Јован Деретић, Историја српске књижевности
ЈОВАН ДЕРЕТИЋ ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1
Јован Деретић, Историја српске књижевности
Јован Деретић је рођен 193! " Ора#ов$" %о& Тре'и(а! О)новн" *%о+" ,авр*ио је " -е)т" рође(а. /и-на,иј" " Тре'и(" и Вр'а)". )т"&ирао је на 0и+о,о)%о- а%"+тет" " 2ео/ра&". на /р"и ,а ј"/о)+овен)%" %(и4евно)т )а о*то- %(и4евно)ти /&е је &и+о-ирао 1956! До%торат %(и4евни# на"%а )те%ао је на 0и+о+о*%о- а%"+тет" 1977! те,о- Ко-о,и$ија 8ор)%о/ вијен$а! Ра&и %ао рое)ор ,а нов" )р)%" %(и4евно)т на 0и+о+о*%о- а%"+тет". је&ан је о& о%ретаа а)ои)а К(и4евна и)торија :1976;. а о& 19<=! (е/ов о&/оворни "ре&ни%! О'јавио је ви*е %(и/а> До)итеј и (е/ово &о'а :1979;. Ко-о,и$ија 8ор)%о/ вијен$а :1979;. Поети%а До)итеја О'ра&овића :19<;. О/+е&и и, наро&но/ е)ни*тва :19<6;. А+-ана)и В"%ово/ &о'а :19<9;. Ви&а%овић и рани )р)%и ро-ан :196?;. Ср)%и ро-ан 16??@195? :1961;. И)торија )р)%е %(и4евно)ти :1963;. 8ор)%и вијена$ П! П! Ње/о*а :1967; и &р! Aа И)ториј" )р)%е %(и4евно)ти &о'ио је О%то'ар)%" на/ра&" /ра&а 2ео/ра&а!
2
Јован Деретић, Историја српске књижевности
B СТАРА КЊИЖЕВНОСТ
У словенским сеобама на Балкан у току 6. и 7. века рби су се највећим !елом сместили у планинској унутра"њости #апа!но$ !ела %олуострва, #ау#ев"и тако сре!и"њи положај и#ме&у исто'не и #апа!не скупине јужнословенски( племена. )ај сме"тај о!и$раће #на'ајну уло$у у историји и култури српско$ наро!а. У !омаћим и страним и#ворима сре!ње$а века као српска важила је не само област у унутра"њости * рбија у ужем смислу, коју ви#антијски истори'ар 1+. столећа онстантин %ор-иро$енит на#ива р"теном рбијом * не$о и приморске покрајине а(ум/е, )равунија и Дук/а, које су у раном сре!њем веку биле самосталне или полусамосталне а касније ће све ући у састав најважније српске полити'ко0правне -ормаије сре!ње$ века, !ржаве емањића. %рвобитна Босна пак, која се простирала у $орњим токовима река Босне и 3рбаса, нала#ила се у саставу српске !ржаве !о 1+. столећа, ка!а се о!војила о! исто'не области, 4а"ке, и по'ела се ра#вијати као самостална !ржава. Упоре!о с тим полити'ким #бивањима, у којима су се првобитне !ржавне је!иние спајале и поново ра#!вајале, текли су !уб/и проеси етнополити'ко$ и културно$ -ормирања наро!а, 'ији се појавни облии, усле! не!остатка писани( !окумената, је!ва мо$у на#рети. У !отиају с по#ноанти'ким, (еленским и романским светом, наро'ито после примања (ри"ћанства, рби су се по'ели мењати и ивили#овати. )ај проес текао је споро, спорије у унутра"њости не$о на пери-ерији, и спорије, по свој прилии, не$о ко! !ру$и( јужнословенски( племена, која су се сместила ближе сре!и"тима та!а"ње$ културно$ света. 5н је #а(ватио у$лавном $орње слојеве !ру"т ва, !ок се оби'ан пук у бити мало мењао , наро'ито онај у !уб/ој унутра"њости, у планинском по!ру'ју, $!е се првобитно нала#ило је#$ро ње$ово. У каснијим бурним историјским #бивањима то ће по!ру'је постепено $убити нека!а"њи полити'ки #на'ај, али ће становни"тво "то $а је настањивало и !а/е остати ивили#аијски најкон#ервативнији и !емо$ра-ски најактивнији !ео наро!а. )у ће се нај!уже о'увати па$ански оби'аји и веровања као и прастари облии усмено$ наро!но$ стварала"тва који ће !опринети !о најновије$ времена и послужити као је!ан о! основни( елемената #а !у(овни препоро! српско$ наро!а и стварање мо!ерне српске наије. Дуб/ем про!ору културе ме&у рбе и !у$е словенске наро!е сметале су и је#и'ке баријере. Је!ини културни је#ии вропе то$ !оба били су $р'ки и латински они су имали своја уре&ена писма, је!ино су на њима писане књи$е, њима се служило и пропове!ало у рквама. )ек ка!а су !обили сопствено писмо и стали писати књи$е на свом је#ику, ловени су мо$ли "ироко при(ватити савремену (ри"ћанску културу и сами јој током сре!ње$ века !авати #на'ајан стварала'ки !опринос. Пое$и )р)%е и)-ено)ти
8
Јован Деретић, Историја српске књижевности
)вори словенске књи$е били су !ва у'ена 9рка и# олуна, онстантин :у мона"тву ;ирило< и =ето!ије. 5ни су нау'или словенски је#ик о! маке!онски( ловена и# околине олуна, мисионарски ра! #апо'ели су у =оравској >68. $о!ине, а #атим $а про"ирили на сусе!ну %анонију. ?и(ови у'ении, по"то су након =ето!ијеве смрти :>>@. $.< протерани и# =оравске, ра#и"ли су се по #ем/ама словенско$ ју$а и у новим, пово/ним приликама ра#вили су, ра"ирили и !овели !о кона'не побе!е !ело своји( у'ите/а. ове "коле словенске књи$е, о! који( су најважније о(ри!ска, у =аке!онији :#а њу је ве#ан ра! лимента и аума, најистакнутији( у'еника солунске браће< и преславска, у исто'ној Бу$арској, постале су жари"та и# који( се "ирила словенска књи$а и (ри"ћанска мисао по #ем/ама словенско$ ју$а и истока. Делатност ;ирила и =ето!ија и њи(ови( у'еника, бе# об#ира на место и !ржаву $!е се ра#вила, имала је оп"тесловенски карактер. 5п"тесловенске су и најважније тековине њи(ово$ ра!аA словенска писма, $ла$о/иа и не"то по#нија, ћирилиа, први словенски књижевни је#ик, у науи на#ван старословенским, и књижевност створена на њему. ;ирило0мето!ијевско насле&е постаће #аје!ни'ка основа сви( књижевности рквенословенско$ кру$а, ме&у њима и српске њи( ће вековима пове#ивати #аје!ни'ки књижевни је#ик и је!инствена православно0ви#антијска културна оријентаија. У време ка!а су !еловали ;ирило и =ето!ије у рбији је вла!ао кне# =утимир, #а 'ије се вла!авине (ри"ћанство !е-инитивно утвр!ило ме&у рбима. Има ин!иија !а је тај !о$а&ај пове#ан са словенском мисијом у сусе!ној %анонији. )оме у прило$ $оворило би је!но писмо папе Јована BCCC кне#у =утими ру у којем се српски кне# по#ива !а своју #ем/у у рквеном по$ле!у по!ре!и панонској !ијее#и, на 'ијем је 'елу стајао =ето!ије. Је ли та!а !о"ло !о про!ора словенске књи$е ме&у рбе или се то !о$о!ило, касније, и# словенски( културни( жари"та у =аке!онији и Бу$арској, остаје отворено питање. У први( неколико векова постојања словенске писмености има све$а неколико споменика који су, су!ећи по је#ику, потекли с на"е$ тлаA $ла$о/ско =аријинско јеван&е/е и# 11. века, !ва о!ломка и# Dпостолски( !ела, писана тако&е $ла$о/иом и по#ната по! на#ивом 9ер"ковићев о!носно =и(ановићев о!ломак :први о! њи( неки став/ају у 11. век<. 5 постојању словенске писмености на на"ем терену $оворе и са'увани епи$ра-иA * )емни'ки натпис :1+011 век<, Eумска пло'а :1+011 век<, %ло'а су!ије 9ра!и"е :12. век<, атпис на пло'и у %олиама крај )ребиња :!ру$а половина 12. века<. ајстарији споменик наро!но$ је#ика јесте писмо босанско$ бана улина Дубров'анина и# 11>F. 5но је, као и сви споменути епи$ра-и, писано ћирилиом. И# исте епо(е поти'е и најстарија ћирилска књи$а српске ре!акије, јеван&е/е #а(умско$ кне#а =ирослава, брата те-ана емање. аписано на пер$аменту лепим, крупним словима т#в. уставне ћирилие и укра"ено стили#ованим иниијалима и минијатурама у боји и #лату, =ирослав/ево јеван&е/е јесте не само најстарија не$о и најлеп"а српска књи$а сре!ње$ века. ?ене је#и'ке особине пока#ују !а је српска ре!акија старословенско$ је#ика !обила #авр"ни облик. рпска ре!акија :или реен#ија< настала је на исти на'ин као и !у$е ре!акије старословенско$ је#ика, бу$арска, руска, маке!онска, (рватскаA прила$о&авањем је#ика
G
Јован Деретић, Историја српске књижевности
старословенски( текстова !омаћем :и#<$овору. њижевнии су, преписујући споменуте текстове, и#остав/али све оне #накове #а које нису постојали $ласови у њи(овом $овору или су и( мењали са$ласно променама и#вр"еним у живом је#ику. Де-инитивно уоби'ајене током 11. и 12. столећа, те су ре!акије постале је#ии словенски( сре!њовековни( књижевности. 5не све 'ине #аје!ни'ки рквенословенски је#ик, 'ија се српска варијанта у науи на#ива српскословенским :!ок се на#ив старословенски * не$!е про"ирен у старорквенословенски * употреб/ава #а и#ворну вер#ију то$ је#ика<. Упоре!о с тим је#иком, иако у мно$о мањој мери, користи се и $оворни је#ик, наро'ито у правним !окументима, тако !а је #а српску, као и #а остале рквенословенске књижевности сре!ње$ века, карактеристи'на !и$лосија :!воје#и'ност<. У рбији је током 'итаво$ сре!ње$ века $оворни је#ик :који се у науи на#ива старосрпским< у -ункији књижевно$ био сасвим споре!ан, #а ра#лику о! Eрватске и Босне, $!е је наро!ни $овор врло рано по'ео преовла&ивати у писаним спомениима и постепено потискивати рквенословенски. 5 раним по'еима књижевно$ ра!а у #етско0#а(умском приморју $овори и латински спис и# !ру$е половине 12. столећа HIJKLM NOPQRSLM :ра/евство ловена<, о!носно Tетопис попа Дук/анина, како се овај спис * преве!ен, по и#јави анонимно$ аутора, католи'ко$ све"теника и# Бара, са словенско$ и#ворника * оби'но на#ива. У то !ело у"ли су у скраћеном облику и неки ранији списи о! који( се посебно спомиње књи$а о по!ви#има св. кра/а 3ла!имира. Дук/ански летопис и#лаже, у облику ро!ослова вла!ара, историју на"и( #ема/а о! !оласка ловена !о сре!ине 12. столећа. 5н је, наро'ито у првом !елу, пун поетски( при'а и ле$ен!и * при'а о /убави и стра!ањима 3ла!имира и осаре најлеп"а је и најпо#натија о! њи( * у којима нала#имо препри'ана наро!на пре!ања а мож!а и тра$ове и"'е#ле епске пое#ије. Дру$и !ео списа, $!е је ре' о !о$а&ајима и# ближе про"лости, о!ликује се снажним осећањем стварности, тако !а ово !ело * написано на р&авој латин"тини и, у# то, мисаоно и стилски крајње сирома"но * све!о'и о свом времену жив/е, потпун ије и, упркос ле$ен!ама и о$ре"ењима о -акто$ра-ију, веро!остојније о! већине !ру$и(, уметни'ки и културноисторијски #на'ајнији( !ела на"е старе књижевности. Те-еCи )ре&(ове%овне %"+т"ре
а'увани спомении и# најраније$ ра#!об/а на"е писмености откривају права српске културне оријентаије у раном сре!њем веку. ме"тени на по!ру'ју које је нека!а пресеала $раниа и#ме&у !ве по!е/ене половине римско$ арства, рби су се и#весно време колебали и#ме&у Истока и апа!а, $р'ке и римске ркве, ви#антијско$ и латинско$ културно$ утиаја. У по'етку преовла&ује #апа!на оријентаија, наро'ито у приморским крајевима. Дук/анска (роника и =ирослав/ево јеван&е/е, !ва нај#на'ајнија књижевна споменика пре!немањићке епо(е, мало се ра#ликују о! сли'ни( ра!ова на апа!у. )ек о! те-ана емање и ње$ови( насле!ника по'иње 'врсто верско и културно ве#ивање рбије #а 3и#антију, али 'ак ни та!а нису прекинуте ве#е с католи'ким апа!ом. У рбији је, у приморју, у# православну, стално
@
Јован Деретић, Историја српске књижевности
постојала и католи'ка рква. %реко ње и приморски( $ра!ова струјаће #апа!ни утиаји према унутра"њости Балкана и !а/е на исток. 3и#антијска културна оријентаија била је ипак пресу!на у свим областима на"е$ !у(овно$ живота па и у књижевности. 3е#аност #а 3и#антију испо/ила се на самом по'етку словенске књижевности у ли'ности њено$ оснива'а ;ирила, је!но$ о! нај'увенији( 3и#антинаа сво$а !оба. ве !о своје пропасти, па и после то$а, 3и#антија ће остати пресу!ан 'инила у елокупном !у(овном животу сви( православни( ловена. тарословенска књижевност #апо'ела је прево!има * и тај ви! активности остаће најважнији и касније, у свим књижевностима рквенословенско$ кру$а. ајвећи !ео на"е старе библиотеке 'инила су !ела преве!ена с $р'ко$ је#ика. 5сновни библијски списи !обијени су јо" у ћирило0мето!ијевској епоси. )ај -он! касније се све ви"е увећавао, у по'етку иск/у'иво !елима рано(ри"ћанске књижевности, !а би у каснијим временима у ње$а у"ла и поје!ина !ела и# ви#антијске или, 'ак, #апа!ноевропске ри#ние. а"а сре!њовековна прево!на књижевност пока#ује такво бо$атство и ра#ноликост !а се у о!носу на њу ори$инално стварање је!ва примећује. 5на обу(вата најпре библијске списе, #атим апокри-ну литературу, (а$ио$ра-ије, !у(овно песни"тво, рквено бесе!ни"тво, белетристи' ку про#у, посебно романе и приповетке, историо$ра-ију, правна !ела, бо$ословске списе и !у$е ви!ове у'ене књижевности. 5сновна књи$а сре!њовековне (ри"ћанске културе и на Истоку и на апа!у била је Библија, велики #борник списа ра#ли'ито$ карактера сабрани( у !ва !ела који се на#ивају тари #авет и ови #авет. %рви !ео са!ржи пре!ања, историју и рели$ио#но у'ење Јевреја, а !ру$и $овори о животу Исуса Eриста, о ње$овом рели$ио#ном у'ењу и о ње$овим у'ениима и сле!бениима. а све (ри"ћане Библија пре!став/а свету књи$у, те је сто$а на#ивају вето писмо. У сре!њем веку Библија ко! нас није постојала као је!инствена књи$а, већ су библијски списи прире&ивани у скла!у с њи(овом употребом у рквеном бо$ослужењу. 5! старо#аветни( списа у на"ој књижевности најви"е су били присутни %салтир, #бирка псалама, о!носно рели$ио#ни( (имни, молитава и песама приписани( и#раи/ском ару Дави!у, и %ри'е оломонове, #бирка пословиа, а-ори#ама и му!ри( и#река приписани( Дави!ову сину, ару оломону, а о! ново#аветни( * Јеван&е/е, које у 'етири #вани'но при#нате вер#ије :'ији су аутори јеван&елисти =атеј, =арко, Tука и Јован< и#лаже житије Исуса Eриста и ње$ово у'ење, те Dпостол, који са!ржи повест о Eристовим у'ениима :Dпостолска !ела<, и њи(ова писма, у којима се тума'и и ра#вија Eристово у'ење :апостолске послание<. )е књи$е, а наро'ито Јеван&е/е и %салтир, које су свако!невно 'итане и слу"ане у ркви, пре!став/ају у$аони камен сре!њовековне културе, основиу (ри"ћанско$ по$ле!а на свет, $лавни и#вор и у#ор сре!њовековне књижевности. Dпокри-и или лажне, Uотре'енеU књи$е, јавили су се у сени библијски( списа и сву!а у (ри"ћанском свету, па и ко! нас, привла'или су 'итаое како #бо$ -антастике, у којој има !оста -олклорно$, тако и #бо$ тежње !а ликове сакрални( списа, апстрактне и и!еали#оване, спусте на #ем/у, !а им при!ају /у!ске особине. 4а#не ви#ије и
6
Јован Деретић, Историја српске књижевности
апокалипсе, старо#аветне и ново#аветне :5ткровење но(ово, 5ткровење 3ару(ово, 3и&ење Бо$оро!и'ино и !р.<, апокри-не послание, лажна јеван&е/а и !р. и#вр"или су снажан утиај на наро!на с(ватања и веровања и оставили тра$ове како у усменој тра!иији и писаној књижевности тако и у уметности, посебно у сликарству. Док су апокри-и настали као антите#а службено посвећеним или канонским списима таро$ и ово$ #авета, житија светаа или (а$ио$ра-ије непосре!но се на!ове#ују на ново#аветне књи$е те пре!став/ају про!ужетак библијске UисторијеU. аснована на (ри"ћанској -илосо-ији живота, тен!енио#на и !и!акти'на по својој намени, житија светаа, упркос томе, најви"е по!сећају на белетристи'ке жанрове, приповетку и роман, те су и #бо$ то$а била популарна ко! нај"ири( 'итала'ки( слојева. веи ра#ли'ити( су!бина, свеи ратнии попут Vор&а апа!окијско$, свеи пустињаи као Dнтоније е$ипатски, свеи просјаи какав је Dлексије божји 'овек, свеи $ре"нии, који су се покајали сли'но %авлу есаријском или =арији $ипћанки, * важили су кро# векове као у#орни ликови, вите#ови (ри"ћанске врлине, 'ији су по!ви#и распа/ивали ма"ту мла!и( 'италаа и и#а#ивали же/у #а опона"ањем. лу'ајевима вето$ аве, с по'етка старе, и Доситеја 5бра!овића, с по'етка нове српске књижевности, ре'ито $оворе о тој опојности житија, којој се може наћи пан!ан само у вите"ким романима на апа!у. У словенским литературама сре!ње$ века житија #ау# имају посебно место не само #бо$ оми/ености ко ! 'италаа не$о и #бо$ утиаја који су вр"или на !омаће књижевно стварање. аро'ито је тај утиај био пло!оносан у српској књижевности, у којој на (а$ио$ра-ској основи настаје најважнији !омаћи књижевни жанр, Uбио$ра-ијеU вла!ара и рквени( по$лавара. У најужој пове#аности с библијским и (а$ио$ра-ским списима стоји рвено песни"тво. 5но и по постању и по -ункији има иск/у'иво бо$ослужбени, литур$ијски карактер. У основи сви( врста литур$ијске пое#ије нала#и се молитва како $лавни облик комуникаије с божанством. Историјски $ле!ано, (ри"ћанске обре!не песме настав/ају се на псалме, старо#аветне рели$ио#не (имне, које !о краја остају основни !ео, окосниа, сваке (ри"ћанске службе и $лавни у#ор сви( ви!ова рели$ио#ни( песама које ула#е у састав службе. рби, као и !ру$и православни ловени, #аје!но с обре!ом, примили су о! 3и#антије и текстове рели$ио#ни( (имни те су * на!ове#ујући се на њи( и верно сле!ећи при(ваћене у#оре и правила * #а потребе нови(, наионални( култова стварали своје службе, своју рквену пое#ију. У српским приликама управо рквено песни"тво, #аје!но са (а$ио$ра-ијом, пока#ало се као најпло!нији о! сви( жанрова при(ваћени( и# ви#антијске књижевности. Wрквено бесе!ни"тво, наро'ито !ела Јована латоусто$ и !ру$и( бесе!ника G. столећа, које је на#вано U#латним векомU. Eри"ћанске пропове!и, 9ри$орија иско$, 9ри$орија а#ијан#ина, 3асилија 3елико$, о!и$рало је велику уло$у како у моралном и -илосо-ском обра#овању (ри"ћанско$ 'овека тако и у обликовању сре!њевековне књижевности. %реко бесе!а рквени( отаа на"и стари писи !о"ли су у посе! бо$ате ри#ние стилистике и реторике анти'ко$ !оба. а" сре!њовековни књижевни и#ра# ра#вио се на теме/има !веју велики( стилски( тра!иија, библијске књижевности, посебно псалама, с је!не, и анти'ке реторике, с !ру$е стране.
7
Јован Деретић, Историја српске књижевности
У# !у(овне, јавили су се и световни жанрови, приповетка и роман. о! нас је био преве!ен велики број припове!ака исто'ња'ко$ и ви#антијско$ пореклаA Wариа )ео-ана, %рему!ри Dлкир, ла!ије, 3ра' и !р. #атим !у(овни, морално0поу'ни роман 3арлаам и Јоаса-, 'ије је порекло ин!ијско а !о нас је !опро преко 3и#антије, са (ристијани#ованом ле$ен!ом о Бу!и и основи потом роман о животињама те-анит и И(нилат, тако&е ин!ијско$ порекла, и# староин!ијске књи$е %ан'атантра, !обијен посре!ством Dрапа и 3и#антије ле$ен!арне повести с темама и# анти'ке историје 4оман о )роји и 4оман о Dлексан!ру. До нас су !опрли, иако нису са'увани у на"и и#ворима, и #апа!ни вите"ки романиA )ристан и И#ол!а, Бово о! Dнтоне, Tанселот. 4омани су се преко на"и( прево!а "ирили !а/е на исток, у 4усију, а српска варијанта Dлексан!ри!е !оспела је 'ак у 9ру#ију. =е&утим, ма колико !а су та !ела била ра!о 'итана у на"ој сре!ини, ма колико !а су имала о!јека у на"ој старој књижевности и оставила тра$ова у усменом стварала"тву, наро'ито најоми/еније о! њи(, 4оман о Dлексан!ру, она нису имала веће$ утиаја на и#ворну књижевност, нису покренула стварање !омаћи( романа и припове!ака. а"а ори$инална књижевност у сре!њем веку нема белетристи'ке про#е а је!ва !а има и пое#ије и#ван рели$ио#но$ култа естетска !имен# ија у њој јав/а се ви"е као у#$ре!ни ре#ултат не$о као основна о!ре!ниа књижевно$ стварања. а прела#у и#ме&у белетристике и у'ене про#е стоји Xи#иоло$, је!на о! најоми/енији( књи$а сре!ње$ века, присутна у свим књижевностима Истока и апа!а. Xи#иоло$ је нека врста сре!њовековне #ооло$ије, Uживотињски еп, како су $а неки на#ивали, који са!ржи але$оријско0моралисти'ке описе ра#ни( животиња, стварни( и -абуло#ни(, !ате питорескним стилом пуним -антастике и симболи'ни( слика. њи$а пре!став/а ри#ниу митско0бестијаријски( симбола, који 'ине је!ан о! $лавни( састојака сре!њовековно$ књижевно$ и уметни'ко$ и#ра#а. 5 њеној распрострањености и оми/ености у на"ој сре!ини $овори не само велик број са'увани( рукописа не$о и присутност поје!ини( њени( симбола у старој књижевности, сликарству и пласти'ним уметностима. на'ајно место у прево!ној литератури #ау#имају у'ена !ела. %о твр!њи %авла %оповића, Uсве науке које су ветале у ви#антијској и старо(ри"ћанској области * !о$матика, полемика, е$#е$е#а, мистика, !у(овно бесе!ни"тво, $раматика, #ем/опис, историја, право, -илосо-ија ит!. * сусрећу се у на"ој сре!њовековној књижевности, и у њој су #аступ/ене великим бројем !елаU. %о распрострањености и ја'ини утиаја на !омаће књижевно стварање и на -ормирање сре!њовековно$ по$ле!а на свет и#!ваја се ранови#антијска патристика, !у(овно бесе!ни"тво G. столећа, о којем је већ било ре'и, #атим !ола#и бо$ословска књижевност и ра#ни морални списи, а о! световни( жанрова треба истаћи бо$ату историо$ра-ску литературу, прево!е !ела ви#антијски( (рони'ара Eамартола, онаре, =анаса и !р., правни'ка !ела ит!. %реко ти( прево!а у на"у књижевност сре!ње$ века у"ле су, поре! (ри"ћанске мисли и теоло$ије, и велике тековине анти'ке ивили#аије, а пре све$а реторика и -илосо-ија, бе# 'ије$ се ра#умевања не може с(ватити ни ори$инално књижевно стварање. Dнти'ка -илосо-ска мисао у рано(ри"ћанској и ви#антијској реепији била је !оступна и на"ем 'итаоу, који је, као "то са'увани рукописи пока#ују, мо$ао 'итати о
>
Јован Деретић, Историја српске књижевности
првобитном (аосу и елементима, простору и времену, телу и !у"и, са#нати "та су о том и !ру$им питањима мислили велики анти'ки -илосо-и. 5н се мо$ао упо#нати с највећим -илосо-ским "колама старо$ века, и тако у свој рели$ио#ни по$ле! и и#ра# унети бо$ате али расуте кома!иће анти'ке -илосо-ске тра!иије. Xилосо-ија је била у служби теоло$ије, али се ни теоло$ија није мо$ла #амислити бе# -илосо-ије. ако је ела сре!њовековна књижевност и#расла на теоло"кој основи, то је и -илосо-ија постала њен обаве#ни и нео!војиви !ео. ви књижевни ро!ови, о! слова и житија !о рели$ио#не (имне, били су прожети -илосо-ијом. К(и4евно)т ео#е Не-а(ића
рпски летописи по#но$а сре!ње$ века увек су на по'етке српске историје став/али те-ана емању и ње$ово$ сина аву, #аборав/ајући тако на вла!аре и !ржаве који су били пре њи(. Делатност ове !ве ли'ности !онела је у српској историји преокрет с !алекосежним после!иама. емања је у!арио теме/е је!инственој српској -еу!алној !ржави, у коју су у"ле раније самосталне или полусамосталне области 4а"ка, ета, )равунија и а(ум/е. )а !ржавна творевина, коју ће ње$ов син те-ан %рвовен'ани по!ићи на ран$ кра/евства, о!ржала се по! !инастијом емањића око !ва столећа, стално "ирећи своје $рание !а би се на вр(уну своје моћи, по! арем Ду"аном, про$ласила #а арство рба и 9рка, а по! !инастијама које су насле!иле емањиће трајала је јо" око сто $о!ина. ао "то је емања твора је!инствене српске !ржаве, тако је ње$ов најмла&и син аве утеме/ите/ самосталне српске ркве и њен први ар(иепископ. 5н је !ао #авр"ни облик ономе "то је већ #апо'ео ње$ов отаA стварању !омаће, наро!не рквене ор$ани#аије. емања је по!и$ао велик број манастира и тиме пружио пример који ће сле!ити сви ње$ови насле!нии. )и манастири постаће о$њи"та и раса!нии књижевне !елатности. =но$и су, у# то, ар(итектонска #!ања и#у#етне лепоте :ту!ениа, 9ра'аниа, Де'ани и !р.< и сви су и#нутра живописани #и!ним сликама, -рескама с рели$ио#ним мотивима, о! који( неке и!у ме&у најви"е !омете европско$ сликарства у сре!њем веку :наро'ито -реске опоћана, =иле"ева, 9ра'ание и !р.<. ајвећи утиај на ра#вој српске сре!њовековне културе и књижевности имао је манастир Eилан!ар у ветој 9ори, !у(овном сре!и"ту православно$ света. њижевност сре!њовековне рбије тесно је пове#ана с успоном !ржаве емањића и њеном !а/ом су!бином. )а књижевност била је по својој -орми !у(овна, рели$ио#на. ?ени су твори, с малим и#у#еима, рквена лиа, калу&ери, а нека о! њени( највре!нији( !ела створена су у интернаионалној мона"ко0аскетској клими вете 9оре. Ипак, њен основни покрета'ки мотив био је полити'ки, а не рели$ио#ни. коро сви на"и стари књижевнии, на!ове#ујући се је!ан на !ру$о$а, стално су обра&ивали је!ну исту тему, историју српске !ржаве и ркве, као !а пи"у је!ну је!инствену књи$у 'ији су јунаи вла!ари и рквени по$лавари. 5сновна књижевна врста била је био$ра-ија. 5на је настала на основу света'ки( житија, (а$ио$ра-ија, тиме "то се у ову -орму старо(ри"ћанске литературе стално уносила полити'ка, историјска са!ржина. Усле! то$а се она мењала, саображавала постав/еним и/евима, !обијајући све ви"е !омаће, српско обележје. Истом и/у, утвр&ивању основни( установа -еу!ално$ !ру"тва, !ржаве и ркве, служиле су и све остале књижевне врстеA
F
Јован Деретић, Историја српске књижевности
по(вале, литур$ијске (имне, (ронике, летописи, (роно$ра- и, ро!ослови ит!. )ек у по#ном сре!њем веку јавиће се поје!ини књижевни текстови нај'е"ће мање$ обима, који на непосре!нији на'ин и#ражавају ли'ност своји( аутора. а по'етку те књижевности, као њена проле$омена, стоји је!ан правни спис, Eилан!арска пове/а, и#!ата у !ве вер#ије, прва о! те-ана емање :та!а мона(а имеона<, 11FF. $о!ине а !ру$а о! ње$ово$ сина и насле!ника те-ана. У њој се, поре! правни( о!ре!аба о !аривању посе!а Eилан!ару, укратко и#носи емањина вла!арска и морална аутобио$ра-ија :о!носно био$ра-ија у !ру$ој вер#ији<. Истакнута је емањина уло$а обновите/а српске !ржаве, ње$ово освајање !ру$и( #ема/а и, као супротност томе, ње$ово о!риање о! престола и опре!е/ење #а скромни мона"ки живот, у 'ему му је :"то је истакнуто у !ру$ој вер#ији пове/е< у#ор био син ава. )у је са!ржана основна и!еја емањина култа, коју ће сваки на свој на'ин ра#вити емањини био$ра-и, ње$ова !ва сина, ава и те-ан. вети ава :око 117@0128@<, о!носно најмла&и емањин син 4астко, који је као мона( !обио име ава, био је први српски ар(иепископ, просветите/ и писа. ао мла!ић напустио је о'ев !вор и оти"ао у вету 9ору. асније му се при!ружио ота, као мона( имеон, и у# ње$ову помоћ по!и$ао манастир Eилан!ар. %о повратку у рбију, након о'еве смрти, најпре као и$уман манастира ту!ение а #атим као оснива' и први ар(иепископ самосталне српске ркве, ра#вио је велику активност на уре&ењу рквено$ живота, по!и#ању културе и просвећивању наро!а. %осле смрти про$ла"ен је #а свеа. ава је твора на"е старе био$ра-ије као жанра, писа прве литур$ијске (имне и #а'етник српско$ сре!њовековно$ #аконо!авства. 5! ње$а поти'у први манастирски типии :правилнии< и први рквени #акони. ?е$ово $лавно !ело Yивот $оспо!ина имеона ви"е је повест о вла!ару који се о!ри'е престола и постаје мона( не$о еловита био$ра-ија. 5бу(ваћене су само после!ње, мона"ке $о!ине емањина живота. 4анији живот и#ложен је сажето на !ва места, на по'етку и на крају списа, у првом слу'ају с полити'ко$ а у !ру$ом с морално0рели$ио#но$ станови"та. Две контрастне био$ра-ске ские, које ина'е обилују !ра$оеним по!аима, 'ине историјски оквир при'е о мона(у имеону, у којој се у истом антитети'ком смислу и#!вајају !ва !о$а&аја ра#вијена поступно, на сенско0!ијало"ки на'ин * о!риање о! престола и смрт. 5ба пута јунак је окружен блиским /у!има које #аувек напу"та. У првом слу'ају он се појав/ује као вла!ар који пре! наро!ом и насле!ниима и#ри'е своју после!њу во/у, а у !ру$ом * он је 'овек, слаб, немоћан, на самрти, који упућује ре'и уте(е свом сину и окуп/еним монасима. ена умирања најснажнија је и ује!но најпотреснија у елом !елу. ека!а"њи вла!ар о'екује смрт у стању крајње скру"ености. 5н лежи на ро$о#ини, увијен у по$ребну расу, с $лавом на камену. %ри#ор је прика#ан топло и непосре!но, осећа се бол растанка !вају бића, оа и сина, које је ве#ивала нај!уб/а /убав. епосре!ност и је!ноставност ка#ивања и мајсторство компо#иије $лавне су о!лике авине повести о о'еву мона"ком животу, која #бо$ то$а, као и #бо$ $отово потпуно$ о!суства (а$ио$ра-ски( елемената :то је је!ино на"е житије бе# 'у!а<, стоји усам/ено ме&у на"им старим био$ра-ијама. Дру$и српски био$ра- те-ан %рвовен'ани :вла!ао 11F601227< био је вла!ар васпитан у ви#антијском !у(у, /убите/ књижевности и, у# то Uврло ра#уман и ве"т
1+
Јован Деретић, Историја српске књижевности
припове!алаU, како је о њему рекао авин био$ра- )ео!осије. ?е$ово !ело Yивот и по!ви#и свето$ имеона :око 1216< јесте прва на"а еловита био$ра-ија, у којој је обу(ваћен сав емањин живот, о! ро&ења !о смрти, као и !о$а&аји после смрти у којима се испо/ила ње$ова натприро!на моћ. У интерпретаији %рвовен'ано$ емања $уби /у!ске рте, које су толико ви!/иве у авином спису, и постају инструмент божанства, светите/, 'у!отвора, божји и#абраник. ве побе!е које је и#војевао као вла!ар као и успеси ње$ово$ насле!ника, аутора списа, обја"њени су на исти на'инA божанским уплитањем у историјска #бивања, 'у!има. )о ви&ење емањино$ лика и српске историје !осле!но се протеже кро# ело !ело. те-ан пи"е све'аним, пане$ири'ким стилом, у ње$овом поступку тријум-ује сре!њовековна тежња ка апстра(овању, и!еали#аији и спиритуали#аији стварности. о! ње$а је не#амислива онаква животна и /у!ска потресна ситуаија каква је сена емањино$ умирања у авином спису. У ње$овом и#ла$ању, које је стили#овано према мо!елима и# Библије, је!ва се на#иру контуре реални( !о$а&аја. Zувена сена откривања бо$умила * у којој се на !ржавном сабору појав/ује жена неко$ велможе !а оптужи мужа јеретика * $отово !а је је!ини и#у#етак. Уместо реални( описа ко! ње$а имамо оби/е поре&ења, библијски( анало$ија, реторски пери-ра#а, симболи'ни( тума'ења и, наро'ито, ра#вијени( поетски( слика које 'ине $лавни украс ње$ово$ књижевно$ и#ра#а. апо'ета био$ра-ијама оснива'а !ржаве, књижевност немањићко$ !оба настав/а се био$ра-ијама оснива'а ркве. ави( лик књижевно су обликовала !ва свето$орска мона(а, Доментијан и )ео!осије. И је!ан и !ру$и написали су Yивот свето$ аве, !ве књи$е, најопсежније у на"ој сре!њовековној књижевности, које стоје у спеи-и'ном о!носуA )ео!осијева је написана на основу Доментијанове. Исти је јунак, исти су !о$а&аји, испри'ани по истом ре!у, па опет * те"ко је наћи !ве књи$е које се ме&усобно толико ра#ликују[ Доментијан, Uпосле!њи у'еник вето$ авеU, како је себе на#вао, јеромона( манастира Eилан!ара, у свом Yивоту свето$ аве :12@G< у$ле!ао се на %рвовен'ано$, ра#вијајући !а/е ње$ове по$ле!е, ње$ов поступак и стил. 5сновне 'ињение и# авина живота он и#носи јасно и пре$ле!но, али бе# тежње к наративном ра#вијању поје!иности. До$а&ај #а Доментијана није важан сам по себи, он је само пово! #а откривање ви"е, божанске свр(е !елатности $лавно$ јунака. У своје и#ла$ање он стално уноси перспективу елине, у сваком !о$а&ају и# био$ра-ије сво$ јунака ви!и ео ње$ов про"ли и бу!ући живот. )име се сам !о$а&ај потискује у #а!њи план или се сасвим #анемарује, а у први план се став/а #на'ај ли'ности јунака и смисао ње$ове !елатности. )ако се наративна структура преображава у симболи'ку, која је стилисти'ки остварена ра#ним сре!ствима. 5! њи( треба посебно истаћи !ваA библијске паралеле и итате те светлосне симболе. %рвим поступком остварена је библијско0(ри"ћанска перспектива, а !ру$им се у при'ање уноси перспектива на!историјско$, натприро!но$, божанско$ света. 5собеност !ела је у овом !ру$ом, у светлосној симболии. имболи као "то суA суне, #ве#!а Даниа, #рака, светилник, на!#ема/ска светлост, провла'е се !осле!но кро# ело !ело, откривајући нам ње$ов нај!уб/и смисао и су"тину. авин животни пут симболи'ки је пре!став/ен као кружење суна о! истока на #апа!, о! вете 9оре, у којој је #апо'ео свој !у(овни живот, !о ње$ова ота'аства, у# које стално и!е епитет U#апа!ноU. Доментијан је с правом
11
Јован Деретић, Историја српске књижевности
на#ван песником светлости. а страниама Yивота св. аве осећа се она иста о#ареност светло"ћу која је присутна на монументалним -рескама опоћана, манастира који је у то време по!и$нут. =ање је #на'ајно !ру$о Доментијаново !ело, Yивот свето$ имеона, настало претежно компилаијом емањине био$ра-ије о! %рвовен'ано$ и авина о! само$ Доментијана. Дру$и авин био$ра-, )ео!осије, историјски је скоро непо#ната ли'ност. Био је свето$орски мона( и, вероватно, Доментијанов у'еник. 5сим Yивота свето$ аве :пре 12F2<, о! ње$а поти'е јо" је!ан (а$ио$ра-ски спис, Yивот %етра ори"ко$, #атим реторска %о(вала имеону и ави и "ест литур$ијски( (имни. 3ећ на основу сами( наслова )ео!осије се пока#ује као на" најра#новрснији и најпло!нији сре!њовековни књижевник. Иако као (имно$ра- #ау#има прво место у на"ем старом !у(овном песни"тву, )ео!осије је превас(о!но припове!а'. ?е$ова !ва житија пре!став/ају несумњиво највеће !омете на"е$а сре!њовековно$ припове!а'ко$ мајсторства. Иако је, наро'ито у авину житију, био спутаван $ра&ом коју је обра&ивао, а у оба * (а$ио$ра-ским "аблонима којима је остао веран, )ео!осије је умео превла!ати и је!ну и !ру$у препреку и наметнути се лаким, те'ним, живописним, понека! !рамати'ним и увек пси(оло"ки обојеним при'ањем, "то $а је, с је!не стране, у'инило најпопуларнијим писем у сре!њем веку, а с !ру$е му обе#бе!ило све по(вале мо!ерни( проу'авалаа, 'ак и он!а ка!а ови нису пока#ивали ни мало наклоности према !ру$им старим писима. еки књижевни истори'ари на#ивали су $а романсијером а ње$ов Yивот свето$ аве романом. пи#о!а о авином бе$у у вету 9ору и о потери #а њим, у#бу!/ива и #аним/ива, исприпове!ана је са смислом #а поступно, !рамско ра#вијање акије тако !а, !оиста може по!сетити на по$лав/е и# какво$ романа. Упоре&ен с Доментијаном и !ру$им старим био$ра-има, )ео!осије !елује $отово реалисти'но. ?е$ов ава и#$убио је не"то о! сво$ на!#ема/ско$ лика којим $а је украсио Доментијан и, упркос томе "то је и!еали#ован, постао је некако стварнија ли'ност. ?е$ови поступи су не само рели$ио#но0морално не$о и пси(оло"ки мотивисани. 5н није ни тако монолитан као ко! Доментијана. У њему се, не је!ном, боре супротни мотиви и тежњеA с је!не стране, ву'е $а /убав према ветој 9ори и мона"ким животу, који је прика#ан као и!или'но Uти(овањеU :Uмл'анијеU<, а с !ру$е стране, !ужности према ота\бини намећу му обаве#е које му не !опу"тају !а живи онако како би (тео. авина !елатност у рбији, ње$ова настојања !а просвети наро!, !а утвр!и веру и уве!е U!обре нарави и оби'ајеU, !ата је тако&е с !оста поје!иности на основу који( се мно$о ви"е не$о и# !ру$и( стари( списа на#ире !ру"твени живот то$ !оба. )ео!осијев припове!а'ки !ар јо" је потпуније !о"ао !о и#ражаја у ње$ову !ру$ом !елу, у Yивоту %етра ори"ко$, које је краће и мање по#нато о! прет(о!но$а, али по својим 'исто књижевним квалитетима нимало не #аостаје #а њим. %и"ући о анонимном пустињаку, )ео!осије није био спутан историјским об#ирима као "то је
12
Јован Деретић, Историја српске књижевности
био ка! је писао о првом српском ар(иепископу, те се #ато мо$ао !о краја препустити својим припове!а'ким склоностима и створити !ело којем по !рамати'ности #бивања, животној веро!остојности и пси(оло"кој про!уб/ености нема равна у на"ој старој књижевности. Tик $лавно$ јунака прика#ан је у !рамати'ним о!носима * према својима, маји и сестри, према себи, према бо$у. и у је!ном !ру$ом на"ем !елу није с толико сна$е !ата !рама сре!њовековно$ 'овека распето$ и#ме&у /у!ско$ и божанско$, и#ме&у U$ре"ни(U потреба тела и висока верско$ и!еали#ма, који је оствар/ив само по ену умртв/ења телесно$ у себи, ау!о!еструкијом. Упоре!о са житијима ра#вијала се и литур$ијска (имно$ра-ија. ?у 'ине службе #а новоустанов/ене култове !омаћи( светаа. %рва о! њи( је лужба светом имеону о! свето$ аве. акон ње настало је неколико служби светом ави. 5! њи( се сна$ом ре'итости и лепотом песни'ки( слика и#!ваја анонимна лужба светом ави, настала пово!ом преноса авини( мо"тију и# )рнова у =иле"еву 1287. ]то је литур$ијска пое#ија #ау#ела тако #на'ајно место у на"ој књижевности 18. столећа, трба #а(валити пре све$а )ео!осију. 5н је написао три службе, посвећене трима !омаћим свеима, имеону, ави и %етру ори"ком, и три аје!ни'ка канона, о! који( је први посвећен Eристу, имеону и ави, !ру$и, на осам $ласова, имеону и ави а трећи * опет имеону и ави. )и( "ест литур$ијски( поема 'ине #натан !ео на"е старе пое#ије. 5не су тесно пове#ане с )ео!осијевим житијима, не само #ато "то је ре' о истим ли'ностима не$о и по !уб/им #аконима стилисти'ко$ обликовања у је!ном и у !ру$ом жанру. а"е сре!њовековно рквено песни"тво не можемо и#је!на'ити с пое#ијом у !ана"њем смислу, али не можемо ни стару житијну про#у поистоветити с про#ом у савременом #на'ењу. И у житијима и у службама имамо ритми'ку про#у, ра#ли'иту о! про#е каква је настала у новијим временима. 5на је и у на"ој сре!њовековној књижевности вр"ила истовремено -ункију и про#но$ и поетско$, "то се наро'ито ви!и у житијима 'ији и#ра# стално осилира и#ме&у !ва пола, про#но0наративно$ и ретори'ко0поетско$. Историјски и био$ра-ски по!аи 'есто се у њима претварају у ви"е#на'не симболе. У литур$ијским песмама ти симболи 'ине пола#ну та'ку књижевно$ обликовања, при 'ему се !о$а&аји или по!ра#умевају, или се на њи( алу!ира. У Yивоту свето$ аве )ео!осије припове!а како је мла!и 4астко, по! и#$овором !а и!е у лов на јелене, напустио ро!ите/ски !ом и побе$ао у манастир. Исти писа у лужби светом ави користи лов на јелене као поетски мотив, с особеним, симболи'ким #на'ењем. У службама нала#имо ра#вијене слике, бо$атство мета-ора и симбола, великим !елом преу#ети( и# ви#антијске пое#ије. ајбо/е о! њи( у#!ижу се на моменте !о истинско$ рели$ио#но$ лири#ма. %осебно је #на'ајна светлосна симболика. ?е има најви"е ко! )ео!осија и !ру$и( (имно$ра-а 18. столећа, које је и у житијној про#и и у сликарству обележено !убоким !ожив /ајем светлости, али ће и у каснијој на"ој (имно$ра-ији као и у 'итавој сре!њовековној књижевности * светлосни симболи бити ме&у нај#аступ/енијим и, ује!но, нај!уб/им #на'ењима опскрб/енима. И после )ео!осија књижевност се ра#вија у истим тематским и стилским оквирима. ајви"е се пи"у био$ра-ије вла!ара и ар(иепископа. овина је у томе "то су та каснија житија ме&усобно пове#ана и сабрана у је!ну књи$у, у #борник, по#нат по! на#ивом Yивот кра/ева и ар(иепископа српски( ар(иепископа Данила CC. У њему
18
Јован Деретић, Историја српске књижевности
је са!ржано "ест кра/евски( житија :Уро"а, Дра$утина, кра/ие Јелене, =илутина, те-ана Де'анско$ и Ду"ана<, о! који( је после!ње, Ду"аново, не!овр"ено, и !есет житија ар(иепископа, о! авино$ насле!ника Dрсенија !о Данила CC, којима су !о!ате три историјске ские Uо постав/ењуU први( патријара(а. Yитија су ра#ли'ито$ обима, наро'ито у ар(иепископском !елу, $!е су, поре! 'етири оп"ирна, сва остала кратка, о! неколико ре!ова !о три страние. Dутори су тако&е ра#ли'ити. ајвећи !ео поти'е о! ДанилаA сва кра/евска житија, и#у#ев после!ња !ва, и највећи !ео ар(иепископски(. %реостала су !ело ње$ови( анонимни( настав/а'а, који( има најмање !ва, а мож!а и ви"е. =е&у њима је нај#на'ајнији Данилов у'еник * аутор житија Де'анско$, Ду"ана и само$ ар(иепископа Данила. ?ему највероватније припа!а и састав/ање житија у елину. Данило је #апо'ео тамо $!е су стали био$ра-и 18. века. 5! њи( је при(ватио тематику и -илосо-ију историје, књижевни облик и стил. ?е$ов је $лавни у#ор Доментијан а преко ње$а и %рвовен'ани. Данилове су био$ра-ије U'иста реторска житијаU ви#антијско$ типа. а Данила су се на!ове#али ње$ови настав/а'и, посебно ње$ов у'еник. 5! поје!ина'ни( био$ра-ија по вре!ности се и#!вајају триA =илутинова о! Данила и те-ана Де'анско$ и ар(иепископа Данила о! Данилово$ у'еника. Данилов Yивот кра/а =илутина, који #ау#има сре!и"њи положај у књи#и, најоп"ирнији је и ује!но најви"е истори'ан о! сви( остали( животописа. )о !ело местими'но, наро'ито у партијама о ратовима које је во!ио =илутин, прераста у (ронику вла!авине ово$ кра/а, који је о! сви( емањића нај!уже вла!ао, био највећи ратник и ује!но највећи $ра!ите/ #а!ужбина ме&у њима. Данило је 'овек #на'ајне књижевне културе, али бе# веће$ !ара. ?е$ово је припове!ање бе# ре/е-ности, ње$ова реторика * бе# песни'ко$ полета. ?е$а талентом !алеко на!ма"а ње$ов у'еник, који је написао !ве најлеп"е био$ра-ије #борникаA Yивот те-ана Де'анско$ и Yивот ар(иепископа Данила CC. Иако тежи !а и!е стопама сво$ у'ите/а, у'еник је мно$о ближи оној линији српске (а$ио0био$ра-ике 'ији су пре!ставнии ава и )ео!осије. ао и они, Данилов у'еник, је пре све$а припове!а', с том ра#ликом "то њему не!остаје емоионално0пси(оло"ка компонента која 'ини особеним !ва споменута писа. ?е$ово ка#ивање усмерено је на спо/а"ња #бивања оно је ви"е (рони'арско, епско. ајви"е !омете пости$ао је у описима масовни( кретања и окр"аја, у 'ему је пока#ао и#ванре!но осећање #а $ео$ра-ски простор, тако ретко ко! на"и( стари( писаа. Две ратне епи#о!е и# ње$ови( житија, битка на 3елбуж!у и Yивота те-ана Де'анско$ и Данилово војевање с ра#бојниима и# Yивота ар(иепископа Данила, #аје!но са сеном емањине смрти и# авино$ Yивота св. имеона, епи#о!ом о авином бе$у у манастир и# )ео!осијево$ Yивота св. аве и Yивотом %етра ори"ко$ у елини пре!став/ају највеће припове!а'ке !омете на"е сре!њовековне књижевности. По,ни )ре&(и ве%
ре!ином 1G. века -еу!ална рбија на вр(уну своје моћи про$ла"ава се #а арство рба и 9рка, а своју ркву по!иже на ран$ патријар"ије. о арство је било кратковеко. Убр#о после смрти прво$ ара те-ана Ду"ана :18@@< оно се по'ело
1G
Јован Деретић, Историја српске књижевности
распа!ати на самосталне !ржавне области а смрћу ње$ова неспособно$ насле!ника Уро"а :1871<, с којим је и#умрла !инастија емањића, оно је и -ормално престало !а постоји. атим !ола#и турска наје#!а и у непуни( !ва!есет $о!ина !ва стра"на пора#аA на =арии :1871<, и на осову :18>F<. 3елики пора#и који су усле!или после најви"е$ успона и#а#вали су пометњу ко! савременика. ?и(ово расположење најбо/е је и#ра#ио свето$орски инок Исаија ка!а је на прево!у -илосо-ски( списа %сеу!о0Дионисија Dреопа$ита, непосре!но после =ари'ке битке, #аписао !а је књи$у #апо'ео Uу !обра временаU а #авр"ио је Uу нај$ора о! сви( #ли( временаU. У "е#!есетак $о!ина после косовске битке, колико је јо" постојала, сре!њевековна рбија имала је ра#!об/е блиставе обнове #а време !еспота те-ана, који ће !онети мож!а највећи ра#ма( сре!њовековне књижевне активности, а #атим ће усле!ити !у$а а$онија #а време !еспота Vур&а и кона'ни па!, након ње$ове смрти. натне промене !о$о!иле су се не само у полити'кој с-ери не$о и у културном животу и књижевном стварању. У рбији као и у !ру$им #ем/ама православно$ ју$оистока и истока вропе !ола#е крајем 1G. и у 1@. веку !о и#ражаја неке тен!еније у којима културни истори'ари ви!е пре!#наке ренесансе. )о су, пре све$а, тежње к секулари#аији културе, #а'еи ин!иви!уали#ма, бу&ење интересовања #а антику. Деспот те-ан, #а 'ије су вла!е те тежње наји#ра#итије, има у својој појави не'е$ "то $а о!ваја о! ранији(, немањићки( кра/ева и приближава $а типу ренесансно$ просвећено$ тиранина. 5н је био #а"титник културе и књижевности, иниијатор књижевне обнове у рбији сво$ !оба. а ње$ов по#ив у !еспотовину !ола#е у'ени калу&ери и# вете 9оре и, сме"тени по ра#ним манастирима, по !еспотовој нару\бини прево!е !ела с $р'ко$ је#ика. U4есавска "колаU у манастиру =анасији најважнији је ентар преписива'ке и прево!ила'ке активности у !еспотово време. Деспотова престониа Бео$ра! постаје тако&е #на'ајно културно сре!и"те. У њему живи и ра!и нај#на'ајнији писа то$ !оба онстантин Xилосо-, који је, #аје!но с !ру$им и#бе$лиама и# бу$арски( и $р'ки( #ема/а, на"ао уто'и"те у !еспотовој рбији. У о!носу на прет(о!но ра#!об/е та се књижевност и#!ваја неким новим ртама као "то су нпр. пси(оло$и#ам, истории#ам, #а'еи крити'ности. %иси се окрећу унутарњем, емоионалном свету 'овека, "то !ово!и !о својеврсне пси(оло$и#аије литературе. )а тен!енија * приметна и ко! ранији( писаа, ко! аве и, наро'ито ко! )ео!осија, који, не слу'ајно, у ово време постаје популаран * на"ла је по!стиаја у иси(а#му, мисти'ном покрету који је у !ру$ој половини 11. века #а(ватио не само 3и#антију не$о и јужнословенске #ем/е. војим у'ењем о умној молитви као на'ину ин!иви!уалне комуникаије с бо$ом иси(а#ам је скренуо пажњу на 'овеков унутра"њи свет и !опринео !а у књижевности !о&е !о не'е$ "то бисмо мо$ли на#вати Uскретањем ка унутраU. 9лавни пре!ставнии ове струје су епископ =арко и 9ри$орије Wамблак. Истории#ам је супротна тен!енија. 5н се о$ле!а не само у поја'аном #анимању #а !ела ви#антијске историо$ра-ије * која се наро'ито у време !еспота те-ана и, 'есто, на ње$ов ли'ни #а(тев прево!и и компилирају * не$о и у новом с(ватању српске повести. %рево&ење ви#антијски( истори'ара :онаре, Eамартола, =анаса< утиало је на стварање !омаћи( историо$ра-ски( врстаA летописа, ро!ослова, (роно$ра-а, у којима се српска историја и#лаже први пут као елина и у ор$анској пове#аности са светском историјом. ајпунији и#ра# ново$ истории#ма !ао је
1@
Јован Деретић, Историја српске књижевности
онстантин Xилосо- у својој био$ра-ији !еспота те-ана. И нај#а!, #а'еи крити'но$ о!носа према стварима најбо/е пока#ују !а су на помолу нова времена, !рук'ија о! ранији(. Упо#навање с !елима ви#антијске у'ености отворило је нове ви!ике на"им писима и они се по'ињу на !рук'ији на'ин о!носити према тра!иионалним вре!ностима, правити поре&ења, и#риати су!ове, врло 'есто и непово/не. 3ећ споменути инок Исаија поре!ио је словенски с (еленским је#иком и и# то$а и#вукао $отово просветите/ски #ак/у'ак * !а су оба је#ика о! бо$а !обро створена, али, !ок је (еленски Uо! ра#ни( -илосо-а укра"енU, словенски, усле! не!остатка U/убави к у'ењуU, није мо$ао !остићи сли'но$ савр"енства. )акав на'ин ра#ми"/ања пока#ује необи'ну сли'ност с оним како ће 'етири стотине $о!ина касније $оворити Доситеј 5бра!овић о о!носу српско$ је#ика према је#иима Uпросве"тене вропеU. У !оба !еспота те-ана и на ње$ов по!стиај у'ени монаси вр"е реви#ију ранији( прево!а с $р'ко$ је#ика, Uисправ/ање књи$аU, и у ве#и с тим и#носе своја #апажања и оене вре!ности ти( прево!а. )о су #а'еи крити'ко$ и -илоло"ко$ расу&ивања о књижевности ко! нас. њижевност ново$ времена претрпела је и неке !уб/е, системске промене. 5на $уби најважнију о!лику немањићке књижевности, њену монолитност. 4аспа!ају се велики књижевни жанрови и место њи( !ола#е !о и#ражаја мање -орме, као "то су слово, по(вала, песма, посланиа, #апис. њижевност се уситњава, !роби, али #ато све ви"е !обија уметни'ки, поетски, лирски карактер, постајући ви"е књижевност у мо!ерном смислу. =е&у ауторима ти( поетским текстова сусрећемо се први пут с именом је!не жене. )о је мона(иња Је-имија :око 18GF * после 1G+@<, пре #амона"ења жена !еспота У$/е"е =рњав'евића. 5! ње поти'у !ва лирска, еле$и'но интонирана саставаA напис на иконии !арованој манастиру Eилан!ару, у којем је и#ра#ила матерински бол #бо$ смрти сво$ !етета, и %о(вала кне#у Tа#ару, и#ве#ена свилом на покрову #а кнежев ћивот. 5ба текста о!ликују се топлином и непосре!но"ћу те ли'ним, испове!ним током. %есникиња $овори мртвом кне#у као !ра$ом пријате/у, које$а је смрт у!а/ила, али није о!војила о! најближи(. Eва/ена о! сре!њовековни( писаа 9ри$орија Wамблака и онстантина Xилосо-а као му!ра жена, Је-имија ужива непо!е/ене симпатије сви( мо!ерни( по#навалаа на"е старе књижевности. Је-имијина по(вала кне#у Tа#ару спа!а у тематску скупину о! !есетак списа о кне#у Tа#ару, настали( у првим !еенијама после косовске битке. 5 Tа#ару није написано еловито житије попут био$ра-ија немањићки( вла!ара, не$о већи број мањи( списа у$лавном поетско0реторско$ карактера. )ом својом икли'ном приро!ом ла#аревски списи су пан!ан косовском кру$у епски( песма, с којима имају и ни# тематски( по!у!арности. а жанровско$ станови"та ме&у њима се мо$у и#!војити три типаA повесна слова, по(вална слова и по(вале. У повесним словима по(вала кне#у му'енику скоп'ана је с и#ла$ањем у реторском облику најважнији( !о$а&аја и# ње$ова живота. ?и( има најви"е, ме&усобно се у$лавном слажу по 'ињениама које и#носе, али се ра#ликују по опсе$у. ајважнији о! њи( суA лово кне#у Tа#ару о! патријар(а Данила CCC и %омен кне#у Tа#ару :на#ив а се тако&е и %овесним словом< о! непо#ната писа. У њима се $овори о !о$а&ајима и# кнежева живота који су $отово сви у"ли у
16
Јован Деретић, Историја српске књижевности
наро!ну песму и на на'ин који, и поре! рквене реторике, по!сећа на (ероику епске песме. ре!и"њи !рамати'ни тренутак у њима није само битка не$о Tа#арево саветовање с војво!ама, бесе!е у којима су са!ржане лепе, а-ористи'ке и#реке о срамоти ропства и лепоти жртвовања #а слобо!у. Дру$ом типу припа!а %о(вално слово кне#у Tа#ару о! непо#ната писа, у ствари бесе!а !ржана на $о!и"њиу Tа#ареве смрти, бе# и'е$ био$ра-ско0наративно$. 5! остали( списа ра#ликује се и по ра!осном, побе!ни'ком расположењу, у којем нема ни сенке тра$ике. 5 Tа#аревом !ану $овори се као о ра!осном пролећном пра#нику ка!а се спаја небо са #ем/ом, а светлост обасјава Uсве$а света кутеU. У по(вале, у# поменуту Је-имијину %о(валу кне#у Tа#ару, спа!а и атпис на косовском стубу, који се приписује Tа#аревом сину те-ану. Деспот те-ан Tа#аревић :187701G27<, вла!ао о! 18>F. био је не само просвећени вла!ар, књи$о/уба и меена не$о и књижевник. 5 ње$ову књижевном !ару и уметни'ким тежњама најупе'ат/ивије $овори песни'ка посланиа лово /убве, нека врста песме у про#и с акрости(ом, је!ан о! најлеп"и( краћи( књижевни( текстова у на"ој литературу сре!ње$ века. %осебно својство то$ текста јесте лирска су$естивност. 9оворећи о /убави, песник ни"та не каже !о краја, све остаје у на$ове"тају који, као "то је приметио =ио!ра$ %авловић, U!аје потребну еле$анију песни'ком тексту и обе#бе&ује тајновитост тананим осећањимаU и#раженим у њему. %есник је најо!ре&енији ка! $овори о приро!и. Tирска су$естија та!а прела#и у !ескрипију. лике које се нижу пуне су покрета, "ирине и ра!осно$ !ожив/аја обнове приро!е. ро# ово лово !еспота те-ана први пут се у на"ој књижевности осећа свежи !а( пролећа и /убави. У# споменуте, пажњу привла'е и неки !ру$и, у$лавном краћи текстови поетско$ карактера, настали у 11. и 1@. столећуA лово св. ави =она(а илуана и# 1G. века, је!на о! ре&и( стари( песама, написана у ви#антијском !ванаестеру, с на$ла"еним алитераијама Испове!на молитва непо#ната писа и# !ру$е половине 11. века, виртуо#на вербална компо#иија, у којој се $ре(ови ре&ају у бескрај али увек у скла!у са #а(тевима високоор$ани#оване реторске про#е %овест о јерусалимским рквама и пустињским местима икона Јерусалим/анина :1GG1<, путопис написан поетским, елипти'ним и#ра#ом, ви"е симболи'ка ви#ија не$о путни'ки и#ве"тај 5тписаније бо$о/убно Јелене Бал"ић, кћерке кне#а Tа#ара, икону Јерусалим/анину, је!но о! ре&и( са'увани( приватни( писама и# сре!ње$ века, о!ликује се високим стилским квалитетима а!$робно слово !еспоту Vур&у непо#ната писа :1G@6<, ламентаија не само на! умрлим вла!аром не$о и на! су!бином рбије и ело$ (ри"ћанско$ света. Био$ра-ије се пи"у и !а/е, иако мање не$о раније. У# !ела мање$ обима као "то суA Yивот инока Исаије непо#нато$ писа с краја 1G. и Yивот патријар(а Је-рема о! епископа =арка с по'етка 1@. столећа, јавиле су се и !ве оп"ирне био$ра-ије 'ији су аутори 9ри$орије Wамблак и онстантин Xилосо-. 5ни су #аје!но с Димитријем антаку#ином најмаркантније књижевне ин!иви!уалности 1@. столећа. 9ри$орије Wамблак :186G01G1F^2+<, немирна лутала'ка ли'ност неи#весна порекла, оставио је тра$а у бу$арској, румунској, српској и руској књижевности. У рбију је !о"ао 1G+2. и као и$уман манастира Де'ана остао у њој !о 1G+6. а то време
17
Јован Деретић, Историја српске књижевности
написао је неколико списа који припа!ају српској књижевности. ка#аније о св. %етки, опис преноса мо"тију светие и# 3и!ина у рбију, Yивот те-ана Де'анско$ и лужбу те-ану Де'анском. Wамблаково најважније !ело Yивот те-ана Де'анско$ #ау#има посебно место ме&у на"им старим био$ра-ијама. У свом јунаку писа $ле!а не толико вла!ара колико свеа0му'еника 'ији је лик !осле!но и#$ра!ио према иси(асти'ком мисти'ком мо!елу. Иси(асти'ки појмови, као "то су Uумна молитваU, Uмислене о'иU, Uнеи#реива ра!остU, пре!став/ају пола#ну та'ку у прика#у ли'ности јунака. U=ислене о'иU, којима он непосре!но оп"ти с бо$ом, стоје као антите#а ње$овим телесним о'има, које је и#$убио, светлост коју носи у себи супротстав/ена је мраку и наси/у "то $а окружују. ије!ан на" стари писа не $овори тако о$ор'ено о наси/у и насилниима, о онима који нару"авају мир, у$рожавају 'овека и ње$ове вре!ности, као "то то 'ини Wамблак. Dли, с !ру$е стране, те"ко је у 'итавој на"ој старој књижевности наћи поети'није$ места о! ње$ово$ описа манастира Де'ана и ње$ове околине. %о својим књижевним квалитетима Wамблаково Yитије те-ана Де'анско$ спа!а ме&у нај#на'ајнија књижевна остварења на"е$ сре!ње$ века. ?е$ове вре!ности су пси(оло"ке, !ескриптивне и, наро'ито, артисти'ке. %роу'аваои су посебно истиали скла!ност и лепоту ње$ове компо#иије, је!инство е-еката, меру која је пости$нута у $лори-икаији јунака. 3и"е не$о и #а је!но !у$о сре!њовековно житије #а ово се може рећи !а је мајсторски $ра&ено. онстантин Xило#о- :умро после 1G8F< #ау#има ентрални положај у књижевности епо(е !еспота те-ана. 5! ње$ови( !ела нај#на'ајнија су ка#аније о писмена(, прва на"а -илоло"ка расправа, и Yивот !еспота те-ана :1G81<, после Доментијаново$ и )ео!осијево$ животописа св. аве најопсежнија на"а стара био$ра-ија. Иако је про"ао кро# исту књижевну "колу као и Wамблак, онстантин је !рук'ији писа о! ње$а. Док Wамблак #бивања посматра и# унутарње перспективе, као пси(оло$, онстантин о њима $овори превас(о!но као истори'ара. ?е$ово !ело 'ини #авр"ну етапу у ра#воју на"и( стари( житија о! (а$ио$ра-ије ка историји. Деспот те-ан прика#ан је $отово иск/у'иво са световне стране * као вите# и ратник, као му!ри !ржавник и просвећени вла!ар, као $ра!ите/ $ра!ова, а не само манастира. %иса се у# то није #а!ово/ио !а само и#ложи ње$ов животопис већ је настојао !а пружи "то потпунију историју ње$ова !оба. =но"тво !о$а&аја и ли'ности врви на страниама ово$ !ела. а књижевну историју наро'ито су #на'ајни помени о !о$а&ајима и ли'ностима који су у"ли у наро!ну песму, и#ме&у остали( о косовском боју и =ило"евом по!ви$у. а онстантина су утиали ви#антијски (рони'ари и анти'ки истории. а ове после!ње упућује наро'ито ње$ова тежња ка конкретном и поје!ина'ном, супротна апстрактности ранији( писаа, ње$ов смисао #а !ета/, ситуаију, #а ане$!оту, ње$ово настојање !а опи"е #ем/у и наро!, !а пружи по!атке о !ржавном уре&ењу и !ру"твеном животу. )ом страном онстантин је бли#ак мо!ерном с(ватању историје. Дру$им пак својим особинама он је остао веран сле!беник тра!иије. У је!ном старом ро!ослову ре'ено је #а ње$а !а је своје !ело написао Uплетеним и реторским ре'имаU и тиме је !ата најбо/а карактеристика онстантинова стила. омпликовани, реторски укра"ени и#ра# по#нат по! на#ивом стил Uплетенија
1>
Јован Деретић, Историја српске књижевности
словесU онстантин је при(ватио о! ранији( писаа и ра#вио $а !о крајњи( мо$ућности. ај#на'ајнији писа !ру$е половине 1@. века јесте Димитрије антаку#ин. ао и онстантин, он је световно лие. Док је онстантинов ра! ве#ан #а !еспотову престониу Бео$ра!, антаку#ин поти'е и# нај#на'ајније$ ру!арско$ $ра!а рбије, ово$ Бр!а. аписао је ви"е списа, о! који( се осебно и#!вајају сле!ећа триA кратки Yивот Јована 4илско$, са #аним/ивим освртом на =ари'ку битку, који пока#ује !а је наро!на ле$ен!а о Уро"у и =рњав'евићима већ та!а била уобли'ена, %осланиа кир0 Исаији ње$ово најопсежније !ело, рели$ио#но0-илосо-ски спис о смислу /у!ско$ живота, и =олитва Бо$оро!ии, поема која са своји( 8+> сти(ова пре!став/а најобимније !ело у сти(у у на"ој старој књиже вности. У основи те песме јесте !рама спасења /у!ске !у"е, сре!и"њи мотив сре!њовековне књижевности и на Истоку и на апа!у. Иако поне"то монотона и ра#ву'ена, она је истински #на'ајно !ело. У себи има не'е$ "то по!сећа на је!ну о! најбо/и( песама на"е нове књижевности, на анта =ариа !елла алуте. И је!на и !ру$а са!рже молитвено обраћање Бо$оро!ии, обе по'ињу покајањем а #авр"авају се екста#ом бескона'не ра!ости. И# ово$ Бр!а поти'е јо" је!ан писа !ру$е половине 1@. столећа, 3ла!ислав 9раматик, састав/а' неколико опсежни( ениклопе!ијски( #борника и аутор #аним/иве 4илске повести, у којој има реалисти'ки( !ета/а и# живота и суморни( ре-лексија о су!бини балкански( наро!а. %осле па!а рбије :1G@F< !еспотска титула о!ржала се и#весно време по! суверенитетом у$арско$ кра/а у рему, $!е је живела мно$обројна српска еми$раија. )е после!ње остатке српске !ржавности пратила је и књижевност, која је јо" ви"е не$о раније имала култно0полити'ки карактер. 5ко манастира ру"е!ола у Xру"кој 9ори ствара се култ после!њи(, Uсремски(U Бранковића, о којима се пи"у службе и кратка житија. ли'но је било с после!њим U!еспотомU теваном ]ти/ановићем, о којем постоји кратко житије и служба. У рему је српски ро!ослов !опуњен ро!ословом сремски( Бранковића и Јак"ића. ми$раије поје!инаа и сеобе наро!а, које по'ињу у овим временима, биће нај#на'ајнија појава у животу српско$ наро!а у наре!ни( неколико столећа. онстантин =и(аиловић, војник !еспота Vур&а, #атим на силу турски јани'ар, после бекства о! )урака еми$рант у =а&арској а мож!а и у %о/ској, о ставио је !ело Јани'ареве успомене или турска (роника, са'увано само у по/ским и 'е"ким и#!ањима, у којем $овори понајви"е о )урима, о њи(ову животу и на'ину ратовања, али има у њему и !оста по!атака и# на"е историје као и #аним/иви( аутобио$ра-ски( поје!иности. %о сећању #а конкретно, најближе онстантину Xилосо-у, Јани'ар је у свом и#ра#у потпуно ослобо&ен ретори'ки( украса и етикеије, "то је спутавало стил Деспотово$ био$ра-а. 5н пи"е онако како се у то време писало на апа!у и како ће се ви"е столећа касније писати у нас. К(и4евни ра& о& Т"р$и-а
%осле па!а на"и( сре!њовековни( !ржава по! )урке :у !ру$ој половини 1@. века< није престао ра! на књи#и. У првим вековима ропства, ка!а је $раниа и#ме&у )урске и
1F
Јован Деретић, Историја српске књижевности
(ри"ћански( !ржава била у!а/ена о! српски( #ема/а, тај ра! се о!вијао у релативно стабилним приликама. ајвећи !ео на"е старе библиотеке са'уван је управо у рукописима који поти'у и# турски( времена. У по'етку томе је !опринео и рани про!ор "тампарства у на"е #ем/е. %рва на"а ћирилска "тампарија основана је у Wрној 9ори :1GF8<, 'етр!есет $о!ина након 9утембер$ово$ проналаска. асније су настајале и !ру$е "тампарије српске књи$е. У 3енеији су ра!иле !ве такве "тампаријеA прва * Божи!ара 3уковића %о!$ори'анина и ње$ово$ сина 3ићена о! 1@1F. !о 1@F7, а !ру$а * Јеролима а$уровића о! 1@6F. !о 168>. И# потоње је и#и"ла после!ња на"а стара "тампана књи$а. )оком 16. столећа јав/але су се "тампарије и по на"им крајевима, у 9ораж!у, 9ра'ании, 4ујну, =иле"еви, =рк"иној 9лави, Бео$ра!у, ка!ру, али оне су биле мно$о краће$ века. )е "тампарије нису ипак мо$ле #а!ово/ити све потребе #а књи$ама. 5не се умножавају и !а/е најви"е на стари на'ин, преписивањем. %реписиване су 'ак и "тампане књи$е, наро'ито касније ка!а су се "тампарије у$асиле. 5ри$инално књижевно стварање било је у великом опа!ању. њижевно способни( /у!и ипак је било. лу'ај је!но$ српско$ калу&ера и# 16. века, Dниките Tава Xилоло$а, који је #бо$ своје у'ености и књижевне ве"тине био толико по#нат !а је по#ван 'ак у 4усију !а напи"е списе потребне #а култ је!но$а локално$ свеа, $овори томе у прило$. 9лавни ра#ло$ књижевно$ опа!ања нала#и се у томе "то је с нестанком на"и( !ржава књижевности и#$убила свој $лавни и скоро је!ини пре!мет. то$а је мало нови( !ела. астав/ен је ра! на историо$ра-ским врстама по#но$а сре!ње$ векаA (роникама, летописима, ро!ословима и (роно$ра-има. аро'ито је #на'ајан (роно$ра-. астао је у 4усији сре!ином 1@. века. %рви (роно$ра- написао је, су!ећи по мно"тву срби#ама, неки рбин :верује се !а би то мо$ао бити %а(омије Tо$о-ет, руски писа српско$ порекла<. Eроно$ра- је потом пренесен у српске #ем/е :најстарији рукопис је с краја 16. века<. осио је наслов %овест о! битија и о! арстви( все( наро!ов. %оре! светске историје о! D!ама !о па!а Wари$ра!а, у њему се посебно и#лажу историје три словенска арства, руско$, српско$ и бу$арско$ :оту!а на#ив )риарственик<. %иси су са'ували и интересовање #а савремене !о$а&аје. У турским временима не$овани су наро'ито т#в. мла&и летописи у којима се, у облику кратки( бележака, $овори о !о$а&ајима који су се #били у српским #ем/ама и околном свету. ?има су сли'ни #аписи које су на књи$ама остав/али преписива'и и 'итаои. 5ни су мно$обројни, има и( на !есетине (и/а! а, и поти'у и# ра#ни( време на али и( је најви"е и# !оба на!ирања )урака и турске управе. У њима нала#имо потресна све!о'анства о те"ким временима, Uка! су живели #ави #ави!ели мртвимаU а у неким слу'ајевима и !убоке и#ливе мисли и осећања њи(ови( аутора. 5бнова %ећке патријар"ије :1@@7< и#а#вала је и#вестан полет како у књижевном тако и у уметни'ком стварању. У !ру$ој половини 16. столећа ра!и је !е'ански живописа Tон$ин, о! ко$а поти'е и је!ан песни'ки састав, Dкатист првому'енику те-ану, написан у најбо/им тра!иијама ви#антијске и српске (имно$ра-ије. Tон$ину неки приписују и Dкатист св. ави, настао, по свој прилии, у =иле"еви, пре 1@FG. $о!ине ка!а су )ури спалили мо"ти св. аве. Дело је прожето снажним ро!о/убивим осећањемA ава је опеван као Uсветило "то сву српску #ем/у просветлиU.
2+
Јован Деретић, Историја српске књижевности
ај#на'ајнији књижевни ра!ник у епоси %ећке патријар"ије био је патријар( %ајсије, који се нала#ио на 'елу српске ркве о! 161G. !о 16G7. Био је неуморан књи$о/уба. )ра$ао је #а старим књи$ама, скуп/ао и(, пове#ивао, преписивао, !опуњавао, тако !а је #а(ва/ујући ње$ову ра!у српска књи$а !оживела 'итаву малу ренесансу. 5н је #на'ајан и као писа, а ње$ово $лавно !ело, Yивот ара Уро"а, јесте после!ња у ни#у на"и( стари( вла!арски( био$ра-ија. %исано у (а$ио$ра-ском стилу, ово !ело се ипак ра#ликује о! ранији( житијаA најважнији !о$а&аји испри'ани су према наро!ном пре!ању, у и#ла$ању нала#имо тра$ове не само !омаћи( не$о и страни( писани( и#вора, осећа се, у# то, !а( "ире$, наро!но$ ро!о/уб/а и наслућују времена устанка и "ироки( покрета наро!а, "то су се приближавала. У# %ајсија, у 17. столећу јав/ају се и !ру$и, ма(ом анонимни књижевни послении, о! који( поти'е ви"е краћи( списа ка#анија о српским патријарсима, беле"ке о манастирима, описи путовања у вету #ем/у ит!. Је!ан о! најважнији( књижевни( !о$а&аја јесте колекионирање служби српским свеима у је!инствену књи$у на#вану рб/ак . %рви поку"аји у том праву у'ињен и су јо" у 16. столећу, а најстарији препис књи$е поти'е и# 171G. У ветој 9ори, $!е су српски калу&ери, поре! Eилан!ара, !ржали и !ру$е манастире, о!ржаван је и#вестан континуитет књижевно$ ра!а кро# ео турски перио!. У !ру$ој половини 17. столећа у Eилан!ару живи Украјина амуило Бака'ић, који прево!и !ела с руско$ на српскословенски је#ик. њижевна сре!и"та нала#е се и по мно$им !ру$им манастирима, у на"ој #ем/иA у в. )ројии, ко! %/ева/а, у 4а'и на Дрини. 4а'ански калу&ери о!и$раће #на'ајну уло$у у књижевној обнови !о које ће !оћи у новим историјским приликама, у првим !еенијама 1>. века. BB ВИДОВИ DСEЕНО8 СТВАРАЊА
Историјске околности које су !овеле !о #астоја на"е сре!њовековне културе по$о!овале су ра#воју наро!но$ усмено$ стварала"тва. Xеу!ални поре!ак у сре!њем веку није !о краја ра#орио ро!овско0племенске о!носе и установе на на"ем селу. 5ни су се Uиспо! коре -еу!ално$ !ру"тваU о'ували кро# ео сре!њи век, наро'ито у унутра"њем, планинском по!ру'ју, !а би с !оласком )урака !оживели прави препоро! и о!ржали се све !о по'етка $ра&анске ивили#аије у 1>. и 1F. столећу, а у неким крајевима све !о 2+. столећа. Упоре!о с њима ветала је наро!на, патријар(ална култура и усмено стварала"тво као њен и#ра#. Иако #аписане у новија времена, на"е наро!не умотворине са!рже мно$е елементе који $оворе о њи(овој !ревности. 9оворећи о старини на"и( наро!ни( песама, 3ук ара\ић је истакао !а ме&у UженскимU песмама, наро'ито оби'ајним, има и такви( које су старе и !о (и/а!у $о!ина. ли'но су $оворили и каснији по#наваои на"е наро!не пое#ије, и на"и и страни. %о ми"/ењу #наменито$ (рватско$ -илоло$а 3атрослава Ја$ића, наро!не песме су Uпрастаро !оброU, на"е$ наро!а, оне поти'у Uи# најстарији(, најпримитивнији( времена, и# приро!но$ стања наро!аU. 5 томе $оворе и мно$и по!аи и# живота стари( ловена "то су и( #абележили стари писи на $р'ком, латинском и !ру$им је#иима. а основу ти( по!атака може се #ак/у'ити !а је ко!
21
Јован Деретић, Историја српске књижевности
ловена била веома оми/ена песма и и$ра, !а су њи(ове песме $овориле о јуна'ким !елима пре!ака, !а су ко! њи( постојали и про-есионални пева'и, 'увени по својој ве"тини и ко! околни( наро!а. =и не #намо какве су биле те најстарије песме по"то ни"та о! њи( није #абележено, али се поу#!ано може твр!ити !а оне нису и"'е#ле бе# тра$а. еке су ви"е или мање и#мењене !опрле !о нас, !ру$е су нестале али мно$о то$а "то су са!ржале пре"ло је у песме "то су касније настајале, тако !а се на основу песама #аписани( у новија времена поне"то може #ак/у'ити о старини поје!ини( тема и мотива, поје!ини( песама и 'итаве на"е наро!не пое#ије. Усмено стварала"тво српско$ наро!а јесте књижевност #а себе, наро!на књижевност, како се оби'но на#ива, која стоји напоре!о с !ру$а !ва основна ви!а српске књижевности, сре!њовековном или старом и новом литературом. У временима ка!а је српски наро!, усле! $убитка не#ависности и па!а у турско ропство био о!се'ен о! остало$ света и иск/у'ен и# европски( културни( кретања, она је преу#ела на себе и мно$е -ункије писане ре'и и уметни'ке књижевности. 5ту!а је српска наро!на песма, као $лавни облик на"е наро!не књижевности, !алеко на!расла #на'ај и $рание -олклорно$ стварања и постала основни књижевно0уметни'ки и#ра# наро!а, на"а највећа пое#ија, Uна"а класика је!ина и праваU, како је рекао 3аско %опа. а"а наро!на књижевност о!ликује се великом ра#новрсно"ћу у тематии, облиима и поступима и#ла$ања. 3и"е не$о и #а је!ну !ру$у област на"е књижевности #а њу се може рећи !а обу(вата наро!ни живот у ње$овој свеукупности. %ре!ставе о приро!и и космосу, свако!невни поро!и'ни живот, !ру"твени о!носи, емоионална стања, наионална историја, животна му!рост и колективно искуство * све је то и#ражено у ра#ним врстама наро!ни( умотворина на на'ин који је обе#бе&ивао нај"иру комуникативност. 5!ликује је тако&е и стабилан жанровски систем. И том страном она је ближа старој не$о новој књижевности. ај$лобалније, она се !ели на пое#ију и про#у, и та је по!ела утеме/ена на на'ину ор$ани#овања је#и'ки( елемената. Наро&на ро,а
аро!не приповетке или при'е, како се у неким крајевима на#ивају, 'ине основну масу наро!не про#е. 5не су тематски и жанровски ра#новрсне. 3ук ара\ић, о! које$а поти'е нај#на'ајнија #бирка наро!ни( припове!ака, по!елио и( је на женске и му"ке, а ове !ру$е на !у$е и кратке. )е се три врсте оби'но на#ивајуA бајке, новеле и "а/иве при'е или ане$!оте. Бајка је најра#вијенији и нај#на'ајнији облик наро!не про#е. 5на нас уво!и у свет 'у!есно$ и -антасти'но$. %о својим особинама има !оста сли'ности с митом. У миту имамо натприро!не ли'ности, бо$ове и (ероје, у натприро!ном свету, !ок у баји нала#имо оби'на 'овека у свету натприро!ни( бића. ве су бајке ме&усобно сли'не, ко! сви( наро!а оне обра&ују исте или сли'не мотиве. тан!ар!ни јунак бајке јесте мла!ић који се нала#и пре! неким те"ким #а!атком. 5н је по правилу оспоравана ли'ностA у и#вр"ењу #а!атка који на!ила#и мо$ућности !ру$и( /у!и он !ока#ује своју вре!ност и тек после то$а #ау#има онај положај у свету који му о!$овара. У великом броју бајки јунак је трећи, најмла&и арев син, који је о! своје старије браће и (рабрији
22
Јован Деретић, Историја српске књижевности
и му!рији но !ок они имају и#весне пре!ности обе#бе&ене самим ро&ењем, он своје преимућство на! њима треба тек !а !окаже :Ба"0'елик, латна јабука и !евет пауниа, Zар!ак ни на небу ни на #ем/и и !р.<. У неким бајкама јунак је сирома"ан мла!ић :или !евојка< који :која< успе"но ре"ава те"ке, Uнере"ивеU #а!атке став/ене пре!а њ, !ока#ује своју вре!ност и постаје арев #ет :о!носно арева жена<. У баји латоруни ован јунак је син сирома"на лова, а у %епе/у#и, у којој је обра&ен је!ан о! нај'е"ћи( интернаионални( мотива бајке, $овори се о про$оњеној пасторки која постаје ариа. Да би остварио #а!атак који му је постав/ен, јунак мора и#ићи на крај не сам ос натприро!ним бићима * #мајевима, аж!ајама, !ивовима и сл. * не$о мора савла!ати непријате/ство и мржњу !ру$и( /у!и. ло врло 'есто !ола#и о! најближе ро!бине јунаковеAо! старије, #ави!/иве браће, о! маће(е и сл. )е"коће настају и усле! слабости $лавно$ јунака или $ре"ака које по'ини он или њему блиски /у!и. У мно$им бајкама јунак стра!а #бо$ своје ра!о#налостиA он !обија к/у' о!аје коју је #абрањено отворити, јер је у њој #ато'ено 'у!ови"те, и увек прекр"и #абрану. а тај на'ин, јунак мора савла!ати ни# препрека !ок !о&е !о кона'но$ и/а. У својим настојањима он наила#и не сам она непријате/е не$о и на !обронамерне савето!аве који $а упућују на то "та !а у'ини како би и#бе$ао опасност или !о"ао !о и/а. У мно$им бајкама јунака помажу животиње или натприро!на бића која је он прет(о!но на било који на'ин #а!ужио. %обе!у на! (тони'ним 'у!ови"тем, којом се бајка нај'е"ће #авр"ава, јунак оби'но постиже тако "то прет(о!но у# помоћ које$ !ру$о$ лиа :оби'но је то отета сестра или жена или Uје!на бабаU< са#на $!е се крије сна$а 'у!ови"та или како се може !оћи !о сре!ства којим се оно !а!е савла!ати. амо у ретким слу'ајевима јунак постиже побе!у властитом сна$омA такве су бајке тој"а и =ла!ен и Dж!аја и арев син. ?и(ови јунаи располажу натприро!ном сна$ом митски( (ероја. У њима је, осим то$а, ви!/ива и#ра#ита (умористи'ка тен!енија, која во!и ра#арању о#би/но$ света бајке и претварању њено$ јунака у коми'ну, $ротескну ли'ност. )а је тен!енија најпотпуније !о"ла !о и#ражаја у =е&е!овићу, је!ној о! најбо/и( на"и( наро!ни( припове!акаA у њој се 'у!есни свет бајке најпре (иперболи#ира !о $ротескни( ра#мера, а #атим се ра#ара тако !а о! бајке !обијамо паро!ију бајке. овела је при'а, оби'но краћа о! бајке, и# $ра!ско$ и сеоско$ живота, у којој преовла&ују реалисти'ки елементи и тежња ка карактери#аији ликова. У њима сусрећемо типске карактерA #ле жене, !осет/иве !евојке, !овит/ива кра!/ива, #атим паровеA прави'ан и #ао, твр!иа и !ареж/ив 'овек, милостива сна(а и немилостива свекрва ит!. У неким новелама имамо тако&е елементе 'у!есно$ али они нису !ати ра!и себе сами(, не$о пре све$а #ара! откривања ликова :ла жена, %рав!а и крив!а и !ру$о<. еке су новеле !и!акти'ко$ карактера, као нпр. новела ве, све, али #анат, $!е се припове!а о ар у који се с поро!иом и#$убио у страном свету, и све се то 'ини ра!и поуке која је са!ржана у наслову. %остоје тако&е новеле0#а$онетке 'ији јунаи, оби'но сирома"ни и непри#нати, постижу успе( !овит/ивим о!$оворима на необи'на питања :Девојка на!му!рила ара, ра/ и 'обанин и !р.<. Eумористи'ка је новела најви"е реалисти'на у њој се прика#ују појаве и# свако!невно$ живота. )аква је новела Два нова, коју је =. 9ли"ић прера!ио у сеоску коме!ију Два ваника. У њој се при'а о веселим #$о!ама !ва побратима који се у#ајамно варају и на!му!рују.
28
Јован Деретић, Историја српске књижевности
ратка "а/ива при'а најближа је реалном животу. У њој нема 'у!есно$ ни -антасти'но$, Uне$о оно "то се приповије!а рекао би 'овјек !а је #аиста мо$ло битиU :3. ара\ић<. %о свом облику нај'е"ће је ане$!отско$ карактераA и#носи се оби'но је!ан слу'ај који се ра#вија !ијало"ки, а ра#ре"ава се у !у(овитој поенти. Tикови су тако&е у#ети и# реално$ живота. Док у новели имамо у$лавном типске карактере, у "а/ивој при'и појав/ују се или пре!ставнии соијални( $рупа * као нпр. поп, калу&ер, тр$ова, а$а, раја и сл. * или пре!ставнии поје!ини( етносаA )ур'ин, Wи$анин, ]ваба ит!. или пак ин!иви!уални ликовиA 3ук Дој'евић, асре!ин0(о\а, !ок је ро истовремено и пре!ставник етни'ке $рупе и поје!ина'на ли'ност. ро је ина'е је!ан о! најживописнији( ликова на"е$ -олклора. 5ко ње$а је исплетен велик број при'а и ане$!ота, у њима се он појав/ује нај'е"ће као о"троуман и !овит/ив 'овек који по!ва/ује )урима, тр$овима, калу&ерима ит!. %о#нате су при'е ро и )ур'ин, ро и ка!ија и наро'ито ро с оно$ свијета. 5ва после!ња инспирисала је (рватско$ компо#итора Јакова 9отова !а напи"е најпопуларнију ју$ословенску оперу. %осебан ви! ане$!оте јесте (еројска ане$!ота, која је не$ована наро'ито у Wрној 9ори, #атим у исто'ној Eере$овини и сусе!ним областима, а у !оба устанака и у рбији. )о је кратка, сажета при'а "а/ива и# о#би/на карактера с ети'ком -ункијом, која и#носи и#реке и поступке /у!и, !остојне памћења. =арко =и/анов !ао је овој врсти класи'ан облик у свом !елу %римјери 'ојства и јуна"тва. 5стале врсте наро!ни( припове!ака јесу при'е о животињама, #а које неки сматрају !а су најстарије по постању, иако у њима преовла&ује (умористи'ки и $отово реалисти'ки приступ басне, у којима су опет јунаи животиње, носиои /у!ски( особина, али у суженој але$оријској -ункији скаске, у којима се при'а о постанку небески( тела, приро!ни( појава, !елова /у!ско$ тела, те оне имају основа у митоло"ким пре!став ама првобитно$ 'овека ле$ен!е, $!е се као јунаи појав/ују свеи или ликови и# наро!но$ историјско$ пре!ања посебно се и#!вајају месне ле$ен!е, у којима се $овори о постанку и на#иву неко$ места. а $рании и#ме&у про#е и пое#ије стоје ситне наро!не умотворинеA пословие, питалие, #а$онетке. а њи( је карактеристи'но !а пока#ују већу правилност у распоре!у је#и'ки( је!иниа, "то и( о!ваја о! про#е, али бе# и#осилаби'ности, која пре!став/а својство наро!не пое#ије. %ословиа је најближа ве#аном сло$у. Uајвећи број пословиа је или у сти(у, старијем тони'ком и новијем акентски0силаби'ком, или у ритми'кој про#иU :3. Tатковић<. %ословиа у сажетој -орми и#носи колективна искуства наро!а и животну му!рост. 4а#ли'ите по пореклу и пре!метима које обу(ватају, оне су ра#ли'ите и по ети'кој вре!ности истина које утвр&ују. У највећем броју !о"ао је !о и#ражаја тре#вени реали#ам :о истину $у!и, $у!алом $а по прстима бију, ови, ка! о!ла#е, имају сто но$у, а ка! !ола#е, само !вије, а! султан на#ебе, раја кија<, који се понека! спу"та !о ети'ки проблемати'но$ утилитари#ма :Уми/ато ја$ње !ве мајке сиса, Tаж ка! про(о!и није лаж<. Има, ме&утим, не мањи број пословиа у којима су !о"ли !о и#ра#а високи морални и!еали#ам :И суне прола#и кро# ка/ава мјеста, али се не ока/а, Дрво се на !рво наслања, а 'овек на 'овека, =но$о а"ова треба !ок се истина
2G
Јован Деретић, Историја српске књижевности
са(рани< и !уб/е, !ијалекти'ко прониање у противуре'ну стварност света :ућни је пра$ највећа планина, е може се !ланом суне #аклонити, Добар је бо$, али су и &аволи јаки<. еке пословие и!у с ане$!отом у којој се при'а како је и у каквој ситуаији настала пословиа. %италиа је сажета ане$!ота ослобо&ена описа ра!ње и ситуаије, све!ена на кратко питање и а-ористи'ки, послови'ки о!$овор она је, у ствари, !ијало$и#ована пословиа. ао и у "а/ивим при'ама, у питалиама се појав/ују ликови који репре#ентују ра#не појаве у !ру"твеном и поро!и'ном животуA попови, калу&ери, а$е нестрп/ива у!овиа, стара !евојка, лења невеста, као и ликови етни'ки( пре!ставника, о! који( је нај'е"ћи Wи$анин. ?и(ове су о!лике * о"троумност, !у(овитост, (умор. ајбо/е су оне у којима је са!ржано ра#обли'авање !ру"твени( о!носа :U%итају рајуA а"то пла'е"_ * Бо$ме ако ми не !а!у пјевати, !а!у плакати !окле је мој !обри а$а жив[U<. а$онетка је ени$мати'на -орма она са!ржи мета-ори'но0але$оријски опис неке ствари или појма 'ије име треба по$о!ити :нпр. UБијела њива, рно сјеме, му!ра $лава која сејеU * писмо<. а$онетке су прав!ана порекла, у по'етку су пре!став/але култне и рели$ио#не -ормуле у којима се крио митски смисао, !ок су се касније претвориле у !ру"твену #абаву и и$ру, у облик вежбања о"троумности и !осет/ивости. Наро&на +ири%а
аро!не песме 'ине најважнији !ео на"е усмене књижевности. ?и( има најви"е и најпотпуније и#ражавају !у( и карактер наро!а. 5!ликују се мно$о већом ра#нолико"ћу о! про#е. 3ук ара\ић и( је по!елио на три врстеA женске, јуна'ке и песме прела#но$ карактера или, ако се та по!ела искаже у терминима теорије књижевности, на лирске, епске и епско0лирске песме. Tирске и епске песме ра#ликују се по о!носу субјективно$ и објективно$ елемента, с је!не, и по о!носу песме и певања, с !ру$е стране. 3ук је то и#ра#ио у сле!ећој, лапи!арној -ормулаији коју можемо сматрати класи'номA UYенске пјесме пјева је!но или !воје ра!и сво$а ра#$овора, а јуна'ке се пјесме најви"е пјевају !а !ру$и слу"ају, и #ато се у пјевању женски( пјесама ви"е $ле!а на пјевање не$о на пјесму, а у пјевању јуна'кије(, најви"е на пјесмуU :ре'и је истакао 3ук<. аро!на лирика је најмно$обројнија и најра#новрснија врста наро!не пое#ије и 'итаве усмене књижевности. 5на обу(вата елокупан јавни и приватни живот на"е$а патријар(ално$ 'овека. ема није!не области наро!но$ живота, није!но$ осла који се колективно обав/а, а !а није на"ао свој и#ра# у песми. %есма је пратила ео /у!ски живот, о! колевке !о $роба. ?ено бо$атство и њена ра#новрсност испо/авају се тако&е у ритмии и верси-икаији. U3е#ана у# мело!ију, наро!на је лирика искористила све му#и'ке мо$ућностиU је#ика. UУ њој су ра#ра&ени сви мо$ући сти(ови * о! 'етвера !о "еснаестера, у скла!у са !у(ом је#ика. )ак је у њој практи'ки ра#ра&ена и наро!на ју$ословенска метрикаU :D. Бара<.
