UVOD
Kompjuterizovana tomografija (naziva se još i aksijalna tomografija) je savremena metoda ispitivanja, koja se zasniva na nekim starim metodama (upotreba X zraka, tehnika tomografskog snimanja) i nekim savremenim tehničkim dostignućima (upotreba računara). ilm je zamenjen sistemom detektora koji sa velikom pre!iznošću pretvaraju X"zrake u svetlosne ili električne impulse koji se dalje prenose u kompjuter. Kompjuter izračunava atenua!iju (slabljenje) X"zraka u delovima tkiva veoma male zapremine #,$% #,$%&,$ mm (mogućnost razlikovanja malih promena"prostorna rezolu!ija). 'romene se mogu pojačati ubrizgavanjem kontrasta. efinitivna slika se registruje na magnetnoj ploči i prikazuje na monitoru i snima na rendgenski film. nima se u više nivoa. *+ skener je u mogućnosti da pravi slike slojeva pojedinih organa od interesa. amo par sekundi dovoljno je za dobijanje nekoliko slika preseka pojedinih organa u telu. *+ je u mogućnosti da napravi jasno čistu sliku organa (npr. jetre) za razliku od običnog, klasičnog snimka. usta tkiva, kao što su kosti, prikazuju se na detektoru svetlim (belim nijansama). -anje gusta tkiva kao što su mozak i mišići u nijansama sivih boja, dok se !rnom bojom prikazuju delovi tela koji imaju najmanju gustinu. odnosu na /-0 (nuklearnu magnetnu rezonan!u) kompjuterizovana tomografija superiorna je u dijagnostikovanju krvavljenja, kal!ifika!ija i promena na kostima.-etoda je bezbolna i osim retkih komplika!ije koje se mogu očekivati pri upotrebi kontrasta, bezopasna je. Količina zračenja zračenja nije velika. 2.CT SKENIRANJE
*+ skeniranje se koristi za pregled mnogih delova tela i to uključujući1
•
•
'luća i toraks (grudni koš)1 *+ skener mo2e da otkrije infek!ije, tumore, proširenja krvnih sudova (aneurizme), metastaze. 3bdomen (trbušna šupljina)1 *+ skener mo2e otkriti patološke kolek!ije tečnosti, tumore, kao i neke bolesti urinarnog trakta.
• •
•
• • •
•
4etra1 *+ skener mo2e otkriti tumore jetre, krvarenja u jetri, kao i manje bolesti jetre 'ankreas1 *+ je izuzetno kvalitetan aparat kada je u pitanju detek!ija tumora i upale pankreasa (pankreatitis (pankreatitis akutni i hronični). hronični). 5učna kesa i 2učni putevi1 *+ se koristi u otkrivanju mesta i uzroka stvaranja bloka u protoku 2uči. /adbubre2ne 2lezde1 *+ je u mogućnosti mogućnosti da detektuje detektuje tumore nadbubre2ne nadbubre2ne 2lezde 2lezde lezina1 *+ se koristi kod evalua!ija povreda slezine. Kičma i kičmeni stub1 *+ mo2e otkriti tumore, povrede, degenerativne promene, deformitete, hernije diskusa i druge probleme kičme. -ozak1 -ozak1 mogu mogu se razlik razlikova ovati ti tkivo tkivo tumora tumora,, edema edematoz tozno no mo2da mo2dano no tkivo, tkivo, kap kapsul sulaa aps!esa mozga, hematom, infarkt, kal!ifika!ije.
'ostoji mali rizik od alergijske reak!ije na jodna kontrasna sredstva. 6ećina reak!ija, ako do njih do7e, se leči medikamentozno. vek treba biti pa2ljiv sa upotrebom bilo koje vrste zračenja, pa i X"zraka, mada je njihova doza, kod *+ skeniranja, mala. • • •
*+ se ne radi trudni!ama zbog toga što X zra!i mogu oštetiti fetus. *+ skeniranje se radi pre bilo koje dijagnostičke metode koja koristi kontrast ili lekove na bazi bizmuta, jer to mo2e negativno uti!ati na kvalitet snimaka kao i na tačnost dijagnoze.
