Lečenje-biljem-Tucakov-Jovan

Dr JOV AN TUCAKOV

LE(;ENJE BILJEM

Dr JOV AN TUCAKOV

LECENJE BILJEM FITOTERAPUA

Predgovor Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

IZDAVACKA RADNA ORGANIZACIJA BEOGRAD 1984.

.RAD.

PREDGOVOR Zanim ljiv, duho vit i originalan nac in i zlaganja, bogata i sves trarza na£lena i strucna do ku ll1 entacija i cist narodni j ezik poznatog slnicnjaka i oclusevljenog istra zivaca prof. dra Jovana Tucakova, naseg najboljeg poznavaoca l ek o vil og bilja, vee na prvim stranicama potpuno osvajaju svakog i3i taoca, a osobilo ljubil elja prirocle i priroclnih lekova. Takvo sveslrano delo Ila Il asem j czi ku nemamo, pa ce ovaj savrem eno obraden enciklopeclijski p r irucnik popunili oselnu prazninu £I nasoj oskudnoj strucnoj i rzau crLOj fa n nakogrzozijsku j lit eraturi. N eospomo j e da ce ovo kapitalrzo zivotno cl elo neul17omog trudb enilca rza proucavanju nase medicirzske flore doprirzeti urzapretlenju pravilnije i .{ire upotr ebe lekovitog bilja i biljrzih lekova kod nas. N e samo siroka javl70st v ee i zdravstveni radnici dobiee ovim deLom t!ragocen praktical! prirucnik i odlican ucltbenik. To je iSlovremerzo i veoma zanill1ljiva l ektira koja se cila bez predaha, jer je cela materija izrzeserza vrio i ivo i na svoj slven rzacin. Pisac lIa rz eposr edarz, vrlo pristupacan i razumijiv rzacirz pruia ogromarz broj dragocenih podataka 0 poznavarzju, bmrzju, susenju, cuvanju, hemijskom saslavu, d ej stvu, upo/rebi, gajerzju, zas liti, razmnoi avanju i preradi lekovitog bilja i i zradi prostih lekova od sveg naseg lekovitog bilja. Sve je ovo zaSnOVQl10 Ila naucnim podacima najboljih domaeih i inostranih slruenjaka, tako da ovo clelo predstavlja poslednju re e nauke 0 lekovilom bilju. N e samo mnogobrojni dragoceni podaci, slike i crtei i vee, pre svega, toplina, i arka Ijubav, entu zijazam, stiL i nacin na koji na/11 sve 10 pisac p m i a, a ista taka i njegovo ogromno iivotno iskuslvo i objeklivnost bude u CitaoeLl neodoljivu ielju i volju da se i sam posveti istraZiva/·zju Iek ovilog bilja ne bi Ii coveeanslvo dobilo nove, bolje i jevtinije, svakom pristupaen e lekove od bilja, preparate koji bi jos blagotvomije uticali na radnu sposobnost i na produktivnost i produietak aklivnog iivola eoveka, vecite zeLje svih ~e lleraeija kro z vekove. Ta humana, ljudska, soeijalna i prosvetil eljska nit provlaci se kroz celo delo ovog neobienog pisea, prijatelja i pOZl1avaoea prirode. Biljni lekovi kro z v ekove, od prvih pisanih spomenika do danas, imaju (lgroman znacaj £I profilaksi i lerapiji. U najnovije vreme, islovremeno sa sint e/skim, svak e gorline se u naucnoj medicini i farmaeiji javljaju i mrlOgobrojni novi biljni l eleovi. Meltu njima ima i biljaka koje raslu na naSem tlu i od velikog su znacaja za eoveeanslvo. Tako je, na primer, buhac iz naseg

LECENJE BrUEM

6

Primorja jos uvek lIajbolji hueklicid, jer nije otrovan za coveka i iivotillje ;ople krvi, ne iza ziva naviku i d el uje vrlo brzo. VU/wsti digitalis iz istoclle Sl'bije najbolji j e l ek za sree. Opij£l1t1 iz Makedonije ima najvise mortina, a kall1il iea iz Bannia najvise etarskog ulja tamnoplave boje. Bosna daje na jbolji lipov evet, a Deliblatsk i pesak goroevet najboljeg kvaliteta. Slotim! milioliQ ljudi boluju od malarije. Glavni lek je kinin iz kore cini1ol1e. Miliolli stallovnika tropskih krajeva boluju od srdobolje, a proliv nje sc uspe.)lIo upotrebljavaju alkaloidi emelin i konesil1, opet biljni l ekovi. Lobelin, ezeril7, stro /alllin, stri/1IIin i slotine drugih veoma vaznih lekova, o/icilw/l7ih it svim fannakopejama sveta, lakotle su biljl10g porekla. VilalIIini, provilamilli i lllllibiotici iSlo su lako proizvodi biosinteze bilja. Covek jos IlC pOZl7aje il c!m ijski sastav I71nogih prirodllih lI1aterija, pa se £I I/QUC/1/JI1I svetu s pravom ocekuje da ce 110ve, savremene, osetlj ivije melode covecanslvu pruziti jos blago;vomije lekove. Ocllika je ove llarodl7e kl7jige i to sto pisac, dobar poznavalac narod170g zivo ta, iZl70si I'le :;a.ll1O kako treba l1ego i kako ne Ireba upotrebljllvati izvesno lekovito bilje. Ovo je osob ilo vaino za bilje jakog fizioloskog dejstva jer 0110 u ruicCll71a m::ukog i neobavestel1og mo ze izazvati raZl1e vidove Irova'1ja, a ponelcad i smrl. To zdravstveno narodno prosveCival1je j e osobe17051 i velika vredllost ove kl1jige. Na IIC1sem j eziku do sada l1isl11o' imali delo 0 lekovitom bilju ovako svesl ral70 o/}r;u1eno. Pogotovo ne delo u kome je sakupljeno iskus tvo coveka koji je ovo sludirao i ceo svoj vek posvelio proucavanju medicil7ske flore kod l1as i u il7os/rallstvu, profesora /coji taj predmet predaje Ila Farmaceulskom takuitetu, covcka koji je na B eog radskolll ul7iverzilet£l 1940. godine OSIWI'ao 1705 prvi lll st itut za tarmakognoziju, a 1948. prvi Instina za prauc{tval7je lekovilog bilja £I Beograd£(. Ubetlel7 sam da ova klljiga naici lIa dobar prijem i da ce dobra doci svakom domacil1stvu, jer je pisana za l1arod da mu pOlr/oglle. Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

ce

OPSTI DEO

LECENJE BILJEM U NAS c·

Kao sto je sloboda veeita borba za slobodu, tako je i zdravlje vecita borba za zdravlj e - samo su se metodi te bo·rbe kroz vekove m enjali i usavr· savali. Pobediti bolest maci osloboditi se straha od smrti.

Svaki narod, svaki kraj i svaka epoha imaju svoje obicaje, navike, no~ nju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, nacine leeenja i veS(inu jzrade lekova. I lekovito bilje je, izmeau ostalog, zaoralo duboku brazdu u zivot svih naroda, a pogotovll onih koji su vekovima tJ.aeeni, gonjeni, porobljavani, u veCitim seobama, koji po necemu lice na vodeni evet, na svilu sto leti po lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljciee u gustoj travi. Lekovito bilje je najsta·r iji lek i prvobitna lekovita sirovina nekad primitivnih a sada kulturni-h naroda. I danas je rllzno bilje najjevtiniji i najpristupacniji ishodni materijai za proizvodnju lckova u domacoj i inostranoj farmaceutskoj industriji. o upotrebi lekovitog bilja u medieini susednih i drugih naroda pod cijim je utieajima bila i nasa vestina lecenja i izrada lekova bice govora kasnije u ovoj knjizi. Istorija zdravstvene kulture balkanskih naroda vrlo je zanimljiva i slozena, jer se u tom delu Evrope osecaju snazni utieaji Istoka i Zapada, medieinskih pisaea mediteranskih i drugih zemalja, sve to isprepleteno i pomesano s narodnom medicinom nepismenih ratnika i pastira. U svakom slucaju, nauka a le kavitam bilju · nije skol'aSnja, n e potice ad /?as i.ivih . Ona ima duboke korenove. Sto se ranije manje znalo 0 hemijskom sastavu i farmakodinamskom dejstvu bilja i sto se na tom polju tarmakomedieinskih istrazivanja isla spor~, razlog je u tome sto nasi preci nisu raspolagali laboratorijama i drugim sredstvima koje mi danas imamo. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktickog sredstva ima u nasem nal'Odu neobicno bogatu i izvanredno dugu i neprekinutu tradieiju. Najbolje svedocanstvo 0 tome pruzaju mnogobrojni stari pisani spomenici, od kojih valja pomenuti bar neke. U Hodos kom kodeksu, koji se smatra za najstarijj kodeks srpske svetovne medicine (XIV vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba

10

LECENJE BIUEM

domacih i stranih b il jnih droga, najcdee kima, aloja, tamjana, lanenog i repinog se mena , smokv inog korena, korij andra, cvekli nog soka, vrbove ko re i njen og li ~ea i raznog drugog bi lja koje se i danas, pos le to liko vekova, svakodncvno i raznovrsno koris ti . Hilanda rski I17cdici nski kodeks bro j 517, koj i je otkrio 1951. godfne

akademik D. Sp. Rauoicie u biblioteci manas ti ra Hil andara , n avod i upo trebu kam fora, peru nikc, kuk ureka i m nog ih d rugih bil jaka. Taj kodeks j e prcma rctima dr Relje Ka tiea »najd ragoce niji spom enik s rpske medici nske kult ure • . Ovo de le pOl ice iz XV iii XV I veka.

LEKOVITO I MIRISNO BlUE U NA~OJ NARODNOJ POEZIJI I MEDICINI Otoma nska u ajezda u XV veku izaziva zastoj i pometnju , a li ne i prek id nase s redn j o'lc kovne m edicin ske kulture. Medicin ski radni ci se povlaee u pl anine , uglav nom u m anas tiTe. To, sasvim razumlj i.vo, doprinosi p rocvatu n a rod ne medi cine i k or i ~ce nju sopstvenih prirodnih sredstava za lecenje, pre svega lekovitog bilja. Za vreme petvckovnog r opstva na sve strane su sastavljane lekaruse zna nih i nezna nih m cdicin skih pisaca. I u njima je lekovito bilje naj ceSce pominj ani i najvise upotrebljavani lek. U stalnoj borbi za opstanak , hvatajuCi se na svakom koraku u kos tac sa s tihij om, bezgrani cnim i nemilosrdnim cudima prirode, bez ~kolovanih lekara i lekova, os tavlj en i zaboravljen, bez icije pomoei, jer _car je daleko - a b og j c visoko« , nail narod je posebno cenio lekovjto bilje, koje mu je uvek bilo najvaZniji i najpristupacniji lek. To se najlepse vidi i iz nasih narodnih pesama. Od 5vih lekova u njima se najce~ce pominje lekovito bilje. Njemu se ces to pridaje cudotvorna isceliteljska moc. Biljarice i vidaricc se na roCito posluju. I to bilje, i mesto gde one raste, nacin branja, vreme kad se moze i sme brati, i sve ostalo sto je u vezi s lekovitim biljem i lecenjem pomocu njega obavijeno je neznom poetskom i icom i dubokom tajar!SlveI10SC U. Taj psihosugeslivni karakter mnogih stihova nasili ep5ikJih pesama ima velik znaCaij i cesto je prectstavljao znacajan psihoterapijski laktor. Glavni l ek nasih narodnih junaka bilo je lekovito bilje, sto se vidi i

iz pesama. Da navedemo sarno ove klasiene, svima nama dobro poznate

stihove: ... Zaslo, vilo , da te bog ubije, Z a,~ t' I1.lstreli pobratima moga? (Milosa Obiliea) Daj 1i bilje onome junalku, Jer se neee~ nanositi glave. Sla ga vila bogom bratimiti: . Daj me pustaj u plani.o.u zivu, Da naberem po Miroeu bilja, Da zagasim rane na junaku .•

LECENJE BILJEM U NAS

11

Pusti vilu u planinu fivu; Bilje bere po Miroeu vila, Bilje bere cesto se odziva. Nabra vila po MiJrOCu bilja, I zagasi rane na j unalku ... (Kra lj cvit Marko i vila)

I zaista, rctko gde ima toliko i takvog lekovitog i mirisnog bilja kao na Miroeu. lz nekih narodnih pesama jasno se vi
Treeu .klitu maka bijeloga, Da se smaJme s ovoga svijeta. Ovi stihovi nam veoma mnogo kazuju. Pre svega, da oarod zna da je mak otrovan. Drugo, sto je za nauku od ogromnog znacaja, nas narod zna da jc beli rnak najotrovniji. Ima maka razne boje eveta, ali se u Makedon ij i gaji samo onaj mak kojj .ima bee evet, jer on daje najjaci opijum, tj. opijum koji irna najviSe morfina, zbog cega je nas opij um najlekovitiji na svetu. Sve dmge vrs le daju slabiji opijurn. Mak s ljubicastirn iii plavicastim evetovima, koji se u Vojvodini mnogo gaji jer daje krupne caure i mnogo semen a, daje slabiji opijum, manje je otrovan i manje lekovit, jer ima manje rnorfina. Taj plavi mak je dobar za proizvodnju semena. Da je nas narod znao za dejstvo opijuma, koj eg naziva j~ i afion, afijoYl, atjun, atijlm, bendeluk, katran d smola, vidi se i iz ovih narodnih stihova: U rakiju trave a fj j una ... Dok hajduke dobre 0 p 0 j i 0, Te ·svi pospe kano i poklam..i ... Zaista, od opijuma covek izgubi svest u tolikoj meri da n iSta ne oseca. Na taj nacin su jataei uspevali da se docepaju hajduckih u eenjenih glava i njihovog blaga, raskosnog ode la, skupoeenog oruzja, srebra, zlata i drugih dragoeenos ti. ... Na njima je gospodSko adjelo, Na onome starom Vujadinu, Na njern biil1jiii ad suvoga zlata, Na korn' paSe na divan izlaze . . . Mak i opijum spadaju u opojne droge, i to na celu eele grupe droga najjaceg dejstva na centralni nervni sistem. U rukama strucnjaka, lekara i apotekara, opijum i makove glaviee su najjaci lek za ublazavanje nepodnosljivih bolova, grceva i drugih bolesti. Opijum je jedna od najvaznijih leko itih sirovina i lekova uop s te, te je za terapiju od kapita lne vaznosti. Za opijum je danas vezana Citava jedna industrija vanredno vaz.nih lo::kova:

LECENIE BlUEM

12

morfina, kodeina, dionina, papa verina , teb ai na, narceina, heroina, pantopona i drugih. Naj vairuj a biljna droga je opijurn dob ijen iz belog maka . Poznava nj e fizioloskog dejs tva izvesnog biJj a vidi se i iz ovih narodnih stihova: Sluge sluie ervenoga vina; Nij e vino ~ to ga loza dala, No U Clj emu zclena rak ija, I u njemu bi 1j a svakojega. Svi pospase, kuk aee im majka, Pado~e im glave na trpezi. (Ncvoljoi Alij o.

j

devet brata Vilkovita)

I tu je verovatno opijum i slicne opojne droge koje uspavljuju. U Neradinu i u nekim drugirn vinorodnim fru skogorskim se lima ima domacina i kafedzija koji u vino stavljaju plod od be/adol1 e, seme od tatule, bobice od vinobojke i druge opojne droge da bi ·im vino bilo jace i da bi se u okelini proculi, kako bi ga bolje i skuplje prodali. Beladonu, kao najotrovniju, najcesce nazivaju bun, jer Covek koji se od nje otruje govori kao da je u bunilu, ludilu. A mnogo je u nas sela Bunica i slicnih prezirnena. Nije Ii laj fruskogorski obicaj da pojacavaju vi no opojnim drogama kojih ima u Fruskoj gori, a jos viSe po balkanskim, nekad nepreglednim bukovim i hrastovim sumama, oVamo donesen s juga? Sadasnji doseljeruci u Vojvodini, naime dobro znaju za otrovnost buna i njegovu upotrebu za pojaca vanje vina. U GrliZi je i danas obicaj da se dosadni pustosvati rasteruju medenom rakijom u kojoj je skuvano seme od otrovne biljke tatule. iii ovi narodni stihovi: Jetrviee po bogu sesLriee, Ne znas kakva bilja oct omraze? Da omrazim brata i sestricu. (Bog rtikom dubn ne oSlajc)

Pa ovi stihoyi iz narodne pesme »Srnrt cara Urosa«: Uro~ jede ljeba bijeloga, Uros jede, ujko ga ne jede, Vee on oda po gori zelenoj, Pa prebira 0 t r 0 van a b iii a, Da otruje dijete Uro~. Otrova ga i sarani mlada ...

Po narodnom shvatanju nema gorce biljke od pe/ena. TPksikolog ~e ~ ovim divnim stihovima, punim dubokog sadrlaja i neizrnerne tuge, vldetl jos ndto, jer je pelen u vecoj dozi o.trovan: Ja bosiljak sejem meni pe/en nice. OJ, pelen pelencC?! moj~ gorko evece. Tobom ce se mOJl svatl okltll1 Kad me stanu tuinu do groba nositi.

LECENJE alUEM U NAS

13

I obra tno: Da j a znadem, moje !USee belo, Da ceo tebe mlacl vojno Ijubi'ti, Sve bih rufe po polju obra:1a Sve bih rute u vodu metala ' I tom bih se vodom wnivala' Kad mlad Ijubi, neka mu miri ~e.

IIi to isto, ali malo drukcije: Djevojka je lice umivala, Umivajuc, licu besjeclila: »Da znam, lice, da Ce te s tar ljubit, J a bi iSla u gOIU zelenu, Say bi pelen po gori pobrala, Iz nj ega bi vodu i~ cjedila, I njom bi te svako JutJro praia Kad star ljubi, neka mu je gorko!« Pelen je usao i u posalice, malo gorke kao sto je i on, ali ih narod jos uvek rado upotreb ljava: Volelo se dvoje sta.ri Obadvoje s naoeari Pelen-baka, cemer-deka, Volelo se pola veka. Kad je praSlo poJa veka, Razbole se cemer-deka .. .

U nasim narodnim obicajima na svakom koraku se susrece pelen. Kad sc Svrljizaru uoci Durdevdana kupaju na bistrom planinskom potoku »zarad zdravlja do novog Durdevdana«, devojke se »vodom polivaju i poje<<: OJ, ([\evene se rh nore '1e, OJ, seline bel'l'_!in( Svi te zovu bel'peJiJne, Ja te wvem omajnice, Da omaje~, da obrne~, I sve momke men' da vrncl. Nigde biJje nije tako divno opevano kao u naoodnim pesmama. Nigde mu nije tolika . vainost pripisivana. Kako nekad, tako i danas. U vozu izmedu Novog Sada i Sombora dva zdrava mlada naseljeni.ka celim putem pevaju i sale se. Pored ostalog, pevali su ,i ovo: da mi je Jjeba bel motike I pogaee mesto Ijeba crna, Crna Jjeba ad cern e r - k u 'k

Jo ~

0

I j a ...

I cemelika i kukolj su dye nase veoma otrovne biljke. Bilo bi veoma zanimljivo da neko od knjizevnika i Ijudi od pera prouci gde se i kako sc sve spominje nase Iekovito bi/je u narodnim, pa i u umetnickim pesmama. Ni pripovetke ne treba zaboraviti. Nisu one znacajne sarno

14

LECENJ E BlLJEM

za proucavanjc i poznavanje kulture naseg naroda u ranijim vckovima; u njima ce se, verovatno, naci i mnogo podataka 0 zdravstvenim prilikama koje su vladale u pojctii nim nas im krajevima . Na s svet jos uvek ide u apoteku i trazi . ruZina meda«. Cesto su me pitali prijatelji: . Sta jc to ruiin m ed? Da i to nije neka apotekarska podvala, kao ono ,ticije m leko', ,krokodil ske suze' i tome s lieno .• Ruzin med j e bio ofiei na lan u mnogim farmakopejama. U medu se na vodenoj pari iskuvaju, ekstrahuju krunicini listiCi majske ruze. Med je veoma s tari lek. I on je bio ofieina lan, i sad se jos nalazi u veCin i farrnakopeja, ali je tendencij a da sc iz farmakopeje izbaci. Donedavna se nije znalo od cega pot ice lekovitost meda. Ruzin med je lekovitiji od rneda , jer sadri i i lekovite sas tojke ruze. R u z a je nase najmilij e evece. Niko tako lepo i nezno nije opevan kao ruza. Ruza je simbol le po te, Ijubavi, mlados ti, zdravlja i svega s to je Icpo i uzviSeno. Mi uanas wamo da je ne sarno evet nego i plod ruze veoma kkovit. I to bas od one trnovite, divlje ruZe, sto raste kraj pute va, po oboclima suma i na clrugom neobra denom i nekorisnom zemljiStu. Lepota-devojka se ces to uporeduje s ruZom: l z obraza si'lne rule evatu, Iz zuba joj si-tan biser kaplje, Sa cela joj zarko sunce sjaje.

IIi ova pesma koja se dan'a s ponovo tako mnogo peva: Imao sam jednu rum, Divnu rufu, majski evet, Nosi o je na grudima, Da je .gleda eeo svet ... Isto tako se sad mnogo peva slicna narodna: OJ moja, oj moja, ruro rumena, Sto si se, oSto si se rano razvila? Razvi me, :razvi me rano proleee ... Pa sve tako dalje, u istom duhu: De bi boa zena ko devoj-ka, Kad je zena ruia razvijena, A devojlca pupoljaik oct ruZe. KioSa pada, a rufa opada Sunce sija, pupoljak rarzvija. Slatko od ruZa je najomiljenija nasa poslastica. Pravi se od krunicnih Iistica ervene majske J"1lZe. Narod ga cuva za slueaj bo1esti i kao retku cast kad gosti naiClu.

LECENJE BrUEM U NAS

15

Divlja ruia iii sipak (Rosa cal1 il1 a, ~to ce reci pseca ruia) je trnovita. Zbog tog si lj atog, opasnog trnja sadi se kao ziva ograda. U narodu ima jedna pesma u kojoj se suparnica prokIinje: Na r vrd i se kamen naslonila, Sipkovim se granam ' pokrivala, Ni tu ona mira ne ima la. Jab u k a nij.: sa mo \'Dce. nego i lek i lekov it a si rovi na. Ne mislimo vIse na onu izrad u farmace ut skog prepara ta gvoltla ad jabuka (Ex tracl/./II/ Pomi terratum iii E.nractum terri pomatum). Taj ekstrakt se nalazi kao of icina lan ga lensk l pr.:parat u mnogim farmakopejama. U oeima starijih Ickara to je jos uvek izvrstan preparat gvozda za jacanje. VelUje se da Ijudi treba sva kodn ev no da uzi1l1aju pilule gvoida i druge gvoidevi te preparate kako bi bili zdrav i i otpomi kao gvozde, ce lik (» Bas-Ce lik «). Ili , moida, uno is to sarno nije kupljenu u apoteci: »Evo ti ova lepa rumena jabuka. u nju zabodi ce tiri eksera u obliku krsta. prosetaj se do krsta nasred sela i za to Heme c itaj triput po deset Ocenasa. Pos le toga pojedi jabuku. To cini 33 dana i ozdraviccs.'( - Ima sa ljivcina. s tarijih apotekara. kojima je posle takvog »reccpta« po nek i uobrazeni bolesnik vcoma zahvalan, jer se zaisla posle nekoliko dana iii nedelj a oseca mnogo bolje. Pre svega sugestija. vaspitanje volje i cvrsLa vera da ce covek ozdraviti. Zatim, svaki dan po jedna velika, lepa rumen a jabuka. set nja. izlazak uobraienog bolesnika iz zagusljive sobe na cist vazduh, u prirodu, na sunce, kao uno kad je Pivalica uspeo da izleci fra-Brnu, Ekseri i gvozde su tu najmanje vazni, Ali Ijudi vole da im se kaie nesto neobiC:no. da se njihovoj boljci ukaze pai nja. (»Kakav mi je LO doktor kad mi ni recep' nije na pisao. nego mi kaie: Zdrav si. prijatelju. ali moras manj c jesti i manje ra kije piLi , svaki dan po dva-tri sata prose tati ... cc), Najbolji lek i hrana. a istovremeno i najukusnija poslastica je presna, nepromenjena, nepreradena jabuka. onakva kakvu je priroda s Lvorila zajcdno S rumenom Ijuskom. jer u Ijusci ima najvise lekovi tih sas tojaka. U tim rumenim plodovima ima raznih jedinjenja koja su od ogromnog znacaja za promet materija u organizmu Coveka. Narod je jabuku vanredno lepo 'Opevao: Devojko. devojko, zlatna jabuko." IIi ona druga:

, . ,Momce joj se s brega baca zlatnom jabukom: Uzmi. Kato. uzmi. zlalo, moja ces biti . , , Iz ove se pesme vidi da je narod znao za lekovitost jabuke: Ko je mladan. nek se Mom kili. Ko je iedan, neka vodu pije. Ko je bolan. nek jabuke jede_

16

lECENJE BIUEM

U Sajkaskoj (deo Backe), kad isprose devojku, . drii se jabuka«, idu »jabucari«. To je veridba, . prsten «, sto je, izmedu dva svetska rata, prinJij eno od "purgera«, varosana_ Leps i je bio onaj prvi narodni obicaj: ispro ~e n a devojka prima jabuku, znaci, prista je da se uda za momka. Pos le dolazi svadba. . .. Ja se setah po basei zelenoj, Ja mu dadoh kilu bosioka, A on meni od zlata jabuku IIi ona

0

dragoj koja i ne haje za dragog: . .. Ja se na nju bacah jabukama, Ooa na me nece oi ka:menom . ..

Po n arodnom shvatanju 0 dol j en iii 0 dol e n je biljka neobicna. Ko nju ima, m oze svacemu odoleti. Stariji svet, osobito u istoOnoj Srbijl, i danas veruje da j e LIvek dobra da se ima malo odoljena u pojasu, u dzepu, u~ivenog u nekoj amajlijj itd. To pomalo podseca na verovanje u cudotvornu zaslilml i lekovlILI moc belog luka u nas oj zenj-senja na Dalekom istoku: Da zna zenska glava Sto j' odoljen brava, Svagda bi je brala, U pas usivala, Uza se nosila. I zaista, zenski svet mnogo eeni odoljen. Mnoge zene, osobito majke, pogotovu one slabih zivaca, uvek imaju u kuei boCicu od deset do dvadeset grama s lekom koji je izraden ad odoljena: etarna tinktura valerijane. Po nekoliko kapljica na kc;>ckicu seeera iii u casicu vode piju te osobe cim se ne oseeaju dobro . Mnogim ne rvoznim i histerjcnim zenama dovoljno je da taj lek podnesu pod nos d'a ga pomirisu, pa im je odmab lakse, stiSaju se i umire. Za vreme velikih bombardovanja u toku rata ovaj lek su nazvali •• antizortin«, jer je to bio najefikasruji lek od zarta, straha i panJike cim pocnu s irene da zavijaJu besomuono. U sklonistima je vee posle prve bombe sve mirisalo na odoljen - miris koji veeina muskaraca ne podnosi, a koji macke toliko vole da po celu noc cuce u apoteci pored fioke u kojoj se cuva koren odoljena. Za odoljen su u nar-odu vezana mnoga sujeverja. I tu bi bilo potrebno •• odvojiti fito od kukolja«, j er je odoljen zaista lek, ali mu narad pridaje mnogo veci znacaj i vrednost nego naucna m edicina.

Prema narodnolll verovanju koje se mestimicno jos odrialo, kao i beli luk, tako i odoljen treba da ima svaka majka koja ima malo dete oj uvek treba da je taj koren pored deteta, kako bi bilo zdravo i napredno, da odoti, da se odupre svakoj bolesti i »raznim nevidljivirn zlim silarna«: Da ne ima odoljena trave, Ne bi majka odranila sina, Nit' bi -seka brata odnjihala .. . (Narodnn. pesma)

LECENJE BIUEM U NAS

17

Ili to isto. ali malo cirukcije: Da n e bude trave devesinja I trave odolina, Ne bi majka sina odgajila. Iz nekih narodnill verovanja vidi se velika za~titna moe odoljena, eak od zmaJ a: lCad je d.o~ l a zmaju u dvorove, Podmetnu mu trave odoljena, OdmaJl zmaju naudilo cvice Te li Ide glavom bez uzglavlja ... Narod veruje da razni minsi, naromto neprijatni, kao ~to je miris odoIjena, belog luka, davolske pogani (Assa foe/ida) i druge droge neprijatnog, odurnog mirisa mogu oterati »kugu ~ nevolju«, »zle duhove«, rdave snove i nesanicu, erne misli i sve druge nedace koje prate coveka, dakle, koje deluju za~ titno. Zanimljivo bi bilo sakupiti sve ~to su dosad n~i pesniei i na~ i pisei napi sali 0 odoljenu i 0 drugom bilju i evecu. Niko nije tako ctivno opevao evece, pa i lekovito bilje, kao na~ besmrtni Zmaj . U jednoj oct svojih naJlepsih pesama (".DuIiCi«) on na vidnom mestu spominje odoljen: Snivo sam Ie, a ti puna cveea. Medu cvecem I e k 0 v ita b i I j a, Bilo sti tka, Ijubice i krina, o do l j e n a, cubra, devesilja . .. I evece je lek. Divna kita mirisnog eveca i te kako ima povoljno dejstvo na psihu bolesnika. A veliki Zmaj, lekar du~e i tela, i odoljenom kiti svoj u nevestu, jer je odoljen i vrlo dekoratJivno evece i lekovita biljka, dakle, i nematerijaJni i materijalni lek. Koliko je narod mnogo eenio bilje od vrednosti, toliko je poteenjivao i podsmevao se ~kodljjvom, otrovnom i nekorisnom bilju. Tipiean primer je d u van, cija je upotreba zajedno s alkoholnim picima, narocito posle ovoga rata, uzela katastrofalne razmere, pogotovu medu omladinom. Protiv puscnja treba povesti ~tu efikasniju borbu . Da je duvan otrovan, svi se naucnici u svetu slaiu. Evo il ta kaze narod kroz stihove: Kazi, Lelo, koga volis Da I' Srbina jl' Turcina ... Lela se nikako ne odlucuje: Srbin pije, lbekrija je, Turem pu ~ j, budaJ'
ba~

niSta ne valja:

Ne vrijedi ni lule duvana.

18

L1!CENJE BIUEM

U Bosni islo to, samo malo druk~ije: KlId bill bila paSa Sarajevu, eudan bih ti adet postavila: Po gro~ momak, po dukal c1evojka, Udovke po lulu duvana. Nekad je bio vrlo lep obicaj da svaka kuea, pogotovu ona koja ima »veliku devojku « - devojku koja vee . devuje«, im a u ba~ti raznog evcea. To jc iii zasebna bastiea sarno za eveee iii se u velikoj ba~ti kraj ulaza gajilo najlep ~e evece. Pored eveea koje eveta od ranog proleea do kasne jeseni gaj i se i r u z mar i n, namei to kad se o~ekuje svadba. Ruzmarin je veoma lepo opevan u narodnim pesmam a. Ruzmarin je i narodni lek, naro~ito zenski. Evo jedne divn e narodn e pesme 0 ruzmarinu: Od sinoe sam u zavadi s dragim; Da sam zas lo, ne bih ni !alita, Neg' za jedan struCak ruzmar dna, Stono sam ga u suborn brala, U nec1eJju drugom dragom dala I cmim ga okom pogledala. Koja bi me pomirila s dragim, DaIa bih joj tananu kosulju, ViSe svile nego prec1e bjele, ViSe zlata nego bjela .platna. Jedan stranac, odliean poznavalae na~ih narodnih pesarna, koga su one odukvile i zbog kojih nas je zavole0, rekao je: .Kad b~h ziveo hilj adu godma, pa svaki dan pevao va~e narodne pesme, ne bih mogao sve ispevati jer ih vi toliko mnogo imate . .. u Bilo bi zanlimljlvo da se sve narodne pesme koje govore 0 bilju sakupe, srede i protumaee, objasne. To bi bila zahvalna tern a za sve one koji vole narodnu poeziju, narodnu medici-nu i sve druge tvorevine narodnog duha. NemajuCi svojih lekara i apotekara, medicinskih i farm aeeutskih ~kola, na~ narod je u petvekovnom robovanju imao usmenu medicinsku ve~ti nu, koju je kroz vekove prenosio s kolena na koleno . • Uzdaj se u se i u svoje kljuse«, »Ko ima veka, tom ima i Icka«, »Nerna smrti bez suucna dana«, »Neee grom u koprivu« i mnoge druge narodne izreke koje se odnost! na boles ti Ii bolesnike, na leeenje i lekove, rusu prazne fraze, [lego u k rem e n - k a men u i skI e san a n a rod n a f i 1 0 z 0 f ij a, n a rod n o s h vat a n j e z i v 0 t a, b 0 I est i s m r t i. T 0 j e 'll jed n 6, z a j e d nos bas m a map r iIi k 0 mba jan j a, n a s a n a j s tar i jan a rod n a k n j i z e v n 0 IS t. Tu ima i proze i stihova. Sve je tako o~ tl:oumno i duboko saZeto da eovek mora dobra razmisliti da ih odgonetne. Ta prva narodna kn jiievnost nije billa ispevana i sastavljena radi zabave, iz raskosi i mode, iz snobizma, po porudzbini ili naredenju, nego je proistekla iz muke i nevolje, nasusne potrebe i realnog zivota (. Bez muke se pesma ne ispoja«). Pa i na~e narodne pes me, mislim ,na one najlepse, kojima se da nas divi ceo ·p rosveeeni svet, opevaju muke i nevolje, pogibije, borbu za slobodu, gubitak cars tva, drlave, nezavisnosti ...

LECENJE BIUEM U NAS

ORFELIN -

19 NAS PRVI FARMAKOGNOZI.JSKI PISAC

Znataj lekovitog hilja, njegovu terapijsku vrednost i njegovu u 10 vreme dominantnu upotl'ebu u nasem narodu dobro zapazaju i nasi narodni prosvclitelji iz drugc polovine XVIII veka, pa tome pitanju, prirodno, posvccuju posebnu pafnju u svojim rodoljubivim spisima. Tako i Z a h a r i j a S I efan 0 vic 0 r f eli n (1726-1785), nesudeni lekar, dostojan preteca besmrtnog Dosileja Obradovica, nas naj znamenitiji pisae XVIII veka, prvi otkriva srpskom narodu pojmove 0 prirodi i vaseljeni i ustaje protiv neznanja i praznoverica kojc su tada vladale. Orfe linov Veliki srpsk i travnik ima oko 500 bi/jakaJ Neumorni prosvetitelj sVQga roda daje svim biljkama pored latinskog i nal"Odno inze, a u odeljku " polza i upotreblenije « t itaoeu pruza dragocene podatke iz materije medike i terapije onako kako se to radilo u to vrcme u Evropi. Na primer, kad pise 0 musmuli, Orfelin daje, pored ostalog, i ovo dragoeeno uputstvo: .Zrjele musmule esu izrednoe ljekarslvo proliv bislre stolice, se rdobolje, krovopljuvana, lecenja sj emena i mnogoga mjesecnoga zeltskoga; radi cega mozno nih s medom iii sa secerom, kako k r uske pripravili. « r danas se musmula - zbog toga sto sadrli dosta tanina i drugih polifenolskih jedinjenja, zatim pektina, vocnog secera, vitamina C i karotena - uspes no koristi za sprecavanje dijareje (proliva) i ulazi u sastav raznih farmaeeutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna sredstva u borbi protiv dosadnih i cesto smrtonosnih proLiva, osobito u dece za vreme leta. Orfelinov lskusni podrumar ima nekoliko stotina reeepata za spravIjanje Iravl'lih vilta i mnogih drugih alkohol.n:ih i bezahlwholinili napitaka i Ickova. U knjizi se govori i 0 nacinu i vremenu berbe i susen ja lekovitog bilja i 0 korisnosti i lekol'itoj vrednosti s lozenih preparata izradenih od preko 200 domacih i egzoticnih lckovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enolosku, farmakognozijsku i terapijsku vrednost. Godine 1883, sto godina posle pojave Orfelinovog Podrumara, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo stJampa 'kao p.osebno izdanje Lekovilo bilje u Srbiji ad dra S a v c Pet r 0 vic a, sanHetskog pukovnika iz Beograda_ Ovo dele na 470 stranica potite iz ruke strutnjaka, skolovanog u Francuskoj , koji je, slicno Panticu, bio lekar, ali se potpuno odao botanici i rarmakognoziji. Petrovicu je l'ancic bio uzor, mnogo ga je eenio, po njegovim uputstvima radio i svoja del a mu posvetio s dubokim postovanjem. Evo sta u Prislupu svog dela piSe Sava Petrovic, ovaj nas u javnosti malo poznati zdravstveni pisae: "Poznavanje popularne upotrebe bilja u lekarstvu nuZllo je za lekare rad pouke naseg naroda, koji testo propada zbog toga sto se 1I svoja domaca, nepouzdana sredstva oslanja, pa zbog toga suvise doekan pomoCi trazi od nautne medicine ili je rrikako i ne trazi. Narod se tesko pomaze domacim sredstvima i onde gde mu je bolest potpuno pozna la, a onde ocigledno propada kada bolest ne moze da raspozna. Duz: nost je, dakle, svakoga, a osobito lekara, da ga u tom praveu obutava 1 na pravi put upucuje ... Nadovezuju6i se neposredno na tako svetle tradlieije, dr R i s t a P esic Go st u ski, narodni tovek i narodni lekar, dostojno je nastavio dele Save Petrovica i ranijih medieinskih pisaca. I on je neurnoran zdrav-

r

tI

- -- - - _._ - - -

:1 Ii ,'

17.

'i H , A.

V3 t!'!

MH e ,I,I, l{

\,

- -- -

.- -

~,"\pb'TA

1,HWm,\

'H'rEI': 'T" h

" A-

j

~ ~\'H , ), : ~ ';~A:T"L' ) '~T(',\HLiw~j(( tU ~CSWTiiIAl;, oot . _ ,-v

".

r ~

GD

P.3t\I!'! H~!X'h 'f~~\:.H~IX'b L

' I H , ".

"

tJ.'ill·,Xtt.·

~

"it f\,$!'llf! ~

,,;.Illo

H :,(; Byt'\',fN H £C' 'l~.; ~II.~

H

h ;rNIH ,

•

"J

r

•

\! n?,\n~,\":· :';! 'Hll\Jp

I ~,

I\';KC H...,'\A N.i'i:HO.Wl,

yn;,iti ,\'+'nl .

1(, .

i',\j\6'W3 ,1,('!!: ,', i:W nOI\(. 3AG('T' i (T ~I N N~I.\\H Ii}HA-

tI • X C ;\ C'~ {{T E !!" l.· -?

I

" ,I .\'T'H

t

H

n' KB.\ :iI'Hl) ~ Hcnf- ~, .\ A"r H !-l ,,-\,"' I,IlUl: I I C,' ,'J.. A nv' ,. .... I\";3.nfl ("'tA~'('i' ::., I\,IHU (,' ; ;,~ '\ H ~ !l~A'h 'fPMI7i, H . ;0F' ~ j :'K

(KI'U

T )" q; " '>I \,,1 1I ;:OC'f31X'l>

, f': .i -' :,J.; H

W i' ;;;N!,iX':

\'

'i;OM"\'T"H~f"

P;••'o\.)o..'.

,d;:\,\TW

tll)ORFELINOV . ISKUSNI PODRUMAR.

Clava »0 razlicnih travnih vinah«

.,

Y Ii,) lr~

l: . Tn !1..:'t\!3~'0 H 0NbJ .\\ ],) ,

rH

:3'' wt livl

}.."i.i... j:4-:.\r :~\t. ~ r1

;f;Hq.\

(1

O,\ ~ :f: 'I T h

T.\ h . ',\ .\ . . .

n;t~NA I\\ 1(0 fi ~f.W

.

,

3- ~;'E-

.;

3"'X"'\f.$~ · J\ .\.:.'fl Ii Tu . )-

..

...... p

A0H 1£;t'k'l 1 JtC~Wi l: \.IL\hl H (.\f3~ l i~hl ,

nJ{o ~1 hl.) [l7l )

•

C TG ~.lt

:3.\-

pA3rONAlli A A~ "Al\3 .

TO (::(Tb, )}

.J

-U

-.

n;0 1 '...!;!~ T'h )f;~'I'HI~b H (,oAiTHIP 1, ·..)IitUl\.\; TIl

-

-- ,

y,\ YiHrl'S , O T nO; .'.IO hl 3J.n("'? " I> fipwWrn. H :; :tIfHI(f. O"'X?M1h.6A OJ --¥ 1';,\flAt H nA,l,\N .-i\ , H .-

1l" 35r_\I~ : L\'\

~.

rOuO~ fN'(-.

H3 r b'h AtNHO (

~'!,CNAIiA .....

'fl ri:n,\AI-

'-,_.

~I \hd;.Q.i".C\.\ n.. '1' (," WL\I.\JH fi.~:- 'h . fl.\

RNI5'fiE~INh\~;

(;<;.\

n0*',l..\fi.\ H H3fiO,~HTi\

X'\A~_Nb'1O 1131> llPlfiAX7, ,\\vl ;~")Tl-f. r),'3Nb.MA 11 H.3r_~N.M'\ N),~b.!~~W:f; J H f\ ·t!i..~f\( Ir~ AcrA ',f{M; HC1"£?b ET A N:..nc.·....k

(1.\.\1\'>' B;I,lH'ril\NlS S,\b'1¢ H

. ' ->

'1iER)' rMICT!,

1!3 ·,I.

~fNCI;Jf.

- - --

'

[\ :0:'0)) .\'IH,

J---.........

.

."''''

In. f;r"fA,

.,

-

Qiiorr•

Ii ::;A TO

v

C9':"

- ......

Ii r\':~f'lf .\\,:\HC'T'0 r' H, IC'H fA "'H[;!Il.VI'l ~.:

IIv,\ ~Ss'!T~

-.\.ll()'rr. ,

Ii

, "

OtrWMlI,

~

~.,I.0uHTf

I\CH

rllhHni

r'.\ ::!~\1) It O~I!lJMc., I~OHAblN'l:, ........ l\f: :~·;.\Ll((: , I\'!(/("t M .\f~rOf XIIJ.!I L ...... 1

1\.\KlU

';"r.!I\!'(,

Scrft !;.·;- .;· . . CG ..':~~r t G.\ 1ft! _ •1 -

, " '. ...'T"~ , ~ .... u. • t ' · .·t·.,\ " , J

.

.

Q.JX~'\H.4fi~~

..._

.. , r",",\O \A. ,r, ~' 'T',' ',, '' ( t-", ~

" _..-:-.,t '.... . .....~,.-., , .:.1 .... ",I , i".'" ... .-t',' ' (\ Iut ,....:-, •• , \, ' ''M",·n ... 1-

.

MTmNO(

J

(011, ;,,"'.'.1'0 '.

tl ,."'; .\

fl n poH3KO,\.WT7I

O.~H'j'o TAJ(0~A( ni0THGo

-

.......... NC'r7I 3."\~C':\NM if;lI;';

~.'H.

-......,

Y:::

~ \.

..I

ORFELINOV . ISKUS NI POD RUMAR.

Lekovitost travnih vina

,

n

~

€, ' r- O'u. h1'v~1 h

r. ... '""~v.\ U\./~")fJJ.

f..

H

f,I\\-

r,,'t{·

~

DR SAVA PET ROVI C, LEKAR I SLAVNI SRP KI BOTA ICAR XIX VEKA (I819- 1839)

LECENJE BIWA .U NAS

23

s lveni prosvc !ite lj svoga roda . Njegovo i ivotno dele Lecel1je lekovitim biljem treba , pre svega, lako j shvati~i, j e r one treba da pomogne narodu . Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog univel-.li te la od svog osnivanja J940. god . i Institut za prouCavanje lekov itog bilja u Beogradu od J948. god. (kada je osnovan) prve su naucne ustanove u Srbiji koje se have iskljucivo istrazivanjem medicinske flore. One nastavIj aj u svetle tradicij e nas ih s lavnih predaka kori steci mogucnosli i tekovine savre menih prirodnih nauka. U tom kontinuitetll treba shvatiti i osnivanje B il jne apoteke 1968. god. 1I Beogradu, prve i za sada jedine na Ba lkanu.

INSTITUT ZA PROUCAVANJE LEKOV ITOG BIWA U BEOGRADU

UPOTREBA LEKOVITOG BILlA KROZ VEKOVE

/ sl orija j e ucil eljica tivo la

Istorija pozliavanja I upotreba lekova je dec kuItume Istorlje o!ovetansl va_ - Fanllakologija je na uka 0 le kovi ma . On a proucava, pre svega, f i ziolo~ko dejs tvo i sudbinu lekova u organizm u, njihovo izluciva nj (! inatin upotrebe. Fanl7akot erapija je -nauka 0 upotrebi lekova u lecenju bolcs ti, dakle, grana farmakologLje. Fitot erapija je gra na far makologij e koja sc bavi leeenjem pomocu bilja. Farma kog llo zija je nauka 0 drogama, 0 prirod nim lekovima anorganskog (mineraln og) i orga nskog (bilj nog i zivotinjskog) porekla. Njen naziv pot ice od dYe greke reei - fa r makon , ~ to znaei lek, otrov iIi droga i gnosis, ~ to znaci znanj e iIi poznavanje. U nekim zemljama farmakognozija se naziva mat eria m edica, a s tari naziv bio je pO Zl7a val1 j e droga. Naziv . fannakognozija« prvi je upotrebio Sejdle r (Seodler) 1845. godine, j on je danas prihvacen bezmalo u svim zem l iama. Lekovito bi/je je zao ralo elubok u bra zdu 1/ iivo ltl svii1 ,·/Oroda. Poznavanj e i upotreba biljnih, zivoti nj ski h L anorgansk ih sirovina razv ijali su se, diza li do izvesnog uspona ,i propadali zajed no s kulturoin tih stari h naroda. Vai nost lekovitog, zacinskog, aromati enog i tehni ckog bilja i zivotinjski h droga velika je u miru, a u ratu jos veea, jer se tek u neredovnim prilikama oseca nedos tatak mnogih sirovin a iz prekomorskih i zaraeenih zemalja. Svaki narod, svako plel1le, sva ki kraj, pa i svaka epoha imala je i ima svoje Iekovitc droge. Kao i u svemu drugom, tako i ovde ees to vlada moda. Danas, na primer, zivimo u doba vitamina, hormona, an tibiotika, sulfonamidnih preparata itd., i bez njih se ne moze zamisliti moderna te rapija. L ekovilo bilje j e u ml10g im zem ljama jos u vek j edl1a od IlCljpou zdrmijih, riOjjevlin ijih i na;pristupacnijih 1ekovilih sirovil1a. Ukoliko je jedan narod

primitivniji, u koliko neka zem lj a ima s lab iju hemijsko-farmaceutsku industriju, u toliko lekovito bilj e za njega ima veeu vainost. lpak ne treba preeutati einj enicu da su glavni kupci na ~eg lekovitog bilja bas zemlj e sa najjaeom farmaceu ts kom indu~trijom, premda one i proizvode vise lekovitog bilja od osta lih driava. Ka ko se to moze objasniti? To je zbog toga sto one to nase bilje preraduju i posle celom svetu prodaju gotove lekove. Pokusaji da ~e lekovito bilje izbaci iz upotrebe u sav remenoj medicini os tali su bez uspeha . lako moena i vrlo napredna farmako-hemijska indus trija sintezom proizvodi svake godine sve veei broj novih lekova pozna tog he-

UPOTREBA LEKOVITOG BIW A KROZ VE KOVE

25

mij s kog sastava i postojanog fiziolo s kog dejs tva, le kova koji imaju jos i tu p rednost s to se mogu tacno dozira ti i boles niku dava ti na vise nacina, ipa k upotreba biljnih i zivolinj s kih d roga ne opada. L ecenje l ek ovili m blljem slaro j e g% vo isl a koliko i samo covecansi vo. Prvi poceoi upolrebe lekovitog bilj a ve rovatno su bili ins linktivni, sli-

cni kao meuu zivolinjama. Nasumce, desno i levo, lrazec i hran u u bo rbi za goli zivot i ops tanak , probajuCi razne trave na koje j e nailazio u vecitom kretanju , lutanju, i stremlj enju, Covek je kroz veko ve s-ticao dragoceno p rakticno is kustvo. koj e jos i dan-danas u mnogim pnil ikama, i pored najusavrsenijih modernih masina, cesto najvise vrecti. To mnogi cine i da nas, pogotovo primitivni narodi. Otrovnost i lekovbtost mnogog bilja covek jc upoznao i preko raznih zivotinja, u prvom redu orrih koje je najpre pripitomio. Svima je pozna to cia domace i ivot·inj e ne jedu otrovno bilje. Ali se, isto tako, zna da mnoge zivotinje jedu razne otrovne biljke bez ikakvih s tetnih posledica, iako su mnoge od njih za coveka i smrtonosne. Nevolja coveka svacemu nauci. A bolest je velika nevolja. Bolcs tine su ooveka naterale da medu zivljem i rastrinjem oko sebe trazi leka sebi i s vojim bliznjim. Onaj covek koji je bez ikakvih predrasuda prvi dosao n a misao cia na svoju ranu iii opekotinu polozi list bo kvice iIi neko drugo lisce da bi ,mme ublazio bol, taj covek bi se mogao, u neku ruku, s matrati za pretecu istovremeno i lekara i apotekara. Mnoge droge koje se dan as upotrebljavaju u naucnoj medicini primljene su iz narodne: digitalis, razena glavnica, kinin ova kora, karen ipekahlQn e, caulmogra, ricinu s, gorocvet, raIIvolfija, kola i tlr. Van svake s umnje je, dakle, da je ves tina lecenja le kovitim biljem vrlo stara. ] s/orija poznavanja lekovitog bilja poklapa se sa istorijom medicine i farmacije.

Moze se bez preterivanja reci da nijedna farmaceutska di.sciplina nije toliko vezana za istoriju 'farmacije kao n auk a 0 Ie k 0 v i t ·i m sir 0 v in a m a b i I j no g z i v 0 t i III j s k 0 gpo r e k I a, farmakogno zija. I zato, kad god se govori 0 istoriji ves tine spravljanja lekova i 0 lekovitim sirovinama, uvek se, u prvom redu, misli na nauku 0 lekovitom bilju. Jer su biljke jakog fizioloskog dejstva vazda privlacile paznju coveka, a one otrovne ulivale su mu, pored toga, jos i strahopostovanje. Na primer, izvesni biljni otrovi (od kojih su neki vrlo vazni lekovi: strihnin i strofantin), koji vekovima sluze izvesnim divljJm plemenima u tropskim predelima za trovanje strela u lovu na zveri i za medusobno ratovanje, za teranje »zlih duhova« i »otkrivanje ves tica«, jos uvek su to najjaci otrovi. I nas narod je osecao ne ku ufasnu odv,ratnost j strah od otrovnog bilja. To se vidi i po imenima koja mu je da~, kao, na primer: bunika, bljust, zmijak, jedic, izjed, cemerika, kukuta, kukurek, Ijutic, pasje grozde, vucja jabuka, pustikara, besnik, kukolj, burjan i sl. Naprotiv, prema lekovitom, mirisnom, ukrasnom i korisnom bilju narod je pun neznih izliva velike Ijubavi. Dokaz su divna imena: majkina dusica, nana, maticnjak, Ijubicica, krasuljak, miomir, milogled, miloduh, stidak, dobricica, smilje, kovilje, durdevak, spomenak itd. Nigde lekovitom bilju lIlije uk.azivana tolika paznja i vamost i nigde mu nije pripisivano toliko magicno dejstvo kao u nasim narodnim pesmama. To mracno doba,

26

LECENJE BI UEM

pro lkano nojeudn ijim i najprolivrecnijim verovanjima i obavijeno dubokom l ajans l ve n o~cu lraj:l lo je ne 5al110 u narodnoj vee i u sluzbenoj medicini svc clo po e l ka XIX vcka. Svaka droga imala je svoje zlalno doba . Mnoge droge r(lZ vekove bile su po nekoliko pula unoSene i izbacivane iz s kolske mcd i inc. POf clak XIX veka je prekrcl n ica u poznavanju j upo tr eb i droga. Olkrivanjc, do kazivanje i izo lovanje a/ka /oida iz opijuma, s trihnosa, killinovc korc, nara, i oS la lih droga, a za ti m izo lov:lnjc g/ikoz ida,
o

le kov il im irovinama jos ni jc kazana pos led nj a rec. Na tom polju irna vise da se u rad i no sto je lo dosad ucin jeno. I. Print i1ivci. - Pl'clposlavl ja se d:l sv i pri mili vci. bez obz ira no d ru;lVCI10 lu'ed(;;nje, boj u koze i mesLO koje nas lanj uj u na Zemljinoj kugli, upotreb ljavaj u Jekol'ilO bilje i d ,-uge lekovite s iTovine svoga kraja i da med u njihovim le kovima lekovilo bi lj e zauzima p rvo i najvazn ije m es LO, pre zivolinjsk ih d roga i minera ln ih lekova. Tako, na primer, n a bar eljefim a Egipcana i Asiraca nabze se ove b ilj ke: rioinu s , vrba. lokvan j, pe run ika, vinova loza i dr. To vazi naroc ilo za kra jeve sa mn ogo 5um a , sa bogatom, bujnom i !'aznovrsnOI11 flo rom, kao s lo su tropski vlazni predeli.

Poznavanje droga prcda\'alo se, zajedno sa vesl ino m lecenj a. 5 kolena na ko leno, oel oca l1 a s in a . Ves li'l1a lece nja cu val a se u po rodici kao ve lika tajna. Dava nje' i uzimanje leka obav ljalo sc najcesee uz izvesne oclreuene tajanstve ne ra dnJ(~ praeene igram a, pcsma ma, mo litvama i drugim ritualnim obn:e1 im a, koj i, zajeel no 5 lekom, lreba povoljn o cia uticu na bolesnika i nj e, govo iscelj enje (moe sugestije). Svaki kraj na Zem ljinoj kugli imao j e i svoje otrove za 101', rat, kri minalna trol'anja i 51. Razne vrs te st ro/anlu sa u Afri ci , k tl ra r e o ko Amazona , il10h na kraj njem Isto ku sluZili su tamosnjim stanovn icima kao olrov za s U·ele . Starim Grcim a kuku ta je bila suds ki otrov za osudenike. U Evrop i i Si biru tat ul a je ces t krimina lni olrov. Juzni Ban:lt je cenlar za l rovan je ta lu lom u Vojvod ini. U Beogradu je sad u modi list o leandra. Nas i pl a nin ci tr uju jedan d rugom kokos i eeme rikom. Nf;! Pl'osveceni vinari sta\' ljaj u bo bi ce velcb il ja u vino »da h i vino bilo jacc', ild. Med u p ri milivcima , vraca re i baj a lice su naj cesei naro dni lekari. U drevni m knjigam a starih naroda , u kojima su iznesena f ilozofs ka i rcli gioz na nj ihova shva tanja, kao , na primer Pent-Sao u Klineza, V eda u Hindusa, Papi rusi u Egi pca na , B ib l ij a u J ew-eja , Ve nd-Aves ta u Pel'Slij anaca i dr., /ekovi zauzi mllj u vab-zo mesto i cine nerazd vojnu celil1u n j illO ve kulture. Uops te, p rvi pisani spomenici 0 upol rebi prirodnih le kovitih sirovina 7.a lecenj e n a laze Sf;! na ISloku medu prvim kullurnim narodima , naroci to u jliZnoj Azij i i scvt! l'Oi s locnoj Africi. II. Kinezi su naj rar iji ku lt m ni na rod . On i, po red oslaJog, ill/a ju prve / isane spomellike 0 upolreb i bi/ja za l ecenje.

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVE

27

Imperator Kin-Nong, 3000. god. pre na~e ere, poznava~e vise od stotinu lekovitih biljaka. Ve6ina kineskih vladara pomagahu medicinu i prirodne nauke uopste. Vee 2iOO. god. pre nase ere, u knjizi 0 lekovitom bilju, koju je napisao imperator Sen-Nung, spominju se, pored mnogih droga, i neke koje se i danas u medicini upotrebljavaju, kao, na primer, Rheum i cimet. Koliko su Kinezi u ta davnasnja vremena negovali medidnu, vidi se i iz akta jednog naprasitog vladara, koji je naredio da se spale svi tada poznati rukopisi ~em medicinskih.

Pent-Sao, klasicno medicinsko dele od 52 knjige, napisano 2500 godina pre nase ere, irna dYe knjige posvecene b iljnim lekovima. U tom ogromnom delu, u kome je izn e~eno sve medic insko znanje toga doba, vee se spominju praskovi, pilule, infuza, dekok~i i drugi farmaoeutski oblici koji su i danas u upotrebi. III. Indus!. - Indija je vekovima bila gla'vna izvozna zemlja zacina, droga i boja (indigo ili civit). ZahvaljujuCi bujnoj i bogatoj flori, ona je odvajkada proizvodila razne skupocene droge za ceo svet. To je bila najbogatija zemlja, koja je zbog toga privlacila razne zavojevace feljne bogatstva i 51 ave. Tl"azeCi drugi, kraCi put za Indiju, Kolumbo je otkrio Ameriku. Zbog Indije i oslale trop ske Azije vodeni su toliki krva.vi impepijalisticki i kolonijalni I"atovi. A svel11u tome povod bile su skupocene droge, biljne s iravine kojima su obe Indi je obiiovaJe, vi~e no ma koja druga zemlja. Kad se ima u vidu da su zacini i aroma tika nekad bili mnogo skuplji nego danas, da su pobedeni morali pobediocu placa ti (pored zlata) biberom, dmetom , ora~kom i drugim, onda se bOl"ba za Indiju moze jos bolje shvatiti·. ros 2000 godina pre nase ere iz Indije su karavanima nosene droge u zemlje oko Crnog i Sredozemnog mora. Razumlj ivo je, dakle, da je terapeutika jedne takve zemlje kao sto je lndija oduvek morala imati velik broj droga u upotrebi . I danasnja, kao i ranije induske farmakopeje, imaju veoma mnogo droga, medu koj.una i takvih koje nisu ispitane savremenim naucnim metodama. U V edama, induskim svelim k,n'F gama, spominju se lekovi, medu njjma mnogo biljnih, pored 05talih, kardamom, ajovan i dr. Bramanci su imali iskljuCi.vo pravo da beru sveto bi lje: smokve, banane, lotos, kri.no i dr. Indusi su upotrebljavali secer (nepreciscen), rned, sezamovo ulje i palmovo vino. Induski sve!itenici bili su prvi lekari i apotekari. Tu vestinu cuvali su i ostavljali najboljim i najsposobnijdm meau sobom . Davanje lekova obavljano je liZ primenu , 'erskih tajni, molitava, madija i !1ituala. U knjizi De simpiicibus Serapion Mladi opisuje veliki broj lekovitog bilja Indije. IV . Egipcani su mali za mnoge droge. U poce tku 'se zadovoljavahu Slrovinama iz svoje flore oko Nila, a kasnije, ukoliko su dalje sirili svoju vlast i trgovacki uticaj, sve su viSe trazUi skupocene droge, zacine i jake mirise sa Istoka. Tako su, pored ostalog, upotrebljavali buniku, primorski lu'k (proNv vodene bo lcSli), zalfijlU, majoran i nan u, Ilincuru, r icinus i njegovo ulje, maslinovo ulj e, a loe, seme od rena, b rsljan, safran, pelen, komo-

28

LECENJE BIUEM

niku (divlji pelen) , Ijiljan, gospinu las, tamjan, mim, balsame, cimet, gumu, mi rise i zacine iz Indije (oko 1500. god. pre nase ere). U Eberovil1l papirusima (1550. god. pre nas. ere) spominj u se lekovite biljkc. Egipcani su poznavali vestinu balsamova nja, destilovanja mirisnih voda i parfema. U drevnim egipcanskim grobnicama nadene su razne droge. Stari Egipat bio je od velikog uticaja na razvoj vestine leeenja, izrade lekova i na ce lokupnu kulturu Jelina i dmgih s tarih naroda: Fenieana, Vavilonaca, Jevrcja, Persijanaca i dr. Ovi pustinjski narodi upotrebljavahu, pored ostalog, jos i opijum , ga lbanum, asu-fetidu, beli luk i druge sokove suk lllentnih pustinjskih i stepskih biljaka . .Najnovija . .istrazivanja dokazuju da je zahvaljujuci svakodnevnoj upotrebi lekovitog bilja uspela gradnja istorij ski h kolosa, egipatskih piramida. Da nije bilo lekovitog bilja, zarazne bolesti bi pokosile sto tine hiljada radnika koji su grad iii piramide u uslovima naj1ezeg primitivizma, bez osnovnih higijenskih potreba (nedostatak nuznika, zdrave vode i dr.). '\ Ipak, medu veCinom starih naro\ da, a naroeito medu Jevrejima, vlada10 je verovanje da je molitva jos uvek najvaznija pri leeenju, da je njeno dejstvo jaee i pouzdanije i od samog leka koji bi se eventualno dao bolesniku. Mediko-farmaceutsku vestinu cuvali su svestenici po hramovima, »klasa koja se brinula i za duiiu i za :tela svoje pastve«. Verovali su i propovedali da se molitvom, postom i dobrim delima moze »zao dull«, tj_ bolest isterati iz Covecjeg tela. Pored ostalih lekova, upotrebljavali su vino, ulje, mokracu 09 Ijudi i zivotinja itd. Fen i e ani su bHi najbolji ~ trgovai tog vremena. Trgovali su i AROMATERAPIJA STARIH EG I PCANA drogama, 0 njima prieali ra:we izLotos je smatran za svetu misljotine, kao, na primer, da mesto lekovitu bi/jku gde raste biber euvaju krilate zmije, da je do njega vrlo tesko dospeti i da je zbog toga skup. Fenieani su droge malo upotreblj avali za sebe. Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati reiigiozno. Svestenici, leviti, pastofod, vraci i madionieari u svojim bogomoljarna obavijahu vestinu lecenja i pravljenja lekova religioznim, magieni~ radnj.a:n a , .koje su "sprere~ vale razvoj naucnog i eksperimentainog shvatanJa medlcme 1 fa'l'macIJe. Kntickog duha nije bilo. VeCina droga davana je bolesnicima ~ obl!ku v,rl? prostih farmaceutskih formi: maceracija, infuza, dekokta, uJJa, vrna, hillmen ta i melema.

UPOTREBA LEKOVITOG BIWA KROZ VEKOV E

29

V, Gre!. - Za vr~me Grka i Rimljana farmacija se poslepeno oslobada reli gije i mislicizrna , zatim pos ta je sve vise d es k rip t i v n a i ponekad eksperimema lna, Her 0 dot (500, god, pre nase ere) spominje ricinusovo ulj e , ali koje sluzi kao gor ivo, a ne za lek, U V veku pre nase ere spom inju se kuk ut a. sok od m lecike, brionija, kolocintis i dr, Orfej s pominje kukurek, beli luk i dr" a Pitago ra primorski lu k, slacicu i kupus, Hip 0 k rat 0 va de l a (459-370) pruzaju nam prve pouzdane na· uene podalke 0 mediko·farmaeeu ls kim vd linama s tarih Grka , U njima se navodi do 300 Icko\'itih bi ljaka pode lj e nih prem a fiz io los kom dejstvu: pro· tiv grozniee Grei upotreb ljava ju pe le n i ki cic u. protiv e rev nih paraz ita luk; narkot ika su op ijuJl1, bunika, ve lebi lj e i mandragora; dras ti ka s u ricinus, ku ku rek. kol oe intis , debela likva i skamo nijum; emelika su kukurek i kopi· tn jak ; diurelika su primors ki luk, ee ler, persun , s pargla, beli lu k; ad s lrin· gc nc ija s u h rast, na r ild. Droge se daju bo les nieima u zna~no vecem broju farmaee ulski h preparata, s to preds lavlja znatan napredak u farm ae iji, Hi· p okral je na jslavniij antic ki grc ki lekar. Nj egova del a imaju ve li ku is torij · s ku vrednost. K u kuta bde s ud sk i otrov, Rizolomi iii herboristi imadahu duca ne u Kojima prodavahu droge koj e s u sam i brali. Pored os ta lih i slavn i fil owf Aris tolel be lie riZOLOl1l. Teo f r a 5 t (p71 -287) j e napisao i s toriju bilja i u njoj iozneo sve s to se u to doba znalo 0 lekov itom b ilju. Po red drug ih droga on pominje ei· m e t i rizom perun ike i eemerike. Najvazniji pi sae 0 poznavanjLl droga starog veka je Grk Pedanij c: Dioskorides iii Dioskorid, roden Ll I veku u Maloj Aziji. Klasie no nj ego· vo dele De Materia Medica , pi sano 77, god, I veka. s luzi lo j e za ugled i Llzo r Rimlj anima i Arapima. To se d e lo moze sma trati za prvu materiju m e· diku, Vise od 15 vekova, pa cak i kroz ceo s r ednj i vek . bilo je to d e lo od ogrom nog uti eaj a na s ve leka re. Bezmalo svim kasnijim medieinskim pi soima ovo de le bilo j e uzor i iz, vor i pored svake droge obavezno se i na p rvom mestu citi ra lo mi slj en jc Dioskorida. On j e mnogo putovao i upoznao medieinu i lekove ee le Rim· ske Imperije, prateCi kao vo jni Ie· kar rimske legij e po Evrop i, Azij i i Af!'ici. sirom ogromne Ji, pros t ra ne rimske driave. Pored dotle poznalih droga, Dioskorid oznacuj e terapeutsku upotrebu, nacin branja i cu· vanja. crtde i fals ifikate jos i odoljena. hrastove kore, dumbira, reuDIOSKORID rna, prirnorskog luka , despika, ti tri(I vck nase ero)

30

LECENJE B1UEM

ce, nane, matienjaka, zalfije, majorana , kori jandra, anasona, bademovog, se. zamovog i orahovog ulja , mrazovca i drugog bilj a . Opisao je v i ~e ad 500 biljnih, zivotinjsk ih i mineralnih droga. Bilj ke jc svrs tao prema njihovim terapeutsk im osobinama. Delo je prevedeno na arapslci, ita lijanski , francuski i s pan sk i, a kasnije i na jezike svih kulturnih naroda. Njegova pojava je od is torijskog znaeaja za nauku 0 lekovi tom bilju, lekovi tim sirov inama biljnog, l.ivo tinjskcg i mincralnog porek la i lekovima uops te. Snaian i blagolvoran vekove.

uticaj Dioskorida i

Hipokrata oseca se

kl'Oz

U lIijadi (VIII vek p re nase e"e) spominje se lIleki gorak koren koji, zdroblj en i s tavlj en na ranjenu nogu, treba da ublazi bol junaka. Pred Pi· lij om neprekidno sc puse i gore trave i lebde mLrisi od kojih se ona zanosi i u trans u, izvan sebe, proriee su dbinu Ijudi . Bice da je tu bilo i olrovnog bilja, jer j e i sam a slavna proroeica na kraju pod legla posle jedne takve burne seanse. Uopste, e ini se da medicina prim itivnih na roda cen i u pro yom redu dras ticne, »jake lekove«, tj. one cije se dej s tvo brzo i vrlo ocevi· dno opata i is~i ee nezadrzivom silinom na sve o rgane bolesnika. U Aleksalldriiskoj sko li osecao se velik napredak u mediumi od IV veka do do laska Rimljana, zatim nas tupa s tagnacija, ali posle izvesnog vre· m ena nauke su opet pocele cveta(i do VII veka kad Arapi osvojise Egipat. Ogromna bibliott:ka sa vise od 2,000.000 knjiga spa lj ena je i u njoj znanje o lekovima i lekovi tom bilju toga doba. Svi egipatsk i \'Iadari pomagahu i negovahu m edicinu, a najviSe pozna· vanje i upolrebu o trova i protivotl'Ova (terij aka i aleksifaJrmaka). U njiho· vi m vrtovima gajene s u otrovne biljke, kao, na primer buni,ka, velebilje, tao tula , jedic i dr. I danas Egipat ima lIlajotrovniju i najlekovitiju buniku, Hyo· scyamus m £ltic£ls, koj a ima gotovo deset puta vise alkaloida od evropske bunike. Pod uticaj em H erakli(a opijum se dodaj e svim slozenim lekovima, tzv. polifannakama, koji su tada bili u modi. Serer iz secerne (rs ke poCinjc da po tiskuje med pri iLfadi mnogih lekova. Iz Indij e i Etiopije dolaze razni zaeini , mirisi i lekovite dJ'oge. Upotrebljavaju se i mnogi cudni le kovi: krokodils ki izmet, kornjaeina krv , kamilji mozak i dr. VI. Rlmljanl. - U poce tku , dok ne osvojise ze mlje i gradove jzvan male I'im ske driave i Italije, i prvi Rimljani, kao, uos talom, i svi drugi primitivni i siromasni narodi, upotrebljavahu za lek skromne i malobrojne sirovine svoga kraja. Znali su i upotreblj avali ugla vnom kUptlS, beli i crni luk. Katon tvrdi da se jednom Rim s pasao od kuge zah va ljujuci preveFltivnoj upo· trebi kupusa. I on ga zato p repo rucuje Rimlj a nima. Medutim, u to vreme, dok je Rim bio u mraku i neznanju, u Grekoj se uveliko oseeao blagotvoran uticaj Hipokra(a. Kasnij e, u moenoj Rim skoj Imperiji, beli luk i crni hleb ostadose i dalje za sirotinju, za plebs, a vlastodr~ci poeese sve vise upo trebljavati i pl'ekomerno uzivati skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva, najfinije zaeine i mirise iz pokorenih driava Alije i Afrike, koje su i danas glavni proizvodaei ovih naj s kupljih droga. Svaki pobeden suvenm morae j e Rimu placati kao ratnu odstetu danak, pored ostalog, i odredenu godisnju kolicinu tih egzoticnih droga: Osvajackim ratovanjem i pokoravanjem mnogib naroda kulturnijib od sebe, prirnitivni i surovi Rimljani upo-

UPOTREBA LEKOVITOC BIWA KROZ VEKOVE

31

znase medicinu ?rcke, Egipta i mnogih starih naroda u Aziji, koja je s tajala na mnogo vlsem s tupnju od rimske. Pod vlatlavinom rim kih kraljeva lekarsk u dufnos t vr~ile su same s ta:esine p.o:odica, .~ kasn i),e, do Cicel'ona, robovi i os lobodeni robovi, pre te~no Grc.l 1 Jevrej l. . Docl1lje su dolazili lekari .iz Grc ke i A1eksandrije, manj e lZ ostahh pokorenlh zemalja. U svoj im raelnjama, leka ri, pre tezno oslobodeni robovi i stranci, ces to proelavahu, poreel dozvoljenih, i zabranj cne Iekove. Od ovog unosnog, ali neelozvoljenog posla dos lj aci se brzo obogatise i istovremeno na sebe navukose jos veeu mrlnju rimskih patricija, naroeito starog Katona, koji ih na svakom mestu i j avno nazivase da su . mendici« (prosjaci), a nc »m e d i c i«. Cini se da je koel svih primitivnih naroda, pogotovo u ovom delu Evrope i stepskih, polupuslinjskih krajeva sreclnje Azije, beLi luk i hrana, i lek j ;:aCiIl, SIredstvo za bajanje, vraeanje, eini i madij e. Poznati medic:inski pisac C e I z i jus (25. god. pre do 50. god ine posle nase ere), u knjizi De re medica, navod'i 0100 250 lekovi·tih biljaka, osim ostalih i aloe, amonijakum, buniku, lan, mak, biber, galbanum, cimet, lincuru, karc!amom, skamonijurn, stiraks, lerpe n~in , tragakantu, eemeriku i dr. Njegov savremenik S k rib 0 n i jus La r gus, takode lekar rimskih imperatora, daje dosla dobar opis mnogih droga, medu njima i nekoliko novih: Aconitum, Cel1taurium, Euphorbium, ColocYl1this i dr. Pedese tih godina I veka PI i n i j eSt a r i j i (23-79), rimski d r.:iavn ik i vojskovoda, savl'emenik Dioskorida, u svom de lu His /oria Naturalis (Islerija prirode, u 37 knjiga) govori 0 lekovitom bilju. Proputovao je Germaniju i Spaniju. Slicno Dioskoridovom delu, i ovo je kroz ceo srednji vek citirano i mnogo cenjeno, ali je one stvarno slabije od Dioskol'idovog: opisi droga su nepotpuni; dele nije originalno, vee je zbir verovanja i pretposlavki luga doba, bez kritickog duha. Plinije je opisao oko 1.000 biljaka. Zaslugom Dioskol'ida i Plinija skupljeno je gotovo sve tadasnje znanje o lekovitom bilju i drugim drogama. Od glasovitijih rimskih le kara (istovremeno i apotekara) treba spomcnuti slavnog G a len usa (Galen iii Galijen, 131-200), oca praktitne. galenske fa·rmacije. U svojim spisima 0 ves tini izrade lekova on opisuje mnoge droge. U terapiju uvodi Fol. Uvae ursi. Njegov uticaj se snazno oseea do kraja srednjeg veka. Dela mu odisu zdravim kritiekim duhom. Od njega je ostao sarno manji broj spisa, jer mu je pozar unistio apoteku. Po njemu se veslina i nauka 0 izradi lekova naziva: »galenska farmacija«. Galenusovo dele prevedeno je u IX veku na arapski. Sredstva za pobacaj i otrovne materije su u Rimu zakonom bile zabranjene. Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru, jedie, kantaride, kukutu i dr., i testo su in upotrebljaovali. Zanirnljivo je spomenuti kako vee u to vreme ima f a lsi f i k 0 v an j a I e k 0 v a, a naroei to skupih egzoticnih droga, 0 cemu piSe Plinije. On, isto tako ustaje protiv uvodenja stranih droga u terapiju, jer »taj uvoz uprepascuje ~imsku drlavnu kasu«; to su bili u prvom redu cimet, biber, dunlbir, mira i arap5'ka guma. VJI. Srednji vek __ . Opadanjem rimske m06, propa~eu Rimskog Cars Iva i navalom varvara nastaje velika pometnja i nazadovanje u svim vestinama, pa i u vestini lecenja i izrade lekova. Medicina se pov1aei umana-

32

LECENJE BIWEM

stire. Praznoverjc, mrak i neznanje ovladuju svetom. Cilanje k'lasianih dela strogo se kaznjava. Vizantija pokusava nes to da spase, ali bez nekog vidnog uspeha. Bolesnici veruj u da ee ih spasti eudo. Misticizam osvaja sve drustvene slojeve. Velika seoba naroda uni~tava gotovo sve tekovine klasiene greke i r ims ke c ivilizacije. Bolesnicima pisu zapise, amajl ije, daju slike sve. taca, nose ih u crkve, pod dt-veee sa »zapisom«, Citaju molitve i f ivot svetaca, baju i vraeaju i veruju da ee im to viSe pomoei od droga, medu kojima je ka tkad bivalo i takvih koje su bile od s tvarne lekovite vrednos ti. Vestina leeenja, gaj enja lekovilog bilja i izrade lekova sve viSe prelazi u manas tire. Osnov terapije cinilo je sesnaest sve tih lekovit·ih biljaka koje su lekari-kaluderi po manast irima obavezno gajil i: Ijiljan, zalfiju, ruht, morae, nanu, greko seme, euha r, rutvicu, vralic i dr. Vrednost droge nije zavisila od njene stvarne lekov ilosti, nego od toga da Ii je biljka uzabrana levom rukom, U ponoe, odredenog dana, da Ii se pri tom eutalo iIi su pevane odredene pesme, da Ii se pri tom zevalo , islo na traske i sl. Mnogo su bili cenjeni i traZcni cudni lekovi: m as t od vepra ili besnog bika, zmijsko mleko, ptiCije mleko, mokraea od novorodenee ta iii nev ine devojke, krokodil ske suze i sl. To se jos i danas traZi po nasim apotekama. Koren bozura i skopan za vreme mesecevog pomracenja i obesen 0 vrat boles niku leci padavicu. Kod nas jos ima kraj eva gde se vcruje da je lekovito samo one bilje koje je brano noeu uoci ]ovana Bilj obera (6-7 juli), na Veliki petak i sl. K a rio Ve l i k i (742-814) nareduje da ,se na drlavnim imanjima gaje bilj ke za boj enj e, zacin i lek i razne vOCke. Popis bilja obaveznog za gajenje nalazio se u Kapitularima. Tu se navodi oko sto~in u raznih biljaka, medu kojima veeina onih koje mi i danas upotrebljavamo u skolskoj , homeopatskoj i narodnoj medicini : zalfija, primorski luk, perunika, slaCica, vise vrsta nana , kicica, rnak, beli s lez, razne vrste luka i dr. U to vreme Arapi preko Spanije i IlaJij e donose u Evropu mnoge droge sa Istoka. . Za vreme Karla Velikog osniva se cuvena medicinska skola U Salernu, koja pocinje uspesno da se razvija i napreduje te k otkad su u nju prenesene arapske knjige i recepti. »Schola salernitana« ostavila je velik broj dela, od kojih su neka d ozivcla ",iSe stotina izdanja, kao, na primer, Flos medicinae i rozn e antidotarije. U njima je lekov ito bilje zauzimalo vazno mesto. Benediklinci, koji su kroz vekove sacuvali grcko-rimske tradicije, osnovahu velike botanicke vrtove. Posle krstaskih ratova oseca se veCi priliv droga sa Istoka. U Evropi kao da se oseca mali napredak. U nekim zemljama vee u to vreme pocinju raspre izmedu apotekara (koji su izradivali i prodavali lekarij e, uglavnom droge) i prodavaca trava (herbarii), zacina (speciarii) i aromati'ka (aromatarii). Apotekari su zeleli svoju samostalnost, a, islo ta ko, i da budu vise cenjeni u drustvu i da ih razlikuju od os talih, obicnih trgovaca, jer je za apotekare bilo obalVezno znanje latinskog j ezika, titanj e recepata itd. VIII. Arapl su znatno unapredili mnoge nauke, pa i medkinu i farmaciju. Najveca im je zasluga 5to su u farmakognoziju uveli primenu h em ij e i s to su celoj fa nnaciji dali nauooi pravac, tako da farmacija postaje e k s per i men tal nan auk a i ve s t i,n a. ani u terapiju unose mnogo

UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE

33 novih droga, naroeito sa Istoka, veCinom od

rea I n e Ie k a vi t e v red. nos t i, koje su se do danas odrfale gotovo u sv im falmakopejama u svetu. Ogromno prostranstvo arapske drfave i moma prekomorska trgovina Il1no~o dopnne~e da se arapska materija medika toliko obogati. Arapi upotrebl}a~ahu, pored ostalog, i k a m for, t r ~ e ani ~ e c e r, a I 0 j e, ve. I e b I I J e, bun i k u, k a f u, dum b ir s t r i h nos sa f ran kurkumu z~doarij u , In a n u, kubebu, bib e r, 'c i met, r e ~ m, sen~, tam a: r I ~ d us , . a. rap sku gum u, mosus, cilibar, areka·palmu, zatim mnoge zaem e 1 mtrlse. U farmaciju u vode sir u pod sec era, destilaciju i perkolaciju, izradu eliksira itd. . Umesto drastienih purgancija (kukureka, euforbijuma) arapski lekari daJu blaga laksantna sredstva, kao, na primer, tamarindus, manu , senu, reum i dr., koje i mi dana... upotrebljavamo. Prvi njihovi lekari ueili su se u nes torijanskoj akadem iji u Bagdadu. Carigradski patrijarh N es t 0 r i jus (435. godine) bi izgnan kao jeretik u Libijsku pustinju. Tu on predavase medicinu, ubrzo privuee mnogobrojne odusevljene dakc koji prevedo~e klasiene greke i rimske medicinske knjige na asirski i arapski jeliik. Razidose se po celoj prednjoj Aziji do Indije i osnovase mnoge bolni ce i vrlo napredne skole, koje nazivahu »akademije. , ad kojih je najeuvenija bila ona u Bagdadu. Znaeajno je napomen uti da su ne· storijanci prvi 0 del iii far mac i j u 0 d m e d i c i n e. Godine 850. izdan je njihov kodeks Krabain, koji se moze smatrati za p r v u s I u z· b e n u far m a k 0 p e j u u s vet '1l. Velik je broj slavnih arapskih mediko-farmaceutskih struenjaka i pisaca. Najpre su ucili iz grekih i latinslcih dela, a posle izradge sopstvenu originalnu nauku, koja je stajala na najvgem s tupnju u to vreme. Sa istoka se naueni centri pomerahu ka zapadu i Sevilja, Kordova i Grenada u Spaniji postase najcnveniji naueni centri sveta , koji su kasnije uticali na skole u Salernu, Monpeljeu i drugde u Evropi . G e b e r (700-765) udara temelje hemiji iii alhemiji. On je ujedno jedan od najvecih i najpozna~ijih prirodnjaka tih vremena. Geber da.ie me· to de spravljanja najpoznatijih metala, soli, lciselina i alkalija, zatim vestinu filtracije, kristalizacije, sublimacije i destilacije. Kroz ceo srednji vek evropski lekari se sluze izvrsnim arapskim delom De re medica od J 0 van a Me z u e (830. godine). Kanon ad Avicene (1000. godine) ima mnogo droga. Ibn B a j tar (roden u Malagi 1197, umro 1248. godine) dao je opjginaino i za one vreme savrseno delo, koje se male meriti sa Dioskoridovim. U Liber magnae eoUee/ionis simplicium alimentorum el medieamelllorum on opisuje vge ad 1400 biljnih droga, daje poctatke za osnivanjc i uredenje botanickih vrtova, iznosi lierra origilllaina zapazan ja itd. Ibn Bat uta h (1304-1369), roden u Maroku, obgao je i opisao ka· spijsku oblast, Indiju, Javu, Kinu i prodro u Afriku do Timbukta. GospOdaI11 ogromnog cars tva, mora, svetske trgovine i bogatstva, Arapi su stalno donosili sve nove i nove droge, zaeine i aromatike. ad Sundskih ostrva, preko Cejlona, Indije, Persije (lrana), zemalja oko Crvenog i Sredo· zemnog mora sve do Spanije, Arapi su osnivali mnoge napredne trgovaeke kolonije. Arapi su spasli mnoge nauene tekovine Grka i RimljlliIla. Dok je hriscanska Evropa bila utonula u mrak i neznanje, Arapi su visoko uzdigli buk· tinju nauke.

34

LECENJE BIUEM

IX. Novf,v.f'" - Putovanja Marka Pola (slavni Venccijanac, 1254-1324) u tropsku AZlju, 'Ki~u.. i Persiju, otklice Amerike i putovanja Vaska de Game u Indiju oko RIa dob\·e. nade, donose Evropi velik broj novih droga. Razvoj s tamparije omogucava objavljivanje zna lnog broja s lrucnjlL-f'a.l;mako·med icinskih dela. Svuda u Evropi diiu se botanicki vnovi u KQjima: se pored domaceg bilja cine po k u sa ji g a j e n j a i onog donese nog IZ dal ekih ze· malja Slarog i Novog sveta. Poce tak XVI veka i za mate riju mediku cini prekretnicu i korak un apred. Kao i svaku drugu novotariju , tako i lekovi te dro· ge, zacinc, sredstva za uzivanje i namirnice, nisu u EVI-opi svuda primili gla. tko, bez otpora. Mcslimicno su voc1ene zuc ne i dugotrajne ras pre. Nepl'ijatelji egzoticnih si rovina i novotarija uopsle, iznos ili su najcrnj e i najraznovrsnije pri ce. Na primer, da upolreba krompira, navodno. uzrokuje pojavu skrofuloze, caj izaziva padavicu, od duvana se poludi itd. Jpak su caj, kafa , kakao, krompir, kukuruz i druge biljne si rovine postepeno osvojilc uklls Evropljana. Krompir i kukuruz l-esise problem gladi u Evropi. Polovinom XVII veka u e\"ropsku medicinu se uvodi Cort ex Cililla e (ki. ninova kora) pod nazivom »kontes in prasak «, jer ga je prva upotrebila za lek ze na vicekralja Pcrua kontesa del Cinhon. Droga ubrzo osvoji Englcsku, Francusku i Nemacku, iako su protivnici upotrebe kininove kore u tcrapi ji hili vrlo uporni, osobito najugledniji lekari toga vremena, clanovi akadcmije. Droga je prodava na veoma skupo kao tajni cudolvorni lek pod raznim izmisljenim imenima, kao, uostal om, sto se to cinilo i sa ipekakuanom i dru· gim novim lekovima od vrednosti, od kojih su driavni iii crkveni poglavari, a kasnije karteli i trustovi imali bogate prihode i pomocu njih vrsili jak uticaj na svoje neprijatelje u drZavi i izvan nje. Takve iskljucive monopole pojedinci su groznicavo cuvali i sVdm sredstvima branili. Otkricem Amerike materija medika se obogatila znatnim brojem veoma vaznih droga: kininoya kora , ipekakuana, kakao, ratanija, hidrastis , purs ijana. lobelija, jalapa, tolu, peru- i kopaiva-balsam , senega, vanila, sarsaparila, sasafras, sabadila, gvajak, kaskalila, gvarana, matiko, mate, d u van, pap r i k a. n a j k vir c j,td. Sve ove droge nisu odjednorn dospele u Evropu i nisu sve upotn::bljavane u iste svrhc kao danas. I tu je bilo lutanja sve dok se u XIX vekll nije pristupilo naucnom, eksperimentalnom ispitivanju na iivo tinjama, a zatim na ljudima i dok droge nisu bile hemijski isp itane i iz njih izolovani lekoviti sastojci u cistom stanju. Kao oj ranije, tako su se i kroz XVII i XVIII vck jos uvek vrlo mnogo upotrebljavala cudna i neobi cna sreds tva za lece nje. Da nave demo sarno neke droge zivotinjskog porekla, koje su uzilvale vetik ugled, dobar glas.i znatnu potrosnju: zmije, guliteri, iabe, skorpioni, razni crvi, psi i stenci (kucici), zatim, prasak od lobanje, nokti s Ijudskih ruku i nogu (protiv zatvora i epilepsije), konjska griva i rep, jelenski rogovi, kosa, mokraca i izmet Jjudi i zivotinja, pljuvacka, covecja mast, zenina mleko itd. Vracara, bajalica, liarlatana, avanturista i drugih nadrilekara bila su puna sela i gradovi. Dok su stari narodi upotrebJjavati biljke uglavnom u obliku infuza, dekokta i maceracija, dakle, kao proste farmaceutske forme, dotle se u sred· njem veku, a naroci to od XVI do XVII veka sve vise traze slozeni lekovi, medu kojima su t e r i j a k a zauzimala glavno mesto. Osim droga biljnog porekla, u njima je bilo i zivotinja i minerala. 0 hemi,jskim i farmakodinam-

UPOTR E BA LE KOV ITOG BIW A KROZ VEKOVE

35

s kim nepodn os lj ivos tima nij e se vodilo racuna nIt! se u to VTe me n e~ to 0 tome znal o. Ukoliko j e te rijak bio slozeniji, ukoliko j e za OVil nj egovu izradu ,upotreblj eno vise bilja i r e tkih zivotinj a i mine r ala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu , utoliko se vise ce nio i skuplj e prodavao. Alh emi cari vekovima upomo ali uzaludno traZe »univerzalni eliksir«, »zivotni eliksir

35

s kim nepodnos ljivos lima nije se vodi lo raeuna niti se u to vre me nes to 0 tome zna lo. Ukoliko je terijak bio slozeniji, ukoliko j e za ovu njegovu izradu upotrebljeno vise bi lja i retkih zivotinj a i mine rala i ukoliko je bio izradivan s viSe pompe i pa rade na javnom mes tu, utoliko se vise ccnio i skuplj e prodavao. Alhemicari vekovima uporno ali uzaludno traZe . univerzalni eliksirtt, »zivo tn i eliksir« i »kamen mudraca«. U XV III veku treba spomenuti dva s lavna imena: Lin e K a r I f 0 n (Linne Carl fon, Lil1l1aeus, 1707-1778) i S e I e K a r I V i I h e lm (Schee le Carl Wilhelm, 1742-1786). Line j e nae inio red u botanici. Codine 1735. obja· via je seksua lni sistem raspodele sveg bilja, koji se do danas odriao kao najprakticnija i najpreglednija sistematika bilja. On je svakoj biljci dao ime i prezime na latinskom jezi ku. U novom veku izisao je znatan broj dela 0 lekovirtim sirovinama od raznih pisaca. Da spomenemo sarno najpoznatije: Valerius Kordus, Nikolaus Monardes, Karolus Kluzijus , Teofrastus Pa racelzus, Lemeri, Ma tiolus i drugi. X. Devetnaesti , ·ek. - Francuska revolucija znaei novo doba i za farmaciju. Nauena farmaoij a, zapravo, tada i poeinje. Hem.iJja, koja je za ovih poslednjib 170 godina ueinila revoluciju u nauci i njenim tekovinama, izalila je iz farm acije. La vo a z i j e (Antoine Lavoisier), osnivae nove, nauene, pozitivne hemije, radio je u pariskim apotekama. Prvi i najbolji njegovi saradnici su apotekari. On u Francuskoj, Sele u Svedskoj, Pristli u Engleskoj postavljaju hemiji evrs te i zdrave temelje. Hemija p 06inje voditi. Velik broj apotekara zaduzuje hemij sku nauku otkricima novih elemenata, jedinjenja i elr. Da spomenemo samo najpoznatije: Borne, Devi , Balar, Berceli,jus, Pmst, Fovler, Sele, Tromsdorf. Prvi vidljiv rezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseca u samom poee tku XIX veka. Vee 1803. god. pariski apotekar De r 0 s n izdvaja jednu kristalnu supstanciju slabe alkalne reakcije, koju on naziva sel d'opium. To bese na·rkotin. Codine 1804. Derosn i Segon otklrise morfin u opi.jumu. Tako poci nje istorija alkaloida. Do kraja XIX veka 1zolovano je vise od stotinu raznih alkaloid a iz droga donesenih iz svih delova sveta. U fitohemiji XIX 'vek je v e k a I k a I 0 ida i poeetak naueue farmakognozije zasnovane u pn'om redu na hemiji. Codine 1817. Z e r tin e r uspeva da izoluje m 0 r fin, a iste godine R () b ike 11 a j ' k 0 Iii n. Pel e t i j e (Pelletier) i K a van t u (Caventou), profesori Visoke farmaceutske skole u Parizu, otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vaZnih alkaloida: 1817. god. strihnin i bmcin, 1820. god. kinin, Peletije i MaZandi 1817. otkrivaju emetin, iste godine Gajger otkriva akoni·!i-n, a Runge kofein, 1842. Voskresenski izdvaja leobromin, 1832. Peletije otkriva u opijumu narcein. Francuski apotekar Sari Tanre otkriva 1875. ergotinin (ergotoksin), a 1878. god. peletierin, metilpeletierin ·i dmge alkaloide u kori nara. U nauci naslaje prava utakmica ko ce pre otkrHi i izolovati neki nov alkaloid: berberin, konicin, atropin, akonitin, kolhioin, hioscijamin, kokain, kodein, ezerin, pilokarpin i sl. Do danas se uspelo da se mnogi alkaloidi sin teiliuj u, medu kojima se neki tvomieki proizvode. Ipak, jos uvek su biljke glav.n:i izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida.

LECENJE BI1.JEM

36

Za olkriee, izo!ovanje i nauku 0 alkaloidima najveca zasluga pripada farmaciji, i to danas cin i 11ajcvrMu podlogu d moe farmaceu llSke nauke. Nepune tri deccnije pos!e otkriea prvog alkaloida Leru dokazuj e 1830. god. glikozid sa l i c i n u vrbovoj kori, a odmah zatim iste godine Robike i Button otkrivaju ami g d a i i n u gorkim bademi ma, a Minor eskulin u divljem kestenu . Krajem XIX veka uspeva sinteza nek ih glikozida (E. Fi~er 1885. g., prunazin), a Burklo i njegovi u cenici uvode u fitoh emiju b i 0 h em i j s k e me! 0 d t::, otkrivaju stotinu novih glikozida i mnoge nove heterozide biohemijskim pos tupcima uspevaju da sintetizuju (1912. god.). Ta~ zamasan posao razvija se uspdno jos viSe u XX veku i traj e do danas.

•

-

I NSTlTUT ZA FARMAKOGNOl.lJU FARMACEUTSKOG FAKULTETA BEOGRA IJon:OG UN IVERZITETA

Revolucionarni pronaiasci siavnog Pas t era (Louis Pasteur) uvode u terapiju vakcine, serume i fermente. Otkriea u oblasti unutrasnje sekredje ubru put end 0 k r in 0 log i j i, koja se u XX veku razvija u lolikoj meri da se bez preterivanja moze reCi da ziv,imo u epohi hormona. U lerapiju se uvodi radijum, iks-zraci, elektricitet. Organska hemija iz godine u godinu potinje ubacivati u terapiju druge polovine XIX veka sve veei broj novih organskih sintelskih jedinjenja poznate hemijske konstitucije i konstantnog fizioioskog dejstva. Ovi novi iekovi -imaju mnoge prednosti: lako i tacno se mogu dozirati, dugo se cuvaju, mogu se tabletirati i davali U obiiku injekcija, sto nije slueaj s drogama.


37

U XIX i XX ve kt: ne treba zaboraviti nekoliko slavnih farmakognosta: J. Pereira, D. Hanbury, K. Ha'rtwich, A. Mayer, Kreamer, A. Brandt, A. Tscltirch, F. G. Planchon, O. Oesterle, E . Perrot, Barger, Wasicky, Wallis, a zatim celu plejadu hemicara i botanicara koji su mnogo doprineli proVoskresenski , Preobrazenski, ucavanju i poznavanju lekovitih siorovina: O. Berg, E . Fischer, F. Wohler, J. O. Hesse, F. A. Fliickiger, Dragendorff, A, Vogl, A. Ladenburg, E. Stra!Ssburger, J. PamQic, E. Collin, Schmidt E. A., Moeller J ., Engher A., Thoms, Greenish, Leger, Karrer, R.uiJic ka, H. Dale, King, H. Leclerc, Chevalier i ckugi. XI. Dvadesetl vek. - Krajem XIX i poeetkom XX veka velika je opasnost zapretila drogama da budu potpuno izbacene iz terapije. Droge imaju mnogo nedostataka koje treba odstran iti iIi ih bar smanjiti na najmanju meru. Burklo, Gabrijel, Bertran, Bridel, Pero, Vitiez, Goris i drugi farmako-biohemicari i farmakognosti ukazuju na r a z a rna de j s t v 0 en z i m a, koji izazivaju dub a k e pro men e mol e k u· I a r n e r a v not e ze za vreme susenja bilja. Mnogi prvobitni prirodni molekulami kompleksi live biljke za vreme dugotrajnog susenja bilja se raspadaju, nastaju nova je!,fOO r - -....---r--,---r dinjenja manje lekovita iIi potpuno indiferentna (di1,000 gitalis i slicne gli kozidne ,i saponinske droge, rafena g1avnica i dr.). ..... 900 Dakle, od nacina susenja > o lekov1tog bi-lja mnogo za~ AIItibio1tci 800 Ul visi njihova lekovi tos t. ....l lzolovaru alkaloidi i glrkozidi u cis tom stanj u potcJi su u terapeutici XIX veka sve vise potiskivati droge iz kojih su izdvojeni. Lekari su radije upotrebljavali morfin umesto opijuma, digitalin iii digitoksin umesto digitalisa itd. Ali se ubrzo uvidelo da je dejstvo droge u mnogim slucajevima pot· punije i dugotrajnije. I jos nesto: u mnogim slucajevima dejstvo z i ve biljke i eventualno s veze i brzo osusene (stabilizovane) biljke potpunije je i jace od stare droge (tvrda razena glavnica, saponinske i gliko· zidne droge, naroeito grupa digitaiisa, kardijaka).

~

0 A

700 600 . Vitl1lnini\

.....

Z 500

0 .....

....l .....

::;:

.qoo

L:;;;;:::;~~~~§~~rYG.KCtne Serum F IiOrTnOC'Cl

300

ZOO

fOO

:,......::., :.: ':";':'.:: 1~19

f9~0

::~.: ;':': ':" >::-:.:'

1'51

195Z

!~~ '(/»

:::;::n;'r ~ ~

1953

(/)

GODINA UTROSAK LcKUVA U M O 00 194!1-195J. g. DOLARSKE VREONOSTI RAZNIH LEKOVA UTROSEN IH U SAD 00 194!1-195J. NAJVISE JE UTROSENO NA ANTI BlOTlKt;, ZATIM NA VITAMINE, A NAJMANJE NA BARBITURATE

LECENJE SIUEM

38

Ova p roucavanja, iako prekidana i ometana u toku ova dva krvava svetska rata, ipak urodi~e plodom. 1z dosada~njih rezultata moze se nazreti veliki znacaj i ocekivali znatan u sper. od moderne b i 0 hem i j e b i I j a . Pocetkom XX veka predlozene metcde 5 tab i I·j z a c i j e 5 ve Z e g I e k 0vi to g b i 1 j a, narocito onog cij i su lekoviti sastojci labi,lni , osvajaju Ie· ren. Danas vee ima u prometu ceo ni z stab ilizovanih droga. Primenjuju se pare alkohola iii vode i drugo . Pantopon, domopon, pandigal i slicni kompleksni lekovi u modi sadrle glavne lekovite sastojke izvesnih droga. Oni sve vise potiskuju ciste alkaloide i glikozide. Amerika poein je proizvoditi mnoge lekove iz svezvh biljonih iIi ZIVOtinjskih sirovina e k 5 t r a k c i j 0 m n ale d u, u vrlo velikom va k u u m u, 14 .t /

L/

\

'0

"8- •r~\

~

2

~

~I

'0

01

.. ~

6

~

/j

\

2

".

E

c•

-

t:lL

Cl

II

~

1~5

~".

....

f,'.'

;:;;.,

~\

.

01

f,"' •

~I I

X

'841

~ 4951

i955

ron_

PORAST PROl ZVO ONJE I OPAOANJE CE
as e p tic n 0 itd. Pen i c iIi n, a ubrzo zatim i mnogi drugi antibiotici, h 0 r m 0 n i, vi tam i n i i pro v ita min i ISU Iii nov>i leJrovi kJqjj osvojiSe ceo svet i u c ~ n i ~ e r e vol u c i j u u terapiji.

NASE LEKOVITO BlUE I korovi mogu bili korisni -

NASI ZELENI RUDNICI sve zavisi u cijim su rukama

Zadatak ove knjige je vgestruk. Pre svega, ona treba da upozna citaoce s lzajvai nijim lekuv;/;m biljem koje raste divlje u lugoslaviju iii se u njoj gaji. Treba da ukaze na vainost i raznOVasnost lekovitog bHja koje Jugoslavija daj.e na·~ im i stranim apotekama, bolnicama, drogerijama, farmaceutskoj i hemijskoj industriji, kozmetioi, parfimeriji, industriji likera i slicnih alkoholnih i bezalkoholnih pica, i da poka'Ze ~ta se izvozi u inostranstvo_

UPOTREBA LEKOV ITOG BIUA KROZ VEK OV E

39

Zbog jcdnog ko rova, siln e i prezre ne bilj cice, koj a kao zla la n m m san d lim po kri va b..:s l
LEKOVITO BlUE -

NASE

ZELr.~ ! O

ZLATO

Prirodni izvo ri Ic kovitih sirovina Jugos lav ije su boga ti i ra znovrs ni. Oni s u boga tiji i raznovrslliji no sto na prvi pogle d izgled a, pogolovu nestrucnja. ku i neoba ves te nom grada ninu . Divlj e i pitomo le kovito bilj e u Jugos la· viji preds tavlj a r as /( os /'I e, mirisne zel ell e rLidnik e pLlI1 e veo ma sloie'1ih l eko· vilill sasl o j a ka, koji jos nisu dovoljno ispitani i zbog toga se i ne e ksploati su S onim us pe ho m koji ce se postie i kad se njihov he mi za m , bio logija i far· mako logija bolj e upoznaju . Lekovilo bilj e Jugos lavije ce ka vredne ruke i mudre glave nase s kolovane oml adine da ga is pilaju i o blagorode. GDE KOJE BlUE RASTE? Zadatak ove knji ge j e da Llpozna cilao ce s m es lima gd e Ireba da lra ie pujedin o bilje. Lekovitog bilja ima na ce loj Ze mljinoj kugli, gde vise gde manje, ali o no sto m oze rasti u trops koj Afri ci, ne moZe kod nas. S druge stra ne, sva ka bilj"a trali i s voju zemlju i svoje drus tvo gde najbolje uspeva i gde d aje najle kovitiju drogu . J edino je 5 lih le rena treba brati. Tako ee, na primer, berac bilja lraziti i brati li s t la lule sa dubri s ta i bunis ta, maj· kinu dus icu sa suvih j suncanih kamenjara iIi sa peska i druge topIc i suve zcmlj e, kore n belc sapunj aee iz pes ka, ko re n belog sleza pored reka i bara, ri zo m idiro ta iz bars kog mulja, lis t i koren velebilja sa sumskih kreevina i p. "jevin a, j e r lekovito bilje se ceni prema kolieini i vrsLi lekovi'lih sastojaka koj e ono sad d i u svojim celijama, a hemijski sastav biljnih organa zavisi od mn ogih e inilaca.

r

STETNO BlUE M02:E BIT! KORISNO

Da lji j e zadatak: upoznati eitaoce da je najvaznije lekovito bilje uglav. nom korov, prez r e,1O bilje koje neukom i neobavestenom nicemu ne sluzi, a smela i c ini s telu nasoj privredi. Ta steta iznosi godiSnje stotine miliona dinara . Titrica, bunika, tatula, velebilje, jed ie, mrazovac, digitalis i mnogi

40

LECENJE BIUEM

drugi korovi su biljke koje daju vazne droge od kojih se prave vazni lekovi. Medutim, ti korovi gu ~e kulturne biljke, oduzimaju im vlagu, sve tl ost, mes to i prenose razne bolesti na okolne useve. On·i otezavaj u ob rad u zemlje i time poskupljuju poljopri vredne proizvode. KAKO TREBA I KAKO NE TREBA KORISTITI LEKOVITO BlUE? I s to tako zadatak ove knjige je i da upozna citaoee kako Ireba pameIno, radona/no korislili nase lekovilo bilje, k a k 0 t reb a i k a k 0 n e t reb a r ad i t i s n Jam . Tako je, na primer, za vreme okupacije go· tovo potpuno uni sten a bela sapunjaca na Deliblatskom pesku. Tako se ne sme ·raditi. Neraeionalnim radom ne sarno da je upropaseeno najbolje i najbogatije nalazi ste ove vazne droge u naSoj. zemlji vee se nj enim uni s lavanjem onemogucilo i otezalo vezivanje zivog peska, koji je vecita opasnos t za sva okolna sela. Generaeije (od 1818. god. do danas) radile su i rade na njegovom vezivanju, smirivanju i pretvaranju u kulturnu zemlju od koj e ee i zajedniea i pojedinae imati koristi. Kopanje sapun-korena donosilo je ranijih godina vrlo lepe zarade simmasnom svetu u jesen i zimi, kad na selu nema drugog posla ni zarade. Jos gore je prol:la lineura na na.s.jm planinama. I mnoge druge vaz.ne lekovite biljke su ugrozene u prirodi. Zbog toga ee se i na to vazno pitanje obratit·i paz.nja i dati potrebna uputstva za njihovu zas lilu i razmno l avw1je na pri-rodnim nalaziS tima da bi si·ro masni planinci imali rada i zarade. NISU SVI BIUNI ORGANI PODJEDNAKO LEKOVITI Zadatak se sastoji i u obavestavanju citalaea koji organ treba brati od koje biljke. Redak je slucaj da se neka biljka cela upotrebljava za lek. Naj· cesce su to sarno pojectini njeni delovi. Na primer, od tatule se traz.i list i seme, od titriee evet, od belog sleza koren, rede list i evet, od srpka plod, od slacice zrelo seme ' itd. Dacemo potrebna strucna uputstva na koji nacin obrano i iskopano bilje treba susili i cuvati, u koje doba godme se bere pojectino bilje, da deca i trudnice ne smeju brati olrovno bilje, a i kako da se biljari zastite pri radu s otrovnim biljem.

POZNAVANJE LEKOVITOG BIUA JE VRLO SL02:ENO Citaoci ce dobiti vaz.nije podatke 0 geogratskom rasprostranjenjlL po· jedinog vaznijeg bilja, izgledu biljke, njenom hemijskom sastavu, izgledu vaznijih droga (osusenih biljnih delova), upot·rebi u naucnoj i naTOdnoj me· dieini. Narodnr~ medicinu treba ispitati, je.r je puna nazovimedicine i nazovilekara, sarlatanstva i praznoverja protiv koji-h se prosvecen covek mora boriti. To je velik narodni neprijatel, ali kao i svaki drugi neprijatelj i ovaj se prethodno mora dobro upoznati ako se zeli da sto pre bude pobeden. Na primer, borba protiv upotrebe makovih caura, kuvanja i davanja maloj deci, zatim protiv upotrebe korena belog sleza za izazivanje abortusa itd. ne moze prestati sve dok se to zlo ne iskoreni.

UPOTREBA LEKOVlTOG BIUA KROZ VEKOVE

41

TROVANJE LEKOVITIM BIUEM JAKOG DEJSTVA Proucava llj e narodne loksik%g ije taikocte ~e jedan od zada taka koji ci-

taoci t reba da pn:d uzmu svaki u svom kraju . Jo ~ uve k se, na primer, tatulino seme d n i u jakoj rakiji i njom se Ijudi trljaju , stav ljaju u ~ upaJj zub, malo »guenu<'. Tatulinim semenom jo ~ uvek varaliee vade praznovernom svetu »erve iz pokvarenih zuba, u ~ iju, nosa i ociju «. Tatulinim semenom i listom jos uvek nes trpljivi naslednici iii nesrecni suprui.nici , snahe i svekrve jedni druge truju . DRUSTVENI I PRIVREDNI ZNACAJ

Branjem lekovitog bilja treba da se, p re svega, pomogne sl arcin!ll, illvaiidil'11a i svi ma o nima koji nisu sposobni za teske radove. Deca, pre svega skoiska, treba cia se upoznaj u s lekovitim b iljem iz vise razloga. To je Jep i lak posao. BOlaniku I reba u ci li u prirodi, je r je 10 prirodna ,1Quka. Tzmedu ce tiri zida niko necc nauci ti kako ce u prirod i poznati titricu i razlikovati je od drugih biljaka koje imaj u slicnu , s lozenu glavicastu evast. Ko jednom vid i beli slez, veleb il je, bun iku, tatulu i os talo lekovito bilje, taj nikacl nece zaboraviti kako one izgleda. Ocigiedna '1aSlava u prirodi je najbo/ja. (»OCi jest d a su lazljive, ali s to oko vid i to se ne zaboravlja.« ) Branjem lekovitog bi lja sko lska deea ce u poznati prirodu svoje najuie okoline i nCOS<:ll~U pos lali odusev ljen i mlacli b ioloz i. P renos ice to bi lje AUSTRIJA MADARSKA

GRCKA NAUCNOISTRAZIVACKE EKIPE FARMACEU I A LA PROUCAVA, JE LEKUVI1Ul" UlIJ \ 00 1945. DO 1970. GOOINE.

42

LECENJE BIUEM

u svoj e i ~ kol s ke vr tove, pratice nj egov zivo t i razvoj , videce kad i kako cvela. Citaocima ce sc dati planovi i crtezi ka ko treba pod ici i od r:i:ava ti vrtie s lekovitim biljem. Ovo je od posebn og zn acaja za ~ko l e , jer se u tim vrtiCima najuspes nij e i najprijalnij e od r:i:ava nas tava iz bot an i ke. B ran jem lekovitog bilja na uciee se korisnom radu, koji Ce im, mozda , nekad u zivotu dobra doci. Za bran je lekovitog bilja treba mnogo r ucica, jer i o vde se moze reCi da je tacna ona Njegoseva : »Malo ruku , ma lena i snaga.« Niko ne moze tako mnogo i tako brzo nab rati bilj a kao ~ kol s ka deca. Branje m bilj a deca se navikavaju da idu u prirodu, na sunee, u ~ umu i tako ee n eprimetno zavoleti ~ um e i livade i pres lace se boja ti svega o nog s to se u prirodi zbi va. Od prihoda dobijenog za bilj e imace znatnu kori s t skolska ktlhinja, kl1ji i/'liea, zbirke itd. Uops te, branjem bilja deca odmal ena .neosetno pocin j u privredivati, radeei jedan posao uz pesmu i ~a lu . Na taj naein ona dolaze do saznanja da mogu koristiti zaj ednici.

BORBA ZA KVALITET Obratiee se pazoJa biljarima i onima koj'i nameravaju da sakupljaju i gaje lekovito bilje da je Cisloca vr/o va i an cinilae u ovom radu. Jedan od najce~Cih nedostataka na~ih droga je nedovoljna cistoca, koja je, uglavnom, posledica aljkavo,ti i nemarnosti u radu. Ne sme se vi ~ e ponavljati ona greilka da se u nasem bilju, izvezenom negde u Ameriku, iIi na kakav drugi kontinent, na<1e stranog bilja, vune, kostreti , hartije, kozj vh brabonjaka, mrtvih mi~eva, zemlje i druge necistoce. Toga n e sme biti ni u namirnicama, a kamoli u drogama, jer lekovito bilje sluzi kao lek i daje se bolesnicima da im pomogne. POZlV NA SARADNJU Ova knjiga lTeba da bude p od slrek i pulokaz prijateljima prirotie, naslavnicima botanike, sumarima, agrol1 omima, ucil eljima, apot ekarima, l ekarima i "etennarima na koje bilje ,s vaki u svom kraju treba da obrati paznju, da beleii kako je u pojedinim godinama ta biljka podnosila susu iIi preveliku vlaznost, golomrazicu, velike vruCine i zime, razne gljivicne i druge bolesti u toku vegetacionog perioda, koje lokalno bilje narad njihovog kraja najeesce upotreb/ja"a za lek, za koje bolesti i kako ih l eCi itd. Uop ste, ovo je jedna vrsta pozi"a svim /jubil e/jima l ekovitog, miris'lOg i zacinskog bi/ja na naucl1u i struc,7U saradnju. Lekovito bilje se ne moze proueavati kabinetski. Potrebno je 1;vaki dan iCi u pri-rodu, posmatrati ga i ispitivati, beldcci svaku promenu koja nastaje pod uticajem spoljnih cinilaca.

o

POTREBI ZA GAJENJEM LEKOVITOG BILJA

Kao ~to su se na~i stari ugledali na Holandane, podizuci impozantne vetrenjace oko svojih sela kao neke dzinovske strazare, iskod~cujuCi najjevliniju i najpri,s tupaeniju ravnicarsku energiju, vetar, za mlevenje zita i isu-


43

s ivanje vodoplavnOb zemljista, tako isto treba da se ugledamo na njih 1 u pogledu gajenja lekovitog bilja. Hektar ze mlj e pod zumbulo m , la lom iIi karanfilom n esumnjivo donosi vise koristi nego hektar f ita. Pa kad Hola ndani mogu da proizvode tako d ivno mirisno evece u zem lji gde je nebo uvek sivo i tui no, gde se »vise od 70'/. brakova sklopi pod kisobranom «, onda i mi imamo jos vise razloga da pristupimo toj proizvodnji, jer mi im amo divno plavo nebo, iarko sunee i uops te velik broj suncanih dana. Citalae cc za svaku vaznij u lekovi tu biljku dobiti sve potrebne agrotehni cke podatkc 0 gajenju i dobijanj u maksimalnog prinosa i najbo lj eg kvaliteta. DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILlA

Ukazacemo pa znj u na neo /rovno lekovi/o bilje, kojeg ima kod nas vrlo Illnogo, al i se ne is koriscava dovoljno ni za prodaju ni za domacu potrebu. Svaka porodiea, pogotovu ona 5 malom deeom, treba da ima za ee lu goLiinu nabranog eveta Iipe, titriee, nane, sipka, trnjina i drugog bilj a (»Z lu ne trebalo, nek se nacre u kuCi .. .«). Pomalo neverovatno izgleda da mnogi stanovnici ravnicarskih naselja idu preko eele godine u apoteku da kupuju kamiltej, iako su sve njihove njive, pas nj aci, ledine, uliee, dvorista i vrtovi puni te biljke. IIi kad onaj lekar i apotekar j,z jednog velikog sela pored Dunava protestuj e sto lTlU se ne salj e dovoljno belog sleza, a u tom zapustenom i zabarenom selu svc su uliee obrasle belim slezom u toj mer·i da se seoska deca leti po njemu igraju zmurke i skPivaliea. IIi da Jugosloveni svake godine popiju milion
INVENTARIZACIJA LEKOVITOG BILlA Bez saradnje svih naprednih i prosvecenih gradana ne moze se nikad i7.vrsiti rejonizacija lekovi/og bilja i iuadIDti ta6na fannakognozijska karla, tj. areali, rasprostran jenost svih vrsta na teritoriji Jugoslavije. Medutim, bez tacnog poznavanja svih mesta gde se nalazi pojedino vazno lekovito bilje ne moze se doneti ni zakon za zastitu onog bilja kome preti opasnost od unistavanja, ni-ti otpoceti 5 podizanjem susara, skladgta, plantaia, destiIerija i sa racionalnim iskoriscavanjem.

I KOROV M02:E BIT! KORISTAN Cilj ove knjige je, pored ostalog, da oi,taoeu ukaze na to da i karol' i drugo prezreno bilje mogu biti korisni. Sve zavisi u cij-im su rukama. »A u ruke Mandusica Vuka, svaka puska bice uboji,ta.« Voda i vatra u rukama prosvecena coveka i strucnjaka najvece su blago. Tatula, buni,ka, velebilje, mra7.Ovae, goroevet, digitalis, navala, titrica, beli slez, tvrda raiena glavnica i

44

LEC ENJE BI UEM

mnoge druge otrovne i neole,ovne bi ljke ;,oje ras tu kao ko rov po na ~ im njivarna, vrtovima, 5uOlama i li vadama , a koj e vecina od nas uni ~ la va, smalrajuci to za svoju gractansku duznost i vrlinu , danas se u mnogim drfavama gaje, jer su za apoteke i farmaceut sku industrij u vai ne sirovine za izradu skupocenih lekova.

LEKO VITO BlUE IE SIROVINA ZA FARMACEUTSKU I NOUST RIJU U lekov ito m bilju ne vidimo cini i mactije, sredstvo za vracanje i bajanj e, nego nasu za sada jos uvek /'lG j valn iju, /'lGjjevr iniju i najprislupacnijlt /ckovilu si r ovil1 l1, vaznu u miTU, a neo phodnu u ratu. Ovom knjigom ne mislimo da stvaramo narodne lekare koji ce druge leci ti lekov ili m biljem, nil i imamo nameru da ucimo »pe len-bake« i »ceme r-deke« kako se povrati cem s il-iskog grabl ia mogu povrat i ti mladosl iii ukradeni » p arado~ i « iz Ictosa, nego ze limo da obul'e;- limo najsire narodne s/o j eve 0 sevarnoj l ekovi to j vr ed/70Sl i i privrednoj vat /70sl l naseg /ekovil og, zacinskog i mirisnog bi /ja.

Citalac ne treba da smat ra ovu knjigu za neku s tudiju iii konacnu rec nauke. Ovo je samo skroman p ul okaz i poziv svim zdravst venim radn icima, bi%zima, uciee/jima i svim drugi,.,1 poznavaocima i /jubile/jima /ekovi log i mirisnog bi/ja, i prirod e LlOpste, da pocn£l pri k up/ja li gratlu za prou':aval1je naseg /ekovitrJg bi/ja .

Sva saops tenja citaoci mogu slati In sti tutu za proucavanje lekovitog bilja u Beogradu , Tadeu sa Koscuska broj I, i Ins tilutu za farmakognoziju Farmaceutskog fakult eta u Beogradu, Vi segradska 26, koji citaocu stoje na raspo laganju za sva obavestenja.

OD tEGA SVE ZAVISI LEKOVITOST SVAKE BILJKE? Koj.i sve Cinioei ulicu da jerl/7a t e ista biljka sa raznih m es ta ima ra zlicitu Lekovitu moc Velik b roj citalaca pos tavlja ovakva pitanja. Na nj ih nije lako i jed nostavno odgovoriti, jer je svaka biljka vrlo sloienog hemijskog sastava. Osim lckovitih, u svakoj biljci ima i nelekovilih materija, redovno mnogo vise od lekovitih. Na primer, raiena glavnica ima svega 0,10 do 0,500;. (izuzetno oplemenjene vrste Imaju 0,80%) a lkaloida, koji su jed in i lekoviti sas tojci ove parazitske gljive oa razi, tako vaine za porodiljstvo. Sve ostalo, dak!e, vise od 990;. tezine razene glavnice, je baJast, za lecenje nekorislan sastojak. To je isti sluca j i sa velebiljem, ta tulom, bunikom i mnogim drugim lekovilim biljem.

00 CEGA ZAVISI KOLICINA LEKOVITIH SASTOIAKA U BILJU? Zavisi, pre svega, od unulrasojih, naslednih svojstava, a zatim od klime, zemljis ta i drugih spoljnih cinilaca. 0 svemu tome se mora voditi racuna. Tako se i moze objasniti za~to jedna te isla biljka sa raznih mesta i u raznim godinama nema uvek istu lekovitu moe.


45

I Z b 0 r v r s t a, sorala, varijelela illi hibrida, ka/em/jenje, izvo(!enje rasada , borba protiv raznih biljnih s tetocina, korova i bolesti, ispitivanje mogucnos ti prilagodavanja i uvo(!enja u kulturu inostranog kvalitetnog bilja, dodavanje zemljist u raznih prirodnih i vestackih i1ubriva, ispitivanje upotrebe k 0 I h i c i na (alkaloid u mrazovcu) i nj egovog u tIicaja na semenje raznog lekovitog bilja radi povecanja prinosa i procenta, na primer, alkaloida u velebilju, tatuli, bunici i drugim biljkama, i sv i ostali pos lovi agrobio/ogij e i agrole/1I1ike mogu se uspes no izvoditi jedino gajenjem pod nadzorom strucnjaka_ I s to to vaii i za izbor mesta, poloiaja, zemljista itd. Za mnoge klJlture je neophodno navodnjavanje za vreme suse. Digita li s, gorocvet, durdevak, ve lebi lj e, tatula, bunika, mrazovac, odoIjen, j ed ic i mnogo drugo b il je koje sadrzi neposlojana jedinj enja iii se tesko sus i, treba s top r e, odmah pasle b rarnlja osusili u sto tanjem sloj u u :tagrejanoj susnici na odredenoj temperaturi iIi stabilizovati . Rdavo susenje je cesto jedan od glavni h uzroka nepoverenja prema lekovitom bi lju , jer j e lose susenje jedan od glavnih uzroka dobijanja droga slabog kvaliteta. Cis to cad r 0 g e. - Izbegavanje raznih zamena i primesa, kao, na primer, da se li st digitalisa iIi velebilja zameni s li s tom od grozboje, Ph yloIocca d ecandra, koren lineure s drugim divljim korenjem, korijandar i allis s kukutom, salep s mrazovcem, kamomila s drugim slicn~m kompozitama itd. Kora s divljih cinhona sa Anda uvek je bila pomesa na s drugim, nelekovitim korama. Sve se to izbegava gajenjem bilja pod nadzorom strucnjaka. Vops te, gajenje lekovitog bilja znaci velik napredak u farmaciji i medieini za p r a v i I n 0 i po s to jan 0 obezbedenje apoteka i farmaceutske industrije potrebnim koli ci nama dobrih droga ujednacenog kvalilela, a narocilo postojanog hemij skog sastava : visoka i stalna kolicina alkalo ida, heterozida, ekstraktivnih materija i dr. Iz svih ovih razloga moderna farmaee utska ,industrJja proizvodi n epo S red n 0 0 k 0 s v 0 j i h tv 0 r n i e a sve s to moze dobra uspevati, da bi postaia n c z a vis n a od raznih cudi prirode i nesolidnih trgovaea. T ran s p 0 r t n i t r 0 S k 0 v i divljeg bilja iz udaljenih besputnih kraj eva gotovo redovno izriose vise od same vrednosti droge p lacene beracima.

PAKOVANJE I CUVANJE LEKOVITOG BILJA_ UZROCI KVARENJA I GUBLJENJA LEKOVITOSTI Droge (osuseni delov i lelrovurog bilja) ne mogu se cuvali beskonacno.

Vecina se mora svake godine obnavlj ati drogom iz poslednje zetve. Opste je pravilo da su droge utoliko losije ukoliko su starije. Ali i tu ima izuzetaka. Kora krusine (Frangula) treba da odlezi bar godinu dana pre upotrebe. To vaii i za rizom perullike, vanHiju, duvan i neke druge droge. Sasa, goroevet i druge ranunkulaeee su otrovne, a kad se osuse, otrovnost se poste·peno smanjuje i gcezava_ Osuseno lekovito bilje mora biti do b r 0 zap a k 0 van 0 i sklonjeno na s u v 0 In est 0 'koje se moze cesto provetravaJtk Mnoge droge moraju se cuvati hermeticki zapakovane_

46

LECENIE BIU EM

Najvazniji uzroc i kvarenja droga s u v I a g a, top l ot a, s un ceva s vet l os t, k i s eon Ii ok i z v a z d u h a, nee i s toe a I nag I e pro m en e t e m p er a t u r e. In se kti , plesni i bakterije napadaju mnoge droge. Digitalis, gorocvet, aunlevak, j edie, razena glavnica i mnoge druge, za medicinu veoma vazne droge, m oraj u se euvati potpuno suve i hermeti(;ki zapakovan e, i to iii u vakuurnu iii u atmosferi nekog indiferentnog gasa (azota) . Ukoliko su pakovanja manja, utoliko su bolja, jer se, na primer, otvorena ampula od dva do pet gra ma titrovanog digitalisovog lista brle potrosi i droga manj e pokvari i oslabi nego to is to lisee pakovano u tegliee od deset, dvadeset iii viSe grama. Rdavo pakovanj e, ·i sto kao i n es trueno susenje, neznalacko branje, p renos i euvanje droga, uzroei su n epoverenja koje jos i danas mnogi leka ri i farmaceutska industrij a imaju prema izvesnom lekovitom bilju. Ukoliko Stl lekovita, mirisna i organolepti(;ka svojstva droge osec/jivija, utoliko treba vectl paznju obratiti na njeno pakovanje i cuvanje! eve e e, 1 i 5 {: e i druge nezne bi,l jne organe najbolje je pakovati u ciste metalne kutije, hermeticki zatvorene i·li u sanduke jednake, standardne veliein.e i oblika, postavljene dvostrukom debelom hartijom erne Hi tamnoplave boje. Dobre su i postavljene kartonske kutije. Po potrebi i za kraee vreme, osobito kad se droge n e moraju nikud transportovati , mogu se cuvati u vreeama i kesama od viSestruke zilave hartije. Korenje se pakuje u veee, a semenje u manje vreee od ois1e tkanine. Tako se pakuju droge za izvoz, dakle, industrijske koliCine. Male kolicine skupoeenih i osetljivih droga treba cuvati u ernim iii mrldm posudama. Osetljive droge treba pakovati (kao, uostalom, i sve druge lekove) tako da ispune sudove da »mrtav prostor«, tj. praznina u kojoj je vazd'llh, bude sto manji. . R a zen u g I a v n i e u, digi·talis, goroevet, primorski luk, durdevak, navalu i sve os tale droge eiji s e lekoviti sastojci brzo menjaju i gube pod utieajem vlage i ostalih spoljnih einilaea, treba euvati cele, a ne u prasku. Treba ih pakovati u tamne staklene, poreulanske iii gledosane zemljane tegle iii, eventual no, u metalne sudove, koje treba hermetieki zatvoriti (zaliti parafinom iii voskom). Pre zatvaranja u sud m e tnuti kesu sveze pecenog kre(;a, fostor-pento/csida, bezvodnog gipsa iii silikagela, koji ce upiti svu zaostalu vlagu iz vazduha iii iz droge. Mnogim drogama se dodaju razna inseklicidna sredstva, hartije natopljene lepljivom masom u kojoj ima piretrina, diditija, pepeina, aloja iii stipse, Zive, hloroforma i slieno. Droge u prasku se mnogo brze kvare nego cele! Zbog velike usitnjenosti, pod utieajem svetlosti i vlage, samlevene droge ne sarno da gube brzo miris, ukus i boju nego i kolicinu alkaloida i drugih lekovitih sastojaka (rizOm navale, slacicno brasno). Sve farmakopeje za vecinu droga propisuju da prasak treba naciniti kad zatreba, neposredno pre upotrebe. Praskovi su viSe higroskopni (privlace vlagu) od odgovarajuCih droga . Zato ih treba euvati u dobro zatvorenim sudovima u koje se stavi, u kesieu iii u supalj zapusac posude, malo bezvodnog kaloijum-hlorida iii nekog drugog sredstva za upijanje vode.

UPOTREBA LEKOVlTOG BrU A KROZ VEKOVE

47

Vlaga je jedall od glavnih uzroka kvarenja droga. Zato se trazi da se ll zabrano bilj e s to pre i 5to potpunij e osu si i s to oolj e zapakuj e. Lekov iti sas tojei digitaIi sa i raiene glavniee brzo se menjaj u i gube pod utieajem enzima u prisustvu dovoljne koIi cine vlage. Zato se zahteva da, na prim er. digitalis ne sme imati vise od 50;. vlage. Primorski luk, zelatin, skrob i vecina droga u prasku su manje-viSe hi groskopne materije, koje se u vlaznoj a tmo sferi brzo kvare, jer upij aju veliku koli6inu vlage koja je prvi u slov za razvoj plesni i ak tivnost raznrh en-zima. Ponekad se te pro mene vide i po spoljnim znacima. Na primer, pokvarena razena glavnica moze da zaudara lIa amonij ak, beli slez poplesnivi i odaje odvra tan miris, slae iea izgubi ljutinu , na eimetnoj kori se javlj aj u crvenkas te pege itd. SvetIost s terllO ulice na vecinu droga. Safran, kiciea, evet ljubiciee, titrice, ruze, Iipe i drugi eve tovi menjaju i gube prirodnu boju, izblede. Por ed tih vidljivih znakova nastupaju i takve pr omene koje se n e mogu eulima lako otkriti: izomerizaeije, p olim erizacij.e, oks-i-do-pedukcije, hidrolize itd. Digitali s drZan u otvorenom sudu na sve tlosti brzo gubi aktivnost u sled razlaganj a lekovitih sas toj aka. Ultravioletni den suneeve svetlosti lma jako h emijsko dejstvo i moze, u lose zapakovanoj drogi., izazva ti nezelj ene promene i na taj na6in smanjiti njenu lekoviru vrednost iIi je u izvesnim slueaj evima sasvim uni s titi. Zato treba sve osetljive droge pakovati u neprovidne sudove ili sanduke dobro oblozene debelom harNjom. Vazduh izaziva kvarenje droge. Tu na prvom mestu dolaze kiseonik i own, zatim v 0 den a par a, tragovi a m 0 n i j a k a i drugi gasovi u vazduhu. Tim spoljnim einiocima treba dodati i unutrasnje, razne hemijske supstancije koje se nalaze u drogama i koje takode u i(Zvesnim okolnostima m cgu u drogama ,i(Zazvati menjanje lekovitih sastojaka u nelekovi,te iii manje lekovi te, a n ekad nastaju i s tetna jedinjenja. Svetlost, poviSena temperatura i vlaga potpomaZu oksidacije koje nastaju pod uticaj em kiseonika iz vazduha. Etarska ulja, smole, gumi-smole ; !:laIr mi brzo se menjaju u dodiru s vazduhom i svetloscu. Zbog toga se e._;k ulja brzo usmole, nameito ona koja sadrZe mnogo terpenskih u gljovodoni'ka: terpentinsko, limunovo, narandzino, lavandulino i dr. Menjaju se ,i miris, ukus, boja, konzistencija, specifiena tezina i rastvorljivos t ulja usled slozenih i ponekad jos nedovoljno pozna tih uzroka oksidaeije, kondenzacije i polimerizacije. Smole u prasku se brze kvare nego eele. Kolofonijum u prasku menja sastav i postaje manje rastvo rljill u pctroletru. Toplota takotle nepovoljno utice na mnoge sastojke droga. VeCina enzima brZe i jace dejstvuje na visoj temperaturi (3~OO) , usled eega nastupaju hcmijske promene i gubljene lekO\ni tih sastojaka droga. Ti~ rica, nana, matienjak, dumbir, azafetida i dr uge aromatiene droge gube vrednost, jer na visoj temperaturi postepeno ali stalno gube etarsko ulje.

Nagle promene temperature, na primer, naglo hladenje, mogu izazvati zgrusnjavanjc vodenih para na unutrasnjoj strani suda, a vodene kapljice, kad padnu na povrsinu droge s labilnim sastojcima, mogu pos~ati zariste odakle ce poceti kvarenjc eelog pakovanja.

48

LECENJE BIUEM

Hladnoca je i ZVrS!al1 nacil1 konz ervi sa'1ja, j er sprecava razvoj mikroorganizama i insekata, ali u izvesnim ma snim i e tars kim uljima moze izazvat i promene sastava usl ed taloZenja iii kristalizacije ne kih sastojaka: riblj e, maslinovo, ricinusovo, ruz in o, nanino, anisovo, titricino i druga ulja. 21vi organlzm1: plesni, bakterije i insekti. Droge uni ~ tavaju iii sami organizm1 ili e.nzimi koje oni lu ce. Promene koje u drogama izazivaju bakterije nisu uvek vidljive, osim u slucajevima hromogenih vrsta koje grade crvene mrlje na skrobnim drogama. Plesnl su cesta zaraza vla Zl1ih droga, narocito on ih koje imaju mnogo sluzi, gume, ~ecera, skroba i slicnih sup'sta'llcija na kojima se ove sitne koncaste gljivice razvijaju i daju mno~tvo spora razne boje. Pojedine ples ni se medusobno razlikuju oblikom organa u kojima se nalaze spore. Siva i cma

2 RAZN E PLESN I: I. MUCOR, 2. PENI CILLIUM, 3. ASPERGILLUS, 4. STERIGMATOCYSTIC

plesan imaju loptast sporangijum pun sicu~nih sp~ra. Zelena plesan ima nerazgranate, a plava plesan razgranate kondiofore u kojima su sme~tene spore. Raspoznavanje plesni vrsi se mikroskopom, Crvici cesro nagrizaju mnoge droge. O~k!rivanje i razl,ikovanje pojedinih vrsta ovih parazita vrsi se lupom iii milk roskopom. Najcesce se javljaju sirni cry Ii brasnem crv. Insektl nagrizaju ~ Ul1istavaju najcesCe podzemne orgal1e 5 IIl!Ilogo skroba, inulina i sluzi, pa cak i otroViDe droge, Retko se javljaju na korama i taninskim oporim drogama. Nisu sve droge ni svake godLne podjednako zarazene ovim insektima, 1ma godina kada se paraziti pojave u tolikom mnostVill da se mora izvrsi ti dezinsekcija. Reavo zapakovane mirisne droge brZe iii sporije g u b e 5 v 0 j u a r 0m u ,i primaju mirise svoje okoline. Ako u skladi~tu ima vise vrsta droga, onda ce one primiti miris one droge cija je aroma najjaca i koja najlakse vetr·i. Lo~e zapakovana droga brzo ce primiti u skladislu, u nelwm primorskom pri.staniStu ili na samom

UPOTREBA LE KOV ITOG BIUA KROZ VEKOVE

2a

49

2b

INSEKT I KO.l I , APADAJU DROGE I. FORM ICA RUFA. 2. CAlANDRA (;RANAR IA . 3. CALAN ORA ORYUE. 4. STEGOB IUM PANICUM , 5. l'TINUS BR UNNEUS , 6. N IPT US HOLOLECES . 7. LY CTUS BR UNN EUS , 8. BOR KHAUSENIA PSEUDO SP RETELLA

brodu , miri s kalrana , pokvarene ribe, nafta lina , koze, petroleuma i drugih materija ja kog i posIoj a nog mi-risa. U V I a z nom skI a dis t u rdavo zapakovana droga ee se za kratko vreme ovlalili, a ponekad i poplesnivi·ti. Budava droga se mora unist iti! ZakIjueak. - Kao s to se vidi iz ovog izlaganj a , velik je broj c inilaca koji uticu na lekovitu moe svake biljne vrste. Zato velike svetske firmc ku· puju lekovito bilje sarno od solidnih proizvodaca prvoklas nih droga, jer po onom narod nom: "Od loseg mesa - corba 0 plot« iii uno drugo : »Nisam do· voljno bogat da nosim ode le od loseg s tofa.« Od lo~eg lekovitog bilja ne moze se nac initi dobar lek. A od le ka se, pre svega, trazi da budc dobrog kvaliteta, efikasan, da uvek i svakom moze pomoei. Zato ne kupujte lekovito bilje od svakog.

o

LEKOVITIM SASTOJClMA MEDICINSKOG BILJA

Glavnije hemijs ke materije od kojih pOlice lekovilost bilja Sve do kraja XVIII i pocetka XIX veka gotovo se rusta ni~ e znalo 0 hemijskom sastavu lekovitog bilja i bilja uops te. Biljke su upotreb ljavane na l'aznim kontinenrima na osnovu iskustva stecenog kroz vekove. Tada pocinj e eksperimen talna farmakognozija, tj. egzaktna nauka 0 lekovitorn bilju. Biljke su vrlo slozenog hemijskog sastava. Nas ovde interesuju sarno Ie· koviti sastojoi. Nelckovite sastojke nauka 0 drogarna nazi va balastnim rnaterijama. Na primer, u raienoj glavnici ima svega 0,020;. do 0,2ool. lekovitih

LECENJE BIUEM

50

sastojaka (a lkaloida), a sve ostalo (masno u1je, uglj eni hidrati i dr.) , znaei vBe od 99 0/ 0 svih sastojaka cine nelekovite, balastne materije. Sheno je i sa mn ogim drugim lekovitim biljkama. Premda je u XIX i XX veku analjzirano nekoliko hiljada biljnih vrsta i otkriveno mnogo lekov itih sas toj aka r azn ih hem ijskih grupa, ipak se jo ~ uvek javljaju nove biljke u narodnoj medicini raznih kontinenata eiji hemij ski sastav nije poznat, a te biljke se ipak u spe~no upo treblj avaj u u medicini. Istrazivaeki m etodi u hemiji lekovitog bilja iz godine u godin u se sve bne usavrsavaj u, tako da se stalno o tkrivaj u nove materij e, medu njima i ta kve koj e preds ta\'ljaju pravu prekre tnicu u medicini i farmaciji (vitam ini, hormoni, antibiotici, fitoncidi i dr.). Sta su 10 alkaloidi, glikozidi (h etero zidi), saponini, lanini, elarska ulja i druge biljllc materije, na zivi sa kojima ee se citaoci u knji.zi slalno susr e/ati?

Ima eitalaca kojima su ovi nazivi strani i nepoznati. To su strueni, naueni termini za delotvome sastojke droga. Posto se oni cesto i na mnogo mesta spominju u ovoj knjizi, neee biti zgoreg dati bar bledu definkiju tih sastojaka, jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga. Pokusaeu da to izncsem najjednostavnije, prosto, da bi bilo razumlji,vo svakom citaocu.

ALKALOIDNE BILJKE Mnogi puse dLLvan. To .je sad moda. Puse j deca. Pos le prvih cigareta zaboIi coveka glava, neki povraeaju (osobito deca) , veCina gubi apetit, a dugogodisnji pusaci pocinju sve jace kasljati. Oni koji imaju zagus (astmu) puse cigarete napravljene od lalulil10g liSla. Nelti tome primesaju jos i bi's ta bunike, malo ameI1i.ake trave lobelije i kineske trave efedre. Kad popuse cigaretu, biva im lakse. Kad studenti spremaju ispite, avijatica'r i koji ne smeju zaspati na kakvom dalekom napornom letu, oni koji treba da prevale kakav tezak put na visokoj planini i, uopste, svi koji treba da podnesu kakav velik napor, piju kafu ili caj. Ove droge okrepljuju, »jacaju tela i duh«. Oni koji zvaeu kotiledone africke droge kole mogu cia podnesu veoma veIik napor, ne oseeajuCi teret, glad, zed i san. NoseCi na glavama ogromne terete dese tine kilometara, crnci stalno zvaeu svezu kolu i us led toga postaju neobicno izddljivi, ne zamore se, ne zaduvaju se i mogu da izdne takav napor koji je belcu bio neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo. U JuZnoj Americi kokino LiSee zvaeu od najdavniJih vremena. Od starosedelaca tu naviku primili su vee prvi doseljenici iz Evrope. Starosedeoci kaZu da je to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara. Kasnije se to uZivanje rasirilo na sve drustvene slojeve. Preskot (Prescott) je 1847. god. zabelezio da Indijanci mogu da podnesu veoma dug put noseci pri tom ogroman teret bez vidJjivih znakova umora, zahvaljujuei s talnom zvakanju kokinog IiSea. Dotle, Evropljani nisu mogIi shvatiti izdnljiiVost starosedelaca, a naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda. I danas, kao i pre mnogo


S1

vekova, u Jui noj Americi potrosi se svake godine ogromna, a li za sada jos uvek n cpozn ata ko lici na kokinog li sca za zva kanj e. Isto tako, crnci u Africi uiivaju u zvakanj u kole, a Indonezan i u betelu. Smrvlj enom liscu koke doda se -oesto malo biljnog pepela, kreea i vode, pa se naCi ne loptice, koje se zvacu svuda i svakom prilikom, a naroeito kad pesice treba preci visoke Ande.

AP . tI • i4 • fA p" IIfti J

Scopolia. carJ/loLfco.

DArU~A

"'ico t't COJJirtJH JlQPfll ".J

~C;S

IU IaN" TIt!ACUJ(

#:lOlCYIIJ.{US

Nige~

C~ licloNiw(

MAJw

COAJiuAJ IoIlreuiA-tllJ.l

..t. 'dta.clOM

DA T ' u lV '"

~

STR.A /01 0

loll

UH

A. Ml/adoN~

~o

8EllaD

0

NIJ,f .

AeoNitu" Y'R.Ii!!l.tl/~

V"I1.~TR."'1

.~ <;:::;, 101. N dI/,A'!Joe ... pUNic",

A L II viol

,e~ .

1119£UH CO!ch , cL//oi AUTUH/J.fLE ~ ECALE C O!i./JUTUN II. T.4-a.tCU

GVt",4rUH

h . eellacioNNQ. ec.4Le

cOf,Alutu

ALKALOION E BIU K.E U JUGOSLAV IJI

Vojvodanske majke, kad pustaju u prolece decu s guseicima na ledine, po desetak puta im s krecu paznju da se ne zaigraju kako ne bi gusciCi otisli nekud u korov da se najedu kukule. Kukuta je velik otrov. GuseiCi su naroeito osetljivi. Kukuta je bila sudski otrov At.injana. Njome je otrovan slavni filozof Sokral. Stariji svet je mnogo bolovao od malarije. Naroeito oni koji su nekad sluiili vojsku u Makedoniji. Svi oni znaju za gorki kinin, . gorei od eemera«. Neki su dobijali kinin i u obliku injekcija. Mnogi s labunjavi piju kina-vi no iii kapljice za jaeanje, Ciji je glavni sastojak tinktura od kininove kore. Oni koji boluju od eira u stomaku piju praskove u kojima je glavni lek ekstrakt dobijcn od b eladone. Cobaneici i goroseee prevare se ponekad pa se najcdu primamljivih i soenih bobica od iste biljke, usled eega dolazi do pojave teskog trovanja, pa i do smrti. U mnogim vojvodanskim kucama jos se odrfao ruzan i opasan obicaj .kuvanja maka« i davanja maloj deci ka-d plaeu, kad ih boli trbuh, kad imaju greeve, kad ne mogu da spavaju.

52

LECENJE BlUEM

Kad covek

oka~ ljavi ,

traii od apotekara praskove kodeina.

Cemerikom planinci trujru jedan drugom kokosi da im ne cine s tetu u zitu. Cemerikom i duvanom lece sugavu i vasljivu stoku. Sve te, i jos mnoge druge biljke su otrovne i le kovite zbog toga sto sadrie razne a I k a I 0 ide. Kukula je otrovna jer irna nekoliko alkaloida, od kojih je naj vazniji i najotrovniji konin (od latinskog naziva kukute, Co· niwn maculalum). Zbog koruna ~ukuta zaudara na rnisevinu, na misiju mokracu. U makovim caurama lima !'a!lJ1ih alkaloida, a medu njirna je najvazniji, najotrovniji i najlekovitiji - mortin. To je najvainiji opojni alkaloid. U rnakovim caurama ima j kodeina, papaverina, narceina, narko/ina i jos dvadesetak drugih alkaloida manje medicinske vaznosti. Otrovnost i lckovitost velebilja, ta/we i bunike pOlice od aLkaloida hiuscijamina, alropilla, skopolamina Ij dru~.

Paprika je Ijuta zbog alkaloida piperi,w. Duvan je Ljlll1t i otJrovan zbog alkaloida niko/ina. Glavni lekoviti sastojak kate, eaja, lrole i matea jeste atlkWoid kotein. Kokino lisee izaziva ono cudno dusevno raspolozenje usled prisustva alkaloida kokailla. U kininovoj kori glavni lekoviti sastojak je onaj gorak alkaloid kinin, a pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih, manje vainih alkaloida (kinidin, cinhonin, cinhonidin ii dr.). OtrowlOst cemerike potice od prolovera/rina, jervilla ~ drugih al.kaloida. Kad ozlediite rusu (Chelidonium majus), jz nje curi narandzasti mlecni sok ljutog ~ gorkog ukusa. Lekovitost, otrovnost, ljutina i gore ina ovog soka poticu od alkaloida helidonina, heleritrrina. Mrazovac je lekoviit i otrovan 2ibog alkaloida holhicina. Jedie je otrovan i lekovit, na jeziku ·izaziva peckanje i utrnutost zbog pl'i's utnog alkaloida akonilina. Raiena glavnica je lekoV/ita j otrovna zbog alka'loi'da ergotamina, ergoloksina, ergom elrina i .dr. Svi navedeni, i rnnogi drugi a'lkaloidi - njih viSe od stotilllu poznatih i mnogo jos nepoznatih - nalaze se u raznom bilju sirom cele Zemljine kugle. Mnogi su veoma vazni lekovd. Sve su to supstancije slabo baznog, alkalnog karaktera, vezane u bilju za razne organske kiseline i za tanine, stavske, opore materije. Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna hemijska konstitucija, fizicke, hemijske i fizioloske osobine. Neki se poeinju i polusinteticki proizvoditi u fabrikama lekova. Vee ina alkaloida je go r k 0 g uk usa. Gotovo svi su manje ili vise 0 t r 0 v n i. Ali nisu svi podjednako toksicni. I nisu sve gorke biljke otrovne, nui im gorcina potice jedino od alkaloida. U bilju ima jos mnogo drugih supstancija koje su gorke, i onih koje su otrovne. Najva7.nije droge se dobijaju od bilja koje ima alkaloide. Otuda tako veli>ka vaznost alkalo1dnih droga u terapiji. Nauena farrnacija pocinje otkrieem morfina u opijurnu 1803. god. u jednoj pariskoj apoteci. Tokom nekoliko narednih godma XIX veka otkriveno je desetak drugih alkaloida. Danas ih je poznato vise od 500, ali se u terapiji ne upotrebljavaju svi alkaloidi. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahuju i'z droga na razlicite nacine i preciSeavaju komplikovanim metodama dok se ne dobiju ciste, kristalne iii amorfne supstancije bele boje. Nikotin i koniin su tecnosti. Alkaloidi se obicno lako ras1varaju u alkoholu, a teze u vodi. Mi imamo fabriku opijumovih alkaloida u Skoplju.

UPOTREBA LEKOVlTOC BIUA KROZ VEKOVE

53

Upotreba alkaIoldnlh blljaka I ~Istih alkalolda. - Gotovo sve a lkaloidne bilj ke su tako jako aktivne da se smeju u potrebljavati sarno po uputstvu i pod nadzorom lekara. U interesu narodnog zdravlj a, ovi lekovi se zbog toga mogu do biti sarno u apoteci na recept lekara. Pojavom vitamina, antibiotika i si ntetsk ih lekova upotreba alkalo ida i alkaloidnih droga jc poslednjih nekoliko decenija nesto smanjena, ali je njiho y broj iz godine u godinu sve veci, tako da i dalj e spadaju u vrlo vaine prirodne lekove koji se koriS>te u savremenoj terapiji. Alkaloidne droge se sve viSe koriste u farmaceutskoj industriji kao sir ovine za ekstrakciju eistih alkaloida, i sve m anj e u apotekam a za izradu praskova, iilluza, dekokta, tinktura, ekstrakta i drugih galenskih preparata. Medicinska upo treba alkaloidnih droga, alkaloida i nj ihovih derivata veoma je raznovrsna , jer svaki alkaloid ima svojstveno farm akod ina msko dejstvo, s pecifiene fizioloske osobenosti, 0 kojima terapeut mora voditi raeuna priliokom prepisivanja i upotrebe ovih vaznih lekova. U terapijskim dozama alkaloidi su dragoceni lekovi ; u proHvnom su skodljivi i opasni, jer su i u malim dozama jaki otrovi. AlkaIoidi deluju na jednu ili vise funkdja organizma utieuCi, pre svega, na nervni sis tern. Na primer, kofei!l1 i strihnin u terapij skim dozama nadrazuju razne funkcije centralnog nervnog sistema (analeptika). Naprotiv, alkaloidi koji deluju kao narkotika, hipnotik-a, sedativa (skopolamin) iii analgetika (morfin) u terapijskim dozama paralisu funkcije 1110zga i mozdine. Neki alkaloidi deluju na periferni nervni: sistem. Kurare (Chondrodendran, Strychnos) i kol1!in (Conium) paraliSu motome zavrsetke. Kokain (Co ca) paralise senzitivne nervne zavrsetke, zbog eega odredeni dec tela moze postati neosetljiv na bol (lokalna anestetika) . - Akonitin (Aconitum) izaziva na jeziku peckanje i utmutost i, najzad, jezik otela i pos·t ane neosetljiv. Izvesni alkaloidi draZe iii paralisu vegetativni i autonomni nervni sistern (parasimpatikus i simpatikus), organe koji rade bez upliva nMe volje, kao sto su srce, krvni sudO\'i, zlezde itd. Mus karin (Amanita muscana), pilokarpin (Pilo carpus), ezerin fiizostigmin (Physos tigma), arekohin (Areca) i dr. deluju kao par a s imp a t i k 0 m i met i k a, tj . draZe parasimpatikus, dejstvo koje se ocituj e pojacanim lueenjem znojnih (dijaforetika, sudorifika) i pljuvaenih ilezda (sijalagoga), suiavanjem zenice (rniotika), u usporavanju srcanog ·rada i snizenju krvnog pri,tiska, pojaeanju peristaltike zeluca i creva itd.

m

Atropin, odnosno hioscijamin, skopolamin i drugi tropanolni derivati midrijatienih solanacea (Belladonna, Datura, Hyoscyamus, Scopolia i dr) deluju suprotno. tj. par a li s u par a s imp a t i k u s, dejstvo koje se oeitujc u smanjenju lueenja znojnih (antidijaforeNka) i pljuvaenih zlezda (antisij alagoga), u prosirenj u zenica ~ para·lizi a komodacije (midrijatika), ubrzanju sreanog rada i pulsa, prosirenju bronhija, usporavanju peristaltike i ublazavanju greeva creva (spazmolitika). Efedrin (Ephedra), tiramin (Secale cornutum) .j adren",Hn (hormon nadbubrezne zlezde) deluju kao s imp a t j k 0 m i met i c i, tj. draZe simpa-

54

LECENJE B LUEM

tikus, usled cega dolazi do ubrzanog rada srca , suzenja krvnih sudova time povi ~enja krvnog pritiska, pros irenja bronhija i zenica i usporava nj a peristaltike. Ergotamin (S ecale carnu/um) Ii jorumbLn (Yallimba) delu:ju supratno efedrinu , tj. parali ~ u simpatikus i zbog toga spadaju u grupu s imp a t i· k 0 lit i k a. N,ikQtin (Nicatina) najpre nadrazuje, a zatim paralise ga nglij e vege tativnog sis tema. Hinidin (C i nch o /1a) daj e se kao lek pro tiv s rcane aritmij e, a ko fein (Ca· dejstva, on deluje i kao hemoterapeutik na plazmodije malarije (paraziI icid). Strihin i brucin deluju i kao tonika iii roborancija, jer svojom ogrom· nom gorcinom pojacavaju apetit slabim i iznurenim. Kolhicin (Colchicum) deluje na metabolizam mokraene kiseline, zbog cega se daje protiv akutnog napada uloga (gihta, podagre) . · Hinidin (Cincha/la) daje se kao lek protiv srcane aritmije, a kofein(Ca. flea) kao sreani analeptik, sredstvo koje pojacava rad srca u slucajevima kada do de do nJegovog naglog popustanja. Rezerpin (Rauwolfia), alkaloidi cemerike (V eratrum) i pa paverin (Opium) smanjuju krvni pritisak time sto izazivaju sirenje krvnih sudova (vazodilatatorija), supl'otno efedrinu i adrenalinu koji suzavaju krvne sudove i time poveeavaju krvni pritisak (vazakonstrukcija) . Od alkaloid,! koji deluju na organe za disanje t·reba spomenuti lobelion (Labelia) koji nadrazuje, pojacava i poboljsava disanje (respiratorni analeptik), sto je od osobitog znacaja u slucajevima kada preti .opasnost da'se disanje zaustavi. Slieno deluje i kofein. Emetin (I pecacuanlla) deluje kao specificno sredstvo protiv amebne dizenterije, a i kao ekspektorans, tj. lekovito sredstva koje potpomaze izbacivanje sluzi iz pluca, bronhija i u'aheja. U ve60j dO'lJi deluje kao sredstvo za povracanje (emetik). - Naprotiv, skopolamin i atropin deluju protiv povracanja (antiemetici). Kodein (Opiul7I} upotrebljava se radi ublazavanja i stisavanja kaslja (antitusik), a atropin ublazuje i prekida napad bronhijalne astme. Purinski alkaloidi, derivati ksantina, teobromin i teofilin (Theabrallza), a donekle i kofein deluju kaa diuretika, sredstva koja poboljsavaju izlucivanje mokrace iz organizma. Medu alkaloidima koji deluju na matericu treba, pre svega, spomenuti ergometrin, ergotamin i druge alkaloide razene glavnice (Secale carr-Hlll/m) koji deluju kao uterotonika, tj . pojacavaju grcenje materice, osobina koja se koristi za vreme porodaja kada grcenje materice oslabi iii prestane, iii posle porodaja kad ne dolazi do skupljanja materice, Slicno deluju i hinin i hidrastin (Hydrastis). - Naprotiv, kao antagonisti, paralizatori ma.terice, rj. sredstva koja stisavaju suvise jake grceve materice, upotrebljavaju se neki alkaloidi opijuma (papaverin, morfin) i atropin. Peletierin i drugi alkaloidi nara (Punica granatum), ar~koli.n i arekaidin (Areca catechu) deluju Ipno~iv crevnih paraztta (anthelmintika). - Sabadilla, Veratrum, Staphisagria, Nicotiana, Anabasis i neke druge biljke sa-

UPOTREBA LEKOVITOG B IUA KROZ VEKOVE

55

drZe alkaloid e koji ta kode deluju kao paraziticidi, a li sarno spol j a {protiv vasiju i slicnih inseka!a-parazita}. . A.lk a lo i.d ne biljke im aj u vrlo vdik znacaj za Coveka, za njegov f ivot i rad. O S In1 eeste I. raz!10vrsne, upotrebe u tera piji, nek i alkaloidi se koriste i u poIJ opnvred l, Jecl m za um s !avan j e raznih parazita na kuJturnom bilju (nikotin, anabazin), a dmgi za 'Povecanje zetvenih prinosa stvaranj em pO'liploida (kolhicin) . Peyotl sc koristi u eksperimenta lnoj b iologiji, a b rucin kao vanredno osetljiv reaktiv u a na litickoj hemiji za dokaziva nj e minimalnih kolicina nitrata.

GLIKOZOIDNE BILJKE Svi po7.naju divno evece l1url1evak iii l1urtlic (Col!vallaria majalis). Pianinari znaju i divlji durdevak po mracnim i vlaz.nim sumama. Svi se njime kitimo, a malo ko od nas zna da je durdevak lek za sree is,to kao i onaj cr~'e l!i digitalis sa Vogeza i iz Svarevalda, vunasti digitalis iz istoene Srbije, i uli digitalis sa Rudnika, Jastrepca i dui eele Fmske gore. Durdevak jc u rukarna lekara i apotekara spasonosan lek, i to bas oni divni sitni cvetiCi s to lice na sitan biser. U rukama nestrucnjaka, durdevak i razne vrste cligitalisa, iijander, kukurek Ii onaj diiVIl!i. gorocvet sa Det.iblats kog peska i iz Cortanovacke sume nisu lekovi ni lekovite skovine, nego otrovi. Stari narodi su kukurekom trovali strele kad su iSli u loy iii kad su medusobno ratovali. I danas razni narodi zarke Afrike truju strele strofant usom, a strofantus je takode lek za sree u ·rukama -apotekara i lekara. Sve navedeno bilje je lekovito i otrovno zbog prisustva raznih k a r d i 0 ton i c nih g I i k 0z ida. Stotine vagona ovih droga potrosi se svake godme u fabrikama Iekova i u apotekama za proizvodnju raznih lekova za jacanje srea. Kod nas se j ede mnogo luka. Mnogi vole ren, rotkve i rotkvice. Po gradovima mnoge domaCiee znaju da prave senf iii mutar od bele slacice. Kad nekoga »uhvati u krstima«, nazebe, stavljaju mu na bolna mesta slaCicinu kartu iii eievaru od slacicinog brasna. Brdani u prolece jedu sremuS, eremus (Allium ursil1um, divlji iIi medvedi luk) zbog ljutog ukusa slienog luku. To im je prva prolecna salata j ujedno prva vitaminska hrana. Poznato je da su sve te biljke Ijutog ukusa. Kad struzete ren ili seckate luk, toliko yam suze oci da morate iziCi iz sobe. Eto, sve te, i jos mnoge druge biljke sadrZe sum po r neg I i k 0 z ide, koji se pod utieajem fermenata sto se nalaze u tim biljkama i u prisusivu vode razlaiu na secere i na etarska ulja ljutog mirisa i ukusa. Jedno vreme se vrbova kora upotrebljavala kao lek proti'" maiarije. U tu svrhu ona je u XIX veku ispitivana i iz njene kore izolovan je glikozid sa i i e i n. Mladi pupoljci s topole i Jablana upotrebljavaju se za lek uglav· nom zbog jednog slicnog glikozida. Nije prazna prica cia je najlepse spavati na mirisnom senu. Seno zaista mirise. Ali seijaei, cobani i drugi Ijudi bliski prirodi dobro vele kad tvrde da ne Rlirise svako seno podjednako prijatno. Miris sena potice od raznih etarskih ulja i od k u mar ina, a kumarin je proizvod nastao razlaganjem

LECENJE BIUEM

56

jednog glikozida. Kumarinom parfimi ~ u skupocene duvane. Kumarinskih glikozida ima u raznom divJjem bilju koj e raste po senokosima, a najviSe u zdraljevini i1Ii kokocu (Meli lo/us officinalis). Kad leti berete ukusne ~umske jagode na mestu gde je okupator isekao divnu borovu s umu, naici cete i na kicicu, gorCicu iii .travu od gromice« (EryiJraea cenlallriul11) . Slatke jagode rastu 'pored same gOl'ke k icice, gorke kao pelen iJi cemer. Fruskogorci j e sasvim ispravno nazivaju .trava od grozn·ice., jer j e to i danas, kao i u vreme -kad je Dositej planoinario po

SIN-+PfS

j"";'AI~ lei" ~ONI$

T!Jg. ~I/Ul>IFLollo4 )lfLIIOrtls PltllNIIS SPINOS4 ~.uv~ lifl.sl Pil.I to< I{ Lot 0 FF .· PoLY~+L.4 'N~e.4

Ell.; UN oL

Dig . L4NHi . "!;UNlIS ~NVU>lt'1JS LIQ
HETEROZIDNE BlUKE U JUGOS LAVIJI

Fruskoj god, glavni narodni lek tog kraja protiv groznice. Za Jecenje groznice kicicu upotrebljavaju i na Durmitoru., Besnoj kobili, u Belom Potoku ispod Avaie, u Iablanici ispod Prenja i Cvrsnici na Neretvi. Kicica je lekovita, ali nije otrovna, iako je gorka kao kininova kora i druge alkaloidne droge. Njena lekovitost pot ice od go r k i h g 1 i k 0 Z ida: eritaurina i eritrocen taurina. Gorki badcni i semenje iz kosticavog divJjeg i nekaiemljenog naseg voca (viSnje, breskve, kajsije) upotrebljavaju se za proizvodnju lekovite gorke vode. Gorcina ovog semenja i 's pecifican miris »na gOl'ke bademe. poticu od c i jan 0 g e net ski It g 1 i k 0 z ida, tj. organs&ih materija koje hidrolizom daju secere i cijanovodonik iii, prosto, cijan, poznati otrov kojim dezinsekcioni zavodi po stanovirna truju stenice, a na prekookeanskim brodovima pacove da ne bi preneli kugu iz Indije. U cvetovima ZOve i lipe irna g 1 i k 0 z ida k 0 j i i z a z i v a j u z n oj en j e. Zbog toga se ove dye droge upotrebljavaju u obliku toplog caja protiv nazeba, za i7..azivanje ~to jaceg znojenja.


57

Po sumama po red Dunava, Ti·se i drugih reka raste sib krusina (Rlw-

mm.ls fral5.ula). S nj~ se s~ i? a kora i upotreblj ava protiv zatvora, za urC!di-

vanJe stoh ee. Glavru leko-lltl sastoj ei u ovoj kori su a n t r a h i non ski g I i k 0 z i d i. Is ti glikoziLii se 'l1alaze i u plodovima pasdrena (Rhamnus cathart ica).

Sa Deliblatskog pes.ka iz"ozi se svake godine po nekoliko vagona korena bele saponarij e, bde sapunjaee Hi, kako je tamo nazivaj u, »slajer-trava« , jer joj evece i granciee sa semenjem podsecaju na slajer (veo) (Gypsopltila panzculata) . Iz IOga kon:.na vachl se IS a po n i n , koji 'Uma raznovrsnu tehnicku upotrC!bu. Ako sapunjacu Hi, jos bolje, ovaj saponin trljate medu dlanovima s vodom, pojavice se obilna i postojana pena, kao kad uzmete najbolji sapun. Istu takvu penu dobicete i od semena kukolja, jagorcevin e, divljeg kestena, divizmc i mnogih drugih biljaka. U seoskim bastama jos se nailazi na mali kutak s evecem. Tu se ponekad nalazi .i belonoga ,iJ1!j sapun-trava (Saponaria officinalis), "rio le po evece. I ona se peru kad se sa vodom t rlja. To su ;mali jos stari Rimljani i upotrebljavali su je za pranje vune. Zbog toga su je i nazvali H erba lanaria. To rni i danas cinimo. Sv,jJene, fine vunene i druge skupoeene tkanine o d zivotinjskih vlakana ne smeju se prati sapunom (jer je em alkalan i najeda, upropascuje vlakna i tkani'l1u), nego raznim preparatima, a ne znamo da je u n j ima glavni sastojak saponin, dobijen ekstrakeijom iz sapun-korena. Isto tako, razni samponi i druga sredstva za pranje kose sadde uglavnom saponin iz korena ove nase biljke. Divizmom deea truju u plicaeima ribu i onda je rukama hvataju i nose kuci da spreme rucak jli veceru. Divizma je o t rovna zbog saponina. Slatki koren pored slankamenackog grobl ja olaksava iskasljavanje zbog pri,s utnih saponina. Slankamenci ovaj koren nazivaju »bilj e«. Cim neko okasljavi, daju mu da zvace ovaj :lut i sladak koren. »Kad smo bili deea, cuvaJi smo ovee i zvakali bilj e dok nam ne ud ari pena na us ta«, pricaju stariji Ijudi iz Siankamena. I brezov list je lekavit zbog saponina. Kukoljevo seme je otrovno zbog saponina zvanog gitagin. Daninoc se zbog saponina upotreblj ava za lakse iskaSljavanje. Ako sc mala ,kolicin a kakve saponinske droge 'prokuva u vodi i malo duze mucka, dobija se obilna .j postojana pena kao sapuniea (sapo na latinskom znaci sapun). Zbog osobine da daju penu slicnu sapunima, ove supstancije nazvane su »saponini«. I saponini, kao i glikozidi i alkaloidi mogu, dakle, bioti i lek i otrov. Sve zavisi u cijim su rukama. Heterozidi iii glikozidi su slozena organska jedinjenja koja se lako razlaZu pod utieajcm razblaZenih hselina iii hidroliticnih enzima dajuci pri tom jedan iJi viSe secera (.glikoni«) ,i jedan iii vise molekula jedinjenja koja ne pripadaju secerima, dakle, »aglikoni
Upotreba. - Za medicinu su najvaznije one glikoz~dn.e dro.ge koje del£ljU na srce. Vunasti, purpurni i neke druge vrste dIg I t a I I s a, razne vrste s t r 0 fan t usa, Ii jan d e r, go roe vet, d u r d e v a k, kukurek i neke druge biljke sadde heterozide koji u terapijskoj dOli deluju ton ie n 0 n a s r e e i spadaju u s t e r 0 i d ned e r i vat e. Ova grupa se naziva jos i digitalisova iii digitaloidna, jer je purpurni digitalis prvi usao u terapiju; uveo ga je engleski lekar Vilijem Viteri.ng (William Withering)

58

LECE JE BrUEM

1785. god in e. Inace, jos s u Arapi upo lreb ljava li primorski luk za trovanj e pacova, a ernacka plemena u A[rici razne strofantuse i druge apoeinaeee za trovanje strela i kao s udski olrov. Ove biljke pri Jadaju razn im biljnim [amilijama (Scrophu lariaceae, Apocynaceae, Ral7£tI1(.u laceae, Liliaceae) i raznim rodovima i vrs tam a i policu sa raznih kontinenata, ali im je zajed ni cko da sadrZe vrlo srodna s t e I' 0 i dna h e t e r 0 z i dna j ed i n j e n j a (genoli sa C1!3 i C24 ) i da sv i deluju na srca ni mi sic : u te ra pij skoj dozi su lekov i za sree, a uzeti u vecoj kolicini su o trovJ za sree. Sva kardiotonika koja se prakticno upotreblj avaj u u terapiji su biljnog porekla. Ranije su za lek upotreblj avane d roge, a s razvojem far maceutske industrije u novije vreme sve se cesce koriste cisti hete rozidi , poj edinacno iIi u smeSi. U poslednje vreme upo't rebljavaj u se i koneentrovani ekstrakti droga bez balastnih materija: totadigitalis, adonorm Ii dr., cime se postize kompleksno dejstvo, a lek "je znatno jev,tiniji od ci'S tog heterozida. U maloj, terapij skoj dozi kardiotonicne droge pojacavaju rad srca kad ovaj postane nepravilan j nedovoljan usled raznih oboljenja. Ove droge pojacavaju i normalizuju rad srea u slucajevima kad su njegove kontrakeij e oslabile i postale nepravilne_ Ove droge deluju i diureticno, osobito u slucajevima srcanih edema. U veCoj dozi uzete digitaloidne droge deluju otrovno i mogu izazvati smrt (npr., 2-3 g digitalisovog lisea Hi 15 m g digitoksozida) . Kao prvi znaci nepodnosljivosti i trovanja javlja se gadenj e, povraeanje i nepravilan puIs. List purpurnog digi.talisa deluje !>poro i dugotrajno; njegovo dejslvo pocinje tek nakon ne koliko casova i traje i vise od 24 casa, jer se ovi heterozidi cvrsto vezuju za srcani mi sic, sporo 's e eliminisu i nove doze digitalisa zaticu stare, tako da dolazi do nagomilavanja iii kumulacij e. Lanata-heterozidi vunastog digitalisa lI1emaju kumulativno dejstvo i deluju bde. Strofantozid G iii uabajozid deluje jos brie, vee posle nekoLiko trenutaka, zbog cega se daj e u slucaju akutne srcane slabostL Cuvanje. - Zbog nepostojanosti heterozida sve kardijaooe droge moraju se cuvati slo suvlje, hermeticki zapakovane u tamnim mrkim ncprozirnim posudama na suvom i hladnom mestu, ali ne duie od jedne godilfle. Osim toga, posto su otrovne, momju se cuvatU pod kljucem odvojeI1lO (rem edia separanda). Svojstva i upoh·eba. - Razni saponozidi u razliCitoj meri draze sluzokozu usta, zeluea i ereva i izazivaju pojacano lucenje zlezda. Senega, jagorcevina, di'V izma, slatki koren i neke druge saponozidne droge upotrebljavaju se, zbog toga, u malim dozama kao ekspektorancija, jer stUffilu%raju bronhijalnu sekreciju. Kad se suve saponozidne droge drabe, melju iIi tueaju, njihova prasina izaziva neizcldljivo kijanje, jer 's aponozidi jako draze sluznicu organa za disanje (sternutatorno dejstvo). Ako se ova prasina duze vremena udiSe, moze doci do upale organa za disanje i ociju_ Sitniea, zecji tro, rastavie, pi:revina, daninoe, breza i neke druge saponozidne dToge izazivaj u pojacanu diurezu, dijatorezu j jace lucenje iuCi.

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA KROZ VEKOVL

59

Saponozidi poveeavaju propU!Stljivos t ee l1ja G poveeaMaij'll lucenje tccnos ti u raznim organima i tkivim a, pa lime olakSavaju i ubrlavaju upijallje tarmakodil7amski akti vn ih supstancija. Zbog svoj ih tenzia-ak tivnih osobina saponozidi smanj uj u povrsinski napon, rad i cega mueka nj em 5 vodom mnogo pe l7e i imaju svojS lvo da emulgiraju tecnosti, pogo lovu one koje inace Lesko mogu preve ti u emul ziju. Zbog toga je u prisustvu saponozida u o rganima za varenj e upij anjc lekova, o lrova, toksina, mast·i i drugih materija mnogo brze i potpunije. Na laj naci n se moze objasniti zasto je dej s tvo cis tih a lk aloida, he tcrozida i dru gi h c is lih hemijskih sup s lancij a drukcij e u izvesnim prilikama od delovan ja iSlih u prisustvu saponozida , kao sto je to slucaj sa di gitaliso m , gorocvetom i ne kim drugim drogama . Saponozidi se mnogo koriste u indus lri j i; od nj ih se izraduj u penusavi ras tvori za gasen je pozara. Imaj u ogromnu moe adsorpcije. Zato se razoe saponozidne biljke od najdavnijih vremena upotreb ljavaj u za pranje meS lO sap una, za izradu penusavih Iimun ada, sa mpona i drugi h kozmetickih i higij enskih proizvoda. Saponinski preparati se osobito eene za pranje osetljivih lkani na, kao s lo su svilene i vun ene. Gotovo svi losioni, samponi i slicna kozmeticka -srecLstva sadrze saponozid e. DULom stalnom upotrebom ova, inace izvrsna higij enska sredstva, mogu biti skodljiva, jer saponozidi draze kozu, a jos vise sluznieu, pogotovu oka, nosa, uha , vagine i rektuma. Za ribe, zabe, el-ve, tripa nozome, pa rameeij e i mnoge druge zivotinj e hladne krvi saponozicli su mnogo veti otrovi nego za zivo tinje tople krvi. Sto se, pored svega toga, saponozidne droge i saponozidi ipak ne upotrebljavaju protiv raznih parazita hladne krvi, uzrok lezi u znatnoj otrovnosti saponozida i prema coveku i zivotinjama tople krvi , osobito ako se upotrebc parenteralno. Saponozidi su protoplazmatski otrovi. Na sluzokozi izazivaju oseeaj tapline, peekanje, draze nje i obilno lucenje tecnosti. Ribe su izvanredno osetlj ive i podleZu vee i od veoma slabih koneentracija saponozida. Ova osobina se kori5ti kao reaktiv: ribice za dokazivanje i doziranje saponozida, i .obralno. Kar:lkteristicno je za sve saponozide da izazivaju hemolizu. Zbog toga su osobito otrovni ako se u zivotinj ski organizam unesu paren teralilo . Vee nekoliko rng/kg deluju smrtonosno a ko se upotrebe int ravenozno.

MIRISNO LEKOVITO BILJE Svi volimo mirisno cveee. Mirisemo ga i kit,imo se njirne. U vrtovima ga negujerno i pazimo kao s to cuvarno ma lo dete. Miri5 eveea je oduvek privlacio covekovu paznju. Narod upotrebljava razno cveee ne sarno za kieenje nego i za lecenJe_ I zato ga gaji i voli. Pozna to je da cesto de/uje kao Iek i Iepa rei:, i dobra vest, .i omiljena pesma 1 kita divnog mirisnog cveca dUl1esena teskom bolesni ku. Pored toga sugestivnog dejstva, razna eta r s k a u I j a sadr2c i takve sastojke koji su stvaran lek. To su, pre svega, odo/jen, hmeIj, rulvica, nana, malicl1jak, morac, anis, oman, majkina dusica, Iii rica ----'

LECENJE BIWEM

60

i drugo lekovito bilje. Miris im potice od etarskog ulja raznog hemijskog sastava .

Prolzvodnja mirisnog bllja i etarsklh ulja. -

Aromaticno bilje, a u XIX

i XX veku osobi to e tarska ulj a i njihovi derivati dobijaju sve veCi famla-

komed icinski i privrcdni znacaj u svetu.

FLORENTINSKE BOCE ZA HVATANJE ETARSKOG UWA PRILIKOM DESTILACIJE. I NDUSTRJJSKE BOCE. LEVO: BOCA ZA HVATA NJE ETARSKIH UWA LAKSrH 00 VODE DE!;NU: ZA ETARSKA UWA TEZA UD VODE

Premda iz godine u godinu sintetska organska hemija daje sve veci broj vrlo raznovrsnih veiitac.kih mirisa, ve6inom poznate hemijske grade, ipak proizvodnja prirodnih aromaticnih m a te rija sve vise raste i po kolicinama A I

c D

VAKUUM OESTLLACIONI APARAT

i po vrstama, jer su prirodni mirisi f.iniji, diskretniji i zbog toga vise traieni i skuplje placeni od sintetskih. 5toga nema opasnoS'ti od hiperprodukcije mirisnog bilja i prirodnih etarskih ulja, iako je pojavom prvih sintetskih mirisa u J,{IX veku postojala opasnost da ce vestacki proizvodi potisnuti prirodne. Na primer, svi pokusaji da se prirodno ulje ad pitorne nane zameni, u r~ preparatirna, smesom prirodnog ill sintetskog mentola i rnentilacetata (cak i u istoj razmeri kao u prirodnorn ulju) ostali su bez us-peha. Pinen, citronelal, eugenol, linalol i bezbroj drugih sastojaka prirodnih etarskih ulja sve viSe i raznovrsnije sluze sintetskoj industrij.i razmovrsnih yes· tackih mirisa kao ishodne supstancije.


61

Farmakomedicinskl I prlvrednl zna~j, dejstvo I upotreba. - Etarska ulj a imaju svetski farmakomedicinsk i i, uopste, privredni znacaj. Racuna se da j e njihova god isnj a proi zvodnj a u sve tu veca o d 30 rniliona kilograma, ne uracunavaj uCi ovde oko ISO miliona k ilograma terpentinskog ulja. Osim toga, oko 3 miliona kilograma raznih derivata izoluje se iz elarski h ulja za

SIGURNOSNA CEV ...

RAZBIJAC PARE .... I-...,.+-,.J

PARNI lJE!:>TlLACIUNI

A~AR.AT

potrebe proizvounjc lekova, profilakticnih, higijenskih, kozmetolosk ih, par· fimerijskih i drugih proizvoda, alkoholnih i bezalkoholnih .napitaka, sredsta· va za uiivanje i dr. Aromatizacija vecine s intetskih proizvoda danas je neo· phodna. Industrijalizacija, stvaranje vecih i guscih naselja i, uop ste, moder· nizacija i povecanje :livotnog standarda zahtevaju svakim danom sve vecu, c;escu i raznovrsniju upotrebu sve slozenijih »kompozicija«. Mnoge mirisne biljke, zbog svojih lekovitih sastojaka, upotrebljavaju se za izradu raznih galenskih preparata. Znatno vece kolicine mirisnih bi· Ij aka potrosi industrija etarskih ulj a . Mnoga etarska ulja draze kozu, a pogotovu sluzokozu, izazivajuci pri· liv krvi ~ crvenilo na mestu aplikacije. V terapijskoj dozi etarska ulja iza· zivaju u us tima poja(;allo lucenje pljuvacke, a reflektol'llo i jacu sekreciju zeludacnog soka i na taj nacin povecavaju apetit i bolje varenje hrane (siroka i svakodnevna upotreba bibera i drugih zacina). V vecoj dozi neka etar· ska ulja izazivaj u zapaljenje koze, mehurove i rane (ulja sa sumporomJ, za razliku ad masnih ulja koja deluju suprotno. Zbog prijatnog mirisa mnoge aromaticne droge i etarska ulja sluie kao korig encija, tj. sredstva za popravljanje mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova. Izvesna ulja ulaze 1I saslav raznih melema, linimenata i sJ,icnih lekova za spoljnu upotrebu. Mnoga etarska ulja, osobito ana koja imaju fenola i estara, imaju jaca iii slabija anlisepli(; lla (alllibiolicna) svojstva. Vlja ad timijana, majkine du!lice, maraca, anisa, karanfj.Jica, belog luka i drugih droga izlucuju se preko organa za disanje i na taj nacin vrSe njihovu dezinfekciju. Ulje od san tala

LECE NJE BlWE M

62

i nekih dmgih biljaka, vrsi dezinfekciju uro-genitalnih organa, ulje od kleke, perslma, celera i kopilnja'kia deluje diureticno, kamfor j e analeptik, ulje od odoljena, hmelj a, r u tvice i belog luka deliuje umirujuce, illje od t itrice je izvrstan sedativ, al1tiflogistik i an tihistamirzik iiltd, Etaa-ska ulj a od gorkih ba-

1

1;',\ "" ' \ :.~ ',

'

t<; ;;ht

2

o· 1~ :g;2 . "b

".l

~2

3

6

9

RAZNl TIPOVI SEKRECIONOG AlPARATA: I SEKRECIONA SUPWINA U EPI· KARPU POMORANDZE I DRUGI H AURANCIACEA, 2 - CELIJE S ETARSKJM UWEM U LlSTU KAMFORA, 3 - SEK'R..ECIO NA SUPWLNA U LlSTU EUKALIPTUSA" 4 CELI1E EPIDERME S ETARSKIM UWEM U K1RUN ICNOM Ll5TICU RUZE (ROSA SEKRECIONA ZLEZDASTA DLAKA NA LISTICU NANE , 6 CEN TI FOLIA) , 5 SEKRECIONA DLAKA NA LIST U ClSTU,S;'\ .7 - SBKREClONA DLAKA NA LlSTU PELARGONIUMA, 8 - SEKREClONA D'-""A NA Ll'STU POGOSTEMUM, 9 - SE· KREC I'ONA DLAKlA NA LlSTU LAVAINDULE, 10 - SEKRECIONA DLAKA NA L1STU MAJKINE DUSICE , II - SEKREClON'l KANAL U BORU, !J2 - SEKREClONI KA· N AL U PLODU STITARICA


63

dema, zeleniceta i erne slacice vrlo su jakog fizi olo~kog dejstva i mogu izazva ti sm rt. Uop~ l e, elarska u lja imaj u veoma raznovrsno farmakodinam sko dej stvo, jer su vrl o s lozenog hemij skog sastava; izves na ulj a im aju po 30 i vi~e sas tojaka koji ni sll uvek farm a kodinam sk i sinergis ti .

VAZNIJE M.lRrSNO LEKOVITO B LUE U JUGOSLAVlJI

Na ~ a

i inostrane farmakopeje dalju obavezne standardne metode ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta oficinalnih aromaticnih droga i e tarskih ulja_ Za svaku drogu se, pored ostalog, trazi koliko najmanje mora imati etarskog ulja, a za ulja granicne vrednost.i glavnih sastojaka. Na primer, za ulj e od pitome nane na ~a farmakopeja traZi da "mora sadrZavati najmanje 50"/0 ukupnog mentola od toga ni manje od 5"10 ni vi~e od 21"10 etarski vezanog mentola ... « Za ulje od lavandule, da Ille sme Jrnati manj e od 35"10 ni vise od 62"io linalil-acetata. Etal"ska ulja su isparljivi proizvodi prijatnog mirisa dobijeni iz raznog bilja. Od masnih ulja razlikuju se isparljivoscu i aromaticnim mrrisom, ~to .ie i bio povod da im se u XVIII veku da naziv »e tarska ulja«. Etarska ulja nemaju gotovo niceg zajednickog sa masnim uljima, ali se po tradicij i ovaj naziv do danas odrZao. Dok su masna ulja smese gLieerida mas nih kiselina, dotle su etaTska ulj a vrlo slozene s me~e alifatskih i ciklicnih jedinjenja. 15parljivost, miTis i jo ~ neke druge fizicke osobine ucinHe su da su ove, hemijski heterogene sme~e, svrstane u jednu prakticnu tehnolo~ku grupu.

lECENJE. BIUEM

64

Aromaticno bilje je od najdavnijih vremena privlacilo painju coveka i on ga je poceo upotrebljavati za lek, zacin, za aromatizaciju raznih napi· taka, kozmetickih ulj a i smola za ulepsavanje i u druge svrhe. Kasnijc su se javile mirisne vode, a u XVI veku u Evropi se proizvodilo desti lacijom s vodenom parom dest!tak vrsta etarsk·ih ulja. U pocelku se koristi lo sarno divlje, a kasnije se poce lo gajiti razno mirisno b ilje , tako da se danas upotrebljava vise ad 2.000 vrsta. Taj broj j e iz godine u godi nu sve vec i. Kod

HfNT1f.t

HrNT"'"

MAT'(.
pp . NENT1/" bit ·

TII"NUf YUI9~1!'S fOfNICUllJlI

pr·

CQRJo1NJ?P UH dFi&US f1 L6HY.S

GlHNOHILL

JUIiIPFrlt/S eO"'HU~/5 /'OF/i lcU
'lilg . HEW.!

pp .

:Jl/NI1'E8J!5 /IJN![ . CORMNDtflN 51T' PINUS

1>1r.

fQfAlICUlUH 1)ulCe

PlAJut

Le"c~beVIIS

PIN" s. bIt·

HEAlTH""

GLAVNA PODRUCJA PRUIL VUUNJE cTARSK l1-I UUA U JUGOSLAV IJI

nas raste nckoliko
BlUE SA SLUZlMA, GUMAMA I PEKTINlMA Kad neko okasljavi iii promukne, grglja i pije beli sl ez. Kad se preko leta medu decom jave dosadni prolivi, daje im se da piju salep. Na cir, uboj i opekotinu stavlja se sluz od lane l10g Hi dunjinog semena. Protiv kaslja daje se i list podbela, cvet i list crnog sleza i druge droge ciji je glavni lekoviti sastojak 5 I u z.


65

Dejstvo I upotreba bilja sa sluzima, gumama I pektlnlma. - Upotreba guma, sluzi i pektina i droga koje sadrze ove supstancije zasniva se na njihovom 6vOjstvu da upijaju znalnu kolicinu vode i time bubre datiu6i koloidne, pihlijasfe, viskoZl1e teenosti, ielea. Deluju Ikao blagi i ne~lrod.ljivi laksallsi, jer mebanicki aktiviraju peris taltiku ereva, po~to u erevima bubre i tako svoj im volumenom podstrekavaju ereva oa zivlje pokrete, ~to je od znacaja za lecenje hronicne konstipaeije (zatvora). Vlaieci s luzokozu ereva, biljni mukoidi olak~avaju i ublazuju svoje laksativno dejstvo (pektini, karagen, agar, seme lana i sitne bokviee), jer unutra ~ nja povr~ilna ereva postaje skliska .i kao da je )'podmazana«. Upijajuci vodu, laminarija desetostruko nabubri a da pri tom ne izgubi svoju zi lavost (viskoznost), 2lbog cega se koristi za bezbolno prosirivanje rana i drugih otvora na telu i time lak ~eg vadenja stranih predmeta. Mukoidne (sluzne) droge deluju kao emolijentna topika. SvojoOl viskoznoscu, dajuCi s vodom Zilave koloidne rastvore, osobinom da na sluzokozi obrazuju ncprekil1ut film, IS lu~ pokrivaju, oblaiu i stite sluzokoiu ublazujuci razna zapaljenja, zbog cega su se od najdavnijih vremena upotrebljavale u medieini za lecenje upala sluzokoze usta, zeluea i oreva, protiv raznib katara i proliva (salcp, beli i erni slez, jabuke, dunj e i dr;). Kao sredstvo la vlaienje ;i omekSavanje, sluzi se 'kori:SJte za lecenje katara organa za disanje J zdrela, kao i za lak~e iskasljavanje. Svojim izrazitim koloidnim svojstvima mukoidne supstancije »pok rivaju«, maskiraju Ileprijatan ukus lekova, sluze kao izvrsni emulgatori, a neke su (arapska gum a i '5luz iz bamje, Hibiscus esculentus L.) predlagane kao zamene za krvl1u plazmu, jer imaju svojstva slicna .dekst·r anu«. U farmaceutskoj praksi gume i sluzi se koriste pri izradi tableta, pilula, emulzija i drugih lekova. Gume imaju ~iroku primenu u tekstiJnoj industriji, koja je, uostalom, i . glavni potro~ac guma.

TANINSKA I SRODNA POLIFENOLSKA JEDINJENJA Hrastova, cerova, jasenova, orahova d druge kore ~eg drveca i voca stezu usta kad ih zvace te, oporog su ukusa. Musmule, divlje kruske, jabuke i drugo divlje voce, dunje, siSarke d "'a2nl drugi biJjni organi su oporog ukusa. Zbog te oporosti razni bi.Jjni organi upotrebljavaju se za ~ tavlj enje koze, za bojenje i za lek. Njihova oporost J lekov itost poticu od tih ~tavskih materija, koje sc u nauci 'l1azivaju tan i n u. KUlllarion, hajdu{;ka Imva, ruzin evet, opore jabuke, Ollada hrastova kora, koren trave od srdobolje (TonnenI ilia), koprivin list, orahove ljuske, kora i list, sisarke sa hrasla, koren od srcenjaka, plodovi borovniee, dunja, oskoru~a, ro~cic i ramo drugo oporo biJje slilZe u medieini kao lekovi protiv proliva, srdobolje, za bde zarasCivanje rana, protiv opekotina, uboda, uj eda, za jacanje i '51. Droge s fenolskim jedinjenjima. - U bi'Jju ima ,razlicitih fenolskih supstancija. Neke su slobodne, a neke vezane na razna druga jedinjenja. Morfin, cefelin, psihotrin i neki drugi alkaloidd imaju
66

LECENJE BIUEM

picnija i najrasprostra njenija poli fe nols ka j edinj enj a s u tan ini. Salic il na, ga l· na i neke druge kiseline, floroglucinol, hidro hinol, razni an tra hinonski de· rivati i mnoge druge prirodne sups tancije, koj e s u same po sebi lek iii ul aze u sastav raznih lekovitih prepara ta , takode imaju fenol ske funk cije. Euge· nol, timol, karvakrol i mnogi drugi miris ni i le ko viti sas loj ci razn ih e la rs kih ulja su fenolL Mnogi fenoli sa secerom grad e he ter ozide (a rbutozid, rne tilar· butozid, salikozid i dr.), smole (rezina·ta noli) i dr. Polifenoli kao redukcione sups ta ncije imaju antioksidacio na svoj s tva i tako u biljnoj celij-i imaju izves nu zastitnu ulogu. Antioks idaciona svoj s tva raznih fenola su !·azlicila. Najizrazenija imaju hidrohinol, pirogalol i piro· katehol. Fenoli sa alkalijama daju u vodi ras tvorljive fenolate. Sa feri solima daju bojene reakcije (najcesce play .ili zelen talog). Imaju slabija iii j aca anti· septicna svojstva. TimoI i karvakroI su gIavni miris-ni i lekovi·ti (antisepticni, antihelmin· ticni) sastojci tlmijana, maj,kine dusice, cubra, vranHovke i nekih drugih biljaka iz porodice usnatica. Od anetola poticu prijatan sladak ukus, bIag miris i lekovitost ulja od moraca .i anisa. Salicilna kiselina se cesto nalazi u obIiku mirisnih estara iii heterozida. Pirokatehol je vezan u obliku he terozida u raznim vrbama, topoIama i drugom oporom drvecu·. Eugenol je gla· vni mirisni i antisepticni sastoj ak ulja od karanfilica. Hidrohinol je glavni lekoviti sastojak Iisca izvesnih erikacea, gde se nalazi u obliku heterozida ar· butozida i metiIarbutozida. Derivati floroglucinola u nava1i i nekim drugim drogama deluju kao anthelmintika; floroglucinoI je vezan i u mnogim tani· nima i heterozidima. PirogaIoI i eIagna kiseI.ina su sastojci »pirogalnih tao nina«.

Taninske: opore, stipticne iIi adstringentne droge. - Tanini iii stavske materije su polifenolna, bezazotna, slozena i raznovrsna jedinjenja biljnog porekla, koja imaju izvesna zajednicka organolepticka, fizicka i hemijska svojstva: oporog ukusa, slave koiu, laloie soli Idkih melala i vec5inu alka· loida, sa feri·solinta daju plave iii zelene, a sa hromalima smetle laloge. Na· ziv »t ani n« ne oznacava neko poznato i tacno defini'5ano hemijsko jedi· njenje. To je vise jedan zbirni organolepticki, tehnicki naziv zadrZan do da· nas, kao sto je i ime etarskih ulja, smola, saponozida i drugih supstancija, hemijski takode vrIo heterogenih. S belancevinama (npT., sa zelatinom) tanini se jedine talozeci ih, cia· juci nerastvorijivo, nepromocivo postojano jedinjenje koje ne Iruli i ne bu· bri (princip stavIjenja koza). Na ovom principu se osniva i kvantitativno is· pitivanje tanina .pomocu nestavljene koze u prasku, izrada tanalbina od tao nina i beIanceta iz jajela i dokazivanje tanina pomocu zeIat·ina. Vecina zajednickih hemijskih i farmakodinamskih svojstava tan ina zasniva se na pri· sustvu fenalnih junkc(ja u njihovim molekulima. Upotreba taninskih droga. - Taninske droge sluZe za proizvodnju tanina i za lecenje. Glavni deo tanina potrosi se za stavljenje kola. U medicini se za ·s ada koristi jedino tan in dobijen od alepsk~h sisarkL Dejstvo tanina je drukcije od delovanja taninsk·ih droga, jer u biIjnim organima osim tao nina ima i mnogih drugih sastojaka. Zbog toga je farmakodinamsko dejstvo

UPOTREBA LE KOVlTOG Br UA KROZ VEKOVE

67

cis tog tanina b rie, neposrecinije, a delovanje droge spo rij e, d ugotrajn ije i r edovno blale zbog prisus tva sluzi, gurna, pektina, skroba i drugib balas tnih 'S astojaka.

Slavljenje koze zasniva se na talozenju belan eevine pomocu tan ina. Slieno formaldehidu, i tanini imaju izrazen afinitet p rema bela neevinama, vezuju se na aminokiseline dajuci tanate (»Albuminum tannicum « i:l:i »Tannalbil1um «), neras tvorljiva evrs ta jedinjenja koja cine da us tavlj ena koza ne upija vodu; ne bubri, ne truli itd. Na amino-grupu u polipeptidnom laneu belaneevine vezuje se umesto karbonilne (aldehidne) iz formaldehida, hidroksilna (fenolska) iz ta.n ina. Na ovom svojstvu osniva se del.infekciona moe fonnaldehida i lanina. Tanini su ads tringenlni. Talozeci belaneevine u sluzokozi usta, oseca se oporost i suvoca koze i sluznice. U dodiru s kozom, a pogotovu sa sluznieom, tanini grade nerastvorljiva jedinjenja velikih molekuJa, taloge, komplekse sliene onima koji se javljaju pri stavljenju koze, zbog cega suse slumieu, oevrscuju epidermu i smanjuju njenu osetljivost i sekreciju (npr., smanjenje znojenja nogu i drugih delova tela). U slueaju opekotina tela, pomocu tanina se moze naeiniti jedna vrsta zastitnog filma od nagradenog kompleksa protein-tanata. Ispod te »vestaeke pokoZice« postepeno s e s tvara nov epitel. Tanini deluju wltidijaroicno. Oni doprinose postepenom mehanickom odstranjenju klica iz erevne sluzokoze, eime se moze objasniti vekovna upotreba oporih droga za ublaiavanje i leeenje baeilarne dizenterije. Tanini imaju i slaba anestelicna svojS>tva ~ time ublaza_jru bolove III oJ1gam~ma za va,renje. Tanini deluju i hemoslalicno, jer j~vaJju suiavanje krvnih sudova i stvaraju eep od zgrusane belaneevine krvnog seruma. Taloze6i belaneevine na oboleloj ozledenoj sluznici iii kozi, tanini blokiraju, imobilisu razne kliee i toksine i tako zaustavljaju i lokalizuju njihovu aktivnost. Tanini, kao i druga polifenolska jedinjenja, imaju redukciona svojs.tva, zbog cega deluju kao antio~sidaI1lSli. Taniru. taloze alkaloide stvarajuci nerastvorljiva jedinjenja, zbog eega mogu da se upotrebljavaju kao antidoti pri trovanju ovim supstancijama jakog fizioloskog dejstva.

ANTIBAKTERIJSKI SASTOJCI VISEG BILlA Antibiotici u visem bilju (fitoncidi) Antibiotici su lekovite hemijske supstancije il.olovane il. raznih f.ivilz, pre svega, nif.ih orgallil.ama, kao sto su izvesne gljivice, aktinomieete i bakterije, rede lisaji, alge i viSe bilje, jedinjenja koja su sposobna da unWe iii sprece ral.voj il.vesnilz vrsta mikroorganil.ama bel. stete po covec;i organil.am. Ziva bica su sposobna da stvaraju hemijske sastojke koji mogu da sprecavaju razmnozavanje skodljivih i neskodljivih mikroba. Zivotinje stvaraju u svojoj krvi, zlezdama i drugim organ,i ma razne zastitne supstancije (Iizozim. properdin, eritrin) koje ,utieu na mikrobe. Antibiotici su hemolerapijski

lECENJE BIUEM

68

aktivne supstancije koje nastajlU Icaio proizvodi metabolizma l.ivih organiZllma. Pojedine zivotinjskc eelije imaju sposobnost da unistavaju mikroorganizme. Covek je na osnovu vekovnog iskustva upotrebljavao biljne sokove, kasice i ekstrakte za lecenje raznih bolesti, ne znajuei za hemijski sastav tih prirodnih lekova. M: .i danas uspesno karistimo izvesne prirodne lekove ne poznavajuei im hemizam. Od otkriea morfina poCetkom XIX veka do danas ucinjen je na polju biohemije bilja veliki napredak. Otkriee antibiotika u gljivicama i mikrobima unelo je jos viSe svetlosti. Veliki i brzi uspesi u terapij.i privremeno su zapostavili proucavanje antibakterijskih svojstava viseg bilja i uops te bilja sa hlorofilom. Poslednjih god-ina se·i na ovo polje hemije i farmakodinamije bilja obraca sve veea paznja. Laboratorijski je prouceno nekoliko hiljada vrsta viseg bilja i dokazano da je mali broj analiziranih biljaka koje ne bi imale bar ,izvesne mini maine antibioticne osobine. Dokazano je da antibakterijska svojstva imaju ne sarno isparljive (oa primer, etarska ulja) vee i mnoge neisparljive materije, osobito tanini i druga polifenolska jedinjcnja, da se ti sastojci nalaze u raznim delovima biljke i da antibakterijska svojstva biljaka zavise od Inllogih spoljnih i unutrasnjih cinilaca, kao sto su nasledne osobine, klima, mesto, insolacija, temperatura, podloga i dr. Proucavano je delovanje antibakterijskih sastojaka iz viSeg bilja na mikroorganizme, na viruse, bakteriofage, na nize i viSe bilje, na domaee i laboratorijske zivotinje i na coveka. Ti ogledi u humanoj, velerinskoJ i biljnoj medicini dali su izvesne po~itivne rezultate koji su ohrabriH pionire ovih istrazivackih radova da nastave i produte zapocete ogle de, tako da su antibakterijski sastojci viSeg bllja ispitivani i u poljoprivredi i stocars·tvu. lake se 0 titollcidima (B. P. Tokin je 1928. god. dao naziv fitoncidi antimikrobnim materijama v,iseg bilja) jos prilicno malo zna, a pogotovu 0 njihovoj hemijskoj konstituciji, ipak se vee do sada moglo utvrdi.ti da izmedu klasicnih antibiotika i fitoncida nema velike razlike. Tako, pored ostalog, postoji analogija Iwmijske grade izvesnih antibiotika izolovanih iz viseg bilja i klasicnih antibiotika. Osim toga, i mehanizam bioloske aktivnosti je veoma srodan. Pozna to je da se za svaki lek trati da nije otrovan za coveka, a za lek koji se daje u obliku injekcije (dakle, i antibiotici) da in-vivo sacLLva (terapijske) osobine I,oje je pokazivao in-vitro. Odmah treba pri'ZIlati da najaktivniji antibakterijski sastojci dobijeni iz viSeg bilja iii gube antibioticna svojstva hoad u k.rvi dodu u dodir sa enzimima j);j nekim dntg;im antagonistirna iii su tako otrovni da su svi pokusaji da se uvedu u terapiju za sada propali. Kad se .i ma u vidu da je u pocetku i sa klasicnim antibioticima takode bilo mnogo muke, onda nam to uliva nade da ce se u medicinskoj praksi pojaviti i fitoncidni preparati.

ISPARLJIVI I NEISPARlJIVI FITONCIDI lako sve veei broj naucnih radnika na Zapadu prihvata naziv titOllcidi, koje je dao Tokin, ipak, ni na Zapadu, a u novije vreme cak ni u SSSR-u nije jasno iskristalisana definicija antibakterijskih materija viseg bilja. I sam


69

Tokin, rad eCi u pocetku s belim lukom, borom i drugim biljnim materijalom koji im a etarskog ulj a ,iii moze hidrolizom pomoeu enzima dati izvesne ispa rljive mate rij e koje prelaze sa vodenom parom iii vetre na ob icnoj temp era turi , smatrao je da su fitoneidi is parljive supsta ncije. Tek kasnije, i Tokin i mnogi drugi istrazivac i prime tge da neke biljke imaju antibioticna svojstva iako u njima nema etarsk ih ulj a iii drugih isparlji vi h materij a, kao smrvIj en svez list hrasta, breze , bozura, topole, erne ribizle itd . Na primer, ako se simo iseeka i zgnj ec i list breze (Betu la) oj kad se toj kasici priblizi na 2-3 mm kap vode koja visi na staklenom prutieu i u kojoj se nalaze posejane protozoe, one blvaju ubij ene vee posle 20-25 minuta. IIi ovaj drugi primer: kad se nacini caj od iseekanog svezeg korena luben icarke (Sal1guisorba officinalis L., biljka koju nasi pl a ninei upotrebljavaju protiv uj eda zmije), izvadenog u jesen, ovaj caj (infuz) ima bakterieidna svoj stva prema Salmonella para typhi A i B, Ebertovom bacilu dizenterije , i to u toku od svega nekoliko minuta avo dejstvo je POtpWlO. Neke mirisne biljke koje imaju fitoncidna svojstva ne gube svoju aktivnost ako im se odstrani etarsko ulje. Na primer, kad se nacini kasiea od svcie rut vice (Rilla graveolens L,) J postepeno odstranjuje ulje destilaeijom s vodenom parom, primeeuje se da fitoneidna moe nimalo ne opada, sto znaci da pored isparljivih u toj biljei ima i neisparljivih antibakte rij skih sastojaka. - Takvih i slicnili primera se u novije vreme sve vise navodi.

ISPARLJIVI FITONCIDI Mirisno bilje je oduvek privlacilo covekovu painju. Nesumnjivo je da prijatan miris sarenog eveea ima uvek sugestivni i psihoterapijski efekt i da svaki lekar mora racunati stirn. Medutim, u novije vreme, od otkrica antibiotika, obraea se sve veea paznja na proucavanje hemijskog sastava raznih mirisnih biljaka, osobi,to nji'hovih etarskih ulja. Aromaterapija u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi uzima sve veeeg maha i sve vise bazira na cksperimen talni m ispi ti van j ima. Prvi pisani spomenici 0 leku i lecenju ukazuju na to da je covek oduvek smatrao da izvesno aromaticno (mirisno) bilje ima »zastitnu«, profilakticnu moe, osobito protiv zaraznih bolesti, za vreme velikih epidemija kuge, kolere, tifusa i drugih . To sc vidi i ,iz cinjeniee sto je covek to mirisno lekovito bilje poceo gajiti. Osnivaci mnogih religija (vera) koristili su antisepticnu moe mirisnog bilja (bosiljak oko Mediterana, karanfilie i sanlalovo drvo u Aziji itd.), etarskih ulja (Arapi, a zatim drugi narodi), raznih aromaticnih (mirisnih) smola (tamjan, izmima i dr.) i balsama. Anticko konzerv.isanje namirniea i balsamovanje mrtvaea osniva se na antisepticnoj moCi raznih mi-risnih sastojaka biljaka. Do Pasterovih epohalnih otkriea 0 sterilnosti i stel"ilizaeiji namirnica, covek se borio s velikim teskoeama da konzerviSe, sacuva namirniee, osobito meso. Do Pastera, covek je solio, dimio i oblagao meso raznim zacinima koji svojim mirisom, dakle, etarskim uljem treba, pre svega, da odS1rane razne insekte koji prenose zarazu (insektifugno dejstvo) i da svojim antisepticnim svojstvima sprece kvarenje namirniea koje nastaje pod uticajem raznih fermenata.

70

lECENJE BrUEM

Pos lednj ih dvadesetak godina eksperimentalno je dokazano bakteriosta ticno i bakterieidno dejstvo mnogih mirisnih biljaka, dakle, njihovih isparJjivih sastojaka. Na taj naCin je : naucnim metodima dokazana opravdanost vekovne upolTebe izvesnog mirisnog bilja u zastitne (profilakticne) i kurativne svrhe. Uostalom, nauka 0 fitoneidima je i poeela (oko 1928. god .) proucavanj em antibioticne m06i isparljivih sastojaka bilja, pre svega e tarsk ih ulja borova i drugog ernogoricnog drveea, a zatim belog, ernog i neki h drugih vrs ta luka koj i hidrolizom daju isparJjive ant ibakterijske sastojke. Tek poslednjih godi na ob raca se veea paznja i na proucavanj e antibioticnih materija koj e ne velre. Biljke sa sumpornim jedinjenjima, tzv. senevolima. - Ljutina i lekovi tost b ele i erne slaciee poticu od senevola. Svi senevoli, isparljiv,i i neisparIjivi , sluze odavno kao antiseptiei i konzervansi. Ren je lek zbog istog saslojka, afiHwt..iooij anida, koji se nalazi u crooj slacioi, gorusiai, rotkVd i mnogom drugom bilju koje nam sluzi kao hrana iii zacin i u ci ju zastitnu moe go tovo svi narodi imaju tako veliko poverenj e. Proucavajuei komparativnu (uporednu) etnomedieinu raznih naroda, epoha i kontinenata, do!azi se do zanimljivog zakljucka da su, isto kao i danas mi , nekad Rimlj ani, Grei, Kinezi i drugi narodi mnogo cenili kao »zdravu hranu« presno bilje ljutog ukusa, smalrajuci 10 kao najbolju predohranu i u normalnim prilikama, a pogo(ovo u vremenima velikih epidemija.

Svi sencvoli irnaju jace iIi slabije antibioticne

osob~ne.

Iz lista dragoljuba dobijeno je sumporno etarsko ulje. Industrija ga je nazvala tromalit _ Ima veliku bakteriostaticnu moe na gramnega tivne i bakterieidnu moe na grampozitivne bakter,i je, cak i u razblazenj u 1 : 1,000.000. Tromalit se upotrebljava za lecenje organa za disa nje i mokrenje, a dragoljub u iste svrhe kao salata od svdeg lisea kao dijetalna hrana. Osim dragoljuba, u Nemackoj se pocinju upotrebljavati u obliku salate i druge biljke iz iste porodiee, jer i one imaju zastitnu moe. Neosporno je da su ,r iajvise i najpolpunije proucavane antibaktedjske materije i osobine belog luka (Allium sativum L.). Iz njega je dosad izolovano nekoliko isparljivih fitoneida, medu kojima najveeu antibioticnu moe irna alicin. Antibakterijska moe alicina ide od razblazenja 1 : 85.000 do 1 : 125.000 prema grampozitivnim i gramnegativnim bakterijama. Jedan mHigram (mg) alicina odgovara oko 15 internaeionalnih jedinica penicilina. Osim alieina, upotrebljavaju se i neki drugi preparati dobijeni iz belog luka, kao sto su alizatin, garlic in, sativin i drugi, ali je njihova antibioticna moe znatno slabija. Premda je poslcdnjih godina mnogo radeno na proucavanju hemijskog sastava raznih vrsla luka, ipak se jos ne poznaju svi sastojei ni belog luka. Potrebno je naglasiti da je drugacije dejstvo alidna, a drugacije samlevenog luka, njegovog etarskog ulja i raznih proizvoda dobijenih enzimatskom hidrolizom, a zatim osusenog luka u prahu itd. lake alicin ima tako sirok spektar anlibakterijskog i fungicidnog dejstva, on nije mogao dobiti neku siru primenu u terapiji, jer je otrovan, pogotovu ako se daje parenleralno (u obliku injekcije). To isto vazi i za sve os tale preparate belog i dru-


71

gih vrsta luka. Os laje, dakle, da se resi krupno farmae eulsko pitanje izrade prepa rata koji bi sai5// vao s lo POlpul1ije i s la duze svo ja prvobitna antibiotiena i fungieidna svo jstva, a izgubio olrovnost. Etarska ulja. - Mnogobrojni laboratorij ski radovi poslednjih god ina ukazuju na to da ne koliko stotina vrsta proucenih etarskih ulja poseduju jace iIi slabij e antimikropne osobine, ali da ni dYe vrste ulj a nemaju is ti spektar i istu antimikrobnu moe. I ne sarno to. Primeeeno je da etarsko ulje od iste biljne vrste nt:ma istu ant ibakterijsku moe i da to zavisi od mnogih cinilaca, kao sto su hemi jske iIi fiz ioloske rase Hi varij eteti bilj aka (na primer, nasa majkina du§ica, vranilovka, bosiljak i dr.), klima, nadmorska vis ina. tlo, vreme berbe i nacin destilacije itd. Osim toga, ne treba zaboraviti da su etarska ulja vrlo s lozene smese alifatskih, aromatskih i hidroaromatskih jedinjenja i da se sastoje od raznih ugljovodon ika, alkohola, aldehida, ketona, estara , fenola, kiselina i drugih supstancija. Kao i u slucaju drugih fitoncida i u slucaju mirisnih biljaka, treba naglasiti da je ozlette'1a ziva biljka najaktivllija i da antibioticnost opada susenjem i starenj em , da se aktivnost menja u toku vegetacije itd. Problem mirisnog bilja i etarskih ulja j e veoma slozen zbog velikog broja sastojaka, njihove saro likos ti i nepos tojanosti. Osim celih i samlevenih, zivih i osusenih rnirisnih biljaka, vrsena su uporedna proucavanja antibakterijske moei etarskih ulja i pojedinih njihovih sastojaka. Za sada se cini da fenoli, a zaltim aldehidi, ketoni i es tri imaju najizrazitija antimikrobna s\"Ojstva. U nasoj naroc.lnoj medicini se i danas, kao i pre mnogo vekova, ima veliko poverenje u zastitnu i lekovitu moe majkine dusice, vranilovke, bosiIjka, cubra i nekih drugih biljaka koje imaju timola ill karvakrola, dva fenola, za koje se odavno zna da su moena antisepticna sredstva. I drugi fenoli u etarskim ulj ima, kao sto su eugenol u. etaR'Skog ulja karanfiliea, anetal ,i z moraca i anisa obj'as!l1ljavaju vekovnu neprekJidnu upotrebu ovih droga u narodnoj i skolskoj medicini, preventivi i dijetetici.

NEISPARLJIVI FITONCIDI Iz smilja je dobijen smolast mirisan ekstrakt tzv. arenarin, koji ima osobinu da zaustavlja razvoj mnogih mikroorganizama, stimulira nicanje par"Jajza i s titi biljke od napada bakterioza. Zbog toga se arenarin trazi u poIjoprivredi i cveearstvu (hortikulturi) . Odavno je poznata antibakterijska moe stavskih, oporih materija hrasta, cera, jove, srcenjaka, trave od srdobolje i mnogih drugih biljaka. Tallini i srodna polifenolska jedinjenja su nosioci te antibakterijske moei.

Juglon iz lista i Ijuske oraha i njegovi metilirani derivati takode imaju antimikrobnu moe. Najzad, nc bi trebalo zaboraviti ni antib,i oticnu moe apomortina, kolhieina, berberina, hinil1a, emetina, eefaranti,1a i nekih drugih aLkaloida koji imaju vel'fk medicinski znacaj. Stephania eepharal1fha postal"
72

LECENJE BrWEM

veoma trazena biljka za ekstrakc iJu cefarantina, a lkaloida koji se poslednjih 15 godina tako mnogo upotrebljava na Dalekom istoku protiv gube i tuberkuJoze.

Umbeliferon iz Ii ~aj i vi ce upotrebljava se od pre nekoliko godina u Francuskoj kao lek protiv bruceloze. Antibrucelozno dej s tvo imaju osobito neki katehinski ta nini, a jos izrazitije umbelife ron izdvojen iz mnogih biljaka. Medutirn, i ovde, kao i u vecini s lucaj eva, treba naglas iti da dej s tvo b ilj ke zavisi i od naci na pripreme leka: u celoj, neozledenoj biljci umb eli feron je veCim delom u obliku heterozida, zbog cega je delovanje biljke utoliko jace ukoliko je biljni organ sitnije samleven, dakle, ukoliko j e vise umbeliferona hidrolizom oslobodeno. Proucava se mogucnost gajenja biljaka bogatih fitonci dima na javnim mestima, po parkovima, konce rtnim i drugim velikim dvoranam a , rad ion icama, stanovima i na svim drugim m es tima gde se covek za d riava, jer se zeli ovim biljem postici preciscavanje zagadenog vazduha. Radi se i na primeni fitoncida u poljoprivredi. Osim pomen utog are narina, nacinjeni su i drugi preparati . Mnogi au tori iz raznih zemalja, primenjuju razlicite m etode rada i, ispitujuCi razno bilje, dobili su razlicite rezultate, zbog cega se po nekad javIjaju veoma kontradiktorni rezultati. Nisu ret ki s lucajevi neopreznosti od infekcije materijala, razne metode branja, tretiranja i dr. Tako je pored ostalog, dokazano da veCina biljaka ima najvi se a ntibakterij sk ih sastojaka u doba cvetanja, dakle, u vreme najburnijeg razvoja. Morska flora je slabo proucena, a zivot je potekao iz mora. Dokazano je da je halofitsko bilje sa stepa u Evropi aktivnije od onog sa nezaslanjenog zemljista. Ni bilje iz tropskih i suptropskih kraj eva nij e prouceno , a to je, takode, velik nedostatak, jer u toplim delovima Zemljine kugle bilje daje i vise i raznovrsnijih materija nego u umerenom i hladnom klimatu. Na kraju treba naglasiti cinjenicu da vise bilje ima izvesna anlibioricna svojstva i da se ona ispoljavaju u s redini gde I e biljke i ive. Mnogi fitoncidi su izolovani, opisane su im fizicke i hemijske osobine. Medutim, mnogo je teie i sloienije proucavanje evolucije biosinleze anlibiolika u toku geoloskih epoha, od pocetka iil'ota na zemlji do pojave morske flore.

LEKOVITOST VOCA I POVRCA

BlUNI SOKOVI KAO LEK, HRANA I POSLASTICA Vocni dani

Hrana treba da bude lek, a lek - hrana, rekao je jos pre dYe hiljade godine slavni grcki lekar Hipokrat. Ova velika misao postala je veeita istina u borbi za odrzavanje covekovog dobrog zdravlja kroz vekove. Najnovijim naucnim isrrazi\'anjima, osobito od otkrica vitamina i boljeg upoznavanja fermenata, sve se veca vaZnost pr.i daje ishrani presnim biljem, pre svega onom koje ima mnogo hlorofila, vitamina, provitamina i drugih poznatih sastojaka velikog biolos kog znaeaja. Mnoge bolesti se mogu spreeiti i leciti narocitom ishranom, dijetom. Zeleno povrce i voce tu zauzimaju najvaZnije mesto, jer je one zaista sunceva hrana, skladiste hlorofila, vitamina, provilamina, vaZllih mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja, auksina, baklerioslalicnih supslancija, belancevina, secera J drugih ugljenih. hidrala, masli i elarskih ulja, lani11a .i drugih prostih fenolskih jedinjenja, sluzi, gwne, peklina, glikokillina i raznih drugih materija, koje svaka za sebe, i sve zajedno, imaju vrlo veliku vaZnost za pravilan rad svih organa naseg orgarnzma. Tako se i moze objasniti dobro zdraV'lje i dug zivot mnogih Ijudi koji u jelu ne preteruju i koji redovno jedu svezu, presnu biljnu hranu. Kuvanjem i pecenjem mnogi korisni sastojci biljnih eelija bivaju manje iIi viSe potpuno ra:wreni i unisteni ili su, u najboljem slueaju, promenjeni u takva hemijska jedinjenja koja se ni u eemu ne slazu sa prvobitnim jedinjenjima u zivoj biljci. Covek je dec prirode, on je zivo bice, pa je sasvim logicno slo Ireba da upotrebljava prirodnu hranu, i 10 prvenstveno iivu. Vocni dani, vocne kure iii vocne, odllosno biljne dijete su koris-TIe i za zdrave. LekarJ ih danas sve vise preporucuju. ,,"ocni dam su uopste raS>terecenje svih organa, a pre svega organa za varenje. Vocne dijete omogucavaju smanjirvanje preopterecenosti bubrega, srca i krvnih sudova. Mnogi lekari Ieee uloge (giht), visok krvni pritisak i malaksalost srca vocnim dijetama. Upotrebom voca i voenih sokova postignuti su dobri uspesi u leeenju prekomerne gojaznosti i secerne bolesti. Diljni sokovi, pre svega vocni, pruzaju veliku pomoc licirna koja pate od hronienih zatvora i raznih autointoksikacija koje odatle proizlaze. I onima cija jetra nije u redu, koji imaju bolesnu zuenu besiku i druge bolcsti pomaze se vocnim sokovima. Voce i povrce, sva biljna hrana je baznog karaktera. Nanlirnice zivotinjskog pore kia, pre svega meso, povecavaju

74

LECEN JE BIWEM

ki selos t tkiva u nasem o rgani zrn u. Svakodnevn irn unosenjern s veze b il jne hrane srnanjuj e se ta pretera na k iselost na norrn alu , sto je od ve likog znacaja za praviino funkcioni sa nj e i odi grava nj e raznih b io hernij skih procesa. Obicnorn ishranorn covek unos i mnogo vise so li u orga niza m nego s to mu je to, zapravo, po trebno (oko 30 gra rna , umes to 3 do 5 gra ma) . Zbog toga je vocna ishrana veliko ola ksanj e i odrnor za bubrege. Osirn toga, ne unos i se pre tezno kuhinj ska so (natrijurn-hlorid), nego i druge soli , pre svega ka lijurnove, kojih u biIjnoj hrani irn a mnogo vise nego u zivo tin j koj.

MUS MULA

Sve voce sadrii znatne kolicine secera. Svuda preovIaduje invertni secer, tj. srnesa od jednakih delova glikoze i fruktoze. Ovi secer,i su izvrsna i najiakse svarijiva hrana, veoma varna, pre svega, za rniSice. Do pre tridesetak godina gIikoza je smatrana sarno kao dobra posiastica i hrana. Danas se gIikoza veoma ce ni i naveliko trosi po boinicama sirorn sveta kao le k, narocito u teskirn slucajev,irna hirurskih intervencija. Jugoslavija ima divno voce i povrce, ali se ono ne iskoriscava l1i dovol;no ni racionalno. Malo je zernalja koje irnaju toliki broj suncanih dana

i takvo zern ljiste za proizvodnju ogrornnih koIici~a prvoklasnog voca i povrca, pa ipak proizvodnja i upotreba u raznirn delovirna Jugoslavij e nije dovoljna i nije uvek najparnetnija. U nas nije dovoljna proizvodnja i upotreba vocnih sokova. Ogromne kolicine divnih plodova u kojirna je koncentrisana silna energija S£ll1ca jos uvek propadaju, iIi se pretvaraju u alkoholna pica. $ecer, tu najsvarljiviju hranu i izvrstan lek, pretvararno u alkoholna pica, otrov i zio pojedinca i drustva. U mnogirn zernljarna proizvodnja vocnih sokova je uzeia velikog rnaha. One ne sarno da preraduje svoje voce u neprevrele vocne sokove vec ga uvoze stotinama vagona iz drugih zernalja.


75

Nije, dakle, n; ::akvo cudo ~lO su nam se pre ,-ala strand smeJ-ali i cudili zas to smo uvozili milione i milione tab lela vilamina C, kad su »Ii vasi beskrajni vocnjaci Ilajveci rudl1ici i najjevlinije Ivornice vilamina C«_ Voelli sokovi Ireba da poslanu pice sirek i" l1arodni" slojeva, svih rad"Jih ljlldi, jevliniji i prislllpaclli ji od rakije i dmgog skodl jivog pica, Procellll/alll; 5asl av vaznijih vrsla voclli" sokova izgleda ovako: ..c

'2 co

..c

Vrs la voea

.i'l !'l

"'".... tO~ . .~

::l.c:

Sljive GroMe Tresnje Kru ske Jabuke Kajsije Jagode Maline Dinje

17,0 18,0 16,0 14,0 12,0 12,0 9,0 8,0 6,5

co ._ ........

- .~

' OJ

@.5

_ . ;>

OJ.., c:Q ·U

'"

:lE"

0,8 0,7 0,8 0,4 0,4 0,4 0,1

D,S D,S D,S

I,D

0,8

c:"'" ." :lEE

0,1

0,4 0,4 0,7 0,7 0,6 0,5

..,

co

.~

"0

·c0

>

0

-'" ~

81 79 82 83 84 85 85 84 92

73 76 69 58 59 53 48 38 35

Kao sto se vidi, svi voeni sokovi sadrie najv,i ~e ugljenih hidra la, a medu njima preovladuju seeeri, pre svega glikoza i fruktoza, a zatim saharoza iii obi can seeer, koji se nalazi u sece rn oj repi i sece rnoj trsci_ Masti nema, pa je i to vaino zna ti pri ishrani osoba kojima mast lteba svesti na najmanju meru. Radnicima na teskom poslu, a na rocilo onima koji rade po red parnih kotlova, u loi ionicama, pored pee i, kosacima za v ..eme letnjih iega i drugim, secer je i !trana i lek. Tim Ijudima seeer najbrZe nadoknaduje izgubljenu snagu i omogueava im veeu izdrZljivos t na radu. Osi m toga, svi ti radnici koji rade tes ke poslove gube vrlo mnogo vode, jer se za sve vreme rada jako znoje, pa im je pOlrebno da nadoknade izgublj enu vodu. Vocni sokovi su kudikamo prijalniji ad vade, jer svojim ki selinama osvezavaju. Pozna to je da nasi Ijudi za vreme najtei ih letnjih poljskill radova izbegavaju hranu koja iziskuje mnogo vode. Najbolje prolaze i najduie izdrZe te radovc oni koji iive od lake biljne hrane i koji tek uvece jedu jaku, masnu hranu. Najgore prolaze oni ieteoci koji se u podne najedu slanine i suve ~ unke. ani moraju da piju mnogo vode i opterete i prehlade stomak, poslaju tromi i najcesee za dan-dva nesposobni za rad, jer gotovo svi pokvare stomak, dobiju proliv. Svakom je dobro poznato sa koliko se naslade i uzivanja popije casa maline iii limunade za vreme letnjih pripeka, posle dugog pesacenja i podnosenja zedi na putu i za vreme tesk~ h radova. Vocni sokovi sadrie znatne kolicine vrlo korisnih kiselina: najceSee jabucne, limunove i vinske, rede i manje mravlje, Cilibarne, salidlne, benzoeve i drugih neisparijivih i isparljivih, slobodnih, vezanih i poluvezanih kiselina. Ribizla je vrlo ki se la, jer ima oko 2,3% organskih kiselina. Malina ima oko 1,9%, visnja oko 1,8"io, ogrozd oko 1.4%, a jagoda oko 0,7%. Te kiselinc daju

76

LECENIE BIUEM

Linocu i osvezavajuCi ukus vocu, draze creva na jaee kretanje i tako izazivaj u jacu peristalliku i uredivanje stolice u osoba s lenj im crevima neu rednom s toli coTll. Te kiseli ne s u vezane za razne alkohole i daj u estre vrlo prij all10g mir isa. Zbog prija tnog mirisa i ukusa vocni sokovi su naj prijatn iji napitak

RIBI ZLA

koji se, pored ostalog, upotrebljava za prikrivanje neprijatnog ukusa i mirisa izvesnih lekova. Na primer, mnogi ne mogu da piju riblj e ulje, ricinusovo ulje i druge lekove koji kod dece ~ osetljivih osoba izazivaju nagon na povracanje. Kad se ti lekovi izmesaju i promuckaju s malinovim, viSnjevim iii nekim drugim vocnim sokom, prikrije se neprijatan miris i lek se moze piti. Mnoge farmakopeje u svetu propisuju razne vocne sokove kao obavezne lekove. Od svdih vocnih sokova izraduju se po apotekama sirupi kuvanjem iii rastvaranjem secera u vocnom soku na obicnoj temperaturi. U nas je najpoznatiji malinov sirup. Svi se secamo iz detinjs·t va onih crvenih »medicina-, lekova u bocicarna koji su .iz apoteke kuCi stizali jos topli i na kojima je

LEKOVlTOST VOCA I POVRCA

77

pisalo »svaka dva sata po jedna mala kasika«. Svi ti lekovi su zasladivani sirupom od maline iii, u nekim drugim zemljama, i sirupom cd visanja, ribizla i dr. Taj sIrup dodavan je naroeito lekovima za decu, jer deca vrlo tesko 'i nerado lIzimaju lekove. Medutim, crvena, vrlo lepa boja, mala boca, ukusno pakovanje, prijatan miris, s ladak ukus i ono pozna to »svaka dva sata po jedna mala kasika«, sve to, zajedno sa lekovitim sastojcima u toj boeici, treba da pOl11ogne boles niku. Oni gorki sastojci rastvoreni u vodi su stvarni lek, .cd koga ee -nekom maliSanu spasti temperatura, a sve ostalo treba na nj ega da deluje sugestivl1o, jer »ko u lek veruje, tome ee i pomoei«. Stara k,ineska poslovica kaze: . Apotekar mora imati dva oka, lekar moze biti 5 jednim, a b olesnik mora biti slep, jer slep mora verovati da ee mu lek pomoei.« Tu se misli da apotekar, kad uzme lekarski recept, mora dobro otvoriti bei da ne bi pogresio, da ne bi dao neki otrov iii neki jak lek u preve\'ikoj kolieini, jer se pretpostavlja da lekar, premoren, nocu, u zurbi moze na receptu i da pogresi u jednoj decirnali, na primer, da umesto 0,02 morfina ill kodeina u brzini napise 0,2 grama po dozi, a ta je kolieina za mnoge ljude smrtonosna, jer je deset puta veea od terapijske doze. Naprotiv, bolesnik mora imati krajnje poverenje i uopste ne sme ni sumnjati da mu lek neee pomoei. Eto zbog eega apotekar pri i21radi leka ne sme pogresiti. U vocu, povrcu i sokovima dobijenim od njih ima mnogo mineralnih soli: kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, gvoil1a i drugih redih elemenata vezanih za fosfornu, sonu, sumpornu i razne organske kiseline. Sve te soli imaju veoma vaznu ulogu u metabolizmu, jer omogueavaju razne slozene hemijske reakcije u nasem organizmu od bitnog bioloskog znaeaja. One, pored toga, neutralizuju razne otrove, pre svega kiseline koje nastaju pri unutrasnjoj razmeni materija. Mnogi fermenti ne mogu delovati bez prisustva izvesnih elemenata u minimalnim kolieinama. Kalcijum daje materijal za izgradnju kostiju, gvozae je sastavni dec hemoglobina, tj. crvenih krvnih zrnaca, a fosfor je vazan sasrojak nervnog sistema. Od svih soli u voenim sokovima ima naj V'ise kalijuma, oko 500/0. Fosfora ima 8-20 0/0, najvise u ribizlama i malinama. Ka\cijuma ima od 3 do 190/0, najviSe u jagodama. Magnezijuma ima od 2,5--9 0/0, najvise u jagodama. Najvise gvoida ima u grozdanom (1,5%), oskorusinom (1,2%) i jabukovom soku. U sokovima ostalog voea ima manje od jednog procenta od celokupne kolieine mineralnih matenija. Vaino je jos napomenuti da se navedeni i drugi elementi u biljnim sokovima ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi, vee da se vezuju na razna organska jedinjenja, dajuCi organomineralne supstancije, koje za metabolizanl imaju veliki znacaj. Biljni, a pogotovu voeni sokovi su manje iii vise kisele reakcije, a poznatno je cia se askorbinska kiselina ili vitamin C u kiseloj sredini mllogo bolje i duie OCUV
78

lECENJE BIUEM

eelijskog soka postepeno jde prema neut ralnoj, a kasnije i pre ma baznoj. A pod takvim okolnostima vitamin C se vrlo brzo gubi. Vocni i drugi bi/jni sokovi sadrze razne vita m ine, osobito mnogo vilamina C, kompl eksa l'ilamina B i provilamina A (karol ena). Vitamini s u hetero-

gene organske supstanc ije koje se nalaze u ma lim kolicinama u biljnim i zivotinjskim tkivima. Hemijska konstitucija mnogih vitamina je vee poznata i neki od njib su nacinj enri i sin teMki. Nauka j e pos lednjih godi na o tkri la i dokazala ogromnu ulogu koju imaju vi tamini u dijetetici i ishrani. Mi, zapravo , zivimo danas u doba vitamina. Cak ni penicilin, streptornicin i drugi vafni antibiotici, koji su napravili revoluciju u terapiji, nisu umanjili vaznost vitarnina. Vi tam in 0 log i j a se razvija u zasebnu veliku naucunu granu bio logije i svih disciplina koje se od nj e izvode. Proucavanje vitamina je direktno vezano za sveie bilje, za limunov sok, mladu koprivu, krompir, neoljusten pirinac, borove iglice i drugu presnu biljnu hra nu. Zeleno povrce i rum eni plodovi bili su prvri vitaminski izvori koji su nam otkrili izvanr edan znacaj namirnica biljnog porekla u ishrani i dijetetici. Vitamini su neophodni faktori za oddavanje zivota i zdravlja coveka i raznih zivotinja. Oni u malim kolicinama obezbeduju njihovo rastenje i razvoj, ishranu, zivcanu ravnoteZu, razmnozavanj e, pa cak i njihovo postojanje. Savremena nauka 0 ishrani utvrdila je veoma vafnu ulogu vitamina u razvijanju i rastenju organizma, otkrila njihov znacaj i .ulogu u regulisanju unutrasnjeg rada eclija p l'i sagorevanju hranljivih mater ija i njihov uticaj na razne biohemijske reakcije. 2ivotinjski organizam prima s biljnom hranom male, ali dovoljne 'kolicine vitamina i provitamina, koji nemaju nikakve vaznosti sto se Vice hranljive vrednosti, ali samo u njihovom prisustvu zivotinjski organizam m oze celishodno da iskoristi primljenu hranu. Nedostatak vitamina u hrani izaziva u nasem organizmu patoloske promene, bolesti, tzv. a v ita min 0 z e. Postojanje vitamina u bilju otkriveno je tek pre nekoliko decenija. Istina je da se odavno znalo da sru limunov sok i sveza, ziva zelena biljna hrana uops te jedini lek protiv skorbuta. S druge strane, primeeeno je da se na Dalekom istoku javlja jedna zivcana bolest medu Ijudima koji jedu svakodnevno iskljucivo oljusten pirinac i da se bolesnik moze izleciti jeduCi pi,rincane rnekinje. Godine 1911. slavni poljski hemicar K a z im i r Fun k (Funk Caszimir) otkrio je te supstancije i nazvao ih vitaminima (tj. zivotnim aminima) . Danas se, medutim, zna da nisu svi vitamini amini, vee da pnpadaju raznim hemijskim grupama. Od 1928. god. do danas uspelo je ne sarno da se izdvoje mnogi vitamini u cis tom stanju vee i da im se odredi hemijski sastav i da se sintezom nacine vdtamini: A, BI , B2 , B 6 , C, D, E, K i drugi. Proucavanje vitamina je u punom zamahu i svake godine se u terapiji javlja po neki novootkriveni vitamin, iii se uspeva dokazati da neki raniji vitamin nije jedinstven, nego da je smesa od dva ili viSe vitamin a slicnog, ali ipak drukcijeg dejstva na nas organizam i da je druge hemijske grade (grupa vitarnina B, D). Do otkrica vitamina nije se moglo objasniti otkud potice lekovitost limuna, pomorandze, ribizla, kupina, persuna, mladih oraha, mrkve, ribljeg ulja, sipka i drugih biljnih i zivotinjskih s.irovina. Nikako se nije znalo objasniti sta je to u krompiru sto leCi skorbut, u svesem mleku i rnaslacu sto


79

leci englesku bolest itd. Tek j e otkricem vita mina objas njena lekovitost mno. gih bil jaka i zivotinj skih organa, j er su u njima otkriveni vi tamini. Na taj nacin su mnogi narodni lekovi postali ,i lekovi ili lekovite sirovin e naucne m edicin e, veterine i far macij e. Vitamine dele prema njihovoj rastvorlj ivosti u vodi i masrima i uljima na hidrosolubilne i li poso lubiLn e. U vo di se rastvaraj u , pored os talih m anje vaznih, vitamin C i kompleks vitamin a B, a u uljima se rastvaraju vi tamin i A, D, E, K i drugi.

1. VITAMINJ RASTVORLJIVI U VODI (HIDROSOLUBILNI) U doba otkric'a vitamina, mi sli.Io se da je r ee 0 jednom vi taminu B. Novija is trazivanja pokazala su da se prvobitno pozna ti vi tam in B sas toji iz vise komponenata , vi se slicnih vitamina, o d kojih je dan as pozna to vise od sedam .' Zajednicka osobina im je ta sto se u vodi ras tvaraju, a medusobno se razlikuju razlieitirn farmakoloskim dej stvima i h emijskom gradom. Svi su oni veoma raspros tranjeni u bilju, i biljke su glavni rezervoari ovih vaZnih supstancija. Godine 1912. Poljak Kazimir Funk je uspeo da ,iz neoljus tenog pirinca izdvoji supstanciju koja se moze suprotstaviti poj avi beriberija i nazvao je vitaminom.

Vitamin B1 (aneurin, tlamin) Glavni izvori vitamina B1 su: pivarski kvasac, zitne klice i mekinje, zitna zrna, kupus , neke salate, spanac, razno voce i plodovi, pre svega, lesnik, orah, pomorandza, patlidzan, arahis, manje kJrompir i drugo. Nema ga u maslacu, a malo ga je u mleku . . U crnom psenionom brasnu ga ima vise nego u belom. Zato je bolji crni bleb od b elog. Holandski lekar Ejkman zapazio je 1897. god. da se beriberi javlja na Dalekom istoku s arno medu siromasnim svetom, koji se hrani iskljucivo oljustenim pirineem i da se ta bolest moze spreeiti kad se jedu mekinje od phinca. Jos pre toga je, 1885, Japanac Takaki primetio da be!1iberi u japanskoj mornarici iScezava ako se kuvanom pirineu dodaje sveie meso. Posle dugih ispiHvanja, 1935. god. odredena je hemijska formula i izvrsena sinteza toga vitamina. Surnpordioksid unistava vitamin B 1. To je vazno znati pr1 konzervisanju voca i vocnih ·i biljnih sokova sumporastom kiselinom i njenim solima. Cist vitamin B1 treba euvati od svetlosti i vlage na mraenom, ·s uvom i hladnom mestu. Coveku je potrebno dnevno da uzima oko 1 mi.Jigram ovog vitamina, sto je sasvim dovoljno ako se hranimo mesovitom hranom, pre svega, svezorn biljnom. Vitamin B1 sluz,i za lecenje beriberija i svih polineuritisa, astenije, neuroze, autointoksikacija, gastrointestinahnih oboljenja, anoreksije, u svim slucajevima kad je metabolizam ugljenih hidTata poremecen, ulceracija i drugih bolesti.

LECENJ E BIW EM

80 KaliCina v itamina BI

U

1'azn om bili u

(mili gram u 100 grama biljke) Pivarski kvasac, osusen oko 8 Peka rski kvasac 1-5 Slad 0,6 4 Pirincane klice 4,5 Raiene kliee 2,1-4,5 Pseniene klice 4,2 Jecmene klice 0,6 Jecmeno zrno 2uti kukuruz 0,7 Be!i kukuruz 0,6 Zob 0,8 Rai 0,3-0,7 Pirmcane mekinje 1,6-2,3 2 -2,5 Pseni cne mekinje Bras no 95% 0,4-0,5 Brasno 82% 0,3 Brasno 60"/, 0,07 2,1 Soja Boranija 0,03 0,3 Pasulj 0,3 Soeivo 0,3 KarfioI

Kupus 0,25 Spana': 0.25 Mrkva 0,2 0,2 Rotkvice 0,15 Cmi luk 0,12 Pa1lidzan Kr
Vitamin B2 (laktoflavin, riboflavin)

Ovaj vitamin je \'eoma rasprostranjen u bilju i hvotinjama. Biljke ga sintel.izuju i verovatno da u zivotinjski organizam 'dospeva zivotinjskom hranom, kao sto je, uostalom, i sa svim drugim vitaminima. U zelenom bilju je (prema Kunu) vezan u obliku kompleksa velikih molekula i verovatno deluje kao dijastaza. Pivarski kvasae je i ia ovaj vitamin glavni izvor. Ima ga i u drugom bilju bez hlorofila, cak i u baktel'ijama, zatim u raznim algama, insektima, u drobu sis'a ra, u belom luku, soji, kliei semenja, pre svega u psenicnim klieama, u plodovima i mnogim drugim namirnicama. Od bilja i uopste najvise ovog vitamina ,ima torula (oko 4 mg u lOa g). Manje ga ima osusen pivarski kvasae (oko 3 mg), ekstrakt iz slada ima oko 0,2, psenicne klice do 1, ra! do 1,4, pseniea oko I, erno psenicno brasno do I, a belo ispod 0,7, soja do 1,8. Oel zelenog povrea ima ga najvise u salati, kupusu, boraniji, mladom krompirLl i dr. U oSLlzenim kajsijama ·ima ovog vitamina do 2 mg, a u svezem voeu oko 0,5 mg, jedino ga u grozdu ima malo. Ovaj vitamin je sastojak zutog fermenta u nasem organizmu i kao takay aktivno uceslvuje u eelokupnoj respiraciji, a kod izvesnih zivotinja pozitivno utice na rastenje. Njegovo dejstvo vezano je za delovan,je ostalih vilamina B, narocito u slucajevima poremeeaja u rastenju odojcadi. Povoljno utice i na metabolizam ugljenih hidra-ta. Daje se po 5 do 10 mg dnevno.


81 Vitamin Ba (adennin)

Pi varsk i kvasae j e n aj bogati ji rezervoar i ovog vitamina . 1ma ga i u krompiru , kukul"Uzu, spanacu, pi r in cu i drugoj biljnoj hrani. Adermin ima opsti bi olosk i m aca j . Antipe\agra vitamin (RR faktor) I ovog vitamina ima n aj vi ~e u pivars kom kvaseu, zatim u pekarskom kvaseu, u neprosejanom psenicnom brasnu, pirincu, soji, kuk uruzu. Vitamin C (askorbinska kiselina) Nedostatak askorbinske kiseline u hra ni dovodi do pojave $Ikorbuta , inace najduze poznate avitaminoze. Skorbut je stara bolest koja je kroz vekove ulivala stra h pomoreima na dugim putovanj-ima na galijama, robovima i zatvorenieima, vojnicima opsednutim u tvrdavama i svima onima koj i su silom prilika morali jesti suvu hranu, koji nisu mogli do6i do ze lenog povrca, voca i svezeg mesa. Jos Hipokrat spominje skorbut. 2ak Kartije je 1534. god. uspeo da osvoji Kanadu zahvaljujuCi upotrebi borovih igliea. Njegovi Ijudi su kuvali ove igliee i pili taj odvar. Na taj naein su spreeili pojavu skorbuta i uspeli da osvoje ogromnu zemlju. Danas se zna da su borove iglice vaian izvor vitamina C. Iz borovih igliea se neloo vreme vadila cista askorbinska kiselina i pravili vitaminski ekstrakti. NaroCi,to u poslednjem ratu ovaj ekstrakt je odigrao vaznu ulogu u sprecavanju i leeenju skOl'buta u nekim zemljama. Za vreme zime citave borove grane su euvane pod snegom i s njih igliee brane i davane vojnicima da svakodnevno kuvaju caj. To su narocito upotrebljavali sovjetski vojnici, jer je na krajnjem Severn vajkada~nji obieaj da se kuvaju igliee od bora kako se ne bi javilo pueanje vena i krvavljenje iz desn"I, ispadanje zuba, otpadanje mesa i smrt. Tamo su starosedeoci zbog velike hladnoce, slabog sunea, malo kulturnog bilja i, uopste, nedostatka bilja sa hlorofilom, pogotovu zelenog povrca, doSli do saznanja da su za suzbijanje te strasne bolesti najbolje borove tigliee, a bora ima tama dosta. U XVII veku se naslucuje da je uzrok pojavi skorbuta verovatno nedostatak svezeg povrea u hrani. Pocetkom XVIII veka Kramer zapaza da se skorbut moze spreeiti limunom. Desetak godina kasnije drugi jedan nauenik utv.rduje da ne samo limun vee i sve sveze povrce i voce ima antiskorbutiene osobine. Od polovine XIX veka engleska mornariea obavezno mora nosit·i na brodovima limunov sok i upotrebljavati ga za vreme plovidbe. Taj koristan obieaj primile su i druge momariee. Hopkins otkriva 1906. god. da je skorbut bolest koja nastaje usled nedostatka nekih materija u hrani. Vee naredne godine Holst i Hrolih izazi\'aju vestackim putem skorbut na zamorcetu dajuei mu hranu koja ima dovoljono belancevina, ugljenih hidrata, masti, soli i vode, ali je sva hrana bila hemijski cista i sterilna. Godine 1912. Funk ovu »antiskorbuticnu supstancijll« svrstava medu vitamine. Tek 1918. god. ova supstancija naziva se vi1aminom C. Gocline 1932 . Sentderdi izO'luje iz 2.000 kilograma paprike 500 grama heksuronske kiseline koju identifilmje sa vitaminom C, a Karer jste go dine naziva ovu antiskorbuticnu supstanciju leva askorbinska kiselina. Naredne godine je sintetizovana.