2@
Јован Деретић, Историја српске књижевности
ајвећи !ео наро!ни( лирски( песама о!ре&ен је својом употребом у практи'ном животуA оне су не само и#ра# колективно$ ми"/ења и осећања не$о и појава наро!но$ живота, је!на о! нај#на'ајнији( -олклорни( мани-естаија. %ола#ећи о! то$а, елу наро!ну лирику можемо по!елити на !ве велике скупинеA у прву би и"ла обре!на и оби'ајна пое#ија, у којој је моменат употребе пола#на та'ка у је#и'ко0уметни'ком уобли'авању песме, а у !у$у * /убавна лирика #аје!но с !ру$им ненаменским врстама. %рва скупина обу(вата све оне песме које су ве#ане #а о!ре&ене оби'аје било у $о!и"њем иклусу, било у току /у!ско$ живота, било у ра#ним мани-естаијама колективно$ живота. )у су најпре кален!арске обре!не песмеA коле!арске, во!и'арске, &ур&евске, ускр"ње, ла#ари'ке, спасовске, кра/и'ке, ивањске, !о!олске. Иако се неке о! њи( певају на (ри"ћанске пра#нике, св су те врсте са'увале у основи па$ански карактер. U%а$анско осећање животаU, које је, по 3ла!ану е!ићу, основно обележје наро!не лирике у елини, најпотпуније је !о"ло !о и#ражаја у тим песмама, које су се јав/але као мани-естаија обре!ни( оби'аја ве#ани( #а $о!и"ње промене у приро!и. )у би !а/е и"ле песме пове#ане с ра#ним моментима и# /у!ско$ животаA баби'ке песме, успаванке, сватовске песме, тужбалие. аро'ито су мно$обројне и ра#новрсне сватовске песме. 5не обу(ватају елокупан сва!бени ритуал, $отово неку врсту обре!не !раме с мно"твом утвр&ени( уло$а и ни#ом ме&усобно пове#ани( акија. )ужбалие су тако&е и# прастаро$ времена, њи(ово постање пове#ано је с па$анским по$ребним оби'ајима, а !о ново$ !оба са'уване су у и#ворној 'истоти само у неким крајевимаA у Wрној 9ори, Боки, исто'ној Eере$овини. %ри$о!но$, оби'ајно$ карактера јесу и т#в. после!ни'ке песме, песме у# ра! и #абавуA жетела'ке, и$ра'ке, песме које се певају на прелу или Uна ранилуU, слепа'ке и !р. 5не су потекле и# па$анско$, ритуално$ с(ватања ра!а. Иако пре!став/а вербални облик -олклорни( мани-естаи ја, обре!на песма својим #на'ењем и лепотом на!ила#и $рание обре!а и у најбо/им слу'ајевима прераста и# -олклорне појаве у лирски и#ра#. лаб/ење примарне пове#аности с обре!ом услов/ено је 'ињениом !а се и у самом обре!у !е"авају промене, !а он постепено $уби не$!а"ње ритуално, митско #на'ење и претвара се у и$ру и #абаву. `убавне песме 'ине најбројнију скупину наро!не лирике. У обре!ним песмама !о$а&ај је и#ван песме, а /убавни !о$а&ај је у песми. ао "то су обре!не песме !ате у ве#и с обре!ом и у -ункији обре!а, тако је и у /убавним песмама осећање које је у њи(овој основи !ато по правилу пово!ом неко$ !о$а&аја или пре!мета који су прет(о!но описани. )ако у лирској наро!ној песми имамо као скоро ре!овну појаву неку сижејну основиу, неку кратку при'иу на коју се на!о$ра&ује емоионална са!ржина песме. )а при'иа, ме&утим, нема самосталне вре!ности као "то је има у епској песмиA она је увек обликована по обрасу лирске теме, врло 'есто !елује би#арно, и#обли'ено. У је!ној о! најпо#натији( лирски( наро!ни( песама рпска !јевојка песник не може са$ле!ати лие !евојке о! њени( !у$и( трепавиа !а би то пости$ао, он окуп/а коло !евојака Uи у колу =илиу !јевојкуU ње$ову намеру потпомаже и приро!а, небо се наобла'и, у!аре муње, али све у#алу!A остале !евојке по$ле!ају у небо, само =илиа остаје оборена по$ле!а, јер !евоји пристоји, као "то се поу'но #ак/у'ује на крају песме !а $ле!а Uпре!а сеU. `убавна при'а !е"ава се
26
Јован Деретић, Историја српске књижевности
понај'е"ће у слобо!ном простору, описи приро!е !ола#е оби'но на по'етку песме и пре!став/ају је!ан о! $лавни( и#вора њене лепоте. а"у /убавну лирику о!ликује велика ра#ноликост теме и мотива. У њима су опевани сви тренуи /убави, осећања о! најје!ноставнији( !о најсложенији(, састани о! нај'е!нији( !о нај'улнији(, али су најлеп"е и најснажније песме на тему растанка и /убавно$ бола. %есме се ра#ликују и по крајевима $!е су настале. ласи'на вуковска патријар(ална лирика ветала је наро'ито у бококоторском и !уброва'ком приморју и по унутра"њи( бр!ским крајевима. У осталим областима песме су 'есто !обијале и неке особене нијансе. а исто'ну и ју$оисто'ну рбију карактеристи'на је 'ежњива, 'улна песма, #а Босну сев!алинка с !оста оријентални( рта. У северним, панонским крајевима наро!на лирика имала је најособенији ра#витак. У сусрету с ра#ним облиима уметни'ке пое#ије она је !ала у 1>. столећу т#в. $ра&анску лирику. %осебан је и#!анак пое#ије ти( крајева бећара, најкраћа наро!на песма, оби'но римовани !исти(, нај'е"ће $ра&ена на !осетки, весела, "а/ива, на ма(ове ра#у#!ана. 5! !ру$и( врста наро!не лирике треба и#!војити јо"A поро!и'не песме, у којима се пева о о!носима у патријар(алној поро!ии :најл еп"е су песме о сестринској /убави према брату< митоло"ке песме, у којима се и#носе пре!ставе о небу, небеским телима, приро!ним појавама, #аостатак су и# прастари(, па$ански( времена побожне песме с ре-лексима (ри"ћанско$ веровања сатири'не и "а/иве песме, које се о!ликују осећањем #а стварност свако!невно$ живота. Tирско0епске песме обу(ватају песме у којима су лирске теме ра#вијене на епски на'ин. 5не су мно$обројне и има и( неколико врстаA рели$ио#но0моралисти'ке ле$ен!е у сти(у, бајке у сти(у новелисти'ке песме о поро!и'ним о!носима и /убавним #$о!ама, бала!е. ај#на'ајније су бала!е, у које спа!ају неке о! најлеп"и( на"и( наро!ни( песама, као "то суA у елом свету по#ната Eасана$иниа, потресна при'а о су!бини жене у муслиманском !ру"тву 5мер и =ерима, у којој /убав о!носи побе!у не само на! бла$ом не$о и на! лепотомA %ре!ра$ и ена!, песма о !ва брата који се траже и ка! се на&у стра!ају усле! тра$и'но$ неспора#ума Бо$ ником !ужан не остаје, о братској /убави према сестри и о сна(и #ави!нии Yени!ба =илић барјактара, о тра$и'ној коби лепоте Јетрвиа, а!амско колено, о !оброти и племенитости која не #на #а $рание. Е)%а ое,ија &о В"%ови# ,аи)а
пска пое#ија #аслужује посебну пажњу како #бо$ вре!ности тако и #бо$ сво$ спеи-и'но$ карактера. 5на је најви"е истори'на, најви"е и#ложена променама и нестајању, и најтеже о!ржива о! сви( врста усмено$ стварала"тва. У# то се она не појав/ује увек, нема је ко! сви( наро!а и у свим временима ка!а је усмена култура !оминирала. 5бре!не и /убавне песме, бајке и !ру$е врсте припове!ака, пословие и #а$онетке мо$у се сматрати сталним -олклорним појавама које су настале на ро!овско0 племенском ступњу !ру"твено$ ра#витка, а #атим су наставиле !а живе као наро!на књижевност и !а/е * у историјским -ормаијама класи'но$ !ру"тва. пске се песме
27
Јован Деретић, Историја српске књижевности
јав/ају само ко! неки( наро!а, #а њи(ово постојање и о!ржавање потребне су посебне !ру"твено0историјске околности. Иако су и#весни страни по#наваои српске наро!не пое#ије истиали лепоту на"е лирске песме * ме&у њима је био и велики нема'ки песник 9ете * јуна'ка епика увек је сматрана #а$лавну вре!ност на"е књижевности и #а је!ну о! нај#на'ајнији( појава у епској пое#ији европски( наро!а после Eомера, после!ње велико по$лав/е њене историје. )ек о!не!авно постали су по#нати сти(ови и бу$ар"тие у сукобу ибињанин Јанка и !еспота Vур&а #аписани у је!ној словенској насеобини у Јужној Италији 1GF7. $о!ине. ]е#!есетак $о!ина касније Eваранин %етар Eекторовић #абележио је !ве епске песме и објавио и( у свом спеву 4ибање и рибарско при$оварање :1@@6<. )о су бу$ар"тие =арко ра/евић и брат му Dн!рија" и 3ојво!а 4а!осав иверински и 3латко У!ински. ?и( су певали (варски рибари %аскоје Дебе/а и икола ет, како Eекторовић каже, Uсарпским на'иномU. 5 певању Uсрпским на'иномU и о је!ном о! српски( пева'а, Дмитру араману, $овори и ма&арски !ворски песник 16. века ебастијан )ино!иA U=но$о има пева'а ов!е у =а&арској, ал о! Дмитра арамана нема бо/е$ у српском на'ину...U Uрпски на'инU :мо!и ет стaли сарвиаи< спомиње стотину $о!ина касније и Јурај рижанић. %евање српским на'ином и пое#ија која се тако певала нису свакако настали у 16. столећу, већ су само та!а или не"то раније постали по#нати у околном свету усле! ми$раије српск о$ жив/а и њи(ове културе после на!ирања )урака. У времену о! Eекторовића !о 3ука ара\ића, у којем је #абележено ви"е епски( песама, и о! 3ука !о !анас, јер епска пое#ија у неким на"им крајевима јо" није и#умрла, на"а наро!на епика про"ла је кро# мно$е промене 'ији се ток бар у $лавним ра#војним линијама може пратити. а"е наро!не епске песме !еле се на !ве врстеA на песме !у$о$ сти(а или бу$ар"тие и на песме кратко$ сти(а, !есетера'ке. Бу$ар"тие су највећим !елом #абележене у ја!ранском приморју, о! а!ра !о %ераста и отора, у ра#!об/у о! половине 16. !о рано$ 1>. века. %ре то$ времена имамо само споменуте сти(ове #аписане у јужној Италији, а после ње$а бу$ар"тие су сасвим и"'е#ле. а'увано је све$а око "е#!есетак песама. ?и(ов сти( је акенатско0 тонски, број сло$ова није сталан, ко! старији( бу$ар"тиа креће се о! тринаест !о осамнаест, с тим "то је нај'е"ћи петнаестера, !ок ко! новији( преовла&ује "еснаестера. арактеристи'на појава бу$ар"ти'ко$ сти(а јесте ре-рен, који се јав/а, иако не увек, после свако$ !ру$о$ сти(а. У неким #аписима бу$ар"тиа ре-рен је и#остав/ен или $а није ни било. Бу$ар"тие певају о !о$а&ајима и ли'ностима 1G. и 1@. века и# српске и у$арско0(рватске историје, али има и локални( !о$а&аја и јунака, нпр. у пера"танским бу$ар"тиама. а'увано је неколико песама о =арку ра/евићу, 'етири о осову и косовским јунаима, !ок највећи !ео остали( $овори о ли'ностима 1@. столећаA !еспоту Vур&у, у$арским јунаима Јанку Eуња!ију, екули, =и(аилу вилојевићу, (рватским бановима, о 5$њеном !еспоту 3уку, о коме је са'увано најви"е песама !у$о$ сти(а, о оваку и 9рујии и !ру$има. 5! опевани( !о$а&аја најважније су !ве битке на осову :18>F. и 1GG><, #атим бојеви ко! 3арне и на рбавском по/у.
2>
Јован Деретић, Историја српске књижевности
Бу$ар"тие су остале у сени касније сакуп/ени( !есетера'ки( песама. Tикови и !о$а&аји као и мно$и !ру$и елементи * све је исто као у !есетера'ким песмама, а опет све је !рук'ије, у !ру$ом уметни'ком к/у'у. Ближе временима о којима су певале о! са'увани( !есетера'ки(, те песме на непосре!нији и аутенти'нији на'ин и#ражавају на'ин живота и !у( на"е$ сре!ње$ века, -еу!алне о!носе и#ме&у вла!ара и племства, отмене -орме у'тивости, посебно у о!носима према женама, Uклањања и отклањањаU приликом сусрета, све оно "то је у по#нијим !есетера'ким песмама саображено #а(тевима патријар(ално$ морала. Иако са!рже жива историјска сећања, бу$ар"тие су мање наративне у на'ину и#ла$ања о! !есетера'ки( песама, у њима се и#носе ви"е осећања не$о !о$а&аји, лирско преовла&ује на! епским. војевремено, оне су важиле као тужне песме :сам на#ив бу$ар"тиа поти'е вероватно о! $ла$ола бу$арити, "то #на'и тужно певати<. Иако ме&у #аписаним песмама има !оста такви( које су неутралне по тону или 'ак ве!ре, несумњиво је !а у најлеп"им ме&у њима преовла&ује нека !искретна ту$а, тако !а и( можемо на#вати бала!ама. )акве су обе Eекторовићеве бу$ар"тие као и мно$е !ру$е ме&у касније #аписанима. 5не оби'но певају о смрти $лавно$ јунака или о колективним по$ибијама у биткама. У некима се $овори о томе "та су јунаи пору'или на самрти неком о! најближи(, маји, жени, свом кра/у, или 'ак свом убии. и$!е ове песме, #а које је ре'ено !а су ветови Uна ивии $робаU, нису пока#але толико сна$е и !убине, ни$!е нису тако потресне, као у тим пре!смртним порукама. Бу$ар"тие су #аписане у време њи(ово$ опа!ања и нестајања. У њи(ову бележењу није било никакве системати'ност, већ су #аписиване о! слу'аја !о слу'аја, тако !а је оно "то је !о нас !о"ло само остатак остатака је!не пое#ије 'ији се сјај и бо$атство и на основу то$а ипак !а!у наслутити, а неколике ме&у са'уваним бу$ар"тиама нимало не #аостају #а најлеп"им !есетера'ким песмама и# 3укове #бирке. Десетера'ка епика !алеко је опсежнија и бо$атија о! бу$ар"тиа. ?ен је сти( несиметри'ни !есетера с ен#уром после 'етврто$ сло$а. 5на обу(вата скоро све !о$а&аје и ли'ности о којима певају бу$ар"тие, али исто тако и !о$а&аје ранији( и по#нији( времена о којима нема ни спомена у бу$ар"тиама. ]то се ти'е старине на"е наро!не епике, преовла&ује ми"/ење !а је бу$ар"тиа облик певања који је живео у !оба -еу!али#ма и нестао с њиме, !ок је !есетера'ко, $усларско певање потекло јо" и# прасловенски( времена, о!ржало се, упоре!о с -еу!алним певањем, у епоси -еу!али#ма, као облик простонаро!но$ певања, !а би у временима по !оласку )урака и после уни"тења !омаће -еу!алне класе поново преу#ело во!ећу уло$у, попримив"и о! -еу!алне вите"ке пое#ије мно$е њене рте. Десетера'ке песме #абележене у !алматинском приморју, #аје!но с бу$ар"тиама и лирским песмама, #аостају по вре!ности и #на'ају и #а је!ним и #а !ру$им. ај#на'ајнија #бирка наро!ни( песама пре 3ука ара\ића, у којој преовла&ује !есетера'ка епика, јесте рлан$енски рукописU на#ван тако по $ра!у рлан$ену у ема'кој, $!е је откривен. %есме је #абележио непо#нати ема око 172+. у лавонији, не$!е на прела#у и# "токавско$ у кајкавски !ијалекат. Док је у бу$ар"тиама !о"ао !о и#ра#а вите"ки свет по#но$ сре!ње$ века, епске песме рлан$енско$ рукописа
2F
Јован Деретић, Историја српске књижевности
откривају свет (ај!у'ки( и уско'ки( борби и у њему је!но$ !рук'ије$, Uпо(ај!у'ено$U =арка. 5ва #бирка пре!став/а #на'ајну етапу у ра#воју на"е наро!не песме. У њој се нала#е сви елементи на"е епике какву по#најемо и# 3укови( #бирки и $ра&а, и мотиви, и сти(, и и#ражајна сре!ства, али праве пое#ије у њој јо" нема ве је у тим песмама остало сирово, уметни'ки непро'и"ћено, сасвим у скла!у с исквареним је#иком, којим и( је #абележио страна #аписива'.
BBB О& )таре % новој %(и4евно)ти :2аро%не тен&ен$ије;
%реокрет с !алекосежним после!иама у српској историји наступио је с великом сеобом :16F+<, ка!а је #натан !ео наро!а с патријар(ом Dрсенијем CCC Zарнојевићем на 'елу пребе$ао и# )урске и настанио се на по!ру'је та!а"ње У$арске. )ом и !ру$ом сеобом :178F< оја'ан је српски жива/ на северу о! аве и Дунава, !ок су пространа, !елими'но опустела по!ру'ја рбије по'ели насе/авати становнии јужни(, бр!ски( крајева, осово и =ето(ију * албанска племена, а ]ума!ију и #апа!ну рбију * рби и# Eере$овине, Босне и Wрне 9оре. а тај на'ин $еополити'ка слика српско$ наро!а јо" је је!ном битно и#мењена, мож!а 'ак пресу!није не$о после турски( освајања. Иако је већина наро!а остала у )урској, $лавно попри"те српско$ наионално0 верско$, полити'ко$ и културно$ живота нала#иће се на северу, у српским насеобинама у У$арској. ао војни'ки наро! који ће и$рати #на'ајну уло$у у свим аустријским ратовима, рби су стекли посебан положај у Eаб#бур"кој монар(ији, правно утеме/ен на т#в. арским привиле$ијама "то су им !ате приликом сеобе. И# )урске су пренели своју наионално0рквену ор$ани#аију, у 'ијим ће се оквирима, упркос спо/а"њим притисима, у прво време тећи елокупан полити'ки и културни живот наро!а. У новим приликама оживео је ра! на књи#и. 5творене су мо$ућности #а !уб/и културни преображај српско$ !ру"тва, #а стварање нове, световне, $ра&анске културе по #апа!ноевропском мо!елу. )а тен!енија побе!иће тек у после!њим !еенијама 1>. века, с Доситејем 5бра!овићем. У књижевном стварању о! велике сеобе !о Доситеја ме"ају се елементи старо$ и ново$, !у(овно$ и световно$, сре!њовековно$ и нововековно$, рквено$ и $ра&анско$. )о је типи'но прела#но !оба у којем се јасно и#!вајају !ва по!ра#!об/аA у првом се настав/а тра!иија старе књижевност, а у !ру$ом се при(ватају мо!ернији, рускословенски мо!ели. По)+е&(и ро$ват )таре %(и4евно)ти
%осле велике сеобе, у после!њој !еенији 17. и у првим !еенијама 1>. столећа, стара књижевност !оживеће своју после!њу обнову, након које ће се неповратно у$асити. астав/ене су пре све$а тра!иије %ећке патријар"ије. е$ују се стари жанровиA житија, рквене песме, бесе!е, (ронике, описи путовања у Uсвету #ем/уU. %оетика је тра!иионална, ви#антијска, рквенословенска, али с и#весним иноваијама. о! неки( писаа осећа се утиај руско0украјинске барокне
8+
Јован Деретић, Историја српске књижевности
књижевности. ово се осећа и у књижевном је#ику. %оре! тра!иионално$, српскословенско$, који преовла&ује, не$ује се и наро!ни је#ик а с њиме сти(ија усмено$ стварала"тва #ап/ускује књижевност. ао и у ранијим епо(ама, сре!и"њи положај у књижевности #ау#имају историо$ра-ски списи. %о!стиај бав/ењу историјом !али су крупни !о$а&аји крајем 17. и по'еком 1>. столећа, ка!а је српски наро!, #буњено, пипајући по мраку, по'ео ула#ити у мо!ерну историју. =е&у историјским писима и#!ваја се Vор&е Бранковић :16G@01711<, истакнута полити'ка ли'ност то$ !оба, $ро- Uвето$ римско$ арстваU. ебе је !ржао #а потомка стари( српски( !еспота и носио се плановима !а у# помоћ Dустрије створи велико UилирскоU арство. воју опсежну историју српско$ наро!а по! на#ивом ловеносербске (ронике написао је као аустријски #ато'еник у Бе'у и у Eебу у Zе"кој с тежњом !а !окаже оправ!аност своји( полити'ки( претен#ија. Дело по'иње на на'ин сре!њовековни( (роника, о! стварања света, а #авр"ава се и#ла$ањем о савременим !о$а&ајима у којима је сам аутор био у'есник. Бранковић је у'ен 'овек, #нала мно$и( је#ика, у писању се користио како !омаћим тако и страним и#ворима, али он пи"е необи'ним, скоро нера#ум/ивим је#иком, каквим нико ни пре ни после ње$а није писао. Упркос неприступа'ности, та књи$а и#вр"ила је велик утиај на ра#вој историо$ра-ије и полити'ке мисли ко! рба. =е&у књижевним послениима ове епо(е и#!ваја се скупина писаа по#ната по! именом 4а'ани. 5ни !елују у после!њим !еенијама 17. и у првим !еенијама 1>. века, најпре у манастиру 4а'и на Дрини, а после велике сеобе, на Xру"кој $ори, $!е су !обили манастир Бео'ин, #атим у ент0Dн!реји и !ру$им српским насеобинама на северу. И#$ле!а !а је ро!она'елник "коле био ипријан, касније Uоп"ти !у(овникU у ент0Dн!реји, $!е је основао "колу. аписао је ти(иру кне# Tа#ару, која ула#и у састав рб/ака. Дру$и је!ан 4а'анин, Јеротеј, !ао је први на" потпуни путопис, %ута"аствије к $ра!у Јерусалиму :1721<, #аним/ив по -олклорним ле$ен!ама и# на"и( крајева, по путни'ким #$о!ама и не#$о!ама и, наро'ито, по наро!ном је#ику којим је написан. %осле!њи и нај#на'ајнији ме&у 4а'анима јесте 9аврил те-ановић 3енловић. ао пропове!ник и писа !еловао је у првој половини 1>. века по северним српским насеобинама у У$арској у оморану, Vуру и ент0Dн!реји, $!е је, и#$ле!а, нај!уже живео. У оновременим #аписима ње$ово име појав/ује се први пут 1711, а после!њи пут 17G7, ка!а је био у !убокој старости. 3енловић је оставио !ва!есетак рукописни( #борника, о! који( је половина на српскословенском а половина на наро!ном је#ику. борнии на наро!ном је#ику, настали у перио!у 1782017G6, са!рже прево!е бесе!ника исто'не ркве о! Јована латоусто$ !о руски( и украјински( пропове!ника 17. века, а #атим житија и !ру$е наративне саставе. воје опре!е/ење #а наро!ни је#ик 3енловић, сли'но Доситеју, обра#лаже просветите/ски он пи"е Uсрпскопростим је#икомU * Uна службу се/аном некњижевнимU. ?е$ов наро!ни је#ик пока#ује и#ванре!ну $ипкост по!је!нако је по!обан !а и#ра#и конкретне пре!мете и апстрактне са!ржаје. ао није!ан писа пре ње$а, 3енловић се спу"та у 'улно, материјално, бави се питањима и# практи'но$ живота, непрестано комуниира са својим необра#ованим слу"аоима је#иком и стилом који је њима бли#ак. о, с !ру$е стране,
81
Јован Деретић, Историја српске књижевности
ко! ње$а имамо сасвим супротне тежње у#лете у спиритуално, мета-и#и'ко, описе приро!ни( појава, историјске и косми'ке ви#ије, 'ији и#ра# тежи к све'аном, ретори'ком, ритми'ком и поетски бо$ато укра"еном $овору. У# сре!њовековну тра!иију, ко! ње$а се осећа снажан утиај барокне омилитике који се о$ле!а у тежњи к 'улној конкрети#аији апстрактно$, у $омилању ре'и исто$ или сли'но$ #на'ења, у !исор!иа онорс :обје!ињујући контрасти< у којима се спаја неспојиво. 3енловић је писа којим се #авр"ава стара српска књижевност, а мо$ао је бити први писа нове књижевности. ?е$ово !ело, по ре'има тојана оваковића, пока#ује Uкако би се према староме, српскословенском књижевном је#ику :!а није било преки!а< српски наро!ни књижевни је#ик ра#вијаоU. тиајем историјски( прилика, оно је остало непо#нато и бе# икаква утиаја на !а/е токове српске књижевности. Р")%о)+овен)%о &о'а
У време ка!а је 3енловић састав/ао своје #борнике на наро!ном је#ику, у српској књижевности и#вр"ен је преокрет с !алекосежним после!иамаA напу"тен је стари, српскословенски, а на ње$ово место у рквену службу, "коле и књи$е уве!ена је руска варијанта рквенословенско$, о!носно рускословенски је#ик, како се та варијанта на#ива у науи. 4а#ло#и то$ преокрета историјски су лако обја"њиви. рби су пре"ли и# )урске потпуно неприпрем/ени #а живот у је!ној културно ра#вијенијој а њима непријате/ски настројеној сре!ини, били су бе# "кола и у'ите/а, бе# књи$а и "тампарија. ви поку"аји рквени( по$лавара !а оснују српску "тампарију наила#или су на о!лу'ан отпор !ржавни( власти. У таквим околностима они се окрећу Uје!новернојU и Uје!ноје#и'којU 4усији, с којом нису престајале културне ве#е кро# ео сре!њи век, а у турским временима јо" су оја'але. %рве ре$уларне "коле ко! нас основаће руски у'ите/и =аксим уворов :1727< и мануел о#а'ински с $рупом сту!ената ијевске !у(овне ака!емије :17880178F<, а по у$ле!у на њи( осниваће се и !ру$е српске "коле све !о 7+0и( $о!ина. У њима се у'ило и# руски( у\беника и на рускословенском је#ику. )ај је#ик се у српској употреби ме"ао с елементима наро!но$ $овора, постепено се срби#ирао, !ајући т#в. славеносербски је#ик, али он је све !о Доситеја са'увао своје и#ра#ито рускословенско обележје. У# рускословенски, у ре&им слу'ајевима употреб/аван је и наро!ни је#ик. 4уски утиај !оминантан је и у књижевности и у свим !ру$им областима културно$ и верско$ живота. (оласти'ка $имна#ија . о#а'инско$ у ремским арловима било је прво жари"та рускословенске књижевности. И# ње је потекло неколико при$о!ни( песама и прва српска !рама, )рае!окоме!ија о ару Уро"у . о#а'инско$, писана на тринаестеру, по у#ору на је#уитске барокне моралитете, о!авно о!омаћене у 4усији, а и#ве!ена на "колској све'аности 178G. ?ена тема није само су!бина после!ње$ српско$ ара не$о и елокупна српска историја о! први( емањића !о оснивања карлова'ки( "кола. 5сновна је мисао !раме просветите/скаA само "кола и наука, а не ратни успеси, мо$у рбима повратити нека!а"њу славу. а ра#лику о! старе књижевности, у којој је сти( био !оста ретка појава, у књижевности рускословенско$ !оба пое#ија #ау#има веома важно место. а#ива се
82
Јован Деретић, Историја српске књижевности
оби'но у'еном или "колском пое#ијом а у после!ње време и барокном пое#ијом. 4а#вила се иск/у'иво по! утиајем руске и украјинске пое#ије 17. века преко њи( је !о"ао њен $лавни сти(, т#в. по/ски тринаестера, као и особен на'ин пре#ентирања пое#ије. %есме се укра"авају орнаментима, $равирама, сти(ови се и#!вајају у посебне $ра-и'ке елине, пое#ија се у!ружује са сликарством. %остоји и !ру$а врста песама, песме #а певање, кантови, у којима се смењују сти(ови ра#ли'ите !ужине. )ематика је!ни( и !ру$и( нај'е"ће је при$о!на а стил реторско0пане$ири'ки. Zесте су по(валне песме у славу истакнути( ли'ности, #атим песме на рели$ио#но0моралне теме, али највећи #на'ај имају ро!о/убиве песме. 5не се о!ликују снажним историјским осећањем и полити'ком тен!енио#но"ћу. рпски песнии (оће !а покажу како рби нису наро! бе# историје, како је нека!а постојало моћно српско арство 'ији је ле$итимни насле!ник српска рква. Је!на о! на"и( први( и нај#на'ајнији( књи$а то$ !оба, темато$ра-ија Eристи-ора Yе-аровића :17G1<, #борник $рбова обја"њени( сти(овима, !опуњен #бирком портрета српски( вла!ара и !вема !ужим по(валним песмама, поникла је и# такво$ расположења. ај#на'ајнији писи рускословенске епо(е јесу Јован 4ајић и а(арије 5р-елин. Иако савремении, ро&ени 'ак исте $о!ине, то су !ва писа ра#ли'ите и!еоло"ке и књижевне оријентаије. Јован 4ајић :172601>+1<, у'еник ијевске !у(овне ака!емије, теоло$ по обра#овању, о! 1772. калу&ер и ар(иман!рит манастира ови/а, написао је ви"е списа теоло"ко$, историо$ра-ско$ и књижевно$ карактера, ме&у којима се и#!вајају рели$ио#но0морални ант о воспоминанију смрти, але$оријско0историјски спев на наро!ном је#ику Бој #маја са орлови :1>F1<, #бирка морални( при'а Wветник :1>+2<, преве!ени( с нема'ко$, прера!а !раме о#а'инско$ о Уро"у B и монументална Историја ра#ни( славенски ( наро!ов, најпа'е Бол$ар, Eорватов и ербов :#авр"на 176>. а објав/ена у 'етири тома 17FG0@<. ао истори'ар 4ајић је нај#на'ајнији пре!ставник српске историо$ра-ије 1>. века која, и#ме&у Бранковића и 4ајића, обу(вата јо" неколико имена :%авле Јулина, 3асилије %етровић, имеон он'аревић, имеон %и"'евић и !р.<. ористио се ра#ним !омаћим и страним и#ворима, а $лавни су му ослона Бранковићеве Eронике. вр(а је ње$ова !ела ро!о/убива и просветите/ска. 5н слави успе(е српски( вла!ара у управ/ању !ржавом, у ратовима, а критикује и( #бо$ не!ово/не бри$е а# "коле и науку. матра !а све несреће наро!а имају !ва и#вора, несло$у и непросвећеност. Иако некрити'на по мето!у, писана у# то неприступа'ним рквенословенским је#иком, Историја је #на'ајна како #а књижевност, #а њену тематску оријентаију према про"лости, тако и "ире, #а обликовање наионалне свести ко! нас. а(арије 5р-елин :1726017>@< у'инио је корак !а/е у мо!ерни#аији српске књижевности. вестрано об!арен, био је песник, сликар, истори'ар, -и#и'ар, писа "колски( у\беника ит!. ао песник, 5р-елин је нај#на'ајнија појава у српској пое#ији 1>. столећа. аписао је !есетак !ужи( песама, о! који( је нај#на'ајнија %ла' ербии :1761<, у !ве вер#ије, наро!ној и рквенословенској. )о је антиаустријска, антиклерикална, бунтовни'ка песма. 5р-елин је наји#ра#итији новатор ме&у на"им писима !о Доситеја. ?е$ов лавеносербски ма$а#ин :3енеија, 176>< први је поку"ај
88
Јован Деретић, Историја српске књижевности
'асописа ко! Јужни( ловена и прва на"а световна, $ра&анско0просветите/ска књи$а. ајопсежније 5р-елиново !ело је Yитије %етра 3елико$ :1772<, прва словенска моно$ра-ија о руском ару, у 'ијем је лику отеловио и!еал просвећена монар(а, јунака -илосо-ске мисли 1>. века.
BF Про)већено)т и ое$и нове %(и4евно)ти
ве !о 7+0и( $о!ина 1>. века српска просвета и књижевност #а!ржале су претежно рквени карактер. %ромене које су та!а наступиле !о"ле су и#вана, по! притиском. ултурна и рели$ио#на оријентаија рба према 4усији није о!$оварала интересима Dустрије, као "то јој није о!$оварала ни 'ињениа "то су рби живели у некој врсти полити'ке и културне и#олаије, и #ато је пре!у#ела кораке !а и( "то 'вр"ће ук/у'и у !ру"твено0полити'ки и културни живот монар(ије, !а и( инте$рира. У том су и/у 7+0и( $о!ина, #а вла!е =арије )ере#ије, и#вр"ене #на'ајне ре-орме у српском !ру"тву уместо рквени( створене су $ра&анске "коле, укинути су неки манастири, рквени пра#нии све!ени су на минимум, у Бе'у је отворена "тампарија #а рбе :177+<. )е мере, упркос отпору на који су наи"ле у наро!у, о!и$рале су #на'ајну уло$у у ра#воју српско$ !ру"тва и српске културе. 5не су отвориле пут новим, световним утиајима и про!ору #апа!не културе ме&у рбе. а! је ар Јоси- CC, у тежњи !а елу империју уре!и у скла!у с -илосо-ском !октрином просвећено$ апсолути#ма, спровео исте или сли'не ре-орме у елој !ржави, по себно ка! је 'увеним %атентом о толеранији и#је!на'ио пре! #аконом све вероисповести у #ем/и, тај покрет о!о#$о !обио је о!у"ев/ене присталие ме&у напре!ним рбима. Јо#е-ини#ам као антиклерикални, просветите/ски покрет обу(ватио је све наро!е Dустрије, али је мож!а управо ко! рба наи"ао на најпово/нији пријем. а"а књижевност ук/у'ује се преко ње$а у "ироки покрет европске просвећености. У њу про!иру најважније просветите/ске и!еје и тежњеA !емократи#аија културе, -илосо-ска критика стварности, оријентаија на морална и полити'ка питања, с(ватање науке као светлости која ослоба&а 'овека и# мрака не#нања, осу!а верски( $оњења и при(ватање толераније као основу просвећене политике. )е и!еје испо/иле су се већ у после!њој -а#и ра!а а(арија 5р-елина, о! лавеносербско$ ма$а#ина :176><, али та!а нису имале веће$ !јека. ?и(ов пуни живот у на"ој књижевности по'иње тек с појавом Доситеја 5бра!овића, нај#на'ајније$ на"е$ писа 1>. столећа, #а'етника нове српске књижевности. До)итеј О'ра&овић
Доситеј :кр"тено име Димитрије< 5бра!ови ћ :178F01>11< не сам књижевним ра!ом не$о и животом на карактеристи'ан на'ин обележава велик преокрет који !ожив/ава српски наро! у после!њим !еенијама 1>. и по'етком 1F. столећа. 4о&ен у Zакову :!ана"ња 4умунија<, рано остав"и бе# ро!ите/а, он је јо" као !ете испо/ио !ве своје велике /убави, према књи$ама и према путовањима. %о! утиајем света'ки( житија, која је са стра"ћу 'итао, оти"ао је у манастир Eопово на Xру"кој $ори :17@7<, $!е се #амона"ио а након три $о!ине, ра#о'арав"и се у калу&ерски живот, побе$ао је и#
8G
Јован Деретић, Историја српске књижевности
манастира. еколико $о!ина боравио је по српским селима у северној Далмаији као у'ите/. 5!атле је отпутовао у $р'ке крајеве :176@
2< на универ#итетима у Eалеу и Tајпи$у слу"ао је пре!авања !ве $о!ине, а #атим по"ао !а/е на #апа!, у !ве европске метрополе, %ари# и Tон!он обила#ио је потом ра#не нема'ке крајеве, посетио #апа!ну 4усију, а о! 17>F. на !уже се време настанио у Бе'у. а тим путовањима Доситеј је стекао "ироко обра#овање и нау'ио мно$е је#ике, #нао је оба класи'на је#ика, $р'ки и латински, а о! живи(, поре! румунско$, који је нау'ио јо" у !етињству, * италијански, нема'ки, -рануски, ен$лески и !ру$е. И# Бе'а је пре"ао у )рст :1>+2<, $!е су $а тамо"њи рби по#в али #а у'ите/а. Интересовао се #а прилике у устани'кој рбији о! по'етка, скуп/ао помоћ устаниима, а #атим и сам пре"ао у рбију :1>+7<, $!е је су!еловао у полити'ком, културном и !ипломатском животу #ем/е. Умро је као први министар :Uпопе'ите/U< просвете у првој устани'кој вла!и. њижевним ра!ом Доситеј се по'ео бавити јо" у Далмаији, $!е је оставио неколико списа, ме&у којима је нај#на'ајнија Ижиа :177+<, књи$а по -орми и и!ејама у !у(у рквене тра!иије, али написана на 'истом наро!ном је#ику. ије!но о! ти( !ела није "тампао. њижевно0просветите/ски ра! на "ироком наионалном плану и на новим основама #апо'ео је 17>8, објав/ивањем %исма Eаралампију и Yивот и прик/у'енија. %рво је ње$ов просветите/ски мани-ест. У њему је о!баио рквенословенски као наро!у нера#ум/ив је#ик и #аложио се #а уво&ење наро!но$ је#ика у књижевност. У !ру$оме је описао свој живот, и#нео !ожив/аје сво$ !етињства и мла!ости. акон пет $о!ина !ао је про!ужетак то$ !ела :17>><. Доситејев Yивот и прик/у'енија пружа и ви"е и мање о! оби'не аутобио$ра-ије. епотпуно и оску!но у и#но"ењу поје!иности и# пи"'ева живота, непоу#!ано у 'ињениама и (роноло$ији, ово !ело у ствари !оноси у аутобио$ра-ском оквиру најпотпунију експликаију Доситејева просветите/ско$ у'ења примењено$ на српске прилике. У првој U'астиU, !о бекства и# Eопова, Доситеј се само овла" #а!ржава на својим !ожив/ајима !а би пово!ом њи(, у облику -илосо-ско$ !ијало$а или наравоу'енија, и#ложио своју и!еоло"ку критику манастира, мона"тва, наро!но$ сујеверја и !ру$и( појава, с је!не, те ра#вио своје и!еје о слобо!ном ми"/ењу, васпитању поје!инаа и просвећивању наро!а, с !ру$е стране. амо су поје!ини !елови наративно "ире ра#вијени било на ане$!отско0(умористи'ки на'ин било у ви!у патети'не сентименталне исповести. Дру$а U'астU, $!е су обу(ваћена Доситејева путовања, написана је у епистоларној -орми, карактеристи'ној #а европску књижевност !ру$е половине 1>. века састоји се о! !ванаест писама упућени( непо#натом, по свој прилии и#ми"/еном пријате/у. Доситејева путни'ка писма пуна су свакојаки( #$о!а, испри'ани( (умористи'ки или у сентименталном тону, сусрета са #ем/ама и /у!има, портрета ли'ности, о!у"ев/ени( пане$ирика пријате/ству и пријате/има. Dко се #а први !ео може рећи !а је пре све$а -илосо-ски и пе!а$о"ки
8@
Јован Деретић, Историја српске књижевности
#аснована књи$а о просвећивању наро!а, !ру$и је !ео превас(о!но књижевни текст, посвећен пријате/ству и /убави ме&у /у!има. 5стала Доситејева !ела на!ове#ују се на ње$ову аутобио$ра-ију, ра#вијајући !а/е њене и!ејне и књижевне интеније. овјети #!раво$а ра#ума :17>G< са!рже пет 'ланака, и то три трактата и# етике * о /убави, врлини и пороку * и !ва аутобио$ра-ски #аснована есеја, у којима је и#нео #аним/иве по!атке о свом књижевном ра!у и !а/е ра#вио практи'ну страну сво$ просветите/ско$ у'ења. У# аутобио$ра-ију, нај#на'ајније Доситејево !ело Басне :17>>< !оносе велик и#бор и# бо$ате тра!иије е#оповске басне. Иако прево&ене с ра#ни( је#ика и о! ра#ни( аутора, о! #опа !о Tесин$а, све Доситејеве басне ме&усобно су веома сли'не, у поступима и#ла$ања, у компо#иији, у стилу, "то $овори о томе !а се на" баснописа у својој обра!и пона"ао сасвим слобо!н о, као прера&ива', а не као прево!ила. У Баснама је Доситеј не само врстан припове!а' не$о и мислила, моралиста. ваку басну пропратио је есејисти'ким коментаром, наравоу'енијем. )у он расправ/а о свим темама сво$ у'ења, уносећи мно"тво примера и# живота, историје, митоло$ије, књижевности, као и наро!не пословие, сентеније, наво!е и# класика, тако !а наравоу'енија, у# аутобио$ра-ију, пре!став/ају нај#аним/ивије и најори$иналније Доситејеве ставове. 5! каснији( Доситејеви( !ела најважније је обраније ра#ни( наравоу'етиј/ни( ве"'еј, у !ва !ела. %рви !ео :17F8< са!ржи ра#ли'ите саставе ра&ене према страним, највећим !елом ен$леским и#ворниимаA исто'ња'ке, але$оријске и сентиментално0 моралне приповетке, је!ну коме!ију :о! Tесин$а<, био$ра-ије ократа и Dристотела, ви"е есеја и# практи'не -илосо-ије, !ва есеја о UвкусуU у којима, први пут ко! нас расправ/а о питањима естетике и теорије књижевности. Дру$и !ео, с насловом =е#има, и#и"ао пост(умно :1>1><, пло! је пи"'еве интелектуалне #релости. ајвећим !елом то је #бирка есеја, и то ори$инални( :најважнији суA о књижевном је#ику, о 'овеку0ма"ини, о !ужном по"товању наука<, у којима је Доситеј !ао #авр"ни, мисаоно и теоријски најпро!уб/енији и#ра# неким о! своји( $лавни( -илосо-ски( тмаA о слобо!ном, крити'ком ми"/ењу, о о!носу ра#ума и во/е, ра#ума и морала, ра#ума и #а!ово/ства, о бо$у и приро!и, о 'овеку и ње$овој су!бини, о проблемима васпитања, !оти'ући се у#$ре!но и та!а"њи( српски( прилика. Доситејево !ело пре!став/а својеврсну, просветите/ску симбио#у -илосо-ије и књижевности. 5сновни и/ сво$ ра!а Доситеј је с(ватио као пропа$ан!ну науке, припремање српско$ наро!а !а при(вати науку. матрао је !а се тај и/ може постићи само по! је!ном претпоставком * !а /у!е нау'е !а се користе својим приро!ним !аром, #!равим ра#умом, !а се оспособе !а слобо!но мисле и расу&ују. Uлобо!но мислитиU #на'и пре све$а Uслобо!но приступитиU свакој ствари, бе# стра(а о! ауторитета, бе# пре!расу!а, #атим сумњати и истраживати :Uпо'ињемо сумњатиU, сли'но Декарту по#ива Доситеј<. ајви"и облик слобо!но$ ми"/ења јесте нау'но0 крити'ко ми"/ење #асновано на принипу кау#алитета :U#а"то је "то тако а не !ру$оја'е билоU<. %ола#ећи о! на'ела крити'ко$ ми"/ења, Доситеј је и#нео при'у о свом животу, о својим #аблу!ама и осве"ћивању, о својим обра#овним путовањима, као пример који је, истовремено поу'ан и карактеристи'ан #а српске прилике, пружао
86
Јован Деретић, Историја српске књижевности
моралне поуке :Uсовјете #!раво$ ра#умаU< о пона"ању поје!инаа и !ру"тва, !ао -илосо-ску критику оби'аја, нарави и институија српско$ !ру"тва :посебно је #на'ајна ње$ова критика манастира< и и#ложио "ирок про$рам #а ре-орму на"е$ !ру"тва и на"е културе према раионалисти'ким и просветите/ским обрасима. =но$острукост про$рама и ра#ноликост сре!става којима се служио у својој просветите/ској пропа$ан!и у'инили су Доситеја и књижевно веома сложеном појавом. о! ње$а се 'ка у је!ном истом !елу мо$у срести партије стилисти'ки ра#ли'ито обликованеA !ијало"ка и есејисти'ка ра#матрања о ра#ним -илосо-ским темама, реалисти'ки и (умористи'ки прика#ани карактери и #бивања, сентименталне исповести. Иако обимном невелико, ње$ово !ело вр"ило је у свом времену -ункију не је!но$ писа не$о бе#мало еле је!не књижевности. 5но је било и наука, и -илосо-ија, и бесе!ни"тво, носило је у себи и !и!актику, и критику, и #абаву, кретало се у свим $лавним правима књижевности сво$ !оба и обу(ватало све основне жанрове еру!итско0популари#аторске и поу'не литературе, као и клие сложенији( књижевни( -орми. Било је истовремено и есејистика и припове!на про#а и пое#ија. К(и4евно)т До)итејево/ &о'а
Доситеј је раскинуо с ви"евековном рквенословенском тра!иијом и #апо'ео ново, $ра&анско !оба на"е књижевности. ао и сваки велик по'ета, он ће остати трајно присутан у !а/им књижевним кретањима. У после!њим !еенијама 1>. и по'етком 1F. столећа :!о 3ука< ње$ова је !оминаија апсолутна. Јо" та!а је и#ре'ена мисао !а елу ту Uс'аст/иву епо(у треба Доситеовом на#ватиU. њижевни ра! !ру$и( писаа би је у најте"њој пове#аности с Доситејевим. њижевност се ра#вијала у #наку !а/е ра#ра!е ње$ова културно$ и књижевно$ про$рам. %оје!ини писи постав/али су себи као $лавни #а!атак !а ура!е оно "то је Доситеј истакао као најнеоп(о!нијеA !а прево!е или пи"у књи$е #а које је он рекао !а и( треба превести или написати. У свом ра#витку књижевност то$ !оба прола#и кро# исте етапе као и само Доситејево !ело. 5сам!есети( $о!ина, у јеку јо#е-ини#ма, непосре!но после Доситеја, јавило се неколико писаа који су !еловали у истом јо#е-инисти'ком !у(у као и он, а !елими'но и по! ње$овим утиајемA Јован =у"катировић :17G801>+F<, #на'ајан наро'ито по књижии %ри'е или по простому пословие :17>7<, првој #бири не сам пословиа не$о и наро!ни( умотворина уоп"те у српској књижевности =и(аило =аксимовић, писа књижие (умористи'ко0сатири'ни( а-ори#ама =али буквар #а велику !еу :17F2<, #а'етник сатире у на"ој књижевности мануел Јанковић :17@>017F2<, који прево!и и посрб/ава коме!ије с нема'ко$ и италијанско$. %оре! јо#е-инисти'ко$ антитра!иионали#ма и антиклерикали#ма, свим овим писима #аје!ни'ко је и то "то пи"у скоро 'истим наро!ним је#иком, сасвим у !у(у на'ела које је прокламовао Доситеј у %исму Eаралампију. ај!а/е је у томе оти"ао Јанковић, који је на је!ном месту и#јавио !а он не пи"е Uу славенском не$о у материном је#икуU, јер није Uлавјанин не$о рб/инU. Ду(овна клима у Dустрији коренито се и#менила после смрти Јоси-а CC, а с њом се у великој мери променила и књижевност. %иси "то се јав/ају у после!њој
87
Јован Деретић, Историја српске књижевности
!еенији 1>. и првој !еенији 1F. столећа ра#ликују се о! ранији( као "то се ра#ликује Доситеј и# обранија о! Доситеја и# Yивота и прик/у'енија и Басана. )им писима не!остаје борбен, крити'ки, слобо!оуман !у( јо#е-иниста. И!еја просвећивања остаје и !а/е оријентаиона та'ка 'итаве књижевности, али она се остварује !рук'ијеA поу'авањем и моралисањем а не критиком. И у о!носу према наро!ном је#ику у'ињен је крако на#а!. еки су се писи вратили рквено0словенском, !ок су !ру$и прои#во/но ме"али рквенословенски и наро!ни, "то је !овело !о је#и'ке кон-у#ије, против које ће устати 3ук ара\ић. У основним књижевним тежњама сви они се ипак најнепосре!није на!ове#ују на Доситеја. У !елу #а'етника на"е нове књижевности !о"ле су !о и#ражаја !ве $лавне !у(овне и књижевне тен!еније 1>. векаA раионалисти'ко просветите/ство и сентиментали#ам. Иако је био о!у"ев/ен поклоник Uпросве"тено$ ра#умаU, Доситеј је ви"е пута пока#ао !а има осећања #а истине U'увствително$ сраU. У ње$овим !елима, напоре!о с партијама раионалисти'ко0просветите/ско$ карактера, које претежу, нала#имо емоионално0поетске -ра$менте у којима препо#најемо неке о! најважнији( рта сентиментали#ма као "то суA вели'ање осећања, и!еали#аија наро!а, култ приро!е и у ве#и с тим ра#вијен смисао #а пеј#аж, емоионалне и#ливе, исповест ит!. Доситејеви у'ении и сле!бении ра#вили су !а/е управо ту страну ње$ова !ела, тако !а је сентиментали#ам постао вла!ајући стил епо(е савремении су му !али и карактеристи'ан на#ив * Uслатки стилU. 5н се ра#вио у свим књижевним врстама, а најпотпуније у роману. 5! сви( мо!ерни( књижевни( врста роман се најраније појав/ује у на"ој књижевности, најпре преве!ени :3ели#ар о! =армонтела 1776, 4обинсон русо о! Данијела Де-оа 17FF. и !р.<, а #атим, по'етком 1F. столећа, с Dтанасијем тојковићем :177801>82< и =илованом 3и!аковићем :17>+01>G1<, и ори$инални. Dтанасије тојковић, по#натији ина'е по великој Xисии, написао је !и!акти'ко0и!или'ни роман Dристи! и атаија :1>+1<, којим #апо'иње ова врста у на"ој књижевности. а ње$а се на!ове#ује 3и!аковић. ?е$ови романи, о! који( су најпо#натијиA Усам/ени јуно"а :1>1+<, 3елимир и Боси/ка :1>11<, `убомир у Јелисијуму, у три !ела :1>1G, 1>17, 1>28< и асија ариа :1>27<, пре!став/ају контаминаију по#ноанти'ко$ /убавно$ и барокно$ вите"ко$ романа, али у њима има и елемената сентиментално$ и пе!а$о"ко$ романа 1>. столећа. ?и(ови јунаи оби'но су растав/ени /убавнии или и#$уб/ени сро!нии који се траже, лутајући по свету а ка! се на&у, најпре се не препо#нају. 3и!аковићевој популарности најви"е је !опринело то "то он такве типске -абуле сме"та у српски сре!њи век, "то обра&ује моралне и сентименталне теме које је ко! нас о!омаћио Доситеј, "то је бо/е о! сви( по$о!ио тон и !у( т#в. Uслатко$ стилаU. 3и!аковић је и#вр"ио велики утиај на !а/и ра#витак српско$ романа. У првом половини 1F. века јавило се ви"е писаа који, по у$ле!у на ње$а, пи"у романе с темама и# српске историје. ?е$ов утиај осећа се и ко! терије, Dтанаковића и И$њатовића, који су српски роман по!и$ли на већи књижевни и уметни'ки ниво. =орали#аторско0сентиментална нота карактеристи'на је и #а Јоакима 3ујића :177201>G7<, ор$ани#атора на"е$ по#ори"но$ живота, Uоа српско$ театраU. а потребе по#ори"ни( !ружина које је стварао прево!ио је и прера&ивао !раме нема'ки( писаа,
8>
Јован Деретић, Историја српске књижевности
наро'ито та!а 'увено$ оебуа. 3ујићеве UпосрбеU настав/ају се на Јанковићеве поку"аје и 'ине корак !а/е према ори$иналној !рами, 'ији је твора Ј. . %оповић. 5во ра#!об/е #апо'ето Доситејевом аутобио$ра-ијом #на'ајно је и по !ру$им аутобио$ра-ијама. У 4усији и на руском је#ику настали су опсежни И#ве"т аји о !ожив/ајима имеона %и"'евића :1781017F7<, је!на о! нају#бу!/ивији( књи$а о су!бини на"е$ наро!а, с епски ра#вијеним #бивањима на "ироком простору о! 4ајне !о =оскве и о! аве и Дунава !о еве, с мно"твом романсијерски !ати( ликова и снажни(, !рамати'ни( ситуаија. ?оме се послужио Wрњански у писању сво$ велико$ романа еобе. Dутобио$ра-ије су писали и Јоаким 3ујић, =илован 3и!аковић, #атим по#нати просветни !обротвор ава )екелија :176101>G2< и !алматински калу&ер 9ерасим елић :17@201>2><. 3и!аковић је описао само своје !етињство, и то истим поетским, сентименталним стилом који о!ликује ње$ове романе, али уметни'ки мно$о успе"није. 5п"ирно и #аним/иво елићево Yитије о!у!ара о! остали( о!суством основни( обележја епо(е, славеносербско$ је#ика, !и!акти#ма и сентименталности. 5н пи"е је!рим наро!ним је#иком на на'ин који најви"е по!сећа на стил 3укове про#е. У овом перио!у имамо и #а'етке српске -илоло$ије. Доситејев у'еник, рбин и# Eрватске, %авле оларић :177F01>21<, писа популарни( нау'ни( и -илосо-ски( !ела, и песник, бавио се, у# остало, историјом српско$ и (рватско$ писма и "тампане књи$е и #апо'ео с и#!авањем сре!њовековни( писани( споменика. Дру$и рбин и# Eрватске ава =рка/ :17>801>88<, у расправи ало !ебело$ јера: либо а#буко протрес< :1>1+<, !ао је пројект ре-орме српске а#буке #аснован на на'елу Uпи"и као "то $овори"U. Исте $о!ине =рка/ев !ру$, Босана Tука =илованов :17>G01>2><, у расправи 5пит настав/ења о србској сли'норе'ности и сло$омерију или просо!ији, у# сли'ан пројекат а#буке, и#лаже први пут ко! нас систем српске верси-икаије. војим #ала$ањем #а наро!ни је#ик и -онетско писмо =рка/ и =илованов утиај су на 3ука ара\ића, који је с обојиом био у ли'ним, пријате/ским ве#ама. Сенти-ента+и)ти%а и %+а)и$и)ти%а ое,ија
ентиментали#ам као основни стил епо(е, иако претежно лирски обојен, потпуније се и#ра#ио у поетској про#и не$о у пое#ији. Је!ини #на'ајнији песник ме&у сентименталистима 9ри$орије )рлајић :176601>11<, поре! прево!а у сти(у и про#и објав/ени( на рквенословенском је#ику, оставио је неколико песама на наро!ном је#ику и у наро!ном !у(у. Tирске песме је писао спора!и'но и =илован 3и!аковић, неке је уметао у своје романе. ентиментали#му је блиска т#в. $ра&анска пое#ија, која пре!став/а прела# и#ме&у наро!не и уметни'ке пое#ије. )о је пое#ија #а певање, нај'е"ће анонимна по свом пореклу, која се "ирила преко рукописни( песмариа. )ематски је врло ра#новрсна, има рели$ио#ни(, војни'ки(, при$о!ни(, /убавни(, сатири'ни( песама. У /убавним песмама, који( је најви"е, преплићу се петраркисти'ки елементи с мотивима и и#ражајним сре!ствима наро!не лирике. У сатири'ним песмама, које су најбо/е, има живо$ осећања #а стварност и (умор. Иако уметни'ки нера#вијена, ова пое#ија
8F
Јован Деретић, Историја српске књижевности
о!и$раће #на'ајну уло$у у !а/им песни'ким токовима, наро'ито у ра&ању на"е $ра&анске лирске романтике. ?ен утиај најви"е је приметан ко! Бранка и маја. %рви превас(о!но песни'ки права у српској књижевности био је класии#ам. 5н по'иње већ >+0ти( $о!ина 1>. столећа с !и!акти'ким и ро!о/убивим песмама Dлексија 3е#илића :17@8017F2<, а кона'ан облик !обија у првој !еенији 1F. столећа у !елу Tукијана =у"ико$ :177701>87<, ар(иман!рита манастира ]и"атова, касније $орњокарлова'ко$ вла!ике. ?е$ов је класии#ам "колско0#анатско$ типа, настао на основу "колско$ упо#навања с латинском пое#ијом. Tукијан је у српску пое#ију унео Uримски ра#мерU :сти( и стро-е по класи'ним обрасима<, највећи број песама испевао је у алкејској стро-и, коју је при(ватио о! Eораија, сво$ $лавно$ песни'ко$ у'ите/а. %исао је при$о!не, пане$ири'ке о!е у славу истакнути( савременика, #атим епистоле, екло$е, епи$раме ит!. И#ражавао је ро!о/убива осећања и просветите/ске и!еје. ајпо#натије су му песме про$рамско$ карактера 9лас наро!о/упа и 9лас (ар-е "и"атова'ке. У неке песме уносио је ли'не мотиве, певао о нево/ама "то су $а снала#иле, о нера#умевању сре!ине :5!е самоме себи<. =у"ики је прва и#ра#ита песни'ка ин!иви!уалност у српској књижевности. И#вр"ио је велик утиај на на"у пое#ију и створио песни'ку "колу кро# коју су про"ли $отово сви на"и песнии прве половине 1F. столећа. %о страни о! ове !ве струје, класиисти'ке и сентименталисти'ке, стоји и#вестан број песника или песни'ки( остварења. Је!ну скупину 'ине простонаро!ни песнии који пи"у ро!о/убиве и рели$ио#не спевове у наро!ном !у(у, опона"ајући сти( наро!не пое#ије :3ићентије 4акић, 9аврило ова'евић, =илован 3и!аковић<. Дру$у, важнију скупину 'ине песнии, претежно и# #апа!ни( на"и( крајева, који су тражили у#оре у европској, посебно у италијанској пое#ији. Док ко! Tукијана имамо класи'не обрасе, ови песнии не$ују романске песни'ке обликеA сонет, октаву, терину. У# %авла оларића, =рка/а и =илованова, који су писали и песме, ту су јо" !ва песникаA Јован До"еновић :17>101>18<, који је прево!ио и опона"ао италијанске песме :Tири'ескије пенија, :1>11<, и Јован %а"ић :177101>GF< , по#ни петраркист велике пло!ности :о'иненија песнословск а, 1>27, с ви"е о! 11.+++ сти(ова<, о! које$ је остало ви"е песама стварне вре!ности.
F К+а)ина ре&а%$ија наро&не еи%е
У !ру$ој половини 1>. и по'етком 1F. столећа наро!на песма #аје!но с !ру$им облиима усмено$ стварала"тва живи несмањеном сна$ом на елом по!ру'ју патријар(алне културе. пска песма као највернији пратила историје !ожив/ава проват у устани'кој рбији. 3ук је истакао !а се на"е јуна'ке песме Uнајви"е и најжив/е пјевају по Босни и Eере$овини и по Wрној 9ори и по јужним бр!овитим крајевима рбијеU, !ок се у !оњем, равни'арским областима постепено $убе !а би на северу, преко аве и Дунава, скоро сасвим и"'е#ле. %а ипак, на"а наро!на епика !обила је свој #авр"ни, класи'ни облик, у којем је ми !анас по#најемо и !ожив/авамо, управо на по!ру'ју које је 3ук о#на'ио као епски мање активно. 3укови велики пева'и
G+
Јован Деретић, Историја српске књижевности
били су ро!ом с епски најпро!уктивније$ по!ру'ја :тамо је, уосталом, била старина и 3укова и већине устани'ки( војво!а< али сви су они про"ли кро# устанак, певали о устанку и своје песме саоп"тавали после устанка :неки о! њи( као устани'ке и#бе$лие у рему<. Дожив/ај устанка основа је на којој су они и#$ра&ивали своју ви#ију наро!не про"лости. Је!инство класи'не, вуковске епике #аснива се на је!инству те ви#ије, на #аје!ни'кој свести 3укови( пева'а о српској историји као је!инственом току о! немањићки( времена преко косовски( и покосовски( #бивања, =арка ра/евића, (ај!у'ки( и уско'ки( 'етовања !о устанка као оп"тенаро!но$ покрета. авр"на устани'ка, вуковска ре!акија на"е јуна'ке пое#ије са!ржи у ствари епску, поетску историју српско$ наро!а. Е)%а ове)ни$а )р)%о/ наро&а
Истори'ност наро!не епике о$ле !а се у памћењу 'итави( историјски( епо(а и у оп"тој свести о пове#аности ме&у !о$а&ајима и временима кро# историју. Упркос томе "то је у свом ра#воју остала на нивоу епске песме, "то није !ости$ла ступањ епоса, на"а јуна'ка епика 'ини је!инствену епску повесниу, у којој поје!ине песме !обијају свој пуни смисао тек ка!а се уклопе у веће епско0историјске елине. 3ук је и#!војио три такве елине, у стари три епо(е српске историје, и на#вао и( песмама најстарији(, сре!њи( и најновији( времена. У оквиру њи( песме се окуп/ају око поје!ини( ли'ности, !о$а&аја или мањи( временски( ра#!об/а, по кру$овима или иклусима, како се ове тематско0историјске скупине оби'но на#ивају у "колским приру'ниима. Јуна'ке песме најстарији( времена обу(ватају историју сре!њовековне рбије о! емање !о после!њи( !еспота. 5не се ра#ликују по постању и по историјском сећању. ајмање и( је са'увано о најстаријем, немањићком ра#!об/у. %есме у којима се пева о емањи и ави новије$ су порекла, и у њима нема ни'е$ историјско$. ајстарији !о$а&ај о којем се са'увао неки спомен у наро!ној песми јесте рат с Бу$арима #а време те-ана Де'анско$ :Бан =илутин и Дука Eере$ова<. И#$ле!а !а стварна епска историја по'иње с епо(ом у којој српска !ржава !ожив/ава вр(уна моћи а о!ма( #атим бр# распа!. До$а&аји око арева Ду"ана и Уро"а и њи(ове властеле 'ине основу преткосовско$ тематско$ кру$а, којим по'иње сре!њовековна епопеја. 5! преткосовски( песама епска историја ра#вија се у !ва напоре!на токаA први 'ини о$роман иклу с песама о =арку ра/евићу, а !ру$и во!и преко кне#а Tа#ара у косовски кру$ и у кру$ове песама о покосовским јунаима све !о сремски( !еспота. %рви поетско0историјски ток открива су!бину јужно$, маке!онско$ !ела немањићке !ржаве, а !ру$и * историју рбије и !ру$и( постнемањићки( !ржава !о њи(ова па!а по! )урке. %рем!а са!рже ви"е ле$ен!арно$ не$о историјско$, преткосовске песме са'увале су нека #на'ајна обележја времена о којем певају, "то пока#ује !а је и ова, најстарија епо(а наро!не песме упамћена. еке карактеристи'не теме немањићке рбије и њене !у(овне културе !обиле су место у њимаA отимање властеле око власти после Ду"анове смрти :Уро" и =рњав'евићи<, неимарство сре!њовековне рбије :и!ање ка!ра, и!ање 4авание<, манастири Uна"и( стари( ара #а!ужбинеU, као најлеп"и украс српске #ем/е :=ило" у Tатинима<. У приступу неимарској теми наро!ни песник
G1
Јован Деретић, Историја српске књижевности
креће се и#ме&у ле$ен!е и историје. и!ање ка!р а има митски !ек орA вила Uса планинеU не !опу"та !а се са$ра!и $ра! !окле $о! се не принесе /у!ска жртва као откуп. У !ру$ој варијанти и!ање 4авание, уло$у виле преу#имају ареви "ураи, !евет Ју$овића, који бла$о намењено $ра!њи манастира присвајају себи. еколико песама и# преткосовско$ кру$а спа!ају у највеће !омете на"е јуна'ке епике. Yени!ба Ду"анова је!на је о! њи(. )ра!иионални мотив жени!бе с препрекама обра&ен је у њој на (умористи'ки на'инA сре!њовековни вите# преру"ава се у неу$ле!на слу$у, Бу$арина и тако преру"ен лако, $отово и$рајући се, ре"ава све #а!атке које !ру$и не смеју, а о! ње$а нико не о'екује !а и( може ре"ити. %есма Yени!ба кра/а 3ука"ина, насупрот прет(о!ној, $ра&ена је у елини на о"трим и !рамати'ним контрастимаA !ивски јунак =ом'ило с крилатим коњем супротстав/ен је ж$о/аву кра/у 3ука"ину, племенита Јевросима * неверној 3и!осави, питоми ска!арски пеј#аж * врлетном %ирлитору. ли'но библијској Далили, UкујаU 3и!осава иску"ава мужа !е се крије тајна ње$ове сна$е те тако омо$ућава !а непобе!иви јунак бу!е савла!ан о! слабије$. Ипак, песма се #авр"ава тријум-ом прав!еA неверниа бива кажњена, а кра/ се жени не женом, не$о сестром сво$а противника и с њом ра&а јунака на! јунаима, =арка ра/евића, који насле&уј е јуна"тво, сна$у и племенитост сво$а ујака. 5 3ука"ину и !војии ње$ове браће пева се и у већ споменутом и!ању ка!ра. 5ва песма, која спа!а ме&у најлеп"е, обра&ује !ревни мотив у#и&ивања /у!ске жртве у теме/е нове $ра&евине, #бо$ 'е$а су је мно$и осу&ивали као сурови и варварску. а она, у ствари, и кро# основни мотив и у контрасту с њиме и#носи потресну при'у о стра!ању бе#а#лени( и наивни( у свету $!е вла!ају лаж и превара. У песми Уро" и =рњав'евићи, у кома!ању арства после Ду"анове смрти, сусрећемо поново 3ука"ина и !ва ње$ова брата, али са!а ви"е у историјском !екору и уло#и. 5тимање Uо ту&е арствоU с(ваћено је у њој наивно, се/а'ки, као отимање око ту&е$ имања, али основна супротност тиме ни"та није умањена, супротност и#ме&у себи'ности у!ружене с наси/ем и најви"е прав!е која се не боји силе нити се осврће на крвно сро!ство и ли'не интересе, прав!е Uни по бабу ни по стри'евимаU. 5в!е треба истаћи и је!ну о! најобимнији( и најсложенији( наро!ни( песама, Бановић тра(ињу. ?ена се ра!ња !о!у"е #бива у пре!ве'ерје косовске битке али је основни сукоб постав/ен и ре"ен !рук'ије не$о у косовским песмама. %ојава ту&ина с(ваћена је у њој пре све$а као тренутак ка!а најо"трије !ола#е !о и#ра#а супротности унутар !ру"тва којем јунак припа!а као "то је, с !ру$е стране, тра!иионални мотив, неверство жене, само пола#на та'ка и освет/авању сложени( морални( о!носа ме&у /у!има. осовски иклус #ау#има сре!и"њи положај у сре!њовековној епопеји. 5н не обу(вата велик број песама али оне пока#ују 'вр"ћу ме&усобну пове#аност, све имају је!инствено ис(о!и"те. У косовским песмама, упркос томе "то су неке о! њи( са'уване само у о!ломима, на#иру се контуре је!инствене елине, епоса. ао и у сре!њовековним списима о кне#у Tа#ару, у косовским песмама најмање се $овори о самој битки. )ежи"те ка#ивања пренесено је на #бивања пре и на #бивања после битке. ве песме о !о$а&ајима пре битке $оворе у су"тини о истомA о !рами опре!е/ења #а борбу. 5на се ра#вија у неколико варијаија, у свакој о! њи( је!ан о! прота$ониста косовске !раме став/ен је пре! исту !илему * !а ли поћи у битку #а коју се унапре! #на !а је и#$уб/ена или и#бећи борбу по ену морално$ па!а. %рва је !илема Tа#ареваA он мора бирати и#ме&у ва#алне покорности султану или смрти на бојном по/у. У
G2
Јован Деретић, Историја српске књижевности
песми %ропаст арства српско$а Tа#арево опре!е/ење с(ваћено је као (ри"ћанско приволевање Uарству небескомеU. Дру$и к/у'ни моменат косовске !раме јесте опре!е/ење $лавно$а косовско$ јунака =ило"а 5билића, оклеветано$ вите#а, који (еројским по!ви$ом и смрћу !ока#ује своју исправност :нежева ве'ера и !р.<. ао антите#а =ило"у !ат је лик и#!ајника 3ука Бранковића. Tа#ар и =ило" $лавни су прота$онисти косовске !раме, њи(ово опре!е/ење #а борбу 'ини основиу косовске ле$ен!е. У њи(овој по#а!ини !ата су опре!е/ења !ру$и( косовски( јунака. =усић теван и# истоимене песме !ола#и на осово после битке, ка!а је све и#$уб/ено, па ипак ула#и у борбу и $ине. 5в!е је опре!е/ење #а борбу проистекло и# кнежеве клетве која са!ржи претњу најтежом ка#ном, ка#ном непло!ностиA Uо не !о&е на бој на осово^ о! руке му ни"та не ро!ило.U Бо"ко Ју$овић и# прво$ !ела песме Wар Tа#ар и ариа =илиа, иако је о! кне#а !обио ра#ре"ење о! #аклетве, о!бија !а остане на !вору, јер је осово #а ње$а испит вите"ке 'асти и !ужности. Исто 'ине и сва ње$ова браћа. ајви"е /у!ске вели'ине има у поступку не#на:т<но$ слу$е 9олубана и# исте песме, који косовски по#ив с(вата наивно, као #ов сраA UDл свом сру о!о/ет не може ^ !а не и!е на бој на осово.U У песмама које $оворе о #бивањима после битке у први план и#бијају они који су остали ко! кућаA супру$е, мајке, сестре, верение по$инули( јунака. осовски пора# с(ваћен је апокалипти'ки, као по$ибија сви(, и#у#ев они( који су и#!али с 3уком Бранковићем. а бојном по/у остали су само мртви и рањени. 9ласник који је !о"ао !а јави вла!арки о битки тако&е је у ранама. )а тоталност пора#а и свеоп"те по$ибије !ата је у !ру$ом !елу песме Wар Tа#ар и ариа =илиа те у песми Wариа =илиа и 3ла!ета војво!а. У !вема најлеп"им косовским песмама осовка !евојка и мрт мајке Ју$овића ви#ија пора#а пренесена је с колективно$ на ли'ни и поро!и'ни план. У обема жена :верениа о!носно мајка< лута по бојном по/у и ме&у мртвима тражи оне које је и#$убила. а ту епску основу на!о$ра&ена је !убока ту$а #бо$ $убитка најближи( и нај!ражи(, карактеристи'на #а женску наро!ну пое#ију, "то ове песме, наро'ито !ру$у о! њи(, у#!иже ме&у нај!уб/е и најпотресније песни'ке творевине еле на"е књижевности, усмене и писане. %есме о =арку ра/евићу, #а ра#лику о! косовски(, немају #аје!ни'ку -абуларно0компо#иијску окосниу. 5не су пове#ане иск/у'иво ликом јунака о којем певају. =арко ра/евић, историјски кра/ =арко, који је као турски ва#ал вла!ао у =аке!онији после =ари'ке битке и по$инуо у битки на 4овинама :18F@<, борећи се на страни )урака, по свему "то се о њему #на, историјски не мно$о #на'ајна ли'ност, постао је најпопуларнији јунак елокупне јужнословенске наро!не пое#ије. аро!ни пева'и по!арили су му !у$ живот, о! триста $о!ина, и у'инили $а савремеником и !ру$ом најистакнутији( јунака о! 1G. !о 16. века. %есме су са'увале мало историјски( по!атака о њему, али су ипак #апамтиле оно "то је најважнијеA ње$ову ве#у с епо(ом расула српско$ арства, у којем је ње$ов ота, кра/ 3ука"ин, о!и$рао најважнију уло$у, и ње$ово ва#алство с )урима. ајвећи број песама у #наку је ово$а !ру$о$ мотива. =арко је највећи наро!ни јунак и као таква о!ликује се не само и#у#етном телесном сна$ом не$о и најлеп"им моралним својствима, али истовремено он је прину&ен служити ту&ину, ратовати у турској војси и !елити ме$!ане као султанов #ато'еник. )им ње$овим противуре'ним положајем услов/ене су најважније /у!ске рте =аркова лика као и спеи-и'ан карактер марковске епике у оквиру на"е$а јуна'ко$ епоса. ао наро!ни јунак =арко је #а"титник слаби( и нејаки(, бора против
G8
Јован Деретић, Историја српске књижевности
неправ!е, он !ели ме$!ане с турским насилниима, ње$а се пла"и и сам ар у тамболу, не је!ном он је !отерао Uара !о !увараU, па опет он је ару по!ре&ен, ње$ов слу$а ва#ал. =аркова је морална !илема у непри(ват/ивој али историјски наметнутој ситуаијиA не само како преживети не$о и како са'увати /у!ско !остојанство и вите"ку 'аст, како бити свој упркос 'ињении "то се мора служити ту&ину. У великом броју песама =арко !елује у скла!у са својом уло$ом епско$ јунака. Упркос околностима које су му наметнуте, он се вла!а као Uносила и!еални( патријар(ални( и приро!ни( норми животаUA он усре! турске војске кажњава убиу сво$ оа :=арко ра/евић по#наје о'ину саб/у<, ослоба&а !евојке и мла!иће о! те"ко$ сва!барско$ поре#а који је наметнуо насилник :=арко ра/евић уки!а сва!барину<, спасава ареву кћер о! неже/ене у!аје, али не на по#ив њено$ оа и мајке, не$о тек ка!а $а је она сама Uбо$ом побратилаU :=арко ра/евић и Dрапин<, и#бав/а и# тамние своје побратиме, три српске војво!е :=арко ра/евић и 3у'а \енерал<, 'ини !обро животињама "то му оне, као у наро!ним бајкама, ка! се на&е у нево/и, у#враћају :=арко ра/евић и соко о!носно орао<. =арко је у тим песмама прика#ан као и#бавите/, !обро'ините/ и усрећите/ /у!и, као носила бла$о!ати живота. ато је ње$ов спомен у песми све'ано, пра#ни'ки интониранA Uпомиње се ра/евићу =арко ^ као !обар !анак у $о!иниU. У !ру$им песмама =аркова уло$а с(ваћена је ви"е историјскиA он поступа не по слобо!ном и#бору не$о по нуж!и. У песми =арко ра/евић и =ина о! остура он мора о!бити и вен'ано и кр"тено кумство како би с е о!а#вао по#иву турско$ ара !а крене с турском војском Uна арапску ^/уту покрајинуU, јер као "то $а мајка саветује, Uи бо$ ће нам, синко, опростити ^ а )ури нам неће ра#умјетиU. Док он три $о!ине војује у !алекој #ем/и, насилник му (ара !воре и о!во!и жену. У неким песмама =арко !ели ме$!ане не ра!и и#бав/ења слаби( и немоћни(, не$о као султанов #ато'ник. У песми =арко ра/евић и =уса есе\ија =арко спасава султана о! о!метника и бунтовника који у$рожава арство. )а =аркова уло$а, у којој је са'увано историјско сећање на ње$ово ва#алство, посебно је на$ла"ена и тиме "то се =арко, у тренутку ка! $а траже !а и#и&е на ме$!ан, нала#и у тамнии $!е $а је баио исти тај султан #а које$а треба !а се бори. а супротности и#ме&у =аркове уло$е епско$ јунака и ње$ова историјско$ положаја турско$ ва#ала #аснива се је!на о! најважнији( рта =арково$ лика и марковске епике, комика. =арко је Uнајвећи коми'ни лик на"е$ јуна'ко$ епаU. ?е$ова појава на коњу "ару с Uћурком о! курјакаU на ле&има и Uкапом о! ме&е!аU на $лави, с Uтулумином винаU, с је!не, и Uте"ком топу#иномU, с !ру$е стране, * коми'но је стили#ована. ?е$ово пона"ање тако&е. У ни#у песама =арко је прика#ан као ина\ија и кав$а\ија или као "ерет и обе"ењак. а! на мај'ину молбу ре"и !а се остави U'етовањаU и !а се при(вати оби'на ратарско$ #анимања, орања, =арко као !ру$и /у!и, Uне оре бр!а и !олине ^ већ он оре ареве !румовеU :5рање =арка ра/евића<. У борби с противниима он се служи не само сна$ом и јуна"твом не$о и преваром, лукавством, "алом. У споменутој песми о марку и =ини о! остура он се преру"ава у калу&ера и и$ра Uситно калу& ерскиU не само !а се уву'е у !воре противника не$о и !а му се нару$а. У !ру$ој је!ној песми он се, !а би и#бе$ао сукоб, претвара !а је болестан Uпак се =арко болан у'инио ^ бе# болести о! му!рости те"кеU :=арко ра/евић и Dли0а$а<. ао није!ном !ру$ом јунаку на"е$а наро!но$ епоса =арку пристаје класи'на максима !а му ни"та "то је /у!ско није страно. Док јунаи косовско$ кру$а !елују у је!ној $рани'ној ситуаији у којој свако опре!е/ење има апсолутно #на'ење, =арко је #амислив у свакој животној ситуаији и ње$ово !еловање биће увек у скла!у с том
GG
Јован Деретић, Историја српске књижевности
ситуаијом. 5ту!а бо$атство и ви"е#на'ност =аркова лика. 5н је најплеменитији, наји!еалнији ме&у јунаима наро!но$ епоса, а истовремено најоби'нији, најпро#аи'нији ме&у њима, најближи стварном животу. осовске песме и песме о =арку јесу је!ина !ва иклуса у којима постоји 'вр"ћа пове#аност ме&у поје!ина'ним песмама :у првима је!ан !о$а&ај услов/ава #аје!ни'ку су!бину сви( јунака, а у !ру$има ра#ни !о$а&аји бивају о!ре&ени ликом је!но$ јунака<. У свим осталим UиклусимаU проес икли#аије није #авр"ен, тако !а ту и нису посре!и стварно иклуси, не$о тематске скупине које обу(ватају поје!ине историјске перио!е. %окосовске песме, расуте јо" ви"е о! преткосовски(, 'ине неколико већи( и мањи( тематски( кру$оваA о !еспоту Vур&у, Јерини и њи(овим војво!ама, о ибињанину Јанку и ње$овом сестрићу екули, у мај0о$њеном 3уку и сремским Бранковићима, о браћи Јак"ићима, о Wрнојевићима, али има и песама које не и!у у веће скупинеA о болном Дој'ину, о војво!и %рије#!и, о 3ла"ићу 4а!улу и !ру$има. ао и у преткосовским песмама, у покосовским се тако&е најви"е и#!вајају поје!ина'не песме, али !ок у првима !оминирају велике моралне !раме, !ру$е се о!ликују на$ла"еним емоионалним о!носом према !о$а&ајима и ликовима. =е&у покосовским песмама лепотом привла'и неколико бала!и'ни( песма у којима се сукоби, 'ак и ка! имају "ире, колективне ра#мере, увек ре"авају на ли'ном и поро!и'ном плану. Је!на о! најлеп"и(, Диоба Јак"ића кратка, лирски интонирана песма, нема, и#у#ев имена, ни'е$а историјско$. )о је у ствари поро!и'на !рама, у којој ина\ијска страст по!е/ене браће бива побе&ена племенито"ћу жене је!но$ о! њи(A Uијесам ти брата отровала ^ већ сам те с братом помирила.U )ри песме су на тему смрти. У Болном Дој'ину јунак устаје са самртни'ке посте/е !а и#вр"и после!њу вите"ку !ужност, али не према свом $ра!у олуну, који #бо$ утонулости у $ра&ански комо!итет није ни #аслужио !а $а неко брани, не$о према својим најближима, сестри и жени. мрт војво!е %рије#!е, "то пева о анти'ком (ерои#му бранилаа талаћа, тако&е је !рама која се ра#ре"ава на интимном плану, у о!луи %рије#!ине жене Јелие :#а њу се каже не само !а је Uверна /убаU не$о и U$оспо&а ра#умнаU< !а !оброво/но прати у смрт сво$а мужа место !а /уби Uна срамоту )уркеU. У мрти војво!е ајие у сре!и"ту пажње није при'а о томе како је ајиа на превару убијен о! =а&ара, не$о о!нос и#ме&у Uкра/аU Vур&а и ње$ово$ војво!е, о!нос у који је унесена поро!и'на топлина и непосре!ност. ]ироки( епски( ра#мера јесте песма мрт =аксима Wрнојевића, која са своји( 1226 сти(ова пре!став/а 'итав мали еп. У њој су, у по#а!ини о!носа према странима, прика#ане !омаће несу$ласие и сукоби који !ово!е !о братско$ крвопролића и !о !оброво/но$ о!лажења у службу ту&ину. а "ироку историјску раван и#во!и нас песма =ар$ита !јевојка и војво!а 4ајко, у којој се и# перспективе после!ње$ српско$ војво!е баа по$ле! на стара времена ка!а се у сваком $ра!у "иром Балкана нала#ио понеки војво!а и бранио наро! о! )урака. Wела песма !елује као тра$и'ни -инале сре!њовековне епопеје. %есме Uсре!њи( временаU обу(ватају ра#!об/е ропства по! )урима испуњено поје!ина'ним и скупним сукобима с осваја'ем. а#иви (ај!у'ки и уско'ки иклус, који се оби'но употре б/авају #а њи(, нису сасвим по!есниA прво, "то ме&у песмам а Uсре!њи( временаU има !оста такви( које нису ни (ај!у'ке ни уско'ке, већ пре!став/ају о!јек !о$а&аја и# ме&унаро!не историје :нпр. о војевању )урака на Бе', о
G@
Јован Деретић, Историја српске књижевности
ратовима )урака с 4усијом< или певају на ле$ен!аран на'ин о о!носу (ри"ћанске :српске< ркве и турске !ржаве, !ру$о, "то у (ај!у'ким и уско'ким песмама нема !ово/но ме&усобне пове#аности нити је!инствено$ пре$ле!а !о$а&аја па се !е"ава !а исти јунаи, наро'ито турски, $ину у ви"е песама. %есме о турским временима, као и преткосовске и косовске, купе се у ви"е тематски( кру$ова, у 'ијем су сре!и"ту поје!ини јунаи или $рупе јунакаA кру$ око тарине овака и ње$ове !ружине и ње$ова сина 9рујие, кру$ око )омића =ијата, око Баје %ив/анина, кру$ око сењски( ускока $!е су $лавни јунаи ењанин Иво, ењани( )а!ија, омнен Барјактар и !у$и, кру$ око котарски( ускока, $!е се јав/ају тојан Јанковић, ње$ов ота Јанко =итровић, Илија ми/анић, 3ук =ан!у"ић и !ру$и. ајстарији је кру$ око тарине овака, у коме су обу(ваћена не само турска времена не$о и после!њи !ани на"и( сре!њовековни( !ржава. У најпо#натијој песми и# то$ кру$а и је!ној о! наји#ра#итији( (ај!у'ки( песама, тарина овак и кне# Бо$осав, ра#ло$ о!метања у (ај!уке није турски #улум, не$о непо!но"/иви Uнамет на вилајетU, којим је Uпроклета ЈеринаU оптеретила наро! !а би са$ра!ила ме!ерево. )а песма, која о (ај!уковању $овори тре#вено, бе# улеп"авања, !оноси и неку врсту -илосо-ије (ај!у'ко$ животаA UD ка!ар сам стићи и утећи ^ и на стра"ном мјесту постојатиU. 5 томе "та #на'и, Uна стра"ном мјесту постојатиU $оворе мно$е песме о му'ењу у (ај!ука, о! који( су најбо/е =али 4а!ојиа и тари 3уја!ин. Док се у првој #ароб/ени (ај!ук и#бав/а мука и тамние у# помоћ #а/уб/ене )уркиње, у !ру$ој је са!ржана сва сурова #би/а (ај!у'ко$ живота и ње$ов (еројски моралA и#!ржати муке, не о!ати нико$а. =но$е (ај!у'ке и уско'ке песме обра&ују на ра#не на'ине романти'ни мотив жени!бе с отмиом. еки (ри"ћански јунаи и#бав/ају се и# тамние на исти на'ин као и =али 4а!ојиа, у# помоћ #а/уб/ене )уркиње која се после покр"тава и у!аје #а бе$уна. У !ру$има се $овори о поку"ајима турски( јунака !а отму (ри"ћанске !евојке. Има !оста песама у којима се пева о сукобима сватоваA нај'е"ће, али не увек, ра!и се о (ри"ћанским и турским сватовима и сукобима око исте !евојке. )е песме оби'но се #авр"авају великим крвопролићима. И#у#етак је виртуо#но компонована Yени!ба о! а!ра )о!ора, у којој се у !ве сватовске поворке, као на каквој вели'анственој пара!и, појав/ују највећи јунаи с је!не и с !ру$е стране. И ме&у (ај!у'ким и ме&у уско'ким песмама лепотом се и#!вајају оне у којима је (ероика у!ружена са снажним поро!и'ним осећањем. )аква је прекрасна бала!а 4опство Јанковић тојана, $!е у поро!и'ним о!носима вла!а нека !убока и болећива ве#аност је!ни( #а !ру$еA UЈе!но !ру$о су#ама умива ^ о! ра!ости и о! же/е живеU. Дубока поро!и'на соли!арност и#ражена је и у песми Иво енковић и а$а о! 4ибника, у којој !е'ак и#ла#и на ме$!ан $ласовитом турском јунаку !а #амени сво$ остарело$ оа. Wела та при'а о борби Дави!а и 9олијата о#арена је наивно"ћу и простоср!а'но"ћу, те истовремено !убоком нежно"ћу, ра#умевањем и бла$им осме(ом који мо$у и#а#вати само !е'ји поступи. Доброта, нежност, !у"евност * то су особине којима се ова и !ру$е најбо/е на"е епске песме најснажније отимају крвавој стварности о! које су пола#иле и о којој су $овориле. U%јесме јуна'ке новији( времена о војевању #а слобо!уU, како и( је на#вао 3ук, певају о борбама с )урима у 1>. столећу и у првој половини 1F. века у Wрној 9ори, Eере$овини и рбији. =е&у њима посебну елину 'ине песме о устанку у рбији по'етком 1F. века. ајви"е има рно$орски( песама, које се и#!вајају не само по темама не$о и по својим уметни'ким својствима тако !а 'ине посебан тип у оквиру
G6
Јован Деретић, Историја српске књижевности
на"е усмене епике. У највећем броју, те песме $оворе о месним, племенским или поје!ина'ним сукобима с )урима, о турским п/а'ка"ким по(о!има у рно$орска бр!а ра!и наплате (ара'а, о отмиама и о!брани ста!а :песме о Uу!арима на овеU 'ине је!ну о! највећи( и најособенији( тематски( скупина у рно$орском иклусу<, о (ај!уковању и 'етовању, о ме&уплеменским #а&евиама и сукобима, о јуна'ким осветама :о тој су теми неке о! најбо/и( рно$орски( песамаA %еровић Батрић, )ри сужња<. Tокалне по !о$а&ајима и ли'ностима о којима су певале, те су песме ретко прела#иле племенске $рание :свако племе имало је своју тра!иију и своју племенску епику< а унутар ти( $раниа оне су живеле као најважнији !ео усмене наро!не (ронике, и ује!но као и#ванре!ни примери 'ојства и јуна"тва, које су истакнути поје!ини * у те"ким, !рамати'ним тренуима #а себе * !али своме племену, примери које после њи(ови саплемении 'увају и спомињу као !ра$оено пре!а'ко #аве"тање. Је!ноставне у на'ину обра!е $ра&е, "крте у ра#вијању ра!ње и у описима, бе# и#ра#ити( епски( ликова :'обанин0вите# ика о! 4овина је!ан је о! ретки( јунака који су #акора'или и# епске (ронике у епску ле$ен!у<, оску!не у стилским сре!ствима, бе# високи( уметни'ки( !омета старије епике * нове рно$орске песме о!ликују се !окументарном та'но"ћу и тре#веним реали#мом :3ук је приметио !а у њима има Uви"е историје не$о пое#ијеU а ?е$о" је (валио њи(ову историјску Uто'ностU<. )е песме краси особени (еројско0патријар(ални морал, у коме је !о"ао !о и#ра#а на'ин живота и с(ватања рно$орско$ племенско$ !ру"тва. Устани'ки иклус са!ржи невелик број песама. ајвећи број ти( песама поти'е о! је!но$ пева'а и#у#етне об!арености, Xилипа 3и"њића. 5ту!а тај иклус мно$о ви"е не$о остали, о којима је !о са!а било ре'и, носи обележја не само тематско$ не$о и ауторско$ је!инства, те се #ато о њему мора $оворити на !ру$и на'ин, у ве#и с пева'ким и стварала'ким ликом Xилипа 3и"њића. В"%ови еваи
а(ва/ујући 'ињении !а је 3ук ара\ић #а велик број песама своје #бирке оставио по!атке о! ко$а и( је 'уо и #абележио, ми !анас, у$лавном, #намо ко су твори класи'не, вуковске ре!акије на"е наро!не епике. овија проу'авања пока#ала су !а ме&у песмама #аписаним о! исто$ пева'а постоји и#весно UауторскоU је!инство и !а су !аровити пева'и 3уково$ времена !оиста о!и$рали пресу!ну уло$у у стварању оне вер#ије на"и( наро!ни( песама која је, #а(ва/ујући 3уку ара\ићу, у"ла у писану књижевност и у њој се утвр!ила као основна, репре#ентативна ре!акија на"е јуна'ке епике. )е"ан %о!ру$овић :умро око 1>2+< био је наји#ра#итији пример пева'а који не ствара нове песме, већ само прави ре!акије постојећи(. 3ук $а је ви"е енио о! сви( своји( пева'а. а њ је он био и!еал наро!но$ пева'а. ао ње$ову $лавну врлину истакао је !а је песме Uра#умевао и осећаоU и !а и( је #нао лепо и Uпо ре!уU ка#ивати. ајвећу по(валу о!ао му је твр!њом !а би он и Uнај$ору песмуU, ка! је 'ује, Uпосле неколико !ана ка#ао онако лепо по ре!у, као "то су и остале ње$ове песмеU. )е"ан ра!о пева о сјају и вели'ини на"е$а сре!ње$ века, он воли велелепне поворке, сјајна $оспо!ска о!ела и блесак #лата. ?е$ови јунаи о!ликују се не само (рабро"ћу не$о и лепотом
G7
Јован Деретић, Историја српске књижевности
стаса, сјајем и#$ле!а и о!ела, $оспо!ственим !ржањем и поступима, понека! и вите"ком у$ле!но"ћу. 3елелепност ње$ови( историјски( ви#ија 'есто је осен'ена и ублажена (умором. )е"ан је несумњиво наји#ра#итији (умориста ме&у 3уковим пева'има и припове!а'има. 5! ње$а је 3ук #абележио !ва!есетак песама :Yени!ба Ду"анова, =арко ра/евић и =уса есе\ија, =арко ра/евић и `утиа Бо$!ан, =арко ра/евић по#наје о'ину саб/у, =арко ра/евић и Dрапин, Wар Tа#ар и ариа =илиа, овак и 4а!ивој про!ају 9рујиу, ењанин )а!ија и !р.< и је!ну о! најнеоби'нији( и најбо/и( на"и припове!ака =е&е!овић. Дру$и 3уков пева', тара =илија :умро после 1>22<, у приступу тра!иионалним епским темама пока#ао је најви"е самосвојности. 5! ње$а је 3ук #абележио само 'етири песме, али су ме&у њима !ве нај!уже песме ње$ове #биркеA Yени!ба =аксима Wрнојевића и Бановић тра(иња. %ева' са смислом #а "ироке епске компо#иије и #а !рамати'не ситуаије и сукобе, =илија је ви"е не$о !ру$и 3укови пева'и умео #а$ле!ати у !у"у своји( јунака. 5н је ме&у њима најви"е пси(оло$. =илијин #ем/ак тара 4а"ко :оба су ро!ом и# ола"ина< пева' је сасвим !рук'ије$ про-ила. 5н је пока#ао најви"е смисла #а историју, #а !у(овну културу сре!ње$ века, аи и #а тамна -олклорна пре!ања. У ни#у песама пева о опа!ању и пропасти српско$ арства :Уро" и =рњав'евићи, и!ање 4авание, =ар$ита !евојка и војво!а 4ајко и !р.<. У мно$им песмама испо/ио је склоност према ле$ен!ама и 'у!има, "то је наро'ито приметно у песми и!ање ка!ра, која је најлеп"а ме&у онима "то су о! ње$а #абележене. %осебну скупину ме&у 3уковим пева'има 'ине слепе жене. о! њи( се може уо'ити поја'ана емоионалност, саосећање према стра!ањима и стра!алниима, лирска мекоћа, смисао #а !о$а&аје и# поро!и'но$ живота и #а поро!и'не о!носе. Док су пева'и највећма и# бр!ски( крајева Wрне 9оре и Eере$овине, пева'ие су и# равни'арски( пре!ела северне рбије и рема. =е&у њима је најбо/а лепа Yивана :умрла 1>2><, песник поро!и'не /убави, пријате/ства и му"ке лепоте. =е&у песмама које су о! ње #абележене најпо#натије суA 3ојво!а ајиа, а(о! =омир и Иво енковић и а$а о! 4ибника. Yивана је по!у'авала и !ру$е жене пева'ком #анату. ?ена у'ениа била је лепа Јеа, о! које је 3ук !обио је!ну о! најлеп"и( песама своје #бирке, мрт војво!е %рије#!е. 5! остали( жена пева'а и#!ваја се анонимна лепиа и# 9р$урова о! које је 3ук, преко Tукијана =у"ико$, !обио "ест песама, ме&у којима !ве антоло$ијске вре!ности, осовка !евојка и =арко ра/евић уки!а сва!барину, обе о #лосретној су!бини #ару'ниа, и !ве косовске песме карактеристи'не по рели$ио#ној интерпретаији !о$а&аја, %ропаст арства српско$а и 5бретеније $лаве кне#а Tа#ара. 0и+и Ви*(ић и ")тани%а еи%а
%осебно место ме&у 3уковим пева'има #ау#има Xилип 3и"њић :176701>8G<. 5н је не само ре!актор стари( не$о и твора, Uспјевала, нови( песма. 5! ње$а поти'е класи'на мрт =арка ра/евића али и ни# песма Uо! ара&ор&ина временаU које је сам испевао и које 'ине после!ње, устани'ко певање наро!но$ епоса. 4о&ен у
G>
Јован Деретић, Историја српске књижевности
емберији, ослепев"и као !ете о! бо$иња, 3и"њић је постао про-есионални пева'. 9о!ине 1>+F. пре"ао је у рбију а после пропасти устанка пребе$ао је у рем, $!е је остао !о смрти. У манастиру ]и"а тову бивао је $ост ко! та!а во!еће$ српско$ песника Tукијана =у"ико$. Је!ном о! ти( сусрета српско$ Eомера и српско$ Eораија !ру$ујемо неколико по!атак о 3и"њићевом животу и ра!у. =у"иком је ка#ивао како је стварао своје песмеA питао је ратнике, ка!а су се враћали с боји"та, Uко је пре!во!иоU, $!е су се тукли, Uко је по$инуо, против ко$а су по"лиU. 3и"њићева устани'ка епика стварана је у ватри устани'ки( #бивања, по ло$орима на !ринском боји"ту, непосре!но после битака или мањи( $рупни( окр"аја, а песме о по'етку устанка и о ранијим бојевима на основу при'ања непосре!ни( у'есника. %ола#ећи о! то$а 3и"њићеве устани'ке песме можемо по!елити у !ве скупинеA у прву и!у песме о !о$а&ајима пре ње$ово$ !оласка у рбију а у !ру$у * песме о !о$а&ајима којима је сам песник био све!ок. Уметни'ки су упе'ат/ивије песме и# прве скупине, а пре све$а %о'етак буне против !а(ија и први !ео Боја на =и"ару, !ок се и# !ру$е скупине и#!ваја прекрасна песма не# Иван нежевић. 3и"њићеве устани'ке песме пружају еловиту слику епо(е, с јасно уо'еним основним правима кретања, снажно и#!војеним покрета'има и носиоима !о$а&аја и мно"твом поје!иности и# свако!невно$ живота. )им песмама 'есто смета (рони'арска ра#ву'еност, $омилање 'ињени'не $ра&е, је!ноли'ност нараије, али #а у#врат у њима се осећа песникова непосре!на присутност, ње$ов ли'ни о!нос према !о$а&ајима и ли'ностима те нека $отово журналисти'ка актуелност и живост. ајвећи је 3и"њићев !омет у великој песми %о'етак буне против !а(ија, која пре!став/а основиу ње$ове устани'ке епопеје. 5на се, не само ме&у осталим 3и"њићевим песмама не$о и у елој на"ој јуна'кој епии, и#!ваја мно$остраним прила#ом !о$а&ају о коме пева. 3и"њић у бити не мења 'ињени'ку истину, у и#ла$ању се !ржи (роноло$ије !о$а&аја, ње$ова намера није !а буну у рбији уклопи у неки стан!ар!ни епски сиже, не$о !а открије њен !уб/и смисао . 5н јој !аје косми'ке ра#мереA буни прет(о!е Uнебеске приликеU, #наи и опомене о!о#$о. %росторну перспективу смењује временска, која са!ржи !воструко ви&ење устанка, о'има про"лости и о'има бу!ућности. %ре!историја буне по'иње на осову пропа"ћу српско$ арства и полити'ким #аве"тањем које ар =урат на самрти !аје )урима како !а вла!ају пороб/еном рајом, а њена се историја #авр"ава у #наку ара&ор&еве полити'ке ви#ије о про!ужетку ослобо!ила'ке борбе у !ру$им крајевима. 5! !ру$и( пева'а 3и"њић се ра#ликује и својим с(ватањем историје. %рота$онисти #бивања ко! ње$а нису само поје!ини, епски јунаи, не$о ео наро!, Uсиротиња раја која $лобе !авати не можеU. У %о'етку буне и у осталим песмама осећа се нео!о/ивост наро!не сна$е, не#а!рживост превратни'ко$, револуионарно$ #ама(а, који као ви(ор ру"и све препреке пре! собом. )им снажним револуионарним полетом 3и"њић је најближи ?е$о"у, с којим $а ина'е ве#ује ни# #аје!ни'ки( рта. Иако је стварао у тра!иионалним оквирима наро!не епике и служио се 'есто стан!ар!ним кли"еима и -ормулама, 3и"њић је у мно$оме прерастао те оквире и у најбо/им својим тренуима !ао епику ново$ типа, устани'ку, револуионарну песму. 5н стој ина прела#у и#ме&у колективно$ и ин!иви!уално$ стварала"тва, и#ме&у наро!не
GF
Јован Деретић, Историја српске књижевности
FB Пре&ро-анти,а- :К(и4евно)т В"%ово/ &о'а;
лавеносербски писи с краја 1>. и по'етка 1F. века, који су успе"но остварили Доситејев про$рам европеи#а ије српске књижевности, пока#али су мало ра#умевања #а !ру$у не мање важну страну то$а про$рам, #а ње$ове !емократске, наро!не тежње. 5ни су се оку"али у роману и !рами по европским обрасима, али у њима није било оно$ "то је неоп(о!но !а би ти уве#ени жанрови постали истински наио нални, није било наро!но$ живота, српске стварности, као "то у песмама у'ени( песника није било осећања #а ритам и мело!ију српско$ је#ика. Доситеј је $оворио !а треба писати књи$е које ће ра#умевати најпростији се/ани и пастири, а ње$ови сле!бении створили су књижевност #а коју се може рећи исто "то је Бјелински рекао #а руску !о %у"кина, !а је била ту&а, Uпреса&енаU би/ка. )ребало је ре"ити неколико крупни( питања !а би нова књижевност, која је била по -орми европска, постала по са!ржини, !у(у и је#ику наионална српска. ?и( је већ поставио Доситеј, али он јо" није мо$ао, а ње$ови сле!бении нису (тели, наћи а!екватно$ ре"ења #а њи(. )ај велики по!у(ват утеме/ења књижевности на наро!ним основама оствариће 3ук ара\ић, !ру$и велики ре-орматор нове српске књижевности. 3уком ара\ићем у књижевност ула#и не само ње$ова !омовина рбија не$о и !ру$и на"и крајеви који су се нала#или по! турском вла"ћу. 3уковој појави прет(о!и велик !ру"твено0полити'ки преокрет и#вр"ен у рбији по'етком 1F. века. Устанак у Бео$ра!ском па"алуку 1>+G. прерастао је и# сти(ијске побуне обесправ/ене раје у наионалну и соијалну револуију, која је на крају !овела !о ру"ења турско$ -еу!али#ма у рбији, и !о стварања нове српске !ржаве. 4о&ена у устанку, рбија је јо" !у$о остала по! турским суверенитетом, но упркос томе у њој су били створени услови #а слобо!ан и самосталан наионални, полити'ки и културни ра#витак. Устанак је ослобо!ио стварала'ке сна$е наро!а спутане у вековима ропства. 5н је имао пресу!ан утиај на !овр"ење и кона'но уметни'ко уобли'авање нај#на'ајније врсте на"е усмене књижевности, епске јуна'ке песме и# устанка је и#и"ла најснажнија ин!иви!уалност српске културе ново$ !оба, 3ук ара\ић. Устанак, 3ук и наро!на песма, три момента која стоје у тесној ме&усобној пове#аности, 'ине основиу на којој се по'ела и#$ра&ивати и којој се стално враћала српска књижевност 1F. и 2+. века. )о су ује!но појаве "то су имале нај"ири, европски о!јек, којима је српски наро! у"ао као активан 'инила у европску историју и културу новији( времена. ао и Доситеј, 3ук ара\ић је сре!и"ња ли'ност сво$а !оба, али на !рук'ији на'ин. Док је Доситејева епо(а у #наку при(ватања Доситеја и равнање еле књижевности према ње$ову про$раму, 3укова је обележена отпором и борбом. а по'етку своје$а ра!а 3ук је имао против себе скоро 'итаву савремену књижевност, !а би тек након три!есето$о!и"ње борбе стекао неколико у'еника који су стварала'ки при(ватили ње$ов про$рам и #апо'ели књижевност на основама које је он поставио. 3укова борба #а књижевни је#ик #аснован на живом наро!ном $овору, -оноло"ки правопис и књижевност на наро!ним основама највећа је и нај!у$отрајнија о! сви( битака које су ика!а во&ене у повести српске културе. Истори'ари је на#ивају културном револуијом.