3. KOMPJUTERIZOVANA TOMOGRAFIJA
Kompjuterizov! tomo"r#ij ($T) je radiol radiološk oškaa metod metod snima snimanja nja ko koja ja pored pored rend rendge genn zrač zračen enja ja,, prim primen enju juje je i tomo"r#iju, metod metoduu ko koja ja se zasni zasniva va na matem matemati atičk čkoj oj pro!eduri obrade snimaka ili tomo"r#%&oj re&o!%tru&'iji %!im& uz primenu savremenih računara i programskih paketa u njima. -etoda digitalna geometrijske obrada se koristi za generisanje trodimenzionalnih slika unutrašnjosti snimnjenog objekta koju čini velika serija dvodimenzionalnih rendgenskih snimaka snimljenih u toku jedne rota!ije ure7aja oko svoje ose.
lika &. +ipični snim!i 8 *+" rekonstruk!ije glave i vrata 3. ISTORIJAT
lika 9.0adonova teorema tomografije 'rin!ip kompjuterizovane tomografije se zasniva na teoremi :4. 0adona; ( &<&= &<&=.), .), >&? koji koji opisuj opisujee moguć mogućnos nostt rekons rekonstru truk! k!ije ije dvo dvodim dimen enzio zional nalne ne geo geomet metrije rije ob objek jekta ta iz niza niza projek!ija izmerenih oko njega. @vaj metod se mo2e proširiti i na unutrašnju tomografiju objekta, zavisno od načina na koji se zra!i koji prolaze kroz nju apsorbuju u skladu sa njihovim uglom penetra!ije. -e7utim, za ove proračune bila je potrebna tehnika i rezultati ovih istra2ivanja nisu mogli biti primenjeni sve do pojave računara. +okom &
lika 8. 'rototip *+ skenera /akon četvorogodišnjeg četvorogodišnjeg istra2ivanja engleski fizičar odfreF odfreF /eGbold Hounsfield, i američkim matematičar 3lan 3lan -a! -a! *orma *orma!k !k uz sug sugest estije ije neuro neurorad radiol iologa oga 4. 3mbro 3mbrose se,, konstruisao je &<=& &<=&.. godine prvi aparat za kompjuterizovanu tomografiju koji je proizveden u firmi I-J " !anner. 'rototip prvog DEskenera bio je isključivo namenjen za snimanja glave i montiran je u -orlej bolni!i u 3tkinsonu &<=& &<=&.. odfreF /eGbold Hounsfiel Hounsfieldd i 3lan -a! *orm *o rma! a!kk &<=< &<=<.. za ova ova otkr otkrić ićee dobi dobija jaju ju /obelovu nagradu. nagradu. +okom &<=8. počinje počinje prva klinička primena DEskenera i u junu iste godine na klini!i -ejo instaliran je prvi DE"skener za kliničku upotrebu. zadnjih 8$ godina kompjuterizovana tomografija se razvijala takvom brzinom da je sada, sada, i u srednje srednje razvijenim razvijenim zemljama zemljama,, nezamisli nezamisliva va bolnička bolnička ustanova ustanova bez DEskenera DEskenera,, a u praksu su uvedeni i mobilni DEskeneri montirani u autobusima za rad na terenu, te mobilni DE za skeniranje teških pa!ijenata u bolesničkim sobama. a &<=8 &<=8.. otpočinje otpočinje i era moderne era moderne radiologije koja je dovela do razvoja niza digitalnih tehnika. /aučnik endleF konstruiše skener za kompjuterizovanu tomografiju !elog tela, čija proizvodnja počinje &<=A &<=A.,., a prvi DE"skeneri za !elo telo polako se instaliraju u svim većim bolni!ama u vetu. vetu. 4. POJMOVI IZ TOMOGRAFIJE •
•
• •
• •
•
•
