KOMPENZACIJA ENERGIJE • Cilj kompenzacije • Redosled rada • Prikaz montaţe
Induktivni potrošači (u najvećoj meri motori) uzimaju iz mreže reaktivnu energiju. U domaćinstvima se reaktivna energija ne naplaćuje, ali svi proizvodni pogoni plaćaju elektrodistribuciji kako aktivnu, tako i reaktivnu energiju.
Investicija isplativosti kompenzacije reaktivne energije je u vremenskom periodu od dve do četiri godine. Realizovali smo najveće sisteme u Srbiji za kompenzaciju reaktivne energije. Opremu koju koristimo je Schneider electric.
Tesla sistemi vrše:
Merenja, odnosno utvrđivanja stvarnog stanja reaktivne energije Izradu projekta kompenzacije reaktivne (jalove) energije sa studijom isplativosti takvog projekta Izvođenje kompletnih radova.
Projekat kompenzacije reaktivne energije obuhvata sledeće elemente:
Automatsku detekciju reaktivne energije Automatsku regulaciju reaktivne energije Sklopnu tehniku Kondezatorske baterije Komunikaciju Kablovsku instalaciju
Tesla Sistemi u industriji: Najveći projekat kompenzacije energije u Srbiji - Nexe group
CILJ KOMPENZACIJE
Većina električnih uređaja kao što su elektromotori, transformatori, prigušnice, fluoroscentne svetiljke osim aktivne energije uzimaju i reaktivnu energiju iz mreže. Reaktivna energija osciluje između elektrane i potrošača i ne može se pretvoriti u koristan rad.
Sistem obračuna električne energije je takav da u mernoj grupi imamo: 1. 2. 3.
Električno brojilo aktivne snage Električno brojilo reaktivne snage Električno brojilo maksimalne snage (maksigraf)
Na računu za utrošenu električnu energiju, dobijamo odvojene stavke koje prikazuju koliko treba da platimo za električnu energiju a na osnovu sva tri električna brojila iz merne grupe. Ugradnjom kompenzacije reaktivne energije, račun koji treba da platimo na osnovu "utrošene" reaktivne energije možemo da smanimo i do 80%. Ako želite da fizički shvatate na koji način se to postiže pogledajte osnovni principi u "Vodiču za projektante". Ako želite detaljno da izučavate kompenzaciju energije pogledajte literaturu u "Dokumentima". Na koji način smanjiti račun na osnovu očitavanja maksigrafa iz merne grupe pogledajte sledeći link.
REDOSLED RADA Prvi korak: Analizirajte račun za utrošenu električnu energiju. Vaš račun se sastoji iz tri glavne stavke: obračun utrošene aktivne energije, obračun utrošene reaktivne energije i obračunske snage. Ako su zadnje dve stavke u računu značajne i želite da ih značajno smanjite, pošaljite nam račun faksom ili emailom.
Drugi korak: Besplatno ćemo Vam uraditi ekonomsku analizu isplativosti ugradnje kompenzacije reaktivne energije i smanjenja vršnog oterećenja. Iz date analize možete videti kolika je investicija u smanjenje troškova za električnu energiju i za koliko vremena se ta investicija isplati.
Treći korak: Finansiranje datog projekta možete ostvariti preko banaka koje za projekte energetske efikasnosti daju vrlo povoljne kredite. Mi imamo potpisan ugovor sa Nemačkom razvojnom bankom (kfW) za finansiranje projekata ovog tipa.
Zaključak: Umesto da elektrodistribuciji plaćate račun za reaktivnu energiju i obračunsku snagu isti taj iznos na mesečnom nivou plaćate banci ratu za opremu koju ćemo isporučiti i ugraditi u Vašem objektu. Posle 10-25 meseci nastavljate korišćenje opreme koja Vam i dalje smanjuje račune za utrošenu energiju, a više nikom ništa ne plaćate. Uštede koje se postignu na desetogodišnjem nivou prelaze milionske iznose.
Četvrti korak: Pozovete “Tesla sisteme” da ugrade sisteme kompenzacije reaktivne energije i kontrole vršnog opterećenja.
Ako želite da saznate na kom principu se radi kompenzacija reaktivne energije posetite sledeći link, ili ako želite da saznate na koji način smanjiti troškove za obračunsku snagu posetite sledeći link.
Svaka merna grupa se sastoji iz tri brojila. Na dva brojila možete smanjiti potrošnju i do 80 %.