@+
Јован Деретић, Историја српске књижевности
4а#!об/е о! појаве 3ука ара\ића !о побе!е ње$ови( и!еја :1>1G01>G7< !онело је напре!ак у свим областима културе. 5сноване су нове "коле, "тампарије, прва у'ена !ру"тва :=атиа српска 1>26, Дру"тво српске словесности 1>G1<, по#ори"та ит!. акон краткотрајни( поку"аја у 1>. столећу, полити'ка и књижевна перио!ика постаје сталан 'инила културно$ живота. а ра#вој књижевности наро'ито су #на'ајне сле!еће публикаијеA бе'ке Uовине сербскеU :1>1801>21<, касније пренесене у ербију :1>8G<, $!е су је!но време и#ла#иле с посебним књижевним !о!атком, 'асопис Uербски летописU :покренут 1>2@<, који по! насловом UTетопис =атие српскеU и#ла#и и !анас, Uербски наро!ни листU :1>8@01>G><, U%о!унавкаU :1>G801>G><, алманаси UабавникU Димитрија Дави!овића :1>1@01>21, 1>8801>86<, 3укова UДаниаU :1>2601>2F, 1>8G<, Uрпско0!алматински ма$а#инU :1>8601>78<, U9олубиаU :1>8F01>GG<, UБа'ка вилаU :1>G101>GG< и !р. У стилском по$ле!у ово ра#!об/е је (етеро$ено. У њему напоре!о, понека! ко! исти( писаа, кое$#истирају ра#ни књижевни прави. ентиментали#ам !оситејевско0 ви!аковићевско$ типа нала#и се у опа!ању, иако он ви"е не$о и је!на !ру$и права о!$овара укусу $ра&анске 'итала'ке публике. асупрот томе, класии#ам је у успону. ?е$ов утеме/ива', Tукијан =у"ики, остао је све !о своје смрти во!ећи српски песник. а њим су по"ли ње$ови у'ении, 'итава песни'ка "кола, само "то није!ан није остао !осле!ан класииста. ајвећи ствараои највећма се отимају сврставањуA терија, 3ук, има =илутиновић, ?е$о". %осле!ња три у#имају се као романти'ари, пре!ставнии рано$ или (еројско0патријар(ално$ романти#ма, како $а је на#вао =ио!ра$ %оповић. =е&утим, није!ан о! њи( није и#бе$ао утиају класии#ма, посебно нису =илутиновић и ?е$о". Dко бисмо тражили -ормулу је!инства ово$а !инами'ко$ ра#!об/а, 'ини се !а то не би био ни класии#ам, који се раста'е, ни романти#ам, који настаје, не$о пре!романти#ам, као прела# и#ме&у та !ва праваA у њему имамо у основи класиисти'ку норму али и о!ступања о! норме, која постепено и!у њеном ру"ењу. 5!ступања се јав/ају најпре у најснажнији( стварала'ки( ин!иви!уалности, они( који својим !елом обележавају 'итаво ра#!об/е. орму #атим напу"тају и они који су јој на по'етку били најприврженији, у'ении и сле!бении Tукијана =у"ико$.
В"% КараGић
Делатност 3ука ара\ића, о$ромна и мно$острана, имала је је!инствено ис(о!и"те. Wео 3уков ра! био је о!ре&ен појмовима наро! и наро!но. 3ук је сакуп/ао и објав/ивао наро!не песме и !ру$е усмене умотворине. 5н је, у ствари, ову #на'ајну област на"е културе открио, у'инио је !оступном обра#ованом свету. %ола#ећи о! наро!не књижевности као основе и у#ора, 3ук је у"ао у велику битку #а наро!ни је#ик, #а књижевност на наро!ном је#ику. ао књижевник описивао је наро!ни живот, наро!не оби'аје, историју наро!а. %ојмови наро! и наро!но присутни су ко! ње$а сву!а, о! наслова ње$ови( $лавни( књи$а !о њи(ове са!ржине, облика и и#ра#а. У 3уково време и у 3уковој интерпретаији ти појмови се о!носе иск/у'иво на се/а'ки, прости, неписмени наро!, онај наро! који је, откако су рби примили словенску књи$у,
@1
Јован Деретић, Историја српске књижевности
кро# ео сре!њи век, турска времена, 1>. столеће :с !елими'ним и#у#етком 3енловића и Доситеја<, у ствари, све !о 3укове појаве, остао и#ван књижевности. абрав"и наро!не умотворине, 3ук је пока#ао !а права велика српска пое#ија није она коју су стварали у'ени /у!и #а у#ан кру$ посвећени( не$о она која је настала и живела у наро!у и !а на њеним теме/има треба !а се убу!уће ра#вија 'итава књижевност. 3ук те-ановић0ара\ић :17>701>6G< ро&ен је у селу )р"ићу ко! Tо#ние у поро!ии која се у првој половини 1>. века !оселила и# старе Eере$овине, и# племена Дробњаи. а! је после слома прво$ српско$ устанка, у коме је и сам у'ествовао, кренуо у свет, нала#ио се као и мно$е !ру$е и#бе$лие и# рбије у великој неи#весности. Дола#ак у Бе' и сусрет са словена'ким нау'ником Јернејем опитаром био је пресу!ан #а ње$ово опре!е/ење. опитар, који је по#навао српске књижевне прилике и писао о неким српским писима, о!ма( је ви!ео у њему 'овека који може U!а у'ини крај !ота!а"њем (аосуU у српској литератури. %о"то је о! опитара стекао основна -илоло"ка #нања, 3ук је бр#о с(ватио "та треба 'инити. 9о!ину !ана након у$у"ења устанка, 1>1G, појавио се на књижевном попри"ту с !ве књижиеA првом #бирком наро!ни( песма, %јеснариом, и првом $раматиком српско$ је#ика, %исмениом, а већ сле!еће $о!ине критиком је#ика романа =илована 3и!аковића #апо'ео је борбу #а своје и!еје. 5та!а !о смрти ње$ов је живот испуњен неуморним ра!ом на науи и књижевности, и борбом с мно$обројним противниима. =е&у овима су се нала#или не само писи старе "коле не$о и !ва најмоћнија 'овека у српском наро!у, кне# =ило" и митрополит тратимировић. Dли !ок је у свом наро!у био стално оспораван, 3ук је у страном свету бр#о и#и"ао на $лас и стекао при#нање и по!р"ку најистакнутији( !у(ова сво$ !оба, ме&у њима су, поре! остали(, били велики песник 9ете, -илоло$ Јакоб 9рим, истори'ар Tеопол! 4анке, нау'нии и писи словенски( #ема/а. ајвећи !ео живота провео је у Бе'у, у првим !еенијама у непреки!ној оску!ии, а касније релативно мирније, си$урније и материјално обе#бе&еније. Доста је путоваоA по ра#ним на"им крајевима ра!и прикуп/ања наро!ни( умотворина, лекси'ко$ бла$а и етно$ра-ске $ра&е, и по страним #ем/ама ра!и успостав/ања ве#а с писима и у'ењаима. Умро је у Бе'у 1>6G, а 1>F7. ње$ов пра( пренесен је у Бео$ра! и са(рањен с великим по'астима у аборној ркви, поре! Доситеја 5бра!овића. %отекао и# краја $!е је интен#ивно живела наро!на песма као и !ру$и облии усмерено$ стварала"тва, 3ук ипак, све !о сусрета с опитаром и !о упо#навања романти'арски(, (ер!еровски( и!еја о наро!ном стварала"тву, није, по властитом при#нању, Uпо#наваоU праве вре!ности на"и( наро!ни( песама, Uкоју су 9рим и 9ете и опитар у њима на"ли и свијету је прика#алиU. %о"то је =ала простонаро!на словеносербска пјеснариа :1>1G<, у којој је објавио стотину лирски(, у$лавном /убавни( песама, и осам епски(, Uму"ки(U песама, наи"ла на о!ли'ан пријем како ко! нас тако и на страни, 3ук је по'ео систематско, теренско бележење наро!ни( песама, најпре сам а #атим у# помоћ своји( мно$обројни( сара!ника и# сви( на"и( крајева. Бавећи се тим ра!ом !о краја живота :је!ном приликом је рекао !а му је то Uнајмилији посаоU<, он је прикупио о$роман број лирски( и епски( песама о! који( је објавио само мањи !ео. 3укова #бирка наро!ни( песама, коју је објавио по! насловом рпске наро!не пјесме, обу(вата 'етири књи$е и у !е-инитивном, т#в. Uбе'комU
@2
Јован Деретић, Историја српске књижевности
и#!ању :1>G1, 1>G@, 1>G6, 1>62< са!ржи 7F8 лирске и 2@2 епске песме. %оре! наро!ни( песама, 3ук је прикуп/ао и !ру$е наро!не умотворине и објавио књи$у наро!ни( пословиа :1>86< и наро!ни( припове!ака :1>21, 1>@8<, а у# прво #!ање припове!ака !ао је и краћу #бирку наро!ни( #а$онетки. У сабирању и објав/ивању наро!ни( умотворина 3ук је пола#ио о! нау'но0-илоло"ко$ критеријума верно$ бележења :Uонако како наро! $овори и пјеваU<, али како му је искуство пока#ало !а је!ну исту песму ра#ли'ити пева'и певају на ра#не на'ине и !а песма Uи!ући о! уста !о уста расте и кити се, а ка"то се умањује и квариU, он је први критеријум !опунио !ру$им, књижевно0естетским критеријумом, који је по!ра#умевао !ве ствариA прво, #а сваку песму тражити право$ пева'а, оно$ који је ту песму U#нао као "то требаU, !ру$о, приликом "тампања песама не објав/ивати све с ре!а, не$о правити и#бор. )им путем 3ук је на терену !ола#ио !о најбо/и( песама, а својој #бири !ао је карактер антоло$ије. ]то се ти'е наро!ни( припове!ака, он је о! своји( ка#ива'а !обијао само амор-ну $ра&у коју је после сам стили#овао, Uали не по свом укусу не$о по својству српско$ је#икаU. 3ук је #аслужан и као проу'авала усмене књижевности. У пре!$оворима своји( #бирки и у !ру$им написима он је #асновао историју и теорију наро!ни( умотворина и !ао мето!оло$ију њи(ово$ скуп/ања и и#!авања. Дру$у велику област 3укове !елатности 'ини ње$ов ра! на је#ику. 3ук је оснива' српске -илоло$ије. 5н је и#вр"ио неколико капитални( -илоло"ки( послова бе# који( се не може #амислити није!ан културни је#ик. аписао је прву $раматику српско$ је#ика :1>1G !ру$о, побо/"ано и#!ање 1>1><, у којој је и#ложио је#и'ка правила Uони( рба/а који живе по селима !алеко о! $ра!оваU. 3ук је први српски лексико$ра-. У сара!њи с опитаром саставио је рпски рје'ник :1>1><, који је са!ржао око 26.+++ ре'и, у$лавном и# 3укова #ави'аја. Дру$о и#!ање, припрем/ено у# помоћ мла!о$ -илоло$а Vуре Дани'ића :1>@2<, са!ржи око G7.+++ ре'и сакуп/ени( са "ире$ је#и'ко$ по!ру'ја. 3уков 4је'ник није оби'но лексико$ра-ско !ело, не$о не"то мно$о ви"е о! то$а, ениклопе!ија српско$ наро!но$ живота, у којој су описана наро!на веровања, оби'аји, но"ња, унесени исрпни по!аи о на"им крајевима, о !ру"твеним о!носима и наионално0полити'ким приликама, о -лори и -ауни, о просвети и "колама, о оружју и ору&уA !ело је бо$ато илустровано наро!ним умотворинамаA пословиама, приповеткама, #а$онеткама, пре!ањима те сти(овима и# лирски( и епски( песама. 4је'ник је синте#а ело$а 3уково$а ра!а. У њему су #аступ/ене све $ране ње$ове !елатностиA и -илоло$ија и етноло$ија, и историја и наро!не умотворине. 9раматиком и ре'ником наро!но$ је#ика, с је!не, и #биркама наро!ни( умотворина, с !ру$е стране, 3ук је !ао 'врсту основу #а ре"авање !вају питања која су поставили Доситеј и ње$ови сле!бении, али и( у пракси нису мо$ли ре"ити, питања уво&ења наро!но$ је#ика у књижевности и прила$о&авања словенске а#буке -онетским #аконима српско$ је#ика. У а#бу'кој ре-орми он је !овр"ио оно "то су #апо'ели ава =рка/ и Tука =илованов и створио савремену српску а#буку #асновану на -оноло"ком принипу :U%и"и као "то $овори"[U<. У ре-орми књижевно$ је#ика имао је прет(о!ника у Доситеју, али !ок је Доситеј само истакао !а треба и #а"то треба писати наро!ним је#иком, 3ук је пока#ао како треба писати тим је#иком. упротстав/ајући се пракси славеносербски( писаа, који су прои#во/но ме"али елементе наро!но$ и рквенословенско$ је#ика, он је поставио на'ело !а се у
@8
Јован Деретић, Историја српске књижевности
књижевном је#ику сме нала#ити само оно "то постоји у наро!ном $овору. )а и!еја !оживела је и#весну корекију у ње$овим каснијим ра!овима , наро'ито у прево!у ово$ #авјета :1>G7<, у који је унео велики број рквенословени#ама, али тек по"то и( је прет(о!но саобра#ио #аконима мор-оло$ије и творбе ре'и у српском је#ику. У по$ле!у !ијалекатске основе књижевно$ је#ика, 3ук се опре!елио #а јужно, (ере$ова'ко наре'је :!анас бисмо рекли * #а ијекавски и#$овор<, али је !опу"тао мо$ућност !а сваки писа пи"е својим наре'јем, тј. својим и#$овором. У критии књижевно$ је#ика та!а"њи( писаа и у полемикама с мно$обројним противниима 3ук је и#$ра&ивао своју књижевно0је#и'ку мисао. 5! критика, најважније су му !ве Uреен#ијеU на романе Усам/ени јуно"а и `убомир у Јелисијуму =. 3и!аковића :1>1@. о!носно 1>17<, којима је у!арио теме/е српској књижевној критии, а о! мно$обројни( полемика најпо#натија је !есето$о!и"ња полемика, прави књижевни рат, с Јованом Eа\ићем :1>8701>G7<. 5сновни пре!мет 3укове критике та!а"ње књижевности јесте $рамати'ка неускла&еност је#ика њени( писаа. авремене писе он критикује најви"е #бо$ то$а "то ме"ају !ва је#ика, српски и рквенословенски, и "то сваки пи"е по свом UвкусуU, бе# правила и против правила, или, како се та!а $оворило, Uпо правилима бабе ми/анеU. UУ $раматии нема вкуса, као ни у аритметии, не$о то треба нау'ити и #натиU, пору'ивао је 3ук славеносербским писима . %ола#ећи о! је#и'ко$ (аоса у књижевности, он је критику $раматике та!а"њи( писаа про"ирио критиком њи(ове ло$ике, ра#вијајући !а/е Доситејеву мето!у слобо!но$, крити'ко$ ми"/ења. 4а#уман 'овек треба !а ра!и све своје послове Uпо правилима, по уму и по проми"/ењуU, он у свему мора имати Uправила макар какваU а у књижевном послу најв и"е. 3ук је стално истиао !а правилно писати #на'и правилно мислити, !а (аос у је#ику о!$овара (аосу у мислима. У#рок такво$ стања у књижевности он је нала#ио у оту&ености писаа о! наро!а. ато је #а ње$а враћање књижевности наро!ном је#ику #на'ило не само при(ватање $рамати'ки( правила то$ је#ика не$о, исто тако, њено враћање наро!у, стварности наро!но$ живота и на'ину наро!но$ ми"/ења и и#ражавања. а сакуп/а'ки и -илоло"ки ра! 3ука ара\ића на!ове#ују се ње$ови етно$ра-ски и историо$ра-ски списи. %о"то нас је упо#нао с !у(овним стварала"твом наро!а и с ње$овим је#иком, било је потребно !а нас упо#на и са самим наро!ом, с ње$овим животом, веровањима, оби'ајима, историјом, са #ем/ама које настањује. У току ело$ сво$ ра!а он је прикуп/ао етно$ра-ску $ра&у с намером !а опи"е Uоби'аје, сујеверје, митоло$ију и !омаћи живот српско$ наро!аU. Део те $ра&е уносио је у ра#на своја !ела, наро'ито у рпски рје'ник, !ок је велико синтети'ко !ело и# ове области Yивот и оби'аји наро!а српско$ остало не#авр"ено. ао истори'ар описао је све важне ли'ности сво$ бурно$ времена. 5 првом устанку !ао је ви"е #асебни( списаA %рва $о!ина српско$ војевања на !а(ије, Дру$а $о!ина српско$ војевања на !а(ије, %равите/ствују"'и совјет сербски, а !ру$и устанак је прика#ао у моно$ра-ији =ило" 5бреновић. 5 истакнутим ли'ностима пре!устани'ко$ и устани'ко$ !оба писао је посебно. =е&у ње$овим био$ра-ијама најобимнија је и најбо/а о Eај!ук03е/ку. а нема'ком је објавио књи$у о Wрној 9ори :=онтене$ро ун! !ие =онтене$ринер, 1>87<. воју #амисао !а напи"е еловиту српску историју новије$ !оба није остварио, већ је $ра&у уступио нема'ком историку Tеопол!у 4анкеу, који је
@G
Јован Деретић, Историја српске књижевности
на основу ње и у сара!њи с 3уком написао 'увено !ело Дие сербис(е 4еволутион :1>2F<, преко ко$а се апа!на вропа упо#нала са српским наро!ом и ње$овом историјом. И#ванре!ан про#ни писа, Uтвора 'исте српске про#е и стилаU, како $а је на#вао `. тојановић, 3ук је !ао најбо/е осве!о'ење сво$а списате/ско$ талента управо у историјским списима, посебно у онима у којима $овори о устани'ким !о$а&ајима и ли'ностима. У њима се ње$ово снажно осећање #а конкретно, #а UстварU, #!ружио са и#ра#итим припове!а'ким !аром којим се о!ликовао. У на'ину припове!ању 3ук се на!ове#ује на уметност усмени( ка#ива'а. 5н сам каже !а је настојао писати Uонако просто, бе# сваке мајсторије и -илосо-ије, као "то би рбин рбину приповије!аоU. ?е$ов стил супротан је !у(у та!а"ње на"е сентиментално0!и!акти'ке про#е, у њему нема ни'е$ суви"но$ и китњасто$, нема примеса патетике нити сентименталности. 3ук о свему припове!а мирним, епски не#аинтересованим тоном, настојећи стално !а о!ржи став објективна (рони'ара 'ији је $лавни и/ !а истинито све!о'и, !а #а бу!ућа поколења са'ува "то вернију слику сво$а времена. %а ипак, 3укови списи !алеко су о! то$а !а бу!у само оби'на $ра&а #а бу!уће истори'аре, непристрасно и бе#ли'но све!о'ење у'есника, у њима има !оста и мајсторије и -илосо-ије, али оне нису наметнуте спо/а, не$о приро!но прои#ила#е и# оно$а о 'ему се при'а. 3ук није само истори'ар соје епо(е, не$о и ве"т писа и историјски мислила. У ње$овом ка#ивању ре/е-но се ортавају !о$а&аји и ли'ности. 3ук мајсторски бира поје!иности тако !а 'ињение саме собом $оворе. %ри'ање ожив/ава ане$!отом и !ијало$ом, у којима се најјасније испо/авају карактери су!ионика у #бивањима, њи(ови о!носи и сукоби. И# исти(, усменим и#вора настали су и неки !ру$и прои#во!и на"е про#е 3уково$ !оба. ?и(ови аутори нису били про-есионални списате/и, писали су бе# стварни( књижевни( претен#ија, па ипак су !авали страние које лепотом сво$ и#ра#а !алеко на!ила#е све оно "то је на"а та!а"ња уметни'ка про#а мо$ла пружити. =е&у њима је нај#на'ајнији %рота =атеја ена!овић :177701>@G<. Устани'ки војво!а и први !ипломата нове рбије, оснива' %равите/ствују"ће$ совјета, %рота не само "то није био про-есионални књиже вник већ је би је!ва не"т о ви"е не$о писмен. а! се пожалио 3уку !а о !о$а&ајима и# сво$ живота уме само при'ати, а не уме о њима писати #а UтруковањеU :"тампање<, овај му је препору'иоA Uапи"ите ви тако као "то при'ате.U %ротини =емоари, које је после ауторове смрти објавио ње$ов син `убомир, $оворе као и 3укови списи о устани'ким #бивањима. Два писа ипак се ме&усобно веома ра#ликују, не толико по свом с(ватању устанка колико по на'ину приступа историјским !о$а&ајима и ли'ностима. 3ук при'а као непристрасан све!ок, а %рота као непосре!ан у'есник устани'ке епопеје. 3ук је увек миран, објективан, ка!"то ирони'ан посматра', који ви!и ви"е поје!иности не$о елину и све о 'ему $овори сво!и на оби'ну /у!ску меру, у свему открива конкретне, колективне или ли'не мотиве и непосре!не интересе у'есника %рота =атеја !убоко је прожет све"ћу о вели'ини !о$а&аја 'ији је био у'есник и је!ан о! $лавни( покрета'а он не само "то се !обро сећа поје!иности, које ње$овом при'ању !ају боју и ре/е-ност већ исто тако снажно !ожив/ава смисао елине он пи"е на!а(нутим поетским стилом у којем има је!ноставности и наивности али исто тако мно$о животне #би/е, историје, ра#ми"/ања, (умора. %о'етак =емоара спа!а у најлеп"е страние које су написане
@@
Јован Деретић, Историја српске књижевности
српским је#иком. %рота поре!и себе с мно$о$о!и"њим (растом који полако $уби $рану #а $раном и приклања се неумитној смрти, про"лост му и#ла#и пре! о'и као какав сан, живот као стално смењивање !обра и #ла, успона и па!а, рата и мира. ?е$ово је ка#ивање као при'ање крај поро!и'но$ о$њи"та, као ка! стара припове!а мла&има о ономе "то се нека!а, у ње$овој мла!ости, !о$о!ило. ли'но 3уку, прои#и"ао и# усмене културе, %рота је јо" ви"е о! 3ука и као писа остао њен припа!ник. 5н !оиста пи"е као !а при'а :3уков савет !ословно је применио<, као !а стално има пре! собом упитна лиа паж/иви( слу"алаа, као !а је окружен својом !еом којој је и наменио књи$у. вет који при#ива сећањем пун је !инами#ма и емоије, то је свет ау!итивне има$инаије својствен !ожив/ају стварности 'овека усмене културе. Док 3ук !аје описе и карактеристике, %рота ожив/ава ситуаије и ре'иA ли'ности су упамћене по ономе "то су рекле као и по тону и#$оворени( ре'и и #на'ењу које су ре'и имале у описаној ситуаији, а сасвим се $убе обриси њи(ови( ликова као "то се $убе и све !ру$е ве#е ме&у !ожив/ајима у про"лости и#у#ев они( које су са'уване у сећању. ли'не пра#нине нала#имо и у компо#иији. %рота се врло мало !ржи (роноло$ије !о$а&аја, при'а бе# ре!а, напрескок, како се 'е$а сети, 'есто истр'ава напре! или у#ми'е натра$, па и #ато мора стално о!ржавати контакт са слу"аоима како се ови не би помели и и#$убили у лавиринту !о$а&аја. И#ворна, 'аробна сна$а %ротина при'ања на!раста ње$ове те(ни'ке неве"тине, настале усле! непо#навања списате/ско$ #аната, и 'ини ње$ово !ело најлеп"ом и најтоплијом књи$ом мемоарск е про#е у елој на"ој књижевности.
Пе)ни*тво> о& %+а)и$и,-а %а ро-анти,-"
ао и 3ук ара\ић, и# устанка је прои#а"ао и био ње$ов песник и истори'ар има =илутиновић :17F101>G7<, који је по ро!ном арајеву себе на#ивао арајлија. У животу немиран !у(, луталиа, сва"тар, ра!о#нао али неистрајан, =илутиновић је оставио обимно и ра#новрсно !елоA велики епски спев у 'етири књи$е ербијанка :1>26<, ви"е епски( песама, !рамска !ела Дика рно$орска, 5билић, лирске песме, косми'ке спевове, #бирку наро!ни( песама %јеванија рно$орска и (ере$ова'ка, историјске списе и !ру$е ра!ове. %о вре!ности је неује!на'ен. ?е$ово највеће !ело ербијанка, само је сти(ована (роника устанка, која на моменте блесне истинском пое#ијом, а та!а се у њеним !есетерима осети !а( ње$о"евске (ероике и $номи'ности. 5н у# то пи"е #амр"еним је#иком, пуним кованиа, које савремении ни у# најбо/у во/у нису мо$ли увек ра#умети. %о !у(у романтик, носила епске !есетера'ке тра!иије и устани'ке (ероике, он се, наро'ито у по#нијим !елима, повео #а класиисти'ком мо!ом та!а"ње$ српско$ песни"тва, "то је само повећало стилску кон-у#ију ње$ова !ела. ај#на'ајнији !ео =илутиновићева књижевно$ опуса 'ине лирске песме, наро'ито оне које је испевао на по'етку сво$а ра!а, по#нате по! на#ивом Uви!инске песмеU. И по и#ра#у и по осећањима оне пре!став/ају новину у српској пое#ији, то су прве на"е романти'арске песме, настале у помало романти'ним околностима ка!а је
@6
Јован Деретић, Историја српске књижевности
песник луталиа боравио у 3и!ину :1>16<, 'увајући бостан у ба"ти некаква )ур'ина. %исано $отово 'истим наро!ним је#иком, с мало или нимало неоло$и#ама и рквенословени#ама, сти(ом који прои#ила#и и# про#о!ије наро!не пое#ије, ви!инске песме нису ипак опона"ање наро!ни( песама, не$о и#ра# самосвојно$ песника, први на" поку"ај !а се створи песни'ка синте#а наро!не и уметни'ке пое#ије, !омаћи( и страни( елемената, анти'ке и словенске митоло$ије. `убавне песме сасвим су неуоби'ајене #а на"у та!а"њу пое#ију, не само у је#ику и ритму не$о и по осећањима у мислима :=ило ропство, 4а#врат, `убав је живот, епо#натој и !р.<. У и!или'ну ти"ину #емно$ раја, којим су се о!у"ев/авали Доситеј и !ру$и на"и сентименталисти'ки писи, =илутиновић је унео опору и ра#орну страст. 5на испуњава песниково сре !о краја, побу&ујући ра!ост и ту$у истовремено, у#ви"ене полете и па!ање у ни"та. 5бу#ет о$њем /убави, песник #аборав/а све !ру$о, славу, јуна"тво, лепоту приро!е, а као је!ина уте(а остало му је вино. `убав је Uмило ропствоU али и U#емни рајU, и#ван ко$а нема ни'е$ вре!но$ 'ему би 'овек тежио. =илутиновићеве косми'ке песме и# ви!инско$ перио!а !оносе ори$иналну песни'ку интерпретаију !ревни( митоло"ки( пре!става и -илосо-ски( у'ења о постању и устројству свемира, о 'овековом положају у њему, о о!носу !у(овно$ и материјално$, !елова и елине, 'овека и бо$а. У њима сусрећемо мисли и слике које ће касније ра#вити ?е$о" у својим косми'ким песмама и спеву Tу'а микроко#ма. %есник неје!наке вре!ности, =илутиновић !алеко на!ила#и све "то је !о та!а у'ињено у српској уметни'кој пое#ији. %о жанровској и тематској ра#новрсности он је први у ни#у на"и( #на'ајни( наионални( песника 1F. века, прет(о!ник не само сво$ у'еника ?е$о"а, на ко$а је и#вр"ио о$роман утиај, не$о на посре!ан на'ин и Бранка, маја и Tа#е остића. 5н је у# то први у ни#у експериментатора српско$ песни'ко$ је#ика, #а'етник је!не тра!иије која ни !о !анас није преса(ла. %осле =у"ико$ и =илутиновића, а пре Бранка 4а!и'евића, јав/а се већи број песника 'ија је оријентаија #аје!ни'каA они 'ине на"у прву песни'ку "колу, која се оби'но на#ива "колом Uобјективне лирикеU или Uмирно$ 'увстваU. ?ене по'етке имамо у !ру$ој и трећој !еенији 1F. столећа, вр(уна !остиже 8+0и( $о!ина, G+0и( и#ми'е пре! новим валом романти#ма, по'етком @+0и( !ожив/ава краткотрајну обнову !а би се након то$а неповратно у$асила. ?ени су најважнији пре!ставнии Јован Eа\ић, Vор&е =алетић, иканор 9рујић и Јован терија %оповић, а кро# њу су про"ли и неки песнии који ће се касније приклонити романти#му, Јован уботић, 3аса Yивковић, Јован Илић, `убомир ена!овић и !р. Ис(о!и"те "коле је класиисти'ко. 5на се ра#вија по! непосре!ним утиајем T. =у"ико$A основни песни'ки жанр је лукијановска пане$ири'ка о!а у Uримском ра#меруU, $лавни је њи(ов класи'ни у#ор Eораије, који се у оно време !оста прево!и :Eа\ић је превео и ње$ов 'увени трактат о песни'кој уметности 1>27<. а песнике ово$ права ути'у и мо!ерни нема'ки песнии, класиисти и пре!романти'ариA 9ете, ]илер, лоп"ток, 3илан!, 9еснер, Eер!ер и !р. 9ете и ]илер били су, у# Eораија, најутиајнији и најви"е прево&ени страни песнии 8+0и( $о!ина. ]илерове естети'ке расправе о!и$рале су велику уло$у у обликовању књижевно0теоријски( по$ле!а на"и( класииста , посебно Vор&а =алетића :1>160 1>>><, који је био најважнији крити'ар и естети'ар ово$ права.
@7
Јован Деретић, Историја српске књижевности
У је!номе ови песнии битно о!ступају о! сво$ у'ите/а, у свом о!носу према наро!ној пое#ији. Иако патриотски настројени песник, =у"ики се ра#вијао и#ван свако$ !о!ира с наро!ном пое#ијом. 5н је !о!у"е пома$ао 3уку у скуп/ању наро!ни( песама, !ово!ио му у ]и"атова 3и"њића и %о!ру$овића, али све то није и мало никакво$ утиаја на ње$ово властито стварање. ?е$ови у'ении тежили су пак !а наро!ну песму ук/у'е у свој про$рам. 5ни је с(ватају у !у(у (ер!еровски( и "илеровски( и!еја као приро!ну, наивну пое#ију, коју њени твори, наро!ни песнии, стварају Uбе# свако$ тру!а и мукеU. Dли и#на! наро!не, они став/ају Uу'енуU пое#ију, и#на! наро!но$ песника у'ено$ сти(отвора који ствара у# помоћ науке и по правилима која прописује ра#ум. У њи(овој пое#ији напоре!о с песмама у класиисти'ком маниру јав/ају се по!ражавања наро!ни( песама, претежно лирски(. Јован Eа\ић :17FF01>6F<, Uу књижеству на#вани =ило" ветићU, Uнајбо/и &акU =у"ико$ и ује!но је!ан о! најо$ор'енији( противника 3укове је#и'ке -орме, нај!а/е је оти"ао у при(ватању наро!не пое#ије. %рево!ио је !елове и# Илија!е у !есетеру, а Eораијеву %есни'ку уметност превео је у !ва метра, напоре!о, у метру ори$инала и у епском !есетеру. %оре! о!а и !ру$и( класи'ни( врста, не$овао је и песме у наро!ном !у(у, и то с таквим успе(ом !а бисмо #а неке о! њи( мо$ли поверовати !а су Бранкове или мајеве. У првој -а#и и ко! Eа\ића као и ко! !ру$и( песника ово$ права преовла&ује утиај =у"ико$, !ок касније тај утиај све ви"е јењаваA лукијановску о!у истискује наро!на песма, а Uримски ра#мерU #амењен је наро!ним сти(ом и метром. 3ећина о! ти( песника у каснијој -а#и, уколико нису престали писати пое#ију, сасвим напу"тају класи'ни манир и настоје се прила$о!ити #а(тевима романти'арске "коле. ао ни у !ру$им књижевностима, у којима је, уосталом, мно$о !уже трајао, класии#ам ни у нас није !ао велики( песника. Је!ини пре!ставник ово$ права који је и#а себе оставио #на'ајно песни'ко !ело био је Ј. . %оповић. Dли он је своје савременике на!ила#ио и у свим !ру$им жанровима, посебно у !рами $!е је најви"е !ао.
Ствара(е ори/ина+не &ра-е
У области !рамске књижевности, после 3ујићеви( прера!а и UпосрбаU, у трећој !еенији 1F. столећа !ола#и !о стварања и#ворне српске !раме. а њеним по'еима стоје три именаA Јован терија %оповић, те-ан те-ановић и Tа#ар Tа#аревић. 4ано умрли те-ан те-ановић :1>+@01>26< написао је прву српску тра$е!ију мрт Уро"а B :1>2@<, !ело у којем, и поре! по'етни'ки( неве"тина, има снажни( !рамски( акената, истинско$ тра$и'но$ осећања, смисла #а ме"ање тра$и'но$ или коми'но$, 'ему се у'ио ко! ]експира, тако !а се оно и !анас и#во!и. Tа#ар Tа#аревић :1>+@0 1>G6< написао је историјску мело!раму 3ла!имир и осара и коме!ију %ријате/и :обе 1>2F<. Јован терија %оповић :1>+601>@6< јесте је!ан о! најистакнутији( и најсложенији( књижевни( стваралаа сво$ !оба. 4о&ен је у 3р"у о! оа 9рка и мајке
@>
Јован Деретић, Историја српске књижевности
рпкиње. У $имна#ији је !обио соли!но класи'но обра#овање и истакао се у прав/ењу сти(ова по анти'ким обрасима. %о #авр"етку правни( сту!ија :1>8+< ра!ио је у 3р"у најпре као наставник латинско$ је#ика, а #атим као а!вокат. а! је основан лиеј у ра$ујеву, по#ван је #а про-есора. У рбији је живео о! 1>G+. !о 1>G>, ра!ио је најпре као про-есор приро!но$ права на лиеју а #атим као на'елник министарства просвете. 5!и$рао је #на'ајну уло$у у ор$ани#овању просвете и културе у мла!ој кнежевини, у'ествовао у оснивању Дру"тва српске словесности, наро!но$ му#еја и по#ори"та, писао "колске у\бенике и# рани( пре!мета. е#а!ово/ан приликама у којима је ра!ио, напустио је службу :1>G>< и вратио се у 3р"а, $!е је, живећ и пову'ено, ра#о'аран и болестан, остао !о смрти. теријин књижевни ра! врло је ра#новрстан. 5$ле!ао се у свим областима та!а"ње књижевности, био је романописа, коме!ио$ра-, тра$и'ар, песник, крити'ар, "колски писа, а бавио се, као и већина та!а"њи ( књижевника, и -илоло"ким питањима. У по'етку бли#ак и!ејама 3ука ара\ића, касније се приклонио кон#ервативној струји и после!њу књи$у објавио рквеном ћирилиом. У ње$овом !елу !о"ли су !о и#ражаја сви стилски прави и тен!еније те (етеро$ене епо(еA сентиментали#ам, класии#ам, пре!романти#ам, а у најбо/им својим коме!ијама приближио се реали#му. )а ра#новрсност испо/ила се већ на по'етку ње$ова ра!а, ка!а, јо" мла!, објав/ује је!но #а !ру$им је!ан спев посвећен Бу$арској :1>2@<, тра$е!ије ветислав и =илева :1>27<, =ило" 5билић :1>2>< и ао! имеон :1>8+<, те роман Бој на осову или =илан )оплиа и ораи!а :1>2><. У роману је ње$ова каријера била најкраћа. )ре#вен и крити'ан, он је бр#о уви!ео лажност и кли"етираност та!а"ње$а српско$ псеу!оисторијск$ романа. бо$ то$а јо" је!ан сли'ан поку"ај романа остав/а у рукопису и пи"е "а/иви, паро!ијски 4оман бе# романа :први !ео написан 1>82. а објав/ен 1>8>, поку"ај српско$ Дон и(ота, у којем је исмејао $лавно$ пре!ставника српско$ романа =. 3и!аковића уоп"те романе сли'но$ типа, па и своје властите. ај#на'ајније по!ру'је теријина књижевно$ ра!а јесте !рама. %исао је упоре!о историјске тра$е!ије, Uжалосна по#орјаU, тако и( је сам на#ивао, и коме!ије, Uвесела по#орјаU. Историјске !раме, иако бројем и обимом на!ма"ују ње$ов коме!ио$ра-ски ра!, мање су #на'ајне о! коме!ије. )еме је у#имао и# српске, бу$арске, маке!онске и албанске историје сре!ње$а века $ра&у је нала#ио у 4ајићевој Историји и у наро!ним песмама. У обра!и се осећа утиај 3и/ема ]експира. %исао и( је на по'етку сво$ књижевно$ ра!а :!о 1>8+< и G+0и( $о!ина. Бо/е су му по#није а ме&у њима се наро'ито и#!вајају мрт те-ана Де'анско$ :1>G1<, 3ла!ислав :1>G2< и Tа(ан :1>G2<. У све три је обра!и полити'ку тематику борбу #а власт у на"им сре!њовековним !ржавама, уносећи у ту слику полити'ка трвења сво$ времена као и суморно, мелан(оли'ко расположење #рела и искусна 'овека. У своје време теријина Uжалосна по#орјаU била су врло популарна #бо$ своје историјске са!ржине и ро!о/убиве тен!еније. мета им претерана сентименталност, тежња к мело!рамским е-ектима, не!ово/на мотивисаност ра!ње и карактера.
@F
Јован Деретић, Историја српске књижевности
Иако су у критии то$ !оба бо/е про"ла UжалоснаU о! Uвесели( по#орјаU, терији је о! по'етка било јасно !а му коме!ија најви"е о!$овара. акон "то је објавио прву своју коме!ију Tажа и паралажа, он је писао 3уку ара\ићуA UДакле после !у$о$ тумарања и криву!ања је!ва на права и#и&о(, а на!ам се !а нећу с ово$ пута сврнути...U теријин ра! на коме!ији може се по!елити на три перио!а. )ри!есети( $о!ина у 3р"у он пи"е своје најбо/е коме!ијеA Tажа и паралажа :1>8+<, )вр!иа или ир Јања :1>87<, %окон!ирена тиква :1>8><. Zетр!есети( $о!ина, #а време боравка у Бео$ра!у, он #а потребе театра пи"е краће "а/иве кома!е и лакр!ије које су и#во&ене, али нису објав/ене #а пи"'ева живота. И нај#а!, после!њи( $о!ина, опет у 3р"у, он се поново враћа о#би/ној коме!ији, уносећи у њу $ор'ину ра#о'арано$ 'овекаA Бео$ра! нека! и са! :1>@8<, 4о!о/упи :објав/ена пост(умно<. терија с(вата коме!ију !и!акти'ки. U)еатар је "кола $!е се /у!и у'еU, каже он на је!ном месту, а о свом !елу велиA Uона мо$ писања био је исправ/еније...U, U=оје је ле'ити ро!U. У свим теријиним коме!ијама, 'ак и у онима које се оби'но убрајају у лакр!ије, морални, !и!акти'ки моменат толико је на$ла"ен !а понека! остаје основни, конститутивни принип структуре, потискујући комику. Иако се наслања на велику коме!ио$ра-ску тра!иију :=олијер је био је!ан о! писаа које је прево!ио и на које се у$ле!ао<, терија умно$оме о!ступа о! класи'не коме!ије, наро'ито у #авр"еима. о! терије нема срећни( #авр"етака. ?е$ов твр!иа не !обија свој нова натра$, он бива и#и$ран и преварен не би ли тим на'ином с(ватио !а је твр!и'ење мана која најви"е "ко!и њему самом. И !ру$е настране ли'ности ле'е се сли'ним мето!ом. Јелиу и# Tаже и паралаже приси/авају !а се о!рекне 'итања романа, Xему и# %окон!ирене тикве на превару о!бијају о! њено$ UноблесаU и -ранкоманије, ултана и# ле жене :1>8>< бива и#ле'ена тек по"то је !обила лекију у обилним батинама. У већини теријини( коме!ија откривамо моралну !раму с три $лавна прота$онистаA #аблу!ела ли'ност, варалиа и иселите/0ре#онер. аблу!еле ли'ности на пока#ани на'ин !ово!е се памети, а варалие бивају раскринкане и протеране. ао моралиста, терија се не бави оп"те/у!ским пороима не$о иск/у'иво конкретним појавама сво$ !оба и своје сре!ине. ?е$ова је коме!ија непосре!но !ру"твено ан$ажована. 5на и#обли'ава по$ре"но васпитање, помо!арство, сноби#ам и !ру$е мане на"е$ мало$ра&анско$ света, исмева на!риу'еност на"и( славеносерба и њи(ов накара!ни UславјанскиU је#ик. Zак и ка! се бави универ#алним темама, као "то су твр!и'ење, лиемерје и сл., терија и( посматра и# локалне перспективе. ?е$ов твр!иа је кир0Јања, 9рко0 Wинарин, типи'на појава у српској сре!ини, и та ње$ова локална боја толико је јака и и#ра#ита !а је тра!иија и#менила и сам наслов !ела и о! )вр!ие направила ир0Јању. аји#ра#итији пример теријине ан$ажованости јесте полити'ко0сатири'на коме!ија 4о!о/упи, која пре!став/а непосре!ан о!јек !о$а&аја у револуији 1>G>. Uприватну повесниу српско$ покретаU, како је сам писа на#ива. )а суморна и $орка књи$а, је!инствена у свом обра'уну с наионалним и полити'ким лажима то$ !оба, пре!став/а приро!ан #авр"етак теријине коме!ио$ра-ије, која је о! само$ по'етка, супротно ономе "то се о! ове врсте о'екује, пока#ивала мало ве!рине и веселости. Иако је књижевни ра! #апо'ео сти(овима, терија се као песник иска#ао у пуној мери тек у после!њим $о!инама сво$ живота. 5бјавио је #бирку Даворје :1>@G< и ви"е
6+
Јован Деретић, Историја српске књижевности
песама по листовима и 'асописима. ?е$ова пое#ија је ре-лексивна, !и!акти'на, интелектуална. 5на са!ржи суморна ра#ми"/ања болесна и ра#о'арана 'овека који се повукао и# јавно$ живота. терија пева о прола#ности, бесмислу, ни"тавилу, сву!а ви!и пусто", уни"тење, смрт. Уоп"те, терија !елује као 'овек "то је #алутао у време које није ње$ово. 5бјав/ена после Бранкове и ?е$о"еве смрти, у време ка!а су се првим сти(овима јавили мај и Јак"ић, ње$ова књи$а песама пре!став/а после!њи али аутенти'ни $лас је!но$а минуло$ !оба. Ње/о*
њижевност ово$ ра#!об/а сва је у о"трим супротностима и полари#аијама. Било је ви"е поку"аја !а се на стварала'ком или теоријском плану превла!ају те супротности, али је праву велику синте#у остварио је!ино рно$орски вла!ика и вла!ар %етар %етровић ?е$о" :1>1801>@1<. Је!ино је он успео !а споји оно "то је и#$ле!ало неспојиво, 3и"њића и =у"ико$, те !а пости$не не"то "то је у !елу ње$ова песни'ко$ у'ите/а само на$ове"тено, !а на теме/има наро!но$ стварала"тва створи пое#ију најви"е вре!ности. ?е$о" поти'е и# поро!ие која је преко !веста $о!ина !авала вла!ике и вла!аре Wрној 9ори. Детињство је провео у ро!ном селу ?е$у"и, !о 1>2@, ка!а $а је стри, вла!ика %етар C, у#ео у етињски манастир !а $а васпита #а насле!ника. ]коловање му је било кратко и нере!овно. Је!но време био му је васпита' има =илутиновић. 5н му је је!ва мо$ао пружити какво систематско #нање али је несумњиво покренуо ње$ов !у( и ма"ту и увео $а у свет пое#ије. акон смрти сво$ стриа :1>8+<, !о"ао је на власт. ао вла!ика и вла!ар ?е$о" је створио прве ор$ане !ржавне власти у #ем/и и о! саве#а племена, каква је Wрна 9ора била !о та!а, створио мо!ерну !ржаву. аокуп/ен напорима !а #аве!е ре! у #ем/и и !а јој и#бори ме&унаро!но при#нање, он је у својој етињској осами ипак нала#ио времена и на'ина !а се обра#ује, !а пи"е и !а ра!и на по!и#ању наро!не просвете. ау'ио је руски, италијански, -рануски, 'итао слобо!оумне -илосо-е и песнике, #аносио се револуионарним и!ејама епо(е и сањао о оп"тенаро!ном устанку против )урака. ?е$ова путовања :прво путовање у 4усију 1>88, ка!а је #авла!и'ен, !ру$о путовање у 4усију 1>86, оба пута с !ужим #а!ржавањем у Бе'у, боравећи у Бе'у 1>GG. и 1>G7, путовање у Италију 1>@1. и !р.< била су увек и полити'ка и обра#овна. а њима је стиао нова #нања, обо$аћивао своје песни'ко искуство, набав/ао књи$е које је после 'итао ко! куће. У ра#!об/у и#ме&у 1>GG. и 1>G>. !ости$ао је пуну стварала'ку #релост и као песник и као полити'ар. бивања у на"им #ем/ама у револуионарној 1>G>. пратио је с на!ом !а је кунуо 'ас ослобо&ења #а све на"е наро!е. ?е$ова је оријентаија у тим $о!инама ју$ословенска. %осле то$а !о"ле су суморне $о!ине ра#о'арања и те"ке, неи#ле'иве болести и, на крају, прерана смрт :1>@1<. а(рањен је на Wетињу а 'етири $о!ине касније ње$ове кости пренесене су на Tовћен, у $робниу коју је себи #а живота по!и$ао. У свом песни'ком ра#воју обу(ватио је ело то ра#!об/е, о! наро!не епике преко класиисти'ки( стрем/ења !о романтике. %о'ео је као наро!ни песник ни#ом песама Uна наро!нуU о локалним сукобима рно$орски( племена с )урима. атим се приклонио класиисти'ком маниру, али није при(ватио та!а вла!ајући Uримски ра#мерU. %евао је у осмеру и !есетеру о!е вла!арима, министрима, велика"има,
61
Јован Деретић, Историја српске књижевности
пријате/има :%устињак етињски, 1>8G. и !р.<, написао је, тако&е у осмеру, опсежан класиисти'ки еп вобо!ија!а :1>8@<, али $а није објавио. %реко класии#ма !о"а је у !о!ир с класи'ном старином. ?е$ови у#ори нису, као ко! та!а"њи( на"и( песника, римски не$о (еленскиA Eомер, %ин!ар, тра$и'ари. ?е$ов !а/и ра#витак пока#ује јо" ви"е самосвојности. ?е$о" се не окреће нема'ким класиистима и пре!романти'арима, као "то то 'ине Tукијанови у'ении, не$о мо!ернијим романти'арским струјама ко! нас и у вропиA 'ита -рануске песнике И$оа и Tамартина :после!ње$ и прево!и<, о!у"ев/ава се %у"кином, коме посвећује #бирку наро!ни( песама 5$ле!ало серпско :1>G6<, блиске су му и!еје 3ука ара\ића, наслања се на песни'ко !ело име =илутиновића. )а!а, у пуној песни'кој #релости, по"то је про"ао кро# "колу наро!не, класи'не и романти'не му#е, он ствара своје велике песни'ке синте#еA Tу'у микроко#ма :1>G@<, 9орски вијена :1>G7< и Tажно$ ара ]ћепана =ало$ :1>@1<. ?е$о" није тематски ра#новрстан, он је у бити битематски песник. У ње$овом стварању и#!вајају се !ва $лавна тока, која и!у паралелноA је!ном је у основи косми'ка су!бина 'овека, а !ру$оме историјска су!бина Wрне 9оре. 5стале теме о којима је певао по!ре&ене су тим !вема основним. 5!е су му претежно полити'ки мотивисане, усре!сре&ене на та!а"њи тренутак Wрне 9оре. ?е$ова је!ина /убавна песма оћ скуп/а времена, има косми'ку и -илосо-ску !имен#ију. ротском 'ину који је у њеном сре!и"ту !ато је апсолутно #на'ење, какво у песмама косми'ко$ кру$а има мисаоно понирање у биће а у песмама историјско$ кру$а * (ероика. %о'етак је косми'ке пое#ије у песми Wрно$ора свемо$ућем бо$у, првој песми у првој књи#и U%устиња к етињскиU. асније су настале !ру$е песмеA 3јерни син ноћи пјева по(валу мислима, 5!а суну спјевата ноћу бе# мјесеа, =исао, Xилосо-, астроном и поета и јо" неке. авр"етак и синте#у ово$ тока !ао је у рели$ио#но0 -илосо-ском спеву Tу'а микроко#ма. У основи је сви( ти( !ела мисао о је!инству 'овека и бо$а, о 'овековој небеској прее$#истенији, о ње$овој моралној кривии и па!у. Zовек ту није оби'но #ема/ ско биће, створено о! #ем/е, не$о ви"е биће небеско$, божанско$ порекла, коме је #ем/а само привремено борави"те, место испа"тања ка#не и окајавања кривие, а ње$ов је прави #ави'ај небо о!акле је потекао и камо треба !а се врати. ?е$о"ева косми'ка пое#ија $овори о !у(овном повратку 'овека на и#воре сво$ бића, на по'етке сво$ постојања, повратку 'ија је свр(а, пре све$а, са#најна, јер треба !а !онесе о!$овор на питање "та је 'овек и какав је ње$ов смисао у косми'ком поретку. Tу'а микроко#ма, сре!и"ње !ело и синте#а косми'ко$ тематско$ кру$а састоји се о! уво!не песме, !ате у ви!у посвете ими =илутиновићу, и "ест певања. U%осветаU је -илосо-ска песма о тра$ању #а истином о 'овеку, нека врста песникове !у(овне аутобио$ра-ије. =у'ен тајном о 'овекову бићу, песник је Uвопро"аваU #ема/ске му!рае, окретао се упитним по$ле!ом расветалој приро!и око себе и #ве#!аном небу и#на! себе, али све у#алу!, јер о!$овор није био и#ван ње$а не$о у њему. До ње$а је !о"ао умним понирањем у своју унутарњу бит, у своју мисао, јер је мисао искра божанско$ у 'овеку, је!ина ве#а и#ме&у ње$ова небеско$ бића и ње$ове #ема/ске е$#истеније, она је Uлу'а микроко#маU, светлост мало$, 'овеково$ свемира и ује!но
62
Јован Деретић, Историја српске књижевности
#нак ње$ове припа!ности ви"ем свету, и# ко$а је пао. У прва !ва певања та и!еја и#ражена је у -орми але$орије песникова мисао властитом сна$ом ослоба&а се телесни( окова и отискује се у висине, и по"то !оспе !о најви"е$ неба, пре! престо твора, она се напије на и#вору сећања и та!а се спомене све$а "то се нека!а, пре настанка #ем/е, !о$о!ило у свемиру. У склопу елине спева але$орија о косми'ком лету песникове искре 'ини оквирну при'у косми'ке !раме о 'овеку, која по'иње у трећем певању. ?ени су $лавни прота$онистиA Бо$, атана и D!ам бо$ као апсолутни $оспо!ар косми'ке !ржаве светлости и неуморни стварала нови( светова :он је, како ?е$о" каже, Uтворите/ном #ањата пое#ијомU<, атана као оли'ење #ла, који у својој побуни и#ражава пси(оло$ију не#а!ово/на -еу!ала или племенско$ $лавара који не при#наје ентралну власт, и D!ам, 'овек, као ли'ност и#ме&у, која је у по'етку стала на страну побуњеника !а би и(, у о!лу'ном 'асу, покајав"и се, напустила и тако !опринела њи(овом слому. И#$ра&ена на бо$атој митско0рели$ио#ној и -илосо-ској тра!иији, али ори$инална у основној #амисли, Tу'а микроко#ма спа!а у велике космо$онијске спевове 'ове'анства. ао песни'ка творевина она је неује!на'енија о! !ру$и( ?е$о"еви( велики( !ела. У# вр(унске песни'ке !омете :$!е бисмо мо$ли и#!војити мисаону усре!сре&еност уво!не песме, светлосне ви#ије прво$ певања, #атим моноло$е бо$а и атане у трећем, о!носно 'етвртом певању и, наро'ито, титански лук атане<, у њој имамо и слабији( страна, наро'ито у !ескриптивним и наративним партијама. Дру$и тематски кру$, рно$орски, у ствари је први по месту и #на'ају који има у ?е$о"евом песни'ком !елу. %ое#ија коју обу(вата про"ла је у свом ра#воју кро# три $лавне етапеA прву 'ине песме Uна наро!нуU, у којима ?е$о" пева о поје!ина'ним !о$а&ајима и ин!иви!уалним по!ви#има, !ру$у * епске историје, вобо!ија!а и њена прва, аутенти'но неса'увана вер#ија. 9лас камен"така, у којима се и#лаже ела историја рно$орски( војевања #а слобо!у у 1>. и првој половини 1F. века, и трећу * !рамски спевови 9орски вијена и ]ћепан =али, $!е се ?е$о" поново враћа поје!ина'ном !о$а&ају, про"ирује $а и !рамати#ује, али у ње$ову обра!у уноси перспективу елине остварену у епским историјама. У тим !елима, наро'ито у првом о! њи(, у 9орском вијену, о$ле!а се ео пре&ени пут, као и ела књижевна епо(а у којој је настао. а теме/у наро!не песме о! које је по"ао, ?е$о" је створио нову песни'ку -орму, каква није постојала ни у усменој ни у писаној тра!иији на"е књижевности, користећи при томе све своје песни'ко искуство, своје по#навање европске пое#ије о! Eомера !о романти#ма, као и све оно "то му је мо$ла пружити на"а та!а"ња пое#ија и њени нај#на'ајнији пре!ставнии =у"ики, 3и"њић и =илутиновић. интети'ан у својим #а(ватима у песни'ку тра!иију и савременост, 9орски вијена је такав и по својим унутра"њим, са!ржинским и -ормалним обележјима. 5ко је!но$ !о$а&аја невелики( ра#мера и непривла'но$ #а песни'ку обра!у, какав беја"е истра$а потуриа, Uистори'еско собитијеU у !оба вла!ике Данила, ?е$о" је исплео 'итаву рно$орску историју, опевао најважније !о$а&аје и# про"лости, о! времена емањића !о по'етка 1>. века, насликао свако!невни рно$орски живот, њи(ове пра#нике и скупове, !ао наро!не оби'аје, веровања и с(ватања, прика#ао сусе!не
68
Јован Деретић, Историја српске књижевности
наро!е, )урке и =ле'ане. У ствари, у 9орском вијену, у ње$ови( 2>1F сти(ова :!есетераа, и#у#ев је!не уметнуте песме у !еветерима и је!не тужбалие у !ванаестерима<, на"ла су место три света, три ивили#аије, које су се !о!иривале и преплитале на на"ем тлу прва је на"а (еројско0патријар(ална ивили#аија, 'ији је најви"и и#ра# класи'на Wрна 9ора !ру$а, турска оријентално0исламска ивили#аија и трећа, #апа!ноевропска ивили#аија, коју оли'авају =ле'ани. )ој отворености према !ру$им наро!има и културама, којој није стала на пут ни 'ињениа "то су ти наро!и били исконски непријате/и Wрне 9оре, треба !о!ати и !ру$у отвореност спева, отвореност према приро!и и космосу. 5на !обија ра#ли'ите облике, о! -олклорни( посматрања небески( прилика, преко макрокосми'ки( ви#ија вла!ике Данила, !о ра#ми"/ања и$умана те-ана о косми'ком поретку, у којима се (ри"ћанска тра!иија !о!ирује с мо!ерним приро!нонау'ним пре!ставама. Бе# об#ира о каквој је ли'ности ре', о оби'ну ратнику или о !у(овном лиу, њен !ожив/ај света испуњен је осећањем #а бескона'но. Ис(о!и"те акије у спеву је наро!ни колектив. аро! се најпре појав/ује у своме симболи'ном, историјском је!инству као коло а #атим се и!еоло"ки и карактероло"ки ра#лаже на поје!ина'не ли'ности. Tикови у 9орском вијену и#растају и# историјске и!еје 'ији је непосре!ан и#ра# !ат у песмама кола. ве и( о!ре&ује пре све$а о!нос према тој и!еји, о!нос према историји. Tи'ности се ме&усобно ра#ликују најпре посебно"ћу то$ о!носа па тек он!а својим ли'ним особинама. У том по$ле!у мо$у се и#!војити три к/у'на станови"та која се ме&усобно услов/авају и 'ине !ијалектику мисли 9орско$ вијенаA станови"те $лавара, станови"те вла!ике Данила, и станови"те и$умана те-ана. 9лавари су носиои колективно$ искуства наро!а, њи(ово ми"/ење #аснива се на тра!иији и оби'ају, њи(ов став на беспри$оворном при(ватању историјске наионалне и!еје и (еројски( и!еала колектива. а тој основи они су је!инствени па сви !елују као је!но је!ино умно$остру'ено лие, !ок карактероло"ке !и-еренијаије ме&у њима, иако врло ре/е-не, у бити уносе само нијансе и на$ласке у то теме/но је!инство. 3ла!ика Данило и и$уман те-ан оли'авају ра#ли'ите етапе у ра#воју мисли која је напустила уто'и"те тра!иије и кренула властитим путемA вла!ика * сукоб/еност са стварно"ћу, прва иску"ења и $ор'ину сумњи које !оносе прва са#нања, а и$уман * си$урност, спокојство и ве!рину кона'но$ са#нања. умња вла!ике Данила !рамски је покрета' ра!ње. У тра!иионално епско ви&ење света она уноси упитаност, спорење. =исао и$умана те-ана пре!став/а крајњу та'ку у !у(овним напорима ли'ности 9орско$ вијена !а о!$оворе на питања која пре! њи( постав/а историја. )а мисао !оноси ра#ре"ење !илеме вла!ике Данила и на је!ном ви"ем нивоу потвр&ује првобитну, наро!ну му!рост кола и $лавара, -илосо-ски је о сми"/ава и !ово!и у скла! с косми'ким поретком. омпо#иија 9орско$ вијена, иако о!ступа о! #акона !рамско$ ро!а, има !уб/у, -илосо-ску #аснованост. 5сновну тему спева, истра$у потуриа, ?е$о" није ра#вио у линеаран ни# ме&усобно пове#ани( !о$а&аја, већ је око ње описао неколико у#астопни( кру$ова, унутар који( је та тема увек на нов на'ин ра#вијена. 9орски вијена по'иње као поетска ви#ија, настав/а се као полити'ко0историјска !рама, прела#и !а/е у вена епски( слика и# наро!но$ живота, а #авр"ава се при#орима #аснованим на паралели#му
6G
Јован Деретић, Историја српске књижевности
историјски( #бивања и -илосо-ски( моноло$а и$умана те-ана. У -ормалном по$ле!у, 9орски вијена је синте#а сви( трију основни( ро!ова пое#ије с њи(овим ра#ли'итим врстама и по!врстама, песни'ка ениклопе!ија у којој су обу(ваћене све песни'ке -орме и сви ви!ов и рно$орске стварности и историје. 5н спа!а у оне и#у#етне поетске творевине у које као !а се сле$ло свеукупно искуство 'итави( епо(а у животу поје!ини( наро!а и ивили#аија, историјско, песни'ко и -илосо-ско. Дела настала после 9орско$ вијена пре!став/ају наставак прет(о !ни( али и отварање нови( мо$ућности у ?е$о"евом песни'ком стварању, ]ћепан =али, најобимније о! три ?е$о"ева велика !ела, најмање је по#нато и најмање ењено ме&у њима. ритика мож!а исуви"е на$ла"ава ње$ову блискост 9орском вијену те није увек у стању !а уо'и новине које !оноси. аписан у !рамском облику као и 9орски вијена, ]ћепан =али има ви"е !рамско$ у себи о! прет(о!но$ !ела, и то не само #бо$ -ормалне по!еле на U!ејствијаU и Uјав/енијаU не$о и #ато "то тој по!ели о!$овара ра#вијенија !рамска #аснованост ра!ње и ликова. )ематски интерес !ела помакнут је са спо/а"ње$ на унутра"њи план рно$орске стварности, с борбе против )урака на унутра"ње сукобе у Wрној 9ори и#а#ване и#нена!ном појавом UараU у рно$орској сре!ини. У њему има мање пое#ије не$о у 9орском вијену, али ви"е конкретне стварности и свако!невно$ живота, ви"е реали#ма и крити'ности у сликању пона"ања поје!инаа и колектива. У ње$овој мисаоности нема толико високе сентенио#ности ни универ#ални( тема, али има у и#оби/у практи'не животне му!рости. У њему је у слику рно$орске (ероике унесена коми'на !имен#ија. Dко је 9орски вијена романти'на (еројска поема у !рамском облику, ]ћепан =али (еројска је коме!ија :И. екулић је 'ак у њему ви!ела неку врсту U$ра&анско$ по#ори"но$ кома!аU<, ?е$о"ев #аокрет о! романти#ма к реали#му.
FBB Ро-анти,а-
У 1>G7, нај#на'ајнијој књижевној $о!ини у српској литератури 1F. века, појавиле су се 'етири књи$е које су #на'иле тријум- наро!но$ је#икаA 3уков прево! ово$ #авјета, ?е$о"ев 9орски вијена, %есме Бранка 4а!и'евића и -илоло"ка расправа 4ат #а српски је#ик и правопис Vуре Дани'ића. Био је то историјски сусрет нај#на'ајнији( пре!ставника !веју књижевни( епо(а. 3ук и ?е$о", ентралне ли'ности прет(о!но$ ра#!об/а, !али су у наве!еним књи$ама #авр"ни облик елокупном свом !ота!а"њем ра!уA 3ук у стварању књижевно$ је#ика на наро!ним основама а ?е$о" у стварању уметни'ке пое#ије на теме/има наро!не песме. Упоре!о с њима појавила су се !ва мла!а писа који ће #ау#ети ентрални положај у наре!ном ра#!об/у, Бранко 4а!и'евић у пое#ији а Vура Дани'ић у -илоло$ији. њима ће оба к/у'на питања 3уково$ !оба, питање књижевно$ је#ика и уметни'ке пое#ије, ући у нову -а#у сво$ ра#воја. 4а#!об/е које ће #апо'ети у #наку побе!е 3укове ре-орме !онеће пуну побе!у романти#ма као књижевно$ права. Док се раније јав/а само као је!на о! књижевни(
6@
Јован Деретић, Историја српске књижевности
тен!енија епо(е, као битна о!лика само неколико истакнути( стваралаа, романти#ам са!а постаје основно обележје, стилска !оминанта, 'итаво$ ра#!об/а. %остоје и !ру$е #на'ајне ра#лике и#ме&у прво$ и !ру$о$ таласа романти#ма. 3уков и ?е$о"ев романти#ам, унеколико и =илутиновићев, јав/ају се на -олклорној основи, као непосре!ни про!ужетак наро!но$ стварала"тва. У њему су !о"ла !о и#ражаја револуионарна устани'ка (ероика и с(ватања на"е$ патријар(ално$ !ру"тва. У пое#ији он се !о!ирује с класии#мом, који је био вла!ајући стил епо(е. 4оманти#ам Б. 4а!и'евића и ње$ови( сле!беника јав/а се у ра#вијенијој $ра&анској сре!ини у$арски( рба као супротност класии#му, који он о! само$ по'етка о!лу'но о!баује као уве#ени, по!ражавала'ки и у бити непоетски права. 5н се на!ове#ује на !ру$у #на'ајну струју раније књижевности, на ви"е лирски и поетски обојени сентиментали#ам који је био ту& ранијим романти'арима. Друк'ији је и о!нос према наро!ној пое#ији. Бранковски, $ра&ански романти#ам није !есетера'ки као ?е$о"ев. Јуна'ки !есетера као основни метри'ки инструмент епскопатријар(алне културе, који је у ?е$о"у, као највећем пре!ставнику те културе, !обио свој вр(унски и#ра#, $убио је и#ван њени( оквира своју животворну основу и претварао се пре све$а у облик опона"ања наро!не пое#ије. Бранку и каснијим романти'арима мно$о је ближа метри'ки ра#новрснија наро!на лирика, али не толико патријар(ална, вуковска Uженска песмаU колико она полусе/а'ка0полуваро"ка пое#ија пре'ански( крајева, која се 3уку није !опа!ала. аро!на песма само је је!ан о! и#вора у стварала"тву романти'ара. 4а#вој романти'арске пое#ије, упркос повременим враћањима наро!ној песми као ис(о!и"ту, у ствари пока#ује сталну тен!енију у!а /авања о! наро!не пое#ије и истовремено приближавања европским песни'ким токовима. )о се испо/ило на свим плановима поетске структуре, у тематии, и#ра#у, верси-икаији. аро'ито су #на'ајне метри'ке иноваије романти'ара, пре све$а уво&ење јампско$ сти(а. Јамб не о!$овара тро(ејској приро!и српско$ је#ика те се по правилу не јав/а у наро!ној пое#ији. 4оманти'ари $а $ра!е на ве"та'ки на'ин и тиме и#а#ивају 'итаву малу револуију у српском сти(у. %о!ражавање !есетера и !ру$и( облика наро!но$ сти(а, на је!ној, и уво&ења јамба, на !ру$ој страни * то су !ве супротне $рани'не та'ке које обележавају распон унутар које$ се ра#вија и остварује српска романти'арска пое#ија. Ро-анти,а- ?@ти# /о&ина
У српској пое#ији G+0ти( $о!ина 1F. века, и пре но "то се појавио Бранко, осећају се и#весни тонови и тежње који ће тек у Бранковим песмама !обити пун и#ра#. %оје!ини песнии, * 'есто су то сасвим бе#на'ајна и !анас #аборав/ена имена 0, о!баују класи'не калупе и певају слобо!но и спонтано о наро!у, приро!и, !ра$ој, у сти(у који је наро!ни или бли#ак наро!ном. И неки истакнутији песнии који су по'ели као класиисти приклањају се таласу "то !ола#и и по'ињу певати у наро!ном !у(у. =е&у њима су нај#на'ајнијиA 3DD YИ353И; :1>1F01>F1<, песник лаки(, мело!ио#ни( и #бо$ то$а врло популарни( песама /убавне и ро!о/убиве са!ржине, и, наро'ито Ј53D УБ5)И; :1>1701>>6<. уботић се, први о! #на'ајнији( српски( писаа и# У$арске, опре!е/ује #а 3укову ре-орму, про$ла"ава на"у наро!ну песму #а основну наионалну пое#ију па и сам по'иње, бе# мно$о талента, певати лирске и епске песме у наро!ном !у(у :у своје време био је слав/ен ње$ов еп ра/ Де'ански написан у !есетеру<. 5бра#ован и на'итан, упућен у најновије појаве у европској
66
Јован Деретић, Историја српске књижевности
књижевности, уботић је по својим крити'ким написима и# G+0ти( $о!ина, ви"е не$о по својој пое#ији био је!ан о! иниијатора романти#ма у српској књижевности. тварао је у свим књижевним жанровима. %оре! песама, писао је романти'не историјске новеле, историјске !раме, о$ле!ао се и у роману, али се ника! није у#!и$ао и#на! просе'ности. 5н је карактеристи'ан #а први, по!ражавала'ки, пре!бранковски ста!ијум српске романтике, ка!а су српски песнии, и#вежбани у опона"ању класи'не и нема'ке пое#ије, стали исто тако пре!ано и виспрено опона"ати наро!не песме. 5пона"ање наро!не пое#ије #а!ржаће се и !а/е али пре све$а као најнижи, $отово и#ванлитерарни облик српске романтике :Јоксим овић 5то'анин, Јован ун!е'ић и !р.<. Бранко 4а!и'евић :1>2G01>@8< о!лу'но је раскрстио не само са #астарелим класии#мом не$о и с нестварала'ким опона"ањем наро!не пое#ије. Иако ро&ен у лавонском Бро!у, интимно је и песни'ки нераски!иво пове#ан с је!ним !ру$им $ра!ом, ремским арловима, $!е је провео најлеп"е &а'ке !ане. %о #авр"етку $имна#ије оти"ао је у Бе' :1>G8<, $!е је сту!ирао најпре права а он!а ме!иину, не #авр"ив"и ни је!но ни !ру$о. У Бе'у је !о"ао у ближи !о!ир с европском, наро'ито нема'ком романтиком, "то ће о!и$рати #на'ајну уло$у у ње$овом -ормирању. У# Бајрона, који је и #а Бранка као и #а !ру$е романти'аре био велик и#а#ов, на ње$а су најви"е утиали нема'ки по#нороманти'ари "вапске "коле, наро'ито песник бала!а Улан!. а Бранково песни'ко опре!е/ење пресу!но је утиало #ближавање с 3уком и Дани'ићем и ула#ак у 3уков бе'ки књижевни кру$. 3ук $а је упутио на !омаће и#воре, открио му бо$атство наро! не пое#ије како оне и# своји( #бирки тако, посре!но, и оне коју је песник понео у себи и# сво$а сремско$ #ави'аја. )ај !воструки утиај, 3ука и наро!не пое#ије, с је!не, и европске романтике, с !у$е стране, осећа се у елом Бранкову !елу, с тим "то у !вема ње$овим #а живота објав/еним књи$ама песама :1>G7, 1>@1< преовла&ује вуковска оријентаија, !ок је тек трећа, пост(умно објав/ена књи$а :1>62< открила је!но$ ново$ и !рук'ије$ али ни"та мање аутенти'но$ песника. У својој лирии Бранко је песник елементарни( осећања, бли#ак анимисти'ком и пантеисти'ком поимању света. ?е$ове најје!ностав није песме $ра&ене су по обрасу наро!не лирске песме, у њима је !ата нека ру!иментарна -абула, нека ра!ња која се увек #бива у слобо!ној приро!и и 'ији су прота$онисти оби'но !ра$и и !ра$а, момак и !евојка, или је!но о! !воје које 'е#не #а оним !ру$им. У такве минијатурне лирске при'е спа!ају неке о! ње$ови( најпо#натији( песамаA Девојка на сту!ену, 3ра$олије, %утник на уранку, 4ибар'ета сан и !р. 5не су пуне ра!ости, ве!рине и наивне !е'је #а'у&ености пре! најоби'нијим стварима, бе#а#лене, уми/ате и истовремено мла!ала'ки распусне и 'улне. %ривла'ност ти( песама тако је нео!о/ива !а се понека! ео песник неоправ!ано поистовећује с њима. о! Бранка, ме&утим, има песама које су сложеније и по конструкији и по осећањима која су !ата у њима. 5не нису наративне, осећања се у њима не и#ражавају посре!ством -абуле, не$о непосре!но или кро# слику. %. %оповић и( на#ива U'исто лирским песмамаU. У већини ти( песама преовла&ују сетни тонови и суморнија, еле$и'на расположења. Бранко ту ви"е није песник животне ра!ости, не$о песник ту$е, смрти, еле$и'ар. мрт и пре!осећање смрти на!а(нули су ње$ове нај!уб/е лирске песмеA Ја!на !ра$а, а! мли!ија( умрети, Болесников у#!исај. 4а!ости и ту$а, живот и смрт, !итирамб и
67
Јован Деретић, Историја српске књижевности
еле$ија * то су супротна и истовремено ме&усобно пове#ана расположења и теме Бранкове пое#ије. ?е$ови су нај'е"ћи мотиви растанак и растајање, пут и путовање. 4астанак је ко! ње$а увек пове#ан с пре!осећањем смрти. Иако и#ра#ито лирски темперамент, Бранко је у току ело$ сво$ ра!а пока#ивао склоност према већим песни'ким компо#иијама. ?е$ова нај#на'ајнија остварења веће$ обима јесу лирски спевови Vа'ки растанак и )у$а и опомена те сатири'ни спев %ут у којем је и#вр$нуо ру$лу противнике 3укове ре-орме. Vа'ки растанак и )у$а и опомена, !ва Бранкова најбо/а песни'ка остварења, нала#е се на супротним половима ње$ова !ела. Vа'ки растанак уво!и нас у најужи #ави'ајни кру$ песников. 4астанак је !вострук, #ави'ајни и &а'ки. 5#арени карлова'ки пре!ео о! Дунава !о тражилова испуњава први !ео поеме. а$ле!ан у ње$а песник се опра"та о! !ра$и( места о! који( $а свако по!сећа на не"то присно, !авна"ње. 5пра"тање и сећање !ве су лирске теме које се му#и'ки смењују. У !ру$ом !елу !оминира велико &а'ко коло, које пре!став/а песму у песми, интонаијски остварену на особен на'ин, у ритму ра#и$ране сремске поско'ие. У колу се смењују /убавне и јуна'ке попевке, у којима се при#ивају најславнији јунаи и# наионалне историје а упоре!о с тим кро# њи( струји ра!осни наро!ни живот. а крају &а'ко коло прераста у симболи'ко коло братства у које се по#ивају сви на"и наро!и. Vа'ки растанак испеван је у римованом !есетеру ње$а, наро'ито у колима, 'есто смењују краћи сти(ови који убр#авају ритам и#ла$ања. )у$а и опомена открива !ру$и песни'ки свет и на !рук'ији на'ин. )о је већа лирска компо#иија испевана у октавама, које су, и#у#ев неколико после!њи( !есетера'ки(, !ате у јампском је!анаестеру, при(ваћеном и# нема'ке пое#ије. У основи песме је банална /убав на -абула о !воје !ра$и( који се растају, он о!ла#и у неку !ру$у покрајину, ту #аборав/а !ра$у, а ка! се врати у #ави'ај, ви"е је не нала#и ме&у живима. )у -абулу Бранко је обра!ио у ра#ним варијантама у !есетак своји( романси писани( по у$ле!у на Улан!а и !ру$е нема'ке песнике :Два камена, Дра$и, Ја!и и#нена!а и !р.<. У )у$и и опомени она је лирски на!о$ра&ена мотивима /убави, приро!е и му#ике. ајви"е места !ато је приро!и. ве промене у /убавној при'и прате а!екватна #бивања у приро!и. а крају поеме !ра$а је поистовећена с приро!ом. 5на се јунаку јав/а у сну у тренутку ка!а се приро!а бу!и и# #имско$ мртвила и по'иње нов живот, а њену појаву прати му#ика оживело$ пре!ела. 3реме које обу(вата -абула поклапа се с $о!и"њим иклусом приро!е. )ако се овај спев о! сентименталн е /убавне при'е претворио у митску поему о приро!и, о њеном умирању и поновном ра&ању. %рвенствено лирик, Бранко 4а!и'евић није имао мно$о успе(а у епској пое#ији. ?е$ове (еројске поеме :9ојко, Eај!уков $роб, Уро", тојан<, у којима се осећа !воструки утиај, Бајрона и на"е јуна'ке епике, #на'ајне су само по -ра$ментима лирско$ карактера. Бо/е су му лирске бајронисти'ке приповетке у сти(у, Утоп/ениа и 5света, по сижеу пове#ане, пуне необи'ности, тајанства, мистике. ајобимније и нај#на'ајније ње$ово епско !ело, не#авр"ена поема Бе#имена, "ироко романсијерски #аснована, поку"ај романа у сти(овима, пружа реалисти'ко0(умористи'ку слику живота српски( сту!ената у Бе'у. )о је Бранков #аокрет о! романти#ма к реали#му, који је, #бо$ ње$ове преране смрти, остао само велик на$ове"тај.
6>
Јован Деретић, Историја српске књижевности
њижевном поколењу Б. 4а!и'евића припа!а јо" неколико писаа који су стварали на сли'ним претпоставкама као и песник Vа'ко$ растанка, или ће у свом каснијем ра!у бити по! ње$овим утиајем. Бранков !ру$ и# бе'ки( !ана Vура Дани'ић :1>2@01>>2<, највећи српски -илоло$ 1F. столећа, 3уков сара!ник, аутор пионирски( ра!ова и# ра#ни( -илоло"ки( !исиплина, књижевност је #а!ужио најви"е класи'ним прево!ом таро$ #авјета :1>6F<. %рипове!а' Бо$обој Dтанаковић :1>2601>@><, тако&е Бранков пријате/ и вукова, #на'ајан је најви"е по роману Два и!ола :1>@1< с темом и# револуије 1>G>. )ај први српски роман и# савремено$ живота по својим стилским особинама и#ра#ито је романти'арско !ело. ?е$ов је јунак бајроновски и#у#етна ли'ност, и!еалист и сањалиа који не нала#и места у животу. Бранком је !ру$овао и Јован Илић :1>2801F+1<, први песник ро&ен у рбији. %о'ео је писати по! утиајем сентиментално0!и!акти'ке пое#ије пре!бранковске епо(е а касније се преусмерио на наро!ну пое#ију и био њен нај!аровитији по!ражавала, нека врста -олклорно$ артисте. У по#ним $о!инама прославио се као исто'ња'ки песник :Да(ире, 1>F1<. ?е$ове исто'ња'ке песме нису само пло! лектире не$о и утиаја !омаће, муслиманске пое#ије, посебно босански( сев!алинки. аписао је и и!или'ни спев %астири :1>6><, у којем је обра!ио је!ан -олклорни мотив у#ет и# 3укови( списа. `убомир ена!овић :1>2601>F@<, син %роте =атеје, 'ије је =емоаре објавио, поре! Бранка најистакнутији и је!ан о! најпло!нији( писаа то$ поколења, по'ео је тако&е у !у(у пре!бранковске тра!иије и у пое#ији остао !о краја ре-лексиван, моралиста, !оситејевски поу'ан, ви"е сти(отвора не$о прави песник. =но$о је #на'ајнији ње$ов ра! на путопису. ена!овић је највећи српски путописа, твора ове књижевне врсте у којој ће касније, ме&у писима 2+. века, !обити неколико #на'ајни( сле!беника. ње$ови( сту!ентски( путовања по вропи настаће први ње$ови путописи %исма и# 9рај-свал!а :1>@+< и %исма и# ]вајарске :1>@2<, пуни ве!рине, (умора, #аним/иви( !ожив/аја, поети'ни по основном расположењу, слобо!не, расуте компо#иије с мно"твом !и$ресија, које ће и у каснијим ње$овим путни'ким писмима бити је!на о! $лавни( о!лика ње$ово$ путописно$ стила. 9лавно му је !ело %исма и# Италије :1>6>0F<, #аним/иво наро'ито по ?е$о"евом лику, који је !ат у њему. усрет с ?е$о"ем у Италији, ра#$овори с њим, ње$ове мисли, и#реке, #аје!ни'ки !ожив/аји, ане$!оте о њему, по!аи о ње$овим !елима * све то 'ини овај и#врсни путопис књи$ом која је неоп(о!на #а по#навање ?е$о"ево$ лика и ње$ове пое#ије. )ој су књи#и блиска %исма с Wетиња или 5 Wрно$орима :1>>F<, у којима се тако&е $овори !оста о ?е$о"у као и о каснијим рно$орским вла!арима у# то, она са!рже мно"тво #аним/ивости о рно$орском животу, оби'ајима, с(ватањима, на'ину $овора, оби/е ане$!ота, живи( ликова, !рамати'ни( !ожив/аја. У њима је !ата и!еали#ована, романти'на слика Wрне 9оре и Wрно$ораа, ко! који( вели'а не само (раброст не$о и ре'итост, му!рост, високо морално осећање. У !рук'ијем расположењу писана су раније настала %исма и# ема'ке :1>7G<, књи$а болесна и ра#о'арана 'овека, испуњена осећањем пра#нине, усам/ености, !оса!е и беси/ности мо!ерно$ живота. Ди!акти'ан и просветите/ски настројен у својој пое#ији, слобо!оуман вропеја у раним путописима а о!у"ев/ени наионални романтик у књи$ама о ?е$о"у и Wрној 9ори, ена!овић је у %исмима и# ема'ке најближи осећању умора, #асићености и бесмисла, које ће преовла!ати у књижевност на прела#у и# 1F. и 2+. век.
6F
Јован Деретић, Историја српске књижевности
Ро-анти,а- о-+а&ин)%о/ &о'а
Бранко је остао усам/ена појава у пое#ији сво$ времена. 5н је умро исуви"е рано !а би мо$ао !о'екати побе!у сво$ права. %о'етком @+0ти( $о!ина у српској пое#ији јо" је на сна#и "кола UобјективнеU лирике, која је своју поетику #аснивала на опона"ању класи'ни( и нема'ки( песника. Иако у опа!ању, та "кола !аје у то време своју најбо/у књи$у Даворје Ј. . %оповића, а њен најистакнутији теорети'ар Vор&е =алетић пи"е )еорију пое#ије :1>@G< и 4еторику :1>@@<, "колске књи$е #асноване на класиисти'ком с(ватању књижевности. Dли истовремено се јав/ају $ласови са супротним #а(тевима, Јован 4истић :1>8101>FF<, касније моћан !ржавник обреновићевске рбије, пи"е на нема'ком је#ику књижевнои сторијски о$ле! Дие неуере Tитератур !ер ербен :1>@2< којем исти'е као $лавну о!лику савремене књижевности њено ослобо&ење о! страни( утиаја и прожимање наионалним !у(ом а као $лавне пре!ставнике то$ праваA * Бранка 4а!и'евића, Јована Илића и ?е$о"а. Дру$и и!еоло$ романти'арско$ покрета, каснији реалиста Јаков И$њатовић, у про$рамском 'ланку %о$ле! на књижество :1>@7< и#носи сли'ну мисаоA треба се ослобо!ити слепо$ опона"ања страни( писаа и стварати српску књижевност на наионалним темама и наионалним стилом. =ла!и нара"тај песника који ће !овр"ити Бранкову песни'ку револуију и створити српско романти'арско песни"тво појавиће се после!њи( $о!ина Бранкова живота :мај 1>@2, Јак"ић 1>@8, а Tа#а остић не"то касније 1>@><, и он ће у !ру$ој половни !ееније потпуно #авла!ати на књижевној сени. )ек та!а ће !оћи !о !е-инитивне смене стилова, романти#ам ће постати !оминантни стил епо(е, па ће и нека!а"њи класиисти, они који нису напустили пое#ију, поку"ати !а се прила$о!е #а(тевима ново$ права. вој највећи проват романти#ам ће !оживети 6+0ти( $о!ина !а би већ 7+0ти( $о!ина по'ео уступати своје место реали#му. њижевно сре!и"те српске романтике и уоп"те елокупно$ културно$ живота то$ !оба био је ови а!, на#ван #бо$ то$а Uрпском DтиномU. )у је и# %е"те пренесена =атиа српска :1>6G<, основано по#ори"те, у њему је и#ла#ио највећи број листова и 'асописа :поре! Tетописа, то су Uе!миаU у @+0тим, а #атим UДаниаU, U=атиаU, UЈаворU и !р. у 6+0тим $о!инама<. У Бео$ра!у, који је био !ру$и књижевни ентар, и#ла#ио је 'асопис U3илаU. И#$ле!а !а свако књижевно ра#!об/е има неко к/у'но питање око ко$а се окуп/ају и ра#ила#е писи и књижевни ра!нии. У Доситејево !оба то је било просвећивање, у !оба 3ука ара\ића наро!ни је#ик, а у ра#!об/у романти#ма то ће бити политика. Wелокупна романти'арска књижевност прожета је политиком а ни# њени( истакнути( пре!ставника и$рао је #на'ајну уло$у у полити'ком животу наро!а. 9орка искуства и# 1>G>. ра#о'арање како у наионалну политику српско$ рквено$ вр(а тако и у политику бе'ко$ !вора према рбима и !ру$им по!вла"ћеним наро!има Dустрије у!арали су неи#брисив пе'ат 'итавом ра#!об/у. 5сновна обележја романти'арске политике јесуA српски наионали#ам, $ра&ански либерали#ма, антиклерикали#ам и антиаустријско расположење. осила нови( наионално0 полити'ки( и књижевни( тежњи била је омла!ина. У великим ентрима $!е сту!ирају
7+
Јован Деретић, Историја српске књижевности
мла!и рби оснивају се &а'ке !ружине :U%рео!ниаU у %е"ти, UораU у Бе'у<, које постају сре!и"та полити'ко$ и књижевно$ живота омла!ине. 5! ти( !ружина на омла!инској скуп"тини у овом а!у 1>66. оснива се Ује!ињена омла!ина српска, покрет који се потом пренео на рбију и !ру$е крајеве $!е су живели рби. У основи омла!инско$ про$рама нала#и се и!еја ослобо&ења и ује!ињења српства, која ће окупити омла!ину и# сви( крајева и у!арити пе'ат елокупној романти'арској литератури. њижевне претпоставке романти#ма јесу ра#ноликеA је#и'ка и културна ре-орма 3ука ара\ића, песни'ка ре-орма Бранка 4а!и'евића, наро!на пое#ија, европски утиаји. Утиаји су тако&е ра#ли'итиA нема'ка пое#ија, наро'ито Eајне, %ете-и и "ире ма&арска романти'арска пое#ија, Бајрон и бајрони#ам, ]експир и !р. 5сновно обележје романтике јесте лири#ам. ратка лирска песма, по са!ржини нај'е"ће /убавна, патриотска или мисаона, $лавни је жанр романти'арске пое#ије, али су лирском на'елу по!ре&ена и !ру$а !ва основна поетска жанра романти#маA поема :синте#а епско$ и лирско$< и поетска !рама :синте#а !рамско$ и лирско$<. Tири#мом је прожета и романти'арска про#а, која 'ини споре!ну област у књижевности ово$ ра#!об/а. 9лавни пре!ставнии романти#ма омла!инско$ !оба јесу три песникаA Јован Јовановић мај, Vура Јак"ић и Tа#а остић. Јован Јовановић мај :1>8801F+G< #ау#има ентрални положај не само у епоси романти#ма не$о и у елој књижевности !ру$е половине 1F. века. ајмање романтик ме&у својим песни'ким !ру$овима, он је ви"е не$о и је!ан о! њи( био ве#ан #а !омаћу тра!иију и о!ре&ен њоме. Бранко и наро!на пое#ија * то су !ве битне претпоставке ње$ово$ песни"тва. 5воме треба !о!ати и неке !ру$е тра!иије српске књижевностиA $ра&анску лирику, !и!актику и морали#ам класииста и објективни( лири'ара, !оситејевско просветите/ство ит!. о с !ру$е стране, као ретко који песник, мај је био отворен и ра#новрсним утиајима са стране. ?е$ов $олеми прево!ила'ки ра!, који је обу(ватио мно"тво песника, о! највећи( !о сасвим бе#на'ајни(, и# ра#ни( литература, пока#ује не само "ирину ње$ово$ интересовања не$о и #на'ајну присутност пое#ије !ру$и( наро!а у ње$ову властитом !елу. ао ни ко! Доситеја, ко! маја се не може повући јасна $раниа и#ме&у преве!ено$ и ори$инално$. 5твореност, пријем'ивост, асимилативна моћ * то су нека о! основни( обележја мајеве песни'ке ин!иви!уалности. 4о&ен у у$ле!ној новоса!ској поро!ии, по менталитету и с(ватањима пре!о!ре&ен #а миран и сре&ен $ра&ански живот, мај је у свом животу имао све$а ви"е о! то$а. ту!ирао је нере!овно, најпре право :у Бе'у, %ра$у и %е"ти< а #атим ме!иину у %е"ти. %о"то је !ипломирао на ме!иини :1>7+<, ра!ио је као лекар оп"те праксе, 'есто се селећи и# места у место :ови а!, %ан'ево, арлови, Xуто$, Бео$ра!, а$реб, Бе'<. %атријар(алан и поро!и'ан, највећи поро!и'ни песник у српској књижевности, мај је био несрећан у властитом поро!и'ном животуA сва су му !еа умрла у првим $о!инама живота а после !есето$о!и"ње$ брака и#$убио је и во/ену
71
Јован Деретић, Историја српске књижевности
жену :1>71<. 5та!а !о смрти живео је сам. %осле!ње $о!ине провео је у ремској амении, $!е је умро и са(рањен. %о'ев"и као и остали романти'ари песмама, он је је!ини о! њи( остао !о краја веран том основном жанру епо(е. о! ње$а нема (еројски( поема као ко! Бранка, Јак"ића и остића, нити поетски( тра$е!ија као ко! после!ње !војие. 3еће епске и !рамске -орме јав/ају се у ње$ову опусу само ме&у преве!еним стварима. Dко се и#у#му је!на бе#на'ајна је!но'инка и и#вестан број припове!а'ки( поку"аја, мајево !ело 'ини непре$ле!но мно"тво песама ра#не !ужине, ме&у којима су по правилу најбо/е кратке лирске песме. 5! књи$а пое#ије које је објавио најважније су Исто'ни бисер :1>61<, у којој су ње$ови прево!и и по!ражавања исто'ња'ке пое#ије, Vулићи :1>6G<, и Vулићи увеои :1>>2<, !ве ме&усобно пове#ане #бирке интимне лирике, %еванија :1>>2<, #борник 'итаве ње$ове !ота!а"ње пое#ије, #а којим је усле!ила Дру$а %еванија :1>F@06<, но(ватие :1>F@, 1F++<, $!е су ње$ова по!ражавања наро!не пое#ије. 5снову то$а опсежно$ !ела 'ини интимна лирика. 5на је сасвим особена по свом карактеру. о! маја је на$ла"еније поро!и'но не$о /убавно осећање. ао поро!и'ни песник, он је бли#ак наро!ној пое#ији, у којој је поро!и'но осећање је!но о! $лавни(. У основи мајеве интимне лирике нала#и се осећање ве#аности, је!инства стоп/ености са својима, са женом, !еом, поро!иом, а у про!ужетку са српским наро!ним и елим 'ове'анством. )о осећање има своју еволуију о! рани( песама преко Vулића и Vулића увеока !о ње$ови( по#ни( песама. У раним, пре!&улићевским песмама осећа се ти(а сета, мелан(оли'на усам/еност, 'ежња #а /убав/у. =елан(оли'на, сетна нота карактеристи'на је и #а прве &улиће, U=ра'ни, кратки !ани ^ суморно јесењеU * то је расположење у 'ијем #наку по'иње књи$а. )ек ка!а се појави она, неименована !ра$а, то се расположење по'иње постепено $убити а с ја'ањем њи(ове ве#е нараста супротно, ве!ро, ра!осно расположење !а би се у тренутку њи(ово$ сје!ињења, бра'но$, снажно осећање животне ра!ости и# песниково$ сра прелило на ео свет :UDла је леп овај светU<. У по#а!ини Vулића је песников интимни романA ње$ова /убав, жени!ба, срећан поро!и'ни живот. њи$а има својства песникова лирско$ !невника или 'ак лирско$ романа о /убави. Vулићи увеои на!ове#ују се на Vулиће. %рву књи$у инспирисала је /убав према најближима, а !ру$у смрт најближи(. 5сећање !убоке пове#аности са својима смрт не преки!а не$о му !аје само !ру$и облик. 5но по'иње неи#мерном ту$ом #бо$ $убитка нај!ражи( особа а #авр"ава се стапањем с њима, привременим, у сну, и потпуним, у смртиA Uро# смрт само ва/а проћи ^ па ћу сb и ја с њима слити.U )у$а и бол преносе се, на сли'ан на'ин као ра!ост у првој књи#и, на ео свет. И# то$ споја унутарње$ расположења и слика спо/а"ње$ света настали су неки о! најлеп"и( и нај!уб/и( &улића увелака :U5( како је свио, тамноU, U=оје небо, јер је мутноU, U=ртво небо, мртва #ем/аU<, у којима је !ата ираионална, нирванисти'ка ви#ија света, !ожив/ај ни"тавила, непостојања, $уб/ење све$а у мртвилу. У по#ним мајевим песмама бол се сти"ава у ре#и$нираном, -илосо-ски про!уб/еном мирењу с неи#бежним :U5тки!е се је!на мисоU, рила и окри/а времена, Јесен<. Интимна лирика 'ини мањи !ео мајево$ песни'ко$ опуса. У великом !елу сво$ стварала"тва мај је песник колективне инспираије, !убоко ан$ажован у наионално0
72
Јован Деретић, Историја српске књижевности
полити'ким, !ру"твеним и културним #бивањима сво$ !оба. =но$и су крити'ари !рамати#овали ра#лику и#ме&у ње$ове интимне и јавне пое#ије, жалећи "то је мај расипао свој таленат на !невне потребе, "то није остао !о краја лирски песник. Zињениа је, ме&утим, !а у мно"тву мајеви( песама колективне инспираије има и#ванре!ни( као "то у ње$овој интимној лири и има мање успели( и слаби( песама. ам мај је, пре сви( своји( крити'ара, осетио ту противре'ност своје пое#ије и пока#ао њене стварне у#роке. У песми Ја би( био :1>7@<, која са!ржи ње$ов кре!о, он и#носи какав би песник мо$ао бити !а је било !рук'ије време у којем је певао и какав је морао бити у свом времену. а маја пое#ија није кула о! слонове кости, која песнику служи као уто'и"те о! светски( метежа, бит песме је у њеној окренутости вету и /у!има. )у мисао и#нео је у про$рамској %есми о песми, она је у основи ње$ове пое#ије. мајева најпо#натија песма ветли $робови карактеристи'на је #а то активисти'ко с(ватање живота. У њој је и#ражена вера у про$рес, стварала'ка пове#аност ме&у $енераијама, неуни"тивост и!еала, је!инство живота и смрти, $роба и колевке, на$ласак је песме на уло#и велики( /у!и у ве'ној тежњи 'ове'анства према ви"им и/евима њи(ови $робови, као и ко! ?е$о"а, светле у помр'ини векова. ао песник колективне инспираије мај је оставио о$роман број песама ра#ни( врстаA ро!о/убиви(, полити'ки(, сатири'ни(, !и!акти'ки(. 4о!о/убива му је лирика мање #на'ајна. )ре#вен и реалан, мај је био ви"е упућен на са!а"њост не$о на про"лост, ви"е су $а привла'ила савремена полити'ка #бивања не$о романти'ни снови о нека!а"њој слави и вели'ини. 5н је и#ра#ит полити'ки песник, твора на"е полити'ке ан$ажоване пое#ије. вој песни'ки !ар ставио је у службу напре!ни( покрета и и!еја сво$ !оба, био је песник Ује!ињене омла!ине и =илетићеве аро!не странке, ње$ова пое#ија са!ржи сти(овану историју, песни'ку (ронику најважнији( полити'ки( #бивања то$ !оба. 5на је нај'е"ће !невна, новинска, сти(овани журнали#ам, бе# већи( !омета. =но$о је #на'ајнија ње$ова сатири'на пое#ија. мај као сатири'ни песник стоји равноправно са мајем лириком. 5н је твора на"е сатири'не песме као "то ће Домановић бити твора на"е сатири'не приповетке. %ре!мет мајеве сатире јесу ра#новрсне !е-ормаије у та!а"њем српском полити'ком, !ру"твеном, наионалном, културном и књижевном животу као "то су, !а поменемо само неке, ту&инско васпитање српске омла!ине :Бил!ун$<, $у"ење полити'ки( слобо!а :%есма је!но$ најлојалније$ $ра&анина<, о!нос власти и наро!а, полтронство, каријери#ам, полити'ко пона"ање истакнути( савременика ит!. ајвећу !убину и универ#алност мајева је сатира !ости$ла у песмама у којима је пре!мет и#обли'авања монар(ија и свет који је окружује. )у спа!ају неке о! ње$ови( најбо/и( сатири'ни( песамаA =ају"ни Брко, Јуен0Јуен0=ен Јуне, кинески ар, %есма при ро&ењу је!но$ прина, Јутутунска ју(а(а(а, Јутутунска наро!на (имна. Је#ик мајеве сатире особен је, ра#ли'ит о! је#ика ње$ове лирике. 5н је пун $оворни( обрта, сирови( и#ра#а и -ра#а и# свако!невно$ и новинско$ је#ика. )у је мај и у темама и у и#ра#у најближи оном "то бисмо мо$ли на#вати реали#ам у пое#ији. )реће велико по!ру'је мајева стварала"тва 'ини !е'ја пое#ија, којом се бавио најви"е у после!њим !еенијама сво$а живота. У !е'јим песмама мај је обу(ватио ело !етињство о! колевке !о !е'а"тва, са свим оним "то припа!а !е'јем светуA и$рама и и$ра'кама, животињама, о!носом перма о!раслим ит!. У њима је !ао бо$ату и
78
Јован Деретић, Историја српске књижевности
ра#новрсну $алерију !е'ји( ликова. 9лавне о!лике мајеви( !е'ји( песама јесуA пре-ињен лири#ам, који и( приближава ње$овој раној /убавној пое#ији и о#ареном свету Vулића, смисао #а ужив/авање у #би/у и !у"у !етета, је!ноставан, лак, непосре!ан и#ра# приступа'ан !еи и истовремено привла'ан о!раслима. мај је твора српске пое#ије #а !еу и њен највећи пре!ставник. ?е$ове !е'је песме имају, ме&утим, и "ири #на'ај. 5не нису само спеијалисти'ка, наменска пое#ија не$о и особена -орма песни'ко$, лирско$ је#ика, којим су на нов на'ин и#ражене основне преокупаије мајево$ стварала"тва. У ње$овом књижевном ра#витку оне се јав/ају као после!ња ње$ова песни'ка обнова. %о"то је исрпео своје мо$ућности у лирској и сатири'ној песми, мај је у сублитерарној, полупоетској0полупе!а$о"кој -орми !е'је песме на"ао нову, неисрпну ри#ниу нови( поетски( мотива и -ормални( мо$ућности. мај лири'ар, мај наионални бар! и сатирик, 'ика Јован оми/ени !е'ји песник * то су основни ви!ови мајево$ лика, $отово би се мо$ло рећи три песника у је!ној ли'ности, о! који( сваки има особену тематику, посебан песни'ки је#ик и стил. D унутар свако$ о! ње$ови( основни( кру$ова и#ражена је иста тежња к ра#новрсности, која је присутан у свим слојевимаA у темама, емоијама, песни'кој -орми, сти(у, метрии, стро-ии, компо#иији песма. %исао је лако и бр#о, ника!а се није посебно тру!ио око -орме и и#ра#а, оту!а ко! ње$а има !оста а/кавости и немара, али нема понав/ања ни монотоности. ајближа наро!ној метрии и $оворном је#ику. мајева пое#ија није само стекла велику популарност ко! нај"ири( слојева 'италаа, већ је !ала и свој #на'ајан !опринос ра#витку српско$ песни'ко$ и#ра#а и вр"ила снажан утиај на песни"тво !ру$е половине 1F. и рано$ 2+. века. аји#ра#итији романтик ме&у песниима омла!инско$ !оба јесте Vура Јак"ић :1>8201>7><, мно$остран по својој уметни'кој об!арености. Био је сликар, песник, припове!а' и !рамски писа. 4о&ен је у банатском селу рпска Wрња у ро!о/убивој све"тени'кој поро!ии. ао "еснаесто$о!и"њи мла!ић у'ествовао је у револуији 1>G>. ]коловање му је било нере!овно. %осле треће$ ра#ре!а напустио је $имна#ију и посветио се сликарству. У'ио је ко! ра#ни( приватни( у'ите/а, је!ну $о!ину је провео у сликарској ра!ионии онстантина Данила. 4а!и у'ења сликарства и"ао је у велике европске сликарске ентре, Бе', у !ва ма(а, и =ин(ен, али није успео !а #авр"и није!не сликарске "коле. ајвећи !ео живота провео је у рбији :о! 1>@7, с преки!има<. 4а!ио је као у'ите/ и наставник ртања по ра#ним местима у унутра"њости рбије, живећи стално у оску!ии, обрван бројном поро!иом коју није мо$ао ис(ранити, у непрестаном сукобу са #аосталом сре!ином, вре!ан и про$ањан, (ап"ен, отпу"тан и# службе. %рилике су му се унеколико побо/"але после преласка у Бео$ра! :1>72<, $!е је !обио место коректора !ржавне "тампарије. ао песник Јак"ић је и"ао властитим путем. Утиај Бранка и наро!не пое#ије ко! ње$а се осећа мање не$о ко! !ру$и( романти'ара. вој песни'ки ра! по'ео је по! утиајем %ете-ија, који је !о краја остао ње$ов нај!ражи песник. ао и Бранко, он је, наро'ито у епским песмама, био по! и#весним утиајем Бајрона. 5! !омаћи( песника на њ је утиао $о!ину !ана мла&и мај, с којим је !ру$овао у Бе'у по'етком @+0ти( $о!ина. У Јак"ићеву песни'ком -ормирању #на'ајну уло$у имало је ње$ово бав/ење
7G
Јован Деретић, Историја српске књижевности
сликарством. И#ме&у ње$ови( песама и слика постоје не само мотивске не$о и !уб/е стилске сро!ности. %иктуралност, о"три, рембрантов ски контрасти светла и таме :4ембрант је био ње$ов нај!ражи сликар<, колористика која се остварује $устином епитета и мета-ора * то су неке особине Јак"ићеве пое#ије којима се она приближује ње$овим сликарским платнима и које $а истовремено и#!вајају ме&у !ру$им песниима то$ !оба и 'ине спеи-и'ном појавом у српском песни"тву 1F. века. Јак"ић се о$ле!ао у свим ро!овима пое#ијеA лирии, епии и поетској !рами. Tирика је обимом најмањи али по вре!ности нај#на'ајнији !ео ње$ова ра!а. Јак"ић је по$лавито лирик и у епској и !рамској пое#ији па и у приповеи. У лирским песмама он у$лавном не прела#и тематске оквире српско$ романти#ма. %есниково ја, ота\бина и наро!, приро!а * то су основне теме не само Јак"ићеве лирике не$о и еле на"е романти'арске пое#ије. 5собен је ње$ов приступ тим темама. Јак"ић је најли'нији ме&у песниима романти#ма, ње$ова лирика тесно је пове#ана с ње$овом су!бином и приликама у којима је живео. Дубоко ли'но не#а!ово/ство животом спојено је у ње$овим песмама с типи'но романти'арским кон-ликтом и#ме&у снажне, и#у#етне ин!иви!уалности и сре!ине која је окружује. %есниково ја у стању је непрестане #араћености са светом, и#ме&у ње$а и !ру$и( нема и не може бити никакво$ /у!ско$ !о!ира, никакво$ !ијало$а. а својим крајностима тај став се и#ражава или у осећању $ор!е усам/ености песникове, у ње$овом титанском, прометејском пркосу :Ја сам стена< или у $невном апостро-ирању !ру$и(, у баању песни'ке анатеме на свет :а колена, ;утите, ћутbте, %а!ајте, браћо, Јевропи, алу&ери<. %есников $овор ту је ви"е реторски не$о лирски, он је у сталном порасту, $ра!аији, бе# спу"тања и па!ања, у пркосном, титанском стрем/ењу нави"е. %ркос и претња само су $рани'на али не и је!ина а-ективна стања и# који( и#вире Јак"ићева лирика. У !ру$им песмама и#ражена су мек"а, ви"е лирска осећањаA ту$а, о'ајање, потреба #а /у!ском топлином, /убав/у и лепотом, 'ежња #а миром и спокојством у крилу приро!е. У тим песмама, а ме&у њима се нала#е неке о! најлеп"и( :=ила, а ноћи"ту, ебо моје, %оток жубори, ро# поноћ<, као и у !ру$има у којима је песниково о!баивање света !ато ви"е посре!но :та#е, %осле смрти, 5рао<, песни'ки $овор се сти"ава, постаје лирски мек, нежан, мело!ио#ан, понека! певан, као ко! Бранка, само мно$о !искретније. %есникова тежња #а !ру$има остаје нај'е"ће бе# о!#ива, песник болно прежив/ава своју усам/еност, не!остатак право$ !ијало$а он на!оме"та -иктивним !ијало$ом као "то је то слу'ај у !ве ње$ове најпо#натије песмеA а Tипару, у којој во!и ра#$овор с птиама, и %оноћ, $!е се на своју несрећну су!бину жали сени !авно умрле мајке. Zак и у тренуима пре!авања срећи остаје неку устрепталост пре! непо#на тим претњама, срећа коју !ожив/ава болна је, опасна, ра#орна. апето, устрептало и"'екивање не'е$ непо#нато$, тајанствено$, претеће$, стра( и #анемелост пре! неком опасно"ћу "то се приближава * то је основна а-ективна ситуаија Јак"ићеве лирике. 5на је непосре!но !о"ла !о и#ражаја у неколико ње$ови( најбо/и( и најособенији( песамаA %оноћ, ро# поноћ, 3е'е, оћ у 9орњаку, Братоубиа. тим су у ве#и неки мотиви и слике које се провла'е у ра#ним ње$овим песмама. оћ и јо" 'е"ће поноћ, тренутак ко! и"'е#авања сви $ласови живота, ка!а и# !убоке ти"ине !опиру #наи тајанствени( и претећи( кретања * то је типи'на јак"ићевска атмос-ера. Јак"ић је песник ноћи, поноћни песник, као "то је Бранко песник !ана и светлости. тена, камен, као облик крајње непоми'ности али истовремено симбол о!бране и пркоса, јесте је!ан о!
