{nima - Senke ljudskog "ja" spre~avaju vi|enje Bo`je svetlosti; ~ovek onda govori o "tajnama Bo`jim" (1-10) .........................................................599 66. U~enja o savr{enstvu - Istinski ìvot je ìvot u Bogu (1 - 3). îsta bi}a ìve u Svejedinstvu, i jedno su - Polaritet kao jedinstvo u Bogu - Marija Magdalena, uzor primaju}eg principa - îtavo postojanje izgra|eno je na polaritetu (4-11). Trojno jedinstvo: Duh, du{a i ~ovek - Kada }e Carstvo Bo`je do}i na Zemlju? (12 - 13) ......................................................................................603 67. Ulazak u Jerusalim - Poslednji sud - Osana - Razapnite Ga na krst: Ko misli samo na sopstveno dobro, nepostojan je Jevreji ànju svoju setvu ve} dve hiljade godina - ôvek treba da po{tuje Boga u svakom stvorenom obliku, pa tako i u bli`njem, ina~e }e se na}i Hristu sleva (1-10). Otpla}ivanje i ~i{}enje najoptere}enijih du{a (11). [to niste u~inili najmanjem, to niste ni Meni u~inili (12-14). Put evolucije najoptere}enijih du{a (15) .....609 68. Pore|enja o Bo`jem sudu - "Carstvo Bo`je uze}e se od vas i da}e se narodu koji donosi plodove njegove." (1-7). Borba protiv Bo`jih glasnika koji i ìve ono ~emu u~e (8-10). Ja sam do{ao u Isusu i dolazim kao Hrist (11). Unutarnje i spolja{nje dostojanstvo - Zemaljski }e se vlastodr{ci razbiti na ugaonom kamenu Hristu, koji }e postati zavr{ni kamen (12-14). Preobratite se na vreme, pre no {to sudbina krene svojim tokom - Ljudske re~i, pojmovi, merila i njihovo zna~enje samo su putokaz do Istine (15-20) ...................................................................617 69. O smrti, ponovnom ro|enju i ìvotu - Ponovno ro|enje u Duhu Bo`jem osloba|a od ra|anja u telu (1-2). O to~ku ponovnih ra|anja - Zasenjene du{e - Du{a nalazi svoj mir tek kada su svi gresi otpla}eni - Otpla}ivanje grehova na Zemlji lak{e je i brè nego u carstvu du{a (3-4). ôvekova re~ je re~

17

zablude (5-6). Delovanje Otac-Majka principa u dualima (7-10). Ko je dobre volje, razume i ispunjava Zakon ìvota i osloba|a se gre{enja (11-13) ....................................................................................627 70. Isus prekoreva Petra zbog èstine - Po{tujte ìvot bilo na kojem da je stupnju razvoja; svaki je oblik ìvota na putu evolucije ka savr{enstvu (1-5). Ko ìvi u Meni, svedo~anstvo je u ovome svetu (6-7). Utira~i puta za Hrista od starog, gre{nog sveta u Novo Doba (8). U borbi izme|u Svetlosti i tame Hrist se uvek iznova razapinje na krst (9-10). U vremenskoj prekretnici sveobuhvatna Svetlost posta}e vidljiva, no tama èli da ga ugasi (11). Boànska Mudrost u vremenskoj prekretnici gradi prazajednice, preko kojih Hrist, Svetlost sveta, zra~i u sve narode - Zavetna zajednica Novi Jerusalim je sve{tenica (12-14) ....635 71. î{}enje hrama - Udarci bi~em za du{u i telo (1-2) Istinska slu`ba Bo`ja (3-4). Jedino smisao re~i oìvljava (5-7). Svaki ~ovek odslikava samoga sebe (8-11) .......................................................645 72. Isusova opro{tajna beseda - Slika i prilika O~eva (1-3). Oni }e ~initi ve}a dela nego {to Sam ih Ja kao Isus ~inio (4). Ko nesebi~no sluì, njemu }u Ja ispuniti ono za {ta se moli (5). Ko osve}uje svoj hram, ìvi u Meni (6-7). Nesebi~na ljubav je komunikacija sa Bogom (8). Zna~enje re~i: "Otac je ve}i od Mene" (9-11) ..............................................................................................650 73. Pravi ~okot - Svaka loza u Meni daje plod (1-2).Ko ne ostane u Meni, gre{i (3). @iveti u Hristu (4). Jasno oko du{e sti~e dar razlikovanja istine od zablude (5). Verni u Moje ime donose dobre plodove (6-8). Onaj koji vidi, nije vi{e slep (9). Za{to se Hrist danas ponovo objavljuje (10-11). Poznavanje Zakona obavezuje na ostvarivanje (12). Nijedan ~ovek ne}e mo}i da kaè: "O Hristu nisam znao ni{ta" (13) .........................................656 74. Isus priprema Svoje u~enike na ono {to predstoji - Borba protiv Hrista u ime Hrista (1) Delo Spasenja bi}e izvr{eno (2-3). Istina danas te~e poput velike reke (4-5) ..............................................666

18

75. Poslednja pashalna ve~era - Budite ~ista srca (1-2). O izdaji - Tolerancija i razumevanje prema neukima (3-6). U Hristovom Novom Dobu ne}e vi{e biti prolivanja krvi (7-9). O~i{}ena Zemlja daruje obilje (10). @ivot u Hristu vodi ka plemstvu du{e i istinskoj slobodi (11-12). Zakon ìvota, zapovesti ljubavi - Onaj ko prezire bli`njeg, ne pronalazi put do Hrista, Istine, u ve~no Postojanje - Svako sudi sebi samome (13-16). Novi Izrael i Novi Jerusalim (17). Iz svih naroda i plemena zbratimljuju se oni koji vr{e dela Bo`ja (18) .........................................................................673 76. Pranje nogu - Poslednja ve~era - Otvaranje sedam osnovnih snaga du{e zapo~inje od Reda (1-3). Onaj ko ljubi nesebi~no, ispunjava Zakon i vidi Boga u svemu (4-5). Istinski Hristovi borci imaju ~isto srce (6). Cilj i zadatak du{e je da ponovo postane Zakon (7). Zna~enje tamjana (8). O ve~eri - Nije ceremonija, ve} simbol (9). Isusova molitva za Svoje: Ispunite re~ Bo`ju i Zapovest ljubavi; zra~ite onim ~ime vas Bog daruje (10-19). Molitva jedinstva (20-21). Hleb i vino (22). Duhovna supstanca u darovima prirode (23-25). Mojsijevim ustupcima nastali su protivzakoniti obi~aji (26-28). Izdaja Hrista - Za{to je Isus mogao da bude uhva}en i za{to je razapet. - Hristov ~in za rod Davidov (29-30) ..................................................................................685 77. Bol u Getsimanskom vrtu - Spavanje u~enika u Getsimanskom vrtu - Ko duhovno znanje samo sakuplja a ne primenjuje ga, ne moè da shvati situaciju i prespava}e nevolju svog bli`njeg - Bo`ja volja i plan bi}e ispunjeni (1-13) .....................705 78. Judino izdajstvo - Petrovo odricanje - Hvatanje: tama je dobila vlast da uhvati Isusa - Ko se ma~a lati, od ma~a }e i poginuti - Petao koji kukuri~e, glas savesti (1-18) ..............................710 79. Saslu{anje pred prvosve{tenikom Kajafom - Drànje prilikom optu`bi - Zna~enje re~i: "Ja mogu razoriti hram Bo`ji i za tri dana ga podi}i" (1-10) ...............................................................714 80. Judino pokajanje - Nepravda nanesena bli`njem moè postati sudbinom - Gre{enje posve}enih je gre{enje protiv

19

Svetog Duha - Ko se namerno ogre{uje o Jevan|elje ljubavi, ponovo razapinje Hrista (1-10) ...............................................................717 81. Saslu{anje pred Pilatom - Oni koji ìve u Istini, pravedni su u mi{ljenju, govorenju i ~injenju (8-9). Protivne snage poku{ale su da spre~e ~in Spasenja - "Ja ne nalazim na Njemu nikakvu krivicu". U svako doba tama sme da se odmeri sa Svetlom Mo} prividnog hri{}anstva prolazi - Pravednik je trpeo zbog nepravde - Krst: znak Spasenja i vaskrsenja ili znak poraza (1032) 720 82. Razapinjanje Isusa na krst - Isus je izdrào sve napade i postao Spasitelj (1-2). Pilat je `rtvovao Nevinoga da bi zadrào svoj poloàj (3-4). Za~e}e i ra|anje u grehu ili u nesebi~noj ljubavi (5-7). ôvek sam odre|uje kakvo }e ruho nositi njegova du{a u onostranom (8-13). Skru{eni gre{nik (14-16). Prividni trijumf tame postao je Hristovom pobedom u slavu Oca. - U Nebo moè u}i samo ~isto duhovno telo (17-19). "Boè Moj, Boè Moj, za{to si Me ostavio." (20). Zakon ljubavi i jedinstva (21-23). Zemljotres, znak snage Hristove (24-27). Ne postoji nikakvo pravo na smrtnu osudu niti na ubijanje (28) ..........................730 83. Isusov Pogreb - O sahranjivanju mrtvih (1-3) Po{tovanje mrtvih i bdenje nad mrtvima (4-10) .....................................................744 84. Uskrsnu}e Isusovo - An|eo na grobu (1-5). Svetla, sna`na du{a blià je Bogu (6). Vest i vo|enje preko an|ela (7-8). Zadatak Hristovog zemaljskog i duhovnog tela (9). Preobraàj Isusovog fizi~kog tela - Krst sa telom ili bez tela (10-13) ..................747 85. Vaskrsli Isus ukazuje se dvojici u~enika u Emausu - Slepilo onih koji su bili protiv Mene - Promena u satanskim hijerarhijama nakon Uznesenja u Nebo (14-16) ..................................753 86. Isus se pojavljuje u hramu i prestaju krvne `rtve - Duhovna zbivanja u Jerusalimu i okolini u danima nakon Isusovog odvajanja od tela (1-8) .............................................................................756

20

87. Isus se ukazuje Svojim u~enicima - Za{to su u~enici mogli da vide Vaskrsloga? (1-2). Krst bez tela, simbol uskrsnu}a i pobede nad tamom (3-6). Spasenje samo preko vere? (7). Kr{ten Duhom Svetim (8). Nesebi~na ljubav obuhvata ~itavo Postojanje (9). Voditi Bogu posve}en ìvot (10). Bo`ji Duh koristi se bogatstvom re~i i pojmova ljudskih prenosilaca; njihovo zna~enje vremenom podleè promenama - Zajednice u Hristu do Doba Svetlosti (11-15) ..............................................................................759 88. Osmi dan posle Uskrsnu}a - Izrael i Jerusalim su tamo gde ljudi ispunjavaju Bo`ju volju - Gre{ni svet ne prepoznaje istinske sinove i k}eri Bo`je, a ni veliku ènu koja priprema put Hristu (1-3). On kroz nju zra~i Svoju svetlost {irom zemaljske kugle (4-7). Ljudi dobre volje pronalaze put u unutarnje (8). U borbi protiv Svetlosti sveta tama }e biti pobe|ena (9-10). Hristovo delo Spasenja spre~ilo je zamisao ènskog an|ela: degradacija svih ìvotnih oblika i razlaganje Stvaranja (11-12) .......770 89. Isusovo ukazivanje na jezeru Genisaretskom - Vaskrsli sre}e Svoje sledbenike (1-5). Istinski sledbenici: vodi~i, a ne pastiri; stene vere i ispunjenosti Bogom - Prazajednice su ono jedno stado Pastira Hrista (6-8). Klju~evi Nebeskog carstva (9). Opasni i vo|eni od ljudskog "ja" ili od Ve~nog (10). [ta tvoj bli`nji ~ini, to nije tvoja briga (11-12) ..............................................................780 90. [ta je Istina? - O sposobnosti razumevanja ve~ne istine (1-3) Sve je svest (4-5). ôvek moè shvatati samo ostvarenu istinu Postizanje savr{enstva (6-11). Ko je u posedu istine? (12). Ko ne ljubi nesebi~no, ne ìvi u istini i ne prepoznaje je - Svaki ~ovek vo|en je u skladu sa njegovim stanjem svesti (13-16) ........................787 91. Red Zajednice (1. deo) - Jezik koji je vibracija (1-4). Davanje imena i kr{tavanje novoro|en~adi - Odgajanje u ~estitosti (5-6). Odgajanje dece u razvoju (7). Uklapanje u ìvotni princip zajednice: mir i harmonija (8). Duhovno kr{tenje - Zapovest "Moli se i radi" - An|eo zajednice - Stare{ina - Savet stare{ina - Knjiga zajednice (9). Pomazanik (10) .................................................797

21

92. Red Zajednice (2. deo) - Brak i partnerstvo, povezanost prema zakonu nesebi~ne ljubavi i vernosti - Sklapanje braka u Zajednici savez je sa Bogom (1-3). Roditelji pred Bogom snose odgovornost za svoju decu - "Otac-Majka ku}a" - Ne smatrati decu vlasni{tvom - O duhovnim dual-parovima i nastajanju "duhovne dece" (4). O ve~eri u Zajednici - Pregled sedmice Bez ceremonija (5). Spoljne forme i postupci, ustupci su a ne zakonitosti (6-7) .........................................................................................809 93. Red Zajednice (3. deo) - O opra{tanju i moljenju za opro{tenje (1-2). Isceljivanje iz Duha Bo`jeg (3-4). Odgovorni u Zajednici (5-10) .........................................................................................822 94. Red Zajednice (4. deo) - O sahranjivanju mrtvih - Svesni ìvot - Duhovno mrtvi - Bog ne èli da se ponovo otelovljavamo (1-4). Ko je prona{ao put do svog unutarnjeg Boga ne trebaju mu zemaljske vo|e - Kriterijumi za istinski odgovorne: nesebi~no sluènje - O ode}i: unutarnja lepota postaje vidljiva u spolja{njem (5-7). Rast i odràvanje ìvota Zajednice; zajedni~ki zadatak (8-10) ............................................................................................830 95. Uznesenje - Vaskrsli pou~ava Svoje u~enike o ispunjavanju Spasiteljskog naloga i o uticajima negativnih snaga - U mo}nom kosmi~kom kompjuteru, kao i u atmosferskoj hronici, pohranjeni su, kao pozitivna energija, vra}anje u Domovinu i Carstvo Bo`je na Zemlji, i oni se sve vi{e izgra|uju (1). Zemaljska vladavina u ime Hristovo preko oru|a demona (2-3). U ovoj mo}noj vremenskoj prekretnici na videlo izlazi sve protivzakonito - Tama u sopstvenim posledicama i samostvorenim okovima (4). Obe}anje Svetog Duha (5). Nosi Hrista u sebi (6). Ja dolazim ponovo u svoj slavi (7). Nesebi~na ljubav je neraskidiva nit (8). Isus je kao ~ovek doìveo i kroz patnju iskusio {ta zna~i biti ~ovek (9-10) .............................................842 96. Izlivanje Svetog Duha - O zadacima i poloàju u~enika (1-3). Ko je veliki u Duhu on sluì i daje sa smerno{}u i zahvalno{}u (4-5). Po~eci crkvene hijerarhije preko ljudi na visokim poloàjima i dostojanstvenika - Oni koji nesebi~no sluè svima, daju od srca (6-7). [ta se dogodilo pri silasku Svetog Duha? (8-

22

9). Istinsko bratstvo Hristovo u slu`bi op{tem dobru (10). Jedan za sve, Hrist (11). Ljudsko pona{anje u prazajednicama - Cepanje prazajednica zbog nesuglasica i vlastoljublja (12-13). Ceremonije i sli~ni ljudski ~inovi ne spadaju u u~enje Nazare}aninovo (14-15). Iz saglasnosti u mi{ljenju proizlaze sloboda i jedinstvo (16). Obja{njenje ispovedanja vere (17-23). Ko Mene sledi postaje hram ljubavi (24-25). Ja Sam istina (26). Preko dela "Ovo je Moja Re~" u svet }e pote}i ìvot. ......................857 Pogovor .......................................................................................................886 Zakoni Bo`ji za Carstvo Mira Isusa Hrista .....................................................................................887 Izve{taj prahri{}ana Zaventne zajednice Novi Jerusalim u Univerzalnom ìvotu za istorijsko Hristovo Delo otkrivenja "Ovo je Moja Re~" o razvoju, izgradnji i strukturi Carstva Mira Isusa Hrista (stanje 1992.) ............................................................899 Za bolje razumevanje ovog dela: Bo`je proro{tvo .........................................................................................914 Knjige i kasete Univerzalnog ìvota ..................................................................................919 Predgovor Brata Emanuela, Heruvima boànske Mudrosti

Za ponekog }e ~itaoca mo`da biti nerazumljivo {to se Hrist, Sin Bo`ji, vra}a na jedno prili~no nepoznato Jevan|elje i na njemu ne samo da gradi, ve} ga i tuma~i, ispravlja i produbljuje, to jest dopunjuje. Razlog za to je slede}i: Hri{}anske konfesije i zajednice, kao i mnogi poznavaoci Biblije imaju "svoju Bibliju", koju smatraju potpunom i ~istom istinom, od koje su na~inili sopstveno vlasni{tvo. Ali oni se varaju u svom uvere-

23

nju da je u njihovoj Bibliji re~ Bo`ja data jednom i za sva vremena i time i zaklju~ena. Tako Hristu, Spasitelju svih du{a i ljudi, nije bilo mogu}e da unutar jo{ postoje}ih hri{}anskih konfesija i zajednica koje se za njih vezuju, protuma~i, ispravi i produbi tu knjigu, njihovu Bibliju. Zato je Hrist i{ao drugim putevima; On je otkrivao i otkriva Istinu izvan hri{}anskih konfesija i zajednica koje se za njih vezuju. Jer, sva bi}a i ljudi treba da doìve Boga, ve~nu Svetlost, neograni~enu Istinu. I svima je data sloboda volje da je prihvate ili odbace. Hrist, Sin ìvoga Boga, Spasitelj svih ljudi i du{a, inspirator je u Svom delu Spasenja, Univerzalnom ìvotu, iz kojeg proizlazi Carstvo Mira Isusa Hrista. On je na po~etku ove decenije (1980) zamolio nekoliko bra}e - koji su svi do jednoga bili poznavaoci Biblije - da ispi{u esenciju Istine, kako iz Starog Zaveta, tako i iz Novog Zaveta. Hristova èlja bila je i jeste, da se napi{u ~injenice o Njegovom ìvotu i misli kao Isusa iz Nazareta, da bi ove kasnije sluìle kao istorijski izve{taj za one koji }e ìveti u Carstvu Mira Isusa Hrista, a preko Njega su ve} u velikoj meri dostigli savr{enstvo. U Svojoj objavi On je ovoj bra}i, shodno smislu, rekao: Uzmite u ruke ove tekstove Biblije koje }u vam Ja sada dati i dopustite da va{a duhovna svest klizi preko njih. To zna~i: ~itajte o~ima Istine - a ne razumom; jer ovaj muti oko i smisao za Istinu. Oko Istine }e onda padati na ona mesta u tekstu koja sadrè Istinu, a koja je od zna~aja za sad{njost i za dolaze}e vreme, jer Ja }u to pohraniti u va{a srca. Onda }u preko vas tuma~iti i produbljivati. To su Bo`je re~i, koje su veliki proroci i prosvetljeni primali iz Duha Istine, kao predvi|anje sada{njeg i dolaze}eg vremena. Njegov motiv bio je i jeste da Njegovi u sada{njosti, kao i prete`no ve} savr{eni ljudi nastupaju}eg vremena u Carstvu Mira mogu da pro~itaju i izvr{avaju ono {to je On doneo ~ove~anstvu kao Isus iz Nazareta - i da saznaju ko je On bio i jeste u Duhu. Kada jednom Carstvo Mira Isusa Hrista bude obuhvatilo Zemlju, spasenje u ljudima bi}e zavr{eno, jer }e se u Carstvu Mira otelovljavati samo jo{ gotovo savr{ene du{e.

24

U Carstvu Mira Isusa Hrista duhovno znanje ne}e biti od zna~aja, jer }e se ti prete`no ve} savr{eni ljudi pribliìti Boànskome, po{to poseduju mudrost i ne moraju vi{e da nalaze mudrost preko duhovnog znanja. I mnoge verzije Biblije na koje se konfesije u ovom vremenu (1989) jo{ oslanjaju, bi}e tada bezna~ajne. Jer, ko je dostigao boànsku mudrost, taj je otvorio i svoju duhovnu svest, a njegovo ~isto duhovno telo, u kojem potpuno deluje esencija beskona~nosti, za njega je onda knjiga boànske mudrosti. Kada Carstvo Mira Isusa Hrista obuhvati Zemlju, ne}e vi}e biti ljudskih dela. Ljudska dela su i konfesije, kao i njihove Biblije, u koje su oni mnogo toga uneli po sopstvenom naho|enju i iz njih u~ili onome {to im se ~inilo neophodnim iz njihovog konfesionalnog mi{ljenja. Mnoga duhovna bi}a po{la su u otelovljenje radi Dela Spasenja. To je kao jedan veliki mozaik, u kojem su sadràne sve ~etiri ravni ~i{}enja, uklju~uju}i i Zemlju. Svako od ovih duhovnih bi}a prihvatilo je neki nalog u Spasiteljskom Delu; ono je kao svoj udeo u Nalogu prihvatilo jedan ili vi{e "kamen~i}a mozaika" u svoje duhovno telo, kako bi u zemaljskom postojanju moglo da ispuni ono {to je prihvatilo kao nalog. Ovaj udeo u Nalogu, dakle, ugraviran je u du{i i mora se ispuniti. Neka duhovna bi}a primila su u svoje kamen~i}e mozaika razne mogu}nosti. To zna~i: kada nalog radi kojeg je neko duhovno bi}e po{lo u inkarnaciju, nije ispunjen, onda ono ovo "Treba" koje je tim nalogom ucrtano u njegovom duhovnom telu mora da ispuni drugde bilo u nekom novom otelovljenju ili u mestima ~i{}enja. Ako je ipak nastupilo vreme kada se doti~ni kamen~i} mozaika Naloga mora ugraditi na Zemlji, onda druga otelovljena duhovna bi}a preuzimaju ono {to njihov bli`nji u Nalogu - zbog nekog optere}enja ili nekog zavo|enja preko satane ~ula - nije u~inio. Ovaj kamen~i} mozaika, koji su sada ostvarila druga otelovljena duhovna bi}a, dakle ljudi, je onda u potencijalu Naloga za Zemlju dodu{e uga|en. Doti~no duhovno bi}e pak, koje je propustilo da na vreme ostvari svoj udeo u nalogu Spasenja, mora}e ovo na drugi na~in da popravi. Kada ovako, dakle, za Hrista tu i tamo vrata ostanu zaklju~ana, onda }e On i}i drugim putevima, kao {to se, na primer, dogodilo sa ovom knjigom "Ovo je Moja Re~".

25

Kada Gospod oslovi duhovne darove u nekom ~oveku, na primer podseti nekog brata na njegov duhovni nalog, tada i knez ovoga sveta ima mogu}nost da ih isku{ava i mo`da ih i zavede - dakle i one koji ìve kao ljudi me|u ljudima da bi u svet donosili Istinu i mir. Oni su se u Carstvu svetlosti bili odlu~ili da u zemaljskom ruhu ostvaruju dela Bo`ja i da sluè Hristu i svom bli`njem u svetu koji je teritorija tame. Ipak, u svakom trenutku, svaki ~ovek stoji na raskr{}u - pred odlukom: za ili protiv Boga. Bra}a koja su u otelovljenje bila po{la sa duhovnim nalogom da napi{u delo koje je od zna~aja i za sada i za ubudu}e, podlegli su ljudskome. Oni nisu mogli prema planu da ostvare ono {to su bili pohranili u svoje duhovno telo. I tako se onda krenulo drugim putem, otvorena je, dakle, jedna druga mogu}nost: put preko na{e sestre, proro~ice Bo`je i glasnika Bo`jeg. Jer, zapisivanje knjige "Ovo je Moja Re~" vaàn je elemenat u delu Gospodnjem u Univerzalnom ìvotu, jer }e ovo delo biti zna~ajno pre svega u Carstvu Mira Isusa Hrista. Ono sadrì sve zna~ajne doga|aje koje je Hrist, Vladar Carstva Mira, kao Isus iz Nazareta, doìveo i pretrpeo. Jer, On je Spasenje doneo Svojim ìvotom i mi{lju i ljubavlju prema ljudima. Jedino Njegovim înom Spasenja nasta}e na Zemlji Njegovo Carstvo Mira. Na njoj }e onda ìveti du{evni, dakle gotovo savr{eni ljudi, i posedova}e je sve vi{e, jer }e se vladavina tame zavr{iti. Jer se od Njegovog "Svr{eno je" na krstu, satansko sve vi{e vezuje. I kada jednom Carstvo Mira obuhvati Zemlju, ono satansko bi}e svezano. Jedino Spasiteljskim Delom je ovo postalo mogu}e! Hrist, Spasitelj svih ljudi i du{a, ima dakle mnogo na~ina da postigne ono {to je od zna~aja za dana{nje vreme (1989), a posebno za Novo Doba. Knjiga "Ovo je Moja Re~" nije bila u neposrednom nalogu na{e sestre, proro~ice Bo`je i glasnika Bo`jeg. Ipak, ona je prihvatila postoje}u mogu}nost - da se knjiga "Jevan|elje Isusovo"* uzme kao podloga za Delo Otkrivenja "Ovo je Moja Re~". Hrist joj je izi{ao u susret sa ovom knjigom, jer zadatak da primi jedno takvo delo za sada{njost i budu}nost, nije stajao neposredno u njenom nalogu. Hrist je, izme|u ostalog, shodno smislu, rekao na{oj sestri:

26

Po{to je sada morao da se na{e drugi na~in, a ti si predvi|ena za duhovne zadatke svog neposrednog naloga, Ja }u ti - onoliko koliko je to na Zemlji mogu}e - izi}i u susret sa ovim zapisivanjem. Da bi mogla da ispuni{ svoje neposredne zadatke za ovaj zemaljski ìvot, i po{to je vreme za ovo dragoceno, Ja }u tuma~enjima, ispravkama i produbljivanjima nadgra|ivati knjigu "Jevan|elje Isusovo". Knjiga koju ljudi nazivaju "Jevan|elje Isusovo" uprkos prevodima i uprkos re~ima iz nje koje u dana{njem vremenu (1989) imaju drugo zna~enje - sadrì duboke uvide u ono {to se odigralo za vreme Mog zemaljskog ìvota kao Isusa iz Nazareta. Ti ìvi{ u zemaljskom ruhu. Zato nije neophodno da se, uz velike napore, napi{e sasvim novo delo, jer bi te to dugo vremena spre~avalo da pri|e{ zadacima svog neposrednog naloga i ispunjava{ ih. Zato Hrist gradi na postoje}oj Istini sadrànoj u knjizi "Jevan|elje Isusovo". On je tuma~i, ispravlja i produbljuje, ispunjavaju}i tako, preko na{e sestre, ono {to stoji u nalogu Spasiteljskog Dela: dati istorijsko delo za Carstvo Mira Isusa Hrista, delo "Ovo je Moja Re~".* Po{to volja na{e sestre po~iva u Volji Bo`joj, koju ona ispunjava, iz knjige "Jevan|elje Isusovo" izraslo je delo "Ovo je Moja Re~". Ovo delo }e dosti}i svoj puni zna~aj tek u Carstvu Mira Isusa Hrista. I bilo da se ono ~ita sada ili u budu}nosti - sve do potpunog razvoja Carstva Mira, Hrist jeste i ostaje isti: Savladar Neba, a mi smo sa Njim, kao bra}a i sestre, u svu ve~nost . Dokle god budem pou~avao preko na{e sestre, proro~ice Bo`je i glasnika Bo`jeg, za ~ove~anstvo }u se zvati Brat Emanuel. U Duhu Bo`jem, pak, ja sam Heruvim boànske Mudrosti, odgovorni u Spasiteljskom Delu Isusa Hrista. U Carstvu Mira delova}e onda jedino ve~ni Zakon Ljubavi. Onda ne}e biti potrebna nikakva u~enja i nikakva tuma~enja Ve~nog zakona. Ja Jesam i osta}u Bo`ji an|eo Zakona, ~uvar boànske Mudrosti. Mir!

27

Ja Jesam Moje re~i kao Isusa iz Nazareta nisu bile mrmljanje fariseja i pismoznanaca koji su se ulagivali narodu radi priznanja, pohvala i nagrada. Moje re~i kao Isusa iz Nazareta bile su jasne i nedvosmislene - kao {to su to i Moje re~i kao Hrista, koje teku preko Mog instrumenta, kroz Moju proro~icu, Zrak boànske Mudrosti. Samo gre{nici, oni koji su hteli da ostanu u grehu, govorili su Mi kao Isusu iz Nazareta: "Tvoje su re~i stroge. Ko moè da ih slu{a?" Ve~ni Zakon je apsolutan, i ko ga ~uje, shvati}e da on od ~oveka zahteva odlu~nost i doslednost - za ili protiv Boga. Ko pak ne èli da se odlu~i, jer je i sam skorup na mleku, i èli da i sam obere mleko, tj. da dobije od svega pone{to, i onda da za sebe iz toga izvu~e korist, taj govori o strogosti Ve~nog Zakona. Ja Jesam Zakon, apsolutnost. Onaj neodlu~ni je strog i tvrd prema bli`njima, ali je kao malsac mek kad je re~ o njemu samome. On èli da se kre}e samo po povr{ini - poput skorupa na mleku - i ne}e doku~iti dubinu, ono istinito, po{to Ve~ni Zakon od njega zahteva doslednost. Ko ~ita Moje re~i odvra}aju}i se od njih sa argumentima nekada{njih pismoznanaca i fariseja i njihovih pristalica: "Njegove re~i su stroge. Ko moè da ih slu{a?" - taj najpre treba da spozna samoga sebe kao dana{njeg fariseja i pismoznanca, koji opet ne èli da prihvati Hrista, koji Ja Jesam, jer ne}e da se odlu~i za Istinu. Moje re~i su Sveop{ti zakon, ve~ni Zakon; one zahtevaju odluku za ili protiv Mene. Ko ovo moè da shvati, neka shvati. Ko ovo ho}e da ostavi, neka ostavi. Svako nosi ono {to sam jeste - i za to {to jeste sam snosi odgovornost pred Sveop{tim zakonom, Bogom. Ti si tvoje ose}anje, tvoja misao, tvoja re~ i tvoj postupak. Po tome se i meri!

28

U ime Svevi{njeg Amin Ovde po~inje Jevan|elje Isusovo, Hristovo, po telu potomka Davidovog preko Josifa i Marije, a po Duhu Sina Bo`jeg preko boànske Ljubavi i Mudrosti. Prolog

Ve~no jeste Ve~na misao, i ve~na misao jeste Re~, Re~ Bo`ja je ve~no praose}anje,* svetlost i snaga

a Re~ je delo, i ovo troje jedno je u ve~nom Zakonu; a ovaj zakon je u Bogu, i on proizlazi iz Boga. Bog je ve~ni Zakon, On zra~i iz centralnog Prasunca kroz sva carstva beskona~nosti i kroz sva ~ista bi}a, kroz sve ~isto postojanje.

Sve je stvoreno Zakonom i bez njega ni{ta nije stvoreno {to postoji. U Re~i su ìvot i supstanca, vatra i svetlost. Re~ Bo`ja je ìvot i supstanca, vatra i svetlost.

29

Ljubav i mudrost jedno su za spasenje svih. Iz ljubavi zato do|e Mudrost i boravi me|u ljudima, da bi ovi primali ono {to Bog, ljubav i mudrost, ima da im kaè danas (1989) u velikom vremenu osloba|anja nara{taja iz bede i ograni~enosti.

I svetlost sija u tami, i tama je ne skriva. Svetlost je snaga, sila i mo}.

Re~ je vatra koja daje ìvot i osvetljavaju}i ovaj svet biva vatra i svetlost u svakoj du{i koja stupi u svet. Ja Sam u svetu, i svet je u Meni; a svet ne zna za to Ja Sam u svetu, i Ja proìmam svet ali svet ne zna za to.

Ja dolazim Svojoj sopstvenoj ku}i, a prijatelji Moji Me ne primaju. No svima koji prime i povinuju se, data je snaga sinovi i k}eri Bo`je da postanu, A tako i onima koji u sveto Ime veruju, koji nisu ro|eni iz volje mesa i krvi, nego iz Boga.

30

Ja dolazim Svojoj sopstvenoj ku}i, svim du{ama i ljudima, a Moji Me prijatelji ne primaju. No svima koji Me prime i povinuju Mi se, data je snaga da svesno sinovi i k}eri Bo`je postanu, a tako i onima koji u sveto Ime veruju i po njemu ìve, koji volji mesa i krvi ne podleù, ve} ispunjavaju Bo`ju Volju. Oni su svesno ro|eni u Bogu.

A Re~ je postala telo i boravi me|u nama i mi videsmo slavu Njegovu milosti punu. Gledajte dobrotu i istinu i lepotu B O @ J U !

31

1. POGLAVLJE Obe}anje o ro|enju Jovana Krstitelja Jovan Krstitelj; Njegovo poreklo i zadatak u delu Spasenja (4-6). Obja{njenje nemosti Zaharijine (8)

1. U vreme Iroda, kralja Judeje, be{e sve{tenik jedan od roda Avijina, po imenu Zaharija, i èna njegova od k}eri Aronovih, po imenu Jelisaveta. 2. A behu oboje predani Bogu i ìvljahu besprekorno po svim zapovestima i zakonima Gospodnjim. I ne imahu dece, jer Jelisaveta be{e nerotkinja, a oboje ve} u dobi poodmakloj. 3. I dogodi se da on po pravilima svoje slu`be preuzme sve{teni~ku du`nost. I po obi~ajima sve{teni~ke slu`be zapadne ga da u|e u hram Jehovin i kadi. A ~itavo mno{tvo naroda molja{e se napolju za vreme ka|enja. 4. I njemu se javi an|eo Gospodnji koji staja{e nad kadionim `rtvenikom. I upla{i se Zaharija videv{i ga i spopade ga strah. No an|eo mu re~e: "Ne boj se, Zaharija; jer je usli{ena molitva tvoja, i èna tvoja Jelisaveta rodi}e ti sina, i nadeni mu ime Jovan. 5. I ispunjen bi}e{ rado{}u i miljem, i ro|enju njegovom mnogi }e se obradovati. Jer }e biti velik u o~ima Gospodnjim, i ne}e jesti mesa ni piti èstoka pi}a, i napuni}e se Duha Svetoga jo{ u utrobi matere svoje. 6. I mnogu }e decu Izrailjevu obratiti Bogu, Gospodu njihovom. I on }e Mu prethoditi u Duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci, a nepokorne mudrosti pravednika, i narod da pripremi da za Gospoda bude spreman." (Pogl. 1, 1-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ove je re~i, po smislu, ~uo Zaharija u svome srcu. Jer Bog i Njegovi an|eli ne govore jezikom ~ovekovim.

32

U Jovanu nije bio otelovljen heruvim boànske Volje, na Zemlji nazvan Ilija, ve} je duh Ilijin obasjao Jovana. Bi}e koje je bilo otelovljeno u Jovanu, u Duhu je neposredni potomak heruvima boànske Volje. I Jovan je ve} imao zadatak od Boga da pozove i podu~i decu Izraela. Oni je trebalo da se preobrate i postanu jedan narod, kako bi primili i prihvatili Mene, kada se kao Hrist budem otelovio u Isusu. Jer Ja Sam sa njima zajedno hteo da ispunim nalog Spasenja. Ovo delo Spasenja Ja Sam i izvr{io - ali ne s narodom Izraela, ve} sam u Bogu. Budu}i da deca Izraela nisu poslu{ala, Bo`ji se plan odloìo. No, plan }e se ipak ispuniti, jer Bogu vreme nije od zna~aja. Bog zove i zove sve dok deca Bo`ja ne postanu jedan narod i ne budu ispunjavali volju Bo`ju. Tada }e Izrael i Jerusalim biti na onom mestu gde }e ljudi ispunjavati Bo`ju Volju.

7. I re~e Zaharija an|elu: "Po ~emu }u ja to poznati? Jer ja sam star i èna moja je vremenita." I odgovaraju}i an|eo re~e mu: "Ja sam Gavrilo koji stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radosnu vest. 8. I evo, oneme}e{ i ne}e{ mo}i govoriti sve do dana dok se ovo ne ispuni; onda }e se jezik tvoj razvezati, da bi re~ima Mojim poverovao, koje }e se u svoje vreme ispuniti." (Pogl. 1, 7-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: An|eo Gavrilo je heruvim boànskog Milosr|a. Nije an|eo Gospodnji oduzeo govor Zahariji, ve} su strah od sna`nog an|elovog svetla i sumnja u ono {to je video i ~uo uko~ili Zaharijine glasne ìce. Zakon Bo`ji ne vezuje. On ne ka`njava ni du{e ni ljude, niti ih dovodi u nevolju. Sve su ovo posledice uzroka koje su stvorili ljudi sami.

33

9. A narod ~eka{e Zahariju, ~ude}i se {to se zabavi u hramu. I izi{av{i ne moga{e s njima govoriti, i oni razume{e da je imao vi|enje u hramu; i on im dava{e znakove, i osta nem. 10. I kad se navr{i{e dani njegove slu`be, otide ku}i svojoj. A posle onih dana zatrudnje Jelisaveta èna njegova, i krija{e se pet meseci govore}i: "Tako mi u~ini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od sramote me|u ljudima." (Pogl. 1, 9-10)

34

2. POGLAVLJE îsto za~e}e Isusa Hrista Prvo ukazivanje na rod Davidov i njegov nalog (5). Spasiteljska iskra Osloba|anje od greha (6). An|eo Gospodnji govorio je Mariji svetlosnim jezikom Neba (8). Stare predstave o Bogu koji ka`njava; Bog ljubavi koji se objavio preko Hrista (17). Raskid Starog Saveza - Novi Savez - Himna dolaze}em Carstvu Mira (25)

1. A u {esti mesec posla Bog an|ela Gavrila u galilejski grad Nazaret, devici zaru~enoj za ~oveka po imenu Josif iz doma Davidova; a devica se zva{e Marija. 2. Josif pak be{e ~estit i razborit mu`, i ve{t u obradi drveta i kamena, a Marija saose}ajna i plemenita du{a i bavlja{e se tkanjem zastora za hram. I oboje behu ~isti pred Bogom. I od njih dvoje be{e Isus-Marija, koga nazivaju Hristos. 3. I an|eo joj pristupi i re~e: "Raduj se, blagodatna Marijo, ti {to si stekla milost; jer s tobom je materinstvo Bo`je. Blagoslovena si ti me|u ènama i blagosloven je plod utrobe tvoje." 4. A ona videv{i ga, zbuni se od re~i njegovih i mi{lja{e: kakav bi ovo bio pozdrav? A an|eo joj re~e: "Ne boj se, Marija, jer si na{la milost u Boga. I evo za~e}e{ i rodi}e{ sina, koji }e veliki biti i nazva}e se Sin Svevi{njega. 5. I da}e mu Gospod Bog presto Davida oca Njegova, i On }e domom Jakovljevim vladati zauvek, i kraljevstvu Njegovu ne}e biti kraja." 6. A Marija re~e an|elu: "Kako }e se to dogoditi kad ja ne znam za mu{karca?" ... (Pogl. 2, 1-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: David je telesni praotac svih bi}a Svetlosti, bi}a koja u sebi nose nalog Spasenja. Ona }e sa Mnom osnovati Carstvo Mira Isusa Hrista i gradi}e ga tokom dugih vremenskih razdoblja. Pritom }e se gusta materija polako profinjavati, dok - u poslednjoj fazi Carstva Mira Isusa

35

Hrista - ne postane finijom, svetlotvarnom materijom. Zato je re~eno: I da}e Mu Gospod Bog presto Davida, oca Njegova. Re~i "Kako }e se to dogoditi kad ja ne znam za mu{karca?" zna~e po smislu: Kako }e se to dogoditi kad sam se s ~ovekom tek verila?

... I odgovaraju}i an|eo re~e joj: "Duh Sveti si}i }e na Josifa, zaru~nika tvoga, a tebe, o Marijo, oseni}e sila Svevi{njega. Zato }e i to Sveto koje }e{ roditi biti nazvano Hristos, Sin Bo`ji, a ime Njegovo na Zemlji nek bude Isus-Marija. Jer On treba da spasava ljude na Zemlji od greha njihovih uvek kad se pokaju i Zakon Njegov poslu{aju. (Pogl. 2, 6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: I bi tako. Ja sam to izvr{io! Moje svetlo spasenja gori u svim du{ama sve do ~etvrte ravni ~i{}enja - svejedno da li je du{a u telu ili u carstvu du{a. Svako - bilo kao du{a ili kao ~ovek - oslobodi}e se greha i krivice samo ako se pokaje i nastavi da sledi ve~ne zakone. Greh ~oveka i du{e odraàva se i u du{i i u ~oveku. Dug je isto {to i greh. On ~esto me|usobno veè vi{e ljudi koji su zajedno prouzrokovali isto ili sli~no, da bi jedni drugima oprostili i me|u sobom o~istili ono {to ih je dovelo jedno drugome.

7. Zato nemoj mesa da jede{ niti pi}a èstoka da pije{. Jer, dete }e biti Bogu posve}eno jo{ u utrobi materinjoj, i ne treba ni ono mesa da jede nit èstoka pi}a da pije, i britva nikad da ne dotakne glavu njegovu. 8. I eto, Jelisaveta, ro|aka tvoja, u starosti svojoj za~e sina i evo je ve} u mesecu {estom, a nazivahu je nerotkinjom. Jer Bogu ni{ta nije nemogu}e." A Marija re~e: "Evo, slu{kinja sam Gospodnja i neka mi bude po re~i tvojoj." I an|eo otide od nje. (Pogl. 2, 7-8)

36

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: An|eo Gospodnji govorio je Mariji jezikom Neba, jezikom svetlosti koji struji u ~istu du{u. On je samo nagovestio {ta se dogodilo s Jelisavetom, no nije govorio o mesecu trudno}e niti o njenoj neplodnosti.

9. A u isti dan javi se Josifu u snu an|eo Gavrilo i re~e mu: "Raduj se, Josife, ti si izabran jer je o~instvo Bo`je s tobom. Blagosloven si ti me|u mu{karcima i blagosloven je plod bedara tvojih." 10. I misle}i Josif o re~ima ovim, jo{ vi{e se zbuni. A an|eo Gospodnji mu re~e: "Ne boj se, Josife, sine Davidov. Jer ti na|e milost u Boga i evo }e{ biti otac deteta, i nadeni mu ime Isus-Marija; jer On }e spasti narod Svoj od greha njihovih." 11. A ovo se dogodi da se ispuni {to Gospod re~e preko proroka koji govori: "Evo, devica }e za~eti i zatrudnjeti, i rodi}e sina, i nadenu}e mu ime Emanuel*, {to zna~i: Bog u nama." 12. I ustav{i Josif od sna, u~ini kako mu an|eo zapovedi, i po|e Mariji zaru~nici svojoj, i ona u krilu svome primi Gospoda. (Pogl. 2, 9-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Tako su kao mu` i èna bili povezani pred Bogom. Njihova je veza bila blagoslovena od Boga.

13. U dane one usta Marija i pohita u gorski kraj, u grad judejski. I do{av{i u dom Zaharijin, pozdravi Jelisavetu. 14. A kad Jelisaveta ~u pozdrav Marijin, zaigra dete u utrobi njenoj. I Jelisaveta, ispunjena silom Duha Svetoga, progovori glasom jasnim: "Blagoslovena si ti me|u ènama, i blagosloven je plod utrobe tvoje!

37

15. I otkud meni to da mi dolazi mati Gospoda mojega? Jer gle, samo {to za~uh pozdrav tvoj, zaigra dete od radosti u utrobi mojoj. I blagoslovena je ona koja poverova. Jer, ispuni}e se {to joj Sveti-Jedan kaza." 16. A Marija re~e: "Veli~a du{a moja Tebe, Ve~noga, i raduje se duh moj u Bogu, mome Spasitelju. Jer on vide smernost slu{kinje Svoje; i gle, odsad }e me blaènom zvati svi nara{taji. 17. Jer Ti, koji si svemo}an, velike stvari na meni u~ini i sveto je ime Tvoje. I milosr|e je Tvoje uvek s onima koji Te se boje. (Pogl. 2, 13-17) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Marija se obra}ala, pre svega, blaènstvu svog unutarnjeg, svoje probu|ene du{e - a ne svom ljudskom. Ona jeste i ostaje ~isto, nesebi~no bi}e u Bogu, slu{kinja Njemu i ljudima. Blaèna je, tako je mislila, du{a ~oveka koji ispunjava volju Bo`ju. Stari Zavet stoji na prelazu od verovanja u mnogobo{tvo, u svet bogova, ka verovanju u istinskog Jednog, koji jeste u svu ve~nost. Zbog toga se uvek iznova pojavljuje Bog koji ka`njava i ukorava, koga bi ~ovek trebalo da se pla{i. No, Ja vam kaèm: sa strahopo{tovanjem bi ~ovek trebalo da stoji pred Bogom ispunjavaju}i savesno Njegove zapovesti. Istinsko ve~ni Jedan je ljubav. On niti ka`njava niti ukorava. Kaznu i strogost name}e ~ovek sebi samome, postupaju}i protiv Bo`jih zapovesti i ànju}i onda ono {to je sam posejao - osim ako se blagovremeno ne pokaje i ne o~isti ono {to je prouzrokovao. Ja, Hrist u Isusu, objavio sam i usadio u ljude Jednog Boga i Oca ljubavi, koji je Istina i @ivot u svu ve~nost.

18. Ti pokaza silu mi{icom Svojom i razasu one {to su oholi u uobraènosti srca svojih. 19. Ti zbaci mo}ne s prestola njihovih, a uzdi{e{ smerne i blage. Gladne dariva{, a bogate otpu{ta{ praznih ruku.

38

20. Ti pomaè{ sluzi Svome Izrailju da se seti Tvoga milosr|a, kako si govorio o~evima na{im, Avramu i potomstvu njegovome za sva vremena." I osta Marija kod nje tri meseca, pa se vrati domu svome. 21. A Josif pak govora{e ovako: "Blagosloven budi Ti, Boè o~eva na{ih i majki u Izrailju; jer u pravo vreme molbu moju usli{io si i na dan spasenja pomogao si mi. 22. Jer Ti si rekao: Sa~uva}u te i s tobom Zavet sklopi}u s narodom, da bih lice Zemljino obnovio i mesta o~aja izbavio iz ruku upropastiteljevih. 23. I da su`njima moè{ kazati: Idite i budite slobodni, a koji u tami lutaju: pokaìte se na svetlu. I oni treba da pasu na stazama radosti, i stvorenja koja Ja stvorih da se preda Mnom raduju, nikada vi{e da love niti ubijaju. 24. I da ne trpe vi{e glad i è|, niti od ège da stradaju, niti da ih studen uni{tava. Na svim breùljcima Svojim èlim put da pripravim putnicima, i Moje visine da se slave. 25. Pevajte Nebesa i kli~i Zemljo i u pustinjama neka odjekuje pesma! Jer Ti, o Boè, pomaè{ Svome narodu i te{i{ one koji su trpeli nepravdu." (Pogl. 2, 18-25) Ja, Hrist tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: No narod Izrailjev oglu{io se. Darove milosti Hrista Bo`jeg nije prihvatio. No, sada je do{lo jedno novo vreme: ljubav i mudrost deluju u planu Spasenja. Bog, pravedni Sve-Jedan, raskinuo je (1988) savez sa starim Izraelom i sklopio novi savez sa onima koji sluè Mom Delu Spasenja na ovoj Zemlji. I to }e na Zemlji biti Novi Izrael i Novi Jerusalim. Iz ovog naroda izra{}e tokom njegove evolucije Carstvo Mira Isusa Hrista i obistini}e se ono {to, po smislu, stoji zapisano:"Idite i budite slobodni." A oni koji su do sada lutali u tami po}i }e putem Svetlosti i svedo~i}e o Svetlosti. I oni }e pasti na stazama radosti i nikada vi{e ne}e ni loviti ni ubijati stvorenja koja je stvorio Ve~ni. Ne}e vi{e

39

gladovati, ni biti èdni, ni patiti, niti }e ih èga mu~iti ni hladno}a uni{tavati. Jer u Carstvu Mira sija}e jedno drugo sunce, a elementi ne}e stajati nasuprot struje}oj ljubavi. Pevajte, vi Nebesa i kli~i, ti Zemljo - jer sve }e biti plodonosno, uklju~uju}i i pustinje. Jer Ti, o Boè, pomaè{ Svome narodu i darom unutarnjeg ìvota te{i{ one koji su trpeli zbog nepravde.

40

3. POGLAVLJE Ro|enje i davanje imena Jovanu Krstitelju Pravi proroci (5)

1. A kad Jelisaveti do|e vreme da rodi, rodi sina. I ~u{e susedi njezini i rodbina kako je Gospod pokazao veliku milost Svoju na njoj i radovahu se s njom. 2. I u osmi dan do|o{e da obreù dete{ce i dado{e ime de~aku po ocu njegovom - Zaharija. No protive}i se mati njegova, re~e: "Ne, nego da se zove Jovan." A oni joj reko{e: "Nikoga nema u rodbini tvojoj da se tako zove." 3. I znacima zapitahu oca njegova kako bi on hteo da ga nazovu. I zaiskav{i da{~icu za pisanje, napisa, progovaraju}i u isti mah: Jovan mu je ime. I za~udi{e se svi, jer se iznenada otvori{e usta njegova i odre{i mu se jezik, i govora{e slave}i Boga. (Pogl. 3, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Prihvatanje onoga {to je an|eo objavio Zahariju i radost zbog deteta koje je Zaharija, veran an|elovim re~ima, nazvao Jovan, razre{ilo je u Zahariju ono {to je prouzrokovao.

4. I veliko strahopo{tovanje obuze sve koji behu u blizini, i doga|aj se ovaj razlgasi po svem gorju judejskome. I svi koji ~u{e, pohrani{e to u srca svoja govore}i: "Kakvo li bi ovo dete moglo biti? I ruka Jehovina be{e s njim." 5. A Zaharija, otac njegov, ispunjen Duhom Svetim, prorokova{e govore}i: "Slava Tebi, o Boè Izrailjev; jer Ti prihvati i spase narod Svoj. U domu sluge Svojega Davida podiè rog spasenja. Kao {to si objavio kroz usta svetih proroka Svojih, kojih je bilo otkad je sveta. (Pogl. 3, 4-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

41

Re~i ~esto imaju mnogostruka zna~enja. Zavisno od toga koja ose}anja ~ovek unosi u doti~nu re~. Tako se, na primer, re~ima "svetih proroka Svojih" nije mislilo samo na proroke zabeleène u knjigama takozvanog Starog zaveta. I, samo jedan je sveti, Bog, Ve~ni. A od Boga poslani proroci koji ispunjavaju Njegovu volju i iz vlastitog ispunjenog ìvota daju Bo`ju Re~, te opominju ljude da je i oni prihvate i ostvaruju, bili su i jesu - blaèni. To su pravi proroci.

6. Da }emo biti izbavljeni od neprijatelja na{ih i iz ruku sviju koji nas mrze. Da }e{ nam ukazati milost koju Si obe}ao ocima na{im i da }e{ se setiti svetog Zaveta Svojega. 7. I zakletve kojom se zakle Avramu ocu na{em, da }e{ nam Ti dopustiti, da izbavljeni iz ruku neprijatelja na{ih Tebi moèmo da sluìmo bez straha, sve dane ìvota svoga, u svetosti i pravednosti. 8. I ovo dete zva}e se prorok Svevi{njega. Jer dolazi kao Tvoja slika i prilika, o Boè, da puteve Tvoje pripravi, i narodu Tvome spoznanje o spasenju kroz opra{tanje greha da donese. 9. I ljubavlju proèto milosr|e Boga na{ega obdarilo nas je ra|anjem Sunca s visina, kako bi On svetlo{}u obasjao one koji sede u tami i senci smrti, i noge na{e upravio na put mira." 10. A dete{ce izraste i oja~a u Duhu i poslanstvo njegovo osta skriveno do dana njegovog nastupa pred narodom Izrailja. (Pogl. 3, 610)

42

4. POGLAVLJE Ro|enje Isusa Hrista Narod izraelski je zakazao - Hristova vladavina u Carstvu Mira priprema se preko otelovljenih sinova i k}eri Bo`jih iz roda Davidovog (5). "Ukazanja an|ela" pastirima bili su doga|aji u unutarnjem (6-9). Priznavanje zemaljskih zakona ukoliko se ne protive Bo`jim zakonima (12)

1. Ro|enje Isusovo, Hristovo, zbi se pak ovako. U one dane izi|e naredba cara Avgusta da se sav svet popi{e. I po|o{e svi u Siriji da popisani budu, svako u mesto svog ro|enja. A be{e to usred zime. 2. I po|o{e tako i Josif i Marija iz Galileje, iz grada Nazareta u zemlju judejsku, u grad Davidov koji se zove Vitlejem, jer Josif beja{e od doma i roda Davidova, a treba{e se upisati sa Marijom, ven~anom svojom ènom, koja be{e trudna. 3. I dok bejahu tamo, do|e ~as da Marija rodi. I rodi sina svojega prvenca, u pe}ini kamenoj i poviv{i ga u pelene poloì ga u jasle koje tu bejahu. I gle, ispuni se pe}ina svetlo{}u i sija{e se kao sunce u punom sjaju. 4. A u pe}ini behu jo{ jedan vo, konj, magarac i ovca, a kraj jaslica leà{e ma~ka sa ma~i}ima; a be{e tu i golubova. I svaka ìvotinja ima{e svoga parnjaka, mu{kog ili ènskog. 5. I rodi se On me|u ìvotinjama. Jer do|e i njih da oslobodi od patnje njihove, a beja{e pak do{ao da oslobodi ljude od neznanja njihova i sebi~nosti, i da im objavi da su sinovi i k}eri Bo`je. (Pogl. 4, 1-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kao Isus objavio Sam Carstvo Bo`je, te u~io Njegovim Zakonima i ìveo ih. Sa sinovima i k}erima Izraela iz roda Davidova, i sa svim sinovima i k}erima Bo`jim koji ispunjavaju volju Ve~noga, hteo Sam da u Izraelu osnujem i izgradim Carstvo Bo`je, i po povratku u Slavu Moga Oca da se ponovo vratim, u Duhu, i da s narodom izraelskim nastavim da gradim i vladam Carstvom Mira, koje }e svoj vrhunac

43

dosti}i u profinjenoj materiji. No, sinovi i k}eri Bo`ji i Izraelovi behu zaslepljeni grehom. Nakon Mog Spasiteljskog dela, Bog, Ve~ni, je u stole}ima koja su sledila, uvek iznova pozivao sinove i k}eri iz roda Davidovog i iz drugih rodova, koji ispunjavaju Njegovu volju, da prepoznaju koji je njihov nalog. Sada (1989) otpo~elo je novo vreme: vreme preokreta starog u novi svet, svet Hrista. Ja pripremam Svoj duhovni dolazak - opet preko sinova i k}eri iz roda Davidova i drugih sinova i k}eri Ve~noga iz drugih rodova, koji ispunjavaju volju Bo`ju. Preko otelovljene boànske Mudrosti Ja pou~avam i njih i sve one koji Me slede, kako bi postali svesni sinovi i k}eri Bo`je koji ispunjavaju volju Bo`ju. Tada }e se ostvariti ono {to je objavljeno: Ja dolazim u Duhu. Svi ljudi ìve}e u miru, a i ìvotinje }e od svog robovanja i od svojih patnji biti oslobo|ene preko Mene, Hrista Bo`jeg. Jer ko postavi svoj ìvot u sinovstvo i k}erinstvo Bo`je, ne}e ubijati - ni ljude ni ìvotinje.

6. A na poljima u onome kraju bejahu pastiri i ~uvahu no}u svoje stado. I gle, an|eo Gospodnji pojavi se iznad njih i sjaj Svevi{njega obasja ih i oni se upla{i{e veoma. 7. I re~e im an|eo: "Ne bojte se. Evo vam javljam radost veliku koja }e biti svemu narodu. Jer vam se danas, u gradu Davidovu, rodi Spasitelj, koji je Hristos, sveti Jedan Bo`ji. I evo vam znaka: na}i }ete dete povijeno u pelene gde leì u jaslama." 8. I an|elu se odjednom pridruì mno{tvo ~eta nebeskijeh, koje hvaljahu Boga govore}i: "Slava na visini Bogu i na zemlji mir svima koji su dobre volje." 9. I kad an|eli otido{e od njih na Nebo, pastiri reko{e jedan drugome: "Po|imo do Vitlejema, da vidimo to {to se dogodi, {to nam objavi Bog na{." (Pogl. 4, 6-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

44

An|eo je govorio pastirima. No, oni ga nisu videli ljudskim o~ima, niti ga slu{ali ljudskim u{ima. Ni ~ete koje su hvalile i slavile Boga oni nisu videli ljudskim o~ima, ni ~uli ljudskim u{ima. Neki od pastira ugledali su svetlo u svom unutarnjem, a drugi su, opet, u svojim srcima ~uli hvalospev Bogu. Jer {to ne nosi ode}u od mesa, ne poseduje ni re~ od mesa, ni zvuk re~i. Re~ Bo`ju i re~ Bo`jih bi}a doìvljava svaki ~ovek u svom unutarnjem. An|eo Gospodnji nije stajao pred njima kao ~ovek. Oni su stajali kraj vatre i grejali se. Videli su kako se plameni jezik vinuo uvis i poverovali su da su u plamenu videli lik an|ela, kojeg su neki od njih doìveli u svojim srcima. Pastiri nisu bili jedinstveni u onome {to su videli i ~uli. No oni koji su smisao poruke primili u svojim srcima, krenuli su u Vitlejem. Sli~no kao nekada, an|eli Bo`ji objavljuju i danas: Pripremite puteve Gospodu! Dolazi Hrist, Spasitelj, u Duhu - i On }e biti Pastir jednoga stada, naroda Bo`jeg na Zemlji. On }e vladati u Svome Carstvu na Zemlji, a oni }e sa Njim biti u Duhu, jer se pridràvaju zakona Bo`jih.

10. I po|o{e hitaju}i, i u pe}ini na|o{e Mariju i Josifa i dete gde leì u jaslama, i videv{i ovo kaza{e {ta im je re~eno o detetu. 11. A svi koji ih ~u{e divljahu se onome {to im kaza{e pastiri. No Marija upamti re~i ove i zadrà ih u srcu svojemu; i vrati{e se pastiri slave}i Boga za sve {to ~u{e i vide{e. 12. I kad se navr{i osam dana i dete obreza{e, nadenu{e Mu i ime Njegovo: Isus-Marija, koje mu an|eo nadenu dok jo{ ne be{e u utrobi majke za~eto. A kad pro|o{e dani njihovog o~i{}enja po zakonu Mojsijevom, pone{e dete u Jerusalim da Ga prinesu Gospodu. (Kako je propisano u zakonu Mojsijevom: sve mu{ko {to porodi krilo maj~ino, treba da se posveti Gospodu). (Pogl. 4, 10-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Obrezivanje je jevrejski zakon. Budu}i da se ovaj zemaljski zakon ne suprotstavlja ve~nom Zakonu, on je kao takav - isklju~ivo za

45

ljude - dopu{ten i od Boga. Postane li, otelovljenjem, bi}e iz Boga ~ovekom, ~ovek onda podleè zakonima prirode i duàn je da se pridràva zakona sveta, ukoliko ovi nisu u suprotnosti sa Bo`jim zakonima.

13. I gle, beja{e tada u Jerusalimu ~ovek po imenu Simeon. I on be{e pravedan i bogobojazan, i i{~ekiva{e utehu Izrailjevu; i Duh Sveti izli se na njega, i bi mu objavljeno da ne}e videti smrti dok ne ugleda Hrista Bo`jeg. 14. I Duhom vo|en do|e u hram. A roditelji behu upravo doneli dete Isusa da izvr{e {to zakon propisuje, i njemu se dete u~ini poput snopa svetlosti. I uze Ga u naru~je svoje i slave}i Boga re~e: 15. "Sad otpusti slugu Svojega da ode u miru, kako si rekao. Jer vide{e o~i moje Spasitelja Tvojega, koga si Ti pripremio da pred licem sviju naroda bude svetlost, za prosvetljenje neznaboàca a na slavu Tvoga naroda Izrailja." A roditelji njegovi ~u|ahu se svemu {to se govora{e o njemu. 16. I blagoslovi ih Simeon i re~e Mariji, materi njegovoj: "Znaj, Ovaj je odre|en za propast i vaskrsenje mnogih u Izrailju, i kao simbol kome }e se protiviti (a zaista, i tebi samoj probo{}e ma~ du{u), da se otkriju pomisli mnogih srca." 17. A be{e tu i proro~ica Ana, k}i Fanuilova, od roda Asirova, ve} poodmaklih godina, koja nikada ne napu{ta{e hram, ve} sluà{e Bogu dan i no}, postom i molitvom. 18. I u taj ~as do|e ona slave}i Gospoda i govore}i o Njemu svima koji ~ekahu spasenje Jerusalima. I kada svr{i{e sve ovo po zakonu Gospodnjem, vrati{e se u Galileju, u Nazaret, gde i stanovahu. (Pogl. 4, 13-18)

46

5. POGLAVLJE Poklonjenje mudraca i Irod Zna~enje {est zraka zvezde Vitlejemske (5). Poruke od Boga i Njegovih an|ela su uputstva, ali ne i direktne izjave o mogu}em - Posredno vo|enje (13)

1. Kad se Isus rodi u Vitlejemu, u zemlji judejskoj, u vreme kralja Iroda, gle, do|e nekoliko mudraca sa Istoka u Jerusalim. Bejahu ~isti i ne jedo{e mesa niti pi{e èstoka pi}a, kako bi mogli prona}i Hrista koga su traìli. I govorahu: "Gde je novoro|eni kralj Jevreja? Jer mi na Istoku videsmo zvezdu Njegovu i do|osmo da Mu se poklonimo." 2. Kad to do~u kralj Irod, upla{i se on, i sav Jerusalim s njim. I sazvav{i sve prvosve{tenike i psimoznance iz naroda, zahteva{e od njih da mu kaù gde }e se Hristos roditi. 3. A oni mu reko{e: "U Vitlejemu u zemlji judejskoj, jer tako stoji zapisano kod proroka: A ti Vitlejeme, u zemlji judejskoj, nisi nipo{to najmanji me|u kneèvinama Judejskim; jer iz tebe }e izi}i vladar koji }e vladati narodom Mojim izrailjskim." 4. Onda Irod, tajno dozvav{i k sebi mudrace, saznade od njih kad se pojavi zvezda. I {alju}i ih u Vitlejem, re~e: "Po|ite tamo i pa`ljivo traìte dete, i kad Ga na|ete javite mi, da i ja do|em da Mu se poklonim." 5. I oni, saslu{av{i kralja, po|o{e; i gle, zvezda koju mudraci vide{e na Istoku, i an|eo zvezdin i|ahu pred njima, sve dok zvezda ne stiè i ne stade nad mestom gde beja{e dete. I zasja zvezda sa {est zraka. (Pogl. 5, 1-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: [ta zna~i simbol tih {est zraka? Bo`ji Sin donosi na ovu Zemlju Zakon Bo`ji, sedam osnovnih zraka Neba. [est zraka zra~e u Duhu na Njega - a sedmi zrak, Milosr|e, boravi me|u ljudima: Sin Svevi{njega u zemaljskoj odori, Hrist Bo`ji u Isusu. I Marija je u sebi nosila deo zraka Milosr|a, jer ona je u Duhu Gospodnjem povezana sa heruvimom boànskog Milosr|a.

47

6. I krenu{e na put s kamilama svojim i magarcima, koji bejahu natovareni darovima njihovim. I traè}i dete gledahu pomno u zvezdu na nebu, da za neko vreme zaboravi{e na svoje umorne ìvotinje, koje trpljahu teret i vrelinu dana i bejahu èdne i iscrpljene. I zvezda umaknu pogledima njihovim. 7. I uzalud stajahu i gledahu uko~eno u svom zaprepa{}enju jedan u drugog. I setiv{i se onda kamila svojih i magaraca, pohita{e da ih rastovare kako bi se odmorili. 8. A na putu blizu Vitlejema be{e bunar. I gle, kad se nagnu{e da zagrabe vode za svoje ìvotinje, na mirnoj povr{ini vode ukaza se zvezda koju behu izgubili. 9. I kad je vide{e, ispuni ih velika radost. 10. I slavljahu Boga koji se smilova na njih ba{ kada se i oni smilova{e na svoje èdne ìvotinje. 11. I u{av{i u ku}u na|o{e dete{ce s Marijom, materom Njegovom, i pado{e i pokloni{e Mu se. Pa otvoriv{i riznice svoje, raskrili{e pred Njim darove svoje: zlato, tamjan i smirnu. 12. I budu}i u jednom snu upozoreni od Boga da se ne vra}aju Irodu, krenu{e drugim putem u domovinu svoju. Prema svome obi~aju zapali{e vatru i pred plamenom se pomoli{e Bogu. 13. A kad oni otido{e, gle, an|eo Gospodnji javi se Josifu u snu i re~e: "Ustani i uzmi dete i mater njegovu, pa beì u Egipat i ostani tamo dok ti druga~ije ne kaèm, jer Irod traì dete da Ga ubije." (Pogl. 5, 6-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Stoji zapisano: "... jer Irod traì dete da Ga ubije". Re~i an|ela i inspiracija iz Duha glasili su, shodno smislu: "Beì sada sa detetom i Njegovom majkom u Egipat i ostani tamo do daljnjega". Vest da Irod ho}e da ubije dete do{la je do Josifa iz drugih izvora a u vezi je sa an|elovim re~ima.

48

No budu}i da ljudi Novoga Doba - preko ostvarivanja i ispunjavanja ve~nih zakona - poznaju slobodu u Zakonu ìvota, oni }e posumnjati u ovakve ili sli~ne izjave: "Irod traì dete da ga ubije". Jer oni znaju da ovakve ili sli~ne direktne izjave Bog i Njegovi an|eli nikada ne daju. Jer oni bi time potvr|ivali ono {to je jo{ neizvesno. Zbog toga Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem i ovu i druge izjave, kako bi ova knjiga za mnoge postala delo spoznaje. Bog dopu{ta da se ljudima prenose poruke preko drugih izvora, dakle posredno - i to onda kad je namera nekog ~oveka ve} izgovorena, a drugi ili tre}i koji su je ~uli mogu da je prenesu dalje. Ako je namera va`na, bi}e posredno prenesena onome na koga se odnosi. Na ovaj na~in Bog - u zakonu setve i ètve - vodi posredno.

14. I on, ustav{i, uze dete i mater Njegovu no}u i otide u zemlju egipatsku. I ostade tamo oko sedam godina, do smrti Irodove, da se ispuni {to je Gospod preko proroka rekao: "Iz Egipta pozvah Sina Svojega." 15. A kad ~u ovo Jelisaveta, uze i ona sin~i}a svoga i po|e s njime u brda, i tamo ga sakri. A Irod posla svoje ljude u hram Zahariju da ga pitaju: "Gde ti je dete?" A on odgovori: "Ja sam sluga Gospodnji i u hramu sam neprekidno. Ne znam gde je." 16. I Irod opet posla svoje ljude k njemu s pitanjem: "Reci mi pravo, gde ti je sin, zar zaista ne zna{ da je tvoj ìvot u mojim rukama?" A Zaharija odgovori govore}i: "Bog mi je svedok: ako prolije{ moju krv, Bog }e primiti du{u moju, jer proliva{ krv nedu`noga." 17. I oni ubi{e Zahariju u hramu, izme|u sveti{ta i oltara. A narod doznade o ovome preko glasa koji poziva{e: "Ubijen je Zaharija i krv njegova da se ne spere dok osvetnik ne do|e." I kad pro|e neko vreme baci{e sve{tenici kocku i ona pade na Simeona, i on zauze mesto njegovo. 18. A videv{i Irod da ga mudraci izigra{e, silno se rasrdi te posla svoje ljude da pobiju svu decu u Vitlejemu i okolini, od dve godine pa naniè, prema dobi koju doznade od mudraca.

49

19. Tako se ispuni ono {to re~e prorok Jeremija: "U Rami se ~uje glas, pla~ i naricanje, i àlost velika. Rahela oplakuje decu svoju i ne da se ute{iti, jer ih vi{e nema." 20. A po smrti Irodovoj, gle, an|eo Gospodnji javi se u snu Josifu u Egiptu, govore}i: "Ustani i uzmi dete i mater Njegovu i vrati se u zemlju Izrailjevu; jer izumre{e koji su detetu radili o glavi." 21. I on ustav{i, uze dete i mater Njegovu i vrati se natrag u zemlju Izrailjevu. I nastani{e se u gradu po imenu Nazaret. I Njega nazva{e Nazare}aninom. (Pogl. 5, 14-21)

50

6. POGLAVLJE Detinjstvo i mladost Isusova Hram unutarnjeg (4). @enik Hrist i nevesta (5). Ven~anje kao zavet vernosti pred Bogom - Iskustvo ènskoga za Isusa iz Nazareta - Muke i smrt na krstu nisu se morali dogoditi (10). Ispravno razumevanje teksta - Mudrost Egip}ana (11). Kratak pregled Isusova ìvota pre po~etka Njegovog u~iteljskog delovanja (12). Isus je ìveo i davao iz svemo}i i ljubavi Bo`je i ispunjavao je zapovest "Moli se i radi" (14). Poslednji savez, zaklju~en sa Prazajednicom Novi Jerusalim - Tama je izgubila - Proces ~i{}enja Zemlje (17)

1. A roditelji Njegovi, Josif i Marija, i|ahu svake godine u Jerusalim o prazniku Pashe; slavljahu praznik po obi~aju bra}e svoje koji prolivahu krv, je|ahu meso i pijahu èstoka pi}a. I kad Isus navr{i dvanaest godina, po obi~aju praznika krenu i On s njima u Jerusalim. (Pogl. 6,1) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ovim je objavljeno da se Bog, Gospod, ne me{a u zakone ljudi ukoliko su to samo obi~aji koji se ne protive nebeskim zakonima. I ~ovek Isus pridràvao se obi~aja, a Gospod ga je pratio Svojim Duhom.

2. A kad pro|o{e ovi dani i oni se vra}ahu, ostade de~ak Isus u Jerusalimu, a da ne zna{e za to roditelji Njegovi. I misle}i da je s dru{tvom, odmako{e ~itav dan hoda. I traàhu Ga onda me| prijateljima i poznanicima. I ne na{av{i Ga vrati{e se u Jerusalim, traè}i Ga tamo. 3. I posle tri dana na|o{e Ga u hramu gde sedi me| u~iteljima. I slu{a ih, i pita ih. I svi koji Ga slu{ahu, divljahu se Njegovu razumevanju i odgovorima Njegovim. 4. I ugledav{i ga roditelji Njegovi, zaprepasti{e se. I mati Njegova re~e Mu: "Sine moj, za{to nam tako u~ini? Evo, otac Tvoj i ja traìsmo Te puni brige". A On im odgovori: "Za{to ste Me traìli? Zar ne znate da Ja moram biti u domu Oca Svojega?"... (Pogl. 6, 2-4)

51

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ima: "... da Ja moram biti u domu Oca Svojega" de~ak nije mislio na ku}u, na hram od kamena, ve} na ku}u od mesa i kostiju na ~oveka, u kojem boravi Duh Bo`ji, i koji je govorio preko de~aka Isusa. Isus je mislio: Ja moram po~ivati u Sebi, u hramu unutarnjeg, da bih ljude darivao - i odgovarao onima koji Me za to zamole. Svaki ~ovek je hram Bo`ji. Ko ovaj hram drì ~istim, on ose}a, misli, govori i postupa ~isto, a plod toga je ìvot u svesti Bo`joj. U jerusalimskom hramu Isus je pou~avao iz ovog "hrama unutarnjeg", one koji su u hramu od kamena hteli da Ga slu{aju.

... A oni ne razume{e re~i koje im re~e. No, mati Njegova zadrà sve re~i ove u srcu svojemu. 5. A prorok jedan koji Ga vide, re~e Mu: "Gle, ljubav i mudrost Bo`ja sjedinjeni su u Tebi, i stoga bi u vremenu dolaze}em trebalo da se zove{ Isus, jer Bog }e preko Hrista spasiti ~ove~anstvo koje je danas zaista nalik moru gorkome. No, gor~ina ova posta}e slatkom. Nara{taju ovome ne}e jo{ nevesta do}i, a ni u vremenu dolaze}em." (Pogl. 6, 4-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ovaj prorok je proricao iz Duha. U me|uvremenu, protekla su mnoga doba, a Ja, @enik, Duh Hristov, Ja Jesam, krenuo Sam da pozivam ljude koji veruju u Mene i ispunjavaju volju O~evu, da bi ih poveo u zemlju Mira. Poput doterane neveste, ukra{ene ukrasima i vrlinom unutarnjeg ìvota, u susret Mi dolaze mnoge du{e i ljudi - i sve je vi{e onih koji se menjaju od gor~ine ka slatko}i, dolaze}i tako Meni zdesna.

6. I si|e s njima i do|e u Nazaret, i be{e im poslu{an. I pravlja{e to~kove i jarmove i stolove s ve{tinom velikom. I rastija{e Isus u veli~ini Svojoj i u milosti kod Boga i kod ljudi.

52

7. De~ak Isus do|e jednoga dana na mesto gde be{e postavljena zamka za ptice, a oko nje staja{e nekoliko de~aka. Isus im re~e: "Ko je postavio ovu zamku za nedu`na stvorenja Bo`ja? Znajte, da }ete i vi biti tako uhva}eni u neku zamku." I ugleda dvanaest vrabaca koji leàhu kao mrtvi. 8. I On pre|e rukama Svojim iznad njih, govore}i: "Poletite, i mislite na Mene dok ste ìvi." I vrapci se podigo{e i polete{e cvrku}u}i glasno. A Jevreji koji vide{e ovo behu zaprepa{}eni. I ispri~a{e sve sve{tenicima. 9. A dete ~inja{e i druga ~uda, i vide{e kako cve}e ni~e pod Njegovim stopalima, gde zemlja dotad be{e jalova. I pratioci Njegovi behu puni strahopo{tovanja pred Njim. 10. A kad navr{i Isus osamnaest godina, oèni{e ga devicom iz roda Judina, i ìvlja{e s njome sedam godina. I jer je Bog uze k Sebi da bi se On latio zadataka vi{ih koje izvr{i, i radi trpljenja za sve sinove i k}eri ljudske. (Pogl. 6,

s Mirjam, ona umre, treba{e da 6-10)

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Nisam nikad bio oènjen. U ovoj generaciji (1989) re~ "oènjen" i "udata" ima drugo zna~enje. Za ~oveka ovog vremena to zna~i odlazak pred mati~ara i eventualno ceremoniju u nekoj zemaljskoj crkvi, pred i sa sve{tenikom. Tako|e, re~ "ven~anje" ima u Duhu drugo zna~enje nego "sklapanje braka". Ven~anje u Duhu Bo`jem zna~i: dvoje ljudi sklapaju savez (zavet) sa Bogom i trude se da u Bogu postanu jedno. @enidba-udaja je odluka donesena prema zakonima ovog sveta. Ven~anje je, me|utim, zavet vernosti s bili`njim pred Bogom, kojim dvoje ljudi odlu~uju da ostvaruju boànske zakone i da zajedno vode ~ist i Bogom ispunjen ìvot. U ovoj knjizi, re~ "oènjen/udata" zna~i: povezan kroz Bo`ju ljubav. Isus je u Duhu bio povezan sa svim ljudima i bi}ima, sa ~itavim postojanjem - onako kao {to Sam to bio Ja kao Hrist.

53

Kao Isus, to jest kao Sin ~ove~ji, morao sam doìveti i ovo iskustvo povezanosti sa ènskim rodom, kako bih ga razumeo i mogao mu pomo}i. Kao Isus iz Nazareta negovao sam duboku i ~istu povezanost sa ovom ènom koja je Mome bi}u bila veoma bliska. Zakon glasi: isto privla~i isto. Ova je èna imala pojedine aspekte u svome bi}u koji su po svome titranju bili sli~ni Mojoj du{i. Preko njih smo bili u dubokoj komunikaciji. Ose}ao Sam se u njoj i ona u Meni. Pri tome sam doìvljavao svet ose}anja ènskog principa u zemaljskom ruhu i tako razumeo mnoge ène koje su bile sa Mnom u vreme Moga nau~avanja. Ne{to pre no {to su zapo~ele godine Moga nau~avanja, ovoj èni isteklo je vreme na Zemlji. Bog, na{ ve~ni Otac, pozvao ju je natrag k Sebi, isto kao {to je to kasnije u~inio i s mnogim mu{karcima i ènama koji su Me sledili. Jer u ovome je svetu dolaènje i odlaènje du{e zakonitost koja ne podleè samovolji, ve} ili toku Zakona setve i ètve ili Bo`jem zakonu svetlosti. Moj zadatak kao Isusa iz Nazareta, Hrista Bo`jeg, bio je da usadim iskru spasenja u du{e ljudi. Moja patnja i fizi~ka smrt pak, ukazali su na ljudsku tvrdokornost. Da su se Bo`ji sinovi i k}eri iz roda Davidova odazvali pozivu Jovanovom, kao i Mojem, i da su verno sledili Hrista u Isusu, onda bi se priklju~ili i Bo`ji sinovi i k}eri iz drugih rodova i verno bi Me sledili. Tako je mogao nastati jedan narod koji je svesno mogao postati narod Davidov za Carstvo Mira Isusa Hrista. Budu}i da je rod Davidov, rod koji stoji u nalogu Dela Spasenja, ostao u grehu, Ja sam se omotao jednim delom njegove krivice, kao i delovima krivice pojedinaca iz drugih rodova. Tako se i moglo desiti da budem uhva}en, i tako je zapo~ela patnja. Pa i da rod Davidov nije ostao u grehu, Ja bih opet doneo iskru Spasenja svim du{ama i svim ljudima; ali ne bih morao pretrpeti muke i fizi~ku smrt na krstu. Tako, trpeo sam za sinove i k}eri ljudi, jer oni, ne ispuniv{i volju Bo`ju, nisu postali svesnim sinovima i k}erima Bo`jim. Da je rod Davidov stajao uz Mene, ~itav ovaj doga|aj poprimio bi drugi tok. A da je sav jevrejski narod - uklju~uju}i i pismoznance i fariseje - primio i prihvatio Sina Bo`jeg, tako {to bi svi ispunjavali zakon Bo`ji, delimi~na snaga bi ostala u prasnazi. Jer ko ispunjava Ve~ni Zakon, njemu potpora nije potrebna.

54

11. I po{to izu~i Zakon, Isus se opet vrati u Egipat da izu~i mudrost Egip}ana, kao {to to u~ini i Mojsije ... (Pogl. 6, 11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Budu}i da mnogi tekstovi ove knjige nisu shva}eni po smislu, ve} po re~ima, moraju se uvek iznova tuma~iti i ispravljati. Ve} sam objavio da su neke re~i pri nastanku te knjige imale druga~ije zna~enje nego danas (1989). I ~ovek koji je tada re~ primao i zapisivao raspolagao je jednim odre|enim jezi~kim blagom i jedino se ono moglo primeniti. I prevodioci su, isto tako, za prevo|enje imali na raspolaganju svoje odre|eno jezi~ko blago. Zbog toga bi sve {to nam se iz Boànskoga daje u obliku re~i, trebalo shvatiti po smislu. Tamo gde je neophodno tuma~enje, ispravka ili produbljenje, to }u Ja uvek ~initi preko Svog instrumenta za dana{nje vreme (1989) i protuma~iti, ispraviti ili produbiti. Tako i u ovome tekstu ispravljam re~i: "...vrati se opet u Egipat da izu~i mudrost Egip}ana, kao {to to u~ini i Mojsije." Shodno smislu, to bi trebalo da zna~i: On se ~esto sastajao s Egip}anima da bi sa njima razgovarao o Bo`joj mudrosti. No, Ja nisam i{ao u Egipat da bih mudrost Bo`ju nau~io od Egip}ana. Kao dete bio sam sa Svojim hraniteljima u Egiptu, ali ni tada da bih izu~avao boànsku mudrost. U pustinji sam se, osim toga, ~esto sastajao sa mu{karcima i ènama da bismo se molili i da bih sa njima razgovarao o ve~noj istini. Me|u njima je uvek bilo puno Egip}ana. Jo{ dok sam bio de~ak Isus, u Meni se objavljivala mudrost Bo`ja, koja je preko Mene i govorila. Stoga sam Ja jo{ kao de~ak, takozvanim u~enima u hramu govorio iz mudrosti Bo`je. Bo`ja je, dakle, mudrost delovala u Meni. Za{to bih je onda jo{ i izu~avao!

... I otide u pustinju da meditira, posti i moli se. I dobi punomo} svetoga imena, kojom mnoga ~udesa ~inja{e. 12. Tokom sedam godina govora{e On sa Bogom licem u lice. I nau~i jezik ptica i ìvotinja, i upozna isceljuju}u mo} drve}a, lekovitog bilja i cve}a i skrivene snage dragog kamenja. I upozna kretanje

55

Sunca, Meseca i zvezda, i mo} pisanih znakova, tajne trouglastog uglomera i kruga, i pretvaranje stvari i oblika, brojeva i znakova. I vrati se odatle u Nazaret da poseti roditelje Svoje; i pou~ava{e tu, kao i u Jerusalimu, kao priznati ravi, u samome hramu, i niko Ga u tome ne spre~ava{e. (Pogl. 6, 11-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sve {to je Bog stvorio i {to odràva, nalazi se i u ~ovekovoj du{i. Ko ìvi u Bogu, od Boga prima i Bog ga - i kao ~oveka - pou~ava. Kao Isus iz Nazareta, Ja sam ìveo u Bogu i primao od Boga, Mog Oca, i s Njime bio u neprekidnoj komunikaciji. Iz Isusovog unutarnjeg strujala je boànska mudrost. On je razgovarao sa ìvotinjama u vodi, u vazduhu i sa onima na zemlji i u njoj. I Isus, u kojem sam Ja ìveo, doìvljavao je u Sebi ìvot biljaka i kamenja. Iz Svog sam unutarnjeg Ja kao Isus doìvljavao i kretanje zvezda, i o tome sam mnogo razgovarao sa Egip}anima, me|u kojima je bilo istinskih mudraca. Budu}i da sam kao Isus pou~avao u hramu, mnogi su me ljudi nazivali ravijem. No, Ja sam bio prorok i Bo`ji Sin - u zemaljskom telu kao sin ~ove~ji koji je pou~avao i ìveo Bo`je zakone i `rtvovao se da bi se ispunilo Spasenje u du{ama ljudi i u du{ama koje su ìvele u carstvima pada.

13. A posle nekog vremena otide On u Asiriju, u Indiju i Persiju i u zemlju Haldeju. I mnoge godine pose}iva{e hramove njihove te razgovara{e sa sve{tenicima i mudracima njihovim. I dok putova{e zemljama, ~inja{e mnoga divna dela i isceljiva{e bolesne. 14. I ìvotinje u polju ose}ahu po{tovanje prema Njemu, i ptice Ga se ne bojahu, jer On ih nije pla{io. âk i zveri u pustinji ose}ahu snagu Bo`ju u Njemu i sluàhu Mu dragovoljno i nosahu Ga od mesta do mesta. (Pogl. 6, 13-14)

56

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kao Isus sastajao Sam se sa mnogim ljudima razli~itog staleà i razli~itih jezika, i razgovarao Sam sa Asircima, Indusima, Persijancima, Haldejcima, Izraelcima i mnogim drugim mu{karcima i ènama iz razli~itih rodova. No, Ja nisam putovao u njihove zemlje niti drugde da bih nau~io Bo`ju mudrost. Bio sam u nekim zemljama kao i na granicama pojedinih zemalja. êsto je tu jezik bio prepreka. No, kad smo razgovarali o zakonima ljubavi, svako je znao {ta je bli`nji hteo da kaè. Jezik srca ne poznaje granice - tako|e ni danas, u vreme kada se pribliàvamo dvehiljaditoj godini. Iz ljubavi prema ljudima potekla je i spasiteljska snaga - da bi pomogla ljudima i svedo~ila o onome {to je u Meni, Isusu, boravilo: Svemo} Bo`ja. Danas (1989) postoje}a tehnika omogu}uje da se Moja Re~ brè prevodi i prenosi, da se srca ljudi bude i da oni izu~avaju jezik ljubavi. Njega }e razumeti svi oni koji misle srcem. Mnogi misle da sam brojne godine proveo na putu da bih skupljao mudrosti i ~inio dela ljubavi. Kao Isus iz Nazareta bio sam uistinu mnogo na putu da bih pou~avao i ~inio dela ljubavi i milosr|a. No, nisam zanemarivao ni ispunjavanje zapovesti "Moli se i radi". Kao i Josif i Moja telesna bra}a, i Ja Sam kao tesar ispunjavao ono {to je Bog zapovedio ljudima: "Moli se i radi." Smisao re~i "i nosahu Ga od mesta do mesta" je: Mnoge su me ìvotinje pratile dobar deo puta, poneke i od mesta do mesta. Ko ljubi Boga, on ljubi i carstva prirode. A carstva prirode sluè onome koji ljubi Boga. Jer ~itavo postojanje jeste ìvot iz Boga - a ko ljubi Boga, njemu sluì ~itavo postojanje.

15. Jer duh boànske ~ove~nosti ispuni Njega i sve oko Njega, i Njemu sve podredi. I ispuni{e se re~i proroka: "Lav }e leàti pokraj teleta a leopard uz jari}a, vuk kraj jagnjeta a medved uz magarca, i sova pokraj goluba. A vodi}e ih jedno dete.

57

16. I niko ne}e ranjavati ni ubijati na Mome svetom brdu. Jer zemlja }e se napuniti poznanjem Svetoga kao {to voda navr{uje korita morska. I u danima ovim jo{ jednom }u sklopiti savez sa ìvotinjama kopnenim i pticama u vazduhu, s ribama morskim i sa svim stvorovima zemaljskim. I slomi}u luk i ma~, i sva oru|a ratna ukloni}u sa Zemlje. I bi}e sklonjena na mesto sigurno, da niko vi{e ne ìvi u strahu. 17. I Ja ti se zauvek zavetujem u po{tenje i mir i u dobrotu srca i ti }e{ poznati svoga Boga, i zemlja }e ra|ati ìtom i vinom i uljem, a Ja }u re}i onima {to nisu Moj narod: Ti si narod Moj, a oni }e Mi uzvratiti: Ti si Bog na{." (Pogl. 6, 15-17) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ovako se dogodilo! Budu}i da Izraelci Mene, Hrista, nisu primili i prihvatili kao svog Spasitelja, Ve~ni i Ja, Hrist, okupljamo sinove i k}eri Bo`je na drugom delu Zemlje. Tamo je sada "Izrael" i tamo je sada novi "Jerusalim".* Jer Bog se ne veè za jedno mesto ni za obe}anja ljudi koji se svoga obe}anja ne drè, koji ne ispunjavaju ono {to im je On zapovedio. Sada jedan drugi narod stoji u Savezu. I to je Moj narod i Ja }u biti njegov pastir. Iz njega }e izrasti prve snage Carstva Mira. Bog je raskinuo savez sa narodom izraelskim i sklopio novi savez - poslednji savez - sa ovim drugim narodom, sa ljudima koji se trude da ispunjavaju Bo`ju volju. Oni poti~u iz velikog roda Davidova i iz drugih rodova koji se pridràvaju zapovesti ìvota. Ve~ni i Ja, Hrist, pozivali smo i pozivamo preko proro~kih usta {irom ovog sveta i okupljamo sve voljne sinove i k}eri Bo`je: ve} postoje}i mali narod izra{}e u snaàn narod Bo`ji. Poslednji je savez sklopljen i on vaì. Onima koji ga se pridràvaju on donosi veliku pomo} iz Bo`jeg zakona. Ja, Hrist, predvodim narod Bo`ji i nemam ~oveka kao Svog zastupnika. Ovaj

58

narod Bo`ji je prazajednica Novi Jerusalim, koja je postala Zavetnom zajednicom. To je sredi{nje svetlo u Univerzalnom ìvotu. Bo`ji narod }e morati da savlada jo{ poneku prepreku. No, Duh istine i ìvota je s njime, i svi koji su iskrenog srca vezani tim savezom, bi}e osniva~i i graditelji Carstva Bo`jeg na Zemlji. U ovo vreme - koje se pribliàva dvehiljaditoj godini - ispunjava se ono {to je zapisano, po smislu: Ja, va{ Gospod i Bog, sklopi}u savez sa jednim drugim narodom. Tama je izgubila; Savez je sklopljen; Zemlja se ~isti - onako kako je bilo prorokovano. Zemlja }e se stresti i otvoriti i mnoge }e ljude progutati. No, pre nego se sve ovo dogodi, ljude }e sna}i bolesti, nevolje, udarci sudbine i mnogo {ta drugo. An|eo smrti obilazi i odnosi sve vi{e ljudi. Ono ne~isto }e nestati. Mora }e preplaviti svoje obale i sve nezakonito, a zvezde }e svojim zra~enjem ~istiti Zemlju. Ma~ i sva oru|a rata tada }e biti slomljeni. Na Zemlji }e nastati Carstvo Mira i ìve}e na njoj ljudi koji ispunjavaju Bo`ju Volju. I bi}e mir. I tada }e se ispuniti ono {to je zapisano: "Lav }e leàti pored teleta a leopard uz jari}a, vuk kraj jagnjeta a medved uz magarca, i sova pokraj goluba. A vodi}e ih jedno dete." Sve ovo }e se dogoditi!

18. Jednoga dana hoda{e On planinskom stazom du` ivice pustinje i srete lava koga je kamenjem i kopljima gonila grupa ljudi, hote}i da ga ubiju. 19. I Isus ih ukori: "Za{to lovite stvorenja Bo`ja plemenitija od vas? Jer njih surovost mnogih nara{taja u~ini neprijateljima ljudi, a treba{e uistinu da budu prijatelji njihovi. 20. I kao {to je vidljiva u njima snaga Bo`ja, o~ite su i strpljivost Njegova i saose}anje Njegovo. Ne progonite, dakle, vi{e stvorenje ovo. Ono vam ne}e ni{ta naào u~initi. Zar ne vidite kako beì od vas i da je prestra{eno zbog nasilja va{eg?" (Pogl. 6, 18-20) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

59

Re~ "saose}anje" zna~i Bo`ja pomo}. Ja sam doneo spasenje za sve ljude i du{e. A u spasenju je i oslobo|enje ìvotinja. Kroz spasenje, u evolutivnom procesu, sve }e biti uzdignuto u jedinstvo, u svetlost Bo`ju, a ona je jedinstvo, ìvot, supstanca i snaga.

21. A lav Mu pri|e, i leè pred noge Isusove, pokazuju}i Mu tako svoju ljubav. I ~ude}i se silno narod onaj, govora{e: "Gledajte, ~ovek ovaj ljubi sva stvorenja, i vlast ~ak ima nad ìvotinjama pustinjskim, i one Ga slu{aju." (Pogl. 6, 21)

60

7. POGLAVLJE Jovanova propoved o pokori Zna~enje simbola i ceremonija (4). Sud: zakon setve i ètve - ~i{}enje du{e (10)

1. A u petnaestoj godini vladavine cara Tiberija, dok upravitelj Judeje be{e Pontije Pilat, a Irod ~etvorovlasnik u Galileji, Kajafa pak prvosve{tenik, a Ana stare{ina Sinedriona, objavi se re~ Bo`ja Jovanu, sinu Zaharijinu, u pustinji. 2. I Jovan do|e u krajeve oko Jordana propovedaju}i pokajni~ko kr{tenje radi opro{tenja greha. Kao {to je kod proroka zapisano: "Gle, {aljem glasnika svojega pred Tobom koji }e ti put pripraviti. Glas proroka u pustinji zove: Pripravite put Svetome i poravnajte staze za Pomazanog. 3. I svaka dolina neka se ispuni, i svako brdo i svaki breùljak neka se slegnu, i sve {to je krivo neka bude pravo i neravni putevi neka se poravnaju. I sve {to je otelovljeno vide}e spasenje Bo`je." 4. A Jovan ima{e ode}u od kamilje dlake i pojas isti takav oko bokova, a hrana njegova bejahu plodovi sa stabljika gra{ka i divlji med. I dolaàhu mu ljudi iz Jerusalima i ~itave Judeje, te svi iz zemlje du` Jordana, i on ih kr{tava{e u Jordanu, a oni priznavahu svoje grehe. (Pogl. 7, 1-4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: I u ovom opisu ~ovek prepoznaje da Bog dopu{ta obi~aje i navike koji se ne protive ve~nom svetom Zakonu. Ovde je to kr{tenje vodom. Ako ~ovek èli jo{ da zadrì vodu kao simbol ~i{}enja dok ne bude kr{ten Duhom @ivota, to Bog prepu{ta na volju Svojoj ljudskoj deci. No, ko je razvio ljubav prema Bogu i prema svom bli`njem, taj je uzdignut od Duha Bo`jeg, to jest proèt je Duhom Istine. Ko je duhovno sazreo, njemu su simboli i ceremonije sve manje potrebni. On ìvi u unutarnjem, onako kao {to je na Nebu: ~isto! îsti

61

je ispunjen Duhom istine i proèt Duhom ìvota: On je, dakle, kr{ten Duhom Bo`jim.

5. Jovan pak govora{e narodu koji mu dolaà{e da ga krsti: "O, ti rode neposlu{ni! Ko vam re~e da beìte pred gnevom koji se pribliàva? Bolje donosite ~estite plodove pokajanja i ne govorite u sebi: imamo Avrama za oca. 6. Jer kaèm vam: Bog moè i iz ovog kamenja probuditi decu Avramu. A ve} i sekira leì drve}u kod korena i svako drvo koje dobra roda ne ra|a, se~e se i u oganj baca. 7. I upitahu ga bogati: "[ta nam je, dakle, ~initi?" A on im uzvrati: "Ko ima dve haljine, nek podeli sa onim koji nema nijednu, i koji ima hrane neka ~ini isto." 8. Do|o{e pak i carinici neki da se krste i obrati{e mu se: "U~itelju, {ta nam je ~initi?" A On im odgovori: "Ne traìte vi{e no {to vam je propisano i budite blagi u prosu|ivanju." 9. A pitahu ga i vojnici: "[ta mi da ~inimo?" A on im re~e: "Ne zlostavljajte nikoga i ne ~inite nikome nepravdu, i budite zadovoljni svojom platom." 10. Onda se obrati svima govore}i: "Drìte se daleko od krvi zadavljenih i dalje od mrtvih tela ptica i ìvotinja, i ~uvajte se svake okrutnosti i nepravde. Zar zaista verujete da krv ìvotinja i ptica moè grehe da opere? Ja vam kaèm: Ne moè. Govorite istinu. Pravedni budite i milostivi prema bli`njima i prema svim stvorenjima koja ovde ìve, i putujte smerno sa Bogom svojim." (Pogl. 7, 5-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ju "gnev" misli se na sud koji }e sna}i one ljude koji se blagovremeno ne preobrate. Ko ne po{tuje Bo`ji Zakon, trpe}e zbog onoga {to je posejao. Niko ne moè pobe}i od svog vlastitiog suda, od posledica vlastitih uzroka. Jedino pokajanje, moljenje za opro{taj, pra{tanje i ispravljanje - ukoliko je to jo{ mogu}e - opra}e du{u od greha. Ono {to je ~ovek pohranio u svoju du{u, svetlo i senke, on nosi sa sobom sve dok ne otplati. Svejedno u kojem vremenu, svejedno na

62

kojem se mestu nalazio - on sa sobom nosi senke koje je sam pohranio u svoju du{u - sve dok ih ne izbri{e. Re~i: "A ve} i sekira leì drve}u kod korenja i svako drvo koje dobra roda ne ra|a, se~e se i u oganj baca" zna~e: Svaki neokajani uzrok mora}e se nositi kao optere}enje. Sekira je zakon setve i ètve. Drvo je ~ovek koji se ne kaje za svoje grehe i ne ispravlja ono {to je prouzrokovao. Oganj zna~i ~i{}enje du{e, to je aktivna posledica po~injenog a jo{ neokajanog dela, uzroka. Ko u ovome {to je ovde zapisano moè da shvati smisao, on shvata da du{a i ~ovek mogu postati ~isti tek kada spoznaju svoje gre{ke i grehe, pokaju se, oproste, mole za opro{tenje i u~ine pokoru to zna~i opet dovedu u red i isto ili sli~no vi{e ne ~ine. Shvatite: ~itava priroda, ìvotinje, biljke i kamenje jesu vrt Bo`ji. Njegovo stvoriteljsko delo. Ko ovo prezire, taj gre{i - i on }e se uvek iznova suo~avati sa svojim gresima, dok ih ne bude spoznao, pokajao se i u~inio pokoru. I ne bude li vi{e gre{io, ve} se pridràvao zapovesti, ìve}e u Meni, a Ja svesno kroz njega. Ko nesebi~no ljubi bli`njega, ne}e vi{e ni ubijati ni jesti ìvotinje. Takav ~ovek postaje ~ist u du{i, a plodovi koje donosi bi}e ìvot u Meni.

11. A narod i{~ekiva{e (Hrista) i svi pomi{ljahu u srcima svojim, nije li Jovan mo`da Hrist. Na to odgovori Jovan obra}aju}i se svima: "Ja vas kr{tavam vodom, ali iza mene ide ja~i od mene, kome ja nisam dostojan odre{iti remenja na obu}i Njegovoj. 12. On }e vas krstiti vodom i ognjem. U Njegovoj ruci je lopata i On }e gumno svoje o~istiti i sabra}e p{enicu u ìtnicu svoju, a plevu }e sagoreti ognjem neugasivim." I jo{ mnogo {ta kaza Jovan narodu u svojoj propovedi pokore. (Pogl. 7, 11-12)

63

8. POGLAVLJE Kr{tenje Isusovo, Hristovo Bog i Hrist objavljuju danas ~itavu Istinu preko serafima boànske Mudrosti Rod Davidov priprema sa Hristom Carstvo Mira (3)

1. Be{e sredina leta, a mesec deseti. Isus do|e iz Galileje na Jordan Jovanu da Ga ovaj krsti, a Jovan mu branja{e govore}i: "Dolazi{ meni da Te krstim, a Ti bi trebalo mene da krsti{!" Isus mu odgovori: "Pusti sada; jer du`nost nam je ispuniti svu pravednost." I na to Mu on popusti. 2. I krstiv{i se, izi|e Isus odmah iz vode. I gle, nebo se nad Njim otvori, i sjajni oblak staja{e nad Njim, a iza oblaka dvanaest zraka svetlosti, i iz njih, kao golub, si|e na Njega Duh Bo`ji i obasja sve oko Njega. I gle, progovori glas sa neba: "Ovo je Sin Moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji. I u ovaj dan Ga rodih." (Pogl. 8, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Voda simbolizuje ~i{}enje du{e i tela. Voda te~e - Duh te~e. Doga|aj nakon kr{tenja Isusovog, o kojem se ovde govori, izvr{io se u Duhu. Jovan je sve ovo i u ovakvoj simbolici video u svom unutarnjem. Re~ "rodih" treba da glasi "pozvah". Tim pozivom Ve~noga izvr{io sam Ja, Hrist, ono {to je u Isusu bivalo sve o~iglednije.

3. A Jovan posvedo~i za Njega govore}i: "Ovo je Onaj za koga rekoh da }e do}i za mnom. A ispred mene je postavljen, jer On ve} be{e pre Mene. I iz obilja Njegovog svi primismo - milost za milo{}u. Jer zakon se samo delimi~no dade preko Mojsija, no milost i istina do|o{e kroz Isusa Hrista, u izobilju. (Pogl. 8, 3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ve~na istina zra~i danas u bezbroj faseta u ovaj svet. Tokom mnogih generacija darivao je Ve~ni iz ve~ne istine - koja On jeste, uvek one fasete Istine koje su ljudi usmereni na Boga mogli da

64

razumeju i da po njima ìve. Tako je On preko Mojsija dao i tada{njim generacijama odgovaraju}e fasete Istine. Ali Ja, Hrist u Isusu, davao sam obilje iz Istine. No, samo malobrojni su mogli da Me razumeju. Sada (1989) je do{lo vreme u kojem objavljujem sve fasete Istine. Ko moè da shvati, neka shvati! Shvatite: ve~na istina ra{iri}e se sada ~itavim svetom, a sve neistinito pa{}e u vatru, kako bi obilje, ~itava Istina, postala o~igledna. Boànsku Mudrost Ja sam po Duhu odabrao kao pramajku Carstva Mira Isusa Hrista. @enski zrak, serafim iz Bo`je Mudrosti, otelovljen je danas i deluje za Ve~noga, a za Mene kao proro~ica Bo`ja i glasnik Bo`ji. Preko nje smo govorili i govorimo Ve~ni i Ja, Hrist, ovom svetu, i svim ljudima dobre volje iznosimo ~itavu Istinu - onoliko koliko je to mogu}e izraziti re~ima. Po Bo`joj volji je David, od koga poti~e rod Davidov, telesni praotac Carstva Mira Isusa Hrista. Jer on je u ovaj svet doneo seme, a iz njega i gene koji grade rod Davidov. Bi}a iz Boga otelovljuju se kod onih ljudi u kojima su aktivni geni Davidovi. Oni stoje u nalogu spasenja sa sinovima i k}erima iz drugih rodova, u Mome delu, u Univerzalnom ìvotu. Tako je David telesni praotac Carstva Mira Isusa Hrista, a zrak boànske Mudrosti duhovna pramajka. Za Bo`ji je narod, dakle, David doneo telesno seme i gene; a boànska Mudrost donosi u zemaljskim re~ima celu Istinu, i to preko inkarniranog dela zraka, serafima boànske Mudrosti. Otelovljene du{e su pozvane. Preko proro~ice i glasnika Bo`jeg primaju du{e i ljudi od Mene, Hrista, u re~i otkrivenja ~itavu Istinu. Otelovljeni deo zraka boànske Mudrosti pou~ava nas ve~nim zakonima i u pojedinostima, i pokazuje svima koji su dobre volje na koji se na~in ovi mogu ispunjavati. To vreme je do{lo. Svet se pribliàva dvehiljaditoj godini. Svoj dolazak kao Hrist pripremam Ja preko odabranog Bo`jeg naroda, s kojim smo Ve~ni i Ja, Hrist, u Svesnazi, Bogu, sklopili poslednji savez.

65

A s Moje desne strane staja}e samo one du{e i ljudi koji poznaju ~itavu Istinu i ispunjavaju je.

4. Boga niko nikada nije video. Jedino u onima {to su ro|eni i dolaze iz krila Ve~noga, je Bog otkriven." Ovo be{e odgovor Jovanov kad posla{e Jevreji iz Jerusalima sve{tenike i levite da ga zapitaju: "Ko si ti?" i ne odre~e, ve} priznade: "Ja nisam Hristos." 5. I upita{e ga: "A ko si onda? Jesi li Ilija?" Re~e: "Nisam." "Jesi li prorok o kome govora{e Mojsije?" A on odgovori: "Ne." Onda ga upita{e: "Ko si onda? Da odgovor damo onima koji nas posla{e. [ta kaè{ ti o sebi samome?" A on re~e: "Ja sam glas onoga koji zove u pustinji. Pripremite puteve Svetome, kao {to kaza Isaija prorok." 6. A izaslanici bejahu od fariseja, i zapita{e Ga: "Za{to onda kr{tava{ kad nisi ni Hristos, ni Ilija, ni prorok o kome govora{e Mojsije?" 7. Jovan im odgovori: "Ja kr{tavam vodom; ali me|u vama je Jedan koga vi ne znate. I on }e kr{tavati vodom i vatrom. To je Onaj {to dolazi za mnom, a ipak preda mnom ide; ja nisam dostojan odre{iti remena na obu}i Njegovoj." 8. Ovo se dogodi kod Vitavare, s one strane Jordana, gde Jovan kr{tava{e. A Isus u to vreme navr{i trideset godina, telom zaista sin Josifa i Marije, no po Duhu Hristos, Sin Boga, Ve~nog Oca, kao {to be{e mo}no objavljeno po Duhu svetosti. 9. A Josif be{e sin Jakovljev i Eli{evin; Marija pak k}i Elijina (zvanog Joakim) i Ane, koji behu deca Davidova i Ba}ebaina, od Jude i [ele, od Jakova i Leje, od Isaka i Rebeke, od Avrama i Sare, od Sita i Maate, od Adama i Eve, koji bejahu deca Bo`ja. (Pogl. 8, 4-9)

66

9. POGLAVLJE êtiri isku{enja Tama se sme meriti sa svetlom (1). Ko ìvi u Bogu, povezan je sa svime {to postoji i nikada nije usamljen (5)

1. Tada Isusa odvede Duh u pustinju, da ga |avo ku{a. I divlje ìvotinje behu s Njime i sluàhu Mu. I postiv{i dana ~etrdeset i no}i ~etrdeset, ogladne veoma. (Pogl. 9, 1) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Satana je smeo da isku{ava Isusa. Duh Moga ve~nog Oca dopustio je ovo isku{avanje. Pritom je i Satana trebalo da se spozna i odmeri kako bi iskusio da su oni koji ìve u Bogu ja~i od sila tame. Ovo je zakonitost iz Bo`je ljubavi i milosti, da tama sme da se meri sa ljudima koji su stekli znanje i mudrost iz Boga. Tako i najdublje pala du{a ima mogu}nost za samospoznaju: iz ovog poraza ona moè na samoj sebi da iskusi, da je onaj ko ìvi u Bogu ja~i od Satane; njemu sluì ono ~isto. Onaj ko jo{ nije dopustio da se u njegovom unutarnjem razvije Duh Bo`ji, taj je podre|en Satani, jer on mu sluì u mnogim aspektima svog zemaljskog ìvota. Re~ "postiti" zna~i: malo jesti.

2. I pristupi k Njemu ku{a~ i re~e: "Ako si Sin Bo`ji, reci da kamenje ovo hlebovi postanu; jer je zapisano: Najvrsnijom }u te p{enicom hraniti i medom, i iz stene }u te nasititi." 3. A On mu odgovori: "Isto tako je zapisano: Ne ìvi ~ovek samo od hleba, nego od svake re~i koja dolazi iz usta Bo`jih. 4. Tad postavi |avo pred Njega ènu lepote izvanredne i draì, finoga duha i bistra uma, i re~e Mu: "Uzmi je ako èli{, jer ona èli Tebe, treba da uìva{ ljubav i sre}u dok si ìv, decu svoje dece da vidi{. Nije li zapisano da nije dobro da ~ovek bude sam?" 5. A Isus mu odgovori: "Odlazi odavde! Jer je zapisano: Ne daj se zavesti lepotom èninom; jer je svako telo kao trava i kao cvetovi u

67

polju; trava se osu{i, a cvetovi uvenu, dok re~i Ve~noga ostaju zauvek. Moj zadatak je da u~im decu ~ove~ju, i da ih isceljujem, a koji je ro|en iz Boga, zadràva svoje seme u sebi." (Pogl. 9, 2-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Smisao re~i "zadràva svoje seme u sebi" je: Ljudi u Bogu ne}e svoju snagu rasipati u uìvanju i draìma. Onaj ko ìvi u Bogu, taj ljubi unutarnje vrednosti ~oveka, unutarnju lepotu i vrline. Ko ljubi ~ovekovo unutarnje, taj je povezan sa svim ljudima i bi}ima. On nikada ne}e biti sam i usamljen jer je sa~uvao u sebi dobro svoga bli`njeg. Jedino se na ovaj na~in ispunjava zapovest "nije dobro da ~ovek bude sam". Bog je jedinstvo - i onaj ko ìvi u Bogu, ìvi u povezanosti sa ~itavim postojanjem. I svo postojanje, ono ~isto, s njime je i deluje kroz njega. Usamljen je samo onaj ~ovek koji svoje bli`nje odbacuje i omalovaàva.

6. I odvede Ga |avo u Sveti grad i postavi Ga na krilo hrama. I re~e Mu: "Ako si Sin Bo`ji, sko~i dole, jer je zapisano: An|elima Svojim zapovedi}e da Te sa~uvaju i na rukama svojim nose, da se noga Tvoja o kamen ne spotakne." 7. A Isus mu odgovori: "Ali je i ovo zapisano: Ne ku{aj Gospoda, Boga svojega." 8. I izvede Ga |avo na goru visoku usred velike doline, a oko gore leàhu dvanaest gradova sa stanovnicima svojim. I pokaza Mu odatle u trenu sva carstva ovoga sveta. I re~e Mu |avo: "Tebi }u dati svu vlast ovu i slavu njezinu, jer meni je data. I kome ho}u dajem je, jer je zapisano: Ti }e{ carovati od mora do mora, i vlada}e{ u pravednosti nad narodom Svojim i milosrdan bi}e{ sa siromasima, i ugnjetavanju do}i }e kraj. Pokloni{ li se preda mnom, dakle, sve ovo bi}e Tvoje." 9. A Isus odgovori: "Idi od Mene, Satano; jer je zapisano: Bogu se klanjaj i jedino Njemu sluì. Bez snage Bo`je nema svr{etka zlu."

68

10. I zavr{iv{i |avo sa ku{anjima svim, ostavi Ga neko vreme. I gle, pristupi{e Mu an|eli Bo`ji i sluàhu Mu. (Pogl. 9, 6-10)

69

10. POGLAVLJE Josif i Marija pripremaju Isusu gozbu - Andrija i Petar sre}u Isusa Za ljude Novog Doba: Ne zaboraviti spasiteljsko delo (2). Obele`ja sledbenika Isusa iz Nazareta Davanje zemaljskog imena i ime zra~enja du{e (10)

1. A u isti dan kad se vrati Isus iz pustinje, priredi{e Mu roditelji Njegovi gozbu. I predado{e Mu darove, one koje Mu done{e mudraci u detinjstvu Njegovu. I re~e Marija: "Darove ove ~uvasmo za Tebe sve do dana ovoga." I dado{e Mu zlato, tamjan i smirnu. I On uze tamjan, a zlato darova roditeljima i siromasima, smirnu pak darova Mariji, zvanoj Magdalena. 2. A Marija be{e iz grada Magdale u Galileji. Be{e gre{nica velika i zavede mnoge lepotom svojom i draìma. Do|e Isusu no}u i priznade Mu svoje grehe, a Isus poloì ruku Svoju na nju i isceli je. I isterav{i iz nje sedam demona, re~e joj: "Idi u miru, jer su ti opro{teni gresi tvoji!" I ustav{i, ostavi sve i sle|a{e Ga sluè}i Mu imovinom svojom, za sve vreme dok On delova{e u Izrailju. (Pogl. 10, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Radi boljeg razumevanja i shvatanja ve~nog Zakona: Marija zvana Magdalena je bila ta koja je govorila o sedam demona, koji su je navodno napustili. Ona je bila uverena da se to dogodilo. Prosvetljeni pak o tome ne govori. On pomaè i isceljuje, onoliko koliko je to dobro za du{u. Ovo obja{njenje je, pre svega, dato ljudima dana{njice (1989) i onima Novoga Doba koje je na pomolu, koji poznaju zakone Bo`je. Knjiga "Ovo je Moja Re~" pre svega je od zna~aja za ljude Novoga Doba. Jer oni }e doìvljavati Hrista kao Vladara sveta, a ne vi{e kao Spasitelja. Zbog toga }e za njih ova knjiga biti delo od istorijskog zna~aja. Ljudi Novog Doba ne bi trebalo da zaborave temelj, Spasenje, na kojem je izgra|eno Carstvo Mira Isusa Hrista. Misao, ìvot, delovanje

70

i patnja Sina Bo`jeg u Isusu iz Nazareta, koji je sada Vladar Zemlje i Upravitelj Carstva Bo`jeg na Zemlji, treba da ostanu u se}anju ljudima Novog Doba.

3. Slede}eg dana vide Jovan Isusa gde mu dolazi u susret, i re~e: "Gle jagnje Bo`je, koje pravedno{}u oduzima grehe sveta. Ovo je Onaj za koga rekoh: bio je pre mene. A ja Ga ne znadoh, ali da se objavi Izrailju, zato do|oh ja da kr{tavam vodom." 4. I posvedo~i Jovan govore}i: "Videh Duha gde silazi s neba kao golub i ostade na Njemu. I ne poznah Ga. Ali onaj koji me posla da kr{tavam vodom, On mi re~e: "Na koga vidi{ da silazi Duh i ostaje na njemu, to je onaj koji }e kr{tavati vodom i ognjem i Duhom. I ja videh i svedo~im da to be{e Sin Bo`ji." 5. Sutradan opet staja{e Jovan sa dvojicom u~enika svojih na obali Jordana. I ugledav{i Isusa gde ide, re~e: "Gle, Hristos, jagnje Bo`je!" I oba u~enika, ~uv{i re~i njegove, odlu~i{e da idu za Isusom. 6. I obazrev{i se On i videv{i ih gde idu za Njim, re~e im: "[ta traìte?" A oni Mu reko{e: "Ravi ({to zna~i: u~itelju), gde boravi{?" I On im odgovori: "Do|ite i vidite." I po|o{e i vide{e gde stanuje, i ostado{e kod Njega u onaj dan, a be{e ve} deseti ~as. 7. A jedan od dvojice koji ~u{e od Jovana i otido{e za Isusom, beja{e Andrija, brat Simona Petra. On na|e najpre brata svojega Simona i re~e mu: "Na{li smo Mesiju ({to zna~i: Hrista)." I on ga odvede Isusu. I kad ga Isus ugleda, re~e mu: "Ti si Simon Bar Jona, treba da se zove{ Kifa ({to zna~i: stena)." 8. Sutradan otide Isus u Galileju i na|e Filipa, i re~e mu: "Sledi Me!" A Filip be{e iz Vitezde, grada Andrijinog i Petrovog. I Filip na|e Natanaila, zvanog Bar Tolmai, i re~e mu: "Prona{li smo Onoga o kome pi{e Mojsije u Zakonu i o kome su pisali proroci, Isusa iz Nazareta, sina Josifovog i Marijinog." A Natanail mu kaza: "Moè li iz Nazareta do}i ne{to dobro?" I Filip mu odgovori: "Do|i i vidi!" 9. I ugledav{i Natanaila, re~e mu Isus: "Gle, evo pravednog Izrailjca, kod koga nema ni~eg la`nog!" Natanail pak odgovori Mu: "Odakle me poznaje{?" I Isus odgovaraju}i re~e mu: "Pre no {to te Filip pozva, dok si jo{ bio pod smokvom, videh te." Natanail pak

71

odgovori Mu i re~e: "Ravi, Ti si Sin Bo`ji, Ti si kralj Izrailja. Da, pod smokvom Te na|oh." 10. I odgovaraju}i re~e mu: "Natanaile Bar Tolmai, ti veruje{ jer sam ti rekao da sam te video pod smokvom; no vide}e{ jo{ i vi{e od ovoga." I govora{e mu dalje: "Zaista, zaista vam kaèm, odsad }ete videti nebo otvoreno i an|ele Bo`je kako uzlaze i silaze na Sina ~ove~jeg." (Pog. 10, 3-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ovo {to je u ovoj knjizi zapisano pre mnogo vremena, smislom odgovara doga|ajima u mnogim iskazima. Stoga bi svaki iskaz trebalo shvatiti prema smislu, a ne doslovno. Velika je nesloga bila me|u onima koji su verovali u Mene i sledili Me - bez obzira da li navedeni poimeni~no ili ne. êsto su to bila pitanja o veri ili o ìvotnim situacijama, koja su rasplamsavala srca: jedan bi odmah poverovao u Moje poslanje, a drugi je u njega sumnjao - jer mnogo toga iz Mojih re~i izre~enih njemu i njegovim bli`njima, nije mogao da shvati. Dok je jedan hteo da Me sledi, dotle je drugi jo{ imao svetovne interese, koji su mu bili va`niji. Drugi su, pak, sa sobom na put hteli da ponesu sav svoj imetak, da bi ga na prikladnom mestu uve}ali. Predstave i interesi bili su mnogostruki, a mi{ljenja razli~ita koliko i ljudi sami. Kod mnogih je bilo dugotrajnog odugovla~enja tamo i amo, proètog nedoumicom. Neodlu~nost je za mnoge postala kobna. Ostali bi neko vreme sa Mnom - a onda bi se opet od Mene odvajali. Bio je to mali, {aroliki narod vernika, sumnjala, zainteresovanih i onih koji su hteli da od Moje misli i ìvota kao Isusa iz Nazareta prave poslove. Oni koji su se srcem odlu~ivali za Moje u~enje i ostvarivali ga, stajali su Meni s desne strane i ostali su Meni s desne strane. I danas oni stoje u Duhu na Mojoj desnoj strani. Pravednici su gledali an|ele koji su sluìli Sinu ~ove~jem. Mnogi od njih sluè i sada u Duhu za veliku celinu. Neki su dolazili i dolaze - ve} prema svom duhovnom nalogu - uvek iznova u zemaljsko ruho, da bi u velikoj sveop{toj evoluciji pripremili Moj dolazak.

72

Svako nosi ime i prezime, koje dobija prilikom zemaljskog ro|enja. Ovo ime i prezime odgovara vibraciji du{e u vreme ro|enja. Ali ako ljudi tokom zemaljskih godina savladaju neku od du{evnih razvojnih faza, menja se i zra~enje njihovih du{a. Time se u kosmi~kom doga|aju evolucije menja i ime zra~enja du{e. Ako je npr. me|u ljudima ne{to dovedeno u red (o~i{}eno) - kao i izme|u roditelja i deteta - menja se onda i ime zra~enja tih du{a. Ovo se doga|a kako u procesu evolucije ~oveka, tako i u du{i u podru~jima ~i{}enja i pripremnim podru~jima, sve dok duhovno bi}e ponovo ne dobije svoje praime iz Boga, jer je opet postalo ~isto. Imena ~ovekovog zra~enja menjaju se, dakle, prema razvoju njegove du{e. U podru~jima ~i{}enja, od jednog stepena razvoja do drugog, du{a postaje toga sve svesnija. Na Zemlji, u mnogim slu~ajevima vaè krute forme. Tako ~ovek zadràva svoje ime i prezime - poput legitimacije - tokom ~itavog svog ìvota na Zemlji. Prema zemaljskom zakonu o~uvan je i kruti obi~aj davanja imena prilikom sklapanja braka. U nekim narodima èna nosi muèvljevo prezime, koje za nju moè imati ili pozitivno ili negativno zna~enje. Kod drugih naroda, opet, ljudi menjaju svoja imena prema nazorima i obi~ajima koje su sami stvorili. Za prezime moè prijanjati mnogo toga ljudskog - poput starih tradicija ili doga|aja, koji su ve} odavno pro{li, ali ~oveka preko imena prate kao se}anja. Stoga Sam nekim ljudima, koji su hteli da Me slede, dao imena koja su odgovarala kako tada{njem zra~enju njihovih du{a, tako i delovanju u novom krugu. Kad bi zemaljski zakon po{tovao put evolucije du{e i ~oveka, onda bi neka zemaljska imena mogla da se promene u skladu sa stepenom zrelosti du{e. I tada ne bi vi{e bila tako velika opasnost da iz se}anja, iz onoga {to je odloèno, nastanu opet nova odgovaranja.

73

11. POGLAVLJE Marija Magdalena pomazuje Isusa Su|enje po ovozemaljskim merilima (6). Prosvetljeni prozire (10)

1. Molja{e Ga pak jedan od fariseja da obeduje kod njega. I u{av{i u ku}u farisejevu, sede za trpezu. 2. I gle, u gradu be{e èna jedna od Magdale, poznata kao gre{nica. I ~uv{i da je Isus za trpezom u ku}i farisejevoj, donese miro u posudi od alabastera i pri|e mu odostrag. I pla~u}i, suzama nakvasi noge Njegove, i kosom ih svojom brisa{e, i celiva{e noge Njegove i maza{e ih mirom. 3. A kad vide farisej koji Ga je pozvao, pomisli u sebi: "Da je On prorok, znao bi ko i kakva Ga se doti~e, jer je gre{nica." 4. A Isus mu re~e: "Simone, imam ti ne{to kazati." A on Mu uzvrati: "U~itelju, kaì." 5. Dvojica behu du`ni jednome poveriocu. Jedan be{e duàn petsto gro{a, a drugi pedeset. A kad oni ne imado{e da mu vrate, oprosti obojici dug njihov. Kaì Mi, koji }e ga od ove dvojice vi{e ljubiti?" 6. A Simon odgovori: "Mislim onaj kome vi{e pokloni." A On mu re~e: "Pravo si sudio." (Pogl. 11, 1-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Pravo si sudio" zna~i: Sudio si po zemaljskim merilima. Shvatite: Svaki sud je osuda i svedo~i o duhovnom neznanju. âk i ako du`nik kome je ve}i dug opro{ten posu|iva~a novca vi{e ljubi, to ne zna~i da i Bog primenjuje ovakva merila. On ljubi sve podjednako. A Boga pak vi{e ljubi onaj koji Mu je bliè.

7. I re~e Simonu: "Vidi{ li ènu ovu. U|oh ti u ku}u tvoju, a ti Mi ni vode ne dade za noge Moje; a ona Mi obli noge suzama i

74

kosom ih svojom obrisa. Ti Mi ni celiva ne dade, a ona, otkako u|oh u ku}u ovu ne presta celivati Mi noge. Ti ni uljem ne pomaza glavu Moju, a ona mirom dragocenim pomaza noge Moje. 8. Zato ti kaèm: Opro{teni su joj mnogi gresi, jer je mnogo i ljubila, i ne samo ljude, ve} i ìvotinje i ptice u vazduhu, pa ~ak i ribe u jezeru. A kome se malo opra{ta, taj malo i ljubi." 9. A njoj re~e: "Opro{teni su ti gresi tvoji." A oni {to se|ahu za trpezom stado{e u sebi govoriti: "Ko je ovaj da ~ak i grehe opra{ta? 10.A nije rekao: Ja ti opra{tam, ve}: opro{teni su ti gresi tvoji; jer u srcu njenom uistinu prepoznade veru i pokajanje." Isusu ne treba{e da Mu ko za drugoga svedo~i, jer Sam znadija{e {ta se doga|a u ~oveku. (Pogl. 11, 7-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Prosvetljeni prozire du{u i ~oveka. Prozire iskrenost i ~estitost, a vidi i grehe i kajanje. Vidi i neiskrenost i licemerje. On ih, onoliko koliko je to dobro za du{u i ~oveka, i oslovljava neli~no. Pokaje li se ~ovek od srca i vi{e ne pada u isti greh, tada mu taj greh moè oprostiti i Ve~ni Otac - ako mu je oprostio i bli`nji o kojega se ogre{io. Kome Bog oprosti i najve}i dug, taj ga je u Bogu i otplatio, i on mu je tako i opro{ten.

75

12. POGLAVLJE Svadba u Kani - Isceljenje u Kapernaumu Inkarnirana duhovna bi}a i njihov nalog u Delu Spasenja (9). Bog je ljubav, On ne proklinje - Bogove osvete stvaraju ljudi koji su se udaljili od Boga Idolopoklonstvo je i oboàvanje zemaljskih sila i vlastodràca - "Ve~no prokletstvo" je ruganje Bogu (11). Nebo i pakao su u ~oveku samom Atmosferska hronika (12). @ivot u Istini - Tri koraka do Istine (16)

1. Slede}eg dana bi svadba u Kani Galilejskoj, i prisustvova{e joj i mati Isusova. A behu onde i Isus i Marija Magdalena, i u~enici Njegovi do|o{e na svadbu. 2. I kad nesta vina, re~e Isusu mati Njegova: "Nemaju vina." Isus joj re~e: "@eno, ti~e li se to tebe i Mene? Moj ~as jo{ nije do{ao." I re~e mati slugama: "[to god vam kaè, u~inite." 3. A be{e ve} postavljeno {est kamenih kr~aga za vodu po obi~aju jevrejskoga ~i{}enja, koji hvatahu po dve do tri mere. I Isus im re~e: "Napunite kr~age vodom." I napuni{e ih do vrha. I re~e im: "Zahvatite sad i nosite kuvaru." I odneso{e. 4. A kad okusi kuvar vodu, ona be{e postala vinom. I ne znaju}i odakle mu to be{e doneto, pozva sebi ènika i re~e mu: "Svaki ~ovek ponajpre dobro vino iznosi, a kad se gosti podnapiju, onda lo{ije. A ti si ~uvao dobro vino sve do kraja." 5. Ovim, u Kani Galilejskoj, u~ini Isus po~etak ~udesa, i pokaza slavu Svoju. I mnogi u~enici Njegovi poverova{e u Njega. 6. Potom si|e u grad Kapernaum, On, mati Njegova i Marija Magdalena, i bra}a Njegova i u~enici Njegovi, i ostado{e onde mnogo dana. 7. I tu me|u nekim u~enicima Jovanovim i Jevrejima nastade rasprava o ~i{}enju. I do|o{e Jovanu i reko{e mu: "U~itelju, Onaj {to be{e s Tobom preko Jordana, za koga si svedo~io, evo kr{tava, i svi idu Njemu." 8. Jovan im odgovori: "Ne moè ~ovek ni{ta primiti ako mu nije dano s Neba. Vi ste mi sami svedoci da rekoh: Nisam ja Hristos, nego sam poslan pred Njim.

76

9. Ko ima nevestu, ènik je. A prijatelj ènikov kod njega stoji i slu{a ga i raduje se veoma glasu ènikovom. Ova, dakle, radost moja, ispunjena je. On treba da raste, a ja da se smanjujem. Ko je od zemlje, zemaljski je, i o zemaljskom i govori. A koji dolazi s neba, nad svime je." (Pogl. 12, 1-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Iz Neba dolaze mnoga duhovna bi}a. Ona su se otelovljavala i otelovljuju se u lozi Davidovoj i u drugim lozama. No bi}a koja su telesnim poreklom iz loze Davidove, odgovorna su za nastajanje Carstva Mira Isusa Hrista, budu}i da stoje u Nalogu, u Delu Spasenja. Zato svi ovi i drugi glasnici Bo`ji silaze s Neba na Zemlju. Svi koji se radi Mene otelovljavaju, nisu od ove Zemlje. Oni donose snage Neba. U svojim du{ama donose iz Neba ono {to je od Boga, Ve~noga, Zemlji darovano. Njima je dato da pokazuju ljudima put do srca Bo`jeg, da osnuju i izgrade Carstvo Mira Isusa Hrista i podiù Zemlju sve vi{e prema svetlosti Bo`joj. Vesnici Bo`ji delova}e sve dok supstance Zemlje ne postanu finotvarne i ne u|u u ìvot koji ve~no traje - u svu ve~nost. Moje Carstvo na Zemlji bi}e i njihovo Carstvo. Jer, ko dolazi s Neba, iznad svega je ljudskog i poseduje snage Sve-Jednog, koje onda primenjuje radi Neba na Zemlji. To su ti nesebi~ni s kraja 20. i po~etka 21. veka kao i svi ljudi u Carstvu Mira. Moje Delo Spasenja do{lo je na Zemlju da bi spaslo du{e i ljude. A svi koji su spaseni uzdi}i }e sa Mnom Zemlju i dovesti je u vi{e zra~enje, da bi stari svet pro{ao, a nastao novi - svet Hrista. I ko sledi Zakon Ljubavi, koji sam mu Ja objavio i objavljujem preko boànske Mudrosti, bi}e sin ili k}er Bo`ja, koji su po{li ispred Mene da Mi pripreme puteve.

10. A neki od fariseja do|o{e Isusu i upita{e Ga: "Kako ono re~e, da }e Bog prokleti svet?" A Isus im odgovori: "Bog tako zavole svet, da je Sina Svojega Jedinorodnoga dao i u svet poslao, da svi koji u Njega veruju ne propadnu, ve} da imaju ìvot ve~ni. Jer ne posla Bog Sina Svojega u svet da prokune svet, nego da se svet spase kroz Njega.

77

11. Koji u Njega veruju nisu prokleti, a koji ne veruju ve} su prokleti, jer nisu verovali u ime Jedinorodnoga Sina Bo`jega. A ovo je prokletstvo u tome, {to je svetlost do{la u svet, a ljudi vi{e zavole{e tamu nego li svetlost; jer njihova dela bejahu zla. (Pogl. 12, 10-11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Bog je ljubav! Bog ne proklinje! Ve} se ~ovek koji misli, govori i dela protiv boànskog Zakona, izlaè sopstvenom sudu koji onda naziva prokletstvom. Re~i "prokleti" i "prokletstvo" nastale su iz straha od Boga i iz verovanja u bogove osvete. Bogovi osvete nisu ni{ta drugo nego ljudske predstave, dakle la`ni bogovi, koje je ~ovek sam stvorio jer je osiroma{io energijom zbog svojih nezakonitih misli i postupaka i tako se udaljio od Istinitog, Jednog, Ve~nog. Negativne misli prouzrokovale su kod njega griù savesti, jer je duboko u svom unutarnjem spoznao da ono nezakonito, udaljeno od Boga, nije njegov pravi ìvot. Po{to njegova duhovna ba{tina, boànski Zakon, zbog njegovog greha vi{e nije mogao kroz njega da deluje, po~eo je da se pla{i, jer nije vi{e vladao elementima, ve} su elementi ovladali njime. Iz toga je zaklju~io: Mora da su gospodari elemenata bogovi, kojima se mora prineti `rtva da bi se umilostivili. Tokom narednih vremenskih razdoblja i sami ljudi uzdigli su se do bogova, stekli bogatstvo i ugled i izgradili vlast, da bi pomo}u nje zavladali ~itavim narodima. A onda su bogatstvo, ugled i mo} i sami postali idol mnogih ljudi. U ove idole sveta, koje narod jo{ i danas (1989) oboàva, spadaju i svetovna vlast i crkveni velikodostojnici. Njihovi dostojanstvenici raspolaù velikom imovinom, velikim ugledom i uticajem, uz pomo} kojih vladaju narodom. Ko ih oboàva, zavisan je od njih i uzdiè ih do idola. Jer, vezivanje za ljude, za ljudske sklonosti i predstave jeste idolopoklonstvo. A kad ~oveka onda sna|u posledice, ~ije je uzroke on sam stvorio svojim bezbo`ni~kim mi{ljenjem i delovanjem, obuzima ga strah, optuùje Boga i naziva Ga bogom osvete koji proklinje i ka`njava.

78

Ali, ne treba da se pla{i{ svog Nebeskog Oca, jer On te ljubi! Boj se svojih ljudskih misli, svojih re~i i svog protivzakonitog delanja; jer te mogu odvesti u jedno dugo "prokletstvo"! Bog je ljubav! Ne boj se, dakle, Boga, ve} budi pun strahopo{tovanja prema Njemu i odaj Njemu - a ne ~oveku - ~ast u svemu, u svojim mislima, re~ima i delima. Ljude, svoje bli`nje, treba da po{tuje{ a ne da im odaje{ ~ast, jer ~ast pripada jedino Bogu, Ve~nome, Sve-Jednome. Bog je svetlost ljubavi, i u Njegovoj svetlosti je sve - i oni dakle koji svojim grehom protiv Zakona ìvota sami sebe proklinju. Svako idolopoklonstvo - kao i veli~anje ljudskog "ja" - pro}i }e, jer ne moè opstati ni{ta {to nije od Boga. Pro}i }e i mnoge religije i konfesije, koje se jo{ drè predstave o bogu osvete i iz nje izvode ve~no prokletstvo. Samo ~ovek koji se drì Bo`jih zakona, doìvljava u sebi jednog i ve~nog Boga. Doìvljava Boga ljubavi, koji nikada ne ka`njava i ne ukorava, Boga koji iz ljubavi svakom ~oveku dopu{ta slobodu odluke za ili protiv Njega. Doìvljava Boga ljubavi koji nijedno od svojih stvorenja ne proklinje. Za njega je "ve~no prokletstvo" ruganje Bogu. On doìvljava Boga koji govori ljudima o Zakonu setve i ètve, po kojem ~ovek ànje ono {to je sam posejao. Jer ~ovek sam je seja~ svojih dobrih, manje dobrih ili lo{ih dela. On ànje ono {to seje. Svaka setva nosi ve} u sebi i plod, a plod }e èti onaj ko je i posejao setvu u njivu ìvota. Blizu je vreme u kojem }e gre{ni ìvot pro}i, a ljudi sejati dobro seme u njivu ìvota. Plod je onda Zakon ìvota koji oni ispunjavaju i koji njih ispunjava. Jedino }e ljubav Bo`ja tada biti me|u ljudima, jer }e oni ìveti nesebi~nu ljubav prema Njemu i svojim bli`njima. Iz nje }e nastati Carstvo Mira Isusa Hrista, ~iji Sam Ja Vladar.

12. Jer svaki koji ~ini zlo mrzi svetlost i ne izlazi na svetlost, da se ne osude dela njegova. A koji ispravno ~ini, izlazi na svetlost, da se obelodane dela njegova, jer su u Bogu u~injena. (Pogl. 12, 12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

79

Svi koji svesno rade protiv Zakona, protiv su O~eve svetlosti, a ni ne èle da izi|u na svetlost, jer veruju da sve dok su u tami ne}e biti osu|eni. A, ustvari, oni ve} nose vlastiti sud u sebi samima, jer Nebo i pakao su u samom ~oveku. No svi oni koji ispunjavaju Zakon, u svetlosti su, a njihova su dela o~igledna, jer su u~injena u Bogu. Spasen∗ je onaj ko se kaje, ko moli za opro{tenje, opra{ta i ispravlja gre{ke, a ono {to je prouzrokovao vi{e ne ~ini; tada je sve razdre{eno. Jer Ja, Hrist, do{ao Sam da razdre{ujem - a ne da vezujem. U mo}nom prelomnom vremenu, koje danas (1989) postaje o~igledno, ~isti se polako i Atmosferska hronika. Sve {to je tamo od gre{noga jo{ zabeleèno, vra}a se polako po~initeljima, kako du{ama u podru~jima ~i{}enja tako i ljudima. Sve nezakonito - pa i same nezakonite namere pojedinaca, sve {to ljudi jo{ nameravaju za ovu Zemlju i {to su mislima ve} pohranili u Atmosfersku hroniku izbrisa}e se ili }e se vratiti svom po~initelju, ve} prema tome kako }e se ~ovekova du{a dalje odlu~iti: za ili protiv Boga. Nesta}e iz Atmosferske hronike i svo znanje - knji{ko i biblijsko, i za du{e i ljude osta}e o~igledna samo istina koja se ìvi.

13. A be{e tu neki velika{ ~iji sin leà{e bolestan u Kapernaumu. I ~uv{i da je Isus do{ao u Galileju, otide k Njemu i molja{e Ga da si|e i isceli sina njegova koji leà{e na samrti. 14. I Isus mu re~e: "Ako ne vidite znake i ~udesa, ne verujete." A velika{ Mu re~e: "Gospode, do|i, dok nije umrlo dete moje." 15.Re~e mu Isus: "Idi, sin tvoj je ìv." I poverova ~ovek re~ima Isusovim i po|e. A u povratku, sreto{e ga sluge njegove i reko{e mu: "Sin tvoj je ìv." 16. Tada ih upita za ~as u koji mu bi bolje. I kaza{e mu: "Ju~e oko sedmoga ~asa pusti ga groznica." I otac zna|a{e, da to be{e u onaj ~as u koji mu re~e Isus: "Sin tvoj je ìv". I on otada verova i sva ku}a njegova. (Pogl. 12, 13-16)

∗ Spasen zna~i: u velikoj meri postati savr{en. Spasenje spasiteljska svetlost du{e, koja vodi du{u prema savr{enosti.

80

je

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Vera preme{ta brda i isceljuje ljude, ako je to dobro za njihove du{e. Ako ljudi ìve Ve~nu Istinu, Zakon @ivota, donose Nebo na ovu Zemlju. Ko u Istini ìvi, glas je Istine, boànski Zakon. On je slobodan od svakog zla. Jer oni koji ìve u Istini, u svetlosti su Istine, a njihova su dela Bo`ja. Dolaze}e Carstvo Bo`je na Zemlji, Carstvo Mira, koje se iz epohe u epohu profinjuje, postaje dakle svetlije, u svetlosti je Hristovoj i svetlost je Hristova. Oni koji ìve u Istini, svesno }e se nazivati sinovi i k}eri Bo`je. Ko ìvi u Istini, taj smrt ne}e ni osetiti ni okusiti. On }e pomagati sve one koji veruju u ìvot i ~ine dela nesebi~ne ljubavi. Od samog po~etka ljudi se gr~evito hvataju samo za re~ "vera". Oni misle da je to dovoljno. Ko se pak isklju~ivo gr~evito hvata samo za re~ "vera", taj ostaje slep u svom srcu, jer ne ~ini vi{e nijedan drugi korak izvan vere. Prvi korak ka Istini jeste vera. Ali ona jo{ drì ~oveka slepim. Drugi korak je poverenje u Boga, koje ~ini da ~ovek postane budan za svoje zakonito i nezakonito mi{ljenje, govorenje i delanje. Ako se poveù vera i poverenje, onda sledi tre}i korak: ostvarivanje boànskih Zakona. Tako ~ovek progleda. Ko je u stanju da ugleda Istinu u svom duhovnom telu, taj je onaj ~isti. Njemu je sve otkriveno.

81

13. POGLAVLJE Prva propoved u sinagogi Jevan|elje ljubavi, put u unutarnju slobodu (2). Vera, poverenje i ostvarivanje kao osnova za pomo} i le~enje iz Duha (4)

1. I do|e Isus u Nazaret, gde be{e odrastao, i u|e po obi~aju Svome u dan subotnji u sinagogu, i ustade da ~ita. I dado{e Mu svitak s re~ima proroka Isaije. 2. I otvoriv{i ga, na|e mesto gde be{e napisano: "Duh je Gospodnji uz mene jer me pomaza da objavim Jevan|elje siromasima, posla me da iscelim slomljena srca i propovedam zarobljenima da treba da budu slobodni, da slepima vratim vid a svezane da oslobodim; da objavim godinu milosti Gospodnje." (Pogl. 13, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ono {to je Isaija govorio i izvr{io, to Sam Ja kao Isus iz Nazareta produbio. U sada{njem vremenu, u ovom velikom prelomnom dobu (1989) u kojem se okre}e list od starog, gre{nog sveta ka novom svetu, ka Dobu Svetlosti, sve vi{e i vi{e nastaje Carstvo Mira u srcima vernih koji se drè Bo`jih Zakona; i ono postaje vidljivo i u svetu. Ali uprkos poja~anom svetlu milosti, sve je vi{e i bolesnih i onih koji trpe nevolju. Jer u ovom prelomnom vremenu od starog, gre{nog, u novi, ~isti ìvot, u sve kra}im vremenskim razmacima vra}a se na ljude sve ono {to jo{ nije okajano. Ko pak veruje i ima poverenje, taj }e i}i putem u unutarnje i spozna}e slobodni ìvot u Hristu, ìvot koji uistinu oboga}uje. Ko ìvi u Meni, taj vi{e ne}e gledati na raspadljivo telo, jer je prona{ao carstvo unutarnjeg, svoju pravu ba{tinu. Ako je du{a proèta svetlo{}u Hristovom, onda je i telo zdravo. Zbog toga, dok ne preuzmem vlast nad Zemljom, vaì slede}e: Pokaj se, oprosti, moli za opro{tenje i ne gre{i vi{e! Tada }e{ u sebi spoznati i iskusiti da Sam ti sluìo preko tvoje ìve vere u Mene. Jer Ja, Iskupitelj i Spasitelj svih ljudi, objavio Sam kao Isus iz Nazareta

82

Jevan|elje ljubavi, koje osloba|a. Kao Hrist, objavljujem ga ponovo preko onih koji ispunjavaju Bo`ju Volju. Na putu u unutarnje, koji Sam doneo i donosim Svojima, svako Me moè prona}i. Smisao iskaza "da objavim Jevan|elje siromasima" je: Ja Sam doneo i donosim Jevan|elje siroma{nima Duhom i siroma{nima onim zemaljskim, jer svi ljudi treba da u srcu postanu bogati, kako bi i na Zemlji imali ono {to im je potrebno, da bi ìveli kao deca Bo`ja. " ... da iscelim slomljena srca" zna~i: svim ljudima doneti utehu i pomo} i Duha Istine, kako bi rasli va{a vera i poverenje u Boga i kako biste postali miroljubivi. "...propovedati zarobljenima" zna~i: pribliìti svim ljudima boànski Zakon slobode kako bi se postepeno oslobodili svojih mi{ljenja i predstava, koji ih ~ine zarobljenicima sopstvenog "ja", te da bi se probudili u boànskoj Istini koja ih osloba|a. "... slepima vratiti vid" zna~i: du{i i ~oveku ponovo vratiti vid, istinsko gledanje, vi|enje, koje }e posti}i samo slede}i Zakone @ivota, nesebi~ne ljubavi.

3. I smotav{i svitak, vrati ga sluìtelju pa sede. A o~i sviju u sinagogi bejahu uprte u Njega. I On im po~e govoriti: "Danas se ovo pismo ispuni pred u{ima va{im." I svi Mu posvedo~i{e i divljahu se re~ima punim ljubavi koje izlaàhu iz usta Njegovih. I reko{e: "Nije li ovo sin Josifov?" 4. A neki od njih dovedo{e Mu nekog slepca da isku{aju Njegovu mo} i reko{e Mu: "U~itelju, evo jednog od sinova Avramovih, koji je slep od ro|enja: izle~i ga, kao {to si nevernike u Egiptu le~io." A On, ~im ga pogleda, vide neveru njegovu i neveru onih {to ga dovedo{e, i èlju njihovu da Mu postave zamku. I zbog nevere njihove ne moga{e nikakva dela velika u~initi na mestu ovom. (Pogl. 13, 3-4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Danas se ovo pismo ispuni pred u{ima va{im", zna~i: Isaija, prorok poslat od Boga, objavio je Moj dolazak: Spasitelja i Mesiju, koji }e ljude osloboditi od njihovog ropstva. Re~ Isaijina ispunila se:

83

Iza te re~i sledila su dela Hristova. Ja Sam ispunio i ispunjavam ono {to je Ve~ni objavio preko Isaije. Ko sumnja i svog bli`njeg èli samo da isku{a, taj ne moè primati iz Duha, jer ne veruje, ve} samo isku{ava. Njegove sumnje, koje idu pred njim, prepreka su ozdravljenju i pomo}i. Ko èli da Me isku{a, ne prima! Tako ni Ja kao Isus iz Nazareta nisam mogao ~initi dela tamo gde je vladala nevera. Tamo gde nedostaju temelji vere i poverenja, gde ~oveka odre|uju sumnje i sebi~nost, tamo re~i istine niti padaju u srce niti ~ovek moè iz Duha posti}i pomo} i isceljenje. Stoga su najpre potrebna u~enja iz Istine. Ako je ~ovek prihvatio i ostvaruje u~enja iz Ve~ne istine, onda je stvorio i pravi temelj vere i poverenja - te moè snagom Duha da isceli i telo i du{u. Naziva li neko bli`njeg paganinom ili pravovernim - na to pravi mudrac ne obra}a pa`nju. Ko nije u stanju da gleda svom bli`njem u srce, taj gleda samo na spolja{nje i ~uje samo re~. On ne gleda dublje. No, ko gleda dublje u srce svog bli`njeg, taj ga vidi onakvog kakav ovaj zaista jeste. On onda vi{e ne govori o paganinu jer ovaj eventualno jo{ neguje paganske obi~aje; on daje onome koji ima srce otvoreno za Boga - svejedno nazivaju li ga ljudi jo{ paganinom ili pravovernim. Tako Sam ~inio kao Isus i tako ~inim kao Hrist.

5. I reko{e Mu: "Sve {to ~usmo o Tvojim delima u Egiptu, u~ini i ovde u postojbini Svojoj." A On im re~e: "Zaista vam kaèm, nijedan prorok nije priznat kod ku}e ili u postojbini svojoj, kao {to ni lekar ne moè le~iti one koji ga poznaju. (Pogl. 13, 5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Nije smisao: "o Tvojim delima u Egiptu", nego: "o delima me|u Egip}anima". Zaista, prorok ne zna~i ni{ta ni u svojoj zemaljskoj porodici ni u vlastitoj zemlji. Jer ljudi gledaju samo ~oveka koji je nekada s njima ìveo ili ìvi - a koji ipak u svom srcu nije mislio i ne misli kao oni kad je re~ o ljudskome.

84

6. Ali kaza}u vam jednu istinitu pri~u: U dane Ilijine bejahu mnoge udovice u Izrailju jer nebo be{e tri godine i {est meseci zatvoreno i ~itavom zemljom vlada{e velika glad. A Ilija bi poslan samo u Sarept, grad sidonski, èni jednoj koja be{e udovica. 7. I mnogi bejahu gubavi u Izrailju u vreme Jeliseja proroka, a nijedan se ne o~isti do Neeman Sirijanin." 8. I ~uv{i ovo, svi koji behu u sinagogi razgnevi{e se veoma. I ustav{i istera{e ga napolje iz grada, i odvedo{e Ga do na vrh gore gde beja{e grad njihov sazidan, da Ga bace odozgo. Ali On, pro{av{i izme|u njih, ode Svojim putem i uma~e im. (Pogl. 13, 6-8)

85

14. POGLAVLJE Pozivanje Andrije i Petra Dreser pasa Bogata{i Sle|enje Hrista tek nakon sre|ivanja svih ljudskih odnosa i okolnosti (1-3). Preduslovi za isceljenje (4). Greh protiv Stvaranja nepo{tovanjem i ubijanjem sabi}a, i posledice U prelomnom vremenu posledice deluju brè - Profinjenjem Zemlje smanjuje se mogu}nost inkarniranja - Prelomno vreme je vreme katastrofa - Hrist {titi Svoje - @ivot na o~i{}enoj Zemlji (6-7). Spolja{nje i unutarnje bogatstvo (1112)

1. A Irod, ~etvorovlasnik, pridoda svim drugim nedelima, koja ve} po~ini, jo{ i ovo: naredi da se Jovan Krstitelj u tamnicu baci, nakon {to ga ovaj opomenu zbog Irodijade, ène Filipa brata svojega. 2. Isus pak po~e propovedati govore}i: "Pokajte se jer Carstvo nebesko blizu je." A kad boravlja{e blizu jezera Galilejskog, ugleda Simona, zvanog Petar, i Andriju brata njegova, gde bacaju mreè u jezero; jer bejahu ribari. I re~e im: "Sledite Me i u~ini}u vas ribarima ljudi." I oni ostavi{e mreè svoje, i sle|ahu Ga. 3. I nastaviv{i tako put, srete druga dva brata, Jakova, sina Zevedejeva, i Jovana brata njegova, u la|i sa Zevedejom, ocem njihovim, gde krpe mreè svoje. I On ih pozva. A oni odmah ostavi{e mreè svoje i la|u i oca svojega, i sle|ahu Ga. (Pogl. 14, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U odmah smislu odnose

svemu treba spoznati smisao, pa tako i u zapisanome: "A oni ostavi{e mreè svoje i la|u i oca svojega, i sle|ahu Ga." Po to bi trebalo da zna~i: Prestali su s ribarenjem, sredili svoje u porodici i onda Ga sledili.

Dok nisu stupili u Moju pratnju, bila su potrebna neka upozorenja i razja{njenja, tako|e i njihovim porodicama i ro|acima koji ih nisu odmah pustili da odu od njih. Mnogo toga moralo se srediti i razjasniti, najpre u ku}i, na imanju, u polju i na radnom mestu, kako oni koje ostavljaju ne bi trpeli ni nevolju ni oskudicu zbog promene nazora ovih koji su sledili Moj poziv.

86

Zakon glasi: Na put u Ve~nu istinu moè se stupiti samo dobrovoljno. Ko, dakle, ide tim putem dobrovoljno, radi Istine, taj }e za sobom ostaviti sve sre|eno i dobro obezbe|eno. Jer u sle|enje Hrista Bo`jeg ~ovek ne bi trebalo da ponese ni sva|u ni neprijateljstvo, ni nered. Rastane li se ~ovek od svojih bli`njih u sva|i i neprijateljstvu, onda }e ga i pratiti sva|a i neprijateljstvo. [to nije o~i{}eno pred Zakonom Bo`jim, to ~ovek uzima sa sobom - svejedno u koje mesto ili zemlju putuje i sa kojim ~ovekom. Ono {to nije re{eno, ostaje i prijanja za njega.

4. I putova{e Isus po svoj Galileji, i u~a{e po sinagogama i propoveda{e Jevan|elje Carstva Bo`jeg, i isceljiva{e svakojake po{asti i mnoge bolesti u narodu. A glas o ~udima Njegovim otide po svoj Siriji, i dono{ahu Mu mnoge bolesnike, raznim bolestima, nemo}ima i mukama optere}ene. A be{e me|u njima i mese~ara i kostobolnih, i On ih sve isceli. (Pogl. 14, 4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Nisam mogao svima da pomognem, i nisam mogao svakoga da iscelim. Zakon Ve~noga glasi: Veruj, jer prema tvojoj veri bi}e ti dato! Moli za opro{tenje i oprosti, i popravi {to si prouzrokovao onda idi i ne gre{i vi{e! Ozdravili su samo oni koji su bili ispunjeni verom u @ivot i u ~ijem se ìvotnom zra~enju moglo pro~itati da }e se nakon ozdravljenja truditi da vi{e ne gre{e.

5. I za Njim i|a{e naroda mnogo iz Galileje, iz Dekapolja i iz Jerusalima, iz Judeje i iz Jordanije. 6. I oti{av{i sa nekoliko u~enika, srete Isus ~oveka koji dresira{e pse za lov na druge ìvotinje; i re~e mu: "Za{to to ~ini{?" A ~ovek odgovori: "Jer ìvim od toga. A i kakve koristi ina~e od tih ìvotinja? One su slabe, a psi jaki." A Isus mu re~e: "U tebi nema mudrosti ni ljubavi. Gle, svako stvorenje kojeg Bog stvori ima svoj smisao i svrhu. I ko moè re}i {ta je u njemu dobro ili od kakve je koristi za tebe ili za ~ove~anstvo?

87

7. A za tvoje izdràvanje: pogledaj polja kako rastu i kako su plodna, i stabla plodonosna i biljke! [ta da poèli{ vi{e od onoga {to ti pruà ~estiti rad ruku tvojih? Te{ko jakima koji zloupotrebljavaju snagu svoju! Te{ko prepredenjaku koji ranjava stvorenja Bo`ja! Te{ko lovcima! Jer i same }e ih loviti." (Pogl. 14, 5-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja Sam Istina! Ko dela protiv ìvota, taj je i protiv samoga sebe, jer i on sam je ìvot. Jer, u njemu deluju sve snage ìvota - i ìvot ìvotinja i biljaka. Jer sve je ìvot koji struji iz jednog praizvora, iz Boga. ôvek }e trpeti sve dok bude nanosio bol svom bli`njem, bilo da su to ljudi, ìvotinje ili biljke. U proteklih dve hiljade godina ispunile su se Moje re~i namenjene ljudima, o Zakonu setve i ètve, a ispunjava}e se i dalje - sve dok Zakon setve i ètve ne bude preobraèn, jer }e se svi ljudi me|usobno nesebi~no ljubiti. Carstvo Bo`je dolazi na Zemlju! Tokom narednih vremenskih razdoblja profini}e se velika podru~ja {irom Zemlje. Na njima }e ìveti svetli ljudi. Oni }e biti sa ìvotinjama, a ìvotinje s njima. Jagnje }e leàti uz lava, i me|usobno }e se razumeti, jer }e ljudi u velikoj meri biti oslobo|eni greha. Mnoge ìvotinje poprimaju vibraciju ljudi i pona{aju se sli~no njima. Promeni li se ~ovek i ìvi li po boànskom zakonu, i ìvotinje }e opet postati pitome i bi}e ~ovekovi prijatelji. Dok se gre{ni svet ne preobrazi u Bo`ji svet, jo{ }e mnogi ljudi, ìvotinje i biljke propatiti zbog nemilosti ~oveka-gospodara koji se postavlja protiv boànskog Stvaranja. Ipak, sva mo} i slava dati su od Oca Hristu Bo`jem, a nikako ~oveku koji ne po{tuje zakone Bo`je. Te{ko lovcima, i te{ko onima koji traè mesnu hranu! I lovci, i oni koji poput ljudo`dera pro`diru meso ìvotinja, bi}e mu~eni i proganjani od muka i bolova ìvotinja. I oni koji skrnave biljke i minerale, i oni }e trpeti zbog svojih nedela. [to ~ovek seje to }e i èti - bilo u zemaljskom ìvotu ili kao du{a u

88

podru~jima ~i{}enja. Zato pazite na svoje misli, re~i i postupke, jer bi mogli biti kobni po vas. Moje carstvo na Zemlji bi}e carstvo jedinstva i mira, onako kako je bilo objavljeno: ~ovek i ìvotinja ìve}e zajedno u miru, jer }e du{e ljudi biti u velikoj meri ~iste. Sada, u ovom vremenu mo}nog preokreta, kada i posledice postoje}ih uzroka brè nastupaju, delujem i Ja, Hrist Bo`ji, sveobuhvatnije u ovom svetu, preko onih koji se trude da ispunjavaju Bo`ju volju, kako bi se jo{ mnogi samospoznali te okajali svoje grehe i vi{e ih ne ponavljali. Shvatite: Du{e nekih ljudi, koje uprkos ve}em znanju i dalje delaju nezakonito, nastoje da po svaku cenu opet do|u na Zemlju. Nakon njihove telesne smrti, njihovi neokajani uzroci ostaju jo{ u atmosferskoj hronici. U nekoj novoj inkarnaciji ove du{e prizivaju ono {to su u atmosferskoj hronici pohranile i u zemaljskom ruhu opet ìve sa istim sklonostima i èljama. Ali sada, tokom ove vremenske prekretnice, atmosferska hronika se ~isti od svih ljudskih predstava, sklonosti, mi{ljenja, èlja i od svega neispunjenog. Stoga }e se, po zakonu uzroka i posledice, ~oveku i du{i brè vra}ati ono {to je prouzrokovao a nije okajao, {to vibrira u atmosfer-koj hronici. Zbog toga }e ljudi i du{e te{ko patiti. Za pojedine du{e to moè biti takozvani pakao. Tokom velikih vremenskih razdoblja potonu}e postepeno materijalisti~ki svet. Istovremeno }e u evolutivnim ciklusima nastajati Carstvo Bo`je na Zemlji. To za te{ko optere}ene du{e zna~i, da kad Zemlja postane svetlija one vi{e ne}e mo}i na nju da se vra}aju. Putanje planeta koje vode ka Zemlji bi}e za te{ko optere}ene du{e sve vi{e zatvorene i na kraju podvezane duhovnim slojem, univerzalnom atmosferom, Hristovim slojem, koji }e obasjavati Carstvo Bo`je na Zemlji. U Carstvu Mira Isusa Hrista ra|a}e se jednoga dana samo prete`no ~iste du{e, jer }e nova, o~i{}ena Zemlja imati i o~i{}enu atmosferu. U ovom mo}nom prelomnom vremenu pojavi}e se po ~itavoj Zemlji po{asti, bolesti i zemaljske katastrofe. Ali to jo{ nije kraj ove ljudske vremenske epohe. Sve dok ~ovek bude èleo da gospodari Zemljom, ona }e se tresti i otvarati.

89

U ovoj vremenskoj prekretnici ve~ni Duh poja~ano zra~i u sva materijalna sunca i zvezde, a iz svemira poja~ano zra~i svetlost, koja li~i na vatru. To }e prouzrokovati poja~ano gibanje mora, tako da }e se ona preliti preko obala i preplaviti i prekriti nizije. A zvezde }e ne~isto pretvoriti u ~isto. Usled delovanja Bo`je svetlosti i zvezda na mora i kopno, planeta Zemlja }e ponovo postati plodonosna. Sve ovo dogodi}e se pre no {to se list sasvim okrene. Ko uprkos svim ovim posledicama, koje }e zadesiti ~ove~anstvo, ostane veran Bogu, zahvaljuje Mu i slavi Ga, bi}e spa{en i novu }e Zemlju izgra|ivati i oìveti setvom i semenom ljubavi. U ovom prelomnom vremenu od starog, gre{nog sveta ka svetu Duha, Ja znam kako da za{titim Meni verne. Tako|e }u o~uvati i njihove ustanove za Carstvo Mira Isusa Hrista. Duh Bo`ji }e obaviti i tako za{tititi ljude koji su u svetlu Istine, koji dakle ispunjavaju Zakon Bo`ji i drà}e podalje od njih sve {to je protivzakonito. Njima Sam dao snagu da obra|uju o~i{}enu zemlju, da osnivaju zajednice u Mome Duhu i da tako u ljubavi pot~ine sebi zemaljsko carstvo. Tada }e im sluìti i Zemlja i sve {to ona nosi: kamenje, biljke, ìvotinje. I jo{ jednom }e za Carstvo Bo`je na Zemlji ìveti i delovati an|eli Neba zajedno sa svetlom ljudskom bra}om i sestrama. Mu{karac u Mome Duhu nosi}e dobro seme, a krilo duhovne ène prima}e ga s ljubavlju. I mu{karac i èna koji se sjedine u Bogu, drà}e savez s Bogom, a njihova deca koja su deca Otac-Majka Boga, nosi}e svetlost Boànstva. U njihovim je du{ama spasenje ve} ostvareno, jer te du{e dolaze iz vi{ih duhovnih podru~ja. Ove }e du{e biti privu~ene u skladu sa svetlo{}u du{e mu{karca koji za~inje zemaljsko telo i svetlo{}u du{e ène koja dete nosi pod srcem i ra|a ga. Jer kosmi~ki zakon glasi: Isto privla~i isto.

8. A ~ovek onaj be{e za~u|en veoma i odustade da dresira pse radi lova, ve} ih u~a{e da spasavaju, a ne da uni{tavaju ìvot. I on primi u~enje Isusovo i postade sledbenik Njegov. 9. I gle, do|o{e Mu dvojica bogata{a, i jedan od njih Mu re~e: "U~itelju dobri!" A On mu odgovori: "Ne zovi Me dobri, jer samo Jedan je Sve-dobri, a to je Bog."

90

10. A drugi Mu re~e: "U~itelju, koje dobro delo da u~inim da bih ìveo?" A Isus odgovori: "Sledi Zakon i proroke." A on re~e: "Sledio sam ih." Isus mu uzvrati: "Idi i prodaj sve {to ima{ i razdaj siromasima, pa hajde za Mnom." No ne svide{e mu se re~i ove. 11. A Gospod mu uzvrati: "Za{to kaè{ da si sledio Zakon i proroke? Pogledaj, mnoga sabra}a tvoja nose prljave dronjke i umiru od gladi, a tvoja je ku}a napunjena mnogim dobrima, i oni od toga ne dobijaju ni{ta." 12. I On re~e Simonu: "Zaista, te{ko je bogatome u}i u Carstvo nebesko; jer oni se brinu samo o sebi, a druge preziru, koji nemaju ni{ta." (Pogl. 14, 8-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja Sam Istina i @ivot. Spolja{nje bogatstvo otvrdnjava i osiroma{uje du{u. @ivot u materijalnom bogatstvu nije ìvot u Meni to je samo spolja{nji privid; ti~e se samo omota~a du{e, a ne istinskog ìvota. Ljudi ~ije je bogatstvo samo posed i imovina ovoga sveta, ono spolja{nje, odvajaju se od jedinstva sa svojim bli`njima. Tako se istovremeno odvajaju i od Boga i postaju siroma{ni u du{i. Istinski je bogat samo onaj koji je u stanju da obogati svoje bli`nje delima nesebi~ne ljubavi. On ostaje u jedinstvu sa svojim bli`njima, a time i u jedinstvu sa Bogom; jer Bog je u svakome, i svako je jedan deo Boga. Ko se odvaja od svog bli`njeg, odvaja se i od Boga, jer i u bli`njem deluje Bo`ja ljubav.

91

15. POGLAVLJE Isceljenje gubavoga, uzetoga i gluvoga Ljudi u Duhu Gospodnjem

1. I dogodi se kad Isus beja{e u jednome gradu, da se gubavac neki baci ni~ice pred Njega govore}i: "Gospode, ako ho}e{ moè{ me o~istiti!" I ispruì Isus ruku Svoju, dota~e ga i re~e: "Blagosloven si ti koji veruje{; ho}u, o~isti se!" I ubrzo zatim nestade gube. 2. I pogledav{i ga Isus re~e mu: "Ne kazuj o ovome nikome, nego idi i pokaì se sve{teniku, i njemu za svedo~anstvo prinesi dar za o~i{}enje svoje, kako je to zapovedio Mojsije." Ali se glas o Njemu jo{ vi{e ra{iri i mno{tvo naroda dolaà{e Mu da Ga slu{a i od patnji svojih da se isceli. A on se udaljava{e u pustinju i molja{e se tamo. 3. A jednoga dana dok u~a{e, dogodi se da me|u prisutnima se|ahu fariseji i pismoznanci kako bi Ga videli; bejahu do{li iz sviju gradova, iz Galileje, Judeje i iz Jerusalima. I sila Bo`ja be{e prisutna i isceljiva{e ih. 4. I gle, doneso{e na krevetu ~oveka koji be{e oduzet, i poku{avahu da se probiju i poloè ga pred Njega. I ne na{av{i na~ina da Mu pri|u od silnog naroda, pope{e se na ku}u. I kroz krov ga spusti{e s krevetom na sredinu pred Isusa. I On videv{i veru njihovu, re~e: "ôve~e, opra{taju ti se gresi tvoji." 5. A pismoznanci i fariseji po~e{e pomi{ljati u sebi govore}i: "Ko je ovaj {to ovakve hule na Boga govori? Ko moè opra{tati grehe do Bog sam?" Razabrav{i pak Isus pomisli njihove, odgovaraju}i upita ih: "[ta pomi{ljate u srcima svojim? Moè li i sam Bog ikad grehe da oprosti ako se ~ovek za njih ne pokaje? Ko je rekao: opra{tam ti grehe tvoje? Nisam li ~ak naglasio: Opra{taju ti se gresi tvoji? 6. [ta je lak{e, re}i: Opra{taju ti se gresi tvoji, ili re}i: Ustani i hodi? Ali da znate da vlast ima Sin ~ove~ji na Zemlji da sudi i grehe da pra{ta", a uzetome re~e: "Tebi govorim, ustani, uzmi krevet svoj i idi domu svome." 7. I odmah ustade pred njima, podiè krevet na kojem leà{e, i po|e domu svome slave}i Boga. I svi se zadivi{e i slavljahu Boga, i

92

ispuniv{i se strahopo{tovanja govorahu: "ûdesa se nagledasmo danas." 8. A do{av{i Isus u jedno selo, srete ~oveka gluvog od ro|enja. Ovaj ne verova{e u {um vetra ni u grmljavinu, niti u krike ìvotinja ili u poj ptica, koje tuàhu zbog gladi ili {to su ranjene, niti da ovo drugi ~uju. 9. I dunu Isus u u{i njegove, i one se otvori{e i on za~u. I uìva{e radostan beskrajno u zvucima {to mu ranije behu uskra}eni. I re~e: "Sad ~ujem sve!" 10. A Isus mu re~e: "Za{to kaè{ da ~uje{ sve? ûje{ li mo`da uzdisaje zato~enih, ili govor ptica i ìvotinja dok razgovaraju izme|use, ili pak glasove an|ela i duhova? Misli na to koliko toga ne moè{ ~uti i budi smeran u svome nedostatku znanja." (Pogl. 15, 1-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Oni koji ìve u Istini, ispunjavaju volju Bo`ju. To su oni ~isti koji ve} u dana{njem vremenu ~uju an|ele na Nebu i vide ìvot u svoj njegovoj raznolikosti. Oni ~itaju misli ljudi i ~uju njihove uzdisaje, i vide njihove patnje. U Moje ime i iz Moga Duha oni pomaù i sluè svojim bli`njima. Ljudi u prepoznaju u Boga. Ko ìvi ili k}er Bo`ja.

Duhu Gospodnjem razumeju i govor ìvotinja. Oni {umu vetra, u munji i grmljavini, svevladaju}i Zakon, u ovoj visokoj boànskoj svesti, taj je uistinu sin Bo`ji To su oni koji su Meni verni.

U ovom mo}nom prelomnom vremenu (1989) zapo~inju prvi koraci na putu prema Carstvu Mira Isusa Hrista koje postepeno nastaje: Prasnaga vodi sve vi{e ljudi na put ka unutarnjem, u Carstvo Bo`je, koje je u unutarnjem svakog ~oveka. Ljudi koji se na putu evolucije pribliàvaju Hristovoj svesti, vra}aju se ponovo prajeziku ljubavi. Njima se ponovo otvara jezik svemira.

93

16. POGLAVLJE Pozivanje Mateja Novo vino u starim mehovima Mogu}nost reinkarnacije i otpla}ivanja je ograni~ena

1. I oti{av{i zatim dalje, ugleda carinika po imenu Levije, gde sedi na carini. I re~e mu: "Sledi Me!" I ostaviv{i sve, ustade i po|e za Njim. (Pogl. 16,1) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: I Levije, kako je bio nazvan, sledio je Mene, Isusa, tek po{to je sve o~istio u svojoj porodici i na svom radnom mestu, i pobrinuo se za svoje bli`nje, koje je samo u spolja{njem napustio da bi sluìo Istini.

2. I priredi Mu Levije kod ku}e svoje veliku gozbu. A be{e se skupilo mno{tvo carinika i drugih koji se|ahu s Njim za trpezom. No pismoznanci i fariseji gun|ahu, govore}i u~enicima Njegovim: "Za{to sa carinicima i gre{nicima jede i pije?" 3. A Isus im odgovori: "Ne trebaju zdravi lekara, nego bolesni. Nisam do{ao da pozovem pravednike na pokajanje, nego gre{nike. 4. A oni Mu reko{e: "Za{to u~enici Jovanovi poste tako ~esto i mole se toliko, a tako i farisejski; dok u~enici Tvoji jedu i piju?" 5. Ali On im re~e: "Sa ~im da uporedim ljude ovoga roda i kome su nalik? Nisu li poput dece {to sede na trgu i dovikuju jedni drugima govore}i: Zvi`dasmo pred vama, a vi ne igraste, àlostismo se pred vama, a vi ne tugovaste?" 6. Jer do|e Jovan Krstitelj koji nit pija{e nit je|a{e, a vi rekoste: Ovaj je opsednut |avolom! Do|e Sin ~ove~ji, koji i jede i pije od plodova zemlje, od mleka stada i od roda ~okota, a vi kaète: Gle, kojeg li izelice i vinopije, druga carinicima i gre{nicima!

94

7. Moète li pustiti da svatovi poste dok je ènik s njima? Nego }e do}i vreme kad }e se ènik uzeti od njih. I onda }e postiti, u one dane." (Pogl. 16, 2-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: @enik je Hrist Bo`ji u Isusu. I @enik }e oti}i od njih. I ko Ga ne bude sa~uvao u srcu, taj ne}e ni vr{iti dela ljubavi. Taj }e u dane strahota koje }e zadesiti ~ove~anstvo, morati da posti; jer Zemlja, koja }e se ~istiti od ljudskih nedela, ne}e vi{e davati hleb onima koji su doprineli raspadanju atmosferskih slojeva i zagadili Zemlju i njene vode.

8. A kaza im i ovu slikovitu pri~u: "Niko ne me}e nove zakrpe na staru haljinu. Jer novo ne pristaje uz staro, a haljina tako postaje gora. 9. I niko ne sipa novo vino u mehove stare; jer novo vino razdere mehove, i vino se prolije i mehovi propadnu. Nego se vino novo sipa u mehove nove, i oboje se sa~uva. 10. I niko ko je pio staro vino ne}e odmah poèleti novoga. Jer veli: staro je bolje. No, do|e vreme kad i novo ostari, i traì se onda opet novo vino. Jer kao {to se i stara haljina novom zamenjuje, zamenjujemo i mrtvo telo ìvim telom, a ono {to je pro{lo onim {to dolazi." (Pogl. 16, 8-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sve dok postoji gre{ni svet i dok du{e ìve u to~ku ponovnih ra|anja, postoja}e i mogu}nost otelovljavanja du{a vezanih za ovaj svet. One odlaù svoju staru ode}u, staro telo i ulaze u novu ode}u, u novoro|eno telo. No one u novu ode}u donose uvek iznova ono gre{no koje nisu otplatile u ranijim utelovljenjima, a ni u podru~jima ~i{}enja. Du{a ne moè u}i u vi{a i svetlija podru~ja sve dok pokajanjem, opra{tanjem, moljenjem za opro{tenje i ~i{}enjem ne otplati sve ono ~ime se opteretila.

95

Ako u toku smene doba - koja se proteè kroz velika razdoblja du{a u zemaljskom ruhu nije o~istila ono ~ime se opteretila, ona se nakon toga ne}e mo}i ponovo oteloviti. Ona }e onda kao du{a u carstvima du{a morati da pretrpi ono {to je u zemaljskom ruhu eventualno mogla da o~isti tokom godina. Njoj novo telo vi{e ne}e biti dostupno, jer }e tada na Zemlji boraviti svetlost i senkama vi{e ne}e biti pristupa.

96

17. POGLAVLJE Isus {alje Dvanaestoricu Napredovanje Dela Spasenja zavisi od vernosti i razvoja onih koji su prihvatili taj zadatak (3). Kr{tenje Duhom Istine (6). Isceljivanje bolesnih i bu|enje mrtvih - Grupni dug - Isterivanje |avola - Darove ljubavi ne treba nametati (7). Pakao nije mesto ve} stanje du{e (10). Bogu ni{ta nije skriveno - Re~ istine poznaje samo onaj ko ìvi u svetlu istine (13). Ko je protiv Hrista, taj je i protiv svog bli`njeg (14)

1. I izi|e Isus na goru da se pomoli. I dozvav{i zatim dvanaest u~enika Svojih, dade im vlast da izgone ne~iste duhove i da isceljuju od svake bolesti i po{asti. A imena dvanaest apostola, koji predstavljahu dvanaest plemena izrailjskih, bila su: 2. Petar zvani Kifa, za pleme Ruvimovo; Jakov, za pleme Neftalimovo; Toma zvani Didim, za pleme Zavulonovo∗; Matej zvani Levije, za pleme Gadovo; Jovan, za pleme Jefremovo; Simon, za pleme Isaharovo. 3. Andrija, za pleme Josifovo; Natanail, za pleme Simeonovo; Tadej, za pleme Zavulonovo∗; Jakov, za pleme Venijaminovo; Juda, za pleme Danovo; Filip, za pleme Asirovo. A me|u njima be{e i levit Juda Iskariotski, koji Ga izdade (ali on ne be{e jedan od njih), i Matija i Varsava behu s njima. (Pogl. 17, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ima "ne~iste duhove" misli se na ne~iste du{e, koje ~esto na ljudima vise kao grozdovi. Kao Isus iz Nazareta ukazao Sam ve} na ono {to dolazi time {to Sam dvanaestorici u~enika poverio osnivanje dvanaest zajednica. Budu}i da su i oni, kao i ljudi iz narednih generacija, jedva mogli da shvate dubinu unutarnjeg ìvota, koja glasi: ispunjavaj Zakone pa tek ∗ Ponovno navo|enje ovog istog tekstu "Jevan|elje Isusovo".

plemena

97

je

zbog

jedne

gre{ke

u

onda delaj - nisu mogli da ispune mnogo toga {to Sam im bio poverio. A poverio Sam im to jer su bili primili mnoge boànske mudrosti i bilo je vreme da ih preto~e u materijalne oblike. Uprkos svemu, sledili su, iz epohe u epohu, dalji evolucijski koraci Carstva Mira Isusa Hrista. I u dana{nje vreme (1989), u kojem se na Zemlji naziru prvi temelji Carstva Mira Isusa Hrista, deluju mnogi od Mojih vernih iz roda Davidova i iz drugih rodova u Mome Delu Spasenja. Ti verni su sa Mnom, i Ja delujem kroz njih. Kao i nekada, tako i danas, me|u njima su i neki koji ne okupljaju, ve} rasturaju. Oni uvek iznova prave ulazna vrata za tamu. Zbog toga je vernima veoma te{ko. No ipak: Ja Sam s njima pobednik na Zemlji i u podru~jima ~i{}enja. I kao {to Sam tada u svet slao apostole, tako }u s vremena na vreme i Svoje, koji ispunjavaju Zakon ìvota, slati u svet kao duhovne u~itelje. Ja }u preko Svojih osnivati nove prazajednice u Meni, Hristu, Unvierzalnom Duhu, kako bi mnogi ljudi preko tih stanica-zajednica na{li put do centralne svetlosti: do Novog Jerusalima na Zemlji sa njegovih dvanaest vrata.

4. A pozva tako i drugu dvanaestoricu da budu s apostolima, kao proroci i ljudi svetlosti, i uvede ih u tajne Bo`je. A njihova imena bejahu: Hermes, Aristovul, Selenije, Nerej, Apolos i Varsava; Andronik, Lukiije, Apelije, Zakhej, Urban i Kliment. I izabra potom jo{ dvanaest mu{karaca za jevan|eliste i dvanaest za pastire. êtiri puta po dvanaest ih odabara i u dvanaest plemena Izrailjevih posla, u svako po ~etiri. 5. A oni stajahu oko U~itelja, u bele lanene haljine obu~eni; izabrani behu da ~ine sveti sve{teni~ki zbor Bo`ji u slu`bi dvanaest plemena kojima behu poslani. (Pogl. 17, 4-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sli~no kao {to Sam preko Proro~ke re~i, kroz inkarnirani deo Zraka boànske Mudrosti, u~io i jo{ u~im (1989) proroke i duhovne u~itelje i sve sinove i k}eri Bo`je iz roda Davidova i iz drugih rodova,

98

i prema njihovom ostvarivanju {aljem ih u svet, ~inio Sam to i u zemljskom ruhu kao Isus iz Nazareta. U~io Sam Svoje verne i upu}ivao ih u ostvarivanje Zakona Bo`jih. Neki od njih po~eli su da govore proro~ki. Drugi opet, u ovoj knjizi nazvani jevan|elistima i pastirima, bili su duhovni u~itelji i stare{ine, koji su trebalo da osnivaju zajednice i staraju se o njima. Re~ "sve{teni~ki zbor" ima slede}e zna~enje: To su ljudi koji se trude da ispunjavaju jedino volju Bo`ju, bez ceremonija i rituala.

6. I naloìv{i im {ta da ~ine, posla Isus ovih ~etiri puta po dvanaestoricu, govore}i: "Ho}u da ste dvanaest apostola Mojih sa svojim pratiocima, za svedo~anstvo Izrailju. Idite u gradove izrailjske izgubljenim ovcama Izrailja. I kad odete tamo, propovedajte i govorite: Pribliì se Carstvo Nebesko. I kao {to vas Ja vodom krstih, kr{tavajte sve koji veruju. (Pogl. 17, 6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U knjizi je zapisano: "I kao {to vas Ja vodom krstih ..." To, shodno smislu, zna~i: Kao {to ste vi bili kr{teni vodom, tako }e svi koje ste vi u~ili zakonima ìvota, a oni ih ostvarivali, od Mene kao Hrista Bo`jeg biti kr{teni Duhom Istine.

7. Bolesne pomazujte i isceljujte, gubave ~istite, mrtve budite, |avole izgonite. Badava ste dobili, badava i dajite. Ne me}ite u kese svoje ni zlata ni srebra ni novca bakrenog, nit torbe za put da nosite, ni dve haljine, ni obu}e, do samo {tap. Jer je poslenik dostojan svoje hrane. Jedite {to vam se prinese; no ne ku{ajte ono {to je ìvotom svojim platilo; jer to za vas nije zakonito. (Pogl. 17, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Bolesne pomazujte i isceljujte" trebalo bi da zna~i: îstite i isceljujte bolesne i gubave, te ih pomazujte Duhom, tako {to }ete ih u~iti

99

zakonima ìvota i pomagati im da ih spoznavaju i ostvaruju - to jest da ~iste ono gre{no i da vi{e ne gre{e. "... mrtve budite, |avole izgonite" govorio Sam iz "Nadzakona", Apsolutnog Zakona, koji je iznad svega ljudskog. Buditi mrtve mogu}e je jedino ako du{a mrtvog nije optere}ena te{kim uzrocima i kolektivnim dugom. Ovaj Sam zadatak dao Svojim apostolima i u~enicima istovremeno im govore}i da je ovo mogu}e samo onome koji ìvi u Apsolutnom Zakonu i iz njega deluje. U Moje vreme kao Isusa iz Nazareta ovo bu|enje mrtvih bilo je mogu}e jer su siroma{ni tada retko morali da otpla}uju kolektivni dug. U dana{nje pak vreme (1989) ve}ina ljudi nosi i deo nekog kolektivnog duga, zbog ~ega je bu|enje mrtvih u ovom gre{nom svetu jedva mogu}e. Kolektivni dug nastaje kad ljudi zajedni~ki ubijaju ljude ili ìvotinje, skrnave biljno ili mineralno carstvo. Du{a takvog jednog takozvanog mrtvaca moè se ponovo pozvati u telo samo ako je duhovno budna i sama se slobodno odlu~i za povratak. U protivnom, bu|enje mrtvog bilo bi protiv zakona slobodne volje du{e; a ako su njene duhovne o~i zamu}ene grehom, ona ne moè slobodno da se odlu~i. A du{a se moè vratiti samo ako je jo{ povezana sa telom preko informacione vrpce. "Izgoniti |avola" zna~i: izgoniti iz hrama, iz ~oveka, za Zemlju vezane, pomra~ene du{e. To je mogu}e samo onome koji ispunjava zakone Bo`je, koji govori s punomo}ju - i to samo onda ako ~ovek koji je privukao du{e vezane za Zemlju, ove vi{e ne zadràva preko misli, re~i i postupaka kojima ih je i privukao. Iskaz "Ne me}ite u kese svoje ni zlata ni srebra ni novca bakrenog, ni torbe za put da nosite, ni dve haljine, ni obu}e, do samo {tap", zna~i: Ne bi trebalo da se okruùjete balastom ovoga sveta niti da mukotrpno nosite {to vam je nepotrebno, jer su putevi kameniti, a vi po njima idete svojim nogama. Sve suvi{no je balast i samo vas zadràva na va{em putovanju.

8. I u koji grad u|ete, ispitajte ima li ko u njemu dostojan. I ostanite onde dok ne izi|ete. A ulaze}i u ku}u, pozdravite je. I ako je

100

ku}a toga dostojna, nek se spusti mir va{ na nju; no ne bude li toga dostojna, neka se mir va{ vama vrati. (Pogl. 17, 8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "... no ne bude li toga dostojna, neka se mir va{ vama vrati", trebalo bi da zna~i: Donesite ljubav i mir u svaku ku}u. No ko darove Neba ne èli, nemojte mu ih ni nametati. I ako vas ne prihvate, nemojte se ljutiti. Tada }e mir, koji ste dali toj ku}i i njenim uku}anima, biti opet s vama.

9. Budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi. Budite ~edni i ~isti. Sin ~ove~ji nije do{ao da uni{tava, ve} da spasava, i ne da ìvot oduzima ve} da ga daruje, i telu i du{i. 10. I ne bojte se onih koji ubijaju telo, jer du{u ne mogu ubiti. Nego se vi{e bojte onoga koji moè i telo i du{u u paklu da upropasti. (Pogl. 17, 9-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Jedino ~ovek sam moè upropastiti svoju du{u i svoje telo svojim ljudskim mi{ljenjem, govorenjem, delanjem, kojima upostavlja vezu sa mra~nim. [to je protiv boànskog Zakona, to donosi ~oveku propast. Stoga se bojte jedino svojih sopstvenih nezakonitih postupaka, jer {ta ~ovek seje to }e i èti. I shvatite: pakao nije mesto, ve} stanje du{e koja se predala protivniku, "knezu tame".

11. Ne kupuju li se dva vrapca za jedan dinar? Pa ipak, nijedan od njih ne padne na zemlju bez volje Svevi{njega. A vama su i vlasi na glavi va{oj sve izbrojane. Ne pla{ite se, dakle. Ako se Bog stara o vrapcima, ne}e li se onda i o vama starati? 12. Dosta je u~eniku da bude kao u~itelj njegov, a sluzi kao gospodar njegov. Ako su doma}ina nazvali Velzevulom, kako }e tek zvati uku}ane njegove! Ne bojte se, dakle. Jer nema ni{ta skriveno {to se ne}e otkriti, ni tajno {to se ne}e doznati.

101

13. To {to vam kazujem nasamo, iznesite na svetlo kad do|e vreme za to. I {to ~ujete u uhu, propovedajte sa krovova. Svaki, dakle, koji prizna istinu pred ljudima, prizna}u i Ja njega pred Ocem Svojim koji je na Nebu. A ko odrekne istinu pred ljudima, odre}i }u i Ja njega pred Ocem Svojim koji je na Nebu. (Pogl. 17, 11-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Bog je sveprisutan. I On poznaje sve {to postoji. Jer, On je ìvot i snaga u svemu. I u svakoj ìvotinji je Njegova snaga, i tako je i ìvotinja ìvot iz Njega. U svakoj vlasi je snaga Bo`ja, Njegov ìvot. On Jeste. I po{to On Jeste i u svemu je, On i poznaje sve i zna o svemu. A koliko li tek ve~ni Otac poznaje Svoje dete, koje je On stvorio po Svojoj slici i prilici! Njemu, Ve~nome, ni{ta nije skriveno. âk i kad ~ovek ima tajne pred drugima, Njemu ove prividne tajne nisu skrivene. A kad vreme sazri, sve }e se obelodaniti; i dobro i ono manje dobro. Stoga bi ~ovek trebalo da se boji samo svoga ljudskog, jer to je njegova setva. Kada ona po~ne da klija i raste, pomalja se i biva vidljiva samome ~oveku koji je sejao a tako i onome koji je sudelovao u njoj ili pak neduàn morao stradati. Zato budite budni, i sejte samo dobro seme, tako da va{a ètva bude unutarnja zrelost. Istina se mora iskazati. Ona je svetlo du{e. A ko ìvi u svetlu Istine, taj poznaje i re~ Istine. On ne}e ni suditi ni osu|ivati, ve} }e svog bli`njeg primati i prihvatati u srcu i tako biti sa Mnom, Hristom. Trebalo bi uvek iznova da dozivate u svest, da ljudske re~i mogu imati razli~ita zna~enja. Ko ìvi u Duhu Istine, on ne odri~e svog bli`njeg. Ko ga pak odri~e, taj ga je izgnao iz svog srca. Zato bi re~i "... odre}i }u i Ja njega pred Ocem Svojim koji je na Nebu" trebalo da zna~e: Ko ne ìvi Zakon, Istinu, toga Ja ne mogu voditi Svome Ocu, i On ga ne moè uzdi}i u Nebo - jer Nebo je Istina, a Istina je Zakon. Shvatite: Ko odbacuje Istinu, jer ne èli da je iz Zapovesti prihvati i sprovodi u delo, taj sebe ne poznaje kao bi}e Svetlosti. Ko samoga sebe ne poznaje, ne moè ni u}i u Nebo, koje je njegova

102

prava domovina. Tek nakon ~i{}enja svoje du{e upozna}e samoga sebe i u}i }e u Nebo. Onaj ~isti je iz Istine i govori iz Istine. Ko Istinu ne ìvi, taj prikriva Istinu, koja je Bog, kome je sve otkriveno. Jer Bog je otkrivena Istina, Njemu ni{ta ne ostaje skriveno niti tajno.

14. Zaista, Ja Sam do{ao da donesem mir na Zemlju. No gle, kad govorim, sledi ma~. Do|oh da sjedinim, no gle, sin }e biti protiv oca svojega i k}i protiv matere svoje, a snaha protiv svekrve. I neprijatelji ~oveku bi}e uku}ani njegovi. Jer nepravedni ne mogu biti zajedno sa pravednima. (Pogl. 17, 14) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "No gle, kad govorim, sledi ma~", zna~i: Ko slu{a re~ Istine i ne sledi je ve} o njoj samo govori, on postupa protiv Istine, a time i protiv Duha Svetoga. On sam sebi stvara ma~, koji se jo{ naziva i uzrokom. I tako su Moje re~i, koje su Istina, ma~ za one koji je ne ostvaruju. "Do|oh da sjedinim", zna~i: da okupim sve ljude i narode u j e d a n narod, Bo`ji. Ko dela protiv Zakona ìvota, protiv jedinstva, taj je i protiv Boga, koji je jedinstvo, i protiv Njegovog Sina, Hrista, koji Ja Jesam. Ko misli, govori i dela protivno Bogu i Mom delovanju na ovoj Zemlji, taj razdvaja, a ne sjedinjuje. On ne sledi zakone ìvota. Ko nije za Mene, taj je protiv Mene. Ko je protiv Mene, @ivota, taj je i protiv svog bli`njeg. I tako se obistinjuje ono {to je zapisano: "...sin }e biti protiv oca svojega i k}i protiv matere svoje, a snaha protiv svekrve. I neprijatelji ~oveku bi}e uku}ani njegovi. Jer nepravedni ne mogu biti zajedno sa pravednima". Zakon Bo`ji kaè: Isto privla~i isto; nepravedni odlaze nepravednima, a pravedni pravednima.

103

15. I koji ne uzmu krsta svojega i ne slede Me, nisu Mene dostojni. Koji na|e ìvot svoj, izgubi}e ga; a koji izgubi ìvot svoj Mene radi, na}i }e ga." (Pogl. 17, 15) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Koji na|e ìvot svoj, izgubi}e ga; a koji izgubi ìvot svoj Mene radi, na}i }e ga." Smisao ovih re~i je: Ko svoj zemaljski ìvot gleda kao stvarni ìvot, taj }e ga izgubiti i kao du{a se ne}e prepoznati niti na}i svoju Domovinu. Ko pak po{tuje svoj zemaljski ìvot, ali iznad svega stavlja svoj duhovni ìvot, taj }e ga i prona}i u sebi. A poznava}e i svoju Domovinu, jer on je onda svesno sin Bo`ji ili k}er Bo`ja u carstvu @ivota.

104

18. POGLAVLJE Slanje sedamdeset dvojice O preno{enju Istine (3). Pona{anje u gostima (6). Merila za zajedni~ki ìvot ljudi; cilj: nesebi~na ljubav (10-12)

1. A potom pozva Gospod sebi jo{ sedamdeset i dvojicu u~enika i posla ih dva po dva u sve gradove i mesta po plemenima svim, kuda namerava{e sam i}i. 2. I re~e im: "@etva je zaista velika, a poslenika malo. Zato molite Gospodara ètve da po{alje poslenike na ètvu Svoju. 3. Idite! Evo Ja vas {aljem kao ovce me| vukove. Ne nosite ni kese ni torbe ni obu}e i nikoga putem ne pozdravljajte. (Pogl. 18, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U ono vreme kad Sam Ja, Hrist, kao Isus hodio Zemljom, obi~ni ljudi putovali su pe{ice; nisu jahali, niti su se ~ime vozili. Noge su nosile telo iz mesta u mesto. Ko bi sa sobom poneo puno tereta, napredovao bi sporo. Re~i: "Ne nosite ni kese ni torbe ni obu}e i nikoga putem ne pozdravljajte", zna~e: Na svoje putovanje ponesite samo toliko da moète napredovati na putu i dospeti do onih koji ve} nose duhovne plodove, a i do onih ~ija du{evna njiva tek treba da se obradi. Tako }e i kradljivci videti da od vas ni{ta ne mogu da uzmu pa na vas ne}e ni vrebati. "... i nikoga putem ne pozdravljajte" zna~i: Ne vodite beskorisne razgovore, ve} donosite ljudima blagoslov ìvota, Istinu. Idite dalje svesni svog cilja, jer odmereno je koliko vremena }u Ja boraviti me|u ljudima.

4. U koju god ku}u u|ete, recite najpre: Mir ku}i ovoj! I bude li onde duh mira, i va{ }e mir po~ivati na njoj; ako li ne bude, vrati}e se vama. (Pogl. 18, 4)

105

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Svratite u neku ku}u samo ako i sami nosite mir. Nosite tako svoj mir od ku}e do ku}e. Tamo gde ne bude prihva}en, osta}e s vama. Tamo gde ne bude prihva}en mir, Istina ìvota, ne treba duè ni da se govori o miru i Istini. Svako ima slobodnu volju da prihvati ili odbije mir iz Boga, Istine. Stoga ne raspravljajte o Istini. Donosite je! Ako mir, Istina, ne bude prihva}en, onda nosite darove blagoslova u drugu ku}u. Tako }ete sa~uvati mir u sebi samima.

5. I u koji god grad u|ete i prime vas, jedite {to vam se prinese, osim ako je ìvo. I isceljujte bolesne koji su u njemu i govorite im: Pribliì vam se Carstvo Bo`je. 6. I u toj ku}i ostanite, i jedite i pijte {to vam se ponudi bez prolivene krvi; jer je poslenik dostojan svoje plate. I ne prelazite iz ku}e u ku}u. (Pogl. 18, 5-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "... jedite {to vam se prinese, osim ako je ìvo", "... jedite i pijte {to vam se ponudi bez prolivene krvi" - u oba iskaza je slede}i smisao: Ako oni za vas ho}e da proliju krv neke ìvotinje, odbijte to blagovremeno, pre nego {to je zbog vas dovedu na mesarski sto, jer ìvotinju ne treba `rtvovati ni Bogu ni ljudima. Bog se zgraàva nad ljudskim i ìvotinjskim `rtvama. Bog, onaj Jedan, govorio je protiv `rtvovanja ìvotinja i ljudi, kako u Starom tako i u Novom zavetu. Ako vam, me|utim, ponude jelo sa mesom ili ribom, a darovi su ve} bili pripremljeni pre va{eg dolaska, pojedite od toga nekoliko zalogaja, prinose}i ih u molitvi Otac-Majka Bogu. Njegova }e snaga onda preobraziti ono nisko u vi{e. Mislite na to da grehom moè postati ono {to silazi sa usana, a ne ono {to ulazi u usta i daje se telu sa sve{}u ìvota iz Boga.

7. A u gradu pak gde vas ne prime, nastavite svojim putem kroz ulice njegove govore}i: "âk i pra{inu va{eg grada koja je pala na

106

nas, otresamo na vas. Ali ipak znajte, da vam se pribliìlo carstvo Bo`je." (Pogl. 18, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i su simboli. Zato }u ispraviti i re~i napisane u knjizi nazvanoj "Jevan|elje Isusovo", koliko je potrebno da budu shva}ene u dana{nje vreme (1989), jer re~i iz generacije u generaciju imaju razli~ito zna~enje. Ko nije rado vi|en u gradu, treba da otrese pra{inu sa svojih stopala. To zna~i: treba da ode odatle, ali za sobom ipak treba da ostavi blagoslov Bo`ji. Jer pozitivne snage pozitivnih ljudi deluju i dalje u ljudima, mestima i gradovima kojima su bile donete. A onaj ko je duhovno zreo, primi}e plod, Istinu. Ona takore}i priti~e onima koji su iz Istine. Jer ve~na Istina je Carstvo Bo`je koje dolazi onima koji ~eznu za Carstvom Bo`jim i koji ispunjavaju zakone ìvota.