Ako želite da vidite kako izgleda način montaže, prikazan u slikama, posetite sledećilink.
PRIKAZ MONTAŢE KOMPENZACIJE REAKTIVNE ENERGIJE
Mesto:
Beograd
Objekat:
Institit Mihajlo Pupin
Datum:
01. septembar 2009. god.
IzvoĎač:
Tesla sistemi
Institut “Mihajlo Pupin’’ (IMP) je najveći i najstariji institut u jugoistočnoj Evropi. Sa preko 250 zaposlenih, većinom inženjera (od toga 7 profesora, 32 magistra i 19 doktora nauka) institut je vodeća naučna institucija u Srbiji.
Prvi korak u realizaciji sistema je merenje parametara energetske mreže. Na taj način se dobijaju podaci da se izvedeni sistem maksimalno prilagodi uslovima koji vladaju u elektroenergetskoj mreži na objektu.
Slika 1: Merenje parametara mreže
Drugi korak je montaža kompletnog potrebnog sistema za kompenzaciju reaktivne nergije u našoj radionici.
Treći korak je isporuka, montaža i puštanja sistema kompenzacije reaktivne energije u Vašem objektu.
Slika 2: Dolazak u trafo stanicu
Slika 3: Ekipa EDB-a isključuje trafo-stanicu
Slika 4: „Energetsko“ priključenje ormana kompenzacije
Slika 5: „Signalno“ priključenje ormana kompenzacije
Slika 6: Završno podešavanje rada sistema
Dokumenti:
Prikaz montaže kompenzacije reaktivne energije
(461 kB)
VRŠNO OPTEREĆENJE Tarifni stavovi na osnovu kojih se utvrđuju tarifni stavovi za prodaju električne energije su: obračunska snaga, aktivna energija i reaktivna energija.
Obračunska snaga ili vršna snaga je maksimalana izmerena srednja vrednost aktivne snage u vremenu od 15 minuta u toku meseca i meri se maksimetrom.
U praksi troškovi vršne snage su u proseku između 30 % - 50 % ukupnog računa za utrošenu električnu energiju, a može se desiti da cena koju platimo za obračunsku snagu premašuje iznos za utrošenu aktivnu snagu.
Iz cenovnika, vidimo da je cena kilovata vršne snage 620,52 din. za svaki kilovat (mereno na niskom naponu) do vrednosti ugovorene snage; a ako je potrošnja veća, iznos razlike od ugovorene do ostvarene snage naplaćuje se po 1241,04 din./kW.
Opravdanje za ovako visoke cene, ED preduzeća vide iz razloga što mora da se ostvari stabilnost sistema i optimalni režim rada elektroenergetskog sistema a glavni način da se to ostvari je da kupci električne energije budu u okvirima ugovorene potrošnje.
Iz napred navedenog jasno je da se mora analizirati mogućnost smanjenja troškova koje dobijamo na osnovu obračunske snage.
Upravljanje vršnim opterećenjem se ostvaruje kontrolisanjem radnih režima najvećih potrošača. Cilj je izbeći istovremeni rad, tj. rasporediti periode punog opterećenja različitih potrošača tako da se ne poklapaju.
U prvoj fazi se vrši instalacija mrežnih analizatora na ključnim energetskim tačkama u fabrici. Umrežavanjem analizatora svi podaci se dovode na centralni računar za nadzor i upravljanje potrošnjom. Na taj način trenutno pratimo sve parametre potrošnje uključujući i trenutnu i vršnu snagu. Već u ovoj fazi dobijamo korisne informacije kao što su npr. utrošak el. energije po sektorima proizvodnje ili po jedinici proizvoda, preopterećenost kablova i transformatora, neuravnotežen rad,...
U drugoj fazi se implementira upravljanje pojedinim potrošačima, njihovim rasporedom uključenja ili privremenim kratkotrajnim isključenjem potrošača koji neće narušiti proces proizvodnje, npr. klimauređaji.
Period isplativosti investije u najvećem broju slučajeva je ispod jedne godine.