Tomo"r#ij (grč. tomo tomoss "(:LM "(:LMNO NOLP; LP;)) N grap graphe hein in " (QNRP (QNRPSN SN)) )) je snim sniman anje je po delovima ili sekventno snimanje. Tomo"r# ,&ompju &ompjuter terizo izov! v!ii tomo"r tomo"r#( #( %&e!er %&e!er)) ure7aj koji se koristi za tomografiju. Tomo"rmT snimak koja se dobija tomografijom. Tomo"r#% Tomo"r#%& & re&o!%tru&'i re&o!%tru&'ij jT mate atemati matiččkoj pro! ro!edu dura ra na ko kojo jojj se naziv ziva tomografska rekonstruk!ija. Po*itomo"r#ijT tomografija više delova tela. +EMI %'!+ T je prvi naziv za *+ koji je dobio u toku svog nastanka u istra2ivačke ogranak I-J, kompanije koja je danas najpoznatiji po svojoj muzi!i i poslovima snimanja. Kompjuterizov! &%ij*! tomo"r#ij T je termin koji se koristio u periodu od &<==."&<=<. Kompjuteriz Kompjuterizov! ov! tomo"r#ij tomo"r#ij ,-TT je najče najčešće šće upo upotre treblj bljav avan an termin termin koji koji se koristi za opisivanje pozitron emisione tomografije i pojedinačnih emisija fotona kod ko komp mpjut juter eriz izov ovan anee tomo tomogra grafi fije je,, a u prak praksi si se ob obič ično no od odno nosi si na tomo tomogr graf afsk skuu rekonstruk!iju slika načinjenih rendgen zra!ima. 5. UOBIČAJENE ZONE ZRAČENJA
•
Zr/e!je u to&u 01
'rin! 'rin!ip ip rada rada kompju kompjuter terizo izovan vanog og tomogr tomografa afa zasni zasniva va se na slablj slabljen enju ju ili atenua atenua!ij !ijii rendge rendgensk nskog og zračen zračenja ja njegov njegovim im prolas prolaskom kom kroz kroz snima snimani ni deo tela, tela, do čega čega dolazi dolazi zbo zbogg apsorp!ije i rasapadanja rendgenskog zračenja. labljenje rendgen zračenja se izra2ava tzv.
koefi!ijentom apsorp!ije, a on zavisi o atomskom broju i elektronskoj gustini tkiva, te energiji rendgen zračenja. Uta je veći atomski broj i gustina elektrona snimanog tkiva, to je veći koefi!ijent apsorp!ije.
E#e&tiv! 2oz zr/e!j je naučna jedini!a za merenje doze zračenja, koja se obično naziva sivert naziva sivert " (eng (eng.. sievertT simbol1 $v). -ilisivert ( -ilisivert (m$v) se često koristi da izmeri efektivnu dozu u dijagnostičkim medi!inskim pro!edurama (npr. rendgen zračenje, nuklearna radija!ija, tomografija). Ifektivna doza računa relativnu osetljivost izlo2enosti radija!iji različitih tkiva. Uto je mnogo va2nije, ona omogućava kvantifika!iju rizika u odnosu na bolje poznate izvore izla izlaga ganja nja zrač zračen enju ju ko koji ji se javl javlja jaju ju ko kodd prir prirod odni nihh zrač zračen enja ja ko kojim jimaa je čove čovekk izlo izlo2e 2enn u svakodnevnom 2ivotu. topa efektivne doze prirodne radija!ije varira značajno od mesta do mesta, ali je normalno oko 8.$ mvVgodišnje.ruge jedini!a za merenje doza zračenja su 0ad, 0ad, 0I-, 0I-, 0endgen, 0endgen , ivert, ivert, i rej . rej . E&viv*e!t! 2oz zr/e!j z t&iv T različita tkiva i organi imaju različitu osetljivosti na izlo2enost radija!iji, i zato se stvarni učinak zračenja na različitim delovima tela kod rendgen pro!edura razlikuje. +ermin ekvivalentna doza se doza se koristi kada se prikazuje prosečni uti!aj radija!ije na !elo telo. Ikvivalentna doza za tkiva se računa tako što se apsorbovana doza mno2i sa faktorom kvaliteta W, W, koji zavisi od tipa radija!ije, i sa drugim drugim faktorom faktorom /, koji zavisi od svih ostalih bitnih faktora. / zavisi od toga koji deo tela je izlo2en radija!iji, od vremena i zapremine nad kojom se doza proširila, čak i od vrste bića. E&viv*e!t! 2oz zr/e!j z 'e*o te*o T & v izaziva promene u krvi, krvi, 9"$ v izaziva mučninu, mučninu, gubitak kose, kose, unutrašnje krvarenje i krvarenje i u dosta slučajeva izaziva smrt. smrt. 6iše od B v za manje od dva mese!a dovodi do smrti u više od #Y slučajeva.