8. Te{ko tebi Horazine! Te{ko tebi Vitsaido! Jer da se u Tiru i Sidonu desi{e takva ~udesa kao kod vas, davno bi se, u vre}e obu~eni i sede}i u pepelu, pokajali. Ali njima }e biti lak{e na sudu nego vama. 9. I ti Kapernaume, koji si se do neba podigao, u pakao }e{ biti survan. Koji vas slu{aju, slu{aju i Mene. A koji vas preziru, preziru i Mene i Onoga koji Me je poslao. Ali pustite svakoga da u vlastitom Duhu do|e do spoznaje." 10. I ponovo im re~e Isus: "Budite milosrdni, i prima}ete milosr|e. Opra{tajte drugima, i bi}e vam opra{tano. Kojom merom merite, i vama }e se meriti. 11. I kako drugima ~inite, bi}e i vama ~injeno. A kako dajete, tako }e se i vama davati. I kako sudite, i vama }e se suditi. I kako vi drugima sluìte, tako }e i vama sluìti. 12. Jer Bog je pravedan i nagra|uje svakoga po delima njegovim. [to sejete, to }ete i èti." (Pogl. 18, 8-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

107

Pazite da ne padnete u isku{enje! Sa~uvajte Me u svojim srcima, i dava}ete iz ve~ne Istine. Jer Ja sam do{ao da ljude u~im Istini i pripremim ih da ostvaruju Zakon Bo`ji, koji je sam @ivot, Istina. Istina je @ivot. Bog je Istina, @ivot. Njegov Zakon, Istina, @ivot, nesebi~na je Ljubav. Po{tujte ovo i ne}ete pasti u isku{enje. Sada o re~ima koje u knjizi nazvanoj "Jevan|elje Isusovo" glase: "Koji vas slu{aju, slu{aju i Mene. A koji vas preziru, preziru i Mene i Onoga koji Me je poslao. Ali pustite svakoga da u vlastitom duhu do|e do spoznaje." "Budite milosrdni i prima}ete milosr|e. Opra{tajte drugima, i bi}e vam opra{tano. Kojom merom merite, i vama }e se meriti. I kako drugima ~inite, bi}e i vama ~injeno. A kako dajete, tako }e se i vama davati. Kako sudite, i vama }e se suditi. I kako vi drugima sluìte, tako }e i vama sluìti. Jer Bog je pravedan i nagra|uje svakoga po delima njegovim. [to sejete, to }ete i èti": Ova upozorenja i opomene vaè za sve ljude, iz generacije u generaciju, sve dok ne nastane ljudski nara{taj koji }e ìveti Zakon nesebi~ne ljubavi. Tada ova upozorenja i opomene ne}e vi{e biti potrebni. Me|utim, dok taj nara{taj Unutarnjeg ìvota ne bude prerastao tamu, i ne bude stajao u svetlu Istine, vaì}e ova upozorenja i opomene. Oni vode ka Zakonu nesebi~ne ljubavi, ka Istini, ka Svetlosti koja zra~i u ljude i kroz ljude u Carstvu Mira Isusa Hrista. To je svetlost Istine, Ja Jesam: Hrist.

108

19. POGLAVLJE Isus pou~ava molitvi Ispravno i pogre{no moljenje (2-4). Esencija ~itavog postojanja jeste u najunutarnjijem svake du{e - Ko ìvi svesno povezan sa Bogom, njemu sluì Njegova svemo} preko svih oblika ìvota (6). Prekorevanje iz ljubavi i ozbiljnosti (8). Po{tovanje ìvota biljaka i ìvotinja (9). Odgovornost isceljenog (10)

1. A kad Isus be{e na gori da se pomoli, pristupi{e Mu neki od u~enika Njegovih i jedan od njih re~e: "Gospode, nau~i nas kako da se molimo." A Isus mu odgovori: "Kada se moli{, povuci se u mir svoje sobe. I zatvoriv{i vrata svoja pomoli se Ocu koji je nad tobom i u tebi. I Otac tvoj koji sve vidi, odgovori}e ti javno. 2. A kad ste na okupu i zajedno se molite, ne ponavljajte uprazno; jer Otac va{ nebeski zna {ta vama treba i pre nego Ga zamolite. Zato treba ovako da se molite: 3. O~e na{, Ti koji si nad nama i u nama, da sveti se Ime Tvoje. Da do|e carstvo Tvoje svima u mudrosti i ljubavi i pravednosti. Da bude volja Tvoja kako na Nebu tako i na Zemlji. Od hleba Svog svetog podaj nam i od ploda ìvog ~okota, svakoga dana. I kao {to Ti nama opra{ta{ dugove na{e, da i mi oprostimo svakome koji se o nas ogre{i. Izlij na nas dobrotu Svoju da i mi drugima ~inimo tako. I u ~asu napasti izbavi nas od zla. 4. Jer Tvoje je Carstvo i snaga i slava iz ve~nosti u ve~nost. Sada i u svu ve~nost. Amin." (Pogl. 19, 1-4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Molitve izgovorene od re~i do re~i, koje se samo ponavljaju, imaju malo snage, jer dolaze iz razuma a ne iz srca. Tako izgovorene re~i nisu nadahnute. One ne dolaze do Boga u ~ovekovom najunutarnjijem, jer ih ~ovek nije nadahnuo ìvotom iz Boga. Molitve razuma mogu, onoga ko je svojim pogre{nim na~inom mi{ljenja i ìvljenja ve} izgubio pravi put, odvesti u jo{ dublju zabludu. Ko se moli a pona{a se druk~ije nego {to govori u molitvi, taj zapada u dalja optere}enja.

109

Zato treba da se molite srcem. A kad svoje molitve izgovarate glasno, one bi trebalo da budu nadahnute unutarnjim ìvotom, koji Ja Jesam. Va`no je jedino moliti se iz srca, a ne samo izgovarati re~i. Unapred date molitve ne ponavljajte doslovno. Ni molitvu koja je ovde zapisana ne bi trebalo doslovno shvatiti niti ponavljati. Svaka bi molitva trebalo da se prihvati po smislu, jer jezik srca je jezik ose}aja du{e. A ako ose}aje srca, zaodenute u re~i, bli`nji ipak prihvati doslovno, one gube od smisla. Moji, koji Me verno slede, sve su bliè savr{enstvu ìvota. Njihove su molitve onda ìvot u Meni, a to zna~i ispunjavanje ve~nog Zakona. Ko je u sebi otvorio Carstvo Bo`je, @ivot, k njemu je i do{lo Carstvo Bo`je i on dalje ìvi ìvotom iz Boga. "Od hleba Svog svetog podaj nam i od ploda ìvog ~okota, svakoga dana." Ove re~i odnose se na unutarnji ìvot, Duh, koji odràva i materijalno telo u materijalnoj supstanci. Smisao iskaza: "I u ~asu napasti izbavi nas od zla" jeste: Gospode, Ti nas vodi{ u napastima, kako bismo na{li izlaz iz lavirinta ljudskog "ja", i da tako napasniku, zlu, vi{e ne budemo podlo`ni.

5. I gde god ih je sedmoro u Moje ime okupljeno, Ja Sam usred njih; pa i kad ih je troje ili dvoje samo. A ~ak i jedno ako je {to se u ti{ini moli, s njime Sam. 6. Podignite kamen i na}i }ete Mene. Rascepite drvo i Ja Sam tamo. Jer u vatri i u vodi, i u svakom obliku ìvota objavljuje se Bog kao ìvot njihov i su{tina njihova." (Pogl. 19, 5-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Po{tujte, cenite i slavite stvarala~ku snagu u svemu {to postoji! Gledajte: sve {to je snaga i svetlost svaki ~ovek nosi u najunutarnjijem svoje du{e. Duhovno telo u ~oveku je esencija svega {to postoji, jer Bog, ve~ni Otac, dao je u nasle|e svakome od Svoje dece sve kao esenciju. Ve~ni Duh je u svim oblicima ìvota, a i struji iz svih oblika ìvota.

110

Kad ~ovek svesno postane Bo`jim detetom, sluì mu svemo} Bo`ja preko svih oblika ìvota, preko kamena, drveta, vatre i vode, preko cve}a, trave, biljki i ìvotinja; a i sve zvezde sluè onome koji ìvi u Meni, Duhu Istine. Kad stvarala~ka snaga moè da pro`me stvorenje, jer je njegova du{a ispunjena svetlom i snagom, onda je ono opet postalo svesno dete, sin ili k}er beskona~nosti, i opet je preuzelo nasle|e, svesnagu. Svaki zemaljski dan dar je ~oveku da bi se on u njemu spoznao i na{ao. ôveku se nude carstva prirode. Sluè mu vatra i voda kao i zvezde, danju i no}u. Spoznajte kako je bogat dan svakome od vas! Bogat je svaki ~ovek koji otvori unutarnje bogatstvo. Stvarno bogat jeste onaj koji je povezan sa Svemo}nim i tako ponovo postaje svemo}. Bog je svemo}an jer je sveprisutan, a ~isto bi}e je svemo} iz Njega. Ono je boànsko.

7. I re~e Gospod: "Sagre{i li brat tvoj re~ju sedam puta na dan i sedam se puta na dan pokaje, prihvati ga." A Simon Ga upita: "Sedam puta na dan?" 8. Gospod mu re~e: "A Ja ti kaèm, i sedam puta sedam; jer i kod proroka ~ak, i po{to ih pomaza Duh Sveti, be{e jo{ gre{nih izjava. (Pogl. 19, 7-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Svaka uzrujanost ili izjava koje nekom ~oveku treba da ukaù na njegovu ograni~enost, a ne proisti~u iz vatre Duha Svetoga - ne dolaze, dakle, iz Bo`je ljubavi, ozbiljnosti i snage - nisu u Duhu niti iz Duha, ve} iz onog ljudskog, i to je greh. Zato pazite da ono {to govorite struji iz vatre Duha Svetoga. I ma koliko bilo ozbiljno to {to kaète, i ~oveka prodrma, mora ipak biti izgovoreno iz nesebi~ne ljubavi i iz boànske ozbiljnosti. Sve drugo je protiv Duha Svetoga. To vaì za sve ljude, bilo da streme Bogu ili ne, ili su ~ak pozvani, kao na primer proroci. Potrebno vam je re}i jo{ i ovo: Ako istinskog proroka, koji je pozvan od Boga i on se podredio Njegovoj volji, bli`nji toliko mu~e i

111

upli}u u svakojake radnje, da to zadire u su{tinu njegove unutarnje snage, on dobija od Boga dodatnu energiju. Ako se on u toj situaciji uzruja zbog neostvarivanja ili neispunjavanja ili zbog nezakonitih postupaka svojih bli`njih, koji su usledili uprkos njihovom ve}em znanju, tada on prima ovu dodatnu energiju koja }e u njemu poni{titi ono {to je nastalo iz uzrujanosti. Jer to nije usledilo zbog njegovog odgovaranja, ve} zato {to su ga iscrpljivali.

9. Budite dakle obzirni i blagi, i saose}ajni i ljubazni ne samo sa sebi ravnima, ve} i sa svakim stvorenjem {to je pod okriljem va{im; jer vi ste za njih poput bogova prema kojima oni u nevolji uzdiù pogled svoj. I ~uvajte se srd`be, jer mnogi u srd`bi gre{e i pokaju se kad ih srd`ba pro|e." (Pogl. 19, 9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Dete Bo`je je slika i prilika Boga-Oca, i stoga je - u sebi - ve~no stvaraju}a snaga, jer u sebi nosi sve supstance ve~ne snage. Sve one u njemu su potpuno razvijene. Zbog toga ìvotinje, biljke i kamenje, èle}i jedinstvo sa zrelim bi}ima iz Boga, gledaju uvis prema slici i prilici Bo`joj, prema kojoj se oblikovani ìvot sve vi{e i vi{e duhovno razvija. Ose}ajte zato povezanost sa svakim stvorenjem i sa svim kamenjem i biljkama, i {titite ìvot koji vam je poveren! Cve}e i trava su `rtveni darovi iz Bo`je ruke. Zato ih uzimajte za svoju upotrebu tek kada se njihov spolja{nji ìvot povu~e. I nastojte da korenje ostavljate u carstvu zemlje. Uzimajte ono {to raste iz korena, ali tek kada za taj oblik ìvota do|e vreme. A ako ih uzimate s korenjem, ostavite ih najpre da leè na senovitom mestu, kako bi se ìvot iz njih mogao postepeno povu}i i vratiti u prasupstancu, u kojoj su sjedinjene sve snage. înite sve to sa istinskom ljubavlju i razumevanjem, jer sve je ìvo. Nikad ne ubijte ìvotinju za vlastitu upotrebu. Pogledajte, priroda, ìvot Stvaranja, brine se za vas. Neka vam budu dovoljni plodovi polja, vrtova i {uma. I nikad namerno ne gazite ìvot, ni ìvotinja ni biljaka. Ko namerno gazi ìvot, stvara uzroke. On gazi, takore}i, vlastiti ìvot, i zbog toga }e patiti.

112

10. ôvek neki ~ija se ruka beja{e osu{ila, pri|e Isusu i re~e: "Gospode, bejah zidar i hleb svoj zara|ivah rukama svojim. Preklinjem Te, povrati mi zdravlje moje da ne moram sramno prositi hleb svoj." I Isus ga isceli govore}i: "Ima jedna ku}a koja nije rukama sagra|ena, gledaj da se i ti u njoj nastani{." (Pogl. 19, 10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: ôveku ~ija je ruka bila obolela prema zakonu setve i ètve, vra}en je ìvot u ruku kako bi ponovo mogao zara|ivati za svoje izdràvanje. No Ja Sam mu dao slede}u pouku da je ponese na svoj ìvotni put: Vrati se u ku}u koja nije izgra|ena ljudskom rukom - u svoje unutarnje, jer to je hram Bo`ji. U~ini li ~ovek tako, snaga koju on primi od Mene u njemu }e i dalje delovati. Ne u~ini li pak tako, tada mu je samo privremeno dato ono {to Sam mu darovao: ìvot njegovoj ruci. Ko uprkos ovome daru @ivota i dalje gre{i, opet }e mu se vratiti ono {to Sam mu Ja otklonio; jer je to onda bilo samo odgo|eno. Bog daje! [ta }e ~ovek s time da u~ini, prepu{teno je jedino odluci du{e i ~oveka. ôvek je dobio uputstvo iz ve~nog Zakona da vi{e ne gre{i i da se vrati u hram svog unutarnjeg. Tako on vi{e nije neznalica. A onaj ko zna, odgovoran je za ono {to zna.

113

20. POGLAVLJE Povratak sedamdeset dvojice Uspeh ili neuspeh Hristovih izaslanika – Profinjenje materije - Zemljine mrlje, ostaci negativnih energija: baza za poslednji ustanak demona na zavr{etku Carstva Mira - Osloba|anje Zemljine du{e - O "duhovima" (3). "Mudraci" sveta ne prepoznaju snage svemira; njima se upravlja i oni ratuju protiv Svetlosti (4). Hrist otkriva Svoju sopstvenu ulogu i Svoj odnos prema Bogu, doga|aj Pada i Svoje spasiteljsko delo (5). Hrista u zemaljskoj ode}i i njegove glasnike mogli su i mogu prepoznati samo oni koji su razvili unutarnje gledanje i slu{anje - Ko slu{a i ostvaruje Hristove zapovesti njemu se otkriva boànski Zakon i on ìvi u Njemu (6). Mo}no zra~enje ve~ne Istine preko Mudrosti u vremenskoj prekretnici (7)

1. A posle nekog vremena vrati{e se sedamdeset dvojica sa rado{}u, govore}i: "Gospode, i |avoli nam se pokoravaju u ime Tvoje." 2. A On im re~e: "Videh Satanu gde pada s neba kao munja. 3. Eto, dadoh vam vlast da zmije gazite i {korpije i mo} nad svakom silom neprijateljskom, i ni{ta vam ne}e nauditi. Ali se ne radujte {to vam se duhovi pokoravaju. Nego se pre radujte {to su imena va{a u Nebesima zapisana". (Pogl. 20, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Nisu svi mu{karci i ène koje Sam, po smislu, ozna~io kao u~enike, ostali verni Bo`jem Zakonu. Neki su podlegli privla~nostima ovoga sveta. Oni su se vratili praznih ruku. Ne treba, tako|e, da se vezujete za broj sedamdeset i dva. Smatrajte taj broj pojmom koji kazuje: bilo ih je mnogo. Svi koje Sam Ja poslao i koji su se vratili, bili su nekada u Mojoj pratnji. Svi koji su ostali u Duhu Istine delovali su iz O~evog Duha i pobedili su satanu ~ula u mnogim ljudima, odvode}i ih tako vi{em ìvotu. Re~ima "i |avoli nam se pokoravaju u ime Tvoje", mislili su na satanu ~ula, jer mnogi kojima su doneli pouku @ivota, prihvatili su je, a i sledili.

114

Tako je bilo dok Sam u zemaljskom ruhu hodio ovom Zemljom: oni koje Sam slao a koji su ìveli u Meni, @ivotu, prekinuli su sa protivzakonitostima. Njihovi takozvani neprijatelji nisu imali vlast nad njima jer su oni bili za{ti}eni Zakonom ìvota koji su sledili. Tako je i u dana{njem vremenu (1989): svi koji se odupru satanskome, posta}e svesno deca Bo`ja koja poseduju Carstvo zemaljsko. Njihova imena ve} sada su zapisana u Nebesima. Mojom snagom oni }e posti}i ono {to je mnogim ljudima jo{ nezamislivo: preobraàj svog ljudskog "ja" i preobraàj ovoga sveta od satanskog u boànski. Njima }e sve sluìti - Zemlja i sve {to je na Zemlji. Jer to su oni koji u Moje ime poseduju Carstvo zemaljsko. Po isteku nekoliko razdoblja Carstva Mira, ljudi u Carstvu Bo`jem bi}e jednoga duha, jer }e u svojim du{ama savladati satansko i ìveti svesno u Meni, Hristu. Preko njih }u Ja na Zemlji vr{iti nova dela ljubavi. Mada }e zvezde i mora u velikoj meri o~istiti Zemljin omota~ i atmosferu Zemlje, ipak }e tada jo{ postojati podru~ja Zemlje zvana "Zemljine mrlje" koje su grublja materija. To su centri nagomilavanja negativnih energija. Te jo{ postoje}e negativne energije ostaci su iz pre|a{njih vremena, kada je na Zemlji delovala tama, i ostaci prerade atomskih sirovina, ostaci hemijskih supstanci i svega drugog protivzakonitog {to je ~ovek u~inio Zemlji. Te energije osta}e dugo vremena neaktivne jer }e biti prekrivene lavom. I u novoj atmosferi jo{ }e postojati podru~ja u kojima su pohranjeni aspekti patnji ljudi i ìvotinja. Ta podru~ja osta}e isto toliko dugo neaktivna kao i zemaljske mrlje na Zemlji. Na kraju Carstva Mira s njegovom finijom materijom, pre nego se izvr{i preobraàj Zemlje, Satana - demonske snage dakle - pomo}u tih ostataka negativnih energija mo}i }e da se jo{ jedanput odmeri s ljudima i Zemljom. Ve~ni u Meni, Hristu, jo{ jednom }e pruìti protivniku mogu}nost da se spozna - kako samoga sebe ne bi okovao u lance u duhovnim evolucijskim poljima. Demonska bi}a bori}e se do kraja da bi spasla svoju teritoriju. Bog-Otac u Meni, Hristu, tako jo{ jednom daje priliku za samospoznaju i preobra}anje i ovoj Svojoj deci. One du{e koje ne iskoriste ovu poslednju mogu}nost, mora}e se ponovo izgra|ivati u duhovnim evolucijskim poljima, jer }e struktura ~estica njihovog duhovnog tela biti o{te}ena. Jednom takvom

115

deformisanom du{evnom telu bi}e potrebna obnova kroz duhovne snage svesti ìvotinja, biljaka ili ~ak minerala. Isto tako }e se i Zemljina du{a - ali tek nakon mnogo energetskih svetlosnih godina - osloboditi zemlje. To }e se odvijati sli~no kao {to se ljudska du{a odvaja od materijalnog tela i odlazi u finotvarna podru~ja. Ovo zbivanje ~ovek naziva smr}u tela. Kad se du{a Zemlje bude osloba|ala zemaljskog omota~a, ovaj }e se rasprsnuti; to }e onda biti rastvaranje zemlje. Do ovog svemo}nog procesa preobraàja, me|utim, Zemlja }e jo{ mnogo toga podneti. Kako ~ovek, tako i Zemlja mnogo toga }e jo{ doìveti. U iskazu "Ali se ne radujte {to vam se duhovi pokoravaju", ho}u da ispravim re~ "duhovi": Pre dve hiljade godina, a i u kasnijim vekovima, "duhovima" su se nazivale optere}ene du{e. A kao "duhovi" ozna~avana su i bi}a prirode, kao i neobja{njivi fenomeni. No, ovo su ipak duhovno oblikovane energije koje su za ~oveka nevidljive. Stvarnost je ve~ni Duh, sveproìmaju}i @ivot iz kojeg nastaju supstance, manifestovana bi}a, a to su: duhovna bi}a, bi}a prirode, ìvotinje, biljke, minerali. Duh je ve~ni, ~isti, sveproìmaju}i @ivot, koji odràva duhovna bi}a, ljude, ìvotinje, biljke, minerale, dakle sve.

4. U taj ~as obradova se Isus u Duhu i re~e: "Zahvaljujem Ti sveti O~e Neba i Zemlje, {to Si ovo sakrio od mudrih i pametnih a otkrio malenima. Da, Svesveti, jer tako je dobro u o~ima Tvojim. (Pogl. 20, 4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ju "mudrih" misli se ovde na one ljude koji se smatraju pametnima jedino na osnovu svog intelekta, to jest svog racionalnog znanja. Uistinu mudar je pak samo ~ovek koji ispunjava Bo`je zakone. Mnogi koji se zbog svog intelekta smatraju "mudrima" i pametnima, na~inili su od Zemlje pusto i neobradivo zemlji{te. Oni jo{

116

ne prepoznaju snage Oca i Njegovog Sina, Hrista, koji Ja Jesam - one snage koje postaju sve delotvornije kroz Bo`je sinove i k}eri u zemaljskom ruhu i koje menjaju svet. Te snage svemira skrivene su jo{ onima koji su svoje srce zaklju~ali za smisao ìvota. Oni jo{ veruju da moraju ~initi ono {to odgovara njihovom razumu i stoga to i smatraju ispravnim i bitnim. Oni veruju da tako moraju da izraze svoju mudrost i pamet. Vi ljudi u nastaju}em i rastu}em Carstvu Mira Isusa Hrista, vi koji }ete u narednim generacijama sve vi{e i vi{e posedovati Carstvo zemaljsko, shvatite: do potpunog razvoja Carstva Mira, svetovno orijentisani ljudi }e se uvek iznova revnosno udruìvati u savez da bi se borili protiv dela Gospodnjih. Mnogi od njih ne shvataju da su ve} ozra~eni svetlo{}u Istine i da su njome zaslepljeni. Nesvesni i obuzeti ropskom revno{}u, reaguju kako ih inspiri{u demoni - i bore se protiv Svetlosti. Mojima dana{njeg doba (1989), koji teè putu prema istinskoj Bo`joj Mudrosti, Ja poru~ujem: Ostanite istinoljubivi! Jer do{lo je vreme u kome Ja, Hrist, sve vi{e boànskom ljubavlju i mudro{}u proìmam ljude dobre volje da bi ih u~inio pravim oru|em Bo`jim. Put prema srcu Bo`jem, koji Sam izloìo u Besedi na Gori i u mnogim objavama objasnio, dopunio i produbio, jeste put prema Ljubavi i Mudrosti Bo`joj, prema pravom ~ove{tvu. Shvatite to vi ljudi dana{njeg vremena (1989)! To tako|e treba da znaju ljudi u svim razvojnim fazama Carstva Mira, Carstva Bo`jeg na Zemlji, da bi shvatili da Sam Ja ve} u dana{njem vremenu (1989) intenzivno bio sa Svojima, da Sam ih {kolovao i vodio.

5. Sve je Meni predao Otac Moj. I niko ne zna Sina do samo Otac; ni ko je Otac, nego samo Sin i onaj kome Sin htedne otkriti." (Pogl. 20, 5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

117

"Sve je Meni predao Otac Moj." Ja Sam O~ev prvougledani i prvoro|eni Sin, Savladar Neba. Ja Sam sveprisutan u ~etirima stvarala~kim snagama, u ~etirima Bo`jim su{tinama - Redu, Volji, Mudrosti i Ozbiljnosti. U ovim ~etirima su{tinskim strujama te~e Moja duhovna ba{tina. Ona je u ~etirima stvarala~kim snagama sveprisutno zra~enje u praprincipu Bog. Tako Sam Ja Bog u O~evom stvarala~kom Duhu u ~etirima su{tinama - Redu, Volji, Mudrosti i Ozbiljnosti. A tri osobine Bo`je Strpljivost, Ljubav i Milosr|e, osobine su Detinjstva. U njima Sam Ja Sin me|u svim sinovima i k}erima Bo`jim. Bog zna~i: najvi{a, sveprisutna energija, koja je sve stvorila i stvara i koja Jeste u svu ve~nost. Iz ove sveprisutne energije, ve~no struje}eg prapotencijala, Duha, Ja Sam izvdvojio jedan veliki deo Svog duhovnog nasle|a i usadio Sam ga kao iskre u du{e koje su se opteretile nepo{tovanjem Zakona u trima osobinama i ~etirima su{tinama Bo`jim - koje, posmatrane kao celina, predstavljaju sedam osnovnih snaga Stvaranja - u du{e dakle, ~ija je ìvotna energija, transformisana naniè do ~etiri donja carstva Pada. Ova ~etiri donja carstva Pada nakon Moga "Svr{eno je" postala su ravni ~i{}enja. Od tog "Svr{eno je" spasiteljska iskra palim du{ama predstavlja oslonac i upori{te kako se njihova duhovna supstanca ne bi rasplinula u ve~no struje}em Duhu. Jer ve} u prvoj misli Pada bila je èlja za rastvaranjem svih duhovnih oblika. Time su suprotstavljena bi}a htela da izazovu novi po~etak Stvaranja. Ve~ni Otac, ~iji sam Ja Sin, predao Mi je snagu da izvr{im ono {to je Njegova volja, ve~ni Zakon: ~itavo Postojanje sa~uvati kao celinu. înom Spasenja svaka te{ko optere}ena du{a primila je spasiteljsku iskru. Na taj je na~in du{a poduprta i tako je isklju~ena mogu}nost da se rastvori u sveprisutnom Duhu, u Bo`joj struji i pre|e u Njega kao struje}a energija. Spasenjem, du{a ponovo postaje duhovnim bi}em i ostaje dete Bo`je u duhovnom obliku. Da Ja nisam Svoju ba{tinu pokrenuo i dao je paloj deci kao oslonac i razvojnu snagu, mnoga bi se duhovna tela rastvorila usled neprestanih optere}ivanja. Tako bi se naru{ila skladnost Stvaranja i neizbe`na posledica bila bi rastvaranje svih duhovnih oblika. Meni je, dakle, od Oca dato da delujem kao Spasitelj svih duboko palih du{a i ljudi i da njih, Njegovu decu, ponovo odvedem k

118

Njegovom srcu. Zato Sam Ja Spasitelj svake du{e sve dok ona ne prebrodi ~etiri ravni ~i{}enja. îm du{a aktivira ova ~etiri boànska zraka svesti, biva privu~ena od tri ravni osobina, od pripremnih ravni - nazvanih jo{ i ravnima razvoja ka apsolutnosti - koje su detinje snage Otac-Majka principa. U ovim trima ravnima osobina nastaju}e duhovno bi}e ponovo aktivira ukupni zakon zra~enja, ve~ni Prazakon. îm je ukupni prazakon ponovo aktiviran u duhovnom telu, ~isto bi}e opet ulazi u apsolutnost, u ve~no Postojanje. Kada du{a na putu ka savr{enstvu razvije ~etvrtu ravan ~i{}enja, svest boànske Ozbiljnosti, tada je Spasenje u njoj zavr{eno. Deo Moga nasle|a koji je kao spasiteljska iskra du{u podupirao, odràvao i vodio, vra}a se potom, opet u Prasnagu, u Svesnagu. Na putu kroz tri pripremne ravni ka apsolutnosti, nastaju}e duhovno bi}e onda ponovo svesno prihvata detinjstvo Bo`je. Kao Isus iz Nazareta, nisam jo{ mogao da pou~avam svim pojedinostima spasiteljskog ~ina, o izlivanju Moga nasle|a, jer jo{ nisam bio dovr{io Delo Spasenja. Moje nasle|e je bilo jo{ u prazakonu. Prilikom Moga kr{tenja u Jordanu, od strane Jovana, kada je Duh u simbolu goluba si{ao nada Me, Moje nasle|e u prazakonu poja~ano se aktiviralo. Na Golgoti, pri Mojim re~ima "Svr{eno je", ono je isteklo i razdelilo se na duhovne iskre. Svaka duboko pala du{a primila je iz toga potporu, iskru spasenja. Zna~enje iskaza "... niko ne poznaje Sina do samo Otac" je slede}e: ôvek koji misli samo ljudski i vidi i priznaje materiju kao ono jedino istinito, ne ose}a Duh ve~nog Oca u sebi. Samo onaj ko sebe samog zna kao dete Bo`je, jer ostvaruje zakone ljubavi, taj ose}a i Oca, @ivot, u sebi. Oca, stoga, mogu osetiti samo oni koji ostvaruju Zakon ljubavi, kojem Sam Ja kao Isus iz Nazareta u~io i kojeg kao Hrist Bo`ji objavljujem onima i njemu u~im one koji Boga ljube vi{e nego ovaj svet.

6. I okrenuv{i se u~enicima Svojim, re~e im u poverenju: "Blago o~ima koje vide {to vi vidite. Jer vam kaèm: mnogi su proroci i kraljevi èleli videti {to vi vidite, i ne vide{e; i ~uti {to vi ~ujete, i ne ~u{e. (Pogl. 20, 6)

119

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja Sam u Bogu, va{em i Mome Ocu, Sin Bo`ji i Bog u ~etirima ve~nim snagama Stvaranja. Re~i "Blago o~ima koje vide {to vi vidite", zna~e: Ja, Sin Bo`ji, Savladar Neba, bio Sam u zemaljskom ruhu, me|u ljudima, i blaèna je bila du{a u zemaljskom ruhu koja je prepoznala Mene, Sina Bo`jeg u zemaljskom ruhu. ôvek je Mene video samo onakvog kakav Sam Ja kao ~ovek bio me|u ljudima. Du{e blaènih pak prepoznale su u Meni sliku i priliku Ve~nog Oca. A mnogi koji su nakon smrti Mog tela do{li na ovu Zemlju, slu{ali su Me preko proro~kih usta. Me|utim, Ja njima nisam vi{e govorio neposredno; jer ko ne nosi vi{e zemaljsko telo, nema vi{e ni ljudski glas. Onda je potrebno preno{enje Bo`jih re~i preko proroka. I unutarnje vi|enje je samo posredno a ne neposredno; ono je onakvo kakvim ga vide ljudi u trodimenzionalnom svetu. Ja Sam kroz proro~ka usta davao i dajem re~ @ivota, kako nakon smrti Moga tela, tako i u dana{njem vremenu (1989), kako bi Moji do{li k Meni i postigli blaènstvo, i nakon smrti svog zemaljskog tela gledali Ve~nog Oca licem u lice. Ko, dakle, ispunjava re~i @ivota, taj }e nakon telesne smrti gledati Oca i poznavati Ga: on }e biti svesno u Njemu - onako kako Ga Ja poznajem i u Njemu Jesam. Ko, me|utim, Moje re~i samo slu{a ili ~ita, a ne uzima ih u obzir u svom ìvotu, taj niti }e osetiti Oca u sebi niti }e Ga nakon smrti svog tela gledati i poznavati. Jer Ve~ni je Zakon @ivota. I ko ga se ne pridràva, duhovno je mrtav. Svesno su u Ocu samo ona du{a i onaj ~ovek koji prihvataju Moje re~i i prema njima ìve. Oni postaju opet Njegova slika i prilika. I kao {to je bilo u vreme Mog zemaljskog ìvota, sli~no je i u dana{njem vremenu (1989). Ja, Hrist u Isusu, za vreme Svoga ho|enja po Zemlji stajao Sam otelovljen pred Mojim apostolima i u~enicima kao slika i prilika O~eva. No ve}ina onih koji su Me sledili i gledali Me, nisu Me prepoznali. Samo su neki od apostola i u~enika videli Mene, Hrista u Isusu. Tako kao {to je bilo tada, i u ovom je razdoblju: Hrist je vidljiv samo onima koji su otvorili svoje duhovne o~i, ìve}i ìvotom prema ve~nom Zakonu ljubavi.

120

Mnogim Sam ljudima doneo poruku Neba i govorio im o Svom dolasku kao Hrista. Malo ih je, me|utim, shvatilo poruku Spasenja. Pored ostalog, oni nisu hteli nikakvog Mesiju u ode}i skromnog ~oveka, Isusa iz Nazareta, koji je bio sin tesara Josifa. Oni su hteli zemaljskog kralja koji bi im skinuo njihove terete, a da oni za to ni{ta ne u~ine. Mnogi ljudi su Mene, Nazare}anina, slu{ali kako govorim - a ipak Me nisu ~uli, jer su samo Nazare}anina videli i samo Nazare}aninove re~i ~uli. Oni nisu shvatali Re~ Bo`ju koja je govorila kroz Mene, Nazare}anina, jer su samo Isusa Nazare}anina ~uli - a ne Boga kroz Njegovog Sina u zemaljskom ruhu. I u ovom razdoblju obilno te~e Moja Re~ kroz otelovljeni deo Zraka boànske Mudrosti - jedno ~ove~je dete me|u ljudima koje u sebi nosi Bo`ju blizinu. No, jedinstvo s ve~nim Ocem u njoj, isto je tako malo prepoznato kao {to ni Ja nekad, sin ljudski me|u ljudima, nisam bio prepoznat. To je stara ~ovekova predstava, da svaki njegov bli`nji mora da bude kao {to je on sam. Tako, mnogi ljudi razlikuju samo bogatstvo od siroma{tva u spolja{njem, a ne razlikuju unutarnje bogatstvo od du{evnog siroma{tva. Oni ne mogu da prepoznaju unutarnje procese i ne mogu da ih razlikuju. Stoga svakog ~oveka vide iz perspektive svog ljudskog "ja". Njihovi bli`nji za njih imaju samo zna~enje koje im njihovo "ja" odmeri. Zato Bo`ji glasnici u zemaljskoj ode}i ne bivaju prepoznati, a re~i @ivota koje teku kroz njih, samo od malobrojnih bivaju prihva}ene kao Re~ Bo`ja, kao Zakon ìvota. Tako je Re~ Ve~noga kroz Bo`je glasnike u zemaljskom ruhu, za mnoge ljude samo ljudska re~ - no ipak to jeste i ostaje Re~ Bo`ja kroz Njegove glasnike poslate ljudima.

7. Blagosloveni ste vi u krugu unutarnjem, vi koji ~ujete Moju Re~ i tajne vam se otkrivaju, vi koji ne drìte u suànjstvu nit ubijate bi}a nedu`na, ve} u svemu traìte dobro; jer takvima pripada ìvot ve~ni. (Pogl. 20, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

121

Objasni}u iskaz "Blagosloveni ste vi u krugu unutarnjem, vi koji ~ujete Moju Re~ i tajne vam se otkrivaju". Ko je umeo da ~uje Re~ O~evu kroz Mene, Njegovog Sina u zemaljskom ruhu, Isusa, taj je po njoj i ìveo. On je zaista bio blagosloven i stupio je u unutarnji krug Moga jata, i bio je svesno u Meni i Ja u njemu kao Svetlost sveta. Zaista, blagoslov je obilno tekao kroz Mene, Isusa, prema mnogim ljudima i prema Mojim apostolima i u~enicima. Sli~no te~e blagoslov, Re~ onoga Ja Jesam, i u ovom vremenu (1989), kroz otelovljeni deo Zraka boànske Mudrosti. Ona je data svim ljudima i te~e i danas ponovo u unutarnji krug onima koji se okupljaju oko Moje svete Re~i. Ja je dajem kroz ~oveka u kome je otelovljeno bi}e Svetlosti, koje Sam poslao ljudima dana{njeg doba na po~etku mo}ne vremenske prekretnice, da bi kroz njega ~uli Moju Re~ i prema njoj ìveli. I ako ostvaruju Moju svetu Re~ kojoj ih ponovo u~im, i drè se Moje zapovesti da jedni druge nesebi~no ljube - onako kako Ja njih kao Hrist ljubim - bi}e ponovo Moji pravi u~enici, sinovi i k}eri Bo`je, koji svesno pripremaju Moj dolazak. Kao Isus iz Nazareta u~io Sam Svoje apostole i u~enike ve~nim Zakonima. Ko je od njih ostvarivao Moje u~enje, njemu su se otkrivale takozvane "tajne", jer su od njega otpadali velovi ljudskog "ja" i on je, tako, ìveo u Istini. Na sli~an na~in u~im Ja sada ponovo kao Hrist, kroz otelovljeni deo Zraka boànske Mudrosti, Zakonu ljubavi. Ko ga ostvaruje, otkriva ve~ni Zakon. Njegovi velovi sebi~nosti rastvaraju se i du{a i ~ovek su tada u svetlu Istine. Ljudima u Duhu sve je o~igledno, jer oni ispunjavaju Zakon ìvota. Danas (1989) u~im Ja u svim pojedinostima put prema nesebi~noj ljubavi i vodim sve voljne, koji su spremni da ostave svoje ljudsko "ja" da bi postali boànski, u Carstvo Bo`je koje je u unutarnjem svakog ~oveka. Samo du{a i ~ovek ispunjeni Mojim Duhom drè se toga {to Sam im zapovedio. Ljudi Duha ne}e ni zarobljavati, dràti u suànjstvu niti ubijati nedu`na bi}a. Ko ìvi u Istini, taj zna da u svakom stvorenju upravlja i deluje beskona~na Ljubav. Ljudi u duhu Istine ìve sa prirodom i svim njenim stvorenjima. Na putu ka srcu Moga Oca, u~im Ja (1989) ljude da sami sebe spoznaju i prihvate kao bi}a iz Boga, i da u svim ljudima i u svemu

122

{to im prilazi nalaze ono dobro. Ko spozna svoje istinsko bi}e, taj se drì Zapovesti nad zapovestima: "Ljubite nesebi~no jedni druge onako kao {to Sam Ja vas kao Isus ljubio i kako vas kao Hrist ljubim". Moje je u~enje Zakon ìvota. Ko ga ostvaruje, ispunjen je O~evim Duhom i ìvi u Meni, Hristu. Svi koji se drè zapovesti nad zapovestima ìve u Meni, a Ja delujem kroz njih. Jer kroz njih Ja ispunjavam ono {to je objavljeno: Carstvo Bo`je na ovoj Zemlji. ôve~anstvo se nalazi na velikoj vremenskoj prekretnici. Ja, Hrist, pripremam Svoj dolazak i prenosim Svoju poruku preko sinova i k}eri Bo`jih koji stoje u nalogu Mog Spasenja, tako da mnogi nalaze put do Mene i postaju jedno pod {irokim pla{tom Univerzalnog ìvota - jer Bog je univerzalni @ivot, univerzalno Postojanje.

8. Blagosloveni neka su oni {to se klone svega {to se postiè prolivanjem krvi i ubijanjem, i koji se drè pravde i pravednosti. Blagosloveni ste vi jer }ete blaènstvo ste}i." (Pogl. 20, 8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U preokretu od starog doba, doba Zakona uzroka i posledice, ka Novom Dobu, Dobu svetlosti, Ja Se objavljujem iz svih sedam osnovnih zraka Bo`jih kroz deo Zraka boànske Mudrosti. Mo}an snop zraka ve~ne Istine te~e kroz boànsku Mudrost ljudima. Jo{ jednom im se obja{njava Moja misao i ìvot kao Isusa iz Nazareta. Tako|e, Ja u~im sve koji grade na Meni, Hristu, ponovo Zakonima ìvota i njihovoj zakonitoj primeni. Ko ih ostvaruje, taj po~inje da ulazi u ispunjeni ìvot i u~estvuje u izgradnji Carstva Mira Isusa Hrista, o kojem su u minulim epohama govorili proroci i prosvetljeni. Zaista, zaista, blaèni su oni koji se drè Mene, Hrista, tako {to ispunjavaju Zapovest nad zapovestima. Oni ne}e ni vezivati ni ubijati. Oni }e se truditi da budu pravedni da bi me|u ljudima nastao mir. Jer do{lo je vreme (1989) kad }u sa sve ~etiri strane sveta skupiti one koji se trude da se pridràvaju onoga {to Sam im Ja zapovedio. Znajte: Uprkos Mojim uputstvima i poukama, jo{ }e mnogi ljudi sami sebe upropa{tavati svojim uzrocima koje i pored boljeg znanja uvek iznova stvaraju. Ipak, njihove }e du{e ostati sa~uvane preko

123

Mene, Spasitelja. Svi oni koji, uprkos boljem znanju, ne po{tuju zapovesti @ivota, staja}e Meni sleva sve dok ne prihvate i ne prime Mene, Spasitelja i dok u sebi ne na|u i ne sa~uvaju mir i ljubav postaju}i tako Zakon ljubavi. Tada }e sa leva pre}i na desno i bi}e sa Mnom sve dok Meni zdesna ne budu stale sve du{e, koje }u onda kao slike i prilike Bo`je ponovo dovesti Ocu.

124

21. POGLAVLJE Isus ukorava okrutnost prema konju Samoljubiv, sebi~an ~ovek gospodari nad ìvotinjama i mu~i ih - Ko ìvi u Bogu, jedno je sa svim stvorenjima (2-4). ôvek skrnavi i razara ìvot na Zemlji - Izumiranje mnogih ìvotinjskih vrsta - Zna~aj mnogih ìvotinja za ekolo{ku ravnoteù - Zakon setve i ètve vaì i u opho|enju prema Stvaranju (5). Nesebi~na ljubav, klju~ razumevanja i pomo}i bli`njem, kao i uvida u kauzalni zakon i njegovo savladavanje - Glad i è| du{e za unutarnjim izvorom (6-7). Za Boga je strahota i ubijanje ìvotinja radi `rtve Svaki ~ovek bi trebalo dobrovoljno da `rtvuje svoje "ja" - La`na slika Boga "Oko za oko, zub za zub" (8) i "Tako }u vas odbaciti" ispravno shva}eno Predaja i tuma~enje biblijskih re~i (10). Zemaljska bogatstva i unutarnje bogatstvo (11). Spolja{nje bogatstvo samo je posu|eno da se upotrebi za mnoge (12-13). Bo`ji Zakon je apsolutan i on }e se ispuniti - Kr{tenje vodom kao simbol - "Svr{eno je" - Hrist sada u~i celoj Istini (14). Planiranje i pripremanje Spasiteljskog naloga i Dela Spasenja - Mnoga duhovna bi}a stoje u Nalogu dok se ne vrate sva bi}a Pada (16)

1. Dogodi se pak da Gospod izi|e iz grada i sa u~enicima Svojim po|e preko gorja. I stigav{i na jedno brdo s veoma strmim stazama, sreto{e ~oveka sa tovarnom ìvotinjom. 2. No konj se beja{e sru{io, jer be{e pretovaren. I ~ovek ga udara{e sve dok mu krv ne pote~e. A Isus mu pri|e i re~e: "Ti, sine okrutnosti, za{to tu~e{ ìvotinju svoju? Ne vidi{ li da je preslab za tovar svoj i zar ne zna{ da pati?" 3. A ~ovek odgovori: "[ta je Tebi do toga? Svoju ìvotinju mogu udarati koliko mi je volja; jer je moja, za nju dadoh lepe pare. Upitaj ove koji su sa Tobom, moji su susedi pa znaju." 4. I neki od u~enika potvrdi{e govore}i: "Da, Gospode, tako je kako kaè. Bili smo prisutni kad je kupovao konja." A Gospod uzvrati: "Zar ne vidite kako krvari, i ne ~ujete li kako stenje i jadikuje?" Ali oni reko{e: "Ne, Gospode, mi ne ~ujemo da stenje i jadikuje!" (Pogl. 21, 1-4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

125

âk i da je ~ovek stekao ìvotinju, ona nije njegovo vlasni{tvo. Onako kao {to duhovno telo, du{a u ~oveku, pripada ve~nom Postojanju, jer je Ve~ni stvorio duhovno telo i duhovno bi}e kroz Ve~nog ìvi u ve~nom Postojanju, tako je ve~ni Stvarala~ki Duh stvorio i ìvotinju koja pripada @ivotu koji Jeste i koji ve~no traje - Bogu. îtava beskona~nost je sluè}a Ljubav, sluè}i @ivot: Ja, Hrist, pozvao Sam i ~oveka da sluì svom bli`njem na nesebi~an na~in. A tu spada i sabli`nji, ìvotinja. Jer i ìvotinja je obdarena darom nesebi~nog sluènja i rado i spremno sluì ~oveku koji je ljubi. Ako ~ovek ne ljubi nesebi~no svoje bli`nje, dakle ljude oko sebe, ne}e im ni nesebi~no sluìti. Svoju sebi~nost on onda prenosi i na svet ìvotinja, biljaka i minerala. @ivotinja ne ume da govori. Ona tiho pati i trpi i jedva da moè da saop{ti svoju patnju i bol. Samo onaj ko nesebi~no ljubi ljude, ìvotinje, biljke i kamenje, ~uje kakav bol i patnju trpi ìvotinja. Onaj samoljubivi, ~ovek-gospodar, o~ekuje da mu ljudi oko njega sluè. On i od ìvotinje zahteva da mu sluì, ~ak iznad njenih mogu}nosti i snaga. On nare|uje - ali ne sluì. Tako on ljudima i ìvotinjama pri~injava neizrecive patnje. Ako ~ovek svoje bli`nje ~ini zavisnima od sebe, poput robova, podjarmljiva}e onda i ìvotinje. Ko ne slu{a vi{e svoju savest, postaje nemilosrdan prema ~oveku i ìvotinji. On gleda samo svoje interese i svoju korist. On sebe smatra veoma va`nim, zaboravljaju}i pritom da njegovi bli`nji i sabli`nji, ìvotinje, pate pod njegovom samoljubljivom dominacijom. On i nema vi{e ose}aja za potrebe svojih bli`njih i ìvotinja. Kad ~ovekova ~ula ogrube, njegova su ose}anja sasvim siroma{na. Takav ~ovek, me|utim, osetljivije reaguje kad se oslovi njegovo vlastito "ja" i kada se dovede u pitanje njegovo pona{anje. Shvatite: Ko je samo sa ovim svetom, on gleda samo na svoj mali ograni~eni "ja-svet". Tako postaje neosetljiv za Zakon ìvota i postaje duhovno mrtav. Duhovno mrtvi su nemi i gluvi za istinski ìvot. Oni }e se ponovo ra|ati u materiji sve dok to bude mogu}e po Zakonu otelovljavanja, da bi u toj promeni svojih sudbina iskusili i doìveli da njihov bli`nji, koji je pored njih, a tako i ìvotinja, ose}aju i pate utoliko vi{e {to je sva~iji ìvot iz Boga.

126

Blago onima koji spoznaju da njihovo dalje postojanje moè biti ili muka ili sloboda, jer ~ovek ànje ono {to seje. Pribliàva se vreme kada te{ko optere}ene du{e vi{e ne}e mo}i da potraè ono zemaljsko, prolazno, jer }e tada na Zemlji obitavati Svetlost. Senke ljudskog "ja" tada ne}e vi{e mo}i da vladaju svetom, jer }e se Bo`ja Volja ìveti i bi}e vidljiva. Ko je svoj ìvot posvetio Bogu, onda nesebi~no sluènje bli`njem. govori vi{e o "mome" i "tvome". ve~nost - u onome {to mu je Bog Ve~nost.

ostao je nesebi~an. Njegov je ìvot ôvek u Duhu Gospodnjem ne On ìvi u Bo`jem obilju u svu dao u nasle|e: ~itavo Postojanje,

Ko dakle istinski ìvi, vidi ono {to duhovno mrtvi ne vide i ~uje ono {to duhovno mrtvi ne mogu ~uti: @ivot koji struji iz ~oveka, ìvotinje, biljke i kamena, iz ~itave beskona~nosti. Jer ko ìvi u Meni, jedno je sa svim ljudima, bi}ima, ìvotinjama, biljkama, kamenjem, i sa ~itavom beskona~no{}u. On onda razume i govor Ljubavi.

5. A Gospod se rastuì i re~e: "Jao vama, jer otupe{e srca va{a te ne ~ujete gde jadikuje i vapije svom Stvoritelju nebeskom za samilost, i triput jao onome zbog koga vapije i stenje u muci svojoj!" (Pogl. 21, 5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Jao onima koji se ogre{e o ~oveka, ìvotinju, biljku, kamen i o sve {to im je Bog dao za ìvot u Njemu! Du{e mnogih ljudi su otupele. Njihovo ljudsko "ja" misli samo na sopstvenu korist. Pritom, sebi~an ~ovek zapostavlja svoje bli`nje, a iskori{}ava i carstva prirode. ôvek ovog vremena (1989) stavio je i stavlja ruku na velikog zemljo~oveka, na Zemlju. On zaga|uje Zemlju, skrnavi ìvot na njoj i svojom manipulacijom sa atomskom energijom kao i sa hemikalijama i ostalim, zadire i u atmosferu. On, dakle, unakazuje Zemlju i sve {to na njoj ìvi i razara njen atmosferski omota~, koji njoj i svem zemaljskom ìvotu pruà za{titu.

127

Upravo u ovoj vremenskoj prekretnici, u prekretnici od starog gre{nog doba ka dobu Svetlosti, ìvotinjske i biljne vrste svojim ~ulnim snagama, govorom svoje svesti, dozivaju svog Stvoritelja za pomo} i izbavljenje. Nezamislivo pate ìvotinje i biljke zbog izraslina ljudskog "ja", ljudske sebi~nosti. Porobljeni ìvot vapi za samilo{}u i izbavljenjem. Bog, Moj Otac i Stvoritelj svih oblika ìvota, usli{io je porobljeno stvorenje. Mnoge ìvotinjske vrste izumiru zbog protivzakonitog postupanja ljudi. Njihove duhovne snage vra}aju se natrag ili u du{u Zemlje ili u ~ista podru~ja ve~nog Postojanja. Za mnoge od njih to je izbavljenje. Me|utim, mnoge od njih }e se i vratiti ponovo na Zemlju kad Svetlost bude obitavala na njoj, jer }e ljudi tada ìveti u jedinstvu sa Bogom. Znajte: Svako neokajano nedelo i svako zlostavljanje - bilo ljudi, ìvotinja, biljaka, ~ak kamenja, na ~itavoj Zemlji pa dakle i u atmosferi - pada natrag na po~initelja. Shvatite: mnoge ìvotinje date su ljudima da im sluè. Mnoge su date i da o~uvaju ekolo{ku ravnoteù. Me|utim, pravog tj. uzajamnog sluènja moè biti samo ako ~ovek razvije detinju ljubav iz Otac-Majka Boga i Tvor~evu ljubav koja deluje u ìvotinji, u biljkama i u kamenju. Tada on moè da komunicira se svime {to postoji. Gde je ~ista komunikacija, tamo te~e i ve~na kosmi~ka energija. Me|utim, gde su snage Ljubavi svezane, tamo vlada okrutnost, sebi~nost i robovanje. Tamo nema ni razumevanja ni tolerancije; tamo je samo uzimanje, no nema toka iz davanja i primanja. Ovo je zakon: [to ~ovek u~ini najmanjem od Moje bra}e, svom bli`njem, u~inio je Meni, Hristu - a, na kraju krajeva, i sebi samome; jer {to ~ovek seje to }e i èti. @etva uvek odgovara setvi. Kad se ~ovek ogre{uje o ve~ni Zakon nesebi~ne ljubavi, on se odvra}a od ve~nih energija koje su mu potrebne za zdrav ìvot, za dobrobit njegove du{e a i za njegovo telo. Ko se, dakle, okre}e svetu i njegovoj senci, okre}e se od Mene, Svetlosti. A ko se okrene od Mene, dospeva u senke ljudskog "ja". Ko stoji u senci, taj pati i vene i postaje rob svoga "ja", a robovima ~ini i svoje bli`nje. Shvatite: da ga ~ovek-gospodar porobljava dopu{ta samo onaj ko i sam stoji u senci, ~ime je ve} porobljen. On se onda prodaje ~oveku-

128

gospodaru za nekoliko srebrnjaka i tako izneverava svog pravog gospodara. A tako izneverava i ljude, ìvotinje i biljke, Zemlju i atmosferu.

6. I zakora~iv{i pri|e Isus konju i dota~e ga, i ìvotinja odmah ustade, a njene rane behu zaceljene. A onom pak ~oveku re~e: "Idi sad i odsad je vi{e ne tuci nada{ li se samilosti." 7. Videv{i gde im se pribliàva narod, re~e Isus u~enicima Svojim: "Bolesnoga radi, Ja bolujem; gladnoga radi, Ja gladujem; èdnoga radi, Ja trpim è|." (Pogl. 21, 6-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Bolesnoga radi, Ja bolujem", zna~i: Ko nesebi~no ljubi, otvoren je za bli`njeg i moè u svom srcu da oseti i razume bol, patnju i bolest bli`njeg. Ljudi koji se nesebi~no zauzimaju za bli`nje, dobijaju od Mene snagu da bolesnima pruàju utehu i pomo}. Ljudi u Mome Duhu nesebi~no sluè bli`njima ako to ovi èle. Shvatite: svaki ~ovek ima slobodnu volju, i niko ne treba da se name}e svom bli`njem. Stoga ~ovek treba da pruì pomo} samo ako je ova zatraèna. Kroz ljude koji nesebi~no sluè struji Duh Ljubavi ka mnogima od Njegove ljudske dece i dopu{ta da im pomo} do|e. Bog pomaè Svojoj ljudskoj deci u svakoj prilici i preko ljudi ~ija srca kucaju nesebi~no za Boga i za njihove bli`nje. Ko nesebi~no ljubi, nesebi~no i sluì. Tako na ovaj svet dolazi dobro: Bog. Ko spozna vlastite uzroke, poznaje i lance uzroka koji se isti~u u ovom svetu, ~ija su delovanja vodila i vode raznim bolestima, patnjama i muci. Ko ima uvid u zakon setve i ètve taj zna i izlaz iz meteà i zapletenosti ljudskog "ja". A ko izlazi iz patnje, muke, bolesti i po{asti, stvara}e sve manje uzroka. Time se smanjuje lo{a setva u njivi @ivota. U njoj }e onda iznicati dobro seme, ìvot u Meni, Hristu. "...Gladnoga radi, Ja gladujem; èdnoga radi, ja trpim è|", zna~i: Ja Sam kao Isus iz Nazareta ose}ao, a kao Hrist znam za{to

129

mnogima od Moje ljudske dece nedostaje hrane i za{to su èdni. Kao Isus gledao Sam oskudice, a kao Hrist ih znam. Oskudice su oskudna svetlost du{e. Probu|ena du{a gladna je i èdna Mene, Hrista. Du{a probu|ena u Meni ne}e se smiriti dok ~ovek ne spozna za{to je gladna i èdna. îm ~ovek spozna nevolju du{e i Mojom snagom o~istiti to spoznato koje je dovelo do oskudice svetlosti du{e, du{a }e odahnuti, a ~ovek ozdraviti. Shvatite: Du{a ìvi samo od Svetlosti Bo`je. Ako je ima premalo, obole}e telo - ili }e ~ovek morati da gladuje i trpi è|; ve} prema tome kakvo je seme poloìo u njivu, svoju du{u. Svako ko je èdan ùdi za izvorom, za vodom. Ako u ~oveku izvor Unutarnjeg ìvota te~e oskudno jer se okrenuo od izvora, onda pate i du{a i ~ovek. Ko pak ìvi u Bogu, ose}a i patnju svojih bli`njih i ne}e se smiriti dok sve du{e i ljudi ne stignu do izvora @ivota i dok se du{e ne sjedine s praporeklom izvora, da bi onda i same postale Izvorom. Dok svi ljudi i du{e ne budu ìveli u ovoj duhovnoj svesti, Ja }u s ljudima i du{ama biti kao Spasitelj i sa-ose}ati njihove bolesti, njihovu glad i è|, utoljavati glad, utaìvati è| - dok se sve ljudsko ne rastvori a du{a ponovo sama ne postane izvor iz Boga, duhovno bi}e Neba, slika i prilika Bo`ja.

8. I jo{ re~e: "Do{ao sam da ukinem `rtvovanja i svetkovine krvi. Ne prestanete li da `rtvujete i jedete meso i krv ìvotinja, gnev Bo`ji pada}e na vas neprestano kao {to je padao na pretke va{e u pustinji koji se behu odali uìvanju mesa, i napuni{e se truleì i izjedahu ih po{asti. (Pogl. 21, 8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Do{ao sam da ukinem `rtvovanja i svetkovine krvi", zna~i: Do{ao Sam da vas u~im jevan|elju, Zakonu Ljubavi i Svojim ga primerom ìvim, kako biste shvatili da je u unutarnjem duhovnom snagom bogat samo onaj ~ovek koji se pridràva Bo`jih Zakona. Ljudi koji poseduju unutarnje vrednosti ne}e oskudevati ni u ~emu. Jer, ko je bogat u svom srcu, on je sa svojim bli`njim, a ne protiv -

130

njega - a time je i za Boga, za @ivot koji je obilje. Ljudi s unutarnjim vrednostima su i sa ìvotinjskim i biljnim svetom, a ne protiv Bo`jih stvorenja. Ko je protiv svog bli`njeg, bori}e se protiv njega i ubi}e ga. A ko je protiv svog bli`njeg, on nije ni za ostali ìvot - ni za ìvot ìvotinja, ni biljaka, ni kamenja. Ko je protiv @ivota u Meni, Hristu, taj je gladan i èdan uspeha, bogatstva, mo}i i ugleda. Radi svojih sve~anosti i poùde za jelom on ubija ìvotinje i jede njihovo meso. Tako on pokazuje da je daleko od Boga. Za Boga, Ve~noga, i `rtvovanje ìvotinje je strahota. On ne}e da Mu se `rtvuju i posve}uju ìvotinje. Bog je dao ìvot svim oblicima Postojanja, dakle i ìvotinjama. Zbog ~ega bi onda one trebalo da Mu se `rtvuju ako On, @ivot, Sam boravi u njima. Me|utim, kad bi ~ovek `rtvovao svoje ljudsko "ja", svoje strasti i poùde, Meni, Hristu, i kad bi teìo @ivotu i vodio ìvot Bogu po volji, dakle ìvot posve}en Bogu, to bi onda doprinelo jedinstvu svih ìvotnih oblika. Bog je Duh ljubavi i slobode! Stoga bi svaki ~ovek trebalo da dobrovoljno `rtvuje svoje "ja". Tek onda }e on postati blage }udi i od srca smeran i do}i }e do velikog Jedinstva: Boga. Ovakav razvoj ~oveka prema Njemu Bog ljubi kod Svoje dece. Ko se preda ve~nom Otac-Majka Bogu tako {to svoje ljudsko pretvara u boànsko, taj ne}e ni klati ìvotinje i jesti njihovo meso, niti }e namerno ubiti ìvotinju. Takvi ljudi }e i biljnom svetu pristupati s nesebi~nom ljubavlju, jer je i on dar stvaranja Bo`jeg Svojoj ljudskoj deci. Biljke i plodovi polja i {uma rado se daruju ~oveku i ho}e da mu sluè kao hrana i kao lek za njegovo bolesno telo. "Gnev Bo`ji" poti~e iz paganskog sveta predstava koji je u Starom Zavetu bio jo{ veoma ìv; verovalo se, naime, da se "bogovi" svete ljudima. Bilo bi, me|utim dobro, kada bi gre{ni ~ovek shvatio da je on sam stvorio takozvani "gnev Bo`ji". Srditi Bog, to je ljudsko "ja" koje se sveti za ono {to je samo prouzrokovalo; jer {to ~ovek seje, to }e i èti. I re~i "oko za oko, zub za zub" bivale su i bivaju pogre{no tuma~ene. ôvek ne treba da se sveti svom bli`njem i isto vra}a istim.

131

Njemu je zapove|eno da opra{ta svom bli`njem, da ga moli za opro{tenje i isto ili sli~no vi{e ne ~ini. Ko ne sledi ovu zapovest, sam se prepu{ta zakonu ispa{tanja. A ovaj glasi: "oko za oko, zub za zub". Onda }e on èti - "oko za oko, zub za zub" - ono {to je posejao. Shvatite: Pre ili kasnije sru{i}e se ono gnevno, vladaju}e "ja", ~ovekov "ja-bog" - najkasnije onda kad iz du{e isteku uzroci: ono {to je ~ovek posejao. Shvatite dalje: Patnja ìvotinja i meso namerno ubijenih ìvotinja koje se pojede, izjedaju, obratno, meso ~ovekovo. Posledica su bolesti i po{asti. To su posledice ovih i sli~nih uzroka.

9. A Ja vam kaèm, ~ak i ako ste okupljeni u krilu Mome, a ne drìte se zapovesti Mojih, odbaci}u vas. Jer ako skriveno znanje ne ispunjavate u malome, kako }u vam ve}e dati. 10. Ko je veran u najmanjem, bi}e veran i u velikom; a ko je nepravedan u najmanjem, bi}e nepravedan i u velikom. (Pogl. 21, 910) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "A Ja vam kaèm, ~ak i ako ste okupljeni u krilu Mome, a ne drìte se zapovesti Mojih, odbaci}u vas", treba da zna~i: Ako ~ovek i zove "Gospode, Gospode" i puno govori o Meni i o jevan|elju ljubavi, ali u svom ìvotu ne ostvaruje i ne sledi ono o ~emu govori, on }e svojim ljudskim "ja" - odbaciti samoga sebe. Jer on tako istupa iz Zakona ljubavi i stvara uzroke ~ije }e se posledice sru~iti na njega ako ih blagovremeno ne spozna, ne okaje i takvo ne{to vi{e ne ~ini. Ja Jesam, Bog, ne odbacuje du{u i ~oveka. ôvek se sam odvra}a od Zakona ljubavi i ìvota; tako on stvara svoj vlastiti zakon, pod kojim onda i pati. Jer ~ovek prima ono {to je posejao. Zato se potrudite da ostanete u Mome krilu, ìve}i ìvot u Meni, Hristu, nesebi~nom ljubavlju i nesebi~nim delima. Iskaz: "odbaci}u vas", ne dolazi nikada iz Duha Bo`jeg, iz Ja Jesam. Smisao tog iskaza je: svojim vlastitim malim "ja" gurate svoju

132

du{u u dolinu uzroka, od kojih }ete onda patiti. Jer samo ~ovekovo "ja" izgra|uje u du{i i u fizi~kom telu zakon setve i ètve. U mnoge stare tekstove koji su dati u ranijem vremenu i bili stalno redigovani i prevo|eni, u{li su izrazi iz vremena pre i posle Starog Zaveta. Ukoliko su oni koji su redigovali i prevodili tekstove bili jo{ zarobljeni u tom svetu predstava, upotrebljavali su ponovo te izraze i preuzimali ih u novim stilizacijama teksta - veruju}i da su doti~ni tekst ispravno shvatili te ga stoga ispravno i redigovali i preveli. I u va{im takozvanim biblijama bili su stalno preuzimani takvi stari pojmovi. A to se doga|a i danas (1989). Stoga mnogi poznavaoci Biblije i teolozi ne mogu razumeti Moju Re~ objavljenu za dana{nje vreme i za Novo Doba, Doba Svetlosti. Krutom primenom ovakvih izraza, u{lo je u biblije mnogo ljudskoga. Tekstovi nisu uvek bili svesno tako interpretirani - ~esto je to ~injeno i nesvesno, iz ljudskog uverenja. Stari na~in govora i stari pojmovi kojima je - ljudskim re~ima ispri~ana boànska Istina, imaju, me|utim, u dana{njem vremenu (1989) ~esto drugi smisao i zna~enje. Da je ~ove~anstvo slu{alo proroke slate od Boga - i unutar institucija crkve - i da je ispunjavalo ono {to je Bog pou~avao preko svojih instrumenata; da je ~ove~anstvo slu{alo i ono {to Sam Ja kao Isus iz Nazareta u~io i Svojim primerom ìveo, onda bi ovo razdoblje bilo ispunjeno Svetlo{}u, dakle Istinom - i proroci vi{e ne bi bili potrebni. Shvatite: Ko ne ispunjava i najmanju Zapovest: imati razumevanja i tolerancije za svoje bli`nje i po{tovati njihovu slobodnu volju, on ne moè ispunjavati ni najve}u Zapovest, zapovest Ljubavi. Ko ne priznaje Zakon setve i ètve te zato osu|uje bli`njeg kao krivca, kako onda moè primiti ve}e, Zakon Ljubavi, istinski ìvot? Znanje nije mudrost. Boànska mudrost ostaje skrivena onome ko samo skuplja znanje. Ko je u najmanjim stvarima veran, iskren i po{ten prema sebi samome, takav je i prema svom bli`njem. Takvi }e ljudi izvr{avati i ono veliko, ono {to je trajno, jer ìve u Mojoj volji. Ko je, me|utim, u najmanjem gramziv, zavidljiv, ljubomoran i poùdan, taj }e i onda

133

kad bude re~ o ve}im stvarima i poslovima, odgovaraju}e misliti, govoriti i postupati. Znajte: Iz zavisti, ljubomore, gramzivosti i sva|e nastali su ratovi, ubistva, razaranja i cepanje naroda. Govorim ljudima u svetlom Carstvu Mira: Tako je jo{ bilo i u razdoblju u kojem Sam Ja objavio ovo delo preko otelovljenog dela Zraka boànske Mudrosti, na po~etku mo}ne vremenske prekretnice.

11. A ako ne beste verni u gre{nim dobrima zemaljskim, ko da vam istinska bogatstva poveri? A ako ne beste verni u onome {to pripada drugom, ko }e da vam da va{e? (Pogl. 21, 11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ako vi va{a zemaljska dobra smatrate svojim vlasni{tvom i mislite samo na to kako da ih uve}ate za sebe, onda ste vi osiroma{eni u najunutarnjijem, jer posedom ne upravljate zakonito - za dobro mnogih. Bog vam onda ne}e poveriti istinska bogatstva: da donosite Zakon @ivota u ovaj svet. Jer ko ne ostvaruje Zakon Ljubavi i @ivota, duhovno je osiroma{en. A ako ste svoje bli`nje varali, dakle niste ostali verni Zakonu @ivota i Ljubavi - kako }ete onda dosti}i Carstvo nebesko, nesebi~an ìvot? Ko èli da u|e u Nebo, mora biti bogat u unutarnjem - bogat unutarnjim vrednostima i boànstveno{}u. Ko je na Zemlji stekao bogatstva i smatra ih svojim vlasni{tvom, taj je siroma{an u Duhu @ivota. Jer ono {to mu je od spolja{njeg bogatstva dato, povereno mu je samo zato da s njime unapre|uje zajedni~ko dobro na Zemlji, {to zna~i: Jedan za sve - svi za Jednog. Ko na zemaljska bogatstva gleda kao na svoje vlasni{tvo i na svoju zaslugu, nije ni{ta bolji od onoga ko bli`njem zavidi na imovini i nastoji da mu je otme ili ho}e njome da se obogati. No, ko pre svega stremi Carstvu nebeskom, taj je spoznao ve~ni ìvot u sebi i svesno ga je primio i prihvatio.

134

Ko razvije unutarnje bogatstvo, ne}e ni kao ~ovek oskudevati ni u ~emu. Jer Bog, Otac-Majka Bog, stara se da Njegova zemaljska deca ne oskudevaju. Ako pak ljudi oskudevaju i gladuju, onda to zna~i da su oni u prethodnim ìvotima svojoj ljudskoj bra}i i sestrama uskra}ivali hleb i odbijali da im pomaù, ili ih kao znalci ~esto nisu zakonito vodili prema zapovesti "moli se i radi". Mnogim je ljudima Bog poverio spolja{nja dobra da ih oni ulaù za op{te dobro i uve}avaju ih na ispravan na~in za dobrobit svih. Ko pati i oskudeva, trebalo bi da dobije utehu i pomo} od onih kojima je Bog dao darove da ih na pravi na~in razdele Njegovoj deci koja pate i gladuju. Oni, me|utim, treba da se zakonito razdele prema zapovesti "moli se i radi".

12. Niko ne moè dva gospodara sluìti. Jer ili }e jednoga mrzeti a drugoga ljubiti, ili }e se jednoga dràti a drugoga odbacivati. Ne moète istovremeno sluìti Bogu i Mamonu." A fariseji koji bejahu gramzivi, ~uv{i sve ovo rugahu Mu se. 13. A On im re~e: "Vi se pravdate pred ljudima, ali Bog poznaje va{a srca; jer {to je me| ljudima uzdignuto, grozota je u o~ima Bo`jim. (Pogl. 21, 12-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Niko ne moè sluìti dva gospodara. Ko se, me|utim, poveri jednom Gospodaru, Otac-Majka Bogu, tako {to ispunjava Volju Bo`ju, taj }e i sluìti Bogu i svom bli`njem i ne}e sebe vi{e ceniti nego bli`njeg. Ko, me|utim, spolja{nje bogatstvo smatra svojim sopstvenim, on }e na svoje bli`nje gledati s visine i manje }e ih ceniti. Takvi su ljudi ~esto sebi~ni, pla{ljivi i uskogrudi, a prema svom bli`njem nepoverljivi i sumnji~avi, jer oni smatraju da bi ih bli`nji mogao prevariti i oteti im bogatstvo - koje, prema Zakonu ìvota, uop{te ne poseduju, ve} im je samo posu|eno da ga na pravi na~in upotrebe za mnoge. Takvi ljudi ljube samo sebe i svoje tobo`nje bogatstvo i suprotstavljaju se svima za koje misle da }e ih oplja~kati.

135

U svim vremenima bilo je fariseja, i jo{ ih ima, onih koji drè lepe govore i imaju mnogo argumenata i izgovora kako bi zadràli ono {to su prisvojili kao tobo`nje vlasni{tvo. Shvatite: svako ko se brani i pravda, sam sebe optuùje i svedo~i o tome ko je. Bog poznaje svu Svoju decu! On ne gleda na ne~ije re~i, ve} u njegovo srce. Ve~nome ni{ta nije skriveno. Kad do|e vreme, On dopu{ta da se sve otkrije kako bi svaki gre{nik samoga sebe spoznao, pokajao se, molio za opro{tenje, oprostio, popravio i sli~no vi{e ne ~inio, tako da se ponovo na|e u Bogu. Zato Ja, Hrist, u ovom razdoblju (1989) ponovo u~im Unutarnjem putu, kako bi se svi koji su dobre volje spoznali, ponovo prona{li Boga i postigli jedinstvo sa Njim i sa svojim bli`njima preko Sina, koji Ja Jesam.

14. Zakon i proroci vaìli su do Jovana. A otada se propoveda Carstvo Bo`je, i svako bi da u|e u njega. Ali lak{e je nebu i Zemlji da pro|u no da se ne ispuni ta~kica jedna od Zakona." (Pogl. 21, 14) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Zakon i proroci vaìli su do Jovana" zna~i: Zakon kome su u~ili proroci bio je objavljen do Jovanovog dolaska. Ono {to su povrh toga proroci iz Zakona Bo`jeg jo{ u~ili, to sam Ja kao Isus produbio i ìveo za primer ljudima. Na tome sam kao Isus gradio i po~eo Sam najavljivati Carstvo Bo`je i Njegove Zakone koje su bili najavili jo{ proroci pre Jovana. U Carstvo Bo`je u}i }e svaka du{a koja ostvaruje Zakone @ivota i pridràva ih se. Bo`ji Zakon je apsolutan. Od njega se ni slovo ne moè oduzeti. Zakon Ve~noga ispuni}e se na Zemlji i u njoj, kao i u podru~jima ~i{}enja, u svim fasetama ìvota. Kao Isus iz Nazareta Ja Sam do{ao da ispunjavam Zakon Bo`ji, i ko ide Mojim stopama pridràva}e se onoga {to Sam u~io, Svojim primerom ìveo i tako svima ponudio. U ovoj vremenskoj epohi (1989) Ja, Hrist, preko Svoje proro~ice i Svog glasnika, ponovo u~im ve~nom Zakonu i vodim Svoje u Carstvo unutarnjeg. Ja ih ponovo u~im i ve~nim Zakonima za Carstvo Bo`je

136

na Zemlji. Ko ide Mojim stopama, stopama Nazare}anina, saosniva~ je i graditelj Carstva Mira Isusa Hrista na Zemlji. Ja, Hrist, do{ao Sam na ovaj svet kao Isus da najavim Carstvo Bo`je na Zemlji i u~im Zakonima Carstva Bo`jeg. Re~ima "Pou~avajte, a onda kr{tavajte" mislio Sam na kr{tavanje Duhom Svetim. Jer ko je primio i ostvarivao u~enje iz Duha, duhovno je kr{ten; njemu nije vi{e potrebno kr{tenje vodom. Kr{tenje vodom moè vaìti jo{ samo kao simbol. Jer svaki ~ovek koji ostvaruje zakone Bo`je kr{ten je Duhom @ivota i moè u}i u Nebo jer ostvaruje Zakon @ivota, Boga u Meni, Hristu. Ja, Hrist, primio Sam od Jovana kr{tenje vodom kao simbol, i otada Sam po~eo da propovedam i pou~avam i tuma~im ljudima Carstvo Bo`je. Istovremeno, u centralnom Prasuncu sve se vi{e i vi{e aktivirala i Delimi~na snaga iz Prasnage, potencijal svetlosti za sve pale i optere}ene du{e. I kao {to Sam Ja kao Isus iz Nazareta propovedao Carstvo Bo`je i put do njega, u~io ljude Zakonu ljubavi i ìveo ga njima za primer, tako su ~inili i svi proroci koje Sam slao nakon Moga "Svr{eno je" - a tako }u i dalje ~initi, dok mnogi ljudi ne budu ìveli u ostvarivanju ve~nih Zakona. Shvatite: kroz "Svr{eno je" svakoj je du{i predodre|en evolutivni put u ve~na Nebesa. Nijedna du{a ne}e biti ostavljena, jer u svima, pa ~ak i u demonu, postoji Spasiteljevo svetlo - svetiljka du{e - koja je ~uva od rastvaranja. Samo onaj ko je ponovo postao apsolutnim Zakonom Ljubavi, duhovnim bi}em, vrati}e se u stanove koje Ve~ni Otac za njega drì spremne. Jer svaka o~i{}ena du{a mora u potpunosti ostvariti Zakon Bo`ji; ni ta~kica Zakona ne sme ostati neostvarena. Ja, Hrist, objavljujem se ponovo u ovoj vremenskoj prekretnici (1989) koja vodi u novo doba, Carstvu Mira Isusa Hrista. Preko boànske Mudrosti, na ovu Zemlju ponovo dolazi sveobuhvatni Zakon Bo`ji u svim pojedinostima. Svi koji su dobre volje ne}e samo na}i izlaz iz Zakona setve i ètve; oni dobijaju i pouke i uputstva kako mogu na ovoj Zemlji sveobuhvatno da primenjuju ve~ni Zakon @ivota. Ja, Hrist, u ovom razdoblju u~im, dakle, ~itavoj Istini. Ko je iz Istine, razume smisao onoga {to Sam objavio usmeno i pismeno. Jer -

137

ljudi koji se pribliè Ve~nome, ne drè se vi{e re~i, a ni slova. Re~i i slova su samo znakovi. Oni koji svesno, korak po korak, idu Unutarnjim putem Ljubavi, ne}e vi{e pitati {ta stoji iza takozvanih Bo`jih tajni. Njima postaje sve o~igledno, jer ~ovek koji se pribliì Unutarnjem ìvotu otvara svoju duhovnu svest, uranja, dakle, u Ve~ni Zakon, Boga, koji je zatvoren samo za one koji ga ne ostvaruju i ne drè ga se. Ve} i sada, bogati su u Duhu ìvota ljudi koji idu putem ljubavi i neguju zajedni{tvo sa svojim bli`njima. Oni mogu biti sigurni da ve} stoje Meni zdesna. Ponavljam: Tekst iz knjige "Jevan|elje Isusovo" koji je ovde izloèn, Ja, Hrist, tuma~im i ispravljam ukoliko onda{nji pojmovi i re~i vi{e ne odgovaraju dana{njima, jer im se pridaje drugi smisao. Ja ispravljam i one su{tinski nezakonite interpretacije koje su se potkrale - i zbog prevo|enja. Tako|e produbljujem tuma~enja i pridodajem nove zakonitosti. Svi oni koji }e ìveti u Carstvu Mira Isusa Hrista treba tako da steknu uvid ne samo u ono {to se zbilo u Mome vremenu kao Isusa iz Nazareta, nego i u ono {to se doga|alo do nastanka Carstva Mira Isusa Hrista.

15. Pristupi Mu vi{e èna nose}i svoja ~eda na prsima da ih blagoslovi. A neki reko{e: "Za{to dosa|ujete U~itelju?" 16. No Isus ih opomenu govore}i: "Od ovih ovde do}i }e koji }e Me najaviti ljudima." I On ih uze na ruke Svoje i blagoslovi ih. (Pogl. 21, 15-16) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ima "Od ovih ovde do}i }e koji }e Me najaviti ljudima", nagovestio sam dolazak onih koji }e sa Mnom delovati u Nalogu OtacMajka Boga, da se sve pale i optere}ene du{e i ljudi odvedu natrag k srcu Ljubavi. U ve~nom Postojanju, u ve~nom gradu Jerusalimu, u prisustvu Ve~nog Oca, isplaniran je i pripremljen Spasiteljski nalog do u detalje. Svako bi}e koje se odlu~ilo za ovaj Nalog, unelo je jedan ili vi{e

138

kamen~i}a velikog mozaika Spasiteljskog plana, kao svoj potencijal ljubavi i pomo}i za pale i optere}ene du{e, u centralno Prasunce i u prizmati~na Sunca, tj. Sunca su{tina i Sunca osobina. Polaze}i od centralnog Prasunca i Sunaca su{tina i osobina, koji su osnovne snage Beskona~nosti, u sve svetove Pada i u atmosferu Zemlje po~eo je da zra~i nalog Spasenja. Za vreme ovog mo}nog doga|aja, sinovi i k}eri Bo`je prihvatili su svoj udeo u Delu Spasenja i u svom duhovnom telu. Mnogi sinovi i k}eri Bo`je odlu~ili su da sprovode Delo Spasenja sa Mnom, Hristom, sve dok i poslednja du{a ne bude ponovo u ve~nom Postojanju. Me|utim, ne}e sva duhovna bi}a koja su u Spasiteljskom nalogu, sa Mnom, Hristom delovati do kraja, to jest dok sva bi}a ponovo ne postignu ~istotu. Ova kolosalna akcija pomo}i dok se i poslednja du{a ne vrati ku}i –obavezuje ona bi}a koja su se nje prihvatila i koja prete`no dolaze iz centra ~itavog Postojanja, iz Sveti{ta, odakle je Pad i zapo~eo. To su oni koji su preko roda Davidova do{li na ovaj svet i dolazi}e na Zemlju neprestano, sve dok Carstvo Mira Isusa Hrista ne dostigne svoj vrhunac. Oni }e sa Mnom do kraja delovati u Spasiteljskom nalogu i oni su sa Mnom, Hristom, najodgovorniji u Mome Delu Spasenja. Svako duhovno bi}e koje je preuzelo na sebe odgovornost za Spasiteljsko Delo, donelo je iz svog duhovnog mentaliteta odgovaraju}i duhovni potencijal. Ovi uneseni duhovni potencijali sinova i k}eri Bo`jih pripremili su Meni, Hristu, i njima samima, puteve preko podru~ja Pada, koja su nakon "Svr{eno je" postala ravnima ~i{}enja. Njihovi uneseni duhovni potencijali jesu njihovi razli~iti duhovni mentaliteti kojima oni u ljudskoj ode}i razvijaju odgovaraju}e sposobnosti za Carstvo Mira Isusa Hrista. Tako su, dakle, mnogi sinovi i k}eri Bo`je, koji stoje u Nalogu Spasenja, uloìli deo svog duhovnog potencijala u vra}anje ku}i sve Bo`je dece, i sada deluju u Delu Spasenja. Probu|ene du{e koje su se u zemaljskoj ode}i odlu~ile za Mene, uklju~uju se, odgovaraju}e svom nalogu, u veliku celinu i sluè u Delu Spasenja, koje je i njihovo delo. U sebi one nose zra~e}i nalog da sve du{e i bi}a dovedu ku}i, velikoj, ve~noj Prasvetlosti, Bogu.

139

Rod Davidov i sinovi i k}eri Bo`je iz drugih rodova, ~ine jedan veliki i mo}an narod, narod Bo`ji na ovoj Zemlji. Neki od njih su se kroz inkarnacije opteretili i Ja, Hrist Bo`ji jo{ ne mogu da ih oslovim, jer je njihovo srce jo{ daleko od Mene. Drugi od sinova i k}eri Bo`jih koji deluju u ovom Nalogu, nalaze se jo{ na putu da bi ispunili deo Naloga za koji su zaduèni. Neki od njih vratili su se natrag u "svet", jer su za svet jo{ bili isuvi{e vezani. No njihove su du{e ~ule Moj poziv i u dato }e se vreme opet vratiti svom nalogu, u Delo Spasenja. Njihov povratak ne mora biti u ovoj inkarnaciji, u ovom ìvotu na Zemlji (1989). To se moè dogoditi i u kasnijim utelovljenjima, jer Moje Carstvo Mira na ovoj Zemlji tek je u izgradnji. Drugi, pak, sinovi i k}eri Bo`ji urastaju postepeno u svoj zadatak, svesno prihvataju}i svoj nalog. Ostali ve} u potpunosti deluju u Nalogu i ostvaruju ono {to su kao duhovni potencijal uneli u centralno Prasunce, u sedam osnovnih snaga Stvaranja, u svetove Pada i u atmosferu. Mnogi sinovi i k}eri Bo`je koji stoje u Nalogu, i druga deca Ljubavi koja su probu|ena u Duhu @ivota, objavljiva}e Sina Bo`jeg kao Spasitelja svih du{a i ljudi dok sve du{e svesno ne prihvate Spasenje i dok ne krenu putem prema savr{enstvu. Sinovi i k}eri Bo`je koji su dolazili i dolaze na svet preko Davidova roda, osta}e u Nalogu Spasenja dok sve ne bude izvr{eno. To Sam najavio jo{ kao Isus iz Nazareta kad su Mi neke ène donele svoju decu da ih blagoslovim. Po zra~enju dece prepoznao Sam koja du{a pripada nalogu Spasenja. Svako bi}e koje stoji u Spasiteljskom nalogu nosi u svome duhovnom telu pe~at zra~enja. Ovaj zra~i i kroz zemaljsko telo, kroz Hristov centar koji deluje u blizini srca.

140

22. POGLAVLJE Bu|enje k}eri Jairove Preduslovi za isceljenje tela - Hrist je u tebi (2-5). Bu|enje "mrtvih" (6-12)

1. I gle, do|e jedan od stare{ina sinagoge po imenu Jair. I videv{i Ga, pade Mu pred noge i preklinja{e Ga govore}i: "K}er~ica Moja umire. Molim te, do|i i poloì ruke Svoje na nju, da ozdravi i oìvi."I Isus po|e za njim, a pridruì{e Mu se jo{ mnogi, tiskaju}i se oko Njega. 2. A be{e tu i neka èna koja ve} dvanaest godina bolova{e od te~enja krvi, i beja{e mnogo propatila od lekara mnogih, i sve {to ima{e dade na to, ali joj ne bi bolje, nego ~ak gore. 3. I po{to be{e ~ula za Isusa, tiska{e se oko Njega i dohvati se haljine Njegove. Jer govora{e u sebi: "Ako se samo dotaknem haljine Njegove, ozdravi}u". I odmah joj stade te~enje krvi. I ona oseti u telu, da ozdravi od muke svoje. 4. A odmah Isus oseti da deo sile izi|e iz Njega i obrati se narodu koji se tiska{e oko Njega, govore}i: "Ko se to dota~e Moje haljine"? A u~enici Mu reko{e: "Vidi{ gde se mno{tvo tiska oko Tebe, a pita{: Ko Me se to dota~e?" 5. I On se osvrnu ka onoj koja to be{e u~inila. A èna upla{iv{i se i drhte}i, znaju}i {ta joj se dogodilo, do|e i kle~e pred Njim, i kaza Mu svu istinu. A On joj re~e: "K}eri Moja, vera tvoja isceli te. Idi s mirom i ozdravi od bolesti svoje." (Pogl. 22, 1-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ono {to se tada dogodilo, moè se doga|ati i danas. Jer vidite, vi koji ~itate Moje re~i, Hrist ne hoda vi{e u Isusu ovom Zemljom Hrist je, o dete ~ove~je, u tebi! I gde god da si, kud god da ide{: Ja Sam u tebi snaga Spasenja koja le~i i tvoje telo, ako je to dobro za tvoju du{u. Ti, o ~ove~e, ne treba da Me traì{ - na}i }e{ Me u sebi! Ne treba da ide{ ni tamo ni ovamo - Ja Sam u tebi! I gde god da si ti, tu Sam i Ja. Povuci se u neki miran sobi~ak i u|i u malu odaju

141

svoga srca, da bi se od srca pomolio. I u molitvi predaj Meni, koji u tebi boravim, ono {to ti leì na srcu, veruju}i da Ja sve mogu. I ako nepokolebljivo veruje{ u Mene, desi}e se ono {to je za tebe dobro i {to sluì spasenju tvoje du{e. Kao i tada tako i danas vaì Zakon: tvoja ti je vera pomogla. I ako ne gre{i{ vi{e - a trudi{ se da se pridràva{ zapovesti @ivota - tvoja }e molba biti usli{ena ve} u tvojoj du{i. Ako to sluì daljem razvoju tvoje du{e, onda }e se u tvojoj du{i i na tvome telu odraziti blagoslov.

6. Dok On jo{ govora{e, do|e nekoliko slugu stare{ine sinagoge i reko{e: "Umrla je k}i tvoja. Ne mu~i vi{e U~itelja?" 7. A kad ~u Isus ove re~i, obrati se stare{ini sinagoge: "Ne boj se, ve} samo veruj!" I ne dopusti nikome da Ga sledi osim Petru i Jakovu, i Jovanu bratu Jakovljevom. 8. I stigav{i u ku}u stare{ine sinagoge, vide gu`vu i peva~e hramovne, i svi plakahu i jaukahu. 9. I kad u|e onamo, re~e im: "Za{to vi~ete i pla~ete tako? Devoj~ica ova nije umrla, ve} samo spava." I podsmevahu Mu se; jer mi{ljahu da je mrtva i ne verova{e Mu. A On, isterav{i sve napolje, uze sa Sobom dva u~enika Svoja i u|e onamo gde leà{e devoj~ica. 10. I uze je za ruku, i zovnu govore}i: "Talitha kumi!", {to bi otprilike zna~ilo: "Devoj~ice, kaèm ti, ustani!" 11. I ona odmah ustade i hoda{e okolo. A be{e joj dvanaest godina. I divljahu se svi preko svake mere. 12. A On im strogo zapovedi, da o tome niko ne razgla{uje i zabrani im da joj bilo {ta od jela daju. (Pogl. 22, 6-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite u dubini svojih srca Moje delovanje - ne samo kao Isusa iz Nazareta, ve} i kao Hrista Bo`jeg! Jer Ja Sam opet do{ao k vama u Duhu ljubavi, da vam pomaèm i sluìm vam.

142

Sve dok se srebrnasta vrpca - zvana jo{ i informaciona vrpca koja povezuje du{u i telo, ne odvoji od tela, jo{ postoji duhovni kru`ni tok i energije ìvota teku iz neopteretivog jezgra bi}a, Boga, u du{u iz du{e u telo, a iz tela opet natrag u du{u i ka jezgru bi}a, Bogu. To Sam Ja video kod ove devoj~ice i najpre Sam razgovarao tiho sa snagom Moga Oca u Sebi, sa Ja Jesam u Sebi. Onda Sam uspostavio duhovnu vezu sa du{om tog deteta i pustio da preko nje srebrnastoj vrpci poja~ano doti~u kosmi~ke snage. Preko jezgra bi}a du{e je onda ta poja~ana energija ìvota tekla u du{u, a preko du{e u }elije mozga i u organizam ovog deteta. Tako Sam probudio ~oveka iz takozvane smrti. Na taj Sam na~in vra}ao u telo sve one kojima vreme u zemaljskom ruhu jo{ nije bilo isteklo. Ina~e bi oni oti{li sa Zemlje samo zbog spolja{njih okolnosti koje oduzimaju du{i oslonac i tako je izgone iz tela pre nego {to je to za nju predvi|eno kosmi~kim zakonima. U Zakonu ìvota stoji zapisano da je svakoj du{i u zemaljskom ruhu unapred odre|en njen zemaljski ìvotni ciklus. On, ipak, sadrì mogu}nost ranije ili kasnije smrti zemaljskog ruha. Zemaljska smrt moè uslediti i u tom vremenskom razmaku. U tom vremenskom razmaku Sam Ja, kao Isus iz Nazareta, mogao snagom Duha da opet pozovem te du{e natrag u njihovo zemaljsko postojanje. Ova dela ljubavi vr{io Sam onda kada je to bilo dobro za du{u i ~oveka. Po zra~enju svesti du{e Ja Sam prepoznavao da li bi se du{a i ~ovek u novim ìvotima na Zemlji ponovo opteretili ili bi poja~ali verovanje u Ve~noga kroz pra{tanje, moljenje za opro{taj i ispravljanje po~injenog. Zapovest za sve ljude glasi: Ako je verovanje va{e veliko makar kao zrno goru{i~ino, onda se mnogo toga moè dogoditi u vama i na vama iz dela boànske ljubavi.

143

23. POGLAVLJE Isus i Samarjanka Voda ìvota, Istina, snaga koja ve~no struji (3-7). Ko ozbiljno traì, pronalazi Istinu Proverite one koji govore o Istini - O vrednosti spolja{njih oblika oboàvanja - Ko je danas narod Izrailj? - Novi Jerusalim - Poslednji Zavet (16)

1. Isus do|e u grad samarijski zvani Sihar, blizu polja koje dade Jakov Josifu, sinu svojemu. 2. A onde beja{e upravo bunar Jakovljev. I Isus, umoran od puta, sede kraj bunara. A be{e oko {estoga ~asa. 3. I do|e jedna èna iz Samarije da zahvati vode. Re~e joj Isus: "Daj mi da pijem". (Jer u~enici Njegovi bejahu oti{li u grad da kupe hrane). 4. Samarjanka Mu pak re~e: "Kako ti, koji si Judejac traì{ od mene, ène iz Samarije da pije{?" (Jer se Judejci ne druè sa Samarjanima). 5. Isus joj odgovori: "Kad bi ti prepoznala dar Bo`ji i ko je Taj koji ti govori: 'daj mi da pijem', molila bi Boga da ti dadne ìvu vodu za pi}e." 6. Re~e Mu èna: "Gospodine, nema{ ni ~ime bi zahvatio, a bunar je dubok; odakle ti onda voda ìva? Jesi li ti ve}i od oca na{eg Jakova, koji nam dade ovaj bunar iz kojega pija{e i on i deca njegova, i kamile njegove, i volovi i ovce njegove?" 7. Odgovori joj Isus: "Ko pije od ove vode, opet }e oèdneti. A koji pije od vode koju }u mu Ja dati, ne}e vi{e nikada oèdneti, ve} }e voda koju }u mu Ja dati izbiti u njemu kao izvor i te}i u ìvot ve~ni." (Pogl. 23, 1-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Voda @ivota priti~e sna`nije u ovaj svet od vremena kad Sam Ja delovao kao Isus iz Nazareta - a jo{ sna`nije od Moga "Svr{eno je".

144

Ko pije od vode @ivota, taj se napaja iz izvora ve~ne Istine, jer se vratio u praizvor sveg Postojanja. On nikada vi{e ne}e oèdneti niti }e mu ikada ne{to nedostajati. On ima ono {to mu je potrebno, i vi{e od toga. Ljudi u Duhu Istine sami su taj duhovni zdenac Istine. Oni daju i daju - i nikada ne presu{uju, jer Duh Bo`ji, koji preko njih deluje, jeste snaga koja ve~no struji, vrelo izvora i sam izvor, Istina. Shvatite: Ja Sam voda @ivota. Ko Moj ìvot kao Isusa iz Nazareta u~ini svojim ìvotom, pridràvaju}i se onoga {to Sam mu Ja zapovedio, taj }e ìveti u Meni, ìvoj vodi, i bi}e izvor ìvog blagoslova, iz kojeg neprestano te~e voda @ivota. Tek tada }e on mnogim ljudima mo}i da pruì pravi okrepljuju}i napitak ìve vode. Ovi ne}e vi{e traìti Istinu, jer su prona{li Istinu, Ja Jesam. Oni ne}e vi{e èdneti, jer }e piti iz ve~nog izvora Istine. Ko prima od vode @ivota, taj ne ostaje usamljenik, niti pliva sa strujom starog, gre{nog vremena. On vesla protiv nje, tako {to vi{e ne neguje ono ljudsko, nego ga se osloba|a snagom ljubavi. Tako u sebi pronalazi ve~nost, @ivot, Istinu, Praizvor, Boga. Na taj na~in postupno nastaje Doba Svetlosti i novi ljudski rod u Meni, Hristu: ljudi koji }e graditi i odràvati Carstvo Mira, jer su i sami ispunjeni Mirom.

8. Re~e Mu èna: "Gospodine, daj mi tu vodu, da ne èdnim i da ne moram dolaziti ovamo da zahvatam." Isus joj re~e: "Idi zovi muà svojega i do|i ovamo." A èna Mu odgovori: "Ja nemam muà." 9. Isus je pogleda i re~e: "Dobro si rekla: nemam muà. Jer si pet muèva imala, a ovaj koga sada ima{ nije ti mu`. Istinu si rekla." 10. Re~e Mu èna: "Gospodine, vidim da si ti prorok. Oci na{i moli{e se na gori ovoj, a vi kaète da je u Jerusalimu mesto gde treba oboàvati Boga." 11. Isus joj odgovori: "@eno, veruj Mi da dolazi vreme kada ne}ete oboàvati Boga ni na gori ovoj ni u Jerusalimu. Vi ne znate {ta oboàvate, ali mi znamo {ta oboàvamo. Jer spasenje dolazi iz Izrailja.

145

12. Ali dolazi vreme, i ve} je tu, kada }e istinski oboàvaoci oboàvati Sveoca u Duhu i Istini. Jer Svesveti traì da takvi budu oni koji Mu se klanjaju. Bog je Duh, i koji Mu se klanjaju, u Duhu i Istini treba da se klanjaju." 13. Re~e Mu èna: "Znam da dolazi Mesija koji se zove Hrist. I kad On do|e, objavi}e nam sve." Isus joj odgovori: "Ja Sam taj, koji Ti govorim." 14. Utom se vrati{e u~enici Njegovi i za~udi{e se {to sa ènom onom razgovara. Ali nijedan ne upita: "[ta traì{?" ili "Za{to razgovara{ s njom?" 15. A èna ostavi svoj kr~ag, i otide u grad i re~e ljudima: "Hodite da vidite ~oveka koji mi kaza sve {to sam dosad u~inila. Da nije on Hrist?" 16. I po|o{e i do|o{e k Njemu, i mnogi od Samarjana poverova{e u Njega i moljahu Ga da ostane kod njih. I ostade onde dva dana. (Pogl. 23, 8-16) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko govori iz Istine, njegove su re~i ve~ni ìvot. One su proète ìvotom i snagom koja Sam Ja u Otac-Majka Bogu. Ko ozbiljno traì vodu @ivota, Istinu, taj }e do}i do ~oveka koji }e biti u stanju da mu pokaè put do vrela izvora i on }e prona}i @ivot, Istinu, u svom najunutarnjijem. Re~i @ivota su re~i Istine. Ko ìvi po smislu ìve re~i, taj ispunjava Zakon @ivota i ìvi u Duhu Istine. Stoga proveravajte ljude koji govore o izvoru ìvog blagoslova, da li ve} donose tu vodu @ivota, Istinu, ili su tek na zdencu Istine. Shvatite: Gde je svetlo, tamo se okupljaju oni koji teè svetlu. No mnogo je me|u njima onih koji o Istini samo govore, ali su im namere mra~ne. Stoga proveravajte merilom svoje vlastite iskrenosti, kako biste prepoznali njihova dela. Ne gledajte i ne slu{ajte one koji govore ne~isto, pa ni onda kad se nazivaju "ravi" (u~itelj). Preispitajte smisao njihovih re~i i njihovo pona{anje prema bli`njima - i oni }e za

146

vas biti otvorena knjiga. Ljudi Duha su skromni, smerni i blagi, a njihovo je bi}e proèto i obasjano onim koji je Ja Jesam: Hrist, ìva voda. Ko ìvi u Istini, taj ìvi iz Istine - i vidi Istinu, no vidi i ono {to nije Istina. O~ima Istine gledao Sam Ja kao Isus iz Nazareta ènu na bunaru. Video Sam njezin pro{li i sada{nji ìvot. Iz ovoga Sam oslovio ono {to je toga dana trebalo da joj posluì kao spoznaja. U sva vremena, pa jo{ i u dana{nje vreme (1989), ljudi su stvarali i stvaraju sebi spolja{nje znakove i obele`ja da bi oboàvali Boga. Ove spolja{nje slike, obele`ja i znakove za oboàvanje, kao na primer statue, sinagoge, crkve, posebna mesta, breùljke, brda, ~ak i rituale i ceremonije, ~ovek }e stvarati sve dok u sebi ne prizna Boga, Duha Istine i dok ne po~ne da odràva "red hrama", zapovesti @ivota. Svaki ~ovek je hram Bo`ji. Stoga mu nije potrebno nikakvo posebno mesto da bi oboàvao Boga. Oboàvaj Boga u Najsvetijem svog unutarnjeg, i odràvaj svoj hram ~istim - plemenitim mislima, re~ima i delima, ispunjenim Bogom; tako odràva{ "red hrama" - a Bog }e ti odgovoriti na tvoje molitve, jer si s Njime u komunikaciji. I u ovo dana{nje vreme (1989) mnogi ljudi jo{ ne znaju koga ili {ta oboàvaju. Oni opona{aju one koji su stvorili kultove i èle da ih zadrè, jer su jo{ siroma{ni u srcu. Po{to im je istinski, svemogu}i Bog, Bog unutarnjeg, stran, potreban im je spolja{nji bog. Ovaj pak nikada nije Bog Istine, ve} idol. Tuma~im re~i "Spasenje dolazi iz Izrailja". Izrael je tamo gde ljudi ispunjavaju volju Bo`ju. Dana{nji Izrael nije vi{e onaj Izrael u kojem Sam Ja ìveo kao Isus iz Nazareta. Ostalo je samo ime koje ta zemlja jo{ nosi: veliki deo Izraelaca nije odrào zavet sa Bogom i nije Me prihvatio kao svog Spasitelja. Zbog toga je Bog, Ve~ni, obnovio ovaj zavet samo sa jednim delom ljudi koji su nekada bili otelovljeni u starom Izraelu a danas su otelovljeni u nekoj drugoj zemlji, sa onima koji jo{ stoje u Nalogu. Bog, Ve~ni, sada je (1989) sklopio zavet i sa onima koji nisu bili otelovljeni u Izraelu za vreme Mog boravka na Zemlji, ali su tokom

147

proteklih vekova stalno obla~ili zemaljsko ruho da bi pripremili delo povratka u Domovinu. Dakle, Izrael je tamo gde su otelovljeni ljudi koji stoje u nalogu Spasenja i koji su spremni da ispunjavaju Bo`ju volju. Iz velikog potencijala naloga Spasenja, u vreme Mojsija bilo je otelovljeno mnogo duhovnih bi}a, a tako i u vreme Moga putovanja Zemljom u starom Izraelu. Greh je mnoge ljude koji su u nalogu za Delo Spasenja, raspr{io na sve ~etiri strane sveta. Ipak, Ja ih sada ponovo sakupljam u jednoj drugoj zemlji. Tamo }e biti Novi Izrael. Ve} sada (1989) okupljaju se mnoga bra}a i sestre u zemlji gde u~i i deluje otelovljeni deo Zraka boànske Mudrosti: u Novom Jerusalimu. Sa bra}om i sestrama u Novom Jerusalimu, u Izraelu koji nastaje, Ve~ni je sada sklopio poslednji zavet. Narod Bo`ji na Zemlji posta}e mo}an narod. Stoga sve vi{e ljudi dolazi da bi sklopili ve~ni zavet sa Bogom. Jer Ja, Hrist, zovem ih - i oni dolaze. Oni se sakupljaju da bi delovali za Novo Doba, doba Svetlosti. Oni vi{e ne oboàvaju Ve~noga pred spomenicima i statuama, nemaju spoljne crkve, i ne penju se na brda u potrazi za Ve~nim veruju}i da }e Ga tamo prona}i. Nemaju ni ceremonije i rituale. Oni oboàvaju Ve~noga u svome hramu, u svom unutarnjem, jer tamo boravi Jedan Ve~ni, Bog Avrama, Isaka i Jakova, Duh ve~nog Oca, ~ija su deca sva duhovna bi}a, ljudi i du{e. Oni se okupljaju na odre|enim mestima, ne da bi tamo traìli Boga, ve} da bi zajedno ìveli jedinstvo i da bi se zajedno molili Onome koji je @ivot: Bog, Duh Istine, koji boravi u svakom duhovnom bi}u, u svakoj du{i i u svakom ~oveku. Bog je i Duh Stvoritelj koji je stvorio sve {to postoji, koji ìvi u svakoj biljci, u svakom kamenu, u svakoj ìvotinji, u svakom atomu u svemu {to postoji. Bog je Duh, a oni koji Ga iskreno oboàvaju, oboàvaju Ga u Duhu i Istini i pridràvaju se Zakona. Zaista vam kaèm: Kao Isus oti{ao Sam od vas; kao Hrist, Vaskrsli, do{ao Sam k vama, kako bi i vi u Meni, Spasitelju, vaskrsli i ponovo u{li u Boga, prastruju. Znajte: Kao Isus, bio Sam jedno vreme me|u ljudima - kao Hrist Bo`ji, Ja boravim u vama. I ostajem u vama. I ostajem u vama

148

ve~no; jer Ja Sam u ve~nom Ocu, a Otac je u Meni, i Mi Smo jedan Duh Istine koji boravi u svim ljudima.

149

24. POGLAVLJE Isus osu|uje okrutnost On isceljuje bolesne i isteruje |avola Sve povrede Zakona ìvota padaju natrag na ~oveka; priroda i zemaljska stvorenja pokloni su Bo`ji za dobrobit ljudi (1). Obja{njenje "osu{ene ruke" (3). Spasavanje i isceljenje tela, ako je to dobro za du{u (7). Fariseji ju~e i danas - Borba protiv rastu}e Svetlosti na Zemlji i u podru~jima ~i{}enja jo{ i u vremenu Carstva Mira - U ovoj vremenskoj prekretnici polaè se temelj Carstva Mira koje dobija oblik - Opomena ljudima u Carstvu Mira: ne zaboravite Pionire i otelovljenog serafima boànske Mudrosti, Moju proro~icu i Mog glasnika - Borba iza zida od magle traje i dalje (8). Obja{njenje "~uda sa hranjenjem" (12-13)

1. A kad prolaà{e kroz jedno selo, vide Isus druìnu danguba kako mu~e i bestidno zlostavljaju ma~ku koju bejahu negde na{li. Isus im zapovedi da se okanu toga i stade ih koriti: no oni se ne osvrtahu na re~i Njegove i upu}ivahu Mu re~i pogrdne. (Pogl. 24, 1) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko ljude i ìvotinje mu~i i zlostavlja, jednom }e i sam na sopstvenom telu iskusiti muke i zlostavljanja. Isto vaì i za ogre{enja o carstva biljaka i minerala. Jer ono {to se u materiji o~ituje kao oblik ìvota, to kao duhovna supstanca postoji i u du{i. Ko se dakle ogre{i o ìvot, taj sudi sebi samome , jer optere}uje jedan deo svog duhovnog nasle|a. Jer sve {to je iz Boga, to je kao esencija i u du{i ~ovekovoj. Shvatite: Zemlja proizvodi hranu za ljude. Ljudima su potrebni i krov nad glavom i ode}a. Oni svoju hranu, svoj krov nad glavom i svoju ode}u ne mogu da stvaraju kao an|eli u Nebu. Zemlja je nositeljica ìvota za sve. Ona se, dakle, ne sme skrnaviti ni plja~kati. Zemlja, i sve {to na njoj ìvi - ìvotinje, biljke i kamenje - ho}e da sluì ljudima. Preduslov je da ~ovek svoju Zemlju primi i prihvati, da se o njoj stara, jer Zemlja je jedan veliki ìvi organizam. Bog, Ve~ni, dao je ljudima ìvotinje i biljke i darovao im je iz Zemlje vo}e, povr}e i ìto. Dao je to ljudima govore}i im: "Prilagodite

150

Zemlju sebi", {to zapravo zna~i: po{tujte i negujte ìvot svih ìvotnih oblika i oni }e vam sluìti. Shvatite: ~iste ìvotne oblike ìvotinja stvorio je Bog, i svaka biljka pripada tom velikom stvarala~kom potencijalu - Bogu, potencijalu koji nastavlja da se razvija u ciklusu evolucije. Tako je svaki ìvotni oblik deo velike celine. Bog je ~oveku zapovedio da po{tuje i ljubi ìvot i da se pridràva zapovesti "Moli se i radi". Zato je ìvot takozvanih danguba rasipanje dnevne energije. To su ljudi koji kradu Bo`ju energiju. Ko dan ne koristi, ve} ga upotrebljava samo da bi iskori{}avao svoje bli`nje, ili da bi skrnavio ìvotinje i biljke, taj postupa protiv Zakona ìvota. Ljudi koji misle samo na svoju dobrobit, mu~i}e ìvotinje, plja~ka}e Zemlju i trova}e ìvot na njoj, jer su njihove misli zatrovane pohlepom i zavi{}u. A ljude i ìvotinje mu~e i protiv su prirode, u stvari, oni koji same sebe ne poznaju. Oni ~ine samo ono na {ta ih goni njihovo sebi~no mi{ljenje. U stvari, oni sami su ti koji su gonjeni i zato ho}e da rasteraju sve {to je oko njih, jer im smeta sve {to ne odgovara njihovim predstavama. Takve ljude njihovo ljudsko "ja" ~ini gotovo neura~unljivim. Oni ne poznaju zapovest moljenja za opro{taj, pra{tanja i ispravljanja. Oni se obra~unavaju sa svojim bli`njima: oko za oko, zub za zub. Pritom pak optere}uju sopstvenu du{u onim {to svom bli`njem ~ine! Jer ono {to ~ovek u~ini svom bli`njem - ali i ìvotinji i biljci, i ~itavom organizmu Zemlje - to ~ini sebi samome. Tako je bilo i tako je i u dana{njem gre{nom vremenu (1989). No, jedan novi nara{taj odrasta i stupa u novu eru, u ìvot u zajedni{tvu i sa Bogom.

2. Onda na~ini Isus bi~ od konopa sa ~vorovima i otera ih govore}i: "Od ove Zemlje, koju je Moj Otac stvorio za sre}u i radost, vi ste svojim delima nasilja i okrutnosti na~inili najdublji pakao." I pobego{e ispred lica Njegovoga. (Pogl. 24, 2). Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

151

Bi~ simbolizuje Zakon uzroka i posledice. Ko ne po{tuje i mu~i svoje bli`nje, a i svoje sabli`nje, ìvotinje, ko vr{i nasilje nad ljudima i ìvotinjama, nad biljkama i mineralima, i nad ostalim ìvotom u Zemlji i na Zemlji, i okrutan je, iskusi}e posledice sopstvenih uzroka osim ako se na vreme ne pokaje. Zakon uzroka i posledice udari}e kao kakvim bi~em sve one koji su surovo postupali i postupaju sa ìvotom - u bilo kojem obliku ili stanju svesti da se on pokazuje. Zemlja je data ljudima da ponovo postanu svesni da su deca Bo`ja i da je njihov ìvot - kao i sav ìvot - iz Boga, da bi nau~ili da cene i ljube ìvot. U kojoj god formi i u kojem god stanju svesti da ìvot susre}e ~oveka i objavljuje se - u svemu je Bog, @ivot. Sve ~isto èli da nesebi~no sluì, pa tako i Zemlja sa svojim carstvima prirode. Ko spozna da je njegov ìvot iz Boga, i u skladu sa tim ìvi, taj je u miru sa svim stvorenjima, sa svime {to je iz krila Bo`jeg dato ljudima za radost i za njihovu dobrobit. Bog èli decu ispunjenu mirom i sre}nu. Ko pak ne èli da spozna Boga niti da prihvati Njegovo upravljanje, taj je protiv Njega i protiv svega {to je iz Njegovih ruku dato ljudima. I otud njegova zlovolja, nesre}a, briga i bolest.

3. No jedan koji be{e jo{ gori od drugih, vrati se i zapreti Mu. I Isus ispruì ruku Svoju i ruka onoga mladi}a osu{i se. I veliki strah obuze sve. A jedan re~e: "On je ~arobnjak." (Pogl. 24, 3). Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "I Isus ispruì ruku Svoju i ruka onoga mladi}a osu{i se." Ovaj doga|aj pogre{no je shva}en i zato je i ispri~an na ovaj na~in. ôvek koji ìvi u Zakonu Bo`jem ne}e se nikada ume{ati u Zakon uzroka i posledice da bi ubrzao ili izazvao ono {to onaj koji ~ini zlo prouzrokuje i odre|uje sam sebi. Ko vr{i nasilje, taj }e èti isto ili sli~no. Da Sam Ja, kao {to stoji zapisano, u~inio da se ruka onoga mladi}a osu{i, ume{ao bih se u Zakon setve i ètve. Taj doga|aj se, u stvari, odvijao prema Zakonu setve i ètve: zlostavljaju}i ìvotinju, zlo~inac je udario rukom o

152

hrapav, tvrd predmet. Krv se zgru{ala, ruka je poplavila i mlitavo je visila. Svoju Sam ruku ispruìo ukazuju}i na posledicu, da bih mu objasnio uzrok. Kako su ljudi tada{njeg vremena Zakon uzroka i posledice poznavali samo kroz re~i "oko za oko, zub za zub", i uz to ga jo{ i pogre{no tuma~ili, verovali su da Sam to Ja prouzrokovao i da Sam nekakav ~arobnjak. Na ovakav Sam na~in stalno ukazivao ljudima da }e èti ono {to poseju: ko seje lo{u setvu u njivu ìvota, ima}e i lo{u ètvu, jer plod je ve} u semenu. Ali, ko na vreme spozna svoje gre{ke, pokaje se i isto vi{e ne ~ini, taj }e prihvatiti Zakon Bo`ji i postepeno }e nau~iti da ljubi sve oblike ìvota. Onda }e i primati iz milostivih ruku Ve~noga i njegova du{a i njegovo telo domo}i }e se svetlosti, spasenja i izle~enja. Shvatite: setva ne donosi uvek brzu ètvu. Ono {to ~ovek poseje u ovom ìvotu na Zemlji, dakle ono {to prouzrokuje - tako|e i u carstvima ìvotinja i biljaka - poè}e to; ako ne u ovom, onda u nekom narednom ìvotu na Zemlji ili pak kao du{a u podru~jima ~i{}enja. Stoga ìvite svesno svakoga dana! Jer svaki dan pokazuje svakom ~oveku {ta je kod njega dobro i manje dobro i {ta on danas, ovoga dana, moè da popravi.

4. Sutradan pak do|e mati onoga mladi}a Isusa, mole}i Ga da isceli opet ruku njegovu. A Isus im kaziva{e o Zakonu ljubavi i jedinstva sveg ìvota u porodici Bo`joj. I re~e im: "Kako vi u ovom ìvotu postupate sa sabi}ima svojim, tako }e i vama biti u budu}em ìvotu." 5. I poverova mladi} i priznade grehe svoje. A Isus ispruì ruku Svoju i osu{ena ruka onoga mladi}a ozdravi i bi kao i druga. A narod hvalja{e Boga {to dade takvu mo} jednome ~oveku. 6. A kad Isus odlaà{e odande, gle, i|ahu za Njim dva slepca, vi~u}i i govore}i: "Gospode, sine Davidov, smiluj se na nas." A kad do|e u ku}u, pristupi{e Mu oni slepci i re~e im Isus: "Verujete li da mogu to u~initi?"

153

7. A oni Mu reko{e: "Da, Gospode." I Isus dota~e o~i njihove govore}i: "Po veri va{oj neka vam bude." I otvori{e se uskoro o~i njihove. A Isus im strogo zapovedi govore}i: "Pazite da o ovome nikom ne pri~ate." Ali oni, samo {to izi|o{e, stado{e {iriti slavu Njegovu po svoj Zemlji onoj. (Pogl. 24, 4-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Da}e se onome ko veruje! Isceljenja iz Duha @ivota nisu nikakva ~uda, ve} zakonitosti. Bo`ja ljubav i milost pomaù Njegovoj ljudskoj deci. Prava vera dolazi iz srca. Ljudi sa dubokom verom ostaju postojani bilo {ta da ih sna|e, i primaju blagoslov za svoju du{u - jer milost i pomo} Bo`ja izlivaju se najpre u du{u. Odatle dolaze blagoslov i isceljenje za telo, ako je to dobro za tu du{u i ako taj ~ovek ubudu}e ne ~ini vi{e iste grehe koji su prouzrokovali patnju ili bolesti tela. "Uskoro" zna~i: isceljenje se nije dogodilo odmah, ve} prema zapovesti verovanja; jer Ja mislim najpre na du{u. U njoj je Zakon ìvota, Zakon, Bog. Ako ga se ~ovek pridràva onoliko koliko ga je svestan, onda }e biti izbavljen i isceljen, i u telu i na telu. No, darovi milosti za du{u ne dolaze uvek do izraàja u ovom telu i na njemu, u ovom ìvotu na Zemlji. Oni se mogu razviti i u carstvu du{a - onda kad je du{a bez tela - ili tek u nekom narednom otelovljenju. Pritom se ono protivzakonito u du{i postepeno preobraàva u pozitivnu snagu, koja onda priti~e u telo. To zna~i da je du{a onda toga oslobo|ena, a i da telo vi{e ne}e nositi ono {to je ~ovek jednom prouzrokovao.

8. Kad ovi pak otido{e, gle, dovedo{e Mu ~oveka nema i posednuta od demona. I po{to demon be{e izgnan, progovori nemi. I divlja{e se narod govore}i: "Takvo ne{to jo{ se nikad ne vide u Izrailju." A fariseji govorahu: "On izgoni |avola pomo}u najve}eg od |avola." (Pogl. 24, 8)

154

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kao Isus iz Nazareta delovao Sam tamo gde Me je postavljao Moj Otac. Mnogim ljudima mogao Sam doneti olak{anje i isceljenje preko O~eve snage, i preko ìve re~i mogao Sam ih dovesti do spoznaje. Ali nisam mogao da pomognem i da sluìm svakom ~oveku koji bi do{ao k Meni. Na mnoge Sam polagao ruku a nisu ozdravljali. I nije svaka mra~na sila koju Sam oslovio u ~oveku iz njega i pobegla. Jer Zakon ìvota kaè: Da}e ti se onoliko koliko veruje{! I: Ne gre{i vi{e! Dalje Zakon ìvota kaè: Veruj i onda kad na svom telu jo{ ne ose}a{ ono {to se ve} izvr{ilo u tvojoj du{i. U telu i na telu posta}e delotvorno samo ono {to ~ovek spozna kao gre{ku ili greh, ako se za to pokaje, moli za opro{taj, oprosti i vi{e ga ne ~ini. je.

Shvatite: svaki ~ovek koji govori druga~ije nego {to misli, farisej

Jo{ i danas (1989) fariseji koriste iste klevetni~ke re~i kao i onda kada Sam hodio Zemljom kao Isus iz Nazareta, i izlivaju isti prezir i ruganje, da bi nahu{kali narod. No ko je u stanju da gleda u ~ovekovo srce, taj shvata da je svaki farisej, u stvari, upla{en ~ovek koji je stalno na oprezu da se njegova gra|evina laì ne uzdrma. Upravo su fariseji, a i pismoznanci, ve} mnogo toga neistinitoga uneli u ovaj svet i ra{irili me|u ljudima. Zaslepljeni fariseji, vo|e naroda i mnogi ljudi crkve, nesvesno, a delom i svesno, govore mnogo neistinitog. Oni svesno govore ono pogre{no iz straha da bi mogli da izgube na ugledu. Nesvesno govore ono pogre{no jer ne kontroli{u svoja ose}anja i svoje misli i rasipaju zemaljske dane bez samospoznavanja. Oni ne ~iste svoje pogre{no pona{anje i ne obuzdavaju svoje agresije koje zapravo podgrevaju njihovi strahovi. Fariseji, mnogi pismoznanci i ljudi crkve okrivljuju svoje bli`nje za neistinu, i osu|uju one koji govore iz ve~ne Istine. Ko la`no svedo~i protiv bli`njeg, taj se pla{i ve~ne Istine koja je Bog. Mnogi fariseji koji su se zaogrnuli duhovnim, ube|eni su da su merodavni u verskim pitanjima. Oni nabe|uju svog bli`njeg da je

155

satanski ili od "|avola", jer oni sami svojim ìvotom i mi{ljenjem sluè |avolu u manjoj ili ve}oj meri. Stoga se ~uvajte onih koji odbacuju svoje bli`nje i ogovaraju ih, jer su oni sami u savezu sa zlom. Za ljude koji }e ìveti u Carstvu Mira Isusa Hrista va`no je da znaju da je borba tame protiv Svetlosti, koja se odvijala u vreme Mog ìvota na Zemlji kao Isusa iz Nazareta, potrajala i u vremenima koja su usledila nakon toga, i da se danas (1989) jo{ jednom poja~ava. Sve {to Sam Ja doìveo kao Isus iz Nazareta, doìveli su, u vekovima koji su usledili nakon toga i mnogi mu{karci i ène koji su Me sledili. I njih su ismevali, rugali im se i klevetali ih zbog Istine. A ipak su, nakon smrti njihovih tela, njihove du{e uvek iznova dolazile u zemaljsko ruho, kako bi pripremile Carstvo Bo`je na Zemlji - a sada (1989) i utemeljile ga i dalje izgra|ivale. Prvi koraci u Doba Svetlosti - svetovnim ljudima u po~etku nevidljivi - u~injeni su delima ljubavi prema bli`njem. Tokom vremena su onda dela Bo`ja na Zemlji postajala sve vidljivija. Ljudi ~ija je svest bila vi{a, vodili su svoje bli`nje, svoju bra}u i sestre putem ka unutarnjem, ka Meni, Hristu Bo`jem. Oni su stekli zemlji{te i osnovali hri{}anske ustanove u kojima su ljudi po~eli da ostvaruju Besedu na Gori, Zakon Boìji za ovu Zemlju. No protivne snage su ove ustanove uvek iznova uni{tavale. Ono {to se doga|alo u tim vremenima borbi, tokom kojih su se na Zemlji sukobljavali Svetlost i tama, odvija se sada - dok vi ìvite u Dobu Svetlosti na Zemlji - na za vas zasada nevidljivim stupnjevima u podru~jima ~i{}enja. Tamo jo{ deluju mnogi biv{i pismoznanci, fariseiji i ljudi crkve, koji su tada (1989) bili u zemaljskom ruhu. Oni jo{ uti~u na du{e ljudi koji su im nekad bili podlo`ni, da bi i u podru~jima ~i{}enja sejali nemir. Vi koji ìvite u Dobu Svetlosti, u Carstvu Bo`jem na Zemlji, treba da znate {ta se nekada zbivalo na Zemlji i {ta se jo{ de{ava u donjim carstvima du{a, u podru~jima Reda. Ovo treba da znate kad nakon smrti svog tela napustite ovostrano i krenete kroz "zid od magle", kroz koji fizi~ko oko nije u stanju da vidi. Jer onaj ko, kao du{a, pro|e kroz zid od magle znaju}i za uzroke koji tu jo{ deluju, taj onda ne}e biti upla{en i ne}e o~ajavati, nego }e odmah po~eti da

156

pou~ava i da upu}uje du{e koje mu dovedu, kako bi i ove saznale za Svetlost Istine koja ve} boravi na Zemlji: za Hrista Bo`jeg, koji Ja Jesam. Svi koji su tokom gotovo dve hiljade godina nakon Mog ìvota kao Isusa iz Nazareta delovali i borili se za Carstvo Bo`je i zbog toga bili proganjani - za vas, koji ìvite u Carstvu Mira Isusa Hrista, Pioniri su Novog Doba. Veliku stvar su oni izvr{ili. U raznim epohama nakon Mog ìvota na Zemlji oni su se uvek iznova otelovljavali i sve vi{e stvarali i uve}avali duhovni potencijal za Carstvo Bo`je na Zemlji. Najpre je to bio nevidljivi duhovni potencijal, koji se onda sasvim postepeno manifestovao na Zemlji, pre svega u atmosferi. Tu i tamo bi pone{to od toga bilo i preobraèno, postalo bi dakle vidljivo: tamo gde bi ljudi po~injali da ìve i rade prema Besedi na Gori. A onda je po~ela ta vremenska prekretnica, ona vremenska epoha (1989) koja je u svim pojedinostima otkrila Carstvo Mira Isusa Hrista. Ponovo su do{li Pioniri na ovu Zemlju. Oni su duhovna bi}a u zemaljskom ruhu, koja stoje u Nalogu Spasenja, a iz roda su Davidova i iz drugih rodova. Tako su sada (1989) omogu}ili da postane vidljivo ono {to su pripremali u ranijim generacijama. Tu i tamo ta velika porodica Bo`ja na Zemlji postala bi vidljiva. Mnogi su ìveli u hri{}anskim prazajednicama. Centralno prasvetlo me|u njima bila je Zavetna zajednica "Novi Jerusalim", koja je ve} tada nosila odgovornost za sve nastaju}e prazajednice, kao i za nastaju}e Carstvo Bo`je na Zemlji. U svetlotvarnom Carstvu Mira ona sada kao grad Jerusalim predstavlja centar iz kojeg su vo|ene sve prazajednice. Te prazajednice u Univerzalnom ìvotu, koje su se oblikovale jo{ usred tog gre{nog sveta, sastojale su se, pre svega, od duhovnih ljudi koji su sve vi{e ìveli u Meni, Hristu, a time i u Zakonu Bo`jem. Oni su stvarali ustanove zajednice koje su im kao ljudima bile potrebne za ìvot. Sticali su i gradili ku}e, u kojima su ìveli u stambenim zajednicama. Osnivali su zanatska preduze}a u kojima su ostvarivali zakon "Moli se i radi"; zajedni~ki su osnivali i gradili klinike, domove za stare, de~ije vrti}e, {kole, Otac-Majka ku}e, restorane i sve ono {to je ljudima jo{ neophodno za ìvot na Zemlji.

157

Me|u njima nije bilo ni pretpostavljenih ni podre|enih. Svi oni su se svesno ose}ali decom Bo`jom; potvr|ivali su sinovstvo i k}erinstvo u na{em ve~nom Ocu. Ve} prema svojim sposobnostima, delovali su za veliku celinu, za op{te dobro. Me|u tim Pionirima Novog Doba u Meni, Hristu, ìvela je, kako je ve} objavljeno, jedna èna, otelovljeni Serafim boànske Mudrosti. Ona je delovala za Mene kao proro~ica i glasnik i i{la je ispred svih kao svetao primer u ispunjavanju ve~nih zakona. Preko nje, inkarniranog dela Zraka boànske Mudrosti, i preko njenog duhovnog duala, pozitiv-pola boànske Mudrosti, Ja Sam oglasio i uveo Novo Doba. Jer u Spasiteljskom delu deluju Ljubav i Mudrost, a sa njima i sva bi}a, svi sinovi i k}eri Bo`je koji su na sebe preuzeli zadatak da donesu ono {to im je Bog dao: snagu, ljubav i mudrost, red, volju, ozbiljnost, strpljivost i milosr|e - za Novo Doba. Sva otelovljena bi}a svetlosti delovala su prema svom duhovnom poreklu, svojim duhovnim mentalitetima, koji su oblikovali njihove zemaljske sposobnosti za Carstvo Bo`je na Zemlji. I ovi Pioniri Doba Svetlosti trpeli su sramo}enje, prezir i porugu. I njih su ogovarali. No oni su se trudili da ìve u Meni i Ja Sam bio sa njima. Govorim vam i ponavljam, vama koji sada ìvite u Novom Dobu, kako biste to sa~uvali u svom srcu: fariseji, mnogi pismoznanci i ljudi crkve tada{njeg vremena (1989) stalno su se borili protiv Pionira. Ogovaranjima su nahu{kavali narod protiv njih. Ipak, kao {to je to bilo u vreme kad Sam boravio na Zemlji, tako je bilo i u ovoj vremenskoj epohi (1989): Istina je pobedila. Uprkos svemu {to su im klevetnici neopravdano pripisivali, oni su delovali i dalje, kako bi Meni, Hristu, pripremili puteve u Doba Svetlosti. Oni su u~inili da bude sve vidljivije ono {to sluì Novom Dobu. Radujte se, vi koji sada ìvite u Miru, i ostvarujte sa zahvalno{}u zakone ljubavi! Setite se svojih bra}e i sestara koji su Mi kao Pioniri pripremali puteve u Novo Doba i koji su za vas sticali, osnivali i izgra|ivali ono {to se u zra~enju stalno preobraàvalo za Doba Svetlosti - a {to vi sada posedujete u Moje ime. Ali ne zaboravite: iza zida od magle jo{ nije ìvot u Meni! Tamo se jo{ vodi borba izme|u Svetlosti i tame. No Zemljina atmosfera ipak vas {titi od tih snaga, tako da na Zemlji moète ìveti u miru.

158

Iz ovih Mojih re~i treba da saznate i spoznate da Spasenje nije zavr{eno u svim podru~jima. Mnogi od vas }e iza zida od magle, u niìm carstvima du{a, nai}i na ne{to {to je sli~no onome {to se nekada doga|alo na Zemlji - onako kako Sam Ja to za vas otkrio ovde i kako je to napisano kao istorija u ovoj knjizi "Ovo je Moja Re~". Za mnoge od vas }e to biti ponovo stvarnost kad budete odloìli zemaljsko ruho i kada svojim duhovnim telom stupite iza zida od magle. Jer nakon smrti svog tela treba da do|ete spremni u ova carstva i da pomognete da sve {to jo{ ne odgovara boànskom Redu bude sre|eno i da sve {to je jo{ vezano bude odvezano.

9. I obilaà{e Isus sve gradove i sela u~e}i po sinagogama njihovim i propovedaju}i Jevan|elje o Carstvu Bo`jem i isceljuju}i svaku po{ast i svaku bolest u narodu. (Pogl. 24, 9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja Sam le~io mnoge po{asti i bolesti - ali ipak nisam mogao da otklonim "svaku po{ast i svaku bolest". Jer mnogi su mislili samo na svoje telo. Oni nisu bili spremni da misle najpre na svoju du{u. Mnogi koji su patili, mislili su samo na to kako da spasu svoje zemaljsko telo. Ko je mislio tako, taj nije mogao da prima. On nije dobio ni pomo} ni isceljenje - ni za svoju du{u ni za svoje telo. Mnogi su zato oti{li razo~arani, jer se na njima i u njima ni{ta nije dogodilo. Oni su onda govorili protiv Mene, istovremeno se ulaguju}i farisejima i pismoznancima. Ovakvim govorenjem razo~aranih, fariseji i mnogi pismoznanci bili su ohrabreni da delaju protiv Mene, Hrista u Isusu.

10. Ali kad vide mno{tvo naroda, obuze Ga samilost; jer bejahu tromi i ra{trkani kao ovce bez pastira. (Pogl. 24, 10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Samilost" zna~i sa-àliti, sa-patiti. Ja Sam gledao njihovu patnju i njihovu nevolju i patio Sam sa njima. Gledati patnju iz milosr|a zna~i imati samilosti i pomagati tamo gde je pomo} neophodna.

159

11. Tada On re~e u~enicima Svojim: "@etve je zaista mnogo, a èteoca malo. Molite se, dakle, Gospodaru ètve, da po{alje èteoce u ètvu Svoju." 12. I doneso{e Mu u~enici Njegovi dve kotarice pune hleba i plodova i kr~ag napunjen vodom. I stavi Isus hleb i plodove pred njih, a i vodu. I jedo{e svi i pijahu i nasiti{e se. 13. I ~u|ahu se; jer svaki je imao dovoljno i jo{ mu prete~e pone{to, iako ih be{e oko ~etiri hiljade. I otido{e odatle slave}i Boga za sve {to ~u{e i vide{e. (Pogl. 24, 11-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Bilo je mnogo ljudi, gotovo ~etiri hiljade. Svi su oni ~uli re~i Svemogu}eg kroz Mene, Isusa. A re~ Bo`ja je supstanca i snaga. Mnogi od njih uzimali su re~ Bo`ju kao nebesku. Oni su odlu~ili da svakoga dana jedu sve vi{e od tog hleba i od tih plodova - to zna~i, posvetili su svoj ìvot Bogu, Zakonu @ivota. Tako su bile oslobo|ene pozitivne energije. Jedan deo tih pozitivnih energija - koje su dakle nastale èljom i voljom mnogih prisutnih da svakodnevno sve vi{e ostvaruju u sebi duhovni hleb i duhovne plodove - Ja Sam preuzeo, i zgusnuo Sam te duhovne energije, koje su onda za to gladno mno{tvo bile hleb, plodovi, voda, a i riba, glavna hrana ljudi onog vremena. Zgu{njavanje duhovne energije bila je jedna svetlosna manifestacija iz Duha Bo`jeg. Ona je sadràvala samo duhovni ìvot, kako u hlebu, tako i u plodu, u vodi i u ribama. Ono {to se manifestuje iz Duha, nije ~isto materijalna supstanca. Ono ne nosi u sebi zemljaski ìvot, pa tako ni zemaljski rast. Manifestovana duhovna supstanca ne moè biti ni ubijena. Prisutni ljudi bili su u stanju povi{ene vibracije. I pred sobom su videli pune korpe, pune posude sa vodom, videli su hleb, plodove, vodu, i uzimali su darove @ivota iz tih korpi i posuda - a ipak se sve to de{avalo u njima i iz njih. Oni su te darove crpeli iz sebe, jer su za ovo bili razvili one vi{e energije - i to svojom dobrom voljom - da posvete svoj ìvot Bogu, Zakonu, i da u sebi pove}aju snage Bo`je. I tako su se nasitili i utaìli svoju è|.

160

Ja, Hrist u Isusu, mogao Sam da preduzmem tu svetlosnu manifestaciju zato {to je, dakle, ovo mno{tvo ljudi bilo u stanju povi{ene svesti.

161

25. POGLAVLJE Beseda na Gori (1. deo) Beseda na Gori, unutarnji put do savr{enstva - Blaèni - "Siroma{ni" Podnosi ispravno svoju patnju - Krotkost, osobina onih koji nesebi~no ljube Deset Zapovesti i Beseda na Gori kao put do istine i pravednosti - Milosr|e, vrata koja vode u ve~no postojanje - îste du{e u Apsolutnom zakonu Bo`jem - Utemeljiva~i mira nose mir u sebi - Borba Pionira na vi{e frontova Crkveni ljudi, fariseji, vukovi u jagnje}oj koì - Bojno polje iza zida od magle - Molite se za neprosvetljene du{e (2-4). Zemaljsko bogatstvo kao obaveza i zadatak - Pogre{na upotreba bogatstva ima te{ke posledice - Upozorenje podrugljivcima - Bogati, mo}nici, la`ni proroci, laskavci, la`ni hri{}ani: oru|e Satane (5). Pravedni, koji nepravdu iznose na svetlo, so su Zemlje (6). Poziv i nalog proro~ici i glasnici Bo`joj - Delovanje Pionira neposredno pou~avanih i vo|enih - Novi Jerusalim (7). Osloba|anje od Zakona setve i ètve preko Hrista; vezivanje za zakon Pada preko konfesija i dogmi - Hrist uvodi danas u svu istinu (8). La`ni i pravi u~itelji (9). Spasenje samo kroz veru i ostvarivanje (10). Hrist preobraàva dobrovoljno predati greh (11). O~istiti, pre no {to nastane te{ka karma - Prividni neprijatelj, tvoje ogledalo (12-13). Svako prima ono {to je sam posejao (14) - Dajite ljubav nesebi~no (15). Li~ne èlje vode vezivanju za ljude i stvari - "@ivot u mo~vari" (16). Bacanje semena u njivu du{e bli`njeg Put ~i{}enja Pionira do Carstva Mira (17-18)

1. Kad vide Isus toliki narod, pope se na Goru. I po{to sede, pristupi{e Mu Dvanaestorica. I podigav{i o~i na u~enike Svoje, govora{e: 2. "Blaèni u Duhu su siroma{ni, jer njihovo je Carstvo nebesko. Blaèni su koji podnose svoju patnju, jer }e se ute{iti. Blaèni su krotki, jer njihovo }e biti carstvo zemaljsko. Blaèni su gladni i èdni pravednosti, jer }e se nasititi. 3. Blaèni su milosrdni, jer }e ste}i milosr|e. Blaèni su koji su ~ista srca, jer }e Boga ugledati. Blaèni su koji tvore mir, jer Bo`jom }e se decom zvati. Blaèni su koji zbog pravedne stvari proganjani budu, jer njihovo je Carstvo Bo`je. 4. Uistinu, blaèni ste vi kad vas ljudi omrznu i iz zajednice svoje izgnaju i kad svakojaka zla stanu protiv vas govoriti i ime va{e kad prognaju, zbog Sina ~ove~jeg. Radujte se u taj dan i ska~ite od sre}e,

162

jer gle, velika je va{a nagrada na Nebu. Jer isto to su o~evi njihovi ~inili prorocima. (Pogl. 25, 1-4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Beseda na Gori je unutarnji put ka srcu Bo`jem, koji vodi do savr{enstva. Blaèni }e ugledati Hrista, i sa Mnom, Hristom, u svoj blagosti i smernosti posedovati carstvo zemaljsko. Blago onome koji u svemu vidi veli~anstvo Otac-Majka Boga. On je postao ìvi uzor za mnoge. Ja vodim Svoje spoznaji Istine. Ko je je od istine, ~uje Moj glas, jer on jeste istina i stoga istinu i ~uje i vidi. Blaèni su neustra{ivi i radosni, jer vide i ~uju ono {to ne vide i ne ~uju oni koji se jo{ skrivaju iza svog ljudskog "ja" drè}i ga se gr~evito, kako ih ne bi prepoznali. Blaèni gledaju u tamnicu ljudskog "ja" i prepoznaju najskrivenije misli svojih bli`njih. Oni osvetljavaju tu tamnicu snagom svoje jasne svesti i dovikuju svojim bli`njima: "Blaèni u Duhu su siroma{ni, jer njihovo je Carstvo nebesko!" Re~ju "siroma{ni" ne misli se na materijalno siroma{tvo. Ne donosi nam ono blaènstvo u Duhu, ve} predanost Bogu, iz koje ~ovek ispunjava ono {to je volja Bo`ja. Ona je unutarnje bogatstvo. Re~ju "siroma{ni" mislilo se na sve one koji ne teè za sopstvenim posedom i ne gomilaju imovinu. Njihove misli i te`nje okrenute su ìvotu zajednice, u kojoj oni na zakonit na~in upravljaju dobrima koja je Bog poklonio svima. Oni ne razmi{ljaju o svetovnom i ne teè mu. Oni sluè op{tem dobru i pruàju svoje ruke prema Bogu i svesno idu putem ka unutarnjem ìvotu. Njihov cilj je Carstvo Bo`je u svom unutarnjem, carstvo koje èle da objave i donesu svima koji su dobre volje. Njihovo unutarnje bogatstvo je ìvot u Bogu, za Boga i za svoje bli`nje. Oni ìve zapovest "Moli se i radi".

163

Oni teè Duhu Bo`jem i dobijaju za svoj zemaljski ìvot od Boga ono {to im je potrebno, i vi{e od toga. To su ti blaèni u Duhu Bo`jem. "Blaèni su koji podnose svoju patnju, jer }e se ute{iti." Patnja ~ovekova nije od Boga, ve} ju je onaj koji pati, ili sam prouzrokovao ili je pak njegova du{a u carstvu du{a preuzela jedan deo duga du{e nekog brata ili sestre da bi ga za nju otplatila u svom ìvotu na Zemlji, kako bi du{a tog brata ili te sestre mogla u}i u vi{a podru~ja unutarnjeg ìvota. Ko nosi svoju patnju ne okrivljuju}i svog bli`njeg, i u patnji spozna svoje gre{ke i slabosti, pokaje se za njih, moli za opro{taj i pra{ta, tome }e pripasti Bo`je milosr|e. Jer Bog, Ve~ni, èli Svoju decu da ute{i i otkloni im ono {to za njihovu du{u nije dobro i korisno. Jer kad patnja napusti du{u, kada se, dakle, uzroci koji su postali delotvorni u du{i, otplate, ~ovek postaje bliì Bogu. "Podnosi svoju patnju" zna~i: ne àli se na nju; ne optuùj Boga ni svoje bli`nje. Otkrij u svojoj patnji svoje gre{no pona{anje, koje je do te patnje dovelo. Pokaj se, oprosti i moli za opro{taj i ne ~ini vi{e ono {to si spoznao kao greh. Onda }e Bog mo}i da izbri{e dug du{e i ti }e{ iz Njega primati jo{ vi{e snage, ljubavi i mudrosti. Ako sretne{ nekog ko pati i isku{ava patnju i on te zamoli za pomo}, pomozi mu koliko moè{ i koliko je dobro za njegovu du{u. A ako vidi{ da tvoj bli`nji sa zahvalno{}u prima pomo} i koristi je za sopstvenu nadgradnju, onda mu daj i vi{e od toga, ako ti je to mogu}e. A ti, koji pomaè{, ~ini to nesebi~no. Ako to ~ini{ samo iz spolja{nje nu`de, ne}e{ za to dobiti nikakvu duhovnu nagradu - a ne}e{ u~initi nikakvu uslugu ni du{i onoga koji pati i isku{ava patnju, ve} samo njegovom telu, pratiocu du{e. "Blaèni su krotki, jer njihovo }e biti carstvo zemaljsko."

164

Blagost, smernost, ljubav i dobrota idu ruku pod ruku. Ko je postao nesebi~na ljubav, taj je i blag, smeran i dobar. On je ispunjen mudro{}u i snagom. Carstvo zemaljsko }e posedovati ljudi u Mome Duhu, oni koji nesebi~no ljube. O, vidite, put do srca Bo`jeg je put u srce nesebi~ne ljubavi. Iz nesebi~ne ljubavi struji Mir Bo`ji. Ljudi koji idu ka srcu Bo`jem i oni koji ve} ìve u Bogu, rade za Novo Doba, tako {to sve ljude koji su voljni u~e putu ka Bogu. Time oni sve vi{e zadobijaju carstvo zemaljsko u Mome Duhu. Ti koji nesebi~no ljube su oni koji }e ìveti u Carstvu Bo`jem na Zemlji, u Carstvu Mira. Radujte se vi koji ve} sada (1989) kora~ate putem ka srcu Bo`jem! Vi ste u Meni oni koji utiru put i pioniri za Novo Doba. Mnogi od vas u}i }e u Novo Doba, u carstvo Svetlosti, donose}i sa sobom ispunjenost u Bogu, jer su se ve} sada uputili onamo. Radujte se i budite zahvalni za pro~i{}avanje i ~i{}enje va{ih du{a, jer vi }ete Me onda ugledati i svesno }ete u Meni i sa Mnom ìveti i postojati. "Blaèni su gladni i èdni pravednosti, jer }e se nasititi." Ko je gladan i èdan pravednosti Bo`je, taj je traìtelj Istine, koji ~ezne za ìvotom u Bogu i sa Bogom. On }e se nasititi. Brate Moj, sestro Moja; ti koji/koja ~ezne{ za pravedno{}u, za ìvotom u Bogu i sa Bogom, budi spokojan i uzdigni se iz gre{nog, ljudskog "ja"! Raduj se, jer do{lo je vreme u kojem se Carstvo Bo`je pribliàva ljudima koji se trude da se pridràvaju zapovesti @ivota. Vidi; Ja, tvoj Spasitelj, istina Sam u tebi samome. U tebi samome, dakle, Sam Ja put, istina i ìvot. Istina je Zakon Ljubavi i @ivota. U Deset zapovesti, koje su izvodi iz sveobuhvatnog Zakona Bo`jeg, prona}i }e{ putokaze za put do istine. Pridràvaj se Deset zapovesti i bi}e{ sve vi{e na putu Besede na Gori, u kojoj je u osnovi pokazan put do istine. Put do istine je put do srca Bo`jeg, do ve~nog ìvota, koji je nesebi~na ljubav. Beseda na Gori je put u Carstvo Bo`je, u zakone za

165

Cartvo Mira Isusa Hrista. Ako se u njih udubi{ i ako ih ispunjava{, do}i }e{ do boànske mudrosti. Ve} si pro~itao/pro~itala da se deo Zraka boànske Mudrosti nalazi sada u zemaljskom ruhu (1989), da bi davao re~ Bo`ju i tuma~io Bo`je zakone. Preko ovog Mog instrumenta otkrivam Ja sada Besedu na Gori do u detalje i vodim i pratim one voljne na Unutarnjem putu, poukom i lekcijama koji - ukoliko se ostvaruju - vode ka Ocu, ve~noj Svetlosti. Osim toga, Ja preko Svog instrumenta u~im ljude Apsolutnom zakonu, zakonu Ve~nosti. Shvati: niko ne treba da bude gladan ili èdan pravednosti. Na~ini prvi korak ka Carstvu ljubavi, tako {to }e{ najpre biti pravedan prema sebi samome. Ve`baj se u pozitivnom ìvljenju i mi{ljenju i postepeno }e{ postati pravedan ~ovek. Onda }e{ donositi pravednost Bo`ju u ovaj svet; a i zastupa}e{ je, jer }e{ ispunjavati volju Bo`ju, volju Gospoda, iz Njegove ljubavi i mudrosti. Shvati: blizu je vreme u kojem }e se zbiti ono {to je otkriveno. Lav }e leàti pokraj jagnjeta, jer }e ljudi izvojevati pobedu nad samima sobom - preko Mene, njihovog Spasitelja. Oni }e ~initi jednu veliku porodicu u Bogu i ìve}e u jedinstvu sa svim ìvotinjama i sa ~itavom prirodom. Radujte se, Carstvo Bo`je se pribliìlo - a sa Carstvom Bo`jim i Ja, va{ Spasitelj i donosilac Mira, vladalac Carstva Mira, Svetskog Carstva Isusa Hrista. "Blaèni su milosrdni, jer }e ste}i milosr|e." Milosr|e Bo`je odgovara blagosti i dobroti Bo`joj i za sve du{e predstavlja vrata ka savr{enstvu ìvota. Ljudi koji su preko Mene, Hrista, koji ìvim u Otac-Majka Bogu, razvili u svojim du{ama svih sedam osnovnih snaga ìvota - Zakon od Reda do Milosr|a - ponovo }e kao ~ista duhovna bi}a pro}i kroz vrata Milosr|a i u}i u nesebi~nu ljubav, u Carstvo Bo`je, u Nebo, i ìve}e u miru. Vrata koja vode u ve~no postojanje predstavljaju sedmu osnovnu snagu, Milosr|e - u Duhu Bo`jem nazvanu dobrota i blagost. Svi ljudi koji se ve`baju u milosr|u ste}i }e Milorsr|e i pomagati onima koji su na putu ka Milosr|u.

166

Shvatite, put do srca Bo`jeg je put pojedinca u zajednici sa istomi{ljenicima. Jer Bog je jedinstvo, a jedinstvo u Bogu je zajednica u Bogu i sa Bogom i sa bli`njima. Ko je na~inio prve korake na putu do savr{enstva, taj }e ispunjavati zapovest jedinstva: Jedan za sve, Hrist - i svi za Jednoga, Hrista. Beseda na Gori je, kao {to je otkriveno, put evolucije ka unutarnjem ìvotu. Svi oni koji su odmakli ovim putem razvoja ka srcu Bo`jem, pomaù onima koji su tek na po~etku puta. U svima i nad svima pak, svetli Hrist, Ja Jesam. "Blaèni su koji su ~ista srca, jer }e Boga ugledati." îsto srce je ~ista du{a, koja se opet vinula do apsolutnog duhovnog bi}a preko Mene, Hrista u Otac-Majka Bogu. îste du{e, koje su opet postale bi}a Neba, ponovo su slika i prilika ve~nog Oca i gledaju Ve~nog opet licem u lice. One Zakon ve~nog Oca istovremeno vide, ~uju i ìve ga, jer su ponovo postale duh iz Njegovog Duha - ve~ni zakon sam. Sve dok ljudi i du{e jo{ budu morali u sebi da oslu{kuju Duh Bo`ji, ne}e jo{ biti duh iz Njegovog Duha, niti sam zakon ljubavi i ìvota. No onaj ko je ponovo postao zakon ljubavi i ìvota, taj gleda ve~nog Oca licem u lice i sa Njim je u stalnoj i svesnoj komunikaciji. On gleda i zakon Bo`ji, ìvot iz Boga kao celinu, jer on sam jeste ìvot i ljubav i u njima se kre}e. Onaj ko se kre}e u Apsolutnom zakonu Bo`jem, taj ga je u potpunosti i shvatio - od Reda do Milosr|a. Njemu }e sluìti svih sedam osnovnih snaga beskona~nosti, jer on je u apsolutnom jedinstvu i harmoniji sa svime {to postoji. "Blaèni su koji tvore mir, jer Bo`jom }e se decom zvati." Ove re~i, po smislu, zna~e slede}e: blaèni su koji odràvaju mir. Oni }e i doneti pravi mir na Zemlju, jer su u sebi samima postali miroljubivi. Oni su svesno deca Bo`ja.

167

Mnogi od sinova i k}eri Bo`jih, koji u sebi nose mir i donose ga u svet, otelovljena su bi}a koja stoje u nalogu Bo`jem i bore se za Novo Doba, da bi nastalo duhovno ~ove~anstvo, koje }e ìveti u Carstvu Mira Isusa Hrista, u dobu Svetlosti. Re~i vladara Carstva Mira na Zemlji ljudima Novog Doba: Vi, ljudi u Novome Dobu, u Carstvu Mira Isusa Hrista koje postaje sve svetlije, vi koji ~itate ovu knjigu "Ovo je Moja Re~", znajte da su Hristovi pioniri morali istovremeno da se bore na vi{e frontova protiv satanskog, kako bi pomogli da do|e do prodora najavljenog Carstva Bo`jeg na Zemlji. Vi dakle ìvite u Miru, u Meni, Hristu, va{em boànskom bratu, vladaru Carstva Mira. Ipak, iza zida od magle jo{ ìve i deluju du{e koje nisu dopustile da ih Beseda na Gori, put u unutarnji ìvot, zahvati, koje jo{ ìve u tamnici svog ljudskog "ja". Kao ljudi, one nisu htele da ~uju zov onih koji idu ka srcu Bo`jem. Njihove u{i i njihova srca bili su zatvoreni za istinu a oni sami skrivali su se iza svog ljudskog "ja", iza svojih predstava, mi{ljenja i teolo{kih gledi{ta. I u vremenu priprema od starog ka Novom dobu, Dobu Svetlosti, oni su ostali fariseji, licemeri,progonitelji i klevetnici. Znajte, u svim du{ama, sve do ~etvrte ravni ~i{}enja, svetli svetlost Spasenja. Tako ni one nisu izgubljene. Iza zida od magle deluju, u ime Gospodnje, mnoga ~ista duhovna bi}a - me|u njima i mnogi sinovi i k}eri Bo`je koji su Meni, Hristu, na Zemlji, u ovom ili onom zemaljskom ruhu u raznim vremenskim epohama, pripremali puteve u Carstvo Mira, koje je bivalo sve svetlije. Tamo, u carstvima du{a, one deluju i dalje u nesebi~nom sluènju svojim bli`njima. Pravednim mu{karcima i ènama, koji su u ovaj svet donosili Zakon ljubavi i ìvota, u toj vremenskoj epohi (1989) bilo je veoma te{ko. Shvatite, vi bra}o i sestre, vi koji sada ìvite u Carstvu Bo`jem na Zemlji: Hristovi pioniri za Novo Doba su se u onoj velikoj smeni doba okrenuli od starog, materijalisti~kog doba, ka Novom Dobu, dobu Svetlosti, protiv satanskog i demonskog tako|e. "Blaèni su koji zbog pravedne stvari proganjani budu, jer njihovo je Carstvo Bo`je."

168

[ta se zbivalo dalje u tada{njem vremenu pripreme (1989)? Hristovi pioniri za Novo Doba su zbog Carstva Bo`jeg na Zemlji bili proganjani. Prezirani su i klevetani od strane fariseja i pismoznanaca, crkvenih ljudi i svih onih koji su ovima bili poslu{ni. Istina je svesno u pogre{nom svetlu predstavljena i iskrivljavana. Oni koji su se verno borili za istinu, bili su ismejavani. Ljudi koji su Mene, Hrista, nosili samo na usnama, ali ne i u srcu, dràli su u svojim crkvama, a i izvan crkvenih zidina, propovedi protiv njih, klevetali ih i diskriminisali. Grdili su ih i optuìvali zbog pogre{nog u~enja. La`ni hri{}ani su osporavali pravim Hristovim sledbenicima, da su hri{}ani, jer oni sami (la`ni hri{}ani) nisu ìveli ono {to Sam im Ja kao Isus iz Nazareta bio zapovedio. Kao i u Moje vreme, kada Sam bio Isus, dràli su propovedi iz svojih biblija i skromno savetovali ljudima da veruju u Mene - no bili su samo vukovi u jagnje}oj koì. Jer nisu ~inili ono {to Sam Ja ljudima zapovedio: da jedni druge nesebi~no ljube, kao {to Ja njih ljubim; zbog toga su oni fariseji i licemeri. A onaj ko ne po{tuje zapovest ljubavi i prema neprijatelju, taj ne po{tuje ni Hrista, koji Ja Jesam. Ko ovo kasnije bude ~itao, mogao bi se setiti Hristovih pionira koji su carstvo zemaljsko i atmosferu Zemlje pripremili za Novo Doba. Oni su na Zemlju i u njenu atmosferu doneli jedan deo ve~nog zakona zra~enja. Setite ih se s ljubavllju, jer mnogi od njih ne}e vi{e obu}i zemaljsko ruho da bi ìveli i delovali u Carstvu Mira na Zemlji. Oni }e se dalje boriti u podru~jima ~i{}enja. Bori}e se za tamo{nje du{e, kako bi se i ove oslobodile svojih grehova i kako bi mogle u}i u tu divotu, koja Sam Ja u Ocu. Shvatite: ono {to nisu o~istile na Zemlji, du{e nose sa sobom iza zida od magle. Tamo moraju da spoznaju i otplate ono {to su prouzrokovale dok su bile u zemaljskom ruhu. Ko kao ~ovek nije do{ao do samospoznaje i stoga se nije ni pokajao, taj kao du{a i dalje vegetira iza zida od magle, takore}i kao mese~ar, kao i ranije dok je bio u zemaljskom ruhu - a {to je on nazivao ìvotom. Mnogi koji su nekada bili licemeri i fariseji u zemaljskom ruhu, u carstvu du{a ponovo kleve}u svoju bra}u i sestre, ismevaju ih i tamo i pori~u im da su hri{}ani, èle}i time da same sebe prikaù u boljem svetlu. To }e se doga|ati sve dok - u najve}oj patnji i bolu - ne shvate {ta su prouzrokovali i u kojim srcima je Hrist uistinu uskrsnuo.

169

Prema kosmi~kom zakonu privla~enja, du{a }e na svom du{evnom telu doìveti ono {to je prouzrokovala na svojim bli`njima i {to nije o~istila dok je bila u zemaljskom ruhu. Du{a slikovito vidi svoje grehe istovremeno u svom du{evnom telu i sama doìvljavaju}i patnje i muke svojih bli`njih, koje im je nanela kao ~ovek. Ti grehovi, koji su u njoj sada aktivirani, deluju na nju sve dok se du{a od srca ne pokaje, ne zamoli za opro{taj i ne bude voljna da oprosti bli`njima. Tek tada }e se energija greha preobraziti u boànsku snagu, a du{a }e postati svetlija i ~istija. Molite se za one koji se iza zida od magle pona{aju sli~no kao nekada na Zemlji u zemaljskom ruhu! Molite se, da spoznaju sebe i da se pokaju. Mnogi }e klevetnici u svojim du{ama morati da spoznaju, doìve i eventualno pretrpe nevolju i patnju pionira, dok im ne postane jasno da Sam Ja, Hrist, bio sa pionirima, sa Mojom bra}om i sestrama, i da Sam sada sa njima kao boànski brat. Molite se, da na vreme shvate i osete da su u tom protivzakonitom svetu koji teì mo}i, robovale mra~nim silama! Tama je zloupotrebila ~ak i Moje ime kako bi zavela ljude i pionirima, sinovima i k}erima Bo`jim na Zemlji, oteàla rad u vinogradu Gospodnjem. Shvatite: onaj ko je Mene sledio nije bio po{tovan od svetovnjaka, jer Me ovi nisu po{tovali ni kao Isusa iz Nazareta. U svim su vremenima ljudi koji su uistinu sledili Nazare}anina morali mnogo da pretrpe i propate. Mnogi od tih pionira Novog Doba nepokolebljivo su pak i{li napred i verno su Me sledili. Setite se tih odva`nih mu{karaca i èna koji su, nepokolebljivo veruju}i u Mene, vodili pravednu borbu za Novo Doba. Radujte se, vi koji ìvite u Novom Dobu, u Carstvu Mira, koje poprima sve svetliju materijalnu strukturu. Vi ste povezani sa njima. Mnogi me|u vama su u velikoj smeni d“ba i sami bili pioniri da bi u zemaljskom ruhu napravili prodor za Carstvo Bo`je. Borba i pobeda za Mene, Hrista, ostala je u va{im du{ama kao se}anje. Neki od vas intuitivno ose}aju da su u toj vremenskoj epohi i sami delovali kao pioniri. Oni tako|e ose}aju da su u onome vremenu uzroci postajali sve brè delotvorni i da je do{lo do mo}nog ja~anja onog pozitivnog,

170

doba Svetlosti, doba Hrista, u kojem vi sada dakle ìvite - u ruhu od jedne finije materije.

5. Ali te{ko vama bogati! Jer vi ste u ovom ìvotu primili utehu svoju. Te{ko vama koji ste siti sada, jer }ete gladovati. Te{ko vama koji se smejete sada, jer }ete tugovati i plakati. Te{ko vama kad stanu svi dobro govoriti o vama; jer tako su i o~evi njihovi ~inili la`nim prorocima. (Pogl. 25, 5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Ali te{ko vama bogati! Jer vi ste u ovom ìvotu primili utehu svoju." Ljudi koji svoje bogatstvo smatraju sopstvenim vlasni{tvom, siroma{ni su u duhu. Mnogima koji su bogati ovozemaljskim dobrima, za njihov ovozemaljski ìvot dat je duhovni zadatak da budu uzor onim bogatima koji se okorelim, nepopustljivim srcima vezuju za svoje bogatstvo i ~ija je jedina misao i nastojanje da ga uve}aju za sebe same. ôvek koji je bogat ovozemaljskim dobrima a shvatio je da je njegovo bogatstvo dar koji je primio od Boga samo zato da bi ga uneo u veliku celinu za dobrobit svih i da bi njime pravedno upravljao za sve - ostvaruje Zakon Jednakosti, Slobode, Jedinstva i Bratstva. Kao onaj koji nesebi~no daje, on doprinosi tome da siroma{ni ne ìve u oskudici, a bogati u luksuzu. Na ovaj }e na~in postepeno, za sve one koji su spremni da nesebi~no ispunjavaju zakon "Moli se i radi", biti uspostavljena neka vrsta ravnoteè, jedan povi{en srednji stale`. Tako }e postepeno izrasti pravo ~ove~anstvo jedne zajednice ~iji ~lanovi ne sakupljaju nikakvo li~no ovozemaljsko bogatstvo, ve} na sve gledaju kao na op{ti posed koji im je dat od Boga. Ako bogata{ smatra novac i dobra svojim vlasni{tvom i uìva ugled u svetu zbog svog bogatstva, onda }e - kao posledica njegovih sopstvenih uzroka - u slede}im ovozemaljskim ìvotima ìveti u siroma{nim zemljama i tamo moliti za hleb koji je jednom kao bogata{ uskra}ivao siroma{nima. I to }e se de{avati dokle god jo{ takva otelovljenja budu mogu}a.

171

Du{a jednog takvog bogata{a ne}e na}i mir ni u podru~jima ~i{}enja. Du{e siroma{ne svetlo{}u koje su zbog njega u zemaljskom telu morale da trpe nepravdu i glad, prepozna}e ga kao onog koji im je uskra}ivao ono {to im je moglo pomo}i da se oslobode robovanja ljudskom "ja". Mnogi }e ga optuìvati, i onda }e njegova du{a i sama osetiti kako su ove patile i gladovale. Ovakva du{a, koja je u zemaljskom ruhu kao ~ovek bila bogata i ugledna a nemilosna, moè da pretrpi veliku nevolju; ova nevolja je mnogo ve}a nego kad bi u zemaljskom ruhu morala da moli za hleb. Shvatite: po zakonima Ve~noga, svima koji nesebi~no ispunjavaju zapovest "Moli se i radi" pripada podjednako; jer Bog svakome daje ono {to mu je potrebno, pa i vi{e od toga. Ali sve dok se svi ljudi ne budu pridràvali ove zapovesti, bi}e na Zemlji tzv. bogata{a. Njihov zadatak, pak, je da svoje sakupljeno bogatstvo raspodele i da ìve isto kao i oni koji nesebi~no ispunjavaju zapovest "Moli se i radi". Ako dakle, ovako budu ~inili, ne misle}i samo na vlastito dobro, ve} na dobro svih, onda }e unutarnje bogatstvo postepeno izroniti napolje i nijedan ~ovek ne}e gladovati ili trpeti oskudicu. Te{ko vama, vi bogati, vi koji svoj novac i dobra nazivate svojim sopstvenim i koji dopu{tate da va{i bli`nji rade da bi se va{a imovina uve}ala! Kaèm vam: vi ne}ete ugledati presto Bo`ji, nego }ete i dalje ìveti tamo gde su stopala Bo`ja - na Zemlji, uvek iznova u zemaljskom ruhu, sve dok to jo{ bude mogu}e. âk i ako potpomaète socijalne ustanove, a pritom ste pak mnogo bogatiji od onih koje te ustanove pomaù, onda ipak robujete satani ~ula koji ho}e razlike izme|u bogatih i siroma{nih. Kroz ove razlike nastaju vlast i pot~injenost, zavist i mr`nja. Iz toga proizlaze sukobi i ratovi. Stoga oni koji se ~vrsto drè svog bogatstva, ~ak ako ponekad i misle na dobrobit dru{tva, sluè satani ~ula i postupaju protiv Zakona ìvota: protiv jednakosti, slobode, jedinstva i bratstva. Ko novac i imovinu smatra svojim sopstvenim i gomila ih za sebe, umesto da pusti da ove materijalne energije teku, taj je, po Zakonu ìvota, lopov, po{to uskra}uje svojim bli`njima jedan deo njihovog duhovnog nasledstva. Jer sve je energija. Ko je vezuje onim "moje" i "meni", taj radi protiv Zakona, koji je teku}a energija.

172

"Te{ko vama koji ste siti sada; jer }ete gladovati." Bogat, sit ~ovek, koji puni samo "svoje" ambare, prazan je u srcu. On zna samo za Njegova ~ula i misli okre}u se oko "mog" vlasni{tva, "mog" poseda, "mog" hleba, "mog" jela. "Sve ovo pripada meni" - to je njegov svet. Takav }e ~ovek jednom gladovati i oskudevati, dok ne shvati: sve je postojanje; sve pripada Bogu i svim ljudima koji se trude da ~ine Bo`ja dela: da ispunjavaju nesebi~nu ljubav i zakon ìvota za Zemlju - "Moli se i radi". Ljudi koji govore samo o "moje" i "tvoje" jesu ljudi siroma{ni svetlo{}u, koji ve} u ovom otelovljenju pripremaju svoj novi zemaljski put ili dugo putovanje svoje du{e u carstvu du{a, uvek u ode}i prosjaka. Du{a zaslepljena materijalnim nesvesno je gladna svetlosti, jer je siroma{na svetlo{}u. Ona na silu poku{ava da ovo nadoknadi spolja{njim stvarima, kao npr. ovozemaljskim bogatstvom, gramzivo{}u, izobiljem, pi}em ili drugim prohtevima i uìcima. Ona je nezasita. "Te{ko vama koji se smejete sada; jer }ete tugovati i plakati." Ko se bli`njima smeje i ruga im se, taj }e jednom biti veoma tuàn i plaka}e nad samim sobom - jer nije prepoznao one kojima se smejao i rugao. On }e morati da spozna da je, na kraju krajeva, ismejavao, poniàvao i izrugivao sebe samoga. Jer ko osu|uje svog bli`njeg i sudi mu, ismeva ga, poniàva i izruguje, taj osu|uje, sudi, ismeva, poniàva i izruguje i Mene, Hrista. Shvatite: ko se ogre{i o najmanjeg od Moje bra}e, taj se ogre{uje o Zakon ìvota i pati}e zbog toga. On se istovremeno i vezao za one koje je povredio. Stoga pazite da se ne ogre{ujete i ve`bajte samokontrolu. Ne prlja du{u ono {to ulazi kroz usta, nego ono {to silazi sa usana, to optere}uje du{u i ~oveka. "Te{ko vama kad stanu svi dobro govoriti o vama; jer tako su i o~evi njihovi ~inili la`nim prorocima." Ako laskate svojim bli`njima, kako bi i oni vas hvalili i kako biste kod njih uìvali ugled, onda ste isti kao i falsifikatori, koji radi sticanja koristi za sebe pla}aju falsifikovanom nov~anicom.

173

Sli~no je i sa la`nim prorocima. Oni su uìvali i uìvaju ugled u narodu jer su mu laskali i jer su ih se dràli oni koji su tako|e bili ugledni u narodu, o~ekuju}i kroz to li~ni presti` i korist. Shvatite, vi, ljudi u Carstvu Mira: u gre{nome svetu mnogi su pravedni proroci, a i prosvetljeni mu{karci i ène, bili klevetani i proganjani, a mnogi od njih i mu~eni i ubijani od ovozemaljskih bogata{a i mo}nika ovoga sveta, od crkvenih vo|a i njihovih pristalica. Satansko je u sva vremena kao svoje oru|e koristilo one koji su svoje ovozemaljsko bogatstvo hteli da zadrè za sebe i da ga uve}avaju, koji su teìli mo}i, a i one koji su tim bogata{ima i vlastodr{cima bili pot~injeni. Ovo morate znati da biste shvatili zbog ~ega je stari, gre{ni svet propao na tako grozan na~in. Osim toga, la`ni proroci su bili i oni koji su propovedali jevan|elje ljubavi a sami nisu ìveli prema njemu. A bili su to i svi oni koji su sebe nazivali "hri{}anima", ali su se u svom ìvotu pona{ali nehri{}anski. Oni su ~esto bili slavljeni zbog svog besedni{tva, a po{tovani i hvaljeni zbog svog bogatstva i ugleda. O, vidite, ipak su svi pravi proroci i prosvetljeni ljudi tokom vremena doprinosili tome da kristal unutarnjeg ìvota sa svojim brojnim fasetama ve~ne istine sve vi{e svetluca i blista. Na taj na~in se sasvim postepeno izgra|ivalo Carstvo Bo`je na Zemlji. Za vas, draga bra}o i sestre u Carstvu Mira, vaì da ovaj, sada savr{eni, svetlucavi i blistavi kristal, unutarnji ìvot, negujete, gajite, ~uvate i odràvate kao kakav dragoceni cvet: to je zakon ljubavi i mudrosti Bo`je, Njegov red, Njegova volja, Njegova mudrost, Njegova ozbiljnost, Njegova dobrota, Njegovo beskona~no zra~enje ljubavi i Njegova blagost.

6. Vi ste so Zemlji, jer svaka `rtva mora se solju posoliti; no ako so izgubi svoj ukus, ~ime onda soliti? Od nje vi{e nema nikakve koristi, osim da se prospe i nogama pogazi. (Pogl. 25, 6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

174

Pravedni su ta so Zemlje. Oni }e uvek iznova upozoravati na nepravilnosti u ovome svetu i stavljati prst na ranu greha. Jer mnogo zla se de{avalo i de{ava se u ovom jo{ gre{nom svetu - i mnogi su ljudi bili `rtve zbog jevan|elja. Pravedni, koji su bili ovakve `rtve treba da budu rehabilitovani od pravednih mu{karaca i èna, jer sve treba da bude otkriveno kroz so Zemlje. Sada, u vremenu preokreta od starog, gre{nog sveta ka Novome Dobu, dobu Svetlosti, pravednici }e obelodaniti nepravdu i u~initi da ona postane o~igledna, da bi oni koji su ~inili nepravdu spoznali sebe i pokajali se. ûvajte se, ipak, vi pravednici, koji ste so Zemlje, da ona ne izgubi ukus; dakle, ostanite pravedni i ne dajte se zavesti. Jer, ko da donese pravednost u ovaj svet i ko da ukaè na nepravilnosti i grehe koje ljudi ~ine? Ipak samo oni koji poznaju Moje ime i koji su kao jagnje. Ko prestane da bude so Zemlje, dospe}e me|u one koji su zloupotrebili i zloupotrebljavaju Moje ime za svoje ciljeve i koji su proganjali, klevetali i ubijali pravedne. Ako so Zemlje izgubi svoj ukus, i ~ovek prezre svoje bli`nje, onda }e on pasti pod svoje sopstvene uzroke; slikovito re~eno: sam }e sebe nogama pogaziti. Njegovi neokajani uzroci }e onda prouzrokovati bolest, bolovanje i patnju. Du{a siroma{na svetlo{}u trpe}e oskudicu i oseti}e na sopstvenom du{evnom telu ono {to je prouzrokovala kod svog bli`njeg.

7. Vi ste svetlost svetu. Grad izgra|en na breùljku ne moè biti sakriven. I niko ne poklapa sudom sve}u kad je zapali, nego je me}e na sve}njak da svetli svima koji su u ku}i. Zato pustite da va{a svetlost svetli pred ljudima, da mogu va{a dobra dela videti i va{eg Oca na Nebu slaviti. (Pogl. 25, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja Sam Svetlost sveta.

175

Kroz Moje verne, mu{karce i ène koji ispunjavaju volju Ve~noga, zra~i ona sada poja~ano u ovaj svet. Svoju svetlost stavio Sam na sve}njak boànske mudrosti i pravednosti, da svetli svima koji su dobre volje. Bra}o Moja i sestre u Carstvu Mira Isusa Hrista, va`no je za vas da znate slede}e: u otelovljenom delu Zraka boànske Mudrosti Ja Sam sasvim postupno dovodio do sjaja Moju Svetlost. Ja Sam pozvao ono dete ~ove~je u kojem je bio otelovljen ènski princip - serafim boànske Mudrosti i saop{tio mu njegov duhovni zadatak, koji je onda u njegovoj du{i postajao sve o~igledniji. Znajte, kada u inkarniranoj du{i po~ne da pulsira duhovni nalog, to Zakon ho}e da ~ovek bude upozoren i upitan da li prihvata ono {to je aktivno u njegovoj du{i. Dete ~ove~je je odgovorilo potvrdno, shodno smislu ovako: Ve~ni, ja sam Tvoja slu{kinja, neka mi bude po Tvojoj volji. Zatim je za nju po~eo taj veliki, sveobuhvatni duhovni nalog, da bude Moja proro~ica i glasnik za ~itavu Zemlju. Moja svetlost je u njenoj du{i postajala sve svetlija i sna`nija, dok nije potpuno prozra~ila njenog ~oveka. A kada je i ~ovek bio dovoljno osnaèn da predaje Moju svetu, ve~nu Re~, Ja Sam je poslao u ovaj svet: vo|ena od Mog Duha, ona je pose}ivala zemlje i gradove na raznim kontinentima. Preko nje Sam Ja u bezbroj objava dao Moju svetu Re~. U mnogo faseta ve~ne istine zra~ila je Moja svetlost u ovaj svet, na ovu Zemlju. To je mudrost iz Boga. Na Mojoj svetlosti se u ovoj mo}noj smeni d“ba palilo sve vi{e srca. Ljudi su spoznavali ve~nu Istinu u Mojoj Re~i. Sve vi{e njih i{lo je unutarnjim putem i primalo dar @ivota, pouke i lekcije iz ve~ne istine, kako bi se pribliìli Bogu, ve~nom Postojanju. Mnogi mu{karci i ène postajali su Moji verni, jer su ispunjavali Bo`ju volju. Oni su se zbratimili u Mome duhu i postali su pioniri za Novo Doba, koji su zasnovali temelj Carstva Bo`jeg na Zemlji i po~eli da na njemu grade.

176

Sve vi{e ljudi postajalo je traìteljima svetlosti. Na putu ka unutarnjem ìvotu raspaljivali su sve vi{e i vi{e svoj unutarnji plamen na Mojoj Svetlosti i ujedinjavali se sa pionirima, kako bi zajedno delovali za Novo Doba. Shvatite i ovo: iz dubokih pouka koje Sam Ja davao kroz inkarniranu boànsku Mudrost, oni su spoznali ve~ne zakone i bivali sve vi{e i vi{e u pravednosti Bo`joj. U svim su vremenima pioniri imali da svladaju i poneki poraz. Ipak, oni su u svakom porazu spoznavali svoju sopstvenu slabost i savladavali je onda sa Mnom, Hristom. Oni su se kajali zbog svog nezakonitog pona{anja i zahvaljivali su i slavili Boga {to ih neumorno vodi i izvodi iz njihovih poraza. Na ovaj na~in su ti mu{karci i ène oja~ali u Meni, Hristu. Pobede u Meni, Hristu, nisu smatrali svojim pobedama. Oni su se zahvaljivali, hvalili i slavili ovo ve~no Ime i radovali se {to je Ve~ni mogao kroz Mene i {to Sam Ja mogao kroz njih i sa njima da dovr{im ono {to je trebalo u~initi za doba Svetlosti u kojem vi sada ìvite. Ostvarivanjem ve~nih zakona pribliàvali su mi se verni mu{karci i ène sve vi{e i postajali su svesni Mog vo|stva. Preko otelotvorenog dela Zraka boànske Mudrosti govorio je Ve~ni, Bog, Otac svih nas, i Ja, Hrist, sa Njim. Mi smo stalno opominjali pionire da otklone gre{ke koje su se kod njih jo{ ispoljavale. Istovremeno smo ih Moj Otac i Ja, Hrist, dovodili do samospoznaje tako {to Smo ih - prema zakonu slobodne volje - upozoravali ~im bi se ogre{ili o ve~ni Zakon. Obja{njavali smo im kako bi mogli da isprave svoje gre{ke. U svim bitnim pitanjima i situacijama otkrivali smo se Ve~ni i Ja, Hrist, i dovodili ih do zakonitog odgovora i re{enja. Oni bi odmah o~istili ono {to im je jo{ stajalo na putu, tako da je moglo biti uklonjeno ono {to nije odgovaralo ve~nom Zakonu. Doba pionira bilo je jedno veliko doba, jer su pioniri razgovarali sa Bogom, koji im se otkrivao kroz veliku svetlost boànske Mudrosti. Kroz ovu duboku povezanost sa Otac-Majka-Bogom i sa Mnom, njihovim Spasiteljem i boànskim bratom, oni su se u~vrstili u svom unutarnjem. Sve su vi{e bivali ispunjeni ljubavlju i Mudro{}u.

177

Ovo {to Ja otkrivam ovde u ovoj knjizi "Ovo je Moja Re~", ispunilo se u jednom evolucionom procesu koji je obuhvatio mnoge generacije. Prvi pioniri za Novo Doba jo{ nisu prepoznali tu veliku svetlost koja je ìvela me|u njima, jer se otelovljeni deo Zraka boànske Mudrosti pona{ao kao sestra me|u bra}om i sestrama, ne isti~u}i sebe. Ovo jednostavno bratstvo i sestrinstvo, koje je proizlazilo iz jedne velike smernosti i po{tovanja prema Bogu, prouzrokovalo je onda i me|u nekim pionirima istinsko bratstvo i sestrinstvo. Za njih je ona, koja je bila veliki nosilac Svetlosti, bila sestra koja je u svakoj ìvotnoj situaciji mogla da ih posavetuje, jer je njeno duhovno telo bilo jedno sa Bogom, @ivotom. Shvatite, vi koji ìvite u Novom Dobu: sve ovo - i mnogo toga {to nije zabeleèno - moralo se dogoditi kako bi Moja svetlost u ovome svetu mogla sijati sve ja~e. Ona je sijala mo}no u vremensku prekretnicu i pripremila Novo Doba kroz Moje verne. Pioniri u Meni bili su ta duhovna borbena trupa koja se borila prema Zakonu ìvota, ljubavi i slobodne volje. Nakon sklapanja saveza sa Bogom, Ve~nim, oni su ìveli i delovali iz centralnog prasvetla Zavetne zajednice Novi Jerusalim u Novom Izraelu koji je nastajao. Iz Zavetne zajednice Novi Jerusalim nastao je u narednim generacijama mo}ni grad Jerusalim na sve finijoj materiji Zemlje. Grad Novi Jerusalim, koji je podignut na breùljcima, ne moè biti sakriven. On svetli i zra~i kao centralno prasvetlo za ~itavu Zemlju. Iz tog grada koji je podignut na breùljcima, iz Novog Jerusalima, daju se impulsi za ~itavo Svetsko Carstvo Isusa Hrista. Grad Novi Jerusalim je centralno razvodno mesto za Carstvo Mira Isusa Hrista. Tako je otkriveno i tako jeste.

8. Ne mislite da Sam do{ao da ukinem zakon i proroke; nisam do{ao da ukinem, nego da ispunim. Jer zaista vam kaèm: dok ne pro|e nebo i zemlja, ne}e nestati ni najmanjeg slovca niti ijedne ta~ke iz zakona i proroka, dok se sve ne ispuni. No vidi, ovde je jedan ve}i od Mojsija i On }e vam dati vi{i zakon, potpuni zakon ~ak, i tom zakonu treba da se povinujete. (Pogl. 25, 8)

178

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kao Isus iz Nazareta u~io Sam mu{karce i ène koji su Me sledili, i sve koji su Me slu{ali, delovima iz potpunog zakona, iz Apsolutnog zakona. Obja{njavao sam im tako|e da Apsolutni zakon ljubavi zra~i u Zakon setve i ètve, jer je Duh sveprisutan i deluje i u Zakonu setve i ètve, zakonu pada. Kroz Mene kao Isusa iz Nazareta, otelotvorenog Hrista, i kroz sve druge prave Bo`je proroke, Ve~ni je u~io i opominjao Svoju decu u nesavr{enim ravnima da je zakon pƒda, zakon setve i ètve neprestano aktivan. Ko na vreme ne razmisli i ne preobrati se, mora}e da pretrpi svoje uzroke kao posledice. Ve~ni je nastojao i nastoji i u dana{nje vreme (1989) da Svoju ljudsku decu i sve du{e dovede do Svog srca, do zakona ve~ne ljubavi, pre no {to ih sustigne ètva posledice uzroka koje su sami zasadili. Ve~ni ih je dovodio i dovodi ih kroz Mene, Hrista, do samospoznaje. On im je davao i daje im snagu da o~iste ono {to su prepoznali i {to prepoznaju kao greh i gre{ku. Hrist, koji Ja Jesam, u Isusu iz Nazareta do{ao je na Zemlju, u ovaj svet, da bi kao Sin ~ove~ji u~io ljude ve~nom zakonu i da bi ga prvi ìveo, kako bi i oni spoznali put do ve~nog Oca i ispunjavali Njegov zakon - da bi ponovo mogli u}i u ve~na stani{ta, koja On ~uva spremna za svu Svoju decu. Ljudi koji su Me sledili u vreme dok Sam boravio na Zemlji i koji su ostvarivali ve~ne zakone, bili su Moji istinski sledbenici. U generacijama koje su zatim sledile bilo je onda hri{}anstva i la`nog hri{}anstva: istinskih sledbenika koji su dobrovoljno sledili Mene, Hrista, tako {to su se pridràvali zakona Besede na Gori - i la`nih hri{}ana, koji su samo govorili o Meni, Hristu, a ipak delali protiv tih zakona. Osim toga, bilo je jo{ i tzv. prinudnog sledbeni{tva: ono je nastalo od prisilno izvedene hristijanizacije masa od strane crkava. Shvatite: u ve~nom zakonu nema prinude: Bog, Ve~ni, svoj Svojoj deci dao je slobodnu volju. Onaj ko se slobodno odlu~i, taj sa tom slobodnom odlukom ima snagu za ono ~emu nas u~i pravo hri{}anstvo: za jednakost, slobodu, jedinstvo, bratstvo i pravednost. Sve prinude poti~u od zakona setve i ètve, koji se zove jo{ zakon pada. ôveku je ponu|eno da sam odabere svoj duhovni put. Ja,

179

Hrist, nudio Sam i nudim put do srca Bo`jeg, ali ne prisiljavam nijedno ljudsko bi}e da ide tim putem. Onaj ko prisiljava svoje bli`nje, taj i sam ìvi pod prisilom zakona pada i ovaplo}uje misao pada. Neke tzv. hri{}anske konfesije primoravaju svoje vernike na kr{tenje vodom. âk se sasvim mala deca, ~ija slobodna volja jo{ nije razvijena i koja zbog toga ne mogu jo{ sama ni da odlu~uju, primoravaju kr{tenjem vodom na pripadnost jednoj crkvi, podsti~u}i se tako na u~estvovanje i u njenim drugim ritualima. To je zadiranje u slobodnu volju pojedinca, a istovremeno i nasilna hristijanizacija. To su procesi koji se odvijaju u zakonu pada. Ljudima koji Mene, Hrista, ne prihvate i ne prime dobrovoljno, iz najdubljeg unutarnjeg uverenja, ~esto je veoma te{ko da na pravi na~in shvate i prihvate Deset zapovesti, izvode iz Ve~nog Zakona, jer su ove potiskivane u drugi plan mnogim banalnostima, dogmatskim formama, ritualima, obi~ajima i kultovima. U konfesijama su ove banalnostima postale glavna stvar; no one nemaju ni~eg zajedni~kog sa unutarnjim hri{}anstvom, sa Unutarnjom religijom, ve} delom poti~u neposredno iz vremena mnogobo{tva i idolopoklonstva i time iz podru~ja ravni pada. Tek kada se ljudi dobrovoljno budu oslobodili nametnutih im dogmi i krutih formi, rituala i kultova, kao i svojih sopstvenih predstava o Bogu, mo}i }e postepeno biti dovedeni u svoje unutarnje, u svoje pravo bi}e. Tamo, u svom unutarnjem bi}u, na}i }e se onda kao pravo bi}e u Bogu i kao stanovnici Carstva Bo`jeg koje postoji u svakom ~oveku. Ovaj unutarnji ìvot je prava religija, Unutarnja religija. Shvatite: ve~ni, sveobuhvatni, univerzalni zakon, zakon Nebesa, neoboriv je. To je zakon sveg ~istog postojanja. Padom je nastao zakon setve i ètve i on se moè razloìti jedino ostvarivanjem ve~nih zakona. On se, dakle, ne moè izbe}i. Zakon setve i ètve deluje u svakoj du{i sve dok ona svoje grehove ne spozna, o~isti ih, okaje i preda ih Meni, Hristu Bo`jem. Onda }e zakon pada biti ukinut u du{i. Du{a }e onda biti maksimalno oslobo|ena svoje ne~isto}e. Ona }e ponovo postati ono ~isto bi}e u Bogu koje ìvi Apsolutni zakon, po{to ponovo stremi apsolutnom, svevladaju}em zakonu ljubavi i ìvota.

180

Zakon setve i ètve vaì}e onoliko dugo dok sve {to je nezakonito ne bude izmireno i pretvoreno u pozitivnu energiju i dok svako bi}e ne bude ponovo ìvelo u Bogu, iz koga je i proiza{lo. Onako kako sva bi}a iz Boga budu ponovo ulazila u srce Bo`je, u Apsolutni zakon, tako }e se i sva podru~ja ~i{}enja - sve delimi~no materijalne i materijalne ravni, uklju~uju}i i Zemlju - pretvarati u kosmi~ku energiju i, na kraju ponovo vibrirati u Apsolutnom zakonu. Tada }e zakon pada biti razloèn i Bo`ja }e ljubav, svesna i svevladaju}a biti u ~itavom Postojanju, u svakom bi}u. Ne}e nestati nijedne ta~kice iz ve~nog Zakona koji su pravi proroci donosili pre i posle Mene, a koji Sam Ja, kao Isus iz Nazareta, ìveo drugima za primer. Kada se kaè: "ni najmanje slovce", misli se na pojedina~ni aspekt ve~ne istine, a ne na slovo i re~ ljudi kao takve. Ljudske re~i ~esto su samo simboli koji skrivaju ono najunutarnjije. Tek kad bude u stanju da iznutra oseti jezik simbola, ~ovek }e spoznati istinu i smisao ìvota koji su duboko skriveni u ljudskim re~ima. "Vi{i zakon" je korak u Apsolutni zakon. U ravnima pripreme, koje se nalaze ispred vrata Nebesa, ovaj se zakon izlaè prete`no ~istim bi}ima koja ovamo dolaze sa Zemlje i iz carstava du{a. Taj vi{i zakon poslednja je stepenica u~enja pred vratima Neba. On pokazuje tim prete`no ~istim bi}ima kako se zakonito zra~enje ponovo aktivira u duhovnom telu, da bi se moglo primeniti u beskona~nosti. Kao Isus iz Nazareta izlagao Sam delove iz potpunog zakona, iz Apsolutnog zakona. Potpuna istina je u ono vreme jo{ morala ostati skrivena od ljudi toga vremena, jer su oni jo{ i suvi{e zavisili od mnogobo{tva i bili orijentisani na razne verske pravce tada{njeg vremena. Stoga Sam govorio, shodno smislu, ovako: Kad do|e vreme, Ja, Duh Istine, uve{}u vas u svu Istinu. Na brdu Golgota - {to zna~i: mesto raspe}a - razapeli su Me Rimljani jer Me jevrejski narod nije primio i prihvatio kao Mesiju. Iako Sam pro{ao dolinu Jordana uzdu` i popreko, propovedaju}i, u~e}i ljude, isceljuju}i i daju}i mnoge znakove Svoje boànstvenosti, tvrdokorni jevrejski narod se i dalje klanjao stare{inama hramova, i zato je on sukrivac za smrt Isusa iz Nazareta.

181

Re~ima koje, po smislu, zna~e "Svr{eno je", u sve optere}ene i pale du{e u{le su iskre spasenja. Tako sam Ja postao i Jesam Spasitelj svih ljudi i du{a. Kao Hrist Bo`ji Ja Sam delovao i delujem i dalje. U svim generacijama, sve do dana{njeg vremena (1989), Ja Sam se otkrivao i otkrivam se kroz istinske Bo`je instrumente, kroz ljude ~ije su du{e u velikoj meri ve} o~i{}ene. U ovoj mo}noj smeni doba, u kojoj se doba Svetlosti sve vi{e pribliàva ljudima, izlaèm Ja ve~ni Zakon u svim njegovim pojedinostima i sve vi{e ljudi i}i }e stazom ka unutarnjem, ka ljubavi Bo`joj. Sada je do{lo vreme koje Sam najavio kao Isus iz Nazareta: "Danas to jo{ ne moète nositi, dakle shvatiti, ali kada do|e Duh Istine, On }e vas uvesti u svu Istinu." Sada Sam Ja u Duhu me|u Svojima, me|u vernim tragaocima za ve~nim postojanjem, za sve{}u Moga Oca, i u~im ih Apsolutnom, ve~nom zakonu, da bi ga i oni, kao i oni koji }e ìveti u Carstvu Mira ispunjavali ìve}i tako u Meni i Ja kroz njih. Moje su re~i ìvot, ve~ni Zakon. One }e ostati sa~uvane u onima koji tragaju za ve~nim ìvotom, a i u mnogim pisanim zabele{kama dakle i u ovoj knjizi za Carstvo Mira Isusa Hrista. Shvatite: samo ve~ni Zakon ljubavi osloba|a ~oveka - ne Zakon setve i ètve. Ovaj mu donosi samo patnju, bolest, nevolju i dugotrajno bolovanje.

9. Ko kr{i neku od ovih zapovesti koje }e On dati, i jo{ bude u~io ljude da ~ine tako, najmanjim }e se u Carstvu Nebeskom zvati. A ko ih se, pak, bude pridràvao i u~io tako i druge, taj }e se velikim zvati u Carstvu Nebeskom (Pogl. 25, 9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Deset zapovesti, koje je Bog preko Mojsija dao Svojoj ljudskoj deci, izvodi su iz ve~nog zakona ìvota i ljubavi. Ko se ogre{i o ove zakone i svoje bli`nje samo u~i ovim zakonima, a sam ih se ne

182

pridràva, taj je la`ni u~itelj. On se tako ogre{uje o Sveti Duh. To je najve}i greh. Ovaj falsifikator koristi Bo`ju ljubav, zakon ìvota, za vlastite ciljeve. Time on zloupotrebljava ve~ni Zakon. Svaka zloupotreba je razbojni{tvo; a svaki razbojnik je istovremeno i progonjeni koga }e pre ili kasnije susti}i njegova sopstvena dela, njegovi sopstveni uzroci i dokazati njegovu krivicu. Jer, Bog je pravedan; kroz Njega }e sve postati o~igledno, kako ono dobro, tako i ono manje dobro i lo{e. Ko se pak pridràva zakona ljubavi i ìvota, tj. ispunjava ih u svakodnevnom ìvotu i u~i ljude onome {to je sam ostvario, taj je istinski duhovni u~itelj. On pruà ljudima hleb nebeski i njime }e nahraniti mnoge. Ko daje iz sopstvenog ispunjenja, ispunjen je boànskom mudro{}u i snagom i svetle}e kao zvezda na nebu kada bude do{lo vreme. Jer ~ovek ispunjen Bogom crpi iz struje Spasenja i nesebi~no daje onima koji su gladni i èdni pravednosti. Shvatite: kroz takve pravedne mu{karce i ène dolazi ve~ni zakon ljubavi i ìvota u ovaj svet. Ko se, dakle, pridràva ve~nog Zakona i pou~ava ga, taj }e se velikim zvati u Carstvu Nebeskom; to zna~i: on }e na Nebu biti bogato nagra|en.

10. Zaista, koji poveruju i poslu{aju spa{}e du{e svoje, a koji ne poslu{aju izgubi}e ih. Jer vam kaèm: ne bude li pravednost va{a ve}a od pravednosti pismoznanaca i fariseja, ne}ete u}i u Carstvo Nebesko. (Pogl. 25, 10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Iskaz: "... koji poveruju i poslu{aju spa{}e du{e svoje, a koji ne poslu{aju izgubi}e ih" zna~i: ko veruje, i sledi zakone Bo`je, taj }e izbaviti svoju du{u iz to~ka ponovnih ra|anja, koji }e ga vu}i u telo sve dok ne bude okajao sve ono {to ga je neprestano odvla~ilo u otelovljenja. Shvatite: Samo vera u zakon ìvota nije dovoljna. Jedino }e vera u ìvot uz ostvarivanje zakona ìvota izvu}i ~oveka i du{u iz to~ka ponovnih ra|anja.

183

Ko se ne pridràva zakona Bo`jih, taj izdaje Boga i predaje svoju du{u tami. On tako prekriva svetlost svoje du{e, svoj stvarni ìvot. Taj }e ~ovek onda ìveti u grehu, a du{a u snu ovoga sveta. Zakon otelovljavanja, to~ak ponovnih ra|anja koji vu~e du{u ka otelovljenju, delova}e jo{ dugo, kako bi otelovljena du{a spoznala da nije od ovoga sveta, ve} je u zemaljskom ruhu da bi se oslobodila svega {to je ljudsko i otkrila ono {to je boànsko: svoj stvarni, ve~ni ìvot. Oni koji poznaju pisane znakove ne tuma~e ih svi doslovno, ve} i po smislu. Stoga treba da stoji: ne bude li va{a pravednost ve}a od pravednosti mnogih pismoznanaca - koji se izdaju za pravedne i pou~avaju Moj zakon, a sami ga se ne pridràvaju - ne}ete u}i u Carstvo Bo`je. Zato se ne vezujte za mi{ljenje i poglede ljudi. Ostvarujte ono {to ste spoznali iz zakona ìvota; onda }ete uvi|ati koje korake treba da napravite dalje ka vi{im zakonitostima. Shvatite: pravednost Bo`ja je Bo`ja ljubav i mudrost. Ko ih ne razvije u sebi, taj ih ne zra~i iz sebe, a i nema uvida u dubine ve~nog postojanja niti proni~e u svoj pravi ìvot. Njegov ovozemaljski ìvot je vegetiranje. On vegetira mimo stvarnog ìvota. On je duhovno mrtav i u ovostranom i u onostranom. On nema ispravnu orijentaciju ni u ovom zemaljskom postojanju, niti u onostranom ìvotu, jer nije ìveo prema zakonima ìvota. On nije mudar, ve} samo predaje dalje svoje memorisano znanje. Tako on po~inje da gre{i i, najzad, postaje gre{nik. On postupa protiv ve~nog zakona i tako upada sve dublje u zakon setve i ètve.

11. A kad prinosi{ dar svoj oltaru i seti{ se da brat tvoj ima ne{to protiv tebe, ti ostavi dar svoj pred oltarom i oti|i te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa onda do|i i prinesi dar svoj. (Pogl. 25, 11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "... kada prinosi{ dar svoj oltaru i priseti{ se da brat tvoj ima ne{to protiv tebe, ti ostavi dar svoj pred oltarom i oti|i te se najpre

184

pomiri sa bratom svojim, pa onda do|i i prinesi dar svoj", zna~i: Ako ho}e{ da posveti{ svoj ìvot Meni, Hristu, i da Meni predaje{ svoje gre{ke i grehove onda ako shvati{ da se jo{ nisi pomirio sa svojim bli`njim, ostavi najpre greh pred unutarnjim oltarom. Otidi kod svog bli`njeg i pomiri se sa njim - i kad odlu~i{ da ne ~ini{ vi{e isto ili sli~no koje te je navelo na greh, poloì svoj greh na oltar. Taj oltar se nalazi u najunutarnjijem tvog hrama od mesa i kostiju. Duh ljubavi i ìvota }e onda pretvoriti taj greh u snagu i ìvot. Jer ono {to Meni bez prinude, svojevoljno preda{ i ne ~ini{ vi{e isto ili sli~no, od toga }e{ se osloboditi. Tvoja du{a }e onda poja~ano primati svetlost iz Mene. Obratite pa`nju na slede}u zakonitost: ako ste se o svog bli`njeg ogre{ili isklju~ivo u mislima, upu}uju}i mu misli bez ljubavi, misli zavisti, ùdnje za osvetom, misli ljubomore ili mr`nje, nemojte i}i k njemu da biste sa njim o tome porazgovarali. Znajte: va{ bli`nji ne poznaje svet va{ih misli. A ako mu ga otkrijete re~ima, on }e onda o njemu razmi{ljati. Do|ite samo k Meni, Hristu, koji Sam u va{em unutarnjem, i pokajte se zbog svojih misli i uputite istovremeno du{i bli`njeg pozitivne, nesebi~ne misli, misli moljenja za opro{taj i misli unutarnje povezanosti. Onda }u Ja poni{titi ono {to je prouzrokovano u mislima. A ako onda ne budete vi{e mislili isto ili sli~no, bi}e vam i opro{teno. Shvatite: ako govorite bli`njem o svojim ljudskim mislima, moète pod odre|enim okolnostima pokrenuti u njemu ono ljudsko, koje je upravo u procesu preobraàja. Ono bi se onda ponovo moglo pokrenuti u va{em bli`njem. On }e onda opet po~eti da misli i govori negativno i ponovo }e se opteretiti. Zakon glasi: ne optere}uje se samo onaj koji je ponovo podstaknut na razmi{ljanje va{im neispravnim pona{anjem, ve} se optere}ujete i vi koji ste izgovorili svoje misli i njima pokrenuli ono ljudsko u bli`njem koje je upravo bilo u procesu preobraàja. Ako sa va{ih usana ipak si|e ne{to nezakonito, recimo optuùjete svog bli`njeg, grdite ga i ogovarate - i ako on to ~uje preko drugog ili tre}eg - idite i molite ga za opro{taj. Ako vam on oprosti, onda vam je oprostio i ve~ni nebeski Otac u Meni, Hristu. A ako vam pak ne oprosti, onda vam ne}e mo}i oprostiti ni Otac va{ nebeski u Meni, Hristu. Ljubav Otac-Majka Boga, pak, sve }e vi{e dodirivati jo{ tvrdo

185

srce, da bi se taj ~ovek brè predomislio i oprostio vam, i kako bi onda i Bog u Meni, Hristu, mogao da vam oprosti, a onda je otpla}eno i preobraèno sve ono {to je nekada bilo nezakonito. ûvajte se sopstvenog jezika! Jer ono nezakonito {to si|e sa va{ih usana moè va{em bli`njem i vama samima pri~initi mnogo ve}u {tetu nego va{e misli koje ste na vreme prepoznali i predali ih Meni, Hristu u vama, pre no {to su po~ele da deluju. Shvatite jo{ jednu zakonitost: misli ne vidite i ne ~ujete - a one su ipak tu. One odlaze u atmosferu i mogu da uti~u na onoga ko misli isto ili sli~no. Ako ih na vreme predate Meni, bi}e poni{tene svejedno da li ih je du{a va{eg bli`njeg ve} registrovala u sebi. Onda }ete biti vo|eni tako da }ete mo}i ~initi dobro ~oveku o kome ste mislili negativno. I ako nesebi~no budete ~inili dobro, ne izgovaraju}i svoje negda{nje misli, onda }e se u du{i onoga o kome ste protivzakonito mislili ugasiti ono {to je on ve} bio primio u nju. Onda }e se i u vama ugasiti ono {to je va{a du{a odaslala.

