Knjizevnost Coserovog Doba

Književnost Čoserovog doba (1340 - 1500) Ovo doba nadmašuje anglonormansko, i vrhunac je srednjevekovne engleske knji knjiže ževn vnos osti ti.. Dovo Dovodi di do savr savrše šens nstv tva a sve sve elem elemen ente te koji koji su uved uveden enii toko tokom m prethodnih vekova. 14. vek karakterišu tri epidemije kuge (134!4", #1!$, #"%, &togodišnji rat i &elja'ki &elja'ki ustanak ustanak ata )ajlera (*at (*at )+ler% )+ler% 131. godine. akon &togodišn &togodišnjeg jeg dola dola-e -e i at atovi ovi ruža. uža. Dž Džo on ikli/ kli/ (0ohn 0ohn *+cl +cli/, i/, 133 33 2 134 134%% pret prete' e'a a je re/ormatora pisao je protiv apsolutnog autoritet crkve, -alagao se -a odvajanje ngleske crkve od ima i vra5anje u'enjima &vetog pisma, prevod 6iblije na narodn narodnii je-ik, je-ik, itd. itd. jegov jegovo o u'enje u'enje prihva prihvatil tilii su svešte sveštenic nicii nižeg nižeg reda, reda, lolardi (lollards% 7 8oni koji gun9aju:. ; ene >ene su i dalje alje neobra-ovane i nepismene. ?odine 14@@. se otkriva štamparija, revolucionarno, i  William Caxton biva biva prvi prvi engl engles eski ki štam štampa parr, oko oko 14A 14A.. otva otvara ra u Bond Bondon onu u štam štampa pari riju ju i me9u me9u prvi prvim m knji knjigam gama a obja objavl vlju juje je i




 #ilijam $angland (*illiam (*illiam Bangland, c.1337c.13@) c.1337c.13@ ) napisao je jedno -na'ajno delo The Visio Vision n of  Willi William am Concer Concernin ning g Piers Piers the Plough Ploughman man %  &ve što -namo o njemu -namo -ahvaljuju5i obi'aju da se autor na kraju dela oprosti sa 'itaocem i kaže nešto o sebi. )ako -namo da je imao niži svešteni'ki 'in i živeo negd negde e u sred srednj njoj oj ngl ngles esko koj. j. Hoku okušav šavao je da na9e na9e isti istinu nu u sops sopstv tven enom om tuma'enju hriš5anstva. Ovaj njegov spev je alegorija. alegorija. &astoji se i- prologa i $

pevanja. Hripada aliterativnoj obnovi. ; delu on ima nekoliko vi-ija u snu, nakon kojih se budi i opet -aspi. Iska-ani su hrabri socijalni stavovi i dobra kritikaJ mane dela su to što je predugo i ra-vu'eno, nema osnovnu pripovednu nit, neorgani-ovano se mešaju /rancuski i latinski delovi, itd. Hostoje tri ver-ije,  A&  B i C, od kojih je najbitnija B koja ima A stihova. Deli se na sedam pevanja, a najbitnija je prva celina 7 'rolog. i-ija kule na brdu i tamnice u dolini i-me9u kojih je poljana na kojoj je mnogo sveta 7 tu su svi, od kralja i aristokratije, do seljaka i prosjaka. Kodo'aš5e ka istini predvodi Hetar Ora'. On je -emljoradnik 7 Bangland najviše njih poštuje i ceni u svakom smislu. Od . do $. pevanja opisuju se tri stepena hriš5anskog života 1% o ell ( * 14 'evanje) $. o better (15 * 1) što -na'i voleti i neprijatelja kao i prijatelja 3. o best (1+ * ,0) što je iskonska briga -a sve ljude sveta, agapeJ Hetar Ora' je -emaljska parabola Kristu. Homaže mu personiLkovana &avest koja ga vodi ka spasenju. Banglandova vi-ija društva je utopijska svi treba da budu -adovoljni upravo onime što ve5 imaju. !eore. C/a"er 
Bankaster (sestre ajnije elovito delo. The %egend of &ood Women    !egenda o dobrim ženama ( pisana je