7@
Јован Деретић, Историја српске књижевности
основни( елемената Јак"ићеве има$инаије. 5н се јав/а као мета-ора става, ли'но$ и наионално$. %есник се осећа као стена о коју се ломе све #лобе и пакости света :Ја сам стена<. 5та\бина је тако&е стена U"то претећ суну !ере кро# облакU, $рани'ни камен који стоји на стражи, о ње$а се ра#бијају $лаве ту&ински( осваја'а :5та\бина<. тража, стражарење, стражари * то је нов ви! транс-ормаије ово$ мотива. тра( прела#и у бу!ност и опре#ност, и"'екивање опасности у о!брану, 'ување сво$ и ту&е$ мира. )а тема пове#ује ње$ову лирику с !ру$им ви!овима ње$ова стварала"тва. 5на се јав/а у !ужим, епским песмама :тража, тражар, араула на 3у'јој по/ани<, у приповеи :а мртвој стражи<, на сликарским платнима :араула<. Јак"ићева епика, поре! епски( песама, обу(вата и неколико (еројски(, бајроновски( поемаA евеста Баја %ив/анина, =у'ениа и !р. у којима су вре!ни у$лавном само лирски -ра$менти. =но$о је #на'ајнији ње$ов !рамски ра!. Јак"ић је написао три тра$е!ије у сти(у. еобу рба/а :1>68<, Јелисавету :1>6><, и таноја 9лава"а :1>7><, о! који( је прва у епском а !ру$е !ве у лирском, јампски интонираном !есетеру. )еме су историјскеA у првој је !ат !ола#ак рба и# пра!омовине Бојке на Балкан, у !ру$ој * Wрна 9ора пре! крај 1@. века, у борби и#ме&у истока и #апа!а, турске аревине и млета'ке републике, у трећој * рбија и#ме&у !ва устанка на по'етку 1F. века. аје!ни'ка основа сви( трију јесте сукоб (ерои#ма и и#!аје, 'име се Јак"ић приближава ?е$о"у. ?и(ове су слабости у не!ово/ној историјској и реалисти'кој #аснованости ликова и ра!ње, а сна$а им је пре све$а у лири#му те у !рамским сукобима и ситуаијама. Zисто !рамске вре!ности Јак"ићеве 'есто се #апостав/ају у критии. керлић кажеA UЈак"ић лири'ар спасава сву!а Јак"ића !рамати'ара.U аборав/а се !а Јак"ићева лирика тако&е и#вире и# о"тре кон-ликтне ситуаије, !а је сва у !рамати'ном $р'у и патетии, "то је Јак"ића ме&у свим романти'арским песниима у'инило најпо!обнијим #а !раму. ?е$ове тра$е!ије, наро'ито после!ње !ве, !елују ује!на'еније о! остићеви( спа!ају у највеће !омете српске о#би/не !раме. Јак"ићев припове!а'ки ра!, иако обимом према"ује пое#ију, по вре!ности #аостаје #а њоме. ?е$ов је #на'ај претежно историјски. Јак"ић је је!ан о! најранији( и најпло!нији( српски( припове!а'а, $лавни је пре!ставник на"е романти'арске приповетке. У тематии ње$ови( припове!ака осећа се постепена еволуија о! историје к савремености, о! романти#ма к реали#му. ајраније су му романти'но0 историјске приповетке с темама и# сре!ње$ века, пуне претеривања ра#ни( врста :ин се!о$а 9ам#е, еверна )ијана и !р.<. асније прела#и на савремену тематику и пи"е о нево/ама се/ака у 3ојво!ини и рбији и о !ру$им !ру"твеним појавама :ирота Банаћанка, рпско 'обан'е, ривосе'ка ме(ана и !р.<, но при томе ипак #а!ржава романти'арски приступ и стил. ајви"е је у во!ама реали#ма у сатири'ној приповеи ома!ић "вајарско$ сира :1>71< као и у неколико соијални( песма :4атар, ]ва/а и !р.<, насталим по! утиајем покрета вето#ара =арковића, који је Јак"ић, је!ини о! истакнути( романти'ара, при(ватио. )рећи песник романти'арске омла!инске трија!е Tа#а остић :1>G101F1+< несумњиво је најконтровер#нија ли'ност у српској пое#ији, писа о! ко$а је књижевна критика направила слу'ај. 5! сво$ поколења ви"е слав/ен не$о с(ваћен, он је по! старост !о'екао $отово свеоп"те оспоравање па и пре#ир у књижевној јавности. )ри
76
Јован Деретић, Историја српске књижевности
најистакнутија српска крити'ара, `. е!ић, Б. %оповић и Ј. керлић, ра#ли'ити по по$ле!има и мето!у, били су је!инствени у пориању ово$ песника. %уну књижевну а-ирмаију остић је !оживео тек после смрти. =о!ерни песнии и крити'ари после прво$ и, наро'ито, !ру$о$ светско$ рата, у њему су ви!ели сво$ !у(овно$ прете'у, #а'етника мо!ерне српске пое#ије. И у животу и у пое#ији остић је стално о!ступао о! свако!невно$ и уоби'ајено$. 3ажио је као пример би#арна, ексентри'на, ра#бару"ена романти'ара који у свему "то ра!и (оће !а бу!е !рук'ији о! остали(, и#!војен, ори$иналан. У томе су је!ни ви!ели $енијалност, а !ру$и "арлатанство. =е&утим, тај песни'ки -антаста био је најобра#ованији ме&у песниима романти'арско$ кру$а и је!ан о! нају'енији( на"и( /у!и 1F. столећа. 4о&ен у ови/у крај ово$ а!а у о-иирској поро!ии, остић је, после #авр"ене $имна#ије, сту!ирао право у %е"ти и стекао !окторат права :1>66<. Био је по#навала класи'ни( и мо!ерни( је#ика, највећи поли$лота после Доситеја. нао је $р'ки, латински, нема'ки, -рануски, ен$лески, руски, ма&арски, на свим тим је#иима је 'итао, с неки( прево!ио, а на нема'ком, -рануском и латинском и писао. а ње$ово интелектуално обра#овање највећи утиај имала је (еленска књижевност и -илосо-ијаA Eомер, с(ил, Eераклит и !ру$и. Је!ини (елено-ил ме&у романти'арима, он је био и први "експироман ме&у њима, писа који је најви"е !опринео ]експирову културу у српском романти#му, на" нај#на'ајнији прево!ила ен$леско$ !рамати'ара у 1F. столећу. Eелени#ам, ]експир, српска наро!на пое#ија * то су три основне претпоставке остићева !ела. У мла!ости је био је!ан о! омла!ински( првака, активан у свако!невном полити'ком животу, посланик на српским саборима и у пе"танском парламенту, (ап"ен #бо$ своје полити'ке активности, бунтовник, аполо$ет српства. У по#ним $о!инама он !ожив/ава транс-ормаију "то по!сећа на ону коју је пре ње$а !оживео Ј. И$њатовићA ра#о'аран у наионалне и!еале своје $енераије, он се о!ваја о! напре!но$ покрета, своји( !ру$ова и нека!а"њи( сабораа и ула#и у табор клерикалаа и кон#ервативаа, "то је, као и ко! И$њатовића, био је!ан о! ра#ло$а ње$ове непопуларности и оспоравања у после!њем перио!у живота. ао и Јак"ић, али на !ру$и на'ин, остић је испо/ио ра#новрсну об!ареност. Био је песник, !рамски писа, есејист, новинар, прево!ила, књижевни и по#ори"ни крити'ар, естети'ар, -илосо-. У је!номе се о!ваја о! романти'ара и приближава на је!ној страни класиистима а на !ру$ој мо!ерним песниима, у својим нау'но0 теоријским, естети'ким и -илосо-ским преокупаијама. остић је песник и -илосо-, сам је $оворио !а Uнема песника бе# мислиоа, ни право$ мислиоа бе# ма"теU. У ње$овом !елу тесно су пове#ане песни'ка има$инаија и песни'ка ре-лексија, стварање пое#ије и ра#ми"/ање о пое#ији. ?е$ов нау'но0теоријски ра! !о"ао је после песни'ко$. ајвећи !ео своји( песама написао је и#ме&у 1>@>. и 1>7+, и# исто$ је перио!а и ње$ова најпо#натија !рама =аксим Wрнојевић :написана 1>68, објав/ена 1>6><. 5! сре!ине 7+0ти( $о!ина !о смрти написао је мален број песама, у$лавном при$о!ни( и мање #на'ајни( али и своју најбо/у песму анта =ариа !елла алуте :1F+F<, као и остале !ве !раме, %еру е$е!ина :1>>2< и 9ор!ану :1>F+<. У том ра#!об/у ње$ов есејисти'ко0крити'ки и -илосо-ски ра! мно$о је и#ра#итији о! песни'ко$. )а!а је написао највећи број своји( крити'ки( прика#а и о$ле!а као и три обимнија ра!аA естети'ку расправу 5снова лепоте у свету с особеним об#иром на
77
Јован Деретић, Историја српске књижевности
српске наро!не песме :1>>+<, -илосо-ски трактат 5сновно на'ело, рити'ки уво! у оп"ту -илосо-ију :1>>G< и велику моно$ра-ију 5 Јовану Јовановићу мају :мајови<, ње$овом певању, ми"/ењу и писању, и ње$овом !обу :1F+2<. У својим расправама и есејима остић у$лавном ра#вија исте и!еје које је прет(о!но и#нео у песмама. =исао !а се пое#ија ра&а и# #аноса који пре!став/а ираионално стање и#ме&у сна и јаве :та мисао 'ини основу ње$ово$ с(ватања пое#ије< остић је најпре уметни'ки и#ра#ио у про$рамској песми =е&у јавом и ме& сном :1>68< !а би је тек касније теоријски ра#вио у полеми'ким освртима на естети'ке и!еје . =арковића и Zерни"евско$, те наро'ито у књи#и о мају, која је у елини #аснована на те#и о ра#лии Uи#ме&у прола#но$ наро!но$ #аносаU и Uве'но$, исконско$ #аноса песни'ко$U. И!еја о наро!ној песми као основи српске пое#ије и естетике и#ражена је тако&е у про$рамској песми =е&у #ве#!ама :1>72<, која је у јубиларном и#!ању остићеви( %есама :1F+F< #ау#ела место Uпро$овораU, !а би потом у ње$овим U5сновама лепоте !обила теоријско обра#ложење. а'ело укр"таја супротности, који је по остићу основни принип косми'ко$ поретка ствари, пола#на та'ка ње$ове -илосо-ије, тако&е је и#ражено најпре на песни'ки па тек он!а на -илосо-ски на'ин. %рисутно у свим ње$овим песмама и !рамама, оно је !обило најпотпунији, пара!и$мати'ни и#ра# у (ераклитовској %ева'кој имни Јовану Дамаскину :1>6@<. остићева естетика и -илосо-ија јав/ају се у про!ужетку ње$ове пое#ије, као њена непосре!на нау'но0теоријска експликаија. остић је по$лавито песник !у(овне, -илосо-ске инспираије, "то $а приближава романти'арима раније епо(е, ?е$о"у и =илутиновићу, а о!ваја о! по#нији( романти'ара. остићева пое#ија није пое#ија сра и осећања, не$о пое#ија !у(а и ма"те, пое#ија ло$оса, -илосо-и'на у својој нај!уб/ој основи. остић је $оворио о себи као о U(ла!ноковуU који не ствара у ватри осећања, не$о тек по"то се емоије о(ла!е. ао песник имао је најмање успе(а у лакој, мело!ио#ној /убавној песми, којом су се о!ликовали Бранко и мај у поку"ајима те врсте ко! ње$а има не'е$ уси/ено$, и#ве"та'ено$, нео#би/но$. воју најбо/у /убавну песму није испевао у мла!ости, не$о пре! смрт. ?у је $о!инама носио у својој уобра#и/и :!невник који је во!ио на -рануском је#ику открива $ене#у те песме< !ок није !обила кона'ан облик, савр"ен, класи'ан. =е&утим, /убав у анта =ариа !елла алуте није осећање не$о принип, основни принип /у!ско$ живота и косми'ко$ поретка ствари, сила која, као и ко! Дантеа, покреће светове. И у ро!о/убиву пое#ију он уноси нов тон и приступ. %оре! Јак"ића несумњиво највећи патриотски песник српско$ романти#ма, остић је у својим најбо/им песмама ро!о/убиве инспираије еволуирао о! наионално0 романти'но$ о!у"ев/ења к је!ном (ла!нијем, крити'кијем о!носу према наионалним и!еалима :4а#$овор са уву'еном српском #аставом на ма&истрату новоса!ском, 1>6F<, или је тежио !а наро!ну борбу и#ра#и у универ#алним симболима, !а и ту, као и у !ру$им областима сво$ ра!а, оствари свој песни'ки и!еал, укр"тај !омаће$ и страно$ :нпр. у Ја!ранском %рометеју, 1>7+, својој најснажнијој ро!о/убивој песми<. ајособен ији и#ра# остић је на"ао у мисаоно0-илосо-ским песмама. %осле ?е$о"а и =илутиновића је!ини косми'ки песник ме&у романти'арима, он у ни#у песама !оноси макрокосми'ке ви#ије и пева о васионским борбама и сукобима. ?е$ов оми/ени песни'ки јунак јесте косми'ки бунтовник %рометеј, који во!и Uборбу прав!е, борбу поноса ^ прот силе саме, прот 5лимпосаU :%рометеј, 1>68<. У неким остићевим -илосо-ским песмама мисаоност је 'есто спојена с комиком и песни'ким (умором.
7>
Јован Деретић, Историја српске књижевности
ебески сво! у ње$овој ви#ији по!сећа на и#обли'ено /у!ско тело. :ј, ропски свете<, а #ем/а на о$ромно тело жене блу!ние :ј, несрећо #ем/е<, 3р(унски и#ра# остићево$ песни'ко$ (умора и ује!но је!ну о! најбо/и( ње$ови( песама имамо у помену на 4увара :1>6@<, $!е је !ат укр"тај све'ано$ и -амилијарно$, мисли и комике, стварности и ма"те. Иска#ана у ко#ерско0репортерском тону и у слобо!ном сти(у, песма пре!став/а је!ан о! најранији( о$ле!а мо!ерне српске пое#ије. ао претежно објективно настројени песник, Tа#а остић је ви"е о! остали( романти'ара био пре!о!ре&ен #а !уже песме и#$ра&ене на -илосо-ској или епској основи. У епско0лирским жанровима имао је ви"е успе(а не$о ије!ан !ру$и романти'арски песник. ?е$ове песме Vур&еви ступови, %ре/убниа и, наро'ито, најлеп"е о! њи( амсон и Далила :1>6F< #натно на!ила#е 4а!и'еви ћеве и Јак"ићеве поку"аје у истом жанру. У бала!и је !ости$ао је!ан о! своји( песни'ки( вр(унаа. ?е$ов 'у!есни =ина!ир, !ревна при'а о /убави и смрти, најлеп"а је бала!а српске уметни'ке пое#ије. остић је #аје!но с Јак"ићем твора на"е романти'арске !раме. 5н је (тео !а на теме/у наро!не пое#ије, по у$ле!у на 9рке, а у# помоћ ]експира и ]илера, створи на"у наионалну !раму, с наионалним темама и наионалним, српским патосом. 5! три ње$ове !раме нај#на'ајнији је =аксим Wрнојевић, тра$е!ија ра&ена по мотивима наро!не песме Yени!ба =аксима Wрнојевића, !рамски #аснована на сукобу /убави и побратимства она !елује пре све$а пла(овитом силином своје пое#ије, упркос ни#у неве"тина у !рамској конструкији, који( се остић ни касније није ослобо!ио. %ера е$е!ина је историјска тра$е!ија полити'ке инспираије, антиаустријска, антиклерикална, о (ерои#му и и#!аји, по !у(у, ако не по !омету, војво&ански 9орски вијена. 9ор!ана је #аним/ив и ко! нас је!инствен о$ле! (еројске коме!ије. %исана у свежој и поетски на!а(нутој про#и, !ок су прве !ве у јампском !есетеру, она је ује!на'енија и !рамски бо/е и#ве!ена о! њи(, али бе# они( снажни( поетски( момената у којима се крије њи(ова лепота и вре!ност. остић није само про"ирио тематске оквире српске романтике већ је о! сви( српски( песника 1F. века највећи новатор -орме, песни'ко$ је#ика и сти(а. Унутарњу -орму ње$ови( песама о!ликује сложена сликовитост, тежња к але$ори#аији, -антастии, песни'ки (умор, у!а/авање о! непосре!ности и#ра#а к сложеном, #аобила#ном, $ра&еном песни'ком $овору. остић се и#!ваја и#ра#ито мо!ерним о!носом према је#ику, осећањем #а самосталну су$естивну сна$у је#ика која #ра'и и# -и#и'ки( моћи ре'и, и# #вука, ритма и тоналитета. У ве#и с тим је ње$ово експериментисање с и#ра#ом, #ву'не и$ре, вербалне !осетке, кование које 'ине најви!/ивију о!лику ње$ово$ песни'ко$ и!иома. У томе он !о!у"е, није усам/ен ме&у српским песниима 1F. века. %рет(о!нии су му има =илутиновић и Vор&е =арковић о!ер :1>+601>F1<. %осле!њи је нај!а/е оти"ао у стварању ве"та'ко$, (ермети'ко$ је#ика. остић је најви"е о! сви( романти'ара новатор сти(а. 5н је лирски симетри'ки !есетера ор$ани#овао на јампски на'ин и тим сти(ом, који је !обио нај"иру примену у романти'арској !рами, створио најособенију метри'ку -орму српске романтике. У# маја, Јак"ића и остића романти#ам је !ао јо" велики број писаа, у$лавном песника, о! који( неке не би требало #аобићи.
7F
Јован Деретић, Историја српске књижевности
теван 3ла!ислав аћански :1>2>01>F+<, Uтари бар!U, како су $а на#ивали савремении, био је песник борбено$ наионали#ма. У'ествовао је у револуији 1>G>. и на боји"ту певао песме које су као по!стрек борима 'итане по војни'ким ло$орима. %исао је ро!о/убиве песме и (еројске спевове којима је романти'арска е$#алтаија српством !ове!ена !о крајности :оћниа, 9ра(ов ла#, рбобран<, био је песник искусни( (ан\ара, убојни( покли'а, војни'ки( труба, рата. еке ње$ове песме :9!е је српска 3ојво!ина, Eеј, труба'у с бојне Дрине, а Dвале орbо кликће< постале су популарне патриотске (имне. Јован 9р'ић =иленко :1>G601>7@<, нај#на'ајнији песник 6+0ти( и 7+0ти( $о!ина после велике тројке, свој ин!иви!уални и#ра# пости$ао је у т#в. Uпростим песмамаU у којима је тежио !а се "то ви"е приближи животу. У њима је певао о лепоти приро!е, -ру"ко$орском пеј#ажу, о свако!невном сеоском животу. %исао је тако&е /убавне и еле$и'не песме. 5!лике ње$ово$ песни'ко$ стила јесуA и!или'ни пантеи#ам, је!ноставност, -олклорни арти#ам :%есме, 1>6F<. 5$ле!ао се и у новелистии. Две ње$ове приповетке, У $остионии ко! U%олу0#ве#!еU на имен!ан "антаво$ торбара и не#авр"ена ремска ружа, !елови су "ире #асновано$ ра!а, мож!а романа, и# наро!но$ живота. %рва, успелија, јесте стили#ована -олклорно0-антасти'на приповетка по у$ле!у на 9о$о/а, која уметни'ки на!ма"а касније 9ли"ићеве поку"аје у истом жанру. =илора! %оповић ]ап'анин :1>G101>F@< је, у# Ј. Илића, нај#на'ајнији романти'ар и# рбије. %исао је песме, !раме, приповетке и романе. У лирии је и#ра#ио сентиментално0и!или'ну компоненту романтике. ајбо/и му је иклус ело у !етињским успоменама :1>66<, у коме се а-ирмисао као песник сеоске и!иле, и #аје!но с Ј. 9р'ићем0=иленком као $лавни пре!ставник пое#ије села у српском романти#му. ?е$ови епски и наро'ито !рамски ра!ови с темама и# српске историје писани >+0ти( $о!ина :у то време био је управник аро!но$ по#ори"та у Бео$ра!у< неуспели су пло!ови по#не романтике. на'ајнији му је припове!а'ки ра! који 'ини три!есетак припове!ака и !ва романа, историјски роман Eасан0а$а и сентиментални роман ањало :1>>F< овај !ру$и ње$ово је најбо/е !ело. ]ап'анинове приповетке, као и Јак"ићеве, романти'арске су по свом стилу и облику, али и некима, наро'ито у онима и# по#није$ перио!а, има !оста реали#ма у сликању сре!ине и ликова. тојан оваковић :1>G201F1@<, полити'ар, -илоло$, истори'ар, је!на о! најистакнутији( ли'ности рбије у !ру$ој половини 1F. столећа, припа!ао је омла!инском поколењу. Уре&ивао је $лавни романти'арски 'асопис у рбији U3илуU :1>6@0>< и писао слабе песме и приповетке, но убр#о је напустио књижевни ра! и посветио се нау'ном проу'авању је#ика, књижевности и историје. аписао је прву систематску Историју српске књижевности :1>67, !ру$о, прера&ено и#!ање 1>71<, рпску библио$ра-ију :1>6F<, ви"е сту!ија о ра#ним писима и књижевним појавама, и#!авао старе српске књижевне споменике. Xилоло$ по струи, у'еник Vуре Дани'ића и ње$ов сле!беник, оваковић је у својим књижевним истраживањима увек пола#ио о! је#ика он је $лавни пре!ставник српске -илоло"ке критике.
>+
Јован Деретић, Историја српске књижевности
а прела#у и#ме&у романти#ма и реали#ма јав/а се коме!ио$ра- оста )ри-ковић :1>G801>7@<, који је по'етком 7+0ти( $о!ина објавио ви"е коме!ија, у$лавном је!но'инки, и# новоса!ско$ мало$ра&анско$ живота :Zеститам, ]колски на!#орник, `убавно писмо, Xрануско0пруски рат, И#бира'иа, о! који( је само после!ња веће$ обима, у три 'ина<. )ри-ковић не$ује лаку, лепр"аву коме!ију интри$е са живим, !инами'ним !ијало#има и је!ностраним али #аним/ивим типовима и# свако!невно$ живота. 5не су у# то ве"то компоноване, сени'не, #абавне, непретенио#не, пуне лако$ и пријатно$ (умора. И#во&ене су у свим ју$ословенским сре!инама и прево&ене на стране је#ике, а неке се и !анас о!ржавају на сени. У# терију и у"ића, )ри-ковић је нај#на'ајнији српски коме!ио$ра-.
FBBB Реа+и,а-
4еали#ам у српској књижевности обу(вата !оста "ироку, #аним/иву и ра#новрсну панораму књижевни( појава у великом временском распону. %рви реалисти'ки писи јавили су се 6+0ти( $о!ина 1F. столећа, у јеку романти#ма. 5! 7+0 ти( $о!ина !о краја века реали#ам је во!ећи књижевни права. У време ње$ово$ конституисања и#вр"ене су #на'ајне промене у наионалном животу. рбија сти'е пуну полити'ку не#ависност и #ау#има во!еће место у културном и књижевном животу, а њена престониа Бео$ра! постаје оно "то је ови а! био у 6+0тим $о!инамаA $лавни културни ентар. ајвећи број реалиста поти'е и# рбије или је у њој живео и стварао. 4еали#ам је открио мало$ 'овека и ње$ов свет. њижевност #а(вата матиу наро!а, која је уметни'ки живела $отово иск/у'и во у ра#ним -ормама усмерено$ стварала"тва. %иси сву пажњу посвећују ра#ли'итим ви!овима наро!но$ живота, о! они( прастари( -олклорни(, !о они( које је !оносило ново време. 5ни теже !а "то верније пренесу не само на'ин живота, оби'аје, с(ватања не$о и на'ин $овора /у!и у поје!иним крајевима. У књижевност ула#и ре$ионална тематика, а у њен је#ик про!иру провинијали#ми, !ијалекатска обележја, $оворне о!лике поје!ини( про-есија и сталежа. а$ле!ани у старе, патријар(алне о!носе, који су по! у!аром ново$ времена по'ели слабити и нестајати, на"и су реалисти с по#навањем и ра#умевањем прика#ивали сеоски живот и живот мало$ $ра!а, паланке, !ок су #а#ирали о! $ра!а и о! мо!ерно$, европско$ на'ина живота. У !оба реали#ма мења се и по/е утиаја у којем се ра#вија српска књижевност. ема'ки утиај, !ота!а !оминантан, уступа место руском. %рево!е се и 'итају најви"е руски реалистиA 9о$о/, )ур$ењев, Zерни"евски, 9он'аров, )олстој, Достојевски. ајвећи утиај на српске припове!а'е и#вр"ио је 9о$о/. 9о$о/ев наро!но0се/а'ки Uска#U постао је основни облик припове!ања у књижевности на"е$ реали#ма. У# 9о$о/а најви"е је утиао )ур$ењев, а не"то касније и )олстој и Достојевски. Утиај #апа!но$ реали#ма био је #натно мањи, и осетио се најви"е ко! писаа и# на"и( #апа!ни( крајева :=атаву/<. Рани реа+и,а-
>1
Јован Деретић, Историја српске књижевности
4оманти#ам и реали#ам, !ва нај#на'ајнија књижевна права 1F. столећа, ма!а се својим крајностима о"тро сукоб/авају, у ствари се у !елима велико$ броја своји( пре!ставника ме&усобно !о!ирују и прела#е је!ан у !ру$и. ао и у неким !ру$им европским књижевностима, и у нас се први реалисти'ки писи јав/ају пре реали#ма као права. Је!ан о! први( и најважнији( и!еоло$а романти#ма у нас Јаков И$њатовић :1>2201>>F< јесте ује!но и први реалиста у српској књижевности. %о времену ка!а је књижевно био најактивнији, он је савременик романти'ара и припа!ник романти'арско$ покрета, а по својим најбо/им !елима * и#ра#ит реалиста. ?е$ов стил можемо на#вати романти'ним реали#мом. 4о&ен је у ент0Dн!реји, после!њој српској оа#и на северу, у сру =а&арске. У'есник у #на'ајним полити'ким #бивањима сво$ !оба, @+0ти( и 6+0ти( $о!ина истакнута ли'ност у полити'ком и културном животу у$арски( рба, И$њатовић је (тео !а крајњи српски наионали#ам споји с ма&арским !омо/уб/ем. У !ва пресу!на тренутка прева$нуло је ово !ру$о осећањеA у револуији 1>G>, ка!а се, насупрот већини рба, #ала$ао #а сара!њу с =а&арима, и после аустро0у$арске на$о!бе, ка!а је, у време жестоки( сукоба с =а&арима, ње$ов став остао !осле!но прома&арски. бо$ то$а се ра#и"ао с ранијим полити'ким пријате/има и и#и"ао на $лас као ма&арон и клерикала те је о! нека!а оми/ена и веома утиајна омла!инско$ првака постао је!на о! најомраженији( ли'ности ме&у у$арским рбима. ао писа, Јаков И$њатовић се прили'но споро ра#вијаоA истакао се најпре као уре!ник UTетописаU :1>@G01>@6< и про$рамским 'ланима о књижевности, !а би се тек као #рео 'овек, $отово 'етр!есето$о!и"њак, посветио роману и приповеи. 5$ле!ао се у историјском и !ру"твеном роману. Историјски романи су му бе# стварне вре!ности :Vура& Бранковић, =ан#ор и Vемила, рв #а ро! и !р.<. И$њатовићев књижевни #на'ај теме/и се на ње$овим реалисти'ким романима и у мањој мери приповеткама и# савремено$ !ру"твено$ живота у$арски( рба. ?има се окренуо тек по! крај 'етврте !ееније сво$ живота. И$њатовићев роман има најви"е #аје!ни'ко$ с авантуристи'ко0 (умористи'ким романом 1>. века, романом пикарске тра!иије, како се оби'но на#ива. Zувени роман Yил Блас D. 4. Tесажа, је!но о! најснажнији( остварења у овом жанру, био је по#нат ко! нас јо" у 1>. столећу, Доситеј $а је популарисао у својим списима, а 8+0ти( $о!ина 1F. века, у Бео$ра!у, појавио се и ње$ов српски прево!. пикарском тра!иијом И$њатовића ве#ује сирови реали#ам ње$ови( романа, оријентаија на прика#ивање ниски(, при#емни( ви!ова живота, авантуристи'ки сижеи, као и ликови протува, варалиа, ловаа у мутном, "то врве на страниама ње$ови( књи$а. . ајближи је овом типу први роман Ј. И$њатовића, =илан аран\ић :1>6+<, наро'ито у свом првом уметни'ки успелијем !елу. ?е$ов истоимени јунак живи веселим, скита'ким животом сналаж/иво$ пробисвета који !обро по#наје /у!е и њи(ове слабости те уме искористити сваку пово/ну прилику која му се пружа и ве"то !оско'ити свим нево/ама "то $а снала#е у животу. Дру$и роман о пробисвету, )рпен спасен :1>G7<, иако не#авр"ен, уметни'ки !о$ра&енији и пунији о! прет(о!но$, унео је у основну тему пое#ију свако!невно$ живота, живописност и #аним/ивост !ета/а, (умористи'ки тон у сликању карактера и !о'аравању $ра!ско$ амбијента и &а'ке боемије.
>2
Јован Деретић, Историја српске књижевности
%оре! авантуристи'ко0(умористи'ко$ романа, на -ормирање И$њатовића као романописа утиао је јо" је!ан, овом супротан тип романаA сентиментално0 романти'арски роман какав је у на"у књижевност увео Б. Dтанаковић. У# ликове пробисвета и варалиа, ко! И$њатовића сусрећемо $отово исто тако 'есто ли'ности Uпесни'ке наравиU, романти'не ма"таре и сањалие. коро сваки ње$ов роман има !ва јунака 'ије историје теку паралелно и ме&усобно контрастирају. Је!ан је оби'ан 'овек практи'на !у(а а !ру$и -антаста и ма"тар, је!ан се осећа у стварности као риба у во!и, а !ру$и се у свој сре!ини јав/а као ту&ина, нес(ваћен 'овек, који живи ви"е у свету же/а и снова не$о у стварности. У ликове ти( јунака И$њатовић је уносио снове, и!еале и расположења сво$ романти'арско$ поколења у њима се мо$у препо#нати обе основне компоненте на"е романтике, сентименталност и (ероика. ?и( И$њатовић прика#ује у ве#и с реалним, животним приликама у којима живе ње$ови јунаиA оту!а романтика у ње$овим романима, ако се и#у#ме први о! њи(, ника!а не !елује апстрактно и кли"етирано као ко! писаа романти'арско$ права. %опут неки( велики( европски( реалиста, И$њатовић је прика#ивао су!бину романти'но$ јунака у нероманти'ној стварности. усрет и#ме&у романти#ма и реали#ма најсрећније је остварен у 3аси 4е"пекту :1>7@<, роману у којем је, као и у Dтанаковићева Два и!ола, пре, и ]ап'аниновом ањалу, после ње$а, у(ваћен исти историјски моменат 'ији је #на'ај у -ормирању наионалне романтике био пресу!ан, револуија 1>G>. и време непосре!но пре и после ње. У $лавном јунаку, 3аси 4е"пекту, !ата је романти'на побуна против !ру"тва. И$њатовић стално исти'е !а је ње$ов јунак 'овек снажна !у(а, способан #а велика !ела, али створен #а неко !у$о, леп"е и би/е време не$о "то је ње$ово :Uтра"ан положај #а 'овека који ипак већим !у(ом !и"е, а #а ње$а нема ра!њеU, каже писа о свом јунаку<. 5тпа!ник о! !ру"тва, преступник и робија", 3аса 4е"пект је у бити побуњеник против стварности која спутава ње$ове сна$е, ру"и ње$ове и!еале. 5н пре#ире савремено !ру"тво и тражи у#оре у великим ли'ностима про"лости о!у"ев/ава се наро!ном песмом и српском историјом, сања о оп"тем српском устанку и обнови Ду"анова арства, а мора се борити у ту&ој војси, #а ту&е интересе, и умрети у тамнии. 5стали романи $равитирају ви"е типу соијално$ проблемско$ романа #а којим је тежио реали#ам 1F. века. Tи'ности у њима нису !ате насупрот !ру"тву, већ су постав/ене у $лавне токове !ру"твени( кретања, њима о!ре&ене и #а њи( типи'не. )у спа!ају сеоски роман Zу!ан свет :1>6F<, у коме је !ата мра'на, песимисти'ка слика !ру"твени( $ибања у војво&анском селу после 1>G>, 3е'ити мла!ожења :1>7><, који је, као и 3аса 4е"пект, тематски ве#ан #а И$њатовићев ро!ни $ра!, ент0Dн!реју, те !ва после!ња, уметни'ки мање успела романа, тари и нови мајстори :1>>8< и %атниа :1>>@<. ај!уб/и #а(ват у !ру"твене проесе остварен је у роману 3е'ити мла!ожења, у коме је кро# историју распа!а је!не бо$ате тр$ова'ке поро!ие прика#ано пропа!ање српско$ $ра&анско$ !ру"тва у У$арској. Истакнута је супротност и#ме&у $енераијаA о'еви су снажни и робусни /у!и који ра!ом и самоо!риањем сти'у имање и поро!и'ни у$ле!, а синови нера!нии, слабићи, помо!ари, !ека!енти, бе# во/е, животне енер$ије и смисла #а посао, или -антасте и ма"тари бе# 'ула #а реално и мо$уће, који расипају сна$у ни на "та. Дајући, !о!у"е само у најкрупнијим поте#има, (ронику о економској и моралној !ека!енији је!не поро!ие, И$њатовић је у овом роману на'ео тему којом ће се касније бавити мно$и на"и писи.
>8
Јован Деретић, Историја српске књижевности
И$њатовић је нај#на'ајнија појава у српском роману 1F. века, твора и најважнији пре!ставник на"е$ реалисти'ко$ романа. 5! сви( српски( реалиста о је !ао нај"иру, нај"ароликију и најбо$атију соијалну панораму, 'итаву је!ну U/у!ску коме!ијуU у малом, и највећу $алерију ликова која постоји у српској књижевности. и по слии соијалне сре!ине ни по броју и реалисти'кој пуноћи и сна#и ликова с њим не може се мерити није!ан на" про#аиста ни пре ни после ње$а. =е&утим, И$њатовић као романописа има и велики( слабости. 5не се испо/авају пре све$а у уметни'кој обра!и романа, наро'ито у компо#иији, стилу и је#ику. ао 'овек био је неуре!ан, а/кав и лењ, и ви"е је волео ка-ану не$о ра!ну собу. Иако неисрпне романсијерске инвеније он се није лако о!лу'ивао на писање, а ка! би се о!лу'ио, ра!ио је на бр#ину, бе# истрајности и системати'ности. 5ту!а ње$ови романи носе пе'ат а/кавости, немарности и бр#о$ ра!а, ње$ов стил је сиров, необра&ен, је#ик пун варвари#ма, лекси'ки( и синтакти'ки(, и#ла$ање исуви"е сажето, оску!но, убр#ано, и "то ви"е и!емо напре!, ра#вој романа све је оску!нији, тако !а се на крају све!е на бр#о теле$рамско ре&ање !о$а&аја, као !а је писа, уморан о! ра!а, журио !а "то пре #авр"и роман. %а ипак, на свакој странии коју напи"е, у сваком поте#у ње$ова пера, осећа се снажан писа, прони/ив посматра' живота и врстан по#навала /у!и. И$њатовић је прои#и"ао и# тра!иије $ра&анске књижевности у 3ојво!ини 1>. и прве половине 1F. века. ?е$ови су прет(о!нии Доситеј, 3и!аковић и, наро'ито, терија у својим коме!ијама. У# ову, постоји јо" је!на пре!реалисти'ка тра!иија српске про#е, она која се на!ове#ује непосре!но на наро!но усмено припове!ање, 'ији су непосре!ни и#!анак историјск о0мемоарска !ела 3ука ара\ића и %роте =атеје ена!овића. И неки !у$и писи и# јужни( крајева наставили су у истом праву. =е&у њима, у# те-ана =итрова `уби"у, који је је!ини у овом стилу остварио #на'ајно књижевно !ело, поменућемо јо" !ва имена. )о су Боке/ 3ук 3р'евић :1>1101>>2< и Eере$ова Јоаникије %аму'ина :1>1+01>7+<. те-ан =итров `уби"а :1>2G01>7><, ро&ен у Бу!ви, по обра#овању у$лавном самоук, са 1F $о!ина оп"тински бележник у Бу!ви, рано је у"ао у политику и после!њи( $о!ина живота био је!ан о! најистакнутији( српски( првака у Далмаији, посланик у бе'ком парламенту и је!но време пре!се!ник Далматинско$ покрајинско$ сабора. Умро је у Бе'у а са(рањен у Бу!ви. `уби"а је рано по'ео писати, али се припове!а'ким ра!ом стао бавити тек у #релим $о!инама, о! 1>6>. ка!а му је и#и"ла прва приповетка ота!а па !о смрти био је је!ан о! најистакнутији( и најењенији( на"и( припове!а'а. 5бјавио је !ве #бирке припове!акаA %риповијести рно$орске и приморске :1>7@< и %ри'ања 3ука Дој'евића :1>7707F<, о! који( је !ру$а остала не!овр"ена. `уби"а је на#ван U?е$о"ем у про#иU ?е$о" је у пое#ији прика#ивао наро!ну историју, наро!ни живот и оби'аје, а то је `уби"а 'инио у про#и. о! ње$а се и#!вајају !ва наративна типа #а које је у насловима своји( !веју #бирки употребио на#иве UприповијестиU и Uпри'ањаU. U%риповијестиU су својеврсна историјска про#а ра&ена не на основу писани( и#вора, не$о на основу усмено$ пре!ања. У њима су прика#ана !ва перио!а и# историје Боке и Wрне 9ореA 1@. век, време после!њи( тр#аја на"и( сре!њовековни( !ржава у борби #а о'ување не#ависности и 1>. столеће, време ожив/авања ослобо!ила'ке борбе. амо је!на UприповијестU, ра&а и прекра&а #вона,
>G
Јован Деретић, Историја српске књижевности
има тему и# савремено$ живота. U%риповијестиU су ма(ом !уже приповетке с ра#вијеном -абулом, с ви"е ин!иви!уални( су!бина које се прате напоре!о и с ра!њом која се о!вија на $ео$ра-ски и наионално "ироком простору, у који се ук/у'ује и на" и околни страни свет, пре све$а )ури и =ле'ани. У Uпри'ањимаU је уметни'ки стили#овао је!ну особену врсту наро!не усмене про#еA "а/иву при'у с !осетком, ане$!оту која обја"њава настанак поје!ини( наро!ни( пословиа. )ри!есет три краће при'е, о! стотину колико је планирано, икли#иране су око лика наро!но$ "а/ива и припове!а'а 3ука Дој'евића, ко$а је `уби"а сместио у 1@. век на !вор рно$орско$ кне#а Ивана Wрнојевића. У `уби"ином припове!а'ком мето!у стапају се епске ле$ен!е и реали#ам. У ње$овој најбо/ој приповеи ањо" =ае!оновић обра&ена је најтипи'нија епска тема, јуна'ки ме$!ан. ?ен јунак, сли'но =арку ра/евићу, побе&ује стра"но$ !ива Xурлана као #ато'ник млета'ко$ !уж!а. =е&утим, све је у том епском !екору !ато на реалисти'ки на'инA и ањо" =ае!оновић, који није ни вите# ни про-есионални ме$!ан\ија, не$о оби'ан па"тровски тр$ова, малена раста и неу$ле!на лика али окретан и о"троуман, и на!мена, кукави'ка и лаж/ива млета'ка $оспо!а и прилике и нарави у %а"тровићима и =леима, 'ак је и !ив Xурлан све!ен на /у!ске ра#мере. %осебну о!лику приповетке, као и ело$ `уби"ино$ !ела, 'ини (умор. Eумором се о!ржава равнотежа и#ме&у ле$ен!е и стварности, њиме се ле$ен!арно спу"та на ниво оби'но$, свако!невно$, а оби'но се у#!иже !о ле$ен!е. Tепота приповетке јесте у том споју ле$ен!арно$ и свако!невно$, епике и стварно$ живота, наионалне (ероике и (умора. )о су ује!но о!лике најбо/и( страниа `уби"ино$ !ела. `уби"а је прика#ао живот и оби'аје у #атвореним племенским #аје!ниама с прастарим !ру"твеним облиима, с(ватањима и моралом. %отекао и# краја $!е се о'увао особен наро!ни је#ик с мно$им ар(аи'ним елементима у лексии и -ра#еоло$ији, он је настојао !а те особине "то верније о'ува у стилу своје про#е. У ње$овим приповеткама нала#и се, како је и сам приметио, Uнеисрпно бо$атство наро!ни( и#ражаја и пу'ко$ краснорје'јаU. Xормиран у епоси романти#ма, `уби"а је све своје приповетке написао у после!њој !еенији сво$ живота, у ра#!об/у које о#на'ава прела# о! романти#ма к реали#му. ?е$ов елементарни, наро!ски реали#ам ра#вио се не#ависно о! реалисти'ко$ покрета, на #ави'ајном -олклорном тлу. Крити%и реа+и,а-
4еали#ам као права у српској књижевности пове#ан је с појавом соијалисти'ко$ поркета у рбији. вето#ар =арковић :1>G601>7@<, "колован у 4усији а #атим у ]вајарској, и!ејно -ормиран по! утиајем руски( соијал!емократа али и #апа!но$ соијали#ма и маркси#ма, био је први и!еоло$ и пропа$атор реали#ма у српској књижевности. а књижевност се непосре!но о!носе само !ва ње$ова 'ланкаA %евање и ми"/ење :1>6>< и 4еалност у пое#ији :1>7+<. авременој књижевности он приступа с по#иија Uкрити'ара реалистеU, настојећи !а оени не поје!ина'не појаве у њој, не$о Uњен оп"ти праваU. ?е$ова је критика !воструко усмеренаA на Uкрити'аре естети'ареU, с је!не, и на та!а"њу на"у романти'арску пое#ију и про#у, с !ру$е стране. И у је!ној и у !ру$ој области он !ола#и !о исти( #ак/у'акаA на"а књижевност
>@
Јован Деретић, Историја српске књижевности
у!а/ила се о! стварности и ту је $лавни и#вор сви( слабости о! који( пати. стети'ка критика пропове!а ве'не и непромењиве #аконе лепоте којима је оковала Uлепу књижевностU и #авела на странпутие и писе и 'итаое, !ок је сама књижевност преправ/ена сентиментално"ћу, -антастиком и пра#нослов/ем ни је!на ни !ру$а не осврћу се Uна живот и потребе 'овека и ње$ов савремени ра#витакU. Је!ини и#ла# и# кри#е јесте враћање животу и стварности. UYивот наро!ни * то је са!ржина, реалност пое#ијеU, каже =арковић. Истински песнии јесу Uпробу&ени !елови наро!аU, Uнаро!на свест о себи самом и својим патњамаU. њижевност мора служити !ру"тв о, она мора U!а претреса и по!иже савремена питања, !а пре!став/а истински живот наро!ни са $ле!и"та савремене науке, је!ном ре'и !а је по мислима и осећањима савременаU. )е и!еје, прои#и"ле непосре!но и# естети'ки( с(ватања руски( револуионарни( !емократа, Zерни"евско$, Добро/убова и %исарева, !еловале су снажно и револуионарно у српској сре!ини. а =арковићеве и!еје враћали су се и враћају се сви поборнии !ру"твено ан$ажоване литературе о! ње$ови( непосре!ни( настав/а'а који су #а(тевали Uуни"тење естетикеU * 'ланак по! тим насловом написао је %ера )о!оровић :1>@201F+7<, по#нат наро'ито по врсном !елу Дневник је!но$ !оброво/а, и објавио $а у соијалисти'ком листу U4а!U 1>7@ * преко керлића, који је био је!ан о! ње$ови( најаутенти'нији( тума'а, !о пре!ставника соијалне литературе и#ме&у !ва рата и после !ру$о$ светско$ рата. литературом реали#ма јо" су непосре!није пове#ане =арковићеве соиоло"ке и полити'ке расправе, посебно ње$ова #наменита моно$ра-ија рбија на истоку :1>72<. У њој су о"тро супротстав/ене !ве рбијеA нека!а"ња се/а'копатријар(ална #ем/а, с мно$о/у!ним #а!ру$ама у којима и ме&у којима вла!ају и!или'ни /у!ски о!носи, и нова бирократско0капиталисти'ка !ржава с мо!ерним на'ином прои#во!ње и новим економским и !ру"твеним о!носима, којима је у основи Uнов'ано $а#!инство и ћи-тински моралU. Управо такву, !воструку слику рбије ви!ели су и српски реалисти. =арковићевска опо#иија старо !ру"тво * ново !ру"тво у тематии, о!носно и!еали#аија * критика у на'ину прика#ивања, нала#и се у основама елокупне про#е српско$ реали#ма. а том !уб/ем, структурном плану сви на"и реалисти'ки припове!а'и били су марковићеви, бе# об#ира на то "то су неки о! њи( у својим полити'ким и!ејама ње$ове присталие, а !ру$и о$ор'ени противнии. 5снива' реалисти'ке приповетке =илован 9ли"ић :1>G701F+>< прои#и"ао је непосре!но и# покрета вето#ара =арковића. 4о&ен у селу 9ра!а крај 3а/ева, он у књижевни живот ула#и јо" као &ак $имна#ије у Бео$ра!у а #атим, као сту!ент 3елике "коле, постаје сара!ник први( соијалисти'ки( листова у рбији. У је!ном о! њи( U%рео!нииU, објавио је прву своју приповетку оћ на мосту :1>7G<. Dктиван у'есник у покрету . =арковића, он је наступио у !у(у ње$ово$ револуионарно$ про$рама као о"тар крити'ар та!а"ње$ српско$ !ру"тва. њижевни ра! је #апо'ео сатири'ним -е/тонима и приповеткама у којима је и#вр$нуо ру$лу и#опа'ености у савременом животу рбије. )а!а настају ње$ове најо"трије сатири'не приповеткеA 9лава "ећера, 4о$а и лослутни број :све три су објав/ене 1>7@. у U5та\биниU 3ла!ана Vор&евића, нај#на'ајнијем 'асопису епо(е реали#ма<, у којима су пре!мет критике сеоске $а#!е, #елена"и и 'иновнии, о!носно носиои власти и капитала у та!а"њем српском селу. У каснијем перио!у та крити'ко0сатири'на о"триа унеколико слаби. %осле смрти .
>6
Јован Деретић, Историја српске књижевности
=арковића !ола#и !о про$она ње$ови( присталиа и јењавања ње$ова покрета. %ромене су настале и у 9ли"ићеву приватном животу. 5н и#ла#и и# "коле и постаје !ржавни 'иновник. %осле преломне 1>7@. он пи"е у$лавном (умористи'ке приповетке :4аспис, ]ило #а о$њило, вира', 4е!ак #вер, ]етња после смрти, 3ујина проси!ба и !р.<, у којима се !ру"твена критика ублажује. У њима су и !а/е на у!ару сеоске $а#!е * варалие, али се пре!ставнии власти нај'е"ће јав/ају у уло#и браните/а слаби( и не#а"тићени(. олико је у овој промени имала у!ела спо/а"ња прину!а $овори су!бина коме!ије %о!вала. %осле неколико први( прика#ивања она је #абрањена #ато "то је писа у њој Uопоро'аваоU пре!ставнике #вани'не власти. 9ли"ић је био прину&ен !а поправи коме!ију. У# (умореске и коме!ије, 9ли"ић је у овом перио!у објавио и највећи !ео своји( -олклорно0-антасти'ни( припове!ака :%осле !еве!есет $о!ина, а$раисао, а!у"ние, Брата =ата<, у којима је по! 9о$о/евим утиајем обра!ио наро!на пре!ања о вампирима и не'истим силама, као и неколико припове!ака о#би/не са!ржине, ме&у којима је најлеп"а патријар(ална и!ила %рва бра#!а, (имна селу, сеоском 'овеку и се/а'ком ра!у, пуна ве!рине и оптими#ма, прожета нај'истијим и најплеменитији( /у!ским осећањима. %осле 1>>@, ка!а је објавио %рву бра#!у и %о!валу, 9ли"ић је $отово престао !а се бави ори$иналним стварањем, али је наставио пло!ан прево!ила'ки ра! с руско$ и -рануско$ је#ика. ај#на'ајнији су му прево!и класика руско$ реали#маA 9о$о/а :)арас Бу/ба, =ртве !у"е<, 9он'арова :5бломов< и )олстоја 4ат и мир<. 5бимом невелико, све$а три!есетак припове!ака и !ве сеоске коме!ије, оптерећено у# то уметни'ким не!остаим а карактеристи'ним #а сваки по'етни'ки перио!, 9ли"ићево !ело о!и"е елементарном сна$ом и је!ноставно"ћу, "то $а 'ине #на'ајним писем. рити'ки о!нос према стварности, савременост тематике, прика#ивање типова !ру"твено$ живота :сеоски #елена", корумпирани 'иновник, просто!у"ни се/ак * то су ње$ови нај'е"ћи типови< 'ине $а и#ра#итим реалистом. !ру$е стране, ко! ње$а су уо'/иве и неке нереалисти'ке рте карактеристи'не #а српске реалистеA и!еали#аија старо$ села, -олклори#ам. 4а#вијајући се по! !воструким утиајем, полити'ким . =арковића и књижевним . 3. 9о$о/а, 9ли"ић је своја !ела $ра!ио на наро!ној основи, бо$атећи и( елементима при(ваћеним и# усмене про#е. ?е$ове (умористи'ко0сатири'не приповетке, које су најбројније и нај#на'ајније, као и обе коме!ије * и#$ра&ене су по мо!елима "а/иви( наро!ни( при'а и ане$!ота. У њима је !о"ао !о и#ражаја рустикални, -олклорни !у( по!смевања, ру$ања, по!вале, 'ије су жртве увек непо"тени /у!и, варалие, тла'ите/и наро!а. 5ни којима је варање #анат бивају је!ном преварени и и#и$рани, враћа им се мило #а !ра$о, U"ило #а о$њилоU они постају пре!мет јавне пору$е и стиже и( праве!на ка#на #а не!ела која су по'инили. 5 свему томе 9ли"ић припове!а је!ноставно и приро!но, служећи се 'есто поступима усмени( припове!а'а, је#иком у коме се осећа живи $овор ње$ово$ краја. 9ли"ићем по'иње експан#ија сеоске реалисти'ке приповеткеA она је #а(ватила не само нове не$о и неке о! стари ји( писаа, који су свој ра! по' ели у #наку романти#ма. У# ]ап'анина, о коме је већ било ре'и, ме&у ове !у$е треба споменути =илана =илићевића :1>8101F+><, #аслужно$ пе!а$о$а, -олклористу и истори'ара :Yивот рба се/ака, нежевина рбија, %оменик #наменити( /у!и у српско$а наро!а новије$ !оба и !р.<. рајем 7+0ти( $о!ина он се окреће приповеи и !аје ви"е при'а и#
>7
Јован Деретић, Историја српске књижевности
сеоско$ живота :#бирке имске ве'ери, Tетње ве'ери и !р.<, које су у своје време биле мно$о (ва/ене #бо$ 'истоте наро!но$ је#ика и верности у прика#ивању наро!ни( оби'аја, а касније су скоро сасвим #аборав/ене. ајвећи уметник ме&у реалисти'ким припове!а'има јесте Tа#а Tа#аревић :1>@10 1>F1<. !евет припове!ака, колико је успео !а !овр"и, он спа!а ме&у нај#на'ајније про#не ствараое у српској књижевности. 4о&ен у тр$ова'кој поро!ии у ]апу, он је после 'етири ра#ре!а $имна#ије наставио "коловање у Бео$ра!у, $!е је, након !овр"ене $имна#ије, сту!ирао на правном -акултету 3елике "коле, живећи у кући сво$ #ета, књижевника =илора!а ]ап'анина. %отом је, као !ржавни питома, сту!ирао ме!иину у Берлину, $!е је слу"ао нај'увеније приро!њаке то$ !оба :3ир(ова, Eелм(ола< и положио !окторат ме!иине :1>7F<. ао велико"кола био је присталиа . =арковића, али је приликом расепа унутар Ује!ињене омла!ине српске на тра!иионалисте либерале и марковићеве стао на страну први(, "то му каснија напре!на критика :керлић, V. Јовановић< ника!а није мо$ла опростити. Исте $о!ине ка! је !окторирао ме!иину "тампао је у бе'ком 'асопису Uрпска #ораU прву своју приповетку по! насловом вона с ркве у . :касније %рви пут с оем на јутрење<. У наре!ни( неколико $о!ина :!о 1>>2< објавио је јо" пет припове!акаA ]колска икона, У !обри 'ас (ај!уи, а бунару, 3ертер и ве ће то наро! по#латити. )а!а настаје !ужи преки! у ње$ову припо ве!а'ком ра!у, у коме се он ви"е бавио ме!иином не$о литературом. Био је је!ан о! најистакнутији( лекара у рбији сво$ !оба, аутор веће$ броја нау'ни( прило$а и# области ме!иине. %ре! крај живота и#!ао је јо" !ве приповеткеA 3етар :1>>F< и 5н #на све :1>F+<, а у пост(умним (артијама на&ена је је!на #авр"ена приповетка, ]вабиа, и велики број не#авр"ени(, које $оворе о мо$ућностима !а/е$ ра#воја ово$ рано умрло$ припове!а'а. Tа#аревић је припове!а' !рук'ије$ про-ила о! 9ли"ића. ?е$овим приповеткама не!остаје марковићевска критика бирократско$ поретка и #елена"ко$ капитала карактеристи'на #а твораа сеоске приповетке, али је #ато ко! ње$а снажно и#ражена !ру$а не мање #на'ајна страна =арковићеве и!еоло$ије, и!еали#аија старо$ патријар(ално$ света и ње$ови( вре!ности. У старој поро!ии и "ирој поро!и'ној #а!ру#и он ви!и и!еалну, (армони'ну /у!ску #аје!ниу, у којој сваки поје!ина нала#и си$урност и #а"титу. У њој се с лакоћом ре"авају све те"коће које прои#ила#е било и# $ре"ни( склоности /у!ске приро!е било и# поје!ина'ни( с(ватања која о!у!арају о! неписани( норма колективно$ морала. вака #аблу!ела ова има сво$ пастира који ће је пронаћи, ка! се и#$уби, и вратити је у ста!о. Zовек који се о!ао некој по$убној страсти, нпр. коки, ра#мажена, своје$лава жена која ни #а "та не мари, неукротив !е'ак, о!ба'ен о! !ру"тва и и#ба'ен и# "коле, не мо$у и не смеју пропасти, јер 'им се на&у на крају своје странпутие, на рубу провалије, увек ће се наћи спасоносна рука која ће и( #а!ржати о! па!а и вратити у крило #аје!ние, $!е и( 'ека ра!ост и свеоп"те пра"тање. он#ервативна, #атворена у себе, та #аје!ниа ће се отворити и пре! ту&ином 'им овај посве!о'и своје наионалне и /у!ске вре!ности. олективни морал и поро!и'но осећање братства и соли!арности са свима * то су вре!ности које се нала#е у теме/има патријар(алне #аје!ние. Tа#аревић је био свестан !а је ново !оба у#!рмало те теме/е, али он није попут 9ли"ића, прика#ивао соијалне, не$о моралне и ин!иви!уалне аспекте кри#е која је наступала. осила ново$ није ко! ње$а #елена"0
>>
Јован Деретић, Историја српске књижевности
крвопија нити поткуп/иви 'иновник, не$о интелектуала. %риповетке о интелектуалима :3ертер, 3етар и ]вабиа< на!ове#ују се на патријар(алне и!иле и# се/а'ко$ и палана'ко$ живота :%рви пут с оем на јутрење, а бунару, У !обри 'ас (ај!уи, 5н #на све<. =ост и#ме&у је!не и !у$е скупине 'ини приповетка ]колска икона, при'а о и!или'ној ти"ини патријар(ално$ села и истовремено о !у(овним немирима ново$ !оба 'ији су носиои "коловани /у!и. Tа#аревићев интелектуала, оби'но "колован у иностранству :попут само$ писа<, склон сентименталним сањарењима и #а/уб/ивању на први по$ле!, ра#апет је и#ме&у тежња #а ин!иви!уалном слобо!ом и стро$и( #а(тева патријар(ално$ морала. укоби се ту ре"авају на исти на'ин као у и!илама, враћањем U#аблу!ело$U у крило #аје!ние, али нај'е"ће са супротним после!иама на !а/у су!бину јунакаA жртвовање ли'не слобо!е не !оноси спокојство и срећу, не$о пусто" и о'ајање. 9лори-икаија старо$ морала прела#и у !искретну побуну против сте$а које је он наметао поје!ину. асвим је особен положај приповетке ве ће то наро! по#латити. 4а!ња је помакнута и# про"лости у са!а"њост. `у!и су, као и увек ко! Tа#аревића, !обри и саосећајни, а ипак је све !рук'ије. естало је стари( #аје!ниа које су во!иле бри$у о сваком поје!ину. Zовек који се унесрећио у рату у#алу! тражи место у !ру"тву и бива препу"тен улии и прола#ном милоср&у света. Бе# об#ира на то !а ли $овори о старим или новим временима, о простим /у!има или интелектуалима, Tа#аревић је на првом месту моралиста. И!еали#аија старо$ !ру"тва и критика ново$ !ате су ко! ње$а иск/у'иво с ети'ко$ станови"та. еретко моралност у ње$овим приповеткама !елује неприкривено, тен!енио#но, наро'ито у #авр"еима, који понека! ли'е на класи'на наравоу'енија. 5! плитка морали#аторства, #а које су $а оптуживали поје!ини крити'ари, спасава $а и#ванре!ан смисао #а откривање унутарњи(, пси(и'ки( стања и прежив/авања своји( јунака, песни'ка сна$а којом !о'арава слике амбијента и атмос-ере као и велика бриж/ивост којом је и#$ра&ивао компо#иију и и#ра# своји( припове!ака. Tа#аревић је твора српске пси(оло"ке приповетке и је!ан о! најбо/и( стилиста у историји на"е про#е. %о! Tа#аревићевим утиајем стоји припове!а' Илија 3укићевић :1>6601>FF<, који прика#ује сеоски и палана'ки живот као и #бивања на $рании, написао је и неколико -антасти'ни( припове!ака и бајки :%ри'а о селу 3ра'има и ими тупии и !р.<, које пре!став/ају ње$ов нај#на'ајнији !опринос на"ој реалисти'кој про#и. )рећи класи'ни пре!ставник сеоске реалисти'ке приповетке Јанко 3еселиновић :1>6201F+@< по својим књижевним особинама стоји и#ме&у 9ли"ића и Tа#аревића. 9ли"ић му је био ближи како у књижевним тако и у полити'ким с(ватањимаA као и он прои#и"ао је и# наро!но$а усмено$ припове!ања, у$ле!ао се на руске писе и био присталиа . =арковића, али њему не!остаје оно "то је најважнија о!лика 9ли"ићеве про#еA !ру"твена критика, (умор. ли'но Tа#аревићу и јо" ви"е о! ње$а, 3еселиновић је окренут старом селу, као и он и!еали#овао је поро!и'не #а!ру$е и патријар(алне о!носе, али бе# они( !убоки( морални( потреса и пси(оло"ки( про!ора карактеристи'ни( #а Tа#аревића. 3еселиновић је типи'ан и!или'ни реалиста и ује!но је!ан о! наји#ра#итији( ре$ионалиста ме&у на"им припове!а'има. У свом обимном !елу * објавио је око три!есет књи$а припове!ака, репортажа, романа, !рама и #аписа *
>F
Јован Деретић, Историја српске књижевности
он најви"е прика#ивао свој ро!ни крај, =а'ву. 4о&ен је у селу :у Wрнобарском ала"у<, провев"и велик !ео живота :све !о пресе/ења у Бео$ра! 1>F8< по селима =а'ве, најви"е као у'ите/, он се био сро!ио са селом и се/аком. ато ње$ове сеоске приповетке, наро'ито у првој -а#и, !ок није напустио село, !елују тако свеже и аутенти'но. У њима је !авао исе'ке и# стварности, слике и# сеоско$ живота :по! тим насловом и#и"ла је 1>>6. и 1>>F. прва и нај#на'ајнија #бирка ње$ови( припове!ака<, настојећи не само !а бу!е "то вернији #би/и не$о и !а у свој поступак "то та'није пренесе тон и стил наро!но$ припове!ања. ?е$ове приповетке о!и"у лирском топлином и осећајно"ћу тако !а понека! ви"е ли'е на песме у про#и не$о на приповетке, "то је !о"ло !о и#ражаја и у !авању поетски( наслова оје!иним #биркамаA %о/ско веће :1>F+<, 5! сра сру :1>F8<, 4ајске !у"е :1>F8<, елени вајати :1>F@<. 3еселиновићеви јунаи о! ре!а су рајске !у"е, бо$ати сиротани, /у!и, како је он рекао у је!ној приповеи, Uкоји имају сра #а ео свет осећају ту&е боли пла'у #а ту&ином сва'ија ту$а у стању је њима су#е и#мамити они се не ра#ми"/ају ка! треба коме помоћи, они !ају и 'ине !ок имају и мо$уU. укоби у том свету нај'е"ће су слу'ајни и привремени. 5ни неретко прои#ила#е и# неспора#ума и несрећни( слу'ајева. ајвећи потреси не !ола#е о! !ру"тва не$о о! приро!е. 3еселиновић 'есто $овори о епи!емијама колере која коси наро! и о борби 'овека !а осле епи!емије обнови живот :у ви"е припове!ака и у роману е/анка<. У је!ној о! најбо/и( своји( кратки( припове!ака, 9рc!, прика#ао је како је олуја опусто"ила је!но село и како се/аи болно прежив/авају $убитак летине. лабости ње$ови( припове!ака, не!остатак селекије, сировост обра!е, наро'ито расплинутост нараије и расте$/ивост !ијало$а, најви"е су !о"ле !о и#ра#а у по#нијој -а#и, ка!а се исписао и стао се понав/ати. Иако наји#ра#итији и најпло!нији сеоски припове!а', 3еселиновић је, #а ра#лику о! своји( прет(о!ника, писао и романе. %оре! е/анке :1>F8<, оставио је јо" је!ан #авр"ен роман, Eај!ук танко :1>F6< и 'етири не!овр"енаA Бори, Јунак на"и( !ана, е/ак и =а"ићи. Eај!ук танко је историјски роман с темом и# прво$ устанка, али оно "то привла'и у њему није толико реалисти'ко васпостав/ање про"лости колико романти'на повест о невино оклеветаном који се претвара у стра"на осветника. )а повест, ра#вијена кро# сложене и и#укр"тане #аплете у напету, !инами'ну -абулу, у'инила је најви"е те је роман, упркос непово/ном пријему критике, !оживео велику популарност ко! 'италаа и све !о !анас остао је!на о! нај'итанији( на"и( књи$а. е!овр"ена !ела, наро'ито полити'ки роман Бори и U!ру"твени романU Јунак на"и( !ана, на!ила#е !ота!а"ње ње$ове тематске оквире и ула#е у проблеме мо!ерно$ живота. У !ру$ом роману прика#ао је животни пут реакионарно$ полити'ара !р 3ла!ана Vор&евића, коме је супротставио и!еални лик вето#ара =арковића :у роману се први #ове ретен рећковић а !ру$и 4анко Дра$ићевић<. 4оман је #на'ајан и по панорами бео$ра!ско$ живота која је !ата у њему. )о је био је!ан о! први( и најамбиио#нији( поку"аја бео$ра!ско$ романа. ао је!но$ о! #а'етника бео$ра!ско$ романа треба споменути и Дра$утина Илића :1>@>01F26<, 3ојислав/ева брата, је!но$ о! најпло!нији( и најра#новрснији( писаа сво$ !оба писао је песме, историјске !раме у сти(у :3ука"ин, Јаквинта, аул и !р.<, приповетке, критике, историјску и мемоарску про#у, али су му нај#на'ајнији романиA
F+
Јован Деретић, Историја српске књижевности
историјски роман и# прво$ устанка Eа\и0Vера, у којем се осећа утиај Eај!ук0танка и, наро'ито, роман и# живот старо$ Бео$ра!а Eа\и0Ди"а :1F+6<, који спа!а у #на'ајна остварења на"е реалисти'ке про#е. а"а класи'на реалисти'ка приповетка $ео$ра-ски је обу(ватила само !ео рбије. ва три њена оснива'а поти'у и# апа!не рбије, која је и !о та!а !ала највећи број писаа. ?и(ови непосре!ни настав/а'и, ветолик 4анковић и 4а!оје Домановић, оба ро!ом и# ентралне области, ]ума!ије, про"ирили су !ота!а"ње $рание реали#ма, не толико $ео$ра-ски колико на'ином ви&ења и прика#ивања стварности. И је!ан и !ру$и поку"али су не$овати сеоску приповетку, али с мно$о мање успе(а о! своји( прет(о!ника. ?и(ов прави !омен јест !ру$иA 4анковићев у пси(оло"ком роману, Домановићев у сатири'ној приповеи. 5кренути ви"е савремености не$о про"лости * ономе "то је настајало, а не оном "то је нестајало * они су пружили мра'ну, песимисти'ку ви#ију стварности, која стоји насупрот ве!рини и оптими#му први( реалиста. ветолик 4анковић :1>6801>FF< припа!а пси(оло"кој линији српско$ реали#ма, 'ији је #а'етник T. Tа#аревић. ин све"теника, по обра#овању бо$ослов, провео је 'етири $о!ине у ијеву, као сту!ент Ду(овне ака!емије. њижевно се -ормирао по! утиајем руске литературе. ?е$ова књижевна каријера трајала је кратко, ни пуну !еенију, јер $а је смрт у$рабила у јеку стварала'ке сна$е. )ри романа који 'ине нај#на'ајнији !ео 4анковићева опуса настали су у после!њим $о!инама ње$ова живота, у $ро#ни'авом отимању о! смрти, 'име се мо$у објаснити неке приметне слабости у њи(овој и#ра!и. 4анковић ствара роман ли'ности. У сре!и"ту свако$ о! три романа јесте животна су!бина, био$ра-ија $лавно$ јунакаA у 9орском ару :1>F7< !ата је историја сеоско$ мла!ића Vурие, који о! ситна лопова постаје (ај!ук и ра#бојник, у еоској у'ите/ии :1>FF< прика#ана је тра$и'на су!бина сеоски( у'ите/а `убие и 9ојка, у %ору"еним и!еалима :1F++< * животни пут калу&ера Tеонтија. 4анковићев јунак има не'е$ о! романти'не оту&ености о! живота. 5н се нала#и у непрестаном сукобу са светом који $а окружује. У живот ула#и с великим о'екивањима и и!еалима, а #авр"ава ра#о'аран, бе# на!е, бе# и!еала и вере у живот. Tи'ност се су!ара са стварно"ћу и у том су!ару ру"е се и!еали, стра!а и пропа!а 'овек. %ору"ени и!еали * то је #аје!ни'ка су!бина сви( ње$ови( јунака. о! 4анковића нема ви"е старе, патријар(алне, и!или'не рбије. Је!ино "то је о! ње остало јесте њена приро!а, њене прекрасне планине, њени #елени, валовити пеј#ажи који #ра'е светло"ћу и тиме јо" ви"е, контрастно, на$ла"авају тра$ику 'овекова положаја. 4анковић је први српски писа који прика#ује ли'ности у ра#воју. ије!ан ње$ов јунак није на крају какав је био на по'етку, живот не само "то ру"и њи(ове и!еале не$о тако&е мења њи(ов карактер, он и( 'ини !рук'ијим не$о "то су били и, "то је јо" важније, !рук'ијим не$о "то су сами (тели и желели. )е сукобе и ломове у 'овеку 4анковић освет/ава и#нутра, користећи нека сре!ства мо!ерно$ пси(оло"ко$ романа :нпр. унутарњи моноло$<. ај#на'ајнији реалисти'ки романописа после И$њатовића, 4анковић је твора српско$ пси(оло"ко$ као "то је И$њатовић твора на"е$ !ру"твено$ романа. У# 4анковића, као романописа, треба споменути и Tа#ара омар'ића :1>8F0 1F+F<, ро!ом и# ан\ака, који је !ао неколико романа популарно$, криминалисти'ко$
F1
Јован Деретић, Историја српске књижевности
жанра :Дра$оена о$рлиа, Два аманета, %росиои<, је!ан поку"ај !ру"твено$ романа :Бе#!у"нии< као и мо!ерно конипиран пси(оло"ко0мета-и#и'ки роман Је!ан ра#орен ум :1>F8<. Дру$и ]ума!ина 4а!оје Домановић :1>7801F+>< припа!а супротној, (умористи'ко0сатири'ној тра!иији српско$ реали#ма, 'ији је #а'етник 9ли"ић. њижевни ра! #апо'ео је приповеткама и# сеоско$ живота у којима се, као и ко! ње$ови( прет(о!ника, о сећа о"тра полари#аија и#ме&у и!еали#аије и крити'ко$ ра#обли'авања, али бе# њи(ове сна$е и свежине. ајбо/и !ео ње$ова ра!а, сатири'не приповетке, настале су у неколико после!њи( и најрњи( $о!ина обреновићевско$ апсолути#ма, и#ме&у 1>F>. и 1F+8. ин сеоско$ у'ите/а опо#иионара, о!$ојен у !у(у наро!не пое#ије и 9орско$ вијена, касније као про-есор $имна#ије #бо$ полити'ки( уверења про$ањан, преме"тан и отпу"тан с посла, Домановић је, у# ватрено слобо!о/уб/е, носио о$ор'ену мржњу на све ви!ове тираније, која је на!а(нула ње$ове најбо/е полити'ке сатире. %осле па!а апсолути#ма :1F+8<, не#а!ово/ан "то се у #ем/и тако мало и#менило, ра#о'аран у властиту странку, о!ајући се све ви"е неуре!ну боемском животу, он је поку"ао !а и у новим приликама настави ра! на полити'кој сатири :и#!авао је полити'ко0сатири'ни лист Uтра!ијаU<, али бе# пре&а"ње$ успе(а. Умро је усам/ен, о$ор'ен, сирома"ан, у 8@. $о!ини живота. Домановић је писао (умористи'ко0сатири'не приповетке, у којима све "то се #бива остаје у $раниама реално мо$уће$ :%о#ори"те у палани, 9ласам #а слепа, е ра#умем и !р.<, (умористи'ко0сатири'не приповетке с елементима $ротескне -антастике :=арко ра/евић по !ру$и пут ме&у рбима, 4а#ми"/ање је!но$ оби'но$ српско$ вола<, али је највећи успе( пости$ао у жанру але$оријско0сатири'не при'е, коју и уво!и у српску књижевност :Уки!ање страсти, Дан$а, 3о&а, =ртво море, тра!ија и !р.<. атири'на ви#ија стварности оби'но је уоквирена при'ом о има$инарном путовању. %иса, о!носно ње$ов #аменик у приповеи, наратор, путује по свету, на јави или у сну, и стиже у некакву !алеку, непо#нату #ем/у, која се ра#ликује о! све$а "то је пре и после то$а ви!ео. ве "то се у њој !о$а&а !рук'ије је о! нормално$ и приро!но$. `у!и !обијају ор!ене и при#нања #а ствари #бо$ који( се и!е у #атвор, министри се интересују сва'им, само не оним #а"то су #а!ужени, послании, које постав/а министар полиије, у'е оно "то им је #а!ато !а кажу у скуп"тини као &аи лекије :тра!ија<. ајвећа $ра&анска врлина јесте ропска пони#ност пре! пре!ставниима власти. 9ра&ани се поносе "то и( ја"у кметови и пан!ури, с ра!о"ћу при(ватају о!ре!бу власти !а се сваком у!ари жи$ на 'ело како би се ра#ликовали о! странаа, 'ин жи$осања претвара се у велику све'аност, мани-естаију наионални( осећања :Дан$а<. ]колским васпитањем и посебним мерама власти $ра&ани се о!враћају о! сваке опасности, свако$ ри#ика, свако$ смело$ по!у(вата. 5ни живе мирним !рем/ивим животом, бе# амбиија и страсти, бе# врлина и порока, у којем је активна је!ино мржња према оном ко (оће не"то ви"е !а пости$не, !а се у#!и$не и#на! просека :Уки!ање страсти, =ртво море<. У тим сатирама Домановић $отово ника! не прикрива своје праве намере. Ирони'ним приме!бама о Uмилој нам и напаћеној маји рбијиU и !ру$им алу#ијама, наро'ито у уво!ним !еловима приповетке, он нам јасно !аје на #нање "та се крије и#а 'у!новате #ем/е о којој $овори, "то !оприноси актуелности и убојитости сатири'не жаоке али исто тако понека! нару"ава але$ори'ност при'е и смањује универ#алност њено$ #на'ења. %ун скла! и#ме&у сатире
F2
Јован Деретић, Историја српске књижевности
и але$орије те посебно$ и оп"те$ #на'ења пости$нут је у 3о&и, најбо/ој Домановићевој сатири, у#бу!/ивој при'и о колективној опсе!нутости во&ом. Zврсте унутарње ар(итектонике, она се и -ормално ра#ликује о! !ру$и( ње$ови( сатира, $!е имамо мо#аи'ку компо#иију, ре&ање ви"е или мање не#ависни( тематски( елина унутар оквирне при'е. 5! реалиста који су !о"ли у рбију и# !ру$и( крајева најважнији су имо =атаву/ и теван рема. И је!ан и !ру$и пока#али су ви"е "ирине и ра#новрсности о! остали( реалиста у првом ре!у #бо$ то$а "то су ви"е не$о они успели !а превла!ају #ави'ајни ре$ионали#ам. имо =атаву/ :1>@201F+><, Далматина, ро!ом и# ]ибеника, $ра!а који је, по ње$овим ре'има, имао Uмно$о 'е$а суви"но$, несувремено$U, мно$о 'е$а U"то $о!и пјесни'кој ћу!иU, упо#нао је, 'есто се селећи, ра#не крајевеA !алматинско приморје, ро!ни ]ибеник, а!ар, $!е је #авр"ио у'ите/ску "колу, унутра"њост Далмаије, а$ору, најпре у !етињству као &ак у манастиру рупи, а касније као у'ите/, Боку оторску, као наставник италијанско$ је#ика у поморској "коли у Eере$ овом, Wрну 9ору :о! 1>>1<, $!е је обав/ао ра#не !ужности :про-есор $имна#ије, на!#орник "кола, васпита' кнежеве !ее<, и рбију :краће време 1>>7, а стално о! 1>>F<, у којој је живео најпре као про-есор $имна#ије а #атим, по"то се оженио бо$атом у!овиом, као слобо!ан писа. ви ти крајеви у"ли су у ње$ово књижевно !ело. Иако је као припове!а' по'ео прили'но касно, $отово у 8+. $о!ини живота, =атаву/ је оставио обимом немало !елоA око стотину припове!ака, !ва романа, неколико списа мемоарско$ и путописно$ карактера, !ве !раме, и#вестан број књижевни( о$ле!а, ви"е прево!а с -рануско$ и италијанско$. У по'етној -а#и ње$ово !ело обележено је -олклором. Био је и#ванре!ан усмени припове!а', који је умео #абав/ати !ру"тво сме"ним, понека! пикантним и $олиавим при'ама. Yивећи !у$о по крајевима у којима се са'увао и#ворни наро!ни је#ик, он је, како сам каже, Uстекао необи'но по#навање наро!не -ра#еоло$ије и оби/е синонимаU. 5вим особинама, "то $а приближују !ру$им на"им реалистима, при!ружиле су се !ру$е, које $а о! њи( о!вајајуA крити'ност, само!исиплина. рити'ан према себи и свом ра!у, =атаву/ се стално као писа ра#вијао и самои#$ра&ивао. ије #авр"ио велике "коле, али је самостално 'итањем про"иривао своја #нања и био је!ан о! најобра#ованији( српски( писаа сво$а !оба. а ње$ово књижевно -ормирање највећи су утиај имали италијански и -рануски про#аисти, посебно =опасан. У ње$овом ра!у стално су се бориле !ве супротне тежње ње$ова уметни'ко$ темпераментаA спонтани и необу#!ани припове!а'ки !у( и смисао #а меру, скла!, економику компо#иије. ако је са#ревао као писа, =атаву/ је све ви"е настојао !а !исиплинује своје примарне склоности, смисао #а при'ање и (умор, !а и( обу#!а и по!ре!и о!ре&еним уметни'ким и/евима. 3раћао се 'есто већ објав/еним ра!овима, поправ/ао и( и прера&ивао. %рви ње$ов роман, Ускок, постоји у три вер#ије :1>>6, 1>F2, 1F+2<, а !ру$и, Бакоња -ра0Брне, у !ве :1>>, 1>F2<. ?е$ов уметни'ки ра#вој и!е о! спонтано$, -олклорно обојено$ и уметни'ки не!ово/но ор$ани#овано$ припове!ања к мо!ерној артисти'кој про#и, у којој ни"та није остав/ено слу'ају и импрови#аији, не$о је сваки !ета/ паж/иво пробран, о!мерен и скла!но у$ра&ен у ор$анско је!инство приповетке.
F8
Јован Деретић, Историја српске књижевности
ритика је прена$ласила ра#лике ме&у ре$ионалним тематским кру$овима унутар =атаву/ево$ !ела, приморским, рно$орским и бео$ра!ским кру$ом, наро'ито у вре!носном по$ле!у. бо$ ти( ра#лика, ма колико !а су оне #на'ајне, не би требало !а #анемаримо !ру$е које нису ни"та мање важнеA ра#лике и#ме&у =атаву/еви( ра!ова и# ра#ни( перио!а ње$ова стварала"тва. Wрно$орске приповетке, настале на по'етку ње$ова ра!а, #а време боравка на Wетињу, понека! по нару\би !вора, оптерећене су романтиком, етно$ра-и#мом, тен!енио#но"ћу и само у ре&им слу'ајевима пре!став/ају релативно успела остварења :еобе, аво&анка, ово оружје<. 5! исти( мана пати и роман и# рно$орске историје Ускок, романти'на повест о Zе(у бунтовнику, бе$уну у Wрну 9ору, и ње$овој тра$и'ној /убави према Wрно$орки, при'а у коју је унесена обилна етно$ра-ска и историјска $ра&а. ајпунију реалисти'ку слику Wрне 9оре !ао је касније у не#авр"еној аутобио$ра-ији Би/е"ке је!но$ писа, 'ији је највећи !ео посвећен ауторову боравку на Wетињу. %риповетке и# приморско$ живота настале су највећим !елом после пи"'ева пресе/ења у Бео$ра!, упоре!о с бео$ра!ским при'ама. ?има као и роману и# !алматинско$ живота Бакоња -ра0Брне =атаву/ најви"е !у$ује свој $лас велико$ писа и реалисте. Yивот !алматинско$ 'овека, у %риморју и а$орју у којем се сукоб/авају ве!ра животна ра!ост и !убока ту$а, суровост и нека питома 'ове'ност, рели$ија и сујеверје, (умор и пое#ија, прика#ао је не само с о!ли'ним по#навањем не$о и с !убоким осећањем и симпатијом. и ов!е се није о!ма( ослобо!ио неки( своји( ранији( не!остатака, етно$ра-и#ма, прена$ла"ене !ескриптивности, неи#$ра&ености компо#иије, али у њима има у и#оби/у оно$а 'е$а нема у рно$орским приповеткамаA (умора, атмос-ере у сликању сре!ине, снажни(, животни( ликова. еколико, ма(ом !ужи( припове!ака и# %риморја :%о"/е!њи вите#ови, ови свијет у старом 4о#опеку, вр#имантија и !р.<, #аје!но с романом Бакоња -ра0Брне, нај#на'ајнија су остварења сре!ње$ перио!а =атаву/ева ра!а :крај >+0ти( и F+0те $о!ине<. ами"/ен као приповетка, Бакоња -ра0Брне у току и#ра!е прерастао је у (умористи'ки роман новелисти'ке компо#иије и "ироко$ реалисти'ко$ плана, у ком је око при'е о животном путу је!но$ -ратра, о ње$овом U&аковању и постри$уU, ра#вијена слика стварности у католи'ком самостану и сеоско$ живота око ње$а он је обу(ватио, по ре'има пи"'евим, Uио живот !алматински, све сталеже и наро! обију вјераU. 4еали#ам, снажно осећање животне ра!ости, =атаву/ев ме!итерански сме(, који није ни$!е тако спонтан, ра#и$ран и $ласан, 'ине овај роман је!ним о! најбо/и( !ела на"е реалисти'ке про#е. ајвеће мајсторство у компо#иији и и#ра#у =атаву/ је пости$ао у кратким при'ама и# после!ње$ перио!а сво$ ра!а. )о су најпре 'етири !алматинске приповеткеA %оварета, %илипен!а, 5"копа и Била и а"/е!ство, класи'не по својој !убини, је!ноставности и унутарњем скла!у, #аје!но с Бакоњом ње$ова нај#на'ајнија остварења. ?има се приближују остале !алматинске приповетке и# то$ перио!а као и најбо/е ме&у бео$ра!ским при'ама :Xронта", %оп D$атон, Dран&елов у!ес, аумова слутња, Бео$ра!ска !еа и !р.<, којима је критика тек у после!ње време поклонила пуну пажњу. =атаву/ је био најмање оптерећен пре!расу!ама !ру$и( реалиста. Иако је најра&е и с најви"е /убави писао о малом 'овеку, о /у!има и# наро!а, он им је прила#ио бе# илу#ија и сентименталности. ије патио ни о! ностал$ије #а !обрим старим временима. У Uстаром 4о#опекуU побе!у не о!носи стари не$о Uнови свијетU. 5! сви( своји( савременика најближи мо!ерном европском реали#му, он је у најбо/им
FG
Јован Деретић, Историја српске књижевности
тренуима !авао !ела слобо!на о! моралисти'ки(, пе!а$о"ки( и крити'ки( тен!енија, 'ији је је!ини и/ био истина о животу и уметност. =атаву/ је класик на"е реалисти'ке про#е, #аје!но с Tа#аревићем њен највећи уметник ре'и, Uмајстор припове!а'U, како $а је на#вао Иво Dн!рић. амо три $о!ине мла&и о! =атаву/а, теван рема :1>@@01F+6< ула#и у књижевност мно$о касније о! ње$а. %рве књижевне поку"аје објавио је крајем >+0ти( и по'етком F+0ти( $о!ина, али је пуну а-ирмаију !оживео тек с Ивковом славом, која се појавила 1>F@, у 'етр!есетој $о!ини ње$ова живота, и у наре!ни( !есет $о!ина, све !о смрти, био је!ан о! најактивнији( и си$урно најпопуларнији српски писа. %о ро&ењу 3ојво&анин :и# енте<, рема је највећи !ео живота провео у рбији :о! 120те $о!ине< и постао је!ан о! њени( најкарактеристи'нији( писаа. У по#навању србијанске стварности он је пока#ао већу "ирину о! припове!а'а који су ро&ени у рбији. ај!уже је живео у Бео$ра!у, #а "коловања у $имна#ији и 3еликој "коли, $!е је !ипломирао и# историје :1>7><, а #атим поново о! 1>F2. !о смрти као про-есор $имна#ије у ме&увремену провео је !есетак $о!ина у и"у, који се био тек ослобо!ио о! турско$ ропства. У свом !елу прик а#ао је све три сре!ине у којима је живеоA војво&анску, ни"ку и бео$ра!ско0србијанску он је, после =атаву/а, тематски најра#новрснији ме&у српским реалистима. Xормиран по! утиајем сво$ ујака Јована Vор&евића, књижевника и #на'ајно$ културно$ ра!ника, оснива'а аро!но$ по#ори"та у Бео$ра!у, и кон#ервативно$ полити'ара, рема је био и#ра#ити тра!иионалиста, кон#ерватива и анти!емократа у политии, противник . =арковића и ра!икала, ватрени присталиа монар(ије и режима кра/а =илана, те је тиме о!у!арао о! већине реалиста. %о својим !уб/им склоностима, по соијалним симпатијама и антипатијама, он се ипак мало ра#ликује о! њи(. И он је ви"е волео старо не$о ново, ближи му је био старовременски, патријар(ални не$о мо!ерни, $ра&ански свет. )ај моменат пресу!но је утиао не само на ње$ову тематику не$о и на ње$ов књижевни поступак и стил. рема са симпатијом слика све оне појаве, /у!е и оби'аје који носе обележје старинско$, патријар(ално$. )акав живот на"ао је у малом свету војво&анско$ села, који је с мно$о топло$ (умора и лири#ма описао у свом $лавном !елу, роману %оп ;ира и поп пира, на"ао $а је тако&е у старобалканско0оријенталном амбијенту и"а и# прве !ееније после ослобо&ења, оно$ и"а који је обасјао својим ве!рим, лирским (умором у !елима Ивкова слава, она ам-ирова, Иби&0а$а. асупрот томе, мо!ерна рбија у коју све ви"е про!ире европски, #апа!ња'ки на'ин живота била му је не само !алеко не$о и мрска њу је прика#ао о"трим сатири'ним пером у !елима 3ука!ин, UTимунаијаU на селу, Zесна старина и !р. ао писа Бео$ра!а он са симпатијом $ле!а с амо на ње$ову пери-ерију, у којој живе старовременски /у!и, ситни тр$ови и #анатлије, који нису по!ле$ли новим европским навикама. 5 њима $овори топло, с бла$им (умором, у ни#у припове!акаA Zи'а Јор!ан, Бури и н$ле#и, ир 9ерас и !р. рем'ев (умор, који је основно обележје ње$ова !ела !и-еренира се #ависно о! то$а !а ли је ре' о старом или новом свету. У првом слу'ају у њему преовла&ују бла$и, лирски, поетски тонови. )о је !обро!у"ан сме(, пун симпатија и /убави према 'овеку и ра#умевања #а ње$ове слабости, а у !ру$ом слу'ају он је у #наку о"тре, /уте сатире.