82

LECENJE SIUEM

Vitamina C ima u bilju i zivotinjama. On je veoma rasprostranjen u zivoj prirodi. Najvise ga ima u zelenom bilju, dakle, U zivim b iCima koja imaju hlorofila. Otud i postoji danas pretpostavka 0 izvesnom odnosu izmeau hlorofila i vitami na C. Tako, na primer, danas stranci od nas traze stotine vagona koprivinog lista, ali tvrde da ona nij e iz svake d rtave j ednako lekovita, da neke zem lje izvoze koprivu koja ima vise hlorofila i da je zbog toga lekovit.ija. Domacicama je poznato da ni iz jedne biljke, kad se cedi, ne izlazi tako zelen sok kao iz spanaca. Spanac se, kao sto je svima pozna to, mnogo ceni kao zdrava h ra na koju va lja sto cesce iznositi na nasu trpezu. Dugo se tvrdiIo da je spanac lekovit i da daje s nagu zbog toga s to ima gvoida, vise od ostalih namirnica. To mnogi misle i danas. Medutim, od pre nekolli ko goclina otkako se i hlorofil smatra za lek, veruje se da je i u spanacu glavna lekovita stvar hlorofiI , karoteni (provitamin A) i vitamin C. Nairne, primeceno je da jedna namirnica ima utoliko vise vitamina C ukoliko ima vise hlorofila i kal'otenoida. Tako se danas ispostav ilo da najvise vitamina C imaju crveni, narandzas ti i zuli plodovi, kao li to su sipci, gloginje, crvena paprika. Vitamin C je vrlo rasprostranjen, ali ga nema u svim biljkama u jednakim kolicinama . Ni jedna te ista biljka nema u svi m organima isti procenat ovog vitamina. Ukoliko se ide bliie liScu i ukoliko j e liSce zelenije, uto· liko ima vise askorb inske kiseline. Dakle, ovaj vitamin j e direkotno veza n svojim postankom na hlorofil. - Gljive nemaju vitamina C. Vrlo bogati izvori vitamina C su crne i crvene ribizle, IiSce perunike i persuna, borove iglice, zeleni orasi Cija su jezgra jos meka, ren, paradajz, kupus, pomorandie, limunovi, mandarine, kupine, vinovo lisce i drugo voce i povrce. U krompiru nema mnogo askorbinske ki seline, ali kako se on go tovo svakodnevno jede u dosta velikim kolicinama u svakom obroku, onda je on jedna cd najjevtinijih i najpristupacnijih namirnica u borbi protiv skorbuta. Kupus ima oko pet puta vise askorbinske kiseline. To isto vai i, uglavnom, i za kelj, karfiol i razne salate, mrkvu, kelerabu, Totkvice i drugo povrce, koj e ima velik zna·caj kao zdrava i jevtina hrana, a koja se u nas, narocito na selima, malo i retko trosi. U namirnicama zivotinjskog porekla ima mnogo manje vitamina C. Na primer, dok u 100 g sipaka ima v,i se od 1.000 m g vitamina C (a cesto i do 3.000 mg), u gloginjama oko 500 mg, u crvenoj paprici isto [oliko, u kupusu vise od 100 mg, a u persunovom listu do 200 mg, dotle u vecini namirnica zivotinjskog porekla ima najcesce od 1 do 20 mg. Tako, u mleku ima 2-3 mg, u mesu oko 4 mg, u krvi svega 0,5 mg. Kao sto se vidi, najvise vitamina C ima u divljim crve nim plodovima i u zelenom liscu. U podzemnim organima ima ga najmanje. U semenju kad klija ima mnogo vitamina C. Tesko je odrediti minimalnu dnevnu dozu vitamina C potrebnu za coveka. Najvise je potreban trudnicama, oko 85 mg dnevno. Radnicima koji obavljaju teie poslove treba oko 70, onima koji se bave laksim poslovima 50, a deci oko 60 mg dnevno. Kad se pogledaju kolioine vitamina C iznesene u tabeli, vidi se da u nasoj svakodnevnoj hrani ima dovoljno askorbinske ki seline ako je hl'ana mesovita i ako je povrce i voce sveie. Vitamin C je najosetljiviji od svih hidrosolubilnih vitamina. Oksidacijom ne sarno na vi-


83

Kolicina vitamina C LI svezem bilju (Rando en) (m iligrama LI 100 grama svezeg mat erijala)

I. Plodovi ~ipak

Gloginja Crvena paprika Slalka zelena paprika Limunova Ijuska Pomorandza ljuska Crvene ribizle Kupine Sumske jagode Borovnice PomorandZa Cimun, mandarina

do 3.000 oko 500 450 100

do 400 450 160 100 80 80 50 50

PHome jagode Kes ten, paradajz Maline Boranrja KuvaJlla boranija Koruzervisana boranija Dinja KaJsija, 't reSnja, breskva Slj'iVa, orab KJrastavac, grozde Lubenica Kruska

40 40 40 12 2 4

20 20 10

5

4 4

II. Listovi

Kupina, perunika Orab Persun Vinov list Celer, rotkvica Kiseljak Kupus MaslaCak, praziluk Karfiol, kopriva

oko 800 250 150

ISO

115

100 90 60 50

Kiseli kupus Spanae, svez Spanae, kuvan Salata, Tepa Borove iglice Bel; luk Cmi luk, svez Crni luk, konzervisan Crni luk, kuvan

8-30 45 6

40 25 25 20 10 5

III. Krtol e i korenje

Ren Crvene rotkvice Repa Rotkva Krompir mlad Krompir stari

70 46 40 30 20

Kuvan ikrompir Mrkva Mrkva, kuvana Topinambur (cieoka) Celer

10 15 5 11 8

8

sokoj vee i na obicnoj temperaturi, samim dodirom 5 vazduhom, on biva razoren. Osetljiv je i na povisenu temperaturu. Na primer, dok svi ostali vitamini pl'ilicno dobro izdrzavaju temperaturu od 1000, vitamin C biva razoren vee na 600 (suva toplota) iii u vodenoj pari pod pritiskom na 120 0. Ni na niskoj temperaturi se ne cuva dobro, a i alkalije ga takode uniStavaju. Baze, kiseonik i druga oksidaciona sredstva i toplota su tl1i najveca neprijatelja askorbins'ke kiseline. Svaki od njih je brzo razara, a ako se sva tri udruze, onda su gubici vrlo veliki i brzi. Zato je najbolje upotrebljavati sveie i presno voce, a po moguestvu u neko povree. Posle tri dana cuvanja spanae izgubi gotovo say vitamin C. Boranija i maslacak izgube za to vreme do 80%. Susenjem voea i povrea takode se gubi veti dec vitamin a u mnogim slucajevima, jer se vitamin C nalazi rastvoren u eelijskom soku koji je kiseo, a kad se biljni organi osuse, gubi se i ta kiselost, a u alkalnoj sredini vi-

LECENJ E BIU EM

84

tamin C se vrlo brzo gubi us led oks id ac ij e pod uticajem kiiseon ika iz vazduha. Kuva njcm u roku od ee tvrt sa ta povree gubi izvesnu koli cinu vi tami na C: kupus 70-90./. , spanae 25-80, boranija i mrkva 50-6oo/ •. Neo lj us ten krompir ku v;lnjem izgubi sa rn o l OOt. vit a mina C, a o lj us len m nogo vise. a masti pecen krompir gubi do 500/ 0. Us led primene s le rilizacij e, vOCe i povree u konzervama vee na poce tku izgubi do 5OO/. vitamina C. Nij e dobar obicaj nasih domacica u ne kim kraj evima s to pre kuvanj a dodaju ma lo sode bikarbone, jer je ona alkalne reakcij e us led cega su gubici as korbin s ke ki seline vrlo veli ki. Islo tako, negat'ivno uti ce sumpordioksid, sumporas ta kisclina, natrijum-bisul(it i druga jedilljenja su mporas te kiseline upotreb ljena za konzervisanje. Brzo smrzavanj e voea i povrea najmanje s kodi. Tako je krompir ohladen i cuvan na 3-5 0 posle ses t mes eci jos u vek imao vise od 900{0 vi tamina C. Upotreba askorbinske kiseline i vitam in a C je velika i raznovrsna. Ona raste svakog dana. Daje se, pre svega, kao specifican lek protiv skorbuta, zatim za leccnje Melerove i Barlove bo lest i. U tezim slucajevima daje se u obliku injekcija. Mnogo je prij a tnije uzimati svakog dana u obliku prijatnog napitka sok od limuna, pomorandze, m a ndarin e, maline, V'isnje , ribizle, kupine, borovnice i druge vitamin ske sokove nego primati injekcije. Davanje injekcija je uzelo veliki zamah, ali 'tu irna i preterivanja. Vreme ee i tu uciniti svoje. Kao 5tO se za vreme Molijera prete rivalo sa klistiranjem, purgiranjem i pusta nj em krvi (cela medicina toga doba uglavnom se bila sve la na to), tako i u doba u kome zivimo rnnogi lekari preteruju davanjem injekcija svakom, i kome treba i kome ne treba. Jer u narodu, ne sarno medu neprosveeenima vee i medu skolova nim Ijudima pred ovaj rat , uvrefilo se miSljenje da je dobar sarno onaj leka r koji daj e inj ekcij e. Nema sumnj e, bolje je zlo spreciti nego leci ti. A bolesti su veliko zlo i nevolja.

II . VITAMINI RASTVORLJIVI U MASTIMA (LlPOSOLUBILNI) Vitamin A i provitamin A (karoteni) U bilju se ne nalazi vitamin A, nego razni karoteni. Te k u zivotinj skom organizmu karoteni se pretvaraju u vitamin A. Karoteni su dobili ime po mrkvi, ikarotni (Dal1cus cQI·ola). Karoterui 'S U na randzas te, rum ene boje bilja . Divna boja sipka u jesen, crvene paprike, gloginja, bundeve, jarebike, zutike, kozlaca, brusnice, ljoskavca, drena, divlje tikve, bljusta, paradajza i drugog divljeg i pitornog voea, plodova, potice od karotena i njima slicnih supstancija nazvanih karotenoidima. Najvise vitamina A ima u namirnicama zivo·tinjskog porekla. Na prvo mesto dolazi u/je oct nekih morskih riba. Riblje ulje piju deca, slabi i bolesnici. To je danas najbolji rezervoar vitamina A i D. Zato se riblje ulje sve viSe trosi u svim prosveeenim zemljama. Riblje ulje se dobija iz jetre ruorskih r.iba, raznih gadusa. To su ribe vel ike oko 1 metar u dufinu i teske viSe od 20 kilograma. Za vreme zime, od januara do ap-

LEKOVITOST VOCA [ POVRCA

85

r il a, mnos tvo gadusa, c itava jata pl ove prema Lofotsk im ostrvima i severnim obala ma No rves ke, p ra teCi druge sitnij e r ibe, koje im sluze za hra nu . Ti sitniji stan ovnic i mora hrane se razn im m rkim i crvenim a lgama, 1I10 r s kim bilj kam a koj e zive na morskoj povrS ini i koj e nose mors ke s truj e iii pl ivaju blizu oba le. Te alge su izlozene uticaju suncevih zra kova i sad de mnogo ka rotena i d rugih slicnih zutih i cr venih biljnih boja, koje se s lozen im biohemi j skim reak cij a ma u jetri morskih rib a p retvaraju u vitamin A, a veI'ova (no i u vita min /I. i D. Dugo se mi slilo da j e r iblje ul je lekovito zbog j oda i brom a, zatim zbog arsena i fo sfora. Tek o tk r icem vita min a A i vitamin d D u tom ul ju obj as njena j e nj egova lekovitos t. Zbog vel ike kolicin e vita mina D riblj e ulj e se dan as smatra za na jbolj e sreds tvo pro biv rahiti sa (engles ke bo les ti), ka ko za lecenj e ta ko i za sp recavanje ove teske i dos ta ceste dec je boles ti. Riblj e ulje je bo lj e od sin te tskih prepa rata, jer ne moze izazva ti hiperv ita minozu D, pos to sadrzi i vitamin A. Pod uticaj e m ultraviole tnih zrakova sun ca, u mors kim a lga ma stvor eni su provita mini i vita mini , koji se zat im nagomilavaju u masnom tkivu je tre raznih rlba koje se hrane tim a lgama. U toku trazenj a s inteze antirahitic nog vitamina D (zraceni ergostero l) otk rivena je vaina cinjenica da se ovaj vi tamin moze s tvoriti i u nascm organizmu pod d ej s tvo m ultravioletnih zrakova, s to znaci pod uticaj em sunceve svetlos ti. Tako se uspos tavila spona koja vezuje dva nacina uspesnog lecenja rahitisa: r iblje ulj e i ultraviole mi zraci. Nasa koza propus ta ult ravio letne zra ke do duzine 3.000 angstrema, pri cemu fotohemijsko dejstvo na sterol e u nasim crvenim krvnim zrncima izaziva stvaranje vitamina D. Riblj e ulj e se da je i za rastenje (vitamin A), za razvijanje i jacanje kostiju, za pravilniji p ro met kalcijuma, protiv izvesnih vrsta tuberkuloze 'i, uops te, kao jedno od najboljih prirodnih neskodljivih sredstava za jacanje i narocito kao pl'edohrana protiv raznih boles~i koje se javljaju najvise medu decom i omladinom krajem zime i pocetkom proleca. Ne sa rno ribe vee i sve nase domace i druge zivotinje, kao i covek snabdevaju se provitaminom A jeduCi biljnu hranu. Vi1amin A je naden u krvi i mleku sisara_ U tom pogledu su najbolji rumeni plodovi i zeleno bilje. Tu, pre svega, treba spome nuti spanac, detelinu (lucerku), salate, mrkvu, kupus, borove iglice, perSun, maslacak, crvenu papriku, sipak, glogi'l1je, drenjine, breskve, kajsijc, sljive i drugo voce i povrce. Mleko i maslac dobijeni od krava koje su bile na pasi ima viSe vitamina AiD od mleka dobijenog od krava hranjenih suvim senom. Najvise vitamina ima mleko ako se krave hrane zelenom detelinom (lucerkom), jer detehlna ima vrlo mnogo karotena koji se u jetri i krvi prctvara u vitamin A. Do avitaminoze A De moze doci medu osobama koje se svakodnevrio hrane zelenom, svezom biljnom hranom, trose sveze mleko (ne konzervisano), maslac i skorup. Drob svih domaCih zivotinja ima mnogo vitamina A, a najvise jetra. U Japanu su odvajkada suvocu koze, opadanje kose, na glo s labljenje dece i oboljenje ooiju lecili dajuci bolesnicima, narocito deci, pilece jetre, diigerice_ SVeZe meso od zdravih i debelih zivotinja ima vi se ovih vitamina nego konzervisana iii aka potice od mrsave iii bolesne stoke_

86

LECE J E BIU EM

Uopste, od biljne h rane domacih zivo tinj a umn ogome zavisi koli cina ov.ih vitamin a u mlcku i mesu. Isto to vazi i za cove ka . Na taj nacin moze se objasniti za!;to je letnj e ml e ko bolje, jace i lekovitij e od zims kog, i zas to se moglo podic.i uzorno stocars tvo u sve tu tck otkako su Ijudi shvat il i va i nost deteline i pocel i je gaji ti naveliko. Vitamin /\ je ot po ran na povisenu temperaturu, a li je vr lo osetlji v na oksidaciona srcdstva i sve tl os t. Zbog toga je veoma vazno upotrebljavati sa rno potpuno sveze voce i povrce, jer je vrlo teSko spreCi ti razorno dej s tvo svetlosti i kis(;onika iz vazduha. HJ auenje namirnica i drzanje na led u je vrlo dobro, jer ni s ka temperatura ne razara ovaj vitamin. Kuvanjem, mrkva izgubi oko 35"/0 vitamina A. Ovaj vita min se dosta dobro odrzi prilikom konzervisanja, jer je tel mos tab ilan.

Vitamin D (kalciferol) Vitamin D se naz iva jos i antirahiticnim vitaminom, jer se njegov nedostatak u hrani pokazuj e medu deco m u obliku tzv. engleske bolest i iii rahitisa, a kod odras lih u obliku osteomalacije (o me ksava nj a kos tiju) . Jos polovinom XVII veka jedan e ngles ki lekar tac no j e opisao rahitis, ali je trebalo da proc1e gotovo d va i po veka pa da se sazna da je ullrok te bo les ti nedosta tak vitamina D. Kako sc ispos tavilo da je riblje ulje odlican lek protiv rahitisa, vitamin D j e dugo smatran za vitamin A. Tek izmedu 1920. i 1923. god. ulvrdeno j e da riblje ulje ima pored vitamina A i vitamina D, koji je otporan prem a kiseoniku iz vazduha i oksidaciji. Danas se vee zna da ima vise vrsta vilamina D. I ovaj vitamin se nalazi najvi se u jetri morskih, a manje u j etri slatkovodnih riba. Manje ga ima u mesu domaCih i divljih zivotinja. ad bi ljnih namirnica, najvise ga ima u Ijuskama od kakaoa. Kolicina ovog vitamina u biljnim i zivotinjskim organima zavisi od kolicine sterola, koji se zl-acenjem mogu prevesti u vitamin D. Mi se suncamo da bismo u krvi povecali kolicinu ovog vi tamina. Pre suncanja se mazemo raznim uljima da nc dode do upale koze, da pre pocrnimo ,i da se u nasem telu stvori sto vise vitamina D. U nasoj zemlji ima nekoliko lecilista za one koji boluju od tubel'kuloze kostiju. ana se nalaze ,jJj na morskoj obali iii negde u brdima i planinama, daleko od gradova i prasine, dima i magIe, gde suncevi zraci nesmetano dopiru do zemljine povrsine i deluju kao lek. U tvr

87

Ziva biljka j e posrednik izm edu zivotinja i coveka, 5 jedne strane, i stena, minerala, mrtve prirode, s druge strane. Pomocu sunceve energije i 11lorofila, ona u zivoj biljnoj ce liji s inte tizuj e ve liki broj najraznovr snijih sup s tancija, meuu kojima ima hranlj.ivih, lekovitih, o troVJlih, mirisnih, oporih, gorkih, Ijutih i drugih jedinjenja.

Tokoferol iIi vitamin E (antisterilitetni)

Vitamin E je otkriven tek 1922. godine. Utvrdeno j e da je za normaIan tok trudnoce i za p ostignuce zdravog narastaja, sposobnog za zivot i dalji normaJan razvoj i rasplod, potrebna jedna ·supstancija koja se nalazi u ulju n ekog semenja (neosapunjivi dec m asti i ulja). Ovaj vitamin je potreban za razvoj seksualnih celija. Biljke su glavni ·rezervoari ovog vaznog vitamina, u prvom re du klice p senice i drugih nasih zita. 1ma ga i u orahu, soji, kikirikiju i drugim semenkama, u ml a dom zelenom liscu, a narocito se mn.ogo nagomila u zenskom organizmu. Misli se da su zivot~nje nesposobne da s int e~i zuju ovaj vitam in. Zato su po1Jpu:no upucene na billje. Nagomi.lava sc u misicima i potkoznoj masli. U bezbojnim mastima ga nema. Najvise ga ima u mastima zuto obojenim, sto se dovodi u vezu sa karotenoiclima, dakle, kao i vitamin A 'i D. Mnogo ga ima nar.ocito u salati, detelini (svezoj i suvoj), mladom grasku i pamucnom semenu. U neosapunjivom delu pseni cnog .ulja iz klice ima oko 1.300 mg, a u ulju od kukuruznih klica oko 1.000 mg u 100 g ulja. ad svih liposolubilnih vitamina ovaj je najotporniji prema toploti, kiseoniku i oksidaciji i ultravioletnim zracima. PSenicne, kukuruzne i kliee ostalih nasih zita se pre mlevenja vade 1 u obliku griza daju deci i bolesnicima kao jevtina, lako svarljiva i dobra hrana i lek. I ovde treba spomenuti detelinu kao vrlo vaznu hranu s velikim kolicinama vitamina E. avo utoliko pre s to se veci deo ovog vitamina oeuva i u suvoj detelini, a to je od ogromnog znacaja za ishraonu stoke preko zime. Za krave muzare ta ishrana je od osobitog .znaeaja, jer vitamin E prelazi u mleko, 'pa je mnogo prijatnije uzirnati taj vitamin u mleku nego u obliku injekcija.

• Vitamin K (antihemoragicni)

Vitamin K je antihemoragicni vi·tamin. Bilje je izvor ovog vitamina. Nalazi se najviSe u zelenom liScu lokalizovan .u hloroplastima. da kle, direktno je vezan za zelenu boju bilja, za hlorofi.J. U podzemnim organima ima ga mnogo manje nego u zelenim nadzemnim. U plodovima ga ima manje' nego u liscu. Najvise ga ima u indijskoj lucerki (alfaf a) Iistu pitomog i divljeg kestena, u spanacu, koprivi, kupusu, karfiolu, jelovim igliicama, algarna, paradajzu, grasku, zitirna, soji i nekom drugom uljevnom semenju, mrkvi. krompiru. ad zivotinjskih il1amirnica najviSe ga ima u brasnu od ~iba .koje <;u pocele truliti, u masti dobijenoj iz svinjske jetre i u drobu drugih doma6h zivotinja. U zeninom mleku ima ga viSe nego u kravljem. U nedostatku ovog vitamina u hrani, javljaju se ~zlivi krvi , malokrvnost i druge bolesti.

88

LECENJE BIUEM

o

BELOM I CRNOM HLEBU

Vitaminlzaclja belog

bra~na

i belog bleb a

U svetu se vekovima raspravlja 0 upotrebi belog ili crnog hleba. Jedni su za bell a drugi za crni hleb. Kad se ima u vidu da je hleb gJavna i 05novna nasa hrana, onda se jos jasnije moze shvatibi z,nacaj tih proucavanja u raznim naucnim inst itucijama sirom celog sveta. Poslednjih goclina moderna nauka 0 ishrani pokazala je na ocigledan nacin da bela brasno, bcli hleb i os tale glavnijc svakidas nj e namirnice, kao s to su secer i poliran, oljusten piril!1ac, ne predstavljaju punu hranu. U njima nesto nedostaje. Od beJog brasna se, istina, lakse pravi hleb, hleb je ukusniji. Zbog toga se jos uvek svuda u svetu teii medu sirokim potrosackim ·s lojevima za iskljuciyom upotrebom belog hJeqa. T,im problemom se danas bavi i higijenska sekcija Ujeclinjcnih nacija. Mnoge drZave su vrS ile ispit-ivanja hranljive i bioJoske vrednosp belog i crnog hleba, jer je u tvrdeno da zdravstveno stanje stanovniStva, a pre svega vojnika, zavisi umnogome od nacina ishrane. Akademije nauka i druge na ucne usta nove raznih driava godinama vecaj u i kontroliSu sve dosadasnje pr.onalaske ·iz domena ishrane stanovniStva kako bi se moglo saznati da Ii je sadasnji nacin ishrane pravilan, da Ii odgovara otkriCima moderne nauke 0 ishrani iii ne. ZdravJje, izdrZlj'ivost, snaga, nervna konstitucija i intelektualni ra:d mogu biti uplivis ani veoma mnogo nac inom ishrane i vrs tom hrane. U mnogim zemljama pI'imeceno je prilikom regrutacije vojnika da je nepotpuna i 'l1ei hleb bolji od ernog. U toku poslednjih sto pedeset godina cesto je veoma snaZno napadana njegova teza. Do prvog takvog napada doslo je 1826. godine. Franeuski fiziolog Fransoa MaZandi ogledom je dokazao da pas hranjen belim hlebom i vo-


89

dOIll propada i IIgine u toku pedeset dana; l7aprotiv, hral1jel1 cmill1 h/ebom i ,'o dom, oSlaj e zdrav. l ake je rezu ll a t ogleda bio talko jasan i oeigledan, ipak

se upo lreba be log hl cba we bde ~ iril a ne samo u Franeuskoj vee i izvan njenih gra ni ca. Drugi jedan napad, koji je o tpoceo oko 1846. god . i koji je trajao oko pedese L godina, voden je u vezi 5 ma li m sad rlajem lIlillera/llih so li u belom brasnu. Naroe ito j e koi icin a ka/cijulIla mala . Ova raspra zavr~ena je tek 1903. god. nalazom da bela bra ~ no ima mnogo manje minera lnih sastojaka, da oS lavlja mnogo manj .. pcpcla od e rn og bras na: e rno pse ni cno brasno os tav lja I ,S0,'. pepe la, a be lo pseni cno brasno sa rno 0,52"10. Imajuci u vidu ogro mnu vaznost izvesnih min era lnih sas toj aka namirniea za normalan razvoj cove ka , ovaj ocigledan hemij ski na laz ut ieao je u izves noj meri na naucni sve t u pogled u vraca nja na erni hleb , ali su s iroki potrosacki s loj evi jos uvek lrazi li sa mo beli hleb. Treci snazni n apa d dosao je otkricem vitamil1a u zmu pseniee, pirinea i drugih Zita. Godine 1913. pro[esor Sifner iz Amsterdama prvi je pod vukao ein jenieu da bcli hlcb ocigledno mora imati manj e vitamina protiv obo lj enja beribe ri nego erni. Ovaj napad posluzio je kao po vod za de taljnu analizu ernog i belog bras na u pogled u saeldaja vitamina. Ogledima je dokazano da be/o brasl10 ill1a za 75'/0 mal1je vitamil1a B" B2 i Ilikotinske kise /ill e II ego erno braSllo (brasno s mekinjama). Daljim ispitiva njima je utvrdeno da ovih vazn ih vitamina ima utoliko manje ukoliko je brasno belje. Dokazano je da u mekinjama ima mnogo ovih hidrosolubilnih vitamina, a u klici mnogo ulja s velikim proeentom fitost erola, provitamina i liposo/ubi/nih vi/am ina, Ilarocito vitamil1a E, koji se daje protiv neuro-muskularnih poremecaja . Osim toga, u mekinjama ima /epka, .koji ~e veoma bogat biljnim beiancevinama vaznim za nasu ishranu. Oel ovih mekinja izraduje se ,izvrstan hleb za dijabeticare, ~a one koji imaju sece rnu bolest. Kolicina lepka u brasnu je od ogromnog znacaja. Tako je dokazano lekovito dejstvo ernog psenicnog bra· sna, p~enienih mekinja i kliea. Na tim istrazivanjima najviSe je ueinjeno izmedu I i II svetskog rata. Dokazavsi nepobitn im cin jen ieama da je h leb oel potpu nog, ernog p~e nicnog brasna bolji, hran ljiviji i zelraviji oel be log, mnoge vlade pocele su forsirati upotrebu ernog hleba, ali bez velikog, cesto bez ikakvog uspcha. Da bi koliko-toliko nadoknadile izgubljene vitamine u belom hlebu, neke drlave za vreme ovog rata pocele su u vojnicki, a mestimicno i u hlcb za gradane dodavati one vitamine koji se nalaze u ernom psenicnom brasnu. Tako su se u svetu pojavili vitaminiziral70 brasl1o, vitaminiziran hleb i vilaminizirani ko/aci, U izgledu su i vitaminiziran pirinac, secer, margarin, kukuruz, testa i ostale namirniee, koje su usled fabrickog preradivanja, a narocito usled finog i dugo ~rajnog preciscavanja izgubile vitamine, mineralne i organomil1erahw supstancije, tako vazne i neophodne za normalan razvoj naseg organizma. Trai.e se reeepti za najbolju ishranu prosecnog gradanina, radnog coveka. Iz prirodnih hranIjivih sirovina jedni proizvodaci odstranjuju, bacaju iii pri radu unistavaju vaine biohemijske faktore , svesno iii nesvesno, a drugi, opet, tim naoko veoma Iepim i ukusn im namimieama dodaj u vestacke, sinteticke i razne soli. Obican covek se mora pitati: da Ii ce se to stanje moCi odrlati? I cia Ii je sve to potrebno i korisno? Zasto trositi toliko vremena i truda oko uniStavanja prirodnih jedinjenja prilikom meljave, sejanja, preciScavanja, beljenja i drugih manipulaoija, a posle toga dodavati

90

LECENJE BIUEM

te iste supstancije ve~tackim putem? To je jedno. A drugo pitanje je ovo: da li su vitamini, mineralne soli i retki elementi jedini sastojci kdje treba takvim »prebelim« namimicama dodavati? I da Ii ' a vestacka jedinjenja svojom hemijskom konsfitucijom i mei1usobnim odnosima odgovaraju u pOIpunosti prirodnim molckulamim kompleksima i rasporedu u nasim namirnicama? Nije Ii mnogo jednostavnije ceo taj problem uprostiti - vratiti se

prirodi upotrebom namirnica u onom obliku kako ih je ona dala, primenjujuei razne agrotehnicke i agrobioloske mere za poveeavanje glutena u pse'Ilici, vitamina u zelenom povreu? Nema sumnje da ee ra1Jne fabrike vitamina u svetu svim svojim moenim reklamnim aparatom uticati na sve moguee nacine na mnoge vlade da sto pre pristupe proizvodnji vitaminiziranih namirnica. Vreme ee pokazati da Ii je sve to bilo ispravno. Ne zaboravimo da su te industrije preko svoje moene strucne stampe za poslednjih nekoliko godina pred rat htele sasvim potisnuti upotrebu ribljeg ulja i drugih vitaminskih sirov.ina, preporucujuei kao jedino ispravnu upotr.e bu cistih vitamina. Tek je poslednjih godi·na uspela prava nauka da dokaze da je, na primer, riblje ulje bolje od cis tog vitamina D i A, jer ne moze izazvati hipervitaminozu D. Trnoviti su putevi koji vode ~stini.

IZRADA I UPOTREBA BILJNIH LEKOVA

Od bilja se spravljaj u razni lekovi . U apotekama se gotove mnogi galenski obliei, kao sto s u praskovi, tinkture, ekstrakti, pilule, globu le, su pozitorij e i dr. U industriji lekova far maeeut koristi jos sloren ije metode i vece aparate za serijsku proizvodnju lekova na veliko. Posto je ova knjiga namenj ena upo trebi lekovitog bilj a u domacinstvirna koja nemaju tehnolosku opremu koju imaju apoteke i farmaeeutska industrija, navescemo sarno naj p rostij e naeine izrade biljnih lekova. Za svu s lozeniju tehnologij u eitalae maze dobiti bliza obaves tenja i uputstva od farmaeeuta u svojoj apoteci i naCi u struenoj farmaeeutskoj literaturi. Prilikom spravlj anja le kova mora se, pre svega, voditi raeuna a hemijskom saslavu wake biljke i a tome koji hcmij ski sastojaik zelimo da eks trahujemo i na koji naein. Zbog toga se nekad upotrebljava hladna iii tapia, pa eak i kljueala voda, nekad se droga sarno popari kljuealom vodom, a drugi put se stavi u hladnu pa se kuva, Hi se pre kuvanja ostavi neko vremc da bubri, iii da hladna voda izvuce i:zvesne lekovite sastojke, a kuvanjem se posle toga izvlace druge materije. Aka lekovit.i sastojei nisu ~astvorljivi u vodi, anda se koristi alkohol razne jaeine, etar, sirce, ulje i drugo. Hemij ski sastav bilja . je vrlo slozen. Pored lekOVbtih ima i nelekovitih sastojaka koji poneka d smetaju pri spravljanju lekova. Zato nae~n iizrade leka od svake biljne vrs te zavisi ad svojstva nj enih hemijskih sastojaka. Terapeut ce na osnovu poznavanja fal'makodinamskih svojstJava biljoke i ka~ak tera bolesti boles nika odrediti koja droga iJi smesa droga maze doCi u obzir i, prema tome, u kome obliku treba lek zgotoviti i upotrebiti. UsilnjelZosl droge ima znatan utieaj na lekovitu vrednost dobijenog pri-

pravka. Zato sc mnoge droge pre upotrebe moraju dovoljno usitniti rezanjem, tueanjcm u avanu iii jednos tavno mrvljenjem medu dlanovima gde je to moguce. Cve tove i vecinu i:istova nije potrebno usitnjavati, pogotovu ako su to mirisne biljke i ako se etalI"sko .ulje nalazi spolja u zlezdovitim dlakama. Napr:otiv, ako j e biljni organ krupan (korenje, rizomi, krtote, plodovi, semenje) i ako su lekoviti sastojei duboko u tkivima zatvoreni (unutrasnji sekretorni aparat za ctarska ulja u plodovima anisa, kima i slieno) onda je usitnjavanje pre upotrebe neophodno.

92

LECENJE BIUEM

Usi tn j ava'1/e d roga t reba vrSi l i "eposredno p r e upotrebe, zato slo se lekoviti sas tojci bolj e i du ze cuva ju u celin i nego u rezani m iii sam leveni m d rogama. Ukoliko je us itnjenos l d roge veca , utoliko je k varenj e, gub lj enje Ie· k ovitih sastojak a b rie , jer se ml cvenj em zna tno povecava povrs in a b iljnih ces lica i otva raju' putevi razornog u t icaja kiseon ika, vlage i dr ugi h negativnih cin ilac Ci. Zbog toga se droge moraj u cuvati cele i 510 bolj e zapakovane, na jbolje presovane iii hermel icki zapakol'ane, na su vo m i hladnom mes lu, pa l ek ne· posredno pre upot re b e usill1javati do pOlreb ne velicine V ·I1a.

Prosti i mesani cajevi. - Za lek j e najbolje naciniti caj od jedne je· dine biljne vrs te, na primer, sarno od k arnilice iii sarno od sleza , sale pa, kim a itd., zato s to svaka biljka ima d rugi hemijski sas tav, drugacij e fa nnakodi· narnsko dejstvo i, sa tehnolos ke tacke gledan o, svaka biljka iIi grupa bilja· ka iii organa na drugi nac in otpustaju svoje le kovite sastojke pri pripremi le kova. Droge c iji se mirisni lekoviti sastojci nalaze u ndnim , mikroskop· ski sitnim zlezdama 11a povrsini lista i cveta ne smeju se kuvati, nego se sarno popare kljucalom vodom, odmah poklope i posle 5-10 minuta mogu se upotrebiti kao lek, jer je ekstrakcija lekovitih sastojaka iz takvih biljaka laka i vrlo brza. Naprotiv, miri sni lekoviti sastojci u plodovima ani.s a, moraca, kima i nekih drugih aromatic nih droga nalaze se duboko zalvoreni u cvrstim tki· virna, zbog cega ove plodove pre upotrebe treba zdrobiti. Ako se ovi plo· dovi pomesaju sa listom nane i maticnjaka iii cve tom kamilice i drugim bil} kama cije se etarsko ulje nalazi .na povrsini, takva smesa nije dobra, jer se za 5-10 minuta ne moze ekslrahovati etarsko ulje iz tih plodova. Zbog toga se pri izradi mesanih cajeva 0 svemu tome mora voditi ra· cuna, jer ako se tak va smesa sarno po pari i ostavi kratko vreme, neee doci do potpune ekstrakcije lekovilih sastojaka. Naprotiv, ako se dllie kuva, Ie· koviti sastojci ce izvetriti zajedno s vodenom parom. Eto zasto farmaceut, a pogotovu farmakognost mora paziti koja se bilj· ka s kojom smc i moze mesati. Vekovni obicaj je u apotekama da se, na primer, cvetni caj spravlja mesanjem cvetova i da se drugi biljni organi ne dodaju. evet je najnezniji deo biljke. lz njega je, prema tome, najlakse i najbde moguce izvuci, ekstra· hovati lekovite sastojke. Osim toga, lekoviti saslojci cvetova su vrlo osellji· va, nepostojana jedinjenja koja se brzo gube, razlazu i menjaju ako bi se cvetovi dugo kuvali: to su razne boje (biljni, cvetni pigmenti) i mirislli sas· lojci koj~ na uplasenog bolesnika deluju i prijalno, a taj psihosugeslivni mo· menal nik'a ko ne srnemo potcenjivati. Higijensko i estetsko pakovanje, pri· jatan miris i ziva boja, znalac ki nacin izrade i kulturnog serviranja caja, lepa rec i Ijudsko ophodenje i te kako irnaju velik uticaj na uznemirenu psi· hu zbunjenog i uplasenog bolesnika. Terapeut mora 1I0diti racuna ne samo 0 izboru odredene biljke za Ie· cenje odredene bolesli nego i 0 tome koje bilj'ke srneju uci u rnesan caj, YO' deci racuna 0 njillOvom farmakodinamskom dejstvu. Ima, nairne, biljaka, sli·

cnog dejstva i one se rnedusobno dopunjuju, pornazu i pojacavaju sopstveno lekovito dejstvo; to su farmakodinamski sin erg i 5 t i. Mesanje ovakvih biljaka ne sarno da je rnoguce nego je, stavise vrl0 korisno i neophodno (vid. Farmakodinamska podela lekovitog bilja).

I ZRADA I UPOTREBA BIUN IH LEKOVA

93

Naprotiv, ima i takvih bil jaka koje imaju suprotno dejstvo; to su farl71 akodinam ski ant a go n i s t i. Na primer, pogre~ no bi b ilo spravit i caj od smese h ras tove kore , tr ave od srdobolje, srean ika iii neke druge tanin ske, opore droge ko ja za tvara , deluj e st ip ticno, proti v proli va - i kore od k rusin e i zest,ike, plod ova oel pasdrena iii n eke druge an trah inonske droge koj a deluje p rotiv za tvora , za ur ed ivanj e neuredne stolice. U nas jc na jvBe u upo4eb l evet kamiliee. - Kao i druge droge i nj en sas tav j e v rlo slozen, p a samirn ti m i n j eno farmakodina msko dejs tvo. Kamilica se n aj cesce upotreblj ava sarna, pogotovu za lecenj e decjih proliva i bolova u trbuhu, boJesnih ociju, u va, n osa i pol nih organa , u glavnom upa le sJuznice n ajosetljivijih i najnefnijih d elova tela. Tu dolazi do izraia ja, p re svega, antiflogist icl1o dej s tvo azul ena, plavog uglj ovodonika , od kojeg potice modropl ava boj a ulj a k arnilice. Ali ova biljka ima jos i fl avonoida, sluzi, smoIe i drugih lekovitih sas tojaka, zbo g cega ti ~ric a ima tako siroku i raznovrsnu prirnenu. Ako se ka milica p o rnesa s lis torn pitorne na'ne , pojacace se nj eno holagogno i urnirujuce d ej stvo na zucni rne hur. Op ~ te urnirujuce dejstvo ove s mese povecace se ako joj se dodaju listovi rna ticnj aka, hmelja iii od olj ena. Ako Sl: smeS i kamilice inane do da zdrobljenog ploda ani sa, m oraca iii kima, caj ce otkloniti gasove, me teo ri zm e, nadimanj e i t egobe u trbuhu. Pomesana sa ivom-travom, kamilica j e odlican t onik, a kad se ovoj smesi doda n an a, dobija se dobar caj pro tiv proli.va. Mesavdna kamilice, nlse i sla tkog ko rena ublaZava bolove osoba .sa cirom na zelucu. Karnilica i lan eno serne daju dobro sredstvo za lecenj e opekotina itd. Poznavan,ic h emij s kog sas tava i farrn akodinams kog dej s tva hiljaka ornogucava te rapeutu da kornbinuje smese lekovitih cajeva. Sveze bilje i biljni sokovi. - Neosporno je da je upotreba sveze biljke iii nj enog soka najbolja i najcelishodnija, jer su u svezoj, tek uzabranoj, bezmalo zivoj biljci svi lekovini sas tojci ostali nepromenjeni. Zbog toga su zive biljke fiziol oski najaktivnije, dakle, i najlekovi1ije. I najbolji nac ini susenja, prenosa , pa kovanja, cuvanja i prerade lekovitog bilja n e mogu spreCiti sporije iii b rZe razlaganj e nekih lekovitih sas toj aka. Enzimi, vlaga, svetlost, kiseonik, vi soka temperatura, razne hemikalije i d rugi ciniooi izazivaju u bilju hidrolize, oksidacije, izornerizacije i dTuge duboke promene grade i njenih aktivnih sastojaka. Ovo se osobito n egat-ivno odrazava u onim biljkarna u kojima su lekoviti sastojci nepostojana jedinjenja, kao sto je slucaj sa digitalisorn, gorocvetom, durdevkorn, primors kim lukorn, razenorn glavnicorn i rnnogirn drugirn lekovitim bilj ern veorna vaznirn za terapiju. Sarno covek blizak prirodi uvek rnoze upotrebljavati sveze lekovito bilje, ali i to sarno u tropskirn i suptropskirn krajevirna. U drugirn delovirna sve ta rnogucnos t upotrebe svefeg bilja je sve rnanja ukoliko se vise ide prerna hladnirn delovirna. Osirn toga, sve je vise ljudi koji napustaju prirodu i p r e laze u industriju i gradove , tako da je potreba za osusenirn lekovitirn biljern i gotovirn Jeko\'irna iz godine u godinu sve veca. Modema far maceul ska industrija proizvodi neposredno oko svojih Ivorl1ica sve ono bilje koje je va zno za izradu kvalitetnih lekova od svezeg bilja,

jer se ispostavilo cia su takvi lekovi potpunijeg i boljeg dejstva od onih dobijcnih od osusenill biljnih organa.

94

LECENJE B1UEM

S veze bilje i biljl1 i sokovi sad rze prirodl1 e, 11epromel1 jel1 e komplekse svih lek ovitih m alerija: a lka loide, he terozide, sapo nine, enzirne, vita mine, p rovita min e, fitonc ide i m noge d ruge pozna te i za sada jos nepozna te farmakod in am sk i ak ti vne ma le rij c "aine za pro fil a1ksu i terapij u. Zbog toga se sma· tra da le kovi proizvedeni od svezeg bilj a imaju najbo lju perspekti vu i d a ce farmaceuts ka indus lrij a u skoroj buducnos ti biti usme rena u tom pravcu . Sokovi isced el1i iz sarnl eve nog svezeg, tc k uzabra nog le kovi tog bilja sadrie sve lekovitc sas tojke bilj ke i zbog toga je to fa rm aceuls ki oblik koj i osvaja terapiju. Pretpos tavlja se da ce i ovi sokovi, s licno voenim, u sko roj buducnosti osvojiti uku s potrosaca, j er su oni najp·r irodniji oblik leka. 00macins tva, razume se, mogu koris titi sarno one cime raspolazu: mlin za meso, sokovnike, presc i sl. Mora se raditi pazlji vo i cis to. Dobij ene sokove razliti u male ciste suve boc ice j cuvati na hladnom mes tu, na jbolj e u fri i id eru . Za duzu upotrebu bocice sa sokovima mogu se pasterizovati zagrevanjem J sat na 70-80 oC. Treba ih piti bez ikakvih dodataka, osobito one koji se trose pre jela, a ' one posle jeJa moze svako prema svom ukusu zasladiti, ali sarno neposredno pred upotrebu. Rezal1 e drogc se upotrebljavaju za spravljanje lekova. U preduzeeima za proizvodnju i prome t lekovitog bilja postoje seckalice raznih tipova. Droge se rezu na razlicire nacine i u raznim duzinama, od nekoliko milimetara do vise santimetara. Diljari moraju 0 tome voditi racuna, jer otkupna biljarska preduzeea imaju standardne propise 0 duzinri izrezane droge. Za spravljanje cajeva u domaCins tv ima droge treba rezati neposredno pre upotrebe, najjednostavnije os trim nozem. Ukoliko se droga sitnije izreze, utoliko ee caj biti bolji, jer ee iz sitnijih delica biti bria i potpunija ekstrakcija lekovitih sastojaka. Farma kopeja propisuje velieinu otvora sita i rcSeta za svaku rezanu drogu pre upotrebe za izradu cajeva, tinktura, ekstrakta i drugih galenskih oblika lekova. Praskovi, samlevel1e droge spravljaJju 5e od osusenih organa lekovitog bilja. Mlevenjem se dobijaju praskov,i razne krupnoce. Praskovi se upotrebljavaju uzimanjem navrh noza, po kafenu kasicicu i slieno. Najcesee se razmute u vodi i piju. Droge neprijatnog ukusa i mirisa piju se razmucene u mleku, jogurtu, rnedu iii voenom soku. U apotekama i farmaceutskoj industriji ad praskova se ,izraduju pilule, tablete, daju se u zelatinoznim kapsulama i u drugim vidovima. Ovo se cini radi taenog doziranja, osobito sa drogama jakog dejstva. Samlevene droge treba odmah potrositi, jer se brzo kvare i gube lekovitost. Laneno bralino se brzo uiegne, jer ima mnogo Olasnog ulja; umesto da pomafe takvo brasno, one odmaze. Izrada lekova ekstrakcijom vriii se na razne nacine, sto zavisi, pre svega, od grade i hemijskog sastava droge. lugoslovenska fannakopeja daje ovaj propis: Maceracija je eks~rakcija droga odredene usitnjenosti na obicnoj temperaturi. VrSi se 5 propisanim rastvaracem jednom i'li viSe puta. Maceruje se odredeno vreme, cesce rnuekajuei, u zatvorenom sudu od stakla iii porculana, zasticeno od svetlosti. Posle dovrsene maceracije teenost se procedi, ostatak ispresuje, a ekstrakti sjedine. Posle toga teenost se ostavi nekoliko dana na hladnom mestu, zasticena od svetlosti, da se izbistri i onda filtruje.

IZRADA 1 UPOTRE BA BIUN IH LEKOVA

95

Diges lija je CkS lrake ij a droga odredene usiLnj enosti na povi ~e noj tern· pera turi (40 0-50 0). Vr ~ i se s propisanim ras tva race m jednako kao i mace· l'acija. Perko lacija je ko ntinuirana e ks trakeija droga odredene us itnjenos ti na obi cnoj tempera turi i vriii se u perkola torima. Za izradu ekstrakta moraju se upotrebiti pe l'kola LOr i od stakla iIi poreulana 80-100 em duzine, a za iz· radu tinktura mogu se upo trebiti i perkolatori od 40 do 60 em duzine. Prema kolicini droge koja se mora ekstrahova ti uzima se pri izradi ekstrakta per· kola tor odrec1enog precnika:

do 100 g droge uzima se perkolator prec nika oko 2 em, do 300 g droge uzima se perkolator precnika oko 3 em, do 1.000 g droge uzima se perkolator prec nika oko 5 em. Perkolacija se vrs i ovako: propisno usitnjena droga nakvasi se jednoliko odredenim ras tvarace m (menstruumom), tako da se na 100 g drogc upo· trebi 40-50 g rastvaraca. Dobro se izmesa, izgnjeci i protera kroz s it o (III). Zatim se lako nabije u podesnu bocu ~ irokog grlica, koja se moze dobro za· tvoriti, i ostavi da stoji ce tiri sata zasticeno od svetlo~ti. Ovako natop ljena i delimicno nabubrena droga pl'otera se jos jednom kroz sito (III) i stavi u perkolator. Pre punjenja stav i se malo pamuka na dno perkolatora. Punje· njt: se vrsi s malo droge i pri tom lako potresa, tako da pre kola tor bude dl'ogom jednoliko ispunjen. Gornji sloj droge malo se nabije i pokrije slojem hartij e za filtrovanje iIi slojem pamuka. Na dno perko latora stavi se sta· klena s lavina iIi druga naprava za otieanje i perkolator vertikalno pricvrsti na stativu. U ovako priprernljen perkolator pusta se rastvarac iz podesno name· stenog rezervoara, iii se u malim kolicinama doliva tako da droga bude uvek 'pokrivena slojem 1'3stvaraca od 2 do 3 em visine. Rastvarac mora prolaziti kroz drogu veoma lagano, a to se postize lagani m ispustan jem vazduha kroz slavinu na dnu perkolatora. Kad pocnu izlaziti prve kapi perkolata, slavina se zatvori i dr-oga ostavi da se maeeruje 12 sati. Posle ovog vremena teenost se is pus ta tako da na svak·ih 100 g droge istece 5 kapi u minutu, a za 1.000 g droge najvise 60 kapi u minutu. Isto· vremeno se iz rezervoara dodaje u perko lator toliko rastvaraca da se nad drogom nalazi uvek sloj visok 2-3 em. Perkol ae ija se nastavlja sve dok droga ne bude gotovo potpuno ekstrahovana. Ekstrahovanje se vrsi s toli· korn kolicinom rastvaraca da se dobije onoliko frake ija perkolata koliko je za svaki pojedini ekstrakt odredeno. Svaka frakcija perkolata treba da bude po tezini priblizno jednaka kolicini droge koja se ekstrahuje. Tecnost zaostala u drogi ispresuje se i sjedini s ekstraktnorn tecnoscu. Ispitivanje da Ii je droga dovoljno ekstrahovana vrSi se ovako: a) Kod alkaloidnih droga: odredena kolicina perkolata koji istece pri zavrsetku perkolacije (a koja je kolicina naznacena za svaki pojedini ekst· rakt) zakiseli se sa 2-3 kapi razblazene hlorovodonicne kiseline i is pari na vodenoj pari do suva. Ostatak se rastvori u 5 eem vode i rastvor filtruje. Kad se bistrom filtratu doda 3 kapi Majerova reagensa, filtrat srne sarno opa· lizovati.

LECENJE BIWEM

96

b) Kod os l alih droga ispilivanjem boj e, mIrlsa i ukusa . Poslednji deo poslednj e frakcij e pe rko la la mora bili gotovo bez boje, a sme imal i sa mo slab m iris i ukus na drogu koja se ekslrahuj e. Koncen lrovanje ekslraktnih teenosti vrsi se is parava nj em u vakuumu na le mpe ra turi najvi se od 600 do propisa ne kon sis tencije. Sudov i u kojim a se vrsi isparavanje moraju biti od slakla, porculana iI i od drugog in diferenlnog mate rij a la. Ekstrakti i tinklUre a lkaloidnih droga moraju se razb lai iti do normir ane sad rz.ine. 111fuz ii i oparak je eks trak t dobijen najeesce prelivanjem droge klju calom vodoln. To je naj cesci oblik spravlj anja bi ljnih lekova u domaci nstvima i u svakidasnj em zivotu se naziva »spravljanje caja «. Obicno se izraduj e od droga neznije grade i od p nih koj e imaju termo labilne Illaterije i one koje is paravaj u (eta rska ulja). Naj eesce se spravlj a 5-10 % -niinfuz, tj . 5-1 0 g d roge prelije se sa 100 g kljueale vode. Kvalitet zgo tovlj enog infuza zaod mnogih cini laca, pre svega, od kvaliteta same droge, ali isto tako i od vei5 tine izrade, a ponekad i od vode. Mnoge vode ni su podobne za . izradu lekova. Osobito su nepoPOSUDA ZA SPRAVWANJE CAJEVA doone tvrde, kreene vode, a jos su gore one sa mnogo gvozdevih soli, sa srnrdIjivirn gasovima, gipsom i dr. Zb.og toga nasa i s~rane farmakopeje dozvoIjavaju jcdino upotrebu destilovane vode. Posto mnoga domaCinstva lie mogu da nabave destilova nu vodu, moze se upotrebiti i Cisla prokuvana kis1'lica, jer je i ona vrIo m eka, iIi se upotrebi voda kojom se raspolaze, ali se pre upotrebe, kao i kisnica, desetak minuta prokuva u otvorenom sudu. Da bi se dobio kval.i tetan infuz, nasa farmakopeja (od 1951) daje ovaj propis: VISI

Izrada. Sitno isecena (sito III), odnosno sveze usitnjena (sito IV) dro-

ga prognjeei se u porculanskom tarioniku s toliko hIadne destilovane vode da bude jednoliko prokvasena. Posle toga prenese se u podesnu pos udu za infundiranje i prelij e propisanom kolieinom kljucale destilovane vode i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi od 90 0 , eesce mesajuci. Posle toga se izvadi iz vode i, cesce mesaju6i, ostavi oko pola sata da se ohladi. Zatim se teenost proced i, blago presujuCi ostata;k na cediIu, a isparena voda dopuni se vrucom destilovanom vodom, kojorn je ispran ispresovani ostatak ekstrahovane droge, do propisane kolieine. Teenost se ostavi krace vreme da se slegne, a posle toga odlije se od taloga . Infuzi od alkaloidnih droga jzraduju se na isti nacin, sarno sto se droga kvasi i gnjeci s vodenim rastvorom limunske kiseline. Kiseline se uzima pribliino toliko koliko je propisano da droga minimalno sadrZava alkaloida.

/ ZRADA I UPOTREBA B/UNIIi LEKOVA

97 Pri izracti 1l1fL/sum radicis Jpecacuc/l1hae mora se za svakih' 05 g droge doclati I kap razb lazcne hlorovodonic ne kiseline. ' Infuzi s dodatkom kiselina izraduju se u sudu od stakla iii od porcu lana. Infuzi od droga s termolabilnim materijama, kao lito je, na primer, 111fusuI17 Digitalis, izraduj e se ovako: Droga u pulusitnom prasku (V) prog nj eci se u tarioniku s toliko hladne destilovane vade cia bude jednoliko pokva~ena. Zatim se prenese u pocl esan sud za infundiranje iii u bocicu iii tikvicu, prelije polovinom propisane kolicine hl aclne des tiLova ne vade i ce~ce m e~a iii mucka cetvrt sata. Posle toga do cia se drllga polovina kljucale des tilovane vade u hladni macerat i zagreva pet minuta u vodi na temperaturi ad pribli zno 650, cesce mesaj uci. Za tim se izvacli iz vocle i, cesce mesajuCi, ostavi da se potpuno o hl adi. Posle toga se pazlj iva odlije kroz tanak sloj destilovanom vodom nakvasenog pamuka i dopuni potrebnom kolicinom destilovane vade, kojom se ispere ostatak ekstrahovane droge, do propisane kolicine. U gotov infuz mora se dodati l{)<1/o eta nola, aka nije drukcije propisano. Infuz se mora izdavati u tamnom sudu. Infuz od sluzastih droga izraduje se ovako: Isecena droga (Radix Althaeae) (I-II), iii cela droga (Semen Lini) brzo se ispere na cedilu iii na situ s malo hladne vode. Posle toga prelije se, aka nije drukcije propisano, 20-strukom kolicinom destiLovane vade i maceruje hladno, pola sa ta ceSce mesajuci. Zatim se procedi, blago pritiskujuci, kroz ta nak sloj pamuka i dopuni potrebnom koliCinom hladne destilovane vode, kojom se ispere ostatak eks1rahovane droge, do propisane koliicne. Napomena: Infuzi se ne smeju filtrovati kroz hartiju za filtrovanje. Moraju se izdavati u sudovima s natpisom "Pre upot·rebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu «. 1nfusurn SaZep izraduje se ~ao Mucilago SaZep. 1I1fusu1I1 Sennae mora se procediti tek kad se potpuno ohladi.

Za svaku vazniju drogu naveden je nacin spravljanja i upotrebe infuza. Mlecna kasica od kamilice sa sluzavim drogama je izvrstan narodni lek

za lecenje opekotina (osobito ad suncanja), za sazrevanje cireva "potkoznjaka«, uboja i upala koze i sluzokoze uoplite: potrebna koliCina u prah smrvljene kamilice popa'r i se neophodnom kolicinom kljucalog mleka; u drugi sud se s-tavi laneno seme u mlako mleko da stoji 2-3 sata, pa se oceuena gusta, sluzava teenost pomelia s mlakom kamilicom i time' ablaze bolna mesto. - Jos bolje deluje laneno seme koje se maze (za nuzdu) popariti zajedno s kamilicom u prasku. Umesto lanenog, maze se na isti nacin upotrebiti dunjino seme, celo iii samleveno. Ovaj jevtin i svakom pristupacan lek svima se preporucuje, osobito domaCinstvima na selu, jer imaju mleka, u dvori~tu raste kamilica, a na njivi treba posejati malo lana. Dekokt iLl odvarak je ekstrakt dobijen kuvanjem droge £I vodi. Duzina kuvanja je oznacena za svaku drogu, a zav,isi ad grade i svojstava lekovitih sastojaka same droge.

98

lECENJE BIUEM

Za razliku od infuza, dekokti se izraduju od droga evrsce grade i od onih koje imaju lermoslabilne materij e, tj. le kovite sas lojk e koj i se ne razlaiu na povisenoJ temperatu r i. Izraduju se 3-5%, tj . 3-5 g droge n a 100 g vode. ad droga jakog dejstva dekokti se s pravlj aju u apotec i pre ma propisu lekara. Kao i za spravljanje infuza, i za dekokte j e najbolje upotrebiti des tilovanu vodu, a u nemogucnosti iii nedostatku, u zima se prokuvana ki ~ ni ca iii obiena voda. Jugoslovenska farmakop eja II (1951) daje ovaj propis : I zrada. Sitno isecena (s ito III), od nosno svde usitnjena (sito IV) droga prognjeei se u porculanskom tarioniku s tolilko hladne des tilovane vode da bude jednoliko prokvasena. Zatim se prenese u sud za kuvanje i prelije propisanom kolieinom hladne desti lovane vode. Posle toga se zagreva u vodenom kupatilu dok se ne postigne temperatura najmanje 90 0 i greje dalje pola sata na toj temperaturi ee~ce me~aj u ci. Jo~ vruca teenost procedi se, slabo presujuCi ostatak na cedilu , a i~ parena voda dopuni V'fUcom deslilovanom vodom , k ojom je ispran isp resova ni ostatak ekstrahovane droge, do propisane kolieine. Teenost se os lav i krace vreme da se slegne, a posle toga odlije se od taloga. Dekokti od alkaloidnih droga izraduju se na is ti naein, sarno ~to se droga kvasi i gnjeei 5 voden im rastvorom limunske kiseline. Kiseline se uzima priblizno toliko koliko je propisano da droga minimalno sadriava alkaloida. Za izradu Decoctum corticis Cinchonae treba umesto limunske kiseline upotrebiti na svaki gram kore 0,3 g razblazene hlorovodoniene kiselinc. Dekokti s dodatkom kiselina izraduju se u sudu za kuvaJl1je od stakla ili porculana. Napomena: Decoctum radicis Althaeae izraduje -se kao sto je opisano u elanku Infu zi. Decoctum Salep izraduje se kao Mucilago Sa/ep. Dekokti se ne smeju filtrovati kroz hartiju. Dekokti se moraju izdavati u sudovima s natpisom "Pre up.otrebe promuckaj« i "Cuvaj na hladnom mestu«. Tinkture su teeni, obojeni oblici lekova dobijeni ekstrahovanjem droga alkoholom (etanolom, etilnim ili obienim a'l koholom) ·razne koncentracijc ili mesavinom alkohola i etra. Ponekad se za spravljanje tinktuTa upotrebljavaju i ekstTakti droga, pogotovo u hitnim slueajevima: odredena kolieina ekstrakta razblaii se potrebnom kolieinom alkohola da se dobije ieljena koncentracija tinkture (200/ 0 iii 10%). Naj eesce se koristi 40 0 / 0 , 500/ 0 i 700f0-ni alkohol, vodeci raeuna u kojoj se koncentraciji najbolje .r astvaraju lekoviti sastojci odredene biljke. Obieno se uzima 1 dec droge i 5 delova rastvaraea (200f0-ne tinkture). ad droga jakog dejstva u apotekama se spravljaju tinkture perkolacijom; i to 1 dec droge ekstrahuje se sa 10 delova rastvaraea (100/o-ne tJinkture); ove tinkture se izdaju i upotrebljavaju sarno prema lekarskom receptu i uputstvu! VeCina tinktura se primenjuje za unutrasnju upotrebu, najeesce u obliku kapljica, pogotovu one jakog dejstva. Medutim, tinktura od ljute paprike upotrebljava se spolja, rede iznutra.

IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA

99

Aka ni je drukcijl:! propisano, tinkture se izraduju maceracijom (mocenjem, Taskiseljavanjem) na obienoj lemperaturi .

I zrada. -

Prop isno us ilnj ena i prosejana droga s lavi se u s lakl enu leglu i prelije odredenom kolicinom rastvaraca, poklopi i drii u podrumu 8- 10 dana cesce mesaj uCi. Pos le toga se odlije, ostatak se dobro iscedi, obe leenos ti pomesaj u, ostavi da se s legne i izb is tri, fi llruj e kroz harliju za fill rovanje , raz li je u bocice, dobra zapu si drzi na hladnom i mracnom meSlu. U nedostatku cis tog apotekarskog a lko hola maze se kris titi rakija od 40 do 50 0/ 0 _ Ekstrakti se izraduju s lie no tinkturama, ali se posle e kst rakcije droge i filtrovanja uparavaju do zelj ene konzistencije, taka da se u farmaciji sp ravIjaju: teeni, Zilki i suvi ekstrakti. Pos ta ukuvava nj e traje dugo, da bi se spreeilo razlaganje nepostojanih materija, sve se vise primenjuj e uparava nj e u vakuumu, pod snizenim vazdusnim pritiskom, taka da se sve ova obavlja na relativno niskoj tempera turi (20-40 0 ). Da bi se s to potpunije eks tra hova li lekoviti saslojci iz clroga, osobito onih jakog dejstva, ekstrakti se spravljaju rede maceracijofll, a l:esce perkolacijom. U novije vreme farmaceutska industrija sve viSe koristi sveze, zivo bilje za spravljanje ekstrakata. Teeni ekstrakti se izraduju taka da 1 deo ekstrakta sadrzi le kovite sastojke jednog dela suve droge. zitki ekstraktoi sadde vise aktivnih saslojaka, a suvi najvise, 0 cemu lekar vodi racuna kad ih prepisuje bolesniku. zitki ekstrakti imaju gustinu meda, a suvi su iii u prasku iii u obliku lakih, rastresitih komada. Suvi ekstrakti ne smeju imati vise od 5'/0 vlage; cuvaju se potpuno suvi u boCicama zalivenim parafinom iii voskom. Od ekstrakata se izraduju razni galenski pTeparati: pilule, tablete, drazeji, sirupi i dr. Dispertl su posebni farmaceuts~i oblici u obliku pra.ska, dobijeni u industriji centrifugalnim rasprsivanjem biljnih ekstrakata. To su vrlo dobri suvi biljni ekstrakti standardnog sastava koji se mogu cuvati i tacno dozirati o Osobito su traZeni disperti izradeni od svezeg lekovitog bilja. Dijallzati su teeni ekstrakti svezeg, tek uzabranog bilja. U farmaceutskoj industriji se proizvode dijalizom, zbog cega nemaju mineralnih soli. Uzabrani biljni organ se samelje u kasu i metodom dijalize ekstrahuje vodom iii vrlo razblazenim alkoholom razlicite koncentracije. Jedan deo dobijenog dijalizata treba da odgovara jednom delu droge. Mediclnska iii lekovita vina se spravljaju na razlicite nacme i koriste u naucnoj i u narodnoj medicini. To su teoni preparati koji se izraduju me· sanjem lekova s vinom, rastvaranjem cvrstih lekova u vinu iii ekstrakcijom lekovitih sastojaka maceracijom lekovitog bilja u vinu. Ponekad je vinu potrebno prethodno oduzeti tan in, tako da se na svaki litar vina doda 10 grama vodenog rastvora cis tog zelatina (1 deo na 9 delova vade) ,

lECENJE BIUEM

100

Upotreb ljava se najbo lje bela vin~, a a ko droge imaju tanina (opore). bolje je upotrebi ti crno vi no. Maceracija obicno traje oko mesec dana; po· trebno je ce~cc mllcka ti da se ~ t o pOlpunije izvuku lekov iti sastojci droga. Medicinska vina treba sprav lja li i cuva ti u s lak lenim sudovima u mracllom i hladl1oll1 podmmu. Bliza upulstva 0 izradi i upolrebi poj edinih lekoviLih vina iznesena su kod odnosn ih droga. Ka~ica,

cicvarica, melem, ka taplazma sprav lj a se na razne nacinc, ~ to je opisano kod pojedinih bi ljaka. S iln o sam levena dmga u obliku bras na najceSce se popari s pOII'cb nom ko li cinom kljucale vo dc da se dobij e kasa ze lj ene gus tin e, konzislencij l!. IIi se kuva s malo vode. Vrela ka~ica se I'azma:ie na cis to bela lane no ii i VlI· neno pla tno i po laze na bolno ili ozledeno mes lO na telu ; nekad se s la\' lja sto toplija , a nekad hladna kasica. IIi se smlacena kasica razmaze na bolno meslo, p revij e cis tim platnom, pre ko toga se s tavi loplo, vun eno p la tno (ka· ta plazma od lanenog bras na koja se prime njuj e za lecenj e zapa lj enja lint f· nih sudova, flegm ona i apscesa) . Kasica od sl aCice rz i kako se rze slll e spravljati na visoko j tempera tll ri,

jer bi se unis tili enz imi i na taj nacin sp rec ili os lobodenje i dej s tvo le kovi· tog sastojka droge. Zato se ova kataplazma sprav lj a m esa nj em s laeic inog b ras na s pOlrebno m kolieinom vode o d 20 do 300 na ob icnoj te mpcraluri. To isto vazi i za izradu kasice od crnog i belog luk a i drugih biljaka sa sum· pornim h e teruzidima. Osim navede nih kasica za spoljrzu prim el'nl, u knjizi su opisani i naC lnt o izradi ka sa za w l ulrasllju upolrebu. To je naj eesce dijetalna hrana i lek koji se krace iii duze kuva da bi se dobio s to slu zaviji proizvod : salep , ovas, pirinac i dr. Stari i oprobani nacin je spravljanj e kas ica u mleku umesto u vodi. Ovo je potpuno opmvdano, je r i e isto mle ko deluje kao dob ro s'l'ed s t~·o za ubla:iavanje bolova i posledica od upale koze i s lulmice. Fina emulzij a mao snih kapljica i kazein mleka deluju kao farmakodinamski sinergist i, poma· zu dejstvo sluzi lana, dunje, belog sleza, gaveza i drugih mucilaginozn ih droga. Lekovite masti se najcesce izraduju diges tijom biljnih droga u ma snom ulju, svinjskoj masti, vosku, lanolinu i drugim podlogama. Kod odnosnih bi· Ijaka je opisan postllpak spravljanja. Masnu podlogu treba ras top iti na yo· denoj pari, a isto tako , i diges liju u toploj vodi odredene tem perature. Ma· terije koje lako vetre , kao sto su e tars ka ulj a i njihovi sastojci u miri s nom bUju, dodajll se na kraju kad se ras topljena masa na pola ohladi. Masti mo· raju biti sve:le, neu:lezene. Lekovite masti se izraduju u emajliranim, stakle· nim m porculanskim posudama i cuvaju dobro zatvorene na hladnom i mra· cnom mestu. Doziranje lekovitog bilja zavisi od hemijskog sas tava droge, njenog fa r· makodinamskog dejstv a , terapijske svrhe i bolesnika . Doza je odredena ko· !ieina leka koju treba m:eti odjednom iii u toku dana. Maksimalna doza je najveca koIicina lelca koja se moze podne ti bez znakova' nepodnosljivosti i trovanja; minimalna doza je najmanja kolicina leka kojom se postize odre· dena lekovito dejstvo; sredrzja iii terapijska doza nalazi se izmedu maksimal· ne i minima-Ine i predstavlja ikohiOinu leka Ioojom se postiie najJbo1je dejstvo.

IZRADA I UPOTREBA BIUNIH LEKOVA

101

Srednja doza sokova iz svezeg bilja je po 1 ~ajna ,iii supena ka~ika vise puta dnevno. Sokovi iz voca i povrca mogu se uzimati i u veCim dozama. Suve d.roge se dozi.raju u gra mov ima, ali kako je to ~esto zametno, a neka domacm stv.a nem aJ ~ vagu koja moze da meri male koli~ine, ond a se naj~e~ce droga uz~ma u t.n prsta, ~to prose~no iznosi 1 supen u ka~iku, ili 6 do 9 grama k?re. 1 koren Ja I 2-5 g cvetova i listova. Na doziranje droga uti ~u mnogi ~i nlOCl, 0 ~e mu lckar s trogo vodi ra~una. Pre svega, zavisi od uznista bolesnika. Evo pribliznih pojectina~nih doza za boles nike od

1 2- 3 3- 4 4- 7 7-14 14-20 20-70

godine godine godine godina godina godina godina

1/ 12-1/10 doze 1/8 -1/ 6 doze 1/ 6 -1/4 doze 1/ 3 doze 1/ 2 doze 2/3 doze 1 doza

Osim lIzrasta, treba \'oditi ra ~un a i 0 individualnoj preosetl~,i'Vosti izvesnih osoba na odredelle lekove, na pol, stanje uhranjenos ti, tezinu bolesti, razna fiziolo~ka stanja (menstruacija, trudnoca) i dr. Gorki lekovi se uzimaju pre jela. Kao ni pica, ni lekove ne treba naglo, odjednom pOptti, nego postepeno, polako, u vi~e doza da ne bi opteretili zeludac i da bi lek bolje delovao.

PRAKTltNA UPUTSTVA 0 UPOTREBI LEKOVITOG BIllA U DOMACINSTVU Upotreba lekovitog bilja je raznovrsna. Od njega se ,izraduju razni lekovi. Tim poslom se bave apotekari (fa'lTIlaceuti). Blib obave~tenja 0 nacinu izrade lekova od bilja ~italac moze dobiti od mesnog apotekara. Za lek se koristi zivo, sirovo i osu~eno bilje. Po~to mi Ziov,i mo u umerenom klimatu, to nemamo preko cele godine zivog bilja kao oni u tropskim predeiima. Zbog toga se u toku leta moramo pobrinuti da od svega ~to nam je potrebno naberemo, osu~imo i dobro zapakujemo. U vecini slu~a.ie va zivo bilje je lekovitije od osusenog, jer se susenjem mnogi lekoviti sastojci menjaju i gube. Bilje se upotrebljava spolja i iznutra. Najjednostavniji i najprimitivniji na~in le~enja je upotreba pojedinih delova bilja, na primer, stavljanje lista bokvice na posekotine .jli !ista repusine na ope~ena iii ubijena mesta na telu. Iii kad se listiCi hajdu~ice medu prstima uvaljaju u loptice i to guta pre jela za dobijanje apetita, protiv smetnji u zelucu itd. Od osusenog bilja se tucanjem i mlevenjem prave praskovi. Praskovi se upotrebljavaju za le~enje unutrasnjih i spoljnih boles'ti, ili slme za izradu raznih prostih iii slozenih lekova u apoteci. Praskove je najbolje i'Zradivati neposredno pre upotrebe, jer duzim stajanjem gube lekovitost.

LECENJE BIUEM

102

NajcesCi narodni lekovi od bilja su cajevi. Bilje !!reba tek: prilikom pravljenja caja u avan u iii medu dlanovima isitniti , jer se iz ce log biljnog orga na teze i nepotpunij e iscrpljuju lekoviti sastojci nego iz is itnjenih. Listovi i cvetovi bde otpustaju lekovite sas tojke nego kore i drugi cvrs ti i debeli orgaru . Ako se za kucu izrad uj e mesan caj od vise vrsta bilja, uvek se mora dobro izmesat i. Tim mesanim cajevima ces to se dodaje razno cveee zivih boja i prijatnog rnirisa da bi caj imao leps i i privlacniji miris , sto psihicki. pozitivno utice na bolesnika. Na primer, dodaje se cvet razlicka, ruze, lavande, turcinka, zavo mjaka, cmog sleza, n evena, smilja i dr. Cvece, liSee i druge n eke biljne de love nikad n e treba kuvati, nego se stave u cist sud i preliju kljucalom vodom, poklope i ostave krace iii dll ze vreme, vee prema tome da Ii se zeli slab iii jak caj. VeCina cajeva se tako spravlja. Za to je pogresno kuvati kamilicu, lipu, nanu, majkinu dus icu iii ne ku drugu mirisnu lekovitu b iljku, j er kuvanj em gube, izvetre gotovo sv i lekoviti sastojci (etal'ska ulja). los go re j e ako se kuva u otvorenom, nepoklopljenom sudu. Iedan od naj cesCih uzroka nepoverenja prema lekov itom bilju je, pored ostalog, nestru cna izrada ca jeva i suvise mala kolicirw bi/jke koja se upotrebljava pri tom e. Gotovo je redovna poj ava da se na pola litra vode stavi nekoliko cvetica lipe iii kamilice. To nije dovoljno. To pomalo lici na madiju. U vecini slucajeva treba na pol a litra vode staviti 3 do 5 kas ika iseckane iii zdrobljene biljke. Uglavnom, treba ostavit,i 30 do 40 minuta da se biljka kiseli u vreloj vodi, u poklopljenom sudu, ali se moze ponekad ostaviti i duze da bi u vodu preS lo s to vise lekovitih sastojaka. U nas se koren belog sleza sve viSe upotrebljava. To je dobro, jer je to I/ajbolje slu zno sredstvo za lecenje organa za disanje. Medutim , nije dobro sto svi taj koren kuvaju . Pogresno je kuvat,i be li slez, j er se time uni~ tavaju njegovi lekoviti sastojci. Kas iku iseckanog korena belog sleza (velicine kukuruznog zma) treba preliti sa dva decilitra hladne vode i ostaviti oko dva do tri sata, eesce meSajuci , da bi se iz nj ega sva sluz izvukla; zatim treba procediti , zasladiti medom i piti, ali ne odjednom, nego svaka cetvrt sata po jednu ka ~ iku. Izvesni lekovi, osobito za jacanje i za leeenj e organa za varenje, mogu se izradivati i u dobrom cmom vinu, rakiji, razblazenom alkoholu i tome slieno. Droga se sto bolje isitn i, stavi u cistu teglu i prelije desetostrukom kolieinom vina iii rakije, poveze platnom i jakom hartijom i ostavi desetak dana, cesce mesajuci. Na isti nacin mogu se spravljati ,i lekoviti zejtini i masti, ali se oni greju na vodenoj pari.

DOMACA APOTEKA LEKOVITOG BILJA Zasto pesaei ti desetine kilometara do apoteke za dvadesetak grama titrice, majkine dusice, belog sleza iii nekog drugog bilja koje gotovo svuda u nas raste u izobilju? Svaka prosvecena majka ima u kuci »Iekove za nuzdu«, pored aspirina i kombinovanih tableta jos i raznog bilja. Dajemo ovde spisak vaznijeg lekovitog bilja koje svaka kuca, a osobito sa decom, treba da ima u dovoljnoj kolicini preko cele godine, sve do nove

lZRADA 1 UPOTREBA BIUNIH lEKOVA

103

zetve. Ovo bilj e ne treba cuvati obe~eno pod st rehom , na prasnjavom tava. nu , iznad sta le, svinjca, supe iii na nekom drugom mestu izlozenom pras ini, pallcini , vetru, kisi, misevima, pticama, suncu i s l. Svaku bi ljku, Icpo osu. sen u, treba cll va ll u nov im kesa ma od jake harl ij e iii , jos bolje, u karton. skim kutijama, koje se potpuno za lvaraj u, sve sk lonjeno u cist orman iii sand uk na suvom, mracnom i hlad nom meslu. Na svak u kuliju treba mao s tilom c itko napi sa ti koja se biljka u njoj n a lazi i da lum kad je bra na. Bilje se ne moze cuvati bes konacno. Vecina se mora svake godine obnavljali: sta. ro treba bac ili ili, jo ~ b olj e, s pa liti , a novo s lavlj ali u nove kutije, jer se moze desi ti da u starim ima ples ni, m oljaca, crvi i drugih s leloci na. Ne treba gubi ti iz vida da se i naj le kovitij e bilj e moze brzo pokvariti i izgubiti le ko. vitost pod razornim dejstvom vlage, l oplole, sunceve sve /loSli, kiseol1ika i z vazduha, necistoce i /lagle promen e temperature. Mnoge droge napadaj u in· sekti. Zato se bilje mora cuvati ~to bolje zapakovano i sk lon jeno na suvo m es to, koje sc moze ceS lo prove travati, ali mora biti zaklonjeno od sun ca. Osobito treba paziti cIa se bilje n e cuva blizu katrana, kolomasti, kal"bola, koze i druge robe jakog i dugotrajnog mirisa koji se Lesko iii nikako ne mo· ze kasnije ocIstraniti. Razumljivo je da domaca apoteka ne sme imati velebilja, cemerikc, tao tul e, bunike, kukureka , bij'lls ta i drugog bilja jakog fiZlioio s kog dej stva, jer u rukama nestrucnjaka one moze biti otrov. Lo~ je obicaj u nas da se razno bilje pome!la ~ tako c.uva. To ne va lja. U j ednoj kesici iii kutiji sme se c uvarti 1SaI11.0 jedna vrsta. Ne moze svaka domaCica imati sve bilje koje se ovde navodi. Ravni· cari n e mogu imati lincure, ali zato mogu nabrati kicice, jer ove dYe biljke imaju isto dejstvo. Sto je za stanovnike pored velikih nasih reka beli slez, to je za brdane i pJanince oman itd. Evo najvaznijeg bilja koje treba da imaju domacice u kuCi (domaca apoteka):

1.

Pup

0

I j c i majske ruZe, crne topole, jablana, breze i belog bora.

2. eve to v i tin'ice iii kamilice, lipe, lavandule, belog i crnog sleza, zove, ruze, trna, hajducice, divizme, Ijubicice, podbela, trandavilja, turcinka i drugog neotrovnog bilja. 3. Lis l 0 v i pitome i divljih vrsta nane, matienjaka, belog i crnog sleza, kupine, maline, gumske jagode, ribizle, ogrozda, oraha, gorke deteline, bre· ze, pitomog kestena, zalfije, ruzmarina, bokvice, vranilovke, podbela i dr. 4. T r a v e (cele nadzemne biljke u cvetu, iii vrhovi grancica u cvetu) od majkine dusice, vranilovke, pitome i divljih vrsta nane, kieice, kantaliona, ha jducice, podubice, trave·ive, troskota, rastavica, cubra, bosiljka, sitnice i dr.

S. Plod 0 v i sipka iii ~ ipurka (divlje ruze) , anisa, moraca ali anasona, kima, korijandra, borovnice, persuna, ~umske jagode i maline, pitomog i di· vljeg kestena, gloga, drena, trna (trnjine), pasdrena, o~.koru~e i dr. . . 6. S e men j e bundeve (duleka), crne i bele slaclce, lana, dunJe 1 lu· ben ice. 7. K 0 r e n J e (i drugi podzemni organi) belog sleza, sladica, lincure, ocJoljena, saJepa, sreenjaka, trave od srcJobolje, Ijubicice, jagorcevine, sapu njace, maslacka, gaveza, idirota, perunike, pirevine, zubace i dr. o

LECENJE BIUEM

104

8. K 0 r e hrasta i kru ~ in e . 9. Pet e I j k e isanj a i tresanja. 10. R a z n 0: osuseno neo lrovno divlj e voce (divlje jabuke, kru skc, oskoruse, jarebike), ljuske od ja buka, kru sa ka i dinj a, sv ila od kuku ruza i drugo. U toj bi/jnoj dOl11acoj apot eci treba da bude u ve k CiSlo j da bude reda. Mozda bi se mogao primiti i ovaj r aspored kako je ovde navede no, jer se bilje u apoteci tako cuva.

DOMACI NARODNI CAJEVI Zamena za kineski caj Upotreba kineskog caja (Thea chin ensis) iz godine u godinu raste. Stotine miliona Jjudi sirom sveta koriste caj kao prijatan napitak, lek i sredstvo za osvezenje. Caj je, nesumnjivo, veoma prijatan, ali je skup. Osim toga, u I i II svetskom ratu caja je postepeno nestajalo na svetskom trZis tu i vee od polovine rata to je bila retkost, vrlo skupo plaeena. I u mimo vreme caj je vrlo skup, a u ratu jos skuplji, zbog cega je nepristupacan sirokim nar.odnim slojevima. Umesto caja mogu se upotrebiti domaee sirovine: sipak, list kupine, sumske jagode, ribiz)e, mal~ne, ogrozda, lipov cVe! i dr. Sve te biljke rastu u izobilju kod nas, svakom su pristupacne i uvek se mogu koristiti, jer rastu najcesee kao prezren korov na »nicijoj zemlji«. Caj od sipaka je nesumnjjvo najprijatniji, najzdraviji i najlekovitiji.

Zbog toga nijedna kuea ne treba da bude bez nabranog sipka. Caj od sipaka moze se izraditi na nekoliko nacina, vee prema tome sta se zeli dobiti. Pre svega, treba napomenuti kao vrlo vaZno da sipak treba cuvati ceo i tek pre upotrebe ga zdrobiti, jer se u celom, neozledenom sipku mnogo bolje i duie sacuvaju vitamini i provitamini, glavni lekoviti sastojci sipka. U hitnim slucajevima i kad se zeli sarno prijatan napitak, kasika sipka prelije se sa dva do tri decilitra kJjucale vode, poklopi i drii ukraj stednjaka 15-20 minuta, procedi, osladi i pije. - Naprotiv, ako se zell da u caju bU'fie ~to viSe vitamina, provitamina, kiselina, tanina i drugih korisnih sastojaka sipka, onda se ostavi 1 do 2 sata, pa tek onda procedi. Najbolji strucnjaci rade ovako : u cajnik (posuda sa poklopcem koja sluii sarno za kuvanje caja) stavi se 2-3 pune kasike zdrobljenog sipka i prelije sa pola litra hladne vode, poklopi i ostavi preko noei da se kiseli. Bolja je meka nego tvrda, krecna i gvoZdevita voda. Sutradan se pusti da prokljuca svega 2-3 minuta, razume se, u poklopljenom sudu. Moze se piti topao, mlak i hladan caj. Caju od sipka ne treba dodavati limunove ni jabucne kiseline iii limunovog soka, jer Sam sipak ima dovoljnu kolicinu Iimunove i jabucne kiseline. Caj ima vrlo lepu boju i prijatan miris i ukus. Ovako nacinjen, caj od sipaka je ne samo prijatan napitak koji osvezava nego je i lekovit, jer saddi v,i tamina, tanina i drugih korisnih sastojaka. U nekim nasim krajevima vladaju leti nesnosne zege, a u mnogim predelima je Josa voda. Slab caj od sipaka u tim prili'kama moze biti od velike koristi.

IZRADA I UPOTREBA BIU IH LEKOVA

105

Jos lepsu boju (k;1O sta re zla lo) i prijatniju arom u ima ca j od s ipka koji se mal o ispi"l.i: oSll se n sipak e ddi 1I peCi posle pecenja hl eba dok ne dobij e sve tlu smedc-mrku boju. Cim se izvadi , jos dok je mlak, saspe se u mlake teg le ii i boec, dobro zap us i i c uva do upolrebe. Prie njcm, sipak izgubi jedan d ec vilam ina, a li dobije prijalniji miris. Moze se upo lrc bl java ti i s ipak b ez on ih ce kinj avi h se menki (to su zapravo, pl odov i, ali e pogresno nazivaju se menkama): c im se uzaberc, 051rim noze m iii narac itill1 m a~inama s ipa k se uzduz raspori, izbace cek in java zrna i »polll tke« OSllSC. U mnogim zemljama s ipak je pos ta o narodni caj. Najvi 5e caja od sipaka potrose oporm.ilis ta, bolnice, decj i domov i, internali za s kolsku decu i vojska. Sve dska i All1crika su glavni uvozni ci i pOlrosac i s ipka na svetu. Peklll ez od sipll ka se izraduje na razne nacinc. U sva kom slucaj u, nl! treba ga du go kuva li , jer uk olik o se duze ku va , lIt oliko vise vil a min\! izgub i. Dobra s ku van pe kmez od s ipa ka je n ajzdrav ija hrana i najprijatnija pos las ti ca. Mnoge zemljt: kupuju s lol in e vagona s ipa ka za izradu lzv. vilalllinskilz kO/lcenlrala, tj. na poseba n naci n izradenog pekmeza od sipaka. Ovaj pekmez se daj e kao lek vrl o prijatnog uku sa deci, boles nic im a, trudnica ma, dojiljama i sv im s labunja vim osobama. Mn ogo j e kori snijc i prijalnije svak i dan pojes li na pa rce lu hl eba malo ma s la (b u tera) sa neko liko ka s ika pekmeza od s ipaka nego gUl a ti s kupe uvczene tab le te vitamina C.

Sumsko iii uivlje voce. - Za izrad u vitaminskih koneenll-a ta u 111nogim prosvece nim ze mljama poslednjih dvadesetak godina sve se vi se trazi i sve skuplje plata razno di vlj e iii s um sko voce , razume se, samo uno koje nij e otrovno. Najvi se se ceni rumeno, erveno, narandi.asto i zuto vo.:'e, jer one ima mnogo vitamin a i provila mina (be ta-karotina) . Is to tako se ceni oporo i kiselo voce, i one se zbog toga dodaje za popravlja nje kvali teta pekmeza od pitomog voea. Svaki ovakav koneentrat (pekmez), bez obzira na to da Ii je izraden od s ipaka, divljih krusa ka, sumskih jagoda, m a lin a, bo rovnica, divljih jabuka, gloginja, drenjina, trnjina, brekinja , osko rusa, mus mula iii nekih drugih pl odova , sva ki za sebe iii u smesi, pl-edsta vlja citav j edan arse nal, pravo bogatstvo raznih vitamina, provitamina, stavskih i drugih oporih matcrija (tanina), biljnih kise lina, raz nih ko ri s nih soli i mnogih drugih lek ovitih sastojaka. Ti pekmezi su, zapravo, savrem eni prirodl1i l11ullivitamini. Vocni ~jcvi. - Od pre deset do dvade et godina ovi cajevi su u sve veeoj meri u upotrebi . Nazivaju ,i h i vitaminskim ca j evil11a, jer se izra duju od vitaminskog hilj a. Najcesee se prave od raznog divljeg voca. Divlje jabuke, kru s ke, oskoruse, musmule , dunje i drugo voce se istruze na trenici, iscedi, u tankom sloju susi ne koliko d ana na suncu, a zatim dosu s i II peci iii stednjaku, pazeCi pri tom da ne pregori. U veCim preduzecima ovaj rad je mehanizovan, a s usenj e se obavlja u te rmickim susara ma na stalnoj temperaturi. Iscedeni sok je voeno vino kad prevri. Jos bolje je ovaj sok sacuvati da ne prevri : prokuva se da kljuca 5-10 minuta iii mu se dod a I gram natrijum-benzoata na litar slatkog vocnog soka i razlije u ciste boce. Ovi sokovi su danas u velikoj upotrehi u svim prosveeenim zemljama i slu'le kao jedno od najboljih sredstava u borbi protiv alkoholizma, pijanstva. Nazi-

LECENJE BIUEM

106

vaj u ih raznim imenima, a najcesee vitamins kim VOGI11m sokovima iii teen;m voccln. Oni se toee u svim javnim lokalima. Njima se lece mnoge bolesti. Osuseni voeni caj mora se herme[,ick i zapakovati , jer privlaci vlagu i usled toga brzo puplesnivi i pokvari se. Nasi bnlani i planinei, osobito u sumovitim i siro mas nim krajevima, imali bi v,ise koristi od ovih cajeva i voen ih sokova nego od Takije sto je peku od sveg voea, a rak ij a j e nase narodno i naeionalno zlo i nesreea. Milioni kilograma najpl e menitijeg voea svake god in e se kod nas pretvore u rakiju, pojede stoka iii istruli. Izrada zamene za kineski caj. - U poslednja dva svetska rata u Evropi su izradivane razne zamene za kineski caj. Najcesce s u upotrebljavane smese u kojima je uvek bilo kupinovog lis ta. U II sve tskom ratu redovno je dod ava n i s ipak. Racli prijatnij eg ukusa, preporucuj emo dodavanj e osusen ih sum sk ih j agoda i proplienih s ipaka sme!li prevrelog J.isea od kupine, maline, ribizle, sumske jagode i ogrozda. Preporucuj emo ovaj isprobani reeept: lisra lista lista lista lista

ribizle kupine maline sumske jagode ogrozda

200 100 100 10 10

grama grama grama grama grama

Maljavi listovi sa vrhova grancica beru se potpuno mladi, sa sto manje d rZaka. Drie se jedan do dva dana na gomiliea ma da svenu i za to vreme se cesee prevreu da se ne bi ugrejaIi, »upalili «, tj. da vrenje ne bude suvi se burno, nego tiho i postepeno. Zatim se lis tiei na stolu rukom uvrell. Uvijeni listiei se svezlI u veIike marame i to se obesi iznad lonaca iz kojih izlazi vodena para; drZi se oko pola sata. Potom se marame s liseem pritisnu izmedu dYe daske i ostave prekonoe u toploj odaji da prevri. Uvijanje, parenje i vrenje ponovi se jos dva puta, sve sa eiljem da se dobije prijatan miris slican kineskom caju. Na kraju se IistiCi ponovo uvrnu kao erni kineski caj i brzo osuse na sunell iii na jakoj promaji. Jos mlak caj se zapakuje u hermeticki za tvorene sudove (tegle, me talne sudove) da ne bi izgubio prijatan miris i privukao vlagu i stran mirrs. Lipov evet je najcesCi narodni caj. Isto tako se pije [ nana, vrani lovka, sarplaninski caj, zova, 'kamilica i drugo.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICINSKIM BILJEM

Pogresno je shvatanje da se biljem mogu leeiti sve bol es ti. Daleko od toga. Cesto se cuje da »ne postoji bolest - nego bolesni'k«. Za svaki slueaj (bolesnika) lekar mora da trazi i nade najbolji lek. Lekovito bilje se lIpOtrebljava ne sarno u nauenoj vee Ii u narodnoj medieini. Ovom knjigol11 ne ze limo da sirimo nazovilekarstvo. To nikako. Ali ipak priznajemo da je u izvesnim slucajevima tesko postaviti ostru granieu izmedu nauene i nenauene medioine, jer mnogo bilje koje se upotrebljava u narodnoj, a neko cak i u nauenoj medicini nije dovoljno proueeno, pre svega, ne poznaje se tacan hemijski sastav, tj . lekoviti sastojei nisu do sada izdvojeni iz biljke. U slueaju zaraznih i drugih teskih oboljenja, slepo poverenje i iskljuei\'a upolreba lekovitog bilja moze biti veoma opasna, jer se zbog toga najc':esce zakasni. i lekar u tom slueaju ne moze nista da uCini. Zbog toga ce ovde biti navedene sarno one biljke koje su lekari klinieari decenijama iIi vekovima upotrebljavali i imali uspeha. Uostalom, ne treba preeulati da je upotreba lekovitog bilja u domaCinstvu mnogo veca i raznovrsnija u induslrijskim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nas. Nazeblom pulniku ee zimskih dana u vow, avionu, na brodll iIi stani.ci tamo ponuditi eaj od lipe i zove, onom sa pokvarenim stomakom eaj od kamilice inane, uzbuaenoj putni oi slab ih zivaea ponudice lek od odoIjena, ,nane i matienjaka i tome slieno. Zanimljivo je utvrditi da ukoliko je jedan eovek civi/izovaniji, utoli'ko eesce upotreblj ava ova, uglavnom preventivna blaga sredslva, po onome nasem narodnom: »Bolje je zlo spreCiri - nega lditi.« Podela bilja po njegovoj lekovitosti (terapijska podela) nije laka ni jednostavna, jer su biljke slai.el1ag sasrava, -ta!ko da je redak s lueaj da u njoj deluje sarno jcdna hemijska materija, nego obieno njih povise. Ipak, jedna od lih materija je pretezna ,i glavna, i 0 tome se mora vodili raeUlla. Isto tako,. ne treba izgubiti iz vida da ima i takvog lekovitog bilja koje ima suprotno dejslvo, sto je od velikog znaeaja kad se sastavljaju eajevi. Na primer, Iipo\' i zovin evet izazivaju jako znojenje, a zalfija deluje potpuno suprotno, ona ,sllsi «; kora krusine otvara, a hrastova kora zatvara, deluje zaustavljajuCi proliv; ren i slaeica lzazivaju osecaj topline, a zatim crvenilo i plikove na kozi (ako se ne pazi) dok kamilica deluje pOl'puno suprotno slisavajuCi i ublaiavajuCi svaku upalu koie i sluzokoze, slieno kao beli slez, saIep, Ianeno seme, dunjino seme i druge sluzne (mucilaginozne) biIjke. Koren Ijubicice izaziva gadcnje i povracanje, a matienjak, na·na i limun deluju protiv povracanja, sto je za mnoge osobe vrlo vaino, pogotovu za neke trudnicc_

108

LECENJE BIWEM

Bilje koje se ovde navocLi nema jako iizi olo~ko delovanj e i zbog toga one ne deluje brzo, kao ~ to je to, naprotiv, s lucaj s velebilj em, tatulom, bun ikom, bunom, opijumom, jedieem i drugim bilj em jakog dejstva , gde se znaci javIj aj u vee posle nekoliko minuta ili najdalje posle ce tvrt iIi pola sata. Ovo blago bilje deluje spor ij e, a li d ugotraj nij e i stoga se i znaoi pobo l j~anja boles ti javljaju kasnije. Zbog toga se, osobito hronicnim bolesnicima, preporucuje da budu istrajni i strpljivi prilikom upotrebe ovih lekova.

BOLESTI USTA P.reko usta se prenose razne zarazne bolesti. Zbog toga je potrebna stalna Ii br izlj iva higij ena u sne ~ upljine. U ustima im a mnogo mikroorganizama, m edu kojima ima i patogenih, tj . onih koji mogu prouzrokova ti razna opasna oboljenja. Usta su jedan od najvazniJj ih puteva za preno ~en.ie mnogih bolesti, oso bito zaraznih. Zbog toga us ta treba drzati cisto, zube redovno prati posle svakog j ela, ne piti s drugima iz iste case. U nas je vrlo eesta pojava zapa ljena slu zn ice usne duplje, usJed eega nastaju razne komplikacije. Ovo oboljenje je naroeito rasprostranjeno u osoba koj e ne postuju lienu higijenu. Razumljivo je da bolesnik treba da zatrazi pomoe lekara. Sto se tiee ishrane, izbegavati slana, k iseia, paprena i ljuta jela, jesti sto viSe kasastu i sluzastu h ranu , strugane jabuke, mu~mule, dunj e i drugo oporo voce bogato taninima i pekNnima. 1. Za ispiranj,e usIa, za grgljanje i protiv promuklosti dobre su one bilj ke koje imaju nmogo slu zi, pre svega beli sl ez: moze se zvakati iii ddati 2-3 sata u hladnoj vodi (l supena kasika korena .oa 200 g vode) i tom vodom ispirati usta, grgljati i naj zad popiti. 2. Proliv upale usne supljine: po 1 kasiku titrice, zalfije i lista crnog sleza pomesati i popa riti sa pola !itra kljucale vode, ostaviti 1 sat u ·poklopIjenom sudu, procediti i time ispirati usta i grgljati. 3. U istu svrhu i na isti naein kao b eli slez mogu se upotrebljavati i druge sluzne biljke: laneno seme, dunjino se me, koren crnog gaveza, salep i drugo. 4. Opore biljk e, tj. one koje sadde ~ tavsk e ili taninske materije: stela, sreenjak, trava od srdobolj e, zdravac, kopriva, podubica, hrastova kora i sisarke, bedrinac i dr. S. Po 2 supene ka~ike titrice, zalfije, kupi'l1e i rrave od srdobolje popari se kljuealoll1 vodom (pola litra), stoji pola sata, odlije i time ispiraju usta. 6. Dve kasike kamiJ.ice (titrice), zalfije i dunjinog semena preliti sa cetvrt litra kljueale vode, ostaviti 2 sata, ocediti i time ispirati usta. 7. Iak caj od kamilice sa dosta limunovog soka; moze se i popiti eaj od kamilice i posle toga pojes ti nastrugana jabuka, birajuCi sarno oporu i kiselu zukvaru. Umesto jabuke moze se upotrebiti dunja. 8. Iednake delove !ista podbela, crnog i belog sleza, zalfije i sumske jagode s itno izrezati i dobro pomeSati; 2 kasi'ke ove smese popariti sa 200 g kljucale vode, odmah poklopiti i posle pola sata, kad se prohladi d ekstrallUje, odliti i grgljati. Posebno je ovaj eaj dobar za slucajeve zalpaljenja zdrela.

KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDlCINSKIM BIUEM

109

9. Jednaki delov i kamilice, za lfij e i kupine, kao pod 8. 10. J ednake delove idirota, zdravca, kamilice i nane pome ~at i i upo tre. biti kao pod 8. Caj je dobar protiv zapa lj enj a s luzn ice usta i idrela. 11. Po 10 g moraca i anisa i 'Po 20 g Zalfije, koprivinog lis ta i kamilice, kao pod 8. 12. Po 10 g hrastove kore ,i kore na zdravca i srcenj aka i IS g korena belog sleza, idirot a i gaveza sitno izrezati; 2 ka ~ ike ove smese kuvati 5 mi· nuta u 300 g vode, kad se ohladi, ocediti i time ispirati us ta. 13. Jednake delove cve ta majske ruze, belog i crnog sleza, podbela i ka· milice pomesa ti i upot rebiti kao pod 8. 14. Po 25 g n ane, maticnjaka, limunove i narandzine kore i moraca i 5 g karanfilica, kao pod 8. 15. Dva deset grama miloduh a, na ne i slatkog korena i po 5 g karanfi· [ica, cimeta i anisa. J ed na ka ~ ika na 200 g kljucale vode. Cajem od ove smese ispirat·i usta i zatim caj popiti. Upot reblj ava se izj utra i u vece i protiv lI epri. jatnog zadaha i z /Isla i ze luca. 16. Za iecenie desni: 2 k a~ ike za lfije popariti sa 300 g kljuca le vode, poklopiti i, kad se ohladi, procediti i tim caj em ispirati usIa. Caj treba ddati sto dille u llstima, da bi lekoviti sastojci za lfije s to duze delovali. Ovim ca· jem mogu se masirati des ni. 17. Po 20 g hrastove kore, korena srcenja ka i trave od srdobolje i ko· rena koprive i zdravca sitno izrezati, pome ~a ti i 1 ka ~ iku ove sme~e kuvati 10 minuta u 200 g vode; kad se ohladi, procediti J time mazati desni i ispi· rati usta. Od ove smese moze se naciniti i tinktura u razblazenom cis tom alkoholu (apotekarskom): 20 g sme~e na 100 g alkohola. 18. Po 10 g korena ratanije (kupiti u apoteci) i [i's ta zalfije popariti sa 200 g kljucale vode, puklopiti i posle 6 sati ocediti, iscediti i tom vodicom ispirati usta i mazati desni. 19. Po 10 g korena ratanije i zdravca, kao pod 18. 20. Po 5 g riwma trave od srdobolje i zdravca, hrastovih ~iSaraka (stu· canih u prahl i zalfije, kao pod 18. 21. Po 5 g bedrinca, podubice, kamilice J zdravca, kao pod 18. 22. Po 10 g rizoma zdravca, !ista nane, maticnjaka i zalfije, kao pod 18. Ovo je dobro i za decu, j er je mirisno i nije mnogo oporo. 23. Po 5 g zdravca, kamilice, pitome nane i zalfije, kao pod 18. 24. Po 5 g dunjinih i hrastovih pupoljaka (vrhovi grancica), !ista pitome nane i maticnjaka, kao pod 18 . .J 25. Po 5 g lista kupine, maline, ribizle i pi tome nane, kao pod 18. 26. Po 5 g musmula, o s koru ~a, divljih Jcru~aka i lista pitome nane, kao pod 18. 27. Jednu kasiku salepa u pra~ku kuvati 1 sat u 200 g mleka i u toku kuvanja dolivati ml e ka, tako da na kraju bude oko 200 g tecnosti. Posebno se spravi jak caj od kamilice: 2 ka~ike kamilice popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti i posle 4 sata ocediti, dobra iscediti i pome~ati sa salepom, pa time ispirati usta (grgljati ~to duze), i, na kraju, posle svakog grgljanja, popiti. 28. Po 10 g planinskog cubra i semena buacka, kao pod 18. 29. Po 5 g :lalfije, miloduha, nane i planill'sk<>g /5ubra, kao pod 18.

LECENJE BIUEM

110 NEPRJJATAN ZADAH IZ USTA

Neprijatan zadall, smrad iz usIa veoma nelagod no uti ce i na onog koji pati od ovog oholj enja i na sredi nu u kojoj takva osoba zivi i radi. Na osetljiva li ca ova upoma i dugotrajna bolest ces to ostavlja dubok e i neprijatne posledice: depresije. ocajanja, izb egava nje dru stva i, uop s te , sa mocu i potis tenost. Bolesnik mora traziti savet i pomoc lekara. Za lecenje ove boles ti rarmaceutska industrija proizmdi neke veoma sk upe lekove koji se prodaju pod zas ti ce nilll i iZlllisljenim im enilll a. Medutilll, pravilna is hrana sveiilll, presni m povrcem i vocem, uredna s tol ica, hi gijena usta i, uopste, uredan zivot moze da ublazi ovu neprijatnu boles t. 1ma vec i broj naseg i s tra n.og bilja koje moze ma nj e iii vise da ubl azi, sma nji, donek le prikrije , maskira neprijalan zada h iz usta. To je, pre svega, miloduh, sial ki koren, limunova i pomorandzina kora, hajd ucica i neko dr ugo aromaticno <.10 III ace bilje, a od inostranog karanfilic, najkvirc, eugenolni bosiljak, !cardamom i dr. U nas manje, a u in os trans tvu zna lno vise, ovi boles nici piju Ullles to vode razne caj evc s prav lj ene o d miri s nog bilja. 1. Po 1 kas iku sitno stucanog lis ta i cveta llliloduh a i sla tkog korena i 2 pupoljka kara ntilica popariti sa 300 g kljuca le vode, slllesla poklopiti i posle pola sata ocediti, zasladiti medo m i popiti 1 casu izjutra, a drugu uvece posle obeda. 2. Po 1 kasika miloduha, nane i mati cnjaka, kao pod I. 3. Po I kasika slatkog korena i kore od limuna i pod I.

pomorand ze,

kao

4. Po 1 kasika miloduhaa i korena omana i 2 karanfilica, kao pod I. 5. Po 1 kasika tveta hajducice i lista nane i 3 zrna (stucana) najkvirca, kao pod I. 6. Po 3 zrna kardamoma i najkvirca, 2 karanfilica i 1 kasika lista nane, kao pod I.

7. Po 1 kasika pupoljaka majske ruze, slatkog korena i osusenih sumskih jagoda, kao pod I.

SMETNJE U ORGANIMA ZA VARENJE Protiv n a dim a n j a, gasova, tegoba i smetnji u trbuhu ima matan broj mirisnih (aromaticnih) biljaka, medu kojima prvo mesto zauzima litriea. U Londonu, Pari:w i drugim velikim medicinskim centr.ima lekari i apotekari za nasu kamilicu kazu : "Vasa kamilica je zaista izvrsna, ali, na zalost, nikad je nemarno dovoljno«, a dYe profesorke Univerziteta sa Filipina 1954. god. rekose: "Mi smo na kongres u Pariz dosle avionom; putovale smo dva dana i dYe no~i i nismo imale nikakvih smetnji .u organima za varenje, nikom nismo bile dosadne, jer smo celim putem umesto vode pile jak caj od vase kamilice" . Dccje klinike i porodilista u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi sve vise upotrcbljavaju kamilicu.

KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA 2 1TI MEDI CI NSK IM BIUEM

III

Nail narod danas manje, a li jos uvek mnogo jede kao glavnu hranu pasul j. To je na mirni ca koja se veoma tesko var.i i izaziva nadimanj e i velike lcgobe i neugodnosli us led razvija nj a gasova neprij atnog mirisa. Caj ad kaIllil ice i piro m e 11ane je jecLno a d naj boljih sredstava da se te nepr ijalnosti sm anje i ubl aze. Osobe koje pate ad hronic l1ih poremeca ja organa za varen j e takoue se hval e da im kamili ca najvise pomaze. Bebe koje ces to imaju bolove i grceve u trbuhu s mire sc i zaspe vee pos le nekoliko kasieica »kamilteja«. U bo rbi protiv mraka i neznanja, protiv opasne upOlrebe makovih caura u nekim nasim krajevima, najbolji nac in je dati svakoj m ajci kamilicu i pokazati joj kako treba st rucno da spravi caj svoj oj bebi. Nije dovoljno jedno te is to govoriti : m akove eaure s u opasne i m ogu izazva ti smrt deteta! Pot rebno je majkama dati za menu za m akove eaure, nes to s to je bolj e a d njih i s to dcletu neee skod iti . Kamilica je ta n asa sp aso nosna biljka koja maze potpuno zameniti makove came, a s to je n ajvaznij e, a na nij e otrovna i ne izaziva nav iku ni duiom svakodn evno m upotreb om. 1. Punu su penu kasiku titrice s tavit,i u cis t sud i preliti sa 2 decili-

tra kljucale vade, smes ta pok lopiti i ostaviti aka 1 sa t, a nekad 2 i vise casova aka se zeli sto j aci, lekovitiji caj . Neza,s laden caj piti pre jela, a sladak posle obeda. Deci se stavlja m anj e titrice n ego odrasHma; kolicina se odreouj e prema uzrastu. I ovde, kao i u drugim slucajevima, bolje je eaj zasladiti m edom nego secerom, jer je i med lekovit. Maze se zasladivati i vocrum sokovima iii sirupima. 2. Ko ne maze da podnese miris tHrice, neka pije caj ad ave smese: pomesati jednake delove titrice, pitome nane i matienjaka; 1 supena kasika smek na 2 decilitra kljuca le vade. 3. Iednaki delovi kamilice, pitome nane, maticnjaka, ocajnice i majkine dusice, kao pod I . 4. Kim je opstepoznato sredstvo protiv nadimanja, gasova. Daje se Sam iii u smesi sa isto tako dobrirn lekovima, kao sto su morae i anis. Ponekad se toj smesi doda i kori jandar. Posto ovi plodovi imaju lekovite sastojke cvrsto zatvorene u unutrasnjosti, potrebno je da se pre upolrebe zdrobe u avanu. Kad se preliju kljLlcalom vodom, treba ih ostaviti 2-3 sata u poklopljenom sudu. Dve plodove narod pogresno naziva »seme«. 5. Iednaki delovi kicice, ocajnice, maticnjaka, nane i siSarica hmelja. Punu supenu kasiku smeSe preliti sa 200 g kljucale vode, kuvati 1-2 minuta u poklopljenom sudu, ostaviti 15 minuta, ocediti i nezasladeno piti pre jela. 6. Iednaki delovi anisa, majkine dusiee, rastavica i pelena, kao pod 5. 7. Po 30 g moraca, kima ,i korij a ndra i 10 g korena angelike; 3 sLlpene kasike smese stucati u prah i uzimati u toku dana posle jela na vrh noza i piti jak caj od kanlilice (caj pod 1). 8. Po 1 supenu kasiku maraca i korijandra stuea,ti i upotrebiti kao pod 7. 9. Po 20 g moraca, anisa, kima i maticnjaka i po ' 10 g nane i majkine dusice; 3 supene kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade, odmah poklopiti i posle 2 sata oeediti, zasladiti medom iii nekim sokom i piti posle obeda. Morac, anis i kim se moraju prethodno stucati u prah.

LECENJE BIWEM

112

10. Po 20 g kicice, lincure, kore gorke pomora ndze, mo raca i raslaviea; 3 s upcn e kas ike isiln jenc smese s pravi ti i upo trebiti kao pod 9, ali nezaslaeleno pili pre j ela . 11. Po 40 g lincure i kicice i po 10 g ocajn ice inane, kao pod 9. 12. Po 25 g hajd ucice, idirota , lincu re i na ne, kao pod 9. 13. Po 30 g 'nane, majkine d usice i mo raca 5 g selena i angelike, kao pod 9. 14. Po 20 g nane, karnilice, moraca, id iro ta i odoljena, kao pod 9. 15. Po 30 g na ne, angeli ke i vidovc ice i 10 g kamilice, kao pod 9. 16. Po 25 g vra nilovke, majora na, idirota i kud rave nane, kao pod 9. 17. Po 25 g m ajo ran a, m e tvice, ka mili ce i vra nilovke, kao pod 9. 18. Po 30 g vranilovke, pi tome na ne i jdi ro ta i 10 g cveta lavandul e, kao pod 9. 19. Po 30 g kam ilice, lipe .i timij a na i 10 g m at ic njaka, kao pod 9. Svi ovi caj evi ne sarno da smanj uju gasove vee is tovremeno vraeaj u apetit i deluj u kao lekovi za j aca nj e. Razumljivo je da bolesnik mora voditi racun a 0 ishra ni i da iz svog j elovn ika izbaci sve one s to mu pricinj ava legobe u organima za varenj e. 0 svemu se posavetova ti s leka rom . Sve gorke caj eve piti nezas ladene pre j ela, a one koji nisu gorki posle jela, zasladene m edom ili voenim sirupom.

ZAPALJENJE JEDNJAKA (Ezotagit is)

,

Uzroci zapalj enj a jednjaka su r aznovrsni. Bolesnik mora traziti po moe lekara. Za ublaZavanje zapalj enj a ovog organa koriste se razne biljke, pre svega one koje u sebi imaju slu zi, dakle, naljblaii le kovi, oni koji pokrivaju, oblaZu i tako s tite obolelu sluznicu. Slicnim le kovima se dodaje i bilje sa azule17 ima, koj'i lakode dduju pro ti'V za palje n,ja koie i sluznice i na laj nacin ublazuju upalu i smanjuju boll tegobe u jednj aku. U tera piji ovog organa koriste se ponekad i taninsk e biljk e, on e opo rog ukusa, ali se u ta kvim cajnim mesavina ma one nalaze u manjoj kolicini, jer tanini taloi e belancevine i tako sllse sluznicu. 1. Ako domaein s tvo u pla nini iii na selu nema nikakvih lekova, moze za nuidu nacinili sluzaste kasice kuvajuCi 1-2 sata kasiku pirin ca u 200300 g vode. U nedostatku pirinca mogu koristi t·i ovas iii psenicu. 2. Sto g dU/ljinog semena pokvasi se sa 2 li tra destilovane vode (moze se upotrebiti i obicna veda, ali se pre thodno mora prokuvMi, 15-20 minuta, da omeksa i, kada se ohladi, odlije se od taloga) , d rii 12 sati cesce m eliajuCi i posle toga se procedi kroz fl anel iii cisto platno. Pije se svakog sala po 1 kasika. Ovu sluz treba cuvati u cistoj zapusenoj boci na hladnom mestu, jer se brzo kvari, prokisne, a kiselina drazi sluznicu, pogotovu kada je u zapaljenju. 3. Sok od dunja taJrode pomafe: oljustene dunje se sHno izrendaju (nastrufu) i iz njih iscedi sok. Piti kao dunjinu sluz preko celog dana kad god se ozedni.

KOl E SE . BOl ESTi MOGU IZl EC ITI III UBL.UlTi MEDICINSK IM BIUEM

113

4. Lanena sl uz: 100 g lanenog semena ddi se 12 sa ri u 2 litra des rilovane iii prokuvan e i ohladen e obicne vode i 'Ilpotrebi ·kao dunj ina sIuz. 5. M iri:ma dUl1ji na i l anena slu z. - Sluzi su bijutavog, otufnog, neprij atnog uJeusa, zbog ('ega ih mnoge osobe ne podnose, pogotovu bolesnici koji dugo boluju, leze i ne k reeu se na ciMom vazduhu . Nij e re dak slucaj da boles nik povra ti ne sarno popijenu lekovitu sluz vee i hranu , tako zbog toga jos viSe slabi i postaje sve manje otporan. lato se ovim sl'llZima neposr edllo p re upotrebe do daj e ma lo soka od limuna, pomorandZe, kiselih visanja, ribizla, malina, jabuka i drugog voea, vee 'prema tome s ta bolesniku najvise prija i cega u kuei ima. Da se m i r-~s i ukus poprave, pre upotrebe u solju pom esati kasiku sluzi sa isto toliko caja od pitome nane, pre svega od l11at ic njaka ili od kamilice, prema ukusu bolesnika. 6. Pedeset grama korena belog sl eza .preli.ti sa 300 g hladne vode i posle 3 sata odliN i iscediti; piti po 1 supenu kasiku svakog sata. - I ova sluz je bljutava i otuzna, pa se moze piti uz dodata:k sredstava za osvezenje, navedenih ra nije pod 5. 7. Po 20 g korena i cveta be log sleza, eveta ernog sleza i tJrandavilja i lista mati 6njaka. pomesati, popariti jednim litrom kljuca le vode, odmah poklopiti i posle 3 sata oeediti, iseediti u 6i\Stu boeu i cuvati na hladnome mestu . Piti svakog sata po 1 kaSiku sa nekim sredstvom za osvezavanje k ao pod 5. 8. Po 20 g eveta kamiliee, podbela, ernog ·i belog sleza i trandavilja pomesa ti ·i upotrebljavati kao pod 7. 9. Po 2.') g lista belog ,i ernog sleza, podbela i bokviee pomesati i upotrebljavati kao pod 7. 10. Po 10 g eveta ernog i belog sleza, kamilice i podbela, islandskog lisaja i 5 g cveta divizme pomesati i upotreblja'Vati kao pod 7. Neke osobe ne podnose evet divizme, jer im drazi organe za disanje, 'usta ~ jednjak, zbog toga ga one ne smeju upotrebljavati. 11. Pedeset grama sernena buacka (Plantago psyllium) i po 25 g dunjinog ,i lanenog semena pomesati i upotrebljavati kao pod 2. Ovako dobijena sluz je veoma lekovita. 12. Po 10 g korena omana, crnog gaveza, pirevine i belog sleza pomesati i upotrebljavati kao pod 7. 13. Po 109 cveta brdanke, nevena, kamilice, crnog i belog sleza i trandavilja pomes ati i upotrebljavati kao pod 7. 14. Po 10 g piskavice ili grckog semena, cveta nevena, kamiliee, podbela i crnog sleza i kon~na omana rpomesati i upotrebljavati kao pod 7. 15. Po 1 supenu kasiku cveta kamilice, lista hajduci"Ce, maticnjaka i bokvice pomeSati, popariti sa pola litra kljucale vode, odmah poklopiti i posle 2 sata odliti, zasladiti dunjinim ili slezovim sirupom i piti sVaikog sata po 1 kasiku. Ovde je naveden veCi broj recepata, jer su uzroci zapaljenja jednjaka razliciti. Tome treba dodati i cinjenicu da svaki bolesnik drukcije reaguje na isti lek. Prema tome, lekar ee za svakJ. slucaj odrediti lek, smesu biljaka koja ee tom bolesniku pomoei. Razumljivo je da osobe koje pate od zapaljenja jednjaka moraju strogo pazi ti na lUenu higijenu i ishranu.

lECENJE BIUEM

114

ZAPALJENJE ZELUDACNE SLUZNICE, KATAR ZELUCA

(Ga stritis, gastroenteritis) Hronicni katar organa za varenje cesto se i caj evima moze vrlo us· pes no leciti. Od lekovitih b ilj aka vredno j e pomenu!li: haj ducicu , lravu·ivu, od verema travu, debelu koku, pe t rovac, kamilicu, nanu , orahovo lisee, maj. kinu dus icu i neke druge gorke i opore biljke. Ove biljke mogu se kori· stiti i tako sto se Iistovi zguZvaju izmedu prstiju i naCirri lopti ca koja se proguta. Ovo Cil1iti po nekoliko puta dnevno. Zimi se kuva caj od os usenih listova. I ovde eemo navesti veei broj smesa, od kojih ee lekar odabrati onu koja najvi se odgovara svakom pojedinom boles ni ku: 1. Cetiri supene kasike kamilice i 4 kasike lista hajd uc ice prelili sa Iitar i po kljucale vode, odmah poklopiti i dna ti 15 minuta u kraj s tednjaka da bude toplo, ali da ne vri, skinuti, ostaviti 2-3 sata da se ohl adi i caj piti u toku. dana kad god se ozedni. Osobe koje ne podnose gorko, mogu za· sladiti caj medom. 2. Jednake delove hajducke trave, vodopij e, orahovog \ista i majkine dusice: 3 supene kasike smese popariti sa pola Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocelliti; piti u toku dana umesto vode. 3. Jednaki delovi hajducice, kamilice, petrovca i kima, kao pod 2. 4. Po 10 g korena selena, crnog gaveza i reuma, smilja, anisa i porno· randzine kore, kao pod 2. Nezasladen'o piti na pola sata pre jela. 5. Po 10 g cveta kamilice, hajducice, lista bokvice, selena, buacka i dunje, kao pod 4. 6. Po 20 g korena crnog omana i belog sleza, dunjinog semen a i lista zalfije i bokvice, kao pod 4. 7. Po 20 g kamilice, lipovog cveta, korena belog sleza, slatkog korena i pirevine, kao pod 2. B. Po 25 g korena crnog gaveza, belog sleza i slatkog korena i 25 g cveta trandavilja, kao pod 4. 9. Po 30 g lista pitome nane, vidovcice i korena angelike i 10 g sladiea, kao pod 2. 10. Po 20 g majkine dusice, k,icice, steze, ocajnice i cveta trandavilja, kao pod 4. 11. Po 10 g korena omana, selena, crnog gaveza, belog sleza i pirevine, ruse, Iista pitome nane, podbela, crnog sleza i kamilice, kao pod 2.

CIR zELUCA I DVANAESTOPALACNOG CREVA

(Ulcus ventriculi et duodeni) 1. Po kafenu kasilw lianenog ~ dWljrinog semena prelilti soLjom hlad· nog eaja od kamiJice, cesee promesati i posle 1 sata ocediti i popiti neza· sladeno na pola sata pre jela. Piti 2-3 puta dnevno. 2. Supena kasika u prah zdrobljenog cmog gaveza i jedna kafena ka· sika lanenog semen a, kao pod 1.

KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 1TI MED ICINSK I M BIUEM

115

3. Po 40 g ko rena crnog gaveza i belog sleza i 20 g sla lkog korena, kao pod I. 4. Po 30 g ko rena crn og gaveza i sladica i po 10 g korena i lis ta belog s teza, cve la tra ndavi tja i lrave ruse, kao pod I. 5. Po 25 g kore na crn og gaveza, betog steza, stadi ca i lrave od srdobolj e, kao pod I. 6. Po 20 g ka m iti ce, ma lic nj a ka , !is la be tog i crn og steza i rusomace, k ao pod 1. 7. Po 15 g kore na crnog gavcza, betog steza, oma na i pirevine i po 10 g moraca, kamilice, a ni sa i cve ta tra nda vitja, kao pod I. 8. Po 25 g cve la podbeta, !ipovog cve ta , kami!ice i moraca, kao pod I. 9. Po 25 g korena crnog ga veza, s ladica, s latke paprati i s lavelja , kao pod 1. 10. Po 10 g ki cice, ka mili ce, cvela lava ndute , rusomace, bo kvice, maticnjaka, korena mas lacka i kore krusine, kao pod 1.

OBOLJENJA 2ELUCA

Povecano lucenje zeludacne sone kiseline (Hiperacidit et, hiperhlorhidrija)

Mnoge osobe boluju od ove bolesti, koja je posledica povecanog lucenja zeludacne sone (hlorovodonicne) kiseline. Bolesnik oseca dosadnu gorus icu, neprijatno podrigivanje i mnoge tegobe. Boiest se javlja usted hronicnog zapaljenja sluznice zeluca (gastritis) iii cira zeluca, a narocito cira dvanaestopalacnog creva. Upotrebljava se magnezijum-oksid iii soda bikarbona za neutralizaciju slobodne sone kiseline. Medutim, postoje vrlo pouzdani biljni leko"i koji smanjuju lucenje ove kiseline. Najjace dejslvo imaju biljke sa atropinom, odnosno sa hioscijaminom, kao s to su: velebilje, talula, bunika, beli bun i mandragora. Medutim, ove biljke su vrlo jakog fizioloskog dejstva i zbog toga se ne preporucuje njihova upotreba u domac instvu, jer lake mogu izazvati teska trovanja, pa i smrt! Lekove od ovih biljaka spravljaju farmaceuti u apotckama i farmaceutskoj industriji, a dobijaju se jedino na Ickarski recept. Navescemo neko!iko recepata mesanih cajeva, sacinjenih od neotrovnih biljaka, koji se uspesno upotrebljavaju protiv suvisnog lucenja sone kiseline ~ pos ledica koje zbog toga nastaju: I. Po 20 g lanenog i dunjinog semena i po 15 g !ista ialfije inane, lipovog cveta i slatkog korena; 3 supene kasike smese popariti sa pol a Iitra kljucale vode i posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana. 2. Po 20 g kantariona, kamiIice, hajducice, iatfije i ruse, kao pod I. 3. Po 15 g kantariona, zalfije, angelike, crnog gaveza, idirota i moraca i 10 g kamilice, kao pod I. 4. Po 15 g korena crnog gaveza, sladica, angelike, omana i idirota, po 10 g majkine dusice i blazenog ckalja i 5 g lanenog semena, kao pod 1.

LECENJE BfUEM

116 Smanjeno

lu~enje zeluda~ne

sone Idsellne

(H ipoacid i tet iIi hipohlorhidrij a)

Ova cesta bolest j e pretezno posled ica hronicnog 2lapaljenj a zeludacne sluznice u sled preterane upot rebe alkoho lnih pica, nepravi lne ish rane i hronicnih zaraznih boles ti. Bolesnik oseea potmuo i tup bol »ispod grud i. u p redelu zeluca gotovo posle svakog obroka, j er j e varenje o teZaoo i uspore no, pogOlovu posle upo trebe pasulja i d ruge kabaste i tesko svarlj.ive h rane boga te celulozom . Po red razn ili tegoba u trbuhu, cesto se j avljaj u proli vi koji se dosta tesko Ieee. Klasican nacin lecenja j e uziman je propisan ih kolicioa r azblaZene sone ili hlorovodonicne kiseline kako bi se nadoknadio nedos tatak ove ki seli ne u zeludacnom soku. 1ma izves tan broj bilj aka koj e povecavaju lucenje zeludacne sone kiseline. Naveseemo sa rno do maee lekovit o b il je do koga bolesnici mogu lako doei. Razumljivo da ce p om oei sa rno kva litel no lekovito bil je i zbog toga bolesnik mor a voditi racuna od koga ga krupuje. E\'o nekoli ko ispitanih cajeva koji se vee vekovima svak od nevoo koriste u na ucnoj medicini raznih zem alj a : 1. Po 30 g lincure, kicice i h ajducice i 10 g idirota isitni ti i dobro pomesa ti; 3 supene kasike ove smese kuvati 5 min uta u pola litra vode u pokloplj enom sudu , ostavi·ti da se ohladi i pi ti u toku dana 3-4 puta po 1 solj u na pola sa la p re jela. 2. Po 25 g korena idkota, angelike i lincure, po 10 g hajducice i 5 g m ajkine dusice, kao pod 1. 3. Po 25 g pelena , ko moni ke, trave-ive i grcice, kao pod 1. 4. Po 25 g blazenog ckalja, zove, kima, po 10 g kantaI'io na i trave daninoCa i 5 g ljute paprike, kao pod 1. _ 5. Po 25 g kokoca, kima i idirota,. po 10 g ruse inane i 5 g ljute paprike , k ao pod 1. . 6. Po 15 g idi rota, kim a, m oraca i korij andra i po 10 g lincure, kicice, angelike i ruse, kao pod 1. 7. Po 20 g trave-ive, podubice, h ajducice, kicice i komoniJke , kao pod 1. 8. Po 20 g gor k e deteline, hmelja, ko re od gorke pomorandze, trave-ive podubice, kao pod 1. 9. Po 20 g korena selena, idirota, omana, lincure i rudinskog pelina, kao pod 1.

POREMECAJ VARENJA (Dispepsija)

Uzroci ovog oboljenja su razlici ti. Takozvana acidna dispepsija izazvana je suvisnim lui::enj em zeludacne sone kiseline. Atonicna dispepsija je prouzrokovana mlitavoscu miS1ca zeluca i creva. U avesnih osoba nagomilavaju se velike koli6 ne gasova, naj cesee zbog nedost-atka fermenata creva ili gusterace. 1ma i · drugih vrsta dispepsije. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. Osobito veliku p aznju treba obrati t i na ishranu. Na primer, u slucajevima dispepsije truljenja treba upotrebljavati mnogo bill

KOJ E SE BOLESTI MOG U IZLEC IT I ILl UBLA t ITI MEDICINSKIM BIU EM

117

ne h rane, osob ito presne i sitno ·samlevene iIi nastrugane. Od vehke pomoei su tzv. »voeni dani« iii »vocne kure« (v,i di pogJavlj e Voce i povrce kao lek ). U nas i u inos tl-an s tvu ko r is te se, pored os talog i razni biljni leko vi: 1. Po 30 g hajdu ~i ce, id irota i maj kine d usice i 10 g kima; sve dobro isitniti , a kim u a vanu s tu ca ti ; 3 supene kasike sm ese d rlati 3 sata u pola li tra hJ adne v
ZAPALJENJE TANKOG CREVA

(Enteritis) Zapaljenje tankog creva moze bili akutno ·i hroni~no. Znaci oboljenja su proliv, gr~evi 1I trbuhu, nadutost, kr~anje u crevima i druge tegobe. Uzroci ovog oboljenja su raznovrsni. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoe. Osobita painja se obraca na ishranu. I ovde pomazu sluzavi lekovi i sluzave ~orbice i kasice, sitno 'l1astrugane jabuke i dunje i topli cajevi umesro ·vode. Topli oblozi na trbuhu, osobito posle jela, smanjuju tegobe bolesnika. Bilje za spravljanje ovih ~ajeva treba da ima, pre svega, tan ina (oporih materija). PomaZu i biljke sa sluzima i azulenom, jer ublaiuju zapaljenje i tako smanjuju tegobe. 1. Po 50 g rizoma sr~enjaka i rizoma trave od srdobolje dobro isitniti i pomdati; 3 supene kasike ove smese preliti jednim lit rom hladne vode, zagrejati do klju~anja i kuvati 15 minuta; ostaviti ukraj stednjaka 1 sat, odliti i toplo piti umesto vode u toku dana. 2. Po 50 g podubice i vranilovke pomdati i 3 kasike ove smese popariti jednim Htrom kljucale vode, poklopiti i posle 2 sata ocediti. Piti umesto vode.

LECENJE BIU EM

118

3. Po 25 g majkine du ~ ice, vranilovke, timij ana i kam hlice porne~a ti i upotrebljavaN. kao pod 2. 4. Po 25 g hrastove kore, rizoma srtenjaka i trave od srdobolje i korena od koprive dobro isitniti, sve pome~a,ti i upotreblj ava ti kao pod 1. 5. Po 20 g trave std e, kamilice, nane, lis ta borovnice i bokvice, kao pod 2. 6. Po 25 g islandskog liSaj a, lis ta bokvice, nane i cveta kamilice, kao pod 2. 7. Po 20 g troskota, steze, otajnice, vranilovke i rusomate, kao pod 2. 8. Po 50 g lubenicarke i steze, kao pod 2. 9. Po 25 g kamilice, bokvice, nane i t·roskota , kao pod 2. 10. Po 20 g korena repuha, srtenjaka i trave od srdobolje, kima i rnorata, kao pod 1. 11. Po 25 g !ista koprive, bokvice, hajducice i borovn-i.ce, kao pod 2. 12. Po 25 g lista oraha, nane, koprive i hajdutice, kao pod 2.

ZAPALJENJE DEBELOG CREVA

(Kolitis) Mnoge osobe boluju od akutnog i-li hronicnog zapaljenja sluznice debelog creva, zbog cega pate od naizmemcnih zatvora i proliva koji mogu biti ponekad cak .i krvavi . Prolivi su vdo cesto sluzavi. Smtenje su pracene jakim bolovima i grtevima u trbuhu. Hronicni kolitis je te~ka i upoma bolest koja se sporo leCi. Uzroci zapaljenja sluznice su raznovr9ni, pa se bolesnici upucuju da traze savet i pomoc lekara. Pre svega, potrebno je omoguCiti uredno varenje uzete hrane. To se postize posebnom dijetom, koristeCi hranu koja se lako vari, prvenstveno namimice s malo celuloze. Daju se i raz:ni lekovi. Od biljnih lekova najce~ce se daj-u oni koji sadrie w1tisepticne sastojke i tanine (fenolska i poI.ifenolska jedinjenja), azulenogene materije (antiflogistika, tj. protiv upale sluznice) i poliuronske supstancije (sluzi, pektini). Ovi cajevi nisu uvek prijatnog ukusa, pa ih z:bog toga treba piti sa raznim vocllim sokovima koji osvefavaju. Da ne bi doslo do navikavanja, posto je kolitis dugotrajna bolest, potrebno je menjati cajeve, uzimajuCi uvek neku drugu smesu. U nas i u inostranstvu upotrebljavaju se ovi cajev.i: 1. Po 20 g srcenjaka, trave od srdobolje i steze i po 10 g kamilice, ocajnice, trave-ive i rusomace; 3 supene kasi.ke dobro isitnjene sme~e preliti sa pola litra hladne vode, ostaviti da stoji 3 sata tesce mesajuci, zatim zagrejat: do kljucallja u poklopljenom sudu, ostaVli.ti da se ohladi i piti 3-4 puta dnevno po J casicu na pola sata pre jela. 2. Po 30 g lanenog i dunjinog semena i korena crnog gaveza i 10 g troskota, kao pod 1. 3. Po 15 g lanenog i dunjinog semena, po 10 g cveta majske ruZe, trandavilja, pod bela i kflmilice, 20 g grckog semena (piskavice) i 10 g orahovog lista, kao pod 1. 4. Po 25 g srcenjaka, trave od srdobolje, vranilovke i karnil.ice, kao pod 1.

KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2ITI MEDICINSK IM BllJEM

119

5. Sezdeset gram a rusom ace i po 20 g ko rena lubeI1licarke trave od s rdo bolje, kao pod 1. 6. Po 20 g s teze, trosko ta i bokviee, po 15 g kamiliee i ernog gaveza i 10 g vranilovke, kao pod I. 7. Trideset grama kOl-ena trave od sl'dobolj e i po 10 g lista nane, borovniee, koprive, oraha, sumske jagode, m aline i kupine, kao pod I. 8. Po 20 g lanenog -i dunjinog se mena, srcenjaka, i·s landskog lisaj a i plodova borovniee, kao pod 1. 9. Po 40 g bokviee i kamilice i po 5 g is'l andskog lisaja, trave od srdobolje, srcenjaka i zrelih borovniea, kao pod 1. 10. Po 20 g ocajniee, majkine dusic e, vranilovke, nane i odoljena, kao pod 1. 11. Po 30 g idirota, hrastove kore i majkine dusice -i 10 g orahovog Iista, kao pod 1. 12. Po 15 g kore krusine i plodova pasd.ena, po 20 g lanenog i grckog scmena i po 10 g korcna angelike, miloduha i islandskog lisaja, kao pod 1. 13. Po 30 g kantariona, odoljena i ruse i 10 g trave od srdobolje, kao pod I. 14. Po 15 g maticnjaka, nane, emog gaveza, belog sleza, borovih pupoIjaka, 20 g kamilice i 5 g maslacka, kao pod 1. 15. Po 30 g Iineul'e, samlevenih hrastovih siSa-l'ld inane, dodati 10 g rizoma pirevine, kao pod 1. 16. Po 10 g planinskog cubra, pitome nane, majkine dusice i kamiliee pomesati, poparit-i jednim litrom kljuca·le vode, odmah poklopi·ti i posle 4 sata oeediti. Piti u toku dana umesto vode. Moze se za-sladiti medom od planinskog mcdonosnog eveca. 17. Po 10 g planinskog cubra, mravinea, vranilovke, maticnjaka inane, kao pod 16. 18. Po 10 g planinskog cubra, lineure, ocajniee, majkine dusice i hajduciee, kao pod 16. 19. Po 10 g dunjinog, lanenog, buackovog i grckog (piskavice) semena i ploda pasdrcna, kao pod 16. 20. Kas iku salepa. u prasku kuvaoti 2 sata u 200 g vode, dolivajuCi isparenu vodu; dodati 1 kasi·ku korena selena, kuva-ti jos 5 minuta, ocediti i, kada se ohladi, popiti u 2- 3 doze. 21. Po 10 g ploda pasdrena, rizoma idirota, korena angelike, pirevine i emog gaveza, kao pod 16. 22. Po 10 g eveta kamilice, lavandule, miloduha, trandavj.Jja i divizme, kao pod 16. 23. Po 10 g majkine dusice, planinskog cubra, hrastove kore (u prall stucane), idirota i kore krusine, kao pod 16. 24. Po 10 g stde, podubice, rusomace, nane .j srcenjaka, b.o pod 16. 25. Po 15 g korena belog sleza i cmog gaveza i po 5 g maticnjaka i borovih pupoljaka, kao pod 16. 26. Po 5 g pupoljaka od erne topole, drunje, jabuke, kruske i hrasta i po 15 g salepa u prahu i semen a dunje, kao pod 16. 27. Po 10 g odoljena, srcanika, pirevine, ocajniee i pitome nane, kao pod 16. 28. Po 25 g korena maslacka i repusine i po 5 g kantariona i korena lokvanja, kao pod 16.

LECENJE BIUEM

120 PROLIV (Dijareja)

Proliv ie cesto i vrlo rasireno obolj enje, pogo tovu kod deee. To je ces lo znak mnogih ak utnih i hro nic nih bolesti. Lecenj e proliva moze biti uspes no ako se blagovre rneno otkriju i odstrane uzroci ove boles ti. U svako m slucajli, bolesnik mora traziti pomoc lekara. Osobito su opasni letnji prolivi deee pogotovu na selu. Holesniku se daje da pije mn ogo t ecnos ti, al i ne l1ekuvallu vodu, nego blage caj eve od l1al1e, kamilice, kil1eskog ca ja, za,tim da j ede presne strugane kisele i opore j a buke i drugo. Za takve bolesnike pos toj i odredena di jeta. Ima i biljnih lekova koji su vrlo efikasni . Protiv proliva pomazLI, pre svega, biljke koje imaju stavoSkih, oporih, taninskih materi ja, slu zi i pektina: OPOTO divlje i pitomo voce, trava od srdobolj e, stefa, s rcenj a k, hrastova kora, zir i ~isarke, nana, maticnjak, kamiliea, list kupine, ma line, ribizle, s umske jagode, ogrozda, kruske, rule, lalfij e, hras ta , cera, dunj e, jabuka itd. Us pes no deluje kantarion, lis t i koren koprive, list i plod borovn iee, list m edvedeg grolaa, vranilovka, razne vrste stavolja (Rumex), petrovae, trava-iva, beli luk, zdravae, l iva trava, plod zesljike i kantarion a, list ernog sleza, stueano dunjino seme i drugo. 1. Za dojerzead i decu preporucuje se ova s mesa: po 2 kasike maticnjaka i pi tome nane i 3 kasike kamiliee. 2. Smesi pad I dodati I kasiku prZenog i samlevenog l ira hrasta, lista iii ploda borovnice ·ili IU'astove kore. 3. Samlevene hrastove sisa rke, koren srcenjaka, trave od srdobolj e zdravea. Ova smesa brzo zaustavlja i jaci proliv. 4. Koren trave od srdobolje i stefa cesto uklanjaju i krv u stolici. 5. lednaki delovi zdrobljenog dunjinog semen a, eveta ernog i belog sleza i lista podhela. Tome se obicno dod a manje iIi vise titriee. Ovaj caj deluje kao blago sluzavo sredstvo. 6. Cubar, sam iii zajedno sa nanom, maticnjakom i t ~tricom. Ova smesa daje vrlo dobre rezultate. 7. Vrlo efikasno sredstvo je caj od smese 1 kasike zdrobljenog korena trave od Hdobolje i 2 kasike hrastove kore. S. Strugane jabuke, narocito opore i kisele izvrstan su lek protiv proliva, osobi to dece. 9. Po 2.1 g eveta kamiliee i lista nane, borovruee i oraha; 3 kasike smese preliii sa pola litra hladne vode, ostaviti preko noei i sutradan izjutra u poklopljenom sudu zagrejati da prokljuca. Kad se ohladi, oeediti i piti u toku dana urnes to vode. 10. Po ~O g rizoma trave od srdobolje (P. lormenlilla), srcenjaka (P. bislorla) i lubenicarke (San.guisorba) i 10 g majkine dusiee, kao pod 9. 11. Po 30 g stde, bokviee i troskota i 10 g nane, kao pod 9. 12. Po 25 g lista od nane, koprive, kruske i bokvice, kao pod 9. 13. Slum i caj protiv krvavog pro/iva: po 25 g korena ernog gaveza, semena dunje i lana i lista nane, kao pod 9. 14. Po 25 g majkme dusice, idirota, hrastove kore i srcenjaka, kao pod 9. 15. Po 20 g trave od srdobolje, bokvice, roscica, zecje stope i kamiliee, kao pod 9.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAllTI MEDICINSKIM BIUEM

121

16. Salep (vid i clanak 0 sa lep u) daje se vrlo uspesno, osobito deci. 17. Po 25 g k Ol'c na crn og gaveza, kam ili ce, island skog lisaja i tim ijana, kao pod 9. 18. Po 20 g ornhovog i koprivinog li sla, hras lovc kore, srce nj a ka inane, pod 9. kao 19. Po 20 g lis la k up ine, ogrozda, sum ske jagode, maline inane, kao pod 9. 20. Po 30 g lis la crnog i belog sleza i ka mili ce i 10 g dunjinog semena, kao pod 9. 21. Kao kafa ispJ'Le n hraslOv zir ame lj e se u fini prah i uzima vise pula dnev no navrh noza; zaliva se jakim cajem od ka mili ce . 22. Po 30 g ri zorna zdravca, zive lrave i kantariona i 10 g majkine dus ice, kao pod 9. 23. Po 25 g cVI.! ta i li sta podbela, lista crnog s leza i cvetnih pupuljaka majske ruze, kao pod 9. 24. Po 30 g cvela trandavilja, majske ruze i belog sleza i 10 g malicnjaka, kao pod 9. 25. Po 25 g zrelih osusenih borovnica, divljih jabuka krusaka i sipuraka, kao pod 9. 26. Cett'dese t grama vrhova grancica s liscem ruja, po 20 g vra nilovke i kamilice, kao pod 9. 27. Po 20 g korena zecj e stope, zdravca, borovnice, koprive i osusenih divljih kru;aka, kao pod 9. 28. Vocni caj pro[ iv pro/iva: po 20 g drenj ina, oskorusa, s ipuraka, dunja i musmula dobro isitr,ili i od te smese uzeti 3 supene kasike i kuvati 10 minuta u pob lilra vode; kad se ohladi, ocediti, iscedi~i i piti umesto vode u toku dan a . 29. eve/Hi caj protiv proliva: po 25 g pupoljaka majske ruze i cvetova Iipe, kamilice i hajducice, kao pod 9. Daje se deci i vrIo osetljivim osobama. 30. Kompot od drenjina je vrlo prijatan i koristan i odraslima, a jos vise deci oboleloj od proliva. Tr·i-cetiri kasike osusenih drenjina kuvati kao kompot u j ed nom litru vode i mlako jesti i piti, po mQgucnost>i nesladeno. 31. Po 20 g petrovca, virka, zdravca, smilja i vranilovke, kao pod 9,

Zt\TVOR, TVRDA, NEUREDNA STOLICA (Opslipacija, konstipacija)

Zbog neuredn e stolice javljaju se u organizmu rami poremecaji, koji vrlo ste tno deluju na razne organe, a osobito na mozak, zbog cega se javljaju ceste glavobolje, migrena, neraspolozenje, opsta slabost, nadutost, grcev·i u trbuhu i mnoge druge tegobe i neugodnosti. Bolesnik se mora obratiti lekaru za pomoc' i savel. U lecenju zatvora najvise pomaze licna higijena i pravilna ishrana. Kretanje, gimnastika, plivanje, svakodnevno uzimanje presnog povrca i voea bogatog celulozom (kupus) j uPQtreba lekovitog bilja pomazu bolesnicima koji pate o d zatvora,

122

LECENJE BIUEM

Evo ncko liko cajeva i drugih lekova biljnog porekla koji se korisle u nas i u svelu na osnovu vekovnog isk ustva i novijih klinickLh ispitivanja protiv zatvora, za uredivanje s tolice, za ciscenje (Iaksansi, purgansi). 1. Laneno seme: punu kasiku semena stucati u avanu, preliti sa 200 g mlakog caja od ~ami li ce i odjednom popiti. To ponoviti 2-3 puta dnev no. Osobe koje dugo vrernena pate od hronicnog zatvora moraju i cesCe u toku dana uzimati ovaj lek bez bojazni, jer lanena sluz nije skodljiva i ne izaziva navik u. 2. Po 30 g kore kmsine iii zes tike, pJ odova pasdre na i korena sladica stucati u prah i tome dodati 10 g cveta crnog trna, kao pod 1. 3. Po 30 g sla tkog korena, plodova pasdrena i moraca i 10 g korc od krusi ne isitniti; jednu supenu kasiku ove smese kuva·ri 2-3 mLnuta u 200 g vode; kad se ohladi, zasladiti m edom i popiti . Ovo ponoviti 2-3 puta u toku dana. 4. Po 30 g kore krusine, plod ova pasdrena i korena selena i 10 g moraca, kao pod 3. 5. Po 15 g kore krusine i plodova pasdrena i po 10 g moraca, kima, korena omana, sladica, angelike, sapunjace i lanenog semena, kao pod 3. 6. Po 15 g moraca, ani sa, kima i korijandra stucati i upotrebiti kao pod 3. Ovaj caj se preporucuje, pre svega, osobama koje pate i od gasova, nadutosti, m eteonzma. 7. Za decu: po 25 g kamilice, moraca, kima i cveta crnog trna, kao pod 3. 8. Propis jugoslo venske tarmakopeje. - Caj za ciscenje: po 20 g seninog lisca i zovinog cveta, 30 g kore krusine i po 10 g moraca, anisa, lealijum-natrijuOl-tartarata i vode; senino lisce ravnomerno nakvasiti kljucalim rastvorom kalijuOl-natrijum-tartarata U destilovanoj vod-i, zatim ga osusiti na 50-60oC i pomesati sa ostalim biljem. Jednu supenu kasiku smeSe prokuvati 3 minuta u 200 g vode i, kad se ohladi, odjednom popiti.

9. Cvetni caj za ciscenje: po 10 g cveta od crnog trna, kamilice, zove, bele mrtve koprive, turcinka, belog .i crnog sleza, 15 g kore krusike i 15 g plodova pasdrena, kao pod 3. Caj se, pre svega, preporucuje za decu i vrlo osetljive odrasle osobe. 10. Po 25 g kore krusine (ili zestike), plodova pasdrena, korena selena i amana, kao pod 3. 11. Cetrdeset grarna kore zestike (Rhamnus tal/ax), po 15 g pirevine i zubace i po 10 g lista pitome nane, plodova klima i zove, kao pod 3. 12. Po 20 g gorke deteline, blaienog ckalja i korena crnog gaveza i po 10 g plodova krusine, lOve, kima i moraca, kao pod 3. 13. Po 20 g kore zestike, plodova kima, anisa i zove i po 10 g rizoma reuma i cve-ta kamilice, kao pod 3. 14. Po 15 g kore zestike i plodova pasdrena, po 10 g bele mTtve koprive, cveta kamilice, trna i zove, kao pod 3. 15. Po 30 g kore krusine i plodova zestike i po 20 g korena selena i sladica, kao pod 3. 16. Po 30 g plodova lOve, pasdrena ·i ani sa i 10 g korena selena, kao pod 3.

KOl E SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA2ITI MEDICINSKIM BILIEM

123

17. Po 20 g grckog semena i plodova pasd rena, moraca, kirna i kleke, kao pod 3. 18. Jedno-dve kasike r icinusovog ulj a (ali nika ko rioinusovo seme, jer j e one vrlo otrovno, pa moze izazvati i smrl! ). Ricin usovo ulj e ni je o lrovno i moze . se dobi ti 1I svakoj apo teci, al1 posto je vrlo neprijatnog ukusa i olut oog mi risa, ulj u doda li limunovog iIi nekog drugog soka prij a'lnog uku sa i mir isa. Meuutim , ne sme se upo treblj avati l ehnicko l'ioinusovo ulje , jer .i t: i one vrlo opas no, posto iz njega ni6u odst ranjeni o trovni sastojci (smrtonosni to ksalburnin ricin) ! Razurnljivo je da bolesni ci ko j-i pa te od za tvora treba da paze i na ishranu. Kompo t od sljiva i smokava, presan i kiseo kupu s, raso, ke l eraba, kelj i slicna sred stva su a probani narodni lekovi koji se u nas i u inostranstvu u spesno koris te protiv za tvora .

PROTIV GABENJA, POVRACANJA, PODR1G1VANJA 1. Najcesee se daje caj od maticnjaka: punu supenu kasilku lisca maticnjaka preliti dccilitrom klju cale vade, smesta poklopit.i i poslJe pola sata pro cediti. Pije se po 1 kasika svakog sata, toplo iIi hladno, zasladeno visnjevim ili nekim drugim sokom prijatnog mi.risa i ki-selog ukusa koji osvezava.

2. Dve supene kasike maticnjaka i po 1 supenu kasiku pitome nane i titr1ce preliti 5 pola !itra kljucale vode, poklopiti .j postupi'ti kao pod 1. 3. Spravljaju se razni napici prijatnog mirisa, ukusa i izgleda. U tu svrhu mogu se koristiti limun, pomorandZa, v-isnja, ribizle, jagode i drugo voee kiselog ukusa i plijatnog mirisa. 4. Po kafenu kasiku maHonjaka, pitorne nane i lirnunove kore popariti s 200 g kljucale vode, srnesta poklopiti i, kad se ohladi, odliti, zasladiti 50korn (sirupom) ad visanja Hi ribizle i dati bolesniku da pije kad god je zedan. Ovo ponoviti vise puta dnevno, prerna potrebi 'i zelji bolesnika. 5. Po ka fenu kasiku I·i sta rnaticnjaka i osusenih zrelih ribizla i surnskih jagoda, kao pod 1. 6. Po kafenu kasi,ku rnaticnjaka, kore gorke pornorandze, osusenih ribizla i cveta rnaj ske ruZe, kao pod 1. 7. Po kafenu kasiku rnaticnjaka, mi'l oduha i cveta lavandule, kao pod 1. 8. Po kafenu kasik'll rniloduha, lirnunove kore i surnskih jagoda, kao pod 1. 9. Po kafenu kasiku lirnunove i pornorandZine kore i osusenih malina, ribizla i kupi na, kao pod 1. 10. 1ma osoba kojima pornaze strugan ren, rotkva i rotkv-ice, nacinjeno kao sala ta sa ma lo stucana bela luka, soli i sireeta iii Hmunovog soka. 11. 1zvesnirn oso barna dobro cini casa soka od patIidzana (paradajza) , lirnuna, pomorandze, jabuke iii nekog drugog voea.

LE CENJ E BIWEM

124 GORKA SRE DST VA ZA JACANJE (Amara tonica)

Za

ja~anj e

apetita i za j afe Jufenje zeJudafnog soka

Gorko bilj e 0 kome ce ovde bili govo ra nij e ~ k o dlji vo i ne izaziva naviku ni duzom sva kodn evnom upolrebom _ 0 sl r ihn os u, hin inovoj ko ri , p ikrOl oks inu i drugim vrl o go rkim biljnim le kov ima uop ~ te necemo ovde govoriti, jer su to uvozne droge ; o sim toga, vrlo s u j a kog fizi oloskog dej s lva , tako da se ti le kol'i mogu upot reblj avati jedino i is kljucivo po savelu i pod n adzorom lekara. Ovde cemo govorit i sarno 0 nase m , svima poznatom i siroko ras prostranjenom lekovitom bilju, do koj eg svako moze lako doti . lako je sve ovo bilje manje iIi vi ~ e gorkog ukusa, ono ces to sadrii i mnoge druge lekovite i nelekovite m a terije, 0 cemu strucnj aci u Biljnoj apoteci strogo vode racuna, pogotovu kad se spravljaju sme~e sas tavlj cne od raznog bilja razlicitog hemijskog sastava, pa, pre ma tome, i svojstvenog farmakodinamskog dejstva i odrec1e nog te rapijskog efekta. Vrlo je vaino naglasiti da se pre upotrebe ovih lekova bolesnik mora posavelovati s lekarom, da ne bi do~lo do neZeljenih posledica koje mogu nastati usled nepravilne upotrebe lekovitog bilja. Vama napomcna. - Gorki lekoV'i se lTIOTaju piti sarno i iskljuci vo pre jela, obicno oko pol a sat a pre obroka! Nikako posle jela! Isto tako, vazno je znali da se gorki lekovL ne smeju zasladivati! Ukohi lro je lek gorci, utoliko je bolji! Gorko bilje svojom gorcinom dra zi culo ukusa i tako refleksnim putem preko sluznice jezika izaziva pojacano lucenje pljuvacke, a osobito zeludacnog soka, podstice prohtev za jelom i na taj naCin 013lksava varenje hrane. Gorko bilje se moze uzimati stucano u prah, u obl·LIm caja, tinkture iii ekstrakta (ovi preparati se spravljaju u apoteci). U narodu se gotove razne gorke »Iravarice« na taj nacin sto se gorke trave dobro isitne, preliju rakijom i posle 8-10 da-na procede i piju pre jela kao »stomaklije«. Poslednje 2 godine najviSe lincure pot~e osobe, naroeit-o zene, koje osecaju neizdr:l.ljive bolove od upala vena; po 1-2 kasi:ke piju izjutra i uvece pre jela, oblazu noge iii tom rakijom protrljaju bolna mesta. Ovo nije naucno ispitano, ali mnoge bolesnice se hvale da im je lincura pomogla. Gorka s'r edstva za jacanje zeluca i uopste za jacanje i vracanje izgubIjenog apetita spravljaju se od mnogobrojnog naseg gorkog bilja, mec1u kojim ima i takvog koje je ne sarno gorko vee je i mirisno, oporo i sluzavo_ 1. Nesumnjivo da je jedno od najbol}il1 sredstava nasa Iincura, ko.ja se ceni svuda u svetu. Ima viSe nacina izrade lekova od lincure, a najbolja je gorka rakija i gorko vino: 200 g lincure isecka se i zdrobi u grub prah krupno~e zitnog zrna, stavi u sud i prelije najboljom komovom rak,ijom iii najboljim starim crnim vinom, dobro se sud zatvori i dr:l.i desetak dana; povremenD se svakodnevno jace promucka. Zatim se odlije i iscedi. Pije se 3 puta na dan pola sata pre jela po 1 rakijska Ca~ica_

KOlE SE BOLEST I MOGU IZLEC ITl ILl UBLA2 lTl MEDICINSK IM BIUEM

125

2. Na is ti nac in se moze naciniti gorkovaca od kicice, hajducice, gorke delelille, kore od gorke pOllloral1Cl ze, hm elja (sisarice), pel ena, podubice, Irave- i ve , it1. i ro la i mn ogi h drug ih biljaka. 3. Po p o la kafcne kasi h : Jincure, kici ce, idirota i kore gorke pomorandze preliti sa 2 dec ilitra kljucalc vodc, poklopili, os tav ili 2 sala, procediti i p ili 3 puta na da n pre j ela po I kas iku .

CREVNI PARA ZITI (Panlljica ra, glisl e i dru gi para zili)

Protiv crevllih parazila (pantljicare i drugih) ima nekoliko lekova, ali njih (reba upo trebljava ti samo pod kO Il/rol om lekara, j er ako se nepravilno upotrebe, mogu s koditi covekovom zdra vlju ! Na primer, ri ZOI11 navaie j e na se najbolje srcds tvo protiv panlljica re, ali nes trucnom upotrebom covek m OLe prolaz no iIi stalno da os lepi, pa i da umre. Za to se prilikom upotrebe lekova protiv crevnih parazita mora biti veo ma op reza n! 1. Manje uspesan lek je bUl1devilw se l1l e, ali je o ne potpuno bewpasno

i moze se upOltrcbljava ti u \'ec im ko li cinama bez boj azni od trovanja: oljusti se jedan tanjir sirovih seme nki, ta ko da se dobije 60-100 g (jedna pregrSt) cistih o ljus tenih semenki, i to se odjedno m pojede kao obrok, obicno po mesa no s pekmezom od sljiva. Posle dva sa ta uze ti gorku so za c iscenje. To se ponavlja u razm ak u od 3 dana nekoliko puta, odnosno sve dok se glava pantljicare ne izbaci. Umesto gorke soli moze se uzet i ricinusovo ulje za ciscenje. 2. Proti v deejih glisla (crva) upotrebljava se, osim bundevinih semenki, i beli luk, njcgov sok, sirup iI'i tablete koje se prave u fabrikama le kova, Obariti glavicu belog luka (pre thodno ocistiti i iseckati) u dec iIitru vode iii mleka i to upotreb iti za jednu klizmu (klistir) protiv okruglih decjih glista. 3. Upotrebljava se i ovaj caj: po 5 g (jednu kasiku) cve ta buhaca i titrice (kamilice), semen a bundeve i ploda pasdrena, I kasiku cveta vratica i po 2 kasike pelena i majkine dusice, sve pomeSati, uzeti 2 kasike ove smese, preliti sa cetvrt litra vrele vode, prokuvati i, posto se ohladi, procediti i popiti u toku jednog sala, Posle 2 sa ta uzeti kasiku gorke soli iii ricinusovog ulja radi ciscenja. Ovo se ponavlja nekoliko puta, uvek u razmaku od 3 dana. 4. Kilogram IIIrkve (sargarepe) oprati, ostrugati i nastrugati, iscediti sok i odjednom popiti. Posle 1-2 sata uzeti 1-2 kasike ricinusovog ulja za ciscenje_ Istovremeno se pripremi i caj za kIistiranje: 100 g be log luka prokuvati u 1 litru vode. Kada se sve ohladi do temperature covecjeg tela, ocediti i dati kao klizmu. 5. Caj od cu bra, vranilovke, limijalw, bosiljka i majkine dusice dosta cesto da je dobre rezultate. 6, Nar (sipak, mogrnnj - Punica granalum), koga ima mnogo na nasem juznom primorju, izvrsLan je lek protiv izvesnih crevnib parazita, ali se njegova kora moze spravljati za le k samo u apoteci i davati pod kontrolom iekara, jer je nar otrovan!

LECENJE BIUEM

126 Pantljl~ra

(Tenija)

Pan tlji cara je parazit coveka i zivotinj a. Ona ima po dva iii tri domacina i zbog toga mora da prode kroz jednog iIi dva pos rednika do ko· nacnog razvitka. Za svin j sk£l pantljicaru su posrednici svinja i covek, za gO\ledu goveee, a za ehil1Okokus (klobucaru) pas. bterivanje ovih parazita je vrlo tes ko i spo r~. Zato je neophodno da se bolesniJk obrati za savet i pomoc lekaru i da redovno kon trol ise izmet. Ima izves tan broj lekovitih biljaka koje se upotrebljavaju protiv pa n· tljica re. Najefikasnijc su istovremeno i najot'r ovnije. T'O su rizomi navale, kora nara iii sipka, kamala (sa Filipina), koso (iz Etiopije) i druge. 1. Po 25 g rudinskog pelina, kamilice i pelena pomeSati, popariti jed· nim litrom kljucale vode, poklopiti, ostavi.ti preko noCi da se kiseli (ekstra· huj e) , ocediti i popiti u toku dana. Posle 3 dana avo ponoviti. 2. Cetrdeset grama kore od krusine i po 20 g semena od bundeve, po· vratica i mdinskog pelina, kao pod 1. Crevna glista (Askaris)

Prisustvo glista u stolici (askaridoza) vrlo se cesto javlja u dece, pogotovu one koja zive u neprosveeenim krajevima gde su higijenske prilike lose, gde nema kanalizacije i, uopste, gde su zdravstvene p l'ilike n'lave. As· karis je obao parazitski cry koji se najcesee prenosi izmetom, zbog cega je od ovog crevnog parazita vrlo velika opasnost u krajevima zdravstveno zaostalim i neprosvecenim. Najvise stradaju deca od 3 do 10 godina. Ova glista je dugacka oko 20 em (zenke i do 30 cm, a muzjaci nesto kraCi). Prenosi se jajima koja zaraiena osoba izbacuje &metom u ogromnoj kolicini. Lecenje je jednostavno, ali mora biti pod kontrolom lekara, da bi se utv,rdilo je Ii osoba potpuno izlecena. Pored raznih poremeeaja u organima za varenje, obo· lela deca imaju teske bolove u trbuhu, naduvenost, gadenje, povraeanje, pro· liv, neuobicajenu glad i vrtoglavicu. Neka deca postaju nervozna, javljaju se grcevi, noene strave, poremeeaji vida i sluha. Zbog toga se izmet mora redovno kontrolisati mikroskopom, jer su jaja vrlo sieu sna i sarno se mi· kroskopom mogu otkriti. J.. Sto grama ociseenog belog luka stucati i prokuvati u jednom Iitru vode Hi mleka, pa time bolesnika klilsti'r ati. Dobro je da se uzima beli luk u svim obrocima u toku dana. Ovo se mora ciniti 8-10 dana i posle toga dati stolicu na pregled. 2. Po 25 g cveta kamilice, vra-tica i pelena i 25 g ociSeenog istucanog belog Iuka; 2 supene kasike ove mesa vine popariti sa 300 g kljucale vode i, kada se ohladi, procediti, medom zasladiti i u 2 doze popiti; najbolje je piti izjutra i uvece pre jela. Istovremeno uzeti kIizmu na naCin kako je na· vedeno pod 1. Posle 8 dana redovnog lecenja izmet dati na mikroskopsku kontrolu i, ukoliko nalaz i tada bude pozitiva-n, ista terapija se mora ponoviti.

KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21T1 MEDICINSKJM BIUEM

127

3. Po 25 g s tucanog belog luka, cveta vratiea, korena omana u prahu i s tucanih zrelih bo rovni ca pomeSati i poj esti na prazan zeludac u dYe doze u r azm a·k u od 2 sata; moze se pomesati i s medom, jer je prasak neprijatan. 4. Po 25 g pelena, kieice, vratiea 1 lin cure. Sve isi tniti i dobro izmesa ti, kao pod 2; svaki dan izjutra i uveee uzimati pre je la i posle 8 dana dati izmet na kontrolu. 5. Po 20 g eubra, JI1aj kine dusice, vranilovke, bozjeg drvca (Artemisia aborlanum) i planinskog cubra, kao pod 2. 6. Dvesta do trista gram a (zavisno od uzrasta dece) oeiseenih i oljus tenih presni h semenki od bundeve stucati i pomesati sa 10 g oeiseenog stucanog belog luka, sve dobro izmeSati i pomesati sa 200 g najboljeg meda; to pojesti izjutra na prazan zelud ac. Tako einiti 8-10 dana i posle toga obavezno kontrolisati stolicu. 7. Jedan do dva grama u prah stucanih plodova rutvice odjednom popiti sa ea50m jakog caja od majkine dusice (20 g na 100 g vode); posle pola sata popiti kasiku gorke soli u easi vode radi eiScenja. 8. Po 20 g pelena, kieice, lincure, kraljevca i odoljena, .kao pod 2. 9. Po pola grama cveta povratiea i braeica (F£lCUS vesiculosus) stucati u prah i dati deci staroj od 4 do 8 godina u toku 3 uzastopna dana (svega 3 g na 3 dana). 10. Pet grama omana u prahu, 5 g agara ,j 20 g meda dobro izmesati i odjednom pojesti. U to~u nekoliko dana uzimati triput dnevno po ovakvu dozu. 11. Po 5 g povratiea, omana i borovnice stucati u prah, pomesati s medom i pojesti. Uzimati triput dnevno u toku nekoliko dana. Sitne gliste -

crvici

(Oksiure)

NaJaze 5e u cmaru. Sitne su i tanke, svega 2-3 mm dugaeke. UpotrebIjavaju se ism lckovi kao j protiv aska·risa (srednj.ih crew:hih glista). Najce. see 5e primenjuju kl·izme i zapiranje cmara belim lukom kuvanim u mleku I uzimanjem istih lekova koji se upotrebljavaju protiv askarisa. Piju se i ovi cajevi: I. Po 10 g cubra, kamilice, pelena, povratica i 60 g plodova pasdrena stucati u prah, dobro izmeSati i spraviti eaj: 3 supene kasike smese na 400 g kljueale vode, stoji poklopljeno 2 sMa, posle toga oceiliti, zasladiti medom i popiti u toku dana u nekoliko doza. 2. Po 10 g kamilice, vratica, eubra, lincure i 60 grama kore kru5ine, kao pod I. 3. Po 20 g plodova borovnice, cveta povratica i planinskog eubra i 40 g kore kruSine, kao pod I. 4. Sezdeset grama pelena i 40 g kieice, kao pod I. 5. Sedamdeset grama povratiea i 30 g timijana, kao pod I. 6. Po 25 g pelena, povratiea, vraniloVlke i planinskog cubra, kao pod 1. 7. Sezdeset grama plodova borovnice i 40 g povratiea, kao pod I. ----'

LECENJE BIUEM

128 OBOlJ ENJA JETRE I 2;UCN IH PUTEVA

J etra ili crna dzigerica j e najveea zlezda 1\.1 naliem organizmu. Njena uloga j e ogr omna . Za leeenj e je tre i zucnih puteva bolesnik mor a traziti pomoe lekara. U naucnoj i narodnoj medicini se, pored drugih lekova, koris ti i izves no lekovito biIje za lecenj e zapaljenja jetre (hepati'tilS), zapaljenja i ucne kesice (holecistitis), za rasl varanje kam ena u i ucnoj k esici (holelititijaza) i d rugo. Razum ljivo je da bez pravilne dijete ovi leko vi neee pomoei. Otud tako veli ka vaznost pravilnc ishrane ovih bolesnika i osoba naklonje nih ovim bolestima. Za lecenje jet re i zucnih puleva rna ne.k.oliko lekova b il jnog porekla koji se upotrebljavaj u s manj e iii vi~e uspeha. Od domaeeg le kov i tog bilj a zasada je, izgleda, najbol je rezultate dala piloma nana. Zbog toga se ona javlja gotovo u svim poznati m iI i paten tiranim domacim i inos tranim fa bri ckim lekovima. Lecenje traje duze vremena, cesto po nekaliko meseci pa i d uze. Mesecima se mora piti sva ki d an j ak caj od pitome nane. 1. Dvesta grama lista pi to me nane »Micam« staviti u cist su d, popariti sa litar i po kljucale vode, odm ah dob ro poklo piti i ostaviti 2- 3 sata da se »kiseli «, tj . da bi list otpus tio iz sebe ~ to vise le kovitih sa·s toj aka. Moze se piti nesladen i ii zas laden eaj u toku celog dana u mes to vode . Izgleda da se sve drugo lekovito biJj e koje se ovde spomin je ne moze meriti s pitomom nanom. 2. Jednak i delovi n a ne, m a ticnj a'k a, tr ave-ive, podubice, t itrice i hajducice, kao pod 1. 3. J ednake delove maticnja ka, trave-ive, pod ubice, titr ice i hajducice pom e~a t i sa toliko nane koliko j e ovih zajedn o, kao pod 1. 4. Istim kolicinama pelena, petrovca, trave-ive, podubice, kru ~ine , ruse, masl acka i zen etrge dodati toliko lista nane koli'k o je ovih· u kupno, pa od te smese kuvati i pit.i caj kao pod 1. 5. Jednaki delovi nan e, maJt>ienjaka, ruse i k rusine, kao pod 1. 6. Cetiri dela nane i po 1 deo p elena, smirl ja, haoj ducice, moraca i krusine, kao pad 1. 7. Jedna ki delovi pitome nane, ocajni ce i t r ave-'ive, kao pod 1.

Od biljaka jakog fizioloskog dej s tva u n aucnoj m edicini se upotrebljava bunika, velebilje, tatula, rusa, zuti trn (B erb eris) i ne ko drugo n aSe i strano bilje. Medutim, ovo bilje ne sme upotrebljavati laik, j er vrlo lako moze doei do t rovanja. Od rnirisnih biljaka cesto se upotrebljavaju galenskJ. i fabricki preparati koji imaju ekstraktivne materije dobij ene od pi,tome nane, smilja, omana, trave-ive, kraljevca i nekih drugih biljaka koj e uspevaju i kod nas i bez bojazni se mogu kor i·stiti i dilZe vremena, ~to je vaZno za hronicne bolesni ke. Mnogi preparati za lecenje jet·r e i zucnih puteva sadrle ekstraktivne materije od pitomc nane, ocajnice, vodopije, maslacka, steze, poponca i nekih drugih domac ih gorkih, ali neotrovnih biljaka. lone se bez posledice mogu svakodnevno koristiti dufe vreme.

KOlE SE BOLESTJ MOCU IZLEClTI III UBLA2.ITl MEDlCINSKIM BIUEM

129

Zbog velike raznovrsnosti i slozenosti hemij skog sastava raznih biljaka koje se koriste u smesama za leeenje zuei, bilo da podstieu, pOjacavCljll lucel1je zuci (holereticni lekovi), bHo da po jacClvaju pral.njenje zucne besike tholekinetici, holagogna sredstva), mora se strogo vod iti racuna prilikom donosenj a recepture da bi se dobio dobar lek. Bez saglasnosti i saveta lekara ovi se lekov i ne smej u upotrebljava ti. E vo jos nekoliko r ecepa ta eajnih smesa koje se koriste u naucnoj medic ini za lecenj e jetre i zucnih puteva:

Upala jetre (Hepatitis)

8. Pedeset g ram a nane i po 10 g trave-ive, oeajnice, petrovca (ranjeni· ka), maticnjaka i kore krusine; 3 supene kasike ove meSavine popantl sa pola litra kljucale vode, poklopiti, posle 8 sati ocedioi i pi ~i po jednu casu 3 puta dnevno na pola sata pre jela (neza'sladeno). 9. Pedeset grama nane i po 15 g smilja, ruse i semen a gujine trave i 5 g plodova pasdrena (Rhamnu s cathartica), kao pod 8. 10. Pedeset grama 'l1ane i po 10 g kieice, lincure, hajduCice, moraca i plodova pasdrena, kao pod 8. 11. Pedeset grama nane, 30 g 1ra-ve-ive i po 10 g kore krusine i korena masiaeka, kao pod 8. 12. Po 30 g nane, t-rave-ive -i podubice i 10 g moraea, kao pod 8. 13. Pedeset pet grama nane i po 15 g odoljena, giogovog cveta i kamilice, kao pod 8. 14. Po 30 g kantariona, resnilka inane i 10 g piodova pasdrena, kao pod 8. 15. Po 25 g resnika, masiacka, kore zutog trna i korena vodoplje, kao pod 8. 16. Po 20 g resnika, nane, kanta riona, ruse i orahovog lista, kao pod 8. 17. Po 20 g pelena, smilja, hajducice, nane i kantariona, kao pod 8. 18. Po SO g lazarkinj e inane, kao pod 8.

Zapaljenje zuene kesice (Ho/ecistitis)

19. Po 20 g peiena, hajducice, brezovog i kruskinog lista inane, kao pod 8. 20. Po 15 g ocajnice, orahovog lista, komonike, nane, kieice i matienjaka i 10 g kore zutog trna, kao pod 8. 21. Cetrdeset grama nane i po 10 g kantariona, komonike, hmelja, odoljena, podubice I maslacka, kao pod 8. 22. Cetrdeset grama trave-ive rj po 15 g maslaeka, vodopije, dimnjaee i kieice, kao pod 8.

LEC ENJ E BIW EM

130 RaSlvaranje kamena u

zu ~noj

kesJci

(H ol elilijaza)

23. Po 20 g na ne , plod ova pasdrena, ru se , kan ta ri ona i ka mili ce, kao pod 8. 24. Po 15 g kukuruzne sv ile, petelj a ka od visa nja, tros ko ta, ruse, ka ntarion a i vodopi je i 10 g plodova pasdrena, k ao pod 8. 25 . Cetrd ese t grama nan e 'i po IS g ruse, kami lice, m a ti cnjaka i kim a, kao pod 8. 26. Po 50 g vodo pij e i stde, kao pod 8. 27. K ol ik e, bolovi U zuc'1O j kes i: po 20 g na ne, trave·i ve, podu bice, pasdrena i kamilice, kao pod 8. 28. Sezdeset gra rn a lis ta pi tome nane i po 10 g r izom a reuma, petrovca , ruse i ocaj nice, k ao pod 8. 29. Po 20 g na ne, ruse, pe trovca, ma ti cnjaka i kore od zes tike, kao pod 8. 30. Po 25 g semena gujine trave, trave ru se, vodopije i ma slacka, kao pod 8. 31.. Pedese t gTam a nane, 30 g smilj a i po 10 g ruse i m oraca, kao pod 8. 32. Sezdeset grama nane, 30 g trave· ive i 109 ruse, kao pod 8. 33. ROlkva je ve kovni narodni le k za lecenje je tre i zuci. Zbog toga svaki dan t reba jes ti sala tu od nastruga ne ro tkve; sto je rotkva Ij uca, tim je bolja. 34. Mlado lisce od d r ago ljuba u obli ku sala te iIi stucano seme od is te biljke u novije vr eme se, takode, ko ri s ti kao lek. Preporuka. - U nas ima mnogo osoba obolelih od p oremecaja jetre i zucnih puteva. Jedan od cestih uzroka je ner azumna , cesto vrlo masna hrana ! Zbog toga se prep orucuj e, pogo tovu osobama nak lo njenim ovim obolje· njima , da umes to vode bar jednom dnevno popiju po solju caj a od pi tome nane. Izbegavati tes ka, p ngotovu m asna jela. Umes to svin jske m ast i i loj a upotrebl javati ulj e i m aslac (puter) , a li i to sto manj e. Jesti s to vise povrca i voca, pre svega presnog. Svi navedeni cajevi od 1 do 33 manj e-vlse su go rkog i neprija tnog uku· sa; moraju se piti Ilezasladeni, i to na pola sala p re je la!

Ciroza jetre 1. P,iti 3 puta dnevno pre jela po 1 kasiku svde isce denog soka ad rotkve. Nastruganu rotkvu jesti kao saJa tu 2-3 puta dnevno. 2. Piti 2-3 puta dnevno pre jela po 1 kafenu kas iku iseedenog soka iz cveta i !ista kantariona iii iz korena mas lacka. J es ti sa1latu n acinjenu od mladog liSea maslacka. 3. Piti 2- 3 puta dnevno pre jela po 10-15 kapi soka izcedenog iz Ii· stova ~ kOf(:!na trave ruse. Posle sva,ka 2 uzastopna dan a ciniti pauzu ad jednog dana . 4. Cetr deset grama cveta i lista kantariona i po 20 g troskota, ruse i smilja; 3 kasike ove smese kuvati 3 minuta u pol a litra vode, posle 6 sati ocediti, iscediti i popiti u 3 doze pre jela (dnevna doza).

KOlE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLAZI Tl MEDIC INSK IM B1U EM

131

5. Po 30 g ruse, hajd ucice i nane i 10 g klekinja , kao pod 4. 6. Seda md eset gra ma trosko ta i 15 g kan tario na i klekinj a, kao pod 4. 7. Po IS g ruse , nane, zute hajducice, sm iI j a, kor ena maslacka i troskola i 10 g kore od pasd rena, kao pod 4. 8. Po 20 g ras tavica, ruse, cveta od zute hajducice, kantariona i korena vodopij e, kao pod 4. 9. Sezdeset grama korena vodopije i po 20 g ruse i Dane, kao pod 4. 10. Po 40 g sipur ka i r izoma pi revine i 20 g !ista koprive, kao pod 4. II. Po 20 g r izoma ad reuma i lista pil1:ome nane i po 20 g cveta i lis ta kantariona i trave ruse S korenom, kao pod 4.

SECERNA BOLEST

(Dijabeles) Dijabetes se k arakterise povecanom kolicino m secera (gIi.koze ili groi danog secera) u krvi . U oboleli h j av·Ij a se,
132

LECENJE BIUEM

s ta iz familije L egumhlOsae (osob:ito PapilioMaceae) posluZili su kao model za s·intezu izvesnih leJrova za le~nj e dij abe tesa.

n au~ni c i ma

Dijeta. - lzbor namirni ca koje dij ab eti~ri smeju da koris te u ishrani nije jcdnostavan. Medutim , pravHna dij etalna ishrana .~ecera~a. je isto toliko vazna , a nekad i vafnija od uzimanja le kova. Bolesnici od ove boles ti moraju paziti kako na kolicinu t
Masne materije ta,kode negarivno utiou na osobe obolele od ~ecerne bolesti. Kad se u mokraCi pojavi aceton, ma.9ti ii ulja treba mesno v.reme potpuno izbaciti iz ishmne. Jesti sto posnije: mMogo povrca, i to sveieg, presMog (kad god je to moguee), posno, krto meso (zivinsko, telece, govede, posnu ribu). Grozde je gJavni izvor glikoze, zbog cega se glikoza i naziva »grozdani secer«. Prema tome, dijabeticari ne smeju jes~i groide i drugo voce bogato gJikozom. Os'lalo voce, koje pretezno saddi vocni ~ecer iii fruktozu, levulozu, ovi bolesnici mogu jesti bez ikakve opasnosti. Boranija (zeleni pasulj, zeleni grah, mahune) mora bili gJavna hrana veCine dijabeticara. U toku leta i jeseni koristiti sVcZu boraniju, a zimi smrznutu, osu~enu iIi iz konzervi. Boranija se spravlja kao svako drugo povrce, salata s belim Iukom i na mnoge druge nacine, vec prema ukusu bolesnika. Po~to je secerna bolest dugotrajna, stalna upotreba boranije ce dosaditi bolesnicima. zbog cega se mora menjati na~in njene pripreme dodajuci razne zaCi-ne, pre svega, dobar ajvar od crvenih paprika, paradajz u obliku pirea iIi na drugi nacin, beli i crni luk, pei"Sunovo lisee, kiselo mleko, mesana povrce itd. Umesto krompira u mnogim zemljama se u piJjarnicama prodaje cicoka iii topiMambur (HeliaMthus tuberosus). Bliza obaveStenja 0 ovoj bHjci nati ce ~itaoci u ovo j kn j izi. Nije suvise ako ~itaocima ponovo skrenemo paznju na to da se za letenje Secerne bolesti bolesnici ne smeju letit·i na svoj.u ruku, nego sarno po savetu lekara. U ovoj knjizi. naveli smo velik broj recepata raznih 'Iekovi'tih trava koje ulaze u slozene kompozicije nau~ne medicilIle. Bolesnrka ne treba da buni to sto se ~esto iSla biljka javlja u recepturi raznih 610zenih ~ajeva. Objasnjenje lezi u tome, sto gotovo sva,ki bolesnik drukcije reaguje na odredene lekovite bHjkc, zbog ~ega se medu bolesnicima testo ~uje »svaki seceras je slucaj za sebe«. Na primer, pele~lOm su mnogi bolesnioi uspe!Ji cia znatno smanje koli~inu secera u krvi i da se oporave. Medutim, nekima taj isti pelen, uziman u istim kolicinama tri puta dnevno pre jela, nije pomogao iii sasvim neznatno. Mnogim bolesnicima je pomoglo razno gorko bilje: lciCica, Iincura, trava-iva, gr~ica (gorka detelina), hajdutica i dr.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI I Ll UB LAZITI MEDICINSKIM BI LJEM

133

Na Zapa du se u fito terapiji ceni list borovnice i t draljevin a, a u n a~ list c r nog rltlda ~td . SLanovnioi Ba lkana, osobito is tocnog i jufuog dela, vekovirn a koris te presnu salatu od .~ elog i c rnog luka kao predjelo i ubedeni su da j e to dob ro preve ntivno s red s tvo protiv mnogih boles ti, pa i protiv dij abetesa. Tu salatu zakisele limunovirn soko rn (Grci) iii s ircetom i .oki te« si tno iseckanirn lis tom per~ una . Da bi se neprija tan miri~ luka k oliko-toliko ublazio, osim p er~unovog !is ta, sala tu zaeine dodatkom male ko!ieine pra~ ka od stucanog suvog !ista majkill1e dusice. cajevi za lecenje

~eceme

bolesti

1. Po 25 g mahuna od pasulja i zdraljevine (Calega officinalis), po 15 g lista duda, koprive i borovnice i 5 g korena maslaeka isi,tniti, dobro pomesati, pa tri supene kasike sme~e preliti 5 pola litra hladne vode , drlati celu noc da se ekstrahuje i sutradan zagrejati da kljuea 5 minuta, ostaviti cta se ohl adi , ocediti i popiti u toku dana na pola sata pre svakog obroka po jednu ea ~ u. 2. Po 20 g mahuna od zrelog pasulja, zdraljevine, li·sta duda i borovnice i po 5 g lista koprive i zalfije i korena vodopije (cigure) i maslaeka; kao pod 1. 3. Sezdeset grama zdralj evine i po 20 g lista duda i cveta pelena, kao pod 1. 4. Po 20 g korena i cveta maslaeka, lista boravnice, rnahuna pasulja i zdraljevine, kao pod 1. 5. Po 30 g zdraljevine i lista borovnice i po 20 g lista rnedvedeg grozda i korena odoljena, kao pod 1. 6. Po 30 g zdraljevine, korena maslaeka i cveta kantaTiona i 10 g dudovog li.s ta, kao pod 1. 7. Po 20 g trave daninoca, poponca, zdraljevine i dudovog lista i po 10 g korena crnog gaveza i repusine (Arctiurn lappa); kao pod 1. 8. Pedeset grama !ista borovnice i po 10 g virka (Alchernilla), lanenog semena, venje (klckinja) j zdraljevme, kao
LECENJE BIUEM

134

17. Po 30 g cvcta i lista pelena i zute h ajducice (ruti ravan, Achillea c/ypeola/a) i 10 g nane, kao pod 1. 18. Po 30 g trave-ive, zdralj evi ne i pelena i 10 g lis la borovnice, kao pod 1. 19. Po 50 g pasuljevih mahuna i zdraljevine, kao pod 1. 20. Po 40 g zdralj evine i pasulj evih mahuna i po 10 g korena crnog gaveza i repusine, kao pod I . 21. Po 35 g zdraljevine i mahuna pasulj a i po 15 g lis la borovnicc i Irave-ive, kao pod 1. 22. Po 40 g lista i korena borovnice i po 10 g pitome n a ne i zdraljevine, kao pod I. 23. Po 30 g korena vodopije i lincure i po 20 g pelena i Iroskota, kao pod 1. 24. Po 25 g mahuna od pasulja, zdraljevine, dudovog lista i pelena, kao pod I. 25 . .Po 25 g korena maslacka, repusine, vodoJ!ije i crnog gaveza, kao pod I. 26. Po 25 g kantariona, kicice, maslacka i zdraljevine, kao pod I. 27. Po 20 g korena belog sleza, pirevine i lincure i po 10 g cveta hajducice, ploda pasdrena, lista nane i duda, kao pod I. 28. Po 5 g korena maslacka i repusine ·i !ista od duda i zalfije, po 10 g lista koprive i borovnice i po 30 g zdraljevine i mahuna od pasulja, kao pod I. 29. Po 5 g cveta bele i zute hajducice i cveta lipe, po 15 g ploda krusine i korena maslacka, 20 g zdraljevine, 35 g mahuna od pasulja, kao pod I. 30. Po 20 g semena zdraljevine, gujine trave, piskavice, lana i dunje, kao pod I. Napomena. - Cajev·i protiv secerne bolesti moraju se piti nezasladeni, i :to pre jela! Sarno ko ne moze da pije gorke lekove moze navedene cajeve da . pije zasladene saharinom Hi nekim drugim slicnim sintet~kqm slatkim sredstvom, ali nikako secerom ni medom. Ipak, ko god moze, neka pije nezasladene eajeve, jer oni bolje deluju.

CAJEVI ZA MRSAVLJENJE Uzroci gojaznosti (adiposilas) su raznovrsni. Gojaznost treba leciti, jer .gojiti se - znati stariti«. Najuspesniji nacin lecenja gojaznosti je disciplinovano sprovodenje dijete. Svesti na najmanju meru upotrebu slatkisa, hleba, masti i, uopstc, namirnica koje sadrZe mnogo ugljenih hidrata i mas nih materija. Posna hrana, krlo meso i mnogo povrca i voca treba da bude glavila hrana osoba nakl0l1jenih gojaznosti. Posto .s u uzroci prekomeme gojaznosti raznovrsni, potrebno je rtraziti pomoc Ii savet 'iekara. Plivanje, planinarenje, kretanje i raznovrstan tizicki rad neophodna je potreba za sve ove osobe. U mnogim zemljama, pre oSvega bogatim i industrijS'ki razV'ijenim, koriste se razni neskodljivi lekov·i od neotrovnog bilja za mrsavljenje.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLAZITI MEDICI SK IM BIUEM

135

1. Sto gra ma kOl'e krusine koja j e odlezala l1ajmanje god inu dar1a iii je po ~ l c gUljcnja 'a clrvC la hila :agrejana 1 sal Ila 1 JOoe. Kora se isitni i pomesa sa Sl11eSOlll koj a se sas loji od 10 g korena se lena, maslacka, s iadiea i zccjeg tma , ploclova pasdrena i sene, li s la mas lacka i vinove loze, evcta rn a· s lacka i braCica (morska a lga); 3 kasike isitnjene smeSe kuva ti 10 minuta u pola lilra vode; kacl se proh ladi, procedi li i ta j caj pOpili u toku dana u 3 doze posle jela umcs lo vode. Caj piti nezasladen. 2. Po 15 g ko re kru sine, pas drena i zutog tma i po 5 g plodova ki ma, moraca ,i korijanelra i cvela kami li ce ,i bele mrlve koprive, kao pod 1. 3. Po 10 g kore krusin e i pas drena i 5 g plodova moraca, kima, a ni sa i korij a ndra, cve lova tma, kamilice, bele I11rtve koprive i hajd uciee, sv ile od k uku ruza i trave dani noea , kao pod I. 4. Po 30 g cve la hajduci ce i kan tari ona i po 20 g braciea i moraca, kao pod 1. 5. Po 10 g kore krusi ne i plodova pasdrena, korena selena i zecjeg trna i po 10 g kl e kinja, bracica i kami li ee, kao p od 1. 6. Celrclcset gral11a kore kru sine i po 10 g korena se lena, masL.acka , 7.ecjeg lrn a, brac i':a, cve ta l11as lacka i li sta maline, kao 'Pod I. 7. Po 25 g p\oelova pasclrena, brac iea i cveta be le mrtve koprive i tma, kao p od 1. B. Dvadesc t pc t grama plodova sene, pasdrena, kima i moraca, kao pod L

BOLESTI ORGANA ZA MOKRENJE

Za lecenje obolclih bubrega boles nik se mora obratiti lekaru. Od biljnih lekova s na jvise uspeha se daje mla d brewv list u obliku siltnog pras ka (3 do 4 puta dnevno po J d ecj u ka siku) iii u obliku caja: punu supenu kasiku isitnjenog brezovog lisca popariti sa 2 dec ilitra kljucale vode, dodati na vrh noza sode bikarbone i piti nekoliko puta dnevno po I kasiku. - Lecenje traje duze vremena. S uspehom se elaje i drugo bilj e, ces to smese u kojima ima, poreel breze, i medvecleg grozda, bos io ka, rastaviea, tros kota i imele. U slucaju cia bolesnik ima i visok krvni pritisa k, dobro je da jede beli luk i S vremena na vreme pije caj oel sofore, imele i rutvice. Za l eecl1 j e upale mokracnih put eva n ajcesee se upotrebljava caj od [Io ta m edveueg groztla i sitl1ice sa iii bez dodatka brezovog lisea. U apotekama se nalaze ovi cajevi: j ednaki delovi lisea medved eg grozda, sitnice, cveta belog sleza i lista od zalfij e. IIi ovaj: breza, medvede grozde, slatki koren i kukuruzna svila. U novije vreme javlja se i ovaj caj: peteljke od viSanja, brezov list i koren selena. U slucaju ole;:anog mokrenja daju se cajevi koji se sastoje uglavnom od i kukuruzna svila. U novije vrem e javlja se i ovaj caj: peteljke od v,isanja, trna, anisa, persuna , klekinja, kore bele topole, korena site i odoljena. U nas se u narodu cesto upotrebljava venja iii klekinje i posto se obicno ne zna doza (korisna kolicina), cesto se uzima previse, zbog cega se bolest pogoda i boles nik pocne da mokri krv. Zbog toga pri upotrebi ovih lekova (osobito venje) treba biti veoma oprezan i uvek se obra-titi lekaru za savet i po moe.

LECENJE BJU ElM

136 Cajevi za lak§e mokreoje

(Diuret ika -

diureticni cajeviJ

Ima biljaka koje poveeavaju diurezu, tj. poj a~avaju i olaksavaju nor· malno izlucivanj e mokraee, a sto j e vazno za osobe koje imaju teskoce pr i mokrenju. Mokraeo m se odstranjuju iz covecjeg organizma nepotrebne ko· licine tecnosti i mnogi nekorisni i s uvisn i proizvodi prometa materija. Ra· zumljivo je da lekove treba uzi mati sarno po uputstvu lekara, nikako na svo· ju ruku, jer kako se u medicini kaze »svaki bolesnik je slucaj za sebe«. Zato se i ovde daje velik broj raznih smesa, pa ce urolog odrediti koji caj od· govara za koga bolesnika. 1. Uzima se 3 puta dn ev no pre jela po 1 kasika silno stuca nog mca breze. List stucati neposredno pre ,upotrebe. Ako neko ne podnosi uk us bre· zovog lista, moze ovaj prasak uzimati i u oblandama il·i pom esan sa medom iii nekim vocnim sokom, najbolje sokom od borovnice. 2. Tri kasike zdrobljenog brezovog mca prokuva~i (1-2 minuta) u pol a litra vode i, kada se smlaci oa priblizno 40 oC, dodati navrh noza sode bi· karbone, dobro p\'Omesa ti da se bikarbona rastvori i posle 6 sati ocediti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. 3. Lisni brezovi pupo/jci, brani ranD u .prolece pre nego sto ee breza prblistati, upotrebljavaju se na i5ti naein kao cajevi pod 1 i 2. Ovi pupoljci su lekovitiji od li§ea, jer sadrze vise aktivnih sastojaka i oko 4% etarskog ulja prijatnog balsamitnog i svojstvenog mirisa. 4. Mdal1 br~zo" caj: pomesa se po 30 g brezovih pupoljaka i liSea i po 10 g brezove kore i korena zecjeg trna, persuna i idirota; 3 kasike smese prokuvati u pola litra vode, ostaviti da se prohladi (oko 40 oC) , dodati vrlo malo, navrh siljatog noza sode bikarbone, posle 6 sati odliti i popiti u toku dana u 3 doze pre jela. 5. Po 40 g brezovih pupoljaka i liSea, po 10 g korena celera i selena pomesati i dalje spravljati i upotrebljavati kao caj pod 4. 6. Po 25 g brezovog lisea i pupoljaka, plodova persuna i moraca pome· sati i upotrebljavati kao pod 4. 7. Po 10 g . brezovih pupoljaka i lista breze, borovniee, k!ruske j nane pomesati i upotrebljavati kao pod 4. 8. Po 20 g ploda eelera, persuna, mrkve, moraca i kima se pomesa; 3 kafene kasike smese stueati u avanu, popariti s pol a litra kljucale vode, od· Imah :poklopiti i posle 3 's ata odliti Ii popiti u toku dana u 3 doze !pre jela. 9. Po 25 g korena vodopije (eikorije), zecjeg trna, sapunjace i eelera: 3 kafene kasike kuvati 2-3 minuta, ostaviti polclopljeno 3 sata; procediti i piti u toku dana u 3 doze pre jela. 10. Po 25 g korena maslacka, omana, sapunjace, idirota i pirevine (ill zubace) isitniti, kao pod 9. . II. Po 25 g 'isitnjenog lkorena sapunjace i zecjeg trna dobro izmesa.ti, ku· vati 5 minuta u pola Iitra vode i u kljucalu smesu dodati 5 g klekinja i lista pitome nane, odmah poklopiti, skinuti s vatre, posle 2 sata ocediti i popi ti u toku dana u 3 iii 4 doze. 12. Cetrdeset grama zdrobljenih sipuraka kuvati 5 minuta u pola litra vode i pri kraju kljucanja dodati po 5 g zovinog eveta, lista pitome nane i klekinja, kao pod 11.

KOJ E SE BOLESTl MOGU I ZLEC ITI ILl UBLAZ ITl MEDI CI NSKJM BIUEM

137

13. Po 25 g r as tavica (preslice iii konjorepa) , troskota, sipurka i lis ta breze, kao pod 9. 14. Po 25 g koren a zecjeg trna, selena, sladica i ploda mo raca, kao pod 8. 15. Po 25 g lis ta m edvedeg grozda, breze, ruzma l'ina i pers una, kao pod B. 16. Po 25 g lista koprive, h ajducice, breze i kantariona, kao pod B. 17. Po 25 g semena lana i dunj e, cveta crnog sleza i lOve, kao pod B. lB . Po 20 g sipur ka, dunjinog semena, klekimj a , zubace (iii pirevine) zecjeg trna, kao pod 8. 19. Po 20 g svile ad kukuruza, semena od lubenice (s tucanog), korena ad r epusine, nane i kima, kao pod B. 20. Po 25 g daninoca, petrovca, korena crnog gaveza i ploda p erslma, kao pod B. 21. Po 20 g s ipurka, brelOvog lista i pupoljaka i kor ena zecjeg trna i idirota, kao pod B. 22. Po 15 g korena vodopije, selena, sladica, omana, idirota i sapunjace i 10 g nanc, kao pod B. 23 . Po 25 g srdacca, dobricice, daninoca i korena broCa, kao pod B. 24 . Po 50 g sVeZeg ko rena celera, persuna i mrkve (sargarepe); sve nastrugati na rende i tu smesu pojesti pre jela. Maze se doda~i sok ad lim una radi popravlj anja ukusa. Ova smesa se maze i prakuvati i pojesti kao povrce, ali je bolje up 0trebiti je s vezu, jer se kuvanjem gube i menjaju lekoviti sastojoi. Razumljivo je da avo korenje treba prethodno dobra oprati i oguliti. 25. Slieno se upotrebljavaju i mladi, meki, jos b eE pupoljci spargle, sami iii zajedno sa eelerom, mrkvom i persunom. 26. Po 20 g ploda kima, maraca, mrkve i eelera i po 10 g klekinja i gorocveta , kao pod 8. 27. Po 25 g korena selena, maslacka, eel era i perslIna, kao pod B. 28. Po 25 g lanenog i dunjinog semena, po 10 g korena gaveza, selena i maslacka i po 10 g !ista breze i koprive, kao pod 8. 29. Po 20 g peteljki ad visanja, semena od lubenice, kukuruzne svile 1 ploda (semena) persuna i maraca, kao pod B. 30. Po 25 g korena ad site, odoljena i gaveza, po 10 g kore bele topole i brelOvog !ista i 5 g gorocveta, kao pod 8.

ZAPAUENJE BUBREGA (Nefritis)

Zapaljenje bubrega maze biti akutno i hronicno. Bolest je vrlo teska i ozbiljna, zbog cega se bolesnicima preporucuje da lekovito bilje koje im se ovde daje ne uzimaju na svoju ruku, nego sarno po savetu lekara urologa. Lekar ce odrediti caj koji treba da se koristi. Cajevi koji se najcesce upotreblja·v aju na nasim i inostranim k!inikama protiv bubreznih bolesti: 1. Po 30 g brezovog lista i lanenog semena i po 10 g l'i sta koprive, sumske jagode, maline i kupine. Sve 'Se isitni. Tri supene kaSike ove mesavine

138

LECENJE BlUEM

kuvati 5 minuta u pola lil ra vode (po mogucstvu destilovane iii prelhodno prokuvane ki ~ l1i ce), poklopili, i kada se oh lacLi, procediti i piti umesto vode u loku dana. Moze sc zas laditi, najbolje medom. Tri uzastopna dana pi Ii, a cetvrtog ci ni ti pauzu; tako ponavljati du ze vremena. 2. Po 30 g lis la breze i krus ke, po 15 g lanenog sernena i li sta bosioka JO g rastavi ca, kao pod 1. 3. Cetrclesc t grama lanenog semena, 30 g brezovog lista i 10 g ras tav ica is lo lolik o boslOka i korena zecjeg trn a, kao pod l. 4. Po 20 g bosioka, srd acca, kantariona, rastavica i trave d aninoca, kao p od 1. 5. Po 15 g lis la breze i km sk e, korena c rnog gaveza i zecj eg trna, CVC la vra I ica i kan tariona i 10 g srdacca, kao pod l. 6. Po 10 g IIsta breze, bosioka i medved eg grozda i po 10 g cve ta <.: rnog sleza, ploda pe rsun a i sipurka i korena pirevine, zecjeg trna, selena i beclrinca, kao pod I. 7. Kao pod 6 uz dodatak 20 g !is ta sofore . 8. Po 20 g brczovog lis ta i petrovca (Agrimo nia) i po IS g tro ~kola, pirevjne, zutilice (Gellista tinctorial i razgona (V eronica) , kiao pod I. 9. Pedese t grama bre:wvih pupoljaka, 30 g lista bosioka i po 10 g cveta nevena i razlicka, kao pod I. 10. Po 40 g brezovih pupoljaka i korena ernog gaveza i po 10 g cveta zove i belog sleza, kao pod I. 11. Po 30 g lanenog semena i korena crnog gaveza i po 10 g eveta zove i kantariona , tra ve daninoca i zlatniee, kao pod I. 12. Sezdeset grama brezovog lis·ta i po 20 g zla.tniee i selena, kao pod I; (hronicni nefritis). 13. Po 30 g lista breze i kruske i po 20 g zlatniee i selena, kao pod 1; (uremija, tes ko izbacivanje mokrace). 14. Cetrdeset g rama pupoljaka breze i po 30 g korena selena i zecjeg lrna, kao pod I. Bolesn ici koji dugo leze i n erado uzimaju lekove neprijatnog ukusa mogu piti, posle obeda, navedene cajeve zasladene sokovima i sirupima od kiselog voca: ribizla, kiselih visanja, ogrozda, sumskih jagoda, limuna, pomorandze i dr. IS. Po 5 g kamiliee i osusenih plodova maline, po 10 g pupoljaka erne topole i brezovog lista i pupoljaka i po 20 g cveta sunucice, lipe i pupoljaka iii kore vrbc dobro isitniti, preliti I litrom destilovane vode iii prethodno prokuvane i ohladene kiSniee, ostaviti da se ekstrahuje 8 sati, zatim kuvati u poklopljenom sudu 5 minuta. Kada se ohladi, proeediti, i.seedili i pomesati sa I kilogramom najboljeg lipovog meda. Uzimati po I vinsku casu vise puta dnevno. 16. Trideset gram a brezovog lista, po 20 g korena selena i trave sitniee i po 10 g medvedeg groZda, rastavica i p e telj.ki od visanja, kao pod 15. 17. Po 25 g pupoljaka, [ista i soka od breze, po 10 g korena selena, rizoma pirevine i 5 g sitniee, kao pod 15. 18. Po 50 g brezovih pupoljaka i lisla hajduciee, kao pod IS. 19. Po 15 g korena selena, zecjeg trna, virka, persuna i zubace, 20 g brezovih pupoljaka i 5 g semena buacka, kao pod IS. 20. Po 20 g sipurka, lanenog semena .i cveta ernog sleza, povralica i zove, kao pod 15.

KOlE SE BOLEST! MOGU IZLEC IT I ILl UBLA2 1T! MED le l NSK IM BIUEM

139

·!.APALJ ENIE B UBRE2: N E KARLICE (Pijel i t is)

Zapaljenje tkiva bubrega (Pi je l onefril is)

U nekim slucaj evima antibi o ti ci i .drugi le kovi mnogim boles ni cim a n e pomazu. Zbog toga se uzimaju i izvesni biljni blagi i nes kodljivi lekovi u obliku toplih caj eva. Boles niei treba da piju mnogo tecnos ti . Bolest j e teS ka i dugo traj na , pa se preporucuj e bolesni eima da traze save t i pomoc urologa i da nij edan lek ne kori s te na svoju ruku. NaveScemo vec i broj kompozicija mesanih caj eva od razn og domaceg bilja kako bi lekar l11ogao odrediti koju mesavinu bolesnik treba da upo· trebi. I. Po 30 g li s ta breze i medvedeg grozda i rastavica i 10 g eve ta podbela. Iedna kas ika sl1leSe kuva se 4-5 minuta u 200 g vode, os tavi poklopIjeno 3 sata, ocedi i pije toplo. Ovo ponoviti 2-3 puta dnevno pre jela. 2. Po 20 g lista koprive, podbela, hajduCiee, kruske i breze, kao pod I. 3. Po 30 g lanenog semena, zutilice i pupoljaka breze i 10 g eve ta hajduciee, kao pod I. 4. Po 30 g korena maslacka i repusine, pupoljaka breze i 10 g goroeveta, kao pod I. 5. Po 20 g viciovciee, kantariona i lista podbela, bosioka i koprive, kao pod I. 6. Po 20 g korena belog sleza, ernog gaveza, pupoljaka erne topole, vrbove kore i evetnih pupoljaka majske 'ruZe, kao pod I. 7. Po 20 g borovnice, vrbove kore, pupoljaka breze i lista kupine i sum ~ ke jagode, kao pod I. 8. Po 15 g korella pirevine. i sladica, Lista rutviee, breze i maline, po 10 g srdacea i hajducice i 5 g gorocveta, kao pod I. 9. Po 25 g brezovih pupoljaka i sitnice i po 10 g korena selena, trave claninoca, idirota, crnog gaveza i klekinja, kao pod I. 10. Po 30 g lista breze, medvedeg grozda i kruske i 10 g ras.tavica, kao pod I. 11. Cetrdeset grama soka od breze ~ po 30 g soka od korena maslacka i repusine, pomesati i uzimati 40-50 kapi izjutra i uvece. 12. Sezdesct grama lanenog semena i po 20 g trave futiliee i klekinja, kao pod I. 13. Dvacleset pet grama lista od podbela i po 15 g vidovcice i kantariona, l.ista breze i koprive i cveta hajducice, kao pod I. 14. Po 40 g lista i pupoljaka breze i po 10 g pupoljaka vrbe i lista nane, kao pod I. 15. Po 15 g korena belog sleza i pirevine, lista borovnice i maline, vrbove kore i pupoljaka erne top ole i 5 g srdacca i rutvice, kao pod I.

LECENJE SIUEM

140 K AMEN U BUBREGU I MOKRA NO] BESler (Nefro /iliia za, IIro/ilijaza)

Bole t je vdo teSka, us led cega na staj u neizd d ljivi bo lovi u s labinama, pa se s ire na tloJc. Bolcs nik ces to m okd, a m okrenje je bolno. Pone kacl mokl'aca posla,ie Cl-vena od krvi. Bolesn ik se mora ob ra titi za p o moe u ro logu. U hrani izbegavali one so li od kojih je kamen u bubregu na s tao. a to se moze utvrditi he mij s ko m ana li zom izbacenog ka m ena. Bol es nik treba da pije velike ko li cine lec nos ti u o bliku raznih cajeva. Sas tav eaja ee odred iti le ka r uro log. Pre porucuj emo ove kompozicije raznog lekov itog bil ia: l. Po 30 g si tn ice , kore n3 se lena i zcc jcg trn a i 10 g kl ek inj a. S ve se do-

bro is itni i po mesa , po topi u I lil ar vode, os tavi ce lu noe d a se eks tra huj e i sutrada n izjutra zagrej e do kljuca nj a i kuva 2-3 minuta. Ka da se oh la Lii, procedi se i pij e u tok u dana umes to vode. Bolj e je piti nezas laden ca j. a li ko ne m oze da pij e go ra k caj, m oze ga i zas ladili medom iii nekim ki se lim voenim soko m (sirupom); m edulim, ta d a ga piti po Ie j e la i izmeClu obroka. Caj piti uzas topno 3 dana, za tim naci niti pauzu od jednog dan a i o pe t produzi ti na is ti nac in . Kao i u s lucaju mnogih drugi h boles ti, i ovde je vrlo vazno povremeno konlroli ati mokracu u toku lecenja, da bi se m ogao u stanoviti rezultat lecenja i odredi ti p rav ilna terapija. 2. Po 30 g brezovih pupoljaka, sitni ce i pl odova (se me n a) persuna i 10 g !'Use, kao pod I. 3. Po 40 g b rezovi h pupoljaka i ru se i p o 10 g kantariona i majkine dusice, kao pod I . 4. Po 20 g k o rena zecjeg trn a i s ladica, pl odova divlje ru ze (si purka) i kleke iii venje i po 10 g li s la c rne ribizle 'i ko pitnj a ka (korena), kao pod I. 5. Po 25 g plod ova (semena) kima, moraca, mrkve (karotne) j celera; sve plodove u avanu dobro stucati, jer se lekov iti sastojci nalaze u unutra ~ njosti ovih plodova, kao pod I. 6. Po 25 g kore na selena, p ersuna, celera i sladica, kao pod I. 7. Po 30 g brezovih pupoljaka, slalkog korena i lisea vinove loze (crvenog) i 10 g kopitnjaka, kao pod I. 8. Po 30 g dobricice, ruzmarina i medvedeg grozda i 10 g s itnice, kao pod I. 9. Po 25 g korena zecjeg trna, sladica i pirevine i 25 g trave daninoca, kao pod I. 10. Po 20 g brezovih pupoljaka, rastaviea, lista krus ke , brs ljana i ruzmarina, kao pod I. II. Po 20 g sipurka, idirota, lista koprive i cveta zove i lipe, kao pod I. 12. Po IS g kOl-ena maslacka, selena, zecjeg trna i s ladiea i po 15 g rusomace, klekinja, borovih pupolja,ka i plodova persuna, kao pod I. 13. Pedescl gra m a rastaviea, po IS g troskota, si purka i zutilice i 5 g anisa, kao pod I. 14. Po 15 g korena zecjeg trna i selena, sipurka i klekinja, kao pod I. IS. Po 25 g vranilovke, majk.ine dusice, kantariona i ruse, kao pod I. 16. Pedeset grama lanenog semena, po 10 g korena zecjeg trna, pirevine, broea i sladica i 10 g gorocveta, kao pod I.

KalE SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI III UBLA2. ITI MED ICINSK IM BIUEM

141

17. Cetrdeset gra ma borovih pupolj aka i po 15 g stele, ruwice , ru se pirevine, kao pod 1. 18. Po 20 g ras tav iea i troskota, li sta ruzmarina, plodova kleke Hi venje i 'trave zutili ce, kao pod l. 19. Po 30 g celera, persu na i selena i 10 g br6Zovih pupol jaka; sve dobra isi tniti, izmesati i upo trebiti kao pod 1. 20. Po 30 g s ipu rka i plodova selena i celera i 10 g ruse, kao pod 1. 21. Po 25 g r use, svile ad kulwruza, peteljaka ad viSanja i sit nice, kao pod 1. 22. Po 50 g rizoma kostrike i cele r a na rende nastrugati i jesti jedanput dnevno kao sala tu. 23 . Sezcleset gram a lista belog jasena, 20 g cveta surucice i 10 g Ii sta breze i medvedeg groi.Ua, kao pod 1. 24. Po 40 g vreska (Erica) i brezovih pupoljaka i po 10 g karen a selena i zecj eg trna, kao pod 1. 25. Po 20 g plodova Ijoskavca (Physalis), 'love, 'klleke , selena i celera dobra stucati i upotrebi kao pod 1. 26. Osamdeset grama tr ave lisaj ivice i po 10 g plodova ljos kavca i kima dobro isitniti i upotrebi·ti 'kao pod 1. Pre upot rebe dodBiti malo limunovog soka i meda. 27. Sedamdeset grama trave ruse i po 10 g cveta kantariona i trave sitnice i dobri cice, kao pod 1. 28 . Tri puta dnevllo po 1 g korena broea u prasku pi,ti 7 dana u oblandi ili pomeSan s medom. Ovaj lek je vekovir.1a upotrebljavan za nrazbi· janje« kamenca u bubrezima. 29. Po 25 g korena odoljena, 1rave od srdobolje i zukve (site) i kore od bele topole; 3 kasike ove smeSe kuvati 5 minuta u pola litra vade, os· taviti 3 sata i popiti u 3 doze pre jela (tegobe, grceV'i u besici.) 30. Po 25 g lista koprive i medvedeg grozda, rizoma vodene perunike i trave troskota, kao pod 29; (kad se pojavi krv u mokraCi). 31. Po 20 g pluenjaka i kra,suljka i 60 g rizoma trave od srdobolje, kao pod 29; (krv u mokraei). 32. Deset grama plodova ljoskavca ·s i.tno istucati, popariti sa 150 g kljucale vode, posle 2 sata ocediti i popiti u 3 doze u toku dana pre jela (protiv uratnog kamenca). 33. Po 40 g lista breze i rastaviea i 20 g imele; 3 kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vade i posIe 4 cas a ocediti i PQpiti u 3 doze pre jela (upala bubrega i povisen pritisak). 34. Po 30 g lista i pupoljaka breze i po 20 g imele i belog luka, kao pod 33; (upala bubrega i povisen pritisak).

ZAPALJENJE MOKRACNE BESIKE (Cistitis)

1. Po 30 g lista breze i kruske i po 10 g slatkog korena, rizoma pirevine svHe od kukuruza i korena 's elena; 3 kasike ave smese drlati 4 sata u pola'litra hladne vade, posle toga 5 minuta ~U'vat.i i, kad se ohladi, procediti i popiti u toku dana u 3 doze pre je la.

142

LECENJE BIUEM

2. Tri kasikc kore na selena, kao pod l. 3. Po 20 g rastavica, sitn ice, plodova selena i lista breze i medveueg grozda, kao pod l. 4. Sezdeset grama lista breze i po 20 g korena mas laeka i selena; kao pod l. 5. Sezdeset grama !ista breze, po 15 g lis ta pi tome nane i cve ta kan· tariona i 10 g trave ruse (s korenom), kao pod 1. 6. Po 30 g !is ta i pupoljaka breze, 10 g hmelja, kore na selena i ploda mirodije i po 5 g trave ruse (s koreno m) i mahuna pas ulja, kao pod 1. 7. Po 20 g plodova selena , k ima, persuna, mirouije i celera u avanll dob ro stucati , kao p od l. 8. Po 20 g !ista koprive, breze, rutvice i krus ke i koren a sele na, kao pod l. 9. Po 25 g semc:na lana, rizoma odolj ena i cveta i !ista j agorcevine, kao pod 1. 10. Po 20 g stde, rastavica, lis ta koprive i rute i seme na dllnj e, kao pod 1. 11. Trideset grama rastavica, po 20 g !ista zalfij e, breze i veron ike i 10 g cveta belog s\eza, kao pod l. 12. Sezdeset grama lista medvedeg grozda i po 20 g sitnice plodova persuna, kao pod I . 13. Po 30 g !ista breze i korena selena i po 20 g klekinja plodova selena, kao pod I . 14. Po 30 g korena selena, trave daninoca i klekinja i 10 g cveta tran· davilja, kao pod 1. IS . Po 30 g rutvice i stde i po 20 g odoljena i matienjaka, kao pod 1. 16. Seda:medese t grama petrovca i po IS g lista hajducice i cveta br· danke, kao pod l. 17. Pecese t grama hsta bokvice i 'po 25 g rast avica i rizoma trave od srdobolje, kao pod 1. 18. Po 20 g pllpolj a ka breze, hras ta i krus ke, lista medvedeg grozda i lipovog cveta, kao pod 1. 19. Po 20 g cveta kamilice, lipe i zove, lista kupi,ne i cveta kantariona, kao pod 1.

UPALA GRLA I KRAJNlKA

(Faringilis i laringilis) Proth, ovih akutnih i hrOll1licn'ih oboljenja upotrebLjava se lekovito bilje blagog dejstva, osobito ono koje ima sluzi, peklina, Ian ina i nekih elar· skih ulja. To su, pre svega, beli i crni slez,trandavUl~e, gavez, podbel, ja· goda, kupina, malina, borovnica, brusnica, steza, trava od srdobolje, dunja, lan, sreenja!k, hrastova ikJora, nana, hajdueica, kamilica, zalfi'j a, petrovac, Wi· rot, morae i neko drugo bilje. Osobito se ceni aroma'tieno bilje u kome ima proazulena, od kojih pri· !ikom destilacije nastaju azuleni, zbog cega su ova etarska ulja plm:a iii zelel1a, UkOl!ik.o je etarsko ulje od kamilice, hajducice i nekih drugih bilja· ka tamnije pI ave boje, utoliko se u medicihi viSe ceni, jer ima viSe ugljo·

KOl E SE BOLESTI MOGU IZLEC ITI ILl UBLA2. ITI MED ICINSK IM BIWEM

143

vodon ika azulena i zbog toga bo lje i pouzdan ij e de luj e kao ant iflogisl i k, tj . prot iv u pa la s luznke i koze. Evo neko liko cajeva i cajn ih rn e~av in a koje se u n aucnoj med ieini u potreb ljavaj u za lecenje upale s luz niee grla i kraj n ika: 1. Punu s u pen u kas iku kamil iee po pari-ti sa 200 g kljuca le vod e, srnes ta pokl opiti i, kad se smlaci, ocediti i iseediti i tim caje m grgljati i pos le svakog gl'glj a nj a popi ti; to ciniti cesto u t oku d ana. 2. Po 1 ka fenu kasicieu ka rnili ee i haj duciee po rnesati i pos tupi ti kao p od 1. 3. Po 1 k afena kas iciea ka mili ee i zaifij e, kao pod 1. 4. Punu kasiku zal fij e p op a riti sa 200 g kljucale vode, odmah poklopiti p os le 2 sa ta ocediti, grglj a ti i piti. 5. Po 1 ka fe na k a~ i c i e a zalfij e, ka rniHce i pe trovea, kao pod 4. 6. Po 1 k afen a kas ic iea za lfi je, ka miliee i idirota, k ao p od 4. 7. Po 35 g ka miliee i za lfij e i po 15 g pe trovea inane, k ao pod 4. 8. Po 25 g k a mili ee, eve ta be log i e rnog s leza i podbela; 1 k a~ iku mesav ine sprem iti i upotrebiti kao pod 4. 9. Blag slu zr. i ca j: po 20 g eve ta m ajske ruze , trandavilja, belog i ernog sleza i p oelbe la , kao pod 4. 10. Po 30 g korena trave od s rdobolj e i srcenjaka i po 10 g Zalfije, n a n e, m a jkine e1us iee i kamiliee, kao poel 4. 11. Po 25 g lista jagode, kupine , maline i ribiZlle; punu ka~iku ove smese kuvati 5 minuta u 200 g vode; kad se .s mlaci, oeediti i grgljati. 12. Po 25 g steze, petrovea, hrastove kore (isitnjene) i hajduCiee, kao pod 11. 13. Po 40 g korena belog sleza j sladica i po 10 g lista zalfije i pitome nane, kao pod 4. 14. Po 20 g lista zalfije, nane ~ timijana i trave od maj1k ine du~iee i vra nil ovke, kao poel 4. 15. Po 50 g idirota i belog s leza , kao pod 4. 16. Po 20 g Jista dunje, jabuke, ernog sleza, podbela 1 zalfije, kao pod 4. 17 . Po 25 g karniliee, nane, zalfij e i anisa, kao pod 4. 18. Po 40 g pupoljaka od majske ruze i eveta trandavilja i po 10 g kamiliee i maticnjaka, kao pod 4.

ZA LAKSE ISKASLJAVANJE

Akutan i hronican bronhitis (Zapalj enje ogranaka dusnica)

Za lecenje ovi11 oboljenja, cestih osobHo u jesen po zagus\jivim industrijskim eentrirna i velikim gradovima, ima dosta domaceg lekovitog bilja blagod d ej s tva. Upotrebljava se , pre s vega, one lekovito bilje koje u sebi ima slu zi i slicnih mueilaginoznih materija, izvesnih etarskih ulja, prijatnog mirisa i antisepticne moci, nekih heterozida i saponozida ekspeMorantnih svoj s tava, s ilikata i drugih korisnih hemijskih jedinjenja.

144

LECENJE BIU1!M

Za lakse iskasljavanje upotrebljava se ovo bilje: beli i crni slez, podbel, sIal ki koren, itlirol , oman, jagorcevina, sapunjaca, turcinak, pupoljci od jab lana, erne topole i bora, s'la tka paprat, anis, morae, dunjino seme, bagremov i lipov evet, Ijubiciea, daninoc, brsljan, kozlae, klekinje, zova, majoran, beli luk, islandski !isaj, plucnjak, bokviea, miloduh, nana, divizma i neko drugo bilje. Koren belog sleza se najcesce upotrebljava sa m, a njegov list i evet u smeSi sa podbelom, bokvieom, zovom, majkinom dusicom i nekim drugim mirisnim biljem . Ima veLik broj raznovrs nih .sm esa koje se vrlo uspesno upotrebl'j avaju za lakse iskasljavanje. Na primer, vrlo je prijatan caj od smese jednakih delova moraca i anisa, iii od eveta pod bela, el1llog i belog sleza, iii smesa od jednakih delova moraca, nane, pupoljaka bora ,j topole i majorama (iii vranilovke). U apotekama se cesto spravlja ova smesa: morae, pljucnjak, bokviea i podbel. Za izbaeivanje gustog slajma (sluzi) u prometu je i ovaj caj: po 2 kasike ani's a i jagorcevine, po jedna i po kasika zove i podbela i jedna kasika korena Ijubiciee. Cesto upotrebljavano sredstvo za ublazavanje kaslja je i mesavina sacinjena od jednakih delO\'a moraca, island&kog lisaja i belog s'ieza, sa iii bez dodatka nesto malo titriee iii nane. U ovoj grupi cajeva preovladuju biljke koje sadde mirisna (etarska) ulja i' saponine (materije koje muckanjem pene kao sapun). Vrlo je prijatan cvelni caj pootiv kaslJa: jednaki delovi eveta od belog i ernog sleza, trandavilja, ruze, jagorcevine, Ijubiciee iii milovanke. Cajevi za lakse iskasljavanje i stisavanje kaslja piju se zal5ladeni, najbolje !ipovim iii planinskim medom iz borov.ih suma, a u nedostatku meda moze i secerom. Mogu se koristiti i razni vocni sokovi (sirupi) prijatnog ukusa i mirisa. Piti svakog sata po 1 kasiku ovog leka. Evo nekoliko cajnih smesa koje se upotrebljavaju u naucnoj medieini: 1. Po 30 g lista i eveta belog sleza, eveta trandavilja i 10 g trave daninoca; I kasiku smese popariti sa 200 g klj.ucale vode, poklopiti i, kada se smlaci, oeediti i toplo popiti. Ovo ponavljati 4-5 puta dnevno. Caj zasladiti medam. 2. Po 25 g lista belog i ernog sleza, podbela i ploda moraca, kao pod 1. 3. Po 25 g !ista belog i ernog sleza, plucnjaka i ploda moraca, kao pod 1. 4. Po 25 g korena belog sleza, ernog gaveza i idirota, 10 g eveta divizme i pod bela i 5 g anisa, kao pod 1. 5. Po 20 g miloduha, nane, majkine dusi'ce, podbela i lista crnog sleza, kao pod 1. 6. Po 20 g korena omana, sapunjace, slatke paprati, nane i moraca, kao pod I. 7. Po 15 g miloduha, bokvice, majorana, plucnjaka, nane, divizme i 10 g korena ernog gaveza, kao pod I. 8. Po 15 g semen a dunje i lana, lipovog i bagremovog eveta, brsljana, korena omana i 10 g klekinja, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTl MOGU IZlECITl III UBLAtlTl MEDICINSKIM BILJEM

145

9. Po 20 g podbcla, bokvice, i korena idirota i po 10 g cveta zove turcinka, pupoljaka topole i islandskog lisaja, kao pod I. 10. Po 25 g sJatkog korena, dunjinog semena, pupoJjaka topole i podbela, kao pod L lL Po 20 g korena sladica, belog sleza, cmog gaveza i idirota i po 10 g pupoljaka bora i jab lan a, kao pod L 12. Po 20 g majorana, pod bela, majki!l1e dusice, moraca inane, kao pod L 13. Po 20 g korena sapunjace i sladica, lista podbela, belog sleza i pitomog kestena, kao pod L 14. Po 25 g vra nilovke, majorana, isJandskog lisaja i trave daninoca, kao pod I. 15. Po 25 g maraca, anisa, korena s ladica i lista belog sleza, kao pod 1. 16. Pedeset grama stucanog moraca popariti sa pola !itra kljucale vode, poklopiti i posle R sa ti ocediti i pomesati sa pola kilograma lipovog iii planinskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kasiku_ li _ Po 30 g isitnjenog korena cmog gaveza i sladica; sprema se i urotrebJjava kao pod 16. 18. 50 g !ista timijana iii majkine dusice, kao pod 16. 19. Po 20 g cveta podbeJa i trandavilja i korena cmog gaveza, kao pod 16_ 20. Po 20 g cveta i !ista podbela i stucanog pJoda anisa, kao pod 16. 21. Po 25 g lista timijana i anisa i 10 g korena sapunjace, kao pod 16. 22_ Po 20 g kamilice i !ipe i po 5 g nane i maticnjaka, kao pod 16. 23 . Po 10 g plucnjaka, majkine dusice, Jwrena be log sleza i cmog gaveza, cveta podbela i divizme, kao pod 16. 24. Trideset grama idirota, po 10 g timijana i cveta trandavilja i po 5 g pupoJjaka bora i erne 'lopole, kao pod 16. 25. Trideset gram a :islandskog !isaja .i po 5 g plucnja:ka, omana i cveta belog i cmog sleza i turcinka, kao pod 16. 26. Cetrdeset grama cveta turcinka i po 5 g omana i sladica, kao pod 16_ n. Po 15 g cveta jagorcevine, podbela i belog sleza i !ista timijana, kao pod 16_ 28. Po 25 g sladica i vranilovke i po 5 g majorana i kopitnjaka, kao pod 16. 29. Po 15 g korena slatke paprati, pupoljaka od jablana i !isla nane i po 5 g cveta belog i cmog sleza i podbela, kao pod 16_ 30. Cetrdeset grama bagremova cveta i po 10 g miloduha inane, kao pod 16_ 31. Po 20 g bagremovog i !ipovog cv~ta i korena slatke paprati, kao pod 16. 32_ Po 15 g korena bela sleza, crnog gaveza i sladica i po 5 g kozlaca, anisa inane, kao pod 16. 33. Po 40 g korena omana i idirota i po 10 g cveta trandavilja i brsIjana (stabljika), kao pod 16_ 34_ Po 15 g pitome nane, moraca i majorana i po 5 g belog luka i pupoljaka erne topole i klekinja; sve trave osim belog IUka popar
146

LECENJE BIUEM

i taj sok doda ti gO lovom zas latlenom lek u. Ovo se cini iz toga razloga !ito se kuvanjem i uopste na visokoj temperaturi ak li vn i sas toj ci belog luka razlazu i on tad a gubi lekovi lost. 35. Po 15 g eve la podbel a, belog sleza, trandavi lj a i pupoljaka maj ske ruze i 5 g korena Ijub iciee, kao pod 16. 36. Po 10 g korena belog sleza, o mana, itlirola, sladiea i ernog gaveza i po 5 g korena Ijllbiciee i bele sapun jace, kao pod 16. 37. Po 20 g lis la bokviee, podbela, plucnjaka, ernog sleza i pitome nane, kao pod 16. OBOLJENJA SRCA Neuroza srea U farmaeeulskoj induslriji i apotekama spravljaju se i isk ljucivo na lekarski reee pt izdaju go tovi lekovi od di gilali sa, strofan tusa, durdevka i dru gi h ka rdi otonicni h biljaka jakog fi zioloskog dejs tva. Razum lj ivo je da se u domaeinstvim a ovo bilj e ne sme upo treblj avaLi u vidu cajeva, jer vrlo lako moze dod do trova nj a. Zbog toga se ove biljke moraj u i smej u upotreb ljavati j ed ino pod nadzo ro m lekara, a u celom sve tu lekove od bilja digitalisove grupe smej ll spravljati sarno i j edino farm aeeuti. Prema tome, kompozieije cajeva koje su ovde navedene treba smatrati sarno kao dopunsku terapiju. Bolesniei moraju traziti savet i pomoe od kardiologa. Dac'e mo vcd broj preskripeija s raznim neotrovnim bilj em , pa ce lekar odabrati mesavinu za odgovarajuei slucaj. I. Dve kasike sitno stueanog korena odolj ena (valerijane) preliti sa 400 g hladne vode, poklopi,ti i ostaviti preko noei da se ekstrahuje. Sutradan zagrejati do kljucanja i kuvati 2-3 minuta u poklopljenom sudu i, kau se ohladi, oeediti, zasladiti medom i piti u toku dana vise puta po 1 vinsku casu. Nikada ne treba popiti odjednom, nego postepeno, svaki put po nekoliko gutljaja. 2. Po 1 kasik u olleljena, maticnjaka inane i's itniti, dobra izmeSati i upotrebiti kao pod 1. 3. Po 1 kasiku odoljena, eveta hajduciee i trave metviee (Mentha pui egillmJ, kao pod 1. 4. Po 1 kas iku odoljena, metviee i eveta durtlevka, kao pod 1. Napomcna. - Posto se u ovoj smesi nalazi i durdevak, u kome ima kardiotonicnih heterozida jakog fizioloskog dejstva, lek je efikasniji od drugih, a bolesnik ga mora piti opreznije i pod nadzorom leka'r a. Osim toga, u toku terapije obavezno ciniti pauze: dva dana piti, a zatim dva dana ne uzim2ti ovaj caj, nego, ako je to. potrebno, piti caj pod I, 2 iIi 3, tj. neki od onih cajeva koji nemaju durdevka. 5. Po 1 kasiku odoljena, metviee i goroeveta, kao pod 4, jer goroevet takotle ima kardiotonicnih heterozida jakog dejstva. 6. Pedeset grama odoljena i po 10 g metviee, nane, kamHiee, goroeveta moraea. Dve kasike ove smese pripremiti i upotrebiti kao pod 4. 7. Po 2S g odoljena, metviee, eveta gloga i hajducice, kao pod 1. 8. Pedeset grama glogovog eveta i po 10 g metvice, kima, moraca, hmelja i gloginja (zrelih i zdrobljenih plodova gloga), kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLAZITI MEDICINSKIM IlIUEM

147

9. Po 20 g odoljena, srdacca (Leonurus cardiaca), hmelj a, cveta gloga 1 lrave ocajnice (Ma r rubium), kao pod 1. 10. Po 40 g srdacca i odoljena i po 5 g lista ruzmarina, metvice, nane maticnjaka, kao pod 1. 1 J. Po 20 g anisa, moraca, kima i odoljena, 10 g s rdacca i po 5 g lavandule i gorocveta, kao pod 4, zbog pris utnog gorocveta. 12. Po 25 g cveta, !isla i ploda gloga, po 10 g korena bedrinca i lista maticnjaka i 5 g kamilice, kao pod 1. 13. Po 20 g cveta, lista i ploda gloga, trave troskota i rastavica, kao pod 1. 14. Po 40 g gorocveta i metvice i po 10 g glogovog cveta i rutvice, kao pod 4; piti 2 dana, a zat im nacin iti trodnev.nu pauzu! 15. Po 20 g odoljena, korena angelike, lista pHome nane i metvice i glogovog cvcta, kao pod 1. 16. Po 30 g odoljena, gorocveta, korena lokvanja i 10 g glogovog cveta, kao pod 14.

Zapaljenje srcanog misiea (M iokarditis)

Zapaljenje unutrasnje srcane opne (Endokarditis)

Zapaljenje srcane kese (Perikarditis)

Sve sto je receno za lecenje neuroza srca biljnim lekovima Vazl 1 za lecenje ovih oboljenja. Pomoc i savet traziti od lekara. Smeju se koristiti sarno biljke blagog dejstva. Kardiolog ce izabrati najbolju kombinaciju caja koja odgovara za odreden slucaj. I !llpotrebu ovih cajeva treba smatrati sarno kao pomocnu terapiju. 17. Po 30 g cveta zove, brdanke i gloga i 109 lis-ta ruzmarina; spravljati i upotrebljavati kao pod 1. 18. Pedeset grama korena odoljena, po 20 g !ista nane i maticnja.ka i po 5 g plodova moraca i cveta durdevka, kao pod 4 i 14. 19. Po 10 g gorocveta, rute metle (Sarothamnus scoparius), po 30 g Iista ruzmarina i rutvice i 20 g korena odoljena, kao pod 4 i 14. 20. Po 20 g srdacca, korena selena, !i~ta ruzmarina i rut'Vice i po 10 g cveta lavandule i gloga, kao pod 1. 21. Po 20 g odoljena, zIatice (Solidago virga aurea), kor~ s~bikovine, srdacca i :lute metle, kao pod 4 i 14. 22. Po 30 g gorocveta, metvice i hmelja i '1'0 5 g cveta durdevka i trna, kao pod 4 i 14. 23. Po 20 g korena zecjeg ·trna i odoljena, gorocveta, brezovog i naninog !ista, 1<.30 pod 1. 24. Pedeset grama od verema-trave, po 20 g maticnjaka i hajducice i 10 g hrnelja, kao pod 1.

148

LECENJE BrWEM

Nepravilnost u rltmu

sr~

otkucaja

( Aritmija)

Ova bolest leci se raznim lekovima . Kao dopunska terapija moze koristiti i ova, a li isklj ucivo pod nadzorom lekara . 25. Po 20 g trave daninoca, cveta gloga i lipe, lista maticnjaka i po 10 g hmelj a i lis ta ruzmarina, kao pod I. 26. Pedeset grama maticnjaka, po 20 g odoljena i glogovog cveta i 10 g pri morskog \luka, kao pod 4 i 14. Primo!1Ski luk u vecoj dozi je otrovan, pa se 6me upotrebljavati sarno pod nadzorom lekara! 27. Po 20 g plodova mrkve, gloga, anisa i moraca i po 10 g korena 10kvanja i cveta gloga, kao pod 4 i 14. Plodovi se moraju prethodno stucati u avanu. 28. Po 30 g srdacca, steie .i maticnjaka i 10 g odolj ena, kao pod I.

Zakreceni krvni sudovi i povilien krvni prltisak (Art erioskleroza

i hipert enz ija)

29. Po 20 g cveta gloga i sofore, imele, rastavica i alge bracica, kao pod I. 30. Po 20 g glogovog cveta, lista i ploda i po 10 g korena lokvanja i !ista zimzelena (Villca .minor), ,kao pod 4 i 14. 31. Po 30 g !ista hajducice, imele i rastavica i po 5 g rutvice i cveta gloga, kao pod I. 32, Po 20 g maticnjaka, majkine dusice, rutvice, odoljena i cveta gloga, kao pod I. 33. Po 20 g cveta kantariona, sofore i gloga, lista hajducice i cveta b rdanke, kao pod I. 34. Po 20 g kukuruzne svi,le, steze (Potentilla anserina), !ista hajducice i maticnjaka i korena odoljena, kao pod I. 35. Po 20 g srdacca, mahuna od pasulja, glogovog cveta i li!sta hajducice i rutvice, kao pod 1. 36. Po 15 g imele, glogovog cveta, odoljena, !ista maticnjaka, zirnzelena i rutvice i 10 g ploda mrkve, kao pod 1. 37, Po 10 g imele, korena lokvanja, odoljena i sapunjace, cveta gloga, !ista koprive i pitome nane, zute metIe, rusomace i sipul1ka, kao pod 1. Angina pektoris, stenokardija Bolest je veoma ozbiljna i zbog toga se preporucuje obavezno postovanje lekarskih saveta. Napadi su cesto toli:ko jaki da bolesnik oseca strah od smrti. Treba izbegava,ti pusenje, a~koholna pica i svaki telesni i dusevni napor. Za vreme napada, upotrebljava se nitrog!icerin, Bolesnici uzimaju lekove koji sire krvne sudove, pa se zbog toga i ovde preporucuj.u droge koje imaju takvo dejstvo. Kao dopunska terapija u medicini se koriste ovi cajevi:

KOJE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLA2lTI MEDICINSKIM BIU EM

149

38. Po 20 g tra\'e veremnjace (CaiamiI1tha), maLienjaika, srdacca, kima i odoljena; sve dobro isitnili, pa od te smese 3 supene kasike preliti s pola lilra hladne vode, poklopiti i lako ostaviti da 'se preko noCi ekstrahuje; sutradan zagrejat i i kuvali 3-4 m inu ta ; kad se ohladi, procediti, zasladiti bagremovim medom i pili u toku dana umesto vode. 39. Po 25 g lis ta l11aticnjaka, ru tvice, majkine dus ice i melvice, kao pod 38. 40. Tridescl grama lrave steze, po 15 g maticnjaka, srdacca, limijana i trave verel11nj ace i 10 g rutvice, kao pod 38. ZAPALJENJE VENA (Fl ebitis)

PROSIRENJE VENA (V arikozit eli)

Bolest je teska i dugotrajna. Bolesnici se ne smeju lec iti na svoju ruku . Neophodno je zatraziti savet i pomoc lekara. Kao pOl11oena terapija koriste se ovi cajevi: 1. Po IS g cveta majske ruze, gloga, brdanke , brekinje, surcice, div lj eg kestena i 10 g cveta trandavilja; 4 supene kaSike Sl11ese preliti s pola litra hladne vode, poklopi ti, drzati celu noe i sutrada'l1 zagrejati do kljllcanja, ostaviti d a se ohladi, zas laditi bagremovim medom i u toku dana piti Ul11eslo vode. 2. Po 20 g cveta od gloga, bagrema, i zove i !i's ta rutvice, kao pod 1. 3. Po 20 g korena cmog gaveza IT belog sleza, kore diV'ljeg kestena i cveta brdanke i kamilice, kao pod L 4. Po 29 g troskota, !ista rutvice i hajduCice i vrbove kore i po 10 g kOl'e i cveta divljeg kestena, kao pod L 5. Po 20 g cveta i kore divljeg kestena, belog luka, kamilice i cveta majske ruZe, kao pod L 6. Po 15 g imele, rastavica, belog l-uka i cveta gloga, kao pod L 7. Pedeset gral11a korena lincure u avanu stucati u prah, s·taviti u Iitarsku bocu i naliti jednim litrom 300/o-nog cis tog alkohola iii rakije osrednje jacine, bocu zapusiti i d rla,ti 8-10 dana cesce l11uckajuci da bi se lekoviti sastojci iz lincure sto potpunije izvukli. Posle toga ocediti i piti 3 puta dnevno po 1 malu rakijsku casicu na pola sata pre jela. Ovaj lek je pomogao rnnogirn osobarna koje pate od ovih oboljenja. SULJEVI (H emoroidi)

Mnoge osobe, pogotovu star.ije, boluju cd prosirenja i upa!la vena u najniZern delu pravog ereva i crnara. Od ove dosadne bolesti najcdce obolevaju osobe koje mnogo sede, kubure sa sto!icom 'lIsled dugotrajnih i

150

LECENJE BIWEM

upomih zatvora, cija je jet ra obole la, koje mnogo piju a lkoholna pica i drugo. Nisu retki s lu cajevi komplikacija koje nastaju od ove bolesti. U mnogim s lucajevima je jedino rese nj e hirurska inte rve nc ija . U nas i u svetu upotrebljavaj u se i izves ni biljni le kov i za lece nj e hemoroida . Razu mljivo je da osobe koje pa le od zatvora i hemoro ida moraju, pre svega, paziti na is hranu da bi im s toli ca bi la u redna i meka. Cajevi prot iv zalvo ra, protiv tvrd e slo/ice obavezno moraju c initi glavni dec biljne apoteke svakog domac ins tva u kom e neki c lan bo luje od hemoroida. Razumljivo je da boles nik mora lraziti save t lekara kako hi znao koji caj treba da upotrebi. Prepo rucuju se oni laksantni ca jevi koji ne izazivaj u grceve, napone i tegobe u trbuhu. 1. Po 35 g ploda pasdrena i kore krus ine i po 10 g kima , kore pomorandze i kamilice; posto se sve dobro is itni i pomesa, 3 pune supene kas ike smese kuvati 3 minuta u po la litra vode u pokloplj enom sudu. Kad se ohladi, zasladiti rnedol11 i popili u 3-4 doze u loku dana.

2. Po 40 g kore krus ine i plo dova pas drena, 10 g kima i po 5 g cveta crnog trna i karnilice, kao pod 1. 3. Za osetljivije osobe: po 15 g plodova pasd rena, kima, mo raca

amsa i po 10 g cve ta karnilice, crnog trna i brdanke i po 5 g mati cnj a ka i hajducice, kao pod 1. 1

4. Ob/ozi (tarnponi) i k/izme (klistiranja). - Uglavnom se upotrebljavaju biljke koj e sadrze taJline i slicna polifenolska jedinjenja, s luzi i neka etarska ulja u kojima ima ugljovodonika azu /ena, kao s to su kami!ica, hajducica, odoljen i neke druge mirisn e lekovite biljke .koje .u nas rastu u izobilju, ima ih svuda i citaoci ill poznaju. Bez kvalitetnog lekovitog bilja ni najstruc niji farmaceut ne moze izraditi dobar lek. Borba za kva lite t lekovitog bilja je stalna i vecna. Skrece se paznja bolesnicima da nikako n e kupuju bilje od raznih sarlalana, cesto cak i ll1epismenih samozvanih narodnih lekara, koji na pijacama i kod svojih kuca prodaju ponekad i trave veorna jakog fizioloskog dejstva koje mogu izazvati razna trovanja (blju5t, kukurek, cemeriku i neko drugo bilje). Po 30 g cve ta divljeg kestena (onog koj·i se kao ukrasno drvo sad i po gradovima i parkovima), kamilice i hajducice i 10 g lis ta zalfije; 3 supene kasike ove smese pre!iti sa pol a litra hladn e vode i, cesce muckajuCi, drzati 4 sata; posle toga prokuvati i drZati da kljuca 5 minuta u poklopljcnom sudu, ostaviti da se smlaci, procediti i u tu vodicu natapati c istu gazu ili meko i cisto flanelsko platno i s tavljati na cmar kao oblog.

5. Po 40 g cvela kamilice i !ista ·hajducice i po 10 g cveta brdanke i korena odoljena (pre upotrebe treba ga u avanu dobro istucati), kao pod 4. 6. Po 30 g cveta karnilice, divljeg kestena i trandavilja i 10 g rastavica, kao pod 4.

7. Po 25 g cveta kamilice, divljeg kestena, trandavilja i majske ruze, kao pod 4. 8. Po 20 g cveta divljeg kestena, karnilice i sibikovine (Viburnum opu[us) , po 10 g cveta i !ista kantariona, !ista hajducice i cveta brdanke, kao pod 4.