. PRIRODNA IZ4O5ENO$T RADIJA-IJI Zovek je svakodnevno i neprekidno izlo2en radija!iji iz prirodnih izvora. 'rosečna osoba u 3 dobija 3 dobija efektivnu doza od oko 8,# mv godišnje od prirodnih radioaktivnih materi materijal jalaa i kos kosmič mičkog kog zrače zračenja nja iz svemi svemira. ra. 'rirod 'rirodne ne doz dozee zrače zračenja nja se razlik razlikuju uju širom širom zemljine kugle. :judi koji 2ive na visoravni Kolorada ili u /ovom -eksiku dobijaju oko &.$ mv godišnje više od onih koji 2ive u blizini nivoa mora. 'utovanje komer!ijalnim avionima praćeno je dozom od oko #.#8 mv. /admorska visina igra veliku ulogu, ali najveći izvor prirodnog zračenja potiče od radona gasa koji postoji u našim domovima (oko 9 mv godišnje). Kao i kod drugih izvora prirodnog zračenja, i izlaganje radonu varira od jednog do drugog dela zemlje.; 4ednostavno, mo2emo uporediti izlo2enost radija!iji iz jednog izlaganja rendgen zračenju, kao ekvivalentan iznos zračenja tokom izlaganja zračenju prirodnog okru2enja u toku &# dana.
•
Doze zr/e!j u to&u 01
lika A.0ekonstruk!ija *+"tomografije glioblastoma (tumora na mozgu)
UO6I7AJENE EFEKTIVNE EFEKTIVNE DOZE U TOKU NEKI8 RADIO4O9KI8 PRO-EDURA U PORE:ENjU $A PRIRODNIM FONOM ;<= Uo>i/je! e#e&tiv! Vr%t i%pitiv!j 2oz ,m$v
Prim*je Prim*je! ! 2oz 2oz je2!& je2!& je %*e2e? %*e2e?em em trj!ju priro2!o" zr/e!j
0adiografija"rudi
#.&
&# dana
*+"sinusa
#,B
9 mese!a
*+"Kičme
B,#
9 godine
0adiografija"udova
#,##&
-anje od & dana
*+"abdomena i karli!e
&#.#
8 godine
*+ angiogram sr!a
B.=
9 godine
*+ pregled debelog !reva &#,#
8 godine
@. APARATI DE skener je rendgenološki aparat u obliku velike, kutije sa kru2nim otvorom, ili kraćim tunelom, u !entru. [olesnik le2i na uskom ispitnom stolu koji se kreće kroz ovaj otvor ili tunel i za to vreme izla2e dejstvu rendgen zračenja. @ko pa!ijenta se rotira rentgen !ev i elektronski rentgen detektor, koji detektor, koji se nalaze suprotno jedan od drugog, u prstenu koji se zove pokretni deo skenera. 0adna stani!a računara koja uz pomoć računars računarskog kog programa programa ugra7enog u njemu, obra7uje snimljene podataka, nalazi se u posebnoj sobi, i njen rad je pod kontrolom lekara i lekara i za to obučenih tehničara. tehničara.
+okom DE pregleda, vrlo često se pa!ijentu daje kontrastno sredstvo, u venu i to u toku samog skeniranja, i na taj način poboljšava se vizuelni prikaz nekog organa. Kontrastno sredsvima daje se u ruku intravenskim putem i to obično u lakatni venu klasičnim putem, ili kroz postavljenu intravensku liniju (putem infuzije), intravenozno u vidu \bolusa\. 'ored intravenskog unosa kontrast se mo2e uneti u telo neposredno pre snimanja i preko usta \peroralno ili klizmom u debelo !revo"rektum. ]ato je sastavni deo opreme svakog !entra za DE pribor i oprema za primenu kontrastog sredstva, kao i pribor, oprema i lekovi za ukazivanje prve pomoći u slučaju pojave alergijskih reak!ija i drugih vanrednih poremećaja u radu organizma pa!ijenta u toku DE.