13@!13A. godine. )o je odgovor na kralji'inu želju i -ahtev da se žena prikaže

na lepši na'in nego što je prika-ana Cresida. Delo je inspirisano 6oka'om. ajbitniji deo je 'rolog u kome, u vi-iji u snu, bog ljubavi i kraljica lkesta prekorevaju pesnika što je loše pisao o ženama, te on po'inje novo delo kojim bi se iskupio. )rebalo je da sadrži $ pri'a, ali ih ima ", i govore o u-ornim ženama i- istorije, mitologije 7 Didoni, rijadni i sl. Ovde je prvi put upotrebljen /erojsi "'let, rimovani distih koji se koristi i u Centerberijskim pri'ama. )aj rimovani distih je celina koja ne trpi opkora'enja. ?nglesi 'eriod (135 - 1400)%  )enter*eri+ske ri,e %
 verovanja, mišljenja, predrasuda tadašnjeg 'oveka u ngleskoj. Fožemo je na-vati enilo'edijom srednjoveovni/ njiževni/ vrsta% Hri'e delimo u 'etiri žanrovske grupe  A%#itei romani9 #ite<& @ena i< =ata& 8ri>a o er :o'a<"& Btitonoa& emljo'osedni% Vite-o.a ri,a. Inspirisana 6oka'ovim spevom ezeida%  erovatno je napisana od ranije, jer je najduža, ali ona je i dalje umnogome kra5a od 6oka'ovog speva. Halamon se moli eneri -a ljubav, rcit Farsu -a pobedu, a mili Dajani -a nevinost. @ena i< =ata. 8rolog  je -na'ajniji od same pri'e, žanrovski pripada njiževnim is'ovestima (literar+ con/ession%. )acit iron+ je prisutna kada  je ne 'ri>e9 ima i/ 6& 5 s" Dablioi (Eadne ali ne Dablioi 'o Dormi * 2ratar i 8o
&ada oni moraju da preno5e kod njega, svete mu se tako što mu jedan spava sa ženom, a drugi sa 5erkom. K"var . Hri'a o Herkinu, kuvarskom šegrtu koji živi u Bondonu jako poro'nim životom. Dobija otka-, te živi još poro'nije, i -družuje se sa sli'nim 'ovekom, 'ija žena drži bordel. edovršeno. :rgova. )ipi'ni /ablio, radnja se dešava u Bombardiji. Bjubavni trougao, slepi stari muž, mlada žena, ona ga vodi u vrt, popne se preko njega na drvo gde vodi ljubav u krošnji, mužu se nekim 'udom vrati vid te vidi nju i ljubavnika, ona kaže da mu se -ato i vratio vid 7 jer su njoj rekli da se rve s nekim 'ovekom u krošnji da bi on progledao. Ka'etan. Fonah traži po-ajmicu trgovcu, sutradan daje taj novac trgov'evoj ženi koja spava s njim (jako sam loše -apisao ovu pri'u%, posle on objasni trgovcu da je -apravo njoj dugovao, onda ona nekome vra5a dug u krevetu ili tako nešto. 2ratar . Hri'a o po-ivaru koji ide da i-nudi novac vrlo siromašnoj udovici, sre5e 9avola prerušenog u seljaka, pa idu -ajedno. 6aba kaže po-ivaru da ga 9avo nosi, 9avo je pita da li to stvarno želi, ona potvr9uje, te ga 9avo odnese u pakao. 8oe 'atosa i religioe9 dr"ga al"Geria& mona/& 'ravni& lear& ig"manija& bogoslov% 8atos nije žanr, ve5 centralni modus mišljenja 14. veka. ema komi'nog ili ironijskog, likovi su jednodimen-ionalni, motivisani jednom osnovnom  vrlinom, bila ona istrajnost, pobožnost, strpljenje, itd. aracija je /okusirana na jednu klju'nu radnju koja predstavlja ekstremnu patnju. Craj  je ponekad sre5an, ali i dalje emotivno poga9a i pokušava da dovede 'itaoca do su-a. a-lika i-me9u patosa i tragi'nog li'nost patosa je uvek  pasivna Lgura patnje, i-a-iva saose5anje, neprijateljska sila je jaka i -la a žrtva potpuno bespomo5na (naj-astupljeniji je religijski patos 7 vreme kulta 6ogorodice i humani-ovanog Krista 7 umiru5eg 'oveka koji apeluje na ljudsku empatiju%, dok su tragi'ne li'nosti aktivne i ne prestaju da se bore makar to bilo i u-alud. r"ga al"Geria prepri'ava žitije sv. =ecilije, koja je 'inila preobra5enja i i-abrala mu'eni'ku smrt. Fona/  ima ni- od 1A pri'a o padu istorijskih i legendarnih li'nosti 7  dama, &amsona, =e-ara, Kerkula, itd. &a po-icije slave i mo5i, gube sve, uklju'uju5i i život. &rednjevekovna glavna pouka Portuna je  varljiva. Hrotagonisti nisu baš besprekorni kao što likovi u patosu uglavnom jesu, ali njihove dramati'ne propasti i-a-ivaju emocije. 8ravni   govori o Constanci, 5erki rimskog imperatora Kriš5anina koja se udala -a vladara &irije pod uslovom da se i &irija i vladar pokrste. Bjubomorna svekrva, kad Constanca pristigne, i-a-iva pokolj hriš5ana. Constancu stave u brod i ona plovi godinu dana, tipi'an motiv 2 a oman