KOI E SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA21TI MEDlCINSK IM BIUEM

151

9. Po 30 g cvela i lista kantariona i lista hajduciee i 10 g kamilice, kao pod 4. 10. Po 30 g korena ernog gaveza, dunjinog semena i eveta divlj eg kes ten a i 10 9 evela e rnog trna ; gavez i dun~lino seme

152

LECENJ E BIUEM

2IVCANE BOLESTI Neuroze, new'astenija, histerija i nesanlca Kao l eko l'i za umirivanje daje se, pre svega, kJOren odolje'1a : 200 g korena sitno iseckati, staviti u teglu i prel iti jednim litrom jake komovi ce, ostaviti deseta k dana i po nekoliko puta dnevno promesati; posle toga ocediti i piti po 20 kapi na kocku secera vise puta dnev no. Lek najvge trose zene sla bih zivaca. Slieno dejstvo imaju i hmelj. beli lu k, matienjak, nana, majkina dusica i eubar, zatim vra nil ovka, r uzmarin, selen, ren, slaeica, ani,s. morae. mi· rouija, persun , celer, bosiljak, kami lica i neko drugo bilje. U upotrebi se cesto n alaze ov i cajevi: 5 kasika nane, 2 kasike matienjaka. 1 kasika odoIjena . lli ovaj: jednaki delovi odoljena, sisarica hmelja, matie njaka i lavandule. Zatim ova smesa: 6 kasika matienjaka, 4 kasike naTIe, 3 kasike ti trice i po 1 kasika odoljena i hrnelja. Protiv Ilesanice naj cesce se daje eaj od hmelja; 2 kas ike sisarica, preliti sa 2 decilitra kljueale vode, poklopiti i posle 1 sa ta ocediti; zasladiti medom i piti. Protiv nesanice se preporueuj e ovakva veeera: paree hleba pre· mazano m aslom (buterom) i pekmezom od sipaka pojes ti uz eaj od sisarica hmelja, n ane i maticnjaka, a posle toga, neposredno pre spava nja, pojesti jabuku. Za vreme poslednjeg rata, u nedostatku mnogih lekova, babice, pa i neki leka ri su davali proliv izostale menstruacije (meseenog pranja) kamilicu, odolj en, nanu , matienj a k, rutvicu, celer i persun. Za leeenje razni h ziveanih bolesti na Zapadu se sve vise kori s te biljni lekovi blagog dejstva. Ovo se naroeito oseca posle II svetskog rata meau najnaprednijim lekarima koji se opravdano bore protiv upotrebe bar biturata i s lienill lekova jakog dejstva. Evo nekoliko slozenih eajeva koji se koriste u medicini: 1. Po 25 g lista matienjaka i sisarica hmelja i po 10 g odoljena, m ajkine dusice, kam ilic(;. (veta maj ske ruze i neven a; 4 supe-ne kas ike ove mesavine popariti jednim litrom kljueale vode, ostaviti 2 sata, ocediti, zasladiti medom i u toku dana piti; najbolje po 1 easu izjutra i uvece. 2. Po 30 g siSarica od hmelja, odoljena i matie njaka i po 5 g gorke deteline (greice) i !ista ruzmarina. kao pod 1. 3. Po 15 g maticnjaka, hmelja, odoljena, nane, kantar.iona i lista kupine i 5 g cveta vreska i nevena, ikao pod 1. 4. Po 20 g matie njaka, vranilovke, odoljena i lincure, kao pod 1. 5. Po 25 g matienjaka, lazal'kinje, nane i korena ange!ike, kao pod 1. 6. Po 20 g odoljena, matienjaka, selena i idirota i po 15 g cveta gloga crnog trna, kao pod 1. 7. Pedeset grama od verema trave (Calamintha) i po 10 g hmelja, nane, matienjaka, odoljena i dobrieice, kao pod 1. 8. Po 30 g kamilice, dobricice i oeajnice i po 5 g cveta lavandule i go· rocveta, 'k ao pod 1. 9. Po 20 g maticnjaka, dobricice, nane, bosiljka i hmelja, kao pod 1. 10. Po 30 g odoljena, maticnjaka inane i po 5 g jasenka i cveta nevena, kao pod 1. 11. Po 30 g cveta kamilice, hajdueice i cveta trandavilja i 10 g maticnjaka, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECIT I ILl UBLAt lTI MEDlCINS KIM BrUEM

153

Nesanica (Tnso l11l1ija)

I. Po 50 g odo ljc na i hmeJja; 3 supene OOas.iJ<:e mesavime popariti sa 400 g

k ljucale vode, posle 2 sata od!ili, zas laditi medom i popiti, po I casu izjutra i uvece pre spavanja. 2. Po 10 g p lodova mirodij e i anisa u avanu 'stucali u sitan prall i kuvati 5 minuta u 300 g belog vina; popiti pre spavanja. 3. Pedeset gran1a odoljena i po 10 g maticnjaka, komonike, vreska, lazar k inj e i majkine dusice, kao pod 1. 4. Po 30 g odoljena, korena lokvanj a i matioojaka .i 10 g mirodije (semena), dobro iSltlliti i upotrebi ti kao pod 1. Neuralgija 1. Pedeset grama misinca (CYl1og1ossum) ~ po 25 g odoLjtma i moraca dobro isitni li i pomesati; 2 s upene kas i'ke ove mesan.ice kuvati 3 minuta u 300 g vode; kad se ohladi, zas ladili m edom i piti 2-3 pilla dnevno. 2. Po 20 g cveta lipe, brdanke, !ista ruzma r-ina i mi loduha, kao pod 1. 3. Po 20 g cveta oSurucice i lavandule, 'korena zecjeg trna .j trave ruse 1 kantariona, kao pod 1. 4. Po 20 g taifije, pelena, puzmarina, nane i miloduha, kao pod 1. 5. Po 30 g monica, anisa i majorana i 10 g sase, kao pod 1. 6. Jednu supenu kasiku hmelja popariti sa 200 g vode, smesta pokJopiti i posle 4 sata ocediti, iscelli,ti, zasladit~ medam i poviti posle vecere umesto voce. 7. Jeduu supenu kasiku odoljena popariti sa 200 g kljucale vode, poklopi ti i posle 6 sati ocedi ti i piti, kao pod 6. Ovom, kao i slicnim cajevima neprijatnog mirisa i uk.usa moze se, pored meda, dodati i neki vocni sok za osvezavanje, kao 510 su visnjev, ribizlov, iimunov i slicno. 8. Po 30 g hmelja, odoljena i pJodova (semena) mirodije i 10 g maticnjaka, kao pod 6. 9. Po 45 g maticnjaka i kamilice i po 5 g plodova mirodije i moraca, kao pod 6. 10. Po 20 g !ista malicnjaka, m etvice, nane, hmelja i odoijena, kao pod 6. 11. Po 20 g lisla malic njaka, bosiljka, kokoca, lazarkinje i majkine dusice, kao pod 6. 12. Po 5 g cvela nevena, gloga, kamilice j vreska i po 40 g hmeija i odoljena, kao pod 6. 13. Po 10 g cveta gloga, kamiiice, nevena, pomorandie i lavandule i po 20 g mali c njaka i hmelja, kao pod 6. 14. Po 20 g hmelj a i cveta gloga, belog i cmog sleza i lista maticnjaka, kao pod 6. IS. Po 25 g plodova (semena) mirodije, anisa, m oraca i kima, pomesati i dobro izmesati; 1 supenu kasiku ove smese stucali u avanu i caj spraviti i upotrebi ti kao pod 6.

154

LECENJE BIUEM

16. Po 30 g cveta turcinka, nevena i kamilice i 10 g hm elja, kao pod 6. 17. Po 25 g cveta turcinka i hmelja, lista mat icnjaka i majorana, kao

pod 6. 18. Svak i dan pojes ti uz obroke po ne koli ko glav ica salate (LaelL/ca saLiva) zajedno s korenom , uz dod a tak soli , lim un ovog soka iii sirceta i ulj a.

19. Deset grama cvt:ta lokvanja upo tre biti k ao pod 6. 20 . Po 40 g cve ta lokvan ja i hmelj a i po 10 g cve ta pasiflore i s milj a, kao pod 6. 21. Sedamdeset grama cveta lokvanja i po 15 g lista za lfij e i ma ti cnjaka, kao pod 6.

PROTIV NOCNOG MOKRENJA PODA SE (Enuresis noelL/mal

1. Sediundeset grama lista hajducice i po 15 g cveta brdanke i korena odo ljena dobro isitniti, pa 1 supenu kasiku ove m esavi ne poparit i sa 200 g

kljucale vode, posle 4 sata ocediti, zasladiti medom i toplo popiti uvece na 2-3 lSata pre spava nja. 2. Dvadeset grama hajducice, po 15 g kantariona, brdanke, ruse i pastirske torbice i 10 g odoljena i troskota , kao pod 1. 3. Po 25 g hajducice, ruse, cveta brdanke i pupoljaka breze, kao pod 1. 4. Po 25 g vodenog lisca, cveta gloga i kanta r iona i korena odolj ena, kao pod 1. 5. Po 20 g odoljena, kantariona, maticnjaka, rusomace i troskota, leao pod l. 6. Po 30 g brezovog lista, paprenog lilSca i gloga i 10 g odoljena, kao pod l. 7. Po 20 g odoljena, breze, brdanke i hajducice i po 10 g gloga i ruse, kao pod 1. 8. Po 30 g odoljena i hmelja i po 10 g maticnjaka, nane, kamilice i hajducice dobro izmesati ; 1 supenu kasi'ku ove smese popariti sa 200 g kljucale vode, smesta poklopiti i posle 4 sata ocedioti i piti kao pod 1. 9. Po 25 g nane, maticnjaka, metvice i hmelja, kao pod 1. 10. Po 30 g korena selena i angelike i po 10 g hmelja, maticnjaka, odoIjeDa i gloga, kao pod 1. 11. Po 15 g lista kupine, ma,l ine, sumske jagode i ogrozda i po 10 g hmelja, cveta nevena i kamilice i li'5ta maticnjaka, kao pod 1. 12. Po S g cveta lavandule i nevena i po 30 g korena omana, odoljena i vodopije, kao pod 1. 13. Devedeset grama hmelja i po S g mMicnjaka inane, kao pod 1. 14. Osamdese t grama lista hlfije i po 10 g odoljena i hmelja, kao pod 1. IS. Sezdeset grama lista hajducice, 30 g lista za1lfije i 10 g cveta brdanke, kao pod 1. 16. Po 40 g cveta hajducice i brda.nke i 20 g lista gloga, kao pod 1.

KOlE SE BOlESTl MOGU IZlECITl III UBLA2 ITI MEDICINSKIM BIUEM

155

MIGRENA (H emik ranija)

Premdrt je sve navedeno bilje bezopas no, j er nem a hemij s kih sas tojaka jakog fizioloskog dejs tva, ipak se sv im boles nicima toplo preporucuj e da ovo bilj e ne upotrcbljavaju na svoju ruku, nego da traze pomoc i savet lekara koji ee odrediti terapiju. 1. Po 30 g nane, matic njaka i kamilice i 10 g li s la ruzmarina pomesa ti i od te smese uzcti 3 supene kas ike, popariti sa 400 g kljucale vode, smesta poklopili, posle 4 sala oced iti, iscediti, zas ladi ti medom i pi,ti umeslo vode. 2. Po ,10 g maticnjaka inane i po 20 g odo lj ena i angelike, kao pod 1. 3. Po 30 g plod ova korijandra, mirodije i anisa i po 5 g korena selena i angelike. Plodove pre upotrebe u avanu iSlUcati, a korenje sitno isee i; upotrebi ti kao pod 1. 4, Po 25 g c. vcta kamilice , lavandule, jagorcev ine i gloga, kao pod 1. 5, Po 25 g cveta i li s ta durdevka, lista nane i korena odoljena, kao pod 1. 6. Po 15 g korena, lista i cveta jagorcevine, po 10 g majorana, korena perunike, odo lj ena, selena i angelike i 5 g cveta durdevka, kao pod 1.

ZENSKE BOLESTI Za leeenje zenskih bolesti bolesnice se, pre svega, moraju obratiti lekaru za savet i po moe. Biljke 0 kojima ee ovde biti govora samo su dopunska terapija, ali i ona mora biti sprovodena pod nadzorom lekara. U svelskoj medicil1skoj 'Iilemturi navodi se izves tan broj biljaka za lecenje zenskih bolesti. 0 onima jakog fizioloskog dej stva ovde neee biti gov~ra , Naveseemo, pre svega, biljke koje imaju manje iii viSe etarskog ulja raznog hemijskog sastava i svojstvenog farmakodinamskog dejstva. Razumljivo je da ove biljke osim etarsk ih ulj a sadrZe i mnoge druge sastojke, 0 kojima lekar voui racuna pri lizradi kompozicija za svalku bolesnicu ponaosob. Od domaceg aromaticnog bilja za ureaivQl1je menstruacije najeesee se upotrebljava uno koje ima blago dejstvo: kamilica, odoljen, pitoma nana, hajdueica, komonika, morae, selen, matienjak, kim, anis, kantarion, oman, hmelj, ruzmarin, ocajnica i neko drugo bilje. Koristi se i sedef iii rutvica, ali se tu mora biti oprezan, jer ova biljka nije bezazlena i izvesne osobe je iii ne podnose ili im izaziva odliv krvi, a ukoliko se uzme u veeoj kolieini. moze izazvati i pobaeaj. Za ublaiaval1je i smanjivanje bolova i odliva pnj[.j,kom menstruacije najeesee se koriste opore biljke, tj. one koje sadrZe manje iii veee kolieine tarlinskih materija. To su, pre svega, trava od srdobolje, steza, list kupinc i sumske jagode, hrastova kora, petrovac, srcanik, lisac, stavolj i neke druge biljke oporog ukusa. U iste svrhe upotrebljavaju se i neke druge domaee biljke u kojima ima izvesnih aminskih jedinjenja, klao sto su ziva trava, papreni lisac, ru-

LECENJE BIUEM

156

so maca, dragusiea iIi dragusae (S el1 ecio vu lgaris) i druge. U istu hem ijsku i farmakodinamsku grupu dolazi i razena glavni ea (Secal e corn u/urn) . Ona je najaktivnija, jet· sadri.i razne a lka loide i am ine koji veoma efikas no de· luju na uredivanje menstruaeije. Medutim, kako j e razena glavniea otrovna, sme se upo tre bljavati samo po reeeptu lekara, a lek uzimati iskljucivo onaj koji j e pripremlj en u apoteei. Od glikoz idn ih biljaka naj cesce se upo t reblj ava daninoc, jova, borovnica, vresa k i laza rkinj a. Za ispiranje kns kog polnog organa koriste se biiljke koje sadri.e tao nine, sluzi i neka etarska ulja. U tu svrhu se spravljaju jaki caj evi (oko 50 g suvog bilja na pola litra vode) . Najvise se koriste: kamiliea, zuta i bela haj· ducica, dobriciea, beli i erni slez, kopriva, zalfij a, hrastova kora , bela mrtva kopriva, rniloduh , ruzm a-r in, timij an, orahov list, ocajniea i neko drugo bilje . Pro/iv belog p ranja (I e ukoreja) korilSlle se biljke koje irnaju antisep· ticne -s astojke, pl'e svega tanine i etarska ulj a : zalfija, hajdu eiea, vranilovka, petl"Ovae, metviea, dobrieiea, krasuljak, poponae (Convolvulus arvensis), vi· rak, zelenika (V inca), kopriva i neko drugo bilje. Za jace lucen j e mleka dojilja upottrebLjalVaju se u obliku eaja rnirisne biljke s etarskirn uljim a: anis, mo rae, mirodija, kim, korijandar, bosilj ak , Zdraljevina, bedrinae, majoran, maticnj ak i resnik. Da se 5manji lucen j e. mleka dojilja, pije l5e caj od za:lfije, orahovog Ii· sta i hmelja i jedc rogac.

Za regulisanje menstruacije

L Po 20 g kore zestike i lista maticnjaka i po 30 g rizoma odoljena i trave od srdobolje; 4 Sllpene kasike ove smese popariti sa 700 g kljucale vode, poklopiti, eesce promesati, posle 3 sata oeediti i proeediti i u 4 doze popiti u toku dana. Ovo poceti pHi na 5-6 dana pre pocetka menstruacije i prestati cim ona krene. 2. Po 25 g plodova pasdrena, eveta kamilice, korena odoljena i kore od cibukovine (VIburnum opulus), kao pod L 3. Po 30 g kamiliee, !ista pitome nane i odoljena i 10 g p
KOlE SE BOLESTI MOGU IZLECITI III UBLA2 ITI MEDI CINS KIM Bt UEM

157

11. Pedeset gra ma paprenog lisca, po 20 g biserka (Alchem iUa) kamilice i 10 g cve ta b ele mr tve koprive, kao pod 1. 12. Po 20 g miloduha, ocaj ni ce, kantariona, kicice i timij ana, kao pod 1. 13. Po 15 g kamiIice, p itome nane, rutv ice, odolje na, kamtariona i pap renog lisca i 10 g gorke deteline, kao pod 1. 14. Po 25 g paprenog lisca, ploda pasdrena, kore ci bukovine i r izoma p irevine, kao pod 1. 15. T rideset gr am a cveta neven a i po 10 g ploda pa·sdrena, cveta bele mrtve koprive i ka milice, rutvice, nan e, m aticnj aka 1 pa prenog lisca, kao p od 1. 16. Po 40 g trave veremnj ace i cveta kamilice 20 g odoljena, kao pod 1. 17. Po 50 g paprenog lisca i Cibuk ovine, kao pod 1. 18. Po 50 g rusomace i p ap renog lisca, kao pod 1.

REUMATfZAM, ISIJAS, ARTRITIS I ULOZI (podagra, gi'ht) Sredstva za draienje koze (Flogistika iii revu1 ziva)

Sva ova obol jenja su teska i lecenje traje dugo. Za umirenje bolova najcesce se upotrebljava aspirin . Osobe obolele od hronicnog reumatizma najcesce se lece u banjama (Melenci, Mataruska, Koviljaca i druge). Pored toga, s manje iIi vise uspeha, za lecenje ovih bolesti koriste se i razni cajevi za pice, kupanje, masazu, obloge i sl. Ukoliko se piju, treba ih uzimati sto toplije, najbolje uvece pre spavanja. Dobro je pi ti caj zajedno sa 1-2 aspirina, da bi se bolesnik sto vise preznojio. Za lecenje izvesnih bolesti, 'Pre svega onih od nazeba, u narodnoj i u naucnoj medicini raznih kontinenata kroz vekove se koristi izvesno bilje koje ima takvo delovanje da izazove draienje i crvenila kai e. Medutim, odmah treba skrenuti paznju na to da ave biljke mogu brzo i lako prouzrokovati zapaljenje koze i izazvati plikove, p a cak i rane. Zbog toga pri upotrebi ovih· biljaka treba biti vrlo oprezan! Flogi.s,tika privlace krv na periferiju, u kozu, i l1a taj nacin izazivaju manji priliv krvi u oblimjim unutrasnjim organima. Zbog toga se ova sredstva koriste, kako u bolnicama, tako i u domaCinstvima, u slucajevima zapaljenja pluca i plucne maramice, protiv reumatizma 'i slienih bolesti. U svakom slucaju, treba traliti pomoc i savet lekara, jer nestrucnon! upotrebom bilja moze doCi i do tezih astecenja koze. Zavisno od biljne vrste, od koncentracije aktivnih materija u spravljenom leku i .od duzine aplikacije upotrebljenog leka, dolazi do jacih ili blazih nepozelj,nih posledica. Tako, na primer, slacica, beli i druge vr.ste luka, ren i slicne biljke iii 1ekovi izradeni od njih, upotrebljeni u slaboj koncentraciji iii drZani na kozi

158

LECENJE BIWEM

krace vreme izazivaju sarno p rosirenje kapilara i m alih arterija i pojavu blazeg crvenila koze, dakl e, one s to se traz i od le ka . Medutim, iste te biljke u jacoj koncen t rac iji, upotreblj ene duZe, ako se d rZe duze vreme na obolelom m estu, i2azvace ne sarno crvenilo, vec i zapalje nj e koze i poj avu m ehurova i rana. Zbog toga ova sredstva t reba upotre blj ava ti vrlo op rezno! Cim bolesnik oseti j aku toplinu i peckanj e, oblog 1reba odmah skinuti i to mes to namazati svezim 1I1jem (moze se u po treb htJi ulje iii m as t za jelo, ali mora biti cis to i sveze) ! Za drazenje koze upotrebljava se seme bele i crne slac ice, rede terpentinsko ulje, Ij uta paprika i brda nka. Cesto se u domacins tvu koris ti nastrugan ren , rotkva , dragoljub i mnoge druge bilj'ke koj e sad rZe tzv. sumporne, senevolne i!i tioheterozide. Protiv pomenutih obolj enja naveScemo veci broj kompozic ija caj cva, jer j e uzrok bolova vrlo raznovrstan : 1. Po 20 g vrbove kore, brezovog lisca i pupoljaka i po 10 g cveta zove i lipe, !ista koprive i trave rastavica; dobro se i·s itni i pomesa; 1 kaiiiku smese kuvati 5 minuta u 200 g vode u poklopljenom sudu i posle 10 minuta drzanja izvan stedn,iaka ocediti i s to top!ije piti. U slucaju jakih bolova uzeti 4 kasike smese, kuvati 5 min uta u pola litre vode, 'Procediti, zaosladiti medom i piti svaka 2 sata po jednu solju sto .top!ijeg caja. 2. Po 30 g korc bele vrbe, persunovog korena i lista koprive i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1. 3. Po 25 g brc7.0vih pupolja1ka, koprivinog !ista, trave daninoca i korena sapunjace, kao pod 1. 4. Po 20 g brezovih pupoljaka, lista belog jasena, vrbove kore i kamilice i 10 g pupoljaka be log bora, kao pod I. 5. Po 20 g korena zdravca i zecjeg trna, trave sitnice, kore kru sine i rastavica, kao pod 1. 6. Po 20 g lista belog jasena, korena zecjeg trna, sapunjace i lincure i 10 g pupoljaka belog bora, kao pod 1. 7. Po 30 g stabljika l'azvodnika, kore bele vrbe i semena divljeg kestena i 109 zovinog cveta, kao pod I. 8. Po 20 g brezovog lista, kore bele vrbe i trave rastavica, po 10 g zovinog cveta i koprivinog lista i po 5 g cveta nevena, razlicka, bozura i kamilice, kao pod 1. 9. Po 20 g lista breze i belog jase.na i po 10 g pupoljaka i kore bele vrbe i kore krusine, kao pod 1. 10. Po 20 g kore be Ie vrbe, trave sitnice, korena zutog trna i pupoljaka belog bora i breze, kao pod I. 11. Po 20 g pupoljaka i lista breze i mahuna od pasulja i 40 g !ista crne ribizle, Ik ao pod 1. 12. Po 20 g rizoma idirota i pirevine, korena angelike, brezovog lista i trave srdacca, kao pod 1. 13. Po 20 g korcna vodopije, trske i maslacka i !ista belog jasena i po 10 g plodova mOl'aca i anisa, kao pod 1. 14. Po 20 g cvcta surucice, zove i lipe, kantariona i brezovih pupoIjaka, kao pod I.

KOJ E SE BOLESTI MOGU IZLE CIT I ILl UBLA t lTI MEDI CI NSK IM BIW EM

159

I S. Dvesta grama p upo lja ka belog bora i 100 g rnajkine du~ i ce kuvat i

3 min u la u 5 litara vode u po kloplj en orn lS udu, kroz pla lno procediti i sipati u kad u s toplorn vodorn u koj oj treba bolesn ik da se kupa. 16. Po 50 g majki ne du ~ i ce , ~tu ca n og grc kog semena i korena idirota i Iista ruzrnarina, kao pod IS . 17. Po 100 g ka mi lice, majk ine du ~ i ce , vrani love trave i pupoljaka b elog bora, kao pod 15. 18. Po 30 g razvodnika , m iloo uha i paprenog lisca j 10 g Ji.sta belog jasena, kao pod 1. 19. Po 30 g ko rena si te, trs ke i pirevine 10 g nane, kao pod 1. 20. Po 45 g podubice i lis ta borovn ice 10 g lista belog jasena, kao pod 1. 21. J ednu kasik u pupo ljaka belog bo r a popariti sa 200 g kl jueale vode i posle 2 sa ta ocedi ti, zas ladi t i medom i toplo piti izjutra i u vece. 22 , Sto gram a slucani h kl ek inj a i po 50 g !i sta pitome n aDe i lovQJ-ike popar iti sa 2 lilra k ljucale vo de, pok lopioti i posle pola sa ta ocedi ti i tu teenos t doda ti u toplu vodu u kojoj se bolesnik kupa . 23. Po 20 g lisla breze i kopr ive, trave troskota 'i vrbove kore i po 10 g r as tav ica i cve ta surucice, kao p od 1. Ovaj eaj se ceni proti,v reum atizm a, 24. Tri puta dnevno piti p o 1 kafenu kasiku svdeg soka iseedenog iz sarnlevene presne kas ikare (Cochlearia officinalis). 25. Po 20 g kore divljeg kes tena, troskota i orahovih Ijusaka, 30 g vrbove kor e i 10 g plodova Ijos ka vca ; 2 kasike ove sme ~e popariti sa 400 g kljuca le vode i p osle 2 sala oeedi ti, zas la dit i m edom i toplo pi,ti: najbolje I ~olju izjutra i drugu uveee (protiv uloga). 26. Po 30 g vranilovke, majlkine dusiee i idirota, 100 g stucanog grekog sem ena i 200 g k a miliee pomesa ti , s tav iti u retko platno i spusti'ti u lonae u kom e kljuea 5 Ii tara vode, drlati oko 2 minuta da kljuea, ~kinuti i, kad se smlaei, teenos t u suli u kadu sa top 10m vodom, u kojoj se bolesnik kupa, 27 . Tris ta gr am a borovih pupolj aka i po 100 g vranilovke i majkine dusice, kao pod 26. Kad se ovaj eaj ohladi, doda mu se 50 g samlevenog iii istucanog seme na erne slacice zam o tane u pla t no, o s tavi 2 sata, kesa sa s laeicom izvadi i 5 litara tog leka s tavi u kadu s vodom za kupanj e. Ako boles nika pocne ped, a ko mu ,koza pocrveni, neka izade iz kade, obriSe se i n a m aze t elo eistim svezim ulj em iii m ascu .

CAJEVl ZA ZNOJENJE, PROTIV NAZEBA (Sudorifika iii dijaforetika)

l ako na uc na rnedieina i fa rmacij a jo ~ nisu objasnile fiziolos ko dejstvo rnnog ih bilj a ka koj e izazivaju :zmoje nj e, o ne se 'i pak korilS te vi's e hiljada godina i ne Il a pu ~ taju ni da nas , Prozeblom putniku i namerniku eaj od zove, lipe, metvice, na ne iii neke druge lekovite biljke, sa 1-2 table te aspirina i te kako ce pomoci i spreciti mnoge komplikacije koje mogu nastati od nazeb a . To s u lekovi nasih p reda,ka koji nikada i nikome nisu skodili. Oni

160

LECENJE BIU EM

koriste ne samo varosanim a koj ima 'Su nadomak lekari i apotckari vee, pre svega, bn'lanima i planineima koji ponekad treba da prepesace dcsetine kilometara po snegu i nevremenu do prve pomoei, a na tom putu bolest moze jos vi "e cia se komp likuje i cia se lose zavrsi. Za vreme ra tova i beza nij a dobar caj je cesto pasonosan lek. Navescemo nekoliko reeepa ta 0 slozen im cajevima od lekov itog bi lja, m esavi ne rawih bezaz leni h bilj nih droga koj e se watno vise koriste u inc1ustrij ski razv ij enim zemljama Zapadne Evrope i Severne Amerike nego u nerazvi j enim koje obicno obi luju lekovitim bi lj em , j er ga one slabo iIi nikako ne koris te, naj cesee zbog neznanja, zaosta los ti i zdravstvene neprosvecenosli. Posl ednjih l1ekoliko godil1a zdravs l veni radnici daju sve veei olpo r, r eakciju na pl'el el'alllL i ne uvek opravdal1u upolrebu antib iolika za spreeavall j e i leeellie l1a j ob i{;lI ij ilz svak idasl1ji h obolj en ja. Pogotovo u n'ordijsk,im zem-

Ij ama, Kanad i, AustraIiji, Japanu, Engleskoj , SSSR i drugde, sve vise izbegavaj u lIpotrebll anlibiol ika (daju ih sa rno kada 1e to zaista neo phod no i opravdano) i bolesnieima preporucuju prirodne lekove, koristeei, pre svega, lIeskodlj ivo l ekovi l o bilj e, sunce, voc/£{ , eist vazduh l ,s ve drugo sto ne moze coveku s koditi , nego sarno koristiti. Protiv gripa, nazeba i tome slicno koristi se kao preventivna mera bilje koje sadd i t7.V. filol'lcide (antibakterijske sastojke viseg bilja), 0 kojirna se govori u ovoj knjizi. Evo nekoliko m esavina cajeva koj e moze svako pripremiti: 1. Po 1 ka siku lipovog i zovinog eveta pomesati i popariti sa 400 g kljucale vode, smesta poklopiti i sto IOplije p opiti zasladeno medom iIi nekim sokom prija tnog sla tkog i nakiselog ukusa. 2. Po 20 g trave daninoca, bo,r az ine, pomocnice, vrbove i bres tove kore, kao pod 1. 3. Po 30 g lipovog Ii zovinog eveta ~ Ipupoljaka erne topole i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1. 4. Po 25 g kore od vrbe, erne topole i si msira i klekinja, kao pod 1. 5. Po 25 g korena repusine, koprive, sapunjace i zecjeg trna; sve se mora pre thodno dobro isitniti; 3 kasike ove mesavine kuvati 5 minuta u pola litra vode i zasladeno sto toplij e popiti u nekoliko doza. 6. Po 20 g lipovog i zovinog eveta, pupoljaka erne topole i vrbe i po 5 g eveta razlicka, nevena, suruciee i ernog trna, kao pod I. 7. Po 25 g korena sapunjace, angelike, dikiee iIi bele boee (Xanthium spil10sumJ i .trske, kao pod 1. Caj piti sto topliji, kao i sve ostale cajeve za izazivanje znojenja. S. Po 20 g vranilovke, majkine dusiee, kamiliee, zove i lipe, kao pod 1. 9. Po 2" g kamiliee, zove, lipe i pupoljaka erne top ole, kao pod I. 10. Po 20 g majorana, ad verema trave, metviee, lipe i zove, kao pod I. 11. Po 25 g dab ric ice, vrbovih pupoljaka i eveta zove i suruciee, kao pod 1. 12. Po 25 g korena kraljevea, angelike, selena i sapunjace, kao pod I. 13. Po 25 g dimnjace, pupoljaka vrbe i topole i metviee, kao pod 1. 14. Po 40 g lista pitome nane i dbizle i po 10 g vl'bove kore i pupoljaka ad erne topole, kao pod 1.

KOlE SE BOLESTl MOGU IZLECITl III UBLAZITl MEDICINSKIM BUJEM

161

PROTIV ZNOJENJA Velebilj e, tatulil i bunika deluju kao energiana sredstva protiv znoj enja, ali su te biljke vrlo j akog dejs tva i nepafnjom i nepravilnom upotrebom mogu izazvati teska trovanja, pa i smrt! Zbog toga se one mogu dobiti sarno u apoteei na lekarski recept. Sreeom, ima i neotrovnog bilja, i~tina, slabi jeg dejstva, ali one takode smanjuje prekomerno znoj enj e. To su zal fija ili kadulja, b eli luk, ariseva gljiva, ocajniea, miloduh, orahove Ijuske i liSee i dr. 1. Dve kasike zdrobljenog zalfijinog lisea popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti j posle 1 sata odliti, zasladiti medom i popiti pre spavanja. 2. Kasika zalfijinog li6ta i kasika miloduha, kao pod 1. 3. Po 40 g zalfije i rniloduha i 20 g orahovih ljusaka isitniti i pornesa~ i; 2 kasike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode i upatrebiti kao pod 1. 4. Po 25 g ocajnice, miloduha, zalfije i orahovth ljusaka (i ovde kao i u svim drugim slueajevima treba kori·s titi sarno i iskljucivo zelene ora h we Ijuske) isi>tniti , pomcsati i upotrebiti kao pod 1. 5. Cetrdeset grama lista zalfije i po 30 g lista hajducice i pola anisa, J,.l·~ pod 1. Po potrebi, moze se piti i u toku dana po 1-2 caSe caja. 6. Cetrdest grama rastavica i po 20 g zelenih orahovih Ijusaka, lista 7.alfije j korena odoljena, kao pod 5.

PROTIV GROZNICE I NAZEBA Pored sintetskih lekova, upotrebljava se kininova kora i drugi Iekovi. Od domaceg bilja upotrebljavaju se bilJke sa salicilnim derivatima, kao sto su pupoljci erne topole, vrbova kora i neko drugo bilje. OSlim toga, vekovima se upatrebljavaju razne gorke bHjke, pre svega Iineura, kicica, gorka detelina (grciea) i druge domaee biljke. Ovi cajevi se piju sa aspirinom.

1. Sezdeset grama vrbove kore i po 10 g lineure, kiciee i trave-ive isitniti i pomesati. Kasiku ove mesavine kuva,ti 2-3 minruta sa 200 g wdc, proeediti i topio popiti u podne i uvece. 2. Po 25 g kiciee, lista belog jasena, grciee i hrastove kore, kao pod 1. 3. Po 50 g kore vrbe i erne topole isitniti, dobro izmesati i od te mesavine 1 kasiku kuvati 10 minuta u 200 g wde, procediti i topio piti 3-4 puta dnevno. 4. Po 50 g pupoljaka erne topole i Lista belog jasena, kao pod 1. 5. Sedamdeset grama vraniIovke i po 15 g !ista belog jasena i vrbove kore, kao pod 1. 6. Po 40 g kore vrbe i erne topole i ,po 10 g Iilsta belog jasena i vranilovke, kao pod 1. 7. Po 30 g gorke deteline i lista belog jasena i pupoljaka erne topole i 10 g lineure, kao pod 1.

LECENJE BIWEM

162 K02NE BOLESTI

Leeenje koznih bolesti je vrlo s lozeno i obieno veoma dugo trajno. lako je na ucna medicina i na ovom polju ostvari la krupne nap re tke, jos uvek ima znatnih teSkoca u lecen ju izvesnih hronienih i upo rnih oboljenj a koze. Zbog toga se bolesnicima preporueuje da se n e Ieee samouck i, na svoj).l ruku, nego da se za savet i pomoc obra te dermatologu. Narodno leeen je koznih bolesti vrlo "je raznovrsno i staro, kako u nas tak"O i u drugih n aroda na raznim kontinentima kroz vekove, jer su higijenske prilike don edavna bile vrlo lose. Zato je, narocito za zaostale krajeve, od posebnog znacaja zdravstveno prosvecivanje. Ukoliko su uslovi zivota losiji, utoliko ima vise oboljenja, osobi10 koznih. Prema tome, svakodnevno kupanje, presvlacenje ~ cis/Dca, pre svega i iznad svega, najbolje mere su predohrane proti v vecine koznih bolesti. Najvise je kozl1Iih oboljenja za vreme ra'tova, bezanija i drugih nenormalnih prilika. Zbog toga je neophodno poznavanje onih mogucnosti i sredstava koje nam primda u svako doba pruza. U miru ih ,treba dob ro upoznati da bismo ih u slueaju rata mogli uspesno koristilli, pogotovu ako se nademo daleko od zdravstvenog centra. Za lecenje komih oboljenja ima ramih lekova. U terapiji se kori sti, cesto s dobrim uspehom, velik broj biljaka i biljnih derivata. Jedni se primenjuju spolja, a drugi iznutra. lma prostih i slozenih takvih lekova. 1. Spolja se upotrebljava bilje koje sadrZi ulja i masti, zatim sluzi i srodnlh poliuronskih jedinjenja, tanina i drugih polifenolskih materija, azulena i proazulena, vitamina .i provitamina, hinona i antrahinona, antiseptiebh etarskih ulja, zatim se koriste biljni katrani, balsami ~ drugo. Samleveno bademovo, laneno, buaokovo, leSnikovo, btmdevino i drugo llijeno semenje upotrebljava se viSe hlljada godina kao veoma blago sredstvo za lecenje raznih upala i ozleda koze i sluzokoze. Osim ulja, koje je glavni Jekoviti sastojak ovog semenja, deluju i drugi korisni sastojci (vidi poblize 0 tome u ovoj knjizi gde se govori 0 -svakoj od ovih biljaka). Za lecenje se koristi i cisto ulje ovih biljaka, bilo za mazanje, bilo kao podloga za spJ-avljanje ramih obloga, cicvara, kasica, melema, lekovitih masti i drugih lekovitih preparata. Medutim, treba naglasiti da lekovitost samlevenog uljenog semenja i njihovih ulja nijc ista. Tako, na primer, sveze sarnJeveno laneno seme ima viSestruko dejstvo, jer osim ulja, blagoVvorno deluju i drugi kori·s ni sastojci tog semena (vidi »laneno seme«) koji dopunjuju dejstvo Cistog ulja. Od uljevnog semenja, pogotovu onog u kome ima i sluzi (Ian, dunja, buaca~), spravljaju se u dermatologiji, nauenoj kozmetologiji i sLienim specijalnostima razne.maske iIi oblozi za lice i za druge delove tela da se koza »podmladi«, osvezi, ovlaZi, omeksa. Za leeenje opekotina od sunca, 'k ljueale vode i drugo koriste se masne materije, pre svega, razna susiva ulja sa mnogo glicerida nezasicenih masnih kiseii1'!a, provitamina i vitamina (Janeno, riblje i dr.). Sve te masne materije (masti i ulja) moraju 'biti potpuno sveze, neuiezene i neutralne reakcije. Stara, u,zegnuta i kisela ulja i masti vise skode bolesniku nego sto mu koriste. Zbog toga se nikako ne smeju upotrebljavati za lek.

KOJE SE BOlEST! MOGU IZlllclT! III UBLAZIT! MEDICINSKIM BIUEM

163

Beli i crni slez, trandavilje, dunjino seme, islandski lisaj i druge lekovite biljke bogate sluzinza uspeSno se koris te za l e~enj e zapa lj enja koze. Kao i ulja, tako i s luzi n a kozi grade neprekinut za·s titni film. Kamilica, bela i zuta hajdunca, odoljen i druge miri~me lekovite biljke sa azulenima takode ulaze u sas tav ra'Zllih lekova i kozmellickih prep arata za negu koze i protiv raznih upala koze i s luznice (antiflogis tika). Vranilovka, timijan, majkina dus ica i neke druge mirisne biljke sadrzc timola i karvakrola, dva fenolska jedinjenja j
LECENJE alWEM

164

srecom, pocela industrijska 'PrOiZlvodnja vocnih sokova, sve 'je veci broj 0 50ba koje svakodnevno umesto alko holnih napitaka piju razne vocne sokove (pobJiZe vJdi Voce i povrce - lek i hrana). Nadamo se da ce se i kod nas poceti proizvoditi kvalitetan i ukusan lekovit sok dobiJ en cedenjem presnog, svezeg kupusa, a, eventual no, i sokovi od drugog povrca, ,!conzervisani bez dodataka skodlji vi h za zdravlje potrosaca. U lJiljnim sokovima koncen lrisani su svi aklivni saslojci od velikog bi% s kog znacaja. Celijske membrane su cd celuloze iii od drugih indiferentnih matel'ija, zbog cega one predstavljaju balast, sastojke neko risne za ~oveka . Prema tome, proizvodnja i upotreba higijenskih biljnih sokova imaju opsti bioloski znacaj.

Da kola bude vlafnija, mek§a i sveZija 1. Po 25 g miloduha, ruzmarina i kamiliee popar·iti jednim litrom klju-

cale vode, poklopiti i, kad se ohJadi, dcdati 5 g sveze stucanog semena slacice, ostaviti 1 sat i zatim proeedHi. U dobijeni caj natopiti meko cisto platno i stavljati kao oblog iii caj dodati u kupku. 2. Po 5 g cveta lavandule, kamHice i pomorandze dobro izmesati i dodati 5 g s lacicinog semena, kao pod 1. 3. Po 5 g cveta muskat'l1e zalfije, kamiliee i lava;ndule i 5 g slacicnog semena, kao pod 1. 4. Po 5 . g !ista zalfij e, ruzmarina i lavanduJie i 5 g slacicinog semena, kao pod 1. 5. Po 5 g miloduha, borovih pupolja ka i kamilice pomesati i spraviti &j kao pod I, pa tome, umesto slaCice dodati 1 kasi ku sveze nastruganog rena. Napomena. - Ako bolesniku ,k oza pocrveni posle upotrebe ovih cajeva, posle kupke iii obloga, kozu treba namazati svdim uljem iii cis tom ispranom mascu. Dsim ovih lekova za spoljnu terapiju, bolesnici treba istovremeno da piju &jeve za znojenje u kojima ima cveta zove, lipe, trna, kamilice, divizme, vrbove kore, pupoljaka od erne topoJe i sl. Dve cajeve piti 5to toplije, da bi se postiglo sto obilnije znojenje.

Zapaljenje koie i li§aji

I. Cajevi za kupke i ob/oge 1. 5to grama kamilke popariti jednirn litrom kljucale vode, poklopiti, s vremena na vreme promesati i posle 6 sati ocediti, iscediti. i taj caj dodati vodi za kupanje iii u njemu nakvasiti cisto flanelsko platno i njime oblagati kolu. Ukoliko se caj koristi za kupanje, U · kadi treba ostati bar t sat. 2. Sezdeset grama kamilice i 40 g Iista hajducice, kao pod 1.

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA21TI MEDICINSKIM BIUEM

165

3. Pedeset gra ma kamilice i po 2S g lista haj,flucice j bokvice, kao pod 1. 4. Po 50 g kami li ce i pe trovca, kao pod 1. 5. Po 30 g rizoma trave od srdobolje i pupoljaka (vrhova grancica) od hrasta i vrbe, kao pod I. 6. Po 50 g vrhova, ml adi h grancica oraha i kru~ke, kao pod 1. 7. Po 30 g ml ad ih vrhova oraha, kru~ke i hrasta, kao pod 1. 8. Po 30 g vrhova grancica oraha, dunje i kamilice, kao pod 1. 9. Po 25 g samlevenog semena lana i grckog semena i cveta kamilice, kao pod 1. 10. Po 20 g samlevenog grckog semena i cve ta kamil-ice, hajdu?ice, nevena i trandavilja, kao pod 1. 11. Sezdeset grama kantariona i 40 g kamilice, kao pod 1. 12. Po 30 g rastaviea, kantariona i kamilice i 10 g orahovog mea, kao pod I. 13. Po 30 g hras tove kore, pupoljaka majske ruze i rizoma idirota i 10 g petroYca, kao pod I. 14. Sezdeset grama bokvice i po 20 g petrovca i hajduCice kao pod 1. IS. S to gra ma vucje ja bucice kuva ti IS minuta u 1 litru vode, posle 6 sati ocediti i tom vodicom ispira-ti iii u njoj natopiti flanelsko platno i stavljati obloge (ovim se mogu leciti i ra ne koje te~ko zaceljuju, ulcus cruris i sl.).

II. Cajevi za pice 1. Po 20 g kicice, gorke de teline, cveta kamilice i bele mrtve koprive i obrezovog lisea; 3 kasi ke ove sme~e poparHi sa pola litra kljucale vode, poklopiti i posle 4 sa ta ocediti i nezas ladeno pitJi pre jela. 2. Po 20 g pelena, klekinja, bokvice, lista oraha i trave daninoea, kao pod I. 3. Piti 3 puta dnevno po pola kafene kasike svezeg soka iscedenog iz presnog korena repusine iii maslacka.

Ekcemi I. Po 25 g korena maslacka .i vodopije, orahovog lista i pupoljaka spar-

gle; 3 ka~ike ove sme~e kuvati 2 minuta u pola litra vode i posle 2 sata ocediti i piti nezasladeno pre jela. 2. Po 25 g korena i trave vodopije, orahovog Usta i pupoljaka spargle, kao pod 1. 3. Cetiri kasike trave daninoca, .kao pod 1. 4. Cetrdeset gram a plodova pasdrena i po 20 g trave daninoca, !ista gorke deteline i plodova moraca, kao pod 1. 5. Sezdest grama trave !i~ajivice i po 20 g kamilice i trave daninoca. kao pod 1.

166

l ECENJE BIU EM

6. Pedese t gra ma kamilice i po 25 g majkine dus iee 1 rusomace, kao pod 1. 7. Po 50 g eveta brdanke i ka miLiee, kao pod I. 8. Po 30 g trave ruse (zajedno s korenoml , korena mas lacka i repusine 10 g trave daninoca, kao pod 1. 9. Tri p u1a dnevno pre jela popi·ti po 2 kasike svezeg soka iseedenog iz svezih krastavaea. Promrzl1ne 1. Sto grama h rastove kore iii 50 g hras tovih sisaraka stueati u sita n prah, 10 minu ta ku va ti u 2 lit ra vode i posle 4 sa ta ocediti. Ovim cajem natopiti fl anelsko pla tno i n j ime oblaga ti prom rzia meS1a. 2. Po 50 g eveta nevena i k am iIiee i 30 g !ista oraha, kao pod 1. 3. Po 50 g u p rah stueanih h rastovih sisarki i rizoma trave od srdobo Ije, kao pod 1. 4. Po 40 g eve ta brdan ke i kamiliee i nizoma trave od srdoboIje, kao pod I. 5. Po 50 g pupoIjaka od erne topole i m ajske ruze s tavi1i u litar svezeg ruIj a, tegiu U1mota ti ru ciste .krpe i drtMi 8 sati na vodenoj pari; tim ulj em kas nij e mazati promrzia m es ta. 6. Sto grama vrhova granciea s IiScem od ruja, kao pod 1.

MALOKRVNOST (Anemija)

Koris ti se razno bilje ne bas prijatnog ukusa. Ovi cajevi se moraju piti pre jela i nezasladeni. 1. Po 25 g Iistakoprive i trave-i·ve preliti sa pola 1i
KOlE SE BOLEST! MOGU IZLECIT! ILl UBLAt IT! MEDIelNSKIM BIlJEM

167

12. Po 20 g drenjina, kupina J Sipuraka, kao pod I. 13. Po 10 g trave·ive, podubiee i hajduciee i po 30 g ~ip uraka, kao pod 1. 14. Cetrdeset grama idirota i po 10 g Iineure i malina, kao pod 1. 15. Cetrdeset grama drenjina i po 10 g korena maslacka i glogovog eveta, kao pod 1.

LEKOVl ZA JACANJE ORGANlZMA (To lli ka iIi roborarzcija)

Za leccnje oplite slabost i, iznemoglos ti ,i slicni h oboIj enj a nas talih kao poslediea p re leza nih ralOih hronicn ih, dugo traj nih bolesti, vekovima se unarodnoj i naucnoj ntedieini koristi ralOO lekovito b ilj e. Najvi~ e se eeni bilje oporog ukusa, tj. one koje ima mnogo lanirza iIi ~ ta vsk ih mate rij a. Za popravljanj e apetita, pa prema to me i za j acanj e, upotreblj ava se mnogobrojno neot rovno gorko bilje. Naucna, a pogo tovu n~a narodna medicina mnogo eeni izvesno domace billj e koj e sad rfi po red tanina j o~ i gorkih i mirisl1ih sastojaka. Ponekad se u toj bogatoj reeepturi nadu i biljke koje istovremeno sadrie i neo trovne ljul e materJje Iooje, takode, popravlja.iu apetit, j er d raze organe za varenje i time pojacavaju lucenj e pljuvac ke , zeludacnog i drugih sokova bogatih raznim enzimima n eophodnim 7-ll var enj e hrane. lako lecenj e ovim sredstvima za jacanje jo~ nije dovoljno prouceno i naucno objas njeno, ovi lekovi se ipak -svuda i svakodnevno koriste u nas i u inost rans tvu . Njihova upotreb a vekovima n e pres taje. Naprotiv, ona poslednjih godina sve vise raste. Najvise upotrebljavano do m ace oporo i gorko bilje za jacanje bilo bi: list i koren koprive, troskot, lisae, ziva trava , emi gavez, mrtva kopriva, petrovae, hajduc iea, podubiea, trava-iva, stavolj, verbena, vodopija, xuti tm, hrastova kora , :tir i sisarka, orahova ljuska, pupoljci i list, evet, list i plod raznill vrsta ruia i brusniee, lis t i plod kupine, ma line, rihlzle, ~umske i pitome jagode, ogrozda, dunje, jabukc i musmule, kora pitomog i divljcg kestena i jove, suruciea, ocajniea, drenova kora i drenjine, tmjine, zecja stopa, trava od srdobolje, lubenicarka, srcenjak, steza, koren i list borovniee i drugo oporo voce i bilje. Ono se spravlja na ralOe '!lacine, a najbolje ga je kiseliti desetak dana u starom emom vinu. Pije se 3 puta dnevno po jedna casica na pola sata pre jela. Najcesce korisceno do mace gorko i mirisrzo bilje za jacanje je: kicica, lirzcura, gorka de telina, I ra va-iva, podubica, hajducica, pelen, pupoljci od erne topole, rizom od zdravca, evet od kaline, vinovo lisee, evet od suneokreta, kora od gorke pomorandze, idirot, ocajnica, bl3iZeru 6katj , artiSoka, odoljen, maslacak, hmelj, rudinski pelion, cempresove siSarice, komonika i drugo. U najnovije vreme sve ,s e vi~e koristi bilje koje ima pektirza, kao ~IO su dunja, mus mula, divlja jabuka i kru~ka, ljuska od pomorandze i limuna i drugo. NajviSe pektina ima u nekim nasim zrelim plodovima, U vocu, 050bite u Ijusei. Na primer u Ijusci jabuke ima 17, a u ljusci pomorandze do

168

LECENJE BIUEM

25% pektina, zbog I:ega se koristi za ekstratkciju pelctina u industrijskim razmerama, j er se pcktini (poliuronske slofene koloidne materije) sve vi~e i raznovrsnije koriste u borbi protiv dosadnih letnjih proliva i op ~ te slabosti, osobit o u dece. Ranije navedenc biljke upotrebljavaju se I.l raznim vidovima, u obliku raznovrsnih preparata: pra ~kova, I:ajeva, tinktura, ekstrakata, tonil:nih vina i drugo. Uvek se uzimaju pre jela! SloZenrl:jd lelrovi se spremaju u apote· kama. Gorko bilje za jacanje apetita, zeluca i uopste za jacan je je mnogobrojno. Najvise se ceni ono ikoje je ne sarno garko vee .i·s towemeno i oporo, mirisno i sluzavo, jer takvo b.ilje ima J
=,

KAKO I KAD TREBA BRA TI LEKOVITO BILlE

S[a l110raju mati citaoci kojz zele da se posvete sakupljanju, susen ju, unovcenju i upolrebi lekovitog bilja

U Jugoslavi ji ima vise desetina hiljada vrsta biljaka, ali one ni su sve lekovite. Zato se ne moze brati rna koja biljka, sve sto nam dode pod ruku. Treba prikupljati sarno one medicinsko bilje koje se te go dine trazi za ot· kup. Biljari se mogu stalno obavestavati u zadrugama i preduzeCima za lekovito bilje, raspitujuCi se sta se trazi, koliko, po kojoj ceni, kakvog kvaliteta itd. , Svaka biljka trazi l11esto i zemlju na kojoj najbolje uspeva. Zato je treba brati sarno tamo gde je najbujnija, najlepsa i najzdravija, jer je droga dobijena od takvih biljaka najboljeg kvaliteta, posto sadrii najviSe lekovitih sastojaka. - Isto tako, svaka biljka ima svoje vreme kad Ije ·treba brati, jer u to doba ima najviSe lekovitih sastojaka. Retko kad se upotrebljava cela biljka. Najcesce. da ne kazemo gotovo redovno, koriste se sarno pojedini biljni organi, sarno oni u kojima biljka nagomilava najviSe lekovilih sasf.ojaka.

Velik je broj problema 0 kojima svaki iskusan biljar mora voditi racuna. Uopste, tesko je dati neko po~puno uputstvo za rad na terenu, propise koji bi sve obuhvatili, sta sve jedan biljar mora da zna. Ipak, postoje izvesni obicaji, kroz vekove stecena is'k ustva, potvrdena naucnim ogledima i analizama u laboratodjama, ponekad cak i nepisani »biljarski zakoni« kojih se svaki napredan sakupljac lekovittog bilja u na's i u inos·transtvu strogo drii i koje postuje. Ta opsta pravi'la bila bi, uglavnom, ova:

1. J edllo lice iii jedna odredena druzina treba i sme da sakuplja u toku jednog dana iii seZOl1e samo jednu vrstu medicinskog bi/ja. Tek kad one procveta, »prode«, onda se moZe .j sme preCi na sakupljanje druge vrs'te. Ako jedno isto lice istog dana, u istu korpu stavlja vise vrsta bilja, stalno preti opasnost da se one pomesa. Osobito treba paziti da se otrovno bilje ne pomeSa Sia neotrovnim. U toku poslednjih godina bilo je mnogo slucajeva kada su beraci nehotice mesali list koprive sa listom bun·ike, tatule iii velebilja, zbog cega je sva roba morala biti spaljena, posto se kopriva daje kao dijetalna hrana deci i bolesnicima koJi se oporavljaju, dok i najmanja primesa ranije pomenuiih otrovnica moze izazvati nesrecu. Borba za cislocu ct.roga mora bibi staina. Na falost, cinjenica je da je najveCi nedostatak robe dobijene iz naroda bas necisroca. Prastari narodn,i

170

LECENJE BIU E.\\

obicaj je da se u kitice vde po nekoliko vrsta lekovitog bilja, to ddi ne gdc obese no i, kad zatreba, uzima e ona biljka koju ze le da koriste za lek. Kad jt! rec 0 proclaji, to nije d obro. McSano bilje niko u ve tu nt! pnima . Tral.. i se sa rn o j edna vrs ta, cis ta bez ika kvih primesa. Los je obicaj sto se ponegcle jos uvek u korpu iii u vrecu bere sve lekovilO bi lje na kojt! se u polju naide, pa se po povratk u , kocl kucc vrs i odabiranje. To je zas tal'eo, pl-imitivan nacin rada koji su odavno napustili sv i napredn i biljari. Lekar, apo tek:ll- i veteri nar traze sa rn o ciSlu kamilicu, ci I beli slez, cis tu lineuru i dru go bi lj e, a kad im zatreba neka s me sa, oni je sami naci ne, rukovodeci se pozna tim pravi lima recepture i farmako logij e. Dese t inc vagona Iekovitog bilj a sva ke godine biva vraceno, oclb ijeno iii je ponekacl moralo bili cak i uni ste no, s pa ljeno, jer roba nije bila cis la, a odabira nj e je btio nemog uce izvesti . 2. Napredni i iskusni bilj ar i lIikad neee obrati i i skopa li sve medicin sko bilje na jedl70nz meslu, nego ee u vek tu ostavlj al i i zvesta n bro j wljl epsih prim eraka 7. (1 se me, za samo ra zmnozavanje. To je od ogrom nog zna-

caja za sa me bilj are , j er se na taj naci n najlakse c uvaj u od uni stavanja bogate plantaze najvaznij eg m ed icinskog bilja u prirodi. Bilj ari ne smej u misliti sarno na trenutnu korist od bilja. Oni moraj u racunati i na butiucnost, na svoju decu , da se ne bi i za bilj are govori lo »posle nas potop«, kao sto se to danas svuda g:ovori za nase pre tke gorosece , zbog kojih su nam najlep si nasi krajevi ogoleli i osiromasili. Bez dobrih sum a nema dobrih medicinskih biljaka . Naj vaznije lekovito bilje raste bas po sum a ma i uops te na sum skom zemljis tu. Divlje bilje nij e i ne sme biti »nicija prcija«, li cna svojina_ Ono je opstenarodno dobro svih naras taja. Nase su m e i nase livatlc S it opsta narodna njiva kojll priroda diie , neguje, obrai1uje i seje, a covek Ireba da razumno karisti bilje koje nije sejao ni sadio, da ga ne unista va, da ga stili od onih kOji ga uniSlavaju. Pametan biljar moze svake godine na tzv_

»nicijoj zemLji,( da nabere hiljade kilograma najskupocenijeg lekovitog bilja a da pri tom ne mora ni da ore, ni da drlja, vlaci, valja, seje, nego samo da bere_ 3. lskusni bi/jari vrlo dobro znaju i uvek strogo vode ra cun a cIa se lI1edicinsko bilji! lIlo ~e i sme brati samo po l epom i pOlp£ll1O suvom vremenu, kad nema I"Ose, a nikako po kisi iii neposredno posle kise. - Ako se

bere rosno i vlazno bilje, uno ubrzo potamni, pocrni, uplesnivi se, ugreje, »upali« (zbog vrenja) i pokvari, tako da se najceSce mora baciti, jer u njemu propadnu svi lekoviti sastojci, a plesan sa pokvarenog bilja prenosi se u skladistu na zdravo. Tako je bilo mnogo slucajeva da je jedna jedina kOTpa buc1avog bilja upropastila u skladis·tu po nekoliko vagona ispravne robe. Na taj nacin ceo tmd postaje uzaludan i biljari gube volju i povercnje u zapoceti rad i konacan uspeh, posto budavu robu niko ne prima_ Najosetljivije je cvece zivih boja, a gotovo isto tako i Iisce i os tali nezni nadzemni delovi biljaka, Bilje ne treba brati po selima i gradovima, pored puteva, zeleznickih pruga i na drugim mestima gde ima mnogo prasine i druge necistoce, a pre svega ne tamo gde bilje moze biti zagadeno mokracom iii izmetom, jer bi takvim biljem bolesnike mogli izloziti raznim zaraznim bolestima_ Staro oprobano pravHo je da biljc treba salrupljat poslc kise, jer je tad a najsoo

KAKO I KilO TREBA BRAT! LEKOVlTO BlUE

171

cnije i najlekovitije, a osim toga , kisa ga je ok upa la pa je cisto i zdravo, sarno ga ne treba brati dok je jos vlazno.

4. Cveee, lik e i ostale '1 ezne nadzemne delove bilja treba susili na promaji, u hladvvini, '1ik ako na SW1CU. - Gde postoje termicke susare za bilje iii voce i druge polj oprivredne proizvode, treba njih koristiti, jer j e u nj ima susenj e najbrze. Za biljare je veo ma vazno da uzbrano bilje s to pre os use, j er je vlaga glavni uzrok kvarenja bUja i gub lj enja farmaeeu.~ske i trgovacke vred nosti. U susarama treba imati lermometar nadi regulisanja temperature susenja, jer svaka biljka iii grupe biljaka imaju svoj u op lima lnu tempera turu susenja do koj e se s me ie i. Bilje se ne sme susiti na gomi lama, nego u sto tanjem sloju na lesama iii asurama, hart iji, das kama iii na necem drugom . Promaja u su sari mora biti s to vee a da bi isparavanj e i odvodenje vlage, dak le, susenje, tek lo s to brie. U veeini slucajeva bil jari nemaju zidane susare, nego moraju koristiti s to imaju. Najbo/ji su tavani sa melalnim krovom, j cr se oni preko dana leti brzo i j ako ugreju, osobito ako je meta l em i talasas t. Za sve vreme susenja bilj e treba prcvrtati. Treba ractiti cislo i pazljivo, sa puno samopregora i Ijubavi, da se bilje ne bi ozledilo, pokvarilo i izgubilo prirodnu boju. VeCinu lekovitih sastojaka u biljkama cine veoma osetljiva organska jedinj enj a , koj a se poct ra:lI1im utica jlima brzorazlazu, dajuoi nel ekov·i1te sas tojkc. Ne mogu se sve biljke susiti na istoj tem peraturi. Tu nema ops teg pravila. Ipak treba napomenuti da sve mirisno bilje, a to je gotovo 5{)% nasih izvoznih droga, ne treba susiti na tempera·turi visoj od 350, najvise 40. Ostalo bilje uglavnom se susi do 500, a samo izuzetno neko bilje SlUsi se i do 60, 65 iii 70 Q (neko korenje, plodov·i i semenje). Korenje i drugi podzemni organi, semenje, plodovi i kore mogu se susiti i na suneu. 5. Susare za voce, povrce, hmelj, kukuru z iii za neke druge ratarske proizvode, zalim ravani, cardaci, supe, skladista iIi neke druge pokrivene prostorije najbo/ja su mesta za susenje blja. - Ove prostorije moraju biti ciste, j er necistocom ne -samo sto se dol::xija los a roba vee se njome prenose razne bolestL Provetravanje svih 'Prostorija mora biti sto bolje. 6. Osusene delave lekovitog bilja (droge) treba cuvati u dobro zatvorenim sudovima, u sanducima iznutra oblozenim tamnom jakom hartijom za pakovanje, u vrecama od viSestruke debele hartije, u vrecama od gus tog tkanja, u limenim kUlijama, zemljanim gledosanim sudovima i tome slicno, vee pre;ma tome time se raspolaZe. Svaka vrsta bilja cuva se na drugi nacin. Osim toga, i velika preduzeca daju propisnu ambalazu i postavljaju svoje zahteve, 0 cemu biljari moraju voditi rncuna i uvek se blagovremeno obavestitL VaZno je da sve bude cisto, po mogucstvu novo, bez nekog stranog mirisa ('lla naftalin, petroleum, kolomast, .karbol, kozu itd.) i da se upakovana droga sto potpunije sacuva od razornog dejstva vlage, sunceve sve.tlosti, kiseonika iz vazduha, insekata, plesni, miseva, pacova i drugih stetocina. Odaja u kojoj se bilje cuva mora biti SlUva, cista, okrecena i mora se lako provetravatL Zarazena -skladiSta treba letiJti ci'klonizacijorn na naOin kako se to Cini u stanovima za unistavanje stenica. Ovo mogu rad-iti sarno strucnjaei, jer su to smrtonosni otrovi. Biljni i zivotinjski paraziti mogu na-

172

LECENJE BIWEM

c initi veJike ste te i I'esto upropa scuju vagone najskupocenij eg medicinskoa bilja ako su sk la dista neispravna. Zbog toga biljar mora u vek biti opreza; 7. Dobre obavesteni bilj ari ne drle droge dugo kod svoj ih kuca, nego

ih sto pre prodaj/(, ne cekaj uc i vlaino jesenje vreme. avo je potreb no uciniti zato sto re tko da ima bilj ara koji bi imao dovo ljno prostrana i s uva skladis ta za duie cuvanje vecih kolicina bilja.

8. U svetu najbolje prolaze oni biljari koji su udruzeni u zadntge za lekovito bilje.

9. Botar1icko pOZllavanje lekovitog bilja i razlikovanje od slicnog nelekovitog iii otrovnog, preka je potreba bez koje se uopste ne mogu zal1l1sliti pravilan rad i uspeh. - Ne treba zaboraviti da su izvesne biljke vrlo slicne, a druge su polimorfne, imaju mnogo podvrsta, a za lek se, me<1utim, upotrebljava sarno jedna od njih. Osobitu paznju treba obratiti na otrovno bilje, jer su i kod nas i u tudini zabeldeni cesti slucajevi nenamernih trovanja iz neznanja i neobavdtenosti. 10. Razmnoi (lvanje lekovitog bi/ja u prirodi je od velikog znacaja za

odriavanje bogacill /w!azisla, gustih sastojina na rnalom prostoru. -

Na vodopJavnom, krsevitom i golom zernlji·s tu, po ll)edama, pored puteva, u sumi, na slatinama i na drugorn neproduktivnorn zernljistu, od koga ni poj edi nac ni zajednica nemaju bezrnalo nikakve koristi, moze se lako i uspesno razmnozavati izvesno lekovito bilje, i to zemljiSte rnoze jos iste iii narednih godina postati bogata njiva, najbogatije nalaziSte za branje bilja. To osobito vazi za one bilje koje se rnnogo trali za izvoz: odoljen, bel1 slez i krusina pored reka i potoka, karnilioa na 5latinarna, Iincura na suvatima itd. 11. atravna bi/je ne smeju brati deca, dojilje i trudnice. - Biljari koji rade s otrovnim 'biljern ne smeju za vreme 'rada jesti, pusiti, a u mnogirn slucajevima ni lice dirati. Nos i usta treba zastit·iti rnaskorn, a ako toga nema, onda cis tom vlainom krporn . Sapunjaca, cernerika, sitnica i druge saponinske biljke, kad se melju ill tucaju, jmzllvatiu neizdrlJjivo kdljanje, kasljanje i upalu organa za disanje. U prostoriji gde se cuvaju droge jakog dejstva (velebilje, tatula, jediC, cernerika, bunika i dr.) [Ie srne se cuvati neotrovno bilje i mora bit! pod kljucem. 12, Svako i najmanje pakovanje lekovitog bilja mora biti obelei.el1o mastilom i/i mastil/avom olovkom. - avo je osobito vazno za otrovno bilje.

13. Posle rada sa otrovnim bi/jem t·reba se presvuCi i oprati ruke i lice mlakom vodom i sapunom, a, gde god je moguce, dobro je posle rada okupati se. Treba imati apoteku za hitnu pomoe.

VREME BERBE 1. Rano u prolece iii vee krnjern time, beru se pupoljci bora, breze, jablana i topole. Imela se bere od decembra do februara, sve dok je hladno. 2. Cvece se bere cim biljka procveta. Precvetalo, oploc:teno i klonulo cvece nema miris, boju, lekovitu i trgovacku vrednos't kao ono koje se toga

KAKO 1 KAD TREBA BRATl LEKOVITO BlWE

173

j u tra rasevetalo. Od majske ruze beru se potpuno razvijeni, ali neotvoreni p upoljei.

3. Lisee i cele biljke (trave ·tzv. he rbe) treba sakupljati u tren u tku kada se na njima pojavi prvi evet. Medu tim, i tu ima izuzetaka. Na primer, list ma ti cnj aka se bere p re evetan ja, jer je u to vreme najrnirisni ji i najkrupnij i. .~d pe~ena se dobijaju dYe droge: za fabrike Ukera i gorklh rakija bere se bllJ ka vlsoka svega 1-2 pedlja, kad je »kao du sa meka«, a za farm aeeutsku upotrebu traze se vrhovi grancica u evetu, tj. kad je bilj ka visoka oko metaT. Kad se trai:e »trave« (»herb e«), uvek se m is li n a nadzemni dec bilj ke u evetu, ali i tu ima izuzetaka , 0 cemu se mora voctiti r acun a. U mnogim slucajev.jma se, zapravo, traze sarno vrhovJ gra-nciea u evetu, jer na njima ima najviSe eveea i lisCa. Treba izbegavati donj e, gole, odTvenj ene delove biljke, j er u njim a nema Iekovitih sastoj aka. 4. Plodovi i sem enje beru se kad su potpuno zrel-i. Medutim , i . tu ima

izuzetaka. Na primer, sipak ili sipurak ne treba brati zreo, ne sme se cekati da omeksa , nego ga treba brati cim zarudi, dok ima ervenonarandiastu boju i dok je potpuno tvrd, jer zreo sipak ima manj e vitamina C, IoSije se susi, hoee da se pokvari, zgnjeci se i slepi, i uopste , daje drogu koja izgledom nije ni izbliza onako Iepa i privlaona kao ona dobijena od nedozrelih, tvrdih sipkova. Ovo j e vaZno znati, jer se i druge droge prodaju prema izgledu, »liee« im se eeni, t j .. boja, opsti izgled, cis toea i ostalo sto je »za oko lepo i privlacno~ . Zbog lepog »liea« sipka, koprive, trnjina, sIjiva, drenjina, klekinja i drugih droga u tudini cesto dobijamo 30-1000/0 vise deviza. S. Kore treba gulilt i u Tano proleee, kad ima najviSe sokova, jer je u to "Teme koru najlakse sklidati. Rede 's e kora guli u jesen posle opadanja lisea. Ljusti s e sarno zdrava i ziva, mlada, glatka kora koja nije ispueana, rapava. Ovo zbog toga sto stara, mrtva kora ima manje Iekovitih sastojaka iii ih uop5te nema. 6. Korenjc i druge podzemne organe treba vaditi u jesen, rede u proIeee, ali i tu ima izuzetaka, 0 kojima biljar mora voditi racuna. Na primer, od zeljastih jednogodiSnjih biljaka podzemni organi se vade kad je biljka u evetu, jer se tada najlak5e mogu .naCi. Od viSegodiSnjih biljaka treba sakupljati sarno krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek treba odstraniti suve, mrtve, trule delove, ocistiti ih od zemlje i druge necis-toee, opratli hladnom vodom da se otkloni sva zemlja i 5to pre osusiti, u sto tamjem sloju, u za· grejanoj susniei, u peCi posle pecenja hleba (do 70 oC), na SlUneu kad ga ima Oeti). - Steta je vaditi mlado tanko i vodeno korenje, jer one nema ni trgovacku ni farmaceutsku vrednost odraslog korenja. - Korenovu glavu uvek treba vra·t-iti u zemlju da bi iduce godine iz nje izrasla nova biljka. Visekrake glave, kao, na primer, od belog sleza, Iineure, velebilja i drugih biIjaka, Ttreba os-t rim nozem uzdui ra's poriti na onoliko delova koliko ima pupoljaka i svaki pupoljak vratiti u zemlju u uspravnom polozaju, na rastojanju oko pola metra. Tako ee za nekoliko godina na »nicijoj zemlji« postati bogata plantaza medicinskog bilja koja ee biljaru vraHti stostruku 1Iagradu. Ovaka-v nacin razmnoZavanja mogu osobito dobro organizovati ucitelji sa svojim ucenicima, a pre svega strucni biljari. ~------~----------~--~

174

lECENIE BIUEM

ZASTITA BILJARA Biljar je i zloien mnogim opasnostima Kao slu je porrebl1O -akonom zas litiIi izvesno re rko i Vaz,1O lekovir o bilje prirodi, is.lo tako j e nuz,1O zas til iti i sve profesionaln e sakuplj ace roga bllJa . Ako nl zbog eega drugog, a one bar iz razloga s to niko bolje od bi£I.

Ijal'a ne poznaje retka mesta vainog bilj a i niko kao biljar nece vodi ti raeuna da se zakon 0 zas titi bilja za is ta prav ilno sprovede. J er ne treba gubiti iz vida da je za biljara eel a okolina nekog mesta nj egova nji va koju on ne ore i ne seje, vee sarno zbira nj ene plodove. U nj egovom sops tvenom interesu je, dakle , da u svom rejonu ima sto vise i s to redeg i skupoeenijeg bilja. On to moze postiCi jedino ako strogo vodi raeuna 0 svakom bogatom nalazistu. Najvainijc lekovito biIje obieno ne raste u blizini naselja, nego ponajeeSee vrlo .d aleko, na tesko prJstupaenim mestima. Veleb-ilje treba ·traziti po sumskim kreevinama i pozaristima, najeesee u planini u bukovim sastojinama. Za jedie se treba penjati iznad 1.500 m, a za medvede grozde jos vise. I lincuru treba traziti na velikim visinama, najviSe na suvatima, a to je obieno imad 1.700 m. Islandski maj bjJjar ee naei tek na oko 2.000 m na najkrsevitijim i najnepristupaenijim stenama i liticama. Biljar se zbog toga veoma mnogo udaljuje od svoga mesta stanovanja i eesto je izlozen iznenadnoj kisi, gradu, snegu, oluji .i dl'Ugom nevremenu. Njemu na svakom koraku preti opasnost od otrovnih zmija i raznih zveri. Nije redak slueaj da biljar strada od sumskog drveea, odvaljenih stena, buj-ica i drugih nepogoda. NemajuCi u blizini naselja, prokisao biljar, pogotovo u planini, moze ozepsti i tesko oboleti. avo utoliko pre s'to izvesno bilje moze sakupljati sarno po vlaznom vremenu. Biljaru i njegovoj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim biIjem, u prvom redu onim 'k oje .irma a1kaloida, glikozida, Ijutih sastojaka, rnaterija koje izazivaju plikove i rane, nadrazljivih etarskih ulja i sl. ani koji beru hmelj i koji oko njega rade, redovno oboljevaj u od upale oonih kapaka. Prasina koja se dize kad se seku, drobe, melju i pakuju osusene biljke koje oSadrle saponinske materije (u vodi muekane pene kao sapun, zbog eega se tako nazivaju) u tol.iJcoj meri draii da redovno izaziva hronicnu upalu i oboljenje organa za disanje i oeiju. To su, pre svega, bela i ervena sapunjaea, jagoreevina, sitniea i dr. Ima osoba preosetlj'ivih na saponine i koje se od te prasine formalno guse. One zbog toga ne smeju raditi s ovim biljem. Kad se podzemni organi cemerike sedkaju i melju, izazivaju neizdrzljivo kijanje i lueenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odmah mora napustiti rad i smesta iziea van odaje na cist vazduh. Cemerika je, osim toga, i otrovna. Biljari zaposleni berbom, a pogotovo susenjem, seckanjem i mlevenjem veZebilja, lalule, bUllike i beZog buna ·s vakodnevno su izlozeni ,t rovanjima: prosirene zenice, ukoeen pogled, promuklos-t i dr. Njih obieno uvece, noeu vode kuCi, jer noeu ne vide, kao da 's u oboleli od »kokosijeg slepila«. Dovoljno je da takvi radnici prestanu raditi s ov.im biljkarna, pa da vee posle 2-3 dana sve bude normalno, bez ikakvih posledica. Dakle, nikakvo lecenje, nego pros to radniku dati drugi posao i na taj nacin ga odvojiti i

KAKO I K AD TRE BA B RAT I LEKOV ITO B l UE

175

o lobodi ti od uzrocnika 'trova nj a . Ovde obicno n i mas ka ne pomaze. Im a jos ne koliko dese tin a d rugi h bi lj a ka koj e mogu izazva'li razne nelagod nosl'i i nezgode. Zbog vazno s ti ovog poznava nj a , po red svake takve bil j ke bi ce ta c na uputs lva kako se treba za s titi ~i . Bo biee velebilj a su s taln a opas nos t za bilj a ra , jer su vrl o o trovne i uve k marne biljarevu dt:cu da ih uzabe ru i pojedu . To je is ti s lucaj i s bobi ca m a m as'\in iee. Od bilja s e ta rs kim uljima cove ku m ogu s koditi ove biljke : vra ti c iii povrati c , rulviea iii sedefcic, brdanka , haj du Ciea, kanta ri on, e rn a s lac iea, beli luk i dL Skodljiv je sok iz rosopasa, a osobito ml ec ni $Ok iz raznih ml ec ika. Razne vrste Ijuti ca, sa sa i druge biljke iz iSle po rodi ee sad rie Ijute s mol e i otrovne, gorke m a te rije koje draze i izazi vaju e rve nilo, plikove i ra n ~. Slicne otrovne sa s tojke sadrzi i kozl ac , de be la tikva iii debeli ca , maslinica i dL Ne ma sumnj e da svi Ijudi ni su podj edn a ko ose tlji vi p re ma svim s kodJjivim biljkama , da je to prilicno individua l no . Ali ipak, s vre meno m, u s led svakodnevnog dod ira s ovim bilj ka ma svaki cove k p05laj e m a nj e iii viSe osetljiv i neotpora n. Znaci trovanja su raznovrsni. Nekad se sve zav riii dosadnim kas ljanj em i kijanj e m , ne kad sarno gla vobolj o m i klonuloscu, a nekad se jave i tdi znaci trovanja: povraca nje , grcevi, hladan znoj, grozni cavo stanj e, gublj e nje ape tita, bl edil o , pos tepe no s lablj enje. mal okrvnos t i sl. U tom slucaju bilj a r mora m enjati profesiju i mora se leciti. Svi ovi i mnogi drugi nepredvideni slucajevi nalazu potrebu da se biljari kao zasebna protes ija zakonom zas tit e i da se Ireliraju kao i oslali kvalitikovQni radnici. Pored dobre obuce , odece i opste opreme, svaki profesionalni biljar lreb a ela 'im a uza ose i se rum protiv ujeela zmija, le kove za prvu pomoc u nes recnim slucajevima, elobar i velik ranac, satorsko platno i 05talo za terenski rad. Za branje koprive i drugog Ijutog i otrovnog bilja biljar treba da ima rukavice. Uvek posJe rada mora sapunom i top 10m vodom opra'ti ruke, jer ima otrova koji na kozu ne eleillju, ali se na ruke zaJepe, pa 5e takvim rukama ne sme jes ti , ne smeju se dirati oei, usta, nos, usi i drugi osetljivi organi. Biljarev stan mora biti suv, zdrav i mora se dobro provetravati, jer su mnoga biljna isparenja skodljiva za zdravlje. Dakle, jednom reci, kao i za ostale .profesije tako i za biljare vazi ona narodna: »Bez alata - nema ni zanata.« Svaki samostalan biljar mora dobiti oel lokalnih narodnih vlasti pismenu dozvolll za slobodan i ni od koga neometan rad na terenu. Svaki oel tih hiljara je odgovoran za racionalno gazdovanje lekovitim biljem u rejonu za koji je zaduzen. Nema sumnje da ce se jednog dana, kad se kod nas osposobi dovoljan broj samostalnih biljara, morati doneti u red b a iii z akon C koji ce tacno i jasno odrediti njihova prava U du z nos t i. Oni ce verovatno organizova'ti svoje u d ru i. e n j e. Pre ko udruzenja iii 7. ad rug e b i I jar a ,l a'kse ce se moci svaki pojedinac iii zadruga 'snabdevati odelom, a sovcicima, pijueima, vilama, grabljieama i dru·gim potrebama. Plata i stalnost u sluzbi su dva v rIo v a z n a f a ktora za sto brze podizanje kadrova b j I jar a, s jedne strane, a s druge, po v e can j e pro i z v 0 d n j e lekovitih sira- v ina i pop r a v I jan j e k val i t eta d r 0 g a. I to pi tanje ceka na svoje pravilno resenje.

176

LECENJE BIU EM

PRAKTICNA SUSARA ZA LEKOVITO BlUE

Bilje se moze susiti u vazdusnim susarama na promaji, bez zagrevanja i u tzv. termiekim susarama, tj . o nim koje se grej u drvetom , uglj em, mazu. tom i tome slieno. Susenj e na promaj i je jevtinije, a li traje 3 do 15 dana, s to zav isi od vremena i vrste biljke i biljnog organa. Susenj e u termiekim susarama j e sk uplj e, ali traj e svega 2-6 sati i dobija se u jednaeena roba.

LESA 1.A SUSENJ E BIUA

Ima mnogo tipova i velie ina termiekih susara. Naveseemo jednu praktienu susaru koju moze svako sagracli.ti. Dna istovremeno moze positiZiti i za susenje \'oca, grozda, povrea, zrnaste hrane i drugih ratarskih proizvoda, a u pea se mOlt: peei hleb. Moze se gradi1i u razmm veHeinama i od raznog materijala: od cigie, kamena, cerpiea, dasaka, naboja, vee prema tome sta se

'" ~ ~ _____ c,::~ 1"

0 ~

-

o

C

-0 0 0 I

-

t

0

•

~

-

I

_-'-----L--,

L-

t 0

r-

--r

~ 1

,....

l

- ~

.:::

PRAKTICNE MALE SUSlONICE ZA SUSENJE LEKOVITOG BIUA

t

KAKO I KAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE

177

u pojedinirn krajevima irna na raspolaganju. Pee i toplotni kanali moraju biti od crepa iii cigle. Pee se nalazi spolja pri dnu susnice. Loziste treba da bude ukopano u zemlji da bi se lese m ogle lakse ubaci vati u toku susenj a . ad p eCi se odvajaj u toplotni c.iLkcak hodnici sa izvesnim usponorn prerna dirn nj aku, koji se nalazi na suprotnoj strani od peeL Pored os talih pr ed.nosti, ova susara ima i tu dobru stranu sto su rarnovi za lese na produfnim zi dovima, slu se lese pune spolja, sto se rutk:om ubacuju na gornj a vra tanca i u toku s~e nja krecu odozgo nadole, dakle, od najvlat nijeg prema llajsuvIjem i najtoplijem delu susare, a da se za sve vrem e suSen ja bilje ne mora vadili sa lesa. Lese se pomeraju nadole pomoCu jedne caklje u toku susenja. Ispod krova n alaze se otvori za izlaz p are. Zbog lakseg rukovanja lesarna, one ne t reb a da budu veee od 1 X 1 m. Ram na lesama treba da bude od tankih, ali j akih letv.ica, a izmedu okvira da bude razapeta sargija ili zicana mrefa. Sa svih strana susa'r e mogu se podiei nastresruice ·kao zas tita od nevremena. Susara mora biti s nabdevana t ermomet rom , jer se bez nj ega ne moze kontrolisati temperatura susenja. Krov susare treba da bude t alasast i obojen katranom da bi se susara sto jace grejala. Susara treba da ima ventilatore za odvodenje vlafnog vazduha.

BIUARSKI KALENDAR Sve u svoje vreme ZiveCi u prirodi, covek je kroz vekove i pokolenja sticao dragoceno iskustvo. Pored ostalog, otkrio je otroW1ost, lekovitost i hranljivos,t raznog bilja sa kojim se svakodnevno sretao u vecitom lrutanju i borbi za bolji, laksi zivot. U XIX i XX veku nauka je pritekla u po moe. Hemijskim ispitivanjirna utvrdeno je u kojoj je fazi razvoja izvesna biljka najbogatija lekovitim sastojcima. Takode je otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjednako rasporedeni u svim biljnim organima. Po pravilu, u doba cvet~nja biljka..irna najviSe lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima, a na kraJu vegetacIJe u podzemnim organirna, plodovirna, semenju i korL Prema tome, od vremena berbe umnogome zavisi lekovitost biljke. avo moraju znati i oni koji beru bilje za domaeu potrosnju, a pOgOtOViU oni koji rese da sakupljaju bilje na veliko za trgovinu. Posto lekovito bilje moze doneti prilicne pl"ihode, osobito porodicama brdan.a i plani~.aca .sa mn~~o dece, neophodno je znati kad koje bilje treba brat!. RazurnlJIVO Je da nIJedan biljarski kalendar ne bi mogao biti potpuno tacan, jer je nasa otadZbina prostrana i ima vrlo raznovrsnu klimu, reljef i biljni svet. Na primer, dok u Beogradu lipa cveta obicno u junu. u primorju ona cveta vee pocetkom maja, a kad se popnemo na RudnLk, zbuni nas i obraduje Jipa koja cveta tek u julu. Dok se mi u BeogradJu ru februaru mrznemo od hladnog severca i snega, dotle u Dubrovniku cve·t a ruzmarin. - Vreme cvetanja zavisi i od godine. Tako, nekih godina podbel cveta vee u januaru, dok znamo da . on, po pravilu, cveta tek u martu iii u aprilu. - a svemu tome napredan

178

LBCENJE BllJBM

biljar mor a vodit i raeuna, uvek m ora biti na opreru, stalno u prirodi da ga ne bi nespremnog iznenadilo ranG pr olece, jer ako sa berbom zakasni, zetva j e izgublj ena i godina propala za tu bilj ku . Zbog toga ovaj kalendar i ne moze bi ~i taean za sve nase kraj eve oj za sve godine, ali ipak moze kor isno posluiiti n asim vrlim biljarima kao pu tokaz i grub a orijen tacija u radu.

KAD KOJE Bl UE TREBA BRATI?

lanuara: imela. Februara: imela, borovi, brewvi i drugi pupoljci, zubaea i pirevina, maslaeak, evet pod bela i drugo. Marta: zubaca, hrastova i druge kore, jagoreevina, kopriva, krusina, ljubieica, maslaeak, pirevina, podbel, r epusina, sreenjak, pupoljci topole, breze i drugog drveca, velika bedrenika, vodopija, vrbova kora i dr. Aprila: bozu r, dobrieica, glog, gorka detelina, goroevet, jagoreevana, kamiliea, kopriva, lazarkinja, Ijubieiea, daninoc, maslacak, oman, plucnjak, podbel (evet i list), repusina, rusa, rusomaca, sasa, sreenjak, tm, velika bedrenika i dr. Maja: bozurov i bagremov evet, bokviea, breza, buhae, bunika, digitalis vunasti, durdevak, divlji kesten, dobrieica, glog, gorka detelina, goroevet, islandski lisaj, jagoda, kamiliea, kopriva, kesten pitomi, kopriva mrtva, kupina, lazarkinja, Iipa, maslaeak, majkina dusiea, maticnjak, milogled, medvede grozae, ipluenjak, podbel, rastav-ie, rusa, virak, zova, Zalfija i dr. luna: beIi slez, bokviea, borovnica, breza, brusnica, buhac, bunika, dananoe, digitalis , di,;izma, dobrieiea, glog, gOJ1ka detelina, hajduciea, islandski liSaj, kesten pitomi, jagoda, jagoreevina, kantarion, kiCica, kopriva mrtva bela, kruska, kupina, malina, maticnjak, majkina dusiea, majska mfa, nana, nar, neven, pel en, orab, pluenjak, rusomaea, rutviea, rastavic, razIitak, slez emi, sitnica, surucica, tatula, titrica iIi kamiIiea, turcinak, velebilje, virak, vrarnilovka, zova, zavornjak. lula: Bokviea, borovniea, breza, brdanka, brusniea, bunika, ervotoeina, divizma, divlja mfa, dupeae, hajducka trava, islandski liSaj, jagoda, kadulja iii falfija, kantarion, kim, kokotae, kopriva, kopriva bela mrtva, kupina, lavandula, lipa, maticnjak, majoran, miloduh, mrazovae, nana, orab, pelen, podbel, rastavie, rosulja, slez beIi, slez erni, sitnica, tatula, timijan, titriea, trandavilje, troskot, velebilje, tureinak, vidae, virak, vranilovka, vratie, zova, zavomjak i dr. Avgusta: bokviea, borovniea, brc:1anka, bunika, eemerika, crvotoeina, divizma, hajducica, hmelj, ivanjsko evece, islandski liSaj, kantarion, kim, kleka, kopriva, kupina, majoran, maj-kina dusiea, mrazovae, miloduh, neven, pasulj, pelen, petrovac, podbel, slez beli i erni, sitniea, smilje, smrdusa. sreopue, razgon. razlicak, rosulja. rutvica, tatula. trandavilje. troskot. velebilje. vidae. vratic. zavornjak i dr. S eptembra: cemerika. erv,owCina, digitalis vunasti, divizma, divlja ruZa (sipak), drenjine, hrnelj, hrastova kora oj zi'r , islandski J.isaj, klekinje. kokotae, krusina, lineura, morae, mrazovae, nana, nar, navala, neven, odoljen, oman, orah, oskorusa, pasulj , pasdren, pelen. perSun, pirevina, repusina. sapunja-

KAKO I !CAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE

179

ta (crvena i bela), slez beli, sitnica, tatula, trava od srca, trandavilje, velebilje, vrati(\, ze(\ji tm, 'Slatki koren, zuba(\a, futika i dr. Oktobra: angelika, apta, br(ianka, (\emerika, dunja, glog, i
Ovaj biljarski kaiendar treba kao neki plakat krupnim slovima da bude prepisan i da bude na zidu u svakoj skoli, zadruzi, opstini i na svakom mestu gde se narod okuplja. I to je jedan od na(\ina obave~tavanja, narodnog prosvecivanja i staian podsetnik ~ta 'Se kog meseca mwe sakupljati.

LBCI!NIE BIWI!M

180

GUBITAK U TEZINI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU (LUCAS) Pre

Posle

DROGA

Pre

DROGA su~enja

su~enja

BULBUS Colchici Scillae

· ·

·

Posle

·

3

1

· ·

6

1

CORTEX Hippocastani . · ·· Mez;erei . · ·· ·· Quercus · · · · SaUcis . · · · · · ·

5 2

5 7

2 1 2 3

FLOS Acaciae · · . · · · · · Arnicae · · · · · · Aurantii . · . · · . · · . · Calendulae · · · . · · Carthami · · . . · . · · Chamomillae romanae . Chamomillae vulg. · . . Cyani . · · · · . · ··· Farfarae . · · . · ·. · · Lamii albi · · · . · . · . Lavandulae . · .·· · · · Malvae arboreae · . ·· Malvae vulgaris · · · · · Millefolii · . · · . · · ·

4 4

5 7

5 7

5 5 5 8 3 5

5 4

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

Paeoniae ·. ·.· · Rhoeados . . ·. · Rosarum ·. · · Sambuci · . ·.·.· Tiliae · · ··.·. Verbasci · · . · · . · Violae odoratae · · .

·

3 8 5

1 1 1 1 1 1 1

8

1

2 7 4

1

6 9

8 6

FOLIUM Althaeae · · . · · . · · Aurantii · · · · · · . . · Belladonnae · . ··· Cardui benedicti · · Digitalis · . . . · · · · . Farfarae · · . . · · · . Hyoscyami · . · · . · . · ] uglandis regii . · . . · · Malvae · · . · . · . . ·· Melissae · . · . · · . · . Menthae crispae · · · . Menthae piperitae · . . Millefolii · . . . · . · . . Nicotianae · . . · . · · . Rosmarini · . · · . · . . Rutae . . . · . · · . . . . Salviae · · . . · . . · · .

5 5

1 1 1

5

1 1 1 1 1 1 1 1 1

5 4 4,5

1 1 1

7 4 5. 4,5

8 8 7,5

GUBITAK U TE1 I NI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU

Pre

181

Posle

DROGA

Pre

DROGA susenja

Stramonii . .. 9 Toxicodendri 3,5 Trifolii fibrini · · 4,5 Uvae ursi · · · · 5 Verbasci 5 ···

1 1 1 1 1

FRUCTUS Cydoniae · · Cynosbati . . Myrtillorum · Gemmae Populi

Posle

su~enja

Tanaceti Taraxaci . · · · Thymi ·· Veronicae · · · · · Violae tricoloris ·

· 4,5

· ·

3 3 3,5 5

1 1 1 1 1

RADIX 5 2,5

···

7 3

·

1 1 1 1

HERB A Abrotani Absinthii · ·· Agrimoniae ··· Artemisiae vulgaris · Cardui benedicti ·· Centaurii minoris . · Chelidonii majoris · Cochleariae · Conii . Euphrasiae · · · · Fumariae ··· Gratiolae · Hyperici · · Hyssopi · · Lactucae · · Majoranae ··· Marrubii · · . Meliloti ··· Millefolii · · Origani . · Pulsatillae · · Rutae . ·· Sabinae · Serpylli . . ·

· · ·

·

· ·

4 5 3,5 5 4 4 4 8 5,5 2,5 5 4 3 4 5,5 8 3,5 4

7 4 · 3,5 · 4 3 3,5

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

Althaeae · · · · Angelicae Ari maculati Artemisiae · · Asari · · Bardanae · · · · · · · · Belladonnae ··· Bryoniae · · · Ca lami. · ·· Carlinae · Cichorii · · · Consolidis · ·· Ebuli . . · · · · · ·· Filicis massis · · Graminis · · · ·· Helenii ·· · · H ellebori nigri . ····· Imperatoriae · · · Iridis florentinae · · Levistici · Liquiritiae · · · · · Onollidis spinosae · Paeoniae · · · · · · · Polypodii · · · · · · · · · Rubiae tinctoriae · · · · Saponariae · Taraxaci · · ····· Tormentillae · · · · · · Valerianae · · · · · · · · Stipites Dulcamarae ·

4 5 2,5 3 4,5 5 3 4,5 4,5 4 4 3 4 3 2,5 4 3 4,5 3 3 3 3 3 2,5

5,5 3 4,5 2,5 5 3

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

1 1

.

OGLEDNO-UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE

Nis ta lepseg ni plemenitijeg nema nego posle teorijskih easova iziCi u mirisan vrtie pun sarenog eveea. Mnogobrojni vrtiCi koje smo osnovali po raznim skolama postali su ne sarno najprija tniji kutak za izueavanje lekovitog bilja vee su to danas rasadnici odakle se cela okolina snabdeva semCllom, rasadom, savetom i uputstvima kako treba i kako ne treba gajiti pitomu nanu »Micarn«, korijandar za peela re i fabrikante lekova, odoljen, kim, anis, morae, bullae, digitalis, kamilicu, beli slez i mnogo drugo korisno bilje koje se traii i kao m edioinska, farmaeeutska, higij enska, .par fimerijska i kao industrijska sirovina. Miloduh cveta skoro stalno i on je odusevio peelare. Kad slaeica i kim evetaju, seoske peele ne izbijaju iz nasih vrtica. »ViSe vredi jedan dan rada u nasem vrtieu mega mesee dana ueenja botanike u cetiri zida: Deea u vrtu sve brfe i lakse shvate i, sto je najvaznije, zavole bilje, prirodu, zemlju . . .«, kaiu nastavniei koji imaju ove vrtove. Vrtici mogu biti razlieite velieine, oblika i rasporeda. Svaki prema svojim mogucnostima. GradiLi smo razne v·rtice, ali nam se eini da su najbolji uspeh prufili oni koji imaju bilje rasporedeno prema upotrebi: bilje za organe za varenjc, organe za disanje, za kozne bolesti ito. Savetujemo da treba poeeti tiho i skromno, pa tek postepeno siriti leje i povecati broj vrsta bilja. Tako se, na primer, u

1. prvu leju moze posaditi i posejati vitaminsko bilje: slatka babura paprika, sipak, ribizla, perunika, persun, eeler, kupus, beli luk i dr.; 2. drugu leju zacinsko · lekovito bilje: Ijuta paprika, lukovi, korijandar, kim, anis, morae, persun, pastrnak, sargarepa, nan a, barnija i dr.; 3. tre6u leju bilje protiv nadimanja :i smemji U organima za varenje: kamiliea, kim, nana, matienjak, anis, morae, majkina dusica, korijandar i dr. 4. cetvrtu leJu bilje protiv crevnih parazita: bundeva, bell luk, povratic, pelen, navala, nar, mrkva, majkina dusica, eubar, timijan i dr. U ostale leje staviti bilje po podeli kako je ranije navedeno.

OGLEDNO·UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BlUE

VITRINA -

183

IZLOZBA LEKOVITOG BIUA

Sve opstine, skole i druge ustanove mogu imati na zidu stalnu izlozbu lekovitog bilj a koju mogu ' dobiti od Instituta za ispitivanje lekovitog bilja u Beogradu, a mogu je i sami naeiniti. Od tankih daseica napTavi se plitak sanduk oko 50 em sirok i isto toliko dugaeak. Dubina da bude oko 2 em. lznutra se naeine pregrade u koje se .stav.i razno bilj e kojeg u toj opstini ima najviSe i koje treba da se sakuplja. Na svakoj pregradi se oznaei koja je biljka unu tra. Kad se sve napuni, poklopi 's e staklenom ploCom i obesi na zid tako da slliZi kao najlepsa i najbolja izlozba i ueilo ne sarno za ueenike vee i za sve mestane. Obieno ·s e u gornjd red stavi eveee od kamilice, lipe, zove, ljubiciee, belog i ernog sleza, podbela, divizme, lavande, jaglaea, buhaea i drugog bilja, vee prema tome sta u tom kraju ima. Taj red je najJepsi, jer ima Jepo obojenog eveea i one 'Privlaei pa!nju Ii oduseVtiee svakog prolaznika. - U drugi red moze se staviti razno lekovito lisee: pitome nane, metviee, .breze, medveeeg groZda, matienjaka, bokvice, podbela, zalfije, koprive i dr. - U treCi red pregrade metnu se trave od sitnice, gorocveta, vranilovke, majkine dusiee, hajdueice, imela i dr. - U eetvrti Ted stave se plodovi i semenje sipka, trnjine, morae, kim, anis, korijandar, slaeiea. - U peti red metne se ' korenje belog sleza, lineure, maslacka, odoljena, trave od srdobolje, gaveza, stde i dr. - U sesti red moze se staviti kora krusine i hrasta, hmelj, razena glavnica i dr . Dobro opremljena vitrina one sarno da je jedna od najboljih metoda za pruZanje ocigledne nastave i davanja uputstava kakva treba da izgleda roba, vee ona na sve ostavlja veoma prijatan i jak utisaik i svakog Ijubitelja prirode zaista odusevljava. Ovakve vitrine eitaoci mogu videti, a ako zele .j nabavi,ti, u Biljnoj apoteei Instituta za proueavanje lekovitog bilja u Beogradu, Tadeusa Koseuskog 1.

PREGLED VAZNIJIH PODATAKA o DOMACEM LEKOVITOM BILJU

Znacenje skracenica: + = otrovna biljka; (/J = od biljke se dobija droga koj,u propisuj e Jugoslovenska farmakopeja ; S = odnos sirove prema sllvoj biljoi (na primer, 4 : 1 znaoi da se od 4 dela sirove dobije 1 dec suve biljke; VB = vreme berbe. Achillea clypeolata. Z uti r a van, zlita hajducica . Cvet (Achilleae cly. . peolalae flos) . VB: leta. S = 3 do 4 : 1. Achillea millefolium. H a j d u c ,k a t r a v a, s p 0 r i s. Biljka u cvetu, gomji dec s1abljike sa cvasCu (Mill efolli herbal. VB: l ei'<>. S = 4: 1. + Cj) Aconitulll napellus. Jed i c . . Mlade krtole bez korenja (Acol1iti tuber). VB: leto. S = 4 : 1. (/) Acarus calamus I d iii' 0 t. Rizom bez korenja, obieno je oguljen (Calami rhizoma). VB: jesen. S 5: 1. (/J Adonis vernalis. Go roc vet. Biljka u cvetu (Adonidis herbal. VB: prolece. S 5 : 1. llgrimonia eupaloria. Pet .r 0 v a c. Biljka u cve tu, gornji dec stabIjike (Agrimoniae herba). VB: leto. S = 4: 1. (/J Agropyrum repens. Pi or e vi n a. Rizom (Graminis rhizoma). VB: jesen iii prolece. S 2,5: 1. (/J Althaea officinalis. Be 11 s I e z. List (Folium). Cvet (Althaeae flos). VB: leto. S = 4: 1. Koren (Althaeae radix). VB: jesen. S = . 4 : 1. Althaea rosea. T ran d a v i I j e. Cvet (Althaeae roseae flos). VB: leto. S=6:1. Anethum gravcolens. M i rod i j a. Plod (Anethi fructus). VB: leto. Apium graveolens. C e I e r. Plod (Apii fructus). VB: leto. Arctium lappa. Rep u 5 ina. Koren. (Lappae radix). VB: jesen. S = 4:1. ¢ Arctostaphylos uva ursi. Me d v e d e g r 0 Z d e. List (Uvae Lirsi folium). VB: april-juli. S 5 : 1. (/J Artemisia absinthium. Pel e n. Biljka u cvetll bez donjih delova stabljike (Absinthii her bal. VB: leto. S = 5 : 1. Asperula ado rata. La z ark ~ n j a. Trava (Asperulae herba). VB: leta. S=4:1. . (/J Aspidium filix mas. Pap rat, navaJa. Rizom (pilicis rhizoma). VB: septembar-{)ktobar. S = 3: 1. + (/J Atropa belladonna. Vel e b i 1 j e. List (Belladonnae tolium). VB: leta. S = 7: 1. Koren od 3--4 godiSnje biljke (Belladonnae radIx). VB: jesen iIi prolece. S = 3: 1. Betula alba. B r e z a. List (Betulae folium). VB: maj-juni. S = 5: 1, ¢ Brassica nigra. ern a s 1 a Ci c a. Zrelo seme (Sinapis nigrae semen). VB: leta.

=

=

=

=

---

PREGLED VA-tNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BlUU

185

Calamintha officinalis. Go r s k a met vic a, od verema trava. Trava (Calaminthae herba). VB: leto. S = 4: 1. Calendula officiP1alis. N eve n. Cvet bez ca~ice (CaIendulae flos). VB: leto. S = 7 : 1. Capsel/a bursa pastoris. R us 0 mac a. Biljka u cvetu bez korena (Bursae pastoris herba). VB: leto. S = 4: 1. Capsicum amzuuln. Pap r i k a (I juta). Zreo crven plod (CapsiCi fructus). VB: krajem leta. S = 4: 1. . (/) Carum carvi. Kim. Plod (Carvi fructus.) VB: leta. Centaurea cyanus. R a z Ii c a k. Cvet (Cyani flos). VB: leto UUDijuli). S = 5 : 1. Cetraria islandica. I s I and ski I i ~ a j. Cela biljka po ·suvom vremenu brana (Lichen islandicus) . VB: april-{).i
= =

=

=

186

L£CI!NIB BIUI!M

(/) Foeniculum vulgare. M 0 r a~. Plod (Foeniculi fructus) . VB: leto. Fragaria vesca. Sum s k a jag 0 d a. List (Fragariae folium). VB:

maj-juni. Fraxinus exelsior. J a sen (b e I i). Lst (Fraxini folium). VB: juni - juli o 8 = 5: 1. + Heileborus odorus. K u k u r e k. Rizom s korenjem (Heilebori rhi. zoma cum radicib us). VB: jesen. 8 = 4: 1. ¢ Herniaria glabra. 8 it n i e a. Cela biljka u evetu (Hemiariae herba). VB : juli- avgus·t. 8 = 4 : 1. ¢ Humulus lupulus. H mel j. Zenske rese (Strobili lupuli). VB: septembar. 8 4 : 1. Zlezde (Lupuli glandulae, Lupulinum). + (j) Hyoscyamus niger. Bun i k a. List (Hyoscyami f olium) . VB: leto. 8 = 7 : 1. 8eme (Hyoscyami semen). VB: avgust-septembar. ¢ Hypericum perforatum. K ant a rio n, go s p in eve t. Gomji deo stabljike u evetu (Hyperici herba). VB : leto. 8 = 3: 1. Hyssopus officinulis. Milo d u h. Lisnate granciee sa evecem (Hysso· pi herba). VB: leto-jesen. 8 = 4 : 1. Inula Ilelenium. 0 man. Koren (Enulae radix) . VB: avgust~ktobar .

=

8=4:1.

¢

Iris germanica (I. pallida j dr.). Per u n i k a. Olju~ten rizom (lri~ dis rhizoma). VB: jesen. 8 = 5 : 1. Juglans regia. 0 r a h. List (Juglandis folium). VB: juni-juli. 8 = 4 : 1. ¢ Juniperus communis. K I e k a. Zrele bobice (Juniperi fructus). VB: septembar~Lobar.

=

8 5: 1. Lamium album. Bel a m r t v a k 0 P r iva. Cvet. VB: proleee i leto. 8=7:1. ¢ Linum usitatissimum. Lan. 8eme (Lini semen). VB: avgust-septembar. ¢ Malva silvestris. C r n i s I e z. Cvet bez dr~ke (Malvae flos). List (Malvae folium). VB: lelJO. 8 5 : 1. Marrubium candidissimum, M. peregrinum, M. vulgare. 0 c a j n i e a. 1'rava u evetu .j list (lvlarmbii herba et folium). VB: letJO. 8 = 4 do 5 : 1. ¢ Matricaria chamomilla. Tit r i e a, k ami 1i e a. Cvetne glavice bez drr~ke (Chamomiilae II0s) . VB: maj-avgust. 8 = 5: 1. Melltha crispa. K u d ir a v a n aDa. List (Menhae crispae folium). ti herha). VB: juni-septembar. 8 = 4 : 1. ¢ Melissa officinalis. Mat i c n j a k. List (Melissae folium). VB: juni -oktobar. 8 5: 1. Mentha crispa. Ku d r a v a n ana. List (Menthae crispae folium) . VB: maj-septembaT. 8 5: 1. ¢ Mentha piperita. Nan a. List (Menthae piperitae folium). VB: juni~vgust. 8 5: 1. Mentha pulegium. Met vie a. Lisnati dec stablpke u cvetu (Pulegii herba). VB: juni~ktobar. 8 4: 1. Nigella damascel1a. M a ~ k 0 v b r k. 8eme (Nigellae semen): VB: leto. Ocimun basilicum. B 0 S i I j a k. Biljka u evetu (Basilici herba). VB: leto. 8 5: 1. ¢ Onol1is spinosa. Z e ~ j i t r D. Koren (Ononidis radix). VB: jesen ill prolece. 8 = 3: 1.

=

=

=

=

=

=

PREGlED VAtNlJIH PODATAKA 0 DOMACI!M lBKOVITOM BlUU

187

Cb Orchis morio (i drugi). K a c u n, s a I e p. Mlada krtola (Salep tuber). VB : juni-juli. S = 3: 1. Origanum majoralla. M a j 0 ran. Cela biljka u evetu (Majoranae her. bal. VB: leto. S = 8 : 1. Origanum vulgare. V ran i I 0 v k a. Lisnati dec stabljike u evetu, list i evet (Origani herba, folium et flos). VB: leto. S = 4 do 5 : 1. Paeonia decO/·a, P. off icinalis. B o t u r. Cvet i krtole (Paeoniae flo s et· tubera). VB: evet u pr olece, a krto le p o ~tko m jeseni. Cb Papaver rhoeas. T u r c ~ n a k. Krunicni listi6i (Rhoeados flos). VB: j uni-juli. S= 3 : 1. Cb Papaver .
188

LI!CI!NJI! BILJI!M

r:b Rosmarinus officinalis. R u z mar i n. List (Rosmarini folium). VB :

leto.

S =

5: 1. Rubus fmticosus. K u 'P j n a. List i plod (kao malina). Rubus idaeus. M a l j n a. List (Rubi idaei folium) . VB: maj - septembar. 5 = 5: 1. Plod (Rubi idaei fructus). VB: leto. (/) Ruta graveolens. Rut vie a. List (Rutae folium). VB: maj - juni. 5 = 4:1. Salvia officinalis. 2: a If i j a. List (Salviae folium). VB: maj - juni. 5=5:1. (/) Sambucus nigra. Z 0 v a. Cvet (Sambuci flos). VB: maj - julio 5 = 6: 1. Bobiee (Sambuci fructus). VB: jesen. 5 = 5: 1. !<.ora (Sambuci cortex). VB: prolece. 5 = 5: 1. (/) Saponaria officinal is. 5 a 'P u n j a c a . Koren (Saponariae radix) . VB: jesen - prolece. 5 = 3: 1. Satureja horterlsis. Cub a r. Biljka u evetu (Saturejae herbal. VB: leto. 5 = 5: 1. (/) Sinapis alba. Bel a s I a c i c a. 5eme (Sinapis albae semen). VB: leto. + Solanum dulcamara. Po moe n oj ea. 5tablj i!ka bez IisCa (Dulcamarae stipes). VB: u ranD prolece il~ u kasnu jesen ('k ad nema JiSea). 5 = 3 : 1. Symphytum officinale. G a v e z, erni gavez. Koren (Symphyti radix). VB: jesen. 5 = 4: 1. Tamus commu11is. B I jus t, bljuc. Koren (Tami radix). VB: jesen. 5=5:1. Tanacetum vulgare. V rat i c. Gornj,i -cleo bUljke u evetu (Tanaceti her:bal. VB: juli - avgust. S = 4: 1. Taraxacum officinale. Mas I a c a k. Koren (Taraxaci radix). VB: mart - maj. 5 = 5: 1. Teucrium chamaedrys. .p 0 dub i e a . Lisnate stabljike u evetu (Teu· crii herbal. VB: leta. S = 4: 1. Teucrium mon/allum. T r a va - oj v a . Lisnate stabljike u ovetu (Teucrii montani herbal. VB: leto. S 4 : 1. Thymus serpyllum. M a j kin a duoS i c a. Biljka u evetu (Serpylli herbal. VB: juni - avgust. S = 4 : 1. (/) Thymus vulgaris. Tim i jan. Biljka u evetu (Thymi herbal. VB: maj - juni. 5 = 3: 1. (/) Tilia parvifolia i T. platyphyllos. Lip a. Cvet sa priperkom (Tiliae flos). VB: jam - juli. S = 4: 1. (/) Tussilago tarfara. Pod bel. List (Farfarae folium). VB: juni juli. S 5: 1. Cvct (Farfarae flos). VB: mart-.apr11. S 5: 1. Urtica dioica. K 0 prJ v a. Cela biljka (Urticae herbal. VB: juli septembal!'. 5 5: 1. Koren (Urticae radix). VB: septembar - oktobar. S=3:1. Vacciniwn myrtillus. B 0 r 0 v n i e a. List (Myrtilli folium) . VB: juni - a~Tgust. S = 3: 1. Bobica (Myrtilli fructus). VB: juni - avgust. S = 7: 1. (/) Valeriana officinalis. 0 dol j en. Koren (Valerianae radix). VB: septcmbar - novembar. S 4: 1.

=

=

=

=

=

PREGLBD VAZNIJIH PODATAKA 0 DOMACEM LEKOVITOM BILJU

189

+ (/) Veratrum album. C e rri e T i k a. Rizom s korenjem (Veratri rhi· zoma). VB: septombar - ok.tobar. S = 4: 1. (/) Verbascum plliomoides d V. thapsiforme. D i viz m a. Naglo osu~eni krunitni listici (Verbasci tlos). VB: juni - avgust. S = 7: 1. Viola odorata. L j ubi tic a. Cvet bez tasioe (Violae tlos). VB: proIeee. S = 8 : 1. Koren (Violae odoraiae radix). VB: jesen - prolece. S = 5: 1. Viola tricolor. Dan i n 0 c (poljski). Biljka III cvetu (Violae tricoloris herba). VB: maj - jUlio S = 5: 1. Viscum album. 1m e 1 a. Mla<1e grantice 5 liscem (Visci stipites). VB: mart-april. S = 5: 1. Zea mays. K u kuru Z. S=7:1.

Svila od kuk.uruza (Maydis stigma). VB: leto.

RECNIK MEDICINSKIH NAZI VA

Abdomen - trbuh AbdominaIan - one ~to pripada trbuhu, trbu~an Abortivna sredstva (abortiva) - sredstva za izazivanje pobaeaja Abo/·tus - stru~ni naziv za pobaeaj Avitaminoze - bolesti izazvane delimi~im ~li potpunim nedostatkom pojedinih vitamina iii vi~e vitamina u organizmu Aglutinacija .- zgomilavanje baeila iii ervenih krvnih zrnaca Adaptacija - pctlagoc1avanje Adipoznost - gojaznost Adsorptivna sredstva (adsorbensi) - nerastvorljive materije koje na povr~inu svojih ~estica vezuju otrovne i druge ~tetne supstancije: medicinski ugalj, soli bizmuta, kaolin i dr. Adstringentna sredstl'a (adstringensi ~Ii astringensi) - sredstva koja izazivaju povrSinsko skupljanje tkiva, talozeCi povr~in5k,i sloj belan~ev,ina meClueeJijskog tkiva. Deluju izrazitije na zapaljenu sluznicu i kofu nego na zdravo tkivo. SuZavaju prosirene krvne sudove, smanjuju lu~enje tkiva i zgusnjavaju povrsinski sloj. Upotrebljavaju se u le~enju zapaljenja koze i sluznica i za zaustavljanje malih krvavljenja. Aeroban _. koji moze da zivi (npr., mikrob) u prisustvu kiseonika u vazduhu Aerosol - magla od sitnih ~estica mikronske razmere, u vidu fine, suve pare. Aklimatizacija - prilagodavanje novim klimatskim uslovima Akomodacija - prilagoc1avanje Akomodacija oka - sposobnost oka da vidi jasno j precizno udaljene i bli· ske predmete Akrija - lekovi Ijutog ukusa (paprika) Akumulacija - nagomilavaDje Akutan - kaie se za bolesne pojave koje se naglo pojavljuju i brzo proti~u, nasuprot hronionim koje traju duZe od 40 dana Akuserstvo - porodjJjstvo Albumen - beJance, belanCevina Alergija - promenjena osetljivost organizma prema ponovnom dejstvu iz· vesnih alergena (klice, hrana, lekovi, ~estice iz vazduha i dr.), uslovljene preosetljivo~cu organizma prema njima Alopatija - upotreba lekova koji u organizmu izazivaju dejstva suprotna od onih koje stvara bolest, .koju treba le~iti

RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA

191

Alopecija - , struCni naziv za ~elavost Alnara - gorka sredstva Amebna dizenterija - amebna srdobolja, akutno za~ oboljenje sluznice debelog creva u kojem postoje reste krvavo-sluzave stolice, prouzrokovane histolitit kom amebom Amenoreja - izostanak menstruacije u ~ene u zrelo doba , tj. od 17. do 45. godine starosti Amorfan - bezoblit an, ~ to nema odredenog oblika ' Anaerobni mikroorganizmi (anaerobi) - mi:kroorganizmi koj:i zive b ez s10· bodnog kiseonika, a neophodnu energiju dobiju putem razlaganja organ· skih materija. Analgeticka sredstva - lekovd kojoi 'Ilblabvaj u iii otldanjaju bol Analepticka sredstva - sredstlla Jtoja podsticu disanje i krvotok iii direk· tnim dejstvom na krvne sudove iii preko centra u centralnom ~iv~om sistemu Anafrodi'lijaci - sredstva sposobna da otklone, ubl~e i spre~ polni proh· tev (kamfor, lupulin i dr.) Androgene supstancije - jedinjenja koja mogu potpuno da zamene prirodni hormon mu~kih polnih fiezda u u~kopljenih eksperimentnih livotinja Androsteron - mu~ki polni harmon Anemija - malokrvnost Aneste'lija - neosetljivost Anoreksija - neje~nost, nemanje alpetita, nedostatak volje za jelom Antagol1i:z;a771 - suprotno delovanje dvaju mi.kroorganizama m dvaju anti· biotika

Antacidi -lekovi koji neutralgu kiselinu Anti - protiv (anti dot = protivotrov) Antidijaroitka sredstva - lekovita sred:stva za lerenje proliva Antidot - supstancija koja neutra1d~ dejstvo otrova Antiemetici - lekovi protiv povra~ja Antineuralgici - vid. analgetitka sredstva Antipiretici - lekovi lroji sniZavaju pov2enu telesnu temperaturu (kinin) Antisepsa - postupci Jroji su usme.rellli protliv mfekcije Antiseptici - lekovi koji uniStavaju za:razne klice Antispazmodici - sredstva promv ~va Antiflogisticka sredstva - lekovii kojima se suzbija iii ublafava zapaljenje Anthelmintici - lekovi protiv crevnili paraz;ita Anurija - prestanak mokrenja Apepsija - nedostatak funkcije varenja Aperitiv - sredstvo za otvaranje ape1lita Apopleksija mO'lga - mo~dana kap Apsorbensi - koji upijaju Apsces - zagnoj, kolekcija gnoja u ~upljini, koju je on sam stvorio Aritmija - nepmvUnost u ritmu sr6mih otlrucaja Arterije - krvni sudovi koji odvode Jav u srca Arterioskleroza - degenerativna bolest al'terija koja dovodi do njihovog ot· vrdnu~

Asistolija -

sImp pojava nastallih usled slabosti srtanog mig~

192

LBCBNJ B BIUBM

Astenija - o~ta slabost organizroa Astma - napadi oteianog disanja, Z'alptivanja, zagu~ivanja Asfiksija - pres tanak d isanja, uguk nje Ascit - vodena bolest Atonija - smanjenje Hi odsu stvo nonnallIle napetosti (tonusa) jednog organa 'ko j i se grti Atonii'na dispepsija - mlitavost m i ~ ica zeluca i creva Autointoksikaci ja - trovanje organilZma materijlaIIla koje se u njemu stvaraju A10nija - pO'tpuni iii delirnicni gub.i.tak glasa Afrodizijaci - sredstv,a kojlll se u potrebljavaju oSIll cilj em da se podstakne i poveca polni proh tev, a s tim ,j sposobinost za dzvr~enj e polnog cina Acelonemi ja - prisustvo povecan ih kolicina acetona u krvi (~ece rn a bolest) Acidoza - s tanje tzv, tJrova nja organizma lkiselinama, srece se u kce>rnoj bolesti i praceno je pnisust'Vom a cetona u mokraOi Bakterioslacici - sredstva koja sprecavaju razmnoiavanje bakterija, a ne ubjjaju ih (antibiotici) Bak tericidi - sredstva koja ungtavaju bakterije B enigni - blag, bezopasan B eriberi - nedos ~aJtak vitamina Bl u organizmu, avitaminoza Biokatalizatori - organske supstanoije (enzimi, horrnoni, ~tamini) koje svojim prisustvom u vrlo malim kolicinama uticu na tok reakcije u organizmu BioloSka standardizacija (normalizacija il.i titracija) lekova - odre~i vanje vrednost i Ie-kova bjolo~kjm metodima, J1aIjcdee na laboratorijskim fivetinjama Bronhilis - zapaljenje du~nica Bronhopneumonija - zapaljenje pluea B ruceloza (m elitok oksija) - grupa od dYe zarazne bolesti: ma'lts'ke groznice i" Bangove bolesti, izazvane specijalnim klicama - brucelama Vazodilalalorska sredslva - lekovi koji izazivaju pro~irenje k'r vnih sudova Vazodilatacija - sirenje kI'VlIlih sudova Vazokonstrikcija - stezanje krvnih sudova Vaporizacija - pretvaranje u paru Vaskularni spazam - gre krvWh sudova Vezika, urinama - besika, mokraena '(l ezikans kojti izaziva plikove Vez ikula - plik, mehur Vene - krvni sudovi kroz koje se krv vraea u srce v·enenum - otrov Vermicid - sredstvo koje ubija crve Vertigo - nesvestica, vrtoglavica Veruke - bradavic:e Volatilan - isparljiv Vornitiva - srcdstva za izaziVlalIlje povracanja Vomitus - povracanje Vulnerarija - sredstva za zaceljivanje rana

RECNIK MEDICI NSKIH NAZIVA

193

Galaktagog - koji dovodi mleko Galaktogen - mlekotvo.l1aIl Ga71grena - izumi ranj e tkiva u vecoj iii manjoj oblasti tela Gastritis (gas/ril ) - zapaljcnj e zeluca Gas troen teritis - stomacno-crevno 2lllpaljenje Gastrointes tinalna oboljen ja - s tomacno-crevna oboljenja Genet ika - nauka 0 nas ledu Genitalije - polm organi Gingivit - zapaljenj e desni Giht - zapalj enj e zglobova Glandula - zlezda Glau kom - povecanj e pIlitiska u oku Glikozurija - prisuslvo secera u mokraci Glositis - zapaljenje jezJka Gral'idnost - trudnoCa Gltt - zapaljenjc zglobova (giht. uLozi) Dezinsekcija - unistavanje insekata Oezilltekcija - uniStavanje zaraznih klica Dekokl - lek dobijen kuvanjem droge u vow Dekoloracija - obezbojavanje Delirijum - bunilo Del1trifik - sredstvo za CiScenje j negu zuba De pilacija - ods tranj,ivanje dlaka sa tela Depresija - utucenost. tuga Deratizacija - unistavanje pacova i ostalih glodara Derma - kola Dermatit - zapaljenje koze Dermalologija - grana medicine koja proucava bolesti koze Decergensi - sredstva za Ciscenje Dehidracija - obezv:odnjavanje Digestiv - sredstvo koje poma:ze varenje Digestija - varenje Dizenterija (srdobolja) - akutno zarazno oboljenje sluznice debelog creva sa cestim krvavo-sluznim stolicama. Izazivaju je dYe vrste klica: 1. bacili dizenterije i 2. histoliticka ameba. Stoga se razlikuju bacilna i amebna srdobolja. Dijabetes - secerna bolest Dijagnoza - utvrdivanje VoI1&te i karaktera nekog oboljenja Dijagnostika - grana medicine looja se bavi postavljanjem dijagnoze Dijareja - proliv Dijato reza - ooilno znojenje Dismenoreja - bolovi u krstima i malam trbuhu za vreme menstruacije Dispepsija - poremecaj varenja Dis pneja - zaptiv. oseeaj otezanog disanja Distonija poremeeaj tonus a vegetativnih nerava iii miSica Diureza - izluCivaln.je mokrace ikojom se otklanjaju iz organizma nepotre· bne kohlcjne teCnosm. i nepotrebIlli suvisni proizvodi prometa materije u organizmu Diureticka sredstva (diuretici) - lekovi koji poveeavaju kolicinu izluCivanja mokraee

194

LECENJE BIUEM

Difterija (gllsobo/ja) - vrlo za razna boles t prouzrokovana bacilom di fteri je Doza leka - odredena kolicina leka koju treba uzeti odjednom. Maksimalna doza je najveca kolicina leka koja se moze podneti bez znakova trovanja, a minimalna doza najmanja kolicina leka koja ima odredeno lekovito dejstvo. Terapijska doza se nalazi izmedu maksimalne i minimalne doze i predstavlja onu kolicinu leka kojom se postize najbolje dejstvo u lecenju. Drastika - snaina sredstva za Ciscenje Droga - osuseni delovi biljke, koji sluze za lek Duodenum - dvanaestopalacno crevo Egzantem - osip po kozi, moze biti razlicitog izgleda i sastava Edem - otok Ekspektorancija - lekovi koj~ povecavaju lucenje sluzi u dusniku i dusnicama i cine je tecnijom, cime patpomazu njeno i·s kasljavanje Eksudat - izliv, izlivena tecnost rna u kojoj duplji organizma Ekcem (egzem) - kozno oboljenje koje se odlikuje crvenilom, mehuricima koji svojim prskanjem izazivaju vlaienje, stvaranje krasta i na kraju ljuspanje; u hroll'lcnoj faz·i dolazi do zadebljanja pokozice Emeticka sredstva - lekovi koji prouzrokuju povracanje; koriste se u slucaju akutnog ll'OVanja, danas ,:,eoma .retko, jer je mnogo korisnij e ispiranje zeluca sondom Empirijska mediciJl(l - lecenje iskljucivo same na osnovu stecenog isj,:ustva, bez poznavanja naucnih teorija i hemizma leka Emfizem - otok zhog prozimanja vazduhom organa (pluea) iIi vezivnog tkiva (potkoznog iii miSicnog) Endogen - onaj koji je ·u nutrasnjeg porekla, 'k oji potite iz -samog organizma, nasuprot onome sto je e g z 0 g en 0, sto dolazi iz spoljasnjeg sveta Endokarditis - zapaljenje unut:mSnje sreane opne Enteritis - zapaljenje tankog creva Epilepsija - padavica Eritroeiti - crvena krvna zrnca Estrogene supstancije - supstancije koje u uskopljenih zenki prouzrokuju nagon za parenje Etarska ulja (isparljiva ulja) - mirisne, vrlo slozene smese raznih organskih jedinjenja. Dobijaju se iz Taznog mirisnog bilja, najcesce destilacijom vodenom parom. Upotrebljavaju se u medicini, parfimeriji i kozmetici Euforija - . nenormalno iIi preJromerno OObro TaSpoLozenje Zagno j -

apsces

Ikterus - zu1ica Impetigo - infekc.ija koze u vidu pojave mehurica s bistrom tecnoscu koja se uskoro zamuti, iIi su od poeetka zamucenog sadrlaja (gnoj). Pucanjem mehuriea, nastaju kraste karakteristicne boje (kao med). Impoteneija, seksualna - polna nemoe Imun - otporan, neosetljiv Imunitet - otpomost organizma protiv zaraznih bolesti uslovljena prisustyom specificnih antitela

RECNIK MEDICINSKIH NAZIV...

195

lnsekticidna sredstva (insekticidi) - -sredstva za UIlIi~tava.nje msek.ala (buhac) lnsolacija - medicinski naziv za sunCanicu lnsomnija - nesanica Intertrigo - oj ed lntoksikacija - trovanje oIW'!Il1zma lntravenski -- kafe se za nacin uno~enja leka ubrizgavanjem u venu Intrakardi jalna injekcija - davanje nekog leka ubrizgavanjein direktno u ~ upljinu srcanih komora Intramuskularna injekcija - ubrizgavanje nekog leka u mil;ice Infarkt srca (»srcana kap«, infar kt miokarda) - te~ka akutna sreana bolest koja nastaje usled zacepljena (tromboze) arterioskleroticnih srcanih (keronarnih) arterija Inflamacija - zapaljenje Intut - oparak, ekstrakt dobijen prellivanjem kljucalom vodom inhalacija - vrsta lecenja medikamentima (lekovima) koji se U!Ilose udisanjem u disajne organe lnhibicija - sprecavanje, zaustavljanje iIi tlroCenje neke rn.dnje, nekog de} stva ill pojave Jradijacija - zracenje Ishijas (»isijas«) - najee~ca balest pex1ilfernog zivoanQg 'si'9tema Kancer - rak Kardiotonicka sredstva (kardiotonici) - lek.ovi koji 'Pojacavaju snagu oslabljenog srcanog mBiea Karminativna sredstva - lekovi koji olaksavaju ods't ranjivanje gasova iz creva Kataplazma (cicvarica, melem) - Wa za leeenje spoljnom upatreb'o m Katar - zapaljellje, hronicno ill alkutno, koje pojaeava norma1no lucenje sluznice Kafeizam - javlja se u osoba koje svakodnevno dufe vreme unose velike kolicine kafe. Osobito su nervozni ljudi osetljjvi na ovo hroDicno trevanje Keratoze - oboljenja ,koZe looja se odlikuju prekomer.nim bujlaIljem roIasrog sloja pokoZice . Klizma - unoseDJe teenosti u gufnje crevo, koje se vrsi irigatorom Klimakterijum - prel= doba zene Klistil' - vid. kJizma Kokainizam - bolesna -sklonost ka hronianom una~enju kokaina da bi se postigla euforija Kokosje slepilo (hemeralopija) - slab vdd pri smanjenoj sve~losti. Izraz Je usporenog prilagoc1avanja mreinjaee u mraku Kolaps - nagla slabost i nemoc organizma pracena slabljenjem i ubrzanjem sl"eanog rada, padom krvnog pritiska, 'n esvesticom, a ponekad i potpuDim gubitkom svesti Kolika - akutan, jak bol u trbuhu, koji je posledica snainih grceva supIjih trbuilnih organa, najcesce zbog prepreke u prainjenju njihovog sadrlaja Kolit (kolitis) - zapaljenje debelog creva

196

LECEN11! BlL1EM

Koma - besvesnost, poreme~j svesti najdubljeg stepena u kome bolesnik ne reaguje ni na najjaee spoljne nadrafaje, tj. stanje uga~ene svesti u kome zivi organizam ne prima nikakve utiske Kombustija - opekotina, izgoretina Konvulzija - generalizovani tra jni i isprekidani trzaji mm~ koji se vide u epiIeptickom iii eklamptickom napadu Kongelacija - promrzHna Kongenitalan - uroden Konzis rencija - stepen cVI1stine iii gustine neke materije Konjunktivitis - zapalj enje vefn jace Konstipacija - zatvor Konlagiozan - prilepCiv Kontraindikacija - prooena kojom lekar odreduj e sreds tva i postupke koji se ne smeju upotrebiti, odnosno vr~ iti u leeenju odredenog bolesnika iIi bolesti Konlrakcija - grcenj e, skuplj anje (npr., misaca, sudova) Koprivnjaca (urtikarija) - prolazna pojava na kozi u vidu crvenkastih uzvi~enja koja jako svrbe i lice na oteklinu od zare KOrigens - kojli popravlja u.1rus Ii milris neprijatnog leka Korneja - roznjaca Kosmetika - ulep ~ avanje J d.oterivaJIJje pojedinih delova tela Ksantopsija - zutica Labije - usnice, naroeito po 1111 e Labijatus - usnat Labilan - llepos Loj an, nestalan Laksantna srestva (la ksancija) - sredstva koja pomafu ill izazivaju pra!njenje creva, a ne izazivaju stetne posledice Laklagog - sredstvo koje povecava oi,zlucivanje mleka jz mlecnih zlezda Larinks - grklj an Latentan - skriven , pritajen, neizrazen: ka!e se za .nelm bolest j.(~ njene zna- . ke kad nisu dovoljno izra!eni Lezija - os tecenje koj e nastaje pod uticajem raznih faktora u celij ama, tkivim·a illi organima Lepra (guba) - teska zarazna bolest izazvana klicom, cije se dejstvo vecinom ogranicava na kozu i p eriferne Zivce Letargija - pospanost, prvi stepn poremecaja svesti Leukemija (leukoza) - bolest krvi prouzrokovana zlim bujanjem belih krvnih celija (Ieukocita) Leukoplast - melem Leukociti - specijalne celije (»ZTIlca«) U krvi, koja se nazivaju jo~ i bel a k r v n a z r n c a za razliku od c r v e nih (eritrocita) Lisa - besnilo Litijaza - kamen; tvorevine u vidu kamenci~, koje najcesce nastaju u ~u pljim organima taloienjem razlicitih soli iz telesnih tecnosti Li~aj - promene na kozi u vidu manjdh did ve6ih crvenkastih peeata i ploea, obieno Ijuspastih nasla~ Lok alna anestcticka sredstva (lokalni anestetici) - lekovi koji izazivaju prolaznu neosetljivost (anesteziju) izvesnog predela tela (kokain, prokain i dr.)

Luksacija -

iScaSenje

RECNIK MEDICINSKIH NAZlVA

197

Lumbago - bolovi u mi ~ i Cim a s laOOna ;j u ~l'Stima Lupus - . ~berkulozno oboljenje koze u vidu crvenkastomodrih ~voriCa koji na pntlsak staklom pokazuj u boj u piTea od jabuka Makroskopski - kate se za osobinu koja se, nasuprot mikroskopskoj , moze videti go lim okom Maligni - opal<, zao; Iroji posredno iii neposredno moze da prouzrokuje smr t, kaie se obicno za tumor (rak) Maltska groznica - vid. bruceloza Man dule - krajnici Mastit is - zapaljenj e dojke Macerat - ekst:rakt koji se dobij a p relivaJlJjem droga vodom, aiJkoholom , etrom na temperaturi od IS d o 20 0 e, kako bi se iz droge isc11pla lekovita sups ta
198

LECENJE BlUEM

Miopija - kratkovidost Mo t duna kap (apopleksij a mozga) - nagli prekid funkcije pojedi nih delova iii celog mozga usled os tecenja sopstvenog krvotoka, naj t esce usled zapu. enja kr vnih sudova (tromboza iH embollija) iii us led pr5kanja krvnog suda (hemoragija) Mo ns trum - strucni naziv za nakazu MOljinizam - bolesna sklonost ka hronit noj upotreb i morfina iii njegovih derivata sa ciljem postizanja euforije Mukus - sluz Mucilaginoza - sluzava sredstva Narkomanija - bolesna sklonost ka upotrebi opojnih sredstava sa eiljem postizanja euforije (morfij um, kokain, heroin, haSiS itd.) Narkolicka sredstvll (narkotici) - sredstva za izazivanje opste narkoze (hi· rurske anestezije). Pod njihovim dejstvom dolazi do p rolazne paralize cen tralnog zivcanog sistem a, koja se m ani fest uje gubitkom svesti i iskljucenj em svih osecaja Nauzeja - gadenj e, muka Nek roza - izurniranje neklog tkiva Nervni cenlraini sis/em - sastavljen od veJikog i malog mozga, izdciene (bul busa) i kicmene mozdine Neuralgija - hoI u oblasti ozivcenoj od nekog perifernog uvea iii nj egovih organa Neurastenija - razdTaZljliva ~ 1abost (zivcana) N euritis - zapalj enje zivca N euron - nervna c'elija sa svojim produi.eaima Nefritis - zapaljenje bubTega N efroza - obolj cnje bubrega prouzrokovano degeneratiWlim promenama U celij ama bubreznih ·kanaliea Nukleus - jedro (u c:eliji) Oiigurija - smanjeno izlucivanj e mokrace Opoterapija - lecenje sokov>ima (hormonima) zlezda s unutrasnjim 1ucenjem, njihovim ekstraktima, iii sarnim osusenim zlezdama Opsoletan - za·s.tareo (npr., 1ek) Opstipacija - zatvor Otitis - zapa1jenje uva Oftaim%gija - grana medicine koja se bavi proucavanjem 1 lecenjem ocnih bolesti mit (dijafragma) - preeaga Paludizam - barska groznica (mala:riti·a) Panace ja - 1ek za sve i sva Pandemija - stanje kad zarazna bo1est obuhvati 5tanovniStvo ne sarno jedn og vec dvaju iii viSe konlinenata. Takav je bio s koro slucaj s pandemijom gnpa Pankreas - 'g usteraca Paraziticid -- s rcdstvo koje ubija paa-azite Paraliza - uzetost

RECNIK MEDICINSKIH NAZIVA

199

Pa renl era lall - koj i je van diges bivnog kanala (creva) Par/us - poroda j Pas te - Ickov i za spoljasnju upot rebu, slicni lekovitim mastima, sa srazmerno . ~ec im ko l ~ c in ama praskastih ma terija koje im daj u cvdcu kon· zlstencIJu. l zraduJu se mesanjem talka, ci nkoksida, skroba i sl. 5 nekom lekovi tom mas ti u jednoliku smesu . . Pas te se uglamo m primenj uj u u leeenj u raznih kom>ih oboljenja koja vlaze. BolesnI k treba da maze pastu u 't an kom sloju, koj i tada delu jc kao polup ropustlj iva opna i zasus uje. Pa togell .- kale se za svoj stvo n ekog faktora da izazove odn-edeno oboljenje Pedolog Lja - nauka 0 zemljistu Pekt oralall - grudni, kojj umiruje kaSaij Pelagra - avi tami noza prouzrokovana nedostatkom cinioca RR (niacina) u ish rani Penelracija - prodiranje; probijanje Perikard (osrde) - spoljaSn.a srcana opna Perikarditis - z:a,palj enje srcane kese Peris taltika - sporo, crvoliko poKretanj e creva od oblizn jeg ka udaljenom kra ju, sto omogucava .p renosen je s adrzaja u njima. 2ivlj e i preterano perista'l ticko p ok retanje (narocito u dece) moze da izazove bolne grceve. Permeabilan - p ropustljiv Perniciozan - vrlo opasan, wlo teZaik Peroralno - kroz usta Pertusis - velik.i kasalj Pestis - kuga, vrio zarazno obolj enje koje se prenosj s pacova na Ijude (bu· varna, doclirom), iIi s bolesnqka (gnoj em , izlucevin ama) . Prouzrakovac -bo l es ~i je Iersinov bacil ·kuge Piemija - prisustvo klica u krvi koje prouzrokuju gnojenje. Zbog toga na· staju mnogobrojna gnojna ognjista (apscesi) u raznim organima. Pijelitis - zapalj enj e bubrezne kar Licke Pijelon efritis - zapaljenje bubrez.ne karliCice oj bubrega Pilule - lekovi loptastog obl~ka, teZine od 0,1 do 0,2 g, narocito podesni za duze davanje lekova. Spravljaju se narocitom masinom, od propisanog Ie· ka i pilularne mase. Piogen - koji stvara gnoj Pire - vrlo pogodan oblik spremanj a nekih variva (krompir a, sociva, graska, pasulja, i dr.). Preporucuje se za m alu decu, iznemogle starce i osobe s nedostatkom zuba Plazmoliza - raspadanje plazme (krvne tecnos.ti) Place.nta - pos teLjica Pleura - plu6na m aramica Pleuritis - zapaljenje pluene maramice Pneurnol1ija - zapaljenje pluta Pobacaj (abo rtus ) - prelcid trudnoce do 28 nedelja starosti, dok plod jos n ije sposoban za vanmatenianri' Zlivot Podagra (ulozi, giht) - zapaljenje zglobova Poliartritis - zapaljenje veceg broja zglobova Polineuritis - zapaljenje ve6eg broja Zivaca Polinoza - polcnSoka groznica Polioencefalitis - zapaljenje sive moidaIne mase

200

LECENJE BILJEM

Poliomielitis - akutno zarazrtO oboljenje centralnog zivCanog sistema (d e. c j a par a liz a) Poliurija - izlucivanje velike .koLioine mokraee Pozologija - nauka 0 odredivanju kolicine (doze) lekova koje treba dati Porodaj - partus Posteljica - placenta Preventivna medicina - meclicinski rad usmeren unapredenju zdravlja sta· novniStva i suzIYijanju j sprecavanju oboljenja podizanjem op~tih higijenskih us lova Zivo ta, kao i preduzimanjem svih mera predohrane Ii za~tite zdravlj a Predohrana (profilaksa) - sve m ere koje se preduzimaju u borbi protiv pojave i sirenja bolesti Preparacija - postavljanje, pripremanje, izrada Preskripcija - nalog, »recept« (lekarskl naLog) Precipitat - talog Precaga (oSit) - dija£ragma, mi~icna p regrada izmedu grudne i trbu§ne duplje Prognoza - predvirtanje kraja bolesti Profilaksa - predohrana Prohibicija - mbrana Psihijatar - specijalist za du~evne bolestIi Psihoza - du§evna bolest; poremeeajd u oblasti svestIi, nagona, afekta, opazanja, misljenja, volje i inteligencije Psorijaza - koina bolest koja se odlikuje obrazovanjem manjih ill veCih poIja s nagomilanim suvim i belicastim Ijuspicama na crvenkastoj podlozi Ptijalin - ferment u pljuvacki Puerperalna sepsa (babinja groznica) - te~ka infekcija babinjare koja nastaje preko porodajnih puteva Pu/verzacija - pretvaranje u pTah Puis - bilo Pupila - zenica Purgativa - sredstva za protiSeavanje (prollv, zatvor) Purfikacija - precHcavanje (purus = cist) Putrefakcija - Lruljenje (putridan = truo) Rahitis (engleska bolest) - avitaminoza prouzrokovana nedostatkom vitamina D u hrani Reverzibilan - obnovljiv, povratljiv Revulzivan - odvodni, koji odvodi krv Regeneracija - stvaranje nOVlOg dela u razvicu; obnova delova koji se norroalo trose; zacelji'v anje ,d efekata koj-i \Sill nastaii us'l ed nekog patoloskog procesa Rezistencija - otpornost Rekonvalescencija - oporavljanje posie mike bolesti Rektifikacija - ispravka, preCiscavanje Rektum - pravo crevo . Relaksantna sredstva - lekoVli koji se upotr.e bljavaju za olabavljenje mi· siCa za vreme operacije, u bolesnika od tetanusa i raznih sokova da ne bi doslo do preloma 'k ostiju illsled grceva. Najglavniji lek dZ ove grupe je k u r are, odnosno njegovi aktivni sastojci Renalni - bubrezni

RECNIK MEOICINSKIH NAZIVA

201

Reprodukcija - razmnoZavanje. umnoZavanje Resorpcija - upy anje. u&isavanje Respiratoran - disajni R etencija - zadrlavanje neeega sto treba da se izbaci iz duplje nekih organa (npr. retencija mokraee. retencija pIacente itd.) R etina - mreznjaca Recidiv - povrat. ponovna pojava iii vraeanje vee prelezane bolesti iii nekih njenih znakova Rinitis - kijavica R oborans - koji snazi. okrepljuje (,toni·k) Rubefacijel1tna sredstva - lekiovu koji izazivaju crvenilo blago zapaljenje koze Saliva - pljuvacka Salivacija - lucenjc. a JIaroeiro lizluOivanje pljuvaCke SatLLTacija - zasieenost Sehoreja - prckornerno lucenje lojne rnaterije (sebum=loj) Sedativna sredstva - lekovita sredstva ko'}a u odredenim kolicinarna sluze za umirenje psihicke i rnotorne prenadrafenosti. Upotrebljavaju se u Iecenju oboljenja s poj acanorn ne rvnorn razdrazlj'ivoseu S edimentacija - talozenje S ekTecija - lucenje Zlezda Selekcija - odabiranje. izbor; oplernenjjvanje S el1zibilan - osctljiv. ima sposobnost lake nadraflj:ivosti. odnosno osetlji· vosN na nadrafaje Sel1 zitivan - koji je u stanju da prirni iii prenese neki oseeaj Sepsa (»trovanje krvi«) - bolesno stanje prouzrokovano dejstvom raznih klica iii njihovih otrova u krvi i raznirn organima Sija/agog - koji tera na lucenje pljuvacke Sikativ - koji susi Simptom - znak bolesti Sindrom - grupa simp1x>ma koja je karakteristiena za odredenu bolest Sinergija - saradnja Sinkopa - stanje gubitka svesti koje se karakteriSe prividnirn jJi stvarnim prestankom rada srca i disanja Sirup - gust raslvor seeera u vodi (16 delova seeera kuvati u 10 delova de· stilovane vode - obican sirup) s dodatkorn nekih arornaticnih tecnosti (sirup rnajkine dusice; 15 delova seeera j 10 delova rnentine yodice; si· rup od narand zine kore; sirup od rnalina itd.). Sirupi se dodaju raznim lekovirna da bi im popravili ukus i miris. . Sistola - stanje srca kada se one u svorn radu zgrci da bi i-stisnulo krv Skabijes - sllga Skleroza - stvrdnjavanje tkUva ·k ao posledica buja.nja veziWlog tkiva posle zapa\jenja ill posle dejstva nekih supstancija Skorbut - avitaminoza izazvana nedostatkorn vitamina C u organizrnu Sluz (rnukus) - lepljiv. manje-viSe gust proizvod sluznih ilezda u sluzni· cama Sluzava sredstva (mucilaginoza) - lekovi koji se daju u onim oblicirna kaslja koji su izazvani prenadrafeI10rn idrelnorn sluznicom. Ova sredstva deluju rnehanicki. oblafuei obolelu sluznicu. time je stite i na taj nacin ublaiuju kasalj

202

LECE.NIE BJUEM

Solucije - rastvori neke lekovite supstancije u vodi iii nekom drugom ra. stvaraeu Somnifer - koji dovodi san S0l111101encija - sanji\IQst, naj brli s tepen pomucenja svesti Spazam - grC SpazmodicQ/1 - grecvH Spazmoliticka sredstva (spazmoLiitici) - leikovi koji k)1:kJanjaju greevc glat. kih misit a (atropin, papaverin) S perma - seme S putum - ispljuva.k S tenoza - suZenest pejedinih o tvora lili supljdh 'o rgana St el10kardija (peklora lna angina) - napadi jaeih Hi .slab ijih bolova u vidu stezanja u predel u grudne kosti koji se sire (zraee) u levu i u desnu 'ruku, u obe ruke ili u vr'a t. Napadi, su praceni osecanjem straha od smrti Sternlltatorija - sredstva ia kijanje Stiptika - sredstva koja zaustavljaju, stem (tanini) Stomatitis - zapaljenje usne sluznice Stomahika - sredstva za podsticanje funkaije reluca S truma - gusavost Stupefakcija - zaprepascenost, omamljeno.st Subakutan .- bolest keja 5e pO' toku lI1aoJazi izmedu ·akutndJh i hronicnih bolesti Sukllientan - soean Supozilorije - tepiCi Suprarenalan - nadbubrezan Supstrat - osnovica, podloga i, Sire, m:a.terlija na koju dejstvuje ferment Supuracija - stvaranje gneja kae pesledica zapaljenja Tablete - lekovi u obliku okrugJih ploCica Taksonomija - klasif.ikacija o.rganizma Tahika rdija (aritmija) - nepra'V'i lnost u ritmu srcaIJiih otkucaja Tenezam - n apon, teranje, napinjanje; naroeite belan napon u predelu emara i rnokracne bdike, 'b ez izbacivanja stoIice Terapeutika - vestina lecenja Terapija (lecenje) - skup postupaka, mera i 'sredstava koji imaju za cilj suzbijanje i izJecenje belesti. Postoje mnogebrojrn obIici leeenja. Termolabilal'l - n epos tojan prema toploti Termostat - aparat 'k oji sluZi za stalno odrlavanje odredene temperature Tennofor - spljosten meta]an sud ill gumena kesa koji se pune top 10m vodom i s]uZe za zagrevanje balnih predeJa (pri napadu fuenog ill bu· breznog kamena, cre\'nih keIika) iii ,i zazivanje ,r azmeksaovanja Cira ill ap· scesa Tetanus (zli grc, sklopai) - opasna zarazna bolest ~ bacilom teta· nus a Tinkture - teeni, obojeni oblici lekova, dobijeni ekstrahovanjem biljnih ill zivotinjskih droga vodem , v,i nom, alkoholom dli mt:\savinom etra i alkohola. Tinkture obicno predstavljaju 100/0 ekstrakta. Primenjuje se za unutra~nju upotrebu u obliku kapljica.

RECNI K ME DICINSKIH NAZIVA

203

trovanj e u toku te~kih proliva, i to prvenstveno u odoj ~adi na . ishrani. Toksikomal1i ja stanje hrorriCnio,g trovanja prouzrokovanog ponavljanim uzimanj ern nekog opojnog sredstva radi postizanja euforuje. ToksikomaIlija se kankterise: neodoljivom po treoom ili zeljom d a se uzmu no ve koli~ine ovog sredstva, ~im prestane dej6tvo vee unete koli~ine, potreoom da se unete koli ~ine poveeavaju zavisno od toga da li ova 6redstva uslovljavaju sarno psihieku ill i oiolosku potrebu za njim. NajCe~ ee toksikomanije su: morfini zam, kokainizam i alkoholizam mada su opisane i' druge kao: taoatizam, kafeizam itd. Tol erancija - naroOi ta osooina pojedinih orgall1izama da ipodnose vece kolieine nekog leka ili otrova negodrugi organizmi. Qna moze biti urodena ili stecena Tonzile - krajnici Tonicka sredstva (Ionici) - lekovi za jaeanje; upotreoljavaju se u leeenju oplite slaoosti, u osooa sa slaoim apetitom. VeCina -toniekih lekova sadrzi jedinjenja arsena i fosfora, kofein,
ve~ ta~ko j

Celavost -

alopecija

Ulkus ventrikulusa - OII zeluca Ulku5 duodenuma - Ci:r dvarraestopaliaCnJog creva Ungventum - lekovita mast Uremija - povecanje azotnih jedinjenja u krvi, koja se normalno izlueu~u

mokracom (ureja, mokracna kiselina, kreatin, izvesna druga organska Jenjenja azota) zbog akutnog ili hronitnog oboljenja bubrega Uretra - mokracovod, mokracna izvodna cev Urin - mokraca Urogenitalni organi - mokracIlii polnoi organi

204

LECE NJE BIUEM

Urtikarija - koprivnjaea Uterus - materica Fagocitoza - sposobnost izvesnih celija (pre svega, leukocita Hi belih krv. nih zrnaca) da W10se .i svaruju strane Cestice (zarazne klice, deUce celije itd.) Faringitis - zapaljenje zdrela Farin ks - zdreto Farmakognozija _. nauka 0 Jekovitim sUrovinama Farmakodinamija - grruna farmakologije koja proucava dejstvo lekova na zivi organizam Farmakologija - nauka 0 lekovima Farmakopeja - knjiga koj a sadrZi spisak lekova koji se stalno moraju na. laziti na skladiStu ill apo teci, s opisom porekla leka, nj egovih hemijskih osobina, propi sa 0 ispitivanju njegovog kvaliteta, kao i nj egovog cuvanja i spravljanja. U nas vaie propisi Jugoslovenske fa rmakopeje. Farmakoterapija - grana farmakologije lroja prolleava upotrebu lekova u lecenju bolesti Febrilan - gro:micav Fekalije - izmet Fenotip - vidlj.iv merljiv sastav organizma Fertilan - plodan Feces - izmet Fibrilacija srca - . treperenje srca Fi ziologija - nauka koja proucava Tadnje i funkcije organa i organizma Fistula - steceni, r ede urodeni abnormalni kanal, kroz koji se luCi sluzavi ill gnojni saddaj Fitoterapija - lecenje biljnim lekovima Fitofannacija - nauka 0 lekovima za lecenje bolesti bilja Flatulencija - nadimanje zeluca i creva vazduhom iii gasovima izazvano hra· nom koja sadrZi mnogo celuloze i skroba, iii poremecajima u organima za varenje Flegmona - gnojno zapaJjenje koje se javlja u rastresiotom vezivnom tkivu u povrsinskim iii dubljim delovima tela Fob ija - prisilni strah Fotoliza - raspadanje pod uticajem svetlosti Fototerapija - lecenje svetloscu Fotofobija - strah od svetlostd Fras - grcevi u odojcadi Frikcija (trljanje) - postupak u lecenju koji se sastoji u brzim pokretima trljanja veceg ili manjeg predela koze. Cilj mu je da izazove priliv krvi u kozu iii da se utrlja neki lek kroz i5tU. Ftiza - tuberkuloza, narocito plucna tuberkuloza, koja je vrlo izraiena i brzo napreduje; u nas postoji izraz susica, jektika Fungi - gljivice Furunkul - cir Habitualan - uobicajen, ustaljen, obican Habitus - opsti spoljni izgled neke zdrave ill boleSille osobe

----------------~

RECNIK MEDIelNSKIH NAZIVA

205

HalLlcinacija (eulna obmana) - predstavlja opaianje bez odgovarajuceg spoljnog nadraiaja. Pojavljuje se u oblasti svih eula; ubraja se u poremeeaj opaianja. 1ma ih vise vrsta i predstavljaju obieno znak dusevne bolesti Helioterapija _ . leeenje koje se sas toji u izlaganju golog tela dejstvu SUDeevih zrakoV'a IIeliofobija - neopravdana bojazan od suneanja i suneeve svetlosti H elminti (ervi) - paraziti Coveka i zivotJinja. Orvj (paraziti) Coveka spadaju u eve rodove: metilji, pantljiCare i obli crvi. Hematoza - razmena galSOva izmedu vazduha i krvi koja se vrsi u plucima Hematologija - grana medicine koja se bavi izucavanjem krvi i njenih bo'lesti H ematurija - mokrenje krvave mokrace Hemoglobin - krvna boja (»krvno ervenilo«), koja se nalazi u crvenim krv· nim zrncima i koja igra glavnu ulogu u disanju H emoliza - oslobadanje hemoglobina iz crven.ih krvnih zrnaea i njegovo prisustvo u plazmi bolesnika, koja dobija orvenu boju H emoragija - krvavljenje Hemoroidi (suIjeviJ - cesto oboljenje posle tridesete godine zivota, koje se sastoji od prosirenja vena u najnizem delu pravog ereva i emara. U mu· skaraca je cesce nego u lena. Hemosta za - spontano iii veStacko zaustavljanje krvavljenja Hemofilija - !Ilasledna bolest iz grupe bolesti sa sklonoscu ka krvavljenju Hepar - jetra Hepatitis - zapaIjenje jetre H ereditarQ/1 - nasledan Hereditet - naslede Hernija - kila Hibrid - melez Hidrops - vodena bolest, nagomilavanje transudata u trbusnoj duplji usled poremeca ja krvotoka u teskim srcanim manama Hidroterapija - koriScenje temperature j mehllillJiCkog dejstva vode na ljudske tela sa ci1jem leeenja Hidrofilija - pozudnost za vodom Hijalin - staklast Hiperacid llOs - prekomerna kiselost Hiperemija - prepunjenost Jcrvlju, izobilnost krvi (»navaIa krvi«) u nekom delu tela gde normaIno treba da je ·ima manj e Hip ertenzija arterijska - poveeanje krvnog pritiska Hipertonija - povisen ... napet<>st miSiea Hipertrofi ja - prekomerno rastenje jednog organa iii jednog dela organa bez promene u nj egovom sastavu Hiperllidroza - povecanje izluCivanja 2lIloja Hi perhlorhidrija (hiperacidit et) - preterana kiselost zeludaenog soka kao posledica povecanog lueenja zeludacne sone kiseline . Hipnoticka s redslva (hlpnobici) - lekovi koji izaziivaju san iii ola ksavaju njegovo nastupanjc Hipolenzivna sredstl'a - lekovJ koji smanjuju arterijski pritisak Hipotonija - stanje sniZene miSicne napetosti

206

Ll!CI!NIE BI1.JI!M

Histerija - du~evno oboljenje koje spada u grupu lJ>Sihoneuroza a dspoljava se du~e\'n i m i telesn im poremecajima u oblast i motornog senzitivnog i vegetativnog sistema Holagogna sredstva (holagoga) - lekoVii podstieu lueenje zuCi Holelilijaza - kamcn u zuenoj kesdci Hol ecistit is - zapalj ell je zucne kesice Hom eopa tija - specijalni sistem leeenja cije je osnovno ueenje da neku bolest treba leeiti onim lekom koj i, dat u veCim 'k olieinama, izaziva u organizmu znake sliene znaci ma bolesti koju treba leeiti. U homeopatij,i se lekovi upotrebljavaju eesto u tako rnaLim koliCinama koje iskljueuju rna kakvo dejstvo na oboleli organizarn Hronican - koji dugo traje, koji se 9poro ra'Zvij a iii koji ima u9poren tok: hroniena bolest, hronieni alkohol
POSEBNI DEO

•

A

AGAR-AGAR tELOZA,GELOZA Na narociti nacin izdvojena sluz iz raznih crvenih alga rasprostranje. ~ po morima 01<0 istocne i jmne Azije. To su bezbojne iii zuckaste, pro. zlme ~:ake ili plocice bez mirisa i ukusa. U vodi veoma nabubri, jer je mno. ~o uplJa, ~.bog cega se u medicini upotrebljava kao blago, lako podnosljivo I neskodlJlVO sredstvo za suzbijanje hronicnog zatvora. Upijajuci mnogo vode i jako bubreci, agar-agar mehanicki nadrafuje creva, te ih podstre. kava na zivlje pokrete. Osim toga, pomesan 5 kiselim mlekom sluzi kao di. jetalna hrana u lecenju stomacnih i crevnih bolesti. U farmaciji sImi pri izradi globula, supozitorija, prutica, melema ita. bleta. U mikrobiologiji agar-agar se upotrebljava kao hranljiva podloga (hra· niliste). .

AZULENSKE DROGE Kamilica, pelen. odoljen, oman . hajducica, razne vrste eukaliptusa, elemi, ·v etiver i mnoge druge droge daju p I a v 0 b oj e n a eta r 5 k a u I j a. Boja potice -:d azuJena, plavo obojenih ugljovodonika. Zahvaljujuci pri,sustvu azuJcna, ova uJj a deluju antiflogistieno, tj. protiv· U1pala 'koze i sluznice. U drogama se azuleni ne nalaze slobodni, nego se javljaju u etarskom ulju tek duiom destilacijom s vodenom parom, sto se vidi i iz pojave da je 5 pocetka dobijeno ulje, npr. od kamHice, bezbojno i ukoliko destilncija dme traje (18-24 sata), utoliko ono postaje tarnnije plavo. AzuJeni, nairne, poticu od slozenijih jedinjenja, tzv. pro a z u len a iii a z u 1 e n 0 g e nih 5 e 5 k v i t e r pen a. Na primer mat r.i c i n, gorka supstancija kamilice (Matricaria chamomilla), proazuJen je ham a z u 1 e n a, jer ·s e pod uticajem alkalne reakcije, a zatim destilacije u kiseloj sredini u prisustvu kiseonika iz vazduha otvara laktonski prsten u molekuJu matricina, gubi karboksilna grupa i tako dobija hamazulen. A psi n tin iii artapsin, gorak sastojak pelena (Artemisia absinthium), pod istim uslovima kao u slueaju matricina razlaZe.se na azuJen i lakton.

°

210

Ll!CI!NJB BIUI!M

Vet i va z u J en se dobiija debidrogenacijom pomoeu selelllijuma seskviteIpena u etarskom ulju IOd tropske biljke Vetiver zizanioides. E uk a 7. u 1 e n se dobija debidrogenacijom pomoeu sumpora seskviter· pena u etarskom ulju od raznih eukaliptusa. Na tom prineipu debidrogenaeije osniva se polil.lSintetska industrijska proizvodnja ve~ta~kih azulena od mnogih prirodnih seskviterpena. Najpre Ru.Zi~ka, a zatim Fau (Pfau) i Platner (Plattner) najvi~e su doprineli razja~njenju hemijske grade,i uop~te boJjem poznavanju azulena. Ustanovili su da azuleni imaju biciklicnu gradu, pri ~emu je jedaIi prsten peto~l;m, a drugi sedmo~lan. . Osim matricina i apsintina u mnogim drugim b.iljkama ima sli~nih t e r pen 0 i d nih go r k i h '5 ups tan e i j a od kojih potiee lekovitost mnogih biljaka koje kao tonika i stomahika vekov,ima koristi medieina.

AJCICA, GORKACA, BAGRENAK, DIVUA GRASICA

Coronilla varia L. -

Papitlionaeeae

Zeljasta biljka, visoka 20-70 em, Obrasla retkim dlakama. Stabljike su ~uplje. Listovi su vrlo dugacki i sitno perasto deljeni. Cvetovi su duga~ki 8-14 em, a siroki oko 3 em, u druzeni .i. po 10-15 u loptaste evasti na vrhovima gran~ica. Kruniea je bela i prosarana ru£casto, ljubieasto i pur-

AJCICA

ALKANA. RUMBNILO. ALOJ DRVOUKJ . . .

211

purno. Plod je mahuna, dugatka 4-5 cm, a maja do juna. Raste svuda. ~jtica je ?tro1ma. Deluje na srce slitno nekohko matenJa, a pre svega od heterozida tome, ovu biljku treba ,izbegavati. Narotito

~iroka 2 do 2,5 mm. Cveta od

dig1talisu. Otrovnost potite od koronilina i koronizida. Prema je seme otrovno.

. O~tala narodna Imena: gluvara, gorka trava, gortiljavka, grahorica, gr. klca, IJuta trava, ~areni gra~ar. .. Slitnog. sastava .j dejstva je i srodna, takode rasprostranjena zeljasta bllJka Coromlla emerus L. (koJutica, berg~, gluhovet, Z3(jatkovina, zetja tilovina, ruta Sibika).

ALKANA, RUMENILO, CRVENI KOREN, K'NA, NEMACKA K'NA, STRU2KAVAC Alkanna tinctoria Tausch -

Boraginaceae

Alkana raste na pesku u severnim de· lovima Vojvodine ,i mestimitno u Dalma· ciji. Upotrebljavaju se podzemni . delovi biljke, koji su crveni od alkanina. Osim toga, droga sadrli jo~ i tanina i smole. Nekad se upotrebljavala u ~kolskoj medi· cml, a danas uglavnom za ekstrakciju crvene .boje koja je vrlo lepa i nije otrov· na, pa se dozvoljava upotreba za bojenje u1ja, masti, likera, lekova, kozmetitkih i hi· gijenskih sredstava, za bojenje svile, mi· kroskopskih preparata i slitno.

ALOJ DRVOLIKI, BIJELA SABLJICA Aloe arborescens Mill. -

Liliaceae

Do 4 m visoko oSukulentno drvo iz jui:ne Afrike. U SSSR·u, Poljskoj i u nekim drugim zemljama gaji se posle II svetskog rata kao jednogodgnja zeljasta biljka radi dobijanja sveleg soka, emulzije i preparata »biogenilz stimulatora« po V. P. FilatoVll. U toku leta zakidaju se mnogobrojni mladi izdanci s biljke i stavljaju u rasadnike - staklene vrtove - da se ozile. U prole~e ih rasaduju na stalna mesta, gde se u toku leta i polovine jeseni pod·

LBCI!NJI! BIUI!M

212

biraju krupni, sotni . zuravi listovi, a vrmi mladi listovi \Se koriste za ozi· ljavanje u staklenicima za narednu godinu. S ve z i so k, koj-i iscuri iz svezih, tek odsetenih listova, kon· zervge se alkoholom (80 g soka i 20 g alkohola) . Deluje baktericidno na razne grope mikroba. Primenjuje Sf spolja za letenje opekotina, gnojnih zapaljivih procesa u obliku obloga i za zapiranje rana, a iznutra protiv zatvora, anacicinih gastrita i kotita. V 0 den i ~ k s t r a k t i z s t i· m u 1 ira n 0 g lis C a a 1 0 j a, na· cinjen po Filatovljevom metodu, sa· drli biogene stimulatore koji pove· eavaju zastitne funkcije bolesnog organ.izma. Primenju je se uglavnom za lecenje oenih bolesti, a i protiv hro· AAO] AP BOAHKH nicnog artrita, cira u zelucu i u dvanaestopalacnom crevu, u kozmetologiji i drugue. Filatov, znarneniti' sovjetski oftalmolog (ocni lekar) , posao je od hipoteze da se posle smrti zivotinja .~ bilja ' u tkivima odigravaju suo protni biohemijski procesi, ,i da se pri torn javlja sinteza hemijskih supstancija koje treba da pobude, stimulisu zivotne procese tkiva koja se gase. Te supstancije je nazvao »biogeni stimulatori«. Odseceni socni listovi aloja mogu da izdrle dugo pod nepovoljnMn uslovima i da za to vreme sinteti· zuju znatnu kolicinu biogenih stimulatora. Preparat se izraduje na ovaj nacin: mlado. neozledeno, soeno liSee eim se odsece s biljke, da bi se iz· beglo curenje soka, drZi se 12 dana u tamnoj odaji na 4-8 0 • Zatim se udalje bodlje, izreze na komade, sterilizuje u staklenim posudama u autoklavu na 1200 i pod sterilnim uslovima komadi se cuvaju za implantaciju, tj. usivanje pod koZu. Osim toga, od [Jjih se izraduje ekstrakt za parenteralnu upotrebu: deli6i se samelju, pomesaju s destilovanom vodom ili fiziolos· kim rastvorom (l: 5), sve se ostavi 1-2 sata, zagreje do klj-ueanja, procedi, ponovo prokuva da 'kljuea 2 minuta, filtruje, razlije u ampule, za· topi. steriliruje u autoklavu 1 eas na 1200. Ovaj ekstrakt se tipotrebljava potkoZno po 1 ml cinevno u toku od 30 do 35 dana. Emu 1 z i j a a 1 0 j a, izradena od ' stimuliranih listova i r,icinusovog i eukaliptusovog ulja, upotrebljava se zaspreeavanje i letenje suvog i via· znog epiderrnita 1 opekotina II i III stepena nastalih posle zratenja.

ALOJE, ALOJ, SABUR Vrsta ekstrakta izrac:iena [Ja mestu proizvocinje ukuvanjem soka iz mea raznih vrsta Aloe. To je tvrda i mrka smolasta masa s-ta~astog pre· lorna, vrlo gorkog i neprijatnog ukusa. To joe spor, ali pouzdan purgans u dozi od 0,2 do 0,6 g. U maloj dozi (0,05-0,20 g) aloje se upotrebljava kao sredstvo za jacanje i popravku apetita. U velikim dozama je skodljiv: iz· nad 8 g moze izazvati smrt. Deci 5e ne sme davati.

ANGELIKA. ANDELlKA. KRA VOJAe

213

ANGELIKA, ANDELIKA, KRAVOJAC Angelica archangelica L. -

Umbelliferae

Izg\ed blIjke. - Angelika je vrlo krupna, snaina i lepa, do 2 m visoka zeljasta biljka. Rlzom je mesn~·t, .k!rupan, kratak d gusto obrastao dugackim korenjem . Stablo je ' pravo, ~uplje. na osnovi kao rU'ka debelo i crvenkasto, oblo, pri vrhu razgranato. Listovi su triput perasto useceni, vrlo krupni (donji 60-80 em) i na osnovi mehuTasto obuhvataju stabljiku. Stitaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranka. vrlo su krupne i imaju mnogo evetova zelenkaste jJi fuekaste boje. Plod je jajolik, pljosnat i kri· lat, do 7 mm dugacak i do 5 mm ~irok, iuekastobelicaste boje. Cveta jula i avgusta. Rasprostranjenost. lazi divlja biljka.

Gaji se po moevarnim mestima. Retko se na-

Svojstva. - Cela biljka ima svojstven prijatan aromatican miris. Ukusa je najpre os!atkog, a zatim aromaticno ljutog. Gajenje i berba. - Angelika uspeva na lakom, rastresitom, plodnom i mocvarnom zemljiStu. Seme se mora posejati cim sazri, jer brzo gubi klijavost. Dobijeni rasad se rasaduje na stalna mesta pocetkom jeseni na rastojanju 80 X 80 em. Mora se cesto okopavati i obilno navodnjavati. Biljka eveta druge Hi treee godine.

Stabljike i drske. (bez evasti), namenjene poslasticarima, seku se vee od prve go dine, od maja do septembra (5-6 berbi), vezujou u snopice i odmah prodaju. Prinos oko 25 hiljada kilogram a sa hektara. Stitovi sa zrelim plodovima. odsecaju 5e u nelroliko naVTata od avgusta do septembra, su~e na asurama na suneu, omlate i plodovi se pakuju u vreee. Rizomi se ' vade prve godine pre nego ~to list otpadne, oCiste, operu, uzdui na tetvoro raseku i su~e na jakoj promaji. Sastav. - Rizomi i korenje sadrie 0,30-1"10 etarskog ulja, oko 6'10 smole, pektina, sitosterola, kumarina, raznih kiselina i drugih materija. U plodovima ima 0,5-1,5"10 etarskog ulja, oko UNo masnog ulja, kumarina i drugib sastojaka. Etarsko ulje se u svetu proizvodi u industrijskim kolicinama, najviSe u Zapadnoj Evropi, destilacijom samlevenih plodova, rizoma i korenja. Glavni sastojak ulja je felandren. Ulje je vrlo skupo. Najvi~e ulja potro~e fabrike raznib desertnili piCa. Upotreba: - Vee nekoliko hiljada godina angelika se koristi za lek i zacin. Deluje povoljno na ieludacno-erevne organe, olak~ava varenje, odstranjuje gasove i te~koee koje zbog toga nastaju. Nije ~kodljiva i ne izaziva nav.iku. Zbog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. U tu svrhu uzima se 5-10 g pra ~ka iLi 5% caj ·spravljen od plodova iii korenja. Caj je jo~ prijatniji od sveiih driaka i korenja, jer je veoma aromatican i povoljno utice na raspolozenje bolesnika. U apotekama se izraduju razni galenski preparati, pre sVl!ga tinkture 1200fo), alkoholature, ekstrakti i dTUgO.

214

LECENIP. BILJBM

U -domatinstvu se mogu spraviti ovi ~jevi: 1. Za apetil: 30 g korena ange1ike ,i po 15 g linoure, kicice, pelena i blatenog ckalja - pome~ati i od te sme~ 3 supene ka~ike popariti sa pola li,t ra klju~le vode, poklopiti, ostaviti ukraj ~tednjaka i posle 2 sata piti po 1 ca~u 3-4 puta dnevno pre jela. 2. Za bolje varel1je: po 25 g plodova angelike, anisa, mora~ i kirna pome~ati i od te srne~e uzeti 2 supene ka~ike, popariti sa 100 g kljucale vode, poklopiti, ostaviti ukraj ~tednjaka, ali da ne vri, 2-3 srut; piti posle jela. 3. Protiv gasova, nadimanja, grteva i drugih smetnji: 30 g korena angelike j po 15 g karnilice, nane, mora~ i kima - pome~ati i ~j naciniti i piti kao pod 2. 4. Mlade sveze stabljike ange!ike slufe za spravljanje .slatkog. za zirnu, kandiranog voca i tkornpota. To 'SU veoma ,p rijatne poslaostice koje moze svako domacinstvo da spremi za zimu. Uzirnaju se posle jela. Trubalika (Angelica Pantiei Vand.) i divlja andelika (Angelica Si/vestris L.) rastu kod nas po !ivadarna i vlaZnim ~umama. One su takode Iekovite, ali sadne manje etarskog ulja, pa ~m je zato i lekovitost manja. Osim toga, ove biljkc ni'Su medicinski proucene. Narodna imena: angelika (Orfelin), aIIlgebica, andelika, andelski korell, andeosko drvo, vrtna "Melka, gozdni koren, zlahtna angelitka, kadlinae, kravogaz, kravojac, siri~. Angelica silvestris u namodu se nazJilVa: aJrlgeldka, arzdelski (andeoski) koren, borstna ange!ika, divlja andelika, lroren 'Svetoga duha, kravojec, trubaljka, -1Jru.belj.

ANIS, ANASON, ANIZ, ANI:2:, SLATKI KOPAR

Pimpinella anisum L. -

Umbelliferae

Anis je jednogodgnja zeljasta biljka, visoka 2~O em. Koren je tanak, stabljika valjkasta, a li~ce trojako: donje liSce je na dugackim tankim dr~karna na kojim je okruglasta levkasta liska po obodu krupno 2iUp~sta; srednje liSee je trojno klinasto deljeno i po obodu zupcasto; gornje liSce je sedece i vl'lo sitno deljeno. Cvetovi 'Su sitni, beli i udruzen~ u ~titaste evasti. Rasprostranjenost_ - Anis raste divlje oko istoenog dela Sredozemnog mora. Droga potice sarno od gajene biljke. Gajenje anisa je slicno moracu. Seje se u mal'tu Hi apl'Uu na rastojanju 30 x 30 em. Na )1e:ktar je potrebno dko 14 kg semena, a rodi oko 1.000 kg. T'razi jaku, toplu, laku, dobro obmdenu zemlju. Boji se hladnih vetrova. Banat proizvodi vrlo dobar anis. Kvalitet droge zavis-i od sOI'te, kllime i zemIjiSta. Topla i suva sredozemna klima primorja i Povardarja, klima Vojvo· dine i istocne Srbije i laka propustljiva zemlja oko velikih reka daju najbolju drogu. Polrebno je ungtavati korovsko bilje da se prilikom mlacenja ne nade u drogi. Treba vr~iti propagandu za gajenje anisa kod nas, jer se traZi u vagonskim kolicinama za destilaciju etarskog ulja.

ANIS. ANACON. ANIZ. SLATKI KOPAR . . .

215

Berba. - Anis se bere kao i morae!, ali berba ne traje tako dugo: dva. put se arezuju zreli ~titovi 5 plodovima, a treti put se eela biljka odseCe. Plod?ve treb.a su~iti kao zito na tavanu, e!esto prevrtati, oe!istiti od zemlje 1 kohko god je mogu<'e bolje od peteljaka. Bere se u leto. . Droga. - ~lod (shizokarpijal. Anisi fructus je kru~kastog oblika i sa strane maJo spljo~ten. Nad podJogom je do 3 mm ~irok. Dugae!ak je 4-5 mm, hrapav, gusto m a I j a v od prileglih e!ekinja. Sivo-zelenkaste boje.

a.

POPRECAN PRESEK KROZ DVA SPOJENA .PLODA ANISA . NA LEDNO] STRANI SE VIOl PO 15. A NA TRBUSNO] 2-3 MASN[CE . • - ANIS. b - KUKUTA

Plod je sastavljen iz dva plodnika (merikarpije), koji su obie!no spojeni i svaki ima po 5 rebara. Rebra su jednaka, nezna i bleda. U perikarpu ima vrlo mnogo masnica sa etarskim uljem. Anis je vrlo prijatnog, jakog aromaticnog mirisa na anetal, a ukusa s!atkog, aromati6nog, toplog i naljuoog, slic!nog morac!u. Primese. - Plod anisa ne sme biti pome~an s plodovima ostalih ~tita· rica. a narocito ne s plodovima k u k ute (Conium maculatum). Plod ku· kute poznaje se po tome ~to je gladak, ~to ima vrlo istaknuta, taJasasto povijena rebra, a izmedu rebara nema masnica. Poznaje se i po neprijatnom zadahu na kukutu (na mgju mokratu), ko}i se razvija kad se plod ovlaZi rastvorom kalijum·hidroksida i zagreje (oslobada se ' k 0 n in). Bun i· kin 0 s e m e (Hyoscyamus niger) je bubrezasto, sitnije, bradavic!asto, taekasto, gorko i neprijatno, nema etarskog ulja, a ima aJkaJoida. K 0 r i· jan dar i per sun nisu slatki i drugog su oblika·. Anis se razlikuje od plodova ostaJih ~titariea po tome ~to je obrastao maJim jednoceJijskim, bradavieastim d I a k a rna debelih zidova i ima m n 0 g 0 5 i t nih mas n i c a. Skroba nema. Ima sitnih druza kalcijum-oksaJata. Semena jezgra puna je kapljica masnog ulja i zrna aJeurona. Sastav. - Anis sadrfi 1.~% eta r s k 0 g u I j a, oko tOOl. masnog ulja, 2oo/. belaneevine i ~ecera. Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 12%, etarskog ulja najmanje 1,5%, vlage ne sme biti vi~e od 90/ •. Pepela ne sme ostati vge od 10"10. . Anisi aetheroleum dobija se destilacijom pomocu vodene pare iz zrelih svezih plod ova. To je bezbojna iii bledozuckasta tee!nost, koja jako prelama svetlost; iii je bezbojna kristalna mas a prijatnog mirisa na anis i slatkog aromatie!nog ukusa. Poe!inje se 10piti na 150, a potpuno je teeno izmeiiu 18 i 200. Mora mrznuti izmedu 15 i 190.

216

LECENJE BIUIlM

Anisovo ulje arna 80-900/. an e t 0 I a, zbog rega se na hladno6 smrzne_ Sadrfi jo~ i estragola, metilkavikola, anizaldehida i anisove kiseline. Ulje treba ~uvati na tamnorn i hladnorn mestu u napunjenim i dobro zapa· kovanim staklenirn sudovima tamne boje. Anisovo ulje koje je dufe vremena u dodiru s vazduhom iii viSe puta zagrevano mote imati niht ta~ku smrzavanja i vecu specifi~nu tezinu. Pod uticajem svetlosti i vazduha ulje se menja, gubi moe kristalizacije i raste otrovnost (stvara se difenil-metoksi-stilbenl _ Anetol je oficinalan u nekim farmakopejama_ Iz ulja se odvaja rashladivanjem. Upotreba anisa i njegovog ulja je ~esta i raznovrsna, narocito u narodnoj medicini i decjoj praksi. Upotreba i dejstvo sli~ni su zvezdastom anisu i mora~u: ekspektorans, karminativ, stomahik (spazmoliti·k l, galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova_ Stimuli§e sekreciju tu~i i pljuvacke_ Dejstvo ulja na neuro-muskularni sistem obja§njava njegovo uspe§no dejstvo protiv gastralgije j ·kolika. Mnogo se upotrebljava u veterini za drafenje peristalti~lcih pokreta. Razne pastile i bombone, likeri i druga sredstva za ufivanje, preparati za rube i usta i dr. takode sadrfe anisovog ulja. Plod dodaju hlebu i kola~ima kao kim_ Anisovo etal'sko ulje deluje na centralni nervni sistem_ Petnaest kapi ulja izazivaju san od 12 sati. Zbog toga se ovo ulje u novije vreme zabranjuje pri izradi raznih aromati~nih rakija i likera. U malim dozama ulje olak§ava respiraciju, aktivira cirkulaciju i ja~ srce, a u vecoj dozi izaziva pijanstvo, drhtavicu i dr. Staro ulje je otrovnije od sveteg, jer se pod uticajem vazduha i svetlosti stvaraju jo§ otrovnije materije_ Uljane pogace imaju mnogo belancevine i masti, te se daju kao vrlo jaka sto~na hrana, narocito muzarama da bi davale viSe mleka. Istorlja. - Anticki narodi su upotrebljavali anis kao sredstvo za lecenje trbusnih oboljenja i nazivali su ga Solamen intestinorum_ Dioskorid i Plinije navode da najbolji anis raste na Kritu i u Egiptu_ Karlo Veliki je naredio da se anis gaji. Vekovj ma se Evropa snabdevala iz zemalja oko istocnog del a Mediterana_ Etarsko ulje dobija se jo§ od XVI veka. Anis je jedna od onih droga koja se od najdav.n ijih vremena do danas stalno, nekad vi§e nekad manje, upotrebljava kao lek i zacin_ MeAant t!ajevl sa anisorn. 1. Poremecaj srtanog rada usled nagomilavanja vazduha u l.elucu iii crevima: po 10 g anisa, mora~, kima i kamilice, po 25 g nane i maticnjaka i 5 g kore kru§ine_ Jednu supenu ka§iku ove me~avine popariH sa 200 g klju cale vode, poklopiti i posle 2 sata o-dliti i popiti posle jela_ Moze se piti triput dnevno. 2. Za lak se iskasl java nje oSuSene sluzi iz pluca: po 25 g anisa, mora~a, slatkgg korena i majorana, kao pod 1; pije se topao ~aj. 3_ Za lakse iskaSljavanje: po 20 g anisa, veronike i saponarije, po 15 g zove i podbela (lista) i 10 g korena Jjubicice, kao pod 2_ 4. Za smirivanje kaSlja i iskaSljavanje sluzi: po 5 g anisa, moraca, isJandskog IBaja i cveta podbela, po 10 g nane i veronike i po 20 g lista podbela i korena belog sleza, kao pod 2_ 5. Za jate izlut ivanje mokrace: _p o 20 g anisa, perruna. celera, mrkve i kima. Tri supene kasike zdrobljenih plod ova poparitzi sa pola Htra kljuCale vode, poklopiti i posle 3 sata popiti u 3 obroka pre jeJa. 6_ Prociv gasova i nadimanja u organima za varenje: po 20 g anisa, maraca, kima, majkine du§ice i -kamilice, kao pod 5, ali se pije posle jela_

APTA. AVTlKA. AVTUGA. BURJAN

217

7. Proliv zal vo ra: po 20 g anisa, moral!a, slatkog korena, suvjh

~Ijiva

i kore kru~ine. Dve supene ka~ike ove me~avine popariti sa 300 g kljul!ale vode, poklopiti, ostaviti 3 sata i odjednom popiti. 8. Caj za osvezavanje (osobito krajem zime a ranD u prole6e) : po 20 g anisa , ~i pu raka , drenjina, ribizla i kiselih vganja. Tri supene ka~ike ove smese kuvati 10 minuta u pola litra vode, ostaviti eelu noc i sutradan piti umesto vade. 9. Caj proliv aslme: po 20 g anisa i eveta podbela i 60 g lista podbela, kao pod 8. 10. Za jace lucen je mleka: po 2S g anisa, moral!a, miroClije i majorana, kao pod 8. Od anisa se u apotekama spravljaju ne sarno razni l!ajevi ve6 i pra~ kovi. tinkture, ekstrakti, sirupi i mnogi drugi preparati siroke potrosnje. Ostala narodna Imena: anaton, anez, anis, anjez, morski janez, onajs, onliz, razijan, slatki janus, slatki komoral!, slatki kumin.

APTA,AVTlKA,AVTUGA,BURJAN

Sambucus ebulus L . -

Caprifoliaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka 1-2 m . Listovi su naspramni, sastavljeni od 7 do 11 dugulj astih i siljastih listica. Cvetovi su beli (retko kad ruiil!asti), mirisa na gorke bademe, udrliZeni u evast slil!nu stitu na vrhu stabljike. Plod je okrugla, sol!na, erna bobica. Cveta juna i jula. Raste svuda k;1O

APTA

LECBNJE BILJBM

218

smrdljiv korov neprijatnog ukusa. Upotrebljava se koren, list i plod (Ebuli radix, fo lium et fructus). U korenu 'ima cijanogenetskJih heterozida i gorkih materija. U celoj biljci ima malo etarskog ulja, gorkJh materija, raznih secera, a u plodu ima valerijanske, jabuc ne i vinske kiseIine, tanina, antocijana (modra boj a sokal i pektina. Koren se u narodnoj medicini upotreblj ava spolja i iznutra protiv reumatizma: 1 kg iseckanog korena kuva se 2 sata u 10 Iitara vode i u top 10m dekoktu drli ruka i·Ii noga; is tavr.e meno se pije 2-3 case dnevno. - Svi delovi biljke deluju purgativno, ditfreticno i izazivaj u znojenje. Zrele bobice se izgnjeee i ostave 2-5 dana, pri 6emu se odigra vrenje, .sok se izb istri, posle cega se i·s ced i i profiltruje. Ovaj sok (zasladenl izaziva znojenje i egcenje. U ratu se od zreIih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svojstvenog, ncprij a mog mirisa, od koje bolri glava. Druga narodna imena: abad, abdika, abzovina, avdika, avta, a1dum-tra· va, anta, aptika, aptovina, ap tovnjak, aptuga, aftika, bazg, bazdika, bozovina, bujad, zovina, kokosije groz(!e, kurjaeki rep, optovina, smrdljiva zova, stenicnik, habad, habdika, habdovina, hapta. haptJika, hobed.

ARAPSKA GUMA

Gummi arabicum Arapska guma iii gumarabika je na vazduhu osuseni i stvrdnut sok, koji curi iz ozleltenih drveta i grana raznih vrsta Acacia, OISObito Acacia Senegal WHld. - Mimosaceae (bijela akacija, egipatska akadja). najviSe u Sudanu od Crvenog mora do Senegala. Komadi razne veIieine i oblika, bez mirisa, sluzastog i bljutavog ukusa. U vodi nabubri i rastvori se dajuci gustu, zilavu i lepljiru masu. Dobro sredstvo za vezivanje pri izradi pilula, pasta, emul. zija, pastila itd. Upotrebljava se i u lecenju zapaljenja zeludacne i crevne sluznice i gornjih disajnih puteva, kao i deejih proliva. UIazi u sastav pastila i raznih bombona protiv kaslj a. U tehnieke svrhe upotrebljava se mnogo vise: za izradu bombona, za proizvodnju lepka i dr.

ARIS

Larix decidua Mill. (=Lardx europaea DC.) -

Abietaceae

Do 35 m visoko crnogoricno drvo eije eetine opadaju u jesen. Raste u visokim planinama i sadi se kao ukrasno drvo. Upotrebljavajou se kora, pupoljak i list (Laricis cortex, gemma et folium) , a naj6esce terpentin, u farmaciji poznat pod imenom venecijanski terpentin (Terebinthina veneta) koj i se proi·zvodi u Tiralu busenjem 5tarijih stabala.

ARl9EVA GUBA. ARl9EV TRUD. ARlSBVA GUIVA ...

219

Sastav. - U terpentinu ima 20-22<>/0 etarskog ulja, a ostatak tine smola, bojene i gorke materije i

tragovi cilibarne d rnravlje lkise~ine. Glavni sastojak etarskog ulja je pinen i borneol. - U kori ima tanina i koniferozida. - U li~cu ima do 130 mgOfo vitamina C, 0,2<>/0 etarskog ulja prijatnog rnirisa od prisutnog borneola i bornilacetata, svojstvenog ~e· Cera melezitoze i drugili sastojaka. - U semenu ima 9-12<>/0 rnasnog ulja i 7% azotnih jedinjenja.

Upo/reba arga je slitna boru i drugim crnogoricama. Terpentin ulazi u sastav lekova za spoljnu upotrebu, najce~ce za spravljanje slozenih f1astera. Zbog prijatnog mi·risa etarsko ulje se upotrebljava za osvezavanje mesta gde se mnogo sveta okuplja, najce~Ce u obliku aerosola. Sarno iii pome~ano sa drugim etarskim uljima (eukaliptusovo, ad jele. planinskog bora i dr.), argevo etarsko ulje se upotrebljava i za inhalaciju: nekoliko kapi se stavi u lontic vade koja kljuta i ta para udik AriSevb drvo se upotrebljava u gradevinarstvu, osobi to tamo gde su velika vlaZilost i voda. Narodna Imena: arez, ariZ, arit, venica, sosna, tis.

ari~evina,

list-

Slienog sastava i upotrebe su i neke strane vrste arga koje se gaje kao ukrasne: Larix americana Michx. Larix occidentalis Nutt. i Larix pcndula Salisb. liz Amenilke, Larix dahurica Turcz. sa Karntatke i Larix leptolepis hort. iz Japana.

ARIS

ARISEVA GUBA, ARISEV TRUD, PECURKA NA DUBU ARISU, ARISEVA GUIVA Laricis fungus Ogromna g\jiva koja raste na stablu ari~a. Bere se cela gljiva (Polyporus otticinalis Fries - Polyporaceae), ali se za lek upotrebljava sarno njen srednji deo, po~to se pre su~enja odstrane kora i donji meki deo. Gljiva liei na velika konjsko kopito i maZe biti te~ka po viSe ki· lograma. Ima 50--800;0 sma I e koja gradi crveno-nasmedu, lomljivu masu i rastvara se u alkoholu, etru i hloroformu. Upotrebljava se protiv nOCnog znojenja tuberkuloznih, ali sarno na Iekarski recept, jer je droga otrovna!

LECBN1B BUJEM

220 ARTISOKA, ARTICOKA Cynara scolimus L. -

Cornpositae

Gaji se ·kao povrte u ZapadIliQj Evropi .i dlrugde. lma veld.ke cvetne glavice sa mesnatim socnim cveti~tem i dlSto ltako mesnate ovojne listove sa socnom bazom. Ti socni delovi se 'koriste kao omiljeno povrce. Sadrli garke i druge sastojke koji vraeaju apetit, pomafu varenju, deluju kao blag' diuretik, holeretik i holagog: povoljno uticu na jetru, smanjuju ureu u krvi povetavajuci izbacivanje uree mokraeom, pomaf.u varenju masti i dr. Kod nas je upotreba artiSoke gotovo nepoznata, a na Zapadu se upotrebljava protiv zu tice, kongcstija jetre, bolova u be~ici, ciroze i dr. Zato tame danas svako ko moZe gaji u svom vrtu arti~oku. Moze se uspe~no gajiti i kod nas. Narodna imena: ardecovka, articovka, gardun, dJraguSica, pd10ma boca, italijanski osat, raticok.

ASA-FETIDA, ASANT, AZANT-SMOLA, DAVOUA SMOLA, JUTROKLEK Assa foetida

Asa-fetida iIi asant je na vazduhu stvrdnut m lee n i so k (Oleo-gummi-resina), koji curi iz ozlec:tenog iii presecenog rizoma i korena Ferula assa foe/ ida L. (smrdljJva vitina, devesilj, nevesilj) i drugih Ferula - Umbelliferae. To su dugovecne sukulentne zeljaste biljke iz Irana i Avganistana. U etarskom ulju ima sumpornih jedinjenja, zbog cega zaudaxa na beli luk. Asa-fetida se upotrebljava kao sredstvo za umirivanje, protiv nadimanja u crevima i, u sastavu pojedinih slozenih lekova, za iska~ljavanje.

B

BAGREM

Robinia pseudacacia L. -

P3ipiHonaceae

Bagrem je poreklom iz Kanade. Kod nas se mnogo gajL Drvo je visoko oko 20 m. Cveta u maju. U narodu se upotrebljava evet, rede list (Robiniae pseudacaciae flas ef folium). Cvet treba brati neposredno pre otvaranja, a list jo~ dok je mlad. U evetu ima flavonskih heterozida. asparagina, sluzi, voska, etarskog ulja i fitosterola. Cvet se upotrebljava U obliku caja (5 na 100) za lak~e iskasljuvanje i protiv nazeba. List (5 nu 100) izaziva jace lucenje zucL Bagremova kora je otrovna, zbog cega je ne treba koristiti kao lek. Otrovnost potice od toksalbumina robina. Zabelezeni su slucajevi trovanja deee ovom koram. Narodna tmena: akacija, akac, akacija, bagra, bagrema, bagren, bela bagrena, beli bugrem, bela drvo, bela evece, bijela bagrena, bijela draca, bijela kapiniku, gospodinov tm, egiptonska tmina, kralj, kraljevo drvo, kra· Ijegac, krunciea, morska draCa, nerod, robinija, signojka, stambolska draCa, hacija.

BADEM, BAJAM, MINDAL

Prunus amygdalus StJOdkes (

= Amygdalus communis L.) -

R05aceae

Kod nas su poznati go r k i bad em (var. amara) i s 1 a t k i iii pit 0 m i (var. dulcis). Medu njima nema razlike osim ~to u semenu gorkog badema ima heterozida amigdalozida, a u slatkom nema. Zato je seme gorkog badema lekovito :i otrovllo. Badem je poreklom iz Male Azije i Mesopotamije, odakle se ra~irio svuda oko SredQzemnog mora. U Srednjoj Evropi cesto strada od mraza. Kod nas na jugu raste poludivalj. Badem je oko 5 m visoko drvo, s duguljastim, ~iljastim, po rubu o~tro testerastim listovirna i vrlo lepim ruiicastim cvetovima, prvim vesnicima proleea. Plod je duguljasta ko~tunica, ima zelen, ma!ljav epi·karp i slabo mesnat mezokarp koji se osu~i i otpadne jo~ dok badem stoji na drvetu. U ko~tunici (endokarp) ima jedna, rede dYe semenke.

222

Ll!CBNJ1! BlL11!M

Droga. - Seme gorkog badema (Amygdalae amarae semen) je nesimetritno jajasto, sp ljo~teno, pri vrhu suzeno u mali ~ iljak, do 25 mm dugatko, 15 mm ~iroko i 10 mm debelo. Seme je obavijeno k 0 z a s tom I j us k 0 m sme(ie boje, koja je uzdut brazdovito naborana, rapava i p r a ~ n a. Pod vrhom je sm esten pupak, a na podlozi velika, okrugla halaza (kotvica, okica). U topJoj vodi Ijuska omek~a i lako se skida s jezgre. Jezgra se sastoji od dva velika, bela, pljosnato-ispupt ena, uljasto-mesnata k 0 til e d 0n a, koji se lako razdvajaju i daju se seci kao vosak. Na vrhu kotiledona vide se korentic i pupoljtic (p I u m u 1 a). U k usa JC gorkog i uljastog, a mirisa nema, ali kad se zvace, oseea se m i r i s na cijanovodonitnu kiselinu i benzaldehid, tzv. »miris na gorki badem • . Kad se semenke rastrljaju sa h I a dono m vodom, dobija se emulzija mirisa na c i jan 0 v 0 don i k j ben z a Ide hid. Kotiledoni moraju biti potpuno beli, nikako zuckasti. Ne smeju se upotrebljavati stare, u zezene, nagriZene iii zdrobljene semenke. Sastav. - U semenu gorkog badema ima 40-55% mas n 0 g u I j a, oko 25% belan~evine , do 5% ~ecera, sluzi, gume, 2,2-4% ami g d a lin a (a migdaJozida) , bezbojnog kristainog heterozida, od koga 'Potite gortina, k> kovitost i otrovnost gorkog badema. U prisustvu vode i enzima emu I z ina amigdalozid se hidrolizuje na cijanovodoni~nu kiselinu i benzaldehid (Oleum Amygdalae amarae aethereum ill etarsko ulje gorkih badema) i dva molekula gli,koze. U slatkom bademu ima malo vise secera iulja, ali onema cijanogenetskih heterozida. Upotreba - Seme gorkog badema sluti za izradu »vode od gorkog ba· dema«, etarskog i masnog ulja. Najpre se .ilScedi masno ulje, pa se zatim pogace s vodenom parom destiluju, posto se prethodno dne izvesno vreme u hladnoj vodi da dode do hidroJ.i!Ze amigdalozida. Semenke gorkog badema su otrovne zbog arnigdalozida. Veea kolicina moie izazvati i smrt. Cijanovodonitna kiselina je fudroajantan otrov, skoro trenutno dejstvuje. Voda od gorkih badema, Aqua Amygdalae amarae, deluje kao narkotik i sedativ. Cesto se prepisuje s morfinom. Najveca dnevna doza je 6 g. Voda mora sadrlati 10f0 cijanovodonicne kisellile. Bademovo uJjc. - Masno ulje dobijeno ce(ienjem zrelog semena slatkog i gorkog badema. Za farmaceutske svrhe upotrebljava se sarno najbolje ulje, ono dobijeno prvim, hladnim ce(ienjem (»prvenac«). Bistra, bledozuckasta te~nost gotovo bez mirisa i vrlo blagog ukusa. Ne susi se. Na -looC ostaje tetno i bistro. Sadrii oko Boo/. trioleina. Seme slatkog badema sluzi za izradu Emulsio Amygdalarum dulcium, a od ulja se spravlja Emulsio oleosa. Kao jedno od najboljih biljruh ulja, sluti kao blaga masna podloga za izradu melema i kao rastvarac za sprav· Ijanj e kamforovog ulja. Mnogo se ceni u ·kozmetologiji. Po~o je skupo, testo je talsifikovano.

Ostala narodna lmena: arnendula, bajarna, bajan, bojarn, mandala, men· dalj, mendula, migdal, mjendula, omendula, pitomi badem.

BAMI1A. BEDRlNAC ...

223

BAMIJA, BAMNJA, BAMNJE, BOBOSARA, BOBNJA, BAMIAT, BABNJE, BAMJA

Hibiscus esculentus L. ( = Abelmoschus esculent us Moench Malvaceae) U nas se barnija gaji u jufnim delowma zemlje 'kao povree. Za jelo se

beru nezreIi plodovi ve licine prsta; koriste lSe presni Hi se nanizu na kanap i suse za zimu. Imaju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu· zne droge iz iste familije. Praznoveran svet veruje da bamija ima cudotvor· nu moe da jaca i vraea mu~ku snagu, zbog cega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i ~arlatana.

BEDRINAC, BEDRNICA, MALA BEDRENIKA, SILJEVINA, TRAVA OD PUPKA, CRNPURA

Pimpinella saxifraga L -

Umbelliferae

Trajna zeljasta biljka. Stabljika je visoka oko 20 cm i razgranata. Li· stovi su perasto deljeni. Rizom je vretenast, razgranat i ima jak i neprija. tan miris. Cvetovi su sitni, bell, uciruZeni III ~titaste cvasti. Cveta leti. Cela

LEvo:

BEDRINAC, U SREDlNI: PLOD BEDRINCA, DESHO: MALI BEDRINAC

LECEN1I! BlUHM

224

biljka je svojstvenog mirisa, a ukusa je Ijutog, toplog i pali. Raste po suvim mestima. Upotrebljava se koren (Pimpinellae radix) izvacjen u proleee iii u jesen. Sadrii gorku materiju pimpinelin, izob ergaptena, saponozida , etarskog ulja, urnbeliferona, gurne, smole, tan ina i kumarina. Kao i druge srodne biljke iz iste porodice, i bedrJnac povoljno deluje na organe za varenje i disanje. Ostala narodna bnena: bedranica, bedrenac, bedrenik, bedrenicak, be· drinica, b edrica, bedrnac, goveda trava, gorka komoracika, zaduh, jarcija trava, pupcajivica, reska, silj, hazman trava. Slicnog sastava i dejstva je J Pimpinella major Huds. (veliki bedrinac, biberu~a, velika bedrenika, div-ana1ion, diva mirudija, pimpanela). 1. Bronhijalna astma: po 35 g b edrinca i steie 1 po 15 g Usta breze i rute. Tri supene ka~ ike ove sme~e prokuvati 10 minuta u pola litra vode, ostaviti 2 sata i toplo piti na 2 sata po 1 ka~iku. 2. Katar nosa i idrela: po 25 g bedJrinca, zalfije , kamilice i hajducice. Dve ka~ike ove sme~e prokuvati 5 minuta u 400 g vode i·, kad se prohladi, procediti i mlakim eajem ispirati nos i usta. 3. Upa/a usia: po 20 g bedrinca, karnilice, hajducice, ialfije i trave od srdobolje. Tri supene ka~ ike caja prokuvati u pola litra vode 10 minuta na blagoj vatr i, ostaviti 2 sata, procediti i grgljati. 4. [zostaltak menstruacije: po 20 g bedrinca i omana, po 10 g kamilice, ocaj nice i cveta od trna i 30 g hajducice. Jednu supenu ka~iku caja popariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata ocediti i uvece popiti.

BELA VRBA

Salix alba L. -

Sa!licaceae

Rano u proleee guli se glatka kora sa gr ana (Salicis cortex) starih 2-3 godine i osusi. Ukusa je oporog (od tanina) i gorkog (od heterozida). Sadrfi aka So;. heterozida 's a I i k a z ida koji se pod uticajem enzima razlaie na glikozu i sal i g e n 0 I, ciklicni alkohol koji se oksiduje usalicilnu kiselinu. lma jo~ i 10-140;. katehinskog tan ina, smole, gume, voska i kalcijum-oksalata. Saligenol snizava povgenu temperaturu i deluje kao lokalni anestetik. Do otkriea cinhona (hinin), vrbova kora je upotrebljavana i protiv malarij e. U jesen guljena kora ima znatno manje salikozida.

Protiv Itazeba, visoke temperature, za znojenje: uzima se tnput dnevno pre jela po 2-3 g u prah samlevene kore iii se nacini caj (10 g kore kuva se 15 minuta u 200 g vode) i pij e u 3 obroka pre jela. U istu svrhu upotreblj avaju se i m1adi lisni pupoljci bele vrbe. Pije se ~to topliji caj. Pro t i v u log a i re u mat i z m a: 40 g vrbove kore i po 15 g rasta"iea, Ijoskavca, kestenove kore i orahoVlih Ijusaka. Dve supene kasike ove sme~e kuvati IS minuta u 400 g vode i popiti pola izjutra, a pola uvece pre jela.

BIlU.. KRUPNA ILl L1!VANTSKA SAPONARlJA . . .

225

Slicriog hemijskog sastava i dejstva su i druge vrste vrbe, topole, jab lana i jasike. U narodu se najvBe cene nabrekli, j o~ neotvoreni lisni pupoljci, b rani ran o u prole~e . Upotreblj avaju se za lecenje proliva . cireva, psorijaze i drugih komih· bole sti u o blik u melem a iIi ulja: 100 g sitno iseckanih pupoljaka drzi se 40 dan a u maslinovom ulju i time m aZe i oblaZe cis tim belim platnom na topljenim u ovaj lek.

BELA, KRUPNA ILl LEVANTSKA SAPONARIJA, SLAJER-TRAVA

Gypsophila paniculata L. -

Caryophyllaeeae"

Gipsofila spada u panonsku floru. Kod nas je ima, narocito Da Deliblatskom zivom pesku, odakle se i izvozi u vagonskim kolicinama in· dustriji saponina. Gipsofila je Da} bogatija doma~ saponozidna droga. Biljka je u obliku grmi~.

Draga. - Koren (Radix Sap~na. riae albae) je ogroman: dugaeak 12 m, debeo do 10 em, spolja sivo-rut,

iznutra skoro beo, a Da vrhu glaviea. sto racvast. Pluta i kora zajedno su de· setak puta uti od drveta. Srlni znaci su od 3 do 5 redova. Nema likinih, ali ama drvenih vlakana, poredanih u koneentricne slojeve. SadIii do 200/0 saponozida. Simi za izradu Saponinum album. I druge Gypsophila vrste (Gypsophi/a struthium, G. arrostii . . .) iz Egipta, Italije i drugih zemalja oko Mediterana sadrZe mnogo sapollozida i slute za iste svrhe. B ELA SAPONARIJ A

BELl BOR

Pinus

~ ilvestris

L. -

Pinaeeae

U rano prole~e uzabrani i oS!U~end mladi pupoljci bora (Pini turio). Dugack:i su 3-5 c m , a debeli oko 4 mp1, valjkasti lepljivi i futo-mrki. Stabljika je pokrivena sitnim
226

L1!CI!NJE BIUEM

SadrZl smole, gorke materije, vitamina C, ~eeera tzv. pinitola (izomer manitola) i eta r s k 0 g
. BELl BUN, KRANJSKA BUNIKA, LEUKOVAC, KRANJSKI VUCJAK

Scopolia carniolica Jacq. -

Solanaceae

U trgovini beli bun ponekad nazivaju i mandragorom. Raste na KarpatiIna, odakle se najvi~e i izvozi za industriju rnidrijaticnih alkaloida. 1ma ga i u nas u Sloveniji i Hrvatskoj, u Srbiji na Mirocu i Kucajskim planinama. Voli mracne vlalne ~ume i humoznu krecnu zemJju. Naraste do 80 em. Plod je dvopregracilla taura.

BBLI JASBN

227

Upotrebljavaju se koren i mom belog buna (Scopoliae radix et rhizoma). Koren se korn, su~i i upotrebljava isto kao i koren velebilja. Ukus, bOJ a, Izgled I ostal0 je kao u beladone. Mnogi biljari ne rallli'ku ju beladonu od skopolije, zbog toga u beladoni uvek ima prime~ane skopolije, naroeito u ovoj s Karpata. Beladonin plod je soena bobica. U korenu belog buna irna 0,5% alkaloida s k 0 p o l am i n a. Cela b ilj ka je vrlo otrovna.

BBLI BUN

KOREN

VRH STABlJlKB U CVETU. PLOD I SBME

BELl JASEN Fraxinus excelsior L. -

Oleaceae

Drvo visoko do 40 m. Listovi su naspramni, slozeno perasti, sastavljeni od 7 do 13 uskih, po obodu nazubljenih ~ il:iastih, duguljastih listica. Cvetovi sak uplj eni u metlice su crvenkastll, hermafroditni, mu~ k.i i zenskii. Cveta u aprilu i maju. Plod je vrlo krJlata ora~ica. Rasprostranjenost. - Raste svuda, a najvge na vlainim mestima. Droga. - List, rede kora i seme (Fraxini folium, cortex et semen).

228

LI!CI!NIB BIUI!M

Sastav. - U listu ima flavonskog heterozida kvercitrozida, ino7.itola, manitola, g!ikoze, tanina, gume, slobodne i vezane jabu~De kiseline, elar· skog ulja (svega oko 0,1"10) i dr. - U kori su nadem gotovo isti sastojei, al i vge tan ina, nes to fitostcrola i kumarinski heterozid fraksozid. - U olju~te· nom semenu (jezgri) ima oko 220/0 su~ivog masnog ulja, oko 17"10 belance· vinastih i drugih materija. U ulju ima oko g% neosapunjivih supstancija, a osapunjive se sastoje uglavnom (93"10) od glieerida nezasieenih masnih kise· lina: oleinske, !inolne i linolenske (svojstvo vitamiDa F) . Upotreba. - Na Zapadu se list mnogo koristi za l e~enje artTita, reu· matizrna i uloga. Deluje diureti ~no , dijafore ti~no i Iaksantno. 1. Caj ad /isla: 2 supene kasike sitna zdrobij enog lista popariti sa 400 g vode, poklopiti, ostaviti 2-3 sata i popiti u toku dana pre jela u viSe doza . 2. MeSQ/1 caj : po 40 g lista od jasena i ribizla i 20 g eveta suruciee porne~ati, kao pod l. kIj u ~le

3. MeJan caj: po 25 g lista jasena, artiSoke i breze i zuba~e, kao pod 1.

Od lista se spravIjaju ekstrakt, tinktura i sirup. Zbog velike kolicine tanina kora se upotrebijava za ~tavljenje, a una· rodu kod nas sa kara-bojorn (ferosulfatorn, zelenom galieom) za intenzivno i trajno erno bojenje vune. ~ki

Narodna lmena: bijeli jasen, veliki jasen, zenskojasen, jasen, obi~ni jasen, poljski jasen.

lu~kojasen ,

Iu·

BELl LUK

Allium sativum L. -

Liliaceae

Beli luk je nas univerzaini narodni z a ~ i n, sirotinjska h ran a I najvazniji p r t v c! n t i v nil e k. U narodu, beli Iuk je lek za sve, prema kome se ima vrlo veliko i nepokoiebijivo poverenje. U tome gotovo fan aticnom iskonskom verovanju i de se ~esto ,t ako daleko da se beli luk i danas u Dekim domaCinstvima na selu upotrebljava De sarno kao pre v eDt i vno vee i kao madijsko zastitno sredstvo protiv »zlih duhova« i drugih .nevidljivih opasDih sila«, dakIe, kao sredstvo za bajaDje, vra~anje, ~iDi i rnadije. Iskonsko verovanje u lekovitu, zastitnu i madijsku moe belog luka zaoralo je duboku brazdu u materijainom i duhovnom 'livotu na~eg naroda. Nema u nas seoske kuee koja De sadi luk. Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja kao za~in u razDa jela. U proleee i za vreme nekada~njih dugotrajnih postova beli luk se obavezno morao jesti uz svaki obrok. Za vreme raznih epidemija titiusa, kolere, kuge, dizenterije, gripa i uopste kad god se javIjao velik pomor Daroda ad zaraznih bolesti, uvek je kao pre v eDt i v n 0 i k u r a· t i v n 0 sredstvo preporu~ivan i svakodnevno upotrebljavan, pre svega, beli luk. Kad je majka spremala sina u vojnike, keer medu mladd, a jedro dete Da ulicu, uvek se negde u odelu iii oko tela 'krilo malo belog luka (amajJija). I danas mnogi na put ne kreeu bez belog luka.

BEU LUK

229

Malo je naJih domacih biljaka kojima se pridaje tolika vatnost i " koje se ima tako nepokolebljivo poverenje kao prema be/om luku. Kad se ima u vidu da se u novije vreme beli luk i nau~no ispituje u hemijskim i mikrobiolo~ kim laboratorijama, u farmaceutskoj industriji i na klinikama, da su dobijeni rezultati u le~enju mnogih bolesti, od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina ~ titili i leeili na primitivan na· ~in belim lukom, onda se jo~ vge nameee potreba za prou~avanje upotrebe ove biljke u narodnom zivotu, narodnoj ishrani, a pre svega u narodnoj m edicini. Tome treba dodati jo~ i onu ~ iroku pol i val e n t nos t bel 0 g I u k a, ne sarno kao biljke koja se istovremeno u nas upotrebljava i kao svakida snj a hrana, zacin, lek, a ' ponekad i kao madija, vee i zbog toga ~to je Ii njegovo fi~ iolos ko, lekovito dejstvo vrlo mnogostruko. Nairne, i una· rodnoj i u nau~noj medicini poslednjih godina beli luk se upotrebljava za le~enje znatnog broja vrlo raznovrsnih bolesti, kako iznutra tako i spolja. Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo vremena u novom veku beli luk prJznavale za lek i sluZbene medicine raz· nih naroda , ali je u poslednjim vekovima, a narocito u XIX veku gotovo potpuno izba~en iz farmakopeja. Tek u I, a naro~ito u II svetskom ratu i posle njega poeinje pravo naueno prouCavanje belog luka zajedno sa izvan· rednim radovima na izueavanju i otkrivanju bakteriostatienih lekova tipa pe· nicilina, streptomicina, dakle, antibiotika (vid. poglavlje Fitoncidi). Naprotiv, narodna medicina, iako usmena, nepisana, bez nauenih pretenzija, nikacl nije napustala beli luk, nego ga je vekovima upomo i tvrdoglavo euvala i prenosila s kolena na koleno. Ne zelimo ovde da hvalimo sve ~to je u narodnoj medicini da ne bi, mozda, neko pomislio da je sve ispravno ~to je u njoj . Ne, to nikako! Ali smatramo da je vee krajnje vreme da se pristupi naucnom prouCavanju na~e narodne medicine, tako bogate riznice vekovnog iskustva steeenog u bedi i nevolji. Pred narodnom medici· nom se ne smeju zatvarati oei i, kao ono noj, zabadati glavu u pesak. Kao sto u skolskoj, nauenoj m edicini i farmaciji nije sve jasno i nepogreSivo, tako ni u narodnoj nije sve rdavo i pogreSno. Tek od onoga dana kad budemo d ob ro upoznali nasu na rodnll medicinll, moei eerno donet,i tacniji i objektivniji sud 0 njoj i preduzetJi uspe~nije korake prot,iv nadrilekarstva. A dotle ce svi nasi napori biti sarno nagadanja i dosta eesto pogre~no mmje. nje. Uosta!om , a ko otvorimo dana~ nje knjJge i udzbenike za medicinare, veterinare i farmaceute , videcemo da su mnoge droge, koje se danas upotrebljavaju u nauenoj medicini i koje Jmaju ogroman znaeaj za terapiju, p rimlj ene iz narodne medicine : digitalis iz Engleske, tvrda razena glavnica ad naroda u Srednjoj Evropi, kininova kora od starosedelaca Perna, ipeka. kuana od starosedelaca juZnog Brazila, eaulmogra od Indusa, gorocvet ad ukr ajinskih seljaka ... Kad se ima u vidu jo~ i ta okolnost da je beli luk svima nama vrlo dobro poznat i pristupacan, onda ima jo~ vi~e razloga da se on prouci. Jer naj pre treba da ispitarno do mace lekovite sirovine, pogotovu one koje na· rod ve kovima uspesno upotrebljava i u koje je stekao veliko i nepokolebljivo poverenje, kao ~to su beli luk, trava-iva, lincura, kicica, karnilica, nana, odoIj en , kantarion i druge.

230

LBCBNm BlUBM

Svi navedeni i mnogi drugi, manje vaZni razlozi su nas rukovodili da pristupimo up 0 red nom pro u c a van j u up 0 t r eb e una rod u jed n e t a k 0 va z n e 5 i r 0 v i n e k a 0 ~ t 0 j e bel i I u k. Najzad, ne treba precutati cinjenicu da beli luk kao lek priznaje i naucna medicina nekih ddava, ~to se vidi j po tome ~to ga propisuju njihove farmakopeje kao obavezan lek u apotekama za izradu tinkture i drugih gaIenskih preparata. Osim toga, velike fabrike lekova u tuc1ini kupuju. iz jugoistocne Evrope vagonske kolicine belog laka za proizvodnJu raznih patentiranih preparata od belog luka, koje prodaju mnogim zemljama pod iz· mi~ljen.im imenima.

UPOTREBA BELOG LUKA U NARODNOJ 1y1EDICINI . Protiv kolere i tifusa dobro je svaki dan jesti beli luku - tvrdi stari P. Smiljanic iz Kaca. »Kad sam ja bio soldat u prvom svetskom ratu, uvek mi je moja baba slaIa slanine i belog luka na Pijavu, na front, i nikad nisam bio bo1estan. Beli luk je dobar protiv svake bolesti. Narocito ga je debro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa kiselim mlekom: u ovcije kiselo mleko natuca se belog luka d to jede s lebiom. Leti kod nll!S u ritoVlirna bilo je mnogo trbobolje i groznice i deca su mnogo umirala od te rdave vode. Godinama sam pio vodu iz Dunava, iz bara, jendeka i ritskih jama, euvajuci kao dete tude ovce i svinje. Da n
SEW LUK

231

I ne ke z i v t an e b 0 I est i lete belim lukom. Protiv glavobolje, ncsves tice, muke, gadenj a (trudnih zena) i sipnj e upotrebljavao se ovaj lek: u tuca se dos ta belog luka i zeze (!is ta koprive) i pome~a 5 blagim sireetom. Ovo je dobro da se miri ~e , da se njim trlj aj u slepoot nice, vratne file, ra. mena, vra t i celo telo, da se stavlja na glavu, tabane i dlanove. Kad n eko mnogo nazebe, n a njivi prokisne, pa ga boli glava i celo telo, onda ga tom .,specijom« celog treba dotle snazno trljati dok mu koza ne pocrveni, a onda ga po celom telu nan1aza ti finim zejtinom, dobro utopliti i dati mu pola litra kuvanog toplog cmog vina 5 biberom da se u postelji preznoji. U sajka~kim selima u Batkoj ovako se leci g/avobo/ja i nesvestica: dYe ~ ake belog luka utucati i pomesati 5 dovoljnom kolitinom blagog vinskog sirceta. U to se umatu tiste bele krpe i stavljaju bolesniku na teme i relo, a dobro j e tom s mesom protrljati slepootnice i vrat i stavljati je pod nos da j e bolesnik duboko udiSe.

-

Belim lukom Ieee 0 r g a n e z a va r e n j e. Jos viSe se beli luk sma· tra kao preventivno sredstvo za jacanje trbuSnih organa. Dobar apetit se vrata upotrebom belog luka. Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne st~· lice. Coban i, pas tiri, subase (poljski cuvari) i poljski radnici, narotito za vrem e velikih lelnj ih zega smatraju salatu od krastavaea 5 belim lukom i ki· selim ml ekom za najzuraviju hranu. »NiSta nije gore nego kad se za vreme zetve neko prevari pa se najede sunke iii liZezene slanine. Niko ga ne moze napoj iti. Mora jedno tel jade po vaseeli dan da mu vuce vodu za pice. Za dan·dva svi ti Ijud i dobiju takve prolive da postaju potpuno nesposobni za rad ...« , kalu pOljski radniei. Beli luk, sam iii zajedno s drugim narodnim lekovima, upotrebljava se pro t i v ere \' nih par a zit a. To i skolska medicina 5 uspehom prime· njuj e za lecenje detjih glista (oksiura). U raznim selima u Sajkaskoj ovaj lek se razlic ito spravlja i upotrebljava: .i zaberu se tri najlepse, najkrupnije i najjedrije glaviee belog luka (iii devet najsitnijih glavica, dakle, trojstvo, tri iii tri puta tri ; tako mora biti da bi bilo leka). Sto je luk ljuci, tim je bolji. Luk se oljuSti i is tuea u tucaniku . Zatim se dYe pune sake bunde· vinog semen a oljus ti i isto tako sitno istuca. Jedno 5 drugim se pomesa, prelije cistim vinskim sircetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput na gladno sree sve pojede. Ako je oboleli gadljiv, treba mu odmah dati ca· sieu vina iii rakije da ne bi lek povratio. Posle pola sata se popije sto viSe rasola. Ako glava pantljieare ne izade, is ti lek na isti nacin treba ponoviti kroz dva do tri dana . Deci se daju manje kolicine ovog leka. Slicnu upotrebu belog luka zabelezio sam u mnogim selima u Batkoj, Banatu, Srbiji, Bosni j u drugim krajevima. Ovaj natin je veoma blizak upotrebi anthelmintika u naucnoj medicini. Bundevino seme je narodni lek protiv crevnih p arazita, lek koji pocinje da priznaje i nautna medicina. Bun· devine seme je jedini nas anthelmintik koji nije otrovan za toveka i domace zivotinje. Raso je odlicno, bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za ciSce· nje . I naucna medicina dajl" posle anthelmintika gorku so iii, eventualno, ricinusovo ulje za ci scenje, ali je raso mnogo prijatniji. Gradani i skolovani ljudi u selima cesto znaju i za klistiranje dece mlekom u kome je prokuvano nekoliko tesnjeva belog luka. To radi i skol·

232

LECI!Nll! BILII!M

ska medicina, i smatra se da je to najefikasniji i najmanje opasan na~in isterivanja decjih [(lista. Nekad je u Voj\'odini i drugim ravnil::arskim vodoplavnim krajevima bilo mnogo \' i~e oboljenja od crevnih parazita, jer niko nije imao nuznik, a stoka je sva i ~ la na pa u. Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile i zarazavale ljude i domace zivotinje. Nekad je bio obicaj, a to je, kazu, jo~ ponegde i danas. da se preko zime jedu pe~ene semenke od bundeva. Na svakom oprelu i selu , sede lj'-i i .drugoj dangubi i veselju« svi gosti 1 domaei vade iz dZepova semenke od bundeva, Iju~te ih i jedu zajedno 5 belim lukom. Mozda je, eto, to bila neka preventivna mera, nesvesna predohrana protiv crevnih parazita, kao i cesta upotreba belog luka, presnog ili kao zacina u svim jelima, zatim majkine dusice, konjskog bosiljka, cubra i drugih zacina koji svi manje ili vise deluju kao lekovi protiv crevnih parazita. I danas se na gradskim ulicama prodaju semenke od bundeva. I to je jedno pitanje koje treba u nas prouciti. Jer higijenske prilike bile su nekad u nas jadne i mizerne. Belim lukom, u zajednici 5 nekim drugim n arodnim lekovima, le~e i razne k 0 1. neb 0 Ie 5 t i. Sitno se utuca dosta belog luka i pome~a sa sircetom od crnog vina. Pre toga se u tom sircetu rastvori parce plavog kamena. Kraste se pafljivo operu vodom u kojoj je iskuvana orahova Ijuska, na suncu ili pored vatre osu~e i zatim peru onom smesom od belog luka, plavog kamena i vinskog sirceta, pa se opet su~e na isti nacin ina· maf u ulj em iii ma~eu . Posle nekoliko dana kraste pol::nu opadati, nove se . ne javljaju, a na m estima gde su bile kraste javlja se mlada lepa koza. Ovaj lek pomaze onima koji se leti okra stave, kao ~to je naj~e~Ci slucaj s decom na selu i 5 Ijudima koji rade u pra~ini, a ne kupaju se: mehur pukne, izade tuta voda, rosi rj sini se, pa 5e uhvati krasta (verovatno je to impetigo). »Kosopad sam zaustavio i izlecio mafuei belim lukom nekoliko dana, po nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi je kosa po~ela naglo opadati, a nikakav drugi lek mi nije mogao pomoCi« - tvrdi jedan inzenjer . • Ustobolju na Ijudima i na domacim zivotinjarna leCili smo belim lukom u sircetu i plavim kamenGm. Kad god podemo u voliju u rit, mi ponesemo bocu tog leka i svakom volu dobro ,natrljamo celu nju ~ku tim lekorn. - veti jedan stari Bal::vanin. To isto, sa ili bez plavog kamena, radili su i u onim mestima gde je nekad bilo mnogo pa~njaka i rogate stoke. Drugog leka za njih 11a selu nije bilo. Jedan 'n aseljenik iz okoline Novog Sada, poreklom sa Cakora iznad Peei, tvrdi da bolj e vidi otkako jede beli luk: .Meni je 83 godine i jo~ dobro vidim i sve mogu da radim, jer sam .u prvom svetskom ratu CUO da je beli luk lekovit 1 da starijim ljudima popravlja vid. Kafu tame kod mene, u Nov~icima, da beli luk obnavlja i jal::a krv.« Bolesnu d l. igericu ovako lece: bolesnik treba svaki dan izjutra, uvel::e i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. Da mu to ne bi dosadilo i da rnu se jelo ne ogadi, bolesniku treba davati i kiselog mleka. Leti mu davati salatu od mladih krastavaca 5 kiselim rnlekom i belirn lukorn; umesto vode da pije I::aj od hajducke trave. To bolesniku otvara apetit, bolje jede i brle ozdravi.

BEll LUK

233

U 2:ablju r u okolnim selima, cia ne bi tivina lipsavala, daju joj da pije sirce u kome ima malo belog luka i plavog kamena . Ako neee da pije, onda se ta sme~a zagu~i mekinjama i dll zivini da jede. »Mi cobani malo j edemo kuvanja. 2:ivimo od hleba, slanine i belog i crnog luka. Celog veka smo pored ovaca pa mnogi od nas ne mogu da piju mleko .. .« - pritajll pastiri u Baekoj i Banatu. Cobani i ratari peku prienice od hleba, nakapIju prlenu slaninu i przenicu namaZu belim lukom. To je za njih prava poslastica. Posna jela se u vek zaeine beljm lukom, narocito zuti pasulj, sirotinjska hrana . Piktije bez belog luka rrisu nikakve. Kobasice i drugi kobasiearski proizvocli, riblja eorba i mnoga druga gunnanska jela uvek imaju i belog luka. Na~i Ijudi u zaroblj eni ~ tvu najvge su traZiIi da im se ~alje slanina i beli luk, jer su verovali da ce ih to saeuvati od bole~ tina i da ee se vratiti svojim domovima. Hemljsld sastav. - Beli luk ima vrio slab, gotovo neprimetan miris, sve dok se ne ozledi. To je sIueaj ne sarno sa zrelim glavicama belog Iuka nego i sa celom zelenom biljkom. Cim se poene rezati, Iomiti, kidati iii tucati, odmah poene otpu~tati k a r a k t e ri s tie a n I jut m i r i s. U tom pogledu, dakle, postoji slienost belog luka s renom, rotkvom, rotkvicom, sla· cicom, raznim dmgim vrstama luka i mnogim drugim biljkama koje ne· m aj u mirisa dok su cele, a kad se ozlede, otpu~taju Ijut miris sumpornih jedinjenja, karakteristienih za sve droge koje sadrle sum p 0 r neg I i k 0Z ide iii sumporne heterozide. I beli Iuk i druge vrste luka, slacica, ren i druge sliene, kad se zv a cui jed u, imaju manje iii vi~e I jut u k u s. Kad se dde na koti, izazivaju najpre osecaj top lin e na mestu amp Ii· kacije, zatim b 0 I, a ako se beli luk, ren, slacica iii neka druga sliena sum· pornoglikozid na droga zaboravi da skine s ramena, kolena, krsta ili kog dru· gog bolnog mesta, moze se pojaviti manja iii veea ran a iii, u najboljem sIueaju, jako c r v e nil 0 iii me h u r (piik). Beli luk dugo zadrii svoju Ijutinu, dokle se ne osu~i iii ne proklija u toiik oj meri da nova biljeica iz njega izvuee svu hranu i vodu, sokove. Na· protiv, samleven iIi stucan beli luk, kao i os tale droge slicnog hemijskog sas· tava, brzo gube Jj uti miris i ukus . IZiUzetak je bela slacica, zbog eega se ona i \l,p otrebajava za izradu »slacice«, senfa iii rnutarda, je r proizvod hidrolize sumpornog heterozida bele ~Iacice, tzv. sin a I b 0 z i d, nije isparljiva sups tancij a i zbog t oga se ne oseca Ijuti rniris, nego sarno Jjut ukus kad se seme bele slacice samelje i vodom pokvasi iii kad se zvace. Odavno je poznato da se iz belog luka destilacijom pornocu vodene pare moze dobiti etarsko ulje karakteristicnog i svojstvenog Ijutog rnirisa na beli luk. Od 1844. god. pocinje proueavanje hemijskog sastava tog Iju· tog ulj a. Godine 1892. i kasnije ustanovljeno je konaeno da se etarsko ulje, dobij eno vodenorn des tilacijorn posle vrenja smrvljenih glavica, sastoji od r aznih alifatskih nezasiCenih sumpornih jedinjenja. Tek 1944. god. iz belog luka je pomoeu vode i alkohola, a zatim destilacijom pomocu vodene pare pod smanj enim pritiskom, izdvojena jedna uljasta, bezbojna, nepostojana supstancij a koju su nazvali alicin. Ogledima je utvn1eno da v 0 den ira· stvor alicina ima veliku baktericidnu moe prema iz· ve s n i m m i k r" 0 r g an i z rn i m a. Na primer, e a k [ u r a z b I a ze·

LECBNJE BlUHM

234

n j u 1: 85.000 do 1 : 125.000 alicin pokazu;e antibakte.ri;sko de.;stvo prerna nekirn grampozitivnirn i gramnegativnim mikroorganizmima: stafi lokoke, streptokoke, bacili litusa, dizienteri;e i kolere. Vee 1947. god. u tvrdena je hemijska grada, formula alicina. Dokazano je takode da alicin ni je prvobitna supstancija belog luka, vee da je jedan od meduproizvoda fermentativnog raspadanja nekog veeeg jedinjenja, da je oksidacioni proizvod dialildisulfida, koj i je glavni sastojak ulja b elog luka, neprijatnog mirisa i n i·s ke tacke -klj
UPOTREBA U NAUCNOJ MEDICINI Beli luk se sve viS" i razi:J.ovrsnije upotrebljava u naucnoj medicini. Osim galens kih , izraduju se i preparati '11 farmaceutskoj indwotniji. Upo treba u nau cnoj m edicim uglavnom ·s e poklapa sa primenom u narodnoj. Ulazi u sas tav raznih prepar ata za izazivanje apeti-ta, za jacanje, kao stimulans zivcanog sistema (u SAD), protiv visokog krvnog pritiska, arterioskleroze i decjih glista, kao cfikasno antisepticno preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih boles ti (ti fus, grip, difterija, kolera), protiv hronicnog bronhitisa, velikog i obicnog kaslja kao ekspektorans, u obllku kasice za leeenje cireva i uboja, a za vrem e II svetskog rata i za sprecavanje zagnojavanja rana, protiv p eruti i opadanja kose i dr.

LEKOVI IZRADENI U APOTECI I FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI Lekovi od belog luka . uzimaju se pre jela.

Tinktura je 2()<>: ..ni alkoholni ekstrakt. Dvesta grama oljustenog i iseckanog belog luka se drzi deset dana u 1.000 grama 600/o-nog alkohola. Posl!! toga se iscedi i filtruj e. Dobija 5e tecnoS1 rota kao 6ilibar, mirisa na beli luk. (Propis Fram:uske farmakopeje od 1937. godine, str. 1023). Macerat. - Dvesta grama osusenog istucanog belog luka prelije se 1 Iitrom 900/o-nog a lkohola i posle 20 dana, uz cesee mesanje, odlije 5e i profiltruj e. Sirce. - Pea esel gram a belog luka se isitni i maceruje 10 dana u 100 g sir6eta.

BIlU LUI(

235

Etarsko ulje, jakog miri.sa na bell luk, dobija se destilacijom pomotu vodene pare iz sve!ih glavica belog luka. Sirup. - O~~~n i ~seckan beli luk se pom~a s jednakom koli~inom alkoh?la i ostavi da se macerira 8 dana. Zatim se isced.i i filtruje. Pet grama ove tmkture pome~ane sa 95 g obi~nog sirupa daje dobar i postojan preparat. Sirup se moze spravHi i na ovaj na~in: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat u zapu~enoj boci sa 650 g vode na 36-380C, odllje se, doda 1.300 g ~ecera iii 1.500 g meda i procedri kroz flanelsko platno. Lekovitiji sirup se dobija ako se umesto alkohola iii vode upotrebi sirce (oko 6% sircetne kiseline), jer se alicin bolje saoova u kiseloj sredini. Prasak. - O~gcen, isec.lmn i na blagoj toploti (do 50oC) osu~en beli luk se samelje u prah i odmah hermeticki zapakuje, po~to je higroskopan (privlaci vlagu) , pa cim se ovla!i, gubi lekovitost. Seeeriema. - Pedeset grama belog luka se sitno stuca i zatim dobro pome~a sa 100 g ~ecera u prahu, osu~i na blagoj toploti do 400c i cuva na hladnom mestu u dobro zatvorenoj posudi. Alkoholafura. - Iz zemlje izval1ena, sve!a biljka (200 g) u avanu se zdrobi i \Sok iscedi, pa se taj 's ok pome~a sa 1 litrom 90%-nog alkohola. Alizatin je specijalitet ~vajcarske fabrike lekova .Sandoz«. Po navodima te fabrike, preparat sadrli sve lekovite sastojke belog luka vezane na ak· tivni ugalj. Prednost mu je u tome ~to nema neprijatan miris i ukus. Po preporukama same tvomice alizatin umiruje creva, ungtava crevne otrove i cisti crevnu floru. Indikacije: akutni katar creva nastao usled hrane, zaraze, toksina; hronicni katar creva sa svim posledicama koje usled toga proiz· laze: nemanje apetita, nadimanje usled gas ova, a narocito u slueajevima di· zenterije i prekomernog pu~enja kad nas,tanu 'PoremecajJ u crevima. Daje se u obliku draieja (tableta oblozenih ~ecerom) i to za lecenje crevno-zeludacnih oboljenja po dye dra!eje, 3-5 puta dnevno; za lecenje arterioskleroze iz pocetka se uzima 10-12 draieja dnevno, a posle nekoliko dana po 6 komada dnevno, pa se posle mesec dana pre kine, ne uzima se nedelju dana i opet nastavi kao prvi put. Za lecenje oksiura (decjih glista) daje se u toku tri nedelje deci 3-4 puta dnevno po 1 tableta, a starijima po 2 tablete. Posle svakih sedam dana uzimanja daje se gorka so na cgcenje. Posle mesec dana kura se ponavlja, ako posle prve ne bi do§lo do izlecenja. Aliokaps je etarsko uJje belog luka koje pod tim patentiranim imenom prodaje tvomica biljnih lekova .Maoaus« iz Drezdena. Daje se u zelatinoznim kapsulama zbog neprijatnog mi-risa i ukusa. DOZE BELOG LUKA Po 20-30 kapi tinkture, sirceta, macerata iii alkoholature 2-3 put a dnevno. Po 20 g soka dvaput dnevno. SVeZeg luka iii pra§ka ~ g. Skuvan za klistiranje 7-30 g. Po 30 g u obliku infuza, sirupa iii ~ecerleme. Po 30 kapi ekstrakta triput dnevno.

236

ll!CI!NJI! BIUI!M

U2!ima sc malo sirupa od vBanja iii ribizla iii sa mlckom. Na~ narod i narodni lekari: svcz luk uz svako jelo 5vaki dan, naj~e~~e stucan u sircctu. avo je sasvim opravdano, jer se u sir~tu alicin najbolje drli, pa je takav lek i najaktivniji. N a u c n a vet e r ina. - Beli luk se daje protiv crevnih parazita u obliku klistira, za lak~e i bolje prezivanje preZivara, protiv vrenja pri aku· tnom nadimanju goveda, protiv nastupa i proliva konja, protiv smrdljivog bronhi tisa i plu~ne gangrene. Beli luk dolazi u farmakolo~ku grupu lekova koji izazivaju d r a z en je k 0 z e. To su sredstva koja prouzrokuju, kad se stave na koZu, crvenilo i upalu. JaCina te nadrafljive reakcije zavisi od koll~ine, vrste, vremena koliko se na jeduom mestu drli, cd vrste zivotinje i uzrasta, od njene osetljivosti. Na taj lla~in, beli luk, kao i sla~ica i druga sli~na sredstva koja imaju swnporna etarska ulja, kao proizvodi hidrolize sumpornih glikozida, mogu prema ja~ini delovati kao rub e f a c i j e n c i j a, tj. izazvati crvenilo na kozi, a u jacoj d01li i ako se duic drle, delova~c kao v e z i k a nc i j a, tj. izazvace na kozi phlkovc i najzad kao pus t u I a n c i j a, tj. izazvace rane i zagnojavanje, nekrozu tkiva. Istorija_ - Bell luk je, prema ispitivanjima mnogih nau~nih istraiiva';a, veoma s tar a k u 1 t urn a b i I j k a. Stari Kinezi, Indusi, Jevreji, Egipcani i drugi narodi gajili su bell luk vge vekova pre na~e ere kao hran· Ijivu, zacinsku i lekovitu biljku. U s tar 0 j in d u s k 0 j me die i n i beli luk jc bio vrlo cenjcn lek, a upotrebljavali su ga i kao Ijubavni napitak. U toj daJekoj zemlji, zbog koje su vodeni toliki krvavi imperJjalisti~ki ratovi, sve u zelji da se evropske sile doeepaj u bibera, cimeta, karanfilica, morskog ora~Ceta i drugih skupocenih za~ina, koji su bili neposredan povod otkricu Amerike, u Indiji, gde je flora tako bujna j raznovrsno i rasko~no bogata i gde je zbog toga i njihova materija medika mnogo bogatija od na~ih evropskih, beli luk je bio cenjen kao lek protiv raznovrsnih bolesti. Pre svega. upotrebljavan je kao op~ti tonik, sredstvo za ja~nje u slucajevima velikog broja bolesti: nemanja apetita, lo~eg varenja, mr~avosti i op~te slabosti, kMlja, koznih belesti, reurnatizma, hemoroida (Suljeva) i dr. U Vedama, induskim svetim knjigama, spominju se lekovi, medu njima i beli luk. Induski sve~tenici bili su prvi lekari i apotekari, pa je razumljivo da je le~enje i davanje lekova obavljeno ,uz primellu tajni, molitava, madija, slozenog ritual a i rasko~ne ceremonije. E g i pea n i su znali za mnoge lekovite, aromati~e, za~inske i otrovne droge. U pocetku, dok su bili mali i sjroma~ni, zadovoljavahu se Iekovitim sirovinama iz svoje flore, uglavnom oko Nila. Najvi~e su upotrebljavall luk. Kasnije, lIkoIiko su dalje ~irili svoju vlast i trgova~ki uticaj. sve su vBe traWi skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva, jake zacine i mirise sa Istoka, a beli luk je os tao za sirotinju, za radni svet. U Eberovim Papirusima (oko 1500. god. pre na~c ere) spominju se razne lekovite hiljke, pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk. Starj Egipat bio je od ogromnog uticaja na cclokupnu kulturu Jelina i drugih starih naroda, Fcni~ana, Vavilonaca, Jevreja, Persijanaca i drugih. Svi ovi pustinjski iii polupustinjski narodi, manjc-vBe sto~rski i nomadski, upotrebljavali su gotovo redovno beli luk. Taj njihov ulicaj osecao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnog mora do dana~njeg dana, jer vidimo ida·

BELl LUK

237

nas da narodi oko Mediterana, a naro~ito oni oko njegovog isto~ng dela, najvi~e uptrebljavaju beli luk kao svakida~nju hranu, za~in, lek, preventivno sredstvo, C!:ini i madije. Stari Egipcani su mnogo eenili bell luk. ZahvaIjujuCi preventivnoj moci belog luka, uspelo je grac:tenje piramida, jer su sprecene zarazne bolesti. U Bibliji se spominje jedno jelo od belog luka i sireeIa koje se davalo kosa~ima.

G rei su takoc:te mnogo eenili luk. lako su zabranjivali pristup u hramove onima koji su j eli beli luk (nazivali su ga .smrdljiva ruza. ), ipak je malo lekovitih droga koje su toliko po~tovali kao beli luk. Orfej spominje beli luk, kukurek i druge biljke kao lek. Hipokrat 'll svojim de lima navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita, za urec:tivanje stoliee i poj aeavanje mokrenja. Dioskorid navodi beli luk kao lek protiv erevnih parazita, srcdstvo za uredivanje menstruacije i protiv ujeda zmija (beli luk se pije u vinu) i protiv uj eda besnog psa (polaZe se na ranu) . Pome~an s uljem i solj u, dobar je protiv ospica, a s medom, protiv lisaja i nekih drugih bolesti. Rim I jan i. - U po~etku, dok ne osvojise zemlje i gradove izvan male rimske drlave i Italije, i prvi Rimljani, kao, uostalom, j svi drugi primitivni i siroma§ni naredi, upotrebljavahu za lek, za~in i hranu skromne i malobrojne sirovine svog kraja. Znali su i upotrebljavali uglavnom k upus, bel i i ern i I u k. Katon tvrdi da se Rim jednom spasao cd kuge zahvaljujuci preventivnoj upotrebi kupusa. I on ga zato preporu~uje Rimljanima (i u kupusu, kao i raznim vrstama luka, rotkve, u renu isla~ici jma sumpomih Ijutih sastojaka sli~nog sastava i fizioloskog dejstva) . Kasnije, u mocnoj i ogromnoj Rimskoj Imperiji, beli luk i emi hleb ostadose i dalje za sirotinju, za plebs, a vlastodrsci pocese sve vise upotrebljavati i prekomemo ui;ivali skupocene droge jakog fizioloskog dej stva, najviSe fine aromatic!:ne za~ine i mirise iz pokorenih zemalja Azije i Afrike. Virgilije spominje upotrebu iscedenog soka iz belog luka i majkine dusice: zeteoci kosa~i treba da se namaZu time ako zele mimo i bezbriZno da se u podne odmore i otpo~inu, jer ih onda zmije nece ujedati. Slavni medicinski pisac i lekar rimskih legija, OIaC prakti~ne iii galenske (-armacije, Galenus navodi beli luk kao najomiljeniji narodni lek protiv svih bolesti i zato ga naziva »seljaC!:ki terijaku. On ga upotrebljava kao sredstvo za urcc:tivanje stolice i protiv kolika. Celzijus ga upotrebljava protiv tuberkuloze i groznice. Za Plinija Starijeg (23-79) beli luk je univerzalni lek, pa kaZc da je malo bolesti koje mu mogu odoleti i da je narocito dobar za zaustavljanje ka ~lja. Plinije piSe da Egipcani pol a z u z a k let v u spominjuci pri tom beli i crill luk; smatraju ih, dakle, kao dYe s vet e i ~ u dot v 0 r neb i I j k e. Kolumel (I vek) spominje upotrebu belog luka kao Ijubavnog napitka (afrodizijak). A rap ski Ie k a r i u S'I"ednjem veku mnogo 's u doprineli sirenju upotrebe belog luka za lek, kao sto su, uostalom, u~inili j 7.a mnoge druge droge za koje do tie nije mala tada~nja nazadna Zapadna ~vropi1, utonula u mrak i neznanje. Lonicerus (1564. godine) preporu~je beli luk protiv glista, a spolja za Je~enje raznih kolnih bolesti i peruti na glavi. Narodna Imena za beli luk: bijeli luk, luk, lukac, luk.cesan, luk-Ce~ njak, saransak, ~san-luk, ~ni luk, ~oviti luk, ~snjak, ~njak.

--_.......