12. Izmiri se {to pre sa protivnikom svojim, dok si jo{ sa njim na putu, da te protivnik tvoj sudiji ne preda, a sudija tamni~aru, a izbaviti se ne}e{ pre no {to plati{ i poslednju paru. 13. ûli ste da je re~eno: ljubi bli`njega svoga, a mrzi neprijatelja svoga. Ali Ja vam kaèm, vama koji ~ujete: ljubite neprijatelje svoje, ~inite dobro onima koji vas mrze. (Pogl. 25, 12 - 13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Izmiri se {to pre sa protivnikom svojim, dok si jo{ sa njima putu" zna~i: ne ostavljaj greh koji si po~inio prema svom bli`njem da stoji! O~isti ga {to pre, jer je on jo{ sa tobom na ìvotnom putu u ovozemaljskom ìvotu. A ako je njegova du{a oti{la sa Zemlje, onda }e{ mo`da morati da ~eka{ dok se ponovo ne sretnete, kako bi mogao da ga zamoli{ za opro{taj. Shvatite: "sudija" je zakon setve i ètve. Ako ovaj po~ne da deluje, onda ~ovek ne}e mo}i da se izvu~e sve dok ne plati "i posled-

186

nju paru" - dok, dakle, ne okaje sve {to je prouzrokovao, a nije na vreme okajao. Stoga iskoristite priliku da zamolite svog bli`njeg za opro{taj i da mu oprostite dok jo{ hodate sa njim ovom Zemljom i dok se greh jo{ nije ukopao u du{u i postao uzrokom. Ko ne opra{ta i ne moli za opro{taj, mora}e snositi posledice sve dok ne otplati "i poslednju paru". Izmirite se, dakle, {to pre sa svojim bli`njim. Ako su uzroci npr. sva|a, zloba ili zavist - ve} uhvatili korena u va{oj du{i i ako se to dogodilo i u va{em bli`njem protiv koga ste, onda vam va{ bli`nji mo`da ne}e tako brzo oprostiti - ~ak i ako ste spoznali i okajali svoj greh. Jer u njegovoj du{i se mo`da, zahvaljuju}i istom ili sli~nom na~inu razmi{ljanja koji ste vi u njemu izazvali, u~vrstio kompleks duga. Va{im gre{nim pona{anjem, koje ste dugo pothranjivali, i on je hranio pritajenu mr`nju protiv vas u svojoj du{i - i tako je, kao i vi, stvorio jedno prostrano, protivzakonito energetsko polje, jedan kompleks duga koji sada oboje morate da obra|ujete. Do ra{~i{}avanja nesuglasica moè do}i jo{ u ovom zemaljskom ìvotu, ili tek u carstvima du{a, ili u novim inkarnacijama. Shvatite: dok ga jo{ nije pogodio udarac sudbine, ~oveka opominje Duh ìvota, koji je tako|e i ìvot du{e, a i duh-za{titnik ili pak ljudi. Opomene iz Duha su najtananiji ose}aji koja struje iz du{e ili koja duh-za{titnik pu{ta da priti~u u svet ~ovekovih misli ili ose}anja. Oni opominju ~oveka da se predomisli ili da o~isti ono {to je prouzrokovao. Ve~ni Duh ìvota i duh-za{titnik mogu i da podstaknu ljude da pri|u onima kojima neposredno predstoji udarac sudbine. Oni }e onda pri}i takvom ~oveku i zapo~eti razgovor koji se odnosi na tu stvar. Iz toga bi se onda mogao spoznati i o~istiti uzrok koji sebi kao sudbina kr~i put. Shvatate, dakle, da ve~na Svetlost na razne na~ine daje opomene i uputstva - i va{em bli`njem sa kojim ste stvorili uzroke, i vama samima. ôvek pravovremeno biva opomenut i preko impulsa dnevnih doga|aja, pre no {to ga ono {to je sam prouzrokovao pogodi kao sudbina.

187

Ko ozbiljno shvati ova uputstva i, kroz kajanje, pra{tanje, moljenje za opro{taj i ponovno ~injenje dobrog, o~isti ono {to je spoznao kao greh, taj ne}e morati snositi posledice svojih uzroka. Ako je greh veliki, onda je mogu}e da on podnese jedan deo toga, ali ne sve {to bi htelo da iza|e iz du{e. Ko, pak, previdi i pre~uje sve opomene, jer se opija ljudskim stvarima, taj }e uzroke koje je sam stvorio morati da nosi dok ne bude pla}ena "i poslednja para". Zapovest ìvota glasi: "Ljubite neprijatelje svoje, ~inite dobro onima koji vas mrze." Svaki ~ovek bi trebalo da u svakom ~oveku vidi svog bli`njeg, svog brata ili sestru. I u prividnim neprijateljima treba da prepoznate svoje bli`nje i da se trudite da ih nesebi~no ljubite. Prividni neprijatelj ti ~ak moè biti dobro ogledalo za samospoznaju, onda kada se uzbudi{ zbog neprijateljstva - koje moè imati mnogo lica; jer ako vas uzbu|uje ne{to u va{em bli`njem, onda isto ili sli~no postoji i u vama samima. Ako ipak moè{ bez ve}eg uzbu|enja da oprosti{ svom bli`njem koji te je okrivio i optuìo, onda to kod tebe nema odgovaranja; u tebi, dakle, nema takvog ~ega ili sli~nog i zato optu`ba i ne nalazi odjeka u tvojoj du{i. Moè biti da si ono zbog ~ega si okrivljen o~istio ili okajao jo{ u prethodnom ìvotu - ili ga nisi nikada ni izgradio u svojoj du{i. To onda zna~i da ovo postoji samo u du{i onoga koji je mislio i govorio protiv tebe i koji te je okrivio. Ako, dakle, u tebi ne odjekne nikakvo uzbu|enje, ako ne usledi nikakav eho iz tvoje du{e, onda si ti za njega bio ogledalo. Da li }e on pogledati u to ogledalo u kojem se ogleda njegovo ljudsko "Ja" ili ne}e - to prepusti Bogu i njemu, Njegovom detetu. Shvati: jedan tvoj pogled bio je dovoljan da pokrene njegovu savest i posluì mu kao ogledalo da bi shvatio da je npr. nekada protivzakonito mislio i govorio protiv tebe. Sada on ima mogu}nost da to o~isti. Ako to i u~ini, tako {to }e se pokajati i ne misliti i ne ~initi vi{e isto ili sli~no, onda je to popravljeno u njegovoj du{i, dakle promenjeno. Tek tada }e te on gledati o~ima unutarnjeg svetla. Znak da se u nekoj du{i ono protivzakonito pretvorilo u pozitivno jeste dobra volja i razumevanje za bli`njeg.

188

14. Blagosiljajte one koji vas kunu i molite za one koji vas iz pakosti zloupotrebljavaju. Da budete deca Oca va{ega koji je na Nebu, koji ~ini da Sunce izgreva i za zloga i za dobroga, i da`d pu{ta i na pravednoga i na nepravednoga. (Pogl. 25, 14) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko se pridràva ovih zapovesti, taj je pravedan prema svojim bli`njima i mnoge }e ljude svojim ìvotom u Bogu dovesti do ìvota u Bogu. Bog ne ka`njava i ne zlostavlja Svoju decu. To govore ve} same re~i: "... koji ~ini da Sunce izgreva i za zloga i za dobroga, i koji da`d pu{ta i na pravednoga i na nepravednoga". Bog je onaj koji daruje ìvot, jer On sam jeste taj ìvot. Iz ve~nog zakona ìvota Bog je ljudima dao slobodnu volju za slobodnu odluku za ili protiv Njega. Ko je za Njega, taj se pridràva ve~nih zakona ljubavi i ìvota i od ve~nog }e Zakona primati darove ljubavi i ìvota. Ko ose}a, misli i dela protiv ve~nog zakona, taj }e i primiti ono {to je posejao, dakle ose}ao, mislio, govorio i delao. Svako, dakle, prima ono {to je sam posejao. Ko poseje dobru setvu, dakle ispunjava Bo`je zakone, taj }e i èti dobre plodove. Ko seje ljudsku setvu, koju unosi u njivu svoje du{e kao ljudska ose}anja, misli, re~i i dela, taj }e èti i odgovaraju}e plodove. Iz ovog shvatite da se Bog ne me{a u ~ovekovu volju. On je Onaj koji daje, pomaè, opominje, vodi i {titi one koji se trude da izvr{avaju Njegovu volju, jer se obra}aju Njemu. Ko Njega napusti, stvaraju}i sopstveni, ljudski zakon, njime }e i upravljati sopstveni, ljudski, "ego-zakon". Bog se, dakle, ne me{a u zakon setve i ètve. Bog na razne na~ine prilazi Svojoj deci, a oni koji Ga od srca mole i ispunjavaju ono {to Sam im zapovedio Ja, Hrist u Bogu, Mome Ocu - da jedni druge nesebi~no ljube - ti su u Bogu i Bog deluje kroz njih.

15. Jer ako ljubite samo one koji vas ljube, kakvu }ete platu imati? Jer i gre{nici ljube one koji njih ljube. I ako ~inite dobro onima koji vama ~ine dobro, kakvu }ete platu imati? Jer i gre{nici

189

~ine tako. I ako pozdravljate samo bra}u svoju, {ta ~inite vi{e nego drugi? Ne ~ine li tako i carinici? (Pogl. 25, 15) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Primi, dakle, svog bli`njeg u svoje srce i prihvati ga i onda kada te ne voli, i onda kada ti ne pomaè i kad te prezire uskra}uju}i ti pozdrav. Voli ti njega. Pomaì mu nesebi~no i pozdravljaj ga - makar samo u mislima, ako ne èli da bude pozdravljen re~ima. I ovaj pozdrav iz srca, koji se {alje u mislima, u}i }e u njegovu du{u i done}e dobre plodove u pravo vreme. Budite, dakle, kao Sunce: koje daje - hteo ~ovek da ga vidi ili ne, èleo on ki{u ili oluju, traìo on hladno}u ili toplotu. Darujte tu nesebi~nu ljubav kao {to Sunce daje Zemlji i po{tujte sve ljude i sve {to postoji. Onda }ete primiti platu u Nebu. Ne ulagujte se ljudima. Ne pravite razlike kao {to ~ine ljudi koji se druè samo sa onima koji misle i ~ine isto kao oni, a osu|uju one koji ne misle i ne ~ine isto kao oni.

16. I ako èli{ ne{to kao sami svoj ìvot a to te odvodi od istine, okani ga se, jer bolje je u}i u @ivot i imati Istinu, nego izgubiti ga i biti gurnut u tamu spolja{nju. (Pogl. 25, 16) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ono {to ~ovek traì za sebe li~no, odnosi se na ~oveka, na njegovo nisko "ja". Sve to jeste vezivanje. Vezivanje zna~i biti vezan za ljude i stvari. Ko se vezuje za ljude i stvari, ko je, dakle, vezan za ne{to, taj umanjuje protok kosmi~kih energija. Ako vezuje{ nekog ~oveka za sebe samo zbog sopstvene koristi, onda ti sopstvenom voljom sledi{ interese koji te odvra}aju od ìvota u Meni, Hristu. Time napu{ta{ neli~ni nesebi~ni ìvot i upli}e{ se sve vi{e u èlju za posedovanjem i u èlju da se bude neko i ne{to, a tvoje unutarnje postaje sve siroma{nije duhovnim ìvotom. Ako se na vreme

190

ne okane{ èlje za posedovanjem i èlje da bude{ neko i ne{to, onda }e{ jednom sve izgubiti. Ako ne spozna{ samoga sebe u posledicama - kroz gubitak cele svoje imovine npr., ili u bolesti, ili u nevolji i patnji - i ako se ni tada ne pokaje{ i ne popravi{, luta}e{ kao du{a ili kao ~ovek u tami, jer si mislio samo na sebe, na svoje sopstveno dobro. Zato spoznaj sebe svakoga dana iznova i ostvaruj svakodnevno zakone Bo`je i okani se traènja ne~ega za sebe. Ostani istinoljubiv i tako veran Zakonu Bo`jem. Onda }e{ u}i u @ivot, koji je tvoje pravo bi}e, i bi{e{ bogat u sebi, jer si otkrio Nebo u sebi. Ko nije posuda za istinu, u tog ne moè ni da se uliva istina, koja je neli~na. Takav ~ovek je okrenut jedino sebi samome i sakuplja jedino za sebe samoga. Ovakvo pona{anje dovodi do toga da on napu{ta Bo`ju, ve~no teku}u snagu i vodi "ìvot u mo~vari": u tu mo~varu uti~e samo ono protivzakonito, a malo toga isti~e. To zna~i da }e on na sopstvenom telu osetiti ono {to je u svojoj mo~vari nakupio. Naprotiv, u onom ~oveku i kroz onog ~oveka koji je posuda istine te~e ve~na Istina. On prima od Boga i daje iz Boga i tako postaje izvorom ìvota za mnoge. Kosmi~ka ìvotna energija, izvor svega {to postoji, te~e kroz sve oblike postojanja i kroz one ljude i du{e koji su se okrenuli Bogu, dakle postali posudom Bo`jom. Shvatite: ve~no struje}a snaga te~e samo kroz onog ~oveka i onu du{u koji ne sakupljaju za sebi~ne ciljeve, ve} nesebi~no daju. Samo kroz onog koji nesebi~no daje te~e neprestano struja Bo`ja! Ako Bog moè kroz tog ~oveka nesmetano da struji, onda taj ~ovek ìvi u Istini, u Bogu, u @ivotu koji ve~no traje. Samo takvi ljudi daju iz Mene, @ivota, jer jesu u Meni, @ivotu i Istini.

17. A èli{ li pak ne{to {to drugima stvara patnje i brige, i{~upaj to iz srca. Jedino }e{ tako na}i mir. Jer bolje je trpeti bol no nanositi ga, pogotovo slabijem od sebe. 18. Budite vi, dakle, savr{eni kao {to je savr{en Otac va{ na Nebu. (Pogl. 25, 17-18)

191

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sve ono neboànsko {to iz tebe iza|e - kao protivzakonite misli, re~i i dela - moè naneti bol i doneti brige ne samo tvom bli`njem, nego i tebi samome. Jer, {to ~ovek poseje, to }e i èti. Kakva setva, takva i ètva. A è}e je uvek onaj koji je i sejao - a ne njegov bli`nji. Tvoj bli`nji nije sejao tvoju setvu, pa ne}e ni èti tvoju ètvu. Tvoje seme ipak moè razneti vetar - kao semenje raznih vrsta cve}a, koje vetar raznosi posle cvetanja pa ono pu{ta koren tamo gde moè ~vrsto da se uhvati. Tako i tvoje misli, re~i i dela mogu, kao i seme no{eno vetrom, da padnu u njivu du{e tvog bli`njeg i da porastu ako tamo nai|u na iste ili sli~ne uslove. Isto ili sli~no, kao {to leì u tebi, leì i u njemu ako se on uzbu|uje ili ljuti zbog tvojih re~i i postupaka kojima mu ti zadaje{ brige, i on, podstaknut tvojim semenom koje donosi vetar, misli, govori i ~ini isto ili sli~no {to i ti. No, ti si to pokrenuo u zakonu setve i ètve i moè{ biti pozvan da poloì{ ra~un. Tebi je zapove|eno da nesebi~no ljubi{ svog bli`njeg i da mu sluì{ i pomaè{, a ne da mu svojim pona{anjem nanosi{ bol i zadaje{ brige. Ako se dakle tvoj bli`nji optereti tvojim nezakonitim pona{anjem, jer si u{ao u njivu njegove du{e i pokrenuo uzroke zbog kojih }e on posle morati te{ko da pati i da trpi zbog njih, onda si se ti vezao za njega. A ako on na tvoje pona{anje reaguje isto tako nezakonito, onda se on vezao za tebe. U ovom ili u nekom drugom vidu postojanja vi }ete ovo morati da o~istite jedan sa drugim. Shvatite: jedno malo, sasvim malo seme ljudskog "ja", moè stvoriti veliki uzrok, koji u sebi ve} nosi svoju posledicu. Shvatite, dakle: svaki uzrok se mora otkloniti. Jo{ jedan primer: ako oda{ilje{ svoje negativne misli, re~i i dela kao semenje koje raznosi vetar, a tvoj bli`nji ~uje ono {to govori{ o njemu, ali to ne registruje, jer za to ne postoje odgovaranja u njivi njegove du{e, onda }e{ se opteretiti samo ti, i ti si se onda vezao za njega, a ne on za tebe. Tvoj bli`nji moè onda u}i u Nebo, jer nije

192

primio i prihvatio negativno semenje koje si ti posejao, jer nije mislio i govorio isto ili sli~no kao ti. A ako si, ipak, svojim pogre{nim pona{anjem izazvao u svom bli`njem uzroke koji mo`da nisu morali da po~nu da deluju u njemu, jer bi ih on kasnije eventualno mogao o~istiti bezbolno i bez nevolja, onda ti snosi{ ve}u krivicu i mora}e{ da nosi{ i onaj deo koji si prouzrokovao na svom bli`njem. Ako ve} mora{ da podnosi{ bol i brige, onda ne okrivljuj svog bli`njeg zbog svog stanja. Ti sam si pokreta~ - a ne tvoj bli`nji. Tvoj bol i tvoje brige su usev u tvojoj du{i koji je izrastao - i oni se pokazuju i u tvome telu ili na njemu kao ètva. Jedino te Ja, Hrist, tvoj Spasitelj, mogu toga osloboditi, i to samo ako se pokaje{ i ne ~ini{ vi{e isto ili sli~no. Onda }e biti skinut teret sa tvoje du{e i krenu}e ti na bolje. Shvatite: ko spozna svoj bol i brigu kao svoju sopstvenu setvu i svoju patnju prihvata, taj pokazuje istinsku unutarnju veli~inu. To je znak duhovnog razvoja; taj duhovni razvoj vodi postepeno u savr{enstvo. To ~isto bi}e je savr{eno; ono je slika i prilika Otac-Majka Boga. Ono ìvi u Bogu, a Bog ìvi kroz to ~isto bi}e. Blaèni su oni koji su ~ista srca, jer }e Boga ugledati - jer su ponovo postali slika i prilika nebeskog Oca. Iz ~istoga srca, koje je predano Bogu, struje blagost i smernost. Ja, Hrist, Spasitelj ~ove~anstva, vodim narod Bo`ji na Zemlji, koji postaje sve ve}i, ka unutarnjoj ~istoti. Narod Bo`ji ~ine (1989) mu{karci i ène koji, svesni cilja, idu putem ljubavi ka unutarnjem, i tako slede Mene, Hrista, jedinog Pastira. Ne}e se vi{e svi oni ponovo otelovljavati u generacijama koje dolaze, ve} }e mnogi od njih ìveti u Duhu Ljubavi i delova}e u Duhu, za Veliku Celinu i za Carstvo Mira Isusa Hrista. O, shvatite, vi koji ìvite u Carstvu Mira: mnogi od vas su kao ljudi bili prisutni ve} u doba Pionira. I tako je poneko od vas pionira, ~uvao zajedno sa drugim pionirima jedinstvo u Bogu i zajedno sa njima i{ao putem ka unutarnjem. Pritom ste odbacivali mnogo toga ljudskog, te su va{e du{e sve vi{e bivale proìmane svetlom Istine. Napu{taju}i zemaljsko telo va{e su du{e nosile svetlo

193

Istine sa sobom u vi{a podru~ja Svetlosti. Odande ste vi ponovo do{li sa svetlom Istine, da biste, obu~eni u zemaljsko ruho, ìveli i delovali u Carstvu Mira Isusa Hrista.

Svetlo Istine zra~i sada ponovo kroz va{a nova zemaljska tela. Sada vi u ovom zemaljskom ìvotu ostvarujete ono {to ste stekli u svojim prethodnim ìvotima: svetlost iz Moje Svetlosti i snagu iz Moje snage - Zakon @ivota. Ispunjene Duhom Bo`jim deluju sada ove du{e kroz svoje novo zemaljsko ruho u Carstvu Mira Isusa Hrista, u kojem Sam Ja vladar i @ivot.

194

26. POGLAVLJE Beseda na Gori (2. deo) Prvi koraci na unutarnjem putu, proces evolucije ka nesebi~nosti (2). Molitva kao samoprikazivanje ili nadahnuta molitva (4). Pravi mudraci po~ivaju u sebi i ne raspravljaju (5). O molitvi "O~e na{" (6). Pra{tanje i moljenje za opro{taj; pravednost i milost Bo`ja (7-9). Zemaljska smrt - Svest du{e nakon smrti - Oàlo{}eni - Ponovno otelovljenje - Veze izme|u ljudi i du{a Ispravan stav (10-11). Sabiranje blaga - Kraj otelovljavanja u Novom Dobu (12-14). Briga za sebe, planiranje s poverenjem u Boga - Ispravna molitva i ispravan rad - Sve {to postoji pod Bo`jom je za{titom (15-18).

1. "Pazite da milostinju svoju ne ~inite pred ljudima da vas oni vide. Ina~e nemate nagrade kod Oca na Nebu. Kada dakle daje{ milostinju, ne trubi o tome, kao {to ~ine licemeri po sinagogama i ulicama, da ih ljudi hvale. Zaista vam kaèm, oni ve} imaju nagradu svoju. 2. A ti kad daje{ milostinju, da ne zna levica tvoja {ta ~ini desnica tvoja, da milostinja tvoja u tajnosti ostane; i onaj Jedan, koji vidi i {to je skriveno, javno }e ti ovo priznati. (Pogl. 26, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U ìvot sprovedena Beseda na Gori je unutarnji put do srca Bo`jeg. Ono {to ne ~ini nesebi~no, ~ovek ~ini samo za sebe samog. Nesebi~nost je ljubav prema Bogu. Sebi~nost je ljubav prema ljudskome. Ko ~ini dobro svom bli`njem samo da bi mu ovaj za to zahvaljivao i slavio njegova dobra dela, taj nije to u~inio za svog bli`njeg nego za sebe samog. Ovakva zahvalnost i priznanje su onda i njegova nagrada. On je tako ve} nagra|en i od samog Boga vi{e nikakvu nagradu ne}e primiti. Bog nagra|uje samo nesebi~nost. A nesebi~nost izrasta i sazreva samo u onom ~oveku koji je na~inio, odnosno ostvario prve korake ka kraljevstvu unutarnjeg. Prve korake ka tom kraljevstvu predstavlja kontrola misli: egocentri~nim, negativnim, sanjarskim ili strastvenim mislima

195

suprotstavi pozitivne misli, misli spremnosti na pomo}, radosne, plemenite misli i misli o onom dobrom u ~oveku i u svemu {to te snalazi. Tako }e{ postepeno ste}i kontrolu nad svojim ~ulima. Onda ne}e{ vi{e ni{ta ni traìti ni o~ekivati od svog bli`njeg. Na unutarnjem putu }e{ dalje govoriti jo{ samo ono pozitivno i bitno. Tako }e{ staviti pod kontrolu svoje ljudsko "ja", jer si nau~io da po~iva{ u sebi. I tvoja }e du{a postajati sve svetlija i ti }e{ u svemu {to dolazi do tebe nalaziti ono dobro, koje }e{ onda mo}i i da oslovljava{ i izgovara{ na pravi na~in. Kada ovo nau~i{, onda }e{ na zakonit na~in oslovljavati i ono protivzakonito. Tako }e se u tebi buditi iskrenost i po{tenje i u svemu }e{ biti veran Bogu. Ovaj duhovni evolucioni proces ka nesebi~nosti jeste unutarnji put ka srcu Bo`jem. Sve {to ~ini{ iz nesebi~nosti, donosi}e ti bogat plod. Ako su, dakle, tvoja ose}anja bez o~ekivanja, a tvoje misli plemenite i dobre, onda je u tvojim re~ima i u tvojim delima Bo`ja snaga. Ova snaga je Moja ìvotna energija. Ona se uliva u du{u tvog bli`njeg ~ine}i da i on postane nesebi~an. Jer ono {to iz tvoje svetle du{e izi|e to }e - pre ili kasnije, ve} prema tome kada se bli`nji za to otvori - u}i i u du{u i srce tvog bli`njeg. Ko nesebi~no daje, ne pita se da li }e bli`nji saznati {ta je dao. Nesebi~ni - daje! On zna da Bog, Ve~ni Otac, gleda u srca sve Svoje dece i da }e Ve~ni, ~iji Duh ìvi u svakom ~oveku, nagraditi nesebi~nog kad za to do|e vreme. Samo je to od zna~aja. Shvatite: sva dobra, dakle nesebi~na dela bi}e otkrivena kad za to do|e vreme, da bi ih prepoznali oni koji treba da ih vide, kako bi i sami postali nesebi~ni prihvataju}i ìvot u Meni i teè}i mu, i ~ine}i ono {to Sam im Ja zapovedio: da jedni druge nesebi~no ljube kao {to Ja, Hrist, njih ljubim.

3. I kada se moli{, ne budi kao licemeri, koji se rado mole po sinagogama i po uglovima ulica da ih ljudi vide. Zaista vam kaèm, oni ve} imaju nagradu svoju. 4. Kada se moli{, dakle, u|i u sobi~ak svoj, i zatvoriv{i sva vrata pomoli se Ocu svome nebeskom koji je skriven; i Taj skriveni Jedan, koji vidi i {to je u tajnosti, javno }e ti ovo priznati. (Pogl. 26, 3-4)

196

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kada se moli{, povuci se u neki miran kutak i utoni u sebe, jer u tebi ìvi Duh Oca, ~iji si ti hram. Ako se moli{ samo da bi te videli, da bi te tvoji bli`nji smatrali pobo`nim i vernikom, onda ti Ja kaèm: to nije pobo`nost, ve} la`na pobo`nost; to je licemerje. Takve povr{ne molitve su bez snage. Ko se moli samo usnama ili da bi bio vi|en, taj se ogre{uje o Svetog Duha, jer zloupotrebljava svete re~i za sopstvenu korist. Shvati: ako u molitvi oslovljava{ Boga, a u ìvotu ne ostvaruje{ ono za {ta se moli{, ako su tvoje molitve, dakle, samo prikazivanje tvoga "ja", i ne dolaze iz dubine tvoje du{e i nisu nadahnute ljubavlju prema Bogu, onda se ti ogre{uje{ o Svetog Duha. To je najve}i greh. Ako tvoje molitve ne izviru nesebi~no iz srca, onda je bolje da se i ne moli{, ve} da najpre postane{ svestan svojih misli i ljudskih èlja i postepeno ih predaje{ Meni - kako bi nesebi~na ljubav koja je u tebi, u tebi i rasla, i da bi mogao od srca da se moli{. Onda }e tvoje molitve postajati sve nadahnutije i proètije ljubavlju prema Bogu i prema bli`njem. "... i skriveni Jedan, koji vidi i {to je u tajnosti, javno }e ti ovo priznati" zna~i: tvoje misli ispunjene svetlo{}u i molitve pune snage, nadahnute ljubavlju prema Bogu, done}e plodove jo{ na ovom svetu. Ti }e{ mo}i da prepozna{ svoju setvu ljubavi, a i tebe }e mnogi prepoznati kao izvor ljubavi.

5. A kad se molite zajedno, ne ponavljajte re~i uprazno kao pagani, jer oni misle da }e im molitva biti usli{ena ako koriste mnogo re~i. Ne budite, dakle, kao oni; jer zna Otac va{ na Nebu {ta vama treba i pre nego Ga zamolite ... (Pogl. 26, 5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

197

U molitvi kao i u svakodnevnom ìvotu puno re~i i prazna, nenadahnuta ponavljanja koristi samo onaj ko je malo ostvario iz zakona istine. Ko mnogo govori o Zakonu istine i ìvota, koristi dakle, za to puno re~i, taj ih ne moè ispuniti snagom i ìvotom, jer sam nije ispunjen zakonom Bo`jim. Takve re~i su egocentri~ne i stoga li{ene ljubavi, ~ak i kad su probrane tako da izgleda kao da su no{ene ljubavlju. Nenadahnute re~i ne dopiru do najunutarnjijega du{e tvog bli`njeg, pa tako nemaju odjeka ni u ~oveku koji dopu{ta da Bo`ja ljubav vlada u njemu i kroz njega. Ko nenadahnuto govori o zakonu istine i ìvota, jer ga i ne ostvaruje, on }e nekoga koji to ~uje a i sam je jo{ okrenut spolja{njem, samo podsta}i na raspravu. Shvatite: ko raspravlja o duhovnim zakonitostima, taj ne poznaje zakone Bo`je. Svako ko ho}e da raspravlja uveren je da zna bolje nego njegov bli`nji i èli to sam sebi da potvrdi. Onaj ko raspravlja samo pruà svedo~anstvo o sebi samom, naime: da ni{ta ne zna i da je nesiguran. Zato on i raspravlja. Ko je pak na{ao istinu, on ne raspravlja o istini, niti o tome {ta je vera. Re~ "vera" sadrì i neznanje: ~ovek, kona~no, veruje u ono {to ne zna ili {to ne moè da dokaè. Ko u istinu veruje, taj ve~nu istinu jo{ nije na{ao. On se jo{ ni ne kre}e u struji ve~ne istine. Vera je, dakle, jo{ i slepilo. Ko je pak na{ao ve~nu istinu, taj u istinu ne mora vi{e da veruje - on istinu zna, jer se kre}e u struji istine. To je istinski mudar ~ovek, koji je u sebi prona{ao ovo bogatstvo, istinu. Istinski mudraci po~ivaju u sebi. To je unutarnja sigurnost i ~vrstina. Oni ne raspravljaju o veri, jer su kroz veru na{li mudrost, koja je istina. Ko, dakle, u Boga samo veruje, a ne poznaje dubinu ve~ne istine, ve~ni zakon, taj onda mnogo govori o svom verovanju. On }e sli~no ~initi i u svojim molitvama. Koristi}e puno re~i, jer ih ne nadahnjuje nesebi~nom ljubavlju. On misli da sa puno re~i moè da ubedi Boga ili da Ga ~ak nagovori. On misli da pred Bogom mora da bude razumljiv, jer pretpostavlja da bi Bog njegove molitve mogao da shvati druga~ije nego {to je on mislio. Sli~no misle i sli~no se mole i pagani.

198

Shvatite: {to dublje ~ovek uranja u boànsku istinu, manje re~i upotrebljava u molitvi. Njegove su molitve kratke, no ipak sna`ne, jer re~ zra~i iz sebe ìvotnu snagu.

... Dakle, kad ste zajedno molite se ovako: 6. O~e na{ koji si na nebesima, sveto je Ime Tvoje. Da do|e Carstvo Tvoje. Da bude Volja Tvoja i na Zemlji kao na Nebu. Hleb na{ nasu{ni daj nam danas, i sutradan i svakoga dana, i plod ~okota ìvog. I kao {to Ti nama pra{ta{ grehe na{e, da i mi drugima opra{tamo grehe njihove. Ne ostavljaj nas u isku{enju. I izbavi nas od zla. Jer Tvoje je Carstvo i Snaga i Slava u svu ve~nost. Amin. (Pogl. 26, 5-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Molitva zajednice, O~ena{, moli se razli~itim re~ima i sadràjima, jer je svaka zajednica moli onako kako to odgovara potencijalu ljubavi te zajednice. Kao Isus iz Nazareta u~io Sam ljude ovoj molitvi zajednice, O~ena{u, na Svom maternjem jeziku; dakle, sa druga~ijim re~ima pa tako i sa druga~ijim sadràjima nego {to su je molili u kasnijim vremenima i na drugim jezicima. Re~i kao takve su nebitne. Bitno je da ~ovek ostvaruje ono {to moli! Onda }e svaka re~ koja si|e s njegovih usana biti nadahnuta ljubavlju, snagom i mudro{}u. Ne treba da se molite doslovno niti da nastojite da O~ena{, molitvu kojoj Sam Ja u~io Svoje, molite prema originalu od re~i do re~i. Bitno je da re~i svojih molitvi nadahnete ljubavlju prema Ve~nome i prema svom bli`njem i da sadràj va{ih molitvi odgovara va{em ìvotu. Ljudi ispunjeni ve~nom istinom, ljubavlju i mudro{}u Bo`jom, moli}e se druga~ije nego oni koji se mole samo zato jer su ih tako nau~ili ili zato {to pripadaju nekoj konfesiji, u kojoj se molitve izgovaraju prema svesti te konfesije.

199

Ljudi na putu ka svom boànskom poreklu mole se slobodno, tj. re~ima koje su sami odabrali, a koje su nadahnute ljubavlju i snagom. Ljudi koji ìve u Mome Duhu, koji su proèti Bo`jom ljubavlju i mudro{}u, koji, dakle, ostvaruju Bo`je zakone u svakodnevnom ìvotu, pre svega }e se zahvaljivati Bogu za svoj ìvot i za sve, hvali}e Ga i slaviti i posve}iva}e Mu sve vi{e i vi{e svoj ìvot - u ose}anjima, mislima, re~ima i delima - jer su postali ìvot iz Njegovog ìvota. Ljudi u Duhu Gospodnjem ìve molitvu. To zna~i da oni sve vi{e i vi{e ispunjavaju zakone Ve~noga i da su i sami postali molitvom, koja je oboàvanje Boga. Ko, dakle, ispunjava Bo`ju volju, taj sve vi{e ìvi u oboàvanju Boga. Takvi ljudi ne samo da se pridràvaju zakona Bo`jih, nego su u velikoj meri i postali zakonom ljubavi i mudrosti. U Carstvu Mira Isusa Hrista, koje sazreva i u kojem Sam Ja Vladar i @ivot, ljudi }e se sve vi{e pridràvati zakona Bo`jeg. Mnogi od njih su ve} i postali zakonom - te tako i boànskim ~ovekom koji u svemu {to misli, govori i ~ini ovaplo}uje ìvot, Boga. Njihove su molitve ìvot u Meni, ispunjavanje ve~nog zakona. Svojim ìvotom koji je zakon Bo`ji, oni se zahvaljuju Bogu za ìvot. To zahvaljivanje Bogu je, dakle, ìvot u Bogu. Njihov ìvot, koji je sav jedno zahvaljivanje, struji u Carstvo Mira. Oni se, shodno smislu, mole slede}im re~ima, re~ima koje ostvaruju u svakodnevnom ìvotu: O~e na{, Tvoj Duh je u nama, i mi smo u Tvome Duhu. Sveto je Tvoje ve~no Ime u nama i kroz nas. Ti si Duh @ivota, Ti si na{ Praotac. Iz Tebe mi nosimo svoja ve~na imena. Ti, Ve~ni, dao si nam ih

200

polaù}i u njih sve obilje beskona~nosti. Na{a imena, koja si nam Ti udahnuo, ljubav su i mudrost Tvoje obiilje Zakon u nama i kroz nas. Na{e ve~no carstvo je beskona~nost snaga i slava u Tebi i iz Tebe. Mi smo naslednici ve~nog carstva. Zato smo mi to carstvo samo, ve~na domovina. Ona je u nama i deluje kroz nas. Tvoja beskona~na, uzvi{ena volja je u nama i deluje kroz nas. Tvoja mo} volje je na{a snaga volje. Ona deluje u nama i kroz nas, jer mi smo Duh iz Tvoga Duha. Nebo nije prostor i vreme Nebo i Zemlja su jedno jer svi smo jedno u Tebi. Ljubav i snaga u nama i kroz nas na{ su hleb svagda{nji. Ti, o ve~ni, uzvi{eni O~e, stvorio si u nama sve {to treperi u beskona~nosti. Ti stvara{ kroz nas na Nebu i na Zemlji. Mi smo u Tebi, a Ti vlada{ u nama i kroz nas. Ispunjeni smo Tvojim Duhom, jer mi smo Duh iz Tvoga Duha.

201

Bogati smo Tobom, jer ìvimo svoje nasle|e, Tvoju beskona~nost. Na{e ve~no nasle|e, Duh iz Tvoga Duha,

stvara za nas ono {to nam je potrebno kao ljudima u Carstvu Mira. Mi ìvimo u Tebi i iz Tebe. @@ivot struji daruju}i se. Mi ìvimo u Bo`jem obilju, jer mi sami jesmo to obilje. Zemlja je Nebo, a Carstvo Mira bogatstvo ove Zemlje, u kojem mi ìvimo i jesmo Duh iz Tvoga Duha. Mi ìvimo u unutarnjem carstvu no ipak smo ljudi koji u spolja{njem otelovljuju ono {to zra~i u unutarnjem. Slavi se ime Gospodnje, On je ìvot u nama i kroz nas. Ime Bo`je je zakon ljubavi i slobode koji se ìvi. Greh je preobraèn svetlost se vratila. Mi ìvimo iz Njegove svetlosti i ìvimo u Njegovom Duhu i iz Njegovog Duha, jer mi jesmo Duh iz Njegovog Duha. U Bogu je sve namireno. Njegovo Ime je sve o~istilo. Nek se veli~a slava Bo`ja! Bo`ja volja, ljubav i mudrost

202

proìmaju Zemlju i tle. Mi sami smo Zemlja i tle volja, ljubav i mudrost. U nama je Bo`ja dobrota - dobro iz Boga. Mi smo u Bogu i delujemo iz Boga. Zemlja je od Gospoda ona je carstvo ljubavi. Ono deluje u nama i kroz nas. @ivot, slava O~eva, deluje u nama i kroz nas iz ve~nosti u ve~nost. Ovo slavljenje je, shodno smislu, ìvot onih koji ìve u Carstvu Mira Isusa Hrista. Oni ìve u Meni, Hristu, a Ja ìvim kroz njih; i zajedno ìvimo u Otac-Majka Bogu, a Otac ìvi kroz nas iz ve~nosti u ve~nost.

7. Jer ako oprostite ljudima dugove njihove, oprosti}e i vama Otac va{ nebeski. Ako li ne oprostite ljudima dugove njihove, ni Otac va{ na Nebu ne}e oprostiti vama dugova va{ih. 8. A kad postite, ne budite snu`deni kao licemeri. Jer oni se pretvaraju, ne bi li izgledali kao oni koji poste. Zaista vam kaèm, oni imaju ve} nagradu svoju. 9. I kaèm vam, ne us~uvate li se od sveta i od zla njegova, ne}ete nikad na}i Carstvo Nebesko. Niti }ete videti Oca na Nebu ako ne po{tujete sabat i ne okanete se revnosnog sabiranja bogatstva. A kada posti{, miropomaì glavu svoju i lice svoje umij, da se pred ljudima postom svojim ne prikazuje{. A sveti Jedan, koji vidi i {to je skriveno, javno }e ti ovo priznati. (Pogl. 26, 7-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Zapovest da se pra{ta i moli za opro{taj vaì sve dok se ne okaje i ne o~isti sve ono {to nije po ve~nim zakonima. Ta zapovest, da se

203

pra{ta i moli za opro{taj, spada u zakon setve i ètve. On }e biti ukinut kada sve ljudsko bude namireno i kad svaka du{a postane ~isto duhovno bi}e, bez mrlje. Do tada, dakle, vaì zapovest: pra{tajte i bi}e vam opra{tano. Ako molite za opro{taj i ako vam va{ bli`nji oprosti, onda vam je oprostio i va{ Otac na Nebu. A ako molite za opro{taj, a va{ bli`nji vam jo{ ne opra{ta jer za to jo{ nije spreman, ne}e vam oprostiti ni va{ ve~ni Otac. Ko se o svog bli`njeg ogre{io, taj mora od svog bli`njeg da dobije i opro{taj. Tek tada }e Bog izbrisati greh. Ve~no Pravedni ljubi svu Svoju decu - i onu koja jo{ nemaju snage za pra{tanje. Gde bi tu bila pravednost Bo`ja kad bi On, Bog, oprostio samo onome koji je dao povoda za neki greh, a da ne oprosti onome koji je od ovoga na greh naveden i jo{ ne moè da oprosti? I jedan i drugi }e mo}i u Nebo tek kada njihovi gresi budu namireni. Zato pazite na to {ta sa va{ih usana silazi i pazite na svoja dela, da li odgovaraju ve~nom zakonu; dakle, da li su nesebi~na! Nezakonito se brzo izgovori ili u~ini - no, moè dugo potrajati dok ne bude opro{teno. Ako ste molili za opro{taj a va{ bli`nji jo{ nije spreman da vam oprosti, onda }e se poja~ati Bo`ja milost u vama, obuhvati}e vas i nosi}e vas - ali vam On ne}e izbrisati ono {to jo{ nije o~i{}eno. Bo`je milosr|e }e se poja~ati i u va{em bli`njem i, uz po{tovanje njegove slobodne volje, vodi}e ga tako da brè spozna svoje gre{ke, da se pokaje i oprosti vam. Tek kada vam oproste svi o koje ste se ogre{ili kada je, dakle, sve namireno - tek tada }ete mo}i u Nebo, jer je Bog sve ljudsko pretvorio u boànsku snagu. Bog je sveprisutan. On deluje i u zakonu setve i ètve. I u svemu negativnom je pozitivno, Bog, ve~ni zakon. Ako ~ovek spozna i okaje svoje grehe i gre{ke, u njemu }e se aktivirati pozitivne snage i da}e tom ~oveku, koji je spoznao svoju krivicu, snagu da svoje grehe o~isti sa snagom Hrista. Spoznajte zakon Bo`ji; to je ve~ni ìvot iz ve~nosti u ve~nost sve u svemu. Sve je sadràno u svemu: u velikom ono najmanje a u najmanjem veliko, u grehu snaga za pra{tanje, a u snazi koja se osloba|a pra{tanjem uspon ka unutarnjem ìvotu, u ve~no Postojanje.

204

Stoga i u negtivnom moè delovati boànsko - onda kada ~ovek od srca moli za opro{taj, kad opra{ta i ne gre{i vi{e. Ali ~ovek sam mora da na~ini prvi korak ka unutarnjem ìvotu. Shvatite: sve {to ~inite - bilo da se molite, postite ili dajete milostinju - ako to ne ~inite nesebi~no, nego da bi vas videli va{i bli`nji, vi ve} imate nagradu od ljudi. Bog vas onda ne}e nagraditi. A ako postite samo zbog prekomerne telesne teìne, Duh va{eg Oca u vama ne}e postati ve}i. Ali ko uzima hranu u Ime Svevi{njega, ko je umeren i posti s vremena na vreme kako bi opustio svoje telo i pro~istio ga, kako bi snaga Bo`ja mogla pravilno da snabdeva sve }elije i organe, taj }e se ve`bati i da na ispravan na~in prihvata i prima ìvot iz Boga i u njemu ìvi. Istovremeno }e u molitvi posve}ivati svoj ìvot Bogu, Ve~nome, kako bi postepeno postajao oìvotvorenom molitvom.

10. A tako da ~inite i kad za mrtvima jadikujete i tugujete, jer gubitak za vas dobitak je za njih. Ne ~inite kao oni koji pred ljudima tuguju i jau~u i haljine svoje razdiru, da drugi tugu njihovu vide. Jer su sve du{e u ruci Bo`joj, i koji su ~inili dobro po~iva}e sa precima svojim u krilu Ve~noga. 11. Radije se molite za mir njihov i za njihovo uspenje i mislite na to da su oni u Zemlji Mira koju je za njih pripremio Ve~ni, i da }e za dela svoja pravednu nagradu primiti, i ne budite zlovoljni kao oni koji su bez nade. (Pogl. 26, 10-11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko oplakuje mrtve, taj je jo{ daleko od ve~nog ìvota, jer on smrt vidi kao kraj ìvota. On jo{ nije postigao uskrsnu}e u Meni, Hristu. On pripada duhovno mrtvima. Ne jadikujte za svojim mrtvima! Jer ko oplakuje gubitak jednog ~oveka, taj ne misli na dobitak du{e, koja }e - ukoliko je ìvela u Meni, Hristu - u}i u vi{a podru~ja svesti ìvota. Jer ako je njihov ìvot na Zemlji bio u Bogu, onda }e i u nekom drugom obliku postojanja biti u Bogu.

205

Shvatite: ono prolazno, ìvot u telu, nije i ìvot du{e. Du{a je prihvatila telo samo za jedan kratak period ìvota, da bi u zemaljskom o~istila i otplatila ono {to je nametnula sebi tokom mnogih inkarnacija. Zemlja se moè smatrati samo usputnom stanicom na kojoj du{e u zemaljskom ruhu mogu za kratko vreme da o~iste ono {to ne mogu da savladaju tako brzo sa one strane velova svesti - koji se jo{ zovu i zidovi magle. Kad neka du{a napusti svoje zemaljsko telo, onda ~ovek oplakuje samo to ruho du{e, i ne misle}i pritom na du{u koja je tom ruhu umakla. Svetlu du{u }e nakon odlaganja njenog zemaljskog tela voditi svetla, ~oveku nevidljiva bi}a, u onu ravan svesti koja odgovara mislima i ìvotu ~oveka u kome je ta du{a bila otelovljena. Shvatite: svaka du{a koja napusti telo odlazi jo{ neko vreme ljudima sa kojima je kao ~ovek ìvela zajedno. Ako pritom sazna da njeni nekada{nji zemaljski ro|aci àle za njenim zemaljskim omota~em, onda je to za tu du{u veoma bolno. Du{a koja je jo{ blizu Zemlji, veoma dobro shvata zbog ~ega njeni ro|aci oplakuju samo njen ljudski omota~ i za{to se ti koji je àle ne obaziru na nju kao du{u. Du{a koja to sazna oseti pritom svoj prvi dubok bol nakon odlaganja fizi~kog tela; jer shvata zbog ~ega ~ovek tuguje i zbog ~ega se ne se}a nje s ljubavlju i u povezanosti. Pritom ona vidi i mnoge sebi~ne misli svojih biv{ih zemaljskih ro|aka. Ali im ne moè skrenuti pa`nju na sebe jer je oni ne mogu videti. Ljudi ne ~uju ono {to ona kaè i ne vide ono {to ona vidi. A du{a vidi mnogo toga. Podsta}i }u vas na razmi{ljanje: da li jadikujete kada zmija menja ko{uljicu, kad za sobom ostavlja svoju koù i gmiè dalje? Sli~no je i sa du{om. Ona napu{ta svoje raspadljivo telo, svoj omota~, i ide dalje. Vi tugujete, dakle, zbog gubitka omota~a, a ne se}ate se te du{e! Ko pak misli na du{u, on }e zahvaljivati Bogu {to je tu du{u pozvao natrag u Svoje krilo, ukoliko je ona svoj ìvot u zemaljskom ruhu provela u Bogu i tako Mu se pribliìla. Mislite na to da je odlaganje tela za jednu svetlu du{u dobitak. I ako samo pred ljudima tugujete zbog gubitka ~oveka, onda se vi pretvarate pred njima kao licemeri. U stvari, vama nije ni do tog ~oveka ni do te du{e. Vi mislite samo na sebe same. Du{a koja to

206

registruje, shvata da nije bila voljena nesebi~no, i da je mo`da bila tu samo da bi je njeni bli`nji iskoristili. Mnoge du{e spoznaju da su, dok su bile u zemaljskom ruhu, njihovi zemaljski ro|aci i poznanici ìveli kroz njih. To zna~i da se one same kao ljudi nisu mogle razvijati i da nisu mogle da proìve osobenosti svog bi}a, jer su morale da ispunjavaju volju drugih koji su od njih zahtevali ono {to je bilo u njihovom sopstvenom interesu. Mnoge od ovih du{a vide {ta su propustile dok su bile na Zemlji i zato se ponovo i vra}aju u zemaljski ìvot. Kroz velove svesti, one se ponovo vra}aju na Zemlju i kao du{e ponovo se zadràvaju me|u onima koji su kroz njih ìveli. Druge, opet, traè da na Zemlji proìve ono {to kao ljudi nisu mogle da razviju. Sve dok se ljudi budu vezivali za ljude ili stvari - kao {to su posed, bogatstvo i mo} - njihove }e se du{e opet vra}ati na Zemlju i ulaziti u nova zemaljska ruha. Brojni su uzroci i pobude zbog kojih se du{e ponovo utelovljuju. Ako npr. neka du{a shvati da je zbog grehova kao lancima vezana za svoje ro|ake, ona }e se onda ~esto predavati sudbini i popu{tati èlji da uzme novo telo. Podstaknuta ovom èljom, ona }e najpre ìveti u onoj ravni svesti koja odgovara njenom du{evnom stanju i tamo }e dobijati poduke. Bi}e joj, izme|u ostalog, predo~eni i razlozi "za" ili "protiv" novog otelovljenja. U otelovljenje }e krenuti kada zvezde u kojima je memorisano njeno "za" ili "protiv" - pa prema tome i njen zemaljski put - pokaù put do materije i kad na Zemlji bude ro|eno zemaljsko telo koje odgovara njenom du{evnom stanju svesti. Pri ro|enju ona onda ulazi u ovaj ljudski omota~. Mu{karac koji je to telo za~eo i èna u kojoj se embrion razvijao, privukli su onu du{u sa kojom imaju jo{ ne{to zajedno da o~iste - ili da bi zajedno sa njom kora~ale putem Gospodnjim u nesebi~nom sluènju bli`njima. ôvek ne bi trebalo da gleda samo na svoje telo, nego pre svega na bi}e otelovljeno u njemu, i treba da se trudi da ispunjava volju Bo`ju i da ne dozvoli da mu drugi name}u svoju volju. Shvatite da i kad kaète: "Ispunjavam volju svog bli`njeg da bih o~uvao spolja{nji mir", vi spre~avate svoju du{u, a i du{u svog bli`njeg, da se razvija i rascvetava onako kako je to dobro za oboje. Vi

207

spre~avate sebe i svog bli`njeg u ispunjavanju zadataka koje su va{e du{e donele sa sobom u zemaljsko postojanje: da se o~iste i oslobode tereta greha koji je eventualno donet u ovo otelovljenje jo{ iz ranijih inkarnacija. Ko dopusti da njegov bli`nji uti~e na njega, ko dakle ~ini ono {to drugi kaù iako shvata da to nije njegov put, kroz toga }e ìveti drugi a on sam ìve}e mimo svog pravog zemaljskog ìvota. On ne koristi dane; a njega koriste oni kojima je poslu{an i zbog toga ne}e spoznati svoj put kao ~oveka na ovoj Zemlji. Ko vezuje svoje bli`nje, name}u}i im svoju volju, moè se uporediti sa vampirom koji usisava energiju svojih bli`njih. On ne poznaje samoga sebe, a istovremeno se i vezuje za svoje `rtve - i obrnuto: `rtva koja dopu{ta da bude isisavana, vezuje se za njega. U jednom od narednih ìvota, bilo u zemaljskom ruhu ili kao du{e u onostranim podru~jima, njih dvoje }e opet biti dovedeno jedno drugom - i to }e se ponavljati toliko puta i onoliko dugo dok jedno drugom ne oproste. Kad se dvoje veù jedno za drugo - svejedno da li je neko nekoga vezao za sebe ili je dozvolio da bude vezan - oboje su se opteretili i mora}e sve zajedno da o~iste, kako bi se izme|u njih ponovo mogli uspostaviti ljubav i jedinstvo. Niko ne moè re}i: "Nisam ni{ta znao o zakonima ìvota." Kaèm vam: Mojsije vam je doneo izvode iz ve~nih zakona, Deset zapovesti. I ako se njih drìte, ne}ete se vezivati jedni za druge, nego }ete jedni sa drugima ìveti u miru. Shvatite: samo ljubav i me|usobno jedinstvo pokazuju du{ama i ljudima puteve ka vi{em ìvotu. Bog, ve~no Dobri, pruà Svoju ruku svakoj du{i i svakom ~oveku. Ko je prihvati, taj koristi svoj zemaljski ìvot. On po{tuje dane i u stanju je i da ih ìvi prema zapovestima, tako {to ~isti ono {to mu dan pokaè. On }e se jednom kao du{a kretati u Bogu i po~ivati u Bogu sa svima onima koji su i sami koristili svoje zemaljsko postojanje, tako {to su iz dana u dan spoznavali i sa Mnom, Hristom, savladavali ono {to bi im dan doneo i na {ta bi im ukazao radost ili patnju. I ako ne tugujete - zbog sebe samoga - za smrtnim omota~em koji je va{ bli`nji odloìo, ve} se u Duhu radujete {to je ta du{a u

208

zemaljskom ruhu spoznala svoj duhovni ìvot i {to se pripremila za njega, onda }ete se vi preko Mene, Hrista, radosno moliti Ocu za svog bli`njeg. Vi }ete toj du{i, koja je sada bliè Bogu, slati snagu ljubavi, kako bi ona i{la dalje ka vi{im ravnima i sve vi{e se sjedinjavala sa Bogom. Du{a ose}a radost i patnju svojih ro|aka. Du{e koje su napustile svoje telo i po~inule u Meni, Hristu, ose}aju se povezane preko Mene, Hrista, sa svima koji su jo{ u zemaljskom ruhu. Radost du{e {to je se njeni ro|aci s ljubavlju se}aju ispunjava tu du{u snagom. Shvatite: nesebi~ne molitve ispunjene ljubavlju daju du{i koja luta mo} i snagu na njenom putu ka boànskom. U va{im nesebi~nim molitvama ona }e osetiti povezanost i prima}e sve vi{e snage. Tako }e se ona brè osloba|ati onog ljudskog koje jo{ prijanja za nju i tako se osloboditi za Onoga koji je sloboda i ljubav - za Boga, za @ivot. Velika je Bo`ja plata za svaku du{u koja se ozbiljno trudi da ispunjava volju Bo`ju. Shvatite: bez nade je jedino onaj koji samo govori o svom verovanju, a ne ìvi ono u {ta toboè veruje. Na kraju krajeva, ~ovek koji stalno sumnja ne veruje u ono za {ta tvrdi da veruje. Iz toga se razvija bezna|e.

12. I ne sabirajte sebi blaga zemaljska, koja moljci pro`diru i r|a nagriza i koja }e lopovi iskopati i pokrasti. Ve} sabirajte blaga na Nebu, gde ih ni moljci ne proìdru nit r|a nagriza, i gde ih lopovi ne iskapavaju i ne kradu. Jer gde je blago va{e, tamo je i srce va{e. 13. Svetiljke telu su o~i. Ako, dakle, jasno vidi{, svo telo tvoje bi}e svetlo. No ako o~iju nema{ ili su o~i tvoje bez sjaja, sve }e telo tvoje tamno biti. Ako je, dakle, svetlost {to je u tebi tama, kolika li je tek tama! 14. Niko ne moè dva gospodara sluìti. Ili }e jednoga mrzeti a drugoga ljubiti, ili }e jednoga po{tovati a drugoga prezirati. Ne moète istovremeno Bogu i mamonu sluìti. (Pogl. 26, 12-14) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

209

Samo ~ovek koji ne veruje u Boga, u Njegovu ljubav, mudrost i dobrotu, sakuplja blaga na Zemlji. Mnogi ljudi tvrde da veruju u Boga, no prepozna}ete ih po njihovim delima. Mnogi govore o ljubavi i o delima Bo`jim - ali }ete ih prepoznati samo po onome {to ~ine. Mnogi ljudi govore o unutarnjem carstvu i o unutarnjem bogatstvu, a ipak svoje ambare pune za sebe li~no i sakupljaju ovozemaljska blaga za sebe li~no, da bi ih ljudi cenili. Ko misli samo na sopstveno dobro, taj jo{ ne ose}a pticu grabljivicu koja je ve} podigla svoja krila, da uni{ti gnezdo i odnese bogatstvo koje bogata{, koji to gnezdo gradi, naziva svojim vlasni{tvom. Ko pak teì najpre Carstvu Bo`jem, taj sakuplja unutarnje vrednosti, unutarnja blaga. On }e i u zemaljskome primati sve {to mu je potrebno, i vi{e od toga. Ko je bogat u unutarnjem, ne}e oskudevati ni u spolja{njem. No ko je bogat u spolja{njem i gomila bogatstvo, taj }e jednom trpeti oskudicu. Ko sakuplja blaga na Zemlji, ona }e mu biti oduzeta, kako bi se setio blaga unutarnjeg i da bi mogao u}i u @ivot, u unutarnje bogatstvo. Du{i }e nedostajati boànske svetlosti sve dok najpre ne po~ne da teì Carstvu Bo`jem. I sve dok to jo{ bude mogu}e na Zemlji, du{a siroma{na svetlo{}u ponovo }e se ra|ati u telu siroma{nom svetlo{}u a i ìve}e mo`da u siroma{tvu me|u siroma{nima. I do}i }e do spoznaje da se blago, bogatstvo, nalazi jedino u Bogu. îje je srce kod Boga, taj }e biti bogat unutarnjim vrednostima i u}i }e u Carstvo Mira. Ja, Hrist, dajem vam merilo za spoznaju gde stojite - na svetlu ili u senci: "Jer gde je blago va{e, tamo je i srce va{e", tamo }e jednom biti i va{a du{a. Pazite: ko ~ita ove re~i a stoji na prekretnici od starog ka Novome Dobu, trebalo bi da poùri da na|e svoj duhovni ìvot! Jer kada Novo Doba, doba Hrista, postane o~igledno na celoj Zemlji i bude se ìveo unutarnji ìvot, vi{e ne}e biti otelovljenja za one koji teè spolja{njim vrednostima. Vi{e ne}e mo}i da se otelovljavaju ni

210

zemaljski bogata{i - da bi kao najsiroma{niji me|u siroma{nima ispa{tali zbog onoga {to su kao bogati propustili. Kada Carstvo Mira Isusa Hirsta na~ini dalje evolucione korake, vi{e ne}e biti ni siroma{nih ni bogatih. Svi ljudi }e onda biti bogati u Mome Duhu, jer su otkrili unutarnje carstvo. Odgovaraju}e }e onda ìveti i na novoj Zemlji, pod jednim drugim nebom. Zato budite spremni da sluìte Bogu, iz ljubavi prema Bogu i bli`njima. Shvatite: niko ne moè sluìti dva gospodara, Boga i mamona. Samo nesebi~na ljubav ujedinjuje sve ljude i narode. ôvek na Zemlji i du{a u podru~jima ~i{}enja - oboje }e jednom biti dovedeni do odluke: sluìti Bogu ili mamonu, biti za ili protiv Boga. Ne postoji ni{ta izme|u: ili ste za Boga ili ste za satansko.

15. Zato vam kaèm: ne brinite se za ìvot svoj, {ta }ete jesti ili piti; ni za telo svoje {ta }ete obu}i. Nije li ìvot vi{e od hrane, a telo vi{e od ode}e? I {ta vredi ~oveku ako ceo svet dobije, a ìvot svoj izgubi? 16. Gledajte ptice u vazduhu: niti seju niti ànju, nit sabiraju u ìtnice; a Otac va{ nebeski ipak ih hrani. A niste li vi mnogo bolje zbrinuti od njih? A ko od vas moè lakat jedan pridodati rastu svome svojim htenjem? I za ode}u svoju {to se brinete toliko? Pogledajte ljiljane u polju kako rastu; nit se trude niti predu. A ipak vam kaèm, ni Solomon u svem sjaju svome i svojoj rasko{i ne be{e ukra{en kao oni. 17. Pa kad travu, koja je danas u polju a sutra se ve} u pe}i spaljuje, Bog tako odeva, {to ne bi vas, i mnogo bolje, o vi maloverni? 18. Ne brinite se, dakle, govore}i: [ta }emo jesti? [ta }emo piti? ili: îme }emo se odenuti? (kako to neznabo{ci ~ine). Jer zna Otac va{ nebeski da vama sve ovo treba. Nego teìte najpre Carstvu Bo`jem i pravednosti Njegovoj, i sve }ete ovo imati. Zato, ne brinite se za nevolju koja vas sutra ~eka. Dosta je svakome danu nevolja njegovih." (Pogl. 26, 15-18)

211

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko brine za svoj li~ni ìvot, za svoje dobro - {ta }e npr. sutra jesti i piti ili {ta }e obu}i - taj je lo{ planer; jer pritom misli samo na sebe samog, na svoje sopstveno dobro i na svoj posed. Time on istovremeno planira i svoje boli i patnje. Ko, pak, izvr{ava volju Bo`ju, taj je dobar planer. On }e planirati kako dane tako i budu}nost. No, on zna da je njegovo planiranje samo namera, koja po~iva u ruci Bo`joj. On polaè svoje planiranje u ruke Bo`je, radi sa snagama Bo`jim i pu{ta da ga Bog vodi u dnevnim zbivanjima. Jer on zna: Bog je sveznaju}i Duh i bogatstvo njegove du{e. Ko sebe poveri Bogu i svoj dnevni posao stavi u svetlo Bo`je i ispunjava zakon "Moli se i radi", taj }e primati pravednu platu. On }e imati sve {to mu je potrebno. Ako Bog, Ve~ni, ukra{ava prirodu i obla~i ljiljane u polju, koliko li }e tek onda vi{e hraniti i obla~iti Svoje dete koje ispunjava Njegovu volju! Ne brinite, dakle, za sutra, ve} planirajte i predajite svoj plan volji Bo`joj - a Bog, koji zna va{ plan, ispuni}e vam ono {to je za vas dobro. Nave{}u jedan primer: Dobar }e arhitekta bri`ljivo planirati ku}u i obrati}e pa`nju na sve detalje. Kada zavr{i plan, pregleda}e ga jo{ jednom, a onda }e ga predati naru~iocu na proveru. Ako se ovaj sloì s planom, onda zanatlije po~inju da rade po njemu. Arhitekta i naru~ilac nadgledaju njegovo sprovo|enje i ume{a}e se samo ako ne{to ne odgovara planu. Sli~no treba i vi da ~inite sa svojim ìvotom: planirajte svaki dan i planirajte dobro! Odvojte vreme za trenutke razmi{ljanja u kojima }ete nalaziti unutarnji mir i mo}i uvek da promislite o svom ìvotu i svom planiranju. Bri`ljivo isplaniran dan, predat volji Bo`joj, Bog }e proèti Svojom voljom. Ko tako planira, taj ne treba da se brine za sutra. Njegova vera u Bo`je vo|stvo pozitivne su misli, iz njih proizlaze pozitivne re~i i zakonito postupanje. Pozitivne misli, re~i i postupci najbolje su oru|e, jer u njima deluje Bo`ja volja. To zna~i da je, u svakoj pozitivnoj misli, u svakoj nesebi~noj re~i, u svakom nesebi~nom gestu i delu, delotvorna Bo`ja volja, Njegov Duh. Bog }e

212

onome koji dobro planira dati sve {to mu je potrebno, i jo{ povrh toga. Za sutra se brine samo onaj ko se ne poveri Bogu, koji dopu{ta da mu dani prolaze a ne koristi ih. Ko se prepusti danu, a onda okrivljuje svog bli`njeg ako mu pone{to ne uspe, ako se razboli, ako je gladan, ako ne moè da zaradi koliko mu je neophodno za svakodnevni ìvot - on nije dobar planer. On je pla{ljiv, egocentri~an ~ovek, koji privla~i ono {to ne èli i ~ega se pla{i. Ko ne planira sate, dane i mesece sa Bo`jom pomo}i i ne predaje svoj plan i sebe samoga volji Bo`joj, njega Bog ne moè voditi. Bog moè da vodi samo onoga ko svoj dnevni posao poveri Bogu i savesno ispunjava zapovest "Moli se i radi"; on je ispunjen Bogom - ispunjen je ljubavlju, mudro{}u i snagom. To zna~i da je njegova posuda, njegov ìvot ispunjen poverenjem i verom u Boga. Ljudi u Duhu Bo`jem ne}e trpeti oskudicu. Oni su dobri planeri, ~vrsti su u veri i rade sa snagama Duha. Samo pla{ljivi misli na sebe, na svoje malo "ja". On se brine za sutra jer nije postojan u Bogu i jer ne veruje u Bo`ju mudrost i ljubav. Time on nesvesno otvara ambare za lopove koji dolaze i kradu. Ono {to je pridobio i nagomilao za sebe li~no, to }e izgubiti. Iz Bo`je ruke ljudi primaju hranu, krov nad glavom i ode}u. Ko svoj ìvot, svoje misli i svoj posao poloì u ruke Bo`je, taj ne treba da brine za sutra. On }e imati ono {to mu je potrebno danas, sutra i u budu}nosti - i povrh toga. Ko, dakle, ìvi u unutarnjem carstvu, taj ne}e oskudevati ni u spolja{njem. Ko je, pak, u unutarnjem siroma{an, taj }e oskudevati i u spolja{njem. Ako danas ìvi u spolja{njem i uve}ava svetovno bogatstvo za sebe i zadràva ga za sebe li~no, onda je on siroma{an u unutarnjem, i u nekom drugom zemaljskom ruhu trpe}e oskudicu, dakle, bi}e siroma{an. Zato teìte najpre Carstvu Bo`jem i Njegovoj pravednosti, pa }e vam Bog dati sve {to vam je potrebno - i jo{ povrh toga. Gledajte ptice u vazduhu: one ne seju i ne ànju i ne pune ambare a na{ nebeski Otac ipak ih hrani. "Gledajte ljiljane u polju kako rastu; nit se trude, niti predu." Priroda u svojoj raznolikosti odevena je lep{e nego najbogatiji me|u bogatima. Ko misli samo na svoje dobro i na

213

svoje pune ambare, on }e, ili u ovom zemaljskom obliku postojanja ili u nekom drugom otelovljenju - sve dok to jo{ bude mogu}e - svoj hleb zara|ivati u znoju lica svog. Ispravno se moliti i ispravno raditi zna~i - raditi i za sebe i za op{te dobro. Shvatite: ljiljani u polju - {tavi{e, ~itava priroda - tu su za sve ljude i daruju im se mnogostruko. Ko je u stanju da to shvati i po{tuje, taj ne}e morati zara|ivati svoj hleb u znoju lica svog. On }e ispunjavati zakon "Moli se i radi" - za sebe i za svoje bli`nje. I ako stoji napisano "nit se trude, niti predu", onda to zna~i: ~ovek ne treba da misli samo na sebe i da radi samo radi sticanja dobiti za sebe samog, da bi se time kitio i pokazivao. Shvatite: sve {to postoji pod Bo`jim je okriljem. @ivotinje, drve}e, biljke, trava i kamenje pod Bo`jim su okriljem. Oni su u ìvotu evolucije kojim upravlja ve~ni Bog-Stvoritelj. Po{to je sav ìvot iz Boga, i ìvotinje, drve}e, biljke, trava i kamenje ose}aju. Oni doìvljavaju u sebi evolutivnu snagu Stvoritelja, koja ih oìvljava i tokom ciklusa boànskih eona vodi ka daljem razvoju. Ta stvarala~ka snaga, to ve~no Postojanje, daruje carstvima prirode ono {to im je potrebno. Darovi ìvota struje ka ìvotnim obliciima u meri u kojoj su ovi duhovno razvijeni. Ve~ni Otac misli na svaku travku. A koliko li tek misli na Svoju decu, koja su u sebi ve} razvila evolucione stupnjeve mineralnih, biljnih i ìvotinjskih carstava! Deca Bo`ja nose u sebi mikrokosmos iz makrokosmosa i tako su u komunikaciji sa ~itavom beskona~no{}u. Kako je pak siroma{an ~ovek koji se brine za sutra! On samim sobom pokazuje da jo{ nije savladao ono ju~e, jer nije u stanju da ìvi u danas, u sada, dakle u Bogu. ôvekovo unutarnje, ~isto postojanje, esencija je beskona~nosti. Ko to kao ~ovek shvati, taj gleda u unutarnje i razvija zakone ìvota, tako da je u stanju da sve {to je spolja{nje vidi u svetlu Istine. Shvatite: Beskona~nost sluì onom ~oveku koji misli i ìvi sveobuhvatno - dakle neograni~eno. Ljudi u Duhu ljubavi nisu okrenuti sebi, ve} su svesni svega oko sebe. Oni su u stalnoj komunikaciji sa snagama Bo`jim u svemu {to postoji. Ono {to ~ine, ~ine sa snagom ljubavi iz svog unutarnjeg. Oni planiraju i deluju

214

prema zapovesti "Moli se i radi", i dan ne tro{e uludo. Oni znaju koliko je dragocen dan, koliko vrede sati i minuti, pa koriste vreme. Ko, dakle, istinski ìvi, on ne brine za sutra; on ve} danas prima ono {to }e posedovati sutra. Jer ko ìvi u Bogu ne}e oskudevati ni danas ni sutra. Ko se pak i dalje pla{i i svoje bogatstvo vu~e k sebi, on }e sutra biti siroma{an. No onaj ko sebe vidi kao kosmi~no bi}e koje neograni~eno ispunjava volju Bo`ju, taj }e ste}i mudrost i snagu. A ko je ispunjen ljubavlju i mudro{}u, njegov ìvot je proèt snagom Bo`jom. Njemu ne}e ni{ta nedostajati. Ko se, pak, brine za sutra i budu}nost vidi kao mra~nu, taj privla~i nesre}u; on }e svakoga dana imati svoje breme. Ne mislite, dakle, sa strahom na sutra! Planirajte snagom Bo`jom i pustite da Ve~ni deluje kroz vas. Onda }e va{e misli biti pozitivni magneti, koji }e opet privla~iti ono pozitivno i izgra|uju}e. Jer misli, re~i i dela su magneti. Ve} prema svojoj vrsti, oni opet privla~e isto ili sli~no.

215

27. POGLAVLJE Beseda na Gori (3. deo) Va{e negativne misli, re~i i dela va{e su sopstvene sudije (1). Trun i brvno Neophodnost samospoznaje (2). Misionariti zna~i hteti ubediti - @ivite istinu i budite uzor (3). Moljenje, traènje, kucanje; unutarnja vrata ne}e se otvoriti razumu (4). Ono {to zahteva{ od svog bli`njeg, to sam ne poseduje{ u srcu; o~ekivanje vodi vezivanju (6). Borba na uzanom putu ka @ivotu (7). Razlikovanje dobrih i lo{ih plodova (8-9). Primite Re~ ìvota srcem - "Ovo je Moja Re~. Alfa i Omega. Jevan|elje Isusovo. Hristovo otkrivenje koje svet ne poznaje": delo @ivota i Ljubavi (13)

1. "Ne sudite, da vam ne bi sudili. Jer kakvim sudom sudite, onakvim }e vam se suditi; i kakvom merom merite, onakvom }e vam se meriti. I kako vi ~inite drugima, tako }e i vama ~initi. (Pogl. 27, 1) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Pro~itali ste: misli, re~i i postupci su magneti. Ko sudi svom bli`njem i presu|uje mu re~ima i delima, taj }e, dakle, isto ili sli~no iskusiti na sebi samome. Shvatite: va{e negativne misli, re~i i postupci va{i su sopstvene sudije. "Kakvom merom merite" - svejedno da li u mislima ili u re~ima i postupcima - bi}e vam i samima mereno. Kako vi budete omalovaàvali svog bli`njeg da biste sami sebi podigli vrednost, tako }e i vas vrednovati: iskusi}ete svoju vrednost i pati}ete. I ako govorite: "Jednome je dovoljno ono {to ima, a drugi treba da dobije vi{e" - i sami }ete jednom imati samo onoliko koliko i onaj kome ste manje dodelili, ili jo{ manje nego on. Kako prilazite svom bli`njem u mislima, re~ima i postupcima, tako }e jednom biti i vama.

2. A za{to vidi{ trun u oku brata svojega, a brvno u oku svome ne ose}a{? Ili, kako sme{ re}i bratu svojemu: Ja }u ti izvaditi trun iz oka tvojega, a eto brvno u oku tvome? Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svojega, pa }e{ onda, progledav{i, mo}i izvaditi i trun iz oka brata svojega. (Pogl. 27, 2)

216

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Samo onaj ko ne vidi brvno u sopstvenom oku, govori stalno o trunu u oku svog bli`njeg. Samo onaj ko ne poznaje svoje sopstveno mi{ljenje i ìvot, stalno ùri da izvadi trun iz oka svog brata. Ko ne poznaje sebe ni svoje brvno - grehe du{e koji se ogledaju i u njegovom oku - taj ne vidi ni istinu. Njegovo oko je zamu}eno grehom. On u bli`njem onda vidi samo ono {to i sam jo{ jeste: gre{nika. Samo onaj ko obradi brvno u sopstvenom oku, vide}e sve jasnije. Onda }e mo}i sve jasnije da prepoznaje i trun u oku svog brata i da mu, prema zakonu "ljubi bli`njeg svog", pomogne da ga izvadi. Ko, dakle, negativno govori o svojim bli`njima, potcenjuje ih ili ogovara, taj ne poznaje svoje sopstvene gre{ke. Po plodovima }ete ih prepoznati! Svako sam pokazuje ko je dakle, svoje plodove. Ko se zbog svojih bli`njih uzbu|uje ili ih ismejava, taj pokazuje ko on uistinu jeste. Ko najpre otkloni svoje sopstvene gre{ke, bi}e sposoban da pomogne i svom bli`njem. Zato je licemer svako ko lo{e govori o gre{kama svog brata - a pritom ne prime}uje brvno u sopstvenom oku.

3. Ne dajite svetinje psima, niti bacajte bisere svoje pred svinje, da ih ne pogaze nogama svojim i okrenuv{i se ne rastrgnu vas. (Pogl. 27, 3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Nije u skladu sa ve~nim zakonom slobodne volje da s re~ima istine idete od mesta do mesta, od ku}e do ku}e, i da koriste}i svoje ve{tine nekog nagovarate i ube|ujete u ne{to i da misionarite prema svakome koga se do~epate. Jer bi to zna~ilo da vam istina nije sveta i da ~inite onako kako to slikovito stoji napisano: "Ne dajite svetinje psima i ne bacajte bisere svoje pred svinje". Svom bli`njem, dakle, re~ Bo`ju ne treba da name}ete. Ko misli da njegov bli`nji mora da

217

veruje i da prihvati ono {to on sam smatra svojim verovanjem, taj i sam jo{ sumnja i dovodi u pitanje svoje verovanje. Misionariti zna~i hteti ubediti. Ko èli da ube|uje, taj u svom unutarnjem ni sam nije uveren u ono {to hvali. Budite vi svojim verovanjem dobri uzori, a ne misionari. Blago svoje vere vi moète ponuditi, ali pu{taju}i svakome na volju da u njega veruje ili ne veruje, da ga sa vama po{tuje ili ne. Sloboda u Bogu je jedan aspekt ve~nog zakona. Ako va{ bli`nji slobodnom voljom do|e do vas i upita vas za va{e verovanje, onda je on u~inio prvi korak ka vama; i ako ste vi utvr|eni u veri, pri}i }ete svom bli`njem i odgovoriti mu. Ko je sa svojim bli`njim u boànskoj povezanosti, ne}e ga vezivati za svoje verovanje - nego }e mu saop{titi samo onoliko koliko je sam spoznao i ostvario. Svog bli`njeg }e za svoje verovanje vezivati samo onaj ko je malo nesebi~ne ljubavi razvio u sebi. Zato ~uvajte se onih preterano revnosnih koji ho}e da vas pridobiju za svoje verovanje. Vi pak ve~nu istinu ponudite usmeno i pismeno - ìve}i i sami po njoj; onda }e k vama dolaziti oni koji su spoznali ìvot u sebi.

4. Molite, i da}e vam se; traìte, i na}i }ete; kucajte, i otvori}e vam se. Jer svaki koji moli, primi}e, i koji traì, na}i }e, i onima koji kucaju, otvori}e se (Pogl. 27, 4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Samo onaj ko jo{ nije kro~io u svoje unutarnje, u kraljevstvo ljubavi, moli, traì i kuca na vrata koja vode u unutarnji ìvot. Carstvo Bo`je je u unutarnjem, u du{i svakog ~oveka. Prvi korak na stazi ka unutarnjem ìvotu, na putu ka vratima spasenja, jeste molitva Bogu za pomo} i potporu. Slede}i korak je traènje Bo`je ljubavi i pravednosti. Putnik-traga~ pronalazi ìvot, Bo`ju ljubav i pravednost u zapovestima ìvota, koje su putokazi na putu u unutarnje.

218

Slede}i korak je kucanje na unutarnja vrata, u sopstvenoj sr~anoj komorici. Ova vrata ka srcu Bo`jem otvori}e se samo onome ko iskreno moli, ko iskreno traì i kuca. ôveku razuma, koji teì samo spolja{njim vrednostima i idealima, ova unutarnja vrata ne}e se otvoriti. Ni oni koji sumnjaju ne}e biti primljeni. Ko, dakle, moli, traì i kuca, mora to ~initi iz ljubavi prema Bogu, a ne zato da bi isku{ao Bo`ju Ljubav. Shvatite: ko èli samo da proveri da li Bo`ja ljubav zaista postoji, taj }e vrlo brzo i sam do}i do probnog kamena. Ko ìvi u Bogu, tome su vrata srca otvorena. On ne mora vi{e da moli - on je ve} primio; jer Bog poznaje Svoju decu. Ko se vratio u srce Bo`je, taj je u svojoj du{i ve} primio. To zna~i, bogatstvo iz Boga svetli poja~ano u njegovoj du{i i zra~i kroz njega, kroz ~oveka. Ko se vratio u svoje unutarnje, taj ne treba vi{e da traì - on je u kraljevstvu unutarnjeg kod ku}e. I ko se svesno nastanio u njemu, taj ne mora vi{e da kuca; on se ve} vratio i ìvi u Bogu i Bog kroz njega. Mole, traè i kucaju samo oni koji jo{ stoje napolju i jo{ ne znaju da duboko u svojoj du{i nose ono {to ih ~ini uistinu bogatim: Bo`ju ljubav i mudrost.

5. Koji }e od vas, ako ga dete njegovo za hleb zamoli, kamen da mu da? Ili ako ga za ribu zamoli, da mu da zmiju? Kad dakle vi, r|avi, umete darove dobre davati deci svojoj, koliko }e vi{e Otac va{ nebeski dati dobra onima koji Ga zamole. 6. I sve {to èlite da ~ine vama ljudi, tako ~inite i vi njima, a ono {to ne èlite da vama ~ine, to ni vi njima nemojte ~initi; jer ovo je zakon i proroci. (Pogl. 27, 5-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite: ono {to sami niste voljni da date, to ne treba da zahtevate ni od svojih bli`njih. Ako o~ekujete od svog bli`njeg da u~ini ne{to za vas, onda sebi postavite pitanje: za{to to sam da ne u~inim? Ko od svog bli`njeg o~ekuje novac i dobra npr., da bi mu bilo udobno i da sam ne bi

219

morao da radi, ili ko od svog bli`njeg o~ekuje vernost a sam nije veran, ili ko bi hteo da od svog bli`njeg bude prihva}en a sam ne prihvata svoje bli`nje - sebi~an je i siroma{an u Duhu. Ono {to stalno zahteva{ od svog bli`njeg, to sam nema{ u srcu. Nezakonito je svojim stavom o~ekivanja primoravati svoje bli`nje na postupke, iskaze ili na~ine pona{anja na koje oni sami nisu spremni. Ako si u svojim èljama u odnosu na svog bli`njeg prepoznao svoj stav o~ekivanja, preobrati se brzo i uradi najpre sam ono {to o~ekuje{ od bli`njeg. Svako primoravanje je pritisak koji }e opet prouzrokovati primoravanje i protivpritisak. Takvim jednim iznu|iva~kim pona{anjem prema svojim bli`njima, vezuje{ se za njih i, kako od sebe, tako i od onoga koji dopu{ta da na ne{to bude primoran, stvara{ roba svoje niske prirode. Metode prinude, poput "ja o~ekujem od tebe, a ti o~ekuje{ od mene - i svako daje onom drugome ono {to ovaj traì" vode vezivanju. A za ono {to je vezano nema mesta na Nebu. Oboje, koji su vezani jedno za drugo, sre{}e se jednom ponovo, bilo u finotvarnijem ìvotu ili u nekom novom otelovljenju. Ovaj oblik vezivanja ne vaì za radno mesto. Ako si se dobrovoljno uklju~io u neko podru~je rada u nekom pozivu i odgovorni ti da zadatke koje treba da ispuni{ u okviru svoje delatnosti, onda si ti ve} svojim stupanjem u preduze}e rekao "da". Ti si se dobrovoljno uklju~io u to podru~je rada i u taj radni tim, kako bi radio ono {to ti se naloì. Kada, dakle, odabere{ neko radno mesto, onda treba i da sprovodi{ ono {to ti se naloì prema podru~ju rada koje si sam odabrao. Iskaz "I sve {to èlite da vama ~ine, tako ~inite i vi njima" ne vaì dakle za zanimanje ili za podru~je rada koje ste sami odabrali. "Ono {to ne èlite da ljudi vama ~ine, to ne ~inite ni vi njima" zna~i: ako ne èlite da vas ismevaju i rugaju vam se, da vam kradu i varaju vas, ili da vam oduzmu celokupnu imovinu, ako ne èlite da imate tutora ili da vam silom oduzmu va{u slobodnu volju, ako ne èlite da vas grde i tuku - ne ~inite to onda ni vi svojim bli`njima.

220

Jer, ono {to ~inite najmanjem od svoje bra}e, to ~inite i Meni - i sebi samima. Ono {to ne èlite da vama ~ine, to ne ~inite ni jednome od svojih bli`njih - jer sve {to proizi|e iz vas, vra}a se opet vama. Zato kontroli{ite svoje misli i {tedite jezik!

7. U|ite na uska vrata. Jer uzana je staza i tesna su vrata {to vode u ìvot i malo ih je koji ih nalaze. A {iroka su vrata i {irok put {to vode u propast, i mnogo ih je koji njime idu, i koji kroz njih prolaze. (Pogl. 27, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "...Uzana je staza i tesna su vrata {to vode u ìvot" zna~i: u svakome ko se trudi da ide tim uskim putem ka @ivotu, javlja se onaj mra~ni i pokazuje mu - kao {to je pokazivao i Meni kao Isusu iz Nazareta - blaga i ugodnosti ovoga sveta. Uvek iznova i za svaki dan vaì - odolevati i suprotstavljati se onom satanskom. Ko nije budan, bi}e mu ropski pot~injen. Shvatite: svako ko ~ini prve korake ka @ivotu ose}a se najpre sputano i ograni~eno, sve dok se definitivno ne odlu~i. Jer ono {to je do tada od ljudskoga mislio i ~inio, to sada treba da napusti. Prvi koraci idu u neizvesno - oni se zovu vera i poverenje. Dok ne na~inimo prve korake, staza ka ìvotu bi}e uzana i tesna. Prve prepreke koje bi trebalo savladati na putu ka srcu Bo`jem glase: "Promeni mi{ljenje iz osnova i zanemari stare, ljudske navike! Pokaj se, oprosti, moli za opro{taj i ne gre{i vi{e!" To za svakog pojedina~no zna~i sopstveni napor i menjanje svega onog {to je do tada kod njega bilo uobi~ajeno. Ko ipak uz Moju snagu izdrì, taj }e ostaviti iza sebe uzanu stazu i dospeti na veliki svetli put koji vodi u carstvo unutarnjeg, na kojem }e, sa onima koji idu ka svetlosti, i}i prema kapijama Apsolutnosti, ka ìvotu u Bogu. Svakoga dana ~ovek je na proveri: za ili protiv Boga. Ko se odlu~i protiv Mene, zadràvaju}i dakle sve ljudske ugodnosti i sve ono ljudsko, taj ne}e ni biti isku{avan, jer na {irokom

221

mra~nom putu on je sebe ve} zave{tao onome koji zavodi. Ovim putem u propast idu ~ak mnogi. Njih ne isku{avaju kao one koji idu uzanom stazom ka @ivotu. Ko se zave{tao i posvetio onome koji zavodi, zavodniku, taj je tako i rekao svoje neograni~eno "da" onome {to ima da poànje na osnovu svoje setve.

8. ûvajte se od la`nih proroka, koji }e vam do}i u jagnje}oj koì, a iznutra su vuci grabljivi. Po plodovima njihovim pozna}ete ih. Moè li se s trnja brati gro`|e ili s ~i~ka smokve? 9. Tako i svako dobro drvo plodove dobre ra|a, a r|avo drvo plodove lo{e ra|a. Svako drvo koje ne ra|a dobra ploda, dobro je jo{ samo da se pose~e i u oganj baci. Tako }ete dakle dobro od zla razlikovati, po plodovima njihovim koje donose. (Pogl. 27, 8-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Na kraju materijalisti~kih dana, na kraju doba grabeì i pohlepe, nastupi}e mnogi la`ni proroci. Oni }e mnogo govoriti o ljubavi Bo`joj - a njihova }e dela ipak biti ljudska. Pravi prorok i duhovni mudrac nije onaj koji govori o ljubavi Bo`joj, ve} samo onaj ~ija su dela dobra. Dar da ovo proverava ima ipak samo onaj koji proverava najpre svoje sopstveno verovanje: da li i sam uistinu veruje u jevan|elje nesebi~ne ljubavi i da li i ispunjava smisao jevan|elja - i {ta je iz nesebi~ne ljubavi ve} sam ostvario prema svom bli`njem. Svoje bli`nje }ete mo}i spoznavati i ose}ati razliku izme|u dobrog, manje dobrog, i onog lo{eg, tek kad postanete duhovno zreliji za nekoliko stupnjeva. Ko svoje bli`nje jo{ osu|uje i negativno misli i govori o njima, taj jo{ nije u stanju da ih proverava. Njemu nedostaje dar razlikovanja. On samo osu|uje - a ne proverava.

222

Kako }ete mo}i prepoznati dobre plodove ako ste i sami jo{ r|av plod? Dar da razlikuje {ta je dobro, {ta je manje dobro, a {ta lo{e, ne moè imati onaj ko ne ostvaruje Bo`je zakone. Ko èli da proveri svog bli`njeg, taj nek najpre proveri sebe samoga, da li poseduje dar razlikovanja pravednog od nepravednog. Dobar plod moè vrlo brzo da bude odba~en, a lo{ potvr|en: onda kad se truo plod isti~e s mnogo govorenja i deluje sa mnogo prividno ubedljivih re~i i gestova. Shvatite: isto privla~i isto. Ko je i sam jo{ truo plod, tome su truli plodovi bliskiji nego zdravi. Ko je pak nesebi~an, taj je dobar plod, i njemu je onda i bliskije ono dobro, ono nesebi~no. Ko je nesebi~an, poseduje i dar razlikovanja dobrih, manje dobrih i lo{ih plodova. Ko dakle èli da razlikuje dobre plodove od lo{ih, najpre sam mora da bude dobar plod. Samo dobar plod moè prepoznati lo{ plod. Lo{ plod stalno traì svoje istomi{ljenike - lo{e plodove, da bi zajedno nastupili protiv onih dobrih. Lo{i plodovi osu|uju, odbacuju, sude i vezuju. Dobri, zreli plodovi, imaju razumevanja, dobrih su namera, tolerantni su i ljubazni prema svom bli`njem. Oni oslovljavaju nepravilnosti, ali svoje bli`nje i dalje ~uvaju}i i nose}i u svom srcu. To zna~i: oni vi{e ne presu|uju, ne osu|uju i ne sude. Ponavljam: prepozna}ete ih po njihovim plodovima. Dobar plod poznaje lo{ plod, ali lo{ plod ne prepoznaje dobar plod. Dobar plod gleda samo ono dobro, lo{ plod samo ono lo{e. Odgovaraju}e tome ~ovek i misli, govori i postupa.

10. Ne}e svi koji Mi govore: Gospode, Gospode!, u}i u Carstvo Nebesko; nego koji izvr{avaju volju Oca Mojega koji je na Nebu. Mnogi }e Mi re}i u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li u ime Tvoje prorokovali? Zar nismo u Tvoje ime |avole izgonili? Nismo li u Tvoje ime ~udesa mnoga ~inili? I tada }u im kazati: Nikada vas nisam poznavao; dalje od Mene svi vi koji zla ~inite. (Pogl. 27, 10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

223

Ko samo doziva Moje Ime, a ne ispunjava volju Mog Oca, taj je i pored svog prividno duhovno uspe{nog govorenja i svojih prividno ljubaznih re~i, siroma{an u Duhu i ne}e u}i u Carstvo Nebesko. Ko, pak, ~ini nesebi~na dela, ne o~ekuju}i platu i priznanje, taj izvr{ava volju Mog Oca; jer onako kako postupa tako i misli i govori. Nesebi~na dela nastaju jedino iz ose}anja i misli ispunjenih Bogom. Ako su ~ovekove misli ne~iste, onda su mu i re~i bez duha, a dela sebi~na. Shvatite: ko samo prividno govori iz Ja Jesam, ko dakle samo prividno govori Moju re~ i samo prividno ~ini dela u Moje ime, od toga dobro i ìve}i, taj je ve} primio svoju platu. I u Nebu on nema nikakve plate. Ko nesebi~no ~ini dela ljubavi i radi za svoj zemaljski hleb, taj }e na Nebu biti pravedno nagra|en. Shvatite: duhovni hleb je duhovna hrana du{e. Hleb za telo treba zara|ivati prema zakonu "Moli se i radi". Duhovni hleb dolazi iz Neba i daje se onima koji ~uvaju Zakon ljubavi i ìvota i ispunjavaju zapovest "Moli se i radi". Zemaljsku hranu Bog daruje ljudima preko zemlje. Plodovi zemlje pripremaju se radom ruku. Tako radnik zasluùje svoju platu. Shvatite razliku izme|u hleba za du{u i hleba za zemaljsko telo! I jedan i drugi teku iz jednog izvora, no jedan je duhovni i daje se du{i, a drugi je zgusnuta tvar, materija, i daje se fizi~kom telu. Za ono {to veliki Duh, Bog, daruje ljudima za njihovo fizi~ko telo, potreban je ljudski rad; mora se npr. sejati, obra|ivati, èti i prera|ivati. Za ovo ~ovek ~oveku treba i da pla}a. U Carstvo Bo`je }e biti primljen samo onaj koji sve ~ini iz ljubavi prema Bogu i prema ljudima.

11. Svaki, dakle, koji slu{a ove re~i Moje i izvr{uje ih, poput ~oveka je mudrog koji, grade}i ku}u svoju, iskopa i poloì temelj na kamenu. I udari ki{a, i nado|o{e vode, i dunu{e vetrovi, i navali{e na ku}u onu ali ne sru{i se ona jer be{e utemeljena na kamenu.

224

12. A koji ove re~i Moje slu{a a ne izvr{uje ih, sli~an je ~oveku ludu koji sazida ku}u svoju na pesku. I udari ki{a, i vode nado|o{e, i dunu{e vetrovi, i udari{e na ku}u onu - i sru{i se ona, i velik be{e pad njezin. Ali grad sazidan na temeljima ~vrstim i ~vrstim zidinama opasan, ili na vrhu brda podignut i utemeljen na steni, ne moè pasti nikad, niti sakriven biti. 13. I kad zavr{i Isus besedu Svoju, divlja{e se narod nauci Njegovoj. Jer dok pou~ava{e, govora{e i glavi i srcu, a ne kao pismoznanci koji pou~avahu samo od slu`be svoje. (Pogl. 27, 11-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko Moje re~i slu{a i pridràva ih se, taj razvija svoj duhovni ìvot. On temelji svoj ìvot na Meni, na steni. Onda }e on odoleti i svakoj buri i svakoj poplavi. Nakon ovog ìvota na Zemlji njegova }e du{a svesno u}i u duhovni ìvot i ne}e tamo biti stranac, jer je ~ovek jo{ na Zemlji ìveo u carstvu unutarnjeg. Proro~ki duh je vatra u proroku i u svim prosvetljenima. Bog je govorio i govori kroz njih ne kao oni "koji su pou~avali samo od slu`be svoje". Proroci i prosvetljeni govorili su i govore iz punomo}i Ve~noga, Boga koji govori, hteli to ljudi da priznaju ili ne. Stoji zapisano: "govora{e i glavi i srcu". Ono {to primi intelekt, glava, o tome govore i raspravljaju oni koji misle glavom. Uprkos svemu, upadne poneko malo seme i u njihovo srce. Ko re~ ìvota prima srcem, on je u svom srcu i aktivira i u~ini}e da dobra setva, ìvot, odmah proklija. Ko pak re~ Bo`ju èli da shvati samo intelektom, taj }e kasnije mo`da tek nakon nekoliko udaraca sudbine - morati da shvati {ta je odbio svojom sumnjom i uobraèno{}u svog razuma. Mora}e da shvati da mu je ta semenka, re~ Bo`ja koja je data iz obilja ìvota preko proroka i prosvetljenih, mnogo toga mogla u{tedeti. Knjiga "Ovo je Moja Re~" deluje ka Novom Dobu, ka Dobu Hrista. Njenu osnovu ~ine Moj ìvot kao Isusa iz Nazareta nekada i Moja re~ kao Hrista danas (1989).

225

Merilo za ìvot i mi{ljenje ljudi Novog Doba u Carstvu Mira Isusa Hrista bi}e to kako Sam Ja kao Isus iz Nazareta mislio, kako Sam ljude u~io i kako Sam ìveo. Tako }u im Ja biti veoma blizu. Oni }e Me u Duhu pozdravljati kao svoga brata i primi}e Me i prihvatiti kao vladara Carstva Bo`jeg na Zemlji. Ova knjiga je delo Ljubavi i @ivota. Iz nje }e ljudi u Carstvu Mira saznati i kako Sam Ja uveo i izgra|ivao Doba Svetlosti na Zemlji. Sazna}e i kako Sam delovao kroz mnoge verne koji su se zajedno sa Mnom borili i stradali za Novo Doba. Ova knjiga, "Ovo je Moja Re~", tako je i istorijski dokument. îta}e je kako sada - u starome svetu koji se bliì svom svr{etku - tako i u Novom Dobu, koje se pomalja i osvaja sve vi{e. Ljudi }e iz nje shvatiti i ispunjenje boànskog naloga Spasenja, zapo~etog Mojim delovanjem kao Isusa iz Nazareta, zatim kao Spasitelja, pa kao Hrista Bo`jeg - a sada kao graditelja Novog Doba, u kojem Ja pripremam Svoj dolazak kao vladara Carstva Mira, u kojem Sam Ja brat onima koji sa Mnom i sa mnogima ~ija su srca ~ista, ìve u bratstvu Hristovom.

226

28. POGLAVLJE Isus osloba|a ìvotinje i potvr|uje Jovana Krstitelja Pad: zgu{njavanje energije sve do materije Duhovno telo u ljudskom telu - Ljudi postaju sve suroviji - Zloupotreba stvorenja i stvaranja - ôvek-gospodar - Praznoverje, bogovi koji ka`njavaju, krvna `rtva - Opominjaoci Bo`ji pokazuju put - Bog se zgraàva nad eksperimentima sa ìvotinjama (1-3). îsti prepoznaje ~isto - Hrana, dar Bo`ji (4). Borba tame protiv Bo`jeg plana i Njegovih pravednih proroka Oru|a tame - La`ne proroke tama ne napada (16)

1. Jednoga dana, po{to Isus zavr{i Svoju pri~u, dogodi se na jednom mestu kod Tiberija, gde je sedam izvora, da neki mladi} donese Isusu ìve kuni}e i golubove, da ih On pojede sa u~enicima Svojim. 2. I pogledav{i Isus mladi}a ljubazno, govora{e mu: "Dobro srce ima{ i Bog }e te prosvetliti; ali zar ne zna{ da Bog na po~etku ~oveku dade plodove Zemlje za hranu, ne u~iniv{i ga time manjim od majmuna ili vola ili od konja ili ovce, da on svoje sabli`nje ubija i meso njihovo da jede i krv njihovu da pije? 3. Vi verujete da je Mojsije s pravom zapovedio da se takva stvorenja `rtvuju i jedu, i tako i ~inite u hramu; ali znaj, jedan je ovde ve}i no Mojsije i dolazi da krvne `rtve tog zakona i gozbu ukine, a ~isto davanje i `rtvovanje bez krvi ponovo da uspostavi, kako u po~etku be{e - naime zrnevlje i plodovi zemlje. (Pogl. 28, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja Sam do{ao kao Isus iz Nazareta u ovaj svet da svedo~im o Bogu, Mom Ocu, i o svemu {to je Bog stvorio. Iz prve otpale misli - hteti biti kao Bog - nastao je Pad. Bi}a pada, i sa njima sva deca Bo`ja koja su dopustila da ih ova zavedu primamljivim obe}anjima, primila su ipak iz dobrih ruku Ve~noga -

227

koji ljubi svu Svoju decu i koji ih ve~no u Sebi vidi kao ~ista bi}a delove iz duhovnih sunaca i duhovnih planeta. Ovi delovi duhovnih sunaca i planeta padali su onda zajedno sa bi}ima pada i postepeno su se, u beskona~nim razdobljima srozavanja od finotvarnog ka sve grubotvarnijem - zgu{njavali sve do materije. Oni su sadràvali i duhovna mineralna, biljna i ìvotinjska carstva, koja su se isto tako degradirala ka materiji. To zna~i: svetlost u tim duhovnim formama sve vi{e se smanjivala. A kako je ona slabila tako su se smanjivala i duhovna tela dece Bo`je: ona su se sve vi{e zatvarala u sebe. Istovremeno se, postepeno, oblikovao ~ovek - spolja{nji omota~, koji je onda obuhvatio to umanjeno duhovno telo siroma{no svetlo{}u. Znajte: duhovno telo sastoji se od duhovnih ~estica. U njima se nalaze duhovni atomi, u kojima su pohranjene snage duhovnih su{tina i osobina Bo`jih. Kako je svetlost slabila, tako su mnoge ~estice po~ele da se ume}u jedna u drugu, tako {to bi jedna ~estica primala u sebe drugu. Protivzakonita ose}anja, misli i postupci pale dece i onih koji su od njih bili zavedeni, prouzrokovali su, dakle, pretvaranje kosmi~kih energija od finotvarnog ka grubotvarnom. Kako su se pala bi}a i oni koji su od njih bili zavedeni okretali od Boga svojim protivzakonitim mislima, èljama i postupcima, tako je i zgu{njavanje bivalo sve ve}e, pa se finotvarno telo jo{ vi{e smanjilo, a grubotvarno telo postalo je jo{ gu{}e. Pad je, dakle, prouzrokovao neku vrstu mutacije: jedan deo ~istih duhovnih snaga finotvarnog tela pretvorio se u niskoosciluju}e energije, iz kojih je onda postepeno nastajalo ljudsko telo. Tokom tih razdoblja duhovno telo u ljudskom telu postajalo je duhovni nosilac energije za ~ove~ji organizam. Uvu~eno - to zna~i i umetnuto duhovno telo ostalo je u omota~u zvanom ~ovek i ono je transformator ìvotne snage za ~oveka. Bez ovog duhovnog tela, du{e, ~ovek, dakle, ne moè da ìvi. Mineralna i biljna carstva Zemlje primaju svoju ìvotnu snagu od Prasnage, od kosmi~kog Duha, preko duhovnog dela planete koji je u njoj, opkoljen materijom, zemljom. Zemaljske ìvotinje nastale tako|e tokom zgu{njavanja, doprinosile su i doprinose izjedna~avanju snaga u prirodi. Neke ìvotinjske vrste, koje nemaju jo{ ni delimi~nu du{u, primaju svoju ìvotnu snagu tako|e iz duhovnog dela planete.

228

@ivotinjske vrste koje pak ve} imaju delimi~ne du{e, dakle uve}ane duhovne ~estice, neposredno se napajaju ìvotom iz prasnage, bez posredovanja duhovnog dela planeta. Bog, Ve~ni, Svojoj ljudskoj deci dao je sve - Zemlju sa njenim biljkama, plodovima, semenjem i izvorima vode - da mogu da ishrane i svoja fizi~ka tela. Prvi ljudi prehranjivali su se biljkama, plodovima, semenjem i pili su vodu sa izvora. @ivotinje su bile njihovi prijatelji i pomaga~i. U ovom razvojnom procesu nastao je i zametak za zemaljska tela. Tokom vremena, ljudski rod postajao je sve suroviji. Rasla je pohlepa, èlja za posedovanjem, èlja da se bude neko i ne{to, a time su istovremeno rasla i ~ulna uìvanja i poùde. Ljudi su prera|ivali darove Bo`je sa sve vi{e tro{kova za njihovo pripremanje, poja~avaju}i tako svoje poùde i njihovo zadovoljavanje. Mu{karac je po~eo da ùdi za ènom i uzimao je vi{e èna. Ta "ùdnja za mesom", za telom ène, postajala je sve ve}a. Za~e}u deteta sve je vi{e prethodila ùdnja ~ula i njeno zadovoljenje. Sa porastom ~ulnih uìvanja, ~ovekove poùde usmeravale su se i ka ìvotinji. Lovili su je, ubijali, pa pripremali i jeli njeno meso. ôvek se sada pona{ao sli~no kanibalu. @ivotinje su onda postajale sve neprijateljskije prema ~oveku, jer ih je on lovio i tako pla{io. Tako su ljudi, iz nara{taja u nara{taj, sve vi{e otpadali od Boga. Oni su, dakle, darove Bo`je - ne samo biljke i ìvotinje, nego i zemlju i svoje bli`nje - smatrali svojim vlasni{tvom. Me|u sobom nisu vi{e bili bra}a i sestre, ve} su podjarmljivali sebi jednake, nazivaju}i ih svojim robovima. U~inili su da ovi poput ìvotinja rade pod jarmom i u ropstvu i sa njima ~ak postupali kao sa kakvom robom. Na taj na~in nastao je ~ovek-gospodar. Zemlju su ljudi-gospodari delili na parcele, koje su smatrali svojim vlasni{tvom, ome|avaju}i se u "moje" i "tvoje". Ko od velikog kola~a Zemlje ne bi prigrabio nijedno par~e, ili je pak posedovao samo komadi} zemlji{ta, taj je bio sluga, slu{kinja ili rob nekog od gospodara. Ovaj je dopu{tao da njegovi bli`nji rade za njega i izrabljivao je ljude i ìvotinje, dakle svoje robove. Mnogi od robova su i umirali od iscrpljenosti. Njihov ìvot za tog ~oveka-gospodara nije imao nikakvu vrednost - osim ako je to bila kakva robinja, koju bi

229

iskori{}avao za zadovoljenje svojih ~ulnih poùda, drè}i je zatvorenu kao pticu u kavezu. ôvek-gospodar je potkradao svoju bra}u i sestre tako {to im je uskra}ivao deo Zemlje koji im pripada. Kasnije je Zemlja podeljena na dràve i tako su nastale dràvne granice. Po{to je ~ove~anstvo postajalo sve surovije, Zemlja je po~injala da se brani: prirodna zbivanja prerastala su u katastrofe - kao posledice ~ovekovih ogre{enja o Zakon. Ljudi su sada, onako bespomo}ni, bili izru~ivani tim prirodnim katastrofama i one su stalno uzimale ljudske `rtve. Kako ljudi nisu shvatali {ta se ustvari doga|a, zami{ljali su snage prirode kao bogove koji im iz samovolje smi{ljaju dobro ili lo{e i {alju im katastrofe. Tako su se ljudi sve vi{e okretali od jednog Boga Ljubavi i Istine, od Stvoritelja Neba i Zemlje, zaboravljaju}i Ga i oboàvaju}i svoje bogove. To je bio po~etak sujeverja. ôvek-gospodar, koji nije po{tovao ìvot i koji je malo zna~aja pridavao ìvotinjama i ljudima koje je nazivao svojim robovima, prinosio je ovim bogovima ljude i ìvotinje kao `rtve, ne bi li ih tako pridobio za sebe. Shvatite: sve ovo zlo~in je i greh protiv ~oveka i protiv carstava prirode - i protiv Boga, Zakona ìvota. Sa prorocima Bo`jim i mnogim prosvetljenim mu{karcima i ènama koji su ponovo donosili ljudima istinu, otpo~injalo je sasvim postepeno okretanje jednom Bogu. Mojsije je upravo od ovog jednog, ve~nog Boga Ljubavi i Istine doneo Deset zapovesti. Iz njih je on i naloìo Izraelcima da ne ubijaju stvorenja Bo`ja i da ih ne jedu. Ali Izraelci nisu uvek slu{ali Mojsija. Oni su, naro~ito onda kad bi njihovi sopstveni uzroci stizali do njih kao posledice, uvek iznova mislili na svoje bogove i ponovo po~injali sa starim ritualom `rtvovanja. Uvek iznova pojavljivali su se opominjaoci Bo`ji. Narodu je stalno pribliàvan jedini Bog. Veliki prorok Isaija, na Nebu nosilac boànske Mudrosti, najavio je Mesiju, Donosioca @ivota i Svetlosti za sve du{e i ljude.

230

I ispunilo se: Ja, Hrist, do{ao Sam u Isusu ljudima i postao Sam Sin ~ove~iji. Do{ao Sam da ljudima pokaèm put iz greha i ropstva. Kao Isus iz Nazareta pou~avao Sam prvi Zakone Bo`je i ìveo ih prvi pre ljudi. Ali, ~ove~anstvo Me ipak nije prepoznalo. U~io Sam ljude da jedni druge ljube, da po{tuju prirodu, da Zemlju priznaju kao majku u deca ìve i rade. U~io Sam ljude jednakosti, bratstvu i pravednosti; u~io Sam ih da ne par~aju dele bratski jedni s drugima.

ljube ìvotinje, da ~ijem krilu ljudska slobodi, jedinstvu, Zemlju, ve} da sve

Tako je otpo~ela evolucija - to zna~i da su se ljudi opet postepeno okretali Bogu. Najpre je ukinuto verovanje u bogove, onda `rtvovanje ljudi, a kasnije, tokom vremena, i `rtvovanje ìvotinja. Danas, u vremenskoj prekretnici od starog ka Novome Dobu, Ja }u okon~ati grozne eksperimente sa ìvotinjama, klanje ìvotinja i jedenje njihovog mesa. O, shvatite: ovo je doba evolucije - preobraàj starog kako bi mogla da nastupi duhovnost. O, shvatite: Ja Sam do{ao kao Isus iz Nazareta. Protuma~io Sam ljudima Zakone, a i ìveo Sam ìvot u Zakonu Bo`jem pre ljudi, njima za primer. Na Golgoti Sam postao Spasitelj svih du{a i ljudi. Va{ Spasitelj je sada i Onaj koji vas vodi u Novo Doba, u doba Hrista, koji je Ja Jesam. Sve vi{e ljudi napu{ta ubijanje ìvotinja i ìvotinjsku ishranu. Sve vi{e ljudi vidi Zemlju kao celinu, kao svoju hraniteljicu, kao deo svog ìvota. Oni se hrane onim {to im Zemlja daruje i to zakonito pripremaju. Tokom generacija sasvim postepeno }e nastajati ljudski rod koji poznaje Zakone Bo`je, pridràva ih se i odgovaraju}e se i hrani. Ja Sam kao Isus iz Nazareta do{ao da u~im ljude tim zakonima i ìvim ih njima za primer, pa tako i da ukinem krvnu `rtvu, jedenje ìvotinja i gozbe. Ja Sam do{ao da stvorim jedan novi ljudski rod koji ispunjava volju Ve~nog Oca, koji je jedan Bog iz ve~nosti u ve~nost.

4. Ono {to Bogu na `rtvu prinosite u ~istoti, to treba da jedete, ali ono {to ne `rtvujete u ~istoti to ne treba da jedete, jer do}i }e ~as kad }e va{e krvne `rtve i svetkovine prestati i kad }ete Boga oboàvati sa svetim po{tovanjem i ~istim `rtvovanjem. (Pogl. 28, 4)

231

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko je u srcu ~ist ìvi od onoga {to mu Zemlja daruje. On se zahvaljuje Bogu i po{tuje Ga u svemu. I svoja jela on prinosi Bogu iz ~istog srca. On prihvata samo onu hranu koju mu pruà Bog preko majke Zemlje. Onaj ~isti prepoznaje ~isto i ìvi u njemu i sa njim. Onaj ne~isti, pak, poznaje samo ne~isto i tako opet stvara ne~isto i u njemu ìvi. Moj Dolazak je objavljen. Pripremite Meni, Hristu Bo`jem puteve u sebi, jer Carstvo Bo`je, iz kojeg Ja dolazim, u vama je! Pripremite se za Moj Dolazak i preispitujte svoj ìvot svakodnevno, da li je po volji Bo`joj. Ako spoznate da va{a ose}anja, misli, re~i i postupci nisu po Bo`joj volji, onda to odmah izmenite. O tome treba da vodite ra~una i kada jedete i pijete. Bo`je darove treba da primate sa zahvalno{}u i da jedete hranu koja odgovara boànskom zakonu. Posvetite svoje ~isto srce Bogu, da budete posve}enici @ivota koji se pridràvaju Bo`jih Zakona. Kucnuo je ~as kad }e svako morati da poloì ra~un za ono {to je u~inio ljudima, prirodi i ìvotinjama. Svi}e Novo Doba, u kojem }e prestati krvne `rtve, eksperimenti sa ìvotinjama i klanje i jedenje ìvotinja, jer one su ~ovekovi sabli`nji. Zemlja se ~isti od svega {to je nisko. Na mesto onog protivzakonitog nastupi}e vi{i ìvot, u kojem se sve vi{e i vi{e ispunjava volja Bo`ja. Ljudi u Novome Dobu ne}e Boga samo oboàvati, nego }e se i pridràvati Njegovih zakona.

5. Stoga oslobodite ta stvorenja, da se raduju u Bogu, i da ne budu vi{e povod ljudima da zlo ~ine." I mladi} ih oslobodi, a Isus pokida kaveze i okove njihove. 6. Ali gle, upla{i{e se da ih opet ne uhvate i ne htedo{e od Njega. No On im zapovedi da odu i one poslu{a{e re~i Njegove i odo{e ùrno, raduju}i se.

232

7. Dok oni jo{ se|ahu na srednjem od sedam izvora, podiè se Isus i uzviknu: "Pustite one koji su èdni da do|u k Meni i napiju se; jer Ja }u im od vode ìvota dati. 8. Iz srca onih {to u Mene veruju pote}i }e bujice vode, a o onome {to im je dato s punomo}i treba da govore i u~enje njihovo bi}e kao voda ìva. 9. (Ovo re~e On o Duhu, koga je trebalo da dostignu oni {to u Njega verovahu; jer obilje Duha ne be{e jo{ izliveno, budu}i Isus jo{ ne be{e uzdignut.) 10. Ko bude pio od vode koju }u Ja dati, ne}e nikada oèdneti; jer voda koja dolazi od Boga bi}e u njemu kao izvor koji izbija u ìvot ve~ni." 11. A u dane one posla Jovan dvojicu u~enika, da Ga upitaju: "Jesi li Ti Onaj koji treba da do|e ili drugoga da ~ekamo?" I u taj ~as isceli On mnoge bolesti i po{asti i istera mnoge |avole i u~ini da progledaju mnogi koji bejahu slepi. 12. I Isus odgovaraju}i re~e im: "Idite i javite Jovanu {to ~uste i videste: da slepi progledaju, hromi hode, gubavi se ~iste, gluvi ~uju, mrtvi ustaju, siroma{nima se jevan|elje propoveda. I blaèn je onaj koji se ne sablazni o Mene." 13. A kad glasnici Jovanovi oti|o{e, stade Isus govoriti narodu o Jovanu: "[ta ste izi{li da vidite u pustinji? Trsku koju vetar tamoamo povija, ili ~oveka u tanane haljine obu~ena? Eno, koji su se bogato okitili i u lagodnostima ìve, po dvorovima su kraljevskim. 14. Ili {ta ste izi{li da vidite? Proroka? Da, Ja vam kaèm, i to najve}eg od proroka. 15. Jer ovo je onaj o kome napisano stoji: eto, posla}u glasnika Svoga ispred Tebe, koji put Tvoj pred Tobom treba da pripravi. I kaèm vam: izme|u sviju koji su ro|eni od èna, nijednoga nema koji je ve}i prorok od Jovana Krstitelja." 16. I narod sav koji Ga slu{a{e i carinici, hvaljahu Boga i dopu{ta{e da budu kr{teni kr{tenjem Jovanovim. No faraseji i pravoznalci odbi{e ono {to Bog namerava{e s njima i ne dopusti{e da budu kr{teni. (Pogl. 28, 5 - 16)

233

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U sva su vremena fariseji, pismoznanci i pravobranioci bili suprotivnici pravih proroka. Njihova unapred spremljena mi{ljenja i njihova te`nja za ugledom, silna èlja da se zna bolje od bli`njih, stalno su ih terali da se bore protiv Bo`jih glasnika. Oni su se uvek pla{ili i jo{ se pla{e za svoj poloàj i ugled. Onaj mra~ni zna {ta Bog èli i ose}a snagu koja dolazi od pravih proroka i prosvetljenih. U o~ima i u svesti onih koji su prisvojili pone{to od mo}nog potencijala Zemlje, ti veliki proroci i prosvetljeni njihovi su neprijatelji koji ho}e da im oduzmu ne{to {to njima, ustvari, i ne pripada. Zato se oni i u dana{nje vreme (1989) bore protiv pravih proroka i prosvetljenih, preziru ih i progone, ismevaju ih i izvrgavaju ruglu. Onaj mra~ni poznaje poslanje i poreklo svih velikih proroka i prosvetljenih i zna ~ija krv te~e u njihovim ìlama. U svim velikim prorocima i prosvetljenima - od Avrama, preko Mojsija, Danila, Isaije, pa sve do velike proro~ice-u~iteljice Bo`je danas (1989) - deluje ista snaga: Bo`je prabi}e, svetlost iz Sveti{ta Bo`jeg. Mnogi mu{karci i ène, tako i ja kao Isus iz Nazareta, dolazili su i dolaze - po krvnom srodstvu - iz roda Davidova. Ovaj Hristov-Davidov rod ima svoje korene u sveti{tu Bo`jem, a u Meni, Hristu Bo`jem, svoj duhovni zadatak, naime: da sa Mnom oslobode sve {to je vezano. Znak da je prorok onaj pravi i veliki, jeste i to {to biva proganjan, klevetan, preziran i izvrgavan ruglu i poruzi uz pomo} sredstava i metoda koji odre|enoj vremenskoj epohi stoje na raspolaganju. To se de{avalo u proteklim vremenima, u doba Starog saveza, to se de{avalo i Meni dok Sam hodao Zemljom u Isusu iz Nazareta - i to se de{ava ponovo danas (1989) sa proro~icom Bo`jom. Pro{lost uvek iznova postaje aktuelna, jer se stalno otelovljuju one du{e koje su i u ranijim inkarnacijama kao ljudi progonile i ubijale proroke. Nalog da to ~ine, dolazi odozdo! Shvatite: dok u vremenu poslednjem bude prolazio ovaj gre{ni svet i bude nastajalo novo ~ove~anstvo, nastupi}e mnogi takozvani proroci. Ko samo govori i izdaje se za proroka, a ne otkriva dubinu

234

re~i, taj nije prorok. Njega ne}e napadati ni fariseji, ni pismoznanci, ni pravobranioci, niti }e u njega sumnjati i progoniti ga, jer on }e im govoriti onako kako je njima milo. Takve takozvane proroke podràva}e i tama, jer oni zavode ljude svojim "duhovnim" govorima, koji nisu proèti vatrom Svetog Duha. Re~i onoga koji govori samo sebe radi, nisu nadahnute Duhom Istine. Niti }e do onih koji slu{aju dopreti iskra nadahnu}a, niti }e ih to pokrenuti ka duhovnom. Zato, proveravajte! Za sve prave proroke i prosvetljene i za sve koji ostvaruju Bo`ju re~, Njegov sveti Zakon, vaè Moje re~i; "Ako su proganjali Mene, proganja}e i vas."

235

29. POGLAVLJE Hranjenje pet hiljada ljudi Isus hoda po vodi U Isusu iz Nazareta Hrist, delimi~na snaga iz prasnage - Obja{njenje umnoènja ribe - @iva i mrtva hrana - Odricanje i fanatizam - Preobraàvanje negativnih navika na putu ka vi{em ìvotu (4-7). Strah je sumnja u Bo`ju snagu i ljubav (12-13). Nema slu~ajnosti - ôvekov razvoj ka Boànskom samo kroz rad na samome sebi (14). Nije svako primio pomo} i izle~enje (17-18)

1. I do|e svetkovina Pashe i apostoli i pratioci njihovi sakupi{e se oko Isusa i ispri~a{e Mu o delima svojim i ~emu ljude u~ahu. A On im re~e: "Hajdete sa Mnom, da odemo na neko pusto mesto i odmorite se malo." Jer mnogo je ljudi dolazilo i odlazilo i ne mogahu u miru ni jesti. 2. I odvezo{e se tajno la|om na jedno samotno mesto. Ali ih vide narod kako odlaze; i poznav{i Ga pohita{e mnogi onamo pe{ice iz svijeh gradova. I do{av{i pre njih sreto{e se kod Njega. 3. I izi{av{i, ugleda Isus mno{tvo naroda; i saose}a{e sa njima, jer bejahu kao ovce bez pastira. 4. Kako dan ve} be{e na izmaku, pristupi{e Mu u~enici Njegovi i reko{e: "Ovo je zabito mesto, a vreme je ve} poodmaklo. Otpusti ih nek po selima idu i hleba sebi kupe; jer nemaju {ta ni pojesti." 5. Ali Isus odgovori i re~e im: "Dajte im vi da jedu!" A oni Mu reko{e: "Treba li mi da idemo tamo i za dvesto gro{a hleba da kupimo i damo im da jedu?" 6. No On im re~e: "Koliko hleba imate? Idite i pogledajte." I po{to bejahu utvrdili, reko{e: "[est hlebova i sedam grozdova." I zapovedi Isus narodu da poseda po travi, po pedeset zajedno. I poseda{e u skupinama po stotinu i po pedeset. 7. I uzev{i onih {est hlebova i sedam zrna gro`|a, podiè Isus pogled u Nebo, blagoslovi ih i razlomi, te dade u~enicima da ih daju dalje, a ovi razdeli{e narodu. (Pogl. 29, 1-7)

236

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja, Hrist, delovao Sam u Isusu iz O~eve punomo}i, jer Ja Sam u Isusu bio Hrist, koji Jesam iz ve~nosti u ve~nost, savladar Neba. U Isusu Sam Ja, kao delimi~na snaga prasnage, doneo odlu~uju}i preokret u zbivanje pada: delimi~na snaga prasnage postala je snagom spasenja i ona je potpora za sve du{e i ljude i deluje kao energija evolucije za sve du{e i ljude. Moje nasle|e, delimi~na snaga prasnage, tekla je u Meni, Isusu, i delovala je kroz Mene. Ja Sam se, dakle, povezao sa Svojim mo}nim nasle|em i mogao Sam tom snagom da ~inim i velika takozvana ~uda i isceljenja. Moj nalog je obuhvatao i pomaganje i le~enje, kao i bu|enje mrtvih. To Sam ~inio iz punomo}i Moga Oca u vezi sa Mojim nasle|em, delimi~nom snagom prasnage, pokazuju}i tako ljudima mo} Hrista Bo`jeg na Zemlji. Umnoàvanjem hleba, plodova i ribe Ja Sam im pokazao da nijedan ~ovek ne mora da gladuje i oskudeva ako ispunjava Bo`je zakone. U takozvanom ~udu umnoènja postalo je o~igledno da bi ~ovek mogao da ìvi u obilju kada bi ispunjavao Bo`ju volju; jer univerzalni zakon je neiscrpan za duhovna bi}a i za du{e i ljude koji vr{e volju Mog Oca, koji je i njihov Otac. Moji u~enici su Mi doneli hleb i gro`|e da ih umnoìm. Toga dana su Mi dali i mrtvu ribu da je umnoìm. Kada Sam uzeo tu mrtvu supstancu u Svoje ruke, objasnio Sam ljudima da se iz nje u velikoj meri povukao potencijal O~eve snage, ta visoka ìvotna snaga, i da Ja ne stvaram ìve ribe, da bi je oni opet ubijali. Obja{njavao Sam ljudima da je ìvot u svim oblicima ìvota i da ~ovek ne treba namerno da ih ubija. Ljudi, a naro~ito deca, gledali su Me tu`no. Nisu mogli da Me shvate, jer su uglavnom ìveli od ribe, hleba i jo{ pone~eg. Tada Sam im, shodno smislu, govorio: energije Zemlje jo{ odràvaju mrtvu ribu celom. Tako vam Ja ne}u podariti ìvu ribu iz O~evog Duha, nego }u vam iz energije Zemlje stvoriti ribu koja je mrtva, dakle siroma{na virbracijama. Ona nikada ne}e

237

nositi ìvot i ne}e mo}i da bude ubijena. Ja }u vam pokazati kako prija ono {to je ìvo - hleb i plodovi, i u pore|enju sa tim - mrtva hrana. I stvorio Sam za njih iz energija Zemlje ribu koja je nosila malo duhovne supstance. Dao Sam im tu mrtvu ribu, zapovedaju}i da istovremeno jedu i hleb i plodove, da bi shvatili razliku izme|u ìve i mrtve hrane, izme|u visokovibriraju}e i niskovibriraju}e hrane. Na ovaj Sam i na sli~ne na~ine u~io ljude. Dalje Sam im pokazao - a time pokazujem i vama, koji ~itate Moje re~i - da je svako naglo prekidanje starih navika fanatizam. Ko napre~ac ostavlja stare navike, u njemu }e do}i do prekida, a ne do promene. U prekidu leì klica ponovnog vra}anja starim, potisnutim navikama, koje se onda, pod odre|enim okolnostima, jo{ tvrdoglavije ispoljavaju i teè se mogu otkloniti nego pre vremena odricanja. Stara navika, dakle, ne treba da bude naglo prekinuta, nego do promene treba da dovede postepeno napu{tanje, okretanjem vi{im ciljevima i vrednostima. To je duhovni proboj ka novim obalama. U svakom odricanju leì fanatizam. Fanatik u svojim mislima i u ose}anjima osu|uje bli`nje koji u sebi jo{ imaju ne{to isto ili sli~no onome {to je on potisnuo. Tako on hrani ono potisnuto. Shvatite: ~oveku navika ~esto se mora dopustiti jo{ pone{to ljudsko, dok sam ne spozna svoje gre{ke i dok kroz samospoznaju i sopstveno iskustvo - ili kroz patnju - ne napusti staro, kako bi duhovno sazrevao. To je onda pravo razumevanje i zakonito vo|enje. Tako Sam Ja umnoènjem ribe pokazao i da ~ovek treba da se menja, a ne da se odri~e. A svaka promena odvija se prema Zakonu; to je preokret od nièg ka vi{em ìvotu. Kao {to ni kamen ne moè preko no}i da se pretvori u cvet - ve} samo u procesu evolucije - tako se ni ~ovek kome su navike u krvi i u du{i, ne moè odjednom pretvoriti u apsolutno duhovnog ~oveka. Kao {to se stena menja tokom evolucije, i ~ovek se menja od nièg ka vi{em. To menjanje je, dakle, preobraàj ljudskog u duhovno. A to podrazumeva postepeno napu{tanje onog ljudskog i istovremeno razvijanje duhovno-boànskog.

238

8. I jedo{e svi i nasiti{e se. I nakupi{e komada {to prete~e dvanaest kotarica punih. A onih {to jedo{e od ovih hlebova i plodova be{e pet hiljada mu{karaca, èna i dece; i On ih u~a{e mnogo ~emu. 9. A narod videv{i to i ~uv{i, be{e radostan veoma i govora{e: "Zaista, ovo je onaj prorok {to treba da do|e." I videv{i da na silu ho}e od Njega kralja na~initi, natera u~enike Svoje da u|u u la|u i pre Njega da pre|u na drugu obalu, prema Vitsaidi, dok On narod ne otpusti. 10. I otpustiv{i ga, otide na brdo da se pomoli. A kad nasta ve~e, be{e On tamo sasvim sam, a la|a staja{e nasred jezera i talasi je bacahu tamo-amo; jer be{e protivan vetar. 11. A oko tre}e no}ne straè otide Isus k njima hode}i po jezeru. I videv{i Ga u~enici gde ide po jezeru, upla{i{e se govore}i: to je utvara; i vikahu od straha. No Isus im odmah re~e: "Spokojni budite. To Sam Ja, ne pla{ite se!" 12. A Petar odgovaraju}i re~e Mu: "Gospode, ako si to Ti, u~ini onda da do|em do Tebe po vodi." A On re~e: "Hodi!" I izi{av{i iz la|e Petar i|a{e po vodi ka Isusu. No kako duva{e jak vetar, upla{i se, i po~ev{i tonuti povika: "Gospode! Spasi me!" 13. I odmah pruì Isus ruku Svoju, uhvati ga i re~e mu: "O, ti maloverni, za{to posumnja? Pa zar te nisam Ja zvao?" (Pogl. 29, 8-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite: svaki strah je sumnja u Bo`ju snagu i u Njegovu ljubav. Bog je ìvot koji sve nosi i odràva. Ko u to sumnja, taj tone. Zato je svaka sumnja u Boga otpadni{tvo od Boga, tonjenje u bujice ljudskog. Mnogi ljudi ne po{tuju zakone Bo`je; tim svojim strahom oni sumnjaju u Boga, otvaraju}i se tako za potajna nagovaranja satanskog. Svako ose}anje, svaka misao, svaka re~, a i svaki postupak

239

usmereni protiv boànskog zakona harmonije svemira koja nosi i odràva, odvajanje je od ruke Bo`je i tonjenje u bujice sveta. Stoga budite budni i ve`bajte se da prepoznajete i ispunjavate Bo`ju volju. Ako jo{ ne poznajete sve detalje Zakona Bo`jeg, onda uzmite u ruke Deset zapovesti. One su izvodi iz mo}nog i sveobuhvatnog Zakona Bo`jeg. Trudite se da shvatite njihov smisao i da prema njima ìvite, pa }ete postepeno spoznati sav Zakon Bo`ji. Jer danas (1989) dajem ga Ja preko proro~ice Bo`je, koja je istovremeno proro~ica-u~iteljica i glasnik za Novo Doba. Ko se pridràva Zakona Bo`jeg, toga On neposredno vodi.

14. I On otide onima na la|i i vetar se sti{a. A oni se ~u|ahu i divljahu se veoma. Jer ne postado{e razumniji kroz ono ~udo sa hlebom i plodovima; behu im naime srca otvrdnula. (Pogl. 29, 14) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kao {to je bilo onda, kada Sam boravio me|u Svojima u Isusu iz Nazareta, tako je i danas. Svakodnevno se de{avaju tzv. ~uda. ôvek ih uzima kao ne{to {to se samo po sebi razume, kao takozvane slu~ajnosti, ili sre}ne slu~ajeve, koji - tako on misli - nastupaju katkad, no za koje on nema nikakvo obja{njenje. Shvatite: slu~ajnosti nema. Sve se zasniva ili na Zakonu setve i ètve ili je to pak vo|enje i sudbina preko Zakona ljubavi. Snaga Hristova, Ja Jesam, koja je nekada bila otelovljena u Isusu iz Nazareta, deluje i dalje u prostoru i vremenu. Mnogi ljudi postaju zdravi preko Mog Duha i mnogi bivaju sa~uvani od te{kih nesre}a. A poneki ~ovek biva vo|en tako, da je u stanju da izbegne te{ke probleme i telesne patnje. Ko u Mene veruje i pridràva se zapovesti pra{tanja i moljenja za opro{taj, i ne ~ini vi{e iste ili sli~ne gre{ke, taj se usmerava na Moju snagu koja pomaè i le~i - i on prima. Sve su to takozvana ~uda. Moji apostoli i u~enici svakodnevno su bili oko Mene i bili su svedoci kako su bolesni ozdravljali i kako su oni koje su smatrali mrtvima ponovo oìvljavani. Uprkos ovim doìvljajima, srca mnogih

240

ostajala su hladna. Oni su se ~udili ovim doga|ajima - no na tome je i ostajalo. Oni nisu mogli da shvate veliko delovanje kosmi~kih snaga, jer su njihove misli i njihova ~ula jo{ robovali svetu. Iako Sam ih u~io zakonima Bo`jim i njihovoj primeni, mnogi od njih ostajali su zarobljeni u Zakonu setve i ètve, i svakodnevno su se iznova ~udili takvoj snazi. Nisu svi shvatali da i u njima ìvi Zakon Bo`ji i da ho}e da deluje kroz njih sli~no kao kroz njihovog U~itelja, kroz Sina Bo`jeg u Isusu iz Nazareta. Oni su stalno bili obuzeti istim pitanjima: za{to i kako to da je ovima pomognuto a onima nije? Po{to Sam Ja ìveo i delovao u Zakonu Moga Oca, mogao Sam mnogim ljudima da donesem pomo} i izle~enje. Mnogim drugima ipak nisam mogao pomo}i, jer oni u svojim du{ama nisu nosili preduslov za ovo. Nije svaki od Mojih apostola i u~enika mogao ovo da shvati. Neki bi uvek iznova po~injali da sumnjaju u Mene i odmeravali bi "za" i "protiv". U molitvi Sam stalno govorio Bogu, Svome Ocu: Koliko }u jo{ morati da boravim me|u ovim krutim, tvrdoglavim ljudima? Shvatite: ko u svom ìvotu samo slu{a o Zakonu ljubavi, ostvaruje ga, taj, istina, moè - iz dana u dan, iz sata u sat - da blizu nekom prosvetljenome, ali on ipak ostaje gre{nik, koji je to ostaje. Menjanje ~oveka od gre{nog ka boànskom odvija se ostvarivanje, kroz rad na samome sebi.

a ne bude bio i kroz

To menjanje ka boànskom pretpostavlja, dakle, rad na samome sebi. Postupaj tako {to }e{ sa Mnom, Hristom, pretvarati svoje misli, re~i i dela u pozitivne snage - tada }e{ doìveti prosvetljenje! Onda }e ti kroz snagu Svetoga Duha mnogo toga biti mogu}e. Jer ko Mene uistinu sledi, taj }e ~initi sli~no {to i Ja.

15. A kad u|o{e u la|u, zavlada velika ti{ina. I pristupi{e Mu onda, iskazuju}i Mu svoje po{tovanje, govore}i: "Uistinu, Ti si Sin Bo`ji." 16. I pre{av{i preko, do|o{e u zemlju genisaretsku i pristado{e uz obalu. A kad izi|o{e iz la|e, odmah Ga ljudi pozna{e. I optr~a{e sav

241

onaj kraj i po~e{e bolesnike na posteljama donositi gde god bi ~uli da je On. 17. I gde god je ulazio u sela ili gradove ili u naselja, na ulice polagahu bolesnike i moljahu Ga da se barem ruba odore Njegove dotaknu, i koji god Ga se dota~e ozdravlja{e. 18. A nakon toga do|e Isus sa u~enicima Svojim u Judeju i ostade tamo i kr{tava{e mnoge koji Mu dolaàhu i u~enje Njegovo prihvatahu. (Pogl. 29, 15-18) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Mnogi su ljudi dolazili k Meni kao Isusu iz Nazareta; no nije svako primio ono za {ta je molio. Mnogi su dolazili èle}i samo pomo} za svoje telo - da bi onda opet u telu ìveli kao i pre toga: u grehu. Mnogi su se dotakli ruba Moje odore, no nisu svi primili pomo} i isceljenje. Oni koji su se dotakli ruba Moje odore a verovali su u Bo`ju ljubav i u srcu i dalje ~uvali ono dobro, njima je pripala pomo} i isceljenje. Ko se pak dotakao ruba Moje odore a mislio je samo na svoje telo i u srcu ~uvao greh, te i dalje, u nastupaju}im godinama na Zemlji gre{io, tome nije pripala ni pomo} ni izle~enje. Stoji zapisano: "...i ostade tamo i kr{tava{e mnoge". Re~ "kr{tenje" zna~i blagoslov srca, unutarnjeg bi}a, kroz Svetog Duha. Gledao Sam u srca Svojih i shvatao da su oni koji su ìveli u ostvarivanju zakona Bo`jih, svakodnevno uve}avali svetlost i snagu Bo`ju u sebi. Moj blagoslov u~inio je da u njima proklija novo seme unutarnjeg ìvota i da teè savr{enstvu, kako bi u tom svom zemaljskom ìvotu i u narednim otelovljenjima ljudima dalje predavali ono {to su ostvarili u sebi i na sebi.

242

30. POGLAVLJE Hleb ìvota i ìvi ~okot Hrist daje duhovni hleb za unutarnji ìvot Put u Carstvo Mira: borba i `rtva pravednih (5). Snagu ìvota prima onaj ko se usmeri na Boga (6). U Hristu su spasenje i milost - Bolest, patnja i sudbina su dug koji je postao vidljiv - Sudnji dan (7). Ljudsko oko vidi samo zemaljski omota~, koji je prolazan - Ulaènje i izlaènje duhovnog tela - Raskrsnica proro~ice Bo`je u smeni doba - Razvoj spolja{njeg hri{}anstva (8-10)

1. Sutradan pak vide narod koji staja{e s one strane jezera, da tu ne be{e nijedne druge la|e osim one u koju u~enici Njegovi u|o{e, i da Isus ne be{e na la|i sa u~enicima Svojim, ve} da u~enici Njegovi otplovi{e sami. I videv{i narod da Isusa ne be{e onde, a ni u~enika Njegovih, uze{e i oni jednu la|u i otplovi{e u Kapernaum i traì{e Isusa. 2. I na{av{i Ga na drugoj strani jezera, reko{e Mu: "Ravi, kako si do{ao ovamo?" A Isus im odgovori i re~e: "Zaista, zaista vam kaèm, ne traìte Me {to ste ~uda videli, ve} {to ste od hleba i od plodova jeli i jer ste se nasitili. Trudite se ne za jelo koje prolazi, ve} za jelo koje ostaje za ìvot ve~ni, koje }e vam dati Sin ~ove~iji, koji je i dete Bo`je; jer Njega postavi Bog, Sve-Otac." 3. Na to Ga upita{e: "A {ta treba da radimo da bismo ~inili dela Bo`ja?" A Isus im odgovori i re~e: "Ovo je delo Bo`je, da verujete u Onoga koga je On poslao, a koji vam daje istinu i ìvot." 4. A oni Mu reko{e: "A kakav }e{ znak u~initi da moèmo videti i da Ti poverujemo? [ta }e{ uraditi? O~evi na{i jedo{e manu u pustinji, kao {to je napisano: I dade im hleb nebeski da jedu." 5. A Isus im odgovori: "Zaista, zaista vam kaèm, nije vam Mojsije dao istinski hleb nebeski, nego vam Otac Moj daje istinski hleb nebeski i plod ìvog ~okota. Jer ovo je jelo Bo`je koje dolazi sa Neba i koje daje ìvot svetu." (Pogl. 30. 1-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

243

Zaista, Bog, Moj Otac, veliki Sve-Jedan, je Mene, Svog prvougledanog i prvoro|enog Sina, odredio za Savladara Neba i dao Mi sveprisutnu snagu u Njegovim ~etirima su{tinama. One su evolucioni stupnjevi ka detinjstvu u Bogu. Moja sveprisutna snaga je dakle i evoluciona energija. Jedan deo te evolucione energije postao je spasiteljska snaga za sve pale i optere}ene du{e i ljude. Ovo Spasenje je evolucija: ono je i potpora, osloba|anje i vo|stvo za sve du{e i ljude ka Otac-Majka Bogu; jer sva duhovna bi}a, du{e i ljudi Njegova su deca. Ja Sam postao ~ovek da bih ljudima pokazao put u O~evu ku}u. Do{ao Sam u zemaljski ìvot i davao znake unutarnje snage, sa kojom ~ovek moè sve ako se okrene unutarnjem ìvotu. Umnoàvao Sam hleb, plodove i ribu. Pretvorio Sam vodu u vino; pomagao Sam mnogim ljudima i isceljivao ih; budio Sam i neke iz takozvane smrti, onda kad duhovna informaciona vrpca - koja povezuje du{u i telo jo{ nije bila odvojena od tela. U~io Sam ljude da i u svetu mogu da ìve u obilju samo ako Zakon Bo`ji ispunjavaju i u svakodnevnom ìvotu; jer Zakon Bo`ji je obilje. Mnogi nisu hteli da Me razumeju, jer su mislili samo na svoje telo i na ono {to je za njega dobro. Stoga nisu ni mogli a ni hteli da Me razumeju kada Sam govorio o duhovnom hlebu za unutarnji ìvot. Nisu èleli hleb koji dolazi sa Neba i koji je sama hrana du{e. Hteli su da ostanu gre{ni kakvi su i bili i hteli su zemaljski hleb za svoje materijalno telo i druge ugodnosti za svoje zemaljsko bivstvovanje. Bog, Moj Otac, Otac-Majka Bog sve Svoje dece, postavio Me je u Nebu za Savladara sveg Stvaranja, a On Me je i poslao svim du{ama i ljudima kao Spasitelja. Ko do|e k Meni i prihvati i primi Mene, svog Spasitelja, ko se, dakle, vrati unutarnjem carstvu, taj je i bogat u unutarnjem; on ne}e biti ni gladan ni èdan. On }e primati ono {to je njegova du{a otvorila kao Svetlost i Snagu. On }e u zemaljskom ìvotu imati dovoljno i da pojede i da popije i prima}e ono {to je potrebno njegovom telu: ode}u, uto~i{te - i vi{e od toga. Ko, dakle, najpre teì Carstvu Bo`jem, taj ni kao ~ovek ne}e oskudevati. Govorio Sam ljudima o Carstvu Bo`jem, koje je u njima. Sa snagom tog unutarnjeg carstva Sam im i pomagao kako u unutar-

244

njem, tako i u spolja{njem. Ali, ve}ina ljudi htela je nekakvog ~udotvorca koji }e njihov ovozemaljski ìvot u~initi lagodnijim. Hteli su kralja za zemaljsko carstvo, a ne unutarnjeg kralja, Savladara Neba. Bra}o Moja i sestre, vi koji ìvite u jednom drugom dobu, u Dobu Svetlosti, vi jedva da moète razumeti ovo {to stoji ovde napisano. Ipak, Zemlja, tle na kojem sada ìvite u zemaljskom ruhu, iskupljena je Mojom krvlju i krvlju i telom i `rtvom mnogih pravednih proroka i pravednih mu{karaca i èna. Svako poniènje koje su oni pretrpeli i svaka kap krvi koja je potekla za pravednost, bila je za spasenje svih. Zemlju, upori{te tame, ovim nesebi~nim i boànskim delima osvojila je Svetlost, a demonsko je svezano. Tokom mnogih generacija tekla je krv i ljudi su se `rtvovali za pravednost i pomagali da se probije plan Bo`ji, Spasenje. To su bili pioniri Novog Doba, uvek u novim inkarnacijama. Njih su stalno proganjali, pa i u vreme kad su pisane ove re~i (1989). Iz generacije u generaciju poja~avala se Svetlost na Zemlji, kroz ljude koji su sve vi{e ispunjavali Bo`je Zakone. Iz haosa ljudskog "ja" strujala je Svetlost, poprimaju}i formu i oblik na Zemlji. ime.

Pioniri Novog Doba svezali su satansko Mojom snagom i u Moje

Zemlju su ponovo osvojila bra}a i sestre iz roda Davidova, roda za Carstvo Mira Isusa Hrista, i jo{ mnogi pravedni mu{karci i ène iz drugih rodova. Satana, demonsko, svezano je. Mu{karci i ène koji su u zemaljskom ruhu nezamislivo mnogo patili, stoje sada u duhovnom ruhu sa Moje desne strane i svetle kao zvezde na Nebu.

6. A onda Mu oni reko{e: "Gospode, daruj nam svagda takav hleb i takve plodove." A Isus im re~e: "Ja Sam pravi hleb i ìvi ~okot, i koji k Meni do|e nikada vi{e ne}e ogladneti, i koji u Mene veruje nikada vi{e ne}e oèdneti. I uistinu, kaèm vam: ne}ete imati ìvota ako ne budete jeli meso Bo`je i pili krv Bo`ju. Ipak, videli ste Me, a ne verujete. (Pogl. 30, 6)

245

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "... ako ne budete jeli meso Bo`je i pili krv Bo`ju" zna~i: ako ne budete jeli hranu nebesku, dakle primali Bo`ju energiju i pili sa izvora ìvota, iz Duha Bo`jeg. Shvatite: Bog je snabdeo Zemlju plodovima, zeleni{em i vodom za dobro ~ovekovog tela. Ko sa zahvalno{}u prima darove Bo`je, ispunjavaju}i Bo`je Zakone, taj hrani ne samo svoje telo ve} i svoju du{u. U svakom zemaljskom Bo`jem daru istovremeno je Bo`ja snaga, hleb Neba i voda @ivota. Taj hleb i ti plodovi Zemlje hrane onda sve ljude, ako ovi ne polaù pravo na njih kao na svoje li~no vlasni{tvo, ve} ako te darove Bo`je smatraju Njegovim poklonom za sve ljude. Preduslov za ovo je da ~ovek ne misli samo na hranjenje tela, ve} i da omogu}i da te~e izvor du{e: Duh Bo`ji, koji je ìvi hleb i ìvi plod. Ko do|e Duhu Bo`jem, u Meni, Hristu Bo`jem, Spasitelju svih du{a i ljudi, taj }e primati hleb od Ve~noga i ne}e biti ni gladan ni èdan. Jer i hleb i plodovi Zemlje rastu jedino kroz ìvot u Bogu i iz Boga. Ni{ta ne dolazi samo od sebe. Sve {to je dobro, dolazi od Boga. Ko ne veruje u Boga, taj dugo ne}e primati od Boga, jer nije usmeren na unutarnji ìvot, na Boga koji daje. Mnogi ljudi slu{ali su Me i gledali kao Isusa iz Nazareta, a ipak nisu verovali u snagu @ivota o kojoj Sam ih u~io i koju Sam Ja ovaplo}ivao.

7. Svi, koje je Meni dao Otac Moj, do}i }e k Meni, a koji do|e k Meni toga Ja ne}u odbiti. Jer Ja do|oh ovamo s Neba ne da vr{im volju Svoju, ve} volju Boga, koji Me je poslao. A ovo je volja Boga koji Me je poslao, da ne izgubim nijednoga od svih koji su Mi dati, ve} da ih opet probudim za ìvot novi kad do|e dan sudnji ." (Pogl. 30, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

246

Moj Otac, koji je i va{ Otac, poslao Me je me|u ljude. Postao Sam ~ovek da bih ìveo me|u ljudima i da bih jezikom ljudi objavljivao ono {to je ve~ni ìvot. Sin Bo`ji, koji je kao ~ovek postao Sin ~ove~ji, do{ao je sa Neba da bi doneo Spasenje. Kako Bog, Moj Otac, ljubi svu Svoju decu podjednako, tako je On Meni dao mo} i snagu da sve du{e dovedem ku}i, do Njegovog srca. Ja Sam do{ao sa Neba da bih ljudima objavio volju Bo`ju i da bih Njegovu volju ispunjavao me|u ljudima. Ja ne odbacujem nijednog ~oveka i nijednu du{u, jer Ja Sam svima doneo Spasenje. Onaj ~ovek pak koji odbaci Bo`ju volju i ìvi i dalje po sopstvenoj volji, dakle u grehu, izloì}e se udarcima sopstvene sudbine. Uprkos svemu tome, on nosi Spasenje u sebi i jednom }e ipak prihvatiti Moju ruku i Ja }u ga odvesti Ocu, jer su sve du{e i svi ljudi spaseni u Meni i preko Mene. Ko se potpuno preda Meni, Hristu, taj ne}e morati da snosi posledice za svaki po~injeni greh. Jer ko od srca do|e Meni, Hristu, taj }e se i truditi da u svakoj situaciji spozna i ispunjava Bo`ju volju. A ko se istinski trudi da ~ini Bo`ju volju, taj je ve} primio od Boga. Do}i Meni ne zna~i samo moliti Mi se, nego i ostvarivati Zakon ìvota na sebi i u odnosu prema svom bli`njem. Ko po{tuje zakone Bo`je, taj je okrenut Meni, Hristu Bo`jem. On ne}e morati da ànje svoju ljudsku setvu. Ko se posveti Meni, iskusi}e milost Najvi{eg u sebi i oko sebe. Ona pomaè svakom ~oveku, u svakoj ìvotnoj situaciji. Ona izgra|uje ~oveka, ja~a ga i pomaè mu da spozna grehe i da ih o~isti pre no {to postanu vidljivi na telu. Jednom po~injeni gresi postaju vidljivi na telu tek onda kad ~ovek ne uvi|a ili svesno previ|a brojne opomene i uputstva. Ako je greh postao vidljiv na telu kao bolest, patnja ili udarac sudbine, onda ~ovek treba i da ga nosi. No, ne klonite duhom! Molite se Bogu i predajte se Njegovoj svetoj volji. Onda }e mo}i da deluju Bo`ja ljubav i milost, poni{tavaju}i bolest ili vam daju}i snagu da biste bili u stanju da nosite taj izliveni greh.

247

Svaki greh koji je postao vidljiv moè se uporediti sa porodom: greh se u telu ispoljava kao ra|anje onoga {to je du{a nosila u sebi. Babica je ovde tvrdokornost ~ovekova koja osloba|a greh iz du{e. ôvek daje tom grehu prostor da se {iri u telu. "Sudnji dan" du{e nije ~as ~ovekove smrti, a nije to ni neko unapred odre|eno vreme, ve} je to bu|enje du{e za boànsko i ulaènje u vi{a, svetlija podru~ja ìvota, sve do Otac-Majka Boga, koji je apsolutni ìvot. Svi ljudi, du{e i bi}a, kao i Ja, Hrist, Spasitelj, deca smo ve~nog ìvota. Kao Bo`ji Sin i Spasitelj, Ja Sam sveprisutni ìvot u Bogu, Mome Ocu. Njegovom snagom Ja vodim svaku du{u u jedinstvo svesti sa Bogom i u Bogu, u ve~ni ìvot.

8. A negodovahu Jevreji {to On re~e: "Ja Sam hleb koji je si{ao sa Neba." I reko{e: "Nije li ovo Isus ~ije roditelje poznajemo, sin Josifa i Marije? Kako onda On moè da kaè: Ja Sam si{ao sa Neba?". 9. I odgovaraju}i Isus re~e im: "Ne gun|ajte me|u sobom. Niko ne moè do}i k Meni ako ga sveta ljubav i mudrost ne privuku. A ove }e se pojaviti ponovo kad do|e dan poslednji. Stoji zapisano kod proroka: svi }e od Boga u~iti. Svaki koji istinu ~uje i shvati je, do}i }e k Meni. 10. Niko nikada nije video ono najsvetije, osim koji jesu od najsvetijeg: samo oni vide ono najsvetije. Zaista, zaista vam kaèm: ko veruje u istinu ima}e ìvot ve~ni. (Pogl. 30, 8-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i: "Ja Sam hleb koji je si{ao sa Neba" zna~e: samo ìvot u Bogu i sa Bogom je pravi ìvot. Sve drugo su ljudske predstave o ìvotu ili projekcije èlja i ~e`nji. Hleb koji Sam Ja kao Isus iz Nazareta doneo ljudima, jeste Duh Bo`ji, hrana du{e - @ivot, koji Sam Ja u Ocu. Ko je postao Istina, taj jeste Istina i ìvi u Istini. On ne}e nikada oskudevati, jer Istina je Bog, a Bog je obilje.

248

Ja sam Istina i hleb du{e. Ve~na nebesa su zakon Istine. Ja Sam do{ao iz Istine i Ja Jesam ta Istina. Isus je bio telo koje je nastalo iz materijalne supstance - zemaljsko telo koje je sluìlo Istini kao instrument. Ljudi su videli samo njega i izrazili su to, shodno smislu, re~ima: " Nije li ovo Isus ~ije roditelje poznajemo, sin Josifa i Marije?" Mu{karac za~inje telo, a èna ga nosi ispod srca i ra|a spolja{nji ìvot, oblik u kojem boravi bi}e iz Boga, du{a. Ljudsko oko vidi samo telo, i usta ~ovekova govore o telu. Ljudsko oko ne opaà ono unutarnje, koje je obavijeno ljuskom, telom. Ko pak vidi Duh Bo`ji, tako {to ispunjava zakone Bo`je, taj opaà ~ovekovo unutarnje i ne pita za ugled nekog ~oveka i za njegov poloàj i za njegove roditelje: on vidi ono {to telo ne vidi i zna da u ovome svetu nisu va`ni poloàj i ugled, ve} jedino ~ovekovo unutarnje. Shvatite: u bogata{u, koji razmi{lja samo o posedu i ugledu i ~ije je srce ohladnelo, ne ìvi probu|ena du{a. Ona je jo{ u snu i ìvi neprobu|ena u mraku i stoga jo{ ne shvata ni svoje poreklo. Ipak, i za bogata{a, ~ije su misli i nastojanje usmereni jedino na posed i ugled, do}i }e jednom vreme preokreta, i njegova }e du{a biti prodrmana i protre{ena, kako bi se probudila u Duhu istine i postepeno spoznala svoje poreklo. Bogu, u srce unutarnjeg ìvota, mogu se vratiti samo oni koji su otvorili svoje srce za Bo`ju ljubav i mudrost. Svi }e jednom prihvatiti i primiti pouke iz Duha ljubavi i mudorsti i po}i }e putem ka Ocu, koji Sam Ja, Hrist. Ja Sam put, istina i ìvot. Samo onaj ko prihvati i primi Mene, Hrista Bo`jeg, Spasitelja, na}i }e put u neposredno srce Ve~noga. Ko veruje u istinu i ispunjava zakone Bo`je, taj ve} sada svesno ima ìvot. Za njega ne postoji smrt, koju neprobu|eni naziva krajem. Smrt za probu|enog predstavlja vrata ka unutarnjem ìvotu, koja je on otkrio na putu ka unutarnjem jo{ kao ~ovek. Znajte: u ve~nom Postojanju ìvot je univerzalna Bo`ja snaga. To je svest Otac-Majka Boga, iz koje je proizi{ao duhovni oblik. Taj ~isti duhovni oblik, duhovni praoblik, prasupstanca je bez teìne, to je

249

komprimovani ve~ni Zakon. To je duhovno bi}e u Nebesima. Tek kada ono ulazi u materiju radi otelovljenja, njegovo se duhovno telo obavije supstancama podru~ja ~i{}enja, postane du{a i ulazi u telo podlo`no raspadanju. Nijedna du{a ne}e uskrsnuti sa svojim zemaljskim telom, jer ona ga je odloìla. A kada se du{a ponovo vra}a u meso, za nju se za~inje i ra|a novo telo, u koje ona uska~e i iz kojeg ponovo iska~e, jer nijedno fizi~ko telo nije u stanju da u|e u finomaterijalne svetove. Postoji samo ulaènje u telo i izlaènje iz tela. Ja Sam u{ao u telo da bih ìveo me|u ljudima i da bih im jezikom ljudi pribliìo jevan|elje Ljubavi. Ono osloba|a ~oveka koji po njemu ìvi i koji teì ljubavi i mudrosti Bo`joj. Ko ispunjava, bi}e ispunjen Bo`jom ljubavlju i mudro{}u. On je postao pravi mudrac. On svesno ìvi u Bogu i Bog ìvi kroz njega. Takav ~ovek je ve} dostigao duhovno vaskrsenje. U ~asu kad napusti ovozemaljsko telo, njegovo }e duhovno telo svesno u}i u slavu ve~nog Oca. Njegovo }e duhovno telo gledati ve~no Svetog, jer je dete Bo`je postalo istinom. Ta probu|ena i sa Bogom sjedinjena du{a ne}e onda vi{e traìti nikakvo ovozemaljsko telo - osim ako ima da ispuni jo{ neki boànski nalog za du{e i ljude. Govorim sada Mojoj bra}i i sestrama u Novom Dobu, dobu Hrista: Bra}o Moja i sestre u Meni, Hristu: u knjizi "Ovo je Moja Re~" uvek ponovo ~itate da se ènski princip boànske Mudrosti nalazio u zemaljskom ruhu. Ovo ljudsko bi}e je Meni sluìlo kao instrument, kako bi - kao {to Sam to ~inio i Ja kao Isus - jezikom ljudi oslovljavalo i govorilo ono {to je u to vreme (1989) bilo od zna~aja. Ona je do{la u ovaj svet sa zadatkom da pripremi Novo Doba sa Mnom, Hristom, i sa svojim duhovnim dualom koji se kao i Ja nalazio u Duhu Bo`jem i delovao iz Bo`je svemo}i. @ivot boànske Mudrosti u zemaljskom ruhu odgovarao je u mnogim situacijama Mom ìvotu kao Isusa iz Nazareta. To visoko bi}e u zemaljskom ruhu, sluìteljka Bo`ja, morala je da istrpi sli~no {to i Ja kao Isus iz Nazareta. Njen ìvot u slu`bi Bo`joj za ljude bio je svakodnevni "put do Golgote." Nosila je krst poruge, prezira, kletve i

250

svesnog laganja onih koji su sebe nazivali hri{}anima. Me|u njima su bili mnogi predstavnici tada{njih crkvenih institucija. To je bilo hri{}anstvo okrenuto spolja{njem, jedna takozvana dràvna religija, koja je bila pocepana na katoli~ku i protestantsku veliku crkvu. Obe konfesije bile su utemeljene na jednoj Bibliji koja je sadràvala samo delove ve~ne istine. Ova knjiga ipak nije bila merilo njihovog ìvota, iako su je ozna~avali kao re~ Bo`ju. Govorili su o Bibliji i ~itali su iz nje jevan|elja svojim vernicima. Ipak, veoma je malo bilo onih koji su, nazivaju}i sebe pastirima, i sami sledili ono {to su o~ekivali od svojih vernika. Pre Mog vremena kao Isusa iz Nazareta i nakon Mog ìvota na Zemlji, objavljeno je mnogo toga iz ve~ne istine. Mnogi su ljudi pisali o istini, i u tzv. jevan|eljima. [ta se dogodilo? Neki nau~nici, koje su ovlastile crkvene institucije, od velikog broja postoje}ih duhovnih spisa izabrali su mali broj onih koje su smatrali istinom i sastavili su od njih knjigu koju su nazvali "Biblija". Ve} prema tome kako su razumeli, oni su po slobodnom naho|enju izbacili mnoge istine i uneli neistinito. Tako je nastala knjiga poput mnogih drugih, jer i ona sadrì samo delove istine. Ko bi iz nje hteo da prona|e istinu, taj bi najpre morao i}i putem Besede na Gori , Unutarnjim putem. Posledica bi ipak bila ta, da u Crkvi onda ne bi vi{e bilo hijerarhije sa mo}i i autoritetom nad bli`njima. Predstavnici Crkve bi se morali odre}i svog visokog zemaljskog prihoda, a institucija svoje mo}i - prema re~ima: "Ne sakupljajte blago koje izjedaju moljci i nagriza r|a, koje traè lopovi i kradu ga. Sakupljajte blago u Carstvu Bo`jem." Onda bi morali biti bra}a me|u bra}om i sestrama. Predstavnici obeju konfesija nazivali su sebe i pastirima svojih stada. Mnogi su Moje ime, Hrist, koristili i da bi sa njim pravili poslove i da bi podjarmljivali svoje bli`nje, da bi ih klevetali, vre|ali i ubijali. Nagla{avam, oni su koristili Moje ime za neplemenite ciljeve, a ne za Mene, Hrista. Mnogim predstavnicima crkve nedostajala je smernost, odlikovali su se ~ak oholo{}u i zloupotrebljavali su veru svojih pot~injenih. Tokom mnogih vekova razlagao se postepeno ovaj takozvani hri{}anski svet. Raspao se iznutra, jer Ja, Hrist, nisam mogao biti sa

251

takozvanim hri{}anskim crkvama, jer one nisu htele da budu sa Mnom. Uprkos otporima obe ove velike crkve, pobedio Sam Ja, Hrist, sa boànskom Mudro{}u i sa mnogom bra}om i sestrama u zemaljskom ruhu, predvo|enim onima iz roda Davidova. Bra}o moja i sestre u Novom Dobu: borba je okon~ana - Bo`ji ìvot je ro|en. Vi u Novom Dobu ìvite jedino u Meni, Hristu, a mi zajedno u Bogu, na{em Ocu, bez spolja{nje religije i bez dogme. Taj ìvot je Bo`ji ìvot; Zakon Ljubavi nas povezuje i sjedinjuje. Ove re~i, Moje re~i kao Hrista, dao Sam Ja na prelazu od starog doba, gre{nog sveta ka Novom Dobu, na po~etku Carstva Mira Isusa Hrista (1989). Ponavljam, da biste zapamtili: kao instrument sluìo Mi je Serafim boànske Mudrosti, koji je bio prihvatio telo radi ovih i drugih zadataka da kao sluìteljka Bo`ja sluì Bogu Ocu i Meni, Hristu. @ivot ove ène u zemaljskom ruhu bio je jedno jedinstveno odricanje. Uprkos mnogim otporima - pre svega tada{njih predstavnika crkava, i uprkos ponekom porazu - zbog ljudi koji su Mi dodu{e bili rekli "da", ali su ipak ponovo traìli svet - ustajala je ona uvek iznova, spremna za borbu, ponovo se uspravljala i borila se protiv svih neda}a i otpora na koje je stalno nailazila. Danono}no su je vrebali iz tame oni mra~ni, kako bi je namu~ili i tako u}utkali. Ta èna, to visoko duhovno bi}e u zemaljskom ruhu, sluìteljka Bo`ja, ipak nije }utala. Posle svake borbe, ~ak i onda kada je ova iscrpljivala telo, ona se uspravljala i borila se i dalje za pravednost, za Carstvo Bo`je na Zemlji, za Carstvo Mira - u kojem vi sada ìvite. Ponovi}u tako pone{to kad je re~ o onoj koja je sanosilac boànske Mudrosti u zemaljskom ruhu. Nosite je u svojim srcima; jer kada budete zatvorili svoje fizi~ke o~i, ugleda}ete pred svojim duhovnim o~ima kristal koji svetli: to je Serafim boànske Mudrosti u blistavom ruhu unutarnjeg ìvota. On }e sa vama u finomaterijalnim podru~jima i dalje sluìti Ve~nome, kako bi sve du{e odveo ku}i, do srca Oca u Meni i preko Mene, Hrista, va{eg boànskog brata.

252

31. POGLAVLJE Hleb ìvota - Priznanje Petrovo - Goni~ kamila Duhovno mrtvi - U carstvu du{a nema maski - Re~i su samo simboli i putokazi - Odricanje i potiskivanje - Svaki ~ovek poseduje slobodnu volju: dobra setva donosi dobru ètvu - Bog opominje, On ne ka`njava (1-3). Mojsijev prolazak kroz pustinju sa narodom Izraela: parabola za put ~ove~anstva - Dana{nji ljudi ne razlikuju se od naroda Izraela - Put u Carstvo Mira (4). Ko Boga ljubi vi{e nego ovaj svet, taj ìvi u Bogu - Ko je iz Istine, prima iz Istine (5-6). Ljudima u Carstvu Mira - Evolucija ljudi i Zemlje ka finotvarnom - Promena vremenskih mera - Mrlje na Zemlji, rezervati demona - Vra}anje carstva Pada - Knjiga "Ovo je Moja Re~" stalno }e se uzdizati, sve do finotvarnog - "Za" i "protiv" mnogih ljudi sluì tami (7-9). Ljubi i ìvotinje! (12-16)

1. I ponovo govora{e Isus: "Ja Sam pravi hleb i ìvi ~okot. O~evi va{i jedo{e manu u pustinji i pomre{e. Ovo je jelo Bo`je, koje silazi ovamo sa Neba, kako ne bi umro ko od njega jede. Ja Sam to ìvo jelo koje je si{lo sa Neba. Ko od ovog jela bude jeo, ìve}e ve~no. A hleb koji }u Ja dati Moja je Istina, i vino koje }u dati Moj je ìvot." 2. Tu se raspravljahu Jevreji me|u sobom i reko{e: "Kako nam se ovaj moè za jelo darovati?" A Isus im re~e: "Zar mislite da Ja govorim o jedenju mesa, kao {to vi to iz neznanja u hramu Bo`jem ~inite? 3. Zaista, Moje telo je boànska supstanca, a to je pravo jelo, i krv Moja je ìvot Bo`ji, a to je pravo pi}e. Ne kao praoci va{i koji ù|ahu za mesom, a Bog im u srd`bi Svojoj dade meso i oni ga u pokvarenosti svojoj jedo{e, dok ne oseti{e smrad u nozdrvama svojim. Od zaraze te pado{e hiljade i telesa njihova leàhu u pustinji. (Pogl. 31, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Hrana nebeska je Zakon Bo`ji - Istina. Pi}e je ve~no struje}i ìvot - Bog. Ko Bo`ji Zakon prihvati i ostvaruje, taj ne}e ni gladovati ni oskudevati, niti }e osetiti i okusiti smrt.

253

Ko veruje u smrt, taj je duhovno mrtav, jer je njegova du{a zaslepljena grehom. Ko je pak u sebi razvio ìvot, taj ne}e ni osetiti ni okusiti smrt, jer je neposredni ìvot u Bogu za njega bez kraja. Ko se pak ne moè pou~iti i ko beskorisno tro{i svoje zemaljske dane, a kao merilo svih stvari vidi jedino svoj zemaljski ìvot, taj }e i kao du{a biti ono {to je bio kao ~ovek: duhovno mrtav, zaslepljen sopstvenim grehom, bi}e ~ovek koji se ne moè urazumiti - dok ne iskusi svoja dela na sopstvenom du{evnom telu i dok ne bude morao da shvati kakva je milost bila data njegovoj du{i dok je bila u zemaljskom ruhu. Shvatite: u carstvu du{a nema maski. Sve ono iza ~ega se ~ovek krije, kako ne bi videli ono {to on misli i ~ini, otpada od njega u trenutku njegove fizi~ke smrti. Du{a ne}e poneti sa sobom u carstvo du{a te maske ljudskog "ja". Tamo je sve o~igledno. Ona sama je svim drugim du{ama otvorena knjiga - i svaka du{a je za nju tako|e otkrivena u ruhu svojih dela. Ko jede od duhovnog jela, od ve~ne Istine, tako {to ispunjava Bo`ju volju, taj }e postati ìvi izvor pravog ìvota, i pruà}e, kako ljudima tako i du{ama, hleb Istine i pi}e ve~no struje}eg ìvota: Hrista. @ivot koji Sam Ja doneo ljudima kao Isus, boànska je supstanca, ona prava hrana, a boànska struja pi}e, ìvot u Bogu i iz Boga. Ko pak re~i koje Sam Ja izgovorio kao Isus iz Nazareta shvati doslovno, taj }e lutati i danas; jer re~i su bile i jesu samo simboli i putokazi ka unutarnjoj istini. Ko re~ shvati doslovno, taj pogre{no razume svoje bli`nje i omalovaàva ih - kao {to su i fariseji i pismoznanci pogre{no razumeli Moje re~i kao Isusa i omalovaàvali Me. Smisao re~i @ivota mogu shvatiti i ispravno tuma~iti samo ljudi koji ~eznu za Istinom i teè joj. No onaj ko je protiv svog bli`njeg tako {to ga omalovaàva i prilazi mu bez razumevanja, taj }e stalno lutati. Ko iz bilo kojeg razloga odbacuje bli`nje - taj ne poznaje ni svog bli`njeg ni sebe samog. U ovoj svesti ìveli su i neki Jevreji, jer su, shodno smislu, govorili: "Kako nam se ovaj moè za jelo darovati?" Ja pak nisam govorio o mesu kao materijalnoj supstanci, ve} kao o boànskoj

254

supstanci, pravoj hrani, a o pi}u kao ve~no struje}em ìvotu, Duhu, Bogu. Ko meso i ribu uzme kao svoje glavno jelo, njegova }e du{a postepeno otupeti za fine kosmi~ke vibracije; a njegovo fizi~ko telo }e u svojoj strukturi postati grublje, i sam ~ovek posta}e sebi~niji i brutalniji prema okolini. Shvatite: ako je ~ovekovo telo naviklo na ishranu mesom, on ne treba da ga se li{i napre~ac. To bi bilo odricanje, koje opet vodi javljanju drugih anomalija. Zato je Mojsije ~inio ljudima ustupke, a i Ja kao Isus iz Nazareta - kao npr. kod umnoènja ribe. Bolje je da ~ovek shvati svoje gre{ke i slabosti i da ih se postepeno osloba|a ostvarivanjem ve~nih zakona, nego da se odri~e i tako eventualno stvori druge protivzakonitosti a i nemoralnosti. Ko ostvaruje zakone Bo`je, od njega }e postepeno samo od sebe otpadati ono ljudsko, dakle neboànsko. To je zakonitost: ako ostvaruje{ zapovesti Bo`je, tvoja du{a postaje svetlija; tvoja se ~ula profinjuju, a tvoje bi}e postaje nesebi~no. Odricanjem pak ono ljudsko samo se potiskuje, ali se ne preobraàva. "Zaista, Moje telo je boànska supstanca, a to je prava hrana" zna~i: duhovno telo je oblikovana boànska praenergija. Kroz njega struji ìvot, prasnaga - ono je i hrana i pi}e u isto vreme. Re~i "I Bog im u srd`bi svojoj dade..." treba shvatiti ovako: Bog je svim duhovnim bi}ima, a i svim du{ama i ljudima dao slobodnu volju. Tako i svaki ~ovek ima slobodnu volju, da prihvati zakone slobode i ìvota i ostvaruje ih, ili da ih prezire, pa i da postupa protivzakonito - zbog ~ega }e onda morati i da podnese ono {to je posejao. Dobra setva donosi dobru ètvu, lo{a setva lo{u ètvu. Svaki ~ovek moè slobodno da bira kakvu }e setvu da poseje: dobru, manje dobru ili lo{u. Plodove koje ona donese, ànje svako sam - a ne njegov bli`nji; svak ànje samo plodove sopstvene setve. Mnogi ljudi koji treba da snose posledice svojih uzroka, ne znaju da su to plodovi njihove sopstvene setve i stoga misle da ih je pogodio Bo`ji gnev. Bog je Ljubav i On se ne gnevi.

255

Bog uzima ~oveku njegove grehe samo onda kada se ovaj zbog njih pokaje, kada Mu ih preda i ponovo ~ini dobro, a iste grehe vi{e ne ~ini. Bog ne ka`njava Svoju decu. Bog na razne na~ine opominje Svoje dete da se preobrati, da se profini i oplemeni - kako u ose}anjima, mislima, re~ima i delima, tako i u na~inu ishrane. Bog ne ka`njava Svoje dete ni onda kada ono ne slu{a brojne opomene i uputstva. Ko pak ne}e da ~uje, taj }e, prema zakonu setve i ètve, morati da podnese ono {to je sam prouzrokovao. Bog u zakon setve i ètve nije uneo odricanje, ve} menjanje i preobraàj onog niskog u vi{e. Tako nastaju bolesti i zaraze, na pogre{nim ose}anjima, mislima, re~ima i postupcima - a i na pogre{noj ishrani i ìvotinjskoj hrani. Ako se ~ovek samo hrani darovima prirode koje Zemlja poklanja ljudima, a u svojim ose}anjima, mislima, re~ima i postupcima ogre{uje se o boànski Zakon, onda time poni{tava one pozitivne snage u toj hrani - to jest, on ih transformi{e na dole, u negativnu snagu.

4. Jer o tome stoji napisano: êtrdeset i devet godina treba da lutaju u pustinji, dok se od prohteva svojih ne o~iste, pre no {to se u zemlju Mira usele; da, sedam puta sedam godina treba da lutaju, jer puteve Moje poznavali nisu, niti su Zapovesti Moje sledili. (Pogl. 31,4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Mojsije je od Boga primio nalog da odvede porobljene Izraelce iz Egipta u Obe}anu zemlju, u zemlju njihovih o~eva. Veliki deo naroda kojeg je Bog poverio Mojsiju, bio je tvrdoglav. Zbog toga je Mojsije tom narodu u~inio nekoliko ustupaka, ne bi li tako ponekog preko njegove tvrdoglavosti doveo do spoznaje i do unutarnje zrelosti. S posebnim naglaskom pou~avao ih je da ovi ustupci nisu Bo`ji zakoni, ve} samo pomo}, kako bi preko samospoznaje prona{li put do Zapovesti. Neki su ove Zapovesti i pronalazili i sledili ih, a bilo je i onih koji su im ostajali verni kao Mojsije i Aron; ipak, mnogi iz naroda Izraela gre{ili su i dalje, uprkos boljem znanju. I dalje su jeli meso, pili èstoka pi}a i sledili svoje prohteve i strasti. Mnogi su ostajali

256

verni i svojim la`nim bogovima ili su se ~vrsto dràli egipatskih obi~aja. Dugo je taj narod koji je lutao ostao gomila ljudi bez unutarnjeg jedinstva. [to ~ovek poseje, to }e i èti. To se pokazalo ta~nim i kod Izraelaca: na hiljade njih poumiralo je u pustinji na putu u takozvanu Obe}anu zemlju. Njihove du{e odlazile su sa Zemlje; u carstvu du{a mnogi od njih su spoznavali svoje gre{no pona{anje i kajali se, vra}aju}i se onda ponovo, slobodniji i svetliji, u novo zemaljsko ruho; jer Izraelci su na putu u Obe}anu zemlju i za~injali i ra|ali decu. Tako se narod uve}avao i obnavljao. U toj smeni ra|anja i umiranja, sve vi{e Izraelaca prihvatalo je jednog Boga i profinjavalo je svoje obi~aje. Nakon sedam puta sedam godina samo je jo{ malo njih iz prve generacije bilo u zemaljskom ruhu i stiglo u zemlju koja je bila odre|ena za njih. U tih ~etrdeset devet godina, Mojsije, prorok, morao je nezamislivo mnogo da pretrpi. A trpeo je zbog i radi naroda. Molio se za narod; izborio se kod Boga za milost za taj narod i stalno je molio Boga da moè da mu ~ini ustupke. Narod je gledao Mojsija, ali nije kona~no uvi|ao i shvatao ko je u Mojsiju bio sa njima. Mojsije je doneo Deset zapovesti i u~io narod kako da ih se pridràva. Ali, mnogi ga nisu razumeli. Mnogi su se molili i gre{ili u isto vreme. Mnogi su govorili o Bo`jim zapovestima ali ih se nisu pridràvali. Mnogi su optuìvali Mojsija zbog njegovog vo|enja, nazivali ga la`nim prorokom ili tvrdokornim mudracem, jer im nije ispunjavao sve {to su od njega o~ekivali. Mnogi su iz istog razloga optuìvali i Boga, ali su ipak ostajali u gomili, stalno truju}i srca ostalih Izraelaca. A mnogi Izraelci su i zadràli svoj kult zlatnog teleta. Najkasnije kao du{e morali su da shvate da su se bili suprotstavili Bogu i Mojsiju. Pokajali bi se - i dolazili ponovo u tela da budu deca Izraela, i opet bili tu kao odoj~ad, pa kao mladi i stariji. Kada su se Izraelci posle mnogo godina uselili u tobo`nju obe}anu zemlju, mnogi nisu mogli ni da se sete izlaska iz Egipta. Ja, Hrist, vladar Carstva Mira, govorim sada ljudima Novog Doba, koji }e Moju Re~ ~itati i razmi{ljati o narodu Bo`jem koji se danas (1989) ponovo izvodi iz ropstva - u Novo Doba, doba Hrista. U vreme Mojsija Izraelci nisu bili samo robovi Egip}ana, ve} robovi sopstvenog mi{ljenja. A poput Izraelaca bili su tako porobljeni

257

i drugi narodi. Ljudi su mislili samo na sebe, grabili za sebe i bili u sva|i sa bli`njima. Ljudi su se oru`jem borili protiv ljudi; bili su jedan drugome neprijatelji, a ne bra}a. Narod se borio protiv naroda. Mnogi ljudi borili su se jedni protiv drugih i protivzakonitim mislima. Ogra|ivali su se jedni od drugih mr`njom, neprijateljstvom i sva|om i stvarali su sebi pravne poretke koje su u~inili svojim zakonima. Ogra|ivali su se i onim "moje" i "tvoje", polaù}i tako pravo na svojinu za pojedinca i za sopstveni narod. Zato su postavljali dràvne granice, kontroli{u}i sve koji su hteli da ih pre|u. Tako je jedan bio protiv drugoga. Ko nije po{tovao pravo, zakon doti~ne zemlje, ko je mislio druk~ije ili je druga~ije hteo da ìvi, bivao bi, ve} prema svom prekr{aju, ka`njavan - oduzimanjem imovine ili slobode, ili ~ak smr}u. Ljudi su vr{ili razna bezakonja. Sve vi{e su divljali narodi tog starog, gre{nog sveta. Kao i u vreme Noja, prosili su jedni druge i dopu{tali da budu pro{eni, tj. ènili su se i udavali. Ban~ili su i pili èstoka pi}a. Ubijali su ìvotinje i jeli ih. Unakaàvali su biljno i ìvotinjsko carstvo. Sve ovo nastavilo se na ~itavoj Zemlji - i nakon Mog boravka na njoj. Na prelazu iz gre{nog u Novo Doba (1989) manipulisali su biljkama, ìvotinjama i ljudima i vr{ili na njima genetske eksperimente. Stvarali su decu iz takozvane epruvete. Razarali su prirodu eksperimentima sa atomskom energijom i podizali atomske centrale da bi dobijali energiju. Prljali su reke, jezera i mora hemijskim supstancama i u~inili da izumre zemaljski ìvot u velikom delu voda. U svim narodima, mnogi ljudi zaboravljali su Bo`je postojanje. Njihov bog bilo je koristoljublje. Ra~unali su ìvot u godinama, jer su na zemaljsko bivstvovanje gledali kao na jedinu mogu}nost ìvota. Zato su radili samo za svoju korist i iz toga izvla~ili plen, da bi tako za najkra}e mogu}e vreme prigrabili {to je mogu}e vi{e, kako bi mogli da ìve onako kako im je izgledalo ugodno, jer su to smatrali sre}om. Imali su svoje la`ne bogove, iako su se molili j e d n o m Bogu. Njihovi idoli bili su novac i posed, ugled, mo} i ljudi na vi{em poloàju. Ono {to se u razvoju ~ove~anstva tokom duèg vremenskog perioda potom odvijalo, pokazalo je sasvim sli~ne pojavne oblike kao ìvot u narodu Izraela u vreme Mojsija.

258

Vo|eni Mojsijem, Izraelci su do{li do prve stanice Obe}ane zemlje. Od vremena Mojsija nastavljen je pohod ljudi u Obe}anu zemlju. Generacije za generacijama prolazile su kroz "pustinju sveta", tj. kroz sopstvenu ljudsku mo~varu. Uprkos svemu ovome, sve vi{e ljudi budilo se za duhovnost, prerastaju}i tako mo~varu sopstvenog "ja". Nakon Mojsija, a i nakon Mog bivstvovanja na Zemlji, Bog, Svemo}ni, stalno je slao proroke, proro~ice i prosvetljene mu{karce i ène. Oni su ~ove~anstvu najavljivali Carstvo Bo`je i opominjali na njega. U~ili su putu u unutarnje i tuma~ili Zapovesti Gospodnje jezikom svog vremena. Mnogi od ovih opominjalaca i vesnika pripremali su na Zemlji i put delu Zraka boànske Mudrosti - glasniku Bo`jem koji je delovao u mo}noj vremenskoj prekretnici (1989), a imao je sli~an nalog kao i Mojsije u svoje doba i Ja, kao Isus iz Nazareta. Ja, Hrist, i Heruvim boànske Mudrosti objavljivali smo, preko otelovljenog ènskog principa boànske Mudrosti, ve~ne Zakone, okupljaju}i tako narod Bo`ji, kako bismo ga doveli u unutarnje, u kraljevstvo Bo`je koje je u svakom ~oveku. I opet je bilo sli~no kao i u vreme Mojsija. Bilo je onih koji su i dopu{tali da ih Bog dotakne i - shodno svojoj svesti - mogli da razumeju re~ Bo`ju i vo|enje preko Mene, Hrista, i trudili se da idu putevima Bo`jim - ali samo na re~i. Jer u ~asu kad bi trebalo da rade na sebi samima, da bi ispunili ono {to Sam im Ja zapovedio: da se pokaju, oproste, zamole za opro{taj i prestanu da ~ine iste gre{ke i grehe - mnogi su postajali tvrdoglavi; jer nisu hteli da uvide svoje gre{ke i slabosti, pa tako ni da ih o~iste. Oni su re~ Bo`ju hteli samo da slu{aju i da debatuju o onome {to su ~uli, ali su ostajali oni stari. Voleli su posed i imovinu, novac i materijalna dobra pretpostavljaju}i obilju Bo`jem. Sli~no kao deca Izraela, sumnjali u re~ Bo`ju, i omalovaàvali Bo`ju proro~icu. A bilo je i onih koji su hteli da zadrè ono nisko, ono ljudsko, i da prema njemu ìve, a da istovremeno teè i onom najvi{em. Ali, ~ovek ne moè da sluì dva gospodara, Mamona i Boga. I, zato su nastale velike te{ko}e i razdori.

259

Neki su pak pokrivali svoje protivzakonite misli licemernim re~ima, glume}i duhovnost. Drugi su govorili da slede Hrista, a delali su suprotno, proganjaju}i one koji su Ga zaista sledili. Ipak, iz te {arene me{avine ljudskoga "ja", licemera, onih koji su izvrtali Re~, klevetnika, sumnjala i pobo`nih, iskristalisao se postepeno narod Bo`ji: Sinovi i k}eri Bo`je po~injali su svesno da slede Hrista. Bili su prete`no iz roda Davidovog, koji je postao stablo Davidovo za Carstvo Mira. Njihov nalog, da deluju u Delu Spasenja sa Mnom, Hristom, bivao je u njima sve konkretniji i aktivirao ih. Zajedno sa svojom sestrom, proro~icom Bo`jom i glasnikom Bo`jim, okupljali su ostale sinove i k}eri Bo`je iz stabla Davidovog i iz drugih rodova. Shodno Mojim uputstvima, oni su - kao {to je ve} objavljeno osnovali Unutarnje Duh-Hristove crkve: steci{ta za sve ljude koji traè. U~ili su ljude putu ka srcu Bo`jem, koji je, po Mom nalogu, objavio Heruvim boànske Mudrosti - od ljudi nazvan brat Emanuel. Da bi mogli da ispunjavaju zakone Bo`je u svim podru~jima ìvota, podigli su zanatska preduze}a i stekli seoska imanja. Osnovali su i obdani{ta, Otac-Majka ku}e, {kole, klinike i domove za starije ljude. Po~eli su, dakle, sa izgradnjom svega {to je bilo potrebno ljudima za Novo Doba i u Novom Dobu. Sve ove aktivnosti, osnovane i nastale za Carstvo Bo`je, stavljali su u zakon Bo`ji, koji glasi: Moli se i radi i odràvaj mir sa bli`njima. Preko njih Sam osnovao prazajednicu Novi Jerusalim, koja je postala Zavetna zajednica i centralno svetlo za sve naredne prazajednice u Univerzalnom ìvotu i u nastaju}em Carstvu Mira Isusa Hrista. Usred ovog vremena prodora i preokreta stajala je proro~ica i glasnik Bo`ji. Jedni su je voleli i po{tovali, a drugi prezirali, sumnjali u nju, klevetali je i ismejavali. Kao i u Moje vreme kao Isusa iz Nazareta, fariseji i pismoznanci su ponovo podbunjivali narod protiv Mene, Univerzalnog Duha, ne bi li Me u}utkali. Uzalud! Oni su pro{li - a nastalo je Novo Doba, Carstvo Mira Isusa Hrista.

260

Va`no je da se ovo uvek ima na umu: Moj instrument, otelovljeni deo Zraka boànske Mudrosti, i mnogi sinovi i k}eri Bo`je iz roda Davidovog i iz drugih rodova, koji su se bili okupili oko centralnog svetla, oko Mene, Hrista u Bogu, Mom Ocu, u Zavetnoj zajednici Novi Jerusalim, odolevali su mamljenju i napadima satanskog. Sa mnogim pravednim mu{karcima i ènama po~injali su, usred postepenog raspada gre{nog sveta, da osnivaju narod Bo`ji, koji je tokom generacija postao jedan mo}an o~i{}en narod u Hristu. Doga|alo se kao u vreme Mojsija: du{e su odlagale svoja zemaljska tela i ponovo uskakale u novoro|ena tela. Generacije su odlazile, a nove, svetlije generacije dolazile su na Zemlju. Iz njih su postepeno nastajali o~i{}en narod Bo`ji i Carstvo Mira Isusa Hrista. Bo`ji narod koji je nastajao, za~injao je i ra|ao decu u koju su se vra}ale du{e koje su ve} u prvim i narednim generacijama bile na~inile nekoliko koraka na putu u unutarnje. Tako je u tom smenjivanju generacija nastalo Carstvo Mira Isusa Hrista, Carstvo Bo`je na o~i{}enoj, svetloj Zemlji, na kojoj vi sada ìvite. Demonsko je svezano. U srcima i iz srca blaènih zra~i nesebi~na ljubav. Mir i radost su me|u njima.

5. Ali ko ovo meso jede i ovu krv pije, taj je u Meni, i Ja Sam u njemu. I kao {to je Mene ìvi Otac poslao, iz koga Ja ìvim, tako }e iz Mene ìveti oni koji jedu Mene, koji Jesam Istina i @ivot. 6. Ovo je ìvi hleb koji je s Neba si{ao i ìvot daje svetu. Ne kao va{i praoci koji manu jedo{e i pomre{e. Ko ovaj hleb i ovaj plod jede, ìve}e ve~no." Ovo re~e On u sinagogi, dok pou~ava{e kod Kapernauma. A mnogi od u~enika Njegovih, kad ~u{e ovo, reko{e: "Ovo je jezik teàk; ko ga moè primiti?" (Pogl. 31, 5-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Ali ko ovo meso jede i ovu krv pije, taj je u Meni i Ja sam u njemu" zna~i, shodno smislu: Ko ìvi u Duhu Bo`jem, ko, dakle, vr{i volju Bo`ju, taj prima duhovne darove. I ko Boga ljubi vi{e od ovoga sveta, taj ìvi u Bogu i

261

u Meni, Hristu Bo`jem. Jer Otac je ljudima poslao Mene, Svog Sina, da im dam primer kako da obogate svoja srca i da im donesem ono {to }e ih ponovo uzdi}i do dece Bo`je: Spasenje i vo|stvo ka srcu Bo`jem. "... tako }e iz Mene ìveti oni koji jedu Mene, koji Jesam Istina i @ivot" zna~i: Ko ìvi u Hristu, kroz toga ìvi Hrist, i ko ìvi u Meni, taj svedo~i o Istini. Jer ko je iz Istine, prima iz Istine i ne}e biti ni gladan ni èdan, jer on je u Meni, Istini i @ivotu. Ve~na Istina je ve~na Ljubav Bo`ja, Prazakon. Ko je zarobljen u sebi~noj ljubavi, taj ne moè da shvati apsolutni, dosledni ve~ni Zakon. Njegovo varljivo "ja", sebi~na ljubav, govori onda o nemilosrdnosti ve~nog Zakona, jer ga njegovo ljudsko "ja" ne priznaje. Ko ìvi u Zakonu Bo`jem, taj govori Istinu, jer je postao Istina. Istinu moè da shvati i radosno prihvati samo onaj ko je ozbiljan i pravedan prema sebi samome i prema svom bli`njem. Ali ko je uhva}en u svoje predstave i mi{ljenja, taj govori o okrutnosti Zakona i o kazni, jer on bi za sebe li~no hteo da to izgleda i da bude druga~ije.

7. Ali kad Isus vide da u~enici Njegovi povodom toga negoduju, re~e im: "Srdi li vas ovo? A {ta ako Sina ~ove~jeg vidite gde se vra}a onamo gde pre be{e? Duh je onaj koji daje ìvot; meso i krv ne postiù ni{ta. Re~i koje vam Ja govorim, one su Duh i ìvot. 8. Ali nekoliko je me|u vama koji ne veruju". Jer Isus je znao od po~etka koji ne veruju i ko }e Ga izdati. Zato im re~e: "Niko ne moè do}i k Meni ako mu nije dano od Oca Mojega." 9. Otada Ga napusti{e mnogi od u~enika Njegovih i ne i|ahu vi{e sa Njim. Onda re~e Isus Dvanaestorici: "Ho}ete li Me i vi napustiti?" (Pogl. 31, 7-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

262

Shvatite, Moja ljubljena bra}o i sestre, vi koji ìvite u Carstvu Mira va{eg brata Hrista: Ono {to Sam Ja kao Isus iz Nazareta doìveo i propatio, de{avalo se dalje u svim generacijama - sve dok ljudi i Zemlja nisu postali svetlotvarniji. U ovoj knjizi, "Ovo je Moja re~", ~itate {ta se vi{e puta doga|alo u starom, satanskom dobu. Shvatite: Carstvo Mira Isusa Hrista osnivano je i izgra|ivano tokom vi{e generacija. Ljudi su uvek iznova doìvljavali kako propadanje onoga {to je stvarano u Duhu Bo`jem, tako i ponovni uspon. No, nakon svake propasti, Carstvo Mira Isusa Hrista ustajalo bi jo{ sjajnije i potpunije i sve vi{e i vi{e obuhvatalo svet svojom svetlo{}u. Jer, onako kao {to je sve evolucija ka Ve~nome, tako je i Carstvo Mira Isusa Hrista imalo svoju evoluciju - od po~etka, pa sve do svetlotvarnosti velikih podru~ja Zemlje. Svetla tvar je finija materija. U prvim generacijama izgradnje nakon utemeljivanja, jo{ u najdubljoj gusto}i materije, satana ~ula neprestano je zavodio ljude, ne bi li tako stavio ruku na delove temelja Carstva Mira Isusa Hrista. Ono {to stoji zapisano, ispunilo se: tokom nebrojenih generacija na Zemlji su se doga|ale ekspanzije i pomeranje polova. Pritom su se profinjavale mnoge supstance ove Zemlje i ona je postizala sve vi{i stepen vibracija. Sasvim postepeno, dakle, povla~io se veliki deo grubotvarnih formi, a finije, suptilnije forme stupale su na njihovo mesto. Na ovaj na~in promenili su se sasvim postepeno i carstva prirode i ljudi. Tako je tokom nebrojenih generacija na Zemlji sve profinjavano - dok postepeno nije nastala svetla tvar, finija materija. Sve {to je bilo stvarano za Carstvo Mira Isusa Hrista, pre svega u grubotvarnoj materiji, kao i na~in na koji su se ljudi i Zemlja profinjavali, u{lo je i u univerzalni atmosferski sloj i u novo nebo koje je nastalo menjanjem planeta i njihovih putanja, a i u du{u Zemlje, koja je proizvela jednu novu Zemlju - svetlotvarnu Zemlju, finiju materiju. To je ova Zemlja u ruhu finotvarnosti, na kojoj vi danas ìvite. U toj smeni doba profinjavala su se i mnoga materijalna sazve`|a. Usled intenzivnog preobraàvanja celine - od pune materije

263

ka svetlotvarnosti finije materije - svetlotvarnu Zemlju obasjavaju sada i jedno drugo Sunce i druga sazve`|a. Vi u svetlotvarnom Carstvu Mira jedva da moète vi{e da se uìvite u ova stanja, jer va{e zemaljsko ruho, dakle va{e zemaljsko telo, ne sastoji se vi{e od grubotvarne, jako zgusnute materije, kakvo su nosili ljudi na po~etku Carstva Mira Isusa Hrista, ve} od svetle tvari. Ponavljam: svetla tvar jeste jedna materijalno finija, zra~e}a supstanca. Poneko ko ~ita Moje Re~i danas (1989) - u punoj materiji na po~etku Carstvu Mira Isusa Hrista - misli da je potrebno beskrajno mnogo vremena dok Carstvo Mira Isusa Hirsta ne bude u punom cvatu: ûli ste da se sazve`|a menjaju, a i puna materija, Zemlja; jer stoji napisano: "Nasta}e jedno novo nebo i jedna nova Zemlja." Tako }e i ra~unanje vremena, onakvo kakvo imaju ljudi u punoj materiji, biti nevaè}e. Bi}e jedno drugo Sunce i preobraèna sazve`|a okruìva}e tu novu Zemlju. To zna~i da }e i takozvano ra~unanje vremena biti druga~ije. Ra~una}e se prema Mesecima, tako da }e svetlosno razdoblje takozvanih zemaljskih godina biti potpuno druga~ije. Godina onda ne}e vi{e imati dvanaest meseci, kao {to je imala za ljude u grubotvarnom dobu, ve} bitno kra}a svetlosna razdoblja; jer na kraju Carstva Mira dani }e biti duì, a no}i te svetlotvarne, prozra~ne Zemlje bi}e mnogo kra}e. Kaèm vam: i na toj svetlotvarnoj Zemlji bi}e jo{ podru~ja grube materije, takozvanih "Zemljinih mrlja". Na nekima od njih jo{ }e dugo ìveti ja~e zgusnuti ljudi, koji ne}e imati isti stepen ~istote kao ljudi pod neposrednim Suncem Carstva Mira Isusa Hirsta. Jer, kao {to je ve} otkriveno, Moj Otac, koji je i va{ Otac, jeste milost, ljubav i milosr|e i dopusti}e satanskome da jo{ jednom poku{a da osvoji Zemlju. Na kraju Carstva Mira, ove Zemljine mrlje pro{iri}e se, ali ne}e vi{e nikada obuhvatiti celu Zemlju. Na njima }e demonski svet jo{ jednom smeti da se odmeri sa boànskim. Onda }e nastupiti kraj Zemlje. Ona }e se otvoriti kao orahova ljuska - a unutarnja svetlost, finotvarna supstanca, duhovni deo planete iz Ve~nog Jerusalima, stremi}e ka Nebu, i sa njim svi oni koji su proèti svetlom Istine.