lika $.Jstorijski I-J"skener montiran u -ejo klini!i /akon pojave osnovnog (prvog) modela + ure7aja u naredne četiri de!enije ovaj ure7aj je postepeno usavršavan sa !iljem da snim!i budu što jasniji, odnosno da se poboljša kontrastna i prostorna rezolu!ija tkiva uz što manju dozu zračenja i što kraće trajanje pro!edure. a sve boljim dijagnostičkim mogućnostima mogućnostima ove metode, rasla je i sve veća potreba za njom, sa !iljem da se u odre7enom periodu pregleda što veći broj bolesnika. Kako se radi o metodi koja se sprovodi ozračenjem bolesnika rendgenskim zra!ima koje imaju svoja propratna negativna dejstva na organizam, !ilj novijih i savršenijih aparata bio je da se dobiju što kvalitetniji snim!i uz što kraće trajanje pretrage, i sa što je moguće manjom dozom zračenja koju bi bolesnik primio.
lika B.'oslednja genera!ija BA"-ultislajs skenera savršavanje + ure7aja odvijao se kroz nekoliko faza ili genera!ija kompjuterizovanih tomografaT
•
•
•
'rva genera!ija " imala je vrlo grubu sliku, i koristila se samo za pretrage mozga, a trajala je relativno dugo (oko 8# minuta), uz relativno veliku dozu zračenja ruga genera!ija " mogla se upotrebiti i za preglede organa trbušne duplje i grudnog koša, pro!edura je trajala oko &# do &$ minuta +reća genera!ija " omogućila je sve pre!iznije snimke i sve kraće trajanje tr ajanje pro!edure.
'rve genera!ije skenera nazivane su konven!ionalni tomografi, dok su sledeće dobile naziv spiralni kompjuterizovani tomografi. 'rin!ip spiralnih ure7aja bio je da se tokom prolaska stola, stola, sa pa!ij pa!ijent entom om na njemu njemu,, kroz kroz ure7aj ure7aj za skenir skeniran anje, je, obu obuhva hvati ti veća veća du2 du2ina ina tela i istovreme istovremeno, no, zahvalju zahvaljujući jući boljoj boljoj mogućno mogućnosti sti izračunav izračunavanja anja dobijenih dobijenih poda podataka taka u kraćem kraćem periodu, rekonstruišu ispitivani slojevi. 'ojava spiralnih tomografa unela je značajno skraćenje vremena, tako da pregled organa trbušne šupljine spiralnim + aparatom, danas traje svega jedan do dva minuta, uz znatno bolju rezolu!iju snimaka. [olja rezolu!ija ustvari označava mogućnost da se česti!e tkiva razdvoje u zasebne, sve manje i manje segmente, što je napredak kompjuterske kompjuterske tehnologije tehnologije i omogućio.