Ll!CBNII! BUJEM

238

BERGENIJA Bergel1ia cordifolia A. Br. -

Saxifragaceae

Trajna zeljasta biljka sa Altaja i Dalekog istoka. Gaji se kao cvere zbog veoma krupnih, socnih, sjajnih, skoro srcolikih listova i. lepih Micastih cvetova koji se javljaju vee u februaru. U listu ima do 15% arbutozida, dakle, dvaput vBe nego u Listu medvec:teg grozc:ta, zbog cega se moze upotrebiti za dezinfekciju mokracnih puteva, ali se sme uzimati upola manje. Cela biljka je opora zbog obilja tanina i drugih polifenolskih jedinjenja, zbog cega se upotrebJjava u narodnoj medicini za lecenje proliva, ekcema i drugih koznih bolesti.

BERGENUA

BIBER Oswen nepotpuno zreo plod biljke Piper l1igrum L. - Piperaceae (crni ·biber, cmi papar, karabiber). To je dugovecna poviju~a koja raste u tropskoj Aziji, gde se i gaji, kao i u ostalim tropskim predelima. Biber je svojstvenog, ljutog i toplog ukusa, a osobitog, vrlo prijatnog i aromaticnog mirisa, koji se jace oseti kad se plod samelje i pra~ak stavi u klju·

BLAZENl CKAU. SIKAUNA

239

talu vodu. Kad se tuca i melje. nazi va kij an je. Prvoklasan biber u zrnu. kad se spusti u vodu. odmah padne na dno. a lo~ lebdi ili pliva. Beli biber ili bijeli papar poti~e od iste biljke, ali se bere potpuno zreo plod i oguli sem~niea i srednji sloj . U biberu ima 1-2,5% eta r s k 0 g u I j a, 5-9<>/0 kristalnog alkaloida pip e r ina i 0,8% s mol e (kavicina), zatim ima malo masnog ulja i mnogo skroba. Aroma bibera potice od etarskog ulja, a Ijutina od piperina. Biber je i danas jedan od najvafnijih i najskupljih z a ~ ina. Kao lek se malo upotrebljava: za povecanje apetita i kao stomahik. Spolja se ponekad daje s Ijutom paprikom (Linimentum Capsid compositum) kao sredstvo za drafenje koze. Alkaloid piperin ima svojstvo da sniZava ternperaturu, zbog cega je biber nekad upotrebljavan protiv grozniee.

BLAtENI CKALJ, SIKALINA

Cnicus benedictus L. -

Composi.tae

DvogodBnja iii jednogodBnja zeljasta, vrlo bodljikava, veoma raz· granata biljka, visoka do 40 em. Listovi su duguljasti, ~iljasti, duboko perasto deljeni, jedri, po povr~ini mrezasti a po obodu o~tro nazub ljeni i bodljikavi. Cela biljka je sivkasto-ruckasta od obilja dlaka. Cvetne glavice su pojedina~ne, na vrhovirna ogranaka, obavijene su kruprum ovojnim listovirna, od kojih UDU' tra~nji i!Oaju duga~ke bodlje. Cvetovi su ruti. Cveta po~etkom leta. Rasprostranjenost. - Raste u primorj-u, rede u drugim delovima zemlje, ali kao poludivlja biljka, naj~e~ce po suvirn mestima. Droga_ - Gornja polovina biljke u cvetu (Cardui benedicti herbal. Sastav. - Nedovoljno prouteni gorki heterpzidi (kniein i drugi), oko 5% tanina, BLAZENI CKALl malo sluzi, smole, etarskog ulja i razne soli. Upotreba. - Kod nas se vrlo retko upotrebljava. VBe ga ?otro~.i na~a industrija gorkih alkoholnih desertnih napitaka nego apoteke I fabnke Ie· kova. Naprotiv, na Zapadu se znatno te~ce i raznovrsnije korFstli koo omi·

---_.....

LECENJP. BllJEM

240

ljeno gorko sredstvo za le~nje organa za varenje. Daje se u obliku ~aja, tinkture, vina i drugih galenskih preparata, eesto u zajednici s drugim gorkim drogarna slienog dejstva. 1. Gorak stomahik: po 25 g blaienog ekalja, kielce, pelena i lincure. Piti u obliku nezasladenog eaja (10 g Da 200 g yodel na pol a sata pre jela. 2. Gorak aromatican stomahik: po 20 g blaienog ekalja, trave-ive, hajducice, limunove kore i oeajnice. Pije se kao pod 1. Bubrezni bolesnici ga n e smeju piti. Gajenje 1 berba. - Kod nas se De gaji, a Da Zapadu obavezno. Seje se krajem april a, U redove od 60 do 70 cm, na udalj eDju oko 30 cm struk od struka. Traii lako, rastresito i plod no zemlj gte. Bere se eim se pojave prvi cvetovi, ne eekajuci da se svi otvore, vezu u kitice ~ su ~e '1.l hladu na promaji. Narodna imena: babino zelje, benediMa, benediktova Toza, biskupova brada, bozja plahta, kraljevac, meki tm, pitomi ckalj, sveta sikaviea, ckalj .

BLJUST,BLJU1D,KUKA T amus communis L. -

BUUST

Dioscoreaceae

Trajna poviju~a sa vrlo debelim, mesnatim, krtolastim rizomom iz koga izbija tanka stabljika, dugacka 3--4 m , koja se penje po drvecu. Rizom je spolja sivocm, a na prelomu beo, pun lepljivog soka neprijatnog mirisa; Ijutog, gorkog, nepdjatnog i toplog je ukusa. Rizom moze biti tezak ponekad i vBe kilograma. Listovi su srcoliki i Siljasti, na dugim peteljkama. Iz pazuha listova izbijaju cvasti sa sitnim, neupadljivjm, zelenkasto-zuckastirn jednospolnim cvetovima. Plod je jajolika, mesnata, sjajna bobiea zive crvene boje. Raste po zivicama i obodima ~uma. U n arodu se upotrebljava svez rizorn, rede mladi pupoljci (Tami rhizoma et gemma). Rizom je cesto upotrebljavan narodni lek protJiv reumatizma i i~jjasa; korenom se trlja mesto, pri eemu se javljaju osecaj topline i crvenilo, tako da se posle toga obavezno maZe uljem, masCu Hi mlelrom cia ne dode do upale, pli"kova i rana. Ili se rizom Da trenici nastruze, pa se to stavlja kao oblog sa rakijom iIi bez nje. Strugan rizom se stavlja na uboje; odstranjuje modI1ice od podlivene

BOB. BOllE DRVCE

241

krvi. Neoprezni daju pijancima iseecien sok blju~ta, od tega se javljaju jako povracanje i proliv. Bljus/ je o/rovan, pa ga zbog toga treba izbegavati. Nije dovoljno istralen ni hemijski ni farmakodinamski. Sadrii skroba i sluzi u kojoj se nalaze vrlo krupni i vanredno o~tri knstali kalcijum-oksalata koji ozleduju kof u kad se korenom trlja bolno mesto na telu. Verovatno da ima i sleroidnih saponozida. Zabelezeni su smrtni slutajevi trovanjem i2 neznanja. I bobice su otrovne (otud narodno ime zmijino grotae). Dmga narodna imena: ble, bluz, IYljust, bjJu~tan, blju~tina, blju~c, zmijino grozde, kukovina, erna loza, crne kuke. BOB

Vicia taba L. -

Papimnaceae

JednogodiSnja zeljasta biljka, visoka 60-140 em. Poreklom je iz Azije, a kod nas se gaji slicno pasulju i gra~ku. U zeienim mahunama je nadeno dioksifenilalanina, leucina, asparagina, tirozina, oksitiramina i proteolitskih enzima, a u eve!u bojena materija antofein. Dvadeset pet grama eveta popari se sa pola litra kJ}ucale vode i posle 2 sata oeedi, iseedi i pije protiv akutnog pielonelrita i nefriticnih kolika, jer ublazava bolove i pomale izbacivanje kamena iz bubrega. - Isto tako, u narodnoj medici'lli koristi se caj zelenih mahuna (250 g kuva ·se IS minuta u I litru vode ~ popije u toku dana) za lecenje upale be~ike. Narodna,. Imena: bakla, beb, bobae, veliki bob, konjski bob.

B02:JE DRVCE

Artemisia abrotanum L. -

Compositae

Trajna mirisna i gorka biljka, visoka 60 do 120 em. Gaji se (i podivlja) kao narodno evece, naj cesce po grobljima. Miri~e istovremeno na limun i pelen. Stabljika je skora odrvenjena. Lislovi su tanki i usko perasto deljeni. Cvetovi su sitni, zuli, sakupljeni u malene glavicaste evasti. Cveta od juna do oktobra. Najlak ~e se gaji deljenjem starijih busenova u jesen na rastojanju 70 x 70 em. Sadrii etarskog uJja, gork'ih matenija, alkaloida abrotina, tanina i flavonskih jedinjenja. Upotrebljava se sli cno pelenu, ali je manje gorak, prijatnog je mirisa i zbog toga se lak~e uzima. Caj spravIjen od 30 g vrhova grancica u cvetu (Abro/ani herbal, poparen 1 litrom kljucale vode u po· klopljenom sudu, pije se pre jela. Moze se potopiti u ja'k u rakiju (200 g u litar rakije), drlati 10 dana, ce~ce muckaju6i, i piti po 1 rak!ij-

B021E DRVCE

LECENIB BIlJI!M

242

sku Casicu 3 puta dnevno na pol a sata pre jela. kao lek za ja~anje i protiv akutne upale ereva. Za vreme ratova i nestasiee lekova bozje drvee su upotreb lj avali protiv d~jih glista i groznice (abrotin sniZava temperaturu). Stavlja se u vunene i svilene tkanine i krzno protiv moljaca. a i zbog pri· jatnog mirisa. Narodna imena: bozja metiea. bozja plahtica. bozji drvak. broda nj. di· vlji ciper. drevinka. miri.sni muski pelino pelinak. pitomi ohsjenae. rutviea. srCano zelj e. lrava od guja. turski neven.

BOlURI Paeonia officinalis (L.) Gouan . P. corallina Retz. Z. decora Anders .• P. tenuifolia L. - Ranunculaceae Razne vrste bozura rastu divlje i gaje se kao nase omiljeno narodno evece. Nekad 1I skolskoj. a danas sarno u narodnoj medicini upotrebljava se evet. rede krtola i seme (Paeoniae tlos, tuber et sem en). za lecenje padavice. velikog kaslja. za umirivanje uzbudenog nervnog sistema. za le~enje hema. roida i dr. Biljka je otrovna d nij e dovoljno is pitana ni hemijski ni klini· ~ki. U narodu se jos ponegd~ upotrebljava bozur kao lek. Narocito ga eene zene. Nije redak slu~aj da neka baka iz nekog sela salje bofurov evet i seme nekoj svojoj rodaei i prijateljiei u grad »kolko da se pri ruci nade. zlu ne trebalo«. Nisu retki slll~ajevi trovanja, jer nes tru~njaci ne znaju ni dozu ni nacin upotrebe bozura. Zbog toga bi trebalo da lekari. narocito na selu. obrate patnju na bofur. U korel1u ima tanina. etarskog ulja . masti . secera. nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. Homeopatska medicina upotrebljava svez koren. U cvelu ima lanina i peonidina (jedna glikozidna an toeijanska boja). On se' upotrebljavao nekad protiv epiJepsije. a danas jos ponegde protiv gr· ~evitog kasija i kao sastojak ~aja za dimljenje i kadenje astmati~ara. U semenu ima masnog ulja, secera. tanina, smole i boje. I ono se nekad u-'Jtreoljavalo protiv epilepsije. Izaziva povraeanje. Kod nas ga upotreblja· vaj~ ; ' 0" z" uredivanje menstruacije. i tako najlakse dolazi do trovanja. Ne preporucujc se
BOKVICA. lILOVLAK. TRPUTAC. TEGAVAC. VUCAC Plantago L. -

Piallltaginaceae

Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima. pored puteva. na livadama i pasnjacima. po sumama i na drugim mestima. Ima ih svuda. Nisu otrovne ni skodljive. Za vreme ratova i gladnih godina jeo se mlad

BOKVlCA, %ILOVLAK, TRPUTAe . ..

243

list, osobito od velike ili zenske bokviee (Plantago major L.). Neke sc od najdavn ijih vremena upotrebljavaju kao lek, rnnogo vise u narodu nego u skolskoj medicini, za leeenje rnnogih bolesti a i kao profilaktieno sredstvo lzelen li st i sok iz lista kao proleena vitarninska kura). U veCi ni vrsta boo kviee lisee se razvija u obliku rozete u dnu stab ljike koja nije granata i nerna mea, nego se zavrsava zb ijenorn evascu od neuglednih si tnih evetova. Prema obliku listova i evasti razlikuj u se medu soborn neke dornaee vrste koje su najraspros tranjenije i koriste se kao lek: 1. zensk~, sirokolista bokvica (Plantago major L.); 2. muska, usko[is ta bokv-ica (P. lal1ceolata L.) ; 3. srednja bokviea (P. media L.). Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa Iistovima u rozeti, a na sva· kom Hstu se isticu lueno poViijenJi nervi koji se pri vrhu lrista spajaIju; kru· niea je gola; 'cveta ju od proleea do zime. 1. Zen ska bokvica (po hrvatskoj terminologiji »muska«, iako su obe hermafroditne, tj . nerna ienskih j muskih bokvica), ima fuoike jajaste, sjaj· ne i debele Iistove na sirokoj peteljci; sivkasta ili ruzieasta evast je valjka. sta, dugaeka; cvetna stabljika dugaeka je koliko i list; raste na vlafnim me· stima, pored ugazenih put eva i ispod strehe, svuda gde se sliva voua. 2. MuSka bokvica jrna uske duguljaste iiiljaste li stove koji se poste· peno sufavaju u siroku kratku peteljku; evast je kratka, mala, jajolika iii okruglas ta; eve t je belicas t; raste 'po pasnjacima . Cvetna s tabljika je dufa od Iistova i ima 5 dubokih brazda, 3. Srednja bokvica raste na suvim mestima, dlakava je, cvetna stab· ljika je oko 5 puta dufa od lista, cvast je dugaeka i srebrnobela; lisee je iii· roko ovalno. Berba, -

List se bere sve dok biljka cveta, a koren se vadi cele go-

Droga, -

Sve't i suv list, rede cela biIjka i koren (Plantaginis folium,

dine. h erba et radix) .

~

Ne smeju se mesati navedene tri vrste bokvice. SvaKa se mora odvojeno brati, susiti, pakovati i svaka pod svojim imenom prodavati, jer to zah· teva i medwlarodna drogistieka i farmaceutska trgovina. I.naee , hemijski sa· stay i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti, tako da se za potrebe domacinstva sve tri mogu koristiti posebno iii pomesane. U narodu se naj· viSe ceni i naj eesee upotrebljava sirokolista, krupna iii zenska bokv.ica. Sa5tav. - U svim organima biIjke ima heterozida aukubozida i enzi· rna invertaze, emulzina, tirozinaze i koagulaze, U Ji.stu lma oko 40/0 tan ina, p ektina, limunove kiseline, v.itamina C, saponozida i fitoncida. U semenu ima sluzi, masnog ulja, belaneevina i secera. Upotreba, - List bokv.ice deluje protiv raznih upala koze i sluznice, pojacava lucenje tecnosti u plueima i time a laksava ,iskasljavanje gU"5 te suve sluzi iz organa za disanje ; smanjuje ueestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv, katar, greevi, eir na dvanaestopalacnom crevu i na zelucu. Plantakod je farmaceutski fabricki sirup protiv kaslja, izraden od !i. sta bokv,ice i drugih lekova. Domaeinstva mogu za zimu za svoje potrebe naeiniti s!iean sirup: mlado, soeno, tek uzabrano !isee bokvice oprati u ne-

244

LECI!NJI! BJUI!M

koliko voda Uer bokvica cesto raste po naseljima gde ima razne prljav~ ti· ne, 'pra~ in e i drugih izvora zaraze). samletri maSinom za meso i stiskanjem kroz pla tno iscedi ti zelen sok; I 'kg tog soka pome ~ati sa 2 kg meda iii prokuvati 10 minuta sa 2 kg ~ecera . Uzima se 4-5 puta dnevno po 1 ka~ika. Pasti/e se prave u apotekama i farmaceutskoj industriji: po 5 g soka od bokvice, crnog secera (od sladiea), gume tragakante i samlevenog rizoma oJ perunike, sve pome~ a , doda 50 g vode i pola kilograma ~Cera, zamesi i nacine pas tile prij a tnog ukusa i dobar lek za organe za varenje (cir ie· luca i dvanaes topalacnog creva) i disanje (hronicni bronhit, faringit, larin· git) . Umesto vode i sec era bolje je dodati 600 g meda.

Ruzicastu akrzu na lieu Leklerk leci ovim melemom: 15 g soka od bok· vice pome~a se sa 5 g bezvodnog lanolina i 10 g belog vazelina i na kraju doda kap ruzinog ulja radi prijatnijeg mirisa. Za ublazavallje napada kaSlja i lak! e izbaeivanje sluzi: po 20 g lista bokvice (muske, dugoliste), cveta belog sleza, cveta i lista podbela i moraca. Tri supene kasike ove smese popari se sa pola litra k1jucale vode. poklopi i posle 3 sa ta ocedi, zasladi medom i pije svaka 2 sata po 1 ka~ika. Protiv velikog (magareceg) kaSlja: po 20 g lista muske bokvice, rosulje, pitomog kestena, cveta zove i trave daninoc. Kao prethodni eaj, pije se topao. Narodna medfclna. - Bokvica je omiljen narodni lek. Za nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. Cini mi se da nijednu drugu domacu lekovitu biljku tako cesto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu. Svako ce yam odmah, bez okoli~enja, kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice. Ako se slueajno posecete dok ste na selu, prva pomoc je list od bokvice. VeCina zna da list prethodno treba dobro oprati da bude cist, da se ne bi necistoeom s lista rana zarazila. Mnogi opran list obriSu i namaiu ma~eu iii ·u ljem i tek onda prilepe na ranjeno mesto, iii list bokvice stucaju iii na ploci malo opeku i tek tako omek~an stavljaju na ranu. Ovo je sasvim opravdano, jer posekotina ne krvari, ne zagnoji, brzo zara~cuj e i ostaj e mali oZiljak. Godine 1958. dokazana je znama antibakte· rij ska moe bokvice, jer su -u njoj otk,riveni fitoncidi (Felklova). B u a c a k (Plantago psyllium L.) je jedna vrsta granate bokvice koja raste u Primorju, a u juinoj Francuskoj i nekim drugim zemljama se na veliko gaji za proizvodnju mdustrijskih kolicina semena koje se koristi kao 51uzna droga u terapiji i u tekstilnoj industriji za apretiranje. Seme je si· tno, lici na buvu (otud i nauCno ime, jer psyl/a na grckom znaci buva). Veoma se ceni, jer sadrfi do 12<>/0 sluzL Sluz se vadi kao sluz iz lanenog semena. Deluje kao blag laksans, koristan osobito za osobe obolele od hronicnog zatvora: 1 supena kasika semen a potopi se u 200 g caja od kamilice, prome~a i posle pola sala popije; piti uvece pre spavanja da bi se izjutra imala uredna stolica. Korisno je za osobe obolele oct upale hemoroida (~uljeva) i zatvora. Narodna imena. - Osim navedenih, evo jo~ nekoliko narodnih imena za zensku bokvieu: vela bokvica, veliki trpotec, veliki trputac, zenski zi· lovlak, zilavac, marina bokva, muska bokvica (Ku~an), paskvica, pitoma bokvica, tarpotac, tarpudac, terput, celnik, ~iroki trputac.

BOLDO. BORMINA, LISICINA . ..

245

Za musku bokvicu: bukviea, glavor, duga bokva, dugi trputae, fenska bokvica (Ku~an), Zilovljak, konjsko rebro, krepotee, mala bukviea, mu~ki zilovlak, popova lozica, treputae, tripotee, troputae, ernoglavae.

Za srednju bokvicu: bokva, zenska bokviea, sredn;ja OOkva, srednja bukviea, triputae, troputae, siroki prpotee. Za buacak: blesnik, bolhnjak, boBinee, bu(h)aeica, bu~ika, lisnati tr· putae, pasja noga.

BOLDO List (Boldo folium) eileanskog mirisnog drveta PeUmtlS boldus Mol. Monimaeeae. Glavni lekoviti sas tojak je alkaloid boldin. Ulazi u sastav raz· nih lekova za jetru i zuc; deluje i protiv erevnih parazita, diuretieno i se· dativno.

BORAlINA, LISICINA, POREC, BORAC Baraga officinalis L. -

Borag~naceae

JednogodiSnja zeljasta, grubo eeki[ljasto dlakava biljka, visoka 30 do 60 em. Donji listovi su u rozeti. krupni, na dugaekim drskama i elipticni, a gornji duguljasti, sedeCi ti obuhvataju 'Stabljiku. Listovi su po obodu eeli, ali su talasasto naborani. Stabljika je ~uplja , razgranata, debela i sadrhi mnogo sluzastog soka. Cvetovi su plavi, rede beli ill purpurni, udrruiem u povijene evasti na vrhu grancica. Cveta od maja do avgusta. Rasprostranjenost. - Nitrofilna biljka po vrtovima i poljima, svuda gde ima mnogo azotnih jedinjenja. Svojstva. - Ukusa je na krastavee. Slabog i svojstvenog mirisa. Neprijatno, skoro bodljikavo dlakava, tako da eoveka odbija. Droga. -

List, evet i eela biljka (Boraginis folium, flos et herbal.

Gajenje i berba. - Seje se u martu iii aprilu na lako, rastresito i pIadno zemljiSte u redove oko 70 em rastojanja, a kasnije se proredi da struk od struka bude u redu oko 35 em. Bere se kad je biljka u pUllom evetu, obieno juna-jula. Sastav_ - Oko 25% sluzi, 25% tanina, malo etarskog ulja, saponina, masnih i smonih kiselina i mnogo kalcijum-malata i naroeito kalijum-'1.iIrata. U mladim biljkama ima malo alantoina. Upotreba. - Prisustvo znatne kolicine kalijum-nitrata objasnjava svo} stvo boraiine da izaziva pojaeano mokrenje i znojenje. Cvet ulazi u sastav evetnih plucnih eajeva za lak~e iskasljavanje zapecene sluzi. Velike kolicine sluzi opravdavaju upolrebu !ista kao blagog sluznog sredstva koje deluje s!ieno belom slezu i drugim mueilaginoznim (sluznim) drogama. Svez sok iseeden iz eele biljke ubrzava izbacivanje hlorida iz organizma.

LI!CI!NIl! BIUEM

246

Caj za mokrenje i zno jenje: 20 g cveta popa riti sa 300 g klju~ale vode i posle ~etvrt sata toplo popiti u nekoliko navrata. Ako neko ne moze da podnese miris pore~a, treba do dati malo lipovog i rw.inog cveta. Caj za iskaSijavanje: pom e~ati jednake delove eveta pore~a, rw.e, di· vizme, belog sleza i podbela i od toga uzeti I supenu ka~iku, popariti ca· som klj.u cale vode, poklopiti i posle pola sata p iti svakih IS minuta po I ka~iku.

U narodnoj medicini boraiina se upotreblj a va za lecenje bubreznih i zeludacno-crcvnih oboljenja, reumatizma i drugih bolesti. Anticki narodi nisu poznavali porec. Preneli su ga Arapi u Spaniju, tako da se i danas u mnogim zemljama gaji zbog ukusa koji je sliean kra· stavcu, pa se upotrebljava iii kao salata iii kao povrce slicno spanacu i ko· privi, razume se sarno mlado li ~ce pre cvetanja biljke. Narodna imena: boraga, boraidina, borazde, boraziniea, bora~a, ·bore· tina, burai, buraiina, volovski jezik, kozmelj, krastava, krastavica, poraga.

BOROVNICA

Vacoinium myrtillus L. -

Erieaeeae

Borovniea je grmic, visok do 50 em. Kod nas raste u velikom mnogradeCi prizemnu floru mnogih na~ih vlaznih i hladnih planinskih bu· kovih i cetinarskih ~uma i cis tina. Listovi su naizmenicni, tanki, duguljasto·jajasti, 2-3 em dugacki i ima· ju perastu nervaturu. Cvetovi su ruZicasto·beli , zvonasto·eevasti, pojedina. cni i obe~eni. Cveta u prolece. Plod je modro·erna, okrugla, soena bobica sa vge semenki; na vrhu se vidi krunicni prsten. Sazreva u leto. Osu~ena bobica je srilezurana i velika kao biser. Plod treba susiti u susniei na 65- 70 0C. Bob ice su dosta prijatnog, nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa. ~tvu

Droga. - List ,i osu~eni plod (Myrtilli folium et fructus). Lst se bere u prolece sve dok biljka eveta, a plod sasvim zreo. Sastav. - Osu~ene bobice sadrle ako 7-11 0 / 0 flo bat ani n a, smesu raznih ant 0 e i jan 5 k,J h he t e r 0 z ida boja borovnicinog soka, oko 27'/, i n v e r t n 0 g sec era, oko 6'/, organskih kiselina, uglavnom H:mu· nove, jabuonc i cilibarne, pektina, oko 6 mgOfo vitamina C, oko 1 mgOfo ka· rotena i dr. U listu ima do ISo;. pirokatehinskih tan ina, do 1,50;. arb u t 0 z i· d a, nekoliko flavonskih heterozida, do 220 mft'/o vitamina C .i dr. Upotreba. - Za lek se upotrebljava sveza i suva bobica, sok iz zrelih babica, ekstrakt i vino. Zbog tanina i pektina borovniea deluje kao blago sredstvo proti\' dijareja i katara ereva, raznih upala sluzniee j,td. Zrele borovniee su prijatno dijetetsko ~redstvo za jaeanje, protiv decjih proliva i akutnog enterokolita odraslih. Zbog prisutnog arbutozida, list deluje slieno listu medvedeg' gro!
BOSlUAK

247

Poslednjih godina naglo je poraslo interesovanje za plod borovnice, tako da se pocinje ve~ tacki razmnoZavati u ~urnama i gajiti, jer divlja biljka ne moze da zadovolji sve ve~ u traznju ovih plodova, s jedne strane, za industrij sku proizvodnju soka, a s druge, za farmaceutsku industriju. Iz zrelih plodova borovniee spravlja se narociti ekstrakt koji sadrii veliku kolicinu antocijans kih boja (od njih potice modra baja soka). Od ovog ekstrakta izr aduj u se drazeji za j acanje ocn og vida, jer povoljno deluje na vidni purpur. Ta j lek naj vge tro~ e voza ci koji voze no~u i radnici koji rade nofu. Po~to je taj lek patentiran i skup, najeelishadnije je piti cist, zdrav, neprevreo i nefalsifikovan sok, jer je to najzdraviji napitak. Umesto soka svako doma~instvo maze da spravi kampot od osu~enih zrelih borovnica; kuvaju se kao i svako drugo suvo vo~e. Borovniea nije ~kodljiva i moze se stalno upatrebljavati. 1. Protiv proliva: po 25 g lista i ploda borovnice, dunjinog semena i nane se pomesa. Tri s upene kasike ove sme~ e popan se sa pola lJtra kljuCale vode, poklopi, ostavi 2 sata i pije mesta vode. 2. Diureticni caj: po 20 g Lisba bOTovniee i breze, sitnice, troskota i rastavi~a se pome~a. Cetiri supene ka~ike sme~e kuva se 15 minuta u 1 litru vode, ostavi 2 sata, oeedi i pije umesto vode. 3. Secerna balest (vid. mahune od pasulja, dudov list, dobricica i dr.). Narodna imena: barovniea, boribnica, borovaca, borovinka, borovnjaea, brosniea, brusovnica, burum, divo-grozje, ofinki, erna borovnica, erna jagoda. B r usn i e a, ervenozrna borovnica, brasnjaca, brosniCak, brusnik, mecje grozde, strus ljinke, crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L.), u listu ima gotovo iste sastojke, pa se u nedostaltku borovnice moze upotrebiti kao diuretik i za lecenje upale bubrega i besike.

BOSIUAK

Ocimum basilicum L. -

Labiatae

Bosiljak je nase narodno omiljeno eve~e, toliko opevano u narodnoj, pa i u umetnickoj poeziji. Ranije nije bilo ku~e bez bosioka iii bosiljka. To su evece i miris starijeg sveta. Bosiljak nije naSa biljka. Donesen je iz Indije. Sada se gaji u mnogim evropskim i vanevropskim zemljama, ne sarno kao evece u evecnjacima nego i na veliko, za destilaciju etarskog ulja. Cela biljka je prijalnog mir isa, a m'a jv-Be ILs,to vi. Ukusa je gorkog i ammat! cn~ Ijutog. Kod nas se gaji od davnina ne sarno kao ukras ve~ i kao zacm, 1 za religiozne obrede. Bere se nadzemni deo biljke u evetu (Basilici herba) i sus i u hladu na promaji. Sadrli eta r s k 0 g u I j a, tan ina, sap 0n ina i go r k i h mat e r i j a. Kolicina etarskog ulja nije velika - iznosi svega 0,4 do 0,8% - ali biljka ipak ima vrlo jak miris. U etarskom ulju ima est rag 0 I a iii metilkavikola, linalola, eineola i drugih ant is e p tic k i h sa s to j a k a koji slufe kao konzervans, jer spreeavaju razvoj mnogih mikroorganizama i unistavaju ih. Tako se moze objasniti z.b~g tega se bosiljak nosi na groblje, kad se ide mrtvaeu, zbog cega se pokoJnik

LECBNJE BIU1!M

248

njime kiti, i nosi kad se ide te~kom bolesniku, zbog tega se daje da se one pokvari .bogojavlJenska vodiea« ... itd. Narod, sasvim opravdano, upotreb. Ijava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbudenog nervnog sistema, protiv gasova, nadimanja i tegoba u organima za varenje, u obliku za~ina u je. lima iii u obliku ~aja pos le jela. Upotrebljavaju ga i protiv nekih crevnih parazita, ~esto zajedno sa belim lukom, zatim za ja~e mokrenje, za izazi· vanje bolj eg ape tita, za poveeanje mle~nosti majki koje imaju malo mleka, protiv zapaljenja bub rega, za uredivanje menstruacije itd. Nekad nije bilo ni jedne kuce koja nije imala malo bosiljka, ne sarno suvog, vezanog u ki· tieu vee i u vrtu, pa ~esto i u loncu, tako da su ga imale sve~eg preko cele godine. Francuska i neke druge farmakopeje i danas propisuju bosiljak kao oficinalnu drogu. Nekad su ga propisivale gotovo sve farmakopeje u svetu. Narod ima veliko poverenje prema bosiljku, pa bi trebalo ispitati i ustanoviti ~ta je u njemu madija, a ~ta stvarna lekovita vrednost. Bosiljak treba prou~iti vee i zbog toga ~ to se on, kao retko koja druga biljka, tako mnogo spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama. Ukoliko se kod nas ide vi~e na jug i istok utoliko je veea i raznovrsnija upotreba bosiljka. Narodna Imena: ba~ilek, b~ulek, baselak, basiljak, basilje, ba~elak, besiljak, bosilek, bosilj , krupan bosiljak, bosiljak sarma~ , bosilje, vasleden, den, mislodin, murtela, pitomi vesligen, faslid~an, fesligen, feslidan, fesli~an.

BRDANKA, MORAVKA, TRAVA OD MAJASILA

Arn,ica montana L. - Compositae Brdanka je dugovecna biIjka, visoka 20-60 cm. Iz kratkog, valjkastog i debelog rizoma izbija po jedna slabo razgranata stabljika sa jednim iii viSe 1amnozutih glavicastih cvetova na vrhu. Listovi su slo~eni u rozetu pri dnu stabljike, duguljasto·jajasti, po obodu celi; listovi na stabljici su sitniji, naspramni, po obodu malo nazubljeni. RasproslranJenost. - Raste na siIikatnom, pe~~anom, humoznom i via· ~nom zemljiStu, na pasnjacima, livadama i ~umarna brdskog i planinskog podrucja. Ima je na planinama severnog dela Balkanskog poluostrva. Kod nas je najvi~e ima u Sioveniji, koja je glavni proizvoaa~ droge u Jugoslaviji. Berba. - Treba brati potpuno rascvetale, ali ne precvetale cvetne gla· vice, ocistiti od crnih larva, ~to pre osu~iti i cuvati na suvom mestu dobro zapakovane, jer cvet brzo pocrni pod uticajem vi age. Rizom sa korenjem poene se vaditi cim biljka precveta. Droga. - l. C vet. Sastoji se iz krupnih, zrakastih, ~ u ton a ran· d z a 5 t i h g I a vic a oblozenih mnogobrojnim , uzaruim , ~iljas tim, dlaka· vim listiCima poredanim u dva reda. Jezicasti, zenski cvetici, koji se nalaze po obodu cvctne glavice, dugacki su do 2,5 cm, a si'roki ako 4 mm; jezi· ~ak je trozub i ima 7 do 12 nerava. Unutra~nji cvetovi su cevasti i petozubi. CveiBte je malo, pup~aslo, sitno jarnicasto i maljavo; na njemu su usadene sitne, valjkaste, rapave ahenije zakieene belom, ~vrstom, krtom i v I a s a s· t 0 un per n i com, zbog koje je droga sivobela i v rio I a k a, kao pamuk.

BRDANKA. MORAVKA. TRAVA 00 MAJASILA

249

•

Cvetovi su slabo aromaticnog mirisa, a ukusa nagorkog zivaju kijanje.

naljutog, iza.

II. R i zorn i k 0 r e n. - Rizom je vodoravan iii kos, skoro \'al} kast, do 9 em dugaeak, 3-5 mm debeo, obicno povij en u obliku luka iii zavrnut kao slovo S. Spolja je rapav, Ij uskav, malo kvrgav, tvrd i mrkocr· yen. Na gornjem delu vide se ostaci od stabljike i mea, a na donjem pot. puno je obrastao lako lomljivim, svega oko 1 mm debelim Z iii cas tim k 0 r e n j em. Rizom s korenjem je slabog aromaticnog mirisa, jako aromatienog, gor· kog i I iUl og ukusa .

c

CVET BRDANKE : A - CV ETN A GLAVICA . B - JEZ ICAST 1 CEVAST CVET . OBA CVETA IMAW PERJANI CU (PAPUS). C - CEKINJASTE DLAKE NA PERJAN ICI. B, - DLAKE BLlZNAKINJE

Sastav. - Cvet sadrli oko 0,1% eta r s k 0 g u 1 j a nepoznatog sa· stava, gorku j Ijutu, neglikozidnu, kristalnu materiju a r n i C i n, flavono· ida, smole, tan ina, boje i arnidiola ill arnisterola. U korenu ima istih sastojaka i joS oko !()o;' inulina. Upotreba - Til1c/ul'a Arnicae daje se najviSe u narodnoj medicini kao sredstvo za draicnje koze protiv neuralgije i reumatizma. Vodom razbla· 'lena tinktura upotrebljava se kao domaee sredstvo za leeenje uboja i mno· gih rana, eesto umesto skupe jodne tinkture, narocito u ova dva svetska rata kad se do joda teSko moglo doei. Infuz od droge narod upotrebljava za ispiranje usta i grla, slieno zalfiji, jer i tu e tarsko ulje deluje kao an· tiseptik, a tanin steze, Stavi, jaea sluzokozu. Iznutra se daje kao sredstvo

250

LECENIE BJUBM

•

za ummvanje nervnog sistema, za snif avanje krvnog pritiska, za le~enje or· gana za disanje i varenj e, kao emenagog i abortiv. Lis t brdanke upotrebljavaju za pu~enje kao zamenu za duvan. Protiv decjeg nocnog mokrenja u krevetu: 30 g cveta brc1anke i 70 g lista hajdu~ice . Jedna supena ka ~ ika ave sme~e popari se sa 200 g klju~ale vade i posle 2 sara popije na 2-3 sata pre spavanja. Istorija. - Izgleda da je brc1anka upotrebljavana za lek jo~ u srednjem veku. V sluibenu medidnu je uvedena krajem XVI ill po~etkom XVII veka. Krajem XVIII veka be~e!11nogo cenjena kao lek protiv groznice. Kasnije je prili ~no zaboravljena i gotovo napu~tena. Danas se najvi~e upotrebljava kao narodni lek u Zapadnoj Evropi. OstaIa narodna imena: arnika, arank, ruta brc1anka, veprina, veprovac, zlatenica, konjski petrovac, mali divlji neven, pap rica, gorska potres, ti~ji neven.

BREZA Betula L. -

Betulaceae

B etula verrucosa Ehrh. (= B. pendula Roth), obi~a breza i B. pu. bescens. Ehrh. rastu po ~umama Evrope i Azije i prostiru se na sever ~k do 65 0 i vg e. B. lenla L . .Taste u Severnoj Americi. Breze su zivopisna vitka drveta s belom korom i vitkim, tan kim graneicama, pravi ukras svetlih ~uma.

U vecini zemalja oficinalan je b r e z 0 v kat ran. Narod upotrebIjava protiv najrazli~itijih bolesti b r e z a v 0 I i ~ e e, k 0 r u ~ s v e z b r e· z 0 v S 0 k dobijen rano u proleee. Betulae folium. - Bere se mlado brezovo li~ee u proleee i su§i u hladu na promaji. Droga je svojstvenog mirisa, gorkog i oporog ukusa. Saddi oko 8% katehinskog tan ina i is to toUko ~ecera, nepoznatog sap 0 n 0 z ida, smole, 0,050;. eta r s k 0 g u I j a, gorke materije i dr. Cortex Betulae (Icntae) saddi jedan fenolni' heterozid, koji hidrolizom daje po jedan molekul glikoze, ksiloze i met i I n 0 gsa lie i I a t a. Sveza kora sadrli do 0,2'10 heterozida. Destilacijom pomocu vodene pare u SAD vade ulje, koje sadrli metiinog salicilata i upotrebljava se kao miris.

Betulae gemmae. - Beru se lisni pupoljd breze i brzo su~e. S'adde oko 4% eta r S k 0 g u I j a; to je zuta gusta teenost prijatnog balsami~nog mirisa; na niskoj temperaturi se izdvajaju krjstali; saddi 42-46% slobod· nog i 30-400/ 0 vezanog bidklienog seskviterpenskog alkohola bet u I a I a. List i pupoljd upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenital· nih puteva, naj~esce u obliku infuza. Saddi nedovoljno proucene supstan. dje koje imaju antibakterijsku moe. B,ezov list je jedan od najboljih biljnih lekova za lecenje mokraenih puteva. Narodna lmena za Betula verrucosa: bela breza, brez, breza crepu§a, briza, brizovina, falosna breza, jadika, metla, metlika, metlovina, obicna breza, a B. pubescens: breza, puba6ta breza, severna breza.

BREST. BRoe . BRSUAN . ..

251 BREST

UII11!.iS eampestris L. -

Ulmaceae

Snafno drvo, visoko do 35 m . Upotrebljava se unutra~nja i srednja kora sa mladih (1-2 godine) gTana (U/mi cortex interior) oguljena rano u prole. ce i oslobodena plute. U kori ima sluzi, oko 3% katehinskog tanina i fitosterola. Narodni lek za lecenje opekotina, izmrzlina i raznih koznih bolesti: 150 g isitnjene kore kuva se 1 sat u 2 litra vode (ill mleka), ostavi 5 sati, ocedi i time oblazu obolela mesta i pije po I ca~a izjutra i uveee. Narodna imena: barst, bres, brijest, brist, brstovina, vezovina, poljski brest, ru~ten, erveni brijest, erni brest.

10m,

BRoe

Rubia tinetarum L. -

Rubiaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 1 m. Rizom je dugacak, razgranat, do 1 em debeo, clankovit i erven. Stablo je cetvorouglasto, poleglo ili se penje uz druge biljke pomocu o~trih zubaea okrenutih nadole po uglovima sta· bljike. Listovi su u pr~ljenovima udruZeni po 4-6. Cvetovi su sitni i roti. Cveta leti. Raste najce~ee po naseljima i po zivicarna. Do sinteze alizarina broe se gajio za bojadisanje. Danas se koren broca (Ribiae radix) koristi ponegde kao narodni lek: laksans, holeretik, za lecenje nefrita, cistita, pijelita, katara be~ike i kamena u bubregu, najce~ee u obliku 3% infuza, pra~ka (3-5 g dnevno) iii ekstrakta. Sadrli antrahinonske heterozide, alizarin i druge bojene materije. Kostl bolesnika koji upotrebljavaju broe pocrvene. Narodna imena: brojue, broeanka, broce, brocevina, veliki broe, krap, pitomi broe, rudecina, ervenae.

BRSLJAN, BRSTAN, BRSLJIKA

Hedera helix L. -

Araliaeeae

Trajna drvenasta zimzelena 1J.iljka koja se penje uz drveee J kamenje pomocu adven't ivnog korenja. Stabljike su do 50 m ' dugacke. Listovi su raz· licitog oblika. Upotrebljavaju se svez i osu~en list, plod i tanke stabljike, relIe kora i gumi·rezina koja euri i ocvrsne na ozledenom stablu. Cela bilj· ka je gorka i otrovna. Ima saponozidne materije od kojih potice otrovnost i lekovitost brsljana. Kod nas se retko upotrebljava, i to sarno kao narodni lek za lecenje koinih bolesti, reumatizma, uloga, roci, bradaviea, za lak~e iska~ljavanje . Ponekad se trafi za izvoz. Ostala narodna Imena: barsijan, barScan, baSt ran, bers/jan, best rail, brgtanj, brstran, br~lin, br~ean, zelengora, zirnzelen, plju~t.

LIlCBNJI! BIUIlM

252 BUKVA, BUKA, BUK

Fagus silvatica L. -

Fagaceae

Sumsko drvo , visoko do 35 m. U zrelim plodovima, tzv. bukvicama ima 20-26'10 susivog masnog ulj a eij i je sastav sliean maslinovom, I'a se moze umesto njega koristiti za hranu i kao podloga za lekovite masti. U bukvi· cama ima fagina, materije otrovne za eoveka i domace zivotinje. Ponegde jedu priene bukvice. Bukova kora se upotreblj ava kao taninska droga.

BUNDEVA, BELA BUNDEVA, BELOKORKA, DULEK, LUDAJA, BUCA

Cucurb ita pepo L. -

Cucurbitaceae

JednogodiSnja zeljasta biljka sa puzavim, rebrastim, bodljikavim stabIjikama dugaokim do 10 m. Ustovi osu ogromni, srcolikii, pLitki petodelni, po obodu nazubljeni. Cvetovi su zuti, muski su krupniji od zenskih. Plod je ogromna okrugla boba, teska i viSe od 10 kilograma, spolja belo·sivkasta, a na preseku narandzasta, mesnata i soena; u supljini su semenke. Cveta jula i avgusta, a sazreva septembra-oktobra. Rasprostranjenost. - Poreklom je iz tropske Ameri-ke. Kod nas se gaji u bezbroj sorti po vrtovima i po njivama, kao meduusev po kukuruzu. Droga. - Zreo plod i seme (Cucurbitae fructus et semen). Seme se iz· vadi, oeisti od vezivnog tkiva, opere i sto pre osusi da se ne pokvari. Olju. steno seme se brZe pokvari i izgubi lekovitost; zato treba Guvati sarno neolju· steno seme, dobro zapakovano, na hladnom mestu. Seme je belo, sivkasto iIi belo·zuckasto, 8-20 mm dugaeko, oko 10 mm siroko i 2-4 mm debelo, pljosnato, po obodu able zadebljano, jajasto i na jednoj strani zasiljeno. Ljuska se sastoji iz dva sloja: spoljill je vrlo tanak, hartijast i lako otpada, a ispod njega je debela, zilava ljuska tamnije boje. lspod ljuske je vrlo tanak, mek, zelenkast tegumen, vrlo priljubljen za semenu jezgru i uvek se nalazi na oljustenom semenu. Je~ra se sastoji iz dva mesnata, masna, belieasta, plankonveksna kotiledona. Sastav. - U semenu na jezgru otpada oko UNo, a oko 24% na ljusku. U celom semenu ima oko 300/0 belaneevina, 38% masnog ulja, smole, se· cera, pektina itd. U uljanim pogaearna (posle cedenja) ima oko 90/0 ulja, 5'10 smole i dr. Smola je lokalizovana u klici i zelenom omotaeu oko semena aspod ljuske. U pulpi (»mesu«) i ma oko 93% vode, 1% belaneevine, 5% bezazotnih ekstrakt·ivnih materija, vrlo malo ulja, karotenoida, vitamina C, enzima, mno· go manganovih soli i dr. Upotreba. - Bundevino seme je neotrovan anthelmintik, zbog eega se moze davati i deci. Odraslima se daj e oko 400 g, a deci 200-300 g svefe oljustenih semenki isitnjenih i pomesanih s medom da ih odjednom pojedu. Po1a sata posle toga daje se ricinusovo ulje za ciScenje. J3undevine semenke su brana i poslastica u istocnim delovima Juga·slavije.

BUNIKA

253

Bundevino ulje je tamnozeleno sa crvenom f1uorescencijom. Sastoji se iz 45% linoleinske, 25% oleinske i 300/ 0 palmitinske i stearinske kiseline. Ulje je lako svarljivo, vi~e od 98'10. Upotrebljava se za ishranu i u indu· striji. Uljane pogace se cene vi~e od svih ostalih vrsta uljanih pogaca jet su naj hranljivije. Zuta boja bundeve potice od k a rot e n a. Pecenc i ku· vane bundeve su valna hrana za Ijude, a presne za do mace zivotinj e. Pulpa, presna i kuvana, i isceden sok koris te se poslednjih god ina za lecenje psorija~c. Obolele osobe od ove ruzne i uporne kozne bolesti svaki dan jedu bundevu pecenu iii kuvanu, slanu iii zasladenu, spravlj enu na ra· zne nacine da se bolesniku ne ogadi. Istovremeno suncanje, boravak na moru i zracenje ultraljubicastim zracirna ubrzava isceljenje. Pecene i kuvane bundeve (pire) i svez sok isceden iz struganih bun· deva, na Zapadu daju za lecenje zapaljenja tankog creva, krvavog proliva i te~koCa u organirna za rnokrenje: diuretik, artriticna dijateza, hronicni ne· frit. Bundevino serne se daje protiv crevnih parazita dornacih zivotinja: ko· ko~irna 1-2 g, rnackama 20-30 g, psima 30-60 g, svinjarna 80-130 g, prerna tezini. Stucano. serne se porne~a s brasnom , prekruporn i drugom stocnorn hranom. Narodna lmena: - Osirn spornenutih, evo jo~ nekoliko narodnih irne· na: bela ludaja, bela tikva, beskorka, bugarka, budimka, budimlija, bun· dava, bundevka, dulek. duganja, dugara. dumlek, zu ta tikva, kaba k, ludara. rnacvanka, mekokorka. misiraca, pecenka, mska dinja, tikvanja, tikvelj, frio genjaea, cuka.

BUNIKA

H yoscyamus niger L. -

Solanaceae

Ova nasa otrovna biljka irna rnnogo narodnih irnena: balam, balan, bana, baunika, bendeluk, blern, bIen, blnika, bonica, bun, bunica, bunjika, bunjica, veliko bilje, voja, vojka, divlji zobnik, zubna trava, zubnjak, zub· njaca, konjski zub, svinski bob, svinjarac, svinjorak, svinjorec, svirnjak, trava od bunila, trava od zuba, uspavljiva trava, crvinc, crna bunika, crvivec, crni zobnik. Bunika je lekovita i otrovna, svuda rasprostranjena zeljasta biljka. Po· stoji jednogodisnji i dvogodiSnji varijetet. Skolska medicina i farmaceutska industrij a koriste list, rede seme o
LI!CI!NJI! BIUI!M

254

DvagadiJl1ji varijete/ bunlke prve godine obrazuje sarno rozetu od IBea na zemlji. Druge godine izraste razgranata stabljika, visoka do 1,5 metra i iseveta. Prizemno ]gee je dugacko 10 do 30 em i suiava se u dr~ku; li~ee je duguljasto-jajasto, Siljasto i krupno zupcasto. Li~ee na stabljici je sitnije, sedeee i osnovom obuhvata stabljiku. .Krunica je zuckasta i Barana gustom neznom mrezom Ijubicasto-ervenkastih l.i/ica.

y~

J ednagadisnji

varijetet

bunike

ima nerazgranjenu stabljiku, visoku svega do pola metra. Listovi su bez dr~ke. Krunica je blec1e rute boje, ~' QI jer nema tako istaknutu ljubieastu l mrezu lilica. evetavi su mnogobrojni i nago• milani pri vrhu stabljike i granciea. Cvetovi se razvijaju postepeno, tako da na jednom jedinom struku bu, nike ima na vrhu pupoljaka, ispod njega cvetova, a jo~ nile zelenih i poluzelenih caura. Caure su duguljaste, kru~kaste, , veliCine naprstka, lute, na vrhu petorube, odozgo imaju ispupcen poklo~o , pac koji spadne kad plod sazri. U cauri ima oko 500 sitnih semenki mBije boje, neprijatnog i gorkog ukusa. BUN IKA U CVET L ,\ _ BIU KA U CVE T U. Cela biljka je vunasta dlakava, I RAZV lJ EN CV ET. 2 DO 6 - PLOD. sivazelena, lepljiva i neprijatnag mi7 I 8 - SEME risa Jwj
o

o

1P B

.

BUNlKA

255

zno, rosoo, sabijeno i u debelom sloju su~eno IiUe se uplesnivi, pozuti iii postane smelte. Droga privlaci vlagu, te se mora jo~ mlaka posle su ~enja dobro zapakovati i cuvati ,:a suvom i hladnom mestu. Najbolje je ~to pre prodati, Jer .s.e ~' u . ~potec , ne . sme cuvati dufe od gOdinu dana . Ukoliko je droga stanJa 1 I O~'Je cuvaoa , su~e na, utohko ima manje alkaloida.

1

1 -

BUN IKA SE.>.IE: CELO I NA UZDUZNOM PRESEKU. GORE : CAURA SA KOJE JE PAO POKLOPAC I U7.DUZNI PRESEK KROZ CAURU

Hemljsld sastav. - U IiUu bunike ima 0,045-0,15% alkaloida, od kojih najvge hioscijamina. 1ma malo skopolamina i atropina. Slufbeno se trazi da droga mora imati ~ajmanje 0,050;. alkaloida. Najvge alkaloida irna u drki i nervirna, a manje u liski i stabljici.

-

I

Upotreba. - Dejstvo bunike je isto kao i dejstvo beladone i tatuie, ali znatno slabije, jer sadrli manje alkaloida. 1zraltuje se ulje, Oleum Hyoscyami coelum, kuvanjem liUa u ulju. Spravljaju se i razni drugi melemi

256

LECENJ1! BIWEM

za trljane i mazanje protiv reumatizma i 51. Re"e se izra"uju ekstrakt, pra~ak i drugi galenski oblicL Ulazi u sastav cigareta protiv astme i nekih purgativnih pilula. Bunika se daje kao sedativ zajedno 5 morfinom. U narodnoj medicini se biljka ~esto upotrebljava i kao lek i za trovanje, jer je ima svuda, a do nje se lako dolazi i gotovo je svako seosko dete poznaje. Otrovani ima utisak kao da ne dodiruje zemlj u, kao da visi u vazduhu. Konj, pas i koko~ osetJjivi su kao ~ovek, a koza i krava mnogo manje. Istorlja. - Izgleda da su buniku u starom veku najvi~e upotrebljavaJi. Spominju je Dioskorid j Plinije kao lek i sredstvo za vra~anje_ Od srednjeg veka pa sve do danas bunika se upotrebljava u narodnoj i ~kolskoj medicini kao sredstvo za umirivanje.

BUNIKINO SEME Bunikino seme je donekle bubreZasto. Lupom se vidi kako je jamasto naborano. Mnogo je sitnije od tatulinog semena. Veliko je svega oko 1 mm_ Boje je sivozuckaste, mi~ije. Ukusa je nepri.jatnog i gorkog. Na uzduznom preseku lupom, a jo~ bolje mikroskopom, vidi se embrion u obliku velikog latinskog slova G_ Bunikino seme saddi 0,06-0,14% alkaJoida, od ~ega najvge hioscijamina. Bilo je slucajeva trovanja makovim semenom u kome je bilo i bunikinog semena, koje je u mak dospelo prilikom vr~idbe zrelih makovih ~aura. U bunikinom semenu ima jo ~ i 20-30 0/0 masnog ulja i oko 300/0 skroba.

CUVAJTE SE BUNIKE Bunika je vrlo lekovita, a isto tako i otrovna. Moze izazvati i smrt. Zbog toga se bunika ne .sme upotrebljavati na svoju ruku, po savetu nekog saputnika u VOLU iLi autobusu Ii .1. 51. lunas i u svetu lekovi od bUl1ike se spravljaju same u apoleci i mogll se dobiti isklju civo na l ekarski recept. Trovanja hunikom u nas nisu retka. Naj~e§ce intoksikacije su od neprav.ilne upotrebe. Cesto s lradaju bolesnici od srcane astme upotrebljavajuCi cigarete i druge lekove spravljene od bunikinog lista. Kriminalna trovanja iz koristoljublja u nas su dosta retka. U tu svrhu naj~e§ce koriste samleveno bunikino seme u kafi. Srecom, to se moze vrlo lako otkriti i dokazati. NajviSe strada lakoveran svet kome Ciganke »vade crve iz o~iju, u§iju, rana« itd. Nad zar nadnesu bolesnika, dobro ga pokriju, govore neke nerazumljive re~i, narede mu da zmuri, na kraj zara stave posudu 5 vadom i njome 5 vremena na vreme ~krope nesrecnika da ne bi pao u nesvest i kad su ube"ene da je »musterija pe~ena«, tj. da je bolesnik potpuno ube"en da ce mu na volSeban na~in vra~ka pomoCi, okretna i lukava bajalica hitro i ve§to iz trskc izbaci bunikino seme na raspaljeni far . Seme po~ne na visokoj temperaturi da pucketa, da se otvara. Varalica udari blago bolesni· ka i strogo mu podvikne, naredi da otvori o~i: »Eto sinko (cerko), sad vid· dis ko ti jede mozak.« Iz semen a na raspaljenom zaru izbija belicasta klica.

BUllAe

257

evj}j i uvija se tako da i svakom drugom, a pogotovu zbunjenom i preplasenom bolesniku, izgleda da su to ervL D~k bajaliica Dbolniku vadi erve iz mozga. nasred kuce na ognjgtu, do tie nJena druga vadi jaja iz nasada i sve drugo sto se moze iz kuce odneti. A vral::ka stalno ubec1uje da radi iz .Ijubavi. , a ne za novae_ Napomena i opomena! lebiljern.

Ista opreznost kao pri radu s tatulom i ve-

BUMAC PYI'ethrum cinerariaefolium Trev. -

Cornpositae

Droga je osusena evast dugovel::ne dornaee biljke buha/::a. Bubal:: divlje raste sarno u Dalmaciji i u primorskim delovima Crne Gore i Hereegovine. Odatle je u XIX i XX veku prenesen radi gajenja na sve kontinente.

c C

E D

evET BUHACA A - CVETNA GLAVICA. B - UZDUZAN PRESEK
Biljka se razvije u rnocan busen, visok do 1 m i sirok do pola metra s mnogobrojnim evetnirn drskarna sa po jednom evetnom glavicom na vrhu. Lisee je duboko i veoma kitnjasto deljeno. Cela biljka je srebrnozelena zbog obilja dlaka. Korenov sis tern je vrlo razvijen. Biljka izdrlava dugotrajne suse, kao i dJuge kseroterrnne vTste sa primorskog krsa. Cvetne glaviee su vrlo lepe i krupne, 5-6 em u prorneru; imaju 15-23 bela jezi/::asta eveta, a u sredini 200-300 zutih eevastib cvetova, tako da lire na prave margarete (Chrysanthemum leucanthemum Lamarck), ali margarete nernaju insekticidnih sastojaka. Berba. - Buhal:: treba brati kad je dYe treCine tutili, eevastih cvetiea otvoreno, jer tada ima najvJSe piretrina. Izgled droge. - U prornet dolazi cela droga, ali se za unistavanje insekata upotrebljava sarno droga samlevena u vrlo sitan prasak. T reb a k uP 0 vat ice Iud r 0 g u, a ne samlevenu, jer se delatni sastojci brle kvare u prasku i prasak je vrlo res to falsifikovan, a primese u praSku je moogo tde otkriti nego kad je droga cela.

258

LECENJI! BlUl!M

Pupoljci su oko 8---9 mm u pretniku, a otvorene glavice 12-14 nun. Dr~ka je kratka i uzdui prugasta. Cvetgte je oblozeno duguljastirn, dlakavim zuckastim listicima poredanim u 2-3 reda. Po obodu evetne glavice nalazi se oko 20 belosivkastih zenskih jezitastih evetica, a sve ostalo poknivaju mnogobrojni zuti eevasti herrnafroditni evetici, dugatki do 6 mm. Krunica jezitastih evetiea dugatka je od 10 do 20 mm i trozuba. Zuti evetiCi su petozubi. M i r is a je slabog, svojstvenog i dra!i sluzokoZu nosa kad se droga melje. U k usa je gorkog i naljutog. Prahk. - Samleven buhat je svetle, Zuckasto-sivkaste boje sa zelenkastim prelivom, slabo aromatitnog mirisa, gorkog i Ijutog ukusa. Droga najte~ce dolazi u promet u obliku vrlo sitnog pra~ka. Upadljiva su mnogobrojna zrna p~o 1 e n a loptastog oblika, velika 30-45 mikrona, spolja grubo bodljikavo-trnovita: imaju tri pore. Ima sklereida, v I a k a n a 5 kalcijum-oksalatom, d I a k a u obliku slova T, Z 1 e z d a tipa kompozita i delica e p ide r m e tija je kutikula pap i 1 0 z n a i uzdu! gusto prugasta. Ima inulina, ali ne sme bi ti skroba.

Falslftkati. - Falsifikam mlevenog buhata su V\rlo cesti i raznovrsni. NajtclCi falsifikat je prisustvo prevelike kolitine samlevenih evetnih drlaka i listova. Takav pra~ak ima mnogo mehanitkih (sklerenhimskih i kolenhimskih) i zelenih tkiva, zbog tega je viSe zelene boje. Samlevene dr~ke su sive boje. Dodatak mineralnih materija pozna se po poveeanom procentu pepela. Samleven evet od vratica, krasuljka, margarete i drugih slitnih kompozita dosta je te~ko mikroskopski dokazati. Sastav. - Insekticidna svojstva buhata potieu od tetiri estra: p iret Tin a l i p ire t r ina II, e i n e ri n a l i e i n e r ina II. Droga ima jo~ i eta r s k 0 g u I j a, 5 mol e, jedan he t e r 0 z i d i a I k a I 0 i d. a) Piretrin 1 je estar hrizantemum-monokarbonske ltiseline sa piretrolonom i metanolom. b) Piretrin II je estar hrizantemum-dikarbonske Ik iseline sa piratrolom i metanoloru. Insekticidna svojMva piretrina prdpisuju 'se ovdm dvema kiselinama iketonskom alkoholu piretrolonu. Piretrin I je 2,5 puta aktivniji od piretrina II, zbog cega se prilikam oplemenjivanja buhaca odabiraju sorte koje imaju ~to vge piretrina 1. Cinerin I je estar cinerolona sa hrizantemum-monokarbonskom kiselinom, a cinerin II je estar cinerolona i metalona sa hrizantemum-dikarbonskom kiselinom. Cinerolon je takode keto-alkohol, veoma blizak piretrolonu. Cinerini imaju slabije insektieidno dejstvo nego piretrini. Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 7%. Pepela ne sme ostati vge od 80/0. Druge vrste. - Kavkaski iii ruski buhac se dobija od eveta Chrysanthemum roseum Adam (Pyrethrum carneum Bieb.), a persijski od Chr. marchalli (Pyr. roseum Bieb.). Cevasti evetovi su iuti, a jezitasti su CTveni iii r u i. i cas t i. Raste na Kavkazu na Vlisini od 1.500 do 2.500 m i spusta se do Kaspijskog mora, Jermenije i Persije. Dejstvo mu je slabije od naseg buhata, zbog cega su kulture kavkaskog buhata napustene; danas SSSR gaji sarno dalmatinski buhac.

BUHAC

259

Ispitlvanje. -. ls~itivanje buha~a vrsi se hemijski i bioloski. Hemijsko ?dredl.v~nJe plret~lOa Je dosta slozeno i ne odgovara u potpunosti njegovoj lO~ektJcldnoJ

moC!. lma viSe metoda, od kojih se prvi osnivaju na izolovanju hnzantemum-karbonskih kiselina, a drugi na ketonskoj funkciji. Danas se primenjuje metod Svetskc zdravstvene organizacije_ I bioloskih metoda ima nekoUko: od redivanjc anthelminti6ne mo6i na zivotinjama iii insekticidne na iitnom ili pasuljevom ziSku, muvama i dr_ Buhal! nije otrovan! -

Buhac ima veliku prednost pred drugim insekricidima sto nije atroval'] za coveka, Zivotinje tople krvi i biljke, a smrtonosal! je za iit'Otil!je hladlle krvi, deluje veoma brzo i efikasno i ne izaziva navikaval1je i pojavu orpomih formi insekata_ Zbog toga se buhae za sada smatra za najbolji il1sekticid. Za zivotinje hladne krvi buha~ (piretrin) je

neuromuskularni otrov_ Piretrin spada u grupu kontaktnih otrova vanredno brzog dejstva_ Standardizaclja. - Buha~ mora imati najmanje 1% piretrina (oplemenj ene sorte imaju i viSe od 2%); mora dati 7-1Q
v VELEBIUE ILl BELADONA Atropa -belladonna L. -

Solanaceae

Velebilje jt! vrlo vai na droga. Od I i ~ case pravi pra~ak , ekstrakt, pilule (s podofilinom), tinktura, sirup, dializat i dr. Iznutra se daj e za umirivanje zeludacno-crevnih bolova (smanjuje zeludacnu sekreciju), za umirivanje ka~lja i bronhijalne astme (antiastmaticne cigarete), grceva od zucnog iii bubreznog kamena, epilepsije, his terije, par kins onizma i drugih neuroza, protiv nocnog znojenja tuberkuloznih bolesnika i uop~te za umirivanje bolova i napada raznih bolesti. Atro pinov sulfat (glavrui alkaloid velebilja) upotrebljava se u okulistici (nauka 0 oenim bolestima) kao lek i pri ispitivanju ocne duzice i roznjace, zatim za smanjenje sekrecije (izlueevine) zlezda, kao protivotrov pri trovanju morfinom, pilokarpinom i muskarinom. Daje se i spolja u obliku masti, sam iii zajedno s kokainom, u humanoj i veterinarskoj medicini. Koren velebilja se upotrebljava Icao i list. Kopa se u jesen, ocisti od zemlje i natrulih delova, opere i VI!LEBIUE su~i. Glavu s pupoljcima i sitnim korenjem treba vratiti u zemlju da bi iduCe godine nikla nova biljka. Radi razmnozavanj a, vece glave treba uzduf deliti na onoliko sadnica Jroliko ima pupoljaka.

Rede se upotrebljavaju vrhovi grancica u cvetu.

VELEBIWE ILl BELAOONA

261

A

OBLIK

D

l 15TA

VELEB IUA

SCOPOLIA CARN IOLl CA , C -

I

NJEGOV IH

PRIMESA

I' FALSJFIKATA:

A -

VELEBI U E.

B

-

AILANTHUS GLANOULQSA, 0 - PHYTOLACCA OECA NORA , VELlC\NA LlSTOVA SMANJENA NA POLQVI NU

UPOTREBA VELEBIUA KROZ VEKOVE Misli se da su anticki narodi znali za otrovnost i lekovitost velebilja, ali 0 tome nema jasnih i pouzdanih pisanih dokumenata, Prvi zapis potice iz 1504. godine. Lepe Italijanke, narocito Venecijanke, upotreblja-

BELADONIN BUVAC A - ATROPA BEU-ADONA . LIST IZJEOEN 00 BUVACA. x O,5, B - EPITHRIX ATROPAE, xlll, C - DEWVI BUVACA, D - DVA BUVACA BEZ NOGU

vahu jedno kozmeticko sredstvo izradeno od bobica velebija, 2loog cega bilj ka i nosi naziv Bella-Donna (lepa gospa). U XVII veku velebilje se ce~ce spominje kao lck u medicinskoj literaturi toga doba. Pocetkom XIX veka

LECENJE BIUEM

262

poslepeno sve fannakopeje unose beladonu (velebilje) kao obaveznu drogu i njena vainost u medicini ni do danas nije opala, nego je jo~ porasla. Naziv Atropa je ime jedne od tri parke, tri mitolo~ke boginje koje po verovanju starih J elina seku konce na~eg zivota, odredujuei Cas na ~e smrti (atropos znaei neumitan).

TROVANJA VELEBILJEM

,

Trovanja velebiljem nisu retka, kako zivom, taka i osu~enom biljkom. Najeesea trovanja su slucajna, nenamerna, i to bobieama. Deca i pastiri po 5umama su cesto htve til! ukusnih »pasjih tre~anja « . U toksikolo~koj Ii· teraturi se kao klasican primer trovanja bobicarna velebilja iz neznanja na· vo di slueaj kolektivne intoksikacije jedne cete francuskih vojnika, 1825. go·

MJ()LA

l':OKMAL'JA ZEN ICi\

MIDRIlAZA

dine. Sto ~ezdeset vojnika na vezbi u ~umi, umorni i zedni, najedo~e se jed· nag lepog topl og septembarskog dana bobdca velebilja da bi ugas ili zed i da bi se osvezili. Jedni pomrese u najveCim mukama u ~umi i na putu za bolnicu, a drugi prezivese posle stra~nih muka.

I rna i namernih trovanja bobicama velebilja, najce~ee mlevenjem i potajnim davanjem u crnoj kafi ili crnom vinu da se ne bi osetio neprijatan ukus semena. Cela biljka je vrlo otrovna, a najvise njen koren. Otrovnost velebilja potiee ad alkaloida, cija kolicina u biljci zavisi ad soja same biljke, zemlji· ~ta, klime i drugih okolnosti. SveZa, ziva biljka je najotrovnija, jer sadrfi najvi§e hioscijamina, a malo ili nimalo atrop ina. Suva, a pogotovu dugo cu· vana i dugo kuvana biljka manje je otrovna zbog prelaska hioscijamina u atrapin , koji je oko 6 puta manje otrovan. Susenjem, dugotrajnim euva· njem i kuvanjem
VE LEBIU E ILl BELADONA

263

Mo!da su i ncke !ivotinje uzrok ~to se co\"ek polakomi , pre,'an 1 ot ru je beladonom, j eT Ie veCina t ivolin ja manje ose ll j iva prema l'e lebiljLI. COI'ek j e najosetijiviji, za njega je beladona i najot rovnija. Ot romos t \"eleb ilja za ra· zne zivotinj.: toli ko je razliCita da je nemoguce uporedi ti njego\"o dejstvo prema Coveku i d omacim zivotin jama. Posle coveka , najosetljivija bi bila macka, pti ce i pas, a li i medu pt icama ima razlike; gol ub je, na primer, vrlo otporan. Maj mlln j e mnogo otporni j i od cove ka . Maga rac i konj mogu II tOkli nekoliko dana dobijati II hrani dnevno i po jedan kilogram zelenog mea ve· lebilja bez 2.I1akova trovanj a. Ovca i koza , a is to ta ko i mnogi drugi pre!i· va ri mog.0 ' da j edu , 'clcbilje , ali uginu a ko im se alkaloidi dajll II venu. Kozje m leko poslaj e o /ro vno od koza koj e su j el e beladonu. PuZevi jedll velebilje, njima one ugta ne ~kodi , ali sami postaju otrovni za coveka. Zec, zamorce i pacov mogu biti hranjeni iskljucivo velebilj em a da pri tom ne pokazuju znake trovan j a , ali je njihovo meso otrovno za coveka. Zec koj i se hrani ve· lebiljem pos tajc imun i moze podneti velike doze ove droge, oko 0,6 grama (Hekel). U slucajevima trovanja iii toksikolo~kih ekspertiza velebilje se moze dokazati mikroskopski, hemijski i na zivotinjama. Mikroskopom treba tra· ziti celije s peskom, delice klltikule i dlake.

TROVANJA VELEBIUEM U NAS Ni u nas nisu relki slucajevi Irovanja veZebiZjem, 11ajcefee zrelim, sIal' nim, ukusnim i privlacnim bobicama. Meolltim, 0 tome se kod nas vrlo malo zna. 0 Irovanjima veIcbiljem u nas za sada niko ne vodi racuna. NaSi

studenti med icine ne uce botaniku ni farmakognoziju, pa zbog toga i ne mogu znati ne~to vge 0 trovanju biljem jakog fiziolo~kog dejstva. Ranije se, mt::dlltim, na ove predmete obracala veea palnja u nas i stari lekari su vge znali 0 biljnim lekovima i 0 bilju uop~te. Uostalom, ne treba izgubiti iz vida da su naSi najcuveniji botanicari u Srbiji, losi! Pancie i Sava Petrovic, bili Zekari.

U zemljama Zapadne Evrope medicinari moraju poznavati valruje Ie· kovito i otrovno bilje. Tako se i mogu objasniti tacni podaci za svaku godinu 0 trovanjima velebiljem i drugim biljem jakog dejstva. Kod nas , medutim, ako bolesni'k ne umre od velebilja, .skoro redovno se otpu~ta iz bolnict:: be2- tacne dijagnoze iii se navodi da je u pitanju »mla· dalacko ludilo.c , psihoza i sl. Tek u novije vreme neki mlac1i lekari, koji su shvatili velik zdravstveni i prosvetarski znacaj proucavanja narodne medi· cine, poceli su da u svojoj svakodnevnoj praksi obraeaju palnju i na na· rodni fivot u zabacenim planinskim gorovitim krajevima. Tako je, na pri. mer, klasicne primere nenamernih, slucajnih trovanja pastira i goroseca zre· lim bobicama velebilja u okolini Pirota (Bonjinci) opisao dr Kostadin Tri· ckovic. Sirokom anketom i neposrednim belezenjem u narodu u raznirn na· ~im krajevima u toku vBe decenija do~ao sam do zakJjucka da je broj trovanja velebiljem, ·na zalo.st , u nas mnogo veei nego ~to sam to ranije mislio.

264

LECENJE 8[UEM

Srecom, veCina trovanja velebiljem se nije zavr~avala smrcu. Osim toga. nije od manjeg znataja. izuzev nekoIiko slutajeva kriminalnih trovanja iz koris/oljublja. sva ostala su bila iz neznanja. U Bosni su pre i pasle rata zabelezena kriminalna trovanja (nasledstvo, miraz) samlevenim osu ~ enim zreIim bobicama velebilja kuvanim svakodnevno u crnoj kafi. Ali su to sasvim izolovani slutajevi. Slut ajnih trovanja bobicama 1ma, naprotiv, vrlo mnogo. veCinom iz neznanja. CuvajuCi stoku na ~umskim pozarBtima i krtevinama (gde uvek ima mnogo velebilja), deca. zedna i gladna. prevare se i pojedu poneku bobicu. IIi jedno ' drugo zatikuje i onaj najmanji u eobanskoj drufini. da pokafe da nije kukavica i mali. za inat pojede jednu ili vge bobica. Ne manji broj trovanja je i mec1u goroseeama. dakle. mec1u odraslim ljudima. Na primer, u Gvozdatkoj reci na GQeu, pred rat nekoli'ko goroseta jc umrlo, jednog su na~li treceg dana blizu u~ca pored lbra, a drugog eetvrtog dana blizu Kraljeva, nedaleko od u~ca lbra u Moravu. Obojica su prenesena u besvesnom stanju u bolnicu. Bili su potpuno izobliteni, ispoganjeni. Takva straviena trovanja belde svake gudine u planinama saradnici lnstituta za proucavanje lekovitog bilja j lnstituta za farmakognoziju u Beogradu. ~to

U istoenoj Srbiji, osobito po selima oko Bora, zabelezio sam 1954. god. slueajeve medikamelltozniiz trovanja. ali ne bobicama. nego korenom velebilja. To su jedinstveni slueajevi na Balkanu. Da bi iz sebe isterali .venin« (otrov), seljaci iz Krivelja. Zlota. O~trelja. Sarbanovca i drugih sela piju .vodicu« u kojoj je danima bio potopljen koren »jarba naroda« (Iuda trava). A vel1in (jed. sekiraciju) [reba svaki eovek bar dvaput godgnje iz sebe da istera: . Ako ne crknem. ako mogu da izdrlim. posle mi je nekoliko meseci lak~e i podmladim se.« Medutim. uvo nimalo bezazleno narodno .podmlac1ivanje« koristi se i u kriminalne svrhe. Najce~ce se nekad zena ovim .Ietenjem« oslobac1ala znatno mlac1eg muza koji se bio upustio u nedozvoljene odnose s mladom snahom soldatuSom. Na ova kriminalna. veoma podmukla hronitna trovanja prvi mi je (1954) obratio pafnju dr Petrovski. dugogodgnji upravnik bolnice u Boru. Nije, is tina. znao koja je biljka u pitanju. ali mi je podrobno i tacno opisao karakteristicne simp tome trovanja. tako da mi je olak~ao rad po tamo~njim selima da brzo doc1em do »eudotvornog korena« i naeina kako ga rnatrone spremaju da ,.izlece« nesta~ne muzeve i nepokorne zetove (svoje sinove ovako nikad ne »Ieee«). lako je dosad prikupljen bogat materijal 0 raznovrsnoj nepravilnoj upotrebi velebilja u narodnoj medicini. ipak se pretpostavlja da ima i drugih. dosad nepozllatih nacina upotrebe i puteva trovanja iz neznanja i neobave~tenosti. a mozda i iz koristoljublja.

Zdravslvel10 prosvecivanje naroda mora biti vecita i stain a briga svih zdravstvenih pos/enika. U rukama lekara. apotekara i veterinara velebilje je spasonosan lek, a kad ga upotrebi neznalica iIi zao covek, to je eesto 5111rtonosan olrov. Prema tome, svima nam je dliZnost i obaveza da se protiv ove nemani borimo. Kad sc tome doda da stotine porodica planinaca i brital1a s mnogo dece zive od branja Ii~ca i vaitcl1ja korenja ve/ebilja. onda jo~ vge ima razloga da se ovoj tako vaznoj medicinskoj biljci obrati veea pafnja i da SP. osvetli iz svih aspek_a ta.

VELEBlUl! ILl BI!LADONA

265

NARODNA IMENA UKAZUJU NA OTROVNOST VELEBIUA I NA MNOGE ZNAKE TROVANJA U raznim na~im krajevima beladona ima razlicita n a rod n aim e n a: velebilje, veljebilje, viljebilje, vilino bilje, vilinsko bilje, veliko bilje, gorsko bilje, golemo biljc, bun, crni bun, veliki bun, gorski bun, buna (otrovani je kao u nekom bunilu), ludaca, luda trava (otrovani izgleda kao da je poludeo), pomamnica (otrovani skace, vrgti, cini svakojake ludosti kao da se pomamio), kurjaca, kurjacija jabucica, kurjacija treSnja, pasja jagoda, pasja viSnja itd. Kao ~to se viodi, svi ovi nazivi ukazuju na to da narod poznaje otrovnOSI ove biljke. Velebilje je oduvek uliva lo strah i po~tovanje coveku bliskom prirodi, jer je one bilo stalna opasnost za njegovo blago, decu i do mace zivotinje.

ZNACI TROVANJA VELEBIUEM

Znaci trovanja, srecom, nastupaju vee posle 20-30 minuta: suSenje usta i idrela, promuklost , neizdrzljiva zed, gadenje na ' povraeanje (ko povrati taj je spasen), ukocen pogled, jako ra.sirene zen ice, neosetljivost na svetlost, poremccaj vida, zanesenost, ludilo, bes, neuracunljivost.

OD CEGA POTICE TO NEOBICNO I SNAZNO DEJSTVO VELEBIUA? Lekovitost i otrovnost velebilja poticu od alkaloida (organskih azotnih jedinjenja) atropina, odnosno hioscijamina. Kolicina alkaloida zavisi od mnogih cinilaca: vrste biljke, klime, tia, vremena berbe, nacina susenja, starosti :droge i dr. Nadeni su primerci lista sa 1,32% alkaloida. Vecina farmakopeja traZi najmanje 0,3% alkaloida. Glavni alkaloid je levogirni hioscijamin, odnosno racemicni atropin. Oni cine do 990/0 svih alkaloida. U . zivom listu ima vrlo malo atropina ili ga mozda i nema. Medutim, prilikom susenja, cuvanja i prerade, ekstrakcije alkaloida i izrade galenskih preparata, veei dec opticki aktivnog hioscijamina prelazi u opticki inaktivan, racemican izomer-atropin. U alkalnoj sredini hioscijamin prelazi u atropin. Svi ovi alkaloidi imaju slicno fiziolo~ko dejstvo: sire zenicu. Zaj ednicko im je jos i to ~to se nalaze u mnogim drugim biljkama iz isle porodice, sto cini hemijsku i farmakodinamicku homogenost solanacea: tatula, bunika, mandragora i dr.

GDE SE VELEBIUE MOZE NAJCESCE NACI? Velebije raste po nasim brdskim i planinskim sumama. Najvise ga ima po svetlim bukovim, rede po hrastovim sumama, a najviSe po sumskim prosecima, krccvinama i na mestima gde su sume izgorele. Voli jaku sumsku zemlj u. Na sumskim paljevinama se mestimicno javlja u tako velikoj mnozini kao da ga je neko posejao. Odavno je na dobrom glasu velebilje s bal-

LECENII! BILJEM

266

kanskih brda i plan ina. Ima ga 4 u ostaloj Evropi do Kavkaza, zatim u Iranu i zapadnim Himalajima, a na jug se pros tire do severne Afrike. lugoslavija jc godi,tama posle rata bila u svetu najveci izvo znik prvoklasnog velebil;a, jer ;e okupator popalio i posekao hiljade hektara naSih na;guk ih sllma, a velcbilje baS tu nalazi optimalne uslove za svoj razvilak i daj e list i koren Sa Jlajvise lekovitih saslo;aka va'i.nih za ekstraklivnu farmaceulsku induscriju (SAD, Zapadna Evropa). KAKO IZGLEDA VELEBIUE? -

OPIS BIUKE

Velebilje je dugovecna zeljasta biljka. Iz mnogoglavog rizoma s mnogobrojnim, krupnim, razgranatim korenjem izbija jedna iii vi~e snainih razgranatih stabljika, visokih 1-2 m. One su gusto obrasle tamnozelenim mcern. U svakom pr~ljenu ima po dva lisla, od kojih je jed a n vel i k, a d rug i m a Ii. Listovi su 10--30 em dugacki i do 15 em ~iroki. Cvetovi su pojedinacni, izbijaju ·iz pazuha Iistova. Kruniea je ·krupna, velioine naprstka, lepa tarnnoljubicasto-nasmeda, na bazi bleua; rede je kruniea zutosmede boje. Velebilje eveta preko eelog leta. Plod je vrlo lepa, sjajna zelena bobica. Kad sazri, Dna ;e crnomodra. Bobica je mnogosemena, socna nakiselo-slat ka, ukusna (ali vrlo o/rovna), veliCine vi~nje; irna tamnoljubicast sok. Dole je bobica oblozena ~elenom petozubom ca~icom. Semenke su okruglaste, mrke, sitne, svega do 2 mm u precniku, po povr~ini rapave.

PRIVREDNI I DRUSTVENI ZNACAJ VELEBIUA Farmaeeutska ekstraktivna industrija godi~nje tro~i stotine vagona korena i jo~ viSe !is ta velebilja za proizvodnju atropina i drugih lekova. Jugoslavija godgnje izveze desetine vagona ove vaine biljke, najvge u Englesku, !taliju, SAD, Holandiju, Franeusku i druge zemlje Evrope i Amerike. Od branja velebilja u na~im ~umovitim krajevima imaju znatnu korist osobito gorosece s mnogo deee, tako da za prodano bilje kupuju hleb, odelo i obucu. Velebilje je oko stotinu puta skuplje od bukovog i dmgog drveta. Branjem velebilja ne ~kodi se ~umi, nego se ~uma tim leci, jer je velebilje sumski korov. I jo~ nesto . Da bukva, hrast, bor i drugo drvece stasaju za secu, treba cekati covekol' vek, i to vek stogodi ~ njaka. A velebilje se svake godine moze brati pa da se nc unisti. Prema tome, i velebilje je ocit primer i dokaz da i korov moze biti koristan. Eto zbog cega se ovaj opasan, smrtonosan korov nasih ~uma danas gaji u SAD i Zapadnoj Evropi. PRIMESE I FALSIFlKATI Zbog n epoznavanja i nerazlikovanja, neobave~teni i nestrucni biljari cesto beru list vinobojke (Phytolacca americana). Ova impozantna zeljasta -..I

VELEBILJE ILl BElADONA

267

biljka poreklom i7. Amerike ~iroko je rasprostranjena u m:nogim na ~im krajevima, najc!e~ee po llaseljima, obodima ~uma i na nekim mestima gde se i velebilje javlja. Razlike izmedu ove dYe biljke su uglavnom ove: vinobojka ima grozdaste evasti s vrlo mnogo sitnih evetova bledozute boje i kad sazri, sitne plodove modre boje u grozdovima; u velebilja su evetovi pojedinac!ni, krupni i Ijubic!astt, a plodovi su krupne madre pojedinac!ne bobice. List vinobojke nije dozvoljen u trgovac!kom velebilju, jer su heIoijski sastav i dejstvo potpuno drugaciji. To moraju ZDati svi biljari.

BERBA, SUSENJE, PAKOVANJE I CUVANJE

List se bere eelog leta sve dok velebilje eveta, ali je najbolje prvo kolo, brano kad se na biljei pojave prvi evetovi. Najlekovitiji SLl vrSni lis/ovi. U novije vreme za industrijsku ekstrakciju atropina sve se vge traze vrhol'i grancica. Na njima osim evetova ima i mladih, zelenih plodova. Treba brati same zdravo i mlado liSee zelene boje, bez pega, rupa i drugih o~teeenja, jer takvo li~ee ima manje lekovitih sastojaka, daje losu drogu i tesko sc moze prodati. Najbolja droga se dobija branjem !ista oko podne po lepom, sunCanom i suvom vremenu. Lisee velebi\ja je vrlo tanka i nezno. Zato se mora pafljivo bi-ati i prenositi u korpama, a nikako u vreeama. Odmah posle branja Igee treba osusiti u ~to tanjem sloju, ad 2 do 3 em, u zagrejanoj susnici na 50-6()oC Hi, ko nema su~ruiou, moze ga su~iti u hladu (na tavanu) na velikoj promaji da se ~to pre osusi. Ako se brzo ne osusi, onda' brzo gubi lekovitost, jer je atropin vrlo nepostojano organsko jedinjenje. Cim se lisce osuili, jos mlako se pafljivo pakuje da se ne izlomi i cuva na suvom mestu, jer list privlaC!i vlagu i brzo se kvari. Najbolje je osu~eno liSee odmah presovati i zapakovati u viSestruku Zilavu, debelu, nepromoeivu emu hartiju. Lisee velebilja je neprijatnog, nagorkog i naljutog ukusa. Korenje se vadi u jesen. Iskopavanje moze poc!eti ,i krajem leta, vee od druge polovine avgusta, tim biljka prestane evetati i poenu izbijati novi izdanei. Korenje 5C vadi dok sneg ne zaveje. Treba vaditi samo krupno korenje (cesto kao ruka debelo) od odras!ih biljaka starih v.ire ad tr.i godine. Koren velebilja je vrlo mesnat, mek, soean, beJoZuckast, vrlo velik, razgranat i ponekad tdak vge od 2 kg. Mlado korenje treba vraeati zajedno s glavom i pupoljelma u zemlju, da bi iduce godine bilo dovoljno debelo i sposobno za vadenje. Povadeno korenje treba o~ah ocistiti ad zemlje, natruUh i mrtvih delova, odse6i glavu i vratiti je u zemlju zajedno sa sitnim korenjem. Glava i tanka korenje imaju manje alkaloida m smanjuju vrednost drogi. Korenje se odmah opere hladnom vodom, odnese kuci i iseee na komade dugacke 20 em. Uredcno korenje mora se odmah suSiti u zagrejanoj susari

268

LECi!NJi! BIUi!M

ill iznad peci do sooe. AIm je vreme toplo i suntano, mole se susiti i na SUDeu nanizano na kanap i obe§eno ispod strebe. Debelo korenje se mora U2du! raspor.iti da bi se §to pre osusilo. Uopste, beladonu treba sto pre osu§iti, jer su njeni lekoviti sastojci nepostojani u vlalnoj drogi. Ako se is· kopano korenje ostavi na gOmili, sporo i nebatno su§i, vla!n.o zapakuje i cuva na vla7.nom mestu, one brzo gubi alkaloide, a time i lekovitu i trgovin· sku "rednost, uplesrrivi se ,i mora se uni§tiIti, jer niko nete da ga kupi. Ovo su glavni razlozi zasto je na§a droga iz nekih krajeva bivala lo§a, iako se od davnina zna za nju, a j mi smo odlazili na ta mesta i brali beladonu i u njoj nalazill velik procenat lekovitih sastojaka. Zato se na ove okoir!osti mora obratiti najveea pamja. Iz istib razloga beraci bilja ne treba da cuvaju velebilje kod kute, nego ga treba §to pre prodati, pre nego sto pocne vlalno i ki§ovito jesenje i zim· sko doba. Korenje velebilja je higroskopno (privlaci vlagu), zbog cega se mora dobro pakovati i cuvati na suvom mestu. Od 3 kg sirovog dobija se oko 1 kg suvog korena.

ZASTITA I RAZMNOZAVANJE VELEBILJA U PRIRODI ProuCavajuci godinama beladonu po nasirn brdskim i planinskim sumama, nasli smo prave divlje plantale ove valne lekovite biljke, najvge na mestima' gde je okupat.or sekao surne i gde su bili veliki pozari za vreme rata, a jo§ vi§e susne 1946. i 1947. godine. Pravilo je da na pofari§tirna irna najvise i najbolje beladone. Prema tome, mi smo .jmal.i velikih kolicina ve· lebilja nekoliko posleratnih godina, dok na pozari§tima nije izrasla suma. Zato treba raciollaJno eksploatisati biljku: ne kopati rnlado bilje i na onirn mestirna gde ga malo ima; glavu sa sitnirn kor enjern vratiti u zemlju; gJavu U2du! raseci 1Ia onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka i rasaditi na rastojanju od 50 em. Tako ce se na goJorn pozaristu za nekoliko godina imati prava plantala beJadone u prirodi. Velebilje je vrlo valna lekovi·ta biljka, zbog cega se u rnnogim zemljama (naroeito SAD) sve vise gaji. U nas sumari treba da razrnnozavaju j gaje ovu biljku, jer ce od nje imati vecu korist nego od §umskog drveca. Farmaeeutska industrija svake go dine trali desetine vagona ove droge za ekstrakeiju hioseijamina. U apoteci se od velebilja izraduju razni galenski preparati. Preporuke, napomene i opomenel - Cela bilj'ka je vrlo otrovna, pa se zbog toga velebiJje ne sme upotrebJjavati u domacinstvu i ne sme ga biti u domacoj apoteei. Od velebilja smeju spravljati lekove sarno farmaeeuti u apotekama i industriji lekova. Deca i trudniee ne smeju brati velebilje, a ostali posle branja moraju dobra oprati ruke toplom vodom i sapunom.

VERBENA, VRBENA , DlVUA VRBENA .. ,

269

VERBENA, VRBENA, DIVUA VRBENA, LJUTOVNICA

Verbena officinalis L. -

Verbenaceae

Trajna iii jednogod l~nja zeljasta biljka, visoka 30-80 em. Stabljika je cetvorouglasta, uspravna i na gornjem delu razgranata, Listovi su naspramni, duguljasti, grubo dlakavi, manje iii vi~e dubokodeljeni, nadole okrenuti i na vrhu ~iljasti. Cvetovi su sitni, bledoljubicas ti, dvousnati, sakupljeni u dugim klasovima na vrhu granciea, Cveta od juna do oktobra. Raste svuda po zapu~tenim mestima i pored puteva do 1.500 m nadmorske VIS me. Upotrebljava se gornja polovina biljke u evetu (Verbenae herbal, Sadrii neproucen al· kaloid, heterozid verbenozid, gorke materije, taDina, sluzi i etarskog ulja, Narodni lek za jaeanje, protiv nesanice i nervoze, za lecenje jetre i mCi, rana, otoka i drugih oboIjenja, Uzima se po 1 ka~ika isitnjene droge, popari sa 200 g kljueale vode i posle 1 sata ocedi i pije 3 puta dnevno pre jela; isti eaj simi i za ispiranje i grgljanje u slucajevima upale usta ; grla, Povecava mlecnost, pa se daje dojiljama po 3 caSe

..(J/

;

.' .IQ-/ "

: VERBENA

dnevno pre jela, Upotrebljava se i protiv groznice, jer sniZava visoku temperaturu. - Za spoljnu upatrebu, za obloge uzima se: 4 supene ka~ike sitno narezanc verb ene, 1 kaSika lanenog i 1 ka~ika stucanog grckog se-

LECENJE BIUEM

270

mena, popari se I litrom klju~ale vode. ostavi poklopljeno 4 sata. ocedi i mlako upoLrebi. OstaJa narodna Imcna: bori~. bosotica, brstica. verbina, vrbina, vrbica . ze! ezenka, jezicar, konju ~ ara. spe riS, spo l'i ~ , sporiSak, trava ed dlaka. cvrstac.

VEREM-TRAVA. VEREMNJACA, TRAVA OD VEREMA, GORSKA METVICA, MARULKA

Calamintha ryfficinalis Moench -

Labiatae

Bere se !Bee iii vrhevi grancica biljke u cvetu (Calaminthae herbal i brzo susi da sacuva prirodnu boju i prijatan miris na maticnjak i nanu. Sadrii vrlo malo etarskog ulja, zbeg kojeg se droga sve viSe sakuplja, jer sluZi za destilaciju. Upotrebljava se kao narodni lek slicno zalfiji, nani i maticnjaku. uglavnom za jacanje i umirivanje, rede za lecenje rana. U predelima s obc strane Drine ova biljka se mnogo ceni za lecenje »jada i cemera • • tuge. nesanice, »bola pod grudima«, jer »od verema veceg jada nema«. Pije se kao caj (10 g na 100 g kljucale vode) 3--4 puta dnevno.

VEREM·TRAVA

VETROVAU, VETROVAC, KOTRlJAN .. .

271

VETROVALJ.VETROVAC. KOTRLJAN.~I STRIC Eryngium campestre L. -

Umbelliferae

ViSegodgn)a ?od.ljikava biljka. visoka do 70 cm. Ima dugacak rizom. su tvrdl. Zilavl . V(;oma jako deljeni i svaki vrh se zavr~ava o~trim k~pmm tmom. Cvetovi su grupisani u glavicaste cvasti bele iii plavicaste bOJe; nalaze se na vrhovima grancica. Cveta celog leta. .

L1StoVI

ERYN GIUM CAMPESTRE

Rasprostranjenost. - Bodljikav korov sus nih mesta, osobito po kame· njarima, na pesku i sllvim poljanama, Droga. - Koren (E ryngi radix) iskopan u j esen iii ranD u proleee. Koren je svojstvenog mirisa, a ukusa slicnog mrkvi, ali se kasnije oseea gorcina i ljutina. Sastav. - Saponozida 0,5-1%, tan ina 1,5%, oko 0,12% etarskog ulja i mnogo seeera. Upotreba. - Diuretik. Mladi izdanci u pro Ieee koriste sa kao salata i povrce . . Daje se sam iii sa drugim bi,ljkama koje deluju diureloicno, najcesce u obliku caja. Upotrebljava se i prot'iv velikog kaslja: caj (10 g na 200 g vode) zasladi se LOlu-sirupom i pije svakog sata po 1 kafena ka~icica. Narouna imena: bela boca, bela sikavica, bermez, be li tm, beTmak, bermelj, bermec, brmak, brmec, bodeci trpotec, vakas, valjavac, vekes, kapinska trava, kolotrk, ovci cicak, ple~ec, sikavcina, skolab, skolobad, skulab, fi'rOgon .

272

LECEN1l! BIlJEM

Gotovo istog sastava d dej stva su i neke druge vrste istog roda koje rastu kod nas: Eryngium maritimum L. (kapin, kapinika, kemerak, morski sikavae, ostri badelj), E. planum L. (glatki sikavae) i dr.

ERYNGIUM MARITL\1UM

VIDICAK, VIDOVACA, VIDOVA TRAVA, VIDAC, VIDOVCEVICA Euphrasia officina.l.lis L. -

Scrophulariaeeae

Sibna jednogodisnja zeljasta bi ljka. Stabljika je neZna, svega 10- 20 em visoka, prava i sarno u gornjem delu malo razgranata. Listovi su sedeci; tamnozeleni, donji su klinasti, a gornji jajasti i nazubljeni. Cvetovi su raznobojni: ervenkasti, ruZiCasto-ljubi~asti, bledoruti iIi bell. Sakupljeni su u klasaste evasti u pazuscima gornjih listova. Cveta od leta do jeseni. Vidae obuhvata viSe samostalnih vrsta; sve se one rnogu koristiti kao lekovite. Sve su to poluparazitske biljke. Rasprostranjenost. lim sumama, do 2.600 m. Droga. -

Raste svuda po livadama, pored puteva, po svet-

Cela biljka brana u cvetu (Euphrasiae herba).

VlDOVClCA. VIOOVA TRAVICA. VIDAC

273

Sastav. Oko 0,150/0 etarskog ulja, 50/0 galotanina, gorke materije, plavu boju, heterozid aukubozid i smolaste materije za koje se pretpastavlja da su gla'Vl1i lekoviti sast:>· jci droge. Upotreba. Narodni lek: sma· njuje upalu i lutenje nosnica. preve· liko lutenje zeludatnog soka, leti proliv, upalu usta i zdrela i uop~te deluje kao i druge taninske droge. Upotrebljava se i za letenje upala oka, konjunktivit, blefarit. 1. Caj za ispiranje nasa (kija. viea): 2 supene ka~ike droge popa· riti sa 200 g kljutale vade, poklopiti, ostaviti celu noc i sutradan nos ispirati procedenim tajem. 2. Lekavita mast: 5 g alkohoiature od vidove 1irave i 2 kapi ulja od kamilice pomeSart». sa 5 g lano!ina j 15 g belog vazelina. Od pet do ~est puta dnevno staviti pomalo ove masti u svaku nozdrvu. Narodna lmena: vidica, vidavita trava, vidoka ~arena, grizov. ka, dragonka, zornica, oslenica, ota· niea.

VIDICAK

VIDOVCICA, VIDOVA TRAVICA, VIDAC

Anagallis arvensis L. -

Primulaceae

IzgJed blljke. - JednogodiSnja sitna biljka, visoka 10-30 cm, tija je stabljika na bazi po zemlji polegla pa se postepeno uspravlja. Listovi su sitni, naspramni, jajoliki, Siljasti, prosti, po obodu celi, sa crnkastim tat· kama na nalitju, imaju 3-5 nerava. Iz pazuha Usta izbija po jedan sitan evet crvene boje, na dugackoj drki. Plod je okruglasta taura sa koje, kad sazri, spada poklopaC'. Cveta celoga leta. Rasprostranjenost. - Raste kod nas svuda, najvge po njivama, na uga· ru, kraj puteva. Svojstva. - Gorkog ukusa. Bez rnirisa . Otrovna. Droga. - Nadzemni deo biljke u cvetu (Anaga/lidis herbal. Sastav. - Saponini, proteolitski enzimi, malo tanina i drugih sastojaka. Upotreba. - Vidovcica oije dovoljno proucena. Narodni lek, cak i za lecenje otnih bolesti (da se pojata oeni vid, ~to moze imati kobnih

LECENJE BrUEM

274

posledica. Povodeei se za narodnim imenom . vidova travac, neobave~teo svet je upotrebljava za le~enje raznih oboljenja OCiju. Na Zapadu se upotrebljava kao oarodni lek za le~enje astme, rana (u obliku melema sa lanolinom i vazelinom), za olak~a vanje isk~ljavanja sluzi i dr. Otrovna je za ribe, konje, ovce i ptice. Narodna imena. - O· sim vee spomenutih, ova biljcica ima jo~ mnogo narodnih imena: abronek, abronka, vid, v,i die, vidovka, vidoviea, vidovska trava, vidooka, divji baselak, zeleoika, zeoica, kokosiji slijep, krivi~ica, krika, kurja cesnica, kurje oko, Imroslep, mi· sakinja, okaoee, o~iea, skrika, erljena vida, ~r VIDOV CICA

vi~nik,

VIJOSNICA, PRILEP, CRKVINA, DRENAK, MRTVA KOPRIVA

Parietaria oficinalis L. -

U~ticaeeae

Trajna zeljasta, vrlo dlakava biljka, visoka do 80 em. Cvetovi su sitni, zelenkasti, skupljeni u lop taste evasti. Ima kalijum-nitrata, ~to objasnjava upotrebu vijo~niee u narodnoj medicini za izbacivanje kamena iz mokracoe be~ike i za olaksavanje mokrenja. Ima i sluzi, sumpora i kalcijum-oksalata.

VILlNE, GOSPINE ILl VENERINE "LASI, PAPRAC, VODENA PAPRAT

Adiantum capillus Veneris L. -

Polypodiaeeae

Kitnjasta pap rat vlaZnih stena i pecina, visoka 10-40 em. Ima gorkih i taninskih materija, kumarina, vanilina, sluzi, gume, nitrata i benzoeve kiseline. Narodni lek za Jecenje organa za disanje, mokraenih puteva i uredivanje menstruaeije.

VILI NO SITO. KRAVUAK . VI NOVA !.QZA .. .

275

VIUNO SITO, KRAVLJAK, KRALJEVAC, PUPAVA, RESETKA

Carlina acaulis L. -

Compositae

Vil.ino sito ne ma stab ljike, ta'ko da ogromna bodlji'kava rozeta 5 Ii ~ce m i glavicasta evas t leze na zemlji. Dugovecna zeljasta biljka. Koren j e okamit , kao palae debeo, mesnat, vretenas t, na preseku beo, ukusa koji podseca na koren kupusa: malo ljutne d ima svoj stven miris. Cve tna glaviea je crvenkasto·belicas ta, u precniku oko 12 em, okrugla, leii na rozen od duguljastih ca~ icn ih Iis tova, a ispod njih je rozeta od bodljikavih, oko 30 em dugackih, peraslO deljenih, debelih, grubih Iistova. Cveta eelog leta. Kad sazri, ostaje sarno »si t o« 'koje vetar nosi. Rasprostranjcnost. - Mr~avi, s uvi pa~njaei u brdima i planinarna. Droga. - Koren (Carinae radix) se vadi u jesen. Brzo poplesnivi pa se mora naglo os u~ iti i p aZJjivo cuvati na suvom mestu. Sastav_ - Sadrzi 1-2% etarskog ulja, smole, voska, l anina, oko 20 0/ 0 inulina (rezervna hrana ·kao i u drugim b.iljkama iz iste farni'Ii'j e: Compositae). - Etarsko ulje je smede boje, jakog, narkoticnog mirisa; sastoji se iz raznih terpena; ima antibakterijska svojstva. Upotreba. - U obliku caja (20 g na 1 Iitar vode), vina (30 g na 1 litar vinal i ekstrakta daje se kao diuretik, dijaforetik, toniok i holagog. Spolja u obliku ka~iee stavlja se na cireve, rane i za lecenje koznih bole sti u narodnoj medicini. U gladnim godinama koren se jede; hranljiv je zbog inulina. Po~to je .i nulin levulozan, koren kravljaka moze se davati kao dijetalna hrana dijabeticarima. Narodna imena. - Osim spomenutih, evo jo ~ i ovih imena: beli tm, belotrn, kompava, prostriljavica, .protak, pupavae, sjekavae. Slicnog h em ijskog sastava i dejstva su srodne do mace biljke istog roda: Carlina acantilitolia All., C. alpina Jaeq., C. corymbosa L., C. vulgaris L. i dr.

VINOVA LOZA

Vilis vinifera L. -

Vitaceae

U eeloj biljci i vinu ·i ma tanina, flavonoida i leukoantocijana. U li~cu ima boje ne materije enozida, a u pLodovirna ernog groida Mltocijanskih je"njenja. U zrcli m plodovima ima mnogo glikoze, zatim vinske i drugih kiseLIa , raznih soli i drugill korlsnih sastojaka. Vinova loza ima izraz,ita svojstva vitamina P (flavonoidi) , ~to obja~ n java vekovnu upotrebu ove stare kulturne biljke kao hemostatika. Varijet et vinove loze bogat tarunima i bojama (u jesen erven list), koji se do kraja XIX veka upotrebljavao za bojadisanje, koristi se i danas kao lek za uredivanje mens truacij e, protiv preteranog i produienog mesecnog pranja i kad se desi da menstruaeija izostane: 60 g vinovog lista i po 20 g dimnjace i majorana se pome~a . Tri supene ka~ike popariti sa pola litra kljucale vode, os taviti pola sata i popiti u 3 doze pre jela u toku da na. Protiv j akog odliva upotreblj ava se i tinktura iii ekstrakt: 100 g osusenog ¥1novog li~ca iseeka

LECENJE B1UEM

se i pre~ije sa pola litra 550f0-ne prepecenice, drl i 8 dana uz cdce muckanj e i pije 5 puta dnevno po I ka~i ka pre jela_ Ista ova tinktura koristi i protiv hemoroida. Kamen u bubregll ~arod leci sokom koji euri (»suzi «) kad se u prolecc vinova [oza orezuje; pije se 3-4 ka~ike soka dnevno_ Istim sokom peru i oblafu upa/jene oei. Grozt1ane kllre se preporucuju protiv hron'icnog zatvora, gastrita, oboIjenja jetre i uop ~te za jacanje, jer groide je vrlo hranljivo , lako se vari i korisno deluje na organizam (vid. Voce i povrce, Vocni daniJ. Sira (slatko vi no) u svetu se sve vi ~e ostavlja za zimu i pije kao neprevreo vocni sok. Suvo groide je veoma hranljivo; upotrebljava se i protiv ka~lja i zatvora. Vino, osobito erno, sluzi u apotekama za eks trakeiju trava za izradu raznih tzv. lekovitih vina. Narodna imena: vina [oza, vinika, vinoloza, vinska [oza, krga, trs, cokot, vinja loza.

VIRAK, VRKUTA, ROSANICA, BISERAK

Alchemilla vulgaris L. -

Rosaceae

Opis biljke. - Virak je mnogogodi ~nja zeljasta domaca biljka. Podzemno stablo je razgranato i iz nj ega izbijaju nadzemne prave stabljike, visoke 10-40 em. Listovi su naizmenicni, krupni, na dr~kama, u eelini okruglasti, izdeljeni na 7-11 pli~kih reznjeva, po obodu zupcasti i obrasli trepavicastim dlakama. Cveta od maja do avgusta neug[ednim zuckasto-zelenim sitnim evetovima. Na Iistovima virka dugo se zadrlavaju kapljice rose, magle i kiSe kao divni sjajni biseri, »nakit i. drago kamenje pastirica«. Rasprostranjenost . - Raste svuda do 2.500 m, najviSe po suvatima, izmedu stena i drugde. Svojstva. - Bez mirisa; oporog i malo nagorkog ukusa. Droga_ - Bere se list u doba evetanja (Alchemillae foliumJ _ Sastav_ - Ima 6---90/ 0 tanina (galnog i elagnog). Upotreba. - Virak je tipicna taninska droga. Dobar adstringens i tonik. Daje se u obliku caja (10 g na 200 g vode) iii u formi ekstrakta (po 3 grama dva puta dnevno) protiv proliva, osobito krvavog. Spolja se daje u obliku jakog caja (200 g na litar vade) za zapiranje u slucajevima krvavljenja iz materiee van vremena menstruacije. Svrab stidmce (pruritis vulve). - Dva grama vodenog ekstrakta virka, 10 g vodenog ekstrakta rnZinog eveta, 10 g lanolina i 20 g vazelina - pome~ati da se dobije lekovita mast i time mazati stidnicu. U slucaju da je pruritus pracen ekcemom, ovoj sme~i dodati 10 g oinkoksida. Caj protiv proliva: pome~a se po 25 g virka, dunjinog semena, trave-ive, kamilice i majkine du~ice; 3 supene ka~ike caja popariti sa pola litra kljucale vade, ostaviti celu noc i sutradan piti umesto vode_ Narodna tmena. - Osim spomenutih narodnih imena, navodimo i ova: verkuta, viric, goveda trava, gospin pla~t, zvizdenjak, lavska noga, plascek device Marije, c:apa lava, capa oroslanova_

V1SIBABA. BAPKA . V1SNJA . VUSKA SALATA . . .

277

VISIBABA, BAPKA, VISIGAC, VISIPATKA, DRlJEMAK, DREMIDEDA, DREMUUKA

Galanthus nivalis 1. -

Amaryllidaceae

Do 20 cm visoka trajna zeljasta biljka na~ih ~uma. Kao sneg bell, pog_ nuti cvetovi su prvi vesnici proleca. Galanthus woronowii Los., Leucojum aestivum L. (dremovac, drem, Z\'once, kunjavac), visibaba i neke druge biljke iz familije Amaryllidaceae sadrt.e alkaloide derivate izohinolina. Glavni alkaloid je g a I ant ami n. U lukovicama ga ima oko 1%. Daje se u obliku 0,25, 0,50 i 1",'0 sterilnih rastvora za injekcije u ampulama od 1 ml za leeenje poliomielita i traumatienih o~tecenja nerava. Slieno fizostigminu deluje kao miotik i kao antagonist kurareu . Manje je otrovan od ezerina (fiziostigmina). Daje se u obliku hidrohlorida i hidrobromida. Iz lukovica visibabe izdvojen je j stavljen u promet poslednjih godina srodan alkaloid n i val i n.

VISNJA

Prunus cerasus L. - Rosaceae Od zre[og ploda (Cerasi fructus) 'k i I> e led c 'r n e viSnje pTavi se vrlo ukusan i zdrav sok i sirup, pekmez, vino ·i dr. U p[odovima viSnje i tre~nje ima slobodnih 0-2%) i vezanih organskih k i s eli n a Uabuene, limunove i Cilibarnel. 5-10% ~ e c era (uglavnom invertnog), azotnih jedinjenja, mineral-nih soli, vi tam ina itd. Use men k a m a ima glikozida amigdalozida i enzima emulzina. Od zrelog p[oda, zajedno s razbijenom ko~ticom d semenom, pravi se Sirupus cerasorum. U vi~njevirn peteljkama (Cerasi stipites) ima tanina i drugih sastojaka koji deluju diuretieno, pomaiu izbacivanju kamena iz bubrega i mokracne be~ike i zaustavljaju proliv. U novije vrerne sve se viSe gaji ki's ela viSnja za proi'ZVodnju v.[1lo ukusnog i svakodnevno upotrebljavanog vocnog soka koji osvezava prijatnim mirisom i ugodnim kiselim ukusom (vic!, Vitaminski vocni sokovt).

VLASKA SALATA,ZALATNICA, OGNJICINA, REPUNJACA, SISAVAC, SKRBINKA

Lapsana communis 1. -

Compositae

JednogodiSnja zeljasta biljka, visoka do 1 m. Raste na ~umskim kreevinama i na pus torn zemljiStu. Cvasti su svetlozute boje. Cvetovi se zatvaraju eim prode podne. Cveta od maja do septembra. U narodu se sveze ]gee stuca i stavlja na uboje i eireve. U obliku eaja (2 ka~ike suvog li ~ca na 300 g kljucale vode, dnevna doza) iii se sprenn kao povrce,

278

LECENJE BILJEM

upotreb lj ava se za jace lucenje mokrace ~ecerne bolesti.

kao dijetalna hrana bolesnika od

"

I

VLAS!
VODENA PERUNIKA, BARSKA III lUTA PERUNIKA

Iris pseudacorus L. -

Iridaceae

Trajna zeljasta barska biljka, visoka 60-110 em. Lici na peruniku, ali JOJ je evet zut. Cl'eta od maja do jula. Raste svuda po stajacim vodama. Ima debeo zut rizom oporog ukusa. Sadrzi do 200/0 tanina, oko 22% ugljenih hidrata (hidrolizom daju uglavnom fruktozu, voeni ~ecer), 1,7% ulja, 2.50f0 belancevina, glutamina, arginina i holina. Vodena perunika je olrovna. U svezem stanju, uzeta u vecoj koJ.icini, izaziva grceve u trbuhu i povracanje, ponekad i krvavo. Sok sveze biljke izaziva draZenje sluzniee i kijanje. Osu~en rizom se upotrebljava u sme~i sa nekim taninskim biljkama protiv krvavog mokrenja: pome~a se po 20 g rizoma vodene perunike, lista koprive, breze i medvedeg groZda ·i troskota, kuva 15 minuta u 1 litru vode. - Upotrebljava se i protiv proliva, za jaeanje, za lecenje desni ~ zuba i u druge svrhe. Vodenu peruniku treba izbegavati kao lek, jer je otrovna, a mi imamo izvrsne taninske biljke (srcenjak, trava od srdobolje, hrastova kora i dr.) koje nisu ~kodljive, a lekovitost im je veea i pouzdanija. Os tala narodna imena: vodeni bozur, vodeni krin, vodeni macic, vodeni evijet, divlji lilijum, divlja perunika, zuta lilija, zuti bozurak, z,uti vo-

VODOPIJA.

~ENETRGA .

CIKORIJA

279

deni Ijilj an, zut i Iilijum, zecja nrliea, krinka, lazni macinae, povodna peru· nika, sarica.

VODOPIJA, lENETRGA, CIKORIJA Cichorium intybus L. -

Compositae

Dugovecna zeljasta biljka, visoka do 1,5 m, ponekad ,i viSa. Cela biljka ima mlecnog soka, osobito mlada. Koren joj je valjkasto-vretenast, cvrst, spolja tamne boje, a iznutra gotovo beo. Stabljika je prava, vrlo tvrda, u gornjem delu razgranata. Stabljika i Hstovi su pokriveni kratkim tvrdim dlakama. Prizemru Iistov.i su u obliku rozete, krupni, dugacki, po obodu duboko i nejednako urezani, a oni na stabljici su kraei, duguljasto-koplja· sti, manje delj eni, na os novj do polovJne obuhvata~u stabljiku. Cvetovi su svetloplavi, vrlo lepi i upadljivi, svi su jezieasti, udnrleni u pojedinacne iIi udIlUzene evasti oko 3 em u promeru. Cveta obilno preko eelog leta. Rasprostranjenost. - Raste svuda kao kor~Y, najviSe pored staza i puteva, po pasnjacima i livadama, po obodima surna i drugde. Ponegde se zapustena mesta izjutra plave od isevetale vodopije. Svojstva. - Cela biljka je gorka i vrlo cvrsta tako da se tesko kida i cupa. Droga. - Koren (Cichorii radix) kopan u jesen kad je najdeblji i irna najviSe lekovitih sastojaka i "nulina (rezervna hrana). Rede se koristi nad· zemna biljka brana u evetu (Cichorii herba). Sastav. - Cikorietol, gorak 'k umarinski derivat vezan u biljci u obliku heterozida. Inulina i drugih derivata voenog seeera ima oko 25%, slobodnog voenog secera, pektina i dr. Upotreba. - ViSe se kol'isti u narodnoj nego u naucnoj rnedicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje, pre svega, za pojaea· vanje apetita, za jacanje zeltica, bolje varenje hrane, za obilnije lucenje rnokraee i zuci i dr. 1. Hronicni kalar ze luca: po 20 g korena vodopije, trave.ive, i \ista hajducice, majkine dusiee i oraha. Tri supene kasike ove mesavine uvece popariti sa pola litra kljucale vade, poklopiti, osta,viti celu noe i sutradan odlHi i piti nezasladeno umesto vode. 2. U po ran kalar creva i nemanje apetita: 50 g trave·ive, po 20 g korena vodopije i !ista hajducice i 10 g ocajnice. Spravlja se J pije kao pod 1. 3. Za ciscenje zucnih puleva: po 40 g korena vodopije i maslacka, i po JOg trave·ive i pitome nane, kao pod 1. 4. Za bolje varenje: po 25 g korena vodopije, maslacka i idirota, 15 g trave·ive i po 5 g anisa i moraca. ad ove · smese se uzme 2 supene kasike, uvece popari sa 300 g kljucale vode, poklopi i sutradan odLije i nezasladeno pije izjutra pre dorucka i uvece pre vetere. »Frankova cigura«, dodatak kafi i »sirotinjska ili ratna kata« je ispr· zen i samleven koren oplemeojene vodopije sa krupnim mesoatim korenom bogatim il'lulin.om. Pos to je inulin polisaharid koji hidrolizom (dakle, i u nasem organizmu) daje sarno levulozu (fl1Uk:tozu ill voeni secer), razurnljivo je zas to kod oas u narodnoj rnedicini ciguru koriste dijabeticari. avo je

LECENJE BIWEM

280

sasvim opravdano, jer sve biljke iz familije glavoc!ika (Compositae), a njih ima vrlo mnogo, oko 23.000 vrsta, umesto skroba kao rezervnu hranu imaju inulin. Prema tome, osobe obolele od ~ecerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodiee kao dijetalnu hranu. Oplemenjena cikorija se u Evropi gaji od XVII veka. Narodna !mena: vgnjev regrad, vodoplav, goliea, gologuza, divlja 10Cika, zelteniea, zucaniea, jandreSiea, kairiput, konjska trava, modriea, plavoevet, plavulja, podroznik, radic, suncevo cvece, cigura, eilkorija, cikora, ~an· toga, ~urlin. Cichorium endivia L. je ba~tenska biljka koja se kod nas gaji u vge hortikulturnih odlika kao zeleno povrce i upotrebljavaju je kao salatu osobito u Slovenijoi. Narod je naziva ovim ,imenom: and~bija, andivija, vrtna zu· tenica, endivija kreculja, zumenica, zutinica pi-toma, zutka, indivija, kudrava salata, cihora, cihura-rezaniea, ~trpka.

VOLOVSKI JEZIK, VOLNJAK, VOLUJAK, PACJE GNJEZDO, RUNJAVA TRAVA

Anchusa officinalis L. -

VOLOVSKJ JEZIK

Boraginaceae

VRANEMI L, VRANI ENlKA. VRAN lLOVA TRAVA. ..

281

Grubo d lakava trajna zeljasta biljka koj a raste pored puteva i na ne. obral1enom zem lj gtu , visoka 20--80 em. Cveta leti purpurnim ill plavim evetovima . Upotreb ljavaju se evet i list slieno po'recu. Ima kalijurn·Iri trata, al. kaloida einoglos ina, konsolidina i konsolici na, holina i alantoi na. U obliku caja (5%), !iiru pa ii i eks trakta upotrebljava se za l ak~e 1z1ueivanj e mokrace, za znojenje i iska~ lj avanje. S lienog sastava i dej stva je i Lycopsis arvensis L. (zavratIriea, lui. vo~ij a) .

VRANEMIL, VRANJENlKA, BLITVINA

Plumbago europaea L. -

Plumbagi n aceae

Dugovecna zeljasta biljka koja kao razgranat zbun, visok 30--1 20 em, ras te na kamenjaru u Primorju. Cvetovi su ljubi· Casti i udruZeni u grozdaste evasti. Neka d se upotrebljavao koren (Dentariae radix), a danas r ebko nadzemni deo bilj,ke u eve· tu (Plumbaginis herbal. Cela biljka, a osobHo koren, izaziva ervenilo i plikove. Ako se proguta, izaziva gaClenje, povra· canje i druge znake trovanja. Zbog toga je vranemil napu· ~ ten.

MeClutim, 1947. god. ekspe· rimentalno je dokazano da glav. ni aktivni sastojak bilj ke plum. bagon (izolovan jo~ 1828) ima bakteriostaticna svoj stva (vid. poglavlje . Fitoncidi«) i da su dobijeni dobri r ezultati dava· njem .intravenskili inj ekeija za lecenj e furunkuloze (cireva) i akne. Ostala narodna imena: vra· nemilj, vra nj emil, vranjena, lip· ka, olovniea, svincenka.

V R.AJ~ E.M IL

VRANILOVA TRAVA

Origanum vulgare L. -

Labiatae

Seku se vrhovi granCica u evetu , oko 20 em dugacki, vezu u kitiee i na j akoj prom aji. Arom ati cnog mi risa i ukusa. Ne t:eba ~~ati vra~. lovku s belim evetovima, jer je preduzeea za otkup lekovltog bllJa ne pn· su ~e

282

LECENI E BIUl!M

maj u. Etars ko ulje vranilovke je vrlo antiseptitno, jer ima 500/. timola. Omi· ljena je u narodu kao caj i lek za jacanje, za lecenje boles ti organa za varen je (osobito proliva) i disanje, a spolja se upo trebljava prot iv raznih zapaljenja koze i sluznica, narocito u Crnoj Gori i Sandzaku. Hemijski sastav i farmakodinamsko dejs tvo vr anilovke j e vrlo blisko i slicno majkinoj d u ~ici pa se na isti naCin moze upo trebiti. I sto tako se bere, s u ~ i , cuva i pakuj e kao i majkina du ~i ca . Po~to u stab lj ici vranilovke nema lekovitih sastoj aka, najbolj e je posle su ~enj a ru kom ski nu ti sve Ii ~ce q cvece i sarno to koristiti. Vranilovka Ie znatno krupnij a i vi~a od majkine du ~ ice. U nas je ima svuda na neobra(!enom zem· Ij istu. Mes timieno se javlja u velikoj masi, pa kad iscve ta, cela livada se oboji divnim tamnim lju. bicastim cvastima. Vranilovka je dugoveena zeljasta biljka sun· canih i suvih s trana. Ima uspravne evrste drske, vi· soke oko pola metra, obojene crvenkasto i obrasle dosta krupnim listovima. Cveta od jula do oktobra. Cvetovi su na vrhu stab· Ijika udruieni u kompaktne okruglaste evasti, prijatnog mirisa i 4zvanredno lepog izgleda. Ukusa je oporog i gorkog. Spada u grupu aromaticnih oporih, gorkih neotrovnih droga koj e se u nas mnogo cene. U SandZaku i susednim VRAN"ILOVKA oblastima to je mesHmieno glavni narodni lek, koji se osobito Zlm1 upotrebljava u obliku eaja protiv nazeba. Tamo vranilovku cesto nazivaju taj .i m etvica. Po ~ to se ponekad vranilovka trati u industr.i jskim kolicinama za destilaciju e tarskog ulja i za izvoz, potrebno je da oitaooi znaju da se ova biljka u raznim nasim k rajevima razlicito naziva: divlji caj, mravinac, mir.iSljavac, ernovr, crnovrska, dZodzan, dusica i sl. U Botanit kom retl1iku navode se jos i ova narodna imena: babina duo bcica, bolmet, bolja dusica, vrigan, gorka meta, goeman, dobra misel, dobra misu, dobrovoljka, zabrta, zavrta, ksaberta, maturan, majoran, mravinjac, mravic ? (Vuk), mravlinjak, origanj, rigan, rehogan, sovr, sovre, susica, to~ ta, erljena meta, crlJena metvka, ernovrh, cober. Etar sko ulje od vranilovke sadrii oko 500/. timola, zbog cega ima veorna izrazena antibakterijska svojstva. Na taj nacin se moze i objasniti ve-

VRAPSEME, VRAPe IJE S EME, DIVlJA PROJA . . .

283

lrovna upotreba i ogromno poverenj e u lekovitu moe ove biljke u nekim na~ im krajevima. Nazivaju je vranilovkom zato ~ to je do otkriea sintetskih boja upotreblj avana za crno boj enj e vune uz doda tak kara-boje (zelene galice) .

VRAPSEME, VRAPCIJE SEME, DlVLJA PROJA, VRAPCIJE PROSO

Lithospermum officinale L. -

Boraginaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka do I m. Rizom je debeo; iz njega izbija prava, gruba, evrsta, vrlo razgranata stabljJka. ListoVii su bez dr~ ke , grubo dlakavi, duguljasti, odozdo svetlije boje sa istaknutim nervima. Cvetovi su sitni, neupadJjivi, Zuckasto·belieasti i pojedinacni. Plod je si·tan, beliCast, sjajan i vrlo tVI'd. Cveta od maja do jula. Raste obilno svuda po ~umama,

VRAPSEME

Ci~ tinama neobradenom i kamen>itom tlu i po obalama reka. Bilj'ka nije hemijski do~oljno istraiena. U zelenoj biljci ima crvene boje slicne alkan.inu, i silikata. - Deluje diurelicno ]{,ao i druge silikatne droge, pa se up?tre~ljava u narodnoj mcdicini protiv zapaJjenja i kamena i peska u bubreztma 1 ~o: kracnoj besici: 20 g semena i 30 g secera stuca se u prah u avan~, dodaju61 kap po kap pol a litra caja od cveta crnog sleza. (30 g ~a p~la ,I~tra mlake vode), ocedi i doda 5 g kalijum-nitrata, rastvon me~anjem 1 'plje s~aka 3 sata po 1 ka~jka. - IIi se 50 g gl'aneica u cvetu od vrapsemena: ~secka ·1 kuva 20 minuta u 1 litru vode, ostav; 3 sa ta ·i pije oSvako jutro pre jela po 2 Case.

LECENII! BlUEM

284

Ostala narodDa Imena: bilozrnac, biserka, vrabseme, vrabcije seme, vrapcevina, vrapcje sjeme, divlja proha, l1inl1uvak, zecje seme, jarabinje zelje, jarebinjak, proulja, pticja trava, pticje proso, pticje seme, ribciCi, ticje zrno_

VRATIC, POVRATIC, POVRATA Tanacetum vulgare L. -

Compositae

Dugovecna, bujna, vrlo lepa zeljasta biljka, visoka do \,5 m_ Stabljika je prava, slabo razgranata i cesto crvenkasta. Listovi su krupni, tamnozeleni, prosti iii kitnjasto dvojno perasto deljeni. Cvetne glavice su zute, sitne, skupljene 11 stitove na vrhovima stabljike, gral1ene sarno cd cevastih cvetova. Cveta leLi. RasprostranjeDost. - Gde se vratic pojavi, ra· ste obicno u veli-kom mnostvu, najvise po lugovirna, pored reka i p otoka i uopste po vlainim mestima. Svojstva. U vreme cvetanja vratic siri syojstven ostar miris. Ukusa je gorkog i neprijatnog. Svi de lavi biljke su otravni, a najvise cvasti. Droga. - Cvast bez drske (Tanaceti flos), rede vrhow stabljika sa cvastima (Tanaceti herbal. Sastav. - Ima arnorfne gorke materije tanacetina, zatim smole, do \,5% etarskag ulja i drugill manje vafnih supstancija. Eta r s k 0 u 1 j e ima oko 70% tan ace to D a (isto sto i tujon u tuji), kome se uglavDom pripisuje lekovitost, a joil viSe 0 t r 0 v nos t biljke. Upotreba. - Vratic se u mnogim zemljarna upoVRATIC trebljava protiv crevnih parazita (oksiure), kao gorko sredstvo za jacanje, ali je vee i u malim dozarna opasan, jer je bilo cesLih trovanja. lzaziva konvulzije kao kamfor. 2:ivotinjama je davan intravenozno, posle cega su se pojavili simptomi slieni besnilu (iivotinja 7.apeni, hoee da ujeda is!.). Kod nas se vratic jos uvek cesto i raznovrsno upotrebljava kao Darodni lek za lecenje mnogih bolesti. Zbog nepoznavanja hemijskog sastava, farmakodinamskog dejstva, doze i nacina upotrebe, cesto dolazi do slabijih iii jacih trovanja. Zato se skrece patnja sl'ima, a pre svega zdravstvenim radnicima, da se na svakom karaku bore prativ upatrebe ave atravne biljke. Osabita su cesta travanja iena prilikam upatrebe vratica za izazivanje izastqle menstruacijc i za pabacaj. Upotreba povratiea u narodu vezana je za razna sujeverja. Otud mu i ime pot ice. Srecom danas je sve manje seoskog sveta u planiDi koji veruje da se povraticem moze sve vratiti: mladost, zdravlje, ukradeni volovi, izgubljena sDaga itd. Narodna lmeDa: abrata, bozje oko, bratie, vratieelja, vratika, vratie, grlieek, konopljika, mosak, obratic, povratic, umanika, crvinjek.

VRBICICA . VRBICA . VUCJA JABUCICA .. .

285

VRBICICA, VRBICA

Lythrum salicaria L. -

Lythraceae

Do 180 em visoka zelj asta trajna biljka. Stabljika je razgranata. Listovi su duguljasti, na osnovi sreasti, sedec i, prema vrhu suzen i. Cvetovi su erveni i okuplj eni oko vr~nog dela stab lji ke i ogranaka. Raste po moevarama. Upotrebljavaju se vrhovi sa evecem (Salicariae summitas). Sadrle tanina, karotenoida, pektina i drugih mater.ja koje povoljno deluju protiv raznih upala koze i' sluzniee, kao i druge opore i sluzne droge. Ostala narodna Imena: vrenica, drenak, potoeni klasic, potocnjak, ruia, erljena iva, eibrije.

VUCJA JABUCICA, KOKOTINJA, VUCJA STOPA

Aristolochia clematitis L. -

Aristolochiaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 80 em. Stabljika je uspravna, nerazgranata, gola, zelello-zuckasta. Listovi su na dnu srcasto useeeni, a na vrhu

LEvo:

\f\JCJA JABUCICA. DESNO: CVET

~Hja sti. Cvetovi su zuckasti, sitni, skupljen1 po 3-8 u pr~lj enovima listova.

Plod je zelena CRura ablika i velieine araha. Cveta od maja do jula. Rasprostranjenost. - Raste svuda, eesto kao zilav smrdljov korov koji se vrlo te~ko iskorenjuje. Najvge je ima na vlainim mestima.

LECENJE BlUEM

286

Svojstva. - eel a biljka je gorkog, odvratnog ukusa i vrlo neprijatnog rrtirisa, tako da je i Covek i zivotinja izbegavaju. Droga. - Rizom, rec:!e eela biljka iii sarno jabucica (Aristolochiae rhi. zoma et herbal. Sakuplja se u jesen i ~ to brle osusi. Sastav. - Alkaloid aristolohi,t (aristolohija kiselina), tanin, smola, gorak sastojak, etarsko ulje, rute boje, skrob , ~ eeer i drugi sastojci. Upotreba. - Narodni lek za lecenj e rana, posekotina, cireva i slicnih boles ti coveka i jos vise domaCih zivotinj a. I u miru , a pogotovo za vreme ratova, vucja jabucica je uspesno upotrebljavana tako da je nazivana »na· rodni jod«: 100,,·ni caj ili tinktura (20 g na 100 delova jake rakije) za ispi· ranje i obloge. Upotreba vucje jabuciee za u rec:!ivanje menstruacije je opasna, jer je biljka otrovna. Zelenu biljku stavljaju u postelju da odgoni buve i druge insekte. Rede se upotrebljava za lecenj e upornih ekeema. Druga narodna !mena: volk, vucja jabuka, vutja noga, divlja jabuka, zeceva lubenica, zeeja aubeniea, jablcina, jabolcina, jabucina, jabutnjak, kur· jacka jabucica.

VUCJA LIKA, VUCJA OPUTA, MASLINICA, AJDUCKA OPUTA, LIKOVAC Daphne mezereum L. -

Thymelaeaceae

Vucja oputa je trajna biljka, grmie visok do I m , sa pravim grancicama poredanim kao pruee iii metliea. Raste po vlainim i mraCruim sumama. Savija se i tesko kida. Listovi su uski i ovaln1. Vee u februaru, pre Iistanja, na vrhovima grancica javljaju se divn'; rufieasti mirisni evetovi. Plod je jednosemena jajasta bobica, najpre zelena, a zrenjem poerveni kao skerlet. Berba. - U januaru i\
VUCIA LlKA. VUCIA OPUTA ...

287

treba biti vrlo ' oprezan i treba proueiti njenu upotrebu u na~oj narodnoj rnecticini. Zabele!eno je nekoliko slueajeva trovanja plodovirna i kororn vueje opute. Na kozi izaziva vrlo jako crvenilo, bol, rnehurove, a posle dufeg drzanja i gnojno zapaljenje . Interno uzeta izazi·v a opekotJine u zelucu, gat1enje i povracanje; u veeoj dozi upalu zeluca i creva. 2:ivotinje ne jedu vucju oputu. - Ponekad se u falsifikovanoro biberu naide na plodove vucje opute. Narodna imena. - Osirn navedenih, evo jo~ nekoliko narodnih irn~na: ajducka lika, bes, vutji rep, zmij.ina trava, likovina, licac, liCica. meeja lika. =~.

.

Neke farmakopeje ne propisuju koru od Daphne mezereum, nego koru ad srodnih i vrlo slicnih vrsta: Daphne gnidium L. ~maslinica), Daphne laureola L. (vucje uho, divlja lavorika, zelenika; veliki, zuti jeremicak, zimzeleni likovac, li~ac, lovorCica, ljubcac vazdazelen, vazdazelena rnasl~nica, u~a tak) i dr. Sve su one otrovne j vezikanlne. Cocca Gnidiae, plodovi od Daphne gnidiwn slufili su Grcirna kao drastiean purgans. Da bi sprecili i ublafili delovanje, plodove su upotrebljavali uvaljane u bra~no, serne od groMa i rned i tako davali bolesnicirna. Opomena! - Ne upotrebljavajte vueju oputu za lek ni spolja ni iznu· tra! Ovde je spolllenuta da bi se citaoci upoznali s njenom velikom otrovno~cu, aida bi planinci mogli njenu koru prodati ako se zatrazi. Koru guliti u rukavicarna; posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom.

G

GA VEZ, eRNI GAVEZ, VELIKI GA VEZ S ymphytwn officilwle L. -

Boraginaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 1 m. Koren je snaian, debeo, mesnat, spolja ern a iZl1utra belicast. Iz korena izbija uspravna, socna, ~uplja, dlakava, razgranata stab ljika. Lis tovi su pod prstima grubi o d mnostva krupnih dlaka; donj i su clipti cni i na kra lkoj drsei, a s rednji " gornji su sedcci i duguljas ti. Cvclo vi su ljubicas ti iIi ruzieasti, zvonastJi, sakupljcni u povijenim evastima u pazuhu gornjih lis tova. Cveta u prolece. Rasprostranjenost. - Svuda po rovovima, pored reka ·i po vlaznim Iivadama i iznad 1.000 m nadmor ske visine. Droga. - Koren (Symphy /i ill CO/'lSo/idae radix) izvaden u jesen iii u prolcce eim biljka por ne lis lati. Opere sc, ostruZc, izrere u komade oct 2 em duzine i ~to pre osusi na suneu da ne poplesniV'i. Svojstvenog rnirisa; sluzavog i poma lo oporog ukusa. SiTOV karen je soean, a osusen roznate konzisteneije. Sastav. - Otrovan a lkaloi d simfi/o-cinoglosi n (svega 0,002%). glikoa lkaloid konsolidin (0,007%), nmogo slu zi, guma, smola, tanin (5-6%). etarsko ul je, aspar31gin (1-3%), secer i ipurinsk i derivat alan/oin (0,70/0). Upotrcha. - Tipicna sluzna i donekle taninska droga. ZahvaljujuCi prisustvu alantoina, gavez pomaze rast i razmnozavanje celija i obnavljanje tkiva, pa sc lako m a ze objasniti vekovna u-potreba u narodnoj medicini za lecenje p reloma kostiju, uboja, cireva, starih i gnojavih rana i sl. U obliku sirupa da,je se slieno bclom slezu za lakse ~skasljavanje i lecenje upale usne supljine. 1. Pluclli caj: po 50 g gaveza i bamij e popariti sa 400 g kljucale vade. ostaviti 8-10 sati i taka dobij enu sluzastu teenost popiti u 3 obroka posle jela; moze se zasladiti, najbolje sirupo-m ill zeleom ad dunja. 2. Proliv proliva: po 50 g gaveza i dunjinog semena i 20 g nane pornesati i popari li sa pola litra kljucale vade, poklopi ti i posle 8-10 sati acediti i popi Ii urnes to vade. 3. Za ispiranje i obloge: 100 g gaveza popariti 1 litrom kljucale vade, kuvati 20 minuta, oslaviti 5-6 sati i proeediti. U nasoj narodnoj medieini,

GAGAMIIA, GAGALlCA, GVAJAK, GVAJAK·DRVO . . .

289

umesto vode upotrebljava se mleko u kome se svef stuean koren gao veza dugo kuva do gustine f itke ka!~ice, pa se to stav> na platno i oblafe prelom kosti; preko 10ga se stave zgodno nacinjene da§ciee i cvrsto poveze. 4. Cir zelllca I; tJvQl1aestopalal!nog creva: 50 g gaveza, dunjinog i la· nenog semen a . i po 20 g slatkog korena i lista hajduciee pome~ati, popariti 1 litrom kljucale vode, poklopiti i posle 6 sati oeediti i u toku dana piti umesto vode. OstaIa narodna lmena: velika so-

dula, voluj jezieae, vrani gavez, kilnjak, konjski rep, opasica, plju~c, svatovci, erni koren .

GAGAMIJA, GAGALICA, GAGRICA, VUCJA NOGA, VUCJA STAPKA, DIVONANE

Lycopus europaeus 1. -

Lab iatae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 1 m. Raste po moevarama. Cvetovi su sitni, beli 5 ervenim pegama, skup. Ijeni u pr~ ljenove u pazuhu Iistova. U narodnoj medicini se biljka u evetu upotrebljava za lecenje tahikar· ddje i drugih slabosti srca, U homeopatiji se upotrebljava u iste svr· he, cesto u zajednici s jcdom i beladonom. 1ma gorku materiju Iikopin, malo etarskog u{ja i tan ina, zbog Ce· ga se upotrebljava kao adstringens i tonik.

GAGAMIJA

,

GVAJAK., GVAJAK.-DRVO, SVETO DRVO, CASNO DRVO Gvajakovo drvo i smola (Guajaci lignum et resina) dobijaju se cd Gua· jacum offici'1ale L. d Guajacum sanctum L. - Zygophyllaeeae. Jedrae ima oko 22'/0, a belika svega 2-3'10 5 mol e (Resina Guajaci). U drogi ima 5 a p 0 n 0 Z ida, vise u belici nego u jedraeu, a najvise u korL Pos to je saponozid glavni lekoviti 'sas tojak, trebalo bi za lei< upotrebljavati koru, a nc clrvo. Ima jos i gume, malo etarskog ulj a, vanilina i dr. Gvajakovo drvo jc di-uretik, dijaforetik, sudorifik, i kao i druge sa· ponozidne droge sredstvo za popravljanje prometa ma ~e rija u obtiku caja (Species lignorum). U vecoj doti deluje kao purgans. /

290

LECENJE BILJEM

GINSENG, lENJ-SENJ, PANAKS, GINZENGOV KOREN, SVELIJEK Osu~en

koren biljke Panax ginseng Meyer - Araliaeeae, koja raste u Mandluriji, Kini i drugim zemljama na Dalekom istoku, gde se i gaji zbog velike upotrebe u medicini , a i skupo se prodaje kao eudotvoran lek. Pan a k s - sap 0 n 0 z i d, amorfna, rota supstancija rasSastav_ tvorljiva u voeli J alkoholu; panaksozid A i B, do 0,05"10 etarskog ulja, alkaloid nepoznate graae, saharoza, fitosteroli, sluzi, smole, vitamini C, Bl i B, i dr. Hemijski sastav droge jo~ nije dovoljno poznat i ni jedan naaeni sastojak ne moze da objasni farmakodinamska svojstva droge. Upotreba. - U evropskoj medioini poeinje se upotrebljavati. U Kini, Koreji, J apanu i svim zemljama pod utieajem kineske medieinske kulture vekovima ·se upotrebljava kao lek za sve. Panacea znaOi lek prot-iv svih bolesti, a Ginseng iii, kako se neis pravno kaze, »f e n - 5 e n «, na kineskom zen znaei eovek, a i\ e n = koren, dakle, koren koji liCi na eoveka (kao u nas ~to se verovalo za eudotvornu mandragoru iii alraunu).

GLEDACUA, GLEDIC, GLEDIC, TRNOVEC

Gleditschia triacantha L. '-

Caesalpinoiaceae

Do 40 ru visoko drvo s perasto deljenim mcem, krupnim trnjem i do 40 em dugaekim rnahunama. Cesto se saeli kao ziva ograda. Potpuno rnlaeli listovi brani u trenutku otvaranja sadrle oko 1'10 alkaloida triakantina i do 400 mg'lo vitamina C. U mahunama irna flavonslcih, antrahinonskih (3'10) i saponinskih jedinjenja. Seme ima do 400/ 0 poliuronskih derivata koji mogu zarneniti uvoznu arapsku gumu i tragantu.

Triakal1tin deluje spazmolitieno na glatku muskulaturu, nadrafuje centar za elisanje i snizava krvrn pritisak. Daje se za leeenje eira zeluea i dvanaestopalacnog ercva. - Mahune deluju protiv hrorucnog zatvora, slieno reumu i kru~ini.

GLOG, CRVENI GLOG

Crataegus oxyacantha L. -

Rosaceae

Trnovit, vrlo razgranat i otporan grm iii nisko drvo, 3-4 m visoko. Listovi su podeljeni u 3-5 reznjeva i po obodu testerasti. CvetoVii su beli, reae malo ruZieasti, pravilno graaeni, sakupljeni u mirisne cvasti slicne ~titu. Istiee se mno~tvom pra~nika crvene boje. Plod je okruglasto-duguljasta cr· vena, malo mesnata ko~tunica sa 1-3 semenke. Cveta u maju. Rasprostranjenost. i suvim mestima.

Raste svuda, osobito po ogoljenim, kamenitim

GLOG, CRVENl GLOO

291

Gajenje 1 berba, - U nekim zemlj ama gaji se kao fiva ograda. Cve· tovi se bem kad je u evasti polovina evetova otvorena, a druga polovina jo~ u pupoljku. Beru se eele evasti po suvom i suntanom vremenu, paflj ivo u korpama prenose i u ~to tanj em sloju na promaji u hladu su ~ bez prevrtanja, da se ne izlome. Prijatan miris svclih evetova su~enj em se izgubi. - Plodovi se b eru kad sazru. - Bere se mlad list i su~i kao i evet. - Osu~en evet se mora ~llva ti dobro zapakovan. Droga. et fru ctus).

Cvast, list, evasti s meem i zreo plod (Crataegi tlos, folium

Sastav. - U evetu i Iistu ima flavonskih i antocijanskih heterozida, saponozida, guan ina, adenina i drugih purinskiih denivata, sitosterola, tiolin a, aeetiiholina, izoamiIamina, trimetiIamina i drugih alkiIamina, aromat· skih aminokiselina, triterpenoida, tanina i drugih sastojaka. - U gloginja· rna ima masnog ulja, ~ecera, limunske, vinske i drugih kiselina, a u kori al· kaloida bliskih berberinu. Upotreba. - Glogov evet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za umirivanj e, protv nesaniee, raznih uzbudenja, gu~enja (za· duhe) , kao srtani sedativ, za snizavanje krvnog pritiska (siri krvne sudove). Smanjuje tonus i pokrete materiee i ereva. Kod nas tek u novije vrerne sve vi~e upotrebljavaju lekove od gloga, osobHo srt ani i nervni bolesnici, osobe u k1imakterijumu i . drugi. l. Nepravilrzost u ritmu srcarzih otkucaja (aritmija): uzima se 3-5 puta dnevno pre jela na koeku seeera po 15 kapi tink· ture (20 g na 100 g alkohola) od eveta i lista iIi 5 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdroblj enih gloginja. Moze se upotrebiti i taj: 1 supena kasika eyeta gloga na 1 ca~ u kljutale 'Vode , posle dYa sata se odliije i pij e u dYe doze pre jela.

2. Smanjel10st srcanog rada (dekompenzacija srea): po 50 g cveta i lista gloga i Lista matitnjaka pome~ati i praviti taj : 2 supene kasike ove smese popari se sa 300 g kljutale vode, poklopi i posle 2 sata odlije i popij e u toku dana pre jela. 3. Arterios kleroza i visok pritisak: po 25 g cveta gloga, belog luka, rastaviea i imele. Od ove sme~e spravi se caj i pije kao caj pod 2. Nekim osobama pomaZe ovaj t aj: po 20 g eveta gloga i kamiliee, rna· slinovog lis ta, imele ,i belog luka, kao pod 2. 4. Za umirivanje: po 25 g glogovog eveta, hmelja, odoljena i maticltjaka, kao pod 2. Napomena! - DuZom svakodnevnom upotrebom glog moze izazvati ne· podnosljivost i trovanje. Zbog 10ga se posle 5-7 dana moraju tiniti pauze od 2-3 dana. Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara. Nekih godina se traZe velike kolioine glogovog eveta i lista za izvoz. Narodna lmena: beli glog, bijela drata, bijeli trn, glah, glogie, glogovka , glo;cie. medvedova hr usica, ostri tm, pasji trn, trnka, cobanciea. Druge vrste gloga koj e ras tu u Jugoslaviji i maju slitan sastav i dej· stvo, aH su manjc ispitane. Kod nas je najrasprostranjeniji beli g/og (Cra·

LECENJE BIUEM

292 laegus monogYl1a Jacq.), u Oi jem se plodu

nalazi sarno jedna semenka. Cvet i list ovog gloga se kod nas najeeUe be ru i prodaju pod imenom ervenog gloga. Kod nas rastu i ove vrste: eralaegus nigra W. K. (erTli glog), e. penlagyna W. K. (erni glog) i C. azarolus L. (garcaroJa, 1azaro1, naearole, pitomi glog).

GLUSAC. GLUVA SMREKA. SOMINA

Juniperus sabina L. -

Cupressineae

Raste po bregovima Srednje i Juzne Evrope. Negde se i gaji po par· kovima i drugde. Grn! iii malo drvo, visoko 2-6 m, piramidalno, vrlo gusto i zbijeno razgranato, ima pepeljastu koru koja se vrlo lako odlup1juje. Kod nas jc rasprostraniena po sumam a primorskog krsa sve do mora, pa na sever i istok do u subalpijsko podrueje. Upotreb1javaju se osuseni v r· h 0 v i najm1adih g ran e i e a (Sa. binae summitas).

GLUSAe

G ran e i e e su valjkaste, silja. ste, u sve~em stanju vrlo savitljive, potpuno pokrivene tamnozelenim li· stieima, noseei ponekad evetove j p 1 0 d 0 v e. Plodovi su pojedinalfui, 10ptasti, u preeniku najviSe 5 mm, tamnoplavi ili ernkasti, posuti be· lieastom vostanom prevlakom; imaju 1-3 sitna, okruglo·duguljasta, hrapa. va zrna 3-4 mm velika, opkoljena ro· tim , mekim mesom. Li s tic i su sitni, svega 1,5 do 5 mm dugi, ovalno·rombieni, na vrhu zasiljeni, naspramni , prilegli jedan na drugog uz grancicu kao crepovi po krovu, poredani u eetiri reda. Na lednoj strani lista vidi se velika oleo-rezinozna ~lezda, ponekad otverena usled trljanja. M i r i s a je jakog, terpentin. skog, neprijatnog (otud »smrdljiva brina«), a ukusa gorkog i ljutog. Sastav. Eta r s k 0 g u 1 j a u liseu ima 2-5% a · u plodovima mnogo viSe. Saddi jos i Secera, tan ina, galne kiseline. s mol e i gorke mater-ije. Upotreba. Zastareo, danas go· tovo potpuno napusten lek. Sabinu

GOROCVET

293

je vredelo spomenuti vge kao domaeu opasnu i 0 t r 0 v n u b i I j k u, koju jo~ uvek mnoge zene upotrebljavaju za izazivanje pobacaja. Bila je sas· tavni deo mnogih starnl lekova. Spolja se ponegde daje kao melem protiv koznih bolesti, bradavica i sl. Iznutra j o~ same u homeopatsko; medicinL Daju je ; kao em e nag 0 g, ali pri tom treba biti vrlo oprczan . Kao abortiv surnnjiva je i opasna. Ne~to st! vge upo trebljava u veterinarskoj medicin; kao emenagog, abortiv, stomahik i diuretik. Zabelezeni su smrtni slucajevi usled trovanja sabinom. Domace livotinje je ne jedu. U1je j e najotrovnije. Na kOli izaziva plikove. Ostala narodna Imena: blazeno drevce, varunac, gluvi smric, gluhi smrc, glu~ak, zenska klekovina, jagodna s~mina, savina, smrdelika, smrdelj ika, smrd· Ijiva brina, smri c·glu~ac.

GOROCVET Adonis vernalis L. -

Ranunculaceae

Gorocvet je 5 t e p 5 k a b i I j k a. Raste po zemljama oko Crnog mora. Najvge ga ima u Ukrajini, na Krimu, na severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru. Ima ga u jugoistocnoj i Srednjoj Evropi, odakle se mestimicno ra~irio i na Zapad. Kod nas ima gorocveta u severoistocnim delovima drfave, mestimicno u znatnoj kolicini, tako da se moZe eksploatisa-ti i gajiti, odnosno, razmnozavati. Naj vge ga ima na deliblatskom pesku, na Fruskoj gori, po brdima oko Timoka " na dru~ m mestima. Gorocvet raste kao otrovan korov po suncanim, plitkim, mr~avim, suvim, peskovitim zemlji~tima obraslim travom iii izmedu grmlja i po retkim ~umama, kamenilim brezuljcima i padinama. Stoka ga ne pase. Gorocvet je jedan od prvih vesnika proleCa. Rano u prolece, kad su nasi suvi pa~njaci jos goli , zeleni bokori gorocveta 5 divnim, krupnim, glavieastim, kao zlato lutim cvetovima na vrhovima stabljicica pravi su ukras naSih ogolicenih predela. Iz krupnog, viSeglavog, mrkog rizoma gorocveta, koji je na donjoj s trani obrastao mnogobrojnim, crnim, vretenastim, zilicastim korenjem, rano u proleee razviju se mnogobrojne cupavo obrasle stabljike, Cesto po stotinu strukova u busenu. Neke stab ljike su sa cvetom, a manj.i broj ih je bez cveta. Po jedan cvet se nalazi na vrhu stab ljike. Ima strukova sa vge cvetova, tako, dok je jedan precvetao, drugi je u cvetu. Otud se u drogi uvek nalazi ·i plodova. Cela biljka j e jake zelene boje, kad se osusi (droga) postaje sivkasta. Ccla biljka je otrovna, gorkog, ljutog i neprijatnog uk usa, kao, tlostalom, i svi drugi ljutici. Berba. - Vecina farmakopeja trati nadzemni deo biljke u cvetu. Ponegde se upotrebljavaju same podzemni delovi gorocveta ili cela biljka u cvetu zajedno sa rizomom i korenjem. U homeopatskoj medicini se upotrebljava samo sveza biljka u cvetu, ~ to je najcelishodnije, jer su najbolji preparati izradeni od svezeg gorocveta. I pored svih mera u pogledu branja,

294

LECENIE

BILIEM

su~eni a ,

euvanj a i izrade lekova od gorocveta, droga vrlo brzo gubi lekovi· tost, kao uostalom, i mnoge druge hetero1lidne, a naroeito saponozidne droge, pogotovu ove iz porodice Ijutica. Odreru se stabljieiee u evetu i ~to bne su~e vezane koneem u male kite, da bi se ~to vge jzbeglo razlag·,r.je heterozida. Prilikom branja treba paziti da bude sto manje plodova, jer eim biljka preeveta i zametne plodove, 1llanje je lekovita. Plodovi su slieni dudinji, i ukoHko su stariji, utoHko su krupniji i drobniji. U drogi se dozvoljava 8% stabljika s pladovima. Goroevet bi trebalo odmah posle berbe stabilizovati i brzo osusiti, za· tim titrovati i, uop~te, postupiti kao sa digitalisom. Droga. - Dobra i sveza droga poznaje se po ovim znacima: boja je jednoliko zelenosiva; "ge od polovine stabljika imaju evetove; evetovi su saeuvali svoju kao zlato rutu boju; plodova zrelih koji se drobe i raspadaju sme biti vrlo malo, a u prvoklasnoj drogi nimalo; ne sme biri stabljJka bez Ii~ca, mrkih, drvenastih stabljika, plesnive droge i emih Ii· stiea sa baze. S tab I j i k a je do 30 em dugaeka i 2-5 mm debela, uzduf naborana, siva, gola, pri vrhu dlakava ~ nije ~uplja (Adonis aestivalis i A. autumnalis).

Lis t 0 v i su vrlo sitni i gotovo i g lie a s t i, bez dr~ke, donekle obavi· jaju stabljiku i perasto su izdeljeni na tn iii vi~e duguljastih, Siljastih liski eelog ruba. Listovi su goli m slabo dla· kavi. Cvetov i su vrlo krupni (3':; do 7 em u preCniltu) , i u ti i glaviCasti. Na vrlm stabljike se mIni po jedan cvet. CaSica je spolja dlakava. Ima pet jaja· stili. g}jastih Iistiea. koji su oa vrnu nazubljeni. KnIDji:ni IistiCi su goli. duguljasti, Siljasti i mnognbrojni (15-18). Semenice su zelene i slol.ene u dndinju. U k usa je gorkog i ljutog. Cuvanje, - Drogu treba hermetiCki zaPLOO GOROeVET/\ pakovati u malim neprovidnim sudo vima i euvam na mracnom i hladnom mestu naJ' vge godinu dana. Na dno suda treba staviti malo sveze peeenog kreea. Naj· bolj e bi hil o titrovanu i potpuno osu~enu drogu euvati u zatopljenim am· pulama ad 5 do 10 g 5 nekim indiferentnim gasom (azotom, plemenitim gao sovima ili C02) kao list digitalisa. Rezana droga. - Ima mnogo delova sitnog iglieastog H~ca. Naroeito se istieu zuti delovi eveta. Ne sme biti plodova, crnih Hstica koji potieu sa baza stabljike. Ne sme imati supljih stabljika (druge vrste gorocveta). Sastav. - Ima dva kardiotoniena heterozida: a) ado nit 0 k s 0 z i d, izomer konvalatoksozida, hidrolizuje se na strofantidin i rarnnozu; b) c i·

GOROCVET

295

mar 0 z i d, koji se hidrolizuje na strofantidin i cimarozu. Sadrfi jo~ neke nedovoljno pomate heterozide. Ima jo~ i sap 0 no z ida, akon4tne kiseline, pentahidroksilnog alkehola adonitola, holina, smole, fitosterola i masti. U rizomu i korenju ima istih sastojaka. Izgleda da imaju vHe heterozida i cia su zbog toga podzemni delovi aktivniji. I spitivanje se vr~ biolo~ki, IkaO digitalis. Upotreba. - Goroevet deluje slieno digitalisu, a po Sevalijeu slicno primorskom luku (diuretik). Daje se u novije vreme kao dobar lek za jacanje s rea u sl'llcaj evima gde se ne moze dati digitalis. RazLikuje se od dJigitalisa po tome ~to nema kumulativno dejstvo, pa se moze davati u hronicnim slu· cajevima. Ne izaziva naviku. Daje se i kao diuretik u slucaju vodene boo lesti, angine pektoris, trovanja nikotinom. Kod nas se droga nedovoljno upotrebljava. Uzrok tome je u 'Oestalnosti hemijskog sastava i ~iziolo~kog dejstva droge. Pre pu~tanja u promet doogu bi trebalo, kao digitalis, titrevati, a jo~ bolje, odmah u prolece iz sveze bi'ijke izraditi galenske preparate bez balastnih materija. Treba uciniti sve da se ova izvrsna droga vge upo· trebljava kod nas. Daje se u obliku infuza (4-8 g na 250 g vode, popiti sve za 1 dan u 3 do 6 obroka). »Adonidin« je me~avina glikozida i saponina. Istorlja. - Adonis potice od imena lepog grckog boga Adonisa, a vernalis na latinskom maci prolecni. - U juznoj Rusiji se odvajkada upotrebIjava u narodu kao lek protiv vodene bolesti. Goroevet je jedna od onih mnogobrojnih biljaka koja je 1Z narodne medicine primljena u ~kol sku. Prva fiz,ioloska ispi·tivanja i racionalnu upotrebu u terapiji vrsio je 1880. godine Bubnov na kliniei Botkina. On je prvi zabelezio sLicnost digitalisu. Druge vrste adonisa. - Adonis aestivalis L. i A. flammeus Jaeq. kod nas su mnogo Cesci. Rastu kao dosadan korov po strnim zitnim usevima. Deluju slicno kao gorocvet, po nekim autorima isto, a po drugima nesto slabije. Nenamerno iii namerno Oesto ih dodaju goroevetu. evet im je sitan i c r v e n kio vatra. . Ove vrste adonisa su jos manje .i spHane. Po Vojvodini, narocito na mestima gde raste najbolja psenica, kao sto je gornji Banat, u prolece mestimicno ima vge crvenog gorocveta nego zobi iii nekog drugog jarog zita. Ponekad ga je toli ko da se moze kositi. Adonis flammeus sluzi u Gruziji umesto zutog goroeveta za izradu galenskih preparata za srce. Opornena! - Goroevet je otrovan, pa se mora biti vrlo obazriv! Z~tlta

u prlrodl. - Zbog nagle i neracionalne posleratne eksploataelje gr ocvet je mestimicno proreden, pa cak ;j ungten (cupan s koren om). Pos to je to vazna, ne sarno lekovita nego i veoma dekorativna i dosta retka biljka, goroevet je na mnogo mesta delimicno, a negde i potpu no zasticen. Narodna Imena. - Za Adonis vernalis zabelezena su ova narodna imena: go rae, goraevet , gorovcvet, gorocvet, goroevijet, gorocvijece, gu~nica, zuta sasa, za jcji mak, zecji mak. Za Adonis aes tivalis: zeeja salata, zecji mak, zecji turcmak.

LECP.NJE BIUEM

296 GORSKA RUlA

Rhododendron ferrugineum L. -

Ericaceae

Visokoplaninski gusto razgranat grmic, visok 30-90 em. Listovi su zimzeleni, kozasti, sitni, s lica sjajni i zeleni, s nalicja belicasti, a kas· nije perutavi i n'tasti. Cvetovi su vrlo lepi, crveni, zvonasti, sakupljeni po 4 do 8 u kralke grozdaste cvasti. Cveta leti. Upotrebljava se list (RhododcI1' drol1i folium) kao narodni lek protiv reumatizma, uloga i kamena u bubre· zima. Kao i druge biljke iz iste familije, i gorska ruza sadrZi fenolne hetero· zide (arb u tozid) i tanjne . ali ima i nedovoljno iSlrazenih sastojaka (andro· metoksin) od kojih potice otrovnost slicna digitalisu. Zbog toga ovu biljku ne treba upotrebljavati za lek, jer je opasna i otrovna. Droga narodnu imena: a lpinska ruza, crvena alpska rufa. Slicnog hemijskog sastava i fizioloskog dejstva su i droge, takoc!e vrlo lepe ukrasne biljke istog roda: Rhododendroll hirsutullt L. (divlji sim sir, pjeni sn ik, slec), Rhododel1dron pOllticum L.. donet sa Kavkaza i Pirineja (azalea, azaleja) i dr.

GORSKA RUIA

GORUSICA . GRONICA . GRCICA . ..

297

GORUSICA, DIVLJA GORUSICA, lUTAJA, lUTAN SINAP UGOSICA, ARDALJ "

Sinapis arvensis 1. Cruciferae Jednogodi~nja iii dvogodiSnja zeljasta biljka, visoka do 80 cm. Raste svuda, a najvi~e kao bujan korov u jarim usevima tako da se nekih godina cele njive zute od iscvetale goru~ice. Kao i druge krsta~ice (Cruciterae), ~ gorusica ima sinigro~ida, zbog eega je Ijutog ukusa i deluje slieno slaeici, ali slabije, jer ima manje tog sumpornog hetero· zida u semenu do 1% . U semenu ima oko 26% masnog ulja koje se koris ti za ishranu.

GORUSICA

GRONICA, BELJUSKA, TRAVA on GRONICE, BELA TRAVA, BELJUSA

Lepidium ruderale 1. -

Cruciferae

JednogodiSnja iii dvogodiSnja zeljasta biljka Ijutog ukusa i neprijatnog mirisa, visoka do 40 cm. Raste na zaslanjenom i nadubrenom zemljiStu, najcesce pored puteva i na slatinama. Cvetovi su zelenkasto-beli, sitni, sakupljeni u cvasti na vrhu graneica. Cveta od maja do jula. Ljutina, antiseptiena svojstva i lekovitost potieu od sumpornog heterozida, slieno kao i druge krstasice. Upotrebljava se cela biljka u cvetu i seme. Istog sasta\'a i dejstva su i srodne vrste: Lepidium campestre L. (grbica, grbaStica, biberika, dimberika), L. draba L. (velika grbastica, gronica, kupusac, renika), L. sativum L. (krecava salata, kres, grbanj, wtnd bobovnjak), L. lacitvlium L., L. cartilagineum L. :i dr.

GRCICA, GORKA DETELINA, GORKI TROLIST

Menyanthes trifoliata 1. (= Trifolium fibrinum 1.) ,

Gentianaceae

GrCica je dugoveena zeljasta vadena biljka, visoka do 30 crn. U tresetis tu lezi snliZan, do 1 m dugaeak, oka 15 mm deb eo, cvorast, valjkast, razgranat rizom iz koga izbija izoad ogledala vode uspravna stabljika s t I' 0 per n i m 1 i s t 0 v'i m a (»vodena detelina«) i ru!ieastim cve-

LECENIE BIUEM

298

tovirna sabranirn u gustu uspravnu evast slitnu zumbulu. Cela biljka je vrlo go r k 0 g uk usa. Raste po h I a d n i rn rn 0 t v a r a rn a, t res e t i ~ t i rn a u Plavskorn jezeru. Vlasotin skoj tresavi, na Zvijezdi kod Vare~ a i na nekirn drugirn rnestirna, ali retko, sarno po visokoplanins kim, nepristupatnim tresavama. Droga. -

Bere se list (MenyantIJidis ill Trifolii fibrini folium) krajem proleca i potetkom leta kad grtiea eveta i brzo su~i da sacuva prirodnu boju i lekovitost. Su~iti u s to tanjem sloju u hladu na pro· maji da se heterozidi. nepostojani lekoviti sastojci ne bi razlozili. Lisee je troperno, s!ieno liscu deteline, ali krupnije i nasac1eno na dugacku, u rukavae produZenu drsku uzdu! naboranu. Pojedine Iiske su dugatke 3-10 em, a siroke 2-5 em, duguljaste ili kopljaste, na vrhu zatubaste, gole, eelog ruba iii malo -izvijugano-reckaste. Liske su pomalo sotne, meke, na lieu tamnozelene, a na nalicju svetlije. Glavni nerv je na nalitju !ista istaknut, s ir 0 k, uzdu! naboran, prema vrhu se suZava. Sastav. - Grtica je nedovoljno ispitana. SadrZi gorke heterozide nepoznate hemijske grac1e.

GRClCA

Upotreba. .. Gorak tonik kao lincura d druge gencianacee. UJazi u sastav Extraetum amarum. MenyanI hes znaci mesdni evet, sto podseea na emenagogno delovanje biljke; trifolia 2lIla.Ci troJJista; fibrinum od febris, s to znaCi groznica, jer je grtica do otkriea hlninove 'kore upotrebljavana u Evropi protiv raznih vrsta groznice.

Grtica je va!na lekovita biljka, u prirodi vrlo prorec1ena, zbog tega je zakonom zaSticena. Moze se j gaJiti polaganjem rizoma. Zaitita. -

Ostala narodna lmena: vodena bokvica, gorka trava, groznitni trilisnik, deteljiea, mrzlitnik, trolistina.

GUIINA ILl ZMlJlNA TRAVA ...

299

GUJINA ILl ZMIJINA TRAVA, BADEU, SIKAVICA, SARENI CKAU Silybum marianum (L.) Gaertn. -

Coimpositae

Krupna, snalna Jmpozantna dvogodHnja zeljasta biJjka, visoka do 150 cm, koja lie! na ~aren bujan ekalj. Listov,i su tigrasto pro~arani belim prugama. Cvetovi i listovi su bodljikavi. Cvasti su krupne i cr. vene. Cveta celog leta, u drugoj godini. Raste kraj puteva i naselja u jilZ. nim krajevima i u Primorju. Upotrebljava se zreo plod, re4e list (SUybi fructus et folium). Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. U plodu ima 0,1% etarskog ulja, malo tanina, flavonoida, 24-26<1/. masnog ulja, 17% belaneevine, 21% raznili ~cera i drugib ugljenih hidrata i smole. ZahvaljujuCi prisustvu tirami.n a, plod badelja povecava krvni pritisak. Daje se protiv astme, senske groznice, glavobolje ,i koprivnjaee. Upotrebljava se i kao gorko sredstvo za jaeanje, osobito posle te~kih operacija i bolesti. U narodu se upotrebljava za ubla· zavanje napada zuci, protiv ~ecerne bolesti, za· tvora, za lecenje hemoroida d dr. 1. Protiv niskog pritiska: po 50 kapi tinkture (20 na 100 g razblalenog alkohola) na kocku ~ecera tri puti dnevno pre jela. - IIi 30 g zdrobljenih plo. dova kuvati 15 minuta u 200 g vode i to pili svaka 2 sata po 1 kaSiku. 2. Za jacanje, bolji apetit: po 10 g. ploda badelja, kit ice, lincw'e i trave-ive po~ti; 1 supenu ka· silw SIlleSe prokuvati 15 minn ta u pola I1tra vode, KARAKTE&lSUCNI .NA VRHU ost aviti poklopljeno 3 sata i piti 3--4 puta dnevno pre TRNOVI Slt AKTEJA jela po 1 CaSu. 3. Protiv morske bolesti: 100 g zdrobljenih plodova badelja staviti u pela litra najbolje komovice, bocu zapuSiti i, cesCe muCkajuei, drZati 8 dana Dw dana pre ukrcavanja u brod ill avron piti 3--4 puta dnevno pre jela po 1 easicu. 4. Smetltje u iJ.ICi (,kamen. bolovi): po 20 g badelja, JDlI5 1aCka , trav&oive, pitome nane i cikorije (ZeDetrge) pomeb.ti; 3 supene kasike SUlek popariti sa pola litra kljuCaJe vode, poklopiti i ostaviti celu DOC, pa sutradan to popiti u 4 obroka na pola sata pre je la. 5. Protiv !eCerne bolesti: po 25 g z.drobljenih plodava badelja, semena idraljeviue i grekog semena, 15 g lista borovnice 1 W g dwiovog lista pomeSsti. Cetiri supene kaSike o ve smek kuvati 15-20 minnta u 600 g vode, os:aviti. preko noci poklop ljeno i sutradan piti po 1 CaSu pre jela. Narodna imena. - Osim navedenih , evo jos nekoliko narodrnih irnena: bijeli strieak, gospin trn, divji articok, magareca salata, osljebad, o~ba1j , sjekavica, sarena badeljka.

D

DANINOC, MILOVANKA, MACUHICA, SIROTICA, SARENA LJUBICICA

Viola tricolor L. -

Violaceae

Sitna jednogodgnja zeljasta biljka, visoka do 40 em. Stabljika je uglasta, prosta ili razgranata. Li stovi su ~iri nego dun, po obodu zuptasti, donji su sreoliki, a gomji duguljasti. Cvetov,i su pojedinatni, na dugim peteljkarna, trobojni (ijubitasti, zuti " beli). Cveta od proleca do leta. Raste po napu~tenirn planinskirn njivarna (do 1.800 m nadmorske visine), po usevirna , suvirn i karnenitirn mestima. U nas raste mnogo podvrsta, varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke_ Neke, osobi-to one krupnoevetne, gaje se kao omiljeno evece koje eveta od kraja zirne do jeseni. Za lek se upotrebljava sarno d i v 1 j a, pol j s k a podvrsta: Viola arvensis Murray, tij i su evetovi sitni, 8- 14 mm dugatki, futi, bela ruckasti sa jatirn iii slabijim ljubicastim prelivom. Gajenje_ - U Holandiji i nekim drugim zemljarna na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz. Sastav_ - Saponozidna droga. Sadrli jos .j rutozid (ruta heterozidna boja violakverci trozid), antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid, salieilni hete'r ozid, slobodnu salieilnu kiselinu, etarsko u1je (0,01%) sa metilsalieilatom, tanin, sluz, soli magnezijuma i kalcijuma, ~eCera, do 250 rng"/. 'vilamina C i razne karotenoidne boje: violaksantin, auroksantin, flavoksantin i zeaksan tin_ Upotreba. - Za letenje raznih komih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, u1oga, obitnog i velikog kaslja, za jate izlucivanje mokrace i protiv upale rnokracne be~ike. Caj: 3 supene ka~ike droge (herbe, nadzemni dec divljeg dani'noca u evetu) kuva se 15 minuta u 400 g vode i to popije u 3-4 obroka u toku dana. Osobe koje ne podnose ukus mogu zasladiti sirupom od malina, ribizla, vi~anja iii limuna. Sirup: 100 g droge kuva se 2 sata u poklopljenom sudu u 1,5 litru vode, oeedi. proeedi, odJije i doda 2,5 kg secera, prokuva 10 minuta ,i propusti kroz flanelsko platno. Pije se 3-4 puta dnevno po 1 ka~ika posle jela. Protiv ve/ikog kaslja : po 20 g daninoea, zove, rosulje, lista pitomog kestena i !ista bokvice pome~ati. Tri kasike smese prokuvati 5 minuta u pola lit ra vode u poklopljenom sudu, zas ladi'~i medom i piti svakog sata po 1 kasiku (deea kafenu kaSitieu).

Dl!Bl!LA KOKA

301

Narodna Irnena. - Osim navedenih, evo jo§ nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: bo~ji evil, viola , gospina Ijub iea, dikino oko, koko§ja Ijubiea, macvica, ma~uha, modra iskrk:a, poljska Ijubiea, sedmiBca, lrobojna Ij ubica . udoviea . Viola arvellsis narod naziva: darnnoc, zbornice, poljska Ijubica, polj~ ka Ijubi cica:, udovice ad zbora.

DEBELA KOKA Sedum spectabile Bor. -

Crassulaceae

Debela koka dan as je omiljen lek u na~im gradovima . Mnogo se eeni ·kao naradni lek protiv Cira u zelueu . Cini se da je Beograd centar odakle se unulrasnjos t snabdeva rasadom ove bil jke i odakle se dobijaju

BOBOVNJAK

obaves lenja kako biljku treba gajiti i u potrebljavali. Uzela je loliko maha da se gaji i na grob ljrma. Biljka se vrlo lako gaj i i le!,o u~peva i u loncima, saksijama . Gaji se i jedna vrsta sa beloprugastlm h~cem (pana§iTa). Iz gradova se ova biljka sve viSe sil'i po selima ~a? ~~~s i kao lek. Poreklom je iz Kine i Japana. Naraste 30-50 em . Lisee JOJ Je vrlo deb e I 0, me s n at 0 i s 0 ~ n 0 (sukulentna biljka) gotovo kao u cuvarkucc. Slabljike su
LECENIE BIUEM

302

Za lek se upotrebljava sarno s v e! li s t. Zato ga preporu
DEBELA TIKVA, DEBELICA, DEBELOTIKVA, DEBEUACA, LUDA TIKVA

Bryonia alba L. -

Oucurbi1aceae

Dugovecna zeljasta poviju~a, penjaCica s debelim, mesnatim, repastim kor enom, koji je spolj a popreeno naboran i sivkasto-zuckast, a iznutra beo. Stabljika je tanka; naraste do 5 m, gusto je obrasla grubim o~trim dlakama i penje se po drvecu kao puzavica pomocu ra~ljika. Listovi su na kratkim dr~ka ma , prosti, petodelni i naizmenJcni. Cvetovi su sitni i relenkasto-beli. Muski cvetovi su krupniji i na dugim ddkama, a zen ski su sitnij i i sakup ljeni u cvast slienu stitu. Plod je okrugJa, ema, soena, gola bobica velicine oko 6 mm. Cveta od maja do avgusta. Rasprostranjenost. - Raste svuda po vlainim ~urnama, po zivim ogradama i pored reka do 1.300 m nadrnorske visine. 8vojstva_ - eel a biljka, a pogotovu koren je gorkog ·i vrlo neprijatnug ukusa. Otrovna je! Droga. - Koren (Bryoniae radix) iskopan u jesen. Svez koren je aktivniji od 's usenog, jer se susenjem aktivrn sastojei brzo razlaiu. 8astav_ - Mnogo kalijum-nitrata (ako 0,6"10), malo etarskog ulja, skroba, Secera, smole briorezina koja deluje kao drastiean purgans, zatim glikozida, alkaloida, ritosterola i drugih sastojaka. Upotreba_ - Dcbela tikva je otrovna! Upotrebljava se u narodnoj me· dicini protiv zatvora i za pojacanje mokrenja, pa nisu retki slueajevi trovanja: trbobolja, jak proliv, upala bubrega i dr. Zbog toga se svima savetuje da OYU biljku ne koriste za lek. Ovde je spomenuta sarno kao otrovna biljka koje se treba kloniti.

DEBELA TIKVA . DE BELI CA .. .

303

Slicnog hemij skog sastava .i fiziolo ~ kog dejstva je i d i v I j a t ik v a iIi d a v 0 15k a r e p a (Bryonia dioica Jacq.), takode puzavica, ali ima crvene bobice. I ovom biljkom nisu retki slucajevi trovanja. U narodu je nazivaju jo~ i divje kuke, ugojka, crvena debelica, crveni bljuzak, crveni blju~tac. Bryol1ia alba, osim spomenutih narodnih imena, naziva se u narodu jo~ i: bijeli blj u ~ tac, bljuzak, vucja stopa, divja repa, zemaljska bu~a, kosopadavica, kukovina , ludo groZde, tikvenjaca, tu~ika. U istu farmakodinamsku grupu spadaju i d i v 1 j i iH d a vol 5 k i k r as t a v a c (Ecbal. '1m elaterium A. Rich. - Cucurbitaceae) i neke biljke iz familije pop () n a c a (Convolvulacea) sa raznih kontinenata, ad kojih se dobijaju droge oficinalne u na~oj i drugim farmakopejama. Ove droge i njihove 5 mol e smeju se upatrebljavati same po uputstvu lekara. Do·b ijaju se u apoteci. To su tzv. HETEROZIDNE PURGATIVNE SMOLE. -

DROGE S GLIKOREZINAMA

Mnoge COl1volvulaceae imaju mlecni sok sa purgativnom heterozidnom smolom koja se ne rastvara u vodi, malo u etilacetatu, a lako u etanolu. Ove smole se dobijaju ekstrakcijom droga pomoeu etanola (alkohola) i talozenjem iz tog njstvora dodavanjem vode. Glavni predstavnik ovih smola je k 0 n v 0 I v u I 0 zd d jZdvojen ·iz jalape (Tuber Jalapae); nerastvorljiv je u vodi, aH je lako rastvorljiv vee i u vrlo maloj kolicini baza dajuei rastvorljive alkalne soli. Hemijski sastav ovih smola jo~ nije potpuno poznat, ali se zna da hidrolizom daju ~eeere i hidroksi masne kise/ine. Droge

5

glikorezinama

P'ljka

Droga

Heterozid

Scammon;; tuber et resina

Colocynthi pulpa

Jalapae tuber et resina

Scammon;; radix

Convolvulaceae

Jalapozid (skamonin)

Meksiko

1O-2oo/.

Ipomoea orizabensis

Citrullus colocynthis Cucurbitaceae

Kolocintin

Azija, Afrika

2f}-250/.

Exogonium purga

Convolvulaceae

Konvolvulozid

Meksiko

If}-ISO/.

Convolvulus scammonium

Mala Azija

Skamonin

3-13°/.

L1!CBNJE BIUBM

304

1z jalape, skamonijuma, kolocintisa i srodnih droga iwlovane su druge hidroksi-kiseline heterozidno vezane. 1 mnoge Cucurbitaceae sadrZe heterozidne smole koje deluju kao drastitni purgansi. Heterozidne smole deluju kao drastitni purgansi jer drale i tanka i debelo crevo. Vece doze izazivaju ga(\enje, povraeanje, bolove u zelucu i krv u stolici usled zapaljenja creva, zbog tega se ove droge moraju davati vrlo oprezno, uvek pod kontrolom lekara. Ulaze u sastav lekova protiv vodene bolesti da bi se pomoglo izlutivanje tetnosti.

DIVIZMA Droga se sastoji od osurene krun-ice 5 priraslim praSnicima d'; viz m e (Verba.~ci flos) od Verbascum thapsiforme Schrader, V. phlomoides L. i drugih krupnocvetnih vrsta divizme (Scrophulariaceae). Divizme su impozantne dvogodBnje zeljaste biljke. Prve godine obrazuju veliku rozetu od krupnog Ii~ca na povr~in:i zemlje, a drugog leta izraste kao sveca prava vretenasta J snaina stabljika, visoka do 2 m. Na dnu stabiljke su listovi vrlo krupni i ·imaju debele dr~ke , a ~to se ide navi~e, sve su manji i bez dr~ke. Listovi su vrlo gusto vunasto maljavi, debeli, jajasto-duguljasti i na vrhu Wjasti. Gornja polovina stabljike je gusto okicena kao klas mnogobrojnim krupnim, Z uti m, gotovo sedeeim cvetovima. Divizma cveta preko celog leta. Za sve vreme cvetanja oko divizma na zemlji uvek se nalazi mnos t\"o cveta od rote do mrke boje. Srednji i gornji list u Verbascum thapsiforme svojom bazom obuhvata stabljiku skoro do narednog donjeg lista, a od Verbascum phlomoides listovi manje obuhvataju stablj-iku .i vise su jajastog oblika. Rasprostranjenost. Gajenje. - Divizma raste po suvim, suntaniI"!l, peskovitim, plitkim, nerodnim zemljistima, narotito po napustenim kamenolomima, ru~evinama, krtevinama, pored puteva i uop~te po neobraClenom zemljBtu. Mestimieno irna divizme u velikim kolieinama. Raste po celoj Evropi. Kod nas je to najobienijd korov. Div.izmu sto~a ne pase. U nekim drlavama je g a j e. U jesen se seje u leje, a u prolece rasaduje na stalna mesta na rastojanju 60x60 cm. Berba. - evet se bere preko celog leta i jednog dela jeseni sve dok biljka cveta. Najbolje je divizmu bran svaki dan oko podne iii ne~to ranije, eim rosa spadne, jer se cvet na stabljici slabo drli i vee drugog dana opada. 1spod stabljike treba prostrti platno i stapieem blago udariti po njoj. Na taj naein opadaju sarno k run i t n i l i s tic'; sap r a S n i c im a. Divizmu treba brati po suvom i sun can om vremenu. Obrano cveee ne sme se nabijati u korpe iii vrece i mora se sto brle osusiti u vrlo tankom sloju, najbolje u su~nici zagrejanoj na 40-500. Za nuzdu, divizma se moze susHi i na vrelom letnjem suncu.

Izgled droge. - Droga mora biti lepe svetle zute boje i sastojati se od ·k run ice s a p r ira s lim p r a s n i c i m a. Krunica je zlatnorota, nalik na toeak, u precniku oko 4-5 cm siroka, pod e I j e n a na pet n e jed n a k i h del 0 v a i pri dnu izduzena u kratku cev. Krunieni 'l isti6 su jajas ti. Dva gornja 'su manja od ona tri donja, a od donjih

DIVLJA PAPRIKA. LISTAVINA ...

305

je srednji najveci. Spolja su obras li belicastim run 0 m. P r a ~ n i c i s u p r ir a s Ii , na krunicu , aM ni oni n i s u j e d n a k i: tri gornja su kraca i bela runov,i to-dlakava, a dva donj a su dtda i skoro gola. Pra~nice su duo guljaste i jednoeelij ske. One lrod gornjih pra~nika nasadene su popreko na koncicu, a pra~ nice kod donjih, duzih, silaze niz konce. Sveze cveee nema prij atan miris, a osuseno ima prijatan m i r iss I i· can medu. Izbledela iIi potamnela i vlafna droga mora se odbaciti. Glavni nedostaci droge su prevelika vlainost i tamna baja. Normalizovana droga sme cia 's adrzi: naj vise 13'10 vlage i ne ISme ostati vise od 6'/, 'Pepela. U 10 g droge treba da ima oko 350 evetova. Uk usa j e najpre sladunjavog, a kasnije pece u grlu (nadrafaj od saponozida). Sastav. - U drogi ima s a p 0 n 0 z ida, od kojih je jedan neutralan, a drugi kiseo. Ima i s I u z d (2,5"10) , oko loo/. secera, malo gume, rute boje kroce tina i flavonoida, i vrlo malo etarskog ulja. Ukoliko je droga sta· rija, utoliko ima manje saponozida, tako da se desava da ih stara droga uopste i nema. Zato farmakopeja propisuje da se droga mora obnavljati sva· ke godine. Upotreba. - Devizmin evet ulazi u sastav grudnog caja, Species pec· torales. Svojom sluzi deluje i kao emoliens. Saponozida ima ne sarno u divizminom cvetu vee i u celoj biljci. Iz· gleda da ih u semenu ima najv.jSe. U novije vreme vr~e se poku~aji medicinske upotrebe lis t a i k 0r e n a. List deluje ekspektorarttno kao ·i cvet. Listom divizme falsifikuju mnoge droge, jer se list moze vrlo lako nabrati u veli·kim koliCinama. Plucni caj (za iskasljavanje): po 25 g cveta od divizme, belog i crnog sleza i podbela se pome~a. Tri supene ka~ike sme~e popari se sa pola Ii· tra kljueale vode, poklopi, ostavi 1 sat, ocelli, iseedi, zasladi medom i pije toplo na 2 sata po I ka~ika. Narodna !mena. - Verbascum thapsiforme narod naziva: beloperka, volov rep, vunavka, divizma, zutocvijet, kraljevska sviea, lepuh, lepusae, svi· jecnjak, ~ iroki lopuh. V. phlomoides: divizma krupnoevetna, kostnik, lepuh, lepu~ae, lopen, lucnik, o~lji pelino

DIVLJA PAPRIKA, LASTAVINA, PASJI KUPUS, KRVNIK

Cynanchum vincetoxicum R.Br. (= Vincetoxicum officinale Moench) -

Asclepiadaceae

Ovde se navodi sarno kao opasna ,i otrovna domaca biljka koja se ponegde upotrebljava u narodnoj medicini spolja i izn.utra; ~su. retki .sluca. jevi trovanja: smetnje u disanju, gusenje, povracanje, znOjenje, neujedna· cen puis i paraliza srca. . . Divlja paprika mestimic no pokriva velike povr~me po na~lm ~u~ama, svakom je dostupna; stoka je ne jede, a covek se ponekad prevarl 1 upo-

LI!CENJI! BJUEM

306

trebi za lek. Za bubrege i srce postoje bolji, rnanj e opasni lekovi. Ponekad se za izvoz traii rizorn s kore njem (Vince/oxici rhizoma). Evo jos nekoliko narodnih irnena: astoklep, kosara, lastavicnjak, pasja riga, svilni dubac, strasnica.

DIVLJA SALATA, OTROVNA LOCIKA, GORSKA OTROVNICA

Lactuca virosa L. -

Oompositae

Razlikuje se od obicne salate (Lac/tlCa saliva L.), pored ostalog, neprijatDirn rnirisorn i gorkirn ukusorn i bodljama na nalicju listova dui glavnog nerva. Raste svuda. Kad se odsece, iz biljke izlazi gorak sok bele boje koji stajanjern pornrci. Ovaj osuseni sok (Lactucarium) irna laktucina, laktukopikrina i drugih sastojaka koji deluj u umirujuce, zbog 6ega je ranije upotrebljavan za ublazavanje bolova, protiv nesanice i za umirivanje, najcesce zajedno s opijumom, lupulinom (hmeljom) i slicnim lekovima. Divlja salata je olrovna :M 60veka i domace zivotinje!

DIVLJI KESTEN

Aesculus hippocastanum L. -

Hippocastanaceae

Divlji kesten je visoko drvo, koje se kao ukras sadi po parkovima i drvoredima. Vrlo Je korisno ·i veoma lepo drvo. Steta je lito se viSe ne sadi. Droga_ - Od divljeg kestena se koristri seme i kora, rede i cver (Hippocastani semen, cortex et flos). S e m e se sakuplja u jesen, u septembru i oktobru, kad opada sa drveta. Semenje treba odmah sakupljati da se ne bi kvarilo na vlaznoj zemlji. Kod nas svake godine p ropadnu desetine vago na divljeg kestena, jer ga niko ne sakuplja. Sa jednog drveta moze se nakupiti viSe od 100 kg kestena. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje i sjajno kao da je lakovano. Ukusa je gorkog i neprijatnog. U industriji lekova se upotrebljava sarno semma jezgra; ljuska se odbacuje. U jezgri (kotiledonima) ima 40--60"10 s k rob a, 5-8% sap 0 n ina, 5-8"10 u I j a, 6--7% belan6evine, gIikozida e sku lin a, g 0 r k i h rn ate r 1 J a, s t e r 0 I a, flavona, vitarnina B1 , C i K. - U Ijusci irna 2"10 tanina (katehinskih). Kraj ern XVIII ve ka Parrnantje preporucuje da se .jz divljeg kestena vadi skrob. Pocetkorn tog veka divlji kesten je preporucivan kao lek. U XIX veku upotrebljavan je kao lek protiv groznice, a u industI'iji za izradu lepka. Pocetkorn veka pocela je ekstrakcija skroba, od koga se danas pravi alkohol, aceton, dekstrin i drugi YazDi tehnicki proizvodi. S obzirorn na veIiki procenat skroba u divljern kestenu, u mnogim zemljama skolska deca ga obal'ezno £I jesen sakupljaju. Iz njega se u novije vrerne vadi masno ulje i saponin za farrnaceutske ·i tehnicke svrhe. Homeopatska farm a kopeja propisuje s , eze oljustene kestene. Stajanjern, kesten gubi lekovitost. Zato

DIVUI KESTEN

307

se d~as naj.'~e~c~ upotrebljava tzv. stabilizovana alkoholatura, koja se izrad uje na taj nacm ~ to se sveze, neolju ~ teno i krupno iseeeno kestenje sta. vlja p.ostepeno u klju~ali alkohol. Na taj na~in se ungte fermenti ,i dobija se pos:ojana droga (slabil>izovana) . ad oVaJkve droge pravi 'se ekstrakt, od koga se uraduju supozitorije, najceMe zajedno s beladonom. U humanoj medicini se daje za letenje venoznog sistema, na~ito protiv hemoroida. U k 0 r ,i ima tanina, eskulina i eskuletina. Kora i Pl1IPOljci u deeembru im aj u najviSe eskulina. Kora je dobar ads tringens . Daje se za leeenje izvesnih koznih bolesti, a u narodnoj medicirui za lecenje lupusa. Zbog gorcine narod je upo treblj ava protiv grozniee umes to kininove kore. U eve t u ima tan ina ·i kvercitrina. Upotrebljava se kao naradni lek za ja~anje , protiv proliva i proHv pega na lieu. Bodljikava ljuska, koja spada sa semena 'kad sazri, sadrii mnogo katehinskih tanina i flavonskih heterozida. Kod nas je upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku ad Zapadne Evrope, gde se uspesno, ~esto i raznovrsno upotrebljava u nau~noj i narodnoj rnedicini umesto americke droge hamamelis, od koga se spravljaju razni lekovi za lecenje prosirel}ih vena. Najnovijim ispitivanj-ima eksperimentaino je utvrdeno da divlji kesten deluje, pre svega, prrsustvom znatne koliCine vitamina P: povecanje otpornosti kapilara i smanjivanje njihove propustljivosti. Prema tome, dolazi do izraiaja, pre svega, dejstvo tlavonoida, a zatim tan ina. U mnogobrojnim industrijskim farrnaceutskim preparatima u prometu ekstraktivne materije divljeg kestena ~esto se daju sa ovim drogama: Hamamelis, Hydras tis, Viburnum opulus, Hypericum i dr., pa se tim sme~ama dodaje za ublaiavanje bolova Belladonna, Stramonium ili SCOpO/ilL ad svib sme~a se spravljaju -supozitorije (sveCiee) za le~enje hernoroida.

Protiv opekotina ad suncanja spravlja se porn ada .ill ulje na na~in opisan kod hajdu~ice. Pri torn se konsti evet divljeg kestena, ali se redoVDo dodaje i karnilice. Ekstrakt od olju~lenih, Itek ubranih sernenki spravlja se na dosta slozen na~in u apoteei. Taj ekstrakt od svezih stabilizovanih (vrelim alkoholorn) -semenih jezgri pije se 8-10 puta dnevno po 50 kapi za vreme akutnih napada, bolova od hemoroida. lJpotrebljava ·se .i za le~enje katara nosne sluznice, katara bronhij a, podagre, reuma-t-izma i i~ijasa, tromboflebita, grizlice gnjata (ulcus cruris), kao toni~no i adstringentno sredstvo itd. Emtizem kOl1ja u Francuskoj le~e dajuci 6 nedelja po 100 do 300 g oljustenog semen a divljeg kestena. avo se ~ini krajem leta i po~etkom jeseni sa sVeZim semenom. Posle seste nedelje nacini se pauza od 3 nedelje, pa se lecenje ponovi jos sest nedelja na isti na~in. Da se divlji kesten sacuva svei, tr~ba ga obrati sa badlj,i'kavom ljuskorn, smestiti u neku hladnu odaju i dobro pokri.ti slamom i travom. o ot rovnosti semen a divljeg kestena decenijarna se raspravljaJo u nau~ nom svetu. Konacno je utvrdeno da ga bez ika:kvih losih posledica jedu divlj e zivotinje, a od domacih ovce, koze i krave se poprave i ugoje. Imajuti oil vidu da kod nas u mnogim 'k'rajevima, osobito u planinskim, stocarskim, ima vBe stoke nego hrane (piCe), dobro bi bilo da se divlji kesten

LECENJB BUJEM

308

ostavi za zimsku ishranu (samleti i meSati kao bra~no s plevom, slamom i drugom mr~avom pitom). Sadite div/ji kesten, jer je to vrlo korisno drvo. Seme nikne za mesee dana. Divlji kesteIl vrlo brzo raste. Vee ",rve godine izraste oko pola metra. Naraste do 30 m visoko, a stablo do 2 m u precniku. Divrui krupni evetovi udruZeni u jedre kupaste evasti duga6ke do 30 em. Divlji kesten je rasprostranjen sarno na Balkanskom poluostrvu, pa ga inostrani botanicari i Ijubitelji prirode nazivaju ..balkanski lepotan«. Stotine hiljada kilometara drumova u svetu okiteno je motnim stablima sadenog divljeg ,k estena. Uspeva eak i na zaslanjenom zemljiStu (Rusanda, banja kod Melenaea, i drugde u Banatu). Vainost div/jeg keslena za ishranu u gladnim godinama i ratovima nije mala. U kestenovom semenu ima skroba j proteina kao u na~im zitima, a masnog ulja znatno viSe. Ulje je ruto zbog velike kolicine karotenoida (provitarnina AJ. Za nuidu, u nestasici hrane, iz samlevenog kestena moze se vaditi skrob i· koristiti za ishranu. To je jo~ jedan razlog viSe da ovo svestrano korisno drvo sadimo svuda. Ovo je jedan od zadataka na~e omladine. Narodna Imena: beli divlji kesten, gorki kesten, divlji kastanj, konjski kesten, mada!.

jelo~,

DIVLJI KRASTAVAC, DAVOLSKI KRASTAVCICI, PIPUNIC, STRKALJ

Ecballium elaterium A. Rich. -

Cucurbitaceae

U Beogradu, NiSu i drugim na~im gradovima ima n~k01iko narodnih lekara koji Ieee kamen u zuci, zapaljenje zucnih kanala, obolelu jetru i malariju »nekim krastaveima ~to li<::e na davolciee« iIi »krastavcitima ~to izbacuju sok i seme kao torpedo«. »Bolesnik legne, a narodni lekar mu pod nos podmetne jedan takav cupav krastavoic, pritisne ga i iz njega s velikom silinom izleti u bolesnikovu nozdrvu sok i seme« - govorili su nam. Drugi su dobijali gotov lek od tih narodnih lekara. Te~kom mukom smo dom do jednog Ilnra tog leka. U boci od litra i po bHo je ",reko polovine sitnih cupavih krastavciea, a do grliea jaka rakija .. Tu tecnost uzimaju bolesnici na razne nacine. Ukoliko se viSe tog leka uzme, utoliko se bolesnik vecma preznoji, pozeleni, povraea, dobije stra~an dijare i ima utisak »da te svu utrobu povratiti i da ee umreti ... «. Medutim, narodni lekar mu kafe da to taka mora biti i da se niSta ne bojL Neki se bolesnici hvale da im je taj lek pomogao. Da Ii je ko od njega umro, nisam dosad mogao otkriti. Najzad sam prona~ao i narodne lekare koji Ieee ovim divljim krastavtitima. Svi su govorili da su pre rata lek dobijali iz Bugarske, najviSe iz Varne. Pre 20 godina, ispitujuti lekovHo bilje u okolini Siankamena i tra-

DIVLTI KRASTAVAC. DAVOLSKI KRASTAVCICI. ..

309

zeCi mesta gde raste slatki koren, naidem ispod ru~evina grada Zmaj Ognjenog Vuka na taj divljJ krastavac. Bilo ga je sve do prvih kuCa blizu Dunava, svuda pored mostova i po rupama i kanalima, jendecima koje je bujica udubila u zemlji. NajviSe ga ima tame gde se dubre baca u te jendeke. U septembru i oktobru, kad je sve bilo sprteno i sivo ad dugotrajne su~e i velikih vrucina, divlji krastavac je hio u punom evetu i okieen isto tako mnogobrojnim plodovima koji li~e na male, ~upave, dlakave krastavciee, a neki od njih, ~im ih dodimete, naglo i silovito izbace iz sebe sok i seme kao torpedo. Prilikom branja Oovek mora biti oprezan da mu sok i seme ne ~trenu u oCi. Tom prilikom niko mi nJ~ta nije mogao reci za !ita 51! ti krastav~ici upotrebljavaju. To je nekorisna biljka koju ni stoka ne pase. Jedino se neuka deca hoce njome da igraju rata i podmornica, ali im roditelji zabranjuju jer znaju da je biljka s.kodljiva. 0 tome da li ih neko upotrebljava kao lek saznao sam tek druge jeseni. Jedna zena bere te krastav~i'ce i nosi ih nekome u Beograd, ali niko ne zna kome i za~to. Meni je to bilo dovoljno, jer sam kona~no saznao poreklo beogradskog leka, naime da se on ne »dobija vrlo skupo i tajno preko poverljivih ljudi iz Bugarske«, nego iz Slankamena i, verovatno, i iz drugih mesta u Srbiji. Kasnije sam ga na~ao od Uldnja na sever u primorju svuda gde se baca l!ubre i sliva prljava gradska voda. Isto tako i u Makedoniji, na NiSkoj tvrdavi i drugde. Biljka spada u biljnu porodicu bundeva, Cucurbitaceae. Poreklom je iz zemalja oko Sredozemnog i Crnog mora. Gaji se kao lekov·ita biljka jos mestimi~no u Engleskoj i Francuskoj. Donedavna je u engleskoj farmakapeji bio ofieinalan lek nazvani Elaterium Iili Elalerin, Elalerium album iii Elaterillm anglicum. To je ekstraM dobijen iz svezih ,krastavaca. Krastav~iCi su dugi do 5 em, a deb eli do 3 em, duguljasta-jajasti; rutazeleni, trooki, a u svakoj pregradi ima mnogo semenja obavijenog zelenkastirn sluzavim sokom. Biljka je polegla po zemlji i lozi lSe kao krastavae, ali viSe l!ici na dinju. Dugovecna biljka sa vrlo razgranatom stabljikom gusto obraslom srcastim listovima. Cvet joj je rut. Cela biljka je grubo, eekinjavosivo dlakava. Nepotpuno zreli krastav~ici beru se u septembru zajedno s drskom. Zreli kra. stavcici pucaju sami od sebe, ~im se dodirnu, tako da se covek trgne. Biljka nije dovoljno hemijski ispitana. SadrZi jednu drasticnu materiju zvanu elaterin, koja je, verovatno, smesa raznih hemijskih supstancija. 1ma jos i vinske, limunove i drugih kiselina, ugljenih hidrata, enzima, smole i drugih sastojaka. Engleska farmakopeja ad 1948. god. ne propisuje viSe elaterijum. Divlji krastavci, a narocito njihov sok i ekstrakt, drasti~na su sredstva za ciScenje, koja su, kao i drugi sli~n~ drasticni lekovi, nekad bili u velikoj modi. Lek je nepouzdan i opasan, pa ga je skolska medicina napustila. 1z divljih krastavaea je 1958. god. izolovano nekoliko interesantnih jedinjenja (elaterin, elateridin, elatericin i dr.) s kojima su vr~eni ogledi na eksperimentalnim zivotinjama J utvrl!eno da se uz njihovu primenu i istavremeno zracenje moze zaustaviti razvoj izvesnih pocetnfu oblika eksperi-

l ECENII! BIUEM

310

mentalno izazvanog raka. Medutim, izgleda da ova jedinjenja deluju ubita~no i na normalne celije, pa je tako otpala nada da se ova bUjka upotrebi u borbi protiv raka. Narodna !mena. - Osim navedenih, evo jo§ nekoliko narodnih imena: bljuzak, bljuja, divlja bu~a , divj a dinja, divji kukumarici, divjo krastavice, mlunic, nedirae, netikalo, pluiee, strk, strkaviea, tikvic, §ti.rkavae.

DIVLJI KUPUS, DIVLJA SALATA, DIVLJA RIGA, DVOREDAC

Diplotaxis tenuifolia DC. -

Orucifcrae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 80 em. Raste svuda kao zilav i smrdljiv korov ljutog ukusa od prisutnog sinigrozida, zbog eega deluje sli~no sla~ici i renu. Upotrebljavaju se seme i sveza eela biljka u evetu. Cveta od maja do novembra. Cvetovi su futi kao sumpor. Uzeta u vecoj kolieini, biljka moze biti otrovna od prisutnog alkaloida nepoznate grade.

DIVLJILADOLE2,KOSULJARKA,SLAK

Calystegia sepium R . .BI". -

Convolvulaceae

Dugovecna zeljasta povijU§a cija stabljika, cesto delimicno po zemlji polegla, moze da bude dugacka do 5 m. Listovi su krupni: liska je do 6 em dugacka, gola, sjajna, u obHku potikoviee iii strele, ali je vrlo duga i §iljata. Cvetovi su vrlo lepi, u obliku levka, beli, krupni, upadljivi, pojedinaeni, 4-6 em dugacki, izbijaju iz pazuha lista na dugackim drskama. Ca§ica je mala, petodelna, sarno na osnovl srasla, petozuba, ostaje posIe opadanja kruniee. Plod je sitna eaura s mnogo semena. Cveta oelog leta. Rasprostranjcnost. - Raste svuda, a najviSe po vlaZnim sumama i senovitim mestima. Droga. - Koren i list (Calyslegiae radix et folium). Sastav_ - Kao i druge biljke iz porodice poponaea (Convolvulaceae), i divlji ladolez sadrli smole, osobito u korenju (oko 5-JOO/o). Ima i tanina, flavonoida, jednu materiju koja izaziva zgrusnjavanje krvi (antihermoragik) i dr. Upotreba. - Smola korena deluje kao laksans i holagog, sliCno jalapi. o dejstvu lista ne slam se miSljenja terapeuta, jer tanin deluje suprotno smolL U biljci ima mnogo raznih soli, zbog eega deluje diureticno. Kod nas je upotreba divljeg ladoleZa nepoznata. Slicnog sastava i dejstva su dye srodne domace biljke iz ·i ste familije: Calystegia soldanella R. Br. - morsko zelje, raste na pesku uz more ' i C. silvestris R. S. Narodna lmena. - Evo jo§ nekoliko narodnih imena: veliki slak, zgoncek, beli ladolet, slatkovina, hladolez, eadorcic, §atorce.

DIVUI MORAC. DIVUI /COMORAC ...

311

DIVLJI MORAC, DIVLJI KOMORAC, KRAUICA, HADRUAN, STRBAC

Meum athamanticum Jack. -

Umbelliferae

Traj na zeljasta stitarica 'planins'kih pasnjaka. Stabljika je do 50 em visoka, suplja i na osnovi ·ima cup ave koncaste ostatke otpalog lisea. Lisee je vBestruko sitno cleljeno. kao u mirollije i moraca. Cvetov.i su beli ili ruzi-

DIVUI MORAe , KOREN. VRH STABUIKE U CVETU. PLOD

casti i sakupljeni u nejednake stitove. Cela biljka mirise na angeliku i kao i ona upotrebljava se u istu svrhu. Koriste se koren, plod i cela biljka. Irna oko O/:fJlo etarskog ulja, voska, smole, pektina, mantiola i do 27% skroba (u korenu). Planinci s matraju d a poveeava mlecnost domacih zivotinja.

DIGITALIS PURPURNI, NAPRSTAK

Digitalis purpurea L. -

Scrophulariaceae

Digitalis j e dvogodisnja iii viSegodiSnja bHjka_ Prve godine izbije sarno rozeta od p rizemnog lisea, a druge izraste visoka, prava, dlakava stabljika, visoka od 0.50 do 1.80 m. Lisee je 'krupno i naspramno. Gornja polovina stabljike je obrasla krupnirn, vrlo Iepirn. upadljivirn evetovirna pore4anirn s

312

LECBNJE BlUEM

jedne strane. Krunica je u obliku naprstka iii zvontiea, pur pur n 0 c r v e· n a i ima na donjoj usni dlake i okruglaste pege kao krv crvene. Kulturom su dobijeni i drugi varijeteti digilalisa sa bl edim listovima. Plod je dvopre· gradna tau ra puna vrlo sitnog, zu6kasto mrkog semena, koje vetar lako raznosi kad taura pukne. Rasprostrnnjenost. - Purpurni digitalis je biljka atlantske, a manje srednj e Evrope. Rasle od POrlugalije do Svedske. Rasle na s iii kat nom z e m I j i ~ t u po novim krtevinama, ~umam a koje se proreduju i na neobradenom tIu . U Alpima ga nema, tak ni na sili katnom terenu, jer tame nema mangana. Naprotiv, u Vogezima ga ima vrlo mnogo, jer tame u gvofdevitom tIu ima oko 0,5% mangana. Kod nas i u zemlj ama oko Sredozemnog mora nema purpurnog digitalisa. Gajenje. - Seme je vrlo sitno, zbog tega se pre setve mora pomclati s 'peskom. Seje se u prolece iii s jeseni seme koje je sabrano hste godine. Na jesen, odnosno na prolece biljciee se rasade na stalna mesta na rastojanju 30 X 30 cm. Za jedan hektar treba oko 100 g semena iii oko 140.000 sadnica. Klijavost semen a traje svega 2-3 godine, a procenat klijavosti iznosi oko 75. Seme bolje klija i nikne u poluosvetljenim lejarna. Zemlja treba da bude 5 iii k ~ t n a, k i s e I a, I a k a, si~na, poluvezana, u staroj ISnaZli, puna humusa, f osfata, mangana i ' gvozda. Vcltatka azotna dubriva i dobro pregorelo dubre takode povi~avaju pronos i procenat lekovitih sastojaka. Purpurni digitalis n e pod nos i k r e c. Najbolja zemljgta za gajenje digitalisa su tek proredene iii iskrtene Sume. Berba. - Bere se list sa divlje biljke u cvetu po lepom i suvom vremenu. Sa gajenih biIjaka bere se vee prve go dine, jer nema opasnosti da se me~a sa drugim bHjem. Obrano liUe treba sarno ~to pre i ~to brle osu§iti na 5.5--{)Oo iii, jo~ bolje, u vakuumu na nizoj temperaturi. Jo~ bolje je obrano !Bce odmah stabilizovati. S tab i -I i z 0 van 0, pot pun 0 s u v 0 I i ~ c e, odmah zapakovano u ampule od jednog Hi vge grama, od m r k 0 g s t a k I a, u a z 0 t u, ugljendioksidu iii u nekom indiferentnom gasu, moze na hladnom mestu satuvati aktivnost po n e k 0 I i k 0 god ina. Vla!nost i toplota su najva!niji uzroci kvarenja droge. Vlage ne sme biti vge od 3%. Za nut du, droga se moze cuvati i u zalivenim posudama u koje se stavi malo siIikagela, pecenog kreta iii nekog drugog sredstva za upijanje vlage. Otvorenu ampulu treba odmah potro~iti, a ostatak baciti ako se droga ne bi mogla brzo potro~iti. Na svakoj ampuli treba da stoji: ime proizvoc1ata, datum kad je izvr~ena bioloska titraeija i jatina (Valor) droge. Droga. - Li ~ce je jajasto-duguljasto. Gornje je najmanje i .scdece, srednje je na kratkim dr~kama, a prizemno je najkrupnije i suteno u dugatke krilate dr~ke. Dugatko je do 30 em, a siroko do 15 em. Li~ce je nejednako iii gotovo dvostruko .nazubljeno (D. ambigua i D. /urea imaju nazubljen rub). Gornja strana je tamnozelena Ii malo maljava, a donja je svetlija, jer je pokrivena retkom belo-sivom dlakavom navlakom, isprepletena je j a· k 0 m m r e zorn Z iii c a, veoma je naborana i ,ima skore uporedne t ere i jar n e n e r v e, koji se proteru u prostoru koji je ograc1en sekundarnim jako povijenim nerv·ima. Na nalitju se nervi veorna istiCu. Mirisa je slabog, a ukusa ,g orkog i neprijatnog.

DIGITALIS VUNASTI , BESNIK . ..

313

DIGITALIS VUNASTI, BESNIK, BESNICE, ZUBACICA, PUSTlKARA, PONJAVICi\ Digitalis lanata Ehrh. -

Serophulariaeeae

v una s t i d i g ita li s raste na krecnj ackom zemlji~tu u sredl1joj , a narocito u jugoistocnoj Evropi, najvi~e na Balkanu. Kod nas ga ima vrlo mnogo na krcevinama. Ima ga i po retkim ~umama, po karnenjarima (tercijarni slojevi). VoU suncan polozaj. Stabljika je visoka oko I m, kao sveca prava, na donjoj polovini gola, a na gornjoj. gde ima evetova, sva j e v un a s to- d I a k a v a (lana = vuna) . Cvetni klas je vrlo gust. Cvetovi su vrlo zbijeno pored.ani svuda unaokolo stabljike. Ca~ica je vunasta, a segmenti su joj lancasti i ~iljasti. Krunica je s i v 0 bel a, pro~arana gustim mrkim zilieama i maljavo-vunasta; gornja usna je kratka, a donja dvaput dufa, istaknuta, belieasta i jajasta. Cveta u leto. Dok se na vrhu klasa nalaze mnogobrojni evetni pupoljci, u sredini su evetovi, a ispod njih plodoy,j, eaure pune vrlo sitnog semena retaste boje. Seme treba sabirati zbog gajenja ove vrlo vafne biljke. Vunasti digitalis se sve vi~e tra:!:i i zbog toga se gaji kod nas i u mnogim drugim zemljama. U terapiji i farmaeeutskoj industriji sve vi~e potiskuje purpurni digitalis. Gaji se isto kao purpurni digitalis. Za poslednje dYe decenije vr~eni su u srednj oj Evropi opsezni ogledi gajenja, selekcije i ukr~tal1ja izmed.u D. lanata, purpurea, ambigua i lutea i ispitivanja vunastog digitalisa, sve u zelji da zameni purpurni digitalis koji se uvozi iz zapadne E vrope. Droga. - List je dug u I j a.s t, laneetast , Siljast bezrnalo go ·ili retko trepavieasto dlakav, a nervi na prvi pogled izgledaju k a 0 d a sup ar a I e I n i: isticu se g I a v nan e r v i d va s a s t ran e kao .elva luka. List ;e na lieu lamnozelene, a na nalicju svetle boje. Donje mte je 15-25 em dugacko i 3- 5 em ~iroko, svedeno na kratku dr~ku. Li~te sa stabljike je sedeee, 10-12 em dugacko i do 2 em ~iroko. abod lista je ceo ili malo talasast i cesto je trepav1casto dlakav, najvi~ pri dnu . Dlake su krute d lako opadaju. List je cvrst i zilav. Gotovo je bez mirisa, v rIo go r k 0 g i neprijatnog ukusa; gorci je od purpurnog digitalisa. Falslflkatl_ - List dugoliste bokviee (Plantago lanceolata) je tanji i 10mljiviji, ima 5 gotovo paralelnih nerava; oporog, slanog i sluzavog ukusa; nema heterozida. Sastav_ - lz digitalisa su izdvojeni ovi sastojci : 1) Supstancije koje se boje sa FeCI s ' tj. tanini, kafena i ferula kiselina. - 2) Razne kiseline: digitalinska, mravlja, sirtelna, propionska, buterna, izovalerijanska i droge. 3) Mineralne soli. - 4) Hidrolaze, oksidaze 'i peroksidaze, enzirni koji igraju negativnu ulogu prilikom su~enja i cuvanja droge, jer postepeno razlafu kardiotonicne heterozide i na taj nacin prouzrokuju opadanje lekovitosti lista. 5) Kardiotonicrti het erozidi i saponozidi. Vunasti digitalis daje oko 35"10 vodenog ill oko 32
314

lEeENJE BIUEM

nata-glikozid) A, B, C, pa ih je zatim podvrgao hidrolizi pod uticajem enzima , kiselina i baza. Pre ekstrakcije oslobodio se enzima i tako sprefio ~tetno hidrolitif no dejstvo na praheterozide. Svi lanatoziru su 2-3 puta kardioaktivniji 0d purpidozida, a osobito lanatozid C, digilanid C ill cedilanid, zbog fega Sf ovaj sve vi~e traii. Stol i Krajs dobili su 1933. i narednih godina digilanozide i utvrruli da se u svezem listu vunastog digitalisa ova tri heterozida nalaze u ovoj srazmeri: 45% A, 17% B i 37% C. Sva tri lanatozida su dobijena u kristalnom stanju. Digilanozid C je za terapiju najvafniji i najbolji karcliotonitni heterozid digitalisa. Svojirn dejstvom se razlikuje ne sarno od heterozida purpurnog rugitalisa vee i od digilanozida A i B.

Sapono zidi se nalaze u semenu i listu. Hidrolizom daju jedan iii secera (glikozu, galaktozu i jednu pentozu) i stereoidne sapogenole.

vi~e

Iz semena su izolovana dva saponozida: digitonozid (digitonin) i gitonozid (gitonin). Iz lista vunastog rugitalisa izdvojen je tigonozid (tigonin). Upotreba. - Digitalis je jedan od najvafnijih lekova za srce, narofito za jafanje srcanog miSiea. U terapijskoj dozi digitalis je kardiotonik, jafa rad srca, usporava i reguli~e ritam. Vunasti, purpurni i neke druge vrste dig ita 1 i s a, rame vrste s t r 0 fan t U 'S a, 1 i jan d e r, go roc vet, d u r d e v a k, kukurek i neke druge biljke sadrle heterozide koji u terapijskoj dozi deluju ton i fnon a s r c e i spadaj u u s t e r 0 i d ned e r i vat e. ' Ova grupa se naziva jos i digitalisova dJi digitaloidna, jer je purpurni digi1alis prvi uSao u terapiju; uveo ga je engleski lekar Vilijem Vitering 1785. godne. Inafe, jo~ su Arapi upotrebljavali primorski luk za trovanje pacova, a cmafka plemena u Africi razne strofantuse za trovanje strela i kao sudski otrov. Ove biljke pripadaju raznirn biljnim familijarna (Scrophul(1.riaceae, Apocynaceae, Uliaceae) i raznim l'odovima i vrstarna i potitu sa raznih kontinenata, ali im je zajednicko da sadrze vrIo srodna s t e r 0 i dna he t e r 0 z i dna jed i n j en j a (genoli sa Cu i C!,) i da svi deluju na srcani mme: u terapijskoj dozi su lekovi, a uzeti u veeoj 'kolicini su otrovi za srce. Premda se ove droge upotrebljavaju kao lekovi u merucini vee viSe od jednog veka, njihov hemijski sastav i grada lekovitih sastojaka rasvetljellfi su tek posledn j ih nekoliko d ecenJj a. Mnoge kardioaktivne droge sadrle po nekoliko vrlo slicnih heterozida, zbog eega ih je donedavna bilo tesko razdvojiti klasicnim hemijskim metodima. Osirn toga, u svim tim drogarna na'laze se specificni enzimi koji otezavaju izdvajanje i dobijanje primarnih heterozida iz droge, jer iih enzimi razlaiu i dobijaju se sarno sekundarni heterozidi. Druge vrstc dJgltallsa. - Na raznim kontinentima raste nekoliko desetina vrsta digitalisa, ali se u terapiji za sada kor-iste sarno dva: vunasti i purpumi. Za vrerne rata, usled nestasice, koriSeen je i [.ist ovih domaeih vrsta koje kod nas rastu obilno: Digitalis ambigua Murr. ,j D. terruginea L., reele D. lut ea L., D. laevigata W. K., D. tuscescens Vel., D. viriditlora Lindl., D. oriel1lalis Lam. i dr. Sve su otrovne i lekovite, ali nilSu dovoljno proucene. Stoka ih ne pase.

DIGIT ALlS VUNASTI, BESNIK . ..

315

Vama napomena! - Di'gitalis se sme upotrebljavati jedino na recept i pod kontrolom lekara! U vecoj dozi je smrtonosan srcani otrovl Prilikom branja, su~enja i rukovanja digita14som treba biti vrlo oprezan i posle rada ruke dobro oprati loplom vodom i sapunom!

!

/C

I·

A

Q

o

L1STOVI DIGITALlSA: A - DIGITALIS PURPUREA, B - D. LANATA, C - DONJA I DGORNJA EPlDERMA LlSTA D. LANATA E _ GLAVICASTA DLAKA NA L1STU D. PURPUREA, F H - GLAVICASTE DLAKE NA LIS'rU D. LANATA, G - OBiCNA DLAKA NA L1STU D. , LANAl'A. - DLAKE I DEWVI EPlDERME SU UVELICANI

LECENJE aIUBM

316

Narodna Intena za Digitalis purpurea: babin naprstak, velikli troy , debeli troY, napos tnji k, naprslnj ak, pustikara, ervena pustikara, erlj e ni naper~ nJ ak. D. lanala nazivaju j o~ i maljava zubacica, pustena pustiikara. D. ambigua (= D. viridiflora 1 D. orientalis): besnik, besniee, bokarcic, bumbareeija, ve leevetni naprs tee, zuti na prstak, zuekas ta pus tikara, zuekasti naprstak, m a r ijin prs ten, medic, na prs tak, te lemcina, tolemcina, trava od fume, cama , crviue. D. ferruginea: bes nik, besnice, zubaCica , kostobolja, ponjavica, .lus tikara. D. lutea: zuti naprstak, mali fingare t, naprs tak, rmeni babji p rstee, r meni prstnek. D. laevigata: besnice, gla tki naprstee, skripavae. D. tuscescens: zubacica, ponjavjca, pustikara, crvive.

DIMNJACA, ROSOPAST, ROSNICA

Fu maria officina lis L. _ . Papaveraceae JednogodiSnj a nezna zeljasta biljka. Stabljika je cesto polegla, do 60 em dugacka, razgranala, kitnjasto obr asla dvostruko iii trostruko pe· rasto deljenirn listovima. Cvetovi su IjubiCasto-ruZieasti si· tni, udruZeni u grozdaste evastL Cveta od aprila do oktobra_ Gorkog ukusa_ Rasprostranjenost. Po njivarna, rusevinarna, pored puteva. Drogs. Nadzemni dec biljke u evetu (Fumariae herbal. Sastav _ - Sadrli alkaloi· de fumarin (Hi protopin) i aurotensin, fumarnu kOselinu, oko 10f0 kalijum-nitrata i hlo· rida, tanina, smole, secera gorke materije. Upotreba. - Diuretik, di· jaforetik, hi·p otensav i tonik. Upotrebljava se i za poboljsa. nje prom eta materija, najviSe kao rana proletnja salata zajed. no sa drugim gorkim raznim zelenim biljkama; pije se i u obU· ku caja: 1 supena kasika pre· lije se Caoom mlake vode, os tavi preko noci i popije .iz. DIMNJACA jutra pre jela. U narodnoj medi cini se upotreblj ava za lecenj e zuci i jetre, zatvora i cira u zelucu. Upotrebljava se i u obliku tinkture, alkoholature, ekstrakta i sirupa. Za bolje varenje: po 20 g dimnjace, nan e, anisa, korena sapunjace i sladiea. J edna supena k a~ ka smese se popari sa 200 g kljucale vade, ostavi pola sata i popije pre dorucka.

DINJA . DINJleA , LUBENIClCA, ..

317

Narodna Imena, - Os;m navedenih , evo jo~ nekoliko narodnih imena: dimea, dimljaca. ervena d 'mnjaca. pclinae. rosno zelj e, erven i rosopas, rosulj a, runjavae. rusnica.

DINJA

Cucumis melo L. -

Cucurbitaeeae

Jednogodi~nja

zelj asta biljka sa dugackim poleglim vrezama. Gaj i se u velikom broju varijeteta kao u kusno slatko voce. - U narodnoj medicini se upotreblj ava plod, semc i koren. - U plodu ima 95-960/0 vode, oko 0,500/0 belancevina, 3% secera, 3,30/0 bezawtnih ekstraktivnih materija, soli bakra, gvozda i cinka, limunove kiseline, karotena, vitamina C i mirisnih sastojaka, zbog cega se zrela dinja koristi kao p r ij atna i zdrava letnja i jesenja poslastiea koja osveiava i povolj no deluje na llpaljenu sluznieu organa za varenje, a spolja llpotrebljen a ublazava bol uboja i opekotina. U semenu ima oko 10'10 vode, 270/0 masnog ulja. 4,S0f0 azotnih materija, 1,50f0 fitina i drugih korisnih sastoj aka. Seme je blagog uljas tog ukusa; sitno stueano s vodom, seme daje emuJziju koj a povoljno deluj e protiv raznih upala organa za varenje, a i spolja protiv opekotina, j er ublazava bol. - Koren ima smole, voska, pek tina, kaJeijum-malata (1,50/0) i melonemetin, mater-iju koja iza· ziva proliv i povracanje. Narodna irnena: vreia, dina, dumlek, lubeniea, Ijubeniea, melon, mi· lon , milun, mlon. mlun, pepen, pipon, pipun.

DINJICA, LUBENICICA, OSKORUSICA, KRVARA, ZMIJSKA TRAVA

Sanguisorba minor Seop. -

Rosaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 80 em. Li· stovi s u pera~ti. Cvetovi su sitni, zeleni i crveno p rosarani, sakuplj eni u guste okruglaste evasti na vrhovirna stabljika. Cveta od aprila do avgusta . Raste po livadama. Kad se biljka protrlja, oseca se miris na zelenu lubenicu, dinju iIi krastavac. Svi delovi biljke, a osomto l'i21om (Sanguisorbae rhizoma) imaju mnogo tanina, u rizomu oko 130/0. U listu ima oko 200 m~/o vitamina C, zbog cega se mlada dinjica moie koristiti kao zeleno povrce; ona je cesto zelena ' i pod snegom. Upotrebljava se kao tipicna taninska droga slicno srcenj aku, travi od srdobolje i slicnim oporim drogama. Druga narodna imena: bozja b rada, dinjusa, i ilinjaca, jagodica, krovosnica, lub enicarka, lubenice, lubenieje, lubencica, fimfulja. Slicnog hemijskog sastava i dejstva je i Sanguisorba officinaiis L. (j arcij a trava, dunjica, krvara, krvokapka, krvoloka) . Obe biljke narod upotreblj ava protiv zmijskog ujeda.

DINJlCA

LBCENJE BIUEM

318 DOBRICICA, SAMOBAJKA, DOBRICAVKA

Glechoma hederacea L. -

Labiatae

Trajna, zeljasta, mirisna biljka, visoka 20-40 em. Donji dec stabljike puzi, a gornji je uspravan i razgranat. Listovi su na dugackim dr~kama, sreoliki iii bub rezasti , naborani , po obodu nazubljeni, na nalicju ervenkasti. Cvetovi su ljubicasto-plavi sa purpurnim tackama. Cveta maja juna. Rasprostranjenost. - Raste ooilno svuda u ~umama, na vlaZnim livadama i drugim mestima.

'!\

,

D O BRI C i CA

Droga_ - Vrhovi granciea u evetu, li'St, eela nadzemna biljka i sok iz sveze biljke (Glechonzae 11i Hederae lerreslris summitas, folium, herba et succus) svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa. Sastav. - Oko 6% tanina, 0,03-0,06% etarskog ulja, gorke materije marubina, smole, voska, oko 3./0 secera, holina i mnogo kalijumovih soli. Upotreba. - Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit), zuci, za pojacanje mokrenja, protiv proliva, za apetit, protiv histerije i neurastenije. Uzima se 2-5 g droge u pra~ku, u obliku caja (20 g na Ii,tar kljucale vode, ostavili da stoji pola sata) , 30-50 g soka iscedenog iz sveze biljke. Od soka se spra vlja sirup (jednak,i delovi soka i ~ecera). Spolja 'se upo-

DRAGOUUB

319

trebljava za le~enj e katara nosa, ozleda i rana. Pome~ana sa ovsenim bra~ n om daje se protiv e revnih paraz ita konja. Oslala narodna imena: br~ tan po zemlji, br~ tan-trava, br~tran, vrednjak, grosic, dobricava trava, dobri ~av ica, dobri~anova trava, dobriearica, dobri~evica, dobreanova trova, kotur, mese~njak, niski br~ ljan, okrugljak, rasturi~e, samobaj, stravna trava.

DRAGOLJUB Tropaeolum majus L. -

TropaeoJaceae

JednogodiSnj a zeljasta biljka oporeldom iz Pema i Meksika. Kod nas se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno narodno evece, ~to se i po imenu vidi. Listovi su gotovo okrugli, na dugim drskama i izrazenom nervaturom. Cve-

DRAGOUIIB

lovi su krupni , naroci tog oblika, upadl}ive zuto-narandzaste .boje, prosarani ervenirn prugama. Plod je suv, deH se na 3 ~ela; u svakom Ima po. 1 se.rn~. Cveta leri. Upotrebljavaju se svez list i evet I zrelo serne (Tropaeoll ma}a/ts folium, flos el semen). Sadrzi sumporni heterozid gli~olropeol.o zld I ,:nzlln m irozin pod ~ijim se dejstvom, u prisustvu vade, ovaJ hete~ozld ~azlaze na benzil-izotiocijanid, kiseli kalijum-sulfat i glikozu. U dragolJubu ~rna JOs i smole, pektina, gume, tan ina, razni h secera i do 300 mtl, vllamtna C.

LECENJB BIUBM

320

Poslednjih godina je dokazano da dragoljub ima antibiotska svojstva (vid. FitoncideJ. Dragoljub deluje slieno drugim biljkama koje tako~e imaju sumpornih heterozida, kao ~ to su ren, rotkva, slal:ica i dr. U industrijskim zemljama sve se vi~e koristi kao prijatna vitaminska 1 antiskorbutska proletnja kura u obliku svakodnevne salate m soka (10-15 g dnevno) isce~enog iz sve7.eg iBea dragoljuba. Mlado Ii~ce se isecka, poseli i moze se takvo je$ti Hi se duda sirceta, .limunovog soka ·i bibera, vee prema uklllSU potro~aea .

S vako domacinstvo treba da gaji dragoljub, Calk Q oni Jooj i nemaju ba· ~tu, jer se on moze gaji ti i na balkonu i u sobi pored prozora (zimi) tako da se uvek moze imati zelene salate. Kao i sve druge biljke sa sumpornim heterozidima i vitaminom C, i dragoljub ima velik znaeaj kao preventivl10 sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba ungtava mnoge zarazne klice. U istu svrhu moze se upotrebiti i seme: 5-10 g semen a se sitno stuca, doda vode i posle 2 sata popije sa nekim vocnim sokom. Dragoljub se up otreblj ava za leeenje hronienog bronhitisa, emfizema, astme, zuei i protiv opadanja kose, jer tonieno deluje na koZu i koren kose: nasecka se po lOa g svezeg lista dragoljuba, koprive i ~im~ira i prelije sa pola litra alkohola; posle 15 dana se ocedi ,i iscedi i tom tinkturom trlja koza na glavi. Ostala narodna lmena: alea~ica, veci dragoljub, dragomilje, lazibube, la tince, latifa , Ijubidrag, penjalica, slak. DRAGU8ICA, DRAGUSAC, 2:ABLJA TRAVA, GOLU2:DRAVKA

Senecio vulgaris L. -

Campositae

Jednogodgnja, re~e dvogodgnja zeljasta biljka, visoka do 60 em. Stab· Ijika je uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovi· rna. Cvetne glavice su 10 mm dugaeke i 4-5 mm debele. Cvetovi su zuti, vecinom eevasti, retko kad, sarno po obodu, ima i jezieastih cvetova. Cveta od proleca do jeseni. Plod je sitan, svega 1,5 do 2 mm dug i ima perjanieu. Dragu~ae raste kao korov po usevima, na zapu~tenirn mestima, starim zi· dinarna, na razvalil1ama i slicnim mestima. Upotrebljayaju se list i cela biljka u evetu (Senecionis folium et her· baJ. Sadrli nekoliko alkaloida (ukupno do O,5OO/o) nedovoljno proueenih: senecina, senecionina i dr. Ima i inulina, voska, smale, flavonoida, tanina i sluzi. - Narodni lek za uredivanje menstruacije u obliku eaja (10 g na 200 g kljucale vode, dnevna doza) i jo~ ce~ce 2-3 g suvog ekstrakta dnevno. U Engleskoj se upolrebl java -rrotiv erevnih parazita dornacih zivotinja. Slieno se upotrebljava i svez sok iseeden iz presne biljke. Druga narodna imena: badeljeac, goluZdraka, gu~eernjak, divlji bliS· njak, dragucae, kostPieic, krstovnik, mali kostrg, mlijeenjak, mrzlienjak, staracae. Slicnog hemijsk.og sastava i terapijske prirnene su i s,odne domace vrste istog roda, blIjke kod nas vrlo rasprostranjene: S enecio jacobaea L. (ve· liki kostri~, velika goluzdravka, kresnica, krizni koren), Senecio silvaticus L. (paucinjava zablj a trava) i dr.

DREN. DUVAN

321

DREN Comus mas L. -

Cornaceae

Grm ill nisko drvo, visoko 5--8 m. Grane su mu dlakave, zelenkaste iIi -sivkaste. Listovi su naspramni, odozdo svetliji, elipticni ~ po obodu celio Cvetovi su zuti, javljaju se ranD, pre li.stanja, vec u martu, sakupljeni u ~titaste kitice, pravilni su i eetvoroelani. Rasprostranjenost. - Raste svuda, a
Droga. - Svezi i osu~eni plodovi, rede kora. Sastav. - U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, §ecera, sluzi i glioksalne kiseline, a u korl ima i smole. Upotreba. - Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog eega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zreIih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za leeenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora. Slatko, kompot, dZem i pogotovo sDk od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzirna. Steta je ~to se kod nas drenjine malo koriste. Narodna irnena: bila svibovina, drenak, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, dmjulic, ruti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. - Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

DUVAN

Nicotiana tabacum L. -

Solaneceae

Duvan je zeljasta jednogodgnja biljka, visoka 1-2 m. Listovi su veliki, na kratkoj drki , po obodu ceiL Cvetovi su ruZicastobeli i mnogobrojni. Droga. - Osu~eni nefermentirani listovi duvana. Poreklo. - Duvan je poreklom iz JuZne Aroerike, odakie se posle otkrica Amerike naglo raSirio po celom svetu. Gajenje. - Jugoslavija je proizvoc:!ac prvoklasnog duvana za pu~enje, osobito u Makedoniji i Hercegovini. To je velik izvozni artiki. Izgle,d llsta. - List duvana je do 60 cm dugacak i do 15 cm §irok, tanak, zlezdovito dlakav, duguljasto-Iancetan 1 skoro bez dr§ke. Uk usa je neprijatnog, Ijutog, l1agorkog i pomalo slanog. M i r i s a je opojnog i neprijatnog. Cela biljka je otrovna. Sastav. - Glavni sastojak duvana je alkaloid n i k 0 tin. Kolicina n1kotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo ~ir'Okirn granicama: od 0,3 do 100/0. Ima malo i drugih alkaloida: nor-nikotina, anabazina koji je izomer nikotina, n i k 0 t e Ii n a, koji je cvrst, n i k 0 t e ina, koji miriSe na per§un, n i k 0 tin a i i z 0 nit: 0 tin a. Alkaloidi su vezani na jabucnu i limunsku kiselinu.

LI!CENJl! BIUEM

322

U duvanu ima i smole, etarskog ulja , masti, sterola, voska, gume, §ec~ra, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitra ta , malat!l, cLtrata itd.; kal· cijuma i kalijuma. Nikotin je t e ~ a n a I k a I 0 i d. Sveze destilovan nikotin je bezboj· na, ulj asta, prozirna t~nost, teza od vode (specificne tefine 1,027), Ijutog mirisa koji gu~i, vrlo Ijutog i neprij atnog ukusa koji pe~ i nagriza sluzokoZu. Na svetlosti se boji mrko i raspada se. Nikotin je j aka baza. Rast· vara ~e u vodi i organskim r astvaraOima. Destiluj e se vadenim p arama, pa se na. taj na~in i vadi iz li§ta i ostalih delova zelene biljke. U biljci se na· lazi vezan U obliku malata i citraia. S e m e duvana ima 36 do 40% mas n 0 g s u §j v 0 g u I j a, koje je po sastaoo sli~no pamu6nom ·u lju i upotreblj ava se za izr adu firnajza i boja. Sadr.zi C1ko 6oo/o linoleinske i oko 27% oleinske kiseline. Uljane poga~e imaju oko 40"10 belan~vine. Iz cveCa i li§ca jedne vrste duvana s belim mirisavim cvetovima dobija se vrlo cenjeno eta r s k 0 u I j e, koje se mnogo tran u parfimeriji za izradu me§anih, kombinovanih mirisa . • Upotreba, - Naj"ge duvanase potro§i za pusenje. U medicini duvan se danas ne upotrebljava za lek. Jedina u veterinskoj medicini simi pokat· kad jak infuz duvana protiv va§iju i drugih insekata. Ekstrakt duvana dobijen maceracijom li§ca, a jo§ ~e§ce cele biljke, upotrebljava se vrlo mnogo u poljoprivredi za uni§tavanje insekata . §teto~ina !I1a gajenim biljkama. U istu svrhu upotrebljavaju se i soli nikotina. Preko tr ahej a (dusnika) nikotJi!l1 prodire u ~kiva i!l1sekata i, .delruju6i na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize. Nicotina rustica L. - mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do ISOio), pa se upotrebljava za dobijanje ove i nikotinske (faktor PP) kiseline. Duvall je otrovan ne sarno za ~oveka vee, jo§ vise, i za mnoge domace Zivotinje. Osim h ron i ~ nih t r 0 van j a, koja su naj~esea i redovna pojava strasnih pu§aea, ~esto se doga~aju i akutna trovanja, koja se ponekad zavrsavaju smreu. Pored nikotina, koji je nosilac otrovnosti duvana, u prepark anom duvanu ima i drugih Ito~simih sastojaka, zbog eega je ovaj otrovniji od obienog, nefermentiranog duvana. Narodna imena: amerikanski duhan, virginijski duhan, virdZinija-duvan, obi~an duvan, tobak, tatun. Nicotiana rllstica naziva se u narodu: bagov, brazilijski duhan, divlj.i tabak, kereus duhan, kmetski robak, krlak, krdia, madiarski duhan, prdosija, selja~ki duhan.

DUD Marus nigra L. i M. alba L. -

Moraceae

Iz dudinja cmog duda, !I1aro~ito onog koji ima viSe kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju s i ru p i p e k m e z, kaji sluze kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slieno kao s.irup ad m alina. Sveze dudinje su sla tko-nakiselog ukusa. Same oka loo/o invertnog seeera, ako !% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabu~ne), vi tam ina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih ko-

n UNJA. GUNJA. DGUNJA

323

risnih sastoj aka. Dudinje su zdrava hrana kako za toveka tako i za doma~e zivotinje. Listom od duda narod leti ~~ernu boles t i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolit ine ~e~era dudinj e su izvrsna hrana. Narodna imena. - Crni dud narod naziva jo~ i ovim imenima: murgav dud, erna murva, ernica, ernit ka, ~amdud, ~andud, ~anduda. Beli dud: bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvae.

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

Cydonia oblonga Mill. -

Rosaceae

Dunja je poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, a danas se gaJI I raste poludivlja u juinoj .j Srednjoj Evropi. Krupni, zuti, mirisni, slatki i opori, jabuei Hi kru~ki slitni plodovi jedu se svezi kao vo~e i slufe za iz· radu izvrsnih vo~nih konzervi: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i ze· lea (. kitnkez« ). Sok iz vo~ i skuvano voCe imaju vIlo prij atan miris i ukus i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plu~nih bolesti itd. Kod nas je dunja vrlo omiljeno vo~e, mnogo se sadi, dobro uspeva i mnogo tro~i osobito u jufnim toplijim krajevima. Izg\ed droge. - Semenke (Cydoniae semen) su vecinom udrufene (5-20) i 5 I e pi j en e u s I u z. Oblika su donekle knl~kasto-jajastog i trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme je mrko-erveno, tvrdo, do 1 em dugatko; kad se potopi u vodu, postaje sklisko ad velike kolitine sluzi, koja muckanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive Ijuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona. U k usa je najpre s]uzavog, a kad se zvace, oseca se slab ukus i mi· r oj s gorkih badema (HeN, eijanovodonitna kiselina). Falsiftkati. - Semenje od ;kru~ke -i jabuke je glatko, sjajno, tarnnomrko, vge je okruglo, nije slepljeno i u vodi potopljeno ne otpu~ ta sluz. Sastav. - Ima oko 200/0 s I u z i, p e k t j n a, oko 8"10 raznih ~ecera, oko 1% jabutne kiseline, 15"10 mas n 0 g u I j a, ami g d a lin a (0,5"10). emulzina, protida i tanina. . Upotreba. - Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo (Muci/ago Cydoniae) za izradu emulzija i m ikstura protiv ka~lja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku (Iosioni) i u industr.iji. Danas se bez razloga mnogo manje upotrebljava no ranije. Grei i Rimljani su dunju mnogo eenili kao blago sredstvo protiv proliva (tanin . i sluz). Pr.isutna cijanovodonitna ki· selina u 'semenu tini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti i slutaj evi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne feli istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonit ne kiseline. U industrijskim zemljama dunjino seme se sve vise upotrebljava, tako da se na~ a proizvodnj a uglavnom izveze. Od dunjinog semena se izraduju lekovi na isti nacin kao i od lanenog semena.

324 Sok ad dunjo slu!i kao prijatan i leko,'it napilAk ko]l O$vdav& i jab sluznicu uSla, leluca i ct'eva , a Zap du :Ie daje protlv do!\adnih i upornJh prolh'a dece, Sok se pravlja oe
Ostala narodna Imena: vunja , gdunja, dunjac, kunja, kuta, kutinja, kulna, mrk.a tunja, tkunja, runja, turundia, funja, aunja,

D

DUMBIR

Zingiber offioinale Rose. -

Zi'l1giberaceae

Droga (Zingiberis rhizoma) se sastoji od oljustenih i nooljustenih, pljo. snatih i nepravilno racvastih komada rizoma. Rasprostranjenost. -;- Poreklom je iz tropske Azije, ali se danas gaji ne sarno u svojoj postojbini (od Indije do Japana) vee i u zapadnoj i Jmnoj Americi. Izgled droge. - Rizom ima izgled sake s nepravilnim kvrgastirn prstima. U celini je dugaCak 8-12 cm. Ogranci su dugacki 3 do 6 cm, Siroki 1,5-2 cm, a debeli prosecno 1 cm i s v i .1 e z e u i s to j ravni; po rubovima su zaobljeni, a na sredini siri. Rizom je grubog opipa kad je neoljusten. Pokorica je prugasta J siva. OljuDUMBIR steni l1izom je boo i gladak. Dumbir je tVl1d, dosta tezak i kompaktan. Na prelomu je zmast, belo.sivkast, s retkim ne!nim vlaknima. J

RIZOMI ZINGIBERACEA. SHEMA POPREC NOG PRESEKA. OBELEZENA IE ENDODERMA I SUo OOVNI SNOPICI OKO NJE . 1. DUMBIR (ZINGIBER). 2. KURKUMA (CURCUMA). J. GALANGA (GALANGA). 4. ISIOT (ZEDOARIA)

Sastav. - Dumbir sadrli 0,25 do 3% eta r s k 0 g u 1 j a, 5-8% s mol e, g.j n g e r 0 1 a, skroba i sluzi. Aroma droge ponce od etarskog ulja, koje se sastoji od t e r pen a (d-kamfen.i beta-felandren) , s e s k v i t e r pen a (z i ng i b ere n), c i n e 0 1 a, cit r a 1 a 1 boroneola. Ljuti!lla dumbira potice od jedne oleorezine, uljaste, guste tecno. sti Ijutog ukusa, bez mirisa, gingerola. Upotreba dumbira u medicini je neznatna kad se uporedi s ogromnom potrosnjom droge kao zacina,

LEel!NJ1! BIlJEM

326

koji mivaju milioni ljudi na raznim kontinentima. Dumbir je karminativ i stimulans. Kao ljuto-aromati~no sredstvo upotrebljava se kao korigens mi· risa i ukusa neprijatnih lekova. Daje se i kao sredstvo za ja~je apetita u obliku tinkture ili gor.kih preparata. Narodna fmena: vruca trava, gingibar, dindibar, dumber, fumbir, zen· zer, zendZefil, zindefil, imbor, indiber, isiot, isjet, mrki ingver, pravi ing. ver, eencer, emi ingver, diumbir.