set adriDtH nasuka se u ortambriji gde preživi sve i svašta do sre5nog kraja. Constanca etimološki 7 vernost, stalnost. $ear . Hri'a se temelji na Istoriji ima )ita Bivija. Ho-itivna junakinja patosa, irginija. ; nju se -aljubljuje pohotni sudija pije, koji optužuje njenog oca da ju je ukrao kao dete, naravno, lažno. &ud odlu'uje da nju  vrate u njen prvobitni navodni dom, te ona mora da bira i-me9u smrti i sramote. Odlu'uje se da traži ocu da je ubije. Otac je ubije i odnese njenu glavu u sud. 7g"manija. sedmogodišnji de'ak u Faloj -iji živi sa majkom udovicom i ekstremno je religio-an. Dok ide u školu, peva himne 6ogorodici, te i-nervira neke 0evreje pored kojih prola-i i oni ga svirepo ubiju. On i sa prere-anim vratom nastavlja da peva, a takvog ga nala-i i majka kada ide da vidi -ašto ga tako dugo nema. 6iva kanoni-ovan. Ova pri'a je -na'ajna  jer inje linij" antisemii sveteni& nabavlja>& anoniov sl"ga ?gi sveteni   pri'a basnu o liscu i petlu u- neke alegorijske slike. Bisac hvali petlu pevanje, traži mu da -ažmuri pa ga uhvati i nosi u šumuJ onda mu petao kaže da se okrene ka imanju te lisac -ine i petao odleti (QQQ%. Eabavlja>. rana pripada polonu i ima belo perje i može da govori. Otkriva mu suprugino neverstvo. polon ubije ženu, te i- griže savesti iš'upa vrani perje i -ameni ga crnim, i-baci je, i od tada su vrane crne. Kanoniov sl"ga (kanonik je svešteni'ki 'in% kanonik i njegov sluga su neuspeli alhemi'ari u velikim dugovima. ; drugom delu pri'e se govori o kanoniku šarlatanu koji na prevaru -a alhemiju u-ima ljudima pare. ?%#an svi/ ovi/ gr"'a9 8ri>a o Felibej"  je duga'ka, didakti'ka, monotona, moralna debata o osveti. Inspirisana je Felibejem kome su tri 'oveka upala u ku5u i pretukla ženu Hrudens i 5erku &oLju (o'igledne meta/ore%. Hrudens ga nagovara da ne nastavlja nasilje novim nasiljem te odustaje od osvete.

8aro/ ima poslednju pri'u u -birci, ali nimalo slu'ajno, iako -birka nije dovršenaR Ovo je duga'ka propoved o odricanju od sveta, životu kao hodo'aš5u, pokajanju, i-begavanju grehova, itd. :/e 8earl 8oet (Hesnik 6iserke%
/er &a.e+n i -eleni .ite-  ima $@3 aliterativnih stihova podeljenih u t-v.

!avejnove stroDe. ?aEain stan-a S i-me9u 14 i $@ stihova, a na kraju stro/e re/ren bob (vrlo kratak polustih% T /eel (66 katren%. Cnjiga je podeljena na 4 dela (D.ttes% i 11 stro/u9 1. $1 ?avejnova stro/a $. $4 stro/e, od pripreme -a pola-ak i- Camelota sve do ostanka u -amku 3. 34 stro/e, tri dana lova i iskušavanje 4. $$ stro/e, susret ?avejna i vite-a, pa do kraja Pigure u knji-i =ICBI<O&) U pominjanje )roje na po'etku i na kraju, odla-ak i povratak u Camelot ?D=I0 U tri dana udvaranja i udarci 7 u-la-na, tri dana lova 7 sila-na HBBIGFI U scena lova ide paralelno sa scenom u ?avejnovim odajama, udarci -elenog vite-a paralelni su sa danima iskušavanja •