Sa novom tehnologijom do manjih računa
VODIČ ZA PROJEKTANTE
•
Osnovni
principi
•
Osnovni
elementi
• •
Tehnički Granične
parametri vrednosti
parametara
U Osnovnim principima dali smo na najkraći mogući način objašnjenje kompenzacije reaktivne enerije. Naravno, u literaturi su nalaze mnogi interesantni dokumenti koji detljno objašnjavaju izvođenje kompenzacije reaktivne energije. U Osnovnim elementima, opisali smo sve glavne delove iz čega se sastoji jedan sistem za kompenzaciju, a koji treba i da se opiše u glavnom projektu. U tehničkim parametrima dali smo opis veličina koji karakterišu električnu energiju a koje su bitne sa aspekta projektovanja kompenzacije energije.
Glavni proračun je određivanje ukupno potrebnog kapaciteta kondezatorskih baterija. Da bi to uradili za par sekundi iskoristite napravljen program u excel-u. Kako je projektantima sve jasno kada imaju uvid u šeme, dajemo jednopolnu i tropolnu šemu izvedene kompenzacije tipičnog projekta:
Jednopolna šema kompenzacije
Tropolna šema kompenzacije
OSNOVNI PRINCIP KOMPENZACIJE REAKTIVNE ENERGIJE Induktivni potrošači (jednofazni i trofazni asinhroni motori, transformatori, prigušnice, fluo rasveta,...) u toku rada, iz mreže povlače pored aktivne snage koja se pretvara u koristan rad (obrtanje osovine motora, svetlost), i reaktivnu snagu koja se koristi za stvaranje magnetnog polja. Za razliku od aktivne energije koja se trajno ''troši'' u potrošaču, reaktivna energija ''osciluje'' između izvora i potrošača. Prisustvo reaktivne energije u sistemu ima negativne posledice – iako ne vrši koristan rad, reaktivna energija opterećuje prenosne vodove. Ukupna snaga nekog sistema je vektorski zbir aktivne i reaktivne snage sistema.
Kao mera prisustva reaktivne energije u sistemu koristi se faktor snage (cos ρ). Faktor snage se definiše kao odnos aktivne i ukupne snage nekog potrošača:
Elektrodistribucija naplaćuje potrošnju reaktivne energije. Mesečni trošak za reaktivnu energiju može biti znatan u zavisnosti od broja i veličine potrošača reaktivne energije u pogonu, odnosno od broja i snaga asihronih motora u pogonu, jer su to najčešći potrošači u pogonu. Da bih smanjili troškove za reaktivnu energiju, vrši se kompenzacija energije ugradnom kondenzatorskih kutija. Iz donjeg dijagrama vidimo da je aktivna snaga koja se pretvara u koristan rad ostala ista.
Brojilo koje očitava reaktivnu energiju, posle ugradnje kondenzatorskih baterija, očitava daleko manju količinu reaktivne energije, jer se sada potrošači koji zahtevaju reaktivnu energiju snabdevaju lokalno iz kondenzatorskih baterija. Proces je oscilatoran, tj. u jednoj poluperiodi potrošači uzimaju energiju iz kondenzatora a u toku druge periode vraćaju tu energiju u kondezatore.
Ugradnjom kondezatorskih baterija ne postiže se samo ekonomski efekat umanjenja računa za utrošenu energiju, već se postižu i mnogi drugi efekti:
povećanje raspoložive snage smanjenje gubitaka u prenosnim vodovima smanjenje padova napona povećanje veka trajanja opreme
OSNOVNI ELEMENTI SISTEMA ZA KOMPENZACIJU ENERGIJE MREŢNI ANALIZATOR Digitalni mrežni analizator predstavlja osnovni element primarnog – merno upravljačkog dela sistema za kompenzaciju reaktivne energije. On obezbeđuje neprekidno merenje kvalitativnih električnih veličina, merenje i upravljanje energijom, monitoring, „control/command“ sistem i zaštitu instalacije.
Sve funkcije mogu biti centralizovane na PC-ju korišćenjem Supervision softvera ili drugim sistemom (PLC na pimer) preko RS485 linka sa JBUS/MODBUS ili PROFIBUS protokolom.
Digitalni mrežni analizator na električnoj mreži meri struje po sve tri faze, međufazne i linijske napone, aktivnu snagu, reaktivnu snagu sa predznakom „L“ za pretežno induktivnu ili „C“ za pretežno kapacitivnu, zatim prividnu snagu, frekvenciju, kao i faktor snage takođe sa predznakom „L“ ili „C“.
Uređaj omogućava praćenje za nivo opterećenja napojnih linija ili gubitak faze, prenapon, pad napona i naponski propad. Njegova veoma važna funkcija je analiza kvaliteta energije prilikom prekida i spektar analiza harmonika po fazama, kao i merenje energije u procesu proizvodnje.