F@
Јован Деретић, Историја српске књижевности
воја књижевна !ела рема је $ра!ио на особен на'ин. 5!ли'ан посматра', али бе# !ара #а и#ми"/ање, он је оби'но пола#ио о! по#ајм/ени( сижеа, ане$!ота, које је после ра#вијао, про"ири вао, и у њи( као у какав оквир уносио најра#но врснију $ра&у коју је стално сакуп/ао. 5ту!а у ње$ову !елу такво оби/е живота и "аренило појава, пове#аности ме&у !еловима. )им путем настајале су не само ње$ове приповетке не$о и већа !ела, која се по обиму мо$у сврстати у романе, иако и( је он сам на#ивао приповеткамаA Ивкова слава :1>F@<, %оп ;ира и поп пира :1>F>< и она ам-ирова :1F+8<. ва три ова !ела имају у основи "а/иву ане$!оту стоп/ену с /убавном -абулом, а свој обим !у$ују најви"е ра#ним споре!ностима и !и$ресијама, које су оби'но бе# 'вр"ће пове#аности с $лавном ра!њом. на'ај прва !ва !ела по'ива пре све$а на оном "то је у њима споре!но, на епи#о!ама и !и$ресијама. Ивкова слава, најлабавије компонована, с бе#на'ајном -абулом у основи, своју вре!ност !у$ује најви"е трима моментимаA лику ал'е, оријентално$ боема који у песми и весе/у $у"и скривену ту$у, самоћу и жу!њу #а лепотом, колоритном ни"ком !ијалекту, којим $оворе јунаи књи$е, и (умору, који је као и !ру$!е ко! рема лирски интониран, мелан(оли'ан, пун ностал$ије #а минулим временима. %оп ;ира и поп пира (умористи'ки је роман, који кипти о! "а/иви( #$о!а и сме"ни( ликова. 5ко е-емерне при'е о сва&и попа!ија и ту'и попова #бо$ #ета, као окосние, !ата је "ирока панорама војво&анско$ села. 4оман је препун !и$ресија ра#ни( врста, има ви"е по$лав/а #а која писа у "али препору'ује 'итаоу !а и( преско'и, јер немају никакве ве#е с U$лавним !о$а&ајемU. е#ависне епи#о!е са спореним ликовима, о! који( су неки и#ра#итији о! $лавни(, слике сеоско$ амбијента и атмос-ере, поетски описи, у којима мртве ствари ожив/авају а животиње !обијају ин!иви!уалну боју, 'ине највећу !раж и вре!ност ове књи$е, !ок основна -абула !елује помало с(ематски а ликови $лавни( јунака остају бе# ја'е ин!иви!уалне о!ре&ености. ајбо/и скла! и#ме&у основне -абуле и !и$ресија остварен је у они ам-ировој, у којој је с пуно живописни( !ета/а !о'арана је!на /убавна историја и# старо$ и"а. рема је у ову књи$у унео толико ве!рине, мла!ости и лепоте !а она и !о !анас остаје најбо/и роман /убави у српској књижевности. %осебно место у рем'евом опусу #ау#имају !ва !ела $ра&ена на сли'ан на'инA роман 3ука!ин :1>F6< и овећа приповетка ир 9ерасU :1F+7<. У њима тежи"те није ни на -абули ни на !и$ресијама, не$о на ликовима $лавни( јунака. 3ука!ин и кир 9ерас, #аје!но с ал'ом, који је компо#иијски споре!ан лик, јесу највећи !омети у рем'евој карактероло$ији. У њима су !ата !ва репре#ентативна типа он!а"ње рбијеA патријар(ални бр&анин, који се спустио и# села у $ра!, и 9рко0Wинарин, !осе/еник и# 9р'ке и =аке!оније. рема је пока#ао мно$о ви"е наклоности према !ру$ом не$о према првом типу. ?е$ов Wинарин, иако носи све тра!иионалне мане ово$ типа :твр!и'лук, склоност ка преварама у тр$овини, неповер/ивост, кон#ервативност<, има управо оне врлине које не!остају ње$овом бр&анинуA истрајност, смисао #а !у$отрајан, мукотрпан ра!, стрп/ивост. ир 9ерас постепено и упорно напре!ује у послу, !ок 3ука!ин (оће !а пости$не све о!је!ном, на бле-. %рвоме се рема !обро!у"но смеје, !ру$о$а и#обли'ава, карикира. аји#ра#итији пре!ставник српске (умористи'ке про#е, #аје!но с у"ићем највећи мајстор сме(а у српској књижевности, рема је !оживео су!бину која је у
F6
Јован Деретић, Историја српске књижевности
мно$оме карактеристи'на #а (умористеA стекао је велику популарност ко! 'италаа и истовремено репутаију нео#би/на писа, коме је само !о #абаве и ра#бибри$е, ко! крити'ара. У овом типи'ном неспора#уму и#ме&у критике и писа 'итаои су бо/е осетили сво$ писа о! мно$и( крити'ара. рем'ево !ело не ну!и само сме( не$о и пое#ију живота :Uрема је у !у"и био лирикU, каже Бара< и прониање у о#би/на питања сво$ времена. рем'ев вр"њак %авле =арковић D!амов :1>@@01F+7 <, припове!а' и# рема, покрета' и !у$о$о!и"њи уре!ник 'асописа Бранково коло, прика#ивао је сеоски живот у свом #ави'ају наивно и и!или'но #бирке лике и прилике и# српско$ живота, а селу и прелу<. Пе)ни*тво " &о'а реа+и,-а
=арковићев реалисти'ки про$рам имао је мно$о мање о!јека у пое#ији не$о у про#иA неколико соијални( песама V. Јак"ића, соијалисти'ке песме =арковићево$ сле!беника, касније војво&анско$ ра!икала и наионалисте Ја"е )омића :1>@601F22< и мно"тво реалисти'ки( песама 3ла!имира =. Јовановића :1>@F01>F><, је!но$ о! најпло!нији( песника у >+0тим $о!инама, * а све то, и#у#ев поменути( Јак"ићеви( песама, бе# стварне књижевне вре!ности. %а ипак, то је по'етак соијалне пое#ије у српској књижевности. Је!ини прави песник епо(е реали#ма би је 3ојислав Илић :1>6201>FG<. 5н је у српском песни"тву и#вр"ио оно "то је !есетак $о!ина раније #а(тевао вето#арA о!лу'ан раски! с епи$онским романти#мом. У неким песмама би је $ласник напре!ни( тежњи сво$ времена, о"тар крити'ар полити'ки( и !ру"твени( и#опа'ености. %а ипак, ње$ова пое#ија, у елини $ле!ана, супротна је !у(у тен!енио#не, ан$ажоване литературе #а какву се =арковић #ала$ао. Иако $а с реалистима пове#ују нека #на'ајна #аје!ни'ка обележја, као "то су склоност ка !ескрипији и објективности, Илић је својим естети#мом и -ормали#мом отворио пут пое#ији којој су супротни како бри$а реалиста #а оби'ну стварност тако и #а(теви и!еоло$а #а њено ук/у'ивање у !ру"твене и полити'ке борбе времена, пое#ији у којој је најважнија бри$а #а саму себе, #а своје властито уметни'ко биће. %о ро&ењу Бео$ра&анин, син песника Јована Илића, 'ији је !ом био стеи"те књижевно$ Бео$ра!а, окружен браћом, који су тако&е били активни у литератури :=илутин, Дра$утин, Yарко<, 3ојислав је као ретко који српски књижевник сво$ века о!растао у атмос-ери која је била и#ра#ито књижевна. )а околност имала је мно$о веће$ #на'аја #а ње$ово песни'ко -ормирање о! ње$ова "коловања, које је, #бо$ боле"/ивости о! које је патио јо" о! !етињства, било нере!овно и непотпуно. Умно$оме је !елио су!бину !ру$и( савремени( писааA 'есто је мењао наме"тења у Бео$ра!у и унутра"њости, живео оску!но, #бо$ своји( уверења бивао про$ањан о! власти и умро мла!. У# оа песника био је о! рана упућен на 'итање пое#ије. а ње$а су најви"е утиали руски романти'ари Yуковски, %у"кин, `ермонтов, наро'ито %у"кин. %реко руски( и српски( прево!а упо#нао се с песни"твом !ру$и( наро!а, посебно с анти'ком пое#ијом и митоло$ијом, која је имала велико$ о!јека у ње$овом
F7
Јован Деретић, Историја српске књижевности
!елу. 5бновите/ песни'ко$ интересовања према антии, 3ојислав није #нао није!ан о! !ва класи'на је#ика, нити било који страни је#ик, и#у#ев руско$. Иако је певао кратко време, све$а петнаестак $о!ина, оставио је обимно и ра#новрсно !ело. а живота је објавио три #бирке песама :1>>7, 1>>F, 1>F2<, којим треба !о!ати велик број песама расути( по 'асописима и #аостали( у рукопису. еколико слаби( про#ни( поку"аја пока#ују !а је био првенствено песник, !а је умео !обро писати само у сти(у. У ње$ову !елу мо$у се и#!војити сле!ећи тематско0стилски кру$овиA !ескриптивне песме, песме на мотиве про"ло$ и !алеко$, еле$и'не и испове!не песме и песме колективне инспираије. Дескриптивне песме 'ине најпо#натији и најпопуларнији !ео Илићево$ песни"тва. а њи( се оби'но мисли ка! се о 3ојиславу $овори као о реалисти'ком песнику. У неколико своји( песама он је !ао и#ванре!не слике сеоски( пеј#ажа, живота на селу, ра#ни( $о!и"њи( !оба и !елова !ана :имско јутро, имска и!ила, 3е'е, Јесен, У по#ну јесен, иво, суморно небо<. У њима је наји#ра#итија она рта која $а најви"е о!ваја о! романти'ара и приближава реалистимаA објективност. %есник као !а се повла'и и# песме, ње$ово ја се $уби, песни'ки $овор прела#и у треће лие, у њему се осећа епска мирноћа и успореност. моије нису !иректно иска#ане, оне #ра'е и# слика или, та'није, пеј#ажи су и#$ра&ени по мо!елу о!ре&ени( емоионални( стања и расположења. %есникова !у"евна настројеност открива се у и#бору мотива, у преовла!авању по#нојесенски( и #имски( пеј#ажа. ?у јо" ви"е о!ају карактеристи'ни илићевски епитетиA сив, суморан, таван, увео, скр(ан, мра'ан и сл. асупрот пое#ији реалисти'ни( пеј#ажа стоје оне Илићеве песме у којима су обра&ене теме и# про"лости ра#ни( наро!а. 3и"е не$о и је!ан !ру$и на" песник имао је осећања #а 'ари оно$ "то је у!а/ено у времену и простору, #а ра#валине које $оворе о минулим временима, #а !ревне ле$ен!е !алеки( или и"'е#ли( наро!а. Uа стари( руина, ка! поноћ арује сву!и ^ !иже се про"лости !у(U, каже он у песми Ду( про"лости, а у песми Eимна векова !аје ви#ију про"ли( времена као неко$ тајанствено$ спрово!а који се креће Uу немом све'аном (о!уU !ок Uбескрајни океан "уми суморну и (ла!ну песму ^ (имну векова тавни(U. о! ње$а нала#имо мотиве и ле$ен!е са сви( страна света, и# сви( временаA ин!ијске, арапске, персијске, кавкаске, $ерманске, "панске, порту$алске, италијанске, словенске, српске. %осебну скупину 'ине песме с темама и# класи'не старине, и# $р'ке и римске историје и митоло$ије :иоба, атонова смрт, )ибуло, 5ви!ије, оринтска (етера и !р.<, песме које, упркос мно"тву материјални( по$ре"ака и непреи#ности, пока#ују истинско осећање #а лепоту и вели'ину анти'ко$ света. 5не су !онеле 'итаву малу обнову класии#ма у српској књижевности, с њима се у на"ој пое#ији поново о!омаћују класи'на имена, теме и симболи те класиисти'ки естетски и!еали. Илићеви пеј#ажи као и ње$ове песме о !ревним временима по!је!нако су прожете ти(ом сетом, мелан(олијом. %о основном осећању света Илић је превас(о!но еле$и'ар. )о осећање, присутно како у !ескриптивним тако и у историјским песмама, !обило је најнепосре!нији и#ра# у ње$овој интимној лирии, у еле$ијама :пет песама носи наслов ле$ија у# њи( је ле$ија на ра#валама куле еверове, најбо/а ње$ова песма то$ жанра<, у испове!ним песмама и песни'ким посланиама :Исповести, %осланиа
F>
Јован Деретић, Историја српске књижевности
пријате/у, 9оспо&ии и !р.<. У њима песник смирено и ненамет/иво и#носи своја $орка искуства, мелан(оли'на расположења, слутње смрти. %есниково ја ов!е поново и#бија у први план, постаје $лавни носила песни'ке поруке. %есник -ине сете, ностал$и'ни( расположења, мелан(оли'ни( пеј#ажа и напу"тени( !ревни( ра#валина, Илић није био неосет/ив #а нево/е и тежње наро!а нити #атворен #а и!еале времена у којем је живео. У ни#у песама он је настав/а' борбене, слобо!арске тра!иије српске пое#ије, посебно мајеве и Јак"ићеве. Док је у ро!о/убивој пое#ији остао у$лавном у тра!иионалним тематским оквирима и #аблу!ама :а 3ар!ару, 4о!о/убу, осовским соколовима, =уратово тулбе и !р.<, !отле је у најбо/им сатири'ним песмама :=аскенбал на 4у!нику, 4у!никова исповест, У лов, 9ра&анска врлина и !р.<, на!а(нут Uмржњом на тиранеU, !ао снажан уметни'ки и#ра# слобо!о/убивим, !емократским тежњама своје $енераије и њеном отпору обреновићевском апсолути#му и стао напоре!о с пре!ставниима сатире у !ру$им жанровима епо(е реали#ма. 5!лу'но раскинув"и с романти'арском пое#ијом, с њеним вербали#мом и реториком, с њеном претераном емоионално"ћу, с небри$ом коју су романти'ари испо/авали према -орми, Илић је ви"е о! све$а ра!ио на усавр"авању -орме, на бо$аћењу песни'ко$ и#ра#а, на обнови српско$ сти(а. 5н је артист у пое#ији, Uуметник0 песникU, како $а је на#вао `. е!ић. ајвећу пажњу поклањао је $ра&ењу сти(а, настојећи !а и#бе$не све немарности и а/кавости карактеристи'не #а сти( романти'ара. ?е$ови !у$и "еснаестери, најособенија врста ње$ова сти(а, теку мирно и споро као нека "ирока река и тим свој им ритмом по!у!арају се с у#!ржаним, објективним карактером ње$ове пое#ије. Иако није био наро'ито обра#ован песник, он је својим певањем отворио путеве српској пое#ији према вропи. а! је мла!и Ду'ић оти"ао у Yеневу и %ари#, !о"ао је !о открића које $а је и#нена!ило * !а Илићева пое#ија није била неки балкански ана(рони#ам, !а је она најближа пое#ији која је !оне!авно била мо!ерна по свим #на'ајнијим европским ентрима, пое#ији -рануски( парнасоваа, U#а које мож!а није ника! ни #наоU. ао таква она о#на'ава по'етак нове епо(е у историји српско$ песни"тва. ли'но =у"иком у 2+0тим и 8+0 тим $о!инама или Бранку у @+0тим и 6+0тим 3ојислав је у >+0тим и F+0тим $о!инама био $лавни песни'ки у'ите/, твора нове песни'ке "коле. 3ојислав/ев на'ин певања, војислави#ам, како се понека! на#ива, био је песни'ки манир, "кола, која не само "то је !ала велик број епи$она већ су кро# њу про"ли најистакнутији песнии с краја 1F. и по'етка 2+. векаA =илора! =итровић, =илета Јак"ић, Dлекса ]антић, Јован Ду'ић и !р. Илићевим утиајем наро'ито су обележена !ва песника који стоје на прела#у и#ме&у 3ојислава и песни"тва српске мо!ерне, =илора! =итровић :1>6701F+7< и =илета Јак"ић :1>6F01F8@<. о! =итровића имамо !вострукост оријентаије карактеристи'ну #а ње$ово$ у'ите/аA он је, с јене стране, естета који урања у нестварни свет ве'не лепоте и /убави, у е$#оти'не !алеке пре!еле и !авна времена :#бирка бала!а и романски њи$а /убави, 1>FF<, а с !ру$е полити'ки и сатири'ни песник, настав/а' тра!иије српске слобо!арске пое#ије :%ри$о!не песме, 1F+8<. ?е$ов сти(, је!ноставан, -ормално !отеран, мело!и'ан и, оту!а, у своје време, врло
FF
Јован Деретић, Историја српске књижевности
популаран, не успева скоро ника! !а се отме баналности и је!ноликости. =илета Јак"ић је мање !опа!/ив, али !уб/и и, у најбо/им тренуима самосвојнији песник о! =итровића :%есме, 1>FF, 1F22<. Yивећи пову'ено у свом банатском #ави'ају, он је певао о сеоском животу и сеоским пеј#ажима, уносећи у своје песме истовремено веристи'ки смисао #а !ета/ и пантеисти'ки !ожив/ај приро!е. У неким песмама испо/ио је осећање #а иреална стања, #а снове и слутње, #а мета-и#ику протиања времена, а тиме по"ао путем #апо'етим већ у и#весним мајевим песмама, који ће !овести !о Дисово$ нирвани#ма. Дра-а " &о'а реа+и,-а
Иако #аостаје #а приповетком :као "то је у романти#му #аостајала #а пое#ијом<, !рама у епоси реали#ма постиже ипак осетан напре!ак, "то се испо/ило у обилној про!укији сенски( текстова и у појави велико$ броја по#ори"ни( писаа, ме&у њима и је!но$ класика на"е литературе. а ра#вој !раме највећи утиај имало је постојање !ва стална по#ори"та, новоса!ско$ и бео$ра!ско$, прво је основано 1>62. а !ру$о 1>6>, којима се касније при!ружило и $ра!ско по#ори"те у и"у :као стални театар о! 1>F8<. а репертоарима стални( по#ори"та као и путујући( по#ори"ни( !ружина !омаћа !рама #ау#имала је #на'ајно место. %оре! историјске !раме и коме!ије, које су се као основне врсте !рамско$ стварања утвр!ил е у првој половини 1F. века, у !ру$ој половини века јавио се јо" је!ан !рамски жанр карактеристи'ан #а српску сену, кома! с певањем. Историјска !рама с наионалном, претежно сре!њовековном тематиком, најоми/енија ко! $ле!алаа, имала је највећи број пре!ставника, али мало стварни( уметни'ки( !ости$нућа. %осле теријини( Uжалосни( по#орјаU, она !остиже вр(уна у романти'ној поетској !рами ла#е остића и Vуре Јак"ића, који као !рамски писи стварају у сени неки( та!а мно$о популарнији( а !анас сасвим #аборав/ени( !рамати'ара. =е&у овима су најважнијиA =атија Бан :1>1>01F+8<, пореклом Дубров'анин, најпло!нији и наји#во&енији !омаћи писа на на"ој сени, у своје време на#иван Uсрпским ]експиромU, и поли(истор Јован уботић, који се 6+0ти( $о!ина окреће !рами, као и Бан, сти'е велику популарност ко! ро!о/убиви( $ле!алаа, а #атим, иако у неким својим !рамама :Бо!ин, Јаквинта< бо/и писа о! ње$а, бр#о па!а у потпун #аборав. Историјска !рама у епоси реали#ма ра#вија се на истим наионалним и књижевним претпоставкама као и раније, она је !о краја остала романти'арски обојена с мало или нимало реалисти'ки( елемената, "то пока#ују историјске !раме Дра$утина Илића, најпло!није$ построманти'арско$ пре!ставника ово$ жанра. оме!ија, мање популарна о! историјске !раме, !ала је ви"е !обри( остварења и потпуније и#ражава своје !оба о! ње. У сени у"ићеве славе остали су =илован 9ли"ић, с !ве сеоске коме!ије, %о!вала и Два ваника, и =илутин Илић :1>@601>F8<, најстарији син Јована Илића, ме&у 'ијим се малобројним ра!овима и#!ваја коме!ија а"е !оба, по теми сро!на у"ићевом аро!ном посланику. ома! с певањем, прела#ни облик и#ме&у !раме и опере, врста српско$ #ин$"ипла, остао је је!ан о! основни( жанрова српске сене све !о 2+0ти( $о!ина ово$
1++
Јован Деретић, Историја српске књижевности
века, а нека о! најбо/и( остварења те врсте нису и#$убила популарност !о !анас. )о је особена -олклорна !рама пуна наро!ни( песама и и$ара с /убавном -абулом у основи и обаве#ном сва!бом на крају. %рипове!а' Јанко 3еселиновић написао је !ва таква кома!а, Vи!о :1>F2< и %отера :1>F@<, први у сара!њи с (умористом и по#ори"ним писем Дра$омиром Бр#аком а !ру$и с $лумем Илијом танојевићем, и постао је!ан о! $лавни( пре!ставника то$ жанра, у који спа!ају тако&еA !рамати#аија Ивкове славе, коју је рема ура!ио с Бр#аком, улумћар вето#ара ;оровића, Дорћолска посла Илије танојевића, о"тана Боре танковића и мно$а !у$а !ела с краја про"ло$ и по'етка ово$ века. Бранислав у"ић :1>6G01F8><, највећи !рамски писа ко$а је !ала епо(а реали#ма, својом !у$о$о!и"њом књижевном каријером :он је је!ини о! истакнути( писаа сво$ времена који је !о'екао старост< #ала#и и у неколико наре!ни( ра#!об/а тако !а $а је те"ко ра#врстати. %о својим нај!уб/им књижевним склоностима а наро'ито по свом коме!ио$ра-ском ра!у, он је пер све$а писа !ве епо(е реали#ма, класи'но$ реали#ма и# >+0ти( $о!ина про"ло$ века, ка!а је по'ео писати, и ново$, соијално ан$ажовано$ реали#ма 8+0ти( $о!ина ово$ века ка!а је написао највећи број !ела која $а 'ине великим писем. 4о&ен у Бео$ра!у у осирома"еној тр$ова'кој поро!ии $р'ко$ порекла, у"ић је !етињство провео у ме!ереву, ту је #авр"ио основну "колу, $имна#ију је у'ио у Бео$ра!у, а права сту!ирао у 9рау и Бео$ра!у. %рилике у којима је по'ео стварати нису и"ле на руку ње$овом ра!у. %рипа!ник опо#иионе 4а!икалне странке, он је врло рано осетио 'врсту руку режима. ?е$ова прва коме!ија аро!ни посланик, коју је написао у 1F0тој $о!ини, морала је 'екати тринаест $о!ина !а би била и#несена на сену, !ру$а коме!ија, умњиво лие, 'екала је 'итави( три!есет пет $о!ина, #бо$ је!не песме у којој је увре!ио кра/а !оспео је у #атвор, а после #авора упућен је у кон#уларну службу у крајеве по! турском вла"ћу :Бито/, ере#, олун, коп/е, %ри"тина<, у којима је провео преко !есет $о!ина. %рилике су $а и#менилеA о! опо#иионара постао је 'овек режима, о! !ру"твено$ крити'ара #абавни писа, "то му, ни је!но ни !ру$о, та!а"ња напре!на критика није мо$ла опростити. %о и#ласку и# !ипломатске службе обав/ао је ра#не послове, најви"е у по#ори"туA био је !раматур$ и #аменик управника аро!но$ по#ори"та у Бео$ра!у, "е- о!сека #а наионалну пропа$ан!у, врло активан #а време анексионе кри#е, !иректор аро!но$ по#ори"та у овом а!у, први срески на'елник у Бито/у, ор$ани#атор по#ори"та у коп/у, после прво$ светско$ рата управник по#ори"та у арајеву, библиотекар аро!не скуп"тине ит!. %роживео је стра(оте српско$ повла'ења преко Dлбаније, у рату је и#$убио сина је!ина. 3ратио се у #ем/у скр(ан и остарео, и#$ле!ао је као бив"и 'овек, $отово !ве !ееније, о! 1F11. !о 1F2F. није !ао ни"та ново у свом оми/еном жанру, коме!ији. %обе!ио је ипак ње$ов витали#ам, ве!рина ње$ова !у(а. У после!њој !еенији живота вратио се књижевним тежњама и и!еалима своје мла!остиA као писа сав се посветио коме!ији а као 'овек приближио се напре!ном покрету, у"ао у аро!ни -ронт, јавно иступао против -а"и#ма. У свом ра!у на коме!ији у"ић се на!ове#ује на раније српске коме!ио$ра-е, терију и )ри-ковића. 3е#е с њима су мно$остране и о$ле!ају се не само у томе "то је он 'есто $оворио о њима, о!авао им при#нање :ње$ова приступна ака!емска бесе!а 1F88. била је посвећена теријином ра!у< или у преу#имању коме!ио$ра-ски( тема о!
1+1
Јован Деретић, Историја српске књижевности
њи( :у коме!ији Бео$ра! нека! и са! и# истоимене теријине коме!ије, у је!но'инки ветски рат и# )ри-ковићево$ Xрануско0пруско$ рата и !р.< не$о и на !уб/ем плану, који открива континуитет ра#воја српске коме!ио$ра-ије. У својим најбо/им коме!ијама у"ић је сје!инио #на'ајност теријине коме!ио$ра-ске тематике с виртуо#но"ћу )ри-ковићеве сенске те(нике те је, прем!а није !осе$ао !убину најбо/и( теријини( коме!ија, створио најпространији, најра#новрснији и најживописнији коми'ни свет у на"ој књижевности. у"ић је #а себе рекао !а је (умориста а не сатири'ар, !о!ав"и томе као оправ!ањеA Uамо не при#најем !а нисам и#вр$ао по!сме(у и ру$лу све појаве на"е$ !омаће$ и јавно$ животаU. а"а тра!иионална критика бивала је 'есто тесно$ру!а према њему. амерала му је !а је па!ао у ниску, вул$арну, лаку комику, а није пока#ивала ра#умевање #а њене !уб/е моралне и !ру"твене тежње, #а реали#ам с којим је ње$ова комика у својим најбо/им тренуима нераски!иво #!ружена. У свом !елу, у мно"тву при#ора и ликова, у"ић је !ао !ру"твену коме!ију рбије сво$ времена. ?е$ова слика је анало$на и истовремено супротна оној коју нала#имо ко! реалисти'ки( припове!а'а. рбија коју он открива није се/а'ка не$о $ра&анска и бирократска рбија о! које су сеоски реалисти #а#ирали. %оро!иа која је и ко! ње$а у сре!и"ту сви( #бивања, иако #атворена и о!бојна према свему "то !ола#и спо/а, окренута је ипак мно$о ви"е са!а"њости не$о про"лости, осет/ивија #а и#а#ове практи'но$ живота не$о #а моралне #а(теве тра!иије. UДебели #и!овиU који је о!вајају о! !ру"тва нису нео!о/иви, сваки 'ас они попусте налетима спо/а, који привремено поремете приви!ни мир и равнотежу "то вла!а унутра. %оремећаји који та!а настају 'ине основу коми'не ра!ње, они као ковитла #а(ватају све ли'ности, !ово!е и( у стање оп"те #алу&ености, ка! по'ну $оворити и ра!ити саме $лупости. 4елативно је бе#а#лен слу'ај ка!а у ти"ину поро!и'но$ $не#!а про!ру мало$ра&анска о$оварања и интри$е, ка!а присни о!носи ме&у /у!има постану пре!мет #лобне и$ре светине :вет, !рама с коми'ним акентима %у'ина<. 3елика коми'на у#витланост у"ићево$ света настаје тек он!а ка! се он на&е по! у!аром !веју опсесивни( сила савремено$ !ру"тва, власти и нова. У ску'еном простору у коме се креће тај свет нема места #а ра#ли'ите ви!ове живота, планови се непрестано ме"ају. ајвеће ме"ање и с најкоми'нијим после!иама јесте и#ме&у поро!и'не и полити'ке с-ере. У аро!ном посланику :1>>8< кан!и!ат вла!е и кан!и!ат опо#иије нала#е се по! истим кровом, соба !о собе, они треба 'ак !а у&у у поро!и'не о!носе, као таст и #ет. И#борна кампања и жени!бена кампања теку упоре!о и стално се преплићуA елементи је!не уска'у у !ру$у и обрнуто, полити'ки жар$он про!ире у поро!и'ну с-еру, а поро!и'ни у полити'ку. У умњивом лиу :1>>>< је сли'но. рески капетан Јеротије !а!не се у потребу #а сумњивим лием, о коме се у распису и# министарства каже !а је опасно #а поре!ак и !инастију, и (апси апотекарско$ помоћника Vоку, #а ко$а се испостави !а јест сумњиво лие али не #бо$ политике не$о #бо$ /убави и !а списи који су на&ени ко! ње$а нису анти!инасти'ки не$о /убавна писма капетанове кћерке. У 9оспо&и министарки :1F2F< политика се уме"ала у ве'ну поро!и'ну !раму, 'ији су $лавни прота$онисти та"та и #ет, а њен расплет !ово!и !о па!а вла!е. )ема нова која се у прет(о!ним коме!ијама јав/а као је!ан о! мотива жу!ње #а вла"ћу, у !ве после!ње постаје $лавни пре!метA у 5жало"ћеној поро!ии, :1F8G<, $!е је у врто$лавом $рабежу око имовине покојника !ато мно"тво живописни( ликова и# мало$ра&анске сре!ине, и у %окојнику :1F87<,
1+2
Јован Деретић, Историја српске књижевности
коме!ији која напу"та мали свет у коме се у"ић !о та!а скоро иск/у'иво кретао и уво!и нас у високо !ру"тво престоние. У овој коме!ији у"ић је нај!а/е оти"ао у критии !ру"тва и најви"е се приближио сатири, при 'ему није и#$убио 'аробно сре!ство сво$ стила, (умор. у"ић је мно$о ра!ио и на о#би/ној !рами. астав/ајући тра!иију на"е романти'арске !раме, он је писао тра$е!ије с темама и# сре!ње$ века :а(о!, не$иња о! )рибала, )омаи!а<. бо$ своје патриотске са!ржине у своје време имале су успе(а ње$ове је!но'инкеA Данак у крви, Eа\и0Tоја, не# Иво о! емберије, о! који( се после!ња о!ржала и !о !анас. у"ић је написао и ни# !рама и# савремено$ $ра&анско$ !ру"тва о проблемима кривие и ка#не, /убави и мржње :)ако је морало бити, 9ре( #а $ре(, %у'ина, Јесења ки"а и !р.<, као и неколико !рама с -антасти'ном са!ржином :Yена бе# сра, 3е'ност, њи$а !ру$а<. ав тај ра!, обилан и ра#новрстан, пока#ује упорно настојање ово$ писа, који је био ро&ени коме!ио$ра-, !а напи"е !раму с о#би/ном или 'ак тра$и'ном са!ржином, упорност која није уро!ила уметни'ки #на'ајним ре#ултатима. е треба #апоставити ни у"ићево про#но стварање. бирка %риповетк е је!но$ каплара :1>>6<, прва књи$а коју је у"ић објавио, инспирисана српско0бу$арским ратом, и !анас !елује свеже и, #бо$ сво$ антиратно$ става, мо!ерно. Дру$а #бирка 4ама#анске ве'ери :1>F><, настала #а време у"ићево$ боравка у )урској, ипак је ви"е пло! лектире не$о непосре!но$ искуства. =но$о су му бо/е (умористи'ке приповетке, који( је написао велики број, тако !а у# рема и Домановића спа!а у нај#на'ајније пре!ставнике ово$ жанра :=инистарско прасе, Добротвор, %осмртно слово, икан!онска посла и !р.<. У (умористи'ку про#у спа!ају и ње$ови мно$обројни -е/тони :Tистићи, Бен Dкиба<, "а/иви роман 5п"тинско !ете :1F+2<, као и ње$ова 'увена Dутобио$ра-ија :1F2G<, је!инствен пример животописа који је о! по'етка !о краја писан у (умористи'ком к/у'у. Са,рева(е %рити%е
Иако настала врло рано, с по'еима нове српске књижевности, критика јо" #а!у$о неће !ати имена која би мо$ла стати равноправно у# песнике и про#аисте. %осле 3укови( критика, у првој половини 1F. века, !оминира критика класиисти'ке оријентаије, која су!и о !елима на основу ве'ни( #акона лепо$ :онстантин Бо$!ановић, %авле Dрс, %оповић, Vор&е =алетић<. ?ени !омети су ви"е у теорији и мето!оло$ији не$о у оени поје!ина'ни( !ела. вани'ни, "колски облик критике у !ру$ој половини века је -илоло"ка критика. )а се критика ра#вила и# 3укове је#и'ке ре-орме, у анали#и и оени !ела пола#ила је иск/у'иво о! је#ика, а њен је највећи !опринос у проу'авању старије, наро'ито сре!њовековне књижевности :Vура Дани'ић, тојан оваковић и !р.<. 4оманти'арска критика, која се ра#вија упоре!о с њом, пока#ивала је ви"е осећања #а савремену књижевност, #а поје!ина'но !ело, #а ли'ност писа :Јован уботић, Јаков И$њатовић, Vор&е Dн!рејевић Јолес, Tа#а остић, оста 4увара<.
1+8
Јован Деретић, Историја српске књижевности
%рви крити'ар о! -ормата био је ветислав 3уловић :1>G701>F><, про-есор књижевности у бео$ра!ској $имна#ији а о! 1>>1. у 3еликој "коли. %исао је по#ори"не прика#е :И# по#ори"та, 1>7F<, књижевне критике, сту!ије о истакнутим песниима романти'арима :?е$о"у, ими =илутиновићу, Бранку 4а!и'евићу и Vури Јак"ићу<, о #на'ајним књижевним појавама :Уметни'ка приповетка у најновијој српској књижевности, 1>>+< и сту!ије о старим српским био$ра-има. 3уковић се #алаже #а Uприро!ну критикуU, #а коју му је био у#ор нема'ки крити'ар Tу!ви$ Берне. 5 !елима он не су!и по правилима не$о по утиску, у критику уноси своју ли'ност и осећања. њижевни ра! писаа проу'авао је у ве#и с њи(овом био$ра-ијом. Да/и корак у ра#воју српске критике 'ини `убомир е!ић :1>@>01F+2<, про-есор -илосо-ије, ло$ике и пси(оло$ије на 3еликој "коли. У својим крити'ким о$ле!има :И# новије српске лирике, 1>F8 овији српски писи, 1F+1<, у којима је обу(ватио ви"е истакнути( пре!ставника !ру$е половине 1F. века :V. Јак"ић, Ј. Ј. мај, T. остић, 3. Илић, `. ена!овић, T. Tа#аревић, . 3уловић и !р.<, он се ослобо!ио 3уловићева био$ра-и#ма и импресиони#ма и створио мо!ерну аналити'ку, естети'ко0пси(оло"ку критику. ?е$ов $лавни !опринос није толико у оени писаа о којима је писао колико у ра#ра!и крити'ке мето!оло$ије. 5!баујући по!је!нако естетски релативи#ам и по#итивисти'ки истори#ам, !о$матску и импресионисти'ку критику, е!ић се #алаже #а стро$о унутарњи приступ, слобо!ан о! сви( спо/а"њи(, и#ванестетски( примеса. 5н прави ра#лику и#ме&у естетске и историјске истине, ра#!ваја ли'ност писа о! ње$ово$ естетско$ лика у !елу. ритика треба !а се бави Uне 'овеком не$о писем, не оним који је и#а књи$е, не$о оним који је у књи#иU. Иако се у својим крити'ким о$ле!има -ормално стро$о !ржао ти( принипа, он је у својим оенама бивао 'есто крајње субјективна, руково!ио се мотивима и#ванестетске приро!е. У 'увеној не$ативној оени мајеве пое#ије присутан је не само естетски -ормали#ам не$о и #а$риж/иви полити'ки кон#ервативи#ам ово$ крити'ара. У# све то, е!ић #ау#има место #а'етника мо!ерне српске критике. 5н је по'ео посао естетско$ проењивања српско$ књижевно$ насле&а. Уметност писања критике по!и$ао је на већи литерарни и интелектуални ниво. ?е$ови најбо/и о$ле!и мала су ремек0!ела интелектуалне луи!ности и ло$и'не јасности, 'ија је вре!ност не#ависна о! та'ности и правилности су!ова који су у њима и#ре'ени.
BH Eо&ерна
а#ив мо!ерна, о!омаћен у Eрвата и ловенаа, може се употребити и у српској књижевности као име #а ра#!об/е, које се #авр"ава с првим светским ратом. %о'еи то$ ра#!об/а мање су и#ра#ити. И#весне на$ове"таје имамо већ сре!ином после!ње !ееније про"ло$ века с 'асописом Uрпски пре$ле!U `. е!ића :1>F@, са све$а !есет бројева<. 5!лу'ан #аокрет к новом !онео је, ме&утим, је!ан !ру$и 'асопис, Uрпски књижевни $ласникU :1F+1<. Уре&иван по европским :-рануским< у#орима, уносећи у на"у књижевност нова с(ватања и нова мерила, тај 'асопис постао је $лавно књижевно $ласило ово$ ра#!об/а, које, у ствари, и по'иње с ње$овом појавом а #авр"ава се с
1+G
Јован Деретић, Историја српске књижевности
престанком ње$ово$ и#лажења :1F1G<, те $а, сто$а, можемо на#вати и ра#!об/ем Uрпско$ књижевно$ $ласникаU. У књижевности !ола#и !о ново$ #аокрета према вропи. а ра#лику о! реали#ма, у којем су $лавну уло$у и$рали !омаћи 'иниои ра#воја и руски утиај, са!а првенство #а!обијају #апа!ноевропски, посебно -рануски утиаји. 5ни #а(ватају најпре критику и пое#ију а #атим и про#у. 5! мо!ерни( праваа најви"е !елују парнас и симболи#ам. 5! њи( су на"и крити'ари и песнии при(ватили култ лепо$, тежњу к -ормалном савр"енству, естети#ам. #а(теви у по$ле!у коректности -орме и и#ра#а били су наро'ито стро$и. Uпесма мора бити ела лепаU, истакао је Б. %оповић, и то би се мо$ло у#ети као $лавно естетско $есло епо(е. стети#ам се јав/а и у !ру$им, е-емернијим ви!овимаA као отменост, аристократи#ам, као 'ежња не само #а лепим -ормама не$о и #а лепим пре!метима. Дру$а обележја ово$ ра#!об/а јесуA космополити#ам, ин!иви!уали#ам, песими#ам. У# ове, !еловале су и супротне тен!енијеA тра!иионално српско ро!о/уб/е, соијални и морални утилитари#ам, полити'ки и !ру"твени активи#ам. њижевност се кретала и#ме&у супротни( половаA европејства и наро!но$ !у(а, ин!иви!уали#ма и наионали#ма, песими#ма и активисти'ко$ оптими#ма, и#ме&у Б. %оповића и керлића, Ду'ића и ]антића. У књижевном стварању осећа се ви"е или мање равномеран ра#вој сви( $лавни( ро!ова. %ое#ија ипак има и#весну прева$у на! про#ом и ви"е о! ње !аје обележје епоси, те се 'ак и у про#и осећају и#весне поетске тежње. ајвећи успон !остиже критика. Dко је у романти#му вла!ала песма, у реали#му приповетка, мо!ерна је у и#весном смислу !оба критике. Eе$емонија критике рпска критика, која је с е!ићем у"ла у -а#у #релости, !ости$ла је вр(уна у ра!у Бо$!ана %оповића и Јована керлића, !вају крити'ара ра#ли'ити( темперамената и с(ватања књижевности али по!је!нако важни( по "ирини и вели'ини утиаја који су вр"или. њима је српска критика први и !о са!а је!ини пут постала не само пратила и аналити'ар књижевности не$о и њен во&а, усмерива' књижевно$ ра#витка. Бо$!ан %оповић :1>6801FGG<, вр"њак реалиста, у књижевност ула#и рано, крајем >+0ти( $о!ина, али вр(уна своје$а !еловања !остиже у !оба Uрпско$ књижевно$ $ласникаU. Био је 'овек "ироке културе и велике еру!иије, про-есор упоре!не књижевности на Универ#итету, #нала класи'ни( и $лавни( мо!ерни( је#ика, по#навала не само књижевности не$о и сви( !ру$и( уметности, први на" крити'ар који се бавио упоре!о књижевном и ликовном критиком. ?е$ово крити'арско !ело, које, иако стварано !уже о! "ест !еенија, није опсежно и не обу(вата велик број писаа и проблема :5$ле!и и# књижевности и уметности, C0CC, 1F1G, 1F17 Бомар"е, 1F2@, и !р.<, било је у елини обележено ње$овим !и!акти'ким и пе!а$о"ким тежњама. У књижевности је ви!ео Uвелику библију 'ове'анстваU, а у проу'авању књижевни( и уметни'ки( !ела најбо/и на'ин !а се 'овек у#!и$не, !а про-ини и оплемени своја осећања, !а о!$оји свој укус :је!ан о! ње$ови( рани( ра!ова носи наслов 5 васпитању укуса<. )ај естетски енту#ија#ам пове#ан је ко! ње$а с мето!оло"ким #а(тевом #а нау'ном е$#актно"ћу критике. %оповић се #ала$ао #а то !а се уметност проу'ава као уметност, с естети'ко$, а не с историјско$ станови"та, у 'ему
1+@
Јован Деретић, Историја српске књижевности
је био сле!беник `. е!ића. 5! ње$а се, ме&утим, ра#ликује тиме "то је ње$ова критика увек аналити'на, "то ула#и у најситније поје!иности, али бе# !ово/но$ уви!а у елину, која је у е!ићевом поступку била увек сре!и"њи појам. )еорија Uре!а0по0 ре!U * како је %оповић у истоименом 'ланку на#вао ту мето!у, 'ију блиставу примену нала#имо у ње$овим крити'ким о$ле!има, наро'ито у најбо/ем о! њи(, Dле$ори'на сатири'на при'а :о 4. Домановићу< * пока#ује #натне пре!ности у проу'авању -ормалне и те(ни'ке стране уметни'ко$ !ела, !ок се теже примењује ка! је ре' о сложенијим аспектима ње$ове структуре и #на'ења. %оповић је ви"е пропа$атор и тума' мо!ерни( естети'ки( и мето!оло"ки( с(ватања не$о и#ворни мислила. вој најпунији и#ра# није пости$ао ни у је!ном о! своји( крити'ки( о$ле!а, не$о у пот(ватима који су на овај или онај на'ин ук/у'ивали и !ру$е у'есникеA у својој Dнтоло$ији новије српске лирике :1F11<, књи#и пое#ије састав/еној по стро$о естетском критеријуму, која је остала је!инствена у српској књижевности, у Uрпском књижевном $ласникуU, најбо/ем на"ем 'асопису, и у "ироком !еловању на српску културу. Јован керлић :1>7701F1G< био је 'етрнаест $о!ина мла&и о! Б. %оповића а умро је три!есет $о!ина пре ње$а. У својој краткотрајној књижевној каријери ра#вио је активност 'ија је #а(укталост и пло!ност бе# према у српској књижевности. 5ставио је и#а себе мно"тво сту!ија и о$ле!а о писима, прика#а књи$а :%иси и књи$е, C0Cd<, мно$обројне полити'ке 'ланке и -е/тоне, #атим "ест књижевно0историјски( моно$ра-ија, о! који( 'етири имају капитални #на'ај, Јаков И$њатовић :1F+1<, 5мла!ина и њена књижевност :1F+6<, рпска књижевност у 1>. веку :1F+F< и вето#ар =арковић :1F1+<, и на крају, као синте#у 'итаво$ сво$ ра!а, Историју нове српске књижевности :1F1G<. )оме треба !о!ати и мно$е !ру$е ње$ове активностиA био је про-есор српске књижевности на Универ#итету, 'лан ре!акије Uрпско$ књижевно$ $ласникаU и је!но време и ње$ов $лавни уре!ник, полити'ар, наро!ни посланик, покрета' мно$и( књижевни( и културни( по!у(вата. У мла!ости припа!ник соијалисти'ко$ покрета и 'лан оијал!емократске странке а после иск/у'ења и# странке :1F+G< истакнута ли'ност $ра&анске левие, керлић је у својим и!ејама и књижевним с(ватањима би сле!беник прво$ српско$ соијалисте вето#ара =арковића. 5! ње$а је при(ватио естети'ки утилитари#ам, с(ватање !а књижевност треба !а бу!е тесно пове#ана с напре!ним и!ејама сво$ !оба, !а и#ражава стварни живот и !а служи наро!у. Утиај Б. %оповића, који му је био про-есор, усмерио $а је према науи, посебно историји књижевности, 'ему је !опринео и наставак ње$ови( сту!ија у Tо#ани. керлић је раскинуо с е!ићевом и %оповићевом -ормалноестети'ком критиком и с њи(овом оријентаијом на унутра"њи приступ !елу. У свом ра!у он је обновио неке о! мето!а које су они о!баивалиA импресионисти'ки, био$ра-ски, соиоло"ко0 историјски. 5! њи( се ра#ликовао и по својим !уб/им склоностима. о! ње$а нема ло$и'ке стро$ости и нау'не е$#актности којима су се они о!ликовали, али нема ни сувоће и опорости њи(ова и#ра#а. керлић није у#оран стилиста, али је о!ли'ан писа. У ње$овим текстовима наћи ћемо !оста је#и'ке и стилске а/кавости као и !у$е мане
1+6
Јован Деретић, Историја српске књижевности
писа који претерано жури, али у ономе "то је ко! ње$а најважније, у карактеристикама а и оенама, он је про!оран, понесен, упе'ат/ив, тако !а се те"ко о!олева су$естивном !еловању ње$ове крити'ке ре'и. И#!а"но се користи сликама !а њима искаже или илуструје своје мисли. )е слике, !обро на&ене, упе'ат/иве, ра#ли'ита обима, о! кратки(, 'есто !у(овити( поре&ења !о оп"ирни( описа атмос-ере времена и сре!ине, о!ају о"тро, посматра'ко око ово$ писа, који није био само књижевни не$о и !ру"твени крити'ар, моралиста са снажном сатири'ном жиом. Док о епо(ама !аје слике "ирока плана, у којима су #а(ваћене књижевне прилике, !ру"твени живот и !у(овна атмос-ера, у 'исто књижевним оенама он је у поступку ви"е синтети'ан не$о аналити'ан, а у и#ра#у тежи к томе !а пости$не кони#ност, бриткост, лапи!арност. Бе# теоријске и мето!оло"ке спреме своји( непосре!ни( прет(о!ника, керлић је ви"е о! њи( и ви"е о! било које$а !ру$о$ на"е$ крити'ара, пре и после ње$а, у'инио на конкретном проу'авању и крити'ком вре!новању српске књижевности. а"у књижевну историју ослобо!ио је #астарели( -илоло"ки( с(ема и увео у њу 'исто књижевне кате$орије, као "то су романти#ам, реали#ам и !р., помоћу који( је истакао не само наионалну не$о и европску !имен#ију на"е литературе. У томе је ипак пока#ивао !оста крутости и је!ностраности. У тежњи !а "то ви"е на$ласи европски карактер српске књижевности, он је 'есто #апостав/ао њене наионалне спеи-и'ности. У оенама поје!ини( писаа и 'итави( ра#!об/а пола#ио је 'есто о! априорни( ставова или ли'ни( пре!убе&ења. Ближи му је био раионали#ам не$о романти#ам а најближи реали#ам. Wенио је ви"е про#у не$о пое#ију, у пое#ији !авао је пре!ност колективним на! ли'ним осећањима, и!ејама на! -ормом, а није уоп"те по!носио необу#!аност -анта#ије, експериментисање с -ормом, нео!$оворност и$ре. Упркос тим о$рани'ењима и по$ре"кама :ме&у овима су највеће оне које је у'инио према песниима T. остићу и Дису<, керлић је мање $ре"ио у крити'ком су!у о! било које$ !ру$о$ на"е$ крити'ара, и велик број ње$ови( оена !ржи се и !о !анас. )а'ност оене, смисао #а синте#у и снажан књижевни !ар 'ине $лавна обележја ово$а књижевно$ крити'ара и истори'ара књижевности, ње$ове непонов/иве -и#иономије. а! је умро Б. %оповић је написао !а је то крити'ар Uо! које$а ника!а #натније$а нисмо и#$убили, и о! које$а, све у свему у#ев"и, нећемо ника!а #натније$а иматиU. е!ам !еенија колико је протекло о! смрти Јована керлића потвр&ује та'ност то$ су!а. =е&у крити'арима мла&е $енераије који су се ра#вили по! непосре!ним утиајем Б. %оповића и Ј. керлића најважнији је Бранко Tа#аревић :1>>801F6><. 5н је пре!ставник импресионисти'ко$ мето!а у критии. матрао је !а крити'ар као осет/ив сеи#мо$ра- треба !а #абележи и опи"е трептаје лепоте уметни'ко$ !ела. најви"е осећања писао је о про#аистима ;ипику, танковићу и о'ићу :Импресије и# књижевности, 1F12 касније је објавио јо" !ве књи$е по! истим насловом<. Бавио се и по#ори"ном критиком. а прво$а светско$ рата, у еми$раији, као уре!ник Uр-ско$ #абавникаU, био је во!ећа ли'ност у књижевном животу. асније се у$лавном престаје бавити критиком и посвећује се проу'авању естетике и -илосо-ије уметности. Dли тај ње$ов ра! мно$о је мање #на'ајан о! крити'арско$.
1+7
Јован Деретић, Историја српске књижевности
Упоре!о с критиком, успон !ожив/ава и историја књижевности. на се ослоба&а -илоло"ки( мето!а и и#$ра&ује се по! утиајем европске, посебно -рануске књижевне историје. У# керлића, !ру$и њен #на'ајни пре!ставник јесте %авле %оповић :1>6>01F8F<. ?е$ово синтети'ко !ело %ре$ле! српске књижевности :1F12< обу(ватало је старије перио!е и усмено стварала"тво те се !опуњава са керлићевом Историјом нове српске књижевности. =е&утим, у свом ра!у, у# старија, он је проу'авао и новија ра#!об/а, а у# српску, и !ру$е ју$ословенске књижевности :5 9роском вијену, 1F++ И# књижевности, C0CB, 1F+6, 1F1F, 1F26, 1F8> =илован 3и!аковић, 1F8G, и !р.<. ?е$ове књижевне сту!ије имају троструку основуA ар(ивска истраживања, која су му омо$ућила !а реконструи"е слику епо(а и био$ра-ије писаа, компаративна проу'авања и књижевну анали#у, $!е су му у#ор ент0Бев и !ру$и -рануски крити'ари 1F. столећа. %рем!а је 'есто по#итивисти'ки исуви"е #аокуп/ен !ета/ем, не може му се оспорити осећање #а вре!ности текста. И#вр"ио је о$роман утиај на 'итаве $енераије сту!ената који су прола#или кро# ње$ове семинаре. аје!но са својим братом Бо$!аном !авао је $лавни права на"ој ака!емској критии у прве 'етири !ееније ово$ века, ка!а је ова критика прожив/авала своје #латно !оба. нажан напре!ак осетио се и у свим !ру$им областима интелектуално$ живота. У 3еликој "коли, која 1F+@. прераста у универ#итет, и у Dка!емији наука стварају се пово/ни услови #а ор$ани#ован на'ин ра!а. Док су раније на"и /у!и пости#али највеће успе(е у науи у страном свету :као икола )есла и =и(аило %упин, који у после!ње !ве !ееније 1F. века и#бијају у први ре! -и#и'ара и пронала#а'а у Dмерии<, са!а се и у #ем/и у $отово свим нау'ним !исиплинама јав/ају ствараои 'ији ра!ови открића прерастају наионалне оквире, у -илосо-ији Божи!ар нежевић и Бранислав %етронијевић, у $ео$ра-ији и соијалној пси(оло$ији Јован Wвијић, у математии =и(аило %еровић, у астрономији =илутин =иланковић, у правним наукама лобо!ан Јовановић, у лин$вистии Dлексан!ар Белић. =но$и о! њи( #а!ужили су и књижевност било непосре!но, тиме "то су се успутно о$ле!али у критии или !ру$им књижевним врстама, било посре!но, књижевно0уметни'ким вре!ностима своји( нау'ни( !ела. =и(аило %етровић :1>6>01FG8<, #бо$ своје /убави према рибарењу по#нат по! на!имком Dлас, !ао је #аним/иву математи'ки #асновану теорију стилски( -и$ура. Божи!ар нежевић :1>6201F+@<, који као -илосо- историје !анас све ви"е привла'и пажњу и то не само ко! нас, писао је максиме о 'овеку, !ру"тву, моралу, мисаоности :=исли, 1F+2<. 9лавни пре!ставник на"е нау'не про#е у време ка!а је ова про#а !оживела свој највећи проват јесте лобо!ан Јовановић :1>6F01F@><. Био је је!ан о! истакнути( ли'ности рбије по'етком ово$ векаA правни писа, истори'ар, про-есор Универ#итета. Zовек кон#ервативни( на#ора, он је у 7+0тој $о!ини живота у"ао у вртло$ активне политике, је!но време био пре!се!ник ју$ословенске еми$рантске вла!е, а живот је #авр"ио као о$ор'ени противник нове Ју$ославије. ?е$ово је !ело опсежно и ра#новрсно. %о'ео је књижевним критикама. ао !у$о$о!и"њи про-есор јавно$ права објавио је ви"е !ела и# теорије !ржаве и уставно$ права. ајважнији му је историо$ра-ски ра!. У ни#у моно$ра-ија !ета/но је обра!ио полити'ку историју рбије о! појаве уставобраните/а !о убиства после!ње$ 5бреновића :1>8>01F+8<. 5не 'ине сре!и"њи и најважнији !ео ње$ово$ опуса. Дао је тако&е велики број сту!ија и
1+>
Јован Деретић, Историја српске књижевности
моно$ра-ија о истакнутим ли'ностима и# на"е и стране полити'ке и културне историје. Јовановић спа!а у оне истори'аре који су тежили !а у&у у по#а!ину #бивања, !а објасне ли'не побу!е и карактере у'есника у !о$а&ајима. ајбо/и је у портретима, $!е тежи увек !а пружи сложену слику ли'ности, !а и#ву'е и поентира опре'не рте њи(ово$ карактера. ?е$ова !ела, наро'ито ентрални иклус и# историје рбије 1F. столећа, пружају мож!а највећу $алерију ли'ности коју по#наје на"а књижевност. %осебну вре!ност ње$ови( ра!ова 'ини стил, кристално јасан, преи#ан, кони#ан, с !у(овитим антите#ама и необи'ним обртима. Парна)о@)и-'о+и%а ое,ија
У пое#ији се настав/а оно "то је #апо'ео 3ојислав ИлићA мо!ерни#аија песни'ко$ и#ра#а и усавр"авање -орме према великим у#орима са стране. У#ори су се, ме&утим, променили. 3ојислав и( је тражио у класи'ној старини и ко! руски( романти'ара. %еснии ово$ ра#!об/а тиме се ви"е не #а!ово/авају. 5ни у'е најви"е ко! -рануски( парнасоваа и симболиста. U=е"авин а %арнаса и симболи#маU јесте основно стилско обележје пое#ије српске мо!ерне. %рела# и#ме&у војислави#ма и пое#ије мо!ерне 'ине !ва песника и# Eере$овине, Dлекса ]антић и Јован Ду'ић, који су #аје!но с припове!а'ем вето#аром ;оровићем на прела#у и#ме&у !ва века ра#вили врло живу литерарну и културну активност у =остару. ?и(ово $ласило UораU :1>F60 1F+1< спа!а у најбо/е српске 'асописе то$ !оба. )а !ва песника, у првој -а#и сво$ ра!а оба војиславови и, #аје!но с =. =итровићем и =. Јак"ићем, најважнији песнии F+0 и( $о!ина, !остижу пуну стварала'ку #релост у првој !еенији ово$ века и у пое#ији мо!ерне обележавају !ва супротна полаA ]антић тра!иионали#ам, а Ду'ић мо!ерни#ам и #апа!ња"тво. а ра#лику о! већине песника сво$ !оба, који су се све ви"е европеи#ирали, Dлекса ]антић :1>6>01F2G<, певајући о слобо!и, српству, соијалној прав!и, остао је !о краја веран наионалним и соијалним и!еалима про"ло$а века. нажна приврженост ро!ном =остару, $!е је провео 'итав свој живот, унела је у наионална и соијална осећања којима је певао непосре!ност ли'но$ !ожив/аја. %рву песму објавио је 1>>6, а прву #бирку песама 1>F1, #а којом је !о"ао ни# нови( :1>F6, 1F+1, 1F+>, 1F11, 1F1>, 1F2F<. У ње$овом књижевном стасању, поре! Илића, највећи је у!ео имао мај, а о! страни( утиаја најважнији је нема'ки, посебно Eајнеов. ав #аокуп/ен високом уло$ом коју је наменио пое#ији, ]антић, наро'ито у по'етку, није поклањао веће пажње песни'кој -орми, те су ње$ове песме 'есто наила#иле на непово/ан пријем критике. Б. %оповић је приметио пово!ом треће #бирке, !а ње$ове песме Uпока#ују све мане некоректно$ стила и наро'ито мане некоректно$ китњасто$ стилаU. еу$о!но !ирнут том критиком, ]антић је у !а/ем свом ра!у настојао !а пи"е "то бо/е, !а му стил бу!е "то коректнији и "то је!ноставнији. ао и !ру$и та!а"њи песнии ра!о се при(ватао стро$е и кони#не -орме сонета и у тој врсти !ао неке о! своји( најбо/и( песама. %ое#ија Dлексе ]антића креће се у елини и#ме&у !ва тра!иионална опре!е/ења, и#ме&у ли'ни( и колективни( осећања, /убави и ро!о/уб/а, и!еалне
1+F
Јован Деретић, Историја српске књижевности
!ра$е и напаћено$ наро!а. ао /убавни песник ра#ви осе по! утиајем муслимански( наро!ни( песама, сев!алинки. У ње$овим песмама !о'аран је оријентални амбијент ба"та, "е!рвана, бе(ара, "арени( лептира !евојка која се у њима појав/ује сва је окићена &ер!анима, бујне, и#а#овне али ипак скривене лепоте. %есник је #анесен тим раско"ним светом, али он није ника!а у њему, већ $а посматра прикривен, с бојаж/иве у!а/ености. Zежњиво, 'улно ка#ивање 'есто прела#и у ту$у #бо$ неостварене /убави, прома"ености у ли'ном животу и усам/ености. ?е$ова песни'ка интима прожета је снажним поро!и'ним осећањем. У великој еле$ији %ретпра#ни'ко ве'е, ње$овој нај#на'ајнијој песми, оловну тежину усам/ености у опустелом !ому олак"ава, с је!не стране, сећање на !етињство и на и!енти'не ве'ери око распламсале ватре на о$њи"ту, а с !ру$е, уте(а коју му !оносе песме, и ње$ове Uи !ру$ова свијуU. 5сећање братске /убави "ири се у све већим и већим кру$овимаA на поро!иу, на пријате/е, на живе и мртве српске књижевнике, на ео српски наро!, на приро!у. И ње$ова соијална и патриотска пое#ија обасјана је светло"ћу поро!и'но$ о$њи"та. У песми =оја ота\бина !омовина је као ро!ни !ом а сви припа!нии наро!а као ро&ена браћа. 3е#аност #а ро!ну $ру!у, !убока је и трајна, ки!ање те ве#е и#а#ива нај!уб/и бол у песниковој !у"и. У некима о! своји( најпо#натији( песама и#ра#ио је ту$у #бо$ они( који #аувек напу"тају !омовину и о!ла#е у ту& свет. 3и"е о! !ру$и( песника на$ла"авао је патњу и му'ени"тво као најважније моменте у историјској су!бини српско$ наро!а. )ема му'ени"тва наро!а прожета је осећањем ње$ове непобе!ивости, 'ак ни смрт не пре!став/а крај борбе, не$о само њен наставак :=и #намо су!бу<. У ни#у песама иска#ао је патњу и вели'ину ра!но$ 'овека, се/ака и ра!ника. =е&у њи( тематски спа!а и најлеп"а песма коју је написао, 3е'е на "ко/у, кратка, лирски сажета, #ву'но и#ванре!но оркестрирана, с бо$атим асононама, алитераијама и римама, у којој је !ожив/ај уклетости су!бине сирома"ни( !ат на посре!ован, мо!еран на'ин, у ви"е#на'ним симболима. 5ва је песма наи"ла на непо!е/ене симпатије критике. У елини пак ]антић је, попут сво$ велико$ у#ора маја, !оживео популарност ко! нај"ири( слојева 'италаа и стекао ласкав на#ив наро!но$ песника, !ок су, с !ру$е стране, ње$ове 'исто уметни'ке вре!ности неретко оспораване како у критии ње$ово$ !оба тако и у по#нијим просу!бама. асупрот ]антићу, највећем поклонику #ави'аја и ро!не $ру!е које$ је на"а пое#ија !ала, Јован Ду'ић :1>7G01FG8< био је опсе!нут светом, наро'ито Uвеликим и умним апа!омU. %реокрет у ње$ову животу настао је 1>FF, ка!а је овај амбиио#ни )ребиња напустио =остар и оти"ао на сту!ије у Yеневу. %о #авр"етку сту!ија !о"ао је у рбију, $!е је у"ао у !ипломатску службу. аријеру је #авр"ио као кра/евски амбаса!ор у =а!ри!у. %о и#бијању !ру$о$а светско$ рата пре"ао је у Dмерику, $!е је у кру$овима на"е еми$раије !еловао као о$ор'ени противник 5Б0а. апо'ев"и !а пи"е врло рано :прву песму објавио је 1>F6. а прву #бирку 1F+1<, Ду'ић се у току своје @+0$о!и"ње каријере непрестано ра#вијао и уметни'ки усавр"авао. У ње$ову ра!у мо$у се и#!војити три $лавне -а#еA прва, војиславовска, !о о!ласка у Yеневу, !ру$а, парнасо0симболисти'ка, !о прво$ светско$ рата, и трећа, постсимболисти'ка. %окрета'ки принип то$ ра#воја била је тежња к савр"енству, стварала'ка само!исиплина, на!илажење !ости$нуто$, "то се испо/ило у !воструком смислу, према већ објав/еним песмама, којима се непрестано и#нова враћао, мењао и(, поправ/ао или сасвим о!баивао, и према новим песмама, у којима је настојао !а бу!е
11+
Јован Деретић, Историја српске књижевности
не само #анатски беспрекоран не$о и мисаоно "то про!уб/енији, "то је#$ровитији у и#ра#у, !а про"ири раније ви!ике и открије нове симболе. а ра#лику о! већине на"и( песника, своју најбо/у књи$у објавио је на крају, а не на по'етку своје песни'ке каријере. лав/ен у ра#!об/у мо!ерне као мајстор -орме, о!ли'ан верси-икатор и поклоник #апа!ња'ко$ !у(а, он је мисаоно и уметни'ки !ости$ао вр(уна у после!њој #бири, Tирика :1FG8<. Ду'ићева поетика јесте поетика велики( тема. Tири'ар, по ње$овом ми"/ењу, може Uпостати великим песником само он!а ка!а бу!е ка#ао велике истине о трима највећим и нај-аталнијим мотивима живота и уметностиA о Бо$у, о `убави, о мртиU. )а про$рамска опре!е/еност обележила је ело ње$ово !ело. о! Ду'ића се стално осећа напор !а бу!е на висини #а!атка који је себи поставио, !а о великим стварима пева на на'ин велико$ песника. 5ту!а и#весна пренапре$нутост ње$ова и#ра#а, "то се испо/ава како у претенио#ном истиању велики(, су!бински( тема у наслове песама и иклуса, тако и у (ипертро-ираној симболии, у песниковом настојању !а у сваком, 'ак и најбе#на'ајнијем !ета/у ви!и не"то и#у#етно, су!бинско, Uстра"ноU. И# то$а основно$ става прои#ила#е и !ру$а својства Ду'ићеве пое#ијеA њена неконкретност, не!остатак непосре!ности, 'еста појава апстрактни(, сентенио#ни( уоп"тавања у сти(у, тежња ка у#ви"еном стилу и све'аној патети'ној !икији. )е склоности најмање су по$о!овале /убавној лирии коју је не$овао наро'ито у првој и !ру$ој -а#и. Ду'ић ника!а не пева о неком конкретном /убавном !ожив/ају, не$о увек о жени као таквој, о /убави као таквој. И# ње$ове пое#ије и"'е#ава је!ан о! $лавни( ликова раније и та!а"ње пое#ије, лик и!еалне !ра$е. Уместо ње појав/ује се Yена као Uбо$иња о(ола и прекаU, која носи у себи Uви"е #акон света не$о #акон сраU. 5на у песнику ви"е побу&ује ре-лексије о /убави, животу и смрти не$о осећања. `убав је у ње$а нестварна, и#ми"/ена, мон!енска, пре литерарно не$о животно осећање, ви"е велика тема не$о ли'ни !ожив/ај. )ежња к и#у#етном и велелепном испо/ила се и у помпе#ној ретории ње$ови( ро!о/убиви( песма :иклуси U=оја ота\бинаU и UWарски сонетиU<. U=оја ота\бинаU и# ]антићево$ поро!и'но$ $не#!а пре"ла је у њима на #аставе славе "то лепр"ају пре! побе!ни'ким ле$ионима. лава, побе!а, #аставе, ар и арство * јесу опсесивни мотиви ње$ове патриотске лире. ?е$ова је $лавна ро!о/убива песма Eимна побе!ника, а ње$ов је $лавни наионални јунак ар Ду"ан, побе!ник, император, осваја', #аконо!аваа. У песмама о њему пока#ао је ипак !а му је српски сре!њи век !алек те је само у ретким тренуима успевао !а успостави приснији !о!ир с њим. =но$о ближи о! сре!њовековне рбије био му је ренесансни и барокни Дубровник. У иклусу UДуброва'ке поемеU откривамо и#весне квалитете који су ретки у !ру$им ње$овим песмамаA осећање #а амбијент, смисао #а ртање ликова, лежерност тона, иронију, (умор. 3и"е не$о /убавни и ро!о/убиви песник Ду'ић је песник приро!е. а том по!ру'ју ње$ов ра#вој и!е о! !ескриптивно$ к мисаоно0симболи'ном на'елу. Дескрипије има најви"е у песмама ранији( перио!а, посебно у иклусу UЈа!рански сонетиU, који су мож!а, #аје!но с UДуброва'ким поемамаU, највећи !омет ње$ове сре!ње, парнасисти'ке, -а#е. У њима преовла&ује спокојно, помало мелан(оли'но расположењеA море је увек ти(о, уснуло, небо нај'е"ће ноћно али ве!ро, #ве#!ано, месе'ина обасјава усам/ене пре!еле, бе# /у!и, сјај и пространство "то се отварају
111
Јован Деретић, Историја српске књижевности
по$ле!у и#а#ивају мисао о бескрају и ве'ности. У каснијим песмама описи приро!е се !еконкрети#ују, унутра"њи простори се сужавају, смањује се у!ео не само !ескриптивни( не$о и емоионални( елемената, а поја'ава с у!ео мисли и симбола. )а оријентаија преовла&ује у трећој -а#и, наро'ито у иклусима UЈутарње песмеU, U3е'ерње песмеU и Uун'ане песмеU, који #аје!но с песмама после!ње$ иклуса, UTирикаU, пре!став/ају највећи !омет Ду'ићеве пое#ије у елини. Ду'ићева про#а, иако мно$о опсежнија о! ње$ове пое#ије, остала је ипак у њеној сени. ајбо/е му је про#но !ело 9ра!ови и (имере :1FG+<, #бирка путописа и# ра#ни( #ема/а, у којима има поетски( импресија, ре-лексија у ве'ним истинама, стилске еле$аније, али нема савремени( прилика нити живи( /у!и. Ду'ић се бавио и књижевном критиком. ?е$ови крити'ки о$ле!и о савременим српским писима :=оји сапутнии<, бри/антно писани, са!рже мајсторске портрете писаа с прони/ивим #апажањима и о!мереним и та'ним оенама, тако !а се мо$у убројити у #на'ајне !омете српске критике. %утем којим је по"ао Ду'ић кренули су и !ру$и песнии с по'етка ово$а века. %рви ме&у њима био је =илан 4акић :1>7601F8><. 5н поти'е и# у$ле!не бео$ра!ске поро!ие, у којој је рано стекао "ироко обра#овање и понео интелектуалне склоности. ту!ирао је право у %ари#у, а по повратку у #ем/у убр#о у"ао у !ипломатску службу. ао писа, 4акић није попут Ду'ића имао !оба по'етни"тва и "е$ртовања, не$о се већ у првим песмама :1F+2< појавио као $отов песник. Иако Бео$ра&анин, он није платио !у$ најутиајнијем песнику своје мла!ости, 3. Илићу ње$ови у#ори били су о! по'етка страни, -рануски парнасови и симболисти. 5! њи( се, сли'но Ду'ићу, у'ио савр"енству -орме, преи#ности и#ра#а, јасности, уметни'кој само!исиплини. апо'ев"и касно, он је мало писаоA објавио је !ве танке свеске сти(ова :1F+8, 1F12< а после њи( само јо" неколико песама. У пое#ију то$ ра#!об/а 4акић уноси интелектуалну скепсу и песими#ам, својства која у тој мери нису била и#ражена ни ко! је!но$ српско$ песника после терије. 5!$ојен ви"е на страној не$о на !омаћој тра!иији, мно$о ближи Бо!леру не$о терији, 4акић, сав прожет осећањем оп"те не!ово/ности, пролива су#е бола Uна! ту&им несрећама и неисрпном на"ом бе!омU. Yивот је "крто о!мерио сва на"а уживања, у њему нема ни'е$а !ово/но, ни'е$ ново$, све те'е у бескрајном, монотоном пона"ању, Uувек исто пиће, увек исте 'а"еU. итуаија 'овекове утамни'ености, ње$ово$ робовања на #ем/и, је!на о! сре!и"њи( књижевни( тема то$ !оба, на"ла је у ње$а особен и#ра# :Долап, У квр$ама<. Је!ини и#ла# и# те ситуаије јесте смрт, која мора бити потпуна, кона'на, бе# на!е у бесмртност. 4акић спа!а у оне песнике који су нај!уб/е #а$ле!али у смрт и непостојање. 9а"ење живота у мртвилу, прела# и# бића у небиће, постепено тоњење у мир који је таман и !убоко * тема која је на!а(нула мно$е на"е песме о! поје!ини( мајеви( увелака !о Дисове ирване * јав/а се и у неким ње$овим песмама. 4акићев песими#ам обојен је иронијом и самоиронијом. %ре! великим питањима света, Ду'ић је увек #а!ив/ен, 4акић стално скепти'ан, осме(нут, ирони'ан. %ротивтежу том е$#истенијалном о'ају нала#имо у ње$овом снажном сен#уали#му, у жу!њи #а пуноћом живота. ивилу свако!невно$ трајања, он
112
Јован Деретић, Историја српске књижевности
претпостав/а живот који би се проживео интен#ивно и кратко, у је!ном трену. У тежини #а оним "то је аутенти'но у животу, он о!баује сваку обману, сваку улеп"авајућу слику. Бе# стра(а се суо'ава са смрћу, али се !убоко ужасава све$а оно$ "то окружује смрт, оне U$лупе коме!ије смртиU коју праве /у!и. а сли'ан на'ин он о!баује сентименталност и реторику /убави, сва она #аклињања у 'истоту и трајност осећања. У /убави је истинит само тренутни #анос, пре!авање страсти која је бе#мерна али краткотрајна, после 'е$а !ола#и #асићеност и равно!у"ност. `убав је у ње$овим песмама став/ена по! лупу (ла!но$ ра#ума. 5не мање $оворе о осећањима не$о "то и( !емаскирају, али и ка! се ра#$рну осећања увек ће остати оно "то је #а 4акића најважније, 'улна страст. во$ песими#ма и скепсе 4акић се у потпуности ослоба&а је!ино у ро!о/убивим песмама :иклус Uа осоваU, са све$а се!ам песама<. У њима је про$оворило наионално о!у"ев/ење које је #а(ватило 'итаво !ру"тво уо'и балкански( ратова. астале на местима $!е је живела на"а стара !ржава и култура, 4акићеве косовске песме носе у себи не"то о! аутенти'не ароме на"е$ сре!ње$ века :Је-имија, имони!а, а 9а#иместану<. 4акић је књижевни еру!ита, !обар по#навала пое#ије, стро$ у #а(тевима по!је!нако према себи и према !ру$има. авремении су се !ивили ње$овој -ормалној беспрекорности, у$ла'аности ње$ови( !ванаестераа и је!анаестераа. Данас, ме&утим, то својство ви"е о!бија не$о "то привла'и. авременом 'итаоу ближи су !ру$и квалитети 4акићеве пое#ије, њен интелектуални песими#ам, сен#уали#ам, иронија аутенти'ност !ожив/аја, е$#истенијалне #би/е 'овекове. натно суженији и ску'енији о! Ду'ића, 4акић је ви"е о! ње$а песник мо!ерно$ сен#ибилитета, ње$ове песме $оворе нам с мање у!а/ености о! Ду'ићеви(. рајњи и#ра# песими#ма епо(е !ао је има %ан!уровић :1>>801F6+<, тако&е Бео$ра&анин. 5бјавио је !ве књи$е песма, %осмртне по'асти :1F+>< и Дани и ноћи :1F12<, о! који( прва спа!а у нај#на'ајније песни'ке књи$е то$ ра#!об/а. %осле прво$ светско$ рата у$лавном престаје писати песме и бави се критиком, естетиком и !ру$им књижевним пословима. ао песник ра#вио се по! утиајем Бо!лера и -рануски( симболиста. %о#навао је и нема'ку песимисти'ку -илосо-ију :посебно ]опен(ауера<, која је утиала како на ње$ов песими#ам тако и на ње$ову склоност к раионалисти'ком на'ину ми"/ења. 5!лике %ан!уровићева песими#ма јесу раионалност и интелектуалност, ло$ика и јасноћа. UДемон мисаоности у овом особеном лири'ару ви"е је ло$и'ар не$о мета-и#и'арU, приметила је И. екулић. )ре#вен и (ла!ан, бе# нејасности, бе# ираионални( трептаја и тежњи, %ан!уровић је и#ра#ио раионалну је#у пре! #лом у свету. 5но је свемоћно и нео$рани'ено, обу(вата све и про!ире у све, у /убав, у !ру"тво, у 'итав живот. )амниа као је!на о! основни( слика епо(е !обила је ко! ње$а 'улну опип/ивост, с њени( #и!ова слива се мемла и ме"а с ње$овим су#ама а он нема никакве же/е !а и#и&е напо/е, ме&у /у!е, у живот. И у свом поко/ењу нала#и истоA Uсуморну мисоU, U#ама$/ен по$ле!U, Uо!риање немоU, Uстраст "то је буктала и које са! нијеU. )ај светски бол може се савла!ати само по ену $а"ења осећања, и"'е#нућа све$а "то се !оживело у потпуном, лековитом #абораву :%отрес< или у лу!илу :ветковина<. ли'но првом српском песнику раионалисти, Ј.
118
Јован Деретић, Историја српске књижевности
. %оповићу, и %ан!уровић пева о бла$отворности лу!ила. 5но нас ослоба&а окова у које је 'овек већ самим ро&ењем ба'ен. )о суморно, болни'ко расположење #а(ватило је и /убавну лирику. `убав је у ње$овим песмама увек пове#ана са смрћуA како и све !ру$е "то вре!и * она припа!а про"лости, и то оној која је с ону страну постојања. Док је 4акић скептик /убави, %ан!уровић је U$робар /убавиU. ам наслов ње$ове $лавне #бирке %осмртне по'асти, на$ове"тава не"то "то је нестало, умрло, 'ему се !ржи опело. У њој песник са(рањује све ре!ом па и во/ену жену. 3и#ија $робно$ мрака !ата је у јасним, преи#ним, о!мереним и (ла!ним сти(овима који и#а#ивају је#у. %ан!уровић је ипак #нао #апевати и !рук'ијим $ласом. ао и остали песнии ње$ова нара"таја био је #а(ваћен моћним ро!о/убивим таласом. ли'но 4акићу, он је о!ли'ан ро!о/убиви песник. еке ње$ове ро!о/убиве песме спа!ају у најбо/е "то и( је написао. ?е$ова класи'на, антоло$ијска 4о!на $ру!а, !убока, мисаона, бе# ије!не ре'и патриотске ем-а#е, је!ноставна, истински лири'на, #на само #а је!ну нежност, #а је!ну /убав која Uне 'илиU, /убав према !омовини. Да( живота, вере и на!е струји и у свим !ру$им песмама колективне инспираије, о! који( су неке испеване по! !ојмом велики(, су!бински( !о$а&аја које је прожив/авала ота\бина. керлић је пово!ом прве %ан!уровићеве #бирке написао 'ланак по! насловом Је!на књижевна #ара#а, у којем је, при#нав"и песнику таленат, о!баио песими#ам и !еструктивни смисао ње$ове пое#ије. асвим је супротан био о!нос мла!и( према %ан!уровићу. 5ни су у њему ви!ели сво$ песника. У мо!ернисти'ком покрету уо'и прво$ светско$ рата и непосре!но после ње$а он је био је!ан о! песни'ки( у#ора. %о! ње$овим утиајем били су, ме&у осталима, и мла!и Dн!рић и Ујевић. 3ре!ност ње$ове пое#ије била је пре све$а у новим (ори#онтима које је отварала, у новим темама и осећањима, !ок је у -орми и и#ра#у остала !о краја у $раниама на"е$ парнаси#ма. %ан!уровићев пријате/ и песни'ки !ру$ 3ла!ислав %етковић Дис :1>>+01F17< пре!став/а својеврстан вр(уна у ра#воју пое#ије то$ !оба. Био је необи'на, тра$и'на ли'ност. У животу $а прате неуспеси, пора#и и не!аће. авр"ио је $имна#ију, али матуру никако није мо$ао положити те је је!но време ра!ио као привремени у'ите/ на селу, а #атим, по преласку у Бео$ра!, премеравао је "/иве у оп"тинској аринарнии. 3реме је најви"е прово!ио по ка-анама те је остао у сећању као је!на о! најособенији( -и$ура славне бео$ра!ске боемије с по'етка ово$ века. И#весно време, после срећне жени!бе, би се ипак смирио, али су убр#о !о"ли ратови !а све на!е у леп"е !ане о!несу у неповрат. У првом балканском рату био је ратни и#ве"та' у првом светском рату, тра$и'не 1F1@, нала#и се у маси и#бе$лиа које су се с војском повла'иле преко Dлбаније. ао и остали интелектуали, с р-а је послат у Xрануску. И#$нанство и о!војеност о! поро!ие те"ко је по!носио, у# то се ра#болео о! туберкуло#е, тако !а није било и#$ле!а !а ће преживети рат. у!бина је ипак (тела !а ње$ова смрт не бу!е оби'на, банална смрт мно$и( српски( писааA није умро о! су"ие већ се утопио у Јонском мору ка! је бро!, којим је путовао и# Xрануске на р-, торпе!овала нема'ке по!морниа. )акав крај као !а је наслутио насловом своје прве и $лавне #бирке песама Утоп/ене !у"е :1F11< и основним расположењима "то веје и# ње.
11G
Јован Деретић, Историја српске књижевности
а ра#лику о! ло$и'но$ и раионално$ %ан!уровића, Дис је сањар који је !убоко #а$а#ио у области снови&ења, слутњи, ираионални( ви#ија. е!остајала му је песни'ка култура, по#навање страни( је#ика, 'име се мо$ла по(валити већина та!а"њи( песника. %а ипак, он је !уб/е и лирски су$ест ивније о! њи( и#ра# ио #аје!ни'ке преокупаијеA !ожив/ај е$#истенијалне утамни'ености, умирање /убави, $а"ење осећања и живота. ?е$ова $лавна, у и#весном смислу про$рамска песма )амниа, "тампана као Uпроло$U Утоп/ени( !у"а, о! песама !ру$и( песника то$а !оба на ису или сли'не теме ра#ликује се по својим митским и мета-и#и'ким на$ове"тајима. 5на !оноси, као "то је приметио =. %авловић, 'итаву малу космо$онију, сли'ну оној коју је ?е$о" !ао у Tу'и микроко#ма, али бе# њени( рели$ио#ни( импликаија, сасвим лаи'ку, ин!иви!уалну и лирску. И#$ра&ена је на три основна Дисова симболаA тамнии, #ве#!ама и о'има, о! који( !ру$а !ва контрастирају првоме. ве#!е припа!ају 'овековој прее$#истенији. 4о&ење је о!вајање о! #ве#!а и по'етак тамние живота. 5'и носе о!сјај те ма$ловите прее$#истеније оне су, у# то, испуњене лепотом ствари "то нас окружују. %есник носи свет у својим о'има као "то себе осећа у Uпо$ле!у трава и ноћи и во!аU. У тим испреплетеним по$ле!има про$овара тајанство света и о'итује се !убока пове#аност и је!инство сви( бића. И /убав, као и #ве#!е, нала#и се и#ван $раниа непосре!но$ постојања. У мно$им песмама Дис пева о !авној, већ #аборав/еној /убави. Tик !ра$е и#рања и# про"лости и обасјава Uовај живот $рубиU. У ње$овој најлеп"ој песми =ож!а спава !ра$а !ола#и и# тајанствени( пре!ела сна. 5ва песма испевана у бала!и'ном тону, те"ко у(ват/ива смисла, има у основи исту структуру као и )амниа. И у је!ној и у !ру$ој пре са!а"ње$ стања, у )амнии пре ро&ења а у =ож!а спава пре бу&ења, постоји неко !ру$о стање које песник нејасно носи у сећањуA у првој песми то су #ве#!ане Uневине !а/инеU, а у !ру$ој сан и# 'ији( !убина као мело!ија #аборав/ене песме !ола#и лик !ра$е. )ај лик !о краја остаје нејасан, етери'ан, о! њено$ тела песник ра#а#наје само о'и, !ок се све остало $уби у и#ма$лии сна. Tирској су$естији те нео!ре&ености !оприноси и особена мело!ија сти(а, која је ову песму успорено$ ритма, у тринаестерима у'инила Uремек0 !елом Дисове кантиленеU и је!ним о! вр(унски( и#ра#а му#икалности српско$ сти(а. )а светлост * која !ола#и увек спо/а, и# прее$#истеније, и# про"лости, и# снова * постепено се сасвим $уби. И"'е#ава сјај #ве#!а и# о'ију и стара /убав и# сећања, $аси се же/а #а не'им леп"им и светлијим. ан бе# снова, утрнуће же/е, прела#ак и# бића у небиће * то су мотиви 'итаво$ кру$а песама, које по $лавној песми и# те скупине, ирвана, можемо на#вати нирванисти'ким. У неким песмама то осећање пове#ано је са суморним јесењим сликама, које су постале стална тема српске пое#ије после 3ојислава, у !ру$има оно и#вире и# !ожив/аја протиања времена. %есник се осећа немоћан !а о!оли сили времена :Uнемам сна$е !а се борим са временомU<, он проматра ствари како о!ла#е и# живота у смрт, тонући у време. =ртве ствари остају #аувек и#$уб/ене и расуте у времену, јер у ње$ову сећању нема ви"е сна$е !а и( поново састави у еловите слике. У песми ирвана и"'е#авају сви #наи живота. %есник се ви"е не сећа оно$а "то је било, не$о мртве ствари саме и#ла#е пре!а њ, он је непоми'ан пре! навалом небића, пре! ње$овим по$ле!ом, који је Uбе# облика, бе# среће, бе# ја!а ^по$ле! мртав и пра#ан !убокоU.