lika =. hematski prikaz +"skenera
lika <.'rin!ip rada 9 *+"skenera
lika &#.'rin!ip rada 8 *+"skener
lika &&.hematski prikaz rada spiralnog DE mnogim postup!ima, postoji sličnost u načinu rada DE"skenera sa drugim rendgen pregledima. 0endgenski 0endgenski snim!i nastaju dejstvom zračenja poput svetlosti ili radio talasa, talasa, koje mogu biti usmerene usmerene na telo. 0azličiti 0azličiti delovi delovi tela apsorbuje apsorbuje rendgen zračenje u različitom stepenu pa se u tome i ogleda razlika u prikazu pojedinih struktura tela. Konven!ionalno rendgen snimanje se provodi tako da rendgen zračenje prolazi kroz telo, i formira sliku na fotografskom filmu ili filmu ili posebnoj fotoosetljivoj ploči za snimanje. Kosti snimanje. Kosti se na snimku o!rtavaju belo, meka tkiva u nijansama sive a vazduha u !rnoj boji. Kod DE skeni Kod skeniran ranja, ja, rendge rendgenn zra!i zra!i i elektr elektrons onski ki rendge rendgenn detek detektor torii rotira rotiraju ju se oko pa!ijenata, i vrše merenje količine zračenja koja se apsorbuje u telu. isto vreme, ispitni sto se kreće kroz skener, tako da rendgen zra!i slede spiralani put oko tela. 4edna rota!ija traje oko & sekundu. 0endgenski izvor proizvodi uski, :mlaz; u obliku snopa rendgen zračenja koje ozračuje deo tela pa!ijenta. ebljina :mlaza; mo2e biti od & milimetra do &# milimetara. tipičnom pregledi postoji nekoliko faza, a svaka faza se sastoji od &# do $# rota!ija rendgen !evi oko pa!ijenta u koordina!iji sa stolom koji se kreće kroz kru2ni otvor. etek etektor torii na izlaz izlaznoj noj strani strani pa!ije pa!ijenta nta,, vrše vrše zapis zapis rendge rendgenn zrače zračenja nja ko koje je izlaz izlazii iz ozračenih delova tela pa!ijenta kao rendgen \snimak\ sa jednog mesta (ugla) iz izvora rendgen zračenja. nim!i sačinjeni iz mnogo različitih pozi!ija (uglova) prikupljaju se u toku jedne potpune rota!ije. istem za prikupljanje podataka kod DE"a nalazi se u tzv. :gentriju; koji koji predta predtavlj vljaa stativ stativ DE aparat aparata. a. njemu njemu su rentge rentgensk nskaa !ev i detek detektor tori. i. -anje -anje ili više više oslabljeni ili apsorbovani snop rendgen zraka koji su prošli kroz transvezalni presek pa!ijenta izazivaju fluores!en!u detektora. 'od uti!ajem ove svetlosti stvara se odgovarajući električni poten!ijal odnosno analogni strujni impuls. analogno digitalnom konverteru ovi impulsi se iz analognog oblika pretvaraju u digitalne informa!ije odnosno nizove brojeva. @ve digitalne informa!ije se prenose u kompjuterski sistem, gde se vrši njihova obrada. /ajraniji senzori su bili svetlu!avi detektori, sa fotoosetljivom !evi koja je bila oblo2ena kristalima (obično) !ezijum jodida. *ezijum jodida. *ezijum jodid je zamenjen tokom osamdesetih jonskim komorama koje koje su ispunjene gasom ksenonom pod ksenonom pod visokim pritiskom visokim pritiskom.. @vi sistemi su kasnije zameni savremenim materijalaima sa više po2eljnih osobina kao što su fotoosetljive diode. diode. 'ro!esor slike ima zadatak da u najkraćem mogućem vremenu pro!esuira odnosno rekonstruiše DE sliku. 'oseban računarski program sakuplja veliki broj podataka za stvaranje dvodimen dvod imenzion zionalne alne slike poprečnog poprečnog preseka preseka tela, tela, koje se zatim zatim prikazuju prikazuju na monitoru. monitoru. @va tehnika se zove spiralna tomografija (tomografija je slikanje po delovima ili sekventno slikanje) ili %pir*! tomo"r#%& re&o!%tru&'ij.