BURDEVA;K IU BURDle

Convallaria majalis L. -

Convallariaceae

Mnogi misle da se t1urdevak same gaji i da je poznat sarno kao kul· turna bastenska biljka nasih evetnjaka. Medutim, durdevak pokriva hiljade he'ktara gustih mra~nih suma, osobito onih, u svetu naji5uveniJih, hrastovih suma u Sremu i Slavoniji. To \SU prave prirodneeplantafe, nezaboravni mi· risni cilimi pro tkani divnim belim biserima. Upotrebljava \Se kao 'kardiotonilk, -Iek za sree. Durdeva·k propisuju mnoge farmakopeje u svetu kao oficinalnu drogu koju mora imati skoro svaka apoteka. Durdevak se, srecom, kod nas ne upotrebljava kao narodni Iek. I zato po selima nisu zabelezena trovanja. Medutim, po gradovima i industrijskim eentrima bilo je i kod nas trovanja zOOg neznala~ke upotrebe ove lekovite i otrovne biljke. Citajuci knjige i novine, neki sr~ani bolesnici su na svoju ruku kuvaIi list i evet durdevka i pili. Nekoliko slufujeva sam zabeleZio u Beogradu, Zeniei, Zagrebu i Suo ·OOtici. Ne upotrebljav'ajte tlurtlevak bez saveta lekara. Ne spravljajte sami kod kuce lek od tlrm:1evka. Znaci trovanja su 1Sti kao i od digitalisa. Deluje, pre svega, na srce i organe za varenje: jak proliv, povracanje, opsta slabos·t, iznemoglost i dr. Svi delovi tlurdevka su gorki, Ijuti i otrovni. Zabelezeni su slufujevi trovanja dece njegovirn cvetorn (SSSR) i plodovirna (Nerna~ka). Plodovi su vrlo lepe, pnivla~n e bob iee. Kod nas, na zalost, .niko nije obracao
DURDEVAK ILl DURDle

327

eveta. Ovo za to,. jer IS U srtani glbkozidi c1urc1evka " rio nepostojane materije, brzo se raspadaJu na nelekovi1e sastojke pod uticajem enzima vlage i dru. gih spoljnih tinilaca. ' U novije vreme izrac1uju se preparati od svel ih evetova ill od svere ti.~v~e stabilizovane droge. So k i z eve t a c1urc1evka je najaktiv. ruJI. LIst Je skoro dvaput lekovitiji od rizoma, a evet oko tetiri puta. Sta. bilizovana droga bolje deluje i duZe sacuva lekovite sastojke od nestabi. lizovane. U novije vreme u medicini se koris ti sarno biolo~ki titrovan c1ur. 4evak. Sastav. - U m~u i podzemnim organima ,ima asparagina, limWlove i jabutne kiseline. U l1urc1evku ·i ma tri kardiotonitna heterozida: konvalalok. sozid, konvalarozid i konvalamarozid. U evetu ima, pored toga, joo i 0,05% etarskog ulja prijatnog mirisa futo-zelenkaste boje nepoznatog herrujskog sastava. Glavni lekoviti sastojak je kristalni heterozid konvaJatoksozid. Berba i swenje. - U SSSR·u, odakle je droga, is to kao i gorocvet, do~la u medicinu (1880), izrac1uju se eetiri vrste droge: uzabrani listovi sa evastima, listovi, evasti i odvojeni eveti~i. Durc1evak treba brati pailjivo i ~to pre osu~iti u zagrejanoj su~nici da evetovi ne bi potamneli. Kao i druge biljke, j c1urdevak u raznim fazama vegetacije nagomilava u raznim organima razlitite kolitine srtanih glikozida, 0 temu beraci bilja moraju voditi raeuna ako fele da dobiju kvalitetnu drogu. Lisl treba brati najpre, neposredno pre nego ~to 's e pojave evetni pu· poljci, jer u to vreme je li~~e najkrupnije i, ~to je najvainije, u toj fazi list ima najvi~e lekovitih sastojaka. evel brati kad je u evasti donja polovina otvorOlla, a gomja jo~ u pu· poljku. Ako se traii cela bi/jka (herba), brati na potetku cvetanja. Korenje vaditi u jesen, po~ to tada ima najviSe lekovitili sastojaka. Pakovanje I cuvanje. - Posto su lekoviti sastojci c1urc1evka vrlo nepostojani, suvu drogu treba cuvati presovanu u bale ~ dobro zapakovanu u visestruku debelu zilavu hartiju. Cuvati u cis tom, hlaelnom magazinu, ali ne duZe ad godlnu danal NAPOMENA! - Durdevak je otrovan, pa ge ne smeju brati deca i tru· elnice. Posle rada s durl1evkom , ruke i liee dobro oprati toplom vadom i sa· punom. Raelniei zaposleni u preradi moraju se posle rada okupati i pre·

!

SViU~i.

Gajenje. - Durc1evak se gaji vegetativno, a ne semenom. Sa moma u zemlji skidaju se pupoljci i sade u zemlju na 20 em rastojanja. Gajenje c1ur· c1evka je lako i vrlo korisno. Ne treba zabora'Viti da se c1urc1evak moze gao jiti po vo~njacima i sumarna kao mel!ukullura, jer je to biljka koja precveta dok drve~e ne olista, a i kasnije dobro poelnosi, pa Cak i traii senovita mesta. Na taj nacin se ima viSestruka korist. Zaltlta u prirodi. - Zbog izuzetne vaZnosti 4ur4evak je u prirodi za· konom zasti~en. Ljubitelji prirode treba da ga razmnoZavaju, a ne da ga ·u niStavaju. Narodna lmena: baber, bijeli dragoljub, biseri, bisemi evijet, bokari~, gorski Ijer, gumbala, devicica, dolinski Ij ilj an, c1urc1ev evit, c1urc1evo cve~e, c1urc1iea, zvoncek, jurjevka, carevo evijece.

E

EUKALIPTUS

Eucalyptus globulus Lab. -

Myrtaceace

Eukaliptus se danas gaji u mnogim toplim zemljama, Cak i u jufnoj Evropi ; ~ma ga u Jla~em Primorju. U tropima se ne gajL Drvo raste do 80 m. Ovaj, kao, uostalom, i druge vrste eukaliptusa, koje su takO<1e gotovo sve ·iz istog podrucja, raste vrlo brzo. Vee desete godine drvo dostigne visinu od 25 m. To je ujedno i najvBe poznato drvece. E. amygda/ina nanste do 150 m! Zbog svega toga pocelo se ad druge polovine XIX veka na sve strane saditi radi isu~ivanja barovitib malaricnih krajeva, i na taj nacin uspe~no je pocela borba protiv ove te~ke bolesti malarije, jer biljka svojom vrlo intenzivnom transpiracijom trajnim li~eem upija iz zemlje i tako uklanja ogromnu kolicinu vode (pumpa). Osim toga, primeeeno je da je i isparavanje etarskog ulja, pogotovu za vreme letnjih zega korisno, jer komarci beze valjda zato ~to im ne proja miris eukaliptusa. Drvo je otkrio u Tasmaniji Labijardijer (1792), a!i je sve do polovine XIX veka bilo retkost i vidano je sarno po botanickim vrtovima. Godine 1854. Ramel preko Milera uspeva da dot1e do dovoljne kolicine semena i da nacini prve oglede gajenja drveta oko Sredozemnog mOra sa ciljem asanacije bara i mocvara. Od toga doba biljka se naglo ra~irHa u svim zemljama gde dobro uspeva !imun i ,naranciZa. U medieini se upotrebljava od 1865. godine. Berba, - Bere se odraslo, ne prevge mlado Ii~ce, osu~i u hladu i cuva u dobra zatvorenim sudovima. Droga. - Li~ee je dvojako: a) Sa starijih grana !Bce je kopljasto-jajasto, najceUe s r pas t o. pri dnu koso. Dugacko je oko 20 em, ~iroko do 5 em, debelo, kruto, kozasto, golo, "5 i t n o-b r a d a vic a.s to, na nalicju zeleno-plavo. ~ko se prema svetlo· sti gleda lupom, vide se (osobito u srednjem delu I-ista) tackiee koje poticu od ~ u P I j ina s e t a r ski m u I j e m. b) S m I a d i h g ran c i e a !Bee je krace (do 15 em), a §ire (do 8 em) i bez dr~ke, j a j a s t 0, pri dnu s rea s to, tanje i mek~e. Upotrebljava se !Bee sa starijih grana. Mirisa je osobitog, aromaticnog, na eukaliptol, a ukusa aromaticnog, oporog i nagorkog. Sastav. - Ima 1,5-3'/0 eta r s k a g u I j a (sveze mce 3-50/.), t an ina, gorke materije, smale i voska. Vadi se iz svezeg IBca i evetnih pu·

BUKALIPTUS

329

poljaka destilacijom s vodenom parom, najvi~e u Australiji, oko Sredozemnog mora i u Americi. Etarsko ulje se dobija destilaoijom svezeg m61. Bezbojna ill svetlo zelenkasto-zuta teenost karakteristienog svezeg ukusa koji hladi, mirisa na kamfor, ali ipak posebnog. GlavJll sastojak mu je oksid c i n e 0 I (6080% ) (ill eukaliptol, kajeputol) . Zatim ima pinena, kamfena, fenhena, raznih aJdehida, terpineola i dr.

BUKALlPTUS. A - GRANCICA S MLADIM LlSCEM . B - STARIJA GRANCICA 5 CVErOVIMA. C - PUPOIJAK s POKLOPCEM. D - UZDUZAN PRBSEK KROZ PUPOIJAK. E - PLOn

Upotreba. - U1je i Ii~ce od euka'liprusa 'sluZe za leeenje organa za disanje, najedce u obliku inhalacija. Svojim taninom ]gee je tonik i alstringens, a zbog .u lja one je antiseptik. Glavni lekoviti, antisepticki sastojak ulja je cineol. Daje se protiv bronhitisa i astme. Mnogo se upotrebljavaju eukaliptusove bombone, ulje za nos, razne me~aVline za inhalaciju pri oboIjenju usta, grla i nosa. Daje se i protiv izvesnih kataralnih oboljenja urogenitalnih organa. U iste svrhe upotrebljavaju se i druge vrste roda Eucalyptus. U istu botanieku familiju spada i drvo sa Nove Kaledonije Malaleuca viridiflora Gaert., od cijeg se ]g61 dobija etarsko ulje vrlo slicnog sastava i dejstva, koje se prodaje pod za~ticenirn imenorn Gomenol. Narodna lmena: gumi-drvo, gumino drvo, eukalipt, rastegovo drvo.

LECENJE BIlJI!M

330

EFEDRA Grancice raznih vrsta roda Ephedra (Gnetaceae) beru se za vreme eveIlanja (Ephedrae herbal, suse, presuju u bale i dostavljaju industriji za ekstrakciju efedrilla. NajviSe droge proizvodi Kina, Mongolija i Pakistan. Efedre su kserofitne biljke ikoje rastu na kamenjaru u planini. Droga se sastoji od zelenih valjkastih, clankovitih grancica, dugackih 10--20 em i debclih 1-2 mm, bez mirisa i garkog ukusa. Sadrli aka 1.4010 aIkalaida, od kojih je najvalniji e fed r i n. 1ma 7-9'/. tanina. Glavnina drage se koristi za va<1enje efedrina, a sasvim mala za izradu galenskih preparata. Efedrin deluje slicno adrenalinu, ali dugotrajlIlije, manje je otrovan i deluje preka usta. Upatrebljava se cesto, raznovrsno i mnogo. Godisnje se u svetu potrase tone efedrina. Upotrebljava se protiv bronhijalne astrne, velikog kaslja, emfizema, urtikarije, senske groznice i nekih drugih bolesti. Narodna Imena za domace vrste: vilina brada, gulibrada, kosi·t ernica, gulibradina, metlina, popova brada, somina.

lABICA, OPUNCIJA, SVEKRVIN JEZIK, NANIN JEZIK, GOSPINA POGACA

Opuntia ficus indica Mill. -

Cactaceae

Trajna zeljasta biljka. visoka do 2 rn. Stablo joj je soeno, rnesnato, debelo, O\'a!no, plotasto, razgranato i manje-vise obraslo sitnirn iglitastirn trnjem. evet je krupan. nrliCast iii zuckast. Plod je ruZi~asta iii fuckasta, jajolika, socna bobica. 5-9 ern duga~ka, prijatnog kiselog ukusa. Poreklorn je lZ Meksika, a u nas u Prirnorju se odorna6ila i raste po kamenjaru. U narodnoj medieini se upotrebljavaju plod, evet, stabljika i koren. U 'tabici irna vrlo mnogo vode. oko 92"/•. U soku iz ploda irna 11"10 secera. 7"10 belancevina. sl~ i organskih kiseli
ZABICA

LECI!NJ1! BILJ1!M

332

srdobolje i bolova u trbuhu, najW~ u obliku lOO/o-nog taja. Caj ad korena je dobar diuretik. Zreli plodovi osveZavaju svojom kiselo~61. Cvetovi se 'Ilpotreblj avaju kao ~pargla. U novije vreme sok iz stabljike se koristi u kozmetici za spravljanj e maski za vJaienje i osveZavanje kofe na lieu. Zabica se usperoo suprotstavlja eroziji i slcli kao ·s toana hrana, QSObite sorte iii vrste bez troja (Opuntia inermis DC.).

2IVORNJAK, KOKOTIC, VID, GRANCICA, SAMOROTKA

Delphinium consolida L. -

Ranunculaceae

Jednogodi~nja

zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 10--50 em. Li~~ je vrlo sitno izdeljeno. Cvetovi su tamnoplavi, si
Nadzemni dec biljke
evetu i seme (Consolidae herba et

semen).

Sastav. - U semenu ima oko 1% abkaloida delsolina, delkozina, delfi· na i dr. i oko 28% masnog ulja. - U evetu ima antocijanskih heterozida, od kojih potice tamnoplava boja, zatim alkaloida i rute boje kemferola. Upotreba. - Cela biljk" je vrlo otrovna! Zbog toga je ne treba upotrebljavati; koristi se ponegde 'Il naradnoj mecJ.icini za ola'k~avanje poroc1aja, urec1ivanje menstruaeije, teranje mokra~, protiv vodene bolesti i dr. Ponekad se traii za izvoz evet zavoI1Iljaka (pod latins kim nazivom Cal· catrippae flos). - Treba ga brzo osu~ iti ,n a promaji u hladu da ~to bolje sa· cuva divnu tamnoplavu boju, jer se ova droga placa prema izgledu. Ovaj evet ·u lazi u neke evetne cajeve viSe zbog lepe boje nego lekovitosti. Narodna imena. - Osim navedenih, evo jo~ narodnih imena: ajdovsko zele, velika sodula, vranini nokti, Zavoronak, zejne-bostan, zelen·bostan, rna· muzica, modri celebi·percin. I druge vrste roda Delphinium koje rastu kod nas, takoc1e su otrovne zbog istih sastojaka. To su Delphinium halteratum S. S. ~kozjaCica), D. orien· tale Gay. (zene·bostan, erveni celebi·perCin, eelebin·perCin), D. tissum W. K. (zelenika, ribaree, kozjacica), D. staphisagria L. (vaSljivka, vu~nica, granulja, ~Ijivacica) i dr. Ova poslednja vrsta je najotrovnija. Njeno seme se jo~ po.negde upotrebljava, u obliku finag pra~ka iii masti, prativ v~iju i drugih insekata. Za vreme rata stucano seme je mano nekoliko dana u sir~, pa su time trovane v~i.

Sve su ove biljke otrovne i treba ih se kloniti. Stoka ih ne pase. Seme stafisagrije je gorkog, ljutog i neprijatnog ukusa, pece i pati. Pri mlevenju se oseca neprijatan miris.

ZALFIIA

333

tALFIJA

Salvia otficinalis L. -

Labiatae

U crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatitnu, lekovitu d medonosnu bil'jku nazivaju naj ce~ce pelim, u srednjoj Dalmacijd kadulja, '11 sevemom Primorju kuJ, u istotnoj Srbiji kalaver i dziger-trava, a varo~ani zaltija_ Osim ovih, irna i drugih narodnih imena, kao ~to suo beli dziger, vrtni fajbel, goloper, favbej, tajbl, zalvija, zalfa, janovdente, kadilja, kaduja, kadulja-krifatiea, kaduna, kaloper, kaluper, krastatica, kriZna kadulja, ljekovita kadulja, ljekovita slavulja, nemacki kaloper, pelin, peru~ina, pttomi pelin, prava kadulJa, slavlja, slavulja, uzani kaloper, crni kaloper, cmogorski pelen, ~alvija.

UPOTREBLJAVA SE SAMO LIST

Najlekovitlji list se dobija kad zaltija pocne evetati, a to je najceUe u maju. List se bere, su~i i tuva islo o.nako paZljivo kao i list nane, jer i zalfija spada u istu biljnu familiju usnatica, zbog cega se i na i.alfijinom listu nalaze sitne sekretorne zlezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg potite svojstven prijatan miris i lekovitost zalfije. MADARSKA

ZAGREB

o

°0 R

f2

PODRUCJA ZALFlJE U JUGOSLAVIIl

LECI!NJI! BIUI!M

334 00 CEGA POnCE LEKOVITOST ZALFIJE?

Glavni IekovIti sastojak !is la Zalfije je isparljivo mirisno etars ko ulje, koga ima ad 1,5 do 2,5'10. Oporost i lekovitos t !isla potit e ad tanina (~ tav. skih materija). I gorke ma terij e u Zalfij i deluju lekovito. UPOTREBA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI Zalfija je iedna od najstarijih medicinsk ih biljaka. Navode je svi an· tieki medicinski pisc i. Izgleda da 's e najvi ~e upotrebljava u na~im primorskim gradovima, gde i danas n a~ i primorci imaju ogromno poverenje u lekovitu moc zalfije. Uostalom, lu ima i opravdanja, jer ne treba izgubiti iz vida da naSe primorje daje najbolju zalfiju na svetu ~ da se ~ izvoz nekih godina penje i do 2 miliona kg osu~enog lista. Glavni kupac je SAD, ali se tamo ne tro~i za lek, nego kao aromatit an zaein za mesne konzerve. ZaJfij a ulazi -u sastav velikog br oja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i gr1a kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaeaj u sluzokofu (dejstvo tanina) i deluju antiseptieno (dej· stvo etarskog ulja). Do otkrica antibiotika zalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku taja protiv znojenja tuberkuloznih, jer smanjuje lueenje znojnih zlezda. Caj i drugi Iekovi natinjeni ad zalfije upotrebljavaju se i za jatanje organizma, jer sadrle tanina i gorkih rnaterija.

CAJ 00 ZALFIJE Tri supene kasike falfijinog lista se popari s pola litra kljuCale vode, odmah dobro poklopi, ostavi da stoji preko noci, ujutru ocedi i tom smede· ·crvenom teenoscu ispiraju se obolele desni i usta. Caj treba sto daZe dr· fam u ustima. CAJ PROTIV UPALE MOKRACNIH PUTEVA Po 50 g !ista zalfije, breze i rnedvedeg groZila se pornesa, zatirn doda 50 g cveta od belog sleza i 50 g rastavica. Sve se dobro izmesa da dobije jednoobrazan eaj . Tri supene kasike te smese se popari s pola tra kljuCale vode, odrnah poklopi, ostavi da stoji cele noci i sutradan ocedena teenost pije u rnalim dozama celog dana umesto vade.

se se Ii· se

ZNACAJ LATINSKOG IMENA ZALFIJE Latinski naziv Salvia potice ad RimIjana oct latinslrog salvare, sto znati spasti, spasavati, izletiti, jer su je Rimljani jos pre 2.000 godina veorna ceo nili i na razne naeine upotrebljavali za leeenje. Latinski naziv officinalis znati lekovit. Dakle, oba latinska irnena vezana su za lek, lekovitost, sto se ne moze ni za jednu drugu biljku reci.

2.ALFlJA

335 KARLO VELIKI I 2.ALFIJA

Od sveg lekovitog bUja Karlo Veliki je najvg e cenio !aJfiju. To se vidi i po onom njegovom s trogom i"Storijskom zakonu, Kapilularima, u KOjima veliki vladar nareduje svim drlavnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je na prvom mestu bila Zalfija. Od kolikog je to uticaja bilo i ostalo kroz vekove vi di se po cinjenki ~ to i danas svaki katolicki manastir mora imati posadenu zalfiju kao neku vrstu svete biljke. lunas, s jedne i s druge slrane Nisave (Sicevska klisura), gde raste divlja ialfija iSlo unako lekovila kao ona u primorju, narod ima ogromno i nepokolebljivo poveren je u i scelitelj~ku moc 'kala,v era iii dZiger·trave. I na~i Sopovi, naseljeni ispod Avale oko Beograda, cesto imaju u svojim vrtovima po neki busen kaJavera, pored rufe i bosioka.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA ZALFIJE Nekoliko s totina hiljada kilograma poznjevene zalfije predestiluje se na na~em Jadranu i godiSnje 'Proizvede do 30 hiljada kilograma mirisnog etarskog ulja, koje se takode izveze uglavnom u SAD za aromatizaciju konzervi mesa. PRIVREDNI ZNACAJ Od branja zaJiije five mnoge porodice u Primorju. Zalfija prekriva stotine hiljada hektara golog karsta od Ulcinja do Trsta. Mestimicno to je neprekinut cilim sivo-belicaste boje, a kad Zalfija procveta i zarniriSe, sve se oboji divnom tamnoljubieastom bojom. Od svih Iekovilih biljaka na ltaSem karstu zalfija ima najveci znaeaj u borbi protiv erozije.

To je retko otporna biljka koja izdrlava dugotrajne letnje s~e i pripeke i zadovoljava se rninimalnom koliOinom hranljivih materi~a na Ijutom kdu. Zbog toga je ova tako vaina biljka na mnogim mestima u nas zakonom zaSticena. KADUUIN MED JE LEKOVIT vi~e

U primorskim krajevima, Hercegovini i Crnoj Gori ovaj med se uvek ceni od ostaJih. IZGLED BIUKE

Zalfija je dugoveean, razgra'11at, zbijen grrnic, visok S{}-90 cm. StabIjika je drvenasta, vi~egodiSnja i cetvorouglasta. Listovi su srebmozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo·ljubieasti, ponekad rufieasto-belicasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruzeru u klasaste pr~ ljenove na vrhovima stablj ika i ogranaka. Cela biljka j e vrlo aromaticnog i svojstvenog mirisa.

LECENJE BlUEM

336

WRAUEVINA, IDRAUlKA, PISKAVICA, PISKAVAC

Galega otficinalis L. -

Papilionaceae

Dugovefua zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika joj je uspravna, uzdui; naborana i ~uplja. Listovi su perasto deljeni i dugaeld. Cvetovi su plavieastobeli, skupljeni u guste evasti. Cveta leti. Raste na vlatnim mestima.

Droga. - Vrhovi grancica u evetu i seme (Galegae summitas et semen). Sastav. - Alkaloid galegin (gvanidinov derivat), galuteozid (f1avonski heterozid), saponini, tanini i gorke materije; list ima do 100 mf!1'/. vi1amina C. Upotreba. - Prisustvo gvanidinskih derivata objasnjava opravdanu upotrebu zdraljevine za leeenje laksih oblika secerne bolesti. Pojaeava lueenje mokrace, znoja i rnleka. Ulazi u samav antidijabetiCnih eajeva. Opomenal - Biljka je otrovna zbog galegina. Zbog toga se ne sme uper trebljavati bez kontrole lekara.

Narodna tmena: garingal, zdralika, zdralinje, zervinjak, jastrebina, ker zja ruta, kozjaca, luda trava, orlina, orlovae, piskovina, rujavae, skovral, harlina, silj.

tIVA TRAVA

Erodium cicutarium L'H6rit. - Geraniaceae Trajna zeljasta dlakava biljka, visoka do 60 em. Ima dugaeke, perasto deljene listove i ruiicaste, crvenkaste, ljubieaste, ponekad i bele ' evetove na kratkim drskama. Od roda Geranium razl&uje se izduienlm 'l istovima i spiralno uvijenim klju'n om na plodieu, koji, kad se ovlali, patne da se odvija i kao burgija zavlaci u zemlju. Cveta od aprila do septembra. Raste svuda, a najviSe na suvim, suneanim mestima. UpotrebIjava se cela biljka brana u evetu (E rodii cicutarii herba), vise u narodnoj nego u .n aucnoj medieiru zbog nedovoljno poznatog hemijskog sastava i protivrecnih misljenja terapeuta o lekovitoj vrednosti live trave. Po nekima, deluje brie, ali slabije nego Hydrastis (a donekle i kao razen a gIavnica), a po . drugima, deluje 1.IVA TRAVA slieno rusomaci, draguscu j koprivi, pa se s tim drogama daje u obliku eaja kao hemostatik. Za suzbijanje metroragije i menoragije uzima se svaka 2 sata caj spravljen ad 20 g iseekane suve droge kuvane 10 min uta u 200 g vade. Tek u novije vreme (1952. do 1957) u zivoj travi su nadeni nekd amini, pirokatehol i cilibarna kiselina,

WTl ZECJI TRN. ZUTIKA ...

337

sast?jci (a mini) koji donekle mogu da objasne vekovno poverenje u hemostat u~ku moe ove vrlo rasprostranjene biljke . . Narodll~ lrnena: mala ziva trava, iglica, kacnjak, maeak, poludnevnica, tekhca, caplJan. crvene nofice, eapljina.

2UTI ZECJl TRN, 2UTA METLA, 2UKA-METLOVICA, ZECEVAC,BRNESTRA

Sarothamnus scoparius Koch -

Papilionaceae

Do 2 m visok grm. Raste na silikatnom zemJji§tu po vri§tinama i §umama. Stabljike i grancice su zelene i gole. Cvetovi su krupni. futi i leptiraslI; donJa usna Je trozuba, a gornja dvozuba. Seku se vrhovi grancica u cvetu, Sarothamni scoparii herba (oko 20 em) u maju i junu i brzo sU§e da sacuvaju zutu boju. Droga se mora cuvati hermeticki zatvorena u limenim sudovima, odvojena od ostalih droga, jer je otrovna! Sadrli alkaloide spartein, sarotamnin. genis tein i citizin. U farmaceutskoj industriji upotrebljava se za vadenj e sparteina. Cela biljka je vrlo o/rovna! SuI fat sparteina se daje kao lek za sree, ali sarno na lekarski recept.

2UTlKA, SIMSIRIKA, 2UTA SIMSIRlKA, ZUTOTRN

Berberis vulgaris L. -

Berberidaceae

Sim§irika je trnovit grrn, visok oko 2 m. Kora je sivo-zelena. U prlIjenu ima nekoliko listova, a po neki list je pretvoren u tm. Listovi su Dbratno jajasti, po obodu sitno nazubljeni, debeli i po povr§ini mrefasti. Cvetovi su zuti, sitni, skuplj eni u grozdaste obe§ene cvasti. Plodovi su ervenonarandzaste, duguJjaste bobice nakiselog ukusa, prijatne za jelo, a slufe i za spravljanj e kompota, slatkog, sirupa i drugih poslastica. Cveta u junu. Rasprostranjenost. - Ra~te po f ivUn ogradama, medama, svetlim ~u mama, pored puteva i drugde po suvim mestima. Svojstva. - Cvet je neprijatnog miri~a. Cela biljka je gorka i na prelomu futa. Droga. - Kora, koren i zreo plod (Berberidis cortex, radix et fructus) . - Plodovi se beru kad sazru, obicno krajem leta, brzo su§e na suncu u tankom s loju da s to bolje sacuvaju 'l epu prirodnu boju. - Kora i korenje se sakupljaju u jesen. Najvge se ceni kora s korena. Sastav. - Glavni sastojak je berberin (izohlnolinski derivat), oko 1"10. 1ma i drugih alkaloida: bcrberamina, berberubina, oksiakantina i dr. U plodovima ima oko bUfo jabucne kiseline, oko 50/0 §ecera i drugih sastojaka. Upotreba. - Za zaustavljanje krvavljenja iz mate rice van vremena menstruacij e, a li samo pod kontrolom lekara. Daje se u obliku infuza: 20 g

LECENJE BlUEM

338

kore 'I1a pol a litra kljueale vode, ostavi se 7-8 sati poklopljeno i ,uzirna 2 do 3 solje dnevno . U apoteci se spravljaju ekstrakt, sirup i drugi Ie· kovi. Britanska farmakopeja daje cist berberin kao gorak stomahik protiv proliva i povraeanja trudnica. Daje se i za demorfinizaciju. U narodnoj medicini koren i kora simsirike se upotrebljavaju za jaeanje, za leeenje jetre, za izbacivanje bubreznog kamena, protiv zutice, podagre i 'Slicnih bolesti. . Narodna Imena: babkovina, babotrsovina, bobkovina, breber, breberika, breberovina, divlji simsir, ruta siba, Zilta suma, rutelinka, Zilti sib, zuti si,p ak, rutikovina, ruto drvo, zutovina, zutokora, ki· sljen, ocetka, sutekovina, trpka ru· tika, cigansko grozde, cesmina, cesminje, simsiraca, simsirovo drvo .

• ZUTILICA, 1:UTILOVKA, 1:UTILOVA TRAVA

Genista tinctoria L. PapiHonaceae Razgranat grm, visok od 50 cm do 2 m. Grane su mu uspravne, pru· gaste i zelene, obrasle naizmenicnim, prostim, duguljastim liscem, a na Yr· hovima su male grozdaste cvasti od zutih cvetova. Cveta od aprila do avgusta. Raste na suvim livadama i u 'hrastovirn i borovim sumama do 1.800 m nadmorske visine. K
z ZDRAVAC, 2:DRALICA, PRIBOJ

Geranium macrorrhiztlm L. -

Geraniaceae

Dugovecna mirisna zeljasta planinska biljka. Ima do 1 m dugacke, kao prst debele rizome koji puze skoro 'Po povrsini zem'lje. Cvet je crvenkasto-ljubieast, oblikom podseea na rorun ili zdralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrli etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida. Tipicna taninska droga, osobito rizom, gde ima najvge oporih jedinjenja. Narodni lek za lecenje upala sluznice organa za varenje. I druge domace Geranium-wste sadrZe mnogo tanina. Tako, naroeilto Geranium sanguineum L. (devojacko oko, zdravinjak, krvavac) ima u rizomu oko 160/0, a G. pratense L. (Iivadna igliea, ilja, materniea) i G. silvaticum L. (~urnska igliea, gorska ljubieasta ilja, lisicka) vi~ od 200/0 tanina. Geranium Robertianum L. (ziva .t rava, ·kacja trava, Irrvniea, pastirska iglica) ZDRAVAC u nadzemnim delovima ima oko 300/0 tanina i ceni se, osobito u Zapadnoj Evropi, kao jedna od najvaZn:ijih taninskih droga. Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupacne i mogu se koristiti kao dobra tonika i adstringencija umesto skupih uvomih droga istog sastava i dejstva.

340

LECEN1l! BIL1l!M

ZELENIKA, ZIMSKO ZEllE Pirola umbel/ala L. -

ZELENlKA

PIiIrolaceae

Mala, trajna, zeljasta biljka, visoka oko 20 cm. Li~ee je trajno, prezimljuje, koznato, u dnu stabIjike. Cvetovi su beli iii ruZicasti. Cveta leti. Naj~Ce raste po peskovitim borovim ~umama. Upotrebljava se list (Pirolae iIi Chimaphilae folium). Sadrii oko 40 / 0 tanina, fenoInm heterozida arbutozida, metilarbutozida i enkolozida, Ijute supstancije himafilina, gume, skroba i ulja. Hemijskim sastavom zelenika je slic.. na medvec1em groZc1u, pa su joj i dejstvo i upotreba gotovo ,i ste: antiseptik mokraenih puteva. U SAD se cooi kao toniik i ads tringens i .upotrebljava se za leeenje reumatizma, upale bubrega, proliva i skrofuloze. Narodna imena: vrist, zelenika, zelencic, kru~cica, hrclec. Istog hemijskog sastava i dejstva je i srodna vrsta Pirola rotundifolia L. (gru~6ica, zimsko zelje, kruscica, hostna pesa, hru~cica).

ZELENKADA, 1UTI SINOVRAT, 1UTI NARCIS, ZERINKADE, LAZARICA

Narcissus pseudonarcissus L. -

Amaryllidaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Iz krupne lukovice rano u proIeee izbiju po dva sabljasta !ista i divan rut, krupan evet. Zelenkada je ukras p'ianinskih livada. Gajli se kao omiljeno cveee. Upotreb1java se cela biljka 5 lukovicom. Sakuplja se dok cveta. Lukovica je gorka i Iju~a od alkaloida narcisil1a j likol'ina. U lukovici ima jo~ i sluzi, inulina, mnogo ig!ica kalcijum-oksalata, malo ~eeera i voska. U !istu i cvetu ima vrlo malo etarskog i masnog ulja, fitosterola i karotena. U maloj ko!icini (2 g suvog cveta na 200 g kljueale vode) olaksava iska~ljavanje, a u veeoj dozi izaziva povraeanje. Spravlja se i sirup: 100 g svezeg cveta kuva ·se 5 minuta sa 250 g vode, ocedi, iscedi i pomesa sa 500 g meda; -u zima se 2-3 kasike dnevno protiv obi6nog i velikog kaslja, tkatara pluea i astme. Stucane lukovice se stavljaju kao oblog na opekotinu.

ZECJA LOBODA. LISAJIVICA . ..

341

Sll~no~ sasta:-a i .~ejs lva su i druge vrs te is tog roda: Narcissus poeti-

cus L. (bell narcIs: blj eh sunovra t, ov~ica, gorska ruZa, zerlin) , N . radiflorLIs Sa hsb. (narclS, belocva t, dokolj enica, di vlja zerina) i dr.

ZECJA LOBODA, LISAJIVICA, TRAVA OD LISAJA, RUNJIKA KOSMURA •

Hieracium pilosella 1. -

Compositae

. Trajna, mala .zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 em. Na zemlj i je rozeta ou dugu~jastih, ?bratno jajas tih lis tova . Na vrhu s ta blj~ke j e glavi~asta cvast svetlozute bOje. Cve ta od maja do septembra. · Raste na suvorn

ZECJA LOBODA

mr~avom

zemljgtu. Upotrebljava se cela biljka s korenom (Hieracii herbal. Sadrii gorke materije, tanina, smole, sluzi, f1avonske deriva1e (boja cveta) i Ilmbeliferon (vict. Ncisparljivi filOncidi) . Narodni lek za le~enje "gaja, upale mokracne be~ ike, izbacivanje peska i karnena iz bubrega i mokracne be~ike i za poja~ano mokrenje.

05tala narodna imena: zlatni·k , sje uho, ov~ija brada, proljetnica,

jandra~ika,

runjavi~ina,

kosmatica, mgja ov~ica, mislavak, trava od po1ja~ine.

LECENJE BILJEM

342

ZECJA SOCA

Oxalis acetose/la L. Oxalidaceae Sitna, nezna biljcica, visoka 10-15 cm. Po zemlji je polegla i svojim Hstovima podseca na deteIinu, ali su vrlo kiselog ukusa ,i na nalicj u purpurnocrveni. Listovi se sklapaju kad se dodimu. Raste po vlaZnim gus tim ~umama. Cvetovi su beli Hi Ijubieasti. List zecje soce je prijatnog kiselog ukusa koji osvezava, ali je otrovan zbog veHkog sadriaja oksaine kiseline: 0,80-0,900/0. Narodna Imena: boiji kruhek, deteI,i nka, zuta detelina, zajcja deteljica, zajcja sol, zecja detelina, zecja kiselica, zecja so, zecji kiselj, zecji kiseljak, zecji kupus, kisela djetelina, kiseljak s tri lista, kiseljaca, kozji kiselj, kukovacina sol, slanica, socica, cecelj,

ZECJA SOCA

so~ka.

ZECJA ILl ZECIJA STOPA

Geum urbamtm 1. -

Rosaceae

Trajna zeljasta bHjka, visoka do 90 cm. Rizom je kratak, nasmed i obrastao debelim adventivnim korenjem ; prijatno

mirise

Ita

karanfilie.

Sta-

blo je malo ·razgranato, dlakavo i pod prstima grubo. Prizemni listovi su u rozeti i perasto deljeni , a oni na stabljici 'su trodelni. Svi Iistovi su po obodu nejednako nazubljeni. Cvast je grozdasta metlica. Cvetovi su zute boje, dosta sitni,
ZECJA STOPA

ZECJI TRN . GLADIS . . .

343

~~st~v. - Oko 300/ 0 tan ina, rna'lo flavonskih heterozida, jednu gorku rnatenJu I o ko 0,35'10 etarskog ulja svojstvenog prijatnog rnirisa na karan. filie , jer sadrii eugenola. . Upotreba .. - Tonik, adstringens, antiflogistik i antiseptik zbog tan ina I ellgenola. DaJe se pro t·iv di spep.sije, hronicnog proliva i dizenterije. 1. Za i.a~anj e desll; (krvav/jenje): 2 supene Wilke sitno izrezanog rizoma popantl sa 300 g klJucale vode, poklopiti, ostaviti da prenoCi, pa sutradan tom vodom ispirati usta. . . 2. Upa/a ~ e~ l1i i tlsla: po 50 g s itno izrezanog rizoma zeeje stope i karnlllce pome~a tl I od toga spraviti i upotrebiti eaj kao pod 1. 3. Tinktura:' 20 g si tn~ .re.=og rizoma driati 8 dana u 100 g 700/ o-nog a1kohola, ocedltl I upotrebltJ 10-15 kapi u kafenoj ka~ieici vode za ispiranje usta 4 do 5 puta dnevno. Narodna Imena: benedieica, blaienak, garanfilaea, gariofilata, garufala, grebnik, zecja noga, zecja s tllpa, kararndil, koncae, mitroviea. SHeno se upotrebljava i rizom od srodne biljke Geum rivale L. (grebie), koja ima zuckaste iii svetloorvene cvetove, raste pored vode, a l' rizomu ima do 400; 0 tanina.

ZECJI TRN, GLADIS, GLADUSAC

Ononis spinosa L. -

Papilionaceae

Zecji tm raste na mr~avom i suvom zapu~tenom zemljgtu i pa~nja cima kao dugovecan, zelj ast, nizak (do 50 em), vrlo otporan i veoma bodljikay korov po ccloj Evropi, zapadnoj Aziji i sevemoj Africi. Cvetovi su najeeUe ruficasti iii Ijubieasti. Koren se kopa u jesen. Droga. - Koren je vrlo zi I a v, vanredno tv r d, z b i j en, d r v e n, razdeljen na viSe glava, skoro valjkast, eesto je pljosnat, kriv, vijugav i oko svoje osovine u v I J en. Debeo je najviSe do 2 em. Katkad je uzdm raspuknut i raseupan u vlakna. Uk u 's a je najpre sladunjavog, a zatim pomalo oporog i naljutog. Sa amonijakom drveni dec poruti. L u porn se vidj karakteristiena gmda korena. Osobito je cesta nepravilnost, usled koje se s r z n i z rae i naizmence sa drvenim delovima ekscentrieno sire kao Ie p e z a s to z r a k a s t i, povijeni kraci n e j e dn a k e 5 i r i n e i d u z i n e. Godovi se vide kao manje-vge istaknuti svetliji iii tamniji, koncentricni iii ekscentrieni krugovi. Sastav_ - U drogi ima t r i t e r pen s k 0 gsa p 0 n 0 z ida zbog koga koren deluje diuretieno. Ima nekoliko izoflavonskih heterozida. Sadrii a1kohola 0 no k 0 I a, tanina, secera, etarskog ulja i jednu 'Slatku materiju slienu glicirizinu 0 non j d, koji ima slaba hernolitieka svojs tva saponozida. Upotrebll. -

Zecji tm ulazi u sastav raznih diureticnih eajeva.

Ostala narodna Imena: agler, bijeJi tm, bodez, vodotirka, volea, vucitm, ~'u eji tm, gladiz, gladisevina, gladiSina, gladiska, grebenika, grmotrn, ig· lica, kokorovo zelje, kraljevska salata, milotm, rupni tmie.

LECENJI! BILJEM

344

ZIMZELEN, MALI ZIMZELEN, 2ENSKA PAVENKA

Vinca minor L -

Apocynaceae

Trajna, mala, zimzelena biljka, sa poleglim, tankim, sterilnim stabljikama koje su dugaeke 2-3 m i evetnim uspravnim graneieama visokim 10-20 em_ Listovi su naspramni, sjajn.i, goli, oval no ,izduieni, kozasti i po obodu ceIL Cvetovi su vrlo lepi, modri, na dugackim drskama, pojedinaeni i levkasti_ Cveta od marta do juna, ponekad i u jesen_ Ukusa je gorkog i oporog_ Raste po abodima suma, u zivicama, pored stena i zidova; gaji se kao c.:veee, naj eesce po grobljima. Upotrebljava se list (Vincae minoris folium) bran sve dok biljka eveta. lma 0,3'10 alkaloida vinkamina i drugih sradnih alkaloida, heterozida vinkozida, urealne i drugih kiselina, sitosterola, tan ina, oko 205 mg"/o vitamina C i drugih sastojaka. Vinkamin snizava krvni pritisak slieno rezerpinu. List se upotrebljava u narodnoj medicini kaa gorko i oparo sredstvo za jaeanje: 1 kaSika zdrobIjenog liSea kuva se 15 minuta u 200 g vode, ostavi 2 sata i pije po I kasika 3-4 puta dnevno pre jela. Moze se uzimati i u obliku praska (3-6 g dnevno). Spravlja se i /ollicno vino: 100 g zdrobljenog lisCa prelije se 1 litrom najboljeg crnog vina, dr:zi 10 dana eesce muckajuci, oeedi, iscedi i pije 3-4 puta dnevno po 1 kasika pre je la. Smanjuje zeCI i kolieinu seeera u mokraCi dijabeticara. Smanjuje lucenje mleka:. Ostala narodna imena: amantil, breenova trava, venka, vineica, granieka ljubica, zelengora, zelenika, zirnzelenka, zimizelen, zimolezovina, krvoloenjak, letenka, ljubiea, ljupcac, morska ljubiea, pavinka, pavlovsko cvece, plavet, povinka, privinae, svedre. Gotovo istog hemijskog sastava i dejstva su i dYe srodne bHjke iz istog roda: Vinca herbacea W. K. (plavicasti zirnzelen, letenga) i V. major L. (zimzelen, muska pavenka).

ZLATICA, LEDINJAK, ZLATOUSTA MASLACNICA, PSENICICA, 2UJA

Ranunculus licaria L Rammeulaceae Gola zeljasta biljka, visoka 1525 em. Cvetovi su zlatnozuti j javIjaju se pre no sto gora olista. Korenje je pretvoreno u duguljaste soene krtole, koje se u narodu upotrebljavaju (Ficariae radix) za leeenj e hemoroida bilo da se sveze krtolice stueaju i stavljaju kao oblog, bilo da se 'k uvaju u mleku pa se dobijenom kasieom oblaze. IIi se 20g krtoHca zlatice i 20g pupoljaka erne topale stavi u 200 g ulja iIi masti,

ZLATNICA. CELEBI·GRANA

345

umota u krpe, stavi u lonac 5 vodom i kuva 5 sati, posle cega se toplo is· cedi. s tav i u su ve tegle i svako veee se tom lekovitom maMu maZe. Osim toga mora se paziti na stoiicu, da bude uredna i da ne bude tvrda. Istovre· meno se pij e caj od zlalice (10 g na 100 g yodel ili eks trakt u obliku pi· lula (0,20 g ekstrak ta) 2-3 puta dnevno. - Ziatica ima f erlolski heterozid, saponin, etarsko ulje i ureazu . .

ZLATNICA, CELEBI·GRANA Solidago virga·aurea L. -

ZU\TN ICA

Compositae

Trajna zeljasta biljka, visoka od 10 do 100 cm (zavisi gde raste). Stabljika je us· pravna, tanka, skoro gola i sarno na gor· njem delu razgranata. Listovi su dJakavi, duguljasto-<>valni; donji Ii stovi su na dr· skama i po obodu testerasti, a gornji su sedeei. Cvetovi su sitn.i, zlat notuti, sa· kupljeni u male glavicaste cvasti 10 do 15 mm visoke i 15-20 mm siroke; cvasti su metlicasto rasporedene na vrhu stab· Ijike. Obodni cvetovi su jezicasti, zen· ski, a oni u sredini su cevasti, hermafroditni. Cveta od jula do oktobra. Rasprostranjenost. - Suve svetle suo me, sumske cis tine i obodi, stene, do 2.700 m nadmorske visine. Ima viSe Yari· jeteta i rasa zlatnice: na planinama (Soli· dago mirluta L. ·i S. alpestris W. K:) i obal· nom podI1ucju Sredozemnog mora (S. mao crorrhiza Lange) su sitne, niske, a u nj· tim predelima (S. vulgaris Lam.) su vi· soke. Iz Amerike su kao ukrasne prenesene u parkove S. gigarltea Wild., S. gramirlifolia Elliot i druge. One su najkrupnije. Sve su slicnog hemij skog sastava i terapijske vrednosti, ali se ipak u medicini najviSe ceni S. Virga·aurea L. Droga. - Vrhovi grana u cvetu (Solidagirlis virga.aureae herbal. Sastav. - Elarskog ulja dma (u "!o): u podzemrum organima 1,2, u meu 0,70, u cvecu 0,50, U stabljici 0,30. Tanirla Ima (u O{o): u cvetu 16, U li stu 11-15, u podzero· nim organ ima 8-10, u stabljici 4-9, a U semenu 6. Tanin je katehinski. Saponozida ima najvJse u stablj'ci, manje u listu i cvetu, a najmanje u korenu. Iroa i fla· vOrloida i ocganskih kiselina.

LECI!NJE BIlJEM

346

Upotrcba. - Narodni lek za leeenje hronienih oboljenja bubrega, be· ~ike i fuei, za leeenje rana, proliva i raznih zapaljenja koze i sluzniee. Ulazi u sastav diuretienih cajeva za leeenje pielonefrita, cishta i hernoragienog ne· frita. 1. Hronitni Ilefrit: po 15 g zlatnice i lista bosiljka i 70 g brezovog li· sta se pernesa; 3 supene ka~ike srne~e popari se sa pol a litra kljueale vode, poklopi , ostavi 3 sata i popije pre je la u toku dana. 2. Pro lit', krv u stolici: 100 g zlatniee popari se 1 litrorn kljuCale vode, poklopi, ostavi eelu noc, ocedi i pije umesto vode -u toku dana. Moze se za· sladiti, najbolje ruzinim medom. Na isti nacin se moze spraviti i upotrebljavati eaj od 50 g zlatnice i 50 g rizoma trave od s rdobolje (Tormentilla), ali se trava od srdobolje mora prethodno kuvati pol a sata, pa na kraju kuvanja staviti unutra i zlatnicu. 3. Uremija, teskoce pri mokrenju: po 20 g zlatmce, korena selena, o~· trike (Carex) i sapunjaee i brezovog lista se pome~a; 5 supenih ka~ika sme~e prokuva se 10 minuta u 1 litru vode u poklopljenom sudu, ostavi preko n06i i sutradan pije wnesto vode. Moze se piti i zasladeno, najbolje sirupom od ribizla ili od kiselih viSanja. 4. Reumatizam, upala zglobova: po 20 g zlatnice, breze, OOpa, t.rave-ive i paprenog lisea se pome~a i postupi kao pod 3. 5. Rane: po 25 g zlatn-ice, petrovea, Zaifije, rusomaee i zmijske trave (Sal1guisorba) prokuva se 15 minuta u pokJopljenom sudu u 1 li1ru vode, ostavi 8 sati, oeedi, iseedi i time ispiraju rane iii se oblaiu natopljenim plat. nom (ovo je u spesno koriSceno u II svetskom ratu u nedostatku drugih lekova). Ostala narodna Im.ena: fudinska trava, zlata ~iba, krkiea, poganska tra· va, trebuhovka, ~tapika.

ZOVA,BZOVA,BAZGA,BAZ Sambucus nigra L. -

Caprifoliaceae

Zova je grm iii manje drvo, vi-s oko do 5 m. Ona vrlo ranD olista. Grane su joj ispunjene bel om srZi. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mleenobeli, jakog mirisa, udrureni u vrlo krupne lepe, raevaste cvasti sliene Wtu. Plodovi su sime, zeljaste, a kad sazru tamnoljubieaste bobice s crve· nomodrim sokom. Cveta od maja do jl,lla. Rasprostranjenost. - Zova raste svuda, naj vge po vlafnim i zapu· ~tenim mes tima, po naseljima i oko njih, po obodu ~uma i ~umskim pro· secima. Berba. - Beru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, eim se cvetici poenu otvarati. Precvetale cvasti se ne srneju brati, jer daju drogu koja nema tako pl1ijatan i jak miris i mrke je boje. Cvetne kite se pazljivo odrefu i u korpi odmah nose kuCi, nanizu na konac kao duvan, i obese negde pod krovom na tavanu ili u su~nici da se ~to pre osu~e. IIi se jedna po jedna naretko poredaju na lese. Promaja treba da bude ~to j aea da bi se evet ~ to b r e 0 s u ~ i 0 i sto manje potamneo. Sa rno u slueaj u rdavog, vlaznog vrernena, susnicu treba grejati

z

ZOVA, BZOVA, BAZGA ...

347

ali ne iznad 40·C. Kad se cvasti potpuno osu§e, k run e sen a d r e § etom, tako da na re§etu ostanu peteljke, a kroz njega produ sarno cvetici. Pre.thodno se pregleda svaka cvast i jz nje izbace cvetici koji su potam. nelI, posme~~1. Suva . droga mora biti jednolike svetlozute boje. Cvet zute, mrke III crne bo]e treba odbaciti. Do prodaje cvet se moze cuvati krace vreme u platnenim vreCicarna obe§enim na tavanu iii na 'l1ekom drugom suvom mestu. Za duze cuvanje mora se zapakovati u sanduke oblozene tamnom hartijom iii u dvostruke kese ad hartije, jer cvet privlaci vlagu i poplesnivi, pa se mora baciti. Droga. - CvetiCi (Sambuci tlos) su belo-zuckaste boje i vrlo sitni, svega 3 do 5 mm u precniku. Imaju petodeonu toe. kastu krnnicu, pet pra§nika s velikirn zutim antera,ma (Sambucus ebulus, apta, burjan, smrdljiva zova ima crvene an· tere) i kratke, sedece, zelene iigove (S. racemosa, crvena zova, divlja bazga, planinska zova ima Ijubicaste). Droga je osobitog, dosta prijatnog m i r i s a, auk usa je najpre sluzavo-sladunjavog, a kasnije maJo Ijutog i nagorkog. ZOVA Sastav, Hemij ski sastav zovinog cveta jo§ nije tacno poznat. Sadrii he t e r 0 z ide k 0 j i i z a· z i v a j u z n 0 j e n j e, 5 am bun i g r 0 zi d (cijanogenetski heterozid), f I a von ski he t e r 0 z i d rut 0 z i d, tan ina, svega oko 0,025'10 eta r· 5 k 0 g u I j a konzistencije masla nepozna10g sastava, zatim ·ima smole, §e· cera, holina, organskih kiselina i dr. Upotreba. ·- Zova se daje u obliku toplog caja za znojenje protiv na· zeba, zatim kao diuretik i emoliens. Vlazi u sastav laksantnog eaja. V nared· noj medicini se upotrebljava mnogo vi§e nego u §kolskoj za leeenje sVdh bolesti ad nazeba, organa za mokrenje, disanj e itd. I. Caj za znojenje: 10 g zovinog cveta popariti 1 htrom kljucaJe vode, poklopiti i posle pola sata toplo piti na 2 sata po 1 ca§u; zasladiti vBnje. vim si rupom. Na ·isti nacin se moze spraviti i upotrebiti caj od sme§e: 4 g cveta zove po 3 g lipe i kamilice. 2. Za ;acc izluciva nje mokrace: 'Po 30 g cveta zove, ploda per§una i kleke i 10 g moraca. Tri supene ka§ike smde popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i os ta-viti preko noei. Piti tri puta dnevno po I ca§u pre jela. 3. Za lakse iskas/javanje sluzi: po 30 g cveta zove i podbela i po 20 g cveta belog sleza i moraca. Tri supene ka§ike sme§e popariti sa 400 g klju. cale vode, poklopiti i posle 2 sata piti toplo na 2 sata po I ka§j,ku.

LECBNII! BIUEM

348

4. Pro/;v vclikog kaslja: po 20 g cveta zove, rosulje, 1ista pitomog kes tena, bok\' ice i majkine du ~ ice, kao pod 3. U narodnoj medicini upotrebljavaju se kao lek i unutra~nja k 0 r a, li s t i p I 0 d Z 0 v e. U kori i listu ima, pored ostll!log, sambunigrina - jednog alkaloid a i pu rgativne smole. U kori ,ima sap6n ina, tanina i holina. Kora je najpre blagog uk u sa, a zatim gorkog i izaziva gadenje na povracanje. Dcluje purgativno, a u veeoj dozi i diureticno i izaziva proliv. Od zrelih, socnHl plod01la peku rak iju. U bobicama, pored ~eCera, ima jabucne kiseline i mnogo crveno-Ijubicaste boje . Nekad se od soka izradivao gust ekstrakt (Roob Sambuci) i upotrebljavao kao la ksans. U narodu se svi delovi zove upotrebl javaj u za lecenj e mnogih bol esti. Io~ su Teofras t i Plinij e znali za lekovitos t zove. Slicnog hem ij skog sastava cr dejstva su i crvel1a i1i planinska lDva, divja zovika, grozna zova, pi ~ta ljnik (Sambucu s racemosa L.) i apIa, abzo· vina, avtuga, abdovina, bozovina, bujad, burjal1 (S . eb ulus L.), ali se rede upotreblj avaj u ponegde kao narodni lek. Iedino ~to se ce~ee koristi protiv r eumatizma korenje od apte i pekmez od zrelih plodova, koji deluju kao jak purgans. Ostala narodna Imena za Sambucus 11igm: abzov, bazovina, bazag, bazgovina, bazdov, bazovika, bezgovJna, belika, b'zga, bzovka, boz, budzova, buzvoka , zaovlji ka, zovik , zovljika, zofa, zoha, obzovka, ovzovina, pitomi boz, crna zova, ern a zovika, erni bazag, cmi bezeg.

ZUBACA Cynodon dactylon PeI'S. -

Gramineae

I

I

ZUBACA U CVETU

ZUBACIN CVET

ZUBACA

349

Zubaca je najotporniji korov na~ih zitorodnih krajeva. Naraste 30 do 50 cm. Brzo se razmnozava veoma zilavim rizomima. Cveta od proleca do jeseni. Upotrebljava se rizom (Rhizoma graminis major). Droga nije dovoljno ispitana. Sadrzi asparagina, skroba, raznih soli i dr. Ulazi u sastav diureticnih cajeva. SluZi i za falsifikovanje pirevirrle (Triticum rep ens L.). Ponckad se trazi za izvoz. Narodna imena: bermudska trava, wbenka, zubovina, krvavica, krvokopica, troska [rava, trosko[, troskocic.

I

IVANJSKO CVECE

Galium vert/m L. -

Rubiaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 80 em. Listovi su duguljasti, ~ilja sbi 1 sakupljem u .p rsljenove (6-12). Cvetovi su mirisni, zuti, sakupljeni u metlicaste evasti na vrhovima granciea. Cveta leti. Raste svuda. Bere se gornja polovina bHjke u evetu (Galii veri herbal. Sadrli heterozida asperulozida i primeverozida, tanina, saponozida, vrlo malo etarskog ulja, voska, ervenu boju, vitamina C i dr. Narodni lek za urnirivanje, Iecenje koznih bolesti, kao tonik, stomahik, antiskorbutik

lVANJSKO

CVECE

Narodna imena: banj~cak, brocae, gospin prostirac, gospina stelja, dremovka, zivboza, ivan-evet, ivandance, ivanova trava, ivanovo eveee, zuta bro6ka, zuto ivanjsko evijeee, jovandance, jovanova travica, jovansko eveee, mracnica, prava broeika, rumena lakota, siri~tica, slipavka. Slicnog sastava i dejstva su i druge do mace vrste istog roda: Galium aparine L. (broearua, brocae, divlji broe, krpelj, krpiguz, lepaee, lepu ~a, prikrp, priljepaca, prihvat, pup cae, hvatavae), Galium mollugo L. (bejIDvka, bela dremota, broeae, divIji broe, divlji slajer, bijelo ivanjsko evijeee, meku~ica, obicna broCika, prikrp, crni maj), Galiun1

mlROT

351

cruciafa Scop. (krstata broCika, c1urc1evsko evece, c1urc1evee zueanica krizarica, maslenik, zuti primak, stravna trava) i Galium p~lustre L.' (beli

primak) .

IDIROT Acarus calamus L. -

Araeeae

Ic1irot je dugoveena zeljasta bj.Jjka s vrlo razvijenim, razgranatim rizomima, koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim Ziloicastim korenjem, a od gore pravim, zelenim, 's abljasbim, do 1 m dugaekim 1 do 3 em ~irok.im listovima. Stabljika je pri dnu ervenkasta, a na vrhu se zavr§ava zbijenim evetnim Zuckasto-zelenim klipom okrenutim u stranu. Cveta juna i julao Plod je . duguljasta crvena bobica. Cela biljka prijatno mirge. Raste u mno~tvu po na~im blatima i moevarama svuda pored Dunava, Tise, Save i drugih reka. Berba. - Rizom se kopa iii krajem leta ill pocetkom jeseill, eim se voda povuce iz bara RIZOM lDIROTA U JESEN : 1 i mocvara. Vam se iz mulja naVRSNI PUPOUAK. 2 - BOCNI PUPOUCI. 3 - KORENJE. 4 - LlSNI ozruCI roeitim vilama, dobro opere, ocisti od korenja, jgca i trulih delova, olju~ti mrka pokorica, uzdu! rasece i ~to pre osu~i u su~nici do 40oC. Neoguljen koren se manje ceni, .p remda u njemu ima vge etarskog alja, jer pokorica spreeava isparavanje, gubitak ulja. Idirot ne treba zameniti s nekim drugim biljkama. V 0 den ape r un i k a (Iris pseudacorus) ima slieari list, ali ima :lut cvet. R 0 g 0 z i vezljika (Typha, Scirpus) ima1u valj.kast i deb eo klip. R1zom obeju ovih vrsta nema prijatan miris Jdirot.a. Droga_ - Rizom idirota (Carami rhizoma) je ako 20 em dugacak i 2-3 em debeo, malo spljo~ten iii skoro valjkast, spolja smed, na prelomu belieast, zmast i me k k a 0 sun d er. Na gomjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali 0 z i I j e i 0 d I i ~ c a i mrkoervenkasti izbrazdani cIanci od stabljike, a odozdo male okruglaste udubljene belege od k 0 r en j a, koje su u luk porellane u 1 iii 2 reda. U vodi rizom postaje sunderast. Na poprecnom preseku tad a se lupom mogu videti sitne ~upljine. Svoj.stvenog, aromaticnog md r i s a, gonkog, aromatienog i pomalo Ijutog uk usa. Sastav_ - Droga sadrn 1,5-3,5010 eta r s k 0 g u I j a, s m 01 e, t an ina, amorfne, zute gorke supstancije a k 0 r ina, m a I 0 0 r g a nski h b a z a (holina i metilamina), mnogo skroba, simi i d . Pepela ne

352

LI!CI!Nll! BIUl!M

s me os ta-tri vi§e od 6' /, . E t anolnog ekstr akta m ora da ti najmanje 18'10. E ta rsko ulje , Ae thcroleum Calam i je nagus ta, zutomrka go rka teenos t kam· foras tog, jakog, svo.i stvenog mirisa. Vrlo lako se ras tvara u 9()
Idirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih desertnih pica, aromatienih i gorkih rakija i sl. Narodna lmena: babad, baban, babji stapi, balad, vodena sabljica, vodeni bozur, vodeni futi lilijum, vodeni .kmin, vodeni macic, vodeni min, vodeni cmin, zuti lj i1jan, igirot, (OrfeLin). id·iret, iciTOt, kalmus, kolmez, komus, miri sava trska, mirisavi s as, sabljar, tatarsko zelje, temi~varka, temgvarska sasa, sa§a, §iroki locek.

IZMIRNA . IMBLA. . .

353 IZMIRNA, BENZOE, BELZUIN, SMIRNA

Resina Benzoe Tzmirna je balsamicna smola dobijena iz zaseeenog stabla raznlh vrsta Styrax (Styracaceae), koje rastu divlje, a mestimicno se i gaje u indomalajskom podrucju. Tzmirna deluje kao antiseptik i ek>spektorans. U farrnaciji se upotrebIjava za izradu Adeps benzoa tus, koja se duze sacuva od kvara nego obicna svinjska mast. Misli se da je glavni konzervans u smoli koniberilni benzoa t, j er j e primeceno da je sijamska iz;mirna bolja od sumatranske. Zbog vrlo prijatnog mirisa, izmirna i 'l1jena tinktura se upotrebljavaju za inhalaciju i kao blaga aromatiena antisepticna sredstva spolja u sastavu raznih voda za negu usta i za druge higijenske i kozmeticke preparate (los i 0n i) . Benzoe se daje kao ekspektorans u slueajevima hronienog bronhitisa s obilnim i gustirn sekretom, naroeito deci i starijim osobarna. Daje se i protiv bdienog katara, uretritisa i katara organa za disanje.

IMELA, BELA lMELA

Viscum album L. -

Loranthaceae

Mali, vrl o razgranat, uvek zelen grmic, visok do I rn, koji kao poluparazit zivi na raznom belogorienom i crnogorie nom drveeu. Stabljilka je zeleno-Zucka sta, drvenasta, obla i dihotoms'ki se grana. Listovi su debeli, kozasti, zeleno-zuckasti, ·sedeci, po obodu celi i imaju 3-5 nerava. Ima odvojene mu~ ke i zenske cve tove. Plod je bela, 'okrugla, soena, prozirna bobica puna lepljive mase. Cveta od mar ta do maja, a plodi od avgusta do novembra. Droga. - List i mJada grana, rede biljka (Visci albi herba, stipes et folium) . Kod nas je obieaj da se bere zimi, a u Francuskoj od avgusta do septembra; ~ to pre osusiti u tankom sloju. Kod nas se imela malo tro~i, ali kako je ima svuda mnngo i po ~ to se trazi za izvoz, preporucuje se njeno branje, sarno se prethodno mora raspitati da Ii se traZi posebno odvojen list iii cela biljka. Za planince ovo moze biti dobar izvor zarade preko zime jer tad a na selu nema poljskih poslova. Sastav. - Alkaloid viskotoksin, inozitoli, flavonski heterozidi, vosak, sluz, holin i drugi sastojci. Premda je imera mnogo istl'aZivana, ipak joj hemijski sastav nij e dovoljno poznat. Primeceno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od tirve ta domacina na kome imela zivi. Tako je utvrdeno da je imeJa s jabuke i jele otrovnija od one sa topole. Isto tako i hipotensivl1a svojstva nisu ista: najjaea su u imele sa kru~ke, manje s jabuke, a jo~ manje sa oskoru~e. Upotreba. - Imela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arlerioskleroze , ali je jakog i neujednaeenog fiziolo~kog dejstva, pa se sme upotrebiti sarno pod nadzorom lekara da ne bi do~lo do trovanja . Imela se daje u obliku raznih preparata, sarna iii u zajednici sa drugim lekovima slienog dejstva (sinergisti): s primorskim lukom, jodidima, amilnitritom, be lim lu· kom i drugim lekovima. U apotekama se spravljaju:

LECENJE B\UEM

354

I. PraSak mlevenjem lista: 1-2 g u toku dana. 2. Cai: po 25 g imele, cveta i ploda (zdrobljenog) gloga i rastaviea se

pumesa, pa se 2 supene ka~ike sme~e prokuva 10 minuta u 400 g vode, ostavi 2 sata i popije pola izjutra, a pola uvece pre jela. Uvece pojesti 2-3 cena belog luka. 3. Cai pro/iv hrollicllog nefrita sa hipertoniiom: po 25 g imele i rastaviea ·i 50 g brewvog lisea se pomesa i upotrebi kao pod 2. 4. Vino: 20 g sitno zdrobljene ·imele drii se 4 dana u 1 litru dobrog belog vina i pije 3 puta dnevno po I casica pre jela. 5. Tinktura: 200 g svde imele i 100 g oCiScenog belog luka isecka se i prelije 1 litrom jake komovice, drii 10 dana uz cesce muckanje, ocedi, iscedi, prof.illruje i pije 3 puta dnevno po 1 kaSika pre jela. Druga narodna Imena: amelje, veska, visk, viSce, lepak, mela, melina, melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela.

INDIJSKA KONOPLJA

Cannbis indica LamaTok -

Cannahinaceae

Za dobijanje droge upotrebljavaju se vrhovi zenske konoplje u cvetu sa zametnutim plodovima (Cannabinis summitas). Na~a obicna konoplja, kudelja, Cannabis sativa L., kOlja se u Backoj i okolini Leskovca gaji kao vaZna tekstilna industrij5ka biljka zbog odlicnog v I a k n a za izradu kanapa, uzarije, plal1l1a i drugog tekstila, verovatno je poreklom iz Indije, Persije i Kine, odakle se 5 vremenom rasirila po celom svetu. Konoplj-a je vrlo polimorfna b hljka, ima mnogo varijeteta. Jedna njena odlika, koja interesuje farmakognoziju, jeste Ca.mabis indica Lamarck. Ra· zJikuje se od obicne Ikonoplje mnogo vecom sadriinom narkoticnih smolastih materija, zbog kojih se gaji, najviSe u Indiji. Vlakno joj nij e tako dobro kao u obiene konoplje. Gajena u hJadnijim predelima, kod nas i po visokim plan Lnama, indijska konoplja se izmetne u obicnu, postaje inaktiv· na ili vrlo slabo aktivna. Najbolju drogu daje Bengal, jer je tamo gajenje konoplje pod strucnom i strogom kontrolom vlasti. U avgustu se seje, a u septembru rasaduje u jaku, duboku, dobro nadubrenu zemlju; zanje se fe· bruara i marta. U ravnici biljka naraste 2-3 m, a u brdima 1-2 m visoko. Indijska konoplja se gaji i u drugim pokrajinama Indije, u j.stocnoj Afrioi (Zanzibar), u juinoj Africi, Tripolisu, SAD (Teksas) i dlUgde. ad indijskc konoplje dobija se viSe droga: 1. Bhang se dobija 5 use n j em j 0 s z e len e konoplje. Obicpo se sastoji iz vrhova stabljika u cvetu sa nesto malo !isea i ploda. SlliZi za iz· radu raznih, vrlo slozenih opojnih napitaka mocenjem droge u razblazenom aJkoholu, sa iIi b ez dodataka opijuma, tatule, d uvana (lutki, mudra). Proizvodi se i liZiva II Indiji kao afrodizijak. 2. Guniah, (;anja ihl Guaza je jaea vrsta jer sadrii viSe smole, tako da su vrhovi grancica slepljeni. DoJazi u raznim oblicima. Minisa je vrlo jakog; jos bolje se oseea kad se droga rastrlja iii zagreje. Vrlo je opojna. Pu~i se u narocitim lulama u Indiji.

INDlJSKA KONOPUA

355

3. Charas, Charrus JJj Churus je najaktivnija trgovatka forma. Sastoji se gotovo od ciste s mo l e sa ne ~ to malo deliea biljke, zemlje i druge netistoee. Ova sirova smola dobija se trljanj em medu rukama i'li eedenjem smolastih vrhova pomoeu grubih tkanina iii .se pusti da kroz redove konoplje u evetu prolaze Ijudi odeveni u komo odelo, pa se posle smola krivim oozevima sastruze s koze. U Arabiji d Egiptu upotrebljava se h a ~ i ~ spravljen na svojstven natin. U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na poseban natin opojnu drogu pod nazivom kit. U Turskoj izraduju vodeni ekstrakt od indijske konoplje, kome posle toga dodaju razne aromatitne i afrodizij acne bHjke. Taj opojni preparat nazivaju h a f i j u m iii h a f i jun. U Meksiku i juf nim delovima SAD ufivaju mar i h u a 0 u spravlje. nu od vodenog ekstrakta indijske konoplje i duvana. Izgled droge. - Vrhovi zenske koooplje u evetu s deli-mitno zamet· nutim plodovima. Oni su grubo dlakavi i s I e p I j e 0 ism 0 I a 5 i 0 m m aso m u rapave, skoro pljosoate grudve zelene boje. - Lisee pm evetu je jednostavno, duguljasto, slicoo bodlji, po rubu testerasto-zupcasto. Pazu~ne zbijeoe cimozne evasti imaju duguljaste zallske a sVaki evetic obuhvata po jedna jajasto-duguljasta plevica, koja posle omotava jednosemeni plod dugatak do 5 a sirok do 2 mm. Droga mora biti zelena, po s e boo g n a rk 0 tit 00 g m i r is a koji se jate oseti kad se droga trlja iii zagreje; aromaticnog, gorkog i neprijatnog uk usa. HemlJsld sastav. - Nedovoljno je poznat i pored mnogobrojnih analiza. Gla\'Ili sastojei su s mol a (do 2fJ'J/ o) i eta r ·s k 0 u 1 j e (oko 0,3 0 / 0 ). Ima jos i holina, trigonelina i kalcijum-karbonata. Daje 10 do 18% alkoholnog ekstrakta. Ostavlja do 15% pepela. Smola je mrka, amorfna i polutecoa masa (Smith, 1845). Rastvara se u alkoholu, etm i sumporugljefl'i,k u. Izgleda da je glavni sastojak smole i nosilae narkoticnog dejstva konoplje i hasiSa jedan kristalni aldehid-fenol jakog mirlsa na konoplju: . k a· nab i n 0 I, C21 H.,O• . Izaziva vrtoglavieu. Kanabinol se vrlo brzo kvari, ok· siduje na vazduhu pod 'lltieajem enzi ma oks,jdaze, Na ovaj natin se moze objasniti zasto se droga mora obnavljati svake godine i cuvati hermeticki zatvorena, Posle dYe godine objcnog cuvanja droga je potpuno neaktivna, Godine 1940. izolovano je jos nekoJi.ko aktivnih sastojaka: k a nab i· d i 0 I, k a nab 0 I i k ani n . Svi se oni rastvaraju u uljima. Uspela je sinteza kanabinola i na taj natin dokazana njegova hemijska konstitueija. Etarsko ulje je lak ~e od vode, dosta teeno, levogirno, boje kao eilibar; sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena) , jedne be21bojne, vrlo aromaticne tecnosti. U rvodi rastvorijive 'SupSianoije indij.ske konoplje su neaktivne. Upotreba. - lndijska konoplja slufi kao narkotik, antispazmodik, se· dativ i hipnotik. Na Istoku se upotrebljava za stomaeno-erevna oboljen1a, protiv grteva, histerije, veli'kog ka~lja, reurne, gihta, migrene, neuralgije, kao antido t pri trovanju strihninom itd. Daje se do I gram 100f0-ne alkoholne tink~ure, 0,05 do 0,10 g suvog a\koholnog ekstrakta ili u obliku smole, zelenog (0,05 do 0,20 g) iii mrkog .kana·

LBCBNJE BIUBM

356

bina« (0,Q3 do 0,05 g). - Pra~ak se ne daje, jer je skoro uvek neaktivan, buduei da se u njemu kanabino! mnogo brfe oksidiSe. Najbo!ji su oni proizvodi koji su izra(1eni na mestu proizvodnje od potpuno sveze droge pouzdanog porek!a. VaZnost i upotreba indijske konoplje u medicini su sasvim neznatne, 'P0gotovu kad se uporedi s ogromnim kohcinama koje se potro~e za uzivanje ·po raznim muslimanskim zemljama. U zapadnoevropsku medicinu uvedena je posle ogleda O'Shaughnessy 1838. do 1839. gooine. Ha~1A

je prera(1ena smola -dobijena od indijske konoplje (Cannabis If1dica). Smoli za w.ivanje dodaju meda, ~eeera, masla, bra~na, opijuma, eimeta i drugih aromaticnih zacina, mo~usa, raznih afrodizijaka, bunike Hi tatute, strihnina i drugih sredstava, ~to zavisi od ukusa potro~aca, koji je razLieit u raznim zemljama. Narodi na I.stoku znali su odvajkada za opojnost konoplje. Prema Herodotu, Skiti su preneli upotrebu konoplje u Evropu otprilike 1.500 godina pre na~e ere. Ha~i~ se spominje u sanskritu i u jednoj kineskoj !botanici toga doba, jer su ga vee tada Kinezi i I.n dus; uiivali. Izgleda da Egipcani, Jevreji, Grci i Rimljani nisu poznavali indijsku konoplju. Arapima je do~la iz Persije i brzo se ra~irBa pod imenom -hasiS«. Sve do 1809. god. nije se znalo od cega se pravi ha~g, Tada, prilikom Napoleo· novog pohoda u Egipat, Lamark je opisao drogu. Tom prilikom se medu francus·kim vojnieima brzo ra~irHo uzivanje ha~i~a, pa su vojne vlasti morale strogo intervenisati drakonskim kaznama. Od toga doba do danas iz· vr~ena su mnogobrojna hemijska, fiziol~ka i terapeutska ispitivanja, ali bez mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola uvedu u medicinu. Jo~ uvek se najveei dec indijske konoplje upotrebljava za uii,v anje. Od Maroka do Indije ha~iS vekovima uzivaju milioni ljudi, najviSe muslim ani. Ha~iS puse i piju. Dejstvo basiSa moglo bi se podeLi'li na 4 perioda: - 1. Najpre se javlja drazenje (potreba za bukom, galamom, pokretima, Iud om mahnitom igrom, smehom, vriskom, urlikanjem; zivci su ustreptali, covek se ose· ea neobicno lak i cio). - 2. Period fantazije, zanosa, eudnog pijanstva i pri. jatnog osecanja; nastupa neuravnotezenost, govor bez veze ·kao da se najeo bunike«. - 3. Period halucinaeija, vizija j ekstaze. - 4. Umor, tromost i sanjivost. Zanimljivo je napomenuti da opijeni ne osecaju nikakve belove, a mnogi tvrde da im mucenja, batine d druga zlostavljanja prijaju (fakiri, fana· tiei, asketi, proroei). Za strah ne znaju . Arapi i Turei davali su svojim vojnicima pre borbe ha~iSa. Jedino se tako mogu protumaciti neshvatljiva bra· brost i uzasna svirepost koja je krstasima (XII i XIII veka) utivala toliko straha. Moisli se da francuska rec assassin (svirep ubica) potice od reci ha· ~i~in, Ij. eovek od hasiSa. Od Maroka do Indije viSe od SOOt. umobolnih po bolnicama i zavodima su bivsi uiivaoei haM~a ili opijuma, a isti je procenat i medu teskim prestupnicima, ubicama i kradljivcima. Jer duie uiivanje hasiSa veoma je skodljivo i najeesee dovodi do uiasnog funioznog ludila, a redovno i do oSiromasenja, bede i nevolje, raspikucstva i uniStenja porodice. Deca i zene su veoma oselljivi prema hasiSu. Alkohol smanjuje dejstvo ha. siSa, a kiseli napici istrezne opijenog, zbog cega se oni daju kao protuotrov u slucaju trovanja (Planchon).

IPEKJUKUAJiA. ISLA1(OSKl LISA]

357

Posle I svetskog rata poteli su i kad nas gajiti indijsku konoplju, ali se od toga odustalo vee prve godine gajenja, ne~to zbog nerentabilnosti (skupoea radne snage). a jo~ vi~e zbog slabijeg kvaliteta ad indijske droge. U okolini Bitolja, gde je bilo zasejano mnogo hektara indijskom konopljom. vee prve godine uginule su sve peele u tom kraju. KontroJn Svetske zdravstvene organizaclJe prJ ~UN. - Tok!;i,komanija drogama izradenim od indijske konoplje uzima sve vge maha u svetu. Zbog toga je medunarodna konlrola vrlo stroga. Trovanja su akutna i hronicna, ~letna za pojedinca i za dru~tvo. Najgore je ~to ha~i~ i drugi preparaN izazivaju naviku, neizdriljivu potrebu za slalnim uzimanjem i povecavanjem doza da bi se postigao zeljeni efekt. Zrtva propada psihitki i fizi6ki, ru~i sebe, porodicu i okolinu.

IPEKAKUANA, GLAVISICA, BLJUVNJAK, KORIJEN ZA BLJUVANJE Ipekakuana je osu~en koren jufnoameritke biljke Uragoga ipecacuanha Baillon-Rubiaceae. Ova mala trajna zeljasta bHjka, visoka svega 2~0 cm, veoma je vazna, jer se njen alkaloid upotrebljava protiv amebne dizenterije, vd koje jo~ i danas u tropskim predelima boluje oko 800 miliona lica. Ipe. kakuana se upotrebljava ne sarno za le6enje tropske srdobolje vee i kao ek· spektorans i emetik. Iz ipekakuane se vade alkaloidi emetin i cefelin. Ovaj poslednji se prevodi u emetin, jer se protiv amebne dizenterije daje sarno emetin hidrohlorid u obliku potkoznih injekcija. U malim dozama (PO 0,02 do 0,05 g desetak puta dnevno) droga se daje kao ekspektorans u obliku infuza, tableta, sirupa, tinkture i.Ji Doverovog pra~ka (Pulvis I pecacllaahae opiatus). U dooi od 0,5 do 2 g (uzeto u dva do tri pu ta za cetvrt sata) izaziva najdalje posle jednog sata povracanje. Cini se da je ipekakuana najmanje ~kodljiv vomitiv. CefeJ.in (fenolni alkaloid) de· luje dvaput jate vomitivno nego emetin i zato je kao emetik bolje upotrebiti karlagena-ipekakuanu, jer ona ima 2 do 3 puta vi~e cefelina nego rio-ipekakuana. Napomena! - Osobe zaposlene oko prerade ipekakuane treba da budu oprezne. U prvom redu treba za~tititi l
ISLANDSKI LISAJ

Catraia islandica Ach. (= Lichen islandicus L.) Raspros tranjen je pretezno na severnoj polukugli: u Severnoj Evropi, Sibiru i Severnoj Americi. U hladnim arktickim krajevima raste i u raVDlCl, a kod nas u Srednjoj Evropi i Spanij.i po svima planinama, osobito na ne· pristupacnim i vetrovima izlozenim vrletima i goletima.

358

LECENIE BlUEM

Sablraju ga pl"venstveno noeu iii za vlaznog, ki~nog vremena - jer ga je tad l ak~e oc!vojiti sa podloge - zatJim ga oeiste, operu i osu~e. Najvi~e medicinskog li~aja se skupi u Skandinaviji i Srednjoj Evropi. Talus je manje-vise uspravan i svojom razgranato~eu donekle tiei na mali grm (otud »lisaj gr m a~ « ). Visok je do 10 em, a de beo svega do 0,5 mm, nepravilno d.rhotomsk>i, prstasto razgran a t i 5 obe strane go . Poj edini ogranei su pri dnu zlebasti, skoro u cev zavij en i, a na vrhu su ra ~ ireni , nepravilno trepavicasti, nazublj eni i kovreasti. Po obodu je h saj reckast. Na strani okrenutoj svetlos ri liSaj je dosta tamnomaslinastozelen , sivkasto Hi zelenka· stosmed i uopste ~aren. a na suprotnoj strani je svetlije b 0 j e, sa belica· stirn mrljarna. Osu~e ni lisaj j e sasvim svetle, ponekad gotovo bele boje. Svez liSaj je mek i 'kozasto Wav, a osu~en je closta krt i lomljiv; u vodi se razmeksa i postane savitljiv i kozasto-rskavieav. Na vrhovima krpica vide se vrlo retki apotencijumi kao mrka, stitu sliena udubljenja. Mirisa je vrlo 's labog; tek 'kad se sitni, osetJi se miri5 na morske aige. Ukusa je sluzavo-gorkog i bljutavog. U vodi raskvaSen manje je gorak; ispiran alkoholom iIi l %-nom pota som potpuno izgubi goreinu. U Norveskoj i Irskoj Hsaj se prethodno ddi 24 's ata u vodi da bi mu oclstranili gorCinu (eetrarin), osusi i samelje, pa se' brasno upotrebljava za ishranu. Hranljiva vrednost je upola manja od psenienog brasna, jer se liheni·n teze vari od skroba. Sastav. - Ima do 50% Ii hen ina, tisajskog skroba koji sa jodom ne poplavi. Membrane hifa su pretezno od lihenina. Ima jo~ oko l()
Narodna Imena: bohinski mah, borjanski mah, ertenska trava, islandska pletika, islandska lihena, islandska mahovina, planinska mahovina, plueni mah, pluenik, stitarka.

[SOP. IZOP. MILODUH . ..

359

ISOP. IZOP. MILODUH. BLAGOVAN. MINDRAK

Hyssopus officinaUs L. -

Labiatae

lbunast, mmsan, dekorativan polugrm, visok do 60 em. Stabljike su u donjem delu odrvenjene. Obrasle su duguljastim, laneetastim naspramnim listovima 3-3,5 em dugackim i 67 mm ~irokim, s obe strane pokrivenim sitnim zlezdama s etarskim uljem. Cvetovi su sakupljeni u klasaste evasti u gornjem delu stabljike i granciea. Cvetovi su plavi, ljubicasti, re<1e ruzicasti ill bell. Cveta od june do septembra. RasprostranJenost. - Na suvim i toplim mestima, 'ilajce~ee na krecnjackim stenama. Droga. -

Cvetne

grancice

(Hyssopi sum-

milas).

Sastav. Flavonski heterozid diosmozid, saponozid marubiin, oko 0,2"/0 holdna, pektina, sluzi, fitosterola, tanina, ~eeera, raznih soli, os obi-to kalijum-nitrata i 0,5-1% etarskog ulja. Upotreba. - Hronican bronhit, astma, i kao stomahik. NajviSe isopa se potrosi za destilaeiju etarskog ulja koje se koristi u farmaciji, parfimeriji i kozmetici; deluje kao dobar an· tiseptrk. Spravlja se .:aj, sirup, ekstrakt i tinktura. Narodna !mena. Pored vee navedenih, eva jos nekoliko: blagovanj, veljenduh, vusak, giagoran, izop, i~op, osipant, pravi vrisak, sipan, hisop, erkvi'iljak, ~atrajka, ~ipa!ITt.

M1LODUH \lRH GRA/iCICE U CVETU

J

JABUKA

Pirus malus L. -

Rosaceae

Vocka visoka do 10 m. Gaje se mnoge sorte jabuke ciji sastav nije isti: kisela, opora, slatka itd. Divlja jabuka (Malus silvestris Mill.) raste po suo mama; njen plod je najoporiji i najki~eliji jer ima najwse tan ina i kiselina. U plodu jabuke (Mali fructus) ama pektina, secera, jabucne kiseline, galata· "~na, vitamina A, B i C i malo etarskog ulja prijatnog mirisa koji potice od amilnih estara sil'cetne, mravlje i kapronske kiseline, geraniola, a najvi§e od acetaldehida. . Upotreba. - Jabuka je, pre svega, vl'lo dobra, prijatna i zdrava hrana (vi('!. Vacni dan i). Pektin jabuke dobro deluje na sluznicu creva, proizvodi

njeguve hidrolize u zelucu i crevima uticu na smanjivanje lI'ezidualnog azota i povecanje alkalne rezerve u serumu a koncentracija vodonikovih jona se povecava. Pektini i drugi sastojci jabuke 's u blago i neskodljivo sre
JAGLIKA, JAGORCEVINA, JAGORCIKA, JAGLICE, JAGLAC

Primula veris (L.) Hruds. (P. officinal is Hill.) -

Primulaceae

Raste po suncanim i suvim livadama, retkim sumama, po lugovima, medu grmljem i na padinama u Evropi i Aziji. Jaglika je dugoveena zeljasta oiljka, jedan od prvih vesnika proleca. Iz kratkog, kosog r~oma izbija iz.lad same zemlje rozeta od nekoliko Iistova, a zatim drska, visoka 15-30 em, na cijem se vrhu nalazi po nekoliko divnih levkastih zutih eve t 0 v a; oa dnu levka ima mrlja zutih kao safran. Cvetna drska j nalicje Iista su dlakay!.

JACUX. JAGORCBVlNA. JAGORCIXA ...

361

Primula elatior je slicna. ali je veta, raste po vlafnim mestima. evet

je slabijeg mir·isa. kao surnpor fut, a na dnu cvetnog levka vicli se tarnno:lut krst. Korenje je mrkozuto, a u P. veris je svetloZuto. Berba. - Podzernni organi (Primulae rhizoma et radices) se vade u jesen. ociste od zernlje. brzo operu u hladnoj vodi i ~to pre osu~ na suneu iii u zagrejanoj su~nici na 45-500. Za§t1ta. - Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagl.i ka je kod nas poslednjih godina na mnogim rnestirna vrlo prorellena i ungtena. Zbog toga ju je potrebno zMtititi: na veoma proredenirn mestima ne dozvoliti vadenje podzernnih organa. na bogatijirn nalazBtima dozvoliti delirnicnu eksploataciju svakih 3-5 godina. a beracirna skrenuti pafnju da vrh rizoma s pupoljcima ostrim nozern odseku i vrate u zemlju. Droga. - Rizorn je mrk, do 10 em dugacak i do 5 em debeo. Po tpun 0 j e 0 bra s tao mnogobrojnim. dugackim. lornljivim. tankim korenjem svetJ.ije boje. Na poprecnom preseku rizoma lupom se vidi vrlo ~roka. bela kora puna skroba (probati jodom), uzan, zut pojas sudovnih snopiea i u sredini mala svetla srz bez skroba. Droga ima slab, ali karakteristican miris: P. otficinalis na anason. a P. elatior na metilni salicilat. SveZ ·koren je bez mirisa. Uk usa je neprijat'nog .i Ijutog. slicnog ostalim saponozidnim drogarna. Sastav_ - Ima 5-100/. sap 0 n 0 z ida; kolicina se koleba u vrlo sirokim granieama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba gocline. Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme evetanja. a za druge u jesen ili pocetkom zime. jer tada imaju najvise saponozida. U zivom. svezem korenu ·ima najviSe saponozida. Ukoliko je koren lo~ije susen i duze cuvan. utoliko postaje manje lekovit. Najbolje je izraditi lekove od svezeg korena iii iskopano korenje odmah su~iti u su~nici od 50' i posle toga drogu titrovati: odrediti hemoli1Jicki indeks i ostalo ~to se trafi za sve saponozidne droge. Hemoliticki indeks je visok (do 7.000). Jos nije poznat tacan sastav jaglike. Iz Zivog rizoma P. veris izolova· ni su heterozicli bez mirisa: p rim v e r i n (primverozid) i p rim u I a v er i n (primulaverozid). Pod utieajem enzima primverozidaze. primverin se hidroIizuje na jedan molekul primveroze i na metilni estar para-metoksisali· cilne kiseline, a primulavel'in daje primverozu i metilni estar meta-metoksi· salieilne kiseline. U saponozidu od P. veris ,i ma p rim u I a - k i 5 eli n e a u P. elatior e I a e i 0 r - sap 0 n 0 z ida. Ove dYe saponozidne supstancije su vrlo slicne. Primulae flos, evet jaglike sadrii manje saponozida_ U ca~iei ga ima oko 20/0. manje u evetnoj drki, a u krunici. pra~nicima i tucku ih nema. U evetu ima i flavorlOida. Cvetove treba dobro i brzo osusiti. Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. Treba brati e e 0 evet sa drskom (cum calycibus). Primulae folium. list jaglike ima do 20;. saponozida. U svim organima jaglike ima mnogo vitamina C (askorbinske kisetil1e), a najviSe u listu (do 6"10) i evetu (do 4,70;.) racunano na suvu drogu. U listu

·ima do 3 mg'/. karotena. Upotreba_ - Daje se u obli~u dekokta ill tecnog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto americke senege.

LECBNIl! BlUBM

Cvet se daje umesto divizminog cveta iii zajedno s njim u lazi u sastav plucnih a.jeva . Sve vrste jagortevine i jaglike su u veeoj dozi otrovne, jer imil,i u sa· ponozida. Jedna vrsta, Primula obeorriea, lroja se gajj kao \ ultras, . i2aZiva upalu koze, jer ima neke zlezdovite dlake sa sadrlajem koji drazi. Oslala narodna Imena. - Osim vee navedenih imena, Primula elatior ima jo~ i ova: krstata jaglika i lestegin, a P. veris: bijela bukvica, vesnaa.k , gajcin , galtina, grm ul jica, jaglica, jagortina, jagotac, jagortevina , j agudac, kl'stato iglice, krstato jaglite, krstato jeglice, kunjavae, lestedaj, os lje· par, petoprs, piskaliea, pramaliee, prvi evit, sunake, evieae.

JARIC. :2:EDNJAK Sedum acre L. -

Crassulaceae

Mala, trajna, sotna , gola zeljasta biljka, visoka 5-1 2 cm. S tab lj ika je vrlo razgranata i po zemlji polegla gradeCi gust 6i1 im. Li stovi su naizmen itni , obli, vrlo debeli, sotni , sit ni, kra tki, dugu lja sti , bez driike,

J ARI C

Ijutog ukusa. Cvetovi su ;luti i sakuplj en i u cvasti na vrhu stabljike. Cve ta od m aja do sep tembra . Rasle na suvim, s uncanim, karnenLtim mes tima. Upo treblj ava se na dzernni deo bilj,ke u evetu (Sedi aeris herbal. Ima nekoli ko a lkaloida jos nedovoljno istraZenih; od njih poHce Jjut ukus ja·

JASENAK. JASENCE. JESENAK ...

363

rica. Sadrfi vrlo mnogo flavonskih heterozida (oko 120/.). osobito rutozida iii rutina. oko 30% sluzi Ii gume, oko 100/. tanina, 0.2010 smole. 120/0 ~ecera i organSlkih kisclina. Sok i ekstrakL jarica imaju znatnu antiba kterij.s ku moe. Daje se protiv he moroida i za lecenje upale i svraba anusa (5010 caj za pice i zapiranje). Prisustvo znMne kolicin e rutozida obja~njava opravdanost upotrebe jarica za jace izlucivanje mokrace i 1eeenje vi50kog krvnog pritiska. Opomemi! - Sok i ziva biljka mogu izazvati upalu koze ako se upo· trebe spolja, a ako se pije moze doci do povraeanja, oduzetosti i gu ~enj a. Zato se jaric sme upotrebljavati samo pod kontrolom lekara. Ostala narodna !mena: kopnez, kopnice. kukuru~Cie, ljuti zednjak, o~· ·tri zednjak. sisaea.

JASENAK, JASENCE, JESENAK, VILINO CVECE, JASJENICA, RUSTEN

Dictamnus albus L. -

Ru taceae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 120 em. Ima listove slicne jasenu. Cvetovi su belicasti ·ili ruzicasto·1jubieasti. sakupljeni u uspravne krupne evasti. Cela bilj· ka je svojstvenog mm· sa od prisutnog etarskog u1ja (0,10--0,15010). Kad se bere, jasenak izaziva na kozi crvenilo, b ol, a na osetljivirn osobama pliko· vel Zato ' treba biti opre· zan. Nije dovoljno ispitan. Upotrebljava se u narodnoj medkini za lecenje mno· gih bolesti, ali najce~ce s drugim biljem poznatog i pouzdanog dejstva, tako da se ne moze reci da Ii u tim sme~ama dolazi do izraiaja i delovanje ja· senka. Na primer, za umi· rivanje osobito protiv h i· sterije, neurastenije i ner· voze upotrebljava se ova sme~a: 70 g odolje(la, po 10 g maticnjaka, hmelja i korena jasenka; 1 supena ka~ika ove sme~e se po· JASENAK pari sa 200 g kljucale vode, poklopi i posle 1 sata oeedi
LECENIE BILJI!M

364

JASIKA, TREPETUIKA, ZUBORIKA, TREPTELIKA, JAGNJEDA, JANJA

Populus trernula L. -

Salicaceae

Vrlo lepo, do 30 m visoko drvo glatke, zelenkasto-sivkaste kore. I lisee joj je vrlo glatko i nezno, treped pri najmanjem povetareu. Upo· trebljava se kora (Populi tremulae cortex) u kojoj ,i ma salicilnih heterozida salikozida i populozida, zbog eega i jasika, slieno drugim vrs tama is tog rod a (topole) i porodice (vrbe, Salicaceae), de luju promv groznioe, nazeba i re· umatizma u dozi od 2 do 5 g dnevno u obliku sto toplijeg eaja da se bolesnik preznoji.

JEDIC ILl JADIC

Aconitum napellus L. -

Ranrunculaceae

JediC raste po vlaznim i humoznim mestima plaoma Srednje Evrope. Rasiren je na sever do Skandinavije, a na is tok do Sib ira i Himalaja. Ima vrlo mnogo varij e teta jed i c a, tako da ih je pokat kad tesko raspo·

2

A JEDIC. A -

B U PROLECE. B - U JESEN: 1 - LI ST . 1 4 - BoeN I PUPOUAK. 5 - KOREN. 6 -

PUPOUA~~

3 - STARA KRTOLA. MLADA ""TOLA

znati. MeCiusobno se razlikuju izgledom, bojom eveta, graCiom, a naTocito prirodom alkaloida koje sadrze . Neki jedi6i nisu otrovni, sadrle neaktivan alkaloid at i z i n i ponegde slufe kao tonik, protiv grozniee, kaslja itd. Lekovite i orrovne su sarno one v ,rste jed.iea koje imaju plavo-modar evet. Jedie je dugoveena zeljasta, kitnjasta, vrlo lepa biljka, visoka 1-1,5 m, ima divne mod r 0 p I a vee vet 0 v e os obi tog oblika 'koji lice na starinske slemove. Trebalo bi zabraniti gajenje jediea po cvecnjacima i vrto· virna za ukras, j er je cela biljka vanredno otrovna. Najvazniji meCiu njima i ujedno i najotrovniji i najlekovitiji je Aconitum napellus. Listovi su dla· nasti, duboko i kltnjasto de ljeni. Gornja polovina stab1jike je gusto obrasla divnim cvetovima.

JBDIC ILl JADIC

365

Rorinnoiavanje. - Jedh~ treba prvenstveno razmnoiavati na mestima gde raste najaklivnija divlja biljka: v I a zn i, hum 0 z n i, pol u 0 s vetI j e n j proplanci iznad 1.600 m. ·Berba. - Vadi se krtola (Aconiti tuber). Prema Briselskoj konvenciji sme se upotrebljavati samo mlada krtola, jer starija je lak ~a i rastresitija, cesto je suplja i ima znatno manje alkaloida. J edic ima dYe krtole. I7. vece izbija stabljika, a manja je vezana na vecu kratkom dr~kom na gornjem delu. Ona je deblja i mesnatija, socnij a i ima na vrhu pupoljak iz koga Ce se naredne godine razviti stabljika. Kad biljka preeveta, s tara krtola pocinje venuti, smezuravati se i najzad izumre. Iduceg leta ciklus se ponavlja.

JEDIC : LIST , CVAST, KRTOLE

Izrada droge. - Krtole su slicne maloj repi; dugacke su 5-10, a debele 2-3 em. Meslimicno se vide kolutovi belicastih oii ljaka od korenja. Slara krtola je na prelomu mrko-ervenkasta i suplja, a mlada je puna, jedra, brasnjava i nije vlaknasta. Kad se krlolica popreko preseee ,i vodom pokvasi, vidi se spolja mrk prSlen (endoderma) a dalje unutra kara'kteristi6na z v e z d a s t a linija k a m b i j u m a. Uk u s droge je najpre malo sladak, a zatim Ijut, na jeziku se oseti g o li e a n j e, pee k a n j e i utrnutost i najzad jezi k oteia; pojacava se lucenje pljuvacke (dejslvo akonitina) . Sveza krtola, kad se presece, potpuno je bela, ali presek brzo poerveni pod uti eajem oksidaza.

LI!CI!NJI! BlUI!M

366

Sastav. - Ima vi~e alkaloida, od kojih je najvaznlji kristalni alkaloid a k 0 nil i n. Os tali, amorfnl alkaloidi: pi k r 0 a k 0 nit i n ill ben z 0 i I a k 0 n i 11 i a k 0 n i n su proizvodi hidroLize akonitina kojih ima utoliko vge ukoliko je droga lo~ija. Upotreba. - Droge se upotreb lj avaju uglavnom za ekstrakciju akoni· tina, jer su galenski preparati nepouzdani zbog nestalnosti sastava usled razlaganja akonitina u druge, nelekovite alkaloide. Akonitin je a n a I get i k. Otrovnost akonilina je ogromna; vee I mg peroralno moze izazvat i smrt. U i·stu farmakodinamsku grupu spadaju i kukuta (Conium macuia/ul11 L.) .i Gelsemillm semperllircl1s Aiton. Opomcna! - Jedie je jedna od najotroWlij.ih bi'l jaka. Zbog toga se mora biti veoma oprezan. Krlole jediea mogu vaditi sarno strucni biljari. Susiti ga odvojeno od ostalog bilja i sto pre ga prodati. Narodna imena: volina, vrajnica, \/Ucji cemer, dragoljub, zelezni klobuk, f leni klobuk, ilka, jedic, klobucie, krupi~, kupris, lisjak, Ijutie, marijini ~o l· nicki, modri klobuciC:, modri nalep, nalep, naLijen, nalijep, omej lisj ak, pa· sja smrt, pesja smrt, pasje zelje, preobj ed, preobj eda, preobjedna, riga, ceo veljcek.

JELENAK, JELENJAK, JELENSKI JEZIK, JEZICAC, MACJI JEZIK

Scolopendrium vulgare Sm. -

PoJypodiaceae

Vrlo rasproslranjena paprat vlafnih mracnih ~uma i stena. Listovi su u grupama, u spravni, do 50 em dugi. Ima tanina, holina i vitamina C. Diu· retik i adstringens u narodnoj medicini. Ulazi u sastav caja za leeenje rana.

JECAM

Hordeum vulgare L. -

Gramineae

Jednogodgnja zeljasta biljka, visoka do 1 m. Gaji se kao industr,ijska, piena i hranljiva biljka. Od zrna (Hordei fructus) spravljaju se razni dije· talni preparati: oljusten jecam, krupica, griz, sluz, slad (male) i ekstrakt i1 s lada. lz proklijalog jecma vadi se alkaloid hordenin lroj-i se u obHku soli (sulfata hordenina) daje u obllku injekcija, tableta i sirupa protiv proliva, osobito decjih. Sluz: oljusteno uno, krupica i griz kuvanjem daju sluzastu kasicu koja vrlo blagotvorno deluje na organe za varenje, protiv proliva i promuklosti. Dvadeset grama kuva se 3-4 sata u 200 g vode, ostaV'i 10-15 minuta i procedi kroz platno. Jecmeni s!ad. - U farmaceutskoj industrtji se iz proklijalog i osuse· nog jecma spravlja bra ~ no velike hranljive i dijetetske vrednosti, jer se lako vari, sadrzi oko ~OO/. saharifikovanih ugljenih hidrata, 100/. belancevina, vi· tamina A, B, DiE, mineralnih soli, enzima i drugih korisnih sastojaka. Zb. 'g toga se daje bledim i slabunjavim, deci, iznemoglim starijim osobama i n::konvalescentirna, jer pojacava lueenje zlezda za varenje i dopooosi boljem i brzem iskoriseavanju unesene hrane.

JOVA, CRNA lOVA, lORA . ..

Ekslrak( i z

367

jecmenog slada se jos iaklSe vari. Spravija se u farmaceut-

skoj industriji p oseboim nac inom. Narodna imcna: arpa, bijelo f ito, jacmen, jacmica!k, jecam viSeredae, jeeam ozimac, jecmak, jeemen, jeemi;k, ozimae.

JOVA, CRNA JOVA, JOHA, JOSIKA

Alnus glutinosa Gealrtn. -

Betulaceae

Do 20 m visoko drvo, raste pored reka i potoka. U narodnoj medicini se upotreb ljavaj u kora i list . U koni ima do 200/ 0 mesovitog taoina u kome preoviaduje flobatanin, zbog cega kora, cim se oziedi, uskoro poerveni od nagradenog tanioskog crvenila; ima i emodina i malo masnog ulja. Zb og veli kog sadriaj a tan ina jovova kora deluje kao jak adsbrimgens, s lieno hras tovoj kori. Za vreme rata kora od jove je upotrebijavana i protiv grozniee kao zamena za korn cinhone (kinakora). Sa tzv. »karabojom« (ferosulfatom) ova kora siuzi za erno bojadisanje vune. Druga narodna imena: eifa, ehla, jalSa, jah, jahovina, jea, jevia, jeja, jeia, jelsa , jeusa, jesika, jovovina, joSie, joskovina, erna joha, erna josa.

K

KAKAO, KAKAO-BOB, KAKAOVAC PRAVI, KAKAOVO DRVO Upotreblj ava se prevrelo i isprieno seme tropskog gajenog drveta Th eobroma cacao L. - Slerculiaceae. U 5emenu ima 1-3'/' tebromina, do 0,35 kofeina, 50-53 0/ 0 Ikakaova maJSla, 3-5% ka·ka,ovag orvenila, ako 2'io tao rdna, 12-140/0 belancevine i drugih sastojaka. Teobromin se proizvodi ekst· rakcijom iz kakaovih ljusa ka i Ikostica . P r a 5 a k 0 d k a k a 0 a. Izraduje se mlevenjem prlenog i oljustenog semena. S adrzi n ajmanje 16'io mas la. Cesto se izraduje i postan »ras tvor· Ijivi prasak« pomocu vodene pare pod pritiskom iii, jos cesce, dodavanjem alkalnih karbonata, a jos viSe fosfata (do 6'io). Nekad ovaj prasak granuliraju iii prodaju u tabletama odredenog oblika i velicine, tako da se ima tacna doza za jedan obrok. C 0 k 0 I a d a i p r a s a ok 0 d co k 0 I a d e su smesa kakaove paste i secera sa iii be, dodatka m.J e k a u prasku i aromatika, kao, na pri· mer, vanile, cimeta, karanfilica, sto zavisi od zemlje i ukusa njenih potro· saca. Secera ne sme biti viSe od 68'10 (najcesce ga ima 40-60'io) , a kakaove paste mora biti najmanje 30'io (tj. najmanje 150;, kakaovog masIa). M I e· c n a c o k 0 I a d a mora imati najmanje 12'io mlecnog praha i najmanje 25'io kakaoa. Izraduju se i razne jevtin~je Cokolade i drugi prOlilzvodi s drodatkom arahisa, meda i dr., ali se svi oni u prometu moraju kao takvi taCno oznaciti. Naj cesCi fal sifikat co kola de je dodavanJe manje kolicine kakaove rnase, jer je ona najskuplji i najbolji sastojak cokolade. K a k a 0 ve l ju s k e , kostice (Testae cacao) sastoje se od krutih har· tij as tih delica kakaove boje, slabog mirisa i pomalo sluzavog ukusa. Kakaova p as ta normalno sadrii oko 20 / 0 kakaovih kostica. Ako ·ih u pasti ima vise, onda je ona pod prstima gruba i grudvicasta.

Upotreba. - Kakao je izvrsna h ran a, sredstvo za u zi van j e p o 5 I a 5 tic a, 5 tim u I a n 5, ton i k (tonicna vina) .i diu ret i k. Teobromin je tip direktnih diureti.k a (1-3 g dnev.n o). Malo je otrovan i brzo se eliminise. Teobromin, kakaov prasak i mlevene kostice daju se protiv bronhijalne astme, angine pektoris (Theobrominum natrium salicylicum) i raznih skleroza.

A

KAKAO : A _ GRANA S LISCEM. CVECEM I JEDNIM OBESENIM PLODOM B - Ml..ADO DRVO OBRASLO PLODOVIMA. B" - PLOD U KOME SE VIDE MNOGQBROINE SEMENKE. C - SEME TIP CRIOLLO . C - SEME TIp FERISTERO C - SEME TIP KALABACILO. D - NEOUUSTENO SEME; 0, I D, - OUUSTENO SEME: VIDE SE fEZGRA 1 KORENCIC ( I). E I E~ - UZOUZ I POPREKO PRESECENO SEME: 1 - V1JUGAVI KOTILEDONI. 2 - STABAOCE; 3 - KuRENCIC; F - POPREC· Nl PRESEK KROZ KAKAOVO SEME: 1 - OSTATAK MEZOKARPA. 2 - SEMENI OMOTAC 3 CELlJE SA SLUZI. 4 - SUDOVNI SNOPIC. 5 _ SLOJ CELIIA ODEBUANIH U OBLIKU POTKOVI. CE o 6 - UNUTRA,NII OMOTAC. 7 - ENDOSPERM . IMA DRUZA SA KALClJUM-OKSALATOMJ 10 KOTILEDON. F, - MICERLIHOVO TELASCE. G _ PRESEK KROZ ENDOKARP: I - CELlI!! SA SLUZI , 2 - MEZOKARP, 3 - ENDOKARP, 4 - SEMENI OMOTAC

LECENJE BIUEM

370

Kakaovo maslo sluZi kao najbolja baza za izradu raznih s upozitorija. globula. svecica, masti i slicnih galenskih oblika za uvlacenje u otvore tela, jer se topi na ~ove~joj temperaturJ i ne drafi sluzokofu. U slu~ajevima ka~ lj a. bronhltisa, katara i drugih oboljenja organa za disanje daju se pilule izradene s kakaovim maslom. jer deluju kao blago sredstvo. tonik i erneliens. U mnogim zemljama pije se .kakaov ~aj. (ljuske). Ove Ijuske dodaju raznim me~anim ~ajevi m a za popravljanje ukusa. Najveci dec kakaoa u svetu potro~i se za izradu ~oko lade. pra ~ka od cokoJade. raznih vrsta bra~na za decu j bolesnike i slicnih hranljivih sred· stava. Mnogim lekovima neprijatnog miorisa i ukusa dodaju kakaov prasak jlli ih oblazu ~okoladom (razni drazej i) .

KALINA

Ligustrum vulgare L. - Oleaceae Sib visok clo 4 m. Listovi su uski, na kratklm dr~kama. elipti~ni, g/Oli Ii po obodu celL Cvetovi su sitni, mirisni, beli, ·i sakupljeni u vr~ne evas ti. Plod je okrugla, erna i sjajna bobica. Raste po toplim, suvim, sun·

KALINA U CVETU 1 SA ({.RE LIM PLODOVIMA

~anim

stranama. List i kora, rede i plod, upotrebljavaju se kao opora i gorka droga u narodnoj mecliein~ za l~enje 'koznih bolesti, proliva i plikova u ustima . Spravlja se kao i lekovi od drugih taninskih droga.

KAMALA. KAl\!FOR . KANDlLKA

371

Narodnn Imena: bijeli jergovan, bijeli jorgovan, biser, bisemi cvijet, lfi· serovo drvo, zelenika, zinlaslika, zimzelen, zimozelen, zimolez, zimolist, zimolozina, kalinica, kozjak, kozjaoica, kozje gro!(!e, meokovac, mrle~a, neprika, pasja leska, pasjakovina, pas·leskovina, pasji samba!k, piskovina, svib, siba, sibovina, erna boba.

KAMALA

Crvenomrk prasak koji se sastoji od zlezda i dlaka biljke Mallotus philippinensis Mill!. Arg. - Euphorbiaeeae, koje raste u tropskoj Aziji i Au· straliji. Sadrli floroglucinolske derivate. Deluje kao dobar lek protiv erev· nih parazita. Posle davanja kamale nije potrebno uzimati sredstva za ~iS· eenje, jer sarna kamala deluje laksantno.

KAMFOR Kamfor je cvrsti dec etarskog ulja dobijenog iz drveta Cinnamomum camphora Nees et Eberm. - Lauraeeae (japanski kanfor, kamfor, kamfor· njak, kamforovo drvo) iii sintetski od pinena (borcvo, terpentinsko ulje). To su kristalni komadi ·svojstvenog mirisa. Brzo vetri, pa se mora her· meticki zapakovati i cuvati na hladnom mestu. Kamfor je vrlo popularan lek ·koji se upotrebljava najviSe u obliku kamfor·spiritusa, kamforovog ulja i raznih galenskih preparata spolja kao antisepti·k i za drazenje koze. U zubarstvu se upotrebljava protiv rubobolje. Sterilni rastvor kamfora (2S or..ni) u neutralnom masnom ulju donedavna je davan kao analeptik, lek koji drafi i jaCa rad centralnog nervnog sistema i <5rea (sli~no kafi i caju).

KANDILKA

Aquilegia vulgaris L. -

Ranuneulaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka 40--80 em. Stablo je uspravno, razgra· nato, golo, obraslo mekim dlakama. Donjm listovi su na duga~kim drskama i visestruko deljcni. Cvetovi su vrlo lepi, ljubi~asti ili beli, ponekad ruZicas·ti i vise. Cveta od m'a ja d o jula. Raste po sumama, livadama i kamenjaru. Upotrebljava se seme, sveza i osusena bilJka i sok iseeden iz sveze biljke (Aquilegiae semen, herba et succus). U eeOOij bUjci irna cijanogenelskog heterozida, od koga potifu lekovitost i otrovnost kan·

372

LECBNTI! BlUBM

dilke. U svezoj biljci ima oko 16C mg'lo vitamina C. U semenu ima mas· nog Uil.ja. - Ranije je kandilka upatrebljavana u naucnoj, a dan as sarno u narodnoj medidni za lecenje fuei, skorbuta, za znojenje, jace izlueivanje mokrace, kome i druge bolesti. Cela biljika je otrovna, a najviSe seme. Zbog toga se ne preporueuje upotreba kandilke za leeenje. Narodna Imena: asibaear, grli· cek, zveckavac, zvonce, kampavka, kan· dilijca, kokotieek, hrlica, orlicek, pakujac, popina ikapica, srednja rosapast, srmenik, trolistJnjak.

KANTARION, :tUTA KANTARIJA, BOGORODICNA TRAVA, GOSPIN,\ TRAVA

Hypericum perforatum L. Hypericaceae Kantarion je dugovecna zeljasta i korovska biljka, visoka 30-100 em. Ima vrlo evrstu, uglastu, razgranatu stabljiku, a na vrhovima kitnjaste evasti sa zuti m evetovima, sa pet listica easice, pet koso jajastih, tamnozutih, po obodu nes10 zupea· KANDILKA .stih listica kruniee i oko 50 pYas· n~ka sraslih u 3 snopica iznad kojib se dize trostruk tueak tamnocrvene boje. Lis tic i su 1-3 em dugaeki, oko 0,4-0,8 em siroki, naspramni, bez drske, duguljasto-jajasti, goli, svetlozelene boje, karakteristicno tackasti, zbog cega prema svetlosti izgledaju kao da su i z bus en i (perforatum); to su zlezde 5 uljem. Cveta od maja do septembra. Rasprostranjenost. - Raste svuda, a najviSe po napustenim njivama. Berba. - Bere se gornja polovina biljke u evetu (HYperici herbal. Droga je svoJstvenog mirisa, oporog, nagorkog i aromaticnog uk usa. Sastav. - Ima 9-11'/0 mesovitog ,t ani n a u kome preovladuje kate· hinski; sadrli 0.1-0.2'10 etarskog ulja, smole, antocijana, ervenu boju hiperi. cin, karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida oko 0,5%, rutozida, kver· citrozida i drugih od kojih potice zuta boja), holina, v.itamina C (oko 30 mg'l/o) i 'lTagove alkaloida. Etarsko ulje miri§e na crnogoricna ulja; sa!ltojli se od kadinena i drug'h seskviterpena, estara izovalerijanske kiseLine i malo azulena. Upotreba. - Kantarion se odvaj'kada u narodu ceni i mnogo upotreb· ljava spolja protiv posekotina, opekotina, hemoroida, za zarascivanje rana i

lC.ARANPIL. KARANPlLIC ...

373

kao antiseptik, a iznutra protiv bolova jetre, !eluca, proliva itd. Dejstvo droge je mnogostruko zbog slo!enog hemijskog sastava. »Kontarionov zejtin., vekovni narodni lek za Ijude i domace Zivotinje, poslednjih godina je u~ao i u naucnu medicinu, veterinu i kozmetologiju. Narod drogu stavi u ulj e i drli na suneu 30-40 dana da ~ to jace poerveni. 1. Kancarionove ulje (po Francuskoj farmakopeji): 100 g eveta stavi se u teglu, prelije jednim litrom najboljeg ulja (po mogucstvu od Iwkuruznih klica) , poklopi i drli 2 sata na vodenoj pari. Iseedi se i proeedi da bude bistro. 2. Kantarionovo ulje s belim vinom: 500 g eveta i iseckanog lista sveze uzabranog potopi se u litar najboljeg ulja (od klica) i pola litra belog vina,

pa se ddi na vodenoj par.i da vino ispari. Oba ova ulja se koriste na taj nacin sto se njima maiu rane, posekotine, opekotine i druge ozlede iii se tim uljem natopi gaza ili cisto platno pa se ozledeno mesto oblozi. Tinktura i ekstrakc od kantJamiona spravlj aju se po propisima farma· kopeje. Etarsko ulJe cd kantariona deluje protiv erevnih parazita. Fenolska jedin jenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraienu antibakterijsku moe (vid . »Fitoncide«). Narodna hnena. - U Botanickom recniku navedena su ova narodna imena: bljuzga , bljuzgavae, bogorodicina ruka, vraiji beg, gorae, gorcan , gospin evet, gospino zelje, greotaljka, :luta metlica, ruti kantarion , :lucernea, z&.sekliva treva, zasekn iea, zvekae, zvoncae, ivanova trava, ivanjciea, izda· tljivica, 'kantarijon, krvavae, marina ruCica, pljuskaviea, smaknez, smiealjka, tantur, trava od izdati, trava od poseka.

KARANFIL, KARAMFIL, KARAMFIU, KARAVIUE, KLINCIC, VRTNI Bas tenski iii vrtni karanfil (Dianthus caryophy/lus L. - Caryophyl. laeeae) i mnoge divlje vrste karanhla kori6te se u narodnoj medicini za Iecenje srcanih mana i za znojenje: spravlja se i pije topao caj (5 g eveta na 200 g kljuc3!le vode). U evetu ima saponozida, antocijana i vrlo malo etar· skog ulj a.

KARANFILIC, KLINCIC, GAROFAN, KARAMFIL, KARANFIC, KLINCAC

Eugenia caryophyllata Thrunb. -

Myrtaceae

Tropsko drva s moluckih i jui:nih FiHpinskih ostrva .. l!potreblja. vaju se evetni pupoljci (Caryophy/li flos). Sadde ogromnu kohbnu, 14 do 24% etarskog uLja; 10--13°/, tanina, vaniH-na, gume, smole, voska ~ oko 3'/, kariofilina. Najvge se karanfilica potrosi kao vrlo aromatJCan za·

I.ECBNJE BIUBM

374

. :

KARANFILIC

SA POPRECNIM PRESEKOM

,i

I

UZDU2NlM

tin velike antiseptitne moei, za proiZVQdnju etaTslrog ulj a i u indu· 5triji likera i parfema. Stimulans , aromatik i ekscitans za varenje, dakle, stomahik. Dobar je antis eptik zbog velike kolicine eu· genola. Ulje se u izvesnim prilikarna upotrebljava za dezinfekciju r uku. Ulazi u sastav mnogih voda, pasta i pilula za negu mba i u &ta; u zubar· stvu sluii ,kao analgetik i kaustik. Karanfili6i i ulje sluie za izradu raznih aromaticnih voda, tin,ktura i sl. Jaok i postojan kOI'igens, jer ulje ;ma veliku moe maskiranja drugih mi· risa, a mms karanfilieevog ulja je vrlo postojan, dugotrajan i snaiaD.

KARDAMOM

Elettaria cardamomum Whi,te et Maton -

Zingiberaceae

Tropska biljka od koje se koristi seme. U njemu ima 2-8% etarskog ulja. Stotine miliona ljudi koriste kardamom kao omiljen zacin svojstve· nog prijatnog mirisa i ukusa. Ulazi u sastav raznih lekova za ieludac i kao sredstvo za jacanje apetita.

KAFA Seme dobijeno od raznih Vl"Sta Coffea: CQffea arabica L., C. liberica Hiem., C. robusta Linden ~ drugih iz porodice Rubiaceae. Do druge p olovine XIX veka gajila se sarno Coffea arabica, maJo :dm· zeleno drvo, visoko oko 5 m. Kad je 1868. god. jedna paraz·ittska gljivica, He· mileia vastatri.>:, unistila sve kulture arapske kafe na Javi, Cejlonu i drugim zemljama oko Indij skog okeana, proizvodaci su poceli traZiti drugu, otpor· niju vrstu kafe. U tom pogledu se pokazala kao najizdrzljivija Cottea !ibe· rica, ali njen ukus nije tako prijatan kao u C. arabica. Poreklo. - C. arabica ne potJiCe liz Arabije, nego iz juine Etiopije, gde raste divlje. Misli se da je oko XIV veka prenese na u Arabiju. Kafa je na· zvana araops kom, Jer su je Evropljani upoznali preko Airapa, tada najveeih trgovaca u svetu. Gajenje. - Danas je Brazil glavni proizvodac kafe. Gaji se u svim trapskim zemljama: u Americi od 28 0 seveme do 30 0 jufue §trine, a u Aziji od 25 0 seveme do 100 juine ~kine. Kafa traZi duboku, laku, dovoljno vlaznu zemlju. Bolja je kafa s brda i s planina (600-2.000 m) od one iz nizija; da· kle, isti s lueaj kao i sa cajem. Berba. - Prvu berbu kafa daje tek posle tri do pet godina. U desetoj godin'i drvo moze dati 1-2 kg kafe godisnje. U svojoj postojbini, u zemljama oko juznog dela Crvenog mora, ostavi se da plod sazri i da se ljuska

KVASAC

375

osusi, pa se onda drvo trese. U drugim krajevima, rukom se bere zreo, ali neosusen plod. Obmnu kafu suse na suncu iii u zagrejanim susnicama, oljus te, izveju, u trijeru oeiste, na resetima odvoje zma po krupnoci i sortiraju po kvalitetu. Proizvodnja. - Dve tn.·cine svets'ke proizvodnje kafe dolazi na Bra· zil. naroeito na njegove julne pokrajine. Glavne izvozne luke su Rio Santos. Droga. - Zrelo seme (Coffeae se· men). Zrno je ovalno, 7-14 mm duo gaoko, sivkasto-zu6kasto, zelenkasto iii nasmede, s jedne strane raYno, a s druge ispupeeno. Na pljosnato j s trani pruZa se uzdulna brazda u kojoj se krije ostatak karakteristienog »srebrnog semenog omotaea • . Zrno je vrlo tvrdo i r 0 Z a s to. Jedar litar nove kafe tezack je 01<:0 700 g. posle dYe godine letanja ista ta kafa Sf-ME KAFE _ UVECAN POPRECAN PRESEK bire teska svega oko 600 g, ali ce zato aroma postati veoma prijatna posle pnenja. Nepnena, zelena kafa je bez mirisa i gorkog u k usa. Ocenjlvanje kvallteta. - Kafa se ceni po mirisu, ukusu, starosti, eistoci, homogenosti i sl. Stara kafa se viSe ceni od nove. Za kafu se kale da je dobra kad su joj zrna podjednake veliCine, oblika i boje, kad su teska, suva i tv r d a u toj meri da se zubima tesko lome; kad se baoe na gomilu, da jasno z von e, da su glatka, gola, sjajna, a u brazdi da imaju ostatak od »srebrnog seme ,nog omotaea«. Zrna ne smeju biT! plesniva, nagrizena, laka, naborana, sa rena i sl. Sastav. - Nepdena kafa ima 0,7 do 1,8% kofe~na, 10-11% mas t i, 8-120/0 vlage, 5-70/0 secera, do 400/0 celuloze ... Prtenjem (torefakcijom) donekle se menja sastav kafe. Pri tome se proizvodi isparljivo, mrko, tesko, v rio a rom a tie n 0 i veoma cenjeno u I j e nazvano k 0 f e i n, u ,k ome ima acetona, furfurala, 1iurfurilnog alkohola, furana, sircetne kiseline, pipidina i drugih proizvoda nastalih pnenjern kafe. Od kolieine i kvaliteta kofeina zavise vrednost, finoca i aroma pnene kafe. Pnenjem se izgubi nesto rna'lo slobodnog kofeina, razlozi se slo'lena tanozidno kofeinsko jedinjenje sa hlorogenskom kisel~nom, karamelizu· ju se seceri, ispari voda. Dejstvo i upotreba. - Kafa je tipiena kofeinska droga: nadrazu:je cen· tralni nervni sis tern, sreani analeptik, protiv proliva i raznrh trovanja, ana} vise kao osveZavajuCi napitak.

KVASAC

Saccharomyces cerevisiae Meyen -

Saccharomycetaceae

Kvasac je meka, vlalna, drobna masa sivo-smed:e boje. Ne lepi se za prste. Kvasac je posebnog, prijatnog, ni'kako gorkog iii ki5elog uk usa i S v 0 j s tv e n 0 g m i r i s a. Lako se moze razmutiti u vodi i talog mora biti pokretljiv (mineralne primese su teske) . Kvasac vrlo brzo izaziva

376

LECI!NJ1! BIUl!M

vrenje ~ecernih ras tvora. Sastoji se iz sFtnih, jednoeelijskih gljivica koje se na mikroskopu vide u obliku podjednako velikih, okrugllil, loptastih, pomalo jajastih celija, 8-10 mikrona ~rokih i 8-12 mikrona duga/:k.ih. Mora se /: u vat i od svetJosti i va7Jduha na hladnom i suvom mestu pod staklenim zvonom i dobro zamotan u nepromociv papir. Za izradu pilula sme se upotrebljavati sarno k vas a c s t e r iii z 0van dva sata na 103-1050 C (Faex sterilisata, Feax inactivata), jer kvasac sadrZi raznih enzima koji mogu u-sIed fermentacije u pilulama izazvati najrazlicitije promene, kvarenje i raspadanje pilula. Rede se upotrebIjava s u v i kvasac u praslcu (Faex siccata), dobijen takode od sVeZeg, ali susenjem u tankom sIoju u vakuumu ispod 40°C. Kad je dobro za~ticen od vI age, moze se o/:uvati godinu dana, ali: fiU je moe vrenja manja i sporija od svezeg kvasca. Da bi olak~li i ubrzali s~enje svezeg kvasca, neki proizvoda~i pretbodno daju laktoze, pmka od slatkog korena i drugih indiferen tnm pra§kova. Sastav. - Kvasac je ~itav arsenal vrlo raznolikih i veoma vainih lekovitih sastojaka: en z i m a, vii ami n a i pro v Jt ami n a, pro tid a, 1 i P ida i g 1 i c ida. To je farmakognOZlijski jedna od najvafuijih droga najslozenijeg sastava i vanredno velike biohemijske, preventivne i kurativne vamos'li. 1. Vi tam i n i. - Kvasac je najbo/ji izvor grupe vitamina B, osobito B, i B2 . Sadrl.i malo yitarnma A, C, DiE (v.i:d. poglavlje 0 vitaminima). 2. Pro ti d i. - Kvasac -sadrZi znatnu koli~inu veoma vainih belan~e· vina, n u k 1e 0 prole ide. Oni su lokaLizovani u eelijskom jezgru kva~/:e. vih gIjiwca. Te veoma vame beIan~evine su mikromolekularna jedinjenja proteina i nukIeinskih kiseHna. Kvasac je vrlo vai.an izvor n u k 1e ins k e k is eli n e. U kvascu ima i drughlJ proteina: zimokazeina (fosforprotein) i cerevizina {sadrii lizina i triptofana). Naden je i tripeptid gluta'lion. 3. Lip i d i. - Osim glicerida palmitinske 1 stearinske kiseIine, koji nemaju terapijski zna/:aj. u neosapunjivom delu masne matel'ije kvasca nadena je znama koli~ina slero/a (oko 1%). Najvafuiji je e 'r g os t e r 0 I, jer se njegovim zrueenjem ultravioletnim zracima dohlja kalciferol (wtamilll D2 ) (vid. vitamine i raienu gJavnicu). Kvasac je gIavna industrijska sirovina za ekstrakciju ergosteroIa. 4. G lie i d i. - Kvasac je vrlo hranljiv ne sarno zbog prisustva tako vainih protJda nego i zbog sadrlaja ve1ioke koli~ine g I i k 0 g e n a (do 40'/0), zbog ~ega je sladak kao i druge gljive u 'k ojima je, takode, glavna glicidna rezervna hrana polisaharid glikogen. 1ma i estara heksoza 5 fosfomom ki· · selinom. 5. En z i m i. - Kvasac ima veoma veHk broj vainih enzima razne aktivnosti: invertin, arnilaza, maltaza, dekstrinaza, gl~kogenaza, lipaza, pro· teaza, nukleozidaza, zimaza (alkoholaza, koja sa karbosHazom ucestvuje u alkoholnom vrenjul i dr. K 0 z i m a z a (koenzim zimaze) i k 0 'k arb 0 k 5 i I a z a (koenzim karboksilaze) igraju glavnu ulogu u a1lkoholnom vrenju. 6. Mineralne materije kvasca tkara'Meri~e prisustvo vrlo velike koli~ine fosforne kiscline; u pepelu kvasca ima je 52-55%. Suv kvasac ostavlja 810% pepela. U svezem kvascu ima 70-750 / 0 vlage. U suvom kvascu ima oko 5()O/. proteina.

377 Upotreba, - Kvasac je jedno od najboljih sredstava za s u z b i jan j e a v ita min 0 z a. Ima slabo laksll!Iltno dejstvo. Upotrebljava se za suzbijanje dermatoza, furunkuloze.

Extraeturn Faeeis, kao i sam Iwasac ako je steriHzovan, slufi kao najbolja masa za izradu pilula. Pilule izral1ene s kvascem vrlo se lako raspadaju u erevima. Kvasac je vaZan izvor proteina i Slufi za val1enje nukleinske kiseline i ergosterola. Kvasac iroa op~ti biolo~ki zna~aj. Daje se po 2 do 3 ka~ike ,k vasca dnevno 'Posle jela. Uzet u veeoj kolieni kvasac je ~kodljav i moze izazvati povracanje, preliv, 'Povl~enu temperaturu i druge ozbiljnije znake trovanja. Zbog toga se sme uzimati samo po upu ts tvima lekara. Na Zapadu se sve vge upotrebljava zraceni kvasae, dnevno do 75 grama razmucen u viSnjevom ill malinovom soku_ Narodna imena: zestin kvasac, ·kvas, kvasna gljivica, kvasnica, cev okrek, olova kvasovka, pivarski kvasae, pivski kvasac.

kva~

KELA

Ammi visnaga L. Kela je

Umbelliferae

dvogod;~nja

zeljasta biijka koja kao korov raSlte u zemljama oko isto~nog dela Sredozemnog mora, a u novije vreme se sve vi~e gaji za proizvodnju ploda koji sluzi kao industrij's,k a sirovina za ekstrakciju kiselina. Biljoka je visoka I do 1,5 m i svojim izgledom, osobito svojirn vgestruko i sitno deljenim listovima i krupnim belim evastima, podseca na mrkvu. Gajenje I berba_ - Najbolji prinosi dobtjaju se na plodnoj zemlji, pogotovu ako se uz to dubri fosfoI1Ilim, azotnim i kalijumovim l1ubrivom. Seje se u jesen na dubinu 1,5-2 em ·n a rastojanju 60-70 em red cd reda. Po~to je seme sitno, pre setve sc pome~a 5-6 kg sa 30 kg granulovanog superfosfata. Prolecna setva je bolja, ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati. Sazrevanje je septembra i oktobra, ali nejednako, zbog ~ega u drogi uvek ima zrelih i zelenih plodova. Berba se mora vr~iti kad pm ~titovi sazru, i to izjutra po tihom vremenu i resi da se ~to vi~e izbegne opadanje plodova na 7emlju. - Prinos sa hektara je 600-1.000 kg ploda. Jzgled droge_ - Zreli izvijeni plodovi svega 2-2,5 mm dugacki, 0,81,2 mm ~iroki i 0,8-1,0 mm debeli; na vrhu nose piramida:lan stilopod. Merikarp je plan-konveksan, zelenkasto-ml'k, go, gladak; 5 primamih rebara su :luckasti, a
Ll!CI!N11! BILJl!M

378

Upotreba. - Kelin se daje peroralno (ikroz usta) u tabletama za leanje s tenokardije i bronhijalne aslme. Novijim proueavanjima ~e utvn1eno da plod mrkve (Daucus carola L.) ima slieno uejstvo: spazmoliticno i vazodilatatorno.

KIM

Carum carvi L. -

Umbelliferae

Kim je dvogodi~nja biljka, visoka 50--90 cm. Stabljika je razgranata. Listovi su Ilekoliko puta perasto izdeljeni. Kim procveta vet u aprilu, prvi medu ~titono~ama . Raste kao korov -svuda po livadama, najvi~ po

KlM

PLOD STiTARICA

planinskim, ali draga poHCe sarno od gajene bilj'ke, jer je ona eista, selekcionisana i boljeg kvaliteta. eel a hiljka je mirFsna. Gajenje kima u mnogim zemljama je vafua pl1ivredna grana. Severozapadna Evrapa, naroeito Holandija i zemlje Skandinavije imaju hiljade hektara pod kimom. Seje se u martu i aprilu iii u junu na rastojanju 40 ;( 40 cm. Na hektar treba oko 10 kg -semena, a rodi oko 1.500 kg. Kim trazi humoznu ilovacu zakJonjenu od vetra. Mi imamo sve uslQve za proiz· vodnju najboljcg kima. Kim treba gajiti kod nas vee i zbog toga ~to ga uvozimo, a pradaja je uvek obezbedena. S obzirom na bolju zernlju i yeti broj suneanih dana, na~ kim, morae, anason i druge mirrsne biIJke boljeg su kvaliteta od onih iz hladnih, tmurnih, maglovitih, vlaZnih i IkiOOvitih zemalja severozapadne Evrope.

KIM

379

Sastav. - Glavni sastojak ,kima je eta r s k 0 u I j e (3-7"10). Ima j~s i mas no g u I j a (8-20"10), oko 2eN. bel a n ~ e v i n e, do 8"10 t a. n 1 n a, smole, voska, sluzi, celuloze, secera, boje i kalcijum-oksalata. Pe. pela ostaje oko 7,5"10, najviSe 9"10. Etarsko ulje se dobija destilacijom pomocu vodene pare iz sveze poz. njevenih i zdrobljenih plodova. Zaostale uljane poga~e upotrebljavaju se za ishrallu stoke, jer sadl-ze mnogo protida. Etarsko ulje od kima je bistra, bezbojna iii slabo ruckasta tecnost iz. razitog mirisa na karvon i aromati~nog ukusa.

2

4

5 6 Q

•

D

SHl!MA

POPREONIH PRl!SEKA VA2NIJIH TlPOVA PLODOVA STITA'RICA. A B - MORAe. C - KORlJANDAR. D - KIM. E - KUMIN, F - KUKUTA.

ANGELlKA.

Glavni sastojci ulja su .k eton k a r von (53-65"10) i terpen lim 0n en (oko 30'10), zatim ,i ma malo dihidrokarvona, karveola i dihidrokar· veola. Vecina farmakopeja traZi da u1je mora imaH ni manje od 50'10 n1 vise od 65 volumnih procenata 'karvona. Upotreba. - Kao i ostali plodovi stitarica, i kim je k arm ina t i v. Daje se i kao eupeptik, digestiv, diureti,k i galaktagog u c>l>liku caja, Aqua carmirzativae, Spiritus Carvi m dr. U vellkoj dozi etarsko ulje deluje ot· rovno. ViSe se upotrebljava u veterinskoj medicini. Kim je uglavnom doma· ci i narodni lek, a narocito z a c i n, koji se svakodnevno tro§i u znat· nim kolicinama u svim jelima, kobasicarskim praizvodima, hlebu i picima u zemljama Zapadne, Severne i Srednje Evrope. Za Iikere i sapune upotreb· ljavaju se karvon i ulje iz koga je odstranjen karvon . Naj"iSe ulja potrosi industrija likera. Uzima se oko 1 gram samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle .'ela protiv gasova i nadimanja.

LECBNJ1! BlUBM

380

Cesto se daje zajedno sa drugirn drogama koje deluju kao stomahika i karminamva, pre svega sa anisom, moraoom, kamilicom, nanom, mirodijom i drugim drogama mahom prijatinog mirisa i uk usa. Kod nas je u potreba kima neznatna, osobito u ·i sto6nim i ju~nirn krajevima, a to je ~teta. Na~i planinci treba da gaje kim, jer ga mi uvozimo. Kim su poznavali i upotrebljavali arapski lekari, odakle je verovamo u XIII veku uveden u Evropu. Narodna irnena: bela cemena, divlji kumin, karun, 'mmelj, kimijen, kimin, kmin, komin, koprov, kuminak, pitomi kim, poljski 'mm (Or,felin).

KINE SKI ILl RUSKI CAJ

Thea sinensis L. - Theaceae Stotine miliona Jjudi uzivaju u pijenju Caja. To je danas najv1~e upotrebljavana kofeinska (puninska)
KAKO TREBA SPREMITI CAJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK? Kvalitet infuza (caja) zavisi i od vode. Najukusniji caj se dobija s me· kim vodama. Tvrde, krccne, a pogotovu gvotltevite vode daju caj neprijat· nog ukusa. Takve vode potre bno je prethodno prokuva ti, ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi, a njihovo prisustvo popravlj a kvalitet infuza. Zato se pri izradi caja voda naglo zagreje da bi ~ to brle prokljucaIa i time ~to manj e gasova izgubila. Caj se ne sme kUllali. To ndkako ne Ciniti. Pogotovu u otvorenom Ioncu. Treba ga poparili kljucalom vodom, smesta poklopiti i posIe 5- 10 minuta pili. SAMO JE UMERENA UPOTREBA CAJA DOBRA Umereno i razumno upotrebIjen, caj izaziva vrIo ugodno raspoIozenje, podstice na rad, nadrafuje i jaca . teIo i duh« da moze podneti veM,k nap or (dejstvo kofeina). Dejstvo caja tie uglavnom deIovanje kofeina i tanina. Caj je protuotrov, dobrodo~ao u sIucajevima trovanja aIkaloidima i te· skim metaJima, jel', s jedne slrane, povoljno uliee zbog ikofeina, a uz to sadriJi tan ina koji vezuj e i talozi alkaloide i te~ke meta1e u obIiiku nerastvor· Ijivog, dakIe, ndkodIjivog jedinjenja. Daje se i IkilO tonik, protiN izvesnih zeIudacnih oboJjenja, kao slimuIans, slab diuretik itd.

KINESKI lU RUSKI CAl

TEIZAM -

381 HRONICNO TROVANJE CAJEM

U velikoj dozi caj je otrovan kao i 'kafa. Preteranirn i dutim svak~ dnevnim uZivanjem caj izaziva nesanicu, dosadne zatvore, te~ko varenje, guo bljenje apetita, slabljenje ltd. To su sluCajevi hroniCnog tei:mna, ra~ireni oso· bite u Kini, Engleskoj , severnoj Africi oj drugde. Ipak, caj je manje opasan od kafe. Zeleni, nefermentisani caj izgleda da je ma~je otrovan. Na osladenom caju Rusi, ManclZurci, Korejoi i Japanci gaje kombuhu. CAJ DELUJE NA MOZAK, SRCE, KRVNE SUDOVE I CENT AR ZA DISANJE Dejstvo Caja je utoliko jace ukol1ko Caj irna vHe kofeina, jer je ko· fein glavni sastojak caja koj4 draii ove centre. Caj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom, a kasruje se is· postavilo da je ree 0 jednom istom a!lka10idu u 'kafi i caju) draZi korn veli· kog mozga, zbog cega osoba 'Iak~e shvata i b):'Ze povezuje misli, eovek postaje lucidniji. Time se objasnjava i poveeanje moti ueenja, pamcenja i razume· vanja i, uopste, intelektualni rad je Ia:ksi i uspesniji. Caj suzbioja [ smanjuje zamor i sanjivost, osobito ako je zamOtI' nastao od intenzivnog urnnog na· prezanja.

UST KINESKOG CAJA: A - CEO LIST U PRIRODNOJ VEL/ClNI. B - POPRECNI PRESEK KROZ GLAWll NERV. C - TRN NA OBODU USTA. D - DLAKE 200 PUTA UVECANE

SportisNma, radnicima, avijaticarima, soferima i drugim osobama Caj pomaie, jer ih bodri i krepi, javlja se balji rad miSica i refleksi su bdi i potpuniji. U nas je obicaj da se posle uzimanja veCih kolicina alkohdlnih pica pije jaka kafa, a drugi riarodi piju jak caj , jer kofein deluje suprotno alkoholu , tj. dok allkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem, kofein ga na· draiuje.

L1!CENJP. BILJEM

382

Caj svojim kofeinom pobolj~ava disanje, jer drliZi respiratorni centar, povecava ventil acij u pluca, pa se 'Ia~de dBe i prijatnije oseca, Svojirn kofeinom eaj nadrazu~e i centar za krvotok, usled eega je srem rad pravilniji, jaei i bolji, SrCani mi§ic se bolje ishranjuje i 'tako jaea, usled eega se i rad s rca poboljsava, Zbog ogromne kolieine tanina (najbolje sorte eaja irnaju viSe od 300/0) i drugill , srodnih polifenolskih jedinjenja eaj deluje i kao tipiena taninska lekovita biljka protiv proliva, upale sluzruice i 'koze, opekotina, za jaeanje organizma itd. Epika tehin ima svojstva vitamina P (pe), Caj je vaian prot!votrov. - Zato ga svaka apoteka, zdravstvena staruica i druge zdravstvene ustanove moraju imaJti. Otrovanom, ran~eniku i svakom teskom bolesniku bolje je dati eaj nego 'Vodu, jer caj jaea cell'tralni nervni sistem i srce , ~to je presudno u hitnim slueajevima_ CAJ JE NEOPHODNA RATNA REZERVA SVAKOG SANITETA Za vreme rata milioni Ijudi su u pokretu. Na svakoj zeleznickaj ili autabuskoj stanici pije se druga voda. A dalje od puteva pije se ~to se stigne, u nufdi i voda iz reka, jezera i bara. To su putevi zaraze najopasnijim bolestirna: trbuS ~li tifus, srdobolja (d
K.INESKI ILl RUSK.! CAJ

383

nina, a u crnom vi ~e 'slobodnog kofeina. U zivom Iism 'kofein i ostali alka· loidi se nalaze vezani na lanine, a u crnom caju, za vreme fermenlacije, pro zenja i uvrtanja raspao se k 0 f e i Jl • tan a t, zbog cega se u drogi skoro say kofein nalazi slobodan, pa se moze direktno hloroformom ekostrahovatL Oslatak kofeina moze 5e ekstrahovati tek posle tretiranja amonijakom. U cajevom listu ima tea z e, jedne peroksidaze, enzim koji pretvara jedan deo flobatanina u flobafen. Najbo/je vrste caja imaju najvise tan ina. Fer men t a c i j 0 m 5 e j a v I j a z u lo, gus lO, I e p I j i v 0, v rio a rom a til'. n 0, 5 mol a· 5 toe tar 5 k 0 u I j e 0 d k 0 j e gpo til'. e m i r i s c a j a. Ovo ulje ima mnogo metilsalicilata i feniletil·alkohola, citronelola, vrlo malo geraniola i dr. Mladi listovi i pupoljci sadde vire tkofeina (i tanma) nego stariji, ali se vrednost I'.aja ne celli sarno po kolil'.ini kofeina nego prvenstveno po uk UIS u i m i r i 5 u, premda se lekovita vrednost caja OSIIli,va prvenstveno na kofeinu. To je zbog toga ~to se najvici deo proizvedenog I'.aja potrosi u svetu za uZivanje, a vrlo malo za lek.

DEGUSTACIJA CAJA Mada je u caju nosilac lekovitosti ,kofein, on se ip;;lk ne ceni i ne plaea prema procentu tog alkaloida, nego pre i iznad svega prema svojim organolepti6kim svojstvima, tj. prema tinoei mirisa i ukusa, jer se gotovo say proizvedeni caj u svetu potro~i kao svakodnev:ni prijatan napitak za osveiavanje, a sasvim malo kao lek. Zbog toga je za ocenu kvaliteta I'.aja varnije mBije. nje, s ud osetljivih profesionalnih probaca (degustatora) I'.aja nego rezultati, podaci 0 nj
ISPITIVANJE I CUVANJE CAJA Vel ike uvozne i izvozne drogisticke trgoval'.ke kompanije i trgovci na veliko imaju narocite eksperte, vrlo osetijiNe i vicne probate caja, tzv. Thea Tasters, koi'i dnevno ponekad moraju da probaju po 100 do 200 puta razne vrste caja i da daJu ocenu 0 vrsti i kvalitetu caja. Zbog toga ani gotovo reo dovno boluju ad hronicllog teizma. Tek posie njihove ocene vr~i se kJasifi· kacija i pakovanje, odnosno prijem caja. Za vreme nepafljivog pdenja l1stiea I'.aja vee; deo etarskog ulja izve· trL Nestrucnim i nehatnim cuvanjem caj gubi aromu, a prima miris sredine u kojoj 5e nalazi i tako gubi vrednost. Na vlafnom mestu caj ·porpI1i.mi meroljiv, budaY, neprijalan miris. Zato 5e mora brizljivo cuvati na suvom mestu i her met i c k i zap a k 0 van u 5 tan i 0 1. Da hi imao sto bolju aromu, caj 5e pakuje odmah posle pdenja, dok je j 0 ~ m I a k. Ne'kada~nji »karavanski. iii »Tuski caj " eenio se 'kao najbolji, jer je ~rebalo godinu i

LECBNJB BIUEM

384

po da na dok iz Kine s tigne u Nif nji Novgorod. Danas je dClkazano da je bolj i caj koji j e odlezao godinu dana, i tako je obja ~ njeno za~to je rusk! caj to llko bio trazen. Pregled ouiima . lupom i mikroskopom, hemij s>ka i os tala ispitivanja treba dapuniti jos nekim istrafivani'ima, je r se eaj vrlo eestp falsiRkuje, kao i sva ka druga skupa droga. Na primer, voda Jrojom je eaj paparen (1 +9) mora bin bis~ra i sjajna, lepe f ute boje kao zlato, 'llgodnog, aromaticnog mirisa i nagonkog, pomaio oporag ukusa. Uvek se proba sarno nezasla~en caj.

FALSIFIKATI CAJA SU CESTI I RAZNOVRSNI boljih eaj eva 10Sijim vrstama, na primer, Pekoe sa Souchong cajcm. Vellcina listova, dlakavost, prisustvo iii odsustvo idioblasta, razvijenosl vlakana oj dr. omogucice raspoznavanje slabijih vrsta. Fi· noca arome je drugacija. 2. Up 0 t reb I j a van i c a j nema odre~eni postotak ekstrakta, ni kofeina i dr. Nerna oi poznatu arom'll caja. Cesto ga oboje karamelom, raz· aim taninskim ekstraktima i sl., ali se i to moze dokazati. 3. 0 t pat k e i sitneZ nasta!le za vreme prerade eaja raznim sredstvi· rna slepe ,i formiraju u oblike s·liooe pravom caju. Taj »Iafni eaj « se u vodi raspadne. Tako se mogu poznati i drske, grancice i druge primese. 4. Min era I n e materije povecavaju procenat pepela (pesak, zemlja, gips, glina i dr.). S. B 0 j e: indigo, berlinsko plavetnilo i kurkuma (u zelenom caju), hro· mno zutilo, grafit i sl. K u r k u rna: caj se izmucka s a}koholom, alkohol pozuti; s bazama ce se obojiti mrkocrvenkas>to, a s kiselJinama se povrati na zuto; direktno 51! \'ezuje na vunu. 6. S t ran 0 I i ~ c e: Salix alba j diITuge vrste vrbe, Epilobium angusti· folium (osobito u SSSR), vimja, tremja, tm, zova, jasen, rufa, jagoda itd. imaju lisce koje se oblikom i veHcin'Om, odsustvom idioblasta, kofeina i onih zupeastih kandza razlikuje od caja. Jedino Hsce izvesnih Camellia ima idi· oblasta, a.Ji oni se ne pruzaju od uedne do druge epider.me, H~ce je veee, tvr· c1e, zilavije, nema kofeina
U NAS JE NEPOZNATA UPOTREBA CVETNIH PUPOLJAKA CAJA Cvetni pupoljci <'aja imaju mnogo prednosti i steta je ~to ih nasa uvo· zna preduzeca ne nabavljaju u proizvodackim zemljama. Cvetni pupoljci od caja daju blag i vrlo prijatan, crvenomrk infuz, aromalicniii i bo/ji nego infuz (c.aJj) od mea, jer manje drazi, posto sadrii manje kofeioa (0,20;.). Osim toga, evet se skoro ne maze faIsafikovati, jevtiniji je i njegovim branjem drvo lIle oslabi kaa kad se ,bere li~ce. Pa J.pak se u svetu cajev evet malo upotrebljava, jer nllje u modi. U nas je nepoznat.

K[N ESK[

u.)

RUSK) CAJ

385 BURNA JE ISTORlJA CAJA

Zbog cega se u nas kineski eaj naziva . ruski« ? Mi sLi se da su za caj Kinezi znali od najdavnijih vremena. Spominje se na 2.500 god. pre nase ere. Prelipostavlja se da j e pre nekih 12 vekova upotre ba caj a pren.:sen a iz Kine u Japan. U Japanu je u XV ve.ku gajenje OaJa uzelo vere l'3mne re. U Evro pu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek. Hol a nc1ani, lIlajbolji moreplovci i trgovci, najviSe su ga uvozili i doprine li ~ irenju nj egove upotrebe u Evropi. Polovinom XVII veka spominje se up 0 t reb a c a j a k a 0 1 e k a u nekim zemljama Zapada i u RusijL Oko 1660. god. poceli su Holan. c1ani uvoziti u Evropu veee kolicine caja. Tada je caj bio vrlo skup. Mongolski kan poklonio je 1638. god. ruskom Cant maIo eaja kao skupocenu retkost. Vee krajem istog veka eaj se paCeo ~iri ti i u nekim evrops'kim zemljama slutiti kao pice za uz)vanje. U Englesku je uvezen 1665. godi· ne, primIjen je sa odu~vljenjem i vee posle nekoliko decenija bilo je oko 3.000 javnih cajara. Ipak, uz[vanje caja r~irilo se tek u XIX veku, jer je sve dotle bio v r l o s k u p, a isto tako i IS e C e r, tako da je »tRj o bio pl'ivilegija same po· "lascenih j imucnih staleZa. u cvelu Sirenju upotrebe eaja za pice u nas najvise su doprineli Ru· si posle I svetskog rata. Ali caj jos nije uspeo da u nas po· tisne prekomerno uzivanje erne C.A.J _ GRAN C[CA U CVETU kafe. U nekim zemljama je drlavna vlast otvarala jayne cajare i favorizo· vala privatne u borbi protiv prekomernog uZivanja aIkoholnih pica (Rusija). lunas na Balkanu am-a javrrih eajatra, .ca,jdZjnica«, k.qje toCe sarno eaj, kao sto kafane tote sarno ·kafu. Ako se IffiIOra bWrati jzmec1u dva zla ma!l1.je zlo, onda je svakako uZivanje eaja mrrogo manje zlo od Bllilroholizma, a i od ka- . feizma. Caj je dugo vremena ikaravanirna dolazlo u Evropu iz Kine prcko Ru· sije, Mong olije i Sibira. Otuda se u oas i danas vise ouje »ruski caj« oego kineski. Nazivali su ga i »karavanski caj«. ZBOG CEGA SU VA2:NI VREME I NACIN BERBE CAJEVOG LISCA Cajevo lBee se bere 6-8 n edelja posle orezivanja oajevog drveta. U Kini i u J apanu se bere 3-4 puta godisnje. Prvi put u martu iii aprilu (P ek 0 e, svilasto dlakav, s belim ta6kamal, drugi put u maju (Soucllong) i Ire-

LI!CI!N1B BIL1BM

386

P e k 0 e taj ,da~e drvo sarno od svoje ses'te godine pa nadalje. Obit no se here pupoljak i 3-4 Usta ispod njega. Orezivanje i sabiranje vr~ se strutno i briZljivo, tatno po utvrtlenim propisima zasnovanim na iskustvu i nauci. Istovremeno se obere i sve cvece i plodovi da ne bi smetali novim Ie· torastima. Od 100 kg sirovog dobija se oko 22 kg suvog lista. Berba se mora vrSiti blagovremeno; inac!e listovi omatore, izdufe se i roba ima mnogo otpadaka. Oko gajenja taja ima dvaput vise posJa nego oko kafe i kauc!uka. I to je jedan od raz.loga zasto je c!aj jos uvek skup i zasto se plantaie ne poveeavaju. Kvahtet taja zavisi od vrste biljke, ali jos vise od vestine prerade, a kasnije od nac!ina pakovanja i tuvanja. M i r i s i uk u s s u va z n i j i o d pro c e n t a k 0 f e ina, jer je c!aj u prvom redu s red s t v 0 z a u z i van j e . 6i put u julu (Congou, poslednjd kvalitet).

•

PRERADA LISTA JE PRESUDNA ZA KVALITET CAJA

1ma vise nac!ina prerade, ali cemo navesti sarno najvainije momente. Od dlacina prerade zavlsi da Ii ce se dobi ti ern i, z e len i, z uti iii c r v e n i c! a j. Prve dYe vrste su vainije od druge dye. U nas se najviSe trosi erni c!aj. 1. C r n i c a j. - Kinezi ostave obrano IBce oko 2 sata na suneu u velikim ,k orpama da s v e n e. Zatim ga rasire da se ohladi, rukarna savijaju i g n j e c! e nekih desetak rninuta u hladu, posle c!ega ga razastru na asure oko pola sata. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lisce ne postane tamno i sivkasto. Odmah posle toga, dalcle, posle fer men t a e ,i j e, lisce se grej e, oprezno p r z i u sudovima od tuta iznad zara, skine s vatre i izruc!i u korpu da se na promaji ohladi. Zatim se u v i j a metlu dlanovima, razvija i ponovo uvija i razvija. To se ponavlja nekoliko puta, sve dok iz asta ·ne prestane da izlazi zelenkast sok. Ponovo se razvi:je, baci u kazan za prlenje, izvadi, zavija i razvija, proseje, osusi nad zarorn, bnizljivo 0 dab ere i odstrani sve sto ne valja, i jos toplo hermeNcki p a k u j e u gledosane iii 1akovane metalne kutije oblozene metalnim (llcalajnim) listovima. 2. Z e len i c! a j izratluje se u Kini na slitan natm, sarno 5e n e p uS t i fer men t a e i j i (vrenju), tj. ne razara se hlorofil, vee se odmah brzo isprli. Caj za domacu upotrebu Kine1!i v~tatki raznovrsno namiriSu prema ukusu svojih potrosata. Rasiri ,s e tanak sloj raznog mirisnog cveca (jasmin, gardenija i sl.) i ostavi 'i zvesno vreme, pa se ukloni, a na njegovo mesto rasiri se sloj prlenog taja. To se ponavlja nekoliko dana dok taj ne primi miris dotitnog eveca. Englezi i Holandani su u svojim 'kolonijarna radili slieno, same tvornic!ki modernim metodima zasnovanim na nauci i iskustvu. Obrano lisce se drfoi oko 18 sati da svene na lesama u ta~om sloju na 25-35 0 C. Zatim se pusta struja top log vazduha, stavlja u mamnu za uvijanje (20-30 minuta), potom se uvrnuto liSce prenosi u odaju za fermentaciju zagrejanu na 35-400C u slojevima debelim 4--15 em. Posle pol a sMa (nekad treba 3-6 sati) pre· mne se vrenje. Z a v rem e fer men t a e i j era z v 1 J a s e p r i j a t n a a rom a c a j a, jed n a I e p I j i'V a mas a. Zatirn l5e SUS1 j prz.i, 150r-

KINESKI ILl RUSK! CAJ

387

tira, ispi-ruje i pakuje. Razumljivo je da se industrijskim standardnim metodima dobija jednolicna J tipizirana droga, ~to je za ukus poLrooaea od prvorazredne vafnosti. M~mski rad je jevtmiji od kineskog domaceg rucnog, pro je i to jedan od razloga s1'o ova moderna proizvodnja sve viSe potiskuje kineski eaj na svetskom trfiStu. Otpatke i sitnez presuju u opeke ili tablete.

KAKO SE CAJ MOZE POZNATI GOLIM OKOM I LUPOM? Caj na prvi pogled ne lici na list. Li'stiCi caja su pazljivo uvijeni u vretenaste, 'krive iii zguZvane ,k omade mrkocrne boje. Pre liven kljuealom vodom listie omeksa, razvije se (na staklenu ploCu) i tada se vidi njegova velicina i oblik: duguljast iIi duguljasto-kopljast, zatubas1'o-siljast, su~en u kratku drsku, po obodu soitno reokasto-zupeast. Ti z up c i lice na rope cmkasto-mrke pticje kandie, vide se jakom lupom. Na donjoj cewrtini i1i treei-nJ obod lista nije nazubljen, nego je ceo. Sekundarni nervi se odvajaju od glavnog pod uglom od 450 i dalje granaju u gustu mrefu. Ca.i je osobitog, vrlo prijatnog m i T~S a i oporog i gorkog uk usa.

CEJLON JE OD POCETKA XX VEKA POSTAO PROIZVODAC I IZVOZNIK NAJBOUEG CAJA NA SVETU, JER SE SVE RADI NA NAUCNOJ OSNOVI GaJenJe eaja. - U zelji za ekonomskom samostalnoSCu i da bi sto vge bila nezavisna od mostranstva, sva'ka trops,k a i suptropska zeml;ja cini napore da gaji cajevo drvo 'kako bi time 'spreei'la uvoz i odliv deviza. UvidajuCi sve veCi maeaj caja, i Jugoslavija je pokusavala sa uvodenjem caja u kulturu. Dr mi. Marko UlieeV':ie postavio je pre desetak godina manje kulture radi ispitivanja moguenosti gajenja caja na nekoli'ko mesta u Crnogorskom prmlOrju. Caj je postao prava kulturna bilj,ka. Sve je veCi broj naucnib mstitucija koje se sve mtenzivnije bave agrobiologijom, agrotehni,k om i svim drugim is,trafivanjima U sVThu poveeanja prinosa i poboljsanja kvaliteta cajellOg ·lista. Pretpostavlja se da u svetu ima vise od milion hektara pod eajevim drvetom. NajviSe se gaji u Ki-ni, Indiji, na Cejlonu, U Indonezijoj oj drugim zem1jama. Te zemlje su i najveei izvoznici caja_

OREZIVANJE CAJEVOG DRVETA IMA VELIK ZNACAJ Ore z i van j e j e n a j v a z n i j i P 0 5 a 0 0 k 0 g a j e n j a c a j a. Zato se na to polaze mnogo pafnje. Orezivanje ·se vrsi na kraju susne sezone. U Indiji, na Cejlonu, Javi, Sumatri i u drugim tropslcim predelima gde je klima uvek podjednako zarka, orezivanje se vrsi svakih 15 dana. Problem orezivanja je u stalnom usavrsavanju_ Proizvodnja caja sve viSe prelazi S privatnog sektora na drlavni, na velike plan1afe.

LECBNJE BrUBM

388 GEOGRAFSKO POREKLO CAJEVOG ORVETA

Caj je verovatno poreklom 1Z Asama, Burme i 5a ostIVa Hajnana. Vee nekoliko hiljada godina kako se 6lj gaj i
KISELO DRVO. SMRDUlVO DRVO . ..

389

KISELO DRVO, SMRDLJIVO DRVO, AJLANTUS, PAJASEN, MORSKI JASEN, RUS

Ailanthus glandulosa Desf. Do 30 ~ visoko drvo, poreklom I za p?s umIJava l~j e goleti. Lislovi su 1a bIlJka, OSObllO u Julu kad cveta, blJavaJu se kora s gra na i s kore na 1 .

u:

Sirnarubaceae

iz istoene Azije. U nas se sadi, ~esto perasto deljeni, dugat'ki do 50 em. siri jak i neprijatan miris. Upotre. list. U kori ima katehinskog tanina,

KISELO DRVD gorke m ruteuije ai/Glltina, oksikumarinsJoog heterozida, saponozida i rnasnih jedinjenja. U listu ima do 12<>/0 tanina, elagne i galne ,kiseline, flavonoida, i do 210 mgOfo vitamina C. Deluje sHeno ipekakuarti , pa se u Kini upotrebljava protiv tropske (amebne) srdobolje i nekih erevnih parazi1a (kao nar). Kiselo drvo se upotrebljava i kao insekticid (ungtava insekte) i insektitug (gom, tera insekte): I kg svefeg lisca se simo lse~e i prelije 5 50 litara klju~aJe vode i, ~eS ce mesajuci, drli 24 sata. U drugom sudu se rastvori I kg crnog mekog sapuna u 50 litara klju~ale vode. Ocedena teenost od liUa j rastvor sapuna se pomesaju j tom teenoscu se prska voce i povrce protiv napada insekata.

LI!CENJE BIUEM

390

Na Zapadu se upotreb lj ava pra~ak kojim se zapra~uju vocke u vreme cvetanja protiv raznih insekata: po 10 kg fino samlevene osu ~ene kore s korena kiselog drveta, fino sarnlevenog osusenog IBca pa radajza i dijatomita i sve se dobro pomesa. Da bi odstranio razne insekte, u raznim krajevima sve ta na rod stavlja sveze li sce kiselog drveta u ,postelju, njime se trlj a, a isto to eint i sa stokom.

KICICA, GORCICA, TRAVA

on GROZNICE, KANTARIJA CRVENA

Erythraea centaurium Pel's . (Centaurium umbellatum GiIHb.) -

Gentinaceae

KJeica je dvogodisnja iii jednogodgnja, mala, zeljasta bi'ljeica sa sitaim cveticima vatrene boje. Cveta celog leta. Rasprostranjenost. - Raste svuda, a najvge po vlafnim brdskim i planinskim livadama, mesHmieno U ogromnirn koliehnama, tako da se u leta mnogi senokosi rumene od iscvetale kieice. Svojstva_ - Kicica je vrlo gorka, a nije otrovna. Berba. - Kicicu treba brati dok je u evetu, vezabi u kit ice i susiti u hladu na promaji. Droga. S tab 1 0 je cvrsto, gotovo eetvrtasto, golo, suplj e, pri vrhu razgranato, visoko od 30 do 40 em, a debelo je do 3 mm i naretko obraslo si tnim listicima. Lis c e je sirno, retko, naspramno, skoro sedece, duguljasto-jajasto, do 4 em dugacko, po rubu celo, golo, sjajno, ,ima 3-5 nerava. Prizemno Iisee poredano je unakrsno u prsljenove i sedece. eve t 0 v i su slozeni u racvastu evast na vrhu stabla i imaju levkastu, petozubu krunicu rliZicaste Hi svetle e r v e neb 0 j e. U stare i na 's uncu S'Usene droge cvetovi su izbledeli. Sastav. - Sadrii gorke heteroZlide: g en i e i 0 pi k ,r a z i d, eritarurozid, eritrocentaurozid i dr. Nadeno je oko 0,6 do 10/0 a~kaloida, medu kojima je glavni gencijanin. Najvise gorcine ima u s ta b I j i c i, manje u cvetu, a najmanje u listu. Jacina gorcine droge je od 1: 2.000 do 1 : 3.500. Upotreba. - Kicica je dobar gorak tonik. Deluje kao cist arnarum sli· cno lincuri. Upolrebljava se u obHku inliuza (10 do 20 g na 1.000), vodenog ekstrakta, praska, vina i tinkture. Ulazi u sastav gor-kih cajeva za stomak. Malo je naseg lekovitog bilja kaje se u narodu tako mnogo, cesto i uspesno upotrebljava kao kiciea: za otvaranje apetita, protiv smetnji u organirna za varenje, protiv groznice, s labokrvnost'i itd. 1. Gorak stomahik: po 20 g

'ki~ice,

lincure, idirota, gorke deteline i kore od gorke ,pomorandze. Od ove srnese moze se spravljati caj Hi se stavi u litar komovice, drLi 8-10 dana eesce rnuckajuCi i p1'j e na pala sata pre jela. Na isti nacin se maze karistiti i ova smesa: po 25 g kielce, trave-ive, lin· cure i blafenag ckalja.

KLEKA. VENIA. BOROVICA

391

2. Protiv gasova, nadimanja: po 20 g kiiCiee, gorke de teline, kamilice, nane i maHenjaka, kao pod I. Upotrebljava se i ova sme~a: po 20 g kiCiee, OCaj.nice, nane, kantiliee i majkine du~ice . Is~orija .. - Kicic~ kao lek spominjru jo~ Plinije ~ DioskoIid. Po jedni. rna, '1atinsko l'ITle dolazl od centaura Hirsna, Alrilovog ucitelja, a po drugima, od centum = stotma i aurum = ZIMO, tj. lei<: koji vredi stotinu zlatnika. . , Naro~ imena: ger, gorka kio!ica, 'gorko zelje, groroicavka, drago evi. Jeee, dupcJ(~, zlatna ruc, jezernica, 'kinin, kiticica, mala semenCina, mali stoz. latnik, svedre, sunceni evit, ervena kicica, OI'IlO zelje. Za~~ta u P?r0dl. - Naglom i nerazumnom eksploatacijom kiCica je na mnogun mestlrna proredena, pa cak i iskorenjena. Zbog wga se namece pre~o potreba delimicne, a mestimicno i potpune za~tite za vi~e uzastopnih godma dok se sarna od sebe oe razmno~i. Opomcnal - Kiciea ima vrlo sitno i plitko korenje, ta:l<;o da cim se ru· korn ·u hvati, ona se gcupa ·i na taj na('in ungti. Kicica se ne sme cupati, nego se gomja polovina stabljike u cvetu pai.ljivo odsece ostrim makazama. IUciea se podjednako cesto i ramovrsno .koristi i u narodnoj i u naucnoj medicini. Ima i privredni znacaj, jer se uVe'k mnogo trafi, dobro plaes i ni· kad se ne nabere dovoljno kvalitetne droge za do mace potrebe i za izvoz.

KLEKA, VENJA, BOROVICA Juniperus communis L. -

Oupressineae

K1eka je zimzelen, vrlo otporan, gusto i nepravhlno razgranat dvodoman grm. Kod nas je ima mnogo, a najvBe po brdskim i planms1cirn' krce· vinama, pa~njacima, '1"etkim ~umama i po zapu~tenim i neobradenim mestima. Berba. - Plod dozreva tek druge godine. Na taj oacin, na jednom dr· vetu istovremeno ima i zrelih i zelenih klekinja. Prve godine su bobice ze· lene. Druge godine pocinju tamniti, postaj'll rdasto-Ijubicaste, a krajem leta i poeetkom jeseni oboje se tamnoplavo-Ijubieasto pod tlticajem 0 k 5 ida z a n a t ani n 5 k e ism 0 I a 5 tern ate r i j e u bobici; prevucene su beIicastim v 0 ~ tan imp e pel j k 0 m. Bern se potpuno zrele bobice okrajem leta sve do duboko u jesen, ~to zavisi od nadmorske vi sine i godine. Najbolje je pod drvo ra~iriti ponjavu iii asuru i motkom pazljivo tresti zrele kllekinje, jer se zelene kasni je moraju odstraniti, po ~ to n is'll lekovite. Sure se kao zito na tavanu u tanJrom sloj'll Ii ('e~ce prevrcu drvenom lopatom. Suva droga se lak ~e c i '5.t1i nflgo sirova. Igliee, grancice i slicna necistoca najbolje se odstranjruJu vetrenjacom i'li trijerom, a zelene born· bice naroeitim s'trojevima. Zelenih plodova ne sme biti. Poroaju se po mrkoj boji , lak~i su, ~uplji, manje aromatiCni i nisu tako slatki kao zreli plodovi. Droga. - Zrele bobiee (Juniperi fructus) su velike kao gra~ak, okru· glaste i m e 5 nat e. Na temenu trnaju t r i ~ a v a i tn 'kvrZiee, a pIi dnu dva prs\jena, od kojih svaki ima tIi trouglasta priperka mrke boje.

U!CBNJI! BlUl!M

392

Mezokarp je mek i pun; docnije postaje sun(terast i ~uplj1kast i potamni, svetlazcleno-mrka boja pastaje mrko-zeleGkasta. M i r is a je svojstvenag, prijama balsamienog, a u 'k usa najpre slatkog, zatim aromatienag. SVeZa droga je meka i meS'Ilata; stara je krta, ~up1ja J cesta je ucrvIjana. U bobici ima t rim r 'k e s e IIIl en 'k e. One su kaa kost tvrde, jajasto-duguljaste, tupo piramidalne; pri dnu su srasle za mezokarp. Na ispupcenaj strani svaka semenka ima sa obeju strana lednog rebra po nekoliko ne· jednakih ulegnu';a u kojirn su velike (do 1 rnm), m r ,k e c e vas t e ~ u pI j i n e s a leo - r e z ina z n' m s e.k ret a m. Sastav. Najvge klekinja se patro~ za destilaciju eta r s k a g u I j a . Najbolja droga dalazi sa Deliblatskog peska, iz Srbije i Bosne,

A

1 ¥.:.~_:2

1

G

F -

KLI!KA: POPRECNI PRI!SEK K!ROZ ZRl!O PLOD, G - SEME

KOZlAe, KOZALAe ...

393

jer saddi do 2,50;. u I j a i do 33% in v e r t n 0 g § e ~ era. Ima jo§ i oko. JO<>/o smole, zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida, tamna, voska, gume, organskih kiselina i njihovih soli i flavonskih hetero. zida . . Upot!~b~. - , Venja se mnogo viSe upotrebljava u narodnoj nego u §kol. skoJ med'lOI~1. ~esto vIse se trosi u veterinarstvu kao sastavni deo pra§, kova za tovlJenJe. Inace, kJekinje su kod nas i u drugim baJikanskim zem· Ijama jedan od najpoznatijih i najviSe upotrebLjavanih narodnih oj domaCih Jekova, isto tako vafan· i omiljen kao §to su hajducka Irava, kantarion, pe. len ·i kiciea, lekovite biljke bez kojih se nase kuce ne mogu zami~liti. Una· rodu se upotrebljava za lecenje mnogih bolesti, za spoljnu i unutrasnju upotrebu: kao diureli,k, protiv nazeba, kaslja, vodene bolesti, gonoreje, ast· me, za s~omak, 2110jenje i s1., a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Jurziperi) iii u jakoj rakiji za obloge i trljanje protriv nazeba, reumatizma i slicI1ih bol esti. K I e k 0 v a c a je nadaleko poznata veoma aromatiena raldja koju proizvode u velikim kolicinama uglavnom naSi dinaroi Ere, i izvoze. Upotrebljavaju je i kao domaci lek 'i dez'nfekciono sredstvo. U malim dozama elarsko ulje kle·ke, pored ostalog, ola'k§ava i-skaSljavanje .. U veCim dozama kleka moze biti skodlj-iva, da osteti bubrege i dr. Klekinje ulaze u diureticne cajeve (Species diureticae). Od kJekinja se izraduje sok, Succus Jw~iperi il1spissatus (Roob Juniperi). Klekinje, a jo§ cesce etarsko ulJe sluii za kadenje, inhalaci~u prilikom obolj enja organa za di sanje i kao srcdslvo za drazenje koze. Aetheroleum fructus Juniper!. - Etarsko ulje dobijeno iz zrelih i sa· mlevenih klekinja destilaeijom pomocu vodene pare. Juniper! llgnwn. - Belo-ervenkasti komadR drveta od stabla, grana i korena kleke. Imaju vrlo malo etar-skog ulja i smole. Zato, kad se zagreju, odaju miris na klekinje. Ulaze u sastav diureticnih eajeva. Diuretlcni cajevi: I. Po 25 g klekinja, korena od zeojeg trna, sipurka i sitniee. Jednu supenu kasiku smese popariti sa 200 g kljucale vode, osta· viti 2 sa ta i popi ti u 3 doze pTe jela. 2. Po 25 g klekinja i persunovog ploda i po 10 g peteljki od visanja, zove i ploda od anisa, moraca i kima, kao pod I. 3. Po 25 g klekinja, rastavica, zubace i idirota, kao pod I. Ostala narodna imena: barovica, borovac, brika, brinje, klekoV'ina, obi· cna borovica, smrek, smreka, smrekovina, smrec, smri,ka, smnca, smrkva, smrca, fenja , erna smrekinja, erna smrekva, smrekva. Narod naziva plodove kleke avim imemma: venja, boroviee, klekinje, smrekinje, smrekovina, smrijekinja, smricka.

KOZLAC, KOZALAC, VINO I

Arum maculatum L -

R~I(JJA

Araceae

Dugovecna zeljasta biljka sa. jakim krtolama, ~eli~im kop.lj~sttm Ii· s tovima i crvenim lepim bobicavlm p/odovlma udru.Zenim u okJip1ce. Raste najviSe u grm lju ; trnju. Rano u prolece izbij e njegovo k.~pn~ li·s.ce ..Cela biljka, a narocHo k rIo leo t r 0 v n e su dok su sveze ~ ImaJu IJut 1 ne-

LECENIE BlUEM

394

prijatan u kus. Su~enjem nestaju otrovnost ·i Ij utina . Ne z.na se za sada od cega potice otrovnost kozJaca. Otrovnost susenjem izvetri. Peeene iii kuva· ne krto le (rkrompirici) nisu otrovne, pa ih za vreme gladnih godina jedu u siroma~nim krajevima; Lmaju skroba kao i krompir. Zabelezeni su sluca· jevi trovanja svezim krwlama, a deea su se trovala plodovima: natecen je· zik i usne, obolele desni, povracanje i &1. Kozlae .se upo treblj ava sarno kao narodni lek, ali je to opasno sredstvo. Druga narodna imena: aronae, beriket, bleja, bula, gujin kuruz, zakcr zlik, zmij in kolomboc, zmijin kuruz , 2lmijdn ce~a lj, zmiji!l1a trava, zmijino groZde, zmij ski kukuruz, zrninae, ka·lenda r , kacja kuruza, kacje zelje, knegic, kozJee, koz lic, konjska blitva, kravos,ca, lisionjak, majasil, majasil-treva , mali strkae, natragulja, teleca stopa.

KOKA Erythoxylon Coca Lam. -

Erythroxylaceae

Koka je zimzelen grm, vi.sok 2-4 m. Gaj.i se od najdavnijiih vremena u Boliviji i Peruu. Iz tih .krajeva prenesena je kas:nije na Javu, Cejlon i dru· ge trops ke krajeve. J ava je danas glavni proizvodac koke. U prometu je poZllata jo~ i bolivijska i peruanska ik oka. Jzgled Usta. - GJavni nerv se vrlo jako istice. S obe strane glavnog nerva pruzaju se na nalicju od baze lista pa sve do vrha d van abo r a e p ide I' m e kao dva luka. Sekundarni nervi cine gustu mrezu. Nervatura li s ta je ka ra kteristicna i jasno istaknuta. Na nalicju je list svetHje boje. List raznih vrsta koke je raznog oblika, ali su svi oni jajasto-duguljasti; 4-8 em dugacki, a 2-4 em ~ iroki, tanki, ali cvrsH, 'kozas-li, savitljivi, po obodu eeli. Uk u sa je gorkog, toplog i Ijutog, a mirisa prijamog na caj. Posle izvesnog vremena javlja se prolazha n e 0 set I j i v 0 s t, anestezija jezika (dejstvo k 0 k a i n a). Sastav. - Kokin list sadrfi 0,7-2,5% a I k a I 0 i da i raznih bala· stnih materija: tanina , malo etal'skog ulja, smole, voska, masti, fitosterola dr. Glavni alkaloidi suo k 0 k a i 'n, t r 0 p a k 0 k a i n i truksilini. Anesteticne os ob~ne imaju sarno kokain i tropakokairn. Truksilini su ot· rovi za sree. Higrini su isparljive haze i mogu se izdvojiti destilaeijom s vodenom parom. Upotreba. - Kokino !iSce se danas retko upotreb>ljava za izradu gao lenskih preparata. Skoro sva droga se potro~i za ekstra>kciju alka10ida. Kcr kain hidrohlorid se upotrebljava ·kao .ldka'l ni anestetik za oei, nos, grlo, a ixnutra proHv ~ tueanja, .:ira u stomaku, gastralgija. ParalguCi senzitivne nervne zavr~etke, 'k okain deluje kao 10kalni anestetik. Ako dode do njegove r esorpcije, onda deJuje na centra:lni neI'V'Ili sistem nadraZujuci ga i izaziva· juCi euforiju, psihieko stanje Ikoje ·traZe kokainomaru. Kokain je vrlo jak i opasan otrov. Duzom upotrebom izaziva neizlecivu naviku.

KOKOTAC. ZDRALJlKA

395

Zbog opijuma, koke i indijske konoplje odrfavane su mnoge meuunarodne kOllferencije sa ciljem da se smanj'i i spreCi ~irenje uzivanja ovih opasnih opojnih droga. Tropakokain je manje otrovan od kokaina; anesteticno dejstvo mu je duie: daje se pri lumbalnoj anesteziji. Kontrola. - Trgovina kokinim li~cem ·i proizvodnja i promet kokaina su pod kontrolom Ujedinjenih nacija, 'kao ·i druge opojne droge. Prema podacima UN, godi ~nje se preradi oko 8 miliona kilogram a kokinog li~Ca za proizvodnju kokaina (prinos oko 1% kokaina 12. suvog liUa). Medutim, ne zna se kolika je iJegalna proizvodnja, aH se racuna da je svakako veca od Jegalne. Komisija za opojne droge Ujedinjenih nacija predvida ograriicenje proizvodnje i regulisanje prometa koke i kokaina. Opomena! - List koke i njeni alkaloidi smeju se upotrebljavati samo pod kontrolom lekara!

KOKOTAC, ZDRALJIKA

Melilotus officinalis (Moo.) Lam. -

Papilionaceae

Do 1 m visoka dvogodgnja zeljasta biljka, koja kao korov raste po pustim mestima ukraj njiva, vinograda, puteva i dr. Stabljika je prava i vrlo razgranata. Ima 1istove ,s liene detelini, sarno su po obodu zupcasti. Cvetovi su zuti, na dugackim, dosta zbi~enim grozdovima. Cveta preko celog leta. Raste i izvan Evrope. Sabiraju se ",rhovi granOica biljke u cvetu. Osu~ena biljlka prijatno mirise na med, jer prilikom susenja nastupa fermentacija, hi'd roliza jednog glikozida i pri tom se oslobada k u mar i n (oko 4'10). Kokotac je aromatiena droga 'koja nema etarskog ulja, za razliku od ostalih mirisnih biljaka koje imaju spoljni ill unutra~njd sekTecioni aparat s uljem. Osim kumarina, suva biljka ima i slobodne melillotne lk1seline smoIe, tanina i dr. U k usa je najpre malo sluzavog, zatim gorkog i pomalo Ij u tog i oporog. Nekad se droga mnogo vge upotrebljavala. Jos u starom veku sluiila je. kao lek koji ublaZuje bolove, tera vodu, steze i sl. Upotrebljava se kao narodni lek spolja, u raastima i melemima. Jedno vreme vaZHa je kao lek za o ei. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene, grceva dece itd. Sluzi za aromatizaciju krdZana i drugih lo~·ih vrsta duvana. Kokotac je trava koja kod nas .raste svuda i redovan je sastojak sena. U Kanadi i SAD zabelezeni su 1931. god . 's lucajevi teskih, pa cak i smrtnih hemoragija stoke koja je jela sene u kame je bilo trulog kokoca. Godine 1941. je utvrdeno da trovanje izaziva di·kumarol koji nastaje od kumarina pod uticajem gljivice na trulom kokocu. Dikumarol je antagonist v·i1amdnu K, ima svojstva da se suprotstavlja antihemoraglenom dejstvu ovog vitami·na, Jer spreCava stvaranje protrombaze u krvi, zbog cega ova ne moze da se zgru~a. Ako se staci daje hrana bogata vitaminom K (Jucerka), nestace hemoragije prouzrokovane trulim kokocem. Droge s kumarlnskim heterozldJrna. - Razne Vl's'te sena imaju slabiji iii jaci prijatan miris na kuma rin, lakton orliO·hidroksi-cimetne kiseline ili kumarins'ke kiseline. Kumarin je proizvod hidrolize heterozida, agJiikon gor-

LECBNIE BIUEM

396

kog ukusa, zbog tega se izvesne kumarinske droge upotrebljavaju i kao gorka lonika i slomahika. Najvi~e '1rumarina imaju Faba Tonco (oko 30/0), kokotac (Melilotus otticinalis), razni ka~uni (Orchis), lazark1nja (Asperula odorala), micisavka (Anlhoxantum odoralum) i dr. Narodna imena za biJjku Ikokotac: velika djetelina, vodnika, zdralika, zutka, iuti kokotac, konjska detelina, kumanika, nokata trava, nokatac, noktec, orlov nokat, p~enicica, 5vinduh. Slicnog mirisa i ukusa, hemijskog sastava i dejstva su i Melilotus altissimus Thuill. (zu ta zdralji'ka, veliilci zuti kokotac, mala pototna gra~ka) j M. alb us (Mcd.) Desr. (bela kominika, idraljika, beli kokotac).

KOLA Cola vera ·K.

Schwn. i Cola acuminata Schott. et End!. -

Sterculiaceae

KOLA JE USLA IZ NARODNE U NAUCNU MEDICINU Kola-orasi su jedan od najtipicnijih primera koj
KOu.

397 N

L

, c

K

I KOLA : A - GRANCICA U CVETU, B - ZENSKI CVET, C _ PRASNICI, D - TUCAK. E - PLOD, F - PETQKRA!( PLOD, G - arvOREN PLOD SA CETIRI SEI\IENA (2), 1 - PERlKARy, H - PLOD NA UZDUZNOM PRESEKU: VIDE SE PET SEMENKI, I - .BEu. KOu.~ DVA KOTILEDONA, J MLADA KOu. SA VISE OD DVA KOTLLEDONA J,K,L,N _ MALE I I~KLIJALE KOLE SA VISE KOTILEOONA, M - MLADA KOu. IZNIKLA IZ VRSTE KOJA IMA DVA KOTILEDONA

LECENJE BILJEM

398

mnogih boles!i. Kola j
UPOTREBA KOLE U NAUCNOJ MEDICINI Sveza iii stabilizovana -k ola daje se u obliku alkoholature, teenog ekstrakta, s tabilizovanog pra ~ ka , vina iii tinkture, naj~e~ce kao stimulans, tonik (erveni) J1000rans j adstringens (pnotliv hro.ro~nog prolJiva). Uzbuduje eentralni nervni sistem i ja~a delatnost srca. Deluj e i diuretieno. Dejstvo kole je u prvom redll dej stvo kofeina, a za tim tanina. Sveza kola deluje sporije ali dugotrajnije, jer je u njoj kofein vezan za taninska jed:injenja odakle se u organizmu postepeno oslobada. Sveza kola je bolja i zbog punog dejstva tanina, jer u mrkoj, fermet·iranoj ikoli veCi deo tanina pretvoren je u nerastvorljivo kola-crvenilo, flobafen. Dejs1vo kole je sri~no delovanju kafe i caja. I kola je u maloj , terapij skoj dozi lek, a u vecoj otrav; od velikih doza smrt nastupa zbog para li.ze srca.

KOLA -

GLAVNI SASTOJAK NAPITKA ZA SPORTISTE

Prijatni napici -koje sve ~eSce piju sportisti pre i za vreme takmicenja, redovno sadrie kao glavni 's astojak -kola-orahe zbog njihovog vanredno ene rgi~nog dejs l'va za i zdr~ava nj e velikih napora u kratkom vremenu. Ove patentirane napitke p od za~ticenim i izmi~ljenim imen ima proizvode razne fabrike u sve tu. Dodaju im razna sredstva za »ulep ~avanje« , iako to nije potrebno, jer strucno isprzena 'kola ~ma ta ko prijatan miri's i svojstven ukus da joj nikakva korigencija i nije potrebna. Medutim, i ovde se moze reci da svako dobro ima i svoje zlo. Mnogi ambiciozni sportisti u zelji da po svaku cenu budu prvi d nepobedivi u tome preteruj u , zbog cega irn a akutnih i hronicnih trovan ja kolom!

U KOKA-KOLI GLAVNI SASTOJAK SU KOLA-ORASI pObro ~nje koji su Koka-kola i s lieni napici ~ iro'ke posle rata osvoj ili ukus po trosa~a svih kon1:inenata i brzo poplavili svetsko trli· s te kao retko koji drugi napi,tak ranije, imaju kao glavni sastojak pre·

KOU.

399

vrele i sl rucrzo priel1e kola-orahe. Koka-koli i svim sHcnim napIClma kola·orasi daju mnogo traieni ukus i miris, poseban . ton« 'i . buke. koji osvajaju vecinu potrosaca. KOLA NAPIer U BORBI PROTIV ALKOHOLIZMA Nasa narodna filozofija ima i ovu mudru izreku : . Covek mora negde da dangubi i da laze laz ljivi jezi'k.« E, pa bolje je lazljivi jezik lagati bez· alkoholnim napicima od kole nego r akijom i drugim opasnim alJcoholnim napicima. Popularizacija kole umnogome podseca na sirenje upotrebe kineskog caja u nekim zernljama, osobito u Rusiji, gde je sarna dnavna vlast otva· rala javne cajare i favorizovala peivatne cajdiinice u borbi protiv preterane upotrebe alkoholnih pica. Njj.ve su ostajale u korovu, neobradene i neposejanje, livade nepokosene, zatvori i dusevne bolnice p repuni i na sve strane beda, glad i nemaslina, jer su svi pili; \,;ve s to je moglo bili pre tvoreno u votku, sve je podvrgnuto alkoholnom vrenju: rai, jecam, psenica i drugo . Kad rodoljub , zdravstveni i prosvetni radIllik zeli da irna uspeha u borbi protiv alkoholizma i slicnih poroka, on mora nam zamenu, manje zlo, manje opasno sredstvo za uzi1v anje. N'ije dovoljno prosto i jednostavno nesto za· braniti. TROVANJA KOLOM Kola je tipicna kofelnska droga U svernu se mora bi~ umeren. I najbolj-i lek moze bilti otrov ako se uzme vise nego sto je potrebno. To vazi i za kolu. Renki su slucajevi da je neko popia neki preparat kole da se namerno otruje. CesCi su slucajevi mectika mentoznih trovanja, tj . upotrebom kole kao leka u vecim od propisanih terapij skili doza. Najcesca SLI hronicna travanja osoba koje svalrodnevno, bez narocite potrebe piju vece kolicine 'kale. Znaci trovanja su 'kao od 'kafe i caja. PREPARATI OD KOLA-ORAHA Nj.ih je sve vise i sve su raznavrsnij[. Re~ko je lroja lekovita biljka tako brzo, kao nabuj a la reka poplavila sve kontinente .j asvojila ukus po· trosaca raznih naroda. Fabrike dne u 1ajnosli svoje recepte. Zato se navocti 5amo one sto se zna, tj . sto se spravlja po apotekama, osobi
LECI!NII! BlUHM

400

' Ovaj elik sir neke apoteke namiri ~u cimetom, t1umbimm, vanilom ili drugim aromaticnim drogama, ~IX> sve zaYis i od ukusa potro~aCa.

3. Kola-sirup: 10 g tecnog kolinog ekstrakta pom e~a se sa 90 g obicnol? sirupa. Umesto sirupa moze se upotremt i med, m ali nov iii neki drugi si· rup po zelji potro ~aca. Pije se po jedn a ka ~ ika posle je la. 4. Xola-rakija: 20 g tecnog kolinog e kstrakta pome~ a se sa 80 g najbolje pr epece l k e, lozovace iii vinjaka od 55% alkohola . Pije se po jedna kafena ka~ icica triput dnevno pre jela. 5. T ecni ekstrakt kola-oraha spravlja farmaceutska industrija iii vece apoteke po propisima farmakopeje. Sadrzi oko 1% kofeina. Pije se po pola kafene ka ~ ic ice triput dnevno pre jela.

OD CEGA POTICE LEKOVITOST KOLE? Hemijski sastav kola-oraha je vrlo slozen. Kola 1ma 1-2,5% k 0 f e· ina i oko 0,07% teo b rom ina, koj,i su delimieno slobodni, a delom vezani. Sveze i susene semenke nemaju isti sasta'V i fiziolo~ko dejstvo. Po Kneblu (1892) sveze seme sadrii glikozkl k 0 I ani n koji se ~azlaZe pri· likom su~enja semen a na 'k 0 f e in, g Ii k 0 z u i ok 0 I a - c r v e nil o. Go· dine 1896. Burkelo je vrelim 900/ ..nim alkoholom uni~tio u sVeZem semenu kole enzim 0 k sid a z u i posle toga iz ·s terilizovane i osusene kole dobio beli ekstrakt, kao da je radeno sa sVeZim semenkama, za razliku od dotada~njih mrkocrvenih ekstrakata. Afri6ka plemena upotrebljavaju jedino sveze neobojene, skoro bele semenke oj primeceno je da su nji'hov sasta'V ·i dejstvo drukciji od osusenili. Crnci zapadne tropske Afr.ike brizljivo Cuvaju sveze semenke kole u korpama oblozenim zeleninl i ovlazenim li~cem nekili biljaka iz porodke Marm1taceae. Li~ce se menja oj kvasi da bi kola ~to duie ostala sveza, jer staru, mrku, prevrelu kol u crnci bacaju, ne upotrebljavaju. Goris i Amu su driali sveze semenke 5-10 rninu'ta u autoklavu na lloac i zatim ih osu~ili; ove semenke su imale isti sastav i dejstvo kao sveze, jer su sterilizacijom urui~lene oksidaze i tIla taj nacin spreCeno razlaganje kompleksa ·kolatin-kofeina. Tako »stabiHzovane« semenke ostaju u sredini· bele, a crvene vrste kole obojc se manje-v-iSe 'Ijrubicasto, ali ne mrkoorveno, kao sto to redovno biva sa semenkama obieno osu~enim. Goris 1 SevaJije (1908) izolovali su iz svezeg semen a Jrole fenolsku supstanciju 'kolatin, koja se pret· vara pri obicnom su~enju 5emena u kola-crvenilo. God·ine 1911. Goris je izo· lovao jednu drugu fenolsku materiju i nazvao je kolatein. Obe ove fenolske materije imaju osobine flob atanina. Ko la inw io~ i oko 4% flobatanina "iIi kolatanina, kolakatehina i kola-crvenilo, oko 30'10 skroba, malo saharoze, enzima, betaina i malo masti.

GDE RASTE KOLA-DRVECE? Kole rastu u tropskim vlaznim ~umama zapadne Afrike, odakle su pre· nesene u Indiju, na J avu i u Brazoil, na Madagarskar, Maurici~us, Cejlon, u

KOLA

401

Kon~in~inu, Kolumbiju, Meksiko i dr. Mestimi~no se sve vge gaje ili, bolje reci, ve~ta~ki razmnozavaju. Kola trafi tropske vlafne ~ume isto kao i kakao.

Berba. - Beru se plodovi n~to pre potpunog sazrevanja, sernenke i'l:vade iz ~ure i su~e. U novije vreme svefe semenke se prenose u zelenorn mcu brifljivo zapakovane da bi 's tigle u Evropu ~to manje promenjene. Je· dna francuska firma 5 tab i l'i z u j e k 0 I u u mestu berbe u Gvineji. Drvo ra~a tek posle petnaeste godine i daje plod do svoje 75 godine. Jedno drvo daje prose~no 5-8 kg svezeg semena godi§nje.

KAKO IZGLEDAJU KOLA ORASI? Osusena i olju~tena semena jezgra je veli~ine oraha .il!i d~vljeg kestena, obi~no rastavljena na svoja dva (Cola vera) ili ~ k 0 til e don a (Cola acuminata). Kotiledoni su veorna tvrdi, po povr~ini ne~to malo rapavi, n ejed n a k eve I i ~ i n e i 0 b Ii k a: ovalni, okrugla~ti, duguljasto-tetvorostrani iii obratno jajasti. Duga~ki su 20-40 mm, a 15-30 mm ~iroki, plankonveksni, na unulra~njoj strani ·ravni iii udubljeni. U donjern delu nalazi se supljina i u njoj pupolj~ic i koren~ic iii sarno ostaci od klice. Svefe iii stabilizovano seme je bela do run~asto, a na obi~an na~in su~eno je tarnnomrko, a na prelomu je crvenomrke boje. Oporog i nagorkog ukusa, bez mirisa. Svefe seme je opoI'ije i nego osuseno.

gor~e

KOLA JE POSTALA PRAVA PLANTA BELIKOZA Da je slavni ~vedski botani~r Line (1707-1778) dan as nv, on bi raznokola-drvece nazvao plantae bellicosae, jer se zbog njih vode ratovi. Donedavna su kolonijaJne sHe ~inile sve da se 1Z ekvatorijalne zapadne Afrike, postojbine raznih vrsta 'kola, do~epaju 05'Obito semena onih koje mnogo rode i daju kvalitetne kola-orahe. To su privredni ratovi. Radi se .ispod zita«, ali se pri tom sredstva ne biraju, sarno da se d~e do cilja. Kole spadaju u onu grupu vafnog drveca ~ije kulture stalno rastu. Danas gotovo i nerna tropske zern1j e koja ne ~ini napore da podigne kulture kole, jer je to korisno za nacionalnu ekonomiju.

PROFILAKTICNI ZNACAJ KOLE Za sve stanovnike Zemljine kugle, a pogotovu za one u tropskim nezdravim krajevima, gde se ra~una da godi~nje oboli oko 700 miliona lica od dizenterije (srdobolje) i gde milioni unriru od ove strasne zarazne bolesti, upotreba pijace vode 'prokuvane sa malo kole ima velik profilakti~ni zna~aj, jer se dizenterija prenosi zarafenom neprokuvanorn vodom.

• 402

LBCENJE BD.JBM

KOMBUHA

Japanska, mandiurska, kineska iii ruska cajna iii kvasJ gljiva To je mesavina s lapitastih bakterijai nekih vrsta kvasca. Gaji se na zaseeerenom t aju . Malo parte »glji.ve« stavi se u tasu smlatenog, oslac:tenog taja i ostavi 2-3 dana da prevri. Vee prvog dana na povrsini se uhvati belo-sivkasta kozasta skramica, koja se posle nekoliko dana razvije u tolikoj meri da zaista liti na neku pravu gljivu. Za to vreme tetnost ispod nje postaje sve bleda. Razvijaju se mehuriei ugljene kiseline i taj dabija pri· jatan, nakiseo i osvezavajuei ukus, jer sadrli, i pored neprevreiog seeera, tao nina i kofeina - jos i malo alkohola, ugijene, mletne i sireetne kiseline, nesto viSe glikuronske ,kiseline i druge proizvode alkoholnog i kiseiog vrenja. Sadrli i nesto vitamina B. Deluje osveZavajuee, kao blago sredstvo za tis· eenje.

KOMONIKA, DIVLJI PELIN, eRNI PELIN, TRLOMET, KOMOTLJIKA, UMJET

Artemisia vulgaris L. -

Compositae

Komonika je dugovetna zeljasta brljka, koja lImo korov raste svuda, a najvise pored puteva. Listovi su na 'lieu goli i tamnozeieni, a na nalitju beli i vrlo dlakavi; to je najupadljivija razHka od pravog pelena. Manje je gorka i aromatitna od peiena. Beru se vrhovi grantiea u evetu (Artemisiae herba, vem u kitiee i brzo suse u hiadu na promaji. Ponekad se traZe sarno listovi. Upotrebijava se kao pelen.

KONOPUA

Cannabis sativa L. -

Cannabinaeeae

Zrelo seme od nase obitne, tekstilne konoplje (Cannabinis semen) sa· drzi oko 30"10 sl15ivog masnog ulja (gliceridi linolne i linoleinske ,kiseline), 14"10 belantevina (osobito jednog giobulina, edestin), sluzi, vitamina K i dru· gih sastojaka. Samleveno seme se daje u obliku taja (6-8 g na tasu kljutale yodel za letenje ra'znih upala besike i prostate. Spolja se upotrebljava 11 obliku kasiee (kuvanjem u vodi) kao oblog na uboje i otoke. Narodna imena za biljku: alja, gl'snica, domaee konoplje, konop, konople, konaplje, kudelja, kudeija, pitome konoplje, poskon. Za iensku stabljiku: zenska konoplja, zenska 'kudeija, zivica, seme· njajka, semenjak, semenjaka, semenjata, stabljata, cma konoplja, ernojka, trnica. Za musku stabljiku: bela ikonopija, belica, beLka, beiojka, zbirnica, iz· birnjata, izbomiea, muska konopija, prvica, prvoj,ka, evetocice.

~

KONOPUlKA

403

KONOPUIKA

Vitex agnus castus L. -

Verbcnaceae

. . Do 2 m visok grm, vrlo rasprostranjen u primorju, osobito jufnom.

Mm~e ~a bIber, narocito plodovi. Stablo je pravo, kora mu je sivozu6kasta. Ko~?pIJ lk.a Je .vrl~ razgranata; grane su belieaste, eetvorouglaste, s labe i sa. vltlJlve. LI~ce Je sheno konoplji; naspram no, im a 5-7 duguljastih listica, odo.

KONOPWIKA

zdo belieasti i vunasti, odozgo tamnozeleni i bez dlaka. Cvetovi su sitni, ljubicasti (rede ruiicasti iii beli), udruZeni u guste vr~ne cvasti. Cveta leti. Plod je sitna Ik ostunica od 3 do 4 mm sa 4 semenke. Konopljika se sadi i kao ukras . Upotrebljavaju se vrhovi ·g rancica u cvetu i plod (Agni casti herba et fructus). SadrZi oko 0,4% etarskog ulja, heterozida agnozida, alkaloida, tanina, gorkih materija. U etarskom ulju ima cineola. KonoplJ1ka je narodni lek za leeenje rana (dejstvo tanina i cineola), neurovegetativnih poremeeaja (dejstvo etarskog ulja), lupanja srca, nesaIllice, straha i drugih Ziveanih obo. ljenja. Plod se upotreblja'Va wnesto bibera 'k ao zatin oj prot;iv l1egoba varenja hrane. Narodna lmena: divlji biber, velika konopljika, konopina, otocka ko. noplika, o~tra ~ibika, poljski biber, cistila.

L1!CI!NII! BIUl!M

404

KOPITNJAK, KOPITNIK Asarum europaeum L. -

Ari·s tolochiaceae

Trajna zelj asta. mala biljka. Rizom puzi p Litko u zemlji. Listovi su u obliku kopila, sjajni, kozasti , s liea tamnozeleni, a na nalitju mutni, mrezasti; obit no prezimljuju. Cvetovi su purpurno·lamnomodri, krij'll se na bazi listova. Cveta aprila i maja. Rasprostranjcnost. - ' VH!.zne tamne

~ume,

osobito bukove.

Droga. Upotrebljava se eela biljka: rizom s nadzemnim delom biljke s li~eem ·i zelenim plodovima (Asari rhizoma cum herba). Riwm se mora ~to brZe osu~iH. Sabira se u avgustu. Na riwmu obitno ima korentiea i mladih prizemnih listiea. Dug je oko 1 decimetar, a deb eo 1-2 mm; donekle tetvorouglast, tlankovit, mrko-erven sa sivom nijansom. Mirisa i ukusa je jakog, Ijutog, toplog, nagorkog, aromatitnog, slicnog biberu i kamforu. J ezik postaje neko vreme neosetJjiv kao od kokaina. Pra§ak izaziva krjanje.

KOPITNJAK

Sastav. - Suv rizom sadrZi oko 1% eta r s k 0 g u I j a, smole, slu'li, skroba, tanina, ~eeera, organskih kiselina ~ nepoznatih gJikozida.

Etarsko ulje je mrko obojeno, toplog i paprenog ukusa i terpentinskog mirisa. SadrZi oko 32% a z a ron a (propenil-trimetoksibenzol), 2-3% azaril-aldehida, 15-20% metil-eugenola, 10-15% bornH-aeetata, terpena I seskviterpena. Upotreba. - Kopitnjak je vrlo stari lek. Spominju ga jos Dioskorid i Plinije da leci groznieu, gijas, tera na mokrenje itd. Danas je kopitnjak nacpu~ten. Upotrebljava se jo~ jedino u narodu. protiv poViratne grozniee, gihta, ka~lja, za kijanje itd. Droga je otrovna (azaran u etarskom ulju), ima nezgodno sporedno de[ovanje i posledice od toga, te zato nije primlj ena u sluzbenu medicinu kao ekspektorans umesto ipekakuane, iako je kopitnjak bio jedini emetik do uvodenj a ilpekakuane u farmakopej'll. Izaz~va po v rae a n j e i proJiv. Daju ga u rakiji pijancima da im se ogadi alkohol (0,5-1,0 g kao infuz) . Stoka ne pase kopitnjak. Ostala narodna Imena: gorski kopitae, katin drat, kopitnica, kopitnjatic, kopito, mastJiea, menegled, tamnjanac, tamnjanite, temjanice, temjanuga.

KOPRIVA, VELIKA KOPRIVA, URA

405

KOPRIVA, VELIKA KOPRIVA, ZARA

Urlica dioca L. -

Urticaceae

K~riva je ?osadan , ,;vima dobro poznat, prezren korov pO prljavim i zapustemm mcstlma, najcesCi seoski korov koji siromasam svet vekovima upotrebljava kao prvu prolecnu »zdravu zelenu hranu«, kao sto varosani !rose spanae, Za vreme gladi kopriva je oj za Ijude i za domaee zivotinje prva i najzdravija hrana.

Za Iek se belU vrhovi grancica s liseem, sam lis t, cela nadzemna biljka u cvetu iii sarno karen. U najnovije vreme najviSe se ceni mlad list (Ur· ticae folium). Zato njega treba brati. Sastav, - U listu dma tan ina, mnogo so11 (IS-2oot. pepela) i hi 0r of i I a, rnravlje, sireetne i maslacne Idseline, karotena, fitosterola , Iecitina, mnogo viotamina C i K, s luzi, voska i Jcremene ,k iseline. U svojim ZaTama kopriva -Ima acetilholina i ' histamma koji vee u kolicini od 1/ 10.000 mg 'lare i peku. Prisustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravda1-i upotrebu koprive proti v secernc bolesti. Upotreba. - Kopriva je narodni Iek, preventivno sredstvo i hrana. Cenili su je jos Rimljani. Caj od koprive daje se protiv proliva, belog pranja, krvavljenja iz hemoroida i uopste za zaustavljanje krv·i spolja i iznutra (ta· ninsko dejstvo). Caj iii alkoholni ekstra,kt iz trave (hel'be, nadzemni deo biljke) ili, jos ce~cc, iz korena upotrebljavaju se za porast kose, protiv opadanja kose i proliv peruti. Ponegde se joS upotrebljava sveze uzbrana kopriva za »'larenje" mesta :na telu obolelih ad reumatJizma, iSijasa i neuralgije. Za koprivu su vezana mnoga narodna lecenja, verovanja, sujeverja 1 obicaji, koje bi bilo zanimljivo sakupiti i prouciti. Stranci ad nas -Iraze vagonske kolicine osU'senog k apr i V i n 0 g I is t a. Treba brati sarno mlado, soc n 0, z d r a V 0, celo lisce po suvom i Iepom vremenu kad se digne rosa. Treba ga brati u korpe i ne nabijati ga, nego rastresito !ito pre preneti u susaru, na tavan, u sobu Hi negde drugde pod krov, pa sto brie osusiti u tankom sloju, cesto prevrcuCi, 'da osuseni lis t sacuva jasnu i lepu zelenu boju. Koprivu ne treba brati u blizini naselja i pored puteva gde ana, inace, najcesce raste,. jer je tu cesto zagadena m dkracorn i iz metom i moze doCi do teskih zaraza. Pred ovaj rat, a .narocito za vreme rata, vrseni su ogledi na labora· torijskim 'livotinjama i na bolesnioima sa listom koprive, a jos viSe sa njenom z e len a m b 0 j 0 m (hlorofilom). Rezultati su bili vrlo povoljni. Danas se u prosveeenim zemljama !rose desetine i stot-ine vagona koprive za vadenja hlorofila, koji se daje preventivno i za lecenje teske kolonijalne anemije, a i protiv drugih anemija. Hlorofil iz kopnive .u speSno se daje protiv raznih zaraza, pore mecaja nastalih us led loseg prometa materija i anemija nastalih posle prirnene duboke radioterapije. Hlorofil iz koprive povecava snizen krvni pritisak i dovodi ga na normalu; zato se poslednjih godina daje kao dodatak pri lecenju srcanih balesni'ka digitalisom. Rahitienoj deci koju zrace ultravioletnim zracima iii 'koja primaju zraceni ergosterol (vdtarnin D) daju u najnovije vreme hlorofil ·iz koprive ili njeno liSee, jer je pnimeceno da onda deca mnogo brie ozdrave.

406

U!CBNJl! BlUEM

Oeci tije majke nemaju mleka iii onoj deci koja ostanu bez majke, pa ih ve~tackj hrane kravljim iii nekim drugim mlekom, danas u naprednim zemljama dajll zelene tablete hlorofila, cede ieleni sok iz svezih kopriva iii im daju, kao hranu u ob1iku povrea, poparenu i sarnlevenu koprivu nekoliko puta dnevno. Hlorofil i kopriva 5e upotrebljavaju i protiv raznih drugih bolesti, uglavnom preventivl1o, kao predohrana, naroeito protiv kolonijalnih bolesti: denge Hi papatacija, kala-azara, rute groznice, zucnih oboljenja i dr. Sve narn to nalaZe potrebu za proucavanjem hemijskog salStava i fiziolo~kog dejstva koprive i njene upotrebe kao dijetetske hrane i leka. Traznja koprivinog lista sve je veca. Velike fabrike lekova iz inostranstva traze od nas stotine vagona ove droge. Najvge je traZe SAD, Svajcarska, Nemacka i Svedska. Koliko se kopriva ceni vidi se i po zvucnim reklarnnim nazi virna raznih specijaliteta nacinjenih od koprive, kao, npr., .eliksir zivota«. Zbog toga se poslednjih godina kopriva pocinje gajiti kao kulturna biljka. Kopriva se moze lSeja1i ali, jo~ hde i bolje, rasac1ivati pomoCu rizoma (razgranate podzemne stabljike). Najbolje je 'koprivu rasaditi u jesen kad pocnu kise, na razmaku 40 x 40 cm. Cim u prolece izraste za pedalj visoko, treba je pokesiti, ostaviti jedan dan da svene da manje zali, osu~iti u hladu i poskidati liUe pre no sto se potpuno osusi. Za izvoz lSe list cvrsto presuje u velike bale. Domacinstva, pogotovu sa mnogo dece, -treba da ostave za zimu nekoliko vreca osu~enog iJsta. Da hi se ~to potpunije sacuvali lekoviti sastojci, list koprive treba dobro nabiti u ciste, nove vrece oct vgestruke debele hartije. Cim se pokosi, kopriYu treba nac1ubri1i azotnim dubrivom i dobro zaliti. Tako se moze znjeti do 10 puta godgnje, razume sene dozvoli1i da iz· raste vge ad pedlja, jer je sarno mlad list dobar. 1. Caj: 50 g isimjenog liSca kuva se 15 minuta u 1 litru vode, ostavi preko n06 i u toku dana pije umesto vode kao sredstvo za jaeanje, protiv malokrvnosti, zutice, karnena ·u be~ici i vodene bolesti. 2. Sok: I kg svezeg mladog i opranog liSca samelje se ma~inom za mlevenje mesa i iscedi sok. Pije se IS medom po 3-4 ka~ike dnevno za lecenje bolesti navedenih pod I, i za grgljanje i ispiranje us1a protiv angine i upale desni. 3. Sirup: 1 kg soka prokuva se i procedi kroz flanelsko platno da bude bistar i pome~a sa 2 kg meda Hi se doda 1,5 kg ~ecera i kuva 15 minuta. Uzima se 3-4 ka~ike dnevno. 4. Ekscrakt: Sok se isparava na vodenoj pari u plitkoj posudi do guo stine meda. Uzinla se 5-10 g dnevno s medom. 5. Protiv nocnog mokrenja dece u postelji: 20 g zdrobljenog koprivinog semena i 60 g raZellog bra~na pome~a se i doda malo vode i meda da se dobije testo, nacini 5 kolacica i u stednjaku ispece. U toku od 20--30 dana dete treba da pojede svako vece jedan ·kolaCic. 6. Caj protiv anemije (malokrvnosti): punu saku mladih lisnih pupolja· ka .koprive prokuvati 15 minuta u 1 litru vode i to piti mesec dana umesto. vode. Zimi se mogu koristiti i osuseni pupoljci, ali se upotrebi sarno pol a ~ake pupoljaka.

KORIJANDAR

407

7. Caj protiv proliva i slabosti: po 15 g osu~enog koprivinog lista, vranilovke ·i majkine du~ice pome~a se i popari sa pola litra kljutale vode, poklopi i posle 3 sara pije u toku dana umesto vode. 8. Proliv reumatizma: po 20 g lista koprive i breze kuva se 15 minuta u poJa Ii tra vode, doda po 20 g cveta surutice, zove, ldpe i topolovih pupoIjaka, ostavi da prokljuca, poklopi, ostavi 8 sati i pije u toku dana umesto vode. 9. Kamen 11 besici: po 10 g koprJve, rastavica, peteljki od vi~anja i lista hajdutice pome~a se i prokuva 10 minuta u 1 litru vode, pokJopi i posle 4 sata pije u toku dana. 10. Protiv npadanja kose: 100 g lista koprive kuva se 20 m inuta u pol a Iitra ki~nice (iii destilovane vode) , doda 25 g kamilice, paklopi, ostavi 8 sati, ocedi i iscedi i toj tecnosti doda se 200 g vinskog sirceta. Ovom sme~om trlja se glava (koren kose) svako vete. Ostala narodna imena: koprva, obicna kopriva, pasja kupina, pitoma kopriva, zeza, zegavica.

KORIJANDAR

Cor.i andrum sativum L -

Umbelhiferae

Kod nas se gaji, a ima ga i podivljalog po zitntm poljima gde raste kao korov. Za medicinske svrhe korsti se sarno gajena bi1ljika. Cela biljka, a narocito zeleni plodovi, kad se trljaju medu prstima, neprJjatno z a u d araj una s ten ice (na grckom k 0 r is znaci stenical, a zreli i osuseni plodovi su p r i j a t n 0 g i a rom a tic n 0 g m i r i s a i naljutog, sladunjavog ukusa. K 0 r i jan dar d a j e 0 d I i c .n u p a ~ u zap c eI e, pa se i zbog toga preporucuje njegovo gajenje, a da i ne govorimo 0 velikoj potrainji u zemlji i inostranstvu. Korijandar je jednogodisnja zeljasta biljka, visoka 50-80 cm. Stablji· ka je gola i na vrhu razgranata. Donj; listovi su krupni, akruglasii, na dugim dr~karna i vrlo izrezani, a gorn}i su sitniji, perasto deljeni i duguljasti. Cvasti su bele, sastavljene od sitnih cvetova. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetricna ploda, dva merikarpa cvrsto spojena). Cveta pocetkom leta. Sastav. - Sadrfi do 1% eta r s ·k 0 g u I j a, 13 do 18% masnog ulja i 16 do 18'10 belancevine. Ostavlja 5 do 7% pepela. Nas selekciorrisani sitnozrni kor·i jandar ima oko 1% elarskog ulja. Korijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se varn linalol. U ulju ima jos i· pinena, borneola, limonena, geraniola i dr. Ulje dobijeno destilacijom iz nezrelih plodova neprijatnog je mirisa na stenice. Ostatak od destilacije ulja izvrsna je hrana za stoku, jer sadrfi mnogo belancevine i masti. Upotreba. - Ulazi u sastav Aqua carminativa i Spiritus aromaticus. U veterinskoj medicini sluzi kao karminativ, stomahik, a11t.hiSierik, stimulans i digestiv. Etarsko ulj e u vecoj dozi je otrovno i deluje slicno moracevom, ali malo slabije; izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. NajvBe korijandra trosi ·industrija J:jlkera, 'peciva, s.JatkHa i piva, a mnogo se tr~i i kao zamena za biber. Linalol se upotrebljava za pro-

LECBNIE BIUEM

408

izvodnju linalil-acetata. Ulje slufi i 'kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje. Gajenje I berba. - Korijandar se gaji u SSSR, Nema~koj, Engleskoj, Italiji, Holandiji, Maroku, Malti, Egiptu, Indiji i SAD. Kod nas se gaji u Banatu i Ba~ koj. Gajenje korijandra uzelo je maha 'll Evropi i kod nas naro~ito u ova dva svetska rata, jer je 'kollijandar mnogo traten kao zamena za biber, a donekle i cimet, dva vazna aromati~na zaeina koje Evropa nije mogla tada dobijati iz lndije. Sam Maroko izvozi oko 3,000.000 kg korijandra godBnje. Gaji se kao i kim i ostale ~titare. Seje se u martu iii aprilu na rastojanju 30 x 30 em. Jesenji usev je bujniji i daje vi~e prinosa, ali ~esto strada od mrazeva. Na jedan heklar treba posejati 20 >kg korijandra. Kosi se u Ie to pre izlaska sunea, dok ima rose, pre potpunog sazrevanja da se ne bi omlalio. Na hektaru rodi oko 1.400 kg ploda. Korijandar ne bira zemlju, ali bolje uspeva na kre~noj. sitnoj, propustljivoj, toploj i dobroj zemlji i na suneanoj strani. Manje je osetljiv od anasona, ali ipak ne podnosi glinu~u i kiselu zemlju. Su~enjem , korijandar gubi smrad na steniee i poene prijatno mirisati. Istorija. - Korijandar se spominje u Eberovim Papirusima (1550. god. pre na~e en::). Spominje se i u Bibliji (l\.lporec:Iivanje mane sa zmom korijandra). Grci i Rimljani ga upotrebljavaju 'kao zacin i lek, a i gaJili su gao Plinije hvali korijandar iz Egipta. I kor.iJandar je jedna od onih biljaka koja se gajila po narec:Ienju Ka'rla Velikog. U Englesku je uveden posle pobedc Normanc:Iana. Odavno se gaji u Rusij'i. Narodna Irnena: zivica, ki~nee, korijander, koriandol, korijandr, ko. riandula, korion, kornikovee, paprie, papriea, cimavica.

KOSTRIKA, VEPRINA, SIMSIRIKA (Ruscus aculeatus L. -

Liliaeeae

Trajna, vrlo otporna zimzelena, bodljikava biljka, visoka 30-90 em. Raste kao zbijen razgranat grmie tamnozelene boje, ~ije su grane naspramne, ~v rste, filave, pljosnate, jajaste i na vrhu ~e zavr~avaju tmom tako da izgledaju 'k ao Iistovi, do 2 em duga~ki i oko 2 em ~irok.i; pravi listov,i se vide na njihovoj bazi kao vrlo sitne ljuspe. Cveta od septembra do aprila neuglednim zelenkastim cvetieima. Plodove donosi od oktobra do maja. Zreli plodovi su vrlo lepe, sjajne, upadljive, ervene, okrugle bobice sa 1-2 zuekasta semena. ·Rasprostranjenost. -

Raste po ~umama do 700 m nadmorske visine.

Berba, droga. - Rizom (Rusci aculeati rhizoma) se vadi poeetkom jeseni, ocisti od adventivnog korenja, opere, iseee i osuSi. Osu~eni l1izom jc elankovit, 6-8 mm debeo, spolja zuekasto-siv i prstenasto nabora'll. Kad se 1 ka~ika sitno 7,drobljenog rizoma prokuva 15 mhnuta u 100 g vode ,i ohladi, oeec:Iena voda muekanjem daje obilnu penu (saponozidi). Gajenje. svetloj §umi

U martu se sade ri:r.omi s pupoljcima u lako

zemlji~te

u

KRASTAVAC. KRASTAVICA. KUKUMAR . . .

409

Za§t1ta. Kostrika se nemilosrdno sete za pravljenje pogrebnih venaca. zbog tega je za§ticena u prirodi i mora se gaji1i i razmnozavati na prirodnim nalazi~ tima. Sastav. Saponozid, tanin, pirokatehol i neki drugi fenoli, smoetarsko ulje, holin, la, fHosterol, §eceri i kalijum-nitrat. Upotreba. Prisustvo kalijum-rutrata, a donekle i saponozida, objasnjava diureticna svojstva kostrike i njenu upmrebu protiv uloga (gi'hta), peska u beMci i za leeenje zutice: 100 g sitno zdrobljene droge kuva se pola sata u I litru vode, KOSTRlKA ostavi 2 sata, ocedi i pije 3-4 ka§ike dnevno pre jela. Mesani diureticni ca.j: po 30 g sitno zdrobljenog riwma od kostrike i korena od moraca, persuna, §pargle i celera se pome§a, popari 1 litrom kljueale vode, poklopi i posle 12 cas ova ocedi, i's cedi, kroz gusto flanelsko platno procedi i pomesa sa 2 kg cvetnog (livadskog) meda, razlije u manje boce i euva na hladnom mestu. Uzima se 4--5 kasika dnevno posle jela. Protiv hemoroida u apoteQj se spravljaju supozitorije od kaokaovog masla u koje se primesa 0,10 g ekstrakta od kostrike. U nedostatlm tog leka moze se kod kuce spraviti ovaj lek: po 50 g rizoma ad kostri.ke, lista hajdueice i cveta kamilice se pomesa, popari 1 litram kljueale vode, paklopi, posle 12 sati ocedi, isced'i i tom vodicom se zapira i oblaZe mekim flanelskim platnom natopljenim ovom vodicom. Istovremeno se pije tink1ura (po 1 kasika 3 puta dnevno pre jela): po 50 g kos-trike, hajduCice, kamHice i kantariona drzi se 8 dana u llitru najbolje komovice, ocedi, iscedi, procedi kroz hartiju za filtrovanje i euva na hladnom mestu, Druga narodna imena: bobice, breberina, vampiraea, veprika, veprinac, ves-prinjak, divlji simsir, zelenika, zimozelen, jezevac, kasljiear, Ik otoro§ka, kostrika, leprin, lobodika, metlika. miSji tm, pasja kita, tmobor, ceprlika, scepkovina,

KRASTAVAC. KRASTAVICA, KUKUMAR, UGORAK;VUGOREK, KUMOR,MURKA

Cucumis sativus L. -

Cucurbi1aceae

U krastavcu ima oko 96"10 vode i vrlo malo hranljivih materija, vitamina C, karotena, aderuna, arginina, trigonelina, pektina, enzima i raznih soli. Pulpa (samleven oljuSten krastavac) i sok se upotrebljavaju u narodnoj medidni za leeenje upala sluznice i koze, osobito protiv ojeda, usled svral:la, eesanja, 300 do 400 g stucanog semen a od krastavaca daje se ded protiv glista. U kozmetici prave tzv. »mleko od kritstavca« koje stavLjaju na lice kao masku za vlai:enje posne i obolele koze.

LECBNJI! BIUBM

410

KRASUUAK, BELA RADA, NOVCIC, TRATICNICA, - KRAJCARICA, DIKINO OKO

Bellis perennis L -

Compositae

Cvece (Bellidis f[os) se bere sve dok biljka eveta, 'su§i se i cuva kao kamHica_ SadrZi etarskog ulja, gorkrh materija i tanina_ Ulazi u sastav grudnih Cajeva_

KRIN, BELl KRIN, BELl UIUAN

Lilium candidum L -

L'iliaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka 80--120 em, poreklom iz zemalja oko istocnog dela Sredozemnog mora_ Kod nas se gaji kao omiljeno, veoma dekorativno eveee_ U narodnoj medicini se upotrebljavaju lukoviea, list i evet_ U svim organima ima sluzL U Hstu ima do 70 mg'l/. vitamina C_ Sluzava lukevica se kuva u voni Hi mleku i U obliku ka§iee stavlja na upaljena mesta da smanji bol (cir, naboj i 51.) . Cvet se drZi 3 dana u komovici i tim ispiraju posekotine i rane_ Cvet kuvan u ulju upotrebljavaju za lecenje krasta i upaJa nosa i uha, rec1e oka, opekotina, promrzlina i ozleda. Druga narodna !mena: bela aleluja, bela liJija, bela lilja, beli zuJj, beli zambak, bijela bogga, bijeli lijer, zilj, zanbak, kren, leluja, liUa, lilj, liljan, limbar, lir. Slicnog hemijskog sastava .i upotrebe, u narodnoj medidni su i druge vrste roda Lilium: Lilium bulbiferum L. (boikalie, zlata!l1, :claroglav, zuti krin, krona), Lilium martagon L. (divljd '~jdljan, IZLatnoglav, vojniako bilje, krstic, petrov evet, pelrovaca, trava od fuei, turska Calma), Lilium earniolieum Bernh. (fucena trava, oveja trava, petrov krst, pWloglavica, ciganske min au· §ice) i dr.

KROMPIR

Solanum tuberosum L -

Solanaceae

Krompir je svakidaSnja narodna hrana i valna industrijska sirovina, a moze biti lek i otrov Krampir je postao na§a svakida§nja hrana. U severnim, hladnim i via· znim evropskim zemljama, gde ne uspeva kukuruz, ·k rompir je najvafnija hrana za Ijude i za domace zivotinje. Hranljivost krompira pociva na velikoj kolicini skroba, dakle, istog sastojka kao u p§eniei, ·kukuruzu, jecmu, pirineu i drugim zitima. Ono §to je za nas sva,k ida§nji hleb, to je za stanovnike hladnih i vlafnih zemalja krompir. Evropljane je stalno morila glad sve dok gajenje krompira nije uzeLo veee razmere. Krompir je, posle ot· krica Amerike, re~io problem gladi u Evropi, kao §to je deteHna re§ila pitanje gladi domacih zivotinja i stoearstvo podigla na zavidnu visinu. Ali to nije bilo odmah posle otkriea Amerike. Vekovima su prosveceni i mipredni

KROMPIR

411

ljudi, rodoJjubi, vodiIi bor;,u d" ubede i tadasnje vlasti i narod u veliku hranljivu vrednost i n eotrovnost krompira. Krompir je porekJom 1Z zapadnih delova Jufne Amerike, gde se gaji od najdavJ1ijih vremena. Dolaskom u eile, Evropljani su zatekli gajeni krom. pir. U Evropu je donesen oka 1580. godine. Poole Spanije upmnala ga je En. gleska oko 1585. godine. Posle toga njego vom sirenju u Evropi najvise je doprineo botaniear Kluzijus, aH je ,krompir jos dugo posle toga bio takva ret. kost, novost i skupoeenost da je slufen sarno za kraljevskim tl'pezama (1616, na primer, u dvoru u Parizu). U XVII i XVIII veku krompir se poeeo siriti i po Srednjoj Evropi kao ,kulturna biljka. Sirenje je iSlo sporo i veoma teo sko. Tako, na primer, u Franeuskoj se, pored ostalog, bio proneo glas da .ko jede krompir, dobiee gubu«. Najupomiju borbu za upotrebu i za gajenje krompira u Francuskoj vodio je pariski vojni apotekar Parmantje u drugoj polovini XVIII veka. On je eeo svoj zivot posvetio ispitivanju krompira. Znao je 13 varijeteta, a danas ih je poznato preko 1.700. To ;spitivanje, oplemenjivanje i stvaranje novih vrsta pomoeu mutacija ne prestaje ni danas kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta sa umerenorn klirnorn, gde je krompir glavna narodna hrana. Mnoge vlade slale su nauone ekspedicije da istrazuj II visoke Ande, odakle je krompir poreklom. Tih eks.p edicija bilo je ne sarno u XIX veku vee i pred sam II svetski rat, kada je nekoliko ev· ropskih vI ada slalo svoje najbolje naueni,k e u Juznu Ameri'ku da ispitaju sve us love pod kojima krompir najbolje uspeva u svojoj postajbini. I iz toga se vidi da vaznost krompira do danasnjeg dana ne prestaje. To se vidi i po ogromnim povrsinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine u godinu rastu. Nasi star;' pa jos ·i pre ovoga rata, kad su nekom hteli da se narugaju i da se $ njim nasa Ie sto je bio ,na ·kakvom balu na koone su se slwpljale siromasne devojke, onda su mu obieno dobacivaH da je bio na »krompir. ·balu«. »Tja, ~ta da ti kaZem kako je bilo. Pravi krompir·bal« - govorio je prijatelj prijatelju kada se lose oseeao na nekoj igrand. Medutim, nije to uvek tako bilo. I danas Franeuzi prieaju da je krom· pir·bal bio najotmeniji bal u Franeuskoj, bal na kraljevskom dvoru, bal na koji su magli i6 sarno pozvani vladari i vlastela. Kako je to bilo, prieaee yam mnogi duhoviti Francuzi. Nekad su u Francuskoj stalno harale glad i nemastina. S gladnom vojskom kraljevi n;su mogH ratovati, gladni seljaci su se stalno bllnili, nisu nista radHi i sl. Jedan njihov vladar doznao je da u susednoj drzavi nema gladi, jer se tame seje mnogo krompira. 0 ,l etnjem go· diSnjem dvorskom balu vladar je zakitio svoju zenu cvetom od krompira. Sve prisutne zene vIas tel ina, radoznale kao i sve druge zene, zivo se zaino teresovase kakav je to evet, jer su sve zelele da imaju isti ukras. Na rastanku svaka od njih dobl po nekoIiko krompira s naredenjem da ga poseju i da naredne godine na isti dan, kad dodu na bal, sve one i njihove keeri budu zakieene evetom te skupoeene i retke biljke donesene iz daleldh zemalja, sa visokih ameriekih planina, »gde dosad nije stupila noga Evropljana«. Taka su ti najotmeniji balovi u svetu malo-pomalo dobili naziv »krompir·balovi«. PodsmevaIi se mi krompk·balu iii ne, tek on je ueinio svoje. U Fran· cuskoj se gajenje krompi'l'a brzo ·m irilo, prestali su glad i skorbut, i pocelo blagostanje. Tako i dan as, kad neko hoee da s e nasali, Francuz Francuzu, iii stranci ako hoee da im se malo narugaju, reCi ce: »Vive la France et les

412

LECBNIB BIUBM

pommes de terre [rit es«, ~to zna~i -Da zivi Francuska i pdeni krompiri«. 1 dana s tame nema nij ednog obroka u kojem ne bi bilo oj malo krompira. K rom p i r m 0 Z e bit i i i e k. On je i pre v e n t i v n 0 sredstvo, a ~esto i p r v a porn 0 C. To se naro~ito jasno uvidelo u poslednja dva rata u na~oj vojsei i u vojskama drugih zemalja. Cim se u nekoj jediniei pojavi skorbut, lIsled jednostrane ishrane konzervama, pasuljem, ger~lom, makaronama i drugom suvom hranom, odmah su lekari i staresine pristupali kuvanju krompira, i skorbuta je za nekoliko nedelja nestalo. Tako se krompir pokazao kao vrlo jevtino, svakorn pristupacno i prijatno hranljivo s redslvo za suzbijanjc skorbuta. To je i bio povod da se posle I svetskog rata u krompiru potraii vitamin C. U njemu je naden ovaj vitamin, istina u malim kOlicinama, ali ipak dovoljnim za normalnu ishranu i svakodnevnu potrebu naseg organizma, jer se krompir jede u velikirn kolieinama i skoro svakodnevllo. U osu~enom krompiru nema vitamina C. Kao i sve ostale vitaminske sirovine, i kronlI'ir susenjem gubi vitamin C pod uticajem kiseonika iz vazduha, gubljenja kisele reakcije i drugih okolnosti koje negativno uti~u na askorbinsku kiselinu prilikom susenja . • Evropska tapiokae, koja se pravi od krompira kao zamena za egzoti~nu ili pravu tapioku, takode nema vi tao mina C, iako je vrlo ukusna kao hrana. Kuvanjem se jedan dec vitamina C uniSti. Najvise vilamina se oeuva 'll krompiru koji se bari neoljuSten. NajviSe vitamina C i B ima u ljuskama krompira.

.,

Hemijs ki sasrav krompira je vrlo sloZen. U njemu ima u proseku: 75"0 vode, 17-23"10 skroba, 2% azotnih jedinjenja, 1% mineralnih soli, 10' 0 celuloze, 0.15 0' 0 masnog ulja, vitamina C i B, do 0,4% secera, 2,5% pek~ina, .iabu~ne, limunove, vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima. Azotne materije se sastoje od peptona i raznih aminokiselina: turozina, histidina, leucina, asparagina, glutamina, arginina i lizina. U mineralnim solima preovladuje kalijum. U krompiru su nadene i male koli~ine acetilhoHna. Presan sok od nastruganog krompira (200-300 g dnevno u nekoliko doza popiti) suzbija preveliku kiselost u zelucu, pa se preporucuje protiv hronicnog hiperaeiditela. Objasnjenje ovog blagotvornog dejstva na:lazi se u delovanju soli ka lijuma (tampon svojstva), fizickoj zastiti pektina i skroba, smanjenju lucenja zeludaenog soka pod uticajem solanina, pa donekle i dejstvu vitamina C. Verovatno zbog prisustva soli kalijuma, krornpir deluje kao »alkalna kura« pri suzbijanju prevelike kiselosti u ceJijama covekovog organizma. -Smanjuje secer u mokraci i kolicinu mokrace. Krompir je sirolinjski lek koji dobro dode u nufdi i nevolji. Razni na· rodi u Jugosla viji upo trebljavaju krompir za lecenje razlicitih bolesti. To je narodna medicina 0 kojoj se kod nas malo zna. Covel< blizak prirodi, bel s kolovanih lekara i apotekara dovijao se kako je mao i umeo. Koristio je one sto je bilo oko njega i njegovog doma. Ono sto mi ucimo kao istoriju medicine i farmacije, to je medic ina vlastele i drugih povlascenih klasa. Plebs se lecio kako je znao i umeo. »Kad se neko dete ili neki drugi uku· canin opece iii oSLtri, mi ga oblazemo kaSicom napra'Vljenom od nastruganog krompira. Bol limine, dete zaspi, ne stvori se mehur ni rana, i to ti je najboljJ seljacki lek koji 5am primi,la od moje babe kad 5am bila dete. To mi i danas raelimo ako se neko opece ukazujuci mu prvu pomoce - reci ce vam svaka starija zena.

KROMPIR

413

U mnogim selima euo sam jo§ i avo: kad nekog boli zub, uvuce se m alo parte presnog krompira u §upalj wb . Tvrde da bol ubrzo pro(!e i covek posle dllgOg nespavanja moze mirno da zaspi i da se odmori. SHeno postupaju i kad nekog boli uvo. Rede, svega na nekoliko mesta u vojvo(!a nskim selima, CUO sam da presnu illi kljllcalorn vodom popan-enu krompirovu kaJu stavljaju kao obloge na bolna mesta na telu . Deci, re(!e i odraslima, s tavljaju obloge oko grudi u sillcaju velikog nazeba, upale pit/ca, bronhitisa, bolova £I donjem delu Irbuha, akulnog zapa lj enja zglobova, reumatizma i slicnih bolesti od nazeba i vlage, oboljenja tako cestih II Vojvodini zbog vlaznih stanova. Krompir je vrlo vazna sirovina za ekstrakciju s k r o b a . Krompirov skrob, iii kako se cesto neispravno naziva . krompirovo bra§no«, proizvodi se svake godine sve vge u velikim fabrikama u Evropi i izvan nj e. K rompir se dobro opere i ocisti, samelje iii simo isecka i ta ka§a ispira na si tima velikom kolicinom vode. Kao tezi od vode, skrob pada na dno, sakupi se na §to nizoj temperaturi, osu§i i samelje_ Vadenje skroba iz' krompira je mnogo lak§e nego iz eerealija, jer zita imaju mnogo vi§e Ibelaneevin e (oko 8'10). koja manje iii vge cvrsto dni slepljena zrnea skroba, dok, naprotiv, u krompiru ima vrlo malo proteina (2'10) i skrobna zrnea plivaj u slobodno po celiji. Krompirov skrob irna raznovl'Snu primenu. U apotekama i fa rmaeeulskoj indllstriji dodaje se lekovitim tabletama kao sredstvo za bubrenje, koje omogucava da se tablete u zelueu brzo raspadnu. Kuvan 5 glieerolom daje gliceril1sku masl za mazanje ispueanih r.uku. Mnogo vi§e skroba se upotrebi za stirkanje ruhlj a, za proiZ\'odnju dekstrina, glikoze, kristalnog §ecera, aikohola, dij etetskih hranljivih preparata. Za apreti:ramje platna, i uop§te u tekstilnoj indus lri ji, potro§i se najvge skroba. Industrija alkohola, koja je uzela nevidene razmere u mnogim zemljama, najvge se razvila u umerenom po jasu, gde se gaj i najvise krompira, jer je to najjevtinija sirovina za tu industriju. . K rom p i r m 07. e bit i i 0 t r 0 v. U ljusci i u celijama spoljnog tkiva krompira ima vrlo malo so I ani n a (aka 2-10 mg u 100 g krompira). Kad se krompir d rfi na 's uneu, kolicina solanina brzo raste zajedno sa pojavom hlorotila. Poznato je da su krompiri koji su na njivi u kucici (odiaku) bili razgoliceni i izlozeni suneu manj e ili vi§e zelene boje. Ljudi su odavno pri metili da je pozeleneo krompir §kodlj iv i da krompirove klice slOka ne jede. ISlO tako, nj krompirovo stablo ITi Ii§ce domace zivotinje ne jedu. Danas se zna da ne sarno u krompirovim nadzemnim zelenim delovima ima olrova solanina vee da ga ima i u zelenim delovima mnogih drugih biljaka iz isle porod iee (Solanaceae) i da ih zbog te otrovnosti domaee zivot inj e ne jedu: razvodnik (Solanum dulcamara), pomocnica ili kerece groZde (Solanullt nigrum), Ijoskavae (Physalis alkekengi), paradajz (Solam/m /ycopers icLll n) i druge Solanaceae. Solanina ima i u mladom krompiru, ali u vrlo malim kolieinama. U razvodn i'ku i u klicama krompira naden je jo§ jedan sliean glikoalkaloid, so /anein, koji hidrolizom takode daje solanidi.n i sm e§u §ecera, kao isolanin. Solanin j e jedan gli koa lka loid koji irna i izvesne slabe hemolHieke 050bine saponina . Hidrolizom pod uticajem kiselina i fermenata daje alkaloid

LI!CI!NJI! BIUEM

414

solanidin i tri §ecera: glikazu, ramnozu i galaktozu. lzolovan je u obliku belog .kristalnog praSka. Za sada se jo§ ne primenjuje u terapiji. Izgleda da solanin u krompiru nij e identican sa solaninom u razvodniku . Uop§te, pitanje solanina i njegove otrovnosti jo§ je nerazja§njeno. Poziti vno se zna da je to labilno je di.njenje, da se brzo i lako rasp ada i da se tako moze objamiti za§ to je kuvan krompir, pa rna i proklijao (is tina, klice se moraju prethodno potpuno odstraniti), ne§kodljiv. Kuva!njem se veCi deo solanina i solaneina razore. Zabelezeni su s lucajevi trovanja mladim klicama od krompira, proklijalim i pokvaremm krompirom i 'onim koji je pozeleneo zbog toga §to se razvijao 'izvan zemlje. Znaci trovan.ja su: glavobolje, kolike, cesta povraeanja, proliv, midrijaza (§irenj e zenice, dakle, ·slieno kao pr.i trovanju srodl1lim biljkama iz iste familije: bunika, tatula i velebilje), i op§ta potBtenost. U Uteraturi je zabeleien slucaj trovanja pozele.nelim krompirom §estori.ce, od koj ih su dvojica umrla. lako solanin ima slabe midrijati6ne i analgetiene osobine hioscijamina i atropina, ipak pokusaji da se ei5t solanin uvede u terapiju kao analgetik do sada nisu uspeJi , jer mu je dejstvo nesigurno i nestalno. Problem je jo§ u proucavanju. jer je solanin mnogo manje otrovan od hioscijamina i atropina. Nekad u Austriji, narocito u I svetskom ratu, vojska je bila puna simulanata, zabusanata. Oni su upotrebljavali naj razlicrtija sredstva da ne sluze vojsku i da ne idu na front. Pored kukolja, ricinusa, duvana, pasulja, divizme, tatuie, mlecike i drugih biljaka, upotrebljavali su i presan krompir. Pre izlaska pred sani tetsku komi's iju simulant jede dan-dva presan krompir nas trugan na rende, na trenicu, a svaki obrok zaliva pivom. Za to vreme ne jede niSta drugo. Da bi otrov biD §to jaci, »da bi lupanje srca bilo §to upadljivije«, mnogi su u pivo dodavali jo§ i §aku soli, maIo duvana iii piavog ·kamena. Kako su se komisijski pregledi sumnjivih i privremeno otpus te nih vojnika cesto ponavljali, tromesecno bar jedanput ti jadnici su to morali ces to upotrebljavati dok im ne dodija iH dok se zaista ne razbole i ne pomru. Eto ne§to malo 0 krompiru, jednoj obicnoj, bezazlenoj biljci, namirnici koju svi poznajemo i svakodnevno jedemo. Slicnih primera ima mnogo_ U mnogim prilikama tesko je,dakle, postaviti ostru Ii jasnru grandcu ·izme
KROTON

Croton tiglium L. -

Euphorbiaceae

Seme je slieno ricinusovom semenu ali je sitnije. Od njega se dobija masno ulje. Krotonovo ulje je jedan od najjacih poznatih revulziva u slucajevima reumatizma, uloga, pneumonije itd. Na koZi izaziva toplinu, opekotine, crvenilo i m e h u r 0 v e. SluiZokoza je jo§ osetljivija_ - lz-

JCRSTASTI ICOPITNJAX, I1!TIU!NKA. KRSTUSAC ...

415

nutra deluej kao najenergi~niji poznati drasti~ pur gat i v, koji pro~isti i onda kada sva os tala purgancija podbace. Jedna jedina kap, pa i manja koli~ina ponekad deluje purgatiVlIlo vee posle pola sata, obi~o sa slabijim iii ja~im grcevima. Vge od dye 'kapi ulja izazivaju vrlo jaku upalu creva i trovanje (ufasna povraeanja, proliv, hladan woj i s\.), koje se Cesto za· vr~ava smreu. Jednoj kapi krotonovog ulja odgovara 30 g ricinusovog ulja. Ulje od krotona u narodu nazivaju prolist, hoton.

KRSTASTI KOPITNJAK. JETRENKA

Anemone hepatica L. (Hepatica triboa Gilib.) -

Ranunculaceae

Izgled bUjke, - Vgegodi~nja zeljasta biljka, visoka 5-15 cm. Listovi ostaju i preko zime do proleea. Oni su sjajni, glatki, debe!i, odozdo modropurpurni, razdeljeni na 3 reznja, na duga~koj drki koja izbija iz samog rizoma. Cvetovi su plavi, pojedina~ni, na tankim dr~kama, dugacki 6-7 cm . . Cveta u aprilu i maju. Rasprostranjenost, - Brdske i planinske ~ume. Droga, - Svefa biljka u cvetu. Sastav. - Tanini, saponini. Upotreba. - Narodni lek: adstringens, tonik i diureti,k. Opomena. - U veeoj 'k o!icini uzeta, biljka je otrovna. Narodna Imena. - Ovu biljku narod naziva razli~itim imenima: alen· ~ik, velika zlatna ditelina, duli·leb, zlatni trilistnik (Orfelin), jatrenka, jeter. nik, acrstasti kopitnjak, ma~ka, ma~kina ocesa, plemeni'li dzigeri~njak, sasa p I a v a, trojica, sumarica.

KRSTUSAC. KRESTUSAC, KUA. OPUTINA Polygala amara L. Za lek se upotrebljava cela zajedno 5 korenom, iskopana i osu~ena u proleee kad ,iljaca cveta, Po/yga/ae amarae ~erba. K r stu ~ a c je dugove~· ~a zeljasta biljka sa vBe sa· mostalnih oblika. Visoka je do W cm. Ima sit'lle plave iii bele :vetiee. Raste po suvim peskovitim nizijskim, brdskim i pIa· ninskim Iivadama i svetlim ~urnarna u Severnoj i Srednjoj Evropi do sevemih delova Bal· kanskog poluostnoa. U k usa je vrlo gorkog; bez mirisa je. Gor~ina droge poti~e od pol i gam a r ina, zbog ~ega

Polygalaceae

~iljka,

KRSTUSAC

L1!CIlNJIl BIl.Jl!M

416

se krstu~ac upotrebljava ·i kao amarum i slomahi-k. Glavni sastojak droge je jedan neutralan saponozid nepoznate gra<1e, zbog ~ega se draga upotrebIjava i kao ekspektorans. Poku~aji u oba svetska rala da se umesto americke senege u-potrebi domaci krstu~ac ostali su bez uspeha. U drogi ima malo tanina, zbog I\ega se u narodu upotrebljava protiv proliva kao i ostala blaga adstringen cija. Ostala narodna Imena: gomoljica, gorka modra, bresinjaea, mlekaea, gorski krstu~ac.