11@
Јован Деретић, Историја српске књижевности
)ра!иионална полари#аија српске пое#ије и#ме&у стварности и и!еала, снова и јаве, раионално$ и ираионално$, ин!иви!уални( тежњи и потреба тренутка осећа се и у Дисову невеликом опусу. ?е$ова !ру$а #бирка =и 'екамо ара :1F18<, с ро!о/убивим песмама, пре!став/а, !о!у"е, песни'ки !анак императиву историје. У тој #бири нема песама о! трајније вре!ности. Dли већ у првој књи#и било је песама са#!ани( о! елемената нај$руб/е стварности, с крити'ком и сатири'ном о"триом :а"и !ани, 4аспа!ање<. У песмама насталим у и#$нанству :=е"у својима, е!овр"ене песме< !о"ла је !о и#ра#а и#весна поро!и'на нежност и топлина какву нисмо упо#нали у ранијим песмама. И и#ра# је ту !рук'ији, !о о$олелости је!ноставан, елементаран, непосре!на, је#ик ра#$оворан, скоро непесни'ки, ритам иски!ан, бли#ак слобо!ном сти(у. У ствари, парнасовски и!еал пое#ије, којем је Дис остао веран !о краја, био је супротан ње$ову песни'ком !у(у. Zврста -орма песме била је претесан калуп о који се спотиала и ра#бијала ње$ова лирска емоија. ао Бора танковић у про#и, и Дис је у пое#ији био укле"тен и#ме&у тра!иије и мо!ерно$ !оба у тра!иију је био урастао нераски!ивим нитима, а ново је ви"е наслућивао не$о "то $а је с(ватио. У Дисовом и#ра#у, који је 'есто спутан, неве"т, не!о$ра&ен, о$ле!ају се ипак тамне !убине ње$ово$ !ожив/аја бића. У бо$атој оркестраији песни"тва то$ !оба ра#а#наје се и мно"тво !ру$и( $ласова. Dна(роно !елује =илора! = %етровић #вани е/ан'иа :1>7@01F21< својим опона"ањем наро!не лирике. а супротном полу, мо!ерниста =илан ;ур'ин :1>>+0 1F6+< у своје песме уноси слобо!ан сти(, (умор и про#аи#ме, 'име је на$овестио наре!но песни'ко ра#!об/е. 4ано преминули песнии теван Tуковић :1>7701F+2< и 3елимир 4ајић :1>7F01F1@< !овели су тра$и'но осећање живота !о болно$ парокси#ма. 5! Tуковића поти'е и антоло$ијска Јесења ки"на песма, је!инствена по скла!у који је пости$нут и#ме&у слике и осећања му#ике и смисла. %есникиња Даниа =арковић :1>7F01F82< настав/а тра!иију на"е интимисти'ке, испове!не лирике. Далматина, =ирко оролија :1>>601F8G< о!у!ара о! оп"те$ песимисти'ко$ расположења епо(е и пи"е песме пуне мла!ости, лепоте и стра"но$ уживања у /убави и приро!и. У освиту мо!ерно$ !оба ра&а се и на"а пролетерска пое#ија. ?ен је ро!она'елник оста Dбра"евић :1>7F01>F><, 'ије су неке песме постале убојние српске и ју$ословенске ра!ни'ке класе :виж!и ветре, Wрвена<. =е&у ње$овим сле!бениима и#!вајају се естор Yу'ни :1>>601F1@< и Ду"ан ре#ојевић :1>>701F16<. %осле!њи је, у# пролетерске, писао и песме у којима је и#ра#ио себе, те$обе ли'не су!бине и ра#ми"/ања о 'овеку и космосу. =е&у писима настра!алим у рату најмла&и и је!ан о! нај!аровитији( био је =илутин Бојић :1>F201F17<. 3р"њак Иве Dн!рића, он је #авр"ио своју књижевну каријеру пре но "то је Dн!рић објавио и је!ну књи$у. У 260ој $о!ини живота, ка!а је у војној болнии у олуну умро, Бојић је имао !ве објав/ене књи$е сти(ова :1F1G, 1F17<, поему аин :1F1@<, !раму ра/ева јесен, и#ве!ену у аро!ном по#ори"ту :1F18<, велик број књижевни( и по#ори"ни( прика#а, "ест !рама у рукопису, -ра$менте велике поеме о стра!ању српско$ наро!а 3е'на стража. ао и !у$и песнии то$ !оба, Бојић је тежио !а пости$не -ормално савр"енство. 5! сви( облика сти(а
116
Јован Деретић, Историја српске књижевности
најви"е је не$овао !ванаестера, који је ко! ње$а снажан, еруптиван, #вонак, као и расположења која је њиме (тео !а и#ра#и. 3ећ у првим песмама испо/ио се као песник животне ра!ости, 'улне страсти и во/е. U3ерујем себиU, понав/а он страсно и упорно у песми 3ерују, тој рели$ио#но интонираној исповести вере у само$ себе. У ни#у песама он скоро #а$рнутим $ласом пева о опојности живота и 'улни( уживања. И тамо $!е $а је потакло не#а!ово/ство светом, ње$ове ре'и не и#ражавају о'ајање и бе#на&е не$о потребу #а !елом, тежњу к самоистиању, тражењу и#ла#а. аионална тра$е!ија, коју је Бојић прожив/авао у после!ње три $о!ине живота, јо" је ви"е у'врстила ње$ов основни смер, !ав"и му као по!ло$у 'итаво историјско искуство наро!а. ?е$ова ратна #бирка %есме бола и поноса испуњена је мелан(оли'ним ра#ми"/ањима о на"ој историјској тра$ии и $ор!ом уверено"ћу у вели'ину и непобе!ивост наро!а. У најпо#натијој песми и# те #бирке, %лава $робниа, наионална апотео#а, све'ана и ретори'на, а на моменте помпе#на и патети'на, стапа се с лирском ви#ијом мира плави( морски( !убина. Бојић је је!ан о! нај#на'ајнији( на"и( !рамски( писаа уо'и прво$а светско$ рата. %исао је !раме на историјске и савремене теме. У историјској !рами он се потпуно ослоба&а патриотски( скрупула романти'ара у #наменитим историјским ли'ностима и !о$а&ајима он ви!и само $ра&у #а слобо!ну !рамску интерпретаију :ра/ева јесен, Уро"ева жени!ба<. )ек о!не!авно откривене су !ве ње$ове опсежне !раме и# сувремено$ живота, Tани и 9оспо&а 5л$а. У обе је !ата слика $ра&анске поро!ие у моралном расулу. %осматрана и# !ана"ње перспективе, оне и#нена&ују не само сна$ом реали#ма и пси(оло"ком увер/иво"ћу у ра#$олићавању $ра&анско$ морала, смело"ћу !а се каже све, !о краја у њима бе# тра$а нестаје мало$ра&анска сентименталност и мело!рама а #амењују и( иронија и комика. Iир)%и реа+и)ти
%рилике у про#и унеколико су !рук'ије о! они( у критии и пое#ији. Док се пое#ија окреће страним у#орима, про#а јо" #а!у$о остаје 'врсто ве#ана с !омаћим тлом и ранијом припове!а'ком тра!иијом. 4еали#ам, који као про#ни права #а(вата 'итави( пола века, о! И$њатовићево$ =илана аран\ића :1>6+< !о танковићеве е'исте крви :1F1+<, про"ао је у свом ра#воју кро# три $лавне -а#еA романти'ну, класи'но0реалисти'ку и мо!ерну. У после!њу -а#у спа!ају Иво ;ипико, %етар о'ић и Борисав танковић, три припове!а'а која се јав/ају на прела#у 1F. у 2+. век, а своја $лавна !ела објав/ују у првој !еенији ово$ века. керлић и( је на#вао лирски м реалистима и тај на#ив најбо/е о!ре&ује њи(ов положај, с је!не стране, као сле!беника реалисти'ке тра!иије а, с !ру$е, као писаа који отварају путеве на"е мо!ерне про#е. Иво ;ипико :1>6F01F28< !ру$и је истакнути српски припове!а' које$ је !ала Далмаија. ли'но свом #ем/аку =атаву/у и он је прика#ивао !алматински живот или, та'није, !ва !алматинска по!ру'ја која $ео$ра-ски и културно о"тро контрастирају, %риморје и а$орје. 4о&ен у а"тел овом бли#у плита у католи'кој, латинској поро!ии, која је по оу била патриијска а по маји плебејска, ;ипико је јо" и# !етињства понео !убоку приврженост слобо!ну неспутану животу и приро!и и
117
Јован Деретић, Историја српске књижевности
снажну симпатију према припа!ниима нижи( сталежа, који се #лопате #а свако!невни (леб. У ње$ову књижевном опусу, који није опсежан, и#!ваја се неколико #бирки припове!ака и !ва романа, а кру(ом :1F+G< и %ауи :1F+F<. 5кренутост соијалној тематии, карактеристи'на #а ео српски реали#ам, !обила је у ;ипику своје$а наји#ра#итије$ и нај!осле!није$ прота$онисту. 5н је прика#ивао сурову борбу се/ака #а (леб и $оли живот, !ао је бе# маске посло!аве који искори"ћавају се/а'ку сна$у као животињску, њи(ову равно!у"ност према тежа'ким патњама. оијална тема преовла&ује већ у ње$овој првој #бири припове!ака, %риморске !у"е :1>FF<, и у мно$им каснијим приповеткама, као и у оба романа. У %ауима које је керлић на#вао Uновим соијалним романомU, !ао је снажну слику #елена"тва. елена" ли'и на о$ромно 'у!ови"те на аж!ају ра#јап/ени( 'е/усти, 'ијој не#аситости нема лека. )а соијална тематика спојена је ко! ;ипика с особеном -илосо-ијом живота. 4усоовски #а/уб/ен у приро!у ;ипико је био непријате/ сви( о$рани'ења које $ра&ански морал намеће 'овеку. Истински живот је само живот у скла!у с приро!ом, а све је остало лаж. )аквим животом живе прости /у!и, се/аи и рибари њиме мо$у живети и истински интелектуали. )а !вострука основа ;ипикова !ела, пантеи#ам и соијални реали#ам, најпотпуније је и#ражена у историји мла!о$ сту!ента Иве %олића у роману а кру(ом. %овратак и# $ра!а у #ави'ај, на море, #а ње$а #на'и !воструко враћање животуA бу&ење у њему #!раво$ на$онско$ живота, који је $ра! #а$у"ио, и откривање сурове стварности приморско$ села, $!е те"ки приро!ни услови и сурово и#раб/ивање !ово!е се/ака !о просја'ко$ "тапа и на$оне $а на то !а напусти све и отисне се у страни свет, трбу(ом #а кру(ом. У овом роману имамо јо" !ва типи'на ћипиковска мотиваA /убав и море. `убав је ко! ;ипика увек слобо!но препу"тање на$ону, бе# икакво$ осећања кривие, бе# сентименталности. арактеристи'ан облик /убави јесте пре/уба, тј. кр"ење #абрана које намеће $ра&ански брак :приповетка %ре/уба, која је !ала наслов 'итавој #бири<. У је!ној о! своји( најособенији( припове!ака, Dнтиа, !ао је аполо$ију слобо!не /убави и ни'им неспутано$ живота у крилу приро!е. =оре је ;ипикова највећа опсесија. Дожив/ава $а као живо биће, у њему осећа U#а!а( васе/енеU, присутност Uслобо!е, сјаја и истинско$ !а"ка животаU. Zар мора по'иње о! наслова неки( ;ипикови( припове!ака :рај мора, а мору, а !о$ле!у мора<, а настав/а се у описима приморски( пеј#ажа и све$а оно$ "то се #бива у ње$овим јунаима у !о!иру с морем. аји#ра#итији соијални писа ме&у српским реалистима, ;ипико је ује!но песник мора и /убави, који нам је у свом !елу !ао мо!ерну књижевну интерпретаију !ревно$ мита о ве'ном враћању и#ворим а, сна о и#$уб/еном и поново на&еном рају у крилу приро!е. Док је ;ипико прика#ао Далмаију, %етар о'ић :1>7701F16< је припове!а' Босне или, јо" уже, Босанске рајине. ?е$ово !ело је и#ра# непосре!но$ !ожив/аја босанско$ села и босанске приро!е. `убав према ота\бини, српству, према #ави'ају и босанском 'овеку, тра$и'ни !ожив/ај ропства о! ту&ином, о!нос према приро!и у којем се !убока ве#аност #а врлетне босанске пре!еле ме&а са стра(ом о! потмули( сти(ија * то су неки моменти који ве#ују сва !ела ово$ писа, који је био не само !аровит припове!а' не$о и велик полити'ки бора, наро!ни трибун и револуионар. %о ро&ењу раји"ник, с епско$ мијања, и# све"тени'ке поро!ие, о'ић је сту!ирао славистику, у Бе'у и, после краће$ службовања у рбији, вратио се у Босну, $!е ра#вија снажну полити'ку активностA пи"е 'ланке против аустријске управе, у'ествује у
11>
Јован Деретић, Историја српске књижевности
великом ра!ни'ком "трајку :1F+6<, уре&ује полити'ке листове U5та\бинуU и U4а#витакU, као наро!ни посланик у босанском сабору !ржи ватрене $оворе у којима се #алаже #а интересе се/ака и ра!ника, #бо$ своје !елатности !ве $о!ине прово!и у тамнии. Zитав му је књижевни ра! пове#ан с полити'ком борбом и прожет њоме. апо'ев"и сти(овима, он је касније !ао неколико песама у про#и :Јелике и оморике, =олитва, )ежак, мети, лобо!а< у којима је и#ра#ио /убав према ота\бини, #ави'ају, ра!ном 'овеку, слобо!и, и мржњу према ту&ину. а њи( се на!ове#ују приповетке у којима преовла&ује лирско0патети'ни стил, те и( можемо на#вати поетским приповеткама. У њима се спајају слике те$обне стварности пороб/ено$ наро!а и бунтовни'ки #анос, реали#ам и романти#ам. %риповетка Јаблан, је!на о! први( и најбо/и( које је написао, кратка и је!ноставна, бе# ра#вијене -абуле, кро# при'у о борби бикова !аје параболу о несалом/ивости наро!не сна$е и отпора. о'ићева бунтовност !обила је најснажнији и#ра# у приповеи 3уков $ај, у којој је прика#ао побуну наро!а на мијању против ту&ински( и#раб/ива'а. Дубока, скоро мисти'на ве#аност #а приро!у #ави'аја прожима ело о'ићево !ело. У ви"е своји( припове!ака он је !ао борбу 'овека са сти(ијом. =е&у њима се наро'ито и#!вајају приповетке у 'ијим насловима се јав/ају пре!ло#и простораA У ма$ли, ро# ма$лу, ро# светлост, ро# мећаву. %осле!ња спа!а у најбо/а о'ићева остварења. 4вање 'овека с невременом у суровој планини само је #авр"ни 'ин, !рамска кулминаија при'е о пропасти куће 4е/е нежевића, нека!а мно$о/у!не и бо$ате, о! које остају само стара и !е'ак !а и они настра!ају у мећави, на повратку и# $ра!а, $!е су у#алу!но поку"авали про!ати после!њу краву. У приповеи 9роб слатке !у"е исти мотив, смрт у мећави, пове#ан је с при'ом о се/аку који, сли'но Wанкареву слу#и Јернеју, у#алу!но тражи своју правиу. %ланинска приро!а о!ре&ује не само су!бину не$о и темперамент и карактер о'ићево$ 'овека. ?е$ове жене, јунакиње припове!ака ро# ма$лу, ро# свјетлост, )уба и =р$у!а, је!ре и #!раве планинке, Uслатке крвиU, !ожив/авају слом #бо$ не#а!ово/ене страсти. И остали су ликови оли'ење #ави'ајне приро!е, њене сна$е и !ив/ине. 5сим споменути(, у њи( спа!а и онај поп 'овекомр#а, јунак приповетке =ра'ајски прота, је!ан о! најнеоби'нији( ликова 'итаве на"е про#е. ао писа, о'ић је најпо#натији по неколиким !елима у којима је лирска рта по!ре&ена комии и сатири. )у је најпре иклус о! пет припове!ака о имеону &аку, нека врста про#но$ коми'но$ епоса, у коме се у омам/ујућој атмос-ери око ракијско$ ка#ана испре!ају при'е о стварним и и#ми"/еним јуна"твима. ?и(ов јунак, стари &ак манастира 9омјение имеон %ејић 4у!ар, сли'но Дон и(оту или )артарину )араскону, ви"е је у свету песме и при'е не$о у стварности. 5н се пона"а као јунаи наро!ни( песама и у тренуима ратни'ко$ #аноса $овори је#иком песме, у !есетеру. ајпопуларније о'ићево !ело јесте сатира Ја#ава пре! су!ом, написана у !рамском облику. ?ен јунак Дави! ]трба, "а/ива и !оми"/ан, навла'и на се маску лу!е и лакр!ија"а како би мо$ао ка#ати сву $орку истину о су!бини наро!а. Дави! стално $луми пре! су!ијама тако !а се не #на ка! се и#мотава а ка! $овори истину, ка! се ру$а њима а ка! себи. а -еномену $луме #аснива се и после!ње и најопсежније о'ићево !ело полити'ка сатира у!анија :1F12<. 9лума ту није поје!ина'ни не$о скупни 'ин. У њој се #атворении у бањалу'ком #атвору и$рају су!аA је!ан је оптужени, !ру$и
11F
Јован Деретић, Историја српске књижевности
тужила, трећи браните/, 'етврти су!ија ит!. Zитава та импрови#аија, која је стално на $рании и#ме&у и$ре и живота, пре!став/а ! у(овито ру$ање аустријском су!у, паро!ију ње$ове #аплетене бирократске прое!уре. ај#на'ајнији припове!а' ово$ ра#!об/а јесте Борисав танковић :1>7601F27<. %о тематии он је наји#ра#итији ре$ионалиста ме&у на"им реалистима, а по пси(оло$ији ликова, поступку и стилу је!ан о! #а'етника на"е мо!ерне про#е. У својим приповеткама, !рамама и романима !ао је слику ро!но$ $ра!а 3рања на прекретнии и#ме&у турско$ времена и мо!ерно$ !оба, онако како су то раније у'инили Ј. И$њатовић са ент0Dн!рејом и . рема с и"ом. ?е$ова тематика је соијално о!ре&ена а у на'ину прика#ивања преовла&ује унутра"ња, пси(оло"ка перспектива. ајвећу књижевну активност ра#вио је у првој -а#и сво$ ра!а, на прела#у и# 1F. у 2+. столеће, ка!а је!ну #а !ру$ом објав/ује три књи$е припове!ака, И# старо$ јеван&е/а :1>FF<, тари !ани :1F+2< и Божји /у!и :1F+2<, и !раму о"тана :1F+2<, а #апо'иње ра! на романима е'иста крв :1F1+< и 9а#!а =ла!ен :1F27<. танковић спа!а у оне писе ко! који( утиси и сећања и# !етињства имају пресу!ну уло$у у књижевном ра!у. У ви"е припове!ака он је !ао пое#ију мла!ости и нека!а"ње$ живота у ро!ном $ра!у :Vур&ев0!ан, У вино$ра!има, у"ка<. лика стварности, светла, про#ра'на, поети'на, помућена је у !ру$им !елима откривањем !ру"твени( сукоба и !у"евни( потреса. танковићев свет, иако временски и просторно у!а/ен, није и!или'ан и бескон-ликтан. укоби су стални и ра#новрсни, и#ме&у старо$ и ново$, коленовића и скоројевића, бо$ати( и сирома"ни(, поје!ина и !ру"тва. У сре!и"ту сви( #бивања нала#и се поје!ина и ње$ова су!бина. )ежи"те је прика#ивања на пси(и'ким ломовима и унутра"њим потресима, али се при томе ника!а не $уби и# ви!а !уб/а соиоло"ка #аснованост ликова и ситуаија. у!бина танковићеви( јунака о!и$рава се у троу$лу сила које 'ине нова, морал и ерос. Дру"твени морал сре!ине те материјални интерес и престиж поро!ие супротстав/ају се еротском на$ону поје!ина, намећу му своја о$рани'ења и #абране * на тој та'ки по'иње ин!иви!уална !рама бе#мало сви( танковићеви( јунака. У ви"е припове!ака танковић је прика#ао осујећену /убав усле! то$а "то мла!ић и !евојка припа!ају ра#ним сталежима :тари !ани, У ноћи, 5ни, таноја, Увела ружа<. =е&у њима је најлеп"а Увела ружа, лирска, еле$и'на приповетка, написана у првом и !ру$ом лиу, у ствари мали лирски роман. `убавна при'а, као и у Дисовим песмама, припа!а !авним !анима, сва је у #наку мла!ости, лепоте, свежине летњи( ве'ери и опојни( мириса оријентални( ба"та. 5на ожив/ава у сећању, у тренуима ка!а о! све$а то$а ни"та ви"е није остало. танковић открива свет понижени( и увре&ени(. Zитава ње$ова #бирка Божји /у!и, састав/ена о! кратки( припове!ака и ртиа, посвећена је онима који су о!ба'ени о! !ру"тва, просјаима и поремећеним, о! који( свако живи у неком свом нестварном свету. 3и"е не$о и је!ан !ру$и на" писа танковић се бавио су!бином жене. Yена је $лавна јунакиња у ње$овим најбо/им !елима, у приповеткама Увела ружа и %окојникова жена, у !рами о"тана и роману е'иста крв. У %окојниковој жени јунакиња се немоћно батр$а у мрежи патријар(ални( оби'аја. 5на је обе#ли'ена !о анонимностиA најпре сестра своје браће, #атим жена сво$ мужа а после мужеве смрти ње$ова у!овиа, покојникова жена, увек пре! стро$им испитива'ким по$ле!ом ро!бине и света, као пре! о'има су!ија. Истинска /убав стално се потискује и на крају
12+
Јован Деретић, Историја српске књижевности
сасвим о!баује. Је!ина о!лука коју је Dниа самостално !онела животу била је уперена против ње самеA о!била је руку 'овека ко$а је о!увек волела и по"ла #а нево/ено$. о"тана је нај#на'ајнија о! три танковићеве !раме :!ру$е !ве, )а"ана и Јов'а, настале су !рамати#аијом припове!ака<. )о је Uкома! и# врањско$ живота с певањемU. %ола#ећи о! тра!иионалне с(еме ово$ жанра, танковић је написао потресну !раму тра$и'ни( /у!ски( су!бина. Две велике теме ње$ово$ света, ту$а #а про(ујалом мла!о"ћу, Uжал #а мла!остU и 'улна опсесија женском лепотом, сублимиране су ов!е у трећој, у теми песме. аро!не песме које пева о"тана носе у себи 'ежњу #а лепотом, у њима је живот слобо!ан о! сви( сте$а, пун ра!ости и пустоловине, оне су уто'и"те о! сивила про#аи'не свако!невние. ве су ли'ности испуњене том 'ежњом, песма у овој !рами пре!став/а својеврсну колективну опсесију, сли'ну опсесији еросом у !ру$им ње$овим !елима, наро'ито у роману е'иста крв. )ај роман !оноси суму танковићево$ припове!а'ко$ искуства и ње$ово$ по#навања 'овека и света. аснована као !ру"твена (роника ро!но$ $ра!а, е'иста крв прерасла је у и#ра#ит роман ли'ности, пси(оло"ки утеме/ен, а !а при томе није и#$убила битни( обележја !ру"твено$ романа. )о је, мож!а, је!инствен слу'ај у на"ој књижевности !а је пости$нут пун скла! и#ме&у соиоло"ке и пси(оло"ке мотиваије. Tик необи'не лепотие о-ке, као и ликови !ру$и( јунака романа, ме&у којима се и#!ваја снажна ли'ност $а#!а =арка, о-кина свекра, освет/ени су и#нутра, пси(оло"ки или, 'ак, пси(оаналити'ки, -рој!овски, али све "то се с њима !о$а&а мотивисано је соиоло"ким 'ињениамаA историјом !веју поро!иа које припа!ају ра#ним сталежима, сукобом и#ме&у старо$ и ново$, и#ме&у стари( бо$ата"а, 'орба\ија, који бескрупуло#ну борбу #а самоо!ржање прикривају $оспо!ским пона"ањем, и нови( бо$ата"а, оби'но се/ака који се спу"тају у $ра!, носећи у себи свежу крв, неистро"ену енер$ију и ру"ила'ку а$ресивност. Дру$и танковићев роман, не!овр"ени и пост(умно објав/ени 9а#!а =ла!ен, јесте повест о су!бини 'овека који је постао !оброво/на жртва !ужности просперитету поро!ие он је жртвовао све, па и во/ену жену. Уметни'ки је остварен !рук'ијим поступком о! е'исте крви. ве је у њему сажето, усмерено на оно "то је $лавно, нема епи#о!а ни !и$ресија, иска# је нај'е"ће лапи!аран, скоро епи$рамати'ан, ре'ение понека! ли'е на -ормуле. 9а#!а =ла!ен !елује, пре све$а, елином, а е'иста крв и оби/ем !рамати'ни( ситуаија, у којима и#весни !ета/и 'есто прерастају у ви"е#на'не симболе. У оба та романа и у 'итавом свом невеликом опусу танковић је стварала необи'не, елементарне сна$е, који је с великом муком нала#ио је#и'ки и#ра#. %о! навалом осећања и слика као !а му се перо повија, ре'ениа се #аплиће и посрће, $лас му постаје #а$рнут, муав, али то је Uмуавост $енијаU који је ви"е о! !ру$и( на"и( писаа проникнуо у понорне !убине /у!ско$ бића. %рипа!ник ове $енераије, (ере$ова'ки припове!а' вето#ар ;оровић :1>7@0 1F1F< по својим књижевним особинама ближи је ипак тра!иионалном реали#му. апо'ев"и рано као и ње$ови мостарски !ру$ови, он се споро ра#вијао и тек је око 1>FF. и#био на прави пут. %исао је мно$оA објавио је !есетак књи$а припове!ака, скоро исто толико романа и неколико !рама. 5! поје!ина'ни( !ела и#!вајају се романи =ај'ина султанија :1F+6< с необи'ним ликом палана'ке каћиперке у сре!и"ту, тојан
121
Јован Деретић, Историја српске књижевности
=утика"а :1F+7<, $!е је испри'ана историја 'овека који о! сирома"на сеоско$ !е'ака постаје велик тр$ова, #елена" и по$ана, и Јарни :1F11<, у којима је прика#ан на" муслимански жива/ у немирна времена уо'и престанка турске власти. ;оровић је ве"т припове!а', пи"е лако и бр#о, ње$ово јек припове!ање је!ноставно и приро!но, компо#иија како у кратким тако и у !ужим -ормама спретна, мотиви !обро о!абрани, ра!ња си$урно во&ена. ?е$ове су слабостиA не!остатак пси(оло"ке про!уб/ености, је!ностраност, с(емати#ам. По)треа+и)ти%а ро,а
5сим после!ње $енераије реалиста, у овом ра#!об/у јав/а се јо" неколико припове!а'а који о#на'ују по'етак или, та'није, потенијални по'етак на"е мо!ерне про#е, потенијални #ато "то је ратни ви(ор растурио писе ово$ нара"таја, онемо$ућио и( !а се окупе око #аје!ни'ко$ про$рама. )ај се у!ес најви"е осетио у стварању =илутина Ускоковића :1>>G01F1@< и 3е/ка =илићевића :1>>601F2F<, !вају про#аика у које су пола$ане највеће на!е. Ускоковић је био керлићев ми/еник ме&у мла&им припове!а'има. Zовек "ироке културе, !октор права, он је рано привукао пажњу неколиким #биркама припове!ака и ртиа, !а би #релост !ости$ао у !ва романа и# бео$ра!ско$ живота До"/аи :1F1+< и Zе!омир Илић :1F1G<. И је!ан и !у$и, !ру$и с ви"е уметни'ке сна$е о! прво$, уво!е нас у нов свет, супротан ономе који по#најемо и# на"е реалисти'ке про#е. %атријар(ални 'овек те про#е поникао је у свом свету, нераски!иво је ве#ан #а своју сре!ину, 'врсто укорењен у ро!но тло. Ускоковићев јунак осећа се као !а је ба'ен у свет који није ње$ов. 5н је !о"/ак, страна, бе# властити( корена, #алутао у лавиринту мо!ерно$ $ра!а. итуаију искорењено$ интелектуала !ао је и 3. =илићевић, у свом најбо/ем !елу, кратком лирском роману Беспуће :1F12<, првом о$ле!у мо!ерне лирско0асоијативне про#е у нас, и тематски и стилски блиском !есетак $о!ина касније насталом Дневнику о Zарнојевићу =. Wрњанско$. 4ат је пре$а#ио оба ова писаA Ускоковић је и#вр"ио самоубиство тра$и'не 1F1@, а =илићевић је и# рата и#и"ао -и#и'ки и !у"евно слом/ен. Је!ини књижевник ове $енераије који је пребро!ио ратове и наставио !а ствара у ме&уратном и послератном ра#!об/у био је 3е/ко %етровић :1>>G01F67<. 4о&ен у омбору, у мла!ости новинар, он је 1F11. пре"ао у Бео$ра!, #а који је ве#ан сав ње$ов !а/и живот и ра!. У књижевном ра!у био је ра#новрстанA писао је пое#ију, приповетке, био публииста, књижевни и ликовни крити'ар и истори'ар уметности. њижевно име стекао је најпре као песник, је!ан о! обновите/а на"е патриотске пое#ије :4о!о/убиве песме, 1F11<. %евао је о пло!ној војво&анској равнии и 'овековој митској ве#аности #а #ем/у. Древни мит о !иву Dнтеју !обио је у ње$овим песмама спеи-и'ну наионално0историјску интерпретаију. на'ај ње$ове пое#ије јесте у новим мислима и осећањима које је и#нела, !ок је у -орми, и#ра#у и сти(у остала у тра!иионалним оквирима. ао припове!а' %етровић #ау#има је!но о! најважнији( места у српској про#и 2+. века. %рву приповетку објавио је 1F+@, а своју најпо#натију приповетку Буња 1F+F, и#ме&у !ва рата и после рата и#и"ло му је !есетак књи$а припове!ака. )ематски и ре$ионално веома је ра#новрстан. 5сим 3ојво!ине, коју је најви"е прика#ивао, он је обу(ватио и !ру$е на"е крајеве сликао је ли'ности и# ра#ни( слојева и ра#ли'ите етни'ке припа!ности и временски распони су му великиA обу(ватио је !ру"твени
122
Јован Деретић, Историја српске књижевности
живот !о прво$ светско$ рата, рат и и#бе$ли"тво, ме&уратну стварност, живот у Бео$ра!у по! окупаијом. )оме треба !о!ати 'итав кру$ припове!ака у којима су јунаи !еа и животиње или само животиње. Dко бисмо у тој ра#новрсности поку"али наћи #аје!ни'ку основу, !о"ли бисмо !о исто$ као и у песмама. !о осећања !убоке ве#аности #а #ем/у. Zовек је поникао и# #ем/е и #ем/и припа!а како у животу тако и после смрти. 4авниа ко! ње$а има исто #на'ење као море ко! ;ипика или планина ко! о'ића. )о је ро!но тло на којем 'овек стоји 'врсто обема но$ама. ли'но реалистима, са симпатијом је $ле!ао на живот 'овека у ње$овој приро!ној сре!ини, прика#ивао постојаност се/ака на #ем/и али и ра#не те$обе се/а'ко$ живота, и#носио тра$и'не ин!иви!уалне су!бине, сликао страсти на селу. асупрот томе, он је тамним бојама прика#ао војво&анско $ра&анско !ру"тво пре и после прво$ светско$ рата, искорењеност и о!наро&ивање интели$еније, пропа!ање ви"и( слојева :наро'ито у књи$ама Буња и !ру$и и# 4аван$ра!а и 3ар/иво пролеће, обе 1F21<. У сликању то$ распа!а он ипак не и!е !о бе#на&а и песими#ма, те се по томе ра#ликује о! припа!ника сво$ нара"таја. о! ње$а увек постоји мо$ућност повра тка правом животу или мо$ућност !а се живи тим животом упркос околностима. Wело ње$ово !ело прожето је !а(ом живота, вером у неисрпну животну сна$у "то се скрива у 'овеку, наро'ито у оби'ном, приро!ном 'овеку, нена'етом утиајем културе и мо!ерно$ живота. 3ели'ина мали( /у!и јесте је!на о! $лавни( тема у приповеткама и# прво$ светско$ рата а и мно$и( !ру$и(. у!бину 'овека у ратном ви(ору %етровић !аје бе# икакви( наионални( и полити'ки( пре!расу!а, са симпатијом $ле!а не само на на"е не$о и на непријате/ске војнике :И#!ајнии и# опа/ена $рма, 1F82<. У приповеткама и# Бео$ра!а по! -а"исти'ком окупаијом прика#ивао је скромне и пожртвоване /у!е, који помажу ослобо!ила'ки покрет, иако у ње$а нису непосре!но ук/у'ени, или се жртвују #а праве!ну ствар ка! су !ове!ени у прилику !а се /у!ски опре!еле :%репелиа у руи, 1FG><. )ежио је к томе !а открије U#наке истоветности све$а "то живиU па је с /убав/у прика#ивао не само /у!е не$о и животиње :Да( живота, 1F6G<. %етровић је тематски про"ирио и обо$атио српску приповетку, ослобо!ио је њени( ранији( о$рани'ености, ко! ње$а нема ре$ионали#ма, -олклори#ма ни соијалне пери-ерије у приступу, све о 'ему пи"е уноси по$ле!е мо!ерно$ 'овека који ника!а није и#$убио ве#у с наро!ом. У сликању ли'ности мање је користио искуства мо!ерне пси(оло$ије и пси(оанали#е а ви"е !авао свесне, во/не мани-естаи је ли'ности. %оступке своји( јунака обја"њавао је спо/а"њим, соијалним 'иниоима, али није #апостав/ао ни њи(ове карактерне о!лике и темперамент. У на'ину припове!ања осећа се усмереност на живу, и#$оворену ре', 'есто се јав/а при'ање у првом лиу. У компо#иији припове!ака #на'ајан у!ео имају паралели#ми и контрасти, поступи који прои#ила#е и# ње$ове животне -илосо-ије, и# !ожив/аја Uистоветности све$а живо$U. Иако ника!а није тежила пер-екиони#му, %етровићева приповетка о!ликује се економијом и#ра#а, унутра"њим је!инством и скла!ним о!носом !елова и елина. 3ојво&анску тра!иију српске књижевности, у# %еровића, настав/а и Иси!ора екулић :1>7701F@><. 4о&ена у =о"орину, у Ба'кој, по струи пе!а$о$, она је највећи !ео живота провела у рбији :о! 1F+F<, та'није у Бео$ра!у :о! 1F11<. њижевни ра!
128
Јован Деретић, Историја српске књижевности
#апо'ела је касно, после три!есете $о!ине. %рву критику објавила је 1F1+, !о прво$ светско$ рата и#и"ле су јој !ве књи$е, апутнии :1F18< и %исма и# орве"ке :1F1G<, али у њима је она већ сасвим о-орм/ен писа, на 'ију су појаву скренули пажњу најистакнутији крити'ари то$ !оба, керлић и =ато". 5бе спа!ају у лирско0 ме!итативну про#у. апутнии су #бирка импресионисти'ки( ртиа, скиа и #аписа у којима преовла&ују а-ори#ми и мисли о оп"тим темама. ви текстови писани су виртуо#ним стилом, #а који је =ато" на"ао !у(овни на#ив Uплес рије'иU. )ом стилу смета манири#ам, траженост е-еката, а-ектираност, (ла!ноћа тона. Иако конипирана субјективно, њена књи$а има мало непосре!ности, мало осећања, она је сва у #наку интелектуални( анали#а и оп"ти( ре-лексија. )е особине нала#имо и у %исмима и# орве"ке, али оне су се ов!е !елими'но и#мениле у !отиају с пре!метом. Иси!ора се ослоба&а е$#алтирано$ субјективи#ма и окреће свету и#ван себе. %оетски !ожив/ај сурове норве"ке приро!е 'ини основу књи$е. Иси!ору привла'и све "то је исконско, у#ви"ено, тра$и'но и $ротескно у приро!и, ближи јој је север о! ју$а, $оростасне планине о! валовити( пеј#ажа или равниа. У књи#и су !о"ле !о и#ра#а и мисаоне тежње списате/ие. 5на ра#ми"/а о /у!има и њи(овом животу, о нераски!ивој пове#аности приро!е и /у!ске су!бине, #атим о особинама норве"ко$ 'овека, о етни'ком карактеру наро!а, о норве"кој историји и култури. ?ено !ело је ви"е путописни есеј о #ем/и и наро!у не$о путописни и#ве"тај о путни'ким !ожив/ајима и сусретима с /у!има. И#ме&у !ва рата и после рата Иси!ора је најви"е ра!ила на приповеи и есеју. У приповеткама обра&ивала је по$лавито теме и# $ра&анско$ живота 3ојво!ине и рбије. %осебну пажњу посвећује су!бини маловаро"ки( поро!иа, тако !а већина њени( припове!ака пре!став/а неку врсту поро!и'не историје, са$е. ли'но И$њатовићу и танковићу и !ру$им писима који су обра&ивали сли'не теме, и она се најви"е бави економским пропа!ањем те моралним и биоло"ким и#ро&авањем. Xатум прола#ности и смрти обележава наро'ито њену најбо/у књи$у припове!ака, роника палана'ко$ $роб/а :C, 1FG+, CC, 1F@><. %ерспектива и# које !аје су!бине поје!инаа и поро!иа ори$инална је и симболи'на. ве, и#у#ев !ве, по'ињу на исти на'инA сликом палана'ко$ $роб/а и описом $роба $лавно$ јунака или, као у најбо/ој приповеи у књи#и, 9оспа оли, описом $робова сви( ли'ности. )о је по'етак после краја, о! $роба, а не о! колевкеA они о 'ијој се су!бини при'а о!авно су мртви и #аборав/ени, и то са#нање леб!и на! елом приповетком, !ајући јој -аталисти'ки и мелан(оли'ни при#вук. И поступи којима су обликоване те су!бине јесу особени. Ипак је окосниа (рони'арска, само и#ла$ање није !ато у (роноло"ком не$о у асоијативном к/у'у. већ на по'етку пости$нут је и#вестан уви! у елину која се !а/е ра#вија и#но"ењем !о$а&аја, !авањем по!атака и# био$ра-ије ли'ности, о њи(овим карактерним особинама, сликањем амбијента. $ласом припове!а'а који ви"е коментари"е не$о "то при'а ме"ају се стално колективни $ласови, носиои јавно$ мњења паланке. )им поступком (ронике се претварају у својеврсне наративне есеје, сту!ије палана'ки( карактера и палана'ко$ менталитета. сеј пре!став/а основну -орму !ела И. екулић, -орму којој теже и !ру$и жанрови којима се бавила, лирско0ме!итативни #апис, путопис, приповетка. ато се не треба 'у!ити "то есејистика #ау#има најви"е места у њеном стварању. )ематски
12G
Јован Деретић, Историја српске књижевности
!ијапа#он ту је веома "ирок. Иси!ора пи"е најви"е о писима, на"им и страним, и !ру$им књижевним темама, али исто тако и о !ру$им уметностима, о сликарству, по#ори"ту, му#ии, #атим о питањима је#ика, морала, -илосо-ије ит!., "то се наро'ито испо/ило у њеној нај#на'ајнијој есејисти'кој #бири Dналити'ки тренуи и теме C0CCC :1FG+<. 5! писаа којима се бавила, у њеном есејисти'ком опусу сре!и"ње место #ау#има ?е$о", којем је посветила 'итаву књи$у с карактеристи'ним насловом, ?е$о"у књи$а !убоке о!аности :1F@1<, $!е је !о"ао !о и#ражаја њен обожавала'ки о!нос према песнику и пое#ији уоп"те. 5! оп"ти( тема најви"е се бавила је#иком, у којем је ви!ела основу еле наро!не културе, о$ле!ало наро!но$ !у(а :9овор и је#ик, културна смотра наро!а, 1F@6<. ?ен је#и'ки и!еал јесте романти'арски, вуковски, сматрала је !а је аутенти'ни је#ик само онај којим наро! $овори и ствара. Дивила се особито о'ићеву је#ику, ту$ујући "то он није постао је#иком еле српске књижевности. ао крити'ар Иси!ора је ви"е тума' не$о књижевни су!ија. матрала је U!а је аутенти'на критика, сем по и#у#етку, увек ви"е интерпретаија не$о пресу!а а неаутенти'на критика, сем по и#у#етку, увек ви"е пресу!а не$о интерпретаијаU. то$а она ретко !аје оене, а уколико се упу"та у вре!новање, њене су оене увек пуне бла$онаклоности и лепи( ре'и, а #амерке увек !ате с о$ра!ама, #аобила#но. ?ена је стварна сна$а у интерпретаијама које су мање #асноване на проу'авању и анали#и а ви"е су слобо!но, асоијативно ни#ање мисли, #апажања, слика и примера, при 'ему су писа и књи$а о којима пи"е ви"е пово! не$о стварни пре!мет. У њеним есејима наћи ћемо мно"тво необи'ни( асоијаија, слобо!ни( варијаија на основне теме текста, с бри/антним стилским обртима и виртуо#ним интерпретаторским е-ектима, тако !а су и( неки упоре&ивали с му#и'ким интерпретаијама. вему томе не!остаје систем који би и#ла$ању !ао 'врстину и ко(ерентност тако !а се 'итала бр#о #амори. )о је блиставост и необи'ност која се може примити само у мањим !о#ама. ато су јој краћи есеји увек бо/и о! !ужи(. У њима је она мајстор бе# према. 5во ра#!об/е је ви"е не$о ранија а-ирмисало женско стварала"тво. У# Иси!ору, #на'ајне су у њему јо" !ве припове!а'иеA Јелена Димитријевић :1>6201FG@<, која је прика#ивала најви"е оријентални муслимански свет, и =илиа Јанковић :1>>101FG@<, која је не$овала субјективну, испове!ну про#у с !оста елемената старинске осећајности.
H Аван/ар&а
%рви светски рат насилно је пореметио ритам ра#воја српске књижевности. =но$и писи стра!али су у рату, ме&у њима и $лавни носиои мо!ерно$ уо'и рата :Дис, Бојић, Ускоковић<, !ру$и који су тек по'ињали #аустав/ени су у свом ра#воју, трећи се #бо$ рата нису мо$ли појавити на време. У покрету мла!и( који је !онео обнову књижевно$ живота након рата на"ли су се #аје!но припа!нии ра#ни( нара"таја, али су ње$ову у!арну сна$у 'инили писи ро&ени по'етком F+0и( $о!ина 1F.
12@
Јован Деретић, Историја српске књижевности
века, #а њима су убр#о кренули писи ро&ени крајем F+0и( $о!ина и по'етком прво$ !есетлећа ново$ столећа. 5жив/авање књижевно$ живота по'ело је јо" у току рата. рпска ратна књижевност ствара се на свим местима $!е су се на"ле веће скупине и#бе$лиа. 9лавно књижевно сре!и"те био је р-, на којем се је!но време нала#и вла!а и вр(овна коман!а. )у су у априлу 1F16. обнов/ене #вани'не Uрпске новинеU, а сле!еће $о!ине као !о!атак новинама покренут је UабавникU :оби'но се на#ива р-ским UабавникомU<, $лавно књижевно $ласило #а после!ње !ве $о!ине у еми$раији. У њему су сара&ивали не само српски не$о и (рватски и словена'ки писи. Дру$о жари"та ју$ословенско$ књижевно$ окуп/ања био је а$реб, $!е се поткрај рата на"ао велик број књижевника и# сви( крајева по! Dустро0У$арском. )у је, $о!ину !ана након р-ско$ UабавникаU, покренут 'асопис Uловенски ју$U :и#ла#ио о! 1. јануара 1F1>. !о 1. јануара 1F1F< као #аје!ни'ко $ласило српски( и (рватски( писаа, с на$ла"еном ју$ословенском оријентаијом. њижевни покрет на$ове"тен у после!њим ратним $о!инама и о!ма( после ослобо&ења распламсао се свом силином 1F2+. и наре!ни( је неколико $о!ина у'инио је!ним о! најбурнији( ра#!об/а у историји српске књижевности, турм0ун!0Дран$0ом на"е мо!ерне литературе. Yари"те елокупна књижевно$ живота постао је поново Бео$ра!. )у су се на"ли не само писи који су !о"ли и# еми$раије, понајви"е и# Xрануске а неки и и# !ру$и( #ема/а, не$о српски писи и# крајева који су !о рата били по! Dустро0У$арском, и# 3ојво!ине, Босне и Eере$овине, Eрватске, као и мно$и (рватски писи, ме&у њима и истакнути песнии )ин Ујевић и 9устав ркле. У књижевност је у"ао нов нара"тај писаа који се про$рамски опре!е/ују #а раски! с про"ло"ћу и тра!иијом. 5ни ру"е нека!а"ње и!оле, жи$о"у #аблу!е о'ева, са жестином о!баују систем вре!ности који су уо'и рата ко!и-иковали $лавни ауторитет српске књижевне мисли Јован керлић и Бо$!ан %оповић, пркосно исти'у оне вре!ности "то су у том систему биле о!ба'ене или #апостав/ене. 5ни су наступали у мно$обројним али оби'но краткотрајним ревијама, о! који( су најважнијеA UДанU =ило"а Wрњанско$ :1F1F01F2+<, U%ро$ресU Дра$и"е 3асића :1F2+<, UенитU `убомира =иића :1F2101F26<, #атим 'асописи 4а!е Драина :UEипносU, Uово 'ове'анствоU, Uова бра#!аU и !р.<, 'асописи 3елибора 9ли$орића :Uова светлостU, U4аскрсниаU и !р.<, 'асописи бу!ући( на!реалиста :U%утевиU, Uве!о'анстваU<, 'асописи $рупе т#в. неороманти'ара :UУметностU, U3е'ностU, UZа"а во!еU и !р.<. Дуже$ века били су само обнов/ени Uрпски књижевни $ласникU :1F2+01FG1< и U=исаоU :1F1F01F87<. %рви је окуп/ао писе тра!иионалне оријентаије, али је објав/ивао и пре!ставнике мо!ерниста. Дру$и је био само кратко време на мо!ернисти'ким по#иијама. )ај покрет није био је!инствен. У њему су се јавиле ра#не скупине писаа који су се опре!е/ивали, 'есто само !екларативно, #а ра#не мо!ерне правеA експресиони#ам, -утури#ам, !а!аи#ам, или су и сами поку"авали !а лансирају нове, !омаће и#ме, суматраи#ам, (ипни#ам, #енити#ам. интети'ки на#ив Uпослератни мо!ерни#амU, који је користила ме&уратна критика, није по$о!ан #бо$ своје непреи#ности. Данас и#$ле!а !а је најпри(ват/ивији експресиони#ам као #аје!ни'ки на#ив #а све те струје. )ај на#ив јавио се истовремено са самим покретом, па се може рећи !а је је!но о!
126
Јован Деретић, Историја српске књижевности
самоименовања покрета. Zасопис U%ро$ресU, $лавни иниијатор послератно$ мо!ерни#ма у Бео$ра!у, био је експресионисти'ки опре!е/ен. У њему је танислав 3инавер објавио =ани-ест експресионисти'ке "коле, у којем је у име мла!и( и#јавиоA U=и смо сви експресионистеU. а крају мо!ернисти'ко$ перио!а =арко 4истић у 'ланку ро# новију српску књижевност :1F2F<, сво!ећи ре#ултате !ота!а"ње$ ра#воја, кажеA Uрпска послератна књижевност може се по'ети ре'јуA експресиони#ам.U ве скупине у покрету мла!и( 2+0и( $о!ина мо$у се с ви"е или мање ра#ло$а по!вести по! тај на#ив. И#у#етак су само на!реалисти, који се као ор$ани#ован покрет јав/ају по'етком 8+0и( $о!ина, али се њи(ова самосвојност ме&у мо!ернисти'ким скупинама осећа јо" о! 1F22. Е%)ре)иони,а-
кспресиони#ам је по!је!нако књижевни и уметни'ки покрет. Јавио се као супротност про-ињеном, естети#ованом и ин!иви!уалисти'ком импресиони#му. Eтео је !а и#ра#и оно "то је примарно, исконско у 'овеку. Уметност је с(ватио као UкрикU #а Uнепосре!ним животомU. ато она треба !а бу!е ослобо&ена сви( сте$а, а најви"е они( које поти'у и# саме стварности. U3и#ија је увек ја'а о! саме стварности, уколико стварност уоп"те постоји #а уметникаU, каже 3инавер. кспресионисти #апостав/ају објективне !атости које о!ре&ују 'овека као !ру"твено биће. 5ни теже !а открију на$онске силе у 'овеку, Uве'неU страсти и тежње, !а с(вате 'овека као такво$, њи( му'и косми'ки положај 'овека, а не ње$ова историјска ситуаија. =о!ерна књижевност, како је приметио Wрњански, враћа 'овека Uкосми'ким тајанственим висинамаU. D 'овек је, по 4. %етровићу, животиња 'ије су U'е/усти ра#јап/ене према ве'ностиU. осми#ам је у на"и( експресиониста пове#ан с космополити#мом, који је ви"е лирски !ожив/ај је!инства света, животно осећање, не$о -илосо-ски став. Wрњански је том осећању !ао необи'ан на#ив суматраи#ам :по острву уматра у =алајском ар(ипела$у<. ?име је (тео и#ра#ити 'ежњу #а висинама и !а/инама, веру !а су све ствари пове#ане неви!/ивим спонама, !а се сви пре!ели, бе# об#ира на њи(ову ме&усобну просторну у!а/еност, стапају у је!ан лирски -луи!. 4. %етровић и!е јо" !а/е у томе, ра#$ра&ујући не само просторне не$о и временске $рание. о! ње$а су и пре!ели и времена и !о$а&аји !ати у неком у#ви(ореном кретању, у помамној тежњи #а спајањем, #а нестајањем све$а поје!ина'но$ у свеоп"тем је!инству. )ежња к превла!авању $раниа, к откривању неви!/иви(, не-ормални( ве#а, испо/ила се и на !ру$им равнима, у о!носима ме&у жанровима, у је#ику и стилу. ао и у романти#му, у експресиони#му !ола#и !о ме"ања жанрова, !о стапања пое#ије и про#е, !о стварања (ибри!ни( жанрова. а"и експресионисти најпотпуније су се и#ра#или у $рани'ним -ормама, у слобо!ном сти(у и поетској про#и. лобо!ни сти(, ослобо&ен сви( спутаности т#в. ве#ано$ сти(а, најбо/е може и#ра#ити мо!ерни !у(. ато Wрњански кажеA U%и"емо слобо!ним сти(ом, "то је после!иа на"и( са!ржајаU. %ро#а коју стварају експресионисти по својим је битним обележјима поетска, лирска. о! њи( ветају ра#ни жанрови поетске про#еA поетски путопис, поетски есеј, поетска приповетка, поетски роман. ајвеће промене и#вр"ене су у микроструктури. =ла!и писи о!баили су не само стару -орму не$о и све !ру$о "то је по!сећало на пре!ратну пое#ијуA ло$ику, смисао, јасност. Eтели су !а ре'и ослобо!е уоби'ајено$
127
Јован Деретић, Историја српске књижевности
смисла како би и( мо$ли !овести у нове, нео'екиване о!носе, правити необи'не, иреалне спојеве ме&у њима. Био је то пркосан раски! с класиисти'ким ре!ом и јасноћом естетике Б. %оповића и истовремено с раионали#мом и реали#мом и!еоло$ије Ј. керлића. а"а књижевност после епо(е ка!а се живело и писало с уверењем о !ости$нутој #релости и класи'ној савр"ености, на"ла се на новим, неиспитаним путевима, као !а се и#нова по'ела стварати. 9лавни пре!ставнии ово$ покрета јавили су се уо'и или у току рата, а неки о! њи( били су већ #апажени писи у пре!ратном покрету мла!и(. =е&у њима је песник и есејиста танислав 3инавер :1>F101F@@<, је!на о! сре!и"њи( ли'ности бео$ра!ско$ мо!ернисти'ко$ кру$а, аутор =ани-еста експресионисти'ке "коле. 4о&ен у ]апу, у јеврејској поро!ии, он се "коловао на орбони, $!е је, и#ме&у остали(, слу"ао и најутиајније$ -рануско$ -илосо-а с по'етка ово$ века, Бер$сона. а време рата био је у 'увеном &а'ком бата/ону, борио се на -ронту, боравио на р-у, путовао у Италију, Xрануску, н$леску, 4усију, $!е је !оживео октобарску револуију. ао песник 3инавер је по'ео у #наку симболи#ма. )о опре!е/ење обележило је прву ње$ову књи$у сти(ова =јећа :1F11< а о!ржало се и у каснијим #биркама, о! који( су нај#на'ајнијеA Zувари света :1F26<, 4атни !ру$ови :1F8F< и вропска ноћ :1F@2<. Је!ан о! најсмионији( тра$алаа у великој авантури мо!ерне српске пое#ије, 3инавер је (тео !а створи песме ослобо&ене о! свако$ конкретно$ #на'ења, песме које ће самим својим #вуком и#ра#ити нај!уб/е трептаје бића. 3еровао је !а је свака конкрети#аија, свако именовање, смртна опасност #а песму, !а је бит песме у на$ове"тају а најбо/и на'ин !а се на$ове"тај оствари јесте му#ика, Uона 'ини су"тински !ожив/ај песмеU. ксперименти са #ву'ним елементима песме понека! прела#е у и$ру која је сама себи и/. У# му#икалност, !ру$о је важно обележје ње$ове пое#ије (умор. 3инавер је мајстор вербалне комике, и#ра#ит паро!и'ар. ?е$ово најпопуларније !ело јесте %антоло$ија новије српске пелен$ирике :1F2+<, у којој је пара!ирао Dнтоло$ију новије српске лирике Б. %оповића. сејистика је нај#на'ајније по!ру'је 3инаверова књижевно$ ра!а. 5! ње$а поти'е мно"тво есеја, критика, -е/тона, новински( 'ланака, о! 'е$а је само мален !ео сабран у књи$е. 3инавер пи"е о свему и сва'ему. 5$ле!и о књижевним питањима, о мно$им на"им и страним писима, о књижевним појавама, #ау#имају сре!и"ње место у ње$овом есејисти'ком опусу, али, у# књижевне, #аступ/ене су и најра#новрсније некњижевне теме, о! на"и( наро!ни( ве#ова !о Dјн"тајна. 5! сви( писаа најви"е $а је привла'ио Tа#а остић, о којем је написао своје животно !ело, велику моно$ра-ију аноси и пркоси Tа#е остића, објав/ену пост(умно :1F68<. )а моно$ра-ија у ње$овом опусу #ау#има исто место као књи$а о ?е$о"у у Иси!орином. Има јо" је!на #аје!ни'ка та'ка на којој се сусрећу ова !ва #на'ајна, #аје!но с =арком 4истићем, нај#на'ајнија пре!ставника на"е$ ме&уратно$ есејаA интересовање је#иком, 3инавер се је#и'ким проблемима пое#ије бавио стално, о! рано$ есеја Је#и'ке мо$ућности :1F22< !о књи$е Је#ик на" насу"ни :1F@2<. %исао је и о сти(у на"е наро!не пое#ије :%оку"аји ритми'ко$ проу'авања му"ко$ !есетера, 1FG+<. 3инаверов приступ је#ику !ијаметрално је супротан Иси!орином. 5на је тражила повратак вуковском је#ику, је#ику наро!не пое#ије. 3инавер је сматрао !а тај је#ик јесте аутенти'ни и#ра# племена
12>
Јован Деретић, Историја српске књижевности
и племенске, колективне свести, али !а он не може и#ра#ити мо!ерну ин!иви!уалност. Је!ан о! највећи( не!остатака на"е књижевности јесте у томе "то јој је је#ик у својој бити остао епски, !есетера'ки. Zак и ка! се напу"тао !есетера и ка! су се тражили !ру$и, мо!ернији облии сти(а, ритам на"е пое#ије остао је !есетера'ки успорен, монотон, с на$лим пла(овитим у#летима нави"е, али исто тако бр#им, стреловитим сурвавањем у пра#но, с !ру$им, опасним пау#ама и#ме&у сти(а и сти(а. Zак и они песнии који су се најви"е упињали !а !ости$ну вропу остали су у власти ритма на"е епике. У мо!ерну ивили#аију у"ли смо !есетера'ки спорим (о!ом те #ато није 'у!о "то нисмо !алеко о!макли. И#ла# и# кри#е, који 3инавер пре!лаже, у својој су"тини је вуковскиA треба се вратити наро!ном $овору и ослу"кивати жубор ње$ове мело!ије, само "то то није ви"е је#ик патријар(ално$ села не$о мо!ерно$ $ра!а, је#ик Бео$ра!а, $овор бео$ра!ски( улиа. У њему је 3инавер на"ао на!$рамати'ки полет к Uвиспреном на$ове"тају, строжој апстракији, контролисаном поретку, ка бр#ом #на'ају, просторном обу(вату, инте$ралу, васиони, ка страсној с(ват/ивости интуитивне врстеU. ајвећу !раж 3инаверови( есеја треба тражити у њи(овом стилу. 5н о свему пи"е лако и лепр"аво, $отово и$рајући се. У ње$овом и#ла$ању (уморна расположења ме"ају се с луи!ним #апажањима, ватрена !ока#ивања с лежерним -амилијарним ћаскањем о свему "то му па!не на памет, !убоке мисли преливају се у тривијалности и обрнуто. Zитала се осећа уву'ен у ковитла мисли и емоија, опијен необи'ним асоијаијама, смелим, нео'екиваним сликама, али 'есто и ра#о'аран не!остатком система, и#бе$авањем #ак/у'ака. е би, ипак, требало !а #анемаримо !уб/е и сасвим о#би/не преокупаије 3инаверове есејистике. а ње$ово с(ватање је#ика ре'ено је !а пре!став/а најори$иналнији тренутак у на"ој мо!ерној песни'к ој мисли, Uје!ино о#би/но "то је на" мо!ерни#ам створио у критииU :Ј. Eристић<. )ај 3инаверов !опринос није ни у теорији нити у песни'кој пракси у !ово/ној мери искори"ћен. ли'но се може рећи и #а ње$ово !ело у елини, и то како есејисти'ко тако и песни'ко. Јо" не!ово/но по#нато и непотпуно објав/ено, оно све !о !анас важи ви"е као необи'на, ексентри'на авантура на"е мо!ерне литературе не$о као трајна, "ироко при(ваћена вре!ност. ајстарији у кру$у мо!ерниста, Банаћанин )о!ор =анојловић :1>>801F6>< утиао је, сли'но 3инаверу, на мла&е својом #рело"ћу и "ироким по#навањем мо!ерне пое#ије и уметности. Док је 3инавер у тума'ење литературе уносио своју му#и'ку обра#ованост, =анојловић је бав/ење пое#ијом, стварала'ко и есејисти'ко, пове#ао са стру'ним по#навањем ликовни( уметности. ?е$ову по#иију ме&у мла!има можемо о!ре!ити као умерени мо!ерни#ам. %о обра#овању и интелектуалним склоностима класииста, =анојловић се #ала$ао #а уравнотежен о!нос и#ме&у тра!иије и аван$ар!е, #а синте#у класи'но$ и мо!ерно$, пропове!ао је естети#ам, култ !у(а, ве!рине, враћање трајним, мета-и#и'ким вре!ностима уметности. %исао је песме, есеје, !раме, прево!ио с ра#ни( је#ика, бавио се ликовном и књижевном критиком. ?е$ове песме, написане у слобо!ном сти(у, суспре$нуте али истинске му#икалности, пуне су суна и ве!рине. 5н није косми'ки песник, привла'и $а Uсамо ве!ра, светла 'у!еса ове на"е #ем/еU, $ра!ови и #ем/е $!е је био или желео бити, они о којима је тужно сањарио ка! и( већ није мо$ао посетити. 5! пре!ратни( писаа у бео$ра!ском
12F
Јован Деретић, Историја српске књижевности
мо!ернисти'ком кру$у јав/а се и ибе =или'ић :1>>601FG8<, Eрват, с острва Eвара, који је уо'и рата у"ао у српску литературу. ли'но Wрњанском, али бе# ње$ове сна$е, био је песник косми'ко$ и!еали#ма и утопије универ#ално$ је!инства. ре!и"ња ли'ност у бео$ра!ском мо!ернисти'ком кру$у јесте =ило" Wрњански :1>F801F77<, писа који је у свом животу и књижевној каријери врто$лаво преживео немире и преврате на"е$ столећа. 5н поти'е и# ситно$ра&анске поро!ие и# Илан'е, у Банату, а ро&ен је у месту Zон$ра!, у =а&арској, $!е му је ота, ситни 'иновник, био на служби. 4ат $а је #атекао као сту!ента -илосо-ско$ -акултета у Бе'у. асилно мобилисан у аустроу$арску војску, борио се на $алиијском рати"ту против 4уса и то мла!ала'ко ратно искуство !аће пе'ат 'итавом ње$овом књижевном стварању. %осле први( пре!ратни( књижевни( поку"аја Wрњански се ук/у'ио у књижевни живот после!њи( $о!ина рата у а$ребу, $!е је објавио највећи !ео своје лирике и у'ествовао у уре&ивању 'асописа Uњижевни ју$U. %о преласку у Бео$ра!, $!е је #авр"ио -акултет и !о о!ласка у !ипломатију ра!ио као про-есор у $имна#ији и као новинар, он је у првим ре!овима књижевне аван$ар!еA уре!ник прво$ послератно$ 'асописа у рбији UДанU :1F1F<, у'есник у мо!ернисти'ким књижевним $рупама и кружоима, писа нај#на'ајније$ књижевно$ мани-еста мла!и( 5бја"њење суматре :1F2+<, во!ећи песник ме&у послератнима, састав/а' антоло$ија кинеске и јапанске лирике. ?е$ов књижевни успон пове#ан је с успоном покрета 'ији је био $лавни пре!ставник. Uлом послератно$ мо!ерни#маU на прелому 2+0и( у 8+0те $о!ине био је ује!но и по'етак ње$ово$ књижевно$ слома, 'ему је и сам при!онеоA став/ањем сво$ пера у службу реакионарни( режима, о!ласком у полити'ку и !у(овну еми$раију. У наре!не три !ееније, у којима је живео у иностранству, најпре као !ипломатски службеник, а #атим као еми$рант, !о 1F6@, ка!а се вратио у #ем/у, Wрњански је био скоро сасвим о!сутан и# књижевно$ живот ау #ем/иA ње$ова нова !ела нису се појав/ивала а стара су се ретко пре"тампавала, као писа био је на рубу #аборава. Дру$и књижевни живот =. Wрњанско$ по'иње @+0и( $о!ина. Дела која је објавио о! та!а !о смрти на!висују и бројем и опсежно"ћу, иако не свежином и аутенти'но"ћу, она и# мла!ала'ко$ перио!а. тварала и#у#етне об!арености, мек, еле$и'ан, сен#уалан, мело!и'ан, превас(о!но лирик, мо!ерни сле!беник твора српске лирске песме Бранка 4а!и'евића, Wрњански је раскинуо с -ормали#мом на"е$ парнаса и симболи#ма, о!баио наионални и соијални утилитари#ам и Uсве корисне, популарне, (и$ијенске !ужностиU које U/у!и бе# осећања #а уметностU намећу пое#ији. ?е$ова рана лирика и#ра# је послератне !у(овне климе ра#о'арања и клонућа, суморно, болно, ини'но, !е-етисти'ко певање повратника и# рата, мо!ерно$ 5!исеја :Tирика Итаке, 1F1F<. =ла!ала'ки и#а#овно песник се обра'унава с наионалним митовима, ру$а се слави сре!ње$ века, баа у блато !оју'ера"ње и!оле, а пева песме у славу пора#а, ве"ала и смрти. Интимна му је лирика сва у #наку жене и женства. У њој се спајају /убавни !ожив/аји с на$ове"тајима смрти, еротика с мелан(олијом. Yена, свемоћна у својој женскости, са#!ана је о! нај-инији( материја. 5на је -луи!на, нестварна, с не'им "то ли'и на ре'ну ним-у или вилу и# на"и( наро!ни( песама. %есник је пре! њом !убоко тужан, опсе!нут њоме али и ми"/у о нестанку све$а у ти"ини и #абораву. Tирска иматеријали#аија, на$ове"тена у полити'ким и еротским песмама, !ове!ена је !о
18+
Јован Деретић, Историја српске књижевности
краја у песмама косми'ко$ кру$а. ве се UрастапаU, ви!/иво прела#и у неви!/иво, биће у небиће :опет нирванисти'ки комплекс, карактеристи'ан #а српску пое#ију[<, на крају остају само тајанствене ве#е ме&у стварима, које !ово!е у бли#ину оно "то је расуто у простору и успостав/ају нову присност и#ме&у песника и света. )о ново осећање песник на#ива суматраи#мом :песма уматра и про$рамско 5бја"њење UуматреU, обоје и# 1F2+<. У свет, опусто"ен, пра#ан, бе# бо$а, оно уноси бла$ост свеоп"те, косми'ке /убави. а вр(уну те о!исеје, косми'ке и космополитске, јав/а се поново 'ежња #а #ави'ајем. )ри нај!уже песме =. Wрњанско$, које се оби'но на#ивају поемама, тражилово :1F21<, ербија :1F26< и Tамент на! Бео$ра!ом :1F62<, о! који( је прва ње$ова најлеп"а лирска творевина, $оворе о песниковом !у(овном повратку у #ави'ај. %есник по вокаији, Wрњански није написао велик број песма, све$а пе!есетак, и као писа најви"е се остварио у !омену поетске про#е, у романима, путописима и мемоарским !елима. ратки лирски роман Дневник о Zарнојевићу :1F21<, у којем се при#ори и# рата ме"ају с пре!ратним сећањима и поратним приликама, !оноси исто "то и ње$ова рана пое#ијаA антиратни !е-ети#ам, осећање бесмисла, $а&ење према животу и, као контраст, ви#ије 'исто$ плаво$ неба, блискост са светом би/а, 'ежњу #а !алеким обалама и коралним острвима. Дело је нај'истији и#ра# на"е$ мо!ерно$ лири#ма у про#и, као "то је то тражилово у сти(у. ?ему се у том по$ле!у приближују и !ру$и рани поетски текстови, споменуто 5бја"њење UуматреU, нака о! %исама и# %ари#а, путопис `убав у )оскани, настао у тим $о!инама а објав/ен касније :1F8+<, краћи путописи о ја!ранским $ра!овима и острвима, те, наро'ито, песма у про#и Dпотео#а, објав/ена у је!иној #бири припове!ака =. Wрњанско$ %ри'е о му"ком :1F2+<. 3р(уна у ра#воју Wрњанско$а као про#но$ писа јесу еобе :1F2F<. )ај поетско0историјски роман о су!бини српско$ наро!а у 1>. веку лирском су$естијом слика, бо$атом мета-ориком и#ра#а и еле$и'ном мело!ијом !оима се као велика поема у про#и. ли'но ранијим !елима Wрњанско$, еобе са!рже супротност и#ме&у кужне стварности, у којој с е $у"е јунаи, и про#ра'ни( суматраисти'ки( ви#ија, и#ме&у влажне атмос-ере, у којој се све раствара, #ем/а, насе/а, материјални објекти, /у!и, и сна о бо/ем и леп"ем свету, $!е се треба о!селити, сна који је и#ражен суматраисти'ким симболима 'исто$ плаво$ неба и #ве#!е во!и/е :UБескрајни, плави кру$. У њему #ве#!аU, тако $ласи наслов прво$ и после!ње$ по$лав/а<. %осле ви"е о! три!есет $о!ина тај роман !обио је наставак у неколико пута опсежнијој Дру$ој књи#и еоба :1F62<, 'ија је тема сеоба !ела српско$ наро!а и# Dустрије у 4усију сре!ином 1>. века. Дело испуњава тра$ика прома"ености и у#алу!ности сви( же/а и на!ања и истовремено, вера у бескрајне мо$ућности самообнав/ања које !ово!е у питање 'ак и смрт :роман се #авр"ава ре'имаA UИма сеоба[ мрти нема[U<. епосре!но након први( еоба настао је путопис њи$а о ема'кој :1F81<, који по мно$им својим особинама на$ове"тава по#на !ела. убјективно је и лирско при$у"ено, али није и"'е#ло, преовла&ују суморни реали#ам, наративни поступи и репортерски стил. а $рании и#ме&у мемоара, путописа и романа нала#и се опсежно !ело о! Eиперборејаа :1F66<. У њему је !ата слика 4има у пре!ве'ерје !ру$о$ светско$ рата. У по#а!ини #бивања ортава се поетска линијаA сањарење о (ла!ном и 'истом Dрктику и# перспективе сун'ано$ =е!итерана. %осле!ње велико !ело =.
181
Јован Деретић, Историја српске књижевности
Wрњанско$ јесте 4оман о Tон!ону :1F71<. )ема сеоба и еми$раија, карактеристи'на #а ово$ писа, пренесена је ов!е у стварност светске метрополе, мо!ерно$ 3авилона. Јунаи су руски еми$ранти. Wрњански је написао и три !раме. %оети'на коме!ија =аска :1F1><, 'ији је јунак песник Б. 4а!и'евић, прво је ње$ово објав/ено !ело и, несумњиво, нај#аним/ивија о! три !раме. Дру$е !ве припа!ају по#ном !обу ње$ова стварањаA историјска !рама о убиству кра/а Dлексан!ра 5бреновића онак :1F@>< и !рама о су!бини највеће$ српско$ нау'ника, тако&е еми$ранта, )есла :1F66<. Wрњански је тако&е писао есеје те књижевне и ликовне критике. е!овр"ени су му остали моно$ра-ија =икелан&ело :1F>2< и !ипломатски мемоари мба(а!е :1F>8<. Дожив/ај света повратника и# рата, у# Wрњанско$, и#ра#или су и мно$и !ру$и писи. Ду"ан 3аси/ев :1F++0 1F28<, као и Wрњански Банаћанин, био је војник у аустријској војси. %о#нат је најви"е по песми Zовек пева после рата :1F2+<, која је карактеристи'на већ и по наслову. И та песма и ела ње$ова пое#ија у #наку су протеста против рата и непри(ватања послератне стварности. %рекинут такорећи на по'етку, 3аси/ев је остао је!ан о! #на'ајни( песника то$ !оба. а ње$ов мо!ерни#ам ре'ено је !а је Uспонтани и#ра# је!но$ (аоти'но$ пси(оло"ко$ стања 'овека после ратаU :=. Бо$!ановић<. %етнаест $о!ина старији о! 3аси/ева Дра$ића 3асић :1>>@01FG@< тежио је !а у приповеткама и#ра#и исто оно "то је 3аси/ев !ао у песмамаA !ожив/ај рата и расположење 'овека после рата. У ње$овом и#ра#у спајају се реалисти'ки и експресионисти'ки елементи, објективно проматрање с нерво#ним субјективним тоном, тра!иионални морал с пси(оло$ијом мо!ерно$ 'овека пометено$ ратом. ајбо/е су му ратне приповетке, а ме&у њима посебно приповетке У $остима, 4еконвалесенти и 4есимић !обо"ар после!ња о! њи(, о војнику спа!алу, мож!а је најбо/а српска приповетка с темом и# прво$ светско$ рата. %осле прво$ таласа експресиони#ма, који #а(вата време о! 1F1F. !о 1F21, а $лавни су му носиои =. Wрњански и . 3инавер, !ола#и !о растакања је!инствено$ !еловања мо!ерниста у неколико напоре!ни( праваа. %иси !ру$о$ мо!ернисти'ко$ таласа, који !остиже вр(уна 1F22, о#на'ују !а/и напре!ак на"е аван$ар!не литературе. овине које су унели ти'у се пре све$а о!носа према песни'кој -орми. Док је Wрњански стално истиао #на' ај нови( са!ржаја у тежњама мо!ерниста, ови су писи став/али акенат на мор-оло$ију књижевно$ !ела, на ње$ове конструктивне #аконе, $оворили о ар(итектонии !ела, о 'ежњи #а кристали#аијом облика, о 'истом $еометри#му којим су ускла&ени о!носи унутар !ела. онструктивисти'ко с(ватање умерености присутно је у крити'ким и теоријским написима и у песни'ком стварању ни#а мо!ерниста, о! најстарије$, танислава 3инавера, ан$ажовано$ у свим -а#ама и у свим правима мо!ерни#ма, !о мла&и( мо!ерниста који у то време и#бијају у први план. =е&у овима нај#на'ајнији је 4астко %етровић :1>F>01FGF<, брат сликарке а!еж!е %етровић, #а'етника мо!ерно$ српско$ сликарства. ао се!амнаесто$о!и"њи мла!ић, &ак $имна#ије, проживео је албанску $ол$оту а #атим, преко р-а, оти"ао у Xрануску, $!е је #авр"ио $имна#ију и положио српску матуру. У %ари#у, у којем је и после рата повремено живео, све !о 1F22, ка!а је !ипломирао право, !о"ао је у !отиај с
182
Јован Деретић, Историја српске књижевности
истакнутим пре!ставниима уметни'ке и литерарне аван$ар!е. Да/и животни пут ово$ писа сли'ан је путу Wрњанско$A у"ао је у !ипломатску службу, !оста путовао, 1F8@. оти"ао је као !ипломатски службеник у 3а"ин$тон, $!е $а је #атекао рат и $!е је, после рата, настави !а живи у еми$раији, све !о смрти. %етровић је по'ео објав/ивати песме у кр-ском UабавникуU :1F17<, али пун #ама( ње$ова књижевно$ ра!а па!а у $о!ине после рата. У покрету мла!и( био је је!ан о! најекстрава$антнији(. Де-етисти'ка настројеност мо!ерниста, по/у/аност тра!иионални( норми, морални( и естетски(, !у( сумње, ра#о'арања и стрепње пре! неи#весним и#ражава се наро'ито у ру"ила'ком, експан#ивном експресиони#му ње$ове пое#ије и поетске про#е. У раним ра!овима * у -анта#ма$оријском роману Бурлеска $оспо!ина %еруна бо$а $рома :1F21<, у поетским приповеткама емо$ући ратар, %устињак и ме!ениа, а ки'евское, #а маке!онское и !р., у 'ланима о преокупаијама и пре!ставниима мо!ерне уметности и пое#ије, ме&у којима се и#!ваја есеј =ла!ићство наро!но$ $енија, у раним песмама, $!е се мо!ерни аван$ар!и#ам спаја с мотивима наро!не лирике и, наро'ито, у #бири песама 5ткровење :1F22<, која је ње$ов песни'ки вр(уна * %етровић је песник снажна !иони#ијско$ осећања живота, које се креће и#ме&у болни( и ра#орни( крајности, о! ве!ре, 'улне распу"тености словенско$ па$анско$ раја у Бурлеси !о мра'не атмос-ере уни"тења, наси/а и смрти у поје!иним песмама 5ткровења . 3е$етативни живот растиња, биоло"ки на$они у 'овек, ор$анска преина'ења о! ро&ења !о смрти, путни'ки #аноси, наклоност према примитивним културама * све је то у тим !елима и#ражено на на'ни у којем бе#а#лена отвореност у самора#$олићавању 'есто прела#и у екста#у и парокси#ам, постајући само себи свр(а. У свету стари( ловена, који су ње$ова трајна опсесија, у на"ем -олклору и у српској сре!њовековној уметности и књижевности * тражио је и#воре #а на"у ауто(тону песни'ку обнову. %осле 5ткровења %етровић се окреће претежно про#и. 5блии у којима је у каснијим перио!има најви"е стварао јесу путопис и роман. %утопис је о!$оварао ње$овој тежњи #а променом и кретањем. %утни'ка инспираија присутна је у мно$им ње$овим !елима, у песмама :%утник, поменик путевима<, приповеткама :%утник бе# сенке<, есејима :%о#ори"те, по#ори"те[< и у великом роману Дан "ести. ?е$ова најбо/а и уметни'ки нај#релија остварења потекла су и# путни'ко$ искуства, D-рика :1F8+<, и `у!и $оворе :1F81<. 3елик путопис UD-рика, мож!а нај#на'ајнија књи$а коју је написао, !онео је оживотворење !авна"ње$ песникова сна о па$анском рају. њи$а има не само уметни'ки не$о и !окументарни, нау'ни карактер. У њој се, поре! поетски( описа, лирски( расположења, при#ора и# живота !оморо!аа и белаа, е$#алтирано$ о!у"ев/ења лепотом на$а рна'ко$ тела у слобо!ном а-ри'ком пеј#ажу, !је ни# #аним/иви( саоп"тења о рна'кој уметности, му#ии, и$ри, оби'ајима. а путописној основи остварена је и кратка лирска про#а `у!и $оворе, по оп"тем су!у најеловитије !ело ово$ писа. У њој су !ати ра#$овори путопи"'еви с /у!има које је сретао на је!ном свом путовању. У $овору непо#нати( /у!и нема ни'е$ необи'но$, он се састоји о! је!ноставни(, 'есто конвенионални( ре'и којима се !ају прве, равно!у"не ин-ормаије о себи и свом животу. Dли и# ти( ре'и на#иру се потресне /у!ске !раме, и#бијају на ви!ело скривени /у!ски о!носи, откривају се !убоке
188
Јован Деретић, Историја српске књижевности
привла'ности ме&у ли'ностима #а које ни оне саме нису #нале. %утопис се претвара у при'у о /у!има и њи(овим су!бинама. У ра#!об/у и#ме&у !ва рата 4. %етровић био је најмање по#нат као романописа. Бурлеска је ви"е књижевни и#а#ов не$о роман. Дру$и ње$ов роман, а силама немер/ивим :1F27<, #аним/ив као е$#алтирана аполо$ија живота, бе# веће је вре!ности. )ек по"то је пост(умно објав/ен ње$ов велики роман Дан "ести :1F6+<, о %етровићу се по'ело $оворити као о пису који је #аје!но с Wрњанским у!арио теме/е мо!ерном српском роману. 4оман се састоји о! !ва !ела, који су $отово не#ависни романи. У првом се $овори о повла'ењу преко Dлбаније 1F1@, а !ру$и се #бива у Dмерии !ва!есетак $о!ина касније. тра(оте албанске тра$е!ије %етровић не !ожив/ава као апотео#у стра!ања наро!а, већ као тренутак враћања приро!и, као обнову првобитно$ стања у којем је 'овек живео по Uплеменским пећинским уре!бама 'опораU. У борби с приро!ом ње$ови јунаи !ожив/авају растакање и обнову истовремено, растакање сво$ !ру"твено$ бића и обнову властити( витални(, биоло"ки( сна$а. Дан "ести је роман мо!ерне структуре компонован контрапунктски. %рви !ео ли'и на путопис или, та'није, на ви"е путописа, ме&усобно испреплетени(, у којима су сви сусрети слу'ајни, све ве#е привремене и необаве#не, $!е се 'овек на свом путу сам пробија кро# простор. %етровић је #на'ајан и као ликовни крити'ар, и то је!ан о! најбо/и( у ра#!об/у и#ме&у !ва рата. е$овао је теоријско0синтети'ку критику у којој се #ала$ао #а конструктивно сликарство или Uнови реали#амU, како $а он на#ива. %исао је о на"им савременим сликарима и вајарима, о на"им сре!њовековним -рескама и, први у нас, о %икасу и -рануском куби#му. а време боравка у Dмерии написао је на ен$леском је#ику ви"е 'ланака и# историје ју$ословенске уметности. Дру$и сле!бении аван$ар!ни( струја настали( у проесу !е#инте$раије експресиони#ма нису по правилу успевали !а своја !екларативна опре!е/ења стварала'ки оживотворе. `убомир =иић :1>F@01F71< по#нат је по 'асопису UенитU, који је окупио не само на"е најистакнутије мо!ернисте не$о и велик број писаа и уметника и# ра#ни( европски( #ема/а, и по #енити#му, који је као права наи"ао на по!р"ку и и#ван на"е #ем/е. ала$ао се #а конструктивисти'ку уметност и пое#ију. UДо #енитисти'ке песме !ола#и се бе#уветно најси$урније конструктивним путемA свесно, о!ре&ено, $еометријскиU. =е&у аван$ар!ним покретима најкраће$ века био је !а!аи#ам, по тежњама и !еловању паралелан #енити#му. ?е$ов пропа$атор Дра$ан Dлексић :1F+101F6G< писао је песме, бавио се књижевном, по#ори"ном и ликовном критиком, али ни у је!ној о! ти( области није оставио ра!ове о! веће$ #на'аја. 4. %етровић је постави #а(тев !а на"а мо!ерна уметност створи !омаћи, ауто(тони и#ра#, #аснован на наионалним и#ворима. ли'на #ала$ања нала#имо и ко! !ру$и( и!еоло$а мо!ерни#ма. )ај #а(тев !обио је најпотпунију потвр!у у !елу =ом'ила астасијевића. а ње$а је ре'ено !а је ме&у мо!ернистима Uје!ини на" #аиста -олклорни писа у !убоком смислу те ре'иU. %а ипак, он није био сасвим усам/ен, као "то се 'есто исти'е. Xолклорни мо!ерни#ам, како бисмо ње$ово битно својство мо$ли на#вати, јав/а се и ко! неки( !ру$и( писаа. Бли#ак му је 4анко =ла!еновић :1>F80
18G
Јован Деретић, Историја српске књижевности
1FG8<, по струи истори'ар, #на'ајан као по#ори"ни ра!ник, теорети'ар и крити'ар, !рамски писа и песник. У својим теоријским о$ле!има настојао је !а на&е помирење и#ме&у тежње мо!ерне уметности ка ираионалном и те(ни'ки усавр"ени( поступака којима се остварује уметни'ко !ело. У#орна ре"ења нала#ио је у та!а"њем -илму и у мо!ерној сенској уметности :Uте(ника и !у"а је!ино преко по#орние кора'ају #аје!ноU<. 5! по#ори"ни( кома!а нај#на'ајније су му три !рамске $атке с темом и# сре!ње$ века, Даћа, ин\ири и 9ривна, све три прожете -олклорном мистиком. 5не су, мож!а, на"и нај#аним/ивији поку"аји у експресионисти'кој !рами. У ње$овим песмама српски косми'ки експресиони#ам претвара се у би#арну $ротескну и$ру у којој васиона !обија -олклорно антропомор-не рте а песниково биће нараста прекомерно, $и$антски, !о степена $ротескне !е#инте$раије :ву'не елипсе, 1F2><. 5слањао се на искуство на"е$а -олклорно$ романти#ма, посебно на пое#ију . =илутиновића, и на метри'ке мо$ућности на"е наро!не лирике. ти( је правио ра#ламањем !есетера и ње$овим преплитањем с !ру$им врстама сти(а. У кру$у своји( вр"њака, мо!ерниста, =ом'ило астасијевић :1>FG01F8>< ли'и на белу врану. Yивео је у Бео$ра!у ти(о и усам/ено, #атворен у свој свет, !алеко о! литерарне вреве ка-ане U=оскваU и !ру$и( места $!е се стварала мо!ерна књижевност. Био је атависти'ки ве#ан #а тра!иионалне, поро!и'не -орме окуп/ања, пун неповерења према мо!ерном животу, Uпустињак у $ра!уU. а#ирање о! јавности ви!и се и у ње$ову књижевном ра!у. %исао је мно$о а објав/ивао мало. а живота су му и#и"ле само три књи$еA #бирка припове!ака И# тамно$ вилајета :1F27<, !рама =е&улу"ко бла$о :1F27< и #бирка песма %ет лирски( кру$ова :1F82<. ије!но о! ти( !ела није имало "ире$ о!јека ко! 'италаа нити је привукло већу пажњу крити'ара. %осле смрти и#а ње$а су остали сан!уи рукописа о! који( је велик !ео, али не све, и#и"ао у и#!ању ње$ови( Wелокупни( !ела :1F8>01F8F<, које је прире!ио . 3инавер. У својим с(ватањима пое#ије астасијевић је, сли'но 3инаверу, !ужник симболиста. 5сновни појам ње$ове поетике, Uро!наU или UматерњаU мело!ија, прои#ила#и и# симболисти'ко$ с(ватања му#ике као бића пое#ије. У тра$ању #а том мело!ијом песник прони'е с ону страну појава и !ола#и у непосре!ан !о!ир с оним "то је неи#реиво, тајанствено, мисти'но. =атерња је мело!ија, пре све$а, #вук и#ворно$, ар(аи'но$ је#ика, у на"ем слу'ају то је, с је!не стране, мело!ија је#ика наро!не песме, а с !ру$е, сре!њовековни( текстова. а овој та'ки астасијевићева неосимболисти'ка #аокуп/еност му#иком и неи#реивим укр"та се с експресионисти'ком тежњом к непосре!ном и праисконском. %ола#ећи о! своји( поети'ки( претпоставки, астасијевић је систематски, поступно и с великом пажњом и#$ра&ивао свој песни'ки свет и свој и#ра#. 4а! на песми прола#ио је кро# ви"е етапа, о 'ему све!о'е са'уване варијанте. #аним/ив је о!нос ме&у варијантама исте песме. %рве су оби'но класи'не у -актури сти(а и у и#ра#у, !ок у наре!нима и#ра# све ви"е о!ступа о! стан!ар!ни( норми, постаје сажетији, #бијенији, ар(аи'ан у и#бору лексике и ре'ени'ком поретку, усле! 'е$а се смисао песме #атамњује. вој песни'ки опус он $ра!и на исти на'ин. %ет лирски( кру$ова, 'ији су наслови UЈутрењаU, U3е'ерњаU, UБ!ењаU, U9лу(отеU и U4е'и у каменуU, !опунио је јо" !вама, са'уваним у рукопису, U=а$новењаU и U5!јеиU. Је!инство ње$ове књи$е $ра&ено је на принипу конентри'ни( кру$ова, сваки кру$ уписан је унутар већ постојеће$. 5!нос ме&у
18@
Јован Деретић, Историја српске књижевности
кру$овима сли'ан је о!носу ме&у варијантама исте песме. У првим кру$овима песник је окренут спо/а"њем свету. У њима се 'ују $ласови села, живот приро!е, осећају се мириси и боје по!неб/а. У и#ра#у и интонаији сти(а #апажа се присутност женске наро!не песме. 5сновно је расположење сетно, еле$и'но, мелан(оли'но. У наре!ним иклусима спо/а"њи елементи све се ви"е ре!уирају, $убе се пеј#ажи и слике а у први план и#бијају основне мисаоне преокупаије песниковеA самоћа, бол, смрт. а смрћу у песму ула#е рели$ио#ни симболи, -олклорни импресиони#ам натапа се православном мистиком. И#ра# се #$у"њава, постаје #на'ењски тамнији и истовремено бо$атији у на$ове"тајима. 3р(уна сажетости, о$олелости и#ра#а и, ује!но, #атамњености смисла !ости$нут је у U9лу(отамаU. )у је песник о#арен лепотом као и#ра#ом нај!уб/е$ тајанства бића, али ни у мистии то$ !ожив/аја он не нала#и ре"ење ени$ме "то $а је о! по'етка му'ила, јер је и лепота по својој приро!и и !ејству ени$мати'на, пара!оксална, и лек и и#а#ива' нај!уб/е патње. 5! U9лу(отаU по'иње кретање у обрнутом праву. У песмама наре!но$ кру$а, U4е'и у каменуU, и#ра# је $номи'ки пре$нантан, тако !а сти(ови ли'е на !восмислене и #а$онетне поруке !ревни( проро'и"та. %есма престаје бити ени$ма и постаје мисао, ре' му!рости. ретање о! унутра"ње$ к спо/а"њем, о! нејасно$ к јаснијем, настав/а се у иклусима U=а$новењаU и U5!јеиU. %есник се окреће о! бића к постојању, али и ово после!ње !ожив/ава на нов на'ин, обремењен понирањем у сре тајне. U=а$новењаU су, у# U4е'и у каменуU, нај!уб/и и#ра# астасијевићеве мисаоности. )у су све основне теме песникове !обиле и#ра# који је потпун, савр"ен, класи'ан, на сре!ини и#ме&у тамности и #$уснутости !вају сре!и"њи(, те лакоће и про#ирности први( !вају иклуса. астасијевићеве !раме и приповетке #аостају #а ње$овом пое#ијом. %исао је !ве врсте !рама, му#и'ке, у сти(у, и про#не. на'ајније су му му#и'ке !раме. У =е&улу"ком бла$у !рамати#овано је основно на'ело ње$ове поетикеA тра$ање #а матерњом мело!ијом. У !ру$ој му#и'кој !рами, Vура& Бранковић, поро!и'на коб пове#ана је с наионалном. Довр"ење пропасти арства на осову јав/а се као неминовност, а при(ватање пропасти као отварање пута к бу!ућем спасењу. %ро#не !раме крећу се и#ме&у ле$ен!е и $ра&анске свако!невние. =е&у њима је нај#аним/ивија о! U3е'ите славинеU, сва о$ре#ла у проклетству крви и $ре(а који се као у $р'кој тра$е!ији преноси с ро!ите/а на !еу, те(ни'ки о стварена сложеним преплитањем ра#ли'ити( временски( равни. %рипове!а'ки ра! му је наро'ито #на'ајан по је#и'ким и структурним иноваијама. =исти'ке, -олклорне теме уметни'ки се остварују и#ра#ом који се #аснива на наро!ним при'ама и про#и Б. танковића, с елементима библијско$ стила и ар(аи'не сре!њовековне лексике. овине су и у наративној те(нии. астасијевић оби'но припове!а посре!ством усмено$ ка#ива'а који све!о'и о не'ему о 'ему ни сам нема !ово/но #нања, "то је 'уо о! !ру$и(, "то се при'а у наро!у. %осебан ви! о!носа према усменој пое#ији, бли#ак тра!иионалном лирском -олклори#му, испо/ио је Десимир Бла$ојевић :1F+@01F>8<. У#!ржан, мелан(оли'ни проматра' ствари, с мало ли'но$ и испове!но$, бе# склоности к ме!итаији, он је у трептајима приро!е око себе нала#ио на$ове"таје унутарњи( расположења. а смислом #а му#и'ке експерименте, #нао је неретко скли#нути у би#арне и$ре #вуком.
186
Јован Деретић, Историја српске књижевности
Бла$ојевић је припа!ник је!не о! по#нији( мо!ернисти'ки( скупина која се јав/а сре!ином 2+0и( $о!ина. %рипа!нии те скупине себе су на#ивали неороманти'арима. 5ни 'ине лево крило на"е$ експресионисти'ко$ покрета, које ће се 8+0и( $о!ина приближити соијалној литератури. У оквиру лево$ експресиони#ма #апо'ели су #на'ајни припа!нии соијалне литературе Јован %оповић и Ду"ан Јерковић. )ом својом оријентаијом неороманти'ари се ра#ликују о! већине мо!ернисти'ки( писаа који су се 8+0и( $о!ина, у !оба оп"те полити'ке полари#аије књижевности на леву и !есну, у већини сврстали !есно. Zак и они који су у по'етку, сво$ ра!а себе убрајали у леви'аре, као Wрњански, по'ели су и#ражавати и!еје блиске -а"и#му. Док је !есни експресиони#ам тражио упори"та у наионали#му и рели$ио#ној мистии :уметни'ки најснажнији и#ра# те оријентаије !ао је астасијевић<, леви се окретао стварном животу и соијалним проблемима. тварни #а'етник ове неороманти'арске, леве оријентаије у послератном мо!ерни#му био је 4а!е Драина :$ра&анско име 4а!ојко Јовановић, 1>FF01FG8<. %иси и# кру$а неороманти'ара $ле!али су у њему сво$а непосре!но$ прет(о!ника. кромна соијално$ порекла и провинијала :ро&ен у селу )рбњу у )оплии<, Драина је као "еснаесто$о!и"њак, &ак $имна#ије у ру"еву, већ та!а на'ета #!рав/а, $ру!оболан, пре"ао Dлбанију и, попут већине и#бе$ли'ке !ее, наставио "коловање у Xрануској. %о #авр"етку рата обрео се у %ари#у, упо#нао ка-ане и боемски живот, а мож!а и поне"то о! књижевне и уметни'ке аван$ар!е. У првом таласу на"е$ послератно$ мо!ерни#ма он није присутан, песме које та!а објав/ује сасвим су тра!иионалне, проистекле и# пре!ратно$ парнасо0симболи#ма :=о!ри осме(, 1F2+<. Dли и#нена!а, такорећи преко ноћи, тај #акаснели сле!беник Ду'ића и 4акића преобра#ио се у (ипермо!ерно$ песника. %окренуо је 'асопис UEипносU :1F22<, у којем је, потакнут =иићевим #енити#мом, прокламовао нов песни'ки права, (ипни#ам, као нов, екстремни облик експресионисти'ко$ интуити#ма. асније, у три!есетим $о!инама, Драина је, сли'но на!реалистима, своје ставове поку"ао преобликовати у !у(ну нови( с(ватања. )а!а се и#ја"њавао #а Uнови реали#амU и настојао !а се приближи напре!ном покрету и соијалним писима. %ре!ставник боемије и анар(ои!но$ бунта у на"ој пое#ији и#ме&у !ва рата, Драина је, у# то, песник $ра!а и Uмо!ерно$ $ра!ско$ пеј#ажаU. У !есетак #бирки, у$лавном мање$ обима, и#а"ли( у ра#маку о! !ва!есет $о!ина, о! 1F2+. !о 1FG+, о! који( су нај#на'ајније Бан!ит или песник :1F2><, Банкет :1F8+< и Ду( #ем/е :1FG+<, он са стра"ћу урања у матиу мо!ерно$ живота и савремено$ света. ле!беник и умно$оме !ужник Wрњанско$ и 4. %етровића, Драина је створио лирику !рук'ију о! њи(ове. ?е$ова пое#ија пуна је 'ињениа и# сирове животне #би/е, у песмама ње$овим тутње во#ови, бро!ови се отискују на !алека прекоокеанска путовања, осећа се мирис ка-ана, жа$ор великоваро"ки( булевара, ритам живота мо!ерно$ $ра!а. као и мно$и !ру$и ме&уратни песнии Драина је опсе!нут путовањима, 'ежњом #а упо#навањем !алеки( пре!ела на #ема/ској ку$ли. Dли он није био путник као 4астко или Wрњански, већ је $оворио о и#ми"/еним путовањима, Uпутовањима по $ео$ра-ској картиU, на на'ин као !а су стварна. ли'но је с ње$овом опсесијом мо!ерним $ра!ом. 9ра! о коме он пева није Бео$ра! ње$ова !оба, није, по свој прилии,
187
Јован Деретић, Историја српске књижевности
није!ан конкретан $ра! не$о 9ра!, какав је он #ами"/ао. 9лавни јунак то$а велико$, мисти-иковано$ света био је он сам, 4а!е Драина, Uбан!ит или песникU, потомак песника луталие 3ијона и блиски ро&ак Јесењина, Uпесник, апа", про-ет :...<, кра/евски прин, ва$абун!аU. Бар је он сам себе тако пре!став/ао[ D био је, у ствари, романти'ни сањалиа, !о"/ак и# унутра"њости, којем је и Бео$ра! био превелик, усам/еник у $ра!у. И#а ње$ове мо!ерности =. Бо$!ановић је наслутио Uне"то исконски !ив/еU, и#весну U'у!ну примитивностU, U!ир/иве !етињаријеU, не"то "то тако Uмири"е старинским, ар(аи'ним, словенским миромU. ви ти ра#ли'ити елементи, мо!ерност и примитиви#ам, косми#ам и е$#отика, (валисаво ра#метање и сентименталност, стапају се у је!инствено и бо$ато лирско ткање ово$ песника, у ње$ове мно$обројне песме, !ескриптивне и ретори'не, оби'но !у$а'ке, !ате у ритму слобо!но$ сти(а, скоро ника! успеле !о краја, али су све отворене је!на према !ру$ој, сливајући се Uу корито је!не оп"те косми'ке рекеU, у "ироко распевану песни'ку рапсо!ију, којој би најбо/е о!$оварао наслов је!не ње$ове песме, 4а!е Драина. Је!ан о! најважнији( сара!ника Драин'ево$ UEипносаU био је =они !е Були :1F+G01F6><, Бео$ра&анин, и# бо$ате јеврејске поро!ие, који је писао сти(ове на српском и на -рануском је#ику. 5н је посре!ник и#ме&у Драина и $рупе неороманти'ара којој је и сам припа!ао... ре!и"ња ли'ност $рупе био је 4исто 4атковић :1F+801F@G<, који је најви"е !опринео њеном теоријском самоо!ре&ењу. У свом про$рамском 'ланку 5 на!реали#му и# мо$ живота, по намери и облику сли'ном 5бја"њењу UуматреU =. Wрњанско$ а по с(ватању пое#ије Дисовој песми =ож!а спава, 4атковић је !ао своју варијанту Uна!реали#маU као прои#во! не !октрине не$о сво$ властито$ искуства с на!реалним. %есма се ствара у сну, она је U-ото$ра-ија снаU, као "то је сан Uна!умна, мисти'на -ото$ра-ија животаU. Уло$а ра#ума је у песни'ком стварању споре!на, он треба !а ор$ани#ује у песму Uтај већ $отови материјалU. 4атковићева пое#ија настав/а се на онири'ну, снови!овну линију српско$ песни"тва, 'ији је најви"и и#ра# Дисова ви#ионарска лирика. ао и Дис и Драина, !о"/ак и# провиније :ро&ен је у Бијелом %о/у, у рно$орском ан\аку<, живећи у Бео$ра!у боемски, 4атковић је тежио !а патријар(ално осећање живота споји с мо!ерним и!ејама. У ње$овој пое#ији живи и#ворна мистика примитивно$ менталитета. У њој нала#имо необи'не ви#ије, мисти'не !о!ире с оностраним светом, и#нена!на о#арења, пусто"и апсолутне ноћи, оп"тења с блиским умрлим /у!има, слике које се конкрети#ују 'есто у непонов/ивим мета-орама, а све то иска#ано је је#иком који је неспретан, муав, иски!ан :=ртве рукавие, поема Tевијатан, оба !ела 1F27<. )ри!есети( $о!ина писао је и соијалне песме. 5! про#ни( ра!ова нај#на'ајнији му је невелики роман еви!бо$ :1F88<, нека врста поро!и'не са$е, повести о пропа!ању је!ни( и у#!и#ању !ру$и( поро!иа у песникову #ави'ају, новелисти'ки компонован. 3и"е $о!ина живео је као !ипломатски службеник у ра#ним #ем/ама. усрет с $иптом, !ожив/ај са(арске пустиње, оријенталне бе!е и а-ри'ко$ суна и#нео је у својој после!њој песни'кој књи#и а 5ријента :1F@8<. Умерени мо!ерни#ам, бли#ак оријентаији неороманти'ара, испо/или су војво&ански песнии ена! =итров и Yарко 3аси/евић. 3р"њаи прве мо!ернисти'ке $енераије, они се јав/ају сасвим ретко у мани-естаијама мо!ерниста, а своју праву књижевну #релост !остижу #натно касније, на и#маку
18>
Јован Деретић, Историја српске књижевности
мо!ерни#ма или у постмо!ернисти'ком перио!у. есрећни ена! =итров :право име Dл-ре! 4о#енвај$, 1>F601FG1< сав је у напору !а свој ли'ни у!ес у#!и$не !о мета-и#и'ке побуне против су!бине, напору који се слама у и#ражајној спутаности. Yарко 3аси/евић :1>F201FG6<, и# поро!ие $лума, и сам по#ори"ни ра!ник, пре! смрт управник рпско$ наро!но$ по#ори"та у овом а!у, пре"ао је у свом ра#воју пут о! умерено$, у бити епи$онско$ мо!ерни#ма !о пое#ије окренуте стварности. %рави свој и#ра# на"ао је у песни'ком иклусу о $ра&анској 3ојво!ини оствареном особеним поетским реали#мом. а њему је ра!ио о! 1F86. !о смрти. %есме у !у$им сти(овима, 'ији је слобо!ни ритам стално на рубу прела#а у про#ни и#ра#, и#$ле!ају као -ра$менти је!инствено$ епа о 3ојво!ини, о њеним илу#ијама и митовима, о животу њени( $ра&ана који те'е у скла!у с $отовим, унапре! !атим -ормулама, епоса испевано$ оби'ним, ра#$оворним, понека! намерно сувопарним је#иком, успорено$, монотоно$ ритма. На&реа+и,а-
5! сви( мо!ерни( покрета и#ме&у !ва рата на!реали#ам је најор$ани#ованији и најо!ре&енији у својим тежњама. 5н је вр(уна српске књижевне аван$ар!е и ује!но по'етак њене преобра#бе у супротан мо!ел литературе, поку"ај !а се песни'ка револуија !ове!е у ве#у с !ру"твеном револуијом и !а се у крајњем ис(о!у стави у њену службу, напу"тање естети#ма и прела# на ан$ажовану литературу. а!реали#ам као покрет про"ао је кро# !ве -а#еA у првој, пре!на!реалисти'кој, о! 1F22. !о 1F8+, при(ватају се на!реалисти'ки ставови али бе# имена на!реали#ам :$лавна $ласила су U%утевиU 1F2201F2G. и Uве!о'анстваU 1F2G01F2@<, у !ру$ој, на!реалисти'кој, 1F8+0 1F82, на!реали#ам се јав/а као ор$ани#ован књижевни покрет. %рви #аје!ни'ки наступ на!реалиста био је алмана( емо$уће :1F8+<, након које$ је усле!ило ви"е публикаија на#вани( Uна!реалисти'ка и#!ањаU. %о#иија на!реали#ма :1F81<, а!реали#ам !анас и ов!е :1F8101F82<, арт #а је!ну -еноменоло$ију ираионално$ :1F81< о'е %оповића и =арка 4истића, %оложај на!реали#ма у !ру"твеном проесу :1F82< 5скара Дави'а, Vор&а остића и Ду"ана =атића, Dнти0#и! :1F82< 3ана Yива!иновића Бора и =арка 4истића и !р. %осле 1F82. $рупа се ра#ила#иA је!н и се јавно о!ри'у на!реали#ма :Vор&е Јовановић<, !ру$и приступају покрету соијалне литературе :3у'о, =атић, Де!ина, Дави'о<, трећи се приближују рлежи :4истић<. =е&утим, и после ра#илажења $рупе, већина њени( припа!ника у свом стварању #а!ржава !оста на!реалисти'ки( елемената тако !а можемо $оворити и о на!реали#му после на!реали#ма, та'није, о !ве постна!реалисти'ке -а#е на!реалиста, о Uсоијали#аији на!реали#маU 8+0и( $о!ина и о поновном повратку на по#иије мо!ерни#ма, с(ваћено$ у нај"ирем #на'ењу, @+0и( $о!ина. а све време сво$а трајања српски, та'није, бео$ра!ски на!реали#ам ра#вијао се као !ео "ире$ интернаионално$ покрета 'ије је сре!и"те било у %ари#у а о$рани су му се нала#или у мно$им европским и и#ваневропским #ем/ама. %ола#ну та'ку на!реали#ма, основу на!реалисти' ко$ експеримента, 'ини т#в. мето!а аутоматско$ писања као на'ина !а се и#ра#и Uстварно -ункионисање мисли, !иктат мисли у о!суству сваке контроле ра#ума, и#ван сваке естетске и моралне преокупаијеU :Бретон<. )ај поступак и#ве!ен је и# пси(оанали#е, и# мето!е слобо!ни( асоијаија којом су се служили Xрој! и !ру$и пси(оаналити'ари у терапеутске свр(е.
18F
Јован Деретић, Историја српске књижевности
?име се !ола#и !о по!свести као сре!и"та 'овекове пси(е, $!е се вр"и синте#а ираионално$ и раионално$, унутра"ње$ и спо/а"ње$. Унутра"ња реалност јесте управо та ви"а стварност, на!реалност, #а којом су тежили на!реалисти. ?ен непосре!ни и#ра# може !ати само пое#ија. 5на је #а на!реалисте апсолутна кате$орија, животна, а не естетска вре!ност. Dутенти'ној пое#ији страно је свако спутавање, #а њу је небитна ра#лика и#ме&у сти(а и про#е, и#ме&у поје!ини( књижевни( врста. %ое#ија може бити све и сву!а, по! условом !а није о!војена о! живота, !а се не #атвара у кулу о! слонове кости, !а је ан$ажована у акији #а ослобо&ење 'овека. )им ставом на!реали#ам се отворио према !ру"твеним проесима и омо$ућио свој прела# с по#иија Uна!реалисти'ке револуијеU на по#иију Uна!реали#ма у служби револуијеU. 3о&а и $лавни и!еоло$ српско$ на!реали#ма =арко 4истић :1F+201F>G<, као и !ру$и на!реалисти, писао је пое#ију :5! среће и о! сна, 1F2@ оe мироосмиа, 1F@6<, али му је песни'ки ра! остао у сени обимне есејистике и књижевне критике. а(ва/ујући њима, а не пое#ији, он #ау#има је!но о! веома истакнути( места у на"ој књижевности 2+. века. 5! ње$ови( мно$обројни( књи$а и# ти( области и#!вајају сеA њижевна политика :1F@2< и Историја и пое#ија :1F62<. У обема су највећма са!ржани ра!ови и# ме&уратно$ перио!а, у првој књижевне критике, а у !ру$ој есеји о на'елним питањима. У 'итавом свом ра!у, и оном и# !оба на!реали#ма и оном каснијем, 4истић је остао привржен основним на!реалисти'ким ставовима о приро!и и -ункији књижевности и уметности. ?и( је он #аступао с ви"е страсти и истрајности не$о ије!ан !ру$и пре!ставник ово$ покрета. Уметност се ствара и# нај!уб/и( потреба живота и и#ра# је тежње /у!ско$ !у(а #а самооткривањем. ато уметни'ко стварање мора бити непосре!но, ни'им неконтролисано, ни #а(тевима #!раво$ ра#ума, ни конвенијама естетике, ни практи'ним потребама !ру"тва, јер све то о$рани'ава слобо!у стварања, бе# које нема праве уметности. стетика се бави само оним "то је спо/а"ње, #анатско, те(ни'ко, а бит је уметности у унутра"њем, спонтаном, ираионалном, бити уметности јесте пое#ија. Дру$и битан састојак сваке велике уметности јесте (умор. 4истић је у њему ви!ео по!сме( бесмислу света и истовремено наро'ит облик откривања !уб/и( аспеката стварности. ао најви"и квалитети уметности, пое#ија и (умор иманентни су стварности, они су !ео живота, а уметност и( само открива, исти'е, поја'ава, 'ини и( пре!метом интен#ивно$ !ожив/аја. %ола#ећи о! то$ с(ватања, 4истић је !о"ао !о пара!оксално$ ра#ре"ења основне !илеме 8+0и( $о!ина, !илеме о ан$ажованој литератури. %ое#ија тежи истом и/у којем стреми свак морална и соијална акијаA потпуном ослобо&ењу 'овека, само "то она том и/у и!е властитим путем. 5ту!а, уколико и#ражава унутра"ње биће 'овеково, пое#ија се Uи#је!на'ава са мораломU, !ок престаје бити морална ако се по!ре!и !ру"твеном моралу и утилитарним и/евима. а исти на'ин, прави песник самом је су"тином сво$ !ела револуионаран, јер тежи истом и/у као и револуија, тоталном ослобо&ењу 'овека, а престаје то бити у тренутку ка!а своје стварање по!ре!и спо/а"њем !иктату, ка! постане $ласно$оворник о!ре&ене и!еоло$ије, партије ит!. Дру$им ре'има, пое#ија има морални и соијални смисао само ка!а не служи ни моралним ни соијалним не$о својим властитим, песни'ким и/евима
1G+
Јован Деретић, Историја српске књижевности
:=орални и соијални смисао пое#ије, 1F8G %ре!$овор #а неколик ненаписани( романа, 1F8@ Историја и пое#ија, 1F8@. и !р.<. )и( ставова 4истић се !ржао и у својим критикама и полемикама. Увек је истиао #на'ај пое#ије и поетско$, не#ависно о! то$а је ли !ело у сти(у или у про#и. У крити'ким оенама пока#ивао је и#о"трено осећање #а вре!ности али истовремено, ка!а су била у питању ње$ова теоријска опре!е/ења или 'ак ње$ов ли'ни о!нос према писима, #нао је бити !о$матски иск/у'ив, ли'ан, 'есто неправи'ан. У ње$овом стилу спајају се интелектуални с емоионалним квалитетима. воје ставове умео је иска#ати преи#но али и су$естивно, поетски на!а(нуто. рити'ки прика#и, наро'ито они објав/ени у новинама, о!ликују се краткоћом, сажето"ћу, бритко"ћу и "те!/иво"ћу и#ра#а, !ок су о$ле!и о писима, књижевним појавама и теоријским питањима, оби'но веома оп"ирни, 'есто писани те(ником монтаже. ајбо/и је у есејима, $!е су теоријски ставови и крити'ке анали#е пове#ане с ли'ним искуствима и !ожив/ајима ауторовим. У тим синте#ама есејисти'ко$, крити'ко$ и аутобио$ра-ско$ 4истић је остварио и#у#етне !омете мо!ерно$ српско$ есеја. 4истићев вр"њак и !ру$, јо" и# !етињства, =илан Де!ина :1F+201F66< наји#ра#итији је лирик ме&у на!реалистима. ли'но Wрњанском, иако на !ру$и на'ин, он је сле!беник твора српске лирске песме Б. 4а!и'евића. ије писао мно$о. коро 'итав ње$ов песни'ки ра! сабран је у књи#и 5! немила !о не!ра$а :1F@7<. Бавио се и по#ори"ном критиком. 3ећ после први( песама које је Де!ина објавио критика је истакла лири#ам, непосре!ност и му#икалност као ње$ова основна обележја. У свом песни'ком ра#воју и"ао је обрнутим путем о! оно$ који су про"ли Wрњански и !ру$и експресионисти. %есник тражилова, по"ав"и о! сасвим конкретни( историјски( и еротски( тема, тежи лирској иматеријали#аији пре!мета. Де!ина, напротив, пола#и о! -луи!ним емоионални( стања ! аби касније и#ра#ио сасвим о!ре&ене е$#истенијалне и историјске ситуаије. ?е$ове ране песме :иклус Uорило и ноћилоU, 1F22. и !р.< ли'е на не-и$урално сликарство, у којем нема пре!мета не$о само рта и боја, или, јо" ви"е, на му#ику, која је самом својом приро!ом ли"ена сваке пре!метне конкретности. рајња та'ка то$ на'ина певања !ости$нута је у антипоеми Јавна птиа :1F26<, је!ном о! нај#на'ајнији( на!реалисти'ки( текстова. понтани лири#ам први( песма у њој је потиснут свесним тражењима и експериментисањем с и#ра#ом и обликом. аокрет о! апстрактно$ лири#ма рани( песама к пое#ији стварности по'иње с поемом Је!ан 'овек на про#ору :1F87<. 5сновна је ситуаија симболи'наA песник је на про#ору, та'није и#а #атворено$ про#ора, и посматра олују "то бесни по $ра!у. 5н као !а се с муком о!ваја о! #атворено$ и бе#бе!но$ света у којем је !о та!а живео, окреће се свету и#ван себе, урања у спо/на #бивања, жу!и #а сусретима и !авањем. Док је у овој поеми !ата ситуаија 'овека који проматра непо$о!у, у наро!ној #бири, %есме и# !невника #ароб/еника број 6+211 :1FG7<, имамо ситуаију 'овека у невремену, !раму 'овекова па!а у стварност. бирка је ме"авина поетске про#е и сти(ова, !невни'ки( #аписа и песама. )о је пое#ија о ропству и стра!ању, о 'ежњи #а слобо!ом, пое#ија /убави према #ави'ају, својим најближим и ота\бини, настала у најбо/им тра!иијама
1G1
Јован Деретић, Историја српске књижевности
српске слобо!арске пое#ије. Де!ина је у њу унео своју про-ињену лирску осећајност лирско је у њој на и#ванре!ан на'ин пове#ано с материјалним по!атком, с историјским околностима. У ње$овим песмама нема ни'е$ !екларативно$, парола"ко$, про$рамско$ иако прожете суморном стварно"ћу епо(е, оне су остале нај'истија лирика. асвим !рук'ију оријентаију откривају песме које су у #бири 5! немила !о не!ра$а :1F@7< на#ване U%есни'ки о$ле!и са путовања по Wрној 9ориU. еке о! ти( песама настале су пре рата, али као елина иклус је уобли'ен у послератном ра#!об/у, тако !а се мо$у у#ети као трећа, #авр"на етапа у Де!ин'евом песни'ком ра#витку. а песни'ким путовањима по Wрној 9ори песника не привла'е су!бине /у!и нити историја #ем/е, не$о приро!а, камен, птие, суне, маслине, небо. )а пое#ија испуњена је небеским ви!иима, сунем и светло"ћу. Wрну 9ору песник ви!и као #ем/у отворену небесима. %ењање у# планинске врлети #авр"ава се урањањем у небеска пространства. ве песме прожима 'ежња #а стапањем с приро!ом, нестајањем у космосу. Zовек је у њој су!еоник велике пантеисти'ке !раме света и космоса. Wрно$орски иклус тако #аокружује Де!ин'ево песни'ко !ело. тварано у ти"ини и осам/ености, то !ело је ипак, ослоњено на најбо/е тра!иије српске пое#ије, лирску, слобо!арску и косми'ку, и прожето у#немиреним ритмом епо(е. 5! Де!ина је !рук'ији Ду"ан =атић :1>F>01F>+<, песник мислила, с интелектуалним и -илосо-ским тежњама. ао стварала, он није најви"е !ао у мла!ости, као "то је у нас нај'е"ће слу'ај, не$о у #релом !обу. До рата се јав/ао у 'асописима :о! 1F28<, а у #асебним и#!ањима само као коаутор. %рву самосталну књи$у, #бирку есеја Је!ан ви! -рануске књижевности :1F@2<, објавио је у пе!есет'етвртој, а прву песни'ку књи$у, Ба$!ала :1F@G<, у пе!есет"естој $о!ини живота. 5! та!а !о смрти био је веома пло!ан у обе те области, и у пое#ији и у есејистии. ао и !у$и на!реалисти, про"ао је кро# све -а#е, о! на!реалисти'ке преко соијално0активисти'ке !о неомо!ернисти'ке. У првој -а#и обележја ње$ове пое#ије јесуA антитра!иионали#ам, !еструкија песни'ке -орме, експериментали#ам. %есник се не ра#ра'унава само с о!ре&еним ви!овима тра!иије не$о с пое#ијом као таквом, с песмом, с песни'ким је#иком. И# такво$ о!носа настале су ње$ове најпо#натије, UантипесмеU * 9о!и"ња !оба, Домаћи #а!атак, арни вла' и !., у којима се песник и$ра је#иком и смислом, прави !у(овите обрте и вербалне !осетке, и#обли'ава ре'и. Уно"ење соијални( тема, карактеристи'но #а 8+0те $о!ине, !убоко је преобра#ило ту и#нутра ра#бијену пое#ију, !ало јој 'врстину и усмереност. %есма је !обила свој пре!мет, свој смисао, а песни'ки револт о!ре&ени са!ржај и свр(у. %оема =арија 4у'ара :1F8@< коју је написао #аје!но с D. 3у'ом, и неколико !ру$и( песама ме&у којима се и#!вајају Умро је 9орки и Број G02108@0 :после!ња је посвећена анонимној !евој'ии по$инулој у =а!ри!у< * спа!ају у уметни'ки нај#релија остварења ме&уратне ан$ажоване пое#ије. а соијалне песме настав/ају се песме и#а#ване ратним #бивањима :иклус Uабележено 1FG101FGGU у Ба$!али<. 5не се ипак ра#ликују о! пре!ратни( соијални( песамаA нису борбене и револуионарно интониране, нису ни ро!о/убиве у тра!иионалном смислу. )о је интелектуална пое#ија на!а(нута историјом, пое#ија 'овека !убоко #ами"/ено$ на! су!бином света, прела# о! ан$ажоване пое#ије сре!ње$ перио!а на интелектуалну пое#ију остварену у$лавном после рата, у !оба =атићеве пуне стварала'ке #релости.