264

Shvatite: Moja Re~, koja je tekla kroz mnoge pravedne proroke, nije samo mnoge du{e i ljude usmeravala na unutarnje svetlo, ve} i delove materijalne supstance - zbog ostvarivanja ve~nog Zakona od strane mnogih ljudi. Od doga|aja Pada bilo je nebrojeno mnogo svetlosnih razdoblja i beskona~nih doba, dok se nije iskristalisala puna materija. Jer ona je nastajala odgovaraju}e otvrdnjavanju srca duhovnih bi}a i odgovaraju}e optere}enjima du{a i ljudi. Shvatite: razlaganje materije i vra}anje carstava Pada natrag u Ve~no Carstvo Bo`je, ne}e trajati onoliko koliko je pro{lo od samog doga|aja Pada do stvaranja pune materije. Jer, vra}anje bi}a Pada i svetova Pada otpo~elo je ve} sa po~etkom Pada. Ako, dakle, razmi{ljate o ukupnom trajanju ovog vra}anja, onda tu morate uklju~iti sva svetlosna i vremenska razdoblja, po{to je vra}anje otpo~elo ve} sa po~etkom Pada; to jest, ono se ve} tokom bezbroj vremenskih razdoblja odvija ka svetlosti i ka Nebu. To zna~i da do svetlotvarnog Carstva Mira Isusa Hrista, a zatim i do razlaganja materije, nema vi{e toliko mnogo svetlosnih i vremenskih razdoblja. Moja obja{njenja i tuma~enja u knjizi "Ovo je Moja Re~" generacijama su prepisivana i izraàvana jezikom doti~ne generacije. To se doga|alo sve do svetlotvarnosti. Moja Re~ je Istina - i ona to i ostaje, jer je ve~na. Ali, ljudski jezik se menjao, a i sirovina za knjige. U materijalnom dobu (1989) sirovina za ovu knjigu bila je grubotvarna supstanca - ljudi su je zvali papir. Od Doba Svetlosti pa sve do svetlotvarnosti, sirovina ove knjiga odgovarala je doti~noj finotvarnoj supstanci. U Carstvu Mira Isusa Hrista, u svetlotvarnosti, ima drugih izvora svetlosti i materijala koji su druga~iji od onih koji su bili u punoj materiji i na po~etku profinjavanja materije. Moja Re~, me|utim, jeste i ostaje istina. Bra}o Moja i sestre u Carstvu Mira Isusa Hrista, vi ~itate sada o Mojoj misli i ìvotu kao Isusa iz Nazareta. I uvek iznova konstatujete da je svaki ~ovek u svakoj generaciji imao i ima slobodnu volju. Nijedan ~ovek i nijedna du{a nisu primoravani i ne primoravaju se da prihvate ve~nu Istinu, ìvo Postojanje. Ko je hteo da prona|e unutarnju istinu, morao je da se uputi u svoje unutarnje i da je iskusi u sebi

265

i na sebi samome, i da je sam doìvi. Ja kao Isus iz Nazareta samo Sam svedo~io o ve~noj Istini. Ljudi koji su se u svim generacijama jasno odlu~ivali za Mene, Istinu, i ostajali su uz Mene, Istinu i @ivot. Oni koji nisu bili ni topli ni hladni, odlazili su od Mene, jer nisu mogli da shvate Moje re~i. Oni nisu hteli da ostvaruju Zapovesti jer su smatrali da bi njima moralo da bude poklonjeno ono {to su njihovi bli`nji svakodnevno ostvarivali: nesebi~na ljubav, Zakon Bo`ji, ve~na Istina. U svim generacijama napu{tali su Moje stado uvek iznova oni ljudi koji nisu mogli da se odlu~e za ve~nu Istinu. Oni koji formiraju mi{ljenje (drugih) i oni koji uvek misle da znaju bolje, verovali su da se Istina moè kupiti ili ste}i samo slu{anjem. A Nebeski Hleb se ipak morao jesti i na pravi na~in probaviti; to zna~i, Zakon @ivota morao se smerno prihvatiti i ostvarivati. Samo tako su du{a i ~ovek pronalazili unutarnji ìvot. Ostvarivanje ve~nih zakona donosilo je, dakle, duhovnu dobit samo onima koji su se odlu~ivali za ìvot u Meni, Hristu Bo`jem, i koji nisu istrajavali u onome "za" i "protiv", odnosno ~as bili "hladni", ~as "topli". Generacijama je pou~avan Zakon slobodne volje: ~ovek pronalazi Boga samo onda kada se i odlu~i za Boga, Istinu, tako {to se neprestano trudi da vr{i volju Bo`ju. Ono "za" i "protiv" mnogih ljudi koji su jednom bivali "topli" a onda opet "hladni", omogu}avalo je tami da stalno prodire u redove pravednih. Satansko je neprestano zavodilo ~ula mnogih ljudi. Oni bi onda po~injali da sumnjaju u Istinu i napu{tali su one verne. Ovo "za" i "protiv" vuklo se kroz generacije sve dok nije do{lo vreme u kojem su se samo jo{ svetle du{e mogle otelovljavati u Carstvo Mira. One su u zemaljsko ruho polazile s ciljem da dalje izgra|uju novi svet i da ga naseljavaju. Carstvo Mira Isusa Hrista nastalo je, dakle, u evolutivnom procesu. Po{to su u zemaljsko ruho dolazile sve svetlije i mirnije du{e, svaka generacija bivala je svetlija, a Carstvo Mira ve}e i savr{enije. Shvatite: re~i menjaju svoje zna~enje - no Istina ostaje. Re~ koju Sam Ja kao Isus iz Nazareta govorio, a kao Hrist Bo`ji objavio preko Svog instrumenta, jeste ve~na Istina. A Istinu pak shvata samo onaj

266

ko je do{ao do Istine - u Carstvo Bo`je koje je u najunutarnjijem svakog ~oveka. Re~ oìvljava jedino Duh Bo`ji, a ne ~ovek, meso i krv. U svim vremenima, u svim generacijama, bivalo je isto i sli~no kao u vreme kada Sam hodao u zemaljskom ruhu kao Isus. Jedni su verovali u Re~ Istine, a drugi opet ismejavali Istinu i njenog prenosioca. U svim vremenima ljudi su pronalazili Istinu i u svim vremenima su se odvra}ali od nje. Tako je bilo i dok Sam bio u Isusu iz Nazareta. Mnogi ljudi su Mi prilazili, postajali Moji u~enici - i mnogi od u~enika opet su Me napu{tali. Ko je Istinu samo slu{ao, ne unose}i je u svoj svakodnevni ìvot, taj je i dalje lutao u tami i tama ga je ponovo sebi odvla~ila.

10. Onda Mu odgovori Simon Petar: "Gospode, kome da idemo? Ti ima{ re~i ve~nog ìvota. A mi smo poverovali i sigurni smo da si Ti Hrist, Sin Boga ìvoga." 11. Isus im odgovori: "Nisam li Ja vas Dvanaestoricu izabrao? I jednoga me|u vama koji je izdajnik?" Govora{e o Judi Iskariotskom, sinu Simona Levita; jer ovo be{e onaj koji Ga posle izdade. 12. I Isus krenu u Jerusalim, i nai|e na putu na kamilu pretovarenu drvima. I po{to kamila ne moga{e tovar svoj uzbrdo izneti, goni~ je udara{e i zlostavlja{e svirepo, no ne moga{e je s mesta pomeriti. 13. I Isus, vide}i ovo, re~e mu: "Za{to udara{ brata svojega?" A ~ovek onaj odgovori: "Nisam znao da mi je to brat. Nije li ovo tovarna ìvotinja, stvorena da mi sluì?" 14. A Isus re~e: "Nije li isti Bog od iste tvari ìvotinju ovu stvorio i decu tvoju koja ti sluè, i zar niste isti dah oboje od Boga primili?" 15. A ~ovek se ~u|a{e veoma re~ima ovim. I prestade udarati kamilu i oslobodi je dela tereta njezinoga. I po|e kamila uz brdo ono, a Isus i|a{e pred njom, i ne zastade ona vi{e do kraja svog dnevnog puta.

267

16. Kamila poznade Isusa; jer be{e osetila ljubav Bo`ju u Njemu. A ~ovek onaj pak htede vi{e o u~enju Njegovom da sazna, i Isus ga pou~i rado i on postade sledbenik Njegov. (Pogl. 31, 10-16) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sve je energija. Po zra~enju ljudi prepoznavao Sam Ja, Hrist Bo`ji u Isusu, ko se kao ~ovek trudi da ìvi bogopravedno a ko se uprkos boljem znanju ogre{uje o Zakon ìvota. Kao Isus iz Nazareta govorio Sam mnogim ljudima o Zakonu ìvota, i o ìvotinjama, koje sli~no kao i ljudi ose}aju bol, patnju i radost. Dakle, kao {to ~ovek ne treba da bude protiv, ve} za svog bli`njeg, tako treba da bude i za ìvotinje i da za njih bude odgovoran, jer one ~oveku sluè. Uvek iznova u~io Sam ljude da su i ìvotinje stvorenja Bo`ja, koja ~ovek ne treba da prezire, ve} da ih ljubi. Ko ih udara i mu~i, taj }e jednom na svojoj du{i i na svom telu iskusiti isto ili sli~no. Jer ono {to ~ovek ~ini svojim bli`njima i sabli`njima, ìvotinjama, to ~ini i sebi samome. Mnogi su i spoznavali svoju surovost i po~injali su da ostvaruju Moje u~enje. Kajali su se i prihvatali su ìvotinje kao svoje prijatelje. A poneki su Me, razumev{i Moje re~i, i sledili.

268

32. POGLAVLJE Bog kao jelo i pi}e - Zna~enje mesa i krvi Ishrana i zdravlje po volji Bo`joj (1-6). Brutalnosti ljudi, èstina ljudskog "ja" - Okretanje ljudi jedinstvu sa prirodom (8-12)

1. I dogodi se, dok je sedeo sa u~enicima Svojim za ve~erom, da Mu jedan od njih kaza: "U~itelju, za{to Ti re~e da ho}e{ da nam da{ Tvoje telo da jedemo i Tvoju krv da pijemo? Jer mnogima je te{ko da to razumeju?" 2. A Isus odgovaraju}i re~e: "Re~i koje vam govorih jesu Duh i one su ìvot. Za onoga pak koji ne zna i koji je sklon jedenju mesa, zvu~e one kao prolivanje krvi i kao smrt; ali blagosloveni su koji ih razumeju. 3. Gledajte ìto, kako raste dok ne sazri i ne pokosi se, i u mlinu se samelje i od njega se na vatri hleb ispe~e. Od toga hleba na~injeno je telo Moje, koje gledate. I gledajte gro`|e, koje na ~okotu raste dok ne sazri, i obere se i u presu za vino do|e i plod vinove loze daruje! Od tog ploda s ~okota vinove loze i od vode na~injena je krv Moja. 4. Jer jedino od plodova drve}a i od setve biljaka ku{am Ja i njih Duh pretvara u Moje meso i Moju krv. Od njih samo i od sli~nog treba da jedete i vi {to u Mene verujete i u~enici ste Moji, jer od njih, u Duhu, dolaze ljudima ìvot i zdravlje i isceljenje. 5. Zaista, prisustvo Moje treba da je sa vama u toj supstanci i ìvotu Bo`jem i da postane vidljivo u tom telu i u toj krvi; i od njih treba da jedete i pijete svi vi koji u Mene verujete. 6. Jer na svim mestima }u Ja vaskrsnuti za ìvot sveta, kako je zapisano kod proroka. Odakle Sunce izlazi pa do zalaska njegova, svuda treba u Moje ime da se prinosi ~ista `rtva sa tamjanom. (Pogl. 32, 1-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite: Re~ Bo`ja u ljudskoj re~i je Duh i @ivot. Ona se ljudima objavljuje i daje da bi shvatili da ne blagosilja re~ sama, ve}

269

smisao re~i koja je ljudima data od Boga i koja svakodnevno treba da se ostvaruje. Ljudi u Duhu Ve~noga znaju: u plodovima polja i {ume je supstanca ìvota koja odràva zdravim telo ~ovekovo, njegovu supstancu od mesa i krvi - a ne u ubijenim ìvotinjama koje se jedu, jer meso je mrtva hrana. ôvek ne treba ni da ubija ljude, niti da svesno ubija ìvotinje ili da ih kolje i koristi za ishranu, jer one su, kao stvorenja Bo`ja, njegovi "sabli`nji". Kad ~ovek svoj zemaljski ìvot posveti Bogu, onda }e Duh Bo`ji odràvati njegovo telo, ono materijalno, meso i krv, u zdravlju; onda }e i ono {to on ose}a, misli, govori i ~ini biti plemenito i dobro. Samo iz toga proizlazi visoka etika i moral. Eti~ko-moralne vrednosti jednog takvog ~oveka bi}e onda od zna~aja i prilikom izbora hrane. On }e se onda distancirati od ishrane mesom i ribom, a i od uìvanja èstokih pi}a. Onda }e Bo`je prisustvo biti vidljivo kako u telu i na telu, tako i u krvi. ôvek }e biti zdrav, jer zdravo misli i zdravo se hrani. To zna~i, njegova ose}anja, misli, re~i i postupci su zakoniti, isto kao i ono {to uzima od hrane i pi}a. Ko veruje u Mene i izvr{ava volju Bo`ju, ~ini boànska dela, a i jede i pije ono {to mu priroda daruje. "... na svim mestima }u Ja vaskrsnuti za ìvot sveta" zna~i: na svim mestima ovoga sveta objavljiva}e se jevan|elje Ljubavi, i svi ljudi koji su dobre volje ostvariva}e Moje u~enje koje Sam Ja dao kao Isus i koje dajem ponovo kao Hrist. Oni }e svesno biti deca Bo`ja, jer su svoj ìvot posvetili Bogu i rado i radosno `rtvuju ono ljudsko koje jo{ postoji u njima, tako {to ga predaju Meni, i zato osvajaju Carstvo Bo`je. U re~i "tamjan" leì smisao: posve}en ìvot.

7. Kako u telesnom, tako i u duhovnom. U~enje Moje i Moj ìvot treba za vas da su jelo i pi}e, hleb ìvota i vino spasenja. 8. I kao {to se ìto i gro`|e u meso i u krv pretvaraju, tako i va{e zemaljske misli treba da se u duhovne pretvore. Teìte tom pretvaranju telesnog u duhovno! (Pogl. 32, 7-8)

270

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Teìte pretvaranju telesnog u duhovno!" zna~i: predajite Meni svoje ljudsko, svoja ljudska ose}anja, misli, re~i, postupke, ose}aje, sklonosti i strasti. Sve ljudsko odnosi se na meso, dakle na telo. Ko teì boànskom u svom unutarnjem, usmeren je na Boga, na Zakon ìvota. On ispunjava zakon nesebi~ne ljubavi u onome {to ose}a, misli, govori i ~ini.

9. Zaista vam kaèm, na po~etku sva su stvorenja Bo`ja hranu sebi nalazila u biljkama samo i u plodovima zemlje, dok neznanje i sebi~nost mnoge ljude od tog ne odvoji{e i ne okrenu{e ih onome {to se protivilo prvobitnom poretku, od Boga datom. Ali, ~ak i oni }e se opet prirodnoj ishrani vratiti, kako zapisano stoji kod proroka. A u re~i njihove ne treba sumnjati. 10. Uistinu, Bog ve~no daje iz ve~nog ìvota i ve~ne supstance, da se forme Svemira stalno obnavljaju. Zato ste dakle svi vi deo mesa i krvi i supstance i ìvota Ve~noga, a Moje re~i su Duh i @ivot. 11. I pridràvate li se zapovesti Mojih i ìvot pravedan vodite, bi}ete sre}ni u ovom ìvotu i u ìvotu koji sledi. Ne ~udite se ovome {to vam rekoh. Ne jedete li meso Bo`je i ne pijete krv Bo`ju, ne}ete imati ìvot u sebi". 12. A u~enici odgovori{e: "Gospode, daj nam da ve~no jedemo od tog hleba i pijemo iz te ~a{e; jer Tvoje su re~i uistinu jelo i pi}e. Kroz Tvoj ìvot i kroz Tvoju supstancu ìve}emo ve~no." (Pogl. 32, 9-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Zaista, ìveti u Bogu zna~i: ispunjavati Bo`je ve~ne zakone. A to zna~i i ìveti od onoga {to priroda daruje ~oveku. Ljudi i ìvotinje razvijali su se sasvim postepeno na ovoj Zemlji. Oboje, i ~ovek i ìvotinja, u ba{ti Bo`joj prehranjivali su se biljkama. Kako je ~ovek sve dublje padao u greh, tako je padao i u tamu neznanja i u egoizam. Kako je ono grubotvarno postajalo sve gu{}e,

271

tako su i ~ovekova ~ula postajala sve grublja, a time su se sasvim postepeno menjali i njegovi organi. U svojoj sebi~nosti ~ovek je traìo naslade svih vrsta i po~eo je da teì za ljutim, kiselim i ìvotinjskim. Tvrda ljuska, ljudsko "ja", gruba ~ula, proizvela su ~ulnost, koja je traìla zadovoljenje. Time su ljudi poku{avali da nadoknade onu ìvotnu energiju koje su se nezakonitostima li{ili. ôvek ~ula, ~ije su misli bivale sve egocentri~nije, onda se sve vi{e okretao hrani koja je odgovarala njegovom mi{ljenju i postupanju. Po{to se sve vi{e udaljavao od Boga, postajao je è{}i i u svom govorenju i delanju. Ogrubela ~ula odraàvala su èstinu ljudskog "ja" i traìla su zato odgovaraju}e ljute za~ine i jela. Kada mu ne{to ne bi uspelo, ~ovek bi reagovao ogor~eno, a njegova ~ula su stalno traìla zadovoljenje u novim nasladama. Zgr~eni nervi tog ~oveka traìli su opu{tanje u ~ulnosti. Telo je sve vi{e traìlo ono {to je ~ovek zra~io iz sebe u svojim ose}anjima, mislima, re~ima i postupcima: slatko i kiselo, ljuto i èstoko. Zato je po~eo da kroz pripremanje sve vi{e i vi{e menja supstance prirode u kiselo, ljuto i slatko. Posledica svega toga bila je, da je ~ovek po~eo da proganja ìvotinje, da ih ubija i jede dodaju}i njihovom mesu za~ine. Tako je ~ovek postao lovac i krivolovac. U svojoj ~ulnosti koja je postajala sve ja~a, on je ùdeo i za "telesnim", za mu{kim odnosno ènskim polom. Sve se to tako de{avalo, a de{ava se jo{ i u ovoj generaciji (1989). I tek kada se ~ovek vrati Duhu ìvota, uzdiù}i svoje misli ka Bogu profini}e i svoja ~ula. Ja Sam do{ao da ljudima donesem Zakon @ivota. Ko to prihvati i primeni na samome sebi, taj }e se vratiti natrag, ìvotu u Bogu. @ivot u Bogu i sa ~itavim Postojanjem najvi{a je i najfinija etika i moral. Sve du{e }e ponovo na}i ovo Postojanje - jer su i proiza{le iz Boga, ve~nog Postojanja, iz @ivota, i ve~no u sebi imaju ìvot Boga. Ko se pridràva Zapovesti, izvoda iz ve~nog Zakona, taj ìvi u Bogu i iz Boga i pravedan je prema svim oblicima ìvota.

272

Zaista, Re~ Bo`ja je jelo i pi}e, ona je ìvot. Ko ìvi u Bogu, taj ìvi i iz Boga; on ìvi u Postojanju. I Zemlja je deo ve~nog Postojanja; zato }e je ~ovek koji ìvi svesno - zakonito i posedovati i obra|ivati, jer on sa Zemljom ìvi i nije protiv nje niti protiv i~ega {to na njoj ìvi. Du{a ìvi iz ~isto duhovne supstance, zemaljsko telo ìvi iz ìvota koji je od duhovne supstance postao materijalnom. Oboje, ta ~isto duhovna, kao i duhovno-materijalna supstanca, darovi su Bo`ji za du{u i ~oveka. Bog je ljudima dao plodove i biljke. One su ìvot za telo. ôvek }e se opet vratiti prirodi i ìve}e sa prirodom, jer }e shvatiti da su ìvot i zdravlje tela jedino iz Boga, iz @ivota koji se i u prirodi daruje deci Bo`joj. Priroda zdravome telu daruje snagu, a bolesnome isceljenje. No, preduslov je da su ~ovekove misli, njegove re~i i postupci zdravi. U Carstvu Mira Isusa Hrista ìve deca Bo`ja sa carstvima prirode u apsolutnom jedinstvu, a Bog ih hrani plodovima i biljkama, ìvotom prirode.

273

33. POGLAVLJE O krvnoj `rtvi i pra{tanju grehova Isceljenje na jezercetu Vitezda Mojsijevi ustupci uslovljeni vremenom postali su zakonima (1-3). @rtvovanje ìvotinja i ishrana mesom - Ljudski propisi vezuju; Bog je neograni~ena ljubav i sloboda (4-14)

1. Isus u~a{e u~enike Svoje u predvorju hrama, i jedan od njih Mu re~e: "U~itelju, sve{tenici kaù da bez prolivanja krvi nema opra{tanja greha. Pa zar te krvne `rtve po zakonu, mogu da oduzimaju grehove? 2. A Isus odgovori: "Nikakva krvna `rtva ìvotinje ili ptice ili ~oveka ne moè grehove oduzeti. Jer, kako neki dug moè prolivanjem nedu`ne krvi da se otplati? Ne, to }e dug taj jo{ i pove}ati. 3. Sve{tenici od vernika veoma rado primaju takve `rtve radi pomirenja kad ovi prekr{e zakon Mojsijev, ali za grehe protiv Zakona Bo`jeg nema opro{tenja osim kroz kajanje i popravljanje. (Pogl. 33, 13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Mojsije je doneo od Boga Deset zapovesti. Kad je shvatio da Izraelci ne mogu za kratko vreme da ostvare tih Deset zapovesti, jer je ve}ina decenijama mislila i postupala protivno tim zapovestima, on im je u~inio nekoliko ustupaka, da bi ih preko samospoznaje doveo do unutarnjeg iskustva. Ipak, mnogi od Izraelaca nisu se obazirali na te ustupke i sluìli su i dalje svojim idolima. Tvrdoglavi Izraelci su nakon vi{e generacija ove ustupke uzdigli i do zakona. @rtvovanje ìvotinja je protiv Zakona Bo`jeg, a i protiv Deset zapovesti.

4. Zar ne stoji zapisano kod proroka: uzmite va{e krvne `rtve i `rtve-paljenice, i napolje s njima! Prestanite sa jedenjem mesa; jer Ja nisam o tome govorio o~evima va{im niti Sam im to zapovedio kad ih iz Egipta izvedoh. Ali ovo Sam zapovedio:

274

5. Poslu{ajte glas Moj i idite putevima koje vam Ja zapovedih i bi}ete Moj narod i bi}e vam dobro. No, oni ne behu spremni i ne poslu{a{e. 6. I {ta vam drugo zapoveda Ve~ni nego da se u pravednosti ve`bate i u milosr|u i da smerno putujete sa Bogom svojim? Zar ne stoji zapisano da Bog na po~etku, za sve {to je od mesa, odredi plodove drve}a i semenke i zelje kao hranu? 7. Ali oni od bogomolje na~ini{e ku}u lopovsku, i umesto ~iste `rtve sa tajmanom, Moje oltare krvlju okalja{e i jedo{e meso tih zaklanih ìvotinja. 8. Ali Ja vam kaèm: ne prolivajte nevinu krv i ne jedite meso. Budite iskreni, ljubite milosr|e i ~inite dobro i va{i }e dani dugo potrajati na Zemlji. 9. Zrno koje raste iz zemlje sa drugim ìtom, zar ga Duh ne pretvara u Moje meso? Zrna u vinogradu i ostali plodovi, zar ih Duh ne pretvara u Moju krv? Neka ono sa telima va{im i du{ama bude va{ spomenik Ve~nome. 10. U tome je prisustvo Bo`je vidljivo kao supstanca i kao ìvot sveta. Od toga treba svi da jedete i pijete za opro{tenje grehova i za ve~ni ìvot svih koji slu{aju Moje Re~i." 11. A ima pored Jerusalima, kod Ov~je pijace, jezerce jedno po imenu Vitezda. I u pet tremova leà{e mno{tvo onemo}alih, slepih, oduzetih, suhih, i ~ekahu da se voda ustalasa. 12. Jer u neko doba spu{ta se an|eo jedan u jezerce i vodu uzburkava. I ko prvi u njega u|e, po{to se voda ustalasa, izle~i se od svake bolesti koja ga je spopala. A onde be{e i jedan ~ovek od ro|enja oduzet. 13. I Isus mu re~e: "Ne}e li ti ove vode doneti isceljenje?" A ovaj Mu re~e: "Ho}e, Gospode, ali nemam nikog da me u jezerce unese kad se voda ustalasa. I kad poku{am da u|em, u|e neko drugi ispred mene." A Isus mu re~e: "Ustani, uzmi svoj leàj i idi." I ustade ovaj smesta i prohoda. A taj dan be{e sabat.

275

14. I Jevreji mu reko{e: "Danas je sabat, i protiv zakona je da nosi{ svoj leàj." A izle~eni nije znao da ono be{e Isus. A Isus se ve} bio udaljio, jer onde be{e mnogo ljudi. (Pogl. 33, 4-14) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U Zakonu Bo`jem nema krvne `rtve ni spaljivanja niti svesnog ubijanja ìvotinja, a ni jedenja mesa ìvotinja. U Bogu se kre}e i narodu Bo`jem pripada samo onaj ko slu{a Njegov glas, ispunjavaju}i zakone Bo`je. Zakon je: ~ovek treba da se ve`ba u pravednosti i milosr|u i da smerno putuje ka Bo`jem Carstvu unutarnjeg, gde je prava i ve~na domovina du{e. Ko se pridràva Zakona Bo`jih, taj se i hrani onim {to Zakon Bo`ji stvori u prirodi. On }e i svoj ìvot, ono {to ose}a, misli, govori i ~ini usagla{avati sa ve~nim Zakonom. Bog jo{ u po~etku dade ljudima za ishranu plodove, semenje i zeleni{. Ovaj zakon vaì}e dotle dok sve du{e ne budu ìvele u finotvarnim podru~jima i dok jo{ bude ljudi kojima je za njihovo telo potrebna energija koja je dobila oblik, ìvot iz prirode. Bogomolja treba da bude ku}a molitve, u kojoj ~ovek u molitvi i u oboàvanju Boga neguje jedinstvo sa bli`njima. On }e iz toga dobijati snagu za svakodnevni ìvot, da vodi jedan posve}en, ~ist ìvot i da ìvi u jedinstvu sa svojim bli`njima. U Moje vreme kao Isusa iz Nazareta, ljudi su kamene oltare u svojim bogomoljama kaljali krvlju ìvotinja, onda jo{ i jedu}i meso tih ìvotinja koje su ubijali. Svoje hramove od mesa i kostiju, pak, kaljali su protivzakonitim ose}anjima, mislima, re~ima i postupcima. A to jo{ neprestano ~ine i ljudi u ovome vremenu (1989). I oni se jo{ kaljaju krvlju ìvotinja, koje uprkos boljem znanju ubijaju i jedu njihovo meso. Shvatite: Zakon Bo`ji jeste i bi}e ve~an. Ono {to je vaìlo u pro{lim vremenima, vaì i danas, jer Bog je uvek isti Zakon - danas, sutra i doveka.

276

Ko proliva nedu`nu krv, i ko jede meso, taj je nemilosrdan i mora}e na sebi samome da iskusi svoju nemilosrdnost. Spomenik za Ve~noga jesu ~ista du{a i zdravo telo koje ta ~ista du{a odràva zdravim. tela.

Prirodna hrana sadrì supstancu Bo`ju. Ona je ìvot zemaljskog

Ko svoje grehe okajava i ne ~ini ih vi{e, taj }e i svoja ose}anja, misli, re~i i postupke predavati Bogu i je{}e samo ono {to mu je Bog darovao. Ja ispravljam: nije an|eo pokrenuo jezerce, nego su elementi pokrenuli i pokre}u vodu. Ne isceljuje voda, ve} jedino vera u Onoga koji je i u vodi kao supstanca. Kao i Jevreji, tako i ljudi svih generacija dràli su i drè do sabata samo u spolja{njem, jer su tako navikli. U svom svakodnevnom vladanju, pak, oni su se ogre{ivali i ogre{uju se o ono ~emu su u~ili i u~e druge samo re~ima. Njihove misli bile su i jesu ne~iste, a tako i njihova dela, koja ~ine iza zidova da ih ne bi videli. Oni su govorili i govore o zapovestima sabata, a sami se nisu pridràvali i ne pridràvaju se sabata - ni u svojim ose}anjima, ni u mislima, ni u re~ima, ni u svojim postupcima. [kropljenje zemaljskom vodom samo je simbol. Ko veruje u Bo`ju duhovnu struju i svoj ìvot posve}uje Bogu, taj }e posti}i ublaènje i isceljenje kroz ìvot iz Boga - bilo da uroni u vodu koja je samo simbol ili da od srca doziva Boga, ma gde se nalazio. Bog je sveprisutna snaga. Bog pomaè, ublaàva i le~i. On ne pita je li obi~an radni dan ili sabat. Ko od srca moli, taj }e primiti svejedno u koji dan i u koji ~as. Samo ograni~en ~ovek ima mnogo propisa. Time bi on hteo da ograni~i sveobuhvatni Duh. Shvatite: Bog je neograni~ena ljubav i sloboda. Zakon neograni~ene ljubavi i slobode ne poznaje ograni~enost ljudskog "ja". Ljudsko "ja" jeste ja-zakon, koji je ~ovek sam sebi stvorio. To je setva koja u sebi ve} nosi plod. ôvek ju je sam uneo u njivu ìvota, u svoju du{u.

277

34. POGLAVLJE Isusova ljubav za sva stvorenja Kroz koga struji Bog taj postaje blagoslovom (2-6). Po{tovanje prema svemu {to je stvoreno; nepo{tovanje podleè kauzalnom zakonu (7-10)

1. I videv{i da fariseji gun|aju i negoduju {to On pridobi i pokrsti vi{e u~enika od Jovana, napusti On Judeju i ode opet u Galileju. 2. I do|e Isus do jednog drveta, pod kojim ostade nekoliko dana. A do|o{e onamo i Marija Magdalena i druge ène i sluì{e Mu dobrima svojim, i On svakoga dana u~a{e sve koji Mu dolaàhu. 3. I ptice se okupljahu oko Njega pozdravljaju}i Ga svojom pesmom, i druga se stvorenja privijahu uz noge Njegove. A On ih je hranio i jela su Mu iz ruke. 4. A kad po|e dalje, blagoslovi On ène koje Mu posvedo~i{e o ljubavi svojoj, a okrenu se i drvetu smokve blagosiljaju}i i njega. I re~e: "Pruìlo si Mi uto~i{te i hlad od sunca uàrenog, a i hranu si Mi pruìlo. 5. Blagosloveno da si, rasti i budi puno ploda, i dopusti da svi koji do tebe do|u u tebi prona|u mir i hlad i hranu na|u, i ptice u vazduhu da radost na|u u granama tvojim." 6. I gle, drvo je raslo i napredovalo neuobi~ajeno sasvim, i razgranavalo se ono sve vi{e na gore i na dole, da se nigde sli~no drvo takve lepote i veli~ine ne moga{e na}i, i nijedno sa takvim obiljem i s plodovima tako izvrsnim kao ovo. (Pogl. 34, 1-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko dopusti da blagoslov, snaga Bo`ja, struji kroz njega, taj je izvor snage za ljude, ìvotinje, biljke i kamenje. Kada Bog moè da struji kroz nekog ~oveka, onda je ovaj blagoslov za sve i svakoga. Kroz koga struji Bog, taj nesebi~no ljubi ljude, ìvotinje, biljke i kamenje. Ko u svoj ìvot uklju~i ljude i

278

carstva prirode, taj je u komunikaciji sa sve-ìvotom. @ivot u svojoj raznolikosti mu zahvaljuje, tako {to se u obilju daruje i darova}e sve one koji do|u k izvoru ìvota. Ko po{tuje ìvot, taj poznaje i ve~nu domovinu. On ve} na Zemlji ìvi usred raja Bo`jeg, jer mu carstva prirode sluè, a elementi mu se pokoravaju.

7. U{av{i Isus u jedno selo, vide jedno ma~e koje be{e bez gospodara i be{e gladno i mjauka{e gledaju}i u Njega. I On ga podiè, uvi u haljine Svoje i metnu na Svoje grudi. 8. I dok prolaà{e selom, dade ma~etu da jede i pije. A ono je jelo i pilo pokazuju}i Mu svoju zahvalnost. I On Ga dade jednoj od Svojih u~enica, udovici po imenu Lorenca, i ona se pobrinu za njega. 9. A nekoliko njih iz naroda reko{e: "Ovaj ~ovek se brine za sve ìvotinje. Jesu li one njegova bra}a i sestre kad ih toliko voli?" A On im re~e: "Zaista, one su va{a sabra}a iz velike porodice Bo`je, va{a bra}a i sestre koji imaju isti dah ìvota od Ve~noga. 10. I ko se uvek brine i za najmanjeg od njih i hrani ga i poji u nevolji njegovoj, taj to ~ini Meni; i ko dopusti da i jedno od njih trpi zbog oskudice i ne za{titi ga kad ga zlostavljaju, taj zlo to dopu{ta kao da je Meni u~injeno: jer, kako ste vi ~inili u ovom ìvotu, tako }e ~initi vama u budu}em." (Pogl. 34, 7-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Zaista vam kaèm, ìvot je Bo`ji dah. Bilo ~ovek, bilo ìvotinja kroz sve njih di{e j e d n a snaga, Bog. Bog je ìvot, a ìvot je dah. Ko svom bli`njem namerno oduzme dah, tako {to ga ubije, pa{}e u duhovnu smrt. U carstvu du{a on }e biti stranac, jer ne}e poznavati sopstvenu svest, te stoga ne}e znati ni da li ìvi ili je mrtav. Ve} i samo zbog toga {to svojom voljom i svesno dopu{ta da ljudi i ìvotinje budu mu~eni, da ih preziru i zlostavljaju, dogodi}e mu se isto ili sli~no.

279

Ono, dakle, {to ~ovek ~ini svojim bli`njima i svojim sabli`njima, to jest ìvotinjama, biljkama i kamenju, to on ~ini Meni - a time i samome sebi. Shvatite: i kamenje je stvarala~ka snaga Bo`ja, i njemu treba ukazivati pa`nju. ôvekova setva bi}e, dakle, njegova ètva.

280

35. POGLAVLJE Parabola o milosrdnom Samari}aninu Marija i Marta Ono {to u~ini{ svom bli`njem, to ~ini{ Hristu i sebi samome - O pona{anju prema bli`njem (1-8). Moli se i radi; prava mera (9-11). Slika za gradnju ku}e Bo`je, Novog Jerusalima na Zemlji - Boànska Mudrost zove sinove i k}eri Bo`je; ona priprema Unutarnji put i donosi sveobuhvatne boànske zakone - Oni koji ìve u Meni, posta}e ìvim izvorima (12-15)

1. Usprotivi Mu se jedan pismoznanac koji htede da Ga isku{a: "U~itelju, {ta moram ~initi da bih zasluìo ìvot ve~ni?" A On mu re~e: "[ta stoji napisano u zakonu? Kako bi ti pro~itao?" 2. Ovaj odgovori i re~e: "Ne ~ini nikome ono {to ne èli{ da on tebi ~ini. Ljubi Boga, svoga Gospoda, svim srcem svojim i svom du{om svojom. îni drugima ono {to èli{ da drugi tebi ~ine." 3. A Isus mu re~e: "Ispravno si odgovorio. îni tako, i ìve}e{. Za ove tri zapovesti vezani su svi zakoni i proroci, jer, ko ljubi Boga taj ljubi i svog bli`njeg." 4. Ali ovaj htede da sebe opravda i re~e Isusu: "A ko je moj bli`nji?" Isus odgovori i re~e: "Be{e jedan ~ovek koji iz Jerusalima silaà{e dole u Jerihon, i dopade me|u razbojnike; ovi mu skido{e ruho njegovo, rani{e ga i otido{e, ostavljaju}i ga polumrtvog da leì. 5. Ali desi se da je sve{tenik neki niz put ovaj silazio; i videv{i ga, pro|e pored njega. A tako i jedan levit, kad silaà{e dole i vide ga, pro|e pored njega drugom stranom puta. 6. Ali i Samari}anin jedan na putovanju, do|e onamo gde ovaj leà{e, i kad ga vide saàli se na njega. I pristupiv{i mu, izli ulje i vino na rane njegove i previ ih. I posadiv{i ga na svoje kljuse, dovede ga u kona~i{te i stara{e se o njemu. 7. I sutradan, polaze}i dalje, izvadi dva gro{a, dade ih gazdi i re~e mu: Brini o njemu, a ako bude trebalo jo{, plati}u ti kad se vratim. 8. Koji je, razmisli, od ove trojice bio bli`nji onome {to be{e dopao me|u razbojnike?" A on re~e: "Onaj koji je pokazao milosr|e

281

prema njemu." Onda mu Isus re~e: "Onda idi i ~ini isto tako." (Pogl. 35, 1-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: I ovaj iskaz bi - kao i mnogi drugi - trebalo da ti sluì kao pratnja na tvom putovanju po Zemlji: "Usprotivi Mu se jedan pismoznanac koji htede da Ga isku{a." Shvati: nemoj postavljati zamku svom bli`njem, jer time daje{ priliku onome koji isku{ava da postavi zamku tebi samome. Ako nisi budan, ako dakle ne kontroli{e{ svoja ose}anja i misli, onda }e se onaj koji isku{ava uvu}i preko ovih tvojih sopstvenih ose}anja i misli, preko tvojih ljudskosti, preko tvog ljudskog "ja" i zave{}e te onim {to odgovara tvom trenutnom ljudskom bi}u. Shvati zakon: ono {to ~ini{ svom bli`njem, to ~ini{ samome sebi. Posledica moè do}i preko drugog ili tre}eg ili preko one nevidljive mra~ne snage, preko onoga koji isku{ava. I: "Ne ~ini nikome ono {to ne èli{ da on tebi ~ini" zna~i: Pazi na svaki trenutak u svom zemaljskom ìvotu. Onda }e{ imati uvid u svet svojih ose}anja i misli i mo}i }e{ na vreme Meni, Hristu da preda{ svoje ljudsko, pre nego {to svom bli`njem u~ini{ ono {to }e ponovo pasti natrag na tebe. Ono {to u~ini{ svom bli`njem, to ~ini{ i Meni, Hristu - i samome sebi, jer tvoj bli`nji je deo Mene, a i deo tebe. Ko ljubi Boga svim srcem i svom du{om, taj i svog bli`njeg ljubi nesebi~no iz dubine svoje du{e i svog srca. To zna~i: ~ini svom bli`njem ono {to ho}e{ da on tebi ~ini. Po{tuj, dakle, bli`njega i ~ini mu ono {to odgovara ve~nom zakonu - ali ne i ono nezakonito {to on zahteva od tebe. Shvatite dalje: ne treba da ljubite samo one i da ~inite dobro samo onima koji vas ljube i koji vam uzvra}aju isto ili sli~no. Ljubite sve svoje bli`nje i ~inite dobro svima, po zakonu nesebi~ne ljubavi i ispravnog davanja i primanja. Ljubite, dakle, i one koji vas ne ljube i ~inite dobro i onima koji vas preziru i odbacuju.

282

No, pazite u zapovesti davanja na slobodnu volju bli`njih; ako ne èle va{u nesebi~nu pomo}, onda je izostavite. Ako pak èle va{u nesebi~nu pomo} da bi se na vama bogatili - npr. da ne bi sami morali da rade za svoj hleb - onda im ponudite pomo} da prona|u posao, kako bi sami zara|ivali ono {to su od vas o~ekivali. Kad je re~ o va{im bli`njima, mislite u svakoj situaciji na zapovesti jedinstva sa svim ljudima. Da li ste se nau~ili nesebi~nosti ako ljubite samo one koji vas ljube i pomaète samo onima koji su vama bili ili jesu od pomo}i? Isto to ~ine i fariseji. Ukoliko budete sve vi{e ispunjavali zapovesti nesebi~nosti, po~e}ete uistinu da ìvite. Zapovesti davanja, slobode volje, jedinstva i nesebi~nosti osnovni su elementi ve~nog zakona Bo`jeg. One vaè za sva bi}a i ljude. I pravedni proroci su ih ispunjavali i ispunjavaju ih. Shvatite: svako, bez izuzetka, je va{ bili`nji. Ve} Sam objavio da je ljudski rod iz generacije u generaciju mnogim re~ima stalno dodavao drugi smisao, dakle neko drugo zna~enje. Tako re~ "saàljenje" ima u Zakonu ìvota druga~ije zna~enje od onoga koje mu ~ovek danas pripisuje: "Saàljenje" u Zakonu @ivota zna~i - sa-àliti, sa-patiti, uìveti se ose}anjima u onoga koji pati, kako bismo osetili {ta mu je potrebno. Re~ "sa-patiti" zna~i i, biti millosrdan - ali ne jadikovati zajedno sa bli`njim i ne àliti ga i saàljevati kao "sirotog". Jer ko tako postupa, taj time moè produbiti samosaàljenje u onome koji pati - i na taj na~in doprineti da se ovaj preko samosaàljenja zaplete u svoju patnju. Ko uistinu nesebi~no pati sa nekim, taj ose}a u svom srcu situaciju svog bli`njeg. On }e pruìti nesebi~nu pomo} i u~ini}e, prema zakonu ìvota, ono najbolje mogu}e za svog bli`njeg.

9. I dogodi se na putu da do|o{e u jedno selo, i èna jedna po imenu Marta primi Ga u ku}u svoju. A ona ima{e sestru koja se zvala Marija: i sede ona kod nogu Isusovih i slu{a{e re~ Njegovu.

283

10. A Marta be{e zauzeta da Ga {to bolje usluì. I pristupiv{i Mu re~e: "Gospode, zar ne mari{ {to me sestra moja ostavi samu da sluìm? Reci joj ipak da mi pomogne." 11. A Isus odgovaraju}i re~e joj: "Marta, Marta, brine{ se i mu~i{ za mnogo stvari; ali samo je jedno potrebno. A Marija je ono dobro izabrala, i ne treba joj ga uzimati." (Pogl. 35, 9-11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "A Marija je ono dobro izabrala, i ne treba joj ga uzimati" zna~i: ne donose ~oveku duhovnu korist samo radinost i spolja{nje sluènje, ve} prava mera u svemu. Odlu~uju}e je da ~ovek izvr{ava sve od srca i sa snagom Bo`jom. Ko po~iva u Bogu, kroz njega deluje Bog. Njegovo nesebi~no delovanje je onda blagoslov za mnoge.

12. Opet jednom, dok se|a{e sa u~enicima Svojim za ve~erom u gradu jednome, govora{e im Isus: "Kao sto na dvanaest stubova, tako Sam Ja usred vas. 13. Zaista vam kaèm, Mudrost gradi ku}u svoju i te{e svojih dvanaest stubova. Ona priprema hleb svoj i ulje svoje i me{a vino svoje. I postavlja ona sto svoj. 14. I ona stoji na uzvi{enim mestima grada i zove sinove i k}eri ljudske. I koji god èli pustite da ga dovedu ovamo, i pustite ga od Moga hleba da jede i od Moga ulja da uzme i od Moga vina da pije. 15. Odvoj se od nerazumnih i ìvi i idi putem uvida. Po{tovanje Boga po~etak je mudrosti, a spoznaja Svetoga je razumevanje. Kroz Mene se dani va{i mnoè i godine ìvota va{eg niza}e se." (Pogl. 35, 12-15) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Kao sto na dvanaest stubova, tako Sam Ja usred vas" zna~i: sto na dvanaest stubova simbolizuje sveti{te Bo`je u sposobnosti no{enja

284

dvanaest stare{ina, u ~ijem sredi{tu Sam Ja, Hrist Bo`ji. Isto tako Sam Ja kao Isus iz Nazareta bio u sredi{tu dvanaest apostola koji su simbolizovali dvanaest stare{ina tog sveti{ta. Ja Sam Put, Istina i @ivot, hleb, ulje i vino. "Zaista vam kaèm," Mudrost gradi ku}u svoju i te{e svojih dvanaest stubova" zna~i: Mudrost iz Boga - Njegova su{tina u Arhan|elu boànske Mudrosti i njegovom duhovnom dualu u zemaljskom ruhu - gradi duhovnu ku}u, {ator Bo`ji me|u ljudima: Novi Jerusalim. Boànska Mudrost priprema ljudima koji su voljni put u unutarnji ìvot, k Meni, Hristu Bo`jem, Spasitelju svih du{a i ljudi. To je unutarnji put. Zajedno sa Mnom, Hristom, ona zove sinove i k}eri Bo`je iz roda Davidova i iz drugih rodova, da bi osnovala i izgradila Carstvo Mira Isusa Hrista. Rod Davidov jednak je plemenu Davidovom za Moje Carstvo Mira na ovoj Zemlji. Boànska Mudrost, sa mu{karcima i ènama iz roda Davidova i iz drugih rodova, te{e dvanaest stubova. To zna~i, oni grade temelje Carstva Mira Isusa Hrista, u kojem je ku}a, {ator Bo`ji, Novi Jerusalim - sredi{te, onaj nose}i stub za Carstvo Mira Isusa Hrista. Tih dvanaest stubova simbolizuju i dvanaest kapija ve~nog grada Bo`jeg i Novog Jerusalima na svetloj Zemlji u Carstvu Mira Isusa Hrista. "Ona priprema hleb Boànska Mudrost donosi po zakonima Bo`jim, taj Hrista Bo`jeg i boànske ènama.

svoj i ulje svoje i me{a vino svoje" zna~i: ljudima sveobuhvatne zakone Bo`je. Ko ìvi stoji Meni s desne strane i sedi za stolom Mudrosti sa svim pravednim mu{karcima i

Ko sedi za stolom @ivota, taj i prima sa stola Bo`jeg. Hleb, ulje i vino simbolizuju darove ìvota, koji se pruàju svima koji ìve u Meni, Hristu Bo`jem. Re~i "postavlja ona sto svoj" zna~e: Boànska Mudrost poziva na gozbu Gospodovu u ku}i Bo`joj, Novom Jerusalimu na Zemlji. I koji su iskrenog srca, je{}e sa Mnom, Hristom, za stolom Bo`jim. Oni su svesno nosioci generacija koje dolaze.

285

Ovaj sto Bo`ji u ku}i Bo`joj ve} je postavljen. Oni koji sede za stolom Gospodnjim, bra}a su i sestre prazajednice Novi Jerusalim, koji su sa Ve~nim i sa Mnom, Hristom Bo`jim, sklopili savez za Carstvo Mira Isusa Hrista. Kao {to je otkriveno, Ja, Hrist, i boànska Mudrost, zovemo sve sinove i k}eri Bo`je iz roda Davidova i iz drugih rodova. Sto Bo`ji postavljen je za sve ljude koji su voljni, i oni }e svi do}i jer ose}aju da su doborodo{li. Ja ispravljam iskaz: "I ona stoji na uzvi{enim mestima grada i zove sinove i k}eri ljudske." Na pripremljenim mestima mnogih gradova i op{tina zove boànska Mudrost sinove i k}eri ljudi da se preobrate i po|u u svoje unutarnje, i zove sinove i k}eri iz roda Davidova i iz drugih rodova da ispune svoj boànski nalog. A pozvan je svako ko je voljan. To kazuju re~i: "I koji god èli pustite da ga dovedu ovamo, i pustite ga od Moga hleba da jede i od Moga ulja da uzme i od Moga vina da pije." Darovi s vrela izvora Bog, pruèni preko boànske Mudrosti, obilje su iz Zakona Bo`jeg. Ko ispunjava zakone Bo`je, on ìvi u Bogu i u Njegovom obilju. Njemu ni{ta ne}e nedostajati. "Odvoj se od nerazumnih i ìvi i idi putem uvida" zna~i: Odvoj se od ljudskog "ja" i od svih koji ho}e da te veù za sebe svojim predstavama i mi{ljenjima, i od svih onih nerazumnih koji uprkos boljem znanju ho}e da ostanu onakvi kakvi jesu: nerazumni i uskogrudi. Odvojiti se zna~i: u spolja{njem ostaviti, u unutarnjem sa~uvati. Idi putem uvida i okrenu}e{ se ka unutarnjem - @ivotu, koji je u unutarnjem svakog ~oveka. Boànska Mudrost donela je sveobuhvatni Unutarnji put, da bi se onaj koji uistinu traì na{ao u Meni, Hristu Bo`jem i da bi mogao da crpi sa nepresu{nog izvora, Boga. Ko iskreno ide Unutarnjim putem, koji Sam Ja, Hrist Bo`ji otkrio ljudima preko boànske Mudrosti, taj }e dose}i pravu veli~inu.

286

On }e prepoznavati Boga u svemu i po{tova}e Ga i ìveti u Njegovoj svetoj volji. Tako }e on ìveti u zakonu nesebi~ne ljubavi i sve }e stvari i sve {to jeste spoznavati i shvatati u svetlu Istine. Preko Mene }e, u ovim danima, ljudi koji ìve u Meni, Hristu Bo`jem, postati ìvim izvorom. Ja }u umnoìti njihove dane, jer oni ìve u Meni i preko Mene donose blagoslov u ovaj svet svojoj bra}i i sestrama. Generacijama }e oni, u godinama svog zemaljskog bivstvovanja, delovati zajedno i biti svedo~anstvo svima koji jo{ ìve u materijalisti~kom svetu.

287

36. POGLAVLJE Preljubnica - Farisej i carinik Zakon odgovaranja (ogledanja) Ko poznaje samoga sebe, prepoznaje i protivnika - Zavo|enje preko satane ~ula pre i posle velikih preokreta (1-6) Iz smernosti izrasta duhovna veli~ina (7-10)

1. Jednoga dana do|e Isus rano izjutra ponovo u hram, i narod sav do|e k Njemu; i On sede i pou~ava{e ih. 2. A pismoznanci i fariseji dovedo{e Mu ènu jednu uhva}enu u preljubi, i postaviv{i je u sredinu reko{e Mu: "U~itelju, ova je èna upravo uhva}ena u ~inu preljube. A Mojsije nam u zakonu zapovedi da takve kamenujemo. Ali {ta Ti kaè{?" 3. A oni reko{e ovo da Ga isku{aju, ne bi li prona{li {togod da ga optuè. A Isus se sagnu i pisa{e prstom po zemlji, kao da ih ne ~uje. 4. A kad ovi nastavi{e da ga pitaju, On se uspravi i re~e im: "Koji je me|u vama bez greha neka prvi baci kamen na nju." 5. I saè se opet dole i pisa{e po zemlji. A oni koji to ~u{e, posti|eni od svoje savesti izi|o{e napolje, jedan za drugim, po~ev od stare{ina pa do poslednjeg; i ostade Isus sam, samo èna ona staja{e jo{ tu. 6. A kad se Isus uspravi i ne vide nikoga osim ène one, re~e joj: "@eno, gde su oni, tvoji tuìtelji? Zar te niko ne osudi?" Ona Mu re~e: "Niko, o Gospode." A Isus joj re~e:"Onda te ni Ja ne osu|ujem. Ne gre{i vi{e odsada, idi u miru." (Pogl. 36, 1-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Jo{ (1989) postoji onaj stari, gre{ni svet sa svojim pojavnim oblicima i obi~ajima. I mnogi ljudi su jo{ u njemu. Satana ~ula jo{ ànje me|u njima. Jer on misli samo na to kako da se ljudi ogre{e o Zakon Bo`ji. Onaj mra~ni stalno poku{ava da ih zavede, i one koji se daju zavesti on ~vrsto drì ~eli~nim kandàma.

288

Kao i u Moje vreme kao Isusa iz Nazareta, doga|a se ovo i u ovoj vremenskoj prekretnici (1989). Uprkos toj promeni od starog, gre{nog doba, ka Novom Dobu, dobu Duha, jo{ vlada isti greh: onaj mra~ni se skriva iza optu`bi i kleveta protiv svojih bli`njih. Ipak, sve vi{e ljudi spoznaje zakon odgovaranja; ko svom bli`njem prebacuje neki greh i okrivljuje ga i optuùje zbog toga, taj stoji u istom ili sli~nom grehu. Ko dakle optuùje svog bli`njeg, optuùje samoga sebe. Ko nema samilosti i razumevanja za svog bli`njeg, taj ìvi u grehu. Ovaj gre{nik ima samilosti i razumevanja jedino za sebe samog i ima mnogo opravdanja kad je re~ o njegovom ljudskom "ja". Shvatite: svaki ~ovek svojom gestikulacijom, mimikom, na~inom na koji govori i svojim pona{anjem, daje svedo~anstvo o tome ko je i {ta je. Po tome Sam Ja prepoznavao i prozirao licemere. Kada su fariseji Meni, Isusu, doveli jednu ènu, koju su navodno upravo bili uhvatili na delu u samoj preljubi, pro~itao Sam iz zra~enja njihovih du{a, njihovih aura, i iz njihovih re~i, da su oni bili po~inili iste ili sli~ne grehe. Zato Sam im rekao: "Ko je me|u vama bez greha neka prvi baci kamen na nju." Shvatite: nijedan uistinu duhovan, dakle mudar ~ovek ne}e svog bli`njeg optuìvati i odbacivati ga. A ne}e ni svoje bli`nje isku{avati. Ko je sam savladao protivnika, taj poznaje i njega i njegove ve{tine zavo|enja i spletke. Onaj pak ~ovek koji hrani svoj greh, ne poznaje ni samoga sebe ni protivnika koji ga zavodi - i, tako re}i, njegova je rukavica. Zato Ja kao Hrist Bo`ji, u povezanosti sa boànskom Mudro{}u, ponovo pou~avam: spoznaj samoga sebe! Onda }e{ znati kroz koja vrata i kanale tvog ljudskog "ja" se uvla~i protivnik, da bi te zaveo i pridobio za svoju stvar. Shvatite, vi koji ìvite u Meni u Carstvu Mira Isusa Hrista i ~itate istinu o mnogim doga|ajima koju Sam Ja u ovoj vremenskoj prekretnici (1989) otkrio preko otelovljenog ènskog principa boànske Mudrosti: sve ovo {to ~itate u knjizi "Ovo je Moja Re~", i jo{ mnogo

289

toga drugog dogodilo se do velikih katastrofa na Zemlji i doga|aja koji su preokrenuli svet, a i posle toga. Na nekim delovima Zemlje satana ~ula je uvek iznova ustajala i zavodila ljude koji su se dali zavesti. I oni su na razne na~ine uvek iznova gre{ili. Prosili bi jedni druge i dopu{tali da budu pro{eni, i ~inili su preljube i gre{ili - dok nove po{asti, planetarne i svetske katastrofe ne bi odnele ono gre{no. Ono {to je preostajalo bili su uvek temelji i za~eci Carstva Mira Isusa Hrista, koje su pioniri Novog Doba u starom svetu stvarali borbom protiv tame i hrabro{}u da se `rtvuju u toj borbi. Uvek iznova su u zemaljsko ruho dolazili pioniri doba Svetlosti, grade}i tokom mnogih generacija Carstvo Mira Isusa Hrista. Tako se pove}avala Moja Svetlost na Zemlji.

7. Ovu slikovitu pri~u ispri~a On nekolicini onih koji sebe smatrahu ~estitima a druge prezirahu: "Dva ~oveka po|o{e gore u hram da se mole; jedan be{e bogati farisej koji poznava{e zakon, a drugi carinik, koji be{e gre{nik. 8. Farisej staja{e i molja{e se u sebi ovako: 'Boè, hvala Ti {to nisam kao drugi ljudi, zelena{i, nepravedni, preljubnici ili kao ovaj carinik. Postim dvaput nedeljno i desetinu dajem od svega {to imam.' 9. A carinik pak staja{e daleko odatle, i ne usudi se o~i svoje ka nebu da podigne, ve} udara{e u grudi svoje govore}i: 'Boè smiluj se na mene, gre{nika.' 10. Kaèm vam: ovaj otide domu svome opravdaniji no onaj drugi. Jer, ko samoga sebe uzdiè, unizi}e se; a ko sebe unizi, uzdi}i }e se." (Pogl. 36, 7-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Samozadovoljni ~ovek ne poznaje sebe, jer on pazi samo na to kako }e izgledati pred drugima, a ne i za{to ho}e tako da izgleda. Ko pak svoje grehe spozna i ve~nog Oca zamoli za pomo}, kako bi dobio snagu da moè da ih ne ~ini vi{e, taj je od Ve~noga ve} primio milost i pomo}.

290

Samo iz smernosti izrasta duhovna veli~ina. Oholost je su{ti greh, jer se ono malo "ja" stavlja iznad Boga. Tako je oholost baza za nova zavo|enja. Ko ima unutarnju veli~inu, bori}e se sa svojim ljudskim "ja" sve dok njegov ìvot ne postane Mojim ìvotom, kosmi~ka svest. Ko je dostigao unutarnju veli~inu, taj se vi{e ne zadovoljava time da s vremena na vreme uroni u izvor spoznaje. On }e raditi na sebi sve dok ne stigne do samog vrela izvora i do ve~nog prebivanja u Bogu.

291

37. POGLAVLJE Ponovno ro|enje du{e Preko patnje i kajanja do savr{enstva O~eva milost deluje poja~ano na Zemlji - Kraj mogu}nosti inkarniranja za te{ko optere}ene du{e - Ponovno ro|enje u Duh Bo`ji (1-10)

1. Isus se|a{e u predvorju hrama i mnogi do|o{e nauku Njegovu da ~uju. A jedan Ga upita. "Gospode, {ta Ti u~i{ o ìvotu?" 2. A On im re~e: "Blagosloveni su koji puno pretrpe, jer }e kroz patnju savr{eni postati. Oni }e biti kao an|eli Bo`ji na Nebu, i ne}e vi{e umirati niti }e se ponovo ra|ati; jer smrt i ro|enje nemaju vi{e vlasti nad njima. 3. Koji se dakle napate i nadvladavaju svoju patnju, stubovi }e biti u hramu Boga Mojega i ne}e ga nikada vi{e napustiti. Zaista vam kaèm, ne budete li ponovo ro|eni kroz vodu i vatru, ne}ete videti Carstvo Bo`je." 4. I ravi jedan (Nikodim) do|e k Njemu no}u, iz straha od Jevreja, i upita Ga: "Kako se ~ovek moè ponovo roditi ako je star? Zar moè neko po drugi put u}i u utrobu matere svoje i roditi se?" 5. Odgovori Isus: "Zaista ti kaèm, niko ne moè u}i u Carstvo Bo`je ako se ne rodi ponovo iz mesa i Duha. Vetar duva kud ho}e i ti dobro ~uje{ {um njegov, ali ne zna{ odakle on dolazi i kuda ide. 6. Svetlost sija od istoka ka zapadu; iz tmine uspinje se Sunce i silazi opet u tminu. Tako je i ~oveku iz ìvota u ìvot. 7. Ako dolazi iz tmine, onda je ve} bilo tamo, a ako opet silazi u tminu, onda biva da tamo nakratko boravi, a onda je opet tamo. 8. Tako morate i vi kroz mnoge promene da savr{eni postanete; kao {to je zapisano u knjizi Jovovoj: 'Putnik sam, i menjam jedno mesto za drugim i jednu ku}u za drugom, dok ne do|em u grad i u ku}u koji su ve~ni.' 9. A Nikodim ga upita: "Kako ovo moè da se desi?" A Isus mu re~e: "U~itelj si u Izraelu a ne razume{? Zaista, mi govorimo ono {to znamo i svedo~imo o onome {to smo videli, a vi svedo~anstvo na{e ne prihvatate.

292

10. Kad vam o zemaljskim stvarima govorim pa ne verujete, kako biste onda verovali da vam o nebeskim stvarima govorim? Niko se u Nebo nije popeo; ali s Neba je ovamo si{ao Onaj koji u Nebu jeste, naime Sin ôve~ji." (Pogl. 37, 1-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Blagosloveni su koji puno pretrpe, jer }e kroz patnju savr{eni postati" zna~i: ôvek koji svoje grehe, koji se mogu pojaviti i kao patnje, prihvati, i u patnji, bolesti i nevolji spozna sebe kao gre{nog, pokaje se, zamoli za opro{taj, oprosti, ispravi i vi{e ne ~ini grehe, oja~a}e kroz kajanje i postati savr{en. Smrt i ro|enje vlada}e gre{nikom sve dok on ne otplati svoje grehe i dokle god ne bude ispunjavao Bo`ju volju. Tada njegova du{a po~inje da svetli. Oboje, i du{a i ~ovek, gleda}e onda prema Nebu. I ukoliko su svoje grehe prevladali - makar i kroz patnju - du{a }e u}i u Carstvo Bo`je. Shvatite: ako du{a dolazi iz tame, to jest ako se opteretila u svojim ranijim ìvotima na Zemlji a svoje grehe nije o~istila, onda }e ona privremeno boraviti u carstvima du{a pa }e opet do}i u zemaljsko postojanje. Ona }e teìti telu, zemaljskom ruhu, sve dok ne o~isti ono {to je uvek iznova vu~e Zemlji, u zemaljsko ruho. Zemlja je, dakle, magneti~na privla~na ta~ka za du{e, sve dok one na njoj ne okaju i ne preobraze ono {to ih je uvek iznova vuklo u zemaljsko postojanje. Jer ima optere}enja koja su "te{ka kao zemlja" i koja du{e stalno vuku ka Zemlji, dokle god ne budu otklonjena. Mnoge du{e ne nalaze mir u ravnima ~i{}enja sve dok ne savladaju ovo privla~enje Zemlje. Optere}enja pak koja su du{e prouzrokovale u zemaljskom ruhu a nisu "te{ka kao zemlja" - mogu se brè otplatiti u onostranom. Blago onim du{ama i ljudima koji, svoju zemaljsku krivicu - ono {to su prouzrokovali - na Zemlji popravljaju milo{}u O~evom; jer ova milost deluje na Zemlji poja~ano. Shvatite: sve je bliè vreme u kojem te{ko optere}ene du{e ne}e vi{e tako lako mo}i da potraè Zemlju. Jer Zemlja se ~isti, i ~itava planeta Zemlja, i ~itav Sun~ev sistem uzdi}i }e se i profiniti u svojoj strukturi. Onda vi{e ne}e biti mogu}e otelovljavanje te{ko optere}enih

293

du{a. One }e se onda ose}ati kao svezane u ravnima ~i{}enja, na onim planetama koje odgovaraju njihovom du{evnom stanju, dakle stanju njihove svesti. Tamo }e one propatiti ono {to su na Zemlji mogle da optlate bez velike muke. Ponovno ro|enje u Duh Bo`ji dosti}i }e du{a u ~oveku koja gleda prema Nebu i u svom zemaljskom postojanju iz sata u sat, iz dana u dan usmerava svoja ose}anja i misli na Boga, uskla|uju}i se tako s Bogom. Onda su i re~i i postupci jednog takvog ~oveka boànski. Nakon smrti tela, ova }e se du{a postepeno uspeti u Nebo, jer je u sebi otvorila Nebo. Put do srca Bo`jeg je nesebi~na ljubav. Kako nju posti}i, tome u~imo Ja i boànska Mudrost na Zemlji, preko otkrivenja. Re~ Istine sna`no te~e kroz Moj instrument u ovaj svet (1989). Moja Re~ sluì kao pomo}, blagoslov i radost svima onima koji idu putem nesebi~ne ljubavi. Ono {to je napisano, obja{njava dolaènje i odlaènje du{a. A u samo Nebo ne moè se uspeti niko ko nije otvorio Nebo u sebi. Sve du{e i ljudi do{li su ipak ovamo dole sa Neba i u}i }e ponovo u Nebo, jer jesu iz Neba. Moj nalog kao Spasitelja jeste da sve ponovo dovedem natrag, ve~nom Ocu, u ve~na Nebesa.

294

38. POGLAVLJE O ubijanju ìvotinja Bu|enje mladi}a iz Naina iz mrtvih Ko ne ispunjava Bo`je zakone, optere}uje svoju du{u; on ne moè ni da u~i Zakonu Neba niti da ga tuma~i - @ito }e biti odvojeno od kukolja (1-2). Lestve Jakovljeve - Sa profinjenjem misli i ~ula otpada ono nezakonito (3). O primeni sile i prolivanju krvi (4). Sapatnja sa ìvotinjama - Ubijanje ìvotinja radi njihovog osloba|anja od patnji (5). Ko se spoznaje i ~isti, taj se u~i da ljubi ìvot (6). Bu|enje mrtvih (8-10)

1. I do|e Mu nekoliko u~enika Njegovih i kazivahu Mu o Egip}aninu jednome, sinu Belijalovom, koji u~a{e da nije protiv zakona mu~iti ìvotinje kad patnja njihova ljudima donosi korist. 2. A Isus im re~e: "Zaista vam kaèm, ko iz nepravde koja se nanosi nekom stvorenju Bo`jem izvla~i korist, ne moè biti ispravan. A isto se tako malo svetim stvarima mogu baviti ili tajnama Neba u~iti oni ~ije su ruke krvlju ukaljane ili ~ija su usta mesom okaljana. (Pog. 38, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite: sve {to ìvi, ose}a. Sli~no kao ~ovek, svi oblici ìvota ose}aju radost i patnju - bilo da su to ìvotinje, biljke ili kamenje. @ivot je svest. Svest zra~i bezbroj evolutivnih faseta Ja Jesam. Svest je i osve{}ivanje. Ljudi, ìvotinje, biljke i kamenje ose}aju prema svojoj svesti. Shvatite: ko proganja ìvotinje, i sam }e jednom biti proganjan. Ko mu~i ìvotinje, i sam }e jednom biti mu~en. Ko iskori{}ava ìvot na Zemlji, posta}e plenom onih koji ga na to navode. Svaka setva ima svoju ètvu. Ono {to ~ovek poseje, ulazi u njivu njegove du{e; odatle ono klija i raste. U svakom semenu je ve} i plod. Ko je, dakle, protiv svog bli`njeg i protiv carstava prirode, taj je i protiv Boga - jer Bog, ìvot, u svemu je {to postoji.

295

Shvatite: ko ne ispunjava Bo`je zakone, optere}uje svoju du{u. Ko mu~i ili ubija ìvotinje, ruke su mu ukaljane krvlju. Ko jede meso ìvotinja i zaga|uje i unakazuje prirodu, taj je ne~ist. Takvi ljudi niti se mogu baviti svetim stvarima, niti mogu saznavati takozvane "tajne" Neba, a tako onda ne mogu ni da pou~avaju i tuma~e Zakon Neba. Ko u~i druge onom najsvetijem, zakonima Neba, upu}uju}i svoje bli`nje da ih se pridràvaju, a sam ih se pak ne pridràva, taj }e èti odobravanje samo od onih koji ìve i misle sli~no kao on. Ni{ta {to je bezbo`no ne traje dugo. Ono }e uzmicati kao {to no} uzmi~e pred danom. Dolazi vreme u kojem }e svetlost sve izneti na videlo, i ljudi }e prepoznati neboànski ìvot onih koji su ih, dodu{e, u~ili i zapovedali im da se drè zakona @ivota, ali sami ih se nisu dràli, onih ~ije su ruke ukaljane krvlju a tela zaga|ena jedenjem mesa. Bo`ji mlinovi melju polako. Jednoga dana ìto }e biti odvojeno od kukolja; oni ispunjeni Bogom staja}e s Moje desne strane, a kukolj, oni bezbo`ni, prema zakonu setve i ètve, pa{}e u ~i{}enje.

3. Bog daje zrnevlje i plodove Zemlje za hranu; i za ispravnog ~oveka nema nijedne druge zakonite hrane za telo. (Pogl. 38, 3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Bog daje zrnevlje i plodove zemlje za hranu; i za ispravnog ~oveka nema nijedne druge zakonite hrane za telo" zna~i: Bog daje ljudima iz krila majke Zemlje sve {to je zemaljskom telu potrebno za ìvot. Ko u svom ose}anju, mi{ljenju, govorenju i delanju ispunjava zakone ljubavi i ìvota taj i ìvi od onoga {to mu majka Zemlja daruje. Na lestvama Jakovljevim koje vode u ~isti hram ìvota, stoje ~ak mnogi. Mnogi ljudi su, kako u unutarnjem, tako i u spolja{njem jo{ veliki gre{nici i osta}e takvi decenijama ili ~ak tokom vi{e otelovljenja ili boravljenja du{e, sve dok ih kao posledica ne pogodi ono {to su izgradili kao uzroke.

296

Iz hrama ljubavi Bog ipak pruà ruku svakome, pa i najve}em gre{niku. Ve~no postojanje, Otac svemira, preko Mene, Hrista, stalno pou~ava jevan|elju Ljubavi. Du{e i ljudi neprestano se pou~avaju da ìve jedni sa drugima, da razvijaju svest o zajedni{tvu Unutarnjeg ìvota, a i da prestanu sa ubijanjem ìvotinja i jedenjem njihovog mesa. Kako du{e, tako i ljudi, stalno se bodre da oplemenjuju svoja ose}anja i misli, da bi se profinila i njihova ~ula. Jer dokle god je u du{i i najmanji trun ne~istoga, ona ne moè u}i u Nebo. Zakonitost je da ~ovek koji svoje misli i re~i odràva ~istim, a svoje delanje uzdiè ka Bogu, sve vi{e odustaje od mrtve hrane, od jedenja mesa i ribe, dok ne bude o~i{}en toliko da zahvalno prima darove iz krila majke Zemlje. îstoga ne}e zagaditi ono ne~isto ako je, na primer, pozvan na gozbu i uzme od mesne hrane koju su doma}ini pripremili sa puno radosti i truda i pruàju mu je. To je onda gest po{tovanja prema doma}inu. Ovde, shodno smislu, vaì iskaz: ne zaga|uje telo ono {to ulazi u usta - npr. nekoliko zalogaja mesa - nego ono {to silazi sa usana: ose}aji, misli i re~i bez ljubavi, ispunjeni mr`njom i zavi{}u; oni zaga|uju du{u i telo. Zadovoljavanje poùde za mesom, ribom ili alkoholom, pak, optere}uje du{u i zaga|uje telo. U jednom uop{tenom razgovoru sa doma}inima bi onda moglo da se ukaè na to, da ti, gost, sve vi{e odustaje{ od ishrane mesom i ribom, jer si shvatio da mrtva hrana ne sluì ni du{i ni telu, jer Zakon Bo`ji je ìvot. Takva ili sli~na uop{tena uputstva doprine}e tome da i doma}in, koji i sam stoji na lestvama Jakovljevim, moè da po~ne da razmi{lja da bi i sam mogao da se ~isti i uspinje pre~agu po pre~agu. Svaka nesebi~na re~ i svako nesebi~no delo sluè bli`njem za spas. U dobrim, nesebi~nim razgovorima moè, tako, poneko i da shvati {ta Sam Ja, Hrist, zapovedio ljudima kao Isus: za nesebi~nog, ispravnog ~oveka nema druge hrane za telo osim zakonite hrane koju proizvodi priroda: zrnevlje i plodovi. Osim toga, zapovedio Sam Svojima da se ni~ega ne li{avaju, ve} da oplemenjuju svoje misli i ~ula. Onda }e se smanjiti i uzimanje mrtve hrane, ribe i mesa. Profinjavanjem du{e i ~oveka otpada ono

297

{to je nezakonito. Onda ono nije potisnuto, ve} otklonjeno ìvotom u Meni, Hristu.

4. Razbojnik koji provali u ku}u koju su ljudi sagradili, kriv je; ali i najmanji od onih koji provale u ku}u koju je Bog sagradio, ve}i su gre{nici. Zato kaèm svima koji ho}e da budu Moji u~enici, dalje ruke od prolivanja krvi i ne dajte da meso pre|e preko usana va{ih; jer Bog je pravedan i blag i zapovedio je da ljudi treba da ìve jedino od plodova i semenja zemlje. (Pogl. 38,4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Tako glasi zakon ìvota: ko provali u ku}u koju su sagradili ljudi, kriv je pred Bo`jim Zakonom i pred pravom, zakonom ljudi. ôvek ne treba ni da krade ni da plja~ka. On treba da po{tuje imovinu svog bli`njeg. Ko zapadne u nevolju, treba da moli za pomo} - a ne da krade i plja~ka. Ko pokrade svog bli`njeg - ma ovaj posedovao jo{ toliko bogatstvo - kriv je i po duhovnom i po telesnom zakonu. Ko pak provali u ku}u Bo`ju, u hram Svetoga Duha, taj je mnogo ve}i gre{nik. Ku}a Bo`ja, hram Duha Svetoga, jesu ljudsko telo i du{a - koja je iz Boga i koja boravi u ljudskom telu. Duboko u du{i je Bo`ja ljubav, mudrost i pravednost. Bog, dakle, boravi u du{i. Zato su du{a i telo ~oveka hram Bo`ji. Ko, dakle, provali u ku}u od mesa i kostiju - ~ine}i nasilje nad ljudima, podjarmljuju}i ih, postupaju}i sa njima kao sa robovima ili ih ~ak ubijaju}i, taj se ogre{uje o Svetoga Duha. To je najteì greh. Odràvajte, dakle, svoje ruke i svoju du{u ~istima - ne samo od kra|e i plja~ke. Ve} pre svega ne primenjujte silu - bilo na ljudima ili na ìvotinjama - i ~uvajte se toga da prolivate njihovu krv. Ko svog bli`njeg nesebi~no ljubi, taj niti }e nad njim vr{iti nasilje, niti }e ga ubijati. I ko svog bli`njeg nesebi~no ljubi, taj ni ìvotinje ne}e ubijati iz obesti. Ko po{tuje ~oveka i ìvotinju, taj nema ni ratoborne namere, jer po{tuje Bo`je Zakone, u koje spadaju i zakoni prirode. Ko se trudi da ostvaruje Bo`je zakone, taj }e sve vi{e i vi{e

298

odustajati od ishrane mesom i zahvalno }e primati darove Zemlje dakle onu hranu koja dolazi od Boga za Njegovu ljudsku decu.

5. Ali ako ìvotinja neka mnogo pati, toliko da je njen ìvot za nju mu~enje, ili ako postane opasna za vas, onda je oslobodite brzo od njenog ìvota i sa {to je mogu}e manje bola. Po{aljite je na drugu stranu s ljubavlju i milosr|em i ne mu~ite je; i Bog, va{ Otac, pokaza}e vam milosr|e, jednako kao {to i vi pokazaste milosr|e prema onima koji su vam predati u ruke. (Pogl. 38, 5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja, Hrist, dajem ovu Svoju Re~ Otkrivenja u ovom mo}nom vremenu preokreta (1989), da bih, izme|u ostalog, ponovo upozorio da je, isto kao i ìvot ljudi, i ìvot ìvotinja, biljaka, kamenja i minerala u Bo`joj ruci. Mnogi ljudi su napustili Otac-Majka Boga i posvetili se materijalizmu. Zbog ovog okretanja spolja{njem i ~ovekova ~ula postaju sve grublja. ôvek tako gubi ono fino ose}anje za svoje bli`nje, a i za prirodu. On ima samo jo{ sluha i ose}aja za sebe samoga, za svoje "ja". Posledica je, da pazi jedino jo{ na sebe samoga i ~ini sve da zadovolji sopstvene èlje - ne misle}i na to kako je njegovom bli`njem, a i njegovom sabli`njem, ìvotinji. @ivotinje pate pod ~ovekom-gospodarom. Zato se u ovome vremenu (1989) ne moè tek tako re}i: "Ali ako ìvotinja neka mnogo trpi, toliko da je njen ìvot za nju mu~enje, ili ako postane opasna za vas, onda je oslobodite brzo od njenog ìvota i sa {to je mogu}e manje bola." Jer danas mnoge ìvotinje neprestano trpe muke i bolove zbog brutalnosti ljudskog "ja". Ovde ne vaì: spasite ove ìvotinje tako {to }ete ih brzo osloboditi njihovih muka i patnji. Ja, Hrist, kaèm vam: poku{ajte da u svetu svojih ose}anja doìvite njihove patnje i muke! Uìvite se u njihove muke i patnje i spoznajte kako one pate zbog va{eg ljudskog postupanja! Zapove|eno vam je da se menjate, predaju}i se Bogu, tako da moète svog bli`njeg i svog sabli`njeg, ìvotinju, da osetite i razumete u svom unutarnjem.

299

Shvatite: i ono {to u~inite ìvotinjama, ~inite Meni, Hristu - i isto tako sebi samima. Muke i patnje ìvotinja bi}e jednom va{e muke i patnje. Bog, Ve~ni, dao je ~oveku u ruke i ìvotinje - ali ne da ih mu~i, ve} da sa njima ìvi. ôvek treba da bude z a ìvotinju, onda je i ìvotinja z a ~oveka. Onda }e mu ona i radosno sluìti. Ako ìvotinja zbog neke nesre}e ili zbog svojih godina veoma pati, onda ~ovek treba brzo i nanose}i joj {to manje bola, da oslobodi njen duhovni ìvot, delimi~nu du{u odnosno delimi~ni zrak iz zemaljskog tela i da je s ljubavlju i milosr|em preda u ruke ve~nog Stvoritelja. On, veliki Sve-Jedan, poznaje svaku ìvotinju. On ju je stvorio i ìvi u njoj kao snaga u delimi~noj du{i odnosno delimi~nom zraku. Delimi~na du{a ili delimi~ni zrak ìvotinje razvijene su snage svesti Sveduha, koje su postale duhovni oblik.

6. I ono {to u~inite najmanjem od Moje dece, ~inite Meni. Jer Ja Sam u njima i ona su u Meni. Da, Ja Sam u svim stvorenjima, i sva stvorenja su u Meni. Svim njihovim radostima radujem se i Ja, i od svih bolova njihovih i Ja trpim. Zato, kaèm vam: Budite ljubazni jedni sa drugima i sa svim stvorenjima Bo`jim." (Pogl. 38, 6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ono {to ~ovek poseje to }e i èti, zna~i jo{: ono {to ~ovek u~ini najmanjem od svojih bli`njih - i ìvotinjama, biljkama i kamenju - to ~ini Meni i sebi samome. Svaki dan je dat ljudima za samospoznaju, jer svakoga dana svaki ~ovek moè da sazna {ta danas treba na sebi da spozna i o~isti. Ko to ~ini, postaje senzitivan za ìvot. On saznaje na samome sebi {ta zna~i ljubiti ìvot. Ko ljubi Boga, svesno je u Bogu i Bog je u njemu. Njegovi dani postaju za njega kao ~oveka svetliji, jer njegova du{a postaje slobodnija. Onda on shvata i iskaz: "Ja Sam u svim stvorenjima i sva stvorenja su u Meni."

300

Blag ~ovek je onaj milosrdni ~ovek koji ìvi u harmoniji sa svojim bli`njima, sa ìvotinjama i sa svim snagama ìvota i oblicima ìvota.

7. I desi se idu}eg dana, da ode u grad Nain. I mnogi od u~enika Njegovih otido{e sa Njim i narod mnogi. 8. A kad do|e blizu kapije gradske, gle, tu izno{ahu mrtvaca jednoga, jedinca u majke; a i udovica be{e ona. I mnogi iz grada i|ahu sa njom. 9. I videv{i je Gospod, saàli se na nju i re~e joj: "Ne pla~i! Sin tvoj spava!" I pristupi On i dodirnu kov~eg, i koji ga no{ahu zastado{e. A On re~e: "Mladi}u, Ja ti govorim, ustani!" 10. I onaj koga smatrahu mrtvim, uspravi se i stade govoriti. I Isus ga predade majci njegovoj. A strah neki obuze sve i hvaljahu Boga govore}i: "Veliki prorok ustade izme|u nas i Bog do|e narodu Svom." (Pogl. 38, 7-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam produbljujem re~: Na ovaj na~in i sli~no delovao Sam Ja, Sin Bo`ji, Savladar Neba, u zemaljskom ruhu sa Mojim nasle|em, delimi~nom snagom prasnage. Mnogi takozvani mrtvi, koje Sam Ja probudio iz dubokog sna, jo{ nisu bili u carstvu du{a, nego je du{a jo{ bila povezana sa telom preko srebrnaste vrpce, koja se jo{ zove i duhovna informaciona vrpca. Taj duboki san li~i na nesvesticu. On nastupa pre no {to se vrpca odvoji od tela. Ljudi ga opisuju kao nastupanje smrti. Tek kada je ova informaciona vrpca odvojena od tela, onda je i du{a potpuno odvojena od tela. Onda se ku}a du{e, telo, postepeno razgra|uje na svoje sastavne delove: na vodu i zemlju.

301

39. POGLAVLJE Sedam slikovitih pri~a o Carstvu Nebeskom Put do kraljevstva Bo`jeg - Ko je kolebljiv u svojoj odluci, taj ne}e prona}i blago na Nebu (1-6)

1. Opet se|a{e Isus pod smokvom,a u~enici Njegovi oko Njega, a oko njih i veliko mno{tvo ljudi, koje htede da Ga ~uje. I On im re~e: "Sa ~im da uporedim Carstvo Bo`je?" 2. I kaza ovu slikovitu pri~u: "Carstvo Bo`je je kao seme, semenka mala koju ~ovek uzme i poseje na njivi svojoj. Ali kad ova izraste, postaje drvo veliko koje {iri grane svoje. I mladice njegove se ka zemlji savijaju, pu{taju koren i rastu uvis, dok polje ne bude drvetom pokriveno. I ptice iz vazduha sle}u i gnezde se u granama njegovim, i stvorenja na Zemlji nalaze uto~i{te u senci njegovoj." 3. I kaza im jo{ jednu slikovitu pri~u: "Carstvo Nebesko je kao blago veliko koje leì zakopano u njivi. I na{av{i ga ~ovek sakrije ga i raduju}i se ode te proda sve {to ima pa kupi njivu onu; jer zna koliko }e bogatstvo njegovo iz toga biti. 4. Jo{ je Carstvo Nebesko kao biser skupocen veoma koga prona|e trgovac, traè}i bisere dobre. I na{av{i ga, proda sve {to ima i kupi ga; jer je shvatio koliko je ovaj vredniji od svega {to za njega dade." 5. I opet kaziva{e Isus: "Carstvo Nebesko je kao kvasac koji uzme èna i pokrije ga sa tri oke bra{na. I kad sve dobro uskisne i u vatri se ispe~e, bude vekna hleba. Ili je ono opet kao ~ovek koji uzme oku ~istoga soka od gro`|a i u dve ga ili ~etiri oke vode izlije, dok se sve ne izme{a da vino nastane. 6. Carstvo Nebesko je kao grad bri`ljivo podignut na vrhu visoke gore i na steni utemeljen, mo}nim zidom okruèn i sa kulama i kapijama na severu i na jugu, na istoku i na zapadu. I takav grad ne}e pasti, niti moè sakriven ostati, a kapije njegove za sve su otvorene, i svi koji klju~eve imaju, u}i }e." (Pogl. 39, 1-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

302

Ko ljubi Boga, taj ne gomila za sebe. On bratski deli sa svojim bli`njim koji ima isti cilj kao i on: da deluje za ìvot iz Boga. Ko da sve, da bi dostigao Carstvo Nebesko, taj je blago na{ao: Carstvo Bo`je u sebi samome. Ono zra~i iz njegovog unutarnjeg kao nesebi~na ljubav, kao vrlina i dobrota i daruje se onome ko ga je gladan i èdan. Ko poseduje Carstvo Nebesko, taj prima sve {to mu je potrebno. Ko se ne brine za sutra, ve} planira sa Bogom, taj je u Bogu - i Bog deluje kroz njega za dobro svih koji ~ista srca teè Carstvu Bo`jem. Shvatite: dokle god se jo{ i jednom niti svog srca drìte za ovaj svet, ne}ete prona}i unutarnje blago, jer va{e misli odvla~e vas ovoj iskrici u svetu. Ona je kao slamka za koju se ~vrsto drìte. Samo onaj ko se svim svojim ose}anjima, mislima, re~ima i delima okrene unutarnjem, prona}i }e blago koje ~oveka ~ini blaènim. Samo na ovaj na~in do}i }ete do klju~a koji otvara kapije @ivota. Ko je dostigao unutarnju snagu, taj otvara kapiju Neba i stoji, preplavljen talasima svetlosti, u ve~noj domovini koja mu je ve} kao ~oveku o~igledna. U mnogim slikovitim pri~ama ljudima je stalno obja{njavano i stalno im se obja{njava da Carstvo Nebesko moè dosti}i samo onaj ko se odlu~i jedino za Boga. Sve drugo, kao npr. "za" i "protiv" jednom za Boga, a onda opet za svet - jeste podeljenost i nije put ka Kraljevstvu Bo`jem, koje je u svakoj du{i. Zadatak svih du{a i ljudi koji su se kroz "za" i "protiv" - jednom Duh, onda opet svet - udaljili od Boga, jeste da u sebi ponovo probude i otkriju Carstvo Bo`je. Preko Mene, Hrista, du{a }e ponovo u}i u Nebo, jer Ja Sam Put, Istina i @ivot. Kolikim zaobilaznim putevima }e ~ovek i}i i koliko bola }e istrpeti zbog svog protivzakonitog i protivre~nog ìvota, to zavisi jedino od ~oveka samog, jer svako ima slobodnu volju za slobodnu odluku kada }e po}i tim neposrednim putem koji vodi oslobo|enju i slobodi.

7. I ispri~a im jednu drugu slikovitu pri~u: "Carstvo Nebesko je kao dobro seme koje ~ovek poseja na njivi svojoj. Ali u no}i, kad -

303

ljudi pospa{e, do|e neprijatelj njegov i poseja kukolj med ìto pa otide. I kad usev izraste i ìto isklasa, i onaj se kukolj pokaza. 8. Tad do|o{e sluge doma}inove i reko{e: Gospodaru, zar nisi dobro seme na njivu svoju posejao? Odakle onda kukolj? A on im re~e: neprijatelj to u~ini. 9. Onda reko{e sluge: Zar ne}e{ da odemo onamo i po~upamo ga? A on odgovori: Ne, da ne bi i dobro ìto zajedno s kukoljem iskorenili. 10. Pustite ih nek rastu oboje zajedno do ètve. A u vreme ètve re}i }u èteocima: saberite najpre kukolj i sveìte ga u snoplje, da se saèè i zemlju plodnom u~ini; a ìto mi saberite u moje ambare." 11. I opet kaziva{e Isus: "Carstvo Nebesko je kao setva. Gle, izi|e seja~ da seje. I dok seja{e jedna zrna pado{e pokraj puta. I do|o{e ptice i pozoba{e ih. 12. A druga pado{e na kamenito tle, gde ne be{e mnogo zemlje, i odmah izniko{e, jer ne be{e zemlja duboka. I kad obasja sunce, sagore ih, i budu}i da nemahu ìla, posahnu{e. 13. A druga pado{e u trnje, i naraste trnje i ugu{i ih. A druga pado{e na zemlju dobru, koja be{e dobro pripremljena, i dono{ahu rod, jedno po sto, jedno po {ezdeset, a jedno po trideset. Ko ima u{i da ~uje, neka ~uje!" (Pogl. 39, 7-13).

304

40. POGLAVLJE Isus tuma~i slikovite pri~e o Carstvu Nebeskom Slikovita pri~a o Carstvu Nebeskom; dobra setva; Prepoznavanje i odstranjivanje korova u pravo vreme Preko ostvarivanja u obilje Carstva Bo`jeg (1-2). Velika ètva: odvajanje ìta od kukolja; paklene muke (3-7). Seme kraj puta: samo slu{anje istine (9)

1. I pristupiv{i u~enici reko{e Mu: "Za{to govori{ mno{tvu u slikovitim pri~ama?" A On odgovaraju}i re~e: "Jer je vama dano da znate tajne Carstva Nebeskoga, a njima nije. 2. Jer ko ima, da}e mu se, i prete}i }e mu; no onome koji nema ni{ta, uze}e se i ono {to se ~ini da ima. (Pogl. 40, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja, Hrist, uneo Sam kao Isus dobro seme iz Carstva Nebeskog u ovaj svet i u du{e sve dece Bo`je. Dobro seme razvija se samo u onoj deci Carstva Nebeskog koja se iz dana u dan trude. Korov je setva zla. On se razvija u onoj deci ovoga sveta koja ne ìve u jedinstvu sa decom koja teè Carstvu Nebeskom. U vremenu kraja, kad se materijalisti~ki svet bude bliìo svr{etku, sledi sveobuhvatna ètva. @eteoci su an|eli i svi ljudi koji se okre}u unutarnjem i trude se da ispunjavaju volju Bo`ju. I slede}u slikovitu pri~u treba da posmatrate u svom unutarnjem: Carstvo Nebesko je ono dobro seme koje se daje ljudima. Ono pada u njivu ìvota, u du{u, da ovu opet pripremi za Carstvo Nebesko. Budite budni i ~uvajte tu dobru setvu! Jer onaj mra~ni, neprijatelj dobroga, neprestano se trudi da u njivu ìvota, u du{u, poseje korov, pa da korov nadraste i ugu{i ono dobro. Ipak, ne vadite odatle korov - osim ako vam je danas dato da prepoznate {ta treba da odstranite od korova. Onda }ete i odstranjivati samo korov, jer ste za to stekli jasan uvid. Dobra setva osta}e onda sa~uvana. Shvatite: svaki dan ima svoje sate, minute i sekunde. Ako koristite dane i ako ste budni, onda }ete svakoga dana saznavati sa

305

koje njive ìvota treba da odstranite korov. Onda ne}ete iskorenjivati dobru setvu. Svaki dan dat je ~oveku za spoznaju, da prepozna i o~isti jedan ili vi{e korova, gre{nog dakle. Ko koristi dan za ovo, taj ne}e iskorenjivati dobru setvu, jer je on danas u stanju da korov jasno prepozna i da ga jasno shvati, jer je ovaj danas sazreo za iskorenjivanje. I ako sami sejete, pazite da dobru setvu, Zakon ìvota, posejete na dobro tle. Onda }e ona i doneti mnogostruke, dobre plodove. Dobra setva, Zakon ìvota, pada u du{u va{eg bli`njeg, to jest na dobro tle, samo onda ako ste ono {to sejete - dakle predajete dalje - i sami ostvarili i proèli svojim unutarnjim ìvotom. Tuma~im slede}i iskaz: "Jer ko ima, da}e mu se, i prete}i }e mu; no onome koji nema ni{ta, uze}e se i ono {to se ~ini da ima". Ko je ve} puno ostvario od Zakona ìvota i ko dalje teì tome i nesebi~no daje, tome }e se dati jo{ vi{e, da ìvi u obilju duhovnome. Ko poseduje samo materijalna dobra i gomila ih i teì samo njima, taj pred Zakonom ìvota nema ni{ta. On je siroma{an duhovnom snagom. Njemu }e se oduzeti i ono {to misli da ima, kako bi nau~io da teì Carstvu Bo`jem.

3. Zato im govorim u slikovitim pri~ama, jer oni ne vide i ne ~uju, niti razumeju. 4. Jer na njima }e se ispuniti proro~anstvo Isaijino, koji kaè: 'û}ete, ali ne}ete razumeti, gleda}ete, ali ne}ete ni{ta opaziti; jer je okorelo srce ovoga naroda, i u{i njihove nagluve su i o~i svoje zatvorili su, do vremena kada }e o~ima svojim videti i u{ima svojim ~uti i srcima svojim razumeti i kada }e se preobratiti, i Ja }u ih isceljivati'. 5. Ali blagoslovene neka su o~i va{e, jer vide, i u{i va{e, jer ~uju, i srca va{a, jer razumeju. Jer zaista vam kaèm: proroci mnogi i pravednici èleli su da vide {to vi vidite, i ne vide{e, i da ~uju {to vi ~ujete, i ne ~u{e." 6. Onda otpusti Isus mno{tvo i pristupi{e Mu u~enici Njegovi govore}i: "Protuma~i nam slikovitu pri~u o njivi." A On odgovaraju}i re~e im: "Onaj {to seje dobru setvu to je Sin ~ove~ji, a njiva je svet,

306

a dobra setva deca su Carstva Nebeskoga, a kukolj su deca zla. Neprijatelj koji je kukolj posejao jeste |avo. @etva je svr{etak sveta, a èteoci su an|eli. 7. I kao {to se kukolj sabira i u ognju saìè, tako }e biti i na posletku sveta. Posla}e Sin ~ove~ji an|ele svoje, i sabra}e oni iz Carstva Njegovoga sve sablazni i sve koji zlo ~ine i baci}e ih u pe} ognjenu, i koji o~i{}eni ne budu, sasvim izjedeni bi}e. Onda }e oni pravedni sjati kao sunce u Carstvu Nebeskome. (Pogl. 40, 3-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ Bo`ja za sve ljude trebalo bi da bude shva}ena shodno smislu. Onaj ko je daleko od Boga, koji istinu vidi u slovu, zaslepljen je tom istinom, jer on istinu gleda - a ne moè ipak da je shvati, jer jedino priznaje slovo. Za takve ljude govorio Sam Ja kao Isus i govorim Ja kao Hrist, stalno u slikovitim pri~ama. To se doga|a i danas (1989) preko Otkrivenja. I u ovom vremenu mnogi ljudi slu{aju Moju Re~ i ne razumeju je, jer gledaju samo na slovo. Mnogi prepoznaju istinu, a ne ìve ipak prema toj istini. Mnogi vide da Zakon Bo`ji donosi ispunjenje, a ne ìve ipak prema Zakonu Istine. Mnogi veruju u Istinu, a ìve i dalje u obmani ljudskog "ja". No blizu je vreme u kojem }e mnogi spremno prihvatiti i ostvarivati ono {to su ~uli, i pokrenuti u srcu ono {to vide. Blizu je vreme u kojem }e se na ~itavoj Zemlji èti negda{nja setva i odvojiti ìto od kukolja. Tada }e mnoge du{e i ljudi morati da pretrpe ognjenu pe}, koja je u njima. Ta ognjena pe} simbolizuje stanje optere}ene du{e zarobljene svetom. To su paklene muke koje du{a ima da pretrpi ako na vreme ne okaje svoje grehe i ne popravi ono {to je prouzrokovala u zemaljskom ruhu. A oni koji uprkos boljem znanju uvek iznova postupaju protiv Zakona Ljubavi i @ivota, mora}e jednom da regeneri{u svoje duhovno telo u dohovnim ravnima razvoja, jer nisu vi{e mogli da u potpunosti razviju strukturu ~estica svog duhovnog tela. To je tuma~enje re~i "bi}e sasvim izjedeni".

307

Oni pravedni sija}e kao sunce u Carstvu Nebeskom. Ipak, ni oni nepravedni ne}e morati ve~no da ìve u svojim sopstvenim paklenim mukama koje su sami prouzrokovali. Jednom }e i oni shvatiti da su deca Bo`ja - i prihvati}e O~evu milostivu ruku i po}i putem ka Njemu, koji je i njih ugledao i stvorio.

8. ûjte i o slikovitoj pri~i o seja~u. Seme koje pade na put, to su oni koji re~ iz Carstva Nebeskog ~uju, ali je ne razumeju. Onda do|e neprijatelj zlobni i ukrade ono {to u njihovo srce posejano be{e. To su oni koji seme kraj puta primi{e. (Pogl. 40,8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko re~ Bo`ju samo slu{a, a sam ne ìvi po njoj, taj je ne}e ni razumeti. On }e onda i pou~avati samo svoje predstave ili tu|e pojmove. U svim vremenima primali su mnogi ljudi re~i Istine, a tako i u sada{njem vremenu (1989). Mnogi su slu{ali i slu{aju re~i Istine. A i bogatili su se i jo{ se bogate na njoj. Pou~avali su je i jo{ je pou~avaju. Propovedali su i propovedaju Istinu - ali nisu ìveli i ne ìve po njoj i zbog toga dopu{taju da za to budu i pla}eni. Ko ìvi po Istini i u~i druge iz svog ostvarivanja, iz svog ispunjenog srca, taj prima platu iz Carstva Istine. Da napuni svoje dèpove stara se samo onaj ko pou~ava Istinu a ne ìvi po njoj. To su oni koji stoje kraj puta, primaju semenke ìvota i predaju ih dalje, ali ne ispunjavaju. Kada seme padne u srce, onda ono po~inje da klija i da raste, a donosi i nesebi~ne plodove.

9. A koji seme na tlu kamenitome primi{e, to su oni {to re~ ~uju i odmah je sa rado{}u prihvate. No ona ne pu{ta korena u njihovom unutarnjem i ne traje dugo, jer ~im naraste patnja i podigne se progon zbog te re~i, oni malo po malo otpadaju. (Pogl. 40,9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

308

Mnogi su slu{ali i slu{aju re~i Istine, i prihvatali su ih i prihvataju ih radosno. Ipak, ko istinu samo slu{a a ne ìvi po njoj, taj jeste i ostaje trska koja leluja na vetru. I kada, dakle, za ono {to je ~uo i prihvatio treba i da se zauzme, on se te istine odri~e i otpada od nje. I kada ga proganjaju zbog jevan|elja, onda se on uputi ka prividno sigurnoj obali. On ho}e da se spase odri~u}i se istine, ponovo traè}i svet i ponovo rone}i u njegove talase, da ga ne bi vi{e videli i napadali. Ko, dakle, istinu samo ~uje, taj ju je samo primio, ali ne i prihvatio. Prihvatiti je zna~i: po njoj ìveti. Ko istinu ìvi, taj }e kad do|u oluje - patnje i progon - biti stena o koju se razbijaju talasi.

10. A i koji semenke me| trnjem primi{e, oni su {to re~ ~uju, ali brige ovoga sveta i varka bogatstva ugu{e re~ i semenke bez roda ostanu. 11. Ali koji su seme na tlu dobrome primili, oni su {to re~ ~uju i razumeju, koji rod ra|aju i donose neki po trideset, neki po {ezdeset, a neki po sto. 12. Sve ovo obja{njavam Ja vama koji ste iz unutarnjeg kruga. Ali onima spolja govorim u slikovitim pri~ama. Neka ~uju svi koji u{i imaju da ~uju." (Pogl. 40, 10-12)

309

41. POGLAVLJE Preobra}enje pti~ara - Isceljenje slepoga Pravljenje poslova sa ìvotinjama; Trgovina ljudima - Svetkovanje sabata Srazmerna kazna za one koji znaju i za one koji ne znaju (1-9). Ko ispunjava Zakon Bo`ji, taj gleda u dubine postojanja (10-13)

1. A kad po|e Isus u Jerihon, srete Ga jedan ~ovek sa mladim golubovima i kavezom punim ptica koje be{e uhvatio. I On vide tugu njihovu {to slobodu behu izgubile a trpljahu jo{ i glad i è|. 2. I On re~e ~oveku onome: "[ta ~ini{ sa ovima?" A ~ovek Mu odgovori: "Ja ìvim od toga {to prodajem ptice koje uhvatim." 3. A Isus mu re~e: "[ta misli{ kada bi tebe neko, ja~i i pametniji od tebe, uhvatio i okovao, ili kad bi i tvoju ènu ili decu i tebe u tamnicu bacio da te proda radi sopstvene koristi i da bi zaradio sebi za ìvot? 4. Nisu li ovo ovde tvoji sabl`nji koji su samo slabiji od tebe? I zar se i za njih ne brine isti Bog, Otac i Majka, kao i za tebe? Pusti dakle, ovu svoju malu bra}u i sestre na slobodu i nastoj da takvo {ta nikada vi{e ne ~ini{, ve} da hleb svoj po{teno zara|uje{." 5. I divlja{e se ~ovek re~ima ovim i punomo}i Njegovoj i pusti ptice na slobodu. A ptice, ~im izi|o{e, odlete{e k Isusu i na ramena Njegova slete{e i pevahu Mu. 6. I raspitav{i se ~ovek onaj za u~enje Njegovo ode putem svojim i nau~i da plete korpe. Radom svojim zara|iva{e sebi hleb, a kaveze svoje i zamke polupa, te postade u~enik Isusov. 7. I spazi Isus ~oveka nekog koji je radio na sabat i re~e mu: "ôve~e, ako zna{ {ta ~ini{ onda nek si blagosloven, jer ne kr{i{ zakon u Duhu. Ali ako ne zna{, onda si proklet i prekr{itelj si zakona." 8. I opet govora{e Isus u~enicima Svojim: "[ta treba dakle da bude slugama onim koje volju Gospoda svoga poznaju, a ipak se ne pripremaju za dolazak Njegov, a i ne delaju po volji Njegovoj? 9. Uistinu, kaèm vam, koji volju U~itelja svoga poznaju, ali je ne slede, treba izudarani da budu sa mnogo udaraca. Ali koji volju U~ite-

310

lja svoga ne poznaju i zato je ne vr{e, treba sa manje udaraca izudarani da budu. Kome je mnogo dano, od njega se mnogo i traì. A kome je malo dano, od njega se malo i traì." (Pogl. 41, 1-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko sa svojim bli`njima i svojim sabli`njima, ìvotinjama, pravi poslove, ogre{uje se o zakon slobode. Kada mu{karac svoju ènu ponudi nekom drugom mu{karcu, a èna svog muà nekoj drugoj èni, jer ovo dvoje nemaju vi{e ni~eg zajedni~kog, onda je to kao trgovina robljem. Ili kada roditelji udaju/ène svoju decu po svom naho|enju ili udaju k}er za nekog mu{karca koji je za nju dao novac i dobra, onda su to poslovi sa ljudima. Onda je to kao trgovina ljudima. I ko sa svojim sabli`njim, ìvotinjom, pravi poslove, taj nije mnogo bolji od onoga koji svoje bli`nje prepu{ta drugima, svejedno iz kojih razloga. Sabli`nja stvorenja, ìvotinje, prema svom duhovnom stanju svesti su oni slabiji jer jo{ nemaju razvijene du{evne sposobnosti jedne du{e detinjstva kao {to je npr. ~ovekova du{a. Zato bi ~ovek ìvotinjama trebalo da pruà za{titu i da sa njima, svojim sabli`njim stvorenjima ìvi, i da se o njih niti ogre{uje niti da sa njima pravi poslove. Dakle, kako ~ovek misli, takva je i njegova du{a - svetla ili tamna. Tome odgovaraju}e se on pona{a i prema svojim sabli`njima, prema ìvotinjama i prema ~itavoj prirodi. Re~i "ôve~e, ako zna{ {ta ~ini{ onda nek si blagosloven, jer ne kr{i{ zakon u Duhu. Ali ako ne zna{, onda si proklet i prekr{itelj si zakona" kazuju: Ko na sabat nesebi~no pruà neodlo`nu pomo} ili radi za svoje bli`nje, npr. za ljude koji su na sabat dospeli u nevolju ili su oboleli ili trpe patnju i bol - taj se ne ogre{uje o Zakon ìvota. Kad ~ovek pak skrnavi sabat radi sopstvene koristi, onda on kr{i zakon koji je Bog dao ljudima: na kraju sedmice jedan dan miruj i ìvi jo{ svesnije u Bogu, da bi skupio snagu za dane rada.

311

Iskaz "Uistinu, kaèm vam, koji volju U~itelja svoga poznaju, ali je ne slede, treba izudarani da budu sa mnogo udaraca" ima slede}e zna~enje: ko zakone Bo`je poznaje - pa neka su to i samo Deset zapovesti, izvodi iz Zakona Bo`jeg - a ne pridràva ih se, dakle ne ispunjava volju Bo`ju, taj sudi sebi samome. Njegov sud }e bi~evati njegovo telo, dakle tu}i }e ga onim {to je posejao a nije okajao. Jer ko svesno postupa protiv Zakona Bo`jeg, ogre{uje se o Duha Svetog. A to je najteì greh. "Ali koji volju U~itelja svoga ne poznaju i zato je ne vr{e, treba sa manje udaraca izudarani da budu" zna~i: oni zbog svog optere}enja, greha, koji slabi du{u, jo{ nisu u stanju da shvate zakone Bo`je i da ih ostvaruju. A ipak }e i oni svoje grehe morati da spoznaju, da se zbog njih pokaju i da se poprave. I ako ne u~ine ovo u vremenu koje im je dato za spoznaju, mora}e da ih otplate, to zna~i, bi}e i oni udareni. No i oni }e se jednom probuditi i mo}i }e tada mnogo toga da shvate. I od njih }e se onda mnogo zahtevati - da ostvaruju ono {to su prihvatili: Zakon ìvota. Ko zakone ìvota ostvaruje, postaje bogat u unutarnjem. Ko ih ne ostvaruje, ostaje siroma{an ili }e postati siroma{an. No svako ko Zakon ìvota prihvati, mora}e jednom pred tim zakonom da poloì ra~un, jer ono {to on od Zakona prihvati, obavezuje na ostvarivanje.

10. Beja{e ~ovek neki slep od ro|enja. I on osporava{e da postoji ne{to kao Sunce, Mesec i zvezde, ili da postoje boje. I oni uzalud poku{avahu da ga ubede da drugi ljudi to vide. I odvedo{e ga Isusu, i On pomaza o~i njegove i vrati mu vid. 11. I radova se ovaj sa ~u|enjem i strahom i izjavi da pre toga beja{e slep. "A sada, nakon ovoga", re~e, "vidim sve, znam sve, razlikujem sve stvari, ja sam Bog." 12. A Isus mu re~e: "Kako moè{ sve da zna{? Ne moè{ da gleda{ kroz zidove ku}e svoje, niti da ~ita{ misli bli`njih, niti da razume{ govor ptica ili divljih ìvotinja. Ne moè{ ~ak ni da se seti{ doga|aja svog pre|a{njeg ìvota, ni svog za~e}a ili ro|enja. 13. Misli sa smerno{}u na to koliko toga ti ostaje nepoznato, ~ak nevidljivo. I ako dakle tako ~ini{, vide}e{ jasnije." (Pogl. 41, 10-13)

312

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Prepoznajte svoj ìvot u onome {to je zapisano! Iako mnogi od vas gledaju Sunce, Mesec, zvezde i boje, va{e vi|enje je ipak ograni~eno. Jer dokle god ~ovek ne ispunjava Bo`ju volju, ne}e videti ni Njegovu divotu. On gleda samo povr{inu ìvota a ne vidi dubine postojanja. Samo onaj ko Bo`ji Zakon ispunjava, postaje jasniji i vidi dubine ìvota, vidi misli ljudi i razume govor ìvotinja. On razume i biljke, koje zra~e svoja ose}anja i svoju snagu i tako mu se saop{tavaju. On poznaje puteve u beskona~nost i delovanje zvezda i zna koje su od njih stanice koje vode u beskona~nost. Ko Zakon Bo`ji ispunjava, vide}e jasnije, a ko je Zakonom Bo`jim postao, taj je u beskona~nosti kod ku}e.

313

42. POGLAVLJE Isus pou~ava o braku Isceljenje desetoro obolelih od lepre Povezanost bra~nih partnera i pri spolja{njoj rastavi Polaritet i dualitet - Unutarnje vrednosti (1-5). Bezbra~no stanje (6-8). Trajno ozdravljenje samo ostvarivanjem ve~nih zakona (13)

1. Nakon ove besede otide Isus iz Galileje, i do|e u Judeju, na obalu Jordana. I za Njim i|a{e narod mnogi i On tamo isceli mnoge. 2. I pristupi{e Mu fariseji da Ga isku{aju, i reko{e Mu: "Je li pravo po zakonu da mu` ènu svoju iz bilo kojeg razloga otpusti?" 3. A On odgovori i re~e im: "Kod naroda nekih mu{karac ima mnogo èna i otpu{ta koju ho}e, iz nekog opravdanog razloga. A u drugih opet naroda èna ima vi{e muèva i otpu{ta koga ho}e, iz kakvog opravdanog razloga. U drugim narodima pak mu{karac je samo sa jednom ènom povezan u uzajamnoj ljubavi, i ovo je onaj bolji i najvi{i put. 4. Zar niste pro~itali da Bog na po~etku stvori ~oveka tako, da jedno bude mu{ko a jedno ènsko, i rekao je: Zato mu{karac ili èna da ostavi oca i majku svoju i da se uz ènu svoju ili muà priljubi i to dvoje jedno telo da budu. 5. Tako nisu vi{e dvoje, nego jedno telo. Jer ono {to Bog sastavi, ~ovek da ne rastavlja." (Pogl. 42, 1-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Uistinu, kaèm vam: i kada razlog da se bli`nji odbaci izgleda opravdan, ~ovek ipak nema prava da svog bli`njeg isklju~i iz svog ìvota. Jer ko je bez mane, neka prvi baci kamen. Ko bli`njeg isklju~i iz svog ìvota, zatvara svoje srce za Bo`ju ljubav. Zato ~ovek ne bi trebalo da odbacuje svog bli`njeg - ni onda kad izgleda da za to ima razloga. On treba svom bli`njem da oprosti i da

314

ga moli za opro{taj. Jer ni pri jednom razdoru krivica nije samo do jednoga. U tome uvek u~estvuje najmanje dvoje njih. Kada se ljudi razdvajaju, svejedno iz kojih razloga, onda bi to trebalo da bude samo spolja{nje razdvajanje, a ne i kona~no odricanje jednog od drugoga. Ko se sjedini sa svojim bli`njim u unutarnjem, ~i{}enjem svega onog {to je do razdora dovelo, taj ostaje povezan sa njim i onda kad su njih dvoje me|usobno razdvojeni u spolja{njem. Brak sa vi{e èna ili mu{karaca, u kojem mu{karac ima vi{e èna ili èna vi{e muèva, protivan je Zakonu boànske ljubavi. Bog je u ~istom postojanju stvorio polaritet i dualitet: u Nebu se sjedinjuju dva boànska bi}a u Bogu i ljube jedno drugo u Bogu. Ovo povezivanje u Bogu jedan je akt stvaranja Bo`jeg. A proizlazi iz principa polariteta i dualiteta. Ta dva boànska bi}a ve~no su povezana u Bogu, kao deca Bo`ja, pa tako i kao brat i sestra. Kako u Nebu, tako treba da bude i na Zemlji. Kada dvoje ljudi pri sklapanju braka pred Bogom obe}aju jedno drugom vernost, ili ako se vi{e ljudi udruì u neku zajednicu bra}e i sestara - to su ljudi koji me|u sobom neguju apsolutnu ~istotu, radi ispunjavanja zajedni~kih zadataka ili radi ispunjavanja Zakona - onda bi oni trebalo da budu i verni jedni drugima. Jer ko pred Bogom obe}a vernost, taj i sa Bogom zaklju~uje savez vernosti. Ko se pridràva tog saveza vernosti, taj }e i svog bli`njeg gledati kao hram Bo`ji i po{tova}e ga. U uzajamnom po{tovanju prepoznajemo unutarnje vrednosti ~oveka. Ko nau~i da ljubi one unutarnje vrednosti u bli`njem, taj odràva i unutarnju povezanost sa bli`njim. I ko odràva ovu unutarnju povezanost, povezan je i sa Bogom. Takav jedan brak ili zajednica bra}e i sestara ima trajnost u ovom zemaljskom bivstvovanju i u}i }e u ve~nost, jer Bog je zakon jedinstva i zajedni{tva. Ljudi koji su spremni da ìve u Duhu Gospodnjem, zajedni~ki }e oblikovati svoj zemaljski ìvot, nosi}e se uzajamno i bi}e odani jedni drugima u nesebi~noj ljubavi punoj poverenja. Takav jedan brak ili

315

zajednica bra}e i sestara ne vodi vezanosti, ve} egzistira u povezanosti jednih sa drugima i povezanosti sa Bogom. Mu{karac i èna u braku jednog su duha i jednog tela - a ipak su dve du{e. Nakon smrti tela oni ìve kao brat i sestra, i u evolucionom procesu ~i{}enja ponovo se vra}aju svom duhovnom dualu. Nebeski duali su dva bi}a iz Boga i ve~no sjedinjena u Bogu. Mu{ki dual je davaju}i princip, a ènski primaju}i princip. Oni su povezani u Bogu kao nebeski par u svu ve~nost. Svako bi}e i svaki ~ovek ima slobodnu volju za slobodnu odluku za ili protiv zakona Bo`jih. Prema Zakonu ìvota partneri u brakovima ovoga sveta se ne rastavljaju. Ali po{to svako bi}e i svaka du{a - dakle i svaki ~ovek - ima slobodnu volju, njima samima je, prema zakonu slobodne volje prepu{teno da odlu~e da li }e se rastaviti. Oni pritom naj~e{}e gledaju na spolja{nje vrednosti, orijenti{u se prema spolja{njem ili mere ljudskim merilima. Takvo razdvajanje vodi ljude u zakon setve i ètve. Posledice ovakve ljudske odluke moraju snositi oboje, no ve}i udeo pada na onoga koji se iz ljudskih motiva odvojio od svog bli`njeg. Ko se odvoji od svog bra~nog druga da bi sa nekim drugim ponovo ìveo u ljudskoj zajednici, taj je raskinuo brak. A i takozvana partnerstva podleù istom zakonu. Zato pazite {ta mislite i ~inite - i preispitajte sebe pre no {to u|ete u brak ili partnerstvo, koji razlozi i motivi vas na to pokre}u. Da li to traì telo? Da li su materijalna dobra ta koja vas udruùju? Ili je to nesebi~na ljubav koja je kao klica unutarnjeg ìvota aktivna u unutarnjim vrednostima dvoje ljudi koji teè vi{im idealima i ciljevima? Shvatite: na vi{im stupnjevima evolucije ka boànskom ìvotu vaè vi{i zakoni. Oni obuhvataju i brakove i porodice koji teè vi{im idealima i vrednostima, i koji se upravljaju prema unutarnjim vrednostima i prema evolucionim koracima pojedinca na putu ka Meni.

6. A oni Mu uzvrati{e: "A {to onda Mojsije zapovedi da se dade knjiga otpusna?" A On im re~e: "Zbog okorelosti va{ih srca, Mojsije

316

je patio {to se rastavljate od èna svojih; i kao {to vam i u mnogim slu~ajevima dopusti meso da se jede; ali u po~etku ne be{e tako. 7. A Ja vam kaèm: ko otpusti ènu svoju, osim ako je to iz kakvog opravdanog razloga, i uzme drugu umesto nje, brakolomac je." Onda Mu reko{e u~enici Njegovi: "Ako je tako ~oveku sa ènom, onda se nije dobro èniti." 8. Ali On im re~e: "Ove re~i ne odnose se na sve, ve} samo na one kojima su date. Jer ima bezbra~nih koji su takvi ro|eni iz utrobe maj~ine, i takvih koji zbog ljudi ostaju bezbra~ni, i takvih koji su svojevoljno bezbra~ni Carstva radi nebeskoga. Ko ovo moè da shvati, neka shvati!" (Pogl. 42, 6-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kad neko nije u braku, iz bilo kojeg razloga, onda je to ili zbog puta evolucije koji je on sam odabrao ili pak zbog zakona setve i ètve. Bezbra~no stanje npr. moè da bude rezultat ne~ega {to je neko u svojim prethodnim ìvotima prouzrokovao i {to sada, u ovom zemaljskom ìvotu po~i- nje da deluje kao posledica, a {to on sada mora da nosi kako bi sazrevala njegova du{a. Ako ~ovek raskine svoj brak ili pak ne ulazi u brak kako bi tako dostigao Carstvo Nebesko, onda se on vara. On je zaveden pogre{nim predstavama, mi{ljenjima i pravilima. Tako|e, ko radi sopstvene koristi ne u|e u brak, ogre{uje se o zakon jedinstva. Uistinu, kaèm vam: povezanost dva bi}a postavljena je od Boga. U Nebu se ta povezanost dva duhovna bi}a naziva dualiitet. Na Zemlji se ta povezanost dvoje ljudi zove brak ili partnerstvo. Povezanost dva duhovna bi}a ili dvoje ljudi ujedno je savez sa Bogom i zna~i: zajedni~ko ispunjavanje zakona Bo`jih, boànske ljubavi i ~istote. Ko ovaj zakon ne po{tuje, tako {to se npr. neverno{}u ili èljom za posedovanjem ogre{uje o jedinstvo u Bogu, taj se suprotstavlja zakonu nesebi~ne ljubavi. Ko misli da }e neulaènjem u brak do}i u Nebo, taj sam sebi zatvara Nebo. On brak vidi kao obe{~a{}enje, jer on u njemu gleda samo ono ljudsko, gre{no. Ko u braku ne priznaje boànski Zakon o

317

braku, taj gleda na svoje sopstvene slabosti i grehove i time obe{~a{}uje ono {to je Bog postavio: povezanost dvoje ljudi koja istovremeno treba da bude savez u Bogu i sa Bogom. Shvatite: niko ne moè dosti}i Carstvo Nebesko ako ne radi na sebi samome, kako bi ono ljudsko sa Mnom, Hristom, preobrazio u duhovno-boànsko. To vaì i za one koji su u braku i za one koji nisu u braku.

9. Onda Mu pri|o{e mala deca, da poloì ruke na njih i da ih blagoslovi. Ali ih u~enici odvra}ahu. 10. Ali Isus re~e: "Pustite de~icu da do|u k Meni i ne branite im, jer njihovo je Carstvo Nebesko." I On poloì ruke Svoje na njih i blagoslovi ih. 11. A kad ulaà{e u jedan grad, srete Ga desetoro gubavih, koji stajahu kraj puta. I oni podigo{e glasove svoje i povika{e: "Isuse, U~itelju, smiluj se na nas!" 12. I videv{i ih, re~e im On: "Idite i pokaìte se sve{tenicima." I dogodi se, dok odlaàhu, da se o~iste. A jedan od njih, videv{i da je isceljen, vrati se slave}i Boga iz sveg glasa i pade ni~ice pred Isusa i zahvaljiva{e Mu. A ovaj be{e Samari}anin. 13. I Isus re~e: "Zar se nije svih desetoro o~istilo? Gde je ostalih devetoro? Ovi se ne vrati{e i ne dado{e slavu Bogu kao ovaj stranac." I On mu re~e: "Ustani i idi putem svojim. Vera tvoja te ozdravi." (Pogl. 42, 9-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: [ta se dogodilo sa onima koji su bili isceljeni a nisu Bogu zahvalili za to? Iz ljubavi i milosti Boga, Svemogu}ega, koji je delovao kroz Mene, Isusa, oni su primili isceljenje, a sa isceljenjem i mogu}nost da spoznaju svoje pravo bi}e, da bi Bogu, Ve~nome, zahvaljivali ostvarivanjem ve~nih zakona.

318

Samo je onaj jedan prona{ao Boga u sebi i ostao zdrav. Ostali su se opet okrenuli svetu, privukli su ponovo svoje nekada{nje bolesti i ponovo oboleli.

319

43. POGLAVLJE Bogata{ i Carstvo Nebesko Zapovesti ~i{}enja Imovina i sle|enje Hrista (1-4). Sve je mogu}e onome ko teì duhovno-boànskome kao svom pravom bi}u (6). Bog ili mamon - Te`nja za materijalnim i njene posledice (7). Ko se odrekne materijalizma, prima}e vi{estruko u ve~nom postojanju (8-9). Spolja{nje ~i{}enje i unutarnja ~istota - Vernost slovu ukazuje na nevernost Bogu (10-16)

1. I gle, do|e jedan k Njemu i re~e: "U~itelju dobri, {ta dobro da u~inim da steknem ìvot ve~ni?" A On mu re~e: "[to Mene naziva{ dobrim? Niko nije dobar osim Boga. No ako ho}e{ da u|e{ u @ivot, onda se pridràvaj Zapovesti." I ovaj Mu re~e. "A kojih to?" 2. A Isus re~e: "êmu nas u~i Mojsije? Ne ubij, ne ~ini preljube, ne kradi, ne svedo~i la`no, po{tuj oca i majku, ljubi bli`njega svoga kao samoga sebe." A onda Mu mladi} re~e: "Svega toga pridràvao sam se od malena. [ta mi jo{ nedostaje?" 3. Isus mu re~e: "Ako ho}e{ savr{en da bude{, idi i prodaj ono ~ega ima{ u izobilju i razdeli onima koji nemaju ni{ta; tako }e{ imati blago na Nebu. Onda do|i i sledi Me." 4. Ali kad mladi} ~u re~i ove, ode snu`den od Njega; jer ima{e imovinu veliku, naravno, vi{e nego {to mu je trebalo. (Pogl. 43, 1-4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko teì zemaljskim dobrima i ko srebrnjake koje poseduje smatra svojim vlasni{tvom i umnoàva ih samo radi svog materijalnog blagostanja, taj je ve} ispla}en od sveta i u Nebu ne moè vi{e primiti nikakvu platu. On ne moè ni da sledi Mene, Hrista. Ljudi koji ìve u "za" i "protiv", tako {to s jedne strane svoj posed i svoje srebrnjake smatraju svojim vlasni{tvom, a s druge strane ho}e da slede Mene, Hrista, podvojeni su. S jedne strane, njihova srca su uz njihova materijalna dobra, a s druge strane, njihove misli su uz jevan|elje ljubavi. Ovo dvoje ne moè se usaglasiti. Ovakvo pona{anje donosi ~oveku samo te{ko}e, a du{i optere}enja. Jer

320

niko ne moè da sluì dva gospodara - Duhu Bo`jem i mamonu. Svaki ~ovek i svaka du{a pre ili kasnije bi}e dovedeni do odluke: ili sluìti Bogu ili mamonu.

5. Potom govora{e Isus u~enicima Svojim: "Zaista vam kaèm, te{ko je bogatome u}i u Carstvo Nebesko: I jo{ vam kaèm: lak{e je kamili kroz iglene u{i pro}i nego li bogatome u}i u Carstvo Bo`je." (Pogl. 43,5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ovo pore|enje sa u{icom na igli ima, me|utim, simboli~no zna~enje. Ono se odnosi na tada{nje stanje u Izraelu, kada Sam Ja, Hrist, bio otelovljen u Isusu: U Jerusalimu su postojala jedna uzana vrata, poput u{ice na igli, kroz koja je mogao pro}i samo jedan ~ovek.

6. A ~uv{i to u~enici Njegovi, ~u|ahu se veoma i reko{e: "Ko moè onda postati blaèn?" Ali Isus ih pogleda i re~e im: "Za telesno ~ulo to je nemogu}e, ali za duhovno sve je mogu}e. (Pogl. 43,6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Iskazom: "Za telesno ~ulo to je nemogu}e, ali za duhovno sve je mogu}e" misli se na ljudska i duhovna ~ula. Ljudska ~ula teè za zemaljskim blagostanjem - duhovna ~ula su pak one fine snage du{e koje su povezane sa Ve~nim. Ko profinjuje svoja ljudska ~ula i obra}a se Bogu u svom unutarnjem, taj }e ste}i pravo ~ulo za pravi ìvot, po{to teì duhovnoboànskome kao svom pravom bi}u. Za duhovnog ~oveka, koji ~ini samo ono {to je Bo`ja volja, sve je mogu}e, jer on prima iz carstva unutarnjeg. Ko ìvi u carstvu unutarnjeg, on }e i u spolja{njem imati sve {to mu je potrebno, i vi{e od toga. ôvek je dete Bo`je i ima, po svom pravom bi}u, bogatstvo Bo`je u sebi. Kada ga neki ~ovek otkrije - okajavaju}i svoje spoznate grehe, opra{taju}i i mole}i za opro{taj, ~iste}i se i sve vi{e se odupiru}i onom

321

gre{nom - onda kroz njega prema spolja zra~i obilje iz Boga, uzrokuju}i ono {to je du{i i ~oveku dovoljno za njihovu dobrobit.

7. I kaèm vam, ne budite prijatelji mamona nepravednosti, da vas on, kad umrete, ne primi kao platu u svoja zemaljska kona~i{ta. Budite radije prijatelji istinskog bogatstva, koje je mudrost Bo`ja, da budete primljeni u boravi{ta koja su ve~na." (Pogl. 43, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Iskaz: "I kaèm vam, ne budite prijatelji mamona nepravednosti, da vas on, kad umrete, ne primi u svoja zemaljska kona~i{ta" zna~i: ko se sa mamonom sprijatelji, taj je za mamona i vezan, i time za ovaj svet. Jer mamon je ovaj zemaljski svet sa svojim bogatstvima. Ko teì mamonu, postaje malo-pomalo nepravedan prema svojim bli`njima i prema onome {to ga okruùje, prema snagama i oblicima ìvota na Zemlji. On vi{e ne ceni ìvot svog bli`njeg i ove Zemlje. On misli samo na svoje "ja" koje stalno èli da se potvr|uje bogatstvom i ugledom. Kud ~oveka vuku ~ula, tamo je njegovo srce, tamo je njegovo blago: kada du{a nekog sebi~nog ~oveka napusti svoju ku}u, ljudsko telo - kada dakle omota~, ~ovek, umre - bi}e primljena od onih koji su tom ~oveku sluìli u ìvotu na Zemlji. To mogu biti ljudi ili du{e. Du{a takvog ~oveka }e se onda, ili u carstvu du{a sastati sa ovim du{ama koje su joj za vreme njenog ìvota na Zemlji pripremale puteve ka uspehu, ili }e opet biti otelovljena zajedno sa du{ama tih ljudi, to jest, dovedena u zajednicu sa njima u novim ljudskim telima, i ìve}e sa njima zajedno u zemaljskim stani{tima. "Budite radije prijatelji pravog bogatstva, koje je mudrost Bo`ja, da budete primljeni u boravi{ta koja su ve~na", zna~i: posvetite svoj ìvot i mi{ljenje Ve~nome, i ve`bajte se pre svega ostalog u tome da dostignete Carstvo Bo`je. Onda }ete biti mudri i ve} u zemaljskom ruhu ìve}ete svesno u carstvu unutarnjeg. Nakon smrti tela vi }ete se uspinjati ka ve~nim stani{tima koja su va{a prava domovina. Lutanja po Zemlji, uvek u novom ruhu, u novim zemaljskim telima, i lutanje

322

po carstvima du{a, okon~avaju se onda kad du{a prona|e svoju unutarnju domovinu.

8. Onda Mu re~e Petar: "Eto, mi smo ostavili sve i za Tobom po|osmo." A Isus im re~e: "Zaista vam kaèm da }ete vi, koji Me sledite, kad se ponovo budete rodili i kad Sin ~ove~ji bude sedeo na prestolu slave Svoje, i sami sedeti na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih. Ali nije Moje da dajem stvari ovoga sveta. 9. I ko dobra, ku}e ili prijatelje ostavi radi Carstva nebeskoga i radi pravednosti Njegove, stostruko primi}e u ìvotu budu}em i ìvot ve~ni nasledi}e. Ali mnogi koji su prvi bi}e poslednji, a poslednji bi}e prvi." (Pogl. 43, 8-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja, Hrist, kaèm vam: ko sve napusti i vodi pravedan ìvot, svoje ose}anje, mi{ljenje, govorenje i delanje ~ine}i boànskim, taj je ponovo ro|en u unutarnjem, jer je dostigao ponovno ro|enje u Duhu. Njegova du{a, kada telo umre, ne}e vi{e traìti telo. Kada ponovo do|em u Duhu, onda }e Me oni pravedni gledati na tronu ve~ne slave, jer Ja dolazim sa svom mo}i i slavom i sa Mnom }e biti svi oni koji ìve u Carstvu unutarnjeg. Tih dvanaest tronova su, izme|u ostalog, simboli za dvanaest plemena Izraelovih, koja su (s prezrenjem) odbila taj visoki zadatak da budu Bo`ji narod. Bog ne sudi. Pa tako je i svim ljudima i bi}ima zapove|eno da ne sude. Ko stvara uzroke, taj je sam svoj sudija; on je svoj sopstveni sud. "Nije Moje da dajem stvari ovoga sveta." Ja Sam Svetlost sveta i donosim tu svetlost u ovaj svet - a ne ono {to osiroma{uje svet: mamona. Ko se odrekne materijalizma, mamona, ko dakle napusti dobra, ku}e ili prijatelje radi Carstva Nebeskoga i Njegove pravednosti, taj }e mnogostruko primiti u budu}em ìvotu, u ve~nom postojanju i bi}e

323

tamo svesno kod ku}e. Zato teìte najpre Carstvu Bo`jem, koje je unutarnji ìvot.

10. I do|o{e kod Njega pismoznanci i fariseji koji vide{e jednog od u~enika Njegovih da jede neopranih ruku. 11. I rasrdi{e se zbog toga; jer Jevreji ne jedu pre no {to ruke operu a i drè se jo{ mnogih sli~nih obi~aja pri pranju ~a{a, posuda i stolova. 12. I reko{e:"Za{to svi u~enici Tvoji ne slede predanje starih? Videli smo gde jedu neopranih ruku." 13. A Isus re~e: "Svakako, Mojsije vam zapovedi da ~istite sebe i telo svoje i sudove da odràvate ~istim, ali vi pridodaste tome i ono {to ~esto ne mogu svi, i u svako vreme i na svakom mestu da slede. 14. ûjte Me, dakle: "Ne pogani ~oveka samo ono ne~isto {to ulazi u telo, ve} mnogo vi{e r|ave i ne~iste misli koje struje iz njegovog srca i pogane unutarnjeg ~oveka, a tako i druge. Pazite zato na svoje misli i ~istite svoja srca, i u~inite da va{a hrana bude ~ista. 15. Ovo treba da ~inite, a ne zapostavljajte ni ostale od zakona. A kr{i li pak kogod zakone ~isto}e jer mu je to neizbe`no, oslobo|en je prekora, jer ne ~ini to svojom voljom niti iz prezrenja zakona koji je dobar i pravedan. Jer, urednost u svemu dobitak je veliki. 16. Ne preuzimajte, dakle, r|ave obi~aje sveta, ni formalno. Jer mnoge na zlo navodi spolja{nji privid i preru{eno zlo." (Pogl. 43, 1016) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Pranje ruku i ~i{}enje ~a{a, posuda i stolova nu`nost je u ovome svetu, jer Zemlja je materija od kamenja, carstva zemlje i pra{ine. Ove i druge ìvotne supstance neophodne su da bi ljudsko telo moglo da ìvi. Dakle, kao {to vetar i ki{a stalno ~iste atmosferu i Zemlju, tako je i zemaljskom telu potrebno ~i{}enje. A tako i ~a{ama, posudama,

324

stolovima i svim drugim predmetima. Sve te spolja{nje stvari treba negovati, jer ~isto}a spolja{njeg izraz je ~istote onog unutarnjeg. No, spolja{nja ~isto}a ne donosi sama po sebi i ~istu du{u. Ako je ~ovek u unutarnjem zaga|en, grehom, onda on ~esto pridaje veliki zna~aj zakonima spolja{njeg ~i{}enja, kako bi sakrio ne~istotu svojih misli, re~i i postupaka. Ko je pak ~ist u unutarnjem, pazi}e i u spolja{njem na ~istotu i na ~isto}u. Oprati ruke pre jela nije mogu}e uvek, zbog spolja{njih okolnosti. To pak nema ni~eg zajedni~kog sa ne~istotom du{e. Ko stalno prigovara takvim spolja{njim stvarima, a naro~ito onda kada nema mogu}nosti za ~i{}enje, taj vidi samo ono spolja{nje, jer su unutarnje vrednosti kod njega jo{ zatrpane grehom. Mojsije je zapovedio ljudima da odràvaju ~istim kako ono unutarnje, tako i ono spolja{nje. Ko pak ima oko samo za ono spolja{nje, za svet i njegove obi~aje, taj i stvara samo spolja{nje zakone zaboravljaju}i pritom o ~emu je ustvari re~. Ko nije u stanju da shvati iskaze pravednih mu{karaca i èna, taj ne moè ni da ih tuma~i i on dovodi onda sve u vezu sa ovim svetom i sa njegovim ustanovama, navikama i obi~ajima. ûvajte se toga da istinom smatrate samo re~ i njeno doslovno zna~enje! Shvatite: u re~i dodu{e leì istina, ali ona je ipak samo simbol a ne istina sama. Ko gleda samo na re~ i slovo i ove smatra istinom, jo{ ih i predaju}i dalje, taj }e po sopstvenom naho|enju tuma~iti Re~ Bo`ju i zbog toga }e i dodavati ono za {ta on prema svojoj svesti veruje da je istina. Ponavljam: Ko gleda na re~ samu, ne}e u njoj na}i istinu. Vernost slovu daje razja{njenje nevernosti prema Bogu. ^vrsto se drì slova ~ovek koji ne ostvaruje zakone Bo`je. Ovo mi{ljenje verno slovu vodilo je svet u haos. To se doga|alo u svim vremenima i svuda, a doga|a se i u dana{nje vreme (1989). Imajte na umu: ne zaga|uje ~oveka i du{u ono ne~isto {to je npr. jo{ na rukama, posudama ili hrani i ulazi kroz usta, ve} r|ava, negativna, Zakonu suprotna ose}anja, misli, re~i i postupci - oni

325

mnogo vi{e zaga|uju du{u i ~oveka. Jer oni ulaze u ~ovekovu du{u, a i ponovo iz nje izlaze. Oni napadaju telo, a ~ovek mora onda da nosi ono {to je posejao. Zato pazite na svoje ose}anje, mi{ljenje, govorenje i delanje i uzimajte samo onu hranu koju vam je darovao Bog. Ve~ni vam je pruà iz prirode. Toga treba da se drìte. Shvatite: unutarnja ~istota je odlu~uju}a. Ali ne zapostavljajte pritom ni ostale zakone: nesebi~nu ljubav, milosr|e i dobrotu, slobodnu volju i jedinstvo sa ìvotom. Ko se, dakle, ne pridràva zakona spolja{nje ~istote kada to nije mogu}e, taj time ne optere}uje svoju du{u, jer on to ne ~ini svojom voljom. Sopstvena volja je ta koja ne po{tuje ve~ne Zakone. Zakon Bo`ji nalaè da se teì ~istoti u svemu: ~ovek ne treba da zapostavlja ni svoje telo ni svoju du{u, ni svoju okolinu; jer u svemu je ìvot iz Boga i treba ga po{tovati u svemu. Ne drìte se ~vrsto obi~aja ovoga sveta, ni formalno. ûvajte u svemu pravednost Bo`ju i bi}ete otvoreni i iskreni i istrajni u spolja{njem delanju. Onaj mra~ni zaodeva se u mnoga ruha da bi "sijao". Privid }e pouzdano prepoznati samo onaj ko teì postojanju, Bo`joj mudrosti i pravednosti. On ne}e podle}i obmani, prividu.

326

44. POGLAVLJE Vera Dvanaestorice Stubovi-nosa~i Zajednice Bog nema tajni; greh prekriva Istinu (2-3). Prave prazajednice temelje se na steni Hristu (4). Crkva falsifikuje istinu Pravednost Bo`ja daje svakom gre{niku dosta vremena za preobra}anje (7-8). Zakon Bo`ji dolazi na ovaj svet; Istina postaje vidljiva (10-12). ôve~anstvo }e do}i u jedinstvo sa Mnon, Hristom (13-15)

1. I se|a{e Isus ponovo blizu jezera usred dvanaest palmi, gde se ~esto odmarao. I pristupi{e Mu Dvanaestorica i pratioci njihovi, i se|ahu u senci drve}a, a Sveti, u sredini izme|u njih, pou~ava{e ih. 2. I govora{e im Isus: "ûli ste {ta ljudi govore za Mene, a vi {ta kaète, ko Sam Ja?" I ustade Petar sa Andrijom, bratom svojim i re~e: "Ti si Hristos, Sin Boga ìvoga, koji je si{ao sa Neba ovamo dole i ìvi u srcima onih koji veruju i slu{aju Ga pravednosti radi." A ustado{e i ostali govore}i, svako na svoj na~in: "Ove re~i istinite su, tako mislimo i mi." 3. A Isus im odgovori i re~e: "Blagosloveni budite vi, Dvanaest Mojih, vi koji verujete; jer nisu vam meso i krv ovo otkrili, ve} Duh Bo`ji koji ìvi u vama. Uistinu, Ja Sam Put, Istina i @ivot. A Istina zna sve stvari. (Pogl. 44, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko je iz Istine, taj govori re~i Istine, jer je u stanju da gleda u dubine Istine. îje je srce kod Boga, tome Bog otkriva i sve prividne tajne. Jer onome ko ìvi u Bogu ni{ta nije tajna. On poznaje zakone Bo`je jer je sam postao Zakonom. Ko ìvi u Meni, Hristu, taj zna i da Sam Ja do{ao iz Neba, da bih kao Isus objavio ljudima jevan|elje ljubavi, koje je put, istina i ìvot. "A Istina zna sve stvari" zna~i: Du{a i ~ovek koji ìve u Istini, u Zakonu Bo`jem, poznaju tu istinu, a i znaju sve stvari istine. Takvi ljudi su pravedni vesnici istine.

327

Shvatite: mnogi ljudi govore o "tajnama" Bo`jim jer gledaju na greh koji tu istinu zastire. Bog nema tajni, ni na Nebu ni na Zemlji. Bog je svoj Svojoj deci darovao ve~nu Istinu, boànski Zakon, kao nasle|e. Na taj na~in je dete Bo`je postalo slika i prilika Oca. O tajnama Bo`jim govori samo ~ovek koji ìvi u senci greha. On gleda samo na tu senku, na greh, a ne poznaje istinu koja je za njega skrivena iza velova njegovog greha. Ko pak iz dana u dan svoje grehove predaje Meni, Hristu, ko se kaje, opra{ta, moli za opro{taj i ne ~ini vi{e ono {to prepozna kao greh, prona}i }e onu unutarnju istinu koja ga osloba|a. Kada se gresi otpla}uju, svetlost du{e, istina, moè sve ja~e da zra~i kroz ~oveka. Onda ~ovek biva sve verniji i verniji istini u onome {to ose}a, misli, govori i ~ini. Ko ìvi u istini, taj zna sve stvari, jer ostaje veran toj istini, Bogu u svom svakodnevnom pona{anju. Samo na taj na~in du{a }e prona}i put natrag ka svom izvoru, svom bi}u koje je boànsko. Bog se, dakle, ne krije od ljudi. ôvek pak, krije se od Boga zbog svojih grehova. Nema tajni Bo`jih. Dela Bo`ja tajna su samo za one ljude koji ne ~ine dela Bo`ja.

4. Sva istina je u Bogu, i Ja svedo~im za tu istinu. Ja Sam ona prava stena, i na toj steni izgradi}u Zajednicu Svoju, i vrata pakla savladati je ne}e, i iz te stene te}i }e bujice vode ìve, da narodima ove Zemlje ìvot daruju. 5. Vi ste Moja izabrana Dvanaestorica. Na Meni, glavi i ugaonom kamenu, izgra|eno je dvanaest stubova-nosa~a Moje ku}e na toj steni; i na vama u Meni treba Zajednica Moja da se izgradi, i u istini i pravednosti treba Zajednica Moja da se podiè. 6. A vi }ete sedeti na dvanaest prestola i sla}ete, po Duhu, svetlost i istinu za svih dvanaest plemena Izrailjevih, i Ja }u biti uz vas do kraja sveta. (Pogl. 44, 4-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

328

Verni apostoli osniva~i su prazajednice u Meni, Hristu. Hristove zajednice, koje ìve u Meni, Hristu, stoje na steni Hristu. Zajednicu u Hristu ~ine ljudi koji se trude da ispunjavaju volju Bo`ju. Od vremena kad Sam ìveo kao Isus iz Nazareta, nastajale su u svim razdobljima, sve vi{e njih i uvek iznova, slobodne prazajednice koje su se obrazovale izvan crkvenih institucija. Mnoge od ovih prazajednica koje su osnivane na Meni, Istini i @ivotu, Jevan|elju nesebi~ne ljubavi, i u kojima je neposredno govorio i delovao Duh Bo`ji, Istina, razarala je iznova spolja{nja mo} satanske vladavine - ali samo spolja{nje ustrojstvo, jer nije bila razorena i snaga koja je te zajednice stvorila. Shvatite: to je bila samo spolja{nja propast prazajednica. U stvarnosti, izgra|ivao se nevidljivo, sve vi{e i vi{e, duhovni potencijal. Ova snaga je uvek iznova istupala iz nevidljivoga i ponovo bi se razbuktavale prazajednice u svetu. One bi onda opet nestajale - ali u Duhu je rastao potencijal hri{}anskog ìvota. Ovi mali ili ve}i koraci evolucije spadaju u prve korake za Carstvo Mira Isusa Hrista. U dana{njem prodoru ka Novom Dobu (1989) te~e jedna mnogo ve}a reka prahri{}anskog ìvota u ovaj svet, postaju}i sve vidljivija. Ova nepresu{na boànska reka - Hristova svest povezana sa boànskom Mudro{}u - obuhvati}e postepeno ~itav svet, ~itavu Zemlju, i pripremiti Novo Doba. Danas (1989) ponovo nastaje ìvot u prahri{}anskom smislu. Ponovo nastaju prazajednice; njihovo sredi{te je prazajednica Novi Jerusalim, koja je postala Zavetna zajednica. U tim prazajednicama deluje Proro~ki duh, uvode}i ljude u Novo Doba, sli~no kao {to je Mojsije vodio Izraelce do prve stanice Obe}ane zemlje. I u ovom dana{njem vremenu preokreta ima jo{ onog "za" i "protiv" ljudskoga "ja", jer i ljudi u tim prazajednicama koje nastaju i rastu, imaju jo{ ljudskog u sebi i na sebi. Uprkos svemu tome, Duh Bo`ji doti~e sve vi{e ljudi na Zemlji, i mnogi ve} idu putem ka unutarnjem, ka kraljevstvu unutarnjeg, da bi ìveli u Meni, Hristu. Ono ljudsko prolazi, a Bo`ja volja postaje sve o~iglednija preko velike reke koja se daruje: preko Hrista povezanog sa boànskom Mudro{}u.

329

Ja, Hrist, jesam ona prava stena, i na Meni, Hristu, pravoj steni, izgra|ene su sve zajednice koje ostvaruju zakone Bo`je i pridràvaju ih se u svakodnevnom ìvotu. Zajednice u Meni ~ine oni ljudi koji se okupljaju oko Mene, @ivota, ostvaruju}i ve~ne zakone i grade}i jedino na Meni - jer Ja Sam Put, Istina i @ivot i pravednost u Ocu. U jedinstvu sa Mnom, Hristom, ljudi grade Hristove zajednice. Tako je bilo, tako je opet, i tako }e biti u budu}nosti na Zemlji koja postaje sve svetlija. Ljudima koji ispunjavaju zakone Bo`je nisu potrebne nikakve spolja{nje vo|e. Oni imaju Mene, Hrista, Zakon ìvota, i tako su jedni za druge a ne jedni protiv drugih. Oni koji su jedni protiv drugih, protiv Mene su, i stoga i nisu Moja zajednica.

7. Ali nakon vas nastupi}e oni iskvarena mi{ljenja i iz neznanja svoga ili silom zabaci}e mnogo toga {to vam Ja govorih i pripisa}e Mi re~i koje nikada ne izrekoh; i poseja}e tako kukolj me| p{enicu dobru, koju vam Ja dadoh da je u svet sejete. 8. I istina }e Bo`ja onda morati da otrpi protivljenje gre{nika; jer tako je bilo i tako }e biti. No do}i }e vreme kad }e sve {to oni sakri{e, razotkriveno i poznato biti, i istina }e osloboditi sve koji behu vezani. (Pogl. 44, 7-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Zakon setve i ètve delova}e sve dok ono protivzakonito ne pro|e a ono boànsko ne zaìvi na Zemlji, dakle dok svi ljudi ne budu ispunjavali volju Bo`ju na izmenjenoj, novoj Zemlji. Sasvim postepeno bliì se kraju vreme u kojem je Moja Re~ izvrtana i prepravljana da bi sluìla onima koji su pogre{no mislili da }e tako vladati istinom i stvarati sebi pot~injene. Shvatite: korov su posejali kreatori mi{ljenja koji nisu razumeli Moje re~i, Moje iskaze i koji su - delom svesno, a i nesvesno - izvrtali istinu. Mnogi su tuma~ili istinu onako kako je to njima odgovaralo. Iz toga su, izme|u ostalog, nastale i crkvene institucije, obeleène dogmama, verskim postavkama i nau~nim tvrdnjama, koje su tuma~ile i tuma~e Jevan|elje uvek onako kako je to za njihovu instituciju bilo i

330

jo{ jeste korisno. Pristup ovim institucijama imali su i imaju samo ljudi koji su podlo`ni njihovim dogmama, verskim postavkama i nau~nim tvrdnjama. Ve} samo ovo daje uvid u ono {to Sam upravo otkrio: oni su Moju Re~ izvrtali i prepravljali da bi je iskoristili za sebe. Istina je snaga beskona~nosti i ona je tu za sve ljude. Istina zra~i u nebrojenim fasetama u ovaj svet. Ko tvrdi da se fasete ve~ne Istine mogu sabiti u dogme i forme? U dobru setvu u{ao je, dakle, korov. Ali, iako je tokom vekova korov prekrio dobru setvu, ova je ipak ostala sa~uvana u skrovitome. Do{lo je vreme u kojem }e se korov sasvim postepeno ukloniti iz njive ìvota, da bi dobra setva mogla da iznikne i da bi mogla da donese dobru ètvu. Lo{a setva }e biti uzeta iz njive ìvota sasvim postepeno i uz mnogo truda i strpljenja, da se nijedno zrnce dobre ètve ne izgubi i ne baci u pe} u kojoj sagoreva korov. To je pravednost Bo`ja. Iako mnogi ljudi ne mogu da shvate da prelaz iz gre{nog sveta ka dobu Svetlosti obuhvata jedan veoma dugi period vremena, ovo ipak odgovara pravednosti. Jer Bog svakom gre{niku stalno pruà mogu}nost da se vrati. Vodi se ra~una o svakoj, pa i onoj sasvim maloj iskri pravog pokajanja i ona se hrani. To je Bo`ja ljubav i pravednost. Bog, Ve~ni, pravedan je prema svakoj du{i i svakom ~oveku. Istina Bo`ja mora, dodu{e, da istrpi protivljenje gre{nika - ali ne ve~no. Do{lo je vreme u kojem se sve {to je protivna snaga sakrila, razotkriva i obznanjuje, jer sve je o~igledno ve} u atmosferskom zra~enju. Tako se, dakle, osloba|a istina i ona }e se osloboditi sve koji dopuste da ih oslobodi Istina, Bog.

9. Jedan je U~itelj va{, a vi svi bra}a ste, i nijedan nije ve}i od drugoga na tom mestu koje vam Ja dadoh; jer jednog U~itelja imate, Hrista, koji je nad vama i sa vama i u vama, i nema nejednakosti me|u Dvanaestoricom Mojom ili u~enicima njihovim. 10. Svi su Meni jednako blizu. Ne teìte, dakle, prvom mestu, jer svi ste prvi, po{to ste kameni-temeljci i stubovi zajednice koja je izgra|ena na Istini i koja je u Meni i u vama. I tu istinu i taj Zakon, onako kako su vam dati, treba za sve da podignete.

331

11. Zaista, ako ste vi i bra}a va{a slo`ni da ne{to u Moje Ime otpo~nete, onda }u Ja biti usred vas i sa vama. 12. Te{ko onom vremenu u kojem duh sveta stupi u Zajednicu i gde se Moja u~enja i Zapovesti nevaè}im proglase od mu{karaca i èna izopa~enih. Te{ko svetu kad se svetlost sakrije! Te{ko svetu kad se ovo dogodi!" (Pogl. 44, 9-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: I doga|alo se stalno, da je jedan uobraàvao da je ve}i no onaj drugi, da je jedan mislio da je bliì Bogu i brata svoga iz te sujete prezirao. Kaèm vam: Zakon Bo`ji je za sve, a oni koji ga se pridràvaju smerni su i ne prave razlike. Zakon Bo`ji dolazi u ovaj svet, i oni koji ga se pridràvaju u Meni su i sa Mnom, Hristom. A oni koji ga se ne pridràvaju, oti}i }e sa ove Zemlje i na}i }e se opet u carstvima du{a. Jer Zemlja se ~isti od svake neistine i svake ni{tavosti ovog sveta. Ko ho}e da se suprotstavi toj Istini, steni Hristu? Voda zapljuskuje stenu i veliki talasi pokriju je samo na kratko. Ipak ta stena, Istina, koja Ja Jesam, bi}e uvek iznova vidljiva i uvek }e iznova izranjati. Oni koji se, uprkos svim otporima, budu ~vrsto dràli te stene, Hrista, u~vrsti}e se u Meni i stvarati Moju zajednicu, koja }e biti izgra|ena na Meni, steni, preko mu{karaca i èna koji su nepokolebljivo verovali i veruju u Istinu i koji su Istini sluìli i sluè joj.

13. Tad povisi Isus glas Svoj i re~e: "Hvala Ti, o O~e pravedni, Stvoritelju Neba i Zemlje. Sve ovo sakrio si mudrima i pametnima, a deci otkriva{. 14. Niko Tebe ne poznaje osim Sina Tvojega, koji je Sin ~ove~ji. Niti iko poznaje Sina osim onih kojima se Hrist otkrio. 15. Do|ite k Meni svi vi kojima je te{ko i koji ste optere}eni, i Ja }u vam dati mir. Uzmite na sebe Moj jaram i nau~ite se od Mene, jer Ja Sam krotak i smeran u srcu, i na}i }ete mir u du{ama svojim. Jer

332

je jaram Moj ravnomeran i lak, i breme je Moje malo i ne optere}uje nejednako." (Pogl. 44, 13-15) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Mudrima i pametnima", to zna~i intelektualnim i sebi~nim ljudima je istina skrivena, jer je oni prekrivaju svojim sebi~nim mi{ljenjem i delanjem. Smernim i krotkim ljudima pak, koji teè istini, ona }e od Ve~noga preko Mene postati o~igledna u svim fasetama - i otkriva im se za njihov ìvot u Bogu, Niko ne poznaje Oca, osim Sina koji ìvi u Ocu. Ja, Sin, otelovljavao Sam u Isusu ~ove~anstvo koje }e prona}i sinovstvo i k}erinstvo - koji su bratstvo, i prona}i }e jedinstvo sa Mnom, Hristom. Jer ko je Sina, Mene, Hrista Bo`jeg, primio i prihvatio, taj poznaje i Oca, koji ìvi u Sinu i kroz Sina - i u onima i kroz sve one koji ìve jevan|elje ljubavi i ostvaruju ga u svakodnevnom ìvotu. Ko do|e k Meni, Hristu, koji ìvi u najunutarnjijem svakog ~oveka, i preda Mi svoju muku i svoj teret i nadalje sve vi{e i vi{e ìvi u Meni, taj }e preko Mene dosti}i unutarnji mir - i done}e mir u svet. Krotak i smeran postaje samo onaj ko do|e k Meni i ostane u Meni. Njegov jaram je onda i deo Mog jarma; bi}e mu onda lak{e da ga nosi, jer Ja Sam ona nose}a snaga za sve du{e i ljude. A i njegov teret }e postati mali i ne}e ga neravnomerno optere}ivati, jer Ja nosim za sve du{e i ljude.

333

45. POGLAVLJE Traènje znakova - Ne~isti duh Roditelji Isusovi i bra}a i sestre - Zemaljsko bogatstvo "Slepac" o~ekuje ~udo - Opasnost od uticaja preko protivnih snaga (1-6). Protivzakonito delanje uprkos ve}em znanju greh je protiv Svetog Duha (7). ^lan porodice Bo`je ili individualista i branilac ljudskog "ja" (8-10). Materijalno bogatstvo; posledice gramzivosti (11-16)

1. Nekoliko pismoznanaca i fariseja reko{e Mu: "U~itelju, ho}emo od Tebe znak da vidimo." Ali On odgovaraju}i re~e im: "Rod zao i iskvaren i{te znak, a ne}e im se dati znak nijedan osim znaka Jone proroka. 2. I kao {to je Jona tri dana i tri no}i bio u trbuhu kitovom, tako }e Sin ~ove~ji tri dana i tri no}i biti u srcu Zemlje, a onda opet uskrsnuti. 3. Ninivljani uskrsnu}e i rodu ovome sudi}e i osudi}e ga; jer pokaja{e se oni na propoved Joninu, a gle, jedan je ovde ve}i od Jone. 4. Kraljica juga uskrsnu}e i rodu ovome sudi}e i osudi}e ga; jer ona do|e s kraja zemlje da mudrost Solomonovu ~uje, a gle, jedan je ovde ve}i od Solomona." 5. I On govora{e dalje; "A kad ne~isti duh iz ~oveka nekog izi|e, prolazi kroz mesta pusta i neplodna traè}i spokoja; i po{to ga ne na|e, govori: Vrati}u se u ku}u svoju otkuda sam izi{ao. I do{av{i onamo, na|e je praznu, pometenu i ukra{enu, jer takvi nisu molili duha dobroga da u njoj boravi i njihov ve~ni gost da bude." 6. Onda on otide i uzme sa sobom sedam drugih duhova gorih od njega, i oni su usele i stanuju tamo, i bude potonje stanje gore takvima od prvog. Tako }e biti i onome rodu zlome, koji Duhu Bo`jem ulazak spre~ava. (Pogl. 45, 1-6). Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko od Boga o~ekuje znakove i ~uda, taj samog sebe ne spoznaje kao delo Bo`je, koje je On stvorio. Ko èli da vidi znakove i ~uda,

334

neka posmatra svoju ku}u od krvi i mesa i nek prepozna u njoj one bezbrojne funkcije koje samo Duh Bo`ji u njemu ~ini mogu}im. Onome ko - kao Ja, Hrist u Isusu - ìvi u ve~nom postojanju, nisu vi{e potrebni nikakvi vidljivi znakovi i ~uda. On ve} u zemaljskom ruhu vidi stvarnost Bo`ju, koja zra~i ka njemu kroz bezbroj doga|aja i oblika. Samo onaj slepi ho}e da vidi ne skidaju}i povez greha sa svojih o~iju. Stoga pazite na svoje misli, re~i i ~ula koji vam zatvaraju o~i za istinu i otvaraju kapije za greh! Jer ~ovek se veoma brzo moè zavesti, ~ime otvara vrata i kapije satani ~ula. Du{a i ~ovek su ku}a Bo`ja. Ako je ova uprljana mislima zavisti, mr`nje i neprijateljstva, ili ako ~ovek ove dodu{e prepoznaje ali ih ne menja, ili ako dobre principe i namere ne slede odgovaraju}a dela tada se u ~oveka uvla~i zlo, koje mu onda postaje jaram i teret. Ko na vreme ne spozna svoje mi{ljenje, govorenje i ~injenje i ne preobrati se, taj ih drì otvorenim za nove mra~njake. Ovi onda svra}aju u ku}u koja je ukra{ena za njih i nalaù ~oveku da ~ini ono {to oni ho}e. Pritom ~ovek gubi vlast nad svojim mi{ljenjem i govorenjem. Onda se misli, govori i postupa kroz njega. On onda nije vi{e on sam, ve} kroz njega misle i govore oni kojima je on ponudio ulazak svojim pona{anjem udaljenim od Boga. Protivzakonitim mi{ljenjem, govorenjem i postupanjem ~ovek privla~i, dakle, odgovaraju}e snage, koje onda i uti~u na njega. Jer isto privla~i isto. I svaka oholost je opasna, jer njome se kiti ono mra~no. Tako i sli~no bilo je i biva ljudima u mnogim nara{tajima i tako }e biti jo{ mnogima koji Duhu Bo`jem spre~avaju ulazak.

7. Jer kaèm vam: onome koji huli na Sina ~ove~jega, bi}e opro{teno. Ali koji huli na Duha Svetoga, nema mu opro{taja, ni u ovom ni u slede}em ìvotu; jer takvi se opiru svetlosti Bo`joj, zbog pogre{nih predanja ljudi." (Pogl. 45, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

335

Tuma~im slede}i iksaz: "Ali koji huli na Duha Svetoga, nema mu opro{taja, ni u ovom ni u slede}em ìvotu." Greh protiv Duha Svetoga najteì je greh. Ako je ~oveku o~igledna Istina, Zakon Bo`ji - bilo preko Deset zapovesti ili preko Besede na Gori ili preko Mojih objava u dana{njem vremenu (u godinama oko 1989) - a on uprkos tome svesno misli, govori i postupa protiv Zakona Bo`jeg, onda se on ogre{uje o Duha Svetog. Greh protiv Duha Svetoga, ve} prema svom intenzitetu, ne moè biti otpla}en samo u jednom zemaljskom bivstvovanju. Ve} prema okolnostima, moè biti potrebno nekoliko otelovljenja da se otplati i okaje ono {to je ~ovek prouzrokovao. I ako je ~ovek u~io druge neistinama koje je dobio predanjem, onda je on vezan za ove neistine - a tako i za ljude i du{e koje je pogre{no u~io. Ipak, iz dana u dan bi}e mu davana mogu}nost da se predomisli i da u samome sebi otkrije {ta zna~e Istina i @ivot.

8. Dok On jo{ govora{e narodu, gle, roditelji Njegovi i bra}a Njegova i sestre stajahu napolju traè}i da govore s Njim. I neko Mu re~e: "Evo, otac Tvoj i majka Tvoja, i bra}a Tvoja i sestre stoje napolju i ho}e s Tobom da govore." 9. Ali On odgovori i re~e mu: "Ko je Moj otac, i ko je Moja mati? I ko su bra}a Moja i sestre?" 10. I pokazav{i rukom Svojom na u~enike Svoje, govora{e: "Evo Mog oca i Moje majke, Moje bra}e i sestara i dece Moje! Ko izvr{uje volju Oca Mojega na Nebu, taj je Moj otac i Moja mati, Moj brat i Moja sestra, Moj sin i Moja k}i." (Pogl. 45, 8-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Svako dete Bo`je, bilo da ìvi u Nebu, ili na Zemlji kao ~ovek, ili kao du{a u podru~jima ~i{}enja, ~lan je velike porodice Bo`je. Ko ispunjava volju Bo`ju, toga iznutra ne{to vu~e onamo gde ljudi ìve u Bogu i sa Bogom. jer ovi pripadaju porodici Bo`joj.

336

Ko izvr{ava volju ljudi, taj se okre}e od onih koji se trude da ispunjavaju Bo`ju volju. On postaje individualista i branilac svog ljudskog "ja". Merilo za svakog ~oveka jesu njegov ìvot i mi{ljenje. Po tome on prepoznaje samoga sebe: Ko se uistinu trudi da ispunjava Bo`ju volju u svom ose}anju, mi{ljenju i delanju, toga to i vu~e onamo gde ìve ljudi koji vr{e Bo`ju volju. Tamo raste onda i delo Bo`je, ljubav.

11. I be{e tu nekoliko fariseja koji behu ponosni na svoje bogatstvo, i On im re~e: "Pazite i ~uvajte se gramzivosti; jer ìvot ~ovekov nije u obilju stvari koje poseduje." 12. I kaza im u slikovitoj pri~i: "U nekog bogatog ~oveka rodi zemlja u izobilju i on razmi{lja{e u sebi govore}i: [ta da u~inim? Jer nemam gde ètvu svoju ~uvati. 13. I re~e: Ovo }u u~initi: razvali}u ambare svoje i sagradi}u ve}e. I u njih }u skloniti sve plodove svoje i dobra svoja. 14. I kaza}u du{i svojoj: Sabrala si mnoga dobra, za mnoge godine, uìvaj, jedi, pij i veseli se. 15. Ali Bog mu re~e: Bezumni~e, ove no}i traì}e ìvot tvoj od tebe; ~ije }e onda biti ono {to si nagomilao? 16. Tako biva sa onima koji blaga sabiru za sebe same, ali nisu bogati delima dobrim prema onima koji pate u nevolji i nema{tini." (Pogl. 45, 11-16) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

Ono o ~emu se ovde govori doga|alo se i doga|a se u svim generacijama: bogati uve}avaju svoje bogatstvo. Mnogi od njih uzimani su iz svog materijalnog bogatstva i stajali su onda kao siroma{ne du{e pred svojim materijalnim omota~em koji sada vi{e nisu mogli da koriste, i morali su da spoznaju da su siroma{ni svetlo{}u i snagom. Istovremeno su doìvljavali i saznavali u sebi samima, kolikom broju du{a i ljudi su mogli da pomognu svojim

337

zemaljskim bogatstvom. Nevolja onih kojima nisu pomogli tim svojim gomilanjem bogatstva postajala je onda nevoljom njihove spostvene siroma{ne du{e. Za ljude Novog Doba obja{njavam Ja, Hrist: U tom gre{nom vremenu mnogi ljudi su u spolja{njem bili veoma bogati, no njihova srca bila su hladna i prora~unata. Bogati su teìli sve ve}em bogastvu, a siroma{ni su im zavideli na njihovoj imovini. Mnogi od siroma{nih morali su da za njih rade te{ke poslove, da bi sa tzv. platom mogli da odrè svoj zemaljski ìvot. U zemljama takozvanog blagostanja postojao je i jedan srednji stale` izme|u siroma{nih i bogatih. I mnogi ljudi tog srednjeg staleà teìli su bogatstvu i ugledu i radili su jedino za to da postanu bogati. Preko bogata{a je mnogo patnje i zavisti do{lo u ovaj svet; ti bogata{i, gladni vlasti, izazivali su ~ak i ratove, koji je trebalo da demonstriraju njihovu mo} i da uve}aju njihov ugled. Pod takvom ùdnjom za mo}i i pohlepom za vla{}u morali su ~esto da pate i ~itavi narodi; jer ratovi su narodima koji su patili pod svojim mo}nicima i vo|ama donosili glad, patnju, bolest i po{asti. I u te{kim vremenima bogatili su se tako poneki bogati, dok su siroma{ni postajali jo{ siroma{niji. Neki su ~ak, zahvaljuju}i naoruànju i ratu, postajali jo{ bogatiji, dok je veliki deo naroda ìveo i dalje pod teretom jarma i ugnjetavanja. Uprkos spolja{njoj borbi, srednji stale` je opstao. U odnosu na broj ljudi na Zemlji, samo malo njih trudilo se da ispunjava Bo`ju volju. Mnogi su pak govorili o zakonima Bo`jim i o Meni, Hristu Bo`jem - ali su njihove re~i bile prazne. ôve~anstvo nije bilo ispunjeno Duhom ljubavi, koji samo ostvarivanjem ulazi u re~i i dela ljudi. Tokom generacija sve vi{e ljudi i du{a traìlo je svetlost Istine, a i ìvelo je prema njoj. A onda je postepeno do{ao preokret od gre{nog vremena ka dobu Svetlosti. Bilo je to dugo sagorevanje onog mra~nog, koje je trajalo vekovima.

338

46. POGLAVLJE Probraènje Isusovo - Dvanaest Zapovesti U preobraènju Isusovom Njemu je otkriven Njegov put stradanja, Njegov slede}i nalog kao Hrista, i budu}nost ~ove~anstva i Zemlje (1-6). Novi Izrael (7-21). Novi zakon ljubavi - Nijedna du{a ne}e biti izgubljena (22-24). Pro~i{}a- vanje du{e (25). Svi pravi proroci bivaju pogre{no shva}eni (26-28)

1. I posle {est dana, kad svetkovina Senica ve} be{e blizu, uze Isus Dvanaestoricu k Sebi i povede ih sa Sobom na goru visoku. I dok se tamo molja{e, preobrazi se On pred njima da Ga poznati ne mogahu i zasija se lice Njegovo kao sunce, a haljine Njegove postado{e bele kao svetlost. 2. I gle, ukaza im se Mojsije i Ilija i pri~ahu sa Njim i govorahu o Zakonu i o smrti Njegovoj, koja u Jerusalimu treba{e da se dogodi. 3. A Mojsije re~e: "Ovo je Onaj o kome sam vam prorekao: Posla}e vam Ve~ni proroka jednoga izme|u bra}e va{e, meni sli~noga, i ono {to Ve~ni Njemu bude rekao, to }e On vama re}i, i Njega treba da poslu{ate, a oni koji Ga slu{ati ne}e, pripremaju sebi sopstvenu propast." 4. A Petar re~e Isusu: "Gospode, dobro nam je ovde biti; ako ho}e{, da na~inimo ovde tri senice: jednu Tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji." 5. I dok on jo{ govora{e, gle, oblak sjajan zakloni ih i dvanaest zraka poput sunca probi{e se iza oblaka i glas jedan do|e iz oblaka, koji re~e: "Ovo je Sin Moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji. Njega slu{ajte." 6. I ~uv{i ovo, u~enici pado{e ni~ice i upla{i{e se veoma. I pristupiv{i Isus, dota~e ih se i re~e: "Ustanite i ne bojte se!" A oni, podignuv{i o~i svoje, nikoga ne vide{e do Isusa sama. I zraka {est mogahu se na Njemu videti. (Pogl. 46, 1-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

339

Heruvimi bitnosti Bo`jih najavili su Meni, Isusu iz Nazareta, Moju smrt u Jerusalimu i otkrili su mi Moj dalji razvoj kao Hrista Bo`jeg. Istovremeno sam u slikama video Svoj put stradanja i {ta on zna~i za sve du{e i ljude. Video Sam i Svoje delovanje kao Hrista Bo`jeg u Nebu i na Zemlji. Video Sam i dalje patnje ljudi uprkos delu Spasenja. Video sam svetlost Zemlje, kako sasvim postepeno dobija lik i oblik i video sam one brojne ljude koji sve vi{e ispunjavaju Bo`ju volju. Video sam ceo Nalog i video sam i rod Davidov iz koga sam Ja, Isus, poticao po telu - i njegovo delovanje sa Mnom, Hristom Bo`jim, na ovoj Zemlji i u mestima ~i{}enja. Video sam i kraj Zemlje i svih materijalnih formi. Sve Mi je bilo otkriveno. Dvanaest zrakova zna~e, izme|u ostalog, dvanaest vrata ve~nog postojanja, koja se sve vi{e i vi{e spu{taju na Zemlju i iz kojih nastaje zra~enje za Carstvo Mira Isusa Hrista. [est zraka zna~e {est osnovnih snaga Neba, pri ~emu je sedmi osnovni zrak, Milosr|e, boravio me|u ljudima. Zraci se mogu shvatiti kao simboli. Oni su u Meni, Hristu Bo`jem, aktivni, i postaju vidljivi u svetu: Zakon ìvota i delovanje svetlosti me|u ljudima u Carstvu Mira Isusa Hrista.

7. I Isus im govora{e: "Gle, Ja vam dajem jedan nov zakon, ali koji nije nov, nego star. I kao {to Mojsije dade Deset Zapovesti narodu Izrailja po telu, tako vam Ja dajem Dvanaest Zapovesti za Carstvo Izrailja po Duhu Svetome. 8. Ko je taj Izrailj Bo`ji? Svi, iz svakog naroda i svakog roda, koji se u~e pravednosti, ljubavi i milosr|u, i slede Moje zapovesti, jesu pravi Izrailj Bo`ji." I podigav{i se Isus re~e: 9. "ûj, o Izrailje, Jehova, tvoj Bog, je onaj Jedan. Ja imam mnogo vidovitih i proroka. U meni ìve i kre}u se svi i postoje. 10. Ne oduzmite ìvot nijednom stvorenju iz zadovoljstva ili radi svoje koristi i ne mu~ite ga. 11. Ne kradite tu|u imovinu i ne sakupljajte zemlju i bogatstva za sebe same vi{e no {to vam treba.

340

12. Ne jedite meso i ne pijte krv ubijenog stvorenja i ne ~inite bilo {ta drugo {to {kodi va{em zdravlju ili va{oj svesti. 13. Ne sklapajte ne~iste brakove, gde nema ljubavi i ~istote i ne kvarite sami sebe ili ma koje stvorenje koje je Sveti stvorio ~istim. 14. Ne svedo~ite la`no protiv svog bli`njeg i nikoga namerno ne prevarite kakvom laì da biste mu na{kodili. 15. Ne ~inite nikome ono {to ne èlite da vama ~ine. 16. Oboàvajte onog Jednog, Oca na Nebu, od koga sve dolazi i odajite ~ast Njegovom svetom Imenu. 17. Odajite ~ast svojim o~evima i majkama koji se za vas brinu, kao i svim pravednim u~iteljima. 18. Ljubite i {titite slabe i ugnjetene i sva stvorenja koja trpe nepravdu. 19. Sti~ite radom svojih ruku sve {to je dobro i ponu|eno. Dakle, jedite plodove zemlje, da dugo poìvite na Zemlji. 20. îstite sebe svakoga dana, a sedmoga dana se odmarajte od svog rada i praznujte sabat i sve~anosti svog Boga. 21)

21. înite drugima ono {to èlite da oni vama ~ine." (Pogl. 46, 7Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

Ko se pridràva ovih Zapovesti posta}e stanovnik Carstva Mira Isusa Hirsta. Ono ima svoje zakone, koje je objavio Ve~ni. Jer Moje Carstvo Mira je Novi Izrael - ne vi{e onaj stari Izrael. Novi Izrael nastaje u jednoj drugoj dràvi na Zemlji, sa ljudima koji su zaklju~ili savez sa Bogom za Carstvo Mira Isusa Hrista i pridràvaju se tog saveza. Stari Izrael ostao je u grehu.

David je, dakle, postao Praotac po telu za Carstvo Mira Isusa Hrista; boànska Mudrost postala je pramajka po Duhu za Carstvo Mira Isusa Hrista. Rod Davidov ujedno je rod i pleme za Moje Carstvo na Zemlji: Carstvo Mira.

341

Iz ru{evina starog, gre{nog sveta, nastaje Novo Doba: Novi Izrael sa Novim Jerusalimom - najpre kao Zavetna zajednica u Bogu, Mom Ocu, i u Meni, Hristu Bo`jem, zatim kao grad Jerusalim, a u dobu Svetlosti - kada se materijalisti~ko bude pribliìlo svom kraju - kao dràva Hrista, Hristova dràva za Svetsko Carstvo Isusa Hrista. Zna~enja re~i se menjaju. Dakle, vaì slede}a ispravka: Re~ "odavati ~ast" u Zapovesti "Odajte ~ast svojim o~evima i majkama koji se za vas brinu, kao i svim pravednim u~iteljima" zamenite re~ju "po{tovati". Samo Bogu pripada ~ast (slava). Ljudi bi me|usobno trebalo da imaju po{tovanja za svoje ìvote iz Boga.

22. I ~uv{i ove re~i u~enici Njegovi, udari{e se po grudima govore}i: "Oprosti nam, o Boè, ako smo gre{ili, i neka Tvoja mudrost, Tvoja ljubav i istina u nama u~ine da srca na{a Tvoje svete Zapovesti ljube i slede." 23. A Isus im re~e: "Moj jaram je ravnomeran, a breme Moje malo je; i ako ho}ete da ga nosite, posta}e vam lako. I nikakvog drugog bremena osim onog koji moraju da nose ne navaljujte onima {to stupaju u Carstvo Bo`je. 24. To je novi zakon za Izrailj Bo`ji, a taj zakon u Njemu je; jer to je Zakon ljubavi i nije nov, ve} star. Pazite dobro da zakonu ovom ni{ta novo ne dodate, niti da ne{to od njega oduzmete. Zaista vam kaèm, svi koji veruju i slede ovaj zakon, bi}e spaseni, a koji ga poznaju a ne slede ga, bi}e izgubljeni. (Pogl. 46, 22-24) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Iz zapovesti Bo`jih za carstvo Izraela nastao je zakon, koji je u Njemu, za Novi Izrael Bo`ji. To je zakon ljubavi. On je, svakako, nov za mnoge ljude koji ~ine prve korake prema zakonu za Novi Izrael. Me|utim, on je dat iz ve~nog Zakona ìvota za ljude Novog Doba. Ve~ni Zakon je u re~i (u tekstu "Jevan|elja Isusovog") ozna~en kao "star"; ovo pak, zna~i "ve~an".

342

Ispravljam: re~i "bi}e izgubljeni" zamenite re~ima "izgubi}e se", jer na to se mislilo. Zaista vam kaèm: svi koji veruju i zakon ovaj slede, spasi}e se. A koji ga poznaju a ne slede ga, izgubi}e se u svetu i mora}e da podnose ono {to su sejali - sve dok se ponovo ne prona|u u Meni, Hristu Bo`jem, kao deca Bo`ja. Nijedna du{a ne}e biti izgubljena. U svakoj du{i je iskra Spasenja; ona je njena svetiljka koja svetli i vodi u unutarnju domovinu, u unutarnji mir, odakle je du{a i do{la kao bi}e svetlosti i kuda }e, opet kao ~isto bi}e svetlosti, kao dete Bo`je, oti}i.

25. I kao {to svi umiru u Adamu, bi}e svi oìvljeni u Hristu. A neposlu{ni }e kroz mnoge vatre biti pro~i{}eni; a koji ostanu tvrdoglavi, si}i }e dole i bi}e izgubljeni za eon jedan." (Pogl. 46, 25) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "I kao {to svi umiru u Adamu, bi}e svi oìvljeni u Hristu" zna~i: Omota~ du{e, materijalno telo, koje je nastajalo postepeno u toku Pada i koje je od ove zemlje, izumre}e. Du{a pak, koja nije od ove zemlje, ve} je do{la kao ~isto bi}e, kao duhovno bi}e od Boga, iz Nebesa, prepozna}e opet svetlo svoje domovine preko Mene, Hrista, i vrati}e se tamo kao ~isto bi}e. "A oni neposlu{ni }e kroz mnoge vatre biti pro~i{}eni; a koji ostanu tvrdoglavi, si}i }e dole i bi}e izgubljeni za eon jedan" zna~i: Vatra je proces ~i{}enja. To su muke du{a koje su se ogre{ile o svoje bli`nje, o ìvotinje, biljke i kamenje. Sve {to nije okajano, treba da se o~isti. Muke du{e su slike svega onog {to nije okajano. Ono {to su ljudi, ìvotinje, ~ak ~itava priroda, morali da pretrpe od ~oveka, onda ponovo oìvljava u du{i po~initelja, kao slike. Du{a u svom sopstvenom duhovnom telu doìvljava patnju i bol - sve ono {to je kao ~ovek nanela ljudima, ìvotinjama, biljkama, kamenju i mineralima. To je onda ta vatra, ~i{}enje du{e. Oni tvrdoglavi, oni koji ne}e da uvide "si}i }e", zna~i: krenu}e u otelovljenja siroma{na svetlo{}u i u smeni ra|anja i umiranja otpla}iva}e ono {to su prouzrokovali. To moè potrajati ne samo

343

jedan, ve} vi{e eona. Eoni se mogu ozna~iti i kao kosmi~ki svetlosni ciklusi.

26. I kad silaàhu sa gore, zapovedi im Isus govore}i: "Nikom ne kazujte {to ste videli, dok Sin ~ove~ji opet iz mrtvih ne vaskrsne." 27. A u~enici Njegovi upita{e Ga: "A za{to pismoznanci govore da najpre treba da do|e Ilija?" A Isus odgovori i re~e im: "Ilija zaista prvi treba da do|e i sve da obnovi. 28. Ali Ja vam kaèm: Ilija je ve} do{ao, a oni ga ne prepozna{e, ve} u~ini{e sa njim {ta htedo{e. A tako }e i Sin ~ove~ji morati od njih da postrada." Tad razume{e u~enici da im On kaza za Jovana Krstitelja. (Pogl. 46, 26 - 28) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U sva vremena su pravi proroci najavljivali dolazak velikih duhovnih bi}a, Bo`jih glasnika svetlosti u zemaljskom ruhu, i ljudi su ih ~ekali. Ali dok su ti pravi vesnici, proroci, bili me|u ljudima, nisu bivali prepoznati, ve} su u njih sumnjali, bivali su diskriminisani, proganjani ili ~ak ubijani. Ljudi nisu verovali u njihovu poruku, jer proroci su bili ljudi me|u ljudima, iako sa jednom visokom, boànskom sve{}u, koju onaj ko je vezan za svetovno nije mogao da vidi i shvati. Tek kada ovi veliki vesnici Bo`ji ne bi vi{e bili na Zemlji, njihove bi re~i oìvele u ponekom uhu. Tek tada, nakon diskriminacije, proganjanja i nakon njihove smrti, mnogi od njih bili su priznavani za prave proroke i vesnike Bo`je i ulazili su u istoriju ~ove~anstva. Kada bi onda i sama najavljena visoka duhovna bi}a u zemaljskom ruhu, koja je narod o~ekivao, stupila pred ljude, ni njih ne bi prepoznali, ve} bi im se isto tako rugali, ismevali ih ili ~ak ubijali. A onda, kada vi{e nisu bili na Zemlji, ljudi bi ih se se}ali i govorili bi o njima kao o pravim prorocima i velikim bi}ima iz Boga u zemaljskom ruhu. Po{to ~ovek vidi samo ~oveka, vidi ono ljudsko, spolja{nje i ~uje samo re~ ~oveka, ne trude}i se da shvati smisao re~i, ljudska masa je sva velika duhovna bi}a u zemaljskom ruhu smatrala buntovnicima,

344

varalicama, la`nim prorocima ili la`nim u~iteljima koji su samo hteli da se istaknu, i vikala je, u prenosnom smislu: razapnite ih! Tako ljudi nisu prepoznali ni Jovana - u kome nije bio Ilija, ve} je ovaj bio ozra~en duhom Ilijinim, ni svog Spasitelja, a isto tako malo pravedne proroke i prosvetljene mu{karce i ène. Tek kada ta velika duhovna bi}a nisu vi{e bila me|u njima kao ljudi, mnoga su prepoznata i slavljena re~ima. Ljudi su re~i nekih od njih uneli i u knjigu institucija, koju su nazivali i nazivaju Biblijom. Ipak, ostvarivanje onoga {to su pou~avala ta velika duhovna bi}a, bilo je i ostalo samo zapisano; jer do dana{njeg dana (1989) mnogi su zaboravili da ìve ono {to su glasnici svetlosti Nebesa doneli ~ove~anstvu: zakone nesebi~ne ljubavi. I {ta zna~i slaviti ih, ako ljudi ne ispunjavaju ono {to su oni objavili i najavili? Boànske du{e u zemaljskom ruhu, pravi proroci, velika duhovna bi}a, vratili su se natrag u Carstvo Bo`je i dobili su platu od Boga. [ta koristi ~ove~anstvu ako ovi, slavni u|u u neku knjigu u kojoj se pi{e o njihovoj veli~ini i u kojoj su zapisane njihove objave - ako ova pak jedva nailaze na odjek kod ljudi, dakle jedva da bivaju ozbiljno shva}ena i ostvarivana?

345

47. POGLAVLJE Ispravno razumevanje Zapovesti - Parabola o bogatom ~oveku i Lazaru prosjaku O ispravnom razumevanju pisanih zakona; primer: ubijanje (1-3). Zavist je kra|a - Ra|anje bolesne dece - Preljuba (4-5). Po{tovanje svih oblika ìvota (6). Re}i istinu, ali ne rugati se - Po{tovati slobodnu volju bli`njeg (7). @iveti u Bogu (8-9). Razlike izme|u siroma{nih i bogatih: uzroci i posledice (10-17)

1. A kad si|o{e sa gore, upita Ga jedan od u~enika Njegovih: "U~itelju, da li }e neko u}i u @ivot ako se ne pridràva svih Zapovesti?" A On re~e: "Zakon je dobar po slovu, ali je jo{ bolji po duhu. Jer slovo bez duha mrtvo je, no duh oìvljava slovo. 2. Pazite da u srcu i u duhu ljubavi sve Zapovesti sledite, koje Sam vam Ja dao. 3. Stoji napisano: Ne ubij! Ali Ja vam kaèm, i koji mrze i èle da ubijaju, krivi su po Zakonu. Da, ako nedu`nim stvorenjima nanose bol i patnju, krivi su. Ali ako ubiju samo da bi okon~ali patnje kojima nema leka, nisu krivi, ako to u~ine brzo i u ljubavi. (Pogl. 47, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Zakon je dobar po slovu, ali je jo{ bolji po duhu" zna~i: Zakon Bo`ji je Istina. Istina je ve~na, jer Bog je Zakon, Istina. Ko Zakon Bo`ji priznaje po slovu, taj veruje u Zakon Bo`ji. No on sam jo{ nije postao Zakonom Bo`jim. Ko Zakon Bo`ji pro`me svojom budnom du{om, duhom Istine dakle, taj se vi{e ne hvata za slovo. U tom ~oveku slovo postaje ìvo, jer on ispunjava ono {to slovo iskazuje: Zakon Bo`ji. Kao {to ste pro~itali: "Jer slovo bez duha mrtvo je, ali duh oìvljava slovo." Slovo oìvljava tek kada ~ovek po~ne da ispunjava Zapovesti. Tako on sasvim postepeno sazreva u sveobuhvatni Zakon ljubavi i ìvota. Samo onaj ko Zapovesti ispunjava srcem i u Duhu ljubavi,

346

prepozna}e sveobuhvatni Zakon i tako }e prona}i Istinu koja je u ~ovekovoj du{i. Shvatite: Istina, boànski Zakon, osloba|a ~oveka - samo slovo, u kojem je sadràn Zakon, ne. "Ne ubij" - ni ljude ni ìvotinje namerno. Pri tom vam kaèm: ve} i ako neko svoje bli`nje i sabli`nje mrzi i èli da ih ubije - ljude ili ìvotinje - kriv je po Zakonu Bo`jem. A o Zakon se Bo`ji ogre{uje i po njemu zaduùje i onaj koji ljudima i ìvotinjama nanosi patnju. "Ali ako ubiju samo da bi okon~ali patnje kojima nema leka, nisu krivi, ako to u~ine brzo i u ljubavi" - vaì samo za ìvotinjski svet. Shvatite: ìvotinje nisu stvorile nikakav dug du{e, dakle nikakve uzroke. Kad pate, pate samo zato {to ~ovek ne po{tuje njihove ìvotne navike. Zato se ~uvajte da ubijate ìvotinje s obrazloènjem - da ne bi patile. U dana{nje vreme (1989) mnoge ìvotinje pate zbog posledica tehnike i zbog mu~nih eksperimenata vr{enih nad njima. Zato proverite iz kojeg motiva ubijate ìvotinje! I ovde vaì zakon: ono {to ~ovek poseje - kako svojim pona{anjem prema ljudima tako i prema ìvotinjama i prirodi - to }e i èti.

4. Re~eno je: Ne kradi. Ali Ja vam kaèm, koji nisu zadovoljni onim {to imaju, i èle i traè za sebe {to drugi imaju, ili koji radniku uskra}uju {to mu pripada, ve} su ukrali u srcu,i dug njihov ve}i je od duga nekoga koji hleb krade iz nu`de da glad svoju utoli. 5. I rekoh vam, ne ~inite preljubu. Ali vam kaèm: ako se mu{karac neki i èna poveù u brak bolesnih tela i bolesne potomke izrode, krivi su ~ak i kad nisu uzeli ènu svog bli`njeg ili muà. A i koji ne uzmu ène drugoga, ali je èle u srcu i ùde za njom, ve} su u duhu preljubu u~inili. (Pogl. 47, 4-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite: Zakon Bo`ji uti~e u svaku pojedinost va{eg zemaljskog ìvota, u svaki trenutak ovostranog. U svemu {to ose}ate, mislite,

347

govorite i ~inite leì Zakon Bo`ji koji uprvlja. On postaje aktivan shodno va{em pona{anju. Ako se okrenete protiv Zakona Bo`jeg, ja~ate svoje ljudsko "ja"; ovo onda kao dug ulazi u va{u du{u. Dopustite da u va{em ose}anju, mi{ljenju, govorenju i delanju upravlja Zakon Bo`ji, i on }e vam onda pomagati i na razne na~ine pripremati puteve ka nesebi~noj ljubavi, ka unutarnjoj sre}i, ka zadovoljstvu i skromnosti. Onda }e va{a du{a postati svetlija, va{e telo }e sna`nije zra~iti, i vi }ete u ovostranom imati ono {to vam je potrebno - i vi{e od toga. Setite se re~i: "...koji nisu zadovoljni onim {to imaju i èle i ùde za onim {to drugi imaju"; ili ko svom bli`njem uskra}uje ono {to ovome pripada - taj je u srcu ve} ukrao. Zavist je, dakle, ve} sama po sebi kra|a i kao takva ulazi u du{u. Imajte na umu da je ovaj dug ve}i nego kad neko ukrade hleba iz nu`de da bi utolio glad. Tuma~im slede}i iskaz: "Ali vam kaèm; ako se mu{karac neki i èna poveù u brak bolesnih tela i bolesne potomke izrode, krivi su, ~ak i kad nisu uzeli ènu svog bli`njeg ili muà". Ko poznaje svoju bolest i zna da je ova zarazna, a uprkos tome stupi u brak i ra|a decu, koja onda boluju od iste bolesti, ogre{io se o zakon ìvota i slobode. I ovo je zakon: ko nije uzeo neku ènu jer ova pripada nekom drugom, a ipak je èli i ùdi za njom u svom srcu, ve} je u~inio preljubu u duhu. Ponavljam: Zakon ìvota proìma sve niti materijalnog postojanja. Du{a je knjiga ìvota; Zakon Bo`ji upisuje u nju sve ono "za" i "protiv". Tako se ni{ta ne gubi - ni ono dobro, ni ono manje dobro, a ni ono lo{e. Sve stoji u knjizi ìvota, u du{i.

6. I kaèm vam opet: ko traì da poseduje telo bilo kog stvorenja za hranu, radi uìvanja ili dobiti radi, prlja se. (Pogl. 47, 6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

348

Iskazom "prlja se" ozna~ava se optere}ivanje du{e. Jer ko vr{i nasilje nad ~ovekom ili ìvotinjom i ne po{tuje ìvot, ogre{uje se o ìvot tog ~oveka ili te ìvotinje. Isto vaì za biljke, kamenje i minerale. Svi oblici ìvota nose u sebi ìvot iz Boga. Oni ose}aju {ta njihovi bli`nji sa njima nameravaju i ose}aju to kao radost ili bol. Ono {to ~ovek u~ini bli`njem ili nekom drugom obliku ìvota, to pada natrag na njega.

7. I ako neko svom bli`njem kaè istinu s namerom da mu naudi, kriv je, i kad je to doslovce istinito. (Pogl. 47, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ako neko svom bli`njem kaè istinu s namerom da ga osramoti, izvrgne ruglu ili uvredi - dakle da mu na{kodi - ogre{uje se o zakon slobodne volje i {teti tako sebi samome. Jer sve {to se u~ini iz sebi~nih motiva a namerno, greh je - i onda kada se pritom doslovce kaè istina. To vaì - u manjoj meri - i kad to usledi iz sebi~nih motiva a nenamerno - jer mnogi poznaju Deset zapovesti Bo`jih. Shvatite: istinu bi bli`njem trebalo re}i samo ako je to iz nesebi~nosti, dakle bez namere da se procenjuje - a i samo onda ako je onaj koji istinu saop{tava nasamo sa tim bli`njim; jer svaki ~ovek ima slobodnu volju, i ono {to on ~ini ti~e se jedino Boga i Njegovog deteta. Ti moè{ svog bli`njeg nesebi~no da upozori{ na njegovo gre{no pona{anje - a i to samo ako moè{ da dokaè{. No ne uti~i na njega da ovo ili ono ~ini ili ne ~ini. Ko javno otkrije ono {to je njegov bli`nji hteo da pre}uti, tako|e se ogre{uje o zakon slobodne volje. Svako treba dobrovoljno otvoreno da prizna svoje gre{ke i da se preobrati ako je to potrebno. Ako ti svog bli`njeg npr. javno ìgo{e{ kao lopova, jer zna{ za njegovu kra|u, onda se ogre{uje{ o zakon slobodne volje. Otidi tom lopovu i reci mu da zna{ za njegovu kra|u i zamoli ga da to otvoreno prizna i vrati ono {to je ukrao. Ako ne u~ini tako, onda moè{ uop{teno da govori{ pred zemaljskim ~uvarima zakona, no ne treba

349

nikada da pokazuje{ prstom na njega, niti da ga naziva{ lopovom. Ovo je izlaganje iz ve~nog Zakona - no kako }e ga se ~ovek pridràvati, to je opet stvar njegove slobodne volje.

8. Kre}ite se u Duhu; onda }ete ispunjavati Zakon i sazrevati za Carstvo Bo`je. Pustite radije da Zakon bude u srcima va{im, a ne na spomen-tablama, Zakon koji pak treba da vr{ite a ne da ga neizvr{enog ostavljate. Jer Zakon koji vam Ja dadoh, sveti je zakon, pravedan i dobar, i blagosloveni neka su svi koji mu se povinuju i u njemu se kre}u. 9. Bog je Duh, i koji Boga oboàvaju, oboàvati Ga moraju u duhu i u istini, u svako doba i na svakom mestu." (Pogl. 47, 8-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Kre}ite se u Duhu" zna~i: Trudite se da svakodnevno ispunjavate Zapovesti Bo`je i urasta}ete sve vi{e u ve~ni Zakon i ìve}ete u njemu. Trudite se, dakle, da ìvite u sada{njosti i da nesebi~no ispunjavate ono {to vam svaki dan donese. Tada }ete se osloboditi èlja koje vas pritiskaju i ne}ete ìveti ni u pro{losti ni u budu}nosti. Niti }ete se brinuti za sutra, a ne}ete hteti ni da osigurate svoju budu}nost, jer vi ìvite u sada{njosti, u Bogu. Ko sa Bogom ide kroz dan, taj prima sve vi{e snage od Boga, jer je poslu{an Bogu. On }e se onda kretati u Njemu, velikom Duhu, Bogu. Ko se kre}e u Bogu, taj Boga oboàva i u duhu i u istini, jer zna: Bog je Duh. Njegova svetlost je na svim mestima i u svakom trenutku dana - dakle i u svakoj situaciji, u svemu sa ~ime se susre}emo.

10. A bogatima kaza On ovu slikovitu pri~u: "Be{e jedan bogat ~ovek, koji se odeva{e u purpur i platno fino i ìve{e sve dane divno i u veselju. 11. Ali be{e i prosjak jedan po imenu Lazar, koji leà{e pred vratima njegovim, pun ~ireva. I èlja{e da se nasiti mrvicama hleba

350

koje sa trpeze bogata{eve padahu. A tu dolaàhu psi i lizahu ~ireve njegove. 12. Ali dogodi se da prosjak ovaj umre, i an|eli ga u krilo Avramovo odneso{e. A i bogata{ pak umre i be{e rasko{no sahranjen. I kad u paklu otvori o~i svoje u mukama svojim, ugleda Avrama u daljini i Lazara u krilu njegovome. 13. I povika govore}i: O~e Avrame, smiluj se na mene i po{alji Lazara nek vrh prsta svojega u vodu umo~i i jezik moj rashladi; jer se stra{no mu~im na mestu ovome. 14. A Avram re~e: Seti se, sine, da si ti za ìvota svoga primio dobro svoje; Lazar pak, zlo. Ali sada on je ute{en, a ti se mu~i{. A takve su promene u ìvotu radi ~i{}enja du{e. I osim toga, izme|u nas i vas ponor je veliki, i koji bi hteli da odavde si|u do vas tamo dole, ne mogu, a tako isto malo koji bi od vas ka nama ovamo gore da do|u, dok se vreme njihovo ne ispuni. 15. Onda on re~e: Molim te onda, o~e, da ga po{alje{ u ku}u oca mojega; jer ja imam jo{ petoricu bra}e, neka im on svedo~anstvo dadne da se ne bi i oni na mestu ovom mu~ili. 16. A Avram mu re~e: Imaju Mojsija i proroke. Neka njih slu{aju. No on re~e: Ne, o~e Avrame; nego kad bi jedan od mrtvih k njima oti{ao, onda bi se pokajali. 17. Avram mu re~e: Kad Mojsija i proroke ne slu{aju, ne}e verovati ni ako neko iz mrtvih ustane." (Pogl. 47, 10-17) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Svaki ~ovek je dete Bo`je i ne bi trebalo da hodi Zemljom u ode}i prosjaka. Ali, ~ovek ne treba ni da uìva u luksuzu i bogatstvu, dopu{taju}i da za to rade samo njegovi bli`nji, da bi njemu bilo dobro. Jer, svaki ~ovek trebalo bi da ispunjava zapovest "Moli se i radi". Svaki je radnik vredan svoje plate. Ko ispravno radi, taj je pravedan i prema bli`njem. On ne}e gomilati novac i dobra za sebe

351

samoga i ne}e sabirati sebi zemaljsko bogatstvo i velika imanja. Njegovo }e nastojanje biti da svi ljudi mogu da ìve kao deca Bo`ja: u unutarnjem i u spolja{njem u harmoniji i redu. Ko misli samo na sebe i dopu{ta da se radi samo za njega, a po{tenog radnika nepravedno nagra|uje, taj }e ìveti "u veselju" sve dok ga ili u ovom ili u narednom otelovljenju, ili kao du{u u mestima ~i{}enja, ne pogodi ono {to je prouzrokovao. To kazuje parabola o bogatome ~oveku i sirotom Lazaru: ko u ovom otelovljenju ìvi u veselju na ra~un svojih bli`njih, taj }e ili kao du{a u mestima ~i{}enja, ili u nekom od novih otelovljenja, leàti kao prosjak pred vratima onih koji, kao i on sam nekada, robuju bogatstvu. Siroma{nih i bogatih bi}e sve dok se du{e i ljudi ne okrenu svetlosti Bo`joj i dok ne po~nu da primaju od svetlosti Istine, od Zakona ìvota. Tada }e svi ìveti u jedinstvu jedni sa drugima i posedova}e ono {to im je potrebno - i vi{e od toga. Ako je du{a bogata unutarnjom svetlo{}u, onda ni ~ovek nije siroma{an. Ako je du{a siroma{na svetlo{}u i snagom Bo`jom, onda je dodu{e mogu}e da ~ovek u ovom ìvotu bude bogat u spolja{njem npr. zato {to iskori{}ava ljude i dobit stavlja u svoj dèp. Bilo u carstvu du{a ili u nekom drugom zemaljskom otelovljenju, ovakva du{a - ili ~ovek - spozna}e unutarnje siroma{tvo i mora}e da podnese patnju i muke koje je nekada kao ~ovek prouzrokovala svojim odnosom prema bli`njima. Onda }e du{a u zemaljskom ruhu ìveti u siroma{tvu ili u bolesti, ili }e morati da podnese i jedno i drugo, i tako }e se poneko zadovoljavati i mrvicama koje padnu sa stola bogatih - sve dok ne bude jeo za stolom Gospodnjim, sa ljudima koji se okre}u Svetlosti. Razlika izme|u bogatih i siroma{nih bi}e sve dotle dok svi ne budu ìveli u Meni, Hristu, u zakonu ljubavi, koji sjedinjuje sve u ve~nom Ocu. Ponor izme|u razli~itih stepena svesti postoji jedino iz niè svesti: ona ne moè gore, u vi{a podru~ja svesti. Du{e u vi{im ravnima svesti, naprotiv, mogu se uputiti ka du{ama u niìm podru~jima svesti. To se ipak de{ava samo onda kad

352

one shvate da svom bli`njem sa jo{ niskom sve{}u mogu da pomognu jer je ovaj otvoren za to.