•

•

 rhetipski motiv smena godišnjih dobaJ vite- je prika- paganskog boga prirode, spev se može posmatrati kao alegorijski prika- borbe 'oveka sa prirodom. >ivotinje po osobinama podse5aju na odnos ?avejna i gospodaricu. (0elen simboli-uje snebivanje, vepar navalentnost gospodarice, a lisica njenu lukavost.% Vto se srednjevekovnog vite-a ti'e, njegova lojalnost pripada ralj"& dami i bog", tako da kod ?avejna dola-i do neke vrste s"oba lojalnosti. iteška potraga ("est% uvek po'inje u Camelotu, nakon 'ega vite- odjaše u "m" (važan simboli'ki element koji predstavlja iskušenje%, ta prva /a-a potrage -avršava se kada on nala-i kona'ište, me9utim, potraga se potpuno -avršava tek  kada se vrati " Kamelot (potraga je u potpunosti kriti'na%. &imbolika pentagrama je od i-u-etnog -na'aja, a me9u glavnim -na'enjima su pet 6ogorodi'inih radosti (blagovesti, ro9enje, vaskrsenje, va-nesenje, uspenje% i pet ?avejnovih vrlina (liberalit+, lovingkindedess, courtes+, piet+, continence%. ; ?avejnu pro9e samo godinu dana tokom celog speva 7 po ovome se ra-likuje od ostalih autora, poput Dže/rija, asa i Bajamona koji opisuju ceo (rturov% život.  Biserka ima 1$1$ stihova podeljenih u stro/e od 1$ stihova. Het stro/a 'ini jednu

celinu. Hostoji ukupno $ celina i 11 stro/a, jer 1@. celina ima # stro/a. &vaka

stro/a se -avršava re/renski, nova stro/a po'inje -avršnim re'ima poslednje. )ema je alegorija snovi9enja pesnik -aspi negde gde je i-gubio biser (propao u -emlju%, onda sanja rajski ambijent, šumu, reku, bisernu obalu, ugleda devojku, -a koju se ispostavlja da je njegova umrla 5erka, sada Kristova nevesta. ; spev su umetnute dve debate. Hesnik pokuša da pre9e reku da bi se pridružio devojci ali se u tom momentu budi. Hreostala dva dela su religijske i meditativne prirode i nisu preterano -na'ajna. 15% ve& 'osle Čosera ; odnosu na
psko2lirske pesme namenjene -a pevanje i mu-i'ku pratnju. ; svakoj je opisan  0D dramati'an doga9aj, ve-an -a ljubav ili rat. astale su ili postepeno, ili ih  je narod prisvojio. Ho nekom grubom odre9enju delimo ih na starije (kupleti i distisi, 'esto imaju re/ren% i novije (duže, ra-ra9enija /abula, stro/a je ballad stanne balade (domestic tragedies%, vrlo su je-grovite, ljubav i smrt su entralne teme, po-nata balada :d;ard. :d;ard, sastavljena ipitanja odgovora, drama sina koji je na maj'in nagovor ubio ocaJ !ord  Randal, dijalog majke i sina kog je otrovala ženaJ %ab9lon 7 odmetnik na putu sre5e tri sestre, ubija dve, od tre5e sa-naje da su to njegove sestre, pa se ubije i sam. 3. nat'rirodni i Dantasti>ni doživljaji, mitska bi5a, tu spada $e s s G$ost gde duh pri'a pa iš'e-ne i žena umre od bola. 4. jedini ciklus balada u engleskom je-iku 7 balade o obin" M"d" 7 3# balada, naj'eš5i motiv su slike veselog života družine u šumi. Hostoji i  jedan spev !9ttel Goste o7 Rob9n -oode 7 tu obin Kud moli kralja kog služi ve5 neko vreme da ga pusti da se vrati svom starom životu u Vervudskoj šumi. 8ro
porodice Haston u 1@. veku, tri generacije porodi'nog dopisivanja -a vreme  vladavine K#, 4 i 3. Hružaju uvid u 1@. vek u ngleskoj, anarhiju, ratove, ra-voj srednjeengleskog je-ika, porodi'ni život, i ima više dokumentarnu nego književnu vrednost.  Mande.ilo.a uto.an+a ( 6andeville>s ravels% pisana na /rancuskom, posle prevo9ena na mnoge je-ike. Hutopis, preveden na engleski 13AA. godine. Doka-ano je da je Lkcija, anonimnog autora. Džon Fandevil putuje na istok (ovo  jednim delom namenjeno kao vodi' hodo'asnicima ka &vetoj -emlji%, ali skre5e sa puta u 0erusalim, i ide u Hersiju, Indiju, i ra-ne eg-oti'ne krajeve sveta. Delo  je 'uveno po svojoj geogra/skoj neverodostojnosti, predrasudama i stereotipima. &paja se geograLja, istorija i viteški doživljaji, te se smatra 'rete>om
 William Caxton (14,, - 14+1) uspešan trgovac, prvi štampar 6ritanije, nau'io da štampa u ema'koj. Hrva knjiga štampana 1464% godine Recu$ell of the  !istori$es of Tro$e ( ?birka pripovesti o roji%. Hrva štamparija je otvorena u  estminsteru 14A#. godine. Vtampao je The Dictes or /a$engs of the  Philosohres ( Izreke mudra&a%, dela
The Tale of )ing Arthur  The Tale of Arthur and %ucius A 7o*le Tale of /ir %ancelot du %ac The Tale of /ir &areth The Book of /ir Tristram de %$ones The Tale of the /ancgreal The Book of /ir %ancelot and 0ueen &#ine.er  The Most Piteous Tale of the Morte Darthur 