1G2
Јован Деретић, Историја српске књижевности
Иако =атић као мисаони песник прои#ла#и ви"е и# европске не$о и# !омаће тра!иије, опет се намеће поре&ење и#ме&у ње$а и !ру$и( на"и( песника интелектуалаа, а пре сви( терије и 4акића. терија је певао о прола#ности све$а, о ра#орној сили времена, ра#ми"/ање о про"лости !ово!ило $а је !о бе#на&а и песими#ма. До исто$ става !ола#и и 4акић. ?е$а не у#немирује оно "то је про"ло, не$о оску!ност са!а"ње$ тренутка, ње$ово сивило и бе#на'ајност. =атић није #аокуп/ен ни про"ло"ћу ни са!а"њо"ћу, ње$а привла'е ве'ност и бескрај. ема ни'е$ "то би било сасвим #авр"ено, кона'но, у(ват/иво, јер је све у променама, сваки крај је по'етак не'е$ ново$, !рук'ије$. Бескрај и б!ење !ва су појма која 'есто сусрећемо у =атићевим песмамаA у првом је са!ржано основно обележје бића а у !ру$оме песников интелектуални став. ?е$ове карактеристи'не #бирке јесу, у# Ба$!алу и Бу&ење материје :1F@F<, с 'етири песме исто$ наслова, и Бу!на ноћ :1F7G<. =атићеве песме !оликују се не само интелектуалном #рело"ћу, мисаоном !убином и !ијалекти'ким ставом не$о и !ру$им квалитетимаA бо$атством слика, необи'ном мета-ориком, понесеном ре'ито"ћу, стилским и#ра#ом који је преи#ан, !у(овит, асоијативан. =атићева есејистика припа!а тако&е највећим !елом по#ном перио!у ње$ово$ стварања. 5! посебни( књи$а ту се и#!вајајуA Dнина балска (а/ина :1F@6<, а тапет !ана :1F68<, %ропланак и ум :1F6F< и !р. У њима је ра#вио особен стил по којем се лако распо#наје. 5н пи"е лако, лепр"аво, ска'ући слобо!но с пре!мета на пре!мет, ре'ениом увек јасном и преи#ном, бе# и'е$ суви"но$, китњасто$. У ње$овим есејима, оби'но малим по обиму, нала#имо типи'ну -рануску лежерност, али и !оста повр"ности и необаве#ности, уместо теоријски( уоп"тавања * у њима срећемо бритке сентенио#не -ормулаије које се лако памте и по$о!не су #а итирање :нпр.A U%ое#ија је непреки!на свежина светаU, U4оман је матура сваке литературеU и сл.<. =атић се о$ле!ао и у роману. 5псежан соијално0реалисти'ки роман који је написао у сара!њи с D. 3у'ом, 9лу(о !оба :1FG+<, о Бео$ра!у с по'етка ово$ века, !елује !оста повр"но и млитаво. ?е$ов послератни роман ока је ба'ена :1F@7< мно$о је ви"е поетско !ело. омпоновано је о! мно"тва -ра$мената, о! који( су неки праве песме у про#и. Успелије је ипак у !еловима не$о у елини. Иако је #аје!но с =атићем наји#ра#итији пример коауторства у на"ој литератури, Dлексан!ар 3у'о :1>F701F>@< као писа се веома ра#ликује и о! =атића и о! !ру$и( на!реалиста. Јавио се у раним 2+0им $о!инама песмама које лирском мекоћом и мело!ио#но"ћу по!сећају на Wрњанско$. У !оба на!реалисти'ко$ покрета објавио је три поемеA Eумор аспало :1F8+<, еменикуће :1F82< и ;ирило и =ето!ије :1F82<. У њима је раски! с конвенијама тра!иионално$ песни'ко$ је#ика !ове!ен !о крајности. 5не су пуне вербални( !осетки, и$ри ре'има, каламбура, смели( импрови#аија, би#арни( и вибрантни( спојева ре'и, Uи#ван протектората ра#умаU, како је приметио песник. %оема Eумор аспало вр(уна је те пое#ије апсур!а и ало$и'ности, најо#ло$ла"еније на"е мо!ерно песни'ко !ело, нека врста Uра/а ИбијаU српске пое#ије. 9ра&ена је на (уморно0бурлескним синта$матским спојевима, на #ву'ним по!у!арањима бе# смисла, насупрот смислу или 'ак у инат смислу, на необи'ним римовањима, понека! блиским на'ину на који !ете !ожив/ава свет. %осле ови( !ела
1G8
Јован Деретић, Историја српске књижевности
и#и"ла је поема #а !еу %о!ви#и !ружине U%ет петлићаU :1F88<, 3у'ово, мож!а, најуспе"није песни'ко остварење. )о је наставак на!реалисти'ки( поема али истовремено отварање ново$ кру$а у ње$овом песни'ком ра#воју, ра#ли'ито$ о! прет(о!но$ и у тематском и у уметни'ком смислу. ксперименти #вуком и смислом, који су прет(о!но били сами себи свр(а, !обили су у овој поеми !уб/е осми"/ење. 3ербални (умор !ове!ен је у ве#у с реалним светом $ра!ске !ее, с њи(овим и$рама и ма"тањима, с њи(овим стварним и и#ми"/еним по!ви#има. 3у'о је тако пружио !еи оно "то им је најближе, Uслобо!ну и живу и$ру !у(аU, и створио класи'но !ело на"е мо!ерне пое#ије #а !еу. оијална компонента, прелом/ена у овој поеми кро# при#му !е'је$ !ожив/аја света, !обила је у пое#ији 8+0и( $о!ина про$рамски карактер, "то је наро'ито ви!но у поеми =арија 4у'ара :1F8@<, коју је написао #аје!но с Д. =атићем. а пое#ију насталу након рата карактеристи'но је ви"еструко враћање првобитномA враћање у праисторијску про"лост, ме&у претпотопска 'у!ови"та :але$оријска поема о борби против -а"и# ма =асто!онти, 1F@1<, роњење у Uпраби/на стањаU, у (ла!ни и сеновити свет ал$и и !ру$о$ примарно$ растиња :Dл$е, 1F6><, повратак властитој песни'кој мла!ости :еповрат Eумора аспало$, 1F7><. 5! сви( на!реалиста 3у'о се најраније окренуо роману. ?е$ов први роман орен ви!а :1F2>< и#ра#ио је лирско !ело саткано о! аутобио$ра-ске $ра&е поступком прила$о&еним ло$ии сна. 5псежни коауторски роман 9лу(о !оба :1FG+< пре!став/а #аокрет о! пое#ије ка -акто$ра-ском сувопарном реали#му. У послератним романима он напу"та тај пут и враћа се својим на!реалисти'ким искуствима. )ри романа о су!бини $ра&анско$ интелектуала у револуији, 4аспуст :1F@G<, =ртве јавке :1F@7< и аслу$е :1F66<, које је неко на#вао бео$ра!ском трило$ијом, пре!став/ају, по ре'има аутора, Uсве!о'анство о су!ару 'овека са апсур!ом око себе и у себиU. 4а!ња се о!вија на !ва плана, у !ве временске равни, у са!а"њем времену, које обу(вата ратна и поратна #бивања, и у про"лости, о! по'етка ово$ века !о рата. Два се плана ме&усобно преплићу. Дра$ан =анојловић, јунак трило$ије, враћајући се у !етињство и мла!ост !а прона&е себе, поку"ава !а и# кр(отина сећања са'ини свој лик. %оступак којим је остварено то тра$ање #а и#$уб/еним временом аутор на#ива Uунутра"њим писањемU, Uунутра"њим #абеле"камаU. %осле!њи 3у'ов велики романсијерски по!у(ват, трило$ија, или роман у три !ела, с насловима 5маме :1F78<, И тако, !а/е 5маме :1F76< и 5маме, крај :1F>+<, необи'ан је спој поетско$, аутобио$ра-ско$ и романескно$. 5! сви( ње$ови( про#ни( остварења то !ело је најмање роман, али оно, #ау#врат, има најви"е пое#ије и живота, и најви"е ли'но$, својствено$ 3у'у као ствараоу. ајмла&и у кру$у на!реалиста 5скар Дави'о :1F+F< на!ма"ио је све остале сна$ом талента, пло!но"ћу и "ирином утиаја. ао песник јавио се рано. %рву песму објавио је као $имна#ијала :1F2@<. =е&у на!реалисти'ким и#!ањима нала#е се !ве ње$ове књижие песама и поетски( текстова )ра$ови :1F2>< и Zетири стране света и тако !а/е :1F8+<, песма у про#и Dнатомија :1F8+< и бро"ура %оложај на!реали#ма у !ру"твеном проесу :1F8+F коју је написао #аје!но с Ду"аном =атићем и Vор&ем остићем. У тој ње$овој најранијој пое#ији све је по!ре&ено експерименту, истраживању мо$ућности песни'ко$ и#ра#а, примени на'ела аутоматско$ писања. ајпотпунији и#ра# Дави'о је !ости$ао у соијалној -а#и, ка!а је на!реалисти'ка песни'ка искуства ставио у службу револуионарне ан$ажованости. UДави'о је си"ао
1GG
Јован Деретић, Историја српске књижевности
са 5лимпа на!реали#ма у соијалну пое#ијуU, написао је је!ан крити'ар с левие пово!ом и#ласка ње$ове књи$е %есме :1F8><. Била је то, ме&утим, сасвим особена соијална пое#ија, пуна ма"товити( слика, вербално$ (умора, и$ри ре'има, еротике. Иако с неутралним насловом, ова #бирка је, као и све наре!не, тематски компактна. У пет иклуса, као у пет певања, песник је !ао своју !у(овну аутобио$ра-ију, лирску повест своји( тра$ања о! снова !етињства, преко немира и пора#а мла!ости, !о откривања истински( вре!ности, /убави и револуије, којима се песник бе#условно пре!аје. ајснажнији је први иклус, UДетињствоU, у ствари мали (уморно0 реалисти'ки еп састав/ен о! "еснаест кратки( песама испевани( у (уморно0 ирони'ном тону и у слобо!ном сти(у с не'им о! наивности и ра#и$раности !е'је пое#ије. Две наре!не песни'ке #бирке непосре!но се на!ове#ују на ову, ра#вијајући свака је!ну о! !ве основне теме !о који( нас она !ово!иA (ана :1F8F< /убавну тему, а 3и"ња #а #и!ом :1F@1< тему револуије, тако !а оне с њоме 'ине особену елину, песни'ки трипти(он, лирску трило$ију. У Дави'овој /убавној лирии нема ни тра$а о! сентименталности нити о! мета-и#и'ки( импликаија својствени( на"ој пое#ији о! романти#ма !о експресиони#ма. %есник је сав у власти 'улно$ и еротско$, -асиниран женом и женско"ћу као свемоћним на'елом пло&ења и ра&ања, пре! којим па!ају сви морални и соијални об#ири. Eана је вр(уна те понесене и распеване пое#ије 'ула. ?ена јунакиња је !евојка и# $ра!а. %есник је сусреће у бакалнии, амбијенту који је по себи непоети'ан, и поистовећује је са светом растиња "то је окружује. Дру$и јунак, #а/уб/ени песник, $ра&ен је по мо!елима и# та!а"ње соијалне литературе. 5н поти'е и# нижи(, пре#рени( слојева, Uо! $орки( ни$!е никовићаU. овина књи$е није само у амбијенту и /убавним прота$онистима не$о и у раско"ном бо$атству слика, у смелости асоијаија и у необи'ном #вуковном распрскавању. Исти пркосни, бунтовни !у( пре$овара и у 3и"њи #а #и!ом. астала и#ме&у 1F87. и 1F@+, пое#ија те #бирке сва је прожета својим бурним временомA она је револуионарно0соијална, ро!о/убива и слобо!арска. )о је у неку руку песни'ка историја револуионарно$ покрета у рбији, о! вето#ара =арковића !о наро!не револуије, епопеја бунтовне рбије, у којој се борбени слобо!арски патос, сро!ан јак"ићевском романти'арском ро!о/уб/у, спаја с комунисти'ком и!еоло$ијом и мо!ерним песни'ким и#ра#ом. а истим и!ејним и стилским претпоставкама #аснива се револуионарна поема рењанин :1FGF<, о животу и смрти наро!но$ (ероја Yарка рењанина, писана у (еројско0патети'ном тону и са старим на!реалисти'ким слобо!ама у слии и и#ра#у. 3р(уна то$ права певања !оноси велика поема Zовеков 'овек :1F@8<, !рамски у#аврела, U&аво/а лирика ненаписани( !рамаU, како ју је песник на#вао. 5на је сва у $р'у обра'уна и самообра'уна с револуионарством као вером, с !о$матским сте$ама "то ометају спонтано испо/авање /у!скости. Бе# лакоће и распеваности ранији( песама, она је !ата ораторијумски, сва у понесеном екстати'ном расположењу. %осле Zовекова 'овека Дави'о је објавио преко !есет књи$а пое#ије, ме&у којима можемо само неке споменутиA енастањене о'и :1F@G<, Xлора :1F@@<, аирос :1F@F<, )ропи :1F@F<, )р$ = :1F6><, )ело телу :1F7@< и !р. У њима су ви!/ива нека о!
1G@
Јован Деретић, Историја српске књижевности
својстава ње$ове лирике и# соијално$ ра#!об/а, у#аврела осећајност, барокно оби/е слика, би#арне асоијаије, раско"но бо$атство мета-ори ке, али ту нема оно$ "то је ранију лирику 'инило привла'ном, нема лакоће и#ра#а, бр#ине сти(а, на$ла"ене ау!итивности. )о је понајпре пое#ија слика, пое#ија бе#$ласне ви#уелности, те"ка, нејасна, некомуникативна и #бо$ то$а непри(ваћена ко! 'италаа и не!ово/но с(ваћена у критии. Дави'о као про#ни писа ра#вио се у рату и након рата. 5бјавио је најпре ратни !невник а =аркосовим парти#анима :1FG7< а #атим ви"е књи$а путописне, есејисти'ке и полеми'ке про#е, !есет романа и #бирку приповетка ежне при'е :1F>G<. У романима, који су, у# пое#ију, нај#на'ајнији !ео ње$ово$ опуса, прика#ао је револуионарни покрет и#ме&у !ва рата :романи о тамновању комунистаA ;утње, 1F68, 9ла!и, 1F68 )ајне, 1F6G, и Бекства, 1F66<, окупаијске прилике и 5Б :%есма, 1F@2 9оспо!ар #аборава, 1F>1< и послератну и#$ра!њу :Бетон и свии, 1F@6 4а!ни наслов бескраја, 1F@><. вима је #аје!ни'ко то "то $оворе о ра&ању ново$ света и о новом 'овеку, бору и $ра!ите/у. ?е$ови јунаи су -анати'ни привржении револуије и ује!но снажне, импулсивне ли'ности, пуне животне енер$ије, велики, не#асити /убавнии. У %есми, првом и најбо/ем Дави'овом роману, та !ва момента, став и живот, револуија и /убав, ме&усобно су сукоб/ена. 5! сви( романсијера @+0и( $о!ина Дави'о најви"е експерименти"е. У %есми та тежња о$рани'ава се у$лавном на сре!и"њи лик мла!о$ комунисте =иће 4ановића, !ок у каснијим романима она #а(вата све ликове и све ра#ине романескне структуре. )е(ника романа тока свести !опуњује се поступком који Дави'о на#ива U!раматур$ијом унутра"ње$ животаU. %иса у#има је!ан тренутак свести и о! ње$а пола#и у пројекији спо/ни( #бивања, при 'ему се и#носи не само оно "то се о!иста о!и$рало или се о!и$рава не$о и оно "то се мо$ло !о$о!ити !а су ствари и"ле !ру$им током :нпр. ка! у 4а!ном наслову бескраја на теревенкама бив"и( бораа у'ествују и њи(ови мртви !ру$ови<. Иако су Дави'ова истраживања #на'ајна и #аним/ива, истинска сна$а ње$ови( романа није ипак у на!стварном нити експерименталном и (ипотети'ком, не$о пре све$а у реали#му и пое#ији. а!реалистима је бли#ак `уби"а Јоић :1F1+01F7><, уметник противуре'ан, пара!оксалан, ра#новрстан у свом стварању. %исао је песме, романе, !раме, при'е, есеје, снимао -илмове, бавио се $лумом и сликарством. па!а у оне песнике који су најви"е експериментисали с мо!ерном -ормом и и#ра#ом. )ежио је к томе !а на&е -ормулу ли'не, аутобио$ра-ске пое#ије. воје аутенти'не тренутке нала#ио је у ра#ним ви!овима поетскоA у сатири, еле$ији, лирској, испове!ној и описној песми.
HB Нови реа+и,а-
Два!есете и три!есете $о!ине ово$ века, иако !ру"твено0историјски припа!ају истој епо(и, књижевно 'ине !ва ра#!об/а, о! који( је свако пону!ило свој мо!ел литературеA прво антиреалисти'ки, аван$ар!ни, у бити ларпурлартисти'ки мо!ел, а
1G6
Јован Деретић, Историја српске књижевности
!ру$о * мо!ел 'ије су битне саставние реали#ам и !ру"твена ан$ажованост. Дру$и мо!ел поети'ки се и#$ра&ује у књижевним борбама 8+0и( $о!ина а пуну потвр!у !обија у књижевности наро!ноослобо!ила'ке борбе и соијалисти'ки( преображаја. ?е$ов је носила сре!и"њи покрет 8+0и( $о!ина, покрет соијалне литературе, а при(ватили су $а, стално или привремено, и пре!ставнии !ру$и( покрета, ме&у којима наро'ито леви експресионисти и на!реалисти. новим покретом мо$ла је наћи #аје!ни'ки је#ик и тра!иионалисти'ка литература #бо$ сво$ антимо!ернисти'ко$ става, који се испо/ио јо" у !ва!есетим $о!инама, и своје оријентаије према класи'ним, пре све$а реалисти'ким вре!ностима. рити'ки реали#ам 1F. столећа, раније оспораван, !ожив/ава нову а-ирмаију. њижевни по!стиаји и у#ори траже се тако&е и у левој књижевности 2+. столећа и, наро'ито, у совјетској књижевности. 5! поје!ина'ни( писаа највећи утиај имају =аксим 9орки и =ајаковски. 4еали#ам 8+0и( и G+0и( $о!ина није, према томе, био ни наставак ни обнова класи'но$ реали#ма, не$о не"то ново, !рук'ије. =ожемо $а на#вати новим реали#мом. )ај на#ив је по$о!ан, поре! остало$, и #ато "то поти'е и# само$ то$ ра#!об/а. Употреб/авали су $а, после 1F8@. соијално ан$ажовани писи !а њиме о#на'е своје основно про$рамско опре!е/ење, а #а ову прилику он се може про"ирити тако !а обу(вати и писе тра!иионалне оријентаије, утолико пре "то су се ова !ва ви!а реали#ма, соијално0ан$ажовани и тра!иионални, све ви"е приближавала !а би се крајем ово$ ра#!об/а скоро сасвим и#је!на'ила. Со$ија+на +итерат"ра и ор-ира(е %(и4евне +еви$е
ове тен!еније јав/ају се поткрај треће !ееније. ?и(ови су носиои про$ресивно оријентисани мла!и писи и# ра#ни( ју$ословенски( културни( сре!ина. %рви #нак њи(ова окуп/ања била је њи$а !ру$ова, припремана 1>2>. а и#и"ла 1F2F. ?ени уре!нии били су Јован %оповић и овак имић а сара!нии Uнајмла&и ју$ословенски соијални лири'ариU. тварни настанак ново$ покрета пове#ан је с ра!ом $рупе напре!ни( интелектуалаа и писаа о Бео$ра!у, која оснива и#!ава'ко пре!у#еће UолитU и покрете 'асопис Uова литератураU. ?е$ови оснива'и и уре!нии били суA %авле Би(али, 5то Би(а/и =ерин, 5токар ер"овани и 3еселин =асле"а. У свом ра#воју !о 1FG1. тај покрет прола#и кро# !ве $лавне -а#еA -а#у Uсоијалне литературеU, у ужем смислу, !о 1F8G, и -а#у Uново$ реали#маU, о! 1F8@. !о 1FG1. У првој -а#и, поре! Uове литературеU, и#ла#е и !ру$и 'асописи, о! који( су најважнијиA UултураU, UтожерU, UTитератураU, а у !ру$ој су $лавна $ласила Uа"а стварностU, UУметност и критикаU и !р. %окрет је о! по'етка !о краја имао оп"теју$ословенски карактер. Xилосо-ску основу поетике соијалне литературе 'ини !ијалекти'ки материјали#ам и марксисти'ки по$ле! на !ру"тво. %ола#ну та'ку 'ини опре!е/ење #а пролетерску револуију као историјску нужност, као је!ини на'ни ра#ре"ења противуре'ности савремено$ капитали#ма. )о опре!е/ење с(ваћено је као апсолут, као тотално ан$ажовање, које обу(вата све сна$е и сва сре!ства, ук/у'ујући и нау'но и уметни'ко стварање. %рава књижевност мора бити ан$ажована у борби ра!ни'ке класе и сви( напре!ни( сна$а #а револуионарни преображај !ру"тва. ве остало је споре!ноA стварала'ка ин!иви!уалност, таленат, инспираија. Битно је ан$ажовањеA Uа
1G7
Јован Деретић, Историја српске књижевности
нас није $лавна и најважнија ствар вели'ина песни'ко$ талента... не$о 'ему он служиU, написао је је!ан и!еоло$ покрета. )о$ уско$ утилитари#ма покрет се !елими'но ослоба&а у !ру$ој -а#и, -а#и ново$ реали#ма, ка!а је он прерастао у "ироки -ронт лево оријентисани( писаа, који је окуп/ао не само припа!нике соијалне литературе не$о и бив"е на!реалисте, #атим рлежу и ње$ову $рупу, и#вестан број умерени( мо!ерниста, неке писе тра!иионалне оријентаије ит!. 5сновне противуре'ности остале су ипак и !а/е непревла!ане. %исе с левие пове#ивала је опре!е/еност #а про$ресивне и/еве, #а револуију, непри(ватање буржоаско$ поретка, !ок су се ра#ила#или у с(ватању уметности и њене -ункије. )е ра#лике и#биле су пуном сна$ом у полемии и#ме&у рлежине $рупе или Uпе'атовааU :по 'асопису U%е'атU< и и!еоло$а соијалне литературе. Иако су при(ватали про$ресивни ан$ажман као пре!услов савремене уметности, Uпе'атовиU су бранили слобо!у стварања против уско с(ваћене тен!енио#ности. рлежа је истиао !а про$ресивно опре!е/ење у уметности само по себи не #на'и ни"та ако није у!ружено с талентом и стварала'ком ин!иви!уално"ћу аутора. =арко 4истић #ала$ао се #а синте#у литературе и пое#ије, ло$и'ко0раионално$ и ираионално0асоијативно$ мето!а, реали#ма и пси(оанали#е. )у -ормулу, иако је 4истић употребио #а њу примам/ив на#ив, !ијалекти'ки реали#ам, нису при(ватили писи на Uлевом -ронтуU. а њи( је она мо$ла бити само компромис с омр#нутим мо!ерни#мом, поку"ај !а се кро# про#ор врати оно "то је прет(о!но и#ба'ено преко врата. ормативна је у овом ра#!об/у постала -ормула ново$ реали#ма која је поку"ала !а и#мири #а(тев #а верном, реалисти'ком сликом света са савременом соијалном ан$ажовано"ћу. )а -ормула на"ла је најнепосре!нији и#ра# у књижевној критии и поети'кој мисли. %ри(ватили су је као и!еоло#и соијалне књижевности тако и мно$и крити'ари који су #апо'ели раније, у крилу !ру$и( покрета, !а би по'етком 8+0и( $о!ина направили #аокрет и постали поборнии реали#ма и ан$ажоване литературе. =е&у овим после!њима нала#е се и три на"а најважнија ме&уратна крити'араA =илан Бо$!ановић, 3елибор 9ли$орић и Vор&е Јовановић. =илан Бо$!ановић :1>F201F6G< прои#и"ао и# керлићева ака!емско$ кру$а. 5н је сту!ирао књижевност ко! керлића и у свом каснијем ра!у био умно$оме ње$ов у'еник и настав/а'. ао крити'ар а-ирмисао се 2+0и( $о!ина, ка!а је с пуно ра#умевања и осећања писао о најважнијим пре!ставниима послератне књижевности. )ри!есети( $о!ина ње$ов став се и# основе мења. 5! крити'ара који је о!упирао послератни мо!ерни#ам претворио се у ње$ово$ о"тро$ не$атора :лом послератно$ мо!ерни#ма, 1F8G<. У исто време поставио је #а(тев !а књижевност мора постати Uактивна у !ру"твено0историјском смислуU. У ра#!об/у после !ру$о$ светско$ рата, пола#ећи о! уверења !а је свака !обра литература реалисти'ка, Бо$!ановић при(вата у$лавном писе тра!иионалне оријентаије, !ок о!баује нове мо!ернисте. воје критике објав/ивао је у књи$ама по! #аје!ни'ким насловом тари и нови, "то пока#ује ње$ову !воструку усмереност, с је!не стране на крити'ку ревалори#аију тра!иије :обу(ватио је у$лавном писе 1F. и ран$ 2+. столећа, романти'аре и реалисте<, а с !ру$е * на праћење текуће књижевности. 9лавне вре!ности пости$ао је у овом !ру$ом, у
1G>
Јован Деретић, Историја српске књижевности
оенама нови( писаа, своји( савременика. ајбо/и је у основном жанру критике, у прика#у поје!ина'но$ !ела, тек и#а"ло$ и# "тампе. )у он на!ила#и све !ру$е на"е крити'аре. а!а(нут лепотом књижевно$ !ела, он се 'есто и сам претварао у песника. а ра#лику о! Бо$!ановића, који је типи'ан пример бла$онаклоно$ крити'ара, најбо/е$а ка! пи"е о писима које при(вата, 3елибор 9ли$орић :1>FF01F77< био је не$атор, полеми'ар, пам-летиста, снажнији и аутенти'нији у оспоравању не$о у при(ватању. %осле прво$ светско$ рата појавио се у књижевној арени као мла!и $невни 'овек, ру"ила сви( утвр&ени( вре!ности. 9лавна мета ње$ови( напа!а били су во!ећи крити'ари и и!еоло#и пре!ратне књижевности, Бо$!ан %оповић и Јован керлић, те најважнији њен песник Јован Ду'ић. )ри!есети( $о!ина, ка!а је напустио ин!иви!уалисти'ки и помало анар(ои!ни бунт своје мла!ости и приближио се ра!ни'ком покрету и маркси#му, полеми'ка о"триа ње$ове критике окреће се против послератни( мо!ерниста. У исто време у ње$овој критии, поре! оспоравања, јав/а се тежња #а а-ирмаијом #апостав/ени( вре!ности, ука#ује на =ато"а, Диса и Ујевића као аутенти'не пре!ставнике мо!ерно$ !у(а у српској и (рватској књижевности, обраћа пажњу на српски реали#ам као нај#на'ајнију тра!иију на"е литературе. %осле !ру$о$ светско$ рата, као про-есор нове српске књижевности на Бео$ра!ском универ#итету, објавио је ви"е књи$а књижевноисторијски( сту!ија, ме&у којима је најважнија рпски реалисти :1F@G<. Иако #на'ајне #а историју књижевности, те књи$е нису са'увале нимало о! свежине и убојитости пре!ратни( критика, полемика и о$ле!а, у којима су снажно о!јекнуле та!а"ње књижевне и !ру"твене !илеме и битке. %ример борбено$ крити'ара, револуионара, пружа Vор&е Јовановић :1F+F01FG8<, који је по$инуо у 5Б0у као комесар осмајско$ парти#анско$ о!ре!а. У по'етку је припа!ао кру$у бео$ра!ски( на!реалиста, а #атим се, сли'но Dра$ону, јавно о!рекао на!реали#ма и прик/у'ио се покрету соијалне литературе. ала$ао се #а нови реали#ам, у којем је ви!ео наставак класи'но$ реали#ма али и не"то мно$о ви"е о! то$а. ови реалиста не #а!ово/ава се та'ним и објективним описивањем 'ињениа, он мора пре!ви&ати ствари, откривати скривене клие ново$а, Uра#војне тен!еније стварностиU. ли'но Бо$!ановићу и 9ли$орићу, ра!ио је упоре!о на текућој критии и на проу'авању књижевне про"лости, с тим "то је, #а ра#лику о! њи(, !ао мно$о ви"е у овом !ру$ом. ?е$ови књижевно0историјски о$ле!и мож!а су најбо/е о! све$а "то је !ала на"а марксисти'ка критика и#ме&у !ва рата. У !невној критии он је, ме&утим, пока#ао !оста ускости, иск/у'ивости и нера#умевања стварни( вре!ности, и !ао је најви"е по$ре"ни( оена. ао већина марксисти'ки( крити'ара, Јовановић је бо/е ра#умевао класи'не писе про"лости не$о своје савременике. 5! остали( писаа соијалне литературе критиком се најви"е бавио Јован р"ић :1>F>01FG1<, уре!ник сарајевско$ U%ре$ле!аU. 5стали пре!ставнии то$ покрета књижевном критиком баве се упоре!о с !ру$им ви!овима књижевне !елатностиA песнии Јован %оповић и 4а!ован о$овић, ликовни крити'ар и есејиста 5то Би(а/и =ерин :1F+G<, публииста 3еселин =асле"а :1F+601FG8<, по#ори"ни крити'ар ли Xини :1F1101F>+< и !р. %ро$рам соијалне литературе најраније је и с најви"е !осле!ности остварен у књижевној критии. )о је у'ињено по ену сужавања стварала'ки( мо$ућности књижевностиA о!ба'ени су сви мо!ернисти и уоп"те аван$ар!ни писи, они који су
1GF
Јован Деретић, Историја српске књижевности
при(ваћени морали су напустити своја ранија уверења, и то не само полити'ка не$о и поети'ка, !ово&ени су у питање нај#на'ајнији пре!ставнии мо!ерно$ $ра&анско$ реали#ма, какав је Иво Dн!рић, 'ији је реали#ам V. Јовановић на#вао Uприви!нимU. У књижевном стварању ситуаија је била мно$о ви"е !и-у#на не$о у крити'ко0 теоријској мисли. %иси соијалне литературе најви"е су 'инили на реали#аији сво$ властито$ про$рама, али ре#ултати !о који( су !ола#или те"ко су се отимали пукој !екларативности. ајви"е су !али у соијалној револуионарној пое#ији, 'ију су обнову и#вр"или :Јован %оповић, 4а!ован о$овић, Zе!омир =ин!еровић, =ирко Бањевић, Јанко Vоновић и !р.<. У про#и се !о$а&а прела# с експресионисти'ко$ на соијал0реалисти'ки и#ра#, 'есто нау"трб вре!ности :теван 9ало$ажа 1>F801FGG, !елими'но Јован %оповић<, или спајање нови( соијалреалисти'ки( тежњи с тра!иионалним ре$ионали#мом, нпр. ко! рно$орско$ припове!а'а иколе Tопи'ића :1F+F01FGG<. ај#на'ајнију новину у про#ном стварању !онела је ра!ниа =илка Yиина :1F+201F>G< са своја !ва пролетерска романа, ајин пут :1F8G< и Девојка #а све :1FG+<, о! који( !ру$и( спа!а ме&у на"е бо/е ме&уратне романе. њижевне импликаије ново$ реали#ма потпуније су остварили писи који нису и#ворно припа!али покрету соијалне литературе. У томе се по правилу !о$а&ало то !а су се ра#!вајале !ве основне саставние то$ права, реали#ам и ан$ажованост, тако !а и#ворно реалисти'ке особине !ола#е најви"е !о и#ра#а ко! неки( писаа претежно тра!иионалне оријентаије :Dн!рић, Б. ;осић, Д. =аксимовић и !р.<, а ан$ажованост се поетски најуспелије испо/ила ко! бив"и( аван$ар!ни( писаа, посебно ко! на!реалиста, који су створили на"у мо!ерну ан$ажовану пое#ију. И је!ни и !ру$и и трећи !оживеће #на'ајне промене #а !ру$о$а светско$ рата. %ороб/еност #ем/е, окупаијске прилике и, наро'ито, наро!ноослобо!ила'ка борба !еловале су и као стварала'ки по!стиај и као инте$ративни 'инила. оијални писи створили су своја најбо/а !ела или у борби или непосре!но после рата. Исти !ожив/ај !ао је пе'ат и стварала"тву на!реалиста. И највећи број писаа тра!иионалне оријентаије при(вата нову оријентаију или у току револуије или непосре!но после ње. њижевна левиа, која током 8+0и( $о!ина и#раста у -ронт сви( напре!ни( писаа, постала је у првим послератним $о!инама је!инствени -ронт литературе. а ра#лику о! прет(о!но$, мо!ернисти'ко$ ра#!об/а, у којем најпуније је!инство имамо на по'етку а касније !ола#и !о растакања, у књижевности 8+0и( и G+0и( $о!ина !о књижевно$ је!инства !ола#и на крају ра#!об/а. 5но је остварено по! притиском спо/а"њи( околности. а! су оне престале !еловати !о"ло је !о ра#бијања је!инства и књижевност је у"ла у нов перио! борби. Тра&и$иона+на +итерат"ра
)ра!иионалну литературу и#ме&у !ва рата, у# старије писе који су у овом ра#!об/у настав/али или !овр"авали свој ра!, стварали су и мла!и "то су тек #апо'ињали. 5! старији( треба споменути на првом месту Б. у"ића, који је у !оба обнов/ено$ реали#ма, о! 1F2F. !о 1F87. написао неке о! своји( најбо/и( коме!ија, #атим Ј. Ду'ића, 3. %етровића, И. екулића, браћу Б. и %. %оповића и !р. =ла&и су припа!али ра#ним $енераијама. 4ат је и ко! њи(, као и ко! мо!ерниста, !еловао као
1@+
Јован Деретић, Историја српске књижевности
'инила успоравања, тако !а су се #аје!но на"ли писи ра#ни( нара"таја. ајстарији ме&у тра!иионалистима 3елимир Yивојиновић =ассука :1>>601F7G<, Uускок у ново књижевно !обаU, писао је песме, приповетке, !раме, бавио се књижевном и по#ори"ном критиком, прево!ио !оста с ен$леско$ и нема'ко$. ?е$ова лирика, интимисти'ка, осећајна, испове!на, тра!иионална по сти(у и и#ра#у, прим/ена је о! 'италаа и је!но$ !ела критике као противтежа мо!ернисти'кој пое#ији :3е!ре и тамне ноћи, 1F22 5!блеси на во!и, 1F2><. )ра!иију пре!ратне пое#ије наставила је и Јела пири!оновић авић :1>F101F7G<. о! ње се мека, топла лирска рта преплиће с тежњом к већим темама, сложенијим -ормама и и#ра#ом, у 'ему јој је нај'е"ће не!остајала сна$а !а истраје. 9о!ину !на мла&а Dниа авић04еба :1>F201F@8<, класи'ни -илоло$, писа о$ле!а с темама и# старо$р'ке и српске књижевности, у#$ре!но се бавила и пое#ијом. 5на је је!ан о! ретки( пре!ставника у'ене пое#ије у нас. а"а књижевност 2+. столећа !онела је, поре! остало$, и пуну а-ирмаију женско$ стварања. =е&у песникињама после прво$ светско$ рата у први план је и#била Десанка =аксимовић :1>F><, #аје!но с Иси!ором екулић нај#на'ајнија списате/иа "то ју је српска књижевност !ала. 4о&ена је у селу 4абровнии ко! 3а/ева, али јој је !етињство ве#ано #а историјску Бранковину, постојбину ена!овића. 9имна#ију је #авр"ила у 3а/еву, сту!ирала историју и књижевност у Бео$ра!у, ра!ила је као наставниа сре!ње "коле по мно$им местим а, а најви"е у Бео$ра!у, све !о сво$ о!ласка у пен#ију 1F@8. %рву песму објавила је у 'асопису U=исаоU 1F2+, и о! та!а !о !анас она непреки!но ствара, тако !а спа!а у на"е најпло!није песнике. 3ећ након прве своје #бирке %есме :1F2G< Д. =аксимовић с(ваћена је као на" наји#ра#итији пре!ставник т#в. Uженске лирикеU, !у(овно сро!не женској наро!ној пое#ији. еке њене особине "то су се испо/иле већ у првим песмама остаће основно обележје њене пое#ије !о после!њи( #биркиA је!ноставност, лакоћа, бистрина, ра#новрсност тема и прелива. У касније #бирке она ће уносити соијалне теме, ро!о/убива осећања, ра#ми"/ања о животу и 'овеку, али ће то увек ка#ивати на је!ноставан, приро!ан, некомпликована на'ин, као !а јој ре'и саме !ола#е на је#ик. 5снову њене пое#ије 'ини лирика расположења. 5на прожима сва тематска по!ру'ја, а најважније се осећа у интимној пое#ији. 3елик број песама има испове!ни карактер. %есникиња је окренута себи, свом интимном свету, њено је Ја у сре!и"ту лирске песме. У првој књи#и има иклус с карактеристи'ним насловом U)аква сам јаU који би се мо$ао ставити као мото 'итаво$ њено$ лирско$ опуса. и"та мање није особен наслов је!не песме и# то$ иклуса, Ја и ја, лирски !ијало$ песникиње са самом собом, ра#$овор и#ме&у !ве по!е/ене стране њене !у"е, је!не Uве'но суморнеU, #атворене у своју сету и усам/еност, и !ру$е која би !а побе$не о! себе, у !а/ине, Uи#а бре$оваU. ли'на по!е/еност и#ражена је у песми Tирска противуре'ностA песникиња је обу#ета стрепњом, она се боји !а и!е !о краја у било којем осећању. )а патријар(ална женска пла"/ивост својствена је наро'ито њеној /убавној лирии. трепња, Zежња, %ре!осећање, 5помена * то су неке о! њени( нај#на'ајнији( /убавни( песама, ре'ите већ и по својим насловима. У је!ној о! њени( најлеп"и( песама елени вите#, у истоименој #бири :1F8+<, ожив/авање приро!е у пролеће бу!и же/у #а /убав/у. елени вите# симбол је суна и пролећа и истовремено оли'ење му"караа.
1@1
Јован Деретић, Историја српске књижевности
Дожив/ај приро!е испуњава 'итаву пое#ију Д. =аксимовић. Било о 'ему !а пева, о /убави, #ави'ају, наији, о соијалним темама, она је увек у приро!и и с приро!ом. Бла$и, и!или'ни тонови, пасторални !ожив/ај света, пролећне ра!ости и свежине, апсолутна !оминаија #елене боје, свет пун скла!а, питомост и и 'истоте * то су неке о!лике њене пое#ије приро!е. Dли иако у њој преовла&ују светли тонови, пое#ија Д. =аксимовић #на и #а мра'на, ру"ила'ка !ејства приро!е. У песми =рак у(ваћен је тренутак појаве ве'ерње теме која постепено осваја све. =рак !обија обележје не$ативни( јунака бајки, претвара се у паука, баука, аж!ају. а бајку по!сећа и је!на о! њени( први( песама, %око"ена лива!а. оси!ба је !ожив/ена као убијање трава, а поко"ена лива!а као о$ромно бојно по/е. =отив убијања у приро!и сусрећемо у ви"е њени( песамаA свима је #аје!ни'ко саосећање с невиним жртвама наси/а. )е песме мотивски и својом бајковитом структуром прет(о!е њеној најпо#натијој ратној песми, рвава бајка у којој су невине жртве наси/а кра$ујева'ка !еа. У песмама колективно$ на!а(нућа !о!ирују се !убоки унутра"њи пориви песникиње с и#а#овима историје. оијална пое#ија Д. =аксимовић настала је као Uњена сопствена реакија на животU, соијалним темама она прила#и ви"е с морално0 пси(оло"ке не$о с класне стране. %евал а је о својим #ем/а има, о се/аима и ра!ниима, о се/а'ким бри$ама које не престају ни у 'асу смрти, о воловским колима на којима умиру поро!и/е на путу о! села !о $ра!а, о ср!а'ности и спонтаности оби'ни( /у!и, Uпутника треће класеU. У соијалним песмама има ви"е не$о у осталим наративним елементима и конкретни( #бивања. %есни'ки је је#ик у -ункији конкрети#аије соијалне појаве и сре!ине, те је бли#ак оби'ном, колоквијалном $овору. 4о!о/убиве песме Д. =аксимовић настале су најви"е у ве#и с ратом. У њима !оминира устани'ка тема, опевана су !ва на"а највећа устанкаA први устанак 1>+G. и наро!ни устанак 1FG1. 9лавни је јунак ро!о/убиви( песама рбија, #ем/а велики( тајни, у којој непријате/а 'екају увек непријатна и опасна и#нена&ења. Иако са!ржи неколико песама о! вре!ности, ро!о/убива пое#ија Д. =аксимовић у елини #аостаје #а !ру$им њеним тематским по!ру'јима. =е!итативне тежње, присутне и у раној пое#ији Д. =аксимовић, !о"ле су !о најпуније$ и#ра#а у њеним по#ним #биркама )ражим помиловање :1F6G<, емам ви"е времена :1F78< и !р. %рва је њен несумњиви песни'ки вр(уна и је!на о! велики( књи$а пое#ије на српском је#ику. У по!наслову књи$е стојиA UTирске !искусије са Ду"ановим #аконикомU. еке песме непосре!но се о!носе на поје!ине пара$ра-е Ду"аново$ #аконика, !ру$е варирају теме аконика, !ок је већина сасвим слобо!но !описана. У књи#и се смењују !ва песни'ка $ласаA $лас ара #аконо!ава и $лас песникиње која моли #а помиловање. %рви $лас оли'ава #акон, пропис, норму, !о$му, а !ру$и је $лас 'ове'ности, ра#умевања, бла$ости, !оброте, самилости. њи$а је у елини и#ра# исконске наро!не прав!е и !убоке верности животу који се отима сваком притиску, свакој !о$ми. И у -ормалном по$ле!у она је ори$инално !ело. %есме свако$ $ласа имају је!нообра#ну компо#иију. %оетске су ре'ение ра#вијене, про"ирене уметнутим !еловима, понека! 'итаву песму испуњава је!на ре'ениа па ипак, у њима нема ни'е$ #аплетено$, сложено$ песме о!ликује крајња је!ноставност њи(ов је#ик, упркос раско"ној мета-ори'ности, оби/у слика, !елује сасвим оби'но, као !а нису у питању сти(ови, не$о приро!ан $овор.
1@2
Јован Деретић, Историја српске књижевности
И неки !у$и припа!нии нара"таја Д. =аксимовић остали су у свом стварању привржени тра!иијиA 9ви!о )арта/а :1>FF01F>@<, ро!ом а$реп'анин, у"ао у српску пое#ију лириком интимни( тонова, касније је!ан о! најпло!нији( на"и( !е'ји( песника Божи!ар ова'евић :1F+2<, Uна! књи$ом на$нути ти(и лири'арU, пло!ан не само у пое#ији не$о и у приповеи и књижевно0историјској есејистии Бранко Vукић :1>FF01F@6<, суморан лирик, #атворен у свој мали свет, ме&у мртвим стварима 4а!ослав Дра$утиновић :1F+G01F88<, песник болне ре#и$наиј е, наслућивања смрти и 'ежњиви( ви#ија Uплаветне #ем/е о! #лата и сноваU. )ра!иионална про#а, у$лавном реалисти'ко$ карактера, ствара се у 'итавом ме&унаро!ном ра#!об/у, а у три!есетим $о!инама, након слома мо!ерни#ма, она !ожив/ава проват. У# 3е/ка %етровића, Ива Dн!рића и Иси!ору екулић, који су најважнији ме&уратни припове!а'и, било је и ви"е !ру$и(, и# ра#ни( $енераија. 3р"њак реалиста Dн&елко рстић :1>7101F@1<, и# =аке!оније, јавио се уо'и прво$ светско$ рата али је а-ирмаију !оживео тек 8+0и( $о!ина приповеткама и великим романом )рајан :1F82<, у којима је !ао реалисти'ку слику маке!онски( се/ака и пе'албара. ај#на'ајнији настав/а' српске реалисти'ке тра!иије и#ме&у !ва рата јесте Ду"ан 4а!ић :1>F201F8><, ро&ен у ру"еву, по про-есији лекар. ?е$ове приповетке, оби'но ане$!отски #асноване, кратке, 'есто на $рании -е/тона, привла'е пажњу пер све$а пуноћом живота и свежином и#ворно$ је#ика. инте#у сво$ ра!а !ао је у невеликом роману ело :1F87<, састав/еном и# ви"е новелисти'ки( елина $руписани( у 'етири !ела, који носе као наслове имена $о!и"њи( !оба. ли'но 4а!ићу ре$ионално је усмерен рно$орски припове!а' Ду"ан Vуровић :1F+1<. ав #аокуп/ен #ем/ом и /у!има сво$ #ави'аја, он је пока#ао најви"е свежине у првим књи$ама у #биркама припове!ака =е&у бр&анима :1F86< и `у!и на камену :1FG+< те у роману Дук/анска #ем/а :1F8F<. Друк'ијој тра!иији српске про#е припа!а теван Јаков/евић :1>F+01F62<, биоло$ по струи. ?е$ово $лавно !ело рпска трило$ија :1F87<, у ствари романсирана историја рбије у првом светском рату, !ата и# перспективе мало$ 'овека, у'есника у рату, !оживела је необи'ну популарност ко! 'италаа и све !о !анас није се престала пре"тампавати. )ој популарности нису сметале ни све оне слабости на које је критика о! по'етка ука#ивалаA !илетанти#ам, репортерска повр"ност, расплинутост, -акто$ра-и#ам, сувопарност, слабости које су јо" на$ла"еније у !ру$им ње$овим романима. У ре$ионалној реалисти'кој про#и нај#на'ајнији у!ео !ала је Босна. Uајсирома"нија на"а покрајина најбо/и је на" припове!а'U, приметила је Иси!ора екулић. И# $енераије Иве Dн!рића јавило се јо" неколико припове!а'а. арајлија Боривоје Јевтић :1>FG01F@F<, у'есник у покрету =ла!е Босне, писао је приповетке и !раме и# живота арајева и Босне о! 7+0и( $о!ина про"ло$ века !о !ру$о$а светско$ рата. о! ње$а има свежине, непосре!ности, живописно$ припове!ања, лирске обојености, ра#ноликости !о$а&аја, ликова и /у!ски( о!носа, али врло 'есто и оптерећености конструктиви#мом, пси(оло$и#мом, насилном симболи#аијом. кромнији( мо$ућности и сасвим ре$ионалан =арко =арковић :1>F601F61< истакао се као (рони'ар сво$ по!рињско$ #ави'аја :рива Дрина, 1F8@<. =услиман Eам#а Eумо :1>F@01F7+<, и# =остара, оставио је опсежно !ело, у песмама, приповеткама, романима
1@8
Јован Деретић, Историја српске књижевности
и !рамама, 'ију основу 'ини особени лири#ам, оријентално сен#уалан, пун животне ра!ости, распеваности 'ула. 5! ње$ови( про#ни( !ела и#!ваја се лирски роман 9ро#!анин кикот :1F27<, настао по! снажним !ојмовима живописне про#е нута Eамсуна, а у !о!иру са #ави'ајним -олклорним тлом. Јеврејин Исак амоковлија :1>>F01F@@<, по #анимању лекар, нај#на'ајнији је, у# Dн!рића, босански припове!а' и#ме&у !ва рата. %рика#ивао је босанске Јевреје е-ар!е, свет !о ње$а мало по#нат у на"ој књижевности, писао је о сиротињи, о њеном му'ном !овијању #а свако!невни (леб, али и о на!и у леп"и и бо/и живот "то се ника!а не $аси. о! ње$а се стално преплићу сан и јава, стварност и !ревне ле$ен!е, натурали#ам и лири#ам. ајлеп"а својства ње$ове про#е !о"ла су !о и#ра#а у ни#у икли'ки пове#ани( припове!ака о носа'у амуелу, ње$овој жени ару'и и сину 4а-аелу :оса' амуел, ару'ин !у$, оломуново слово, ако је 4а-аел постао 'овјек и !р.<. ије!на о! тра!иија српске про#е није остала бе# настав/а'а у ме&уратном ра#!об/у. Бео$ра!ски роман, који је уо'и рата #апо'ео =илутин Ускоковић, наставио је после рата Бранимир ;осић :1F+801F8G<. ао и ње$ов прет(о!ник, умро је у 81. $о!ини, о! туберкуло#е, у време ка! #а романсијере тек по'иње права #релост. И#а себе је ипак оставио немало !елоA три #бирке припове!ака, !ве књи$е есеја и три романа. ?е$ово нај#на'ајније !ело, велики роман %око"ено по/е :1F8G<, састоји се и# !ва !ела, уметни'ки ра#ли'ито конипирана. %рви !ео, UZитава је!на мла!остU, пре!став/а неку врсту обра#овно$ романа, у којем је, у по#а!ини ратни( #бивања и живота по! окупаијом, !ата !рама морално$, интелектуално$ и сексуално$ са#ревања $лавно$ јунака ена!а Бајкића. У !ру$ом !елу, са симболи'ким насловом UилеU, тежи"те се поми'е с ра#воја ли'ности на !ру"твене о!носе. %рика#ане су основне ћелије капиталисти'ко$ !ру"тваA ин!устријско пре!у#еће, банка, новинска кућа, скуп"тина, министарски кабинет. ао противтежа пословном свету, !ата је слика бео$ра!ске U#латне мла!ежиU, њени( #абава и и$ара. Уметни'ки, први !ео је #натно успелији о! !ру$о$, који је "ире #аснован, с ви"е реали#ма и крити'ности, али бе# непосре!ности, је!ноставности и лири#ма својствени( првом !елу романа. )ра!иионалној пое#ији и про#и о!$овара ака!емска критика. )он су јој !авали браћа %оповић, Бо$!ан и %авле. Утиај њи( !војие био је ра#ли'итA Бо$!анов се испо/ио ви"е на интелектуалном и стилисти'ком плану, а %авлов на плану нау'но0 крити'ке мето!оло$ије. %о#итивисти'ка историјска критика вла!а у науи о књижевности и#ме&у !ва рата и !у$о након после!ње$ рата. ?у не$ује 'асопис U%рило#и #а књижевност, је#ик, историју и -олклорU 1F2101FG1, #атим о! 1F@G. !о !анас<, 'ији је оснива' %авле %оповић, а присутна је и у !ру$им перио!и'ним и неперио!и'ним публикаијама и# историје књижевности. У'ении су сле!или %. %оповића у ње$ову био$ра-и#му, истории#му, по#итивисти'кој скрупуло#ности, али су пока#али мало смисла #а синте#е какве је он не$овао. Историјска критика !и-еренира се и по областима истраживањаA у проу'авању сре!њовековне књижевности настав/а'и %. %оповића јесуA %авле тевановић :1>>@01F@G<, Vор&е п. 4а!оји'ић :1F+@01F7+< и !р. у проу'авању !уброва'ко0!алматинске књижевностиA %етар олен!ић :1>>201F6F<, Дра$о/уб %авловић :1F+@01F66< и !р. у проу'авању наро!не књижевности нова имена суA 4а!ослав =е!ениа :1Fb>F7<, вето#ар =атић :1>>701F7@<, Dлој# ]маус :1F+101F7+<, 3и!о Tатковић :1F+101F6@<, романиста икола
1@G
Јован Деретић, Историја српске књижевности
Бана"евић :1>F@< у проу'авању књижевности 1>, 1F. и 2+. столећа и#!вајају сеA =ило" авковић :1>FF01FG8<, =ла!ен Tескова :1F+@<, Бо"ко оваковић :1F+@01F>6<, Vуро 9авела :1F+701F7><. авковић је је!ан о! први( књижевни( истори'ара који при(вата марксисти'ки мето!, аутор је опсежно$ !ела на -рануском о утиају -рануско$ реали#ма на српски и (рватски роман и "колско$ у\беника Ју$ословенска књижевност :C, 1F82 CC0CCC, 1F8><. ајви"е књижевно$ умећа и стила унео је у своје ра!ове и# историје књижевности =ла!ен Tескова, који је у мла!ости писао и песме. 5н припа!а кру$у есејиста и# 3ојво!ине. ?и( пове#ују мно$е #аје!ни'ке особине тако !а можемо $оворити о војво&анском е сеју као особеној појави на"е књижевности 2+. века. 5стали ње$ови пре!ставнии јесуA Иси!ора екулић, 3е/ко %етровић, Dниа авић04еба, =илан а"анин :1>F@01F>1<. а"анин је писао и приповетке и романе, наро'ито у мла!ости, бавио се историјом уметности, али је $лавни !опринос !ао књижевно0историјској есејистии. ?е$ово најбо/е !ело у!бине и /у!и :1F6><, !ванаест о$ле!а о српским писима 1F. и 2+. столећа, о!ликују о"трина #апажања, упе'ат/ивост и#ра#а, ли'ни тон и боја, али и и#весна склоност к с(емати#му и кон#ервативна тен!енио#ност. Dутор је !о са!а најпотпуније и нај'ит/ивије историје српске сре!њовековне књижевности. Иво Ан&рић
инте#у тра!иионално$ и мо!ерно$ остварио је у свом !елу Иво Dн!рић :1>F20 1F7@<, нај#на'ајнији на" писа 2+. столећа. 5н је по'ео уо'и прво$ светско$ рата у !у(овној клими U!ру$е мо!ернеU, про"ао кро# бурно ра#!об/е Uпослератно$ мо!ерни#маU !а би се најпотпуније потвр!ио у !оба обнов/ено$ реали#ма 8+0и( и G+0 и( $о!ина. ?е$ове приповетке и романи у овом ра#!об/у пре!став/ају исто "то пое#ија и романи =. Wрњанско$ у прет(о!ном * највеће стварала'ко !ости$нуће, којим се обележава ела епо(а. 4о&ен у )равнику у ситно#анатлијској католи'кој поро!ии и# арајева, Dн!рић је !етињство провео у 3и"е$ра!у, $!е је #авр"ио основну "колу. 9имна#ију је у'ио у арајеву, сту!ирао у а$ребу, Бе'у и ракову, а !окторат с темом и# босанске историје о!бранио је у 9рау :1F2G<. У'есник у покрету =ла!а Босна он је велики !ео рата провео у аустријским #атворима. 9о!ине 1F21. пре"ао је и# а$реба у Бео$ра!, #а који ће бити ве#ан сав ње$ов !а/и ра!. У ра#!об/у и#ме&у 1F21. и 1FG1. ра!ио је у !ипломатској служби, а ка! је и#био !ру$и светски рат, био је ју$ословенски амбаса!ор у Берлину. а нема'ке окупаије живео је у Бео$ра!у, пову'ено, о!бијајући !а у'ествује у јавном и књижевном животу. У првим $о!инама након ослобо&ења обав/ао је истакнуте -ункије, а #атим се поново повукао у миран живот. 9о!ине 1F61. !обио је обелову на$ра!у #а књижевност. њижевни ра! по'ео је песмама :1F11<. %рве књи$е које је објавио биле су #бирке песама у про#и e %онто :1F1>< и емири :1F2+<. 5бе су испове!но$ карактера, нека врста песникова ме!итативно$ !невника, састав/ено$ о! о!ломака и# ње$ови( свако!невни( ра#$овора с !у"ом у $о!инама тамновања и про$онства. ова -а#а у ње$овом стварању по'иње с објав/ивањем прве приповетке %ут Dлије Vер#еле#а :1F2+<. акон ње Dн!рић се ра#вијао претежно као припове!а', а о! Дру$о$ светско$ рата и као романописа. Успутно је ра!ио и у !ру$им жанровимаA писао песме, књижевне о$ле!е, есејисти'ке #аписе, ме!итативне -ра$менте. ао крити'ар и есејиста
1@@
Јован Деретић, Историја српске књижевности
најви"е се бавио 3уком и ?е$о"ем :о првоме је оставио !евет а о !ру$ом "ест о$ле!а< и реалисти'ким припове!а'има =атаву/ем и о'ићем. ајпо#натији му је есеј 4а#$овор са 9ојом :1F8@<, посвећен су!бини уметника и уметности у свету. %исао је и о оп"тим темамаA о је#ику и стилу, о уметности припове!ања, о прево&ењу, о библиотекама ит!. а ра#умевање ње$ови( књижевни( !ела најважнији је есеј 5 при'и и при'ању, у ствари ње$ов $овор приликом примања обелове на$ра!е. И# те успутне активности настала је је!на о! велики( Dн!рићеви( књи$а, пост(умно објав/ени накови поре! пута :1F76<. У њој су сабрани текстови најра#ли'итије$ карактераA слике и при#ори и# живота, #апажања о /у!има и њи(овим карактерима, о на"ем менталитету, крити'ке приме!бе о писима, књи$ама, појавама и# историје културе, мисли о себи, ане$!оте, ртие, путописне беле"ке, итати, максиме, пара!окси ит!. Испуњава и( мирна ме!итаија у коју се сле$ло о$ромно искуство. %риповетка 'ини сре!и"ње по!ру'је Dн!рићево$ књижевно$ опуса. 5! #асебни( #бирки које је објавио и#!вајају сеA три књи$е по! насловом %риповетке :1F2G, 1F81, 1F86<, #атим ове приповетк е :1FG><, Tиа :1F6+< и пост(умна ућа на осами :1F76<. Укупно је написао не"то ви"е о! стотину припове!ака. У највећем броју прика#ао је Босну турско$, аустријско$ и савремено$ !оба као #ем/у на $рании и#ме&у по!е/ени( светова, Истока и апа!а, ислама и (ри"ћанства, а и саму и#нутра по!е/ену мно$им $раниама. У њеним касабама и варо"има :Dн!рић нај'е"ће прика#ује )равник, 3и"е$ра! и арајево<, сме"теним оби'но у тесним котлинама, о$ра&еним о!асву! бр!има, живеле су је!на покрај !ру$е ра#не верско0културне скупине, муслимани, православни, католии, Јевреји, по!е/ене не само вером и на'ином живота не$о и вековним неповерењем, свака у се #атворен све, о!војен о! остали(, бе# же/е !а се ме"а с !ру$има, али, упркос свему, свако!невно приси/ен на то. Иако се није о$рани'ио само на Босну, већ је писао и о !ру$им темама и о !ру$им по!неб/има, о $ра&анском Бео$ра!у и#ме&у !ва рата, о окупаији и 5Б0у, о сун'аном =е!итерану, о те"ким искуствима !етињства, о оп"тим темама, !ожив/ај Босне и босанско историјско искуство 'ини основу 'итаво$ ње$ово$ !ела. У новелисти'ком обликовању /у!ски( су!бина ко! Dн!рића се !опуњавају реали#ам и пси(оло$ија, објективна и субјективна перспектива, (рони'арско бележење спо/а"њи( !о$а&аја с поетским !о'аравањем иреални( стања. ајви"е живости и ра#новрсности има у раним приповеткама, о! који( неке спа!ају у ње$ове вр(унске !омет :%ут Dлије Vер#еле#а, У муса-ир(ани, =уста-а =а\ар, ;оркан и ]вабиа, а ло$оровања, `убав у касаби<. )у су и наји#ра#итији ње$ови ликовиA Dлија Дер#еле#, прослав/ени јунак и несрећни /убавник, крволок =уста-а =а\ар, первер#ни !е$енерик =ула Јусу-, $рубијан #латна сра -ра0=арко рнета, $ра!ски и#мећар и романти'ни сањалиа ;оркан. омпо#иија рани( припове!ака јесте мо#аи'ка, с мно"твом кратки( епи#о!а и споре!ни( ликоваA у на'ину прика#ивања осећа се тежња ка живописности, јаким, 'есто и !расти'ним е-ектима, #атим лирско бојење атмос-ере, (умор у ра#ним нијансама, о! бла$а осме(а !о ироније и $ротеске. ратке, бритке ре'ение, које преовла&ују, и убр#ани ритам и#ла$ања 'есто су #нак потиснуте у#бу&ености, а !инамика испретурани( #бивања открива блискост експресиони#му.
1@6
Јован Деретић, Историја српске књижевности
У каснијим приповеткама !ола#и !о ре!укије је!ни( и поја'авања !ру$и( елемената. У њима се осећа и#весно стилско сти"авање, смањује се у!ео (умора и "ароликост при#ора, и#ра# постаје #бијенији, лапи!арнији, про!уб/ује се пси(оло"ка анали#а, у сликању 'овека и стварности јо" се ви"е испо/авају UрниU аспекти. У на'ину прика#ивања !ола#и !о полари#аије и#ме&у епско0(рони'арски( и пси(оло"ки( поступака. У ни#у припове!ака претеже реалисти'ко и#но"ење спо/а"њи( #бивања с на$ласком на је!ном !о$а&ају, "то по!сећа на ане$!оти#ам на"е реалисти'ке про#е :У #ин!ану, 3елетови, ва!ба и !р.<. асупрот тим тра!иионално0 реалисти'ким приповеткама стоје пси(оло"ке приповетке, у којима се спо/а"њи !о$а&аји сво!е на најмању меру а преовла&ују унутра"ња прожив/авања. %си(оло"ка приповетка !оминира у сре!њем и по#ном ра#!об/у Dн!рићева стварања :=ила и %рела, њи$а и све приповетке о !еи, Yе&, мрт у инановој текији, лостав/ање и мно$е !ру$е<. %осебну скупину 'ине приповетке0(ронике, у којима су ин!иви!уалне су!бине !ате на по#а!ини поро!и'не, локалне или наионалне историје. )им путем су настале неке о! најбо/и( Dн!рићеви( припове!акаA кратке приповетке =ост на Yепи, Zу!о у 5лову и 5лујаи, #атим !уже =ара =илосниа, Dникина времена, %ри'а о кмету иману, еко, %ри'а о ве#ировом слону и !р., о! који( се неке "ирином #а(вата и опсе$ом приближују ње$овим романима. 4а#витак ли'ности у приповеткама Иве Dн!рића пре!став/а пут о! на$ли( и снажни( суо'авања 'овека с не$ативним у стварности, са U#лом у светуU, !о преобликовања тренутно$ објективно$ стања, које је у основи !ожив/аја не$ативно$, у трајну пси(оло"ку са!ржину. 5бјективни и субјективни ток #бивања по!је!нако исти'у мра'ну страну 'овекове су!бине, немоћ 'овека !а савла!а му'не !ожив/аје и не$ативна искуства !а и( се ослобо!и и !а живи спонтано и срећно. амо у ретким тренуима 'овек се успева у#!ићи на! собом и својом ситуаијом и !оживети унутарњи мир и је!инство са светом. 9отово у свим приповеткама постоји је!но освет/ено место, које о"тро контрастира основној, тамној перспективи. )а та'ка јав/а се увек на унутра"њем, пси(оло"ком плану припове!ања, она је и#ра# 'овекове тежње к висинама, ње$ове способности #а необи'на искуства, !у(овне у#лете и унутарња о#арења. У неким приповеткама, можемо и( на#вати поетским, контемплаија је пове#ана с екстати'ним расположењима, јунаи !ожив/авају или им се !е"авају натприро!не ствари, у којима су најважније светлосне ви#ије, прожимање 'овека косми'ком (армонијом :Јелена, жена које нема, Yена на камену, Tетовање на ју$у и мно$е !ру$е<. ао и !ру$и на"и велики писи, о! Доментијана и )ео!осија, преко ?е$о"а и Tа#е остића, !о Wрњанско$ и Де!ина, Dн!рић је песник светлости, и у ње$овом !елу !ожив/ај светлости најви"и је и#ра# !у(овно$ искуства, вр(уна у којем 'овек као !а се ослоба&а #акона #ема/ски( и сам постаје светлосно биће. И#ра#ит припове!а' по свом таленту, Dн!рић је !о романа !о"ао !воструко #аобила#ним путем, спајањем новела и преко историје. Историја је конститутивни 'инила посре!ством које$ се на новелисти'кој основи и#$ра&ују сре!ње и велике про#не -орме. )а тен!енија, присутна у приповеткама у 'ијој смо основи открили елементе (ронике, !обила је најпотпунији и#ра# у великим романима0(роникама а Дрини ћуприја и )равни'ка (роника :оба 1FG@< и у не!овр"еном 5мер0па"и Tатасу :1F76<. У њима нема #аплета, нема романескне -абуле, катка! нема ни $лавно$ јунака,
1@7
Јован Деретић, Историја српске књижевности
пола#на та'ка нису поје!ина'не /у!ске су!бине, не$о колективна су!бина, локална историја. 4оман а Дрини ћуприја, Dн!рићево најпо#натије !ело, са!ржи (ронику 3и"е$ра!а у распону о! скоро 'етири века. У сре!и"ту сви( #бивања јесте велелепни камени мост, !ело велико$ ве#ира =е(ме!0па"е околовића. 5н је најлеп"а и најистакнутија та'ка у простору романа, сре!и"те !ру"твено$ и !у(овно$ живота $ра!а, ентар ње$ове има$инативне активности. 5ко ње$а су исплетене локалне при'е и ле$ен!е, он се појав/ује као по#орниа или као неви!/иви у'есник у свим #на'ајним !о$а&ајима у животу поје!ина и $ра!а. ао творевина /у!ски( руку мост је симбол о!олевања неумитној ру"ила'кој сили времена, је!ина сталност у промењивости и прола#ности живота. а Дрини ћуприја спа!а у најскла!није $ра&ена !ела на"е књижевности. 4авнотежа и#ме&у !елова и елине !ове!ена је !о савр"енства. )о се о$ле!а како у равни #бивања, у на'ину како је пове#ана оп"та и локална историја, при'а о мосту и (роника касабе, колективна су!бина жите/а $ра!а и мно"тво ин!иви!уални( повести, тако и у равни #на'ења, и#ме&у историјске, пси(оло"ке и мета-и#и'ке !имен#ије !ела. кла! и лепота линија моста, равнотежа и 'врстима пове#аности ње$ови( !елова, пренесени су у вербално ткиво (ронике и у новом ме!ијуму стали су живети новом уметни'ком сна$ом. 3и"е роман у класи'ном смислу о! прет(о!но$, $ра&ен на основу писани( и#вора, а не усмено$ пре!ања, )равни'ка (роника обу(вата време о! по'етка 1>+7. !о 1>1G, т#в. Uкон#улска временаU, ка!а су у ве#ирском )равнику боравили #апа!ни кон#ули, -рануски и аустријски. тиајем прилика $лавни $ра! Босне постао је та!а попри"те сукоба и противуре'ности "то су у#буркале не само Босну не$о и 'итаву вропу то$а ратно$ !оба. )равни'ка тескоба и притиси "то су стално !ола#или и#вана, с велики( по#орниа светске и наионалне историје, и# Wари$ра!а :ре-орме елима CCC<, вропе :аполеонови ратови<, рбије :први устанак<, по$о!овали су распламсавању ру"ила'ки( страсти. а ра#лику о! романа а Дрини ћуприја, $!е, упркос #лим временима, има !оста ве!рине и ра!осно$ пулсирања живота, )равни'ка (роника је роман суморне, влажне атмос-ере, мра'ни( на$она и масовни( (истерија. Истовремено, то је роман о сусретима светова и ивили#аија, о поку"ајима !ијало$а ме&у њима, о неспора#умима који и!у о! нера#умевања !о #аслеп/ујуће мржње и #ло'ина, али који управо #ато поново намећу мисао о неоп(о!ности !ру$и(, срећнији( сусрета, о потреби $ра&ења мостова који пове#ују и приближују /у!е. ви !ру$и романи, и#у#ев %роклете авлије, остали су у сени прет(о!ни( !вају. е#авр"ени 5мер0%а"а Tатас састоји се о! ви"е самостални( новела, о! који( се неке мо$у мерити с најбо/им Dн!рићевим приповеткама. 5!ликује $а тежња !а проникне с ону страну историјско$ #бивања, !а све ли'ности, бе# об#ира на то јесу ли историјске или неисторијске, прикаже у свој њи(овој /у!ској на$ости. 9оспо&иа :1FG@< је роман0сту!ија карактера. ао у каквој класи'ној коме!ији, карактер и пона"ање ли'ности пре!о!ре&ени су је!ном !оминантном стра"ћу, твр!и'ењем. %онав/ање исти( реакија и поступака као и не!остатак (умора, имају #а после!иу и#весну монотонију и сувоћу нараије, тако !а је овај роман, и поре! неоспорне !убине, !оста ло"е про"ао у критии. Иако ра#ли'ита о! велики( романа0(роника, %роклета авлија #аснива се ан истом искуству и носи исту поруку као и они. У основи !ела је са#нање о U!убокој по!е/еностиU и њеном кобном утиају на /у!ске су!бине.
1@>
Јован Деретић, Историја српске књижевности
%осре!ством неколико наратора испре!ају се нити при'а о /у!има и# ра#ни( сре!ина и епо(а и као има$инарни мостови пребаују се лако и је!ноставно преко провалија "то !еле времена, просторе, !ржаве, рели$ије. ао парабола о по!е/ености света и и!енти'ности 'овека, %роклета авлија је и#ра# нај!уб/е (уманисти'ке поруке И. Dн!рића, ње$ов !у(овни тестамент. НО2> је&ин)тво реа+и,-а и ан/а4овано)ти
а(тев соијални( писаа !а књижевност мора бити непосре!но уплетена у борбу #а ослобо&ење 'овека и #а револуионарни преображај !ру"тва !обио је најнепосре!нију примену у !оба оружане револуије и прве -а#е соијалисти'ке и#$ра!њеA UУ "уми се !анас прибире слобо!а !а пре!у#ме свој побе!оносни по(о! по елој #ем/и. У "уму је прибе$ла и култура.U )о је истакнуто у про$рамском уво!нику прво$а парти#анско$ листа U%осавски парти#анU, покренуто$ 2>. ав$уста 1FG1. њижевност 5Б0а наставак је пре!ратне соијалне литературе али је истовремено и не"то ви"е о! то$а. 5слобо!ила'ки рат био је "ироки покрет који је #аталасао наро! и покренуо ње$ове стварала'ке сна$е. )о је ра#!об/е обнове наро!не пое#ије и ново$ провата усмено$ стварања. 5живеле су тра!иионалне усмене врсте, лирске и епске песме, пословие, ане$!оте, а створене су и нове -орме. )ипи'на парти#анска песма по правилу је кратка, сажета, је#$ровита, њена је основна -орма римовани !исти(, бли#ак тра!иионалном бећару, али бе# ње$ове (уморности и пикантности, увек о#би/ан, све'ан, 'есто с тра$и'ним акентима. Xолклорни елементи, тра!иионални симболи и усмени облии ула#е у уметни'ку пое#ију, спајајући се с њеним наионалним, соијалним и револуинарним тежњама. У# те !ве $лавне тра!иије, соијалну литературу и наро!но стварала"тво, !еловале су и !ру$е, наро'ито касније ка!а је устанак прерастао у "ироки покрет, који је окуп/ао све напре!не сна$е !ру"тва. ај#на'ајнији књижевни !о$а&ај у току 5Б0а био је !ола#ак у парти#ане !војие истакнути( (рватски( песника, се!ам!есето$о!и"ње$ 3ла!имира а#ора и три!есето$о!и"ње$ Ивана 9орана ова'ића. И је!ан и !ру$и ук/у'или су се у парти#анско књижевно стварање, унев"и у њ најбо/е тра!иије мо!ерне (рватске књижевности. У књижевности 5Б0а на"ла се и поне"то ублажена аван$ар!на компонента, коју откривамо у песмама 5. Дави'а насталим у рату и у првим послератним $о!инама, #атим у #ароб/ени'ким песмама =. Де!ина, у ратним и поратним песмам а Д. =атића и D. 3у'а. ве то пока#ује !а књижевност 5Б0а пре!став/а веома "ирок комплекс појава, како по и#ворима тако и по уметни'ким ре#ултатима. 5на се креће о! прастари( -орми усмене пое#ије !о књижевне аван$ар!е, те о! -ункионалне књижевности, по!ре&ене императиву историјско$ тренутка и о$рани'ене њиме, !о најви"е$ арти#ма. 9лавну, у!арну сна$у књижевности 5Б0а 'ине припа!нии покрета соијалне литературе. ајважнији ме&у њима је Јован %оповић :1F+@01F@2<, ро&ен у икин!и, у'есник у 5Б0у о! по'етка оружано$ устанка у рбији. У раној -а#и сво$ песни'ко$ ра!а бико је по! утиајем експресиони#ма, сре!ином 2+0и( $о!ина припа!ао је $рупи бео$ра!ски( неороманти'ара који су били и#!анак лево$ експресиони#ма. 4аски! с мла!ала'ком солипсисти'ком лириком по'иње ко! ње$а њи$ом !ру$ова :1F2><, 'ији је
1@F
Јован Деретић, Историја српске књижевности
био је!ан о! уре!ника и #бо$ које је и#ве!ен пре! су!. %есник се окреће савременом животу, своју пое#ију став/а у службу ра!ни'ке класе и њени( револуионарни( и/ева. Искреност уверења остаје ипак у ње$овим сти(овима повр"на, !екларативна, порука је!носмерна. У песмама насталим у току 5Б0а нала#имо исте врлине и мане као у ранијим соијалним песмамаA страсно опре!е/ење #а и!еју, али и не!ово/ну савла!аност и#ра#а, вербали#ам, патетику. %о темпераменту, %оповић није био борбен !у(, не$о бла$ и нежан лирик, с не'им о! мекоће и осећајности својствени( пое#ији =. Wрњанско$. ајви"е свежине и !ожив/ености има у песмама инспирисаним #ави'ајним мотивима, у којима се осећа о!јек $ласова и# !етињства, а боје и #вуи ро!не равние и#а#ивају ностал$и'не 'ежње. на'ајнији је ње$ов припове!а'ки ра!. Две пре!ратне #бирке Ј. %оповића, 4е!а мора !а бу!е :1F82< и Tиа у прола#у :1FG1<, откривају припове!а'а о! талента. У њима је прика#ао палана'ки свет 3ојво!ине, слике су осен'ене ње$овим властитим сећањима и# !етињства и мла!ости. И# #ави'ајности поти'е мека лирска нота, која 'ини $лавно обележје ти( припове!ака, њи(ов основни квалитет. ај#на'ајнија му је трећа књи$а припове!ака, Истините ле$ен!е :1FGG<. аслов открива њен смисаоA она са!ржи при'е о истинитим !о$а&ајима и истинитим ли'ностима, о по!ви#има у 5Б0у који су се о!иста о!и$рали али који толико прела#е $рание уоби'ајено$ !а ви"е ли'е на ле$ен!е не$о на истините историје. 5сновни поступак је (рони'арско0мемоарски, аутор #ау#има по#иију непристрасно$ све!ока, летописа #аокуп/ено$ тиме !а спасе о! #аборава примере (рабрости оби'ни( /у!и , бораа револуије. )ај објективни, епски тон о!ваја ове ратне (ронике о! субјективно, поетски обојене про#е ранији( књи$а. %оповићев !ру$ и# сту!ентски( !ана, припа!ник $рупе неороманти'ара и је!ан о! сара!ника њи$е !ру$ова Ду"ан Јерковић :1F+801FG8<, рбин и# Eрватске, пре"ао је у свом невеликом песни'ком опусу сли'ан пут, о! лево$ експресиони#ма !о соијалне лирике. Yивот је #авр"ио као жртва -а"исти'ко$ терора у конентраионом ло$ору Бота у орве"кој. =ла&и о! њи( Zе!омир =ин!еровић :1F1201F66<, Бео$ра&анин, у'есник 5Б0а о! први( !ана устанка, полити'ки руково!ила парти#ански( бри$а!а и !иви#ије, а-ирмисао с е у ра#!об/у соијалне литературе као ан$ажовани лирик, објавив"и неколико #бирки песама и књи$у поетске про#е Уска улиа :1FG+<. У рату су настала ње$ова про#на !ела, !невник а )итом :1FG@< и UповестU 5блаи #а )аром :1FG7<, те велик број песама касније скуп/ени( у књи$у 9орке $о!ине :1F@><. =ин!еровић је мо!ерниста ме&у соијалним писима. %оетски активи#ам спаја се у ње$овој лирии с ра!о#налом осећајно"ћу, тренуи интимно$ испове!ања с -ормалним експериментима и је#и'ким необи'ностима. ?е$ова соијална и ратна лирика има не'е$ $оворни'ко$ у себи, све'ана, (имни'ка !икија прожима се с вели'ином теме и тренутка. =ин!еровић је аутор на"и( најпо#натији( револуионарни( песама Wрвен је исток и #апа! и Ју$ославија. =о!ернисти'ке и експерименталне склоности ово$ писа !о"ле су јо" ви"е !о и#ра#а у ње$овој про#и. 5на је -ра$ментарна, лирска, у ратним књи$ама и !окументарна. У по#ним !елима, у #биркама песама %отонула \унка :1F@F< и 5$рлиа #а аилу :1F66<, те у роману %осле!њи коктел :1F61<, =ин!еровић нас уво!и
16+
Јован Деретић, Историја српске књижевности
у е$#оти'ни свет Ин!ије, у којој је је!но време живео као !ипломатски службеник. оијалне теме уступају место ве'ним питањима /убави, смрти, времена. клоност према -ормалном и стилском експерименту пре"ла је у њима у (ермети'ност и некомуникативност. ли'ан пут про"ао је )анасије =ла!еновић :1F18<, тако&е у'есник 5Б0а о! 1FG1. 5! патети'не естра!не пое#ије на!а(нуте соијалним и!еалима и ратним !ожив/ајима, прек лирике интимни( тонова и 'улно !ожив/ени( пеј#ажа, он је !о"ао !о пое#ије испуњене мелан(оли'ним ра#ми"/ањима и апокалипти'ним ви#ијама. У напре!ном сту!ентском покрету и у ратној !рами песни'ки су и#расли 4а!ивој опаре :1F1F01FG8< и =илора! %анић0уреп :1F120F16><. %осле!њи је #на'ајан и својим ра!овима и# српске културне и књижевне историје. У бео$ра!ском кру$у соијални( писаа -ормирали су се рно$орски песнии 4а!ован о$овић :1F+701F>6<, =ирко Бањевић :1F+@01F6><, Јанко Vоновић :1F+F< и Ду"ан остић :1F17<. о$овић је писао песме, приповетке, критике, про$рамске и полеми'ке 'ланке, бавио се историјом књижевности, прево!ио мно$о, наро'ито с руско$ је#ика. ајважнији му је песни'ки ра!. о$овић спа!а у поро!иу песника револуионара какви су се у овом столећу јавили у мно$им #ем/ама на свим континентима а ро!она'елник им је =ајаковски. У своје опре!е/ење он је унео $ор/ивост верника, у свој активи#ам пркосну несалом/ивост $ор"така. ?е$ове песме, борбене, слобо!арске, полеми'не, материјално 'есто уроњене у !рамати'ну актуелност тренутка, неретко су па!але на ра#ину свако!невно$ и!еоло"ко$ практии#ма, али су и та!а претиале и#весне њи(ове и#ворне вре!ностиA свежина стила, 'ист и #ву'ан је#ик, мајсторство сти(а. )а својства јо" су се снажније испо/ила у оним песмама које нису непосре!но о!ре&ене про$рамом, $!е је певао о приро!и, #ави'ају, ожив/авао успомене и# мла!ости или се пре!авао еле$и'ним мислима о про(ујалом времену и својој су!бини. =ирко Бањевић је спојио револуионарне симболе с умесном тра!иијом #ави'аја и !ао пое#ију у којој има и#ворности и свежине али 'есто и не'е$ исуви"е локално$, наро'ито у лексии. ајпо#натије му је !ело (еројска поема утјеска :1FG6<. Vоновић је јо" ви"е окренут #ави'ају. ?е$ово опре!е/ење #а соијалну пое#ију није накна!но, није и#ра# при(ваћене и!еоло$ије, већ је у мно$оме било о!ре&ено ње$овим примарним !ожив/ајима, и# !етињства у #ави'ају. ајбо/е песме написао је на по'етку сво$ ра!а. 5! сви( песника који су поникли у крилу соијалне литературе, Ду"ан остић је остао најви"е веран пое#ији. а ње$ово песни'ко !ело ре'ено је !а пре!став/а лирски летопис на"е$ !оба, Uје!но о! најупе'ат/ивији( све!о'анстава о метамор-о#ама на"е$ !ру"тва о! времена уо'и !ру$о$ светско$ рата !о !анасU :Д. Јеремић<. %о свом темпераменту он је ти(и, мелан(оли'ни лирик, отворен према стварности, увек спреман !а реа$ује на најмањи трептај времена, али на свој о себујан лирски на'ин, бе# пароле и естра!е, у скали расположења "то и!у о! оптими#ма ратни( песама !о бала!и'ни( тонова каснији( #бирки. Док се већина песника бораа, са#рев"и у току рата, иска#ала касније, кен!ер уленовић :1F1+01F7>< своја најбо/а !ела написао је у 5Б0у. %ореклом раји"ник, и# осирома"ене бе$овске поро!ие, он је јо" као сту!ент у"ао у #а$реба'ки кру$ соијални( писаа. У ње$овој пое#ији $оспо!аре !ва супротна облика, сонет и поема,
161
Јован Деретић, Историја српске књижевности
први сте$нут, минијатуран, пло! контролисане песни'ке намере, !ру$и слобо!ан, отворен, жанровски (ибри!ан, романти'арски и#воран. онете је писао на по'етку и на крају своје песни'ке каријере, !ок и# ратни( $о!ина поти'у три ње$ове поемеA тојанка мајка нежопо/ка :1FG2<, %исма Јова танивука :1FG2< и ]ева :написана 1FG8<. 5не су потекле с наро!ни( усмени( врела. ајбо/а, најславнија о! њи( тојанка мајка нежопо/ка је#и'ки је обликована по мо!елу наро!не тужбалие. Dли она је ви"е по#ив на освету, слав/ење слобо!е и живота, не$о ја!иковка мајке "то је и#$убила три сина у непријате/ској о-ан#иви. 3и#ија побе!е и#вире и# исконске вере 'овека у обновите/ску сна$у приро!е, у неуни"тивост живота. 4аско"но оби/е живе материје, пло!ност њива, сна$а му"ки( ми"ића и бујност женски( $ру!и, све се то и#лило и у је#ик поеме, свеж, неисрпан, као и#вор који непреки!но исти'е, а ника!а не $уби во!у. Ду( устани'ке масе и#ра#ио је и уленовићев #ем/ак, мно$оструки Бранко ;опић :1F1@01F>G<, припове!а', романописа, песник, !е'ији писа. 4о&ен у селу Eа"анима, по! 9рме'ом, он је, после #авр"ене у'ите/ске "коле, !о"ао у Бео$ра!, и већ као сту!ент Xило#о-ско$ -акултета #а све$а неколико $о!ина стекао $лас !аровита писа, објавив"и три књи$е припове!ака, %о! 9рме'ом :1F8><, Бојовнии и бе$уни :1F8F< и %ланини :1FG+<, те је!ну књи$у при'а #а !еу. У арству лептирова и ме!ве!а :1FG+<, ;опић је епски таленат, припове!а' с лирском и (умористи'ком жиом. У тематии је и#ра#ит ре$ионалиста. Босанска рајина * или, јо" ближе, 9рме' и %о!$рме'је * оми/ени је простор ње$ове про#е, о#арен успоменама и# !етињства, о! које$ се он у!ава/а само ка! прати своје #ем/аке, на њи(овим потуањима или сеобама. лика живота !ата у првим #биркама твр!а је, опора, али не сурова. ;опић пи"е о !ру"твеној стварности села, о нево/ама "то тару наро!, али ње$ово ка#ивање, 'ак и ка! се суо'ава с крајњом бе!ом, не $уби меке, нежне, лирске тонове. У на'ину припове!ања он је ближи старим реалистима не$о својим савремениима. )ра!иионали#ам, наро!ни !у(, реали#ам и ан$ажованост јесу основни елементи ;опићеве поетике. %рем!а је живео у епоси велики( књижевни( промена и 'ести( осилаија и#ме&у тра!иионално$ и мо!ерно$, ;опић се у бити мало мењао. 5стао је !о краја привржен свом ан$ажованом наро!ском реали#му. ао такав он је, ви"е о! писаа поникли( у крилу соијалне литературе, био пре!о!ре&ен !а и#ра#и наро!ску, се/а'ку, епску страну на"е револуије. У'есник у 5Б0у о! по'етка устанка, ;опић је најактивнији парти#ански писа, сара!ник у ратној "тампи, аутор ви"е књи$а, о! који( су најважније %ри'е парти#анке :1FGG< и #бирка песама 5$њено ра&ање !омовине :1FGG<. У први( неколико $о!ина након рата ње$ова је пло!ност бе# према. И# мно"тва књи$а можемо и#!војити само неколико најважнији(A #бирке припове!ака 4оса на бајонетима :1FG6<, =рвиа брани коман!анта и !ру$е при'е :1FG6<, урова "кола :1FG><, #бирке (умористи'ки( припове!ака вети ма$ара и !ру$е при'е :1FG7< и `у!и с репом :1FGF<, #бирку песама 4атниково про/еће :1FG7<, #бирке !е'ији( песама Бојна лира пионира :1FG@<, Dрмија о!брана твоја :1FG>< и мно$е !ру$е књи$е #а !еу и о!расле. ;опићева пое#ија, ро!о/убива, борбена, слобо!арска, поникла је у о$њу ослобо!ила'ко$ рата, који је њена иск/у'ива тема. %есник (оће !а ослу"не Uнаро!а сво$а $ласU, !а бу!е наро!ни пева', он је је!ноставан, популаран, понека! толико бли#ак наро!ној пое#ији !а су мно$е ње$ове песме при(ваћене о! бораа и наро!а и певане као наро!не парти#анске песме. 3ре!ност ње$ови( песама претежно је евокативна, оне су песни'ки спомен
162
Јован Деретић, Историја српске књижевности
славни( !ана борби и стра!ања. асније се ;опић у пое#ији ра#вијао скоро иск/у'иво као !е'ји песник. Де'је песме U%есме пиониркеU, 'ине највећи !ео ње$ова песни'ко$ опуса. ;опићеве ратне приповетке оби'но су кратке, ане$!отске, #асноване 'есто на стварним !о$а&ајима. асније је тежио !а створи сложеније приповетке, с ра#$ранатом -абулом и већим бројем ли'ности, али је и у њима са'увао непосре!ност, !ожив/еност и аутенти'ност све!о'ења први( ратни( при'а. лика /у!е ра#ни( кате$орија, открива спонтани, не(оти'ни (ерои#ам мало$ 'овека, претварање мирни( се/ака у ле$ен!арне јунаке. У ње$овој слии рата реали#ам прела#и у ле$ен!у, а лирско се спаја с коми'ним. ;опићев најпопуларнији ратни лик јесте иколетина Бурсаћ, коми'ни јунак који се јав/а у мно$им ње$овим !елима а најпотпуније је !ат у иклусу припове!ака Дожив/аји иколетине Бурсаћа :1F@@<. ао припове!а' ;опић је !ости$ао вр(уна у својој после!њој #бири, Ба"та с/е#ове боје :1F7+<, $!е се на аутобио$ра-ској основи испре!ају при'е о /у!има и !о$а&ајима пи"'ева #ави'аја у !у$ом временском распону о! прво$ светско$ рата !о на"и( !ана. Tирски на!а(нути реали#ам, слика света у којој се преплиће наивност !е'је$ ви&ења с му!ро"ћу стараа, суровост живота ублажена ма"том и ле$ен!ом, приро!ност и ве!ри (умор * те особине ело$ ;опићево$ припове!а'ко$ ра!а !ости$ле су ов!е пуну стилску 'истоту и класи'ну је!ноставност. војим романима с темом и# 5Б0а ;опић ула#и у кру$ романсијера који су по'етком @+0и( $о!ина утеме/или на" савремени роман. %рви и најопсежнији о! њи( %ролом :1F@2<, са!ржи пространу и живописну панораму #бивања у Босанској рајини у првој $о!ини ослобо!ила'ко$ рата, епопеју наро!но$ устанка, с ви"е паралелни( линија у ра#воју ра!ње, у којима се јав/а око се!ам!есетак ли'ности, и с при#орима масовни( сена и колективни( покрета. Устани'ка (роника рајине !обила је наставак у роману 9луви барут :1F@7<, $!е се, у# ви"е нови( особа, јав/ају и мно$и ликови и# прво$ романа. Уметни'ки то је ипак битно !рук'ије !ело, краће, сажетије, !рамски усре!сре&еније. !оста ве!рине и (умора прика#ани су !е'ији јунаи и њи(ово Uславно војевањеU у %ионирској трило$ији. %осле!њи ;опићев роман, Делије на Би(аћу :1F7@<, #аокружује ње$ову ратну про#у. )о је весела историја је!но$ о! велики( парти#ански( по(о!а, нека врста коми'но$ епоса у којем припове!ање 'есто прела#и и# про#е у сти(. У неким !елима ;опић је !ао су!бину ратника у послератном ра#!об/у. У роману е ту$уј брон#ана стражо :1F@>< прика#ана је колони#аија краји"ки( се/ака у војво&анску равниу, њи(ово сналажење и несналажење у новој сре!ини, !рук'ијој о! њи(ове и $ео$ра-ски и културно. лика мирно!опски( прилика у роману 5сма о-ан#ива :1F6G< мно$о је сложенија. Бори су у рату морали и#!ржати се!ам непријате/ски( о-ан#ива а после рата !о"ла је најтежа, осма о-ан#иваA насртај $ра!а и у$о!но$ живота на нека!а"ње се/аке и ратнике. а пона"ање бив"и( бораа ;опић је #нао по$ле!ати и оком сатири'ара. Јо" 1F@+. написао је Јерети'ку при'у о и#!вајању Uо!$оворни(U !ру$ова о! остало$ света, која је и#а#вала о"тра реа$овања #вани'не критике. Број ње$ови( сатири'ни( припове!ака није велик, али неке о! њи( * као "то
168
Јован Деретић, Историја српске књижевности
су И#бор !ру$а ократа, Xараон, 5!умирање сра, 5!умирање но$у и !р. * спа!ају у највеће !омете ово$ жанра у на"ој послератној књижевности. Јо" ви"е не$о приповетка, у рату ће се ра#вити мемоарска литература. ?ен су примарни облик !невни'ки #аписи. Дневник је најраније по'ео во!ити Дра$о/уб Ду!ић :1>>701FG1<, просвећени се/ак, први пре!се!ник аро!ноослобо!ила'ко$ о!бора рбије. ?е$ов Дневник 1FG1 о!ликује Uелементарни реали#ам наро!но$ $ле!ања и ка#ивањаU :И. Dн!рић<. ве 'етири $о!ине рата обу(ватио је у свом тротомном Дневнику 3ла!имир Де!ијер :1F1G<. У обликовању обимне 'ињени'ке $ра&е испо/ио је велику публиисти'ку спретност, живост припове!ања и упе'ат/ивост прика#ивања !о$а&аја и ли'ности * особине које ће се јо" ви"е ра#вити у ње$овим послератним књи$ама, посебно у био$ра-ији Јосип Бро# )ито и великој моно$ра-ији о сарајевском атентату, арајево 1F1G, које су пости$ле велику популарност и и#ван на"е #ем/е. 5! !невни'ки( #аписа по"ао је и 4о!о/уб Zолаковић :1F++01F>8<, нај#на'ајнији мемоарист 5Б0а, у своји( пет књи$а аписа и# ослобо!ила'ко$ рата. ?има је прет(о!ила ућа оплакана :1FG1<, у којој је Zолаковић прика#ао своје тамновање, а после рата написао је опсежно !ело а#ивање о је!ном поко/ењу, у којем је обу(ваћен пре!ратни комунисти'ки покрет. Zолаковићево припове!ање о!ликује се епским, (рони'арским тоном. У њему се снажно осећа онај првобитни #анос "то је покретао /у!е у револуији. =емоаристи 5Б0а који су своја све!о'ења обликовали касније, у 6+0им и 7+0им $о!инама, унели су у слику револуије нове моментеA крити'ко преиспитивање, !у( сумње, тамне стране !о$а&аја и ли'ности. =е&у њима се и#!ваја 9ојко иколи" :1F11<, ре-ерент санитета у 3р(овном "табу. У своје мемоаре оријен, стабло, паветина обу(ватио је не само ратне $о!ине не$о и !етињство, "коловање и !ожив/аје у "панском $ра&анском рату. ?е$ово је све!о'ење темпераментно, субјективно, 'есто иск/у'иво али снажно и аутенти'но.
HBB По)+ератна %(и4евно)т
4ат је #авр"ен, револуија побе!ила. Zитава књижевност била је #аокуп/ена !о$а&ајима које је прожив/авала #ем/а. 5ни су постали не само њен пре!мет не$о и основно мерило њене вре!ности. )и( $о!ина 'есто је понав/ано ми"/ење !а књижевност U#аостаје #а на"ом савременом стварно"ћуU, па писи нису испунили свој !у$ према револуионарној борби и према соијалисти'кој и#$ра!њи. авремена стварност постала је императив књижевности. И# тематски( и и!еоло"ки( о$рани'ења прои#ила#ила су и !ру$а "то су се тиала приступа, те(нике, стила, -орме. тварност је #а(тевала истинит, веран, реалисти'ан о!ра#, који ипак није смео бити неутралан, објективан, не$о борбено ан$ажован. %ре!ратни ставови соијалне литературе !ово!е се !о крајњи( консеквени. Истовремено $овори се о потреби обнове Uтра!иије на"е борбене и реалисти'ке књижевностиU про"ло$а века, а о!бојност се пока#ује према пре!ратним аван$ар!ним, мо!ернисти'ким истраживањима. ретање које је постепено !овело !о промене није се #а'ело у самој књижевности, не$о у оној области у којој је мо!елирано и постојеће стање, у политии.