353

48. POGLAVLJE Isus hrani hiljadu ljudi i isceljuje na sabat Sapatnja (1-9). Isceljenje bolesnika - Re~i klevete protiv Isusa i protiv sledbenika Hristovih (10-13)

1. I dogodi se, dok Isus pou~ava{e mno{tvo ljudi, a oni behu ogladneli i trpljahu vrelinu dana, da èna jedna do|e putem sa kamilom natovarenom lubenicama i drugim plodovima. 2. I Isus podiè glas Svoj i povika: "O, vi, koji ste èdni, traìte ìvu vodu, koja dolazi s Neba; jer to je voda ìvota, i ko nju pije nikada vi{e ne}e oèdneti." 3. I On uze pet lubenica i razdeli ih narodu, i oni jedo{e i è| njihova bi utaèna. I re~e im: "Ako Bog dopu{ta Suncu da sija i vodi da napaja ove plodove zemlje, ne treba li On sam onda sunce va{ih du{a da bude i vodom ìvota da vas poji? 4. Traìte Istinu i neka du{e va{e zadovoljne budu. Istina Bo`ja voda je koja dolazi sa Neba, i niti se pla}a, nit ima cene i koji je piju namireni bi}e." A koje On nasiti behu hiljadu ljudi - mu{karaca, èna i dece - i niko ne ode ku}i gladan ili èdan. I mnogi koji u groznici behu, izle~i{e se. 5. U to vreme i|a{e Isus jednog sabata kroz ìtna polja, a u~enici Njegovi behu gladni i po~e{e trgati klasje i jesti. 6. A fariseji videv{i to, reko{e Mu: "Gle, u~enici Tvoji ~ine {to ne prili~i po zakonu na sabat ~initi." 7. A Isus odgovaraju}i re~e im: "Niste li ~itali {ta David u~ini kad ogladnje sa pratiocima svojim? Kako u ku}u Bo`ju u|e i hleb pojede kojeg samo sve{tenici treba da jedu, a ne David i koji sa njim bejahu? 8. Ili, zar ne pro~itaste u zakonu, da sve{tenici sabatom u hramu vr{e svoje pa nisu krivi? A Ja vam kaèm da je ovde jedan koji je ve}i od hrama. 9. Ali kad biste vi shvatili {ta zna~i ovo: samilost ho}u, a ne `rtvu - ne biste nedu`ne osu|ivali. Sin ~ove~ji je gospodar i od sabata." (Pogl. 48, 1-9)

354

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Razlaganje o "lubenicama" zna~i: ko ìvi u Bogu i daje iz ve~ne istine, taj }e i primati od ve~ne istine. Ni du{a, koja ìvi jedino od snage Bo`je, niti ~ovek, koji prima svoje zemaljsko jelo od snage Bo`je, ne}e gladovati ili biti èdan. "Samilost" je saàljenje. Ko svog bli`njeg samo saàljeva, poja~ava njegovo samosaàljenje. Stoga bi re~ "samilost" trebalo shvatiti kao sa-patnju. Ko moè da svog bli`njeg prihvati onakvog kakav on jeste i ko je primio u sebe njegovo duhovno bi}e koje je iz Boga, taj ne}e gledati na njega sa visine, samilosno i saàljivo. On }e sa-ose}ati sa njim, to zna~i sa-patiti i istovremeno shvatati {ta je njegovom bli`njem uistinu potrebno. On }e onda nesebi~no pomagati i davati - onako kako je njemu samome dato, dakle mogu}e. To je najlep{a i pravedna `rtva, koja je Bogu mila. Ko pak sebe uzdiè do sudije nad svojim bli`njima, taj osu|uje svoje bli`nje. Ko neguje pravednost, taj pravednost pretpostavlja pravu; jer pravednost je Bog. Pravo su stvorili ljudi.

10. I oti{av{i odande do|e u sinagogu njihovu. A be{e tu i jedan ~ovek koji ima{e suhu ruku. I pismoznanci i fariseji upita{e Ga: "Je li dozvoljeno po zakonu isceljivati na sabat?" Da bi mogli da ga optuè. 11. A On im re~e: "Ima li me|u vama koji, jednu ovcu imaju}i, pa ona na sabat upadne u jamu, ostavi je da u njoj leì i ne izvadi je? A ako li ovci pomaète, za{to ~oveku u nevolji da ne pomognete? 12. Zbog toga je ~initi dobro na sabat, po Zakonu." Onda re~e On ~oveku onome: "Ispruì ruku svoju!" I on je ispruì i ona postade opet kao i ona druga. 13. A fariseji izi|o{e i savetovahu se protiv Njega, kako bi Ga pogubili. No Isus, videv{i to, po|e dalje sa u~enicima Svojim; i mno{tvo ljudi sle|a{e Ga i On isceljiva{e njihove bolesne i nemo}ne, i zapovedi im da to ne razgla{uju. (Pogl. 48, 10-13)

355

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kao Isus iscelio Sam mnoge ljude - ali mnogima nisam mogao da pomognem. Ponekome je pomognuto u ~asu samospoznaje. Ali ako bi se takav vratio u svakodnevicu i ponovo ìveo sa starim porocima, bolest bi opet izbijala. Jer ko ponovo ~ini iste grehe koji su i doveli do bolesti, u njemu opet izbija ono {to je u du{i ve} bilo spoznato i u preobraàju: stara patnja ili bolest. Ovo su vi|ali i o tome slu{ali pismoznanci i fariseji i uzeli su to kao razlog da nahu{kavaju narod protiv Mene: da Sam Ja navodno {arlatan koji vara narod i u savezu je sa Satanom. Dalje su govorili, shodno smislu: kada bi taj Isus bio boànski, onda bi oni prividno isceljeni ostajali zdravi. Dakle, to su samo obmane koje On stvara da bi vezao mase za sebe. To je sotona, govorili su, shodno smislu, dalje; On stvara isceliteljsku histeriju me|u narodom i polaè nevidljive snage na rane. I ~im ta takozvana isceliteljska histerija - koju su oni obja{njavali kao hipnozu - popusti, onda ti tobo` isceljeni moraju da shvate da jo{ nose stare boljke. Takva i druga klevetni~ka govorkanja tada{njih fariseja i pismoznanaca ponavljala su se kroz sve generacije, sve do dana{njeg vremena (1989). I danas, u velikoj vremenskoj prekretnici, doga|a se sli~no kao u vreme Mog boravka na Zemlji. Fariseji i pismoznanci danas su to intelektualne crkvene vlasti i oni koji su im poslu{ni kleve}u opet one koji Mene, Hrista, slede i trude se da vode pravi hri{}anski ìvot, da nesebi~no pomaù svojim bli`njima, da objavljuju radosnu vest da se Carstvo Bo`je pribliìlo.

14. I ispuni se {to Isaija be{e govorio: "Gledajte slugu Mojega kojeg Sam Ja izabrao, Mog ljubljenoga, koji je Mojoj du{i* mio. Ja }u Duh Svoj na Njega izliti i on }e pravednost nevernima doneti. 15. On ne}e dozivati ni vikati, niti }e iko glasa Njegova na ulicama ~uti. Naprslu trsku On ne}e lomiti niti }e ìàk koji tinja gasiti, dok pravednost i pobedu ne ra{iri. I Imenu Njegovome neznabo{ci verova}e." (Pogl. 48, 14-15).

356

49. POGLAVLJE Istinski hram Bo`ji O razaranju hrama (1-3). Svaki ~ovek je hram Bo`ji, hram Svetoga Duha (4). Zna~enje spolja{njih formi (5-7). Prolivanje krvi i krvna `rtva (8-10). Hrista prepoznaje i razume govor zakona samo onaj ko se svakodnevno trudi da ìvi u Bogu (11-12)

1. Ve} be{e blizu praznik Pashe. A nekoliko u~enika koji behu zidari, popravljahu prostorije hrama. I kako Isus tuda prolaà{e, oni Mu reko{e: "U~itelju, gle kakve goleme gra|evine, i kakvo sve kamenje, i kako je ~udesno delo predaka na{ih?" 2. A Isus re~e: "Da, prekrasno je sve to, i kamenje je bri`ljivo poslagano, ali do}i }e vreme kad ni kamen na kamenu ne}e ostati; jer }e neprijatelj savladati grad i hram. 3. Ali istinski hram je telo ~ovekovo u kom boravi Bog kroz Duha. I kad taj hram razoren bude, Bog }e onda za tri dana jo{ lep{i hram da izgradi, koji oko obi~nog ~oveka ne moè da prepozna. (Pogl. 49, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja Sam Hrist Bo`ji, Sin ve~noga Oca, koga je ve~ni pravedni Bog najavio preko Isaije i drugih pravednih mu{karaca i èna. Do{ao Sam kao Isus iz Nazareta u ovaj svet ne da ru{im, ve} da podièm, i ne da izbri{em {to nije otpla}eno, ve} da sve izvedem iz greha i da ih dovedem Onome koji je Mene poslao: ve~nome Ocu. Jer sva duhovna bi}a, du{e i ljudi Njegova su deca. Moje ime je zapisano u svim du{ama i svi }e Mene, Hrista, primiti i prihvatiti, jer Ja Sam njihov Spasitelj i Spasenje njihovo. I bezbo`ni }e Me primiti i prihvatiti; jer niko ne}e do}i Ocu osim kroz Mene, Hirsta, Njegovog Sina. Sve zemaljsko }e pro}i, pa tako i delo predaka. Jer ono {to materija - dakle grubotvarno - jeste, nije trajno, ve} je samo dok se prasupstanca Zemlje ne vrati u ve~no postojanje, koje je ~isto i finotvarno.

357

Neprijatelj dobroga polaè, iz generacije u generaciju, ruku na ljudske gra|evine i uni{tava ono {to oni cene kao dobro i vredno. To }e se doga|ati sve dok neprijatelj ne postane prijatelj dobroga. Onda }e do}i, po zakonima Bo`jim, do preobraàja ka finijem i vi{em ìvotu. Istinski hram jeste hram od mesa i kostiju, telo ~ovekovo, u ~ijoj du{i i u ~ijim }elijama boravi Duh Bo`ji. "I kad taj hram razoren bude, Bog }e onda za tri dana jo{ lep{i hram da izgradi, koji oko obi~nog ~oveka ne moè da prepozna" zna~i: Kada se du{a odvoji od tela, kada, dakle, smrt zadesi zemaljsko telo, onda }e svetla du{a u roku od tri dana savladati jo{ postoje}e zemaljske veze - privla~nost Zemlje - i pro}i }e zatim kroz velove koji razdvajaju ravni svesti jednu od druge, jer je ona te velove, kao svoje omota~e, ve} u zemaljskom ruhu odloìla. Ve} prema svom nivou svesti, nastani}e se tamo kuda bude vo|ena i odakle bude privu~ena. U ta tri dana, u kojima ta svetla du{a razvezuje svoje jo{ postoje}e veze sa Zemljom, odgovaraju}e se menjaju boja i oblik njenog duhovnog ruha.

4. Zar ne znate da ste vi hramovi Duha Svetoga? I da }e i sam biti uni{ten onaj koji uni{ti jedan od ovih hramova?" (Pogl. 49, 4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Svaki ~ovek je hram Bo`ji, jer Duh Bo`ji boravi u svakoj du{i i u svakoj }eliji zemaljskog tela. Ko, dakle, svog bli`njeg, hram Bo`ji, ne po{tuje, taj ne po{tuje ni svoj sopstveni hram - a time ni Boga. Jer, kako se ~ovek pona{a prema svom bli`njem, tako se pona{a i prema Bogu. Svako nepo{tovanje bli`njeg, jednog hrama Bo`jeg dakle, greh je protiv Duha Svetoga. Ko ubije svog bli`njeg, razara tako jedan hram Bo`ji. Du{a ubijenoga nema onda vi{e mogu}nosti da u svom zemaljskom telu otplati dug - ili i da izvr{i ono {to joj je u ovom zemaljskom postojanju zadato.

358

Onaj ko svog bli`njeg, hram Bo`ji, ubije, ili naredi da se ovaj ubije, doìve}e isto ili sli~no. Strahovi, patnja, uàs i smrt sna}i }e i njega. U ~asu smrti ne}e imati mira, jer }e du{a ~ije je zemaljsko telo ubio, a koja mu jo{ nije oprostila, stajati pred njim. Onda }e on na svom duhovnom telu doìveti ono {to je doìveo njegov bli`nji kog je on ubio ili naredio da bude ubijen. Ponavljam: svaki ~ovek je hram Svetoga Duha. Time je svakom ~oveku i zapove|eno da svoj sopstveni hram odràva ~istim, a hram svog bli`njeg da po{tuje. Ko se pridràva ove zapovesti, taj niti }e patiti niti }e njegov hram biti razoren bole{}u, bedom ili nasiljem.

5. A nekoliko pismoznanaca koji Ga slu{ahu, poku{a{e da mu postave zamku iz Njegovih re~i, i reko{e: "Ako `rtvovanje ovaca i goveda i ptica odbacuje{, u koju svrhu je onda ovaj hram Solomonov za Boga izgra|en, i obnavlja se, evo, ve} ~etrdeset i {est godina?" 6. A Isus odgovaraju}i re~e: "Stoji napisano kod proroka: Moj dom treba da je dom molitve svim narodima za `rtvu slavljenja i zahvaljivanja. A vi ste od svega toga klanicu napravili, ispuniv{i je uàsom. 7. I stoji napisano: Odakle sunce izlazi pa do zalaska njegova, ime Moje da se veli~a me|u neznabo{cima i da Mi se tamjan prinosi kao ~ista `rtva. A vi ste va{im krvnim `rtvama na~inili od toga mesto o~ajanja i slatki tamjan vam je samo da prikrijete zadah krvi. Ja Sam do{ao da zakon ispunim, a ne da ga ukinem. (Pogl. 49, 5-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sve dok ~ovek sam ne postane hram unutarnjeg ìvota, u koji on svra}a da bi velikom Sve-Jednom posve}ivao svoje misli i delovanje i iskazivao Mu zahvalnost za svoj zemaljski ìvot, sve do tada }e imati potrebu za spolja{njim formama. U kolosalnim gra|evinama koje on naziva hramovima ili crkvama, on prinosi `rtve prema spolja{njim obi~ajima. U pro{lim vremenima to su bile `rtve-klanice; u dana{nje vreme (1989) to su rituali i ceremonije, pevanje li{eno smisla, i procesije. I u dana{njoj generaciji (1989) ti spo{lja{nji, delom jo{

359

neznaboà~ki obi~aji, nisu jo{ ukinuti i jo{ se upra`njavaju "u ime Gospoda". Sve je to ve~nom Ocu i Meni, Hristu, uàsno. Ve~ni Bog, Bog Isaka i Jakova, ne èli ni rasko{ne crkve ni hramove. On èli da Njegova deca budu hramovi Svetoga Duha, da se ~iste i da se odràvaju ~istim, i da svoje gre{ne misli i dela Njemu `rtvuju. Oni treba da se okupljaju u domu molitve koji je svim ljudima otvoren za molitvu, a ne samo nekolicini onih koji se solidari{u sa ~uvarima jednog u~enja koje vi{e nije Moje u~enje. Ko u~i istini i prema njoj ìvi, taj ne mora ni{ta da skriva. Kapije svojih crkava i hramova zaklju~ava samo onaj ko {iri sopstveno u~enje a ne ve~nu istinu, pristupa~nu svima - jer je u svakoj du{i Zakon, sama Istina, i du{a treba ponovo da do|e do Istine da bi kao duhovno bi}e ponovo bila ve~ni Zakon. Ko ima u{i da slu{a, neka ~uje! Ko ima o~i da gleda, neka vidi! Ko se ve`ba u pravednosti, taj prepoznaje onog mra~nog, koji se kiti Mojim imenom - Hrist, da bi varao i zavodio ljude. Ko je nau~io da gleda, taj prepoznaje kuda te~e istina. On }e se izja{njavati za istinu i bi}e sa onima koji se trude da ìve po istini. Moje ime }e ostati veliko u narodima jer }e iz generacije u generaciju biti sve vi{e pravednih ljudi koji }e la`ljivoj zmiji, koja sebe naziva hri{}anskom, zgaziti glavu. Sve {to je dato iz Duha jeste i ostalo je Istina; sve nezanboà~ko }e propasti. I kad onda jedno drugo Sunce zasija, Ja, Hrist Bo`ji bi}u svesno uzdignut - tj. Ja, Ja Jesam, posta}u svest ljudi i bi}u vladar Carstva Bo`jeg na Zemlji. Onda ne}e biti ni neznaboàca ni rituala. Svi ljudi }e onda biti sjedinjeni u nesebi~noj ljubavi, a njihov ìvot bi}e posve}en, jer }e ispunjavati zakone Ve~noga. Re~ju "tamjan" misli se na posve}eni ìvot ljudi koji se usmeravaju na Boga, na Ve~noga. Svoj zemaljski ìvot, svoja ljudska ose}anja, misli, re~i i dela ~ovek treba da posve}uje Bogu. Onda }e on ~istoga srca ìveti u Bogu.

360

8. Zar ne znate {ta stoji napisano? Poslu{nost je bolja od `rtve, i poslu{anje je bolje nego ovnujska mast. Meni, Gospodu dodijale su va{e `rtve-paljenice i va{e ni{tavno `rtvovanje, jer va{e su ruke ogrezle u krvi. 9. I zar ne stoji napisano: [ta je prava `rtva? Perite se i ~istite se, i sklanjajte zlo ispred o~iju Mojih; prestanite da ~inite zlo, a u~ite se da ~inite dobro. Budite pravedni spram onih {to nemaju o~eva, i spram udovica, i prema onima {to su potla~eni. I tako }ete Zakon ispunjavati. 10. Do}i }e dan kad }e nestati sve {to je u spolja{njem dvori{tu i {to pripada krvnim `rtvama, i kad }e ~isti oboàvaoci oboàvati Ve~noga, u ~istoti i istini." (Pogl. 49, 8-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sve dok su du{e ljudi ne~iste, i njihove }e ruke biti krvlju okaljane. Sve ono {to je ~ovek od zlog i gre{nog posejao u svoju du{u, njegovi su uzroci; takva su onda i njegova dela koja ga obeleàvaju. Onako kako je posejao, tako }e se i pona{ati u zemaljskom ìvotu - a isto tako i posle smrti tela, kao du{a u mestima ~i{}enja: krvolo~ni ostaje krvolo~an i sanja o osveti, i hteo bi da i dalje proliva krv svojih bli`njih. Svi oni koji ho}e da se svete, sva|alice su koje se ni pred ~im ne zaustavljaju, pa ni pred ìvotom svog bli`njeg. U svom nerazumlju oni smatraju prolivanje tu|e krvi ~ak ~asnim i ne prezaju ni od toga da ìvotinje prinose Ve~nome kao `rtve-paljenice. Svaka krvna `rtva satanska je i skrnavljenje je ìvota iz Boga. Preko takvih mra~nih ljudi ùdnih osvete, tama ho}e da ismeje Boga. Bog, Ve~ni, èli da ~ovek `rtvuje ono svoje nagonsko, nisko "ja" i da Njega, Ve~noga oboàva u svom srcu mislima, re~ima i delima nesebi~ne ljubavi. Re~ima "u spolja{njem dvori{tu" misli se, izme|u ostalog, i na okretanje ljudi spolja{njem i na sve {to su oni tako stvorili - uklju~uju}i i ono {to pripada krvnim `rtvama. Jer, sva predvorja koja simbolizuju svet, nesta}e, jer bi}e samo j e d a n narod: narod Hrista Bo`jeg.

361

Blizu je dan kad }e sve ono nagonsko i strasno nestati, jer ono {to je obe}ano postepeno poprima lik i oblik: Zemlja }e se o~istiti i ìvot na Zemlji }e se obnoviti i Carstvo Bo`je do}i }e na Zemlju deci Bo`joj koja su ~istoga srca.

11. I oni odgovori{e: "Ko si ti {to ho}e{ `rtvovanje da ukine{ i {to setvu Avramovu prezire{? Jesi li se huljenju na Boga od Grka nau~io ili od Egip}ana?" 12. A Isus im re~e: "Pre nego {to Avram be{e, Ja Jesam." I neki ne htedo{e da slu{aju, a neki reko{e: "Demon je u njemu." A drugi pak zborahu: "On je lud." I odo{e svaki svojim putem, i ispri~a{e sve sve{tenicima i stare{inama. I ovi se rasrdi{e, govore}i: "On huli na Boga." (Pogl. 49, 11-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko gleda samo na spolja{njost i govori jezikom ovoga sveta u svetu i ìvi, ne poznaje ve~ni Zakon a ni jezik Zakona. Ko Mene ne prepoznaje, ne prepoznaje ni Oca koji je Mene ljudima poslao. Ko ne prepoznaje Mene, taj ne razume ni Moj jezik, Zakon Ja Jesam. Tako je to bilo u svim vremenima, tako je to i u dana{nje vreme (1989): jezik ve~nog Zakona razume samo onaj ko se svakodnevno trudi da se vrati pravednom ìvotu, Bogu. Samo onaj ko i sam u sebi ima jo{ demonskog, naziva svog bli`njeg demonskim. Tako ni Mene, Hrista u Isusu, nisu mogli da razumeju oni koji su vodili spolja{nji ìvot i koji su zato smatrali da je Moj govor demonski. Ali Ja Sam ono Ja Jesam u Bogu, Mom Ocu, od Njega prvougledani i prvoro|eni. Ja Sam u Njemu ugledan pre Avrama. Ja Sam u Bogu i u ~etiri snage su{tine Bo`je sveprisutan. Tako sam Ja i jedan deo nasle|a sve dece Bo`je, koja su u vekove vekova.

362

50. POGLAVLJE Hrist, svetlost sveta Ljudsko su|enje i presu|ivanje; Pravednost Bo`ja (1-4). Istinsko sopstvo u svakome jeste Bog - Ko ne voli svog bli`njeg, ne voli ni Boga (5-8). Onaj ko veruje a ne ostvaruje, ne}e ugledati ve~nog Oca (9-15)

1. Onda im Isus ponovo govora{e i re~e: "Ja Sam svetlost svetu: ko Mene sledi ne}e lutati u tami, nego }e imati svetlost ìvota." 2. Ali fariseji Mu reko{e: "Ti sam za Sebe svedo~i{; Tvoje svedo~anstvo ne vaì." 3. Isus odgovori i re~e im: "Ako Ja i svedo~im za Sebe samoga Moje svedo~anstvo je ipak vaè}e. Jer Ja znam otkuda do|oh i kuda idem; ali vi ne znate otkuda Ja dolazim i kuda idem. 4. Vi sudite po telu, Ja ne sudim nikome. Ali ako Ja i sudim, sud je Moj vaè}i: jer Ja nisam sam, ve} Sam od Oca Mojega koji Me poslao. (Pogl. 50, 1-4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ima "...otkuda Ja dolazim i kuda idem" misli se na bi}e iz Boga. Jer ko je ~istog srca, njemu je jasno da on dolazi iz Boga i da se ponovo vra}a Bogu. ôvek ~ija je du{a obavijena grehom ne zna odakle je njegovo pravo bi}e do{lo i kuda ono ide. On gleda samo na svoje raspadljivo telo, o kojem moè da kaè da je do{lo iz krila njegove majke i da }e se vratiti u krilo zemlje. Dalje njegova spoznaja ne doseè. Ali oni koji ìve u Meni, Hristu, znaju odakle dolaze i kuda idu. Onaj koji "sudi po telu", sudija je. Onaj pak koji dopusti da vlada pravednost, taj je pravednik i iz Boga je. Sude samo oni koji u sebi jo{ nose sopstveni sud, svoje uzroke i koji po njima ìve i prema njima osu|uju svoje bli`nje. Re~ima "ali ako Ja i sudim, sud je Moj vaè}i" misli se na Bo`ju pravednost. Bog je savr{en. Bog je pravedan.

363

Svaka du{a i svaki ~ovek primaju ono prema ~emu se usmeravaju. Ako se du{a i ~ovek usmeravaju prema Bogu, onda }e i primati iz Bo`je ljubavi i mudrosti. Ako se ~ovek usmerava prema spolja{njem, prema svetu, onda }e i primati od sveta - a time i sve {to je u svetu: patnju, bolest i nesre}u. Po zakonu setve i ètve, svaki ~ovek uzima svoj ìvot u svoje ruke i uobli~ava ga odgovaraju}e svom ose}anju, mi{ljenju, govorenju i ~injenju. I onako kako ga on prema svojoj volji uobili~ava, tako mu se to i vra}a.

5. A i u zakonu va{em stoji napisano da je svedo~anstvo dvojice ljudi vaè}e. Ja Sam onaj koji o Sebi samome svedo~im. Jovan je o Meni svedo~io, a on je prorok. I Duh Istine koji Me posla, svedo~i o Meni. 6. Na to Mu reko{e: "Gde je Otac Tvoj?" Isus odgovori: "Vi ne znate ni Mene ni Oca Mojega: kad biste znali Mene, znali biste i Oca Mojega." 7. I jedan re~e: "Pokaì nam Svoga Oca i verova}emo ti." A On odgovori i re~e: "Ako si brata svoga poznao i ljubav njegovu osetio, video si Oca, i sestru svoju ako si prepoznao i njenu ljubav osetio. 8. Izbliza i izdaleka poznaje Najsvetiji Svoje; da, u svakome od vas moè se poznati o~instvo; jer je Otac onaj jedini Bog." (Pogl. 50, 5-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko ìvi u Ocu, svedo~i o Ocu. U re~i i delu on daje svedo~anstvo o Bogu. Ko ìvi u Bogu, njegova se du{a vratila u sveti{te Bo`je, u ono najunutarnjije hrama, i ona preko svog ~oveka, svog omota~a daje svedo~anstvo o sebi, jer je ona sopstvo, slika i prilika Bo`ja. Onda ne govori ~ovek, njegovo nisko "ja", ve} kroz ~oveka govori Bog, Ja Jesam, ve~ni Zakon. Onda ~ovek moè da kaè, kao {to Sam Ja, Hrist, shodno smislu, govorio:

364

"Ja Sam onaj koji o Sebi samome svedo~im." Ovo "o Sebi samome" jeste sopstvo, Bog, jer je du{a ponovo postala boànska. Ve~nog Oca mogu ugledati samo oni koji su ~istoga srca i koji primaju i prihvataju svoje bli`nje. Jer Duh ve~noga Oca boravi u svakoj du{i, pa tako i u svakom ~oveku. Ko svog bli`njeg ne primi i ne prihvati, jer ima predrasude prema njemu, odbacuje ga, umanjuje njegovu vrednost ili ga ~ak mrzi, taj ne vidi ni ve~nog Oca, niti poznaje Mene, Sina O~evog, Hrista - pa ni svoje bli`nje, a ni samoga sebe. Jer i u njemu boravi Duh ve~noga Oca, koga on pak u svom bli`njem niti prima niti prihvata. Shvatite: ko svog bli`njeg ne voli nesebi~no - svejedno kakav je ovaj, {ta govori ili ~ini - taj ne voli ni Boga. Ko prezire svog bli`njeg, prezire Boga. Ko svog bli`njeg odbacuje, dakle ne prima ga i ne prihvata u svom srcu, taj ne prima i ne prihvata ni Boga, svog Oca. Jer ono {to u~inite najmanjem od Moje bra}e, meni ste u~inili - a time i Bogu, Mom Ocu, u kome Ja, Hrist, ìvim.

9. Ove re~i kaza Isus kod riznice kad u~a{e u hramu. I niko ne poloì ruku na Njega, jer jo{ ne be{e do{ao ~as Njegov. Onda im Isus ponovo re~e: "Ja odlazim, i traì}ete Me, i pomre}ete u gresima svojim. Kuda Ja idem vi ne moète do}i." 10. Onda reko{e Jevreji: "Da se ne}e sam ubiti kad govori: kuda Ja idem vi ne moète do}i?" A On im re~e: "Vi ste odozdo, Ja Sam odozgo; vi ste od ovoga sveta, Ja nisam od ovoga sveta. 11. Zato vam i rekoh da }ete pomreti u gresima svojim; jer ako ne poverujete da Sam Ja od Boga, pomre}ete u gresima svojim." 12. Na to Mu reko{e: "Ko si Ti onda?" A Isus im re~e: "Niko drugi do Onaj {to vam od po~etka govora{e." 13. Mnogo toga vam imam re}i {to }e vam suditi: Sveti Jedan, koji Me posla, istinit je; i Ja govorim svetu {to ~uh odozgo." 14. Onda im Isus re~e: "Kad Sina ~ove~jeg uzdignete, onda }ete shvatiti da Sam Ja od Boga poslat i da ni{ta sam od Sebe ne ~inim;

365

ve} kako Me nau~i Sve-Sveti onako govorim. I onaj koji Me posla, sa Mnom je: ne ostavi Sve-Sveti Mene samoga. Jer Ja svagda ~inim {to se Ve~nome svi|a." 15. Po{to On tako govora{e, poverova{e mnogi u Njega, i reko{e: "Ovo je prorok koga Bog posla. Pustite nas da Ga ~ujemo." (Pogl. 50, 9-15) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i "Ja odlazim, i traì}ete Me, i pomre}ete u gresima svojim" imaju slede}e zna~enje: Ko ide putem Hrista Bo`jeg, putem ka Ocu, koji Sam Ja, Hrist, kao Isus iz Nazareta ìveo za uzor ~ove~anstvu, taj ne}e umreti u grehu, jer on je svoju du{u o~istio i prima svetlost Bo`ju, koja dolazi "odozgo". Ko pak ne ide putem ka srcu Bo`jem, taj ostaje u svojim gresima i u gresima }e umreti; on ih onda kao du{a nosi sa sobom u mesta koja je on sam sebi pripremio svojim gresima. Re~ima: "Kuda Ja idem vi ne moète do}i" nagovestio Sam ono {to se potom i dogodilo: nakon pogubljenja Mog tela oti{ao Sam k ve~nom Ocu, jer Moja du{a, Moje duhovno telo, ìvi u Ocu. îja du{a ne ìvi u Ocu, ve} u grehu, taj ne moè k ve~nome Ocu, jer ga greh drì daleko od Boga. "Vi ste odozdo, Ja Sam odozgo; vi ste od ovoga sveta, Ja nisam od ovoga sveta" zna~i: ko se oslanja na svet, taj ìvi sa svetom i stalno }e se vra}ati ovome svetu, uvek iznova otpo~inju}i put otelovljavanja odozdo, od sveta. Ko ìvi u ovome svetu ali nije sa ovim svetom, taj ìvi u Bogu - i ako se ponovo vrati ovome svetu, onda }e do}i od Boga, "odozgo", kao {to Ja, Hrist, do|oh odozgo i otelovih se u Isusu, u ljudskome telu. "Mnogo vam toga imam re}i {to }e vam suditi" zna~i: Ja }u vas uputiti u zakon setve i ètve, da shvatite da ste vi svoje sopstvene sudije; va{e sudije su va{a ose}anja, misli, re~i i dela koji su usmereni

366

protiv ve~nog Zakona ljubavi. Onom merom kojom vi merite, bi}e i vama odmeravano. Shvatite: vera sama ne vodi blaènstvu. Mnogi ljudi verovali su u Mene, u Isusa iz Nazareta. Ali kada je do{ao ~as Mog pogubljenja, mnogi su od ovog verovanja otpali, po~injali su da sumnaju u Mene, postaju}i tako izdajnicima. Ko samo veruje, ali ne ostvaruje ono {to je spoznao, taj ne moè postati ono {to mu je Bog obe}ao: onaj koji vidi, koji ve~nog Oca gleda licem u lice. Sama vera ne ~ini blaènim niti prosvetljuje. Vera je samo prvi korak prema Unutarnjem ìvotu. Ko gradi samo na veri i samo tu ostaje, ali ne ~ini korake ostvarenja ka Bogu, on }e stalno sumnjati u istinu, jer jo{ nije iskusio zakone ljubavi; jer oni se moraju ìveti da bi se ugledaoBog, na{ ve~ni Otac. Ko veru u Boga nesebi~nom ljubavlju ne pretvara u delo, na njega se moè i uticati. Samo onaj ko ono spoznato, veru u Boga, ostvaruje, biva snaàn u Duhu Gospodnjem i odoleva napadima tame. Sve-Sveti, Bog, ne ostavlja nijedno dete samo, bilo kako da ono misli i ìvi, jer Duh Bo`ji boravi u svakoj du{i i u svakom ~oveku. On je ono dobro koje se rasplamsava kada se ~ovek trudi da ispunjava volju Bo`ju. Onaj ko uvek ispunjava volju Bo`ju - onako kako Sam Ja kao Isus ~inio i kako kao Hrist u volji Oca ìvim - taj }e svedo~iti o sebi, ve~nom sopstvu, jer on ìvi kao to sopstvo u Bogu, Istini. Sopstvo je Bog, i ko u Bogu ìvi, boànski je, on je boànski zakon, sopstvo.

367

51. POGLAVLJE Istina osloba|a O pravilnom razumevanju Zapovesti "Ostati u Mojoj re~i" (1). Sluga greha daleko je od Boga i od ve~ne domovine (2). Pred Bogom vaì samo ostvarivanje nesebi~ne ljubavi (3-6). Satana, otac laì; satana ~ula (7-8). Nijedna du{a nije izgubljena (9). Re~ Bo`ju razume samo onaj ko teì istini (10). Mojsije nije odobravao `rtvovanje ìvotinja - Nepo{tovanje i po{tovanje ìvota - Stari i novi ~ovek (11-13). Duhovni autoriteti i verni slovu, koji ne ostvaruju ono {to pou~avaju - Ustupci proroka narodu (14-18)

1. Tada re~e Isus onim Jevrejima koji verovahu u Njega: "Ako vi ostanete u Mojoj re~i, onda ste Moji pravi u~enici i pozna}ete istinu, i istina }e vas osloboditi." (Pogl. 51,1) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam produbljujem re~: "...Ostati u Mojoj re~i" zna~i: Re~ Bo`ju ispunjavati ìvotom, ostvarivati je. A samo kroz ostvarivanje Bo`je re~i nalazi ~ovek ve~nu istinu koja ga osloba|a, ~ini ga nezavisnim od ljudi i stvari.

2. Odgovori{e Mu: "Mi smo seme Avramovo i nikad ne besmo ni~ije sluge. Za{to kaè{: Treba da budete slobodni?" Isus im odgovori: "Zaista, zaista vam kaèm: Ko greh ~ini, sluga je grehu. A sluga ne ostaje u ku}i ve~no, ali sin i k}er ostaju ve~no. (Pogl. 51,2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Ko greh ~ini sluga je grehu" zna~i: Ko gre{i, vezan je za telo i sluì telu - a ne Bogu. Ko sluì telu ìve}e u ropstvu, jer je zavisan od tela i od ljudi koji tako|e grade na telu, jer i oni ìve u grehu. Shvatite: "sluga grehu" je ljudsko "ja" koje teì priznanju i potvrdi i zato se pot~injava opet drugim gre{nicima. Ko ìvi u grehu, on ìvi u ovom svetu i sa ovim svetom, i veruje u ovaj svet. Zato ovaj svet i jeste njegova domovina. Zato on ne moè ni da se vrati u ku}u

368

ve~nog Oca, u ve~nu domovinu. Sluga grehu ne moè biti u O~evoj ku}i. Samo onaj sin i ona k}er koji ispunjavaju volju Bo`ju ostaju u Bogu, u Ocu, koji je ve~na domovina.

3. Ako vas, dakle, Sin oslobodi, zaista }ete biti slobodni. Ja dobro znam da ste seme Avramovo po telu; ali vi traìte da Me ubijete jer re~ Moja nema mesta u vama. 4. Ja govorim {to videh od Oca Svojega; i vi ~inite {to videste od oca va{ega." Onda oni odgovori{e i reko{e Mu: "Avram je na{ otac." Isus im re~e: "Da ste vi deca Avramova, ~inili biste dela Avramova. 5. Ali vi traìte da ubijete Mene, ~oveka koji Sam vam govorio istinu koju ~uh od Boga. To Avram nije ~inio. Vi ~inite dela va{eg oca." Tada Mu reko{e: "Mi nismo deca bludnica; jednoga Oca imamo - Boga". 6. A Isus im re~e: "Kad bi Bog bio otac va{, ljubili biste Mene, jer Ja dolazim od Boga. Ja nisam do{ao sam od sebe, nego Me Najsvetiji posla. Za{to ne razumete govora Mojega? Jer ne moète da podnesete re~ Moju. (Pogl. 51, 3-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sin, Ja Jesam, do{ao je od Oca da bi oslobodio sve du{e i ljude. Zato je samo j e d n o m e data mo} i snaga da du{e i ljude vodi ka Unutarnjem svetlu, ka Bogu, na{em ve~nom Ocu - onome koji je radi toga i do{ao. On je Hrist Bo`ji, Ja Jesam. Ja imam nalog od Boga, Mog Oca, da sve du{e i ljude vratim ku}i, u njihovo unutarnje, gde boravi Duh Oca. Ja Sam spasenje svake du{e i put ka ve~nom Ocu. Niko ne}e do}i Ocu, velikom SveJednom, osim preko Mene, Hrista, jer Ja Sam spasitelj svih du{a i ljudi i put ka ve~noj O~evoj ku}i. Jevreji su gorovili da su Avramovo seme - ali nisu ~inili dobra dela Avramova. Oni su bili i jesu samo po telu od Avrama, ali ne i po Zakonu koji se Avram trudio da ispunjava.

369

Novi ljudi u generacijama Carstva Mira Isusa Hrista velikim delom poti~u od semena Davidova. Oni nisu ni judaisti, ni islamisti, ni hinduisti, ni budisti, ni katolici, ni evangelisti, ni pravoslavci. Oni ne pripadaju nijednoj od mnogih spolja{njih religija. Oni su istinski hri{}ani jer ispunjavaju Bo`ji zakon koji Sam Ja kao Isus iz Nazareta doneo i prvi ìveo pre njih - a kao Hrist Bo`ji ponovo ga objavljujem u svim detaljima, u svim fasetama unutarnjeg ìvota, preko Zraka boànske Mudrosti. Oni slede Mene, jedinog pastira, Hrista. Onaj ~ije re~i nisu ispunjene Zakonom ìvota, govori samo iz svog ljudskog "ja" - iako upotrebljava re~i Istine. Ono {to nije ispunjeno @ivotom, Bogom, to nije ni proèto Bogom, @ivotom. To isto vaì i za re~i istine koje teku iz usta onoga koji ih ne ìvi: one nemaju nikakvu snagu. Ko ne ìvi u ve~nom zakonu, govori iz svog ~oveka, a i svedo~i samo kao ~ovek - eventualno o svojim zemaljskim roditeljima koji su tako|e ìveli i mislili po ljudskoj re~i. Re~i: "Kada bi Bog bio otac va{, ljubili biste Mene" govore: Ko ljubi Boga, svog ve~nog Oca, taj ljubi i svog bli`njeg i sav ìvot, jer sav ìvot - ~ovek, ìvotinje, biljke, kamenje ili minerali - iz Boga je. Ko svog bli`njeg ne ljubi nesebi~no, taj ne ljubi ni Boga. Shvatite: jezik Zakona moè razumeti samo onaj ko ìvi Zakon ìvota i ljubavi. Oni koji govore jezikom sveta i koji sebe vole vi{e nego Boga, jedva da mogu i da podnesu Zakon ljubavi. Oni ljubav shvataju prema svome "ja" i vole prema svom "ja", koje daje samo da bi primalo. Ko nije sa Bogom, protiv Boga je - i ne moè da razume jezik Zakona, apsolutnu ljubav.

7. Vi ste od va{eg oca |avola, i po zahtevima va{eg oca ho}ete da ~inite. On be{e ubica od po~etka, i ne be{e u istini, jer nema istine u njemu. 8. Kada govori la`, svoje govori: jer on je laà i otac laì. A Meni ne verujete jer vam istinu govorim. (Pogl. 51, 7-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

370

Re~i: "Vi ste od va{eg oca |avola, i po zahtevima va{eg oca ho}ete da ~inite", imaju slede}e zna~enje: Re~ju "otac" misli se ovde na oca zla, Satanu, koji je smi{ljao i smi{lja kako da zavede sve ljude. Ono {to su du{a i ~ovek usvajali i nakon Mog "Svr{eno je", jeste ono satansko, setva i nakot Satane. U naj{irem smislu, iz toga je jednom nastao zakon setve i ètve, satanski zakon. Svaki ~ovek koji je usvojio satansko, zlo, podleè sopstvenom zakonu: {to poseje to ànje. Uzro~nik zla izdavao se - a i demoni se izdaju - za mu{ki princip, iako je uzro~nik bio ènski princip, koji je u Duhu ve~an: bi}e iz boànske struje. Kroz ve~nu ljubav i kroz "Svr{eno je", i on }e se jednom, kao duhovno bi}e iz Boga, vratiti prastruji. Re~i "on be{e ubica od po~etka, i ne staja{e u istini, jer nema istine u njemu" kazuju slede}e: Od po~etka pada Satana je hteo da mu se ono boànsko pot~ini. Ali po{to zlo, koje deluje protiv Zakona ìvota, nije u Zakonu istine, ono nema mo} na duè vreme. Po{to zlo u Istini nema mesta, do{ao Sam Ja, Spasitelj i doneo sam Spasenje svim du{ama i ljudima, tako da oni ponovo mogu da se vrate Istini i u Istinu. Jer iz Istine svi izido{e i sve {to pripada padu bi}e kroz Bo`ji zakon promenjeno i ponovo vra}eno Istini. La` ne poti~e iz Istine. Ko laè, laè iz samoga sebe, iz svog greha - jer on la`, greh, nosi u sebi. Otac greha je la`. Ko laè, ne laè samo svog bli`njeg, nego i samog sebe. La` dolazi od laòva, a i ulazi opet u laòva. Ona ne poga|a samo slaganog nego i laòva. Satana je otac laì, a time i zavedenih ~ula. Ljudi koji padaju pod uticaj laì, greha, jesu oni "zavedeni ~ulima" jer su dopustili da ih Satana zavede. Zlo u ~oveku zbog toga je nazvano "satana ~ula". Zato, pazi se laì! Jer ona ima puno |avolskih naslednika. Oni se {ire kao korenje drveta. Jedna takva du{a }e se, dokle god je to mogu}e, vra}ati u telo sve dok ne shvati svaki koren, uklju~uju}i glavni koren: sve dok se ne pokaje, dok ne zamoli za opro{tenje, ne oprosti i ne popravi ono {to je u~inila. Onda se ljudsko korak po korak pretvara u boànsko i du{a se ponovo vra}a Bogu.

371

9. Kao {to Mojsije u pustinji podiè zmiju, tako i Sin ~ove~ji mora da se podigne, da svi koji veruju}i gledaju u Njega, ne bi izgubljeni bili, ve} da bi imali ìvot ve~ni. (Pogl. 51, 9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sin ~ove~ji je uzdignut. Moje raspe}e kao Isusa i Moj ponovni dolazak kao Hrista zna~e: Kroz Mene }e svi biti uzdignuti, jer nijedna ovca ne}e biti izgubljena. Kroz Spasenje sve }e du{e opet biti uzdignute, dakle boànske: Posle ~i{}enja od svojih grehova, one }e se opet, kao neukaljana bi}a Svetlosti, vratiti natrag, u zemlju Svetlosti, ve~ne ljubavi.

10. Koji me|u vama moè da Me osudi zbog nekog greha? Ako li vam istinu govorim, za{to Mi ne verujete? Onaj koji je od Boga, re~i Bo`je slu{a. Vi ih ne slu{ate jer niste od Boga." (Pogl. 51, 10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U istinu ne veruje samo onaj ~ovek koji ne ìvi i ne misli po istini. Ko ìvi u grehu, ne poznaje istinu i osu|uje one koji iz istine govore. Ko ne poznaje istinu, on ne razume ni re~i istine. On }e je odbiti kao neistinitu, jer sam nije istinit i zato kao neistinito ozna~ava sve {to ne odgovara njegovoj predstavi istine. Ali onaj ko teì ve~noj istini, razume Bo`ju re~, jer on poznaje Bo`ji glas, Istinu. Ko je ne poznaje, taj je ne ~uje. Ni njegove re~i nisu od Boga, nego iz njegovog ljudskog "ja", koje govori jedino o sebi. U Carstvu Mira Isusa Hrista, u Carstvu Bo`jem na Zemlji, stanovnici Carstva Bo`jeg ne samo da }e ~uti glas svog Oca i svog nebeskog brata Hrista, nego }e i sami biti Re~ Bo`ja, Zakon ljubavi.

11. A Jevreji odgovori{e i reko{e Mu: "Nismo li mi onda u pravu kad kaèmo da si Ti Samarjanin i da je |avo u Tebi?" Isus odgovori:

372

"U Meni nema |avola, nego Ja po{tujem Sve-Svetoga, a vi Me sramotite. Ja ne traìm slavu Svoju, ve} slavu Bo`ju. Ali ovde je Jedan koji sudi." 12. A neki od stare{ina i pismoznanaca hrama do|o{e k Njemu govore}i: Za{to u~enici Tvoji u~e ljude da je protiv zakona jesti meso ìvotinja iako su prema Mojsijevoj Zapovesti prinete na `rtvu? 13. Jer je napisano: Bog re~e Noju: Strah i u{as obuze}e svaku ìvotinju u polju i svaku pticu u vazduhu i svaku ribu u vodi, kad vam padnu {aka." (Pogl. 51, 11-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Mojsije nije zapovedio niti odobravao `rtvovanje ìvotinja. Ali nije se me{ao u satansku volju onih koji su hteli da jedu meso. On ih je u~io i upu}ivao da je greh kako jedenje, tako i `rtvovanje ìvotinja. Ali, po{to su tvrdoglavi Izraelci na tome insistirali, morao je Mojsije da }uti, jer su i Izraelci bili deca Bo`ja i imali su slobodnu volju. Oni su sve gledali iz ugla svog greha i zato su Mojsijevo }utanje tuma~ili kao odobravanje. Ja ispravljam: Re~i su simboli i menjaju zna~enje iz generacije u generaciju. Ono {to ljudi jedne generacije poloè u re~, to je za njih zna~enje. Tako mnoge re~i u ovoj knjizi koju Ja tuma~im, ispravljam i produbljujem, za vas koji ìvite u vremenu promene od starog ka Novom Dobu (1989) imaju ponovo druk~ije zna~enje nego u prethodnim epohama. Na primer, smisao slede}eg iskaza: "Bog re~e Noju: Strah i uàs obuze}e svaku ìvotinju u polju i svaku pticu u vazduhu i svaku ribu u vodi, kad vam padnu {aka" jeste: strah i uàs obuzmu sve ìvotinje u polju, svaku pticu u vazduhu i svaku ribu u vodi, kad padne u va{e ruke. Time se misli na ruke ljudi koji ne po{tuju ìvot i ubijaju. Shvatite: Svaka ìvotinja ose}a {ta ~ovek sa njom smera. U vremenu preokreta, u kojem Ja tuma~im, ispravljam i produbljujem (1989) sadràj ove knjige, brutalnost prema ìvotinjskom i bi-

373

ljnom svetu dostigla je nezamislive razmere. @ivotinje i biljke pate zbog nemilosti ljudi. Mnogi ljudi ne samo da nemaju po{tovanja za sopstveni ìvot, nego ne po{tuju ni ~itavo Stvaranje. Kao posledica takvog ljudskog pona{anja ometene su, na primer, magnetske struje. Mnoge ìvotinje zbog toga ne mogu vi{e da se orijenti{u, naro~ito ptice selice koje lete u toplije krajeve. Zbog zaga|enja reka, jezera i mora, kao i Zemljine atmosfere, izumiru mnoge vrste ìvotinja i biljaka - u vodi, u vazduhu i na kopnu. Kako veliki deo ~ove~anstva i dalje ìvi u grehu, stari svet izumire - a sa njim umiru, u velikim patnjama, i mnogi ljudi koji ono prolazno smatraju jedinom stvarno{}u i koji se neodgovorno ophode prema celokupnom ìvotu. Ali Ja, Hrist, sve obnavljam. Novi svet je Moj svet, svet Hrista, koji Ja Jesam. U Novom svetu ìve}e ljudi koji su iznutra obnovljeni, dakle pro~i{}eni, i koji zemaljsko carstvo naseljavaju i izgra|uju prema Zakonu. Onaj ko bude ~itao Moje re~i u Novom Dobu, sazna}e tako o senkama i svetlim stranama starog sveta i o preokretu u Novo Doba. ôveku u Novom Dobu stari gre{ni svet treba da sluì kao opomena. Ko ovu knjigu sa tuma~enjima, ispravkama i produbljenjima pa`ljivo ~ita, sti~e uvid u zakon setve i ètve koji je nekada vaìo na Zemlji. Novi ~ovek treba stalno ovoga da je svestan, po{to se u finomaterijalnim svetovima, u kojima jo{ ìve i optere}ene du{e, i dalje odvija ètva - posledice postavljenih uzroka. Jer ono {to je ~ovek posejao a nije na vreme o~istio ili jo{ nije otplatio, to }e on kao du{a èti. Zato je dobro i va`no da ljudi Novog Doba poznaju procese koji se odvijaju u mestima ~i{}enja. Jer, kada du{e novih ljudi nakon smrti tela budu prolazile kroz velove svesti, sreta}e tamo one du{e koje jo{ imaju da otplate svoju setvu.

14. Isus im re~e: "Licemeri, dobro o vama i praocima va{im govora{e Isaija: Ovaj narod blizu Mi je svojim ustima i po{tuju Me usnama svojim, ali su srca njihova daleko od Mene, jer oni Me uprazno oboàvaju i u moje Ime u~e zapovestima ljudi kao boànskim u~enjima samo da poùde svoje zadovolje.

374

15. A tako svedo~i i Jeremija kad kaè o krvnoj `rtvi: Ja, Bog va{, ne zapovedih o tome kada iz Egipta izi|oste, ve} zapovedih ~estitost, drànje starih obi~aja, da pravednost negujete i smerno pred Bogom svojim hodite. 16. Ali vi Me ne slu{aste, a Ja vam od po~etka dadoh sve vrste semenja i plodove drve}a i ko{tice, za hranu i isceljenje ~oveka i ìvotinje." A oni na to reko{e: "Ti govori{ protiv zakona." 17. I On opet govora{e o Mojsiju: "Zaista, Ja ne govorim protiv Zakona, nego protiv onih koji zakon njegov pokvari{e, a u kojem vam on zbog tvrdo}e va{ih srca popusti. 18. Ali gle! Jedan je ovde ve}i no Mojsije!" I oni se rasrdi{e i uze{e kamenje da na Njega bace. Ali Isus pro|e posred njih; be{e sakriven pred nasiljem njihovim. (Pogl. 51, 14-18) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Jo{ pre dve hiljade godina govorio Sam kao Isus iz Nazareta fariesjima i pismoznancima koji su se dràli samo slova a srce im je bilo u svetu, i zvao Sam ih licemerima. I prorok Isaija, koji je najavio Moj dolazak, govorio je sli~ne re~i kao i Ja u Isusu iz Nazareta. Sada, u prelomnom vremenu, govorim Ja, Hrist, preko Svog insrumenta Svojima, i moram i za dana{nje fariseje i pismoznance (1989) opet da upotrebim sli~ne re~i. I danas jo{ pou~avaju mnogi fariseji, pismoznanci, teolozi, poznavaoci Biblije i sve{tenici po slovu Biblije - i ponovo govore jedino njihova usta, a Mene opet slave samo svojim usnama i pobo`nim ili intelektualnim molitvama. Njihovo srce je isto tako daleko od Boga kao i za vreme Mog boravka na Zemlji, kao i pre, kad su veliki proroci donosili ljudima re~ Bo`ju. Mnogi "dostojanstvenici" pou~avaju danas u ime Svevi{njega i u Moje ime; ali njihove re~i nisu nadahnute ve~nom snagom jer oni sami nisu proèti Duhom istine. Vo|e slu`benih crkava koji pou~avaju u Moje ime, napravili su zgradu dogmi, gde se skrivaju da ne bi morali da pogledaju istini u o~i. U ovu zgradu dogmi pozivaju svoje vernike i obja{njavaju im u

375

Moje ime ove dogmati~ne verske postavke i obavezuju ih - pod pretnjom takozvanog ve~nog prokletstva - da ih se pridràvaju. Ali, ova zgrada dogmi trula je i uru{ava se; sli~na je kuli od karata koju odràva samo spolja{nja mo} i spolja{nje bogatstvo, a ne Ja, Hrist koji Jesam carstvo unutarnjeg. Hiljadama godina zloupotrebljavano je ime Ve~noga u mnogim strukturama mo}i, za ljudske mahinacije. Od Mog "Svr{eno je" zloupotrebljava se i Moje ime - Hrist - tako {to je Moje u~enje, kojim Ja pozivam da Me slede, uzidano u zgradu dogmi. Tako moè da se kaè: satana ~ula zloupotrebljava ime Jedinoga, Svetoga, Ve~noga i ime Njegovog Sina, da bi zaveo ljude. Ali svi la`ni cvetovi ljudskih mahinacija venu, jer Ja ljudima donosim unutarnji ìvot; to su koraci Unutarnjeg puta, na kojem ne vaè ni dogme ni ljudski zakoni, ve} samo Zakon kojem Sam Ja jo{ kao Isus iz Nazareta u~io i koji Sam Svojim primerom i ìveo: univerzalni, ve~ni Zakon, Bog. Po{to svaki ~ovek ima slobodnu volju, i pre Mog dolaska na Zemlju morali su veliki proroci da se uzdràvaju kada je narod èleo ne{to drugo od onoga {to je bila Bo`ja volja koju su oni objavljivali. Pre Mog boravka na Zemlji mnogobo{tvo je bilo jo{ veoma ìvo me|u ljudima a tako i krvna `rtva. Zato su neki proroci morali da ~ine ustupke - ponekad da ne bi kr{ili slobodnu volju ljudi, ponekad da bi ih kroz samospoznaju doveli do istine. A ovo je ~esto zna~ilo bol i patnju, sve dok ljudi ne bi krenuli putem ka Onome koji je u sve vekove. Svaki ustupak sadrì jedan tzv. period milosti. U njemu ~ovek dobija Bo`ju snagu da {to brè savlada ono {to je jo{ ljudsko. Ako on to ne iskoristi nego i dalje gre{i, onda }e po isteku ovog perioda morati da podnese i proprati sve {to je protivzakonito posejao a jo{ nije okajao. Ko postupa protiv Boga, protiv Zakona ìvota, mora da podnese ono {to je posejao. [to seljak poseje u svoje polje to on i ànje, i {to ~ovek u polje svoje du{e unese to }e i èti. Iskazom "dràti se starih obi~aja" misli se na slede}e:

376

ôvek treba da se drì svog vremena za molitvu i da se svakodnevno trudi da mu molitve budu plodne, tako {to }e ostvariti ono za {ta se moli. Onda }e on i Deset zapovesti, izvode iz ve~nog Zakona, sve bolje da razume i da ispunjava, i tako }e i sazrevati u sveobuhvatni, univerzalni Zakon, Boga.

377

52. POGLAVLJE Isus obja{njava Svoju preegzistenciju Verovati zna~i razumeti Smrt tela i duhovna smrt (1). Samo onaj ko ispunjava Zapovesti, spoznaje i doìvljava Boga u sebi (2-3). Carstvo Bo`je je sedmodimenzionalno Beskona~ni kristal: sve je u svemu (9-11). Razumevanje Istine samo kroz ostvarivanje (12)

1. A jednom opet govora{e Isus: "Zaista, zaista vam kaèm, i ko se pridràva Mojih re~i, ne}e videti smrti doveka." Tada Mu reko{e Jevreji: "Sad vidimo da je |avo u Tebi." (Pogl. 52, 1) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kao Isus iz Nazareta govorio Sam ìvu re~ nadahnutu Duhom Bo`jim. Ko tu ìvu re~, ìvot iz Boga, ìvi, ne}e videti smrti, jer on gleda u ve~ni ìvot i svla~i samo svoj fizi~ki omota~, koji je od zemlje i opet se vra}a zemlji. Shvatite: Zemaljsko telo pripada zemlji jer je od zemlje. Duhovno telo pak pripada Bogu, jer je iz Boga. Ko gleda samo na raspadljivo telo, ne razume Moje re~i, jer je za njega samo zemaljski ìvot - ìvot. Istinski ìvot pak jeste Bog, i duhovno telo je iz Boga, ve~ne struje; u Njemu se ono kre}e i nikada ne umire. Du{a moè dugo da ostane u mraku ako je ~ovek samo mra~no mislio, govorio i postupao. To je onda duhovna smrt, jer optere}ena du{a gleda samo na ono raspadljivo i to smatra pravim ìvotom. Ali svi oni koji posve}uju svoj ìvot Bogu, tako {to plemenito misle, ~isto govore i zakonito postupaju, nose u sebi Svetlost, i oni }e nakon smrti tela u}i u Svetlost, dakle ne}e ostati u tmini, duhovnoj smrti. Ko se dakle pridràva Bo`jeg Zakona, re~i iz Boga, ne}e okusiti duhovnu smrt, jer on ve} u zemaljskom ruhu ìvi u Bogu.

378

Fizi~ko telo samo je omota~ duhovnog tela; ono ne moè da ìvi bez duhovnog tela, du{e, u kojoj je izvor ìvota, strujanje iz @ivota, Boga. Duhovni ~ovek, koji gleda jedino na Boga, tako {to se pridràva Njegove re~i i ispunjava Zakon ìvota, svoj }e omota~, svoje fizi~ko telo, svu}i kad za to do|e njegovo vreme u kojem ono opet postaje zemljom. Samo |avo ocrnjuje svog bli`njeg. Ko sam jo{ robuje satanskom taj to podme}e i svom bli`njem. Ko pak stoji u svetlosti Istine, taj sve vreme gleda na dobro jezgro u bli`njem, na Istinu, i on }e mu nesebi~no sluìti u pomagati. On, dodu{e, ne}e zatvarati o~i pred onim mra~nim, ali }e ga posmatrati iz svetlosti Istine, i kad se ono pokaè on }e ga i osloviti.

2. Avram je umro i proroci, a Ti govori{: Ko se Moje re~i pridràva ne}e okusiti smrti doveka. Zar si Ti ve}i od oca na{eg Avrama, koji je umro? A i proroci pomre{e. Za koga se Ti izdaje{?" 3. A Isus odgovori: "Ako Ja Sebi samome odajem ~ast, onda Moja ~ast nije ni{ta. Otac je Moj onaj koji Mi odaje ~ast, za koga vi govorite da je Bog va{. I ne poznajete Ga, ali Ja Ga znam. Kad bih rekao: Ja Ga ne poznajem, bio bih laòv kao i vi. Ali Ja poznajem Sve-Svetoga i Mene Ve~ni poznaje. (Pogl. 52, 2-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Onaj ko samo govori o Bogu a ne pridràva se Bo`jih Zakona, taj ne poznaje Boga, jer je Bog unvierzalni, ve~ni, sveprisutni Zakon ljubavi. I on Boga, Zakon, ne}e druga~ije ni doìveti. Zakon ljubavi i ìvota u svakoj je du{i i u svakom ~oveku. Zato ~ovek moè samo u sebi samome da iskusi Bo`je zakone i da se kroz ispunjavanje Njegovih zapovesti pribliì Bogu u sebi. Svaki ~ovek moè da iskusi Boga u sebi i moè da Ga doìvi na sebi ako ose}a, misli, govori i postupa po Zakonu ìvota - dakle nesebi~no.

379

U svemu {to iz ~oveka nesebi~no izlazi, deluje Bog. Ko je nesebi~an, taj doìvljava Boga i bi}e svestan i svog bogosinovstva ili bogok}erinstva. Izraz "odavati ~ast" zamenite re~ju "po{tovati". âst pripada jedino Bogu. Izraz "odavati ~ast" imala je u pre|a{njim vremenima druga~ije zna~enje nego danas (1989). Zato bi trebalo da se trudite da u svakom iskazu shvatite smisao, da biste na{li prasmisao @ivota, ve~ni Zakon, koji ima duboke korene u svakom iskazu. To je pak mogu}e samo ~oveku koji se svakodnevno trudi da ispunjava Bo`je zapovesti. Ko Bo`ju Re~ shvata samo prema slovu, taj }e i danas misliti i govoriti kao nekada pismoznanci i njihovi sledbenici.

4. Avram, va{ otac, radovao se da vidi Dan Moj. I vide ga i obradova se." Onda Mu reko{e Jevreji: "Jo{ nema{ ni ~etrdeset i pet godina, a Avrama si video?" 5. Isus im re~e: "Zaista, zaista vam kaèm: Pre nego {to Avram be{e, JA SAM." 6. I re~e im: "Sve-Sveti vam je slao mnoge proroke, ali vi se digoste protiv njih jer stado{e na put poùdama va{im, i neke naruìste, a druge ubiste." 7. Tada uze{e kamenje da bace na Njega. Ali Isus be{e sakriven i otide odatle prema hramu, posred njih, i opet se udalji a da Ga oni ne vide{e. 8. Kad u~enici Njegovi ponovo behu sa Njim na jednom pustom mestu, upita ga jedan o Carstvu Bo`jem, i Isus im govora{e: 9. "Kao {to je gore, tako je i dole. Kao {to je unutra, tako je i spolja. Kako je zdesna tako je i sleva. Kao {to je spreda, tako je i pozadi. Kako je sa velikim, tako je i sa malim. I kako je sa ~ovekom, tako je i sa ènom. Kada se ovo spozna, ugleda}ete Carstvo Bo`je. 10. Jer u Meni nije ni mu{ko ni ènsko, ali oboje su jedno savr{eno u vaseljeni. @ena nije bez muà, niti je mu` bez ène. 11. Mudrost nije bez ljubavi, niti je ljubav bez mudrosti. Glava nije bez srca, niti je srce bez glave, u Hristu, koji se izmiruje. Jer Bog

380

stvori sve po broju i teìni i meri, sagla{avaju}i jedno sa drugim. (Pogl. 52, 4-11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Bog je svejedinstvo. Ve~nost je beskona~ni kristal koji svetli u bezbroj faseta. Re~i "Kao {to je gore, tako je i dole. Kao {to je unutra, tako je i spolja. Kako je zdesna, tako je i sleva. Kako je spreda, tako je i pozadi. Kako je sa velikim, tako je i sa malim", date su ljudima radi boljeg razumevanja. Ali onaj ko je u{ao u carstvo unutarnjeg, zna i doìvljava u sebi: du{i proètoj svetlo{}u Bo`jom tri dimenzije ne zna~e ni{ta. Shvatite: Carstvo Bo`je je sedmodimenzionalno. Trodimenzionalne forme postoje samo u materiji; u njoj postoji gore i dole, unutra i spolja, desno i levo, spreda i pozadi, veliko i malo. U Bogu je @ivot mo}ni kristal koji svetluca u bezbroj faseta. On zra~i i u njegovom je zra~enju sve o~igledno. On ne poznaje nikakvo ograni~enje. On zra~i bezgrani~no, jer je ve~nost bezgrani~na. U tebi, o ~ove~e, jeste sve - ono najmanje i ono najve}e. U tebi se ispunjava svaki boànski impuls, svako boànsko praose}anje i svaka boànska misao. [to je spreda, pozadi, gore i dole, desno i levo, to je u tebi. Tako je u tebi samome o~igledno sve {to jeste. Ono {to jeste, to je ve~no - i ve~no ostaje o~iglednim u duhovnom bi}u i u ~itavom Stvaranju. Re~i su pojmovi. Tako se ljudima i Unutarnji ìvot mora re~ima izraziti. Sve {to zra~i iz ~istog bi}a, iz Boga, beskona~nost, poprima lik i oblik u ~itavom univerzumu. I kada se kaè "veliko" i "malo", misli se na korake evolucije duhovnih formi u ~istom Postojanju. Jedna iskra Svetlosti prima formu i oblik i postepeno postaje snaga svemira, aktivno zra~enje; iz nje proizlazi duhovno telo koje je jedno sa prazra~enjem, sa zra~enjem ve~nosti. Ko svoj ìvot posve}uje Bogu i ~isti svoju du{u, taj je svega toga ponovo svestan jer onda opet ìvi u Svesti, u Bogu.

381

Bog je Otac-Majka prinicip za sve i u svim duhovnim bi}ima. Ve~ni Otac, koji je i Majka, darovao je i daruje svakom od Svoje dece svezra~enje, esenciju beskona~nosti, kao nasle|e. Re~ju "daruje" nazna~ene su sve daljnje snage evolucije, u kojima se opet duhovno stvaraju duhovna bi}a kroz Otac-Majka princip u duhovnim bi}ima. Svi oni primaju od Ve~noga ~itavu beskona~nost kao nasle|e. Shvatite: duhovno telo je komprimovani ve~ni Zakon, Bog. Ono se sastoji od esencije svemira, u kojoj se kriju sve fasete beskona~nosti. U Zakonu, Bogu, nema ènskog i mu{kog pola. Bog je stvorio pozitivni, davaju}i princip iz Svog O~inskog zra~enja - i negativni, primaju}i princip iz Svog Maj~inskog zra~enja. Duhovna bi}a su ili pozitivni ili negativni principi. U svezra~enju, a tako i u dualitetu, jesu dvoje - a ipak su jedno u svemiru, jer oboje u skladu sa strujom ve~nog Zakona ose}aju i u njoj ìve. Oboje, i davaju}i i primaju}i princip, ve~no su jedno. Primaju}i princip nije bez davaju}eg, a davaju}i princip nije bez primaju}eg. Re~eno ljudskim jezikom: èna i mu{karac ve~no su jedno. U tom jedinstvu deluju; u tom jedinstvu nastaju duhovna ra|anja iz principa davaju}eg i primaju}eg, iz Otac-Majka principa koji je aktivan u svakom duhovnom bi}u. Bo`ji zakoni sadràni su u onom velikom, dakle potpuno aktivnom zra~enju, kao i u najmanjem, prvom koraku evolucije. Sve je u svemu: U zraku Reda su zraci Volje, Mudrosti, Ozbiljnosti, Strpljivosti, Ljubavi i Milosr|a. U zraku volje su Red, Mudrost, Ozbiljnost, Strpljivost, Ljubav i Milosr|e. Isto je i sa zracima Ozbiljnosti, Strljivosti, Ljubavi i Milors|a. Sve snage su, dakle, sadràne u svakoj snazi. Sve u svemu, ove snage izgra|uju svezra~enje, Boga, mo}ni univerzalni kristal ve~nosti. Re~ima "Jer Bog stvori sve po broju i teìni i meri, sagla{avaju}i jedno sa drugim" izraèno je svezra~enje: sve u jednom. Dakle, sve je u svemu.

382

12. U ove stvari mogu verovati oni koji ih shvataju. Ako ih ne razumeju, onda one i nisu za njih. Jer verovati zna~i razumevati, ne verovati zna~i ne razumevati." (Pogl. 52, 12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "U ove stvari mogu verovati oni koji ih shvataju" treba da zna~i: Istinu moè da shvati, dakle da je razume, samo onaj ko teì istini.Samo verovanje ne shvata istinu, jer je verovanje tek korak prema istini, ali ne i istina sama. Ko veruje, taj najpre prihvata re~ istine. A tek onaj ko je ostvaruje, razume}e istinu, jer kroz ostvarivanje istine on nalazi istinu, Zakon, Boga. Verovati, dakle, zna~i: prvo prihvatiti istinu. A ostvarivanje onoga u {ta se veruje vodi razumevanju istine.

383

53. POGLAVLJE Isceljenje slepog od ro|enja Pitanje sadukeja o uskrsnu}u Ne pitaj o grehovima svojih bli`njih - Koristite trenutke dana (1-2). Spolja{nji lekar i unutarnji iscelitelj (3-6). Oèniti se / udati se ili se ven~ati pred Bogom (7-11)

1. Jednoga dana sretne Isus ~oveka koji beè slep od ro|enja. I zapita{e ga u~enici Njegovi govore}i: "U~itelju, ko sagre{i, on ili roditelji njegovi, {to se rodi slep?" 2. Isus odgovori: "[ta zra~i to da li sagre{i on ili roditelji njegovi, ako se dela Bo`ja na njemu pokazuju? Meni valja ~initi dela Oca Mojega koji Me posla, dok je dan; dolazi no} kad niko ne moè delovati.. Dok Sam u svetu, svetlost Sam svetu." (Pogl. 53, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i "[ta zna~i to da li sagre{i on ili roditelji njegovi, ako se dela Bo`ja na njemu pokazuju?" zna~e: Ne treba da gledate na greh i da se pitate ko je zgre{io. Niko ne moè otpla}ivati za drugoga - osim kad ne~ija du{a do|e u ovaj svet da bi trpela za nekog drugog. Kad su ljudi, me|utim, grehom me|usobno vezani, onda su svi odgovorni za taj greh, na primer roditelji i dete. Onda oni zajedni~ki otpla}uju ono {to su zajedni~ki i prouzrokovali. Shvatite: svakom ~oveku je svaki dan dat da bi delove svojih grehova i gre{aka spoznao i da bi se pokajao. Zato niko ne treba da pita ko je, kada ili gde po~inio greh. Du{a je sada u zemaljskom bivstvovanju da bi o~istila ono {to se ~oveku pokazuje kroz znakove dana ili kroz bolest, patnju, nesre}u, slepilo ili kroz mra~ne misli, re~i i dela. Ja Sam svetlost sveta. Ko spoznaje, kaje se i svoje ljudsko Meni predaje i Meni prepu{ta, i tako koristi dane, ìve}e u Meni i kroz Mene }e uskrsnuti, jer Ja Jesam ve~ni dan.

384

Ako ~ovek nije koristio dane, onda }e se na njega sru~iti no} du{e i onda }e i du{a i ~ovek da pate. Zato koristite trenutke dana, jer svaki trenutak Jesam Ja, ve~nost. Onaj ko koristi trenutke, taj ìvi u Meni i on }e imati mir i posti}i }e isceljenje.

3. Rekav{i ovo, On pljunu na zemlju, i pome{av{i zemlju s pljuva~kom na~ini smesu te premaza o~i slepome. I re~e mu: "Idi i umij se u jezeru Siloe" ({to zna~i: poslat). I on ode i umi se, i do|e gledaju}i. 4. A susedi i koji ga bejahu videli pre da je slep, reko{e: "Nije li ovo onaj {to je sedeo tu i prosio?" Neki reko{e: "On je", a neki opet: "Nalik je na njega." Ali on sam re~e: "Ja sam." 5. Onda ga zapita{e: "Kako ti se o~i otvori{e?" On odgovori:"ôvek koji se zove Isus na~ini blato, i premaza o~i moje, i re~e: Idi i umij se u jezeru Siloe. I ja otidoh onamo i umih se, i progledah." 6. Na to ga upita{e: "Gde je On?" I on re~e: "Ne znam gde je Onaj koji me isceli." (Pogl. 53, 3-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ovo kazivanje o blatu i pljuva~ki simbolizuje spolja{nje isceljenje. Shvatite: Mnogo toga {to je o Meni kao Isusu iz Nazareta re~eno i napisano, nije se desilo doslovno onako kako je napisano. Tako su i ovde blato i pljuva~ka simboli za to da zemlja i sve {to na njoj raste, biljke i plodovi, i voda, isceljuju i ~iste kada uzrok bolesti ne doti~e vi{e iz du{e, ve} samo jo{ obeleàva telo. Kad du{a preda uzrok telu kao posledicu, i kada novi uzroci vi{e ne doti~u, onda moè da usledi i isceljenje spolja, preko zemlje i preko svega {to ona ra|a, dakle i preko vode, koja ~isti i koja sadrì mnoge lekovite supstance. Pitanje: "Gde je On?" pokazuje da mnogi ljudi gledaju samo na pomo} spolja i da ne shvataju snage unutarnjeg isceljenja. Ne traìte, dakle, pravog iscelitelja du{e i tela me|u ljudima; ne traìte ga na

385

ovom ili onom mestu. Ako ho}ete da ga na|ete, po|ite u svoje unutarnje. Tamo Sam Ja, Hrist Bo`ji, Spasitelj, unutarnji lekar i iscelitelj. Molite se, pokajte se i izmirite, oprostite i molite za opro{taj i popravite, ako ste svom bli`njem na{kodili - i onda }ete i vi isto ili sli~no doìveti kao i ljudi u onom vremenu u kojem Sam Ja kao Isus me|u njima boravio. Sin Bo`ji, Hrist Bo`ji, uskrsnuo je, i snaga Hrista Bo`jeg uro|ena je u svaku du{u, tako da ova moè isto ili sli~no da doìvi i dobije kao i ljudi i du{e u vremenu Mog delovanja kao Isusa iz Nazareta. Shvatite: Ja Sam Hrist, va{ Spasitelj i utira~ puta ka ve~nom postojanju, ka sjedinjenju sa ve~nim Ocem. A Ja Sam i va{ unutarnji lekar i iscelitelj - snaga koja vas moè osloboditi bolesti, nevolje, patnji i bola, i jada.

7. Onda pristupi k Isusu nekoliko sadukeja koji poricahu da ima vaskrsenja, i reko{e Mu: "U~itelju, Mojsije je napisao kada nekome umre brat koji ima ènu ali je bez dece, onda on treba da uzme ènu njegovu i podigne potomstvo bratu svojemu. 8. Behu, dakle, {estorica bra}e, i prvi uze ènu, i umre bez dece. I uzme je drugi za ènu i umre i on bez dece. I tre}i je uze isto tako, sve do {estoga, i ne ostavi{e dece iza sebe. Naposletku umre i èna ona. 9. O vaskrsenju dakle, kome }e ona pripasti? Jer {estorica je ima{e za ènu." 10. Onda odgovori Isus i re~e im: "@ena sa {est muèva ili mu` sa {est èna, isto je. Jer ène se i udaju deca ovoga sveta. 11. Ali koji dostojni budu da vaskrsenje iz mrtvih doìve, niti }e se èniti i udavati, niti }e dati da ih ène i udaju, niti pak mogu ikada umreti, nego }e biti kao an|eli jer su deca Bo`ja, deca vaskrsenja. (Pogl. 53, 7-11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

386

Shvatite: Deca ovoga sveta prose jedni druge i dopu{taju da budu pro{ena, i ène se i udaju. Isprositi i biti ispro{en i èniti se i udavati, zna~i: uzimati drugoga i dozvoliti da bude{ uzet i ìveti onako kako svet ìvi: u grehu. Ali oni koji ne po{tuju samo zemaljske zakone o sklapanju braka, nego se ven~avaju pred Bogom, oni se odlu~uju za Duh a ne za telo. Oni su sa Bogom sklopili savez za svoj zemaljski brak. Ven~avanje zna~i povezivanje u Bogu i sa Bogom. To je, dakle, savez sa Bogom. U ve~nom postojanju svi su bra}a i sestre. Ven~avanje pred Bogom zna~i: bratstvo i sestrinstvo i unutarnju vernost. âk i kad na Zemlji ra|aju decu, oni ostaju u Duhu Gospodnjem brat i sestra. Kad se du{a o~isti i oslobodi od svog optere}enja, onda }e ona posle smrti zemaljskog tela, kao duhovno bi}e, opet u}i u Nebo i vrati}e se svom dualu i sa njim }e u Duhu Bo`jem ovaplo}ivati jedinstvo - onako kako je u njima zapisano zanavek.

12. A da }e mrtvi vaskrsnuti, posvedo~i ~ak i Mojsije kod grma, kad pozva Boga i kad mu Bog re~e: Ja Sam Bog Avramov, Isakov i Jakovljev. A Bog nije Bog mrtvih, nego ìvih. Jer svi ìve kroz Njega." (Pogl. 53, 12)

387

54. POGLAVLJE Saslu{avanje slepog od ro|enja U~enici kao Hristovo duhovno telo Slepi i oni koji vide (1-16). U kosmi~kom postojanju sve je u svemu sadràno i jednako va`no (17-24)

1. Onoga koji pre be{e slep odvedo{e farisejima. A be{e sabat kad Isus zame{a glinu i otvori o~i njegove. 2. Onda ga i fariseji upita{e kako primi svetlost o~inju. A on im re~e: "Premaza mi o~i blatom, umih se i progledah." 3. Neki od fariseja reko{e: "Taj ~ovek nije od Boga jer se ne drì sabata." Drugi opet reko{e: "Kako moè gre{an ~ovek takva ~udesa ~initi?" I bi nesloga me|u njima. 4. Onda opet reko{e slepome: "[ta veli{ ti o Onome koji otvori o~i tvoje?" On re~e: "Prorok je." 5. Ali Jevreji ne verovahu da on be{e slep i da je progledao, i pozva{e onda i roditelje njegove. 6. I ispitiva{e i njih govore}i: "Je li ovo sin va{ za koga kaète da se rodi slep? Kako dakle sada vidi?" Roditelji njegovi odgovori{e im i reko{e: "Znamo da je ovo sin na{ i da se rodi slep; a kako sada vidi, ne znamo; i ko mu o~i otvori, ni to ne znamo. On je dovoljno star, pitajte njega, neka sam kaè za sebe." 7. Ovo reko{e roditelji njegovi jer se bojahu Jevreja; jer se Jevreji ve} bejahu dogovorili da svaki koji Ga prizna za Hrista bude izba~en iz sinagoge. Zato reko{e roditelji njegovi: "Punoletan je, pitajte njega samog." 8. Onda opet pozva{e onoga ~oveka koji be{e slep i reko{e mu: "Odaj ~ast Bogu: mi znamo da je taj ~ovek gre{nik." On odgovori i re~e: "Je li gre{nik ili ne, ja ne znam; ali jedno znam, da bejah slep a sada sam vide}i." 9. Onda ga ponovo upita{e: "[ta ti u~ini? Kako otvori o~i tvoje?" On im odgovori: "Ja vam ve} kazah, ali vi ne ~uste. [ta opet ho}ete da ~ujete? Da ne}ete i vi da postanete u~enici Njegovi?"

388

10. Oni ga izgrdi{e i reko{e: "Ti si Njegov u~enik, a mi smo u~enici Mojsijevi. Mi znamo da je Bog govorio sa Mojsijem. A odakle je ovaj, ne znamo." 11. ôvek odgovori i re~e im: "Eto, to i jeste ~udo, da vi ne znate otkuda je On, a On ipak otvori o~i moje. A znamo da Bog ne slu{a gre{nike. 12. Nego ko se Boga boji i Njegovu volju vr{i, toga Bog slu{a. Otkada je sveta jo{ se nije ~ulo da neko slepom od ro|enja o~i otvori. Kad ~ovek ovaj ne bi bio od Boga, on ne bi mogao ni{ta u~initi." 13. Odgovori{e mu i reko{e: "Ti si se rodio sav u gresima, a nas ho}e{ da u~i{?" I istera{e ga napolje. 14. û Isus da ga istera{e; i kad ga na|e, re~e mu: "Veruje{ li ti u Sina Bo`jeg?" On odgovori i re~e: "Gospode, koji je to, da verujem u Njega?" 15. Isus mu re~e: "Dvaput si ga video, i On je ovaj koji sa tobom govori." A on re~e: "Gospode, verujem." I pokloni Mu se. 16. A Isus re~e: "Radi suda Ja do|oh u ovaj svet, da progledaju koji ne vide, a koji vide da oslepe." I ~u{e ovo neki od fariseja koji behu kraj Njega i reko{e Mu: "Pa zar smo i mi slepi?" (Pogl. 54, 116) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite smisao onoga {to je napisano - i spozna}ete da su duhovno slepi i njihove slepe vo|e u svim vremenima reagovali slepo. I u dana{njem vremenu (1989) reaguju ti duhovno slepi i njihove slepe vo|e kao i u vreme Mog ìvota na Zemlji - slepo. Oni ne poznaju istinu i zato ne mogu da primenjuju ni Bo`je zakone. Ko pak poznaje Bo`je zakone jer ìvi u istini, on vidi i moè mnogo toga iz istine da ~ini. A ko je duhovno slep jer dopu{ta da ga zaslepi ovaj svet i stoga ìvi u grehu, taj osu|uje, odbacuje i okrivljuje za zlo one koji iz istine govore i delaju.

389

"Radi suda Ja do|oh u ovaj svet, da progledaju koji ne vide, a koji vide da oslepe" zna~i: Ja Sam do{ao u svet da bi se pravednost Bo`ja otkrila kroz ostvarivanje ve~nog Zakona. Ko u svom zemaljskom telu ne ispunjava pravednost Bo`ju, taj se prepu{ta sopstvenom sudu i biva sam svoj sudija - jer on ànje ono {to je posejao. Hrist pokazuje ljudima put ka Bogu jer On je njihov Spasitelj. Oni voljni, koji se trude da ìve Bo`je zakone, vide}e @ivot, jer sve se odvija u du{i ~ovekovoj. Iz du{e teku svetlost i senka - ono {to je sama sebi natovarila. Ko rastvara senke preko Mene, Spasitelja, na njemu }e blagoslov postati o~igledan, i ko se izvoru boànstvenosti pribliì, njemu ni{ta ne}e ostati skriveno. Oni pak koji veruju da vide jer pou~avaju jevan|elju, slepci su jer ne ìve po njemu. Oni drè velike besede i govore o Bo`jem Zakonu i o delovanju Mojsijevom. No oni u stvari ne poznaju ni Zakon Bo`ji ni zapovesti Bo`je preko Mojsija: Ko o Bogu samo govori, taj nije u Bogu i stoga je duhovno slep. Onaj koji vidi, ispunjen je Bogom jer on ìvi u Bogu.

17. Isus do|e na jedno mesto gde rastija{e sedam palmi i okupiv{i oko Sebe u~enike Svoje, svakome od njih dade po jedan broj i jedno ime za koje zna{e samo onaj koji ih primi. I re~e im: "Stojte kao stubovi u ku}i Bo`joj i izvr{avajte zapovesti prema brojevima koje primiste." 18. I oni se postavi{e oko Njega grade}i ~etvorougao i zbrajahu brojke, ali im ne polaà{e za rukom. I reko{e: "Gospode, mi to ne umemo." A Isus re~e:"Nek onaj koji je najve}i izme|u vas bude jednak onom najmanjem, i znak prvoga da bude jednak znaku poslednjega." 19. I oni u~ini{e tako i gle, u svakom pogledu be{e jedinstvo, a ipak svako ima{e razli~it broj, i jedna strana be{e kao i druga, i gornja be{e kao donja, i unutra{nja be{e kao spolja{nja. I re~e Gospod: "Dosta je. Takva je dakle ku}a mudroga graditelja. êtvorougaona i savr{ena. Mnogo je soba u njoj, ali je samo jedna ku}a. 20. Posmatrajte opet telo ~ovekovo koje je hram Duha. Jer telo je jedno sa glavom, i sve je to jedno telo. I ono ima udove mnoge, ali svi

390

zajedno jedno su telo, i svime vlada i upravlja Duh. Tako je i u Carstvu Bo`jem. 21. I glava ne govori grudima: ne treba{ mi, niti desna govori levoj ruci ne treba{ mi, niti levo stopalo desnome ne treba{ mi; nit govore o~i u{ima ne trebamo vas, niti usta nosu ne treba{ mi. Jer Bog svaki ud postavi onde gde je to najbolje. 22. Ako bi glava bila celina, gde bi bile grudi? Ako bi utroba bila najva`nija, gde bi bila stopala? [tavi{e, ove udove koje neki smatraju manje vrednim po{tovanja, opremi Bog najve}om ~a{}u. 23. A delovi koje neki smatraju nelepim, njima je utolio vi{e ljupkosti dato, da bi se jedni za druge brinuli; tako, pate svi udovi ako samo i jedan od njih pati, i ako se jedan od udova po{tuje, raduju se tome svi drugi udovi. 24. A vi ste Moje telo; i svako od vas jedan je naro~iti deo Mene, i svakom od vas dajem mesto koje mu odgovara, jednu glavu iznad svih i jedno srce kao sredi{te svih, da nigde praznine nema, da kao i va{a tela, va{e du{e i duh va{, i vi slavite Sve-Oca kroz Duha Svetoga, koji deluje u svima i kroz sve." (Pogl. 54, 17-24) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kao Isus iz Nazareta, kao otelovljeni Hrist Bo`ji, pozivao Sam se uvek na ~itav ve~ni Zakon, jer: sve je sadràno u svemu - najmanje u velikoj celini, a velika celina kao esencija u najmanjem. Kad mudrac govori o jednom aspektu @ivota, onda on i u aspektu vidi celinu, dakle sve zakone @ivota. Sedam palmi simbolizuju sedam osnovnih snaga Bo`jih, od Reda do Milosr|a. U jednoj osnovnoj snazi aktivne su sve druge osnovne snage. To je velika celina, Svezakon Bog, u kome je sve u svemu sadràno. Bilo broj, bilo ime - sve je u svemu sadràno. Ponavljam: U najve}em je najmanje koje ìvi i deluje u ciklusu evolucije, i u prvim koracima evolucije ve} je sadràno ono veliko, potpuno zrelo.

391

Dakle, kao {to je svaki organ i svaki i najmanji element tela od zna~aja, tako je i u Carstvu Bo`jem i ono najmanje od zna~aja, jer ono sadrì sve aspekte beskona~nosti. U kosmi~kom postojanju nema ni~eg {to ne bi imalo zna~aja, zato {to ono veliko kao sveobuhvatni Zakon postoji i u najmanjem, a to najmanje, koje se razvija ka velikome, ka potpuno razvijenom boànskom Zakonu, ve} jeste u ovom velikom, sveobuhvatnom aktivnom Zakonu. Ko oslovi ono najmanje, koje je u procesu evolucije na putu ka velikome, on time istovremeno oslovljava ono veliko, potpuno razvijen Zakon, Boga. Na ovaj ~udesan, apsolutno savr{en na~in stvorena je ku}a univerzalnog graditelja: beskona~nost. Zato i ne postoje ni gore ni dole, ni pozadi ni spreda, ni desno ni levo, ni siroma{tvo ni blagostanje, ni malo i bezna~ajno niti veliko koje se izdiè iznad svega. Bog je jednakost, sloboda i jedinstvo. U ve~nom postojanju nema ni gospodara ni slugu. Sva bi}a Svetlosti bra}a su i sestre, deca jednog Oca, koji je jedini gospodar @ivota, Stvoritelj Neba i Zemlje.

392

55. POGLAVLJE Hrist, Dobri Pastir - Jedno sa Ocem Hrist, pravi pastir i jedini put u O~evu ku}u - Moje ovce poznaju Moj glas Ja vodim ovce u ve~ni Zakon Upozorenje na neopravdano prisvajanje i zloupotrebu slu`be pastira (1-16)

1. Jednog dana prolaà{e pastir neki gone}i svoje stado u tor. I Isus uze jedno jagnje{ce u naru~je Svoje i govora{e mu s puno ljubavi, privijaju}i ga na Svoje grudi. I On re~e u~enicima Svojim: 2. "Ja Sam pastir dobri i Ja poznajem Svoje ovce i one Mene poznaju. I kao {to Mene Otac poznaje, i Ja poznajem ovce Svoje i ìvot Svoj polaèm za ovce. A Ja imam i druge ovce, koje nisu iz ovoga tora; i njih Mi valja privesti, i ~u}e glas Moj, i bi}e jedno stado i jedan pastir. 3. Ja ìvot Svoj polaèm da ga opet primim. Niko Mi ga ne uzima, nego ga Ja sam polaèm. Mo} imam Svoje telo odloìti, i mo} opet uzeti ga. 4. Ja Sam pastir dobri; dobri pastir izgoni stado svoje na pa{u, on uzima jagnjad u ruke svoje i nosi ih na grudima svojim i ne`no vodi one koje o~ekuju mladunce. Pastir dobri i svoj ìvot polaè za ovce. 5. A najamnik, koji nije pastir, kome ovce nisu svoje, kad vidi vuka gde dolazi, ostavlja ovce i beì. I vuk razgrabi ovce i ra{trka ih. Najamnik beì jer je najamnik i ne mari za ovce. 6. Ja Sam vrata; i koji u|u kroza Me bi}e spaseni i ulazi}e i izlazi}e i pa{u }e nalaziti. Zlotvor ne dolazi osim da krade, ubija i razara. Ja do|oh ìvot da imate i puno obilje. 7. A koji ulazi na vrata pastir je ovcama kome vratar otvara, i ovce ~uju glas njegov i on zove ovce svoje po imenu i izvodi ih napolje, i zna koliko ih je na broju. 8. I kad On ovce svoje pusti napolje, ide pred njima i ovce idu za njim; jer one poznaju glas njegov. A za tu|inom ne}e po}i, nego beè od njega; jer one ne poznaju glas tu|inaca."

393

9. Isus im kaza ovu slikovitu pri~u; ali oni ne razabra{e o ~emu im On govora{e. I re~e im Isus jo{ jedared: "Moje ovce ~uju Moj glas, i Ja njih poznajem, i one idu za Mnom. Ja im dajem ìvot ve~ni. I nikada ne}e propasti, i niko Mi ih ne}e iz ruke Moje otrgnuti. 10. Otac Moj, koji ih Meni dade, ve}i je od svega; i niko ih ne moè iz ruke Oca Mojega oteti. Ja i Otac Moj jedno smo." 11. Na to podigo{e Jevreji kamenje da Ga kamenuju. Isus ih upita: "Mnoga dobra dela Oca Mojega u~inih vam, za koje od tih dela Me kamenujete?" 12. Jevreji Mu odgovori{e: "Ne kamenujemo mi Tebe za dobro delo, nego zbog hule na Boga; i {to, ~ovek budu}i, jednak se pravi{ Bogu." Odgovori im Isus: "Zar Ja rekoh da Sam jednak Bogu? Ne, ali Sam jedno sa Bogom. Ne stoji li u Pismu napisano: Ja rekoh: bogovi ste? 13. I kad On dakle one naziva bogovima kojima re~ Bo`ja bi data, a {to je u Pismu napisano ne moè se ukinuti, za{to onda vi govorite Onome koga Otac posveti i posla u svet: 'Huli{ na Boga' jer kaèm: Ja Sam Sin Bo`ji i zato Sam jedno sa Sve-Ocem? 14. Ne ~inim li dela Oca Svojega, ne verujte Mi; ali ako ih ~inim, verujte onda bar tim delima ako Meni ne}ete da verujete, da biste spoznali i poverovali da je Duh velikog Oca u Meni i Ja u Mom Ocu." 15. Zato opet gledahu da Ga uhvate, ali On im izma~e iz ruku i otide opet preko Jordana, na mesto gde Jovan isprva kr{tava{e, i ostade onde. 16. I mnogi do|o{e k Njemu i govorahu: "Jovan ne u~ini nijedno ~udo; ali sve {to kaza Jovan za ovoga ~oveka istina je. On je taj prorok koji treba da do|e." I mnogi poverova{e u Njega. (Pogl. 55, 116) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Dobri Pastir poznaje sve Svoje ovce jer su one deo Njega. I ovce koje poznaju glas Pastira, slede Ga.

394

Glas Dobrog Pastira Hrista ve~ni je Zakon Ljubavi. Onaj ko ga se pridràva poznaje Zakon ljubavi pa tako i glas Zakona, glas Pastira, Hrista. Kao Isus iz Nazareta Ja Sam dao Svoj zemaljski ìvot za sve ljude. Kao Hrist Bo`ji dao Sam Svoje boànsko nasle|e da bi ono bilo oslonac i put svim du{ama i ljudima na putu ka O~evoj ku}i. Po{to sada u svim du{ama i ljudima svetli iskra Spasenja, svetlosni zrak Mog duhovnog nasle|a, nalaze tako svi ponovo put ka ve~nom Ocu. Kad je u du{i Spasenje dovr{eno i duhovno bi}e se vratilo u unutarnji hram, ono onda Svetlosni zrak, iskru Spasenja, ponovo donosi u prasupstancu u kojoj se Moje duhovno nasle|e ponovo izgra|uje. Ovce koje jo{ ne prepoznaju Moj glas i koje svoje spasenje jo{ traè po pa{njacima sveta i zbog ~ega su podlo`ne potajnim nagovaranjima satanskog, tako|e nose iskru Spasenja u sebi. I one }e se vratiti u O~evu ku}u i iskru Spasenja ponovo uneti u prasupstancu - kada se pomo}u Hristove snage i mo}i probude i preobrate se, tako {to }e krenuti putem ka Unutarnjem ìvotu, i kad svoje pa{njake na|u u Zakonu @ivota. Onda }e ~uti Moj glas, Zakon, i sledi}e Mene, Zakon. Ja, Hrist Bo`ji, pratim svaku ovcu; jer svaka ovca je deo Mene. Nijedan ~ovek i nijedna du{a nisu ve~no izgubljeni. "Mo} imam Svoje telo odloìti i mo} opet uzeti ga," zna~i: Kada do|e vreme za ~oveka-Isusa, Hrist }e onda odloìti Svoje zemaljsko telo i bi}e opet u Svom boànskom telu. Boànsko telo je besprekorno telo, koje je bez greha. Nakon napu{tanja Svog zemaljskog tela, hodio Sam ponovo kao Hrist Bo`ji, boànsko besprekorno telo; jer Ja Sam kao Isus ispunjavao volju Svoga Oca i bio Sam bez greha. Re~i "one koje o~ekuju mladunce" zna~e: one koje su ispunjene kroz ispunjavanje ve~nog Zakona. Najamnik je ~ovek koji èli da prisvoji ovce ili pak da ih iznajmi ili ~uva. U svakom slu~aju - ovce mu ne pripadaju; on ne moè da bude Pastir. Jedino je Hrist pravi Pastir; samo je On put u O~evu ku}u - jer On je svetlost i svetionik du{e na putu u ve~ni ìvot.

395

Ko put u ve~ni ìvot ne poznaje, taj ne moè da vodi ni ovce ka Meni, Hristu. I kada u stado upadne vuk, ono satansko, da bi zavelo i ra{trkalo ovce, onda najamnik sve ostavlja i beì, jer on ne poznaje put ka @ivotu, Zakon ìvota. Ko pak poznaje Zakon ìvota i ljubavi, jer Sam ga Ja, Hrist, doveo do unutarnjeg, do Oca, a i ìvi u Zakonu Bo`jem tako {to ga svakodnevno nesebi~no ispunjava - taj poznaje i put onamo, jer je njime ve} i{ao. Jedna takva svetla du{a i takav svetao ~ovek bi}e onda putokaz koji Mojim ovcama pokazuje put ka Meni, Hristu, i pribliàva im Dobroga Pastira, Zakon Bo`ji, glas Ljubavi. On sam ne}e biti Pastir, niti onaj koji vodi ovce u O~evu ku}u, ve} samo putokaz koji upu}uje na Mene, Hrista. On moè da prati ovce sve do Mene. On je, dakle, samo pratilac, ali ne i Pastir. Samo oni koji se stavljaju iznad Mene, Hrista, veruju}i da Sam im Ja za to dao punomo}, prisvajaju sebi pravo da budu pastiri Mojih ovaca. I kao {to postoji samo j˙e˙d˙a˙n˙ Sveti Otac, Otac u Nebu, Stvoritelj ìvota, tako postoji i samo j˙e˙d˙a˙n˙ Pastir: Hrist, Spasitelj svih du{a i ljudi. On je jedini put ka srcu Bo`jem. Ja, Hrist, Zakon ìvota, i dveri Sam, i vrata, i vratar ka ve~nom ìvotu. Ko kroz ta vrata u|e u Carstvo Bo`je, ulazi kroz Mene u ve~ni ìvot. Jer niko ne dolazi Ocu osim kroz Mene, Hrista Bo`jeg, Savladara Neba, koji ìvi u Ocu. Ja, Hrist Bo`ji, vra}am Svoje ovce u ve~no postojanje, jer ih Ja sve poznajem, jer Sam ih spasenjem prihvatio u Sebe. Ja Sam vrata, i vratar, i Pastir. Ko Me zaista sledi, taj poznaje Moj glas. Kada Me ovce slede tako {to ispunjavaju Zakon ìvota i ljubavi, onda razvijaju dar raspoznavanja izme|u glasa ve~nog Zakona i tu|eg glasa koji ih mami i ho}e da ih zavede primamljivim obe}anjima. Onaj zli ne moè vi{e da zavede Moje ovce jer ga one ne poznaju. On se prikrada i hteo bi medenim glasom da ih pridobije - ali one ostvaruju i ispunjavaju Zakon ljubavi. Tako su one sigurne u Meni. Ko, dakle, Bo`je zakone ostvaruje i ispunjava, taj ~uje Moj glas i on }e kroz Mene, Hrista, i sam postati Zakonom. Jer Ja vodim ovce u ve~ni Zakon. I kada one postanu Zakonom, glas su Zakona, @ivota i

396

Ljubavi. Onda ne moraju vi{e da slu{aju Moj glas; one su postale Moj glas. Kamenje na svoje bli`nje baca samo onaj ko samoga sebe ne poznaje. Mnogi Jevreji nisu prepoznali Mene, Hrista Bo`jeg u Isusu, jer nisu ni same sebe poznavali. Po{to ni sami nisu znali ko su, imali su bezbroj opravdanja za svoje pogre{ne korake na koje Sam im Ja ukazivao u ogledalu njihovog sopstvenog mi{ljenja i postupanja. Oni su teìli samo telesnim dobrima i zemaljskom ugledu. Po{to su mislili samo na sebe, tuma~ili su Zakon Bo`ji onako kako se to njima ~inilo ispravnim. U dana{njem vremenu (1989) isto to ~ine fariseji i mnogi pismoznanci koji sebe sada nazivaju teolozima. Oni knjigu koju zovu Biblija, a koja sadrì delove iz ve~ne Istine, tuma~e shodno svojim predstavama i po svojoj volji. Ko govori protiv njihovih teolo{kih bajki, taj je za njih i danas u savezu sa Satanom. I u dana{njem vremenu (1989) diù kamenje i bacaju ga na one koji se trude da ispunjavaju Bo`ju volju: oni kleve}u, izvr}u istinu i ismejavaju Bo`ju re~. Oni preziru i diskrimini{u one ljude koji ne slede njihove postavke, isto onako kako su to ~inili fariseji u Moje vreme, dok Sam bio u Isusu iz Nazareta. Shvatite: Re~ Bo`ja nikada ne moè da te~e sa usana gre{nika. Ko nije kanal Ljubavi, kanal je zla. Ko je kanal Ljubavi tako {to je za svog bli`njeg a ne protiv njega, on ~uje glas Ljubavi. Ko je pak protiv svog bli`njeg, on je za zlo i ~uje tako|e glas zla, i razna potajna nagovaranja tame, koja zloupotrebljava ~ak i Moje ime: Hrist. Mnogi govore o Jevan|eljima a ne ìve ono {to tamo stoji kao istina. Oni tekstove Jevan|elja ~ak uzimaju kao osnovu iz koje izvode svoje sopstvene propise. Crkvene institucije su te koje prave propise to ne ~ini Bog. Pioniri Novog Doba moraju da se rvu sa sli~nim satanskim metodama kao i Ja kao Isus iz Nazareta. Tako se ponovo obistinjuje Moja re~: Ako su Mene proganjali, proganja}e i vas. Ko o Bogu ne samo govori, ve} se i trudi da ~ini Bo`ju volju, trpe}e progone, jer je on trn u oku protivnika.

397

Dokle god ìvi u mo~vari svog ljudskog "ja", ~ovek vidi samo tu mo~varu i ne vidi svetlost iza materije. Zato mnogi ljudi ne poznaju dela Gospodnja. Oni vide samo sopstvenu mo~varu i zato misle da i svi drugi moraju da gacaju u istoj mo~vari ljudskog "ja". Pritom pogre{no tuma~e Istinu, i delo Bo`je, Istinu, preziru. Ko samoga sebe ne po{tuje kao bi}e iz Boga, on prezire sebe a i svoje bli`nje. Ko pak ispunjava Bo`ju volju, on po{tuje svoj ìvot jer je ovaj iz Boga. On svesno ìvi u Ocu, i Otac ìvi i deluje kroz njega.

398

56. POGLAVLJE Bu|enje Lazara O bu|enju mrtvih (1-18)

1. U Vitaniji, mestu Marije i njene sestre Marte, leà{e bolesnik po imenu Lazar. Marija pak be{e ona koja Gospoda pomaza i osu{i noge Njegove svojom kosom. 2. Zato posla{e njegove sestre glasnika Isusu i poru~i{e Mu: "Gospode, evo boluje onaj koga Ti ljubi{." A kad ~u Isus, re~e: "Bolest ova nije na smrt, nego da u njoj (smrti) slava Bo`ja vidljiva postane." A Isus ljublja{e Mariju i sestru njenu i Lazara. 3. Iako ~u da je bolestan, ostade Isus jo{ dva dana u mestu gde boravlja{e. Onda tek re~e u~enicima Svojim: "Hajdemo opet u Judeju." 4. Reko{e Mu u~enici: "U~itelju, pro{li put Judejci Te htedo{e kamenovati, a Ti ho}e{ ponovo tamo da ide{?" Isus odgovori: "Zar u danu nema dvanaest ~asova? Ko danju hoda ne spoti~e se, jer vidi svetlost ovoga sveta. 5. Ali ko no}u ide spoti~e se, jer nema svetlosti u njemu." Ovo re~e, a zatim kaza: "Lazar, na{ prijatelj, zaspao je; ali Ja idem onamo da ga probudim iz sna njegovog." 6. Na to reko{e u~enici Njegovi: "Gospode, ako spava, zna~i da mu je dobro." Ali do|e glasnik k Njemu i re~e: "Lazar je umro." 7. A kad Isus stiè, saznade da ovaj ve} ~etiri dana u grobu leì (Vitanija be{e blizu Jerusalima oko jedan sat hoda). I mnogi Judejci behu do{li kod Marte i Marije da ih ute{e za bratom njihovim. 8. Kad Marta pak ~u da Isus dolazi, po|e Mu u susret, a Marija ostade kod ku}e. Onda re~e Marta Isusu: "Gospode, da si Ti bio tu, ne bi umro brat moj. Ali znam i da }e Ti Bog dati sve {to od Njega zai{te{." 9. Isus joj govori: "Tvoj brat spava i treba da vaskrsne," Marta Mu kaè: "Ja znam da }e vaskrsnuti o vaskrsenju u dan sudnji.

399

10. Isus joj govori: "Ja Sam vaskrsenje i @ivot; ko u Mene veruje, ako i umre ìve}e. Ja sam Put, Istina i @ivot i svaki koji ìvi a veruje u Mene, ne}e nikada umreti." 11. Ona Mu kaè: "Da, Gospode, ja verujem da si Ti Hrist, Sin Bo`ji koji je do{ao u svet." I ovo rekav{i, otide te pozva kri{om Mariju, sestru svoju, i re~e: "U~itelj je ovde i zove te." Ona, kako ~u, ustade brzo i otide k Njemu. 12. Jer Isus ne be{e jo{ u onome mestu, nego jo{ tamo gde ga srete Marta. A Judejci koji behu kod nje u ku}i i te{ahu je, vide}i kako Marija brzo ustade i izi|e, po|o{e za njom govore}i: "Ide na grob da pla~e onamo." 13. Kad Marija vide Isusa, pri|e Mu i pade pred noge Njegove i re~e Mu. "Gospode, da si Ti bio ovde, ne bi umro brat moj." Onda Isus, kad je vide da pla~e, i da pla~u Judejci koji do|o{e s njom, uzdahnu u Duhu i be{e snu`den. I re~e: "Gde ga poloìste?" Oni Mu reko{e: "Gospode, hajde da vidi{!" I Isus zaplaka. 14. Onda Judejci govorahu: "Gle kako ga ljublja{e!" Ali neki me|u njima reko{e: "Ne moga{e li Ovaj koji otvori o~i slepome u~initi da i ovaj ~ovek ne umre?" A Isus opet zaplaka i pri|e grobu. A to be{e pe}ina, i kamen leà{e pred njom. 15. Isus re~e: "Sklonite kamen!" Re~e Mu Marta, sestra umrloga, smatraju}i ga mrtvim: "Gospode, sada ve} zaudara; jer ~etiri dana je mrtav." Re~e joj Isus: "Ne rekoh li ti da ako veruje{ vide}e{ slavu Bo`ju?" Onda skloni{e kamen onaj gde Lazar leà{e. 16. A Isus podiè pogled Svoj i poju}i zazva Ime veliko i re~e: "O~e Moj, zahvaljujem Ti {to si Me usli{io. Ja znam da Me ti uvek ~uje{, ali radi naroda koji ovde stoji Ja Te zovem da i oni poveruju da Me Ti posla." I ovo rekav{i viknu gromkim glasom: "Lazare, izi|i!" 17. I izi|e umrli, uvijen po rukama i nogama povojima pogrebnim i lica povezana maramom. 18. Isus im re~e: "Razdre{ite ga i pustite nek ide. Kad je vrpca ìvota prekinuta, onda se ìvot vi{e ne vra}a; ali ako je jo{ ~itava, onda jo{ ima nade." I mnogi od Judejaca koji behu do{li Mariji, videv{i {ta Isus u~ini, poverova{e u Njega. (Pogl. 56, 1-18)

400

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja, Hrist u Isusu, pokazao Sam ljudima da Bog moè sve ako se ~ovek trudi da ~ini Bo`ja dela ljubavi i milosr|a. Tako je Meni, Hristu u Isusu, bilo dato da pokaèm dela Bo`ja kroz isceljenje i kroz bu|enje onih za koje se verovalo da su mrtvi. Jer slava Oca trebalo je da postane o~igledna u svetu preko Sina i Savladara Neba. Ko hoda danju, to jest u svetlosti Bo`joj, taj se ne spoti~e. Ko je pak u tami, taj se spoti~e, jer on ne ostvaruje dela ljubavi i zato nije razvio svoje unutarnje svetlo. Ko je u tami, taj vidi samo senku svetlosti. On ne prepoznaje ni u ~ijoj du{i jasno svetli svetlost Bo`ja. Onaj ko hoda u svetlosti Istine, taj je jedno sa svetlo{}u, i Bog, Svetlost, deluje kroz njega. Bog obasjava tu svetlu du{u i ponovo budi za ìvot ~oveka koji ispunjava dela Bo`ja. Sve dok je du{a jo{ preko srebrnaste vrpce - duhovne informacione trake - povezana sa zemaljskim telom, ona je jo{ u blizini prividno mrtvog tela, i ako je to volja Bo`ja, ona moè ponovo da se vrati u telo. U ljudskom ìvotu ima perioda vere i perioda sumnje. Ako ~ovek svesno ìvi u trenutku i u veri u Boga, koji je Svetlost, onda su sve njegove misli i sve njegove te`nje svetli, jer su usmereni na Boga. Ko ìvi u Bogu, taj prima od Boga. On }e sa~uvati ìvot, i ako je to volja Bo`ja probudi}e jo{ nekog ~oveka za unutarnji ìvot. Probuditi za unutarnji ìvot ne zna~i probuditi i sa~uvati samo zemaljski ìvot, dakle, vratiti du{u u prividno mrtvo telo - nego to u prvom redu zna~i: skrenuti ~ovekovu pa`nju na Hrista, dakle sluìti kao putokaz prema Meni, Spasitelju svih du{a i ljudi, koji Jesam ìvot. Onaj ko preko nekog svetlog ~oveka na|e svetlost Bo`ju, taj je isto tako probu|en za ìvot. Ja Sam Hrist, ìvot svih du{a i ljudi. Ja Sam vaskrsenje du{e u ve~ni ìvot. Ko u Mene veruje i ostvaruje Bo`ja dela ljubavi, taj }e ìveti. Kad pro|e njegovo zemaljsko telo, njegova du{a ne}e biti duhovno mrtva nego }e se kretati u svetlu Istine i staja}e u sjaju slave.

401

Shvatite: Ja Sam Put, Istina i @ivot. Ko u Mene veruje i ispunjava zakone ìvota i ljubavi, taj ne}e nikada umreti - to zna~i on ne}e pasti u duhovnu smrt. Kada se vi{e ne ~uju otkucaji srca nekog ~oveka, onda zemaljski lekar progla{ava ~oveka mrtvim. Sve dok je du{a ipak jo{ povezana sa ~ovekom preko duhovne informacione trake, u telo doti~e ìvotna energija. Ta ìvotna snaga, koja jedva da se jo{ moè opaziti, odràva aktivnim odre|ene glavne }elije mozga, preko kojih se onda opet moè izgraditi ìvot u telu. Unutarnji lekar i pomaga~, Hrist Bo`ji, jeste ìvot du{e. On moè da vrati u zemaljski ìvot sve one koji }e svoje dalje zemaljsko postojanje usmeriti na Boga, tako {to }e se truditi da sa Mnom, Hristom, otklone jo{ postoje}a optere}enja du{e i da vi{e ne gre{e. Ova zakonitost vaì i za one koji pate i za bolesne.

402

57. POGLAVLJE O maloj deci Parabola o ribama - Opro{tenje grehova Dovedite malene k Meni - Ko je "najve}i u Carstvu Bo`jem?" (1-2). Na{koditi bli`njem i posledice (3). Obaveze roditelja (5). Zemaljske o~i i duhovno oko Bog je Svezra~enje, svestruje}i Zakon (6-9). Pro~i{}avanje po Zapovesti mira - Vezivanje i razdre{ivanje - Molitve Bogu i njihovo ostvarivanje (10-12). Svako je sebi sudija - Oprostiti, pravo i pravednost - ~ovek i dràva (13-20)

1. U onaj ~as pristupi{e u~enici Isusu i upita{e Ga: "Ko je najve}i u Carstvu Bo`jem?" I Isus dozva Sebi jedno malo dete, posadi ga da sedi izme|u njih i re~e: "Zaista vam kaèm, ako se ne preobratite i ne budete bezazleni i spremni da u~ite kao ovo maleno dete, ne}ete u}i u Carstvo nebesko. 2. Ali koji bezazlen bude kao dete ovo, najve}i je u Carstvu nebeskom. I koji primi jedno takvo dete u Moje ime, Mene prima. (Pogl. 57, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Mnoge du{e dolaze u ovaj svet s namerom da u zemaljskom ruhu o~iste ono {to je u njima jo{ protivzakonito. One dolaze znaju}i da mogu biti i isku{avane i zavedne. One, dok su jo{ deca, ta~no ose}aju u svom zemljaskom telu koje se razvija, {ta je dobro a {ta manje dobro. Du{e koje su svesno do{le u telo veoma su senzitivne, jer su do{le nadahnute èljom da ponovo postanu boànske. Ko jedno od ove male dece ne po{tuje ili ga ~ak zavede usmeravaju}i ga na ovaj svet, gre{i protiv Svetoga Duha. Za njega bi bilo bolje da nije ni teìo zemaljskom ro|enju. Ko se pak trudi da ìvi po Zakonu i ko ho}e da malu decu ~ija se zemaljska tela jo{ razvijaju, dovede k Meni, taj je i sam svetlo bi}e koje teì savr{enstvu, ponovnom ro|enju u Duhu Bo`jem. Zna~enje re~i "bezazlen" je: uvi|avan, jednostavan, milosrdan i dobar.

403

Ko ne sumnja u Boga niti je ohol prema svom bli`njem niti bi hteo da bude pametnjakovi}, ve} ostvaruje Zapovesti Bo`je - taj postaje mudar. Mudrac nesebi~no sluì svom bli`njem. On ne traì priznanje ili platu. On sebe daruje iz @ivota Bo`jeg koji je obilje. On je "najve}i" u Carstvu Bo`jem, jer ispunjava Bo`je zakone. Re~ "najve}i" odnosi se na Svezakon. "U nebeskom Carstvu biti najve}i" zna~i: posle telesne smrti ponovo u}i u Apsolutni Zakon, me|u bi}a Svetlosti koja ìve u Svezakonu, u Najve}em, u Ve~nom, u Sve-Jednom, Bogu.

3. Jao svetu zbog sablazni njegovih. Nije mogu}e da sablazni ne do|u, ali jao onome kroz koga sablazan dolazi! Zato, ako tvoje èlje i tvoja zadovoljstva sabla`njuju druge, odbaci ih od sebe; jer bolje je za tebe da, bez njih, u|e{ u @ivot, nego li s njima da bude{ ba~en u ve~ni oganj. (Pogl. 57, 3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Pazite, dakle, da iz va{ih usta ne izlazi ni{ta {to nije boànsko ili da ne ~inite ne{to {to {teti va{em bli`njem ili carstvima prirode. Ne vr{ite pritisak na svog bli`njeg da biste udovoljili sopstvenim èljama i strastima. Ne sabla`njavajte nikoga svojim ljudskim pona{anjem, svojim sklonostima i pobudama. Jer ako vam va{ bli`nji ne oprosti, moè se desiti da dugo morate podnositi patnje i muke koje je va{ bli`nji morao da trpi zbog vas. Spoznaja onoga {to ste u~inili svom bli`njem moè biti veoma bolna u va{oj du{i, poput vatre - ve} prema tome koje ste uzroke stvorili. Smisao iskaza "ve~ni oganj" jeste: patnja koja traje eonima.

4. Pazite da ne zanemarite nijednog od ovih malenih; jer, kaèm vam da an|eli njihovi neprestano gledaju u lice Bo`je. Jer Sin ~ove~ji do|e da spase {to be{e izgubljeno. (Pogl. 57,4)

404

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "...an|eli njihovi" zna~i: svetla du{a detetova jo{ ìvi svesno u Bogu i gleda u unutarnji ìvot, koji je Bog.

5. Isto tako nije volja Oca va{ega na Nebu, da ijedan od ovih malenih povre|en bude." (Pogl. 57, 5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i "Isto tako nije volja Oca va{ega na Nebu, da ijedan od ovih malenih povre|en bude" zna~e: Deca su deca Otac-Majka Boga i samo su poverena svojim zemaljskim roditeljima za ovozemaljsko postojanje. Pri za~injanju zemaljskog tela i pri ra|anju deteta, Ve~ni prenosi roditeljima zadatak da se na ispravan na~in brinu za telo detetovo, da dete prime i prihvate, da ga ~uvaju i {tite i da ga prate na njegovom ìvotnom putu - uzornim ìvotom i dobrim delima u porodici i prema bli`njima.

6. Do|o{e neki Isusu koji behu puni sumnje i reko{e: "Ti si nam rekao da je na{ ìvot i postojanje od Boga, ali mi nismo nikad videli Boga, niti poznajemo jednog takvog Boga. Moè{ li nam pokazati Onoga koga zove{ Ocem i jedinim Bogom? Mi ne znamo da li postoji Bog." 7. Isus im odgovori i re~e: "ûjte ovu pri~u o ribama. U jednoj reci razgovarahu ribe me| sobom: Kaù nam da je na{ ìvot i postojanje iz vode, ali mi nikad nismo videle vodu, mi ne znamo {ta je to. Onda reko{e neke od njih koje behu pametnije od drugih: ûle smo da u moru ìvi jedna pametna i u~ena riba koja zna sve. Hajdemo do nje i zamolimo je da nam pokaè vodu. 8. I tako, spremi{e se neke od njih da traè veliku i mudru ribu i do|o{e najzad do mora gde ìve{e ova riba, i pitahu je. 9. I saslu{av{i ih, re~e im: O vi, glupe ribe, {to ne mislite! Malo je pameti u vas koje traìte. U vodi ìvite i kre}ete se, i u njoj imate svoje bivstvovanje; iz vode ste do{le, vodi se opet vra}ate. @ivite u

405

vodi, a ne znate to. Na sli~an na~in ìvite vi u Bogu, a Mene molite: pokaì nam Boga. Bog je u svemu, i sve je u Bogu." (Pogl. 57, 6-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Onaj koji sumnja, gleda stvari i zbivanja unutar granica materije. Zemaljske o~i opaàju samo ono zemaljsko, zgusnutu tvar, materiju. Samo stvari i zbivanja ovoga sveta dakle opaàju zemaljske o~i a }elije mozga ih registruju. Duhovno oko, oko du{e, gleda iza materije; ono prozire materiju i vidi stvari i zbivanja ovoga sveta u svetlu ve~nog Zakona. A ona fina ~ula du{e raspoznaju istinito i neistinito. Bog je Zakon - i ko ìvi u Zakonu Bo`jem, taj crpe i daje iz izvora ve~nog ìvota, iz Istine. U okeanu Bogu, takav ~ovek vidi materiju kao odraz, kao odsjaj Istine koji je nastao protivzakonitim delovanjem tame. Onaj koji sumnja, naprotiv, ovu grubotvarnost smatra pravim ìvotom i vidi samo odraze ljudskog "ja". Ko materiju vidi kao ono stvarno, taj nezakonite odbleske smatra stvarno{}u, jer on u tom la`nom svetlu, u tom svetu misli i ìvi. Du{a i ~ovek koji ìve u Bogu ne pitaju: ko ili {ta je Bog? - ili: da li Bog postoji? Oni ìve u Bogu i Bog deluje kroz njih. Bog je kosmi~ki okean. Bog je zra~enje, Bog je svetlost, Bog je energija, Bog je ljubav i mudrost. Bog je priroda, ìvotinjski svet i zvezdani svod. Bog je Alfa. On je i Omega za grubotvarnost; jer Istina je ve~nost - a ve~nost je finotvarna. Postojanje - Prasnaga, u kojem ìve sva ~ista stvorenja i bi}a, ve~no je, u svu ve~nost, jer Bog je ve~nost. ôvek ìvi i kre}e se jedino kroz @ivot, Boga, koji je u njemu i svuda - sveprisutan. I sve {to ìvi, ìvi iz Boga. Bog je Svezra~enje, Bog je sve u svemu, okean, ìvot i ljubav. Sve ~isto sastoji se od bezbrojnih aspekata @ivota i Ljubavi. I ~ista bi}a, duhovna bi}a, su - kao slike i prilike Oca - Svezra~enje, Zakon.

406

Bog je svestruje}i Zakon. Boànska bi}a, duhovna bi}a, komprimovani su ve~ni Zakon; ona se kre}u u Svestruji, Bogu. Ko pliva samo u re~nom koritu vremenskoga, taj ne ìvi svesno u okeanu Bogu; zato on pita za Onoga koji ga odràva, hrani i koji kroz njega pulsira. Nema ìvota bez Boga, Sveokeana.

10. I opet govora{e Isus u~enicima: "Ako se brat tvoj ili sestra ogre{i o tebe, otidi i upozori sam svog brata ili sestru na njihovu gre{ku; ako te poslu{aju, onda si ih pridobio. No ako ne}e da te poslu{aju, uzmi sa sobom jo{ dvoje ili vi{e njih, da ustima ovo dvoje ili troje svedoka svaka re~ potvr|ena bude. 11. A ako ni ove ne poslu{aju, kaì zajednici, pa ako ne poslu{aju ni zajednicu, onda ih smatrajte onima koji su izvan zajednice. Zaista, zaista vam kaèm, {to god ispravno veète na Zemlji, bi}e vezano i na Nebu, i {to god ispravno na Zemlji razdre{ite, bi}e i na Nebu razdre{eno. 12. I opet vam kaèm: Ako je sedmoro ili ~ak i troje od vas slo`no na Zemlji u onome za {ta mole, u~injeno im je od Oca Mojega koji je na Nebu. Jer ako je i troje u Moje ime sabrano, onde Sam Ja me|u njima; i ~ak ako je to samo jedno, Ja Sam u srcu ovog jednog." (Pogl. 57, 10-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Dokle god postoji grubotvarnost i ljudi koji jo{ ne ìve u Zakonu, u Bogu, Postojanju, ve~noj ljubavi - delova}e Zakon setve i ètve. Ljudima koji ìve u zakonu setve i ètve Bog je dao jednu zapovest, koja doprinosi miru i odràvanju mira ako je ~ovek sledi: Ako se brat tvoj ili sestra ogre{e o tebe, otidi i upozori svog brata ili sestru na njihovu gre{ku - bez prisustva drugog ili tre}eg. Ako te poslu{aju i prihvate ono ~emu si ih smireno posavetovao i onda postupe po zapovesti mira, onda si ih pridobio za Boga. No ako ne}e da te poslu{aju, a ono o ~emu se tu radi od zna~aja je pak za tvoj ìvot ili za ìvot tvojih bli`njih ili za svet, uzmi onda dvoje ili vi{e njih sa sobom, da i oni ~uju tvoje re~i i da mogu da ih potvrde.

407

Ako tvoj brat ili tvoja sestra ni onda ne}e da te poslu{aju i da prihvate ono {to iznosi{, onda to iznesi pred zajednicom, u prisustvu svih ~lanova. A ako taj doti~ni ili ta doti~na ne}e da poslu{a ni zajednicu, onda se on ili ona time stavlja izvan zajednice koja se trudi da ispunjava Bo`ju volju. Onda bi oni trebalo i da ìve izvan zajednice, u predvorju, u svetu. Ova zapovest je va`na. Ako ste postupili prema ovoj zapovesti, ali se va{a molba ipak ne poslu{a i ne prihvati, onda }e ona (molba) za du{u ili du{e koje su odbile da slede ovu zapovest biti ponovo o~igledna najkasnije u mestima ~i{}enja. Onda }e ponovo nastupiti i svedoci. Ko pak ne èli da se menja i svoje gre{no zadràva, a ne napu{ta zajednicu uprkos molbi i podsticaja da je napusti, njega zajednica ne}e vi{e smatrati svojim ~lanom. Ako on ipak svojim protivzakonitim zra~enjem i svojim protivzakonitim govorenjem i ~injenjem truje ~lanove zajednice, koji se onda sa njim zajedno dignu protiv onih koji teè Bogu, onda on snosi glavnu krivicu za nemir unutar zajednice i bi}e od zakona setve i ètve pozvan da poloì ra~un. Jer ako nisi sa svojim bli`njima, protiv njih si. Onda treba i da snosi{ posledice. Re~i "{to god ispravno veète na Zemlji" zna~e: ako verujete da je ono {to ste po ljudskom pravu legalno stekli - va{e vlasni{tvo, to jest ako ga veète za sebe - onda je to protiv nebeskog zakona slobode, nevezanosti, i registrovano je u zakonu setve i ètve. Nikakvo vezivanje - bilo za ljude ili za stvari - nema mesta u Nebu. Zemaljska re~ "vezivanje" zna~i: ~ovek se vezuje za ono {to mu je u svetu drago i za njega vredno, za ono {to stavlja iznad Bo`jih darova. Vezanost je suprotnost od slobode, nevezanosti. Ko se razdre{i od zemaljskoga, tako {to ga vi{e ne smatra svojim vlasni{tvom i svojim posedom, taj }e kao duhovno bi}e u}i u Nebesa i ìve}e u obilju iz Boga. Slede}a upozorenja od Boga, ve~nog Zakona, istovremeno su zapovesti za ljude, pomo} da se otkrije unutarnji ìvot: Ako se ljudi, koliko god da ih je, sastanu u Moje ime i zajedni~ki se trude da ispunjavaju Bo`je zakone, onda je ono za {ta mole Boga

408

ve} ispunjeno u njihovim du{ama - ako je to dobro za du{u i ~oveka. To onda za njih postaje i o~igledno, ako je sazrelo vreme za to. Ja, Hrist, usred Sam ljudi i du{a koji u svom mi{ljenju i ~injenju odaju ~ast Svevi{njem. I ~ak ako je to samo jedan koji se moli za darove Spasenja, a trudi se i da ispunjava Bo`je zakone, i u njegovoj du{i je ve} ispunjena molba pre nego {to se i molio. Jer ve~ni Otac gleda Svoju decu u svetlu ve~nog Zakona i poznaje ih; i On }e njihovim iskrenim srcima dati ono {to je za njih dobro. Zato budite spokojni: Bog poznaje svu Svoju decu. On gleda u svako srce. I ako neko od Njegove dece - iz ljubavi prema Njemu Njemu odaje ~ast u svemu, onda u njegovom srcu delujem Ja, Hrist.

13. Pristupi Mu Petar i upita: "Gospode, koliko puta sme brat moj o mene da se ogre{i, i da mu ja oprostim? Sedam li puta?" Isus mu re~e: "Kaèm ti, ne sedam puta, ve} sedamdeset puta sedam. Jer i kod proroka be{e nepravednosti, {tavi{e i nakon {to behu pomazani od Duha Svetoga." 14. I On ispri~a ovu slikovitu pri~u: "Be{e tu jedan kralj koji htede da svede ra~une sa slugama svojim i kad be{e po~eo da svodi ra~un, dovedo{e mu jednoga koji mu dugova{e hiljadu talanata. No kako ovaj ne imade od ~ega vratiti, zapovedi gospodar njegov da se proda, i èna njegova i deca njegova i sve {to ima{e, da se dug naplati. 15. Onda pade sluga gospodaru svome pred noge i molja{e ga govore}i: Gospodaru, pri~ekaj me, i sve }u ti platiti! Gospodar se onda smilova na njega i oslobodi ga i oprosti mu dug njegov. 16. No isti taj sluga, kad izi|e, susrev{i jednoga sa kojim zajedno sluà{e, a koji mu dugova{e deset gro{a, {~epa ovoga i stegne ga za gu{u vi~u}i. Vrati mi {to si duàn! 17. A drugar njegov pade pred njega na kolena i preklinja{e ga govore}i: Pri~ekaj me, i sve }u ti platiti! No on ne htede, ve} ode te dade da se ovaj baci u tamnicu dok dug svoj ne otplati. 18. Videv{i pak koji sluàhu sa njim {ta on u~ini, raàlosti{e se veoma i ispri~a{e gospodaru svojemu sve {to se dogodilo.

409

19. Onda naredi gospodar da ga pozovu i re~e mu: O ti, zli slugo, ja ti oprostih dug tvoj jer si me molio; nije li trebalo i ti da se smiluje{ na drugara svoga kao i ja {to se smilovah na tebe? I razgnevi se gospodar njegov i predade ga mu~iteljima dok ne otplati {to be{e duàn. 20. Tako isto }e vama Otac nebeski suditi ako svakome od srca dug njegov ne oprostite, bilo bratu ili sestri. Pa ipak, nek svako pazi da plati {to je duàn; jer Bog ljubi ~estite" (Pogl. 57, 13-20) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Pra{tanje i moljenje za opro{taj osloba|aju ~oveka a du{u mu ~ine svetlom. Ko pra{ta bez obzira koliko se puta njegov bli`nji ogre{io i ogre{uje o njega, taj ne optere}uje svoju du{u a odràva i svoje telo slobodnim od optere}enja. Ko od srca pra{ta, taj }e uvek iznova pra{tati - svejedno koliko se puta o njega ogre{uju preko ose}anja, misli, re~i ili postupaka. Ko svom bli`njem oprosti ne misle}i o njemu protivzakonito, taj nije vezan za tog gre{nika. Ko pak negativno misli o tom gre{niku, taj je, odgovaraju}e intenzitetu svojih misli, vezan za tog du`nika. Presuda glasi: onom merom kojom meri{ i tebi }e odmeravati. To zna~i: mera tvojih protivzakonitih ose}anja, misli, re~i i postupaka tvoj je sudija - a ne Bog. Zato ne misli protivzakonito o onima koji se ogre{e o tebe. Oprosti, i pra{taj uvek i uvek iznova - i bi}e{ slobodan od tereta greha i ne}e{ biti vezan za gre{nika. Gre{nik je pak vezan za tebe onoliko dugo dok sam ne uvidi i ne prestane da tebi i drugim ljudima ~ini vi{e no {to si mu ti odavno oprostio. Oprosti i moli za opro{taj. Ne dopusti da uzroci ~ekaju. îm ih prepozna{ treba da ih o~isti{.

410

"Tako isto }e vama Otac nebeski suditi ako svakome od srca dug njegov ne oprostite, bilo bratu ili sestri" zna~i: ni vama Otac nebeski ne}e oprostiti ako vi od srca svakome dug njegov ne oprostite. Shvatite: Bog nije pravo, ve} pravednost. ôvek ima svoje zemaljske zakone; oni su za njega pravo. Dokle god ~ovek ne poznaje Zakon ìvota, pravednost, on ~esto veruje da postupa ispravno. No time se on stalno zapli}e u zakon setve i ètve, jer pravo ne odgovara uvek pravednosti. Ljudsko pravo ni izdaleka nije pravednost Bo`ja. Ko se poziva na svoje pravo, poziva se na pravo ljudskog zakona a ne na pravednost. Ono {to on tim pozivanjem na svoje pravo, zahteva, postiè i ostvaruje ne moè biti ispred Zakona Bo`jeg, ispred pravednosti. Ne sudi ljudima nebeski Otac, ve} ~ovek sam sebi sudi prema svojoj setvi. Ove zakonitosti vaè izme|u ~oveka i ~oveka, ali ne i izme|u ~oveka i dràve, "cara". Jer dokle god otelovljeno duhovno bi}e ~ovek postoji, podleè ono pravima i obavezama zemaljske dràve, "caru", i treba, kao ~ovek, prema toj dràvi - dakle prema "caru" - da ispunjava ono {to nije protiv Bo`jeg zakona. Zato se kaè: Daj caru {to je carevo, a Bogu ono {to pripada Bogu. Ako se ~ovek pridràva zakona dràve, onda on moè i da polaè pravo na zakone te dràve; onda je i dràva, "car", obavezna da daje onome ko njoj daje.

411

58. POGLAVLJE Radost zbog gre{nika koji se pokajao Parabola o izgubljenom sinu Istinski sinovi i k}eri Bo`je - Narod Bo`ji na Zemlji (1-2). Bog je stvorio i vidi Svoju decu savr{enom - Svako dete Mu se vra}a kroz Hrista (3-15)

1. Isus govora{e u~enicima Svojim i narodu oko Sebe: "Ko je sin Bo`ji, ko je k}er Bo`ja? To su ljudi koji se odvra}aju od svakog zla i ~ine {to je pravo, koji ljube milosr|e i puni strahopo{tovanja idu sa svojim Bogom. To su sinovi i k}eri ljudske koji su izi{li iz Egipta i kojima je dano da se zovu sinovima i k}erima Bo`jim. 2. I oni }e se okupiti iz svih rodova, nacija, naroda i jezika, i dolaze sa istoka i sa zapada, i sa severa i sa juga, a borave na brdu Sion, jedu hleb i piju od roda vinove loze za trpezom Bo`jom i gledaju Boga licem u lice." (Pogl. 58, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Svi ljudi i bi}a sinovi su i k}eri Bo`je. Kroz Moje delo Spasenja Ja Sam sve ljude i du{e ponovo uzdigao do sinovstva i k}erinstva Bo`jeg. Mnogi ljudi to ne znaju jer jo{ ìve u ropstvu greha i jo{ sebe nazivaju sinovima i k}erima ljudskim. Ko se pak trudi da ispunjava Bo`ju volju, svestan je svog sinovstva odnosno k}erinstva u Bogu. On }e se onda i zvati sin ili k}er Bo`ja, jer ìvi u Bogu kroz ostvarivanje i ispunjavanje ve~nih zakona. Do{lo je vreme (1989) u kojem Ja, Hrist, iz svih rodova, nacija i naroda sakupljam one ljude koji se trude da slede zakone Bo`je i da svesno ìve u sinovstvu i k}erinstvu Bo`jem, u Zakonu Bo`jem, zakonu ìvota i ljubavi. Oni dolaze sa istoka, sa zapada, sa severa i juga, i ~ine j e d a n narod: narod Bo`ji na Zemlji. I oni stanuju u gradu Sionu, koji je izgra|en na blagoslovenim uzvisinama, u gradu Novi Jerusalim

412

i u zajednicama koje zra~e isto kao i Novi Jerusalim. Jedino iz Mene, Hrista, dolazi onda Novi Izrael, istinska Obe}ana zemlja koja }e nakon ~i{}enja Zemlje obuhvatiti zemaljsku kuglu. Ljudi koji su u Bogu ìve sa prirodom; a priroda koja je iz Boga priprema im trpezu. Oni jedu ono {to im priroda nudi, darove iz Boga. Nakon ovog ìvota u Bogu u Carstvu Mira Isusa Hrista, slede postepeni preobraàj i razlaganje svih jo{ gustih formi. Onda }e sva bi}a u Bogu gledati ve~nog Oca licem u lice, jer }e ìveti u ve~nom Zakonu, Bogu.

3. Onda pri|o{e carinici i gre{nici svi bliè Njemu da Ga ~uju. Ali fariseji i pismoznanci gun|ahu govore}i: "Ovaj ~ovek prima gre{nike i jede s njima." 4. I On im kaza ovu slikovitu pri~u: "Koji od vas, imaju}i sto ovaca i izgubiv{i jednu, ne ostavi devedest devet u pustinji i ne traì onu izgubljenu dok je ne na|e? I kada je na|e, metne je na ramena svoja, raduju}i se. 5. I do{av{i ku}i sazove susede i prijatelje svoje govore}i im: 'Radujte se sa mnom, jer na|oh ovcu svoju izgubljenu!' Kaèm vam, u Nebesima bi}e vi{e radosti zbog jednog gre{nika pokajanog nego li zbog devedeset i devet pravednih kojima ne treba pokajanje. 6. Ili koja èna imaju}i deset srebrnjaka i izgubiv{i jedan od njih, ne}e zapaliti svetiljku i traìti ga dok ga ne na|e? I na{av{i ga, zar ne}e sazvati prijatelje svoje i susede, govore}i im: 'Radujte se sa mnom jer na|oh srebrnjak koji izgubih'? Isto tako, kaèm vam, biva radost me|u an|elima Bo`jim zbog jednog pokajanog gre{nika." 7. I kaza im onda jo{ ovu pri~u: "ôvek neki ima|a{e dva sina, i re~e mla|i od njih roditeljima svojim: 'Dajte mi deo od imanja {to meni pripada!' I oni podeli{e sa njim imanje. I posle nekoliko dana skupi mla|i sin sve svoje, i otide u zemlju daleku, i onamo rasu sve svoje imanje ìve}i raskala{no. 8. A kad potro{i sve, nastade te{ka glad u zemlji onoj, i on pade u bedu. I oti{av{i dalje unajmi se kod jednoga ìtelja zemlje one. Ovaj

413

ga posla na pa{njake svoje da ~uva svinje. I èlja{e utoliti glad svoju plevom koju svinje je|ahu, ali niko mu je ne dava{e. 9. I kad do|e sebi, re~e: Koliko slugu u oca mojega imaju dovoljno hleba, i suvi{e, a ja skapavam od gladi! Spremi}u se i oti}i ocu svojemu i majci, pa }u im re}i: O~e moj i majko moja, Nebu zgre{ih i vama, i dostojan nisam vi{e nazvati se sinom va{im. Primite me za jednoga od slugu svojih! 10. I ustav{i otide roditeljima svojim. A dok jo{ be{e podalje od ku}e, ugleda{e ga roditelji njegovi i saàli{e mu se, i potr~a{e mu u susret i grli{e ga i ljubi{e. I sin im re~e: O~e moj i majko moja, zgre{ih Nebu i u o~ima va{im, i dostojan vi{e nisam nazvati se sinom va{im. 11. Ali otac re~e slugama svojim: Iznesite najbolje ruho i obucite mu ga, i stavite mu prsten na ruku i obujte ga, i donesite vo}e najlep{e, i hleba i ulja i vina, i dajte nam da jedemo i da se veselimo. Jer ovaj sin moj be{e mrtav, i oìve; i izgubljen be{e, i evo je na|en. I stado{e se svi veseliti. 12. A stariji sin be{e u polju, i vra}aju}i se, dok se pribliàvao ku}i ~u muziku i igru. I dozvav{i jednog od slugu upita ga {ta je to. I ovaj mu re~e: Brat tvoj koji be{e izgubljen, vratio se ku}i i otac tvoj i majka izne{e mu hleba i ulja i vina, i vo}e najlep{e, jer ga zdravog i ~itavog do~eka{e. 13. A on se rasrdi i ne htede da u|e u ku}u. I otac njegov izi|e i molja{e ga usrdno. I on re~e ocu svojemu: Eto, sluìm te tolike godine i nikada ne prestupih zapovesti tvoje, ali meni nikada ne pripremi tako rasko{no veselje da se proveselim sa prijateljima svojim. 14. Ali ~im ti se vrati sin tvoj koji nasledstvo svoje sa bludnicama spiska, prire|uje{ mu veselje od najboljega {to ima{. 15. A otac mu re~e: Sine moj, ti si svagda sa mnom, i sve {to imam tvoje je. Ali sada treba da se veselimo jer brat tvoj mrtav be{e, i oìve, i izgubljen be{e, i evo je na|en." (Pogl. 58, 3-15) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

414

Ove parabole istovremeno su i zapovesti. Onaj ko ih se pridràva tako {to opra{ta i svog bli`njega prima u srce, sledi zapovesti koje mu pokazuju put u ve~ni ìvot. Ko se drì zapovesti, ne gleda samo na ono gre{no, nego gleda i u srce koje pokazuje istinsko pokajanje - onako kao {to nebeski Otac ne gleda na nedostatke i grehove Svoje dece, nego samo na ono {to je Sam stvorio: na ~isto, plemenito i dobro. Kad se Njegovo dete, kroz Njegovu ve~no struje}u ljubav, oslobodi svih nedostataka i kada otplati sve grehove, onda }e ga Bog primiti u Svoju slavu. I Bog, Ve~ni, ne}e ga pitati {ta je bilo, jer to je svr{eno. U Ve~nome je samo ono Sada, Ve~nost, a Njegovo dete je dete ve~nosti. Tako ga je On, Veliki Duh, stvorio i takvoga ga ve~no i vidi. Za{to bi Bog pitao za pro{lost kada On Svoje dete uvek, u svakom trenutku, vidi kao ~isto, plemenito i dobro. Budu}i da Bog, ve~ni Otac, ~uva svako od Svoje dece u Svom srcu, ona }e se ponovo vratiti kao deca Bo`ja, kao sinovi i k}eri Ve~noga, a Ja, Pastir svih du{a i ljudi, dove{}u ih Njemu.

415

59. POGLAVLJE O budnosti - Carinik Zakhej Blago na Nebu i zemaljski posed (1-3). Biti spreman za Hristov dolazak (4-6). Dobar doma}in (7-8). Od onoga kome je puno dato puno se i traì (9-10). Gre{iti uprkos ve}em znanju greh je protiv Svetoga Duha (11-12). Nijedna du{a ni ~ovek nisu izgubljeni (13-18)

1. Isus se pope na brdo, sede tamo sa u~enicima Svojim i u~a{e ih. I govora{e im: "Ne boj se stado malo, jer je dobra volja Oca va{eg da vam dade Carstvo. 2. Prodajte sve {to imate i ~inite dobro onima koji nemaju ni{ta. Opskrbite se sa neuni{tivom kesom, sa blagom u Nebu koje se ne smanjuje, koje ne moè da dosegne nijedan lopov i koje ne izjedaju moljci. Jer gde je blago va{e, tamo }e biti i srce va{e. 3. Nek bedra va{a budu opasana a svetiljke va{e zapaljene. I budite sli~ni onima koji ~ekaju gospodara svojega da se sa svadbe vrati, da mu odmah otvore ~im do|e i zakuca. (Pogl. 59, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Iskaz "Prodajte sve {to imate i ~inite dobro onima koji nemaju ni{ta. Opskrbite se sa neuni{tivom kesom, sa blagom u Nebu koje se ne smanjuje, koje ne moè da dosegne nijedan lopov i koje ne izjedaju moljci", zna~i: Treba da imate samo ono {to vam je potrebno. Ne treba da sakupljate zemaljsko blago i da ga nazivate svojim. Jer ako sakupljate zemaljsko blago i jo{ ga svojim nazivate, tu je onda i va{e srce. Uskogrudo, sebi~no srce kuca stalno u strahu da bi mu moglo biti oduzeto ono {to i nije njegovo. Kako ~ovek moè da primi @enika ako je njegovo srce za Njega, za @enika, zatvoreno, a On donosi sa Sobom darove iz Neba za sve koji su svoja srca otvorili za Boga, unutarnje obilje, unutarnje bogatstvo? Ko svoje srce drì otvoreno za Boga, ne}e ni u ovome svetu oskudevati. On }e primati {ta mu treba, pa i vi{e od toga. Ali on se ne}e vezivati za ono {to poseduje na Zemlji, jer shvata da su to Bo`ji

416

darovi. Takvi ljudi se ne ograni~avaju u svetu predstava sa "moje" i "tvoje", nego raspolaù darovima Bo`jim tako da ovi donose plodove i njihovim bli`njima. Oni ìve u Bogu - i iz Boga daju onome ko ispravno radi po zapovesti "Moli se i radi". Onaj ko je u{ao u svoje unutarnje, u Meni je, u Hristu, i Ja Sam u njemu, i me|u nama nema vi{e ni~eg {to nas deli.

4. Blaèni su sluge koje gospodar do{av{i na|e budne. Zaista vam kaèm, on }e zasukati rukave svoje, i pozva}e ih za sto, i pristupi}e te }e ih sluìti. 5. I ako do|e u drugu straù, ili u tre}u straù do|e, i na|e ih tako: blagoslovene su sluge ove. 6. Ali ovo treba da znate: Kad bi znao doma}in u koji }e ~as do}i lupe`, bdeo bi i ne bi pustio da mu provali u ku}u. Zato dakle budite i vi spremni, kad Sin ~ove~ji do|e u ~asu jednom, kad to i ne o~ekujete." (Pogl. 59, 4-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Blaèni su ljudi koji su oprezni i koji onom niskom, ljudskom "ja" ne daju pristupa u svoje unutarnje. Oni drè svoje unutarnje, svoju ku}u ~istom i otvorenom za @enika. Bilo kada da On do|e - oni su spremni; jer straàre sami nad sobom i zato }e biti budnih ~ula kada se Ja, Hrist pojavim. U sada{njem vremenu (1989) ve} su mnogi ljudi budni i usmereni na Mene i tako se pripremaju za Moj dolazak. Mnoge du{e i ljudi ve} su se dakle otvorili da bi Me primili u svoje unutarnje, jer Carstvo Bo`je je carstvo unutarnjeg. Ono poprima formu i oblik u spolja{njem preko ljudi koji ìve u carstvu unutarnjeg. Shvatite: Carstvo Bo`je na Zemlji pred vratima je. Ja, Hrist, ulazim u mnoga srca; jer sve vi{e ljudi ide putem u unutarnje, da bi se ujedinili sa Mnom, Hristom Bo`jim. Moj duhovni dolazak ne najavljuje se samo na nebeskom svodu, nego najpre u srcima onih koji su se odlu~ili za Mene i za Carstvo Bo`je na Zemlji.

417

7. Na to Mu re~e Petar: "Gospode, govori{ li nama ovu pri~u ili svima?" A Gospod re~e: "Ko je dakle taj verni i mudri doma}in koga postavlja gospodar nad ~eljadi svojom da im na vreme daje {to je njihovo? 8. Blagosloven je sluga koga gospodar njegov, kada do|e, na|e budnog. Zaista vam kaèm, postavi}e ga nad svim imanjem svojim. (Pogl. 59, 7-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Onaj ko darovima Bo`jim ume zakonito da upravlja, doma}in je mnogima. On je taj koji Bo`ji Zakon poznaje i drì ga se i koji u pravo vreme iz Zakona ìvota svakom ~oveku govori i daje ono {to njegova du{a moè da primi i ispuni. Ali ~ovek ~esto odbija pomo} iz Bo`jeg Zakona. Uprkos tome, njegova budna du{a je to primila i ona }e to u odre|eno vreme, svom omota~u, ~oveku, pokazati. Gospod }e nagraditi onoga ~ija je du{a budna i zrela za darove @ivota. Taj }e na Zemlji dobrima @ivota dobro upravljati, brinu}i se za dobro svih koji po Zakonu rade i ispunjavaju zapovest "Moli se i radi". Ko je budnoga srca, taj je i bistre svesti. On je u Meni i Ja Sam u njemu. I ko u Meni ìvi, kroz njega Ja delujem. On }e posedovati zemaljsko carstvo.

9. Ako li pak sluga sebi kaè: Gospodar moj odulji sa svojim dolaskom, i onda stane biti druge sluge i slu{kinje, i jesti i napijati se, onda }e gospodar toga sluge do}i u dan kad ga ovaj ne o~ekuje, i u ~as koji on ne zna; i da}e mu udeo njegov sa nevernima. 10. A sluga koji poznaje volju gospodara svojega a nije se pripremio niti ~inio po volji njegovoj, mora}e da istrpi mnoge udarce. A koji ne zna, ali je ~inio {to zasluùje udarce, dobi}e malo udaraca. Jer kome je mnogo dano, mnogo }e se i traìti od njega; a kome je malo dano, od njega }e se samo malo traìti. (Pogl. 59, 9-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

418

Ko volju Gospodovu, dakle zakone @ivota poznaje, a ne prid`rava ih se, stvori}e mnoge uzroke i ima}e da snosi odgovaraju}e posledice; on }e morati da istrpi mnoge udarce, jer se svesno ogre{io o Bo`ji Zakon. "Jer kome je mnogo dano, mnogo }e se i traìti od njega" zna~i: Du{a koja poseduje unutarnju ja~inu i snagu i koja nije postala slugom greha, treba da bude tu za one i da daje onima i pomaè one koji su jo{ na po~etku duhovnog puta, ~ije se du{e postepeno ~iste i otvaraju za Boga i Njegova dela. Zato }e oni koji su jo{ na po~etku duhovnog puta ka srcu Bo`jem, dobiti manje "udaraca", po{to su njihove du{e jo{ slabe poput bilj~ice i moraju se za{tititi dok ne dostignu unutarnju zrelost ostvarivanjem ve~nog Zakona. Ve~na Ljubav {titi @ivot koji klija u du{i i u ~oveku, da protivnik ne bi mogao da ga napadne. Tek kada je du{a osnaèna, biva izloèna spolja{njim uticajima da bi se potvrdila. Jer kada du{a i ~ovek dobiju puno boànskoga, to jest kada su im zakoni unutarnjeg ìvota priblièni i kada ih ostvaruju, onda su du{a i ~ovek oja~ani i mogu da odole olujama i napadima tame. Oni mogu onda davati i onima koji moraju jo{ biti {ti}eni da bi oja~ali. Tako su, dakle, one jo{ nejake du{e koje su tek na po~etku duhovnog puta, {ti}ene snagom ljubavi, po{to jo{ ne mogu da podnesu udarce tame. Ko pak prima od Zakona unutarnjeg ìvota i prihvati ga, taj time samog sebe obavezuje da primljeni ve~ni Zakon i ostvaruje. Ko pak uprkos ve}em znanju ne ostvaruje i ne ispunjava, on }e jednog dana tako|e biti izloèn olujama. Zbog svoje nemarnosti po`nje}e ono {to je posejao u vreme duhovne za{tite u kojem je mogao da ostvaruje to duhovno znanje.

11. Zato }e oni koji poznaju Boànstvo i prona{li su put @ivota i tajne Svetlosti, a ipak su pali u greh, biti teè ka`njeni od onih koji put @ivota ne poznaju. 12. Oni }e se vratiti kad se njihov to~ak zaustavi i dadne im se vreme da razmisle i poprave svoj ìvot, i tajne da nau~e te u carstvo Svetlosti da stupe." (Pogl. 59, 11-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

419

Ko poznaje Bo`je zakone, a uprkos tom ve}em znanju gre{i, vi{e }e se opteretiti, ima}e dakle da snosi teè posledice nego oni koji o putu ka unutarnjem znaju manje. Shvatite: svako poznaje Zapovesti za ìvot. Stoga nema nijednog koji ih ne zna. Onaj ko ispunjava Zapovesti, upoznaje i put ka unutarnjem, stepenice evoloucije ka ve~nom blaènstvu. Ko pak poznaje Unutarnji put i ve} je pro{ao nekoliko stepenica evolucije, a onda uprkos ve}em znanju gre{i, taj gre{i protiv Svetoga Duha. Kao i svi drugi koji ìve u dubokim gresima, on }e, po smrti, kao du{a prijanjati za to~ak ponovnog ra|anja dok ne otplati ono {to ga kao du{u vezuje za taj to~ak. Zato ovaj iskaz: "Oni }e se vratiti kad se njihov to~ak zaustavi" zna~i: oni }e postepeno ulaziti u Svetlost tek kada napuste to~ak ponovnog otelovljavanja.

13. Isus prolaà{e kroz Jerihon. I gle, be{e tu ~ovek jedan zvani Zakhej, stare{ina carinika, a uz to jo{ i bogat veoma. 14. I on htede da vidi Isusa ko je On, ali ne moga{e od naroda, jer be{e maloga rasta. I potr~av{i napred, pope se na dud da Ga vidi, jer je tuda trebalo da pro|e. 15. I kad Isus do|e na ono mesto, pogledav{i gore vide ga, i re~e mu: "Zakheju, poùri, si|i dole, jer Mi danas valja svratiti u ku}u tvoju." I on si|e brzo, i primi Ga sa rado{}u. 16. I svi koji to vide{e gun|ahu {to On kod gre{nika kao gost svra}a. 17. A Zakhej stade i re~e Gospodu: "Gospode, evo pola imanja svoga da}u siromasima; i ako koga prevarih, vrati}u ~etvorostruko." 18. A Isus mu re~e: "Danas spasenje do|e domu tvome, ako si ~ovek pravedan Avramov si sin. Jer Sin ~ove~ji do|e da potraì i spase izgubljeno." (Pogl. 59, 13-18) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

420

"Jer Sin ~ove~ji do|e da potraì i spase izgubljeno" zna~i: Ja, Hrist, do{ao Sam u Isusu u ovaj svet da sakupim sve ljude i du{e i sjedinim ih u Mojoj svetlosti Spasenja. U Meni su sada sve du{e i ljudi sjedinjeni. Zato nijedna du{a i nijedan ~ovek nisu izgubljeni. Ja, Hrist, nosim ih u Sebi. Svaka du{a i svaki ~ovek kroz Moje delo Spasenja postali su jedna }elija Moga tela. Svaka du{a - i onda kad veruje da je izgubljena - ugleda}e jednom veli~anstvo Oca, onda kada napusti to~ak ponovnog otelovljavanja; jer onda je ona svesno i prihvatila i primila Mene, svog Spasitelja i boànskog brata. Svaka du{a }e jednom razviti ~e`nju za svojom O~evom ku}om, jer tamo je njen duhovni zavi~aj i njena domovina. Shvatite: ve} sada je Sin slavljen u sinovima i k}erima Bo`jim koji ispunjavaju O~evu volju.

421

60. POGLAVLJE Isus osu|uje pismoznance i fariseje kao licemere Zloupotreba Hristovog imena za nehri{}anske svrhe Ne postoje "sveci" - Pro`drljivi vuci u jagnje}oj koì - Antihrist - Hrist pobe|uje (1-18)

1. Onda govora{e Isus narodu i u~enicima Svojim: "Pismoznanci i fariseji sede na stolici Mojsijevoj. Sve {to vam zapovede da poslu{ate, poslu{ajte i ~inite tako. No ne ~inite po delima njihovim; jer govore a ne ~ine. jer oni vezuju te{ka i nesno{ljiva bremena i tovare ih na ple}a ljudska, a sami ne}e ni prstom jednim da ih pomaknu. 2. A sva svoja dela ~ine da bi ih ljudi videli. Oni {ire svoje molitveno remenje i pove}avaju vezene rubove svojih haljina. Oni vole po~asno mesto na gozbama i prvo u sinagogama. Dopu{taju da im se klanjaju po trgovima i da ih ljudi zovu ravi, ravi. 3. A vi ne dajte da vas zovu ravi (u~itelj). Jer Jedan je U~itelj va{, Hrist. A vi svi bra}a ste. I nikoga na Zemlji Ocem ne zovite, jer na Zemlji su o~evi samo po mesu o~evi, ali je u Nebu onaj Jedan, koji je Otac va{, koji ima Duha Istine, koga svet ne moè da primi. 4. I ne dajte da vas zovu majstor, jer Jedan je Majstor va{, Hrist. A najve}i izme|u vas sluge da vam budu. Jer koji samoga sebe uzdiè, ponizi}e se. A koji su u sebi ponizni, uzdignu}e se. 5. Te{ko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! Jer vi zatvarate Carstvo nebesko pred ljudima! Vi u njega ne ulazite niti pu{tate da u|u koji bi hteli. 6. Te{ko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! Vi {to pro`direte ku}e udovi~ke i duge molitve izgovarate reda radi! Zato }ete utoliko vi{e prokletstva primiti. 7. Te{ko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! Vi {to prohodite morem i kopnom da nekoga za sledbenika Jevreja pridobijete; a kad on to postane, na~inite ga detetom pakla dvostruko ve}im od sebe! 8. Te{ko vama, vi vo|i slepi, koji govorite: 'Ako se ko stalno kune hramom, to nije ni{ta; ali ko se kune zlatom hramovnim, kriv

422

je.' Vi bezumnici i slepci! Jer {ta je ve}e, zlato ili hram koji zlato posve}uje? 9. I: 'Ko se stalno kune oltarom, ni{ta je to. Ali ko se kune `rtvom na njemu, kriv je'. Vi, slepci i bezumnici, {ta je ve}e? @rtva ili oltar koji `rtvu posve}uje? 10. Koji se dakle kune oltarom, kune se njime i svime {to je na njemu. I koji se kune hramom, kune se njime i Onim koji boravi u njemu. A koji se kune Nebom, kune se prestolom bo`jim i Onim Jednim koji na njemu sedi. 11. Te{ko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! Vi {to desetinu dajete od metvice, anisa i kima, a izostavljate ono najva`nije u Zakonu: pravednost, milosr|e i veru! A ovo bi trebalo ~initi, i ono ne izostaviti. Vi vo|i zaslepljeni, koji komarce oce|ujete a pro`direte kamile! 12. Te{ko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! Vi {to ~a{e i zdele spolja ~istite, a iznutra su pune ucene i razvrata! Fariseju slepi, o~isti najpre iznutra ~a{u i zdelu, da budu i spolja ~iste! 13. Te{ko vama, pismoznanci i fariseji, vi licemeri! [to ste kao grobovi okre~eni, koji spolja izgledaju lepi a unutra su puni kostiju mrtva~kih i svake ne~isto}e. tako i vi - spolja se pokazujete ljudima ~estiti, a iznutra ste puni licemerja i pretvaranja. 14. Te{ko vama, fariseji i pismoznanci, vi {to spomenike diète prorocima i ukra{avate grobove pravednih, i govorite: da smo mi ìveli u vreme svojih otaca, ne bismo se sa njima ogre{ili o krv proroka! 15. Dakle, sami svedo~ite za sebe da postupate kao deca onih koji su proroke ubijali. Tako i vi ispunjavate meru otaca va{ih! 16. Zato sveta mudrost kaè: Evo, {aljem vam proroke i mudre i pismoznance; i vi }ete jedne pobiti i raspeti, a jedne bi~evati po sinagogama va{im i proganjati od grada do grada. Da do|e na vas sva krv pravedna {to je na Zemlji prolivena, od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina, kojeg ubiste izme|u hrama i oltara. Zaista vam kaèm, sve ovo sru~i}e se na rod ovaj.

423

17. O Jerusalime, Jerusalime, koji proroke ubija{ i kamenjem zasipa{ poslane tebi! Koliko puta htedoh da skupim ~eda tvoja, kao {to kvo~ka pili}e svoje pod krila skuplja, i ne htedoste! 18. Eto }e vam se ostaviti ku}a va{a pusta! Jer vam kaèm: Ne}ete Me odsada videti dok ne kaète: Svet, svet, svet! Slava onome koji dolazi u ime onog Jednog Pravednoga!" (Pogl. 60, 1-18) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ono {to Sam Ja kao Isus iz Nazareta govorio farisejima i pismoznancima i njihovim sledbenicima, to vaì jo{ i danas (1989): onako kako su oni Mene, Hrista u Isusu iz Nazareta okrivljavali za satansko, progonili Me i ismevali, isto tako }e i Mojima u dana{nje vreme (1989) ~initi teolozi, la`ni poznavaoci Biblije i njihovi sledbenici. Dana{nji su pismoznanci i fariseji ponovo mnogi crkveni a delom i svetovni poglavari. Po{to svoje dogme i svoje crkvene zakone smatraju temeljem hri{}anstva, ne shvataju {ta zna~i pravo hri{}anstvo. Mnogi predstavnici crkvenih i svetovnih vlasti bave se politikom koriste}i re~ "hri{}anski" za nehri{}anske svrhe. Oni koriste Moje ime da bi u~inili ~ast svom imenu. Oni govore narodu o jevna|elju ljubavi, no veoma je malo onih koji po njemu i ìve. Oni objavljuju neke zakone koji su u suprotnosti sa boànskim zakonima i tako gaze ono najsvetije, Zakon ljubavi i ìvota. Oni dopu{taju da se ìvotinje ubijaju. Oni jedu meso u velikim koli~inama i piju èstoka pi}a. Mnogi od njih su tako|e odgovorni za skrnavljenje, iskori{}avanje i trovanje Zemlje, a mnogi koji sebe nazivaju hri{}anima, naoruàvaju se za rat. Takozvani hri{}ani, koji su slepo odani svojim vlastima, dopu{taju da ih obu~avaju za upotrebu oru`ja u ratne svhre, da bi onda, kada odjekne ratni pokli~, i ubijali ljude. Slepi za ve~nu istinu, oni postupaju kao robovi i ~ine ono {to im se nare|uje. Omamljeni svojim niskim "ja", mnogi oskrnavljuju velikog zemljo-~oveka, Zemlju, i me{aju se u njegove zakonite tokove, ometaju}i time i razaraju}i magnetna polja Zemlje i Zemljinu atmosferu. Sve ovo izrasline su satanskog - ono nisko "ja" ljudi koji sebe smatraju hri{}anima.

424

I danas crkvene vlasti sede na po~asnim mestima, kako prilikom gozbi, tako i u svojim crkvama, i dopu{taju da ih njihovi vernici oslovljavaju po~asnim titulama. Jo{ i danas (1989) ~aste oni jednog ~oveka titulom "Sveti otac", iako sam Ja kao Isus iz Nazareta u~io ljude da postoji samo j e d a n Sveti Otac: to je Otac na Nebu, Otac-Majka Bog svih bi}a i ljudi. Oni slave i svoje "svece", iako Sam Ja ljude u~io da ne postoje "sveci" - ve} samo blaèna bi}a koja ìve u Bogu. Na Zemlji postoji otac po mesu, mu{ki pol kao stvaraju}i princip. Mu{karac, koji za~inje dete, daje seme za zemaljsko telo du{e koja se otelovljuje. On sebe onda naziva ocem po mesu - onako kao {to ènski pol, koji prima seme tog mu{karca za omota~ od mesa koji nastaje i koga nosi ispod srca i ra|a ga, naziva sebe majkom po mesu. Zemlja je mesto otpla}ivanja za du{e u zemaljskom telu. Ali na njoj su sada, u nekom omota~u od mesa, ponovo i mnogi od onda{njih licemera, da bi nastavili svoje intrige protiv Mene, Hrista, progone}i opet one ljude koji se trude da obelodanjuju istinu. I danas vaè Moje re~i: ako su proganjali Mene, proganja}e i vas. Gonjeni ~astoljubljem, mo}i i ta{tom samoobmanom, oni kao du{e uvek iznova ulaze u zemaljska tela, da bi opet po~eli tamo gde su prestali kada ih je ugrabila zemaljska smrt. To }e se nastavljati sve dok otelovljavanje za takve niske du{e ne bude vi{e mogu}e - ili dok se u onom jo{ preostalom kratkom vremenu za otelovljavanje ~astoljubive du{e i du{e gladne mo}i ne pognu da bi postale najmanje me|u svojom bra}om i sestrama. Jer ko samoga sebe uzdiè, mora}e do}i do uvida preko "poniènja". To su, dakle, u mnogim slu~ajevima uvek iznova isti oni licemeri koji su to bili i u Moje vreme, kada Sam hodao Zemljom kao Hrist u Isusu iz Nazareta. Stalno se doga|aju isti ili sli~ni zlo~ini, razume se odgovaraju}e promeni vremena - samo sa drugim argumentima i metodama. Cilj je pak isti: isklju~iti sve one koji obelodanjuju ve~nu istinu i ostvaruju pravi hri{}anski ìvot. Shvatite: demonima su oni koji ostvaruju pravo hri{}anstvo, najve}a opasnost. Zato se satana ~ula zaogrnuo pla{tom "hri{}anskog", ne bi li izazvao veliku zabunu, tako da ne moè svako odmah da prepozna {ta je zaista hri{}ansko. A pravi hri{}anski ìvot

425

jeste ìvot po zakonima Bo`jim, kojima Sam Ja kao Isus iz Nazareta u~io ljude i koje Sam ìveo. Sli~no kao {to Sam Ja morao da stradam kao Isus, morali su u sva vremena da stradaju mnogi pravedni proroci i pravedni mu{karci i ène. Ko jevan|elje ljubavi i ìvota ne samo propoveda, nego ga i praktikuje i mnogim ljudima pribliàva zakone ljubavi i ìvota iz svog ostvarivanja - dakle, pokazuje im put ka Meni, Hristu Bo`jem u njihovom unutarnjem, kako bi mogli da Me slede - taj je opasnost za one koji su se samo zaogrnuli pla{tom "hri{}anstva". Po{to jedna èna u zemaljskom ruhu, sanosilac boànske Mudrosti, o kojoj Sam ve} govorio, ponovo u svet, ljudima, donosi ve~ne zakone i put u ve~ni Zakon, ona mora - sli~no kao Ja i mnogi proroci - da podnosi podsmeh, izrugivanje, prezir i klevetu. Uprkos svemu tome, ve~na istina }e se probiti, a Hrist, povezan sa boànskom Mudro{}u, izi}i }e kao Pobednik. Ko ho}e da prepozna pro`drljive vukove u jagnje}oj koì la`nog hri{}anina, taj neka proveri crkvene vlasti i njihove sledbenike - a me|u njima su i mnogi vladari ovoga sveta, koji Moje Ime koriste kao sredstvo za postizanje svog cilja: Da li su ovi crkveni i svetovni nosioci vlasti sledbenici Nazare}anina? Da li u~enje crkvenih vlasti ~ini ljude zdravim i sre}nim? Da li je majka Zemlja zdrava i pruà li Zemljina atmosfera jo{ za{titu Zemlji i ljudima? Ko su oni koji zagovaraju ubijanje? Potraìte te vukove u jagnje}oj koì la`nog hri{}anina! I prona}i }ete antihrista, koji vam prilazi sa Mojim Imenom - Hrist obmanjuju}i vas i zavode}i. Od Mog vremena kao Isusa iz Nazareta, do danas, to su uvek iznova isti licemeri - samo u drugim zemaljskim telima - koji su se zavetovali demonskoj mo}i i satani ~ula, da bi sa hri{}anskim pla{tom

426

zavodili ljude. Ko se zavetuje tami, taj i sluì tami. Ona }e svoje uvek iznova slati u svet, da bi ljude obmanjivala i da bi ih zavodila. Mnogi narodi su kao stado sledili ljudske pastire, a ovi su ih vodili u haos. Ali, i u haosu postoji nada u ono dobro, u Novo Doba, Doba Hrista. Ja Sam nada, Ja Sam Istina i @ivot. U Duhu Ja Sam Svojima veoma blizu i preko njih pripremam Svoj Dolazak. A to je dovodilo i dovodi do borbe. Jer onaj koji se vekovima zaogrtao hri{}anskim pla{tom i jo{ ga nosi, da bi njime jo{ mnoge zaveo, ne}e se predati odmah. Ja, Hrist, Jesam @ivot; Ja ne razaram. Ja prosve}ujem, tako da oni koji zmiju spaze, mogu i da je prepoznaju i da joj stanu na glavu. Na ovaj na~in Ja razotkrivam licemere, daju}i im istovremeno mogu}nost da pognu glavu i postanu najmanji me|u svojom bra}om i sestrama. Shvatite: Ja }u pobediti preko ljudi koji su sa Mnom i koji pripremaju Novo Doba. Naoruàni Mojom snagom, oni se i sada bore protiv svojih sopstvenih gre{aka i slabosti, a istovremeno, snagom ljubavi, protiv licemera zaogrnutih hri{}anskim pla{tom. Ta borba u Meni i sa Mnom, pravedna je borba. Ja, Hrist, idem ispred onih koji se trude da vr{e O~evu volju. Zemlja }e se o~istiti i posta}e svetlija, jer Ja, Hrist Bo`ji, dolazim. Re~ "zaklinjati se" treba shvatiti po smislu. Ona odgovara re~i "potvr|ivati".

427

61. POGLAVLJE Isus prori~e kraj Doba Prepozna}ete ih po plodovima njihovim (1). Reinkarnacije gladnih mo}i i Bo`jih glasnika tokom vremena (2-3). Oni mra~ni bore se svim metodama (4-5). Upozorenja za vreme uàsa (6-7). Povratak Hristov: Nau~ite da razlikujete (8-9). Promene u Sun~evom sistemu i na Zemlji (10). Predstoje}e vreme kraja - Evolutivni put ~ove~anstva i Zemlje u svetlotvarnost - Carstvo Mira - Poslednja pobuna Satane - Bo`je "Neka bude": razlaganje svega grubotvarnog - Pripremanje povratka Hristovog preko boànske Mudrosti - Dolazak Hristov, najve}i doga|aj (11). Prepoznajte znake vremena (12-14). Ko je budan, ne}e propustiti taj ~as (15-19)

1. I dok se|a{e Isus na gori Maslinskoj, pristupi{e Mu u~enici nasamo govore}i: "Reci nam, kada }e se ovo zbiti? I {ta }e biti znak Tvoga Dolaska i znak svr{etka sveta?" Isus odgovaraju}i re~e im: "Pazite da vas ko ne zavede. Jer mnogi }e do}i pod imenom Mojim govore}i: Ja sam Hrist, i mnoge }e zavesti. (Pogl. 61, 1) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Svako ko dopusti da se slavi njegovo sopstveno ime i izdaje se za najve}eg i dopu{ta da ga oboàvaju, tome ne verujte. I ne verujte nijednome koji kaè da je ponovoinkarnirani Hrist; jer Ja ne}u vi{e ulaziti u telo, ve} Sam u Duhu sa Svojima. Svako pak koji sluì, koji slavi samo Ime Gospoda, koji ~ini dobra dela i donosi ih u svet, tako da dobri plodovi postanu vidljivi za mnoge, pravi je putokaz; preko njega delujem Ja. Ne}ete ih prepoznati po re~ima, nego po njihovim plodovima. Smena doba, u kojoj se Ja sve vi{e pribliàvam Mojima, moè se uporediti sa kasnim letom i jeseni, jer vreme prelaska iz starog, gre{nog sveta u Novo Doba, vreme je ètve. Oni koji ìve u Meni, donose dobre plodove, a oni koji su Moje Ime zloupotrebljavali i zloupotrebljavaju za svoje ciljeve, pokazuju sada svoje lo{e plodove. Smena doba omogu}ava da se vrlo jasno prepoznaju dobri i lo{i plodovi.

428

Shvatite! Kasno leto i jesen su za to gre{no doba ve} po~eli. Plodovi postaju vidljivi - ètva je u toku.

2. I ~u}ete za ratove i glasine o ratovima, no gledajte da vas ne upla{e. Jer sve ovo mora da se dogodi, ali to jo{ nije kraj. Jer usta}e narod na narod i carstvo na carstvo; i bi}e gladi i po{asti i zemljotresa po raznim mestima. A to je tek po~etak nevolja. 3. I u danima ovim vlastodr{ci ovoga sveta grabi}e zemlju i bogatstva Zemlje radi sopstvenog uìtka i podjarmljiva}e mnoge koji trpe nevolju, i drà}e ih okovane u lancima i koristi}e ih da bogatstva svoja uve}aju, i pot~ini}e ~ak ìvotinje u polju i uàs podi}i }e. Ali }e im Bog glasnike Svoje poslati i ovi }e Njegove zakone objaviti, koje su ljudi predanjem svojim prekrili, i koji ih prekr{e, umre}e. (Pogl. 61, 2-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ono {to je predskazano, ve} je otpo~elo (1989). Poput satnog mehanizma koji odbrojava vreme, proti~e ono {to je predskazano. Jedna katastrofa sustiè drugu, a jedan udes pruà ruku drugome. Po tome se moè prepoznati smena doba. Gre{ni svet prolazi. U njemu ve} svi}e ra|anje Novog Doba i pokazuju se duhovno probu|ene generacije iz kojih }e proizi}i duhovno ~ove~anstvo Novog Doba. U dana{nje vreme (1989) je kao u vreme Noja ili u vreme propasti Pompeje. Ve}ina ljudi se èni i udaje. Oni dodu{e slu{aju o znacima vremena - a ostaju ipak gre{ni ljudi. Propadali su i propadaju sa svojim bogatstvom i sa svojom spolja{njom mo}i. Tokom vremenskih epoha koje su iza nas, mnoge od ovih du{a stalno su ulazile u zemaljska tela i mnoge su po~injale da ponovo deluju tamo gde su bile prestale ranije, u ~asu smrti - samo, uvek u jednom drugom vremenu, sa drugim sredstvima i drugim metodama. Mnogi su vr{ili i vr{e uvek iznova iste slu`be, bilo kao vladari nacija i dràva, bilo kao crkveni vo|i. Njihova glad za mo}i stalno ih je terala i tera ih na Zemlju, na ove poloàje.

429

Kao ljudi, oni su onda stalno poku{avali i poku{avaju da to~ak sveta, te spoljne strukture, odràvaju u uobi~ajenom toku. Tako su oni tokom vekova objavljivali i objavljuju sli~ne zakone za narod. A narodi su dopu{tali i dopu{taju da ih njihove vlasti manje ili vi{e podjarmljuju i stalno slu{aju svoje vo|e, koje su jo{ u ranijim inkarnacijama ~inile isto ili sli~no. Po{to su to uvek jedni te isti koji upravljaju dràvama i isti~u se kao crkvene vo|e, u nekim zemljama se stalno ponavljaju isti tokovi kao i u proteklim vremenima. Udesi, katastrofe i haoti~na stanja imaju samo druga imena. U mnogim slu~ajevima pak oni su danas gori nego u pro{losti. Ali, u svemu negativnom je i ono pozitivno: U vremenu nestajanja i nastajanja stalno se probija svetlo Hristovo, doba Duha Bo`jeg, Novo Doba, doba Hrista, koji Ja Jesam. Shvatite: u promeni od starog, gre{nog sveta, ka Novom Dobu, dolazili su i opet neprestano dolaze Bo`ji glasnici. Mnogi pravedni mu{karci i ène su sada u Mojoj slu`bi za Novo Doba. Bi}e otkrivena cela Istina - premda su je tokom mnogih vekova svesno i nesvesno pokrivali ljudi koji su bili daleko od Boga: Bo`ji glasnici objavljuju opet Zakone Bo`je i trude se da {ire jevan|elje ljubavi {irom Zemljine kugle - od kontinenta do kontinenta, od grada do grada, od zajednice do zajednice, od sela do sela. Oni pripremaju Carstvo Bo`je na ovoj Zemlji. Mnogi ljudi probudi}e se zahvaljuju}i ovoj delatnosti glasnika Bo`jih i stupi}e na put u unutarnji ìvot.

4. Tada }e vas predati na muke i ubija}e vas. I omrznu}e na vas svi narodi zbog imena Mojega. I usta}e jedan na drugoga i jedan drugoga }e izdati i mrze}e se. I pojavi}e se mnogi la`ni proroci i zave{}e mnoge. 5. I po{to bezakonje uzme maha, ohladne}e ljubav mnogih. Ali ko do kraja istraje, bi}e spasen. I propoveda}e se ovo jevan|elje o Carstvu Bo`jem po svemu svetu, za svedo~anstvo svim narodima, i tada }e do}i kraj. (Pogl. 61, 4-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

430

Tako se doga|alo u proteklim vekovima: Moji su mu~eni i ubijani. Ono {to je bilo, nastavlja se. Uvek su to isti vukovi u jagnje}oj koì koji dolaze na svet gladni mo}i. Oni ho}e da ugase i Hristovo svetlo, koje im je trn u oku, i zloupotrebljavaju za to i Moje Ime. Njihov pla~ moète ~uti kada im Bo`ji glasnici predo~avaju njihova satanska dela, koja oni - kako ~ak sami kaù - ~ine u Moje Ime. Shvatite: Nekada su Bo`ji glasnici bili mu~eni i ubijani. U dana{nje vreme (1989) njih kleve}u, ismevaju ih i rugaju im se. Prave hri{}ane progone i sada, samo drugim sredstvima i metodama klevetanjem preko medija koje oni zovu {tampa, radio i tome sli~no. Iza ovih stoje predstavnici crkava koji ose}aju da im ova istina preti popovi, sve{tenici i takozvani opunomo}enici za sekte, zatim takozvani politi~ari, novinari i reporteri - i svi ostali koji im ukazuju poverenje. I u dana{nje vreme (1989) oni koji sebe nazivaju hri{}anima mrze mnoge pravedne mu{karce i ène, jer ovi slede Mene, Hrista. Shvatite: kao {to je bilo u svim vremenima, tako je i u ovoj promeni od starog, gre{nog sveta ka Novome Dobu. Mnogi ljudi govore o Meni, Hristu. Pogodi li ih, me|utim, kakav povetarac, npr. kakva kleveta, oni iznenada promene mi{ljenje i izdaju Me. Iz straha za svoj zemaljski ìvot, za ugled i poloàj, oni izdaju i mrze i jedni druge. Onaj mra~ni se najrazli~itijim metodama me{a u narode i nahu{kava jedan narod protiv drugog. To je mogu}e po{to su ljudi me|usobno nejedinstveni. Ljudi gledaju jedni na druge kao na neprijatelje, razvijaju agresije i strahove od budu}nosti. Sve ovo oni mra~ni stalno potpiruju, jer ho}e da odrè mase mobilnima. Onda dolaze kao la`ni proroci i izdaju se za donosioce blagoslva, vezuju ljude za svoje "oda{iljanje" i za svoju li~nost - a ne usmeravaju se na Mene, Hrista. U promeni od starog, gre{nog sveta ka Novome Dobu, dobu Svetlosti, onaj mra~ni napada Svetlost na {irem frontu. Ali ko se moè trajno odupreti svetlosti? Nijedan ~ovek, a i nijedna du{a, nijedna mra~na sila - ni kada zloupotrebljava Moje Ime i postavlja se protiv pravih hri{}ana. Svetlost, koja Ja Jesam, ja~a je.

431

Shvatite: Ja Sam Svetlost sveta, koja nije vezana za vreme. Svetlost proìma prostor i vreme i ona }e sve obnoviti. Dolazi vreme u kojem onaj mra~ni ne}e mo}i ni napred ni nazad, ve} }e mu preostati jedino kapitulacija i - kao i za svakog pojedina~nog ~oveka i svaku du{u - okretanje i vra}anje Svetlosti, koja Ja Jesam. I ako u ovoj zavr{noj bici uzmu maha bezakonja, a ljubav sve vi{e ohladni u mnogim ljudskim srcima - svetlost }e ipak biti vidljiva: to je Hrist, Ja Jesam, koji preko glasnika, preko Pionira Novog Doba, donosi svetlost na Zemlju. Mnogi ljudi }e umreti. No mnogi }e biti i spaseni, koji budu izdràli borbu sa silama tame. Oni koji Mi ostanu verni drà}e se jevan|elja ljubavi i objavljiva}e i dalje Carstvo Bo`je na ~itavoj Zemlji i svedo~i}e o istini koja Ja Jesam, koja boravi u njima, koja preko njih govori i dela: Hrist.

6. Zato kad vidite uàs pusto{enja, o kojem govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetome (koji ~ita da shvati), tada ko bude u Judeji neka beì u gore. I koji bude na krovu, da ne silazi da uzme {to iz ku}e svoje; i koji bude u polju, neka se ne vra}a da decu svoju povede. 7. A te{ko trudnicama i dojiljama u te dane! Molite se da beànje va{e u zimu ne bude ili na sabat. Jer bi}e tada nevolja velika, kakve nije bilo od postanja sveta do sada i kakve nikad vi{e biti ne}e. I ako se ne skrate dani ovi nijedno se telo ne}e spasti. Ali radi izabranih skrati}e se dani ovi. (Pogl. 61, 6-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sada neposredno predstoji ono {to je Ve~ni u sva vremena objavljivao ljudima preko proroka - premda ve}ina ljudi nije htela da ~uje opomene i uputstva Ve~noga date preko proroka. Ova velika vremenska prekretnica otpo~ela je. Ko se jo{ brine za svoje spolja{nje, èli da ga odrì i uve}a, ne ostaje samo za njega vezan - on }e i propasti sa tom svojom imovinom. U istoj meri u kojoj propada svet, nastaje sasvim postepeno - uprkos jadu i nevolji - Carstvo Bo`je na Zemlji.

432

Kada shvatite da se svet raspada, nemojte se vra}ati i nemojte se zadràvati da biste doneli ili uredili jo{ ovo ili ono. Po|ite mestu Bo`jem koje je u vama, i pustite da vas vodi Onaj koji boravi u vama. Stoji zapisano: "Ali te{ko trudnicama i dojiljama u te dane!" Ako je plod u telu majke ispunjen snagom i svetlo{}u, jer otac i majka ìve u Bogu, onda }e on ostati sa~uvan. Ali ako je plod u telu majke od ovog starog, gre{nog sveta, ako je dakle siroma{an svetlo{}u, kao {to su i otac i majka siroma{ni svetlo{}u, onda im on moè biti oduzet - ve} prema tome koji uzroci postoje. U ovom vremenu uàsa kakvo svet jo{ nije doìveo, bi}e uzeto i poneko telo koje nosi plod siroma{an svetlo{}u. Molite se da truba Reda ne zatrubi na sabat, kada se ljudi jo{ vi{e odaju ugodnom ìvotu umesto da se mole Bogu i da Mu se zahvaljuju za Njegovo vo|stvo i pomo}. Do mnogih koji bi mogli da pruè spolja{nju pomo} ne}e se vi{e mo}i do}i. Molite se da to veliko spremanje na Zemlji ne bude u zimu, jer mnogi jedva da }e imati neku imovinu kraj sebe, a mnogo toga bi}e razoreno, tako da ~esto ne}e mo}i odmah da na|u uto~i{te u kakvoj ku}i, ve} na otvorenom prostoru ili u skrovi{tima. Tada }e se mnogi smrzavati i smrznu}e se, trudnice tako|e. Mnogi ljudi oslonili su se na ovaj svet i na njegove vlade i izgubi}e preko no}i sve za {ta su mislili da je njihova svojina i njihova sigurnost. Ve~ni dobri Bog, va{ i Moj Otac, ve} je skratio vreme za Svoje verne, a kad zbrka bude dostigla svoj vrhunac, skrati}e ga jo{ jednom. Mnogi koji na ~elu nose znak ljubavi nastavi}e da grade Carstvo Mira Isusa Hrista na ru{evinama i na haosu ovoga sveta i podiza}e ga u celom svetu kao znak pobede.

8. Tada ako vam ko kaè: Evo, Hrist je ovde, ili - tamo je, na verujte mu nepromi{ljeno. Jer usta}e la`ni hristosi i la`ni proroci i znake velike i ~udesa ~ini}e, da se i izabrani prevare. Eto, rekoh vam unapred! 9. Ako vam dakle kaù: Evo, On je u pustinji, ne izlazite; Evo, On je u tajnim odajama, ne verujte mu nepromi{ljeno. Jer, kao {to svetlo izlazi na istoku i sija sve do zapada, takva }e i budu}nost Sina

433

~ove~jega da bude. Jer gde je strvina, tamo se i orlu{ine sakupljaju. (Pogl. 61, 8-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Znajte, da }u Ja u Duhu do}i Svojima - a ne vi{e u telesnom omota~u. Ako neko kaè, ovde ili tamo je Hrist, onda se setite da Sam vam Ja to unapred rekao. Ja vi{e ne}u ulaziti u telo. Ja Sam kao Isus prihvatio telo radi vas i savladao Sam ga tako da ga i vi moète savladati preko Mene, Hrista i da i vi dostignete uskrsnu}e i ponovno duhovno ro|enje, i time opet sjedinjenje sa Bogom, va{im i Mojim Ocem. Ako ostvarujete ve~ne Zakone, nau~ite da razlikujete; jer ne}e biti samo la`nih proroka. Upravo u ovoj velikoj vremenskoj prekretnici ima mnogo pravednih mu{karaca i èna - ljudi koje Sam vam Ja poslao, koji se po{teno i iskreno trude da vam donesu Zakone Bo`je i koji usred jada i propadanja sveta podiù Carstvo Mira. To su oni koji ispunjavaju jeva|elje ljubavi i tako donose Carstvo Bo`je na ovu Zemlju. Po plodovima njihovim }ete ih prepoznati.

10. Odmah po nevolji ovih dana Sunce }e se pomra~iti, i Mesec }e svetlost svoju izgubiti i zvezde }e padati s neba i sile nebeske pokrenu}e se. (Pogl. 61, 10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Prilikom tih mo}nih potresa, u ~itavom Sun~evom sistemu planete }e isko~iti iz svojih putanja i grupisa}e se, najpre u jo{ jednoj drugoj putanji, oko tada{njeg Sunca. I Mesec }e primiti jedan drugi poredak i stupi}e u jedan drugi gravitacioni odnos prema Zemlji. Tako }e se na Zemlji promeniti i dnevno-no}ni ritam, godi{nja doba i plima i oseka. Prilikom ovih doga|aja do}i }e do jednog prolaznog pomra~enja Sunca.

434

"Zvezde }e padati s neba" zna~i: Mo}ni meteori pada}e na Zemlju. I na taj na~in promeni}e se odgovaraju}e i planeta Zemlja. Mora }e sebi potraìti druge bazene. Visoke planine }e nestati, a nasta}e nova brda i doline. Zemlja }e u ukupnoj svojoj slici postati pitomija. Shvatite: Ja }u sve obnoviti.

11. I tada }e se pojaviti znak Sina ~ove~jega na nebu; i tada }e svi narodi na Zemlji zakukati, i ugleda}e Sina ~ove~jega gde dolazi na oblacima nebeskim sa silom velikom i slavom. I On }e an|ele Svoje poslati sa glasom ~istim kao u trube i oni }e izabrane Njegove sakupiti sa sve ~etiri strane sveta, od kraja do kraja nebesa. (Pogl. 61, 11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Znak Sina ~ove~jega je Svetlo Hristovo, koji Ja Jesam. U Duhu dolazim Ja Svojima koji Mi u zemaljskom ruhu sluè i nastanjuju Carstvo Bo`je, ~iji Sam Ja vladar. Shvatite: Ja ne dolazim preko no}i, niti od danas do sutra. Svi veliki doga|aji {alju svoje svetlo ili svoje senke unapred. Ja Sam Svetlost sveta. Moj dolazak u Duhu najve}i je doga|aj za Zemlju i ljude. Ja, Hrist, ve} Sam krenuo, jer Moje Svetlo ve} deluje na Zemlji i u atmosferi, jer proroci Bo`ji i verni mu{karci i ène sve vi{e Mi pripremaju puteve. Proroci Bo`ji u Starom zavetu i svi proroci Bo`ji i prosvetljeni mu{karci i ène u proteklih dve hiljade godina uvek su iznova upozoravali ~ove~anstvo na njegovu sopstvenu ètvu i pozivali su na preobra}enje. ôve~anstvu je iz mnogih faseta ve~ne Istine otkrivana njegova satanska setva i njegova odgovaraju}a budu}nost ukoliko se ne preobrati i ne ispunjava zakone Bo`je. U sve kra}im vremenskim razmacima govorilo se i govori se o predstoje}em vremenu kraja. Masa ljudi pak ìvela je i ìvi i dalje u grehu i igrala je i igra i dalje oko svog zlatnog teleta, oko svoga "ja" koje teì onom "moje" i

435

"meni" i lagodnom ìvotu. Opomene se ispunjavaju. ôve~anstvo stoji u takozvanom vremenu kraja. Shvatite: re~ima "vreme kraja" ne misli se na kraj materije, na kraj planete Zemlje, ve} na kraj svega onoga {to je protiv Boga: materijalizam se bliì kraju. Kao {to sasvim postepeno nastaje Carstvo Mira na Zemlji, profinjava}e se sasvim postepeno i veliki delovi materije, jer stoji zapisano: Ja }u sve obnoviti. Nasta}e novo nebo i nova zemlja, a ljudi }e urastati u Novo Doba, u doba Svetlosti. Na ovom evolutivnom putu ka svetlijim i finijim oblicima, sve }e se, sve vi{e i vi{e, oduhovljavati, sve do svetlotvarnosti, do finije materije. Jer ljudi Novoga Doba pove}ava}e svetlost u Zemlji i na njoj, a svojim duhovnim ìvotom vibracijski }e i dalje podizati Zemlju i ~itav Sun~ev sistem. Kada onda bude nastalo Carstvo Mira na finijoj materiji, na svetlotvarnoj Zemlji, sija}e i jedno drugo Sunce. Shvatite: Nakon Carstva Mira, ono satansko, demon, jo{ jednom }e smeti da se meri sa Mnom, Hristom, jer i tada }e on misliti na to da ponovo osvoji Zemlju. Ali onda }e morati da shvati da je Bo`je "Neka Bude" u punom zamahu i da je on potpuno potro{io onaj vremenski period, vreme milosti koje mu je Bog, na{ Otac, jo{ jednom dao. Nakon ovog zbivanja koje }e obuhvatiti Zemlju, rasprsnu}e se malo pomalo sve jako zgusnute planete, a ~isto duhovne supstance u materijalnim planetama isko~i}e iz svojih ljuski, sli~no du{ama ljudi ~ija su tela umrla. Napu{teni materijalni delovi planete onda }e se sve vi{e i vi{e rastvarati. Malo-pomalo }e onda sve grubotvarno postati finotvarno, jer Bog je ~ista finotvarna energija. Bog je Duh, snaga, ljubav i mudrost. Boànska Mudrost preuzela je veliki zadatak da Moje svetlo Mira i jedinstva donese unapred i da ga donese svim narodima ove Zemlje i time svim ljudima koji su dobre volje. Preko nje zra~i Moje svetlo u bezbroj faseta ìvota: to je Moja Re~, koja je objavljena i objavljuje se preko usta Moje proro~ice, koja je u isto vreme i glasnik Bo`ji, i preko mnogih pravednih mu{karaca i èna. Moje Svetlo donosi ljudima i Unutarnji put ka srcu Bo`jem. Ono objavljuje i Carstvo Mira i ~ini da sinovi i k}eri Bo`je koji stoje u nalogu Spasenja - pre

436

svih Rod Davidov, kao i ljudi iz drugih rodova - {ire Delo Spasenja i osnivaju i grade Carstvo Mira. Ja dolazim Svojima sve bliè. U meri u kojoj oni budu napredovali na putu u unutarnje i tako, iz generacije u generaciju, sve vi{e budu gradili Carstvo Mira, Ja Sam sve bliè i sve neposrednije sa njima. Po{to je preko boànske Mudrosti, po Mojoj volji, ve} mnogo toga na Zemlji ostvareno, Moje Svetlo zra~i ve} sada u ovaj svet i najavljuje Moj dolazak. Shvatite: an|eli s Neba i verni u boànskom ruhu najavljuju ve} sada (1989), iz sveg glasa, Vladara Carstva Mira i samo Carstvo Mira. Ve} sada se sakupljaju mnogi mu{karci i ène sa sve ~etiri strane sveta da bi ìveli jedni sa drugima i da bi se pripremali za najve}i doga|aj u atmosferi i na Zemlji: za Moj dolazak. Kad onda odjeknu trube sa Neba i kada Me iz Duha Bo`jeg najave heruvimi ~etiriju bitnosti, pojavi}u se Ja sa svom silom i slavom i preuzeti vlast. Onda }e ljudi biti j e d n o stado, a ja }u biti njihov Pastir - Hrist. Pre nego {to se ipak sve ovo dogodi, Zemljom }e se proneti veliki jauk i bi}e uzeti svi koji znak na ~elu ne budu nosili. Oni }e onda i}i dalje svojim putem kao du{e. Shvatite: svetlo Hristovo svetlo je Novoga Doba. Ja najavljujem Svoj dolazak zra~e}i Svoje svetlo unapred.

12. Nau~ite se od smokve: kad se ve} grane njene podmlade i olistaju, znate da je leto blizu. Tako i vi, kad vidite sve ovo, znajte da je blizu pred vratima. Zaista vam kaèm: rod ovaj ne}e pro}i dok se sve ovo ne ispuni. Nebo i Zemlja }e pro}i, ali Re~i Moje ne}e pro}i. 13. O danu tom i o ~asu niko ne zna, ni an|eli na Nebu, do samo Sveotac. Kao {to be{e u vreme Noja, takav }e biti i dolazak Sina ~ove~jeg. 14. Jer isti behu oni pre potopa: je|ahu, pijahu, ènjahu se i udavahu, do dana kad Noje u|e u barku. I ne obra}ahu pa`nju na to dok ne do|e op{ti potop i odnese sve; takav }e biti i dolazak Sina ~ove~jeg. (Pogl. 61, 12-14)

437

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko posmatra doga|aje i zbivanja na ovoj Zemlji i slu{a o sudbinama ljudi po ~itavom svetu, taj shvata da procesi kraja sveta izbacuju svoje senke unapred kao znak i da je ~ove~anstvo usred razlaganja starog, gre{nog sveta. Ko je budan, shvata tako|e da gre{ni ~ovek ne moè da izdrì velike prevrate. Shvatite: ovi prevrati su posledice isto tako mo}nih uzroka, preko kojih zakon setve i ètve uzima greh sa Zemlje. Ljudi u dubokom grehu ne}e tada vi{e mo}i ostati na Zemlji - jer Novo Doba, doba Hrista, uzdiè se iz ru{evina i done}e novo nebo i novu Zemlju. Ko stoji u senci, taj }e umreti od hladno}e svog sopstvenog "ja", svojih niskih ~ula i nagona.

15. Tada }e biti dvojica u polju; jedan }e se uzeti, a drugi ostaviti. Dve }e mleti u mlinu; jedna }e se uzeti, a druga ostaviti. Zato, bdijte, jer ne znate u koji }e ~as do}i Gospod va{. 16. Ali ovo treba da znate: kada bi znao doma}in u koji }e ~as do}i lopov, bdio bi i ne bi dozvolio da se u ku}u njegovu provali. Zato i vi budite spremni; jer }e Sin ~ove~ji do}i u ~as u koji Ga ne o~ekujete. 17. Ko je, dakle verni i mudri sluga koga gospodar postavi nad sluìn~adi svojom da im daje hranu na vreme? Blago slugi kojeg gospodar njegov kad do|e vidi da tako ~ini. Zaista vam kaèm: postavi}e ga nad svim imanjem svojim. 18. Ali ako sluga r|avi u srcu svome rekne: ne}e gospodar moj jo{ za dugo do}i, te po~ne tu}i drugove svoje u slu`bi i jesti sa pro`drljivcima i piti sa pijancima. 19. Onda }e gospodar sluge ovoga do}i jednoga dana, kada ovaj na njega ne bude ra~unao i u ~as kada ga ne bude o~ekivao. I da}e mu platu njegovu sa licemerima u tmini spolja{njoj, sa svirepima i sa onima koji nemaju ni ljubavi ni samilosti: onde }e biti jauk i {krgut zuba. (Pogl. 61, 15-19)

438

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Budite budni i molite se! Ostanite u Meni i znajte da Sam Ja u vama i sa vama. Jer ko je budan i èljno ~eka Gospoda, taj ne}e propustiti ~as u koji Ja dolazim i on }e jad i strahote doìveti samo izdaleka, jer se nije dao uspavati od sveta i nije se dao u njega uvu}i. Radite i dalje u Mome Duhu i istrajte - Ja dolazim!

439

62. POGLAVLJE Parabola o deset devica Ko ispunjava zapovesti ljubavi, budan je. On ima unutarnje svetlo, znak na ~elu (1-7)

1. Tada }e Carstvo Nebesko biti kao deset devica koje uze{e svetiljke svoje i izi|o{e u sretanje èniku. A pet njih bejahu mudre a pet nerazumne. 2. Jer nerazumne uzev{i svetiljke svoje ne uze{e ulja sa sobom. A mudre uze{e ulje u posudama, sa svetiljkama svojim. 3. A budu}i da ènik odocni, zadrema{e sve i pospa{e. A u pono}i stade vika: 'Evo ènik dolazi! Iza|ite Mu u sretanje!' Onda ustado{e sve device one i udesi{e svetiljke svoje. 4. A nerazumne reko{e mudrima: 'Dajte nam od ulja va{ega, jer se na{e svetiljke gase!' A mudre odgovori{e govore}i: 'Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje idite prodavcu i kupite sebi.' 5. A kad one otido{e da kupe, do|e ènik, i koje bejahu gotove u|o{e s Njim na svadbu. I zatvori{e se vrata. 6. Zatim do|o{e i one druge device govore}i: "Gospode, Gospode, otvori nam." A On odgovaraju}i re~e: 'Zaista vam kaèm: Ne poznajem vas.' 7. Zato bdijte, jer ne znate ni dana ni ~asa u koji }e Sin ~ove~ji do}i. Drìte svetiljke svoje upaljene." (Pogl. 62, 1-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Budan ~ovek, koji ~eka svog Gospoda, moè se uporediti sa mudrim devicama. One su za svoje svetiljke ponele sa sobom i zalihu ulja u svojim posudama. To zna~i: one su nosile svetlo u sebi ostvaruju}i zakone Bo`je. Budan ~ovek, koji vodi ra~una o tome da ispunjava zapovesti ljubavi, ima}e unutarnje svetlo: to je znak na ~elu.