/ovije mašine imaju br2e računarske sistemi i noviji softvere, koji ne samo da obra7uju pojedinačne odeljke već stalno menjaju preseke oko postolja, sa !iljem da se osvetljavanje, obavi kroz lagano klizanje kroz rendgenski krug. @ve mašine se zovu spiralne %pir*!i &ompjuteriz &ompjuterizov! ov!ii tomo"r#i tomo"r#i. /jihov ili %pir*!i /jihovii računa računarsk rskii sistem sistemii integ integriš rišuu pod podatk atkee kretanja pojedinačnih delova i stvaraju trodimenzionalnu informa!iju objekta ,3D$T), koji se mo2e mo2e videti videti iz više više različ različitih itih perspe perspekti ktiva va na monit monitoru oru radne radne stani! stani!e. e. @va @vajj tip obrade obrade primnjenih podataka zahteva ogromnu pro!esorsku snagu, kao što su poda!i koji dolaze u kontinuiranom toku i moraju da se obra7uju u realnom vremenu. -oderni DE skeneri su tako brzi da mogu da skeniraju velike delove tela u samo nekoliko sekundi. +akva brzina je korisna za sve pa!ijente, a naročito za de!u, starije i teške bolesnike jer se izla2u manjim dozama rendgen zračenja. DE snimanje se mo2e opisati i kao sečenje hleb na hleb na tanke kriške. Kada se telo snima, ono se :seče na veliki broj kriški; a svaka :kriška; se obra7uje od strane računarskog programa, što omogućava omogućava detaljni višedimenzionalni višedimenzionalni prikaz prikaz unutrašnjosti tela. tela. lika dobijena dobijena tomografi tomografijom jom (DE) je matematič matematička, ka, sa ogromnim ogromnim brojem brojem informa!ija informa!ija jer su detektori u stanju da registruju i neznatne razlike u intenzitetu rendgen zračenja i po tome se ova metoda razlikuje od klasične radiografska slike sa oskudnim brojem informa!ija jer je rendgen film nedovoljno osetljiv da registruje neznatne razlike u intenzitetu rendgen zračenja. avremeniji detektori, nove tehnologije, omogućavaju da se DE skenerom dobije što više :kriški; u jednoj rota!iji. @vi skeneri, pod nazivom \DE multislajs\ ili \multidetektor DE,\ omogućavaju tanje :kriške; u kraćem vremenskom periodu, što rezultira sa više detalja i pru2a dodatne mogućnosti u toku izrade prikaza. Kod DE"a kao i kod ostalih digitalnih tehnika dobijena slika više nije posledi!a direktnog dejstva rendgen zračenja na rendgenski film, kao kod klasičnih radioloških dijagnostičkih metoda. Kod digitalnih metoda ona je proizvod višestrukog višestrukog detektovanja, detektovanja, merenja i izračunavanja izračunavanja digitalnih informa!ija. informa!ija. Kada se u toku skeniranja kontrast ubrizga u krvotok pa!ijenta takav postupak se nazi naziva va kompjuterizovana tomografska angiografija DE^, DE^, i tom tom tehnik tehnikom om se krvni sudovi prikazuju u svetlo beloj beloj boji koja je jasno jasno izdvojena od ostalih ostalih struktura i tkiva tela. tkiva tela. 8. PREDNOSTI СТ • •
•
•
• •
•
DE skeniranja je neinvazivna i pre!izna metoda. lavna prednost DE je njegova sposobnost da slika kosti, kosti, meka tkiva i tkiva i krvne sudova, u isto vreme. DE skeniranje pru2a veoma detaljne snimke mnogih vrsta tkiva, pluća, pluća, kostiju, krvnih sudova. sudova . *+ pregledi su brzi i jednostavan, i u hitnim slučajevima, oni mogu otkriti unutrašnje povrede i krvarenja, krvarenja, dovoljno brzo da bi sačuvali 2ivote 2ivote bolesnika. *+ je novčano isplativo snimanje za široki spektar kliničkih problema. *+ se mo2e mo2e se izvršiti i kod bolesnika bolesnika sa usa7enim usa7enim medi!insk medi!inskim im ure7ajem ure7ajem bilo koje vrste, za razliku od magnetne rezonan!e. rezonan!e . *+ snima snimanje nje omoguć omogućava ava snima snimanje nje u realno realnom m vreme vremenu, nu, što omoguć omogućava ava prime primenu nu minima minimalno lno invazi invazivni vnihh pro!ed pro!edura ura,, kao kao što su biopsije iglo iglom m i iglo iglom m za aspira!iju mnogih delova tela, posebno pluća, abdomena, karli!e i karli!e i kostiju.