Upravljanje i kontrola vrši se nad određenim upravljačkim kolima, a slanje podataka u centralnu bazu podataka moguće je digitalnom ili analognom komunikacijom. Opcioni moduli omogućavaju dodatne funkcije: memorija poslednjih alarmnih događaja, min./max. vrednosti merenih veličina, impulsni izlazi, analogni izolovani izlazi, komunikacija...
REGULATOR REAKTIVNE ENERGIJE Regulator reaktivne energije (cosφ regulator) je mikroprocesorski upravljački uređaj, koji na osnovu ulaznih parametara sa strujnih transformatora i relejnih izlaza, meri reaktivnu snagu u 4 kvadranta i obezbeđuje uključenje kondezatora prema cosφ.Uređaj preko sopstvene tastature i displeja daje mogućnost sledeće konfiguracije:
Podešavanje prenosnog odnosa struje (za odgovarajući strujni transformator). Podešavanje nazivne struje prvog kondezatora Selekcija cosφ (0,8L do 0.8C). Podešavanje vremena konektovanja između svake baterije (5 do 600 sekundi). Podešavanje vremena sigurnosti za pražnjenje kondezatora (5 do 240 sekundi).
Prikaz broja korišćenih baterija. Prikaz struja, napona i ukupnog harmonijskog izobličenja-THD(%).
Projektom su predviđeni regulatori u svakom elektro ormanu za komenzaciju reaktivne energije. Usvojeni tipovi regulatora u svemu odgovaraju zahtevima projektnog zadatka i tehničkih uslova i preporuka.
KONDEZATORSKE BATERIJE
Projektom su predviđene suve baterije sa dielektrikom meal propilenom (MKP), dizajnirane za komenzaciju industrijske mreže na niskom naponu 0,4kV. Baterije su modularne pa su jednostavne za montažu. Konstruktivno su izrađene od takvog materijala da su zaštićene od mogućeg prskanja. Projektom je predviđena instalacija fiksnih kondezatorskih baterija lokalno za transformatore i asihrone motore. Po mogućstvu biće ugrađeni u postojeće razvodne elektro ormane.
KONTAKTORI Kontaktori su sastavni deo izvršnog dela sistema za kompenzaciju reaktivne energije i imaju speifičnu izvedbu, koja se sastoji u ugradnji otpornika za pražnjenje baterija. Kontaktori su tropolni koji omogućavaju pouzdano uključenje svake grupe kondezatorskih baterija. Napon napajnja je 240V, 50Hz. Strujno opterećenje kontakata određeno je proračunom, a na osnovu struje kondezatorskih baterija.
KOMUNIKACIJA
Digitalni mrežni analizator poseduje RS485 port i omogućava nam da izaberemo neki od ponuđenih protokola (JBUS / MODBUS ili PROFIBUS) za komunikaciju sa PC-om, odnosno Ethernet mrežom. Projektom je predviđen TCP/IP Gateway uređaj koji se napaja naponom 230V AC i ima funkciju (jer njegov interfejs dozvoljava) konekciju na Enthernet mrežu kaomaster na jednoj strani i sa RS485 kao slave na drugoj strani. Predviđen je softver koji omogućava daljinski nadzor i kontrolu, pre svega vizuelni prikaz sistema regulacije reaktivne energije i nadzora nad potrošnjom (merenje i monitoring). Supervision software je licenciran za određenog proizvođača digitalnog mrežnog analizatora. Vizuelizacija se sastoji u sledećem:
Prikaz svih trenutnih merenja električnih veličina. Prikaz alarma. Prikaz trenutnih vrednosti harmonika energije i merenja u tabelarnom i grafičkom prikazu. Konfiguracija svih instrumenata i prikaz vrednosti na instrumentima u analognom i digitalnom obliku. Prikaz opterećenja u talasnom obliku. Tabelarni prikaz svakih 10 minuta, prikaz statusa promena ulazno/izlaznih pokazatelja.
Softver omogućava komunikaciju sa svim uređajima instalisanim u sistemu, kreiranje baze i ručno i automatsko pretraživanje podataka.