440

Ako ~ovek ipak shvati da ne nosi svetlo u sebi, ali tek kada Hrist Bo`ji Svojima ve} bude bio veoma blizu, i ako tek tada po~ne da ide putem ka srcu Bo`jem, onda njegova du{a u ljudskom ruhu ne}e vi{e videti Mene, Hrista. Jer ko je do kraja poslu{an svetu, umre}e u ono vreme u kojem }u Ja preuzeti vlast nad ovom Zemljom. Du{a siroma{na svetlo{}u }e onda u mestima ~i{}enja stupiti na svoj put ka vi{im vidovima ìvota i i}i }e njime uz mnogo muke i patnje srca. Ko Mene ne poznaje, taj Me nije ni prihvatio i nosi zato i malo svetlosti u svojoj du{i. Ovakvi ljudi su dodu{e slu{ali o Mom dolasku, govorili su dodu{e o èniku, no oni se nisu okitili ukrasom unutarnjeg ìvota i vrlinom nesebi~nosti da bi po{li u susret Meni kao èniku. Prave neveste pak, koje su se okitile vrlinom nesebi~ne ljubavi i ukrasom unutarnjeg ìvota i tako rasplamsale unutarnje svetlo, bi}e sa Mnom, sa ènikom. [to ja~a biva Svetlost na Zemlji, utoliko vi{e se zatvaraju vrata za one koji su o Meni samo slu{ali i govorili, ali Me nisu primili i prihvatili. Vrata za otelovljavanje du{a koje nisu razvile svoje unutarnje svetlo, ostaju onda zatvorena. Re~i "Ne poznajem vas" imaju slede}i smisao: Ne poznajete Me, jer ne poznajete sebe. I dokle god vi Mene ne poznajete, ne moète ni u}i u Svetlost; jer Ja Sam Svetlost sveta, Istina i @ivot.

441

63. POGLAVLJE Slikovita pri~a o talantima Kome je dato, treba da daje dalje - Bog nagra|uje samo onog ko daje od srca (1-12)

1. I govora{e dalje: "Carstvo Nebesko je kao ~ovek koji po|e na put u zemlju daleku i pozva sluge svoje i predade im blago svoje. I jednome dade pet talanata, a drugome dva, a tre}emu jedan, svakome prema njegovim sposobnostima, i odmah otide. 2. Onda ode onaj {to primi pet talanata i trgova{e s njima i ste~e jo{ pet talanata. Tako i onaj {to primi dva talanta, ste~e i on jo{ dva. A koji primi jedan, otide te iskopa rupu i sakri novac gospodara svojega. 3. A posle dugog vremena do|e gospodar slugu ovih i stade svoditi ra~un s njima. I pristupiv{i onaj {to je primio pet talanata, donese jo{ i drugih pet govore}i: 'Gospodaru, predao si mi pet talanata; evo, jo{ pet koje sam s njima stekao.' A gospodar njegov re~e mu: 'Dobro si u~inio, slugo dobri i verni, u malome si bio veran; nad velikim }u te postaviti. U|i u radost gospodara svojega!' 4. A pristupiv{i i onaj {to je primio dva talanta re~e: 'Gospodaru, predao si mi dva talanta; evo jo{ dva koja sam s njima stekao.' A gospodar njegov re~e mu: 'Dobro si u~inio, slugo verni i dobri, u malome si bio veran, nad velikim }u te postaviti; U|i u radost gospodara svojega!" 5. I pristupiv{i i onaj {to be{e primio jedan talant, re~e: 'Gospodaru, znao sam da si tvrd ~ovek; ànje{ gde nisi sejao i skuplja{ gde nisi vejao. Pa se pobojah i otidoh te sakrih talanat tvoj u zemlju: i evo ti tvoje.' 6. A gospodar njegov odgovaraju}i re~e mu: zli i lenji slugo, znao si da ànjem gde nisam sejao i skupljam gde nisam vejao? Trebalo je, dakle, moj novac da da{ menja~ima, da ga ukamate; i ja bih do{ao i uzeo svoje s dobitkom.' 7. Zato uzmite od njega talant i podajte onome {to ima dva talanta. Jer svakome koji umnoì da}e se, i ima}e u izobilju; a od

442

onoga koji nije umnoìo, i {to ima uze}e se. A slugu nekorisnoga bacite u tamu spolja{nju; jer tako je sam izabrao." 8. I re~e Isus u~enicima Svojim: "Budite pravi menja~i novca Carstva Bo`jeg, odbacite {to je r|avo i la`no, a zadrìte {to je dobro i pravo." 9. Isus se|a{e preko puta kutije za prilog i gleda{e kako ljudi me}u novac u nju, a neki bogati stavljahu mnogo unutra. 10. A onda do|e sirota udovica jedna i ubaci dva nov~i}a koji jedva da i{ta vrede{e. 11. I On pozva u~enike Svoje k Sebi i re~e: "Zaista vam kaèm, ova je sirota udovica vi{e u kutiju ubacila no svi drugi. 12. Jer svi drugi dado{e od suvi{ka svojega, a ona od sirotinje svoje dade sve {to ima{e, samu prehranu svoju." (Pogl. 63, 1-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Poslu{ajte: kome je dato, taj ono {to je primio ne bi trebalo da zadràva za sebe, ve} da predaje dalje. Jer Zakon je nesebi~na ljubav koja daje. Svako je od Boga primio Zapovesti. Ono {to je od Zapovesti ostvario, trebalo bi da predaje dalje. Jer onda se to umnoàva u svetu za dobro mnogih. Ko ispunjava Zapovesti, taj ose}a da bi svoje talente i sposobnosti trebalo nesebi~no da ulaè za ono boànsko. Ko tako ~ini za dobro svojih bli`njih, taj donosi ìvot Bo`ji u ovaj svet i pruì}e mnogima hleb unutarnjeg ìvota tako {to }e - svojim sposobnostima i talentima - nesebi~no pripremati srca svojih bli`njih za unutarnji ìvot, da vi{e ne gladuju i da ne budu èdni. Ko pak ne ostvaruje Zapovesti Bo`je, taj robuje grehu i osta}e rob greha i pati}e zbog njega sve dok se ne probudi za detinjstvo Bo`je preko ostvarivanja Zapovesti. Ko je u srcu ostvaren, daje od srca - dakle nesebi~no. Bog ne gleda na spolja{nje darove, ve} na nesebi~ne darove srca, na ono {to ~ovek ostvari i {to nesebi~no predaje dalje. Jer jedino darovi nesebi~ne

443

ljubavi sadrè snagu i svetlost. Ko moè iz toga da daje, taj je bogat u srcu. Shvatite: ko ne daje iz srca, taj i ne prima iz srca Bo`jeg. Samo onaj ko daje od srca, taj }e od srca, od Boga, biti i nagra|en. Bog ljubi svu Svoju decu. On je svima dao jednako mnogo. Bog ne nagra|uje ono {to daje ljudsko "ja", koje samo sebe isti~e i samodopadljivo je, ve} iskrenost i nesebi~nost, ono {to dolazi iz dubine du{e - ono {to je iz Boga.

444

64. POGLAVLJE O bi}u Bo`jem Snage Otac-Majka principa su i u mu{karcu i u èni; zato su oboje podjednako vredni (1-3). Prepoznajte nevidljivo u vidljivome; u svemu gledajte Boga, @ivot (4-5). O zakonu privla~enja u sveukupnom postojanju - Odluka o Hristovom Spasiteljskom delu u sve~anoj Bo`joj prestonoj dvorani - Nalog Spasenja - Nosioci boànske Mudrosti zajedno sa Hristom nose glavnu odgovornost za Delo Spasenja - Niz otelovljenja sinova i k}eri Bo`jih, povezanih ovim nalogom - Otelovljenje Hristovo - Nalog ostaje do njegovog ispunjenja (6-11). Duhovni mrtvac (12). Na slobodnu volju ne sme se nikada uticati (13).

1. Isus do|e do jednog studenca blizu Vitanije, oko kojeg rastija{e dvanaest palmi i gde On ~esto dolaà{e sa u~enicima Svojim da ih pou~ava tajnama Carstva Bo`jeg. I se|a{e tako u senci stabala, a behu sa Njim i u~enici Njegovi. 2. I jedan od njih re~e: "Gospode, davno je jo{ zapisano da Elohim stvori ~oveka po Svojoj slici, i da ga stvori mu{karcem i ènom. Kako Ti onda kaè{ da je Bog jedno?" A Isus im odgovori: "Zaista vam kaèm, u Bogu nema ni mu{karca ni ène, ve} su oboje jedno, i Bog je oboje u jednome. On je Ona i Ona je On. Elohim Bog na{ - savr{en je, beskona~an i jedno je. 3. U mu{akrcu je dakle otelovljen otac i prikriveno majka, u èni pak majka i prikriveno otac. Stoga imena otac i majka treba jednako po{tovati, jer oni su velike snage Bo`je i jedno nije bez drugoga u Bogu Jednome. (Pogl. 64, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U Bo`jem Duhu, Zakonu unutarnjeg ìvota, ne postoje polovi, ve} davaju}a i primaju}i snaga. Davaju}u snagu Ja nazivam princip mu{koga, a primaju}u snagu princip ènskoga. Shvatite: Kad govorim o mu{karcu ili èni, Ja onda govorim o dva pola u smislu polariteta, o dva principa ìvota, davaju}em i primaju}em polu, dakle o mu{kom i ènskom principu. U mu{karcu, mu{kom polu ili principu, manifestuju se snage Oca: davaju}i pol, koji

445

se naziva i duhovno stvaraju}i ili za~injuju}i element, a u njemu je prikriven i ènski pol, ènski princip, majka: ìvot koji prima i odràva. U èni pak, u primaju}em polu, ènskom principu, manifestuju se snage majke koja ìvot prima i ~uva, a u njoj je prikriveno i ono mu{ko, davaju}e, otac. Obe snage, davaju}i i primaju}i princip, uskla|ene su me|usobno. Kao bi}a, oni su dvoje - a ipak jedno: i davaju}i princip i primaju}i - odràvaju}i princip. I kao {to mu{ki, davaju}i princip nosi u sebi ve}im delom stvarala~ke snage, a manjim delom ènske, dakle primaju}e snage, tako i ènski, primaju}i princip, primaju}i pol, nosi vi{e ènskih, dakle maj~inskih aspekata, a manje mu{kih, o~inskih, dakle davaju}ih snaga. Shvatite: U svakoj snazi, bila ona davaju}a ili primaju}a, sadràn je ìvot. Zato èna treba da se jednako po{tuje kao i mu{karac. Jer oboje nose u sebi i jednu i drugu snagu, i mu{ki i ènski element, princip oca i princip majke. Zbog toga je va{ Otac, koji je i Moj Otac, Otac-Majka Bog. Obe su snage sjedinjene u Njemu i deluju u sveukupnom postojanju. To je neli~ni duh unutarnjeg ìvota, nesebi~na ljubav, snaga i mudrost. Ko u svetu ènu smatra manje vrednom i mu{karca uzdiè iznad ène, radi protiv Zakona ìvota, Otac-Majka principa, koji je sveop{ti Zakon.

4. Oboàvaj Boga, koji je nad vama, pod vama, zdesna i sleva, ispred, ispod i iza vas, u vama i oko vas. Zaista, samo je Jedan Bog. I On je sve u svemu i u Njemu sve postoji, On je izvor svekolikog ìvota i svekolikog bivstva, i bez po~etka je i kraja. 5. Stvari vidljive i prolazne, otelovljenja su nevidljivoga koje je ve~no, kako biste od vidljivih stvari prirode do{li do nevidljivih stvari Boànstva, i da preko prirodnoga do|ete do natprirodnoga. (Pogl. 64, 4-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

446

Pro~itali ste da su sve vidljive stvari otelovljenja nevidljivoga, Ve~noga. U~ite se zato da u svim vidljivim stvarima prepoznajete ìvot, ono nevidljivo, koje je u svemu skriveno. ôveku koji se trudi da ispunjava Bo`je zakone sve se otkriva. On vidi i ono {to je skriveno ~oveku koji je privrèn svetu: ìvot, koji je u svemu snaga i postojanje. To je nasle|e du{e, Duh, Bog, koji je ìvot i supstanca i oblik ìvota - dakle: sve u svemu. Shvatite, svaka du{a mora ponovo preuzeti svoje nasle|e, ono {to je ~oveku nevidljivo, ono duhovno-boànsko. Jer svako ~isto bi}e svoje poreklo ima u Duhu, Bogu, i svaka }e se du{a o~istiti i kao ~isto bi}e vratiti se svom poreklu, Duhu, Bogu, u @ivot, u Otac-Majka princip.

6. Zaista, Elohim stvori ~oveka po Bo`joj slici i prilici, kao mu{ko i ènsko, i sva je priroda slika Bo`ja, i zato je Bog oboje, i mu{ko i ènsko, i nije podeljen ve} je oboje u jednom, nedeljiv je i ve~an, i sve je u Njemu, i vidljivo i nevidljivo. 7. Iz ve~noga sve izi|e i u ve~no }e se opet vratiti. Duh Duhu, du{a du{i, razum razumu, ose}aj ose}aju, ìvot ìvotu, oblik obliku, prah prahu. 8. Na po~etku je volja Bo`ja, a potom do|o{e Sin Njegov, boànska Ljubav, i k}i ljubljena sveta Mudrost, jednako svi iz Jednog ve~nog izvora; a iz Njega i svi rodovi duhovnih bi}a Bo`jih, sinovi i k}eri Ve~noga. 9. I oni si|o{e na Zemlju i bivaju s ljudima, u~e}i ih putevima Bo`jim, da ljube zakone Ve~noga i drè ih se, da bi spasenje svoje u njima na{li. 10. Mnogi narodi vide{e dane njihove. I ovi im se objavljivahu pod imenima raznim i radovahu se narodi u svetlosti njihovoj. I sada, evo, opet vam dolaze, no Izrailj ih ne prima. 11. Zaista vam kaèm, Dvanaest Mojih koje Ja odabrah - sve {to reko{e pre, istina je - samo je pogre{nim predstavama ljudskim izopa~eno. (Pogl. 64, 6-11)

447

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sve ~isto jeste u Bogu i sve ~isto dolazi iz Boga. Iz Ve~noga dolaze na Zemlju bi}a Svetlosti - i Ve~nome se opet vra}aju. Zakon privla~enja glasi: Ko ìvi u Duhu Bo`jem on se i kre}e u Duhu Bo`jem, jer u Njemu ima svoju domovinu. Prema ovom zakonu privla~enja: isto privla~i isto - sre}e se jedna du{a ili ~ovek sa du{ama ili ljudima koji u sebi nose isto ili sli~no, kako bi me|usobno o~istili ono gre{no. Tako }e se ~ovek razuma sastati sa ljudima razuma, koji su u svojoj svesti pohranili isto ili sli~no i {to ih pokre}e. Ose}ajan ~ovek, opet, sre}e se sa ose}ajnim ljudima. Imaju li ne{to zajedni~ki da o~iste, onda }e im preko me|usobnog susreta za ovo biti pruèna mogu}nost. A tako i boànski aspekt pronalazi put ka boànskom aspektu. To zna~i, du{e i ljudi koji imaju iste ili sli~ne osobine unutarnjeg ìvota, nalaze se da bi se uzajamno pomagali i sluìli jedni drugima i da bi sve vi{e otkrivali unutarnji ìvot, ìvot koji sve sjedinjuje. Tako i oblik dolazi obliku. Jer svaki oblik zra~i svoje stanje svesti, a zra~i unutarnjim ìvotom kako bi se njegova supstanca i oblik mogli uzdi}i do slede}eg vi{eg duhovnog oblika. Pra{ina se spaja opet sa istom supstancom, pra{inom, i kao snaga i svest ìvi u Bogu, koji je i u ~estici pra{ine. On je podsti~e na evoluciju i vodi je do narednog vi{eg duhovnog oblika. Isto se, dakle, povezuje sa istim. U materijalnom svetu povezuju se ljudi, u carstvima du{e du{e - a u ve~nom postojanju povezuje se sve {to je u duhovnoj evoluciji: duhovni minerali, biljke, ìvotinje i bi}a prirode. Bog, ve~ni Otac, stvarao je i stvara iz ve~nog Duha, Otac-Majka principa, mu{ke i ènske principe, sinove i k}eri Bo`je, duhovna bi}a, koja su proizi{la i proizlaze iz Njegove ljubavi i mudrosti, iz jednog izvora, Boga.

448

Kada je Pad stigao do svog gotovo najnièg stupnja, do{ao sam na Zemlju Ja, Sin, Savladar Neba, kako bih ljudima doneo Spasenje. Kroz "Svr{eno je", koje Sam Ja na krstu izgovorio kroz Svoje zemaljsko telo - Isusa, urodilo se spasenje u sve du{e: Moje nasle|e, Delimi~na snaga iz Prasnage, razdelilo se u iskre i u{lo je u svaku du{u. Spasiteljska je iskra u svakoj du{i po~ela da svetli i od tog trenutka ona je za nju potpora i spas. A pre no {to Sam Ja, Hrist, napustio Nebo da bih zapo~eo Svoje delovanje kao Isus iz Nazareta, Moje sna`no, mo}no Delo Spasenja zaklju~eno je u prestonoj dvorani Ve~noga. Mnogi sinovi i k}eri Bo`je uneli su jedan deo svog duhovnog potencijala Svetlosti u Nalog spasenja i tako imaju udela u Delu Spasenja. Spasiteljsko delo vodi sve du{e natrag, vra}a ih ku}i u njihovo unutarnje, tako da se, nakon napu{tanja zemaljskog tela, Bo`je bi}e moè opet vratiti Bogu, u Zakon ìvota i ljubavi. Sinovi i k}eri Bo`je ra|ali su se u raznim rodovima, prevashodno u rodu Davidovom. Ovaj rod ima vode}u ulogu u Delu Spasenja. A sve ih predvodi boànska Mudrost. Ona je tre}a Bo`ja su{tina, zastupljena u heruvimu boànske Mudrosti, tre}em an|elu Zakona. Kao {to Sam ve} objavio, ènski princip nosioca boànske Mudrosti u zemaljskom je telu (1989), a mu{ki princip u duhovnom telu. Oboje - ènski duhovni dual u telu na Zemlji i mu{ki duhovni dual u Duhu - nose sa Mnom, Hristom, glavnu odgovornost za Delo Spasenja i oni predvode sinove i k}eri Bo`je koji su u Nalogu Spasenja. Svi oni imaju zadatak da u~e ljude putu ka Bogu, da ih u~e da ljube zakone Ve~noga i drè ih se i da u svemu budu poslu{ni Bogu. Ovako }e ljudi pronalaziti spasiteljsku iskru u svojim du{ama i rasplamsavati je da svetli sve vi{e i vi{e. Ona im onda postaje svetiljkom na putu u ve~no postojanje. A to je Hrist Bo`ji koji ìvi u Ocu. Ovako je bilo, a tako se i nastavlja. Po jednom zakonitom redosledu u narode ove Zemlje ra|ali su se sinovi i k}eri Bo`je koji su sudelovali i jo{ sudeluju u nalogu spasiteljskog dela, a sve ih je predvodio dualni par boànske Mudrosti. U Starom zavetu do{le su s Neba i utelovile se na Zemlji prve grupe - prvi sinovi i k}eri koji su imali nalog spasiteljskog dela. Oni

449

su Meni, Hristu, pripremali puteve ka ljudima. Najpre je na Zemlju, kao prorok, do{ao mu{ki princip - heruvim boànske Mudrosti, i najavio dolazak Spasitelja. Dok ljudi u zemaljskom ruhu ovoga nisu bili svesni, dotle su se neki sinovi i k}eri Bo`je pridruìli proroku, da bi zajedno s njim u Starome Zavetu ostvarili ono {to je od Duha Bo`jeg za tada{nje vreme bilo predvi|eno. Po zavr{etku njihovog ìvota na Zemlji, neki od tih sinova i k}eri Bo`jih iz prve grupe, koji jedva da su se i~im opteretili, vratili su se ponovo u ve~ni ìvot pred O~ev presto, na ~elu sa mu{kim principom boànske Mudrosti, heruvimom koji je Ve~nome sluìo na Zemlji kao prorok. No nalog spasiteljskog dela bio je i ostaje, kao pe~at za Novo Doba, u oba principa boànske Mudrosti - to zna~i: neizbrisivo je u njih utisnut sve dok se ne ispuni - a tako i u svim sinovima i k}erima Bo`jim koji su u ovom nalogu. Neki od njih, nakon odlaganja svog zemaljskog ruha, okupljali su se ponovo u podru~jima ~istili{ta u nove grupe - zajedno sa onima koji su tu sada do{li sa Neba - da bi ponovo odlazili u zemaljska tela. Uvek iznova odlazile su grupe sinova i k}eri Bo`jih u otelovljenja, a me|u njima i mnogi koji svoj zadatak jo{ u prvim grupama koje su se utelovljavale nisu ispunili. Odlaze}i tako iz tela u telo, oni su se i optere}ivali. Neki bi ispunili deo svog zadatka, a drugi se opet optere}ivali. Vra}ali su se u carstva du{a i kao du{e boravili u onim podru~jima koja su odgovarala njihovom stanju svesti. Neprekidno su se obrazovale nove grupe sinova i k}eri Bo`jih, kako bi Meni, Hristu, na Zemlji pripremali puteve. I najzad, okupila se odlu~uju}a grupa za Delo Spasenja. U zemaljsko ruho do{ao Sam Ja, Hrist, Sin Bo`ji, Savladar Neba, a sa Mnom i mnogi sinovi i k}eri Bo`je, da bi Mi sluìli i pomagali. Mnogi od njih bili su u Mojoj pratnji, a bili su otelovljeni u rimskim i jevrejskim porodicama. No mnogi od ovih sinova i k}eri Bo`jih, budu}i optere}eni jo{ iz prethodnih inkarnacija, sada, u novom zemaljskom ruhu, nisu prepoznali veliki doga|aj. Ipak, Ja Sam ljudima doneo jedan deo Svog boànskog nasle|a. Jer Mene je podràvao Otac, i glasnici Svetlosti kao i

450

malobrojni sinovi i k}eri u zemaljskom ruhu koji su Me prepoznali kao svoga brata i Spasitelja, Spasitelja ~ove~anstva. Nakon Mog povratka Ocu, kao Savladara Neba i Spasitelja ~ove~anstva, na Zemlju je oti{la slede}a duhovna grupa. Opet su se u podru~jima ~istili{ta okupili sinovi i k}eri Bo`je sa sinovima i k}erima Bo`jim iz Neba, da bi zajedno oti{li u zemaljska tela. Ovu je grupu i sve u njoj, predvodio ènski princip boànske Mudrosti. Po napu{tanju svojih tela, i ove su se du{e opet vratile ili u carstva du{a ili u svetlija podru~ja. Tako su ljudima dolazili, i jo{ dolaze, sinovi i k}eri Bo`je, grupa za grupom, da ih pou~avaju zakonima ìvota, kako bi ljubili Boga i bili Mu poslu{ni, i tako u Hristu prona{li svoj put ku}i, ka Bogu, svom i na{em Ocu. A svaki put su na Zemlju donosili i misli o Carstvu Bo`jem, i ono je na Zemlji postepeno po~elo da poprima svoj lik i oblik: to je Carstvo Mira Isusa Hrista. Kao prethodnik svima njima, uvek je dolazio ènski princip boànske Mudrosti i delovao zajedno sa svojim duhovnim dualom, pozitivom boànske Mudrosti, koji je bio i jeste u duhovnom ruhu, uvek nastavljaju}i da pripremaju puteve sinovima i k}erima Bo`jim. Od Mog boravka na Zemlji pro{le su, evo, gotovo dve hiljade godina. Postepeno se u sinovima i k}erima Bo`jim, i preko njih, izvr{ava volja Ve~noga. Na Zemlji, oni sve vi{e ispunjavaju ono {to stoji u Nalogu Spasenja: sa Mnom, Hristom, u~iti sve ljude da se pridràvaju Zakona ìvota i ljubavi, kako bi postali slobodni za Carstvo Bo`je. Sinovi i k}eri Bo`je koji su u Nalogu Spasenja, dolazi}e i odlazi}e sve dok se ne ispuni ono {to Sam Ja, Hrist, obe}ao: j e d n o stado i j e d a n pastir, j e d a n narod u Meni, Hristu, j e d n o Carstvo na Zemlji, carstvo Ve~noga. Nalog Sina, koji Ja Jesam, je da sve {to izgleda izgubljeno vrati natrag ku}i. Ovaj je nalog u srcima onih koji sluè Meni u Delu Spasenja. Shvatite: Sve dok se ne ispuni ~itavo Delo Spasenja - kako na Zemlji, tako i u podru~jima ~istili{ta - svi ovi sinovi i k}eri Bo`je, sa prethode}om im boànskom Mudro{}u, staja}e u Spasiteljskom nalogu. U Meni, Hristu, na}i }e svaka du{a put do Oca.

451

"Mnogi narodi vide{e dane njihove. I ovi im se objavljivahu pod imenima raznim i radovahu se narodi u svetlosti njihovoj. I sada, evo, opet vam dolaze, no Izrailj ih ne prima", to zna~i: Sinovi i k}eri Bo`je, predvo|eni boànskom Mudro{}u, dolazili su ljudima kako u vreme Starog tako i Novog Saveza, a i u dana{nje su vreme (1989) opet me|u ljudima, da bi kao Pioniri delovali za Novo Doba. Zapo~eo je preokret od starog, gre{nog sveta u Novo doba, doba Svetlosti i Ljubavi. Sasvim postepeno cveta}e ìvot u Meni, Hristu Bo`jem. Po{to Izrael nije prihvatio ni Mene, Sina Bo`jeg, ni druge sinove i k}eri Bo`je koji su bili i jo{ su u Nalogu Spasenja, to Izrael sada nastaje u jednoj drugoj zemlji, a u njoj i Novi Jerusalim.

12. I re~e tada Isus Mariji Magdaleni: "U zakonu stoji zapisano: ko napusti oca i majku, pustite ga neka umre. No zakon ne govori o roditeljima u ovom ìvotu, ve} o svetlosti unutarnjoj koja je u nama do dana dana{njeg. (Pogl. 64, 12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Smisao iskaza " ... ko napusti oca i majku, pustite ga neka umre" slede}i je: Otac-Majka Bog svakom je duhovnom bi}u i svakom ~oveku Praotac i Pramajka. On je unutarnja svetlost. Ako ga ~ovek napusti tako {to gre{i svesno, on je onda jedan duhovni mrtvac. I u nemiru }e tumarati u senci svoga "ja" sve dok se njegova du{a ne probudi i ne po~ne teìti ponovnom ro|enju u Duhu Bo`jem, kako bi se opet sjedinila sa Otac-Majka Bogom.

13. Koji se dakle odreknu Hrista, Spasitelja, i svetoga Zakona i zajednice izabranih, njih ostavite nek umru. Da, ostavite ih izgubljene u tami spolja{njoj, jer sami tako htedo{e i niko ih ne moè spre~iti." (Pogl. 64, 13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

452

Ove re~i kazuju: Ko se odrekne Mene, Hrista, odri~e se ve~nog Zakona, odri~e se Boga i zajednice onih koji vr{e Njegovu volju. On }e ostati u tami i biti duhovno mrtav sve dok ne potraì Svetlost sveta, koja Sam Ja u njemu. Svaka du{a i svaki ~ovek imaju slobodu volje, da ispunjavaju Bo`je zakone - ili da lutaju u tami. A po{to je duhovno telo - koje se dok je u optere}enom stanju, zove jo{ i du{a - iz Boga, to }e za svaku du{u do}i vreme kad }e prihvatiti i ostvarivati ono {to je osloba|a: Zakon ljubavi i ìvota. Ako, me|utim, du{a i ~ovek ho}e da lutaju u tami, tada, prema zakonu slobodne volje, moraju i snositi ono {to su u tami prouzrokovali - posledice svoje setve. Zakon pravednosti kaè: Svako ima slobodu volje da boànsko prihvati ili da ga odbaci. Ali svako mora i da snosi ono {to je sam po~inio. Iskaz "izgubljene" zna~i: Ostavite svom bli`njem slobodnu volju ne prisiljavajte ga da prihvati ono boànsko, koje ga osloba|a. Ljude treba u~iti boànskim zakonima, a da li }e ih oni primenjivati i kada }e se njima koristiti, to treba ostaviti njima samima. Ko ovo po{tuje, on ispunjava Bo`ju volju koja glasi: Svako treba da slobodno prihvati ono {to je boànsko. Ko svog bli`njeg na to prisiljava, postupa protiv Bo`je pravednosti, ljubavi i slobode.

453

65. POGLAVLJE Poslednje pomazanje od Marije Magdalene Spremanje izdaje O istinskom davanju i pomo}i siroma{nima Senke ljudskog "ja" spre~avaju vi|enje Bo`je svetlosti; ~ovek onda govori o "tajnama Bo`jim" (1-10)

1. Be{e subota uve~e, uo~i pashalne svetkovine, a Isus be{e u Vitaniji. I do|e u ku}u Simona gubavca, gde mu priredi{e ve~eru. Posluìva{e Marta, a me|u onima {to se|ahu sa Njim za trpezom be{e i Lazar. 2. I do|e Marija, zvana Magdalena, nose}i posudu od alabastera sa dragocenim i veoma skupocenim nardovim mirom. I otvoriv{i posudu izli miro na glavu Isusovu, i pomaza noge Njegove i osu{i ih kosom svojom. 3. No re~e jedan od u~enika Njegovih, Juda Iskariotski, koji namerava{e da ga izda: "êmu ovo rasipanje mira? Jer se moga{e skupo prodati i novac dati siromasima." A ovo ne re~e {to mu be{e stalo do siromaha, ve} {to be{e ljubomoran i pohlepan, jer on drà{e kesu i be{e zaduèn za novac. I oni stado{e gun|ati o Magdaleni. 4. Isus pak re~e: "Ostavite je na miru! Za{to je uznemiravate? Uradila je sve {to je mogla. Ona u~ini dobro delo na Meni. Siromahe imate svagda uza se, no Mene nemate svagda. Ona pomaza telo Moje za Moj pogreb. 5. Zaista vam kaèm, gde god se Jevan|elje ovo bude propovedalo po svemu svetu, kaziva}e se, za spomen njoj, i ovo {to ona u~ini." 6. Tad u|e sotona u srce Jude Iskariotskog, i on otide i sastade se tajno sa prvosve{tenicima i stare{inama da se posavetuje s njima kako da Ga izda. I obradova{e se oni i ugovori{e s njim (da mu daju) za to trideset srebrnjaka, {to be{e cena jednog roba. I obe}av{i im, traà{e od tada zgodnu priliku da ga izda. 7. A u to vreme pak govora{e Isus u~enicima Svojim: "Propovedajte svima po svetu i govorite: Teìte da primite tajne

454

svetlosti i da u|ete u carstvo svetlosti, jer sada do|e vreme za to i sada je dan Spasenja. 8. Ne odlaìte to, dakle, od danas za sutra, od jednog okretaja (to~ka ponovnih ra|anja) do drugog i od eona do eona, veruju}i da }ete vra}aju}i se u ovaj svet uspeti ipak da spoznate tajne ove i da u carstvo svetlosti u|ete. 9. Jer vi ne znate kad }e se broj savr{enih du{a navr{iti. Jer }e se zatvoriti tada vrata carstva svetlosti i od ~asa tog niko vi{e ne}e mo}i da u|e, niti da izi|e. 10. Nastojte, dakle, da u|ete dok jo{ poziv odjekuje, i pre no {to navr{i se broj savr{enih i ne zape~ati, a vrata se zatvore." (Pogl. 65, 1-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Koliko ~esto ~ujete u ovom svetu: "Moglo se prodati i novac dati siromasima". Svako ko ovako govori trebalo bi da se zapita koliko iskreno tako misli, koliko je on sam doprineo pomaganju siroma{nima. Nije dovoljno siroma{nima davati milostinju, kao {to ~ine fariseji - da bi ih ljudi videli. Istinsko je davanje kad ostvarujemo Zakon ljubavi i ìvota. Tada ni poklon nije milostinja, ve} istinska pomo}. I preko njega }e siroma{na du{a u siroma{nom telu na}i zakon "Moli se i radi" i bi}e bogatija u srcu. Onda }e i ~ovek dobiti sve {to mu je potrebno, kako bi ìveo kao dete Bo`je. Gde se, dakle, Jevan|elje ljubavi i ìvota najpre ìvi, a tek onda pou~ava, tamo }e siroma{ni koji ga prihvate i ispunjavaju postati bogati u svojim srcima, i tako }e i siroma{an ~ovek primiti ono {to mu je potrebno za ìvot kao deteta Bo`jeg. Samo ostvarivanje Jevan|elja ra|a istinski dobra dela. Iskaz "Teìte da primite tajne svetlosti" govori: Senke ljudskog "ja" omotavaju Svetlost i spre~avaju ~oveka da vidi Svetlost Bo`ju. Zato ~ovek govori o tajnama Svetlosti, jer on je jo{ ne moè videti.

455

Ko èli da vidi iza tajni, mora najpre videti svoje senke i otkloniti {to je spoznao i {to je dovelo do senki, kako bi prona{ao svetlost Bo`ju i mogao u}i u Carstvo Bo`je. Zato ono {to ste spoznali kao ljudsko, ne odlaìte od jednog dana do drugog, od jednog "okretaja" do drugog, od jednog eona do drugog, veruju}i da }ete to jo{ mo}i o~istiti u nekom od slede}ih ìvota na Zemlji. Jer ko od vas zna kad }e se za te{ko optere}ene du{e to~ak ponovnog ra|anja zaustaviti i vrata za takva otelovljavanja zatvoriti. Shvatite: Sada, u ovom ìvotu na Zemlji treba da se potrudite da ostvarujete zakone Bo`je. Ne odlaìte ostvarivanje svetog ìvota od danas za sutra, veruju}i da }e vam nakon ovog ìvota na Zemlji, u nekom drugom otelovljenju bolje uspeti da ostvarujete zakone Bo`je i da prodrete kroz velove koji vam ne dopu{taju da gledate Svetlost i @ivot. Shvatite: ôvek }e govoriti o tajnama Bo`jim sve dok i sam jo{ ima tajni pred svojim bli`njima. Ali, ko teì savr{enstvu, taj nema tajni pred svojim bli`njima, jer Zakon Bo`ji koji on ostvaruje nema u sebi ni~eg tajnovitog. Ko ispunjava zakone ljubavi i ìvota, on je poput otvorene knjige, a i njemu je sve otkriveno. Bo`ja milost deluje danas (1989) poja~ano u ovom svetu. On, Svemo}ni, dao je jo{ jedanput svim du{ama i ljudima jedno vremensko razdoblje, a tako i mogu}nost, da isprave sve {to je pogre{no.

456

66. POGLAVLJE U~enja o savr{enstvu Istinski ìvot je ìvot u Bogu (1 - 3). îsta bi}a ìve u Svejedinstvu, i jedno su - Polaritet kao jedinstvo u Bogu - Marija Magdalena, uzor primaju}eg principa - îtavo postojanje izgra|eno je na polaritetu (4-11). Trojno jedinstvo: Duh, du{a i ~ovek - Kada }e Carstvo Bo`je do}i na Zemlju? (12 - 13)

1. I Isus ih opet u~a{e govore}i: "U svakom narodu i u svakom dobu budio je Bog svedoke za Istinu, da svi ~uju volju Ve~noga i izvr{uju je, kako bi u{li u Carstvo Bo`je kao namesnici i saradnici. 2. Bog je snaga, ljubav i mudrost, i ovo troje jedno je. Bog je istina, dobrota i lepota, i ovo troje jedno je. 3. Bog je pravednost, znanje i ~istota, i ovo troje jedno je. Bog je sjaj, samilost i svetost, i ovo troje jedno je. (Pogl. 66, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U Bogu je sva su{tina i sve snage svemira su u Jednome, Bogu. U svim vremenima Ve~ni je u ovaj svet slao glasnike koji su svedo~ili o istini i ljudima donosili svedo~anstvo da istina, ukoliko se ìvi, daje ìvot. Jer istinski ìvot jeste ìvot u Bogu. Re~ "samilost" u Bo`jem zakonu ljubavi i ìvota zna~i: sa-patiti; sa-ose}ati i imati razumevanja za sve ljude i du{e i za svako stvorenje.

4. I ova ~etiri trojna jedinstva jedno su u skrivenom Boànstvu, u Savr{enome, Beskona~nome, Jedinome. 5. Kao {to i u svakom mu{karcu, koji je potpun, tri su osobe sin, suprug i otac - i ovo troje jedno je. 6. Isto kao i u svakoj èni, koja je potpuna, tri su osobe - k}i, supruga i majka - i ovo troje jedno je. A i mu{karac i èna su jedno, isto kao {to je i Bog jedno.

457

7. A tako je i sa Bogom, Ocem, u kome nit je mu{ko nit ènsko, a opet jeste oboje,i trostruko je svako, a svi pak jedno su u jedinstvu skrivenome. 8. Ne ~udite se ovome, jer kako je gore tako je i dole, a kako je dole tako je i gore, i ono {to je na Zemlji tako je jer je i na Nebu tako. 9. I opet vam kaèm: Ja i nevesta Moja jedno smo, kao {to i Marija Magdalena, koju izabrah i Sebi samome posvetih kao uzor, jedno je sa Mnom. I Ja i zajednica Moja jedno smo. A ova zajednica su izabrani u ~ove~anstvu za spasenje svih. 10. Zajednica Prvoro|enoga je i Marija Bo`ja. Tako govori Ve~ni. Ona je majka Moja i od po~etka jo{ za~injala Me je i ra|ala uvek kao sina svoga u svim dobima i podnebljima. I nevesta je Moja, ve~no jedna u svetoj zajednici sa Mnom, suprugom svojim. A i k}er je Moja, jer ona ve~no izvire i proizlazi iz Mene, Oca svojega, i raduje se u Meni. 11. I ova dva trojna jedinstva jedno su u Ve~nome i osvedo~uju se oni u svakom mu{karcu i èni koji savr{eni postanu i iz Boga ve~no ra|aju se i u svetlosti se raduju i svagda uzvisuju se i s Bogom jedno postaju, i koji Boga svagda primaju i daju za spasenje mnogih. (Pogl. 66, 4-11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ljudske re~i su simboli. Re~i "mu{karac" i "èna" ljudi najpre vezuju za pol. No njih ovde treba razumeti i kao dualni princip Neba, u kome je sve bespolno. I kako je Bog snaga svih snaga svemira, tako i sva bi}a iz Boga poseduju snage svemira. Ove snage ne poseduje zemaljsko telo, ve} ~isto duhovno telo u najunutarnijem otelovljene du{e. U Duhu "mu{karac" i "èna" zna~e davaju}i i primaju}i princip. Istovremeno oni su sin ili k}i Bo`ja i otac ili majka. Oboje su jedno u svom davaju}em i primaju}em zra~enju, a i jedno u Bogu, Zakonu ìvota.

458

Savr{enstvo ne poznaje ni "tvoje" ni "moje". îtavo Postojanje je za svako ~isto bi}e i njegovo, jer ono ne poznaje li~no vlasni{tvo. [to poseduje jedno ~isto bi}e, to poseduje i drugo. Oni ne samo da su u svemu jedno - oni i jesu jedno. Iz Svejedinstva struje obilje i unutarnje Bogatstvo. Svaka du{a i svaki ~ovek koji su jedno sa Mnom, Hristom, i jedno su sa Mnom i u ve~nom Ocu. Takav ~ovek je jedan izabrani i sa mnogim drugima koji su izabrani sa~injava Zajednicu, koja je izbor iz ~ove~anstva ove Zemlje za spasenje svih. Sa sve ~etiri strane sveta sakupljao Sam i sakupljam one koji su jedno sa Mnom ili su na putu da to budu. Moja povezanost sa Marijom Magdalenom simbol je za to da je ~itavo postojanje zasnovano na polaritetu, pa tako i na povezanosti mu{karca i ène. Ja sam Sebi odabrao nevestu Svoje du{e kao znak da su ono davaju}e i ono primaju}e jedinstvo u Bogu, stopljeni u Ve~nome. Ja Sam tako pruìo svedo~anstvo da su pred Bogom èna i mu{karac jednaki kao jedinstvo i polaritet u Njemu. Du{a Marije Magdalene bila je vrlo bliska zra~enju Moje du{e. Ona je ìvela u Meni kao ìvi uzor duhovne ène, primaju}eg principa, a Ja kao ìvi davaju}i princip u njoj. Ona je tako u Meni posve}eni Bo`ji aspekt, primaju}i princip. Ona je bila u Meni kao Isusu iz Nazareta, i jeste u Meni, Hristu - i mi smo u Bogu. Ona je ìvi uzor za ène ove Zemlje, kao primaju}i princip koji u sebi nosi aspekte davaju}eg principa. Marija Magdalena nije o~ekivala ni{ta. Ona je bila u Meni, Isusu, i jeste sa Mnom i u Meni je ve~no. Jer sve nebeske snage, davanje i primanje, sjedinjuju se u ~itavom postojanju, u svakom duhovnom bi}u, u zvezdama i u carstvima prirode, jer ~itavo postojanje izgra|eno je na polaritetu. îtavo postojanje je supstancijalan (su{ti) ìvot, jeste Bog u svemu. Shvatite: Sve {to Zemlja nosi kao svetlost i snagu iz Boga, dato je od Boga za spasenje du{a, ljudi i same Zemlje. Bog, Svejedinstvo, Ljubav i Mudrost, di{e Svojim Ja Jesam u svakom eonu, u svakom novom ~inu stvaranja. I ono {to je Ve~ni udahnuo u ovaj svet, jeste opet On sam, Sve u svemu. îste snage

459

Zemlje tako|e su i ~iste snage Neba. I kao {to ~iste snage, ~isti ìvot, kao su{tina deluju na Zemlji, tako one sveobuhvatno deluju i u ve~nom postojanju.

12. To je tajna trojnog jedinstva u ~ove~anstvu, preko ovoga se u svakom ljudskom detetu mora ispuniti tajna Bo`ja, da bi ono ugledalo svetlost, i radi istine, istrpelo patnju, kako bi se u Nebo uspelo i Duh Istine oda{iljalo. Ovo je put spasenja, jer je carstvo Bo`je u unutarnjem." 13. Tad Mu se obrati jedan: "Gospode kada }e do}i Carstvo Bo`je?" I On odgovori i re~e:" Kad ono {to je spolja bude kao ono {to je unutra, i {to je unutra kao ono {to je spolja, a mu{ko i ènsko ni mu{ko ni ènsko, ve} oboje jedno. Koji imaju u{i da slu{aju, neka ~uju." (Pogl. 66, 12-13). Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Trojno jedinstvo u ~ove~anstvu jeste: Duh, du{a i ~ovek Bez Duha i bez du{e ~ovek ne moè disati. Disanje je ìvot. Bog je dah, ìvot, Duh, koji di{e kroz du{u i ~oveka i tako odràva ~itavo ~ove~anstvo. Da bi se ~ovek preobratio i prona{ao svoje istinsko bi}e, Ja u~im putu ljubavi. Ko ide ovim putem ka unutarnjem prosvetljenju, on postupno odlaè svoje strasti i poùdu, a i svoje zle zemaljske misli. On onda govori re~i @ivota i postupa u skladu sa onim {to je opet postao: boànski. Tek tada se ~ovek preobratio. Onda je i njegova spolja{njost postala njegovo istinsko bi}e, ono unutarnje. Tek }e tada, kad se ~ovek preobrati u svetlu Istine, Carstvo Bo`je do}i na Zemlju. Jer, tek kad ono spolja{nje postane jednako onom unutarnjem, a unutarnje spolja{njem, ~ovek }e ~initi Bo`ja dela i ìvot }e na Zemlji onda biti ìvot u Bogu. Tada }e èna i mu{karac, mu{ko i ènsko, postati jedno i polaritet u Bogu. Pozitivni i negativni princip - bi}a dakle koja daju i primaju - ìve}e onda svesno kao deca Bo`ja.

460

67. POGLAVLJE Ulazak u Jerusalim - Poslednji sud Osana - Razapnite Ga na krst: Ko misli samo na sopstveno dobro, nepostojan je - Jevreji ànju svoju setvu ve} dve hiljade godina - ôvek treba da po{tuje Boga u svakom stvorenom obliku, pa tako i u bli`njem, ina~e }e se na}i Hristu sleva (1-10). Otpla}ivanje i ~i{}enje najoptere}enijih du{a (11). [to niste u~inili najmanjem, to niste ni Meni u~inili (12-14). Put evolucije najoptere}enijih du{a (15).

1. A prvoga dana u sedmici, kad stigo{e blizu Jerusalima, na Maslinsku goru kod Vitfage i Vitanije, posla On dvojicu u~enika Svojih, govore}i im: "Idite u mesto {to je pred vama i odmah kako u|ete u njega na}i }ete `drebe privezano, na koje ~ovek jo{ nijedan nije usedao, odre{ite ga i dovedite. 2. I ako vas ko upita: Za{to to ~inite? ovako mu recite: Ono treba Gospodu. I dopusti}e da ga dovedete." 3. I oni otido{e i na|o{e `drebe, privezano na jednome mestu gde se ukr{tahu dva puta, i odre{i{e ga. A neki od onih koji tu stajahu reko{e im: "[ta to radite, za{to odre{ujete `drebe?" A oni odgovori{e kao {to im Isus zapovedi, i ljudi ih pusti{e da idu. 4. I dovedo{e `drebe Isusu, i metnu{e na ìvotinju haljine svoje, i On usede na nju. I kad On i|a{e, mnogi prostirahu haljine svoje po putu, a drugi pak dono{ahu mlade gran~ice sa stabala i bacahu po putu. 5. A oni koji i|ahu pred Njim i za Njim, uzvikivahu: "Osana, blagosloven Ti koji dolazi{ u ime Jehovino: blagosloveno carstvo oca na{ega Davida, i blagosloven Ti koji dolazi{ u ime Svevi{njega! Osana na visini!" 6. I stiè Isus u Jerusalim i u|e u hram, i po{to pogleda sve naokolo, kaza im ovo pore|enje, govore}i: 7. "Kad do|e Sin ~ove~ji u slavi Svojoj i svi sveti an|eli s Njime, se{}e tada na presto slave Svoje. I sabrani }e biti pred Njim svi narodi, i On }e ih razlu~iti kao {to pastir razlu~uje ovce svoje od ovnova. I postavi}e ovce s desne strane Sebi, a ovnove s leve.

461

8. Tada }e re}i Kralj onima {to Mu stoje s desne strane: 'Pri|ite, vi blagosloveni Oca Mojega, nasledite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta. Jer Ja bejah gladan, i nahraniste Me. Bejah èdan, i napojiste Me. Stranac bejah, i na konak Me primiste. Nag bejah, i odenuste Me. Bolestan bejah, i posetiste Me. U tamnici bejah, i do|oste Mi.' 9. Tada }e Mu odgovoriti pravednici govore}i: "Gospode, kad Te videsmo gladna, i nahranismo? Ili èdna, i napojismo? Kad Te videsmo stranca, i na konak primismo? Ili naga, i odenusmo? Kad li Te videsmo bolesna ili u tamnici, i do|osmo Ti?" 10. A Kralj }e im odgovoriti i re}i: "Gle, Ja se pokazujem u svim oblicima stvorenim, i zaista vam kaèm: {to u~iniste i najmanjem od ove Moje bra}e, Meni u~iniste." (Pogl. 67, 1-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ju "`drebe" misli se na magaricu koja Me je nosila kroz masu glasno vi~u}ih Jevreja, koji su èleli da imaju svog zemaljskog kralja. Sve dok je ~ovek usmeren samo na svoje materijalno blagostanje, on }e misliti, govoriti i postupati sli~no Jevrejima, koji su Me veli~ali svojim usnama u nadi da }e Bog njima, gre{nome narodu, poslati u Meni jednoga ~oveka koji }e jo{ i poja~ati njihove poroke i omogu}iti im i pomo}i da vode jo{ poro~niji ìvot: zemaljska zadovoljstva i razvrat, `dranje i pijan~enje - omogu}iti im, dakle, sve {to budu zahtevali. Isti oni Jevreji koji su uzvikivali "Osana, blagosloveno carstvo oca na{ega Davida, i blagosloven Ti koji dolazi{ u ime Svevi{njega", vikali su nekoliko dana kasnije: "Razapnite Ga, oslobodite Varavu". Prepoznajte ljude i po njihovom jeziku: Ko misli samo na sopstveno blagostanje, on }e onoga koji mu to moè omogu}iti danas po{tovati, a sutra ve} proklinjati jer mu to nije omogu}io. Preispitajte sebe i svoj ìvot, da li i vi ne mislite, govorite i postupate, kako u malom tako i u velikom, kao Jevreji tada{njeg

462

vremena. Na ovakav na~in mnogi postaju Jude. I mnogi }e zbog ovoga morati da pate - ako ne u ovom otelovljenju, onda u carstvima du{a ili u jednom od slede}ih ìvota u telu; jer {to ~ovek seje to }e i èti. Ve} gotovo dve hiljade godina, od jednog ìvota u telu do drugog, ànju Jevreji ono {to su posejali tada, a i u svojim kasnijim otelovljenjima - sve dok ne prime i ne prihvate svoga Spasitelja i ne pokaju se za ono {to su prouzrokovali. Shvatite u svojim srcima: Sve {to nosi ìvot, poseduje Bo`ju snagu, ljubav i mudrost, i sve {to ìvi, ìvi jer Bog boravi u njemu. Bog je u svemu celina. Njegova snaga u svemu nepodeljena je. Zato je Bog sve u svemu. U svakom stvorenom obliku jeste Bog, jeste Sve-u-svemu. Sve {to ìvi na Zemlji, svaki materijalni oblik, nosi u sebi duhovni oblik, ono od Boga stvoreno, i sadrì tako i sve {to je u Bogu, dakle Sve-u-svemu. Ko ovo ne po{tuje, ne po{tuje ni Boga, a tako ni svog bli`njeg. Zato ga nije nahranio, niti ga napojio, niti mu pruìo konak, ni obukao ga, i nije mu sluìo. Ko Boga nije po{tovao u svakom obliku, on Ga nije prepoznao ni u svom bli`njem, te tako Boga nije ni primio niti prihvatio. Njegovo }e mesto biti Meni s leve strane.

11. Tada }e re}i i onima {to Mu stoje s leve strane: 'Idite od Mene, vi du{e zle, u oganj {to traje eonima a sami ga sebi pripraviste, dok sedam se puta ne o~istite i od greha se svojih ne oslobodite. (Pogl. 67, 11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ju "zle" misli se na iskvarenost du{e koja je svih sedam osnovnih snaga Bo`jih prekrila te{kim gresima. Otpla}ivanje te{kih grehova odvija se u eonskim ciklusima*, jer jedna duboko pala du{a svoja optere}enja ~esto ne moè da otplati u kra}im vremenskim razdobljima. U mnogim slu~ajevima to ne bi mogle podneti ni du{e u podru~jima ~istili{ta a ni ~ovek. Uz to, jedna takva du{a jo{ je i vezana za vi{e du{a i ljudi, ili ~ak za mnogo njih, i

463

posta}e slobodna tek kada joj svi oni oproste. A na svome du{evnom telu ova du{a }e osetiti i razne patnje koje je ona kao ~ovek nanela svojim bli`njima. Ovo otpla}ivanje i ~i{}enje, za takvu jednu du{u moè biti takozvani pakao, oganj.

12. Jer Ja bejah gladan, i ne nahraniste Me. Bejah èdan, i ne napojiste Me. Stranac bejah, i konak Mi ne dadoste. Nag bejah, i ne odenuste Me. Bolestan u tamnici bejah, i ne posetiste Me.' 13. Tada }e Mu odgovoriti, govore}i: 'Gospode, kada Te videsmo gladna ili èdna, ili stranca ili naga, ili bolesna i u tamnici, i ne posluìsmo Ti?' 14. A On }e im tada odgovoriti i re}i: 'Gle, Ja vam se pokazujem u svim oblicima stvorenim, i zaista vam kaèm, {to ne u~iniste jednome od najmanjih me|u ovom Mojom bra}om, ni Meni ne u~iniste. (Pogl. 67, 12-14) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Nesebi~na ljubav je Zakon ìvota. ôvek svesno ìvi u Bogu samo ako su njegova dela nesebi~na. Sve druga~ije usmereno je na ~oveka, na sopstvenu li~nost, i nije povezano sa Bogom koji je svejedinstvo i nesebi~nost. Ko svoga bli`njeg sluì samo zato da bi od njega primio platu, on je time svoju platu ve} primio, i ne}e je vi{e primati od Boga. Svi oblici ìvota ìve kroz ve~no struje}i Zakon, Boga, koji je ljubav, ìvot i mudrost. Ko se, u ose}anjima, mislima, re~ima ili postupcima, ogre{uje o jedan od oblika ìvota, ogre{uje se o Zakon, Boga. Svaki je ~ovek oblik stvoren od Boga. Sve zvezde, svaki kamen, svaka biljka i svaka ìvotinja, oblici su stvoreni od Boga. Bog, @ivot, pokazuje se, dakle, u svim stvorenim oblicima. Ko ne sluì nesebi~no svim snagama Bo`jim koje su postale oblicima, on se ogre{uje o njih, i ono {to je tako sam sebi natovario mora}e trpeti i otpla}ivati. [to, dakle, najmanjem od Moje bra}e, svojim bli`njima, niste u~inili nesebi~no, to niste ni Meni u~inili.

464

Shvatite: Ko svome bli`njem nanosi bol, iskori{}ava ga, unajmljuje ga da za njega radi za malu platu, gomilaju}i na taj na~in bogatstvo, on }e sve ono {to je prouzrokovao kod svog bli`njeg osetiti na vlastitom telu. Ja suo~avam ljude svakojakog lika i oblika. Ko ne prima i ne prihvata ìvot koji Sam Ja i u liku i obliku, on odbacuje sopstveni ìvot i ~esto ga ponovo nalazi tek nakon eonima duge patnje. Jer nijedna se du{a ne gubi - budu}i Sam u svakoj du{i Ja: Hrist, @ivot.

15. I okrutni i nemilosni oti}i }e strogo ka`njeni za eone, i ako se ne pokaju bi}e sasvim i potpuno uni{teni. A pravedni i milosni u}i }e u ìvot ve~ni i mir ve~ni." (Pogl. 67, 15) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Pojam "sasvim i potpuno uni{teni" treba ovako razumeti: Du{e koje su sebi natovarile najteà optere}enja, grehe protiv Svetoga Duha - ogre{ile se dakle o ve~ni, sveti ìvot uprkos boljem znanju - a za ovo se nisu pokajale ve} svesno i dalje gre{e, na svome }e du{evnom telu pretrpeti o{te}enje. A kako svaka du{a ima ve~ni ìvot, to se ove du{e moraju obnoviti u duhovnim razvojnim ravnima, {to zna~i ponovo usavr{iti svoje duhovno telo. Ovo vaì i za demone, koji se bore protiv Mene sve do poni{tenja svih materijalnih oblika i jo{ dalje. Kao bi}a Pada, oni su odgovorni za celokupni potencijal optere}enja, i odgovaraju}e i otpla}uju sve do svr{etka Pada. Nasuprot tome, pojedina~ne du{e i ljudi otpla}uju ono {to su sami zgre{ili. Sve ove te{ko optere}ene du{e uklju~i}e se u duhovni evolutivni proces, kako bi ponovo izgradile svoje duhovne klice ìvota, ~estice svog duhovnog tela i duhovne vrste atoma opet usmerile na Mene. Sa ovim }e se du{evnim telima doga|ati sli~no onome {to se odvija i u duhovnom evolutivnom procesu u ve~nom postojanju - od kamena do biljke, od biljke do ìvotinje i od ìvotinje do bi}a prirode. Na ovaj na~in ponovo }e ovakve du{e izgra|ivati svoje duhovno telo, te opet svesno u}i u detinjstvo Bo`je - kao deca nesebi~ne ljubavi. Dakle ono

465

{to im je dato, detinjstvo iz Boga, to im se ostavlja i ne}e im se oduzeti. Ponavljam: Ovakve, najteè optere}ene du{e, koje su o{tetile delove svog duhovnog tela, odlaze u duhovna evolutivna polja da bi ponovo obnovile ono {to su dugotrajnim optere}ivanjem o{tetile. Detinjstvo u Bogu, pak, ostavlja im se.

466

68. POGLAVLJE Pore|enja o Bo`jem sudu "Carstvo Bo`je uze}e se od vas i da}e se narodu koji donosi plodove njegove." (1-7). Borba protiv Bo`jih glasnika koji i ìve ono ~emu u~e (8-10). Ja sam do{ao u Isusu i dolazim kao Hrist (11). Unutarnje i spolja{nje dostojanstvo - Zemaljski }e se vlastodr{ci razbiti na ugaonom kamenu Hristu, koji }e postati zavr{ni kamen (12-14). Preobratite se na vreme, pre no {to sudbina krene svojim tokom Ljudske re~i, pojmovi, merila i njihovo zna~enje samo su putokaz do Istine (15-20)

1. I kaza im Isus drugo jedno pore|enje: "Be{e jedan doma}in koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu mesto za presu i sagradi kulu i predade ga vinogradarima, pa otide u zemlju daleku. 2. A kad se pribliì vreme berbe, on posla sluge svoje vinogradarima, da preuzmu od njih plodove. Vinogradari, me|utim, pohvatav{i sluge, jednog istuko{e, drugog kamenova{e, a tre}eg ubi{e. 3. I on im opet posla druge sluge, uglednije od prvih, i u~ini{e im tako isto. A najzad posla im sina svojega, govore}i: Prizna}e bar sina mojega. 4. No vinogradari videv{i sina reko{e me|u sobom: Ovo je naslednik, hajde da ga ubijemo, i da prisvojimo nasledstvo njegovo. I uhvativ{i ga, izbaci{e ga iz vinograda i umlati{e ga. 5. Kada dakle do|e gospodar vinograda, {ta }e u~initi vinogradarima ovim?" Reko{e Mu: "On }e ove zle ljude bednom smr}u pogubiti, i vinograd }e dati drugim vinogradarima, koji }e mu predavati plodove kad ovi sazru." 6. Re~e im Isus: "Niste li ~itali u Pismu: Kamen koji odbaci{e graditelji postade zavr{nim kamenom piramide? Ovo je Gospodnje delo i divno je u o~ima na{im! 7. Zato vam kaèm: Carstvo Bo`je uze}e se od vas, i da}e se narodu koji donosi plodove njegove. I ko padne na ovaj kamen, razbi}e se, a na koga on padne, zdrobi}e ga u pra{inu." (Pogl. 68, 1-7)

467

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Mnoga pore|enja koja Sam kao Isus iz Nazareta dao Svojim apostolima, u~enicima i narodu, vaè i za dana{nje vreme (1989). Iskaz "Carstvo Bo`je uze}e se od vas i da}e se narodu koji donosi plodove njegove", odnosio se i jo{ se odnosi na Jevreje, a isto tako i na takozvane "namesnike Hristove". I danas jo{ Bog poziva preko Njemu vernih i preko Svojih proroka, i danas jo{ Bog preko njih opominje "namesnike Hristove" da donose plodove unutarnjeg ìvota. Oni su, dodu{e, hteli da {ire Moje u~enje, no na htenju je i ostalo. A kako ne mogu pokazati plodove unutarnjeg ìvota, jer su im srca duhovno prazna, njima su ovladali i vladaju vlastoljublje i pohlepa, ubijali su Bo`je poslanike, a izrugivaju ih i kleve}u jo{ i danas. No sada Ja sabirem jedan drugi izabrani narod, sa sve ~etiri strane sveta, koji je poslu{an Bogu i donosi svoje duhovne plodove, i Ja }u sa njim stvoriti ono {to Sam objavio preko mnogih pravednih proroka: Carstvo Bo`je na ovoj Zemlji.

8. I ~uv{i prvosve{tenici i fariseji pore|enja ova, razume{e da On o njima govori. I nastoje}i da Ga uhvate, poboja{e se naroda, jer narod Ga smatra{e za proroka. 9. A u~enici Ga onda zapita{e o smislu pore|enja, i On im re~e: "Vinograd je svet, vinogradari su va{i sve{tenici, a sluge oni koji sluè zakonu dobrome i proroci. 10. A kad se od sve{tenika zatraè plodovi rada njihova, ne dobijaju se nikakvi, a oni jo{ i zlostavljaju poslanike koji u~e Bo`joj istini kako to ~injahu od postanja. (Pogl. 68, 8-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: I kako je bilo nekada, tako je i danas (1989)! Vinograd je svet, u njemu sve{tenici jo{ misle da mogu odre|ivati. Ipak, do{lo je vreme u kojem deluju istinske sluge i slu{kinje i istinski proroci, i oni ljude u~e

468

ìvotu iz Boga, ìve}i ga svojim primerom, kako bi ~okoti Meni, Hristu, doneli prave plodove: sebe same. Shvatite: Uvek su to isti - bezbo`nici, sve{tenici, pismoznanci i fariseji - koji sude onim mu{karcima i ènama koje Bog {alje. A bezbo`nici svim silama nastoje da u}utkaju istinu. No ko veruje da se istina moè u}utkati, njemu treba dati do znanja da i kamenje govori. U svim su vremenima bezbo`nici preduzimali prve korake protiv pravednih mu{karaca i èna. Oni koji su poslu{ni ljudima crkve duvaju u njihov rog, razaraju i uni{tavaju sve {to se suprotstavlja njihovoj te`nji za ugledom i bogatstvom. Ljudi koji sabiraju samo u svoje vlastite ambare ne mogu pokazati plodove nesebi~nosti. Zato Bog ukazuje na sebi~nost, koristoljublje, na te`nju za mo}i i pohlepu. I kad se oni okome na satanu ~ula u ~oveku, ovaj se pobuni i postavi se protiv Bo`jih glasnika.

11. I kada Sin ~ove~ji do|e, sami Hrist Bo`ji, oni se udruè protiv Svetoga i udaraju Ga i iz vinograda izbace, jer oni ne podsti~u {to je od Duha, ve} traè vlastiti uìtak i korist, odbacuju}i zakon sveti. (Pogl. 68, 11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja, Hrist Bo`ji, do{ao Sam im u Isusu i dolazim im kao Hrist. Mogli su Me gledati i doìveti u brojnim likovima, jer Ja Sam u OtacMajka Bogu ìvot u svim oblicima ìvota. Ja Sam prilazio i prilazim im i sa Svojom svetom re~i, koja je ve~na istina. Ja Sam opominjao i opominjem ih preko Bo`jih proroka da se pridràvaju Bo`jih zakona. No oni su slu{ali i slu{aju samo do{aptavanja onoga kome su se privoleli. Ovaj ih zavodi i vodi i tako su mislili i misle samo na sopstveno zadovoljstvo i korist. Tako su oni odbacili Zakon, Boga, i jo{ ga odbacuju, sve do ove generacije (1989).

12. A da su prihvatili Pomazanog Jednog, koji je ugaoni kamen i vrh krova, dobro bi im bilo i zgrada bi stajala kao hram Bo`ji, u kojem bi boravio Duh.

469

13. Ali do}i }e dan kad }e zakon koji odbacuju kamenom zavr{nim postati koga svi vide, i koji se o njega spotaknu razbi}e se, i oni koji ostanu neposlu{ni bi}e razbijeni u komade. 14. Jer Bog je an|elima nekolikim vlast dao nad putanjom sveta i zadatak im poverio da vladaju u mudrosti i pravednosti i ljubavi. No oni prezreli su zapovesti Svemogu}noga i radili su protiv dobrih Bo`jih zapovesti. I tako u svet u|o{e grozote i patnje i brige, dok Majstor ponovo ne do|e i ne zavlada nad svime i sluge Svoje ne pozove da ra~un poloè." (Pogl. 68, 12-14) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ono {to je ovde najavljeno, sada se ostvaruje (1989). Novo Doba }e izbaciti gre{ni svet iz njegove kolote~ine i na svetlo dana izneti sve {to je do sada bilo skriveno - bilo u vladama ovoga sveta, me|u dràvnicima koji èle da zadrè strukture svoje mo}i i tako podjarme narod; bilo u strukturama mo}i crkvenih institucija, koje zloupotrebljavaju Moje ime, Hrist, da svoje vernike veù za svoje dogme i pravila. Da su one primile i prihvatile Mene, Hrista, ljudi bi bili svesno u Meni, Hristu, i svaki bi ~ovek bio svesno hram Bo`ji. Njihove bi crkve onda bile ku}e molitve za sve ljude, bez rasko{ne opreme. No vlastodr{ci crkvenih institucija su od ku}a molitve napravili rasko{ne gra|evine, u kojima izlaù svoje bogatstvo. Onamo usmeravaju poslu{ne im ovce na oboàvanje Boga u spolja{njoj rasko{i i spolja{njem sjaju, {to je svojstveno Mamonu, satanskome. Ko je u svom najunutarnjijem hladan, ili siroma{an, ko dakle svoj hram nije ukrasio ukrasom unutarnje ljubavi i vrline, njemu je potrebna spolja{nja rasko{ velikih, bogato ukra{enih crkvenih gra|evina. On se uz to jo{ i trudi da u spolja{njem postigne dostojanstvo i ugled i da kao dostojanstvenik briljira u takvoj okolini. Kome nedostaje unutarnje dostojanstvo, on prisvaja spolja{nje dostojanstvo.

470

Zakon glasi: Ko je siroma{an u unutarnjem taj nastoji da se kiti u spolja{njem. Ko je u unutarnjem bogat, nosi ukras nesebi~ne ljubavi, vrline, dobrote i smernosti, njegovo je oko jasno i nije zaslepljeno ispraznom uobraèno{}u. Da su vladari svih naroda, a tako i vlastodr{ci crkvenih institucija, primili i prihvatili Mene, ugaoni kamen i vrh krova, oni bi bili sluge ìvoga spasenja. Bili bi jednaki svojim bli`njima i ne bi bili visokog poloàja. Ko sebe smatra vi{im od svog bli`njeg, pa{}e. Tako }e se svi koji su na visokom poloàju razbiti o ugaoni kamen koji }e postati zavr{ni kamen. Sve }e biti obelodanjeno. To je zakon pravednosti koji sve razotkriva. Bog, Ve~ni, neprestano je pozivao ljude da budu nesebi~ne sluge sve Njegove dece, kako bi svi ljudi postali nesebi~ni i svi se ujedinili u nesebi~noj ljubavi. Bog, Ve~ni, objavio im je zakone unutarnjeg spasenja, da bi ìveli ìvotom jednakim ìvotu an|ela i tako na Zemlji delovali kao an|eli u Nebu. Oni su ove zakone samo primali, ali ih u svome ìvotu nisu ostvarivali. Oni su zloupotrebljavali istinu za svoje ciljeve i u ime Presvetoga stvorili su pakao poroka, u kojem se u Moje ime drè mnogi ljudi. Ovako slepo veruju}i u dobro, oni kao `rtvu prinose svoje talire, koji se onda velikim delom od strane odgovornih koriste za sebi~ne ciljeve. Sve ovo i jo{ mnogo toga, Bo`ji Zakon, pravednost, ljubav i mudrost, iznosi na svetlo dana. O to }e se razbiti oni koji su dràli narod slepim. Narod treba da prepozna svoje la`ne vo|e i da se, preko spoznaje, po slobodnoj volji preobrati, jer svakom je ~oveku data slobodna volja. I zato {to }e ugaoni kamen postati zavr{ni kamen, mnogima }e se otvoriti o~i i oni }e shvatiti koga su sledili. Tada }e mnogi napustiti ili uni{titi spolja{nju rasko{ i bogatstvo. Tako }e propasti strukture mo}i koje su se vinule uvis na slepilu i spolja{njem bogatstvu. Budu}i da je ova knjiga istorijsko delo, Ja uvek èlim da se obratim i ljudima u Carstvu Bo`jem, u Carstvu Mira Isusa Hrista: Shvatite: U mo}noj vremenskoj prekretnici Pioniri su se borili sami sa sobom, kako bi se oslobodili svega ljudskog {to je prijanjalo

471

za njih. Istovremeno su se borili protiv struktura mo}i, izraslih iz ljudskog "ja". Oni su znali da Sam Ja s njima, kao {to Sam i s vama u Carstvu Mira. Oni su se borili protiv svega institucionalnog jer su znali: Bog je sloboda i svim ljudima ostavlja slobodu. I unutar Zavetne zajednice Novi Jerusalim neprestano se odvijao proces ~i{}enja: ili za ili protiv Hrista. Svako je imao slobodnu volju da ostane u Zavetnoj zajednici Novi Jerusalim ili da je napusti. Niko nije bio vezan nekom izjavom ili obe}anjem. No svako je za ono {to radi morao odgovarati, i to jedino pred Bogom a ne pred ljudima. Pioniri Carstva Mira Isusa Hrista borili su se za novi svet, svet Hrista, u kojem vaè jedino zakoni Neba. Oni su znali - i na tome su gradili. Ja, Hrist, sve obnavljam. Oni su znali: Ja }u izgraditi takve hramove koji }e Mene primati i prihvatati. Ovi }e hramovi biti svetle}e baklje istinskog hri{}anskog ìvota. To su hramovi od mesa i kostiju, u kojima }e boraviti svetle du{e, u kojima }e biti postavljen oltar Bo`ji, na kojem }e plamteti vatra nesebi~ne ljubavi, mudrosti i dobrote. To sam onda Ja, Hrist, u Svojima.

15. I On ispri~a jedno drugo pore|enje: "ôvek neki ima{e dva sina, i pri{av{i prvome re~e: Sinko, idi danas i radi u vinogradu mome. A ovaj odgovaraju}i re~e: Ne}u! Ali se kasnije pokaja i otide. I pri{av{i drugome re~e isto. A on odgovaraju}i re~e: Ho}u, o~e. Ali ne otide. Koji je od ove dvojice u~inio po o~evoj volji?" 16. Oni Mu odgovori{e: "Prvi." Isus im re~e: "Zaista vam kaèm, da }e carinici i bludnice pre vas u}i u carstvo Bo`je. Jer vama do|e Jovan putem pravednosti, i ne verovaste mu. A carinici i bludnice poverova{e mu, a vi, videv{i ovo, ne pokajaste se {to mu ne verovaste." 17. I Gospod okupi na jednome mestu sve u~enike Svoje oko Sebe i re~e im: "Moète li u~initi savr{enim ono {to je nesavr{eno? Moète li napraviti red iz nereda?" A oni odgovori{e: "Ne, Gospode." 18. I On ih pore|a u ~etvorougao, svakoga prema njegovome broju, a na svakoj stranici be{e dvanaest manje jedan. A ovo u~ini On

472

jer je znao ko }e Ga izdati (kojeg su ljudi trebalo da broje kao jednog od Njegovih, ali to nije bio). 19. Prvoga u sedmome redu odozgo u sredini, a zadnjega u sedmome redu odozdo, a onoga koji nije bio ni prvi ni zadnji u~inio je sredi{njom ta~kom, a preostale postavi On prema boànskom redu, i svako je na{ao svoje mesto, tako da su gornji stajali jednako kao i donji, a donji jednako kao i gornji, i leva je strana bila jednaka desnoj a desna jednaka levoj nakon zbrajanja njihovih brojki. 20. I re~e im: "Vidite li kako stojite? Kaèm vam, isti je takav red u Carstvu Bo`jem, a onaj Jedan koji svime upravlja, usred je vas i On je sredi{nja ta~ka i s Njime su stotinu i dvadeset njih izabranih od Izrailja, a nakon Njega do}i }e stotinu i ~etrdeset ~etiri hiljade izabranih me|u neznabo{cima, koji su njihova bra}a." (Pogl. 68, 1520) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite: Ko blagovremeno spozna i pokaje se, on blagovremeno moè i primiti, pre nego sudbina krene svojim tokom. Zato, preobratite se pre no {to vas zahvati to~ak patnje i ne sna|e vas ono {to ste prouzrokovali svojim ose}ajima, mislima, re~ima i delima. Dani su vam dati da iz toka dana spoznate ono {to dan èli da vam saop{ti. @ivite li tako svesno u danu i nau~ite li da tuma~ite jezik dana, tada }ete se u njemu i spoznavati, i ~isti}ete ono {to vas susretne kao opomena, pre no {to sudbina krene svojim tokom. Kao Isus iz Nazareta govorio Sam u brojnim pore|enjima. Osim toga, primenjivao Sam brojeve i mere da bih Svojim vernima objasnio carstvo unutarnjeg ìvota. Ljudska re~ ima vi{e zna~enja i svaki ~ovek zapaà samo ona zna~enja koja je u stanju da shvati, u skladu sa svojim trenutnim stanjem svesti. Zato ne treba da se gr~evito hvatate ni za re~i ni za zna~enja, niti za brojeve i mere, ve} sve ovo shvatite kao pomo}na sredstva, kao putokaze koji vas vode prema Unutarnjem ìvotu, ka

473

Istini, koja nema ni re~i ni pojmova, niti brojki i mera, ve} je sama po sebi snaga, ljubav i mudrost - Svesvest. Kad du{a ponovo prona|e O~evu svesvest, dakle postane ~ista, tada je i ~ovek mnogo toga svestan i on pomo}na sredstva koristi jo{ samo dok ìvi u svetu re~i, pojmova, brojeva i mera. Po{to je sve vibracija, sve ima neko zna~enje. No i zna~enje stvari moè se razumeti samo po smislu, ono nije Istina sama - jer ona je svest koja se objavljuje bez re~i, pojmova, brojeva i mera.

474

69. POGLAVLJE O smrti, ponovnom ro|enju i ìvotu Ponovno ro|enje u Duhu Bo`jem osloba|a od ra|anja u telu (1-2). O to~ku ponovnih ra|anja - Zasenjene du{e - Du{a nalazi svoj mir tek kada su svi gresi otpla}eni - Otpla}ivanje grehova na Zemlji lak{e je i brè nego u carstvu du{a (3-4). ôvekova re~ je re~ zablude (5-6). Delovanje Otac-Majka principa u dualima (7-10). Ko je dobre volje, razume i ispunjava Zakon ìvota i osloba|a se gre{enja (11-13)

1. Dok Isus se|a{e sa u~enicima Svojim na zapadnoj strani hrama, gle, proneso{e na nosilima jednog mrtvaca da ga pokopaju, i jedan od u~enika Mu re~e: "U~itelju, kad ~o- vek umre, da li }e opet ìveti?" 2. A On odgovori i re~e: "Ja Sam vaskrsenje i ìvot, Ja Sam ono dobro, ono lepo, istinito, i ko u Mene veruje nikada ne}e umreti, ve} }e ìveti ve~no. I, kako u Adamu svi umiru, tako }e u Hristu svi opet oìveti. Blagosloveni koji umru u Meni i Meni potpuno jednaki postanu, jer oni se odmaraju od svoga rada a njihova ih dela prate. Oni su savladali zlo i stubovi postali hrama Boga Mojega, i ne odlaze vi{e napolje, jer ostaju u ve~nosti. (Pogl. 69, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "...u Adamu umreti" zna~i, umreti u grehu. U Hristu vaskrsnuti zna~i, biti oslobo|en od greha preko pokajanja, opra{tanja, moljenja za opro{taj i ispravljanja, i da ~ovek iste i sli~ne grehe vi{e ne ~ini. Ko teì ~istoti du{e i veruje u Mene, Hrista, Spasitelja svih ljudi i du{a, on }e svesno ìveti u Meni i posti}i }e ponovno ro|enje u Bo`jem Duhu. On ulazi u Najsvetije, u Boga, i u Bogu }e i ostati. Bi}e koje je opet svesno postalo slika i prilika Oca, ostaje u ve~nim nebesima i ne ra|a se vi{e u telu - sem u slu~aju da bi u zemaljskom ruhu sluìlo Ve~nome.

3. Ali koji su zlo ~inili, za njih nema mira; jer oni }e dolaziti i odlaziti i mnoge }e vekove morati da pate kako bi se popravljali, sve

475

dok savr{eni ne postanu. A koji su dobro ~inili i savr{eni postali, oni imaju mir ve~ni i ulaze u ìvot ve~ni. Oni u ve~nosti po~ivaju. 4. Nad njima, neprestano ponavljanje umiranja i ra|anja nema vi{e mo}i, za njih se to~ak Ve~noga vi{e ne okre}e, jer oni su dospeli do sredi{ta gde vlada ve~ni mir, a sredi{te svega je Bog." (Pogl. 69, 34) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko umre u grehu, ne}e imati mira, jer najkasnije u podru~jima ~i{}enja greh }e postati bol koji probada. Ako du{a u ovom otelovljenju nije otplatila sa sobom donesene grehe, ve} je na njima i dalje gradila, ostaje onda i dalje vezana za to~ak ponovnih ra|anja i on }e je povu}i u novo otelovljenje, jer se zbog optere}enja, zbog greha, nije mogla uzdi}i. Svaki greh sazreva po prethodno utvr|enim zakonima i onda dolazi do otpla}ivanja. Sve dok je du{a vezana za to~ak ponovnih ra|anja, on je vu~e na Zemlju, jer ona tamo ima mogu}nost da za kratko vreme o~isti ono {to je zemaljsko, dakle ukorenjeno u zemlji. Jedna du{a moè za sobom imati vi{e otelovljenja ili ~ak mnogo njih. I to se moè nastavljati sve dok svi gresi koji du{u neprestano odvla~e na Zemlju ne budu otpla}eni, jer ona je na njoj jo{ sna`no ukorenjena. Kad u podru~jima ~i{}enja na povr{inu izbije neki greh du{e, tada to za tu du{u moè izgledati kao "uàrena pe}" u kojoj umire. U àru greha koji je izbio - i koji du{u isto tako boli kao i ~oveka rane na fizi~kom telu - mnoge du{e prepoznaju da im se ponovo pruà mogu}nost da ovaj greh otplate kao ~ovek na Zemlji, a tako i ostale, latentno prisutne grehe. One od an|ela-u~itelja saznaju da u novom otelovljenju postoji mogu}nost da svoja optere}enja otplate brè i lak{e i da se tako brè oslobode patnje, nastale zbog greha. Druge pak du{e prolaze kroz mnoga vremenska razdoblja, dolaze u zemaljsko ruho i opet odlaze - dolaze i opet odlaze. Mnoge od njih se uvek iznova optere}uju, jer ni u ravnima ~i{}enja ni u ìvotima na Zemlji nisu bile voljne da prepoznaju svoje grehe, da ih priznaju kao

476

svoje optere}enje, pokaju se i vi{e ne gre{e. êsto su to i oni koji r|avo govore o ljudima koji se trude da ispunjavaju Bo`ju volju. Ko tokom dugih vremenskih razdoblja ìvi u grehu, veoma je udaljen od Svetlosti, i na kraju krajeva, protiv Svetlosti je, jer je senka njegova domovina. To su onda i takve du{e koje u zemaljskom ruhu uvek iznova vrebaju one ljude kojima su u pro{lim vremenima nanosile zlo. A ve} i preko svojih odgovaranja progonitelji mogu prepoznati one koji se trude da senke - svoje grehe - o~iste sa Hristom. Shvatite: Mnoge otelovljene du{e, dakle ljudi, susre}u u drugim ljudima na ovoj strani svoje `rtve iz pro{lih vremena. Tako im se pruà mogu}nost za spoznaju i preobra}enje. Jedan spoznaje, pokaje se i kao du{a ulazi postupno u @ivot i vi{e se ne vra}a. Druga du{a pak dolazi ponovo u zemaljski ìvot, jer prethodne inkarnacije nije koristila ve} se iznova optere}ivala gresima. Shvatite: Kad se u carstvima du{a aktiviraju uzroci, dakle gresi, du{e onda svoje grehe doìvljavaju kao vatru u svom du{evnom telu. To je sli~no kao i u ìvotu na Zemlji, kad uzroci postanu delotvorni i ~ovek mora da podnosi svoju sudbinu i bolesti. No, u podru~jima ~i{}enja du{a doìvljava posledice greha mnogo bolnije nego kad ih mora ispa{tati i trpeti kao ~ovek u ìvotu na Zemlji. Jer ko se u zemaljskom ruhu pokaje i potrudi se da svoje grehe preda Meni, Hristu, i u Meni ih ostavi, ko u Meni ìvi i vi{e ne gre{i, on ulazi u ve~ni, ~isti, duhovni ìvot. Za njega se to~ak ponovnih ra|anja vi{e ne okre}e. On je oslobo|en ra|anja i smrti jer je du{a opet postala bi}e iz Boga i ìvi u sredi{tu, Bogu.

5. A jedan od u~enika Njegovih upita Ga: "Kako da u|emo u Carstvo Bo`je?" I On odgovori i re~e: "Ako vam donje nije jednako gornjem i levo desnome, a ono pozadi onome spreda, i ako ne u|ete u sredi{te i u Duha, ne}ete u}i u Carstvo Bo`je." 6. I re~e: "Ne verujte da ima ~oveka bez gre{ke, jer ~ak kod proroka i posve}enika hristijanstva na|e se po koja pogre{na re~. No postoje mnoge gre{ke koje ljubav pokriva." (Pogl. 69, 5-6)

477

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ ~ovekova je re~ zablude. Jer re~i su samo simboli i mogu se razli~ito tuma~iti. Re~ ~ovekovu ljudi razumeju samo onoliko koliko je zrela njihova trenutna svest. Duhovno budni ljudi shvataju smisao re~i, jer oni su uronili u Istinu. Ljudi pak ~ija je svest jo{ u embrionalnom stanju, ~vrsto se drè slova i u svemu vide samo protivre~nosti. Re~ istinskih proroka, posve}enih i prosvetljenih ~esto se pogre{no tuma~i jer se pogre{no razume. Na Zemlji ìve ljudi razli~itih stupnjeva svesti i ovu re~ onda svako ~uje prema stanju svoje svesti i prema njemu je i tuma~i sebi i svom bli`njem. Re~i "...jer ~ak kod proroka i posve}enika hristijanstva na|e se po koja pogre{na re~. No postoje mnoge gre{ke koje ljubav pokriva" kazuju slede}e: Tobo`nji proroci i posve}eni koji Mene, Hrista, uzimaju samo kao sredstvo za postizanje svog cilja, da bi podupirali svoje vlastite interese, zloupotrebljavaju Moje ime kako bi u ovaj svet uneli zabludu. Ovi neprosvetljeni, sa svojim ljudskim predstavama - koje zastupaju kao istinu, a to su ipak zablude - pozivaju se na re~i istinskih proroka i posve}enih, pogre{no ih razumevaju}i i tuma~e}i, kako bi istakli sebe. Te zablude, koje oni pripisuju istinskim prorocima i posve}enima, Ve~ni ne dopu{ta da na ove padnu. On ih, takore}i, pokriva dok ne sazre vreme da se otkrije zabluda koja je u{la u ovaj svet.

7. I kako ve} be{e ve~e, On izi|e i krenu sa Dvanaestoricom za Vitaniju, jer tamo behu Lazar i Marija i Marta, koje On ljublja{e. 8. I pristupi Mu Saloma i upita Ga: "Gospode, koliko }e dugo smrt imati vlast?" A On odgovori i re~e: "Sve dok se vi mu{karci optere}ujete, a vi ène budete ra|ale. Zato Ja do|oh, da okon~am dela lakomislenih."

478

9. A Saloma Mu re~e: "Onda sam dobro u~inila {to nisam ra|ala." A Gospod odgovori i re~e: "Jedi sa svakog pa{njaka koji je dobar, ali ne jedi sa onoga koji nosi gor~inu smrti." 10. I kad Ga Saloma upita kada }e ovo o ~emu Ga je pitala, biti shva}eno, Gospod re~e: "Kada odloìte ode}u stidljivosti i uzdignete se iznad poùde, kad oboje postanu jedno, i mu{ko sa ènskim ne bude ni mu{ko ni ènsko." (Pogl. 69, 7-10). Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Mu{ki i ènski princip se u Bogu nazivaju pozitiv i negativ princip. To su dva pola koji deluju u apsolutnom jedinstvu. To su davaju}i i primaju}i pol. Sjedinjeni oni ~ine Otac-Majka princip. Oba pola, davaju}i i primaju}i princip, deluju i u deci Bo`joj. Izme|u ostalog, oni dovode i do zajedni~kog spajanja dva bi}a, davaju}eg i primaju}eg principa. Oni se stapaju u dualitetu i tako aktiviraju Otac-Majka princip, duhovno za~injuju}u i primaju}u snagu. Bi}a u Bo`joj svetlosti ne ène se niti se udavaju. Oni se me|usobno ljube u Bogu i iz Boga, i povezani sa Otac-Majka snagom ra|aju duhovna bi}a, decu Svetlosti. Dualni par jeste dualitet. To su dve stopljene snage, davaju}a i primaju}a snaga. Duali su dva bi}a - a ipak ve~no stopljeni u jedinstvo. Svoju duhovnu decu oni prinose Ve~nome i uzdiù ih u detinjstvo Bo`je, u sveporodicu, koja sa~injava veliku porodicu Bo`ju.

11. A jednom drugom u~eniku pak, koji Ga upita: "Kada }e svi po{tovati ovaj zakon?" re~e: "Kada Duh Bo`ji bude ispunio svu Zemlju i srce svakog mu{karca i svake ène. 12. Ja posejah Zakon po Zemlji, i on pusti korenje i u pravo vreme donese dvanaest plodova kao hranu za sve. I bacih Zakon u vodu, i bi o~i{}en od svakog zla. I bacih Zakon u vatru, i zlato se o~isti od svake ne~isto}e. Ja bacih Zakon u vazduh, i postade ìvot kroz Duha ìvoga Jednog, koji ispunjava sve i boravi u sva~ijem srcu."

479

13. I On kaza jo{ mnoga sli~na pore|enja onima koji imahu u{i da ~uju, i du{u koja razume. No za mno{tvo bi ovo govor nejasan. (Pogl. 69, 11-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ove re~i govore: Ve~ni Otac u Meni, Svome Sinu, doneo je Zakon ìvota u ovaj svet. Svesne i nesvesne ljudske zablude ispreplele su se oko Zakona ljubavi i ìvota. Ove zablude Ja }u odstraniti tako da }e svaki ~ovek - onaj koji je dobre volje, spoznati i razumeti ve~ni Zakon, i u svakodnevnom ìvotu ga ostvarivati i ispunjavati. Kad svi ljudi budu ispunili Zakon Bo`ji, onda }e videti i svoje vlastite re~i i re~i svojih bli`njih, i zabludama vi{e ne}e biti mesta. Ko ìvi u Bogu, on kao dete Bo`je ìvi u sveobuhvatnom okeanu Bogu. Dete Bo`je poznaje i Zakon zemlje, vode, vatre, vazduha, jer ono ìvi u Zakonu. Stoga ono ima i snagu da pokre}e sva ~etiri elementa.

480

70. POGLAVLJE Isus prekoreva Petra zbog èstine Po{tujte ìvot bilo na kojem da je stupnju razvoja; svaki je oblik ìvota na putu evolucije ka savr{enstvu (1-5). Ko ìvi u Meni, svedo~anstvo je u ovome svetu (6-7). Utira~i puta za Hrista od starog, gre{nog sveta u Novo Doba (8). U borbi izme|u Svetlosti i tame Hrist se uvek iznova razapinje na krst (9-10). U vremenskoj prekretnici sveobuhvatna Svetlost posta}e vidljiva, no tama èli da ga ugasi (11). Boànska Mudrost u vremenskoj prekretnici gradi prazajednice, preko kojih Hrist, Svetlost sveta, zra~i u sve narode - Zavetna zajednica Novi Jerusalim je sve{tenica (12-14)

1. Be{e upravo svanulo kad stigo{e iz Vitanije, i Petar koji be{e ogladneo ugleda izdaleka jednu smokvu s listovima i potr~a onamo k njoj pun radosne nade da }e na}i koji plod. No, ne na|e ni{ta do samo li{}e, jer vreme smokvama jo{ be{e daleko. 2. I rasrdi se Petar i re~e: "Prokleto drvo, da vi{e nikada ~ovek ne okusi plodova tvojih!"; a ~u{e ovo i neki od u~enika. 3. A sutradan, kad prolaà{e onuda Isus sa u~enicima Svojim, re~e Petar Isusu: "U~itelju, pogledaj onu smokvu koju sam ja prokleo, a gle, ona se zeleni i cvate. Za{to se re~ moja ne ispuni?" 4. Isus odgovori: "Ti ne zna{ od ~ijeg si duha. Za{to proklinje{ ono {to Bog ne proklinje?" A Petar re~e: "Eto, Gospode, ogladneh, i kad ne na|oh plodova ve} samo li{}e, rasrdih se i prokleh drvo ono." 5. A Isus re~e: "Sine Jonin, zar ne zna{ da jo{ nije vreme smokvama? Pogledaj ìto u polju, kako raste po redu svome - najpre zeleni izdanak, pa stabljika, pa klas; da li bi se rasrdio da do|e{ u vreme ne`nih izdanaka ili stabljika i ne na|e{ nijedno zrno u klasu? A ti ho}e{ da prokune{ drvo koje je puno pupoljaka i cvata ali jo{ ne donosi zreo plod?" (Pogl. 70, 1-5). Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

481

Stablo smokve je metafora za evoluciju ìvota. Svi ìvotni oblici nose u sebi ìvot, koji je evolucija - pa tako i du{a i ~ovek. Svaka }e du{a opet dosti}i punu zrelost preko Mene, Hrista. No svaka du{a i svaki ~ovek sazreva}e razli~ito - odgovaraju}e svome stanju svesti i svom mi{ljenju, govorenju i postupanju. Zato po{tujte ìvot, ma koliko on bio razvijen. Jer Bog, @ivot, u svim je stupnjevima razvoja i vodi du{u ka savr{enstvu. Svaka kletva, pak, koja si|e s usana ~ovekovih ili je ~oveku u mislima, posta}e njegova sopstvena sudbina. To je morao da iskusi i srditi Petar. Morao je da shvati da je, dodu{e, imao puno znanja, ali jo{ malo mudrosti. Onaj mudri zna puteve du{e. Da je Petar u onim trenucima bio ispunjen Bo`jom mudro{}u, znao bi onda i za zakon unutarnjeg sazrevanja ìvotnih oblika, za put evolucije, koji Sam Ja svojim apostolima i u~enicima pokazivao u mnogim pore|enjima. Samo su malobrojni od onih koji su Me sledili razumevali smisao Mojih izlaganja, jer ve}ina je jo{ i suvi{e bila zaokupljena samim sobom i svojim starim navikama. Zbog toga su oni ostajali u zabludi, jer su samo slu{ali re~i, ali smisao Mojih izlaganja nisu mogli da shvate.

6. Uistinu Petre, Ja ti kaèm, jedan od Dvanaestorice Moje tri puta }e Me, u strahu svome i prepla{enosti odre}i, i zaklinjati se da Me ne poznaje, a ostali }e Me neko vreme napustiti. 7. Ipak, pokaja}ete se i gorko zaàliti, jer Me u srcima svojim ljubite, i treba da budete kao oltar od dvanaest kamenova isklesanih i svedo~anstvo Moga imena i da sluge slugama budete, i klju~eve Zajednice da vam dam, i treba ovce Moje i Moje jaganjce da napasate, i zastupnici Moji da ste na Zemlji. (Pogl. 70, 6-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Moje re~i nisu vaìle samo za apostole i u~enike i za tada{nji narod Izraela. Moja je re~ bila i jeste re~ O~eva. Ona vaì za sve

482

narode ove Zemlje, od nara{taja do nara{taja, kao i za sve du{e u podru~jima ~i{}enja. Bo`ji oltar treba da izgrade mu{karci i ène ~iji je ìvot u Meni, Hristu. Ko ìvi u Meni, on }e u ovome svetu i svedo~iti o Hristu. On }e u Moje ime biti vodi~ pripadnicima zajednica koje ìve u Meni. I u Meni }e on biti klju~ koji }e za Mene, Hrista, otvarati sve vi{e srca. Oni koji ìve u Meni i kroz koje Ja ìvim, treba da sluè svima. Preko njih Ja pokazujem pripadnicima Mojih zajednica, Mojim ovcama i jaganjcima, put ka ve~no rascvetalim livadama unutarnjeg ìvota. Vreme sazreva. Onako kako zrelost ljudi i Zemlje bude odmicala, tako }e i sve vi{e ovaca pronalaziti jednog Pastira - Mene, Hrista, koji prebiva u svim du{ama i ljudima.

8. I bi}e onih me|u njima koji }e vas slediti, i od kojih }e Me neki uistinu ljubiti, isto kao i ti, a oni naprasiti i nerazumni i nestrpljivi proklinja}e one koje Bog nije prokleo, i progoni}e ih u svom neznanju da u njima jo{ ne mogu na}i plodove koje traè. (Pogl. 70, 8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Svi su ljudi i du{e plodovi na drvetu @ivota. Svaki plod postepeno sazreva u susret Meni, Hristu. I kad plod dostigne punu zrelost, Ja ga onda donosim Ve~nom Ocu, koji ga uzima i zauvek stavlja tamo gde je njegovo mesto u Carstvu Bo`jem. No, dok jedan plod ne dostigne unutarnju zrelost, ~esto je potrebno vi{e ìvota na Zemlji. Zbog toga su mnoge du{e dolazile i dolaze uvek iznova u zemaljski ìvot. One ulaze u zemaljska tela i prilikom smrti opet iz njih izlaze, dok ne dostignu zrelost koja ih osloba|a to~ka ponovnih ra|anja. A tek kada du{a u ~oveku sazri, moè on nesebi~no davati darove unutarnjeg ìvota i drugim ljudima koji za njima ~eznu, kako bi i oni do{li do unutarnje zrelosti.

483

Zbog toga, prema Zakonu ve~nog ìvota, samo ~ovek koji je i sam prete`no postao Istinom moè {iriti jevan|elje ljubavi i nositi ga u sve zemlje. Jer on }e onda mo}i da dotakne mnoga srca, budu}i da daje iz ve~ne istine. Shvatite: od vremena Mog ìvota na Zemlji kao Isusa iz Nazareta - preko apostola, u~enika i svih pravednih proroka i prosvetljenih - iz generacije u generaciju sazreva Novo Doba, doba Hrista. Iz generacije u generaciju neprekidno su dolazile du{e koje su u ìvotu na Zemlji dopu{tale da jo{ vi{e sazrevaju njihovi plodovi unutarnjeg ìvota. A ono {to su od ostvarenoga svaki put donosile sa sobom na ovu stranu, to su i delile, pou~avaju}i i sluè}i. Prilikom svoje fizi~ke smrti odlagale su zemaljsko ruho, i u jednoj drugoj generaciji vra}ale se ponovo, u novo zemaljsko ruho, donose}i sa sobom unutarnju zrelost, svetlost Hristovu, daju}i od nje onima koji su se ozbiljno trudili da ~ine korake ka unutarnjoj zrelosti. Mnoge du{e koje su se vratile i koje se vra}aju, nose u sebi ve} uveliko zreo plod, ìvot u Meni, Hristu. One sada Meni pripremaju puteve od starog, gre{nog sveta u Novo Doba, koje se rascvetava u Meni, Hristu. Shvatite: svoje bli`nje proklinje samo onaj ~ija je du{evna zrelost mala. Ko jo{ ìvi u grehu, ne moè u svom bli`njem prepoznati zrele plodove, jer on vidi samo sopstvene senke i zato smatra da bi i njegovi bli`nji kao i on sam, trebalo da su bogati senkama.

9. A drugi, koji same sebe ljube, uroti}e se s kraljevima i vladarima ovog sveta, i traì}e zemaljsku mo}, bogatstva i vlast, i ognjem i ma~em donosi}e smrt onima koji traè istinu i stoga su uistinu Moji u~enici. 10. I u one }u dane Ja, Isus, ponovo biti razapinjan na krst i izrugivan javno, jer oni }e govoriti da ovo sve ~ine u Moje ime." A Petar re~e: "Daleko bilo od Tebe, Gospode." (Pogl. 70, 9-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

484

Borba izme|u Svetlosti i tame traja}e sve dok se za te{ko optere}ene du{e vrata ponovnih ra|anja ne zatvore. Ova borba izme|u Svetlosti i tame vodi se i u ovoj velikoj vremenskoj prekretnici (1989). Demonske snage jo{ jednom koriste sva sredstva i stavljaju u pokret sve njima poslu{ne, bilo du{e ili ljude, kako bi ugasile Svetlost koja na Zemlji biva sve ve}a i ve}a. Danas (1989) doga|a se sli~no kao i onda kada Sam Ja u Isusu hodio ovom Zemljom. Oni koji ljube same sebe i drè se svog zemaljskog vlasni{tva i vrednosti, udruùju se sa vladarima ovoga sveta i sa crkvenim poglavarima, da bi uz pomo} zemaljske vlasti isklju~ili one koji su se posvetili Meni, Hristu, i koji u svet donose Moje jevan|elje ljubavi. Jer za sebi~noga, opasnost su svi oni koji jevan|elje ljubavi i ìvota ne samo prenose i {ire re~ima, ve} i s nesebi~nom ljubavlju deluju uz pomo} Moje snage. U ranijim su stole}ima oni pohlepni za vla{}u, vladari, crkveni poglavari i njima poslu{ni, u Moje ime i{li naokolo s ognjem i ma~em da bi ljudima drugih zemalja doneli jevan|elje ljubavi. Pritom su na svojim bli`njima primenjivali ono {to je bilo u njima i na njima samima: okrutnost i smrt. U dana{njem vremenu (1989) putuju opet isti - samo u drugim zemaljskim telima - od mesta do mesta i govore klevetni~ki. Preko sredstava javnog informisanja sada{nje generacije, oni u narodu {ire svoje neistine, da bi se tako ponovo suprotstavili onima koji sada zapo~inju vremensku prekretnicu i pomaù da prodre Moja svetlost. Tako Me, iz generacije u generaciju, uvek iznova razapinju na krst oni koji pominju Moje ime zloupotrebljavaju}i ga za svoje ciljeve. Pioniri Novog Doba, doba Hrista, jesu Hristovi prijatelji u ~itavome svetu. Ko ostane u Meni, on je Moj u~enik i Moja u~enica, kako sada tako i ubudu}e.

11. A Isus odgovori: "I kao {to Mene prikivaju na krst, bi}e tako i zajednici Mojoj u one dane, jer ona je nevesta Moja i jedno je sa Mnom. Ali do}i }e i dan kad }e tama uzma}i a istinska svetlost zasjati." (Pogl. 70, 11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

485

Tama je razorila prve prazajednice. Ali ono {to je mogla razoriti bile su samo spolja{nje ustanove. @ivot u Meni, pak, razvijao se iz generacije u generaciju. Jer mnoge du{e koje su bivale sve ispunjenije Svetlo{}u, dolazile su neprekidno u zemaljska tela i, vidljivo i nevidljivo, ostvarivale ono {to su donosile sa sobom. One su i zasnivale male prazajednice i pou~avale su Zakonu istine. Na ovaj je na~in sve vi{e ljudi pronalazilo put ka Meni, Hristu, koji prebiva u svim du{ama i ljudima. U dana{njoj vremenskoj prekretnici (1989), sveobuhvatna Svetlost postaje vidljiva. Nastala je Zavetna zajednica Novi Jerusalim, koja sve vi{e raste - a tako i druge prazajednice u Univerzalnom ìvotu. Ona je Zavetna zajednica za Carstvo Mira Isusa Hrista. Ona je Moja verenica, a Ja Sam njen ènik. Sve vi{e pripadnika Zavetne zajednice Novi Jerusalim ispunjava Moju volju, volju Ve~noga. I oko Zavetne zajednice Novi Jerusalim opet se {unjaju vukovi, u Moje ime {ire}i laì o pripadnicima Zajednice. Mene opet razapinju na krst, jer se Moje ime zloupotrebljava. S Mojim imenom, Hrist, oni ho}e da ugase Svetlost sveta, Mene dakle. No, tama }e uzma}i, jer su joj odbrojani dani. Otvori}e se Zemlja i progutati tminu, nado}i }e vode i preplaviti ono mra~no. Tada }e na ~itavoj Zemlji svetleti Svetlost koja Ja Jesam: Hrist.

12. I jedan }e sedeti na prestolu Mome, ~ovek jedan koji }e biti istina i dobrota i snaga, i ljubavlju }e i mudro{}u biti puniji od svih, i on }e voditi zajednicu Moju preko ~etvorostruke dvanaestorice i sedamdeset i dvojice kao nekada. I pou~ava}e samo {to je istinito. 13. I zajednica }e Moja biti ispunjena svetlo{}u i sija}e svim narodima zemaljskim, a na prestolu }e sedeti prvosve{tenik jedan kao kralj i sve{tenik. 14. I Moj }e Duh biti u njemu, a njegov presto bi}e trajan i nikada uzdrman, jer }e na ljubavi, istini i pravednosti biti utemeljen, i svetlost }e k njemu dolaziti i od njega obasjavati sve narode zemaljske, i njih }e istina osloba|ati." (Pogl. 70, 12-14) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

486

Iskaz: "I jedan }e sedeti na prestolu Mome, ~ovek jedan koji }e biti istina i dobrota i snaga, i ljubavlju }e i mudro{}u biti puniji od svih, i on }e voditi zajednicu Moju preko ~etvorostruke dvanaestorice i sedamdeset i dvojice kao nekada. I pou~ava}e samo {to je istinito. I zajednica }e Moja biti ispunjena svetlo{}u i sija}e svim narodima zemaljskim, a na prestolu }e sedeti prvosve{tenik jedan kao kralj i sve{tenik", ima slede}e zna~enje: Ove re~i su skrivaju}e re~i. Skriveno je re~eno {ta }e doneti vremenska prekretnica. Ove skrivaju}e re~i kazuju: Boànska Mudrost }e sedeti na Mom prestolu sve dok Ja u Duhu ne budem ponovo do{ao. Jer Ja Sam postavio presto za Svoj dolazak u ovaj svet. Ja Sam Svetlost sveta. Boànska Mudrost, pozvana od Oca i Mene, Hrista, da predvodi Moje delo Spasenja i pripremi Moj dolazak, jeste istina, dobrota i snaga. Boànska Mudrost, stvorena iz O~eve ljubavi, u vremenskoj }e prekretnici izgraditi prazajednice i ispuniti ih ìvotom i snagom. Ona }e pou~avati savr{enoj istini i svim }e ljudima davati ono {to ovi mogu da shvate. Brojevi su simboli, i kao znak bili su davani onima koji su iz njih mogli da ~itaju. No, ljudi Novog Doba primaju Moju re~, koja je i re~ ve~nog Oca. Zavetnu zajednicu Novi Jerusalim i njene druge prazajednice, svetlost Istine ispunjava ~vrstinom i snagom za nesebi~na dela u Mome Duhu. Prazajednice u Mome Duhu, u Spasiteljskom delu Isusa Hrista u Univerzalnom ìvotu, svim }e narodima Zemlje darivati svetlost i snagu za Novo Doba. Zavetna zajednica Novi Jerusalim je u Meni instrument @ivota za ovu Zemlju. Ona ima presto u Meni i ona }e postepeno sve narode sjediniti u j e d a n narod u Meni, Hristu. Zavetna zajednica Novi Jerusalim, povezana s boànskom Mudro{}u, sve{tenica je koja svim ljudima koji joj pri|u daruje svetlost, ljubav i ìvot. Ona, sve{tenica, bi}e u Meni, Hristu, a Ja }u delovati kroz nju i kroz druge prazajednice koje su u Meni. Svi su oni utemeljeni na ljubavi, istini i mudrosti, na Bo`joj pravednosti. Svetlost sveta, koja Ja Jesam, sija}e kroz zajednice koje su u Meni, a Ja }u kroz njih sijati svim narodima Zemlje. Istina }e

487

osloba|ati sve vi{e ljudi, i oni }e onda sa~injavati ono j e d n o stado koje je u Meni, Hristu. Pod ovim jednim stadom misli se na prazajednice u Meni, Hristu, koje se izgra|uju preko Zavetne zajednice Novi Jerusalim u Spasiteljskom delu Univerzalnog ìvota. A Ja }u biti njegov Pastir.

488

71. POGLAVLJE î{}enje hrama Udarci bi~em za du{u i telo (1-2) Istinska slu`ba Bo`ja (3-4). Jedino smisao re~i oìvljava (5-7). Svaki ~ovek odslikava samoga sebe (8-11)

1. Be{e blizu jevrejski praznik Pashe i Isus opet otide iz Vitanije u Jerusalim. I u hramu na|e gde sede oni {to prodavahu volove, ovce i golubove, a i menja~e novca. 2. I On na~ini bi~ od sedam tankih konopaca i sve ih istera iz hrama. Ovce i volove i golubove oslobodi, a menja~ima razbaca novac i ispremeta stolove. (Pogl. 71, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Bi~ od sedam tankih konopaca simbolizuje sedam osnovnih snaga Bo`jih, Zakon ìvota. Ko postupa protiv Zakona Bo`jeg, on gre{i protiv sedam osnovnih snaga Bo`jih, stvaraju}i tako svoje uzroke. I svaki uzrok koji se na vreme ne okaje i ne ispravi, udarac je bi~em za du{u i telo. Ko gre{i protiv svih sedam osnovnih snaga, iskusi}e odgovaraju}e udarce bi~em. To su posledice koje on mora da iskusi na svome telu.

3. I re~e im: "Nosite sve to napolje i ne pretvarajte ku}u Oca Mojega u ku}u trgova~ku. Ne stoji li zapisano: Moja ku}a treba da je ku}a molitve za sve narode? A vi na~iniste od nje pe}inu razbojni~ku i napuniste je grozotama svakojakim. 4. I ne dozvoljava{e da ko pronese hramom sud napunjen krvlju ili da se ìvotinje ubijaju. A u~enici Njegovi pomi{ljahu pritom na ono {to je napisano: "Briga oko ku}e Tvoje izjede me." (Pogl. 71, 3-4). Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

489

"Moja ku}a treba da je ku}a molitve za sve narode" zna~i: To treba da bude ku}a ili ve}i prostor u kojem }e se okupljati svi ljudi bez obzira koje su konfesije ili rase, iz kojeg su naroda ili dràve i iz kojeg dru{tvenog sloja poti~u. Oni se tamo sastaju da bi se molili, da bi zahvaljivali Bogu i slavili Ga, te u~ili o zakonima Bo`jim i pridràvali ih se. Bog je Jedan, Jedini, Otac- Majka Bog svih bi}a i ljudi, i nema drugog Boga. Zato treba da bude i j e d a n narod, koji oboàva Jednoga, Jedinoga, bez rituala, kultova, dogmi i sopstvenog u~enja. O Bogu ne treba diskutovati i razmenjivati mi{ljenje. Bog je u srcima svih bi}a i ljudi. On je ìvot u svemu {to postoji. Ko po{tuje sebe ~ine}i svoj ìvot svetim, po{tova}e onda i svog bli`njeg i bi}e mio i Bogu. On ne}e traìti da na|e Boga, jer on ìvi u struji @ivota ne pitaju}i gde je ta struja. Zato njemu nisu potrebni ni kultovi ni ceremonije, a ni diskusije. Ko je oslobo|en ovih spolja{njih stvari, svesno je spasen i jedno je sa @ivotom, koji je ve~an. Bog ne èli `rtvovanje ubijanjem. Ono je za njega strahota. On èli ~ista i iskrena srca Svoje dece, koja ispunjavaju zakone Bo`je, verni su Bogu u svemu, a me|usobno su jedno drugome odani u ljubavi.

5. A Jevreji Mu se suprotstavi{e: "[ta nam èli{ kazati time {to vidimo da ~ini{?" Isus im odgovori i re~e: "Opet vam kaèm: Sru{ite ovaj hram i Ja }u ga za tri dana podi}i." 6. A Jevreji uzvrati{e: "êtrdeset i {est godina gra|en je hram ovaj, a Ti }e{ ga za tri dana podi}i?" A On govora{e o hramu Svog tela. 7. I kad On vaskrsnu iz mrtvih, seti{e se u~enici Njegovi da im re~e ovo, i verovahu Pismu i re~i koju je Isus govorio. (Pogl. 71, 5-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

490

Ono napisano u Pismu, kao i re~i, mnogo je bolje ne uzimati doslovno i ne verovati im doslovno, a to zna~i - ne dràti se slova, ve} razumeti smisao onoga {to je napisano i izgovoreno. ôvek ovo u~i preko ostvarivanja Bo`jih zapovesti, a to su prvi koraci u ispunjavanju ve~nih zakona. Kad ~ovek bude mogao da shvati duboki smisao re~i, tad vi{e ne}e biti mogu}e da bude pogre{no vo|en. Slovo samo mrtvo je i ne aktivira unutarnji ìvot. To postiè samo smisao koji leì u slovu, u re~i. Zna~enje re~i oìvljava i du{u i ~oveka. Ko samo slu{a re~, ~esto ìvi u zabludi. Ko, me|utim, razumeva smisao, zna~enje re~i, on ìvi u re~i i razumeva re~, jer u njoj prepoznaje znak Bo`ji.

8. I ~uv{i ovo i videv{i pismoznanci i sve{tenici, upla{i{e se i stado{e traìti kako da Ga pogube, jer Ga se bojahu videv{i kako narod slu{a u~enje Njegovo. 9. A kad pade ve~e, On izi|e iz grada. Jer po danu u~a{e u hramu, a no}u odlaà{e na goru Maslinsku. I dolaà{e narod rano izjutra da Ga slu{a u dvori{tu hramovom. 10. I dok be{e u Jerusalimu za praznika Pashe, mnogi poverovahu u Njega jer vide{e ~uda koja u~ini. 11. No Isus im se nije poveravao, jer ih je sve prepoznavao. Ne be{e Mu potrebno da svedo~e jedan za drugog, jer On je dobro znao {ta se u ~oveku skriva. (Pogl. 71, 8-11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U re~ima "...jer On je dobro znao {ta se u ~oveku skriva" leì slede}i smisao: Sve dok ~ovek samo slu{a i samo veruje u ono {to je ~uo, ali to u svakodnevnom ìvotu ne ostvaruje, on ostaje gre{an ~ovek koji sudi i osu|uje. On danas uzvikuje: "Osana"- a sutra ve}: "Razapnite Ga na krst". Svaki ~ovek obeleàva samog sebe svojim mi{ljenjem, govorenjem i postupanjem. Njegovo mi{ljenje i njegov ìvot ki~ica su za slikanje kojom on obeleàva svoje telo i oblikuje svoje lice. Tako na licu svakog ~oveka stoji ucrtano {ta on misli. ôvek je ono {to misli.

491

Ko samo veruje, a svoje verovanje ne ostvaruje, on uprkos svom verovanju ostaje onaj stari ~ovek koji zadràva svoje navike i poroke. Takvi su ljudi nepouzdani. Jer ko ne ispunjava zakone Bo`je, poput trske je koja se povija na vetru.

12. I, kako se be{e pribliìo praznik Pashe, posla On dvojicu u~enika Svojih da spreme gornju prostoriju, u kojoj je sa Dvanaestoricom Svojih èleo da jede, i da kupe {to je potrebno za sve~anost koju s njima htede da proslavi. (Pogl. 71, 12)

492

72. POGLAVLJE Isusova opro{tajna beseda Slika i prilika O~eva (1-3). Oni }e ~initi ve}a dela nego {to Sam ih Ja kao Isus ~inio (4). Ko nesebi~no sluì, njemu }u Ja ispuniti ono za {ta se moli (5). Ko osve}uje svoj hram, ìvi u Meni (6-7). Nesebi~na ljubav je komunikacija sa Bogom (8). Zna~enje re~i: "Otac je ve}i od Mene" (9-11)

1. Se|a{e Isus sa u~enicima Svojim u vrtu Getsimanskom, i obrati im se: "Neka se ne zbunjuje srce va{e: veruju}i u Boga, u Mene verujete. U ku}i Oca Mojega stanovi su mnogi; a da nije tako, zar bih vam rekao: Idem da vam pripravim mesto. I ako odem i pripravim vam mesto, opet }u do}i i uze}u vas Sebi, da gde Sam Ja budete i vi. A kuda Ja idem znate, i put znate." 2. Re~e Mu Toma: "Gospode, mi ne znamo kuda ide{, i kako moèmo put znati?" A Isus im re~e: "Ja Sam put, istina i ìvot. Niko ne dolazi Ocu osim kroz Mene. Kad biste Mene znali, i Oca Mojega biste znali; a odsada poznajete Ga i videli ste Ga." 3. Re~e Mu Filip: "Gospode, pokaì nam Oca i bi}e nam to dovoljno." Isus mu re~e: "Toliko Sam vremena s tobom i nisi Me poznao, Filipe? Ko je Mene video, video je i Oca, i za{to onda govori{: Pokaì nam Oca? Zar ne veruje{ da Sam Ja u Ocu, a Otac u Meni? Re~i koje vam govorim, ne govorim od Sebe samoga, ve} Otac koji u Meni boravi, On tvori sva dela. (Pogl. 72, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko je postao hram Bo`ji, slika je i prilika O~eva, A ko vidi sliku i priliku O~evu, doìvljava veli~nastvo Oca. Otac je manifestacija iz praenergije, struje}eg @ivota koji se naziva i Bog. Bog je sveprisutni @ivot. A sva ~ista bi}a manifestacije su iz Boga, praenergije, struje}eg @ivota. Ko vidi sliku i priliku O~evu, bi}e u Bogu; on vidi i svetlost O~evu, koja proìma bi}e u Bogu. Bi}a Svetlosti ne pitaju o O~evom liku. Ona sama su manifestacija, lik O~ev, i zra~e iz sebe ono {to i On jeste: ljubav,

493

mudrost, snagu i ìvot. Sveukupno ~isto postojanje kre}e se u struji @ivota, u Bogu. Ko je svog bli`njeg primio i u sebi ga prihvatio, ko ga od srca i svojim ~istim bi}em ljubi, on gleda sliku i priliku Oca, a to je ljubav, mudrost i snaga.

4. Verujte Mi da Sam Ja u Ocu i Otac u Meni, ili Mi makar verujte zbog dela istinskih. Zaista, zaista vam kaèm, oni koji veruju u Mene tvori}e dela koja i Ja tvorim, i ve}a }e jo{ dela od ovih tvoriti; jer Ja idem Ocu Svome. (Pogl. 72, 4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Samo vera u Mene nije dovoljna. Mnogi u Mene veruju - a ipak misle, govore i ~ine kao nevernici. Iz vere u Boga nastaju dela Bo`ja samo onda kad se du{a i ~ovek uzdignu do ìvota u Bogu, preko ostvarivanja ve~nog ìvota koji je ve~ni Zakon. Ko samo veruje a ne ostvaruje, nema snage da ~ini Bo`ja dela. Ko, me|utim, zakone Bo`je sve vi{e ostvaruje i pridràva ih se, on dobija tako i snagu da ~ini dela Bo`ja koja Sam ~inio i Ja kao Isus iz Nazareta. On }e - s Mojom Delimi~nom snagom, Spasiteljskom snagom, povezanom s Prasnagom - i jo{ ve}a dela ~initi. Jer Ja, Hrist - koji Sam od Oca do{ao u ovaj svet i opet se vratio Ocu, da bih kao Hrist Bo`ji, kao Ute{itelj i Spasitelj, delovao u svim du{ama - delujem sada kroz one koji se pridràvaju zakona @ivota, tako da oni ~ine znatno ve}a dela od onih koja Sam Ja kao Isus ~inio.

5. I za {ta se god u Moje ime budete molili, Ja }u to u~initi, da se proslavi Otac u Sinu ~ove~jem. I ako {ta zamolite u ime Moje, Ja }u u~initi. (Pogl. 72, 5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i "I za {ta se god u Moje ime budete molili, Ja }u to u~initi, da se proslavi Otac u Sinu ~ove~jem" zna~e: Ko ìvi u Meni, Hristu,

494

ko nesebi~no sluì, njemu }u ispuniti sve za {ta se moli. Jer ko ìvi u Meni, moli se jedino za darove Duha, jer ìvi u Duhu Bo`jem a ne teì svetu da bi s njim ìveo.

6. Ako Me ljubite, pridràvajte se Mojih Zapovesti. I Ja }u umoliti Oca i da}e vam drugog Ute{itelja, koji }e zauvek ostati uz vas: Duha Istine, koga svet ne moè primiti jer Ga ne vidi i ne poznaje Ga. Ali vi Ga poznajete, jer Duh s vama prebiva i u vama }e biti. 7. Ja vas ne}u ostaviti bez utehe. Do}i }u vam. Jo{ malo i svet Me vi{e ne}e videti, a vi }ete Me videti. I po{to Ja ìvim, i vi }ete ìveti. U onaj dan zna}ete da Sam Ja u Ocu Svome a vi u Meni i Ja u vama. (Pogl. 72, 6-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: ôvek je hram Duha Svetoga, jer u njemu, u najunutarnjijem du{e prebiva duhovno telo iz Boga. Od Moga dela Spasenja, Ja Sam kao Ute{itelj i Spasitelj, kao Duh ìvota, u ovome hramu, u du{i i ~oveku. Ko osve}uje svoj hram pridràvaju}i se Zapovesti, on ìvi u Meni a Ja ìvim i delujem kroz njega.

8. Koji imaju Zapovesti Moje i pridràvaju ih se, to su oni koji Me ljube; a koji Mene ljube, ljubi}e i njih Otac Moj, i Ja }u ih ljubiti i objavi}u im se" (Pogl. 72, 8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ljubav Bo`ja jeste nebeska komunikacija. Ko Boga vi{e ljubi nego ovaj svet, on ljubi i svog bli`njeg. Ko, me|utim, kaè: "Ja ljubim Boga" a protiv je svog bli`njeg, on ne ljubi Boga. Njegove re~i nisu ispunjene ljubavlju prema Bogu. To su prazne, sebi~ne re~i, koje u sebi ne nose snagu izraza. Ali ko svog bli`njeg nesebi~no ljubi, on ljubi i Boga i tako je u komunikaciji s vrhovnom snagom, s Ljubavlju - Bogom. Ova komunikacija s Bogom jeste objava.

495

9. A Juda (ne Iskariotski) upita Ga: "Gospode, za{to ho}e{ nama da se objavi{ a ne svetu?" Isus im odgovori i re~e: "Koji Mene ljube pridràva}e se Mojih re~i: I njih }e ljubiti Sveti Jedan, i Mi }emo njima do}i i s njima }emo i ostati. 10. A koji Me ne ljube, ne}e ni ~uti Moje re~i, a re~i koje ~ujete nisu Moje re~i, ve} re~i Oca koji Me je poslao. Ovo vam govorim dok Sam jo{ s vama. A Ute{itelj, koji je Duh Sveti, koga }e Otac u Moje ime poslati, On }e vas nau~iti svemu i podseti}e vas na sve {to vam rekoh. 11. Mir vam ostavljam, mir Svoj dajem vam: a ne dajem vam kao {to svet daje. Neka se ne zbunjuje srce va{e i neka se ne boji. ûste da vam rekoh: Idem, i opet }u vam do}i. I ako Me ljubite, radova}ete se {to rekoh: idem Ocu; jer Otac Moj ve}i je od Mene. (Pogl. 72, 9-11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ute{itelj i Spasitelj jeste Hrist Bo`ji, koji ìvi u Duhu ve~nog Oca. Ja Sam jedno s Ocem. Otac i Ja Smo jedan Zakon - Istina, koja osloba|a sve du{e i ljude koji veruju i ispunjavaju volju O~evu. "...jer Otac Moj ve}i je od Mene" zna~i: O~ev Duh je Sveduh, Zakon koji se sastoji od sedam osnovnih snaga @ivota. A Zakon je Bog. U Bogu, Sveduhu, Hrist Bo`ji ìvi i deluje u ~etiri osnovne boànske snage: Redu, Volji, Mudrosti i Ozbiljnosti. Otac je, me|utim, Svesnaga. On je ve~ni Zakon koji se sastoji od sedam osnovnih snaga: Reda, Volje, Mudrosti, Ozbiljnosti, Dobrote, Ljubavi i Blagosti. Na Zemlji se ovih sedam osnovnih snaga nazivaju: Red, Volja, Mudrost, Ozbiljnost, Strpljivost, Ljubav i Milo-sr|e. Otac je, dakle, ve}i od Sina. On je Svesnaga - Ja Sam Delimi~na snaga u Svesnazi.

12. I Ja Sam vam to sada rekao, pre nego se dogodi, da biste verovali kada se dogodi. A ne}u vam vi{e mnogo govoriti, jer do}i }e knez ovoga sveta i na Meni ne}e na}i ni{ta.

496

13. Ali da bi znao svet da Ja ljubim Oca: kako Mi Otac zapovedi, onako ~inim. Sve do samog svr{etka." (Pogl. 72, 12-13)

497

73. POGLAVLJE Pravi ~okot Svaka loza u Meni daje plod (1-2). Ko ne ostane u Meni, gre{i (3). @iveti u Hristu (4). Jasno oko du{e sti~e dar razlikovanja istine od zablude (5). Verni u Moje ime donose dobre plodove (6-8). Onaj koji vidi, nije vi{e slep (9). Za{to se Hrist danas ponovo objavljuje (10-11). Poznavanje Zakona obavezuje na ostvarivanje (12). Nijedan ~ovek ne}e mo}i da kaè: "O Hristu nisam znao ni{ta" (13)

1. I onda im re~e Isus: "Ja sam pravi ~okot, a Moj Otac je vinogradar. Svaki izdanak koji ne daje ploda bi}e odse~en, a svaki koji daje ploda bi}e o~i{}en, da bi jo{ vi{e plodova davao. 2. Ostanite u Meni, i Ja u vama. Kao {to ni izdanak ne moè sam od sebe dati ploda ako ne ostane na ~okotu, ne moète ni vi, ako u Meni ne ostanete. Ja Sam ~okot, a vi ste izdanci: Ko ostane u Meni i Ja u njemu, taj donosi mnogi plod, jer bez Mene ne moète u~initi ni{ta. (Pogl. 73, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Plod moè sazrevati samo ako ostane u Meni, Hristu, ako ~ovek, dakle, sve svoje misli i te`nje posveti Meni, trude}i se da ispunjava Bo`ju volju, da bi tako postao Zakonom Bo`jim. Svaki izdanak - tj. svaka du{a i svaki ~ovek koji preko Mene ostvare svoj Unutarnji ìvot, o~iste se, dakle, preko Moje snage – postaje plodom koji opet donosi plodove, jer dobri plodovi daruju se nesebi~no. Shvatite: Svaki ~ovek zra~i iz sebe ono {to je u njemu; ili boànsko ili neboànsko.

3. Koji u Meni ne ostanu, bi}e odba~eni kao nekorisni trs, koji se onda osu{i, i sabere se, i u vatru se baci, i izgori. Ako li ostanete u Meni i re~i Moje u vama ostanu, za {ta god zamolite da}e vam se. (Pogl. 73, 3)

498

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Svi oni koji ìve sa svetom i ìve}i svoj gre{ni ìvot odri~u se Hirsta Bo`jeg, propati}e vatru svojih sopstvenih misli, re~i i dela. Jer {ta ~ovek poseje to }e i po`njeti. Svaka neboànska misao, svaka nezakonita re~ i svako sebi~no delo, nekorisni su, jer su bez snage. To je ljudski ukras koji }e se osu{iti poput trsa. Ko ne ostane u Meni, taj gre{i. A greh koji po~ini du{a i ~ovek, mora}e i snositi. Vatra greha doprinosi ~i{}enju du{e. Ali ko ostane u Meni, Hristu Bo`jem, taj ostaje i u Ocu, jer Otac i Ja smo jedno. I njegove }e molbe biti ispunjene, jer on }e onda moliti samo za ono {to je Bo`ja volja.

4. Uistinu, Ja sam pravi hleb koji dolazi s Neba, supstanca Bo`ja koja je jedno sa ìvotom Bo`jim. I kao {to je u hlebu va{em mnogo zrna, tako ste i vi koji verujete i radite po volji Oca Mojega jedno u Meni. A ne kao preci va{i koji jedo{e manu i pomre{e; jer ko ovaj hleb jede, ìve}e ve~no. (Pogl. 73, 4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: @ivot u Bogu jeste duhovni hleb. To je hrana du{e. Ko se njome hrani, on ni kao ~ovek ne}e gladovati niti oskudevati. Ko ispunjava Bo`ju volju i ìvi iz istine, taj prima istinu u svim njenim fasetama. Onda su njegovo razmi{ljanje i dela ispunjeni Bo`jom snagom, a i njegov zemaljski ìvot }e biti ispunjen ìvot. Ljudi koji su u Meni, Hristu - ìve, a ne vegetiraju. Vegetira samo ~ovek koji svoj ìvot tro{i uludo, jer su njegovo razmi{ljanje i te`nje usmereni na zemaljski svet, pa tako njemu i pripadaju. Nakon zemaljske smrti on }e biti i duhovno mrtav, jer je bio samo vezan za svet, a ne posve}en Bogu. Njegova du{a ne zna odakle je do{la i kuda ide. Ko ìvi u Bogu on je esencija iz Boga i poznaje put svoje du{e, jer ona ìvi u Meni, Hristu, a Ja Sam put, istina i ìvot.

499

5. Kao {to se i p{enica odvaja od pleve, tako se i vi morate osloboditi od zabluda ovoga sveta. Za ovo pak ne treba da se udaljavate od sveta, ve} treba da ìvite u svetu, odvojeno, za ìvot sveta (Pogl. 73, 5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko èli da ìvi u Bogu, oslobodi}e se i zabluda ovoga sveta, koje on utoliko vi{e prepoznaje ukoliko jasnije biva oko njegove du{e. Samo jasno oko du{e sti~e sposobnost razlikovanja istine od zablude. Jasno oko du{e posti}i }e ~ovek koji unosi jasno}u u svoj ìvot svojim razmi{ljanjem i ìvotom po Bo`joj volji. Ko teì Bogu, on }e i ìveti sa onima koji se isto tako trude da ispunjavaju Bo`ju volju, jer isto privla~i isto. Iz toga proizlazi zna~enje slede}eg iskaza. "Ko je Moja majka, ko su Moja bra}a? Oni koji ispunjavaju volju Moga Oca." Ko ìvi u Bogu, on ne izbegava ovaj svet. On ìvi u ovom svetu, ali nije i sa ovim svetom. Ko ìvi u Bogu, on u ovome svetu ìvi za sve one ljude koji traè ìvot u Bogu da bi ga ispunjavali.

6. Zaista, zaista, p{enica se na vatri su{i, a tako i vi, u~enici Moji, morate kroz nevolje prolaziti. Ipak radujte se: jer kao {to ste sa Mnom trpeli kao jedno telo, tako }ete sa Mnom i vladati u jednome telu i svetu darovati ìvot. 7. Oca }ete slaviti donose}i mnoge plodove, i tako }ete biti Moji u~enici. Kao {to Otac ljubi Mene, i Ja ljubim vas: Ostanite u ljubavi Mojoj. Ako Zapovesti Moje odrìte osta}ete u ljubavi Mojoj, kao {to Sam Ja odrào Zapovesti Oca Mojega i ostajem u Duhu ljubavi. 8. Sve ovo Sam vam kazao da radost Moja u vama ostane i radost va{a da bude potpuna. Ovo je Zapovest Moja, da ljubite jedni druge kao {to Ja vas ljubim. Ve}e ljubavi od ove ~ovek nema, da svoj ìvot `rtvuje svome prijatelju. Vi ste prijatelji Moji ako ~inite {to vam Ja zapovedam. (Pogl. 73, 6-8)

500

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ove re~i utehe i ljubavi nisu vaìle samo za apostole i u~enike, ve} one vaè za sve ljude u svim generacijama koji se trude da slede Mene. Mnogi koji Mene slede zapa{}e u nevolje, jer ih protivnik tera da se odreknu Boga, priklone se svetu i njemu povla|uju. Ko pati zbog jevan|elja, on nosi krst zajedno sa Mnom. On }e stajati Meni s desne strane kada se Ja pojavim kao vladar Carstva Mira. A svi koji umru u svojim gresima gleda}e one kojima su naneli bol i patnju. Ve~noga, u kome Ja, Hrist, Jesam, slavi}e Meni verni, i u Moje ime i s Mojom snagom donosi}e Mu mnoge zrele plodove. Ko ostane u Meni, on se pridràva Zapovesti nesebi~ne ljubavi i svoj }e ìvot `rtvovati Zapovesti ljubavi. Oni koji ostanu u Meni ljubi}e se nesebi~no i zra~i}e nesebi~nu ljubav u srca svih ljudi koji traè. Ko ostane u Meni, njega ispunjava istinska radost, i on }e radost donositi i onima koji dopuste da se njihova srca ispune nesebi~nom ljubavlju.

9. Vi{e vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna {ta radi gospodar njegov: Nego Sam vas nazvao prijateljima, jer sve {to ~uh od Oca Mojega tome i vas pou~avah: Ne izabraste vi Mene, nego Ja vas izabrah i postavih vas da idete i plodove donesete, i da plodovi va{i ostanu. I {ta god od Oca zamolite u ime Moje, da}e vam se. (Pogl. 73, 9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Istinski sluga je prijatelj Hrista Bo`jeg. Ko nesebi~no sluì i donosi dobre plodove, nije vi{e neznalica. On poznaje zakone Bo`je, jer u njima ìvi. On onoga slepoga vi{e ne}e susretati slepo, ve} }e slepoga prepoznavati, jer su se ostvarivanjem ve~nih zakona otvorile njegove duhovne o~i.

501

Onaj koji vidi, nije vi{e slep. On slepoga vidi onakvog kakav ovaj jeste i za koga se izdaje. Jer ko ispunjava Bo`ju volju, osloba|a se to~ka ponovnih ra|anja i postiè duhovno ro|enje. Za njega Ja onda nisam vi{e Ute{itelj i Spasitelj, ve} brat i prijatelj.

10. Ovo vam zapovedam: Da ljubite jedni druge a tako i sva stvorenja Bo`ja. Ako vas mrzi svet, znajte da je i Mene mrzeo pre vas. Kad biste bili od ovoga sveta, svet bi vas ljubio kao svoje; ali po{to niste od ovoga sveta, jer vas Ja izabrah od sveta, zato vas mrzi svet. 11. Se}ajte se re~i koje vam Ja rekoh: Nije sluga ve}i od gospodara svojega. Kao {to su Mene progonili, tako }e i vas proganjati; i kako su se Mojih re~i dràli, tako }e se i va{ih dràti. Ali sve }e vam ovo ~initi zbog imena Mojega, jer oni ne poznaju Onoga koji je Mene poslao. (Pogl. 73, 10-11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko je izabrao Mene, Hrista, izabrao je samoga sebe iz ovog sveta. Zbog Mene njega svet mrzi. [to se Meni kao Isusu dogodilo, to }e se dogoditi i svima koji Mene ljube, jer oni ne ljube spletkarenje ovoga sveta. Ko je od ovoga sveta, njega ovaj svet i ljubi i prihvata kao svoga. No, ko se posveti Meni, Hristu, njega }e svet mrzeti kao {to je i Mene mrzeo i jo{ mrzi. Shvatite: Sada{nja generacija (1989) nije mnogo bolja od prethodnih generacija. Ono {to ljudi u prethodnim inkarnacijama nisu prepoznavali, to ne prepoznaju ni u ovoj generaciji, naime, dela ljubavi. [to su u pre|a{njim inkarnacijama pogre{no tuma~ili, to i u ovoj generaciji pogre{no tuma~e. Mnogi govore o Mom ìvotu na Zemlji, o Mom delovanju kao Isusa iz Nazareta - a ipak ne razumeju ono ~emu Sam u~io. Mnogi i danas jo{ tuma~e re~i Ve~noga po svom naho|enju - i one iz Starog i iz Novog zaveta - a tako|e i re~i Bo`je preko Mojsija. Da se svet promenio, Ja se vi{e ne bih objavljivao. Ali po{to se svet nije promenio, Ve~ni i Ja, Hrist, govorili smo ljudima i sada ponovo

502

govorimo, preko Proro~ke re~i, da bismo ispravili ono {to je pogre{no, i ljude izveli iz zbrke dogmi, predstava i pogre{no shva}enih re~i. Mnoge re~i iz ve~ne istine bile su citirane i jo{ se citiraju i zloupotrebljavaju radi ljudskog spletkarenja. Mnogi takozvani hri{}ani samo govore hri{}anski, ali misle kao antihrist. Oni se samo nazivaju hri{}anima - a iznutra su vukovi grabljivi.

12. Da nisam do{ao i govorio im, ne bi greha imali. A sad izgovora nemaju za greh svoj. Koji Mene mrzi, i Oca Mojega mrzi. Da ne ~inih me|u njima dela koja niko drugi nije ~inio, ne bi greha imali, ali sada ga imaju; videli su i mrzeli Mene i Oca Mojega. Ali, sve se ovo moralo dogoditi, da se re~ ispuni, zapisana u Zakonu njihovome: Omrznu{e Me ni za {to. (Pogl. 73, 12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Da nisam do{ao i govorio im, ne bi greha imali" zna~i: Da Ja nisam do{ao i govorio im, oni svoje grehe ne bi spoznali i smatrali bi se bezgre{nima. Ali, Ja sam do{ao i govorio o O~evom Zakonu, a i ìveo ga, kako bih njima bio primer. Ko citira ve~nog Oca i Mene, Hrista, i istinske proroke, on je time i primio re~i Ve~noga, Moje re~i i re~i proroka. Ali ko po tome ne ìvi - onako kako mu je zapove|eno - taj gre{i protiv Zakona Bo`jeg, i gre{nik je. Za svoja dela on vi{e nema izgovora zvanog neznanje. Ve~ni je u svim vremenima davao Svoju Re~: svi su Ga narodi slu{ali preko proroka i prosvetljenih. Mojsije je doneo Deset Zapovesti, izvode iz ve~nog Zakona. Kao Isus iz Nazareta, Ja Sam ljude u~io Zakonu, i Svojim ga primerom ìveo. Zakon koji Sam im doneo glasi: Ljubite Boga, svog Oca, svim srcem i svim svojim snagama, a svog bli`njeg kao sebe same. Nijedan ~ovek, dakle, ne moè re}i da nije znao! Shvatite: Ko svog bli`njeg ne ljubi nesebi~no, taj ne ljubi ni Boga. Ko mrzi svog bli`njeg, on mrzi i Boga, svog ve~nog Oca. Ko prezire svog bli`njeg, prezire i Boga, svog ve~nog Oca.

503

"Da ne ~inih me|u njima dela koja niko drugi nije ~inio, ne bi greha imali, ali sada ga imaju; i videli su i mrzeli Mene i Oca Mojega" zna~i: Da nisam ~inio dela Bo`ja, mnogi ljudi ne bi ni poznavali dela u Bogu i verovali bi da su bezgre{ni. Ali, po{to su Moja dela videli ili su ~uli o njima, tako im je pokazano i kako valja misliti, govoriti i postupati. I ne u~ine li tako, u tome }e prepoznati svoje grehe. U Mojoj misli, re~ima i delima kao Isusa, oni su videli i ~uli Moga Oca, i oni Njega, Ve~noga, slu{aju u Meni, Hristu, u usmenim ili pismenim predanjima dela koja Sam Ja ~inio. Ko ne misli, ne govori i ne postupa iz nesebi~ne ljubavi i zadràva svoja dela pohlepe, {krtosti i te`nje za mo}i, umesto da ih uni{ti, gre{nik je. U mnogim situacijama on gre{i i protiv Duha Svetoga. Ko je, dakle, video Mene, ili o Mojim delima ~uo, on je i Oca video i doìveo Ga u Meni, Hristu. Ko priznaje dela Bo`ja preko Njegovih proroka, kao i dela Hristova, taj se tako obavezuje da misli i ìvi onako kako Sam to Ja, Hrist, ljudima zapovedio.

13. Ipak do}i }e Ute{itelj, koga }u vam Ja poslati od Oca, Duh Istine. On }e do}i od Oca i svedo~i}e o Meni: a i vi }ete svi svedo~iti, jer ste od po~etka sa Mnom. (Pogl. 73, 13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U svim generacijama su mnogi ljudi svedo~ili i jo{ svedo~e o Meni, a tako i u ovoj (1989). Nijedan ~ovek, dakle, i nikada ne}e mo}i kazati: "Ja o Hristu nisam ni{ta znao." Jer pioniri Novog Doba, koji stoje u Mom Nalogu, ra{iri}e istinu, koja Ja Jesam, u sve zemlje. I jevan|elje ljubavi bi}e pruèno mnogim ljudima. Hrist Bo`ji je Ute{itelj i Spasitelj, Istina i @ivot u struji ve~nog Zakona. Vreme ~ini svoje: Kao {to dana{nje vreme ljude tera i goni, tako i uzroci sve brè donose svoje posledice. Mnogi koji sada jo{ jure za materijalnim podle}i }e ovim posledicama. Ali oni ljudi koji preostanu

504

na kraju prekretnice vremena ovoga sveta, prizna}e jevan|elje ljubavi, a mnogi }e po njemu i ìveti.

505

74. POGLAVLJE Isus priprema Svoje u~enike na ono {to predstoji Borba protiv Hrista u ime Hrista (1) Delo Spasenja bi}e izvr{eno (2-3). Istina danas te~e poput velike reke (4-5)

1. Sve Sam vam ovo kazao da vas upozorim. Izgoni}e vas iz sinagoga, da, do}i }e vreme kada }e svaki koji vas ubije misliti da to ~ini Bogu u ~ast. A tako }e ~initi jer ne pozna{e ni Oca ni Mene. (Pogl. 74, 1) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U svim se generacijama de{avalo i jo{ se de{ava - a tako i oko godine dvehiljadite - ono {to Sam govorio Svojim apostolima i u~enicima: Zato {to Moga oca i Mene ne poznaju, i vas }e prognati iz svoga ìvota i ne}e vam dopustiti da sudelujete u njihovom bogosluènju, jer ne pripadate njihovoj veri. Mnoge od vas }e i ubiti, a druge klevetati i pred narodom izvrgavati ruglu. Shvatite: ko se prema svom bli`njem odnosi bez ljubavi i po{tovanja, on ne ljubi ni ve~nog Oca ni Mene, Hrista. U proteklim stole}ima vlast je stalno nahu{kavala narod protiv instinskih sledbenika Hrista. I strahuju}i od posledica narod im je bio poslu{an. Zato je i bilo mogu}e da se u Moje ime po~ine stra{ni zlo~ini nad ljudima koji su Me sledili ili bili druga~ijeg uverenja nego crkvene vlasti. Na sramotan je na~in Moje ime zloupotrebljeno i prodato. Ljudi koji su sebe nazivali hri{}anima, a nehri{}anski su ìveli, poku{ali su da sa ma~em u ruci pokr{tavaju one koji su bili druge vere, i to ne samo u takozvanim krsta{kim ratovima. Crkveni su vlastodr{ci zloupotrebljavali i jo{ zloupotrebljavaju Moje ime, stavljali su ga i jo{ ga stavljaju u okove svojih dogmi i tvrdili su i tvrde da jedino oni imaju spasonosnu milost, veruju}i da su Mene, Hrista, upregli u jaram svojih dogmi. Sli~no onome {to su preìvljavali neki apostoli i u~enici, preìvljavaju oko godine dvehiljadite pojedini Hristovi prijatelji, istinski

506

pioniri Novog Doba. Opet je crkvena vlast ta koja nahu{kava narod protiv njih. I to se opet doga|a sa sli~nim argumentima, kako bi se nahu{kani ljudi okrenuli protiv Mojih istinskih sledbenika. Kao i nekada, Hristovim se prijateljima, pionirima Novog Doba, uskra}uju prava koja ina~e pripadaju svakom gra|aninu u dràvi. Kao i u pro{lim vremenima, oni koji hu{kaju i ovo sprovode u delo, nazivaju sebe isto tako hri{}anima. Mnogi Moji istinski sledbenici postali su otpadnici u o~ima dràve i crkve i svih onih koji su im poslu{ni. Pravo se na brojne na~ine tuma~i protiv njih kako bi se stekao utisak da Hristovi prijatelji nisu u pravu. Tako oni oteàvaju ìvot ljudima koji teè tome da budu istinski hri{}ani. Shvatite: Jo{ i danas (1989) satansko sedi na najvi{im poloàjima vlasti i upravlja onima koji su mu (satanskome) dopali ruku - ljudima koji se zadovoljavaju onim {to im se unapred odredi "odozgo". Umesto da sami preispitaju, oni sud o svojim bli`njima preuzimaju od njih. Ipak ova vlast ne}e trajno upravljati ~ove~anstvom. Satanskome je dato jedno veliko vremensko razdoblje kao vreme milosti od Boga, da se preobrati. No i ovo vremensko razdoblje ima svoj kraj, i tama stoji pred ovim krajem. Jer dolazim Ja, Hrist, Svetlost sveta, Istina i @ivot!

2. Ali sve Sam vam ovo kazao da se, kad do|e ~as, se}ate ovoga da vam Ja kazah. A iz po~etka ne kazah vam ovo jer bejah s vama. A sada idem Ocu Svojemu koji Me posla; i nijedan od vas Me ne pita: Kuda ide{? I zato {to vam sve ovo kazah, zato ste àlosni. 3. Pa ipak vam Ja istinu govorim: bolje je za vas da Ja odem, jer ako Ja ne odem ne}e vam ni Ute{itelj do}i. Ali kad Ja odem posla}u vam Svoga Duha. A kad On do|e, ukaza}e svetu na grehe, na pravednost i sud. (Pogl. 74, 2-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ute{itelj je Duh Hristov, koji Ja Jesam, ìvot u Bogu, Mome Ocu. Hristov Bo`ji Duh je sveprisutan u ~etiri Bo`je su{tine, snage Stvaranja - koje svaka du{a nosi u sebi kao snagu i ìvot.

507

Ute{itelj, Moj Duh, jeste Spasiteljska iskra u kojoj deluju uteha i Spasenje. Spasenje je Moje delo koje Sam primio od Oca radi povratka u domovinu svih du{a i ljudi. U Mom Spasiteljskom delu deluju mnogi ljudi i donose Moje svetlo u svet. Uz njihovu nesebi~nu pomo}, Moje je delo ve} za nekoliko zemaljskih godina naraslo po ~itavoj kugli zemaljskoj. Radi Dela Spasenja mnoga su bi}a oti{la i odlaze u zemaljsko ruho, da pou~avaju ljude istini i njima za primer je ìve, sli~no kao {to Sam to ~inio i Ja kao Isus iz Nazareta. Mnoga su srca i mnogi ljudi podstaknuti i pokrenuti mi{lju, ìvotom i delovanjem ovih pionira, da razmisle i da ostvaruju ve~ne zakone. A Delo Spasenja je za nekoliko zemaljskih godina naraslo {irom sveta zahvaljuju}i nadljudskom naporu jedne ène, koja ìvi u Ocu i u Meni, Hristu. Ona ima boànski nalog, da zajedno sa pionirima Novog Doba zove i pou~ava sve ljude koji su dobre volje, da i oni prona|u unutarnje svetlo ljubavi i istinski ìvot, ve~ni Svezakon. Jer Istina, Svezakon, u unutarnjem je svakog ~oveka. Shvatite: Ve~ni Svezakon je istinski Zakon koji }e pobediti sve zakone materije kao i zakon uzroka i posledice, jer je neli~an i apsolutan. U ovoj mo}noj vremenskoj prekretnici (1989) mnoga bi}a deluju u zemaljskom ruhu. I oni neumorno ~ine velika dela za Doba Svetlosti pa tako i za Mene, Hrista Bo`jeg, i za sve generacije koje }e za njima do}i. Ko ove re~i bude ~itao u Novom Dobu, kada se mir nastani u ljudima, pone{to od toga jedva }e mo}i da razume. No Moje }e re~i zadràti svoje zna~enje, jer mnoga bi}a koja }e se roditi u Novom Dobu nosi}e, kao se}anje, stari svet u sebi, koji su prevladali sa mnogo muke, truda i patnje. U du{ama i ljudima Novog Doba ovaj }e potencijal se}anja ostati ìv sve dok se i u podru~jima ~i{}enja ne ispuni ono {to se izvr{ilo i na Zemlji, pozornici starog sveta. Jer satansko }e na Zemlji tada, dodu{e, za neko vreme biti svezano, ali ne i u podru~jima ~i{}enja. Du{a }e tamo i dalje otpla}ivati svoje grehe koje je sebi natovarila u zemaljskom ruhu.

508

Ja ljudima prilazim u raznoraznim oblicima, kako bih im ukazao na njihove grehe, na njihov sud i na pravednost Bo`ju.

4. Na greh, dakle, jer ne veruju u Mene; na pravednost pak, jer Ja idem Ocu i vi{e Me ne}ete videti; a na sud jer je knez ovoga sveta osu|en. 5. Jo{ vam mnogo toga imam kazati, ali sada jo{ ne moète shvatiti. A kad do|e Onaj, Duh Istine, On }e vas uvesti u svu istinu; jer On ne}e govoriti od sebe samoga, ve} ono {to bude ~uo to }e govoriti. A On }e vam pokazati i {ta dolazi i Mene }e slaviti. Jer On }e ovo od Mene primati i objavljivati vam. (Pogl. 74, 4-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Duh Istine jeste Hrist Bo`ji, o kome Sam govorio kao Sin ~ove~ji. U toku gotovo dve hiljade godina Ja Sam ova obe}anja i ispunio. Duh Istine dolazio je u svim generacijama i Njegovim su delovanjem sve vi{e rasli svetlost i snaga u ovome svetu, jer mnogi su ljudi slu{ali i ~itali iz Zakona ìvota, iz ve~ne istine, i tako su pojedinci po~eli da razvijaju @ivot u sebi. No, u ovoj vremenskoj prekretnici (1989) prodire Svetlost - Ja, Hrist, ve~na Istina - i u {irokom spektru zra~i u ~itav svet. Poput velike reke te~e Zakon istine kroz Proro~ku re~, jer Ja Sam ljudima poslao boànsku Mudrost, kako bi se objavila istina i tako se prodrmali ljudi koji ìve u grehu i tamnici sveta. A Istina objavljuje i {ta se doga|a u sada{njosti, kao i {ta dolazi. Ona doti~e i napaja mnoge du{e i ljude i ja~a ih ljubavlju, snagom i mudro{}u. Ko o~isti svoje grehe, prepozna}e Mene, Hrista; jer greh zamagljuje duhovno oko. Ko je u stanju da vidi, on Mene, Hrista, prepoznaje u sebi samome i u onima koji Me istinski slede. I koji ìve u Meni, slave Ve~noga u Meni, jer primaju od Mene da bi davali dalje ljudima.

6. Sve {to ima Otac Moje je. Zato vam rekoh - Ute{itelj }e uzimati od Mene i objavljivati vam. Jo{ malo i ne}ete Me videti, i opet malo i ugleda}ete Me, jer Ja idem Ocu. "A neki od u~enika

509

Njegovih reko{e me|u sobom: "[ta zna~i to {to nam kaza: Jo{ malo i ne}ete Me videti, i opet malo i ugleda}ete Me i: Ja idem Ocu?" 7. A Isus primeti da Ga htedo{e pitati, pa im re~e: "Vi se izme|u sebe pitate zbog Mojih re~i: Jo{ malo i ne}ete Me videti, i opet malo i vide}ete Me. Zaista, zaista vam kaèm, zaplaka}ete i zaridati, no svet }e se radovati: àlosni }ete biti, ali }e se àlost va{a u radost pretvoriti. 8. @ena kad ra|a àli se, jer do|e ~as njezin; no kad se dete rodi, ona ne misli vi{e na strah ovaj, zbog radosti {to do|e ~ovek na svet. I vi ste tako sada puni àlosti, ali Ja }u vas opet videti, i nek se raduje srce va{e i radost va{u niko vam ne}e uzeti. 9. I u onaj dan ne}ete Me ni{ta pitati. Zaista, zaista vam kaèm: [ta god budete molili od Oca Mojega u ime Moje, primi}ete. Do sada ne moliste ni za {ta u ime Moje. Molite i primi}ete, da radost va{a bude potpuna. O svemu ovome Ja Sam vam govorio u pore|enjima, ali do}i }e vreme kad sa vama vi{e ne}u govoriti zagonetno, ve} }u vam otvoreno objavljivati o Ocu Svojemu. 10. U onaj dan }ete u ime Moje zamoliti: I ne kaèm vam da }u Ja umoliti Oca Mojega za vas, jer sam On ljubi vas zato {to vi ljubite Mene i verujete da Ja od Boga izi|oh. Ja Sam od Boga izi{ao i do{ao u ovaj svet i opet svet napu{tam i odlazim Svome Bogu." 11. I onda reko{e u~enici Njegovi: "Eto, sad otvoreno govori{ i bez zagonetki. Sada znamo da Ti sve zna{ i da nije nu`no da Te bilo ko moli, jer verujemo da Ti od Boga izi|e". 12. Isus im odgovori: "Verujete li sada? Evo bliì se i ve} je tu ~as kad }ete se razbeàti i svaki svojoj ku}i oti}i i Mene sama ostaviti: Ali Ja nisam sam jer je Otac sa Mnom. 13. Ovo Sam vam kazao da u Meni mir imate. U svetu }ete imati nevolje, ali budite spokojni, Ja Sam savladao svet. Hodite, idemo sada!" (Pogl. 74, 6-13)

510

75. POGLAVLJE Poslednja pashalna ve~era Budite ~ista srca (1-2). O izdaji - Tolerancija i razumevanje prema neukima (3-6). U Hristovom Novom Dobu ne}e vi{e biti prolivanja krvi (7-9). O~i{}ena Zemlja daruje obilje (10). @ivot u Hristu vodi ka plemstvu du{e i istinskoj slobodi (11-12). Zakon ìvota, zapovesti ljubavi - Onaj ko prezire bli`njeg, ne pronalazi put do Hrista, Istine, u ve~no Postojanje - Svako sudi sebi samome (13-16). Novi Izrael i Novi Jerusalim (17). Iz svih naroda i plemena zbratimljuju se oni koji vr{e dela Bo`ja (18).

1. Nave~e do|e Isus u ku}u u kojoj se behu okupila Dvanaestorica sa pratiocima svojim: Petar, Jakov, Toma, Jovan, Simon, Matej, Andrija, Natanail, Jakov, Tadej, Juda, Filip i drugovi njihovi (a be{e tamo i Juda Iskariotski koga ljudi ubrajahu me|u Dvanaestoricu, sve do ~asa kada se razotkri). 2. A behu obu~eni u haljine od ~istog belog lana, jer je lan pravednost svetih. A svako od njih nosa{e boju svoga plemena. U~itelj, pak, ima{e na Sebi haljinu sasvim belu, i bez ijednog {ava ili mrlje. (Pogl. 75, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Od ljudi do|oh kao Sin ~ove~ji. A ponovo dolazim kao Hrist Bo`ji, njihov Spasitelj, Duh Istine. Ko sabire u Moje ime, ne rasipa. Rasipa samo onaj ko èli da okuplja u sopstveno ime, ~ak i onda kad koristi pritom Moje Ime - i tako ga zloupotrebljava. Postanite oni ~isti, i u svemu }ete videti Boga, @ivot. îsti vidi ono ~isto. On, me|utim, vidi i ono ne~isto, i oslovljava ga kako bi bilo spoznato i savladano. Shvatite: îsta belina lana u ono vreme je predstavljala simbol unutarnje ~istote. Ja vam kaèm: Ne treba da se ukra{avate samo spolja, a ~istotu u Bogu da zapostavljate, ve} treba da postanete ~isti u svom srcu. Onda }ete nositi i ~istu i svetliju ode}u. Ako je srce

511

~isto, to }e se onda odraàvati i u spolja{njem, u pona{anju i u ode}i onoga koji teì Bogu.

3. I oni zapodenu{e raspru o tome koji bi od njih trebalo da je najve}i; stoga im On re~e: "Carevi neznaboàca gospodare nad njima, a one koji vladaju tamo nazivaju dobrotvorima. Ali vi ne budite takvi. Nego ko je najve}i me|u vama, nek bude najmanji, a koji je prvi, da sluì." 4. I re~e Isus: "ê`njivo ~ekah da ovu ve~eru pashalnu s vama proslavim, pre nego postradam da i spomen na Moju `rtvu stavim u slu`bu i spasenje svih ljudi. Jer evo, dolazi ~as kad }e Sina ~ove~jeg predati u ruke gre{nika." 5. A jedan od Dvanaestorice upita Ga: "Gospode, jesam li ja taj?" A Isus odgovori: "Onaj je kome dadnem zalogaj." 6. A Juda Iskariotski Mu re~e: "Gle, beskvasni hleb, me{ano vino, ulje i za~ini, no gde je tu jagnje koje Mojsije zapovedi?" (Jer Juda be{e kupio jagnje, no Isus zabrani da se zakolje). (Pogl. 75, 3-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ljudi izdaju ljude, svoje bli`nje. Bog, me|utim, ne izdaje Svoje dete. Niti pak ~ovek koji ìvi u Bogu izdaje svog bli`njeg. Kao {to ni Ja, kao Isus iz Nazareta, nisam izdao Judu. Govorio Sam uop{teno o izdajniku, koji prvi zalogaj uzima bez unutarnje molitve. Ni apostoli ni u~enici nisu zahtevali da se zakolje jagnje. No i Meni su, kao i apostolima i u~enicima, bili ponu|eni komadi}i ve} pripremljenog jagnjeta, kao dar ljubavi. Na{i su bli`nji, naime, tako èleli da nas daruju, jer bolje nisu znali. Ja Sam blagoslovio dar i po~eo da uzimam meso. Moji apostoli i u~enici u~inili su isto. Odmah posle su Me upitali, shodno smislu: "Mi bi ipak trebalo da se ostavimo jedenja mesa. Tako si nam zapovedio. A sada Si i sam jeo meso." Pou~io Sam Svoje: "ôvek ne bi trebalo nijednu ìvotinju da namerno ubije, kao {to ne bi trebalo ni da jede meso ìvotinja ubijenih radi jela. Ako, me|utim, ljudi koji su jo{ neuki, za hranu

512

spreme meso i pruè ga svome gostu kao dar u vidu gostinske ve~ere, tada gost ne bi trebalo da odbije ovaj dar. Postoji, dakle, razlika jede li ~ovek meso iz poùde ili iz zahvalnosti svome doma}inu za njegov trud. Onaj koji zna, trebalo bi ipak, ukoliko mu je to mogu}e i ako mu spolja{nje okolnosti i vreme to dozvoljavaju, da doma}ina uop{teno uputi, pritom ga ne uveravaju}i da je to bolje. I kad za to sazre vreme, doma}in }e i sam shvatiti ta uop{tena uputstva. Nesebi~noj ljubavi na ovome svetu pripadaju i razumevanje i tolerancija. Ostavite svakom ~oveku slobodnu volju, bez obzira na to da li on èli ili ne èli da shvati i prihvati va{a uop{tena uputstva. Ako budete u svako doba mislili, govorili i postupali nesebi~no, osta}ete u ljubavi, i ljubav }e vas blagosiljati. Onda }e biti blagosloveno i ono {to vam se pruì kao dar ljubavi.

7. Tada Jovan predskaza iz Duha: "Gle, jagnje Bo`je, Pastira dobrog koji ìvot Svoj daje za Svoje ovce." A Judu pogodi{e ove re~i, jer je znao da }e Ga izdati. No Juda opet zapita: "U~itelju, ne stoji li napisano u zakonu da za sve~anost Pashe jagnje treba biti zaklano u prostoru ogra|enom?" 8. A Isus odgovori: "Kad budem na krst uzdignut, onda }e uistinu jagnje biti zaklano. Ali jao onome koji ga preda u ruke krvnika. Bolje bi mu bilo da se nije ni rodio. 9. Zaista vam kaèm, do{ao Sam u ovaj svet da ukinem sve `rtve krvne, i jedenje mesa ìvotinja i ptica koje ljudi kolju. (Pogl. 75, 7-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Onaj ko ljubi ìvot u Bogu, taj ljubi Boga i jedno je sa ìvotom iz Boga. Ja Sam do{ao u ovaj svet da u~im Jevan|elju ljubavi, Zakonu Neba, i za primer ga ìvim. Onaj ko ostvaruje Zakon ljubavi Neba na}i }e ispunjenje ìvota.

513

@ivot u Bogu ne uklju~uje samo na{e bli`nje, ve} i sve druge ìvotne oblike kao {to su ìvotinje, biljke, minerali i kamenje; jer Bog, @ivot, odràva sve {to postoji. Ko ìvi u jedinstvu sa @ivotom, ne ubija ìvotinje iz obesti niti iz obesti uni{tava biljke. On po{tuje i @ivot - snage svesti - minerala i kamenja. Ko po{tuje @ivot, po{tuje i svog bli`njeg, jer po{tuje i samoga sebe. Jer u du{i je @ivot, Bog, kao su{tina i snaga. Ko po{tuje svog bli`njeg, taj ìvi u miru sa ~itavim postojanjem i sa svojim bli`njim, jer su sva bi}a i ljudi deca Otac-Majka Boga. Shvatite: Ko Zakon ljubavi ostvaruje, taj menja svoje mi{ljenje i ìvot. Tako on oplemenjuje svoja ~ula i postupno napu{ta i svesno ubijanje ìvotinja, kao i njihovo klanje radi jedenja njihovog mesa. Onaj kome je stalo do mesa, taj }e ga i jesti. Onaj kome je stalo do Duha, hrani se onim {to mu zemlja daruje, onako kao {to je to nekad i bilo. Shvatite: Nijedna promena, bilo u ljudima ili u svetu, ne zbiva se preko no}i. To je sasvim postupan proces preobraàvanja. Onaj ko se okrene Bogu, taj sasvim postupno menja svoje mi{ljenje i svoj ìvot, oplemenjuju}i tako svoja ~ula, {tavi{e, ~itavog svog ~oveka. Pritom se sve vi{e distancira od ishrane mesom i ìvi u miru sa ljudima i carstvima prirode. Tokom smena generacija presta}e i krvne `rtve, jer }e ljudi shvatiti da time ne odaju ~ast Bogu, a da njihova izmi{ljena boànstva ne reaguju na njihova mi{ljenja i postupke. Shvatite: Onaj ko vi{e ne zavidi, ko se ne prepire, ko vi{e ne vezuje i onaj ko vi{e ne èli da vlada i bude najve}i, ~ovek je istinskog mira. Sve dok u samim ljudima ne bude mira, postoja}e i krvne `rtve u vidu ratova ili katastrofa. Kad ljudi postignu unutarnji mir, presta}e i ratovi i katastrofe i prolivanje krvi. Sve }e ovo do}i; me|utim, jo{ }e do tada potrajati, jer jo{ nisu svi uzroci okajani i otpla}eni. Ovi }e se kao posledica vratiti onima koji su ih i posejali. Ipak, polako sazreva vreme u kome }e mir ispu-

514

njavati srca ljudi - kako se sve vi{e bude uzdizalo Novo Doba, doba Hrista. Sada{nje ~ove~anstvo (1989) ìvi na jednoj velikoj vremenskoj prekretnici od starog, gre{nog sveta prema Novom Dobu. Kada ta promena bude u velikoj meri izvr{ena, ljudi }e sve vi{e ispunjavati Bo`je zakone i bi}e onako kao {to Sam predskazao kao Isus: Bi}e j e d a n Pastir i j e d n o stado, i svi narodi }e biti j e d a n narod. Tada }e biti okon~ane i sve krvne `rtve, tako|e i jedenje mesa ìvotinja.

10. Bog na po~etku svima dade plodove drve}a, semenje i bilje za hranu; no oni koji vi{e ljubi{e sebe nego Boga ili svoje bli`nje, upropasti{e svoje obi~aje, i bolesti une{e u tela svoja, a Zemlju napuni{e poùdom i svirepo{}u. (Pogl. 75, 10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ono nisko, satansko, bliì se kraju. Ljudi }e sve vi{e ose}ati potrebu za ìvotom u Bogu i s Bogom. Tako }e se i zemlja o~istiti, a deca Bo`ja }e se hraniti onako kao {to be{e u po~etku ljudskog roda: majka Zemlja }e ponovo i u izobilju darivati stanovnicima Zemlje ono {to im je potrebno za zemaljsko telo. A to }e opet biti ono ~isto, za prete`no ~isto telo.

11. Bo`ji mir na}i }ete samo ìve}i ispravno, a ne prolivaju}i krv nevinu. Vi Me nazivate Hristom Bo`jim, i doista istinu govorite; jer Ja Sam Put, Istina i @ivot. 12. Idite tim putem i na}i }ete Boga. Traìte Istinu i Istina }e vas osloboditi, ìvite u @ivotu i ne}ete videti smrti. Sve ìvi u Bogu i Duh Bo`ji ispunjava sve. (Pogl. 75, 11-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Pravedan ìvot je ìvot u Bogu. Ko je pravedan, ne vara bli`nje, ne osu|uje ih niti im sudi. Onaj ko u svemu teì pravednosti, prona}i }e put istinitosti. On je veran samome sebi u plemenitim mislima,

515

re~ima i delima. Saglasno svom razmi{ljanju i ìvljenju ophodi se on i pema svojim bli`njima. On nikoga ne vara, ne osu|uje, niti kome sudi, jer je oplemenio samoga sebe. Shvatite: mir i istinsko hri{}anstvo u ovaj svet mogu do}i samo preko ljudi koji su svoje du{e oplemenili ukrasima vrline i skromnosti, mislima punim mira, nesebi~nim re~ima i delima. Ja Sam Put, Istina i @ivot. Ko svoju du{u uzdigne k Meni, taj }e Me i na}i. A ko ìvi u Meni, Istini, bi}e slobodan od spolja{njih vezanosti i od tri~arija ovog sveta. Onaj ko ìvi u Istini, sve }e svoje re~i i sve svoje ispuniti @ivotom, jer je i sam ispunjen Duhom Bo`jim.

13. Drìte se Zapovesti. Ljubi Boga svoga svim srcem svojim, a bli`njega svoga kao samoga sebe. Na tome se temelji ~itav Zakon i proroci. Su{tina Zakona je ovo: Ne ~inite nikome ono {to ne èlite da drugi vama ~ine. înite drugima ono {to biste èleli da oni vama ~ine. 14. Blagosloveni koji ispunjavaju ovu Zapovest; jer Bog se objavljuje u svim stvorenjima. I sva stvorenja ìve u Bogu i Bog je skriveno u njima." 15. Nakon toga Isus umo~i zalogaj, i pruì ga Judi Iskariotskom i re~e: "[to ~ini{, ~ini brè!" I ovaj, uzev{i zalogaj, odmah izi|e. A be{e no}. 16. I kad izi|e Juda Iskariotski, re~e Isus: "Sada se proslavi Sin ~ove~ji me|u Dvanaestoricom Svojom, i Bog se proslavi u Njemu. Zaista vam kaèm, oni koji vas prime, Mene }e primiti, a koji Mene prime, primaju Oca koji Me je poslao. A vama, koji Me kao izabranici Moji sledite u duhovnoj obnovi, izgradi}u Carstvo, kao {to se Meni jedno izgradi, i vi, koji ste ostali verni Istini, sede}ete na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena izrailjskih." (Pogl. 75, 13-16) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Onome ko ostvaruje Zapovesti nesebi~ne ljubavi srce je puno ljubavi i mudrosti Bo`je, istine koja je ve~na, jer ova je Zakon ìvota.

516

Ko ispunjava Zapovest: "Ljubi Boga svoga svim srcem svojim, a bli`njega svoga kao samoga sebe", ìvi u Zakonu Bo`jem, jer nesebi~na ljubav obuhvata sve snage svemira, od Reda do Milosr|a. Ovaj Zakon Bo`ji ostvarivali su, u svim vremenima i u svim generacijama, pravi proroci i svi pravedni mu{karci i ène. Onaj ko ispunjava Zakon Bo`ji, predaje se Bogu i daje ono {to je volja Bo`ja: ljubav i mudrost. Ko èli da postane Zakon ljubavi, neka po{tuje prvi korak prema Unutarnjem ìvotu, prema nesebi~noj ljubavi: "Ne ~inite nikome ono {to ne èlite da drugi vama ~ine. înite drugima ono {to èlite da oni vama ~ine." Onome ko ispunjava Zakon ìvota, Ljubav, Bog se objavljuje u svim ljudima, ìvotinjama, biljkama, mineralima, kamenju i u svim snagama svemira. Ni{ta nije skriveno onome ko se otvori Bogu. Onome, me|utim, koji zbog greha ho}e da se sakrije od Boga, skrivene su sve stvari i snage svemira. Juda je uzeo zalogaj, ali po{to se nije iskreno pomolio, ostavio je jedan deo (zalogaja) na stranu i napustio maleni skup. Time je pokazao svoje mi{ljenje, a onda je sproveo ono {to je imao na umu. Ono {to Sam govorio ovom malenom skupu, trebalo bi vama i svim budu}im generacijama da sluì kao spoznaja za va{e mi{ljenje i ìvot. Tako }ete imati merilo za spoznavanje svoje duhovne zrelosti. Ko svoje bli`nje poniàva i osu|uje, taj nije primio ni prihvatio ni njih, ni Mene. On tako odbacuje i osu|uje i Mene, Hrista Bo`jeg, jer Ja ìvim i u va{im bli`njima. Takvim pona{anjem on ne moè prona}i ni Istinu, jer Sam Ja, Hrist, Put, Istina i @ivot. Ko odbacuje svog bli`njeg, odbacuje i Mene. On zato ne moè prona}i ni ve~nog Oca koji deluje kroz Mene, Hrista. A onaj koji ne ìvi u Meni, nije ni izabran - ni za carstvo Bo`je na Zemlji, ni za ve~no carstvo, ve~na Nebesa; jer je ve~no Postojanje Otac u Meni. Onaj ko svog bli`njeg prezire, taj ne poznaje ni Njega, Oca. Ko je na{ao Istinu, ne}e ni suditi ni osu|ivati.

517

Re~ "suditi" zna~i: Plemena izraelska sudi}e sebi samima, odgovaraju-}e svom razmi{ljanju i delovanju. Shvatite: Svaki ~ovek sudi samome sebi, jer svaki ne~isti ose}aj, svaka nezakonita misao, svaka sebi~na re~ i samoìvi postupak nose u sebi sud. Mera kojom ~ovek meri, njegov je vlastiti sud: To je njegova sebi~nost u ose}ajima, mislima, re~ima i postupcima. Ja, Hrist Bo`ji u Isusu, ostao Sam u Ocu, i tako se Otac proslavio kroz Mene, Hrista.

17. A jedan Ga upita: "Gospode, ho}e{ li ponovo podi}i kraljevstvo Izrailja?" A Isus odgovori: "Moje carstvo nije od ovoga sveta, niti je Izrailj sve ono {to se Izrailjom zove." (Pogl. 75, 17) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Moje carstvo nije od ovoga sveta. Re~ "podi}i" zna~i: Izrael, sa Jerusalimom u sredi{tu, Ja }u izgraditi tamo gde ljudi ispunjavaju volju Bo`ju. Moje carstvo sa~injavaju ljudi koji vr{e volju Bo`ju u Meni, Hristu. Shvatite: Izrael i Jerusalim ne odnose se na neko odre|eno mesto. Oni su tamo gde ljudi deluju u Ime Svevi{njega i tamo gde ispunjavaju Zakon nesebi~ne ljubavi. I ovi }e s ljubavlju i mudro{}u Bo`jom osnovati i izgraditi ono {to je objavljeno: Carstvo Bo`je na Zemlji, ~iji }u vladar biti Ja, Hrist. Carstvo Bo`je na Zemlji ne}e biti tamo gde vlada samoìvost tvrdokornih Jevreja i svih onih ljudi koji Me prihvataju samo na re~ima. Novi Izrael i Novi Jerusalim osnova}e i izgraditi ljudi koji su primili i prihvatili Oca i Mene, Sina, koji dakle ispunjavaju zakone ljubavi i mudrosti Bo`je. To su oni koji donose duhovnu obnovu. Oni imaju Moj nalog da osnuju, izgrade i ispune ono {to je objavljeno: Carstvo Bo`je, Carstvo Mira Isusa Hrista na ovoj Zemlji. Shvatite: Izrael i Jerusalim bi}e tamo gde izvor Bo`ji izvire, a iz njega Istina poput struje proìma ~itav svet.

518

Sudi}e sebi one du{e i ljudi koji su sami sebe osudili neispunjavanjem ve~nih zakona. Mnoga duhovna bi}a do{la su iz Svetlosti Bo`je u zemaljsko ruho. Oni }e sagraditi i sa~uvati presto Bo`ji na Zemlji. Stoga }e Izrael i Jerusalim biti tamo gde Bo`ji izvor izvire i gde najsna`nije te~e - daleko od starog Izraela. Kada stari Izrael bude ukinut, Novi Izrael bi}e na mestu staroga Izraela, jer }e zbog preobraàvaju}ih doga|aja {irom sveta i zbog promene tzv. Zemljine ose do}i do preme{tanja Zemljinih masa.

18. Izrailjem Bo`jim zva}e se koji su neokaljani okrutno{}u, i pravedni su i ljube milosr|e i slave dela Bo`ja, i koji pomo} pruàju slabima i potla~enima, svejedno iz kojeg su naroda." (Pogl. 75, 18) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sa sve ~etiri strane sveta sakupljam Ja ljude, iz svih naroda i iz plemena ~itave Zemlje, koji se nisu okaljali niti se kaljaju okrutno{}u, ve} su pravedni i milosrdni i nesebi~no pomaù slabima i potla~enima i ~ine dela Bo`ja. Oni }e se zbratimiti i povezati sa onima koji budu izgradili Novi Izrael i Novi Jerusalim, Carstvo Bo`je na ovoj Zemlji, Carstvo Mira Isusa Hrista kojim }e ~itava Zemlja biti obuhva}ena.

519

76. POGLAVLJE Pranje nogu - Poslednja ve~era Otvaranje sedam osnovnih snaga du{e zapo~inje od Reda (1-3). Onaj ko ljubi nesebi~no, ispunjava Zakon i vidi Boga u svemu (45). Istinski Hristovi borci imaju ~isto srce (6). Cilj i zadatak du{e je da ponovo postane Zakon (7). Zna~enje tamjana (8). O ve~eri - Nije ceremonija, ve} simbol (9). Isusova molitva za Svoje: Ispunite re~ Bo`ju i Zapovest ljubavi; zra~ite onim ~ime vas Bog daruje (10-19). Molitva jedinstva (20-21). Hleb i vino (22). Duhovna supstanca u darovima prirode (23-25). Mojsijevim ustupcima nastali su protivzakoniti obi~aji (26-28). Izdaja Hrista - Za{to je Isus mogao da bude uhva}en i za{to je razapet. - Hristov ~in za rod Davidov (29-30).

1. A kad se zavr{i pashalna ve~era, upali{e se svetiljke, jer be{e ve} no}. I Isus ustade od trpeze, skide gornju haljinu pa uze prega~u i opasa se njome. Potom usu vodu u umivaonik i opra noge svoj Dvanaestorici po ~etiri puta svakom i osu{i ih prega~om kojom be{e opasan. 2. A jedan od njih re~e: "Zar Ti moje noge da opere{?" Re~e mu Isus: "Ako te Ja ne operem, nema{ udela sa Mnom." A on odgovori: "Gospode, ne samo noge moje, nego i glavu moju i ruke." 3. Re~e mu Isus: "Okupani nema {ta da pere osim nogu, jer je sav ~ist." (Pogl. 76, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: I pranje nogu je bilo simbol. Ono predstavlja unutarnje ~i{}enje. Da bi se postiglo savr{enstvo, du{a i ~ovek moraju zapo~eti s otvaranjem "najdonje" temeljne snage, snage Reda. To zna~i, da najpre treba da o~iste ose}aje i misli i tako ih oplemene, da bi i njihove ljudske re~i bile nadahnute Mojim ìvotom. Onda ~ovek postupno spoznaje volju Bo`ju. Istovremeno }e onaj koji teì Bogu sve vi{e oplemenjivati svoja ljudska ~ula, kako bi postigao unutarnje plemstvo. To su koraci evolucije koji slede jedan za drugim. Tako du{a u sazrevanju i probu|eni ~ovek postaju plemeniti i dobri.

520

Na taj na~in du{a i ~ovek postupno otvaraju sedam osnovnih snaga du{e koje su Zakon Bo`ji. Ukoliko je du{a u potpunosti otvorila ovih sedam osnovnih snaga, od Reda do Milosr|a, onda je ona opet besprekorno duhovno telo, kap u okeanu Bogu, u Zakonu ìvota.

4. I uzev{i haljine Svoje od naj~i{}eg belog lana bez mrlje i {ava, sede opet za trpezu i re~e im: "Znate li, {ta Sam vam u~inio? Vi me zovete Gospodom i U~iteljem, i pravo velite, jer Ja to Jesam. A kao {to Ja vama sada oprah noge, tako i vi da perete noge jedni drugima. Jer Sam vam dao primer da, kao {to Ja u~inih vama, i vi ~inite. 5. Ja vam dajem jednu novu Zapovest, da ljubite jedni druge i sva stvorenja Bo`ja. Jer ljubav je ispunjavanje Zakona. Ljubav je od Boga, a Bog je ljubav. I ko ne ljubi, ne poznaje Boga. (Pogl. 76, 4-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Onaj ko je sposoban da ljubi nesebi~no sve ljude i sve oblike ìvota, ko dakle vi{e ne vrednuje, ne prosu|uje i ne sudi, taj ispunjava Zakon. Zakon, Bog, jeste ljubav, jer Bog je ljubav. Ko ìvi u nesebi~noj ljubavi, ~ist je. On Boga, Zakon ljubavi vidi u svim ljudima, u svim oblicima ìvota i u svim stvarima, jer poznaje Boga, Zakon ljubavi. Onaj ko ne poznaje sebe samoga, ne poznaje tako ni Zakon, Boga, a tako onda i ne vidi Boga, Zakon ljubavi, ni u ljudima, ni u ìvotnim oblicima.

6. Sada ste o~i{}eni Re~ju koju Sam vam govorio. I po tome }e vas svi poznati da ste u~enici Moji, ako ljubite jedni druge i milosr|e i ljubav ako pokazujete spram svih stvorenja Bo`jih, a spram slabih i potla~enih i koji nevini pate posebno. Jer Zemlja sva puna je mra~nih mesta zlo~ina, i patnje i straha, zbog sebi~nosti ljudske i neznanja (Pogl. 76, 6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

521

"...o~i{}eni Re~ju" zna~i: onaj ko ostvaruje Moju Re~, koja je ìvot i snaga, posta}e ~ist i du{om i telom. A ko je ~istog srca, on }e i u svetu doprineti da ljudi koji ~eznu za Bogom na|u ispunjenje, kao i da i ona najmra~nija mesta uàsa u kojima vladaju patnja, strah i smrt postanu svetlija. Onda }e se i tamo buditi i rascvetavati ìvot u Bogu, a ljudi pronalaziti unutarnji mir. Onaj ko ìvi u Bogu, postaje istinski, nesebi~ni borac za Carstvo Bo`je, koje je Mir. On se oru`jem ljubavi bori protiv samoljublja i neznanja svojih bli`njih, kako bi se obnovila Zemlja preko Mene, Hrista.

7. Kaèm vam: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu i svetlost im dajite u tami njihovoj i nek se Duh ljubavi nastani u srcima va{im i nek struji prema svima. I opet vam kaèm: Ljubite jedni druge i sva stvorenja Bo`ja." I kad On zavr{i, reko{e svi: "Slava Bogu!" (Pogl. 76, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ono {to Sam govorio kao Isus iz Nazareta nije vaìlo samo za Moje, koji su bili sa Mnom, Isusom, niti samo za onda{nji narod. Vaìlo je i vaì za ljude svih naroda i svih generacija, jer je to Re~ Bo`ja koja je bila i jeste upu}ena svim ljudima. I ona }e vaìti sve dok mnogi od ljudi ne postanu Zakon ìvota, i ne budu i sami govorili Re~, Zakon, Boga. Onda }e se ispuniti sve ono {to smo Ja, kao Isus, i svi istinski proroci Bo`ji predskazali. Kad ponovo do|em u Duhu, Zemlja }e prete`no biti o~i{}ena i sposobna da prima Moju svetlost, Hristovu svetlost. Tada }e svi ljudi koji budu ìveli na o~i{}enoj Zemlji ispunjavati Zapovesti Bo`je i govoriti Re~, Zakon, jer }e i sami ìveti u Zakonu. Zadatak du{e je da u svojim razli~itim zemaljskim ìvotima, ìvljenjem u raznim vremenskim epohama, ponovo postane Zakon, Bog, Re~ ìvota. Ljudi koji su postigli vi{i stepen ~istote, ljubi}e jedni druge i sva stvorenja Bo`ja, kao {to Sam ih Ja ljubio i ljubim.

522

8. Onda On podiè Svoj glas, a oni pak okupi{e se zajedno i govorahu: "Kao {to jelen ~ezne za vodom potoka, tako i du{a Moja za Tobom ~ezne, o Boè!" I kad zavr{i{e, donese jedan od njih kadionicu sa ugljevljem uàrenim; i On ga posu tamjanom, istim onim koji mu dade mati Njegova na dan Njegove objave, i slatko}a mirisa ispuni prostor. (Pogl. 76, 8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Takozvana kadionica stajala je u sobama tada{njih uglednijih gra|ana. Tamjan simbolizuje posve}eni ìvot. Ali njega je ve}ina ljudi koristila, i koristi, nesvesna ovog njegovog zna~enja. A tako se tamjan jo{ upotrebljava i u instituciji crkve, u ceremonijama. No, ipak, malo je ljudi, tako|e i u instituciji crkve, koji ìve posve}enim ìvotom. A ono {to se ne sprovodi u ìvot, ostaje samo simbol i stoga je bez zna~aja.

9. Onda Isus stavi zdelu preda se, a ~a{u otraga, i podigav{i pogled Svoj k Nebu zahvali Bogu na dobroti Njegovoj u svemu i za sve, uze beskvasni hleb u ruke Svoje i blagoslovi ga. Onda izme{a vino sa vodom, blagosiljaju}i i njega, pa otpevav{i priziv sedmorostrukog svetog Imena, pozva Trojednog da po{alje Duha Svetoga i hleb da pretvori u telo Njegovo, telo Hristovo, a vino u krv Njegovu, krv Hristovu, za opro{tenje grehova i radi ìvota ve~nog za sve koji poslu{aju jevan|elje. (Pogl. 76, 9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Onaj ko u svetu obavlja neku slu`bu, koristi se pritom odre|enim fondom re~i koji mu je za to potreban, kao {to su i prevodioci u stanju da prevode tekst shodno bogatstvu svog re~nika koje odgovara njihovom stanju svesti. Stoga i nisu uvek mogli, niti mogu, da uslede prevodi shodno smislu, jer iste re~i za svakoga mogu imati neko drugo zna~enje – odgovaraju}e ne~ijoj svesti i predstavi. Tako je u mnogim slu~ajevima i Moja Re~ bila vi|ena kroz nao~ari vere onih koji su je

523

prevodili dalje. Zato Ja tuma~im, ispravljam i produbljujem re~ koja je napisana u knjizi "Jevan|elje Isusovo". Kao Isus iz Nazareta puno Sam se molio Bogu, Mome Ocu i vodio s Njim poverljive razgovore. Njemu, Ve~nome, molio Sam se i za blagoslov poslednje ve~ere s Mojima. Govorio Sam im, shodno smislu: "Ono {to Ja sada ~inim, to vi ~inite dalje Meni za spomen. Jelo je za telo. Dajem vam ga kao simbol unutarnjeg ja~anja. Shvatite: Moje }e telo biti predato da biste vi postigli ìvot ve~ni. Dopustite da va{e telo postane hram Bo`ji, kako bi Duh mogao delovati u vama i kroz vas. Preko uskrsnu}a Mog duhovnog tela i vi }ete uskrsnuti, jer Hrist Bo`ji koji ide k Ocu jeste Duh Istine u Bogu. Duh Istine }e o~istiti va{e duhovno telo, a Svetlost sveta, Ja Jesam, sja}e u vama i kroz vas. Preko Svog uskrsnu}a Ja Sam Svetlost u vama i o~i{}enje va{ih du{a. Onaj ko veruje u Mene i ispunjava zakone Neba posti}i }e, preko Mene, Hrista, ponovno ro|enje u Duhu Mog Oca." Uzeo Sam vino, dodao ne{to vode i, shodno smislu, rekao: "Ovo {to vam sada govorim, to je simbol. Spoznajte zna~enje - i mislite na Mene kada jedete i pijete, jer u svemu je Duh ìvota, Ja Jesam. Vino je simbol Moje krvi koju }u proliti za sve du{e i ljude. Du{a i ~ovek moraju ponovo probuditi Duha du{e, tj. uneti ga u svoj zemaljski ìvot. Onaj ko ne prima i ne prihvata Duha Istine simboli~no, Moju krv - njegova se du{a ne moè vratiti u ve~nost, jer ne ìvi u Apsolutnoj istini. Du{a ostaje izvan Nebesa sve dok ne primi i ne prihvati Mene, Svetlost sveta, svog Spasitelja. Ko, dakle, ne primi i ne prihvati Mene, svog Spasitelja, Savladara Neba, ne}e posti}i potpuno savr{enstvo. Shvatite: Ko Mene ne prima i ne prihvata, ne prima i ne prihvata Oca - jer Otac i Ja Smo jedno." Kao Isus iz Nazareta izvr{io Sam ovaj simboli~ni ~in me|u Svojima da bih im objasnio da je @ivot, Duh Bo`ji, kao su{tina i snaga u svim oblicima ìvota, kako u hrani, tako i u pi}u. Ja Sam umro za sve du{e i ljude kako bi oni postigli uskrsnu}e. Bilo da

524

obedujete ili da ne{to drugo radite, treba da to ~inite uvek misle}i na Mene. Jer ono {to uistinu ~inite u Moje Ime, dobro je u~injeno. U dobu mo}nog vremenskog preokreta iskrvari}e mnogi ljudi jer Me nisu primili ni prihvatili i tako ostaju u svojim gresima. No onaj ko teì Bogu, sa Mnom }e i obedovati. Zato se molite Bogu da blagoslovi i va{e jelo, a pri jedenju mislite na snagu i ljubav Bo`ju, kao i na svog Spasitelja, Hrista Bo`jeg koji je u Ocu.

10. I uzdignu zatim `rtvene darove k Nebu, govore}i: "Sin ~ove~ji uzdi}i }e se sa Zemlje, i Ja }u sve ljude Sebi privu}i. I svi }e ovde znati da Sam Ja od Boga poslan." 11. I izgovoriv{i ovo, podiè Isus o~i Svoje k Nebu govore}i: "Ave (jevr. O~e), do{ao je ~as, proslavi Sina Svojega da i Sin Tvoj u Tebi proslavljen bude. 12. A Ti si Mene ve} proslavio, Ti si srce Moje ognjem ispunio, i svetiljke si postavio Meni zdesna i sleva da nijedan deo Mene nije bez svetla. Ljubav Tvoja sija u desnicu Moju, a mudrost Tvoja u levicu Moju. I u Meni se objavljuje ljubav Tvoja, i mudrost, i mo} Tvoja. 13. Ja Te proslavih na Zemlji; delo svr{ih koje si Mi dao da izvr{im. Ti Jedini Sveti, Imenom Svojim sa~uvaj Dvanaestoricu i pratioce njihove koje si Mi dao, da budu jedno, kao {to i Mi jedno smo. Dok bejah s njima u svetu, Ja ih vodih u Tvoje Ime, i nijedan se ne izgubi; a onaj koji otide od nas, i ne be{e na{, ali Ja se molim za njega da se spasi. O~e, oprosti mu jer ne zna {ta ~ini. 14. A sada dolazim Tebi, a ovo govorim svetu, da se radost Moja u njima ispuni. Dajem im Tvoju Re~, a svet ih mrzi; jer oni nisu od ovoga sveta, kao {to ni Ja nisam od sveta. 15. Ja Te ne molim da ih uzme{ od sveta, nego da ih sa~uva{ od zla, dok budu u svetu; a oni nisu od ovoga sveta, kao ni Ja {to nisam od sveta. Blagoslovi ih Istinom Tvojom. A Re~ Tvoja je Istina. Kao {to Ti Mene posla u svet, tako i Ja njih {aljem u svet i Sebe posve}ujem radi njih, da i oni budu posve}eni Istinom. 16. A Ja ne molim samo za njih, ve} i za sve koji }e pri}i, i za sedamdesetdvojicu koje tako poslah; i za sve koji }e u Istinu poverovati preko Re~i Tvoje, da i oni jedno budu, kao Ti, Presveti, {to

525

si u Meni i Ja u Tebi, da i oni u Tebi jedno budu, i da svet shvati da si Me Ti poslao. 17. O~e Sveti, ho}u da i svi koje si Mi dao, {tavi{e svi koji ìve, budu sa Mnom gde Sam Ja, da i oni imaju udela u slavi koju Mi Ti daje{, jer Ti Me ljubi{ u svima i sve u Meni, jo{ pre postanja sveta. 18. Svet Te nije prepoznao u pravednosti Tvojoj, ali Ja Te prepoznajem, i ovi znaju da si Me Ti poslao. 19. I Ja im objavih Ime Tvoje, da ljubav kojom Me ljubi{ i u njima bude i od njih struji dalje svim stvorenjima Tvojim, svima." I po{to izgovori re~i ove, svi podigo{e glasove svoje skupa s Njim i moljahu se kako ih je On u~io: (Pogl. 76, 10-19) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ova, po smislu prepri~ana molitva, nije bila izgovorena samo za Moje apostole i u~enike; ona je vaìla i vaì za sve ljude, za sve {to postoji. Oni koji sve vi{e ispunjavaju Bo`ju Volju, nosi}e tu Re~ Bo`ju koja ih ispunjava, u svet. To se doga|a sada i doga|a}e se i ubudu}e, dok Ja ne do|em ponovo u Duhu. U boànskom vremenu, u Carstvu Bo`jem na Zemlji, ìvot ljudi je molitva koja se ìvi, ìvot koji je ve~ni Zakon. Jer ljubav prema Bogu i prema bli`njem, jeste ispunjavanje Zakona. Ko nesebi~no ljubi, toga }u Ja, Hrist, uzdignuti, kao {to je Mene ve~ni Otac uzdigao. U isto vreme privu}i }u ga k Sebi, njegovom Bratu, i ìve}emo u Bogu kao Deca Bo`ja. Ja Sam u svet, u sve du{e i ljude, doneo Delo Spasenja. Spasenje je dovr{eno u onim du{ama i ljudima koji su dostigli savr{enstvo, dakle ~istotu. Ove su du{e opet postale jedno sa Ve~nim Ocem i postale su Moja bra}a. One stoje sa Mnom u tom Bratstvu - a u Otac-Majka Bogu u Sinovstvu i K}erinstvu. Ne ispu{tajte nikada svog bli`njeg iz svog srca, ~ak ni onda ako vas je izdao i predao (izru~io), kao {to je Juda u~inio sa Mnom.

526

Zadrìte ga u svom srcu, ~ak i ako tada nije sa vama ve} je protiv vas. On jeste i ostaje va{ bli`nji. Tako je zapisano u Nebu, u ve~nom Zakonu. Po{tujte i ostvarujte Zapovest ljubavi: Ljubite svog Oca svim srcem svojim, svim snagama svojim, ljubite Ga u svakom ose}anju, u svakoj misli, svakoj re~i i u svakom postupku, a svoje bli`nje kao same sebe. Ako u va{em ose}anju, mi{ljenju govorenju i ~injenju prevladava ljubav prema Bogu, onda }ete i same sebe po{tovati kao decu Bo`ju, a tako i svoje bli`nje, koji su i sami deca ve~nog Oca, i koje Bog, na{ Otac, isto tako ljubi kao {to ljubi vas. Jer u Bogu, va{em i Mome Ocu, svi su Njegova deca. I ukoliko to spoznate i prihvatite, ne}ete ni vi praviti nikakve razlike. Ljubav prema Bogu uklju~uje i opra{tanje. Onoga ko ìvi u Ocu krasi unutarnja veli~ina, kojom opra{ta, ne zlopamte}i. Onome koji ispunjava Re~ Bo`ju, dato je da Re~ Bo`ju objavljuje i pou~ava. Onaj, me|utim, ko Re~ Bo`ju i sam ne ostvaruje, neka }uti, jer ko o Re~i Bo`joj samo govori, optere}uje svoju du{u. On gre{i tako protiv svete Re~i, protiv Boga. Ko Re~ Bo`ju samo propoveda i pou~ava, a ne ostvaruje je, njegove re~i ne dopiru do srca bli`njeg, a postaju i bumerang koji se vra}a onome ko ih i oda{ilje. Ko, dakle, Re~ Bo`ju samo propoveda i pou~ava, ne ostvariv{i je, ne moè je ni ispuniti snagom i mo}i, jer je i sam bez snage. Ko Moju Re~ ispunjava ìvotom i snagom sopstvenog ostvarivanja i to pou~ava u svetu, ~esto ne}e biti shva}en od ljudi ovoga sveta, a mnogi }e ga i mrzeti zbog jevan|elja. Onaj ko ispunjava Re~ Bo`ju, nije od ovoga sveta, kao {to ni Ja, kao Isus iz Nazareta, nisam bio od ovoga sveta. Ko ispunjava Re~ Bo`ju, ìvi je izvor i struja unutarnjeg spasenja, koja struji svim stvorenjima i sve proìma, jer Bog je sveproìmaju}a snaga. Iz onoga koji ìvi u Bogu, struji ono {to mu Bog daruje: ljubav, mudrost i snaga, bujica za sve i svakoga.

20. "O~e na{, Ti koji si nad nama i u nama, da se sveti Ime Tvoje u Trojstvu. Da do|e Carstvo Tvoje svima u mudrosti i ljubavi i pravednosti. Da bude Volja Tvoja sveta na veke, kako na Nebu, tako i na Zemlji. Od hleba Tvog svetog podaj nam i od ploda Tvog ~okota

527

ìvog svaki dan. I kao {to Ti nama opra{ta{ dug na{, da i mi oprostimo onima koji se o nas ogre{e. I dok mi nastojimo druge da dovedemo do savr{enstva, i Ti nas usavr{uj u Hristu Tvome. I, daruj nam dobrotu Svoju, da i mi drugima ~inimo tako. I u ~asu isku{enja izbavi nas od zla. 21. Jer Tvoje je Carstvo, i snaga i slava; od po~etka, i sada i na veke. Amin." (Pogl. 76, 20-21) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Od Mog delovanja kao Isusa iz Nazareta pro{le su mnoge vremenske epohe. Generacije su dolazile i odlazile. Ljudi su se molili u sva vremena. A sadràji mnogih njihovih molitava bili su isti, samo su se u svakoj generaciji izgovarali druga~ijim re~ima. Stoga ~ovek ne treba da pridaje previ{e zna~aja zemaljskoj re~i, po{to je ona dobijala i moè dobiti druga~iji smisao, od epohe do epohe, i od generacije do generacije. Nastojte, stoga, da shvatite smisao i usvojite pravo zna~enje. Preko unutarnje re~i kroz otelovljeni deo Zraka boànske Mudrosti, dao Sam (1986) ljudima, Molitvu jedinstva kao molitvu zahvalnosti i ljubavi prema Bogu. I, ona moè da se moli shodno smislu. Ona ukazuje na pribliàvanje Carstva Bo`jeg Zemlji i na Moj ponovni, duhovni dolazak. A postala je molitvom Hristovih prijatelja: O~e na{, koji Si na Nebesima, sveto je Ime Tvoje. Na{e carstvo dolazi, Tvoja se Volja vr{i kako na Nebu tako i na Zemlji. Hleb na{ nasu{ni daje{ nam danas i opra{ta{ nam dugove na{e, i mi opra{tamo du`nicima svojim; Ti nas vodi{ u isku{enju i izbavlja{ nas od zla. Jer na{e je carstvo i snaga

528

i slava, iz ve~nosti u ve~nost.

22. Onda U~itelj na{ uze hleb sveti i prelomi ga, a uze i od ploda ~okota (vino), pa izme{av{i ga, oboje blagoslovi. Zatim pusti da komadi} hleba padne u ~a{u i blagoslovi sveto sjedinjenje. (Pogl. 76, 22) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i "Zatim pusti da komadi} hleba padne u ~a{u i blagoslovi sveto sjedinjenje" ukazuju na pisca ~ije je mi{ljenje oblikovano u ceremonijama. Shvatite: Sve je jedno u Bogu. Ni{ta ne moè postojati samo bez drugoga, jer je Bog u svemu supstanca i snaga. Iz toga proizlazi sveto sjedinjenje sa ìvotom. Tako su i hleb i vino u Bogu i od Boga dolaze ljudima, pa zato ne mogu ni biti odeljeni. Zemlja je hraniteljka, majka svih ljudi koji primaju od nje preko Duha Bo`jeg. On struji kroz Zemlju i kroz ljude i daje ìvot ~itavom postojanju na Zemlji.