PDuhovi (Hentakost, @ dana posle uskrsa%, rturov najve5i pra-nik, kada se pojavljuje ?ral na go-bi (nala-e ga ?alahad, Hersival i 6ors% rednjeveovna drama ema nikakve ve-e s anti'kom dramom. Hod uticajem narodnih svetkovina i  javnih priredbi, ministrela, itd. Hrva drama u crkvi nastaje u 1. veku, ovo su tro'i 7 pevani dodaci, proširenja delova -vani'ne liturgije na latinskom. aj-na'ajniji je pevan tokom uskršnje službe 'etiri popa glumili bi an9ela i tri mironosnice, on bi ih pitao Xuem YueritisQ (koga tražiteQ% (odgovor je 8Isusa Krista:%. Ovo je 'rva mala dramsa elina% 1. lit"rgijsa drama je prvo što nastaje, vremenom se proširuje $. po'etkom 1$. veka i-la-i i- crkve i prodiru svetovni elementi. 0avlja se govor umesto pevanja, -biva se na gradskim trgovima a ne u porti. Ho'etkom 14. veka po'inje da se ve-uje -a hriš5anski pra-nik  )jelovo. 3. :jelovo (Cor'"s C/risti) pra-nik koji je padao na prole5e, tre5a /a-a 7 ra-ne dramske predstave se održavaju kao deo tjelovse drame. )o je ciklus drama, ni- dramati-ovanih epi-oda. Hojedine drame tog ciklusa -ovu se mira"le (dramati-ovane biblijske pri'e%. Drama se još više udaljava od crkve, Lnansiranje preu-imaju je

esnaL. &a'uvana su 'etiri ciklusa Lori od 4 mirakula, Čestersi od $@ mirakula (najvredniji ciklus, verovatno samo jedan autor%,  ejkLldski od 3$ (pripisuje se autoru po-natom kao :/e WaeQeld Faster& tu se nala-i $e 3e&ond 3$eperd>s Pla9 , najpo-natija sa'uvana, u- to i prva engleska komedija% i E-:on  ciklus. snaL i-vode drame ve-ane -a svoju delatnost (brodograditelji su i-vodili pri'u o ojevoj barci, na primer% na gradskom trgu, i obe-be9uju i po-ornicu i glumce. Hostoje dve vrste po-ornica staionarne i 'roesionalne. Hrve su jako rudimentarne, be- -avese, a ceo prikase odvija na jednom mestu. Druge po-ornice su vukli konji i ljudi, u gradu bi postojalo 1ak stanica gde bi se kretale pokretne po-ornice!kola od 4 ili # to'kova na $ nivoa, glumili bi na i-dignutom krovu, ovo se -valo 'ageants. Ove drame traju od 1 sati pa do 3 dana, nema dramskog -apleta. )jelovo je ukinuto 1@4. -bog re/ormacije, pa i tjelovske drame. Ova drama nije elitisti'ka i prilago9ava se svim klasama, te ovo predstavlja uvod u renesansnu dramuR ngleska drama ne poštuje anti'ke ideale, jedinstvo mesta, vremena i radnje, itd, -ato je vitalna, ra-u9ena. Dve su osnovne dramske  vrste, moraliteti i mirakule. Foraliteti su dramati-acije 'ro'ovedi naspram mirakulama koje su dramati-acije biblijskih pri'a. ; moralitetima se radi o borbi dobrih i -lih sila -a 'ovekovu dušu, personiLkacije vrlina, poroka i sl. ;obi'ajeni tok je nevinost, pad, kajanje, pa iskupljenje. ?lavni likovi su generi'ki Fankind, ver+man, itd. ; nekim moralitetima prika-an je tok celog života, a u nekima samo 'ovekova smrt. 6itni moraliteti The Castle of   Perser.erance ( ?amak istrajnosti%,  Mankind&  2.er$man (3vako%. 8si/oma/ija je borba dobrih i -lih sila -a 'ovekovu dušu.