KRUSINA, PASJA LESKA, KRKOVINA, SMRDLJIKA Rhamnus frangula L. (=Frangula alnus Mill.) -

Rhamnaceae

Kru~ina

je d rvolik ~ ib, visok 3-6 m . Raste po celoj Evropi i severozapadnoj Aziji. Kod nas je dosta ima po vlafnim ~umama, po lugovima, pored reka i potoka. Meslimicno se javlja u znatnoj kolicini pored Dunava i drugih nasih reka u nizijskim ~ umama, najvi~ po recnim ostrvima. Od pasdrena (Rhamnus cathartica L.) se razli1ruje IIime ~to se vrhovi grancica n e z a v rS a V a j u t I' n j e m; lisni pupoljci 5U be z I jus a k a, sekundarni nervi na listu n i 5 U par a I e I n i 5 obodom lista, nego su menusobno paraJelni i ima 'ih dvaput vge, cvetovi su stalno dvospolni, listovi su po obodu celi, u Iisnim pazusima nema tako mnogo plodova. Cvetovi su sitni, neugledni i belo-zelenkasti. Cveta u maju i junu. Plodovi su okrugli, oko 7 mm u precniku, najpre zeleni, pa crveni i najzad crni. Kora je glatka i sjajna, crnkaS1a iii sivo-rnrka i 'karakteristicno ukra~ena mnogobrojnim vodoravnim, 5vetlim, belicastim len tic e I a m a. Gajenje. - Kru~ina se vrlo lako gaji, najbrle i najjednostavnije vegetativnim putem: mladicarna, rnladim grancieama, slime zovi, vrbi i jablanu. Zemlja uvek treba da bude vlazna. Na~a reena ostrva su najbolja mesta ia razmnozavanje i gajenje kru~ine. Berba. - Kora se skida s mlaclih stabala i debljih grana krajern zime i poeelkorn proleea pre nego ~to kru~ina oHsta i odmah se su~i. Iseku se u vrpee dugacke oko 30 ern i lju~te. K 0 I' a t reb a d a 0 die zig 0 din u dan a u skI a d i ~ t u iii 5 e g I' e j e 1 sat na 100oC. Kora krusine (Frangulae cortex) slicna je kani americke pur~ijane (Purshianae cortex), sarno ~to je tanja, svega je do 1,2 mm debela i crvena je. Kad se zvace, pljuvaCka pofuti. Droga. -

Sastav. - U kori -ima s lob 0 d nih i v e zan i han t r a h i n 0 n5 k ih del' i vat a. Glavni antraglikozid je jedan vrlo purgativan, svetlonarandzast, amorfan ramno-glikozid, g I i k 0 f ran g u lin koji se za vreme su ~ enja i dugotrajnog cuvanja kore postepeno razlafe na gli,k ozu i f ran· g u lin , koji je odavno poznat kao sastojak droge. U drogi ima jo~ i tan ina, go r k e mat e r i j e, secera i masti, 5 lob 0 d nih em 0 din a, i z o· e mod ina, h r i z 0 fan 5 k e k i s eli n e i drugih antrahinonskih derivata koji, po svoj prilici, poticu od hidrolize prvobitnih visokomolekularnih korn· pleksnih antraglikozida, najaktivnijih sastojaka droge.

KRUSlNA. PASJA LESKA . . .

417

Gortina drog" moze se odstrani ti tretiranjem kore magnezijurn-oksidom. Srodne domaee droge. - Rhamnus tallax Boiss. (zestika, ljigovina. pasja lijes ka. smrdlj ika) je 2 do 3.5 m visok grm koji raste po na~im bukovim ~umama iznad BOO m nadmorske visine. Kora je debela I~ mrn. Spolja je sivo-mrka. a iznut ra cimetnozuta. Po Vrgocu, ovo je ,najbogatija antrahinonska droga (4,5 do 6,40/0). Najvge antrahinona ima u unutra!njoj kori (10%), narocito u 5rZnim zracima. Ima ; malo sluzi, tanina i etanskog ulja . U medicini se upotrebljava kao purgans i kao sredstvo protiv koznih bolesti. Od Rham"us cathart ica L. (pasdren. pasja leska, pasdrenovina. pasj akovina , pseci dren) dobija se r(tasta itl mrko-zelenkasta kora. Na prelomu je vrlo vlaknasta. Lenticele su razdaleko raspore(tene. Sadrii frangula-emodina i glikozid ram n i k 0 Z'i d, koji ltidrolizom daje ramnikogenol (antrahinonski derivat), glikozu i ksilozu. U drogi se nalazi i jedna fluorescentna materij a. Ima manje antrahinona nego kru~ina i zestika, zbog tega joj je i dejstvo slabije. Upotreba. - Frangula se daj e u obliku teanog ili suvog ekstrakta ili dekokta (5 do 25 g na pol a litra vode) kao pouzdan laksans, narotito protiv hronicnog zatvora. Njen ukus je manje nperLjatan od pur~ijane, zbog cega je bolesnici rade uzimaju. I. Bol u predelu srca usled nagomilavanja vazduha u iel!-lcu iii crev'irna (gasovi) : po IS g nane, maticnjaka, majkine du~ice, glogovog cveta, kamiJice i hajducice i 10 g kru~ine . Jedna supena ka~ika ove sme~e se popari sa 200 g kljucale vode, poklopi i posle 4 sata se pije medom zasladeno. Ovaj caj se pije posle dorutka i posle vecere. 2. Protiv hronicrLO[!, zatvora: po 20 g kru~~ne, ploda pasdrena , slatkog korena, rizoma pirevine i plodova sene. Dve supene ka~ike ove sme~e kuva se IS minuta u pola Ii tra vode. ostavi celu noe, ocedi, zasladi sa 4 ka~ike marmelade (ili pekmeza) od ~ lj iva i popije pol a izjutra, a pola uvece. 3. Ko/ike u zucl10j kesici: po IS g kru~ine , trave-ive, podubice, petrovca, maticnjaka i '!lane i 10 g trave-ruse. Dve supene ka~ike ove sme~e se popari sa 400 g kljucale vode, poklopi, ostavi celu noe, ocedi i pije u dva obroka pre dorucka i vecere. 4. hostala me/l.s truacija: po 15 g kru~ine, plod a pasdrena, rusomaee, rutvice, hajdu tice i kamiHce i 10 g korena omana, kao pod 3. Ostala narodna imena za .kruSinu: ga~lji>ka, kr.k avina, pasdrenovina, pasja lijeska, pasjakovina, pasje groZde, psikovina, truslikovina, trW.ka. Rhamnl pUl'shianae cortex - Cascara sagrada. - Osu~na kora od arne· ricke k r u ~ i n e, Rhamnus purshiima D. C. - Rhamnaceae. Pre upotrebe kora odlezi godinu dana. Upotrebljava se kao frangula, jer -tma gotovo isti sastav. Rhamn1 cathartlcae fructus - Baccae Spinae cervinae. - Plod pasdrena. _ Rhamnus cathartica L. - Rhamnaceae, pas d r e n je razgranat, do 3 m visok grm iIi sib. Plod je jagodas ta kos tunica, velika 5-B mm, okruglasta, skoro crAa i sjajna. U sredini ima 4 semenke (ponekad 3 iii 2) . Semenke su tamnomrke, cvrste, na ravnoj strani imaju brazda.

418

LECENIE BIUEM

Uk usa je najpre malo s latkog, a zatim gorkog i neprij a tnog. Mi risa je s labog i neprijatnog. as us en p lod je naboran . U svezim plodovi ma sok je modroljubicast, s kjse li [l~ rn a 2QCrveni , a ~-2azall}a pozeleni. Mest im ic.no se upotrebl java i sok (Succus Rhamni catharticae) dobi jen gnjecen jem i cectenj em zrelih p lo dova. On je modrozeIenka'S t, jer se zdrob· lj en i plodovi ostave nekoliko dana da prevru, p a se tek o nda ocedi sok, filtruj e oj s terilizuj e . Sadrli siobodnih, i u obliku he terozida (ra mnozida i gliikozida) vezanih an t r a h i non a i a n t r a n 0 I a: ramno-emodin (t rioksimetil-antra. hinon) i njegov heterozid r am n 0 - k a t art i n (koji hidroliw m daje ramno-emodin, ramnozu i glikozu) i emodin-antranol. U plodu ima nekoliko zutih i crvenih boja, f I a v o n s ,k i h he t e r 0 z id a. Ima jo~ i ~ecera, gorke materij e, gume, s luzi i pektina. Pouzdan i energican purgans protiv hronicnog zatvora. ad svezeg soka se pravi Sirupus Rhamlli catharticae i daje deci ka o blag Iaksan s (25 do 50 g).

KUKOLJ

Agrostemma githago L. -

CaryophyJIaceae

U svakom iitu ima kukolja (narodna) Glavni o trovni sastojak u kukoIju je sapontn . U semenu ga ima oko 6°/•. Kukolj j e opas niji od ostalih saponinskili bilj aka zbog toga ~to se, za razliku od drugih, njegovi saponini 1 a k 0 r e z 0 r b u j u u ere vim a i na taj nacin dolazi do trovanja. I proizvodi raspadanja agrostema-sapotoksina (sapogenini) takode su otrovni, dok to n bje slucaj sa ostalim saponinima. Ako ga u zitu ima vge od 20/0, bramo je gorko i suvo. Nama se cini da je vatnij a dugotrajnost upotrebe bra~na sa kukoljem od samog procenta u bra~nu, jer nerna pouzdanih podataka 0 a k u t n i m t r 0 van jim a I j u· d i, nego sarno 0 h ron i en i m. Nekada je meau Ijudima i zivotinjama bivalo citavih epidemija tzv. g ita gi z a m a us led dugotrajne svakodnev· n e upotrebe hleba i druge hrane sa mnogo kukolja. Srecom, otrovni saponini 'kukoIja bivaju znatnim delom uniSteni na visokoj temperaturi, tako eta je hleb mnogo manje otrovan od braSna. To je glavni razlog za~ to se akutna tr(]Vanja medu Ijudima rebko de~avaju. Vojvodanski seljaci imaju obieaj da »~uIjak. , ocinke, sve korovsko semenje koje izbaci vr~alica , vetrenjaca i ·trijer, selektor, daju stoei-. Ako u njima ima mnogo kukolja, onda ga naj ce~ce daju pastuvima i bikovima veru~ uci da je to do· bro i korisno, da ce stoka bili potentnija. Pastuv zakrvavi oeima i nikom ne da blizu. Konji mogu dobi-ti grceve i proliv. Izgleda da je svinja najotpornija prerna kukolju i drugim saponin9kim biljkarna. U I i II svetskom ram ljudi 'SU morali jesti mnogo eega ~to u rniru nisu ni pomi~ljali. U nedostatku kate upotrebijavane su razne zamene, erzaci. U pocetku rata jecam, smokve, Toocici, dgura, soja, leblebija, zir i

KUKOU

419

d:u go , a _k~sni.i e, kad je ovog nesta:lo,. p:ziLi su oein'ke, u kojima je blvalo do JO I. kukolJ a. I 'llsled ovog JavlJah su se slucajevi hronicnog trovanJa. Beogradanl su u ratu jeli bra~no od muharike sirka i ocinaka od zita sa vge od 50'i. kukolja. ' .. ~ajgo ri korov, Ikukolj 's e 'll zitu prkosno dite n ukohlko je nj iva 10~ IJ a , ZltO .. :e.de, ma.r:je i sitnije, utoliko je on upadljiviji, krupnhji, jaci, razgranatIJI 1 rodmJI. Na svakom struku kukolja ima po nekoliko caura punih krupnog, crnog, l!rougJastog, pira· midalnog, rapavo bodljikavog s erne n a, koje donekle Iici na seme tatule, ali nije bubreZasto. Kukolj sazreva kad i nasa zita. Na jednom stmku moze da bude do 2.000 zrna kukolja. Seme moze da sacuva 'klijavost do 8 godina. Kad caura padne na zemlju, seme moze niCi u jesen, a moze i u prolece. Pri vr~id· bi mnogo kukolja ostane u zi·tu. Prisu· stvo znatnije kolicine kukolja u zitu ne sarno da je po zdravlje ~kodljivo vee se takvo zito te~ko moze prodati.

U naucno j medicirti kukoI j se ne upotrebljava za Iek. Za kukolj se interesuje jedino nauka 0 ot'rovima, toksikologija. Na plitOvanom se opafaju ove rpojave: pojacano Iucenje pljuvacke, gre· banje, toplina i peckanje u g rlu, povracanje, grcevi , proJiv. Ako dode do jaceg upijan1a, resorpcije otrova, javlja se glavobolja, vrtoglavica, groznica i dr. Zabelezeni >su i smrtni slucajevi, narocito medu decom. Danas su trovanja kukoljem vrlo renka, osim u neprosvecenim kradevima i onima gde vlada glad. Kukolj ne moze uti .u medicinu, jer je mnogo viSe ~ tetan no koristan, vge otrovan nego lekovit. U zitu je lako poznati kukolj i odvojiti gao Kad jednom prede u braSno, KUKOU onda to ide mnogo teie. Za taj posao mora se upotrebiti mikroskop. U bra~· nu se kukolj pozl'laje po c r n i m del i c i mas e men 0 g 0 mot a c a, mekinjama: gledano od gore, vide se kupasti vrhovi kao vulkanski krateri pokriveni 5umama, bradavicastim ornamentrma. Skrobna zmca kukolja su sitna ·kao pesak i udrufena, mnogo sitnija od skroba psenice, ra:!:i, jecma i kukuruza.

Narodna !mena: vranji kljun, gopa, gravor, grakor, grahor, gugol, zvizdan-kukolj. kaklica, kakol, kokol, kos'treba, kukuj, opacan, curek, urodica, crni kumin.

420

LZeBN1E BIUEM

KUKUREK, ·Kl.jKURIJECAK, KUKURJAK, ZAVLACNI KOREN, SPREZ, KUKOREK Helleborus div. -

Ranunculaceae

Rod kukureka je vrlo polimorfan tako da pojedine VTSte laik te~ko razlikuje. Narod upotrebljava za lecenje i trovanje sve wste kukureka (He. lleborus odorus W. K. - mipj~w lrukuIijek; H. multifidus Vis. - rascepkani kulrurijek. patorka; H. niger L. - ami kU'lrurek, cnoi sprez; H. viridis L. - zeleni kukurijek, mali sprez, sprefac i druge vrste). Svi 'SU oni vrlo otrovni, gorkog, ljulog i neprijatnog ukusa i peku na je2lhlru. Otrovnih glikozida (h e I e b 0 r ina i h e I e b 0 rei n a - dva kris·ta:lna, saponinska gli· kozida) ima u celoj biJjci, a najviSe u podzemnim. dugove6nim, vrlo razvijenim rizomima i korenju. Kukurek deluje slieno digitalisu: lek i otrov za srce. Listovi kukureka su vrlo 'jaki, otporni, kozasti, krupni i dlanasto izde· Ijeni. Cvetovi se javljaju vee druge polovine zime, eesto ispod samog snega. Sve su na~e sume i kreevine pune kukureka. U ~kolskoj medicini kukurek se ne upotrebljava. Narod upotrebljava korenciee za . zatravljivanje. obolele stoke, a negde i ljudi. U Vojvodini taJ posao nazivaju .uvlaeenje spreza«. Kuvan sa eemerikom i duvanom koren kukureka slufi protiv ~uge i va~ljivosti. Hemrjski sastav kukureka jo~ nije dovohjno proueen, ali 5e zna da je vi~e otrovan nego lekovit i da ga se treba klonitil

KUKURUZ

Zea mays L. -

Gramineae

Kukuruz je poreklom iz Srednje i Jufne Amerike. Gaji se 'kod nas i u drugim umerenim i toplim delovima sveta u ve!ikom broju podvrsta, varl· jeteta u sorti. Uporrebljava se za ishranu Ijudi i domacih zIvotinja i za indu· strijsku proizvodnju skroba koji 5e kori5ti u ·r azne svrhe. Proizvodi se i farmaceutski skrob (Maydis amylum) :koji ima razlieitu primenu u medicini i farmaciji. - Od klica izvadenih 1Z zrelog kUikuruza spravlja se "rio hran· Ijivo i lekovito ulje (May dis oleum) veoma bogato gliceridima nezasicenih masnih kiselina (!inolne. oleinske i sl.) i fitosterolima (sitosterol, stigmaste· rol); sadrii i liposolubilne vitamine (osobito wllamin A). U kukuruznim klicama lima oko 280/0 masnog ulja, 1% leci1Iina, .mozitofosforne kiseline, belaneevina, gvanidina, glutamina, secera i drugih bioloski vrlo vaZoih materija, zbog eega se klice cene kao veoma jaka, ·k oncen'trovana hrana vafna za slabunjave, decu, porodilje, za one koji se oporavljaju od prelezane bolesti, za sportiste i druge. - Od kukuruznog brasna i skroba 5 vodom se kuvaju razne ka~ice 'koje se 's tavljaju kao oblog za leeenje opekotina i katara pluca. Zigovi zenskih cvetova, tzv. kukuruzna svila (Maydis stigma) skdda se sa zens1cih cvetova (sa klipa) i brzo osuSi na jakoj promaji .u ~to tanjem sloju. Treba brati samo mladu, soCnu a nHtako zrelu, SUVU, tamnu svilu.

KUKUTA. BUCUMIS. BUCUNIS . . .

421

-. ~adrZi koagu/acioni iii antihemoragi~ni vitamin K. (vid. poglavlje 0 vitammlma), 2.. 3--3,2 0/0 saponozida, 11-13°' 0 tanina, 3,5--40' 0 ~cera, 2-2;'"10 mas~:lOg u1]a, O,loo/. etarskog ulja, 2,6-3 ,80/0 gume, 2-30/0 smole, 0,040/0 ai~aIOld~, 0,3 0(0 salicilne kiseline, sitosterola i drugih fitosterola, kalijumovih 1 d~UgJ h .sob. Pnsustvo raznih enzima objasnjava zasto droga brzo gJlbi Ie. kovltost 1 zbog ~ega je treba vrlo pazljivo ~uvaM na hladnom i suvom mestu. .

Upotreba. -

Zahvaljujuci vrlo slozenom hemijskom sastavu, kukuruzna

s~!la s7 upotrebl]ava kao lek za le~enje raznih bolesti. Prisustvo kalijumo~lh soh .1 d:ugJh sastojaka deluje kao blag diuretik i sredstvo za umirivanje I Olklan]an]e napona i smetnji u besici, protiv peska u besici, hroni~nog ci-

s tita, nefrita i slicnih bolesti. Zahvaljujuci salicilnoj kiselini, droga ublaZava reumati~ne bolove. I. Caj protiv smctnji u besici i bubrezima: 3 supene kasike droge popari se sa pola litra klju~ale vode, poklopi i posle 2 sata ocedi, ·i scedi i pije po 1 ~asa 3 puta dnevno pre jela. 2. Nefrit i obo/jenje misica srca: po 1 supenu kasiku kukuruzne svile, korena masla~ka i men'ice (Mentha pu/egiumJ pomeSati j upotrebiti kao pod I. 3. Upa/a mokracnil1 puteva: po 30 g Imkuruzne svile i brezovog lista i po 20 g rastavica, korena selena i semen a lana pomesati i upotrebiti kao pod I. 4. Ekstrakt. - Posto su lekoviti sastojci kukuruzne svile nepostojana jedinjenja, u apotekama se od sveze, tek osusene droge spravlja ekstrakt: I kg droge po pari se sa 3 litra J
KUKUTA, BUCUMIS, BUCUNIS. CVOLENIKA

Conium maculatum L. -

Umbelliferae

Kukuta je jedan od nasih najpoznatijili i najobicnijih otrovnili. i smrdIjivili korova. Raste po naseljima i oko njili, pored ograda, puteva 1 uopste po zapus tenim, dubrevitim i neurednim mestim~, ~est~ u veliko.m J?nostvu zajedno sa ~i~kom, repuhom, ~kaljom, tat~lom I .?rU~lm k;uprum 1 dosadnim korovima . Kukute ima skoro po celo] Zeml]IDo] ikugli.

LBCBNJB BILJl!M

422

Stabljika je visoka do 2,5 m, snal,na, razgranata, prava, ~uplja, obla, gola, sjajna, zelena, uzduz 1Jrugasta i posuta narocito na donjoj polovini, m r k 0 c r v e n i m iH r <1 a 5 tim peg a m a (maculat um = pegav ili mrljav). Li ~ ee je mcko, nefuo golo, krupno, u celini trougla&to, ali je vrlo jako iscepano na dvoperaste iii troperaste segmente koji su zupeasti i Wjasti. U celilli biljka izdaleka donekle liei na per~un, ali se vee i mirisom odmah prepoznaJe. CvetiCi su sitni, neugledni, beli i skupljeni u stitove. Kukuta cveta preko celog leta. Znaci raspoznavanja i razlikovanja kukute od ostalih slienih ali neotrovnih biljaka iz iste porodice: cela b'ljtka i plod neprijatno zaudaraju. Smrad se oseti naroeito leti oko podne kad sunee pripeee i kad je neizdrf· Ijiva omorina, a jos bolje Ikad se biljka pTOtrlja me<1u prstima. Smrad je sliean mi~joj mokraCi (k 0 n in). Zreo plod otpusta isti neprijatan miris kad se zdrobi, prelije bazom i zagreje. Uk u 5 cele biljke je neprijatan, odvratan, opojan, izaziva ga<1enje na povracanje. Plod jc jajaslo·okruglast, oko 3-3,5 mm dug i oko 2,5 mm ~irok, sivo·zelenkaste boje. Merikarpi su najeesce sastavljeni, a mogu bili i odvojeni jedan od drugog. Trbusna strana merilkarpa je bezmalo ravna. Rebra su zupcasta, belieasta, vrlo upadljiva i ispupeena. Nema sekundarnih rebara. U plodu kukute nema rnasnica 5 etarskim uljem za raz· liku od plodova ostalih ~titariea. Urnes to ovih masnica u plodu kukute na· lazi se naroeiti sloj celija. Sastav. - Glavni sastojak ku:kute je otrovni alkaloid k 0 n i n. To je teean piperidinski derivat, koji zaudara na rniSju rnokracu. U biljci je ko· nin vezan na jabucnu i Ikafenu kiselinu. U liseu ga ima oko 0,1 0/ 0, u zrelim plodovima oko 0,45'10 a u nedozrelim plodovima oko 2'10. Koniin se moze predes·tilovati s vodenom parorn kao nikotin i ostali teeni al!kaloidi. U kukuti ima jos i k 0 n ice ina, koji je takode vrlo otrovan, zatirn ima manje otrovnih alkaloida: 'k 0 n hid r ina, 1J os e u d 0 k 0 n hid r ina met ilk 0 n i ina. Upotreba. - Kukuta se danas gotovo i ne upotrebljava u naucnoj rnedi· cini kao lek. Ona je ovde nave dena viSe kao vrlo cesta i svakom pristupa. cna domaca 0 t r 0 v nab i I j k a, 5 Ikojom se moze sresti ekspert toksi· kolog. Ranije je kukuta bila oficinaina, a sada se jos pogdegde up01:rebljava, najeesee u narodnoj medieini i po savetu nadrilekara i kao lek protiv ne· uralgije i slienih oboljenja u obliku melerna i raznih ulja i masti za trlja· nje i mazanje, a iznutra kao analgetik, sedativ, antiafrodizijak i an'~ispaz modiok. Danas moderna terapija ima za ·iste bolesti mnogo efikasnija i isto· vremeno kudi.kamo manje otrovna i opasna sredstva nego ~to je kuruta.

otr0

v nos t k u k ute zavisi od kolieine alkaloida, a ovo zavisi od soja biljke, zemlje, <1ubreta, -klirne i drugih okolnosti. Najotrovniji su ze· leni 1Jlodovi i cvetni stitovi. Kad kukuta jednom zametne plodove, li~ee pocne gubiti otromost, jer se zrenjern u njemu smanjuje kolicina alkaloida. Stariji koren je manje otrovan od mladog, socnog. Kuvanjem kukuta posta·

KUPINA

423

je mnogQ manje otrovna, jer veCi deo njenih alkaloida izvetri zajedno s vodenom paramo Ukoliko je kukuta duie kuvami 'll otvorenom sudu, utoliko je manje otrovna. I osusena kukuta je iz isti-h razloga mnogo manje otrovna od sveze, na primer, u senu. Cela biljka je najotrovnija kad patne evetati. o otrovnosti kukute i smrtnoj d021i 'k ukute razilaze se miSljenja tokstkologa, kako u pogledu coveka tako i prema ztvotinjama na kojima su vrseni ogledi. Na primer, za vola je potrebno 4 do 5 kg kUlkute da dode do pojave trovanja, a za konja 2-2,5 kg. Jednom psu je dana 100 g kukute i nisu primeceni nikakvi znakovi trovanja. Medutim, zabelezeni su slueajevi trovanja Ijudi S
KUPINA

Rubus fruticos.us L. -

Rosaceae

Listovi su raznog obJi.ka i izgleda, do 7 em dugaoki, po rubu zupcasti, jajasto·siljasti ili srcasti, naizmenicni, po glavnom nervu i drsci bodljikavi a na nalicju su blede boje i maijavi. Kupina raste kao grm sa dugackim trnovitim granama, pored puteva i potoka, na neobradenom zemljiStu, po brdima i planinama, najviSe ·k ao ziva ograda. Berba. - Treba brati sarno nefue i potPU!l10 mlade zelene listove, sarno onih ·nekoliko sa vrha grancica. Beru se u junu ·i julu po lepom i potpuno suvom vreemenu i odmah osuse u tankom sloju negde pod krovom na promaji, cesce prevrcuci, da bi se sto pre osusilii oj sacuvali prirodnu boj'll. Sastav I upotreba. - U liscu ima tan ina, zbog cega je vr10 oporog ukusa i upotrebljava se kao adstringens protiv hronicnog proliva, hemoroida, za grgljanje itd.; daje se u oblik'll ZO/o-nog dekokta. U nedostatku kineskog caja, 'll oba ~;vetska rata pravfli S'U u Evropi zamenu za kineski caj od prevrelog (rede neprevrelog) lista kupine, cesto u s mesi s liscem maline, jagode, ogrozda 'i drugih rozaeea. Bilo je proizvodaca koji su postupali slicno kako se ·radi prilikom izrad~ kineskog C3>j.~: fe~ mentacija, uvrtanje, razvijanje, prlenje itd., sve sa ellJem da se doblJe pnjatna aroma s to slicnija kineskom caju. Zbog toga su za v.reme rata trazene ogromne kolicine ovog !ista.

LECI!NJE BIUEM

424

U istu svrhu upolrebljavaju i mlade evetne pupoljke. Kupina je slari lek koga su eenili jos Grei i Rimljani. U nekim zemlja ma oficinalni su zreli plod 0 v i, ,koji deluju blago laksanlno U obliku sirupa iii sveZih plodova. K u pin 0 v 0 vi nod a j u s I a bun j a v 0 j dee i (vid. poglavlje . Lekovitost vOCa i povr61c). Narodna !mena: ezevina, jefina, kapinka, kopina, kupinjata, maljuga, muraga, ostruga, robidnica, erna jagoda, erna kupina.

kupinja~,

KUPUS, KAPUSTA, RASTANJ, BROSKVA, BRASUICA, SUMARICA, OKRAT

Brassica oleracea L. -

Cruciferae

U na ~oj ishrani kupus zauzima veoma znneajno mesto, naroeito ZIUll kad nema svde, zelenc hrane. Kupus ie vrlo zdrava hrana, 'kako »slatkic tako i kiseli kUpus. lako sadrfi vrlo mnogo vode i malo hranljivih mate· rija, kupus treba svaki dan jesti, bolje ipTesan, nego kuvan, a pogotovu ne kao mastan podvarak (eira~i i mnogi drugi). Svef i presan kiseli kupus spre. tavaju pojavu skorbuta u mnogim na~im planinskim krajevima gde je is· hrana eesto jednoUka i lo~a. Kupus ima mnogo vitamina C. Sok 00 kupusa je dobar lek za lecenje obolele sluzniee organa za varenje, osobito feluea. Slatki i kiseli kupus i rasol su narodni lekovi protiv hronienog zatvora. Ljutina kupusa potiee od sumpornih heterozida, zbog kojih deluje antiseptieno i treba ga jesti kao predohranu u slueaju pojave zaraznih bolesti. Dobar rasol je najbolji lek protiv mamurluka. Listove kupusa stavljaju na ope· kotine, rane, eireve, uboje i slieno.

KURARE

Curare Kurare je gust iii evrst, mrko-em, smolast, vrlo gorak i vanredno ot· rovan vodeni ekstrakt dobijen iz raznih vrsta rOOa Strychnos i Chondroden· dron u J'I1znoj Americi. Indijanska plemena nastanjena po prasumama u dolinama reke Amazona i Orinoka upotrebljavala su kurare za trovanje strela za lov i me(!usobna ratovanja. Najvazniji alkaloid je tubokurarin, jer se se on upotrebljava u medicini. Primenjuje se u obliku intravens'k;ih injekcija u hirurgiji priHkom narkoze da bi se posligla ~to potpunija op~tenost (relaksaoija) mi~i61 i time olak~ao rad hirurga. lz istih razloga se 'Upotrebljava i u ortopediji da bi se olakblo nameStanje gea~enog zgloba. Oaje se i protiv tetanusa, Parkinsonove bole· sti i uop~le protiv raznih greevitih paraliza mi~i61. . Kurare deluje na perifemi nervni sis tern; on paralge motome zavr· ~etke. Meso otrovane zivorinje nije otrovno i moze se jesti, jer se otrov ne resorbuje u organima za varenje.

KURlKA. KURKOVINA. MASUlKA . ..

425

KURIKA, KURKOVINA, MASUIKA, MEKA SIBA, PASJA POGACA, SIBOVINA

Evonymus europeaeus Scap. -

CalaS'lTaceae

Sdb visok 2-3 m. Rasle svuda, a n aj.vi~e po obodima wma. U jesen se istice veoma lepim ruiicastim plodovima sa sjajnim narandZastim semenom. U narodnoj medicini se koristi list, plod, kora oj mlade grancice.

KURIKA: U CVETU I SA PLODOVIMA

U listu ima oko 160 mg% vitamina C. Cela biljka je otrovna, a najw~e seme, jer u njemu ima kardiotonicnih h eterozida tipa digitalisa. U nedostatku drugih sredstava, seme i ikora se mogu upot.r ebiti za uni~tavanje insekata. U kori ima jos j tanina j materija slicnih gutaperkJ.

L

LAVANDULA, LAVANDA Lavandula officinalis Chaix (=Laval1dula vera DC.) -

Labiatae

Lavandula je dugoveean razgranat grmic, visok 40--60 ern; ima mnogo uspravnih izdanaka gusto obraslih uskim, TUZmarinu slicnim listicima. Cela bi'l jka je siva od obilja dlaka. Vrhovi grana obrasli su sitnim plavim evetovima udruzenim u evasti slicne klasju. RasprostranJenost. - Lavandula raste divlje na suvim, toplim, mda· vim i kr~evitim padinama zapadnog del a Mediterana. Gaji se kod nas na Hva· rn, a najvi~e u F.raneuskoj. Droge. -

Cvet (Laval1dulae flos).

Izgled droge. - Ca~ica je oko 5 rnm dugacka, sivo-plavicasta i cevasta, u sredini malo pro~irena i uzduZ bradavieasta; ima 10-13 nerava. Ima 5 zuba: 4 su manja, a peti je veCi, plavkast i jajasto-rombica'll. Kruniea je dj. vne pIa v e b 0 j e, ali je u drogi obiCno smezurana izbledela i otpala. Gornja usna je veta i na dvoje razdeljena, a donja je manja i ~rozuba. Ima 4 didinamna pra~nika sa jajastim anterama. Ca~ica, krunica i pra~nici su dlakavi. Lavandula je prijatnog aromatienog m i r i s a i aromatienog i nagorkog uk usa. Sastav_ - U svezem evetu ima oko 0,5%, a u osu~enom do 36 / 0 eta rs k 0 g u 1 j a i do 100/ 0 tan.j n a. Kolieina i hemijski sastav ulja zavise od varijeteta biljke, sezone, zemljiSta, nadmorske visine i nacina destilaeije; koHeina ulja i pojedini sastojci u njemu kolebaju se u vrlo ~irokim gra[Jicama.

Aetheroleum Laval1dulae je etarsko ulje dobijeno destilacijom pomocu vodene pare iz svezih cvetnih klasova lavandule. To je bezbojna iii Zuckasta teenost, prijatnog mirisa na lavandulu, aromaticnog i nagorkog ukusa. Glavni sastojak ulja je lin a iiI- ace ~ a t. Neke farmakopeje tTaZe da dobro i cis to ulje ne sme imati ni manje od 35, on! viSe od 62% hinalil-aeetata. U ulju ima jo~ i slobodnog ·1 ina I 0 I a i geraniola, zatim u malim koliCinama pinena, ocimena, borneola, cineol a, kumarina, raznih ketona i linalil- i geranil-butirata, propionata i valerijanata.

UZARKlNJA. LAN

427

Ulje treba cuvati na hladnom i mracnom IT)estu u punim i dobro zatvo· renim sudovima la mne boje. Upotreba. - evet ulazl u sastav Species aromaticae i Species pro balneo. Droga se upotrebljava spolj a kao dodatak kupkama, drafi kozu. Ulje izaziva slabu loka lnu anesteziju. SluZi i kao korigens midsa mnogih lekova. Ulje se upotrebljava kao i droga, a osim toga, vrlo mnogo u 'parfimeriji i kozmetieL Ulje. ulazi u sas tav Spiritus Lavandulae, Spiro aromaticus, Sapo glyce. rrna/us llqwdus, MIX/um oleo-balsamica, Formaldehydum sapona/um i dr. Osusen evet se stavlj a medu rublje da dob'ije prijatan miris, a kite od eele lavandule sluze u mediteranskim zemljama za rasterivanje koma· raea, s teniea, moljaea i drugih insekata. Narodna imena: despik, despic, lavandla, lavenda, lavendal, levanda, Ie· vendol, mari.ianae, trma, spiknarda.

LAZARKINJA, MIRISNI BROC, LAZARICA, PRVENAC, JARI BROC, ROJBA

Asperula odorata L. -

Rubiaceae

Upotreblj a va se eela biljka u evetu (Asperulae odoratae herbal . Osusena biljka prijatno miriSe na kumarin. Osim kumarinskih he terozida lazarkinja sadrzi j os i gorkih materija, etarskog ulja i dr. Uglavnom narodni lek za lecenje katara organa za disanje, vodene bolesti , zuci i kao aromatik. Ula· zi u sastav mirisnih cajeva za kupke.

LAN Unum usitatissimum L. -

Linaceae

Lan je gajena tiednogodisn ja zelj asta bi Lj ka, visoka 50-80 em. StabIjika je tanka, valjkasta i slabo obrasla sHnim duguljastim listiCima; na gor· njem delu .ie malo razgranata, a na vrhovima ogranaka ima po jedan sitan, vrlo lep nezan evet divne plave boje kao nebo. Plod je okruglasta caura sa de· set semenk i. Ima oko stotinu varijeteta lana, a li su n ajvaznije kulturne odlike: d u· g a c k i I an ,' koj i ima slabo razgranato stable i koji se gaji zbog finog, jakog i dugackog vlakna (tekstilni Ian) i n'i s ki I a 'n, k 0 j i j ~ vrlo razgranat i daje mnogo semena, a lose vlakno (uljevni Ian). Gajenje. - Lanse najvise gaji u SSSR-u, zatim u Indiji, Juznoj Americi, SAD, Kanadi i drugim drZavama. Lan trazi duboku i sitnu zemlju. U tropskim predelima suviSe brzo raste i daje kratka i lomljiva vlakna, ali daje viSe i boljeg semena. U umerenom pojasu Ian daje manje i sitnijeg semena, a li je vlakno bolje. Pred ovaj rat Ian su pocele gajiti gotovo sve

LECEN1l! BIUl!M

428

zemlje da bi postale nezavisne od inostranstva (Kanada je 1941. god . zasejaJa 250.000 hektara lana, Danska 60.000 hektara). Berba. - Pre potpunog sazrevanja, pOCetkom leta, Ian se pofupa, 05tavi u rukovetima-snopovima i u ,krstinam a da dozri, pa se zatim seme omlati, a stabljika preraduje za dob ijanje vlakna.

3

2

SHEMA PRESEKA LAN ENOG S EME NA: I - SEME NI OMO· TAC. 2 ENDOSPERM. 3 - KLICI NI LlSTlel

Svetska godis nj a p r oizvodnja iznosi oko tri i po miJiona tona semena. Droga. - Seme (Uni sem en) je 5 j a j no, m r k 0 , g 1 a tko, jajasto, spljosteno , po obodu tanje , dugacko 4--6, a sir oko 2-3 mm. 1ma malo udubl jenje (pupak) . Lju ska je tanka , krta i p r evucena pokoZicom u kojoj ima sl uzi, ilbog cega u vod.i omeksa i seme postane sklisko i sluZJavo. Jezgra je belicasta iii zelcnkasta , nema skroba, ali 1ma ulia. Jakom J.upom se vidi kako je povrsina semena sitno bradav ic asta. S vodorn rnu6kano seme daje b ez b 0 j nus 1 u z. Serne je blagog, uljast og i sluzavog u k usa.

LAN

429 LEKOVITA I HRANUIVA VREONOST LANENOG SEMENA

Laneno seme je citav arsenal veoma korisnih, vainih i raznovrsnih he· mijskih materija. Kad se laneno seme pokvasi vodom, one postaje sluzavo i sklisko, jer su sve celije semenjaee tepiderme) prepune sluzi. Sto ·kilograma lanenog se· mena more dati 5-10 kg suve sluzi. KoLi6ina sluzi na lanenom semenu zavisi od sorte i koleba se 1I dosta sirok,i m gren
UPOTREBA LANENOG SEMENA U NAUCNOJ I NAROONOJ MEDICINI SKORO SE POTPUNO POKLAPA, JER JE MANJE·VISE ISTOVETNA Neki Citalac se moze zapitati kako 1e to moguee? Odgovor je jasan. Kad je u pitanju Ian i sliene neotrovne lekovite biljke ~iToke i raznovrsne potro~nje kroz vekove, onda su razlike u primeni tih droga minimalne una· ucnoj i narodnoj medicini. Hem i j 5 k i s a s t a v lanenog semen a je vrlo slozen, zbog cega se one svrstava u nekoliko farmakodinamskih grupa: u blage sluzne droge zbog obi· lja prvoklasne sluzi; u vahle masne droge sa gliceridima nezasicenih masnih kiselina, tj. droge koje sadrle su~iva masna ulja; u cijanogenetske heterozi. dne droge koje ublafuju bolove; IU vitaminske zbog pl1isustva va2Inih I!Iezasa· eerrih masnih kiselina itd. Dejstvo c e log I a n en 0 g 5 e men a je dejstvo 51 u z i. Lanena sluz se ceni kao izvrsno sredstvo za omek~avanje, kako spolja tako i iznutra.

LI!CI!NJ1! BlU1!M

430

Daje se po 2-4 ka~ike dnevno protiv zatvora kao b I ago s red s tv 0 z a ~ i ~ c e n j e, proliv t e ~ k 0 g va r e n j a i uop ~ te kao i sve druge sluzne droge protiv raznih upala koze i sluzokofe, osobito osetljivih osoba. Dejstvo samlevenog semena je slieno, ali je slozenije, jer laI/1eno bra~ no deluje i svojim uljem i glikozidom linamarozidom. Tako se moze objasniti zaSto kataplazme (cicvara, oblozi) izrac1ene oct lanenog bra~na umiruju bol na telu (~irevi, upale) iii ka~alj. Lan e nob r a ~ nose ranije pravilo mlevenjem semen a, ali se taj na1:in u novije vreme 'napustio, jer se tako spremljeno bra~no brzo meze, ukisne i pokvari zbog prisutnog ulja. Zbog toga se .i2!raduju sasvim posna bra1na: samleveno laneno semenje iii jo~ bolje pogace dobijene h I a d n i m cec1enjem ulja, ispiraju sumporugljenikom da porpuno .o dstrane sve masne materije usled kojih bi se bra~no uf.eglo i pokvarilo. Laneno bra~no se upotrebljava vrlo 1:esto za obloge u oblilku cicvare, jer duze ddi toplotu i vlagu, umiruje bol i ubrzava »sazrevanje cireva•. Evo nekoliko praktJicnih recepata iz raznih ev·r ovskih farmakopeja upotrebi lanenog semena: I. Lanena sluz dobijena na taj na1:in

~to

6 sati u 100 g mlake vode i s vremena na vreme

0

se 10 g lanenog semena drfi

prome~a.

2. Lanena sluz se moze spravljati i na ovaj na1:in: 10 g lanenog semena se sa 150 g vode, drfi 12 sati i za 'to vreme ~e~ee me~a. Zatim se procedi kroz cisto platno. Ovako dobijena sluz moze se odmah upotrebiti, a moze se i osusiti na taj na~in ~to se razlije u plitke tanjire ~ su~i na temperaturi izmec1u 45 i 50° . Ovako dobi~ena ~v·rsta materija ouva se u hermeti1:ki zatvorenim leglama i kad se u domaeinstvu ukafe potreba, uzme se 1 g te suve sluzi i pome~a sa 100 g vode. pome~a

3. Slozena lanel1a sluz: 15 g lanenog semena i 8 g sitno zdrobljenog slatkog korena pome~aju se i popare s pola litra klju1:ale vode. Posle dva sata, ceUe mesajuCi, preko platna se odHje sluz i upotrebi kao i prve dYe protiv zatvora. Popije se celokupna te1:nost u toku dva sata. 4. Aromalicl1a lanena sluz. - Lanena sluz je bljutavog ukusa, zbog ~e ga je neke osobe ne podnose. Dodatkom slatkog korena (pod 3), ukus dobijene sluzi ni,j e bljutav, vee sladak ill, bolje reCi, sladunjav i otuZan, tako da ga mnoge osobe ne podnose, a neke eak i povrate posle uzimanja ove sluzi. Zbog toga se lanenom semenu, pri izradi lanene sluzi, dodaju razne aromati1:ne l>iIjke prijatnog mirisa, koje su istovremeno lekovite i deluju sli1:no lanenoj sluzi, protiv zatvora, kao bezbolno sredstvo za 1:iseenje, vazno osobito za one koji boluju od hroni~nog, stalnog zatvora. Evo jednog takvog preparata koji moze svaka domaeica u kuei na~ini ti: 10 g lanene sluzi, 2 g slatkog korena i po 2 g mora1:a, anisa inane. Sve se pomesa, popari sa pola litra klju~aJe vode, dri:i 2 sata ~e~ee me~ajuei, preko platna se sluz ocedi i jo~ mJaka popije u manjim dozama u toku 2 sata.

5. Slozena sluz za zapiranje I. - Protiv upala mokraenih puteva (cislitisa, zapaJjenja be~ike, bubreZnih kolika i dr.): 40 g lanenog semena, 50 g

LAN

431

cveta kamilice i 60 g li sta belog sleza se pome~ a ,i popari '5 dva litra klju. cale vode, odmah poklopi i drfi 2 sata na kraju ~ tednjak a , ali da ne vri, oce. di se duoz cisto plamo i mlakom tec no~cu se zapira.

6. Sloiena sluz za zapiranje II : po 20 g 1anenog .semen a, sitnice, korena selena, kamilice i ,brezovog \ista, pomeSa se d postupi rk ao pod 5.

LANENO VUE ZA LECENJE

Laneno ulje se od svih rprirodndh ulja i masti najvi'Se ceni za lecenje opekotina. Razume se da ovo 'lllje mora biti sveze, neutegnuto. Protiv opekotina: jednaki delovi lanenog ulja i krecne vode mU6kaju se dok ne pobele, i tom mlecnom tecno~cu mazu se opecena mesta. Sve farma. kopeje u svetu propi suju ovaj recept, zbog cega sve apoteke uvek moraju imabi dovoljne kolicine svezeg lanenog 'll11a i krecne vode. Ta laneno·uljevna krecna emulzija je jedan od m.jstarijib ~ najboljih lekova protiv opekotina. Svako domaeinstvo, pogotovo u udaljenim mestima, mora imati malo lanel10g ulja, zllt ne trcbalo. OVIO je vaZoo, pre svega, za porodice s mnogo dece, a da i ne govorim 0 onima u planini koji treba da peSace ceo dan do grada da u apoteci nab ave lOa g ulja. Ne sarno da su put i danguba sto pu. ta skuplji vee taj lek redovno 'kasno stize. Armije trose sve viSe lanenog ulja, jer je sve vBe opecenih vojnika u ratu. Najvise laneoog ulja :r.a medicinske svrhe utro~eno je za vreme II svet· skog rata. Bacaci plamena su izbacivali dneW10 hiljade boraca iz stroja. Otud obja~njenje velike skupo~e lanenog ulja za vreme rata. Eto zbog cega vojni saniteti svih zemalja uvek imaju znatnu rezervu lanenog ulja. MeClutim, 'kako se laneno ulje, kao i sve druge masne mate· rije, sporije iii br2:e kvari, ufegne, ukisne i postaje neupotrebljivo u medi· cinske svrhe (ali se moze koristiti za kuvanje firnajza), dodaju mu razna sredstva za konzervisanje da bi ga ~to dufe sacuvali. V lanenom semenu, medutJim, ulje se mnogo duze oCuva u dobrom sta· nju. I zato je mnogo bolje drzati kao rezervu laneno seme nego laneno ulje. Najlekovitije i najbolje je sveze iscel1eno laneno ulje. Inace, glavninu lanenog ulja potro~i ·i;ndustrija firnajza, boja i lakova.

LANENE KATAPLAZME -

CICVARE

Lanena ka~ ica se pravi od lanenog semena rili, jos bolje, od lanenog bra~na, a najbolje od svezeg posnog lanenog bra~na . V .larneno brasno, stalno ga me~ ajuci, postepeno se dodaje vrela voda dok se ·ne dobije zilka kasica. Topla cicvara se razlije na parce cis tog belog flanela i prevkje na ck, apsces (zagnoj), uras li nokat, zagnojenu ranu, donji ·t rbuh, polni organ itd.

LBC1!N1B BIU1!M

432

Slitna la'1ena kataplazma se spravlja na laj nacin ~to se laneno isla· eieno bra~no pomesaju i od toga napraVti 'ka~iea, ali se pri lome nikako ne sme u potrebiti kl;lItala voda Uer ee unB tit i lekovite sastojke slaciee) nego sarno hladna. Ova ka~iea se upotrebljava protiv raznih oboljenja organa za disanje u ob Irku ob loga, a li se mora biti vrlo oprezan, jer, mada lanena sluz i laneno ulj e ub aiuju razne upale, slaeica deluje sasvim suprotno: izaziva toplinu, crvenik i bol, a ako se ostavi da s toji duze moze prouzrokovati mehurove i rane. Zato 5 ovom kat aplazmom treba bim vrlo oprezan :i Oi.m bolesni.k oseti da ga peee i boli, kataplazmu skLnuti i bolno mesto namazati eistim la· neni m ulj em!

LAN U NASEM NARODNOM 2IVOTU I kod nas, kao i kod ostalih slovenskih i drugih na.r oda, Ian 1e zaorao d uboku bra2)du u narodnom zivotu. Do podi'Lanja tekstilne industrije, dok je u ~a rodu b,la razvijena kuena radinost, svako domaeinstvo je sejalo lan, jer se laneno pla tno mnogo eenilo. Ono se eeni i danas, ali, na Zalost, mi moramo da ga uvozimo. Kad divlji iii gajeni Ian iseveta, putnik mora stati da mu se d ivi. Ne· zaboravna je s li ka b eskrajne ravnice na~e Vojvodine okieene oazarna iseve· talog lana divne nezne nebeskoplave boje. Ja poseja' konopljicu, sitan lan, sitan Ian ... Narodna frnena: keten , len, preslej. eeten. Istorlja. - La'leno seme se vee nekoliko hljada godina bez prestanka uspclno i raznovrsno upotrebljava kako u naucnoj tako i u narodnoj me· dici'1i. Odmah t reba naglasiti da je Ian ne 'S arno jedna od najstarijih lekovitih vee, istovremeno, jedna od najdrevnijih kulturnih biljaka uopSte, gajena, p02Jnata i primata jo~ u kameno doba. Steta je ~ to se kod nas Ian sve manje gaji i rec1e upotrebljava i kao Ie· kovita i kao tekstilna biljka. Lanena odeea je nac1ena u drevnim egipatskirn grobnieama (2300 god. pre na~e ere) i pras tarim sojenieama u $vajearskoj. Lanena odeca se sporninje u Bibliji. Laneno platno koje ,je ,i kod nas veoma eenjeno, tek u XIX veku pocinje bivati potiskivano industrij skom proizvodnjom ogromnih koli· eina parnuka i parnuenog platna. Lan kao tekstilna biljka umerenih i hladnih predela, kao uljena i hranljiva biljka, a mestimieno i kao poslastiea, slieno kao makovo seme ·kod 'nas , ima veliku vaznost. Teofrast je otkrio sluzave osobine lanenog semena, a Dioskorid i PI~nije govore 0 medicinskoj upotrebi semena . Karlo Veliki je u svoj im Kapitularima naree1ivao da 6e Ian mora gajiti. U XIX veku Rusija postaje najveoi proizvodae lana u svetu (80% svetske proizvodnje) i Dna to mesto i danas drli.

IANILIST, ZUTA ZI!VALICA. Ll!SKA, UJESICA. . .

433

LANILIST, ZUTA ZEVALICA, BOGORODICIN LAN, DIVUI LAN, LANCle

Linaria vulgaris Mill!. -

.'

LANILIST

Scrophulariaceae

Trajna lepa zeljasta biljoka, visoka 30-70 em. Listovi su uski i ~i Ijasti. Cvetovi su bledozuti, sakupljeni na vrhu u grozdastu cvast; eveta od maja do oktobra. Raste kraj puteva, zeleznickih pruga i na drugim mestima. Gorkog ukusa i opojnog mirisa. Kad se sa strane stisne, eve! se otvon, . zevne.. Upotrebljava se nadzemi deo biljke u evetu (Linariae herbal. Glavni lekoVlilti ISaStojak cine flavonski heterozidi; ima ne~to tanina, etarsIrog u1ja, bQje, ~eCera i drugih ma:ter.ija. I aniUst uni~tava msekte, pa se u narodu za to koruti. Upotrebljava se mo naJrodni lek, uglavnom kao dilu:re1JiJk, dijaforetiik J purgans. U obliku ka~iee, namnjene od samleveoe svefe biljke (cveta d Id5ta) ikuvanjem u mleku, stavlja se na baIne, upa· Ijene hemoroide. U 3ipOtekruna se za istu upotrebu spravlja mast, evo ovaIro: Lekovita mast: 200 g samlevenag osu~enog lanHista pokvasi se sa 100 g alkohola i 10 g amonijaka i osta\li eelu noe u dobro zatvorenoj tegli; zaum se dada 1.000 g mstog belog vazeMna i grelje na vodenoj pari me~ajuei dok ne izvetre aIkohol i amonija'k, toplo se procedi kroz flanelsko platno i ~va na hladnom i mracnom mestu.

LESKA, LIJESKA, LESNIK

Corylus avellana L. -

Betulaceae

Gust ~ib glatke kore i savitljivih grana, visok do 5 m. Listov,i su krupni , ovalni, na vrhu ~iljasti, na osnovi sreasto useceni, odozdo dlakavi i po obodu dvos truko testerasto useceni. Mu~ki cvetovi su rute rese koje se jay· Ijaju vee u septembru, a zenski (odvojeni od mu~kih) u januaru-februa-

LECENJI!. BJUEM

434

ru u zbij enoj evasti koja izgleda kao neki pupol jak. Plod je ora§ica (le~ njak) donjim dclom umotana u zeleni cupav ovoj. Oplodniea je cvrsta, drvenas ta i u njoj ~ e nalaxi ukusna semenka koja se jede kao poolastica. Rasprostranjenost. - Raste svuda, osobito po obodima ~uma, livada i pa~ njaka i po i ivicam a. U mnogim zemLjama se gaji zbog semena. Droga. - MJad list, kora sa stab la, sem e i ulje (Coryli avellani folium, cortex semen et oleum). Sastav. - U kori ima oko 5010 katehilnskog tan ina, malo smole i etarskog ulja, flavonslGh heterozida (derivati mirieetola) od kojfu potice zuckasta boj a kore i drugih sastojaka. - List je slienog sastava, ali ima i oko 120 miligrama vitamina C u 100 g svezeg lista. - U semenu (le ~njiku) ima 50600/. masnog ulja koje se sastoji uglavnom (900/.) od glieerida nezasicenih masnih kiselina, osobito oleinske i liTlolne. Hranljiva vrednost le~njaka je ogromna, jer je to na~e najmasnij e seme, a osim toga, 4ma mnogo belancevine (oko 17'10). - Ulje se dobija cedenjem semenja. To je veoma cenjeno, skupo ulje prijatnog svojstvenog ukusa. Upotreba, - List i -kora les:ke se upotrebljavaju kao zamena za arnericku drogu hamamelis za lecenje upala vena, hemoroida i sHcnih oboljenja, jer svojim taninom deluje ·kao vazokonstrtiktor (.steze kTVTle sudove). Daje se s polja za lecenje varikoznih ulceracija u obliku obloga naoinjenog od skuvanog sitno isecenog IiSca i 'k ore. U apoteci se spravlja ekstrakt za istu svrhu. Za mazanje suljeva (hemoroida), u slucaju krvavljenja, upotrebljava se mast - melem nacinjen od tcenog ekstrakta !ista i kore leske (10 g), masti od topolovih pupoljaka (25 g) i lanolina (10 g). Jak caj od leske zaustavlja prollv, a u narodnoj medioiru se upotrebljava i protiv velikog odliva u menstruaciji. Narodna Imena za sibljiku Jeske: jexgra, jezgarioa, jezgra, le~njak, lesjak, le~cina, lijesk, liska, mala J.ijeska, olemik, pitoma lijeska. - Plod Ieske se u narodu nazi va: le~nik, le~nja'k, le~nj.ik, !isnik, lisnjak, ljesnik. Bijela lijeska, divlja leska, divolesk, ljeskovina, medvjeda lijeska, medetka, meeja leska, seme~ljika, ~ljemiSlje - narodna imena za Corylus colurna L., koja raste kod nas kao drvo, List i kora su sHcnog hemijskog stastava, ali nisu dovoljno ispitani.

LlJANDER, OLEANDER, LEANDRA, LEHANDAR, BOLIGLAVA, KANDIS

Nerium oleander L. -

Apocynaceae

Lijander je grm, visok 4--6 m, U nas se gaji zbog divnog eveta, bele, ruzicaste iii neke druge boje. Cela biljka je vrlo gorka i veoma otrovna. Droga. - Kolasa, kruti, debeIi, 10-12 em dugaoki, 2-3 em siroki, kopljas·ti Hstovi na kratkoj drki. Celog, malo zavrnutog ruba, G 1 a v n i n e r v je na nalicju vrlo istaknut i svetlije boje, P r a s a k izaziva neizdrZljivo kijanje.

UNCURA

435

Otrovnost mletnog soka koji cun lZ ozle(fenog lista lijandera potite od kardiotonitnog heterozida 0 I e and r 0 z ida. Dobijen je u ~ristalnom stanju i 'koristi sc u terapiji. Upotreba. - Deluje slitno strofantusu. Opomena. - Zbog velike otrovnosti ~ander .se sme upotrebiti sarno pod strogom lekarskom kontrolom!

LINCURA

Gentiana lutea L. -

Gentianaceae

Koren llncure je najvaZnljl1ek na§1h planlnaca. Poverenje planlnaca u ovu lepotlcu na~1h suvata l!esto Je ma41jsko. Naul!no je opravdano vekovno narodno poverenje u lscellteljsku mOl! llncure.

Lincura je vrto gorka, ali uopste nije skodtjiva. Neobav~teni se obitno pribojavaju gorkih biljaka, jer misle da ce se njima otrovati. Tu ima mnogo is tine, jer je vecina gorkih hill ja'ka otroWla. Ali lincura i jo~ neke manje vazne gorke biljke 'I1isu otrovne. Islo tako, treba 'I1aglasitri da ni dugogodis'I1ja svaikodnevna upotreba lincure ne ~kodi i ne izaziva naviku. Prema lome, vekovno iskustvo na~ predaka ovde je do~lo do izraZaja. Ko!iko je poverenje u isceliteljsku moe !in cure vidi se osobito me(fu na~im dinarcima. Oni smatraju da !incura leti vecinu poznatih bolesti i zbog toga svaka kuca treba da ima korena Hncure, pa tim neko od ukucana zakunja, odmah mu daju da pije taj il~ neki drugi lek od Hncure. To je sasvim opravdano, jer lincura nikom nece ~koditi a bezmalo sviuna ce pomoCi. Hiljadugodi ~ nje iskustvo naSih predaka ne moze se i ne srne potcenjivati.

LlNCURA

LI!CI!NII! BrUI!M

436 NARODNA MEDICINA

Llncura je omiIjen narodnl lek 1 proHlaktll!no sredstvo LiDcura se ceDi ne sarno u naucDoj nego i u narodnoj medicini. Izgleda nam da je malo naroda koji je toliko cene ·kao na~. KoUko su naseljenid (u Vojvodini) vezani za svoj rodni kraj. vield .se ,i po tome ~to mnogi od njih porucuju, pi~u svojoj rodbini, koja je os tala na rodnoj grudi, da im po~alje malo lincure (ravena), trave-ive i -drugih lekovi1ih biljaka kojih u ravnoj i uzoranoj Vojvodini nema. Kad odlaze dz rodnog kraja, nem od tih naseljenika uvek ponesu i malo lekovitog bilja. Kad se ima u vidu da je ranije u nas bilo mnogo malarije i da je .pre kininove kore lincura fl Evropi bila jedino sredstvo za lecenje malarije, osobi/o kvartalte«, a da po balkanskim zemljama nije bilo ~kolovanih lekara i da se potlacen i porobljen ,narod lecio kako je llIlao oj umeo, koristeci one bilje na koje je nailazio u vetitim seobama i bezaniji, vainost lincure je i te kako velika za istoriju zdravstvenih prilika u naSim krajevima, za prou· cavanje etnomedicine i etnofarmacije. Lincura se u nas mnogo tro~i kao narodni i
LINCURA U NAUCNOJ MEDICINI U pogledu upotrcbe Ilncure za leeenje nauena 1 narodna medlclna se skoro potpuno slahl Koren lincurt! ulazi u sastav velikog broja lekova koji se prcizvode u apotekama i farmaceutskoj industriji oa svim kontinentima. Otuda je velik rnedunarodni znacaj ove biljke kako u rnedicini i farmaciji tako i u privredi. Sarna iii u srne~i s drugirn lekovitirn biljern slicnog dej'5tva, lincura se najce~ce upotrebljava kao sredstvo za jacanje (gla"ni sastojak raznih tonika, tj. sredstava za jacanje). Sva druga upotreba je od manjeg znacaja. Putnika ee u industrijskirn zernljama svuda pratiti najduhov
LlNCURA

437

Radio, televiz;ija, svetieee i druge rekJarne koje preporu~uju upolrebu lincure, ·kao poplava osvajaju svet u Evropi i na drugim kontinenlima. Kolika je farmakomedicinska vaZnos.t bincure najbolje se vidi ·iz ~inje nice ~to je propisuju bezrnalo sve farrnakopeje (propisi 0 lekovima) u svelu: jugoslovenska, francuska, ~vajcarska, holandska, nema~ka, belgijska, engleska, italijanska, porlugalska, rumunska, ~vedska, finska, arneri~ka, sovjetska, danska, argt!ntinska, meksikanska, j apanska, braxilska i dr.

KAKO SE SPRAVUAJU I UPOTREBUAVAJU LEKOVI OD LINCURE Llncuru pit! sarno pre Jela Pre svega, treba mati da se lekovi od lincure smeju piti sarno pre jela, a nikako za vreme iii posle obroka. Pije se oko pola do jedan sat pre jela.

4

J

KOREN LlNCURE. A OEO KORBNA : I. OZIUAK 00 SPOREONOG KORENA. 2. mOUZNI NABORI B _ OEO VERTlKALNOG RIZOMA: I. PRSTENASTI NABORI. 2. PUPOUAK. C POPRECAN PRBSEK KROZ KOREN: I. KORA . 2. ORVO, 3. PLUTA. 4. KAMBIJUM. 0 - Po. PRECAN PRESEK KROZ RlZOM: I. PLUTA. 2. KAMBI1UM. 3. KORA. 4. SRI. S. KSILEM.

438

LECENIB BrUEM

Gorke materije lincure, uzete u maloj, terapijskoj d07Ji draie eulo ukusa, zbog eega preko sluzn ice jezika izazivaju pojatano luten je zeludatnog soka i podstitu prohtev za jelom, dakle, pajaeava se apet'it , ~to je vrlo vaino za mnoge osobe, a p re svega za one koje su izgubile a petit, pa zbog toga slabe.

Gorki sastojci lincure pojatavaju luten je ieludatnog soka, wlo vaino za bolesnike u kojih je ta funkcij a smanjena, zbog eega imaju razne tegobe u organima za varenje. Pojaeavajuci lueenje zeludaonog soka, lincura olaksava i ubrzava varenje. l'eliko je preimucstvo lincure sto ne sadrti tan ina, pa se mote me~ati mnogim drugim biljkama u raznim ·k ombinacijama sa svojstvenim lekovi· tim dej stvom.

5

V i no s lincurom: 30-50 g (zavisi da li se teli goroi ili manje gorak napitak) samlevenog korena limcure preldje se jednim litrom najboljeg belog vina, zapu~i, dri,i 8 do 10 dana i za to vreme se ecice mu6ka da bi se ~to bolje i potpunije izvrsila ekstrakcija lekovi,tih sastojaka. Ocedi se i pije po je. dna mala vinska casa triput dnevalO na pola sata pre jela. R a k i j a s lincurom: 50-100 g samlevenog korena lincure prelije se jednim litrom rakije, zapu~i, drii 7-8 dana i eesce mucka. Moze se upotrebiti rakij a razne jaeine, eak i slaba (sa 10-20 0/ 0 alkohola), jer se svi lekoviti sastojci lincure rastvaraju u voeli, Jpak, bolje je upotrebiti jaku rakiju, najbolj e prepeeenicu (oko SOO/o alkohola), jer u mekoj rakJiji redovno irna ~kcd ljivih sastojaka. Piti triput dnevno po jednu 'J'akijsku ea~icu na 30 do 60 minuta pre jela. Moze se spravljati i ovakav lek: 2 kasike samlevenog korena lincure pre· lije se jednim litrom hladne vode, eesce mucka i posle 10 sati oceeli i pije triput dnevno po jedna casica pre jela. Sitno samleveni pra~ak 1incurinog .korena UIlima se navrh noZa triput dnevno na 1 sat pre jela. . U apotekama se pravi ekstrakt od lincure, me~ani, gorki eajevi i dru· gi preparati gorkog ukusa. Pri izradi tih mnogobrojnih i ~iroko upotreblja· vanih gorkih lekova eesto se s Iincurom mciaju i neke druge g~rke, ali nes· kodljive biljke, pre svega, kicica, gorka detelina i druge.

Latinski naziv Jincure je Gentiana Iutea. MisJi se da naziv Gentiana patrice od ilirskog vlada·ra Gencijusa, koji je prvi ukazao na njenu lekovitost u II veku pre na~e ere. Neki misle da latinsko ime Jincure dolazi ad imena jednog antiekog lekara. Lutea znat.i mta, narandZasta. Narodna irnena. - Dragutin Simonovic je u svom Botanitkom retniku objavio veCinu narodnih imena za veli'lru joJJi obicnu lmeuru: vladisavska, gencijan (Orfelin); goree, gorcica, zviSe, zelje cd srca, licijan, peteler (?), rafet, svi~, sviSel, SVlisc, sviScak, CVlic; kosutina brada, lincura, srtanik, sreenjak, srcenjaca, trava od srdobolje (Vuk); !1aven (Pelivanovic); roven (Sava Petrovic); lecijan, lincjura (Paneic); sviScel, siri~ara tuta; srcenica (JuTiSic); Irava od srca. U Srbiji i Crnoj Gori narod je uglavnom naziva Iincura. Za:bele~ili smo nekoliko nOI'ih irnena. U prizrensklom sreru: ravenj, &merika so siroko liSce

LINCURA

439

(Brod, Sutman), pitoma cemerika (Hood) . U srezu Kosov$ka MJi'trovka zabelezen je i naziv sisaca (CeceV'O), a u kJruseva61ooro ime ravelj. U Makedaniji smo zabelezili ova narodna imena za lineuru: u Ohridu i okolini susen cemer (Brod), div-cemer (Brod) , cemer (S truga , Debalr, Ohrid, Kicevo, Resen). U Bi tolju i okolil1ii cemer, l eleznicka bilka (MaIoVliSte) . Gde raste llncura? - Lincura raste cesto u vel~ koj ronozini po plan inskim livadama i pasnjaeima (su,'atima), rec1e po ret kim Sumama i kamenjaru na visi nama od 800 do 2.500 m na Balkanu, u Srednjoj i juznoj Evropi, i MaIoj Aziji. Sahira se najvik u Bosni, Lici, jugozapadnoj Srbiji (Zlatibor, Tara). Sandzaku, na Pirineji ma, Juni, Vogezima, Alpima i Kal'patima. Na gla. su je lincura -iz Bosne, a sa Zlatibora je poznata u svetu kao jedna od naj. boljih. Nadmorska \"Islna_ - U nas se lincura javlja na nadmorskoj vis,ini od 300 do 2.500 m. U Ibarskoj klisuri, na padtinaroa Stolova ·raste na vi's ini od 300-400 m, na Sinjajevini od 2.000 do 2.100 ro, []a Peristeru oko 2.300 m. Podloga. - Posle dugogodisnjeg terenskog proucavanja po planinama Srbije, Crne Gore, Ma,k edonije i Bosne zapa21ili ,s mo da se u nas zbog kontinentalne klime lincura javlja ne sarno na karbonatnim nego i na silikat'tim podlogama. Na primer, na Stolovima, Gocu, Zeljinu, Kopaoniku, Zlatiboru, Suvoboru, Rajeu i drugim planinama zabeleiili smo da se javlja na serpentinu. Opls blIjke. - Lineura je viSegodiSnja bHjka. Ima pravu snafnu stabljiku vi sine do 1,5 m. Pri zemlji je vrlo k'rupno liSee, ,po obodu eelo, golo, jajastog oblika, s 'nervima u luk savijenim. Gornja polowna stab'ljioke ima lepe zlatnozute evetove koji su udruieni u pazuhu sitmog liSea i poredani u spratove. Cveta od jula do avgusta. Plod je duguljasta, do 6 em dugacka Cau'r a puna semena. Podzemni organi su vrlo razvijeni i razgranati. Sirov koren je vrlo roek, bez mehanickih elemenata, jedar, soCan, unutra bee i vrlo gorak . Moze se seCi lako kao sir. Berba, razmnoZavanje. - Od podzemnih organa dobija se droga Gentianae radix - koren lincure. Korenje moze da dozivi starost do 50 goclina i da bude tesko do 6 kg. Koren se vadi u jesen. Treba vaditi sarno starije korenje od odraslih biljaka, ocistiti od natrulih del ova, stablji1ke i zemlje. Krupnije korenje treba uzduz iseci i susiti, ako je lepo vreme, na suneu, a ako nije, onda u zagrejanoj prostoriji nanizano na debeo konae, ili u hlebnoj peCi, odnosno u susnici za voce gde je ima. Osuseno korenje je zuekastobelica's te boje, bez narocitog mirisa , vrlo gor-kog ukusa. Prilikom vac1enja treba iskopatli veliku jamu, jer je korenje lineure razgranato i duboko prodire u zemlju. Zatim je neophodno da se glava korena s pupo/jcima vrati u zemlju i po'k.r~je zemljom, da se biljka ne tI!Il15ti. Na taj nacin eemo ima ti kroz nekoliko godina novu, bogatu berbu. ViSeglave rizome treba raseei na onoliko glava 'kolilko iroa pupoljaka i rasaditi na ra· stojanju oko 50 X 50 em. Susenje. - Desavalo se nekih godina da .p laninci na nekim mestima iskopaju velike kolicine korena, ali ga nisu mogli oSllsiti, jer ih je iznenadio sneg. Na brzinu su ga utrapilri i vadili ga 1ek III .proleee. U veeini slucajeva

440

LECI!NJI! BILII!M

nisu mogli prodati lineuru m DMim ni inostranim trgovcima, jer je bila trula, prozukla, plesniva i sl. Tako je uo~i samog rata propalo nekolilko vagona lin cure na Kopaoniku, Zlatiboru, Durmitoru i jo~ na nekim mestima. Za vreme dugotrajnog, sporog su~enja debelog i so~nog korenja lineure razvija se osobit miris i mrko-crvena boja. Neki biljari nameroo ostavIjaju poluosu~eni koren na gomilama da bi se izvr~ila fermentacija (vrenje) i dobiia na taj naNn mnogo trafena tarona boja i svojstven miris. U farmaciji se sve manje trafi prevreo koren, jer je mnogo manje gorak od onoga bledog, naglo osu~enog u toplaj sumici na 50 do 60 oC. U novije vreme jo~ se vi~e trafi ~asvim bleda droga, dobijena stabi/izacijom korena (~u~enog oko 80° C) odmah posle iskopavanja; na taj na~in je potpuno spre~ena fermentacija i razlaganje praglikozida; ovako stabilizovan koren je najgor~i i najbolji. Gajenje Iineure se vr~i razmnazavanjem mladih izdanaka na najboljim i najpristupa~nijim priradnim nalazgtima. Rasadivati se mofe u martu iii oklobro ~im vreme dopusti. Za I hektar treba oka 60.000 sadnica iii oko 70 g ~emena. Klijavost semena je mala (ako SOOt.) i traje jednu ili dYe godine. S jednog hektara se dobija oko 1.800 kg suvog korena (a:ko se vadi posle pete godine) . Lineura ne iziskuje gotovo nikakvu obradu. Jed..ino oko nje treba ungtavBiti onaj korov .koji je jam, veci i bujniji od [lje. Biljata se razvija vrlo sporo. Za klijavost semena neophodni su svetlost i mraz. Seme 's akupljeno u septembro odmah se zasejava u sandu~ice koji se ostave napolju da ih pokrije sneg. Posle topljenja snega sandu~ici se prenesu, u staklaru, gde ostaju do nicanja i presadivanja rasada na stalno mesto na otvorcnom polju. Seme nice .poeetkom maja. Bilj~iee, koje dostignu visinu oka 2 em, presaduj u 5e napoljru u leje, na dobro pripremljeno zemIjgte, u redove na razmaku oko 20 em. Tek trece godine u prolece vr~i se rasadivanJe na stalno mesto na Tazma:kli od SOX 50 em. Privredni znaCaj. - Lineura je jedna od najvafnijih na~ih planinskih lekovjtih biljaka. Kako je njen medicinslki zna~aj vrlo veli,k, a talkode ima i ~iroku primenu u industriji gorkih alkoholnih pica, ·k oren lineure se mnogo trafi na domacem i stranom -trfi~tu. S db2lirom na to da je otkupna eena mek dobra, a nalaziSta lincure su obi~no u si·roma~nim planinskim krajevirna, okolno stanovni~tvo rado pl'istupa vadenju korena ove bilj ke da bi do~lo do zarade, jer porodiea od pet do sedam ~lanova mofe da iskopa dnevno preko 500 kg lineurinog korena. Nerazwnnn eksploatacija Ifncure. - Godine 1938-1940. ~itava sela su odlazila u planinu radi vadenja korena. DoSlo je do nagle i neracionalne eksploatacije, kopalo se sve odreda, bez obzilfa na to da H je bilj,ka dovoljno odrasla i koren dosta velik dli ne. Ne sarno -da »glave« korenja ni'sru wacene u zemlju, nego je i dobar dec razgranatog korena ostajao neiskoriScen, jer nisu 'k opane dovoljno duboke rope. CHj je bio da se za najkrace vreme iskopaju najvece moguce 'kolicine. Ovakvim nepo~tednim i nepravi-lni,m qskori~ cavanjem lineura je u nas posta·la relka biljka. Mozda lincura ni'kad tako nije stradala kao za vreme II svets'kog rata. Zato je i razumljivo ~to je alarm naj'pre dan za nju. Godine 1945. ·na~i saradnici iz Uziea javljaju da na Ziatiboro nema vi~e linoure. Medutim, od
LlPA

441

studenata farmacije podnosi izvestaj: -Kad se sa Cigote i Tornika spusti pogled, zaravan Zlatibora izgleda kao da je teSko bombardovana toliko su ve. Uke 1upe ostale posle iskopavanja l1ncurinog korena. U neke' jame, gde je I ogromno kamenje izvaljivano sarno da se dopre s to dublje i da se korenje ~to p<>tpunije izvadi, mestimieno mogu po dva vola leci. Sto je jos gore, ni lzdanka nema. Sve je divljackoi iskopano. Saznali smo da su 1938. god. i sve do pocerka rata zandarmi na konjima rasterivali kopace Iincure, jer ih lugari i sumari nisu mogli spreCiti. Onda -su krenuli u 'krac1u lin=e po meseeini, a ka!lnije po mraenim nocima, vadi'li su je uz fenjere. Razlog: trafuja velika i zbog toga cena privlacna, a godine neroone, pa se za prodanu lincuru ku. povalo kukuruzno brasno, so i gas.. Mestimieno je narod bio navalio na kopanje lincure, tako da je dolazHo do wee i da je u okoliini Struge lugar ubio jednog seljaka zbog iskopavanja lincuTe.

ZASTO TREBA LINCURU RAZM02AVATI I ZASTITITI U PRIRODI? Da bi se stalo na put unistavanju Ji.ncure, U Srbiji je donesen zakon koj iro je lincura stavljena pod zastitu, .negde delimienu a negde rpotpunu. Ali i pored ove zabrane, na pojedinim mestima su Iincuru opet krisom kopali i dalje. Posto Sl1 biljari iscrpJi bogata nalazista u Srbiji, presli su da, posle za· brane daljeg kopanja u 5rbiji, nastave 5 nerazumnim iskopavanjem lincure u Makedoniji, Crnoj Gori d drugim oblastdma. Tone 1rorena liinoure otkuplji. vane su, a prcduzeea za otkup lekovirog biJja grabila su se ko ce pre doer do ovog dragoeenog korena. 1

LIPA

Tilia L. -

Tiliaeeaf'

Droga se sastoji od osusenih, zuto-zelenih evasti s priperkom od bele Iipe, Tilia cardala Miller (= T. u/mito/ia Scop., T. parvitolia Ehrh., T. mic· rophy/a Vent.) i erne Iipe, Tilia p/atyphul/os Seop. (= T. granditolia Ehrh .. T. europeae L., T. ofticinarum Cr). Sve d:ruge vrste lipe nemaju vrednosti i ne 1reba ih brati. Prva je silnolista, rana, Iipolist, a druga krupnolista. Na nalicju lista u u g I u n era v a Illalaze se kitice d I a k a, koje su u lipoIista crveno·zute, a u krupnoliste bel i e a 5 t e. Cvetaju u junu i julu. Li· polist eveta oko dYe nedelje pre krupnoliste. Cvet je vrlo prijatnog mirisa, koji se susenjem smanji, a duzim i losim Cuvanjem vee posle nekoliko me· seci ;seezne. Plod je loptast, jednosemen, tvrd, 7-8 mm u promeru. Rasprostranjenost. - Raste po eeloj Evropi po brdskim sumama. Lipa voli pitominu, plodnu i duboku zemlju. Kod nas je glavni ·proizv0l.1ac severna Bosna, lroja snabdeva lipovim cvetom dobar den Evrope.

LECENIE BIUEM

442

Berba. - Lipu treba bra ti eim poene evetati, kad su dye t r e c in e eve t 0 v a u e vas t~ r a s eve t aJ e. Precvetala lipa nerna ni· kakve vrednosti. C vas t treba brati zajedno s p rip e r k 0 rn (Flos Tiliae cum bractes), jer sc vrlo rebko traii bez pI'iperka (Flos Tiliae sine brae/eis). Treba brati po suvom i lepom vremenu, izvan naselja gde nema pra~ine i ~to brze ra~ iriti u tanke slojeve pod krovom na velikoj promaji ili u su~niei zagrejanoj do 40" C. Su~enje treba izvesti ~to brZe i ~to bolje da bi se dobila droga le pe svetle zuto-zelene boje. Droga. - Cimozna e vas t: prva vrsta, sitnolista Iipa, ima 5 do 7, a druga 2 do 6 evetova. Cvast irna dugaeku peteljlku, koja je do polovine sra· sla sa duguljasto-jezieastirn, 'kozastim, mrci3sbim, golim, po obodu eel'i m p r i· per k 0 m, bledo zelenl
.~.?~ .y' :' I. . ...... ~ I

i~-~~}' , ' .I \. J

:;.~ ·'1 , -, . <; .I

A

c A -

L1POV CVET TILIA CORDATA B - PRESEK CVETA C - T1L1A PLATYPHYLLOS

Sastav. - U lipovom cvetu ima s 1u z i, tan ina, eta r s ok 0 g u I j a, h!,! t e r 0 z ida nepoznate hemijske konstitucije, ~ecera, gume, voska, zute boje, manitola i tar·tarata. U svezem cvetu moze se organskirn solvensima izvuci do 0,1"10 etarskog ulja; to je evrsta masa tamnozelene boje, mirisa na seno. Nosilac mirisa lipovog ulja je seskviteTpenski alkohol far n e z 0 1. U osu~enom cvetu irna vrlo malo etarskog ulja. Tanina najviSe irna u pI1iper. ku; on daje oporost caju od lipe. Lipov list takode sadrli sluzi i ostalih sastojaka koji se nalaze u cvetu, pa se za nui:du mogu upotrebiti u ~stu swhu. I lipova kora irna mnogo sluzi.

UPIJA . LISA] PLUCNIAK .. .

443

U evetu ima do 240 mg
Narodna imena za Tilia cordata: lnjela lipa. zimska Iipa. Iipac. Iipovee, li pons t . m alolistna Iipa. pozna hlpa. s itnolista lipa. Za Tilia platyphyllos: divlja lipa . jalova Iipa . le tnja lipa. Iipovi'n a. rana lipa. smrdljiva Iipa. erna lipa. ~umsk a lipa . C v e t od Tilia argertlea Desf. (s rebrna lipa. bela Iipa. belolipa. srebr· oasta Iipa) ne treba brati ni me~ati s ofiicinalnom drogom .

LlPIJA, CITRONOVAC, LlMUN-VERBENA, CETRINA

Lippia citiodora H. B. et K. -

Verbenaceae

Sib . vi sok do 2 m. poreklom jz Cilea. Gaji se zbog aromaticnog li~ca koj e. kad se p r otrlja. tniriSe Da IimUD. Li~ce se upotrebljava kao stomahik. za bolje varenj e . protiv nadimanJa i gr~eva u trbuhu . Etarsko ulje se koris ti u pa r fimerij i.

LlSAJ PLUCNJAK, LlSANJ, DUBOVI MOH, MAHOVINA PO DUBJU

Lobaria pulmoneacea Hoffm . -

Stictaceae

Ovaj krupan Iisaj 'razvija se u obli·ku krupnih. zilavj~. nasmedi'~ ~ep· ra vilnih krpa prilepljenih na starim stab lima sumskog drveca. Da panJ.evlma i s te nama. Skida se po lepom vremenu, oersti od kore i druge DeCistoce. opere u hladnoj vodi i s to pre osuSi 'Da SUDOU. Ima sluzi •. gorkih mat~ri)a sLieno kao islandski Iisaj, ali je od nejga gom. UpotreblJava .se kao 1 IS, landski li saj .

LECENJE BIUEM

444

LOBELIJA

Lobelia inflata L. -

Campanulaceae

Lobelija je jednogodi~nja zeljasta biljka, visoka 20--50 cm. Raste Da moevarnom zemljgtu u SAD i Kanadi. Gaji se u SAD (Njujork, Mi~igeo), odakle se izvozi u ceo svet. Gajenje I berba - U azotom i solima kalijuma cvetanja krajem leta, kad so:! u baJama iii presovana

SAD seme se seje u jesen ill u prolece. Dubrenje povecava postota1k alkaloida. Zanje se pri kraju na stabljici potnu rumeniN donje ~aure. Izvozi u prizmatske palkete.

LOBELIJA

LobeJija moze uspevati kod nas i ~teta je ~to je ne gajimo, jer je to vrJo vaina biljka zbog alkaloida lobelina; propisuju ga sve fannakopeje u svetu i mora ga imati svaka apoteka, bolnka i zdravstvena ustanova i sva· ki lekar u miru i ratu, jer se lobelin injekdje daju u hitnim slw!ajevima kao prva po moe. . Ogledi u Vojvodini su uspeli. U martu u tople leje .po povr~ini &e pose· je seme, 1-2 puta pikira da rasad oja~a i rasadi oa rastojanju 30 X 30 cm. Obraduje se kao okopavioa.

LOVORVISNJA. LOVORlKA

445

Koristi se nadzemni deo biljke s cvetovima i plodovima (Lobeliae her· bal. Droga dolau u promet u slepljenim komadima. Sastav. - LobeHja ima O,3-{),60f0 kristalnih alkaloida, od kojih je za . terapiju najvaznij.j lob eli n, manje njegov raeemicni iwmer 10belidil1. Upotreba. - Iz drog~ se vadi lobelin i upotrebljava u obliku soli La· belini l1ydrohloridum ,i izralluju razni galen ski preparati: infuza, cigarete, prasa;k, Til1ctllra antiasll1matiea, Tinetura Lobeliae i dr. Daje se protiv spazmodicne astme i hronicnog bronhitisa, velikog ka· slja i uopste za umirivanje organa za disanje. Lobelin stimulativno deluje na centar za disanje, na srce, lIla krvne sudove, nervne centre. . Lobelin se daje u raznim hitnim nesrecnim slucajevima: gusenje (radi ozivljavanja) novorollencadi, bronhopneumonije dece, respiratori sinkopa u opstoj anesteziji, trovanje ugljenmonoksidom, suneanica, davljenje, razni sokovi, trovanje lekovima itd.

LOVORVISNJA, ZELENICJE, ZELENICICA, LOBER·VISNJA, ZELENICE Prunus lattrocerasus L. -

Rosaceae

Upotrebljava se sarno 's vez list lovorviSnje (Lauroeerasi folium), jer se susenjem i duzim cuvanjem vrlo brzo gube lekoviti sastojci. U svezem liScu ima oko 1,5'10 cijanogenetskog heterozida prulaurazozida. Od svezeg IisCa se destilacijom pomocu vodene pare dobija Aqua Laurocerasi, lekovita vodica koja sdrii 0,1'10 cijanovodonicne k;iseline. Ova vodica je zamena za sliean galenski prt!parat, za tzv. vodu od gorkih badema. Daje se protiv as· tme, velikog i obicnog kaslja, gastralgije i uopste kao sedativ i antispaz· modik . List je olrovan i zbog toga ga deca ne smeju brati!

LOVORlKA Laurus nobilis L. -

Lauraceae

Najvge je ima u zimzelenoj hrastovoj sumi. Na nasem primorju ima je utoliko viSe ukoliko se ide dalje na jug. Lovorika je grm iii nisko (do 8 ml zimzelcno drvo sa kozastim listovima. Sadi se i Zl\ ukras. U stamm . veku smatrana je za svcto drvo. Droga. - 1. Tolit/m Lauri. List je na kratkoj drsci, okruglasto·dugu· Ijast, zasiljen, 8-12 em dug ,i 3-5 em Sirok, na rubovima malo tala~a~t i povijen, k 0 Z a s t, go, na lieu gladak, 's jajan, zele~lO..smed, a na naliciu bledi i bez sjaja. Na nalitju se istice glavni nerv kOJi se grana u 6--8 Ja· kih sporednih nerava. Uk usa je vrlo aroma1ienog, malo ljutog, oporog

446

LIlCIlNJIl BIUIlM

i gorkog. Kad sc trlja. oseea se aromati~n miris. - Sadrti 1-3'/, eta r sok 0 g u I j a. gorke materije i tamna. Dobra. 5veza droga je zelena. li~tovi su eeli; ima malo drlaka. II. Fructus Lauri. lovorikin plod je jajasta. erne-plava. spolja naberana. do IS mm dugacka. I-II mm debela ko~tunica. Vee i pri malom pritisku lomi se tanak i krt peri karp zajedno sa semenim omotacem i dva debela plan1koveksna ko~iledona. Lovor il,.-m plod je osobitog m i r i s a. koji se nar.oeito jako oseea kad se zdrobi. Uk usa je aromatienog. oporog i gorkog. - Sadrfi oko 30'/. mas n 0 g i do 1'/. eta r s ko g u I j a, ~eeera, skroba. basorina i dr. III. Oleum Lauri (cxpressumJ. - ATomaticna. maslu slicna. zelena (mikroskopom se vide hlorofilna zrnca) zrnasta masa dobijena eec1enjem na pevi ~enoj temperaturi iii kuvanjem lovorikinog ploda. Ovo ulje je sme~a masti i etarskog ulja. Topi ~e na 34-36° C, dajuci tamnozeleno u'lje vrlo aromaticnog mi·risa na lovor i gorkog ukusa. - Etarsko ulje se sastoji uglavnom iz e i n e 0 I a i a If a - pin e n a. Mast se sastoji iz glieerida I au r ins k e, p a I mit ins k e, 0 I eins k e i i i n 0 1 n e k i s e loj n e. Sadrfi jo~ i 1-3'10 eta r S k 0 g u I j a, I 0 v 0 r 0 v 0 g k a m for a, s mol e, h lor 0 f i I a, fi.tosterola. melisilnog aIkohola i dr. Upotreba. - Lovorikino li~ee slun uglavnom za z a c i n. U narodnoj medicini upotrebljava se kao miris. Ulazi u sastav nekih starih melema. Eta r s k 0 u I j e 0 d tik, nervin i u parfimeriji.

Ii

~

ea

sluzi kao karminativ, eksc.ite-aroma-

P I 0 do v i su ranije upotrebljavani 'k ao gorko sredstvo oj zacin. danas sarno za eedenje ulja i retko u veterinskoj medicini kao stomahitk i diuretik, a spolja kao mast protiv hemoroida. Ulje se upotrebljava ne~to malo u veterini. kao sredstvo za drafenje koze i sl., najce~ ee u mesavini sa drugim melemima. - Nema konstantno dejstvo, te se vrlo malo upotrebljava. Narodna imena: davorika, zeleni·k a, javorika. lavor, lavorika, lovor, loverik, lorbar, lorbek. lorber, lorika.

LOKVANJ, BELl LOKVANJ, LOPOC, BUELl LEPUH, VODENI PLUTNJAK

Nymphaea alba L. -

Nymphaeaceae

Trajna zeljas ta biljka bara i jezera. Na povrsini mirne vode plivaju ogromni, do 30 em vcliki, srcoliki. debeli listovi i do 12 em krupni. vrlo lepi beli evetovi. U mulju se naiaze kao ruka debeli mesnati, Zuekasti, razgranati rizomi; u njima ima o'k o 2oo/. skroba, 60/. glikoze, smole i tanina (10'/.). U eeloj biljei ;ma alkaloida, heterozida, tanina i smole.

LOKVANJ. BELl LOKVANJ. ..

447

,

~Ii~

.; \

i'

11/, , 1/ ! ~. I. :. 1~

/.

-

I~ .

LOKVANJ

U lis lu i cvelu ima do 200 mg'l/. vitamina C. Caj od cveta (5%) deluje protiv nesanice, nervoze i polne prenadraienosti. U istu svrhu upotrebljava se 1 tinktura od cveta (20 0/ 0 u 70 0/ ... nom alkoholu) m ekstrakt. U slucaju potrebe, rizom mo~e posluiiti za vadenje skroba. Slienog sastava i upotrebe je i Nuphar luteum Sm. (zuti lakvanj, zuti lopoe, zuti plutnjak, bla1u~ina), eiji su cvetovi zuti i upola manji. Zbog obilja tanina oba lokvanja sluze 'Protiv proliva.

448

LECENJE BIUEM

LUK,CRNILUK,CRVENILUK,LUKAC,KROMID,KAPULA Allium cepa L. -

Liliaceae

U narodnoj medicini luk se vekovima uspesno upotrebljava za letenj e

mnogih bolesti spolj a i Jznutra, kao 'pro6ilakticno STedstvo protiv zaraznih bolesti, svakidasnj a hrana i za~n. Nema kuce bez luka, a re~ka su jela pogotovo zaprske bez njega. Luk je najpristupatniji narodni lek, pa je i to razlog sro se tako cesto i raznovrsno koristi. Ljuti,na luka potice od sumpornih heterozida cujrl proizvodi hidroUze imaju /itoncidna svojs tva koja uticu povoljno na obnavljanje tkiva zagadenih i drugih rana; oni imaju antibakterijska svojstva, nadrazuju organe za varenje povecavajuci kiselost zeludacnog soka i apeti~; izlucuju se preko pluca i olaksavaju iska~ljavanje. Luk deluje diureticno, laksantno i antidijabeticno, jaca rad srca, siri krvne sudove i time smanjuje krvni pritisak i ozivljava rad lenjih creva. Susenjem luk guru lj utinu i miris, pa samim tim i lekovitost. Zato se luk mora koristiti jedino i iskljucivo sirov. Malo ispecena glavica luka se raspolovi i jos topla stavlja na ci r da se sto pre provali. IIi se luk sitno izreze i Fomesa s malo ulja, hleba i sapuna, pa se ta kasica stavlja na cireve i uboj e. Druga narodlla buena: vocak, votak, glavata Ijutrka, kokar, kromit, kromiti luk, letnji luk, mrki luk, crvenac, cr\~enac, cebula.

LUCERKA, DETELINA, USEVNA VilA, PITOMA ILl PLAVA DETELINA Medicago sat,i va L. -

PapHionaceae

Dobro je poznata trajna zeljasta biljka koja se u nas sve vise gaj,i kao najvafnija picna biljka. Ukoliko je jedna zemlja napredl1ija, utoliko ima viSe zemljista poel lucerkom, jer ova biljka ima ne sarno veliku hraaljivu, energetsku , nego i ogromnu biolosku vrednost, jer sadrli veliku kolicinu belancevina, hlorofi la, ksantofila, provitamina AiD, vitamina B, C, K, mnogo kalcijuma i ze leza, raznih enzima, sapemozida, limunske, jabuooe i malonske kiseline, holina, trimelilamina, raznih aminokiselina i drugih korisnih sastojaka. Lucerka je pravi arsenal veoma vafnih hranlj·ivih, profilakticnih i lekovi tih sas to j aka. Luceflka je postala glavna industrijska sirovina za ekstrakciju hlorofila, jer je to najbogatij a i najjevtinijoa sirovina ovog tako vaznog sastojka bilja. Zbog izuzetnog bogatstva u vitaminima (vitamana C do 450 mg'l/o, karotena do 80 mg<>/o i dr.) potpuno mlado vrsno Usee upotrebljava se protiv skorbuta, reumatizma i uopste za jacanje. Spravlja se u obliku povrea iii supe, iii se dnevno popije 40-70 g soka iscedenog iz potpuno mladog lisea. Posto nij e skodljiva, lucerka se moze svakodnevno za duze vreme upotrebljavati. Medovina od lucerke: 250 g osusenog mladog !ista lucerke kuvati 1 sat u 1 litru destilovane vode ili ki·snice i, kad se smlaci, iscediti i pomesati s 2 kg livadskog meda; uzimati .po 2-3 kasi'k e triput dn~no posle jela.

LJ

LJOSKAVAC, PLJUSKAVAC, POGANCEVA TRAVA

Physalis alkekengi L. -

Solanaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka 30 do 80 cm. Rizom je vodoravan, clankovit i razgranat. Stabljilka je uspravna, prosta ili granata. Lis tovi su jajasti, na duo gackim dr~ kama i po obodu talasasti. Cvetovi su pojedinacni, belicasti i na dnu zeleni. Plod je vrlo lepa loptasta, soena, sjajna, kisela bobica na'I'andzasto· -<:rvene boje velicine krupne tresnje, umotana u hartijastu, nabreklu, rnehu· rastu, okruglastu, crveno·narandzastu, vrlo dekorativnu c~icu. Cveta od rnaja do oktobra. Rasprostranjenost. Po svetlim ~ umama , zivj m ogradama i vinogradima kao korov.

0\

V

LJOSKAVAC: PLOD, eVEr I KOREN

450

LECBNIB BIUBM

Droga; - Zrco plod bez ca~ice, rede cela biljka (Alekengi fructus et herbal. Plod treba brali u avgustu i septembru, odbaoin ca~icu i u ~10 tanjem sloju brzo osu~iti kao voce. Su~enjem se plodovi smezuraju. Cuvati dobro zapakovane na s uvom mestu. Sastav. - Boja plodova potice od jednog karotenoida fizaliena koji je izomer ksantofila: u bobicama 0,05010, a u ca~ici 0,9-1,8010. U ca~ici ima vanredno mnogo vilamina C: vj~ od 800 mt'I. , a u bobicama oko 100 mg'I•. U bobicama ima limunove kiseline (od koje potice njihov prijatan ukus koji osvezava), seccra i vrlo malo alkaloida nedovoljno ispitanog; ovog alkaloida ima i u ostalim organima ljoskavca. Upotreba. - Mocan diuretik, zbog cega se veko.vima koristi za lecenje mokracnih puteva (i kamena u bubrezirna) i uloga. Deluje i laksan tno. 1. Sveze b(lbicc: a) u toku 10 dana pojede se svalro jutro pre jela po 20 do 30 zrelih bobica 5 medom iii pekmezom. b) 100 g pekmeza (300 g bobica se skuva sa 200 g vode i 700 g medal svako jutro pre jcla u toku od 10 dana. v) 20 g soka od svezih bobica svako jutro pre jela za deset dana. 2. Suvc bobice: IS g zdrobljenih bobica kuva se 15 minuta u 400 g vode i posle 2 sata popije u dva obroka po 1 ca~u pre dorucka i pre vecere . Od bobica se spravJjaju vodeni ekstra,kt (1 : 5), sirup i vino . Ostala narodna Imena: bebica, bebicnjak, velika ,p asvica, vinogradska mihuricina, volcje jagode, voskavac, vucja jabucina, vucja jagoda, gos-pin a jagodica, divlja papri'ka, zmijino grozdice, zrne~nik, zrn i ~ , jagodina, jagodice, kukucnjak, kurjacja jabucica, ljuskavac, maunica, medede jagode, mihurnjaca, mjehurica, plju:>kavice, puhavica, sircenik, stra~njak, tocac, trava od zalca, crljena jagoda, cifutska tr~nja.

LJUU, VRAT, VRTOGLAVICA, ZAVRAT, LUDA TRAVA, PIJANA TRAVA, URODICA

Lalium temulentum L. Jednogodi~nja

Gramineae

trava, visoka do 1 m. Lici na pirevinu. Raste kao zitni korov . Zrno je slicno p~enicnom , ali je otrovno zbog nekoliko alkaloida, osobito lemulina. Ko se najede top log hleba u kame ima vrata, ubrzo kao pijan pada na zemJju i satima je u bunilu. Posle toga ga boLi glava. Duiom upotrebom izaziva zaboravnost, otupelost i druge encefaloidne make trovanja mozga. Nepravilna je i opasna upotreba ljulja za lecenje gJavobolje i upale mozga. Ovaj korov svaki pJaninac unBtava u svojoj njivi kao najopasniji korov za coveka, osobito za decu. uuu

UUTICI

45 1

UUTICI Rannunculus-vrste -

Ranunculaceae

Ljlltici iii zabnjaci u uzem smislu, tj. vrste roda Ranunctllus, mnogo

su rasproslranjcni, narocito po vlaznim, moevarnim mestima. Cvetovi su u vecine Ijutiea iuti kao zlato i sjajni leao da su lakDm prevuceru. Svi IjutiCi su u svezem stanju olrovni j deluju iS10 kao i sase. Ljutina i olrol'nost pciticu od anemone-kamfora i verovatno s<>ponina, dYe vrste olrova koji se susenjem. biljke brw gube: anemone-kamfor brzo izvetri, a saponini se hidrolizuju, raspadaju na neotrovne sastojke. Stoka ne pase Ijutice. Tisu relki slucajevi trovanja Ijudi i stoke. NajceSce cobancici stradaju. 1ma ,i takvih slucajeva da Ijudi sam i
p

M

MAJKINA DUSICA Thymus serpyllum L. -

Labiatae

MAJKI NA DUSICA J E LEKOVITA, ZACINSKA, MIRISNA I MEDONOSNA BILJKA

Majk ina duslca je om iljen lek ne sarno u narodnoj nego i u naucl10j medicini. U nas se v" kovima upotreblj a,va, osobito u planinskim kraje· virna, p re svega, kao lek za lecenje organa za varenj e, rede i organa za disanje. U nekim medite ranskim zemljama majkin a dusica je i zacin , naroei,to siromasnog sveta, a pre svega mornara, kad zele da prikriju jak mi'r:is ribe koju cesto jedu. Majkina dusica ulazi u sastav mnogih lekovitih preparata koji se iz raduju bHo u apotekama, bilo u farmaceutskoj industriji. Naroeitim posrupkom ekstrahuje se majkina dusica, pa se taj eks·t rakt daje iii sam ili u smeSi s d'lUgim lekovima slicnog farmakodinamskog dejstva, proti'V obienog i velikog (magareceg) kaSlja. Ti lekovi su pOzn3't1 pod raznim patentiranim imenima: Pertusin, Timotusan, Kontratusin i 51. Najprostiji naCin llJpotrebe majkine dusice je u obliku caja, koji MAJIU NA D US ICA se moze u svakom domaCinstvu jednos tavno naciniti. Medutim, odmah treba naglasiti da ve6ina domaCica gresi sto kllva majkinu dusicu. To se ne sme ciniti, jer se lekoviti sastojci ove veoma mirisne i lekovite biljke kuvanjem, pogotov'll u nepoklopljenom sudu, brzo i potpuno izgube, izvetre. Zbog toga ~e preporueuje domaCicama da majkinu dusicu sarno popare kljucaiom vodom, odmah poklope, oSltave da stoj~ 2 sata. Gres i se i u pogledu upotrebljene koliCine. Gotovo redovno se uzima taka malo maj kine dusice da dobijeni caj nema gotovo nikakvog efekta. Treba uzeti punu supenu kasik'll i popariti sa 200 grama (l Casa) kljucale vade.

MAIKINA DUSlCA

453

Lekoviti saslojci lIalaze se jedino i iskljucivo u listu i cvetu majkine dusice. U stab ljikama uop~te nema lekovitih sas toj aka. Zato se preporutuje

biljarima da sa osusene majkine du ~ice skinu, .svuku< list i evet, stablj ike odbaee , a list i evet Iterm et icki zapakuju da satuva sve svoje mirisne i lekovite sas tojke. Ova mala bilJka je dobro sredstvo protiv proliva, jer ima prilienu koIicinu tanina (oko SOfo), koji ~ tave koZu. Majkina du~iea deluje kao izvrstan, prijatan i bezopasan konzervans, jer svojim vrlo aktivnim mirisnim etarskim uljem sprecava vrenje. To nek i nas.; tobani u planini dobro znaju, pa je sasvim i naucno opravdano pranje i parenje karliea za razlivanj e mleka: u kotao se stavi podosta ' majkine du ~ iee i. dok voda 5 njom klj uta , pare se karliee i drugo drveno posude, . jer se tako valja«. Objasnjenje je lako naei, jer timol i karvakrol, dva fenolska j edinjenja od koj ih poticu lekovitost, antiseptitka moe i svojstven miris majkine du~ iee, irnaju svojstvo izvrsnog i nes kodljivog konzervansa . Maj,kina d u ~ i ea, a jo~ viSe njeno etarsko ulje i timol daju se protiv crevnih parazita, narocito protiv decjih glista. Anlisepli{; ka svo j slva majkine dusiee (dejstvo -tJimola i karvakrola) koristi i naucna, a ponegde i narodna medicina. eim se pojave zarazne bolesu , kuvaj u se i piju cajevi od majkine dusiee, jer ona ima svojstvo da zaustavlj a razvoj mnogih patogenih klica, a neke i uni ~tava . Majk il la dU51ca 1'lij e otrovila. Ni duiom upotrebom ne izazi'Va nikakve znake nelagodnosti niti navikavanja . Za vreme raznih epidemija zaraznih bolesti u mediterallskim zemljama se vekovirna upotrebljava caj od majkine dusiee, koji se pij e urnes to vode. Ova preventivna mera je veoma korisna i lako izvodljiva , jevtina i prakticna, pa se preporucuje svima. Zarafenom vodom prenose St! Ilajstra~nije zarazne boles ti. Kuvanjem vode uniStavaju se uzrocniei boles tl, ali voda pos taj e bljutava i neukusna. U vodu koja kljuca doda se malo majkine dusiee i voda opet postaje prijatna i ukusna. I sparljivi lekovi ti sastojei maj-kine dusice izlucuju se preko organa za ui sanje. Zbog toga osobe kojima zaudara iz usta redoW1O uzimaju razne lekove u kojima su glavni sastojci pHorna nana i majkina dusica. E larska ulje ad majkine dusice proizvodi Biljna apoteka u Beogradu. Jedan gram tog ulj a zamenjuje 99 grama majlcine dusice. Zbog toga mnoga domae instva drze u kuei nekoliko grama ovog ulja, pa kad zatreba, stavi se 1-2 kapi na koeku secera i popij e sa Worn hladne vode. P05le toga se satima oseca prijatan dah iz us ta, a to je istovremeno i zasti,ta od mnogih bolesti.

BERBA, SUSENJE, PAKOVANJE I eUVANJE MAJKINE DUSICE Jedno je vaznije od drugog. Nema se dovoljno relli da se naglasi od kolike je ovo vaznosti. I najbolja majkina du~ica, najrnirisnija i najlis natija, sa j uzn i!1 ka meni·tih litiea nasih planina suneern obasjanih, u rukama nestrucn jaka pos taje obicno seno Hi, bolje reci, slama. Od takve droge niko nema koristi, a najmanje bolesnlk kome je lek namenjen.

LECENJE BIUEM

454

Zas to j e ovo sve tako vazno? Lekoviti sastojci majk:ine dusice su vrlo ncpos toja na jcdinje nj a . pogo tovu e tarsko ulje zapravo je nosiJac lekovito· sti ove \'3zne mcdicin s ke biljke. Ulje je smesteno u mikroskopski sitnim bra· davieas lim zlezdovitim cllaka ma koj e su tako lomljive da i najmanjim dodi· rom otpaclaju, pt'skaju i iz njih sc izliva i gubi to skupoceno mirisno ulje. Zbog toga se s majkinom dusicom mora vrlo pazljivo postupati, od branja do upotrebe. Majkinu dusicu treba brati oko podne, kad nema \"iSe rose, po tihom, lepo m, to plom, s uncanom vremenu . Ne sme se nabijati u vreee, nego se mora pazljivo stavlj a ti u korpe. Cim se obere. mora se sto pre osusiti u tankom s loju na jakoj pro· maji u hladu. Bolja se roba dobija ako se susi u zagrejanoj susnici, jer suo senje traje krace vreme, ali se mora strogo voditi racuna da temperatura nikako ne l'rede 40<>C. Ukoliko je temperatura s'Usenja visa, utoliko su gu· bici lekovitih sastojaka veei i brZi. Prilikom branja majkine dusice treba raditi vrlo paz/jiv~, jer je to nezna biljka tankih grancica poleglih po zemlji. Nikako se ne sme cupati, jer se time biljka unistava, a, s druge strane, dobija se vrlo losa droga. Mora se odsecati iii ostrim nozem, ili maUm srpom iii, jos bolje, ostrjm makazama za strizenje ovaca. Odsecati samo gorr.ju polovinu lisnatih grancica u cvetu. U donjim, manje·viSe odrven]enim stabljiOicama bez listova nema lekovitih sastojaka. o tome biljari strogo maraju vocliti racuna. I to je jedan od razloga sto nam cesto vagonske koliCine neispravne majkine dusiee adbijaju kako za domaeu potrosnju tako i za izvoz. Radi s to potpunijeg i boljeg cuvanja najbolje je osusenu majkinu duo sicu presovati i zatim zapakovati u visestrUJku debelu Zilavu hartbju. Ra· zume se, ovo vazi za veliku proizvodnju. Za upotrebu u domacinstvu naj· bolje je osusenu majkinu dusicu dobro nabiti u nove vrece od visestruke hartije. ImajuCi u vidu velik znacaj majkine dusice i kao leka i kao preven· tivnog sreds tva, a is to taka i kao prijatnog zacina, nijedno domaCinstvo, na roeito u planinskim predelima, ne bi smelo da os tane bez dovoljno na· brane kolicine majkine dusiee. Ova biljka raste svuda. Cveta od proleea do jeseni . Za jedan dan moze se nabrati toliko da cela porodica ima dovoljno maj kine dus ice do naredne godine .

IZGLED BIlJKE Maj-k.ina dusica je kosmopolitska dugovecna zeljasta biljka, polugr. mie, svega pedaIj visok. Zbijeno i gusto busenje sastoji se ad poleglih, vrlo tankih (oko 1 mm), razgranatih, mestimicno za zemlju priraslih, isprepletenih, na donjoj polovini drvenastih, crveno·mrkih izdanaka i vreb iz kojih se dizu mnogobrojni uspravni ogranci obrasli sitnim jajastim iii duguljastim listiCima i okruglast·i m cvastima. ListiCi su svega 0,5-1,5 em dugacki. a siroki do 6 mm, po obodu celi, tackasti od mnogobrojnih zlezdastih dlaka punih elarskog ulja i imajru kratku drsku do 3 mm. CvetiCi su dugacki oko 5 mm, dvousnati, dla,kavj, ima iu kratku drsku j udruZeni su u gus·

MAJORAN

455

te okruglasle cv~sli pri vrhu stabljicica. eveta preko celog leta. Cela biljka je prijatnog i vrlo aromaticnog miri a i ukusa. J ma mnogo varijanti i formi majkine du~ice, sarno u nas vi~e od 60.

NARODNA IMENA Lekovi lom, II1lf1snOm ukrasnom bi'lju nas na rod je dao divna imena. Mozda se ni prcma jednoj bi'ljci nij e tako svojsk i i toplo oduiio kao prema ovoj maloj, sitnoj, ncuglednoj biljci, Iroja pokl"iva milione hektara gole ti, pasnjaka, livada, pozari~ta i drugill sun canih mesta. Evo neko liko narodnih imena koja se najce~ee cuju u raznim na~im krajevima . 105 je Orfelin krajem XVIII veka zabelezio na2liv majkitw elusica. l danas je ovaj naziv najpopularnij,i. Panoie je zabelezio s1!icno ;me: majcina eluSica. Vuk Karadiie navodi ime babina elusica i popovac, a ja sam zabele· zio u Crnoj Gori popol/ac. l ostala narodna imena Sll dana kao iz neke mi· loste: babina du"a, babja du~ica, bakina d u ~ica, bukovica, vreskovina, vri· sak, divlji bosiljak, dusiCina, dus icka , materina dusica, materka, tamjanika ild.

MAJORAN

Droga se sas toji od osuseni h i ,iseokanih nadzemnih delova gajenog rna j 0 ran a u cvetu, Majorana hor/ensis Moench ( = Origanum majorana L.) - Labiatae. , Majoran je porek lom iz zema lja oko zapadnog dela Medi terana. Tam o ga i dan as lima divl.ieg i u kulturi kao dvogodisnja i,1i visegod isnja b ilj ka , gr· mi': "isok do I m. U Zapadnoj i Srednjoj Evropi takode se gaji , ali kao jed· nogodisnja biljka visaka do 50 cm. Izgled droge. - Stabljika je c e t v 0 r 0 u g I a s 1 a, razgran at a, siva , maljava. LiSlovi su ,'i~e d1akavi, do 3 cm dugi, imaju kratku dr~ku , po rub u su celi. Lupom se Illogu videbi rute tackice (z I e z d e) na listu, s tabl j ici i cvetu. Na vrhovima lisnatih granciea nalaze se evasti sastavlj ene od sitnih , belicastih iii ruzic':astih eveN':a koj.i SU na osnovi skoro cetvorouglasti. M i r i s a jc posebnog i prijatnog, a u k u sa M'omaticnog, toplog nagorkog. Sastav. - Droga sadrii 0,7- 3,5"/0 eta r s k 0 g ul j a, ta n i n a gorki h materija . Ulje j e zuto iii zuto·zelenkasto, sasvim poseb nog, blagog i arom atic· nog mirisa. Sad rzi oko 4()1l/o terpena (narocito terpinena) ,i desnog terpineola . Upotreba. - Majoran j e narodni lek, J<:oji se upotrebljava iznutra, sli· cno nani. Spolja se daje u obliku lekovite mas ti vii a lkoh olaoture ·kao ner· vinum, protiv zapalj enja koze i za lecenje rana (tanin i b aktericidno dej· s tvo elarskog ulj a) . Inace , glavni dec droge potro~e kobas icari kod nas i u drugirn zem· Ijama Evrope kao aromatican zacin. Narodna imena : babina dusa, mazurana, majeran , maj uran, rnacu rana, mezurana, miriSljavak, sanseg.

LECENJE BILJEM

456 MAJSKA RU2A, RU2A

Rosa gallica L. i Rosa centifolia L. -

Rosaceae

K run i c n i l i s tic i m a j S k e r u ze beru se pre nego ~to se c"etovi potpuno razviju: od prve vrste se ponekad beru sarno pupoljci. Prva ruza je tamnije boje, purpurno-crvena, a druga je I1Uzicasta. OblJik krunienih lisnca je donekle srcoUk. Mirisa su "rIo prijatnog a ukusa 0 po r 0 g; prva vrsta je jos pomalo i gorka . Berbn. - Rut in cvet (Rosae f/os) bere se po najlep~em vremenu i britljivo S'U~i cia ~to potpunije sacu"a miris 'i boju. Dobro spremljena, hermeti· tki zapakovana i st rucno euvana droga sacuva prijatnu aromu. Sastav. - lOl a 10-15°/0 galnog tan ina, galne kiseline, k"ercitrina i svega oko 0,03 0/ 0 eta r S k 0 g u I j a, zatim voska, 40/ 0 ~etera, boje i raznih soli. . Upotreba. - Ruzin evet j'e taninska droga: dobar antiseptik i prijatan aromatiean adstringens spolja i Dznutra . Izraduju se ruzin med i sirup i voda za grgl j anje. Kod nas , na Balkanu, obicaj je da domaciee spravljaju »slatko od rufa- , koje se u narodu smatra kao izvrsna poslastica i lek za ispucane us>ne, razna oboljenja usta 1 grla. \. Cvefni caj protiv proliva (osobito za decu): po 40 g ruiinog i cveta kamiliee i po 10 g e"eta podbe la i trandavilja. Tri supene ka~ike ove smese papari se sa pola litra klj ueale "ode, poklepi i posle 3 sata oeedi i iseedi. sasvim malo zasladi i pije na 2 sata po 1 ka~ika. 2. Rutin med: 100 g fino samlevenog cveta crvene ruie (odmah posle branja i s u~enja) pokvasi se sa 50 g 50 0/o-nog alkohola (iii prepecenice) i posle 3 sata doda 550 g alkohola. Posle 5 dana stajanja (uz povremeno mesa· nje) teenost se odlije, a ostatak se ·iscedi. obe teenosti sjedine j alkohol ode· sti luje. Gu sti ostatak se pomesa sa pola Intra najboljeg meda. Uzima se isto kao i »slatko od ruia«: 2-3 kasike dnevno razmun se u vodi. grgJja i pro· guta. 3. Rut in nzed s boraksom: 5 g boraksa rastrlja se u posudi sa 25 g ru· zinog meda i uporrebi za grglj anje, al i se l1e pije. 4. Caj za znojellje (nazeb, reumatizam): po 30 g cveta od ruze, zove i lipe i 10 g cveta od borazine. Dve supene kasike ove smeSe se 'Popari sa pola Iitra kljueale vode, poklop i. posle 15 minuta oeedi. zasladi i sto toplije popije. Narodna !mena. - R. gallica: kaug-dul, kauk-dul, mahovinasta rufa, ruza mesecarka, francuska ruza. R. cellfifolia: vnniea, duovska ruia, dupljanka, majska rufa, miriSljav· ka, remontanka, rozica. ruza-stoperka, rusa-stolistiea, slatkaca, stolistna roza, sto listnica, crljena rosa, si pak. MAK

Papaver somniferum L. -

Paparveraceae

Mak je jedna od najslarijih kulturnih biljaka. Gaji se vee "Be hiljada god'ina kao "rall/jil'a, /ckovila, indu slrijska (u/jevna) i ukra sl1a biljka. Mak cini jedan deo kulturne istorije raznih n arada na raznim kontinentima kroz

MAK

457

vekove. Zbog opijuma, dob ij enog leka od maka, vodeni su krvavi ratovi, pa je slavni prirodnjak Line mak nazvao Planta bellicosa. Malo je biljaka koj e im aju za 60veka tako veliku vaimost kao mak. . Za nas mak ima poscban znacaj, jer smo mi proizvodaci naj boljeg apiJuma na svetu (Makedonija). Makove caure su , s jedne strane, velik izvozn i artikal za ekstrakcijll morrina ,i drugih vain ih alkaloida a, s druge strane, veliko zlo na selu (trovanje dece, beba iz neznanja) . Makovo seme je i danas za nas vaino , a donc davno jc imnlo ogroman zna ca j, jer su strogi a rlo-

GEOGRAFSKA RASPROSTRA NJEi'\ OST OPIJL:M SKOG MAKA U JUGOSLAVIJl

doksni postovi trajali oko 210 dana godisnje, p a se »smelo samo n a zejtinu kuvati «. Ko li ki je znacaj makovog semena vidi se i po tome s to se u Vojvo. dini ne moze zamis li ti prazni·k ni gozba bez kolaca s makom itd. Makove s tabljike su sirot in jski ogrev u Vojvodin i ; Makedoniji.

OPIJUM Opij u m jc na vazduhu zgusnu t i 0 s 1I sen m 1 e c n i so k koji cu r i iz obrezanih jos zelenih caura op ijumskog belog maka, Papaver somniferurn var. album - Papaveraceae. Rasprostranjenost. - Opij ll msk;i mak j e porekl om, po svo j prilici, i7 Male Azij e, o dakle se i danas dobija naj vise medicinskog opj u ma i o dakle se kroz vekove gajenje rasiri lo na Istok i Zapad. Gajenj e maka zbog sem en a, ulja i opij uma odavno se odomaCilo 1I Persi ji , Egi'P tu i I n dij i, a kasnije u Kini, na Balkanll, u JlIznoj Americi i dru gde. Gajenje. - Da se d obije 1 kg op ijuma, po trebno je oko 1.000 m 2 zemlji!ita i oka 340 casova rada. Sa \ hektara dobija se svega 5-\ 5 kg opijuma. Posao je vrlo spar i pipav. J eclan radnik moze da »nabere« za dan najvise pola k-ilograma alijona , »smole« Hi »katrana«, kako ga nazivaju u Mak ed oniji. Od jedne caure dobija se svega oko 0,30 g opijuma.

458

LECENJE BIUEM

Gajenje opi jwnskog maka u svrhu dobijanja opijuma izvodljivo je sarno u zemljama u kojima je toplo i su511o. Gajenje opijwnskog maka je pod dr· zavnom kontrolom, kao i druge monopolske kulture, za razliku od uljanog maka Cija je kullura slobodna. Jesenji useI' je baJji od proleenog, jer daje veei prinos, otporniji je prema boiestima i bolje i2.drii prolecnu su~u i druge nezgode. Seme iz obre· zanih caura nije dobro za selvu, jer je delimicno izgubilo klijavost usled poremecaja i smetnji pri sazrevanju duboko zarezanih caura. Za dobijanje prvoklasnog semena za setvu ostave se na nJivi prvocvetne, najkrupnije i najl ep~e caure da potpuno dozru, pa se izmedu njih izaberu najpunije s najbo.ljim semenom belicasle boje. Strogo stmcno odabiranje maka mora se vrSiti svake godine.

GLAVICE OPIJUMSKOG MAKA. - RAZNI NACINI OBREZIVANJA CAURA I. MAKEDONSKI 2. MALOAZlJSKI (TURSKI) 3. INDlJSKI NACIN

Mak je jeclnogodi~nja kultuma biljka. Seje se u oktobru iii februaru, odnosno u martu, cim vreme dopusti i opasnost od mrazeva prestane. Seje se sejai,icom, sam iIi pomesan s peskom, jer je seme vrlo S'itno. Seje se cesto zajedno s repom, mrkvom iii kimom u redove na razmaku od 40 em. Zemlja mora hiti vrlo sirna i u staroj snazi. Na I hektar potrebno je svega oko 5 kg semena. M a k v 0 l i t 0 p lot u. Nije redak slucaj da mak »ozebe« i da se zbog toga mora podsejavati iii, u najgorem siucaju, preorati pa sejati nesto drugo. Kod nas se opijumski mak gaji juino od linije Sar-planina-KrajiSte, dakle, u slivu reka Egejskog mora, najvise po rodnim njivama oko Vardara i njegov,ih pri toka, dokle dopiru vetrovi i blaga sreclozemna klima. Glavna mesta proizvodnje najboljeg opijuma su okolina Kavadara i Stipa, dakle, najsuvlja i najtoplija mesta. Top I a, ·r a s t res ita, j a k a ina dubr e n a z e m I j a u s tar 0 j s n a z i daje mnogo vi~e opijuma i jos vge semena. Ne treba ga gajili na slaboj, hladnoj, k;'seloj, teskoj i vialJJ10j zemlji. Cmica i pladni recni nanosi su najbolja zemlji~ta. Predusev treba da bude okapavina, bostan iIi graho rica. Duboko zimsko oranje i zaoravanje snega je najbolje za na~e prilike, zbog redovnih prolecnih su~a i vetrova. Stajsko dubre, po 100 do 200 kg superfosfata i KN0 3 povecavaju kvali'tet i kvantitet prinosa za 50 0/ 0 i vi~e. Biraju se visoravni iii padine jugu okrenute, jer

MAK

459

biljka strada od ranih jesenjih i poznih prolecnih mrazeva, hladnih zimskih vell·ova s visokih balkanskih plan ina, prevelike i dugotrajne suse, suvisne kise, vlage i magle koja se ceslo nagomila u Ikotlinama i dolinama (mrazista). Narocito za vreme 0 b r e z i van j a e a u ran e s m e bit i vel r a, k i s e pa eak ni rose. Kad usev nikne, proredi se (40 X 40 cm), oprasi 2-3 puta i, uopste brizljivo obraCluje. Biljka u prolece, eim otopli, brzo izraste, bujno se poene razvijal i, razgrana se i okiti vrlo lepim krupnim, kovrdzama, golim , tala· sastim, srcbrnobelim iIi pepeljastim listovima. Cela biljka je srebrnastosiv· kasla od vostanog pepcljka. Mak cveta u maju iii junu, sto zavisi od godine, sorte, mesta, zcm ljista i klime . Prolecni, jari usev cveta na 10-20 dana kas· nije od jesenjcg. Biljka naraste do 1,5 m. Stabljika se grana t
Yore, rupice na gornjem delu aspod zrakas tog ziga . Berba oplJurua. -- Po spoljasnjem izgledu, Ikonzistenciji i pipanjem caure proizvodaei ocenjuju kad je n a j po v 0 I j n i j i t r e n u t a k z a o b r e z i van j e, va den j e 0 pi j urn a. Obieno 10- 15 dana posle opadanja cveta, caura dostigne svoju maks im alnu veli6nu i tada je najsoenija. U tom stad iju se ispod gla\'ice ; iznad prstenastog zadebljanja na 5 tabljdci pojavi 7uckast kolut sirine nekoliko milimetara. To je najbolje vreme za obrezivanje. eim cau ra poene zut iti, 5azrevati, oCvr~cavati i bivalli manje socna i manje meka, vec nije dobra za obrezivanje, jer daje manje opijuma. U zrelom Seme11L1 nema alkaloida. Zato je pogre~no miSljenje da je zrelo makovo seme otrovno. Po suncanom, potpuno suvom i ti110m vremenu posle podne, radnici vien i tom poslu, »afiondzije«, os trim seei,v om, umo tanim u krpe ili u drvo tako da sarno malo viri napolje, pl~tko obrezuju eaure. To su najce~ce stari brijaei, ::tileti, nazubljeni ce lieni nozevi i ·sl. Svaki kraj i svaka zemlja ima Syoju vrstu pribora, naein obrezivanja, sakupljanja i prerade. Kod nq.s na- · eine jeda·n jli tri manje·viSe v 0 do r a v n a reza skoro ako cele glavice. U Indiji nacine vi~e okomitih zareza, a 'U drugim zemlj ama nekoliko kosih zareza. Vodonwno obrezivanje oko cele glavice je najbolje, jer tako se za· sece najveci broj mlecnih cevi, najpouzdanije sprecava da sok ne padne na

460

LECENJE B1LJEM

zem lju i najvi~e 'so ka iz glave isewli. B era~ i idu un a t r a ~ k e da ne bi ru ka ma i telo m skinuli sok s glaviea, jer o n sm esta u ka pljieama iii suzieam a pocuri eim se Caura ozlcdi. Zarez mora biti vrl o ve~ to i hitro ueinj en, oko 3/ 4 ob im a glavice, t a ~ nod 0 s i t a s t og d e l a s p r 0 v 0 d nih s n 0 p ic a, je r se tu na lazi n ajvi ~e mlee niih eevl. Ako j e zarez krat ak i plitak , onda ee iseuri'li m alo soka jer ce m ali broj mle~ nih cevi biti ozleden , T, naprotiv, a ko se perikarp s kroz proseee, a ko je, drukle, zarez suvi ~e dubok, mleeni sok umes to da iscuri na 'povr~>nu, gubi se u unutr~njosti eaure , Os im toga, u ta ko preseeenoj glaviei nas taju smetnje pri sazrevanju, a sem e je za proizvodaee iste tako vazan prihed kao i opajum, Sok je gorak, bee ,kao mleko , oko zar eza se uhvati u kapljiee, koje se skoro trenutno z g r u ~ a j u , zalepe za cauru i na vazduhu ubrzo posmede pod uticajem enzinla. Sutradan ujut.-u, nozice m j\j narocitom spravieom (Dberaike«), radniei sastru zu te ml-ke, lepljive kapljiee u male limene iii zemljane sudove vezane napred 0 pasu b era~a, izvade ih kod kuce i ostave 2-3 dana na promaj i pod krovo m ili na suneu da se malo prosu~e, Say opijum se odmah posle zav r~e tka berbe p r enese 'll jedno zbirno m es to (kod nas u Skoplju), tu se pomesa, gnjeci (»malaksacija«) ~ tako homogenizuje ili »egalizuje« , tj, dobija se jedinstven opijum jedne zemlje za tu godinu. Zatrim se naeine m ali hlepci6i iii kalupi do 1 kg, uviju u makovo li see da se ne zalepe jedan za drugi i os lave na retko poredani na drvenim stelazama u supi da se na prom aj i polako su ~e , U Maloj Aziji suse ih u ko rpicama oblozenim plodovirna s tavol j a (Rum ex) da se ne bi zalepili. Taj p r e san iii »S i r 0 V« opijum sadrii oke 50'10 vode, a su~enjem posle viSe m eseai ili godinu dana spadne v.l aga na 8-20'10 , Hlepeiei se moraju d o vol jn o razmaei da se ne doticu ·kako bi se sto brie osu ~ i'li, jer ako poples nive, gubc mnogo morfina i tes-ko 's e mogu prodatl. Osusen opijum je razlicitog obli-ka i velieine, Na povrsini hlepciCi i opeke naseg opijuma irnaju ostal'ke makovog liMa "Ii samo karakteristiean mozai'k, oti sak od nerava otpalog lis ta u kome je vlazan opijum bia umotan. Svaka zemlja proizvodi i izvozi opijum u drugom nbHku, pa se vee i po formi maze zna ti odak! e opijum ,potiee , U nOl'i je vrern e u nekim zemljama vade morfin iz samlevenih makovih callra, zb og cega Sll one postale nas vafan izvozni artikal. Prodaju se caure kako od o pijumskog m aka iz Makedonije tako i od uljanog >z Vojvodine. Vade ga i iz eele tek procveta1le bilj'ke, jer u eeloj biljei irna morfina, Inace, u podunavskim zemljama, a sobito u Vojvodini gaj~ se vrlo mnogo maika, ali ne za vadenj e opijuma, nego sarno za dobijanje semena za kolaee , poslas tiee i vadenja ulja za jelo i indus-triju, Ovo seme nije belo, nego sivoplavo, SVOJSTVA OPIJUMA Opijum jc na prelomu ervenkasto-ml'ke boje, tezak, suv, homogen, evrst, grubo zmast i sjajan kao smola. U ,prah se moze smrviti tek kad se potpuno osu !;i; inace se gnjeCi i lepi , Opijum je svojstvenog, narkotienog mirisa, nes to Ijuto-oporog, nepr ijatnag i vrlo gorkog Ulkusa. Nas opijum je

MAK

461

vrlo aromatiean, pa se i zbog toga mnogo ceni. Kad se rukom gnjeci, omek. ~a i da se mesiti kao testo, guma iii smola. Opijum je kisele reakcije. Ma/oazijs!ci, tursk i, carigradski iii smirnski opijum s Liean je na~em, sa. drii vi~e od 10"10 morfina, sarno nije tako cist, ima vi~e sas trugane pokozi. ce od ('aure, vise deliCa lii,ca i vlage. Z a medicin s ke n a s m a l oa z i j sk i

svr he upotr ebl java se uglavnom p i j urn . . Ostali s luie za uziva!I1je.

0

Pre par ira n i 0 P I J urn. Opijum za uii.v anje: pusenje, zvakanje i pice. - Kil1eski opi jllm . - Najvise opijuma prolzvodi Kina. I pored toga ga je donedavno uvozila. Za pos lednj ih sto godina u Kini se vodi privatna i s luibena borba protiv uzivanja opij uma. lndijski opijunl najvecim delom se izvozi, a manjim delom se u zem lji potro~i, mnogo viSe za uzivanje nego za lecenje. U nekim pokrajinama gao jenje je dozvoljeno, ali j e ipak pod driavnim nadzorom.

Persijski opijul11 je slican nasem . Dosta je cist.

UPOTREBA OPIJUMA U NAUCNOJ MEDlClNI Opijum se daje za lecen je nervnog sistema, cirkulacije, organa za di· sanje i varenje i dr. S luii kao ana/gelik (u blazava i otklanja bol), hipnolik (uspavljuje) i sedativ (umiruje). Upotreba m u j e cesta i raznovrS'l1a . Lekovi· tost i otrovnost opjjuma poticu od njegovih a lkaloida, u prvom redu mor· fina, mnogo manje od kodeina, papaverina i ostaUh alkaloida. Kodein se upotreblj ava za ublazavanje kaslja . On je blaZe sedativno ~redstvo, manje o trova n i u op~ te manje skodljiv od morfina , jer ne izazi.va navi:ku. Premda j e morfin glavni d najaktivn ijri alkaloi d u Qpijumu, nosilac nje· govih farrm kodinams kih osobina, ipak dejstvo morfina je drukCije od de· lovanja opijuma, jer ostali alkaloidi u ovoj drogi pojacavaju ili slabe anal· geticna, otrovna i druga svojstva opijuma. Malo je droga koje su tako sves trano i temeljno proucene kao opij um . Pantopon, Opial, Domopon, Opum concenlralum, Panopin ,i sUeni opij umski preparatri imaju sve iii sarno pojedine a lka'laide opijurna bez balastJllih materi· ja, tako da im j e dejstvo obieno brie, a i drukc ije od opij uma. U novije vreme sve se vise upotrebljava ova vrsta opijumskih lekova, jer su se u praksi pokazali kao vrlo dobri. Na primer, pantopon sadrii sve alkaloide u liku hidrohlorida pribliZno u istom odnosu kao u opij umu. Vat nan a porn e n a i a pam e n a! - opijum i makove caure smeju se upolreb/javali jedino i isklju{;ivo pod konlrolom lekara, a dobi· j aju se sanzo u apoleci.

SASTAV OPlJUMA U opijumu ima 26 alkaloida. On i cine priblizno j ednu cetvrtinu droge. Nijedna druga droga nema toliko mnogo a lkaloida kao opijurn. Oni su vec im delom vezani na me k 0 n sku k i s e l i n u, a ostatak na sumpc.rnu i mleenu . lma i m e k 0 n i na, laktona mekonske kiseline.

462

LECENJE BIWEM

PROSECAN SASTAV OPIJUMA ("10 ): Morfina . Narkotina Kodeina Papaverina Tebaina . Narceina Ostalih alka loida Mekons ke kiseline

2 -23 2 -12

0,5- 5 0,4- 1 0,2- O,S

0,1- 0,2 do 0,5

Mekonina Kaucuku slierrih supstancija Sluzi, gume, pcktina, ~ecera Masnih materija . Smole, voska, belancevine Mincralnih materi j a Vlage .

3- 8

0,8- 1,2 6-10

40-50 2- 3

15-20 5- 8 8-18

FALSIFlKATI OPlJUMA. ISPITIVANJE Opijum je vrlo skupa i veoma vaina droga, zbog cega je cesto i na razne nacine falsifikuju, osobito za vreme rata i nercdovnih pri li ka uop~te, kad je snabdevan je otezano. U zemljama gdc jc opijum drlavni monopol, falsifiko· vanja su gotovo putpun o onemogueena, jer je ddavna kontrola vrlo stroga. Pre pustanja u promet vrsi se ispitivanje opijuma i na kontrolisanu i isprav· nu drogu udara se drLaVlli zig i plomba. U raznim zemljama opijum se na razne naeine fa lsifikuj e.

PROBLEM OPTJUMA J OPIOMANlJE. BORBA PROTIV PREKOMERNE UPOTREBE OPIJUMA I NJEGOVIH DERIVATA

Istorija opijuma kroz vekove Lekovite i opojne osobine opijuma eini se da su bile poznate odvaj· kada, ali su prva saznanja mag lovita. Mozda je to 0 m i r 0 v Nepenlhes. Hip 0 k rat pi se 0 opijumu da u spavlj uje. D i 0 s k 0 r ; d i P lin i j era· zlikuju ekst1'akt iz biljke od soka sto cuni 'iz ozledene caure. Vee Dioskorid spominje da ga fals ifikuju sokom od divlj e salate i gumom . To je, izgleda, p r vip i sa n i s porn e n i k 0 f a l s i f i k 0 van j u d r 0 g a. izlazc mcdiainsku upotrebu »opiona« . Celzijus ga nazi va tacrima Papaveris, sto ee reei makove stlze, jer kad se zelena makova caura zasece, iz nje kao bele suze cur i so k, koji se ubrzo zgusne i na cauri uhvati kao neke sitne smede perle. Kinezi SU gaj ili mak jos davno pre nase ere i kao i mi u Vojvod ini i drugim nasim krajevima upotrebljavali samo seme, bilo za me ~enje kolaca bilo za ceden je ulja . tini se da su za opijum Kinezi saznali tck u IX vcku od Arapa, s kojima su trgovale j uZne kineske luke. Oko hilj adu godina u Kini se opijum upotreb ljavao sarno i jedino kao Ick, narocito proti'V d izen· terije (srdoboljc). Pusaci opijuma mestimicno se javljaju tck polovinom XII I veka. U poeclku, vlasti nisu niSta preduzimale, ali kako je pusenje pocelo uzimati sve veec I'azmerc opasnc epidemije, zabranjena je trgovina opiju· mom 1820. godine. Us lcd toga se naglo razvij alo krijumcarenje. Holandani i Englezi najviSe doprine~e sirenju opiomanije u istocnoj Aziji. Opiju/Ilsko PI i n i j e

MAK

463

pilal1je u KiTlli post"jaio je svake godine sve aktuelnije. Driavne vlasti su sve

ceSee morale intervenisati. Ipak su sve te mere bile prilicno biage, jer se nije moglo predl'ideli ka,kva neman preli narodu. Tek kad je 1839. god. sin kincskog cara naprasno umro usled trovanja opijumom, dvor naredi da se zaplcni i unisti say opijum koji se bude nasao u Kantonu kod engleskih i drugih ev\"opskih trgovaca. fs tovrcmeno je zabranjen uvoz sve robe iz En· gleske. Zbog ovoga docle iZl11cau Kine i Engleske do tzv. p r v 0 gop i j u m· s k 0 g rat a. Neprijateljstva su trajala dve godine i zavrsila se kapituia. cijom Kine i 842 . godine : ugovorom u Nankingu Engleska dobi luku Hong. kong i Kina se obaveza da otvori jos pet pristanista s tranoj trgovini, da plati veliku ods tetu za uni steni opijum. Od 50.000 sanduka opijuma, koliko je Indija izvozila u IGnu 1850. god., izvoz je porastao 1865. god. na 70 .000 sanduka. Dru g i opijumski rat (1857-1860) vodile su, pored Engieske, jos i Francuska i Sjedinjene Americke Driave. I ovaj rat je Kina izgubila. Ugovor 0 miru jo~ je teze pogodio K,nu : ustanovljena je eksteritorijalnost strana ca, meClunarodnoj trgovin i su otvorena nova pI1istanista i jos mnoga dl"Uga ponizenja dozive Kina. Da bi koliko-loliko spreCiia odliv zlata iz dr· Eave, i sama Kina poce ga jili opijumski mak i za kralko vreme poslade naj· jaci proizvoaac opijuma na svelu. Dakle, sto bi se kod nas reldo »udri brigu

na veselje« . Sva nastojanja pro5veeene i rodoljubive inteli gencije, naroCito skolovane omladine u Kini, mnogobrojne antiopijumske Iige sirom sveta, svetska sta mpa, gnusanje i samih drzavnika na najvisim polozajima prema politici svojih vlada prema Kini (govor Gledstona u engleskom paorlamentu 1848), sve to osta uzaludno . Pitanje opijuma i opiomanije je veoma krupno . Jedni ga puse, drugi piju, a treCi ubrizgavaju sebi inj ekcij e morfina, heroina i 51. Jedni ga uzivaju da bi se bar tren utno oslobodili tuge i zalosti, sitnih svakidasnjih i krupnih briga i nevolja . Drugi, opet, kao velika deca, imitiraju prve smatl'ajuci da je moderno i otmeno sve to sto nije obicno i normalno. Treei traze neko sredstvo za drazenje. I tako da.lje . Svi se on i ubrzo zaglibe u blato i sljam i vise ne mogu natrag, no »teraju dok mogu.,, do konacne propasti, nima·lo »slavne otmene smrti«. U pocetku, to prija1 no i neobicno raspolozenje postize opioman malin: doza ma, a docnije postepeno se te doze moraju iz dana u dan poveea"ati da bi se moglu postiei isto raspolozenje. Pusac opijuma najpre gub i volju, osetljivost, raZUIll , zatim se javlja hronica:1 gastroenteritis, tvrd zat· vor (s10lice na 10--15 dana), posle cega dolazi jak dizentericni proliv i retko mokrenje; u mokraei cesto dma belancevine. Javljaju se upala pluea, nepravilnost i ustreplalost bila (pulsa) , neuralgija, progresi.vno slabljenje, ruke i noge drhte, li ce pOlamni, oei su ispijene i upale, javlja se opsta utucenost, tromosl, nemoc, nepokrctlj ivos t, prerana ostarelost, moralna otupe-Iost i fi· zicka nemoe (bolesnik mokri pod sebe) i najzad nastupa smrt zivog lesa. Vojnicima je pre jurisan ja pOlajno davan opij um u picu da bi poslali svirepiji i nel1lilosrdniji. - NeIQi istonicari misle da kao Ara,pi hasisu, tako

Turc;:i opijumu treba da zahvale za svoje sjajne pobede i osvajanja. Pre borbe vojnici su jeli opijum i usled toga su postajali hrabriji, neust-rasivij i, sVirepl)l, »j unaci bez mane i straha«. Tvrde da oi u zemljJ pocetkom svakog rata nestalo opijuma. Tako su, na primer, austrijske vlasti preko svo·

LECENJE BIUEM

464

jih »zbira i ~ pijul1a . uvek bivale blagovremeno obave~tavane kad god bi se Tu rska Carevina spremala za rat . Vojni n akup ci, tursk i trgovc i bi kupovali velike ko lic ine npiJ um a u Solunu, Serezu , Biwlju, Skoplju i clrugim mestima Makcdonije. Pocetkom ovog veka, ser Robert Hart, tada~nji direktor kineskih cariarnica, procenio jc da jedan K,inez popu~i oko 4 kg opijuma god i ~ nje, ~to prcdsta' Ija za jednu naselj e nu pokrajinu, kao ~ to je to Se Cuan, godi~nju potrosn ju od 3 miliona 600 hiljada kilograma. Od priil oda os/varel1ih prodajom droge, kolol1ijalne vlasli su i zdrzavale svu upraVntl vla st. - VeCina kolonijalnih vlada imala je tolFko k 0 r i 5 t i

z

od opij u ma da je mogla 'P I a cat i i i z d r a vat i c e 10k u p n 0 c in 0 v n i ~ t v 0, v 0 j 5 k u d 5 V U os t a I u up r a v n u v I a 5 t po dm i r i t i d ru g c d r za v n e ra 5 hod e. ZA STA SE SVE TROSI OPIJUM? VISE OD 90 0/ 0 PROIZVEDENOG OPIJUMA POTROSE NARKOMANI ZahvaljujuCi velikom broju veoma vainih alkaloida, opijum ima ~i rok u i razno liku upotr eb u. Najve6i dec medicinskog opijuma tro~i se za proizvodnj u morfina . kodei na, papaverina i drugi h alkal o ida i njihovih derivata po trebnih za lecenje. Manji dec tro ~e apoteke i drogerije za izradu tdnktura, ek s trakta i drugih ga lensk ih preparata. Na zalost, jos u vek naj vge opijuma potrose opiomani. Racuna se da kolicina morfina koju godgnje potro~i 200 opiomana iznosi \'i se nego mcdicionska godisnja potros nja cele Jugoslavije. Iako su u izvesnim zemljama tvornice opij um skih alkaloida pod strogom drzavl10m kOl1trolom, ipak se iz njih ve6i dec proizvedenog morfina i heroina proda za uzivanje. I pojedin e vlade i Svetska zclravstvena organizacija pokusavale su na 5\'0 moguce nacine da sprece iii bar da smanje broj opiam ana i os talih, i da se bar priblizno dobije cifra ·i·z vezenog, odnosno uvezenog i za uzivanj e 'U trosenog mor fina, heroina i ostalih opijata, ali 5vi· pokusaji osta ~e bezuspesni i uzaludni. Ogranicenje proizvodnje op ijuma bio je cilj Konferencije u Sangaju 1909. U Hagu je 1'J12. god. 5azvana I medunarodna konferenoija protiv proizvodnje i krijumcarenja opijuma i njegovih alkaloida i derivata. »BELA KUGA« Za Kinu je opiomanija bila veci porok, nesreca i opasnost no alkohol za mnoge evrop ske zemlje. »Bela kuga« i da nas kosi milione zivota, razara stotine mirnih i dotle srecnih porodiica, dovodi u pitanje opstanak izvesnih pokraj ina, plemena , naroda, pa cak i driava. MAKOVE CAURE U NAUCNOJ FARMACIJI I MEDICINI VAZAN LEK I JOS VAZNIJA LEKOVITA SIROVINA Prazne rnakove caure Hi glavice su krte, velike ,kao jaje, 5 mnogim pregradama . Caure su raznog oblika i velicine, okruglaste Hi jajasto-duguljaste, gole, sivkasto-zelen e iill 'pepeljavoplavkaste, na vrhu ima}u veli,k, pljo-

MAl{

465

snat, okrugao, toekast, sedeci Zig, koji je zrakasto isprugan, obieno sa lOIS zubaca. Pod !igom ima ponekad desetak rupica. Ukusa su neprijatnog, gorkog. Glavice koje nisu gorkog ukusa treba odbaci~i , jer potitu od zrele bHjke bez a1kaloida. Hemljskl sasta... - UkoNko su caure brane zrelije, utoJioka sadr!e manje opijumsk ih alkaloida, tako da zrele eaure imaju j o~ svega ako 0,02 0 / 0 (Frome). Inace, nadeno j e oko 0,18°/~,28% mort ina, 0,04'/0 narkotina, malo papaverin a, narceina, papaveramina i ostahlh opij umskih alkaloida. Nezrele eaure u prosvecenim l.emljarna mogu se dobiti s arno u apotekama na recept. Prepisuju ih jo ~ neke farmakopeje za izradu sirupa. Deluju slieno opijumu. Makove caure su s redstvo za umirenje i ublazavanje bolova . U apoteei se makove caure cuvaju pod kljucem, kao i ostal'i otrovi. Poku ~aji izvesni h vlada d a se zabran i sejanje maka dosad nisu us peli , jer to je ne samo hranljiva i lekovita nego i veorna lepa ukrasna biljka . . Nekih godi na se sarno jz Vojvodine izveze oko milion kilograma praz· ni,h, zdravih, leko\'itih caura, jer se u farmaceut~koj industriji ;11: njih vadi morfin i drugi opijumski a lkaloidi va!ni za terapiju. LEKOVITE CAURE U NARODNOJ MEDIClNl VELIKO NARODNO ZLO Majke, osobito po na~ irn vojvodanskirn selima, za vreme veUkih i te ~ kih polj skih radova, kuvaju m akove caure u vodi, ocede crvenkasta-mrku teenost, os lade 1 daju bole~ljivoj ,i plaeljivoj deci da piju iii da sisaju da se .smire , da ih prode trbobolja 'i da spavaju. lako su zabelezeni slucajevi travanja, i rnada zdravstven; radnici vode upomu propagandu protiv upotrebe ovog o trova , ipak se ), mak« jos 'Ponegde daje deci da piju, MAKOVO SEME Makovo serne OIJe otrovno, NaprotJ.v, one je vrlo hranljivo: daje vge kalorija nego m eso . Upotrebljava se serne od opijumskag i drugih vrsta maka , Kod nas se mak mnogo seje naroeito u Makedoniji i Vojvodini. MakoV'O seme je vrl o s itno Zf'110, svega 1-1,5 mm u precniku, bubrezastog oblika i golubij e boje, U ulegnuCu vidi se m ali ruckast oziljak od p~ka, ' Lupom se vidi karakteristicna mreza a d sestouglih okana koju grade nabori semenog omotaca, U belom, masnom, velikom endospermu leii mala klica u ob lik u lu ka, Ukusa je blagog, uljastog i dosta prijatnog, Hemljskl sastav. - Ima 45 do 55'/0 masnog suSivog ulja, 20'10 belancevina, sluzi, lecitin a, pentozana itd. Nema aIka/oida, prema tome, seme nije o trovno kako to mnogi misle. Da je makovo serne o~rovno, onda bi svake godine bilo mnogo miliona potrova nih osoba u Jugoslaviji, Rumuniji, Madarskoj , Cehoslovackoj ·i Aus triji, jer se u trim zem ljama svakodnevno trose vagonske kolicine makovog semen a za spravljanje najraznovrsnij4h kolaea i poslastiea. Prvim, hl adn im eedenjem dobija se oko 200 /0 bezboj nog ulja, naknad· nim, toplirn jo~ 20'/0, a li je ovo tamno obojeno i zbog toga se upotrebljava u industri ji, a ne za medicinske svrhe ' niti za jela. U nasim tvornkarna zej-

466

L/!CENJE BIUEM

tina dobij a se danas iz ma kovog semena vrlo ukusan zejtin za jelo, vrlo slabo oboj en. Ra nije se u mnogim mestima Makedoni je cedio na p rimitivan , zas· tar eD na6in tam no ohoj en zf'jtin za j elo '~aTlaga n ., te~ kog, neprijatnog, ufe· zenog miri sa, ul jc koj e se J o~e cuva i b rza ugorea. Makovo ulj e se sas toji pre tezno od glk erida oleinske i linolne kiseline i zbog toga je su ~ i vo (dobra za kuvanj e firnajza) i ima vebilk jodni broj. Upotreba. - Seme se u apotekama i u k071metioi upotrebljava za iz· raau emlllzija. lnaee, glavna upotreba maikovog semena je u indu&triji zejti· na za jelo i za izra dll fir najza i sapuna, a u Srednjoj Evropi i na Istoku za izradu raznih kolaea. Uljanim pogacama hrane s toku, a sluzi i za falsifikovanje za6ma i droga . u pra~ ku. Uljane pogaee su vrlo hranlji,ve . Otkud poticu trovanja makovim semenom? - U Madarskoj su 1910. god. zabelezC!Ila trovanja makovim s eme nom . Medutim, kako je dokazan o da makovo seme ne sadd i alkaloida, a vee je ranije zabelezen slueaj da je makovo seme uvezeno iz n ekih drlava sadrlavalo primesanog bunilkinog se· mena (S em en Hyoscymni), verovatno da je i u ovom slueaju bHa posredi takva otrovna primesa. Bunikino seme je sitnije (do 0,9 mm), mi~ ije boje, gorkog i neprijatnog ukusa. Mikrookopom se vide krupne celije ep1derme, semene Ijuske talasas to za debljale sa tpi strane. Narodna lmena: afion, afiun, a~a~ , beli mak, biH pi,tomi kukurik, veliki mak, vrtni mak, drijemak, pitomi mak, p-itomi makalj .

MALINA

Rubus idaeus L -

Rosaceae

Malina se kod nas mnogo sadi zbog ukusnih plodova. Najvge se gaji oko gradova, jer se veci dec plodova prodaje u svefem stanju na gradskim pijacama. Od maline se pravi m a lin 0 v so k, a od ovoga se izraduje m a lin 0 v sir up (Sirupus Rubi idaei), koji propisuju na~a i gotovo sve druge fB!rmakopeje u svetu. U malinama ima oko 70 do 900/ 0 saka. Sok sadrli oko 2
467 malina, da mnogo voca tes to preko leta propadne, jer ne moze sve da se pojede, onda ima jo~ vi~e razloga da svaka doma6ica preko leta osu~i po nekoliko kilograma malina za sv
MANA Pod nazivom »mana« podrazumevaju se razni slatki biljni eksudati. Oficinalna mana je na vazduhu osu~ en sladak sok, koji curi iz povrec:!enog stabla gajenog ernog iii malog j a se n a, Fmxinus omus L. var. rotundifolius Oleaceae. To je drvo visoko 8-13 me tara. RasprostranJcnost. - Naj v i~e ernog jasena ima u jumoj Evropi. U nas ga ima ne sarno u Dalmaeiji nego i po ostalim ~umama Balkana. Na sever· noj oba li S icilije se gaji (frasineti). Ona je glavni proizvoClac mane. Gajenje. Berba_ - Crni jasen se sadi u dobru zemlju na rastojanju od 2 m, cesto i kao m e~o vita kultura zajedno s masli'nom i kestenom. VaClenje mane pocinje oko osme godine i traje desetak godina. Posle toga se drvo odsece, pa se ostave izdanei, koji se kasnije eksp l oata~u. Zarezivanje pocinje u julu i traj e do septembra. Odmah iznad zemlje nacini se jedan \,odoravan dubok zarez do drveta. Sutradan se na 2 do 4 em tacno iznad ovog nacini nova ozleda i tako svaki dan do vrha stab la, sve dok traje susna se7.0na. Naredne godine ·se pocne opet 'odozdo, ali s druge strane s tabl a. U zarez sc metne sla mka, n eko drvee iH se ni'~ ta ne s tavi pa se sok zalepi na koru kao smola. Najbolja droga se dobija za vreme lepih i toplih dana iz mladih stabala, u obliku eevi iH oluka (Manna cannulata) . Ma11I1a comm ullis, M. pinguis je gumasta, zelatinozna, s lepljena, tamna masa testo sakuplj ena sa zemlje. 1z ozleClenog stabla curi nagorak mrko-i.ut sok, koji plavo fluoreskuje, a s u ~e njem izbledi, pobeli , QCvrsne i izgubi gorcinu. Svojstva. - Mamla cannulata, e e v as t a, 0 fie ina I n a man a dolazi u sU'Vim, belo-ruckasti m kristal ast im komadima, koi'i su dugacki do 15 em, a ~iroki 2 do 4 cm, malo izlebljena iii bezmalo pNZlma5'ti i zaobljeno trouglas ti. Mana i njen vodeni rastvor pokazuju plavu fluoreseenciju u ultra\'iolemoj svetlosti. Uk u sa je 5 I a t k 0 g, ami r i 5 a slabog, malo na med . Sastav. - U lOam 1ma oko 55.1. man ito I a iii man ita (u najboljim vrs tama ima ovog al kohola do 9(} /. man 0 t rio z e, 12% man 0-

LECENJE BIUEM

468

t e t r 0 z e, 0,050;. ~ mol e i glikozida f r a k s 0 z id a, Ciji vodeni i alkoholm rastvori plavo fluoreskuju i koj[ se hi.drolizuje na gl'i kozu i fraksetol ltriO'ksikumarin). U lo~ijirn vrstama mane ima sluzi, limunove kiseline i ima vi~e fraksozida. Upotreba. - Mana je blag laksans, koji se daje najce~ce deci, j er ne izaziva ni gadenj e ni cupa nje, a uz to je sla tkog ukusa. Iz rac:tuj e se Sirupus Mannae, Sirupus Sennae cum Manna i lnfusum Sel1l1ae compositum.

MANDRAGORA,ALRAUNA,MANDRAGULA, MUNDRAGULA, NARANGULINA, ALRUN Mandragora officinarum L. -

Solanaceae

MANDRAGORA: BIUKA U eVATU. KOREN I PLOD

Tra jna zeljasta biljka, .koja raste oko Sredozemnog mora. U nas je ima sarno u okolini Dubrovnika. Koren je do 60 em dugacak, debeo, mesnat, beli cas to-i uckas t, cesta ·razgranat ~ ponekad neobicnog oblika koji liei na covekov trup. Takvo .korenje Qudnog, covekolikog obl~ka sku po je prodava-

MASLACAK

469

no, jer mu je pridavana cudolvorn a zasti.tna i iseeliteljska moe. Lisee je krupno i skupljeno u rozelu. Plod je zUla, mesnata, okruglasta bobica velieine golubijeg j ajeta. Upotreb ljavaju se koren, list i plod (Mandragora e radix, folium et fructus). Cudotvorni i skupo plaeanJ . mand;ragolrin « je, zapTavo, smesa hiosci. jamina, atropina, skopolamina i drugih alkalaida koji se nalaze u srodnim biljkama: velebilju, tatuli, bunki i belom bunu. Prema tome, dejstvo mandragore je isto kao ,i ovih biljaka. Neopravdana je upotreba mandragore kao ljubavn og napitka , za jacanje muske snage i tome slieno. Ona je u rukama sarla tan a skodljiva , pa i smrtonosna! Znaci trovanja su isti kao i od velebilja i tatule.

MASLACAK Taraxacum officinale Web. -

-Compositae -.

Maoslacak je dugovecna zelja,s ta biljka, koja raste kao korov svuda, a naj viSe po vla!nim livadama. Vlazna mesta se ponekad rute od isevetalog maslacka. Ima zemalja gde se maslacak gaj
470

LECENJE BILJEM

Saslav. T~raksacin i taraoksacer~n su dYe g~rke, u vodi rastvorlJlve heterozl dne sups lancije, koje se naJaze najvi~e u m lecnom soku. U korenu im a jo~ i enzima, hoNna, etaI'S'kog ulj a, smo le, masnih kiselina mnogo inulina (u jesen do 400/0) i ~eeera (do 18"10). '

_

.//..........

.... "",,.,

(' \

\

/;~ - -.--

\ .....,......... MASLACAK

U penski U Ieee je

....

neosapunjivom delu masti ·ima fii'tosterola, iz kojih su izolovani tera·lkoholi: taraksas terol i beta-amirin . bi,s tu ima linozita, 5luzi, secera, smole tarak>sacina. Lis t bran u pronajlekovitiji.

Upotreba. - Koren masJacka, kao i sve druge gorke droge, poveeava apetit i dobro deluje na varenj e. U anglos
MASU NA

471

lecn a sala ta koja se trosi u ogromnim kolitinama kao prva presna vitaminska h ran a, ta ko potrebn a posle dugotrajne zimske suve hrane. Maslacak se upotrebljava u naro dnoj med"cini , pored ostalog (rano u prolece svef a biljka) »za ciScenje krvi«, kao diureti'k, protiv bolova ruci j jetre itd. Industrij s ke kolicine divljeg, a u novije weme sve viSe gajenog korena m aslacka t raze se i upotrebljavaju kao dodatak kafi zajedno sa cigurom ili bez nje. Zato kod nas treba sabra ti vagonske ko1i6ine korena, kako za podmirivanje domaCih potreba, tako i jo ~ vi ~ e, za izvoz. Kod nas se maslacak malo upotrebljava, te bi trebalo vr~ iti ~ to zivlju propagandu za ~to Siru primenu a ve korisne, neotrovne, domace droge. Istorija. - Nema pouzdanih poda taka 0 upotrebi maslacka u doba Grka i R!imljana. Prvi ga s pominju aorapskj medicinski pi50i Razes i Avicena i od toga doba do danas maslacak se stalno upotrebljava, viSe u narodnoj nego u skolskoj medicini. Franeu\9ki nazi.v pissenbit ukazuje na dejstvo maslacka. 1. Kamen u zuci: po 40 g korena maslaoka i vodopije i 20 g nane. Tri ka~ike caja popari se sa pola litra 'k ljucale vode, poklopj, 05tavi 2 sata i pije na 2 sala po jedna ·ka ~ika . 2. atezano mokrenje: po 30 g mas laeka , rastavica i sitniee i 10 g svile od kukuruza, kao pod 1. Narodna irnena: andra~ka, baba marta, bos-gologlav, veriznjaca, vetrokaz, glusina, gologlaviea, gorko zelje, gi'ki dimae, dec}i lancic, zucanica. zuIjanka, zuljevica, rutelj, zuteljak, zutenica, rucaoni,k, zuceniea, zucani'k, jovancak, k;ravlje cvece, krmece evece, masia6ik, masiacica, masiacnik, milosay.ka, mlekaca, mlec, mleea'k , rnlecac, rnlecic, mleeka, mlicak, mljekaca, mljecka, obrnice, oveja mlecka, popina pogacica, popino guWlO, radie, sala· tusa, ·sindzirae, talijanska salata, tra'Va od groznice.

MASLINA

Olea europeae L. -

Oleaceae

Maslina je dugovecno zimzeleno, krivo, kvrgavo i zavrnuto, vrlo razgranato drvo, visoko do 12 m. Gaji se 'kod nas u Primorju. Plod je jajolika kostuniea, dugacka 2-3 em, a debela 1-1,5 em, gola, sjajna, tackasta, zelena, zatJim ervenkasta, a kad sazri, postane skoro erna. Droga. - List, plod i ulje (Olivae folium, f"lctus et oleum). Berba i prerada. - Od nepotpuno zrelih, zelenih maslina dabija se zelenkasto, najfio-ije u-Ije, a od potpuno zrelih, crnih dobija se vise ulja, ali je one slabijeg kvaliteta. - U prolece se beru mladi vrsni listovi. Sastav: - List: flavonski i drugi heterozismalei fitosteroli. Plod: oko 22% (osu~en 40%) ulja, 5% belancevina, hlorofila, manitola, heterozida i saponozida, glutaotiona, smole ·i vaska. 12% lin 0 lei n a, Ulje se sastoji od pribliZno 75% .0 lei n a, 7-12% p a I mit.j n a, 2--4% s tea r l' n a, a r a h 1 din a i m i r i s t i-

4:-

472

LI!CI!NJI! BILJI!M

c ina. Neosapunjivog dela ima oko 1°/. i u njemu skvalena i vi tam ina A i E, "Be u nepreci~cenom nego u pre~i~cenom ulju, jer se rafinaoijorn vilamini vecirn delom uni ~ tavaju. Ima i hlorofila i ksanl"Ofila, od kojih pOli~e boja ulja. Upotreba. - Zbog sedativnih, holagognih i laksantnih osobina ulje se daje kao blago sredstvo promv zuenog kamena, nefriticnih kohlka, zatvora ild. Daje se i kao a ntidot u velikim dozama protiv olrova kojd draie. Urn iruje suncem opecena mesta na kozi. Nijedno se ulje tako ~esto i raznovrsno ne upolreb ljava u farmaciji za izradu masti, linimenta, flastera, raznih lekovitih ulj a kao maslinovo. Za ishranu je masLinovo ulje jo~ uvek najvBe cenjeno i trazeno. Protiv zatvora uzima se 1-2 ,kasike izjutra. Za isteI'ivanje zu~nog kamen a 3-4 uzastopna dana po 2 ka~ke pre spavanja. List se pij e u oblik u eaja, ekstrakta i drugih preparata. Dvadeset listova kuva se sa 300 g \'ode da uvri do 200 g tecnosti, procedi, zasladi .i toplo pije pre jela izjutra i uvece. Ust se upotrebljava u narodnoj, a posle rata i u nauenoj medicini kao efikasno sredstvo protiv v.isokog krvnog pI'itiska, jer s iri krvne sudove. Narodna imena: vlaslita maslina, maslinka, maslica, oljika, ulika, ulje· nika, ulji,k a.

MATE, PARAGVAJSKI CAJ

Yerba Mate Droga se sa5toji od hi~ca razn,ih vrsta !lex iz porodice Aquifoliaceae. To je lepo dugove~no zimzeleno drvece, visolro 6--14 m, koje raste na velikom pros~ranstvu u Juznoj Americi. Poznato je vise od 15 . vrsta, ali se najviSe ceni i 'll novije vreme ponovo gajJ llex paraguariensis SI. Hilrure, nai'OCito po sumama Paragvaja i juznog Brazila. Li~ce se bere kad semenje poene 5azrevati. Beraei seku lisnate grane, oprlje ih brLim provlacenjem ,kroz vatru, oberu najlepse lisce i prie do mrko-orne boje. U novije vreme sve se vise prelazi na industrijskj naein proizvodnje, pri cemu se dobija bolja, ~ ist'ija i ujedna~enija draga. Na kraju 5e lisce osusi i drobi. Ukusa je nagorkog i slabo aromaticnog. Mate sadrii 0,5-2% 'k 0 f e ina, oko 10% tan j n a, malo etarskog ulja zelene boje, smole, 7-12% 5 e C era, oko 2% masnog ulja, 2-3% jednog gorkog gli kozida, malo vitamina B i dr. ViSe od 10 miliona stanovnilka Juzne Amerike pije sva,k odnevno mate, kao s to se u nas pije kafa i kineski ~aj . Mate se pije vreo [2 naro~itih sudova pomocu cevi,-'k oja je na donjoj strani izbusena. Ako se lisce duZe kuva, u vodu prelazi i smola koja deluje purgativno. Dejstvo matea je u prvom redu stimulantno delovanje kofeina, a zatim slabo adstringentno dejstvo tanina. U Evrapu je droga donosena pod raznim nazivima: paragvajskd, jezuitski, isusovacki, misionarski ~aj .

MATiCNIAK

473 MATICNJAK Melissa officinalis L. -

Labiatae

Upotreba matlcnjaka u naucnoj medlclnJ. - . Rat nerava« jo~ traje, pre m~a je II svetski rat pre dye i po decenije pres tao . Ljudi se nerviraju sve vl~e 1 Vl~C . Tempo zivota postaje vrtoglavJji, dinamicniji. Sve to nega. tivno util':e na nase zivc.:e. Prema podacima Svetske zdravstvene Ol'ganizacije ujedinjenih nacija u Zenevi, potro~nja barbiturata i mnogih drugih sintetskih, istina veoma eft. kasnih ali istovremeno i vrlo opasnih lekova, raste iz godine u godinu, pa zajedno s tim i sve veei broj medikamentoznih trovanja. . o tim, namernim i nenamernim intoksikacijama, osobito mladog sveta, svakodnevno piSe ne samo ,n auena nego eak i dnevna ~tampa. Zdravstveni radnici se u svim zemljama bore s manje iii vi~e uspeha protiv nerazumne i preterane, mahom nepotrebne upotrebe tih novih lekova vrlo jakog dej. stva. BlagotvoY'10 dejstvo maticnjaka pozna to je odavna, jos od starih Grka i Rimljana. Koliko je cenjen matienjak vidi se i po tome ~to su ga Arapi jo~ pre hiljadu godina gajili, a mi ni danas ne mozemo da ubedimo ne sarno nepismene planinee nego i na~e skolovane in:ienjere i druge struenjake da gaje ovu lekovitu, mirisnu, ukrasnu, industrijsktt, zacinsku, aromaticnu i me· donosl1u biljku. ZahvaljujuCi veoma slozenom sas1avu, matienjak deluje na vi~e orga· na. Glavni mu je sastojak sk-upoceno eta r s k 0 u I j e van red no prijat. nog mirisa koje osvezava i razgaljuje. Matienjak je blag, dobar i veoma pI'ijatan lek protiv nadimanja u or· gamma za varenje, proti" neuralgije, histeTije, neurastenije, gadenja, povra· eanja i proliva. U industrijskim zemljama sve se vise daje tntdnicama koje teSko nose i u kojih se cesto jal'Ija gaaenje i povracanje, zbog cega buduce majke sIabe. Da bi se to spreCi/o, Olte umesto vode piju blag caj od maticl1jaka kome ceo sto dodaju malo soka od lim una, kiselih visanja, malina, pomorandie itd. Ovo je veoma jevtmo, potpuno ne~kodljivo, svakom pristupaeno i, ~to je naj· vaZnije, vrlo prijarno sredstvo koje se sa liZivanjem pije kao neki prvokla· san napitak. Sam list matienjaka, a jos eesce pome~an s gorkim travama (illicom, lincurom, gorkom deteiinom, hajdueicom, podubioom i dr.), uspe~no se daje slabunjavim za pojaeavanje apetita. Od matienjaka se u Zapadnoj Evropi posle rata pocinje sve viSe upo· trebljavati bezalkohoilli lIapitak za o5veiaval1je u kome ima matienjaka, kole, Iimuna i jo~ nekih drugih prijatnih vocnih sQ}cova, osobito od kiselih viSanja i ribizla . Razni preparati u kojima se nalazi iii ekstrakt iLi etarsko ulje matico njaka upotrebljavaju se okao dodatak kupkama protiv neuralgije i reumatizma . U matienjakovom listu ima nesto malo tan ina, zbog eega se ovaj list upotrebljava kao blago i prijatno sredstvo protiv proliva, osooito oruh dosadnih i cpasnih letnjih decjih proliva, opasne rednje po nasim selima. Prisustvo gorkih i oporih materija objasnjava vekovnu upotrebu maticnjaka za izradu raznih farmaceutskih preparata za jacanje.

474

LECENJB BlL1BM

List maticnjaka, a osomto njeguvo nUrlsno isparljivo etarsko ulje, mnogo se ceni za maskiranje neprijalnih mirisa raznih lekova i napitaka siroke potrosnje. Etarsko ulje od maticnjaka. - Dol>ija se destilacijom s vodenom parom maticnjaka pokosenog u fa2i cvetanja. Ovo U1lje li.zvan redno prijatnog miroisa koristi se ne sarno u farmaoiji vee, jos vise, ~ u industriji parfema i kozmeti>ke. To ulje veoma prijatno mirise i podseea na limun, zbog cega se i mat icnjak cesto u narodu naziva jos i . /imun-Irava • . Institut za prouCavanje lekovitog l>ilja u Beogradu sa svojib plantafa dobija list i proizvod.i kvalitetno etaI1Sko ulje ad maticnjaika. Berba. ~ Od matienjaka se najviSe ceni lis t, jer u ostalim organima ima malo lekovitih s astojaka, osim u cvetu, ali je cveta malo tako da n ema prakticnu primenu. Pogresno je ~ to neki biljar.i zanju maticnja.k kad je u punom ovetanju, jer je u to vreme list izgubjo veei dec svojih lekQvitih sastojaka. Eto, i to je jedan od razloga zasto vetina nasih proizvodaca matic njaka na sve strane nudi svoju robu i ne moze da je proda, jer niko neee da kupi losu drogu. Lisl malicnjaka se mora brali pre no slo se na biljei pojave evelovi, jer u 10 vreme IiSce je najkrupnije i ima najviSe elarskog ulja, koje je lada najmirisnije. Da bi se dobio kvalHetan Ji.st maticnjaka, mora se brati po tihom, leporn i suncanom vremenu kad viSe nema ·r ose. Obrano lisee ne sme se prenositi u vrecama, nego u korpama i sanduoima, ali se ne sme nabijati i gnjeciti. Cim se obere , lisee se mora odmah osusiti u sto tanjem sloju (oko 2 prsta debljine), u hladu na jakoj promajoi (negde pod ·krovom) ;t,i u susnici na temperaturi do 40 ° C. Grdno grese oni proizvodaci koji list matienjaka na brzinu osu se na 100" , posto na toj temperaturi sve etarsko ulje izvetri, i ta kav maticnjak nikome ·ne treba jer izgubi miTis j lekovHost. Cuvanje I pakovanje. - Najvafniji Ielkoviti sastojak maticnjaka je vrlo lako isparJjivo mirisno etarsko ulje. Tog ulja u J.istu ima vrlo malo, svega O,Ql-O,lo;., ali je ono tako prijatno ~ mkisno da se covek prevari i pove· ruje da ga ima vise. Poslo se to ulje nalazi spolja, na /islu u mikroskopski silnim bradavicastim zlezdanim dlakama, vrlo neznim i lomljivim, rukova· nje maticnjakom mora biti veoma patljivo. Ako se 's njim stalno barata i prevree u toku rada, sve ee zlezde pootpadati oj maticnjak ee izgubilli svaku lekovitost. Zbog svega toga, list maticnjaka se mora pazljivo brati i, cim se osusi, odmah se mora hermelicki mpalrovatU u karrons-ke kutrl.je ol>lozene viSestrukom debelom hartijom. Mora se cuva,ti na hladrrom i mratnom mestu. Najbolje se saeuva etarsko ulje kad .se Jiost presuje, za izvoz i veleprodaju u velikim presovanim balama od 50 kg, a za potrebe potrosaca u tabletama ad I do 10 grama. Gajenje. - Retko se koja 'b ilJka moze tako lalro i jednostavno gajiti kao maticnjak. Gaji se setvom semena m jos bne deljenjem l>usenova. Ko jednom zapati maticnjak u '5vom vrtu rli cvetnjaku ispred prozora, ~maee ga dokle god je ziv, jer je maticnjak dugovecna, vrlo otporna l>Hj.ka koja se zadovoljava svim tipovima zemljgta i PQdnosi razne eudi klime i vremena.

MATlCNJAK

475

Ipak , k ao i drugo kulturno bilj e, i m atitnjak ce bilJi i buj niji i mid sniji i l e p ~ i na dubokom, plodnom, r astresitlOm zemlj~~ tu gde im a dovoljno vlage, ali da nij e zabareno. Moze se gaj-iti i u poluseni. NaSi stari iskusni pcelani su to dobra znali, pa -su ga uvek mali pun kovanluk, oko svake ko ~nice, oko ~ lj iva Uti drugih voCaka. U nasim svetlim li stopadn im Su mama, po cistinama i obodi ma, uvek ce se pon egde nad nekoLitko busenova maticnj aka. Najjednostavnije je po vlafno m i kBovitom vremenu dskopa ti ove busenove i sa dovoljno zemlje p reneti u svoj vn. Ma.tic njak daj e mn ogo semena. Ono je simo, mrko, tvrdo i ima vrlo dobru klij avost. Seme se moze sakupiti i posejati isto onako kao ~to na ~ svet na selu ume ve~to n znalacki da posej e i proizvede r asad od pap r.illce, par adajza i kupusa, p a se taj ras ad ma lJienjaka rasadi u maju ili junu na stalna me sta , na rastojanju oko poJa m etra 'Struk od struka. Brii se us·peh .postize delj enj em busenova i rasadivanjem na stalna m esta, bolj e u jesen no u prolece, jer su u nas proleea gotovo redovno su~ na i vetrovita , osobi to u ;lstocnim i nizijskim delovima Jugoslavije. Obraduje se kao i nana. Ma1lienjak se gaji i kao ukrasna biljka po parlrovima, najee~ce po obodu rondela i p ored staza. Moze se kresati tako da je ·s talno mlad t zelen. Na Stanici za s elekciju lekovitog i aromaticnog bhlja u Pancevu matienj ak se gaji kao viSegodisnja kua ura. Obieno se dohiju 2-3 zetve. Stanica ima selekcionisano seme i sadni materijal ma·ticnjaka. Kako sused susedu »odvede. (ukrade) peele? - Nijedna mirisna biljka ne privlaci toliko peele, a osobito maticu, k.ao matianjak. Orud mu i to divno na ro dno ime. Mat ica se 5va zanese i opije njegovim mirisom. Na~i stariji pcelari to dobro znaju, pa pomoCu matienjaka na jedan arhaican, veoma zanimljiv nacin vrai:aju roj peela koj!i je .pobegao na neko drvo. Iskupe se ukucani i lisnatim gra neicama ma:tienja,ka udaraju se po rukama da se oslobodi miris iz mati6nj a:ka, bacaju vodu i zemlju i govore, 'p evajuci rituah'le arhaiene nar odne stihove : Mat', ma·t ', mato,

Vrati nam se, rna to, Dobra [1a~ a mato, Vrati nam se, mato ... ju

Eto tako novaku j neves tom peelaru "ko umije njemu dvije«.

ve~t kom~ija

»odvede« roj u svo-

ko~ nicu;

Narodna Imena _ - U Botanickom recniku Dragutina Simonoviea za ovu biljku navode se ova narodna imena: arbaroza, arba.I'O'Za, limunada, Iimunka, majCina ljubica, mate rnjak, ma1eCina, malJicina, maticja trava; maticnik, maticnjak (Orfelin), ma-tianjaca, matocina (CTIlogorae), matri-k, matrnjak, maea (Vuk) , medeni list, medenka, medenj-ka, medoper, melisa, meta maT'ij e , mlisa, nana, pitoma metvica, pcelar i'ca, peel,ina ljubica, pcelinak, peelinska ljubica, pcelinja Ijubiea, pcelinja meta, pcelinja metva, pceHnja metviea, p celinja trava , pcelinjak, pcelni'k, pcelnjak, pceloperka, peelja ljubica, pceljena ljubiea , p ceni lak , roje Vil1ica, eica-maca, ceLina ljubica (Vwk). celina trava, celinjak, celna Ijubiea, celnj ak, celjena .l jubiea (V uk) , crniva.

476

LECENJE BlUHM

UPOTREBA U DOMACINSTVU ImajuCi u vidu da se maticnjak moze gajilli u eeloj Jugoslaviji, oct Primorja do nasih najvgih naselj a u planiTIama na 1.000 i vise metara vi sine, da je potpuno neskodljiv, a da je veoma koristan i da ·se moze davati ne sarno zdravim i odraslim vee d decl, bebama i trudnicama - navodimo nekoliko prakt icnih saveta i uputa kako svaka domaeica moze da nacini dobar lek. I. Caj od matitnjaka: puna Saka osusenog lista matitnj aka popari se sa pola li tra kljucale vode, smesta rpoklopi i ostavi 2 s~ta. Posle toga se odlije i pije: nezasladen pre jela, a zasladen medom posle jela. 2. Mesan taj s matib7jakom: po 100 g lis ta mationja,ka ·i lista nane do· bra se pomesa i od toga se uzme 2 pune supene kasi'ke, popari ·kljucal om vodom i poklopi. Posle 2 s·ata ocedi se i pije kao caj pod I. Ovaj caj je lOnogo miri
MATOtIKA, MATOtINA, MATICIKA, TltINA, MEDENlKA, KOBILJAtA, PtELNJAK

Melitis melissophyllum L. -

Labiatae

Vrlo lepa zelj asta usnatica, visdka do 60 em. Raste po mraenim hrastovim 5umama. U junu i julu se razvijaju krurpni belo-zudkasti i:li tamnorui icas ti evetovi. Ukusa je gorkog d aromatienog; tek kad se osusi, oslobodi

MACKOV BRK. CUPAVA KATA...

477 s7 .glikozidno vez~i kllm arin, zbog kojeg suva biljka prijalno miri~e. U bllJcl IIna I fl a vonOl da . Upotrebljava se biljka u cvelu . Deluje slieno drugim

MATOC1KA

kum a rins kim biljkama: lazark inj
MACKOV BRK, CUPAVA KATA, PITOMA MAHUNJACA, RUTAVCE, TRSAVAC, CRNI KIM

Nigella sativa L. -

Ranunculaceae

Sakupljaju se zrel e semen ke pi lome mahunjace (Nigellae sativae sem ell) . One su crne, klinas te, 2-3,3 mm dugacke i do 2 mm debele, po povr~ini

sitno rapave. Nemaju mirisa, a li kad se rastrljaju medu prstirna, oslobada se rniris na kamfor. Ukusa su najpre gorkog, a zatim aromaticno ljutog. Sadrie do 1,3'1, elarskog u/ja, saponozida i do 400/. masnog ulj a. Stari lek: diuretik, karminativ i anthelmintik, narocito cenjen u veteri·nS1koj medi-

LECENJE BILJEM

478

• N. DAMASCENA

N IGE LLA SATIVA.

N. DAMASCENA. PLOD

~IACKOV

BRK

MEDVEIlE GR021lE

479

cini. U nekim zemljama se upotrebljava kao zacin. Traii se za izvoz, pa se preporucuje gajenj e, ali nikad na velikirn povrsinama i uvek lreba sklopi li ugovor 5 kupcem. I Nigel/a damascena L. (maCkovi brkovi, d ikin brk, cupava mara, zvecan iii divlja mah£llljaca) ,rna slicno seme (Nige l/ae damascenae semen), ali je sitnije, sadrii manje elarskog u1ja (rnirisa na ananas); ima isparljiv alkaloid damascenin . Upotrebljava se kao i p itoma mahunjaca.

MEDVEl>E GROl l>E M e d v e Cl e

g r 0 Z Cl e, rn e d v e Cl e u 5 i i I i rn e d vet k a (Arctostaphylos £I va ursi L. - Ericaceae) je dugovecan zirnzelen, vrlo razgranat, nizak grmie, koji je po zcm lji sasvim polegao. Cvetovi su mu sitni, zvonasli,

z a 1. MEDVEDE CROZDE. 2. FALSIFlKATI : a) VACC INIUM \l ITIS !DAEA . b) VA CC INWM

ULI GINOSUM c) BUXUS SEMPERV IRENS. DESNO: MIKROSKOPSK I PRESEK KROZ LIST MEDVEDEG GROZDA

ruficasti 1·li beli i vise u mal1 rn gr ozdovi ma. Plod j e lepa crvena, brasnjava, okrugla, mnogosem ena bobiea. Lisee j e kozasto, deb elo, golo, sjaj no, tamnozeleno, sit no i lopalicasto. GDE RASTE MEDVEDE GR02DE? Ras te po su vim, retkim, p escani m ilIi kamenitim boroVlim i drugim crnogoricn im surnama, meClu grmlj em po suncanim obr~ncima i su,:a tirna, po p lan inskim pasnj aci ma Balk ansk og poluostrva, narOCI'tJo u zapadmm delovima.

480

LECI!Nll! BIL11!M

BERBA LISCA MEDVEDEG GR02:DA List se bere u prolece kad je biljka u evetu. Najbolji je mlad List sa zelenih grancica. Susi se na promaji u hladu. Pre su~enja treba izbaciti stare proslogodisnje mrke listove i drugu necistocu. Od 4 kg sirovog dobija 51? oko I kg sU\'og \i sta. U prolece blan li st je najlekovit iji, jer tada ima najvoise arbutozida.

KAKO SE MEDVEDE GR02:DE RAZMN02:AVA? Razmnozavanje medvec1eg groZc1a je vrlo korisno i treba ga vrsiti na svim mestima gde divlje raste da hi ga bilo na malom prostoru sIX> vise, jer se u nasim krajevima 'l1alazi daleko od llaselja na tesko pnistupacnim mestima, zbog cega su berba i prenos otezani i droga je zbog toga skupa. Osim toga, kod nas se nikad ne nab ere dovoljno I,ista, cesto noi za potrebe domaCih apoteka, a potrai:nja je uvek velika, jer se kod nas mnogo trosi. Poeetkom jeseni rreba rasac1ivati odrasle biljke na rastojanju od pola metra. U nekim zemlj ama se gaja.

IZGLE D OSUSENOG LISCA MEDVEDEG GR02:DA Listovi su sitni, cvrsti i celi, retko kad izlom ljeni. Ust je lopaticast iii obratno jajast, do 2,8 em dugacak, 1,2 em sirok i 400 do 600 mikrona de· beo, na vrhu zatupasto zaokrufen, a p r 1 d n u se postepeno 5 u Z a v a u kratku drsku. LIst je k rut, kozast, Ia-mljiv i v rio deb e o. Kad se baci na gomi'lu, zvoni, sto je znak da je dobro osusen. Tamnozelen . do zeleno-mrk, na nalicju svetli}i. Gladak, sjajan, go, kao cipka lsprepleten jakom i gustom mrezom nerava koji su na lieu udubljeni, a na naLicju ispup· ceni. Lupom se vidi da su polja izmec1u l!1erava srebrnosjajna. Po obodu je ceo i vrlo malo nadole povijen. Mladi listx>vi po obodu imaju sitne kratke dlake, koje se lupom mogu videti. Za razliku od ostahlh gldkoZlidnih droga, ova se lako, dobro i dugo cuva, a da za nekoliko godina ne izgubi lekovite osobi'l1e. Moze se cuvati u kesama Ii vrecama. Listovi su nepr.ijatnog, oporog i nagor-kog u:kusa; bez mirisa.

OD CECA POTICE LEKOVITOST MEDVEDEG GR02:DA? U Ii·s tu ima oko 11% ('l1ajmanje treba da bude 6010) fenolslcih glikozida: arb uti n a (arbutozida) i met i 1- arb uti n a. U novdje 'Vrerne potvrdena je ranija pretpostavka da u Hstu ima jos jedan, treci gliilwzid, eri· kolin. Ima oko 150/0 t a n,i n a, gallIle kisel1ne i dpugjih sastojaka.

MEDVEDI! GROlDl!

481 ZAMENE I FALSIFlKATI

Zamene i falsifikati mea medvelteg groMa su ~esti. Razne vrste roda Vaccinium ne bi se mogle srnatrati kao falsifikat, nego vi~e kao zamena, jer sadrfe arbulina. B r usn i c a (Vaccinium vilis idaea) fila 6-7"10 arbutina, ali ima 3-4 puta manje tanina (2-5"10). List ima naj-vge arbutina u jesen. List brusnice je vrlo sli~ !istu medvelteg grotda, ali na nalicju 1ma rdaste tacke, koje se i golim okom vide; list je ovalan i po obodu razdaleko zupcast. Na~i pastin po planini jedu plodove brusnice kao poslasticu. List od ~ i m ~ ira nema arbutina, tanji je i ima paralelne bocne nerve. On je pray] falsifikat.

UPOTREBA MEDVEDEG GROZDA KROZ VEKOVE U Severnoj Evropi, gde je bHjka obilata, odavno se upotrebljava kao lek, a u Rusiji za ~tavljenje koza. Kluzijus je pm opisao medvelte grozde (1661). Od polovine XVIII veka upotrebljava se u naucnoj medicini. Vee 120 godina kako se draga nalazi upisana gotovo u svim farmakopejama u svetu. List se upotrebljava u obliku caja za lecenje organa za mokrenje. Kod nas lekari cesto daju me~an caj od jednakih delova medvelteg groMa i sitnice. Pri izradi dekokta (caja) potrebno je list zdrobiti i dute kuvati, jer kozasta i cvrst.a konzistencija !ista otetava 1 onemogueava ekstrakciju arbutina i tan ina. Inaee, list treba u apoteci cuvati ceo, jer se tako mnogo dute i bolje oddi. LEKOVI U DOMACINSTVU Leeenje upaJe organa za mokrenje I. Po 50 g Iista medvedeg groMa, talfije i breze, cveta belog sleza i poljskog rastaviea pomeSati. Puna kaiiika te sme~e se kuva 3-5 minuta, poklopi i dni na kraju ~tednjaka 2- 3 sata, ali da ne vn. Pije se po jedna ca~a 4-6 puta dnevno bez ~eCera. 2. Po 50 g lista medvelteg groMa i breze, korena slactica, kukuruzne svile i peteljke od viSnje pomeSati i upotrebljavati kao caj pod I. Ovaj eaj razJi.kuje se od prvog ~to pojaeava mokrenje. 3. Po 50 g lista medvelteg gretlta i breze, sitnice, lanenog semena i korena selena pomclati i upotreb1ti kao caj pod I. 4. Pesak (kamen) u bubrezima: po 50 g lista rnedvedeg greMa i breze, rizorna pirevine iii zubace pome~ati i upotrebljavati kao eaj pod l. Narodna lmena: bubina bob a, vucja jabuka, gorni·k, ctivlja maginja, jabucica, medvedovo grozdice, medvedovo uho, medvelti grazctic, medvijedica, mecije grozde, rnlivnjak, mlivnjaca, opernik, opirnik, oprnik, planika, crvena pJanika.

482

LI!CI!Nll! BIU I!M

METVICA, SITNA ILl BARSKA NANA, VEREMOVKA, POUACAK, MAC INA METVICA

Men tha pulegium L. -

Labia tae

Seku se vrhov4 Hi goroja polovina cvetnih grancica u cvetu (Pul egii herbal, vefu u male kite i su~e na promaji ob e~ene kao duvan _ Najbolje bi bilo sa os u ~enih grancica ~a kom u supro tnom pravcu svuci li ~ce i cvece, pa dr~ ke octbaoiti, jer u nji ma ima ma ro ulja i drugih koris nih sastoj aka_ Me tvica ras te u velikim kolici·nama na vodoplavno m zemIj g tu, najvge pored re ka. Cveta oct druge poloviDe leta do duboko u jesen. Sadrii tanina .i etars kog ulja (Aetheroleum Pulegii) s vel~k;jm procentom keton a pulegona koji ulju daje svojs tven m4ris _ Dobra d roga se poznaje po tome ~to je cvece sacuvalo lepu Ijubicastu boju j prij a tan mi r i-s koj,i se oseti izdaleka. Upotrebljava se za destilaciju etarskog ulja koje koristi industrija jevtinih sapuna. Iz ulja se vaw pulegon kao sirovina za sintezu mentola_ U narodnoj medicini metvica je omilj en i vr lo cenjen le k za lecenje mnogih bolesti, naj w ~e u obliku caja za lecenje organa za disanje i varenje, za jacanje kao to nik, protiv .nadimanja i uop~te kao svakodnevni caj zimi protiv nazeba, gnpa i s1.

METVICA

S gorocvetom pome~an a metvica se upotrebljava za lecenje vodene bolesti ·i srcani h srnetnji, ali sarno pod leka rskom kontrolom, jer je gorocvet u vecoj dozi otro van .

MECJA SAPA, MEDVEDI DLAN

Heracleum sphondylium L. -

Umb elliferae

Vrlo snama , do 1,60 m vi-soka, dvogodgnja m trajna bhljka s krupnim, duboko urezanim li-s tovirna i cvetov,ima udrufenim u krupne ~titove belo-zelen-kaste iii zu6kaste boje. Cveta leti. Ima mnogo 'podvrsta, varijeteta i oblika. Raste po vlainim mes tima . Svojstvenog minsa i gorkog uku-sa. Upotrebljavaju se koren ,i ·n adzemni deo bilj1ke. Ima etal'Skog ulja, glu tamina, a r ginina, galaktana, arabana , hoHna, sterola, kumarinskih heterozida i drugih -sas tojaka. Narodni lek za jacanje apetita, protiv proliva i ·katara creva. Ostala narodna imena: blatar ica, vucja sapa, medveda stupa, paponjak, popanak, obicna Sapika, sapica.

MILOGLED. MIRODI1A . ..

483 MILOGLED, MIUCE, lJECURA, UCARKA, ZDRAVICICA, OMILEN, OZDRAVICA

Sanicula europaea L. Umbelliferae

MILOGLED

Mala trajna zeljasta biljka, visoka 15-50 em. Listov' s u sjajni, tamnozeleni, duboko deljeni i testerasti. Cvetovi su na vrhu sakupljeni u sitne ~titaste evasti belieaste iii ervenkaste boj e. Ras te po mracn im ~umama svuda u nas. Upo~rebljavaju se list, ceJa bHjka iii sarno koren (Saniculae folium, herba e/ radix). Li~ce je gorko i oporo. SadriJi saponazida. Mtlogled nije dovoljno ispitan. Narodni lek za jacanje, protiv proliva, za zaustavljanje krvi i lecenje rana: 3 supene ka~ike droge popariti sa pola litra kljucale vode i posle 30 minuta odIiti i popiTi u 3-4 doze pre jela. Spolja se upotrebljava u obliku tlinkture (20 na 100 delova 500/o-nog alkohola). koja 5e pre upotrebe razblaj,i s 4--5 delova vade i tim ispiraju rane.

MIRODIJA, KOPAR

Anethum graveolens L. -

UmbeIliferae

Mirodija j e svima dobro poznata zacinska mirisna bHjka koja se gaji, a i sama se razmnozava po vrtlovima. DomaCiee stavljaju li~ce mirodije u krastavce za zimu (u vodi). 50SQve i drugo, a plod (pogrellno se zove »seme«) kod nas se, na !alost, vrlo malo Ji gotovo nikako i ne ·koristi, ~alko je plod lekovitiji od biUa. Svojstva_ - Cela biljka i plod imaju svojstven prija>tan zaCinski aromatican miris i zacinski ukus. Droga. - Zreo plod, rede vrhavi grancica u evetu (Anethi fructus 'et summilas). Sastav_ - U zrelim prodov.ima ima 3-4% etarskog ulja, 15-2fit/o masnog uJja, oko 18% aZQtnih jedinjenja i ako 6% pekbina. Glavni lekoviti

LECENJE BIUl!M

484

sastojak je etarsko ulje (AMethi aetheroleum), koje se kod nas proizvodi destiJacijom s vodenom parom samlevenih zreJih plodova. Sveze ulje je skoro bezbojna, lako pokretljiva teenost prijatnog i jakog minisa na miro"iju. Clavni sas tojak ulja je limoMeM (do 700/ 0 ), a zatim karvol1. (najmanje 30%). Upotreba. - Mirodija je, pre svega, dobar, ne~kodljiv, jevtin i zbog toga svakom pristupacan zacin. To je istovremeno i lek koji se vekovirna uspe§no lrorisbi protiv gasova, nadimanja, teskoCa u organima za varenje. I. Caj za boljc varenj e i protiv Madimanja: po 20 g plodova od miro
Narodna Imena: anita, dil, kopar (Vuk) , koper, kopra, kopr, koprie, mi· rodija, mirot1ija (Volni), mirudija, sladk~ janez, smrdilj.

MISINAC, PASJI JEZIK, MISJAK, MALI GAVEZ, TRPUNJAC

Cynoglossum officnale L. -

Boraginaceae

Jednogodi snja zeljasta, vrlo d1akava bi.ljka, visoka 30-80 em. Raste na suvim suneanim mestima . Kad se orvori, ,kruniea je modre boje, a ka'Snije tamnocrvene. U nar odnoj medieini se upotrebljavaju koren i li.st. U korenu ima nekoliko alkaloida, me(!u koj-ima ciMoglosin del'llJje kurarizatno, zbog cega se mis ina c sme upotrebljavatJi sarno ·pod kontrolom 'Iekara. - Ima tanina, gume, smole, etarskog ulja, hoI
MLADA, KOKOCICA, MLADIK, PETLICICI, PIJEVAC

Corydalis cava (L.) Schw. et K. -

Fumariaceae

Trajna zeljasta biljka, za pedaljvisoka. U zemlji se nala2Ji mala okrugla krtola velicine krupnog lesn-i'ka, koja starenjem postaje suplja. Iz ·krtole izbija neZna crvenkasta s~ablj!ilka .sa dva plavkasro-zelena !ista visestruko deljena. Na vrhu stabljli!ke nalazi .se groulasta evast

MLECIKA . CAREVAC

485 rufi~aste

iii fuckasto-beli~aste boje. Cvetovi su nepravj,lno gradeni i imaju ostrugu. Cveta pre nego ~to ~uma olista.

Rasprostranjenost. fumama ~esto pokriva

U bukovim veLike po-

vr~ine.

Sastav. Oko 5% alkaloida: konida1in, pro1lopiln, bulbokapnin i dr. Upotreba. - Mlada je ranije upotrebljavana za le~enje raznih bole. sti, najvi~e u narodnoj medicini. Medutim, otkako je otkIlivena ve· Iika otrovnost bulbokapnina i dru· gih alkaloida, mlada 5e vrlo retko upotrebljava. Narodna imena. - Osim nave· denih, evo jo~ nekoliko narodnih imena: brezroda, golubija gu~a, zrni}ska trava, kapulota, kokoce, mla· dak, mladik, noktec, pastorkinja, ru· zastocrvena ~uplja mIalta, ~uplja rodakva. Sw. (behar, ve· roza, koko~ica, petelin~ek, pijevac, smetenjak, crvenkasta mla· da), C. intermedia Gaud. (locIko~, mIa· Ita sitna bledocrvena, rupaljka) i druge vrste istog roda koje kod nas rast'll takode su otrovne i zbog toga ih 1reba jzbegavati. Corydalis solida

likono~na

MLADA

MLECIKA, CAREVAC Euphorbia cyparissias L. -

Euphorbiaceae

Ma<1a mle~ika, mle~, carevac i druga imena imaju razne na~e mlecike, koje rastu kao korov, narociro po pasnjacima. Mestirni~no po ledinama ako sela mle~ika tako zakorovi pa~njak da se mora razorati ,kako bi je ungtili. Voli suva, sun~ana, p eskovita mesta. MleCi,ka je mala biljka sa tankim, us· kim, skoro igli ~ast im listovima oi zuto·zelenim cvetovima. Kad se bioljka pre· seee, curi belo, gorko i vrIo Ijuto mIeko koje na kofi j z a z i v a zap a I j e· n j e i pi i k 0 v e. I seme je Ijuto i otrovno. CeIa biIjka je otmvna. Stoka je ne pase. Otrovnos t mleCi ke pori~e od eutorbona.

486

LBCBN1E BlUBM

Nekada je mlecika bila upotrebljavana kaJo d r a s ti c n 0 5 red s t v 0 za p u r g ir a n j e i za dzaziva nj e rana. Danas se u na uc noj medicini ne upotrebljava. U na rodu se upotrebljava uglavnom spolja: za skidanje bradaviea , rede iznutra za izazivanje povraeanja oj za ciscenje. Deea, dok cuvaju sto ku, m aiu se u prolece da bi ·sk.inula pege s liea, ~ to moze imati nezgodni h poslediea. Mafu i druge delove tela. Druga narodna !mena: w cji mlecec, gorae, kacje mleko, mali mlee, mleea, mlijec, mlie, mlieika. mlj eeer, mlje6ika, rodi no mleko, tuZiea, tuziee. Slieno deluju i ostale mleCilke: Euphorbia amygdaIoides L. (zelenika, kolesnik, ~ umska, krupna mleCika), E. esula L. (vueje mleko, gorslci ml.ijeeer. obiena mlecika) , E. Jzelioscopia L. (zeienJi klobuk, mleeer, sitna, usevska mleeika), E. lucida W. K. (mlee, mleeak, visoka mleCika) , E. myrsini tes L. (krva\'i mleoic, rudinski mlee), E. palustris L. Qjezinak, jeiinac, je2rinjak, barska mleeika, ima mnogo mleenog sokia), E. lathyris L. (bljuCica, zucernea, konopljiea, mlee, mleeara, poei.st, rob sultana, 5mljee, earevae, OiS1o s·ree); ima knrpno 'Seme.

MORAe

Foeniculum vulgare MHL -

Umbelliferae

Morae je vrlo vazna 'iekoViita, aromatiena, zacinska, medonosna, hr anIjiva i industrijska biljka. Zbog toga s e gaji na velrikim povr~inama u svim toplim zemijama. Upotreba moraea i njegovog mirisnog etarskog ulja vrlo je eesta i raznovrsna_ Daje se sam plod moraea Hi u me~avini s drugim leko\'i1im biljem slienog de.istva, pre svega za leeenje organa za varenje i disanje. Svoyim veoma prijatnim mirisom i slat kim ukusom mome, p:re svega, slui,i za popravljanj c neprijatnog mirisa i Ukusa lekova koji se nerado uzimaju. Gotovo svi eajevJ i slitni lekovi 'kojd se upotrebljavaju protiv 11adimanja i drugih tegoba, 'n astalih od nagomilaruih gasova u organima za varenje, sadrle kao glavni i obavezmti sastojak morae. Isto taka, i lekovi kOjli treba da olak~aju iskaSljavanje osu~ene i zaiepljene sluzi u organima za disanje, .koja toliko dosad'llje strasnim pu~a eima oj osobama koje boluju od raznih hronicnih bolesti disajnili puteva, uvek sadrle manje iii vise mora ca. Razne bomb one, past ile, lekovi, guma za fvakanje ·i druga sreds tva koja treba da odstrane neprijatan zadah iz usta takode sad.rZe maraCa, a u novije vreme umesto moraea upotrebljava se ti njegovo etaI'sko ulje_ Morae ima i vaznu profilakticnu moe. Glavni sastojak svlih delova maraCa je etarsko ulje, a u tom ulju nosilae prijatnog svojstvenog mirisa, slatkog ukusa i znatne antisepticke moei je anetol. Otuda sve ce~Ca upotreba raznih poslastiea kao tpreventJvne mere za vreme zara2lnih bolesti Ikoje se prenose preko organa za disanje. I ramje 5e avo uije eesto i raznovrsno upotrebljavalo, a poslednjih deeenija 's ve se viSe trosi i potraroja raste s porastom zivotnog standarda, a jo~ \'iSe s razvitkom ,j.ndustl'ije_ Zivot u zatrovanoj, zagu~ljivoj atmosleri velilcih Jndus·trijskih eentara i velikih grado-

MORAe

487

va uop~te, trazi razna ne~kodljiva sredstva koja ce kol:iko-roliko ublafiti ra· zorno dej5tvo koje radni ~ovek trpi u velikim \Ilaseljrlroa. U bioskopsktim, kon· certnim i drugim velikim dvoranarna, vozovima, autobusima i svuda gde se krecu i mesaju velike malSe ljudi, ~ovek!u stalno prebi opasn05t ad zaraze preko organa za disanje. E tarsko ulje od mora~a je jedan ad tm saS'tojaka koji i u ovom slucaju 'i gra znacajnu ulogu i radnom roveku ~ini ~ivot pri· ja tnijim. Mnogi farmaceutski preparati za jacanje apelita imaju moraea, naj~~ce u zaejdnici s drugim, ~eslo .neprijatnim lekovi1im hlljem. Takvi lekovi se uzimaju sarno pre jela da bi doslo do povecanja lu~enja pljuva~ke d zeluda~· nog ,s oka, c\akle, do brzeg ,i ,potpunijeg varenja hrane. Isto tako, ima velik broj lekova ,i dijetetslci-h prepara-ta u kojima ima mora~a i ova srcdstva se upotrebljavaju posle jela, jer mora~ svojdm sas· tojcima blagotvorno deluje na varenje ,i odstranjuje tegobe usled teskog i sporog varenja hrane.

ZBOG CEGA TREBA DA TROSIMO VISE MORACA? Kod nas j e upotreba mora~a neznatna. To je zbog neobavestenosti, ne· prosvec'enosti, a pre svega, zdravstvene zaostalosti. U gotovo celoj Jugosla. vij i mi mozemo da gajimo i proizvod~mo ogromne kolicine mora~a i da pod· mkimo 'polrebe zemlje j dzvoznih preduzeca. Dokaz je .j ~injenica sto morae ras te divlje u mnogim nasim krajevima. Upotreba moraca kod nas je neophodna, jer rni jos uvek jedemo mnogo paslllja, kupllsa i drugu kabaslJu hranu s mnogo celuloze koja se tesko vari i zato izaziva ne male tegobe u organlima za varenje. Ovo je naroei10 neugod· no za tructnice, lezece bolesnike, decu, putnike i osetlj-ive osobe. Dovoljno je stavili pri kraju kuvanja kafenu kaSiku moraceva ploda u posudu u kojoj se sprema rucak za celu porodicu, pa da se dobije hrana koja je ne sarno prijatna i zdrava, vec se i lako yard. Zato svaka kuca treba da 'ima u svojoj basti po nekoHko :kvadratnih metara pod moraeem. Morae se doc\aje lekovima za decu koja boluju ad trbobolje, jer od· stranjuje grcevc u organima za varenje. Dojilje koje nemaju dovoljno mleka toreba da uzimaju morae, jer on pojacava lucellje mleka. Razne oCl1e l'odice koje se spravljalju u apoteci sadde moraCa. U veterinskoj medicind morae se vise upotrebljava nego u humanoj. Osoibto je njegova primena varna za preZivare, protiv nadutostri, za poprav· ljanje apeti-ta, za izradu brasna za tovljenje wtd, Najvise moraca Irose destilerije etarskog ulja, jer iz god,ne u godinu raste potro~nja ovog llija za proiozvodnju Hkera, bombona i drugih poslastica i sredslava za llzivanje. Uljane pogace koje ostanll posle vadenja etarskog ulja iz moraea pr~d. stavljaju vrlo jaku i prijatnll stoenu hranu, jer sad-de mnogo belancevma i mast; sastojke koji najeesce d gotovo redovno nedostaju u ishrani stoke, osobito' u planinskim i brdskim predelima, gde Ijudi ,ugla\lnom five od stDearstva a stoka nikad nema ni dovoljno ni kvahlltetnog sena. U 'nasim i stranim apotekama izraduju 's e oVli lekow ad ,pioda moraea: 1. PraSuk - brasno, uzima se 1--4 g dnevno, sto zav·isi ad uzrasta.

LECENJE BIUEM

488

2. Caj : 2-3 g stuCJl10g ploda moraCa popari se s 2-3 deci kljucale

vode, smes ta poklop i, pos le dva sa ta ocedi i pij e umes to vode. Ovaj caj na· rocito koriste doj ilje s malo mleka. 3. D ese t oprocen l na al ko lw i>1a til1k tura izraduje se po propisima far· makopeje. Uzi ma se 2-3 supene ka ~ ike dnevno u casi vode posle jela. 4. Et arslco 1Il je : 1-3 kapi na kocku ~ece ra, s malo vode pij e se posle jela. S. Sirup se izradllje u apoteci i uzima po 10-20 g triput dnevno posle jela. 6. Caj pro t i v zatvora i Iladimanja: po 1 g moraca, anisa, cveta zove i 2 g seninog li sca pome ~a ti i popariti s 200 g kijucale vode. Posle dva sata ocediti i odjednom popiti. 7. Caj za ape/it: po 1 g moraca, lincure i kicice pome~ati i spremiti kao prethodni caj , ali se pije na pola sata pre jela. OD CEGA POTICE LEKOVIT05T MORACA? Morae je vrlo slozenog hemijskog sastava. Nosilac lekovitosti je mm· sno etarsko ulj e. -Do bar morae ima i do 7% ovog ulja. Osim etarskog ulja, u plodu moraca ima oko 20% beiancevina, 12-18% masnog ulja i 4-5% ~e cera , zbog eega je morae vrlo hranljiv. U slatkom, rimskom moraeu ima vrlo malo ili uopste i nema fenhona, u japanskom ima oko 100/0 , a u indijskom oko 6,7%. 5va ulja s .malo fenhona imajll mnogo anetola i zbog toga su vrlo blagog i slatkog ukusa. U divljem, ljutom, gorkom i nep r ijatnom moracu ima malo etarskog ulja, a u· ulju sarno u tragovima anetola, zbog eega je ono ljutog, gorkog i neprijatnog mirisa i ukusa. Zato taj morae ne treba upotrebljavati. An etol daje uiju sladak ukus i prijatan blag miris na anis. Varijeteti moraca. - U prometu ima mnogo vrsta i sorti moraca, koje se medusobno razlikuju velieinom, bojom i oblikom, a narocito ukusom, mirisom, kolieinom i sastavom ulja. Primeceno je da neke sorte moraca izazivaju trovanja pracena jednom vrstom pijanstva i mozc1anih oboljenja. Posie rata je konacno utvrdeno da to tl'ovanje izaziva cis'(lI1etol koga ima u nekim uljima do 1% ; trans·anetol nije skodlji v. 5iatki, rim ski iii kricanski morae, Foeniculum vulgare var. dulce, daje krupne plodove , dugacke do 12 mm, svetle boje i vrlo slatkog ukusa. Tzv. »anason «, »makedonski anason« nije anis, nego jedan varijetet siatkog moraca. GDE RASTE I KAKO IZGLEDA MORAC? Morae je dvogodi~nja iii viSegodiSnja zeljasta biljka. Raste divlje i poludivlje svuda ako Sredozemnog mora. Ima dYe podvrste (piperitum na 5i· ciliji i capillaceum svuda oko Mediterana) i mnogo varijeteta (vulgare, dul· ce, azol'icum). U Haliji gaje jednu vrstu moraca s debelim rnesnatim listovirna za povrce.

MORAe

489

Morae irna rnesnat koren. 5mb1jika je valjkasta, razgranata, visoka 1-2 m. Listovi su i gli~asto·koncasto deljeni kao u miroc1ije. Uop~te, morae li~i na miro($iju, ali je -krupniji, razgranalli~i, snaznij i i veei. Cvasti su udruzene u guste i veH-ke !ititove na vrhu stabla oj ogranaka. Cvetovi su zuti. CeIa biIjka je jakog i prijatnog rnirisa, !ito se bolje oseti kad se medu prstima rastrlja. Ukusa je sIatkog i vrlo aromatlienog. Zato morae mestimieno kod nas na. zivaj u »sIatka mirotlija«. Lo~ije vrste poznaju se po Ijutom i gorkom ukusu i manje prijatnom mir.isu; n}ih treba odba01ti. Gajenje. - Malo je toplih zemalja koje ne gaje morae. Kod nas se naj. vge gaji u Vojvodini. Seje se u martu na rastojanju 40x40 em. Na jedan hektar potrebno je oko 7 kg semena, a rodi oko 1.500 kg suvog ploda. Morae trazi dubokll, dobru zemlju i mnogo toplote. Treba birabi suncan polozaj zaWeen od hladnih verrova . Gaji se kao trogodgnji usev. Berba. - Bere se zreo ,plod, ali ne odjednom, jer na stabljiei ima zre· lih i zelenih ~titova, koj'i su Ikasnije cvetali. Plod je zreo kad se na njemu pojave sive pruge. Zrele ~ti tove odrezuju makazama rano izjutra, dok jo~ ima rase, pazeei da se ne omlate, i na aSllre oj,]j na ponjave razastru da ha sllneu 'pDtpllno sazru. Polovinom oktobra odreze se eela biljka i ostavi na suneu iIi na ta vanu da dozri. U k usa je vrlo prija lnog, slatkog i aromaticnog, ami r i s a je tao kode pI1ijatnog, svojstvenog i aromalienog. Koren maraca. - Izvesne sorte moraca irnai'u vrlo krupno korenje i zadebljanja na dnu stabljika, pa se to upotrebljava slieno eeleru. Od Ita· lije na zapad svaka domaCica bar jedanput nedeljno konislli ovaj morae, bilo presan, bilo da ga kuva kao povrce, samog i·Ii u smesi sa drugim povreem. Lgce maraca. - Morae izbija vrlo rano ojz zemlje, pa je on u nas im topli:m kraje\'ima prvo zeleno povrce i zeleni zacin. U na~im primorskim gradovima gotovo preko cele zime proda}lI se vezice mladog 19ca maraca. Kor.isti se i kao zacin i kao zeleno povrce. Svi organi lIloraca su sIal ki i rnirisni. indust rija Iikera i desertnill aIkolloInih i bezaIkohoInih p ica koristi sve vge moraca za pro.izvodnju najraznovrs11lijih napitaka i sredstava za uz;. vanje. Narodna imena: anason, divlja miTodija, komora<\ kopar, koramae, mi· roc1ija krupna, morae, I'!loraea, ,pitomi morae, razijan, sladki anis, sladki ja· nez, sladki janu~, slatkoi kopar, slatlci morae itd.

MASTIKA

Mastika Hi rakij a anasonlija (u Grckoj »uzo«) pravi se od slatkog mer raea koji se u Makedoniji naziva anason. Dodaje se i malo smole masti.ksa, tako da rakija dobije svojstven miris jukus. Kad se ova rakija stavi u vodu, voda pobe/i kao mleko i Ifazvjja se svojstven miris. Mastikll eene i svakodnevno tro~ razni narodi u toplim krajevima, o50bito oko Sredozemnog mora, a najvise muslimani od Gibraltara do In· donezije. Dobra spravljena mastika je vrIo prijatan ·i kOl'i>5tan napitak pod uslovom da se umereno tro~i. jer irna 's va blagotvorna svojstva moraea.

LBCENIB BIU1!M

490

MORSKI, ROGATI ILl :tUTI MAK, KOSTENJACA, PRIMORSKI MAK

Glaucium flavum Cranz Papaveraceae Jednogod~§nja

MORSKI

~1AK

ili traj·

na zeljasta biljka cije su stabljike duga6ke do 1 m, Raste u nasem primorju, Cvetovi su zlatnozuti i krupru oko 4 em. Plod je do 20 em dugacka, tanka caura, powjena kao mali rog, 1ma mlecnog soka na· gorkog ukusa, Sadrli slic' ne alkaloide kao rusa i slicno njoj deluje, ali sla· mje , S bunikom se daje za ublaiavanje alrutnog napa· da, bolova i grceva hemeroida i anusa (supoziterije).

1

MORSKO ORASCE, ORASAK, MUSKAT, MUSKATNJAK, . MACIS, ORASCIC Myristica fragrans Routt,

-

I MORSKO ORASCE A - GRAN CICA MORSKOG ORASCETA , B _ PRASN1 CI, C UZDU2AN PRESEK KROZ TUCAK, D - ORASAK OBL02EN ARILUSOM

Myristicaeeae

Mnogo se gaji na Meluclcim ostrvima. Upotreb· Ijava se sarno osusena i u krec potopljena s erne n a j e z g r a 5 koje je odstra· njen aPilus (macis) i semena Ijuska. U oraSku ima 5-15% e 't a r s k 0 g u I j a i 3~OO/. mas t i, zatim malo smole, fitosterola, 20-300/. skroba i amile-dekstrina, boje, saponozida, azotnih materija i drugih, manje vairuh supstancija.

MOTlUKA. OMACAW. MRAZOVAe. VOCAK ...

491

U maeisu dma 6--10 etarskog u/ja, islo toliko masnog ul;a 3---4"/. ~eCera InaJo smole, pel
MOTRlKA, OMACAU, MORSKI KOPAR, KOMORAC, PETROVNJAK Crithmium maritimum L. -

Umbelliferae

Trajna zeljasta st itarka , visoka do 50 em. Raste pored mora na pesku i po s tenarna. Listovi su vi~estruko deljeni i rnesnati, a evasti su Zuckasto-bele. Upotrebljava se list, rede plod. Glavni sastojak je etarsko ulje sa apialorn i izoapiolorn, zbog cega deluje slieno eeleru i per~unu.

~OVAC,

VOCAK, JESENJI KACUN, BALUCAK, VRANJI LUK Colchicum autumnale L. -

Colchicaceae

Do rata, osim botanicara niko drugi nije obraeao paznju na OYU na~u dugoveenu zeljaslU bi.l jku .k oja pokriva desetine i stotine hiljada hektara planinskih i brds·kih paSnjaka. Stoka je ne pase, jer je vrlo neprijatna i otrovna. Covek je nije koristio, jer je srnt'tonosna. Do pre nekoliko decel1ija vocak iii volovocak je smatl'Qn za prezren, opasan i olrovan korov koga se Ireba kloniti . • r da pakost bude veea, uvek raste na debeloj zemlji«, kafu nasi planinoi kojima su livada d seno sve i svja, a on, lopov jedan, otima i krade mesto, hr-dllU i sunee dobrom i hranlj-i'Vom bi1lju, raznim travarna. Posto izbija iz zernlje odmah posle snega dok jos nema trave, a ima kruto, soeno i privlaeno lisee, stoka Jzgladnela preko zime i hra'lljena mrsavom suyom hranom eesto nikakve hranljive vrednostli (Iisni·k, eerova kora i sl.). zeljna zivog i zelenog liSea prevari se, navaLi i »ocerneri se«, otruje se pasuCi vrhove lisca mrazovca koji tek sto su Jzbdli iz gole, hladne, jos na izgled ••mrtve zernlje«. Srecoll1 sto je u to vrerne mrazovae najmanje otrovan. Otud i pojava da su svi vrhod listova mladog mrazovca ogrizeni. A pre pel godina, verovaLi ihi ne, za kilogram zrelog sernena tog slrasnog VI rova placalo se 25 do 35 hiljada slarih dinara. Lugar Nedo CrepuJja sa Nadpolja iznad Sipo\'a, vredan Covek, a puna kuCa sitne deee, za taj »pl'aiskonslci korov«, za seme balul5ike (1JaJko se .tamo ·= i.v a mrazovae). kupi sve sto treba dornacinskoj Ikuei, pa eak i televiwr. A Sumski tehllliear Danilo iz Sipova jos auva koji desetak Ikilograma semen a balucka, »nek se nade, to rnu je najzdravija moneta, prava deviza •. Da ne govol'imo 0 drugim vredmm planincima koji se pomogose sa· kupljaju6i zrelo seme ove otro'Vniee. Rarume se da su najvise vajde videli lugari s mnogo dece, jer su malisani, igrajuci se oko stoke, na livadi najviSe semena skupili.

492

LECENJE BlUEM

Kori s t je

v i ~ es truka

od ove seoske radinos'fjj. Sakupljanjem semena mrazovca s iro ma ~ no domac instvo za raduj e da kupi . hleb i opanke« za celu godinu i za s ve ukucane. B ra njem vocka planinci Ieee svoju livadu od otrovnog b;lja, korova.

ZASTO KOD NAS NE TREBA CAJIT! MRAZOVAC? Dok druge zemlj e, osobito industrij ske, u kojima se vrSi ekstrakcija alkaloida kolhicina , a u novije vreme i kolharnina, vrse opsezma ,proucavanja o mogu6nosbi pla ntaznog gaj e nja mrazovca na velikim povr~inama da bi podmirile potrebe svoje indus trije ,i da oi sprecile uvoz semena mrazovca i odliv deviza , mi to sve ll1e moramo cill1iti, jer kod na's mrazovac pokriva dese tri ne hiljada h ektara najboljih livada i pasnjaka, Kod nas se ne sakupi ni milioniti dec semena od divljeg mrazovca , Tako je, pored ostalog, na Kongresu Medunarodne farrnaceutske federacije u Par izu 1953. god. u Sekciji za ioStra~ivaJl1je medioinske flore celo jedno popodne raspravljano 0 uvodenju mrazovca u kulturu . Izno~ene su vel ike tes kocc oko klijanja semena mrazovca, a isto tako da treba viSe go dina da prede da se dobije nekJi mali i neznatan pI1inOoS. RentabiInOoSt gao jenja je minimalna prema ops toj oceni naucnika Zapadne Evrope i Severne Amerike, koji s u godina ma pokusavaH da pI1ivedu u kulturu ovu divlju biljku i da nadu optlmalne uslove gajenja rad; prDlizvodnje maksimalne kolicine semena s a j edinice povrsine. Medutim, kad sam im saopstio da S'\l u Jugoslawji, a isto tako i u drugim balkanskim zemljama i na Karpatima l:ivade mestimicno formalno »zarazel1 e«, obrasle ovom otrovnom i lekovi,tom oiljkom t~ko gusto kao da ju je neko posejao, odustali su od namere gajenja, i danas sve seme mrazovca na svetskom trli stu potice od di\'lje biljlke.

UPOTREBA MRAZOVCA U NAUCNOJ MEDICINI I BIOLOCIJI Iz semen a, rede rlz krtole, vadi 5e k 0 I h oj c i n, a u no\'ije vreme kolhamin. Daje se sa m alkalo id kolhicin kao specificno analgeticno sredstvo protiv akutnog napada u log a (gihta), jer otklanja belove i vatru. Kolhicin je kapilarni otrov. To je jedan od najotrovnijih alkaloida; terapijska doza je svega 0,001 grama. U veeoj do2li izaziva jak proli-v, jer dejstvuje na krvne k apilare creva. Posle dufe upotrebe izaziva kumulaciju (nagomilavanje), jer se sporo izluouje iz organ
MRAZOVAC, VOCAK, JESl!NJI KACUN .. .

493

uzrokuj e ponavljanj e deobe hromozoma, ~ to dovodi do s tvaranja dzinovskih celija Cije j edro, prekomerno povecano, prestaj e da bude sposobno da se deli i konacno degen e ri ~e . Poliploidiju prouzrokovanu dejstvom kolhicina prvi su poceJi koristiti cvecari i povrtari. Pomocu kolhicina su dobijeni tet· r aploidni obliei od dipl oidr ih biljaka koje su normalno nas tale oplodavanjem ovuluma zrneem polena k.:Jji ima isti broj n hromozoma, broj svojstven i karak teri.s tican za sva ku vrstu. Ak·o se ovaj broj hromozoma udvostruci, sjedinj avanjem dva seksu alna elementa prO'izveUe se urnes to diploidno jed· ro sa 2 n , tetraploidno jedro sa 4 n hromozoma, ~ to predstavlja polaznu tacku jedne tetraploidne biljke. Kao rezultat poliploidije pojacavaju se i iz· vesna svaj stva: bilj ke postaju snalnije, evece i IiSce krupnije, boje eveca fi· vlje i lepse itd. Kolhicin , slieno x·zraeima, uretanu, iperitu, podofilinu i nekim dru· gim mitoklaznim supstancijama deluju destruktivno na celije; zbog toga su ove supstaneije nazvane radiomimelicnim agensima. U stalnom trazenju leka protiv raka pomiSljalo se na pr:imenu ovih sredstava koja bi, eventu· alno, mogla zaustaviti razvoj kaneerazn~h tumora. Kolhicin se pokazao efi· kasan protiv eksperimentalno izazvanog tumora na miSu i na nekim dru· gim zivotinjama, ali je zbog svoje vrlo velike otrovnosti odbacen u terapiji. Osim toga, holhicin sprecava mitozu ne sarno neoplaznih celija vec i nor· malnih. Ono sto nije u spelo 5 kolhicinom izgleda da je donekle po~lo za rukom upotrebom k a I ham ina, koji je isto taka jak karioklazan atrov, ali je za coveka 10 pula manje otrovan od kolhicina, tako da mu terapijska doza nije taka bliska toksicnoj ·kao sto je slucaj s kolhicinom. Poslednjih godina pocinje se 'llpotrebljavati spolja za lecenje raka koze '0,5 0/ 0 kolhaminova mast. Najbolji rezultati, navodno, dobijaju se pI'i lecenju raka koze u pocetnom 5tadijumu. Kolhio' na i srodnih alkaloida ima i u drugim vrstama mrazovea: Col· chicum lati),olium S. S., Colchicum speciosum Stev., Colchicum arenariwn W, K. i dr. Kako mrazovac izgleda? - M r a z 0 v a e iii va c a k je domaca lekovita, otrovna, dugovecna, zeljasta biljka koja raste po vlaznim i planinskim livadama u Srednjoj i juznoj Evropi. Cveta krajem leta i pocetkom jeseni, a seme sazreva tek iduce godine uleta. Krajem leta iIi pocetkom jeseni, osobito u septembru, citave livade se aboje divnim Ijubieastoruzieastim eve· tom (aka 10 ern) ovog otrovnog korava. U prolece izbije Mce koje liei na krupan zumbul. Cvet podseca na safran, i kod nas ga mnogi brdani nazi· vaju »jesenji safran«. Duboko u zemlji leZi bela krtola sliena luku, 1Z koje u jesell izbije evet, a u prolece li~ce, visoko 15 do 20 em, Plod je trostrana eaura velieine sitnijeg oraha, Gajenje. - Da bi seme .i malo klijavost, treba ga brati tek u avgustu kad fi ziolo~ki potpuno sazn. Poseje se u jesen na mracno mesto gde u toku zime i rano u prolece proklija. Mlade biljke se u prolece rasaduju na stalna mesta na rastojanju 30 x 30 em. Berba. - U junu i julu seku se jos zatvorene, pozutele, bezmalo zrele eaure na hartiju, razastru na sunee iIi na tavan i kada potamne i raspuknu se, kad seme potpuno dozri, zdrabe se i seme kroz res.eto proseje. Sem~ mora biti potpuno zrelo, suvo, zdravo i eisto. U eauri ima VIse od 100 semenkl,

494

L1!CENJE BIUEM

Prema Briselskoj me(!unarodnoj konvenciji, fa:rmakopeje propisuju sarno -seme, jer one ima stalnu kolitiinu 8I!kaloida, za razliJru od krtole u kojoj kol~ti na alkaloida zavj's'i od vremena berbe; i u toku fuvanja smanjuje -se procenat alkaloida . Me(!utim, medunarodna trgo>'ina ponekad trazi i krtole. Berba semena je bolja i jz razloga ~to se time biljka ne uniStava, ~to nije slutaj pri vadenju krtole. Krtole se vade kad biljka opoe:ne cvetati, ociste od zemlje, cveta, korencica i rutih Ijusaka, ako treba operu se hla dnom vodom, 'izrezu popreko na krBke od 2 do 3 mm uebljine Ii brzo osu~. Krtole su vel ike kao kesten. Na ravnoj strani imaju 'llzdull1u b razdu, a na dnu euperak ~licastih korencica. Cela biljka je Ijutog i vrlo gorkog 'llkusa dok je sveza, a su~enjem gorcina opada. Iz zemlje izvadena krtola 'ima srojstven opojan mim koji se su~enjem izgubi. Pre cvetanja mrazovca krtole imaju vi~e a1kaloida, ali ih je u to vreme te~ko na livadama naci, jer su nadzemrn delovi osu~eni i vetar ih je raznco. Droga. - Zrelo ·i osu ~eno s e m e mI7X>vca je spolja tamne 1 mutne mrke boje, 2-3 mm u precniku, vrlo tvrdo, pod prsrima grubo, pri dnu ima malo zadebljanje oblika bradavice (k a run k uJ a). Jezgra je sivkasta d rofasta. LUPOID se vidi kako je povd~na semena sit no bradaVlicasta, tackasta iii naborana. Kika je prava; leiJi na ,s uprotnoj straTIi bradavice. Endosperm ,ie rozast i tvrd, zhog cega se seme vrlo tes ko melje u prah. Ukusa je vrlo gorkog Ii Ijutog; bez mirisa. Sastav. - U semenu -lma oko 0,2 do 0,8 0 / 0 kolhicdna . Neke farmakepeje IraZe da ga u semenu mora biti najmanje 0,5% , a u krtolarna najmanje 0,350/ 0, a druge traZe s koro dvostruko. Alkaloidi su vezani na tanine. Godine 1950. ,izalovan 1e nov alkaloid i nazvan kolhamin, koji se razIikuje od kolhicina ,po tome ~ Io urnes to acetiJne ima metilnu grupu, U gradi oba alkaloida dva prsta su sedmoClana,

Bele je 1952, god. iz is tag semena izolovao nov heterozid, kolhlkozid. U semenu ima jo~ i smole, 120/0 masnog ulja, 50 / 0 redukcionih ~e6era, tan ina, go.lne kiseline, skroba, belancevine i mineral nih materija.

OPOMENE I PREPORUKE BERACIMA MRAZOVCA Ne sakupljajte zeleno seme mrazovca, jer nlko nece da ga kupl, po§to Ima ako 40'1, manje lekovltih sastojaka. SAD, Belglja I Francuska planlra.lu gajenje mrazovca. Koli-ka je vtinost mrawvca vidi ,s e i ,p o tome ~to neke industrijske zemlje imaju u planu gajenje ove biljke. Jugoslavija je postala velilci izvoznik -semena mrazovca, osobito prvih posleratnih godina kada je ova droga imala dobru cenu. Mi smo u to veeme u zamenu za mrazovac dobijaJi penicilin, koji je tada bia velo skup, iz cega se jasna vidi koliko je ta draga bila cenjena. Paslera~na Glama uprava za nabavku i raspodelu lekava (GUNRAL) 'll Beogradu, v s aradnji sa Institutom za farma:kognoz1ju u Beogradu i uz pamac studenata farmacije, organizevala je u t im posleratnim godinama preko svag Odseka za lekovito bilje, pored ostalog, i sakupljanje semena mrazovca. Kriterijum za kvalitet bio

MRAZOVAC. VOCAK. JESENJI KACUN . ..

495

je vrlo strog. tako da je u celoj zemlji sakupljano sarno zrelo seme. Kolil:ina alkaloida kretala se oko 1%. Seme je bilo homogeno kako u pogledu krupno~e tako i boje i cistoce. Na taj nacin Jugoslavija je postala poznat i priznat izvoznik kvalitetnog semena mrazovca. Mel1ut~m, rasformiranje GUNRAL-a i stvaranje ve~eg broja republickih samostalmh preduze~a za lekovito bilje, osobito poslednjih gOdina (ima ih oko 40!. dovelo je do nerazumne i besomucne unu tra~nje konkurencije mel1u d?maCim preduze~ima i do osipanja kadrova, osobito poznatih strucnjaka biljara (gotovo SVI farmaceuti su napustili preduze~) . Ta duboka kriza na~eg biljarstva osetUa se i na rnrazovcu i pogor~ava se iz godine u godinu. Godine 1965/66. opet je naglo poraslo .i nteresovanje za mrazovac. Cene su iz dana u dan rasle, tako da je te godine pri kraju berbe kilogram semen a mrazovca placan oko 30.000 starih dinara. U zelji za brzom zaradom, i beraci .i trgovoi nisu pazili na kvalitet. Svako je lezio da ga ima ~to vge. Ekipe InstitUia za proucavanje lekovitog bilja, radeti na proucavanju medicinske flore lIa planinema Bosne, Crne gore i Srbije, uvek su skretale pai1nju, a osobito poslednjih godina, da se ne sme brati zeleno seme mrazovca, jer se zbog primesa ovog nezrelog semen a dobija nekvalitetna droga. Medutim, cini se da je retko ko po~tovao ovo pravilo. Ova korisna obaveslenja ·su davana zato da se na~a droga ne kompromituje u inostranstvu i da ne izgubimo svetsko trliSte. Medutim, sve je bilo kasno. Na~i susedi su nas potisnuli izvozom kvalitetnije droge postojanog sastava. Socijal-isticke zemlje izvoze lekovito bllje iz jednog jedinog centra. Saznavsi u inostranstvu, krajem 1965. i pocetkom 1966., da je interesovanje farmaceutske industrije za seme mrazovca naglo poraslo radi ekstrakcije kolhicina, odmah smo obavestili sva na~a izvozna preduze~a da blagovremeno organizuju berbu i otkup ove droge. RadeCi na farmakogeografskom proucavanju spontane medicinske flore, nase ekipe su za dYe poslednje decenije otkrile ogromna i bogata nalaziSta mrazovca u Jugoslaviji. gde se mogu sakupiti vagonske kolil:ine semena, dovoljne za podmirivanje ckstraktivne industrije u svetu. Ti podaci se svake godine daju na uvid i koriScenje na~oj pri,vredi. Godine 1966. nas izvoz bio je uspe~an. Medutim, ve~ tada je prime~eno da droga nije uvek bila homogena. Uzimani su uzorci iz otkupnih stanica. Istovremeno smo brali zrelo i zeleno seme mrazovca radi i.spitivanja i kontrole kvaliteta. Naredne, 1967 . godine droga je bila lo~ija. Razlog je bio ovaj: ocekujuci da ce se ponoviti veoma visoka cena iz 1966, branD je manje-vise zeleno seme. Ne~to zbog zasicenja svetskog trlista mrazovcem iz berbe 1966, a nesto i zobg losijeg kvaliteta nase droge (primedba iz Francuske i Izraela), nas izvoz je 1967. znatno opao, pa zbog toga i otkup i cena. Nastupila je kriza mrazovca, znatni gubici i -nepoverenje zbog loseg poslovanja. U toku nekoliko posleratnih godina i 1966, u vremenu najve~e traznje semena mrazovca, nasi biljari i izvoznici su pokretali pitanje vadenja krtola ove bilj ke. Mi smo ih odvracaU iz vise razloga . Prema Briselskoj medunarodnoj konferenciji, farmakopeje propisuju sarno seme, jer on~ ima kon-

.

1

LI:.CI!NJI! BlUl!M

496

stantnu kolicinu alkaJoida, za razliku od krtole u kojoj postatak alkaloida zav is i od vremena berbe; osim toga, u toku cuvanja kolieina alkaloida brzo opada. Berba sernena je bolja i zato ~to se time biljka ne ungtava, ~to nije slueaj pri vac:!enju krtole. Na osnovu rezultata analiza veceg broja uzoraka semen a mrazovca iz raznih krajeva Jugoslavije moze se zakljueiti da se postotak alkaloida (kol· !".icina) 'mleba u prilieno §irokim granicarna. N" ma surnnje da na sadrzaj alkaloida utieu, pre svega, nasledna svoj· stva same biljke, a zatim i spoljni einioci. Mec:!utim, neosporna je einjenica da i vreme berbe, tj. zrelost semena irna veliki uticaj na kvalitet droge. To se jasno vidi i u onim slueajevima gde je sa istog mesta branD zrelo i zeleno seme. U zelenom i nedozrelom se· menu naaeno je II proseku za 400/0 manje alkaloida (kolhicina) nego u zre· 10m.

Prema tome, smej u se brati sarno pozutele, skoro zrele eaure, zatim ih treba ra~iriti u sasvim tankom sloju na debeloj hartiji na tavanu na pro· maji i 10-15 dana ostaviti da u njima sve seme dozri, tj. da eaure pota· mne, osu~e se i raspuknu, tako da iz njih sve seme sarno od sebe lako is· padne. Branje zrelog semen a je garancija za dobijanje kvalitetne droge. Zele· no seme je sitnije, lak~e, svetlije i neujednaeene boje. ~to sve zajedno UIDa· njuje organolepticka svojstva droge. MRAZOVAC U NARODNOM ZIVOTU Evo §ta piSe 0 mrazovcu jedan na§ zaboravljeni pisac u SVOID vrlo za· nimljivom delu Glavl'lije bi/jc u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba, objavljenmn u Beogradu 1912. godine . . Ova vrlo zanirnljiva knjiga, jedinstvena te vrste kod nas - dan as to· liko retka da je tesko doci do nje - irna viSe od 250 stranica. Autor nije dao svoje ime, nego se pOlpisao Nisevljani,~. Neki misle da je to bio poznati profesor gimnazije u NiSu Pavle Sofrie, a drugi da je ree, takoc:!e, 0 ngkom profesoru botunike f)uri llicu koji je umra u Beogradu 1913. dakle, godinu dana posle ~tampanja ove knjige. Bice verovatno eitalaca ovih redova koji ce moci da nas obaveste ko je zapravo bio »NiSevljanin«. Na stranici 165. pi~e: . Mrazovac (Colchicum autumnale L.), mrazovnik, mrazova sestrica, vocak, jesenji kaeun, nevciga, sukundedova trava; ruski: moroznik, zimovik, zimovit; poljski: zjelenik. - Jelinski mit kazuje da je ca· robnica Madea skupljajuci za devet noc; razne biljke da podmladi Ezona, oca svog muza Jazona, od earobnog leka upustila na zemlju jednu kap i da je otuda postala ova biljka. JeHni je nazivahu ,efemeron', tj. otrov koji za jedan dan ubija. I doista, ovo je jedna od najprimarnljivijih, ali i najotrov· nijih biljaka. Francuzi je nazivahu gola gospoaa i gospoaa bez kosulje, a Nemci gola devojka, a to zata sto u jesen cveta bez liMa, .i tek narednog proleca tera lisce i donosi svoj rod . Zbog te anomalije u srednjem veku nazivahu je sin pre oca. Nemci je jos naz;ivaju ,i nesuvremenom, po~tJo cveta u jesen, kad se ostalo bilje predaje zimnjem snu, I nas narod drli taj rna-

MRKVA, STIDAK, DlVUA SARGAREPA. MRTVA KOPRIVA BBU.

497

menat u vi?u kad joj daje ime ,mrazovac', ~to zna~i da pred mraz cveta. U ~ercegovlru veruJe na~ narod da vile postaju iz mrazovca, jer je svakog Jutra guStO~l rosom roknven .. Zato momoi ovu biljku nikako ne bi zgazili, dok, naprotlv, babe cme to kn~om, ranom zorom. Ali kad momci spaze takova nedela, onda te~ko babama .• Narodna lrnena. - Evo jo~ nekoliko narodnih naziva: balu~k a , balju~ka :rava,. brndu~ka, bujacina, golotura, gorice, zeludara, j a di~ac , ka~un, ka. cJ ~ JabuOica, kacunk a, ka~un, koki~e, lukovik, mrazovka, 06un, piskavica, u~ IVec,

cmelika, cukavac.

MRKVA, STIDAK, DIVIJA SARGAREPA Daucus carota 1. -

Umbelliferae

U plodu divlje i gajene mrkve, sargarepe (Daucus carota var sativus DC.) ima 0,5 do 1,7 0/ 0 etarskog ulja, oko 13% masnog ulja i drugih sas tojaka. Boja korena potice od k a rot e n a (provitamina A). U korenu ima jos oj 6'10 ~ece ra, oko l()Q/o pektina, inozi~ola , kalijumovih i drugih soli, vi· tamina B. Sok (pola litra) isceden iz nastruganog korena upotrebljava se protiv de~jih glista (oksiura), prot-iv proliva, ~e~erne bolesti, za lak~e mokrenje. Posle dva sata uzme se ricinusovo ulje na cgcenje. Farmaceutska industrija iz korena mrkve vadi karoten. Naorodna imena: zuta repa, kuzmorka, mrkveljina, obrazna trava, skuplj en ac, sramak, sramni~e, stidna trava. Diureticni caj od plodova stitarica: po 20 g mrkve, persuna, celera, anisa i kima. J edna , upena kasika ove smese se popari klju~alom vodom, ostavi 3-4 sata i popije pre jela u toku dana.

MRTVA KOPRIVA BELA Lamium album 1. -

Labiatae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 50 cm. LAstovi su jajasti i po obodu grub o testerasti. Cvelovi su b eli, skupljeni u prividnim prsljenovima. Cveta letL Raste pored puteva i uop~te po zapu~tenim i prljavim mestima. Bere se cvet (Lamii albi flo s). U n jemu ima sluzi, saponozida, tanina, neproucenih hete· rozida i malo etarskog ulj a. Antiflogistik i adstringens, najce~ce kao naradni lek za uredivanje menstruacije, protiv belog pranja, za lecenje mokra~ne b e~ike, bubrega, koznih i drugih bolesti. 1. Za urel1ival1je menstruacije: 15 g cveta mrtve koprive, po 20 g kamilice i virka i 45 g paprenog lisca. Dve supene kasi'k e caja popari se sa 300 g klj ucaIe vode, pokIopi, oslavi 3 sata i toplo popije polovinu izjutra, a osta· tak uvece, pre j ela.

498

LECENIE BIUEM

MR TVA KOPRIVA BELA

2. B elo pranje: 10 g mrtve koprive, po 20 g troskota, lin cure i rastavi-

ca i 30 g virka, kao pod 1. Ostala narodnll imena: bela kopriva, zibrat, maronica, medic, pivka, prisadence.

MRCA, MIRTA, BJELOMRCA, MARCA, MARTINKA, MRCELA, RUJEVIKA Myrtus communis L. -

Myrtaceae

Zimzelen, gusto razgranat ~ib, visak oka 3 m. Raste u makij,i Mediterana, a u nas u juZnom primarju. Listovi su sjajni, cvrsti, jajasto duguljasti i ~Hjasti. Cvetovi su beli i imaju mnaga pra~nika. Plod je tamnamodra babica veli6ine gra~ka prijatnog ukusa. Cvetovi i listovi su prijatnog svojstvenog mirisa. Cveta leti. Upotrebljavaju se list, plod i etarsko ulje (Myrti folium, {rucrus et ae thel'oleum) dobijeno destilacijom svezih Ji-stava. U listu ima oka 0,25 0/ 0 etarskog ulja, garkih materija, mnogo tanina, malo smale i 45 mg'/o vitamina C. U plodu ima etarskag ulja, secera, limunske i

MUHARA. MUHOMORA. ZMIJSKA GUIVA ...

499

jabucne kiseline i pektina. - Narodni lek za spoljnu i unutraSnju upotrebu: protiv smrdljivog i neprijatnog zadaha iz pluea. za lak~e iska~ljavanje u suYom ka ~ lju. za leeenje katara organa za mokrenje i dr. Upotrebljava se u obliku infuza (20-30 g Ji·sta >iii bobica na 1 litar kljucale vode) spolja i iznutra (4-5 kasika dnevno pre jela). Iii se 'l.lZima 2-4 g stucanog li sta tri puta dnev.no pre jela. Spravlja se -i tinktura (20 na 100 alkohola).

MUHARA, MUHOMORA, ZMIJSKA GLJIVA, BJESNJACA, STAKLENJACA, CRVENJACA

Amanita muscaria (1.) Per's. -

Agaricaceae

Muhara i mIloge druge otrovne gljive nadraiuju parasimpatikus: pojacavaju sekreciju znojnih i drugih zlezda (mlOjenje, jaka saJivacija), miozu, proliv i druge pojave svojstvene za tzv . »muskarinsku intoksikaciiu«. Kao prva pomoe otrovanom se daju sredstva za povraean~e i atropin kao protivotrov.

N

NAVALA

Aspidium

filu mas

Swartz -

Polypodiaceae

Navala je domaea dugovecna papratnjaea. Ra~irena je gotovo po celoj Zemljinoj kugli izuzev krajnjeg Severa, tropske Afrike, Australije i SAD. To je dugovecna zeljasta biljka koja raste po bujnim, gustim, tamnim brdskim i planinskim 5umama na visinama do 2.000 m. Opis biljke. - Neposredno iz rizoma izbijaju nerazgranjeni, perasto izdeljeni, u krugu pOl'edani, 1 m visoki listovi, cije su kitnjaste Iiske karakteristicnog oblika. ruzom lezi vodoravno ispod same zemljine povrsine, osim onoga kraja koji izbija iz zemlje. Rizom je tako gusto obrastao ostacima Iisnib drzaka i suvim ljuskavim listicima (pa/eae) da je u nj-ima gotovo potpuno sakriyen i zbog toga izgleda 2-3 puta deblji nego ~to je stvarno. Svuda okolo, a najvge na donjoj strani, vide se mali, tanki, zilicasti, crno-mrki korencici. Kraj koji izbija na povrsinu zavrsava se u obliku oblog krupnog pupoljka oblozenog plevicama; u prolece neposredno iz njega izbija Oitava kita Ii· ' stova koji su s pocetka karakteristicno zavinuti u obli>ku zezla, a zatim se . postepeno ra~ire i usprave. Glavni nerv im je dugacak i maljav, pri dnu malo zadebljao i zavrsava se dosta kratkom drskom obraslom rdastim pie· vicama koje lice lla riblju krljust. Listi6i su priljubljeni celom svojom ba· zorn za nerv, tupi su ,i zupcasti. Kesice sa sporama su dosta krupne, bubrezaste, kad sazru boje su mrko ljubicaste; poredane su oko teroijarnih nerava. Droga. - Rizom s bazama lisnih drfaka.