23. I onda hleb koji blagoslovi, dava{e Svojim u~enicima govore}i: "Jedite, jer ovo je telo Moje, telo Hristovo, koje se daje za vas radi spasenja tela i du{e." 24. A dade im tako i plod ~okota koji je blagoslovio, govore}i: "Pijte, jer ovo je krv Moja, krv Hristova koja se proliva za vas i za mnoge radi spasenja du{e i tela." 25. I kad svi uze{e, re~e im: "Kad god se sakupite u Ime Moje, ovu `rtvu u~inite Meni za spomen, pripremite hleb ve~nog ìvota i vino ve~nog spasenja, pa jedite i pijte ~ista srca, i primi}ete supstancu i ìvot Bo`ji koji u Meni prebiva. (Pogl. 76, 23-25) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

529

Hleb i vino sluìli su jedino kao simbol davanja Moga tela i Moje krvi. Ali vi ne treba od toga da pravite nikakvu ceremoniju, ve} da se uvek se}ate Mene u svim va{im ose}anjima, mislima, re~ima i postupcima. I kada uzimate darove ìvota koji su vam od Boga dati iz krila majke Zemlje, se}ajte se zahvalno Ve~noga, kao i Mog ~ina Spasenja. I ako to ~inite iskrena srca, ne}e samo va{e zemaljsko telo primiti duhovnu su{tinu, duhovni ìvot, ve} i va{a du{a. Jer u svemu {to priroda daruje ~oveku jeste ìvot, Bog, duhovna supstanca, snaga.

26. I po{to otpoja{e hvalospev, ustade Isus usred apostola Svojih, i oni stado{e kora~ati oko Njega koji be{e sredi{te njihovo, kao u kakvom sve~anom plesu, raduju}i se u Njemu. Onda On izi|e na goru Maslinsku, a sle|ahu Ga i u~enici Njegovi. 27. A Juda Iskariotski pak otide u ku}u Kajafinu i re~e mu: "Eto, On proslavi pashalnu ve~eru izme|u zidina i sa hlebom beskvasnim umesto jagnjeta. Ja sam kupio jedno jagnje, no On ne dade da se usmrti? Evo, ~ovek od koga ga kupih je svedok." 28. A Kajafa razdera svoje haljine i re~e: "Uistinu, to nije svetkovanje Pashe po zakonu Mojsijevom. Njegov ~in zasluùje smrt; jer to je te{ka povreda zakona. Zar su nam potrebni i drugi svedoci? Tako su upravo i dvojica razbojnika upali u hram i ukrali knjigu zakona, eto ishoda Njegovog u~enja. Kaìmo ljudima koji Ga slede {ta je u~inio; jer se oni boje mo}i zakona." (Pogl. 76, 26-28) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i "...i oni stado{e kora~ati oko Njega koji be{e sredi{te njihovo, kao u kakvom sve~anom plesu..." zna~e: Moji apostoli i u~enici pribliìli su Mi se i kretali se oko Mene, jer Sam Ja za njih u tim trenucima bio sredi{te, po{to su ose}ali bol Moga srca - a i iz straha za svoj vlastiti zemaljski ìvot. Mojsije je bio primoran da Izrealcima u~ini nekoliko ustupaka jer su oni, kao i sva bi}a i ljudi, od Boga imali i imaju slobodu volje da Zakone ìvota po{tuju ili ne. Uprkos Mojsijevim opomenama i

530

upozorenjima da njihovo razmi{ljanje i ìvot ne odgovaraju volji Bo`joj, mnogi su Izraelci ostali u grehu. Mnogi se od njih nisu dràli Zakona Bo`jih ili su ih se dràli delimi~no. I zbog toga su mnoge godine proveli u pustinji, jer njihovi obi~aji nisu odgovarali volji Bo`joj, a ìvot mnogih od njih li~io je na pustinju. Razmi{ljanje i ìvot mnogih Izraelaca vrteo se uvek iznova oko zlatnog teleta. Svoje poro~no i samoìvo pona{anje, kao i tvrdoglavo neispunjavanje Bo`jih Zakona doneli su sa sobom delimi~no i u tzv. Obe}anu zemlju, a Mojsijeve ustupke u~inili su svojim zakonima uvereni da su ih takve, preko Mojsija, primili od Boga. Ko je bio protiv primene ovakvih zakona u hramu i protiv njihovih nezakonitih obi~aja - koje je Bog navodno objavio preko Mojsija, taj je, po njima, bio neprijatelj onoga {to su oni smatrali pravim i ispravnim. A sli~no je i u sada{njem vremenu (1989). Onoga koji ìgo{e takvo pona{anje predstavnika crkvenih institucija, progla{avaju nehri{}aninom. Onaj ko ne veruje u njihove dogme i rituale - sli~no kao Izraelci u svoje navike i obi~aje - izloèn je poruzi, ismejavanju i mr`nji. Mnogi predstavnici crkvenih institucija zloupotrebljavaju Moju Re~ - sli~no kao {to su Izraelci zloupotrebljavali Re~ Bo`ju datu preko Mojsija, kao i Mojsijeve ustupke. I u sva je vremena onaj ko se ne slaè sa gledi{tima i mi{ljenjima koji vladaju me|u ljudima, onaj dakle koji ne misli i ne veruje kao oni, u njihovim o~ima bio izdajnik. Vlasti su u sva vremena hu{kale narod protiv pravednih mu{karaca i èna.

29. A jedan koji staja{e blizu kad Juda izi|e, upita ga: "Misli{ li da }e Ga ubiti?" 30. A Juda re~e: "Ne, jer On }e u~initi ~udo da se izbavi iz njihovih ruku. I onomad kad se digo{e protiv Njega u sinagogi u Kapernaumu i odvedo{e Ga na vrh brda da Ga odozgo bace, ne pro|e li On neokrznut posred njih. Tako }e im On sigurno i opet uma}i, i javno }e se oglasiti i izgraditi Carstvo o kome je govorio." (Pogl. 76, 29-30) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

531

Izdaju}i Me, Juda je na nepo{ten na~in hteo da zaradi srebrnjake. Pazite se, vi ljudi, da vam se ne dogodi sli~no kao i Judi. Jer u nepunih dve hiljade godina bilo je uvek Juda, koji su izdavali svog Gospoda za nekoliko srebrnjaka. Izdaja Hrista Bo`jeg je i u sada{njem vremenu (1989) o~ita za one koji se trude da ispunjavaju Zakon Bo`ji: Mnogi dana{nji pismoznanci, fariseji i odgovorni slu`benici u crkvi, politici i privredi sluè se Mojim imenom radi svojih interesa i privilegija. To je zloupotreba svetog Imena i tako greh protiv Svetog Duha. Juda je verovao da }u izbe}i da Me uhvate, kao {to Sam to i ranije ~inio u mnogim situacijama. Oni koji su bili protiv Mene, uvek iznova su hteli da Me sveù, kamenuju ili bace sa zidina, ali Ja Sam uvek kao nevidljiv, za{ti}en od ve~ne snage, prolazio izme|u njih i izmicao im. No sada se moralo dogoditi ono {to se dogodilo. Oni koji su bili protiv Mene, mogli su da Me uhvate, predaju Me prvosve{teniku i daju da Me razapnu. Mnogi su ljudi uvek iznova postavljali i postavljaju pitanje: Za{to Isus iz Nazareta, koji je toliko puta umakao svojim progoniteljima, nije umakao i te no}i? Od onoga {to se tada dogodilo, èlim danas (1989) da izloìm samo bitne apsekte, jer je re~ o Spasenju koje Sam doneo svim du{ama i ljudima: Delimi~na snaga Prasnage, jedan deo Mog duhovnog sveprisutnog nasle|a, morao je biti izdvojen zato {to Me jevrejski narod kao celina nije primio, niti je prihvatio, odnosno ispunio Moje u~enje, Zakon ìvota. Ja Sam preuzeo jedan deo duga roda Davidova i deo duga nekolicine iz drugih rodova. Ovim energetskim snagama iz zakona setve i ètve, zaogrnuo Sam Svoje ~isto duhovno telo neposredno pred hvatanje. I tim zaogrtanjem postao Sam za tamu vidljiv i dohvatljiv. Shvatite: Rod Davidov je most za otelovljavanje onih duhovnih bi}a koja su se uklju~ila u plan Bo`ji na Zemlji, i koja su dolazila i

532

dolaze iz sredi{ta ve~nog postojanja, da bi sa Mnom doveli nazad sve {to se ~ini izgubljenim. Od Davidova vremena oni uvek iznova dolaze da bi Meni pripremili puteve, da bi pripremili sprovo|enje plana iskupljenja, plana Spasenja. Bilo je predvi|eno da ta duhovna bi}a iz roda Davidova u zemaljskom ruhu, pre svega, i sama ispunjavaju Zakone. Trebalo je da oni tako Jevrejima pribliè Zakone ìvota i da im budu dobri uzori, kako bi i ovi ispunjavali Zakone i mogli da prepoznaju Mene, Hrista, kad kao Isus do|em k njima. Me|utim, mnoga su se duhovna bi}a, kao ljudi u zemaljskom ruhu, iz inkarnacije u inkarnaciju sve vi{e i vi{e zaplitala, to jest gre{ila i optere}ivala svoje du{e, tako da zbog greha nisu vi{e mogla da doku~e zbog ~ega su "izi{li". Zbog toga, ni druga otelovljena duhovna bi}a, iz drugih rodova koja je trebalo da deluju za plan Bo`ji, nisu nalazila oslonac u ljudima iz Davidovog roda. U toku Mog delovanja kao Isusa iz Nazareta, morao Sam tako spoznati da duhovna bi}a - otelovljena kao Jevreji iz Davidova roda nisu stajala uz Mene, jer su njihova tela bila isuvi{e zasenjena i zato zapletena u zakonu setve i ètve. Osim toga, morao Sam da spoznam i to da su Jevreji, dodu{e, govorili o zakonima unutarnjeg ìvota, ali ih se nisu dràli; {tavi{e, podjarmljivali su njima svoje bli`nje. Kao i ljudi iz Davidova roda, i oni su bili zaslepljeni grehom. Znao Sam da }u morati da propatim radi Dela Spasenja. Znao Sam - a to Mi je bilo objavljeno pri uznesenju i preobraènju, kad su Mi se ukazali heruvimi u duhovnom ruhu - i da bi duhovna bi}a, u zemaljskom ruhu kao ljudi iz Davidova roda i iz drugih rodova, trebalo da zajedno sa Mnom sprovedu celokupan Bo`ji plan, Spasenje, osnivanje i izgradnju Carstva Bo`jeg na Zemlji. A znao Sam i da u ovome treba da prednja~i Davidov rod. Da bi sinovi i k}eri Bo`je mogli ponovo u}i u otelovljenje preko Davidova roda, kako bi onda mogli da deluju za plan Bo`ji na Zemlji, zaogrnuo Sam se, pre svega jednim delom duga Davidova roda, tj. dugom onih du{a koje su stajale u planu Bo`jem, a u prethodnim inkarnacijama su se toliko opteretile da kroz mnoga naredna otelovljenja ne bi vi{e mogle da deluju za plan Bo`ji. Zaogrtanjem Svog

533

duhovnog tela jednim delom tog duga, postao Sam za tamu vidljiv i dohvatljiv. Stoga su i mogli da Me uhvate. Ono {to je zatim usledilo - saslu{anje, bi~evanje, put do Golgote na kojem Sam uvek iznova padao, sve do raspe}a, podneo Sam za rod Davidov - kao i za sve Jevreje, i kona~no za sve ljude, svih pro{lih, sada{njih i budu}ih generacija, sve dok Carstvo Mira ne obuhvati Zemlju. Da je rod Davidov bio ispunjen Svetlo{}u, a Jevreji od vremena Mojsija sledili Zakone Bo`je, onda bi oni (Jevreji) zajedno sa sinovima i k}erima iz roda Davidova ìveli sveobuhvatne Zakone. Do ~ina na Golgoti radi Spasenja nije moralo do}i da su onda{nji Izrael i onda{nji Jerusalim bili pravi Izrael i pravi Jerusalim - Carstvo Bo`je, koje bi onda moglo da deluje na ~itavoj Zemlji. Ve} pre Mog zemaljskog vremena, iz Duha Mog Oca stvarale su se na Zemlji uvek iznova nove mogu}nosti za izgradnju Carstva Bo`jeg. Ali ljudi su sve vi{e padali u greh. Da je rod Davidov bio postojan, ne bi, dakle, moralo do}i do Mog razapinjanja. Da je jevrejski narod bio pravi narod Bo`ji, onda bi celokupan plan Spasenja tekao druga~ije i ne bi bilo potrebe da izdvojim jedan deo Svog nasle|a, Delimi~nu snagu iz Prasnage. No, sada je ovo svr{eno i slobodan je put svim ljudima i du{ama sve do srca Bo`jeg. Davidov rod i ljudi iz drugih rodova po~inju sada sve vi{e da ispunjavaju svoj nalog u Delu Spasenja, kako bi Carstvo Bo`je moglo da do|e na Zemlju. Svr{eno je. Zato Ja, krst od tada zovem i HristDavidovim krstom.

534

77. POGLAVLJE Bol u Getsimanskom vrtu Spavanje u~enika u Getsimanskom vrtu Ko duhovno znanje samo sakuplja a ne primenjuje ga, ne moè da shvati situaciju i prespava}e nevolju svog bli`njeg - Bo`ja volja i plan bi}e ispunjeni (1-13)

1. I dok su i{li prema gori Maslinskoj, re~e im Isus: "Svi }ete se vi sablazniti o Mene ove no}i, jer stoji zapisano: Udari}u pastira i ovce tog stada razbe}i }e se. Ali kad vaskrsnem, i}i }u pred vama u Galileju." 2. Simon Mu odgovori, rekav{i: "Ako se i svi sablazne o Tebe, ja se ne}u nikad sablazniti." A Isus mu re~e: "Simone, Simone, evo, Satana htede da te opsedne da bi te vijala kao p{enicu. A Ja se molih za tebe, da tvoja vera ne popusti. I kad se utvrdi{, ja~aj onda i bra}u svoju." 3. A on Mu re~e: "Gospode, s Tobom sam gotov i u tamnicu i u smrt i}i." I re~e mu Isus: "Kaèm ti, Simone, ne}e no}as zapevati petao dok triput ne odrekne{ da Me poznaje{." 4. I kad pre|o{e preko potoka Kedrona, u|e Isus s njima u vrt Getsimanski. I On re~e u~enicima Svojim: "Sedite tu dok Ja odem tamo da se pomolim." (A i Juda, koji Ga izdade, zna|a{e to mesto, jer je Isus tamo ~esto boravio sa u~enicima Svojim.) 5. Tada im re~e: "@alosna je du{a Moja sada do smrti; ostanite ovde i bdijte sa Mnom." 6. I udaljiv{i se malo, pade ni~ice na zemlju mole}i se i govore}i: "O, O~e Moj, ako je mogu}e neka Me mimoi|e ~a{a ova; ali nek ne bude kako Ja ho}u, nego kako Ti ho}e{." 7. A jedan se an|eo s Neba pojavi kraj Njega, hrabre}i Ga. I vrativ{i se u~enicima Svojim, na|e ih gde spavaju i re~e Petru: "Zar ne mogaste makar sat jedan probdeti sa Mnom? 8. Bdijte i molite se da ne padnete u isku{enje: Jer duh je spreman, ali je telo slabo."

535

9. I On se opet, i po drugi put udalji i molja{e se: "O, O~e Moj, ako ne moè da Me mimoi|e ~a{a ova, neka bude volja Tvoja." 10. I u dubokom bolu, molja{e se On s jo{ ve}im àrom. A znoj Mu je, poput krupnih gra{ki krvi, padao na zemlju. 11. I vrativ{i se opet, na|e ih gde spavaju; jer im bejahu o~i oteàle. 12. I ostaviv{i ih otide opet, te se i tre}i put pomoli govore}i: "O, O~e Moj, neka ne bude Moja volja, ve} Tvoja, i na Zemlji kao na Nebu." 13. Zatim se vrati u~enicima Svojim i re~e im: "Spavajte samo i po~ivajte, evo se pribliì ~as da se Sin ~ove~ji preda u ruke gre{nika. Ustanite, hajdemo: Tu je ve} izdajnik Moj." (Pogl. 77, 1-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Apostoli i u~enici koji su bili sa Mnom u Getsimanskom vrtu, uvek su iznova zapadali u san. To pokazuje da njihove du{e nisu bile jo{ dovoljno budne da bi mogle da shvate dalekose`nost doga|aja koji Mi se pribliàvao. Mnogi Moji apostoli i u~enici nisu mogli da shvate dubinu Mog u~enja, Zakon ìvota. Kako su isuvi{e ~esto bili zaokupljeni samima sobom, nisu mogli da shvate veliku celinu, te nisu stekli ni dublji uvid. Uvek iznova morao Sam ih opominjati da o Zakonu, Bogu, kome Sam u~io i ìveo ga za primer, ne treba samo govoriti, ve} ga i ostvarivati u svakodnevnom ìvotu. No i oni - kao i mnogi ljudi u svim generacijama - samo su sakupljali i sakupljaju duhovno znanje. Neke Moje apostole i u~enike uvek je iznova obuzimala oholost {to idu sa Mnom i zavodila ih do samoprecenjivanja. Kod nekoga su, tako, Moja ponovljena upozorenja padala na neplodno tle; jer su oni uvek iznova udovoljavali telu umesto Duhu, Bogu. Zato {to su bili uz Mene ili {to su se uvek iznova okupljali oko Mene, da slu{aju o ve~noj Istini, sakupljali su duhovno znanje i mogli su, stoga, i da odgovaraju na mnoga pitanja. Verovali su tako, da je samo znanje o Bo`jim Zakonima dovoljno da ispuni du{u ìvotom i

536

snagom. Oni su znanje me{ali s mudro{}u, i to je poneke povuklo u vrtlog samoprecenjivanja. I u Getsimanskom vrtu Sam èleo da im objasnim {ta zna~i spavati u jednoj tako odlu~uju}oj situaciji. Zato Sam ih probudio i objasnio im da su jedva bili sposobni da shvate situaciju svog bli`njeg. Njihove fizi~ke o~i bile su oteàle, jer njihove duhovne o~i nisu videle {ta se sprema.Tako su bili ravnodu{ni u odnosu na teàk doga|aj koji je stajao preda Mnom - iako Sam stalno govorio o ve} pominjanom ~asu kad }u postati vidljiv i dohvatljiv za tamu. Shvatite: samo duhovno znanje ne budi du{u za Unutarnji ìvot, i ne ~ini je budnom i svesnom za stvari i doga|aje koji predstoje njoj i njenim bli`njima. ôvek koji misli samo na sebe, prespava}e patnju svog bli`njeg, jer mu je du{a jo{ slaba, {to zna~i da ima premalo duhovne snage jer ~oveku nedostaje ostvarivanje. Samoljubivi ~ovek prespava}e i impulse koji mu se daju dan za danom, jer on ulaè samo u telo, a ne u Duh, Boga. Zato on ne spoznaje sebe, a tako je i ravnodu{an prema nevolji svog bli`njeg. Da su Me Moji apostoli i u~enici svesno nosili u sebi, tj. da su Me u svom srcu prihvatili ostvaruju}i ve~ne zakone, ne bi zaspali i bili bi svesni nadolaze}eg doga|aja, jer Sam im ga uvek iznova najavljivao u slikovitim pri~ama. U mnogima je do{lo do velikog bu|enja tek nakon Moje telesne smrti, a neki su postali verni sledbenici i po~eli su ispunjavati ono {to Sam im kao Isus zapovedio. No, dok su bili uz Mene, mnogi nisu razumeli {ta Sam im govorio, ko Sam Ja bio i ko Jesam. O~eva volja, koja je bila Moja volja u Isusu i koja u Hristu jeste Moja volja, ispunila se. Ja Sam izvr{io ono {to je trebalo da se dogodi, jer se kao posledica grehova sinova i k}eri iz roda Davidova, drugih rodova i Jevreja, Zakon, Bog, nije priznao. I po{to nisu sa Mnom podigli Carstvo Bo`je na Zemlji, morao je biti podignut Krst. I preko: "Svr{eno je" bi}e, uprkos svim preprekama, izgra|eno Moje Carstvo, Carstvo Mira. Tako je u Bo`jem planu. Bo`ja se volja ispunjava. Bog je bezgrani~an, bezvremen i besprostoran. Iako se Njegova volja nije

537

ispunila u vremenu u kojem Sam Ja u Isusu hodio ovom Zemljom, ipak }e se ispuniti kasnije. Svetlost, Bog, je Svesnaga. Svesnaga je pobednica nad tamom. Bogu ni{ta ne zna~i ~ovekovo vreme. Ono {to je za ~oveka danas ili sutra, za Boga je sada{njost. A Bog ostavlja svakoj du{i i svakom ~oveku slobodnu volju. Ako se Njegov plan na putu oslobo|enja ne ispuni kroz ostvarivanje Zakona Bo`jeg, ispuni}e se onda kroz Spasenje. Ono je dato ljudima i du{ama kao potpora i pomo} i uz njih je da bi se oslobodili robovanju grehu.

538

78. POGLAVLJE Judino izdajstvo - Petrovo odricanje Hvatanje: tama je dobila vlast da uhvati Isusa Ko se ma~a lati, od ma~a }e i poginuti - Petao koji kukuri~e, glas savesti (118)

1. I dok On jo{ govora{e, gle, do|e ~eta jedna, a pred njima i|a{e Juda zvani Iskariotski. Jer Juda od prvosve{tenika i fariseja dobi ovu ~etu naoruànih straàra i zapovednika. I oni do|o{e onamo sa svetiljkama, bakljama i oru`jem. 2. No Isus je znao sve {to ima da Mu se dogodi. I istupi pred njih govore}i: "Koga traìte?" Odgovori{e Mu: "Isusa iz Nazareta." Isus im re~e: "Ja Sam." 3. A ~im im re~e: "Ja Sam", odstupi{e natrag i popada{e na tle. I kad ustado{e, opet ih zapita: "Koga traìte?" A oni reko{e: "Isusa iz Nazareta." Odgovori Isus: "Ja Sam." A kad to ~u{e, odstupi{e i opet popada{e na tle. A kad ustado{e, On ih opet zapita: "Koga traìte?" A oni reko{e: "Isusa iz Nazareta." A Isus odgovori: "Rekoh vam da Sam Ja! Ako Mene traìte, pustite ove neka idu." 4. Onda im izdajnik dade znak rekav{i: "Koga budem celivao, onaj je, Njega hvatajte." 5. I pristupiv{i Isusu re~e: "Pozdravljam Te, U~itelju" i celiva Ga. A Isus mu re~e: "Prijatelju, za{to si do{ao? Zar celivom izdaje{ Sina ~ove~jega?" 6. Onda se Isus obrati prvosve{tenicima i stare{inama hrama i onima koji do|o{e s njima: "Kao na lopova izi|oste na Me s ma~evima i motkama. Kad svaki dan bejah kod vas u hramu, ne digoste ruku na Mene, ali ovo je sada va{ ~as i vlast tame." 7. Tada pristupiv{i Mu stavi{e ruke na Njega. A Simon Petar ma{iv{i se rukom izvu~e ma~ te udari slugu prvosve{tenikova, i odse~e mu uvo. 8. Tada mu re~e Isus: "Vrati ma~ svoj na mesto njegovo; koji se ma~a late, od ma~a }e i poginuti." I dotakav{i uvo slugino isceli ga.

539

9. A Petru re~e: "Misli{ li da ne bih sad mogao umoliti Oca Svojega da Mi odmah po{alje i vi{e od dvanaest legiona an|ela? Ali, kako bi se onda ispunilo Pismo po kome se ovo mora dogoditi?" 10. Tada Ga svi u~enici ostavi{e i pobego{e. A oni {to uhvati{e Isusa, odvedo{e Ga prvosve{teniku Kajafi. Ali najpre Ga odvedo{e Ani, tastu Kajafinom, koji be{e glavni prvosve{tenik one godine. 11. A Kajafa be{e onaj {to dade savet Jevrejima da bi bilo dobro da jedan ~ovek umre za grehe naroda. 12. I sabra{e se pismoznanci i stare{ine, a Petar, Jovan i Juda i|ahu za njima izdaleka, sve do palate prvosve{tenikove. I u{av{i unutra sedo{e sa slugama, da vide kako }e se sve okon~ati. 13. A oni behu naloìli vatru usred dvorane; i kad poseda{e, sede i Petar me|u njih i greja{e se. 14. No videv{i ga sluàvka jedna gde sedi kraj vatre, zagleda ga dobro i re~e: "I ovaj je ~ovek bio s Njim!" A on odre~e rekav{i: "@eno, ja Ga ne poznajem." 15. I malo potom ugleda ga drugi jedan i re~e: "I ti si jedan od njih." A Simon Petar re~e:"ôve~e, nisam taj." 16. I ne iste~e ni sat jedan, a jedan verodostojno potvrdi, govore}i: "Uistinu, ovaj ovde be{e s Isusom iz Nazareta. Njegov ga govor izdaje." 17. I Simon i po tre}i put odre~e, sa zakletvom: "Ne poznajem tog ~oveka." I odmah, dok on jo{ govora{e, zapeva petao." 18. A Gospod se okrenu i pogleda prema Simonu. I Simon se seti re~i Gospodovih, kad mu On kaza: "Pre nego {to petao zakukuri~e u danu ovom, triput }e{ me se odre}i." I izi|e Simon napolje i zaplaka gorko. (Pogl. 78, 1-18) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Uzmicanje vojnika pokazuje da Me jo{ nisu bili prepoznali. Oni su ustuknuli pred Mojim svetlom. Poljupcem Sam bio izdan i tako Sam mogao da budem uhva}en. Ovaj (poljubac) simbolizuje izdaju

540

celog jevrejskog naroda i izdaju sinova i k}eri iz roda Davidova i iz drugih rodova. Ja Sam nosio krst za sve Jevreje i nosim ga za sve du{e i ljude - jer Moj ~in Spasenja deluje u svim du{ama i ljudima koji prijanjaju uz to~ak ponovnih otelovljavanja. "Kad svaki dan bejah kod vas u hramu, ne digoste ruku na Mene, ali ovo je sada va{ ~as i vlast tame..." zna~i: Tama nije do tada imala nikakvu mo} nada Mnom, jer je Moje duhovno telo bilo i jeste besprekorno (~isto, neokaljano). Tek kad Sam se omotao krivicom (dugom) roda Davidova i drugih rodova i tako postao vidljiv za tamu, dobili su mo} da Me uhvate. A vi, ljudi, mislite na to: "Koji se ma~a late, od ma~a }e i poginuti!", {to zna~i: Onaj ko se sprema protiv svog bli`njeg, pa makar samo i potvr|ivanjem protivzakonitoga, poginu}e od onoga {to je potvr|ivao ili }e zbog toga patiti. Jer on je doprineo tome da se to protivzakonito stvori ili da se stvara. Ko to, pak, blagovremeno spozna, okaje svoje pogre{no pona{anje i popravi, primi}e Spasenje, i ne}e mo`da morati da snosi posledice, ili }e pak morati da ih snosi samo delimi~no. Da li }e sve gre{no ili samo jedan deo toga morati da se snosi, zavisi od kompleksa krivice (duga). Stoji zapisano: "A Kajafa be{e onaj {to dade savet Jevrejima da bi bilo dobro da jedan ~ovek umre za grehe naroda." Shvatite: Umro Sam za grehe naroda. Stoji zapisano: "...i dok on jo{ govora{e, zapeva petao." Ono {to se tada dogodilo, doga|a se i danas. Ako se ~ovek svesno ogre{uje o Zakon ìvota, u njegovom unutarnjem kukuri~e petao. To ga opominje njegova savest. Blago onome koji slu{a svoju savest i blagovremeno se preobrati.

541

79. POGLAVLJE Saslu{anje pred prvosve{tenikom Kajafom Drànje prilikom optu`bi Zna~enje re~i: "Ja mogu razoriti hram Bo`ji i za tri dana ga podi}i" (1-10)

1. Onda prvosve{tenik upita Isusa za u~enike Njegove i za u~enje Njegovo, govore}i: "Koliko ti je godina? Jesi li ti Onaj koji kaè da je video oca na{ega Avrama u njegovo doba?" 2. A Isus odgovori: "Uistinu, pre nego Avram be{e, Ja Jesam." A prvosve{tenik re~e: "Jo{ ti nije ni pedeset godina, a kaè{ da si Avrama video? Ko si Ti onda? Za koga Sebe smatra{? êmu Ti u~i{?" 3. Isus mu odgovori: "Ja govorih javno svetu, i svagda u~ih u sinagogi i u hramu, gde se sakupljaju svi Jevreji, i ni{ta u tajnosti ne govorih. [to pita{ Mene? Pitaj one koji su slu{ali {ta im govorih; evo, oni znaju {ta rekoh." 4. A kad On ovo re~e, jedan od zapovednika koji staja{e onde udari Isusu {amar, govore}i: "Zar tako odgovara{ prvosve{teniku?" Isus mu odgovori: "Ako krivo rekoh, dokaì da je krivo, no ako pravo rekoh, za{to Me udara{?" 5. Onda prvosve{tenici i stare{ine i Savet sav traàhu la`na svedo~anstva protiv Isusa, da bi Ga mogli ubiti, ali ne na|o{e nijedno. Nastupi{e, istina, mnogi la`ni svedoci, ali se ne slagahu me|usobno. 6. Najpre do|o{e dva la`na svedoka. I jedan od njih re~e: "Ovaj ovde je kazao: 'Ja mogu razoriti hram Bo`ji i za tri dana ga opet podi}i.' A drugi pak re~e: "Ovaj je ~ovek rekao: "Ja }u ovaj hram razoriti i sagradi}u drugi." 7. Onda ustade prvosve{tenik i re~e Mu: "Ni{ta ne odgovara{? [ta je sa ovim {to protiv Tebe iznose svedoci?" Isus }uta{e. A bilo je protiv jevrejskog zakona saslu{avati ~oveka no}u. 8. I oni Ga upita{e: "Jesli li Ti Hristos? Kaì nam." A On im re~e: "Ako vam i kaèm, ne}ete Mi verovati. A kad bih Ja vas zapitao, ne biste Mi odgovorili, niti biste Me pustili."

542

9. No oni Ga dalje ispitivahu: "Odbacuje{ li Ti zakone i zabranjuje{ li jedenje mesa, koje Mojsije zapovedi?" A On odgovori: "Evo, jedan ve}i od Mojsija stoji ovde." 10. A prvosve{tenik odgovaraju}i re~e Mu: "Zaklinjem Te ìvim Bogom, da nam kaè{, jesi li Ti Hristos, Sin Bo`ji?" Re~e mu Isus: "Ti kaza; ali Ja vam kaèm: uskoro }ete videti Sina ~ove~jega kako sedi Snazi zdesna i kako dolazi na oblacima nebeskim." (Pogl. 79, 110) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Iskaz: "Ako krivo rekoh, dokaì da je krivo, no ako pravo rekoh, za{to Me udara{?" treba da vas uputi na zakonito pona{anje: Ako se o vama govori la`no, ili se na vas diè ruka, tada situaciju treba da objasnite i ispravno postavite. Ali ne smete se radi istine boriti ognjem, ma~em i klevetom. Tako ~ine samo oni koji ne ìve u Meni. Ja, Hrist, zna}u da vas za{titim i opravdam - ako ne u ovom zemaljskom ìvotu, onda u onostranim svetovima, u carstvima du{a. Stoji zapisano: "Onda prvosve{tenici i stare{ine i Savet sav traàhu la`na svedo~anstva protiv Isusa, da bi Ga mogli ubiti, ali ne na|o{e nijedno. Nastupi{e, istina, mnogi la`ni svedoci, ali se ne slagahu me|usobno." Shvatite: Moje je duhovno telo bilo i jeste besprekorno. U njemu nije bio utisnut dug koji Sam preuzeo od Davidova roda i od pojedinaca iz drugih rodova, jer ga Ja nisam ni na~inio. Preuzeti deo ovog duga o m o t a o je samo Moje telo. Stoji zapisano: "Ovaj ovde je kazao: 'Ja mogu razoriti hram Bo`ji i za tri dana ga opet podi}i'." Shvatite: Onaj ko gleda samo na materiju, vidi samo kamenje zgrade hrama, a ne poznaje unutarnji hram koji vaskrsava u Bogu. Kada se srebrnasta vrpca, koja du{u povezuje s telom, odvoji, tada se duhovno telo vra}a Ve~nome koji ga je stvorio. Ali to je mogu}e onda kad je duhovno telo besprekorno.

543

Stoji zapisano: "Uskoro }ete videti Sina ~ove~jega kako sedi Snazi zdesna i kako dolazi na oblacima nebeskim." Da, Ja, Hrist, do}i }u. Ve} Sam krenuo. I Ja }u preko Svojih i sa Svojima izgraditi Carstvo Bo`je, koje je u planu Ve~noga.

11. Tada prvosve{tenik razdera haljine svoje, govore}i: "Huli na Boga; {ta }e nam jo{ i svedoci? Evo, sad ~uste bogohuljenje Njegovo. [ta vi mislite?" A oni odgovori{e: "Zasluìo je smrt." 12. Tada mu pljuva{e u lice i udarahu Ga rukama govore}i: "Proreci nam, Hriste, ko Te udari?" 13. A kad be{e jutro, ve}ahu prvosve{tenici svi i stare{ine narodne i Savet sav, o Isusu, kako bi Ga pogubili. 14. I done{e presudu protiv Isusa, da zasluùje smrt i da bude svezan i odveden, i predado{e Ga Pilatu. (Pogl. 79, 11-14)

544

80. POGLAVLJE Judino pokajanje Nepravda nanesena bli`njem moè postati sudbinom Gre{enje posve}enih je gre{enje protiv Svetog Duha - Ko se namerno ogre{uje o Jevan|elje ljubavi, ponovo razapinje Hrista (1-10)

1. Kad vide Juda da Isusa osudi{e na smrt, pokaja se {to Ga izdade. I povrati onih trideset srebrnjaka prvosve{tenicima i stare{inama, govore}i: "Sagre{ih {to izdadoh krv nevinu." 2. A oni reko{e: "[ta se to nas ti~e? To je tvoja briga!" I on baciv{i srebrnjake u hram, otide te se obesi. 3. A prvosve{tenici uzev{i srebrnjake reko{e: "Nije po zakonu da ih metnemo u riznicu, jer su plata za krv." 4. I posavetova{e se me|u sobom, te kupi{e za to lon~arevu njivu, za groblje strancima. Zato se ova njiva do danas zove "akeldama", {to zna~i "krvna njiva". 5. Time se ispuni ono {to je re~eno preko proroka Zaharije: "Oni odredi{e trideset srebrnjaka za Moju cenu. I uze{e trideset srebrnjaka, sumu kojom Ga proceni{e deca Izrailja i dado{e ih za lon~arevu njivu i baci{e pred lon~ara u ku}i Gospodnjoj." 6. Tad re~e Isus Svojim u~enicima:"Jao onome koji primi posve}enje i onda padne u greh! 7. Za takve nema mesta za kajanje u ovom ciklusu, kad shvate da su nebeskog Sina, Boga i ~oveka ponovo raspeli ljudima, pri ~emu i u sebi duboko osramoti{e Hrista. 8. Takvi su gori od ìvotinja koje vi ne znaju}i osu|ujete na propast, jer u va{em pismu stoji napisano: Ono {to se de{ava ìvotinji, desi}e se i ljudskoj deci. 9. Oboje jednako di{u: i kao {to umire jedno, umire i drugo, i nijedan ~ovek nije ispred ìvotinje, jer oboje idu na isto mesto - oboje iz praha dolaze i u prah se opet vra}aju."

545

10. Tako govora{e Isus onima koji jo{ nisu bili ponovo ro|eni, koji Duh Bo`ji nisu primili u svoje du{e, duh boànske ljubavi, koji po{to jednom primi{e Svetlost, ipak iznova razapinjahu Sina Bo`jeg i sramoti{e Ga duboko. (Pogl. 80, 1-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: O Judi stoji zapisano: "Sagre{ih {to izdadoh krv nevinu." Mislite na ovo kad ste protiv svojih bli`njih, kad ho}ete da ih osu|ujete i sudite im! Onaj ko svog bli`njeg izdaje, osu|uje ili mu sudi, taj sam sebe predaje tami, koja ga onda, jer joj je to u interesu i ako joj je to mogu}e, tera u smrt, da bi za sebe na duè vreme pridobila njegovu du{u. Iskazom "To je tvoja briga", otera{e Judu u smrt. Oni mu vi{e nisu dali mogu}nost da ono {to je u~inio objasni i popravi. Zato pazite na svoj govor i postupke! Jedna nepravda moè vrlo brzo da dovede do nesre}e. Uzrok nosi izaziva~ - ali i oni koji to odobravaju, koji imaju od toga koristi i tako je uve}avaju. Shvatite: U svakoj situaciji koja se odnosi na Mene i Moj ìvot kao Isusa, moète prepoznati simboliku. Tako je sve ono {to se sa Mnom kao Isusom dogodilo, i {to je Meni u~injeno, simbol za mnoge. Stoji zapisano: "Jao onome koji primi posve}enje i onda padne u greh!" Onaj ko Zakone ìvota ~uje i prihvati, obavezuje se time da ih i ispunjava. U skladu s tim on prima posve}enje, blagoslov, da kao glasnik Bo`ji donese Zakone ìvota onim ljudima koji èle da ih ~uju. Ako posve}enik ponovo padne u greh, onda on gre{i protiv Svetog Duha. Zavisno od intenziteta i opsega, svoju krivicu ~esto ne moè popraviti u jednom ciklusu. Jer onaj ko se svesno ogre{uje o Jevan|elje ìvota, taj razapinje Mene, Hrista u sebi - a tako i samoga sebe. Vi, ljudi svih generacija, zapamtite ovo: "Ono {to se de{ava ìvotinji, desi}e se i ljudskoj deci."

546

Ono {to ~ovek ~ini ìvotinjama, to ~ini samome sebi, jer @ivot, Bog, u svim je ìvotnim oblicima; Bog nije dao ljudima pravo da se stave iznad ìvotinje. On im je dao zapovest da ljube ìvot - svejedno u kojem se obliku o~ituje. Iskaz: "Tako govora{e Isus onima koji jo{ nisu bili ponovo ro|eni" treba da zna~i: Du{i i ~oveku je zapove|eno da postignu ponovno ro|enje u Duhu Bo`jem. Ko tome teì, primi}e Duh Ve~noga svesno u sebe i dava}e ljubav koju prima od Boga. Onaj ko uprkos boljem znanju ponovo gre{i, iznova razapinje Mene, Hrista.

547

81. POGLAVLJE Saslu{anje pred Pilatom Oni koji ìve u Istini, pravedni su u mi{ljenju, govorenju i ~injenju (8-9). Protivne snage poku{ale su da spre~e ~in Spasenja "Ja ne nalazim na Njemu nikakvu krivicu". U svako doba tama sme da se odmeri sa Svetlom - Mo} prividnog hri{}anstva prolazi - Pravednik je trpeo zbog nepravde Krst: znak Spasenja i vaskrsenja ili znak poraza (10-32)

1. Onda odvedo{e Isusa od Kajafe pred sudnicu, Pontiju Pilatu, namesniku. A be{e jutro i oni ne u|o{e u sudnicu, da se ne bi oskrnavili, kako bi mogli da svetkuju. 2. Zato Pilat izi|e k njima napolje i re~e: "Kakvu optu`bu iznosite protiv ovog ~oveka?" Oni odgovori{e: "Da nije zlo~inac ne bismo Ga predavali tebi. Mi imamo Zakon i po na{em zakonu On mora umreti; jer On ho}e da ukine navike i obi~aje koje nam je Mojsije zapovedio; pa, On samog Sebe smatra Sinom Bo`jim!" 3. Tada im Pilat re~e: "Uzmite Ga onda vi i po zakonu va{emu sudite Mu." Jer on je znao da mu Ga predado{e iz zavisti. 4. Na to mu reko{e Jevreji: "Zakon nam ne dozvoljava da nekoga na smrt osudimo." Tako se ispuni re~ Isusova koji re~e kakvom }e smr}u umreti. 5. I optuìvahu Ga dalje govore}i: "Ovog ~oveka na|osmo gde podbunjuje narod i zabranjuje mu pla}ati caru danak, a o Sebi govori da je Hristos car." 6. Onda u|e Pilat opet u sudnicu, pa dozva Isusa i upita Ga: "Jesi li Ti car jevrejski?" Isus mu odgovori:"Govori{ li ti to sam od sebe ili ti drugi kaza{e o Meni?" 7. Pilat odgovori: "Zar sam ja Jevrejin? Narod tvoj i prvosve{tenici preda{e Te meni; {ta si u~inio?" Isus odgovori: "Carstvo Moje nije od ovoga sveta. Kad bi bilo Carstvo Moje od ovoga sveta, sledbenici Moji bi se borili da ne budem predan Jevrejima; ali Carstvo Moje nije odavde."

548

8. Tada upita Pilat: "Dakle, Ti si ipak car?" Isus odgovori: "Ti kaè{ da Sam Ja car. Ja Sam ro|en i do{ao Sam na svet da svedo~im istinu. I svaki koji je od istine, slu{a glas Moj." 9. Re~e Mu Pilat: "[ta je istina?" Isus re~e: "Istina dolazi s Neba." Pilat re~e: "Onda istina nije na Zemlji." Re~e Isus Pilatu: "Veruj, istina je na Zemlji me|u onima koji je prihvate i poslu{aju. U istini su oni {to pravedno sude." (Pogl. 81, 1-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Zaista, "Istina dolazi s Neba". Ona je dolazila na Zemlju preko svih Bogom ispunjenih proroka i preko Mene kao Isusa iz Nazareta, i ona dolazi preko Mene kao Hrista i preko svih koji ìve u istini. Istina osloba|a du{u i ~oveka. I oni koji teè istini, poznaju Moj glas, istinu. Carstvo Bo`je, koje Sam Ja kao Isus iz Nazareta najavio i koje Sam hteo da podignem zajedno sa jevrejskim narodom, dolazi na Zemlju. Kao {to je ve} objavljeno, tako stoji u planu Bo`jem. Oni koji ìve u istini, donose pravednost Bo`ju i ukidaju osu|ivanje. Stoji zapisano: "U istini su oni {to pravedno sude (o ne~emu/nekome)". Re~ "sude" u ovo doba (1989) vi{e nema onaj smisao koji je imala pre mnogo generacija. Gledajte u re~i "sude" ovaj smisao: biti pravedan, veran i iskren. Jer oni koji ìve u Bogu bi}e pravedni u svom mi{ljenju, govorenju i ~injenju.

10. ûv{i ovo, izi|e opet Jevrejima i re~e: "Ja ne nalazim krivice na Njemu." I kad Ga optuìvahu prvosve{tenici i stare{ine, ni{ta im ne odgovori. 11. Tada Mu re~e Pilat: "Zar ne ~uje{ koliko toga iznose protiv Tebe?" 12. Ali On mu ne odgovori vi{e ni na jednu re~, tako da se namesnik ~u|a{e veoma. I on im opet re~e: "Ja nijedne krivice ne nalazim na ovome ~oveku."

549

13. Tada se oni jo{ vi{e raèsti{e i povika{e: "On buni narod u~e}i po svoj zemlji jevrejskoj, od Galileje pa dovde." A Pilat ~uv{i ime Galileja, zapita je li ovaj ~ovek Galilejac. 14. I doznav{i da je On iz podru~ja Irodova, posla Ga Irodu koji i sam be{e u Jerusalimu onih dana. 15. A Irod videv{i Isusa, veoma se obradova; jer je odavno èleo da Ga vidi po{to je mnogo slu{ao o Njemu i nada{e se da }e videti od Njega neko ~udo. 16. I ispitiva{e Ga mnogim re~ima, ali mu On ni{ta ne odgovori. Prvosve{tenici pak i pismoznanci behu tu blizu i èstoko Ga optuìvahu, i mno{tvo la`nih svedoka usta protiv Njega okrivljuju}i Ga za mnogo {ta za {ta On ne zna{e. 17. A Irod sa svojim vojnicima vre|a{e Ga i ruga{e Mu se, i obukav{i Mu rasko{nu odoru, posla Ga natrag Pilatu. I u taj dan pomiri{e se Pilat i Irod, jer pre bejahu neprijatelji jedan drugome. 18. I Pilat u{av{i opet u sudnicu upita Isusa: "Odakle si Ti?" A Isus mu ne dade odgovora. Pilat Mu tad re~e: "Zar meni ne odgovara{? Ne zna{ li da imam vlast da Te raspnem i vlast imam da Te pustim?" 19. Re~e mu Isus: "Ne bi imao vlasti nikakve nada Mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj koji Me predade tebi ima ve}i greh." 20. Otada gleda{e Pilat da Ga pusti. Ali Jevreji vikahu govore}i: "Ako ovoga pusti{ nisi prijatelj carev. Svaki koji sebe carem ~ini, protiv je cara." 21. I Pilat sazva prvosve{tenike i stare{ine narodne. A kad sede na sudijsku stolicu, do|e poruka od ène njegove: "Ne me{aj se ni u {ta u vezi sa ovim pravednikom, jer sam no}as u snu mnogo propatila zbog Njega." 22. I re~e im Pilat: "Dovedoste mi ovoga ~oveka kao nekoga ko pobunjuje narod, i eto, ja Ga pred svima vama ispitah i ne na|oh na Njemu nijedne krivice od onih za koje Ga vi optuùjete. A ni Irod, kome Ga poslah, ne na|e na Njemu ni{ta {to bi zasluìvalo smrt.

550

23. A u vas je obi~aj da vam povodom Pashe jednoga oslobodim. Ho}ete li, dakle, da vam oslobodim cara jevrejskoga?" 24. Tada opet svi uglas povika{e: "Ne Ovoga, nego Varavu!" A Varava pak be{e razbojnik ba~en u tamnicu zbog nekakve pubune u gradu i zbog ubistva. 25. No Pilat htede da oslobodi Isusa i upita ih jo{ jednom: "Koga ho}ete od ove dvojice da vam pustim, Varavu ili Isusa koji se zove Hristos?" A oni povika{e: "Varavu!" 26. A Pilat im re~e: "A {ta }u u~initi sa Isusom, o kome se govori da je Hristos" Tada svi povika{e: "Da se razapne!" 27. A namesnik upita: "A kakvo je zlo u~inio?" No oni vikahu sve glasnije: "Razapni Ga! Razapni Ga!" 28. Pilat im pristupi govore}i: "Evo, opet vam Ga dovodim i kaèm vam da ne nalazim na Njemu nikakve krivice." Ali oni opet povika{e: "Razapni Ga! Razapni Ga!" 29. A Pilat ih i po tre}i put upita: "Za{to? Kakvo je zlo u~inio? Ja na Njemu ne na|oh nikakvu smrtnu krivicu; umesto toga da}u da Ga izbi~uju i pusti}u Ga." 30. Ali oni vikahu i dalje na sav glas, zahtevaju}i da se On razapne. I nadja~a vika njihova i prvosve{tenika sve druge. 31. I kad vide Pilat da ni{ta ne pomaè i da nastade poprili~an mete`, uze vodu i oprav{i svoje ruke pred narodom, re~e: "Ja sam nevin u krvi ovoga pravednika. To je va{a stvar!" 32. I odgovaraju}i sav narod povika: "Krv Njegova na nas nek padne i na decu na{u!" I Pilat naredi da se sve izvr{i kako oni zahtevahu. Onda im, po njihovoj volji, izru~i Isusa. (Pogl. 81, 10-32) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Pilat je, shodno smislu, govorio: "Ne nalazim na Njemu nikakve krivice." Ja se nisam ogre{io ni o Bo`ji zakon ni o zakon ovoga sveta. Moje inkarnirano duhovno telo bilo je bez mrlje; dodu{e, omotano jednim delom krivice (duga) Davidovog roda i krivicom (dugom) jo{

551

nekih pojedinaca. To je ohrabrilo protivne snage da koriste sve mogu}nosti i iskoriste svako aktivno odgovaranje kod prvosve{tenika, pismoznanaca, stare{ina i naroda, kako bi Me optuìle. Da Sam u~inio samo j e d a n greh, na primer, da Sam izgovorio samo jednu nezakonitu re~ ili da Sam na bilo koji na~in poku{ao da se branim, ~in Spasenja ne bi mogao da se izvr{i. în Spasenja nije mogla da osujeti delimi~na krivica onih koji su bili i jesu u nalogu Spasenja, a kojom Sam se sam omotao i koja je omogu}ila Moje hvatanje. Za takvo osuje}enje trebalo je da se sam Ja, Hrist ogre{im o Svoga Oca. I da bi to postigle, protivne snage su sve poku{ale. Svaki Jevrejin, koji je za to bio prijem~iv, od demonskih je snaga bio podstaknut da govori protiv Mene. Sve su optu`be bile izmi{ljene s ciljem da slome Pilata, ali pre svega Mene. Kod Pilata su uspeli. I on je, ~ak i ako je sprao krivicu sa svojih ruku, ipak pao u greh. Mene, Nevinoga, izru~io je iako je bio uveren u Moju nevinost. Pilat nije izdrào isku{enje, jer je izdao nare|enja protiv sopstvenog uverenja. Unutarnja spoznaja od male je koristi ukoliko ~ovek i ne ~ini ono {to je spoznao. U sva vremena - a tako i danas (1989) - podbunjuju narod oni koji veruju da treba da upravljaju Bo`jim zakonima. Oni, dodu{e, propovedaju re~ Bo`ju po slovu, ali je ne ostvaruju i ne ispunjavaju. Onaj ko ne ìvi ono {to objavljuje, taj neprestano ìvi u strahu od onoga ~emu pou~ava svoje bli`nje a sam ga ne ostvaruje. Takvi se ljudi, dakle, pla{e sopstvenog "sistema u~enja", jer ose}aju da se ono {to ne ostvaruju, okre}e protiv njih. Tako i danas jo{ izvr}u Zakon Bo`ji i primenjuju ga u svoju korist. Iz pismoznanaca, fariseja i stare{ina, kao i iz jevrejskog naroda vikalo je ono satansko. Protivne snage uticale su na sve one Jevreje koji su dopustili da budu zavedeni, da podbunjuju i la`no svedo~e protiv Mene. Protivnim snagama je u svim vremenima davana mogu}nost da se odmere sa Svetlom. Tako je bilo i pre gotovo dve hiljade godina. Tama je mogla da se odmeri sa Svetlom. Ona je mogla primeniti sve

552

mogu}nosti da spre~i ono {to je ve} bilo objavljeno u podru~jima ~i{}enja kao i u atmosferskom omota~u Zemlje: Spasenje preko Mene, Hrista Bo`jeg, koji je postao ~ovek i kao ~ovek se suprotstavio protivnim snagama, da bi one mogle da se odmere s ~ovekom Isusom - i tako sa Hristom Bo`jim, Savladarom Neba u zemljaskom telu. Proganjanje Isusa i Njegovo izru~ivanje ukazuju na slede}e: Onaj ko Mene sledi, trpe}e proganjanje kao i Ja, kao Isus iz Nazareta. On }e, kao i Ja, morati da podnese sramo}enje i patnju. Jer, onako kako su progonili Mene kao Isusa iz Nazareta, tako su gotovo dve hiljade godina uvek iznova progonili, klevetali, a i ubijali one ljude koji su Mene sledili. Proganjanje Mojih istinskih sledbenika odràlo se sve do dana{njeg vremena (1989). I uvek iznova isti progone Mene u Mojima, jer Ja Sam, uprkos "Svr{eno je!", jo{ trn u srcu onih koji odràvaju demonsku dràvu i koji bi hteli da je pro{ire. U dana{nje vreme (1989) su to opet pismoznanci i njima poslu{ni u crkvenim i svetovnim vlastima. I oni neistinama hu{kaju narod protiv Isusovih sledbenika. Ipak, sve ide svome svr{etku. Ono {to se doga|alo gotovo dve hiljade godina, to povla~i sada svoje posledice slamaju}i se na onima koji su se dve hiljade godina pona{ali kao u Moje doba, u doba Isusa iz Nazareta. Oni se i danas boje da ne izgube svoj poloàj i ugled. Ipak, njihova mo} postupno ide svome kraju - na njih se slamaju posledice njihovih sopstvenih uzroka. Poloàj protivnih snaga sve je slabiji. Onda{nji pismoznanci, fariseji, svetovne i crkvene vlasti zovu poput utopljenika. Oni slute da nadolazi plima koja }e ih odneti sa sobom. Ono {to se tokom dve hiljade godina la`no izgradilo u Moje Ime, nestaje: jedna mo} koja se, dodu{e, nazivala i naziva se hri{}anskom, ali niti je bila niti jeste hri{}anska - mo} koja je na raznorazne na~ine zloupotrebljavala i zloupotrebljava Moje Ime, Hrist.

Novo se doba budi i nastaje iz ru{evina pro{losti. Svojim nesebi~nim radom, opusto{enu }e Zemlju Moji ponovo dovesti do procvata. Ono {to se ve} gradi sada u dobu preokreta i {to se bude izvr{ilo na Zemlji nakon kraja gre{enja, jeste Novi Izrael - u -

553

njegovom sredi{tu Novi Jerusalim, zavetni grad sa svojim zajednicama u Carstvu Mira Isusa Hrista. Shvatite: iskaz "Ne bi imao nikakve vlasti nada Mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo, zato onaj koji Me predade tebi ima ve}i greh", zna~i: Tama ima mo} samo nad onim ljudima koji su Svetlost Ve~noga zatamnili i drè je zatamnjenom. Moj ve~ni Otac dozvolio je da Me uhvate jer Sam se Ja zauzeo za Davidov rod i za druge i trpeo za mnoge Jevreje koji su èleli da imaju jednog cara ovoga sveta. Kona~no, ovo se dogodilo i radi svih du{a i ljudi koji su se ogre{ili i koji se ogre{uju o Zakon ìvota: Pravednik je trpeo zbog nepravde i otrpeo da Mu se dogodi ono {to On sam nije prouzrokovao. Snage Neba nisu Mi priticale u pomo} u onoj meri u kojoj je to moglo da bude da Davidov rod i ostali nisu usled svojih grehova spavali i da Me je jevrejski narod prihvatio kao svog Mesiju i graditelja Bo`jeg carstva na Zemlji. Ja bih tada bio njihov car - ali ne car ovoga sveta ve} Carstva Bo`jeg na Zemlji, car jednog sveta u kome bi se ispunjavali Zakoni Bo`ji. "Ne ovoga, nego Varavu!" zna~i: slepci i demoni drè slepe slepima. Oni samo mogu duhovno slepe jo{ vi{e zaslepeti i pobuniti tako da oni zaslepljeno vi~u i besne i traè pravednoga umesto nepravednoga. Oni su vikali: "Razapni Ga! Razapni Ga!" "Razapni Ga! Razapni Ga!" vi~e samo onaj koji i sam jo{ visi na krstu svog greha. Onaj koji je, grehom, sam sebe razapeo, gleda samo o~ima greha i èli sve da vidi tamo gde i sam jeste - na krstu greha. Krst je bio podignut s telom Hristovim, no telo je bilo skinuto s krsta, a Vaskrsli se ukazao i objavio. To zna~i da Sam Ja, Hrist, vaskrsli @ivot u svim du{ama i ljudima. Istinski hri{}anin vidi krst bez Raspetoga, kao znak Spasenja i kao Uskrsnu}e u Bogu. Krst bez tela simbolizuje i put od Zemlje do Neba, do srca Bo`jeg. Na krst sa Raspetim gleda samo o n a j ~ovek koji svoje "ja" jo{ nije razapeo i koji èli da zadrì svoje ljudsko.

554

Krst s telom stvorili su demoni. Oni tako èle da simbolizuju Moj poraz. Ali, krst i Raspeti postali su i jesu n j i h o v krst i njihov poraz. Istinski hri{}anin se}a se Mog uskrsnu}a, jer je on vaskrsao u Meni i kroz Mene. Moju smrt kao Isusa àli samo onaj koji jo{ nije svesno vaskrsao u Meni, Hristu, dakle onaj ko ìvi u grehu i uvek iznova poziva: "Razapni Ga! Razapni Ga!" Zato, krst s telom podiù samo oni ljudi koji jo{ po{tuju svoje grehe i cene svoje nisko "ja". Na Raspetoga, a ne na Vaskrsloga, misli ~ovek koji ljubi svoj greh i ovaj gre{ni svet, jer jo{ ni sam nije vaskrsao u Meni. "Krv Njegova na nas nek padne i na decu na{u!" zna~i: Svaki uzrok u sebi ve} nosi i svoju posledicu. Svako ko stvara uzroke, sam mora snositi posledicu. Ko dakle seje, è}e svoju ètvu - u ovom ili u nekom drugom otelovljenju. Tako, kao deca, na Zemlju dolaze uvek jedni te isti, sve dok ne okaju ono {to su prouzrokovali.

555

82. POGLAVLJE Razapinjanje Isusa na krst Isus je izdrào sve napade i postao Spasitelj (1-2). Pilat je `rtvovao Nevinoga da bi zadrào svoj poloàj (3-4). Za~e}e i ra|anje u grehu ili u nesebi~noj ljubavi (5-7). ôvek sam odre|uje kakvo }e ruho nositi njegova du{a u onostranom (8-13). Skru{eni gre{nik (14-16). Prividni trijumf tame postao je Hristovom pobedom u slavu Oca. - U Nebo moè u}i samo ~isto duhovno telo (17-19). "Boè Moj, Boè Moj, za{to si Me ostavio." (20). Zakon ljubavi i jedinstva (21-23). Zemljotres, znak snage Hristove (24-27). Ne postoji nikakvo pravo na smrtnu osudu niti na ubijanje (28)

1. Tada im on pusti Varavu. I nakon {to dade da Isusa izbi~uju, predade im ga da se razapne. Onda Ga vojnici namesnikovi uvedo{e u sudnicu i skupi{e oko Njega ~etu vojnika. 2. I oni svukav{i Ga obuko{e Mu purpurni ogrta~. I ispleto{e venac od trnja i metnu{e Mu ga na glavu, i doda{e Mu trsku kao èzlo u desnicu, klanjaju}i se pred Njim i rugahu Mu se, govore}i: "Zdravo, care jevrejski!" (Pogl. 82, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Demoni su upotrebili sva sredstva koja su im bila na raspolaganju da Me isku{aju, kako bih posumnjao u Svoju Misiju. Jer je svaka sumnja u Boga greh. Ja nisam sumnjao, niti sam gre{io i tako je moglo biti izgovoreno ono "Svr{eno je", kako bi delimi~na snaga iz Prasnage, jedan deo Mog duhovnog nasle|a, mogla u vidu iskri da se ulije u du{e. Na greh Me nisu mogli navesti ni ismejavanje ni ruganje s purpurnim ruhom i trnovim vencem i èzlom od trske. Ja Sam ostao u Ve~nome, u kome Ja Jesam, Hrist. Niko ne dolazi Ocu u Nebo osim preko Mene, Sina Bo`jeg i Savladara Neba koji je postao Spasitelj svih du{a i ljudi.

556

Da su jevrejski narod i rod Davidov bili uz Mene, onda ne bi bilo potrebno da pretrpim smrt raspinjanjem na krst. Ja bih pred njihovim o~ima uzi{ao u Nebo, a Nebo bi ostalo me|u Mojim narodom, da su ljudi ostvarivali nebeske Zakone - i Ja bih im ponovo do{ao kao vladar Carstva Bo`jeg na Zemlji. Shvatite: Onaj ko o Zakonu ìvota samo slu{a ali ga ne ostvaruje, ostaje onakav kakav je i bi}e zloupotrebljen od onoga koji misli da vlada svetom: od satane ~ula, od protivnih snaga. Ja Sam ostao u Ve~nom Ocu, a u Duhu Sam izvr{io Delo Spasenja koje je bilo zaklju~eno u Nebu: preko dela ljubavi dovesti sve du{e i ljude njihovom Domu.

3. Tako Isus izi|e napolje nose}i trnovi venac i purpurni ogrta~. Re~e im Pilat: "Pogledajte ovog ~oveka!" 4. I videv{i Ga onakvog, prvosve{tenici i stare{ine narodne povika{e: "Raspni Ga! Raspni Ga!" Pilat im re~e: "Uzmite Ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na Njemu nikakve krivice." (Pogl. 82, 3-4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Iako je Pilat, shodno smislu, izrekao slede}e re~i: "Uzmite Ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na Njemu nikakve krivice", on se ipak ogre{io. Pilat je mogao da primeni svoju unutarnju spoznaju i svoj spoljni poloàj i tako da osvesti neke od Jevreja. Imajte na umu ovo: nije mogu}e ~itav jedan narod odjednom pokrenuti da se preobrati. Svaki pojedinac je deo nekog naroda i vaàn je za taj narod. Da je Pilat tako razmi{ljao i shodno tome postupio, onda bi bio za Mene, Hrista. Ovako, on se ipak postavio protiv Mene. Pilat je pokazao svoju slabost. On se bojao naroda jer je èleo da zadrì svoj poloàj u svetu. I Pilatovo je pona{anje bilo i jeste simbol za mnoge. Onaj ko je okrenut svetu, zavisi od mase da li }e u ovom svetu odràti svoju mo} i poloàj. Zato i `rtvuje svog bli`njeg, ne bi li tako sa~uvao svoj ugled i zadrào svoju spoljnu mo}.

557

5. A oni Ga pljuvahu i uze{e {tap i udarahu Ga njime po glavi. I kad Mu se naruga{e, skinu{e Mu ogrta~ i obukav{i Mu Njegove sopstvene haljine odvedo{e Ga da Ga razapnu. 6. I dok su Ga vodili, zaustavi{e ~oveka jednog, Simona Kirinejca, koji se upravo penja{e putem. I natera{e ga da pomogne Isusu da nosi krst. A za Njim i|a{e veliko mno{tvo naroda, i mnoge ène plakahu i naricahu za Njim. 7. A Isus obazrev{i se na njih re~e: "K}eri jerusalimske, ne pla~ite za Mnom, ve} za sobom i za decom svojom. Jer evo, dolaze dani u koje }e se govoriti: Blago nerotkinjama i utrobama koje ne ra|a{e i dojkama koje ne doji{e! (Pogl. 82, 5-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite: Pljuju i udaraju svoje bli`nje samo oni ljudi koji su i sami popljuvani i izudarani od svojih grehova. Tako Sam Ja kao Isus bio simbol za mnoge. A simbol za mnoge bio je i Simon, koji Mi je pomagao da nosim Svoj krst. Mnogi jednostavni ljudi koji svoja srca sa~uvaju slobodnim od besmislica, sjaja i rasko{i ovoga sveta, bi}e istinski, nesebi~ni pomaga~i u vinogradu Gospodnjem. Oni }e mnogim ljudima pomo}i da nose svoj krst. Moj ìvot kao Isusa iz Nazareta bi}e simbol za sve ljude sve dok u svakom ne bude probu|en duhovni ìvot, ìvot u Meni. A Moje }e re~i vaìti u svetu sve dok Svetlost sveta ne pro`me sve du{e i ljude. I sve dok jo{ mnogi ljudi budu dopu{tali da njima vlada tama, oni sami }e uvek iznova zavoditi one koji su poput trske koja se povija na vetru, koji se ~as okre}u Duhu Bo`jem a onda opet svetu. Mnogi od njih uvek iznova stvaraju nove uzroke i tako }e uvek iznova i ra|ati decu sa istim ili sli~nim uzrocima. Zna~enje re~i "Blago nerotkinjama i utrobama koje ne ra|a{e i dojkama koje ne doji{e!" jeste slede}e: Svi koji su poput trske koja se povija na vetru i iznova za~inju ili ra|aju iste ili sli~ne kakvi su oni sami, treba da tuguju nad samima sobom. Jer isto stalno privla~i isto.

558

U tim re~ima je zakon privla~enja i poni{tavanja uzroka koji roditelje i decu vezuju jedne za druge, a koje oni zajedni~ki imaju da otplate i o~iste. Re~i: "Blago nerotkinjama i utrobama koje ne ra|a{e i dojkama koje ne doji{e!" kazuju tako|e: Ko za~inje ili zanosi u grehu i razvratu, ra|a opet isto ili sli~no, i taj gre{nik }e i morati da pati zbog tog greha. Ovo se naro~ito odnosi na one dane u kojima }e se doga|ati ono {to Sam objavio: Materijalni svet propada. Jao onima koji ìve u grehu. Dodu{e, ne treba svaku tzv. neplodnost povezivati s krivicom kao uzrokom. Ljudi Svetlosti ra|aju svetlu du{u onda kad do|e vreme da ona si|e na Zemlju. Shvatite: Blaèni su oni koji su ra|ali ili ra|aju svetle du{e; jer oni nisu za~injali niti za~inju u grehu, poùdi i strasti, i nisu ra|ali niti ra|aju u grehu. Oni su za~injali i za~inju u nesebi~noj ljubavi i ra|aju u nesebi~noj ljubavi; onda }e i takve grudi davati nesebi~an ìvot.

8. Tada }e po~eti govoriti planinama: Padnite na nas!, i bregovima: Pokrijte nas! Jer ako se ovako ~ini sa zelenim drvetom, {ta }e biti sa suhim?" 9. Vo|ahu pak i dvojicu razbojnika, da ih pogube zajedno sa Njim. I kad do|o{e na mesto koje se zove Kalvarija i Golgota, {to zna~i "mesto lobanja", razape{e Ga; a tako i razbojnike, jednog Njemu zdesna, a drugog sleva. 10. A be{e tre}i sat kad Ga razape{e, i dado{e Mu da pije ocat pome{an sa ù~i. I okusiv{i, ne htede da pije. I re~e Isus: "O~e, oprosti im jer ne znaju {ta ~ine!" 11. Vojnici pak, kada razape{e Isusa, uze{e haljine Njegove i razdeli{e na ~etiri dela, svakom vojniku po deo, i dolamu. A dolama ne be{e {ivena, izatkana izjedna. Zato oni reko{e me|u sobom: "Da je ne cepamo, nego bacimo kocku za nju kome }e pripasti."

559

12. A ovo se dogodilo da se ispuni Pismo koje kaè: "Razdeli{e haljine Moje me|u sobom, a za dolamu Moju baci{e kocku." Vojnici, dakle, tako u~ini{e. I poseda{e onde i dràhu straù. 13. A nad Njim u~vrsti{e i jedan natpis napisan slovima jelinskim, latinskim i jevrejskim: "Ovo je car jevrejski." (Pogl. 82, 813) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Oni su me|u sobom razdelili Moje haljine i za njih bacili kocku. Ljudska pohlepa ne zaustavlja se kod ljudi ni pred haljinama na smrt posu|enoga. Pohlepno "ja", gladno posedovanja, ne po{tuje ni{ta i nikoga, ~ak ni samo sebe. A ~ovek sa svim svojim imanjem i dobrima, koje je na po{ten ili nepo{ten na~in prisvojio, ne moè u}i u Carstvo nebesko. On }e morati da preda i poslednju svoju haljinu. Du{a, pak, odlazi u onostrani ìvot - u haljinama svog greha ili vrline. Ni du{a ni ~ovek ne mogu to spre~iti. Ono {to je ~ovek sejao, to du{a nosi. Ona to ne moè da sakrije, a ni da odloì - osim putem opra{tanja, moljenja za opro{tenje i popravljanjem i tako {to iste grehe vi{e ne ~i- ni. Samo joj se tada moè oduzeti haljina greha. Kakvu haljinu ti kao du{a nosi{ ili èli{ da odloì{, ne zavisi ni od kakvog `reba, ve} to odre|uje{ ti sam - zavisno od toga kako se odnosi{ prema Bo`jem Zakonu. Re~i: "Ovo je car jevrejski" bile su izre~ene kao poruga, ali je Pilat naslu}ivao da one zna~e vi{e: Ovo je car, vladar Carstva Bo`jeg na Zemlji, Novog Izraela i Novog Jerusalima.

14. Ovaj natpis pro~ita{e i mnogi Jevreji; jer mesto gde raspe{e Isusa be{e blizu grada. Onda prvosve{tenici jevrejski reko{e Pilatu: "Ne pi{i 'car jevrejski', nego da On re~e: 'Ja Sam car jevrejski'." Pilat odgovori: "[to napisah, napisah." 15. A jedan od obe{enih razbojnika ruga{e Mu se, govore}i: "Ako si Ti Hristos, pomozi onda i Sebi i nama!" A onaj drugi ga prekori govore}i: "Zar se ti, koji si i sam ovako osu|en, ne boji{

560

Boga? A mi smo s pravom osu|eni, jer primamo pravednu platu za svoja dela; a Ovaj nikakve nepravde ne u~ini." 16. I on re~e Isusu: "Gospode, seti me se kad do|e{ u Carstvo Svoje" I re~e mu Isus: "Zaista ti kaèm: jo{ danas bi}e{ sa Mnom u raju." (Pogl. 82, 14-16) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i koje Sam, kao Isus iz Nazareta, shodno smislu, rekao pokajanome gre{niku: "Zaista ti kaèm: jo{ danas bi}e{ sa Mnom u raju", bile su re~i opro{tenja. On je u{ao u vi{a podru~ja @ivota, u kojima nije morao da trpi ni bol ni patnju, jer je spoznao samoga sebe, pokajao se i izmirio svoje, i tako bio prihva}en u Meni, Hristu. On je, naime, bio ukrao za svoju porodicu koja je gladovala. Onaj drugi bio je ubica i primio je svoju platu.

17. A koji prolaàhu pokraj krsta, rugahu Mu se i vrte}i glavama govorahu: "Ti htede hram da razori{ i za tri dana da ga opet sagradi{. Pomozi sada sam Sebi! Ako si Sin Bo`ji, si|i s krsta!" 18. A tako i prvosve{tenici s pismoznancima i stare{inama rugaju}i Mu se govorahu: "On pomoè jednom jagnjetu, a Sebi samom ne moè. Ako je car Izrailjev, neka si|e sad s krsta pa }emo Mu poverovati. Uzdao se u Boga, neka Ga sad On izbavi ako Ga ho}e, jer govora{e: Ja Sam Sin Bo`ji." 19. A tako govorahu i lihvari i trgovci ìvotinjama: "Ti si iz hrama isterao trgovce volovima, ovcama i golubovima, a sad Si i sam ovca `rtvovana." (Pogl. 82, 17-19) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

Sve ovo Sam propatio da bi Spasenje moglo da do|e svim du{ama i ljudima - i u podru~ja ~i{}enja i u ovaj svet. Tama je oklevetala, ismejala i usmrtila Moje zemaljsko telo; ali ona time nije postigla ono {to je htela, naime: da Me preko sumnje u Boga odvoji od Njega. Ja Sam ostao u Svome Ocu, a Otac je ostao u Meni.

561

Tako Sam Ja proslavio Oca u Sebi. I tako je slava O~eva do{la u ovaj svet kao svetlost Spasenja kroz Mene, Hrista. I niko ne moè ugasiti ovu Svetlost sveta. Ona se urodila u sve du{e i ljude - ~ak i u najmra~nijeg demona. Svejedno, priznao on to ili ne, i on je od Mene primio svetlost Spasenja. I tako }e i on biti oslobo|en od svojih grehova. Ja Sam si{ao s krsta, ali ne Svojim zemaljskim telom. Zemaljsko telo ne moè u}i u Nebo; to moè samo ~isto duhovno telo. Onaj, me|utim, ko zemaljsko telo vidi kao meru svega, taj èli da zadrì fizi~ko telo. I po{to ìvi u grehu, on }e kroz greh i u grehu i odloìti svoje fizi~ko telo. To moè biti povezano s mnogo patnje, jer on svoj greh èli da zadrì. Greh se vezuje za fizi~ko telo, te tako i za ovaj svet. Isto ili sli~no kao i Ja mora}e propatiti svi oni koji Mene slede sve do svr{etka ovog gre{nog sveta. Za njih vaì: Kako su Mene progonili, tako }e i vas progoniti. Kako su Mene klevetali i ismejavali, tako }e i vas klevetati i rugati vam se. Kako su o Meni r|avo govorili, tako }e i o vama govoriti r|avo. Kako su Mene ubili, tako }e i mnoge od vas ubiti ili mu~iti - bilo re~ima ili delima, ili oboma.

20. A od {estoga do devetoga ~asa bi tama po svoj zemlji. A neki koji stajahu naokolo, zapali{e svoje baklje, jer tama be{e veoma velika. A oko {estoga ~asa povika Isus iz sveg glasa: "Eli, Eli, lama savahtani?", {to zna~i: "Boè Moj, Boè Moj, za{to Si Me ostavio?" (Pogl. 82, 20) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~ima: "Boè Moj, Boè Moj, za{to Si Me ostavio?" vapilo je srce Isusovo. Sa krsta Sam gledao mnoge narode - nebrojene ljude ~ije su du{e uvek iznova dolazile u zemaljsko ruho i vekovima lutale u tami. Oni su izgubili Unutarnji put. I u svom neznanju, u svojoj patnji, bolesti i usamljenosti dozivali su Boga. Me|utim, oni su mislili samo na svoje materijalno telo, a ne na svoje du{e. Njih su oni ostavili da zakr`ljaju.

562

Tako je Moj zov s krsta bio zov mnogih generacija koje su verovale i veruju da su izgubljene. Moja patnja i umiranje bili su simbol za patnju i umiranje ljudi. Moje re~i: "Boè Moj, Boè Moj, za{to Si Me ostavio?" jesu re~i ljudi svih naroda i generacija koji su u svom neverovanju optuìvali i optuùju Boga za svoje grehe. Ja ove re~i nisam izgovorio zbog Sebe, ve} kao simbol za mnoge. I danas su jo{ Moje re~i na krstu simbol za mnoge ljude. I danas jo{ oni zovu u svojoj spolja{njoj patnji: "Bo`je Moj, Boè Moj, za{to Si Me ostavio?" Oni ni danas jo{ (1989) ne shvataju da spasenje, pomo} i ozdravljenje dolaze jedino iznutra. Jo{ i danas mnogi se bore samo za svoj zemaljski ìvot, jer im je njihovo pravo bi}e jo{ strano. Tako je Moj zov na krstu bio zov onih koji su verovali i jo{ veruju da su izgubljeni. Njihov }e zov biti usli{en - onda kad svoje srce otvore za Boga i kad svojim ~ulima ne budu vi{e gr~evito vezani za svoj zemaljski ìvot. Tada }e biti usli{eni, jer su prona{li Put ka srcu Bo`jem. Ute{itelj i Spasitelj, Hrist Bo`ji, Ja koji Jesam Put, Istina i @ivot, doneo Sam i donosim ponovo u ovaj svet Put ljubavi koji vodi ka srcu Bo`jem. Onako kako se Otac u Meni, Isusu, proslavio i kako se proslavlja u Meni, Hristu, tako }u se i Ja proslaviti u onima koji istinski dozivaju Boga, jer }e oni prona}i ono za ~ime ~ezne njihovo srce: Boga, Ljubav i @ivot, svoje istinsko bi}e.

21. A neki od onih {to stajahu onde, ~uv{i to reko{e: "Ovaj ~ovek zove Iliju", a drugi reko{e: "On zove sunce." A ostali govorahu: "Hajde da ostanemo i vidimo ho}e li do}i Ilija da Ga izbavi." 22. A stojahu kod krsta Isusova mati Njegova i sestra matere Njegove, Marija, èna Kleopova, i Marija Magdalena. 23. A Isus videv{i mater Svoju i u~enika kog ljublja{e gde stoje u blizini, re~e materi Svojoj: "@eno, eto ti sina!" A u~eniku onome re~e: "Eto ti majke!" I od onog ~asa uze je u~enik k sebi u ku}u. (Pogl. 82, 21-23)

563

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i upu}ene Mariji, shodno smislu: "@eno, eto ti sina!", a u~eniku: "Eto ti majke!", simbolizuju Zakon nesebi~ne ljubavi i jedinstva. Ove re~i razumeli su oni kojima su bile upu}ene. U~enik je ispunio Zakon ljubavi i jedinstva i uzeo je Mariju k sebi. Jedna zapovest iz Bo`jeg Zakona glasi: Jedan za sve - Hrist; i svi za Jednoga - Hrista; svako za svakoga - u dobrim mislima i ispravnoj ljubavi i brizi. Onaj ko se pridràva Zakona ljubavi i jedinstva, tu je za bli`njega. On ne samo da ga prima u svoje srce, ve} i u svoju ku}u, ako je ovome pomo} stvarno potrebna. Onaj ko se pridràva Zakona ljubavi i jedinstva, i sam prebivaju}i u ku}i Bo`joj, u Bo`jem srcu, taj }e i ljude koji su voljni voditi do Bo`je ljubavi i jedinstva.

24. I zna|a{e tad Isus da se sve ve} svr{ilo i da se ispuni Pismo. I On re~e: "@edan Sam!" I oni namo~i{e sun|er u sudu punom octa i nataknuv{i ga na stabljiku isopovu prineso{e Mu ga ustima. 25. A Isus povika iz sveg glasa: "O~e, u ruke Tvoje predajem Duh Svoj!" 26. I po{to Isus okusi ocat, uzviknu glasno: "Svr{eno je!" I preklopiv{i glavu Svoju, predade Duh Svoj. A be{e deveti ~as! 27. I gle, grmelo je i sevalo silno, a pregradni zid sveti{ta pred kojim staja{e zavesa, pade i na dvoje se razlomi. I zatrese se Zemlja i pucahu stene. (Pogl. 82, 24-27) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ovaj zemljotres ne simbolizuje samo slobodu du{a, ve} pre svega Snagu, @ivot, koje su primile sve du{e, svejedno da li su bile otelovljene ili neotelovljene:

564

To je bila Delimi~na snaga Prasnage, Hristova snaga koja se razdelila u iskre i ulila se u sve du{e - tako|e i u du{e demona. Zbog sna`nog kosmi~kog zra~enja neki su ljudi bili prolazno vidoviti i videli su du{e koje su preko te snage Spasenja u{le u vi{a podru~ja Unutarnjeg ìvota; jer su ove du{e bile postigle unutarnju zrelost za vi{e stupnjeve ìvota i prepune ~e`nje ~ekale na snagu Spasenja, na Spasiteljsku iskru, koja im je pokazala i koja im pokazuje Put ka srcu Ve~noga.

28. A kapetan i koji s njim ~uvahu Isusa, videv{i da se zemlja trese i {ta sve bi, upla{i{e se veoma i reko{e: "Zaista, Ovaj be{e Sin Bo`ji." (Pogl. 82, 28) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Stoji zapisano: "Upla{i{e se veoma i reko{e: 'Zaista, Ovaj be{e Sin Bo`ji'." Kada spoznaje uteraju ljudima strah, onda bi oni trebalo da ispitaju svoju savest: koliko su ve} puta po~inili dela koja sada spoznaju kao nezakonita? Strah i spoznaja bili su, kona~no, grià savesti; oni su tzv. kapetana i one koji su bili uz njega i ~uvali Isusa, hteli da upozore i kaù im, da kao {to ~ovek sam ne sme da ubija, tako ne sme ni da bude sukrivac u smrti svog bli`njeg, na primer izdaju}i naredbu da se usmrti neki ~ovek. Jer, ko ima pravo da nekoga osudi na smrt, ili da ga ubije? Bog, Ve~ni, ni{ta sli~no nije zapovedio. Naprotiv, On, veliki Svejedan, koji je Zakon ìvota, zapovedio je ljudima: "Ne ubij!", jer On je @ivot, a ne smrt. Takozvana smrt je odvajanje zemaljskog tela, koje poti~e od zemlje i zemlji se opet vra}a. To je zakoniti proces, uslovljen otelovljenjem du{e, i protica}e shodno ~ovekovom razmi{ljanju i ìvljenju i stanju njegove du{e. Bog je ìvot. Zato ~ovek nema prava da usmrti zemaljsko telo svog bli`njeg ili da naredi njegovu smrt. Onaj ko svesno ubija ili

565

svesno nare|uje ubijanje, mora}e, po Zakonu setve i ètve, da pretrpi i propati ono {to je prouzrokovao svojim ìvotom udaljenim do Boga.

29. A onde bejahu i mnoge ène koje su Ga pratile od Galileje i sluìle Ga. Me|u njima behu Marija, majka Jakovljeva i Josifova, i majka Zevedejeve dece, i one plakahu i naricahu govore}i: "Svetlost sveta sakri se pred na{im o~ima. Gospod na{e ljubavi raspet je!" 30. A kako be{e uo~i sabata, zamoli{e Jevreji Pilata da se prebiju noge mrtvacima i da ih skinu, da ne bi na krstu ostali preko sabata (jer be{e sabat Pashe). 31. Onda do|o{e vojnici i prebi{e noge obojici koji s Njime behu raspeti. A kad do|o{e do Isusa i vide{e da je ve} umro, ne prebi{e Mu noge, nego Mu jedan od vojnika probode srce kopljem, i odmah iz njega pote~e krv i voda. 32. A onaj koji je to video, posvedo~i i istinito je svedo~anstvo njegovo. I on zna da istinu govori, da i vi verujete. Jer se ovo dogodi da se ispuni Pismo: Vi Mu ne smete polomiti noge, i: Vide}e Onoga koga probodo{e. (Pogl. 82, 29-32)

566

83. POGLAVLJE Isusov Pogreb O sahranjivanju mrtvih (1-3) Po{tovanje mrtvih i bdenje nad mrtvima (4-10)

1. I kad ve} bi ve~e, do|e Josif iz Arimateje, ugledan savetnik, koji i sam Carstvo Bo`je ~eka{e. I skupiv{i hrabrost, u|e Pilatu i izmoli telo Isusovo. (Be{e to dobar i pravedan ~ovek, koji se nije sloìo sa zaklju~kom Saveta.) 2. A Pilat se za~udi {to je On ve} mrtav, te dozva kapetana i upita ga je li Isus ve} odavno umro. I doznav{i to od kapetana, prepusti telo Josifu. I ovaj otide te skide s krsta Isusovo telo. 3. Utom pak do|e i Nikodim, koji je ranije no}u dolazio Isusu. I on donese pome{ane smirne i aloja oko sto litara. Onda uze{e Isusovo telo i umota{e Ga u laneno platno s mirisnim biljem, kao {to je obi~aj u Jevreja kad sahranjuju. (Pogl. 83, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Stoji zapisano: "Onda uze{e Isusovo telo i umota{e Ga u laneno platno s mirisnim biljem, kao {to je obi~aj u Jevreja kad sahranjuju." Bio je to jevrejski pogrebni obi~aj - obi~aj, dakle, a ne zapovest. Zato Ja, Hrist, kaèm: Ukoliko vam va{ postoje}i zemaljski zakon to dopu{ta, onda umotavajte mrtva zemaljska tela u platno i predajite ih zemlji; ili, ukoliko spoznate da du{a umrloga ìvi u Bogu, jer je ~ovek vodio pravedan i Bogom ispunjen ìvot, onda, nekoliko dana po odvajanju du{e - predajte prolazno telo vatri. Tako se zemlji brè mogu predati supstance od kojih se ~ovek sastoji.

4. A na onom mestu gde On bi raspet, be{e vrt, i u vrtu grob nov, u kojem jo{ niko ne be{e sahranjen. I oni onde poloì{e Isusa, a to kad Ga sahrani{e be{e na po~etku druge sedmice zbog jevrejskog Dana pripreme, jer grob be{e blizu.

567

5. A Marija Magdalena i druga Marija i Marija majka Josifova razgledahu grob u koji On be{e poloèn. 6. A sle|ahu ih i ène koje bejahu do{le sa Njim iz Galileje, nose}i svetiljke u rukama; i one razgledahu grob i kako je poloèno telo Njegovo, i stado{e plakati i naricati. 7. Pa se vrati{e i pripremi{e me{avinu mirisnog bilja i masti, ~ekaju}i na svr{etak sabata. 8. Sutradan, nakon Dana pripreme, do|o{e Pilatu prvosve{tenici i fariseji, govore}i: "Gospodaru, setismo se da ova varalica kaza jo{ za ìvota: 'Posle tri dana vaskrsnu}u!' 9. Naredi, zato, da se osigura grob, dok tre}i dan ne pro|e, da ne do|u u~enici Njegovi no}u i ne ukradu Ga, i da ne kaù onda narodu: 'Vaskrsao je iz mrtvih', pa }e potonja prevara biti gora od prve." 10. Re~e im Pilat: "Evo vam straà, pa idite i osigurajte ga kako znate." otido{e i osigura{e grob zape~ativ{i kamen i postaviv{i straù ispred njega, dok ne pro|u tri dana. (Pogl. 83, 4-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Spoznajte: Va{i zemaljski obi~aji pokazuju vam gde ste. Za{to bdijete nad va{im mrtvima? Mo`da }ete re}i: Da umrlome odamo po~ast. Ja, Hrist, pitam vas: Kome ho}ete da odajete po~ast? U ~iju ~ast? Ako ~ovek nije ukazivao niti ukazuje ~ast Bogu, onda je on usmeren samo na po{tovanje ljudi i sve }e uloìti u to da i sam bude po{tovan, za ìvota ili posle smrti. Kad ljudi ukazuju ~ast ljudima, onda ne ukazuju ~ast Bogu koji zna sve, koji je ìvot du{e. Ko nad mrtvim bdije iz brige da ne bude ukradeno zemaljsko ruho du{e, kao {to se dogodilo straì na Isusovom grobu, taj je svestan svog vlastitog zlodela pa tako i svog greha.

568

84. POGLAVLJE Uskrsnu}e Isusovo An|eo na grobu (1-5). Svetla, sna`na du{a blià je Bogu (6). Vest i vo|enje preko an|ela (7-8). Zadatak Hristovog zemaljskog i duhovnog tela (9). Preobraàj Isusovog fizi~kog tela - Krst sa telom ili bez tela (10-13).

1. A po{to minu sabat, u sam osvit prvog dana nedelje po|e Marija Magdalena ka grobu Isusovom, nose}i za~ine koje be{e pripremila, a i|ahu s njome i druge ène. 2. I dok su tako i{le, govorahu me|u sobom: "Ko }e nam odma}i kamen sa ulaza u grob?" Jer kamen be{e veliki. A kad do|o{e tamo, vide{e da je kamen ve} odmaknut. 3. I gle, zemlja se zatrese veoma. I an|eo Gospodnji si|e s Neba, odmaknu kamen s ulaza i sede na nj. Lice njegovo be{e kao munja, a haljina njegova bela kao sneg. A straàri se toliko prepado{e da popada{e po zemlji kao mrtvi. 4. A an|eo re~e ènama: "Ne bojte se! Znam, vi traìte Isusa koga razape{e. Nije ovde; jer vaskrse, kao {to je kazao. 5. Hodite da vidite mesto gde je leào Gospod! I idite brzo te recite u~enicima Njegovim da On vaskrse iz mrtvih. I evo, On }e pred vama oti}i u Galileju, i tamo }ete Ga videti; eto, kazah vam." (Pogl. 84, 1-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Straàri nisu videli an|ela. Zemljotres je delovao na njihovu ne~istu savest, a strah je kratkotrajno delovao na krvotok u njihovim telima, te su zato nemo}ni popadali na tle. Shvatite: An|ela Gospodnjeg - jednog od mnogih koji su bili uz Mene kao Isusa - mogle su videti samo one ène koje su ostvarivanjem Zakona ljubavi postigle da im du{e postanu svetle; njihovo se unutarnje uho otvorilo i one su razumele govor ljubavi. I ove su ène

569

svojim bli`njima saop{tile ono {to su videle. A oni koji su u ovo poverovali, po~eli su to i da slede. Onaj ko ìvi u Bogu, ìvi u Zakonu ljubavi i slobode te tako po{tuje i slobodnu volju. Zato je an|eo, po{tuju}i slobodnu volju ljudi, i rekao, shodno smislu; "Ako ho}ete, pogledajte unutar groba gde je leàlo zemaljsko telo Gospoda, i ako ho}ete idite i kaìte Njegovim u~enicima da Gospod ne zna za smrt. Sin Ve~noga je uskrsnuo i ako ostanete u veri i oboàvanju Svetoga, On }e vas susresti na putu kojim budete i{li."

6. I one u{av{i unutra, ne na|o{e telo Isusovo. Onda otr~a{e i do|o{e Simonu Petru i drugom u~eniku koga ljublja{e Isus, i reko{e im: "Oni uze{e Gospoda iz groba i ne znamo gde Ga poloì{e." (Pogl. 84, 6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "...koga ljublja{e Isus" zna~i: koji Mu je svojim ìvotom i mi{lju bio najbliì. Bog svu Svoju decu jednako ljubi - ipak, onda kad dete o~isti svoju du{u i svoj ìvot posveti Njemu, ono Mu postaje bliè. Ko Boga vidi kao sredi{te svog zemaljskog ìvota i ìvi predaju}i se Bogu, njegova }e du{a biti sve ~i{}a. Pro~i{}ena du{a }e tako prona}i duboku, unutarnju komunikaciju s Bogom, svojim Ocem. Sli~no je bilo i sa pomenutim u~enikom, o kome ovde stoji zapisano. On je bio bliì Bogu jer je njegova du{a njegovim neprestanim predavanjem Bogu, Ve~nome, bila svetlija i sna`nija. Povezanost izme|u Ve~noga i neke svetle du{e istovremeno stvara unutarnju komunikaciju izme|u ljudi koji teè boànskome. Tako su Moje duhovno telo i svetla du{a ovog Mog u~enika bili povezani s Bogom i u Bogu bili svesno sjedinjeni. Tako je on i mogao da razume smisao Mojih re~i i da iz malo re~i shvati o ~emu se radi. Shvatite: Razumevanje bli`njih i me|usobno razumevanje dovode do zbliàvanja sa Bogom i do zajedni~kih dela u Duhu Gospodnjem.

570

7. I oni tr~e}i do|o{e do groba, i pogledav{i unutra vide{e samo lanene ~ar{ave gde leè, a maramu za brisanje znoja, koja Isusu be{e omotana oko glave, ne vide{e uz lanene ~ar{ave, nego posebno savijenu na jednom mestu. 8. I dogodi se da sasvim izgubi{e prisebnost; jer gle, dva an|ela stajahu kraj njih u blistavo beloj ode}i, govore}i: "[to traìte @ivoga me|u mrtvima? On nije ovde, vaskrsao je, i evo, On }e pred vama oti}i u Galileju, i tamo }ete Ga videti. (Pogl 84, 7-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Grob su pregledali i Jevreji i Rimljani. Na to ih je nagnao strah, jer nisu mogli da protuma~e Moje re~i: "Posle tri dana vaskrsnu}u." Samo su neki od njih u svom srcu videli bi}a iz Boga, an|ele, o kojima ovde stoji zapisano. Ali nisu svi prisutni verovali u izjave onih koji su u svom srcu videli ta bi}a iz Boga. I zato je oko groba nastao mete`. Neki su izgubili prisebnost i po~eli su i da sumnjaju. Jedni su, dakle, verovali - drugi su sumnjali. Rasr|eni sumnji~avci, nisu oti{li na put u Galileju. Kako me|u ljudima ~esto izbijaju nesuglasice, Bog i bi}a iz Boga vode ljude posredno. Oni su i onda vodili verne preko njihovih Bogom ispunjenih ose}anja, ali ipak nisu imenovali re~ "Galileja".

9. Zar se ne se}ate kako vam kaza dok be{e jo{ u Galileji, da }e On, Sin ~ove~ji, biti raspet i da }e vaskrsnuti nakon tre}ega dana?" I oni se seti{e re~i Njegovih. I izi{av{i ùrno, pobego{e s groba drhte}i od zaprepa{}enja. I nikome ni{ta o tome ne kaza{e, jer se bojahu. (Pogl. 84, 9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Strah i beànje iz praznog groba, kod mnogih jasno ukazuju na sumnju. Mnogi su bili i razo~arani u Mene, ili zaprepa{}eni Mnome, jer su se nadali takozvanom ~udu. Oni su se, naime, nadali uskrsnu}u Mog zemaljskog tela. Zemaljsko je telo, me|utim, samo izvr{ni organ

571

duhovnog tela. Ako je duhovno telo ~isto i ako je u Bogu, onda je ljudsko telo, organ, ispunilo svoju ulogu. I to je tako i bilo. Izvr{io Sam: Jedan deo Mog nasle|a, Delimi~na snaga iz Prasnage, mogao je da se izdvoji iz Prasupstance i postane spasiteljska energija, jer je Moje duhovno telo ostalo u Bogu i jer je bilo bez greha.

10. A Marija staja{e pla~u}i ispred groba. I kako plaka{e, sagnu se i pogleda u grob, i vide dva an|ela u belim haljinama tamo gde je leàlo telo Isusovo, jednog gde be{e glava, a drugog gde behu stopala. I oni joj reko{e: "@eno, {to pla~e{?" 11. Ona im re~e: "Jer uze{e Gospoda mojega, i ne znam gde Ga poloì{e." I ovo rekav{i, okrenu se i ugleda Isusa gde stoji, no ne prepoznade da je Isus. 12. Re~e joj Isus: "@eno, {to pla~e{? Koga traì{?" Ona pomisli da je vrtlar i re~e Mu: "Gospodine, ako si Ga ti odneo odavde, kaì mi gde si Ga poloìo, i ja }u Ga uzeti". Isus joj re~e: "Marija!" I ona okrenuv{i se re~e Mu. "Ravuni", {to zna~i "U~itelju". 13. Re~e joj Isus: "Ne doti~i Me; jer jo{ nisam uzi{ao Ocu Svojemu, nego idi bra}i Mojoj i kaì im: Ja uzlazim Ocu Mojemu i Ocu va{emu; Bogu Mojemu i Bogu va{emu." (Pogl. 84, 10-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: I Marijine o~i su bile zatvorene sve dok joj nisam, osloviv{i je s "Marija", otvorio o~i du{e. Onda je ona ugledala Moje finotvarno telo. "Ne doti~i Me", izme|u ostalog, zna~i i "Veruj!" ôvek moè doticati samo materijalno, zemaljsko telo; finotvarno, me|utim, ne moè. Dok Sam se ukazivao Mariji i nekim apostolima i u~enicima, Moje je zemaljsko telo bilo u procesu preobraàja. Ovaj preobraàj Mog fizi~kog tela ljudima je bio nevidljiv. On se izvr{io do uznesenja u Nebo. Kako je Moje duhovno telo u celosti zra~ilo kroz Moje zemaljsko telo, duhovni su atomi postupno apsorbovali Moje zemaljsko telo.

572

Ve~na snaga Oca, Prasnaga, preobrazila je, dakle, Moje grubotvarno telo, tako {to je materija kroz koju Sam Ja zra~io izvu~ena iz grubomaterijalne tvari. Ko postavlja krst s mrtvim telom i njega oboàva, taj pokazuje na fizi~ko telo i tako ~ove~anstvu neistinito predstavlja da Sam poraèn. On po{tuje mrtvo telo, umesto da se moli Vaskrslome, Unutarnjem svetlu, Ocu u Meni, Hristu. Simbol Uskrsnu}a i Uznesenja u Nebo je krst bez tela.

14. I Marija Magdalena otide i ispri~a u~enicima da je videla Gospoda i {ta joj On re~e, i da joj zapovedi da javi o Njegovom Vaskrsenju iz mrtvih. (Pogl. 84, 14)

573

85. POGLAVLJE Vaskrsli Isus ukazuje se dvojici u~enika u Emausu Slepilo onih koji su bili protiv Mene - Promena u satanskim hijerarhijama nakon Uznesenja u Nebo (14-16)

1. U isti onaj dan dvojica u~enika i|ahu u selo Emaus koje je od Jerusalima udaljeno tri sata hoda. I oni govorahu me|u sobom o svemu {to se dogodilo. 2. I dok su oni tako razgovarali, dogodi se da im se i sam Isus pribliì i i|a{e s njima. Ali njihove o~i behu spre~ene, da Ga prepoznaju. 3. I On im re~e: "O ~emu to razgovarate kad ste tako neveseli?" 4. A jedan od njih, koji se zva{e Kleopa, odgovori: "Zar si Ti jedini stranac u Jerusalimu, pa jo{ nisi saznao {ta se u njemu zbilo ovih dana ?" A On im re~e: "A {ta to?" 5. I oni Mu ispri~a{e o Isusu iz Nazareta koji be{e prorok, silan na delu i u re~i pred Bogom i svim narodom, i kako Ga prvosve{tenici i njihove vlasti izru~i{e da se osudi na smrt, i kako Ga zatim prikova{e na krst. "A mi verovasmo da je On taj koji }e izbaviti zemlju izrailjsku. I uprkos tome, dogodi se sve ovo u ova poslednja tri dana. 6. Da, nas zaprepasti{e i mnoge ène, i neke od na{ih. One behu rano izjutra na grobu, ali ne na|o{e telo. I do|o{e i ispri~a{e nam da su im se ukazali an|eli koji kaza{e da je On vaskrsao. 7. I neki od na{ih otido{e na grob i na|o{e sve onako kako ène reko{e. Ali, Njega ne vide{e." 8. A On im re~e: "O, vi ste bezumni i troma srca pa i ne verujete {to govori{e proroci! Nije li Hrist sve to morao da pretrpi, kako bi u{ao u Slavu Svoju?" 9. I po~ev{i od Mojsija i od sviju proroka, On ih podu~i svim spisima koji se odnose na Njega samog.

574

10. I pribliì{e se selu u koje i|ahu. I On ~inja{e se da ho}e da ide dalje. Ali oni navaljivahu na Njega, govore}i: "Ostani s nama, jer uskoro }e ve~e i dan je na izmaku." I On u|e da ostane s njima. 11. A ovo se zbilo dok On se|a{e s njima za trpezom: On uze hleb i plod vinove loze, zahvali za njih i blagoslovi ih, pa razlomiv{i hleb dava{e im. A njima se otvori{e o~i i pozna{e Ga. I On izma~e pogledima njihovim. 12. I reko{e oni jedan drugome: "Nisu li srca na{a gorela dok nam On govora{e putem i obja{njava{e nam Pismo?" I odmah ustado{e i vrati{e se u Jerusalim, gde na|o{e Jedanaestoricu sa sledbenicima njihovim. I ovi reko{e: "Zaista vaskrsnu Gospod, i ukaza se Simonu." 13. I oni ispri~a{e {ta ih sna|e na putu i kako Ga pozna{e pri lomljenju hleba. 14. A dok oni pak i|ahu prema Emausu, neki od straàra do|o{e u grad i javi{e Kajafi {ta se dogodilo. 15. I oni sastav{i se sa stare{inama, savetovahu se govore}i: "Evo, dok su vojnici spavali, do|o{e mnogi Njegovi u~enici i odne{e Njegovo telo. Pa nije li i Josif iz Arimateje jedan od Njegovih u~enika? 16. Zato on i molja{e Pilata za telo, da bi u svom vrtu mogao Ga sahrani i u sopstvenoj grobnici. Dajmo, zato, vojnicima novac, kaù da u~enici Njegovi do|o{e no}u i ukrado{e Njegovo telo dok oni spavali. A kad vest ova dopre do u{iju namesnikovih, mi }emo ubediti da je tako, a vas }emo za{tititi." (Pogl. 85, 1-16)

da da su ga

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ova je la` bila jednaka izdaji. Tako Me sve do kraja nisu priznavali i sve do kraja su Me izdavali. Jer oni koji su bili protiv Mene, hteli su, iz straha od Mene, da spre~e da narod poveruje u Moje Uskrsnu}e. Nakon smrti na krstu i nakon nestanka Mog zemaljskog tela, za koje su pretpostavljali da je bilo sklonjeno, verovali su da su Me pobedili, jer Me ni njihovi nevidljivi predvodnici u satanskim hijera-

575

rhijama nisu tamo opazili. Oni su verovali da Sam jo{ u blizini Zemlje, mo`da ~ak i kao du{a vezana za Zemlju koja poku{ava da se sakrije od njih. Oni jo{ nisu shvatali {ta se dogodilo i {ta se, za njihova ~ula neopaèno, izvr{ilo. Tek nakon Mog uznesenja u Nebo, nakon povratka Domu, Ocu, iskusile su du{e u svim podru~jima Pada, sve do kapija ~istog Postojanja, kako se odjednom sve izmenilo: satanske hijerarhije postale su pre~age lestava (koje vode) ka Nebu; postale su podru~ja ~i{}enja. Ona se sastoje od stepenica ~i{}enja, po~ev od stepenice Reda pa sve do stepenice Ozbiljnosti. Naredne tri ravni Strpljivost, Ljubav i Milosr|e - postale su razvojna podru~ja. To su predvorja Neba, koja tako|e spadaju u lestve (koje vode) ka Nebu. U njima svetla du{a koja je postala duhovno telo, ponovo u~i da primenjuje ve~ni Zakon u svim pojedinostima.

576

86 POGLAVLJE Isus se pojavljuje u hramu i prestaju krvne `rtve Duhovna zbivanja u Jerusalimu i okolini u danima nakon Isusovog odvajanja od tela (1-8)

1. Be{e to istoga dana u vreme `rtvovanja u hramu! Me|u onima {to prodavahu ìvotinje i ptice pojavi se Jedan u belim haljinama, blistaju}i poput svetlosti, a u ruci ima{e bi~ sa sedam konopa. 2. I od Njegova se pogleda trgovci i kupci u strahu razbeà{e, a neki popada{e po tlu kao mrtvi; jer se priseti{e kako ih Isus na isti na~in istera iz hrama pre svoje smrti. 3. I jedni su tvrdili da vide{e sablast, a drugi da vide{e Onoga koji be{e raspet i vaskrse iz mrtvih. 4. I toga dana presta{e `rtvovanja u hramu; jer svi se bojahu prodavati i kupovati; i zato~ene ìvotinje i ptice pusti{e na slobodu. 5. A sve{tenici i stare{ine ra{iri{e glas, da oni koji ovo ispri~a{e behu pijani i da ni{ta od ovoga ne vide{e. Ali mnogi potvrdi{e da Ga sopstvenim o~ima vide{e i da bi~ na le|ima oseti{e, ne mogav{i se odbraniti. Jer kad neki hrabriji me|u njima ispruì{e ruke, ne mogahu uhvatiti lik koji gledahu, niti bi~ {~epati koji ih udara{e. 6. I od onoga dana verovahu oni u Isusa, i da be{e poslan od Boga da oslobodi potla~ene i izbavi one koji behu vezani. I preobrati{e se i ne gre{i{e vi{e. 7. A i drugima se ukaza, s ljubavlju i saose}anjem, isceljuju}i ih svojim dodirom ili izbavljaju}i iz ruku progonitelja. I jo{ mnogo {ta sli~nog javljahu o Njemu, a mnogi govorahu: "Zaista do|e Carstvo Bo`je." 8. A ukazivahu se i neki koji behu umrli pa ustado{e po vaskrsenju Isusovom, i vide{e ih mnogi u Svetom gradu, i zle obuze veliki strah, a srca pravednih ispuni{e se svetlom i rado{}u. (Pogl. 86, 1-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

577

Mnogo od onoga {to se dogodilo i {to se razgla{avalo u danima pred Moj odlazak Domu, Ocu, odgovara istini. Neki su Me ljudi videli o~ima svoje du{e, drugi su pak videli samo odraz, kao "sliku u ogledalu" koju je njihova aura mogla privu}i iz atmosferske hronike. Moj ìvot kao Isusa iz Nazareta, nije u{ao samo u srca mnogih ljudi, ve} i u atmosfersku hroniku. U njoj je pohranjen jedan deo misli i ìvota ljudi i on jo{ deluje na Zemlju. Moje odvajanje od tela uzrokovalo je sna`niju aktivnost i zemaljskih i astralnih snaga. Aktivirala se tada i atmosferska hronika, pa su me tako neki ljudi videli kao odraz (sliku) iz atmosferske hronike. Drugi pak, ~ija su srca bila ispunjena Mojim ìvotom, videli su Me svojim duhovnim o~ima. Neki su, opet, preko atmosferske hronike videli du{e koje su ulazile u ona podru~ja ~i{}enja koja su odgovarala stanju njihove du{evne svesti. Mojom patnjom, smr}u i Mojim uskrsnu}em, Jerusalim i okolna mesta, u kojima Sam delovao kao Isus, dovedeni su u povi{eno zra~enje, pa su zato mnogi mogli da duhovno vide, a mnogi i da primaju iz atmosferske hronike. Potrebno je uop{teno naglasiti: Ne treba teìti primanju iz atmosferske hronike, ve} jedino primanju iz Duha Bo`jeg, {to je mogu}e samo ostvarivanjem i ispunjavanjem Bo`jih Zakona.

578

87. POGLAVLJE Isus se ukazuje Svojim u~enicima Za{to su u~enici mogli da vide Vaskrsloga? (1-2). Krst bez tela, simbol uskrsnu}a i pobede nad tamom (3-6). Spasenje samo preko vere? (7). Kr{ten Duhom Svetim (8). Nesebi~na ljubav obuhvata ~itavo Postojanje (9). Voditi Bogu posve}en ìvot (10). Bo`ji Duh koristi se bogatstvom re~i i pojmova ljudskih prenosilaca; njihovo zna~enje vremenom podleè promenama - Zajednice u Hristu do Doba Svetlosti (11-15).

1. Uve~e onoga dana, prvog dana sedmice, u~enici behu na okupu, a zbog straha od Jevreja behu zatvorili vrata. I do|e Isus i stade na sredinu me|u njih, rekav{i: "Mir vam!" A oni se upla{i{e, misle}i da vide duha. 2. A On im re~e: "Pogledajte, to Sam Ja glavom, kakvog ste Me nekad gledali. Duh se zaista moè ukazati u "mesu i kostima", kao {to vidite da ih Ja imam. Pogledajte Moje {ake i stopala, dotaknite ih i vidite!" (Pogl. 87, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja nisam imao telo od mesa i kostiju, ve} Sam Svoje duhovno telo prilagodio zemaljskoj vibraciji, uzdigav{i istovremeno svest u~enika, tako da su mogli da Me gledaju i ose}aju.

3. I rekav{i ovo, pokaza im Svoje ruke i stopala. I u~enici se obradova{e videv{i Gospoda. 4. A Toma, zvani Didim, jedan od u~enika re~e im: "Sve dok ne vidim na rukama Njegovim rane od klinova i ne metnem u njih prst svoj, i rukom svojom ne dotaknem srce Njegovo, ne}u verovati." Onda On re~e Tomi: "Evo ruke Moje, i srce Moje i stopala Moja; pruì ruku svoju i metni prst svoj u ranu od klina, a ruku poloì na srce Moje, i ne budi neveran, nego veruj." 5. A Toma Mu re~e: "Gospode Moj i Boè moj!" Re~e mu Isus: "Tomo, poverovao si jer si Me video; blaèni koji ne vide a ipak veruju."

579

6. Onda im Isus opet re~e: "Mir vam! Kao {to je Otac Moj poslao Mene, i Ja {aljem vas." I ovo rekav{i, dunu prema njima govore}i: "Primite Duha Svetoga, propovedajte Jevan|elje i objavite svim narodima vaskrsenje Sina Bo`jeg." (Pogl. 87, 3-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Zaista: "Blaèni koji ne vide a ipak veruju." Onome koji ìvi u Bogu i iz Boga nisu potrebni spolja{nji dokazi unutarnjeg ìvota. Dokaze o ìvotu unutarnjeg traì samo o n a j ~ovek koji ìvi u spolja{njem, koji vi{e ceni vidljive doga|aje od unutarnjih zbivanja. Iskaz: "Primite Duha Svetog" zna~i: Primite snagu iz ve~nog Zakona, primite Duha Svetoga, kako biste mogli da govorite i delujete iz Zakona ljubavi i mudrosti, da svim narodima objavite uskrsnu}e Sina Bo`jeg i donesete Jevan|elje ljubavi i mudrosti. Zaista, uskrsnu}e Sina Bo`jeg treba da nosite u srcu, a po Meni, Hristu, Vaskrslome, da uskrsnete iz svojih grehova, kako biste mogli u}i u @ivot, koji Sam Ja u Ocu. Ponavljam: Ko misli na Raspetoga i moli se telu koje visi na krstu Uskrsnu}a, taj i sam jo{ visi na krstu greha. On Me u svom srcu jo{ nije primio ni prihvatio. Ko, dakle, potvr|uje telo na krstu i drì se ~vrsto krsta sa izmu~enim telom, taj jo{ nije uskrsnuo u Meni, Hristu. On sam o sebi svedo~i da jo{ ìvi robuju}i grehu i da dopu{ta da ono gre{no deluje na njega. Demoni èle da vide Raspetoga, odnosno krst sa telom. Za njih on predstavlja poraz Nazare}anina - a ne Hristovu pobedu. Mrtvim telom na krstu oni èle da ~ove~anstvu usade predstavu da je Sin Bo`ji podlegao grehu. Ali, Ja Sam uskrsnuo i vratio se Ve~nome. Ja Sam vam doneo Spasenje. Krst bez mrtvog tela simbolizuje Uskrsnu}e i pobedu nad tamom. Zato }e se svi ljudi koji ìve u Meni i kroz koje Ja ìvim, dràti krsta pobede, koji je bez tela. I kao {to Sam Ja postigao pobedu nad tamom, tako su ljudi i du{e koji svesno u Mene veruju i

580

svakodnevno sve vi{e vr{e volju Presvetoga, postigli pobedu nad grehom.

7. U~ite svetom Zakonu ljubavi koji vam Ja dadoh. Onima koji se odreknu svojih grehova, bi}e opro{teni, a koji i dalje gre{e, osta}e im. (Pogl. 87, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i: "onima koji se odreknu svojih grehova, bi}e opro{teni, a koji i dalje gre{e, osta}e im" zna~e: Onaj ko moli za opro{tenje i opra{ta, i ispravi ono {to je prouzrokovao ukoliko je to jo{ mogu}e, i sli~no onome {to je dovelo do greha vi{e ne ~ini, dakle vi{e ne gre{i odrekao se greha. Onome, me|utim, koji uprkos boljem znanju, uprkos opra{tanju i moljenju za opro{tenje ponovo ~ini iste grehe, ne moè se izbrisati greh, ~ak ni ako je molio za opro{tenje. I ako ti tvoj bli`nji, prema kome si gre{io, ne oprosti, ni tvoj nebeski Otac ne moè ti oduzeti taj greh. No, Njegova }e milost i ljubav ipak uticati da se tvoj bli`nji brè spozna i oprosti ti - onda kada on po svojoj slobodnoj volji za to bude spreman. Niko ne moè da kaè da }e mu samo verom u Mene, Hrista, biti izbrisani njegovi gresi. Onaj ko ne spozna svoje grehe, ne pokaje se, te jo{ i dalje gre{i, taj ostaje gre{nik. Moj ~in Spasenja ne}e mu izbrisati greh. Ko ne spozna samoga sebe, ne}e spoznati ni svoje grehe, ne}e ih ni okajati niti ispraviti ono {to je u~inio svom bli`njem. Onaj, dakle, ko ne u~ini ove korake prema samospoznaji, prema istinskom kajanju i opra{tanju, moljenju za opro{tenje i ispravljanju, taj }e uvek iznova padati u iste grehe. Iako u svim du{ama sija svetlost blagoslova, Spasenje, savr{en }e ipak postati samo onaj koji svoju du{u o~isti i odràva je ~istom. Moj ~in Spasenja nije izbrisao grehe sveta, grehe svih du{a i ljudi. On (~in) je snaga i izvor snage za sve koji okaju svoje grehe i koji ih vi{e ne ~ine. Spasenje je potpora du{i i za{tita od rastvaranja du{e. Ono je i svetlo na putu ka Srcu Bo`jem.

581

Nijedan ~ovek i nijedna du{a ne moè izbe}i spoznavanje svojih grehova, njihovo okajavanje i neponavljanje. Du{a i ~ovek posta}e ~isti tek kada budu sve vi{e i ispunjavali Zakon ljubavi. Spasenje du{e okon~ano je tek kad du{a postigne ~istotu i kad svesno postane dete ~istoga srca. Sama vera u Mene, Spasitelja svih du{a i ljudi, ne donosi ~istotu du{e i ~oveka. Spasenje ne moè razre{iti greh ukoliko nije prethodila spoznaja i pokajanje gre{nika. Spasenje predstavlja potporu, snagu i svetlo za du{u i omogu}uje razre{enje greha onda kada gre{nik spozna svoje grehe, okaje ih i vi{e ih ne ~ini, a prouzrokovano ispravi ukoliko je to jo{ mogu}e. Tako on dopu{ta da svetlo Spasenja postane unutarnji plamen ljubavi koji ga potom osloba|a i vodi na putu u O~evu ku}u, ka srcu Bo`jem.

8. Kr{tavajte one koji veruju i koji se pokaju, blagosiljajte ih i pomazujte, i ~istu `rtvu prinosite od plodova zemlje, koju Ja odredih kao spomen na Mene. (Pogl. 87, 8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite: Vaì samo duhovno kr{tenje. Sve drugo su simboli i kao takvi nemaju nikakvu snagu izraza ni vrednost, jer ne pripadaju Zakonu Bo`jem. Ritualni blagoslov, pomazanje i `rtvovanje plodova zemlje nisam uveo radi spolja{njeg. O tome je govoreno kao o simbolu unutarnjeg ìvota, a nije se pritom mislilo na spoljnu ceremoniju. Uistinu je duhovno kr{ten samo onaj kroz kojeg deluje Duh Bo`ji i koji vi{e ne gre{i. Zato u~ite svoje bli`nje da se drè Zakona Bo`jeg. Ako se ~ovek odupro grehu i tako postao ~istog srca, i ako se drì Zakona Bo`jeg, onda je i ispunjen Duhom Istine. On je tada i duhovno kr{ten. Va{ je zadatak da se drìte zakona Bo`jih - a onda tek da pou~avate. I Duh }e Sveti onda krstiti one koji su ~istoga srca. Jer, Ja, Hrist u Ocu, kr{tavam Duhom Svetim, vatrom Unutarnjeg ìvota.

582

9. Evo, na krstu `rtvovah Svoje telo i krv Svoju za spasenje sveta od greha protiv ljubavi i od krvnih `rtava i gozbi pro{losti. (Pogl. 87, 9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kako sada tako i ubudu}e, oni koji iskreno okajavaju svoje grehe i vi{e ih ne ~ine, odusta}e i od krvnih `rtava i raskala{nih gozbi. Onaj ko vi{e ne gre{i protiv nesebi~ne ljubavi, taj je svesno u ljubavi Bo`joj i ljubi nesebi~no sve ljude i ~itavo Postojanje, sve {to je iz Boga: ìvotinje, biljke, a i kamenje. Oplemenjeni ~ovek i du{a proèta Bo`jom ljubavlju, ne}e vi{e skrnaviti ìvot. Ko je za Boga, taj je i za svog bli`njeg - a tako i za svet ìvotinja, biljaka i minerala.

10. A vi treba hleb @ivota i vino Spasenja zajedno s tamjanom da prinosite u ~istom darovanju, kao {to stoji o Meni napisano, i od toga da jedete i pijete za spomen da Ja sve koji u Mene veruju oslobodim starog robovanja praotaca va{ih. (Pogl. 87, 10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "A vi treba hleb @ivota i vino Spasenja zajedno s tamjanom da prinosite u ~istom darovanju", shodno smislu zna~i: Ko vodi posve}eni, dakle Bogom ispunjen ìvot, ko svoje misli, re~i i dela posve}uje Ve~nome, taj }e Mene spominjati u svemu: I svaki njegov obed bi}e jedan obed sa Mnom, jer on zahvalno prima darove iz ruke Bo`je i svesno ih u sebe prihvata. Ko veruje u Mene, svog Spasitelja i prihvata i ostvaruje ono ~emu Sam u~io, oslobo|en je od robovanja grehu. Sve ono {to je iz Mojih re~i bilo izvedeno i povr{no u~injeno, ne pripada Unutarnjem ìvotu, a ni Mom u~enju.

11. Jer oni svoj trbuh na~ini{e bogom i ovom bogu `rtvovahu nevina stvorenja zemaljska umesto svoju krvoèdnu prirodu.

583

12. I oni jedo{e meso i pi{e krv na vlastitu propast, tela svoja upropa{tavahu i ìvot svoj skra}ivahu kao neznabo{ci koji ne poznaju istinu, ili je pak poznavahu, no preokrenu{e je u laì. 13. I kao {to Ja {aljem vas, tako i vi druge da {aljete, da i oni ovo sve ~ine u Moje Ime": i On poloì na njih Svoje ruke. 14. A isto kao apostole, postavi On i proroke, jevan|eliste i sve{tenike, sveto jedno sve{tenstvo, i poloì Svoje ruke na sve koje izabrahu za |akone, na svakog od ~etiri puta dvanaestorice. 15. A ovi su za upravljanje i vo|enje univerzalne zajednice, kako bi svi besprekorni bili, svako na svome mestu u jedinstvu tela Hristovog. (Pogl. 87, 11-15) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite: I re~i u knjizi zvanoj "Jevan|elje Isusovo" treba razumeti shodno smislu: Moja je Re~ ve~na Istina. Ali kako ve~na Istina nema ljudski govor i re~i, Ja ve~nom Istinom ispunjavam re~i Bogom ispunjenih ljudi, kako bi ljudi mogli da Me ~uju i shvate - ve} prema otvorenosti svoje svesti. Istina, Svezakon, deluje u svemu, ali ona nije omota~, materija. Sve ono {to Zemlja daje kao ìvot: carstva prirode i ìvotinja, kao i ~ovek, samo su odrazi ve~ne Istine, ve~nog Zakona. A tako je i Re~ Bo`ja, izgovorena kroz ljudska usta, samo odraz Istine. Ako ~ovek èli da Me razume, treba da se ose}ajima unese i prozre smisao re~i, Istinu, koja Ja Jesam u re~i ~oveka ispunjenog Bogom. Re~ Bo`ja, izgovorena preko ljudi, posrednik je Istine, te i treba da se shvati po smislu. Onako kao {to su ljudi od epohe do epohe podlo`ni promeni svog mi{ljenja, govora i delovanja, isto se tako menjaju i njihovi pojmovi i re~i. Duh Istine, Ja Jesam, koristi u svakoj epohi uvek nove re~i i pojmove, svojstvene tada ìvim prorocima i prosvetljenim ljudima.

584

Mnoge re~i i pojmovi imaju danas (1989) druga~ije zna~enje od onog u prethodnim vremenima. Zato Ja obja{njavam i ispravljam zapisano, onda kada dana{nji pojmovi (1989) odstupaju od onda{njih. A tako se mora uzeti u obzir i jezi~ko blago prenosilaca koji su boànsku poruku unosili uvek u re~i svoga vremena. Ukoliko prenosilac inspirativno prima boànsku poruku, tada Duh @ivota za preno{enje Istine koristi jezi~ko blago i pojmove primaoca. Stoga re~i, kao {to je objavljeno, treba razumevati samo po smislu - odnosno prihvatati shodno smislu, a ne doslovno. Ko se hvata za slovo, taj Istinom smatra materijalni omota~ i ne moè razumeti smisao ìve re~i. Zato dakle: ostvarite najpre ono {to moète razumeti; onda }e se va{a duhovna svest pro{iriti i za druge aspekte iz ve~ne Istine i vi }ete postepeno mo}i da sve vi{e razumevate i ostvarujete. Zato i re~i kao npr.: "jevan|elisti", "sve{tenici", "sveto sve{tenstvo" i "|akoni", treba razumeti po smislu. Prenosilac, koji je poruku zapisao pre mnogo zemaljskih godina, koristio je svoje jezi~ko blago i pojmove koji su bili uobi~ajeni za tada{nja zajedni{tva i zajednice ljudi u Duhu Bo`jem. Ponavljam: Duh @ivota polaè Istinu u re~ Bogom ispunjenih ljudi, a ~ovek tu re~ izgovara na svom maternjem jeziku. Duh, Bog, moè primeniti samo one ~ovekove re~i koje ~ovek i sam upotrebljava. Zato re~i Istine treba razumeti shodno smislu. I zato moram uvek iznova da obja{njavam i ispravljam. To je vaìlo i vaì za sve vremenske epohe. Tuma~im: Shodno smislu, govorio Sam Svojima: Postavi}u proroke, i prosvetljeni mu{karci i ène svedo~i}e o ìvotu u Bogu. U svim }e vremenima postojati jedna vojska ostvarenih ljudi koji teè Bogu i sve vi{e ispunjavaju volju Bo`ju. I oni koji ispunjavaju Bo`ju volju, ìve}e u zajedni{tvu, u bratstvu sa Mnom, Hristom. Mnogi od onih koji su pozvani, osnova}e zajednice u Mome Duhu. Sve dok svi ljudi ne budu ìveli u Meni, Hristu, u zajednicama }e biti potrebni: stare{ine, duhovni u~itelji, voditelji i iscelitelji. Iz prazajednica u Meni, Hristu, treba uvek iznova da proizlaze stare{ine, u~itelji, voditelji i iscelitelji, koji }e se sa pripadnicima prazajednice o svemu dogovarati i usagla{avati, i onda ono {to se zajedni~ki odlu~i i uvoditi i sprovoditi.

585

Ove zajednice su praslika ìvota u zajedni{tvu ljudi sa Mnom. Stare{ine, u~itelji, voditelji i iscelitelji izjedna~eni su sa ostalim pripadnicima zajednice. Svi su me|usobno bra}a i sestre u Meni, Hristu. Ali, sve dok svi ljudi ne postanu jedan narod u Meni, Hristu i dok ne budu ìveli Zakon ljubavi i ìvota i sledili jedinog Pastira, Hrista, bi}e potrebni stare{ine, u~itelji, voditelji i iscelitelji, koji se, me|utim, ne}e uzdizati iznad ostalih pripadnika zajednice. A kad Doba Svetlosti preobu~e Zemlju, vi{e ne}e biti ni u~itelja, ni voditelja, ni iscelitelja, jer }e onda biti obavijeno Carstvo Bo`je na Zemlji finotvarnim carstvom; bi}e j e d n a zajednica ljudi i bi}a Svetlosti, bi}e j e d a n vladar i vo|a - Hrist. I kako gore, sli~no }e biti i dole, odnosno na Zemlji i Carstvu Bo`jem. Kada Moj ìvot bude postao ìvotom svih pripadnika prazajednica, onda }e takozvane stare{ine u prazajednicama preuzeti druge du`nosti. To }e onda biti oni Stariji i Mudri koji znaju sve o Unutarnjem ìvotu a poznaju i razvoj sve do Carstva Mira Isusa Hrista; onda }e i pripadnici prazajednica mo}i da ih pitaju za savet.

586

88. POGLAVLJE Osmi dan posle Uskrsnu}a Izrael i Jerusalim su tamo gde ljudi ispunjavaju Bo`ju volju - Gre{ni svet ne prepoznaje istinske sinove i k}eri Bo`je, a ni veliku ènu koja priprema put Hristu (1-3). On kroz nju zra~i Svoju svetlost {irom zemaljske kugle (4-7). Ljudi dobre volje pronalaze put u unutarnje (8). U borbi protiv Svetlosti sveta tama }e biti pobe|ena (9-10). Hristovo delo Spasenja spre~ilo je zamisao ènskog an|ela: degradacija svih ìvotnih oblika i razlaganje Stvaranja (11-12).

1. Sedam dana potom sledbenici Njegovi behu opet u onoj gornjoj prostoriji. A vrata behu zaklju~ana. I do|e Isus i stade usred njih i re~e: "Mir vam!" I oni Ga prepozna{e setiv{i se Svete Ve~ere. 2. I On im govora{e: "Ljubite se izme|use i ljubite sva stvorenja Bo`ja! Ipak vam kaèm, nisu svi koji imaju lik ~ove~ji, ljudi. Jesu li po slici i prilici Bo`joj mu{karci i ène koji vr{e nasilje, ugnjetavaju i ~ine nepravdu i ra|e laì govore no istinu? 3. Zaista nisu, sve dok se ponovo ne rode i u srca svoja Duha ljubavi i mudrosti dok ne prime. Jer samo }e onda biti sinovi i k}eri Izrailjevi, a ako su od Izrailja, onda su, dakle, i deca Bo`ja. I zato Ja do|oh u ovaj svet i zato postradah u rukama gre{nika." (Pogl. 88, 13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko se ne pridràva zapovesti nesebi~ne ljubavi, taj ne voli ni svoje bli`nje, a ni ìvotinjski, biljni i mineralni svet. Samo onaj ko voli nesebi~no, vole}e nesebi~no i svoje bli`nje i ~itavo Postojanje, pa tako i ìvotinje, biljke i kamenje. Ko ne ìvi iz Bo`je ljubavi, taj i ne daje iz struje nesebi~ne ljubavi i stoga je slep za istinu. Onaj slepi je takav da udara oko sebe naslepo - po{to je slep. On misli samo na sebe i tako postaje sin ili k}er okrutnosti. Zato nisu svi koji imaju ljudski oblik svesne slike i prilike Bo`je. Istinskim Bo`jim sinovima i k}erima zva}e se samo oni koji teè

587

nesebi~nom ìvotu i u jedinstvu su sa bli`njima i sa svim ìvotnim oblicima. I istinskim sinovima i k}erima Izraela zva}e se samo oni koji ìve u istinskom Izraelu i istinskom Jerusalimu i ispunjavaju Bo`ju volju u Istinskom Izraelu i u istinskom Jerusalimu. Jer Izrael i Jerusalim su tamo gde se ljudi trude da ispunjavaju Bo`ju volju. Izrael i Jerusalim su tamo gde blagoslov u {irokoj struji te~e ovom Zemljom. Ko veruje da }e Izrael i Jerusalim u kojima Sam Ja kao Isus iz Nazareta delovao pre dve hiljade godina, biti i Izrael i Jerusalim dolaze}eg "vremena Duha", taj se vara: ne zavisi to od mesta, ve} od zra~enja zemlje. Iz zemlje izbija zra~enje za Carstvo Bo`je na Zemlji. Ono }e se izgraditi tamo gde su ljudi koji se odista zovu sinovima i k}erima Bo`jim. Ja Sam postradao u rukama gre{nika jer Me sinovi i k}eri starog Izraela nisu prihvatili. A stari Izrael i stari Jerusalim su ostali u svom grehu, i oni }e propasti. Iz ru{evina starog, gre{nog sveta izrasta Novi Izrael i Novi Jerusalim, Carstvo Bo`je na Zemlji. Bo`ji sinovi i k}eri koji izgra|uju Novi Izrael i Novi Jerusalim, bi}e - sli~no kao i Ja, kao Isus iz Nazareta - progonjeni, ismejavani i klevetani. Gre{ni svet, koji se sastoji od sinova i k}eri okrutnosti, ne}e prepoznati svesne sinove i k}eri Bo`je, kao {to ni Mene, Bo`jeg Sina, svog Spasitelja nisu prepoznali. A i velika èna, duhovno bi}e u zemaljskom ruhu, koja boravi me|u ljudima da bi Meni, Hristu pripremila puteve, bi}e kao i Ja, Isus iz Nazareta, prepoznata samo od malobrojnih, a ne od sveta, pa ni od svih iz unutarnjeg kruga. Mnogi sinovi i k}eri sveta su protiv nje jer je ona postojano u Jevan|elju ljubavi i ìvi u Meni, Hristu - i sa Mnom u Ocu, za Novo Doba, doba Hrista, koji Ja Jesam. Onako kao {to Jevreji jo{ i danas ~ekaju Mesiju, i kao {to Mene, Hrista, Mesiju, ne prihvataju, tako isto je i èni koja ide preda Mnom, Hristom, da bi pripremila Moj dolazak. Mnogi su ljudi govorili o Mesiji, ali Me nisu prepoznali dok Sam kao Isus iz Nazareta boravio me|u ljudima. A mnogi ljudi govore i o jednoj velikoj èni koja - kako je to davno predskazano - prethodi

588

Gospodu da bi Mu pripremila puteve. Ona je kao ~ovek me|u ljudima, ali oni je ipak ne prepoznaju. Onako kao {to Sam Ja neprepoznat oti{ao sa Zemlje, sli~no }e i ona neprepoznata oti}i sa Zemlje. I mnogi }e i dalje ~ekati na veliku ènu koja Meni, Hristu treba da pripremi puteve; a ona je ve} bila me|u njima. I me|u velika Doba,

tek kad sazre vreme i prodre istina, ljudi }e shvatiti da je njima bio deo Zraka boànske Mudrosti, u zemaljskom ruhu: èna u Meni, Hristu, i mi u Bogu, na{em ve~nom Ocu, za Novo za Hristovo carstvo.

Re~ima "velika èna" ne misli sa na ~oveka, ve} na boànsko bi}e koje boravi u zemaljskom ruhu (1989).

4. I govora{e Isus: "Ja Sam stajao usred sveta i vide{e Me i ~u{e Me u telu od mesa, i Ja sve ljude na|oh prezasi}ene sopstvenom poùdom i sopstvenim ludostima opijene, i nikoga ne na|oh da je gladan i èdan mudrosti Bo`je. I du{a Moja tugova{e nad decom ljudskom: jer su slepi u srcima svojim i gluvi u du{ama svojim i ne ~uju glas Moj. 5. Ovo su re~i koje vam govorih dok jo{ bejah s vama, da se ispuni {to je napisano za Mene u zakonu Mojsijevom i kod proroka i u psalmima." 6. I On otvori um njihov, da mogu da shvate Pismo, i re~e im: "Tako je napisano i tako je odre|eno Hristu, da postrada i vaskrsne iz smrti tre}ega dana. I pokajanje i opro{taj grehova da se propovedaju u ime Moje me|u svim narodima, po~ev od Jerusalima. A vi ste svedoci ovome. 7. I evo, Ja }u vam poslati obe}anje Oca Mojega koga ne videste na Zemlji. Jer zaista vam kaèm, kao {to je ~itav svet razoren zbog greha i oholosti jedne ène, tako }e on biti spasen bezazleno{}u i istinom druge jedne ène, a i kroz vas treba da se spase." (Pogl. 88, 4-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

589

Stoji napisano: "Ja Sam stajao usred sveta i vide{e Me i ~u{e Me u telu od mesa, i Ja sve ljude na|oh prezasi}ene sopstvenom poùdom i sopstvenim ludostima opijene, i nikoga ne na|oh da je gladan i èdan mudrosti Bo`je." Pro{le su gotovo dve hiljade godina. A jo{ su mnogi ljudi prezasi}eni sopstvenim strastima i opijeni sopstvenim ludostima. Ja Sam zaista stajao usred sveta - i malo Sam ljudi na{ao koji su bili gladni i èdni Bo`je mudrosti. A sli~no doìvljava i èna koja Mi priprema puteve. Ona stoji usred sveta. I Moja re~, re~ Spasenja, zvoni kroz nju kao Proro~ka re~ i prodire u ~itav svet (1989). Mnogi ~uju Moje re~i kroz nju - a ipak ostaju gre{nici. Ali, i mnogi se preobra}aju i trude se da napuste gre{ni svet, dakle da vi{e ne gre{e, da bi stupili u vojsku onih koji grade Novo Doba, doba Hrista, koje Ja Jesam. Zato {to je stari svet ostao gre{an, on }e i umreti u svojim gresima - a sa njim i svi oni ljudi koji su ostali privrèni tim gresima. Stoji zapisano: "...Kao {to je ~itav svet razoren zbog greha i oholosti jedne ène, tako }e on biti spasen bezazleno{}u i istinom druge jedne ène, a i kroz vas treba da se spase." Shvatite: Jedna èna, tj. ènsko duhovno bi}e, manifestacija ènskog dela Boga, prouzrokovala je "Pad". Bog, Ve~ni, je i mu{ko i ènsko; tj. On je i davaju}i i primaju}i. @enski princip, manifestovani ènski deo Boga, hteo je da bude isti kao mu{ki princip, kao Bog u Svojoj sveprisutnosti, mu{ko i ènsko, davaju}i i primaju}i, Svestruja, Postojanje. @ena o kojoj stoji zapisano "...tako }e on (svet) biti spasen bezazleno{}u i istinom druge jedne ène, a i kroz vas treba da se spase", jeste deo Zraka - Serafim - boànske Mudrosti, visoko duhovno bi}e pred prestoljem Svemogu}eg - sada (1989) u zemaljskom ruhu. Sa sinovima i k}erima Bo`jim ona doprinosi spasenju mnogih. Zajedno sa njima ona izgra|uje novi svet, Carstvo Bo`je na Zemlji. Re~ "bezazlenost" zna~i: jednostavna. Uistinu jednostavna, bez dru{tvenog poloàja i ugleda u svetu, bez velikog imena ona ide ovom Zemljom, a Ja, Hrist kroz nju zra~im Svoju svetlost na ~itavu Zemlju, svim ljudima koji su spremni da prihvate i ispunje Moju svetu re~. I

590

kao {to Sam ~inio i pre kao Isus iz Nazareta, tako Ja i sada donosim Istinu, Put i @ivot, Ja Jesam, onima koji veruju u Mene, koji ostvaruju i ispunjavaju ono ~emu ih Ja u~im i ono {to im dajem kroz Proro~ku re~: Zakon Bo`ji. Ono ~emu Sam Ja kao Isus iz Nazareta u~io, tome Ja opet u~im i produbljujem ga kao Hrist kroz nju, koja ide ispred Mene, kroz ènu pred prestolom Bo`jim. Ona }e ostati neprepoznata dok se u ljudskim srcima ne rodi istina. I koji onda budu ispunjeni istinom i budu govorili i davali iz istine, oni }e je prepoznati i svedo~i}e o toj èni, koju svet nije prepoznao u zemaljskom ruhu, da je zaista ìvela i delovala za Istinu i Istinu u Meni, Hristu, donela ~itavom svetu. Mnoga bi}a Svetlosti stoje u Mome nalogu Spasenja, da bi zakon ljubavi doneli u svet i omogu}ili da bude vidljivo - Bo`je Carstvo na Zemlji. Za ljude nevidljiva bi}a iz Boga pripremaju ljubljenoj k}eri Mudrosti i sinovima i k}erima Bo`jim puteve u Novo Doba. Re~i poslanja, koje Sam Ja govorio Svojim apostolima i sledbenicima, nisu vaìle samo za njih, nego su bile govorene za sve ljude i za sve Bo`je sinove i k}eri na Zemlji koji sve vi{e ispunjavaju volju Ve~noga.

8. Radujte se, dakle, i veselite se; jer ste blagosloveniji od svih drugih na Zemlji; jer ste vi Dvanaest hiljada Mojih koji }e spasti svet. (Pog. 88, 8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i "...jer ste vi Dvanaest hiljada Mojih koji }e spasti svet" treba razumeti po smislu. Brojevi su u onda{njem vremenu imali druga~ije zna~enje nego u dana{njem, vremenu uùrbanog ìvota (1989), koje je Ve~ni ve} skratio. Ne drìte se brojeva, ve} jedino Mene, Hrista. Shvatite: Oni koji ìve u Meni, Hristu, i stoje u Mome nalogu, ne}e spasti svet, ali }e doprineti tome da ljudi dobre volje prepoznaju Mene, svog Spasitelja i da putem unutarnjeg, kojem ih Ja u~im, do|u do srca Bo`jeg.

591

9. I jo{ vam kaèm, kada veliki tiranin i svih sedam tirana po~e{e uzaludno da se bore protiv Svetlosti, ne zna|ahu s kime i protiv koga se bore. 10. Jer oni ne vide{e ni{ta do Svetlosti blistave, i jer bore}i se, svoje snage tro{ahu jedan protiv drugog, i tako dakle be{e. (Pogl. 88, 9-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Veliki tiranin" bio je predvodnik demona. Drugih sedam tiranina su zajedno sa njim ~inili glavu tame, jer tama je poku{ala, i jo{ poku{ava da izgradi svoju teritoriju sli~no kao {to je izgra|eno i Carstvo Bo`je: Ve~ni, i sedam vladara neba. Kada Sam Ja, Savladar, izi{ao iz Neba, Moje Svetlo bilo je zastrto. Ja Sam i{ao kroz satanske hijerarhije - koje su posle spasiteljskog ~ina postale ravnima ~i{}enja - i ostao Sam neprepoznat. Tek kada Sam stupio u ruho materije, kada Sam se, dakle, utelovio, bio Sam prepoznat od tame. Od tog trenutka sila tame se borila protiv Mene kako bi na Mene stavila ruku. Shvatite: Ko se bori protiv bli`njeg, taj rasipa svoju du{evnu i fizi~ku snagu i tako postaje sve slabiji. Tako i tama, po~ev od Pada, sve vi{e slabi i gubi tlo pod nogama. Svetlost sveta, koja Ja Jesam, pobedi}e i obasjati ~itavu Zemlju i mir }e vladati u ljudima koji ìve u zraku Svetlosti.

11. I zato im oduzeh ~etvrtinu njihove snage, da nemaju toliku snagu i da ne ustraju u svojim zlim delima. 12. Jer kroz involuciju i evoluciju izvr{i}e se spasenje sveta: kroz silazak Duha u materiju i uzdizanje materije u Duh za sva vremena." (Pogl. 88, 11-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

592

Ja ispravljam slede}i iskaz: "I zato im oduzeh ~etvrtinu njihove snage, da nemaju toliku snagu i da ne ustraju u svojim zlim delima." Nisam Ja oduzeo, niti oduzimam ljudima snagu. Oni sami rasipaju svoju ìvotnu snagu, svojim nezakonitim mi{ljenjem, govorenjem i postupanjem i borbom sa svojim bli`njima. Shvatite: Da su du{e na taj na~in sve vi{e gubile ìvotnu snagu, onda bi nastupilo ono {to je èna koja je htela da bude kao Bog poku{ala da postigne: razlaganje boànskog Stvaranja, tako da bi svi ìvotni oblici bili rastvoreni i pre{li u prastruju, u praenergiju. Svako duhovno bi}e, svaka du{a i svi drugi ìvotni oblici postepeno bi se rastvorili. Jer je ènski princip, ènski an|eo, ènska manifestacija Boga htela opet prastanje: svestruje}a, sveprisutna praenergija bez duhovnih ìvotnih oblika. Onda bi ona opet bila u sveprisutnoj struji, i tako bi pobedila Otac-Majka Boga i, kao sveprisutna boginja, stvorila bi samu sebe i sve ìvotne oblike. To je, dakle, bila njena èlja: da sve du{e sve vi{e gube ìvotnu snagu kako bi se oblikovana supstanca, du{a i duhovno telo, degradirali i u{li u prastruju. Iz prastruje bi ona onda iznova crpla i stvarala. Svojim Delom Spasenja i ucepljivanjem spasiteljske svetlosti u sve du{e i ljude, Ja Sam zaustavio tu degradaciju. Od Mog Spasiteljskog dela naovamo, vi{e nije mogu}e da se od Boga stvoreni ìvotni oblici rastvore i uliju u praenergiju, u teku}u struju, u struju stvaranja. Svaka du{a se, dodu{e, moè opteretiti, ali ne i rastvoriti. U Spasiteljskom ~inu zasnovana je evolucija du{e. Bo`ji Duh u Meni, Hristu, si{ao je u materiju: to je ta Delimi~na snaga Prasnage. Ta Delimi~na snaga Prasnage u du{ama, uzdi}i }e se opet zajedno sa du{ama u ve~no Postojanje. To se, kroz transformaciju i evoluciju, i doga|a i doga|a}e se "kroz sva vremena" - dok svaka du{a opet ne postane ~isti duhovni oblik, onakvo duhovno bi}e u Bogu kakvo je i proizi{lo iz Boga. Otac-Majka Bog u Svom Sinu, koji Ja Jesam, Hrist, jeste pobeda nad tamom i materijom.

593

89. POGLAVLJE Isusovo ukazivanje na jezeru Genisaretskom Vaskrsli sre}e Svoje sledbenike (1-5). Istinski sledbenici: vodi~i, a ne pastiri; stene vere i ispunjenosti Bogom - Prazajednice su ono jedno stado Pastira Hrista (6-8). Klju~evi Nebeskog carstva (9). Opasni i vo|eni od ljudskog "ja" ili od Ve~nog (10). [ta tvoj bli`nji ~ini, to nije tvoja briga (11-12)

1. Potom se Isus na ovaj na~in opet ukaza sledbenicima Svojim, na jezeru kod Tiverija: Behu zajedno Simon Petar i Toma, zvani Didim, i Natanailo iz Kane Galilejske, i Jakov i Jovan, i jo{ druga dvojica sledbenika Njegovih. 2. Re~e im Petar: "Idem da lovim ribu." Oni mu reko{e: "Idemo i mi s tobom." I izi|o{e i u|o{e u ~amac, ali te no}i ne ulovi{e ni{ta. A kad ve} bi jutro, staja{e Isus na obali; ali sledbenici ne pozna{e da je to Isus. 3. I Isus im re~e: "Deco, imate li {togod za jelo?" Odgovori{e Mu: "Nemamo dovoljno za sve. Samo veknicu hleba, malo ulja i ne{to su{enog vo}a." A On im re~e: "Dovoljno je. Do|ite i jedite!" 4. I On ih blagoslovi, i oni jedo{e i nasiti{e se. A be{e tu i kr~ag pun vode i On u isti mah i njega blagoslovi, i gle, ona postade plodom vinove loze. 5. I oni se za~udi{e i reko{e: "To je Gospod." A nijedan se ne usudi da Ga upita: "Ko si Ti?" Jer su znali da je to Gospod. (Pogl. 89, 1-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Za Moje apostole i u~enike postao Sam vidljiv transformi{u}i naniè vibraciju Svog duhovnog tela i podiù}i vibraciju njihovih du{a. Tako Sam im pokazao da Sam sa njima. Mi smo se, dakle, susreli na vi{em stupnju vibracija. Me|utim, oni su Me prepoznali tek kada Sam progovorio i postupio sli~no kao kad Sam bio Isus iz Nazareta. Ono {to ih je podse}alo na Mene, to Sam i mogao podsta}i

594

u njima, jer su ove slike bile pohranjene u njihovom unutarnjem, tako da su Me po tome prepoznali. Sa njima, me|utim, nisam jeo ni pio materijalnu supstancu, jer duhovno telo ìvi isklju~ivo od ~iste supstance, od Boga.

6. A ovo be{e {esti put da se Isus ukaza sledbenicima Svojim po{to vaskrse iz mrtvih. A kad obedova{e, re~e Isus Petru: "Sine Jonin, ljubi{ li Me vi{e od ovih?" On Mu odgovori: "Da, Gospode, Ti zna{ da Te ljubim." Re~e mu: "Napasaj jaganjce Moje!" I On mu i po drugi put re~e: "Petre, sine Jonin, ljubi{ li Me?" On Mu odgovori: "Da, Gospode, Ti zna{ da Te ljubim. "I On mu re~e: "Napasaj ovce Moje!" 7. I onda mu i po tre}i put re~e: "Petre, sine Jonin, ljubi{ li Me?" A Petar se raàlosti {to mu On i po tre}i put re~e: ljubi{ li Me? I odgovori Mu: "Gospode, Ti sve zna{, Ti zna{ da Te ljubim." 8. Isus mu re~e: "Napasaj stado Moje. Zaista, zaista ti kaèm: Ti si stena iz velike stene, i na toj steni izgradi}u Zajednicu Svoju, i Ja }u tebe uzdi}i izme|u dvanestorice Svojih za namesnika Svog na Zemlji, da bude{ sredi{te jedinstva dvanaestorice ove, i jedan drugi bi}e pozvan i izabran da zauzme tvoje mesto me|u dvanaestoricom, a ti treba sluga slugama da bude{ i ovnove Moje, i ovce Moje i jaganjce Moje da napasa{. (Pogl. 89, 6-8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Pitanje upu}eno Petru postavlja se svim ljudima koji sve vi{e izvr{avaju Bo`ju volju i bivaju Zakonom ljubavi. Ja, Vaskrsli, nisam govorio glasom ljudi, jer Ja vi{e nisam bio ~ovek. Moje duhovno ruho, duhovno telo, bilo je i jeste slika i prilika Oca. Ja Sam glasom univerzuma govorio u glas srca onih koji su mogli da Me ~uju. Moje boànske re~i "Ljubi{ li Me vi{e od ovih?" nisu bile upu}ene samo Petru, nego i prisutnim sledbenicima i, na kraju krajeva, svim ljudima. Jer, najvi{e ljubi onaj koji u velikoj meri ispunjava Bo`ji zakon i Mene vi{e ljubi nego svet.

595

Takvi ljudi su stene o koje udaraju talasi, jaki u veri i svesni Boga, Njima je dato da tuma~e jevan|elje ljubavi i da u~e zakonima ìvota - jer oni sami napajaju se iz Bo`jeg Duha i ìve u Duhu Gospodnjem. Takvi ljudi i mogu da se iz Duha Ve~noga brinu o Mojim jaganjcima na pa{njacima ve~nog ìvota i da ih vode u cvetne livade duhovnog postojanja, jer Ja ìvim i delujem kroz njih, koji ìve u Duhu ljubavi i u Bo`jem zakonu i poznaju ga. Njima je data snaga da u~e Moje ovce i da im pribliè Zakon ìvota, kako bi i one prona{le put ka pa{njacima @ivota i postali jaganjci, i sjedinili se sa Ve~nim. Ko ìvi u Zakonu ìvota, u Bogu, taj }e ovce voditi jednome stadu, ~iji Sam pastir Ja, Hrist. On }e se truditi da se ovce ne ra{trkaju i ne razdvajaju. On sam, pak, bi}e samo vodi~ - a ne pastir. Iz ovakvih ljudi, koji su u Meni postali stenom vere i ispunjenosti Bogom, proizi}i }e univerzalne zajednice u Meni, Hristu. Re~i "namesnik" i "sredi{te" imaju danas (1989) druga~ije zna~enje. Ovo sredi{te me|u prazajednicama je prva prazajednica, Zavetna zajednica Novi Jerusalim sa svojim stare{inama, u~iteljima, voditeljima i isceliteljima, te je ona i namesnica za sve druge prazajednice. Ona je centralno svetlo svih ovih zajednica i ona ovaplo}uje jedinstvo. Pripadnici prazajednica trude se da me|u sobom odràvaju ono {to Sam im Ja zapovedio: da u nesebi~noj ljubavi budu odani jedni drugima, kao i svim drugim bi}ima na Zemlji. I, ~ovek ~ija je duhovna svest najzrelija, treba u Mojim zajednicama da bude sluga svih i da sluì pripadnicima zajednica. Zajedno sa drugim pripadnicima prazajednica, on treba ovnove, ovce i jaganjce da vodi u visine ìvota, kako bi oni bili jedno stado ~iji Sam pastir Ja, Hrist.

9. I jo{ jedan drugi usta}e, i on }e mnogo ~emu u~iti ~emu vas Ja ve} u~ih, i jevan|elje {iri}e me|u neznabo{cima s revno{}u velikom. Ali klju~eve Carstva nebeskog da}u onima koji tebe budu sledili u Mome Duhu i pokoravali se budu Mome zakonu." (Pogl. 89, 9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

596

"I jo{ jedan drugi usta}e, i on }e mnogo ~emu u~iti ~emu vas Ja ve} u~ih, i jevan|elje {iri}e me|u neznabo{cima s revno{}u velikom" zna~i: Posle Mog uskrsnu}a, u dolaze}im }e vremenskim epohama i drugi izi}i u svet i {iriti jevan|elje, Zakon ljubavi, kome Sam Ja u~io. Klju~evi Nebeskog carstva su, me|utim, u Meni i u onima koji vr{e Moju volju. Ja }u delovati kroz onoga koji Me sledi pridràvaju}i se zakona ljubavi i ìvota. I Ja }u kroz njega mnogim ljudima otvoriti Nebo za spasenje i ìvot njihovih du{a. Te re~i nisu vaìle samo za Petra, nego i za sve prisutne sledbenike, a one vaè i za sve ljude koji su u epohama iza toga postajali ili postaju Moji istinski sledbenici i koji su ìveli ili ìve u bratstvu sa Mnom. Jer ko ostvaruje i ispunjava Bo`je zakone, taj ìvi svesno u Meni i Ja ìvim kroz njega. On }e biti istinski vodi~ unutarnjeg ìvota, koji vodi ovce k Meni, jednome pastiru, Hristu. Jer jedino Ja Sam Put, Istina i @ivot. I Ja, Hrist, klju~ Sam kapija Neba, klju~ od vrata @ivota.

10. I opet ti kaèm: kad si bio mlad, opasivao si se sam i i{ao kuda si hteo; ali kad ostari{, ispruì}e{ ruku svoju i jedan drugi }e te opasati i voditi, ali ne kuda ti ho}e{." A ovo re~e ukazuju}i kakvom }e on smr}u proslaviti Boga. (Pogl. 89, 10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sve dok se ~ovek opasuje svojim ljudskim, on ide kuda ga upravlja njegovo ljudsko "ja". Me|utim, kad postane zreliji i ispuì ruku prema Ve~nome, njega }e opasati Ve~ni i On }e ga voditi - ali ne tamo kuda ~ovek ho}e, ve} za ~im du{a ~ezne. On }e postati pravednik koji }e u svetu {iriti jevan|elje ljubavi, Bo`ji zakon, okupljaju}i tako ljude oko sebe. Me|u njima }e opet biti takvih koji su ~ista srca i koji }e dalje {iriti jevan|elje ljubavi i ìvota. Ovakvi ljudi opasani su ukrasom ljubavi, lepote, vrline i ~istote.

597

11. I kazav{i ovo, re~e mu: "Sledi me!" I Petar osvrnuv{i se vide sledbenika koga Isus ljublja{e. I kad ga vide, re~e Isusu: "Gospode, a {ta treba on da ~ini?" Odgovori mu Isus: "Ako Ja ho}u da on ostane dok ne do|em, {ta je tebi do toga? Ti Me sledi!" 12. I pronese se glas me|u bra}om da onaj sledbenik ne}e umreti. Ali, Isus mu ne re~e: "On ne}e umreti" nego: "Ako Ja ho}u da on ostane dok ne do|em, {ta je tebi do toga?" (Pogl. 89, 11-12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i "Ako Ja ho}u da on ostane dok ne do|em, {ta je tebi do toga?" po smislu zna~e: âk i ako on u nastupaju}im vremenima uvek iznova bude dolazio u zemaljsko ruho, da bi Meni sluìo na Zemlji - {ta je to tebe briga? Re~i: "...{ta je tebi do toga?" govore i ovo: Ne vodi brigu o tome da li tvoj bli`nji ho}e da Me sledi ili ne. Ti Me sledi, i svojim ostvarivanjem, svojim dobrim primerom, pomozi slabijima da i oni u|u u ovo sledbeni{tvo. A kad i kako - to prepusti Meni i tvojim bli`njima. Jer, za ono {to tvoj bli`nji ~ini, on sam }e odgovarati pred Bogom, i to se ti~e jedino Boga i Njegovog deteta - a ne tebe.

598

90. POGLAVLJE [ta je Istina? O sposobnosti razumevanja ve~ne istine (1-3) Sve je svest (4-5). ôvek moè shvatati samo ostvarenu istinu - Postizanje savr{enstva (6-11). Ko je u posedu istine? (12). Ko ne ljubi nesebi~no, ne ìvi u istini i ne prepoznaje je - Svaki ~ovek vo|en je u skladu sa njegovim stanjem svesti (13-16)

1. I Dvanaestorica behu opet okupljeni u krugu palmi i jedan od njih, Toma, govora{e ostalima: "[ta je istina? Jer iste stvari raznoliko izgledaju razli~itim ljudima i ~ak istim ljudima u razli~itim vremenima. [ta je onda istina?" 2. I dok oni tako razgovarahu, pojavi se Isus u njihovom sredi{tu i re~e: "Istina, jedna i apsolutna, samo je u Bogu; jer niko, ni jedan jedini ~ovek ne zna ono {to samo Bog zna, koji je u svemu. A ljudima se istina otkriva koliko su sami sposobni da je razumeju i shvate. 3. Istina, koja je jedna, ima mnogo strana i jedan vidi samo jednu stranu, a drugi pak drugu, a poneki vide vi{e od drugih, ve} kako im je dano. (Pogl. 90, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ve~na istina zra~i u ovaj svet mnogim fasetama. Me|utim, iz nje svako moè primiti i razumeti samo onoliko koliko je sam ostvario iz ve~ne istine, koliko je otvorena njegova duhovna svest. "Sposobni da je razumeju i shvate" zna~i: ostvarivanjem i ispunjavanjem Bo`jih zakona svoju duhovnu svest otvoriti toliko - da bi se na ispravan na~in mogao razumeti Zakon, Bog, Istina, kao i mnoge fasete Istine koje zra~e u ovaj svet. Ljudi se pou~avaju boànskim zakonima i tako im se oni otkrivaju. ôveku koji po njima ìvi, fasete istine otkrivaju se jedna za drugom. Tako se razvija njegova duhovna svest i on iz istine moè sve vi{e primati i razumevati.

599

"...kako im je dano" zna~i: ôvekova duhovna svest razvijena je onoliko koliko je i ostvario iz ve~ne istine, iz Bo`jeg Zakona. Otvorenim delom svoje duhovne svesti on vidi fasetu istine koja mu se objavljuje ve} prema stupnju njegovog ostvarivanja. Onaj koji je ostvario vi{e faseta iz ve~ne istine, vidi dalje; drugi, koji je otkrio manje faseta, manje i vidi. ôvek, dakle, iz ve~ne istine razumeva srazmerno otvorenosti svoje duhovne svesti, vi{e ili manje.

4. Pogledajte ovaj kristal: kako se u njemu vidi svetlost u dvanaest ploha, ~ak u ~etiri put po dvanaest, i svaka od njih odraàva po jedan zrak svetlosti, i jedan vidi jednu a drugi drugu plohu; a ipak je to jedan kristal i jedna svetlost koja sja u svima. 5. I gledajte, kad se neko penje uz brdo i do|e do neke visine, on onda kaè: Tamo je vrh brdu, hajde da se do njega popnemo; i kad do|e do vrha, gle, ima jo{ jedan iznad njega, i tako sve dok ne stigne do visine s koje se vi{e nijedan vrh ne vidi, a to ukoliko je moè dose}i. (Pogl. 90, 4-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Beskona~nost se moè uporediti s mo}nim kristalom koji zra~i razli~ite aspekte ve~ne istine. Sve je svest. Stoga je u svemu, u svakom sastavnom delu beskona~nosti, sadràna sva istina. Svaki ~ovek posmatra istinu iz drugog ugla, ili s druge stepenice, to jest s drugog stepena zrelosti du{e. Istinski mudrac, pak, otkrio je sve fasete istine i u svemu vidi ve~nu istinu. Ko ìvi u istini taj ima i oko istine. Njime on gleda i ono ljudsko. Ko ìvi u istini, on oslovljava ono ljudsko, ali ne ìvi u ljudskome.

6. A tako je i sa Istinom. Ja Sam Istina, Put i @ivot, i Ja vam dadoh istinu koju odozgo primih. I {to jedan vidi i primi, ne}e videti ni primiti drugi. I {to jednima izgleda istinito, drugima ne}e izgledati kao istina. I oni koji su u dolini, ne vide {to i oni koji stoje na vrhu brda.

600

7. A za svakoga je istina onakva kakvu je vidi njegov razum, sve dok mu se vi{a jedna istina od ove ne objavi; i du{i koja vi{e svetlosti moè da primi, vi{e }e se svetlosti i dati. I zato ne osu|ujte druge, da i sami ne budete osu|eni. 8. I budete li se dràli svetog zakona ljubavi koji vam Ja dadoh, istina }e vam se sve vi{e i vi{e otkrivati, i Duh Istine, koji dolazi odozgo, uve{}e vas u svu istinu, pa makar to bilo i preko stranputica mnogih, kao {to je oblak ognjeni decu Izrailjevu kroz pustinju proveo. 9. Verujte svetlosti koju imate, dok vam se ne dadne ve}a svetlost. Traìte vi{e svetlosti i ima}ete izobilje. I ne smirite se dok je ne na|ete. 10. Bog vam daje svu istinu radi oslobo|enja i usavr{avanja du{e, kao lestve s mnogo pre~aga. I dana{nju istinu vi }ete napustiti radi vi{e istine od sutra. Trudite se, dakle, da postanete savr{eni. 11. Koji se drè svetoga zakona koji Sam Ja dao, spasi}e svoje du{e, svejedno kako razli~ito vide istinu koju im Ja dadoh. (Pogl. 90, 6-11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Iskaz "A {to jedan vidi i primi, ne}e videti ni primiti drugi", ima slede}e zna~enje. Ve~na istina u bezbroj faseta zra~i u beskona~nost. Iz ve~ne istine ìvi ~itav univerzum, sve {to postoji. Stoga boànskofinotvarni univerzum, ~isto postojanje jeste opet i istina. I svi aspekti svesti ìve iz ìvota koji je istina, a opet i svi boànski aspekti svesti su istina. Shodno svom mi{ljenju i ìvotu, svaki je ~ovek svoju duhovnu svest ili zasenio negativnim, sebi~nim, ili pro{irio pozitivnim, Bogu posve}enim ìvotom. Ve} prema svome stanju svesti, ~ovek prepoznaje mnoge ili samo neke fasete iz ve~ne istine, ili pak - ako je samo svetovno orijentisan nikakve. Ono, dakle, {to jedan ~ovek moè primiti iz ve~ne istine, drugi, ~ija svest jo{ nema dalekovidost unutarnjeg ìvota, to ne moè primiti, pa tako ni razumeti. Svetlost njegove svesti jo{ ne doseè tako

601

daleko kao svetlost njegovog bli`njeg. [to onome koji je pro{irio svoju duhovnu svest izgleda kao istinito, to njegovom bli`njem ~ija svest jo{ ima malo duhovne svetlosti, izgleda kao neistinito. Otuda iskaz: "I oni koji su u dolini, ne vide {to i oni koji stoje na vrhu brda." Dalji iskazi: "A za svakoga je istina onakva kakvu je vidi njegov razum sve dok mu se vi{a jedna istina od ove ne objavi"; i - "du{i koja vi{e svetlosti moè da primi, vi{e }e se svetlosti i dati", imaju slede}e zna~enje: Sve dok neko ne ostvari njemu objavljenu fasetu iz ve~ne istine, ne mogu mu se otkriti ni naredne fasete istine. To zna~i: on ih, dodu{e, moè ~uti, ali ne i ispuniti, jer jo{ nije na~inio prvi korak, ostvarenje prve fasete. ôvek }e njemu objavljene fasete ve~ne istine posmatrati i prosu|ivati svojim razumom sve dok ono {to svaki put spozna, korak po korak, ne sprovede u delo. Tek tada }e on biti sposoban da primi vi{u istinu. A kada mu se objavi me|usobna povezanost svih faseta ve~ne istine, on }e onda uroniti u Zakon ìvota, u Istinu. Bog, ve~na svetlost, samoga Sebe, svu ve~nu istinu, zra~i u beskona~nost kao nebrojene fasete svesti. Lestvama savr{enstva moè se uspinjati samo ~ovek koji se iz dana u dan trudi da spozna i o~isti ono {to mu dan i dnevna energija pokaù. Dani predo~avaju ~oveku njegovo vlastito mi{ljenje i ìvot - a ne mi{ljenje i ìvot njegovog bli`njeg. Jer ~ovek, pre nego {to potraì trun u oku svog brata, najpre treba da prepozna i obradi brvno u vlastitom oku. Ko ne ìvi u danu, taj rasipa dane. On onda ne moè ni da se uspinje narednim pre~agama lestava koje vode ka savr{enstvu. Ali ko se trudi da savr{enstvo svog duhovnog ìvota postigne spoznavaju}i sebe u danu i ~iste}i ono {to je za ~i{}enje, on }e ga i posti}i.

12. Mnogi }e Mi re}i: Gospode, Gospode, verno sluìsmo istini Tvojoj. Ali Ja }u im re}i: Ne, vi joj sluìste samo da bi je drugi videli kako je vi vidite, i nikakve druge sem va{e da ne vide. Vera bez ljubavi za bli`nje, mrtva je. Ljubav, pak, ispunjavanje je zakona. (Pogl. 90,12) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

602

Ko o istini samo govori, smatraju}i da je i njegovi bli`nji moraju videti kako je on vidi, taj jo{ nije stupio na lestve (koje vode) ka ve~noj istini. Ko fasetu istine koja mu se objavljuje i koju on prihvata kao istinitu, ne sprovodi u delo - njemu se ne}e otkrivati ni druge fasete iz ve~ne istine. Ko, dakle, o istini samo govori, on ni svome bli`njem ne moè otkriti istinu, jer ne poznaje put ostvarivanja. A ko veruje da je jedino ispravno ono {to on kaè i ne priznaje nijednu drugu fasetu istine, nerazumnik je i slep je za istinu. Ko, dakle, veruje samo u ono {to je sam u stanju da razume i na tome insistira, smatraju}i da je u posedu cele istine, taj se postavlja protiv onih koji ostvaruju jednu fasetu ve~ne istine za drugom kako bi do{li do same ve~ne istine. Shvatite: Ko je protiv svog bli`njeg, svejedno iz kojeg razloga, taj je protiv Boga. A ko je protiv Boga, taj nije u istini, u ispunjavanju Bo`jeg zakona, u ljubavi.

13. Kako im vera, koju su prihvatili, moè koristiti ako je u pravednosti ne sprovode? Koji imaju ljubavi, sve imaju, i nema ni~eg vrednog bez ljubavi. Pustite nek se svako drì onoga {to sam spozna kao istinu, s ljubavlju i znaju}i da gde nema ljubavi tamo je istina tek mrtvo slovo i ni~emu ne koristi. 14. Ostaju, dakle, dobrota i istina i lepota; ali najve}a od njih je dobrota. Mrze li neki bra}u svoju i srca su im otvrdnula za stvorenja iz ruke Bo`je, kako onda da vide istinu, radi spasenja svojega, kad su im slepe o~i i tvrda srca za stvaranje Bo`je? 15. Onako kako Ja primih istinu, tako vam je i dadoh. Pustite svakome da je primi prema prosvetljenosti svojoj i da je razume prema sposobnostima svojim, i ne progonite one koji je primaju prema druga~ijem tuma~enju. 16. Jer je istina mo} Bo`ja i ona }e na kraju nadvladati svaku zabludu. A sveti zakon, koji Ja dadoh, za sve je razumljiv, pravedan i dobar. I pustite svima da ga slede radi spasenja du{a svojih!" (Pogl. 90, 13-16)

603

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Verovanje u istinu nije i sama istina, Zakon ìvota. Ko se zadovoljava samo verovanjem u istinu, taj nikada ne}e spoznati istinu niti }e u njoj ìveti. Istinsko verovanje je preduslov za ostvarivanje spoznate fasete iz ve~ne istine. Ko, me|utim, ne {iri svoju svest ostvarivanjem, taj ne moè prepoznati pravednost Bo`ju pa tako onda ne moè ni biti pravedan. On ne moè ni nesebi~no davati, jer u sebi samome jo{ nije otkrio nesebi~nu ljubav, Zakon ìvota, istinu. ôvek moè nesebi~no dati samo ono {to je od Bo`jih zakonitosti ostvario, jer jedino iz ostvarivanja spoznatih faseta istine raste nesebi~na ljubav, koja se opet nesebi~no daruje. Ko ne ljubi nesebi~no, taj i ne ìvi u istini. On je usmeren samo na sebe samoga; on ljubi sebe samoga, ali ne i istinu, jer ona je slobodna od ljudskog "ja". Ono {to se ne daje iz nesebi~ne ljubavi, to nema nikakve vrednosti. âk i ako ~ovek puno govori o ve~noj istini i njoj èli da pou~ava svog bli`njeg, to ostaju prazne re~i, poput mrtvih ~aura, jer su bez duhovnog ìvota, mrtva slova dakle. Ko ne daje iz ostvarivanja Zakona, iz Boga, ve} {iri samo ono {to je ~itao i {to smatra istinom, taj nije u~itelj istine - pa bio on teolog, sve{tenik, ùpnik ili onaj koji veruje u Bibliju, ~ak i ako ima visoku titulu. îje je srce otvrdnulo, taj je slep za ìvot. On nema ljubavi - ni prema ljudima ni prema ìvotinjama, biljkama ili kamenju. îje je srce otvrdnulo i ~ije su o~i slepe, taj govori i postupa protiv svog bli`njeg i protiv Stvaranja. Zato proveravajte o~ima pravednosti, i onda }ete pravedne od la`nih u~itelja prepoznati po njihovim plodovima. Ko ìvi u istini, taj vidi {to drugi ne vide i ~uje {to drugi ne ~uju, zato }e on i svakome ostaviti njegovo verovanje.

604

Ljudi u Duhu Gospodnjem ne}e osu|ivati ni progoniti svoje bli`nje koji primaju duhovno znanje iz drugih izvora i u tom smislu ga i tuma~e. Svaki ~ovek vo|en je saobrazno njegovom stupnju svesti, ~esto preko brojnih prepreka ili preko drugih izvora, sve dok sam ne bude u stanju da spozna izvor istine. Istina je ìvot, Bog, ljubav, mo} beskona~nosti. Nakon povratka svih palih duhovnih bi}a ona }e (istina) sve u potpunosti proèti. Tada }e se du{e opet na}i u Bogu kao ~ista bi}a iz Boga i sve grubotvarno bi}e prasupstanca, tj. boànska su{tina. Onda ne}e biti ni ljudi ni du{a, ni materije ni delimi~no zgusnutoga. Sve }e biti sjedinjeno u Ve~nome. îtavo postojanje opet }e postati Apsolutni Zakon, Bog, ljubav, ìvot. A dok sve du{e opet ne postignu svesno detinjstvo u Bogu, Ja ostajem Spasitelj svih du{a i ljudi: Hrist, klju~ od vrata @ivota.

605

Predgovor Redu zajednice∗ Ja, Hrist, tuma~im: Red Zajednice, koji sada sledi vaì}e sve dok ljudi koji ìve na Zemlji koja se sve vi{e ~isti, ne postanu u velikoj meri ~istoga srca i dok ne budu ispunjavali Bo`ji Zakon. A to }e biti u Carstvu Mira Isusa Hrista, u Carstvu Bo`jem na Zemlji koje }e tada obuhvatati ~itavu zemaljsku kuglu. Red Zajednice vaì za sve prazajednice u Univerzalnom ìvotu i za Carstvo Mira koje sve vi{e raste i usavr{ava se.∗∗ Osim toga, Red Zajednice bi}e ljudima u svetlom Carstvu Mira, u carstvu Bo`jem na Zemlji, dokument iz kojeg }e mo}i da vide da je ljudima koji su bili gre{ni ali su sve vi{e teìli ~istoti, ovaj Red Zajednice bio kao merilo. Oni }e spoznati da je ljudima u nastaju}em Carstvu Mira ovaj red jo{ bio potreban da bi sve vi{e mogli da ispunjavaju zakone Unutarnjeg @ivota. I razne knjige Zajednice, u kojima su zabeleèni i "za" i "protiv" prazajednica i njihovih pripadnika, daju uvid u borbu pojedinih pripadnika i prazajednica za zakoniti ìvot, za ìvot u Bogu.

∗ Tuma~enja u fusnotama za poglavlja 91.-94., uklju~iv{i i ovaj predgovor, dobili smo u Hristovoj objavi preko na{e sestre Gabrijele i iz njene boànske svesti. Prva fusnota za 91. poglavlje zasniva se na odluci ~lanova-osniva~a prve prazajednice u Univerzalnom ìvotu, zajednice Novi Jerusalim, koja je utemeljena 8.11.1987. god. u Vircburgu (Würzburg). ∗∗ Zavetna zajednica Novi Jerusalim, kao odgovorna zajednica u Carstvu Mira Isusa Hrista, moè donositi i druge odluke koje su obavezuju}e i za ostale prazajednice. Ovo ne zna~i da pripadnici prazajednica nisu du`ni da se pridràvaju i svetovnih Zakona, ukoliko ovi nisu protiv boànskom zakonu, jer zapisano je: "Dajte caru carevo, a Bogu Bo`je."

606

91. POGLAVLJE Red Zajednice (1. deo) Jezik koji je vibracija (1-4). Davanje imena i kr{tavanje novoro|en~adi Odgajanje u ~estitosti (5-6). Odgajanje dece u razvoju (7). Uklapanje u ìvotni princip zajednice: mir i harmonija (8). Duhovno kr{tenje - Zapovest "Moli se i radi" - An|eo zajednice - Stare{ina - Savet stare{ina - Knjiga zajednice (9). Pomazanik (10)

1. Posle Svog vaskrsenja iz mrtvih be{e Isus jo{ devedeset dana s Marijom, majkom Svojom, i Marijom Magdalenom, koja pomaza telo Njegovo, i Marijom Kleopovom, i s Dvanaestoricom i pristalicama njihovim; u~a{e ih i odgovara{e im na pitanja njihova o Carstvu Bo`jem. 2. I kad behu za ve~erom, upita Ga Marija Magdalena; "U~itelju, ho}e{ li nam sada objasniti red u Carstvu Bo`jem?" 3. A Isus odgovori: "Zaista ti kaèm, o Marija, i svakom u~eniku Svome, Carstvo nebesko je u va{em unutarnjem. Ali }e do}i vreme kad }e ono {to je unutra biti i spolja vidljivo, radi spasenja sveta. 4. Red je zaista dobar i od koristi je; ali je ljubav povrh svega. Ljubite se izme|use i ljubite sva stvorenja Bo`ja, i po tome }e svi ljudi znati da ste u~enici Moji." (Pogl. 91, 1-4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja Sam se stalno i uvek iznova ukazivao Svojima i u~io ih preko Unutarnje re~i, jer ko vi{e nije u telu, taj i ne govori vi{e glasom ovoga sveta. Postoji jezik koji je vibracija u ~ovekovo unutarnje, tako da onaj ~ija je du{a o~i{}ena i usmerena na Mene, moè da Me ~uje. Na ovaj su na~in Moji ~uli Moju re~.

5. Onda Ga upita jedan: "U~itelju, treba li deca da se u zajednicu primaju obrezivanjem, kao {to Mojsije zapovedi?" A Isus odgovori: "Za one koji su u Hristu nema ni obrezivanja ni prolivanja krvi. 6. Posle osam dana, dete sa zahvalno{}u i molitvom prinesite Ocu koji je na Nebu. I nek mu roditelji daju ime, a stare{ine nek mu na

607

teme izliju ~istu vodu, kako stoji napisano kod proroka. I nek roditelji potom nastoje dete odgajati u ~estitosti, da ne jede meso nit pije jaka pi}a, i da ne povre|uje stvorenja koja Bog predade ljudima da ih {tite." (Pogl. 91, 5-6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Novoro|en~e bi trebalo nakon nekoliko dana da bude posve}eno ve~nom Ocu, Otac-Majka Bogu u Nebu. Roditelji bi trebalo da zahvale Ve~nome za svoje dete i da mu daju ime koje proizlazi iz njihovih ose}aja i ose}anja. Jer dete je jedan deo majke pod ~ijim srcem je leàlo, i jedan deo oca koji ga je za~eo. Nasledne osobine deteta sli~ne su naslednim osobinama oca i majke. Tako je i vibracija detetove du{e povezana s du{ama majke i oca. Proizi|e li ime iz sveta ose}aja majke i oca, i sloè li se oni oko imena, onda i vibracija imena novoro|en~eta moè biti ispravna, i odgovara}e detetovoj du{i. Dana{nja zvanja za saop{tavanje poruke Bo`je, slu`be kao {to su sve{tenici, prvosve{tenici i crkvenjaci, ne odgovaraju boànskom zakonu. Zato re~ "sve{tenik" zamenite re~ju "stare{ina", jer u Mojoj zajednici postoje samo stare{ine koje su joj zajedno na ~elu. Spoljni znak unutarnje snage - izlivanje vode na teme - moète zadràti. Ali to nije neophodno.∗ Ako to ipak primenjujete, pridràvajte se slede}eg: Jedan od stare{ina izliva vodu na teme novoro|en~eta, {to zna~i: Bog je pokreta~ki, ve~ni element, @ivot. Pokreni se, dete, i spoznaj da kroz tebe te~e pokreta~ki element, struje}i Duh. Ti si blagosloveno i prihva}eno od Boga, koji je tvoj Otac i Majka. A roditeljima stare{ine govore, shodno smislu: "Ako ìvite ~estito, onda }ete i svoje dete, koje je dete Otac-Majka Boga, odgajati na ispravan na~in. U~i}ete ga da ne jede meso i ne pije jaka pi}a, da ne povre|uje i ne ubija stvorenja neba, zemlje i voda, da ìvi u jedinstvu ∗ Prvi ~lanovi Zajednice hteli su ve}u va`nost da daju onom duhovnome nego spolja{njem ritualu. Zato su odlu~ili da se odreknu ove spolja{nje forme.

608

s kamenjem i biljkama i prepoznaje svetlosno zra~enje zvezda kao Bo`ju Svetlost. Ako ste vi ~estiti, onda }e i va{e dete postati mudro.

7. A drugi Ga upita: "U~itelju, {ta je volja Tvoja kad oni odrastu?" Isus re~e: "Kad pro|e sedam godina ili kad po~nu razlikovati zlo od dobra, i po~nu u~iti da traè dobro, neka do|u Meni; da blagoslov prime iz ruku stare{ine ili an|ela zajednice, sa zahvalno{}u i molitvom, i opomenite ih da se klone mesa i jakih pi}a, i lova na nedu`na stvorenja Bo`ja; jer, jesu li oni mo`da na nièm stupnju od konja i ovaca, kojima je takvo ne{to nepriro|eno?" (Pogl. 91, 7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ako ste svoju decu odgajali prema zakonu nesebi~ne ljubavi i u|u li oni u godine kad u~e da razlikuju dobro od zla, tada se trudite da va{a deca - koja su deca Otac-Majka Boga - pronalaze dobro u svojim bli`njima. Povedite svoje dete ili svoju decu u ku}u zajednice na Unutarnju crkvu. Zajedno s mnogima koji teè Bogu oni treba da prime Moj blagoslov preko stare{ine zajednice, koga je zajednica izabrala i koga Sam Ja posvetio. Pravi stare{ina zra~i s puno duhovnosti i time je on onaj pravedni. On je ostvaren ~ovek; njegova nesebi~nost je znak posve}enosti. Zajednica Mi donosi va{u bra}u i sestre koji rastu; i Ja }u preko stare{ine, koji ima poverenje zajednice, blagosloviti Svoju decu - darovati im, dakle, pove}anu snagu. Onda roditelji i stare{ina predaju decu Bogom ispunjenim vaspita~ima i u~iteljima, koji }e ih u~iti svetovnim obavezama i koji }e im u toku prvih godina {kolovanja objasniti Bo`je zakone - onoliko koliko ona mogu razumeti na svoj de~ji na~in. U~ite ih, tako|e, da se klone ishrane ìvotinjskom hranom. A roditeljima treba re}i: Ako va{e dete ima nagon da jede meso, onda mu to dopustite, jer vi ne znate kako je njegova du{a ìvela u pre|a{njoj inkarnaciji i {ta je on kao ~ovek jeo. No vi budite uzor

609

svojoj deci u razvoju. Pouka i ostvarivanje ve~nih zakona istan~a}e postupno detetova ~ula i ono }e samo odustati od toga. U Mojoj zajednici ìvotinje ne treba ni da se kolju niti da se jedu. Ako je neko jo{ na prelasku od mesne ka zakonitoj hrani, i jo{ ponekad ima potrebu da jede meso, neka to on onda - izvan zajednice - i ~ini. Ovo, me|utim, vaì samo za mesnu hranu, ali ne i za èstoka pi}a.∗ îja ~ula vi{e ne traè mesnu hranu, taj ìvi zakon "Ne ubij"; on ne}e jesti ìvotinju koja je njegov sabli`nji. Onome ~ija su ~ula jo{ zamu}ena, zapove|eno je da napusti ono {to dovodi do te zamu}enosti. U Mojoj zajednici ne treba da bude ni èstokih pi}a ni ìvotinjskog mesa. U~ite decu da ne love i ne gaze namerno nedu`na stvorenja, ìvotinje. Jer ko lovi nedu`na stvorenja, toga }e proganjati njegova vlastita ~ula i svi oni koji uti~u na njegova ~ula. Ko ìvotinje namerno gazi ili ih namerno mu~i i ubija, taj }e biti mu~en od svojih ~ula i misli, i vegetira}e kao duhovno mrtav me|u ìvima, a bi}e duhovno mrtav i u carstvu du{a. Zato, u~ite svoju decu Zakonu ìvota; da sve {to ìvi - ose}a i ima pravo na ìvot, sve dok se prasupstanca, Duh, ne povu~e iz materijalne forme i ne u|e u zakon sveop{te harmonije. I u~ite svoju decu, koja su (tako|e) i Moja, da vole prirodu, da po{tuju biljke i budu u komunikaciji sa esencijom ìvota u njima. Na taj na~in prima}e ìvot prirode u svoje telo i osta}e jaki i zdravi. Svoju decu u~ite i da zahvalno primaju hranu koju im daruje Sve-Otac iz Svojih ruku. U~ite ih i da pravilno jedu; da hranu uzimaju u miru, povezani sa boànskom esencijom u darovima, kako bi telo moglo da ih na ispravan na~in probavi. A kada piju, ne treba da se nalivaju, ve} da

∗ @estoka pi}a, na~elno, nisu dopu{tena pripadnicima zajednice. Pod tim se podrazumevaju pi}a koja opijaju ljude i oduzimaju im jasno mi{ljenje. To dakle, zna~i: alcohol ne treba koristiti za zamu}ivanje ~ula.

610

pi}e uzimaju u gutljajima, kako bi i njega telo moglo da probavi na ispravan na~in. ôvek jedino tako postiè plemenitost svoje du{e i postaje svesni, duhovno ìvi ~ovek, ~ija je domovina Carstvo Bo`je u njemu i oko njega.

8. I onaj Ga jo{ upita: "Ako nam do|e neko ko jede meso i pije jaka pi}a, treba li da ga primimo?" Re~e mu Isus. "Takvi nek ostanu u predvorju dok se ne o~iste od grubljih gre{aka; jer ne mogu primiti ve}e mudrosti dok ne shvate svoje gre{ke i ne pokaju se za njih." (Pogl. 91, 8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko ne èli da se prilagodi ìvotu zajednice, taj treba da ostane tamo gde je i do tada ìveo, ~itaju}i i ostvaruju}i zakone zajednice koji treba da mu se uru~e. Njemu je, po zakonu, dopu{teno da spolja pose}uje {kolovanje u zajednici, sve dok se ne o~isti i dok ne prihvati i ne po~ne ostvarivati zakone ìvota. U zajednici ìvotno na~elo treba da budu mir i harmonija, i ovo treba da sjedinjuje svu Moju ljudsku decu. Ko, pak, unutar zajednice pravi probleme svojim bli`njima, sva|a se s njima i u sva|i ìvi, ometaju}i tako red zajednice, mir i harmoniju, on treba da napusti zajednicu i da stanuje izvan nje, dok ne postigne jedinstvo s Bo`jim zakonima za zajednicu - a i harmoniju sa bli`njima.∗

9. A jedan drugi Ga upita: "Kada ho}e{ da budu kr{teni?" A Isus odgovori: "Posle drugih sedam godina, ili pak kad spoznaju u~enje i stanu ~initi {to je dobro, i zanat kad izu~e od kojeg se mogu izdràvati, te putem ispravnim po|u ~vrstim korakom. Tad im dopustite da zamole za posve}enje, i proverite ih preko an|ela ili stare{ine zajednice i vidite jesu li dostojni, i nek onda zahvale i ∗ Ova zakonitost vaì za sve prazajednice u Univerzalnom ìvotu, ali ne i za Zavetnu zajednicu Novi Jerusalim. Njoj su data vi{a uputstva.

611

pomole se i neka urone u vodu o~i{}enja, da se uzdignu ka ìvotu novom i Boga za Oca svog da priznaju, i da sve~ano obe}aju da }e po{tovati zakon sveti i daleko se od zala ovog sveta dràti." (Pogl. 91, 9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Pod kr{tenjem se podrazumeva duhovno kr{tenje. Posve}en je i kr{ten Duhom ìvota samo onaj ~ovek koji je Njime i ispunjen i koji je, ostvarivanjem ve~nog Zakona, u znatnoj meri postao Mojom re~ju. Ko ostvaruje ve~ne zakone, taj }e se pridràvati i zapovesti "Moli se i radi" koju je Otac-Majka Bog dao Svojoj zemaljskoj deci. Da bi se pridràvalo ove zapovesti, potrebno je ispravno zanimanje, koje ljudsko dete treba da izabere prema svojim sposobnostima, talentima i kvalitetima. Ve~nih se zakona pridràva i kr{ten je Zakonom ìvota onaj koji ~vrstim korakom i pravo ide ka srcu Bo`jem. Kr{tenje vodom je stari ritual. U Mojoj zajednici se on ne mora obavljati.∗

An|eo zajednice je ~ovek koji je postao Mojom re~ju, koji ovu Re~ objavljuje i sam je se umnogome ve} pridràva. Onaj ko je postao Bo`jom re~ju, u velikoj meri je ve} savr{en; on je ve} u znatnoj meri postao Zakonom. To mogu biti stare{ine ili drugi prosvetljeni mu{karci i ène. Ko ima slu`bu proroka-u~itelja∗ ili proroka-vesnika moè tako|e biti Mojom re~ju: Bog govori kroz proroke kako bi se neposredno ∗

Vidi primedbu na str. 779 Ove re~i Gospodove odnose se na Bo`ju proro~icu-u~iteljicu Gabrijelu iz Vircburga, za vreme njenog u~iteljevanja. Bog je govorio: "Nakon njenog delovanja ne}u vi{e pozivati nijednog stvarala~kog proroka-u~itelja, po{to je Moja re~ preko nje darovana svetu u {irokom spektru. Posle njenog zemaljskog ìvota ljudi }e Me sami pronalaziti i sami }e za sebe slu{ati Moju re~ i u daljem toku posta}e Mojom re~ju, Zakonom. Sve se ovo odvija u Mojoj zajednici. Tu ~ovek uzrasta ka bogo~oveku." ∗

612

obratio zajednici. Ako je prorok postao Re~ju, tada je on vesnik Carstva Bo`jeg. No prorok i vesnik Carstva Bo`jeg samo je onaj koji ima boànski nalog, koji je si{ao s Neba da bi svetu doneo i objavio Moju re~.

Stare{ina u sebi ~uje Re~ Bo`ju, poznaje ve~ni Zakon i ispunjen je njime kroz ostvarivanje ve~nih zakona. An|eo zajednice ili stare{ina ispituju ljudsko dete koje za sebe kaè: "Ja sam duhovno kr{ten, po{to je moj ìvot zakon Bo`ji", ili o kojem pak ovako govore njegovi bli`nji. An|eo ili stare{ina proveravaju da li je pripadnik zajednice dostojan da bude primljen u savet stare{ina ili u sredi{te duhovno kr{tenih. An|eo ili stare{ina, ili pak oboje, zajedno sa zajednicom hvale i slave Otac-Majka Boga i zahvaljuju Mu, Njemu ~ija su svi oni deca. Posve}eni, koga je zajednica primila, sve~ano obe}ava da }e se pridràvati zakona, da }e svoj ìvot posvetiti Bogu u ose}anjima, mislima, re~ima i delima. Nije svako pogodan za savet∗ stare{ina. Njega ~ine samo oni mu{karci i ène koji su, ostvarivanjem ve~nih zakona i svojom duhovnom aktivno{}u i sposobnostima u zajednici, postali mudri, a to zna~i: govore i daju iz istine i odgovorno deluju u zajednici. U sveti{te, u sredi{te duhovno kr{tenih, bi}e primljeni samo oni koji su, ostvarivanjem ve~nih zakona i nesebi~nim delima, ispunjeni Duhom ljubavi.∗∗ Oni }e postati stare{ine, iscelitelji verom i duhovni u~itelji. ∗

Savet podrazumeva delovanje stare{ina u saradnji sa zajednicom. Bo`jom ljubavlju ispunjeni su svi oni koji nesebi~no deluju za Carstvo Bo`je. To zna~i, oni koji ne odràvaju svoje ljudsko "ja" kako bi sebe istakli, ve} su u znatnoj meri postali neli~ni, dakle zakon Bo`ji. Ko postupno postaje zakonom Bo`jim, taj ~uje Bo`ji glas, a ko je postao Bo`jim zakonom, njegova su ose}anja, misli, re~i i postupci – Zakon i jesu Re~. Ko veruje da poseduje ove nesebi~ne darove, nek samog sebe ispita. Veruje li da mu Bog govori, da ga Bog, dakle, oslovljava, onda neka ispita je li to {to mu Bog govori ve} ostvario ili pak ve}im delom ispunio. Bog oslovljava onog ko je u sebi prosvetlio prva ~etiri nivoa svesti. Ipak, onaj koga Bog oslovljava, jo{ nije postao samom Bo`jom re~ju. On Boga moè ~uti kroz omota~e svoje du{e koji su

∗∗

613

Ko postigne visok stupanj ostvarenja, taj moè biti voditelj razli~itih aktivnosti unutar zajednice. U krug an|ela i stare{ina postupno dolazi samo onaj ko je, srazmerno svojim sposobnostima, ostvario razli~ite stupnjeve nesebi~nog sluènja; ko je, dakle, na razne na~ine bio aktivan u zajednici. Sve {to se doga|a u zajednici, - ìvotno kr{tenje novoro|en~eta i duhovno kr{tenje nakon unutarnje zrelosti, zatim sklapanje braka, ra|anje dece, i uop{te sva bitna zbivanja, treba da se ubeleè u knjigu zajednice, koju ~uvaju stare{ine a vodi je jedan od stare{ina.

10. A jedan, opet, upita Ga: "U~itelju, a kada da prime pomazanje?" I Isus odgovori: "Kad u|u u zrelu dob i u njima se sedmostruki darovi Duha objave, nek se onda an|eo za njih moli i zahvaljuje, i neka im dadne pe~at pomazanja. Dobro je da svi, na svakom stupnju budu oprobavani sedam godina. Ali, pustite da se to kod svakoga prema rastu njegovom odvija, u ljubavi i u mudrosti Gospodnjoj." (Pogl. 91, 10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

Pomazanik je ~ovek koji u sebi razabire sedam osnovnih snaga ve~nog ìvota kao darove ljubavi - onaj kroz koga Sam Ja postao Re~ju.

postali svetliji, dakle, kroz svoje jo{ postoje}e – iako sad svetlije – senke. Ovo oslovljavanje – tj. slu{anje re~i Bo`je – namenjeno je isklju~ivo onome kome Bog govori, a ne nekom drugom ili tre}em. Sve dok Bog Svojom re~ju oslovljava ~oveka, du{a nije prete`no ~ista, pa tako nije ~ista ni re~ Gospodnja koja dolazi do ~oveka. To jo{ zna~i: Bog, naravno, moè Svoje dete oslovljavati, me|utim, zato {to ~ovek jo{ mora da oslu{kuje, u svest mu dolaze i ljudski aspekti. Re~ Bo`ja je, dodu{e, jasna, ali kad dospe u svest jo{ optere}enog ~oveka, postaje me{avina informacija, i zato namenjena samo njemu samome. Ko je postao re~ju Bo`jom, taj je ostavio iza sebe ~etiri stupnja ~i{}enja; on uranja u Apsolutni Zakon. Do|e li neko u zajednicu i za sebe kaè: "Ja sam prorok i Bog me je poslao k vama", tada stare{ine treba da mu kaù: "Ostavi se proro~ke re~i. Do|i u zajednicu, ìvi u zajednici, radi u njoj i dopusti da te zajednica nekoliko godina proverava."

614

Ko je svoju svest uzdigao k Meni i ~ija ose}anja, misli i ~ula po~ivaju u Meni, on je an|eo zajednice o kome Sam ve} govorio. On je Moja re~ i re~ Otac-Majka Boga. Onaj koji je postao Zakonom, ~ija ose}anja, misli, re~i i dela Jesam Ja sam, Zakon, taj je pomazanik, to jest posve}en kroz Boga, kroz Zakon. On moè onda da postane i an|eo zajednice. Ima li me|u vama takvog, koji je, dakle, postigao stupanj pomazanja, onda an|eo zajednice i jedan stare{ina treba da zahvale Bogu {to je probudio jo{ jednog an|ela za ovu ili neku drugu zajednicu. Ko je od zajednice prihva}en kao pomazanik, taj najpre treba da se nekoliko godina dokazuje, i da svojim ìvotom, koji treba da proti~e mudro, unese u zajednicu sedam osnovnih snaga ìvota. Ispitivanje zna~i: Pomazanik je Zakon, i on zato mora sedam osnovnih Bo`jih snaga, ve~ni Zakon, da poznaje, ìvi i unosi ih u zajednicu. Po tome zajednica prepoznaje njegovu unutarnju zrelost i njegovu duhovnu probu|enost u ljubavi i mudrosti Ve~noga. Ako ga je zajednica primila i prihvatila, onda }e ga ona u slavi i hvali preporu~iti Bogu-Ocu i Meni, Hristu, i stara}e se da se on pridràva zakona Bo`jih za zajednicu, i u zajednici da ih ispunjava.

615

92. POGLAVLJE Red Zajednice (2. deo) Brak i partnerstvo, povezanost prema zakonu nesebi~ne ljubavi i vernosti - Sklapanje braka u Zajednici savez je sa Bogom (1-3). Roditelji pred Bogom snose odgovornost za svoju decu - "Otac-Majka ku}a" - Ne smatrati decu vlasni{tvom - O duhovnim dual-parovima i nastajanju "duhovne dece" (4). O ve~eri u Zajednici - Pregled sedmice - Bez ceremonija (5). Spoljne forme i postupci, ustupci su a ne zakonitosti (6-7)

1. I jedan drugi Ga upita: "U~itelju, ho}e{ li da se me|u nama sklapaju brakovi kao i kod naroda Zemlje?" A Isus odgovaraju}i re~e: "Kod nekih je obi~aj da se jedna èna udaje za vi{e mu{karaca, koji joj govore: budi nam èna i uzmi poniènje na{e. Kod drugih pak obi~aj je da jedan mu{karac èni vi{e èna, koje mu govore: Budi nam mu` i uzmi poniènje na{e; jer oni koji ljube ose}aju da je mana ne biti ljubljen. 2. No vama, u~enici Moji, bolji jedan i savr{eniji put èlim pokazati: Izme|u mu{karca i ène, sjedinjenih savr{enom ljubavlju i naklono{}u, brak treba da je u slobodi potpunoj, i sve dok je ljubavi i ìvota. Upozorite ih ipak, da treba da su savr{eno zdravi i me|usobno da se istinski ljube u svoj ~istoti svojoj, a ne samo zbog prednosti svetovnih. I onda nek se na vernost zavetuju, pred svedocima. 3. I onda, kad do|e ~as, an|eo ili stare{ina nek se pomole i zahvale, i nek ih àrkocrvenom niti poveù - ako ho}ete - i nek im krune na glavu metnu. I triput ih provedite oko oltara i dajte im od istog hleba da jedu i iz iste ~a{e da piju. A tad nek an|eo ili stare{ina govori, drè}i ruke njihove zajedno: Oboje jedno budite, nek je blagoslovena sveta povezanost. Vi, koje Bog u jedno sastavi, ne dajte da vas iko razdvoji, sve dok vam ìvota i ljubavi ima." (Pogl. 92, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Nije po ve~nom Zakonu da jedan mu{karac ima vi{e èna, niti jedna èna vi{e mu{karaca.