•
•
•
•
•
•
Kompjuterizovana Kompjuterizovana tomografija DE je uglavnom bezbolna, brza i jednostavna metoda a primenom savremenih spiralnih DE skenera, du2ina vremena u toku koga pa!ijent mora da le2i nepokretan se značajno smanjuje. Kod pedijatrijskih pa!ijenata, roditelju mo2e biti dozvoljeno prisustvo u sobi za, snimanje deteta uz nošenje zaštitne ke!elje koja sprečava izlaganja roditelja zračenju. 'rimena kompjuterizovane tomografije DE mo2e da eliminiše potrebu za opera!ijom, a uk ukol olik ikoo je op oper era! a!ij ijaa neop neopho hodn dna, a, on onaa mo2e mo2e biti biti pre! pre!iz izni nija ja zbog zbog kv kval alit itet etne ne dijagnostike. Kompjuteri Kompjuterizova zovana na tomografij tomografijee DE angiografija je angiografija je u stanju da otkrije su2enja krvnih sudova u idealnom vremenu za primenu korektivne terapije su2enja. @vaj postupak je koristan koristan način skrininga mnogih skrininga mnogih arterijskih bolesti jer je bezbedniji i zahteva mnogo manj manjee vrem vremen enaa i sred sredst stva va nego nego kateter kateter angiograf angiografija ija,, lak lakše se podn dnoosi jer jer se ubrizgavanje kontrasta vrši u venu ruke a ne u veliku arteriju u preponama. 0endgenski zra!i koji se koriste u kompjuterizovaneoj tomografiji DE, obično nemaju ne2eljene učinke i ne ostaju u telu bolesnika nakon snimanja. /akon kompjuterizovane kompjuterizovane tomografije DE, pa!ijenti se mogu odmah vratiti na svoje norma normalne lne aktiv aktivnos nosti, ti, dok se neka neka klasič klasična na radiol radiološk oškaa snima snimanja nja moraj morajuu raditi raditi u bolničkim uslovima. uslovima. 9.RIZICI
•
•
•
•
•
•
•
•
@zračenje, uvek postoji mogućnost pojave raka kod preterane izlo2enosti radija!iji u toku ove metode (kod dugih i učestalih snimanja). -e7utim, koristi od tačne dijagnoze imaju prevagu nad rizikom. 'oja 'ojava va aler alergi gija ja,, na kont kontra rast stno no sred sredst stvo vo.. @n @naa se mo2e mo2e spreč prečit itii upot upotre rebo bom m antialeregijskih lekova 9A sata pre kompjuterizovane tomografije DE, ili primenom različ različitih itih ispiti ispitivan vanja ja koja koja ne zahtev zahtevaju aju prime primenu nu kon kontra trastn stnee mater materije ije.. 0izik 0izik od ozbiljnijih alergijskih reak!ija na kontrast koji sadr2i jod je veoma retka, a odeljenja radiologije su dobro opremljena za brzu sana!iju alergijskih reak!ija. Jzlivanje kontrasta, ako se veća količina kontrastne materije !urenjem iz posude izlije i proširi po ko2i ili se ubrizga ispod ko2e, (nakon oštećenja vena pri ubruzgavanju) mo2e doći do oštećenja ko2e krvnih sudova i nerava, iako je malo verovatno, da do toga toga do do7e 7e.. 3k 3koo bo bole lesn snik ik oseć osećat atee bo boll u toku toku ub ubriz rizga gava vanj njaa ko kont ntra rast staa (na (na mest mestuu ubrizgavanja) on mora odmah da obavesti lekara. +rudnoća, 5ene u drugom stanju izla2u se ovoj metodi samo ako su vitalno ugro2ene. Kod osoba koja koje ne mogu stati u otvor konven!ionalnog DE skenera zbog velike telesne mase (gojazni) ili im imaju te2inu preko grani!e koju mo2e da podnese pokretnim sto skenera. skenera. Kompjuterizovane tomografije DE sa primenom kontrasta se izbegava kod pa!ijenata sa teškim oštećenjm bubrega ili teškim dijabetesom, jer rendgen kontrastna materija mo2e narušiti funk!ije bubrega. Kod poremećaja u radu sr!a, ili ako postoje začepljenja u više krvnih sudova, postoje poteškoće i pravilnom tumačenju rezultata kompjuterizovane kompjuterizovane tomografije DE ili tomograma. 'ouz 'ouzda dano nost st ko komp mpjut juter eriz izov ovan anee tomo tomogr graf afij ijee DE (tomo (tomogr gram ama) a) je uman umanje jena na ko kodd selektivne kateteriza!ije (izvedena nakon uboda u arterije u predelu prepona), kod snimanja oštećenja manjih arterija, posebno kada se radi o koronarnim arterijama u sr!u koje se brzo pomeraju.