Izbor opreme je veoma bitan
TEHNIČKI PARAMETRI ELEKTRIČNE ENERGIJE • • • • • • • • • • • •
Veličina napona Mreţna frekvencija Promene napona Treperenje napona Propadi napona Kratkotrajni prekidi napona Privremeni mreţni prenaponi Impulsni prenaponi Nesimetrija napona Naponi viših harmonika Naponi meĎuharmonika Signalni naponi
U prošlom veku, a kod nas i početkom ovog veka, bilo je bitno da imamo pouzdanu i kontinualanu isporuku električne energije. Danas električna energija počinje da se tretira kao roba, a osim pouzdanog snabdevanja roba mora da ima i odgovarajući kvalitet. Kada ujutru kupujete mleko u prodavnici, osim što očekujete da je prodavnica snabdevana mlekom, imate i očekivanje da je kvalitet mleka na zadovoljavajućem nivou. Isto je i sa električnom energijom. Kao kupac zahtevate da ta energija ispunjava neke norme i da svojim kvalitetom garantuje pouzdan i dugogodišnji rad Vašeg postrojenja ili uređaja. U svetu je taj pojam toliko bitan da svaka elektrodistribucija ima službu koja se bavi samo tim aspektom. Na ovoj stranici smo objasnili samo neke tehničke parametre koji su bitni sa aspekta kompenzacije reaktivne energije. Ako želite da saznate nešto više o ovom problem, preporučujemo priručnik koji obrađuje kvalitet električne energije na 112 strana.
Veličina napona definisana je kao efektivna vrednost napona na mestu predaje električne energije u određenom trenutku, merena u određenom vremenskom periodu. Referentna vrednost određena je nazivnim naponom mreže. Mrežna frekvencija je broj titraja naponskog talasa u sekundi. U evropskim elektroenergetskim mrežama ona iznosi 50 Hz (u Americi je to 60 Hz).
Promene napona su odstupanja napona od nazivne vrednosti. Uzrokovane su promenama opterećenja, tj. uključivanjem i isključivanjem velikog broja potrošača ili kvarovima u postrojenjima. Primer promena napona prikazan je na slici:
Treperenje napona (eng. Flicker) su oscilacije vrednosti napona koje se ponavljaju. Flickeri su definisani kao vidom zametljivo treperenje, izazvano svetlosnim podsticajem uz vremensko kolebanje svetlosne gustine ili spektralne analize. Jednostavnije rečeno, to je titranje npr. svetla siajlice ili monitora računara. Uzroci treperenja su nagle učestale promene opterećenja uzrokovane radom npr. elektrolučnih peći, fotokopirnih uređaja, aparata za zavarivanje i sličnih mašina u istoj mreži. Uočavanje treperenja zavisi od osobe do osobe, tj. o senzibilnosti oka. Jačina treperenja definiše se putem uočavanja sledećeg: svetlosno treperenje pojačava se do trenutka kada od 100 osoba njih 50 uoči treperenje (promenu svjetla), tada se kaže da treperenje ima vrijednost 1. Ljudskom oku najviše smetaju flickeri frekvencije od 7 do 10 Hz. Primer treperenja napona prikazan je na slici:
Propad napona definiše se kao privremeno smanjenje vrednosti napona ispod unapred određene granice. Te su granice najčešće u opsegu od 90 % do 1 % nazivne vrednosti. Propadi su najčešće uzrokovani kvarom u mreži ili naglim povećanjem opterećenja. Uobičajeno se razvrstaju po dubini i trajanju. Primer propada napona prikazan je slikom ispod.
Primer prekida napona prikazan je na slici ispod:
Primer
prenapona
prikazan
je
Oblici im mogu biti razni, kako je prikazano na slici:
na
slici
ispod
Nesimetrija napona je stanje pri kojem se naponi u trofaznom sustavu međusobno razlikuju po iznosu (amplitudi) ili ukoliko kut između pojedine dvije faze nije 120°. Mjerilo asimetričnosti napona definirano je kao omjer inverzne i direktne (izravne) komponente. Nesimetrija u distribucijskim mrežama uzrokovana je neravnomjernom raspodjelom tereta po fazama ili kvarom.
Primjer nesimetrije uzrokovane kvarom:
Naponi viših harmonika sinusoidalni su naponi frekvencija koje su celobrojni višekratnici osnovne frekvencije (50 Hz kod nas). Viši su harmonici nepoželjni u mrežama, jer se zbrajaju na osnovni talas i izobličuju ga, što uzrokuje probleme (FLUKE) u napajanju osjetljivih potrošača, npr. medicinske opreme, koja zahteva čisti sinusoidalni napon.