Sabiranje. - Kopanje navale kod nas treba racionalno organizovati. Ne· racionalnom eksploatacijom navale u nekim zemljama Zapadne Evrope uni· stena su najbolja nalazgta ove biljke. Na~a farmakopeja trai:i da se sabira u rano prolece iii u jesen, i to je najbolje, jer je rizom tada najlekovitiji. Medutim, ,iskopavanje se stvarno vrsi preko cele go dine, jer farmaceutska industrija s pravom trazi sarno svez rizom. Sa izvadenog rizoma odstrane se svi t!'UIi, mrt'Vi, suvi, mrki delovi i korenje. Rizom se opere u hladnoj vodi pa se ceo, nerazrezan osu~i na blagoj toploti i cuva nad pecenim krecom u potpuno zatvorenoj tamnoj tegli, ali ne duze od jedne godine. Dugo cuvan rizom biva sve laksi, bljutav je, bez mirisa i iznutra sav posmedi kao cimet. Takvu drogu treba odba· citi kao neaktivnu.

NAVALA

501

.. lzgled rlzoma. - Sam rizom je dug 10--30 em, a deb eo svega 1-3 em, ah lzgled~. mnogo deblji zbog velikog omotata koji se sastoji ad sa",ijenih, cvrsto Zbljemh, pnleglth, mesna lih, mrko-crnih, kosih, paralelno unap red po.red~mh 2-5 en: dugatkih baza lisnih driaka. Rizom i baze listova su pokr·lvem mnogobrojnim, dosta ~irolcim i dugatkim, za~ iljenim, svilasnim, suo ~im, ervenomrkim pi e vic a rna (paieae), koje ispunjavaju sve prostore lzmedu baza petel jaka na nizomu. Svuda oko rizoma se vide ostaci ili oZiljci ernih korentica. Uk u sa je oporog, Ijutog i pomalo sladunjavog. Svojs tvenog, slabog mirisa.

I\ -.

)

I ~'--::.':..,. ... .~_ NAVALA. LEVO , LISKE OKICENE SORAMA. DESNO, POPRECAN PRESEK KROZ LISNU DRSKU

Po povr~i ni je rizom ernomrk, tvrd i naboran. Na pop r e C nom pre S e k u ispravna droga je z e len e boje i mesnata. Ukoliko je droga starija .j lo ~ ija, utoliko je boja manje zelena. Popretan presek rizoma je nepravilan. Po obodu se golim okom i luporn vidi mrkoerna sklerenhimska sjaj na linija, a u sredini dva reda i z dv 0 j e nih 5 u d 0 v nih s n 0 pic a s vet I i j e b 0 j e: 1. U nut r a ~ n j i k rug dosta je pravilno poredan; ima 5-12 sudovnih snopica; prilitno su krupni, malo izduzeni iii bubrezas ti. 2. S pol j a S n j i k rug ima veci broj sitnih snopica. Lis n a d r ~ k a je na prerezu z e len a, meka, sunderasta, uglasta i neprav,i lna; obicno ima 7-10 zaobljenih sudovnih snopica poredanih u luku koj~ je na gomjoj strani otvoren; gornja dva snopica su najveca. Zamene I falsifikati. - Rizom ostalih paprati, koji bi dosli u obzir kod nas i u Srecinjoj Evropi, toliko se razl,ikuju od oficinalne droge da ne postoji bojazan od zamene. Medutim, kako se rizom sve viSe traZi u industrij skim kolicinama za izradu galenskih preparata na veloiko, potrebno je bolje raspoznavanje droge. Izgled poprecnog preseka rizoma i ]'isne drske na bazi, izgled celog li'5ta i listica i odsustvo iii pl'isustvo i grada dlaOiea na plevicarna, dovoljni su znaci za raspoznavanje of.icinalnog rizoma od ostalih.

LBCBNIB BIUBM

502

Najtesca zamena biva sa rizomom Aspidium spil1ulosum Sw. Ponekad ga je tesko razlikovabi, jer ima sLitne sekretorne dlake; aI-i on ima samo 4--7 sudovnih snopica u unutrasnjem krugu, a u spoljasnjem ih nema iii su vrlo re ki. Zub u slitne dlacice na plevicama nisu dvoteLijske, nego jednotelij ske i pri vrhu su zadebljale u malu bradaV'itastu glaviou (testo je polomljena). Po nekima (Rozendal), ova zamena, stavise, ne bi ni bila likodIjiva, jer ekstrakl od ovog rizoma navodno je dvaput jati od ofioinalnog. U nematkoj i u drugoj robi testo ga ima do 90'10 (Grinili). U Finskoj se upotrebljava protiv pantljicare (tenije) umesto filiksa. Hemijsklim sastavom je slican nalioj navali. Po nekim autorima, i ekstrakt od rizoma Aspidium dilatatum Sw. ima bolje dejstvo od o~ioinalnog ekstrakta. U Juznoj Africi narodi uspesno upotreblj avaju probiv pantlj,itare Pa/tnu ili Ul1comocomo; to je 'rizom od Aspidium athamanticum Kunze. U Evropu ovaj rizom no:: dolazi. - U SAD raste Aspidium marginale Wild., koji ima osobine naseg ofici nalnog rizoma; tamo je on ofioinalan. Sastav. - 1. U etru rast vo rljivi sastojci: masno i etarsko ulje i ne· koliko proizvoda kojd cine ok.o 25'10 e tars,k og ekstrakta, tzv. sirovi filicin. 2. U etrll /terastvorljivi deo Oini florogucinolski tanin, tzv. filicitanin· ska kiselina. Ima ga oko lOOt •. LekoviN saslojci navale su derivati flo r 0 g Iud n 0 I a vezani na bute rn u kiselinu; f i I mar 0 n, f d I ii k S.o v a k i s eli n a, asp i din 0 I, f I a vas p i din, a I bas p i din, but a non - i Jj ci n s k a k i s eli n a i dr. Sve su to srodna jedinjenja koja pored buterne kisel1ne imaju po jedan iii vise molekul a met i I t lor 0 g I u c i n 0 I a. Najvainiji je filmaron . On ima tetiri fioro glucinol ska prstena. Ukoliko je manje floroglucinola u mole· kulu, utoli/w jc i I1jihovo dejstvo slabije: filic.in ima: td, flavaspiddn dva, a aspidinol samo jedan takav kompleks. Sva ova jedinjenja se lako raspadaju dajuci neaklivne, amorfne materije, f iii k s n i g r i n e: Grejanjem s ba· zama daju fiorogluoinol. U ekstraktu navale ima ('10): Butanon-filicinske kiseline Al baspidina Flavaspidina Filiksove kiseline Filmarona

1 prsten

2 prstena 2 3

3

. .. .

oko 0,1 0,0 5 2,5

. .. ...,

3,5

5,0

Filmaron je glavni delatni sastojak navale. Dovoljna doza protiv pantIji ta re je 0,5 do 0,7 g filmarona. To je arnorfna, zuckastomrka, neotrovna supstancija. Etami eks trakt lz droge i Oleum Filmarol1i (lOOt. rastvor filmarona u nicinusovom ulju) najbolja
NANA PITOMA

503

i ubrzava resorpciju filicina. Zbog toga se posle paprati za <::geenje sme dati sarno m:ka laksantna so (gorka). To, me('\utim, ne vazi za filmaron, koji se bez opasnosti moze davati sa ricinusovirn uljem (Oleum Filrnam· ni = AspidofiliCil1W1"! oleo solutum). Napomena! - Navala je kod nas i u mnogim drugim zemljama zakonom u prirodi, jer je u mnogim evropskim ddavama ungtena. Prili. kom vadenja rizoma treba vratiti u zemlju zeleni vrh rizoma.

za~ticena

Opomena! trolom lekara.

Nava la je otrovna. Seme se upo treb ljava sarno pod kon.

NARODNA IMENA Ovu biljku llarod ovako naziva : bujatka, glistna podlesnica, glistov. nica, debela papratina, devica, divja preprut, divji preprat, divji preprot, navalce, pampunka, paprad, papraI, paprut, paprut samac, peprut, pitoma dumaca, paprat, praprut, praprutac, preprat, preprut, preput. Nava la, kamala i koso su tri droge koje poticu iz raznih botanickih familija (Polypodiaceae, Euphorbiaceae i Rosaceae), sa raznih kontinenata r,domaca, trop ska Azija, istocna Afrika) i od raznih biljnih organa (rizom, fie· zde i dlake, cvet), ali im je zajednicko to da sadrZe derivate flo r 0 g I u· c i n 0 I a i d a deluju protiv izvesn-ih crevnih parazita. Hemijski su ovi anthelminticni derivati srodni sa katehinima, antocijanirna i flavonima: svi Sll polifenolska jedinjenja. Po~to je medu njima glavna droga Aspidum filix mas, cesto se nazi va i »filiksova grupa«. Deluju, pre svega protiv tenije, a zatim i protiv botriocerala i di stomatoze ovaca, ali ih ne ubijaju, nego sarno paralisu njihovu glatku muskulaturu, usled cega se oni ne mogu vise da dde za zidove creva, te se mogu pomocu pogodnog purgativnog sred· stva lako izbaciti iz organizma. U terapijskoj dozi ove droge deluju kao efikasni anthelmintici, a u veeoj mogu izazvati slabija iii jaca trovanJa, jer su njihovi aktivni sastojci otrovni ne sarno za crevne parazite nego i za coveka i zivotinje tople krvi. Znaci trovanja su prolazno iii stalno slepilo, a osim toga, uznemirenost, nesanica, grcevi, proliv, povracanje, poremecaj disanja, gubljenje svesti, vrtoglavica .j dr. Zbog toga se ove droge moraju davati vrlo oprezno i jedino pod nadzorom lekara,

NANA PITOMA

Mentha piperita L. -

Labiatae

Pitoma, pap rena, Ijuta iii gajena nana (Mentha piperita L.) je vaznija od svi h drugih vrsta nane (rod Mentha), jer je najmirisnija, najprijatnija i najlekovitija. Sve druge vrste nane koje u nas u izobliju rastu divlje imaju manje mirisnih sastojaka (etarskog ulja) drukoijeg hemijskog sastava, pa se radi toga ne traze ni za domace potrebe ni za izvoz, Zbog izuzetnu vc1ikog svetskog znacaja i sve ce~ce i raznovrsnije upotrebe, koja iz godil1e u godinu raste zajedno s porastom zivotl1og

504

LECI!NIE BlUE M

slal1darda i velikog interesovanja (mnogobrojna pisma

pitomoj nam cemo ovde

lZ

cele zemlj el.

0

op~irnij e pi sa~.

List i mir isnv etarsko ulje od pilorne nane propisuju sve farmakopej e u svelu, svakodnevno se kotiraju na YO z... im ber zama, p r edm et S 1l ~iI'e

PITOMA NAN A, A - CVEThB - LI ST . C - DLAKE . D - SEK RECIONA DLAKA TIPA LA"IJATA. 1 - KR I STALI MENTOLA

mel111n arodne Irgovine i sve su vaznije sirovine za proizvodnju velikog broja lek ova, profilak l ick ih, higi jensk ih, dijelelskih, kozmetickih, parfirne r ijsk ih I mnogih- drugih preparala siroke potrosnje na svim konlinentima.

HIGIJENA USTA I ZUBA Uzmimo kao primer samo svakida~nju upotrebu paste, pra~ka, yodice i drugih preparata za negu usta i zuba .• Zubi su ogiedalo zdravlja«, s prayom se kaze u nas. »Biser-zubi« su u nasi·m narodnim pes mama i izrekama izraz clivl"jenja 0 mladosH, Iepoti i zdravlju_ A zapitajmo na ~e starije da Ii je neko nekad prao zube? Danas, medutim, to je higijenska, estetska i kulturna potreba ·svakog coveka. Da ne govorimo 0 gumi za zvakanje i 0 mnogim drugim preparatima cija potro~nja iz godi-ne u godinu raste kao nabujala reka . I to je korisno, dobro; bolje to nego duvan, alkohol, a ida ne govorimo 0 'ogromnoj stetnosti uZivanja opojnih droga. Trazi se SQ1I10 kvulitet nQ, oplemenjena nanQ. E tc zasto i gaj enje pi-

tome nane uzima maha na svim kontinentima i zalito Institut za proucavanje lekovitog bilja u Beogradu vr~i s trucnu ·i naucnu propagandu za gajenje pitome nane, ali sarno oplemenjene da bi se dobio kvalitetan list i prvoklasno miri!>no ulje koje mora odgovarati zahtevima nalie i stranih farmakopeja, s tandardima i medunarodnim berzanskim uzanSlima. Posle rata moglo se proda ti sve , jer je svetsko trZi~ te bilo prazno, »gladno«, pa niko nije pi tao za kvali tet. Sada su pri.[i.ke drLllkcije, tako d a se moze prodati sarno najkva111etnij a roba, pa i to .de sve teze, je r je konkurencija sa svih s trana sve ostrija.

NANA PITOMA

50S

MNOGOSTRUKA UPOTREBA NANE Najclvllizovanijl narodl tro§e najvUe nane Pitoma nana je potpuno ne~kodljiva (neopravdano je mmjenje nekih osoba da je nana skodljival i moze se svakodnevno upotrebljavati bez stetnih posledica i navikavanja. To sto nam pojedinci pisu da su ad naninog caja imaLi raznih tegoba, moramo 1m reci da to nije bilo ad nane, nego od neciSlOce, raznih primesa. Oni koji su pos lusali j odmah prestali da piju caj ad sumnjive nane i Lisca koje su kupili na pijaci i poslalii na pregJed, obavesteni su da ta nana nije bHa cista, nego pomesana s dru!¢m travarna, medu kojima je otkriveno i otrovnog bilja, najce~ce lista tatule. Zato ne kupujte smrvljenu, zdrobljenu nanu, nego sarno eelo li~ce. I jo~ va!nije: ne kupujte nanu i drugo bilje od nepismenih, nestrucnih i neodgovornih prodavaea po pi iacarna i od raznih ~arlatana, nego sarno u apoteci u originahzom pakovan ju, jer svaka apoteka garantuje da je hilje cisto, bez primesa, kvalitetno. STA ZAKUUCUJE SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA? Pre rna rezultalima ankete Farmaeeutskog odeljenja Sve~ske zdravstvene organizacije Ujedinjenih naroda u 2:enevi, izlazi da najvise naninog Lisca u obliku svakodnevnog caja popiju nordijske zernlje (osobito Svedskal, zatim Zapadna Evropa, Kanada, SAD a Japan. 3

~VETANJ

<

~

N'

",UI

I~

~~

/

,

,, , I

, . , .' ,

f

I

.~

,0)

," " 1'." \U "

o

MAl

IUN

l ULl

AVGUST

KOLEBANJA SADRZAJA ETARSKOG UUA 1 ESTARA U LISTU NANE U TOKU VEGETACIJE. KOLICINA UUA RASH DO CVETANJA, A POSLE TOGA OPADA. PROCENAT ESTARA RASTE 1 POSLE CVETANJA.

U stalnoj borbi zdravstvenih radnika protiv preterane upotrebe i utivanja kineskog caja, kafe, aJk.oholnih pica i drugih napitaka, pitoma nana je poslednjih decenija odigl'ala vrlo va!nu uJogu.

LBCI!NJE BIWEM

506 CAJ OD NANE -

NAPITAK U AVIONU

Velike svetskc kompanij e za civilno vazduhoplovstvo traze i dobro plaeaj u, ali same prvoklasnu nanu, jer na dugim relaeijama obavezno se putDicima servira i caj od nane. Ovo zate da putn iei bez tegoba i nepri· jatnosti mogu da izdrze sedeci dugi put s jednog kontinenta Da drugi ne uznemiravaj uci susede. Nana, nairne, sprecava stvaranj e gasova u crevima i Hme otklanja sve tegobe i neugodnosti. Ovo je od os obi tog znaeaja za 050be s poremecenim varenjem, prolivom, greevima, neprijatnim zadahom iz usta itd. To pocinju da sprovode i autobuska i druga transportna preduzeca u borbi 5 konkurencijom da bi putnike Ii na taj naein privukli i obezbedili im prijatan put. NANA -

ZACIN U PASUUU

U mDogim na ~ im krajevima su jo~ uvek pasulj i kupus glavna hrana, pogotovu zimi. I jedan i drugi se vrlo te~ko Yare, a narocite pasulj, koji iza· ziva jake gasove, nadi manja, trbobolju. U nekimseoskim ~kolama zimi je zbog toga neizdrzlj ivo, jer se zbog hladnoce ne mogu dugo vetri ti. Zato smo iz Instituta slali ~ kolskim vrtovima sadnice oplemenjene nane, pa su list ubaveuw stavljali ph kraju kuvanja u pasulj kao zacin, a posle obeda Ulnesto vode ucenici su pili caj od nane. Preko ~kola ovaj koristan obicaj

primile su mnoge majke od sv.oje dece, koja su iz ~kolskog vrtica prenela ;nanu u svoje baste i u kuhinju . Eto kako je engleska nana posle rata prodrla u narod i postala nasa kultuma, lekovita i zacinska biljka.

LIST JE NAJMIRISNIJI Nana je vrlo mirisna, osobito list, jer u njemu ima najviSe etarskog

(isparljivog) ulja, od cega, uglavnom, i poticu lekovitost i prijatan miris ove tako korisne bilJke. NajviSe ulja ima u onim vr~nim, najmladim lis to· virna. Zato Danu stalno treba s vrha zakoidati, s jedne strane, da ne ide u evet, a s druge, da se stalno podmladuje i da daje mnogo granOica i . vr~nih listova. KAKO TREBA I KAKO 'NE TREBA SPRAVUATI CAJ OD NANE? Nana je vrlo slozenog hemijskog sastava. Osim isparljivog (etarskog) ulja svojstvcnog prijatnog mirisa kojiosvezava i hladi (zbog prisutnog mentola), u listu ima i malo tanina (oponih, ~tavskih materija), gorkih i drugih korisnih sastojaka, zbog cega je dejstvo ove biljke viSes-truko, raznovrsno, pa joj je j primena tako ~iroka . Punu supenu ka~iku naninog lista treba popariti sa dva decilitra (200 grama) kljucale vode, odmah dobro poklopiti, ostaviti da se kiseli duze ili krace vreme, ocediti i piti: pre jela nezasladen, a posie jela zaslauen caj, bolje rnedom nego ~cerom. Ko zeli sarno rnirisan caj, moze ga ocediti

NANA PITOMA

507

vee pos le 5 minu ta . Napro tiv, ko hoee da ima i dejst vo tanina (pro tiv proliva i drugi h tegoba u organima za varenj e), neka ostavi bar pula sata da se ekslrahuj u i drugi sas tojei. NANU T REBA DA PIJU SV1 KOJI SE MALO KRECU

Osobe koj e se malo kr eeu , osob ito one t iji rad zahteva stalno sedenje, mirovanje, a pogotovu nepokretni bolesniei, kao i svi oni koji imaju razne tegob e u organi ma za varenje, treba obavezno da piju caj od na ne umesto vode; vecera da im bude sasvi m la ka (najbolje parce hleb a namazano pekmezom od s ipaka) i caj od nane da bi mirno spavali, jer dobar, dubok san je jedini i prav i odmo r. Grese oni ko ji nan L/ kuvaju, pogotovu ako to cine u otvorenom, nepoklopljenom sudu. Na taj nacin vee posle nekoliko minuta sve ulje izvetr i, izgubi se i, sasvim razumljivo, takav caj izgubi prijatan miris i nije lekovi t. Glavni Ie.koviti sastojak nane je etarsko ulje koje je sme~teno u mikroskops ki sitnim k ru ~ kolikim zlezdama rasutim na povr~ini lista. Zato nana ne sme ku vali, pa cak ni t rljati i mora se cuvati u hermeticki zapakoval1 im kesama i kutijama na hladnom i mracnom meslu. Tako .Ie

se m oze sas tojke.

cllvati

viSe

godina

pa

da ne

izgubi

svoje

lekovite

Nana se upotrebljava kao prijatan, blag i neskodljiv lek za umi rivanj e, protiv gasova, nadimanja i gr-

ceva, protiv te ~ k og varenja, kao stomahik. Infuz (cajl od nane je svakid a ~nji prijatan napitak u mnogim zemljama; pi je se preko eelog dana, a osobito uvece da bi san bio mirniji j prijatniji. Ulazi u sastav cajeva za lecenje zuci. Daje se protiv lak~ih oblika proliva, jer ima tao nina. Nanino ulje 1ma slaba anesteticna svojstva j prijatan mInS koji osvezava, zbog cega se upotrebljava i pro t i v gallenja i povracanja. 1z istih razloga se i rastvor ulja u aIkoholu koristi spolja protiv bolova od neuralgij e, reumatizma i nazeba. Mentol, nairne, drali nerve u kozi, lako isparava ·i zbog toga hladi. Nanino ulje se u svetu sve vge NANA VODENA proizvodi, jer je potraznja sve veca, p(l~ to upotreba raste uporedc s porastom zivotnog standarda; npr., sve vi~e Ijudi up otrebljava svakodnevno pastu, pra~ak ili vodieu za negu usta, zuba i desni , a indus trija poslastiea, alko holnih i bezalkoholnih napitaka i gume za zvakanj e imaju kao glavni i najprijatniji sastojak nanino ulje. Kozmeticka i srodna industrija tro ~ e sve veee kolicine nani'llog u lja i mentola.

LI!CENJE BIUEM

508 KAKO I GDE TREBA GAJITI PITOMU NANU?

Pod koj!m uslov!ma se moze dobiti najkvalltetnlja nana? S obzirom na sve veCi medunarodni privredni i zdravstveni znataj nane, daeemo o,vde kratka, ali najvainija obave~tenja 0 gajenju ove vrlo vaine lekovile, l1lirisne, medonosne, zacinske i induslrijske biljke. Sliza obavestenja, a i sadni kvalitetni materijal oplemenjene engleske nane Mi· tam, citaoei mogu dobiti od 1nstituta za proutavanje lekovitog bHja u Beogradu . U nas ima nekoliko hiljada hektara pod nanom , ali posto se najcesee ne racti kako treba, kvalitet je slab a prinos nizak, osobito ulja koje se sve viSe traii za domaeu upotrebu i izvoz. Zbog neznanja i neobaves tenosti mnogi nasi proizvoa aci lo ~e su prosli gajeei nekvalitetnu nanu na nes tru· can nacin. Eto zbog cega smatramo za potrebno da obavestimo sve sad as· nje i buduee odgajlvace nane. I u ranijim vekovima, a i danas, najviSe i najbolju nanu i njeno ulje proizvodi Engleska. U svetu je cuvena Micam·nana. Tamo je to stara kultur· na biljka, uvedena jos krajem srednjeg veka. 1z Engleske se gajenje postepeno rasirilo svuda po svetu. Kao i ostali hibridi, i pitoma nana se ne razmnozava semenom, I~ego samo vege tativnirn put em: korenjem, deljenjem busenova, obrezivanjem i sa· denjem mladih v I-cia. Kad se jednom primi, nana se, slicno jagodi, brzo siri i pokrije zemlju mnogobrojnim izdancimaizraslim iz razgranatih pod· zemnih stabala, rizoma. Svake godine nanu obavezno treba presaditi na drugu njivu da .;e ne bi deg~nerisala. U nas, narocito u Banatu, Backoj i Srbiji pored Morave i Save gaj.i se izvrsna nana. Za odgajivaca lekovitog bilja nana je jedna od najkorimijih bHjaka. Iako se svuda u svetu Dalaze hiljade hek tara zemlje pod Danom, ipak se droga uvek mnogo traii i dobro plaea, jer je njena potrosnja raznovrsna i industrijska. U svetu ima 200.000 hektara pod nanom. Nana lrazi 1"tajbo/ju vl"tnu zemlju u staroj snazi. Treba je odvojiti ad ostalih usnatiea. Rasaduje se u martu ili, jo~ bolje, u septembru i1i okto· bru na rastojanju bar 50 x 50 em. Na hektar je potrebno viSe od 55.000 sadniea. Navodnjavanjem se dobija znatno veei prinos i moze se triput brati za jedno leto. Sa hektara se dobija oko 2.000 kg suvog Ii.s ta. Evo nekoliko najvainijih podataka 0 gajenju nane: 1. Izbor zdravog j kvaiitetnog sadnog materijaia otpornog prema boo iestima. 2. Izbor optimalnog zemljiSta, poiozaja i ekspozicije. 3. Neophodno je navodnjavanje za vreme vegetacije, pogotovu ako na· stane su~ a. Zbog toga je potrebno iskljuciti svako on~ zemljiSte koje se ne moze lako i obilno navodnjavati. Nanu nikako ne treba sadi·ti na tesko zemljiSte, slatine, 2;ivi pesak i kr~. 4. Neophodno je potpuno uniStavanje korova u zemljiStu pre sadnje, za vreme gajenja i neposredno pre zetve, jer mnogn korovi sadrze razna isparljiva aromaticna jedinjenja koja svojim mirisom ,i ukusom kvare ' kva· litet naniDog ulja i time mu smanjuju vrednost, tako da se ponekad I ne moze upotrebiti niti -popraviti. 5. RaoionalDa upotreba dubriva poveeava prinos mea i ulja po jedi. niei povrsine. Stajnjakom se moze dubriti sarno predusev, a· ne direktno

NANA PITOMA

509

nana. Stajnjak mora potpuno pregoreti (trogodi~nji) da ne bi u njivu uneo korovsko semenje. ZemljBte za nanu ne treba c:tubri~i ako je navodnjavanje 'llemoguce. 6. Kultura nane mora se obnavljati svake godine. Jesenja sadnja je bolja od prolecne. Ako je presac:l ivanje na novo zemljgte nemoguce, mofe se nana pre mrazeva plugom prevrnuti (25-40 em duboko). 7. Nana se moze saditi na is to zemljBte tek posle 8--10 godina. 8. Rastojanje jzmedu redova mora biti vge od 50 em, da bi 5e mogla primeniti mehanizvvana obrada iii pra~enje konjskom zapregom. Cesto okepavanje je neophodno radi unBtavanja korova, spre~vanja gub lj enja vlage iz zemlji~ta i pojava bolesti. Rastojanje izmec:tu redova treba da bude oko 75 em i radi ~to potpunijeg provetravanja kulture. 9. Pojavu gljivicnih i drugih bolesti i insekata na kulturi nane treba odmah na pocetku radikalno spreciti. Zbog toga 'se nameCe potreba za ~talnim i brizljivim nadzorom useva. Kao za~titna mera protiv nanine rde preporucuje 5e ddanje 5adnog materijala pre sadenja u bordovskoj corbi.

LEVO: NANA POU5KA , DE5NO: NANA OKRUGLOI.l5TA

LECENJE BIUBM

510

10. Berbu nane za des tilaeiju etarskog ulj a treba vr~ iti po najl ep~em vremenu. Su vi~e mlada nana daj e ulj e sla bog kvalite ta 5 malo mentola, a mnogo men tona. Pre(;ve tala biljka daje manj e ulj a i lo ~ ij eg kvaliteta. Sarno u slucaju nuzde, a ko se na biljei pojave boles ti, preporucuje se berba .pre no s to otpadne prvi donji Iist«. J 1. Pre destilacij e iz poko ~ene nane treba izbaeiti say kor~Y, strano bilje. 12. Ne treba destilovati ni potpuno svezu, tek poko~enu nanu, niti potpuno suvu, j er se u oba slucaja dobija lo~ij e ulje iii manje ulja. Suvi~e dugo su ~enj e izaziva gub itke ulja usled isparavanja. Treba destilovati nanu upola prosusenu, tj. koja je izgubila oko 50-6Q
PREPORUKA DOMACINSTVIMA

Nijedan na~ vrt ne bi smeo bili bez po nekog busena nane. U industrijskim zemljama i ve!ikim gradovima gde je nemoguee imati svoj vrt, »svoja mirisna plut a«. radnicka i sluzberncka domacinstva imaju na balkonu malo nane posadene u saksijama i starim loncima. Ne zaboravite: IIWIU 11 eba svake godine (jeseniJ presadili u novu zemlju. Nijedno domaCinstvo, pogotovu 5 decom, ne sme biti bez malo naninog !ista i eveta ka miliee u svojoj »domaeoj biljnoj apoteei«. Mnogo je brze, efikasnije, j evtinije .i bolje za nekoliko minuta spraviti caj od nane i kamilice nego za najobicnija oboJjenja kilometrima pesaciti, cekati, plaeati iii opterecivati soeijalno osiguranje.

511

NANA PITOMA

IZGLED BILJKE Piotoma nana je "i ~egodHnja zelj a-sta biljka, u na.s poznata sarno u kulturama. Treba gaj-iti sarno tzv. englesku ernu nanu . Micam« (Mitcham) . Stabljika je visoka oko 50 em, razgranata i cetvorouglasta. Stablj.ika, !isne dr~ke i nervi su modri iii su Ijub.icasto·ervenkasti, osobito u prolece kad nana nice iz zemlj e. Listovi su dugacki . 3-9 em, jajasto·kopljasti, ta nki, s gornje strane ta rnnozelen i, a s donje bledi, pri dnu se suzavaj u u drske dugacke do 1 em. Po obodu su nejednako zupcasti. Glavni nerv je vrlo istaknut. Sekundarni nervi se povijaju u luk i takode su istaknuti. Na nero virna ima dlaka. Cvetovi su sitni, Ijubicasto-erveni i udruzeni u v i ~es pratne pr~ljenove na gornjem delu stabl}j.ke i ograna·k a. NARODNA IMENA Bela nana, dimljus, janje~ ka metica, Ijuta nana, merka, metva, metvica (Vuk) , nan a (Vuk), nane, nanejag, paprena metva , paprena metviea, paprena nana, pitoma nana, poprova meta, erna nana. CAJEVI I DRUGI LEKOVI OD NANE 1. Po 50 g naninog !ista i eveta kamHiee se pome~a i od toga se uzme 3 supene ka~ i ke, popari se s pola !itra kljucale vode, odmah poklopi i posle 2 sata odlije i pije umesto vode protiv trbobolje, proliva i drugih bolesti organa za varenje. Pre jela pije se nezasladen caj, a posle obroka zasladen, bolje medom nego ~ecerom. Moze se davati i deei. Ovu sme~u obavezno poneti na put. 2. Po 50 g naninog i matil'njakovog lista se pome~a i nacini caj kao pod 1. Upotrebljava se za lecenje organa za varenje i za umirivanje, a ublazava i gadenje na povracanje, neprijatan zadah iz usta d dr. Osobito je dobar za trudniee i bolesnike vezane za postelju. 3. Po 25 g lista nane i per~una, rizoma (Zila) zubace ·i kore kru~ine, sve se pome ~ a i spravlja caj kao pod 1, ali treba da stoji preko eele noei da bi se ~to potpunije ~z"ukli lekoviti sastojei. Piti umesto vode. Pomaze osobarna koje tesko mokre, jer pojacava lucenje mokrace. 4. Po 25 g lista nane, 'Persuna i breze, 10 g kle~~nja i 15 g moraca. Spravlja se i pije da se pojaca mokrenje, kao caj pod 3. 5. Po 20 g lista nane, persuna i breze, 15 g ~ipuraka i 10 g zubace, kao caj pod 3. 6. Po 25 g lista nane i maticnjaka, po 10 g karniliee, moraca, kima i eveta zute haj ducke trave, po 5 g glogovog eveta -1 kore krusine. Naciniti i upo trebiti kao caj p od 3. Pomaze osobama koje boluju od srcane mane i imaju tegobe u organima za varenje. Pbje se po jedna ~olja posle jela. 7. Po 20 g lista nane, pod bela, belog .i ernog sleza d po 5 g moraca, korena belog sleza, islandskog Maja j lista dsopa. Pome~a se i spravlja kao caj pod 1. Pije se svakog sata po 1 kasrka radi ublaiavanja napada ka~ lja.

8. Po 20 g lista timijana, majkine du~ice, pitomog kestena, rosulje i dugoliste bokvke. Protiv ka~lja, kao pod 7; ublaiava i napade velikog (rna. gareceg) ka~ lja .

LECENJE BIUEM

512

9. Po 20 g lista nane, maticnjaka, gorke deteline, kieice i moraCa, kao pod 1. Pije se nezasladen pre jela triput dnevno po jedna ~o lja. Pomaze varenje i od tranjuje nadimanje (gasove) . Deluje i kao sredstvo za jacanje. iO. Po 20 g nane, malicnjaka, podubice i trave-ive, kao pod 1. Pije se nezaslaaen umesto vode, protiv proliva . 11. Po 20 g nane, maticnjaka, kru~ine, moraca i slatkog korena, kao pod 3. Blago sredstvo za ci~<2enje protiv zatvora. 12. 50 g nane, po 20 g ocajnice i petrovca i 10 g reuma. l edna ka~ika ove sme~e se popari sa 200 g kljucaie vode, poklopi i pij e 3 puta dnevno n a pola sata pre jela. Pomaze prot iv grceva i bolova pri zucnim napadima i osobama sa obolelom jetrom. 13. Po 20 g nane, trave-ive, podubice, kru ~ ine i moraca, kao pod 12. Pije se triput dnevno po 1 ~o lj a posle jela. 14. Po 20 g nane, ma li cn jaka, ruse , petrovea i kru~ine, kao pod 12. 15. 50 g nane, po 25 g gorke deteline i odolj ena, kao pod 1. Izjutra i uveCf' po ~olju caja za umiri van je nervoze, neurastenij e, histerije i sl. 16. 40 g nane, po 20 g mati cnj aka, hmelja i lavandulinog cveta, kao pod 15. 17. Po 20 g nane, maticnjaka, dobriciee, bosiljka i hmelja, kao pod 15. 18. Po 20 g nane, maticnjaka, trave-ive, veremnjace i odoijena, kao pod J 5. 19. 60 g hm elja i po 20 g nane i maticnjaka, kao pod 15. Protiv nesaniee. 20 . Po 30 g n ane i odoijena i 40 g kamilice. Cetiri ka ~ike 'popariti kij ucaiom vodom i popiti u toku dana topao caj za uredenje izostale menstruacije. 21. Po 25 g nane, kamilice, rusomace i eveta nevena, kao pod 20.

NAR III SIPAK Punica granatum L_ -

Punicaceae

Nar je drvo nepravilno razgranato, ponekad ima bodljike , stabljika je ispucana i r azrivena, kora je sivkasta. Listovi su naspramni, ovalno-dugulj asti, po rubu celi, sjajni, zimi opadaju. Na vrhovima grana su divni crveni cvetovi, poj edinacn i iii po dva do trio Imaju 5-9 ca~ icnih i isto toliko krunicn ih Iistica. Brzo i brizljivo osu~ene evetove upotrebijavaju jos pogdegde protiv p roliva, jer sadrze m n 0 got ani n a. Cvetove nara (Flores Gral1ati) propisuju portugalska i mek s.i cka farmakopeja. P I 0 dna r a je krupan kao jabuka, vrlo lepe rurnene boje, pun ervenih, spolja mesnatih semenaka, koje stanovnici oko Mediterana jedu. Na vrhu ovog nepravog ploda (jer pri postanku sudeluju .j plodniea i evetis te, koje je vrlo razvijeno) vide se ostaci ca~ice u obliku krune_ Podeljen je sa 2-3 opne. Plodni omotac je go, cvrst, kozast; osusen, upotrebljava se pod imenom Pericarpuim Gral1at i kao tan ins k a d r 0 g a i protiv erevnih parazita, a li danas vrlo retko. To su nepravilni, tvrdi, lomljivi, izdubIj eni komadi, Barani pregradama od opni i semenki, vrlo oporog, neprijatnog i gorkog ukusa. Propisuje ga nekoliko farmakopeja. Rasprostranjenost. - Nar je od najdavnijih vremena gajen kao v 0C k a, u k r a s n 0 i Ie k 0 v ito d r v O. Nar je nisko drvo iii poveci

NAR ILl

8!P~

513

grm, po svoj priliai poreklom iz zapacme A7Jije, iz Irana. Odatle 6e jo§ u preistorijsko vrerne ra~irio i DR Istok j na Zapad. Raste samoni!klo i gaji se u svirn zemljama oko Sredozenmog mora, u jufnoj AfITici, JuZnoj Americi i drugim suptropskim i umereno toplim klimatima. U nas ga una moogo oko Bara, Rijeke CrnojeV'iea i u Makedonijii, divljeg i gajenog. Nar su poznavali joS Egipean'J, Jevreji, Fenitani, Groi i Rimljani i upotrebljavali za lek. U prastarim misirskim grobnicama na
514

LECBNJE BlUEM

Narodna Imenn. - Nar u narodu na2livaju razli6ito: glava~, granat-drvo, granat·jabuka, granatno jabolko,
NEVEN. :lUTEU. PRSTENCAC. ZIMOROD, OGNJAC. VRTLENI NEVEN

Calendula officinalis L. -

Composi1ae

Jednogodi~nja zeljasta hlljka, visoka 30-50 em. U lIlas se svuda gaj-i kao omiljeno naroelno evece. CvastJi su rute hli narandiaste, pojedinaene, 2-5 em ~iroke, svojstvenog mirisa. Upotrebljava se evet, rede eela biljka u evetu (Calendulae Ilos et herbal. Lako se gaji ~ brzo Tazmnozava. Prilikom gajenja treba odabrati -sarno krupne, tzv. »duple« evasti jake narandzaste OOje, jer se za prodaju bolje placajuod bledih ,i sitnih. Cveta od proleca do jeseni, a u primorju skoro cele godine. Cvet treba brati po suvorn i suncanom vrernenu u korpe i ~to 'p re osu~iti na jakoj promaji da ~to OOlje saeuva divnu priroelnu boju ,i mirils, jer se droga eeilii pre svega prerna izgledu, boji i mirisu. Sastav. - U osu~enom evetu ima svega 0,02% etarskog i 5,2% masl10g ulja, 5% kaueuka, 8-9% smole i razl1lih karotenoidl1lih boja, 8-go/ 0 sluzi, 12<>/0 ~ecera, 1,3% belancevina, fitosterola, salicilne J
o OVAS, ZOB

Avena sativa L. -

Gramineae

Ovas je nekad upotrebljavan i za Ijudsku ishranu, a danas sarno kao stocna hrana. OVSeJlO zmo je hranljivo kao i os tala fita jer -ima oko 60'/. skroba, 6-8'10 masnog ulja, do 2'10 leoitJina, 0,8"10 fitina, ailkaloida trigo· nel·ina i holina, fosiata ·i kalcijuma. Ovas ima vecu kolicinu masnog ulja nego druga "ita; u ulju ,i ma do 2,7% neosapunjivih materija. U me~injama ima vitamina B i glikovanilina, od koga potice 5vojstven prijatan mi-ris ka· ~ice od ovsenih mekinja. U mnogim zemljama, 05obi10 ~apadnim i severnim gotovo svakodnevno se kuvaju u vom i'li u mleku ovsene krupice, pahuljice iii griz za darucak i veceru, zdrava i lako svarljiva hrana, dijeta za jaeanje, a zbog veli.ke kolicine sluzavih matenija blago'lVoIUlo deluje na obole1e organe za varenje (upaleJ stiteci sluznicu i ublazujl\.lCi nadraZaj Ii bol. Svaocodnevna dijetalna upotreba ka~ice i eorbe od ovsenog bra~na , a pogotovu od mekinja (ijuska, aleuronski sloj na zrnu) izaziva .s manjeno lucenje Zeludacnog soka, pa se to dejstvo kor-isti protiv hiperaciditeta i akutnog pankreatita kada je potrebno svesti na najmanju meru lucenje pankreasnog soka. Za- lecenje pankreatita, proliva i prevelike kiselosti zeludacnog soka umma se 100 g oljustenog ovsa (brasna, krupice Hi mekinja) i kuva 1\.1 1,5 hitru vode dok se ne ukuva na I litar zapremine, ohladi d mlako upotrebi; moZe se uzimati siano (6-10 g soli) iii zasladeno medom ihi nekim kiselim vo6nim sirup om (od malina, viSanja, ribizla). Ovsenom kasicom se oblazu opekotine i upale koze.

U zeletlom ovsu (ll doba cvetanja) dma do 60 mit'l. vitamina C, 0,4'10 saponozida, ~ecera, joda, pektina, provitamina D, voska i drugih sastojaka. Ovsena slama se u narodu upotrebljava protiv reumatizma, iSijasa, promrzlina i koznih bolesti: 2 kg slame kuva se pola sata u 10 litara vode i u tome kupa iii dodaje toploj banj'i. Ostala narodna imena: avs, iiito, krupa, ovaz, oves, ov',s, p:ir, pitoma zob, silj, siljevina, usjevna zob.

LECBN11! BlUI!M

516

ODOUEN, ODOLEN, MACINA TRAVA, VALERIJA.1'IlA, ODOLENAK, DOLIN, DOUEN

Valeriana officinalis L. -

Valerianaeeae

Odoljen je lepa, dugove~na , zeljasta, prava, pm vrhu razgranata biljka 5 nepamo perastim listovima (5-11 pari). Visoka je od 0,5 do 2 m. Na vrhu stablj ike i ogranaka nalaze se bele iii nlZi6l.ste krupne evastisli~ne ~titu, sastavljene od velikog broja sitni h cvetiea. Cveta krajem proleea ,i preko celog leta. Prizemni listovi imaju drlku, a gomji su sedeCi. Plod je velik do 5 mm i na vrhu ima perjanice tako da OOlj'ku rasejavaju vetar i vcda. Odoljen je vrlo polimorfna bHjka. Ima mnogo varijeteta. Jedni razvi· jaju duga~ke podzemne organe, stolO!lle, pomocu 'kojih se brzo razmnoza· vaju a drugi ih nemaju: Valeriana sambucifolia, V. mihanii, V. latifolia (ex· ce/sa) i dr. Rasprostranjenost. - Odoljen raste svuda, a najvBe po vlafnirn me· stima, pored reka i potoka, po divadama, rede po brdskim i planinskim ·ret· kim Sumama i suvim mestima 'l1 Evropi ,i Aziji do Japana. Gajenje. - Najvge se gaji u Betgiji i Holandiji. Odande se izveze na} vge odoljena. Gaji 5e i u nas i u mnogim drugim zemljama Evrope i u SAD. U nov,ije vreme sve je vi~e u prome~u droga dobijena od gajenog odoljena, jer je potrainja velika, biljka je polimorfna i od divljih vrsta ni,kad se ne dobija droga stalnog sastava. Naprotiv, gajenjem su dobijene prvoklasne selekdonisane biljke stalnog farmakodinamskog dejstva; droga je ~ista, stru· ~no brana, su~ena i pakovana. Na vlRinom i mocvarnom zemljgtu biljka daje veei prinos, a na suvom :j pe~~anom manji, aU droga ima vi~e etarskog ulja. U nas sc najbolj-i prinos ~ kvalitet dobijaju illa plodnim, peskovito-hu· moznim svezim nanosima pored Tdse, Dunava i Save. Dubrenjem i navod· njavanjem (u slu~aju letnje su~e) domja se 2-3 puta ve6i prinos. Na hektar zemlje potrebno je oko 150.000 sadnica m oko 500 g semena. R a z m n 0 Z a van j e i gajenje brte idu deljenjem mladih stolona s pupolj· cima. Sadi se iii rede seje u martu iii aprHu, ~im vreme dopusti, iii u septembru i oktobru za vreme berbe, na ras-tojanju od 30 em. U krajevima s konmnentalnom klimom bolja je jesenja sadnja. Po~to je seme vrlo sitno i Jako, oOO6no se seje u leje i proizvodi rasad kao kupus .iJi papI1ika. Moze se sejati i neposredno na njivu, ali zemlja mora biti vr!o sitna, dovoljno vIRina i illajbolje pripremljena. Mora .se sejati vrlo plitko ~na 1 em), a seme pre setve pome~ati s 30 do 50-strukom koJiCinom ve~ta~kog dubreta. Sa I hektara moze se dobiti oko 400 kg suve droge. Berba. - Rizom 5 korenjem treba vaditi u jesen kad zemlja ovl.afi i omek~a, pokidati ostatke stabljdke, prizemnog IHea i trule delove, dobro opl'ati u tekueoj vodi (dobra su grebena iii gvozdeni ~e~lje\li), nanizati na kanap i ~to pre su~iti u zagrejanoj su~nici, ali ne na tempera'tul'i viwj od 40° C. U nov.ije vreme vr~ se s tab d Ii z a e i j a tek iskopanog korenja. Na taj naCin korenje salruva sveHu boju ~ gotovo nema miI1isa na izovalerijansku kiselinu. Ako se zbog n1avog vremena koremje ille bi moglo vaditi u jesen, moze se to uciniti rano u prolece. • Glave. 5 pupoljoima ne treba baciti, nego ih vratiti u zemlju na rastojanjou 40 X 40 em iii ih utrapiti ,i upotrebiti kao rasad.

ODOUEN , ODOLEN, MACtNA TRAVA ...

517

Drogu treba cuvati u dobro zatvorenim sudovima da ne bi izgubila svoj, iii privuk la tud miris ili da ne bi prenela svoj miris na sve os tale droge u apoteoi iii skladHtu. Jzgled drogc (Vaierial1ae rhizoma cum radicibus - osu~en nizom s korenjem). - Rizom je 2-5 cm dugacak ·i 2- 3 em debeo. O
D ODOU EN: A - RlZOM SA !lVA STOLONA, B _ UZDUZNI PRESEK RIZOMA, C - POPRECNI PRESEK STOLONA, D - POPRECN I PRESEK KROZ MLAD KOREN: 1. KORA, 2. DRVO, 3. SRZ

518

U!CENJl! BIUl!M

duga~ki:JTI,

svega 2-3 mm debemm, obHm, uz.duf ·ispruganim, 10mljiVlim k 0r e n j em mrko-sive boje; talro da 5e od Illj:ih rizom i ne vidi. M i r i sa je svojstvenog, vruo jakog i neprijatnog (na izovalerijansku kiiselinu i njene estre). Svefe korenje je gotovo bez mirisa, a stabilizovana droga ima vrlo slab miris. U k usa je najpre sladunjavog, a zatim nagorkog i aromaticnog. Sastav. - Odolj en sadrfi 0,2-3% e1 a r s k 0 g u 1 j a , s·k roba, sluzi, gume, kafetaninske kiseline, glikoze, soli, dva a!okaloida (hatini.'II i valerin, svega oko 0,01 "10), heterozida .j =ole. U drogi, o50bi
OKSAUIA KISBUNA

519

6. T ink lura: 20 g .isec.ka'Dog odolj ena p relije 5e u t~ -sa 100 g razbla· zenog alikohola (700/lt'nog). drZi 8-10 dana edce m e~aju6i i procedi. Uzima se 20-30 kapi na k ocki ~ecera s vodom, najbolje pre .spavanja. 7. E larna linklura ex! odolj ena se .izrac:1uje na snean naein, sarno ~ to se umesto ~ istog a1kohola uzme 70 g ailkohola i 25 g etta . Obe tinkture, a pogotovo etamu, treba euvati dobro zapu~ene na hlad· nom mes tu i daleko od vatre.

OKSALNA KISELINA IE VRLO OTROVNA Oksalna kiselina je vrlo .r asprostranjena u prirodi. Od nje po1Jiee sla· bija ·ili jaka kiselost ne\()ih nasih bilja,k a ikoje se zbog tog iUkusa tako ina· zivaju: kiselica, kiseljak, kisela soca .i sl. Oksalna ~iselina je dvobazna organ· ska ki selina, COOH-COOH. Od s V'ih organskih kiselina ana je najjaea (kao kiselina), a i najotrovnij a . Oksalna kiselina se ne upotrebljava za lek. testo se 'ko d nas naziva »so za Ci~cenje« iJld »kiseUna za ci ~cenje« i sl. i zbog tog naziva dolazi do zablude, neispravne upotrebe i otrovanja. Tako je pre rata jedan skopski kujundZJ:ija poslao ~egrta u apoteku da kupi »so za ciScenj e« , popio i IUn1ro, jer je on mislio na gorru so za ciScenje (1'rotiv zatvora). a apoteka r, videci segrta svog suseda kujundiije, dade mu oksalnu kJiselinu za ci§cenj e srebrnog j zlatnog naikiota. Oksalna kiselina ima siroku i raznovrsnu pI1imenu u hem.iji i industrijd, aId nije lek, nego olrov. O\()salna kiselina St' na];azi. u bilju slobodna, poluvezana (u obHku kise· lih soli, najcesce kao kalijurn okiseli oksalat) i vezana (najtesee kao potpuno nerast'vorljiva so kalcijurn-ok-salat). Najopasnija za zdravlje ii zivot coveka je slobodna dksalna kiselina. Kalci jum·oksala t, po~ to je potpuno nera5otvoTljiv, uopste nije skodljiv jer se ne resorbuje ni u zelueu ni u erevima. Slobodna, a osobito poluvezana oksalna k:iselina (u oblilm kalijum ki· selog oksalata : COOH-COON) javlja se 050bito mnogo u biljkama roda Oxalis i Rumex, nesto manje u spa n a c u (Spinacia oleracea), u mobo} ki d1i grozdboji (Phylolacca decandra), u kiselom zdravcu (Geranium ace to· sum), u ra:m1im \'rstama roda Rheum, 05Obito onom koj:i 5e gajd kao povrce tzv. rabarbara (Rheum rhabarbarum), J.edeno cveee (Mesembryanlhemum crystallinum) i dr. Sol n j a e e (Salsola, Salicornia, Sueda) koje rastu na zaslanjenom zemljiStu pored mora i na slaotinama u Vojvodini ·i na Ovcem polju u Mak edoniji imaju oksalnu ki'sellinu vezanu na natri'jum. I neke gljive imaju oksalne kiseliine. U dlakama leblebije ili nauta lei. cer arietinum) ima slobodne oksalne ikiseline. Oksalna kiselina deluje ne sarno lokaJlno, kaustieno, sUeno drugim ki· selinama (na primer, kao trovanje jakom, koncen1rovanom sireetnom kise· !inom tzv. »gromesencijom«), vee ona .ima i jedno drugo, ne manje opasno svojstvo. Oksalna kiselina se resorbuje, 'U1Jija u nasem organizrnu, veliuje se na kalcijum, s njim daje pobpuno illerastvorljivo jedinjenje, i na taj DattO ga talozi i time smanjuje .k olieinu, koncentraciju kaloijum·jona u krvi, zbog cega nastaje opasno o boljenje dekalcitikacija. Ova se eesto javlja u osoba koje stalno i svakodnevno trose hranu sa mnogo slobodne Hi poluvezane oksalne kiseline (neki dijetaloi koji jedu 2-3 pu1a dnevno spanac).

LI!CI!NJl! BIUJ!M

520

Oksalna kiselina deluje i Ikao ugljenmonoksid (CO). veruju6i se na hemoglobin (ervena boja 'krvi) i dajuCi postojano jediinjenje karbok5iherno' globin ~trova nj e 5vet le( im gasom, gasovima iz fiurune, peCi
Biljke sa oksalnom kiselinom izazivaju simplOme naruSavanja pravilne, nOl'malne izmene soli u Ilasem organizmu. Ova pojava je i kod nas dosta ceo s ta, ali 0 tome izgleda da malo ko zna niti vodi rafuna. Navodimo lIleke biljke koje su kod nas vrlo rasprostra,njene, irna ih svuda, svakom su 'pristupacne:

Kiseljak, kiselica, sitni kiseljak (Rumex acetov.i~eg(){lii§nja zeljasta billj'ka kIselog ukusa, pogotovo dok je jo~ sasvim mlada. Stabljika je visoka 15-50 em, uspravna i ra:zgranata. Listovi su sitni i kopljastIi. Cvetovi su sitni, crvenkasti, grupisani na s itrum granCieama. Cveta od aprHa do 'kraja 'leta. Raste na neobradenom zemIji~~u, najvi~e na smkatInoj (kdseloj) podlozi, po peskovitim suvim poljima.

sella L.) je

Veliki

kiseljak,

krupna kiselica (Rumex

ace-

je VIi~godi~nja zeljasta biljlka, v.i:soka do I m. Lis,tov.] su kopljasti. Cvetovi su ervenkasti iii zuckasti. Raste na vlafnom kiselom sinka~nom zemlj-iStu. KISELICA I ostale vrste roda Rumex (~tavolji) sadrte oksalne kiseline alJi. manje od prethodne dYe. U s oku kiseljaka ima do 1,3"10 kalijum kiselog oksalata. Zbog toga su svi ki-seljaci i raznt: vrste ~tavolja o~rovne. Najces6e stradaju cobanci6i, osobite kad ga jedu na prazan zeludae. U ratovirna i g1adnim godi!llarna bivalo je oj masovnih trovanja ovirn biljkama, jer nije bilo druge hrane. Biva i trovanja ovaca, krava i svinja. I kisela dete/ina (vid. Zecja soca) irna oksalne IciseLine. Urnes to spanaca moze se upotrebljavati lrist od bra 5 n j en i k a (Chenopodium bonus fJenricus L.) i k op d v e (Urtica dioica L.), jer su is-lo taka zdrava hrana i, sta je najvalnije, ne sadrte aksalne kiseline pa ih svi magu jesti. Do XV veka, dok Arapi ll'isu sa Tstoka preneli u Evropu spanac, upotrebljavali su bramjemk i druge vrste lobode .j koprivu.

tosa L.)

OMAN. BBLI OMAN. PITOMl OMAN

521

OMAN, BELI OMAN, PITOMI OMAN Ir'lula helenium L. -

Compositae

Oman je dugoveena, soafoa, dmpozantna zeljasta bHjka, visoka do 2 m. Stablj rka je malo razgranata j obrasla krupnim duga~lcim, ovalnim listevirna, a lIla vrhovima stabljike i ogranaka stoje rute, do 7 em velike glavi~· ste evasti. I eevasti i jezi~sti cvetovi su rute boje. Cveta u leto, pOCev od svoje druge godine. Semenke ,imaju perjanicu kao i mnoge druge kompezite, te ih vetar lako i daleko raznosi. Na taj na~i'll se vrSi prirodno razmnezavanje omana. RasprostranJenost. - Oman raste kao korov po vlafnim Iivadama, kraj potoka i reka, pored puteva, zeleznitkih pruga i kanala, u ziV'im ogradama, na obodima ~uma i vinograda, mes·tJimitno u veli'kom mno~tvu kao da ga je neko gajio, tako da se livada mora preoraJti. Gaji se u mnogilll zemljama zapadne i srednje Evrope kao zatins~a oj lekovita biljka. RazmnoZavanje omana je Ialko izvodljivo i preporufuje se svuda po via· Znim livadama i drugom pustom neobradooom zemlj-iStu. Gajooje na ora· nici se ked nas za sada ne isplati, jer je takva zemlja skupa, a razmnozava· nje lila prirodnim njegovim nalazj~tima je mnogo jevtinije. Sej e se u prolece ili u leta po nekoliko semenki pod motHm na rastojanju cd jednog koraka. Na hektar livade 'potrebno je do 700 g semena 4li 25 hi ljada sadniea (deljenje starijih busenova). Ovaj na~in razmnozavanja mnogo je bolji i pouzdaniji od prirodnog pomocu vetra. Nije potrebno TIlikakvo obradivanje. Berba. -

U jesen .ili rano u prolece kopaju se rizom i korenje (Inulae

radix) cd bi'\jke starije od 2 godine, dobro ocisti cd zemlje, opere hladnom vodom, ocisti cd natru1ih delova, po duZini ise~e na ta'llke kriSke iii u sitne kocke i ~to brie osu~i, ali ne na temperaJturi .vi~oj cd 45° C.

Iz debelog, mesnatog rizoma izbija svega nekoliko ,korooova, koji su duga~kIi do 50 em, a debeli do 6 em, soeni i jedri. Koren raste okomito u zemlju. Ne treba kopati ni suviSe mlado ni previSe stare korenje. Prvo je vodnj.ikavo, a drugo drvenasto. Mla-do korenje i glave iskopanog starijeg kerenja treba vratiti u zemlju. Droga se sastoji od korena i malo rizoma. Pojedini komadi su do 2,5 em debeli, ~vI'd.i, krti, sivomrki. Na pre)omu su rozasti i moll t n ·i. Kora je u duboko izbrazdana i nekoHko puta Ula cd zrakasto ispruganog drveta. Izmedu njib je nezna mrka kambijalna Idnija. Sredina je tackasta (s e k r ee ion i hod n i e i). Oman je osobitog, aromatienog om iris a, nagorkog i Ijute-aromatic. nog uk usa. Zamene 1 falslflkatl. - Koren velebtlja (Radix Be/ladonnae) ima skroba (a ne mulina) i kristalnog .p eska, nema sekreoionih ~upljina, ima alkaleida i nije aromaticnog mirisa ij ukusa. Sastav. - Oman lSadrii 1-3% eta r s k 0 g u I j a , gorke materije, fruktoze i mnogo i nul ina. U jesen kopan, koren ima do 44% ioulina. U omanu ima i drugih fruktozida: pseudomulina, i'llulenina i dr.

522

LECEN1E BlL1EM

1z etarskog ulja se izdvaja kristalna bezbojna masa bez mirisa (stearopten), koja se sastoji iz a I ant 0 II a k ton a, izoalantolaktona, dihidro-izo-alantolaktona i alantoIne kiseline. TeOIi dec ulja se sastoj-i iz a I ant 0 I a, kojj 1ma prtijatan miTis na nanu. U ulju ima i azu lena. Upotreba omana u medicini je raznOVT'Sna. Prijatan an!>isepti'k organa za disanje. Nekad je oman bio vrlo mnogo upotrebljavan, zatim je neko vreme bio n apu~ten i zaboravljen, pa je opet ponovo u§ao u medioinu. Upotrebljava se protiv bronhitisa, ka§lja, vehlokog ka~lja ·i uop§te za letenje or· gana za disanje. Daje se za uredivanje menstruacije, protiv nekih kozruh boo lesti (suvog li§aja i svraba), uloga, reumatizma, kao stomahi·k itd. Omanovim dimom rastelUju Ikomarce, jer deluje kao insektifiug, zbog eega ulazi u osastav raznih repelenala (ulje). I. Caj za smirivanje kaslja: 10 g si,tno isetenog korena popani se sa 200 g kljutale vode, poklopi, ostavi 2 sata, procedi i pije oa 2 sata po I kafenu ,ka§icicu. 2. IIi se uzme 5 g omana, 3 g majilcine du§ice i 2 g lista pitomog ke· stena, pa se postupi kao pod I. 3. U istu svrhu uzima se na 2 sata po 20 kapi tinkture (1 : 5) od oma· novog korena. 4. Ekstrakt od omana: I kg sitno i's eokanog korena omana velitine p§enitnog zrna prelije se sa 5 litara hlacLne vode, dini 12 sati uz te§ce me~a· nje, ocedi i iscedi. Ostatak se prelije .sa 2 Iii.tra hladne vode i postupi kao prvi put. Ove tecnosti se sjedine, ostave da se slegnu, bistra tetnost paZIjivo odJije i u §irokom plitkom sudu 1sparava na vodenoj pari do gustine zitkog meda. Ovaj zitki eks trakt razhlje se u botice od 10-20 g i ouva na hladnom mesttl. Od 2 g ekstrak ta spravi se 40 pilula koje se po potrebi tro§e dnevno 4-6 komada. .i 5. Ulje za ieCeltje koznih bolesti i rana (.r taJodni lek): po 25 g sitno iseckanog korena omana ·i cveta s plodoVliJna J(antariona stavi se u 200 g ribljeg ulja, povrzena tegla drli 3 sata u kljucaloj vom, ocedi J iseedi, pa se tim uljem maZe iii se natopi tista gaza i1~ cisto mek6 platno. 6. Caj za lakse iskaSljavanje i protiv nadimanja (gasova): po 20 g oma· na, morata, anisa, kima i kamilice. UpotreWja,va se kao pod I.

.-

Ostala narodna Imena: alajt, alant, aman, amanovina, veli koren, ve· lika trava, veli·ki koren, vefl'ko zelje, velje zelje, voman, devesilje, ivanjsko zelje, injula, kravski korjen, lepuh, obratica, obrati§, ovlilka, ovnaik, ovnika, oman grmika, omanika, om3ll10v koren, tustti koren.

OMORIKA, FRENJA, OMARA, OMARIKA

Picea omorika PanOic -

Abietaceae

OmoTika je vitko, tanka, do 50 m visako, pi
ORAH

523

sanje, reumaNzma (u kupke) d dr. U Ustu ima vitamina C, pa se u obliku ~ja pije zimi protIiv skorbuta; U.st .se staV'lja u lrupke zbog prijatnog rnirisa za drafenje koze. Slicnog sa:stava i upotrebe je i smrta, smreka (Picea excelsa Lam.).

ORAH Juglans regia L. -

Juglamdaceae

Orah raste samoniklo ili polusamonilkllo od jugoistoene Evrope cIo Japana. Impozantno drvo, visoko do 25 m. Sadi se kod nas zbog masnih i vrlo ukll'Snih s erne n 'k i iz 1kojih se vadi mas n 0 u 1 j e za jew (Oleum Juglandis, 55-60'10) ri zbog skupocenog drveta kaje se mnogo tra14 i eeni u rezbariji i f1nom stolarstV'll. Na Ba:I-kanu, naroeito jmnam, raste cti·v alj i poludivalj po sumama. Golovo svi delovi bi>Jjke, osobito nezrele Ijuske sa piada, mladi listovi, drvo i korenje, s ,luze jos uvek po nasim srromasnim krajevima za bojenje vune, pamuka i dr. (sa ferosulfa· tom, »zelenim kamenom. iii »kare-bojam« dobija se lepa, postojana erna boja). Zelenim ljuskama moze /)e bojadisati i drvo. Svi delovi biljlke kad se trljaju, na vazduhu posmede, pocme i oboje prste tamnom, mrko-crnom bojom koja s e tesko skida. Na toj osob1nd se osn~va izrada takomanog _0 r a· h 0 v 0 g u I j a . za mazanje koze pre suncanja da bi ,ge sto pre pocrnilo (nezrele Ijuske kuvaju se u ,p ari u ulju; prJ tom se doda malo arnonijaka). Sveto drvo Jupitera (Jovis glans), orah je jos u antIioko doba cesto upotrebljavan u medicini i kao i danas sLu2iio ·n arodu za leeenje i u druge svrhe. Si· renju oraha iz juzne Evrope ria sever najvis e je doprineo Karlo Velliki naredivSi obavezno sadenje OI:aha. i ostalili voCaka na driavnim imanjlima.· Sablranje. - U j~u i julu bero se paZljivo po suvom vremenu zdravi, neozledeni, soeni, mladi ; 'zeleni listovi i suse b ez prevrtanja u vnlo tankom sloju. Ozledell'i, na zemlju otpali, ,gtan illi u jesen brani 'Distovi su neupotrebljivi. Droga. - Liske su" oko 13 em dugacke, oko 6 em Siroke, duguljasto-jajaste, kratko siljaste, malo asimetticne, Ikrute i krte, zelene iLi zeleno-mrke boje. Imaju kratku drs ku. N e r vat u r a l i s k e j e per a s t a. Od glavnog nerva se odvaja oko 12 sporednih. Po obodu su liske eele. Uk u s a su oporog, nagorkog i neprijamog, a mririsa malo aromatJicnog. Sastav. - Orahov list sadrii ako 0,300/0 cvrstog eta r s k 0 g u 1 j a zuekaste boje, minsa na katran; tan ina, gal Jl e i e lag n e k i s e 1 in e; jug 1 and ina, materije ljutog i gorkog ukusa; jug 1 0 n a (oksi-naftohinonal, supslancije koja na vazduhu prelazi u oksijuglon Iiilii ctiaksi-nafto-hinon; inozitola, gume i idr. Sveze lisee sadr)::i vge svih o"ih sastojaka nego osuseno, a stare i dugo cuvano vrlo malo iIi nista. Upotreba. - Kao i Ijuske, >tako je i .usee mnogo bolje upotrebiti odmah, jos dok je zeleno i sveze, za iznrdu sirupa, eks1rakata i drugih galenskih pre-

U!CI!NJE Bn.Jl!.M

524

parata, jer sadrti neraspadnute lekovite sastojke. Surenjem se ovi sastojci brro menjaju i kvare, jer su to vrlo nepostojana fenolska jedlnjenja, koja pod uticajem enzima melanogenaze pocme, posmec:te. Droga se daje iznutra, uglavnom kao narodni lek protiv skrofuloze, ka· tara zeluca i creva i raznili drugih bolesti u obIi'ku taja (10-20 g na 200 g vode). - Spolja ga upotrebljavaju uglaWlom za obI-oge i kupanje, najmanje 1 kg Ii~Ca na kadu, protiv upale oCiju, hronitnog ekcema i zagac:tenih rana. U veterinarstvu simi kao antheimintik. Izrac:tuju ekstrakt, -sirup, infuz, de· kokt i dr. Orahov hist je dobar opor, gorak lek. !Crave koje jedu orahovo IBee gube mleko. Meso svifl'ja i drugih Zivotinja hranjenih p()gacama od iscec:tenih orahovih semenaka neprijatno za· udara i ima mezen mitis i ulru5. Po selima leti stavljaju svefe IHee u postelju i u "Staje da razgone buve i druge msekte. Ljuskc (Juglandis fructus cortex, Juglandis pericarpium) imaju sIican sastav i lekovitu vrednost. Po neIcima su Jjuske bolje od IBea. Suve Ijuske se gotovo i ne upotrebljavaju. Od sveZih Ijusaka izrac:tuju, pored O"Stalog, i boju za ·kosu.

MIadi, zelenl orasl (Juglandis immaturi fructus) limaju vrlo m n 0 g 0 vi ta m
,

ORLOVI NOKTI, KOZJA KRV, KOZJACINA, ORLOVNJAK, BOUE DRVCE

Lonicera caprifolium L. -

CaprnoHaceae

Trajna poviju~a po ~iblju i Zivicama, dugacka do 2 m . CvetoVii su vrlo mirisni, spolja iuekasti a mutra crveTIlka&ti, sakupljeni na vrhu grancica iz· Dad gornjili listova sraslih tako da cme krug. Plodovi su okruglasto-dugulja. ste bobice oko 8 mm dugac ke, crvene kao korali. Cveta od maja do jula. He· mijsIci slabo proucena biljka; u li'sru su Dac:teni flavoni. Gotovo sVii delovi se upotrebljavaju u narodu za locenje raznih bolesti: list za zDojenje, protdrv Da· dimanj a, za grgljanje i ispiranje rana; evet za locenje srcanih mana, ka~lja i otezanog mokrenja itd. . I druge vrste istog roda upotrebljava:ju se man.je-vi~e u iste svrhe u narodnoj medicini. lone imaju vrlo privlaene crvene bobi'CC koje su cesto uzrok Irovanjima bilo da ih coban.eiCd pojedu bilo da ih neko koristd za lek. Zn)l.-

OSKORUSA

525

ci trovanja bobicama su najeeUe: povraeanje i proliv; nisu reili smrtnl slueajevi. To su: Lonicera xylosteum L. (orveno pasje grozc1e, plotoplet, bnolist, va~eija prigrevica, sve~tena loza) , L. alpigena L. (stokoZa, va~Oije groZc1e, kozolist, erno pasje grozc1e, vuejJ llJk) i dr.

ORLOVI NOKT1: LEVO IE GRANCICA U CVETU. A DESNO PLODOVI

OSKORUSA

Sorbus domestica L. -

Rosaceae

Sumsko drvo, visoko oko 10 m. Listovi su peTasto slozemi. Plod je sli· ean maloj kru~ki od 2-4 em,s jedne strane zut, a 5 druge rumen. U zre· lim plodovima (Sorbi domesticae fructus) ima oko 70/0 organsltih kiseHma (li· munske, jabuene i vinske), oko 2,5 pektina, 1,8% tan
526

L1!CBNJB B [lJBM

do 20'10). tanina, ranije navedenih organslkiih kise l~na, pesktillla, smole i oko 130 mg'l. vitamina C. To ruicna i adstringentna svojstva mu§mula potieu od tMlina, pektinskih materija i ~ecera; svojim kiselinama musmule pojacavaju lueenje pljuvaenih i fe ludacnih zl~zda i tako pojacavaju rad zeluca i jetre. O
OSKORUSA

Divlje jabuke i kruske su slicnog hernijskog sastava i terapijske vrednosti. Njihov sok sluzi za »oplemenjivanje« sokova od pitornih jabuka i krusaka, jer sadrli mnogo tanina,
-

OCAINlCA, BBU TETRllAN .. .

527

OCAJNICA. BELl TETRUAN. MARULJA. GORCIKA Marrubium vulgare L. -

Labiatae

GorCika je dugovel:!1a, do 60 om v.isoka, vrlo dlakava zeljasta biljka. Mestimicno se gaji semenom iii deljenjem busenova. Raste kao korov pored zidova, puteva i po drugom neobrac:1enom zemljiStu. narooito po krl· nom ka-menjaru. U Jugoslawji je ima svuda, mestrimicno u veliltim kol-ioinama. S tabljika je cetvrtasta, prava, cvrsta. suplja, malo razgra· nata i \fUIlliSt'o.dlakava. Ustovi su ovalno zaobljeni , 3-5 em dugacki, po obodu reckavi, grubi, na lieu belicasti ad zeleni, a na nalicju mnostva d1aka. Na vrhovima stablji· ke i ogranaka nalaze se okruglaste zbijene cvasti sastavljene ad belih dvousnih cvetova. Svefa biljka ima dosta prija· tan mms koji susenjem iSeezne. Uk usa je Ijutog, gorkog, oporog i toplog. Droga. Lisnati vrhovi gran. Cica u cvetu (Marrubii herbal. Sastav, - U drogi ima oko 7% tan ina, vrlo malo etarskog ulja, gOl1ke matenije mar ubi n a, S m 0Ie, sluzi, voska i dr. Droga jos lJ'ije dovoljno i's pitana. Upotreba, - GorCika je narodni Iek, nekad mnogo upot.rebljavan i u skol-sko j medicini kao tonik, ama· rum, febrifug (protiv gromice), ek· spektorans. Leklerk je preporucuje protiv bronhi tlisa. Anticka medici· na je upotreblja'Vala drogu za Iecenje ocAJNICA organa za disanje. Poeetkom XIX veka preporuQivana je protiv malari· je umesto kinina. U narodnoj medi· cini se upotrebljava za leeenje najrazliCitijih bolesti, i danas se mnogo vise ceni nego u naucnoj medicini. Ostala narodna imena: bela meta, beluAina, bijeli totrlj a'll , jetlrenjaea, krkocitac, matrka, macina trava, pepeljuha, pcelinok, slanovitak, smrdusa, sumrak. Slillnog sastava i dejstva je i Marrubium peregrinum L. (oeajnica, totrljan, gorcika, bila smradacina, suseriga, susurka).

p

PAVIT, POVIT, PAVITINA

Clematis vitalba L - Ranunoulaceae Dugoveena drvenasta snama poviju~a erje stable kao vinjaga mofe da bude olro 5 em debelo i do 20 m dugacko i vrlo razgranato penjuCi se po drvecu i gusto pokrivajuci grmlje. Ustovi su neparno perasti, krupnJi i jajoliki. Cvetovi su sitni, belii i poMiveni belim dlakama. Plodow. imaju eIlakaye bentaste izrasline. Cveta Jcrajem proleea i poeetkom leta. Rasprostranjenost. - Raste svuda, osobito pored reka i potoka, po fivicama i obodima suma. Sastav. - Sadrfi otrovan sastojak protoanemonin (w.d. odeljOOt 0 titoncidima - antibaklerijskim sastojcima viseg bilja). Upotreba. - Narodni lek za leeenje nillogib bolesti, zbog cega nisu retki slueajcvi trovanja. S,,-;j delow biljke, osobito svez list, izazivaju na kofi, a pogotow na sluznici ervenilo, bol, pliikove i rane! Zato pavit ni'kako ne treba upotrebljavati za lek ni spolja ni iznutral Simulanti ponekad upotrebljava:iu pavi1 za izazivanje rana, sto se gotovo redovno zavr~i najgorim pos·ledicama. . Pokusaji da se prot.oanemonin predestiluje u svde rioinusovo iii neko drugo masno ulje, pa da 5e to upotrebi za lecenje gnojaWb. rana, nisu uspelL Protoanemonin, istina, ima veliku antibaMerijsku mac i vrlo S1rok antimi'krobni sp~ktar, ali i sam izaziva pl~kove i rane, pa je zbog toga odbacen kao lek. I druge vrste roda Clematis Iroje tk:od naiS rastu, najeesCe po wafuim mestima, takoc1e ~u otl'Ov·ne, ljute, stoka ib iz-begavA, takode stvaraj-u plikove d rane zbog protoanemonina. To su Clematis recta L., C. tlammula L., C. inlegritoiia L., C. alpina L. i C. viticella L. Narodna Imena: bela loza, bela pa'Vlitina, bela pow.,tina, bela trta, bi· jela viti'l1a, biloloza, bulida, vijoda, vinjuga, kristuseva brada, lorn, pavetina, skorbutina. skreba, skrobut, skromutina, stromuot, trtovicje, trtonna, seputika, skrobut.

PAMUCNA KORA Droga se dobija u SAD sa korena raznih gajendh vrs1a pamUika, osobilo sa Gossypium herbaceum L. - Malvaeeae. Koriee su zihrve, savitljive i tan· ke, do 30 om dugacke, oko t em si-roke i 1 mm debele. Spolja je kora mr·

PAPRENl USAC. USAC. PAPRAC •..

529

konarandZasta. a iznutra svetlocrvenkas ta ~ uzduf prugasta. Gotovo je bex mirisa; malo oporog i ljutog ukusa . Daje se u obliku teenog ekstrakta mesto faZene glavIUce (Skof 1911. i Ekler 1920. godine) . Delatni sastojci nisu poznati. Ima oko 10"10 smole. tnimel!ilarndna i drugih amina. tanina i malo etarskog ulja. Izaziva stezanje materice slieno spontanim stezanjima pri porociaj u ali nema tetanican oblik kao glall'J'lJica. Kod nas se ne upotrebljava. Kora je oficinalna u Americi . Pamuk se u narodu naziva: bombaZevec. bombak, bubac(k). bumbak. cioput, payola. pambuk, pamueika. pamucina, bem pamUk. Zuni lcineski pamuk il'i pegavi pam uk.

PAPRENI LISAC, LISAC, PAPRAC, BIBERIKA, VODENI BIBER Polygonum hydropiper 1. -

Polygonaceae

JednogodiSnja zeljasta biljka. visoka do 90 cm. Stabljika je razgranata. gola, elankovi~a. eesto je crvenkasta. Listcvi su naizmenieni, gold, sjajni. lance tasti. siljasni ~ po obodu valoviti. Cvetovi su belozelenkasti Hi ruZieasti. sak"Upljeni u vr~ ne. povijene cvasti koje vise. Cveta od juoa do oktobra. Rasprostranjenost. Moevare. kanali, bare, ritovi. cesto III velikom mnostvu. Svojstva_ - Cela biljka je pruprenog ukusa. Droga. Nadzemn-i deo biljke u cvetu (PolygoIti hydropiperis herba). Sastav. Vitamin K i anflrahinonslci heterozidi su glavni lekoviti sastojci. Irna i flavonSJ.cih heterozida kvercitrozida i ruto21ida. galne kiseline. etarskog ulja paprenog i Ijutog ukusa koj~ pali, i zeleza. Upotreba. - Za ¥rerne rata droga je davana kao zamena za kanadsku drogu bidrastis za zausta'V ljanje krvavljenja iz rna-tence, protiv proliva. za leeenje hernoroida ~ drugih upala. Za uredivanje menstruacije: 50 g paprenog lisca. 40 g rusomaee i 10 g odoljena. - L1i: 60 g paprenog lisca. po 15 g viTka i kamilice Ii 10 g cveta bele mrtve koprive. D'Ve supene kashlce ove sme1ie popari se sa 400 g kljuCaie vode. poklopi i posle 4 sata popije u dva obroka: 1 Casu . izjutTa. a joonu uveee. Upotrebljava se i ova smesa: po 25 g paprenog PAPRENI LISAC lisca. rusomace. hajducice i kore sa korena pamuka. H ronicni artril: po 25 g paprenog lisca, trave-ive, podubice i isopa. Tri supene kasike ove smese popari se sa pola litra kljucaJe vode. poklop-i i posle 4 sata popije u 3 obroka pre jela topao Caj. Narodna !mena. - Osim spomenutili. evo jos nekohi'ko: bunjak. buhnjak. vodena bibel'ka, vodena paprika, vodena pa
530

LI!CI!NJ1! BIlJBM

Anlil1emoragicnog vilamina K (Vlid. pogJavJj e 0 Vitam inima) ima i u srodno j bilj ci Polygol1um persicaria L. (bris kova lrava, voden:i biber, div· 'piJper, mali lisac, Ijutacal, zbog cega se i ova bilj ka u oblilw caja ili jo~ cesce kao lecan ekstrakt upotreblja va " Hcno rafenoj glavnici i paprenom liscu .

PAPRIKA Capsicum annuum L. -

Solanaceae

Paprika je nas glavni narodni i nacionalni zacin, valna vitaminska hra· na, a cesto i lek. Ljuta paprika zbog 5vOg a!lka:loida kapsaicina draZi kozu i jos vise sluzokoZu, izaziva crvenilo ali ne i plikove. Na usnama, u zelueu pece i iza· ziva pojacano lucenje pljuvacke i zeludacnog soka, zbog (';ega pomaze yare· nju. U vecoj koli cini je s kodljiva. U maloj d02li daje se kao a biber, ali je bolja od bibera , jer lIle izaziva upale. Daje 5e imlhtra u obllliu tink· ture kao energicno sredstvo 'koje izaziva drazenje zeluda6nih i pljuvacnih zlezda i time pojacava apetit, ola~ s ava ·i ubrzava varenje i talro doprinosi jacanju organizma. Daje se i protiv a·J koholizma, bolova u zelucu, a najvge paprike potros.; 5e u topHm zemljama lkao orniljen uni¥erzalan svakodnevni zacin. Spolja se daje proti.v reumatimna, neuralgije, lumbaga itd. u obliku ekstrakta, linimenta, flastera m vate natlOpljene u tinkturi odnajljuce paprike. Sve §to je ovde receno odnosi se na Ijutu papriku. Paprika, narocHo sIal ka, jedna je od oo:ih vaZnih biljaka i prirodnih sirovina zakoje je tesko reCi da 1i je vaZnija kao hrana iii kao lek, i gde je tesko postaviti o$tru granieu izmedu leka, hrane i zacina. Ogromnim sadr· zajem veoma vaznih vitamina C, B 1, i Be' provHamina A (karotenal ·i vaznih organomineralnih ,ledinjenja i organsk>ih kiselina, slatka presna . paprika je citav jedan a r sen a I v e 0 m a va z n ~ h b a0 hem i:i ski h sup s tan· e i j a 4 zbog toga zasluzuje mnogo vecu paZnju u savremenoj preven.tivnoj i kurntivnoj medicin.i. SlaHm paprika spada III onu grupu vaZn.ih pr:irodnih domacih biljnih sirovina za koje se lJ'lOZe reCi da su u prvom r edu Jpanac, kupus i drugo povrce i voce cine onu vaZnu vezu b dolo ski hranljivi i i's tovremeno i lekoviH m 0 s t koji vezuje hranljive siroV'ine s ,I ekovitim drogama i lekovima uopste. Paprika i slicne biljke, dakle, msu lek u .smislu penicilina, sulfonamida, ami· dopirina, seruma ili vakcina, nego su to hranlj.iva i dijetetska sredstva, ne· otrovna i lekovita i svakidasnja hra!lla ili zacin, zbog cega za coveka imaju Siri znacaj: pro/ilaklicni, tj. da ne do de do bolesti, da se zlo spreei. Od cega potl~e lekovitost paprike? - Hemij Slki sastav papri.ke je vrlo slozen. Ljutina potice od alkaJoida 'I<: a p s a i C'i n a. Cak i u raz·

PASIFLORA. HRISTOVO CVECB .. .

531

blazenju 1 : J .900.000 jo~ se oseea njegava Ijutina. Ljuta papriJka sadrii 0,2"/0 kapsaicina . Crvena boja paprike poti~e od k a rot en a (pro",itamin A) i dva ka· roteno ida : kapsan tina i kapsorubina. Pap r i k aim a vel i k u k 0 I i ~ i n u ask 0 r bin 5 k e k i 5 eli· n e, dakle, vi tam in a C, a ima d vi tam ina BI i B 2 • PllIpn'ka je za na~ narod jedan od glavnih 1zvora vitamina C; sadrm ga do 0,50 grama u kilogramu, a inia slu~ajeva gde je nadeno do 2,5 grama. Ukoliko je paprika mesnatija, socnija, krupnija, jedrija, zreEja i crvenija, utoliko ima vBe vi· tamina i provitamina i utoliko je lekovitija i uop ~te kOl'Snija. U zelenoj paprici ima manje vitamina i ketonskih jedinjenja, a u crvenoj vi~e karotena. r odrasli, a pogotovo deca i bolesnici treba ~to viSe da tro~e slatku papniku l vid. Voce i povrce kao lek}. U paprici ima jo~ i sec era, oko 0,3 0 /0 or g an ski h k i s eli n a (limunove i j ab u~ne), proteina i oko 10-15% mas no g u 1 j a. Odakle je paprika porekIom? - Pradomovina paprike je tropska Arne· rika. Papri.ka se vrlo lako prilagodava. Odmah je privukla pafnju prvih Evropljana, pa se posle otkriea Amen'ke njena upotreba ubrzo ra§iTila u mnoge krajeve sveta i danas se gaj~ u mnogim kulturnim odhl:ama (vge od SO) . U Evropu su papriku preneli Spanci. Vee .prili'kom drugog Kolumbovog putovanja, jedan lekar koji ga je prabio opisuje papriku 1494. godine. U grobovima starih Peruanaca naClena je jedna VTsta paprike koju su oni gajili Jugoslavija, Bugarska, Madarska i Spanija su najve6i proizvoda~i i potrosa~i paprike. U balkanskim zemljama je glavno letnje povree, a mnogo paprike se na razne na~ine ostavlja 'kao omiljena, ukusna i zdrava konzerva za zirnu. Osim toga, u ovim zemljama paprika je jedan od glavnili zacina ~iro kih narodnih slojeva. Napomena. - Pogresno je mi~ljenje koje se kod nas, ne znam kako, uvrezilo da paprika ima utoliko vi~e vitamina ukol~ko je IjuCa. Ljutina ne· rna nikakve veze s vi taminirna i proviltamiJnima. ALkaloid kapsalidn daje Ijutinu paprici, a vitamini ~ provitam·ini .uop~te nisu Jjutli, imaju drukciji hemijski sastav [ dejstvo. Narodna imena za Ijutu papriku (Capsicum annuum): ljubika, meunka, paparata, paprata, paprica, paprka, pasji dumi>ir, peverun, peca, piper, pi. perka, poprika, specija, tuTski popr, crven-piper, orljenli papar, cuska, c uspa. Za sortu kraceg i ~irokog, mesnatog ploda: babura, I>ol>o~ara, I>obo~ar· ka, bobu~ka, babl.lraca, buaraca, dolma, tolundza. Paprika s malim plodom: adamova jabuka, cresnjarka, dZinka, a sma· lim dugim plodom: mendusara, mesecarka, feferon itd.

PASIFLORA, HRISTOVO CVECE, BOGORODICIN KRST, HRISTOV VENAC

Passiflora incarnata L. -

Passifloraceae

Trajna poviju~a iz juznih krajeva SAD, koja se u nas gaji kao cveee zbog vanredno Icpih, krupmh cvetova purpurne boje i neobicnog oblika i grade. Sadrii cijanogenetskih heterozida, taruna, gaJne kiselme, smole, alka·

532

LECENJE BIUEM

loida i drugih sas tojaka. Upotrebljava se protiv nesanice usled preteranog intelek tualnog rada, neurastenije, histerije i raznih nervnih naprezanja. U SAD se mnogo upotrebljava, naj tdce u obliku tinkture, ekstrakta i drugih galenskih oblika.

PASJI TRN, VUKODRtICA, ZLOLESINA

Hippophae rhamnoides L. -

E!aeagnaeeae

Tmovi t §ib , visok 2-3 m. Raste po rpestanrro sprudovima reka. Ima na· randfasto-rute, jajolike, sotne, ukusne plodove veli(:ine graska u kojima ima vrlo mnogo, oko 1000 mgOfo vitam ina C, zbog tega se upotrebljava za izradu slatkog, marmelacte, sirupa, pekmeza, koncentrata i drugih preparata protiv skorbuta; daje se narot ito deoi zimi i potetJ
PASUU, GRAH

Phaseolus vulgaris L. -

Papilionaeeae

Pasulj je donesen iz Amerike. Kod nas se gaji u ogromnJim kolicinama

u raznim varijetetima, jer je posle hleba glavna hrana naSeg naroda. Droga_ -

Zrela mahuna bez semen a (Phas eoli legum en, Phaseoli cor/ex

fructu s) ad pasulja oucavca (ne pritkasa).

Mahune pasulja su malo sluzavog

u~usa

i bez rrurisa.

Sastav. - Ima a r gin ina, koji je gvanidin-alfa-aminovalerJjanska kiselina. Arginin deluje slitno sintaJinu, jednom sintel'ionom antidTjabetskom sredstvu oije je dejstvo slitno dejstvu .i nsulina, ali je slabije, sporide i dugotrajnije. Ima jos i tirozina, triptofana, leucina, holina, alantoina, tr·igonelina, asparagina, kalijuma, kremene i fosrorne kiseline, VlHamina C, monoamino-mas nih kiselina i do 48010 hemiceluloze koja hidrolizom daje galaktozu, arabinozu i malo fruktoze . U nedozrelim mahunama ima 0,7-0,8"10 in 0zit 0 I a, zbog cega mahune jataju sere (srcarui analeptik) i reguliSu promet kalcijuma. U I kg mladih mahuna ima oko 0,35 mg nikla i 0,05 mg kobalta. Cajevt protlv secernc bolest!: I. 50 g tisi tnjenih mahuna kuva se 15 minuta u pola Ji tra vode, osta\'i 3 sata i popije u tri obroka pre jela. 2. U tezim slucajevima uzima se 200 g mahuna, kuva pola sata u 1 litru vode, ostavi celu noc i sutradan pije po 1 tasa na pola sata. 3. Po 10 g mahuna od rpasulja i lista sitne koprive, 20 g brezovog i 60 g !ista od borovmce. Spravlja se d pije kao pod 1. 4. Cetrdeset grama pasuljevih mahuna i po 20 g !ista borovn
PATUDtAN, CRVIlNl PATLIDtAN, PARADAJZ ...

533

5. Po 25 g pasuljevih mahuna, lista maslatka, dobI1i(\ice i breze. Piti kao pod 1. Upotreba. - Narodni lek promv secerne bolesti. Smanj,ivanje secera u krvi je ,i eksperimentalno, klinicki dokazano. Droga deluje i diuretitno. Upotrebljava se protiv uloga i zapaljenja mokracnih puteva. Ostala narodna Imena: bazulj, beli grah, belli pasulj, bijeli grah, bob, gra, gray, grag, grah-golubnjak, grah-rogaCic, grah-rowjak, grah-tatkaS, futi pasulj, laski bob, opaki grah, pazulj, pasul~ puzavac, pasulj tatkas, pason, paSuljak, pletenac. potanj, prititnjak, pritkas, pritanac, pritanik, smiSag, trkljanac, trkljas, fa(!uo, fazol, fazoli, fasolj, fasul, faSon, molj, dZora. Slitnih hipoglicemit nih 's upstancija ima i u gljivama, krompiru, ovsu, rati, psenici, grasku, sotivu, pomorandfi, limunu, groZdu Ii drugom povrcu, varivu i vocu, ali se ne zna da Ii su to uvek glikokinini, tj. jedinjenja iz grupe gvanidina. Sve to treba ispitati. To su veoma vaIne bfljne sirovine kod kojih se ne moze postavJtJi ostra granica izme(!u hrane ·i leka, a svakodnevno se upotrebljavaju kao hrana.

PATLIDZAN, CRVENI PATLID2:AN, PARADAJZ, RAJCICA, POMIDOR

Solanum lycopersicum L. -

Solanaceae

Jednogodisnja, svima poznata, povrtarska biljka, poreklom iz Perua. Gaji se na svim kontinentima. Zreo plod paradajza sadrii oka 930/ 0 vode, 3,5"/0 ugljenih hldrata, 1010 azotnih jedinjenja, 0,33010 masnih materija ·i 0,8010 mineralnih som. Osdm toga, u paradajzu ima vitamina A i v.itamina C; kolioina ovih vitamina raste sazrevanjem paradajza. NajviSe ih je u crvenoj Ij1.1Sc.i . lOla i vitamina B, amida i aminsi<1ih kiselina oko 0,40/0, jaburne, Hmunske, vinske i cilibarne kiseline i do 10 /0 pektina i drugih korisnih sastojaka. Vawo je napomenutli da u paradajzu nema oksalne kiseline koja je, kao sto je pozpato, otrovna; zbog toga se paradajz bez opasnosti moze davati osobama obolelim od reumatizma i upale zglobova. Svojirn solima paradajz alkalizuj e krv, sto je od znataja za ishranu ovih bolesnika koji svallrodnevno u.mmaju oko pola litra soka od paradajza. Crvena boja paradajza potdce od karotenoidnog pigmenta likopena. Zute sorte paradajza nernaju likopena, ali zato imaju vBe ka/'otena (provitamina A) , k santo[;la i flavonoida. Hipotensivno i vazodi latatorno dejstvo paradajza objailnjava se prisustvorn flavonskih hetemTida: kvercitrozida, naringozida i rutozida. Tomatin i demisin su dva glikoalka,l oida koji hi dralizom daju azotno steroidno jedinjenje i razne seC:ere. Tomatin je allfibiotik (vid. Fitoncide), materija koja deluje ,i kao bakterioslalik, {wzgicitl i insekticid, zbog tega paradajz irna velik fa'rrnakornedicinski i ops ti bioloski znacaj. Prema podacirna veCine istraZlivaca, najvise tomatina ima u liscu, zbog cega se od njega u futofarmaci}i spravlja jevtin i svakorn pristupaean rparazitioid: 2 ,kg svezeg lisca simo se isecka i prelije sa 10 litara 700/0-nog alkohola, tesce rnesajucu drii se 3 dana, ocedi, iscedi,

534

LECBNlIl BlUHM

pa se 1 litar ovog ekstrakta razblaZ.i sa litrom vode i prska oveee i povree, osobito kad krompir i druge biljke iz porcxtice pomoenica napadne zialica. Stabljike i grauc patmdajza sadrle rutozida i drugih f1avonskih he. terozida. U semel1u paradajza ima oko 260/ 0 susivog masnog ulja, u kome ima mnogo, oko 7% neosapunj';'Vih matenija. Alkaloida so /al1i l1a ima u malUm kol;jOinama u celoj zelenoj biljci. Upotreba paradajza ';z godine u godin'll raste. Ona je utoliko veea ukolilro je u nekoj zemlji zivotni standard w-si. Sok od paradaj.za poslao je pos. lednjili deceni·ja .nac.iona lflli i narodni na pitak §iroke potrosnje mnogih zemalja. U borbi protiv boles tina, za dobro zdravlje, ,tre0venost, krepkost, izdrlljivo&t i otpomost prema bolestima, presan nestel'>lizovan i nepr omc· njen -sok od par adajza preporut uje Sve tska zdraw;tvena i druge meduna· rodne organizac.ije. Paradajz ima opsti bioloski Zl1ataj za toveka. Svakodnevna upatreba, pogotovo ~imi korisna je i preporucuje se ne same deci, trudnicama i bolesnicima vee ·i wravim osobama. U borbi protiv alkoholizma rrmoge vlade pornai'll proizvodaee i preraCIivate paradajza da bi sok i drugi proizvodi od patlidZalla bili ~ to kvalitetniji i jevtiruj,i, dakle, ·pristupatni i najsiromaS' nijim (vid. Voce i povrce kao lek). Os tala narodna imena: vrenak, vutja jabuka, domat, zlatna jabuka, jabucica, kavada, petlidZan, rajska jabuka, tomat, erven petlidZan, crljena jabucica.

PASTRNAK,PASTRNJAK,PASKANAT,PASTRNJAK

Pastinaca sativa L. -

Umbelliferae

Dvogodisnja snaZna zeljasta biljka, Viisoka 50-100 em. Gaja se u mnogo varijeteta. Moze se upotrebljavati i divlj~ pastma:!<:, ali ga ima viSe podvrsta, a osim toga, nestrucni biljari se prevan! pa beru slicne biljke koje iii drukcije deJuju iIi , ~to je jos gore a ponek·a d i opasno, beru otrovno bilje, zbog cega dolazi do trovanja bolesnika. Zatose za nase prilike preporueuje upotreba sarno gajenog pastrnaka. Upotrebljavaju s e plod i koren, rede 'l ist (Pastil1acae fructus, radix cl folium). Kariste se svez ·koren i svez lis-t a zreo plod. Gaji se kao persun, mrkva i drugo korenasto zaCdnsko povrCe. Svi delovi bi.ljke su svojstvenog arornationog zacinskog mini'Sa i zaCinskog i slatkog ukusa, osobito oplemenjene sorte koje daju debelo, meko i socno korenje. NajmaJdtetnije korenje se dobija u jesen .prve gociine. Koren se moze svez dugo cuvati zakopan u pesku. Snstav. - U svirn delovima biljJce ·i ma etansJcog ulja, a najvise u plodovima (1,5-3,5%). U lism .ima ako 50 mg% vdtamina C. U korenu, organu koji se najc~ee upotrebljava, irna oko (Ofo u svezem korenu): 10 secera, 4,5 pektina, 3,5 belancevina, 1 skroba, 0,5 ma'Snog ulja, 0,30 etlWSkog ulja. Nac1en je furokumarinski der.ivat pastinacin. Upotreba. - Prijatan i koristan zaoin i lek za izaz~vanje apetJila, bolje varenje, protiv grceva u crevima i -kao cliuret!k. Plod je goraJc aromatIk; po-

PBLBN. BELl PELIN. VIlRMUT ...

535

vecava mleenost. - Tri supene kasike sitno narezanog korena Hi lista ill 3 kafene ka~ i6iee stueanog ploda kuva se 2-3 minuta u 400 g vode i pije po jedna ka~ ika 3 puta na dan 'Pre jela. Napomena! - Pa~ kanat nije otravan. Trovanja zabele!ena u strutnoj Iiteraturti po tieala su od primesa (trbulj a, rkUikuta). Ostala ' narodna Imena: jelil1jak, kr5tata trava, pastinak, p~krnat, slatka trava .

PELEN, BELl PELlN, VERMUT, PELENAK, GORCIKA, PELlM, OSENAC

Artemisia absinthium L. -

Compositae

Pel en je jedna od najstanijih i najvise eenjenih i ·upotrebljavanih lekovitih bi ljaka. Narotito je ·k orgcen u narodnoj med~oini sWh vremena. Malo je naseg lekovi tog biIja koje se oduvek, bez prestanka, tako testo upotrebljava za lek kao pelen. Upotrebljavali su ga jos stari Egipc3!lli pre nekoliko hiIjada god ina. Medutim, otkako je dokazana otrovnost pelena, on se sve rede upotrebljava u skolskoj medicini, jer materija medika danas raspolate boljim i neotrovnim gorkim drogama, pre svega na~om lincurom i JciCicom. Nema toveka koji 'Ile zna za pelen. Mnogi bi ljku i ne poznaju u prirodi, ali svi odreda znaju za pelen, 's imbal gormne ,i temernosti. Malo je bHjaka koje su tako duboko vezane za n as narod, vekovima muten, gonjen i ponizavan, koj-i je znao samo za gortinu zivota. I dok je u nas pelen simbel jada a temera, dotle su nekad Rimljani na Kapi tolu, pre i iznad svih priznanja i potasti, pobedn1ke, najbolje sporeiste napaj al i napiekom od pelena, ubedelli da je to najvi ~a nagrada za pobednike, jer im se, po 1adaSnjem shvatanju, obe2lbeduje dobra i vetno zdravlje, najvece zemal j sko bl ago. Uostalom, i latinski naziv ,p elena ima Simbolicno znaeenje, tj . ime biljke treba da deluje psi hosuges tivno na eoveka, da veruje da ce biti zdrav i cia. Anticki nazh' pot ice od greke reei artemis, sto znaei wrav, dak;le, Uikazuje na to da su biljke ovog roda (Artemisia) lekJovite. Tako se moze i objasniti da je naziv dat po boginj'i Artemi.s, zastitillei fena, jer je jedna biljna vrsta ovog roda upotrcbljava na za olak~ avanje porodaja. Pelen kao lek navode svi nam srednjovekovni medicinslci ¢soi. Pelen je dugovecna, zeljasta, vrlo razgranata bHj'ka, visoka 0,5 do 1,5 m. Cela biljka je obrasla mekim, 6vilastim dlaeieama zbog eega izgleda srebrnastozelena. Cveta u leto. Lgce je belieasto, svilasto, pokriveno gustim, k a 0 . k a d i f a In e k ~ m d I a C4 earn a. Prizemno lisce je krupno, troperas.to i ima dugaeke drske. Lisee na gornjem delu stabljike ima k>ratke drske, dvoperasto je iIi jednoperas to, a okraj oi su lopatieasti iIi kopljasti. LiUe uz evast je celo, bez drske, sHeno bod I j i. I stabljika je dlakava. C vas t i su udruzene u racvaste m e tLke s malim, loptastim, u preeniku oko 3 mm velikim rutim glavieama na kratkim drlkama. Na dla'kavom evetistu ima mnogo eevastih, zutih evettiea sa 2'llezdama n3ipunjenim uljem. Rasprostranjcnost. - Pe len ras te kao korov po poljima, medama, kraj puteva, po zapu stenim i n eobra deni.rn mestJima, a narocito po su~m, sun·

LBCBNIB BJUBM

536

camm, plitkim i kamenj,tim padimama. Ima ga od srednje i jmne Evrope do lrana i Kamcatke, najvHe u SSSR-u u SilJ!iru. U nas ga ima vrlo mnogo svuda, u Srbiji, Crnoj Gori, Hercegov.ind itJd. Gajenje pelena je rposlednjih nekoliko deeenija u opadanju, onkako su glavne potro~acke zemlje (Francuska ~ Nema6ka) smanjile proizvodnju alkoholnih pica (absinthe, Wermut) . U nas ga u kr~eV
a-- - ----