616

Na Zemlji treba da je kao i u Nebu: mu{karac bira jednu ènu, i ako izabrana potvrdi povezanost s tim mu{karcem, onda oboje treba da sebi postave pitanje {ta ih to povezuje. U Nebu se dva bi}a: duhovni mu{karac - nazvan pozitiv, i duhovna èna - nazvana negativ, povezuju na osnovu istog mentaliteta. To zna~i da oboje imaju sli~ne crte bi}a. Oni se dopunjuju u zajedni~kom delovanju po{to su im sposobnosti me|usobno uskla|ene. Jer zakon Bo`ji glasi: "Isto se povezuje sa istim." Ovo se odnosi i na mentalitet. A nit pak, koja sjedinjuje sva ~ista bi}a za svu ve~nost, jeste ljubav preba Bogu i ~itavom Postojanju. Li~e li, dakle, dva bi}a jedno na drugo u nekim osnovnim snagama ìvota, npr. u osnovnim snagama Strpljivosti i Reda, onda se ona mogu i dualno povezati. Jedinstvo u ljubavi Bo`joj, pak, povezuje me|usobno sva bi}a kao bra}u i sestre. Sjedinjuju}a ljubav izraz je polariteta i ona povezuje dva bi}a, me|usobno uskla|ena svojim mentalitetom. Isto privla~i isto. To je ve~ni zakon privla~enja. Iz toga proizlazi dualna povezanost. Za Moju zajednicu na Zemlji vaì jo{ i ovo: Ako su neka èna ili neki mu{karac usamljeni i nisu voljeni, onda to zna~i da su se ona ili on ogre{ili o Zakon ljubavi. To zna~i: Usamljeni, koji nije voljen, sam nije u stanju da pruì ljubav. Posledica ovoga je da on zra~i iz sebe malo ljubavi - i zato moè privu}i malo ljudi koji nesebi~no ljube. On, ili ostaje sam ili privla~i ljude sa istom vibracijom, koji su, kao i on, jedva sposobni za ljubav. Takvi ljudi su vezani jedni za druge svetovnim èljama, idejama i telesnom privla~no{}u. Ako su, me|utim, dvoje ljudi, èna i mu{karac, privrèni jedno drugome u nesebi~noj ljubavi, naklonosti i dubokom poverenju, onda }e se i slobodno sretati, ne prisiljavaju}i jedno drugo na ispunjavanje sopstvenih èlja. Takvi brakovi i partnerstva opstaja}e sve dok traje zemaljski ìvot, i ti partneri }e i u Duhu biti bra}a i sestre - kako na Zemlji tako i u Nebu. Poveù li se dvoje ljudi, onda an|eo - ~ovek koji je postao Mojom Re~ju - i stare{ina, treba da im objasni Zakon nesebi~ne -

617

ljubavi i vernosti. Ako u zajednici jo{ nema an|ela, dakle ~oveka koji je postao Mojom Re~ju, onda tu slu`bu treba da preuzme nekoliko stare{ina. Ako se dvoje ljudi u ime Otac-Majka Boga poveù u brak∗ - a moè to biti i partnerstvo∗∗ - onda oni sklapaju savez sa Bogom. Ovo povezivanje treba da se odvija pred svedocima unutar Zajednice. Ovim se zajednica obavezuje da }e tom paru biti kum. Ona tako|e pazi da se njihovo sve~ano obe}anje pred Bogom - da }e ostati povezani u nesebi~noj ljubavi - i odrì. Ako jedan partner napusti onog drugog jer u njihovom ìvotu i mi{ljenju vi{e nema me|usobne saglasnosti, i izme|u njih vi{e ne moè biti nikakvog mosta, a oni se pak mogu toliko sporazumeti da bi odràli povezanost bratsko-sestrinskom niti, onda oboje mogu stupiti u drugi brak ili partnerstvo, ukoliko im je oboma prethodna zajednica bila prvi brak ili prvo partnerstvo. Tre}i brak ili partnerstvo ne mogu se odobriti.∗ Ko to ipak u~ini, neka napusti Zajednicu. Kod smrti jednog od partnera ovo pravilo ne vaì.

∗ **

/ Partnerstvo je povezivanje pred Bogom bez slu`benog ven~anja. Brak je pak povezivanje pred Bogom koje se izraàva i u spolja{njem, slu`benom ven~anju. ∗∗ Ovo pravilo odgovara boànskom Zakonu. Ono }e na Zemlji u potpunosti vaìti kad na njoj Carstvo Mira Isusa Hrista dobije svoj oblik. U nekim dràvama, prema njihovom svetovnom zakonu, takva povezanost u partnerstvu unutar Zajednice nije dozvoljena bez prethodnog slu`benog ven~anja. Pripadnici prahri{}anskih zajednica u Ubiverzalnom ìvotu, naravno, i u ovoj se ta~ki pridràvaju dràvnih zakona, koji zahtevaju dakle, da par, pre nego {to sklopi savez sa Bogom unutar Zajednice, treba da se i slu`beno ven~a. ∗ Ako u prvom braku ili partnerstvu vi{e nije zajedno mogu}a duhovna evolucija jer partneri idu razli~itim putevima – jedan ~ezne za svetovnim, drugi za vi{im idealima i vrednostima – onda se mogu odobriti drugi brak ili partnerstvo, ako se sklope i odvijaju po biànskim zakonima, na jednom vi{em duhovnom nivou, s ciljem duhovnog sjedinjenja i jedinstva sa svim ljudima i bi}ima. Ko èli da ìvi po dualnom principu Neba, moè i nakon razre{enog drugog braka ili partnerstva u}i u jo{ jedan takav odnos – ali u boànskoj povezanosti, u kojoj vi{e nema telesnog vezivanja. Tre}i brak ili partnerstvo vezani za telesno, prema zakonima Bo`jim nisu dozvoljeni. Odlu~i li se neko za ulazak u Zajednicu, za njega onda po~inje novi period ìvota, ìvot po ve~nom Zakonu. On }e o svojoj doti~noj situaciji, iz ovog ugla razgovarati sa stare{inama i od njih dobiti saveet i podr{ku za svoj novi ìvotni put.

618

Povezivanju jednog para po zakonima nesebi~ne ljubavi nisu potrebne nikakve ceremnoije: an|eo, koji je postao Mojom Re~ju, stare{ine i zajednica mole se ve~nom Ocu u Nebu i zahvaljuju Mu za ljubav koju je On poloìo u ljude koji se nesebi~no ljube. Oni mole i za snagu da mu{karac iz nesebi~ne ljubavi prema èni za~ne dete, a èna iz nesebi~ne ljubavi prema mu{karcu da rodi dete. Zajednica se zatim moli, da oni postanu ~lanovi ìvota Zajednice i da sudeluju u velikoj porodici Bo`joj. Ko za ènidbu ili udaju kao merilo ho}e da uzme zemaljske zakone, to mu nije zabranjeno. Ali on bi na prvo mesto, kao merilo, trebalo da stavi re~ koju je dao Bogu. Ko pak brak ili partnerstvo sklapa zbog svetovnih privilegija, ne treba to da ~ini pred Bogom, ve} pred onima koji to i sami zagovaraju. Ovakav par, me|utim, ne bi trebalo da svoj sebi~ni ìvot vodi pred zajednicom, ve} izvan nje, kako zajednica zbog toga ne bi negodovala i kako ovaj par ne bi postao sablazan. Ko brak sklopi da bi njime zadobio svetovne prednosti, ne}e ipak biti odba~en. Zajednica oboje bra~nih partrnera nosi u molitvi, mole}i Ve~noga da On sve vodi kako bi oni postepeno nau~ili da nesebi~no ljube i postali ~vrsta karika u lancu velike porodice.

4. "I kad decu za~inju, nek to promi{ljeno i razumno ~ine, prema mogu}nostima svojim da ih ishrane. Onima pak koji ho}e da su savr{eni i kojima je to dano, kaèm: Pustite nek budu kao an|eli Bo`ji na Nebu, koji niti se ène nit udaju, niti dece imaju, niti se za sutra brinu, ve} su slobodni od svih vezanosti, kao i Ja {to Sam, i nek odràvaju u sebi i pohranjuju snage Bo`je radi slu`be svoje i radi dela isceljenja kao {to to i Ja ~inih. Ali, ne moè mno{tvo razumeti re~i ove, ve} samo kojima je dano." (Pogl. 92, 4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ko za~inje decu, treba pred Bogom da nosi odgovornost da ona postanu ljudi ispunjeni Bogom, koji se drè Mojih Zakona i za zajednicu su velika potpora i snaga.

619

Mnogi koji za~inju i ra|aju decu bude se za slu`bu bli`njemu, videv{i u tome svoj zadatak. Oni ne bi trebalo da zapuste decu, ve} da ih povere Otac-Majka ku}i, u kojoj }e biti odgajana na ispravan na~in, prema zakonima nesebi~ne ljubavi. Roditelji, me|utim, ostaju povezani sa svojom decom i ne napu{taju ih. Ko je u nesebi~noj slu`bi, taj i ~uva zapovesti nesebi~ne ljubavi: Roditelji }e, {to je mogu}e ~e{}e, uzimati decu sebi. Oni }e podràvati Otac-Majka ku}u i pu{ta}e da u nju te~e pozitivna snaga kako bi se sva deca u Otac-Majka ku}i ose}ala dobro i ose}ala je kao svoj dom. Bog se brine za du{e i ljude koji ispunjavaju Njegovu volju. Ko sebe i svoju decu poveri Bogu i nesebi~no sluì bli`njem, taj nije vezan za ljude i ne}e se onda vezivati ni za svoje dete i smatrati ga svojim vlasni{tvom. On }e ga odgajati po zakonu ve~ne ljubavi i bi}e detetu dobar savetnik, pomaga~ i prijatelj. Ko, me|utim, svoju decu u~ini svojim vlasni{tvom, taj se mora brinuti za sutra, po{to se on oslanja samo na svoje ljudske snage. On sve {to ima, uklju~uju}i suprugu, odnosno muà, i decu, vidi kao svoje vlasni{tvo i svojom je samovoljom vezan za svoj posed - za muà, odnosno suprugu, ili za dete. Onaj ko je vezan, ne moè slobodno i nesebi~no da ljubi i deluje, kao {to to ~ine an|eli Bo`ji. On je oènjen materijom - telom ène, odnosno udat za materiju - za telo mu{karca, i njegova deca moraju ispunjavati njegovu volju. Tako oni postaju robovi, vezani za njega. On ih smatra vlasni{tvom. Ljudi ~ija je domovina ovaj svet, ~ije su misli usmerene samo ljudskim tvorevinama i dobrima, zemaljskim "uìcima" i ljudima koji misle i ìve kao i oni, ne mogu da shvate smisao slede}eg iskaza iz "Jevan|elja Isusovog": "Pustite neka budu kao an|eli Bo`ji na Nebu, koji nit se ène nit udaju, niti dece imaju, niti se za sutra brinu, ve} su slobodni od svih vezanosti, kao i Ja {to Sam, i nek odràvaju u sebi i pohranjuju snage Bo`je radi slu`be svoje i radi dela isceljenja kao {to to i Ja ~inih."

620

Moju re~ razume samo onaj ko je postigao unutarnju slobodu, ko sve vi{e ostvaruje zakone beskona~nosti; za njega se Nebo ne otvara samo u re~ima, nego i u delima. Oni kroz koje delujem na Zemlji, razumeju i slede}e Moje re~i, koje govorim iz Neba: An|eli u Nebu, nebeska bi}a, ne ène se i ne udaju u smislu u kojem to ljudi ~ine. Oni se pronalaze kroz ve~ni Zakon ljubavi, koji ih sjedinjuje. Jedni druge ne prose i ne bivaju pro{eni. Ne za~inju dete kao {to to ~ovek ~ini. Oni nemaju pola, ve} su u Duhu OtacMajka Boga dva polaritetna bi}a: duhovna èna - negativni princip, i duhovni mu{karac - pozitivni princip, dva bi}a polaritetnih snaga koja se povezuju: pozitiv i negativ.∗ Kako bi Moja ljudska deca bolje razumela, Ja duhovni pozitivni princip uvek nazivam "mu{karcem", a duhovni negativni princip "ènom". Iz izlivaju}e ljubavi ènskog i mu{kog principa, dual-para, iz duhovnog mu{karca i duhovne ène, nastaju opet duhovni principi radi boljeg razumevanja nazvani "duhovna deca". Duali, duhovni mu{karac i duhovna èna, svoje duhovno dete posve}uju Otac-Majka Bogu, jer je Bog, Otac-Majka princip, dopustio da ovo duhovno telo nastane iz jednog od Njegovih zraka ljubavi. Dual-par daje sazreloj duhovno-telesnoj supstanci, darovanoj od Boga, svoju dualnu snagu ljubavi i uzdiè je do Detinjstva. Da bi Me Moja zemaljska deca bolje razumela: dual-par uzdiè sazrelo bi}e prirode do detinjstva u Bogu. Za duhovno uzdignuto bi}e, za duhovno dete koje je pozitiv ili negativ princip - de~ak ili devoj~ica - dualni par je ìvot koji ga nosi i odràva. Dual-par koji je uzdigao jedno bi}e prirode do Detinjstva, kroz Otac-Majka-Boga i za Njega, duhovni je roditeljski par. Kroz duhovni roditeljski par Otac-Majka Bog prenosi bi}ima prirode osobine Deteta.

∗ Ko se samo oèni/uda, vezan je za telo i tako za ~oveka. Ko se pak ven~a pred Bogom, taj je povezan s Bogom i s onim kog je izabrao. Zato neka svako shvati razliku: ven~an i oènjen/udata. Ko samo oèni/uda, ne moè ìveti kao an|eli u Nebu, koji se pronalaze i ljube u Bogu, na{em Ocu.

621

5. I jedan drugi Ga upita: "U~itelju, kako da prinosimo svetu `rtvu?" A Isus odgovaraju}i re~e: "@rtva, koju Bog skriveno ljubi, jeste ~isto srce. Ali za spomen i kao znak pobo`nosti, `rtvujte beskvasni hleb, me{ano vino, ulje i tamjan. I kad se skupite na kakvom mestu da prinese svetu `rtvu, pri zapaljenim svetiljkama, nek onaj koji prinosi `rtvu, an|eo zajednice ili stare{ina dakle, ~istih ruku i ~ista srca uzme od `rtvenih darova, beskvasnog hleba, me{anog vina i tamjana. (Pogl. 92, 5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U Mojoj zajednici nisu potrebne nikakve cere-monije. Njih Sam dopustio Jevrejima jer oni jo{ nisu poznavali, kao vi u ovo vreme (1989), neposredni put ka srcu Bo`jem i jo{ nisu nosili Spasenje u sebi. Moja zajednica, me|utim, treba da se okuplja jednom sedmi~no; to bi trebalo da bude subota uve~e. Moji se sastaju u ~istoj ode}i, ako je mogu}e sve~ano odeveni, kako bi za postavljenim stolom, sa zapaljenim sve}ama, ve~erali u ~ast Onoga koji ih hrani i odràva zdravima. Ko u Moje ime i u Duhu istine uzima jelo, tome Sam Ja gost. Pre ve~ere, jedan ili dvoje stare{ina vode pregled sedmice. Sve bitno, kao i ono "za" i "protiv", treba da bude otvoreno izneseno. Stare{ine, koje vode zajednicu, postavljaju zajednici pitanje: [ta je u pro{loj sedmici bilo op{te pozitivno i izgra|uju}e, i zbog ~ega? I: [ta ili ko je tome doprineo? Zajednica izve{tava o onom "za". Stare{ine koje vode zajednicu, unose onda u Knjigu zajednice odre|ene zabele{ke. U Knjigu zajednice treba ubeleìti i dela vredna pa`nje koja su ~lanovi Zajednice u~inili za Duha Hristovog, koja su doprinela dobrobiti i rastu zajednice. Isto se ~ini i kod "protiv". Ko ili {ta su bili uzroci negativnih aspekata u protekloj sedmici? I o tome se tako|e unose zabele{ke u Knjigu sedmice, koja je deo Knjige zajednice; isto tako, ko je bio

622

uzro~nik ili ko su bili sauzro~nici - i zbog ~ega su imali te{ko}a i problema, ili ih jo{ imaju. Nakon zajedni~ke ve~ere, stare{ine, koji su zaduèni za to, govore sa onima koji su jo{ mo`da optere}eni te{ko}ama i problemima. A ako je re~ o nekom drugom ili tre}em, onda i ovi treba da prisustvuju razgovoru.∗ Zapaljene sve}e simbolizuju unutarnje svetlo oko kojeg se okupljaju ljudi ispunjeni Bogom. Ve~eru, kao i svako jelo, treba uzimati u ti{ini - sa sve{}u da ~ovek prima i prihvata darove Bo`je. Jedan od vas, koji je iskrena srca - tj. ispunjen ljubavlju prema Bogu, treba pre i posle ve~ere da izgovori molitvu zahvalnosti i da zajednicu preporu~i Gospodu, kako bi i naredna sedmica bila u znaku nesebi~ne ljubavi i kako bi jo{ optere}ena bra}a i sestre prepoznali i dobili snagu da o~iste ono {to im jo{ predstoji da o~iste. Jer nova sedmica svakome ponovo donosi ono {to on treba da o~isti. U Mojoj zajednici svako treba svakome da sluì. Svake sedmice treba drugi ~lanovi zajednice, smenjuju}i se, da postavljaju stolove, iznose jelo i nesebi~no posluùju svoje bli`nje koji sede za stolom. A ovako se treba smenjivati i kod pripremanja hrane, tako da bi svako mogao, manje ili vi{e, sluìti svakome. Zajednica Hristova, Moja zajednica, treba da je ispunjena duhovnim ìvotom. Zato bi svaki pripadnik zajednice, na po~etku svakog dana, trebalo sebe da predaje Otac-Majka Bogu, mole}i da mu Ve~ni da snagu da postane ~ista srca; jer }e oni koji su ~ista srca gledati Boga i posedovati carstvo zemaljsko. Svako bi trebalo da u svoj dan unosi smisao slede}ih re~i: @rtva koju Bog ljubi jeste ~isto srce Njegove dece.

∗ Posle ve~ere, s jednim ili vi{e stare{ina treba razgovarati samo o te{kim problemima, za koje je potrebno puno vremena da se re{e. O jednostavnim problemima i te{ko}ama, me|utim, za koje je potrebno kratko vreme da sse re{e, treba razgovarati p r e ve~ere s jednim od stare{ina.

623

Pod `rtvom se ne misli na "`rtvovanje", nego na ~ovekovu unutarnju èlju da se s rado{}u preda Onome koji ga ljubi, i bivanje s onima koji Njega ljube. Ponavljam: ceremonije nisu bile potrebne ni u pro{losti, a nisu potrebne ni danas ili u budu}nosti. Re~i koje ~itate u knjizi "Jevan|elje Isusovo", simboli su ìvota u Duhu, simboli jela i na~ina jedenja onih koji su Boga prihvatili u svoje srce. Ko svesno pije - prima esenciju ìvota, i ko svesno jede - prima hleb Neba. Zato izvr{avajte sve iz srca; tako }ete sve ~initi svesno, i nisu vam potrebna nikakva posve}enja ili ceremonije. Ko sve ~ini svesno, usmeren na Mene, Hrista, ~ini to Meni u spomen.

6. I nek zahvali za ove darove i blagoslovi ih, i nek zamoli Oca na Nebu da po{alje Duha Svog Svetog, da se On na njih spusti i telom i krvlju ih u~ini, supstancom i ìvotom Ve~noga, koji se neprekidno lome i izlivaju za sve. 7. I neka ih uzdigne k Nebu i moli se za sve: za one {to su oti{li, za one koji jo{ ìve i za one koji }e tek do}i. Kao {to vas Ja u~ih tako se i molite; nek hleb razlomi i komadi} jedan u ~a{u metne, i nek blagoslovi onda Svetu povezanost, i nek to onda vernicima razda govore}i: Ovo je telo Hristovo, supstanca Bo`ja. Ovo je krv Hristova, ìvot Bo`ji, koji se bez prestanka lomi i izliva za vas i za sve radi ìvota ve~nog. I kao {to videste Mene da ~inim, ~inite tako i vi u Duhu ljubavi; jer re~i koje vam govorim Duh su i @ivot." (Pogl. 92, 6-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ovo ovde izloèno tako|e su ustupci, pa dakle, nisu zakonitosti. Ljudi onda{njeg vremena traìli su spoljni oslonac i bilo im je potrebno spolja{nje ukra{avanje. Shodno njihovom mentalitetu, izi{ao Sam u susret njihovoj èlji. Ali, ko u sebi traì i prona|e Duh @ivota, tome se otvaraju vrata unutarnjeg hrama. On }e sa strahopo{tovanjem posve}ivati svoj ìvot Bogu, pa tako i sve {to ~ini.

624

93. POGLAVLJE Red Zajednice (3. deo) O opra{tanju i moljenju za opro{tenje (1-2). Isceljivanje iz Duha Bo`jeg (3-4). Odgovorni u Zajednici (5-10)

1. I jedan drugi upita: "U~itelju, ako neko po~ini greh, moè li ~ovek da mu oprosti grehe njegove ili ne?" A Isus re~e: "Bog opra{ta sve grehe onima koji se pokaju, ali {to ste sami posejali, to sami morate i po`njeti. Ni Bog ni ~ovek ne mogu oprostiti grehe onima koji se ne pokaju i ne odreknu greha, a ne mogu ih ni ostaviti onima koji ih se odreknu. Ali ko je u Duhu i jasno prepoznaje da se neko kaje za svoje grehe i odri~e ih se, uistinu moè pokajanom gre{niku da kaè: Opro{teni su ti gresi tvoji; jer svaki }e greh biti opro{ten kroz pokajanje i ispravljanje, i koji ga se odreknu oslobodi}e ga se, ali koji dalje gre{e osta}e za greh vezani. 2. Ipak, plodovi greha traju jo{ neko vreme; mi sejemo, pa tako moramo i èti. Jer Bog se ne da izrugivati; oni koji seju u telu, ànju propast, ali koji u Duhu seju, ànju ìvot ve~ni. Ko se, dakle, odrekne greha svojih i prizna ih, njemu stare{ina ovako neka kaè: Bog nek ti oprosti grehe tvoje i nek te vodi ìvotu ve~nom. Sve grehe protiv Boga opra{ta Bog, a sve grehe protiv ljudi opra{taju ljudi." (Pogl. 93, 1-2) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Greh moè oprostiti samo onaj o koga se bli`nji ogre{io. Neko drugi ili tre}i, ko u tome ne u~estvuje, ne moè ni oprostiti greh. [to ~ovek seje, to }e i po`njeti - osim ako se pravovremeno ne pokaje za svoje grehe, za dela protiv Zakona, i preko Mene, Hrista, ne zamoli bli`njeg za opro{tenje. Ako mu ovaj oprosti, greh mu je izbrisan - jer Bog bri{e sve {to je okajano i opro{teno, ako se ~ovek trudi da isto vi{e ne ~ini. Ono pak {to nije okajano i opro{teno, to mora biti otpla}eno - ili u ovom ili u jednom od narednih zemaljskih ìvota, ili pak u podru~jima ~i{}enja, kuda du{a ide posle napu{tanja tela.

625

I ako neko moli za opro{tenje svog greha i ne dobije ga, onda mu ga ni Bog ne moè izbrisati. Ali }e Bo`ja ljubav i milost svojim svetlom poja~ano zra~iti na onoga koji ne}e da oprosti, kako bi i on spoznao sopstveno pogre{no pona{anje, oprostio bli`njem te i sam molio za opro{tenje. Jer, nije uvek samo jedno krivo kod nekog prestupa. U mnogim slu~ajevima oboje snose krivicu zbog svog pogre{nog pona{anja. Dok uzroci jo{ nisu postali delotvorni na telu, ljubav i milost Bo`ja uvek iznova doti~u srce gre{nika i podsti~u ga da pravovremeno o~isti greh, opra{tanjem i moljenjem za opro{tenje, jer svaki greh je krivica, dakle, prestup protiv boànskog Zakona. U Carstvo nebesko moè u}i samo onaj kome je njegov bli`nji oprostio. Zato, o ~ove~e, pazi na svoje misli i svoj govor, da ti misli i govor odgovaraju Mome Zakonu. ôvek, dodu{e, moè oprostiti, ali mrlju na du{i moè samo Bog da izbri{e. Onome koji moli za opro{tenje ili koji pra{ta, stare{ina moè objasniti da se po zakonu ispravljanja bri{u samo oni gresi koji se ubudu}e vi{e ne}e ponavljati. Od greha razre{iti ne moè nijedan ~ovek, ve} samo Bog. Ako se dvoje posva|aju i ne mogu otkloniti svoje razmirice jer ne poznaju boànske zakone, onda ih, ako to èle, jedan mudri stare{ina ili an|eo zajednice mogu pou~iti kako ve~ni zakoni glase kako bi oboje opet mogli da ispravno misle i postupaju.

3. A drugi Ga upita: "Ako kogod me|u nama oboli, ho}emo li i mi imati snagu da isceljujemo kao Ti?" A Isus odgovori: "Snaga ova dolazi iz ~istote savr{ene i iz vere. Oni koji su ro|eni iz Boga, zadràvaju seme svoje u sebi. 4. Oboli li pak neko izme|u vas, nek zovne stare{inu zajednice da ga ovaj maslinovim uljem pomaè, u ime Gospodnje. I molitva vere i izlivanje snage, zajedno s molitvom zahvalnosti, di}i }e ga na noge, ako ga gresi iz ovog ili ranijih ìvota ne pritiskaju." (Pogl. 93, 3-4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~:

626

U Mojoj zajednici bi}e i ljudi koji imaju dar isceljivanja. Da bi mogli isceljivati iz Duha Bo`jeg, njihove du{e moraju biti prete`no ~iste, kako bi Moja isceliteljska struja mogla da te~e prema oslabljenoj du{i i telu koje pati.∗ Ali ozdravi}e samo onaj ko teret svoga tela, greh koji se tako odraàva, preda Meni. Onda }e uslediti isceljenje, preko du{e, ukoliko je to dobro za du{u i za telo. îni li ~ovek, me|utim, i dalje iste gre{ke, za njegovu du{u je onda bolje da podnosi svoju patnju i u njoj sazre, pa bilo to tek u jednom od narednih zemaljskih ìvota - jer gre{ke su jednake njegovoj patnji. U Nebu nema ceremonija. Njih Sam u mnogim slu~ajevima dopu{tao neukima, koji su poznavali samo jedan deo Zakona ìvota, budu}i da su se oni jo{ ~vrsto dràli rituala i kroz rituale pronalazili mir i spoznaju. Mojima, koji poznaju Zakon i koji ìve u Mojoj zajednici kamenu temeljcu Carstva Mira, nisu potrebne ceremonije, niti pomazanje. Nebo je Zakon ljubavi i tako treba da bude i na Zemlji me|u Mojima. Ko Me moli za isceljenje; jer ko od ~ini iste grehe - taj sigurni: ko od srca ve} primio.

isceljenje, on istovremeno treba i da zahvaljuje za srca moli i ~ini dela nesebi~ne ljubavi - te vi{e ne je ve} isceljen u svojoj du{i. Zahvaljujte i budite zahvaljuje i svoje gre{ke vi{e ne ponavlja, taj je

5. A jedan Ga pak upita: "U~itelju, kako sveta zajednica treba da je ure|ena i ko u njoj da sluì?" I Isus odgovori: "Kad se u~enici Moji sakupe u Moje ime, nek iz svojih redova izaberu verne mu{karce i ène koji }e u svetovnim stvarima preuzeti zadatke i savetovati, i brinuti se o potrebama siroma{nih i o onima koji ne mogu da rade, i nek oni upravljaju dobrima zajednice i pomaù kod `rtve, i uz pomo} va{u nek postanu pomaga~i va{i.

∗ Verski iscelitelji, nazvani i Hristovi iscelitelji ili iscelitelji molitvom, moraju, po Zakonu ìvota, duè vreme da sluè u zajednici. I u ovom slu~aju zajednica procenjuje da li je doti~ni pripadnik zajednice razvio unutarnje kvalitete za ovaj zadatak. Versko isceljivanje ne isklju~uje i konsultovanje lekara ili travara.

627

6. I dokaù li se u slu`bi svojoj, izaberite izme|u njih one koji imaju duhovne darove: ili vo|enja, ili prorokovanja, ili drànja propovedi, pou~avanja ili isceljivanja, da stado duhovno podiù, svetu `rtvu da prinose i misterije Bo`je da slave, i oni nek budu stare{ine va{e ili pomo}nici njihovi. 7. I izme|u onih koji poloàj svoj zaista zasluè, izaberite najdostojniji koji je, i on nek stoji iznad svih, da bude an|eo va{. I nek an|eo postavi pomo}nike i blagoslovi stare{ine, i nek ih pomaè i poloì na njih ruke svoje, i nek ih nadahne, da prime Duha Svetoga radi slu`be svoje za koju su pozvani. An|elu pak nek pomaè i blagoslovi ga ko od vi{eg vo|stva, neko iz najvi{eg saveta. 8. I kao {to poslah apostole i proroke, tako {aljem i jevan|eliste i pastire - ~etrdeset i osam stubova hrama - da kroz slu`bu êtvorke podignem i usavr{im Zajednicu Svoju. I oni u Jerusalimu treba da sede, u skupu svetome, svaki sa pomo}nikom svojim i pomaga~em, a zborovi napolju da ih izve{tavaju o svemu {to je va`no za odràvanje Zajednice. I kao {to svetlost dolazi, tako oni treba Zajednicom Mojom svetom da upravljaju i vode je, i da je izgra|uju i pou~avaju. Oni treba da primaju svetlost od svih, i svima da daju vi{e svetlosti. 9. A pri molitvama svojim i pozivima, pri molbama i zahvaljivanjima, ne zaboravite ni tamjan da `rtvujete, kao {to stoji napisano kod poslednjeg od proroka va{ih: Odakle sunce izlazi pa do zalaska njegova, svuda da se u Ime Moje tamjan prinosi kao ~isti `rtveni dar, da Ime Moje veliko bude me|u neznabo{cima. 10. Jer zaista vam kaèm, tamjan je spomen na molitvu Svetih u skrivenome, re~ima koje se ne mogu iskazati." (Pogl. 93, 5-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U Mojoj zajednici sluè svi oni koji su - na Unutarnjem putu ka carstvu srca - spoznali i ostvarili drugi stepen, stepen boànske Volje. Oni postaju zreli za dela u Mome Duhu. U Mojoj slu`bi su: an|eo zajednice, stare{ine, iscelitelji verom, duhovni u~itelji i u~itelji Unutarnjih Duh =Hristovih crkava i oni koji nesebi~no sluè bli`njem.

628

@ivot u zajednici ne poznaje krute forme. Jer ìvot u Mome Duhu je evolucija. Nema nadre|enih i podre|enih. Iz zajednice se uvek iznova izabiru u Duhu sazreli mu{karci i ène, koji vode rastu}u zajednicu ili osnivaju nove zajednice, kako bi Zemlja bila nastanjena ljudima koji ispunjavaju volju Otac-Majka Boga. Izabrani se najpre postavljaju uz duhovne u~itelje i voditelje Unutarnjih Duh=Hristovih crkava i uz one koji obavljaju razli~ite zadatke, kao npr. u oblasti obrazovanja ili u socijalnoj, poslovnoj i privrednoj oblasti, ili pak uz one koji se brinu o siroma{nima i upravljaju dobrima zajednice. Na ovaj na~in oni postaju zreli za dalje, samostalne zadatke u Mome Duhu, kako bi se Zajednica - a u naj{irem smislu, zajednice - uve}ala, a tako i Carstvo Mira na Zemlji raslo. Izabrani mu{karci i ène tako|e treba da uve}avaju jato stare{ina. Zato dopustite nekima koji su obdareni milo{}u, da pod nadzorom jednog stare{ine vode ìvot zajednice, bilo na ve~erima zajednice, ve~erima molitve, na Unutarnjim Duh=Hristovim crkvama i u svemu drugom {to je du`nost stare{ine.∗ Nekoliko pozvanih stare{ina ili an|eo nastaju}e zajednice, otvaraju za budu}u zajednicu Knjigu zajednice, ~uvaju je i vode ra~una da se u nju zabeleì sve bitno {to se odvija unutar zajednice. A ako se jedan od izabranih istakne dobrim, nesebi~nim delima, po{tovanjem ve~nih zakona, omogu}ite mu da postane an|eo zajednice. Njega stare{ine i zajednica postavljaju za an|ela tek onda kad je uspe{no pro{ao godine dokazivanja i uistinu ostvario ~etvrti stupanj - stupanj boànske Ozbiljnosti, i postao Mojom Re~ju, Zakonom. Nek se zna: Ja u~im Svoje Mome Zakonu da bi i na Zemlji bilo kao i u Nebu.

∗ Stare{ine imaju obavezu i zadatak da se staraju o zajednici u svim podru~jima, da je vode i paze da se njeni pripadnici pridràvaju ve~nih zakona i po njima ìve.

629

Mojima, koji poznaju Moje zakone i drè ih se, jer idu unutarnjim putem prema carstvu unutarnjeg, prema Zakonu ìvota, nisu potrebne ceremonije - a tako ni jevan|elisti ni pastiri: Ko Moju volju vr{i, on poznaje Zakon. Pastir je onda Zakon: a to je Hrist u vama, preko ~oveka koji je Moja re~ i koji Moju re~ ~uje u sebi. Onaj ko je Moja re~ - an|eo, i oni koji Moju re~ ~uju stare{ine, i koji su blizu Mojoj re~i - iscelitelji verom, i duhovni u~itelji i voditelji Unutarnjih Duh=Hristovih crkava, i svi koji nesebi~no sluè Mojoj zajednici - odgovorni su za Moju zajednicu.

630

94. POGLAVLJE Red Zajednice (4. deo) O sahranjivanju mrtvih - Svesni ìvot - Duhovno mrtvi - Bog ne èli da se ponovo otelovljavamo (1-4). Ko je prona{ao put do svog unutarnjeg Boga ne trebaju mu zemaljske vo|e - Kriterijumi za istinski odgovorne: nesebi~no sluènje - O ode}i: unutarnja lepota postaje vidljiva u spolja{njem (5-7). Rast i odràvanje ìvota Zajednice; zajedni~ki zadatak (8-10).

1. I jedan drugi Ga upita: "U~itelju, kako ho}e{ da pokopavamo svoje mrtve?" A Isus odgovori: "Savet o tome traìte od pomo}nika stare{ine; jer se to odnosi samo na telo. Zaista vam kaèm, nema smrti za one koji veruju u ìvot budu}i. [to vi smatrate smr}u, vrata su ka @ivotu, a grob je pak kapija uskrsnu}a za one koji veruju i slu{aju. Ne tugujte i ne pla~ite za onima koji vas napuste, nego se ra|e radujte ulasku njihovom u @ivot. 2. I kao {to sva bi}a iz nevidljivog dolaze u ovaj svet, u nevidljivo se opet vra}aju, i dolaze ponovo sve dok se ne o~iste. Tela njihova predajite elementima, a Otac, koji sve obnavlja, ovlasti}e an|ele da ih prihvate. Stare{ina, pak, neka se moli da tela njihova po~ivaju u miru, a du{e njihove u uskrsnu}u radosnom da se probude. 3. A uskrsnu}a ima, pak, i iz tela i u telo. I ima izlaska iz ìvota telesnog i ulaska u ìvot telesni. Govorite molitve za one koji tamo ve} otido{e, i za one koji su jo{ tu i za one koji }e tek do}i; jer svi su porodica u Bogu. U Bogu ìve, kre}u se i postoje. 4. Telo koje danas polaète u grob ili se vatrom saèè, nije telo koje }e ubudu}e biti; jer oni {to dolaze, druga tela dobijaju, a ipak svoja vlastita, i {to su u ovom ìvotu posejali to }e u drugom jednom po`njeti. Blaèni su koji u ovom ìvotu trpe nepravdu; jer }e ve}u radost imati u ìvotu budu}em. Blaèni su koji su ~estiti bili u ovom ìvotu jer }e primiti venac ìvota." (Pogl. 94, 1-4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Samo je jedno raspadljivo telo; to je materijalno telo, koje je od zemlje i ponovo }e postati zemlja.

631

Zato vam savetujem da mrtvo telo, ono {to je od zemlje, ponovo zemlji predate. Kao {to se li{}e drve}a, koje u jesen pada na tle, ponovo vra}a zemlji, tako se i prolazno telo ponovo vra}a zemlji. Va{i grobovi ne treba da budu ukra{eni nadgrobnim spomenicima i svim mogu}im ukrasima. Cve}e koje zemlja daje najlep{i je ukras. A ako to ipak èlite, ili je to pak uobi~ajeno po svetovnim zakonima, jedan manji kamen ili manja drvena plo~a moè da nosi ime raspadljivog tela koje je predato zemlji. Preda li se raspadljivo telo vatri, tada pohranite pepeo u neku posudu. Posudu ~uvajte u grobnici dok ne do|e vreme da se i pepeo raspadne i opet postane ono od ~ega je i nastao. Za ove ostatke tela bile bi dobre posude od gline. Ako je to prema jo{ postoje}im svetovnim zakonima, pepeo tela moète predati i vetrovima, elementu vazduh. Vetar razvejava pepeo nekada{njeg tela i vra}a ga tako zemlji. Nema smrti du{e. Ono {to dolazi iz Boga, ìvi ve~no - a {to dolazi iz zemlje, ponovo postaje zemlja. Zato nastojte da ispunjavate ve~ni Zakon i da ìvite u zakonu ljubavi, kako bi va{a du{a ve} u telu postigla uskrsnu}e iz duhovne smrti, naime svesni ìvot koji du{a jo{ u ~oveku ostvaruje i na re~i i na delu. Svesni ìvot zna~i: ostvarivati i ispunjavati Zakone ljubavi. ôvek tako postiè jasno}u i zakonito }e misliti i delovati. Du{a }e onda posle telesne smrti odmah uskrsnuti i u}i u svetlija podru~ja, u ono koje odgovara ìvotu du{e i tela, ili }e pak u}i u samu Svetlost, u Nebo. Sve dok postoje zemaljski zakoni, vaè re~i: Dajte caru {to je carevo, a Bogu {to pripada Bogu. Nastojte, dakle, da se drìte zakona Bo`jih, ali i da ispunjavate zemaljske zakone - ukoliko se ovi ne protive boànskom Zakonu. Jer ko prestupi protiv Boga, univerzalnog Zakona, optere}uje se.

632

Ko ne poznaje ve~ni Zakon ìvota, a i ne}e da ga upozna i po njemu ìvi, duhovno je mrtav. Zato samo duhovno mrtvi àle za svojim mrtvima - jer veruju da ovi zauvek odlaze od njih. A oni su, me|utim, samo pre{li u finiji ìvot, koji ne moè da se opazi telesnim o~ima. Radujte se kad jedna svetla du{a izi|e iz groba ljudskog "ja" i posle smrti tela u|e u svetlo carstvo, u Nebo - u ìvot koji sleduje onima koji ve} u zemaljskoj ode}i ìve u Duhu, u pravom ìvotu. Volja Otac-Majka Boga i Sina, koji Ja Jesam, jeste da se du{a u zemaljskom ruhu o~isti toliko da vi{e ne mora da se vra}a u telo, u novo telo od zemlje, koje za~inje zemaljski mu{karac a zemaljska èna donosi na svet. Vrati li se du{a ponovo na Zemlju, njeno }e novo telo opet odgovarati njenom stanju i crtama njenog bi}a. Zemaljsko telo, dakle, obeleàvaju i svetle i zasenjene strane du{e. Materijalno telo ponovo otelovljene du{e, ku}a je u kojoj se ona nastanila da bi na Zemlji, u ìvotnoj {koli otelovljenih du{a, otklonila svoje senke. Svetlost dana pokazuje ~oveku {ta on mora svakog dana da savlada. Tako su, dakle, sekunde i minuti dragocena energija za samospoznaju. Ko koristi sekunde, minute i sate, ìve}i tako u sada{njosti, savladao je samog sebe. On poseduje dragocenu ìvotnu energiju u svojoj du{i i u svom telu. Du{a }e èleti da se vra}a u telo sve dok ne bude imala vi{e svetlosti nego senki. Zemlji teè i svetle du{e, ali da bi sluìle onima koji se bore sa svojim senkama. I ako one u svetlosti i ostanu, ne}e se uvezati u Zakon setve i ètve; one se posle smrti tela ponovo vra}aju u Svetlost. Postoje, dakle, izlazak iz telesnog ìvota i ulazak u telesni ìvot. Molite se Otac-Majka Bogu da vam On svakodnevno daruje novu ìvotnu energiju, da biste prepoznavali {ta sve u odre|enom danu treba da savladate - da biste se posle telesne smrti vratili u svetlija carstva i da vi{e ne silazite u telesni ìvot. Molite se za umrle da spoznaju svoj put i kora~aju stazom ka boànskome, ka Carstvu Mira. Ali molite se i za one koji }e tek do}i,

633

da ve} u podru~jima ~i{}enja spoznaju {ta }e za njih biti va`no u zemaljskom ruhu. Ko ìvi u Bogu, u Bogu se i kre}e i u Njemu ima svoje bivstvovanje. Ko pak ìvi u svetu, i sa svetom, on u svetu uvek iznova i bivstvuje i u svetu }e ìveti sve dok ne bude koristio dane da dostigne ono duhovno, koje je, na kraju krajeva, sam ìvot. Ko kao ~ovek, uprkos svim napadima tame, izdrì i ostane u svetlu istine, u Bogu, i u Bogu istrpi nepravdu koja mu se nanosi, taj }e se u ve~nom postojanju radovati, jer on ne mora vi{e da opra{ta niti da moli za opro{tenje. On je ìveo i ìvi u Bogu. Ko je uprkos napastima ostao ~estit, pridràvao se, dakle, ve~nih zakona, taj }e u ve~nom @ivotu nositi venac ljubavi.

5. A jedan, opet, upita Ga: "U~itelju, Mojsije je sve{tenike, prema zakonu, u rasko{ne odore zaodevao za slu`bu njihovu u hramu. Treba li i mi tako da obla~imo one kojima poveravamo svete slu`be kojima si nas Ti u~io?" A Isus odgovori: "Belo platno je pravednost svetih; ali zaista, do}i }e vreme kad }e Sion opusto{en biti, i kad mine vreme àlosti njegove uskrsnu}e i zaodenuti se u lepe odore svoje, kao {to je napisano. 6. Ali traìte najpre da pravednost zavlada, a drugo sve doda}e vam se. U svemu traìte jednostavnost, a ne rasko{ ispraznu. I gledajte najpre milosr|em da se zaogrnete i ruhom Spasenja i ogrta~em pravednosti. 7. Od kakve vam koristi sve drugo ako odore ove nemate? Bez ljubavi ste kao zvuk bronze ili zvuk cimbala. Traìte pravednost, ljubav i mir, i sve }e vam se {to je lepo dodati." (Pogl. 94, 5-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite: u Zakonu ljubavi nema mu~enja. Zakon ne oduzima ~oveku ni{ta {to on jo{ èli da zadrì. Zakon izvodi ~oveka iz njegovih

634

navika, tradicije, mi{ljenja i sebi~nosti, ali i dopu{ta jo{ dosta toga, dok se ~ovek ne prona|e u Meni, Zakonu. Tako je ~inio i Mojsije. Ko, me|utim, gleda jedino na Mene i ostvaruje zakone, njemu nisu potrebni ni spolja{nja rasko{ ni ljudski vo|a. On je svog Vo|u i Spasitelja prona{ao u sebi. To je Hrist, koji Ja Jesam, Dobri Pastir svih vernih ovaca. Zato, ne traìte spoljni ugled niti ljudske vo|e. U Bogu vlada jednakost. Zato ni u Mojoj Zajednici an|eo i stare{ine ne treba da budu vi{i ili manji od Zajednice. U Meni postoji samo jedan narod, koji se drì ve~nih zakona ljubavi. Za{to ljudi stalno biraju svoje zemaljske vo|e? Jer nisu Duh Hristov postavili u sredi{te svog ìvota. ôve~anstvu }e zemaljski idoli biti potrebni sve dok ne prona|e unutarnju istinu. Ako je ~ovek prona{ao put do svog unutarnjeg Boga, Otac-Majka Boga, on vi{e ne}e imati ljudskih idola, ve} }e ispunjavati ve~ne zakone i biti drag Bogu. On onda s istomi{ljenicima ~ini porodicu Bo`ju na Zemlji. Sve dok ljudi koji grade zajednicu ili zajednice u Meni, Hristu, budu jo{ u evoluciji, me|u njima }e uvek biti onih koji su dostigli ve}u duhovnu zrelost. Oni su onda an|eli ili stare{ine, iscelitelji verom, duhovni u~itelji i voditelji Unutarnjih Duh=Hristovih crkava u zajednici. Ali ko je u Duhu sazreo, on se ne}e praviti da je bolji od svog bli`njeg. Jedan od kriterijuma istinitosti an|ela i stare{ina, kao i svih drugih koji vode zajednicu, jeste nesebi~nost, nesebi~no sluènje, bez traènja plate ili priznanja. Ovo, pak, ne odnosi se na delovanje u Hristovim preduze}ima i socijalnim ustanovama. Tamo ~ovek ispunjava zakon "Moli se i radi" i za svoj rad dobija platu da bi se mogao odràti u materijalnom ìvotu. Ali i ovde vaì: Delaj nesebi~no u slu`bi svog bli`njeg. I onda }e{ i primati. Nesebi~nost pak u slu`bama zajednice, kao npr. u slu`bi an|ela ili stare{ine, ne treba uvr{tavati u zakon "Moli se i radi". To je nesebi~no sluènje bez plate.

635

Nastojte najpre da postignete pravednost i nesebi~nu ljubav, i onda }ete primati i imati sve {to vam je potrebno, - i vi{e od toga. Ko nesebi~no sluì, taj }e i zasluèno primati. Jer je volja Bo`ja s njime i Otac-Majka Bog brinu}e o tome da mu ni{ta ne nedostaje. Zaodevajte se ukrasima vrline, snagom ljubavi i milosr|a - i oslobodi}ete se onoga {to svetovni ~ovek jo{ ima na sebi: svog ljudskog "ja", koje se odraàva u mnogim fasetama: u sjaju i rasko{i, u spoljnom bogatstvu, u te`nji za priznanjem i posedovanjem, u zavisti, mr`nji i neprijateljstvu. Mojsije je sve{tenicima dopustio rasko{ne odore jer jo{ nisu bili dostigli milosr|e, a i narod je tako hteo. Ko je proèt ljubavlju, milosr|em i pravedno{}u, taj je spasen. On }e se i odevati i pona{ati saobrazno svom unutarnjem zra~enju. Ko se drì ve~nih zakona, on }e se i odevati u boje koje su saglasne harmonijama boànskog Zakona. Osnovne snage Duha i sedam su osnovnih boja Neba. One su istovetne bojama duge.* Onaj nesebi~ni odeva se uredno, ~isto i jednostavno, u jednu od boja duginog spektra. On se, me|utim, ne}e odevati u sjaj i rasko{. Nesebi~ni ne}e glumiti, niti se pona{ati upadljivo. On iz sebe zra~i ono {to je ostvario - i kroz svoju ode}u. Kako ~ovek ose}a, misli, govori i postupa, onakav i jeste - i tako se on pona{a i u svojoj porodici i u javnosti. Onakav kakav je, tako se on i hrani. A kakav je i kako se hrani - tako se i pona{a i odeva. ôvek moè dugo da skriva svoje "ja" i da zavarava neprosvetljenoga. Ali svakome do|e vreme kad njegovo "ja" postaje vidljivo i on se pokazuje onakav kakav zaista jeste. Svako na sebi samom prepoznaje kakav je, svako je sam sebi merilo; njegov bli`nji mu je u tome samo ogledalo: jer, {to mu se ne svi|a na njegovom bli`njem, {to ga uznemiri i o ~emu s uznemirenjem razmi{lja i govori - isto ili sli~no ima i on na sebi i u sebi. Svako uznemirenje povodom bli`njeg jeste vlastito merilo.

636

Prona|ite unutarnju lepotu, kroz nesebi~nu ljubav, mir i pravednost - i sve }e vam biti dato od Oca u Nebu! Bog èli, ne da Njegova deca oskudevaju, ve} da su bogata u Duhu. Tada }e i kao ljudi imati sve {to im treba, i jo{ mnogo vi{e da bi podelili onima koji su jo{ na putu od spolja{njeg siroma{tva i optere}enja du{e ka unutarnjoj lepoti i unutarnjem bogatstvu. Zato, teìte najpre Carstvu Bo`jem i Njegovoj pravednosti, i prima}ete sve {to vam je potrebno, i vi{e od toga. Me|utim, to ne zna~i da treba da sedite skr{tenih ruku. Zakon za ljude glasi "Moli se i radi".

8. I jo{ Ga jedan upita: "U~itelju, koliko }e bogatih i mo}nih u}i u @ivot i zaduìti se s nama, siroma{nima i prezrenima? Kako da sprovodimo Delo Bo`je u duhovnoj obnovi ~ove~anstva?" A Isus re~e: "I ovo je stvar pomo}nika stare{ina Zajednice u savetu stare{ina 9. A kad se u~enici Moji skupe na sabat uve~e ili ujutro prvoga dana sedmice, neka svaki `rtvuje po jedan gro{, pa bio to i najmanji deo imetka njihova {to im ga dade Bog, i metnite ga na `rtvenik za odràvanje zajednice, njenih slu`bi i njenog delovanja. Jer, kaèm vam: davanje je blagoslovenije od primanja. 10. Ovako, dakle, sve da bude u~injeno, kako dolikuje i kako je red. A ostalo sve uredi}e Duh koji dolazi od Oca u Nebu. Sad Sam vas, eto, pou~io pravilima osnovnim, a evo, s vama Sam ve~no, do svr{etka vremena." (Pogl. 94, 8-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Nijedan bogata{ koji svoj imetak i dobra naziva svojim vlasni{tvom, ne}e u}i u Carstvo Bo`je; i nijedan mo}nik koji primenjuje silu nad Mojim narodom, ne}e u}i u Nebo. Oboje, bogata{ i mo}nik, siroma{ni su u Duhu ljubavi i u delima milosr|a. I tek kad pognu svoje glave i svoj imetak i dobra na ispravan na~in uloè za zajedni~ko dobro, za narod, i budu kao oni koji Mene ljube vi{e nego ~itav ovaj svet sa njegovim draìma i

637

zadovoljstvima - uzra{}e u Mome Duhu i bi}e s vama koji }ete biti bogati unutarnjim vrednostima. Ko se pokaje za svoje te`nje za mo}i i vladanjem, za netolerantnost i oholost, i popravi ono {to je prouzrokovao - tamo, naime, gde je nevolja i gde je to potrebno - ko se, dakle, podredi ve~nim zakonima, on }e biti s Mojima i Moji s njim. Zato ne govorite da ste siroma{ni, vi koji ste izabrali Carstvo Bo`je. Jer oni koji vr{e volju Mog i svog Oca, istinski su bogata{i. Blizu je vreme u kojem }e Moji posedovati Carstvo zemaljsko. Jer, u Hristovom dobu ne}e biti ni bogatih ni siroma{nih, ni mo}nika ni podre|enih. U Meni su svi jednaki: Moja bra}a i sestre - a mi svi sinovi smo i k}eri Bo`je. Sve dok unutarnje carstvo bude postepeno raslo i prema spolja, dakle i na Zemlji postajalo vidljivo preko onih koji vr{e O~evu volju i preko onih koji su zapo~eli put prema carstvu unutarnjeg da bi spoznali i ispunili O~evu volju - jo{ }e u Mojoj Zajednici biti potrebne sluge: an|eli, stare{ine, verski iscelitelji, duhovni u~itelji, voditelji unutarnjih Duh=Hristovih crkava i druge nesebi~ne sluge Bo`je, u stambenim zajednicama, {kolama, vrti}ima, Hristovim ustanovama (od vas nazvanim "Hristova preduze}a" i "Imanja za ìvot"), u "Ku}ama zdravlja", "Ku}ama ka unutarnjoj domovini" (domovi za stare) i u drugim ustanovama koje su ~oveku potrebne da bi ìveo u vremenskom. Da bi se Zajednica odràla i uve}avala, potrebna je pomo} svakog pojedinca. Zato bi svako trebalo svake sedmice ili svakog meseca, da doprinosi desetinom (prilogom), zahvaljuju}i Bogu {to je zdrav i snaàn i {to tako moè da sluì Ve~nome, Zajednici i svom bli`njem. Nesebi~ni }e dobrovoljno tome doprinositi, jer on zna: sve dolazi od Boga i sve se ponovo vra}a Bogu. Kao {to more hrani jezera, reke i potoke, a ovi opet more; kao {to se voda pretvara u paru i oblake, i oni opet kao voda napajaju zemlju tako bi i Moji trebalo da puste da teku energije. Samo zdrav kru`ni tok, proticanje snage, omogu}ava i zdrav rast i pove}anje energije. I ko je priklju~en na ovaj nesebi~ni kru`ni tok, ne}e nikada oskudevati. On

638

po{tuje struje}i, ve~ni Zakon nesebi~ne ljubavi i drì se zapovesti "Moli se i radi". Ko se drì Zakona i zapovesti, koji su izvodi iz ve~nog Zakona, taj pripada Hristovom narodu koji ima samo jednog Vo|u i Spasitelja: Hrista, koji Ja Jesam kao Sin u Otac-Majka Bogu, ve~no. Sve dok svi ljudi i bi}a ne budu jedno u Bogu, Mom Ocu, za ìvot Zajednice treba da vaì ovo pravilo Reda Zajednice. Ne klonite. Ja Sam uz vas do svr{etka vremena - a kao Brat u svu ve~nost. Ne klonite. An|eli Neba su s Mojima i Moji su s an|elima Neba, s boànskim bi}ima - kako bi na Zemlji bilo kao i u Nebu, gde vladaju ljubav i mir. Ko je sa Mnom, on kora~a pod Hristovim barjakom koji simbolizuje unutarnje carstvo, Carstvo Mira: slobodu, jedinstvo i bratstvo. Svi ljudi su jedan narod u Meni, Hristu.

639

95. POGLAVLJE Uznesenje Vaskrsli pou~ava Svoje u~enike o ispunjavanju Spasiteljskog naloga i o uticajima negativnih snaga - U mo}nom kosmi~kom kompjuteru, kao i u atmosferskoj hronici, pohranjeni su, kao pozitivna energija, vra}anje u Domovinu i Carstvo Bo`je na Zemlji, i oni se sve vi{e izgra|uju (1). Zemaljska vladavina u ime Hristovo preko oru|a demona (2-3). U ovoj mo}noj vremenskoj prekretnici na videlo izlazi sve protivzakonito - Tama u sopstvenim posledicama i samostvorenim okovima (4). Obe}anje Svetog Duha (5). Nosi Hrista u sebi (6). Ja dolazim ponovo u svoj slavi (7). Nesebi~na ljubav je neraskidiva nit (8). Isus je kao ~ovek doìveo i kroz patnju iskusio {ta zna~i biti ~ovek (9-10)

1. Posle Svog uskrsnu}a pokaza Isus Sebe ìva u~enicima Svojim i provede s njima dana devedeset. I pou~ava{e i govora{e o Carstvu Bo`jem i o svemu {to je povezano s njim, i privede kraju {to je jo{ imao da u~ini. Onda posla Dvanaestoricu, s kojima behu Marija Magdalena, Josif otac Njegov i Marija majka Njegova i druge jo{ verne ène, u Vitaniju na goru Maslinsku na koju im ukaza. (Pogl. 95, 1) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Stoji napisano: u~enicima Svojim i govora{e o Carstvu privede kraju {to je smislu.

"Posle Svog uskrsnu}a pokaza Isus Sebe ìva provede s njima dana devedeset. I pou~ava{e i Bo`jem i o svemu {to je povezano s njim, i jo{ imao da u~ini". I ove re~i treba razumeti po

U spomenuto vreme Moji u~enici bili su zajedno. Molili su se, predaju}i se potpuno Onome koji je oti{ao od njih, a ipak je s njima bio i jeste - Hrist Bo`ji u ve~nom Ocu. U ovim danima molitve i predavanja, Ja, Vaskrsli, pokazivao Sam se uvek iznova onima koji su se molili. Preko onih koji su primali Moju Unutarnju re~ pou~avao Sam Svoje u~enike da se pridràvaju zakona Bo`jih koje Sam im Ja objasnio i primerom ìveo. Jer, oni su trebalo da ispunjavaju ono {to Ja kao Isus nisam vi{e

640

mogao sprovesti zbog udaljenosti Jevreja od Boga, koji u Meni nisu hteli da vide ni{ta drugo do cara ovoga sveta. Ono {to Sam objavio Mojim u~enicima, vaìlo je - i vaì - za sve naredne generacije, jer uvek su iznova dolazili i dolaze ljudi ispunjeni Bogom da bi to ostvarivali. Moja misao, ìvot i delovanje kao Isusa u{li su i u veliko kosmi~ko spremi{te - izvor i u atmosfersku hroniku, da bi otuda uvek iznova zra~ili na Zemlju. Ovo mo}no kosmi~ko spremi{te - izvor i atmosferska hronika registruju sve energije koje proizlaze od ljudi, a tako i ono {to je objavljeno i {to se objavljuje iz ~istog Postojanja. Jer se ne gubi ni{ta od onog {to se misli, govori, objavljuje i ~ini. Objavio Sam u~enicima Carstvo Bo`je, ve~no Postojanje, i govorio Sam o Carstvu Bo`jem na Zemlji. Objavio Sam im i ono "za" i "protiv", uticaje i borbe negativnih snaga ovog sveta, koji }e potrajati sve dok ono ~isto, Zakon ìvota, ne prona|e put u srca mnogih ljudi i ne bude od njih ostvareno. Jer kad ~ovek postane ~ist, plemenit i dobar, on }e sa Mnom, Hristom, osnovati Carstvo Bo`je na ovoj Zemlji. Kao Isus iz Nazareta nisam mogao ispuniti ovaj zadatak jer Moji nisu bili uz Mene. Ja Sam ga zbog toga, kroz objave, uneo u kosmi~ki kompjuter i u atmosfersku hroniku. Tamo se izgra|ivao, nevidljivo za ljude, ~itav Nalog Spasenja: povratak dece Bo`je i Carstvo Bo`je na Zemlji. To je mo}no delo Spasenja u koje su uklju~ena mnoga ~ista duhovna bi}a, kao i duhovna bi}a u zemaljskom ruhu, dakle ljudi. U sva vremena odlazila su bi}a - verna svom nalogu - u zemaljsko ruho, donose}i u svet delove tog naloga. Oni su vodili nesebi~ni ìvot u slu`bi bli`njega ili su uvek iznova preuzimali manje ili ve}e delove duhovnog naloga doprinose}i da on tako postane vidljiv. U jednom ìvotu za zajednicu i za bli`njega, oni su stvarali ustanove u kojima su se trudili da ìve istinsko hri{}anstvo; ali uvek iznova dolazio je onaj mra~ni, da uni{tava ono spolja{nje ovih ustanova. Generacijama su se mra~ne du{e utelovljavale da bi u zemaljskom ruhu sluìle demonima kao oru|e. Sve dok je demonsko jo{

641

imalo mo}, moglo je uni{tavati spolja{njost istinskih hri{}anskih ustanova - ali ne i ono {to se kao pozitivna energija sve vi{e izgra|ivalo u kosmi~kom spremi{tu - izvoru, atmosferskoj hronici i na Zemlji: Carstvo Bo`je na Zemlji. U mo}noj vremenskoj prekretnici (1989) mnoge od ovih otelovljenih mra~nih du{a isku{avaju posledice svojih ranijih nedela, postaju}i tako slabe. Zato demoni imaju sve manje pristupa aktivnostima usmerenim na izgradnju Carstva Bo`jeg na Zemlji. Posledica ovoga je da su oni me|usobno nejedinstveni i jedva sposobni za opse`na negativna dela, za razaranja i za ubijanje ljudi koji im se ~ine opasni jer se trude da ìve u Meni, Hristu. Negativne snage, tako, gube sve vi{e tle pod nogama, a time i uticaj i snagu. Istovremeno, u mnogim ljudima, a time i na Zemlji, narasta Svetlost Neba. Mra~na sila }e ustuknuti. Stoji napisano: "Onda posla Dvanaestoricu, s kojima behu Marija Magdalena, Josif otac Njegov, Marija majka Njegova i druge jo{ verne ène, u Vitaniju na goru Maslinsku na koju im ukaza." Molio sam Svoje verne da prisustvuju Mome uznesenju kako bi taj doga|aj urastao u njihove du{e i oni spoznali da }e prema Nebu krenuti svi oni koji Mene, Hrista, uistinu priznaju i prihvate. I oni su po{li na goru koju Sam im nazna~io. Mome uznesenju prisustvovala su mnoga duhovna bi}a. Ona su Me pratila do ve~nog Oca, kome Sam se vratio kao Sin i Savladar Neba. Ja ispravljam: Me|u ovim duhovnim bi}ima nalazilo se i duhovno bi}e koje je ranije, u zemaljskom ruhu, bilo moj poo~im Josif, ~iji sin je bilo Moje zemaljsko telo Isus. Josif je ve} bio umro. I njegovo duhovno telo, bi}e iz Boga, bilo je, dakle, me|u ovim mnogim Bo`jim glasnicima.

2. A Isus im re~e: "Eto, Ja vas izme|u ljudi izrabrah i dadoh vam Zakon i re~ istine. 3. Ja vas postavih za svetlost svetu i kao grad koji ne moè ostati sakriven. Ali dolazi vreme kad }e Zemlju prekriti mrak, a velika tama

642

narode. I neprijatelji istine i pravednosti vlada}e u Moje ime i vladavinu ovog sveta osnova}e. Oni }e podjarmiti narode i neprijatelja podsta}i na klevetu, u~enje Moje zamenjuju}i mi{ljenjima ljudi i u Moje ime u~e}i ~emu Ja nisam u~io, a tradicijama svojim zamra~uju}i ono ~emu Sam u~io." (Pogl. 95, 2-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Stoji napisano: "Eto, Ja vas izme|u ljudi izabrah i dadoh vam Zakon i re~ istine. Ja vas postavih za svetlost svetu i kao grad koji ne moè ostati sakriven." Ovo Sam, po smislu, govorio ne samo vernima u zemaljskom ruhu, ve} istovremeno i mnogim prisutnim Bo`jim glasnicima - a i onima koji su se u carstvima du{a spremali za dalja otelovljenja kako bi u smenama doba i generacija ispunili svoj zadatak u delu povratka u Domovinu, u Spasenju, da bi to delo najavili i podigli Carstvo Mira na Zemlji. Danas (1989) opet je utelovljeno puno bi}a iz Boga da bi ra{irili poruku ljubavi, koju Sam iznova objavio i objavljujem, i da bi osnovali Carstvo Bo`je na Zemlji. Ono {to Sam objavio Svojima pre Mog uznesenja, dogodilo se. "Ali dolazi vreme kad }e Zemlju prekriti mrak, a velika tama narode. I neprijatelji istine i pravednosti vlada}e u Moje ime i vladavinu ovog sveta osnova}e. Oni }e podjarmiti narode i neprijatelja podsta}i na klevetu, u~enje Moje zamenjuju}i mi{ljenjima ljudi, u Moje ime u~e}i ~emu Ja nisam u~io, a tradicijama svojim zamra~uju}i ono ~emu Sam u~io." Demoni su uzeli svoja oru|a i u Moje ime, Hrist, uspostavili svoju vladavinu u ovom svetu. S Mojim imenom, Hrist, podjarmili su ~itave narode i jo{ podjarmljuju mnoge ljude. U Moje ime vodili su krsta{ke ratove i pobili mnogo ljudi. Druge su prisilno u~inili hri{}anima, tako da su i ovi zloupotrebljavali Moje ime, kao {to su to ~inile vojske tame i kao {to to jo{ ~ine. Svetu re~, koja vaì za Zemlju i za ljude, podlagali su i podlaù svojoj vlasti i svojoj cenzuri i iz toga su napravili svoju knjigu, svoje "Sveto pismo". Oni dodu{e, pou~avaju u Moje ime, u ime Isusa i

643

Hrista; oni svoju knjigu predstavljaju kao istinu - me|utim, sami ne ìve to {to objavljuju kao istinu. Kako bi ljude podloìli svojoj vlasti, postavljaju pravila koja su izmislili ljudi. Ova pravila nisu Zakon ìvota kojem Sam Ja u~io kao Isus iz Nazareta i koji ponovo objavljujem kao Hrist Bo`ji. Oni su uveli paganske obi~aje, uspostavili "tradicije" i tako prekrili, a i danas jo{ prekrivaju, istinu. Ovaj ljudski svet predstava, koji nema nikakve veze s Bo`jim svetom, oni su okitili i kite ga Mojim imenom kao "hri{}anstvo" i zamra~uju Moje u~enje kako bi narod i dalje vezivali za sebe i dràli ga slepim za istinu. U Moje ime, Hrist, zavedeni osnivaju ~ak i politi~ke partije da bi s Mojim imenom, Hrist, naveli narod da bira za njihove nehri{}anske ciljeve. Tako se Moje ime izvrgava ruglu na mnoge na~ine, a svi oni koji istinski èle da Me slede bivaju klevetani, ismejavani i okrivljuju se za pogre{no u~enje. Ono {to su oni sami - naime, oru|a tame koja zloupotrebljavaju Moje ime - to tvrde za istinske sledbenike. Tako sve do dana{nje generacije (1989) vaè Moje re~i: Kako su Mene progonili, tako }e progoniti i vas. Kako su Mene izrugivali, prezirali i ismejavali, tako }e i vas javno izrugivati, prezirati i ismejavati u ~itavoj javnosti. Kako su mene pogubili, tako }e i mnoge od vas pogubiti.

4. Ali radujte se; jer dolazi vreme kad }e istina koju su skrivali na videlo izi}i, i svetlost }e sjati i nesta}e tame, i pravo }e se Carstvo podi}i, koje }e u ovom svetu biti ali ne i od ovoga sveta. I re~ pravednosti i ljubavi izlazi}e iz sredi{ta, iz Svetog grada na brdu Sionovom, i brdo ovo, koje je u zemlji egipatskoj, prizna}e se kao oltar svedo~anstava Gospodnjih. (Pogl. 95, 4) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Mo}no nastupa Novo Doba, doba Hrista. ôve~anstvo je u jednoj, u materiji jo{ nedoìvljenoj vremenskoj prekretnici. Dolazim Ja, Hrist, - i sa Mnom oni koji svoju veru u Mene iskazuju svojim delima istinske i nesebi~ne ljubavi.

644

U ovoj mo}noj vremenskoj prekretnici sve ono protivzakonito izlazi na videlo, kako bi svi ljudi koji su se ogre{ili o Zakon ìvota mogli to i spoznati, pokajati se i popraviti sve gre{no. Ja Sam Gospod ljubavi i ìvota i Ja ne uni{tavam. Samo duh vremena uni{tava. Ja izgra|ujem i podièm sve one koji se od srca kaju i ispravljaju ono {to su prouzrokovali. Tako }e mogu}nost za samospoznaju, pokajanje i ispravljanje biti data i onima koji su Moju svetu re~, Istinu, prekrili svojim satanskim delima i tradicijama. Oni }e imati mogu}nost da pred ~itavom javno{}u, pred svim narodima, priznaju da su Moje ime, Hrist, zloupotrebljavali za satanske ciljeve da bi stvorili sebi ime u svetu i zavodili one koji su im pot~injeni. Zakon uzroka i posledice zahvata sve vi{e i crkvene institucije, u kojima su se mnogi nosioci odgovornosti kitili, i jo{ i danas se kite Mojim imenom, zloupotrebljavaju}i ga, a i danas ga jo{ zloupotrebljavaju - radi vlastitog ugleda u svetu. Zakon uzroka i posledice zahvata sve vi{e i takozvane hri{}anske partije, poga|aju}i ljude koji su se stavili pod njihov barjak i koji ne ìve i ne ostvaruju ono ~emu Sam kao Isus u~io. Ko se pokaje, prizna i moli za opro{tenje, sru{i ono {to je izgradio zloupotrebljavaju}i Moje ime, ime Hrist, on }e dosti}i milost i pomo} Ve~noga. Ko s Mojim imenom, me|utim, uporno gradi svoju zgradu ljudskog "ja", bi}e sru{en - sa svim onim {to je izgradio i ~ega se ~vrsto drì. Znajte: Ja, Hrist, obnavljam sve. Radujte se i veselite se. Protivnik sebe vezuje sve vi{e. On je u Zakonu setve i ètve iskovao svoje vlastite okove, a u njih sami sebe okivaju i oni koji su mu poslu{ni, ili mu ostaju poslu{ni. Ko pominje Moje ime, ali ne ostvaruje Moja u~enja, koja su Zakon ìvota, taj je protiv Mene; on je onda za protivnika i okiva sebe njegovim okovima. Ko pominje Moje ime, Hrist, obavezuje se pred Zakonom ìvota da ostvaruje i ispunjava ono ~emu Sam Ja u~io kao Isus i ~emu u~im kao Hrist Bo`ji. Ko tako ne ~ini, protiv Mene je i neprijatelj je istine.

645

A dok tama sebe, svojim posledicama, sve vi{e i vi{e okiva u sopstvene okove, u ovaj svet sve ja~e zra~i svetlost Bo`ja u Meni, Hristu. I na o~i{}enoj Zemlji nasta}e jedan novi svet, svet Hrista. Ve} i sada, dok se Zemlja jo{ nije o~istila i Carstvo Bo`je, Carstvo Mira Isusa Hrista jo{ nije obuhvatilo Zemlju, nastaje, sasvim postepeno, Moje Carstvo u starom, gre{nom svetu koji se pribliàva svr{etku - a ipak, ono nije sa ovim svetom. Stoji zapisano: "I re~ pravednosti i ljubavi izlazi}e iz sredi{ta, iz Svetog grada na brdu Sion, a brdo ovo, koje je u zemlji egipatskoj, prizna}e se kao oltar svedo~anstva Gospodnjih." Ja, Hrist, kaèm vam: Izraelci su od Ve~noga dobili jedno dugo vreme milosti da bi se predomislili i odlu~ili za Zakon ljubavi i pravednosti i za Mene, njihovog Spasitelja. Ali, po{to se oni nisu predomislili ni do ove mo}ne vremenske prekretnice i jo{ se ~vrsto drè svog sveta predstava i svojih tradicija, i jo{ vode borbe sa svojim bli`njima umesto da dopuste da ljubav i pravednost vladaju, i jo{ ~ekaju na svog Mesiju - koji je, me|utim, kao Isus ve} bio me|u njima - Ve~ni je oduzeo Izraelu spasiteljsku misiju i dao je drugom narodu. Tako }e Spasenje dolaziti iz Novog Jerusalima i iz nastaju}eg Novog Izraela. A brdo Gospodnje bi}e onde gde ljudi ìve po objavi Spasenja. I ti ljudi }e svedo~iti da je mogu}e da se Carstvo Bo`je ìvi i na Zemlji, u materiji, i da se zakoni ìvota i tu mogu ispunjavati do u detalje. U Novom Jerusalimu, koji se postupno izgra|uje i koji obuhvata sve ustanove za ìvot u Bogu, ìve i rade ljudi po zakonima Besede na Gori. Oni sve vi{e ispunjavaju zakone nesebi~ne ljubavi, dopu{taju}i tako da svetlost Bo`ja u Meni, Hristu, zra~i u ovaj svet. Tako }e sve vidljivije biti i sve ono {to nije izgra|eno na Meni, Hristu. A ljudi koji su zloupotrebljavali Moje sveto ime a za to se nisu pokajali niti su o~istili ono na {ta im je svetlost jasno ukazivala, bi}e raskrinkani i pa{}e jo{ vi{e u okove tame. Svetlost im pokazuje njihov niski, sebi~ni ìvot, koji su okitili Mojim imenom da bi zavodili ljude, vezivali ih za sebe i punili svoje crkve - a pokazuje im i da su u ranijim zemaljskim ìvotima, u krsta{kim ratovima, prisiljavali ljude da budu hri{}ani ili su ih u Moje ime i s krstom Spasenja mu~ili i

646

ubijali. Sve }e ovo izi}i na videlo pre nego {to propadne ovaj gre{ni svet.

5. A sada idem Ocu Svom i va{em, Bogu Mom i va{em. A vi u Jerusalimu ostanite i molite se, i posle sedam dana primi}ete silu odozgo, i obe}anje Duha Svetoga ispuni}e se na vama, i iz Jerusalima idite svim plemenima izrailjskim i u najudaljenije krajeve Zemlje." (Pogl. 95, 5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Re~i: "...i posle sedam dana primi}ete silu odozgo, i obe}anje Duha Svetog ispuni}e se na vama, i iz Jerusalima idite svim plemenima izrailjskim i u najudaljenije krajeve Zemlje", zna~e: Ja, Hrist, idem Mome i va{em Ocu, Mome i va{em Bogu, jer Ja, Hrist, ostao Sam u Bogu - bez mrlje greha. Ja, Hrist, Jesam u Ocu, koji je ljubav i istina, Zakon ìvota. Zakon, Bog, sadrì sedam osnovnih snaga Bo`jih. One su Sve-struja, Zakon i Duh ìvota, koji sve proìma. Ja idem kroz svih sedam osnovnih snaga ìvota k Ocu ìvota i {aljem vam snagu, Duha, @ivot sedam osnovnih snaga Neba. Posle vaznesenja delujem ponovo u sedam osnovnih snaga u Bogu, Duhu ìvota, i u svim ìvotnim oblicima, budu}i da su sve snage sadràne u svim snagama - tako|e i u ~etiri su{tinske snage, stvarala~ke i delatne snage, u kojima Sam Ja sveprisutan. Sveti Duh, koga vam {aljem, jeste Otac u Meni, Hristu. On }e dopustiti da se na vama, u vama i kroz vas, kao i u svima koji Me verno slede - ispuni ono {to Sam vam obe}ao. Ja }u kroz vas i kroz ljude narednih generacija koji Me budu sledili podi}i Carstvo Bo`je na Zemlji. Ovo, i jo{ drugo, govorio Sam re~ju srca onima koji su tada bili prisutni u zemaljskom i u duhovnom ruhu. Jer mnogi koji su tada bili u duhovnom ruhu, pripremali su se za utelovljenje, da bi ono {to Sam pou~avao kao Isus iz Nazareta mogli nastaviti onoliko koliko im to u generaciji u kojoj se otelove bude mogu}e.

647

To se i ostvarilo: Istina, koja Ja Jesam, pou~ava se u svim delovima Zemlje. I ko je prihvati i po njoj ìvi, sluga je svih i najmanji je me|u Mojima. Jer ~ovek koji nesebi~no sluì i sluga je svih - bez po~asti, titule i priznanja - veliki je u Duhu. Ko je velik u Duhu, Bogu, taj i ìvi u Bogu, a ko ìvi u Bogu ìvi u Istini, koja je Zakon, Bog. Ko ìvi u Istini, taj ìvi i u ispunjenju: on vidi ono {to drugi ne vide i ~uje ono {to drugi ne ~uju. On deluje i daje iz Zakona ìvota ono {to drugi jo{ ne mogu da shvate. On je bogat unutarnjim vrednostima jer ìvi u carstvu unutarnjeg.

6. I ovo rekav{i, On podiè Svoje ~iste i svete ruke i blagoslovi ih. I kad ih blagoslovi, udalji se od njih, i oblak jedan koji se sija{e kao sunce, uze Ga ispred o~iju njihovih. I dok se On jo{ uznosa{e, nekoliko njih dràhu Ga za noge, a drugi se moljahu i pado{e licem na zemlju. (Pogl. 95, 6) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Oblak", o kojem stoji zapisano, koji je sijao kao sunce, bila su zra~enja sedam osnovnih snaga Bo`jih, ve~nog Zakona koji Me je obavio - a koji je mogao da shvati samo onaj koji je ìveo u Zakonu, Bogu. Iskaz: "...nekoliko njih dràhu Ga za noge" pokazuje: ~ovek èli da zadrì, gleda i doti~e ono {to u sebi jo{ nije razvio. Ali, ko Mene, Hrista Bo`jeg, svesno nosi u sebi kao Zakon ìvota i istine, tome nije potrebno da Ja kao ~ovek budem uz njega. On je jedno sa Mnom u svom srcu. Zato, molite se i ìvite Zakon i postanite Zakonom ìvota, koji Sam Ja u Ocu. Tada }ete svesno biti jedno sa Mnom, Hristom Bo`jim.

7. I dok gledahu u Nebo za Njim, gle, stado{e kraj njih dvoje u haljinama belim i reko{e: "Muèvi izrailjski, {to stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus, koga vam uze oblak, do}i }e ponovo iz jednog oblaka. I tako kao {to Ga videste da odlazi na nebo, tako }e isto do}i ponovo na Zemlju." (Pogl. 95, 7)

648

Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja, Hrist, ponovo }u do}i na sedam zraka, na sedam osnovnih snaga Bo`jih, i vlada}u Carstvom Bo`jim na Zemlji koje Sam osnovao sa Svojima kao Hrist Bo`ji, njihov boànski brat. To Sam obe}ao Svojima. I Moja re~ vaì. Ja dolazim ponovo u svoj Svojoj slavi, onima koji ìve u Meni. To }e, nakon ~i{}enja i prosvetljivanja Zemlje, biti svi oni koji tada budu na Zemlji. Ja, Hrist ne dolazim Svojima u zemaljskom, ve} u duhovnom ruhu. Pa ipak }e Me videti, jer su u sebi otvorili unutarnje Nebo ostvarivanjem ve~nog Zakona.

8. Tada se vrati{e u Jerusalim sa gore Maslinske, koja je od grada udaljena jedan subotni dan hoda. A kad stigo{e, gle, nedostaja{e im Marija Magdalena, i traàhu je, ali je ne na|o{e. I neki od u~enika reko{e: "U~itelj je uze sa Sobom", i za~udi{e se svi veoma i veliko ih strahopo{tovanje obuze. (Pogl. 95, 8) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Marija Magdalena je oti{la da se moli na mesto na kojem Sam bio zajedno s njom i sa jo{ nekoliko vernih u~enika i u~enica kad Sam govorio o Zakonu ljubavi, koji je ve~ni Otac u nama. Ona je osetila Moju unutarnju blizinu i èlela ja da bude tamo gde je spoznala najsvetija ose}anja, nesebi~nu ljubav, koja nas je sjedinjavala i ve~no nas sjedinjuje. Nesebi~na ljubav je neraskidiva, bratsko-sestrinska nit koja povezuje sve koji su u ~istoti i zajedni{tvu jedan za drugoga. Jer ko ìvi u bli`njemu, on ose}a {ta je bli`njem potrebno i sluì mu nesebi~no. Marija Magdalena ose}ala je ~e`nju. No, kad Sam u nju poloìo Svoje zrake uskrsnu}a, ta ~e`nja se preobrazila u bliskost, radost i re~ srca, koja Ja Jesam.

649

9. A be{e pak sredina leta kad se Isus uznese u Nebo, a ne napuni On jo{ ni pedesetu; jer be{e potrebno da se sa sedam puta sedam godina ispuni ìvot Njegov. 10. Da, kako bi savr{en postao kroz patnju svih iskustava i uzor bio za sve: za decu i roditelje, ven~ane i neven~ane, za mlade i stare, za sve dakle, u vremenima svim i svim situacijama ìvota zemaljskog. (Pogl. 95, 9-10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Sedam puta sedam godina simbolizuje sedam osnovnih zraka. U svakom osnovnom zraku, kao snaga sadràno je i {est ostalih zraka. Oni ~ine podregije u osnovnim zracima. Tako, dakle, postoji sedam puta sedam snaga, zraka koji proizlaze iz sedam osnovnih zraka nazvanih jo{ i osnovno zra~enje ili prazra~enje. Kao Isus iz Nazareta iskusio Sam i ostvario ono {to je bilo zna~ajno za spasenje svih ljudi: Ja Sam doìveo i kroz patnju iskusio {ta zna~i biti ~ovek i trpeo Sam zbog ljudi. Tako Sam u sedam puta sedam zraka primio kao se}anje ono doìvljeno i propa}eno, ono ~ovekovo "za" i "protiv". U spasiteljskoj iskri Ja ose}am radost i patnju svake du{e i svakog ~oveka - bilo da su to deca u sazrevanju ili njihovi roditelji, ven~ani ili neven~ani, mladi ili stari. Puni broj ~ovekovih godina nisam do~ekao, ali Sam osetio svu njihovu patnju i kako se ona nastavlja ako ~ovek i dalje gre{i. Ja Sam ljude gledao, video i ose}ao. Doìveo Sam ih i upoznao. Ja Sam upoznao i ènski i mu{ki princip i video Sam brak kao prisilu i vezanost, i kao ~ovek Sam iskusio sjedinjenje, dakle duhovnu povezanost. Ja Sam to sve prihvatio u spasiteljskoj iskri, kako bih svakoj du{i i svakom ~oveku mogao pruìti pomo}, spasenje i re~i koje mu mogu biti uteha i putokaz na putu u unutarnji ìvot, u Carstvo Bo`je unutarnjeg, ako on ìvot u Meni, Hristu, prihvati i ostvaruje.

650

96. POGLAVLJE Izlivanje Svetog Duha O zadacima i poloàju u~enika (1-3). Ko je veliki u Duhu on sluì i daje sa smerno{}u i zahvalno{}u (4-5). Po~eci crkvene hijerarhije preko ljudi na visokim poloàjima i dostojanstvenika - Oni koji nesebi~no sluè svima, daju od srca (6-7). [ta se dogodilo pri silasku Svetog Duha? (8-9). Istinsko bratstvo Hristovo u slu`bi op{tem dobru (10). Jedan za sve, Hrist (11). Ljudsko pona{anje u prazajednicama - Cepanje prazajednica zbog nesuglasica i vlastoljublja (12-13). Ceremonije i sli~ni ljudski ~inovi ne spadaju u u~enje Nazare}aninovo (14-15). Iz saglasnosti u mi{ljenju proizlaze sloboda i jedinstvo (16). Obja{njenje ispovedanja vere (17-23). Ko Mene sledi postaje hram ljubavi (24-25). Ja Sam istina (26). Preko dela "Ovo je Moja Re~" u svet }e pote}i ìvot.

1. Vrativ{i se u~enici sa Gore, okupi{e se u gornjoj odaji i pristupi{e zajedni~koj molitvi i zahvaljivanju, a be{e ih oko stodvadeset na broju. 2. I tog dana ustade Jakov i re~e: "Ljudi i bra}o, vi znate da Gospod, pre nego nas ostavi, izabra Petra da nas predvodi i u ime Njegovo nad nama da bdije, rekav{i uz to da treba izabrati jednog od onih {to s nama zajedno behu svedoci uskrsnu}a Njegova, i postaviti ga na njegovo mesto." 3. I oni izabra{e dvojicu, Varsavu i Matiju, i pomoli{e se govore}i: "O Boè, Ti {to poznaje{ srca svih ljudi, pokaì nam kojeg si od ove dvojice izabrao da primi udel apostolstva, iz kojeg Ti uzdiè slugu Svojega Petra da nas predvodi." (Pogl. 96, 1-3) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja nisam nijednog ~oveka uzdigao da bdi nad Mojima. Pogledajte dublje u re~i "...izabra Petra da nas predvodi i u ime Njegovo nad nama da bdije", i shvatite smisao. Svima koji su Me sledili - pa tako i Petru koji Me je pitao ko bi trebalo da bude predvodnik - izme|u ostalog Sam, shodno smislu, rekao: Ko je najve}i me|u vama, treba da bude najmanji, a kome se moè najvi{e svetlosti i snage dati kroz njegov ìvot u ljubavi Bo`joj, on za mnoge treba da bude vodi~ ka ljubavi Bo`joj.

651

Ja Sam sve vas izabrao da budete nosioci svetlosti, da zajedno s onima koji }e posle vas do}i i s kojima }ete mo`da opet biti zajedno, ostvarujete ono {to Sam Ja, Hrist Bo`ji, kao Isus hteo da donesem u ovaj svet. Pripadnicima budu}ih zajednica budite predvodnici samo onoliko koliko to odgovara vodi~u, i nikada ne dopustite da vas uzdiù i kao najvi{e po{tuju. Jer ko dopu{ta da ga uzdiù i odaju mu ~ast, taj ne ìvi u Mome Duhu, a i unizi}e se. A unutarnje {kole, koje vode unutarnjoj misteriji ìvota, a koje Meni vi{e nije mogu}e da osnivam ali koje }e ipak nastajati - treba da budu izgra|ivane i proìmane Mojim Duhom od onih koji ìve u Meni, Hristu. Tako, dakle, svi Moji u~enici i u~enice, sada i ubudu}e, imaju zadatak da ostvaruju ono {to Sam Ja kao Isus iz Nazareta pou~avao i ostvarivao. Jer }ete vi, i jo{ mnogi zajedno s vama, tokom vremena vi{e puta dolaziti, da biste pripremali i izgra|ivali ono {to Ja kao Isus nisam mogao - zbog neverovanja i tvrdoglavosti i greha jevrejskog naroda i onih koji je trebalo da Me podràvaju. No kad ponovo do|em Ja, Duh istine u Bogu, va{em i Mome Ocu, na Zemlji }e se zbiti sve ovo {to Sam vam rekao i u Duhu pripremio. Jer Ja }u tada s Mojima biti u Duhu i s njima osnovati i izgraditi sve {to Meni kao Isusu iz Nazareta nije bilo mogu}e.

4. I pristupi{e glasanju, i izbor pade na Matiju. I prihvati{e ga Dvanaestorica, i od tada se i on broja{e me|u apostole. 5. Onda Jovan i Jakov izme|u njih dvanaestorice polaganjem ruku izabra{e Petra da ih on u ime Gospodnje predvodi, govore}i pri tom: "Brate, da bude{ kao kamen isklesan sa {est strana, ti, Petros, Petra si i svedo~anstvo istine nosi{ na svakoj strani." (Pogl. 96, 4-5) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kao {to su u~enici glasali, isto se doga|alo i u prazajednicama koje su osnivane nakon Moga odlaska Domu, Ocu. A sli~no se ponovo doga|a i u Zavetnoj zajednici Novi Jerusalim i u svim prazajednicama u Mome delu Spasenja, Univerzalnom ìvotu (1989).

652

Ali, pripadnici prazajednica nisu polagali, niti polaù, ruke na glave onih koje su birali ili i biraju u svoje zajednice. Oni nove pripadnike prazajednice uz molitvu preporu~uju Ve~nome i Meni, Hristu. Ko dopusti da od pripadnika prazajednice bude izabran, on se obavezuje da }e postati "isklesan kamen" - bru{eni kamen, koji Bo`ju istinu u brojnim fasetama zra~i u svet i donosi je svima koji za njom ~eznu. Ko postane isklesani kamen, prona{ao je u sebi "kamen mudrosti" i u ovaj svet zra~i smerno{}u i zahvalno{}u, ne isti~u}i sebe samoga. Jer ko je veliki u Duhu Ve~noga, bi}e najmanji me|u Mojima. Ne isti~u}i sebe, on daje ono {to je u sebi razvio: istinu iz izvora Istine - Boga. On ne}e biti poglavar, ve} }e jedino kao svedo~anstvo unutarnjeg ìvota sluìti pripadnicima zajednice koji sazrevaju, pou~avaju}i ih i daju}i im ono {to im je jo{ potrebno za njihovo unutarnje zrenje, kako bi se i u njima u potpunosti razvio kamen mudrosti, ve~na svest, te tako i oni iz sebe zra~ili ono {to je Nebo: Zakon ljubavi.

6. I apostolima se dado{e {tapovi da upravljaju korake svoje na putu istine, i uz to jo{ krune slave, a prorocima svetiljke zapaljene da put svetlo{}u obasjavaju, i kadionice sa àrom; a jevan|elistima knjiga i sveti zakon, da podse}aju narod na prva na~ela; i pastirima ~a{a i zdela da stado hrane i poje. 7. Ali ni{ta se ne dade jednome a da se i svima ne dade, jer svi behu jedno sve{tenstvo, pod Hristom kao U~iteljem svojim i prvosve{tenikom u hramu Bo`jem. A |akonima (pomo}nicima pri slu`bi), pak, dado{e se kotarice da me}u u njih stvari potrebne za svetu `rtvu. A svega ih be{e sto i dvadeset na broju i predvo|a{e ih Petar. (Pogl. 96, 6-7) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ono {to je ovde izloèno, ne odgovara Mome u~enju kao Isusa iz Nazareta.

653

Posle Moga uznesenja u Nebo, nastali su tokom vremena takozvani upravitelji slu`bi koji su isticali zna~aj svoje slu`be, jer se mnogi koji su se priklju~ili apostolima i u~enicima i tokom vremena osnivali zajednice, jo{ traìli da budu vo|eni. Neki u~enici su se prise}ali obi~aja iz svoje mladosti, koji su u tada{njim religijskim ustanovama smatrani zakonitim, a ustvari su poticali iz paganizma. Ove paganske aspekte oni su tokom vremena unosili i u nastaju}e hri{}anske zajednice. Tako se sve vi{e razvijalo tobo`nje hri{}anstvo, sa spolja{njim ritualima i ceremonijama i jednom hijerarhijom s takozvanim ~inovima, a to zna~i s visokim slu`benicima i dostojanstvenicima. Takvom ne~emu Ja kao Isus iz Nazareta i kao Hrist Bo`ji nisam pou~avao. Shvatite: Me|u Mojima najve}i je onaj koji je prona{ao "kamen mudrosti" - a to je sveta svest u dubini du{e. On je nesebi~ni sluga svih. On nije pastir, ve} samo vodi~ ka unutarnjem ìvotu, koji je on sam ostvario ispunjavanjem ve~nih zakona. Kao Isus iz Nazareta, Ja nisam govorio o krunisanju ni o po~astima a ni o dostojanstvenicima. Ovo su obele`ja pojedinaca koji su hteli da se izdvoje od naroda. Ono {to Sam Ja govorio kao Isus, jeste Zakon. A tako govorim i kao Hrist. Nisam Ja postavljao jevan|eliste, |akone i sve{tenike. Ja Sam hteo i ho}u j e d n o stado, ~iji Sam pastir Ja, Hrist. Ja Sam Petru govorio misle}i na sve koji Me verno slede. Oni su trebalo i treba da budu vodi~i ka unutarnjem ìvotu, ali ne da se isti~u kako bi uticali presudno na narod. Ono {to ovde stoji zapisano u takozvanom "Jevan|elju Isusovom", dodato je tek kasnije. To su u nastaju}e zajednice doneli u~enici koji su hteli da se istaknu. Ja nisam oìvotvorio ni takozvano sve{tenstvo, ve} ~etu nesebi~nih slugu koji su sluge svih. Pravi proroci ne nose svetiljke; oni su sami svetiljke, jer su svetlost istine koju donose u svet - radi spasenja svih koji ~eznu za istinom, za unutarnjim ìvotom. Ja Sam pou~avao da treba da se donosi jevan|elje srca - a to je ono {to neko i ostvari - ali nikada nisam u~io da se donosi slovo.

654

Onima koji su zaista hteli da Me slede, data je i oprema za njihov put - ono {to im je kao ljudima bilo potrebno. Jer, oni su i{li daleko da bi pou~avali ono ~emu Sam ih Ja u~io i {to Sam i ìveo njima za primer. Oni nisu imali knjige. Ono {to Sam Ja pou~avao, istinski su sledbenici nosili u svojim srcima. I iz toga su nesebi~no davali dalje. Jer put do srca pronalazi jedino ono {to i samo dolazi iz srca - a ne ono {to kao mi{ljenje dolazi od razuma ili pak iz knji{kog znanja. Istina koja je zapisana u re~i, moè ukazivati na put onima koji ~eznu za istinom. Ali ipak, slovo samo nije istina, ve} samo odraz istine.

8. I kad do|e sedmi dan i behu slo`no svi jedan uz drugog u istoj ku}i, dok se moljahu, gle, do|e zvuk s neba kao hujanje silnoga vetra, i zatrese se odaja u kojoj behu okupljeni i sva se ku}a njime ispuni. 9. I pojavi{e se jezici razdvojeni, kao jezi~ci ognjeni, lebde}i nad glavom svakog od njih. I ispuni{e se svi Duhom Svetim i stado{e govoriti jezicima kao {to im Duh dava{e da kazuju. Onda ustade Petar i mno{tvu naroda iz zemalja svih i jezika, koji se tu be{e okupio, propoveda{e zakon Hristov. A po svedo~enju onih koji vide{e ovo i ~u{e, svaki je ~uo re~ na svome jeziku u kojem je ro|en. (Pogl. 96, 8-9) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kada su se u nazna~eno vreme mnogi okupili u molitvi, u du{ama koje su se uzdigle k Bogu pove}ala se sveta snaga, Sveti Duh. Mnogi su verovali da su ~uli "zvuk s neba kao hujanje silnoga vetra", koji je ispunio ~itavu prostoriju, ~itavu ku}u. Shvatite: Ve~ni Duh, Sveti Duh, nema ljudski glas koji prodire u ljudske u{i. Ulivanje Svetog Duha u mnoge pravedne mu{karce i ène uzburkalo je u njima krv, jer srca onih koji su tako bili ispunjeni, udarala su sna`no. Tada su u svojim srcima ~uli glas istine - svaki na svome maternjem jeziku. U ovom unutarnjem uzbu|enju i spolja{njoj zapa- njenosti, verovali su i da vide vatrene jezike. Oni koji su ih

655

zaista videli, videli su ustvari ulivanje Svetog Duha u njihove du{e i srca. A oni koji su ~uli re~ Bo`ju preko ljudskih usta, osetili su je u svojim srcima kao da je izgovorena na njihovom jeziku. Ali ono {to su razumeli bilo je ono {to su shodno zrelosti svoje duhovne svesti mogli razumeti. A po{to su re~ Bo`ju preko ljudskih usta mogli razumeti u svom najunutarnjijem, verovali su da je to njihov jezik. Shvatite: Mnogim je iskazima bilo dodavano ili oduzimano, uvek prema razumevanju onoga koji je pisao ili prevodio. A u prevodima su se upotrebljavale re~i koje su prevodiocima bile dobro poznate i koje su odgovarale njihovom razumevanju istine.

10. A onih koji ~u{e ovo be{e tog dana u Zajednici okupljeno tri hiljade du{a, i oni primi{e Zakon sveti, pokaja{e se za svoje grehe i krsti{e se, i ostado{e u bratstvu apostola da ìve, u `rtvi i molitvi neprestanoj. (Pogl. 96, 10) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Shvatite: Nisu svi koji su toga dana bili okupljeni ispravno okajali svoje grehe, oprostili i molili za opro{tenje i prestali da gre{e. Mnogi su samo verovali da su to u~inili. Oni su ponovo padali u svoje stare grehe i postajali opet onakvi kakvi su bili i pre tog boànskog doga|aja. Nijedan od njih nije bio kr{ten - ali su svi bili blagoslovljeni od Duha Istine. A svi koji su ostali verni istini, svakodnevno ostvaruju}i svoje molitve i zakone ìvota sve vi{e sprovode}i u delo, postali su postepeno sam Zakon ìvota. Tako su postigli duhovno kr{tenje, jer su uronili u ve~ni Zakon, u Boga, i postali Zakon ljubavi. Svi koji su teìli ìvotu u Meni i savesno se usavr{avali, stupili su u bratstvo Hristovo, u ìvot u Duhu Bo`jem. A to podrazumeva ostvarivanje ve~nog Zakona, kako radi sopstvenog unutarnjeg razvoja, tako i kroz zapovest "Moli se i radi". "Moli se i radi" nije se odnosilo, i ne odnosi se samo na li~ne interese, ve} obuhvata i istinsko, nesebi~no sluènje bli`njima.

656

Kako je bilo tada, tako se nastavilo i tokom vekova: ljudi su neprestano stupali u Moje sledbeni{tvo - u istinsko bratstvo Hristovo, koje se ne za~auruje manastirski, ve} raste usred sveta, me|u ljudima koji se trude da ìve u Meni, Hristu, radi svih ljudi dobre volje. Istinsko bratstvo u Meni i sa Mnom, Hristom, ispunjavanje je ve~nih zakona usred sveta.

11. I oni koji verovahu, odreko{e se sveg imetka svoga i sve imahu zajedni~ko i ìvljahu zajedno na mestu istome, ljubav i dobrotu Bo`ju ukazuju}i svoj bra}i svojoj i sestrama, i stvorenjima svim. I rukama svojim radi{e za dobrobit svih. (Pogl. 96, 11) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Svi koji su ispunjavali Zakon Bo`ji, jednakost, slobodu, jedinstvo, bratstvo i pravednost, udruìvali su svoju imovinu i svime upravljali zajedni~ki, ostvaruju}i tako zakon @ivota: Jedan za sve - Hrist, svi za Jednoga - Hrista, i svi sa Hristom - za sve ljude dobre volje. Kao i bi}a svetlosti, i oni su ìveli zajedno u nesebi~noj ljubavi, kao bra}a i sestre, i sluè}i zajedni~kom dobru. Ovo bratstvo u Mome Duhu, nastalo posle Mog vaznesenja u Nebo me|u onima koji su Me zaista sledili, odràlo se i u svim kasnijim epohama. Ljudi su se neprestano udruìvali u Moje ime, da bi ìveli u Meni i sa Mnom u istinskom bratstvu - sluè}i zajedni~kom dobru, za bli`njega. Jer samo je ovo istinsko, apsolutno sledbeni{tvo. A kako je nekad bilo, tako je i danas (1989): Sve je vi{e ljudi koji se trude da Me slede, da ìve u Meni i ostvaruju bratstvo sa Mnom, da kao jedinstvo potpomaù zajedni~ko dobro - da bi tako na Zemlju doneli Nebo, Carstvo Mira Isusa Hrista. Osnova bratstva u Meni jeste nesebi~na ljubav u zajedni~kom delovanju za op{te dobro, jer kako je u Nebu, sli~no }e biti i na Zemlji - u materiji, u trodimenzionalnom svetu. A ko ìvi u Meni, Hristu, on ìvi u miru sa svojim bli`njima i sa carstvima prirode, ìvotinjama, biljkama i kamenjem.

657

12. A od ovih, dvanaest njih behu pozvani da budu proroci, i uz njih jevan|elista dvanaest i pastira dvanaest s pomaga~ima njihovim, i jo{ |akoni univerzalne zajednice, svega dakle sto i dvadeset ih na broju. I tako be{e podignut hram Davidov, od ìvih ljudi ispunjenih dobrotom, onako kako im to U~itelj pokaza. 13. A za upravitelja i an|ela Zajednice u Jerusalimu postavi{e Jakova, brata Gospodovog, i uz njega dvadeset i ~etiri sve{tenika u slu`bi ~etvorostrukoj, i |akoni i pomaga~i njihovi. I posle {est dana okupi{e se mnogi, a do|e k' tome jo{ {est hiljada ljudi i èna koji primi{e sveti Zakon ljubavi, i radosno primi{e re~. (Pogl. 96, 12-13) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Kao Isus iz Nazareta govorio Sam, istina, o univerzalnim zajednicama, koje su univerzalni ìvot, ìvot iz Duha Bo`jeg - ali ne i o jevan|elistima, pastirima i |akonima ili drugim nosiocima slu`be. Ono {to Sam Ja doneo u ovaj svet kao u~enje i snagu, obavile su ljudske predstave. Ono {to Sam kao Isus hteo da izgradim sa onima koji su bili i jo{ su u Nalogu - na prvom mestu s ljudima iz roda Davidova i iz drugih rodova - to je posle Mog uskrsnu}a, sasvim jednostavno i skromno, trebalo da izgrade Moji zajedno sa Mnom - sa Mnom, jer Ja Sam posle uskrsnu}a bio s njima u Duhu. Mnogi od onih koji su primili blagoslov ali nisu ispunili ono {to Sam svima zapovedio, unosili su s v o j e predstave u jednostavnu unutarnju strukturu, koja je trebalo da bude vidljiva i u spolja{njem, u svetu. Oni su svoje mi{ljenje vezano za tradiciju i optere}eno podelom na nadre|ene i podre|ene, pome{ali s Mojim u~enjem. Postavljali su slu`benike i jezikoslovce, poveravaju}i njima nastaju}e zajednice. Njima su prepu{tali vo|stvo, a re~ Bo`ju, kao i re~ an|ela zajednice, sve manje su slu{ali. Prevladala je te`nja za vla{}u i iz toga su proizi{li nejedinstvo i sva|e. To razmi{ljanje o vlasti izazvalo je cvetanje ljudskog pona{anja, jer je svako hteo da bude najve}i. Posledice su bile razmirice i zava|enost me|u ~lanovima prvih prazajednica, iz ~ega je proizi{ao

658

raskol. Moja je èlja bila da Moji izgrade unutarnji hram, i ostvare ono {to je bilo i jo{ je ponu|eno rodu Davidovom i pojedincima iz drugih rodova: osnivanje i izgra|ivanje Carstva Bo`jeg, Carstva Mira Isusa Hrista. Do{lo je, dakle, do nesloge. Ali svi koji su bili istinski sledbenici i ostali verni Mome u~enju, primili su pravednu re~, Zakon ìvota. Oni koji su mogli da je shvate, primili su je s unutarnjom rado{}u i zahvalno{}u. Jedan odre|eni red bi}e neophodan sve dok ljudi ne ispune ve~ni Zakon Bo`ji. Zato je potrebno da u prazajednicama jo{ deluju stare{ine, u~itelji, voditelji i iscelitelji, sve dok svi ~lanovi prazajednice ne budu prete`no ìveli u zakonu unutarnjeg ìvota. Ipak, niko ne bi trebalo da se isti~e kao ne{to posebno. Najve}i me|u njima treba da bude najmanji. Stare{ine, u~itelji, voditelji i iscelitelji treba da budu ljudi koji su duboko uronili u Moje sledbeni{tvo. Oni treba samo da budu vodi~i, a nikako i da vladaju. I kao {to je tada trebalo da bude, tako treba da bude i sada (1989) u prazajednicama Univerzalnog ìvota, u prazajednicama u ~ijem je sredi{tu Zavetna zajednica Novi Jerusalim u Novom Izraelu koji nastaje.

14. I dok bejahu okupljeni na dan Gospodnji, kad sabat ve} minu, dok su prinosili svetu `rtvu, gle, nedostajahu im Marija i Josif, roditelji Isusovi. I traì{e ih, ali ih ne na|o{e. 15. A neki me|u njima reko{e: "Sigurno ih Gospod uze sa Sobom kao i Magdalenu." I ispuni ih strah i zapoja{e hvalu Bogu. (Pogl. 96, 14-15) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: U ovo je vreme Moj poo~im ve} bio bi}e u Bogu, a ne vi{e ~ovek. Bio je me|u mnogim nevidljivima koji su se spremali dalje za ispunjavanje Naloga. Jedni su ostali u Duhu, sluè}i Meni u Duhu i nevid-

659

ljivo onima koji su bili u zemaljskom ruhu. Drugi su se pripremali za utelovljenje, da bi kao ljudi sluìli Meni, Hristu. Mariju Sam poverio Jovanu. Na jednom tihom mestu ona je u molitvi bila povezana sa Mnom i sa svima koji su je u Duhu okruìvali. Neposredno nakon Mog uskrsnu}a i uznesenja, a i nakon izlivanja Duha Svetog, me|u apostolima i u~enicima i me|u onima koji su im se pridruìli, zavladala je velika nesigurnost, koja je dovela do nesuglasica. A svaka nesuglasica ima svoje glasove. Jedni su Moje u~enje i Moja pore|enja razumeli po smislu, onako kako su ih mogli shvatiti shodno svojoj duhovnoj svesti; drugi su se pak ~vrsto dràli svojih predstava, veruju}i da istina mora izgledati ba{ onako kako su oni svojim razumom shvatili Moje u~enje i Moja pore|enja. Ove su nesuglasice trajale od Mog uspenja, sve do raspada prvih prazajednica. Iz toga su onda nastale vlasti. One su odlu~ivale o tome {ta je ispravno, a od Moga u~enja - ~iji je sadràj Zakon ìvota i sloboda volje - stvorile su jedno versko u~enje koje vezuje. Tako su re~i koje su najpre bile simboli koji su unutarnji ìvot ~inile razumljivim, svrstane u svet ljudskog mi{ljenja. Pod pla{tom Moga imena, Hrist, one su birale nosioce vlasti kao {to su pastiri, sve{tenici i mnogi drugi. U Moje su ime, tokom vremena, izgra|ivale versku hijerarhiju s rasko{nim Bo`jim ku}ama, katedralama i palatama, u kojima su same stolovale. Tako je hri{}anstvo postalo kruto i pretvorilo se u instituciju s dogmama, verskim pravilima, kultovima, svetovnom vla{}u, crkvenim davanjima i porezima, i s jo{ mnogo toga drugog. A kako su u svojim srcima bili siroma{ni, u svoj su sistem verskog u~enja sve vi{e prihvatali paganske kultove, da bi ljudima tako pruìli spoljne svetkovine, koje su radi stimulisanja svojih vernika kitili brojnim ceremonijama. To su nazivali hri{}anskim proslavama koje su navodno trebalo da sluè slavljenju Boga. A u stvari su to bile - a delimi~no su to i danas (1989) - zamke u koje su hvatali svoje vernike i vezivali ih za sebe, i jo{ ih vezuju. Crkveni zakoni, dogme, verska pravila, strukture i obi~aji, za mnoge su postali zatvor iz kojeg je te{ko izi}i.

660

Zapovest slobode niti su po{tovali niti po{tuju; oni su, na primer, odre|ivali, i jo{ odre|uju, da ljudi moraju da se krste jo{ kao deca pre nego se pou~e i prime blagoslov crkve. Zapovest slobode, me|utim, glasi: Najpre pou~ite. To zna~i: u~ite svoju decu zakonima ìvota - i budu li ih se pridràvali i ispunjavali ih u svakodnevnom ìvotu, njih }u Ja, Duh Hristov, krstiti Duhom Istine, jer su uronili u Istinu, u Zakon ìvota. Ali ko sam vi{e ne moè da razlikuje izme|u istine i narodnog obi~aja, ko gleda na koprene tradicija, on vidi samo jo{ crkvene zapovesti i pravila, ceremonije i kultove, veruju}i da ~itava ova ljudska tvorevina spada u u~enje Nazare}aninovo, jer se sve ovo kitilo i jo{ se (1989) kiti Mojim imenom. U Meni, Hristu, postoji j e d n o stado, a Ja Sam j e d a n Pastir. U Meni, Hristu, nema vlasti niti misli o vlasti - pa stoga ni ropskog pot~injavanja. U Meni, Hristu, postoje samo bra}a i sestre koji ìve u ve~nom Ocu i u Meni i koji su jednog Duha. U univerzalnim prazajednicama (1989) jo{ postoje stare{ine, u~itelji, voditelji i iscelitelji, ali to su samo obele`ja za odre|ene zadatke pripadnika prazajednica. Ove pripadnike zajednica odlikuje istinsko sledbeni{tvo. Stare{ine, u~itelji, voditelji i iselitelji su sa svim pripadnicima zajednice bra}a i sestre u j e d n o m Duhu. Nazivi kao stare{ina, u~itelj, voditelj i iscelitelj ne smeju smatrati vlastodrà~kim titulama. Ko one koji ispunjavaju ove zadatke uzdiè na poloàj vlasti, ogre{uje se o zakon slobode - kao {to su se nekada, posle Mog uspenja, ogre{ivali oni koji su stvaranjem struktura vlasti raspu{tali nastaju}e prazajednice. U ve~nom Postojanju ima sedam heruvima i serafima, prin~eva Neba, i stare{ine. Ali, oni su jednaki svim duhovnim bi}ima: jer svi su O~eva deca - bez izuzetka. Nazivi kao heruvim, serafim i stare{ina samo upu}uju na odgovaraju}e, Stvaranjem uslovljene zadatke.

661

16. Duh Bo`ji si|e na apostole i proroke me|u njima, i po{to se priseti{e {ta ih je Gospod pou~avao, stado{e svi u jedan glas potvr|ivati i slaviti Boga, govore}i: (Pogl. 96, 16) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "...u jedan glas" zna~i: oni su bili jednog uverenja. Saglasje uverenja razvija postepeno slobodu i jedinstvo u Meni, Hristu.

17. "Mi verujemo u Jednog Boga. Beskona~nog, tajnoga porekla, ve~nog Oca iz kog je sve, nevidljivo i vidljivo; koji je sve u svemu kroz sve i oko svega. U Svetog Jednog u kome je sve {to je bilo, {to jeste i {to }e biti. 18. Mi verujemo u jednog Gospoda, u Gospodaricu na{u, i u savr{enog svetog Hrista: Boga od Boga, svetlost ro|enu iz svetlosti. Gospod na{, Otac, @enik i Sin. Gospodarica na{a, Majka, Nevesta i K}i. Tri obli~ja u Jednom bivstvu nepodeljenom. Dvostruko trojedinstvo. Da se Bog objavljuje kao Otac, @enik i Sin svake du{e, i da }e svaka du{a postati savr{ena kao Majka, Nevesta i K}i Bo`ja. 19. A ovo, uzlaènjem du{e u Duh i silaènjem Duha u du{u. Jer Duh si|e s Neba i postade telo od ve~no blagoslovene device, u Isusu i svakom Hristu Bo`jem, i be{e ro|en i pou~ava{e putu @ivota, i propati od vladara ovoga sveta, i be{e raspet na krst i pokopan, i si|e u pakao. I koji opet uskrsnu i uznese se u blaènstvo, odakle svima svetlost i ìvot daruje. 20. Mi verujemo u sedmostrukog Duha Bo`jeg, darovaoca @ivota, koji proizlazi iz Svetog Dvojstva, koji dolazi kroz Isusa i kroz sve koji su verni unutarnjem svetlu; koji boravi u Zajednici, u od Boga izabranome Izraelu. Koji ve~ito dolazi u svet i obasjava svaku du{u koja traì, koji daje zakon {to sudi ìvima i mrtvima, koji govori kroz proroke u svim dobima i u zemljama svim. 21. Mi verujemo u jednu svetu, sveop{tu i apostolsku Zajednicu: svedokinju sve istine, koju ona odràva i daruje. Stvorenu od Duha i vatre Bo`je, hranjenu vodom i setvom i plodovima zemlje. Koja preko Duha ìvota, svojih dvanaest knjiga i sakramenata, svojih svetih re~i i

662

dela sjedinjuje odabrane u jedno misti~no sjedinjenje i ~ove~anstvo ujedinjuje s Bogom, koja nas ~ini u~esnicima boànskog ìvota i bi}a, svedo~e}i o ovome svetim simbolima. 22. I mi o~ekujemo ponovni povratak sveobuhvatnog Hrista i Carstva Bo`jeg, u kojem pravednost vlada. I sveti grad sa dvanaest kapija; u kojem je hram i oltar Bo`ji. I iz njih }e proizi}i tri reda u ~evorostrukoj slu`bi, radi pou~avanja sve istine i prino{enja svakodnevne `rtve zahvalnosti. 23. I kako u unutarnjem tako i u spolja{njem. U velikome kao i u malome. Kako gore tako i dole, kako na Nebu tako i na Zemlji. Mi verujemo u ~i{}enje du{e preko mnogih ro|enja i iskustava, u uskrsnu}e iz mrtvih, u ve~ni ìvot svih pravednih, ve~no, i u mir u Bogu zauvek. Amin." (Pogl. 96, 17-23) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem ovo ispovedanja vere prema zakonima ìvota: (17. stih) "... tajnoga porekla" treba da zna~i: svetoga porekla. Jer u Bogu nema tajni. (18. stih) Re~ima "Gospodarica na{a" misli se na Majka-prncip u Otac-Majka Bogu. "Boga od Boga, svetlost ro|enu iz svetlosti" zna~i: Hrist je Sin Bo`ji, proizi{ao iz Otac-Majka Boga, Ugledani, koji je po pojedinim aspektima unutarnjeg ìvota ro|en, a po ostalim aspektima unutarnjeg ìvota duhovno za~et, Sin iz svetog, ve~nog Oca i Majke. U Otac-Majka prinicipu tako|e je i k}i, ènski princip, u kojem je prete`niji udeo Majke. @enik i nevesta simbolizuju povezivanje - nazvano jo{ i ven~anje - dveju snaga: pozitiva i negativa, mu{kog i ènskog, Oca i Majke. "Tri obli~ja" zna~i tri snage: pozitivna snaga, pozitivni pol, davaju}i princip, O~eva snaga; negativna snaga, negativni pol, primaju}i prinicip, Maj~ina snaga. Obe snage zajedno, Otac-Majka princip, nazivaju se jo{ i Prasnaga, ili Duh Sveti, u kojem deluje Delimi~na snaga, sveprisutna snaga Savladara, Hrista Bo`jeg. A kako

663

su sve snage sadràne u svemu, tako su tri snage - Otac-Majka snage i Delimi~na snaga u Prasnazi, Hristova-Bo`ja snaga - kao nerazdvojne sadràne u svakom bi}u. Po{to su sve snage sadràne u svim bi}ima iz Boga, onda Otacprincip ovaplo}uje Sina, a Sin Oca. Majka-princip ovaplo}uje K}er, a K}i Majku. @enik i Nevesta simbolizuju unutarnju povezanost, sjedinjenje. (19. stih) "A ovo, uzlaènjem du{e u Duh i silaènjem Duha u du{u" govori: Ko ~ini prvi korak prema Duhu ìvota, njemu Duh i dolazi u susret. Du{a na putu ka savr{enstvu uspinje se ka Duhu ìvota, ka Otac-Majka Bogu - a Duh, Otac-Majka Bog, dolazi joj u susret. Onoliko koliko du{a ponovo prihvata svoje nasle|e, snage beskona~nosti, u toj se meri uliva u nju Duh, Bog, Otac-Majka princip, i tako ona ponovo postiè savr{enstvo u Bogu, Otac-Majka principu. "Jer Duh do|e s Neba i postade telo od ve~no blagoslovene device" zna~i: Duh Hrista Bo`jeg do{ao je u Sinu Bo`jem u ovaj svet. On je bio i jeste Savladar Neba, Sin, koji je u Isusu postao Hrist, Spasitelj. Prirodni zakoni su plemeniti zakoni ukoliko ih ~ovek odràva ~istima. Ja, Sin Bo`ji urodio Sam se ~istim za~e}em u jednu mladu ènu, koja je postala majka Isusova. "Devica" zna~i: mlada devojka. Kao Isus iz Nazareta Ja sam pou~avao svete zakone Bo`je i ìveo ih ljudima za primer. Takvim Svojim u~enjem i ìvotom, Ja Sam im pokazao put u ve~ni ìvot. Propatio Sam od svetovnih vladara i bio raspet na krst jer Me Moji, kojima Sam bio do{ao, nisu primili ni prihvatili. Telo Isusovo bilo je poloèno u grob, i onda, preobraàjem materije u boànsku supstancu, u~injeno boànskim. Kao Hrist Bo`ji, Spasitelj, si{ao Sam i u pakao - Svojim Sam zra~enjem tako proèo sva carstva Pada i u~inio ih ravnima ~i{}enja.

664

Vaskrsli, koji je uzi{ao k Bogu, ve~nom Ocu, i kao Savladar Neba ponovo ìvi u Bogu, do}i }e ponovo u svoj Svojoj slavi kad se na Zemlji izgradi Carstvo Bo`je. Moj Duh, spasiteljska snaga, u svim je du{ama i ljudima. Ko se, ispunjavaju}i zakone, posveti Meni, Hristu Bo`jem, Spasitelju, on }e primati sve vi{e svetlosti i snage i u}i }e u ìvot koji Ja Jesam. (20. stih) "...sedmostrukog Duha Bo`jeg" zna~i: Sedam osnovnih snaga Bo`jih daruju ìvot ~itavom postojanju. Ovih sedam osnovnih snaga Bo`jih sveprisutni su Zakon, Bog, ìvot u svemu {to jeste. "Sveto Dvojstvo" zna~i: dve prasnage; davaju}a i primaju}a snaga - mu{ko, Otac i ènsko, Majka. Dve prasnage sa~injavaju jezgro Centralnog Prasunca, koje je generator ìvota Stvaranja, i iz kojeg struji @ivot - sedam osnovnih snaga - u sedam prizmati~nih sunaca. U sedam se prizmati~nih sunaca razlaè prasvetlo - sedam osnovnih snaga, prasnaga - i zra~i kao sedam puta sedam snaga u Svemir. Ovih sedam puta sedam snaga nazivaju se jo{ i zra~enja svesti. Jer one svojim zra~enjem proìmaju sve aspekte svesti i beskona~nosti, uklju~uju}i i materiju. To je Duh, Bog, u Meni, Hristu, koji boravi i deluje u pravim hri{}anskim zajednicama i u pripadnicima zajednica koji ispunjavaju volju Ve~noga u Meni, Hristu. Duh, Bog, u Meni, Hristu, odabrao je i osnovao Novi Jerusalim u Novom Izraelu. Iz njega zra~i ìvot {irom Zemlje, a iz svetlom proètih ljudi i iz pro~i{}ene Zemlje u podru~ja ~istili{ta ka svim du{ama. Duh, Bog, Istina, zra~i u Meni, Hristu, u ovaj svet. Ko traì, teè}i zapovestima unutarnjeg ìvota, prona}i }e Zakon, Boga, i sam postaju}i ve~nim Zakonom koji Sam Ja, Hrist, u Bogu, Mom i va{em Ocu. "...koji daje zakon {to sudi ìvima i mrtvima" zna~i: Ko ìvi Zakon, Boga, on ulazi u Zakon, Boga, u ve~nu istinu.

665

Zakon unutarnjeg ìvota ne uzmi~e ni pred ljudima ni pred preminulima, takozvanim "mrtvima", du{ama u carstvima s onu stranu velova svesti, koji leè izme|u ovostranog i onostranog. Ko se ogre{uje o Zakon, Boga, sudi samome sebi u onoj meri u kojoj se ogre{io o Zakon ìvota, o ve~nu istinu. Zaista, u svim vremenima - u pro{lim i u sada{njim - Duh, Bog, govorio je i govori preko istinskih proroka. Moja re~, re~ Duha, ne poznaje granice. Ona te~e kroz sva vremena i u sve zemlje. I ko se probudio u Duhu ìvota on poznaje Moj glas. Da, Moje ovce poznaju Moj glas, svejedno u kojoj zemlji ìve kao ljudi. (21. stih) "Mi verujemo u jednu svetu, sveop{tu i apostolsku zajednicu" zna~i: Treba graditi na temeljnim stubovima unutarnjeg ìvota, na kojima su Moji istinski apostoli i u~enici osnivali prazajednice. Duh zajednice je onaj jedini Sveti. Ispunjavaju li ~lanovi zajednice Zakon ìvota, i sami ìve}i u istini, tada su oni blaèni. Ovi blaèni, bra}a i sestre koji ìve u Mome Duhu, ~ine istinsku zajednicu. Oni su svedoci istine, a zajednica koju sa~injavaju odràva i daruje istinu. Sve drugo su samo ljudske predstave i mahinacije koje sa Mnom, Hristom, nemaju ni~eg zajedni~kog. Ko ìvi u Meni, Hristu, on ìvi u Bogu i izvr{ava dela Bo`ja - i u ovome svetu. U istinskim zajednicama u Meni, Hristu, nema ni nadre|enih ni podre|enih. Istinske su zajednice u Meni, Hristu, sa~injene od bra}e i sestara koji se trude da ispunjavaju volju Bo`ju, ili je ve} ispunjavaju. Ove zajednice u Meni, Hristu, stvorene su iz Duha ìvota i proète su plamenom Bo`jim. A ko je plamenom Bo`jim proèt, on ispunjava Zakone Bo`je. On je onda za sve ljude, a tako i za carstva prirode. Sa svim ljudima on ìvi u srcu. On ceni i po{tuje ìvot u prirodi, i njega }e Bog preko zemlje odràvati i hraniti, vodom, usevima i plodovima. Slede}i zapis: "Koja preko Duha ìvota, svojih dvanaest knjiga i sakramenata, svojih svetih re~i i dala sjedinjuje odabrane u jedno

666

misti~no sjedinjenje i ~ove~anstvo ujedinjuje s Bogom, koja nas ~ini u~esnicima boànskog ìvota i bi}a, svedo~e}i o ovome svetim simbolima", u prazajednice su uneli l j u d i . On ne odgovara ve~nom Zakonu. Ko zaista ìvi po Zakonu Bo`jem, ~isti je hram Bo`ji. Njemu knjige, sakramenti i simboli nisu potrebni. On je sam postao sveta re~, Zakon, Bog. Ko je postao Zakonom Bo`jim njemu ni{ta nije nedostupno. @ivot u Bogu je Zakon, Bog, i ko ìvi u ve~nom Zakonu on poznaje i sve zakonitosti Bo`je - jer on je proèt prasvetlom, sa sedam osnovnih snaga @ivota, koje mu sve objavljuju. Otuda se on napaja i daje. To su ljudi koji se uistinu okupljaju u Moje ime, istinski u~esnici boànskog ìvota. Oni su bi}a u zemaljskom ruhu koja su zasnovala i neguju unutarnju religiju i koja ne znaju ni za vlasti ni za pot~injene, a ni za ceremonije, rituale, kultove ili dogme. To je Unutarnja Duh=Hristova crkva, unutarnja religija u kojoj su svi ljudi bra}a i sestre, koja sve ljude ujedinjuje u Bogu i prima i prihvata. U njoj su nastajali i nastaju istinski sledbenici koji se u unutarnjem nalaze u Meni. Oni su osnovali i osnivaju prazajednice unutarnjeg ìvota, u kojima Sam jedini pastir Ja, Hrist, Jer Ja Sam u Ocu njihov ìvot. Misti~ni ìvot podrazumeva unutarnju povezanost u hramu unutarnjeg sa svima koji teè Bogu. To je bila Moja èlja kao Isusa iz Nazareta, a to je Moja èlja i kao Hrista Bo`jeg. S ljudima koji se trude da ispunjavaju Bo`ju volju ili je ve} svojim ìvotom ispunjavaju, Ja }u u Carstvu Bo`jem na Zemlji, koje se razvija u nastaju}em Carstvu Mira Isusa Hrista, Svoje upoznati sa unutarnjim ìvotom. A kad se Carstvo Bo`je, Carstvo Mira Isusa Hrista pro{iri i obuhvati ~itavu Zemlju, u njemu }e ìveti ljudi kojima ne}e biti potrebne ni religijske knjige ni ceremonije, ni kultovi, rituali, sakramenti i tome sli~no. Oni }e biti sjedinjeni u Bogu jer }e ìveti u Meni, Hristu. I ispunjavaju}i ve~ni Zakon zna}e sve o ìvotu. Knjiga "Ovo je Moja Re~" za njih }e biti istorijski priru~nik i sluì}e im za razumevanje minulih doga|aja, iz kojih }e spoznavati ono "za" i "protiv" ~ove~anstva, a koje ("za" i "protiv") }e se jo{ nastaviti u du{ama i me|u du{ama u carstvima du{a.

667

(22. stih) Predstoji ponovni dolazak Hrista Bo`jeg, koji Ja Jesam. U dana{njem vremenu (1989) i tokom narednih epoha Ja }u postupno izgra|ivati i izgraditi Carstvo Bo`je na Zemlji, u kojem }e vladati mir, jedinstvo i pravednost. "I sveti grad sa dvanaest kapija" jeste Novi Jerusalim na Zemlji. On predstavlja unutarnji oltar za sve univerzalne prazajednice ~itave Zemlje. Jer odatle }e svetlost Ve~noga u Meni, Hristu, zra~iti zakone Unutarnjeg ìvota ka svim zajednicama. Stanovnici Carstva Bo`jeg na Zemlji prepoznava}e ih, prihvatati i pridràvati ih se, i nasta}e Red. Du`nost svakog pripadnika zajednice ponaosob bi}e nesebi~no sluènje, kojim svi pripadnici zajednica hvale i slave Boga. Oni kojima je data sposobnost da pou~avaju, pou~ava}e decu koja }e proizlaziti iz misti~nog povezivanja, iz sjedinjenja dvoje ljudi, mu{karca i ène u Bogu - zakonima Bo`jim, upu}uju}i ih da ih se pridràvaju u bratstvu sa Mnom, koje }e ujedinjavati sve ljude u Carstvu Bo`jem na Zemlji. (23. stih) "I kako u unutarnjem tako i u spolja{njem. U Velikome kao i u malome. Kako gore tako i dole, kako na Nebu tako i na Zemlji", zna~i: Bog je sveprisutan. Onako kako je u najunutarnjijem, u ~istome, tako je i u spolja{njem postojanju. Onako kako je gore, tj. u Nebu, tako }e biti i na Zemlji: ~isto. Zemlja je u svojoj zemaljskoj strukturi samo odraz Neba, ali ne i Nebo samo. Ali snagom ljubavi Nebo }e ipak do}i i na Zemlju, ~isto ~istome. Jer du{e }e se o~istiti snagom Hristovom, koja Ja Jesam makar prolazile kroz mnoga zemaljska ro|enja i iskustva sve dok same sebe ne spoznaju i ne okaju svoje spoznato ljudsko, svoj greh, ne uzmole za opro{tenje i ne oproste i dok ne poprave ono {to su prouzrokovale, i zatim vi{e ne budu gre{ile. One }e se probuditi iz duhovne smrti i uskrsnuti u ve~ni ìvot i kao ~ista bi}a iz Boga opet se vratiti Bogu, svome Ocu, od kog su se, kao ~ista bi}a, i odvojile. U ve~nom Postojanju one }e onda ìveti i delovati sa svim ~istim bi}ima u ljubavi, mudrosti i pravednosti, i ljubavi i lepoti ne}e biti kraja. Jer ve~na Svetlost, Bog, u kome one ìve, Jeste, kao {to i one sve Jesu ve~no.

668

Ko ìvi u Meni, njemu nije potrebna veroispovest, jer on ìvi Zakon - onako kao {to sama bi}a Neba jesu Zakon i ìve ga.

24. I kako se uzdizahu oblaci tamjana, za~u se zvuk zvona mnogih, i mno{tvo nebeskih ~eta slavlja{e Boga govore}i: 25. "Sva slava, i ~ast, i hvala i zahvalnost Bogu, Ocu, @eniku i Sinu, koji je jedno s Majkom, Nevestom i K}eri, iz koga ve~ni Duh proizlazi, i koji je sva bi}a stvorio. Iz sve ve~nosti, sada i u svu ve~nost - amin - aleluja, aleluja, aleluja. (Pogl. 96, 24-25) Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: ôveku u Bogu nisu potrebne spoljne forme i rituali. Zvuk takozvanih zvona su onda melodije Neba koje proìmaju svetlu du{u, ~isto srce, jer bi}e iz Otac-Majka Boga opet ìvi u Bogu, Ocu i Majci. To je put svake du{e, u kojoj Sam Ja, Hrist. Ja sam Put, Istina i @ivot. Ko Mene sledi, posta}e hram ljubavi. Ovaj hram ne poznaje spolja{nje obi~aje. U njemu su prihva}eni svi ljudi i bi}a i ~itavo Stvaranje. Ko ìvi u ovom hramu, u svom najunutarnjijem, u sveti{tu Bo`jem, on }e zajedno s bi}ima iz Boga veli~ati, hvaliti i slaviti Ve~noga ispunjavanjem svetog Zakona, koji je Bog, Otac-Majka Bog. Ve~ni je ugledao i gleda sva bi}a i davao je i daje Nebo, u kojem ona ìve ve~no.

26. I oduzme li kogod {ta od re~i ovog jevan|elja ili pak {ta doda, ili sakrije i pokrije ~ime svetlost njegovu, koju Duh Sveti dade nama dvanaestorici svedoka, izabranih od Boga za prosvetljenje sveta, i za njegovo spasenje: anatema maranata na njega, dok ne do|e Hrist Isus, Spasitelj na{, sa svim svetima. Amin." Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: Ja Sam Hrist Bo`ji, Put, Istina i @ivot.

669

Ja Sam Istina, a Istina, koja Ja Jesam, sjaji u bezbroj faseta u ovaj svet. Takozvano "Jevan|elje Isusovo" jedna je od brojnih faseta Istine. Njega nije uzeo da protuma~i neki ~ovek, ve} Ja, Hrist Bo`ji protuma~io Sam ga, ispravio i produbio i uneo novo svetlo, dakle nove fasete Istine, kako bi ljudi sada{nje generacije (1989) i budu}ih generacija videli ve~nu Istinu, Mene, Hrista Bo`jeg, kako zra~im iz mnogih faseta Istine. Ja Sam Istina, a Istina daje deci Istine - i tako je to opet Istina. Ja, Hrist, ne proklinjem i ne zavodim nijednog ~oveka. To samima sebi ~ine oni koji Mene, Hrista, Istinu, zloupotrebljavaju za svoje ljudske ciljeve. Ja Sam Jevan|elje Istine, a Istina, koja Ja Jesam, daje generacijama onako kako ga one danas i ubudu}e mogu razumeti u svetlu istine.

Ovde se zavr{ava sveto jevan|elje savr{enog ìvota Isusovog, Hrista, sina Davidovog po telu, Sina Bo`jeg po Duhu. A ovde se zavr{ava i jevan|elje svete Dvanaestorice, koje su izvorno zapisali apostoli, i kasnije ga preneli istinskim sledbenicima U~itelja, u ranim danima Zajednice Jerusalimske. Slava Bogu, ~ijom je snagom ovo bilo zapisano! Ja, Hrist, tuma~im, ispravljam i produbljujem re~: "Ovde se zavr{ava sveto jevan|elje savr{enog ìvota Isusovog, Hrista, sina Davidovog po telu, Sina Bo`jeg po Duhu", zna~i: Ovde se zavr{ava knjiga "Jevan|elje Isusovo", ugra|ena u delo "Ovo je Moja Re~" koje je dato iz Istine. Zavr{iti se moè samo ono spolja{nje, ali ne i ono {to je boànsko. Ono te~e i te~e i uvek ima ne{to da saop{ti. To je Zakon ìvota koji je neprekidna objava.

670

Zato dopustite da preko dela "Ovo je Moja Re~" te~e @ivot, jer ono je istovremeno istorijski priru~nik. I ne budete li se dràli slova ve} budete shvatali smisao, otvori}e vam se Nebesa, jer njih vam objavljujem Svojim re~ima datim preko ljudskih usta, svima koji teè Nebu istinski Me slede}i. Blaèna ose}anja Isusa - sina Davidovog po telu, Sina Bo`jeg po Duhu - ne prestaju nikada. Ona su bila ~ista u Meni kao Isusu, a u Meni kao Hristu jedno su sa svima koji ose}aju sli~no kao i Isus. Preko Zavetne zajednice Novi Jerusalim i preko svih univerzalnih prazajednica, ovo delo - "Ovo je Moja Re~" odlazi u ovaj svet, deci Bo`joj i deci sveta. Kao deca Bo`ja, svi }e se sjediniti u Meni, Hristu. I to je istina. Jer nijedna se ovca ne}e izgubiti. I deca sveta svesno }e postati deca Svetlosti, jer i ona u sebi nose svetlost Ve~noga, ve~ni ìvot. Ja Sam Hrist Bo`ji, koji je kao Isus do{ao u ovaj svet i izvr{io ono {to }e dovesti do jedinstva svih naroda, do ~i{}enja Zemlje i profinjavanja i prilago|avanja svih grubomaterijalnih oblika. Jer Bog je Duh, finotvarni ~isti ìvot. Sve }e biti opet vra}eno u ~isto Postojanje preko Prasnage, Boga, Otac-Majka principa, i preko Delimi~ne snage Prasnage, preko Sina i Savladara Neba, koji Svojima u Carstvu Mira Isusa Hrista dolazi kao Jehova, kao brat bra}i i sestrama, koja se nalaze u zemaljskom ruhu. Ja Sam Hrist u Bogu, va{em i Mome Ocu, @ivot iz ve~nosti u ve~nost.

671

Pogovor Ovo jeste, bilo je i bi}e: ìvot u Duhu Bo`jem. Moja Re~ data je za ju~e, za danas i za sutra. U Meni, Hristu, sve je sada{njost, jer Ja Sam neprolazan, U Meni je sve dovr{eno i za Moje vidljivo. Ono {to je za ljude jo{ budu}nost, u Meni je sada{njost. Moja Re~ je re~ sada{njosti. Ono {to }e biti, u Meni je i u Meni je ve} dovr{eno. Svaka borba protiv tvog bli`njeg ve} je tvoj kraj. Ko se bori protiv svog bli`njeg, on je ve} propao. Zato je svet, po zakonu Unutarnjeg ìvota, ve} propao, i Ja Jesam ve} deluje: mir. Ja Sam mir.

672

Zakoni Bo`ji za Carstvo Mira Isusa Hrista Ja Sam Gospod, va{ Bog, Jedan-Jedini ve~no Iz ve~nog Zakona Ja objavljujem ljudima zakone ìvota za Carstvo Mira Isusa Hrista Carstvo Bo`je na Zemlji u Meni je, va{em Ocu, i u Hristu, vladaru Carstva Mira. Ja Sam Gospod, Bog va{, Ve~ni, Jedan, Zakon @ivota. Va{ Bog, koji Ja Jesam, sa vama je. Sin Moj, Hrist Bo`ji, vladar je Carstva Bo`jeg na ovoj Zemlji. Kao Isus iz Nazareta doneo je On ljudima zakone @ivota i ìveo ih pre njih, njima za primer. Kao Hrist, Spasitelj svih ljudi i du{a, On ih je ponovo objavio preko inkarniranog dela Zraka boànske Mudrosti. Vladar je sa Svojima, a Njegovi se pridràvaju ve~nih zakona. Zakoni Carstva Mira Isusa Hrista izvodi su iz ve~nih zakona. Ovi izvodi vaè za trodimenzionalni svet, u kojem Moja deca ìve u zemaljskom ruhu, dakle u ruhu materije. Ljudi }e postojati sve dok Zemlja bude davala plodove za prehranu ~oveka i ìvotinje. Shvatite: Beskona~nost je apsolutni red. Ona je sva od bezbrojnih sunaca, planeta-spremi{ta i nastanjenih planeta. Svaka nastanjena planeta Neba nosi ~ista bi}a; svaka nastanjena planeta u ravnima ~i{}enja nosi du{e - a materijalna nastanjena planeta Zemlja nosi ljude. Moj Apsolutni Zakon je daju}i i primaju}i ìvot. Svaka planeta od ~iste pramaterije vibrira u Mom Apsolutnom Zakonu. Bi}a Svetlosti, koja borave na ~istim finotvarnim planetama, zajedno sa svojim planetama-stani{tima ~ine apsolutno jedinstvo u jedinstvu velike celine, u Zakonu zra~enja, Bogu. Ovo, poja{njeno vam ljudskim re~ima, zna~i: Jedan za sve, svi za Jednoga.

673

Evolutivni proces odvija se u ~istili{nim ravnima i u pripremnim ravnima, kao i u materijalnim sazve`|ima, uklju~uju}i i naseljenu planetu Zemlju. On se uliva u Zakon jedinstva, u boànski Zakon zra~enja. Po~ev od planete Zemlje sa njenim stanovnicima, postepeno }e se produhovljavati sva materijalna sazve`|a, sve dok ~isti delovi u planetama - "du{e planeta", ne budu mogli da se oslobode bez velikih te{ko}a, kad za to sazre vreme, da bi se onda ponovo uklju~ili u Zakon zra~enja, u ve~ni Zakon. Ovaj mo}ni preobraàj materije u finiju supstancu vi{ih vibracija, odvija}e se po~ev od Zemlje. A to zna~i: najpre se profinjava vibracija du{a i tela ljudi, a onda - proizlaze}i iz ljudi - odvija se preobraàj najgrublje strukture, zemlje. Usled profinjavanja ~oveka i Zemlje, odvija}e se onda - korak po korak - i prosvetljavanje materije svih materijalnih sazve`|a. Profinjavanje }e se vr{iti ~i{}enjem ljudi i Zemlje - preko ljudi koji se posvete Meni, Duhu Istine, i koji budu sledili ono {to Sam im Ja zapovedio: da spoznaju svoje gre{ke i grehove, mole za opro{tenje, oproste bli`njem, i, ako je potrebno, poprave ono {to je do greha dovelo, kao i da iste ili sli~ne grehe vi{e ne ~ine. Tek onda }e Mi biti mogu}e da kroz njih delujem, jer }e ispunjavati Moju volju: Zakon ljubavi, ìvota i slobode. Ko se uklju~i u ovaj evolutivni proces, u~estvova}e u obnovi ukupnog Zakona zra~enja Zemlje i u podizanju vibracije Zemlje, kako bi se njena svetlost i snaga pove}ali. Jer ko se ~isti u Mome Duhu, obnavlja se i postepeno opet postaje sami ve~ni Zakon - dakle boànski. On }e onda i u~estvovati u ovom velikom evolutivnom zbivanju, kako bi se Spasenje u svim podru~jima izvan ve~nih Nebesa, ~istog Postojanja, dovr{ilo za kra}e vreme, u {to kra}em ciklusu. Zemlja }e po~eti da se ~isti, otresaju}i najpre sa sebe sve {to je spre~ava da povi{eno vibrira. Tako }e ona ljudima pruìti mogu}nost da na njoj ìve prema Mojoj volji, Mom Zakonu. Ova mo}na vremenska prekretnica ve} je otpo~ela. I Ja, Duh Istine, sve }u obnoviti. U ovom vremenu preokreta od starog sveta ka dobu Svetlosti, usledi}e i preokret u mnogima od Moje ljudske dece. Ona ose}aju

674

pokretanje Mog Duha u sebi i trude se da Moje snage, zakone ìvota u svakodnevnici pretvaraju u delo. Ipak, u njima jo{ deluju i energije uzroka i posledice, tako da se mnogi jo{ kolebaju izme|u Mene, Duha ve~nosti, i materije: izme|u ispunjavanja ve~nih zakona i udovoljavanja ljudskome, ljudskim èljama i strastima. Ovo tamo-amo i izaziva kolebanja Moje ljudske dece. Faza preobraàvanja bi}a Moje ljudske dece, a i preobraàvanja u Zemlji i na njoj, do}i }e i do svog kraja. U vremenu preokreta tama stalno napada, ne bi li svoju teritoriju, Zemlju, spasila za sebe. Otuda u svim narodima i me|u njima stalni upadi tame, borba pa mir, ono tamo-amo, "za" i "protiv". A prodor demonskih snaga bi}e jo{ è{}i, jer ljudi jo{ nisu dovoljno u~vr{}eni u Meni, Duhu. Diza}e se narodi uvek iznova jedni protiv drugih. Ljude }e odnositi borbe, nevolje, bolesti, patnje i po{asti. Mnogi }e beàti iz centara nagomilavanja negativne energije dakle iz o n i h naroda u kojima haraju ratovi, nemiri, katastrofe, bolesti i po{asti. Ipak, iz ovog haosa uzroka i posledica izrasta}e Novo Doba, Doba Svetlosti. Ono }e na Zemlji koja se sve vi{e ~isti, poprimati sve jasniju i sveobuhvatniju formu i obli~je. Na isti na~in kao {to se Zemlja bude ~istila, i uzdizalo se Doba Svetlosti, produhovljava}e se i ljudi koji ozbiljno i dosledno idu putem ka Meni, Ve~nome. Iz ru{evina ljudskog "ja" izra{}e jedan novi ljudski rod - ljudi u Hristu i sa Hristom, Hristov rod. Hristov rod, ~iji su koreni u rodu Davidovom, sa~injava}e boànsko ~ove~anstvo, koje }e odlikovati pridràvanje ve~nih zakona. Vladar ovih boànskih ljudi, Hristovog roda, bi}e Hrist, Moj prvougledani i prvoro|eni Sin, Savladar Neba. On }e biti vladar Carstva Bo`jeg na Zemlji, Carstva Mira. Vladar Carstva Bo`jeg, Moj Sin, boànskim ljudima je istovremeno brat i prijatelj. Oni }e Ga zvati Jehova, Boànski. Ja, va{ Gospod i Bog, objavljujem sada iz Svog ve~nog Zakona izvode za Carstvo Mira Isusa Hrista u trodimenzionalnom svetu. Ve} sada se ljudi koji teè boànskom ~ove~anstvu upravljaju prema ovim zakonitostima za Carstvo Bo`je na Zemlji.

675

Boànski ljudi }e po~ivati u sebi, u svom o~i{}enom hramu. Oni }e biti verni Meni, Bogu, svom Gospodu, tako {to }e se pridràvati ve~nih zakona. Vernost Meni podrazumeva i vernost bli`njemu - u mislima, govoru i postupanju prema bli`njima. Ovo je Zapovest i glasi: sa~uvaj iskrenost u svakoj situaciji, neguj otvorenost i tako }e{ i svom bli`njem u Bogu biti veran. Boànskom ~oveku Nebo }e biti otvoreno i dostupno, jer je ono u njemu aktivno i delotvorno: kao zakon ~istote, pravednosti, apsolutne nesebi~ne ljubavi. Zato u tvom srcu ne sme biti ni zlobe ni zatvorenosti. Boànski ljudi }e ljubiti jedni druge nesebi~no, kao {to Ja, njihov Gospod i Bog, ljubim njih. Svaka misao, svaka re~, a i svaki postupak boànskih ljudi bi}e boànska akcija. A svaka zakonita akcija nosi ve} u sebi i zakonitu reakciju, ve~no struje}i ìvot, ono Ja Jesam. U Carstvu Mira Isusa Hrista Moji ne}e rasipati energiju ne~istim ose}anjima, mislima, re~ima i postupcima. Oni }e dopu{tati da ve~ni Zakon struji, jer }e njihova ose}anja, misli, re~i i postupci biti Apsolutni Zakon - bilo da govore o stvarima i doga|ajima, bilo da razgovaraju u slobodno vreme ili pak pre ili posle sve~anog obeda. Oni }e po~ivati u Meni, a Ja, ve~ni Zakon, te}i }u kroz njih, kroz svako njihovo ose}anje, svaku misao, svaku re~, svaki postupak. I boànski ljudi u Carstvu Mira Isusa Hrista ìve}e u vremenu i prostoru. Tako }e svako od njih imati utvr|eno vreme, svoje radne sate i svoje slobodno vreme. I dok budu radili, oni }e zakonitim ose}anjima, mislima, re~ima i postupcima aktivirati ve~ni Zakon koji te~e kroz njih. Ovaj }e onda kroz njih i kroz rad njihovih ruku poja~ano delovati i izvr{avati ono {to su oni uneli u teku}u struju, u Zakon. Njihov ìvot bi}e davanje i primanje. Boànski ljudi }e ispunjavati zakon koji glasi: svako ose}anje, svaka misao, svaka re~ i svaka delatnost zakoniti su i stoga su

676

molitva. Boànski ljudi, dakle, ne}e vi{e "zara|ivati svoj hleb u znoju lica svog". Rad je aktivna molitva. Boànski ljudi ìve}e zajedno, delova}e i radi}e zajedno, jer je Jedan za sve i svi za Jednoga: Hrista. Zato se oni ne}e odvajati jedni od drugih, a i svoje slobodno vreme organizova}e zajedni~ki, zakonito. Prema ovoj visokoj etici i moralu ìve}e oni i u svojim stambenim zajednicama, tako da }e u svako doba mo}i da izi|u pred Mene kao plemenita, ~ista bi}a. Boànski ljudi }e ìveti u jedinstvu sa carstvima prirode, a njima }e sluìti ìvotinje i biljke. Zato }e oni zakonito posedovati Zemlju. Boànski ljudi u Carstvu Mira Isusa Hrista delova}e sa svojim razvijenim duhovnim talentima i sposobnostima na Zemlji i za Zemlju, za trodimenzionalni svet. îtava Zemlja, planeta Bo`ja, Stvoriteljeva, bi}e jedan jedinstveni vrt Bo`ji u kojem se mesta naseljena boànskim ljudima harmoni~no uklapaju u predeo. Tamo }e oni raditi i delovati sluè}i bli`njima. U boànskom ~oveku, dakle, bi}e razvijene stvarala~ke snage sluènja, davanja i primanja: boànski ~ovek ima}e smisao za zajedni{tvo. On }e biti u jedinstvu sa Bogom i sa svojim bli`njima i negova}e zajedni{tvo sa svom bra}om i sestrama. Njegov ìvot bi}e davanje i primanje. Boànski ~ovek ne}e imati èlje za posedovanjem, jer }e ìveti u obilju; jer sve }e mu pripasti. On ne}e raditi zbog talira, zbog takozvanog novca, ve} za zajednicu, za veliku Celinu. Boànski ~ovek bi}e posednik beskona~nosti, jer je obilje iz Boga ìvo u njemu, i on, dakle, veliku Celinu, beskona~nost, zna kao svoju. On }e sve nazivati svojim vlasni{tvom, odràvati ga i negovati po ve~nim zakonima jedinstva i zajedni{tva jer zna: posed obavezuje. Boànski ~ovek bi}e blag i iz sebe }e zra~iti ljubav. U svim stvarima svog ìvota on }e ovaplo}ivati svog boànskog Brata, vladara Carstva Mira, Hrista, kroz zakonite ose}aje, mi{ljenje, ìvljenje i postupanje.

677

Misli boànskih ljudi bi}e misli Svetlosti i ne}e znati za ograni~enja. Zato ni njihova mesta za stanovanje ne}e biti ome|ena ogradama ili zidovima. I kao {to su jedno sa Bogom, Ve~nim, koji Ja Jesam, i sa vladarem Carstva Mira, svojim bratom Jehovom, sa Boànskim, tako }e i me|usobno biti povezani u nesebi~noj ljubavi. Oni }e se ose}ati kao veliko jedinstvo u Bogu, kao Bo`ja porodica na Zemlji, u kojoj }e ìveti pojedina~ne porodice. Oni ne}e prositi jedni druge. Boànski ljudi }e nalaziti jedno drugo prema ve~nim zakonima; tj. poveziva}e se kao mu` i èna prema svom zra~enju - a to su obostrano istovibriraju}e energetske snage koje se zasnivaju na vibraciji njihovog mentaliteta. Ove istovibriraju}e energije ispoljavaju se: u mu{kom principu kao pozitivno zra~enje, davaju}i element, a u ènskom principu kao negativno zra~enje, primaju}i element. Obe energije su me|usobno uskla|eni polovi; njihova osnovna tendencija je istovibriraju}a. Oni }e se sastavljati dodirivanjem vibracija svojih mentaliteta. Ven~ava}e se u Mome Duhu i zavetovanjem na vernost zaklju~iva}e savez sa Mnom, Ve~nim, i jedni sa drugima. Oni }e stupati u veliku porodicu Bo`ju, da bi ìveli i delovali u Zakonu jedinstva, u velikoj Celini. Sjedinjenje mu{karca i ène usle|iva}e samo onda kad budu èleli dete. A ovu èlju za detetom, u oboma istovremeno, podsti~e jedino ~isti zakon zra~enja. Za~injanje }e se doga|ati po prirodnim zakonima za ljudsko telo; ono }e biti ~isto i izvr{ava}e se u ~istom zra~enju Zakona u kojem }e oni ìveti i u kojem }e se kretati. I mu` i èna sluì}e svojim bli`njima; svoje sposobnosti i talente ulaga}e za op{te dobro. Oni }e ìveti u Meni, Otac-Majka Bogu. Ono {to budu ~inili, ~ini}e potpuno. U sve {to ~ine i stvaraju ulaga}e Bo`ju energiju. Sve je energija. Ja, va{ Gospod i Bog, koristim va{e re~i i va{im re~ima govorim o energiji. Tako, recimo, energija nekog komada ode}e nije manje vredna od energije ljuske neke vo}ke, jer sveukupna je energija nadahnuta Mojim ìvotom, Mojom snagom. Svako daje odgovaraju}e kvantumu energije koju je primio.

678

Boànski ~ovek }e ose}ati potencijal energije koji zra~i iz stvari i dela. Prema njima }e on i oda{iljati odgovaraju}i potencijal energije. Za gradnju ku}e, na primer, on }e davati odgovaraju}i potencijal energije u vidu radne snage ili materijala. Taj energetski potencijal }e mo}i, re~eno va{im ljudskim jezikom, da se meri i po koli~ini i po opsegu. Odgovaraju}e tom opsegu te}i }e, dakle, koli~ina energetskog potencijala. Ako ~ovek ìvi u Meni, Duhu Bo`jem, onda je on mudar i on daje iz Mene, Bo`je Inteligencije. On onda ne}e vi{e ljudski vrednovati i odmeravati {ta je manje ili vi{e vredno. On to u sebi zna iz Mene, Inteligencije, Boga, i iz toga crpi. To nije nikakva razmena, ve} davanje i primanje energije. On u svemu postiè pravednu ravnoteù. Ne postoji ni "moje" ni "tvoje". Talenti boànskih ljudi bi}e energetski potencijali visokih vibracija. Boànski ljudi }e postizati visok kvalitet rada, jer }e njihova duhovna svest sve proìmati. Njihova roba i njihova postignu}a bi}e darovi Duha Bo`jeg. Iz svoje otvorene svesti oni }e znati, da ve~ne energije moraju da teku, da Zemlja i sve {to je na njoj, kao i u svetlijem materijalnom kosmosu, mogu da uve}aju svoju svetlost i snagu samo ako se sjedine jednake energije. Oni }e znati da preko ve~ne struje}e energije oni sami, a i slojevi Zemlje, dospevaju u sve vi{u energetsku vibraciju - i da se materija tako malo po malo sve vi{e profinjuje, da bi najzad opet u{la u prasupstancu, u sedmodimenzionalno, ve~no Stvaranje. Ko, na primer, bude sluìo kao vaspita~ dece ili kao u~itelj u {koli, prima}e odgovaraju}e darove, robu ili bonove za vaspita~e, od porodica o ~ijoj se deci on kao u~itelj ili pomo}nik u vaspitanju stara i koju uvodi u zakoniti ìvot. Pou~avaju}i mlade ljude da se sluè jezikom i brojevima, u~itelj }e im pomagati da razviju svoje sposobnosti i talente, uvode}i ih istovremeno i u Zakon Bo`ji. U slu`bu pomo}i bi}e uklju~eni i pomo} i zbrinjavanje starih ljudi. Stariji ljudi ostaja}e u porodici Bo`joj koja i njih vodi u finomaterijalni ìvot. Bilo da je du{a u mla|em ili starijem telu, ljudi Duha }e se me|usobno pomagati.

679

Na ovaj na~in boànski ljudi ostvariva}e zakon duhovne evolucije, vi{eg razvoja. Njihovi }e se misao, ìvot i rad odvijati u struji ve~nog Zakona. Tako }e oni doprinositi da se Zemlja - a i ~itav materijalni univerzum - sve vi{e produhovljuju. U Carstvu Mira, u Carstvu Bo`jem na Zemlji, zakon zra~enja Zemlje bi}e i duhovni ìvot dece Bo`je. Ona }e biti povezana sa ~itavom beskona~no{}u, jer su jedno sa Mnom, Ve~nim. I Zemljina atmosfera, koja je ogledalo Zemlje, bi}e ~ista i sposobna da prima vi{e energije i oblike ìvota. Kao {to }e me|u ljudima biti ~istih nebeskih glasnika, sa svojom }e se ljudskom bra}om i sestrama povezati i delimi~no materijalna bi}a iz vi{ih izvora svetlosti, koja sluè u Hristovom spasiteljskom delu, jer su i oni, kao i njihova ljudska bra}a i sestre jednoga Duha u Hristu, svome boànskom bratu – nazvanom Jehova, Boànski vladaru Bo`jeg Carstva Mira na Zemlji. Na kraju Carstva Mira Isusa Hrista, demoni }e jo{ jednom mo}i da se odmere sa ~ovekom i Zemljom. Oni }e jo{ nastojati da ponovo osvoje Zemlju, svoje nekada{nje upori{te. I Ja }u im to dopustiti, kako bi sebe spoznali i u Hristu, Mome Sinu, prihvatili Mene, ve~nog Boga, poklonili se pred mo}i i snagom i ljubavlju. Ovaj prodor demonskoga u ona podru~ja Zemlje i atmosfere u kojima }e se jo{ nalaziti centri nagomilavanja negativne energije, bi}e - kao i nagli prodori ljudskog "ja" - jo{ samo jedan poku{aj, i vi{e se ne}e prostirati ~itavom Zemljom. Svaki poku{aj da se zaposedne ~itava Zemlja, propa{}e, jer }e boànski ljudi ve} proèti Zemlju svetlo{}u i snagom. Posle ovog prodora usledi}e dalji preobraàj: Zemljin omota~ posta}e propusniji jer }u Ja kroz delovanje duhovnih ljudi slojeve grubomaterijalnog pretvoriti u energije vi{ih vibracija. On }e se {iriti i rasprsnu}e se, a du{u Zemlje, duhovni deo planete iz ve~nog Jerusalima, apsorbova}e ~isto Postojanje. Raspadaju}i omota~ Zemlje, pak, u univerzumu }e se i dalje profinjavati i uli}e se u ve~no struje}u energiju. Istovremeno }e biti uzdrmana i druga materijalna sunca i sazve`|a. I njihovi duhovni delimi~ni aspekti postepeno }e biti

680

dovedeni u ve~no Postojanje. I tako }e se ra{~initi svi materijalni oblici i energije. Ko ove Moje Re~i ~uje ili pro~ita, upu}en je, dakle, u ovo predstoje}e zbivanje i u Postojanje. Ho}e li on u to poverovati ili }e odbaciti Mene, Istinu @ivota, Boga, svoga Gospoda - to ostavljam na volju svakom Svom detetu, jer Ja Sam svoj Svojoj deci dao slobodnu volju. Zato svako snosi odgovornost za sebe samoga - za svoje verovanje ili neverovanje, za svoje "za" ili "protiv" Mene. Ko ima o~i neka vidi, ko ima u{i neka ~uje. îja du{a ose}a svetlost Ve~noga, on zna da su ovi Zakoni Carstva Mira Isusa Hrista, dati iz Mene, Boga, iz ve~ne Istine, koja Ja ve~no Jesam - Praotac sve Svoje dece, u svu ve~nost.

681

Izve{taj Prahri{}ana Zavetne zajednice Novi Jerusalim u Univerzalnom ìvotu za istorijsko Hristovo Delo otkrivenja "Ovo je Moja Re~" o razvoju, izgradnji i strukturi Carstva Mira Isusa Hrista (stanje 1992) Uvod Univerzalni ìvot je dinami~na verska zajednica koja prihvata tradiciju prahri{}anstva i, kao i ova, crpi iz izvora Proro~ke re~i. U Univerzalnom ìvotu nastavlja se neposredno delovanje Bo`je na Zemlji; kao {to se doga|alo preko jevrejskih proroka Starog zaveta i preko Isusa iz Nazareta. Ova unutarnja dinamika Univerzalnog ìvota prouzrokovala je jedan snaàn razvoj i u spolja{njem: iz Duha Bo`jeg nastao je, tokom 15 godina, jedan pokret svetskih razmera, sa hiljadama Bo`jih prijatelja i sledbenika, i raste neprekidno i dalje. Svi koji ~ista srca slede Isusa iz Nazareta, ostvaruju}i boànske zakone, temelj su na kojem se gradi Carstvo Mira Isusa Hrista. Za ovo je do danas stvoren ve} ~itav niz ustanova, koje su osnova za dalju izgradnju tog duhovnog dela, Carstva Mira Isusa Hrista, a koje (ustanove) nosi Zavetna zajednica Novi Jerusalim, koja je za kratko vreme dostigla broj od vi{e stotina ~lanova (dublji uvid u ovo daje bro{ura "Delo Spasenja - Alfa i Omega", izdava~ka ku}a Univerzalni ìvot, 3-89371-110-4). Mi, prahri{}ani u Univerzalnom ìvotu, u svim svojim ustanovama sledimo zapovest Hristovu; "Dajte caru ono {to je carevo, a Bogu ono {to pripada Bogu"; tako je Zavetna zajednica Novi Jerusalim zemaljski nosilac duhovnog dela Univerzalnog ìvota.

682

Struktura Univerzalnog ìvota, spasiteljskog dela Isusa Hrista, te{ko se moè razumeti bez duhovne pozadine i bez istorijata njegovog dosada{njeg razvoja. Opse`ne aktivnosti, kao i duhovna i spolja{nja struktura Univerzalnog ìvota bi}e obja{njeni kasnije, a bi}e prikazani i svi bitni duhovni i zemaljski aspekti. Razvoj Univerzalnog ìvota od 1975. do 1992. (Pregled) Temelj Univerzalnog ìvota je "Isus Hristova misija vo|enja u Domovinu", koja je nastala preko Hristove Proro~ke re~i. Za nas, Hristove prijatelje, prahri{}ane u Univerzalnom ìvotu, to je ~injenica; Bog je u sva vremena govorio ljudima preko usta proroka, a ~ini to i danas. Tako je Hrist 1975. godine u{ao u ìvot jedne supruge i majke i otkrio joj Svoj mo}ni plan, u ~ijem ispunjavanju ona od tada sluì Njemu kao Njegov proro~ki instrument. To je vra}anje Njegove dece natrag u Ve~nu Domovinu i izgradnja Njegovog Carstva Mira za Zemlji. Na po~etku je bilo samo nekoliko ljudi koji su znali za to. Tek nakon duèg perioda pripreme, sazrelo je vreme da se Bo`ji plan u~ini dostupnim jednom ve}em krugu ljudi. Godine 1977, volja Hristova je bila da na{a sestra Gabrijela izi|e u javnost i izgovori ono {to je Bog hteo da saop{ti ljudima. Preko Proro~ke re~i Hrist je osnovao "Isus - Hristovu misiju povratka u Domovinu", kao Svoje sveobuhvatno delo pou~avanja i prosve}ivanja u ovoj mo}noj vremenskoj prekretnici. Godine 1980. nastala su prva steci{ta za sve ljude koji traè na ovoj Zemlji - Unutarnje Duh=Hristove crkve, u kojima se ljudi okupljaju kao u prahri{}anstvu, slu{aju Proro~ku re~, zajedno se mole i otvoreno razgovaraju o svim pitanjima ìvota, pri ~emu kao temelj uzimaju Besedu na Gori. U Unutarnjim Duh=Hristovim crkvama negovani su i neguju se isceljivanje verom i molitve za snagu i pomo} bolesnima.

683

Godine 1980. Hrist je, u Svojoj Isus-Hristovoj misiji povrataka u Domovinu, oìveo i hri{}ansku {kolu misterija - visoku {kolu Duha Bo`jeg. U ovoj {koli, sve one koji traè na ovoj Zemlji, Duh Bo`ji pou~ava Unutarnjem putu, stazi koja vodi doìvljavanju Boga u svom unutarnjem. Na ovom Unutarnjem putu ~ovek korak po korak u~i da prevlada svoje "ja" i kako da ostvaruje zakone Bo`je u svom ìvotu. Godine koje su usledile bile su obeleène osnivanjem Unutarnjih Duh=Hristovih crkava u Nema~koj i u drugim zemljama, kao i velikim objavama Hrista, Duha Bo`jeg, u mnogim gradovima u svetu, i {irenjem boànskih objava o do tada nepoznatim duhovnim istinama i zakonima - u knjigama, bro{urama, a i na kasetama. Rad Isus-Hristove misije povratka u Domovinu, imao je u prvoj polovini 80-tih godina ova ~etiri teì{ta: boànske objave, Unutarnje Duh=Hristove crkve, isceliteljska zra~enja i u~enje Unutarnjeg puta. Na ovom temelju Hrist je zatim, 1984. godine, preko Svoje Proro~ke re~i osnovao Univerzalni ìvot. Osnova, u~enje koje je Duh Bo`ji darovao ~ove~anstvu u Isus - Hristovoj Misiji povratka u Domovinu, sada se, u Univerzalnom ìvotu, ostvaruje na delu, jer istinski hri{}anin ne treba samo da slu{a {ta mu Bog govori - on ovo znanje treba i da primenjuje u svakodnevnom ìvotu. Beseda na Gori, stoga, za prahri{}ane nije utopija; za njih ona moè i treba da se ostvaruje u praksi, i to u svim podru~jima ìvota, pa tako i na poslu i u doma}instvu. Tako su ljudi koji su ovo duhovno znanje u~inili temeljem svog ìvota i rada, osnovali, 1984. godine, prva "Hristova preduze}a". Za sve ove, kao i druge ustanove, kao prva vaì zapovest: "Neprestano orijentisanje prema merilima Besede na Gori". Zato prahri{}ani ove ustanove nazivaju Hristovim preduze}ima. Univerzalni ìvot je duhovni staratelj Hristovih preduze}a, kako bi se u njima svakodnevno primenjivala Beseda na Gori. Univerzalni ìvot nema nikakvog svetovnog vlasni{tva, pa tako ni Hristova preduze}a nisu njegovo vlasni{tvo. Ona su uvek vlasni{tvo Hristovih prijatelja koji u njih ulaù finansijska sredstva, i podleù drugim dràvnim zakonima i propisima. Hristova preduze}a su, dakle, samostalna preduze}a koja ostvaruju duhovno i idejno dobro Univerzalnog ìvota.

684

U godinama koje su usledile nakon toga, nastale su, do danas jedno za drugim: poljoprivredna gazdinstva, pekare, radnje, pija~ni {tandovi, zanatska i uslu`na preduze}a, jedna socijalna ustanova i jedna klinika za prirodno le~enje, kao i Otac-Majka ku}e, obdani{ta i de~je jaslice. Po èlji Hrista, Duha Bo`jeg osnovane, su 1991. godine, jedna {kola i druge vaspitne ustanove. Dok su u Vircburgu i oko njega sve ove ustanove nastajale, i jo{ nastaju, oja~alo je {irenje Univerzalnog ìvota. U me|uvremenu, ve} hiljade ljudi u ~itavom svetu poha|aju Unutarnji put; oni se okupljaju na Unutarnjim Duh=Hristovim crkvama, u grupama za molitvu i na duhovnim {kolovanjima. Knjige i kasete prevode se na preko 20 jezika. Kao naredni korak, Hristovi prijatelji su, po volji Hrista, Duha Bo`jeg, 1987. godine osnovali prvu hri{}ansku prazajednicu u Univerzalnom ìvotu: Zajednicu Novi Jerusalim, koja je zaklju~enjem saveza sa Bogom, na{im ve~nim Ocem, postala Zavetna zajednica za Carstvo Mira Isusa Hrista. ^lanovi ove Zajednice odgovorni su za izgradnju Carstva Mira Isusa Hrista na Zemlji. Carstvo Mira nije "dràva u dràvi" - to je duhovno carstvo, zajednica ljudi koji volju Bo`ju uzimaju za osnovu svog ìvota. U me|uvremenu su nastale i nove prazajednice. Hristovi se prijatelji sastaju vi{e puta godi{nje ne samo na festivalima, seminarima i {kolovanjima, ve} mnogi i ìve zajedno u stambenim zajednicama u Vircburgu i oko njega, zajedni~ki organizuju}i svoje ìvote. Razvoj Univerzalnog ìvota sledio je i sledi princip dinami~nog i organskog rasta - to je postupna izgradnja Carstva Mira Isusa Hrista na Zemlji, preko ljudi koji ovo Carstvo otkrivaju u svojim srcima. Ova postupna izgradnja opisana je pregledno u dodatku bro{ure "Delo spasenja - Alfa i Omega". Mi, prahri{}ani u Univerzalnom ìvotu, po{tujemo zakone dràve, jer sledimo Hristov zahtev: "Dajte caru ono {to je carevo!" A po{tujemo i slobodu volje i savesti svakog ~oveka, jer Bog je svakom Svom detetu dao slobodnu volju. Na na{e sastanke svako moè slobodno do}i ili sa njih oti}i. Po{to zemaljsko pravo ima propise za

685

sve oblike zajednica, kod nas postoji samo upisivanje ~lanstva u odgovaraju}em propisanom minimalnom obimu. Ovaj oblik zajedni{tva, koji se temelji samo na unutarnjem ose}anju zajedni~ke pripadnosti i na potpunoj dobrovoljnosti, pokazao se u proteklih 15 godina potpuno ispravnim. Dolazi samo onaj ko stvarno èli da u~estvuje; ko to pak ne èli, ne dolazi. Sve aktivnosti i ostvarenja Hristovih prijatelja slede ovo na~elo dobrovoljnosti. Niko se ne prisiljava na ~lanstvo u zajednici ili na pla}anje priloga. Koliko god ovo izgledalo neverovatno za nekoga ko ovo posmatra sa strane, ovaj princip dobro funkcioni{e. Na ovaj se na~in svake godine odrì nekoliko hiljada skupova - uklju~uju}i i velike skupove sa vi{e hiljada posetilaca. Nastanak i zadatak Zavetne zajednice Novi Jerusalim Po nalogu Hrista-Duha Bo`jeg, datog preko Proro~ke re~i, ljudi su, 8.11.1987. godine u Vircburgu, osnovali prvu hri{}ansku prazajednicu u Univerzalnom ìvotu, Zajednicu Novi Jerusalim. ^lanovi-osniva~i ove zajednice bili su, pre svega, saradnici prvih Hristovih preduze}a, kao i drugi aktivni saradnici Univerzalnog ìvota iz mnogih gradova, uglavnom sa nema~kog govornog podru~ja. Osnivanje ove prazajednice vaàn je korak u Univerzalnom ìvotu i za izgradnju Carstva Mira Isusa Hrista. Ovim korakom, odgovornost za Univerzalni ìvot postavljena je na jednu mnogo {iru personalnu osnovu. ^lanovi Zajednice obavezali su se da }e se potpuno posvetiti izgradnji duhovnog Carstva Mira Isusa Hrista i da }e zajedno preuzeti odgovornost za sve aktivnosti Univerzalnog ìvota. A ~lanovi svih zajednica trude se da deluju za Carstvo Mira Isusa Hrista i da ìve po Deset zapovesti i Besedi na Gori. Godine 1989, Ve~ni, na{ Nebeski Otac, zaklju~io je preko Proro~ke re~i, sa Zajednicom Novi Jerusalim zavet za Carstvo Mira Isusa Hrista. Ovo zaklju~ivanje saveza zna~i da }e se svaki ~lan Zajednice truditi da u svakodnevnom ìvotu ostvaruje zakone Bo`je pre svega Deset zapovesti i u~enje Besede na Gori - i tako odgovorno sudelovati u izgradnji Carstva Mira Isusa Hrista na Zemlji.

686

I udruìvanje u ostalim prazajednicama Univerzalnog ìvota duhovno je udruìvanje. ^lanovi slobodnom voljom daju obe}anje da }e Boga staviti na prvo mesto u svom ìvotu. Zato su oni odgovorni samo pred Bogom, a ne pred ljudima. Primanje ~lanova Zajednice vr{i se glasanjem ~itave Zajednice; svaki ~lan Zajednice unosi se u odgovaraju}u Knjigu Zajednice. O zaklju~cima, u svim prazajednicama Univerzalnog ìvota savetuju se svi zajedni~ki i na prademokratski na~in ih donose. U zajednicama postoje stare{ine, duhovni u~itelji za Unutarnji put, duhovni u~itelji za vi{e stepene {kolovanja Unutarnjih Duh=Hristovih crkava i voditelji Unutarnjih Duh=Hristovih crkava. Tako se preko instrumenta Bo`jeg, preko Njegove proro~ice-u~iteljice, na{e sestre Gabrijele, {koluju svi ~lanovi zajednice, a naro~ito stare{ine, duhovni u~itelji i voditelji Unutarnjih Duh=Hristovih crkava. Sva ova podru~ja zadataka i odgovornosti nisu nikakve privilegije, jer u duhu Univerzalnog ìvota svi su ljudi bra}a i sestre; nema nadre|enih i podre|enih. Zavetna zajednica Novi Jerusalim zauzima posebno mesto u Univerzalnom ìvotu. ^lanovi Zavetne zajednice zajedni~ki su odgovorni za sve aktivnosti Univerzalnog ìvota. To uslovljava jednu ìvu radnu aktivnost, koja se iz nedelje u nedelju sprovodi u radnim grupama. ^lanovi Zajednice snose i odgovornost da svi koje su oni birali ispunjavaju svoje zadatke i da misle, ìve i postupaju po boànskim zakonima. Svi ~lanovi Zajednice obavezuju se da }e se pridràvati prinicipa Carstva Mira Isusa Hrista: jednakost, sloboda, jedinstvo, bratstvo. Savetuju}i se u svim odlukama i glasaju}i na prademokratski na~in ~lanovi Zajednice, tako|e, zajedni~ki snose odgovornost za ono {to se de{ava u Zajednici i u Univerzalnom ìvotu. Pojedina podru~ja odgovornosti unutar Zajednice i sva pravila za uspe{an zajedni~ki ìvot dati su u "Redu zajednice" za prazajednice u Univerzalnom ìvotu, u bro{uri "Pastir i Njegovo stado". U njima su izloèni i kriterijumi za razna podru~ja odgovornosti.

687

Univerzalni ìvot {irom sveta Biro Univerzalnog ìvota Biro Univerzalnog ìvota je sredi{nje mesto za raznovrsne kontakte sa gotovo svim zemljama sveta. U Vircburg svakodnevno pristiè na stotine pisama i isto toliko napisanih odgovara odlazi iz Biroa. U nadle`nost Biroa spada i izdava~ka delatnost Univerzalnog ìvota, kao i redakcija ~asopisa CHRISTUSSTAAT WELTWEIT i CHRISTUSSTAAT INTERNATIONAL. Odavde se {irom sveta {alju i boànske objave u vidu knjiga, bro{ura i kaseta na preko 20 jezika, a u pripremi su i prevodi na druge jezike. Trenutno se (1992) u Ku}i Univerzalnog ìvota, Universelles Leben, Haugerring 7, W - 97070 Würzburg (Postfach 5643), moè naru~iti preko 400 naslova na vi{e od 30 jezika. Unutarnji put Sve ve}i broj ljudi stupa na hri{}ansko-misti~ni put {kolovanja u Univerzalnom ìvotu: u nekim gradovima u Nema~koj i u inostranstvu, u redovnim vremenskim razmacima sastaju se ve} hiljade u~enika na ~asovima {kolovanja i razgovora. Ovo se {kolovanje dopunjava posebnim sastancima na kojima se razmenjuju mi{ljenja, kao i nedeljnim seminarima. Tekstovi Unutarnjeg puta trenutno (1992) mogu se dobiti na 11 jezika u vidu kaseta i na 15 jezika u vidu knjiga. Sve knjige i kasete o Unutarnjem putu u Univerzalnom ìvotu, ukju~uju}i pripremne meditacione kurseve I i II, svakome su dostupni. [kolovanje U radnim grupama Zavetne zajednice Novi Jerusalim i u birou Univerzalnog ìvota koordiniraju se i pripremaju brojna {kolovanja koja se odràvaju svake nedelje. Ovde naro~ito treba pomenuti:

688

susrete saradnika Hristovih preduze}a, {kolovanje duhovnih u~itelja i voditelja Unutarnjih Duh=Hristovih crkava, razmene iskustava izme|u roditelja i staratelja dece, kao i {kolovanje stare{ina. Unutarnje Duh=Hristove crkve Zavetna zajednica Novi Jerusalim stalno brine o Unutarnjim Duh=Hristovim crkvama, kako u duhovnom tako i u organizacionom pogledu. Sa sastanaka Unutarnje Duh=Hristove crkve u Vircburgu, koja se svake nedelje odràva u prostorijama Univerzalnog ìvota, redovno se vr{e radio-prenosi u mnoge gradove u Nema~koj i u inostranstvu. Ovo vaì i za ve~eri kad je na programu {kola Unutarnjeg puta. Velike priredbe Da bi omogu}ila razmenu iskustava, upoznavanje i zbliàvanje ljudi bliskih Univerzalnom ìvotu, Zavetna zajednica Novi Jerusalim redovno organizuje velike priredbe. Tu spadaju susreti polaznika meditacionih kurseva i Intenzivne {kole, zatim velike nadregionalne Unutarnje Duh=Hristove crkve i, na kraju, veliki internacionalni festivali koji, po pravilu, privuku vi{e hiljada ljudi iz ~itavog sveta. I sa ovih se skupova vr{e radio-prenosi u mnoge gradove, pre svega u inostranstvo. Organizovanje seminara Podru~je rada Univerzalnog ìvota i Zavetne zajednice Novi Jerusalim je i organizovanje seminara, na kojima se iz nedelje u nedelju susre}u polaznici Unutarnjeg puta, aktivni saradnici Univerzalnog ìvota ili drugi zainteresovani ljudi, da bi zajedni~ki razgovarali o svojim iskustvima i razra|ivali dalje korake svog ìvotnog puta. Preduze}a u Univerzalnom ìvotu

689

Prerastanjem "Isus-Hristove Misije vra}anja u Domovinu" u "Univerzalni ìvot" (1984. godine) po~elo je i osnivanje Hristovih preduze}a. Univerzalni ìvot zna~i ìvot u Bogu. Univerzalni ìvot osnovao je Hrist preko Proro~ke re~i, kako bi ljudima omogu}io da zakonitosti Besede na Gori sprovode u delo u svim podru~jima ìvota. Tu nije izuzeto ni podru~je ekonomije i socijalnog rada. Kao {to je ve} re~eno, Hristova preduze}a ekonomski su samostalna i ne pripadaju Univerzalnom ìvotu, ve} su vlasni{tvo pojedinih ili nekoliko Hristovih prijatelja, koji su preduze}e zajedno osnovali i zajedno ga vode. Nazivaju se Hristovim preduze}ima jer se ravnaju prema hri{}anskom pravilniku za preduze}a po na~elima Besede na Gori, koju uzimaju kao smernicu svog zajedni~kog ìvota i rada u preduze}u. Po svemu ostalom, u svojoj pravnoj i ekonomskoj strukturi, Hristova su preduze}a istovetna svim ostalim preduze}ima u Nema~koj. To zna~i, da podleù konkurenciji, trì{nom na~inu privre|ivanja, pla}anju poreza, davanju plata i socijalnih prinadle`nosti, onako kako je to zakonom propisano. Za njih vaì: "Daj caru carevo, a Bogu {to Bogu pripada". Njihov se privredni uspeh zasniva na ostvarivanju boànskih zakona Besede na Gori. Odgovorni i saodgovorni u Hristovim preduze}ima {koluju se na Unutarnjem putu, da bi ìveli i delovali u Bogu i sa Bogom, Ve~nim Zakonom. Oni u svom razmi{ljanju, ìvotu i radu sve vi{e ispunjavaju na~ela Besede na Gori. U svim podru~jima ìvota primenjuju Besedu na Gori, koja, shodno smislu govori: Primi i prihvati bli`njeg u svom srcu i onda }e{ radi njega biti dobar zanatlija, doktor, prodavac, savetnik ili staratelj. Ljudi Duha trude se i da prirodnim na~inom obra|ivanja zemlji{ta ponude visok kvalitet plodova, i da nude}i svoju robu ne zakidaju svojim bli`njima. Isto vaì i u uslu`nim preduze}ima, u zanatskim delatnostima i u zdravstvu. Temelj Carstva Mira Isusa Hrista je Zakon Bo`ji, kome nas na{a sestra Gabrijela, Bo`ja proro~ica-u~iteljica, pou~ava u svim pojedinostima. Trenutno deluju slede}a Hristova preduze}a:

690

Ku}a Univerzalnog ìvota sa svojom Unutarnjom Duh=Hristovom crkvom i Biro Univerzalnog ìvota. Preduze}e "Mi smo tu radi Vas", sa svojim razli~itim odeljenjima zanatskih delatnosti i usluga: moleri, zidari, prevoznici, vrtlari (ba{tovani), instalateri, slu`be za ~i{}enje i stolarija. Slede}i ogranak je udruènje elektri~ara i uslu`nog preduze}a za elektronsku obradu podataka, te gra|evinsko preduze}e. A u njemu je i centralno knjigovodstvo za sva Hristova preduze}a. U drugom udruènju su seoska imanja na kojima se primenjuju biolo{ki (prirodni) metodi rada, zatim pekare i proizvodnja testa, kao i {tandovi na pijacama, pokretne prodavnice, prodavnice delikatesnih proizvoda i restoran sa vegetarijanskom kuhinjom. Od 1986. godine postoji i "Ku}a zdravlja", klinika na bazi prirodnog le~enja, u kojoj se praktikuje terapija celovitog le~enja. Dalje su prahri{}ani osnivali socijalne ustanove koje su ekonomski izdràvane od prodavnica kori{}enih stvari. Hristova preduze}a postoje i u oblasti vaspitanja; to su trenutno de~ji vrti}i, de~ja obdani{ta i ustanove za kra}i boravak dece, gde se na{a mala bra}a i sestre odgajaju prema zakonima Besede na Gori. U osnivanju su jo{ jedna {kola i druge vaspitne ustanove. Kao {to je ve} re~eno, sva Hristova preduze}a i prahri{}anske ustanove obuhvata i nosi Zavetna zajednica Novi Jerusalim. Zajedni~ko stanovanje i ìvljenje Sedi{te svih ustanova Univerzalnog ìvota i Zavetne zajednice Novi Jerusalim je u {irem podru~ju Vircburga. Tu se u praksi sprovode svi podsticaji iz Duhovnog sveta za zemaljski ìvot prema zakonima Besede na Gori. Mnoga bra}a i sestre u Univerzalnom ìvotu teè zajedni~kom ìvotu prema zakonitostima Besede na Gori. Tako su brojni Hristovi prijatelji, u Vircburgu i oko njega, stekli ili izgradili stanove u kojima udruène ìve naj~e{}e dve do tri porodice, kao u doba prahri{}anstva. Ovaj zajedni~ki ìvot u

691

prahri{}anskim stambenim zajednicama pojedincu {iri vidokrug i, pre svega deci, pruà ose}aj za{ti}enosti u jednoj ve}oj porodici. Upravo se na polju stanovanja i naseljavanja dokazuje da prahri{}ani u svim podru~jima ìvota sprovode u delo podsticaje dobijene preko Proro~ke re~i - u vaspitanju dece, u braku i porodici, kao i u zajedni~kom ìvotu ljudi koji dele isto uverenje. Arhitektura novosagra|enih ku}a sa njihovim oblim, skladnim gra|evinskim oblicima, na poseban na~in izraàva povezanost sa prirodom. Rezime i izgledi za budu}nost îtaocu je sigurno ve} jasno da se prahri{}ani u Univerzalnom ìvotu ne ograni~avaju na to da o svom verovanju samo govore. Obilje i raznovrsnost opisanih aktivnosti omogu}avaju nam da shvatimo sa kojom spremno{}u i odlu~no{}u oni Besedu na Gori sprovode u delo. Hiljade ljudi {irom sveta upoznati su ve} sa Univerzalnim ìvotom; oni ~itaju boànske objave, slu{aju re~ Bo`ju preko kaseta i idu Unutarnjim putem. Hiljade ljudi pose}uju svake godine stotine priredbi u Nema~koj i inostranstvu. U Vircburgu i njegovoj okolini mnogi ljudi ìve prema principima Besede na Gori. Ovo je stanje Univerzalnog ìvota i Zavetne zajednice Novi Jerusalim 1992. godine - kao osnove za Carstvo Mira Isusa Hrista. Vircburg, avgust 1992. Hristovi prijatelji, prahri{}ani u Univerzalnom ìvotu

692

Za bolje razumevanje ovog dela: Bo`je proro{tvo [ta je prorok? Njegovo pozivanje i njegov zadatak - Proro~ka re~ Hrista Bo`jeg u na{em vremenu

"Ovo je Moja Re~. Alfa i Omega. Jevan|elje Isusovo. Hristovo otkrivenje koje svet ne poznaje", knjiga je ~iji sadràj dolazi neposredno iz Praizvora, Boga: Hrist, Spasitelj svih ljudi i du{a, objavljuje se preko Proro~ke re~i ~oveka Gabrijele - preko na{e sestre, proro~ice i glasnika Bo`jeg u ovoj mo}noj vremenskoj prekretnici. Iako je Bog u svim vremenima govorio preko proro~kih usta i obra}ao se ljudima, prosve}ivao ih, opominjao, te{io ih i vodio - dakle bio sa Svojom decom - mnogi ljudi dana{njeg vremena ipak ne znaju za ovu blizinu Boga koji govori; proro{tvu gotovo da nema mesta u ovostranom, materijalisti~kom mi{ljenju i ìvotu. Zato je potrebno razjasniti {ta je to proro{tvo. Ova }e obja{njenja biti zna~ajna i za ljude budu}ih epoha, kao i za one koji }e na Zemlji ìveti nakon ove mo}ne vremenske prekretnice, za stanovnike Carstva Mira Isusa Hrista. Ona }e sluìti i kao podsetnik, jer u Dobu Svetlosti vi{e ne}e biti Proro~ke re~i. Ljudi }e tada sami biti Re~, jer }e ìveti Zakon Bo`ji. Bog je govorio ljudima i u Starom zavetu: preko proro~kih usta obra}ao im se u Svojim "Ja Jesam". Imena nekih od najpoznatijih proroka su: Isaija, Ilija, Jeremija, Danilo, Jov. A najve}i od svih proroka bio je Isus iz Nazareta, inkarnirani Sin Bo`ji. Proroci Bo`ji pojavljivali su se neprestano i u hri{}anstvu, za proteklih dve hiljade godina. U njihovim su ljudskim telima bila inkarnirana svetla bi}a Neba koja su u sebi nosila zadatak da budu instrumenti preko kojih govori Bog. Prorok je sli~an trubi u koju duva Bog, Ve~ni Duh. Pri tom, instrument - ~ovek kroz koga On govori proro~kim jezikom - uvek je pri punoj, budnoj svesti; u njemu se Bo`ji jezik svetlosti preobraàva u njegov maternji jezik, kako bi ljudi mogli da ~uju i razumeju ve~nu Istinu, Boga. Istinski Bo`ji proroci, dakle, tokom primanja jezika Bo`jeg Duha, ostaju pri budnoj svesti. Primer za ovo je i sam Isus iz

693

Nazareta, najve}i od svih proroka. Bog, Ve~ni, govorio je kroz Njega pri Njegovoj budnoj svesti - kao i kroz sve istinske proroke, kako u Starom zavetu, tako i nakon Isusovog vremena. ôvek pada u trans samo onda kad prima onostrane snage, koje nisu neposredno Bo`je zra~enje. Kod istinskih Bo`jih proroka ovo nije slu~aj. Prorokova du{a se dugo priprema za predstoje}i zadatak u ljudskom telu, ~esto i tokom vi{e inkarnacija. I najzad, Bog u odre|enom trenutku podseti ~oveka na nalog u njegovoj du{i; i to je to takozvano pozivanje. Put Bo`jeg proroka je put patnje. On je apsolutno obavezan prema Bogu i mora da izgovara ono {to Bog unosi u njega. Ozbiljne i opominju}e Bo`je re~i koje pozivaju na preobra}anje, ljudima ovog sveta uvek su neugodne, i zato su proroci, gotovo po pravilu, trpeli izrugivanje, podsmeh, klevetanje i progon, a neretko su bili i ubijani. Postoje dve kategorije proroka: Proroci vesnici - uop{teno nazvani prorocima, i proroci u~itelji. Preko proroka-vesnika Bog je davao i daje ~ove~anstvu duhovno znanje i osnovne duhovne zakonitosti koje su ljudima potrebne kako bi svoj ìvot usmerili na boànsko i korak po korak dospeli u zakonit ìvot. On je opominjao i opominje ljude da ispunjavaju ono {to je Bo`ja volja. Proroci-vesnici prizivaju ljudima u svest da su oni Bo`ja deca; pomaù im da razumeju Njegovu ljubav i mudrost i ukazuju na put povratka Domu, k Njemu. Preko proroka-u~itelja pak koji se pojavljuju u velikim vremenskim prekretnicama, Ve~ni Duh, osim {to u svest ljudi dublje usa|uje duhovno dobro koje je ve} ranije objavljeno, otkriva i vi{e zakonitosti i aspekte svetog Prazakona koji vode dalje. Prorok-u~itelj izlaè Bo`je zakone do u detalje, a i tuma~i ih. Preko njega Duh Bo`ji pou~ava ljude Unutarnjem putu, putu povratka u Ve~nu Domovinu, iz koje svaka du{a poti~e. Preko proroka-u~itelja Bog neprestano pou~ava duhovnom dobru koje prevazilazi ono do tada poznato. Prorok-u~itelj mora sve ono {to Bog, Gospod, preko njega èli da pou~ava, najpre sam u sebi da iskusi, razvije i ostvari. On mora Unutarnjim putem, putem samospoznaje i ~i{}enja, i sam da pro|e, pre drugih. Nakon prili~no dugog vremena, ovaj ~ovek, koji je direktno pou~avan i {kolovan iz Bo`jeg Duha, dostiè vrhunac misti~nog razvoja, cilj sedmostepene staze ka Bogu, {to za posledicu

694

ima sjedinjenje sa Svesve{}u, Bogom. Takav ~ovek onda, u trenutku spoznaje vidi i zna stvari i doga|aje koji su skriveni onome koji jo{ ìvi u svetu ~ula. Tako prorok-u~itelj postaje Bo`ji glasnik, koji crpi iz svoje otvorene i s boànskim sjedinjene svesti. On vi{e ne vidi stvari i ljude onakvima kakvi oni izgledaju, ve} onakvima kakvi i jesu. On svemu {to jeste vidi uzrok. U Starom zavetu Bog je na ovu Zemlju slao pre svega prorokevesnike, preko kojih je hteo da izvede ~ove~anstvo iz njegove vezanosti za materiju, na pravi put ka vi{em duhovnom razvoju. Nakon toga je Hrist, Delimi~na snaga Prasnage i Savladar Neba, delovao me|u ljudima kao Spasitelj i prorok-u~itelj. Ali Ga ljudi kao Isusa iz Nazareta - kao ni mnoge druge pravedne proroke - nisu ni prepoznali ni prihvatili, i u~inili su Njegovom ìvotu prevremeni kraj. On je na Golgoti, re~ima "Svr{eno je", doneo Spasenje: usadiv{i u svaku du{u iskru Spasiteljske Delimi~ne snage Prasnage, kao potpornu snagu koja ponovo vodi ka Bogu. Sad je Bog opet poslao jedno bi}e u ovaj svet. Ono se utelovilo u ~oveka - ènu zvanu Gabrijela. U ovom svetu ona sluì Ve~nome kao Njegova proro~ica-u~iteljica. Njena otvorena duhovna svest, koja po~iva u Svemo}nome i proèta je Njegovom snagom, poznaje ve~ne zakone i zna put ka ve~nom Zakonu, Bogu. Na{a sestra Gabrijela vidi u svojoj boànskoj svesti i preko nje prima od Ve~noga sveobuhvatni put ka srcu Bo`jem. Jednostavnim re~ima ona moè da objasni sveobuhvatni Unutarnji put, da vodi ~oveka ka njegovim uzrocima i da mu pomogne da ih otkloni, i da ga, ukoliko on to èli, dovede Hristu. Ona ima uvid u ~ovekovu dubinu, u osobine njegove du{e. Njen zadatak kao proro~ice-u~iteljice je i da u ovaj svet donese pojedinosti ve~nog Zakona Bo`jeg za sva podru~ja ìvota, detalje boànskih zakona za zajedni~ki ìvot ljudi u porodici i poslu, u doma}instvu i dru{tvu, za vaspitanje dece i socijalne slu`be, te za le~enje du{e i tela. Istovremeno, ona korak po korak pou~ava primeni ve~nih zakona u svim podru~jima ìvota. Proroci-u~itelji imaju, dakle - pored naloga da budu neposredna Bo`ja truba - i zadatak da svoje bli`nje pou~avaju svim zakonima duhovnog ìvota i da im pomaù u svim pitanjima Unutarnjeg ìvota.

695

Zbog toga je na{a sestra Gabrijela sama morala mnogo toga da doìvi, iskusi, propati i savlada - tokom vi{e ìvota na Zemlji - kako bi mogla da razume ljude i pokaè im pravi put. U ovoj velikoj vremenskoj prekretnici u kojoj se sada nalazimo, Hrist je preko Svoje Proro~ke re~i i preko hri{}anske prazajednice Novi Jerusalim, poloìo temelj Svog Carstva Mira na ovoj Zemlji. Da bi pripremio ~ove~anstvo za Carstvo Bo`je na Zemlji, Ve~ni sada daje obja{njenja i pouke o svim osnovnim pitanjima ljudi ovog vremena. Tako se Hrist, preko Svoje Proro~ke re~i, 1989. godine objavio i govorio i o Svom ìvotu, Svojoj misli i delovanju kao Isusa iz Nazareta; istovremeno je objasnio i odnose i zna~aj Svog ìvota na Zemlji za ovo i nastupaju}e doba. Tuma~enja, ispravke i produbljivanja u knjizi "Ovo je Moja Re~" izvorna su Re~ Hristova. Ono {to je zapisano u ve} postoje}oj knjizi "Jevan|elje Isusovo" kao i Hristova tuma~enja, ispravke i produbljivanja ovde zapisanoga, predstavljaju zna~ajno osvetljavanje Njegovog ìvota, misli i delovanja kao Isusa iz Nazareta - da bi se razumeli i sluìli kao uzor ljudima ovog vremena, a i stanovnicima Carstva Mira, Hristovog carstva Svetlosti na Zemlji. U ovoj mo}noj vremenskoj prekretnici Hrist nas, {tavi{e, uvodi u svu istinu: Kao {to je ve} izneseno, On sada objavljuje Bo`je zakone za sva podru~ja ìvota na Zemlji, izgra|uju}i tako na njoj veliko Carstvo Bo`je. Prahri{}ani u Univerzalnom ìvotu

696

Knjige i kasete Univerzalnog ìvota

697

Unutarnji put Unutarnji put u Univerzalnom ìvotu duhovni je put {kolovanja koji preko samospoznaje vodi doìvljavanju Boga. Objavio ga je tokom proteklih godina sam Hrist i od Njega ovla{}eni sluga, brat Emanuel, Heruvim boànske Mudrosti, i to prvi put u istoriji hri{}anstva u svim stupnjevima i do u detalje - kao {to je najavio Isus re~ima: "Jo{ vam mnogo toga imam kazati, ali to sada ne moète nositi. Ali kad do|e Onaj, Duh Istine, uve{}e vas u svu istinu." (Jov 16, 12) Ovaj put {kolovanja po~inje prvim, {estomese~nim meditacionim kursem za pro{irivanje i stabilizovanje svesti. Na njega se nadovezuje drugi, devetomese~ni meditacioni kurs - koji priprema du{u za Unutarnji put. Grade}i na ova dva meditaciona kursa, sledi zatim pravi Unutarnji put, intenzivno {kolovanje. Ovaj hri{}anski misti~ni put {kolovanja Intenzivne {kole sadrì ~etiri stepena (Red, Volja, Mudrost, Ozbiljnost), u kojima mi korak po korak, uz pomo} konkretnih zadataka i prakti~nih ve`bi, spoznajemo i sa Hristovom snagom savladavamo ono {to nas jo{ odvaja od Boga i ljudi. Po zavr{etku Intenzivne {kole po~inje neposredno unutarnje vo|enje Hristovog u~enika preko njegove otvorene duhovne svesti. Ovim putem {kolovanja unutarnjeg moè se i}i individualno ili u grupi. I bez prijave za kurs, u slobodnoj prodaji se sada mogu nabaviti sve knjige i kasete Unutarnjeg puta u Univerzalnom ìvotu, uklju~uju}i pripremne meditacione kurseve I i II, i na sprskom jeziku. Molimo, obratite nam se za bliè informacije.

698

Knjige Beseda na Gori Izvodi iz opse`nog dela "Ovo je Moja Re~. Alfa i Omega. Jevan|elje Isusovo. Hristovo otkrivenje koje svet ne poznaje" 104 str, bro{ura Konkretna ìvotna uputstva za ìvot po zakonima Bo`jim u svakodnevnici: Kako da se ispravno pona{am prema bli`njem? Kako da se pribliìm Bogu u svom bli`njem? Kako mogu da promenim svoj ìvot da bih bio ispunjen mirom i da bih bio staloèn i dinami~an? Jednostavna ìvotna pravila kao: "Ono {to o~ekuje{ od bli`njeg, to najpre u~ini sam." Ko ih ostvari, iskusi}e njihovo revolucionarno pozitivno delovanje u svom ìvotu. Opasnosti od "u~itelja" sa Istoka Knjiga koju su sastavili prahri{}ani u Univerzalnom ìvotu - 48 strana, bro{ura Duhovne tehnike isto~nja~kog porekla tvrde, izme|u ostalog, da razvijaju Hristovu snagu u ~oveku.

699

Ali {ta se zaista de{ava? U ovoj bro{uri prahri{}ani u Univerzalnom ìvotu ukazuju na opasnosti kojima se izlaè onaj ko se usmeri na "u~itelja" - a to zna~i: na ~oveka, umesto na Boga svog Stvoritelja, i na Hrista, koji je od pre dve hiljade godina njegov Spasitelj. Meditacije iz Bo`jeg Duha kasete Meditacije iz mudrosti Bo`je vode nas unutarnjoj struji, Boànskome u nama. Iz Njega nam se otkrivaju snage unutarnjeg, koje onda postaju delotvorne u du{i i u na{em ìvotu. Prvi meditacioni krus Drugi meditacioni kurs Meditativno razmatranje uz O~ena{ Meditativna molitva uz O~ena{ Meditacija ti{ine Sa sveìnom u novi dan Meditacija opu{tanja sa muzikom za poniranje u unutarnje "Velika kosmi~ka u~enja Isusa iz Nazareta njegovim apostolima i u~enicima koji su to mogli da shvate. @ivot ljudi uistinu ispunjenih Bogom."

700

Sadrìna ove knjige ima dubinu postojanja: ona nam pribliàva Ve~nu Domovinu, na{ pravi, ve~ni ìvot. Ono {to nam je ovde darovano jo{ nikada nije bilo na Zemlji i ne}e nikada ni do}i ponovo na Zemlju, jer mi ìvimo u jednom mo}nom vremenu preokreta. Ovom knjigom dato nam je jedno mo}no duhovno u~enje. On, Veliki Duh, Hrist, kroz Svoja najvi{a otkrivenja preko na{e sestre Gabrijele, vodi nas na{em duhovno-boànskom nasle|u, u ve~ni Zakon ljubavi. Iz njega On je protuma~io i zakon setve i ètve, kauzalni zakon, i time nam daje putokaz kako da korak po korak prona|emo put iz sku~enosti ljudskog "ja", iz vezanosti i upletenosti u sudbinu. 291 str. tvrd povez, zlatotisk.

701

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

702

Jevandjelje po Isusu

Recommend Documents