16G
Јован Деретић, Историја српске књижевности
ла$аним попу"тањем и!еоло"ки( и полити'ки( сте$а, наро'ито после сукоба с омин-ормом 1FG>, !о"ло је !о крав/ења ле!а и у уметни'кој с-ери. њижевна сло$а !о које је !о"ло по! упливом спо/а"њи( 'инилаа није !у$о трајала. Zим су и!еоло"ке сметње ослабиле, 'им се о"триа полити'ке борбе померила на !ру$о по!ру'је, књижевни рат по'ео је свом жестином. У књижевности се обра#ују !ве непромен/иве странкеA је!на се #алаже #а тра!иионални мо!ел књижевности, а !ру$а, у по'етку оба#риво, #атим све отвореније, тежи к обнови пре!ратне књижевне аван$ар!е. ?и(ови припа!нии популарно су на#ивани UреалистимаU и Uмо!ернистимаU. 9лавна попри"та битака била су књижевна $ласила. %олемике су се во!иле најпре и#ме&у Uњижевни( новинаU :и#ла#е о! 1FG>. !о !анас< као #аступника реалисти'ки( и U=ла!остU :1FG@01F@2< као носиоа мо!ернисти'ки( тен!енија, #атим и#ме&у Uњижевни( новинаU и Uве!о'анставаU :1F@2< и, на крају, нај!уже, и#ме&у UавременикаU и UДелаU :оба о! 1F@@. !о !анас<, !ок су обнов/ени UTетопис =атие српскеU и нај!у$отрајнији послератни 'асопис UњижевностU :о! 1FG6. !о !анас< #ау#ели у$лавном неутралан став. У тим борбама и не#ависно о! њи( постепено се мења 'итава књиж евност, и то не само она која је на својим пола# и"тима била Uмо!ернисти'каU не$о и она која је по својем опре!е/ењу била Uреалисти'каU. И#$ра&ује се нов мо!ел књижевности, супротан оном и# прет(о!но$ ра#!об/а. ?е$ова су основна обележјаA естети#ам, -ормали#ам и аван$ар!и#ам, у#ори су му у ме&уратном експресиони#му и на!реали#му, те у страним мо!ерним писима. вета Tукић је у новом праву ви!ео супротност али и пан!ан соијалисти'ком реали#му и на#вао $а соијалисти'ким естети#мом а"а варијанта естети#ма, настала и#ме&у 1F@+. и 1F@@, остаје вла!ајући стил све !о сре!ине 6+0и( $о!ина, ка!а и#бијају на ви!ело нове, супротне тен!еније, које се поткрај то$ !есетлећа уобли'авају као !ру$и стил. 5н обележава савремену епо(у. И је!но и !ру$о ра#!об/е о!ликује !инамику књижевно$ ра#витка и #на'ајни стварала'ки ре#ултати. апре!ак се осетио наро'ито у про#и и пое#ији, #на'ајни ре#ултати пости$нути су тако&е у књижевној критии, !ок је !рама тек у на"е !ане !оживела и#вестан полет. Про,а
ајобимнији ра#витак имала је про#а, посебно роман. %рве $о!ине после ослобо&ења биле су тра!иионално обележене приповетком и мемоарском про#ом, !ок су поку"аји романа, ако се и#у#му три велика Dн!рићева остварења, !оста ретки. 4оман је и !а/е пока#ивао #наке тра!иионално$ #аостајања. =е&утим, по'етком @+0и( $о!ина по'иње експан#ија романа која траје све !о !анас. До та!а је приповетка несумњиво била $лавна наративна врста, а он!а је то место #ау#ео роман и #а!ржао $а и у наре!ним !еенијама. 3еснии препоро!а српско$ романа јесу =и(аило Tалић с романом ва!ба :1F@+< и Добриа ;осић с романом Далеко је суне :1F@1<. %рекретни'ка $о!ина била је 1F@2, ка!а су се појавила !ва велика романа, %есма 5скара Дави'а и %ролом Бранка ;опића. Иако се ме&усобно ра#ликују по поступку и и#ра#у, та 'етири романа имају #аје!ни'ко тематско ис(о!и"те. У њима су прика#ани ра#ли'ити ви!ови на"е ослобо!ила'ке борбе и револуије. 4оман с темом и# 5Б0а #ау#има сре!и"ње место у романсијерској про!укији @+0и( $о!ина, а 'етири споменута писа ње$ови су $лавни пре!ставнии.
16@
Јован Деретић, Историја српске књижевности
Док су Дави'о и ;опић у роману потвр!или оно "то су раније пости$ли у пое#ији о!носно у приповеи, Tалић и ;осић остварили су се првенствено као романсијери. =и(аило Tалић :1F1G<, као и већина рно$орски( писаа, ње$ови( савременика, ра#вио се и стварао у бео$ра!ском књижевном кру$у, али и он је, у јо" већој мери не$о они, тематски ве#ан #а стварност Wрне 9оре и као писа поникао је с њено$а !у(овно$ тла. %рве ра!ове, песме и приповетке, по'ео је објав/ивати 1F8@, али је #апажен тек после рата. До са!а је "тампао неколико књи$а припове!ака и !есет романа. %риповетке су му, и поре! несумњиви( вре!ности, остале у сени романа. У првом роману, ва!ба, прика#ан је је!ан !ета/ ратне !раме на северу Wрне 9ореA живот у кола"инском #атвору, бе$ $рупе о!важни( на слобо!у. 3ре!ности !ела су тра!иионалнеA епска је!ноставност, и#ворно припове!ање, упе'ат/ивост ликова и ситуаија, !рамска напетост ра!ње. акон ва!бе усле!ио је иклус о! пет ратни( романа. 4а!ња се и у њима #бива претежно и#а ватрени( линија, у по#а!ини, иле$алности, у #атворима и ло$орима. Уметни'ки је поступак, ме&утим, битно ра#ли'ит. Док је ва!ба класи'но реалисти'ко !ело, остали су мо!ерно конипирани пси(оло"ки романи !ати те(ником унутра"ње$ моноло$а а неки, у# то, исприпове!ани у првом лиу. ова оријентаија !обила је најпотпунију потвр!у у најбо/ем Tалићеву роману Tелејска $ора :1F@7 !ру$а, кона'на вер#ија 1F62<. %ола#ећи о! је!но$ наоко неважно$ !ета/а, слу'ајно$ о!вајања $лавно$ јунака о! парти#анске $рупе с којом се скривао на окупираној територији, тај роман је и#растао у мо!ерну поему о 'овеку, проткану !рамати'ним окр"ајима, лириком слика и осећања, интроспективним анали#ама и мисаоном у#немирено"ћу /у!ском су!бином. Дру$и велики Tалићев роман Eајка :1F6+< непосре!ан је наставак прет(о!но$а. У њему је прика#ана крвава 'етни'ка и италијанска (ајка на !есетковане остатке парти#ана. )ом !о$а&ају !ато је универ#ално #на'ење. )у се све #аверило против 'овекаA и приро!а, и институије /у!ско$ !ру"тва, и неви!/иве силе у 'овеку, и оне и#ван ње$а. У поступку се стапају епско и лирско, пси(оло"ко и соиоло"ко, реалисти'ко о мо!ерно. )им синтети'ким тежњама Eајка се отвара према новом иклусу састав/еном о! 'етири романа ме&у којима је најбо/и први 4атна срећа :1F78<. У њима је !ата епски "ироко #аснована романсирана историја мо!ерне Wрне 9оре, о! времена кра/а иколе !о наро!не револуије. Добриа ;осић :1F21< ра#вијао се на сли'ан на'ин као и Tалић. ?е$ов први роман Далеко је уне :1F@1< !онео је нов, неконвенионалан, проблемски приступ тематии 5Б0а. У њему је !ата су!бина је!но$ парти#анско$ о!ре!а у рбији, који је остао и#а $лавнине војске !а во!и $ерилски рат. 5кружен са сви( страна непријате/ем, о!ре! се на"ао пре! су!боносном !илемомA !а ли наставити борбу или се рас-ормирати како би се и#бе$ло уни"тење. )о је у#бу!/ив акиони роман, остварен тра!иионалним реалисти'ким поступком, је!ноставан и 'ит/ив, тако !а је врло бр#о постао оми/ен у нај"ирим слојевима 'италаа. У !ру$ом роману, орени :1F@G<, ;осић се враћа у про"лост рбије, у сумрак обреновићевске епо(е. 5косниу ра!ње 'ини поро!и'на (роника, историја раслојавања бо$ате сеоске поро!ие, сукоб о'ева и синова, њено $р'евито настојање !а !обије насле!ника у ситуаији ка!а биоло"ке сна$е са(ну. У по#а!ини су !ати соијални и полити'ки потреси то$ !оба. овина орена је, пре све$а, у поступку и стилу. )о је поетски пси(оло"ки роман,
166
Јован Деретић, Историја српске књижевности
умно$остру'ене субјективне перспективе, у којем се !рамати'ни су!ари ме&у ли'ностима освет/авају и# ви"е у$лова, са станови"та сви( актера ра!ње. оренима је ;осић #апо'ео иклус романа који сви #аје!но треба !а пруже романсирану историју мо!ерне рбије. У Деобама :1F61<, опсежном тротомном роману, поново смо на ис(о!и"ту пи"'еви( тра$ања #а смислом минули( епо(а. )о је роман о контрареволуији, српски )и(и Дон, посвећен историјској, соиоло"кој и пси(оло"кој анали#и 'етни"тва. %иса је !убоко потресен стра(отама о којима $овори, оту!а је ње$ово ка#ивање у#немирено, испреки!ано, са сталним !рамати'ним на$ласима, а ње$ов стил на#ван је патети'ним реали#мом. ;осићева сна$а је у откривању су!бински( колективни( !рама. тварани јунак романа јесте маса, покрет, !ок су поје!ини о!ре&ени пре све$а као припа !нии масе и покрета. амисао о роману као историји #ем/е и наро!а најпотпуније је остварен у 3ремену смрти :C0CC, 1F72 CCC, 1F7@ CB, 1F7F<, сложеној књижевној компо#иији састав/еној о! неколико самостални( романсијерски( елина, у којој је прика#ана најтежа и најсу!боноснија $о!ина у историји рбије, (и/а!у!еветстопетнаеста. %осле!њи ;осићев роман, 9ре"ник :1F>G<, наставак је прет(о!ни( и ује!но отварање ново$ кру$а 'ија је тема крити'ка анали#а комунисти'ко$ покрета и#ме&у !ва рата. %о'етком @+0и( $о!ина у први ре! на"и( про#аиста и#бија 3ла!ан Десниа :1F+@01F67<, српски писа и# Eрватске. астав/а'ке тра!иије !алматинске про#е, мо!ерни сле!беник =атаву/а, он се карактером сво$ !ела и својим !еловањем уклапа и у српску и у (рватску књижевност. ао писа ра#вијао се спороA први ра! објавио је 1F88, а прву књи$у, роман имско /етовање, објавио је 1F@+. %исао је романе и приповетке, есеје и# на"е културне историје или с оп"тим темама, прево!ио је с италијанско$. У по'етку ко! ње$а преовла&ује !ескриптивни поступак, ре$ионали#ам, ане$!оти#ам, сликање појавни( ви!ова стварности. асније се ње$ов реали#ам све ви"е мо!ерни#ује, соиоло"ка компонента употпуњује се пси(оло"ком и ме!итативном. 4еални $ео$ра-ски простор препо#нат/ив је, али су неки моменти у њему прена$ла"ени тако !а !обијају симболи'ко #на'ење. У роману имско /етовање $рупа $ра&ана, побе$ав"и и# ра#орено$ а!ра у сусе!но село ми/ева, као !а ула#и у сасвим нов свет, $ео$ра-ски бли#ак, али сасвим непо#нат и #астра"ујући. )ај роман, мо#аи'ки компонован, стати'ни( !ета/а и окамењени( пре!ела, је#и'ки о стварен #релим, интелектуали#ованим и#ра#ом, нема ни'е$а #аје!ни'ко$ с !ру$им романима с по'етка @+0и( $о!ина. У њему нема ни трунка и!еоло$ије, ни револуионарне патетике, ни о$ор'ености на окупатора, не$о само сурова, $ротескна слика живота. У неким !елима, наро'ито каснијим, ре$ионална обележја сасвим се $убе, а уместо соијални( првенство !обијају е$#истенијалне теме. У поступку се, у# реали#ам и пси(оло$ију, јав/ају и нови елементи, поети#ам и есеји#ам. Xабула се ре!уира, !о$а&аји $убе #на'ај, припове!ање се #амењује интелектуалном анали#ом. )им поступком, у# ви"е припове!ака, и#$ра&ено је и ње$ово нај#на'ајније !ело, есејисти'ко0поетски и -илосо-ски роман %ро/еће Ивана 9алеба :1F@7<, повест о су!бини уметника, му#и'ара, саткана о! ње$ови( сећања и самоанали#а, ра#ми"/ања и слика, снажно синтети'ко !ело, је!ан о! најбо/и( ју$ословенски( послератни( романа. У# Десниу треба споменути јо" неке српске писе и# Eрватске, песника 3ла!имира %оповића :1F1+<, аутора је!не о! најбо/и( поема и# 5Б0а 5'и песника #а
167
Јован Деретић, Историја српске књижевности
!еу 9ли$ора 3ите#а :1F1101F66< про#аика 3ојина Јелића :1F21<, који је у својим романима и приповеткама !ао слику сеоско$ живота у !алматинској а$ори (рони'ара револуије =илана ожинића :1F21< песника и новелисту =илана Tентића :1F2+< песника, припове!а'а и романсијера Дра$ана Божића :1F81<, књижевно$ крити'ара танка ораћа :1F2F< а о! мла&и( песника Јор!ан Јелић :1FG2< и !равко рстановић :1F@+<. ви су они и#ме&у !ве књижевности. а већину се може рећи исто "то и #а ДесниуA !а су постали (рватски не престајући !а бу!у српски писи. Исте $о!ине ка! и 3ла!ан Десниа објавио је прву књи$у =е"а елимовић :1F1+0 1F>2<, припове!а' и# исто'не Босне. ?е$ово са#ревање било је споро, јо" спорије не$о Десни'ино. %рву књи$у, #бирку припове!ака %рва 'ета :1F@+<, објавио је у G+0ој, а !ру$у, роман )амниа :1F61< у @10ој $о!ини живота. 5бе је критика примила с неповерењем. ису мно$о бо/е про"ле ни сле!еће ње$ове књи$е, #бирка припове!ака )у&а #ем/а :1F62< и кратки поетски роман ма$ла и мјесе'ина :1F6@<, иако су то била већ сасвим #рела остварења. ?и(ова вре!ност уо'ена је тек ка!а се појавио велики роман Дерви" и смрт :1F66<, који је критика о!ма( о!у"ев/ено по#!равила као и#у#етно !ело. 4а!ња романа #бива се у 1>. веку, у арајеву јунак је D(ме! уру!ин, !ерви" свако по$лав/е по'иње неким итатом и# урана као мотом. =е&утим, тај историјски и ивили#аијски слој пре!став/а само је!ну, и то мање важну, страну ово$ !ела. %о $ле!ању на 'овека и ра#умевању ње$ова о!носа према !ру"твеним институијама оно је и#ра#ито мо!ерно и посве савремено. 4оман снажне мисаоне конентраије, писан у испове!ном тону, моноло"ки, с и#ванре!ним на!а(нућем, Дерви" и смрт пове#ује !рвену му!рост с мо!ерним мисаоним немирима. 5н по'иње о! рели$ио#ни( истина као облика !о$матско$ ми"/ења !а би !о"ао !о 'овекове ве'не упитаности пре! светом, !о спо#наје патње и стра(а као неи#бежни( пратилаа 'овеково$ жив/ења. ве те квалитете елимовић је поновио и у сле!ећем роману, )вр&ава :1F7+<, која нас враћа у јо" !уб/у про"лост, у 17. век. )вр&ава је ту и стварност и симбол, а као симбол она је Uсваки 'овјек, свака #аје!ниа, свака и!еоло$ијаU #атворена у саму себе. И#ла#ак и# твр&аве истовремено је ула#ак у аутенти'ни живот, по'етак ин!иви!уално$ ра#витка, отварање мо$ућности сусрета с !ру$има и упо#навања истински( /у!ски( вре!ности. ао и прет(о!ни роман, )вр&ава је испуњена вером у /убав, која је с(ваћена као мост "то спаја /у!е бе# об#ира на ра#ли'итост уверења, ивили#аија и и!еоло$ија. %осле!њи елимовићеви романи, 5стрво :1F7G< и пост(умно објав/ени ру$ :1F>8<, оба с темом и# савремено$ живота, нису !ости$ли сна$у и упе'ат/ивост прет(о!ни( !вају. =е"а елимовић је први књижевни великан који је потекао и# босанско(ере$ова'ке муслиманске сре!ине. њиме је муслиманска компонента, присутна ви!/иво о! после!њи( !еенија про"ло$ столећа, !оживела пуну а-ирмаију у српско0(рватском и ју$ословенском књижевном мо#аику. У приповеи је нај#на'ајнији новатор Dнтоније Исаковић :1F28<. ?е$ова прва књи$а 3елика !еа :1F@8<, иклус о! !есет припове!ака о животу је!но$ парти#анско$ о!ре!а, !онела је исто "то и та!а"њи романи 5Б0аA неконвенионалан приступ ратној теми, #аокрет о! спо/а"ње$ к унутра"њем, о! реалисти'ко$ к пси(оло"ком, мо!еран и#ра#. И наре!не !ве књи$е припове!ака, %апрат и ватра :1F62< и %ра#ни бре$ови :1F6F<, остале су у истим тематским, жанровским и стилским оквирима.
16>
Јован Деретић, Историја српске књижевности
овину !оноси 'етврта и !о са!а најопсежнија Исаковићева књи$а, )рен :C, 1F76 CC, 1F>2<, иклус о! !есет ка#ивања бив"е$ бора о својим ратним и поратним !ожив/ајима, о! који( !есето ка#ивање, о $о!ини 1FG>, и 9олом отоку, има обим романа. Исаковић је ипак и#ра#ит припове!а', о 'ему посре!но све!о'и и ова књи$а. 3ећина је ње$ови( припове!ака монотематскаA и#носи се оби'но је!ан !о$а&ај с о$рани'еним бројем ли'ности и# је!не особене перспективе. )ежња к ре!укији испо/ава се на свим плановима приповетке, о! пре!метне основе !о и#ра#а. 5сновна обележја Исаковићева стила јесуA су#!ржаност, све!еност и#ражајни( сре!става на најнужније, сажетост. 4е'ение су оби'но кратке, о!се'не, 'есто епи$рамати'не, у !ијало#има се реплике смењују убр#ано, понека! бе# и!енти-икаије $оворилаа описи су је#$ровити, при'ање у иски!аном ритму, с !убинским немирима, али на повр"ини сти"ано, бе# емоионални( и#лива, наи#$ле! равно!у"но. %ока!"то тај стил прела#и у својеврсни манири#ам. Исаковићу је супротан необу#!ани и темпераментни =ио!ра$ Булатовић :1F8+<, писа необи'не има$инативне сна$е, склон мра'ним, !емонским ви#ијама. %ојава прве ње$ове књи$е, #бирке припове!ака Vаволи !ола#е :1F@@<, претворила се у праву књижевну сабла#ан. Uа!а( трулежи, болести, нискости, пр/ав"тине ула#и на сва врата ове књи$еUнаписано је о њој. )у је !ата слика бео$ра!ско$ по!#ем/а, свет пијаниа, пропалиа, блу!ниа. Је!ино је у приповеи Wрн, најбо/ој у књи#и, тема #ави'ајна и ратнаA у(ваћен је је!ан окупаијски тренутак у некој варо"ии у рно$орском ан\аку. )ај простор биће попри"те #бивања и у ње$овим сле!ећим књи$амаA у иклусу припове!ака 3ук и #воно :1F@><, у роману Wрвени петао лети према небу :1F@F<, ње$овом најпопуларнијем и најви"е прево&еном !елу, у ратним романима Eерој на ма$ару :1F67< и 4ат је био бо/и :1F6F<. У 'етвртом роману `у!и са 'етири прста :1F7@< Булатовић нас поново уво!и у свет по!#ем/а, само "то то ви"е нису бео$ра!ске ка-ане не$о еми$рантска стеи"та у #апа!ној вропи, места $!е се снују #ло и несрећа на"им /у!има. 5 -еномену #ла у ње$овим савременим, апокалипти'ким ви!овима $овори и после!њи Булатовићев роман 9улло $улло :1F>8<. Бе# об#ира на просторно0временске оквире ра!ње, било би по$ре"но у !елима ово$ писа тражити реално препо#нат/иве описе и #бивања. ?е$ова слика света померана је према мра'ном и морби!ном, а ликови су му $ротескни и тра$и'ни истовремено. )о је -асинантни реали#ам сро!ан -антасти'ном реали#му савремени( јужноамери'ки( писаа, али у њему нала#имо и мно$е !ру$е елементеA тра$ове утиаја старо#аветни( списа, ново#аветне поруке о $ре(у, искуп/ењу и свеоп"тој /убави, пла'евну сентименталност словенски( писаа. Булатовићев окрутни свет препун је су#а и кајања. 5 свему томе Булатовић при'а снажно, темпераментно, с блиставом ре'ито"ћу, у јарким сликама, али бе# смисла #а самоконтролу. Zитава на"а про#а @+0и( $о!ина креће се и#ме&у !ва пола, тра!иионално$ и мо!ерно$, реалисти'ко$ и аван$ар!но$. апетост ме&у њима била је у по'етку о"тро и#ражена, а #атим је по'ела постепено попу"тати ! аби се на крају скоро сасвим и#$убила. 5сновна ра#војна тен!енија и"ла је о! прво$ ка !ру$ом полу, о! тра!иионално реалисти'ко$ к мо!ерном про#ном и#ра#у. 9лавни пе'ат том праву !али су бив"и на!реалисти, у првом ре!у 5скар Дави'о, наро'ито својим првим романима %есма, #атим Dлексан!ар 3у'о и Ду"ан =атић. ?има су се при!ружили,
16F
Јован Деретић, Историја српске књижевности
сваки на свој на'ин, Добриа ;осић и =и(аило Tалић, и је!ан и !ру$и после своји( први( романа написани( у реалисти'ком маниру. =о!ерни експериментални роман постао је сре!и"њи про#ни мо!ел у књижевности @+0и( $о!ина, према којем су се управ/али и стари и нови писи, и Uмо!ернистиU и UреалистиU, и романописи и припове!а'и. У експериментисању с мо!ерном романескном -ормом нај!а/е је оти"ао 4а!омир онстантиновић :1F2><, "то се испо/ило већ у првом ње$овом роману Дај нам !анас :1F@G<, с темом и# 5Б0а. 5купаијске прилике у Бео$ра!у у првој ратној $о!ини 'ине по#а!ину ра!ње, самоубиство је!но$ бео$ра!ско$ ема, који је о!био послу"ност окупатору, је!ини је !о$а&ај у роману али и он се #био пре по'етка ра!ње. У ствари, 'итав роман остварен је бујиом и!еја, -илосо-ски( ра#ми"/ања и расправа, у којима се су!арају ра#ли'ита мисаона струјања, те у поетском !о'аравању атмос-ере. 5! каснији( остантиновићеви( романа и#!ваја се И#ла#ак :1F6+<, у којем је !ато мо!ерно, есејисти'ко0романескно тума'ење при'е о Ју!ином и#!ајству. Друк'ију врсту експерименталне про#е, !ескриптивну, наративну, аналити'ку и истражива'ку, !ао је %авле У$ринов :1F26< у ни#у о! !есетак књи$а романа и припове!ака, ме&у којима се и#!вајају неколике с карактеристи'ним насловом или по!насловом лементи. У после!њим романима он се умно$оме враћа тра!иионалном жанру ра#војно$, аутобио$ра-ско$ романа. ?ему је сли'ан Бора ;осић :1F82<. У 'итавој ње$овој про#и приметна је тежња ка (уморном, сатири'ном и паро!ијском. 5! ње$ови( !ела и#!вајају се %ри'е о #анатима :1F66<, кратки роман Уло$а моје поро!ие у светској револуији :1F6F<, у којем је !ата !у(овита и !ир/иво тра$икоми'на слика први( послератни( $о!ина, и велики роман )утори :1F7><, $!е је поступак ово$ писа, који је он сам на#вао Uсистемати'ност у конструисању растројстваU, !ове!ен !о те(ни'ке виртуо#ности. а про#аисте тра!иионално0реалисти'ке оријентаије карактеристи'на је постепена мо!ерни#аија про#не структуре, која је и"ла упоре!о с њи(овим уметни'ким са#ревањем, тако !а је већина ови( писаа стварала'ку #релост !ости$ла касније, у 6+0им и 7+0им $о!инама. %рипа!ник нара"таја Tалића и ;опића, ри( о" :1F18<, #апо'ео је сувопарним ратним (роникама а своје уметни'ке склоности најви"е је испо/ио у !ва жанра, у пси(оло"ком роману и сатири. ?е$ове сатири'не повести или краћи романи, о! који( се и#!ваја 3елики мак :1F@6<, #атим але$оријско0сатири'ни роман не$ и ле! :1F61< те опсежни -илосо-ско0историјски роман У потра#и #а месијом :1F7><, писани скрупу ло#но, је!ноли'но, бе# пое#ије и (умора, са!рже !обро уо'ене појаве полити'ки( и морални( и"'а"ења у мо!ерном времену. %ло!ни про#аик Јара 4ибникар :1F12< споро се ослоба&ала с(емати#ма соијалне про#е !а би тек у био$ра-ском, ра#војном роману, Јан епомуки :1F6F<, о су!бини уметника, му#и'ара, !ала #на'ајно !ело. ?ен вр"њак 3е/ко ова'евић :1F12<, парти#ански коман!ант, уметни'ки је уобли'ио своја ратна искуства у романима апелски кресови :1F61<, 9аврија!а :1F71< и !р. %ло!ни и ра#новрсни Бо"ко %етровић :1F1@< о$ле!ао се у пое#ији, приповеи, уметни'кој есејистии, путописима и прево!има али је пун и#ра# !ости$ао тек у по#ним !елима, посебно у опсежном роману0!ипти(у %ева' :1F>+<, у којем је на ори$иналан на'ин пове#ао !ва времена, први устанак у рбији и савремену епо(у. %етровић је настав/а' тра!иије војво&анске про#е. Dтмос-еру равни'арске $ра!ске и сеоске сре!ине, скрупуло#ан о!нос према !ета/у, аналити'ност, склоност к ме!итаији нала#имо и ко! !ру$и( писаа с ово$ по!ру'јаA Dлексан!ра )и"ме :1F2G<,
17+
Јован Деретић, Историја српске књижевности
=ом'ила =иланкова :1F2G01F7F<, =ла!ена =аркова :1F8G< и !р. У ви"е књи$а припове!ака и романа )и"ма прика#ује слабе и не#а!ово/не /у!е које је живот пре$а#ио и #лоупотребио. ?е$ово нај#на'ајније !ело, роман сложене структуре Употреба 'овека :1F76<, спа!а у највеће !омете на"е про#е 7+0и( $о!ина. )ај сиви, суморни свет про#аи'не свако!невние, али с мањим унутарњим распоном, нала#имо и ко! =иланкова. ?е$ов поне"то сувопарни, монотони реали#ам у неким !елима се !о$ра&ује и бо$ати елементима $ротеске и але$орије. апо'ев"и сре!ином @+0и( $о!ина (рони'арско0репортерским романима, =арков је тек у #биркама припове!ака и# 7+0и( $о!ина и у опсежним романима мутное време :C, 1F76 CC, 1F7>< и Истеривање бо$а :C, 1F>G CC, 1F>@< * први је историјски, о су!бини српско$ наро!а у У$арској у 16. веку, а !ру$и савремени, о банатском селу у првим послератним $о!инама * !ао снажну, #$уснуту, ви"е#на'ну реалисти'ку про#у. а ра#лику о! војво&ански(, босански припове!а'и пока#ују мање склоности #а анали#у а ви"е спонтано$ припове!а'ко$ !ара. И# мно"тва имена можемо и#!војити само нека. =ла!ен 5/а'а :1F26< уви"е романа и припове!ака, ме&у којима се и#!ваја епски "ироко #аснована о#ара :1F66<, !ао је слику ратни( пусто"ења и стра!ања наро!а у Босанској рајини. %рика#ивао је и послератни живот, 4исто )ри-ковић :1F2G<, и# исто'не Босне, после први( ратни( припове!ака, конвенионално писани(, окренуо се мо!ерним ви!овима живота и !ао натуралисти'ке слике с елементима $ротескно$ и -антасти'но$. 3ојислав Tубар!а :1F8+< и#био је у први ре! ме&у писима сво$ нара"таја после!њим романом %реображења :1F>+<, у којем је прика#ао пакао братоубила'ко$ рата у исто'ној Босни. %рипове!а'и и# рбије ви"е о! остали( !у$ују тра!иији на"е реалисти'ке про#е, посебно Бори танковићу. ?и(ов суморни реали#ам у прика#ивању сеоски( и палана'ки( нарави проткан је сликама сирови( страсти и елементарни( на$она. ајважнији суA лобо!ан fунић :1F21<, припове!а' и# ју$оисто'не рбије, тематски ве#ан #а село песник и романописа Бранко 3. 4а!и'евић :1F26<, који је и#ра#ио еротске жу!ње, непосре!ност !ожив/аја приро!е и исконске биоло"ке и !у(овне сна$е наро!а Yика Tа#ић :1F82<, тематски ве#ан #а #ави'ајно %оморав/е у ви"е књи$а лирски обојене про#е, аутор ни#а романа и# историје рбије 1F. столећа. 4е$ионалне ра#лике неутрали"у се ко! бео$ра!ски( припове!а'а, ме&у којима се и#!вајајуA =ио!ра$ Vур&евић :1F2+<, ветлана 3елмар0Јанковић :1F82<, 3оја Zолановић :1F22< и 9ро#!ана 5лујић0Tе"ић :1F8G<. У про#ном стварању 6+0и( $о!ина јав/ају се !ве $енераије писаа умно$оме ме&усобно супротне али и комплементарнеA прва се иска#ала сре!ином 6+0и( а !у$а на прела#у 6+0и( и 7+0и( $о!ина. %иси прве $енераије наставили су основни права про#но$ стварања прет(о!не !ееније. ?и(ове су $лавне о!ликеA тежња ка универ#алним темама, #атим естети#ам, -ормали#ам, конструктиви#ам, високо култивисани и#ра#. Uаокуп/а ме ве'ни проблем -ормеU, рекао је Данило и" :1F8G<, во!ећи писа у овом нара"тају. ?е$ови романи и приповетке * ме&у којима су неки преве!ени на ви"е је#ика :Ба"та, пепео, 1F6@ %е"'аник, 1F72<, !ок је иклус припове!ака 9робниа #а Бориса Дави!ови'а :1F76< !оживео интернаионални успе( * остварени $устом симболиком и су#!ржаним ка#ивањем, у којем се поетско преплиће с есејисти'ким, и#ра#или су прустовску ностал$ију #а минулим временима. Бли#ак Булатовићу, али смиренији и ује!на'енији о! ње$а, =ирко ова' :1F8>< слике срама и расула преноси с наионалне на поро!и'ну раван и у ви"е књи$а, ме&у којима се
171
Јован Деретић, Историја српске књижевности
#рело"ћу и#!вајају #бирка припове!ака 4ане Tуке =е"тревића :1F71< и роман 3рата о! утробе :1F7><, и#носи ра#ли'ите вер#ије поро!и'не (ронике, у којима је рат само по#а!ина !ата 'есто с ирони'ном !истаном. ајстарији припа!ник ово$ нара"таја Борислав %екић :1F8+<, јавио се после!њи, али је !оса!а ви"еструко на!окна!ио пропу"тено, објавив" и осам романа, преко 'етр!есет !рама и ра!ио0!рама, #атим велики број есеја, !невни'ки( #аписа, публиисти'ки( текстова. 5! романа посебну пажњу #аслужују ма$истрално латно руно :!о са!а и#и"ло пет томова и#ме&у 1F77. и 1F>2<, о о!исеји је!не инарске поро!ие о! по#но$ сре!ње$ века !о !ру$о$ светско$ рата, и Uжанр0романU Беснило :1F>8< с елементима трилера, нау'не -антастике и не$ативне утопије. 5стали писи ово$ права јесуA 4а!омир ми/анић :1F8G<, ме&у 'ијим се књи$ама и#!ваја трило$ија романа о само#ваном -илосо-у и спасите/у света Eе$елу =илора!ови ћу Бранимир ]ћепановић :1F87<, по#нат наро'ито по кратким романима Уста пуна #ем/е :1F7G< и мрт $оспо!ина 9олуже :1F77<, #атим, не"то мла&и о! њи(, Xилип Дави! :1FG+<, припове!а' и !рамски писа , с осећањем #а нестварно и мисти'но, и Бо"ко Ивков :1FG2<, аналити'ан, контемплативан, окренут #ави'ајном панонском амбијенту. %иси сле!еће$ нара"таја !оносе про#у ново$ типа. 5ни при(ватају и#весна поети'ка ре"ења своји( прет(о!ника, али су !осле!но привржени конкретној стварности :у препо#нат/ивости историјски( и $ео$ра-ски( оквира при'е<. У том смислу ожив/ава интересовање #а ре$ионалну тематику, #а карактеристи'ну -абулу и локалну ане$!оту, #а свет !ру"твене пери-ерије и по!#ем/а, #а ружно и ниско. орене те Uстварносне про#еU или Uпро#е ново$ стилаU или Uобнов/ено$ реали#маU, како се она у критии на#ива, нала#имо већ ко! неки( писаа @+0и( $о!ина, посебно ко! Булатовића, !онекле ко! Исаковића. Yивојин %авловић :1F88<, по#нат не само као припове!а' и романописа не$о и као је!ан о! најбо/и( ју$ословенски( синеаста, лобо!ан еленић :1F88< и 3ла!имир тој"ин :1F8@<, по $о!инама припа!нии прет(о!но$ нара"таја, ра#ликују се о! своји( вр"њака тиме "то о!баују сваку арти-иијелност, настојећи !а "то верније и#ра#е $рубу стварност живота. UовостилистиU (оће, ме&утим, и ви"е о! то$аA не само !а пруже врну слику савремено$ живота не$о и !а ту слику прона&у у облиима живо$ $овора, који нај'е"ће на$ла"ено о!у!арају о! нормирано$а књижевно$ је#ика, али !оприносе и#$ра!њи обу(ватни( поетски( симбола. Је!ан о! на$ове"таја про#е ново$ стила може се наћи у књи#и =оме Димића :1FGG<, Yивео живот )ола =анојловић :1F66<, $!е је живот је!но$ се/ака, стварно постојеће$, иска#ан ње$овим непосре!ним $овором, са свим локалним обележјима. Dли већ ко! Дра$ослава =и(аиловића :1F8+<, који је својим !вема књи$ама * кратким романом а! су ветале тикве :1F6><, о животу боксерско$ "ампиона и тра$и'но$ преступника, и новелисти'ким романом %етријин вена :1F7@<, о животном путу је!не се/анке * и#био у први ре! савремени( писаа, кори"ћење $ра!ско$ ар$оа и !ијалекатско$ $овора има !уб/у и осми"/енију -ункијуA преображавање Uниско$U и Uвул$арно$U у потресне поетске симболе. ?ему је бли#ак по темама, иако у и#ра#у сасвим ра#ли'ит, 3и!осав тевановић :1FG2<. 3и"е о! остали( он је #а$ле!ао у !но живота и прика#ао свакојаке пр/ав"тине и нака#е је#иком који је силовит, нео!о/ив, ви"еслојан. =е&у ње$овим !елима и#!вајају се #бирке припове!ака 4е-у# мртвак :1F6F<, %ери-еријски #мајеви :1F7>< и Wарски ре# :1F>G< те роман и"'и :1F71<, (роника пропа!ања је!не палана'ке поро!ие, с бо$атом унутарњом
172
Јован Деретић, Историја српске књижевности
мор-оло$ијом. ли'ан амбијент, али мно$о је!ноставнијим и#ра#ом, открива у својим приповеткама и романима =илисав авић :1FG6<, амбијент палана'ко$ по!#ем/а с ликовима проститутки, скитниа, ули'ни( јунака. а ра#лику о! тевановића и авића, припове!а'а елементарне сна$е, =ирослав Јосић 3и"њић :1FG6< о!ликује се лежерно"ћу припове!ања и истан'аним и#ра#ом својеврсним на"им војво&анским про#аистима. лавко Tебе!ински :1F8F< унео је у ову про#у искуства руске приповетке и романа 2+0и( $о!ина ово$ века. UтварносниU мо!ел преовла&ује и у про#и 7+0и( $о!ина, о 'ему све!о'е не само нова !ела већ а-ирмисани( UновостилистаU не$о и појава ни#а нови( писаа, као "то су 4атко D!амовић :1FG2<, 4а!ослав Братић :1FG>< и Јован 4а!уловић :1F@1<. =но$о "та у овој про#и по!сећа на на" класи'ни реали#амA ре$ионали#ам :обу(ваћена је не само унутра"њост рбије не$о и !ру$и крајеви и# који( !ола#е ови писиA Eере$овина, Босна, Далмаија, 3ојво!ина<, оријентаија на сеоски и мало$ра!ски живот, !ијалекти#ми, ожив/авање приповетке. 9отово сви UновостилистиU су припове!а'и, и њи(ови романи неретко носе и#ра#ита новелисти'ка обележја. Uтварносна про#аU јесте $лавни али не и је!ини про#н и стил 7+0и( и прве половине >+0и( $о!ина. Упоре!о се јав/ају и !у$е оријентаије. Дола#и !о обнове историјско$ романа с темом и# наионалне про"лости, $!е се, у# !ела већ а-ирмисани( писаа :Д. ;осића, Б. %етровића, =. =аркова<, јав/ају и сасвим нова имена Добрило ена!ић :1FG+<, %етар арић :1F87<, =ирослав авићевић :1F8G<. %ро#у бор(есовско$ типа, с на$ласком на -антасти'но, $ротескно, паро!ијско, не$ују, и#ме&у остали(, Данило и", у својим после!њим књи$ама, и =илора! %авић, који је њен $лавни пре!ставник. %ро#а мо!ерно$ $ра!ско$ сен#ибилитета, бео$ра!ска или универ#ална у тематском смислу, супротна је Uпровинијској про#иU новостилиста. ?ени су пре!ставнии =омо апор :1F87< у ни#у романа писани( те(ником јеанс0про#е, лаки(, 'ит/иви( и веома популарни( ко! мла!и( 'италаа, =илан 5клоп\ић :1FG><, вето#ар 3лајковић :1F8>< и !р. %ро$рамску алтернативу UновостилистимаU !ао је Дави! Dлба(ари :1FG>< у књи$ама које су настајале упоре!о с њи(овима али на !рук'ијим претпоставкама. 9лавне о!лике ње$ова стила јесуA напу"тање конвенија реалисти'ко$ припове!ања, померање тежи"та !ела с ра!ње на 'ин стварања, паро!ирање, тежња к сажимању, -ра$менти#аија, отвореност #а утиаје сви( ме!ија о! -илма !о рок0ен0 рола. )ај мо!ел при(вата најмла&а $енераија српски( про#аиста. 5ни су се јавили својим првим књи$ама крајем 7+0и( и по'етком >+0и( $о!ина а имали су и неколико #аје!ни'ки( пре!став/ањаA ајновија бео$ра!ска при'а, 1F>1 ова про#а * новоса!ски кру$, U%о/аU, 27>0278^1F>1 9оспо!ар при'а U4епубликаU, бр. #а 1F>G<. И ови најновији про#аисти, како и њи(ови непосре!ни прет(о!нии, настав/ају !а с великом пажњом не$ују приповетку, инсистирајући посебно на оним њеним својствима којима се она најви"е ра#ликује о! романа. UИску"ење сажетостиU, Uминимали#амU * то су неке поети'ке -ормуле ове на"е најмла&е приповетке лансиране у кру$у њени( пре!ставника и крити'ара. 5жив/авање приповетке није у$ро#ило супремаију романа. 5н је и у првој половини >+0и( $о!ина, као и у прет(о!ним !еенијама, у снажној експан#ији. тварају $а писи сви( нара"таја, о! најстарији( !о најмла&и(, и сви( књижевни( опре!е/ења. еколико наслова који су се појавили у после!ње !ве $о!ине :1F>G. и 1F>@< пока#ују
178
Јован Деретић, Историја српске књижевности
колико су велики распони у свим равнима, тематској, жанровској, стилској, који о!ре&ују са!а"њи тренутак српско$ романаA =илора! %авић, Eа#арски ре'ник, спој -антастике и еру!иије, роман у облику ре'ника Борислав %екић, 1FFF, gантрополо"ка повестU, орвеловска антиутопија =илован Данојлић, ао !ив/а #вер, ни(илисти'ки роман иронијско0паро!ијске стили#аије =ирослав %оповић, у!бине, (роника је!но$ $ра!а, с неколико испреплетени( ин!иви!уални( повести, остварена контемплативним пси(оло"ким реали#мом Данко %оповић, њи$а о =илутину, био$ра-ија је!но$ се/ака њим самим испри'ана и ње$овим је#иком обликована 4а!ослав %етковић, енке на #и!у, !ело сложене структуре и необи'не стилске пер-екије, с елементима пикарске -абуле, бор(есовске -антастике и те(нике !ру$и( ме!ија. %осле!ња три писа с ово$ списка !о са!а нисмо спомињали. =ирослав %оповић :1F2601F>@< јав/ао се приповеткама у перио!ии и био сасвим не#апажен писа, у!бине :1F>G<, ње$ова прва и је!ина #а живота објав/ена књи$а, о!ма( је с(ваћена као и#ванре!но !ело, је!ан о! најбо/и( на"и( послератни( романа. Данко %оповић :1F2>< објавио је неколико књи$а припове!ака и романа, мало примећени( и ко! 'италаа и о! критике. %ажњу јавности привукла је ње$ова историјска !рама ара&ор&ева смрт, и$рана на телеви#ији 1F>G, али је тек с њи$ом о =илутину :1F>@< стекао нај"иру популарност. )о је у овом тренутку је!на о! нај'итанији( на"и( романа. 4а!ослав %етковић :1F@8< пре!ставник је $енераије која !ола#и. енке на во!и :1F>@<, као и !ва прет(о!на романа ово$ писа, пока#ују, осим ње$ова неоспорно$ !ара, си$урност вла!ања сложеним те(никама савремено$ романа и усавр"еност књижевно$ #аната. D то нису само ње$ове врлине, то су, умно$оме, обележја са!а"ње$ тренутка у ра#воју српско$ романа. Пое,ија
%ое#ија у првим послератним $о!инама и#равно се настав/а на ратну и пре!ратну напре!ну пое#ију. 5на је, бу!ући непосре!није о! про#е #а(ваћена #бивањима на историјској и полити'кој сени, остала ви"е по! утиајем тренутни( прилика и расположења. Била је то пое#ија борбено$ #аноса, пое#ија Uратника и пру$а"аU, пра$мати'на, утилитарна, наро!ска, сва у тежњи !а бу!е на ра#ини #а(тева стварности. 4а#вој на"е послератне пое#ије по'иње супротстав/ањем том на'ину певања. %рви облик супротстав/ања био је тра!иионаланA песнии се окрећу ли'ним емоијама, испове!ају се, откривају тренутку своје интиме. %ое#ија субјективно$ лири#ма у по'етку је не$ована $отово скривено, полуле$ално, а #атим је постепено преплавила листове и 'асописе. асупрот про$рамираноме колективном оптими#му јавила се, 'есто ко! исти( песника, ка! пре&у с колективно$ на ли'но, еле$и'ност, мелан(олија, болна ре#и$наија, потреба #а алко(оли'арским #аносом, боемство. У том распону са#ревала је прва $енераија послератни( песника, у коју спа!ајуA 4исто )о"овић :1F2801F>6<, песник бора, у по'етку је!ан о! и!еоло$а мла!и(, касније !ао пое#ију интимни( исповести, устрепталу пре! приро!ом, мелан(оли'ну и романти'ну лавко 3укосав/евић :1F27<, аутор је!не о! најпо#натији( на"и( револуионарни( поема, а!иња'а :1F@+<, =ира Dле'ковић :1F2G<, песник омла!инско$ #аноса, популарна наро'ито у !е'јој пое#ији ветислав =ан!ић :1F21<, присутан по'етком @+0 и( $о!ина лириком меки( и бла$и( расположења, сањала'ком и еле$и'ном Бранко 3.
17G
Јован Деретић, Историја српске књижевности
4а!и'евић :1F26<, пло!ан по!је!нако у пое#ији и про#и Дра$ослав 9рбић :1F2601F>8< који је, у# лирику интимно$, претежно камерно$ карактера, писао и приповетке, романе, !раме #атим не"то мла&и, Tа#а Tа#ић :1F2F<, песник Интима :1F@6< Xлорика те-ан :1F8+<, !воје#и'ки, српски и румунски, песник велике пло!ности, уроњен у #ави'ајни, равни'арски амбијент =ирослав Dнтић :1F8201F>6<, боемски распеван, са "ироким распоном, о! присно$ лири#ма !о естра!не пое#ије, и#ванре!ан у !е'јој лирии. ру$у први( послератни( песника припа!а и лобо!ан =арковић :1F2><, сли'ан својим вр"њаима, али свестранији и истрајнији у својим песни'ким тежњама, боем, сле!беник 4аке Драина, српски Јесењин, Uтужни песник мали( ствари ... и велики( пијанстава, романти'ни( у#лета и бе$ова, велики( ја!иковкиU. таринском мело!ијом, помало сетном, ностал$и'ном, је!ноставним и спонтаним и#ра#ом, који се повремено те"ко опире па!ању у баналност и сентименталност, он је и#ра#ио немир песника у мо!ерном свету, ње$ову располућеност и#ме&у жу!ње #а пуноћом живота и болне пра#нине настале и# осећања властите оту&ености и напу"тености у свету. ?е$ов вр"њак теван 4аи'ковић :1F2>< $лавни је пре!ставник пое#ије субјективно$ лири#ма у на"ој послератној пое#ији. 5н се уклапа у ону линију српско$ песни"тва коју 'ине на"и наји#ра#итији лирииA Бранко, Дис, Wрњански, Десанка, Де!ина, али не толико по утиајима које је претрпео колико по основним тежњама "то су $а покретале у стварању. ли'но њима, и он је сав окренут свету приро!е, ли"ћу и травама, плавом небу, реи. У својим песни'ким #биркама, наро'ито онима и# рано$ и сре!ње$ ра#!об/а у свом стварању :Детињства, 1F@+<, %есма ти"ине, 1F@2 Бала!а о пре!ве'ерју, 1F@@ асно лето, 1F@> )иса, 1F61<, он је и#ра#ио осећање спокојства у не!рима приро!е, је!инство с би/ем, ра!ост у повратку реи !етињства. 9ра! је у њима присутан иск/у'иво по својим не$ативним о!ре&ењима, као место оту&ености, усам/ености и и#$уб/ености 'овекове. 5кретање приро!и облик је бе$а и# $ра!а, и# ивили#аије, на'ин !а се успостави нару"ено је!инство песника и света. У каснијим књи$ама 4аи'ковићев Uмисаони лири#амU прожима се тра$и'ним !ожив/ајем прола#ности и смрти :амена успаванка, 1F68 %рола#и реком ла&а, 1F67<, аписи о рном 3ла!имиру, 1F71, и !р.<. У песни'кој те(нии и и#ра#у он је приврженик тра!иионални( облика и ве#ано$ сло$а, а свој највећи !омет !ао је у стро$ој -орми сонета. 3ећ $о!инама на"а књижевност живи у #наку упорне мисти-икаије са појмом осећајности. %о! !ир/ивим $есломA о! сра к сру... ну!и је!ан стан!ар!и#овани :у ме&унаро!ним ра#мерама< мало$ра&ански сентиментали#амU, написао је оран =и"ић у 'ланку %евање и ми"/ење, обја"њеном у књи#и 4е' и време 1F@8, исте $о!ине ка!а се појавила и је!на о! нај#на'ајнији( послератни( на"и( песни'ки( књи$а, ора 3аска %опе, а $о!ину !ана после појаве >7 песама =ио!ра$а %авловића. )е три књи$е, прва у крити'ко0теоријској а !ру$е !ве у стварала'кој равни, о!лу'но раски!ају с пое#ијом Uмеко$ и нежно$ "тимун$аU и обележавају по'етак ново$ права који ће !ати пе'ат песни'ком стварању @+0и( и 6+0и( $о!ина. %еснии и#ра#ито антироманти'арске оријентаије 3аско %опа и =ио!ра$ %авловић ра#ли'не су песни'ке ин!иви!уалности, с ра#ли'итим о!носом према тра!иионалном и мо!ерном. 3аско %опа :1F22< !ужник је пре!ратни( на!реалиста али и њи(ово$ антипо!а =ом'ила астасијевића. а!реалистима је бли#ак
17@
Јован Деретић, Историја српске књижевности
ало$и'но"ћу своји( слика и синта$матски( спојева, наро'ито у првим књи$ама, !ок $а с астасијевићем ве#ује тежња к сте$нутом и#ра#у, #атим тражење песни'ки( и#вора на !омаћем тлу, у наро!ној пое#ији, -олклорним пре!ставама и сре!њовековној књижевности. %опина пое#ија не може се ипак свести ни на је!ан о! ти( у#ора. а ра#лику о! на!реалиста, %опа не при(вата ираионално као ис(о!и"те пое#ије. %есма се не $ра!и по !иктату по!свести, она је пло! раионално$ и/а, и#ра# класиисти'ке свести о -орми. Иако му је с астасијевићем, у# остало, #аје!ни'ко и то $ра!ите/ско својство, он се о! ње$а о!ваја тиме "то и# своје пое#ије сасвим иск/у'ује рели$ио#ну и -олклорну мистику. %рем!а своје слике испре!а о! митске $ра&е, ње$ова битна о!лика није урањање у митско, нестајање у ар(аи'ном, не$о, напротив, савла!аност митско$ и ар(аи'но$ и окренутост мо!ерноме. ао ни ко! астасијевића, ни ко! %опе песма се не јав/а сама #а се, већ се уклапа у веће елине, кру$ове, књи$е, опус, па тек у том склопу она !обија пун смисао. У осам ње$ови( !о са!а објав/ени( књи$а може се пратити постепено и#$ра&ивање је!но$а песни'ко$ космоса. %рве !ве, ора :1F@8< и епо'ин0по/е :1F@6<, у симболи'ким антропомор-ним сликама пре!ела, пре!мета и ра!њи, !о'аравају пре!ставу света као ве'но$ сукоби"та, непо'ин0по/а, на којем се 'овек рве с непријате/ским силама, оли'еним у митским 'у!ови"тима. 5! те слике песник се окреће српској па$анској митоло$ији, и# 'ије $ра&е ствара мо!ерни космо$онијски мит :поре!но небо, 1F6><, испре!а при'у о митским преима српско$ наро!а :3у'ја со, 1F76<, или у споју митско$ и историјско$ открива !уб/е слојеве смисла ли'ности, !о$а&аја и $ра&евина и# српске про"лости :Усправна #ем/а, 1F72< или и# савремености и ближе про"лости на"е #ем/е и света :ућа насре! !рума, 1F76<. %осле историјски( и митоло"ки( тра$ања песник се враћа свако!невном животу, обликујући ни# сасвим оби'ни( ситуаија, сли'иа и# свако!невне стварности, с не'им и!или'ним у себи, у којима се и сам 'есто јав/а као јунак :Yиво месо, 1F76 4е#, 1F>1<. %осматрано у елини, %опино песни'ко !ело настало је у споју сакрално$ и про-ано$, митско$ и историјско$, ар(аи'но$ и мо!ерно$, тра$ике и (умора. ли'ну покрет/ивост, истражива'ки немир и !инами#ам у ра#воју пока#ује =ио!ра$ %авловић :1F2><. У ње$овој пое#ији спаја се поетика мо!ерно$ с класи'ним естетским и!еалима, неспокојство савремено$ света с !алеким историјским сећањима. У првим књи$ама :>7 песама, 1F@2 ту б сећања, 1F@8< он је о!лу'ан поборник мо!ерно$, и#а#ован у о!носу на вла!ајући укус и стил. У иски!аним ре'ениама и#ра#ио је ужас пре! ра#арањем света, !ао слике масовни( клања, ра#орени( $ра!ова, ле"ева на улиама, апокалипти'не ви#ије атомско$ уни"тења света. И# те море песник тражи мо$ућности и#ла#аA он се окреће приро!и као мо$ућем уто'и"ту :5ктаве, 1F@7<, а #атим урања у про"лост на"е ивили#аије. У пет ме&усобно пове#ани( књи$а :=леко искони, 1F68 3елика китија, 1F6> ова китија, 1F7+ Eо!о!арје, 1F71 ветли и тамни пра#нии, 1F71< %авловић је песник историје и културе, који у минулом тражи корене савремености. %есни'ким $овором, у којем се преплићу ра#ли'ни елементи, класи'ни и сре!њовековни, -олклорни и мо!ерни, опевао је пропаст анти'ко$ света, појаву ловена, успон рба, описао #на'ајна места и пре!еле, тра$ао #а к/у'ним симболима савремене ивили#аије. У каснијим књи$ама :аветине, 1F76 арике, 1F77 %евање на виру, 1F77 Бекство по рбији, 1F7F 3и!овниа, 1F7F Дивно 'у!о, 1F>2< ње$ово !у(овно об#орје јо" се ви"е "ири, распони повећавају, му#и историје стиже у помоћ му#а ар(еоло$ије. Истовремено у ње$ове песме про!иру
176
Јован Деретић, Историја српске књижевности
пре!мети и установе савремене потро"а'ке ивили#аије. у!бина /у!ско$ !ру"тва !ата је у напетости и#ме&у !ва супротна пола, неолита и мо!ерно$ веле$ра!а, о! који( је први симбол и#$уб/ене ве!рине и спокојства, а !ру$и * растројства и !е(умани#аије савремено$ света. У песни'ком приступу појав/ују се елементи (умора, сатире и паро!ије, и#ра# се #$у"њава а у поје!иним песмама он тежи сажетости послови'ко$ ка#ивања. ов нара"тај песника, који се а-ирми"е у !ру$ој половини @+0и( $о!ина, !о"ао је на припрем/ен терен и већ на самом по'етку пока#ао ни# пре!ности "то су им омо$ућиле бр# про!ор у књижевностA #натну књижевну културу, по#навање страни( је#ика и светске пое#ије, не$ованост и#ра#а, овла!аност ра#ним песни'ким те(никама, преурањену #релост. У том нара"тају јав/а се неколико оријентаија. аји#ра#итија је неосимболи'ка. ?ој припа!а $лавни песник ово$ поколења Бранко =и/ковић :1F8G0 1F61<. 5н је прекратио живот у !ва!есетсе!мој $о!ини и тим 'ином снажно обележио своју пое#ију, која је о! по'етка била #аокуп/ена мотивом смрти. 5ставио је и#а себе #бирке У#алу! је бу!им :1F@7<, %орекло на!е и 3атра и ни"та :обе 1F6+<, и књи$у ро!о/убиви( песама мрћу против смрти :1F@F<, коју је написао #аје!но с рно$орским песником Блажом ]ћепановићем :1F8G01F66<. %исао је тако&е есеје и критике, прево!ио пое#ију с руско$ и -рануско$. У елом том опсежном ра!у пока#ао је неуморност и журбу али и уметни'ку !исиплину и самосвест. =и/ковић је песник интелектуала, уверен !а је песма и#ра# патетике ума, а не сра, !а се она !остиже умомU и !а и#ражава Uстања умаU, а не !у"евна расположења. %о обра#овању -илосо-, он је веровао !а се мо$у препевати -илосо-ски системи. ато се враћао првим $р'ким -илосо-има, наро'ито Eераклиту, !ово!ећи у ве#у њи(ово у'ење о праелементима с мо!ерном -илосо-ијом бића. У песни'ком и#ра#у тежио је !а споји мо!ерна истраживања с класи'ним #а(тевима, #ала$ао се #а савр"енство као највећи и!еал песме, сматрао !а Uнема велике пое#ије бе# стро$е и о!ре&ене -ормеU, био врстан верси-икатор и је!ан о! обновите/а сонета у на"ој послератној пое#ији. 5!бојан према тра!иионалној субјективној лирии, он је на !ру$ој страни пока#ао отвореност према неким !ру$им тра!иионалним вре!ностимаA не$овао је соијалну и ро!о/убиву пое#ију, на!а(њивао се мотивима и симболима и# на"е наро!не песме. еосимболисти су, поре! остали(, Борислав 4а!овић :1F8@< и 3елимир Tукић :1F8@<. ли'но =и/ковићу, 4а!овић је #аокуп/ен и!ејом о 'истој, Uсавр"енојU пое#ији. ?е$ове су песме !о сржи испуњене све"ћу о себи, оне су као "то је примећено, поетоентри'не и песмоентри'не. У њима нала#имо барокно оби/е слика, склоност к неуоби'ајеном, и#у#етном, не$ованост и#ра#а и облика, иноваије у лексии и синтакси, уметност ре'и "то по!сећа на ве"тину ре#бара. ли'не склоности испо/ио је 3. Tукић у песмама скла!но $ра&еним, о'и"ћеним о! свако!невно$ и оби'но$, сатканим Uо! кр(ко$ ткива ви#ија и сањаријаU. Иска#ао се потпуније у !рами. еосимболистима су блиски неокласи исти. И је!ни и !ру$и су с на$ла"еним есејисти'ким и интелектуалним склоностима. Dли #а ра#лику о! неосимболиста, неокласиисти нису окренути приро!и не$о историји, која је #а њи( вр(овна у'ите/иа живота, скрови"те искуства и му!рости. )а оријентаија приметна је ко! =. %авловића, после треће ње$ове књи$е, 5ктаве. =е&у осталим сле!бениима те оријентаије и#!ваја се Иван 3. Tалић :1F81<, песник а артисти'ким склоностима и
177
Јован Деретић, Историја српске књижевности
класи'ним естетским и!еалима. 5бјавио је ви"е о! !есет књи$а песама, ме&у којима се и#!вајајуA =елиса, :1F@F<, Dр$онаути и !ру$е песме :1F61<, метње на ве#ама :1F7@< и !р. Tалић се бави и критиком, !рамом и прево&ењем. Иако континентала, Бео$ра&анин, он је, сли'но Ду'ићу, по !у(у =е!итерана. ?е$ови су сти(ови испуњени ве!рином приморски( пеј#ажа, !а(ом лета и трепетом мора. Dли ње$ов =е!итеран није, као Ду'ићев, ренесансни и романски, не$о (еленски и ви#антијски. 3и#антија привла'и Tалића, као и мно$е !ру$е савремен српске песнике и истражива'е, нео!о/ивом сна$ом. ?ој се прила#и с осећањем сро!ности, с тежњом #а откривањем властити( !у(овни( континуитета, сво$ места у оп"тој култури. Tалићу је бли#ак Јован Eристић :1F88<, песник, !рамски писа и есејиста, у пое#ији контемплативан, !искурсиван, ретори'ан, с при#вуком бла$е ностал$ије. И ње$а привла'и (еленски свет, али не 3и#антија не$о Dлексан!рија. %осебну скупину, супротну и неосимболистима и неокласиистима, 'ине песнии неороманти'арске оријентаије. 5ни су настав/а'и пое#ије субјективно$ лири#ма 'ији је $лавни пре!ставник у прет(о!ном нара"тају 4аи'ковић. ајистрајнији је у том опре!е/ењу Божи!ар )имотијевић :1F82<, и#ра#ит лирик, непосре!ан, и#воран, $ипка, мело!и'на сти(а, којим је и#ра#ио осећање бла$ости, ве!рине, сти"ане мелан(олије. Xолклорну свежину и 'истоту осећања унео је у своју пое#ију Дра$ан олун\ија :1F8><, рустикалан, и!или'ан сликар #ави'ајни( пре!ела. 3е#аност #а ро!но тло и смисао #а пеј#аже, али мно$о темпераментније, емоионално ра#у#!аније, испо/ио је =илован Данојлић :1F87<, наро'ито у својој првој књи#и песама Уро&ени'ки псалми :1F@7<. 4а#вио се ви"естрано, у пое#ији, !е'јој пое#ији, есејистии, а у после!ње време, наро'ито, у про#и. )ра!иионално пола#и"те ове пое#ије постепено се мења по! упливом вла!ајуће мо!ернисти'ке струје али и у ин!иви!уалним истраживањима, у настојању свако$ песника !а открије неко своје привиле$овано по!ру'је, $!е ће најви"е бити ко! своје куће. 3ук рњевић :1F8@< посе$нуо је #а мело!ијом и стилским -ормулама старинске песме, посебно бу$ар"тие, и #а #наковима и симболима на стећима и у !рвеним ле$ен!ама и пре!ањима. `убомир имовић :1F8@<, после неколико књи$а ве!ре мла!ала'ке лирике, романти'но интониране, !ао је у т#в. војни'ким песмама на!а(нуту пое#ију ро!но$ тла, у којој је про$оворила рбија ратника и се/ака :]лемови, 1F67 3и!ик на !ве во!е, 1F>+ Исто'ние, 1F>G Eлеб и со, 1F>@. и !р.<. У њој се историјско искуство наро!а иска#ује $оворним је#иком, патетика историје ра#бија се иронијом, (умором и паро!ијом, стра(оте и# про"лости поја'авају се апокалипти'ком ви#ијом бу!ућности. имовић тако&е пи"е !раме и есеје о старим и новим српским песниима. У преоријентаији српске пое#ије према селу и наро!у, која је !о"ла после #амора о! апстрактности и универ#али#ма мо!ерниста, #на'ајно место има пое#ија села. Uе/аи0песнииU јавили су се "иром рбије а најви"е по $ружанским селима, колективно су наступили у антоло$ијама 5р-еј ме&у "/ивама :1F68< и Wветник :1F67<, а #атим су се окупили око 'асописа #а књижевност и културу села U4асковникU :покренут 1F6><. И# мно"тва имена, припа!ника ра#ни( $енераија, можемо и#!војити само неколикоA =ом'ила )е"ића :1F11<, о! старији(, а о! мла&и( рбо/уба =итића :1F82<, Добриу рића :1F86< и =илену Јововић :1F81<. )ој рустикалној струји супротна је мо!ерна урбана пое#ија. %рипа!ник сарајевско$ кру$а Ду"ко )ри-уновић :1F88< открива ра#ли'ите ви!ове савремено$ живота је#иком естра!ним, ирони'ним, у
17>
Јован Деретић, Историја српске књижевности
који про!ире $овор улие, а Дара екулић :1F81< реске евокаије поратно$ !етињства, с елементима -олклорно$ и митско$. ли'ан поку"ај 'ини =ирјана те-ановић :1F8F< у песмама писаним жар$оном бео$ра!ске омла!ине. %о'етком 6+0и( $о!ина јав/а се реакија на неокласиисти'ку оријентаију прет(о!но$ нара"таја. )а реакија је у основи неороманти'арска, само "то њој није у основи био тра!иионални субјективни лири#ам, као ко! песника @+0и( $о!ина не$о сен#уално0(уморна пое#ија ме&уратни( песника, 4астка %етровића, 4а!е Драина и рано$ Дави'а. ајо!лу'нији у пориању те"ко$, (ермети'но$ интелектуали#овано$ песни"тва Бранислав %етровић :1F87< !ао је естра!ну, 'улну пое#ију стварности, прожету рабле#ијанским сме(ом као и#ра#ом ра!осно$ откривања света. У ње$овом песни'ком $овору преплићу се необи'не слике и мета-оре с про#аи#мима, конвер#аијским је#иком и ра#ним врстама жар$она. Дру$и ви! приближавања пое#ије животу остварио је =атија Бећковић :1F8F<. ?е$ов је !ар лирски и сатири'ни, а ње$ов ра#вој и!е о! ве!ре /убавне лирике преко естра!не пое#ије, и#а#ива'ке, нарисои!не, по!ру$/иве !о ан$ажоване сатири'не пое#ије у поемама 4е'е ми је!ан 'оек :1F7+<, =е&а 3ука манито$а :1F76< и Tеле и куку :1F7><, оствареним у !оса! неслућеном је#и'ком бо$атству је!но$а $отово и#умрло$ $овора и# рно$орски( бр!а. ове ви!ове песни'ко$ активи#ма и ан$ажованости остварили су Божи!ар ]ујиа :1F86< и 3ито =арковић :1F8@<, први емотиван, 'есто патети'ан, сле!беник на!реалиста и -утуриста, !ру$и мисаон и (уморан, окренут -олклорним и#ворима. %открај 6+0и( $о!ина јав/а се нов нара"тај песника који !оноси пое#ију анало$ну стварносној про#и. )ај права настав/а се и у наре!ној !еенији, ка!а !обија своју кона'ну -и#иономију, а траје све !о !анас. Упоре!о с тим основним, мати'ним током савремено$ песни"тва, јав/а се и велик број !ру$и(, напоре!ни( или споре!ни(. ви се они ме&усобно !опуњују и преплићу тако !а је панорама савремене пое#ије пуна унутарње напетости и !инами#ма. )ра!иију субјективно$ лири#ма, веома пло!ну у српској пое#ији, настав/ајуA лобо!ан 4акитић :1FG+<, бли#ак 4аи'ковићу, с осећањем #а историјску перспективу песни'ко$ ра#воја, Дра$ан Дра$ојловић :1FG1<, #атим Дра$омир Брајковић :1FG7<, Даринка Јеврић :1FG7<, 4а!омир Dн!рић :1FGG<. 5сећање #а тра!иију али !рук'ије$ смера испо/ио је и Dлек 3ука!иновић :1F8><, сле!беник астасијевића, 3инавера, о!ера, 3ука!иновићеве песме, тра!иионално$ сти(а :осмера, !есетера и !р.< и стро-е :кварта, секстина ит!.<, с обаве#ним римама, остварене су $устом, тамном и поне"то апстрактном симболиком. еосимболисти'ке тежње карактеристи'не су и #а Божи!ара =или!ра$овића :1F8F<, који, у# песме, пи"е и приповетке и романе, а !онекле и #а =илана =или"ића ::1FG1<, Дубров'анина који се а-ирмисао у бео$ра!ском песни'ком кру$у. еки песнии на скрупуло#ан на'ин о!носе се према -орми и сти(у. 4ајко %етров о$о :1FG@< пове#ује !ожив/аје свако!невно$ и банално$ са стро$о"ћу -орме, бунтовност $ор"така с и#ворним осећањем је#ика. Ијекава по #ави'ају и обра#овању, о$о спа!а у оне српске песнике који своје сти(ове пи"у с оба српска књижевна и#$овора, ијекав"тином и екав"тином. Историјска тра!иија, -олклор, наионални и оп"ти митови * то су стара песни'ка врела "то нису пресу"ила. У савременој пое#ији преовла&ује ирони'но0паро!ијска интерпретаија митско$ и -олклорно$, којом се мит ра#ара, !есакрали#ује. У# =. Бећковића, који је #апо'ео ову линију, ту спа!ајуA Бо"ко Бо$етић :1FG+<, песник
17F
Јован Деретић, Историја српске књижевности
историјско$, ослоњен на ?е$о"а 9ојко Vо$о :1FG+<, -олклорно и#воран, паро!и'ан и полеми'ан =илора! %авић, пре!ставник еру!итне пое#ије, вонимир остић :1F@+<. %ое#ија Uново$ стилаU пак сва је окренута стварности, увек спремна !а и#и&е у сусрет #а(тевима и о'екивањима 'италаа. ато напу"та високо култивисани стил и про$овара неи#бру"еним опорим је#иком, аритми'ким сти(ом и и#ра#ом у којем су све на$ла"енији раионални елементи, про#аи#ми и наративни поступи. У њу про!иру и ниски, при#емни, банални ви!ови живота. Истовремено, та пое#ија је отворена и према т#в. ви"им или спеијалним с-ерама, о! мита и историје !о политике и савремени( мас0ме!ија. Је!ан о! $лавни( пре!ставника те оријентаије 4а"а Tива!а :1FG>< пове#ује Uсвако!невно по#ори"теU живота с митском сликом света. ?е$ова пое#ија је ирони'на, бунтовна, протестна, прожета $орким са#нањима о са!а"њости и про"лости. У #наку то$ ново$ вери#ма ствара 'итав ни# песника. =илан омненић :1FG+<, #на'ајан и као есејиста и крити'ар, теван )онтић :1FG><, имон имоновић :1FG6<, 3ујиа 4е"ин )уић :1FG1<, =ирко =а$ара"евић :1FG6<, Иван 9а&ански :1F87<, =ирослав =аксимовић :1FG6<, =илан ена!ић :1FG7< и !р. лика света коју они $ра!е није ни неутрална ни објективна, а најмање је а-ирмативна, она је не$ативна, крити'ка, !ата с ирони'ном !истаном, ли"ена сваке патетике и сентименталности. %онека! је та слика !ата и# (уморно$ ракурса. Да је (умор, кој и је нека!а био повл а"ћено по!ру'је про#е, преселио у пое#ију пока#ује ви"е савремени( песникаA Dлексан!ар екулић :1F87<, Ибра(им Eа\ић :1FGG<, Иван 4асте$ора :1FG+<, Јован ивлак :1FG7<, Ду"ко оваковић :1FGF<, 4а!мила Tа#ић :1FGF<, и !р. ?и(ов је (умор бе# бла$ости и ве!рине, рно је обојен, ра#оран, сав у #наку ра#обли'авања и !емаскирања. %а ипак он не и!е ника! !о краја у не$аији а у и#весним слу'ајевима постаје а-ирмативан, ослоба&ајући. )акав (умор, карактеристи'ан наро'ито #а не"то старије$ Б. %етровића, нала#имо и ко! D!ама %услојића :1FG8<, песника велике вербалне енер$ије и пло!ности. У ње$овој пое#ији спаја се (уморни аван$ар!и#ам и антипоети#ам с апсолути#аијом активи#ма с(ваћено$ у е$#истенијалном смислу. %услојић је с $рупом истоми"/еника прокламовао нов песни'ки покрет, клокотри#ам, који својим антитра!иионали#мом и антинституионали#мом, #атим својом тежњом #а ослобо&ењем пое#ије о! сви( сте$а, пре!став/а нову варијанту на!реали#ма. а на!реалисти'ка искуства наслања се и !ру$а је!на струја, супротна (уморној пое#ији, коју 'ини пое#ија суровости. Иако пола#и о! у #би/и препо#нат/иво$ света, она носи обележја !емонско$, !ијаболи'но$, е$#ористи'ко$, "то пока#ују, наро'ито, =илутин %етровић :1FG1<, песник елипти'ан, иски!ане синтаксе, Uкоја пулсира као по! !ејством електри'ни( "оковаU, и биране али стилисти'ки -ункионали#оване интерпункије, те овиа )а!ић :1FGF<, (ермети'ан, оску!ан у и#ра#у, али жестоке има$инативне сна$е, 'ији је свет пун бе#обли'ни( и бе#ли'ни( 'у!ови"та "то насрћу о!асву!. а !ру$ом крају ове "ироке лепе#е, та'но насупрот тра!иионалном субјективном лири#му, нала#и се експериментална си$налисти'ка пое#ија 'ији ствараои * нај#на'ајнији ме&у њима су 3ла!ан 4а!овановић :1F82< и =иро/уб )о!оровић :1FG+< * комбинују вербалне с ви#уелним, #ву'ним и $естуалним елементима. )о!оровић је свој конепт пое#ије про$ласио #а нов песни'ки права, си$нали#ам. рајем 7+0и( и по'етком >+0и( $о!ина појав/ује се нов песни'ки нара"тај. 5н јо" није и#$ра!ио своју -и#иономију нити су ње$ови пре!ставнии крити'ки вре!новани :#а ра#лику о! најмла&е про#е, која је побу!ила живо #анимање критике<.
1>+
Јован Деретић, Историја српске књижевности
5'и$ле!но је њи(ов !у$ прет(о!ној $енераији, наро'ито оним њеним пре!ставниима који су се најви"е у!а/или о! раније$ на'ина певања. воје прве књи$е, као и најмла&и про#аисти, објавили су у !вема омла!инским библиотекама, U%е$а#U :Бео$ра!< и U%рва књи$аU :ови а!<, а у !ва ма(а #аје!ни'ки, панорамски пре!став/ени :у 'асопису UњижевностU, бр. 70>, #а 1F>@. и у листу UораU, у вилајну, бр. 11, март 1F>G<. Дра-а и )атира
%ослератна српска !рама пока#ала је најспорији напре!ак. 5п"ти права њено$ ра#витка, истоветан као и у пое#ији и про#и, и!е о! пропа$ан!ни( текстова !о мо!ерни( уметни'ки( -орми. а време рата и непосре!но после ослобо&ења настало је мно"тво ске'ева с темама и# борбе и обнове, који су били Uнамењени остваривању !невни( пропа$ан!ни( #а!атакаU. обновом по#ори"та, обнав/а се и ра! на !рами. а сенама се и#во!е претежно преве!ена и !омаћа класи'на !ела, али има и по који нов !рамски кома!. Број ти( кома!а у први( !есет $о!ина након #авр"етка рата није великA !есетак је!но'инки и отприлике исти број коме!ија и !рама. ?и( пи"у по#нати псии, пре!ставнии соијалне и ратне литературе :. уленовић, Z. =ин!еровић, Б. ;опић, 5. Би(а/и0=ерин и !р.<, или поје!ини $луми :нпр. Јован 9е и Дра$утин Добри'анин, 'ија је коме!ија аје!ни'ки стан !оживела велик успе( на сени<. Јав/а се и неколико писаа #а које !рама пре!став/а $лавно по!ру'је књижевно$ стварања. =илан Vоковић :1F+><, по#нат јо" о! пре рата као !рамски писа, враћа се поново !рами. ?е$ов !раматур"ки поступак је тра!иионалан, кон-ликти се у ње$овим !рамама #аснивају на старовременски с(ваћеном моралу, па опет оне су и#а#вале !опа!ање ко! $ле!алаа. а коме!ији је ра!ио Yак он-ино :1>F201F7@<. =о!ернији ви! !раме не$овао је Јосип улун\ић :1>FF01F7+<, по#нати режисер и про-есор %о#ори"не ака!емије. а ње$ове !раме ре'ено је !а су Uпиран!еловске с антипиран!еловским #ак/у'имаU. 5не су веома сени'не, си$урне у кори"ћењу елемената по#ори"но$ је#ика, али не!ово/но мотивисане, исконструисане, прои#во/не у постави ра!ње и карактера. 4еалисти'ку пси(оло"ку !раму не$ује =ио!ра$ Vур&евић :1F2+<, по#нат и као припове!а' и романописа. аписао је три!есетак ра!ијски( и телеви#ијски( !рама и неколико по#ори"ни( кома!а. ајважнији !о$а&ај у ра#воју послератне !раме била је појава кома!а ебески о!ре! :1F@6<, 'ији су аутори Vор&е Tебовић :1F2>< и Dлексан!ар 5бреновић :1F2><. Иако је тема ратна, !ело нема ни'е$ #аје!ни'ко$ с !ота!а"њим !рамама о рату. 5но спа!а у !раме U-илосо-ско$ сен#ибилитетаUA ли'ности су !ове!ене у $рани'ну ситуаију, пре! лие смрти, у њи(овим ре'има постав/ају се основна питања е$#истеније. 5ба писа наставила су !а пи"у !раме, било #аје!но било сваки #а себе. 5! њи(ови( каснији( кома!а и#!вајају сеA Eалелуја :1F6G< V. Tебовића, $!е су, као и у ебеском о!ре!у, тема конентраиони ло$ори и $асне коморе, и 3аријаије :1F@>< D. 5бреновића, 'етири лирски интониране је!но'инке о су!бини мали( /у!и. ?и(ове !раме крећу се и#ме&у реали#ма и симболи#ма. Истом типу $равитирају и !ру$и писиA Иван ту!ен :1F2F<, по#нат наро'ито по !рами 3ож! :1F6><, о сукобу ара&ор&а и кне#а =ило"а, 3ук 3у'о :1F87<, који, у# !раме, пи"е и романе.
1>1
Јован Деретић, Историја српске књижевности
Дру$и ви! !раме пре!став/а митско0поетска !рама. ?ен на$ове"тај нала#имо у !рами 5. Би(а/и0=ерина еви!/ива капија :1F@6<, која са!ржи при'у о Dнти$они пренесену у околности покрета отпора. 9лавни пре!ставнии ове !раме јесу песнии =ио!ра$ %авловић, Јован Eристић и 3елимир Tукић те крити'ар Борислав =и(ајловић0=и(и#. %авловић не$ује интелектуалну и -илосо-ску !раму блиску по#ори"ту апсур!а. Eристић при(вата митске и сакралне теме, претежно и# $р'ке митоло$ије, али им прила#и с !ру$е стране, на апокри-ан на'ин :Zетири апокри-а, 1F7+<. ајпло!нији у !рамском стварању јесте 3. Tукић. 5н пи"е полити'ке тра$икоми'не -арсе, у којима је тема тоталитарна власт. =е&у њима је најпо#натија -арса Ду$и живот кра/а 5свал!а :1F68<. 5!лике ње$ово$ стила јесуA $ротескна але$ори'ност, -антастика, комика апсур!а. Б. =и(ајловић0=и(и# има !ру$а пола#и"таA мотиве и# на"е наро!не пое#ије историје. ?е$ове !раме о!ликују се живо"ћу ра!ње, !у(овитим !ијало#има, склоно"ћу пара!оксима и интелектуалним расправама. ајбо/а му је !рама Бановић тра(иња :1F68<. У !ру$ој половини 6+0и( $о!ина у !рами се !о$а&а не"то сли'но "то и у пое#ији и про#иA #аокрет о! апстрактно$ универ#али#ма к материјалној конкретности, о! мита ка животу, о! про"лости или савремености к са!а"њости. =е&у !рамским врстама и#бија у први план она којој српска !рама !у$ује своје нај#на'ајније ре#ултате, коме!ија. ?ен обновите/ јесте Dлексан!ар %оповић :1F2F<, који је је!но време скоро нео$рани'ено вла!ао на на"ој сени. У ње$овим !рамама нема -абуле, нема 'врсто ортани( карактера $лавни конституент !рамске ра!ње јесте је#ик, у којем се пројектују о!ломи /у!ски( о!носа, и#рањају ликови и ситуаије. %оступи којима %оповић $ра!и своје и$ре и#ра#ито су мо!ерни, блиски савременом театру апсур!а, али је свет "то се у њима открива !омаћи, прои#во! на"е тра!иије и на"и( менталитета. 5! 'етр!есетак по#ори"ни( кома!а, те веће$ броја ра!ијски( и телеви#ијски( !рама и !рама #а !еу, и#!вајају сеA Zарапа о! сто пет/и :1F6@<, аб/а !имискија :1F6@<, рмећи кас :1F66<, 4а#војни пут Боре ]нај!ера :1F67<, апе !оле :1F6><, Дру$а врата лево :1F6F< и !р. И романсијер Борислав %екић ра#вио се и као !рамски писа, написав"и велик број !рамски( $ротески и сотија, ме&у којима се и#!ваја !рамолет 9енерални или сро!ство по оружју :1F7+<, !у(овита перси-лажа рата и милитари#ма. %есник `убомир имовић !ао је мо!ерну, ирони'ну интерпретаију тра!иије и историје. ?е$ова поетска !рама Eасана$иниа :1F7G<, на тему по#нате наро!не бала!е, у белом сти(у, и коме!ија Zу!о у ]ар$ану :1F7@<, блиска по !у(у ње$овим војни'ким песмама, спа!ају у најви"е и#во&ена савремена !рамска !ела на ју$ословенским сенама. упротан о!нос према тра!иији има Yарко оманин :1F8G<, патети'ан, с на$ласком на су!бинско и тра$и'но, у !рамској трило$ији :%ророк, 1F7+< %елиново, 1F72 5$њи"те, 1F78<, тематски ве#аној #а #ави'ајни, рно$орски простор. У истим оквирима и на истим претпоставкама настали су и ње$ови романи. оме!ија има и !а/е во!еће место. е!ам!есети( $о!ина у тој врсти јав/а се ново име, Ду"ан ова'евић :1FG><, које$ су $ле!аои и критика по#!равили као !остојна настав/а'а српске коме!ио$ра-ске тра!иије. У својим коме!ијама !ао је и#окренуту, $ротескну слику палана'ко$, балканско$ менталитета и на"и( нарави :=аратони тр'е по'асни кру$, 1F78 Балкански "пијун, 1F>8, и !р.<. мисао #а коми'но и сатири'но, савременост тематике, крити'ност, #аокуп/еност ра#ним ви!овима на"и( менталитета карактери"у и !рамско стварање најмла&и( писаа, које је у квантитативно и
1>2
Јован Деретић, Историја српске књижевности
квалитативно у сталном успону и стално праћено и по!стиано ра!о#нало"ћу и непо!е/еним симпатијама #а(вални( $ле!алаа. атири'но се јав/а не само у !рами не$о и у свим !ру$им врстама. У овом тренутку оно је је!на о! $лавни( компоненти 'итаве књижевности. Иако није била тако и#ражена као !анас, сатира је живела и у прет(о!ним -а#ама послератне литературе. ?ен је обновите/ Б. ;опић, с 'увеном својом Јерети'ком при'ом и# 1F@+. том и с неколико !у$и( сатири'ни( припове!ака он је постао је!ан о! во!ећи( писаа послератне српске сатире. о" је сатиру унео у роман, D. %оповић у коме!ију, Бећковић у пое#ију... Dли сатира није само $ост у тим во!ећим врстама, у/е# који у по'етку #ау#има сасвим скромно место а #атим се све ви"е и ви"е "ири. %остоје и наро'ите врсте које су спеи-и'не #а (умор и сатиру. )о су, по правилу, ситне и најситније -орме које настају и живе у ме&упростору књижевности и публиистикеA #апис, -е/тон, ртиа, сатири'на песма, басна, а-ори#ам. У по'етку оне се не$ују $отово иск/у'иво у (умористи'ком листу UЈежU, а #атим постепено про!иру и у о#би/ну "тампу, у књижевне и некњижевне листове, у !невну "тампу, на ра!ио и телеви#ију, 'ак и у $ласило Ј UомунистU. Има ви"е писаа који су се спеијали#овали #а новинску сатиру. У сатири'ном -е/тону, и#весно време сре!и"њој сатири'ној врсти, истакли су се `уби"а =анојловић :1F18<, 3аса %оповић :1F28<, песник =атија Бећковић и, наро'ито, 3ла!имир Булатовић 3иб :1F81<, новинар U%олитикеU, 6+0и( $о!ина во!еће перо на"е сатире. атири'не песме пи"у мно$и, о! =илета танковића :1F11<, као најстарије$, !о мла&и( и најмла&и(, ме&у којима се и#!ваја =илован 3ите#овић :1FGG<. У сатири'ној басни остали су усам/ени поку"аји рано умрло$ Yивка тој"ића :1FG101F77<. ајбурнији ра#вој !ожив/ава сатири'ни а-ори#ам. 5н се јав/а у !ру$ој половини 6+0и( $о!ина по! утиајем по/ско$ сатири'ара танислава Јиржија Tеа али се ослања и на бо$ату усмену тра!иију полити'ко$ виа и ане$!оте. %рве импулсе !али су му Бранислав Wрн'евић :1F88< својом #бирком а-ори#ама 9овори као "то ћути" :1F66< и %авле ова'евић :1FG+< #бирком До сарка#ма и натра$ :1F67<. асније се а-ори#ма при(ватају и мно$и !ру$и писи, како они који су стекли име у !ру$им сатири'ним врстама тако и сасвим нови писи. ао сатири'ар стекао је велику популарност Ду"ан 4а!овић :1F2201F>G<. ?е$ови а-ори#ми, које је по! насловом Бео$ра!е, !обро јутро 'итао на ра!ију, $о!инама су бу!или Бео$ра&ане. ов полет а-ори#му !оноси најмла&а $енераија сатири'ара, који по'ињу објав/ивати своје прило$е у листу Uту!ентU 1F7F. а #атим и !ру$!е. олективно су пре!став/ени у омла!инском литерарном $ласилу Uњижевна ре'U :у ви"е бројева 1F>G. и 1F>@<. Uве њи(U, као "то је примећено, Uпоре! #ави!но$ талента, краси ванре!на упорност у откривању #на'ењско$ потенијала раб/ени( синтакси'ки( обра#аа, преи#на је#и'ка комбинаторика и смелост ан$ажмана у актуелним приви!но !невним, полити'ким темама.U еки о! споменути( сатири'ара стварају у јо" је!ној области, у књижевности #а !еуA Бранко ;опић, Ду"ан 4а!овић, Dлексан!ар %оповић, Бранислав Wрн'евић, =илован 3ите#овић. )а симбио#а сатири'но$ и !е'је$, на први по$ле! нео'екивана, није нимало необи'на. 5ткривамо је и у !ру$им епо(ама. мај је био и сатири'ни и !е'ји песник. Је!на о! најбо/и( сатира у светској књижевности, ви-това 9уливерова путовања, !анас се 'ита као роман #а !еу и омла!ину. 5во је прилика !а се спомену
1>8
Јован Деретић, Историја српске књижевности
јо" неки важнији на"и писи #а !еу, као "то суA песнии Дра$ан Tукић :1F2F< и `убивоје 4"умовић :1F8F<, * после!њи пи"е и !раме #а !еу * те про#аисти Dрсен Диклић :1F28<, 3оја Wарић :1F22< и Борислав осијер :1F8+<. %ое#ију #а !еу стварају и мно$и !ру$и песнии. У# старије, Десанку =аксимовић, 9ви!у )арта/у и Dлексан!ра 3у'а, такви су =ира Dле'ковић, =ирослав Dнтић, =илован Данојлић и !ру$и.
К(и4евна %рити%а и и)торија %(и4евно)ти
њижевна критика у свом послератном ра#воју про"ла је кро# !ве $лавне етапе у првој, #аокуп/ена пре све$а стварала'ким проблемима, ан$ажована у књижевним борбама, била је веома важан 'инила у проесима транс-ормаије литературе, а у !ру$ој се окренула сама себи, у тежњи !а се и сама мето!оло"ки и теоријски мо!ерни#ује. У књижевним борбама с по'етка @+0и( $о!ина !о"ло је !о полари#аије и у књижевној критии око с(ватања књижевностиA на је!ној страни били су поборнии мо!ерно$ а на !ру$ој присталие тра!иионално$, реалисти'ко$. асније се ова полари#аија по'ела постепено ублажавати или је бивала #амењена !ру$им и !рук'ијим. 9лавни поборник нове пое#ије ме&у мла&им крити'арима јесте оран =и"ић :1F2101F76<. Био је противник тра!иионално$ лири#ма, псеу!ороманти'арске осећајности, лирике Uмека и бла$а "тимун$аU, али је исто тако о!баивао и повр"инску мо!ерност. =о!ерна пое#ија није пло! ве"тине и #нања, при(ватања $отово$, већ је пло! истраживања, тежње !а се и#ра#и мо!ерни сен#ибилитет, па треба !а бу!е синте#а мисли и емоије, раионално$ и ираионално$, тра!иије и иноваије. =и"ићева критика је критика оп"ти( на'ела, критика певања и ми"/ења, !ок су му поје!ина'на !ела била пре све$а пово! #а та оп"та ра#матрања. ?ему је супротан Борислав =и(ајловић0=и(и# :1F22<, и#ра#ит пример !невно$ крити'ара. ?е$ови крити'ки прика#и, !у(овито писани, прони/иви, али бе# систематске анали#е, !еловали су и#ванре!но у времену ка! су се појавили. )о је полетна крити'но0 журналисти'ка ре' на!а(нута тренутком и о$рани'ена њиме. У крити'ком вре!новању о!баивао је и# ванкњижевна, пра$мати'на мерила и ослањао се на властито естетско осећање. %оборник ново$ и мо!ерно$, он је пока#ивао осећање #а вре!ности књижевне тра!иије. ?е$ова крити'ка ре' вла!ала је у првој половини @+0ти( $о!ина. атим је =и(ајловић у$лавном престао писати критику и је!но се време посветио !рами. на истој линији крити'ко$ ан$ажовања у борби #а мо!ерно у књижевности ра#вили су се и мно$и !у$и крити'ариA %етар fа\ић :1F2F<, =илосав =ирковић :1F82<, =у(арем %ервић :1F8G<, Дра"ко 4е&еп :1F8@<, =ирослав $ерић :1F88< и !р. еки о! њи( су успе"но превла!али о$рани'ења текуће критике и писали "ире, сту!ио#није, о ра#ним књижевним темамаA fа\ић је аутор књи$а о Dн!рићу, Wрњанском и =и/ковићу, %ервић је с најви"е пажње проу'авао припове!а'ку уметност на"и( савремени(
1>G
Јован Деретић, Историја српске књижевности
про#аиста а бавио се је!но време и по#ори"ном критиком, $ерић је писао о$ле!е и сту!ије о најважнијим српским књижевним крити'арима. ли'ан распон и#ме&у !невне критике и крити'ко$ о$ле!а или нау'не сту!ије пока#ују и крити'ари који су у по'етку били поборнии тра!иионално$ у литературиA Дра$ан Јеремић :1F2F<, оран 9авриловић :1F26<, %ре!ра$ %алавестра :1F8+<, =ило" Бан!ић :1F8+<, %авле орић :1F8G<, Бо$!ан D. %оповић :1F86< и !р. ви су се они с већом или мањом истрајно"ћу бавили новинском и 'асописном критиком, пратећи текућу књижевну про!укију, али истовремено већина о! њи( тежила је !а свој ра! употпуни систематским проу'авањем књижевности. %алавестра и Бан!ић $равитирају према историји књижевности. 5! њи( имамо ви"е моно$ра-ија, тематски( књи$а о$ле!а и сту!ија, књижевно0 историјски( пре$ле!а. У свом ра!у настоје !а повежу импресионисти'ки приступ !елу с по#итивисти'ким мето!ом. ?има су сли'ни сарајевски крити'ари и књижевни истори'ари 4а!ован 3у'ковић :1F8@< и Бранко =илановић :1F8+<, први свестрани проу'авала српске и (рватске књижевности 2+. столећа, а !ру$и окренут претежно књижевном насле&у про"ло$а века. Јеремић и 9авриловић, -илосо-и по струи, на$ињу аналити'кој критии. У# крити'ке прика#е, с успе(ом не$ују ону врсту о$ле!а 'ији је пре!мет 'итави књижевни опус је!но$ писа, а о$ле!али су се и у ра!овима теоријско$ карактера. ?има је бли#ак сарајевски крити'ар лавко Tеова :1F2F<, врстан интерпретатор, аутор велико$ броја о$ле!а0портрета и крити'ки( моно$ра-ија и# на"е књижевности 1F. и 2+. столећа. %осебну врсту аналити'ке критике не$ује =ио!ра$ %авловић, пло!ан по!је!нако у есејистии као и у пое#ији. И#!вајају се !ва кру$а ње$ови( крити'ки( истраживањаA први обу(вата проблеме мо!ерне песни'ке структуре, а !ру$и * на"е песни"тво о! сре!њовековни( успутни( песника, преко наро!не пое#ије, !о песника 1F. и 2+. столећа. %авловић настоји !а #а(вати писа еловито, !а $а с(вати и оени како само$ #а себе тако и у ужем и "ирем контексту. 5н пи"е о!мерено, преи#но али не и сувопарно. ?ему је бли#ак Јован Eристић, песник и рамски писа, који се и у критии бави претежно овим врстама. Интелектуалну есејистику сли'ну њи(овој не$ују универ#итетски наставнии вето#ар Бркић :1F17<, вето#ар о/евић :1F8+< и икола о/евић :1F86<, сва тројиа упућени на искуство мо!ерне ен$леске и амери'ке критике. асвим особено место #ау#има ретен =арић :1F+8< својим по#ним есејима на теме и# -рануске и ен$леске књижевности. 5! ове критике, која тежи еловитости приступа и не инсистира на неком стро$о о!ре&еном мето!у, ра#ликује се ре!укионисти'ка критика, која се бави само поје!иним аспектима књижевни( !ела или књижевни( проеса, опре!е/у јући се при томе #а о!ре&ене мето!е. на'ај ове врсте критике јесте пре све$а у томе "то !оприноси властитом ра#воју, ра#воју критике као посебне интелектуалне !елатности, увећавању крити'ко$ искуства. Је!ан о! $лавни( носилаа те оријентаије јесте 4а!омир онстантиновић, у'есник у послератним књижевним биткама, аполо$ет мо!ерно$. асније се ра#авио у !ва права, као романописа и као есејиста, о! који( је на крају !ру$и сасвим преовла!ао. 5! есејисти'ки( ра!ова нај#на'ајнији су муA антрополо"ка сту!ија Xилосо-ија паланке :1F7+h и велики #борник Биће и је#ик :1F>8<, у осам књи$а, са преко стотину есеја о мо!ерним српским песниима, о! Tа#е
1>@
Јован Деретић, Историја српске књижевности
остића !о 5скара Дави'а. Xилосо-ске, мето!оло"ке и стилисти'ке претпоставке ње$ови( крити'ки( истраживања нала#имо у -еноменоло"кој критии. У својим ра!овима он настоји !а открије бит песника, !а створи ње$ов !у(овни портрет. И !ру$и мето!и постепено про!иру у на"у критику. оран 9лу"'евић :1F26< тежи к примени пси(оаналити'ко$ мето!а, "то није толико !о"ло !о и#ра#а у ње$овој !невној критии колико у опсежним ра!овима и# нема'ке и српске књижевности. икола =ило"евић :1F2F< креће се у својим анали#ама књижевни( !ела и#ме&у пси(оло"ко0 антрополо"ко$ приступа и особене врсте структурали#ма. %ретежно се бави #на'ењским аспектима !ела. вета Tукић :1F81<, као и =ило"евић -илосо- по обра#овању, истражује естети'ке и соиоло"ке претпоставке књижевно$ стварања у соијали#му. о! ње$а се спаја естети'ки са соиоло"ким мето!ом, теорија с историјом књижевности. на'ајан је и као про#ни писа. рајем 6+0и( $о!ина у на"у критику по'ињу полако про!ирати мо!ерни инструменталисти'ки мето!и. %утеви мо!ерни#аије ра#ли'ити су, тако !а у на"ој савременој критии имамо плурали#ам мето!а. =е&у крити'арима који су се а-ирмисали у новије време било у текућој критии било у систематском проу'авању књижевности и#!вајају сеA Dлексан!ар %етров :1F8><, који је пове#ао тековине руско$ -ормали#ма с искуствима мо!ерни( крити'ки( мето!а на апа!у, а у после!ње време а-ирмисао се и као песник, #атим овиа %етковић :1FG1<, `уби"а Јеремић :1FG+<, Бранко %оповић :1F27<, =илиа иколић :1F2@<, %етар =илосав/евић :1F87<, =ирјана =ио'иновић :1F8@<, Vор&ије 3уковић :1FG8<, рба И$њатовић :1FG6< и !р. У свом ра#воју на"а критика у послератном перио!у све се ви"е приближавала науи. ајвећи број њени( пре!ставника, наро'ито они( који су се истакли о! 6+0и( $о!ина !о !анас, пове#ују у свом ра!у бав/ење текућом критиком с књижевно0 теоријским и књижевно0историјским проу'авањем литерарни( појава и проблема. !ру$е стране, класи'на наука о књижевности, посебно књижевна историја, ослоба&ајући се постепено своји( тра!иионални( о$рани'ења, тежила је !а #а се "то ви"е присвоји оно "то се сматрало првенственим #а!атком критике, књижевну анали#у и вре!носни су!. У њој су #а!у$о вла!али по#итивисти'ки истори#ам и био$ра-и#ам, насле&ени и# пре!ратне ака!емске критике. ?има се у првим послератним $о!инама при!ружио соиоло$и#ам #аснован на поје!ностав/ено с(ваћеном маркси#му. ао и пре рата књижевни истори'ари ме&усобно се !и-еренирају и по епо(ама које проу'авају. Истори'ари старији( перио!а, * ме&у којима се и#!вајају Димитрије Бо$!ановић :1F2201F>6< и Vор&е )ри-уновић :1F8GF, #а стару књижевност, 3ла!ан е!ић :1F2+01F7@<, #а усмено стварала"тво, и =ирослав %антић :1F26<, #а !уброва'ко0!алматинску књижевност * спојили су скрупуло#ан о!нос према !ета/у с тежњом к -илоло"кој е$#актности, коју су умно$оме #апоставили проу'аваои новије књижевности. Број ови( после!њи( веома је великA Yивојин Бо"ков :1F+F<, Yиван =илисава :1F1@<, 3ојислав Vурић :1F12<, Дра$и"а Yивковић :1F1G<, оријентисан претежно на компаративна истраживања, Димитрије 3у'енов :1F11<, =ио!ра$ %оповић :1F2+<, нај#на'ајнији српски послератни истори'ар књижевности, =илора! %авић :1F2F<, који се у после!ње време а-ирмисао и као је!ан о! во!ећи( про#ни( писаа, #атим вето#ар %етровић :1F81<, #на'ајан наро'ито као теорети'ар критике и проу'авала сти(а, Дра$и"а 3ито"евић :1F8@<, 3ла!имир
1>6
Јован Деретић, Историја српске књижевности
Јови'ић :1F8@<, који у после!ње време пи"е успеле романе и приповетке, и !ру$и. =о!ерни мето!и иманентне анали#е про!рли су у српску науку о књижевности не"то касније не$о у (рватску и словена'ку. 5ни умно$оме !ају пе'ат њеном са!а"њем тренутку.
1>7