Primer izobličenja napona npr. petim harmonikom prikazan je na slici:
Naponi meĎuharmonika sinusoidalni su naponi frekvencija koje nisu višekratnici osnovne frekvencije. Danas se nivo međuharmonika u elektroenergetskim mrežama povećava zbog sve učestalije upotrebe pretvarača frekvencija i sličnih uređaja. Međuharmonici su opasni, jer mogu ometati MTU signal. Signalni naponi su naponi superponirani na osnovni naponski talas, a koriste se za upravljanje potrošačima i opremom (primer MTU signal). Njih je potrebno kontrolisati kako ne bi imali nepoželjan uticaj na ostale potrošače u sistemu. Jasnija slika stanja kvalitetne električne energije dobija se ukoliko se u razmatranje uključe i karakteristike opterećenja, jer je upravo ono u najvećoj meri uzrok pogoršanja kvaliteta električne energije. Osim lošeg kvaliteta napajanja, smetnje u radu potrošača mogu biti uzrokovane i elektromagnetskim delovanjem drugih elemenata elektroenergetske mreže. Na području elektromagnetnog međudelovanja elektroenergetskog sistema, te potrošači i opreme priključenih na njega, postoje dva nivoa podudaranja. Jedan je nivo definirsn kao emisija smetnji koju potrošač sme emitovati pri svom radu, a da pri tome ne uzrokuje smetnje u radu drugih potrošača. Drugi nivo je elektromagnetno djelovanje koje pojedino potrošač može podneti, a da ga te smetnje ne ometaju u radu. Oba se nivoa definišu preporukama koje koriste proizvođači opreme/potrošača pri njihovoj proizvodnji. Te se preporuke mogu koristiti kasnije za kontrolu emisije strujnih harmonika koje potrošač daje u mrežu pri svom normalnom pogonu.
GRANIČNE VREDNOSTI TEHNIČKIH PARAMETARA
Područje
Kvalitet električne energije
EMC
Organizacija
CENELEC
EDF
Eskom
IEEE
CENELEC
Preporuka
EN 50160
Contract émeraude
ESKASAA 18
IEEE 519
IEC 610002-2
NN i SN
SN
-
Promene napona
± 10 %3
±5%
± 10 %
-
± 10 %
Nesimetrija
2 %(3 %)
2%
2%
-
-2 %
Područje primene
0,5 – 6,0 %
< 69 kV 3 % ²
0,5 – 6,0 % EPCC
Viši harmonici
(tablica)
SN i VN
(tablica)
< 161 kV 1,5 %²
NN
0,2 – 6,0 % (tablica)
> 161 kV 1,0 %² < 69 kV 5 %
THDU
8%
8%
6%
< 161 kV 2,5 %
8%
< 161 kV 1,5 % Međuharmonici Signalni naponi
Fliker
-
-
EPCC
0,2%
-
-
-
-
Plt=1
Plt=1
Plt=1
granična kriva
UIE-kriva
10 - 100
2 - 36 -
-
-
godišnje
godišnje1
10 - 50
2–6 -
-
-
godišnje
godišnje1
tablica
-
ograničenje krivuljom
prekidi (kratki)
Prekidi (dugi)
10 - 1000 Propadi
1–4 -
Godišnje Frekvencija u povezanim mrežama
mjesečno
±1% (+ 4 / - 6 %)
±1%
± 2,5 %
-
± 1 Hz
frekvencija pri otočnom pogonu
±2% +4/-6%
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
(± 15 %) NN: < 1,5
Mrežni prenaponi
kV SN: < 2 Un
Tranzijentni
NN: < 6 kV
prenaponi
SN
U većini evropskih zemalja na snazi je norma (preporuka) EN 50160 “Voltage characteristics of electricity supplied by public distribution systems“ koju je 1994. godine donio Evropski odbor za standardizaciju u elektrotehnici CENELEC. Kao primer navodimo i neke lokalne propise koje u nekim stavkama odstupaju od EN 50160: EDF – Electricite de France, Eskom – Južna Afrika. IEC 61000-2-2 su evropske preporuke u vezi elektromagnetne kompatabilnosti i definišu granice viših harmonika, koje oprema sme da šalje u mrežu, a da ono ne izazovu smetnje u radu drugih elemenata elektroenergetskog sistema. Preporuka IEEE 519 (Recommended Practices and Requirements for Harmonic Control in Electric Power Systems) je američki standard po pitanju viših harmonika.