-

--

.~

-- -- - -

~~~

8 PELEN: -

DLAKA U OBLlKU S LOVA T; B -

ISTA DLAKA NA POPRECNOM PRESEKU

Za industrijske potrebe bere se samo mlado, meko lisee dok je peletl jos mali, najvise 40 em. Busenje se ocisti od suvih proslogodBnji'il stablji· ka i korava, srpom poianje i brzo susi u bladu na promaj:i u ~to tanjem sloju; ce~ce se prevrce da bi se sto pre osusilo i sto bolje sa6uva·lo prirodnu boju i aromu . Sastav. - Pel en sadr~i dYe gorke k!ristalne supstancije: a p s .i n tin ian a psi n tin. Ima oko 0.5°'0 e ta r s k 0 g ulja. Apsmtin je veoma gorka neotrovna materija. Gorcina pelena se oseca cak i u razblazenju 1 : 10.000. Zbog apsintina se pelen upotrebljava kao lek. Etarsko ulje je gorka, ljuta, 0 t ro v n a, plavkasta iJi zelena a kasnije mrka tecnost. Plavkasta boja potice od pnisutnog a z u len a, zbog cega pelen deluje kao antiflogisl!ik, tj. lek protiv raznih zapaljenja sliuznice i ko· ze. Ulj e je otrovno zbog ketona t u jon a, koji se nalliva jo~ i apsinton, tanaceton iii salvion, jer se nalazi a u ulju od vratica (Tanacetum officinale), tuje i saivije. Upotreba. - Pclell je tipicno gorko aronzaticno sredstvo. Daje se u obliku caja, tinkture i ekstrakta, sam iii zajedno s drugim gorkim drogama za .i zazivanje apetita, kao digestJivno (pobaljsava varenje) i karminativno sredstvo (odstranjuje gasove iz creva). U narodnoj medicini se pelen mnogo vise upotrebljava nego u skol· skoj . I to ne sarno kao jedno ad najomiljeIllijih gorkih sredslava vec ·i protiv crevnih parazita (verY/lut police od ve rmis = crv), za uredivanje menstruacije, protoiv secerne bolesti, za jacanje, protiv grozniee itd. Najcesce se pije nezaslaclen caj pre jela.

PEPEUUGA MIRlSUAVA, DJVUl SPANAC ...

537

Zabeldena su hroni~na tJ'Ovanja usled dugotrajne svak.odnevne upotrebe pelinkovca (Wermut, absinthe) i akutna trovanja od veli'kih doza uze· tih 'kao lek protiv crevnih parazi1Ja iii za abortus (pobaeaj). Pelen se vi~e troSi u veterinarskoj nego u humanoj medicini. Velike kolieine pelena koristi monopolska uprava za izradu marvene soli. To je jevtino i uvek prlstupacno domaee sredstvo za denatupisanje soli, dobro vee i zbog toga ~to pelen u obliku stoene soli odlieno sluZi za bm tov i kao preventivno sredstvo protiv cre,'Ilili parazita domaCih zivotinja. Farmaceutska droga rrije uvek najboljeg kvaliteta, jer usled naglog su~enja, lo~eg pakovanja, eestog preme~tanja i uop~te nestruooog rukovanja veei dec !ista i cvetnih glavica otpadne i ispadme kroz vrece i sanduke kao sitnez, a u drogi ostanu sarno stabljike u kQjirna ima najrnanje lekovitih sastojaka. Zato hi bilo bolje brati samo lisce i cvetne glavice bez

drski. Lekovi od pelena: PruSak je najprostIiji lek od pelena. Pelen , kao, uos· talom, i sve druge gorke biljke, !>reba uzimati samo pre jela. Obieno se uzima pola sata pre obeda po jedna kafena ka~icica praska. Pra~ak treba spravljati od !ika i cvetnih glavica, a ni,kruko od stabljiJro. ~ granOica, jer u nj,ima nema lekovitih sastojaka. Ovaj lek .se 1l2lima za vraeanje izgubljenog apetita. Cajevi. - Mote se upotrebiti sam pelen iii pome~Ml s lcieicom, gorkom detelinom .. travom·ivorn i drugim gorkim travama. TI1i supene ka~ike e.aja se popari s pola litra kljucale vode, smesta poklopi a posle 2 sata pije u 3 do 4 obroka pre jela. Ovi eajevi se uzimaj u za apeti.t i p rotiv ga50va. Pelenovo vin~. - Tnideset grama pelenovog liSca vii cve6a se ovlazi sa 60 g cis tog alkohola (moze a jaka pr epeeenica od 50-55% alkohola), ostavi 24 sata, a zatim doda litar najboljeg belog w'I1a, ostavi 10 dana uz ee~ee muckanje, od!ije i procedi. PUti 3 puta na dan po 1 ka~ku pre jela najvge 3 nedelje, a zatirn se naeini pauza od 3 nedelje, jer ovaj napitak irna pelenovog etarskog ulja, a one je otrovno i moze ~kodi1Ii ako se stalno i neprekidno upotrebljava. Proliv decjih glista, pogotovo za vreme rata kad nije b;,10 lekova, da· vana je ova sme~a: 2 g pelena u prahu, 2 g slatkog korena u prahu i 1 g anisa u prahu; ovo se sve pome~a u pekrnez ili marmeladu i uzima svakog jU!>ra u toku 5 uzastopnih dana.

PEPELJUGA MIRISLJAVA, DIVLJI SPANAC, SAMIRAO, CRVENKA

Chenopodium ambrosioides L. var. anthelminticum A. G. Chenopodiaceae Divlji spanac Ima 1-4% etarskog ulija u kome ima 60-700/0 ask a· rid 0 I a. Daje se protiv crevmh parazita, osobito duodenalne ankilostome, ask a r i 5 a i protiv amebne dizenterije. Ca:k i u razblazenju 1 : 5.000 aSka,r.ide bivaju o~amucene, a u jaeoj kon· centraciji uginu. Dejstvo je jace od euk
538

L1!CBN1B BIUBM

je 0 t r 0 v n 0 i zato treba '00tri vrlo oprezan; zabeldeni su smrtni slu~. jew. Deci se daje po I kap na gocIinu 5tarostli, ali se ne sme preCi 10 kapi. Daje se sa ~ecerom, a posle toga gonk,a so. - S glicerolom i vodom daje se u obliku klizme protiv oksiura.

PERU·BALSAM Crno-mrka, veoma aromal'itna, kao moo guslla tetnost, dobijena iz arne· ritke toopske bilj ke Myroxy/on balsamum . Dobra i blago antisepticko i aII1ti· parazitno sredstvo. Spolja se upotrebljava protiv ~uge, tuberlruloznih uIce· racija, ekcema sa svrabom i drug;ih koznih boles.lli.

PERUNIKA Droga se sastoji od oljustenog i QSu§enog rizoma .perunik e, Iris . floren/ina L.. I. ger11lanica L. i I. pallida Lam. - lridareae. Perunike su dugoveene zeljaste, vrlo lepe ukrasne bHjke, omiljeno cveCe s jaklim ruzomom, sitndm Jro. renjem, sabljastm uspravnim listovirna, okruglastom SJtabl9dJkom i div· nim, krupnJim cvetoViima tamnoplave, ljubitaste i bele boje. Gajenje perunike u Firenci i Ve· rani poote jo~ az sreclnjeg veka. Perunika voH laku, peskovitu zemlju i stm~ne brezuljke. Razmnozava se u jesen rizomima. Sa jednog hektara dobija se 5.000-7.000 kg nizorria. Ked nas treba gaj iti perunHru, jer se lako i brro razmnoza'Va, a imarno sve uslave da doblijemo prvoklasnu drogu. Berba. - .Ilizom se Iropa u avgus· tu i septembru s\'alke gocIine, ocImah oljlU~ti, baoi u vedro puno vocIe da ne potamni, wadi i su~i u tankom sloju na ...r elom letrrjem suncu. Posle 7 dana rasiri se na tavanu da se dovr~i su~enje.

PERUNIKA (RIZOM)

Ii&kopan rizom nema prijatan mi· ris. A rom a s e j a v I j ate k pos 'l e d v ego d d n e I e zan j a kao proizvod dugotrajne i spore fer· m ent a c i j e. Droga. - Belo-zu6kast. sp1jo§ten. olju~ten rirom clankovito ~ p r s t a· s t o r a c vas ·t. Pojedini izra§taji

PI!R4UN , Pl!R4lN, MAGDANOS

539

~ roki

su 3-4 em, a dugatki 10 em. Na don1oj strani imaju mrke otiljke od korenja, a Da gornjoj pruge od lIillea. Rizom je tvr d, na preJomu zmast. M i ri ll e p r i j a t,n 0 na Ijubitieu. U 'k usa je brallnjavog, aromatitnog i naljutog. Sastav. - Droga sadrli O,1().......{),2oo/. s m e II e eta r s k 0 g u I j a mas t i, Byturttm Iridis, koja se sastoji iz 80-9OO/. miristJinske, nell to ole. inske kj·seline i njihovih metilnih estara. Ostatak ove aromatitne rna. se sastojd se iz ketona i ron a (do loo/.), koji de nosilae mirisa droge i zbog koga ona prijatno mirille na Ijubiticu (u apoteci se i trill »koren od Ijubi6iee« a ne od penmike). Ulje se dabija destilacijom iz rizoma koji je odlclao najmanje gadinu· -dye dana. U dragi ima joll i smale .l jutog ulrusa, malo tanina, 25-5OO/o s k rob a, 6% lleeera, mala s I u z i, loo/. masnog ulja, IVOska ~ kristalnog gLikazida i rid ina (hidrolizuje se na glikozu i izoflavon irdgeoin). Zeleno lillee perunike (I. germanica) sadrli znatnu kolitinu vi tam i· n a C (ash."Orbmske ltiseLine ako 600 mg u 100 g) j spada mec1'll najbogatije izvore ovog valnog vitamina. Istorija. - Grci i Rimljani \S1l upotrebljava!li penmiku zbog njenag prijatnog mirisa. Na glasu je bila li:lirska perunika, kaju su mnogo hvalili Teofrast i Plinije. Upotreha. - U prah ' samleven mom sluti z,a iZlrad'll zubnog i kozme· tickog prallka i u parfimeriji, Tec1e U ob1i'k u taja (5 g na 100 g vade) protiv trbobolje. Narodna imena za Iris florentina: beLa perulllli.ka, bela Miea, bijeli kmin, mirisna perunika, pitomi kmm. Za I. germanica: bastenska perunika, bogBa, boiica, zambak, kaluder, kninka, marin .kmin, matie, modra lilija, modra perunika, modri filj, modri ~jiljan, nebeski kaeun, peperuga, pitoma perunika, plava penmika, plava lelija, preperuga, ruziea, sabljica, sarnbak, hlipavnik.

PERSUN, PERSIN,MAGDANOS Petroselinurn sativurn Hoffm., -

...

Um'belliferae

Perllun je dvogodgnja zeljasta, aromationa bilj-ka, porekiom iz zema· Ija oko istoenog dela Sredozemnog mora, oda kle se rasmo po svim zemlja· rna jufne Evrope. Gaji se kao orniljena zaOinska biljka. Sastav. - U plOOu ima 3-7% eta 'I' s k 0 g u I j a, oko 2oo/. rnasnog ulja, ale urona, tanina, zute boje d glikozida a pi ina. Apiin hidrolizom daje glikozu, apiozu i apigenin Uedan trioksiflavon). 0 lekovi1osti apiina se razilaze rniSljenja. Petrose/ini oleum je etarsko ulje dobijeno destiJlaoijom pomo6u vade· ne 'pare iz smrvljenih plodova perSuna. To je bezboj,na, levogima teenost, koja jako prelarna svetlost. Mirisa i ulrusa na persun. Sastav ulja zavisi od porekla. Franeusko ulje je teeno, jer sadrzi mnogo m i r i s t oj e ina, a nemacko je cesto vee na ol>itnoj temperaturl cwsto Hi se hlac1enjem izdvoji a pi 0 I, »persunov kamfor •. U ulju ima

540

LI!CI!NJI! BIIJI!M

,

jo~

i malih kolicina nedovoljno powatili fenola, aidehida, ketona i palmitinske !ciseline, Upotreba, - Perrunov plod i njeguvo etarsko uije deluju diureticno. Jedno vrerne apiol je bio u modi kao sredstvo za pobacaj i uredivanje men. struacije. Pitanje otrovnost>i per~na i njegovog etarskog ulja za sada mje pot· puno ras-vetljeno. Verovatno je da 5 U nosioci o~rovnosti i lekov,i tosti droge mirist>icin i apio!. Mirislicin se na'lazi IU etarskom ulju mC1I\Skog ora~ceta, zbog cega je uno ot,ovno. U vecim dozama deluje narkoticno, 0~e6uje narotito jetru (Toms), izaziva jake kantrakcije i povBava mOllS. Apiol deluje slicno, ali slabijc. U srednjoj Evropi bhlo je smrtnih slucajeva od apiola, ali se u njemu nalilo 25-50 0 / 0 krezil-fosfata, vrlo otrovnog jedinjenja. Pe /roselin; radix, persunov koren i ma do 0,080;. slienog etarskog ulja, apiina, secera i sIuzi. Upot·rebljava se kaa diuretik i zacin. EtaI1Sko ulje je smesteno u sekretornim hodnicima. Folium Petroselini recens, svez per~ unov list sadr2Ji, 'pored etarskog ulja (0,400/ 0 ), vrlo mnogo vi tam oj n a C (do 250 mg u 100 g Msca) 'i dolazi u red vrlo va:znih domacih prirodnih, svakom pristtipacnih izvora ovog tako potrebnog vitamina. D1ureticni eajevi: 1. Tri kafene kaSicice stucanog per~unovog ploda popari se sa pola litra ,kljucale vode, ostavi poklopljeno 2 sata i popije u 3 obroka pre jela. 2. Tri kasike sitno narezanog korena stavlja se i upotrebljava kao pod 1. 3. Po 3 kafene ka~icice sHno narezanog korena per~una i celera spravi se i pije kao pod I. 4. Po tri kasike naseckanog svezeg persunovog lista i brezovog !ista spravi se i pijc kao pod 1. 5. Po jedna kafenakaSieica smrvljenog ploda persuna, moraCa i kima se pomesa, spravi i pije kao pod 1. 6. Po 20 g korena persUlJla, sladica, zecjeg tma, selena i koprive. Tri kasike ove smese kuva se 5 minuta u pola litra vode, ostavi 3 sata i popije u 3 obroka pre jela. 7. Po 20 g lista per~una, medvet1eg grozt1a, Slitnoice, breze oj rubace. Kao pod 6. 05ta1a narodna lmena: ak, ac, vrt1en~ki petrusin, vrtnja zelen, majdonos, ,patesimul , petrozelj, petrusilj, pi,tomi petrusin, prsun.

PETROVAC, RANJENIK, OVtUI tItAK, KOSTOLOM, TRAVA ODPOSEKE

Agrimonia eupatoria L. -

Rosaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 60 em. Raste svuda. Listovi su perasto deljeni. Cvetovi su sitn~, zubi, a plod je sitan oieak. Cela biljka je opora, gorka i malo mirisna. Tipicna taninska (od 12% ~ina) goI'ka aromatic· na droga koja dcluje s!ieno podubici i ~ravi od srdobolje. Upotrebl1ava se

PETROV KRST. VRANINO OKO. KRlZAlUCA . . .

541

cela bilj.ka s korenom (Agrimorliae herbal, uglavnom kao om\ljeni narodni lek za letenje proliva, \Srdobolje, rana, posekotina, skroliuloze, slabo\Sti, katara zeluca i ereva, oboljenja rut} ~ jetre, belog pranja i koznih bolesti.

PETROV KRST, VRANINO OKO, KRIZARICA, KRSTAC, PRISTEVA TRAVA

Paris quadrifolia L. -

Convallariaceae

Zeljasta biljka, visoka do 40 em. Na whu s1abljike su 4 li\Sta u obliku krsla i u sredini ruckast tupav evet od koga postaje obla cma bobica. Cveta u proiece. Raste po ~umama. U naTodu se upotrebljava cela biljka za letenje raznih bolesti, ali kako je otrovna, testo l5e javljaju .trovanja: sanjivost, zanesenost, glavobolja, gadenje, povra6anje i proliv. Zbog toga ovu biljku treba izbegavati i ne upotrebljavati za lek.

PETROV KRST: BIUKA U CVETU. -

DESNO: PLOD

542

l.ECENJE BIUl!M

PIMENT, NAJKVIRC, KLINCICEV PAPAR, NAJGVIRC, KARANFIL-BIBER

Pimenta officinalis Berg -

Myrtaceae

Vrlo lejXl, do 12 m visoko
PIREVINA, PIRIKA, PIROVINA

Triticum repens L. (=Agropyrum repens Beauv_) -

Gramineae

Pirevina je dosadan d Zill av korov jXl njivama i \>1laZnim poljima. Rizorn je vrlo · razvijen; biljka lSe uglavnom rizomom razmnoza-va i tako zakorovljuje .p olja i nanosi ~tete .na~oj poljoprivredi. Pirevina je trajna zeljasta t>i:ljka, visoka 60-120 cm. Stabljika je uspravna i na njoj su tanki, uski, pljosnati, dugacki i pod prstima grubi listovi. Cvetovi -su udruZeni (7-8) u ·u spravne, tanke, guste ·klasove dugacke oko 10 cm_ Cveta celog leta. Berba. - Rizom (Graminis rhizoma) se kopa u jesen, OOmah opere hladnom vodom, oCi.stIi cd sitnih Zlilica i susi. Izgled droge. - Rizom pilrevine je vrlo dugaeak, vita-k i savitljiv, 2-3 mm debeo, sjajan, kao slama zuekasto-beHea's t i uzdufuo prugast. R8!Stojanje izmedu kolenaoa je ~up lje i iznosi ako 2-5 sm. U Ik u os a je sladurrjavo-otuinog. Zamena_ - Zamena je dosta eelS,ta sa rizomom cd z u b a e e, Cynodon dacty!on, ikoj~ je sl.jeno graden i u nekim farmakiqpejama pTOIpisan. Debljd Ije ·i IS a d T Zi s k rob a, zbog eega s jodom poplavi. Sastav. U dragi ima oko 80 / 0 t r i t id n a_ To je polisaharid (levulomn) koji hidPlREVINA - CVETOVI rol:izom daje f.ruk:tozu (levulozu). Trl,ticin, slieno inulinu, nalazi se rastvoren u eeHjskom wku. Izgleda da ga nna i u nekim drugim gramineama. U rizomu ima jo~ j malo sap 0 n i .n a slabe hemolitieke m06i, 90/ 0 s I u z i, 7% gume, leVU'loze, rnozitola, ,dva heterozida (glikozida) ikoji hidroHzom daju van iIi n, vrlo malo e1arskog ulja, 3-5% soli, medu kojima silikata i malata kalJjwna i kalcijuma. Celije epiderme su inkrustirane kremenom kiselinom. Nema skroba_

PISKAVlCA. GRCKO SEMI! ...

543

Upotreba. - Pirevina je slab diuretik. Od a:\je se izrac1uae Extraetum Graminis. Pretpostavlja se da kanjUrIlO'Ve roli i saponini izazivaju diurezu. 1. Artritis: po 30 g rizoma IJlirevine, zubate i ~aSe i 10 g isopa se pome~a. Cetiri supene ka~ke 'Sme~e se popan sa pola litra kdjutale vode, ostav~ 8 sati, oeedi i popije u 3--4 doze toplo u toku dana. 2. Proliv zatvora: po 20 g -pirevine, lSIIatkog korena, Jcru~ine, kamiliee i morata se pome~a. T~i supene ikasike sme~e se popari sa 400 g .klju6ale vode, poklopi, ostavi 8 sari, aeedi i popije polovina izjutra, a polovina uvete pre jela. Posle obeda jesti kompot od s~jiva iii od smokava. Ostala narodna imena: bored, vomica, galae, gJistnik, :rubata, kalae, perjovica, pir, pirak, piree, puza\'a ,p.irika, tkaaac.

PISKAVICA. GRCKO SEME. SVINDA. KOZJI ROG

Trigonella foenum graecum L. -

PapiHonaceae

Jednogodgnja zeljasta biljka, visoka do pola metra. Porelclom je iz krajeva oko Mediterana, odakle se gajenjem ra~irila 's ve do lJndije ~ Kine. Ima 3 oyama, zuptasta lista nerv·ima perasto iS8'I'ana. Dva li'Sta sa strane su na i<>r.a tkoj, a onaj na vrhu je na duga&oj dffici. Cvetovi su beloru6kasti, pojedinacni ili po dva zajedno. Cveta od aprua do juna. Mahuna je dugatka 7-10 em, Wjasla i povijena, te 'liei na sablju iii na kozji rog. Gajenjo!. Derba. - Seje se u redove udaljene 40-50 em i obrac1uje kao gra~ak i drugo povrtarsko bilje. Kad bhljka dobije nekoLiko li:stova, prorec1uje se na 20 do 25 em. Ne bira zemljBte, ali su uspeh .i pI'inos balji na toplirn, plodnim. propustljivim podlogama bogatim fosforom. Dubrenje superfosfatom povecava prinos. :2:an1e ·se i mlati zrelo seme, a za~im osu~i u tanrom sloju na tavanu. Droga. - Zrelo seme (Foeni graeci semen). Seme je dugatko 3-6 mm, ~roko 2-3 mm, cervorostrano, pd'Zmasto, malo spljo~teno, v rio tv r d 0, golo i sivo-crvenkasto. Lupom se viai kako je sitno bradavitasto. D i jag 0n a In 0 m bra z d 0 m semenka je podeljena na d v a n e jed n a k a del a: u manjem je korenak, a u vecem ·koti"ledoni. Endosperm je uzan, sluzast i obavija eeo embrion. Seme u vodi jako nab u b r i .i pod pritiskom pukne tvrsta IjuSika. je osobi tog, j akog i aromatitlllog, ~to Te~ko ga je u prah stueati. M iris a se jos jate oseca kad se 5eIl1e stuoa u prah. Pri tvaka!Ilju se oseca gorak i sluzast u k u 5. SadrZi: oko 30% s I u z i, 26'/, pro t e ins k d h mat e r 1 Ja, 12'/. mas n 0 g u I j a, fizioloski inak>tivnili alkaloida t rig 0 n eli n a (0,22%) i hoi j In a (0,05' 10), 0,350;. elarskog ulja mrke boje i jakog mirisa, sap 0nina, tanina, 5--15 mg'lo nikotinske kiseline (vitamina PP). fttona, 0,5'10 !iitosterola, smole 'g orkog ukU!Sa, malo kumarina, helbina (materija slitna gliadinu, »Iepku « u p~eniCnom ZPnu) , mnogo organski vezanog loslora, ieleza i kaJijuma .j drugih korisnih sastojaka. Proteinske materije grckog semena sadrle mnogo, do 55% nukleoproleida, 25'10 globulina i 20"/. albwrrina. Malsa:!e materije se sastoje uglavnom

U!CENIE Bll.IEM

544

od glicerida np..zasi6enilt m asnih I!oiselina: lIimolne, Idnoleinske i oleinske; ima i lecitina (oko 20/0) d fi tost erola. Saponozid j e steroidan i hidrolizom daje di-

osgenol. Sluz hidrolizom d aje m anozu i galaktozu (ma nogalaktan). Upotreba. - N aj vi~e sem ena se potro~ i za tovljende stoke (Maroko). U ve terinskoj m edicini sluii 'k ao ekspektorans u me~ avini sa drugim drogama. U humanoj medicim okao kataplazma na cireve, otoke, otvorene rane, otekle zlezde, na opekotine
sanje (sapondnsko delovanje). U medHeranskim zemljama vee vge hi'l jada godina kako se neprekidno upotrebljava kao vrlo cenjeno 's redsllvo za jacanje, jer 'p
PLANIKA, BELA PLANIKA, PLANItAC, MECJE GROZDE, JAGODICA·RAST

Artbutus unedo L. -

Ericaceae

Zirnzelen sib iii drvo, visoko do 10 m, koje moze da doZiv.i i 200 godina. U jesen i zimi okiti se mnogobrojllldm loptastim, v.vlo lepim, do 2 em velikim, crvendm iii narandZastim soenim bobi=a (nazivaju ih u primorju maginje), u kojima irna ~ecera (do l()O/~), 'Vitamina C, organskih kiselina i drugih korisnih sastojaka, zbog kojih se upotrebljavaju za jelo, za illradu pek·

PLUCNJAX. MEllUNlKA. MBDUNJAX ...

PLANlKA: GRANCl CA U CVETU: DESNO: PLQDOVI

meza, vocnog soka, vitaminskih :koncentrata i rakJije. U narodnoj medicini se upotrebljavaju list i koren oprotiv oproliva i za letenje koznih bolesti, jer ima mnogo tan;na (oko 18'10), hidrohinola, fenolnog heterozida arbutoz;da i drugih polHenolskih jeclinjenja, pa se li st moze kori.s titi umesto !ista od medvedeg groZda za dezinfekcij'll mokra6nih oputeva.

PLUCNJAK, MEDUNlKA, MEDUNJAK, MEDUNICA, VELIKDANCE Puimonaria officinal'is L. -

Boraginaceae

Trajna, zeljasta, grubo dlakava bHjka, vrsoka 15-30 om. Listovi su pegavo pro ~ arani. Cvetovi su na vrhu dr~ke, rufitasti, crveni i najzad modri. Cvela od marta do maja. Raste po gustim brdskim i planinskim ~umama. Upotrebljava se list, rede cela blljka u cvetu (Pulmonariae folium et herbal. Sadrz.i oko 7'10 taruna, zatim gume, sa.ponozida, kisel'll smolu, ulja i oko 10f0 rastvorlj'vih i oko 30 / 0 nerastvorljivih silikata. Narodni 'l ek: ekspektorans, antidiaroi-k i diuretik, kao i vecina drugili biLjaka .iz iste fami-lije: Echium vulgare L. (vut ji rep, lisicina, lisicji rep), Lithospermum otficinale L. (vra-

LP.Cl!NJE BlL11!M

546

pseme, wap6ije seme, divlja proja), Lycopsis arvensis L. (zavratnica, krivo§ija), Anchusa otficinalis L. (voioV!Ski jezik, patije gnezdo, runjava trava, ru· menilo), BOI'aglJ of1"icinalis L. (bara!ina, barat, paret, kosmelj), Symph ytum otficil1ale L. (gavez, erni gavez, volujski jezik, erni koren, plju~t, opa~ica) i dr. Ove biljke rastu svuda kod nas, nisu otrovne .j nekad su bile mnogo vge upotrebljavane nego danas (dokaz i latJinsko ime otficinalis = le1rovi~). Ostala narodna Imena za pluenjak: veIigdente, veli-k-danak, grudnjanka, kudravae, lisjae, lisae, medunak, medunite, plucnica, cigeritnjak.

PODBEL LIST I CVET PODBELA Pod bel (Tussilago farfara L. - Compasitae) je mala zeljasta dugovetna biljka s vodoravnim rizomom. Cveta Icrajem zime i rano u prolece, dok se ne pojave listovi. Na vrhu svake evetne dr~ke stoji po jedna zuta glavitasta evam pI'ijatnog mmsa. Po obodu su evetovi jezitasti, a u sredini eevasti i imaju venae dlaka. Listovi padbela 5e poej.nju razvijati tek kad bhljka precveta. Tada je biljtka dva· put veca (do 30 em) nego za vreme cvetanja. GDE PODBEL RASTE? Podbel raste svuda, a najvi~e na novoj vlafuoj -iIovati, na novim naslplma, pored puteva, dzvora, potoka, kanala i na vlafnim njivarna. Ima ga po eeloj Evropi, u 's rednjoj i Maloj Azijj, severnoj Africi Severnoj Americi. BRANJE PODBELOVOG LISTA I CVETA

PODBEL

Mora se brzo i pafljivo osu~ti dobijase ()ko 1 kg suvog HUa.

Cvet se bere rano u proleee, a list krajem proleea i poce~kom leta. Lisee treba brat! u prolece, bez drske i pa· Zliti -da 5e ne bere pegavo i ozlec:ieno li~ee. da saeuva prkodnu boju . Od 5 kg 5lirovog

IZGLED PODBELOVOG LISTA Osusen lis-t je vrlo lomlji'V. Ceo list je 10-18 ern dugatak, okruglasto-srco!vk, po obodu razdaleko vijugasto-zuptast, ima do 10 em dugaoku, manje-

PODOPIUN

547

-vge Ijubicastu peteljku iz koje, kao pl\S't; na rud, i2lbijaju 5-10 nerava. S liea je list tarnnozelen i go, a s n a I J c jab eo 0 d m n 0 ~ t v a dug a ck i h v una s t i h d I aka. Mladi list je s obe strane dIakav. List je nagorkog i 51uzavog u k usa; bez mirisa.

STA SADRZE LIST I CVET PODBELA U IiMu podbela ima dosta s I u z i, vrlo malo g o ·r k e mat e r i j e (glikozid tusilagin), flo bat ani n a, gaMle ki5eline, mulina i fitosterola. Cvet podbela je slicnog 5as1ava.

UPOTREBA PODBELA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI Podbel ulazi u sastav pluCnog eaja kao sredstvo protiv kaslja (otud mu i potice latinsko ime tussis=ka~alj). Vge 5e upotrebljava u narodnoj nego u nauenoj medicini, i to u obliku caja za ispiranje usta i grla, za obloge i klistiranje . .List podbela se upotrebljava u narodu s lieno listu bokvice: list se opere, narnaze ma~cu iIi u1jem ~ ·stavlja na uboje, posekotine, zagnojena i upaljena mesta na telu. To je omiljen naTO
PODOFILIN Podofilin je smola dobijena dz sevemoarneri6ke bdJij'k e Podophyllum pellatum L. - Berberidaceae (mandrake, divlji limun). To je smesa od raznih smolrustih materija Zuckasto-mIlke boje, gorkog ukusa i svojstvenog mivisa. Podofhlin je blago i pouzdano sredstvo za egcenje protiv hronJ6nog z2Jtvora (0,05-0,20 g), a u vecim dozama deluje drastdeno. Prej>isuje se sa ekstraktom beladone da bi se izbegli bolow.

LECEN11! BlL11!M

548

PODUBICA,DUBACAC, DUPCAC, DUBAC Teucrium chamaedrys L. -

Labiatae

Trajna zeIjasta bi!jka, visoka 10-30 em. 1z kosog rizoma izhijaju vrio razgranate, dlakave, tetvorouglaste S1abIjdke, na donjem delu odrvenjene i bez Isiltova. Listovi 5U (Yvalni, oko 2 am dugat\ci i I em ~roki, po obodu nawbljeni, s lica sjajni. Cverow su najte~ce ljubicasti Hi ruzitasti, rede beli, -sakuplj"eni u pazuhu Ii-stova po 2-Q u gomjem delu stablji·ke. Cveta od maja do septembra. Raslte svuda po suvim, sun~m mes6ma i iznad 1.000 m nadmoreke vjJsine; gde se pojavi, gracli gu'S'te cilime, osobito po obodima hrastovih ~uma. Upotreblja'Vaju se VThow granCica u cvetu i list (Teucrii herba et fo-

lium). Biljka je mirisna, opora d goI1ka. Sadrli 0,06"10 etarskog ulja, tanina, boLina, heterozida i -saponozida marubina. Podubaca se mnogo vi~e cend i =ovrsnije upotrebljava u naroclnoj nego u nautnoj meclicini. To je u mnogim na~im krajevima, osobato . planinskim, jedan odnajomiljenijih lekova. Biljka nije otrovna, pa je opravdana njena upotTeba za Ietenje obolelih organa za varenje. To je narodni tonik upotrebljava!l1 u obliku praPODUBICA ~ka (5 do 10 g dnevno pre jela), taja (10 g na 200 g vode), tinkture (20 g na 100 g ahl<:oholailli jake rakije) i dr. Kao mirisno, gorko stilpticno sredstvo upotrebljava se d za Ietenje fuCi, belog pranja, rana, hemoroida i slirno. wno od podUlbke (200 g na I Ji.tar crnog vina ostavj1i da sroji 8 dalDa) upotrebljava se u narodu kao lek probiv slabosti, malokrvnosti d za ispiranje rana. Ostala nnrodna lmena: dub~ca, 2lUbatae, mravak, penu~ica, stuptae, suhovrh, trava od groznice, trbu~ac. Slitnog hemijskog sastava i terapijiSke VTednosN su i srodne wste istog ~·oda . U narodu se najvge cern trava-iva, iva-trava, i~ica, dubatae, dutae, duptac, gorski emilj, bijela me tva (Teucrium montanum L.). U lekovdtu moe trave.qve narod ima ogromno poverenje koje lSe graniti sa sujeverjem (.Zakieia se trava.iva da od mrtva pravi ziva ... «). Raste na kamenu, najtesce na serpentinskim golim stenama kao niiska, po zemlji polegla, vrlo razgranata biljka veoma gorkog ukusa.

POKOSNICA. ZGLOllACA. DIVLJl DU!UlI!VAK ...

549

Cesta se upotrebljavaju i ove vrste Jstog roda: Teucrium polium L. (petrava od krasta, bela zelje, bijela metva, gorski omilj, divlji nrlimarin, ivanovo cvijece. kamizulal, T. scoordium L. (vodeni srpac, gavranov kuk, mali pelju~a.

YELIKI

DUBACAC (TEUCRIUM SCORODONIA) MALI DUBACAC

(TEUCRIUM SCORDIUM)

dubaeac, macina trava, cesnjaeakl, T. marum L. (maeji majoran, mackina dusica, pus teni dubacac). T. botrys L. (crveni dubaeael i dr. Sve 5U te biljke vrlo rasprostranjene :kod nas, sadrle tanina i drugih sastojaka i deluju slieno poduooci.

POKOSNICA, ZGLOBACA, DlVUI DURDEVAK, SALOMUNOV PECAT, ZALIZ

Polygonatum officinale All. -

Liliaeeae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 50 ern. Ima sitne, bele, rnirisne evetove poredane s jedne strane s tabljike. Cveta u prolece. Wod je cI1nopJaviea.;ta bobica sa 3-6 rutih semenki sa sjajruirn ta6kicarna . Raste po surnama. Ri-

LECENIE BIUEM

550

zorn je t lankovit, zglobovH, zbog tega se III narodu upotreMjava za letenje up ale zglobova. Ima ~ece ra, sluzi, slcroba, asparagina, organskih :kiselina, alkaloida ·i heterozi'da nepoznale gratte, a u Listu ima do 170 rnft'l. vi tam ina C. Svef rizom stuean u obliku ka~iee upotrebljava se u n
POKOSNICA: VRH STABUIKE U CVETU; DES NO: R1Z0M

Cireve, uboje, opake gnojave mne, urastao nokatt, protiv ~eCerne bo1esti i slitno. Uzet u vecoj kolicini, rizom izaziva povraeanje. Slicnog sastava i upotrebe je i srodna vrsta Polygonatum multiflorum All. (pokosnica, saradfi!ka, zmijurska 1rava, petIovo perje, tTava od kostobolje), an ~e od prethodne razlikuje el"venim bobicama sa semenkama bez sjajnih ·tatkica, udruzeIllim evetovima 'PO 2-6 i oblom stabljliJkom.

POKUS. GLAVICICA

Globularia alyptlm t. -

Globulariaceae

Vrlo razgranat grmic, visok do 60 em. Raste u pnmorju. Listovi su belitasti ad obilja dlaka. Cvetovi su mirisni, svetloplavi. sa~llJpijeni na vrhovima grantica u ioptaste evasti. Upotrebljavaju se iistovi protiv zatvora: 25-30 g IBea kuva se 10 rniIllUta u 250 g rode i odjednorn po-

POLEN , CVETN! PRAH

551

pije. U ratu slufi kao zamena za lis t sene. Glavni sas'tojak je he te rozid globularozid koji deluje slicno kofe inu , aH duzom upotlrebom izaziva grceve s prolivom, vl'toglavioom, glavob oljom i pado m temperature . Slicnog sasa tava i upotrebe je i Globularia vulgaris L. (gumbek, macje ~apice, mraenice, puljka).

POLEN,CVETNIPRAH evetni prah iIi polen izvesnih biljaka shill za izradu alergenskih prepar a ta iii vakoina za imunizaciju protiv alergijske i1i polensk e (polenoz:is) kijaviee koja se najv~e javlja kada trave (Gramineae) cvetaju i kad se kose livaae (»senska kijavJca«). Ova osetljivost na polen oei· tuje se osobito u
GLOB ULARIA VULGARIS

Polensku kijavicu izaziva cvetn~ prah biljaka iz raznih familija: Chenopodiaceae, Plnntagiltaecae, Polygonaeeae, Amaranthaeeae i dr. U nek~m krajevima sveta (SAD) do 90<>/0 polenske alergijske kJjavke dzazivaju biljke iz porod ice Composizae, osobillo rod Ambrosia (A. trifida L., A. artemisiaefolia L. i dr.) , manje rod Artemisia (A. tridentata NuH.). U nasim krajevima najcesci uzrok polenske lcijav:ice su trave u cvetu (Gramin eae): Pltleum pratense L., zatrim Daetylis glomerata L., Poa anntla L., Poa pratensis L., i druge vrste roda Poa, .potom Alopecurus pratellsis L., Anthoxanthwn odoratum L. i dr.

Sakupljanje i izrada. - Sakuplja se polen sa biljaka u po~ju. Retko kad se tran mesan polen koji potice od raznih biljaka, zbog ,toga se mara sakupljati od svake biljke posebno. Najbolje je .sabrane cvetJove prenetJ u laboratoriju, poloziti na cistu hartiju .i u toku nekoli:ko dana s vremena na vreme otresati pdlen. Posle toga se vrlo pa'lljivo proseje. na najfinije svHeno site da bi se odstranile sve neCistoce. Sakupljeni cist polen se u Soksletovom aparatu etrom e~~rahuje da se odstrane masne materije. Zaostahl 'Polen se dr'li u ilIllmbatoru dok se izgubi miris etra, a zatim se oslobodi vlage cuvanjem nekoliko dana u veL~kim eksikatorima iznad !'osforpentoksi-da iJ.i bezvodnog pecenog kreca. Ovako dobijen suv i postan (»preparirani«) polen se Ouva u punim, taml1'im, hermebicki zapusenim posudama do rupotrebe.

LECENJE BIUEM

552

Preparira l1i polel1 je "rio fin~, sitan prah b ledo'l.u6kaste boje, s'Pecifi~ne

tezine 1,05 do 1,08. MlkroskoplJa. - Polen od pojedin ih biljaka more se idenmfikovati mi· kroskopom na osnovu velicine, o bli'ka i ornamentike egzine, jer je za svaku bi'ljlru Hi grupu biljaka spoljna opna polen a karakteI'ist'iona. Na pnimer , polen trava je skoro loptast, manj e·vi~e glad ak i ima sam e jednu poro. Phleu/n p ratel1se L. ima okruglast polen velicine 40-50 mikrona, glatk u eg7Jinu i je. dnu poru oku -1 mikrona ~ i roku.

c

POLENOVA ZRNCA BIUAKA IZ PORODICA SIMARUBACBAE I COMPOSITAE: A. AILANTHUS . B. TARAXACUM. C. AMBROSIA ELATIOR, D. IVA XANTHIFOLIA , E. XANTHIUM SPECIOSUh!, P. HELIANTHUS , G. SOLIDAGO. H. ARTEM ISIA TRlDENTATA, I. CHRYSANTHBMUM

POLEN . CVETNI PRAH

553

Sastav. - Spoljna opna polena ill egzina je kutinizirana, a unutra!nja opna iii intlna je celulozna . .PQlen ima 10--2o% protein a (a oswen polen 152o%) i 30--35% (osu~en i pos1.an, prepariran 35 do 45%) ugljenih hidrata. Upotreba. - Polen je farmaceutska sirovina za proizvodnju aJergenskih rastvora za leeenje polenske leijavice. Polenski ekstrakti sadrle frakcije poJenskih proteina u vodi rastvQrIjJvih, koji deluju kao alergijslei desenzibilizatori. Polen sluti i za identifikovanje mnogih bUjnlh droga i za6ina ako se sastoje od cvetova ill biljaka u evetu. Zan'mljivo je primetJiti da sH~nu bolest, alergijsku groznicu, izazivaju i 's pore nekih gljiva iz porodice trava. To su, pre svega, spore od gari (Tiletia, Ustilago), rc:1e (Puccinia) " dr. o lekovitosti polena mnogo se piSe poslednjih godina. Mmjenja su ee· sto opre~na. U na~oj zemlji je dosad malo ra<1eno na ispitivanju lekovlte vrednosm polena. Zbog toga se navode rni~ljenja stranih autora. Evo !ta 0 lekovitoslli cvetnog praha piSe 'Poznati sovjetski stru~njak N. P. JojriS u svojoj knjizi prevedenoj na nas jezik: Peele - krilati farmaceuti (Beograd, 1968, izd. Poslovno udruienje za preIarstvo Jugoslavije): .Vainost cvetnog praha u zivotu peela je dobro poznata. Mnogovekovna peelaIlSka praksa davno je utvrdila da se dobro razvijaju sarno ona peelinja drustva koja su od ranog proleca obe21be<1ena cvetnim prahorn .• Cvetni prah je, 'pre svega, nezamenljiv.i izvor belancevinaste hrane. Poznalli naueni radnici, clanovi - 'korespondenm Cehoslovacke akadernije nauka Jan Gej trnanek rl J aroslav Svoboda jo! 1940. god. prvi su dokazali da cvetrn prah razlicitih vr·sta biljaka lrna nejednaku hramj.ivu vrednost za peele. Svako prasno zrnce cveta, koje se moze sarno videm pod mikroskopom, slozeni je koncentrat mnogih dragocenih hranljivih i lekovito-profila·ktienih rnaterija. Svako zrnce sadrii azotne matenije, pepton, globuline, aminoklseline, ugljene hidrate (glikoza, fruktoza, saharoza, r.afinoza, peptozani, dekstrini, skrob, celuloza, polernn), materije sliene rnasmma (\ecitin, masna ulja, 'h olesterol, viscin) , ferrnente (saharaza, fosfazata, katalaza, kozimaza, arnilaza, ·inverltaza, pepsin, tri'p sin, Lipaza), rnineralne materije (jedinjenja u ~iji 'Sastav ulazi 28 elernenata) - cvetni prah saddi citav skup elemenata potrebnih za postojanje biljnih i zivotinjskili organizama. Prah cvetova saddi mnogo vitamina i hormona raScenja. Bez cvetnog praha peele ne mogu da odgajaju 'Ieglo, da izlueuju vosak, drugim reCima, njihovo normalno zivotno delovanje prestaje. Niz autora smatra da hranjenje cvetnim prahom produfuje mvot peela. Od davnih vremena Covek je naslojao da zamcni cvetni prah u peelinjoj ishrani brasnom rafi, kukuruza, gra!ka. Ti pokusaji 's u ostali bez uspeha. U staklenim ba9tama pokusavano je da se pecle hrane cistim secernim sirupom i raznim zamenama cvetnog praha. Utvr<1eno je da su p~ele sa raznom belaneevinastom hranom odgajale dnevno razne koliCine ·Iarv.i. Pri pr.ihranjivanju peludom (konzervi·s anim cvetnirn prahom, zalivenim medom), p~ele su proseeno dnevno odgajale po 175 larvi, pri prihranjivanju suvim kvascem - 84 Iarve, suvom pavla·korn - 3D, punomasnrlm mlekom - 27, zurnancetom jajeta - 17, celim jajetom - 16, jajnim be\ancem - 2, razanim brasnom - O. Jos 1928. god . poznati eeski naucnik doktor Jaroslav Svoboda utvrddo je da zdrelne zlezde mladih peela, koje proizvode mati~ni mlee, aktiwraju belan·

554

LI!CI!N1l! BIU1!M

~evine cvetnog praha koje se Yare. Godine 1959. ~clk.j nauOnici-p~elari Jaroslav Svoboda Ii Antouin Sipek patentirali su na~in ospravljanj a belan~evinaste hrane za ~ele, u 'koju ulaze: 9 delova (po tezillli) obezmaUenog sojinog bra~na - praha (ono se pome~a sa 1-5 delova obi6nog "oj inog bra~na), 0,5-2 dela osu~enog iplivskog kvasca, 0,002-0,02<>/0 sircetne kiseline (heteroauksina) , 0,03-0,07°/0 sulfatiazola, 0,001-0,002<>/0 riboflavina (vitamin B.), 0,02-0,050;. nanimog ulja. Biljni prah je izvanred11li izvor za dobijanje velike koli~ine karotel1a. U prahu Ijiljana i i:ute akacije ima 20 puta vi~e karotena nego u crvenoj mrkvi, koja j e 05novni izvor dndustrij"ke proizvodnje ovog vitamina. Orijentacioni prora~uni pokazuju da "e od 100 Ijiljana' moze lSakupiti oko 10 g praha i dobiH 25 mg preparata ,karotena, a s jednog hektara - 30 kg praha u kome qma ako 100 g karolena. Cvetn'i ptrah je veoma bogat rutinom (vitamin Pl. U prahu nekih biljaka, na primer heljde, "adrta1 rutina dostize 17 mg. NauOna medicina jos ne upotreblja;va cvetni prah Hi polen radi leeenja, ali u arsenalu narodne medioi·n e polen je dobro .poznat kao sreds tvo koje lima mnogostruka lekovita svojstva. Ogledi prof. Remi Sovena (FrancU5ka) pokazali su da 's u se misevi koj-i su dobija:li u hrani eak i nezname koli~ine cvemog praha brie razv.ijali i viSe dobijali u tei:ini. Utvrdeno je da cvetl1!i prah, Calk i kad se 'ii§i vitamina, povoljno deluje na organizam. U Jzmetu miseva hranjenih cvetnim prahom gotovo nije bilo mikroba. To kazuje da u cvetnom prahu ima al1tibiotickill materija. Radovi, posveceni lekovi tim svojlStvima cvetnog praha, svedoee da on lispoljava dobar lekoviti efekat pri 7!106udnoj ma·l okrvnosti, normalizuje rad creva, poveeava apetit i radnu sposobnost, a isto tako 's nizava krvni p ritisak i povecava sadrtaj hemoglobina i epitrocita u krvi. Ovetnom prahu je posveeena monografija velhke nau~ne vrednosm poznatog francuskog nau~ni ka Alen Kaja (A. Caillas: Le pollen, sa recoite, ses proprietes et usages, Orleans , 1959) . Mi smo sebi postavili zadatak da proverumo u ambulantskim us~ovima efektivnost ovoga sredstva kod nekih oboljenja. Cvetni prah u mesavini s medom (po tezini 1 : 1 i I : 2) primenilli ·s mo sa uspehom kod hiper,tonickih bolesti. Posmatranja su nas uverila u to da cvetnd prah " medom moze sa uspehom da bude koriSeen i pru leeenju niza drugih oboljen1a, naroCito nermog i endokrinog sistema_ Poznati francuski l1aucnik Ii drustveni mdnrk Alen Kaja je predlozio da se cvetni prah primenjuje radi profilakthke prostaJte, tj_ zapaljenja prostate. U 's aopstenju XX jubilamom medunarodnom kongresu pcela,ra u Bukurestu 1965, on je skrenuo paZnju na to da je u Francuskoj 1. janJUara 1965. god. bilo 48 ,699.000 stanov,n ika, od kojlih IDuskaraca od 50 do 90 i viSe godina - 6.188.400 ljudi, predi~"P(miranih za ovo tesko oboljenje, koje se obicno zaVT~ava dosta slozenom operacijom. Statiosticki podaci pokazUiju da tri od 10 muskaraca, lj. 1,186.520 muskaraca F~anouza obolevaju od ove bolesti, koja ih, u najboljem oslucaju, dovodi na operaoioni S!to himr7Jima. U radu dva ~vedska naucnika Erika Aska Upma~ka . Ciz klinike UpsBilskog univerziteta) i Gesta Dzonsona (iz U rolo§kog odeljenja hiru~ke klinrke Lundskog uni;verziteta) objavljenom 1959. god. ukazuje se na IlO da cvetru prah ispoljava izvanredno povoljno dejstvo na prostatu. U apotekama Sveds-ke postoji preparat cvetnog praha pod nazi'Vom .Cernilton. ~crnilo) cijom se upo-

POMORANDZA. NARANDZA. N'BRANCA . ..

555

trebom ne sarno leti vee i sprocava o boljenj e prostate i adenome. AJen Kaja u svom saop ~ tenju prepo rucuje oSVako m mus ka rcu od 50 godina da svakodnevno upo treb lj ava IS gram a evetnog praha. Akademik N. V. Cicin pi ~e : . U svoje 'vreme ja sam obralio pafnju na tu pojavu. Medu Ijudima koji su dos tighi do s to " vi ~e godm a dobra polovina su p telari iii oni koji imaju veze IS radom n a pteJoi.njaku. U Cernu je tu stvar? Mozda odlucujuCi znacaj ima 'kara kte r profesrj e ? N. V. Cicin je za;pal;io da p cela'I'i, po pravilu, j edu moo sa tropom od peludi ·Hi med u saeu. Po njego vom mi~ ljenju, ba~ eve tni prah s timulira izmenu ma,terija, ispolj avajuei lekovito dejstvo na organiza m . • Vee sada«, pi5e Ciein, »moze se obav.iti znaeajno uporederuje: evetni pra'h po njegovom delovanju na organizam m oze se uporediti s a radom z.lezdi s unutra~njim lutenjem. Ob jasniou ovu misao. Ako s e bHjni prah pogleda oS fizioloske tacke glediSta - to je proizvod muskih polnih organa biJj'ke. S biohemij5ke tacke glediSta oprah sad r7.i razne materije, od kojilh su n am mnoge jo~ nepoznate. Medu ovim slozenim arsenalom hernijs kIih m aterija na,roOiJto vainu ulogu igraju, po S'V oj prilici, belantevine, osobito fermenti 'koji 'Ubrzavaju i reguli ~u zivotme procese. Zato se delovanje evetnog praha i moze UIporediti sa delovanj em zlezda s unutra~njjm ,luceO'jem. Kod zivotJinjskog organi2lTDa funkcije unutrasnj eg lueenja s u srazmerno dobro proueene, dok su ti procesi kod biljaka umnogome tajna. Otkri,ti tu tajnu jedan je od najprijatnijJh zadataka koji s toj e pred naukom.« Adelina Derevic, A. Popesku i N. Popesku, inte resantnim ogledima izvrsenim u Centralnoj laboratoriji za kontrolu hranIjivih produkata u Bukurestu 1963-1964, dokazali su da hranjenje peela mOOom, sa 4% evetnog praha kukuruza, zaraz.enim emom aspergilovom iii mukorovom plesni , dovodi do uginuca. Za dokaz da su peele st'I'adale ba~ od ovih plesni, autori su ·izvrsili zasejavanje sadrzaja ereva ovih pcela na hranljivu podlogu u p ljosn atim oStaklenim tasama j nj~hova je pretpostavka potvrdena . Od evemog praha se mogu spraviti ne sarno visoko a:ktivni terapeutski i profilakticni preparati vee .j vitaminsk.i i dijetebskIi prehrambeni prrnzvodi. Za to je, pre svega, patrebno da se nadu sredstva koja omogueuju da se sakupi evetni prall u 'velikoj kolitirti . Biljoke proizvode vrlo mnogo evetnog praha. Jedan evet jabuke .im.a oko 100 hiljada polenovih zmaea, jedna resa graba - 1,2 miliona znnaca, 1 evet bowra - 3,6 miliona, resa leske - 4 mihiona, ores a breze 6 miliona, perjanica kukul't1Za - 50 miliona polenovih zrnaea. Naroeito mnogo evetnog praha da-ju hrastovi, brestovi i drugo drveee. U borovoj Sumi u doba evetanja vazduh j e zasicen prahom. Sva,k e godme u nasim Sumama, poljima, pasnjacima i vrtovima propadnu mnoge stotine hiljada tona proiZ'Voda koji ima visoka hranjiva i lekovita svojstva itd.

POMO.RANDZA, NARAND2:A, NERANCA, POMERANDZA, PORTOKAL, 2:UTICA

Citrus aurantium L. -

Rutaceae

Rod Citrus vOOilIla je vaz.an za medicinu, ishra1l1u i industriju. U svim toplim zemljama sve se viSe propagi'J'a sadenje raznih vI1Sta pomorandzi i limuna (agrumij, pogotovo poslednjJb nekoli'ko deeenija ankako su u njima

556

LECENJE BIU EM

otkl'iveni vi ta m i n i. Rod citrusa j e poli morfan, a li im je zajednic ko da u svim orgaru ma imaj u endogene z I e z de s et a r s ki m u I j em. Mnogi daju vrlo ukosne plodove. To su mahom tmovita, zimzelena lepa drve ta po. reklom liz Tndije i juzne Kine. Grci ,i Rimljani ih nisu poznavaH (izuzev Citrus cedra). U nas se ne gaj e dovoljno, te moramo da ih uvcnimo. Gaje se malo u Crnogors kom primorju. Od 15 citrus-vrsta njih 4 daju ove droge: plodove, llstove, cve tove i e tarskog wja. I. Cit rus aLtral1tiunt L. VaT. amara L. (Citru s bigaradia . Duham., C. vulgaris Ri ssor g o r k a po m 0 ran d z a, b-igaradija. Od nje se dobij aju n ajvai.nij e dwge: Ijus ka (kora), cvet, list i plod. 2. Citrus aurantium L. var dulcis (C. sinensis Gall.) s I a t k a p 0m 0 ran d z a je verovatno poreklom iz Kine. Ima mnogo vaTijeteta. Razne vrste pomorarndzi \5U jedan od najprijatnijih i najboljih izvora vitamina C i vrlo ukusno i zdravo voce. 3. Citrus bergamia Rlisso et Poit. (C. aurarztium L. var. bergarzia Risso) - be r gam 0 t a. To je malo drvo sa fuokastim, gorkrlm , nakisel.im, kruskol hko-okruglastim plodovima. Gai i se u Kalabrijd zbog skupocenog o. etarskog ulja, Aetheroleum BergamolIae, 'koje se dobija iz spoljneg del a sveze -Jjuske (perikarpa). POPRECAN PRESEK PLOOA GORKE POMORANOZE : SE KRECIONE SUPUINE S ETARSKIM UUEM VIDE SE PO OBOOU PERIKARPA

russo

4. Citrus limorzum dica val'. limorzum L.) -

(C. me-

lim u n. Poreklom je -jz seveme Indlje iii Persvje (Irana), odak,le se vee krajem Rimske Imperije rasirio u 's ev·ernu Afriku. Njegovom sirenju' su najvise doprineli Arapi. Bolje izdriava hladnocu nego pomoranctZa. Limun je dan as vrlo vazan izvor vitamina C, a donedavna d jedini i2JVor za dobijanje limunove ki sel~ ne. Ljuska od gorke pomorandZe (Aurarztii amari pericarpium). - otjusten a i osusena kora sa zrelih plodova gorke pomorandze, Obieno dolazi u e]i.pticnim kriskama ili isecena u kockice. Kora je oko 1,5 mm debela, spoIja crveno-mrka, rapa.va, s m.n 0 g Ii m sup I j i 'n a map u n i met a rs k 0 g u I j a. Unutrasnjeg, .belog, mekog, sunderastog, mesnatog dela (a I b edo) treba da bude sto manje; on Ije bez -ffiirisa i nagorkog je I.Pkusa. Upotrebljava se sarno spoljna ,kora (f I a v e do), koja je v.rlo ,
POMORANDZA. NARANDZA.NERANCA . . .

557

se popari 5 pola litra kljutale vode, poklopi, ostavi 6 sati uz te~~e mdanje i pije po 1 ta~a pre jela. Moze se natiniti i ova sme~a: po 10 g kore pomorandze i limuna, lincure, hajdutiee, kiCice, trave-ive, gorke deteline, i1!irota, prostrela i pelena; upotrebljava se kao pod 1. 2. Gorka rakija: po 50 g Ijusaka pomorandZe i Linoure prelije se 1 litrom rakije osrednje jatine (oko 30'/. alkohola), drli u tegU 10 dana uz te~~ me~anje. oeedi, iseedi, ostavi da se izbistri, profiltruje i pije po 1 ta~ica 3 puta dnevno pre jela za jatanje apetita. 3. Mirisna gorka rak ija: po 20 g Ijusaka od gorke pomorandZe i Limuna, lineure i 1!umbira se pome~a i s pravlj a kao pod 2. 4. Lekovito vino: ·p o 20 g Ij usaka od gorke pomorandze i himuna i korena lineure se prelije 1 litrom najboljeg belog vina i dr7Ji 15 dana te~~e me~aj uci ; dalje se pos tupi ,i .upotrebljava kao pod 2. 5. Mirisno lekovico vino: .sme~i pod 4 doda se po 5 g zdrobJjenog ploJa morata i anisa " pola grama nast~a:nog morskog ora~teta; dalje se postupa 'kao pod 2. Nedozrell plodovi gorke pomorandZe (Aurantii immaturi fru ctus). Osu ~eni , otpali, nedozreli kupoeenog eta r 5 k 0 g u I j a: Oleum Aurantii florum ill Oleum Neroli. Dobi1a se destilacij om evetova. Ulje sadrzi ·linalola, geraniola, geranH-aeetata, nerola i drugih aromatitnih sastojaka. Ulje se \\1'10 testo falsifikuje; rnnogo se upotrebljava u parfimerijL U obliku prijatnog aromal!ionog ~nfuza upotrebljava se kao antispazmodik i nervin. Ulje je dobar 'k origens. List gOl'ke pomorandze (Aurantii folium) sadrzi eko 0,3"10 eta l' 5 k 0 g u 1 j a , nepoznatu gorku materiju d nekoliko organs\cih baza. Daj e se u obliku rnfuza kao gorak i aromal'itan .prijatan stomahik, se· dativ i antispazmodik. Velika je ~ t eta ~ to se kod nas list, a pogotovo evet i Ijuske pomorandze vrlo malo trose. Svake godine otpadnu s totine kHograma mirisnog pomorandZinog eveta. Caj od ovog eveta je vrlo prijatan i dobar lek za umirenje. Treba vr~i.ti propagandu za n1egovu upotrebu. 1. Caj za umirenje: 5 g eveta od p01,llorandze (slatke iii gorke) popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti i poole 20 minuta proeediti, iseediti, zasladiti medom j popiti uvete pre spavanja. 2. Mesan caj za umirenje: po 5 g eveta od pomorandZe ·i gloga i Usta maticnjaka pome~ati, pa I supenu ka§j,ku smese popariti sa 200 g kljutale vode i dalje postupiti kao pod 1. 3. Lekovit med: 100 g eveta od .p omorandze popariti 1 Litrom kljutale vode, poklopiti i ostaviti 2 sata, pa ocediH, iseediti, profHtrovati i

558

LECE NIE BILJEM

pome~ati

s 2 kg livadskog meda. Uzima se po 1 ka~ i.ka 3-4 puta dnevno posle j ela. Na isti nacin se upotrebljava i pornorandzin list.

Limunova kora (Citri pericarpium) je osu~ena Ijuska olju~tena sa zrelih plodova limuna, Citrus limonum Risso . Na~a farmakopeja tram svezu kuru. Sveza kora je bolja, prijatll'ijeg miJrisa, ali zemilje u kojima ne raste limun upotreblj ava ju suvu koru, premda bi s vaka apoteka mogla sama po potrebi spravljali lekove od sveze ·kore, jer se hirnun dosta dugo odrti svez. Mir isa je prijatnog i aromaticnog, a uk-usa atrOmactcnog i nagorkog_ Unu1ra~nji sloj je mek, beo, bez mi-nisa i skoro bez ukusa. Pri Iju~te nju kore taj sloj se mora potpuTIksalata. U svezoj -kori ima V1i ~ e u1ja i pri·jatnijeg je mirisa nego u suvoj_ Upotrebljava se kao i pomorandz~na kora. Limunovo ulje (Cirri aerheroleum) je etarsko ulje dohi.j eno eedenjem s v e ze g per i k a r p a l i m una. To je fuckasta iii zelenozuckasta histra 1eenost, jakog, prijatnog, osvezavajuceg miri's a na limun, a uku·sa najpre blagog i aromaticnog, a zatim .n agonkog. Limunovo ulje 's adrii oko 94010 t e r 'p e n a, od kojih najviSe limonena, zatim ima seskv.iterpena, do 3010 e ~ t r a ,I a, malo citroneIala i oko 10/ 0 g era n i 1- a e eta t a. Citral je glavni sastojak wja. Limunova kora, koja ostaje posIe eedenja ulja, upotrehljava se za proizvodnju mannelade i pektina. Sastav. -

Upotreba. - Upotrebljava se 'kao aromatik, korigens mirisa i ukusa mnogih lekova, a najvi~e limunovog ulja tro~i industrija mirisa. Ulje ulazi u sastav Mixlura oleosa balsamica za utrljavanje u kofu. Limunov 1 pomorandZin sok (SUCCUS Limoni et Aurantii) se sve ce~ce upotrebljavaju u obliku svakodnevnog vruo prijatnog nap~tka Ikao preventivno sredstvo protlv avitaminoze. To s u vami izvoni vitamina C. Limun sadrzi vel ike kolicine vitamina C (50 mgOfo, a u koneentrovallom loimunovom sOiku i 230 mgOfo). U listu limuna ima do 500 mg'l/. askorhinske 'kuseline. Limunska Idselina i njene solIi u sok-u oct pomorandze deluju wlo ugodno. Pogre~no je gledisle da sok od ·pomorandze zaki~eljava organizam i da se ne sme davati osobama koje su u aci-dozi. Naprotiv, zbog bogatstva u kalijumu, sok od pomorandZe smanjuje ki5elost organizma.

POMOCNICA, KERECE GR02DE, CRNOGROZDAK, PASKVICA, PUPATOR,ZRNE2

Solanum nigrum L. -

Solanaceae

JednogodiSnja zeljasta, ,razgranata bil-j'k a, visoka do 60 em. Cvetovi su s·itni, beH, sakupljeni u evasti. Zreo plod je ema, 50ena, loptasta bobica velie ine gra ~ ka, puna sitnog semena_ Raste na dubrevitim mestima_ Cveta eelog leta. Neprijatnog mirisa, Iju10g uk1llSa koj.i izaziva gadenje na povra-

PREClCA, LIKOPODIJUM .. .

559

caoje. Upotrebljava se oela biljka u cvetu iti sarno zreo plod (Solani nigri ilerba el tructlts ). Sadrti a lkaloid, solallin, glikoalkaloide solanein isola. cei n, saponozide, tanine Ii vitamina C: u listu do 210 mft'l o, a u plodovima do 150 mft'l o. Zbog sola nina biljka je otrovna; iza2liva s labo ~renje zenice (znak tl'O\'an ja). Narodni lek za lecenje koznih boles ti, poremeeaja organa za varenj e i mokrenje i drugih oboljenja. 1. Sok iscel1en i .. sveze biljk e sa zrelim plodovima: jedna supena ka· ~ ika soka s l'akih pola sata za leeenje jetre i protiv napona u b~·ici, a spolja kao oblog na ei reve, uboje, upale i hemoroide. Svojim solaninom pomocnica deluje kao sedativ i blag narkotik. 2. Caj protiv velikog kaslja i bolova u zelucu i crevima: po 40 g pomoe· nice i majkine du ~ice i po 10 g lis-ta pi,tomog kestena i ploda anisa pome· ~a ti; 3 supene ka ~ ike sme~e popariti sa pol a !itra k1jueale vode, poklopiti i posle I sata ocediti, zasladiti medom i pUti na 2 sata po I ka~i'ku. 3. Lekovito ulje: 100 g osu~enog samleveoog !ista pomoenice pokva· siti 's a 50 g a1lkohola i ostaviti 24 sata; zalIim staviti I !itaT svezeg ulja, dr· za ti na vodenoj pari dok alkohol ne ·izvetni, procediti, ,ilScediti, od!itJi i toplo filtrovati . Ovim uljem se u naTodnoj medici-ni Ieee uboji, opekotJine, reuma· tizarn, Cirevi, hemoroidi ,i analne fistule. 4. Lekovita mast protiv raznih zapaljenja koze: po 25 g pomoenice, ka· milice, kantariona i hajducice pome~a li i ,s amleti oil s~tan prah, pokvasiti sa 50 g alkohol a (ii i LOO g jake komovice), ostaviti 24 sata, dodati 100 g voska, 100 g lano!ina i 700 g svezeg ulja i dalje postupiti kao pod 3.

PRECICA, LIKOPODIJUM, CRVOTOCINA Lycopodium clavaturn L. -

Lycopodiaceae

Dugoveena kozlTIopolitska bHjka koja raste !pO ~umovitim i kamenitim brdima svi,h kon tinenata, a u hladnijlim Jcrajevima spu~ta se i u nizije. Sta· bljika je razgranata i dugaeka do 2 m, po zemljli prilegla, guSJto obrasla sit· nim, za~iljenim Iistici ma, a na pojedinim m es tima i:z;bijaju u spravnd ogranci kojli oa vrhovima nose valjkasto s p 0 r a f i In 0 k I a s j e. Na klasu sporofiti pokTivaj u jedan drugog 'kao krlju~t oa pibi, a na dnu im leze bubreza· sti sporangijumi, koji, 'kad sazru, pucaju postrance i iz ojih ispadaju spore. Sabiranje. - Ne~to pre 'P0tJpunog sazrevanja klasja, od jula do sep· tembra, odseku ih, osuse na sunou iii tavanu i snaino treS'll. Sakupljene spore nekol~o puta proseju, dok 's e ne dobije cista droga. Glavni izvozmk je Poljska .j Ukrajina 'Preko Gdanjska i Hamburga. Sa· kuplja se jo~ i u alpskim i ·s kandinavskim zemljama, ali znamo manje. Droga, - Spore (Lycopodii sp~ra). V.rlo sitan, me k, van red n 0 fin i, zu6ka5to·beJica5t i veoma po k ret I j i v prasak, koji 5e pomera i najnezna tnijim dodirom suda u kame se nalazi oj dlire 5e u praSinu i najma. njim pokTetom vazduha. Lako prianja za predmete, hvata 5e za prnte, pi i· v a 0 a v 0 d i i h lor 0 for m u i pri tom 5e ne pokvasi, ali kad 5e voda

U!CENJE BIUEM

560

zagreje, on potone, jer se iz h rapavi:h ~UJPlj.ina sporinog omota~ grej anjem istera vazduh i rastopi ' vostana opna na njemu . Sa etanlklim i m asnim ulj i· rna, etrom i alkoholom likopodijum .se odmah .pome~a. Sa alkali~ama pozu ti. Kad se po£tepeno greje, izgori polako d tiho, a kad se dune u plamen, naglo se u p aJi i p r a 5 n e uz vrlo jaku , zivu i bl~tavu trooutnu svetlos t kao bengal5ka vat ra. Nikad se ne zgrudva i ne 51epi, ali ako se dugo trlja, pra~ ak se pOCne lepi ti, pod prstima se oseea .kako je m astan i ,tada se !wasi vodom, tj. ne pJiva na vodL Likopoclijum je bez UJkusa i mitrisa. Sastav. - Likopodij.um ill1a oko 500/. mas n 0 g oil I j a ze leno·lute boje, prij a tnog mir isa, ukusa najpre blagog, a zatim Ijutog i gaI'kog. Ulje se sastoji uglavnom iz glice rida Ihlropoclijum·oleinske i m inistinske kiseline. Ima oko 20';. sporonin a (jedan polimerizovan terpen). Sadni jo~ i fitoste· rala i vOS1ka, oko 3% ~ecera, azotnih jedinjenja .i rtragova jednog alkaloida. Upot reba. - U farmaciji 'S e ILikopoclijum primenjuje za po sip a n j e pi I u I a, jer droga ne upija lVodu, a zalepi se za pilule i tako spreeava da se jo~ sveze, neosu~ene pilule pr.i izradi i ekspediciji ne Slepe. U med icini se troSi iskljueivo za spoljnu u potrebu; dobra slmi u slu· eaju intertriga (ojeda) i raznih k07mih bolestl. Me~a se u deeji p r a ~ a k 1. a p 0 oS i pan j e i druge praskove gde se traZi da se rsli ne zgrudva i ne lepi za kozu, rane. Od likopodijuma izrac1uju i trnkturu koja shliJi u home· opa tiji. U narodu shlin protiv raznih oboljenja m okracne be~ike i bubrega. Velike kolieine likopodijuma se tro~e u tehnici za i!2lradu vatrometnih pa tr ona i za posipanje kalupa u metalnill1 livnicama. Upotrebljava se i u kvantitati'Vnoj mikroskopiji. Ostala narodna lmena: vilin vinac, vueja noga, llII1ijiina mahovina, lisi· eji rep, plavun, prasuljica, samolja.

PRIMORSKI LUK Drogu cine osu~en e srednje Ijuske 1ukovice primorskog luka, Urginea mariril1la Ba ker (= S cilla maritima L., Urginea scilla Steinh.) - Liliaceae. Prim orski luk je dugoveena ze~j asta bilj1k a s vrlo krupnom l'llkovicom, obieno oko 2-3 kg, a im a primeraka i od 7-8 kg. LukoWca je vi'S oka 1520 cm, a debela 10 do 15 cm i ni j e sva u zemlji. lz lukov.ice izbija do 1,5 m visoka cve tna dr~k a , k oja je na 'g ornjo j tlrecini oklicena mnogobTojnim belim cvetovima tipa ljilj ana. Kasnije 'S e j avljaju listovii; oni su 30--50 cm duga· eki , j ajasto·dugulj as ti, po obodu celi i imaju dugaeke paraleJne nerve. Rasprost ranjenost. - Primorski luk je mediteranska biljka. Mestimieno se gajl. Ima d v a va r i jet e ~ a primorskog lUJka. Na Malti, Kdpru, u Ma· lo j Aziji, Spaniji i PortugaJijti gaje bel i Hi belo-ru6hsti varijetet, a u Ma· roku, Alziru, Siciliji .i juZnoj Francuskoj gaje c r v e n \k a s t i. Raste na peskovitim mors kim obalama, 'ka tkad i dalje od obale. U nekim zeml jama je oficinalan crveni, a u drugim beli vari'j etet. U novije vreme se ne pravi razlika , jer 5U oba podjednako lekovita. Ipak treba

PROLJEVAK. PROLEVAK. VODENI DUBACAC. ..

561

pre porucivati .gaj enj e en 'enog varijeteta, jer se on t ro ~i u velikim kolicinarna za dera tizaciju . Za uni ~ tavanje pacova uvoze se eele glaviee i cU'vaju na suvom mestu da Ile prorastu d da ne izgube o trovnost . Berba . - Lukoviea se iskopa u jesen, odreze 'li'5na dr~ka i listovi i odstrane spolj ne, hartijaste, suve, tanke, Im'ke Ijus ke i one u sr edini koje su bele, sluzave i manj e lekovite. Upotrebllj avaju se sarno s r e d n j e I j us k e (li stovi). j er S'U one naj lekovitiJje. One su debele, ~ke, soone, v r io go r k 0 g, I j ut 0 g, sluzas tog i 0 d v r a t n 0 g u k u 5 a. I seku se u tanke vrpce i brzo o su~e u su ~ nici na 40-500C. Na suncu je 5u ~ena droga slabijeg kvaiiteta, jer su senj e dilZe traje, p ri cemu do lan d o hidrolize heterozida. Cuvanje. - Droga se m or a CuvatJi na !>u vom mestu ·U hermeticki zatvoren,m su dov1m a iznad ·p ecenog kreca, jer je v rio h i g ~ 0 s k 0 p n a i delovi se s·lepe. Pod u ticajem vlage lekovioti sastojci droge se brzo raspadaju. Droga (Scillae bulbus) se 'sa's toji od ruziCastih ild i u6kastih, suvili, tvrdih, roZas·tih, rs kavicavih , lomlj ivih, prozr acnih, s avijenih, uglastih, l-.'l em dugackih, 0.5 do I em sirokihi d o 5 mm d eb elih vrpci. Vlaine, nedovoljno os u~ene vrpce su ,avitljive. Sastav. - Naj vi~e je proucen primarni heterozid glikoscilarozid A. Izolovano j e ukupn o desetak he te!1OQ:ida, od kojdh jeclan triozid, dva b.iozida i sedam monozida. Iz er venog vaDijeteta primorsk o g ,1U1ka izolovan j e jedan bufadienolidni heterozi'd scilarozid, koj.i je ne s arno k rurdiotonik vee i specifican i efikasan o trov za p acove, miSeve i druge glodare. U primors·k om Illlku ima jo~ i slUZJi, sinistrina i drugih uglj enih hidm ta, hoLim.a, limunove kiseline, sitosterola i kalcijum-oksaiata . Upotreba . - Primorski luk j e lek za STee koji brzo deluje. U pogledu kumul acije stoji izmedu dig italisa i ·strofantusa. Daje se kao dopuna terapij e d igi'taiisom. Opomena! -

Sme se upotreblj avati sarno pod nadzorom lekara.

Narodna !mena: velika balu6ka , divja kapula, morska kapula, morska cebulica, mo rski luk, p asji luk, prostJren.

PROUEVAK, PROLEVAK, VODENI DUBACAC, MILICA Gratiola officinaLis L. -

Scrophulariaeeae

Trajna , zelj as ta, nerazgranata, do 40 em visoka bHjka koja raste po barama i vlainim mestima. Listovi 5U naspramrui, kopljasti i iz njihovog pazuha ~zb ija bee evet sa crvenkastim prugarna. Cveta leti. SadrZi jedinjenj a koj a deluju slime d igitali·su, pa se u narodnoj medieini upotrebljava za lecenje srcanih mana. Proljevak j e ol ravan, ne Ireba ga upolrebljavati. Ovo u toliko pre sto nij e dovo ljno proucen , a za obolelo sree ima drugih, bolj ih lekova. Ostala narodna fmena: boi ja milos·t, vodeni troskotac, konjska trava, mj esecnik, proljika.

g~ki

dubacac,

562

LECI!N1l! BIU1!M

PROSINAC POUSKI, RESUUA, STIR, MUSKI STIR, RESICA MercuriaJis annua L. -

Euphorbiaceae

Prosinac je jednogodBnja b-i1jka, vJsoka 10---50 em, koja kao gust koroy raste po vrtovima i drugde. Neko vreme je preporutrvan kao jak pur· gans, ali je dan as nap u ~ten, jer je olrovan kaiko za toveka tako i za domace zivoti nj e. Nije dovoljno qstraZen. Isto vazi i za srodnu trajnu zeljas tu biljku Mercurialis perennis L. (latna resulja, prosinae 5umski, stireniea).

PROSTREL, SIRISTARA, VLADISAVKA, MALI SRCENJAK, PROSTRELCE Gentiana cruciata L. -

Gentianaeeae

Vadi se i su~ i eela biljka u evetu (G enlianae cruciatae herbal. Da je biljka praVliJno brana i susena, poznaje se po tome ~to su plavi evetovi sa· cuvali prirodnu boju. Sakuplja se u leta i poeetkom jeseni sve dak biljka u planini eveta. Cela biljka je gOl1ka, s1icno obitnoj linouri. Narodni lek. UpotreMj ava se kao i Iincura, ali manje. Nije otrovna, iako j e vrlo gorka. Izvrstan lek IZa podsticanje apetita.

PURINSKE DROGE ALkaloidi k 0 f e i n, teo b rom in d teo f iIi n nalaze se u biljkama iz ra::nih botanickih porodica koje nemaju medu sobom n,j'k akve srodnosti: St erculiaceae, Sapindaceae, Rubiaceae, i dr. Sve su ove droge h ern i j 5 k i i far m a k 0 din a m IS k i 5 TO d n e, jer sadde iste a1kaloide, derivate purinskog jezgra i sve deluju nadraiajno na eentralni nervni sis"tern, na sree i diureticno. One potieu iz raznih delova sveta, iz tropskih i suptropskili predela Azije, Afrike i Amerike. Kafa potice iz zemalja ako jutnog del a Crvenog mora, caj iz Kine, kola iz tropske Afnike, mate ilZ Jufne Amerike, .kakaa i gvarana iz tropske Amerike jtd. Sve su to vrlo v~ne droge, koje stotine miliona Ijudi od pamtiveka utivaju na raznim Ikontinentima ne znajuCi .n ekad jedni za druge, a 'lljedno su puIl1inske droge lek i sirovine za ekstrakciju alkaloida vrlo vafnih u terapiji. Kofein je u .raznim biljkarna u poCet~u razlicito nazivan (tein, gvaranin is!.), jer se mislilo da su to druga jedinjenja sliena kofeinu. Kofein je dobio ime po kafi (Coftea). K3ISlll'~j e je otkriven ·kofein u caj'll, ali je nazvan tein (Thea), u gvarani gvaranin itd. Krajem XIX veka Emil FiSer je objasnio herndjsku gradu kofeina. . Metiliranjem azota na palozaju 1 'll molekulu kofeina i teofilina povecava se analeptil'ko dejstvo ova dva a1kaloida i istowerneno njihova rastvorljivost u vodi i ubrzava njihova resorpcija i eliminacija iz

PURINSKB DROGE

563

organizma. Kofein se rastvara u 80, teofiUn u 220, a teobromin u 3.280 delova vode. Ras tvorljivost se, dakle, poklalpa IS njihovom farmakIlrofednimm«. - KofeinSke droge deluju i kao srcani analeptici. Sve purinske droge deluju roanje iii vi§e d~ureticno, 510 zavisi od kolicin e ~eobromjna i teofili:na. Kofein od s·v a tr.i metilksantina deluje slabije diureticno, a teofili:n najjace. Ip3Jk se za pojacavanje Ilu~enja mokraee naivi§e koristi teobromin, jer je najmanje otrovan, u terapijsk!im dozama ne deluje na centralni nervni s~em i na srce, vee dei'stvuje same kao ctmrretik. Kafa, caj, kola i druge kofeinske droge upotrebljavaju se i kao aatidijaroika 2lbog pris~tva znatne kolicine tanina. Zahvaljujuei kofeinu i taninu, slufe i kao opsti an/idoli, zbog cega se u'Vek nalaze zajedno s drugim sredstvima za prvu pomoe: kofcin stianuli§e nervni sistem i srce, a tanini taloze u obliku nerastvorljJvih jedinjenja teske metale, alkaloide oj neke dnlge otrove i tako ih cine ne§kodljivim. Osim toga , aktivni ugalj nastao 'Pnenjem kafe i taja takode deluje kao opsti antidot J antidijaroik, jer upija mnoge otrove u organima za va
l.I!CBNII! BtuBM

564

PUCALINA, tUTI BAGREN, ZVECAK, tUTA BAGRA, tUTA BAGREMA

Colutea arborescens L. -

Papilionaceae

Sum ski ~ib, viwk do 7 m. Plod je mehurasta mahuna do 7 em dugafo ka i do 4 em ~iroka. U listu ima do 195 mff'/o vitamina C, 0,06"10 etarskog ulja i 'koluteinske kiseline, a u cvetu ima flavonskog heterozida koluteooida. List se upotrebljava protiv zatvara: po 10 g puealine i sladica se pome~a, PTokuva IS minuta u 300 g vode, ocedi i odjednom 'POPtje.

PUCALINA: LEVO -

VRH GRANCICE U CVETU. DESNO -

PLODOVI

R

RA2ENA GLAVNICA Secale cornutum Tvrda, rozasta, crno-Ijubicasta, malom ro~cicu slicna gljiva (Glaviceps purpurea Tul. Hypocreaceae), koja raste u klasu razi i dJrugih Zita. Najvise je ima u neprosvecenim krajevima gde se raieno seme za setvu ne cisti i ne prska plavim kamenom i okreeom. 050bito je ima za vreme vlaznih ,j hladnih god-ina i po vlainim planinskim njivarna. U zarazenom klasu raii j avi se j e· dan iii vi~e roscica, lroji su u pecetku sluzaVii i crveni, a kad dozru, pocrne. Glavnica sazreva na nekoliko dana pre raf.i, pa je tada treba brati, jer je kasnije vetar J zeteoci omlate. Treba je bratri sarno pe lepom, suvom vremenu. Ne sme se skupljati sa zemlje! Ona ~to ne ispadne, ~to ostane u klasu, skupi se pri re~etanju ll"aZi, ali ta roba manje v,redi. Mora ,s e odmah i ~to brle osu· ~iti u hladu u tankom sloju, na jakoj promaji, na ohicnoj temperaturi i cesto je 'prevrtati sve dok se potpuno ne osusi. Susi se kao Z11:0 na tavanu i nekoliko pllita dnevno prevrce lopatama. To su~enje tra!je 3-4 nedelje. Radi ~to brleg i :p<>tpll'nijeg su~enja, da bi se sprecillo Il"azlaganje lekovitih 's astojaka, preporucuje se cuvanje u velikirn sudovima u kojirna na dnu irna sveze ispecenog boca, koji upija vlagu i na taj nacin ubrzava su~enje. Velike drogel'ije se sluze vak;uurn-purnpom_ Droga se mora vrlo brizljivo Cuvati na hladnom i mracnorn mestu u hermeticki zatvorel1im cupovima iznad pecenog kreca, ali ne duie ad jedne godiRAZENA GLA VNICA

L1!CBNJl! BIL11!M

566

ne. S vremena na vrerne meJIja se kret i uvek doda malo vate natopljene

hloroformom (5 g na kilogram droge) da drogu ne ntlinama. Naduvene, rote i i~lomljene glavnice sme biti najvBe 50/0. Sastav. - Glavni lekovJti ·s astojci su erg 0 tam i Ill, erg 0 to k sin, erg 0 met r i n i drugi, zatim amdni tiTamin i hi'stamin i aeetilholin. Upotreba. - Razena glavnica poveeava krvni pri'tilSak tiime ~to izaziva ·kontrakcije svih arterija delujuei dkektno na 'Djrnov zrid. Dejstvo se narocito 45poljava na gravidnom uterusu tako da moze izazvati pobaeaj . S uspehom se upotrebljava i za lSuzbi~anje raznih &r'Vavljenja iz materice (metroragije, menoragije). Za !Suzbijanje krvavljenja u drugtm organinla glavniea je nepouzdana. Za porodi'ljstvo rafena glavnica je od ogromnog znacaja. Cuvanje. - RaZena glavnica je otrovnaJ Zato se cwa odvojeJIo od ostalih, neotrovnih lekova. Opomena! - RaZena glavnica se !Sme upotrebljavati sarno pod kontrolom lekara! Napomena. - Rafena glavndca ima velik farmakomewcinski i mec!u· narodni trgovaCki znacaj. Z 0 b nag I a v n I c a je erna, lSima, 10-12 mm dugacka, 3--4 mm debela, vi~e pepeljasta, ukusa u pocetku sladunjavog, a zatim ljutog. Osobine su joj !Sliene rafenoj glavnici.

RAZVODNIK. PASKVICA

Solanum dulcamara L. -

Solanaceae

Razvodnik raste kao polugrm, poviju~a po vlafnim mracnim mestima, pored bara, reka I potoka u tl1Sci i mec!u vrbama, pored ograda i po drugim zapu~tenim mestima. Ima ISitne Ijubita9te cvetove i orveJIe jajaste bobiee.

RAZVODNIK. PASKVlCA

567

Kod nas ga ima svuda. Sabiraju se izda!llci od 2-3 goctine rano u proleee i kasno u jesen. Droga. - Osu~ene stabljike razvodrrika u prometu (Dulcamarae stipes) su oko 6 mm debeli, valjkasti prutici razlitite dufine. Uk usa su najpre gorkog, a zatim malo slatkog (otud biljoi d naziv Dulcamara: dulcis = sladak, amarus = gorak). Sastav. - Droga nije potpuno ispitana. 1ma jedan gliko-alkaloid soI ani n, koji ima hemo!iticke osobine saponina i koji se hidrolizom razlaie na alkaloid solan.i din i tri ~ecera: glikoru, ramnozu i galaktozu. 1ma jo§ i g!ikozidnu gorku materij-u d u I ·k a rn a r i n, slatki d u ·11k a r i n (navodno slRan glicirizinu), oko 10% tan ina dtd. U listu 'rna oko 60mg"/. vitamina C, ali 'Se list ipak ne koristi za ishranu. jer je otrovan zbog solatina. U plodu ~rna 0,5% solanina, naranciZastog karotenoidnog pigmenta Iikopena (od njega potite i boja paradajza), oko 200 mit'/, vitamina C, mno~o §ecera (32%), antraglikozida, antoaijan.idola i organskili kiselina. Solanina ima j '11 Solanum nigrum (L.) Mill. (pomocnica, kerece grozlte, pasje grozlte. rnl'aenjak, paskvica, mo!run1ca) , i u mladim kJ i cam a k r om p.j r a, Solanum tuberosum L. (0,04%), a ima ga i u proklijalorn, pokvarenom i mladom krompiru. U rnzvodn.iku i u klicama krompira naden je u noVlije vreme jo~ jeda!ll gl4ko-alkaloid - sol a n e in, ko j i hidrolizom takode daj e solan.idin i smesu §ecera. Upotreba. - Razvodnjk je danas gotovo potpUDO napu§ten lek. UpotrebIjava se jo~ jedino u narodnoj medicini kao sredstvo protiv 'koZnih bolesti, reumatizma, uloga, rede kao diuretik, RAZVODNIK za .promet matenija i sl. Upala zgIobova, reumatizam: 5-8 g dnevno pra§ka iii 10 g droge popariti sa .p ola !itra klj'lltale vode i posle 2 s8lta 'Stajanja pi·tj u toku dana pre jela. - Po 10 g ramodnika i pirevine lruva se 10 minuta i posle 2 sata stajanja pop.ije u viSe doza u toku dana. U vrlo velikoj dozi razvodnik mme izazvati ·trovanje sliCno bUDici. Solanin deluje hemolitithl kao saponin. a donekle, i kao midri181titnd alkaloidi velebHja, bunike ·i ostalih droga iz parodice ·solanacea. Zabelezeni su slucajevi trovanja proklijalim ~ pokvarenim krompirom j onim koji se izvan zemlje razvijao i usled toga pozeleneo: gla'Vobolje, koli'ke, povracanja, proliv, midrijaza i opsta poti§tenost. Nisu uspeli dosadasnji polm§aji da se tist solanin upotrebi kao analgetik, jer mu je dejstvo nesigurno i nestlrlino. Problem je u prouta'Vanju, jer je solanin malo otrovan.

L1!CI!N11! BIUI!M

568

$to je roceno 0 leJrovi·t osti i upotrebd TaZvodnika, vafi i za pollMOieu. Zabelefeni SU smrtni slueajevj trovanja deee bobicama pomo~niee (erne bobiee). Ostala narodoR lmena: gorkoslad, :lJbrilja, odorida tra'Va, pasvica, raz\!oclnjak, rashodnik, razhodnjak, rasodJllilk, timbolja, 'llgaslica.

RAZGON. CESTOSLAVICA. ZMIJINA CESTOSLAVICA

Veronica officinaLis L. -

Seroph ulariaceae

Trajna zeljasta dlakava b,lj.ka, 'Visoka 10-35 em. Rizom 'Puzi u zemlji njega koso, delimi~no poleglo izbija !S tablo. Listovi 'S'll obratno jaj asti , oaspramni, sedeci (iii skoro) , dlakavi, pepeljavozeleni i 'Po obedu nazubljeni 1 lZ

RAZGON

osim na bazi. Cvetovi su plavi (re~e be1i sa ruf:itastim tilicama) i udruteni u grozdaste evasti. Cveta od maJja do jula. Raste po vlaZnim mestima i ~umama do 1.000 m nadmorske Vlisine. Ukusa je gorkog i pomalo oporog. Upotrebljava se biljka u evetu (Veronicae herbal. Saddi tanina, nepoznat alkaloid, nekol ~ko heterozida (aukubo:dd, amigdalozid, sali:kozid), saponozid, gorke materije, manitola, voska, organskih kiselina, etarskog ulja i ~e~era. Narodni lek za lecenje raznih bolesti.

RAZLlCAK. RANILISr, RANJEmK .. .

569

1. Za /ak Je iskM/javanje sluzi (ka1ar): po 30 g ,rw:gona, podbela i mo-

raea i 10 g .korena Ijubicice -se pome~a. Tri supene ka~i,ke sm~e 'popari se sa pol a litra kljueale vode, poklopi i posle 2 sata ocedi, zasladi medom i pije toplo svaka 2 sata po 1 kasika. 2. Za umirivanje napada kMlja (proliv nadraienja, zacenjivanja): po 20 g razgana, cveta sleza i pod bela, mlille i ntiloduha se pome~a, 'Pa se postupi kao pod I. 3. Proliv zalvora: po 30 g 'lJisCa belog jasena i suvih ~lji'Va i po 20 g razgona i sladica se pomesa. Dve wpene kasike smese OCuva se 15 minuta u 400 g vode, ostavi 2 sata d pola papije jzjutra, a pola uveCe. Ostala . narodna imena: sumska maljava verenica, verunika, dupeac, evrapski caj, Ijudska vernost, propinjaca, rnnilist, stravna trava, trava od usljame.

RAZLICAK

Centaurea cyanus L. -

Compositae

Zeljasta jednogodiSnja 17jJjka, viwka 30--80 cm. Stabljika je prava, razgranata i obras-Ia sitnim, duguljasto<.kopljastim listovima sivkaste boje od obilja poleglih dlaka. Cveme glavice sou divne boje, pojedinaene i nalaze . se na vrhovima stabljike i grancica. Cveta poeetkom leta. Raste kao zitni korov, Droga. - Cvetne glavice (Cyani flos) treba crrati po suvom i suncanom vremenu i osusiti u tankom s loju u h>ladu ,na veHkoj promaji da ~to potpunije sa6uvaju lepu prirodnu 'b oju, posto se razlicak eeni, pre -svega, kao cvet za obojene cvetne cajeve. Sastav. - Pektin, gorka materija eentaurin, antocijans1ci heterozid cijanill, malo tan ina i dr. Upotreba. - Deluje st'abo adstringenlino. U narodnoj medicini se koristi kao blag diuretik i za lecenje oCiju. Zbog gorcine tSe upot:rebljava i kao tonik. Narodna lmena: amb~r, anzele, barlicak, blavecje, zitnica, zagasilje, metlica, modar cvijet, modri razlicak, modro-cvet, ozlobac, plavka, sagofiIje, sincec, semisljika.

RANILIST. RANJENIK. BUKVICA. CRNA BOKVICA

Stachys officinalis L. -

C=Betonica officinalis L.) -

Labiatae

Ranilist je visegodiSnja zeljasta, manje-vise dlakava biljka. visoka 15-60 cm. Ima viSe podvrsta. Rlzom je .Jros. Iz njega ~bija rozeta prizemnih listova na dugim drskama d stabljiJka sa 2-3 para listova, od kojih su donji na drskama, a gornji s u 5edeci. Stabljika je cetvorouglas-ta, prava. grubo cekinjasto dlakava i prj osnovi 'PO!legla. Lis-tovi 'Po obodu nazubljeni su, jajasto-duguljastog oblika, a na oi>l1ovi su -srcolJiki (osim gornjdh, sede· cih); donji listovi su znatno krupnijj od gornjih. Cvetovi su erveni, skupIjeni u gustu kupa~tu cvast slicnu klasu na vrhu stabljike; ispod cvasti su

570

LI!CI!Nm BJUl!M

dva ma'la sedeea \ista. Casica je zvonasta; cev krunice je bela, a usne su crvene, donja usna je troclelna. Cveta od juna do oktobra. Rasprostraujenost. - Raste svuda po urnereno suvim mestima, naj· tesce po brdskim livadama i s vetlim sumama. Svojstva. - Cela biljka, a osoooto lisee je oporog, naljutog i neprijat. nog 'ulrusa i skoro bez mirisa. Vrlo je medonosna. Droga. - List, cela bjJjka s 'korenom ·i koren (Vetonicae folium, herba at radix) . Gajenje I berba. - Uspeva svuda. Mofe se gajoiti semen om iii mnogo brZe deljenjem buscnova u jesen Cim padnu prve dobre kiSc. Nadzemne de love treba brati kad se cvetovi pocnu otvarati, a korenje u oktobru. Sastav. - Tipitna taninska droga. SadrZi vrlo mnogo, oko 12010 tani· na, zatim gorkih m a terija , holina, stahidrina, betaina (betonidna i turid· na), gli,lrozida, .saponina i dr. Upotreba. - Zbog ve!ike kolitine tanina rarulist se u narodnoj medl· eini vekovima upotrebljava za leeenje rana, odakle mu i ime potite. Rani· list se ne koristi sarno u nasoj narodnoj medicini vee i u nauCnoj medici· ni u Zapadnoj E vropi, gde ~e oficinalan u mnogim farmakopejama; prop]· suju ga kao taj za letenje rana ttv. Svajcarski taj ili Species vulnerarie: Folium et sUl11mitas Betonicae, Absinthii, Calaminthae, Teucrii, Hys· sopi, Glec/tonzae, Origani, Vincae, Rosmarini, Salviae, Teucrii scordii, Thy· mi, Veronicae; flos Arnicae, Tussilaginis, Antennariae - jednakli delovi se pomesaju. Od ove s mese se spravljaj'll prasak, caj (infuz, tj. popariti klju· calom vodom), alkoholna tinktura, ekS
RASTAVIC, PRESLlCA, BARSKA METLICA, KONJOREP, KRES, ZGLOBARA

Equisetum arvense L. -

Equisetaceae

Rastavic Hi preslica je dosaKian i WID fiolav otporan korov po vlahllm, podvodnim, kiselim livadama, njivama, motvarama i Titovima. Bi'ljcica je visoka 20-40 om i ~vojim izgledom opodseca na mali bor i!.i jelku: igli~asti, dugatki listiei pore(tani su u vHespratnim pdljenovima

RAST"VlC, PRESLlCA, BARSICA METI.ICA .. .

571

oko stablji'ke. Za rallliku od drugih, slitnih vrsta ras·tavi6l, koji su otrovni ~kodljivi i ne upotreblj a
iIi

Bere se preko celog leta do olctobra i su~i pod k;rovom na promaji. ad 5 kg sirove dobija se oko 1 kg suve biljke. Branjem rastavi6l tini se velika u&luga poljoprivredi, jer ·je to vrlo stetan i otporan korov koji se t.e §ko uni~ta'Va. Ima vrlo razvijene, razgra-nate rizome. S tab I j i k a je vitka i oSuplja. $upljrna se vidi golim okom i Iupom na poprecnom preseku. Spolja je 5tablji1ka uzdufuo i2lbrazdana, ootra, gru. ba, zelena i karakterjsticno Bankovita. Ima desetak rebara i isto -toliko ulegnu6l, brazda. Droga je bez mirisa i 'llJrusa. Pod iliubima ruska, jer su membrane inkrustirane pes k 0 m, usled eega je hllljJca vrlo Cvrsta d ostavJ9a mnogo pep e I a (15 do 16"10), a pepeo se vrlo maIo ra!ltvaTa u razblalenoj sonoj kiselini (svega do 20"10). ' Zbog peska se biljka upo&ebljava za glatanje drveta i te~ljeva i za tiscenje Ikalajllih predmeta (otud Zinnkraut). Sastav, - Ima do loo/. k rem en e k is eli n e, ali je u vodi same delimitno nstvorljiva (oko 0,5"10). Ima lSapcmina e k viz e ton ina, koji se u vodi rastvara, a hidrolizom . se .razlaze na levulozu, arabinozu i: kristalni aglikon ekvi:zatogenin. Ima jos i aJconatne, oksalne i jabufue kiseline, vrlo ma:1o jedne nedovoljno 1spdtane baze, -smole, tanina, pek-tina, f.IavonSlkih heterozida, vitamina C, karotenoida i gOl'ke supstancije. Droga jos nije dovoljno ispitana. Kao i vecina druglh saponinsk!ih hlljaka, 1 rastavic dufim stajanjem gubi aktivnost. Otrovne vrste 'rastavica u senu su neskodlji'Ve za domace Zivotinje. Upotreba, - U narodu se oda'Vl1a upotrebljava kao diuretik (dejslvo saponina). avo dejstvo je u novije weme j naucno dokazano. Upotrebljava se i protiv plucnih i vodene ho1esti od najda\'J1ijih wemena (Dioskorid). U Americi prepisuju jednu vrstu ·rastavica (Equisetum hiemale) zajedno sa digitalisom. U veterinarstvu slu2ri za posipanje rana i tireva. los se ne zna tatno sta je u bUjci lekovito -te lSe ona malo upotrebljava '11 skoliskoj medi· cini, a viSe i uglavnom u narodno j. U1azi u saslav diureticnih eajeva. Droga je oficinalina u nekoltko drlava. 1. U pa/a mokracnih put eva: po 20 g rastaviCa, ·IFsta breze, zalfije i medvedeg groZda i cveta belog sleza. Pet supenih 'ka~hka eve smeSe popari se 1 Iitrom k1juta"\e vode, ostavi preko noCi, i sutradan popije u 5-6 doza. 2. Diureticni cajevi: a) po 20 g .rastavica, breze, troskota, peteljki od visanja i kukuruzne svile, kao pod 1.

b) Po 25 g rastavica, s itnice, IdlSta borovnice i semena od Lubenice, kao pod 1. v) Po 20 g rastavi6l, plodova perOOna, mrkve, celera i .kima, kao pod 1.

Ll!el!NJI! BlUl!M

572 3. Arterioskleroza i hipertonija: po 25 g

glaga i imele. Dve supene ka~ike ave pala popiti izjutra, pala uvete.

'5me~e

rastavi~a,

belag luka, eveta kuvati IS minuta u 400 g vade;

4. Hronicno zapaljmje bubrega sa hipertonijom: po 40 g

ra5tavi~a

i brezavog lista i 20 g imele. Tlli ,kahle ave sme~e kuvatri 10 minuta u pala litra vade, ostaviti prekooo~ d papiti u to~u dana u 5 daM. 5. Ulozi (giht, podagra): pa 20 g ·rastavi~, orahovog li1Sta i kore divIjeg kesteoa, 30 g vrbove kare i 10 g plodava tjoskavca. Dve supene ka~ike ove sm~e se kuva 5 minuta u 400 g vade, ostavi u toku nro i SiUtradan popije u dva puta: izjutra i uve~e 'Pre jela. 6. Za bolje varenje, protiv gasova: po 20 g rastavi~a, pelena, majkine du~ice, nane i mara~. Dve supene ka~i,ke papari se sa 400 g klju~ale vade, ostavi 1 sat i pije posle jela u 2-3 'Puta. 7. Belo pranjc (leukoreja): po 20 g rastavi~a, lista mrtve koprive i troskata, 10 g lineure d pa 15 g kamiIice i virka. T,rJ SUipene ka~ike ave sme· se papari se s pal a litra ·k1jucrue vode, ostavi 2 sata d pije u tok'll dana.

Narodna Imena. - Osim navedenih oarodnih imena, evo jas nekolika: barska jela, vas~e, vretenika, konjO!¢z, kositerna trava, polj'ski kres, polj· ska preslica, poljski cinkrot, rastavice, hvost, stukavae. Sld~og sastava i -dejstva su i neke druge doma~e vrste rada Equisetum, ali su manje proucene, a neke su i otrovne (za coveka i doma~e zivotinje), pa se retko iIi nikako i ne upatrebljavaju. To su: Equisetum hiemale L. (kositerka, ostri kre~, sudoper), E. limosum Roth (bars~i rastavi~, tabja preseJca, barski kre~, vadeni oinkrot), E. maximum Lam. (vel:ilki I'alStavi~, kosmata zucica), E. palustre L. (labja presliea, b bniea, konjska ~uka, Iivadski lITes, mocvaroa preslica, rastavak) i dr.

RATANIJA Droga se sastoji od lSu ~enog korena ju!ooamericke bHjke Krameria triandra Ruiz et Pavon - Leguminosae. Ratanija je jedna od najboljih i najvdse eenjenih tanmskih droga. Upotrebljava se kao adstringentno oj tonicno sredstvo. MaZe se zameowi dorna~om drogom koja se dobija. od tormentile.

RAUVOLFIJA

Rauwolfia serpentina Benth. -

Apocynaceae

ViSegadiSnji zirnzelen grmi~, visok do 90 em. Raste ad lSeverne Indije do indonezijskih ostrva. Upotrebljavaju se koren i rizom (Rauwolfiae radix et rhizoma). Ima oko 20 alikaloi-d.a, ad kojih se u medicini najviSe koristi res e r pin. Dejstvuje na sniZenje krvnog prntiska, kao i sedativno na eentralni zivcani sistem. Zbog ovih svojstava 'resel'pin se upotrebljava

RBN ILl HREN

573

u letcnju artcrijske hipertenzije i za urnirenje du!evnih bolesn1ka. Da bi se postiglo zelj eno dejstvo l1a ·snifenje krvnog pritiska, bolesnik mora da se p rid dava lekarskog uputstva. Dorira se u rni,J jgramirna, odnosno deiavirna miligrama.

REN ILl HREN Cochlearia armoracia L. -

Cruciferae

Ren raste po vlainirn mestima, gotovo ~irom eelog sveta. Gaji se u mnogim zemljarna zbog korena .koji sluzi za zatin. Reo je snaina zeljasta vgegodiSnja biljka. Naraste oko I m. Ima vrlo velike, po obodu nazubljene listove i dugacke cvasti s behlm sitnim evetovima. Koren je do 6 em debeo i v,rlo dugatak, Qko I rn. Gore je zadebljao i ima vise glava. Spolja je zuckastO'sivkast, a iznutra bee i, dok je rnlad, nije zilav. Uk usa je Ijutog, toplog i pete. Bez Iniri5a je, ali ako se stru:ze, razvija se poseban Ijut miris koji izaziva jako suzenje. UpotJrebljava se sarno s v e z k 0 reo. Moze se dugo safuvati svez u podrumu zakopan u vlaian pesak. Ima sin i g r ina, koji ·s e raspada na alil4zo-sulfocijaruid, glikozu i kaHjum kiseli sulfat. Ima J !ecera, a's paragina, glutamina i dr. Ren je omiljen narodni Iek i zdrav zatil1. Delovanje mu je sJatno slacicio Najvi~e se upotrebljava kao presan zacin, manje za lek. Ostala narodna imena: ·kren, ledinja andrkva, morska rotkva, ravelj, ravet, torman, hrelj, hrin.

Kasikara (Cachlearia officinalis L. C:ruciferae) spada u istu botanicku, hemijsku i fa'r makodinamsku grupu. To je do 30 em visoka zeljasta, razgrana·t a viSegodBnja biljka. Raste najvge u blizini morskih obala i na drugim slanim terenima Zapadne i Severne Evrope, a kulturom se ra!irila i u celoj Evropi. Kod na's je nema. Upotrebljava ·se sveza biljka, jer ako se ostavi da se osu~i, izgubi Ijutinu, koja se inate javlja ,kad se sveza biljka gnjeci pnstima i tada miriSe kao slacica lima jedan sumpomi gli,k ozid). Saddi vitamina C, m i r 0 z ina i sumpornog gli·ko2lida k 0 hie a r in a, koji hidrolizom daje jednu vrstu -slacicnog ulja. Ka~,kara deluje kao ren. E tansko ulje u homeepatiji simi kao sredstvo koje popravlja promet materuja i kao diuretik Inace, kaSikara je narodni lek protiv raznih bolesti.

Spiritus Coc:lzleariae simi za drazenje koze 'kao 51acicni ~piritus. Sirupus antiscorbutic£ts sadrfi ekstrakt ove biljke. To je dan as zastareo lek. Narodna imena: ilitna trava, Zlicniea, zlitnjak, ka!itak, ozicnjak, poIjafua, trava od poljaCine. Slicnog sastava i lekovite vrednosti je i rotkva (Raphanus sativus L. - Cl1Uoiferae), osobito erna. To je jedan od najsta.rijih na·rocinih lekova. Zdrava luana i zacin. Ostala narodna imena: andrkva, ardakva, povrtniea, rd8!kva, rodakva,

rokva, vrtna rotkva, trup, trupka.

574

LI!CI!NJl! BlUl!M

REPUSNJACA

Erigeron canadensis L. -

Campositae

J ednogodBnja zeljasta bilj'ka, visoka do 1 m. Stabljdka je prava, maljava, pepeljasto·zelena, obrasla uskim duguljastim ~ §i1ja· stirn Iistovima. Stabljika je u gornjem delu razgrana'ta i okicena mnogobrojnim sitnim glavitastim cvastima Zu to-bele boje. Cveta ceo log leta. Rasprostranjenost. - U XVII veku reo pu§njaca je dospela u Evropu i svuda se ra· siri'la. Raste .wuda, cesto u veli-koj mnozini, osobito po pustim mestima kao korov. Droga. - U SAD je ofici!llalna biljka u cvetu i etarsko ulje (Erigeroni herba et aethe· roleum). Sastav. - Tanin, galna kdselina, oko 0,50 0/ 0 etarskog ulja. Upotreba. - Kod nas se ne upotrebljava. U SAD se -koristi kao hemostatilk, protiv metroragije, albuminurije, cistita, katara bronhija, antddiaroi,k, protiv reumatizma i uloga. Sto pedeset grama droge kuva se 2-3 mi· REPUSNJACA nuta sa 1 li'lrom vode, ostavi 2 sata i pije po 3 case dnevno pre jela. Narodna imcna za domace VI'ste lstog roda: mala repusnica, turan, urocnik, hudoletnica, hudolijetnica.

RESNIK, KONOPUUSA, GROZNICNICA

Eupatorium cannabinum L. -

Compositae

MnogogodiSn]a zeljasta, snaina bilj-ka. Stabljika je do 1,5 m v.jsoka, sivodlakava i razgranata. Listovi su sedeCi,dlanasto 3-5-delni i po obodu tes· terasti. Cvetovi su cevasti, hermafroditni, petozubi, rnumo ru!icasti i udruieni po 5-6 u male, duguljasto-valjkaste glavieaste cvasti na vrhu stabljike. Cveta jula i avgusta. Rasprostranjenost. - Pored reka oj potoka, eesto u velikom mno§tvu. Droga. - Koren i cela nadzemna biljka u cvetu (Eupatorii radix et herbal. Trava se bere neposredno pre cvetanja, a koren se vadi ranD u prolece. Sastav. - Etarsko ulje, smola, ,kaLijum·nitrat, kalci}um-malaJt ~ fosfat, silicijumova ki.selina i gorak sastojak nazvan eupatorin, a u korenu ima dosta inulina. Upotreba. - Holagog oj laksativ. Utice na smanjdvanje holesterola u krvl. Smanjuje hipertenziju. Upotrebljava se i za leeenje nekih dermatoza nasta· Iih zbog smanjenja sekrecije zuel. Deluje i kao diurethlt ~ dijaforetik.

REUM . RABARBARA . RAVED . . .

575

1. Caj ad karell a: 60 g korena kuva se 10 minuta i piije svako jutro

po 2- 3 ~o lje pre jela. Osobe 'koje ne podnose neprijatan. o~tar miris i gorak pa leci ukus resnika mogu pri k>raj u kuvanja dodati 10 g naninog !ista . PHi nezaslaueno.

RESNIK

2. Caj ad Irave : 3 supene ka~'ike iseckane trave (nadzemni deo resnika

u cvetu) popari se sa pola Jitra kljuCale vode, ostavi celu noc i S'Utradan se popije u 3 obroka pre jela.

3. Ekslrakt i tinktura spravljaju -se u apoteci. Kod nas se ova vrlo rasir ena bilj~a sasvim Tetko upotre:bljava. Narodna lmena: divlja slavlja, divlja vioda, divljika, du~anovo perje, konjska griva, mala turica, maslovka, moracni'k, razhodni k, ustuk.

REUM,RABARBARA,RAVED,REVNIK Reum je oguljen i ocgcen rizom biljke Reum palma tum L. - Polygonaceae, koja ras te i gaji se u Kini i Tibetu. U maloj dozi .daje se kao tonik (a u dozi do 1-4 g kao blag purgans), osobito za starije osobe, sllOOunjave, malokrvne i rekonvalescente. Laksantno dejs tvo reuma ispoljava se tek posle 6-10 sati. Reum ulazi u t'3.~t·'lV velikog broja galensk.ih preparata.

LECI!NJI! Bn.JI!M

576

RICINUS, KRUA ILl MORSKA KUDEUA

Ricinus communis L. -

Euphorbiaceae

Ricinus kod nas naraste kao velika, razgranata zelj asta jednogodgnja biljka, visoka oko 2 m, a u toplijim predelima je vi~egodgnja, drvolika biljka, 5-12 m visoka. Caura je bodljikava, ima 3 semena iz kojTih se vadi ulje. 1ma mnogo vari je teta ricinusa . Cela biljka je otrovna!

RICINUS: A. GORNJI DEO GRANCICE U CVETU. B. CAURA U PR IRODNOJ VELlCINI. I. SEME U RASPUKNUTOJ CAURJ . J . SEME U PRJRODNOJ VELlCINI. K. SEME NA UZDUZNOM PRESEKU

Gajenje. - Ricinus je porek!iom iz tropslcth predela 1ndije i zato trafi toplotu, s unce i vlagu. Kod nas dobro uspeva svuda gde dozreva kasni kukuruz. Najvge se gaji u Bana1
RICINUS. KRUA ILl MORSKA KUDBLlA

577

klonjenu od hladnih vetrova, poznih mrazeva i magle. Dubri se stajskim Qubdvom, a ako se baci j o~ 200 do 400 kg na hektar superfosfata i kreca, onda su prinos i kvalitet semena znatno boljd. Izgled semena. - Veli~ina oSemena raznih Vlrsta rieiil1usa je vrlo raz· Iicita: 7-21 mm duzine, 5-9 mm deblJi ne i 6-13 mm ~irine. Seme je glatko, pegavo, ~areno, manje·vge mrkosavo, donekle bubrezasto·jajasto, na prvi pogled s1i~no sarenorn pasulju. Na vrhu semena vidi se belicasta, me· snata bradaviea (karunkula). Na pljosnatoj strani V1idi se ~av. Jezgra je vrlo meka, mesnata, masna i beLicasta. Rezervna hrana se lIlalazi u endoopermu. U k usa je uljastog, vrlo malo Ijutog. Sastav. - Glavni s astojak je masno ulje. Ima ga 45-55%. Ima jos i oko 20% lancevine, oko 0,20/ 0 kri.stalnog n eo t ·r 0 v n 0 g alkaloida r i· C i n ina, zatim secera, jabucne kioseline i njenih soli, raznih enzima i tok· salbumina r i e ina, zbog koga je seme otroVollO. Jedan od enzima, ricinus-lipaza, vrlo je aktivan i ekstrahira se iz 's emena za tehnicke svrhe. Ulje se sastoj i iz glicerida ric in 0 lei n s k e (ricinolne) i i z 0 r i e i n 0 lei n s k e.

I

2

3

4

1. SEME RIC I NUSA SPREDA. 2. SEME RICINUSA POZADI . 3. I 4. UZDUt,NI PRBSECI.

5. POPRECN I PRESEK

stearinske i dihidroksi-stearinske kiseHne. Laiksantno dejstvo ricinusovog ulja potice od slobodne nicinoleinske kiseline i njenih stereo-izomera, koji se stvaraju hidrolizom ulja u dvanaestopala~nom crevu (duodenumu) . Riclnusovo ulje (Ricini oleum)' je vrJp gusto i veoma zi I a v 0, bezbojno iIi blooozuckasto ulje dobijeno h I a d n i m cedenjem zrelog i 0 I j uS ten 0 g semena ricinusa. Tako dobijeno u I j e s e u v 0 d i is k u v a v a d a s e u n i ~ t i ric i n. Za lek se ne sme upotrebiti ulje dobijeno ekst· rakcijom pomocll organskih rastvaraca niti ulje proizvedeno toplim cedenjem (otrovno zbog prisll'stva ricina). Uk usa je najpre blagog, zatim ne· prijatnog, maze se po llstima i izaziva gadenje. Slabog mirisa koj~ se oseti tek kad se ulje pije. Neke osobe ga zbog toga ne podnose. Upotreba. - Ricinusovo ulje je blag i pouzdan, vrlo mnogo upotreb. Ijavan, ali ipak nepopuJaran purgaHv. Moze se davati uvek, a u slucajevima trudnoce to je najbolje sredstvo za ciS6enje, jer ne nadraZuje i ne izaziva grceve iIi vrlo slabo. Odraslima ·s e daje 30-50 g u kafi, zelatinozrrim kapsu· lama, pomorandzinom soku uz dodatak limunovog ill naninog ulja itd. Ded se daje po 1-3 g prema godinama starosti. Dejstvo se ja.vlja posle 1-3 sata. U industriji i privreoo upotreba ricinusovog ulja iz godine u godinu biva sve veca i raznovrsnija: industrija boja, nilsana (sin tetskog vlakna),

578

L1ICENJE BIU EM

providni h toale tn ih sapuna , za o m e k~a va nj e koze, kao vrlo viskozno mazivo za avion soke motore i kao gor-ivo u moto rima sa unutra~ njirn sagorevanjem. Druga narounn imena: arepak, . v~i ka zute.niea, veliki bozur, klje~tevi. na, krlj , krlj e7., krs tova saka, mali bozurak, podlan, pratoka, raolje, ricin. sklite niea, skoeae, s ungle, tUl'ske konoplje, harapka, 6udika, eudno drvo .

ROGAC, ROSCIC, ROKCIC DRVO, SLATKA KORICA, ROlICAK, ROSTIC

Ceratonia siliqua L. -

Caesalpiniaceae .

Rogae je vrlo lepo dekorativno, razgranato drvo, visoko do 10 m, guo sto oki ceno peraslim, zimzelenim, 5jajnim kozastim lis tovi ma. Cve ta od avo gus ta do oktobra. Plod sazreva tek naredne godine. Plod je do 20 em duga· cka i 1-2 debcla,

Droga. - Zreo plod (Ceratoniae fructus) vreme koristi se i seme.

osu~en

na suneu. U novije

Sastav. - ' Skrobnih materija 40-50°/0, oko 3OO/0 saharoze, too/o reduk· cionih ~ecera, do 0,75'10 maS'Tlog 'lilja, do 8'10 eeluloze, do 6'10 azotnih mate· dja, peklina, lan inl!, organs'kih Ikiselina Ii nj-ihovih soli; VII age 9-13'10. Seme ima 10-12'10 vlage, oko 15'10 azotnih materija, 1,3 do 2'10 masnog ulja i 67-70'/0 raznih ugljenih hidrata, medu kojima je najinteresa'l1tniji ka· rubin koji pod utieajem enzima karubinaze prelazi u redukoioni ~ecer koji moze da fermentira . Embrion ima vrlo mnogo fosforne kiseline. Upotreba. - Plod rogata je vrlo vafna, zdrava i koneentrovana hrana za Ijude i do mace zivotinje. Samleven rogae (Ceraloniae farina) upotreblja. va se ,kao izvrstan dijetalan 1ek za lecenje zeludaeno·orevnih poremecaja, osobito proliva deee. Da bi ,r ogae 1mao jo~ prijatnij.i miris i ukus i veCu ad· sorplivnu moe, cia bi bolje upijao razne erevne toksine i meduproizvode me· tabolizma bakterija, rogae ilJoj njegovo bra~no se moze 'Pre upotrebe malo proprzili slieno kafi i upotrebiti kao aktivni medicinskJi ugalj velioke lekovite vrednosti. Steta je ~to 's e ovo u nas ne Ikoristi, i ~to se Togae uop ~te malo konsti, a godi~nje ostaj u desetine i Sltovine vagona neobranog ili neproda· nog rogaea u na~em primorju. Rogae je islovremeno vrIo jaka i skoro pot· puna hrana, veoma prijalna posiaslica i efikasan i jevlin Iek, osobito za deeu preko leta kad vladaju prave epidemije ,krvavih proliva.

ROSUUA . ROSIKA. ROSNA TRAVA .. .

579

Upotrebljava se j za leeenje organa za disanje: jedna ka~ika bra§na prokuva se kao griz u ~olji mleka oj rpije toplo vi~e puta dnevno za leeenje oboleHh bronhija. Pokoriea rogaca je vilo evrsta, pa je potrebno sam leven m stuean rogae pre upolrcbe prosejati, jer !Su delici epikarpa vrlo o~tri, pa mogu ozlcditi obolelu sluznieu organa za varenje. Farmaeeutska 'indus lrija koristi seme za proizvodnju kvalitetne siu'li klaja ~ma plimenu u farmaciji i medicin~. Pri.en rogal je najprijalrlija 'lameria i dodalak katL Mnoge armije spravljaj u ratnu rezervu kompI'imovanih tableta kafe za jedan iii viSe obroka. U tim pastilama ili opekama ima 5-20 0 /0 kafe, a oSlatak j e prien .rogac, jeeam, dkorija d dr. Zdravstveni radnici treba da w~e .propagandu za ~to ee~cu i raznovr5niju upotrebu rogaca u nas.

ROSUUA, ROSlKA, ROSNA TRAVA, ROSICINA, MUHOLOVKA, DROZERA Drosera rotundifolia L. -

.,

ROSU U A

Droseraceae

Rosulja je bubojeda biljeiea koja raste u vlafuim bhljnim zadrugama na visokoplaninskim treseti~tima. Ima je i kod nas, najviSe u Sloveniji, retko u Srb-ijoi i Hrvatskoj (Zagorje, Gorski Kotar, Vlasinske tresave). Rosulja je kod nas rebka biljka, naroeito u lSuvim istoenim pokrajinama. lma jednu, ·rede viSe stabljika visokih do 20 em, bez 'liSca; na vrhu nose mnogobrojnc sitne, bele evetice. Listova ima sarno prizemno; poredani su oko stablji1ke kao zveroa. lma}u dugaeke dr~ke, na Oijim lSe vrhovima nalazi po jedan okruglast Ii·st naoruzan zlezdastim dla,kama kojirn biljka lovi oinsekte 'sebi za hranu (insek· tivora). - Bere lSe eela bHjka leti u evetu i 'brzo OSU~ na promaj'i. Bez rnil1isa je, gorkog oj oporog u k u sa. Sastav. Sadrii proteolitski enzim ISliean pepsinu, smolu ljutog ukusa, crvenu i zutu boju, vrlo malo etaI'.~kog ulja (droseron), zn.aw.u koiilinu tan ina, ben zoe v e, rna· slaene, mleene, mravlje, propionske, limunove i jab-uene kiseline, Secera, fitosterola, piumbagina, dro·

LECENJE BIWEM

580

zenna i drugib sastojaka. Suva biljka daje vge od 25% aJokoholnog ekst. rakta. Upotreba. - Rosulja je stari !I1arodni lek protiiv ka§lja, bronhitisa, aS1· me, arterioskleroze, dispepsije, a osobito protiv veli'kog kaSlja u obliku in· fuza iii tlinkture (1 : 10), po jednu ka'§icicu vi~e puta dnevno. Cesto se me~a s majkinom du~ieom i rastavaeem. Mnogi lekari u novije vreme propisuju drozeru. Iseeden sok iz sveze biljke, kaZu, odstranjuje hradavice, tvrde liuljeve i pege. Homeopatska me· didna upotrebljava sveZu biljku uzabroou pre evetanja. U vrIo velikoj dozi rosulja deluje nadraZajno na ereva i moze izazvati krvav proliv, po~to draZi ,koZu, a osobito IS'luznicu. 1. Protiv velikog kusl ja: 2 g tinkture ad rosulje i 200 g sirupa ad tur· cinkovog cveta; daje se deei na 2 sata jedna kafena ka~icica. 2. Caj protiv velikog kaslja: po 25 g lOOSulje, 1lim~jana (iIi majkine duo ~ice), 'lista od pitamog kestena i dugoliste bokviee. Tl1i lSupene ka~ilke ove sme~e popari se sa pola litra kljucale vode, poklopi, ostavi preko n06i i suo tradan pije na dva sata po jedna ka~i'ka. Zasladi~i sbrupom od ribi'zla iii maline. 3. Protiv kaSlja: 10 g rosulje, 30 g tui1Cinka, 40 g eveta od pomorandze i 20 g cveta belog sleza. Nanni se caj (1 'ka~ika sme~e na 200 g yodel, za· sladi medom i pije svakog sata po 1 ka§iJka. 4. Protiv arterioskleroze: po 10 g 1I'0000Ije, kore kru~ine, imele i slatkog korena i 60 g gloga. Dve supene 'ka~ike ove ISmcle se popari sa 400 g kIjucale vode, ostavi da s" kiseli u tok'll 'Iloei d 'sum-adal11 popije u 3 doze pre jela. Druge vrste roda Drosera (Drosera intermedia Hayne i D. longifolia L.) takode su retke biljke, sl!iCnQg su sastava i dejstva kao vee opisana ['Qsulja. I u njima je, izgleda, glavni lekoviti samojak plumbagon, kojd ima i anti· bakterijska svojstva (vidi pogla'Vlje 0 fitoncidima). Opomena! - Sve vrste roda Drosera, kao Iretke i biolo~k.j zan~mljive bilj ke, za~tieene su u prirodi. 0 tome biljari moraju vodi1li racuna.

ROTKVA Raphanus sativus L. -

Cruciferae

Upotrebljava se svez IS 0 k dobijen eedenjem olju~tene d simo isecene (najbolje na rende, trenicu) erne rotkve. Moze se upotrebiti i sveze nastru· gana rotkva. Mora se koristiti sarno sveza, jer £tajanjem i &Ok d strugana rotkva brzo gube lekovitost. Ukoliko je rotkva ~juea, utoliko je bolja, jer ima vi~e sumpornih heterozida, od kojih potiee Ijutina i svojswen mms .kad se zvaee Hi rete. Rotkva je hrana, zaCin i stari narodni lek. Sok se pi'j e protiv bronhita, ka~lja, za lecenje jetre i isterivanje kamena i peska iz be§i'ke i bubrega. Svojam Ijutinom izaziva baIji apetit i otklanja tclkoee u organima za varenje. - Sitno stueano seme ima antimikrobna i antimikoticna svojstva (vid. Fi· toncide) te se obja~njava upotreba u narodnoj medieini za Jecenje gljivicnih koznih bolesti: nacini se ka~iea 5 maIo vode i ablaZe.

RUZMARIN.

RU~N

581

Narodna lmena: and rkva, ardakva, povrtnica, rdakva, rodakva, rokva, vrtna rotkva, trup, trupka. Slicno, ali .slabije de luju i druge vrste rotkve i rotkvica (Raphanus salivlIs subv. radicula Pers.: meseeau-ka, ipovrtnaca. rotkvica). Opravdana je upotreba rotkve u narodu cim se pojavi neka zarazna bolest.

RUZMARIN,RUZMARIN Rosmarinus officinalis L. -

Labiatae

Ruzmar in je gust, uvek zelen, razgramat grmie, visok 1-2 m. Cveta preko cele godine sitnim plavicastim cveti6ima. Cela bilj'ka je prijatnog mi· ri sa. Rasprostranjenost. - Najbujnije ,s e razvija u primorj-u i na ostrvima J a dran skog mora, a zati m svuda oko Mediterana. Mestimicno se gaji. Lako se razmnozava . Izva n zemalja Sredozemnog mora p02)nat je sarno 'll kulturi . Droga. - List (Rosmarini fOlium) je do 3,5 em dugacak i svega do 4 mm sirok, iglicast , zatubast, bez drske, zelen , krut , ko:iast , po obodu ceo oj ·n adole jako povijen, te je na gomjoj strani ispupcen; po sredini ima bra z d u. Nalicje je udubljeno, belo iii sivo, maljavo , iroa vrlo i's taJmut glavni nerv. M i r i s e v.rlo aromaticno cineol i kamfor, auk usa je tog, aromamcnog i nagorkog.

na Iju.

Sastav. - Droga sadrci 1,5-2% e ta ,r s k 0 g u I j a, oko 80/0 tan i· n a, holina, saponozida, heterozida i jednu gorku materiju. Etarsko ulje (Rosmarini aei11erol eum) dobija se destilacijom pomoeu vodene pare iz svcleg lisea ·i vrho· LI S T R UZ ~ l AR1 NA : i\ - l.EO L1 ~ T va grancica, najvise u nasem pl'iB - GRMOLI KE DLAKE VIDE NE NA morj'll, j·uznoj Francuskoj, Spantji i MIKROS KOPU . sevemoj Africi. To je bezbojna iii zuekasto-zelcna tecnost, aromationog, kamfo ru s licnog mirisa, Ijutog, aromaticnog i nagorkog ukusa. Sa.s toj i se iz pin en a (desnog i levog) , k a mfen a, c i n eo I a (oko 2[)
LECENJE

582

BIU EM

tim u razne balsam e, Iinimenta, lekovite spkituse, pomade i druga sredstva za lrljanje i mazanj e bo lesnih delova tela. U 'V ecoj dozi r uzmari·n deluje otrovno, slil;no moraeu. Kao i mo· raeom, tako i ruzmari nom otrovana zivo tinj a pOMaje plasljiva, za razllku od trovanja pelenoll1 i zalfij om od koj ih zivotinja postaje nasr tljiva. l. Belo pranje: po 20 g 'ru zmarina, kamilice, zalfi je, hajduoice i bele

mrtve koprive. Pet kasika ove smese popari se 1 litrom 'kljucale vode, po· klopi, ostavi 3 sata, ocedi i mlakim se zapira. 2. I s/ovrem eno se pije ova j ca j: po 25 g ruzmarina, zalfii je, hajdueice i b ele mrtve koprive. Dve supene kas·ike ove smese s e 'popari sa 400 g klju. cale vode, pok'lopi, posle 2 sa ta odLije i popije pola 'i~ju tra a pola uvece. 3. Izoslale mel1slruacije: po 20 g JUZIl1B.l'ina, kamilice, rute, matienjaka'i omana. Jedna supena kasika ovog caja se popari .s a 200 g kljucale vode, poklopi i posle 2 sala odJije i uvece p opije. Ostala narodna imena: zmurod, zimorad, luZmarin, razmarij a, robazinij a, rozmarin, rozmarin, r uzman, rusmarin, sabor, sabur.

RUJ. RUJEVINA

Cotinus coggygria Scop. ( = Rhus cotinus L.) -

Anaca·rdiaceae

Do 3 m visok, vrlo ra~granat i otporan . grm, obrastao okruglastim, glatkim Ils tovima koji u jesen pocrvene tako da se kamenjar, osobito serpentinske stene crvene od ruja . Cvetovi su zelelllkast-i i sitni, udru, zeni u krupne, ·Iepe, klitnjaste, rasperjane cvasti na - vrhovima ~ grana. Plod je jednosemena, ja~ jasta, zelena ko§tunica. Cveta od maja do jW1a. Rasprostranjenost . Na ~ suvim, kamenitim (osobito ser· pentinskim), suncanim strana· rna cesto u vellk om mnostvu. Svojstva. - Cela biljka, a osobito listovti i pupoljci ima· ju svojstven, vrlo jak miris koji se bolje oseti kad se m edu prsrima ras·trljaju. Ruj je valan za vezivanje zemljiSta ugroze· nog od ero1Ji.je. Droga. - List i kora (Cotini folium et cortex). Ust se RUJ bere kad je ruj u cvetu, a kora u jesen. Sastav. - Tipicna taninska droga: sadrli oko 2oo/, t~i?a koji ~o potrebi moze zameniti oficinalni tanin do~ij e~ ekstrak~IJom alepskih siSar aka. Ima svega oko 0,10'10 et arskog ulJa a flavonskIh heterozlda,

4

PUSA. TRAVA OD ROSOPASA

583

zbog cega je ruj donedavna upotrebljavan ne sarno za ~tavljenje kOla nego i kao boja za kozu i vunu. Upotreba. - Kao i sve droge bogate taninima, i ruj se koristi kao ad. stringens, protiv proliva, groznice i dT. . Narodna imcna: ankiel, luto vamlo, jelenski rog, ruja, rujika, skum. pma, s·u mah, ~kotan, ~mak, Sornak. Slicnog sas~ava.i dejstva je [ Rhus coriaria L. (bijeIa rujevina, jelenov rog, kordovanskl ru], sumak, creslo, ~rnak), koji raste na na~ern jufDom prirnorju.

RUSA, TRAVA OD ROSOPASA

Chelidonium majus L. -

Papaveraceae

Dugovecna zeljasta biljka kaja raste svuda kao korov. K ads eli. va b i I j k a 0 z led i, i z n j e cur ina ran d z a s t m I e c n i s 0 k; njegova I jut ina, go r c ina i 0 t T 0 V nos t odavno su pnivu!kli paZ. nju coveka i on ga je zbog toga upotreblj avao za lecenje rll!Lnih bolesti od najdavnijih vrernena do danas. Sasta\'. - Biljka iii njen rnleeni sok sadrli: 5 rn 0 I e, n~to eta r 5· k 0 g u I j a (u suvoj biljci svega 0,013%) i desetll!k raznih a-I.kalodda: he I i· don dna, horn 0 h eli don ina, he I e r i t r ina, san g v i ·n a Td n a i dr. AI-kaloidi su derivati izoh~nolina i b!Jiski alkaloid·irna opijuma. U drogi ima jo~ :i organskih 'kiselina: jabucne, ·!Jimunove i·td. Hel~donj.n je glavni al· kaloid. Deluje sedativno, sHano papaverinu. Heleritrin lokalno jako draii. Sangvinar.inovc soli su crveno obojene; pojacavaju perista1-tilku creva i lucenje pljuvacke. Upotrcba. - Svez sok i infuz imaju baktenicidno i fungicidno dejstvo (protiv patogene gJjivice Trichophyton). Daje se j za pojacanje lucenja zuci , protiv tuberkuloze koze i dr. 1. Bolesti jelre: po 20 g ruse 1 1rave·ive i po 15 g nane, maticnjaka, podubke i petrovca se porne~a, pa se 3 supene ka~ike srne~e popari ·sa poJa litra kljucaJe vode, pokJopi i posle 2 sMa ocedi i popije u 3 doze na poJa sata pre jela. Moze se upotrebiti i ova srne~a: po 20 g ruse, trave·ive, kore ad kru· ~ ine i podubice i po 5 g nane, rna'ticnjaka, metvice i kamilice; upotrebljava se na isti nacin. 2. ASlma, bolovi u organima za varenje: po 20 g ruse, podbela, ploda pasdrena, petrovca i dirnnjace se porne~a i upotrebi kao pod 1. 3. H olerelicni i holagogni cajevi: po 50 g ruse inane se porne~a i upotrebi kao pod 1. Po 20 g ruse, lincure, maslacka, nane i vodopije se pome~a i upotrebi kao pod 1. Po 25 g ruse, kicice, nane i srnilja, kao pod 1. Po 25 g ruse, gorocveta, hajducice i rastavica, kao pod 1. 4. Sakorn iii ekstraktorn od ruse . nM"od slcida bradawce.

584

LECBNJE BIUEM

RUSOMACA, TARCU2:AK, oeU-NEeu, DEVOJACKA TRAVA, PASTIRSKA TORBICA

CapseUa bursa pastoris L. -

Cruciferae

JednogodiSnja iIi dvogodgnja zeljasta biljcica, visoka do 40 em. Prizemno IiSce je krupn·ije, perasto 'i zdeljeno Ii gracE rozetu, a ono na stalYljikama je vrlo si,tno i obuhvala stabljiku, duguljasto, siljasto ,j po obodu celo. Gor. nja polovina stabljike je poretko obrasla sitnim beHm oveticima razne sta. rosti tako da sc na vrhu nalaze pupoljci, ispod toga oworeni cvetow, a jos nize plodovi kao sltne trougla's to-srcaste JjusCice, koje, kad sazru, pucaju na dva sava, odakle ispada mnogobrojno sitno seme crvenkaste boje, pomocu koga se biljka rasejava na sve strane. Cveta od ranog proleca do pozne Jesem. Svojstva. - Bez mirisa; pomaIo Ijutog ukusa, kao i sve krs·taiSice zbog prisustva sumpornih heterozida. Rasprostranjenost. - N~1rofHma biljka, korov koji raste svuda, a naj. vise pored torova, po naseljima i po napuSitenim mestima. Gajenje. - Semenom, vrlo lako, na svakom zemljiStu. Droga. - Nadzemni dec biljke u cvetu (Bursae pas/oris herbal. Ne treba brati stare, precvetale biljke; ukol'i!ko je rusomaca mlada, utoliko je lekovitija. Isto tako ne treba je bran po naseljima i prljavim mestima zbog necistoce i prenosenja zaraznih boles·ti. Sastav. - Organske baze tiramin, halin i acetilholJin, verovatno kao proizvodi razlaganja nedovoljno pozna tog i hemi'j ski nepostojanog arkaloida (bursin). Ima malo sumpomih i flavonskih heterozida, inoZiflola, tanma, raznih organskih kiselina, saponozida, vHarnina C, i drugih sastoj
RUTA. RUTVICA, SI!DI!P •..

585

3. Pro tiv povecane i produzene menstruacije: a) po 30 g rusomace i troskota (Polygunum avicu lare) 'i po 20 g kamhlice i !ista bele imele. Spravlja se kao pod 1, i pije toplo ,izjutra i IUvece po 1 ~olju.

b) Daj e. se i' ova sme~a: po 25 g rusom
RUTA, RUTVICA, SEDEF, SEDEFCIC Ruta graveolens L. -

Rutaceae

Sedef iii rutvfeil je dugovecna zeljasta biljka, v.isoka do 80 em. Cve· tov·i su zeleno-zuckasti i nalaze se udJ1Uieni '\l evasti na whu stabljike. Plod je caura. Ga,j i se i kao rnirisno i ukrasno cveee, zacin i lekovtita biljka po nasim vrtov·ima. Cela biljka jako mkiSe, jer u ISvim delovima ima etarskog ulj a, zbog cega je sedefcic 1 e k 0 v i t i o .t r 0 van. J os su stari Groi i Rimljani upotrebljavali rutvicu kao zacin a le'k. To je jedna od naj stariji'h drogao Cela biljka i njen sok su vrlo Ijuti , na kozi iZ
Upotrebljava se list, rede vrhovi grancica u evetu i seme (R£tIae folium, herba et semen). Ust je go, ima drsku , do 10 em je dugaCak, a do 6 em sirok, donekle trouglast, sa 2-3 prstasta ispupcenja. Liske su dugacke oko 2 em, ze leno-zute, prema sve~losti gledane izgledaju tackaste (sek ,-ecione zlezde). Droga je 0 so b ito g, aromaticnog m i r i s a; aromaticnog, Ijutog, nagorkog, neprijatnog i toplog uk u sa. Sastav. - Droga sadrZi 0,05-0,07% eta r s k 0 g d a, za lim smole, tan ina 'i gorke m a terije.

u Ij a

a rut 0 z i-

Eta r s k 0 u I j e (Rutae aetheroleum) dobija se destHacijom pomoeu vodene pa re. To je bezbojna Hi Zuekasta teenost, koja ,kasnije pmamni. Flu· oreskuj e plavo-ljubicasto. Vrlo je Ij.utog d gorkog ukusa. Sadrti 9Q!l/o met ii- non ii- k e t o n a. U ulju ima jos i met iI- h e p til- k e ton a, malo metilnog salicilata, cineola, pinena, limonena i dr.

LI!CI!NJI! BIUI!M

586 Rut 0 z i d t r i n, gHkozu i ponica (japanski kaperna, kapral,

iii rut i!ll je heterozid, koji hidrolizom daje k v e r C eramnozu. Rutozid je naden i u drugom hilju: Sophora jabagren, japanska soforal, Capparis spinosa (grumac, kapar, u ,raznim vrstama heljde, Fagopyrum.

Upotreba. - Daje se rprotiv hi&terije, epilepsi'j e, grceva, lupanja srca, nesvestice i uopste kao sredstvo za umririvanje zivaca. R!utvica je emenagog i sudorifirk. Semenje deluje anthelminticno. U narodnoj medicini i nadrilekarstvu se mnogo vise upotreblja"la i celli nego u skolskoj. Rutviou cesto upotrebljavaju za Izazivanje pobacaja. U nekim zemljama se upotrebljava i kao za6n i miris. Slicno se upotrehljava i ulje od -rutvice. Napornena! lorn leka,ra.

Rutvica se sme upOl'rehiti sarno po savetu i pod kon-tro-

Ostala nnrodna lmena: vrtna rutica, menjik, petoprsbnica, piganj, pitorna ruda, rutva, sedev, sedefce, sitna ruta.

s SALATA, VRTNA SALATA, PITOMA LOClKA, MARUUA, SALATA

Lactuca sativa L. -

Compositae

Salata je dvogodisnja zeljasta biljka. Gaji se a upotrebljava prve godine kao presno povrce (salata). Ima mlecnog oSoka gorkog uk'usa, malo etarskog ulja, kaHjum-nitrata, streola, karotena, viltamina E i C, fenolskrih jeddnjenja koja deluju kao a11lioksidansi, tragove hioscijamina (00 kojeg potice umirujuce dejstvo salate) J dosta mangana. U mlecnom soku ima inozitola, smole, secera, vanilina, voska, manitola, asparagina, organskih kdselina i gorkih materija. Salata je vrlo .korisna presna zelena biljna hrana koja, osdm toga, cle· luje i ·kao sredstvo za umirivanje i stiSava polnu nadraZljivost. Olaksava is. kasljavanje, povecava apetit ,j mokrenje.

SALEP

Tuber Salcp DA LI SALEP POJACAVA POTENCIJU?

Istorija salepa je puna sujeverja duboko ukorenjenog na Istoku. Salep kao lek spominju, ostina, jos anticki medidnski pisoi, pre svega Teofrast (371-287. god. pre nase ere) i Dioskorid (u I veku nase ere), ali mu ni izdaleka nisu pridavali onaj znacaj kao kasniji, arapski medicil1iS'ki phsci. I danas mnogi ·s alepu pridaju eudotvornu moe ca,k i kod nas, osobito u Bosrn, Sandzaku i Makedoniji, u krajevima gde se najduze oCuvao uticaj arapske meclicinske ku:lture. Orijentald su cvrsto ubedeni i fanatdcno veruju da je salep najpouzdanije sredstvo za jacanje peine moei. To vekovno verovanje je u na~e krajeve doslo sa Isteka i uhvatHo duboke koreneve u nasem narodnom lekarstvu. Muslimani su ubedeni da 'satlep krepi, jaca orgarrizam, da ga podmladuje, da vraca izgubljenu musku snagu (potendju), 2Jbog cega salep treba svakodnevno ·i obavezno da piju, ,pre svega, stalliji muskarci, osobito oni koji imaju mlade zene. Takode je u Bosni uvrezeno arhadeno verovanje da ko

LECENJE BIU EM

588

feli da ima musku decu (a po planinskim selima je prok letstvo nemati si· nove, jer ce mu se "k uca ugasiti«) mora da pije salep dobijen od m ladih, okruglaslih, jedrih, jajolikil1, socnih, skoro belih ovogodisnjih (ne proslogo· diSnjih, jer su one stare, smezu m ne, svele, tamne, mu tne zemljane boje) kr. tola raznih kacuna (»sa lepa«). Sapaste, rprstas'te krtole su, po verovanju na Orijentu i na Balkanu, bezvredne i neuopotrebljive (iako se hemdjs ki i far· makodinamsk1 uopste medusobno ne ra2lIilkuiu). Veruje se da su a.ktivne sarno jajolike, okruglaste, pune, teske, kao s ljuna'k tvrde krtole. Vekovno verovanj e da je salep ljubavni napitak (afrodizijak) potice ad s li cnosti ovih krtola jajelu. Uostalom, naueni stal'i grcki n aziv biljaka od cijih se k.rtola dobija i rpravi salerp je orchis, sto maci jaje. Mi te divne uk· rase cvetn ih planinskih i bl1dskih Hvada nazivamo kacuni i svi se njima odu· sevljavamo jer imaju divne cvetove svih mogucih boja i obHka. Mnogi pod· secaju na naj neobicllIij e sarene insekte. Kad se kacun iskopa u doba cvetanja, na njemu su dYe
SALEP -

TAJANSTVEN I CUDOTVORAN LEK

Pre nekoliko godin a (a i ran'i je) na Bas-earsij'i u Sarajevu salep je prodavan basnoslovno 's kupo. Najskuplji je hio salep »'ispod tezge«, kojeg su neki nasi poklonici doneLi sa hadZiluka, jer se veruje da je on najmoeniji. Praznoverni su svi odreda nasedali, a promueumi trgovci dobro su zara· divali. Jedan jedini primerak salepa velieine golubinjeg jajeta, svetle boje i lepog izgleda i obli'ka prodavan je i po deset hilj ada starih dina'r a, jer su ga sllj evemi usivali kao amajJ.ij u 0 nosili olro vrata. : . Tih godina nasa preduzeca za lekovito bilje uSipela su da »poeiste skla· d'i sta i tavane« i da rasprodaju i najgori salep, koji se godinarna Cuvao na skIadisrima, jer ga apoteke nisu mogle upotrebi1li za izradu lekova posto droga nij e odgoval'ala propjsima nase fannakopeje, a »musteri.je feljne ve· eite mlados,ti nisu rpitale posta je, nego sarno ima Ii ga jos« . Tako su, eto, dobra prom i samozvane h adZije (preprodavci) i preduzeea za lekoV1ito bilje.

SALEP

589

CVET KACUNA

JAJ OLlKl SAL E P

SAPASTI SALEP

LBCENJE BIUEM

590

SALEP U NAUCNOJ MEDICINI

Iako se salep ispituje u laboratorijama vise od jednog veka, u njemu dosad nisu otkriveni sastojci koji bi delovahl na jacanje polne m06i (afrodizi· jacko dejstvo). Glavni sastojak salepa je sluz (oko 5ooto). U salepu 1ma mnogo skroba (oko 25"10), nesto belancevina (oko 5"1o), malo secera (svega oko 1"10). celuloze, masnih materija, visoke kiseline i drugih fat1TTlakod inamski manje· -vise .indiferentnih sastojaka.

Salep Ie tipicl1a sluzna droga. Dejstvo salepove sLuzi je vrlo blagotvor· no i korisno . Svojom zilavoscu (viskoZIlOSCU), daju6i ~uvanjem u vodi guste, Zilave, lepljive, koloidne rastvore, salep na sluzoko2:i obraz·u je neprekinut film i time je pokriva, oblaie, blaZi j stiti, na taj nacin ublafuje razne upale sluzniee i tako smiruje bolove, zbog cega se salep u naucnoj medicini veko· virna upotrebljava kao blago, neskodljivo, efikasl10 lekovilo sredstvo za lecel1je upala sluznica creva i zeluca, pre svega protiv raznih katara i proliva, osobito u decjoj praksi.

KAKO SE OD SALEPA PRAVr LEK?

Salep se najcesce upotrebljava u oblik,u tzv. salepove sluzi, boo da se pije il:i u obliku klizme (kl!istiranja) 'kao blago sredstvo protiv crevnih katara 5 ,prolivima, osobito dece. Prema propisima J'llgoslovenske farma!kopeje, nase apoteke spravljaju ovu 'sluz kad zabreba, na .recept lekara, na ovaj na· cin: I g salepa u prahu i 1 g lak·toze (mlecnog secera) dobro se pomesaju i smesa stavi u izmerenu bocieu. SmeSa se pokvasi sa 2 g alkohola, promesa, prelije sa 10-15 g kljucale destilovane vode, dobro promu6ka, a zatJim se malo-pomalo dodaje ostatak kljueale destilovane vode do ukupne tdine od 100 g. Tecnost se cesto mucka dok se potpuno ne ohladi i .ne stvori jednolika, gusta sluz. Ovako spravljena sluz je vrlo konisna i lekovita, ali je deca nerado piju. Zato se pre upotrebe u casi mora pomesa.ti sa sokom od .ribizla, pomorandZe, Iimuna, visnje iii nekim drugim I5redstvom za osvezavanje.

Salepava cakalada. - Francuska i. neke druge f
SALBP

591 Do~a~ni !etnji decji prolivi, cesto krvavi, i sve poslediee koj e se naknadno javljaJ!u, jO~ uvek su testa pojava u alas. Zbog toga 5e preporucuje, pre svega, .,"? aj~n;ta po selin;ta. gde alema apoteke da u svojoj domaco j bi/jnoj apoteci ~maju lzvesnu kollcLnu sa·lepa, zlu ne trebalo.

DA LI JE SALEP SKODUIV, OTROVAN?

Nijedall sastojak sa/epa nije skodljiv. Analizom samievenog sumnjivog salepa, koji su nam godinarna '
592

LBCENJ B BIUI!M

Meliu tim, strani trgovci- kupci, staJno s u stavJjali opravdane primedbe da nam je saJ ep lo ~ ij eg kvaliteta (gorak, neprija tnog mirisa, mutne boje, nej ednoLican) nego turski iz. Smirne i Carigrada. Za hvaJjujuCi travaru i cuvenom biJ jaru Samju Kasrnu iz Foee (umro je pre nekolik o godina), uspeli smo da se na inostrano drogisticko trtiste pojavimo sa kvaJi tetnim salepom kome ni'k o vtise nije stavljao primedbe i izrazav.lO nepoverenje. A evo kako je to bilo. Svakog Jeta Srnajo bi krenuo u plan nu karavanorn konja natovarenih velikim kotlovima. Na pasnjacirna Zelengore, Voluj ka, Magliea Ii dru gih pJanina cobanciCi !ill vad-ili krtole kaeun a i prali u hladnoj vodi, a Smajo hoi ih . bario« jedan minut u kljuca,lo j s umtki. Na taj nacin je unistavao enzirne, dakle, vrsio sterilizacijtl iIi stalJilizaciju. Tako je uspeo da dob ~je salep svetle boje, prijatnog rnirisa na kumarin. Zbog te s teriJ.izacije salep se nije kvartio i nije bio gorak. Smajo je govorio da je to video pre rata kad je iSao na hadmluk pa svratio u Tursku.

ZBOG CEGA JE POTREBNO ZASTITITI KACUNE U PRIRODI? Zbog nagle, nerazumne i nestrucne eksploatacije kaeun je na Ba'lkanu i na BHskorn i,s toku rnestimicno voorna proreden. Ima i takvim planinskih suvata na kojima je donedavno kaeuna bilo ta:ko mnogo kao da ga je neko posejao, aIi ga danas uopste nema iii je os tao po neki struk na nepristrupacnim rnestima do kojih ruSilae:ka noga covekova jos nije mogla kroe:iti: Sto je najgore, unistene su bas nai'vaznije vrste kaeuna, one 'koje daju okruglas te iii jajolike krupne krtole. A samorazmnozavanje kacuna ide vrlo sporo. Na zalost, gajenjern kaeu1Ja za proizvodnju salepa jos se niko ne bavi. Kad se tome doda da su kaeuni vanredno lepi, pravi ukras Hvada i pasnj aka, da ih izletnici (a njihov broj je iz godine u godinu sve veei naporedo s porastom rnotorizaoije) nernHos!1dno bern - onda je 's asvim razumljivo zas to i nas i strani zakoni 0 zastiti prirode zahtevaju bilo potpunu bilo deHrnicnu i po"remenu zastitu oV)ih divnih dekorativnih, lekovitih i hranljivih biljaka,. Nase ekipe za proucavanje medicinske flore Jugoslavije mogle su doei do zalosn e konsta'lacije da su kaeuni najvtise stradali u Srbiji, Makedoniji i Bosni za vrerne dva $vetska rata.

KAKO IZGLEDAJU KACUNI OD KOJIH SE DOBIJA SALEP? Kaeuni su domace, "rio lepe, sarolike, rna,le ali dugovecne zeljaste biljke. Listovi su zeleni, socni, po obodu celi d irnaju paralelne nerve. Cvetna drs.ka je prava i na gornjem delu nosi kitu vanredno lepih, neprav.i lnih cvetova, veorna racnovrsnih po boji, a jos viSe po obliku oj velico; !ice na divne sarene insekte. Zbog toga bogatstva i sarolukosti tesko je razlikovati pojedine vrste kacuna. Kacuni ovetaju od proleca do polovJne leta, sto za· Vis1 od nadmorske visine. Bi,l jka ima nekoliko tankih korencica i d v e k r t 0 I e (dva krornpirical. Ona krtola iz koje je u prolece izbHa nadzernna stabljika je veca, ali

SALEP

593

je smezurana, meka i tamna, a pored nje je manja, ali socna, jedra, ~vrsta, puna, mlada i svetla. Kako leto odmi~ , tako mlada krtola sve vBe krupnja, a stara kopni i umire. Krtole su razli~itog oblika i veLitine. Jedne su jajolike, a druge ~apa sto r a~ va s t e . Okrugle krtole su veliCine sitnijeg oraha. One se vi~ traZe i cene od raevastih vrsta, premda su i jedne i druge ,iste lekovdte vrednosti. 1. - 0 k rug 1 e k r t 0 I e daju ove vrste kacuna: Orchis morio, Orchis mili taris i Orchis mascula. Svi imaju crvene iii Ijubi~aste cvetove i uske Iis tove. Pialanlilera biiolia ima bele miris.ne evetove i ovalne listove. II. - P r s t a s t e k r t 0 lese dobijaju od kacuna: Orchis maculata .Orchis lalitolia. U prvog su listovi pegavi, a u drugog ~iroki. Gy m nadenia cOllopea ima uske Listove i Ijubi~aste cvetove. Kod nas najvj~e kacuna irna po plamnslcim Livadama i p~njacima (suvatima). eesto u mnostvu, jedan 'Pored drugog, zajedno sa mrazoveem, cemerikom i lineurom.

NARODNA IMENA Narod nazi v'} Orchis morio L ovim ~meni ma: vraJlll!k, vranjak, gorov cvijet, gorocvijct, divji krompir, dge~a mosnjica, jurjevica, jurjevke, k a c u n obi c n i, kacul1ak mirisni, ka~ji jezik, kokotek, kukovec, kukovica, kukovca, margarid, otrocnik, pasja jaja, p.asja muda, pasja mudanca, podrirnunak, sal ep, salep-kacwzak, cepe tee, ceptec. Orchis militaris L. narod naziva: kacun, kacunak, kukovec mOSnjica, podrimun ak, cepe tee, celadasta kukovica. Za Orchis mascula L. ,naroUikavica. Gy mnadenia cOlwpea R. Br.: vranjak (Vuk), vranjak crveni iIn Masti, koeijiea, lijepi poljski mui, mosnj~ca, musja kukaviea, pukovca, svraeiji luk, erveni vranji luk. BERBA I SPRAVUANJE Vadi se sarno mlada krtola sve dok kacuni cvetaju. Obueerti biljari je vade i poslc evt:tanja, jer je tada prJnos veCi posto je mlada krtola , u to vreme krupni ja, ali se mora 'Paziti da se ne kopaju krtole drugog, nelekevitog iIi otrovnog bilja. Naroeito treba paziti na mrazovae. Da bi se spreCilo uniStavanje kacUDa na prirodnim nala.zastirna, treba ih na iSlom m estu vaditi svake pete go dine.

LECENJE BIU EM

594

Iskopane krtole se oe iste od zemlje, operu u hladno j vodi, ~anizu na konac iii stave ·u mrefu, spuste u kljuealu vodu, podrre nekoli.ko minuta dok voda panovo ne prokljuea Hi se vrelom vodom popare. Zatrim se ~to pre sure na . p romaji, suncu ill su~nici na temperaturi od 70°C. Pomocu kljueale vode krtole gube neprij atan zadah i goremu koje one Jmaju u sve· zem stanju, brle se os u ~e, skrobna zmca se pretvore u lep~k, usled eega osu~ena krtola (salep) postaje prozima i roi-asta. Nepoparene krtole se vrlo sporo su~e, pota mne i obieno poplesnive pre nego ~to se potpuno osu5e. Kljueala voda un i ~ ti e n z J m e i takav 'Salep se moze vrlo
IZGLED OSUSENIH KRTOLA SALEPA Okrugiaste, srcolike, katkad kao saka iii sapa raevaste, v rIo tv r d e. r 0 Z a s t e i veoma t e s k e (izgledaju kao ~Ijunak), na povrSini pomalo proo:ime ·k r t 0 I e, dugaeke 1-4 cm, a debele 0,5-3 em. Na vrhu imaju :big o d stabljieinog pupoljka. Po povrsiru su nepravilno brazdaste, jarnaste, mes tim:ice mrezasw naborane, a katkl1d opet skoro glatke ili malo rapave. Boje 'SU ·s ivo-mrke ili belieB
SANTONIN Santonin j e glavni anthelmiilnu donje de· love creva, odakle se lako izbace nekim ISredstvom za oiScenje. Santonin se ne sme davati duze vremena, jer se SpOTO dzlueuje 'i z organizma, niti u dozama ve6im od onih koje 'Prepi~e lekar. U s-Iucaj u trovanja santon~nom dolaZli do poremecaja vida: bolesnik vidi sve predme te :luto obojene, a moze da dode i ' do znakova oboljenja pribora za varenje. U takvim .slueajevima je potrebno boles-nika uputiti radi ispiranja zeJuca i drugih mera.

SAPUNJACA. BBLONOGA. SAPUN.TRAVA . . .

595

SAPUNJACA, BELONOGA, SAPUN·TRAVA, SAPUN·KOREN, CRVENA SAPONARIJA Saponayia officinal is L. -

Caryophyllaceae

Sapunjaca je dug~veCna. kitnjasta, ukrasna, zeljasta biljka, visoka 40-80 em. Ima lepe rUZlCasto-bele kite evetova, zbog eega se gaji kao evece. (veta prelro eelog lem. Cela biljka ima sapono2lida d lZato, kad se trlja -s vodom, jako penL Koren se kopa ad jeseni do proleca, a listovi u junu pre evetanja iii kad biljka paone cvetati. Koren je dugaeak viSe ad 10 em, a debeo 4-6 mm. Uzduz je malo naboran, a spolja je sivo-mrk iii ervenkast. Kora se moZe lako skinuti. Stoloni (rizomi) imaju svuda na· oketo evorove od po dva naspramna pupolj-ka sa oziljcima od otpaIih nad· zemnih stabljika i korenja. Rasprostranjenost. - SapunjaCa raste po vlafnim peskov.itim mestima, osobito po reenim obalama, nanosima i nasipima. Gaji se u nekim zemljama sredl1Jje Evrope. Droga. - Koren (Saponariae ru· brae radix). Droga se sastojli od komada

SAPUNJACA: A. CVET; B. PRESEK KORENA V!DEN LUPOM ; C. KOREN

debelih do 5 mm, valjkastih, Tazgrnna· tih, svetle mrkocrvene boje. Koren sa· ponarije I!1a prelomu ne s.me biti vlak· nast. L u porn se na preseku vidi karn· bijalni prsten, izvan njega bela kora, a unutra kao lim u n z u to d r v 0, vrlo slabo i nejasno zrakasto iSarano. U k usa je najpre sladunjavog i nagorkog, a kasnije ostavlja osecaj Iju· tine u grlu.

Zarnene. - Razne vl'ste gipsofile imaju krupnije i belje korenje. U njirna ima viSe saponozida. Sastav. - Ima do 100;. sap 0 n 0 z ida, malo smole i gume. Saponozid sa ponarij e salS toji se uglavnom od neutralnog sap 0 rub r 0 z ida, a manje iz sap 0 rub r 0 z i d n e k i 6 eli n e. Oba saponozida su otrovna. S vodom saporubrozid daje koloidan rastvor koji ima sva s.v ojstva saponizida: peni. izaziva hemolizu eritroeita, truje ribe itd. S vodom iskuva n koren daje teenost koja muckanjem obilno peni. Upotreba. - Sapunjaea se daje kao ek-spektorans, slieno americkoj dro· gi senegi. U oba svetska rata, u nedostatku senege i drugih prekomorskih sa· ponozidnih sirovina, saponarija, jaglika i jos neke domaee droge bile su upotre bljavane u E vropi viSe nego u mirno doba.

596

LI!CI!NJE BIUEM

Li s to vii c v e ,t 0 v i sapunjace takoc1e sadrZe mnogo sapon~na i upotrebIjavaju se u istu svrhu. Narodna imena. - Osim spomenutih, evo jos nekoliko narodnih imena: vucji Iisac, penavac, penusavac, penj avice, ,s apuni'ka, sapunka, sapun-cicak, safunica, safunjaca, slinarica, sopllniea.

SARSAPARILA, SASAPARILA, SAPARINA, ZAPARINA, BELA BIDA Upotrebljava se oSllsen koren (S al'.'aparillae radiAl raznih vrsta Smilax iz porocLiee LiIiaceae. U sa.r saparj li ima sap 0 no z ida . s kroba, o)QsaIata, vrlo malo eta r· skog uI ja, aka 1,2"10 s mol e, secera i dr. U drog.i ima jos i sitosteroIa, st ig· masterola, sitosteroI-d-gIikozida i jed ne dikarboksi-ki seline, tzv. sarsapinske kiseline. De luje diureticno i clijafore ticno; uti ce na promet mate rij a.

SASA

Anemone pulsatilla L. (Pulsatilla vulgaris Miller) -

Ranunculaceae

IzgJed biljke. - Sasa je dugovecna zeIjasta biljka, visoka 20-40 em. CeIa biI j ka, osobito dok je mlada, obrasla je sivim dlakama. Rizom je snazan, vi seglav, skora ern. Listovi Sll vrlo kitnjasto dvoj no ·i trojno perasto deIjeni. Iz rizoma izbija jedna iii vise pravih stabljoi,ka sa po jednim eve tom na vrhu. Cvetovi su gusto obrasli cupavim ~rebrnosiv·im dlakama. Cvelovi su Ijubicasti, uspravni iii m alo povijeni, s pocetka zvonasti, a kasnije se rasirc. Cveta vrlo ran 0 , u martu i aprilu, kao jedan ad prvih divnih vesnika proleea. Rasprostranjenost. canim suvim mestima. Svojstva. -

Po pasnjacima, suvim livadama i uopste na sun-

Cela bil jka je Ijutog ukusa, otrovna, izaziva pli,kove i rane.

Droga. - Nadzemni deo biljke u evetu (Pulsatillae herbal. Upotrebljava se swza biljka, jer susenjem brzo gubi lekovitost. Sastav. - !iva b i'ljka sadrzi ral1ul1kulil1, 'koji se prilLkom su!';enja brzo m spada .oa protoanemonin d glilkozu, a zatim 's e protoa.oemoruin razlaze illa neakLivno jedill'jenje anemonin i anemonovu k.iselinu. U sasi ima malo saponina, tanina i smale. Upotreba. - (Vid. Fitoncidi). Protoanemonin, iSlina, ima velioku antibak· terij'sku moe, ali je otrovan i za Coveka: izaziva plik.ove i rane. Zbog toga Sl! ne preporueuj e upotreba sase za leeenj e , premda se i u nas i u inostranstvll ponckad loo[1i sti u '\13rodnoj m edieini, a li gotovo uvek ,5 losim ishodom. Sasa je u prirodi zasticena kao retko lepa dekorativna biljka. Bela sasa iii breberina (An emone nemorosa L.) i zuta sasa iii zuta breberina (Anemon e ranunculoides L) . imaju sliean s85tav i olirovne su kao j pIavicasta sasa. Za§tlta. -

SAC. SIN) . SELEN. SI!LIN. UUPCAC . . .

597

Narodna Irnena. - Anemone pulsatilla narod naziva: velikonoena roza, velikonocnica djerlovac, drernandeda, dremideda, dremnidedo, dremni~e, zvo. njaca, kosmatinec, ku~ika , Ijubi~asta sasa, mac ica, sasa (Vuk) fukundl!da, spankelci, sukundeka. Anemone nemorosa u narodu nazivaju: bela breberina, 17Ljeia sasa, bijeia sumarica, tkristusove
SAC, SINJ, SINJAVICA, SILINA, SIRISTARA, GVAD, VRBOLIKA,

MOBAR [salis tinct oria L. -

Cruciferae

Sna!na, razgramata, dlakava, piavi~asta dvogodiis nja zebj
SELEN, SELIN, UUPCAC, MILODUH Levislicum oficinale Koch -

-

Umbelliferae

-

Veoma mirisna, trajna zeljasta biljka, visoka do 2 m. Koren je vrlo krupan i razgranat. Listovi su tamnozeleni i 2-3 puta perasto deljeni. Cvetovi su udruzeni u stitas le evasli svetlozute boje. Plodovi su pljosnati, 6-7 em dugacki, sa ostrim rebrima. Gaji se u vrtovima i cesto podivlja, osobito u planinskim predelima. Droga. - Koren i plod (Levistici radix et fructus). Sastav. - U korenu i plodu ima do 1% elarskog ulja, u kome je glavni sastojatk: terpi'neo\' Ima i smole, gume, tan ina, seeera, skroba i ra2lnih kiselina. U liseu ima do 100 mft'/o vitamina C. Upotreba. - Prijatan, aromati~n i bezopasan diuretik, stomahik i karmina tiv. Cesto se daj e zajedno sa drugim stitaricama za leeenje organa za varenje, mokrenje i di sanj e. Upala mokracnih put eva: po 20 g korena selena, lista breze i medvedeg groZda, lanenog semena i sitnice. Dve sllpene kasike ove smese na 300 g kljucale vode i posle dva sata odlili i popili u 3 obroka u toku dana.

LECENJE BIUEM

598

Ostala narodna !mena: belestika, velefdin, velestika, lesandrina, lubcac, Ijubaeac, milobud, miloduv, trojevac.

SENA, KASIJA, ALEKSANDRIJSKA SENA, SENEBLET, SENANIKA listi6i od nekoliko vrsta Cassia (Leguminosae) koje rastu od Sudana do !rana. Sadrli antrahinonske derivate. Sena se upotrebljava kao blag laksans . Slicnog, ali blaieg dej stva su mahune od istih vrsta. Osu~eni

B

A

c

f 3'

{,

F

T

~

(

a

l6

SENA (SENNAE FOLIUM): A - LIST 00 CASSIA ANGUSTIFOL!!>, INDIJSKA SENA: s-c ACUTI· FOLIA, ALEKSANDRIJSKA SENA' C-C. ANGUSTIFOLIA ARAPSlU\ SENA: D-C. OBOVATA; E LISNA ORSKA F _ STABU lKA. - SVE U PRIROONOJ VELICINJ. H - POPRECNI PRESEK KROZ STABUlKU 00 C. ACUTIFOLIA. G _ POPRECAN PRESEK KROZ LISNU ORSKU 00 C. ACUTIF01.1A. 12 PUTA UVECANO.

SENEGA. KVlLAJA. SIUEVINA ...

599

SENEGA, SENEGALSKI KRSTUSAC, AMERICKA ZMIJINA TRAVA Senega je sapQllin~ ka droga koja potiCe od korena i korenov.ih glava s e· vernoam el1i6ke biljke Polygal a sm ega L. - Polygalaceae. Senega je u nas Ces to up trebl javana sapon inska d roga. U rnalirn dozarna (0,5-1 g) senega irna ekspektoranLno dej s tvo, a u veCirn (2-6 g) e rneticko. Urnesto senege u nas se preporucuj e u potreba r izo rna i ko rena jagorcevine, jer .ima isti hemijs ki sastav i is to farrnakodinarnsko dejstvo.

KVILAJA, PANAMA, SAPUN·KORA Kora od ju~no a rne ri (jk og drveta Quillaia sapoYlaria MoL - Rosaceae. Ima do 15% saponozida . Upolirebljava se kao senega a jago rcevina.

SILJEVINA, DEVESILJE, CRNOBAJKA PLANINSKA, SMUDNJAK, BROSKA Peucedanum ostrwhium Koch - Urnbelliferae TlI'ajna zeljasta, veoma minisna bdljka, v±soka do 80 COl. Raste po planin· s\dm livadam a. Ima d ebeo razgranat rizorn, Suplju .s tabljiku, jednostruko iii dvos tl1Uko trodelne \.istove i velike nejednake cvasti b ele iii ruiicaste boje.

SIUEVINA

LECENJE BIWEM

600

Cveta od juna do avgusta. Plod je krilat. Upotrebljavaju se rizom i eela biljka (Imperaloriae rhizoma et herbal. U rizomu ima 0,3-1,5% etarskog £Ilia (sa 95 0/ 0 terpena) i gorkih kumarinskih jedinjenja: ;mperatoril1a, i zoimperalorina, oslrul;l1a netlCel1;na d dr.· SHjevina deluje slieno mI1kv i, angeliki i srodn~m bilj· kama iz porodi ce sti tarica: karminativ, diuretik, ekspektorans, sudo ri fik i, pre svega, kao nes kodljivo zeludacno s redstvo. Slicnog h ern ijskog sastava i dejstva su .i druge vrste is tog roda koje rastu u nas i narod ih naziva, pored spomenutih imena, jos i ovim: Peucedal1ul1l officil1al e L. (devisinj, divlji koromac, moraeina, pukovica, trava od zuba, silj,) P. alsaticum L . (zuckasta siljev.ina), P. carvifolia Vili. (zelenkasta silj evina, korevina) , P. cervar ;a Lap. (jelenski koren, jelenciea, protivak. bela siljevina, trava od metilja) i or. Sve se ove W"ste eene u narodnoj med icdni kao sredstva za jacanje (otud im i ime »s iljevina«), jer svojom gorcinom i etarskim ulj erri (terpeni) pojacavaj u lucenje zeludacnog soka, povecavaju apetit, olaksavaj u varenje hrane ·i uopste povoljno de luju na organizam.

SITAN PELEN, BANATSKI PELEN, ISTOCNI ILl RIMSKI PELlN, ODSENAC

Artemisia pontica L. -

ComposDtae

Sitan pelen ima sitno izdelj ene, gotovo bele l-i!stice od dlaka mekih kao pamuk. Gaji se u Italiji i Franeuskoj, jer sluzi za fabriokaciju gorkih rakija (absent, vel'mut). Sastav j upotreba su isti kao obicnog pelena, ali ,i;zgleda da je manje skodljiv, jer u svom etal'skom ulju ima manje otrovnog ketona tujona

SITNICA, SIPANICA, KILAVICA

H erniaria glabra L. -

Saryophyllaceae

Kod nas je ima po suvim i pescanim mestima. Nekad ob raste po kamenu kao mahovina, jer nema uspravnih stabljika. Sitnica je mala, neugl edna, kozmopolitska biljka. Stabljika je po zemlji polegla, do 20 em dugacka, veoma razJgranata, ima vrlo sitne, jajas to-duguljaste, na'spramne, go Ie (Herniaria glabraj Hi d1a!kave (H. hirsuta) Listice celog oboda ,i bez drske. Sicusni, je dva primetni, neugledni zeleno-zuckasti evetici skupljeni su po desetaok zajedno u pazuhu lista. Sveza bilj ka nema mirisa, a s uva m i r i s e slabo na k u mar i n. U k us a je nagorkog i nesto malo Ijutog i slanog. Gajenje, razmnoZavanje. - Preporucuje se razmnozavanje sitnice po zapustenim mestima, jer se kod nas nikad ne sakupi dovoljno, pa se mora uvoziti. Nema nikakviih zahteva u pogledu zemlje i klime. Sitnica svuda uspeva. Najbolje je razmnoZavanje semenom na mestima gde divlje raste: na lakim, pes-

SLATKA PAPRAT, OSLAD .•.

601

kovitim zemljgtima. Seje se rano u prolece oma~ke iii u redove na razrnaku oko 30 cm. Jedina obrada sastoji se u c.iscenju od korova. Za I hektar pot· rebno je 3 kg semena. Klijavost semena traje oko 2-3 godine. Procenat klijavost.i je oko 700/0. Berba. - Silnica se bere leti, za vreme cvetanja. Bere se cela biljka u cvetu. Ne treba ja cUj:'ati iz zemlje, jer je sitnica dugovecna biljka, nego je . triei makazama. Iz istog korena izbijaju narednih godina nove biljcice. Uzabrana biljka se ocisti od zemlje i su~i pod krovom na promaji. Od 5 kg sirove dobija se 1 kg suve biljke. Isecena droga, na primer u cajevirna, poznaje se po delieima oble i koncaste stablji'ke, sitnim listicima i cveticima. Poznaje se i po ukusu, mir·isu i po mnogobrojrum oksalatnim druzama koje se mj.kroskopom vide u listu. Sastav. - Sadrli oko 30/0 t r i t e rpen s k 0 gsa p 0 n 0 z ida, ko j i se hidrolizom razlaie na kvilaja kiselinu, ramnozu, galaktozu i glikozu. Ima k urn a r ina i njegovih del'ivata: u m b e· I i fer 0 n a i her n i a r ina (metil-umbeliferona). Sadrzi k v e r cit 0 z id a, 'l" u t 0 z ida i drugih flavonoidnih heterozida, do 0,60/0 cvrstog etapskog ulja i vrlo malo alkaloid a nepoznate SITN ICA grade. Upotreba. - Upotrebljava se kao c.aj (obicno pome~an sa li~Cem medvedeg groMa) za lecenje urogenital nih organa, kao diuretik pri oboljenju be~ ike i stvaranju ·kamenciea. Rede se daje u obliku ekstrakta iii sirupa. Metil,nnbeliferonu se pripisuje umirujuCe dejstvo droge na muskulaturu mokracne be~ike.

1. Diureticn i caj: po 10 g sitnice, breze i korena zecjeg trna, 30 g lista medvedeg groMa, po 1 g per~lmovog ploda inane. Dve supene ka~ike sme~ popari se sa 400 g kljucale vode, ostavi 2 sata i pije umeMo vode. 2. Upala-mokracnih puteva: po 20 g sitnice, breze, medvedeg groZda, korena selena i lanenog semena, kao pod 1. 3. Cistit: po 40 g lista breze i medvedeg groZda i 20 g sitnice. Tri supene ka~:ilke na 1 litJair kljucale vode, Jeao pod 1. Ostala narodna imena: janjCe zelje, jarica, jezero-zrnatka, priputnica, ~ra va od kile, turska zitnica, turska trava.

SLATKA PAPRAT, OSLAD, SLADIC

Polypoddum vulgare L. -

Polypodiaceae

Slatka paprat je vrlo rasprostranjena biljka. Raste po ~Uomama, na stenarna, panjev.ima i starim zidovima. Iz podzemne, obicno vodoravne stabljike (rizoma) izbijaju veliki, uspravni, kozasti, perasto izdeljeni listovi, dugacki 20-40 cm.

LECENJE BlUHM

602

Droga. - Ri2Om. sa koga su ods tranj eni ostaci lisnih drfaka, korenje i Iju skaS
SLATKI KOREN, SLADIC, SLATKO DRVCE, SLATKO BILlE, GOSPINO BILlE, GLiCIRICA

Glycyrrhiza glabra L. -

Papilionaceae

Sladic je dugoveena, vrlo otporna zeljasta biljka sa izvamedno snaznim, razvijenim i zilavirn, drvena5'tim korenovim eSistemom, koji zalazi duboko u zemlju ObrazlljllXei u njoj jaku i sIozenu mreZu »zila« (.k<>renja i s·tolona, rizo· rna). Moze doziveti eS tarost do 20 i vge godina i tada se moze dobiti vi~e od 5 kg ),korenja« od jedne biljke. lz mnogoglavog, vge-krakog, snaznog, odrvenjenog, otpornog i debelog ri20ma izbij a na povr~inu zemlje nekoliko stabljika, okomito u zemlju prost iii malo razgranat koren, a vodoravno i koso kroz zemlju na sve strane se ~ire i granaju stoloni, podzemne vrere. Stolona obicno ima 2-5, ali se oui u zemlji dalje granaju i sire. Vodoravne vreze, koje su blize povdini zemlje, na pojedinim mes1ima iz clankova, slicno zllbaci, obrazuju nove biljke na taj naein sto iznad zemlje daju stablj.Lke, okomito u zemlju 'korenje, a vodoravno i koso novu mrezu s,tolooa. I tako se iz godine u godinu taj lanac razmnozavanja siri na sve strane, sladie se spontano razvija vegetativnim putem veoma br20 i posle nekoliko godina pocinje sve brie i jace da osvaja sve vece povrsine zakorovljavajuci zemlji~te u tolikoj meri da ga je pos/e w lo te~ko, mestimicno i nemoguce

uni~titi.

SLATKJ KOREN. SLADIC . ..

603

Na stolonima se javlj a tank o korenj e razlicite debljine i duzine. a na ko renju krtolasla zadebljanja, slieno kao i na koren1u drugih bibjaka iz is te p~)J"()dlce. ";ema tome, s ladie vezuje in diferenlni atmosfers ki azol i na taj nac m ·popra vlJa 1 obogaeu1 e zemljgte azotnim jeainjenjima. Iz rizoma, koji je i5pod same povr~ ine zemlje, svakog proleea izbiia po nekoliko stabljika visokih 1-2 m . o.ivlja, a osobito gaj ena biljka, u gus to m sklopu obrazuj e z b i j e n i t e ~ k 0 pro hod a nee s tar, koji na prvi pogled liei na mladu bagremovu ~umicu. Stablji.ke su debljine maJog prsta, zilave, drvenaste i otporne, obrasle lisCem ko je je s licno bagremovom, ali je sitnij e. Obicno ima 13 peras to rasporedenih lie ki. One su po obodu cele. Lisee je pod prstima grubo i vrlo lepljivo. Cve lovi su shnd, ljubicaste boje i graderui kao i U ostalih papilionacea. Ca ~ ica je cevalS ta, dvozuba i zupcasta. Krunica je bledoljubicasta. Ima 10 pra~ nika. od kojih je jedam slobodan; iznad pra~nika se vidi povijen gornji dec tuc ka. Plot! je mala mahuna mrke boje, pljosnata, vrlo evrsta ,i 'kozasrta, r apava i gruba pod prstima. Cveta u julu i avgustu. Latlnsko !me sladiea iii slatkog korena je Glvcyrrhiza glabra. Potiee od Srekog glykys = sladak i rrhiza=lkoren jer je koren biljke veoma s la da k. Glab"a na la tirnskom znaei gola. I narodna imena u nas ukazuju na to da narod zna da je »korenjea ove biljke slatko, da liei na mali bagrem. To se \'idi i iz stranih im ena: solodkovij ili lakiricnij koren (ruski), liquirizia (tal.) n!g/isse (franc.), liquorice (engl.) , Sii ssholz .(nem.) i dr. Rasprostranjenost siadlea kod nas. - Siadie sam dosad zabeleiio kod Slanka mena, Beocina, Cerevica, Kanjire, Novog Beeeja, Horgo~ a, Male Bale, Srpskog Krsturil i jos na nekim m estima uz Tisu prema madar·skoj granici. Na SajloVll, bLizu Novog Sada. ima podivljalog sladiCa po visokoj pes kovitoj oba li 's tarog ·rukavca Dunava. Pocetkom juna 1948. nasao sam nekoliko stotina strukova sladiea kod sela Gli ~ ieeva, blizu Kavadara, u Makedoniji, pored druma, nedaleko od reke Luda Mara, na pes kovitom humoznom recnom nanosu, na jednoj njoiv.i pod jec· mom. I to bi bio os tatak jedne klllture sladiea, jer starosedeoci kaiu da je njiva pripadala nekom uglednom Tureinu, koji se pre 1912. god. odselio u Tur· s ku. Na njivi se godinama gaje razni usevi, ali pored svega toga sladie nije bio uni~en. Gajenje. - Sladie se gaji ili, bolje reei, jo~ ceMe razmnozava kao medicins ka biljka u Spa nijoi, manj e u Kalabriji , na Siciliji, u juinoj Francuskoj, En· gleskoj i u nekim drugim evropskim zemljama, ali u manjim koliCinama. U SAD se sladie pocinje gajiti naveliko, jer se koren sve vge traii ·i droga se mora uvoziti za industrijll raznih napitaka, duvana za iva,kanje itd. Sastav. - U svezem korenu ima oko 2% mineralnih i oko 0,4 do 1% masnih materija, do 50% vlage, do 300/ 0 s kroba, malo manitola, asparagina, gorkih male rija, do 4% saharoze, jedan flavonski heterozid (l,ikvJritozid) kojd hidrolizom d ~je gl,iikozu, ramnozu i dlihidroksi-flavanon. Slast i lekovitost korena polic ll p re svega oct t r iterpens kiih s aponozida, osobito g lie i r i z ,i n a (4-5%,). Glidrizin se u slarticu nalazi u obIiku kaJcijumove .j amonijumove 501i. Tesko

604

LECENJE BIU BM

ga je izolova ti u cis torn stanju, jer se priliko rn ebt·rakcije lako raJSp ada. Godine J 950. Kos telo je u SAD u sladicu otkrio es t r 0 g e n e h 0 r rn 0 n es t e r 0i d .n e g r a d e, zbog cega je ova stara droga, u nekirn zernlj arna napu ~ ten a, odJ ednorn
SLATKI KOREN . SLADIC ...

605

Kw se tome dod a da je sladic jedna od najjevtinijih i najetikasnijih bio· loJk il1 mera u borbi protiv klizanja zemljiJta i erozije - onda se jo~ vge moze shval!itli za~to smo odmah posle rata tiniu sve da se ova tako vazna biljka pot · ne gajiti i kod nas. Eto kako je posle vi~ e hiljada godina upotrebe. ali bez he mijskog pozna· vanja. u sladicu dokazano ~ta u njemu deluje lekovito. Godine 1933. doktor Leklepk, jedan ad najveCih fitoterapeuta XX veka, dokazao je ek'Sperimentalno da slatki koren smanjuje grl5eve i bolove koji na· staju od lekova koji se upotrebljavaju kao energit na sreds tva protiv zatvora, tzv. purgativna sredstva. Inace, i u nasim i u ino!>tranim apotekama, a .isto tako i u industriji Ie· kova i najraznovrsnijih napitaka za uZivanje, osobito penu ~avih, redovno se kao sredstvo :za maskiranje neprijatnih ukusa i za zasla(!ivanje upotrebljava slatki koren, a jo~ vi~ njegov ek'Strakt, koji se manje.viSe proizvadi u Italiji, na Siciliji, Kalabriji, u juznoj Francuskoj i u Ukrajini. Te zemlje su glavni snabdevaci celog sveta kako tvrstim tako i te6nim ekslra ktom dobijenim is· crpljJvanjem slatkog korena pomocu vode i razblafenog amonijaka.

CAJNE SMESE SA SLATKIM KORENOM U apotekama, a pogotovu u BiIjnoj apoteci u Beogradu mozete dobiti slatki koren, a isto tako i razne me~ane eajeve od kvalitetnih lekovitih biljaka za leeenje raznih bolesti. Svaka farmakopeja u svetu ima svoje sme~e sastav· ljenc od tra'Va koje jedna drugoj pomafu, pojatavaju blagotvorno lekovito dej. stvo svake bilj-ke pojedinacno tako da cajna sme~a mnogo efikasnije i potpu· nije deluje nego svaka lekovita biljka posebno uzeta. Evo nekoliko takvih sme· ~a koje se koris-te u naucnoj medicini i farmaciji u Evropi i na drugim kon· tinentima.

PROTIV GASTRITA (ZAPAUENJA zELUDACNE SLUZNICE) I. Jednaki delov,i slatkog korena (iseckanog da ne bude krupniji od p~e· nicnog zma). .korena belog sleza (isto tako sitno iseckanog), cveta kamilice i korena (rizoma) zubace - sve ·se pome~a i cuva u najlonskoj kesi na hladnom mcs lu . Za pojedince dovoljno je ako se pome~a po 20 g od svake biljke, a Z:.l vge osoba u domacinstvu treba uzeti vi~. Tri pune supene ka~ike popari se s pola !itra kljucale vode, odmah po· klopi i ostavi celu noc da se kiseli, da voda izvuce lekovite sastojke iz biljaka. Sutradan se odliva i pije, urnes to vode, 'Protiv gastrita. 2. Mnogim bolesnicima pomogJa je i ova sme~a trava: po 100 g slatkog korena. pi tome nane i korena belog sleza i crnog gaveza. Sprav'Jja se, cuva i upotrebljava kao i sme~a pod I. 3. Mnogim bolesnicima dobro je tinila i ova sm~a t·rava (moze se dobiti u Biljnoj apoteci): po 100 g pitome nane i maticnjaka, cveta kamiIice, !ista zalfije i s·Jatkog korena. Spravlja se i pije kao caj pod I.

606

LECENJE B1U EM

PROTIV ZATVORA, TVRDE, NEUREDNE STOLICE

4. Sto grarna Sllatkog korena, ISO g kore k.ru~iDe d JXl SO g kima, anisa i mora ca. Dve 5upene k ~ ike ove sme~ poparj se sa 300 g kljucaJIe vode, dobro poklopi , drfi na kraju s tednjaka (ali da De vri) 2 sa ta, ostavi eeo dan da se ekstrahuj e i uveee popije da bi 5e sutradan imala normalna stoLiea. 5. Sto grama slatJkog Jrorena, 100 g kore krusime, 200 g .iseekainih suvih sljiva 1 200 g moraca. Dve ,supene kasike .kuvati IS minlHa u poklopljenom sudu, o Slaviti nakraj stednjaka i uvece pili .kao caj 'pod 4. 6, Za osetJjive osobe: ,po 100 g lanenog semena i korena belog sleza i po SO g slatkog korena, kore krus ine, moraca inane. Spravlja 5e i upotrebljava kao caj pod 4. 7. Za nervozne i slabih Zivaea: po SO g slatkog korena, korena omana, gaveza i odoljena, eveta karniliee, belog sleza i lavandule i 100 g kore krus1ne. Biljna apoteka ima za ovu bolest i druge mesane cajeve. 8. U svim nasim i inostranim apotekarna vekovima se spravlja cuvena smesa proliv zatvora, lenjih creva i raznih legoba u crevima, Liquiritiae pulvis. Taj aromatican prasak Svo.jstvenog mi1"isa i liIkusa u raznim farmakopejarna ama TazIlU recepturu, aLi je u njemu glavni lekoviti saslojak slalki koreno Sastoji se od samlevenog sla~kog korena (15-20<>/0), ,s amlevenog lisca iii, jos bolje, plodova sene (15-20 0/ 0), samlevenih plodova moraca iii anisa (oko 150f0), preciSeenog apotekarskog sumpora (10"10) i secera (500/ 0 ), U novije vreme dodaju se i sarnleveni evetovi kamiliee (Bi/jna apoleka u Beogradu), sto se pokaza1o wlo kOI1isDO, osobito za osetljjve osobe. CAJEVI ZA ISKASLJAVANJE

U svet&koj farmakomedicins·koj litera turi ima vise kompozicija cajeva u kojima je jedan od glavnih sastojaka slatki .koren, jer ova lekovita biljka ima saponozida 6jedinjenja koja pene u vodi, slicno sapunu) koji najmanje drare, za 'razltku od mnogih drugih takode saponinskih biljaka, veoma vainih za terapiju, ali ciji saponozidi draie organe za di5anje u toj meri da se bole.sniku vise odmaZe no sto mu se pomaie. Evo smese trava koje su biage, ne nadraiuju, vee ublaiuju: 9. Sto grama slatkog korena, 100 g korena belog sleza, po SO g lista i· eveta belog s.Jeza, 100 g lis La podbela i 100 g moraca. Tri ,kasi
To je upala sl uzniee jezika. Moze biti akutna i:li hro~Cna. »Sare". na j~ ziku kod ove bolesti testo podsecaju na granice na nekoJ geografskoJ kart~, pa se naziva »geografski jezik«, sto se cesto javlja kod predskolske deee. Dobro je jesti kvasae, limun, p~nicne kliee (»Trivit« iz S~b~tic~ je izvrstan koncentrat svih faktora vitamina B), a istovremeno lSpliI'atl

SLACICA BBLA

607 usla i pili caj nacinjen od 100 g slatkog korena, koji se kuva pol a sata u jednom litru vode i ostavi da se prohladi. Mlakim cajem treba ispirati usta (jezik) J caj progulati. Ovo najvise upotrebljavaju zene u Francuskoj, u klimakterijumu.

SIRUP SA SLADICEM Pomesaju se jednaki delovi tecnog ekstrakta sladiea (slatkog korena), divljeg kestena i majkine dusice, pa se l1a smesa zasladi sirupom od viSanja iii od maHna. Ovo je vrlo prijatan napitak, koJi cak i deca, koja inace nerado piju lekove, uzimaju s velikim zadovoljstvom. Deci se daje na dva do tri sata po jedna kafena, a odraslim s upena kasika.

SLACICA BELA Sinapis alba L. -

Cruciferae

Upotreba. - Bel" slaoica se upo· trebljava za drafenje koze. Trosi se vise za izradu »slaciceu, senfa, dakle, kao zacin, osobito u sevemoj i zapadnoj Evropi. SluZi i za cedenje masnog ulja. eela zrna ose upotrebljavaju i protiv zatvora (mehanicko delovanje sluzi). Bela slacica je odlicno sredstvo za ,konzervjsanje namimica. Ne sarno sto se hrana dobro cuva vee je slacica uz to i vrlo uJrusan i neSkodljoiv konzervans. Kad se 'seme bele slacice potopi u vodu, one nabubri i otptmta mnogo s I u z i, koja potiCe od spoljnog sloja semene ljuske. Kad se u vodi smrvi, daje zu1u emulziju Ijutog ukusa, ali n e m a m j r i s a, jer proizvod hidrolize sinalbozida ne vet-Pi, ne daje etaorsko ulje. Kad se ·seme Zvaee, pece kao cma slacica. Sastav. - Seme bele slacice ima oka 300/ 0 m a IS n 0 g u I j. a, aka 2S0f0 belancevina, oka 25% s I u z i, enzima m i r 0 z ina i oko 2,5% sin a I b i 11 a SLACI CA BELA iii sin a I b 0 z ida, od koga potice Ijut ukus semena i koji se pod uticajem mirazina i u prisustvu vode razla!e na si n ani n i druge sastojke. Ostala narodna Imena: bela gorjusica, bela gorusica, beloi renof, gorusnica, gorcica, mustarda, tSenf, sladcica, slacica.

608

LBCBNJB BllJBM

SLACICA CRNA

Brassica 11igra K:och -

Cruciferae

Mnoge biljke Ijutog ukusa i bez mirisa. kad se zvacu. otpustaju svoj. s lven Ijut miris koji draZi. gusu i pece. Ovo potite od senevolnih Hi sum· pornih heterozida. koji se pod utieaj em enzima m i r 0 z ina z e (m i r 0z in a) hidrolizuju na .redUJkeione secere i isparljive tecnosti ljutog mi· risa koje drafe. izazivaju suzenje. a na .sluznici i kozi ervenilo. osecaj top· line i plikove (kad se &truZe ren. secka luk. j ede slacica i 51.). U maloj koli· cini izazivaju ape!it. Senevoli imaju ogromnu antimikrobnu moe (fiton· cidiJ. To su najeesce estri izotiocija' novodoniene kiseHl!1e: S=C=NH. Giav· ni predstavnik senevolnih aglikona je etarsko ulje dobijeno od samlevenog i fermentiranog (u pris ustvu hladne yo· de) 's emena erne s lacice destilacijom 5 vodenom paramo Aetheroleum Sinapis nigrae. kQje se sastoji od 3!li·lsenevola iii alil·izo·tiocijanida. Senevolnih heterozida ima u mnogim biljkama. pogotovu onim iz poro· dice Cruciferae. zatim Resedaceae. Capparidaceae. Tropaeolaceae. Papayaceae i dr. Sin .i g ~ 0 z i d Hoi siJ1'igriJIJ. je se· nevo~ni heterozid koji je prvi izdvojen. Pod uticajem enzima mirozinaze. koja se nalazi u odvo j enim ee1ij ama u seme· nu slacice. sinigrozid se razlaze na gli· kozu . alilsenevol i kalijum ki seli sulfat. Gotovo svi senevoli su lako isparljivi i zbog toga deluju ·revulzivno. lokalno "'. drafe. osim senevola 5 ina I b 0 Z ida ~ (bele slacke) koji je vrlo malo is-par· CRNA SLA CICA ljdv i zbog toga ima slabo revu\2li·vno dei-stvo. Gajenje erne slaclce. - Slacica se gaji. a raste i divlja i poludivlja bez· maIo po oeloj Zemljinoj kugli. Slaciea je jednogoclgnja bHjka. v.isoka do I m. Cveta sitnim zutim evetovima od maja do avgusta. Crna slacica je dan3!S prava kulturna bilj:ka . Gaji ·s e u znatnim kolici.nama. narocito u Holandiji. Indij.i. SSSR41. SAD. Ita1ijd. Nemaokoj. Francuskoj . a kod nas najvise u Vojvodini. Holandija proizvodi najbolju slacicu. Indija i JubJoafricka Unija su u novije vreme najveCi konll!Urenti evropskoj drogi. Na Istoku. na roOi to u SSSR-u gaj.i re Brassica juncea (L.) Czem . i prod3!je pod ;jmenom ruske m ~3!reptanske slacice za izradu etal'skog ulja i »siac ice« (moutarde, S enf).

SLAClCA CRNA

609

Slaeica traii hwnoznu, dobru, sitnu. laku zemlju preko · zime uzoranu i polo'laj dobro zastieen od hladnih vetrova. Neposredno l1ubrenje staj· skim dubretom nije Ipreporueljivo. Najbolja je zemlja u staroj snazi, posle krompira i drugih okopavJ-na. Moze se na hektar zemje baciti do 600 kg superfosfata iLi do 200 kg salitre. Seje se rano u proleee iii vee krajem zime ako je v'reme pogodno. Selva. obrada i sve ostalo je kao za uljanu repicu. Seje se oko 10 kg na hektar na rastojanju od 30 x 30 em. Klijavost semena traje 3-5 godina i iz· nosi oko 85"10. Sumporna l1ubriva (gips) povecavaju procenat sumpornog hete· rozida. :letva. - Zanje se u leta dok je stabljika jos zelena, kad LiSee poene opadati i kad Ijuske poZute, a seme ~ donjim Ijuskama poslane mrko. Zanje se nocu . za rose da se seme ne bi omla· tilo. Snopiei se ostave 10-15 dana 1I krs tinama i kamarama da se osuse i zatim vrse iii mlati kao pasulj. Svaka Ijuska iilma desetak lorna. S jednog he-k· tara se dobija oko 1.000 kg semena. Se· me se osusi na tavanu kao 'lito i eesto lopata da se ne bi upaLilo, dok se pot. puno ne osusi. lzgled semena. - Zrelo i osuseno .1 serne slaeice je okruglasto. mrkocrveno, SB EMA POPRECNOG PRESEKA sitno , u precnik'll svega 1-1,6 .rom ve· SEMENA SLACICE, 1. SEMENl OMOTAC. 2. KOTlLEDONl. 3. EMERlON liko. Lupom se vidi kako je veorna fino i pravilno mreZasto-jamaslo nab 0 r a· no. Na preseku sernena vidi se lupom zuto-zelenkasta uljasta k I i C a sa dV:l veli'ka k 0 til e don a s a v i j en a jed an oko drugog k a 0 0 I u c i. U otvoru ovog oluka vidi se obrnut, val}kast, povijen koreneie. Po kotiledonima su u jednom redu nanizani sitni sudovni snopi6i. U vodi serne poslaje sluzavo ,i sklisko j mrezasti nabori iSceznu. jer episperm jako nabubri usled veli ke kolieine s I u z i. Slaeicno serne je bez rnirisa. Mel1utim. kad se z v a e e. ukusa je u po· ee lku uljastog, nagorkog i nakiselog. a zatim je ukusa i mlrisa vrlo Ijutog, peee, gusi i p a Ii. Taj isti Ijuti miris oseti se kad se seme u prah stuea i pokvas i vodorn (slaeicno ulje. alil·izo·sulfocijanid). Brasno. - Kad se slacieno braSno (sarnleveno serne, rpokvasi vodom. mora otpusta li v,rlo Ijut miris koji izaziva suze. Ovaj miris se ne maZe ja· viii ako prasak (ili semel prelijemo kl;utalom vodom. kiseHonom. bazama iii a lkoholorn. jer lada enzim mhl'ozin ne moze delovati. ne moze doci do hidro· lize sinigroz.ida. Slat ieno brasno iz koga je etrom i'Ii petroletrom odstranjeno rnasno ulje irna be licaslu boju, bolje se euva jer oSe ne uzde i aktivnije je. Kad se prokuva 1 g slae icnog brasna u 50 cern vode i filtruje. teenost, kad se ohladi. ne SOle poplavili s jodnim raslvorom (skrob). Slaeicno seme mora dati najmanje 0.7"10. aliI·izo·sul focijanida.

LECI!NJI! BlUl!M

610

Sastav. - U slacicnom semenu ima oko SOlo sin i g r 0 z ida (sini· grina), ~to cini 0,7010 do 1,30;. etarskog ulja. Ima jo~ i oko 31!l1. mas n 0 g u I j a, do 2S0f0 belancevina, do 2oo/. s I u z i, eru!ima m ,i r 0 z ina i tragova sinalbozida. U slacicnom ulju ima 9OO/. alil·izo-sulfocijanida. Prema tome, slacicno etarsko nlje n e p 0 oS to j i u s e men u s lobod oIl 0, kao ~to je to slucaj oS veCinom drugih etarskih ulja u bilju, nego je vezano '1.1 obl,hlru heteI'O'lJida Il'3srtvorenog u svim celrijama koje ne sadrle en· zima mirozina. Zato se hidroliza i oslobodavanje ulja ne mogu odigrati u netaknutom semenu, jer su m i r 0 z i n i sin i g r 0 z i d 10k a liz 0 van i u razlicitim, odvojen~m celijama. Etarsko ulje -se dobija desti· lacijom iz semena, koje je prethodno samleveno i eedenjem pod pritiskom oslobodeno masnog ulja, a zatim maeerovano u hladnoj vodi! Ovo ulje je bezbojna .iii iu6kasta, bistra tecnost, I jut 0 g i pro d 0 r no g m i r j sa, izaziva suzenje, jako drafi s'luzokoru, kOla poerveni i javljaju se pl~kovi, pa cak i rane; lJ'k,usa de vrlo Ijutog. Rastvara se u alkoholu i etru, malo u volli; u vode· nom rastvoru se brzo raspada. Odredlvanje alllsenevola. - Vrednost erne slaciee odreduje se prema procentu lSinigrozida, a ovaj se izracunava na osnovu odredivanja alilsenevola. racan postUipak odredivarija opisan je u farmakopejj. UPOTREBA SLACICE Domaclnstva s decom u kucl treba uvek da lmaju semena slal!lce Slacicno brasno deluje sarno ako je sveZe. Zbog toga u lruci ,treba cuvati cclo seme J, tek kad zatreba, samleti ga'U mlinu za maik ,vii kafu ill istueati u

avanu. SlaCicno seme i ulje su sreds~ za drafenje kOle: revlliziv, rubefaciens (izaziva ervenilo koze) , a ako se d·r li dufe na kozi, moze izazvati i plikove, dakle, i vezikans. U vecoj dozi droga je otrovna; izaziva povracanje. Upotrebljava 'Se i kao zaein, a' narocito kao izvrsno sredstvo za konzervisanje. namir_ nica, jer deluje alltibakl erijski.

SveZe spravljeno s I a c i c nob r a ~ no (Farina Sinapis) je iuCkastozelenkaste boje. Od oIIljega se naCini ka~a u vodi, mettle na laneno platno i stavi na telo kao oblog. Kad pocne jace peci, skine se i to mesto namale masnim uJjem da se ublafi hoi j spreee neprijatne poslediee upaJe koze. Charta sinapisata, haT t ~ j a s a s I a c i eo m, slieno se upotrebljoava. Pre oIIego ~to se prilepi lOa hal'tiju, iz slaOienog bra~na se od!sit:raJni masno ulje. S I a c j Cill i 5 P i r it u s (Spiritus sinapisatus) sadrli 2'10 etaTskog ulja. Slicno se Uipotrebljava. Slacicno braSno se upobrebljava u raz,nim oboljenjima orgma za disanje, kao : bronhitJsa, lakseg zapaljenja pluca, zapaljenja plucne mararniee (s'Uvog ili S izlivom). Najce~ce se upotrebbjarva 'U obHku obloga iii kupke. Slacicni oblog (prozganica, prolik) praw se ovako: na litar mlake vode (oko 36°) stave se dye ~ake slaeicnog bra~na. Kad slacica poene da p~ta Jjulinu (~to se poznaje po parama koje ~tipaju za nos i za oei), u tu sme~ u se

SL\CICA CRNA

611

potopi ~a r~av jJi pelen a (prerna U'lrastu d ete ta). Tim pokva~enim ~a~avom se bolesn ik o bvije oko grudi i leda, a ruke os tanu slobodne. Preko toga se stav i su v flanelski tarlav i pod tim se bolesnik osta"i 3-5 minuta. Ako je slaCiea do bra , za to v·re me sva koza pocrveni. Zat o treba b rzo skinuti oblog, kozu opra ti mla kom vodom da ne h i po njoj os tala s lepljena s l a ~ica, k oja moze da s tvori opekotine. Kozu na m azati sveZim jes tivim ulj em da ne bi do~ l o do s tvaranja p likova i rana . Takav oblog ne ~reb a dava ti ~clce od 1-2 puta dnevno, i to \Sarno p o savetu lekara . SlaCicl'la kup ka: u vodu okoja j e spremljena za kupanj e potope se dye

sake ~ l aci c nog bra~na , s tavljenog u kesicu od tanikog platna. Voda treba da ima o ko 40°C. Kad se oseti ljut m ill'is, stavi se bolesnik u vodu i ostavi 5-10 minu ra, ~to zawsi o d dejs tva s l a~ i ce . Kad koza pocrven.i, opere se obicnom ,"odom, dohro osu~ i i namafe uljem; bolesnik t·reba posle toga da lezi u pos telji. D eci i osetljivim osobanza, da b i se ublafilo energicno n adraZajno dejs tvo slacicnog brasna, na p o kva~enu s la~ icnu ha rtiju ili na po kva~eno br~no na platnu d oda se la l'le ll og braSl'l a, razume se, potpuno svefe sarnlevenog! Je dnostavno se tk a~i kom pospe svuda podjed'na ko. Svoj om sluzi i mas nim uljem laneno b ra~no vr lo blagotvorno deluje, ublafuj e bol j spreeava pojavu opeko tina, mehurova i rana. U s lu~aj ev im a kome, apople ksije , reumatizma i raznih gr~eva razmuti se 30-40 g svezeg slacicnog b raSIla u 1 litar mlake vade (aka 30°C) i u ton\e drle ruke ili noge. ·_ Ul'lulrasnja /.lpo t re ba slacice j e r ei1a, ,j tu se mor a biti jo~ oprezniji! Ta ko je, pored ostalog, slaeica zajedno s renom bila glavni sastojak antisko rbu ticnog vina ..

U zapadnoj Evropi jo~ se spravlj a me~ani eaj u kome ima 60 g stucanog slaeicnog .semena, 60 g nas rruganog .koreJ;la rena i 30 g limunove kore. Ovo se sve stavi u lonae, popa ri s dva litra klju.Wle vode, he rme ticki poklopi i ostavi 20 sa ti. Od ovoga se uzima 3 puta dne vno po jedna ~ olja kao sredstvo koje pojaeava mokre nje i pomaze osoba ma ciji su bubrezi oboleH. N ajce~ce se u£irna s me dom , je r je onda le k prij atniji. I za s polj nu, a pogotovo za unut ra~ nju u potrebu slacice, pitati le kara. Slaeieno etarsko ulje. - Ova eta rsko ulje j e vrlo efikasno i energicno al'l l iseplicl'lO i paraziricidno sredstvo, ali je opasno, te u rukama nestrucnjaka moze izazvat i tdka trovanj a , pa cak i sm r t! Zbog tega se ovo ulj e u a pote kama d rli pod kljueem i izdaj e se sarno na le karski recep r. U apoteka ma j u fa nnaceu tlskoj industrij i od slacicnog ulja se spravlja veh k b roj razn ih lekova , ali se on i smeju uporrebiti jedino i iskljucivo po savelu le ka ra . Upotreba na svoj u ruku, nestrue no i neznalacki, eesto izaziva nezeljene posled ice koj e se, ako bolesni'k prefivi, te~ ko Ieee. Od 4 grama s la~i cnog ulja zec ugine za nepuna d va sa ta, a od 15 grama za svega 15 minu ra. Ak livni sastojak slaeicnog elarskog ulja (alil-izotiocijan id) ima mali moleku l i zbog toga b rzo prodire u sve organe, a izlueuje se preko pluta i mokracom. . Antibakt er i jska moc slac icnog etarskog ulja j e vrlo v elika; 6ak J u razblaienju od 1:300.000 zaus tavlj a razvoj veCine zaraznih· klica. Otud oprav-

612

LECBNJI! BIUBM

dana upotreba tzv. senfa iii mutarda kao za~ina i dodatka uz mnoga jela, osobite slana. Ljutina sla~ice deluje, dakle, preventivno. Slacicni Jpiritus spravbja se '11 apotekama kod nas i svuda u svetu. To je najC'esce 10f0-ni ili 2% -ni rastvor s l a~i~nog etaJ1Skog ulja u ~istom (iii 80-900/o-nom) alkoholu. Moze se upotrebljavati, ali sa rno spolja umesto sla~ icne karte i obloga, aH vrlo oprezno. eim lSe oseti toplina, odmah treba to mesto na telu oprati i namazati svezim ulj em da bi se spre~ilo erven ilo i opekotine. Protiv reumatizma i s li~n ih oboljenj a, upot.rebljavaju se, osim s l aCi~nog spiritu5a, .i razne emulzije, linimen ta, pomade, lekovite mas ti kojima se mafu bolna mesta n.a telu. Upotreba 5la~ice , njenog braSna i etarskog ulja u veterinskoj medicini jos je cesca i raznovrsnija nego u humanoj medicini. Razume se da se i ovde mOl'aJju preduzeti sve mere opremosti. Masno uije se dobija industrijski ,iz semena orne slaOiee. Cedenje ili ekslrakcija 'je vrlo rentahilna, 'jer sla~ica ima v.ise oct 30% masnog ulja koje se upotrebljava ;oa ishranu i u razne industrijske svrhe. !~arO(lna

lInena. - Osim .imena: ema 6la~ica, musta,rda i senf postoje i druga narodna 'ime na, npr.: ardalj, gorusica, ognjica, mustarda, muStar, hardat itd.

SLEZ BELl, PITOMI SUEZ, SLEZOVINA, SUEZ, SLIZ, BELODUN, DILl, LINlA

Altheae officinalis L. -

Malvaceae

Dugovecna, lepa upadljiva reljasta biljka, visoka 1-2 m. Gela bi1jka je obrasla gustim svilastim dlakarna, tako da su listovj srebmobelicasti i pod prs!ima kao kadifa meki. Stabljika je prava, jednostavna iLi razgranata i pri dnu odl'Venjena. LilstoVii su spiralno poredani, a iz njJhov.ih pazuha pri vr hu stabljike a ogranaka .izbijaju 'kite bela r u zi cas t j h, 1-2 em velikih, Iepih eve t 0 va. eveta preko eelog leta. Listovi lSa gornjeg dela S'tabljike su jajasti i na osnovi ,klinasti, sa srednjeg dela ISU neSto malo ,krupniji i trokraki, na osnovi zaobljeni ill srcasti, a listovi sa donjeg dela stabljike 'S'll najveci I~do 10 em), petokrakoi, i imaju najduiu drlku, dugaoku skoro lkao lisna ploCa. Rub ll\9ta je 'nejednako zupeast, zaeepljen na 3-5 mesta; ima isto toliko prlStastih nerava, istaknutih na nali ~ju. Listovi su dosta debelj, laki, kao k a d i fa me 'k i od gustih, ,b elih, zvezdastih, dugih i mekih dlaka, List je belieasto-zelene boje, bez mirisa i s I uz a s tog u k usa. Nasa farmakopeja propisuje koren i list belog sleza. Narod upotrebljava i eve t, Flos Althaeae. Bere se lem po vrlo suvom vremenu, kad spadne rosa, i brzo oruSi na 'promaji iJj. u susniei. Nestrueno i nehatno osuseni i brani evetovi potamne i poplesnive. Celija sa ISluzi 1ma svuda, a najviSe u mezofilu krunicnih j u donjoj epidermi easienih listica. Hemij&ki sastav i upotreba slieni su kao kod lista i korena.

SLBZ BELl. PlTOMl SUEZ . . .

613

_

.'tasprostranjenost. - Misli se da je beli slea: poreklom iz zemalja oko ~aspIJsko~. Crnog i isto.tnih delova Sredozemskog mora . Odatle se ra§irio L:a ~. u Au,tra llJu I Am~nku . U mnogim zemljama zapadne i srednje Evrope gaJ I s~ .zbog kOl'Clla, It.s la i eveta, koj i 's e l.I'j>ot rebl javaju u medicini. U nas ga na.Jv I ~e I m~ po retmID ostrvim a i ri tovima pored Tise, Dunava, Save i druglh reka. Volt l a~u, duboku. vlafuu zemlj u, a n ajvi~e Iret ni nanos, koji je povremeno pop lavlJen . . Gaj enj~ , razmt.t0tavsnje I berbs. - U Belgiji, Franeuskoj. Nematkoj i nek.l m drugl~ .zem I J~ma .sve se ,:He upotreb ljava ·koren od 0 p i e me n j e n e g a J. e neb 1.1J ~ e, Jer Je mek~ I, m esnatij i, deblji, jedn olitnij i, nije tako ii· lay I sa d r h v des I u z J od divljeg. 1zborom va r ijetel'a . zemlje, dubr iva , na· t ina ob rade i drugim agrotehnitk im ra· dovima dobijene .s u izvesne sor te belog sleza. Kopa se prve ili d r uge godine u jesen. Na~a r et n a 0 s t r v a, tzv. ad e i r ito v i, vodoplavo zemjiSte, naj bolja su mesta za gajenj e iii r a z· m n 0 i: a van j e ove vaine bi lj.ke. Na 1 hekta r po trebno j e 1 kg se· mena. Bolje i b ne se dode do koristi rasadivanJ em mladih izdeljenih glava s pupoljcima . One se mogu u jesen ut rapiti pa u prol e6e rasaditi. Kod nas pored reka sarna voda raznosi i seje slez. Na 1 hek ta r po trebno je oko 70.000 sadniea na rastojanju 50 X 50 em. Sa 1 hektara dobija se oko 1.200 kg lis ta, 1.500-2.000 kg kore na i oko 125 kg eveta. Bolji prinos je s lakog, pes· kovitog rast resitog zem ljiSta (retni na· nasi) dubrenog p epelo m i dobro prego· relim s taj ~kim d ubre tom iii sa 1.500 kg ve~tatkog dubre ta u kome ima 12 de· lova azota , 16 delova fosfora i 20 delova kalijuma. BE Ll SLEZ Koren i skopan p rve godine je naj· bolji, jer ,s adri i najvHe 's luzi. Starenjem postaje, iostJna , sve deblji, ali sve tvrCli, vlaknastiji, d rvena-stiji i lo~iji. 1z s emena izvede na bilj-ka ima kratak rizo m iz koga 5e gra na nekoliko podjednakih mesnatih i belo-zuckas-t·ih kore· nova cle belih oko 3 em, p a i debljih. P o~to se koren izvaru i odse6e deblj e korenje, glava se razrere na onoli ko delova koliko na nia j ima pu-poljaka, vrati u zemlju a zatnpa na 'rastoj anju 50 X 50 em da bi na re dne godriJ1e dala novo korenje. Rizom vremenom posta je sve 'krupnij~ J vgeglav. IDa bi .se doblia §to lep~ i lb olja droga, korenje se m ora odmah po~ tQ je i~kopano ot istiti oct zemlje, oprati, od.seci spo· redno s itno .korenje , , ~'truganj em pomocu noi:a oguliti i os~iti lito bne na lempe raturi od 60 do 70°C da d ruga ne bi poplesnivila iii dobita nepriiatan ukus i tamnu boiu . Seeka nje korena vr~i se posle su§enja.

LECENJ E BIUEM

614

Cesto se desava da n es tru ~ ni bilj a ri slliSe koren na suvise vi so koj tern· pera turi , zbog ~ega koren potamni , a s luz i skrob se raa:loze. IIi slliSe neogu. ljeno korenj e. Nedostaci. - U skladi stima osus en -koren belog ISleza vrlo ~esto izbuse insek ti. Kad se koren 'Po topj u vodu, na povrsinu isplivaju be li ~as ti crvici. Takvu drogu treba un iS titi, a prostoriju i ambalaZu podvrgnuti dezin sekciji. Upotreba korena belog sleza u nau~noj mediclnl. - Bell slez se u nas i u .inostranstvu vr lo mnogo upotrebljava. Zbog velike koli~ine izvrsne sluzi daje 5e -protiv upala organa za disanje J zdrela, interne iii za ispiranje guse i nosa u obliku m e c eTa t a: is eckan koren dm se oko d vas a tau h I a d no j v 0 d i (nikako u klju ~ aloj) i za to vrerne ~esce promeSa. Na taj naCin se ekstrahuje sarno sluz. Kuvanje korena (dekok·t) nUe dobro, jer se time izvla~i i skrob, tecn os t je gusca, ali je mutnija i brzo se pokvari, uskisne. Skrob je balast, nije lek. Kao vrlo blago sitllZno sredstvo daje se i protiv proli;va, za zapi.ranje mokracno-'[)olnih organa, za klizme, za obloge na upaljena mesta ita. Ulazi u sas tav raznih grudnih cajeva, koje jzraduju a
CAJEVI

Cajevi za lak~e iskasljavanje i ublaZavanje nadraiaja. - 1. Po 50 g ko· rena b elog sleza, moraca i lista podbela se 'Pomesa. Jedna iS U'Pena kasika te mesavine popari se sa 200 g klju~ale vode, ' poklopi i posle 2 sata toplo 'Pij e po jedna .k~ika svakih 10-15 minuta. Za-sladibi sirupom od visanja iii malina. 2. Po 50 g korena i lista belog sleza, lista bokvice i podbela, i moraca se pomesa. Spravlja se i pije kao caj ,pod 1. 3. Po 50 g korena i cveta Ib elog sleza, !ista 'Podbela i pitorne nane i cveta karni!ice se pomesa. Spravlja se i pije kao caj pod I. Ovaj ~aj je mi.risan, pa se preporucuje osetljivijim osobama.

4. Po 50 g korena, !ista i cve ta belog ·s leza se pomesa. Ov
SLEZ BELl . PITOMI SUEZ...

615 Ca j :.:a letenje upale mokracnih puteva. - 5. Po 50 g korena belog s leza b rezovog ~ kru§~ovog Iis ta , Ii s ta rnedvedeg grozda, za lfije i rastavica se pO: rnd a. Cetm ka§l ke ove srne§e se popa n sa poJ a litra kljucale vode i posle 2-3 sa ta odlij e i p ije 4-5 puta dnevno 'Po I c a§a. . 6. . Po 50 g korena belog s leza, lane nog seme na brezovog i borovicnog lI sts 1 IIs ta od rnedvedeg groMa se pornesa i upotrebljava kao caj pod 5.

Protiv prollv8. - 7. Po 50 g korena, Iista i cveta belog sleza, Iisla podbela , crnog s leza, kupine i p itome nane 1;e pornesa. Pe t .kaS ika caj a se po pari 1 IIIrorn klJucale vode, poklopi i posle 3 sata ocedi i pije nezaslal1en umes ID vode. 8. Deci se daj c ies ta

5 meSa,

ali 's e doda jos 50 g kamilice.

Sluz od belog sleza. - 9. Koren belog slew se ne sme kuvati. Jedna kas ika sit no zd robljenog ko re na belog sleza prelije se esa 200 g hladne vode i d rzi 2-3 sata na obi cnoj ternper a turi ce§ce rnesajuci. OdIije se i tom sluzi se grgl;a i na kra;u popi;e. Za lecenje upale grkljana. - 10. Pedeset grams korena belog sleza, 30 g slatkog 'korena, 10 g korena Jjubicice i 40 g lists podbela se porneSa. Tri kas ike caja se p opari sa pola li tra kljueale vode j posle 3 sata odlije, grglja pije u toku d ana. II. Oeci se daje isti caj , ali rnu se doda jos i 50 g 'karnilice. Sirup od belog sleza. - 12. Pedeset grama korena belog sleza dni se 12 sa ti u 300 g hla dne vode na obicnoj ternperaturi. Od1ije se i porne sa 'sa I kg meda ili si.rupa od rna Ene, visnje jlj r.iibizle. Mora lSe cuvati na hladnorn rnestu, jer se b x;zo kvari. Pij e lSe na 2 lSata po 1 kas ika. Pastile za zvakanje. - Pot'rosnja beiog sleza 'ra'ste paraieino sa raZVDjern in dll's trij e i velikih gradova. Sve vece kolicine belog sleza troSe fabrike IJ ombona, pashia, gume za zvakamje i drugih sredstava za uXivanje. Una's je proizvodnja i potrosnja palStila s 'belirn slerom vrlo mala, a to j e steta. Istorija. - Beli slez je jedna od najs tarijih lekovitih biljaka. I Teofrast (371-287. p re naSe ere) ga preporucuje ,kao lekovitu biljku, a osobHo Dioskorid koji u ~vom kla sicnom delu De Materia Medica, pisanom 77. ,god. I veka, elaje uputstva 0 upotr ebi belog sleza i drugog bilja. Karlo Ve li,ki je 812. god. u svojim Kapitularima n8ll'edio da se beli slez m ora gajiii na 'svim drlavnim imanjima njegove prostrane imperije, a mi posle j ed anaest i po vekova jos to ne Cinimo na naSim poljskim dobrima, jeT ne rnoze rno da se »ubedimo«. Bell slez je lek, mole bitt I hrana, pa cak 1 otrov. - U osusenom kGre nu be log s leza irna vrlo mnogo hranljivih materija, oko 75% raznih uglje· n ih hidrala. Zbog toga je on vrlo vaian izvor skroba i secera u eslucaju gladi i ra la, j er u nuzdi moze da posiuzi za spravljanje hrane . BeLi s lez je ·potpuno ne otrovan, nes kodlj iv, pa ipak od njega mnoge zene urniru. Zas ilj enim korenom belog sieza neoprezne J neobaveStene zene izazivaj u pobaeaj. Pos to je koren uvek prljav, redovno dolazi do sepse (lrovanja k rvi). koj a se 6esto za vrsava ~ mrcu . Na ovu opasnu upotrebu belog sleza kod

LECENJE BIU EM

616

nas se ne ob raea bezmalo nika,kva paz nja. Eto jo~ jednog klasicnog prime r~ gde vrl o vain.a i potpuno n e~·kodlji va le kovita biljka moze biti smrt onosna a ko ~e ne upo trebi za ono za ~ ta treba da se kor is ti.

SLEZ eRNI

CVET CRNOG SLEZA

Malva silveslris L. -

Malvaceae

Crni slez je na jobicnij.a biljka, ras'Prostranjena od Sibira do Kapa , po naselj.ima, utrinama i poljanama. Po u1icama na~ih ravnicarskih sel a ne vidi se skoro nikakva druga trava do erni slez, slezovaca iii gu~cij a IraV3. U Bclgiji, Nemackoj i drugde gaji se jedna odlika velikog sleza. Malva silvestris var. glabra zbog lepih, tkrupnih, kao vino erven.ih cvelova, koji susenjem poplave. eve ce ernog sleza se bere kad je potpuno .rasevetano, po suvom vremenu i brzo susi i sus nici zagrejanoj na 40-50°C. Cvelovi su obicno ruzicasto-ljubicasti, a susenjem pomodre. Ispod Casiee nalaze se tri rasljasta, cekmjava, siljasta, uw uz prugasta listiea spoljasnje casiee. Casiea je na peto ro razdelj ena, rasljasta, obrasla veCim racvastim i manjim z v e z d a s tim d I a k a m a. Pet krupnih listiea 3-4 puta ·su duzi od casice, klinasti, obra tno jajasti , na obodu urezani, na dnu suze ni u kratak klin, gde su belicas to dlakavi i srasli s mnogobrojnim jednobratskim prasnieima. Plodniea je okrugla, splj os ten a i ima mnogo pregrada; dec a je rado jedu i nazivaju je »pogacice«. Osim navedenih dl aka, na evetu ima i zlezda·stih glavicastih dlaka. Mikroskopom lSe vid e po svim delovima eveta c eli j e sa s I u z i i oksalatnim kristaLima. Cvet ernog sleza sadrzi sluzi i antocijana m a I v ina, zbog cega je infuz {caj) s luzas t .i malo plavkasto-zelenkast. Upotrebljava se kao i beli slez, u obliku caja, i to sarno eveee iii u sastavu pluenih caj eva za ublazavanje kaslja. Osusen evet ernog sleza mora se cuvati od svetlosti i vlage, i.nace ce izbledeli i poplesniviti.

LIST CRNOG SLEZA Lisee se bere kad je bilj.ka u evetu, od dye vrste ernog sleza, velikog .i malogo Lisee je okruglo; pri dnu malo sreasto l zrezano iii bub-rezasto i ima dugacke drSke, lliroko -je atka 8 em, ima 5-7 prstasto poredanih'llerava i ot!govarajuCi broj krisaka iIi je nejasno 1seepano; po rubu je dvojno zupcasto-reekasto. Gornja st·rana lista je tamnozelena, a donja je bleda i pomalo dlakava. List je bez mirisa, auk usa j e s I u z a s tog i pomalo oporog. Lislovi velilrog sleza su malo krup'lliji cd malog.

SMlUE. SMrU . CMlUE. SMOKVA . ..

617

Sad rii s I u z i i mal o t a n ina. Li st crnog sleza ul azi u sas tav pluenih cajeva. Malo se upotrebljava cak i u na rodnoj med iei ni. Slez se upotreblj ava za lek od najdavnijih vremena. Ta ko ga vee Diosko · r iel i Plinije p reporucuju kao sredstvo za 'i zlucivanje sluzi. za ublazavanje ka~ l j a. Semenke s u oenili kao afrodizijak (sredstvo za poveeanje polne moei). Narodna Imena: velika slezovaca, veliki sljez, veliki ~ljez, gu~6ernjak, c1ivja ~ kura, divjj papel, divji slez, divji slezenove, dovji papel, klobeieovje, planinski sliz, slez, I5liz, slijez, sljez, ,slj ez, srcni klobuk, cureca trava, curcija tra va , erni sljez, erni ~Ijez.

SMIUE, SMIU, CMILJE

Helichrysum arenarium DC. -

Compositae

Trajna zeljasta biljka sivkaste boje od obilja vunastih dlaka. Stabljika je visoka I~O em, uspravna, nerazgranjena, obrasla dugulja s ~im listovima, a l1a \'rhu nosi nekoliko zulih glavicasLih evasti. Cveta leti. Raste na pesku. Upolrebljavaju se evelne glavice kad se cvelovi pocnu otvarati (H e/ichrysi, Gl1apha/ii flos). 1ma flavons~ih heterozida, tanma, smole, gorlcih materija, oko 0,4"/0 etarskog ulja i drugih nedovoljno proueenih sastojaka. Omiljeno narodno eve6e i lek za lecenje zuci (za izbacivanje zucnog kamen a) i organa za mokrenje: 3 supene ka~ike eve ta popari se sa pola litra kljucale vode, poklopi, ostavi eelu noc i sutradan popije u 3 doze pre jela. Oslala narodna lmena: zuto smilje, zlatnoevita tra\'a, zneljek, la~ka kamiliea, marjetica, sneljek. Slicnog ~ asta\'a j dejstva su i druge domace v,rste smilja: He/iehrysurn orientale DC. (kozja metica, magriz, neven, sempriea, smilje, emilje), H. braeceaturn A. W. (slamno evece, erveno smilje) , H . italieurn Don. (bela br ada, 0010 zelje, bilobrada, molova roza, moljacak, sjedina, smilj, smilje, emilje, crnilj) i dr. Sve imaju izrafena antibakterijska svojstva (vid. Fitoneidi).

SMOKVA, SMOKVENICA, SMOKVINA, SMOKOVNICA, SMOKA, FIGOVINA

Ficus carica L. -

Moraceae

Smokva ,raste divlje i gaji se u nas u Dalmaciji i Makedoniji u obLiku gustog grma ill dJ.-veta. 1ma krupne, tarn.nozelene, duboko ,i21deljene listove kofne konzi stencije. Uspeva i na najmr~avijem L1u, na ~j,utom kr~u.

LECENJE BILJEM

618

GajJ se narocito mnogo po zemlj ama oko S redozemnog mora i u drugim toplim pre delima. Glavni proizvozaci smokve su Mala Azija , Groka i Sparuja. I ma vi se odlika pitom e ·i div'lje smakve. Smokva je nepravi, 5lozen, mesna t plo d u obli ku k'ruske, vrlo sla tkog ukU5a. Puna je sit nog semena . Zelen plod ima m nogo m leenog soka. S uva smokva sadrfii do 5()o/. in v e r t n 0 g 5 e ceT a (merna saharozel, zati.m organs.k;ih kiset.i:na, 5% peMina, m alo masn ih i proteinskih materija i oko 20 0/ . vlage. J ede se presna ,i susena, cesto posuta b rasnom. Zabelciena je jos u egipatski:m medicinskim 's pisim a kao lek. Smokva je p urgans i ekspektoran s. Ul ~ u sastav grudnih cajeva. Daje se i 5 lis tom ·s ene i '5 d rugim laiksancijama. U n as se bez razloga mal o upot rebIj ava. Prk na sm okva sluzi kao zame na iii dodatak kafi zbog vrlo prij a tnog mirisa i ukusa. Smokva je dobra i zdr ava hra na, ,Iek i poslas tiea.

SMRDUIVA KOPRIVA, MRTVA KOPRIVA, KONOPLJENKA, ZEBRAT

Galeopsis dub ia Leers (=Galeopsis ochroleuca Lam.) -

Labiatae

Jednogodi-Snja biljka, visoka do 50 em. Cela biljka je dlakava. IJistovi su 3-6 em dugacki j 1-3 em siroki, meki, ovalni, po obodu nazublj eni, sa istaknutom perastom nervaturom na nalicju. Cvetovi su l uti, udruieni u prividnim prsljenovima. Cveta od j-ula do oktobra . Raste na pe!>kovitom zemljistu, kamenjaru, u grmlju, pored useva. Droga. - Gomj a polovilDa bHjke ,u evetu (Ca/ eapsidis h erb a).

Sastav. - Sa drii 6 do 90/. ta nina , saponina, do 1' 1. silikata, m alo etarskog ulja , smole, fit os,te rola, masnih kiselina, holina i s tahidrina.

SMRDU IV A KOPRI VA

Upotreba. - P,rotiv plucnog ka tara 5 gus tim sekre· tom, suvog kaslja, bronhitisa., a s-tme. Narodni lek. Ulazi u sas.tav mesanih pluc'nih i diure tienih cajeva. Slicnog sastava J dej stva su i druge damace vrste

SOfORA, JAPANSKA SOfORA ...

619

!stog roda : Galeopsis tetrahit L. (srba, smrdljjva kopriva), G. ladanum L. (mrtva k{)priva, smrdeea :iigavica, smrdljiva kopriva, srba) j dr.

SOFORA, JAPANSKA SOFORA, JAPANSKI BAGREN Sophora japonica L. -

Papilionaceae

Sadi se kod nas na javnim mestima kao dekorativno drvo koje irna gustu krunu i zelene grane. Li.stovi s u .perasto deljeni kao u bagrema. eve· IOvi su sHni, belieasti, udruzeni u velike metlice, Plod je socna valjka· sta mabuna dugacka do 6 em. Cveta u avgustu, Poreklom je iz Japana, Man· dzurije j Kme. Droga. - J o~ neo'tvoreni evetni pupoljoi, rede list (Sophorae flo s et folium).

Sastav. - Za sad a najbogatiji pri· rodni izvor rut 0 z ida Hi rut ina (10-2{)c/o); u liseu ,i mladim granama ima do 5"10 ovog f1av{)nskog hetero· zida. Rutina ima i u nekim drugim biljkama, ali znatno manje: u ruti (Ruta graveo/ens, u njoj je .i otkriv"'l1 i po njoj dobio ime), u zovi (Sambu· cus nigra), heljdi (Fagopyrum esculen· tum) i dr. Upotreba. - Glavnina droge se upotrebljava za industrijsku ekstrak· ciju ru1.ina, leka koji utice na ot· pornost kapilara i na njihovu propu· stljivost. evet se moze uzimati na viSe nacina: po 30 kapi tinkture 3-4 puta dnevno 1(20 g cveta drfi se u 100 g 70"10 alkohola) iii se evet zdrobi u prah SOfORA i s medom .u zima po pola grama 3-4 puta dnevno. Rutin sman juje krtost i poveeava propustljivoSit kapilara, pa se upo· treblj ava za lecenje raznih lcrvavljenja .i za sprecavanje .p rskanja -krvnih ,udova, Rubin uopste smanjuje propustljivost pov~ins-kih slojeva celija, Ne· dostatak vitamina P (citirana) u organizmu 'Prouzrokuje smanjenu otpornost kapilara (postaju krti, lomljivi, prs,kaju), sto ~ e uzimanjem rutina popravlja, Vazno je napomenuti da rutin nije skodljiv i
620

LECENJE BIUI!M

SRDACICA, SRDACAC, SRCENICA, SRCANIK, KOPRIVA OD SRCA, KOPRIVICA

Leonurus cardiaca L. -

Labiatae

Trajna zeljasta \>iljka, visoka 5G-130 em. Stabljika je razgranata, Ce. tvomuglasta, cesto Ijubicastocrvena i dlakava. Listovi su izdeljeni na 5-7 reznjeva i nazub ljeni; gornje Lisee je manje deljeno. Cvetovi su crveni j); ruzi cas ti, sitni, sakupljeni u pazuscima pricvetnih listova pri vrhu stabljike i grana. Cveta od juna do septembra. Rasle pored puteva. UpotrebIj ava se biljka u cvetu (Leol1uri herbal. SadrZi gorku materiju ieonuril', do 70 / 0 tanina, oko 0,05% alkatloida nepoznate grade, saponozida i eta rskog ulja. Nal'Odni lek pmtiv grceva i za uredivanje neuredne menstruacije, lupanja srca (Olud hiljci i latinsko ime), teskog mokrenja i malokrvnosti. Uzima ~e pre jela vise puta dnevno caj (50 g na 1 litar kljucale vode), praska (1 kasika u casici crnog vinal iii tinkture (1 kafena kasicica). Cesce se daje u smesi 5 drugim drogama za umirival1je, sa odoljenom i maticnj3Jkom.

SRCOPUC

Antennaria dioica Gael1t1Iler (Gnaphaliunz dioicum L.) -

Compositae

IzgJed biljke. -

Dugovecna zeJjasta mala biljka, visoka 5-25 cm. sivosrebrnasta od obilja vu nastih dlaka. Iz razgranatog .poleglog rizoma izbij aju rozett· mnogobrojnih jezicastih listova koji su IS lica zeleno-belicasti, a s naIicja belD vunasti. Na vrhu stabljika su cvasti lSa cvetnim glavicama velicine 6-9 mm. Biljka je dvodoma (dioica); zenske cvasti su svetlocrvene, a hermafrod iln e bele, ret·ko ·kad crvenkas te. Cveta od maja do jula, a u planini do septembra. Rasprostranjenost. vati do 2.500 m visine.

Suvi planinski, ·rede brdski pasnjaci., osobito su-

Droga. - Cvetne glavice (Antennariae tlos), osobi,to zenske jer se vise cene, rede nadzemni dec biljke u cvetu (Antenl1ariae herbal. Bere se pocetkOlll leta i brzo osusi. Ako se beru cvetne ,s tabljike, onda ih treba vezati u kitice , nanizati na kanap i suSiti na promaji. Mora se paziti da se ocuva lepa ziva crvena boja, cveta. Sastav. - Tanini, alkaloidi, etarsko ulje, smola, karoten, fitosteroli, vitamin C. Biljka nije dovoljno pmucena. Upotreba. - Narodni lek u raznim evropskim zemljama za lecenje mnogih unutrasnjih .bolesti. Pojacava IUCenje ZUel, ieludacnog i pankreasnog soka. Upotrcbljava se kao holagog pri oboijenjima zucnih puteva, a u smesi s mallUnama od paJSulja protiv secerne bolesti. NajcesCe se upotrebljava kao sastojak tzv. »cvetnog plucnog caja« koji se pije kao caj za lakse iskasljavanje:

SRCOPUC

621

I. Cvetni plueni caj: porncla se 10 g cveta srcopuca, IjubiCice, podbela, belog i crnog sleza, turcinka, trandavilja i divizrne; 3. supene kMike ave srne~e popari se s pola litra kljucale vode, poklopi i posle 15 rninuta odlije, zasladi medorn i pije loplo svaka 2 sata po 1 ka~iku.

2. Cir zeluca i dvanaeJtopalacnog creva: SO g src".Qpuca, 90 g slatkog korena i 60 g cveta kantariona - ,porneSa se. Tri supene 'ka~ike ovog caja kuvati 10 rninuta u poklopljenorn sudu u pola Iitra vode, ostaviti 3 .sata da se ekstrahuje i piti urnes to vode najrnanje 2 rneseca . G'1aphalium uliginosum L. 'je jednogodgnja zeljasta biljka koja raste na vlaiThim rnestirna. Shlcnog je ·sastava i upotrebe kao srcopuc .

.

; I'

'N.' 'I (

"'.....

SRCOPUC

Naradna lmena: bubica, vrednik, griinica, zajcja .nozica, ~ajcja tacica. zecje nozice, rnajnica, rnacje tace, rnedvedove tacice, sknnce, smILIe, srcopuc,

emilje, Gnaphalium uligil10sum narod naziva: bozja stre~ca, rnolova roZa, rutavic a, srcopue mrki. '

LI!CI!NJI! BIUEM

622 SRCENJAK Polygonum bislorla-L.

Polygonaeeae

S reenjak je dugoveena zeljasta biljka. Iz debelog, kr,ivog, kosog rizoma izbija dugaeko, jezieasto·kopljasto lBee i prava, nerM:granata, 20 do 90 em visoka stabljika na kojoj im a svega neko\iko maLih \istiea. Na vrhu stabljieice nalazi se valj-kast klas slozen od gustih ruzieastih evetiea. Rasprostranjenost. - Ima ga kod nas mestirnicno vrlo mnogo, ali se ne iskori~eava. RaS1e po vlainim \ivadama, eesto zajedno 5 tormentilom, gradeei prave zelene cilime na brdskdrn i planinskim barama.

t1

SRCENJAK

Berba. - Rizom 5e vadi u jesen, odreze korenje, stablj~ka, truli i mrtvi delovi, oeis,ti od zemlje, propere hladnom vodom i brzo osusi u zagrejanoj susniei. Svez rizom je na prelomu belo-ruZieas.t, ali odmah poene erveniti. Droga. - Rizom je veli1k kao prst, 5-10 em dugaeak 1. 1-2 em debeo, kriv, kvrgav, dvaput zavrnut (otud naziv bis-torta) u ohlHru latmskog sIova S iii lule. Spolja je mom lamnornrk, a izJlutra erveno-mrk. Uk usa je vrlo oporog, a zatim malo gorkog; nema mirisa. Sastav. - Sreenjak sadrZi 15 do 25% tan ina (katehinskog), tan i ns k 0 g e r v e n.i I a, oko 300/ 0 sk'roba, vrlo malo galne kiseline, o~salata i dr. Upotreba. - Sreenjak se daje u obUku teenog eks1rakta ili dekokta kao adstringens spolja i iznutra, isto kao tormentila. Sreenjak moze da zameni ratan.iju. Sreenjak se mnogo vise upotrebljava u narodnoj nego u skolskoj medieini, naroeito protiv proliva, krvave stoLiee, ·smrdljivih rana, hemoroida, raznih koznih bolesti itd. Narodna imena: ' volujsko zelje, zeludnjak, zelueara, jennen, kaeja tra-

STAFISAGRIJA . USUIVICA. USUIVAC . STRASNIK .. .

623

va, mali srcanik, racj-ak, srcanica, Slrcenjaca, trava od srdobolje, trava od srca. s tavlji·ka.

STAFISAGRIJA, USUIVICA, USUIVAC, VASUIVKA, GRANULJA

Delphinium staphisagria L. -

Ranunculaceae

Dvogodgnja ili jednogodHnja biljka, poreklom iz juWe Evrope. Upotrebljava se seme (Stap/,isagriae semen). Ukusa je gorkog. neprijatnog i Ijulog, pee e i p a I i. Pri mlevcnju se oseea neprijatan miris. II sc menu ima oko 30% masnog ulja i do 1.3% a I k a I 0 ida. Glav[}i alkaloid je del f in in. To je u vodi rastvor ljiva, kristalna sUipstancija gorkog ukusa (pece), koja deluje sileno akonitinu i veratrinu. Slabijeg dejstva su; manje .i ma jos i alkaloida delfilina, delfinoidina i stafi-

sagroina. Daje se u obli'ku rpraska (·s duvanom, sabadilom, buhacom) iii masti kao paraziticid. Opomena! -

Usljivica je vorlo otrovna!

STRASNIK, TRAVA OD STRAVE, ZLATNA PAPRAT, SLEZINICA,

tAlA Caterach officinarum Lam. et DC. -

Polypodiaceae

Sitna zeljasta paprat, ·rasote na vlafnim stenama i zidinama, visoka 5-20 cm . U obli'ku caja (2()%) daje -se s anisom i nan om za suzbijanje oksalne Ik.iseline ili oksalata u mokraci. Deluje kao jelenak. U narodu se upotrebljava i '11 praznoverne svrhe I( protiv straha stavljaju je U odelo. pod glavu i s1.).

STRASNIK

LECI!NJI! BIUI!M

624

STRilUSA. STRilICA Sisymbrium offioinale (L.) Scop. -

•

Cruciferae

Jednogodgnja zelja5'ta. dlakava. razgranata l>iljka. visoka 30--70 em. Listovi su perasto ll'seeeni po obodu . Cvetovi su vrlo lSitni. bledofuti. 6akupljeni u evasti na vrhovima gran~ica. Cveta ad aprila do jula. Raste svuda, a najvise pored puteva. naselja i ograda. Upotrebljava se svez list iii svefa biljka u evetu (Sisymbrii ali Erysimi folium et he.rbal. Kao sve biljke iz iste fami1i(je, i striZ~a je ljutog ukusa koji pali od prisutnog sumpornog heterrnida; ima i vitamina C. S~enjem se postepeno gubi heterozid. zbog ~ega se preporucuj e upotreba sveZe. tek uzabrane biljke za spravljanje tinkture. ek5'trakta, sirupa i drugih lekova. Uzima se dnevno po 10--20 g sveze bi! j ke iii po 1 kafena 'kasika tlinkture (50 g sveze bilj~e na 200 g 700/..nog alkohola) ~ puta dnevno .protiv a:kutnog laringita. IIi se pomeSa 50 g ekstrakta sa 500 g meda i uzima 4--5 pu ta dnevno po 1 kafena kasi~iea. Kao i ren. rotkva. s1acica i srodne biljke sa sumpornim heterozidima, i striZusa pri zvakanju, m1evenju i seckanj u otpusta sumporno etarsko ulje velike antimikrobne moci koje. osim toga. draZi sluznicu organa za disanje i varenje, ilzazivajuCi poja~ano lueenje pljuva~ke, zeluda~nog soka, boljj apetit i bne varenje hrane; iz istih razloga izaziva omeksavanje sluzi i lakse iskasljavanje. pa se upotrebljava za le~enje promuklosti i katara pluca. Zbog vitamina C deluje kao antiskorbutik. Ulazi u sastav ~ajeva i drugih lekova protiv fu~nog kamena i za ublafavanje bolova ad kamena u bubrezjma.

Ostala narodna lmena: vranja nofica. ognjiea, oranj. osak, tTava od poSTR!WSA

Ija~ine.

STRIHNOS·DRVO. STRJHNIN·DRVO. STROFANTUS

625

Sli~nog dejstva su ,i s·rodne biljke gotovo istog hemijskog sas tava: S,sYl11b rlum sophia L. (ocak, striht~a, oranj), S. alliaria Scop. (/ukovac, luc,ac,. smradolu c) i druge vrste roda Sisymb rium, Erysimum (zUll1jariea, tnzaIJ), Barbarea (dlcak, cur~evica) , Cardamine (reiuha, ovcica, divlji rcn) , Nasturtiu", (uga~, krstovni'k, pot:oCarka, dragu~e). Armoracia (oren, hren). Lepidiu", (gronica, bela trava, belju~ika), Alyssum (zutenica, tur.ica) i dr. (vid. Fitol1cide).

.

STRIHNOS·DRVO, STRIHNIN-DRVO, KARABACO, KOLACICI, KURJE OKO Slrychnos nux vomica L. - Loganiaceae Drvo v,isoko vi~e od 10 m, koje raste od -tropske Indije do severnog dela AusbraJije. Glavni aktivni sastojak osu~enog zrelog semena ove biljke je strihnin. To je jedna od najgor~ ih pri·rodnih ·s upstancija. Cak i u razblazen ju 1:5 ,000.000 oseca se gor~ina vode u kojoj ·s u rastvorene tako male kolicine ovog alkaloida. Daje 6e u ob1iku nitrata. Strihnin spada medu najstabjlnije j najenergicnije poznate ot-rove. Deluje nadrazaj no na centralni nervni siste m. Zbog velike gorcine upotrebljava se kao gorko sredstvo, jer izaziva obilno lucenje pljuvacke i stomacnog soka. Upotrebljava se i protiv erevnih poremecaja, u trovanju barooturatima i hronicnom alkoholizmu. Ces to se prepisuje zajedno s arsenovim j fosfornim jedinjenjima. Izdaje se u apoteci sarno na Ickarski recept.

STROFANTUS Pod St rophal1tus (Apocynaceae) ·ima v.i~e od 40 vrsta, od kojih se u medicini upotrebljavaju sarno trio Sve su to vel ike tropske lijane koje rastu u Mriei. Glavni lekoviti sastojak strofantusovog zrelog semena je kardiotonicb glikozid strotanlin. Deluje na sr~ani mi~ic kao i glikozidi digitalisa, ali dej stvo nas-tupa mnogo brie, a traj e krace. Daje se sarno 11 intravenskim injekcijarna, u akl.ltnom popu~tanju 6r· ~anog rada. Pojedinacna doza iznosi jedan deseti dec do jedne ~etvrtine mi· Iigrama. , U srcanih bolesnika lecenje sc obicno zapocinje strofantinom, ana· SEMENA RAZNIH STROFANTUSA. stavlja digitaIisom. Bolesnik treba da ,ZGLED I - S. HISPIDUS~ 2 - S. KOMBE. 3 - S. "RATUS kale lekaru, koji mu odreduje stro· fantin (La lecenje, da Li je .u ,poslednja tri dana uzimao kapljiee (iii neki drugi obIik) digitaIisa , po~·to se injekcija strofantina 6me dati samo posle pauze od nekoIiko dana. Intravensko ublizgavanje strofantina mora da se vr~i pod strogim lekarsklm nadzorom, jer je strofantin vrlo otrovan.

626

LECENJE BIUEM

SUNCOKRET

Helianthus annuus L. -

Compositae

Luti. jezicasti. obodni evetovi (Helianthi flos) beru se po suvom i suncan om vremenu i brzo osuse da sto bolje sacuvaju lepu prirodnu boju. Ukusa ; u nagorkog i malo sluzavog. a mirisa na med. Nadeni su flavonski he. terozidi. betain. hoLin i ksantofil. Cvet ula21i u sastav evetnih. obojenih cajeva za Jecenje grozniee i boJova u t rb\lhu. Spravlja se i tinktura (1 :5) i daje po I gram 5-6 puta dnevno. Zrele sel11enke il11aju mnogo ulja (viSe od 300J0). beJancevina i drugih korisnih sastojaka. Ulj e se s3.~;toji pretezno od 'glieerida nezasicenih mas nih kiselina: 55% linolnc. 30 0/ 0 oleinske i dr. Uljane pogace su bogate azotnim l11aterJjal11a. zbog cega se cene kao jaka steena hrana . a upotrebljavaju se i za spr:lVljanje dijetalnih prepa,rata. osobito za obolele od secerne bolesti (hleb. peeivo za dijabeticare). Narodna Imena: Ijubomir. podsunae. sluncogled. sol nciea. soneogled. sunokret. suneukret. suncani evijet. sllncanik. suncenjak. suncogled. tornizol. clll1eogla. cuncugled di~asol. siSantuba.

SURUCICA, MEDUNIKA, SVINJURAK

Filipendula ull1laria (L.) Maxim. (=Spiraea Lllmaria L.) -

Rosaceae

Lepa v,isegodisnja zeljasta biljka. Stabljika je prava. do 2 m visoka. donji deo je slabo odrvenjen. a gornji je -razgranat. Listovi su perasto deljeni. po obodu nambljeni. Cvetovi su mirisni. beli ·ili zuckasto-belica\Sti. sitni i sakupIjeni u zbijene evasti. Cveta leti. Rasprostranjenost. - Kraj planinskih .i brdskih izvora i potoka i po vlaznim livadama. Droga. - Vrhovi granCJca u evetu i list (Ulmariae sunzmitas et folium). Cvasti se beru kad je polovina evetova otvorena. a druga polovina jos zatvo· rena. Mora se brzo i pailjivo sto pre osusiti da bi se sto bolje sacuvala prirodna boja. List se bere kad i eve!. Droga je oporog ukusa. Sastav. - U evetu irna oko 0.2% etarskog ulja koje -se sastoji ad sali· cilnog aldehida. rnetilsalieilata. van.ilina. heliotropina i verovatno kumarina. U eeloj hiljei ima tan ina. salieilnog heterozida galuterozida. fenolnog hetero· zida spireina i flavonoJda. Upotreba. - Diuretik. LOnik. adstringens. dijaforetik . Upotrebljava se i protiv aku,tnog i hronicnog reumatizma (dejstvo salieilnih derivata). protiv gojaznosti i uloga. Caj: 25 g
T

TATULA Datura stramonium

L. -

Solanaceae

Pred sam II svets,ki rat je iz Novog Sada dolazio »lck za podmladiva. nje « iz nekog 1ajallstvenog laborator ijuma: Prodavahu ga kao cudotvoran lek preko »otmeni h dama iz vis ih krugova«, razume se, basnoslovno sk upo. Svet kao svet, voli tude i 0110 sto ne razume. »Starija gospoda«. u zelji da <([0 du ze ostanu mladi, ne pitahu po§to je lek, nego sa rno »ima Li ga jos«, Ni mladi ni,s u izostali. Najzad, Jcad se »osusge od naglog podmla· divanja« i kad st! pocese javljati znaci hroni enog trovall ia, stvar je dosla na analizu. Dok smo vrsili pregled praska, tecnosti i pilula i naW da u cudotvomom leku nema ni pomena 0 hormon~ma , nego da ima tatule (deliCi 's emena, S'tabljike, plod a j lis ta), »generalni direktor parisJcog lahoratorijuma«, u kome se, navodno, proizvodio »cudotvoran lek«, vee je odavna bio s one sbrane granioe. KaZu da je kao svaki uredan covek, uvek imao vi:Li,ran pasos za sve ev,rops'k e zemlje, zlu ne trebalo. Otputovao je sopstvenom limuzinom s 'l~cnom lSekretarJcom i vjSe se nikad nije javljao, Svj ·ti lekovi rprodavani su s poeetka tajno kao cudotvomi lekovi za podmiat1.i van j e, a kasnije i javno po apotekama kao sredstvo za mrsavljenje. Otmena dama, :lena comme il taut, nije smela biti debela. Vitka linija pre svega. Bi va lo je i razvoda ,braka zbog »nenormalnih dimenllija s upruge u si· rinu«. Zdrave i »jesne« zene bile su nes retne zbog toga i da bi koliko·toliko muzevima i modi udovo ljile, .uzimale su po nekoLi:ko puta dnevno te lekove, koji Sll svi d e lova li laksanlno iii purga1ivno. tim se ruea, odmah se 'Popije eaj za mrsavljenje, a pjlule csu lSe uzimale uveee i Izjutra. Hrana se pod uti· cajem ovih lekova nij e mo~l a zadriati, nije se mogla svariti. no je za nepun sa t bila od.stranjena. To pomalo podseca na doba Mol i j era, koji je u svoje vreme zigosao neznanje tadasnjih lekara i apotekara, jer se sva medicina bila ISvela na purgiranje, klisliranje i puSlanje krvi. I uko liko je gradanQ'D bio boo gatij i, otmeniji, utoliko je morao viSe tih cudnih lre tiranja, iLi, bolje reei. tonura izdrZati, Noblesse oblige. Za jednog od mnogobrojnih Lujeva, mo~da bas savremenika Molijerova, kao pohvalno se iznosi u tadasnjoj medicinskoj akade mijj da j e godisnje imao 365 klistiora, nesto m anj e purgiranja i viSe od sto tinu pus tanja krvi. Kako je to morale i.z gle dati komicno kada, na primer, usred kraljevog sveeanog i rnskosnog prijema u Versaju dolazi dvoranin

628

LEC E NJE BIU1!M

i sao p ~tava mu da je »V\reme da ve li ~an s tvo dobij e iklisbi r«. Apoteka·ri i leka ri

toga vremena slika ni su, ka ri kira ni svi od reda sa kl i,s tirima u rukama, ogromnim i s tras nim , jer im je to bilo »svij e tlo orui je« . Za jednog drugog vlada ra se prJca (Napoleon u Holandiji) da je iz· gub io bi tku i zamalo s to nije i glavu os tavio na boj nom polj u samo za•

A

B

~: ,.~.~;:~ ~? :; ~ '.- .' a)

D

.:g20~~t.~

( lV" :'''f;~'

E

TATULA: A. VRH GRANC ICE U CVETU. B. RAZVIJ ENA KRUN ICA, C. TU CAK. D. CVETN I DlJ AGRAM . E. OTVORENA ZRELA CAU ~J F. CAURA NA PO PRECNOM PRESEKU. G. VIDI SE KRI V EM BRION

to Sf.o mu lekari nisu dali da kre ne u boj pre nego ~ to dobij e ~voj obavezni juta rnji kli 5tir . U to dob a razni imucni uobrak ni bolesnici hili Sll !prava b lagodet za m noge ve~te Ileka·re. Oni ih cvrsto drfahu i za zivu glavu ne i spu ~ta hu oSvoju zrtvu, svoju sigurnu doZivotnu penziju. Ta'ko je i kod nas bilo s tim pilulama. Ulkoliko je neko bio imucniji i na v i ~em polozaj u, ut oLiko je vi~e uzimao tih pilula lZa podmladi vanj e. Je dan b eogradski apoteka r n a Vof dovcu, koj'i je d sam bio p roizvodac lib cudotvornih pilula (timao je rnalu fabriku lekova), toliko se bio »pod-

TATULA

629

m lad io« upotrebljavajuCi ih svakodnevno u toku nekoliko goctina da je morao posle da se leei. Sanitetske vlasti su 1940. god. poslale njegove pilule na anali zu. Pored a loja, reuma, podofilina i j alape nadena j e mama kolicina (vi~e nego 's to je u deklaraoiji bilo navedeno) atropina i hiosoijamioa, dva nlkaloida, koji mogu poticati od velebilja, tatule iii bunike, tl1i oa~ oajobitni j e droge s ovim otrovima. Naknadnim ispitivanjem nam s mo pored a·tropina joo ~ antrahinonska jediojenja. Sve navedene droge deluJu kao vrlo energiena, drasticna purgancija.

I-IRONICNA 1 KRIMINALNA TROVANJA TATULOM Tatula j~ vrlo otrovna. Zabelezeni su slucajevi alrumih trovanja, a joo viSe i ce~ce hronicnih. Ona je, rekJo bi se, najce~ca otrovna biljka koju razni narodi u Evropi, pa cak i u Sibiru Uipotrebljavaju za medusobna trovanja. Nis u to slucajevi od juce. To je, izgleda, od pam1\i.veka. l.\;ao ~to razni s·tanovnici tropskih predela truju svoje strele i drugo orui je raznirn fudroajantnim (munjevito brzog dejstva) obrovima (strofantus, kurare, s trihoos, ipoh), tako su, verovatno, oa~i preci u Evropi i u hladnij,im, umerenim predelima Azije trovali svoja »koplja bojl1a«, »sablje dimiskije« i »zelene maceve« otrovnim biljem, od kojeg su kukurek i tatula po svoj prilici bile najeesce otrovnice, jer su to oajpristupacnije i jedne od najotrovnijih hiljaka naseg ik1imata.

Gde ima najvi§e tatule? - Kao sto vrapci prate ljudska naselja, tako ci ni ·i tatula. BuniSta i dubri~ta , dobra nadubrena zemlja, a to je uvek po zapustenim na~im selima, mesta su kao porucena za tatulu. Ukoliko je selo neurednij.e i uko1hlw ima viSe stoke koja lSe 's lobodno ·k reee, utoliko je viSe tatule. Dakle, do tatule je najlakse doei. Gde lSe pojavi, ona osvoji zemlju. Raste brzo J bujoo i izdrli oajvreJija leta i suse. Gradska smetlista su uvek obrasla najkrupnijom tatuJom, a ism tako i poruseni gradovi i sela za vreme rata. Opls blljke. - Tatula (Datura stramonium 1. - Solanaceae) je jednogodisnja zeljasta biljoka, visoka do 1,5 m. Stabljika je snafna, gola i trojno vilju s kasto ,razgranata. Listovi su 'krupni, do 25 cm dugacki i do 18 em Siraki, nezni, 's ocni, tamnozeleni i po obodu duboko izdeljeni. Cveta preko celog leta. Ima d ivne, krupne, bele, l evkasl e, petozube pojedinacne cvetove i, 500 je najupad lji vije, tatula ima krupne ,kao orah okruglasto-duguJjaste vrIo bodljikave, .s koro t'rnov,i,te caure, koje, kad sazru, pozure i na vrhu puknu na ce tvoro, pa se iz njih prosipa mnogobrojno, crno, rapavo, okrr-uglasto-bubrezaslQ semen j e, veliko 4-5 mm, debclo 1 do 1,5 mm. Kad se seme pregrize, unutra je jezgra bela, masna, neprijatnog i Ijuto-gorkog ukusa. Seme, kad se hace, a cela biljrka kad 5e bere ill protrlja m edu prstima, oda~e svojstven neprijatan miris, s mrad 'koji izaziva gadenje i .n eke osobe ·tera na povracanje. Celu bilj,ku, celo JiUe i celo seme mogu analiti:Car i ekspert tciksikolog poznati go lim okom iii ,pomocu lupe. Medutim , kako trovaci rebko kad daju celo IiSce i:ll semenje, nego isitnjeno u prah, potrebno je u tim slucajevima koristiti mikmskop i

LI!CI!Nll! BIU EM

630

izvl'~iti hemiJske i fiziolo~ke reakcije na malim laboratorijlSkim zivoLLnjama. Anatomska greda tatulinog li S'ta i semena je Ik ara kteris ti~n a, tako cia se lako moze izvrSiti Jderrtifikovanje: ·dlake, kristaliCi, spermaderma i 51.

OD CEGA POTICE O TROVNOST I LEKOVITOST TATULE? Otrovnost tatuJe potJ~e ad a1'k aloida hioscijamina, odnosno alrapina i skapala mina. U Is emenu uma najvi ~e a1ka4oida a,~a.70/o, u l;istu malo rna· nje a,4 do a,60f0, u cvetu jo~ manje, a u ·korenu najmanje, oko a,l% . Ukoliko je zem lja jaca, dubrevitija, ima vge azotnih jedJnjenja .(organski vezanog azo ta i u obliku nitra ta) , a zatim i ·kalijumovih 1S0li, fosfora i kre~a - utoliko je biljka buj.nija, daje mnogo veti prinos, duie cveta i droga sadrzi vise alkalaida, dakle, utoliko je otrovnija, pa, dakle, i lekovitija i utoliko ce je skuplje pla1!iti i apotekar oj farmacewtska imdustruja, jer Ce iz robe izvuci veCi procenat ekstrakta i viSe alkaloida. Primeceno je da procenat alkaloida biva utoliko ve6 ukoliko je Ie to toplije, suvlje, a isto tako .gu aktivnije i one biljke kaJe rastu na suncu. PiI'5!ma tJame, na~ rodna crnka, osobito razorana zemlja oko naselja, gde su bila seoska dubri~ta i torovi, najbolja su mesta za gajenje tatule za ,f armaceu bske svrhe. Ovo navodimo zbog toga sto se nadamo da ce medu crtaocima biti interesenata za gajenje lekovi· tog bilja.

UPOTREBA TATULE KROZ VEKOVE

o tome da Ii 's u Grci,

E!l~pcani,

Rimljani i drugi stari narodq poznavali i upotrebljavali tatulu autori se ne slaiu. Veeina njih mi'sH da se ne moze dati ta~an sud, jer se OOsto pod imenom Hi pretpostav,kom tatule upotrebIjavala buni'ka iii velebilje, biljke iz iste familije, skoro istog hernijskog s astava i is.t og fuioloskog d ejstva. Mnogi misle cia je tatula porek,lom iz turkmenskih zemalja oko Ka:spijS:kog i Arals>kog mora. Turci i srodni narodi je i nazivaju lalula, pa nije iskljuceno da smo i mi to ime p rimili od njih, ovo utoliko pre sto je u na~ im krajevima koji 's u bili manje pod Turcima ne nazivaju tatulom, onego .sas>vim druk~ije: 'lmznjak, bivol~iCi , trava od zagu~ i , trava od sipnje, svinjsko cvece, sml'dac, smrdljika, pasja jabuka, steni~njak, bulnjak, brnor, strkac, maslak, divlj,i oraSic, sulud'ljiva pomocnica, trava od protisli, zubni crY, trava od reo me .i sl. Izgleda da je nama tatula donesena tek posle otkrica Amerike j da su to bili Cigani koji su nam je preneli.

UPOREBA TATULE U NARODNOM ZIVOTU Okretne i 'l ukave Ciganke, naro~ito po selima cak i oko Beograda, vade praznovemim bolesnicima, pogotovu zenama i deci., »crve itz oeiju«, zuba i rana, a zato lSe prethodno na belegu mora stavi1i zlama ili srebrna para, a danas stotka Hi hiljadarka. Bolesni'ka prethodno zbune kojekak~im pokretima, zevanjima i drugim smicalicama, pa kad v'1de da je "~en", onda ga nadnesu iIlad tar, pokriju poveeom ok-rpom iii pokrov-

TATULA

631

ce rn, ne~to nerazumljivo govore, a bolesni'ku kliZu da tv11S~O zazmuri. Posle ne koliko tre nutaka naglo ga otkriju i kliZu mu da brzo otvon ot i i poglecia u l ar, da vidi kako je izbacio ne'koliko krupnih crvi. Obaj!mjenje: seme ta tuie iLi nj ene sestre iste takve otrovnice bunike, kad se baci na far, l'aspukne se i jezgra i(lJ01je kroz omotat kao neki crvic, potne da se uvrce i .pi~ti, jer u sebj ima vode i ulja, pa se uvija kao kad se cry baci na zar. Eto tako se ",ima leba bez. motike«. Bio bih neobieno zahvalan oniro t itaocima koji bi me poblize 0 ovom problemu mogli obaves titi, a isto tako da li kogod zna da tatulu, pored ostalog, nazivaju jo~ i cigansko clleee. Imam 5 nekoliko strana izve~taj da je tako nazi·v aju, ali mi jo~ nij edan lSa radnik dosad nije poslao biljku, niti mi je verno opisao kako izgleda.

TATULA U NARODNOJ MEDICINI Upotreba tatule u narodnoj medicini je testa i raznovrsna. U Sajkaskoj (Ba6ka) ima zena koje drle tatulino seme u komovici rakiji preko cele godine i Ieee ukucane i »ko leka zatraZi«. U Curugu je do 1937. god. je dnoj bam dolazil0 podosta bolesnika i iz okolnih sela da ih leCi ovom »specijom« ad reumatizma , iSijasa, zglobobolje, raznih protisli (»~uljeva.), zubobolje. Leee ucrvljale junce i ostala goveda corbom od skuvanog duvana i bikova (tatule). »Ona bodljikava caura sa lSemenom zajedno stuca se u drvenoj zdjeli, zatim se doda gas a (petroleuma), ostavj dan-dva, ·p a lSe previje na mes·to gde ima crvi, npr. u konja, ovaca, krava iii svinja; crvi uginu iii ih lako izvade« (MiUca Jovitic iz Bosanske GradiSke, 1946). A J.e21dimir Bojovic iz Dragaceva kod Cacka ovako piSe 1947. godine: »List ta-tule se malo prepere dobrom rakijom i mece na stare rane.' Trebalo b1 mnogo ;prostora da nabrojimo za sta sve nas narod upo.trebljava t,atulu. U veeini slucajeva ne onako i ne u one svrhe ,kako to cini naucna medicina. I>pak, bilo je nekoliko narodnih lekara (mahom isluzenih bolnicara), koji mi rekose da Ieee zagu~ (astmu) tatulom u obli'ku cigara iIi p ra~ ka za kadenje. Proucavajuei lekovito bilje i njegovu upotrebu u narodu, ispitivac dolazi do veoma zanimlj'iv.ih otkrica, ne sarno u pogledu medicinskom i biolo~ ko m 110p~te, vee i ~ to se tice 'Proucavanja porekla stanovniStva, migracija, obicaja, praznoverja.

AKUTNA TROVANJA TATULOM Os im hronit nih i kriminalnih trovanja tatulom, poznati su j akutni s lucaje vi. Kad s mo biH deca, igrali smo se vojske i svatova, brali repuv i kukutu , .repuv umesto suncobrana, a kukutu umest-o zastave. Tatulinim divillm cve tovima smo »kitili neveste« . A onda se, po obicajl1, vojska ma lo »p r ivati«. l1i se neopranim ·rukama iz pesnice jede hleb. Tu ima sll1eaje va akutnih trovanja. A dogada se da nestrpljiv astmaticar U'Lme veeu dozu lekova od tatule.

LECENJE alUEM

632

Znacl akutnog trovanja : l1 ei zd rzivo susel1j e usta i grla, l1eSl1os na zed, gadenje, zel1ice veoma ras i rene, o ~ i ne r eagu ju Ila svetlost, vid je poremecen. m i ~ i cn a slabost, vrtoglavica, glavobolja, jedna na roCita vrs ta zanosnog pijanst va, sul uda r adost, sumal1u to sme j anj e, vikal1 j e, kojekakve lu dost i i besovi , p r omukl osl , izgubl jena svest i pameenje, ubrzavanje pul sa i d isa nja , s tra~ ne vizij e i halucinacije, za tvor i pres tanak mo krenja i sl. To je u s lutaj evima kad se uzm e toksit na, a li ne sm rtono sna doza. U tezim slutajevim a, nave de ni znaci trovanja su j ate is ta knuti , b rze i nagli je 5e ispoljavaj u j na ·k-raju nas taje potpuna o tupelost prema spolj nim utieaFma, drh taviea, grtenje Hea, neosetlj ivost i SrIlTt U komi (mrtav san) . Kao prvu pomoc otrovanom daje se tanin, jod-jodkalijum, aktivni ugalj ili neko d rugo sre ds tvo za t alozenj e, vezivanje, inakt ivi ~a nje alkaloida. Zatim sre dstva za p ovracanje iii, jo~ bo lje, ispi;ranje stomaka. Daju se.i purgativna s redst va rza ~ to b rie praznjenje creva. Dob ro j e otrovanog trljati grubom tkaninolTl, na-rot i to noge. Prot iv furioznog deliT~j.wna dobro je davati hlarad, hloroform, a li ne m orfin. P roNv kome ·s e daje jaka k afa, kofein, caj. rakija, vino il i ne ko d ruga alkoholn o pice. Branje 1 su§enje. - Sere se tatulin List bez peteljke eelog leta sve dak bi lj ka eveta, a li je najbolje prvo kolo, b ranD kad se na biljci poj ave prvi cvetovi. Treba b rati sarno zdravo i mla do, potpuno razvij eno li~ce, bez pega, oz leda i d rugih nedosta taka. Obrano li ~ ce treba brzo su ~iti u vrlo tankom sloju na veli'koj p romaji .iJi u zagrejanoj suSnici na S0-60°C i dobro zapakovano t uva ti na suvom mestu, jer tatula vrlo brzo p'rivlaCi vlagu , usled tega se pokvari , poplesnivi i izgubi lekovite sastojlke. Najbolje je osuSeno li ~ce odmah rprc:'sova ti i zapakovati u vgestruku zilavu, nepromocivu cmu hartiju. Ta tula je nerij a tnog, gOl'kog, odvratnog i nalS lanog ulkusa . Suv liM se vrlo la ko lomi i drobi, zbog t ega treb a biti pailj iv prvliikom pakovanja. Opomena_ - Cela biljka j e v rlo otrovna, a najvge semenje i mce. Za to ta tu lu ne smeju brati deea i trudnice. Posle rada ruke treba dobro oprati toplom vod om i sapunom. - Su~ti i tuvati odvojeno od ostalog bilja. Prlmedba. - Ta tule se nikad ne s akUipi dovoljno, jer je traze fabrike lekova u ogromnim kolit inama za vadenje atropina (hioscijamina). Zbog toga se p reporutuju nj eno branje i gaj enj e ill, bolje re6i., ra zmnozavanje po buni s tima. Razmnozava se vrlo lako i U5pesno semenom.

UPOTREBA TATULE U NAUCNOJ MEDICINI S usp ehom se daje proliv aslme u obliku cigareta, pra~ka za kadenje i udisanje, svecica za ka denje i u obliku tinkture. U antiastmatitnim cigaretama je Hi sarno lis t tatule, iIi ima i lista lobelije, veleblja, bunike i duvana, sa ili bez doda tka salit·re. Daje se u obliku tinkture prattv kaSlja, neura lgij e i dr. Farmaceu tska industrija -traZi seme i liSlt tatule za ekstrakciju a lka loida.

TATULA

633 CUVAJ SE SVATOVSKE MEDENE RAKIJE Trovanje tatulom -

opasan narodnl oblfaj za §alu 1 razonodu

»Kad neko nekoro nabije ognjgte, pa se ni sutradan (a ponekad ni treceg dana) ne set i da treba da ide kuCi - uspevamo da se ratosilj amo takvog napasnika jedino medenom ra'kijom ...• Tako se govori i eini u mnogim na~im krajev.ima. U toku dugogodgnjeg proucavanja narodne medicine, mozda je najkarakteristieniji IS lueaj koji nam je 1948. god. saop~ tio Gruzanin Sava Bankovic, lu ga r na Gocu. Ozenio se pre rata. S vadba je bila u januaru, velika, vesela i pomalo neob icna, tako da se i dan as 0 njoj govori. Dobra domac.inska k uea, pa bilo svega »~to je zemlja dala«. Treeeg dana pustoSVa1i, po~t o su sve u kuCi 'Pojeli i popili, zalda~ i domaeinov.u steonu kravu (a to se u narodu sma tra za 'Prokletstvo, nelSrecu) . Kad su propali svi poku~aji da ih privoli da odu svojim kueama (kao one gazda Ivko na slavi kad moli Kaleu, Smuka i Kurjaka), domaCica ode u CeMin .i na saonicama donese staru baku Andu, koja »zna svakoga vraga, pa i pijane nezvane gOISte iz ku~ isterati •. Cetvrtog jutI'a, »lice m na Sv. Savu., posluZi~e mamurne goste m edenom rakij.om. Posle sat-dva u gostinskoj sobi 'Poce da v·ri, kao da kuea gori, takva se galama podigla. Poce~e i u dvori~te jzlaziti. KuCa se isprazni. Kum, gologJav, u ko~ulji. dohvatio kosu ispod ko~a i poee kositi livadu (a sneg do koJena), zene dohvame grablje i vile da kupe ,seno. Druge, gologlave, u kosulj ama i 'bosonoge, pevajuei i podvriskujuCi, belStidno zadig~e suknje (»visoko .i nep ristojno «), drieci 's e jedna uz drugu ikao da prelaze duboku vodu u reci. Epilog: Kuma su u treeem selu jedva i mueno savladali i vezali, jer je bio nasrtljiv, neuraeunljiv i vrlo opasan 5 .kosom koju je ispI'aViio na kosg lu pa je licila na koplje. Stalno je promuklim glalSom vikao »de ste Turci ... « i onom .kosom jurj~ao. Preneli su ga u bolnicu, odakle je poole eitiri dana otpu~ten bez dijagnoze J bez nekih ozbiljnijili posledica. osim ~to je posJ e toga dugo kunjao, osu~io se i bio utueen, ispijen i cuvao se »medene rakije kao Ijute guje« . Osvetoljubivog starojka su na~li polumrtvog .i prozeblog pored drurna za Kragujevac. Celim putem je mahao i pretio velikom sekirom vieuCi, te ~ ko i promuklo, pre tec.i • .. . glav.u eu ja njemu odseCi kao ~to je on meni najbolju livadu odse-kao ...« Preneli su ga njegovi -seljaci u bolnicu gde je uskoro umro. Slieno IS U 'PI'o~ li i os tali. Na pitanje z~to to cine, odgovor je bio uglavnom isti u svim anketiranim selima: »E, moj gospodine, lako je varna tame u Beogradu, imate svakojakih zabava. Ami, crni kukavci, pogotovu zimi, zaveje sneg pa niko nikud. Pa etc tako, bez bioskopa i pozori~ta, mi sami sebi izmiSl jamo zabave, malo da se razonodimo, da ubijemo vreme i dosadu, duge zimske noei i samoeu ...• SVEMOCNA BABA ANUJKA .Pre rata najeuvenija zena u juznom Banatu bila je vracara baba Anujka. Njeno prilSustvo se svuda oseealo, osobito po rumunskim selima. Postovali su je iz slraha, jer je bila »svemoena«, mogla je da ucini dobro, a j~ 6esee da

634

LECENJE BruEM

naudi : gazda ~ ki sin jedinae da ne sluZi vojsku. imucna kuCa da Jma sarno jedno dete kako bi kapital (imanje~ ostao neokmjen i jo~ uvecan zenidbom s bogatorn mirazdiikom da se pronadu ukradeni parado~. pa makar vra!l1ei bili odveden-i 5 one strane granice. u Rumuniju .iii preko Dunava. da se nestrpljivi na51ednici ~ to pre dOCepaju imetka imuCnog babe koji ba~ n~kako nece da umre i 51. Eto. to se i danas fivo prita 11 Banatu 0 jednoj zeni zbog koje su mnogi mladiCi (kojJ su mogH da jor pl~te). stasali rza regrutaciju. pomrli. a drugi su ostali vetiti invalidi. Bilo je godJna i sela gde je tek deseti mladic bio sposoban za vojsku. Sve je njih .Ietila i izleCila« baba Anujka. VlaS'ti su je kafnjavale. ali je ona sve kazne uredno plaeala i (wake godine sve vi~ zemlje kupovala. »blagoslovene zemlje banatske«. kako kaze na~ veli.ki pesnik. BanaCanin Dura Jak~ic. Najzad. kad je zlo prevrlilo meru. zatvorena je i osudena na smrt. U njenim lekovima. »specijama i mandiama«. najv1~e je nadeno samlevenog semena tatule. zatim live i drugih otrova. Tatulu je sarna brala na kraju sela gde svinje leZe. a zi'Vu je kupovala u apotekama. Kad su apotekari odbili da joj prodajl1 zivu. ona je preko svojih »poverenika« ·pokupovala sye termometre. polupala ih i povadila Z1VU. jer za nju to nJje bilo skupo. Smr6u baba-Anujke zlo nije prestalo. Ona kao da je bila rasadnik. skola zla. Jedna njena sledbenica trovala je. lukavo i oprezno. svog znatno starijeg milia. penzionisanog kapetana tuvene bele lade i becke lade koja je vozila izletnike od Beta do Cmog mora. Nasledila je kapetanove kuce u nekoliko mesta 'po gradovima pored Dunava i kucu u Kov.iJlu gde su Z1veli. Brat. seoski svinjar. brae joj je tatulu a ona mu obeea za tu uslugu 8 lanaca prvoklasne zemlje pod selom. Izbio je rat i 'sestra ne htede da prepise bratu obecanu zemlju. I tu potinje da se kolo raspli6e i posteperm da se otkrivaju oj druga trovanja tMulom u tom delu Banata. - Go· dine 1944. Rozika je bila bogaJta zena. prva mirafdZii'k a. aLi joJ 'je »novae dosao glave«. Godine 1945. u Pantevu je jedna m lada zena morala biti Sltreljana. jer je iskore.nlila 'kueu Alekisiea. Tatulom je najpre otrovala lSVekrvu. zatim mula. pa svekra i na J
KAD MLADI LJUDI POSALJU SVOJE zENE NA MORE Poretkom avgusta. odmah nekako posle rata. hitno smo bili pozvani u Vojno-medicinsku akademiju u Beogradu. Zatekosmo troi mlada snazna coveka u ludatkim k05uljama. 5 rukama (rukavima) vezanim na ledima. u sobi s resetkama. Jedan je umro. a dvojiea su posle cetirj dana dosla k sebi. Niceg se nisu seeali i tudili su se kad su im neki njihovi ratni drugovi ispritali kakve su sve ludos ti pravili na savskoj plafi. Simptomi trovanja bili su vrlo jasni (tipicno trovanj~ atropinom). ali oni nisu hteli priznati sta su popili. Pomoglo je lukavstvo sanitetskog generala dra Radmila Jovanovica: .Vase poboljsanje je sarno prLvremeno. prolazno i priVlidno. ako ne kaZete sta ste cinili. mi vam 'i pored sveg zalaganja ne mOZemo pomoei. jer smo u nemogucnosti da primenimo terapiju protivotrova ... "

TATULA

635

~~ni

Licanin, mladi, snafniji i plahovitiji, najzad progovori: .BiIi smo na gadanju na Del ibl
DA LI SE OVA OTROVNA BILJKA GAJI NEGDE U SVETU? Za ekstrakciju atropina sve se manje koristi divlja tatula, jer se kolicina ovog alkaloida u divljoj bilj ci sa raznih nalazi·~ ta koleba u sirokim granieama, zbog cega se ne dobija homogena, kvalitetna roba kakvu traze apoleke i farmaoeul ska indlllStrija. Zato se tatula sve vge gaj.i, osobito u industrijs.1d najrazvijenijim zem lj ama. Ali ne gaji se nekvalitetna, nego sarno oplemenjena tatula sa vi~e od 0,30;. Mropina. Eto tako je i ovaj opasan i prezren korov postao u XX veku kulturna biljka, na cijem oda biranju i op lemenjavanju rade mnogi eminentni farmakognosti u .svetu. Na tome se radi i u Institutu za proucavanje lekovitog bilja i Institulu za farmakognoziju Farmaeeutskog fakulteta u Beogradu. Tatula .se moze vrlo lako i l1SIpe~no razmnozavati razbacivanjem semena po grads kim smetlistima i slicnim dubrevitim mestima. Privredni znseaj_ - Mnoge porodiee sakupljaju list (rede i semel tatule i prodaju preduzeeima za j,zvoz lekovitog bilja. Za dobijeni novae kupuju sebi odecu, obucu i hranu. U tatulu se niSta ne ulaze, jer se bere list divlje biljke po naseljima i oko njih. Po napustenim toroviina , osobito svinjskim, dubriStima i gradskim smetiStima ima najviSe i najbujnije talule, lako da se tu za jedan dan moze mnogo nabrati i tntd
LECI!NJI! BILJI!M

636

tiji. prema kravama i ratobornij i prema bikovima suparnicima s kojima su se boriU. U banatskom Potisju ovu bilj ku nazivaju krava, kravica i kravljaca, jer su je davali kravama »da vode«, da ne ostanu jalove. Eto, i ta lm ena u'kazuju na njenu upotrebu i povod da tatulu i tovek upotrebi ·kao afrcdizijak (za jatanje polne moei). Na ~i botanitari i drugi prirodnjaci zabelezili su jo~ i mnogo drugi h imena koj a imaju ~ ire .iii uze jezitko podrucje iii su sasvim lokalni nazivi: kuznjak (rec podseea na kugu, naj s-tra ~ niju boles t), pasja jabuka, korey, sm rdIjuga, smradac,. trava od astme (jer se u narodu upotrebljava za letenj e zagu~i, zaptivanja, astme), trava od s ipnje (Cigani lete ne sarno Ijude nego i sipljive konje, pogotovu izju~ra kad krenu na pazar da prodaju konje), bivolciCi. . O.s·im dosad navedenih, dajemo i os tala narcdna -imena za tatulu: bazdulja, bika, bi'kov list, bikovaca, bodeca jabuka, bod eta jabuka, bodljiva jabuka, volek, votic, divji o;-e~ic, zU cicak, zubna trava, k:ri stavec, polonino seme, svinjs:ka du~ica, smrdac, smrdljiva pomoenica, Is mrduljka, smrdu~a, smrdu ~ka, shimjak, tatulina, teooi, hudobilnik. Napomena i opomena! - Ne upotrebljavajte u domaeinstvu tatulu za lek, jer je vrlo otrovna. Sakupljajte list i seme za prodaju. Oko svojih domova je ungtavaj.te da se deca ne potruju kao ona na Kamicku u Sapcu (igrali se svatova, a svi odrasli ukucani bili na ietvi), i .da nije energicno postupio dr Slavko Belie, tadasnji up ravnik sabatke bolnice, nij edno dete ne bi osta10 u zivotu. A ta·kvih trovanja na zalost, ima mnogo, sarno malo ko na to obraca paznju.

TERPENTINSKO DUE Te rpentinslko ulj e se dobija nih stabala raznih vrsta bora.

de ~tilacijom

terpentina koj-i curi iz ozlede-

S pol j a re daje u obliku obloga protiv reumat izma i neuralgije, osobite scijaticne. Inhalira se pro tiv bronhitisa i drugih oboljenja organa za disanje. I z nut ,r a se dalje protiv zucnog kamena, putridnog bronhiiJtisa, pluene gangrene, hronicnog katara bronhija, katara besike, cistiti's a i sl. Kao antidot fosfora upotrebljava se sarno staro, »ozonirano« ulje (5-15 kapi). Ono oksielise fosfor na fosfornu kisellnu. Nefr iticarima se ne sme dati, jer drazi kozu, a jos vi~e s luzokozu, izazivajuci s pocetka crvenilo i bol a kasnije opekotine i mehurove. Inte rno se daje u o bli ku sirupa, kapsula iii pe rla 0,25-2 g dnevno iii po 10-20 kapi u mleku vi~ puta dnevno. U slucajevjma fosforizma daje se mnogo v.ire: 15, 30 pa i 40 g, dnevno starog uJja, svakih pola sata po jedan gram i vise. Ozbiljne poremeeaje mogu izazvati 15-30 g, a vece doze i smrt. Ulazi u sas-tav nekih flastera i melema. Lnd~trrijska uporreba je veliika i raznovnsna. U noVlije vreme cd osobitc vaznosti je za proizvodnju sintetskog kamfora, manje terpina, terpineola, lakova, Iboja rl dr.

TlMIJAN, GAlENA ILl PITOMA MAIKlNA DUSICA

637

TlMIJAN, GAJENA ILl PITOMA MAJKINA DUSICA

Thymus vulgaris L. -

Labiatae

Timijan je sliean majkinoj du~ici, ali je vm i stabljika mu ne puzi po zemlji, nego raste us-pravno (do 30 em); lis10vi su uti, evasti ni5u taka zbijene i biljka ne .raste kad nas divlje, nego se mestimicno gaji. Rasprostranjenost. - Tirnijan raste na suvim mestirna zapadnog Medilerana, Kod nas se gaj i uglavnom u VojvodinL Gajenje. - U jesen, cim pocnu prve ki~e, dele se busenovi i rasaduju na udaljenosti oko 50 em. Hi se u lejama proizvodi rasad koji se rasaduje na slalna mesta cim biljke adras·tu, obieno 50-il0 dana posle setve. Ukoliko je klima toplija j suncanija a iZemljBte rastresitije, utoliko su U1S?eh, prinos i kvalitet bolji. Cveta od juna do oktobra. Gaj.i se i kao ukrasna i medanosna biljka. Berba. - Gornja polovina bil.ike bere ,s e II evetu ili pred sarno evelanje. U novije vreme trazi se sarno list. U prometu se nalazi cela iii iseekana droga. Moguce ~u dYe zelve, prva u junll, a druga u septembru. Droga. - Gornja polovina biljke II ev.etu, list (najbolja droga, jer ima najvise etarskog ulja i tani na), etarsko uje i timol (Thymi herba, folium, aetlterol eurn et thpnohtm). Mlade graneiee su eetvorouglaste, kTatke i gusto obrasle belieast-im dlaciearna, a starije su oble, gole i clJrvenaste. L i ~ c e je sitno, sedece .iIi na kratkoj drki, do 12 mm dugaeko, u oelini duguljasto, skora i g I a s to, po obodu, eelo, nadole jako povijeno, kruto, od gore skoro golo, a na naJicju obraslo finim, mekim, sivim dlacieama i posuto mrlcim kvnicama (z I e z de), koje se lupom bolj e vide. Cvast ima oko 5 rLlzieastih, 3-6 mm dugacki h evetica na kratkim drskama. Casica je eevasta, kratko maljava, zelena iii malo ,r uzicasto·ljubieas-ta i dvousna,ta: danja ima dva ·iglieasta, a gornja tri lupa zuba. Krllniea je r u z i e as t a; donj a je usna opustena i trozuba. Svojstvenog, jakog, aromatienog, tQplog, oporog uk usa i j a k 0 g prijatnog m i r i sana tim 0 1. Sastav. - T,imijan .sadni 0,5-2.5010 eta r s k a g III j a, malo 's mole, oko 10 tan in a, gorkih materija i saponozida. Kolieina ulja zavisJ od mnogih akalnosti, a najvi:le od vremena kad se here. NajviSe ulja ima timijan llzabran ako 2 sata po podne. Aetheroleurn Thymi je etarsko u~j e dobijeno destilacijom pamocu vodene pare iz svezeg timijana u cvetu, najviSe u juZnoj Franeu5ikaj J SplIIIliji. To je bezbojna (ecnos t, koja brzo postaje ervenoruta iii ervenomrka; jakog mirisa na timol, aroma ticnog i ljutog ukusa. Ulje mora imati ni manje ad 200/ 0 ni viSe od , 42 o/ 0 £enola: tim 0 1a i k a r v a k r 0 I a. Ima jo~ i e i men a, borneola, lin alola, pinena i dr. HemJjski sa'stav ulja od ~panskog, franeuskog i severoafrickog, od gajenog i divljeg i od raznih varijeteta timijana je razlieit. Za ekslrakciju (,imola uporrebljavaju 5e sarno one vrs,te u1ja ikoja 'imaju mnogo limola. Timol se u ulju ,i2Jdvaja u obliku bezbojnih kristala 'karakterislicnog mirisa nn majkinu dusicu, aromaticnog i Ijutog ukusa. 0/ .

Upotreba. - Lek i zaein. Ulazi u sastav raznih preparata protiv obicnog, a naroeito protiv veliokog kaSlja, kao sto su pertusin, kontratusin, tusomaltin, Extrae/urn Thymi flttidum i Sirupus Thymi eornposittts. EtaJI'soko ulje

LECENIE BIW E M

638 je zoog prisutnog timola u sas tav voda i pa ~ ta za narocito limol daju se ankilostome i oksiura). ta nina.

i katrvakrola JzvI'sno antis6ptricno sredsvo. Ulje ula1li usta, le kova protiv vrenja. Timijan, njegovo ulj e, a protiv cre vnih parazita (trihoficalu5a, duodenalne Timol je izv!1Stan konzervans. Antidijaroik zOOg

1. Grudni caj (caj za prsa) po Jugoslovenskoj farmakopeji: po 2 g cvela crnog ~l eza, turcinka i divizme , 4 g anisa, 15 g korena belog sleza, 20 g lista timijana , 25 g sla ~kog korena i 30 g li\S ta belog ·s leza, usoitni ~, proseje i pome ~a. Tri sUlpene ka~ike ove smese popari se sa pol a litra -kljucale vode, pokJopi i posJe 2 sata ocedi, iscedi, zasladi medom i pije na 2 sata po 1 kasika.

2. Protiv velikog kaslja: 3

kas~ke ti.rn,~janovog

!ista popMi se sa pola litra kljucale vode ~ postupi se kao pod 1. - IIi se uzme po 1 kasika timijanovog lista, majkine dusice i !ista pitomog kestena, pomesa se i. postupi kao poe! 1. - Na isti nacin se moze spraviti i upotrebiti caj od smcle tirnijana, kes tena i rosulje.

3. Tinktura od timijana: 20 g Li Slta timijama pre!ije se smeSom od 10 g glicerola, alkohola J 58 g destilovane vode, dr'li se 8 dana ceSce mesajuCi., zatim se ocedi i ~scedi. Tin'ktura tSe uzima po 20-30 kapi na kock,u seeera viSe pula dnevno. Slu'li i za izradu slorenog .timijanovog sirupa.

4. Slozeni timijanov sirup (protriv velikog tkasfja): 3 g amonijum-bromada i po 1 g natrij.u m i kalijum-bromida rastopi se u 50 g vode; kad se rastvori , pome ~ a se Sta 150 g tim~j·anove tJiJrukrtJure, doda 3 g amcmijaka i 800 g meda. Uzima se 4-6 puta dmewlO' po 1 kasika. 5. Protiv nadimanja, gasova, bolova u trbuhu: po 20 g timijama, maJjlkine dusice, Inane, kalJTlilice i hajduoice ·se pome~a. Tni supene ka~ike ove smde popari se sa ,pola litra 'kljucaIe vode, poklopi i posle 3 sata pije ·se svakog sata po 1 ka~ika (.toplo).

6. Hronicni katar zeluca: po 30 g timiJama, hajdueice i kamilice i 10 g slatkog korena, Ikao pod 5. 7. Za ispiranje rana i posekotina: po 20 g timijana, hajdueice, petrovca, bokvice i kamilice, kao pod 5. 8. Protiv crevnih parazita ('trihocefala i duodena·1ne anki1otStome): 2-8 g (zavisi od U2Jrasta) timola popije se odjednom rast·v oren u vocnom tSoku i odmah posle toga popije 2 kasike ric.inusovog ulja. Os tala narodna imena: bosiljak, majeina dtiSica, manja mazurana, manji sanseg, timas, timljan.

TISA, TIS, TISOVINA, TlSENJ, JELICICA, PLODNA CEMIKA

Taxus baccata L. -

Taxaceae

Crnogoriean ~ib iii drvo 'koje dozivi vekovnu starost. Tisa je zakonom u prirodi, jer je postala v-rlo retka . Plod liei na crvenu bobicu. Ponegde se jo~ upotrebljava lis·t za leeenje raznih bolesti. Tisa je otrovna za coveka Ii domace zivotinje i moze izazvati smrt! Zbog roga se lllJikako ne preporueuje upotreba tise za leeenje. Glavni otrovni sastojak je alkaloid taksin.

za~ticena

TITRICA ILl KAMILICA

639 TITRICA ILl KAMILICA

Matricaria chamomilla L. -

Compos1tae

U jesen, kad pecnu i danju i noeu da sipe dosadne ki~e, j kad sela i graclove obav ije nezdrava magla i dim, malo je Ijudi kojj ne obole od nazeba i gripa. Po sko lama, b10skopima, pozori~tima, kasarnama, zeleznickim cekaon icarna i drugirn javnim m estima gde se sakupljaju velike rnase sveta, prenose se razne bolesti. U nekim ~ko larna i internatima gde se preko jeseni i zjme, izjutra " uvece, davala po jedna solja jakog caja od kamilice, kao preventivno sreds tvo, bilo je mnogo manje gripa, influence, angine i slicnih beles ti organa za disanje nego tame gde to nije cinjeno. To je zak lj ucak do koga su dosIi neki lekari. I kas lja je bilo mnogo manje. MisLim da bi u tom pravcu trebalo vrsiti dalja ispitivanja, a vee sad poceti s iroku propagandu svakodnevne upotrebe tit ric e u v 0 j sci i c i v i I n 1 m k 0 I e k t i vim a. N a ·t a j n a c i n b i s e s ma n j i 0 b r 0 j b a ,n a In j hob 0 I .i e n j a 5 i 'r 0 k i h n a rod nih s I 0 j e v a, po got 0 v 0 r a d n 0 g n a rod a vel i k i h k 0 I e k t iva. Sma n j i 0 b j s e b r 0 j s v a k 0 d 111 e v n 0 0 d s u t nih u f a b r i k a m a, s k 0 I a m a, r a d ion i c am a i p 0 vee a I ira d n i k a .p a c.i-t e t i p r i nos i u p r i v red i, u s p e h u s k 0 I i. Kao sto -su neke zembje javno toeile eaj i posle n ekoLi-ko deccnija navikle svoje grada ne na tu ~inesku drogu, tako i mi mozemo uciniti preko jeseni i zime ·s lI1asom tillricom. Sve je to stvar narvike. A Casa ·toplog i osladenog caja od kamilice ozeblom putniku na nekoj stanici nesumnjivo ee "iSe pomoei i prijati nego casica neke sumnjive rakije. To je jedan veoma vazan problem o kome vee sad a treba razmisljati. Tit ,raca je najvaznlija vojvodanska droga. - Zbog toga cemo 0 njoj malo vise govoriti. Vojvodina daje celom covecanstvu milione kilograma ovog mi-risnog i lekovitog cveta, ali svetske potrebe jos nisu zadovoljene. Iz ovog dzlaZli da njenu proizvodnju ~reba poviS'ibi. S druge strane, titrica se kod nas ne trosi onoliko i onako raznovrsno kao u drugim zemljama, narocito u onima koje ovu drogu kupuju od nas. Mi je ne cenimo, valjda zato stn je nasa - kazu neki duhoviH Ijudi. Mislimo da su i oni u pravu, ali da je glavni razlog nedovoljne potrosnje slaba obaves tenost i nas ih lekara i laika 0 lekov,itoj vrednosti !lase titrice. U SAD, koje su glavni kupci nase titrice, ne zauda·raju vise decja, zenska i druga neka bolnicka odeljenja na karbol, lizol i druge -smradove i otrove, nego prijatno i blago mirisu na nasu titricu. Kod nas se ti.trica uglavnom upotrebljava u obliku caja, koji svaka maj-ka skuva detelu kad zatreba. Medultim, postoji velik broj raznih gotovih, patentiranih lekova, koje smo pre rata kupovaIi, a u kojima je glavni i cesto jedini lekoviti sastojak bila bas na~a titrica. Trebalo bi prouciti sve te IStrane preparate od kamilioe, zadriati ono ~to je dobro i proizvodHi te lekove. Caj od titrlce. - Titrica ·se najvge upotreb lj ava za lek U obliku caja. On bi mogao biti i najbolji ga lenski preparat kad bi ga svi uvek znali naCiniti kako treba. Veeina domaeica u tome gre~i. Nekoliko cvetiea metnu u lonce vode i s at i m a k u ·v a j u na ~tednjaku, verujuCi da ce lek utoliko biti jaci ukoliko se duie kuva, jer misle da se dugim iskuvavanjem bolje ekst·rahuju leko-

640

LECENIE BIUEM

viti sas lojci. To je ,pogresno. Glavni lekoviti sastojak titrice je etarsko ul je. koje pri kuvanju izvetri zajedno s vodenom parom. I dntga greska nasih domacica dol az.i od neznanja i neobavestenosti. Njima se to ne sme zameriti. a nasa duZnost je da ill obavestirno kako treba raditi. Nadme. kad god se kuva . kamiltej«. uvek lSe u !l.on~e meme vrlo malo. sasvim ned 0 v 0 I j not i t ric e. Nekoliko cvetova u p ola litra vode uopste ne mogu pomoci bolesn~ku. Titrice tre ba staviti u dovoljnoj koli~ini, jer ona nije otrovna ni skodljiva i nema opasnosli i neprij atnosti usled voce doze .

Caj od lilrice treba spravljali 11a ovaj l1acin. U /'list lon~ ic metIne se dYe pune !kasike (za supul titnice i preltiJje sa 200 g k.lju~a l e vode; odmah poklopi. malo promesa i ostavi pola sata iii ceo sat ukraj stednjaka (ali da ne vril, vee pTe-rna tome da Ii se zeli jaci iii slabiji caj. Zatim se ocedi , os ladi i pije. Ako je po trebno da se bolesnik preznoji . treba .cia pij e s to topliji caj . Ako se pije -za ape tit, ond a se pije hladan i nesladen jak caj na pola sata pre jela. Mi lSe nadamo da ce se uskoro i kod nas titrica mnogo vise tTositi po ugledu na industrij ske zemlje, koj e je mnogo vise .trose nego mi. iako je od nas kupuju . Stotine porodica Ce m06i naci dobru ,i laku zaradu na jednom lepom pos lu kad jednoga dana podignemo rad ionice za preradu titrice i izradu raznih lekova i kozmetickih ISredstava od tritrice za sioroku potro§nju: ,raznih mesan ih cajeva za umirenje, za decu, za stoma:k. za znojenje, za grgljanje, pro tiv oproliva male dece, za kupanje, protiv nekih 'koznih bolesti, za zapiranje u gi'nekologiji. za i zradu yodice oel ftitrice, ekSftrakta, tableta, -siTupa, tinktuTe, ulja, losiona i drugih proizvoda. Kod nas na tom polju go tovo nista oije uCinj eno. I zato b i, eto, bio jedan od zadataka nasih proizvodaca lekova i kozme tike biljnog porekla da pristupe ogledima i proucavanjima mogucnos li proizvodnje novih preparata od ove domace droge. Bol}e je inostrans tvu prodati nekoliko .s totina kilogra ma etars·kog ulja od titrice nego izvoziti stotine hilj ada kilograma kabastog cveta. Za ove prerac:levi ne CR. se vise dobili, a osim toga, pod i g I·i b i s m 0 ina s u .i n d u s t.r i j u, z a .p 0 s I iii n as u radnu sna g u i 'Ucinili nepotrebnim uvoz nekih lekova i hJgijensko- 'kozmetackih sredlStava iz tudine. U svakom slucaju, od svih vojvottanskih korova za 's ada se titl"ica najvise eksp loati se i donosi najviSe kori.s ti. Za taj korov mi smo ill ino5'transtva dobili u za menu mnoga Fabricka postroj enja i razne lekove. Na besk rajnim i pu stim vojvottansk im slalinama tHrica je pl-ava blagode l. Ona ce moci donosili jos viSe kori s t,i ako se omoguCi nastavak zapocetih proucavanja. Mozda Cemo jednog dana bili u moguc nosti da podignemo Ins tit zap r 0u C a va nje 'P ·r 0 i z v 0 d n j e t i t ric e, je r ona i sad donosi viSe koris·H nego psenica i kukuruz, dva glavna useva u Vojvodini. Na medunarodnom lrZistu placa se za kilogram suve titrice 4.000-5.000 sl. dinara, a za kilogram titricinog etarskog ulja 700.000-800.000 st. dinara.

$ ta leci Iii rica? Upotreba. - Ter"'pijska upotreba titrice j e cesta i raznovl'sna ne sarno u namdnoj vee i u skolskoj. nauc noj medicini. Daje se spolja i iZllulra. Ona ima veliko preimucslvo sto nije otrovna i sto uopste nije skodl;iva. Nema danas nijedme fa rmaikopeje u svetu koja ne propisuje cvet tit rice kao obaveznu drogu koju m 0 r a im a tis v a k a a pot e ka. To je jedan od najomilje nijih i najpoznalijJh domacih. kucnih, porodicnih lekova, osobito

T1TR1CA ILl KAMILlCA

641

u kucama s mnogo dece. T-itrica je jedno od najboljih sTed:.tava za le~nje zap a I} en j a k 0 z e i s I u z 0 k 0 Z e. To antiflogj,stitno dejstvo litrice je i eksperimentalno dokazano: pomocu slatitnog etarskog ulja v~tack.i izazvana crvenila i druge upale raznih organa coveka i domacih Zivotinja potpwlO su ·izlerene vrlo razblazenim rastvorom etarskog ulja (0,06010), jakim tajem i drugim galenskim preparatima od titrice. Kao an-tifiogistik ti-trica se daje za letenje raznih opekotina, Tana, cireva, za klistiranje, za zapkanje i ispiranje polnih organa, ojedenih mesta, otiju, nosa, u~iju, usta, za grgljanje i uop~te za sve osetlj.ive organe 5 kojima \Se mora veoma oprezno i pazljivo postupati. Pranje glave jakim tajem od titrice pomare obolelom korenu kosc. U obliku dekokta, intuza ili tinko-tre, ti trica je orniljeno sred5'l vo za pozlaCivanje plave ko:>c iii da cma i kestenjasta kosa dobije svetliji ton. Osim toga, kosa postaje meka i sjaj na. Iznutra se daje u oblilku taja, naroCito maloj deci i odojcadi protiv bolova i greeva u trbuhu j za umirivanje. Zbog toga tritrica ulazi u sastav mnogih cajeva protiv raznih tegoba nastalih od te~kog varenja, nesanice i drul}ih smetnji Kamilica izaziva znojenje, vaZno za letenje nekih bolesti. Pozna-to je da se novorodencetu, .kad place iii kad majika nema mleka, sme dati samo karniltej. Posle lIlZimanja kamilice u1rostrutuje se broj leukocita, olak~ava se varenje, odstranjuju gasovi i IS ·tim u vezi dosadna nadimanja i smetnje u organima za va·renje, smanjuje sekrecija i putridne (smrdljive) upale sllllZokoze creva, zbog rega se titrica upotrebljava protiv zatvora. U II svetskom ratu mnogi na~i lekari , u nedostatku drugih lekova, davali su jak caj ti~rice ~ u redivanje menstruacije i za umirivanje, najte~ce zajedno 5 gorkom detelinom i valerijanom; ovo potvrduju i Lekler, Zips, Braun i drugi cuveni lekari.

aD CECA POTICE LEKOVITOST KAMILICE? Tltrica je poslednj-ih nekoliko decenija hemijski mnogo i&trazivana, otkriveno je nekoliko desetina jedinjenja koja pcipadaju raznim hemijs kim gru-pama, ali prema sada~njem stanju fa-rmakognozije izlazi da iz ove mil'isne lekovite biljc.i ce jo~ nisu' izdvojene 's ve sup·s tancije. avo Zlato ~to mnogobrojna jcdinjenja koja su dosad iz titrice i71dvojena i mnoga farmakodinamski ispitana, ne mogu u potpunosti da objasne mnogostrulko i raznovrsno fiziolo~ko dejstvo i zbog toga 1ako ~iroku terapijsku .p r·imenu. Svi i&traZivaci se danas slaZu da je nosilac lekovitosti Ikamilice njeno elarsko uije. Medutim, utvrdeno je da je dejstvo cveta kamilice potpunije, raznovrsnije, blaze i bolje od njenog etarskog ulja dobijenog dugotrajnom destilacijom 5 vodenom parom. Smole, gooke materije, tanini, gume i neka druga jedinjenja koja se nalaze u cvetu titrice dopunjuj.u dejstvo njenog erarskog ulja, zbog oega cvel ima, kako se 10 kafe, kompieksno delovanje. Ukoliko kamilica ima viSe etar:>kog ulja (0,2-1010), utolrko se viSe cen,i i skuplje placa, pogotovo ako je ulje lamnopiave boje, jer je to :zma:k da ima mnogo a z u len a, koji je glavni lekoviti sastojak kamilice i njenog ulja.

642

LECENIE BIUl!M

A z u l en j e ugljovodonik ikoji ne postoji kao takav u biljci, nego se javlja i prelazi s vodenom parom prUikom destilacije. U razrum preparatima tit rice, koji se nalaze u svetu, azulen se vrlo bTZO gubi. Zato je n a j b 0 I j i p r e par at j a k c a j s p r a v I j. e n k adz at reb a. Radi tOf,a i ulj e, ikao i drogu, treba cuvati na hlad nom i mracnom mestu u punim, malim, dobro zapuSen'im boeama erne iii mrke boje . Dugogodgnjim s istematskim istraiivanjima gotovo na eeloj tel1itoriji Ju. goslavije utvrdeno je da ne same koLicina vee i boja eta rskog ulja od kamilice b rane na razlibnim mes·tima nije ista. Tako je obja~njeno za~to titrica iz raznih krajeva nema istu lekovitost. Imaj uci sve ovo u vidu, i kod nas (Institut za proucavanje lekovi tog bilja u Beogradu) i u svetu vr~i se odabiranje tHrice radi gajenja takvih sorti koje imaju mnogo ulja ~ to tamnije plave boje.

RAZLIKOVANJE TITRlCE 00 SLICNIH BIUAKA Zamene, iprimese, neciMoee i fal5i.fikat i kamilice nisu retki, jer je skupa i uvek se mnogo trai,i. Strane evasti iz iste biljne famil.iJe (kompozite) poznaju se po 'CIrukcijem mirisu, evetne glavice 's u krupnije i uvek ,s u tV 'r d e, jer im je evetiste pun 0 ·i mesnato, ili im je evetiste puno i pokriveno Ijuspieama, dok je evetiste u ,tHrice s up 1 j e. Neke od ovih primesa imaju neprijatan miris . .U rprirodi se poznaju joS i po tome sto su za oko sve te biljke lepse, -upadIjivij e, a evetne glaviee su im krupnije . NeCistoCe koj e poticu od drugih biljaka, kao, na primer, od rusomace i drugih bili-aka iz por od ice krs'tasiea, zatim raznih ·trava, lako je u drogi i u prirodi razlikovati i raspoznati.

KAKO JE ZABNJAK (TAKO KAMILICU NAZIVAJU U BANATU I BACKOJ) POSTAO IZVOZNI ARTIKAL SVETSKOG ZNACAJA? I tit-rica je, kao, uostalom i viSe od 90 proeenata ostalih lekovitih biljaka, do pre 70 godina bila potpuno nekorisna. U maju 1900. -Hi 1901, u Kikindu je doputovao jedan trgovae na veliko iz Hamburga svom ·p os lovnom prijatelju trgoveu Mesingeru. Posle dobrog rucka domaCin pozove gosta da \Se fijakerom provozaju po okolini Kikinde. Na jednom mestu, blizu sela Sajana, nemaeki trgovac zamoli da zau.s,tave kola. Na beslJ
T1TRICA III KAMILICA

643

kose te~alj , a kad se posao poceo sve v i ~ razvijati, decurlija se sarna dovijala kako j e wala i umela: natinili osu dana~nji tip grab ljiea. Sve se to razvijalo spontano. Niko nije uloi.io ni dinara, niti je iko i pomi ~ lj ao da ne~to doprinese za nauc noistraf ivacki rad. Ako je n ~to .i ucinjeno (vazdu~ne i termicke s usare , pakovanje) , sve j e to uradeno da bi se za ~to kraee vreme nabralo sto vise eveta, da bi se sto brfe osusilo. Titriea nije droga zn acaja opijuma, b eladone, tatule, digitalisa i slicnih droga znacajnog farmakolos kog dejstva, ali o ne sto je za Povardarje opijum, za dinarske planine beladona, mrazovae i lineura, za nase primorje buhac i zalfija, to je za gorn j i Banat tit rica. U dobrim godi nama se nabere vise od 200 vaguna simvog eveta, od cega se dobija vise od 30 vagona suvog eveta za ·izvoz. Tome treba dodati jos i oko 8 vagona neophodnih za podmirenje domaeih potreba. Mi smo do sada primili i z inos transtva milione dolara za taj korov i kupili citave fabrike. A ne treba izgubiti iz vida da se nikad ne obere say evet, da uvek veei deo ostane neobra n, jer je ti trica takav korov koji ni domaee fivotinje ne jedu. Pa, zatim, da ga svake godine, ako se ne obere, sunee sprfi i vetaI' raznese, kao i svak i drugi p rezreni korov. To je biljka koja se ne javlja poj edinac no, nego u Velikoj grupi, mes timicno desetine i stotine hektara zemlje.

IZGLED BIUKE Tilriea je jednogodiSnja, mala zeljasta biljka. Naras te vi·soko svega 10-30 em, rede i pola metra . lzuzetno, na jakoj zemlji, kad kiSe ima dovoljno i na vreme, i u sklopu s drugim viSim biljkama, titriea poraste oj do 60 em. Treba proai mnogo banatske zemlje pa da se naide na po nekoliko strukova visokih i do 70 em. Najkrupnija, najrazgranatija, naj cistija i najl epsa tit rica se javlja po i.itiSrima, pre svega po ozimoj psenici . I ukoliko je zemlja jaca, viSe nadubrena, bolje obradena i teza, utot.iko je titriea veea. Ona se tu ne javlja po eeloj njivi, kao sto je slucaj po pasnjaeima, led ina ma i livadama, nego sa rno . na ogumke«. NajviSe je ima na mestima gde je psen iea iii neko drugo ozimo strno fito uginulo UlS led dugotrajnog stajanja vode Hi gde nije oi.klo zbog velikih grudvi i suse za vreme setve. To su tzv. »vrtace«, manja iii veea, nepravilna parcad slat ine, teske i pogane glinuse koja ne prima vodu, ne propusta je i voda dugo 'stoji, tako da kulturne biljke na tim mes tima uginu. Naprotiv, titriei ne skodi takva zemlja. Ona se zadovoljava m alim. Sa tih f itnih njiva dobij a se najbolja i naj-skupocenija droga. U gornjem Banatu to nazivaju »OCtlvan i abnjak«, jer su sopstveniei tih slat·injavih njiva cuvali svaki svoj da ih drugi noeu ne abel'll. Nairne, svi beraei gledaju da nadu mesta na kojima na malom prostoru ima mnogo i gus tog iabnjaka, i to sto knvpnij eg, jer se u su~ar i taj krupan evet uvek radij e prima i bol je plaea. To je, eto n a j b a I j i d 0 k a z d a tit I' i cut I' e bag a j ·i t i ida e e 5 ega j e n j e m i p r imen 0 In oS v .i h s a v rem en d hag rot e h n i c k i h i a g rob i 0 I 0 '5 k i h mer a n j e n k val i t e t z nat nap 0 p r a v i t i.

LECENIE BIUEM

644

VETAR JE GLAVNI SEJAC KAMILICE U PRIRODI Ka d hilj.lca sazri, evetna gJavica se sva ospe, je r je vrlo drobna. Seme je vl'l o sitno i lako. U j e .d nom k i log ram u ima oko 20 mil ion a s e men 'k i. Za to ih vet a r I a k 0 r a z nos i i na taj naem. s e jet i t r j e u. Ta ko se i mof e objasniti na koji naein ona pokriva veei deo Pam.onskog basena. Seme je tako lako da ga moze nositi i slab vetar. A u Vojvodini eesto, pogotovo u proleee, duva po nekoHko nedelja ja· ka kosava, uglavnom od juga na sever. Vetar je tu zamenio coveka sejaea iii masinu sejaCieu. Zanimljivo je prime· titi da se n a j vis e tit r i e e n a I azi bas u krajevima gde se ko5 a van a j vis e o ·s e e a: k 0 dna ~ u ravnom Banatu i dalje na severu u Madars lkoj. kao i u r a v n i e i j s toe 0 0 0 d r eke T is e. Izmedu Tise i Dunava ima maoje titriee, pogotovo u madarskom delu, jer je od Subotice na sever uglavnorn pesak. BERBA Ti trica se bere krajem aprila i po·

cetkom maja, nekad ranije, nekad kasnije, sto zavisi da Ii je prolece rano ili kasno, .j da Ii su u aprilu padale blage kise. Titrica eveta preko celog leta, a!lJi se ipak bere sarno to prvo kolo, jer je u to vreme najCistija. Sva ostala trava ili jos nije nikla, iii je mala, a u ,t o vreme nema mnogo posJa na selima, svako je posle duge zime jedva doeekao da KAMILI CA U CVET U (MATRI CAR IA ograne prolece da nesto zaradi. I druge CAAMOMI LLA) a) UZDU2u\N PRES E K KROZ CVAST okolnosti su uticale da se timea bere (SUPUA I E) sarno u prolece. Bere se eesljevima Hi b) SEMENJE grabljieama koje beraei preko zime sami naeioe. Ima vecih i manjih grabljiea, okovanih iii 'obienih, od vrbe iii topole, <:esee i od eamovine, a rekto od metala. evet naj6es6e beru .i zjutra rano, dok ne zagreje dan, i poslepodne, kad prestane W1leina. Ako su noCi vidne, bere se i ooeu. Posle vecere krene »drustvo« u »zabnjak«, stigne pre pon06i i bere do zore, iii dok ne o~rane sunee, »dok ne zagreje dan«, dok koeijas ne dode po obrano cve6e. Beraci biraju polja gde na malom prostoru ima mnogo eveea. Noeu eesto svrate u neko tude zito gde ima
TlTRICA ILl KAMILICA

645

Najgore prolaze oni koji nemaju s mm da se udruZe, nego na ledima nose po nekoliko ·kilome tara dzak nabij encve tom titrice. Covek se od tereta ugreje , a lakode a titrica u dza1k u, jer je nabijena ta ko da posle nekoliko 5ati nosenja in nogi moraj u say cve t baciti. jer cim se on toliko pregreje, cim . ·k roz njega ,p rude va tra« , u susari ga ne rprimaju. SUSENJE Obrana kamili ca mora se sto pre osU'siti. Temperatura ne sme preei 45°C. Ako se ta temperatura prede, izvetrice s.kupoceno etarsko ulje i tim e i lekovitost kamilice. Zbog toga se tako strogo kontrolise nj eno susenje. Banat, koji je pos tao sve t·~ld proizvodac prvoklasne kamilice, ima nekoliko desetina termickih i nekoliko stotina vjlzdusnih susara za kamilicu. CUVANJE I PAKOVANJE Osusena titriea se cuva u suvim 5kladiStima na velikim gomilama. Skladis ta se moraju dobro prov.etravati. Osusen cvet 5e pakuje u sanduke od ca· movine standardnog oblika i veliCine, koji su iznurra oblozeni debelom tamnapl avom hartijom. Da se sanduci ne bi prilikom prenosa raspaH, svaki sanduk je cvrsto povezan ciklop-vrpcom. Na svaki lSanduk namenjen izvozu napiSe se crnom bojom: Product of Yugoslavia. Ranij.e 's e nije obracala dovoljna paznja na cuvanje i pakovanje, usled cega je j najbolja droga cesto rpostajala losa. Nestrucno cuvanje i 'p akovanje bili su n ajceSCi razlog i uzrok nepoverenja i rdavog miSljenja nasih drogista, lekara i apotekara 0 nasoj titrici. Uzroci kvarenja osusene titrice su mnogobrojni. Pod uticaj em u 1 t r a I j ubi cas t i h z r a k 0 vas u nee v e s v e tt los 1 ·i nastaju dll!boke hemij's ke promene. Takva tit rica je izbledela i izgubil a veci dec svojih lekovitih sastojaka. A z u len, glavni sastojak titricinog etarskog ulja, naj viSe strada od sunceve s\'etlosti. Zato se obrano cveCt~ ne sme su siti na suncu i mora se pakovati u sanduke oblozene crnom ·il i tamnoplavom h a rtijo m. Pogresno je i zastarelo ISh vatanje pojedinaca da se titrica moze pakova ti u retke vrece ili u kutije s izbusenim 'Poklopcem, jer misle da njoj treba va zduha . Dobro i hermeticki zapakovana, suva titrica moze se veoma dugo cuvati bez bojazni od nekog kvara. Pod uticaj em v I age titrica se vrlo brzo kvari, kao, uostalom, i sve ostale droge. Zato, ako titrica nije bila dobra OISusena, ili ako se cuva looe zapakova na i na vlaznom mestu, pa jos ako je tOpl0 vreme, brzo ce u njoj nastupili razlaganje lekov-i.tih satojaka (hidroliza, oksidacija i druge biohemijske promene). KO JE GLAVNI KUPAC NASE KAMILICE? Na jvise se izveze u SAD, Nemacku, Italiju, nordijske i mnoge druge zemlj e . Socijalnl znacaj. - U maju citava sela u gornjem Banatu mirisu na kamilieu, jer se i ,s tara i mlado »digne u zabnjak«. Hiljade porodica za me sec da-

646

LECENJE BIUEM

na, ,koLhl
TOLU·BALSAM Svez balsam je gusta tecnos-t, a duzim stajarijem oevI'sne, Mirisa je vrJo prijatnog i aromat,i cnog, na vanilu i izmimu. Deluje kao veoma prijatan i .dobar anti'5 eptik, a donekle i kao eksointans. Sirupus tolutanus je jedan od najukusnijih i najstabilnijoih sirupa, koji je istovremeno ,korigentna rnikstura i mnogih teenih lekova, jer im daje vrlo prijatnu, ba'l~amiCnu aromu.

TRAVA·IVA, IVA-TRAVA, IVICA, DUBACAC, DUPCAC, GORSKI CMILJ, DUCAC

Teucrium montanum L. -

Labiatae

Trava-iva je mala bilJka koja U oblHm okruglastih, poleglih, otpornih, malih blhSenova pokriva go kamen nas-iih brda i planina. Ukusa je vrIo gorkog, oporog i aromatienog, jer sadrii gorkih materija, tanina i etarskog ulja i spada u grupu aromatienih oporih amara. Nasi Dinarci mnogo cene ovu biljCicu. Me5timicno to je najviSe UJ[Jotrebljavana lekovHa biljka prema kojoj- se eesto' ima neograrueeno poverenje. Njome Ieee mnoge bolesti, pre svega oboljenja organa za varenje i disanje (eak i plucnu tuberkulozu). To je v,rIo cenjen tonik, stomahik i holagog. Nozem iLi, jos bolje, ostrim makazama sek.u se lisnati vrhovi graneica bil j ke u cvetu (Tcucrii mantani herbal i brzo suse na promaji da evece saeuva belicasto-zuckastu, a lisce' srebnozelenu boju i svojs'tven miris. Travu-ivu tre· ba mestimicno zastititi, jer joj preti opasnot od unistenja, a ona je pored svoje lekovito~ti korisna jos i zato jer izvrsno vezuje one malo zemlje na agoljenom kamenjaru.

TRA VA OD METlLJA, PROTIVAK, METlUEVA TRAVA, PENJAZAK, NOVCIC

Lysimachia numrrutl'aria L. -

Primulaceae

Trajna reljasta biljka vlaroih, travnih i senovitih meMa. Stabljika je tanka, cetvrtasta, do 70 em dugacka, po zemlji puzi, ok-icena kao cipka naspram-

TRAV... 00 SRDOBOUI!. SRCI!NJAK . . .

647

nim listovima u tijim se pazusim a na'lazi pO jedan ftrt evet, a s donje strane izbija tUipera k advent,ivnog korenja. Cveta leli. Upotrebljava se eel a biljka u evetu. Ima tanina, enzima rprimverozidaze i sapon.ina. Zbog tanina je narodni lek protiv proliva, s rdobolje, upale hemoroida, s t<>matita i drugih oboljenja sluzniee U1Sta, prevelikog odliva krvi u menstruaciji ·i dr. Upot.rebljava se i protiv metiljavosti ovaea. SHtnog sastava i dejstva je i srodna vrsta Lysimachia vulgaris L. (metilj-trava, protivak, trava od dal,ka, metilj,ka, zlatnoglav) , koji ima uspravnu stabljiku visoku do 120 em i sadrli jos i rutozida.

TRAVA OD SRDOBOUE, SRCENJAK, SRCENJACA, SITNI SRCANIK

Potentilla torment.ilIa Neck. (=PotentilIa erecta Hampe) Rosaceae Dugovetna mala zeljast.a biljka, ras te po vristinama, sumama i vlainim pasnjaTRAVA 00 METlUA cima. Ima sitne rute evetove sa 4 krunicna listica i troprste sedece listove na razgranatim LStabljicieama visokim svega 1~0 em. Droga. - Rizom (Tormentillae rhizoma) se kopa 'll jesen iH u prolece. K"d se svez rizom presece, ubrzo poerveni kao krv usled stvaranja taninskog ervenila. Rizom je 4-10 em dugatak i 1-3 em debeo, veoma tvrd, v rIo n e p r a v ·i I a n, klinas·t, valjka.s t iii vretenast, donekle krtolast, manje-viSe kriv, k v r gas t ·i vis e g I a v. Spolja je ernomrk i vrlo rapav ad ostataka i oZiljaka ·korentica , pupoljaka i stabljike. Na rprelomu je rizom erveno-mrk. Ukusa je v rio 0 p 0 r 0 g. Sastav. - U svezem rizomu ima 20-30'/0 flo bat a n ·i n a. Stara droga ima manje, jer je veti dec tanina presao u nerastvorljivo tor men til a-e rv e n 'i I o. Ukoliko je droga starija, utoliko ima manje tan ina, a viSe taninskog ervenila. lma jos i kinove ki.seline, malo elagne kiseline, tor men t 0 1 a (krist"alno, dek5trogimo, neazotno jedinjenje). smole, gume. skroba i dr. Trava od srdobolje dobila je naziv Tormenlilla od reti tormina, kako su u srednjem veku nazivali dizenteriju, srdobolju i koju su Ie Wi ovom biljkom, a potentilla dolazi ad potentia, st.o znaei SIIIaga, sHa, time se oznatava mala bilj,ka, ali jakog dcjs.tva. Upotreba. - Tanin tormentile sliean je taninu ratanije. Zbog toga ova domaca droga moze mme.niti americku ,rataniju, ovo utJoliko pre 5tO tormen-

648

LI!CI!NJI! BIUI!M

til a ·im a s koro dvaput viSe ta.nina, ~ to joj je infuz prijatnog mirisa i ~ to je dom aca droga. Tormentila je adstringens i antidij a.roik od realne vrednos ti. To je tonik, 's tiptik i hemostatik. Slicne su droge ·i rizomi od drugih bilj a ka iz porod ice ruza: Potentilla anserina L. (bezanka, gusjak, pelOprs ta steza, ,,'ceplIC , s teia), P. replans L. (zabnik, petoJ.ista, petoprsnica, petop:rstica, tra. va od gI'O'Mlice, Cela~ ica), zatim razne Geum·vrste, Fragaria vesca (jagoda, sumska jagoda, ma.mica) i d·r . Sve ove biljke narod upotrebljava za lecenje naj1razliciti!jlih boles ti, a najce ~ce za zaustavljanje proliva 'i protiv srdo· bolje.

f

Kod ,nas se tormen tila m aIo upo: trebljava u §kolskoj medicini. U narod· noj mediciJni, u brd s-kim i planinskim krajevima, mnogo vHe se upotrebljava cak oj protiv dJizenter ~je (·srdoboljel, ~to se vidi .i 'Po narodnom imenu biljke. Tormentila je starri na;rodJni lek. Upotrebljavali su je jo ~ anticki narodi. Posle uvodenja amel1icke droge ratanije u eVlropsku ~kols,ku meddcinu tormen· tila je potpuno zaboravljena, ali se u narodu i da ~je upotrebljavala. U I svet· skom ratu, u nedostatlku ra1anije, polaJro je uvedena u evrops
•

1. Pmtiv pro/iva (obic nog i kr· vavog): po 20 g rizoma trave od srdobolje i srcenjaka, korena sumske ja· gode, kamilice i plodova bOr
2. Vino: 80 g simo zdrobljene droge prelije se u boci 1 litrom najbo· TRAVA 00 SRDOBOUE ljeg crnog vina, zapusi i, 6eS6e mucka· juCi, drfi 10 dana, zatim se profiltruje pije po 1 .rakij s ka casica triprut na dan pre jela kao s,r edstvo za jacanje. 3. Zaustavljanje krvi iz nosa: 10 g ~rave od s.rdobol'je i 5 g hrastove kore sitno se isecka i kuva pola S'l.ta u 200 g vode, zatim se doda 5 g kamilice, poklopi, skine s vatre, os tavi 15 minuta, procedi i, kad se ohladi, ilspira se nos ili se na-topi vata i drZi u nozdrvi. 4. Bolan napon u predelu mokraene besike: po 20 g t>rave od srdobolje, odoljena, hmelja, kore bele topole ·i 'rizoma site. Pet ka~ika s-me~e kuva se 5

TRANDAVIUE

649

minuta u poklopl jenom sudu sa 1 IJbrom vode, ostav.i 2 sata i to pije u toku dana u 5-6 obroka. . 5 .. Krv Ll ,?"okraci.: ,?O 20 g trave od srdobolje, hajdueiee, kamiliee, plue"]aka I kra,s uIJka. Cetln kasike ove sme~e popari se sa pola Li,tra k1jueale vode, poklopi, ostavi 4 sata, oeedi i pije svaka 2 sata po 1 ka~ika . . 6. U!'a.1a I-!.s ta i idrela: po 20 g trave od Slrdobolje, bedninea, hrujdueice, kmmhce I zalflJe. Dve ·supene ka~ ike ove sme~e popari se sa 300 g kljueale vode, pokloPl, drli 2 sata ukJrruj ~tednjaka, proeedi i grglja.

7. Za isp,iranje rana: 25 g ,brave od srdobolje ~uva se eetvrt sata u pola . htra vode, zatlm se doda 25 g lista hajdueiee, poklopi, posle 5 sati oeedi i time rana ispira i oblaze platnom natopljenim u tom eaju_ Ostala narodna !mena: brizovaea, grizniea, koren protiv proliva, krvomok, petoprstka, sedmoprst, sreana kitica, sreaniea, sreenj aOica, steza, s1eznik, trava od zmije, trava od srca.

TRANDAVILJE

Althaea rosea CalV. -

Malvaceae

CVET TRANDAVIUA Malvae arboreae tlos

Trandavilje je do 3 m visoka biljka, pore'klom iz jugoistoene Evrope i Male Azije. Gaji se kao cvece s mnogo varijeteta: sa ervenim, ruzieas,t,im, Ijubicastim, belim i tamnoljubieasto-crvenim, krupnim lepim evetovima~ osobito po seoskim ba~tama, jer ne zahteva gotovo ni'kakvu negu, a za godinu . dana izraste ogromna, prava, malo razgranata, ne~to uglasta stabljika, s mnogo krupnih grubih listova. Cvetovi su pojedinaeni iii ee~ce u kitama u pazuhu listova. Beru se celog leta i dobar dec jeseni, sve dok biljka eveta. UpotrebIjavaju se sarno tarnnoljubieasto-crveni cvetoW. Oni imaju obieno po pet krupnih Jistiea, ali u ba~tama se sve vge sTeee »dupli trandofil«, tj_ s mnogo listiea 'k runiee 'kao u ruze (Althaea rosea). Krunieilii Hstici SoU srcasti , malo talasasto povijeni, do 4 em ~i~oki a 5-6 em dugacki . • Os
LECENJE BIUEM

650

TRBULJA, VODENI ILl KONJSKI MORAe

Oenanthe aquatica (L.) Poiret -

Umbelliferae

Krupna trajna zeljasta bilj,ka, visoka 50--150 em. StabljJka je vrlo raz· gra nata. gola, prugas ta i ~ uplja. Listovi su vgestruko si1no deljeni. Podvodni listovi s u ·kon ca's ti. Cvetovi su .sitni , beli, udruze ni u ~ titove . Cveta leti.

o TRllUUA

TRN, TRNllNA, eRNI TRN, , .

Rasprostranjenost, ske visine .

651

Stajaee vode, blata i mocvare do 1.000 m nadmor-

. . Svoj~.t~a. -. Cela biljka, a osobito plodovi su svojstvenog neprijatnog nUrJsa kOJI lZazlva gadenje na povraeanje i ljutog neprijatnog ukusa. Otrovnal Droga. - Zreli plodovi (Phellandrii fructus). j

Sastav. smole.

Upotreba. tiv Jladimanja.

U plodovima ima 1-2.5"10 etarskog i oko 200/. masnog ulj'a Narodni lek za leeenje bronhita i bronhijalne astme i pro-

Opomena! - U veeoj kolicini uzet, plod trbulje izaziva nesvestku i druge znake trovanja. Posto u nasoj flori ima boljih i manje opasnih biljnih lekova, trbulju treba dzbcgavati. Ovde je spomenuta v,ise kao opa'Sna i otrovna nego kao lekovita bilj,ka, d3lkle, kao opomena biljarima da je ne bern i ne koriste. Ostala narodna imena: bedrenicak, Ikonj's ki kumen, konjs'k i mokrorok, konjski morok, kropilo, morak. ,Slic nog hemijskog sastava i dejstva su i drnge domace vrste istog roda: Oemmthe pimpineiloides L. (!lrbae), Oe. media Beck, Oe. balwtica Heuff., Oc. fistulo sa L. (kropilo, trbulja) i dr.

TRN, TRNJINA, eRNI TRN, MALI TRN

Prunus spinosa 1. - Rosaceae Trnovit, vrlo otporan, veoma razgranat i gust grm, v.i;sok 1-3 m, obras tao sitnim izduzenim jaja's tim, po obodu testerastim Iil>tovima. Cvetovi su mnogobrojni, ~ itni i b eli. Plod je okrugla gotovo erna, oko I em velika kostuniea prekrJvena bel·icastim vostanim pepeljkom; U'kusa je oporog i kiselog. Cveta 'rano, marta-aprila. RasprostranJenost. -

Krcevine, obodi suma, zive ograde; raste svuda.

Droga. - Cvet, zreo plod, rede kora (Pruni spinosae flos, fructus et cort ex) . Cvet treba brrutJi poluotvOTen, pazljivo 'Osus~ti u hladu .na promaji i cuvali dobro zapakovan !l1a hladnom i suvom 'ffiestu da De oi lizgubio lekov-ite sa s tojke. ,Plod se bere dok jt': CVl'st, jedar, pre nego sto ga »ubiju« slana i ml'az. Kora se guli u jesen kad se i plod bere. Sastav. - U evetu ima cijanogenets'kih i flavonskih heterozida. U kori i plodu ·i ma mllogo tanina, a u semenu cijanogene~skih heterozida (gorcina semena). U pulpi ploda ima pektina, organski'h ki's elina i vatamina C. Upotreba. - Cvet je blag laksans i diuretik, Kora i plod zbog tanina de luju sti1Jticno, pa se upotrebljavaju kao i drnge taninske droge protiv proliva ; s1. Flodovi (tmjine) deluju 1Jovoljno na zapaljenu sluznieu organa za va renje zbog prisutnog tanina i pektina; dobar tonik u obliku :kompota (vid . Voce i povrce). Napomena: Cvet tma brzo gubi lekovitost. Zato od svezeg eveta spravIjaju u apotekama razne galenske preparate.

LI!CI!NJI! BIUI!M

652

Ostala narodna !mena: grmulja, deraneelj, divlja sljiva, drac, draceva, mrki trn, trenina, trlinka, trnavka, trnina, tranika, trnjoHea, erna tmovina, erni trn. U narodu nazivaju i ~rn i njegov plod i·s tim imenima: kukinja, tminiea, tmula, trnulja, trnjina, trnjinka, trnjula .

. '

.

TROSKOT, TROSKA, TROSKAVICA, PTICJA TRAVA

Polygonum aviculare L. -

Polygonaceae

JednogodiSnja, sitna, zeljasta biljka cije tanke, cvrste, zilave, razgra- ' nate stablj uke, 20-50 ern dugacke puze po zemlji. Obrasla je si tnim duguIjastim listovima i vrlo sitnim b elim, ruz,icastim iii ervenkastim evetovi ma. Raste po uga zenim mes tima 'o ko kuCa j pored puteva. eveta od proleca do kasne jeseni. Upotrebljava se eela bilj,ka u evetu (Polygoni avicularis herbal. Sastav. - Flavonski heterozidi, ako 4"/0 tanina, oko 90 mgOlo vitamina C, vaska, sluzi, smale, seeera i silikata: oka 10/0 nerastvorljivih i oko 0,2"10 rastvorlj ivih u vodi.

TROSKOT

Upotreba. - Droga \Se vise i raznovrsnije upatrebljava u narodnaj nego u naucnaj medicini, pre svega kao blago adstringentna sredstvo za lecenje organa za varenje: cira na dvanaestopalacnom erevu i zelueu, proliva ,(i krvavog), zeludacno-orevnih zapaljenja, prevel-i-kog lucenja erevne sluznice, povracanja. Ulazi u sas1av lekova za rastvaranje kamena i peska u bubrezima.

1. Diureticni caj: po 20 g troskota, 2lUbace, 'breze, rastavjca ,i petelJki ad visanja. Tri supene kasike ove smese kuva ..se 10 minuta u pola litia vode i

poslc 3 sata ocedi i pije ,triput dnevno po 1 solja pre jela. 2. Diureticni caj: po 50 g troskota j ·rastavica, kao pod 1. 3. Protiv pojacane i produiene menstruacije: po 30 g troskota j pasti,rske torbice i 40 g imele. Dve lSupene kasike ove ,s mese kuva se 15 minuta u 400 g vode. 'Posle 4 sata ocedi i popije pala lozjutra, a pola uvece Itre jela. 4. Belo pranje: Ito 25 g broskota, b ele mrtve kop!1ive, kamilice j ajducice. Dve kasike caja ,kuvati 5 mtnuta ·i posle 3 sata ocediti .i popi1Ji ·u dva obroka izjutra i uvece pre jela. 5. Krv u mokraci: po 20 g troskota d lista kopTive j po 30 g 1ista barovnice i riwma vodene peruniJ
TRSKA. TUJA

653 TRSKA

Phragmites communis T,rin. -

Gramineae

Vrlo rasprostranjena barska ' biljka, visoka do 4 m . U narodnoj medicini se ·upotrebljava rizom kao diuretik i dijaforetik, osobito protiv uloga i oksalata u bubregu: po 25 g' rizoma od trske, korena sapunjaee, daninoca i breze se pome~a. Tri supene ka~ike sme~e se prokuva 10 minuta u pol a Ht.ra vode, poklopi i 'Posle 4 sata ocedi j toplo pije u toku dana u 3-4 doze pre jela. U;potrebljava se i za znojenje: po 30 g rizoma od trske, Ii;pe i zove i 10 g razvodnika sc pome~a i 's pravi kao prethodni caj; piti ~to toplije . - Prisustvo silicijumove ki seline obja~njava upotrebu trske za lecenje plucnih bolesti. Narodni lek ne· dovoljno -istrazen .. Narodna 'lmena: bika, vodena trs, vodena trska, vodena trst, vodena trstika, maklja, treska, trost, tfsljika, t.-sten, trstenika, trstica. tr~ljika, ~avar, Savor, ~evar, vitki ~evar.

TUJA

Thuja occidentalis L. i Thuja orientalis L. -

Cupressaceae

Kod nas se tuje sade kao ukrasno zimzeleno drvece, narocito po grobIjima. Nekad su se upotrebljavali vrhovi grancica. Thuja e sUll1Initates. Danas je to sasvim lIlapusten lek. Tuja se ovde navodi sarno za10 sto je 0 t r 0 v n a.

TUJA

LIlCIlNJIl BIU IlM

654

Sadrzi lanina, smole, secera, gorku materiju pinipikrin, jedan heterozid i e tarsko ulje u kome ima oko 60"10 o trovnog ketona tujona (s lieno kao u pelen u, za lfi ji j vra tieu). Dejs tvo je slieno sabini. Upotrebljava se za pobaeaj, sto je najces6e uzrok trovanja. Izaziva n eizdri:ljdve bolove u trbuhu. Narodna hnena za Thuja occidental is: amerieka tuj a, amerieki klek, vita jela, zerav, zapadlla smreka , grbava tuja. Za Thuja orientalis: istoeni klek, obiena tuja.

TURCINAK, BULKA, BULA, BULICA Papaver rhoeas L. -

Papaveraceae

Tureinak je jednogodiSnja biljka, visoka oko pola metra. Kod nas raste svuda kao korov, osobi to po zitnim i zapustenim njivama za vreme losih godina. Svojim neznim , krupnim, ok a 0 k r vcr v e n i m, upadljivim ev e t 0vi D1 a 1'urcinak upotpunjuje lepotu majske i junske prirode. Berba. - Upotrebljavaju se sarno k run i e n ·i lis ·t i c i (Rhoeados tlos). Moraju se bmti oprezno ii vrlo paZljivo, da se sto manje oztede, po suvom vrem enu i odmah ",rIo brizlji.vo i brzo osusiti: .rasire se u vrlo tankmn sloju i suse na s to jaeem suneu ili, jos bolje, u toploj ~usnici do 50°C; za to vreme se rukorn ne smeju dirati i ,prevrtati da ne bi pomodreli. Sporim i nepaZljivim radom listici potamne i ia:gube drogi'stioku vrednost. Od 100 kg svezih, dobija se jedva oko 12 kg suvih listica. Droga. - Do 6 em dugacki i isto toliko siroki, najcesce izgillvani, tamni purpumocrveni osuseni. Jcr-unicni listiCi turcinka su skoro ovalnog oblika; na bazi se malo suzavaju i tu imaju ern u rn ·r I jl u. Oni su nezni, Jcao kadifa mekani, -tanki, gotovo prozirni, iSarani tankom mreiieom sitnih nerava. Po rubu su celi. Svezi Ikrunicni listiCi m i r i sun ark 0 tic n 0, a kad se oSllse, skoro su sasvim hez mirisa. Uk usa su sluzastog, bljutavog i nagorkog. Jako privlace vlagu i lako se kvare. Zato se moraju cuvati hermeticki zatvoreni i na suvom mestu. Zamene su mogu6e pri sabi·ranju sa ,n ekim varijetetima (Papaver dubiunL L.: beli turcinak, tureinae, P. argemone L.: bionica, ema bulka, makljiJca, okali cka oj dr.) Ikoji imaju 's itnije i blede cvetove, a i ovarijum je drukciji. Sastav. - U drogi ima fa'l'makoloslci 'lleaiJetiWlog alkalloida II' e a d ~ n a; u easici i ovarijumu ima vise readina nego u Ikrunici. Ima jos i s'luzi, gume, c r ve neb 0 j e, Se6era itd. Nema morlina niti drugih opijumskih al:kaloida. Infuz pocrveni s razblaZenim ,kiselinama, posmedi s bazama, pozeleni s koncentrovanom sumpornom kiselinom (antocijani). Upotreba. - Cvet turcinka ulazi u sastav plucnog caja. Sluz je glavni lekoviti sastojak. Misli se da tureinak ima i slabo narkoticne osobine, ali se u tome .ne Is lazu 'svi autori. Nekada je to bila mnogo vise eenjena droga, verovatno zato sto se prebpostavljalo da sadri:i opijurnove aLkaloide. Danas je to uglavnom narodni lek za organe za disanje. Za zivotinje je ·tureinak skodljiv i one ga ne pasu. Turcinak nije dovoljno ispitan.

TURCINAK, BULKA, BULA ...

655

Sirup: 100 g cveta od turCinka popan se sa 1.300 g kljucale destilovane

vode ·u koju se ,pre 'toga iscedi pola limuna; poklopi se i rposle 8 sati ocedi i iscedi, pa se 2,5 kg ~e6era doda, zagreje da provri i, kad se ohladi; razlije u male boee od 100-200 g. Daje Daje Daje Daje

se se se se

deci deei deei deci

do do do do

15 meseci 3 godine 5 godina 10 godina

po po po po

5 g 10 g 20 g 30 g

dnevno dnevno dnevno dnevno

Caj: po 25 g eveta turcinka i belog sleza, osu~enih ribizla, malina i vi~anja. Dve supene ka~ike ove smese prokuvati 5 minuta i posle 2 sata odliti, zasladiti i piti na 2 sata po I ka~iku (deea kafenu, odrasli supenu). Ostala narodna Imena: almak, bcnanka, boiuriga, boliglava, bologlavae, burlidia, divlji mak, makovnica, mak-turcinak, omak, ;peperuga, poljski mak, turcin-cvijet, turcinak, tureinee, crvena bulka, cambula, can~bula, dielendiik,

u ·

UGAS, KRSTOVNIK, POTOCARKA, DRAGUSAC, DRAGUSIC

Nasturtium officinale R. Br. -

Cruciferae

Trajna zeljasta biljka cija IStabljika puzi po zemljj ili po povrSini vode; moze da bude dugacka i do 2,5 m. Stabljika je sjajna, uglasta, ~uplja i meSltimicno obrasla adventivnim korenjem. Listovi su 19o1i, socni i perasti. Cvetovi su beli, silni, udruzeni na vrhovima stabljika u grozdaste cvasti. Cveta od maja do oktobra. Rasprostranjenost. renim mestima.

U izvorima, potocima, po obalama reka i zaba-

Svojstva. - Kad se prstima rastrlja, oslobada poseban mir,is. Svojstvenog Ijutog UkUS3 :koji peee i pomalo je gorak. Droga. - List i cela nadzemna biljka u cvetu (Nasturtii folium et herba recens), ali samo sveia, jer s~enjem brzo izgubi lekovitost. Gajenje, - Pored bistrih potoka j u ba~enima. NajbrZe se gaji sadenjem oziljenih delova stabljike, Moze se i sejati. Odabiranjem su dobijene povrtarske sorte ugasa sa socnijim i mesnatijim li~Cem. Na Zalpadu je to prava kulturna biljka koja se svuda gaji za proizvodnju povrca, najce~ce u basenima s vodom. Sastav. - Glavni ·sastojak je sumpomi heterozjd glikonasturciozid (vid. Fitol7cidi). U soku ima mnogo vitam.ina C i provJtamina AiD. Upotreba. - Preporucuje ~e svakome 'ko ima mogucnosti da gaji ugas i da ga koristi kao zdravu zelenu salatu bogatu vitaminima i raznim solima. Dnevno se moze tro~iti do 250 g uga5a. Pomate bolesnicima obolelima ad ~e cerne bolestd, malokrvnosti, katara pluca i skorbuta, obolelima na be~ici i zuei. Ostala narodna imena: boboWJjak, vodena goru~ica, vodena loCika, vodeni kres, gardun, gosumac, grbak, derazga, drezga, rezanica, resnik, studencica. beli ugaz.

H

HAJDUCKA TRAVA. SPORIS

Achillea millefolium L. -

Cornpositae

Latinski izraz biljke dolazi od Ahila, mitolo~kog junaka koji je njome iseelio ranu Telefusu i mile = hiljada, folium = list, jer je list mnogostruko de1jen. SporiS je dugovecna zeljasta, vrlo obiena bH-jka, koja ·kod nas raste svuda na ·suviln 'mestima ·kao korov. Stab ljika je p,r ava, nerazgranata, do 80 em visoka , vrlo c:v rsta i obrasla dugackim listovima, koji su visestruko vrlo sitno i fino kitnjasto-perasto deljeni kao naj finija C:ipka. Cvetne glavice s u sitoe i bele, ponekad malo ruzicaste, udruzene u evasti na vrhu ogranaka stabljike i rasporeaene u obli'ku s tita. Cveta eelog leta. Cvetne glavi ee su velike do 5 mm i belicaste. U sredini su evetovi eevasti, a po rubu su jezicas ti i ima ih 5-6. M i r i 5 a je svojstvenog, malo aroma-ticnog, auk usa gorkog, aromaticnog i naslaoog.

Droga. -

Cvet, trava i lis t

spori~a

(Milefolii flos, herba et folium).

List se bere pre no ~to iz rozete izbije stabljika. Tek rasevetale cvasti odseeaju se o ~ trim maokazama da ·drske budu sto krate (5- 10 em). Na isti nacin se bere lrava (v·rhovi granciea u evetu), ali se odseca na dliZini oko 25 em, veze u male .ki-te, obese se u hlacLu na promaji da se sto pre osuse iii u s u ~ni ci na 35--40°C, da biljka ~to bolje sacuva prirodnu boju, pa se 05usene kitice pazljivo sloZe u kartonske kutije. Ukoliko je u drogi vi~e stabIjika, utoliko se ma nj e ceni. U stabljici nema lekovitih sastojaka; zato je bolj e upotrebljavati sam list m sam cvet. Sastav. - Haj.ducka trava nije dovoljno i's pitana. Saddi vitamina K, 0,05-0,4% e ta .r s k 0 g u I j a, gorku materiju a h i lei n, flo bat ani n a, malo nekog cijanogenetskog glikozida, a konitne kiseline i gume. Pepela ne sme ostati vjse ad 15%. Etal1sko ulje je ponekad plavo zbog a z u len a, ~to zavisi od fiziolo~kog variJeteta i nacina i vremena desbilaeije. Sadd i oko 100;, c i n e 0 I a, pin e n a, k a rio f i len a , t u j o n a, b o ·r n eo I a, mravlje i valerijanske kiseline (slobodne i vezane) i dr. Staro ulje je mrke boje.

LECENJE BIUEM

658

Hajdul:ka trava je na~ najpoznatiji i najl:e~ce upotrebljavan i lek. 'kako iznutra tako i Sipolja. To je gorBk aromatik. Nekad je i u §kolskoj med-icini uzivala vrlo dobar glas kao tonik. stomahik. stimulans. antispazmoclik. emenagog i febrifug. Dobro deluje protiv hemoroida (Leclerc). Kod nas hajdul:icu narod upotrebljava protiv naj razlicitij ih bolesti; cak i istuean u stavlj aju je na rane i uboje (dejstvo lanina. azulena i cineola); sve to treba ispitati. Daj e se .protiv katara zeluea i ereva. smetnji u bubrezima i jetri i dr. Narod ima veLiko poverenje prema ovoj drog;. Eksper.imentim a je utw deno da ahilein ima hemostaticna svojstva i da eks trakt iz lista usporava razvoj patogenih kliea. Tako je objasnjena vekovna Uipot reba hajduciee u n arodnom ranar~tv u . Hajduci su uvek nos iii fino samlevenog i ·kroz . svHeno sito« (dakle. najfiniji prahl prosejanog lis ta hajducice. koji su stavljali
Protiv hemoroida (~uljeva) Leklel'k preporucuje supozitorije izradene u apoteci na ovaj nacin: 0.25 g vodenog ekstrakta hajducice

1 g melema od pupoljaka erne topole (Ungu entum Populeum) 3 g kakaovog masla (Oleum Cacao) 1 g belog voska (Cera alba).

Za jacanje. za apetit pije se tniput dnev:no pre jela po 1 kaSika tiIllkture izradene od 10 delova hajduciee i 90 delova prepel:eniee. V istu lSv rhu moze se upotrebiti i caj spravljen na ovaj naCin : 2 ka ~ike hajducice popari se sa 200 g kljucale vode. polclopi i. 'kad se ohladi. pije se pre jela. Haj duCiea nije otrovna. ne izaziva naviku .i moze se svakodnevno upol rebljavati za jaeanje organa za varenje. Vlazi u sastav velikog broja slozenih cajeva od ,raznih m irisnih. gorkih i oporih trava. 1. Bronhijalna as/ma: \.ista hajduciee. podbela. isopa i matioIlIjaka ~ eveta ernog sleza po 20 g - pomesati. pa od te sme~e svako jutro spremiti za ceo dan I:aj. koji treba piti umesto vode: 3 ·s upene kasike ove sm~e popariti sa pola Iitra kljueale vode. poklopjti. ostavLti 2 sata. odliti i piti.

2. Kamen u bubregu: lista hajdul:iee. breze i medvedeg groMa. kukuruzne svile i pe teljaka od vi~aJlja - po 20 g pome~ati. Tri 5upene kasike ove smese popariti sa pola Iitra kljul:ale vode. poklopiti. ostaviti oelu noc i sutradan odliti i ,piti umesto vode. 3. Pro tiv gasova. trbobolje, nadimanja, leJkog vaTenja: cvet:i 1ist hajdue ice. kieiea. gonka detelina. Iincura. nana i morae - po 25 g pomesati i od te sme~e 3 puta dnevno pre jela pi.ti eaj: 1 kasika smese 5e popari sa 100 g kljuI:ale vode, poklopi i, kad se smlaci pije na pol a sata pre jela. 4. HTonicni kalaT ieluca: list oj evet hajducice, podub ica. trava-iva, majkina dusica i kamil
HAJDUCKA TRAVA. SPORIS

659

6. Protiv hrol1icl1og zatvora (za uredival1je stolice): eveta hajduciee, kore krusine, ploda sene, kamil!ice Ii 'I'izoma zubace - po 20 g. Spravlja se .kao pod 2. P.ije se uvece 7. Kamen u iucl10j kesici: list i evet hajduCiee, rusa, pelen, smilje, anis, nana, plod sene - po 25 g pome~a se. Jedna 'ka~ika sme~e popari se sa 200 g kljucale vode, poklopi, ostavi 2-3 sata, odJije i popije posle jela. PHi triput dnevno. 8. Belo pranje (zapiranje): lista i eveta hajduci'ce i kamiliee po 40 g, zalfije i lista koprive po 10 g. - Cetiri ka~ike sme~e popariti 1 litrom kljllcale vode 'i, kad se prohladi na covecju temp~raturu, upotrebiti za zapiralllje. 9. Belo pral1je (zapiranje) : list i evet hajduciee, podubiea, kopriva, kamiliea, zalfija i ruzmarin - po 25 g, kao pod 8. 10. Belo pral1je (caj za pice): evet j List haj.duciee, trava-iva, podubiea, ·kamiliea, zalfija, vraniloWca i 'b ela mrtva kopriva - po 25 g, kao pod 2. 11. Belo pranje (caj za pice): evet i 'list hajduciee, ,lJist viTka, lincure, troskota, bele mrtve Jkog ulja. jer 's e 'sarno tako Fsplati gajenje. avo ulje, uko1iJko je tamnije plave boje, ut
660

LBCBNJE BIU1!M

i u planinu. Po ~ l e ra ta je primeteno da oni koji dol aze na na~e primorj e iz severnih i -zapadnih delova hladne, ki ~ ovite i vlafne Evrope'redovno donose razne kremove, pomade J ulj a plave boje izrat1ene od na~e kamilice i hajdu ~ ice , jer j e Dau~ n o , eksperimentalno dokazano da su bilj ke sa azulenom vrlo korisne i ipotpuno bezopasne eak i za najosetljiviju kohl, ~ to je vrlo vafno -za osobe koje ne podnose vetinu kozmet-iokih preparata u prometu. Kozmetiicka i farmaceutska :i ndustrija proizvodi svake godine sve voci broj raznih prepa ra ta za ulepsavanje, jer svako hote da bude (iii bar da izgleda) mlad, zd rav i lep. Medu tim morem preparata koji su preplavili svetsko trfiste, azulinski zau zimaju glavno mesto. Doma6ce nemaju opremu i mogutnosti da. .rade kao fa b l1ike koje raSipOlahl modrenim masinama. Ipak savetujemo svima da pre polaska na izlet, a narocito na letovan.ie, blagovremeno priprem e zastitno ulje kojim se treba namazati pre sunt anja. Ovo napominjemo zato slo sve porodice nisu u mogucnosti da kupe skupe kozmeti ~ ke ipreparate, a pogotovu one s malim prihodirna, a bas tame ima najviSe dece, jer nije prazna ona narodna mudrost . deca ·s u bozji blagoslov«. UUE ZA SUNCANJE

List hajd\1cice brati daleko od .pt.lJta i prasine u vreme kad ~e u rozeti pojave stabljlike. Brati oko podne, kad nema rose, suv i zdrav list, pafljivo slagati u korpu , ne nabijati, sto pre preneti kuci i na cistoj hartiji u tankom sloju osusiti na jakoj promaji. Osusen list zapakovati u najlonske kese i cuvati na hladnom i mracnom mestu. U litar potpuno ·sve:beg ulja od kuJkuruznih klica (»Vital« iii drugo) sa rnnogo Jiposolubilnih vitamina staviti 100 g sitno zdrobljenog lista hajducice, reglu povezati (povrsti) najlonom hli pergament-halftiJjorn, umotati u oistu krpu i stav,iti u lonac s hladnorn vodom, a na dno lonca metnuti drvenu slamu iii podeblji sloj ~istih krpa, pa kuvati da voda blago klju~a 3 sata. Kad se voda u loncu ohladi, izvaditi teglu i kroz ~isto suvo flanelsko platno procediti ulje, razliti u suve, Ciste bo~ice od 50 g. zapus·iti novim plutenim oepom, umotati u tamnu debelu hartiju i nositi na letovanje. Mazati aelo telo, ne stedeti, sve dok 's e ne ipOcrni, dok ne prestane opasnost od crvenila, upale ,koze. Upalu hemoroida (suljeva) ublafava oblog (»hinda«) od ovog u1ja. Natopi se malo paree ~istog mekog platna (flanela) i uv~e stavi na hemoroide da prenoCi. Cir ieluca mnogi 'su JzlecHi J'li bar ublafili tegobe upotrebom ovog ulja ili, jos bolje, u1ja na~injenog od jednakih delova lista hajducice i cveta s plodovirna (kad j e sve crvenosrnec:te) karltariona. Uzme se po 50 g hajducice i kantariona .i IIllje sprerrui kao sto je raniJje receno. 'P ije se po 1 kafena kasi~ica izjlltra i uve~e pre jela. Slicno dejstvo ima i u'l je spravljeno na isti' na~in od jednakih delova hajducic-e, kantariona, ittirota i slatkog korena (po 25 g na 1itar zejtina). Upale ,sluznice i koze ublazava, a cesto i le~i j ovo u1je spravljeno na ranije opJsani nacin; po 30 g lista hajdutice i cveta i ploda kantariona i 40 g kamilice. Ovo ulje se prodaje pod raznim izmisljenim imenima kao patentirani kozmeticki preparati.

HAMAMELIS: HELIDA. HININOVO III KINA·DRVO ...

661

Sva ova ulja imaju svojstven miris, kojl se moze menjati, doterdvati pre· rna ukusu. Najvecu antisepticku moc i najjaci miris koji .p okriva, maskira ve· einu drugih ima ulje od karanfilica (Caryophylli aetheroleum). Ovo ulje moze se dohiti u svakoj apoteci. Nije skupo i ne ~kodi. Na litar eanije opisanih ulja dovoljpo je dodati 1-2 g karanfiJicevog rulja pa da se dobije patpuno nov rn.i:r.is. Dodatkom ovog mirisa povecava se antisepticka moe ulja protiv raznih upala.

HAMAMELIS Upotrebljava se Clsu~en list i koca severnoamerickog drveta Hamamelis virginiGl1a L. - Hamamelidaeeae. Ima g a lot a n ,i If), a, slobodne galne loiselime i flobat
HELJDA, EUDA, JELDA, ELSA, HAJDINA, AIDA, HAJDINJE, GOLOKUD

Fagopyrum esculentum Moench -

Polygonaceae

Gaji se· kao jednogodi~nja biljka za proizvodnju semena koje se konis-ti za ishranu. U celoj biljci jma flavonskog heterozida rutozida iii cutina; u svezem listu 1,8%, u evetu 0,7%, u stablj.ici vrlo malo (0.1"10); u ·p lodu i sememi ga nema. Tek poko~ena heljrla u cvetu koristi se kao .indus~rijska sirovina za proizvodnju 'rutiina: s u ~enjem se rutim brzo gubi. Rutomd ni!ie otroVaJl1 i danas se muogo koristi Ik ao dobro sredstvo koje povecava otpornost kapilara i smanjuje njilwvtl propustljivost; donekle snizava kIrwl.i pritisak i poveeava lucenje mokrace. Rutozid pojacava dejstvo vitamina C. Kao i drugi flavonski derivati, i I'utozic! ima svojstva vital11ina P.

HININOVO ILl KINA-DRVO, CINHONA, CARSKA KORA, LOKSA-HINA

Cinchona div. -

Rubiaceae

UpobrebiJjava se kora sa s tabla i grana ·raznih vesta roda Cinchona koje rastu divlje na A.nd ima u Juznoj Amel"ici i gaje se na Javi, u Indiji i jo~ ne· kim drugim tropskim zemljama. Pored svih uspeha postignu~ ih poslednjih nekoliko decenija upotrebom DDT-ja i dru~ insekticida, u trop!lkim kra·

LBCBNJB BIUBM

662

jevima jo~ uvek boluj e od malari je oko 700 milio na Ijudi. Po~to je hinin glavni lek protiv ove zarazne bolesti, vaznos t cinhone je ogromna za eoveeallstvo. U Ik ori je od 1820. godine, kada su Peletije i Kavantu u Parizu otkrJli i izdvojili ,hinin, dosad otkriveno oko 30 alkaloida. Upotreba - Za lek se upot'reblj avaju kora i hinin , a u novije vreme i cinhonin, cinllOnidin, hinidin i »totakina«. Najveei deo kore utrooi se u tvomicama za ekstrakciju hinina na Javi iii u Holandiji, manje u drugim evropskim zemljama i u SAD. Daje se u obliku de kokta i raznih galenstki.h preparata kao izvrstan gorak i opor toni'k i stomahik: Extraetum Chinae tluidwn et sieeum, Tirzelura Chinae, Tinetura Chi,tae eomposita, Vinwn Chinae Ii dr. Dej-stvo se osniva uglavnom na goreini koja potiCe od alkalorda i hinovina, sredstva za izazivanje apetita i jaeanje, i na roborantnom dej-stvu tanina. Zbog tanina kora deluj e kao actstringellis i kao baktericidno s.reds~vo, za grglj anje, za ispiranje u sta u obliku vode i pr~ ka, za posipanje smrdljJvih rana koje tesko zaceljuju i ·s1. Upotreba kore iz godine u godinu biva sve neznatnija prema sve veeoj potro ~nj~ eistog hinina, a u novije v·reme osobito totakine. Protiv m a I a r i j e daje se hinin i totakina preventivno i kurativno. Cinhonidin ima slabije antiJparazitne osobine od hinJna. Ov.i alkaloidi S11 specifieni hemoterap.ijski agensi protiv malarje (Plasmodium vivax). Cinhanin je 40-50 puta otrovnij
HLOROFILNE DROGE . Terapijs'ko in'teresovanj e za hlorofil osniva se na cinjenici sto ovaj prirodni zeleni pigment bilja ima osobinu, pored os talog, i da ubrzava zarasCivanje .ran a , deluje kao bakleriostatik. Postipanjem zagadenih 'r ana hlorofi10m ubrzava se 1ecenje i obnavljanje tkiva. Osim toga, hlorofil deluje i kao

dezodorans. Imajuci, dakle, u vidu ogromnu ulogu hlorofila u biosintezi organskih materija u prirodi, pnstupilo se iznalaZenju takvih zelentih biljaka koje su veoma bogate hlo~ofilom . Za sada se najvise kori
HMEU

663

Pod uticaj e m taplog alkoholnog .rastvora bakar-acetata dobija se »bakarni hlorofil«, koj'i ,ima l1ivlju ,i posrojaniju zelenu bqju t>d pruoclnog Werofila, jer je u njegovom mole kulu magnezijum zamenjen bakrom. Prirodni i bakarni Worofili se ne rastvaraju u vadi, a rastvaraju se u mastJrna.

HMEU Humulus lupulus L. -

Cannabinaceae

H mel j potice iz istocne Evrope. Raste divalj iii se gaji u predelima sa umE'renom klimom Ev.rope, Azije i Sev. Amedke. Kod nas rast.e U(l grmlje po vlaznim mestima kao dugovecna divlja povijusa dugacka 4-6 m . G a j i se kod nas i u drugim zemljama u velikim koHCinama za potrebe tvornica piva. U Sloveniji i Vojvodini hmeljal'stvo je vazna privredna grana . Mi izvezimo hmelj . P ivarske zemlje su glavni proizvodaoi hmelja u svetu. Cehoslovacka je glavna proizvodacka zemlja .najboljeg hmelja. Stari narodi nisu upotrebljavali hmelj za lek. Pitanje da li su i glavne danasnje pivarske zemlje, Ce~ka, Engleska, Nemacka, SSSR i Francuska, u srednjem i pocetkom novog veka upotrebljavale hrnelj? U XV i XVI veku u Engleskoj je hmeij, stavise, bio zabranjen za izradu piva, jer da je, navodno, ~kodljiv. Upotreba hrnelja u pivarstvu je novijeg datuma, a u medicini tek od pocetka XIX veka. Smola lupulina konzervge pivo 5precavajuCi razvoj mlecno«iselih bakterija, etarsko ulj e mu daje .p rijatan miris, gorke materije gor6inu, a tanin ga bistri talozeci belancevine jecmenog slada. Gaje 5e 's amo zen5ke biljke, jer one daju imarice (strobili) ,j u njima zlezdaste dlake (Iupulin). Hmelj 5e bere u septembru ,po lepom i suvom vremenu i brzo ·susi na tavanu iIi u zagrejanim susarama. Dohro osusen hmelj ima lepu zelenu boju. Negde ga .pre pakovanja sumporisu radi konzervisanja. Droga. -

Sisarice i lupulin (Strobili Lupuli et Lupulinum).

Hmelj. - Upotrebljava se sarno gajen hmelj. Sis a ric e su jaja5te. lake, rastre5ite cvasti, dugacke 3-4, siroke aka 2 em, nesto pljosnate, taplog i gorkog uk u a, prijatnog svojstvenog aromaticnog m i r i s a (dugo cuvana i pokvarena droga zaudara na s tari odoljen, izovalerijansku kiselinu) . Sisadce se lepe za pl'ste. - Oko krivudave osovine, dugacke aka 2 m, poredani 5U plodni listiCi unaokolo u cikcak, kao crepovi na k·rovu. Na njihovoi bazi golim okom 5e mogu videti, able, sjajne, prozirne, zute z I e z d e, koje 5e mogu laka istresti (Iu'PuHn). - Plodni listici (brakteje) su vrlo tanki, hartijasti, jajasti, zuto·zelenkasti ili zuti (nikako mrki), aka 10 mm dugacki i aka 7 mm skoki, mrezas to isa rani sitnim nervima (bolje se vidi lupom) i lako se mogu odvojiti.

Lupulin. - S v e z ,p r a 5 a k j e z uta - z e len ok a s t, kasnije postaje zelene-zul. Stajan jern posrnedi i zaudara na staru valerijanu iii pakvareni sir; takva droga je neu'Patrebljiva. Svojstvenog je i arornaticnog mkisa. Gorkog i aromatickog ukusa. Sastav. - SiSarice sadrle tan ina (humu'l o-taninska kiselina), pektin· skih materija, kalijumovlh soli, trimetil-amina i I u p u lin a, koji je najvaZ' niji sastojak droge.

LI!CI!NJI! BIUEM

664

L u p u lin sad rii oko 50% os mol e i 1-3% et a 'r 5 k 0 g u I j a, voska, tanina, nekih baznih jedinjenja (al kaloidi?) i dr, Eta r 5 k 0 u I j e je vrio aromatic no i lako. illje se sas toji uglavnom od m i r c e n a i hum u len a. 1ma i e s t a r a m i r c e n 0 I a sa v a l e r i jan 5 k 0 m, 5 j r C e t nom i ma s I a CillO m k is e I ,i·n 0 m. Staro i pokvare no ulj e ima neprijatan miri s na pokvare n sir i staru vale rij anu zbog oslob odene vale rijaIlJSke kiseline. l\1i>rcen je al,ifa tski te I"pen. Mirise na rui u. Smola ose s astoji iz hum u Ion a i I u p u ,Ion a, dye kri s talne, vrlo gorke supstance. Upotreba. - Hmelj j e amarum aromatik i sed at i v. Sisarice su tonik i s tomahik svojim gorkim materijama, se dativ svojim etarskim uljem i ana frodizij a k 1upulinom. Daj e se u obliku infuza (10: 1.000), al.koholnog ekstrakta (0,20-2,0) iii 5irupa (25-80) protiv nemanja apetita, teskog va renja, -s k.rofuloze, za umir,ivanje zivaca i s1isavanje polne nadraienosti (lupulin) i 51. eini se da jas tuci punj eni hmeljom pomaiu od nesanice. U tu svrhu u nekim zemljama pune jastuike i duseke u bolnicama za iivcane bolesti. Lupulin se dajc po 0,50-2,0 g dnevno u obHku pilula ili tableta protiv polne nadrazenosti (onanizam, polucije). Uzet u vecoj ko licini hmelj izaziva trovanje: gadenje, rpovracanje, glavobolj u, usrporavanj e cirkulacije i dr. Na radnicima zaposle nim oko hmelja zapai ene su pojave zapaljenja ociju i kozna oboljenja. Narodna imena: blust, kudiljice, kuke, melika, melj, meljevtna, miljevina, falon , hmel, hmelina, hmeljevina.

HOLARENA Holarrhena antidysenterica R. B. -

Apocynaceae raste u 1ndiji, gde se njena kor a vekovima upotrebljava u narodu limo febrifug i antidizerrterik. 1z holarene je izdvoj eno vise alkaloida, od kojih je nai'vazniji k 0 n e sin, koji se upotrebljava protiv amebne dizenterije.

HRASTOVA KORA Quercus cortex

U rano prolece, pre olistavanja ili u jesen kad opadne list, olju.sti se i osusi jos potpuno g.J a t k a k 0 r a sa mladih stablji:ka, letorasta i grana hrasla luznjaka, Quercus pedunculata Ehrh. rl hrasta 'l jutika ,i Lj lcimjaka, Quercus sessilitlora Smith. - Fagaceae. Izgled droge. - Droga se sastoji od cevaslih iii zlebastih komada debelih 1-3 mm. Spol}a su g il a t k i, sjajni, srebrnastosivo-zelenkasti do sivkaMo-mrki. Na povrsini imaju belicastih lenticela, a ka1lkad i lisajeva. 1znutra je kora mrko-crvena i uzdui n e p r a vii n 0 p rug a 5 t a. Prelom kore je grub i vlaknast.

HRASTOVA KORA

665

Lupom se vidi na popreenom preseku taman p r s ten koj.i deli koru na zelenkast spoljni i mrk, filav, koneast unutrMnji deo (lika) i§aran koncentricnhn slojevima i k v a d r a I n i m polj ima. Hrastova kora je vrlo oporog i nagorkog ukusa. Sastav. - Hrastova kora sadrii 15-200/ 0 hrastovog tan ina, Acidum quercilannicum. U staroj ·korl Una svega 5-10%, a u svezoj, mladoj i vHf' od 20% tanina. Zatim ima slobodne e I a g n e i g a I n e k i 5 e I.i n e, floroglucinola, tan ins k 0 g c r v en i I a (flobafena), 5-6% gume, masti, smole, pektinskih, slatkih (~e6er, kvercit) ·i gorkih (kvercin) materija. Tan i n iz hrastove ·kore je me~ovit. Sastoji se pretezno od katehinskog (florogluoinolskog) tan ina, a ima i elagnog. Hrastov tanin je amorfan, ervenkast pra~k; nepotpuno se ·rastvara u vodi. Cuvanjem, vremenom la rastvorIjivost opada usled stvaranja flobafena iii taninskog crvenila. Hidrolizom pomocu razblaiene sumporne ki seline ne dobija se galna kiselina kao od tanina iz §j~arke (galotanin), nego h r a 5 to v 0 c r v e nil 0, crveno-mnk flobafen, jedna smolasta masa nerastvorljiva u vodi, etanolu i etru. Hidrolizom se dobija i malo elagne kiseHne. Upotreba. - Hrastova kora je adstringen's kao i druge izrazito taninske droge. Droga sluzi i kao antiseptik. a po potrebi i kao antidot pri trovanju alkaloidima .i te§kim metalima. Mnogo veeu vainost ima hrastova kora za industriju tanina i za §tavIjenje koza. Prien hrastov zlr, Quercus semen loslum. - Olju§ten z,ir se su~i i przi na vatri, kao kafa. dok ne dobije mrku boju i dok ~e ne uzmogne lako zdrobiti i mleti. Prtenjem se &krob delirnicno pretvara u dek.s trin i smanjuje koli<'~ina tanina. Kad se ohladi, smrvi se u krupan pra§ak. Ukusa je oporog. ali znamo manje od neprlenog zira. Zir saddi oko 30% os k rob a, 6-8% tan ina, kvercita, keera, masti. limunove kiseline, dos ta fosfora i dr. Svojim taninom deluje kao sve adstringen tne droge, a aktivnim ugljem kao adsonbens. Narodna !mena. - U BOlanii5kom r ecniku Dragutina Simonoviea navedena 's u ova narodna imena za Quercus pedw1culata: beljig, beljik, gorun, gorun-maznik, grm, dab, dub, dubica, dubovina, kocur, luzni hrast, luznjak, rani hrast, ranj, rast, stezevo, hrast luznjak, a za Qu ercus sessiliflora: bel, beli blagun, belohrast, belj, beljig, belji'k, bjelorastie, bjelo~um, bjeljie, kitnja,k, Ijutik, maznika, rast, s're, ostrl, teljig, hrast-brdnjak, cmi dab, cmi hrast, cmika, crnok, crepinjak.

c CELER A,pium graveolens L. -

UmbeNiferae

Divlji eeler raste po zaslanjenim barama i blatima pored mora, aIi se koristi sarno gajeni eeler kao omiljen aromatiean zaein, a sOfte 5 krupnlm korenjem i kao eenjeno povrce i salata. Celer je dvogodiSnja zeljasta bHjka, visoka do 1 m. Listovi su sjajni, tamno zeleni, debeli, socni i pelodelni. Cvetovi su belo-zelenkasti i udrufeni u ~titaste evasti. Cveta letl. Cela biljka je svojstvenog mirisa i zaCinskog toplog ukusa. Droga. -

Rizom s korenjem, lisnate grane s evetovima i zreo plod (Apii

rhizoma, herba et fructus).

.

Rizom se vadi oktobra prve godine. Sastav. - U rizomu ima svega oko O,loo/. etarskog ulja, u liscu nesto viSe, a u plodovima 2,5-3%. Glavnl sastojak ulja je limonen. U plodovima ima oko 16% masnog ulja. Upotreba. - Celer je, pre svega, aromatican zaein koji deluje slieno osta· lim zacinskim stitarica ma. Najeesce se daje kao diuretik: po 20 g korena celera. moraea, persuna, spa rgle i kostrike. Ponekad se daj e i za jzazivaJlJj e apetita: po 25 g korena celera, moraCa, lincure i kieice. Caj s pra vljen od ove smese pije se pre jela. Za bolje varenje hral1.e: po 25 g ploda celera, an;i;sa, moraea i kiima. Caj se pije posle jela. Narodna imena: ak, ae, lIereviz, zelena kretuS, opih, pi LOmi celer, selen, ceier, eereviz, selin.

CIlUAMA, KOLUTKA, SKR2, MENEGLED, KRIlALINA, KLOBUCAC Cyclamen europaeum L. -

Primulaceae

Dugoveena, vrlo lepa zeljasta bilj.ka, visoka 8-15 em, 5 kn.Iipnom okoruglaslorn kPtolom (2-5 em) obraslom tan kim korenjem. Listovi su na dugaekim drskama, bubreZasli, na osnovoi sreasti, s nalieja crveni ili ljubicasti, po obodu

CIKLAMA . KOLUTKA . SK1U ...

667

nazublj eni. Cve tne drs ke su duze od lisnih i za vreme sazrevanj a ploda spi· ralno se uvij aju. Cvetovi su nagnuti , nliieas to-Ij ubieas ti , na rocitog obLika i izgleda . Cveta od leta do jeseni. Rasprostranjenost. - Suve, kamenire, svetle sume, cesto u velikom mnos tvu. Razmnozava ose i gaj.i semenom odmah tim seme sazri. Svojstva. - Cvet je svojstvenog prijatnog mi.risa. Kr tola je bez mirisa, gorka, Ijuta, neprijatna, otrovna. Droga. -

Sveza krtola (Cyclaminis luber) . Susenjem brzo gubi aktivnost, jer se ciklamin razlaze. Sastav. - Saponozid ci,klamozid (ciklaminl, skrob, jabucna kiselina, gume, pektin; drug; nedovoJjno istrazeni sastojci. Upotreba. - So1< iz svezih krtola i vodeni rastvor c.iklamina deluju SoIla!nO i brzo, kao pozna Ii otl'OV za CS1rele kurare . Prema tome, ciklamu ne 'treba I1potrebljavati, jer moze dooi do trovanja: povraeanje, proliv, zujanje u usima i drugo. U narodnoj medicini se upotrebljava za leeenje mnogih bolesti. Upotrebljava se i u razne sujeverne sv.rhe. Ciklama je vrlo cenjena ukrasna biljka, pa se zbog toga najviSe gaji. Narodna !mena. - Pored navedenih, evo jos narodnih imena CIKLAMA za ciklamu: bogova t lica, bokalcic, viadim, vovcje jabelku, vucia jabucica, divjJ orisac, zemalj
668

1.I!CEN J E BIU EM

CIMET, INDIJSKI I KINESKI CIMET, SLATKO DRVCE, KANELA, CIMETNJAK Cinnamomum div . -

La'Uraeeae

Kora vrl o prijatnog miri sa i s latkog , top log ukusa dobij e na od raznih vrsta roda Cil1J1G'l1 omum iz tropske Azije. Da.je se u obliku cimetne vode, raznih s irupa, Iikera i tinktura . Mn ogo se ceni ,kao zacin i prijalan aromatik, kori gens, done kle i kao hem os tali\(, stomahik i nervin, a svojim taninom i proti v proliva. Upo treblj ava sc i u parfime riji.

CRNA TOPOLA Popul us nigra L. -

Salieaceae

Na izmaku zime, u februaru i marlu, bent se mladi , socni, vrlo lepljivi, .ios za tvoreni, mirisni i sjajni pupoljci erne lopole, rede sa jab lana (Populus py ramidalis Roz.) i su se na lesama. Ovo drvec.e raste i kod nas, a jablan mnogo sade, osobito na jugu, pored kana la, jaw va za navodnjavanje i oko imanja, kao omiljeno ukrasn o drvo, is lo kao eempres u primorju. U rano prolece kad jablan pupi, siri se oko nj ega prijatan mil-i s. Droga, - PlIpoljci s u jajasto-siljas li, malo povijen i, s vetlomrke boje nejednake velicine, duga c.ki 10-25 111111, a debeli 3-7 111m. lmaju 4-8 priljllblj enih Ijus-aka - lis tica, od kojih se vide sarno tri spoljaSnja, debclo oblozena zlI'to-zeJ enkas tom lepljivom, sl11olas tom materijol11 balsamicnog mirisa i aromaticnog uku sa. Tri s polj.na zali s ka su nejednaka, koza sta i lomljiva, ,\ unulrasnji su la nki i mrki. M i r is a 's u prijatnog, balsami cnog, auk usa svojstvenog, aromaticnog, gorkog i nesto sJatkog. Saslav_ - Osuseni pupoljci sadrZe sl11olasl.ill materija, 0,50/0 eta r S k 0 g u I j a (alfa-kariofil en), vos ka , s mol e, manitola, jabucne i galne kiseline, I an ina, f1avona i nekoliko salicilnih glikozid a : pop 11 lin a (benzoilsalicin) i s a lie ina. Ima jos i h r i z ina i t e k I 0 h r 0 z ina, koji hidrolizom daju n.,roglucinoJ, benzocvu i s ircetnu kiselinll. Upotreba. - PupoJj ci topole su uglavnom narodni Ick. Nekoliko farl11akopeja ih propisu ie. Od svezih, zdrobljenih pupoljaka izraduje se Ul1guel1lum Populi, mas t za rane, za lecenje .ispucanih U6ana i dojki, reumatizma i uloga, a narocito protiv upale hemoroida. Iwutra se daje kao slab ekspe kto rans i s timulans. Od pupoljaka se izraduje vrlo akti\'an ugalj s velikom a c\sorpcionom moCi. Upolrebljava se kao diurctik i protiv poliartr-ita, upala mokracne be~ikc. ernu topolu narod naziva ovil11 im enima: divlja topola, jab lan, jagnec\, Jagnjeda, jagnjedovina, jagnjet, jagnjila, janj, janjae, janjic, topo l, topola, crni jagnjed.

CRNA TOPOLA

669

U n edo s ta ~ku erne oopole mogu se upotrebiti i pupoljci od kanadske i drugih vr sta topola i od trepetljike iii jasike (Populus tremula L.). Jasiku na!'Od naziva: rubo rika , ti asik, jasika, o5'ina, topola, topolka, trepet.ldka, trepetu~a, t repoJa , treptelika, treptika, jagnjed, janja. J abl an narod nazi va jo§ i ovim imenima: ablam, vitka topoia, joha, kaYak, kavadi ik, l a~ka topola, ne rod , pitoma topola, topola.

c CAULMOGRA

Masno ulje dobijeno iz zrelog semena raznih vrsta rod a Hydnocarpu.> (Flacourtiaceae) iz Indonezije. U svojoj postojbini caulmogrino ulj e je octvajkada u'Pot~ebljavano za lecenje gube i mnogih koznih bolesti. U Evropi se koristi tek od po6etka XX veka. UvidajuCi blagotvorno dej-stvo ulja ne sarno za lecenje lepre, psorijaze, trahoma i nekih d-rugih bolesti, SAD 1921. godine, a neke druge zemlje posle toga, organizuju u mnogim tropskim zemljama naucne ekspedicije za botanicko identifikovanje drveta ·i iznalazenje drugih vrsta koje bi dale efikasnije ulje. Ciklopentenske kiseJ.ine u caulmogrinom ulju su nosioci baktericidne moei droge, ali su tf::sko podnosljive i draZe, a osim toga, deluju ot·rovno na nadbubrezne zlezde.

CEMERIKA Veratrum L.

Osusen rizom s korenjem bele (Veratl'um album L.) i zelene cemer,ike (V erat rum viride Aiton) - Liliaceae. Prva 'raste kod na5, a druga u Kanadi. Ove dve biljke i droge su vrlo b1iske, dmaju gotovo isti hemijs1kJ sastav i ista farmakodinamska svojstva. - Na nasim planinama raste i Veratrum nigrum L., ali rrije jos dovoljno proucen. Cemeri,ka je nasa dugovecna, 's naina i bujna biljka, visoka do 1,5 m. Raste po brdskim i plan ins kim vlaznim livadama, suvatima, rede po svetlim sumama, a najviSe kraj bacijskih torova, gde cesto raMe u velikom mnostvu kao otrovan korov, skoro redovno zajedno s mrazovcem. Kod nas je ima vrlo mnogo. Lis tovi su vrlo krupni, po obodu celi, ovalni, siljasti, debeli i kruti, jaki, gotovo kozasti, imaju paralelne i vrlo istaknute nerve. Gornj a polovina iii trecina stabljike je malo razgranata i sva gusto, kao metlica oki6ena neuglednhn l:>elo-zelenkastim cvetovima. Plod je suva laura sa sitrum semenjem. Biljka u celini lici na duvan. Cela bilj,ka je v r io 0 t r 0 v n a, ljutog, neprij-atnog i gor,k og ukusa , pete u ustima i izaziva pojacano lucenje pljuvacke. Kad se suva biljka tuca, izaziva neizdrlljivo k ,j jan j e (zato ulazi u sastav burmu~a).

CEMERIKA

671

. Ber?a. - Kopa 's e eim precveta. Treba iSikopati ceo .rizom, zajedno s ko· renJem (zllama). Ima 2-3 glave. Njih treba ostrim nozem odseci i vratiti u ze.mlju. Na taj naein ee se bogata prirodna nalazis ta saeu va ti od unis tenja. Rlzom s korenjem treba ocistiti od zemlje, ostataka lisCa, suvih, tnllih i mrtvih delO\'a, oprati hladnom vodom, deblj e rizome uzdui rase6i i s to p re osusiti . Ako ~e ~epo v.r7me, mo.gu se ·rizomi nanizati na kanap i susiti na suncu. Najbolje lh Je sUSltl u SUS11ICI na 40-45 °C. Treba pazit.i da rizom bude brzo i potpuno osuSen, da ne bi poplesnivio. VeCina al1kaloida cemerike su labilna estarska jedinjenja, lako se raspadaju pod uticajem vode, viso ke temperature i ki· seonika. . Pogresno je shvatanje da korenje treba odstraaiti, jer zapravo u k o· r e n j u i m a v is e a I k a 1 0 ida neg 0 uri zorn u. Treba pazi ti da u drogi ne bude mnogo del ova glave, stabljike i lisea. Pdlikom rada s eemeri,kom treba biti v.rlo oprezan: ne smeju se dirati oei, nos i UlSta, na l.ice treba metnUJ!i mas,ku ,kad se u skladistu radi sa osusenim korenjem , a po zavrsetku rada ruke treba dobro oprati. Prilikom mlevenja iii tucanja eemerike treba obratiti jos vise paznje. Droga. - Osusen rizom (Veratri rhizama) je vrlo tv.rd, viseglav, 2-3 om debeo, 3-8 em dugaeak, sivo-mrk. Na vrhu testa ima ostatke mca i stabljike. Potpuno je 0 bra s tao do 10 em dugaekim ,i 1-4 mm debelim, smezura· nim, naborima, mekim, sivo-zutim iii mrkim korenjem, ili su ostali sarno oZiljci od njih. Sastav. - Sadrii oko 1,5'10 smese alkaloida alkaminske s,teroiclne grade: u .korenju do 2,5, u r,izomu do 1,3, a u trav·i do 0,050 / •• Osnavno strukturno jezgro ISvih alkaloida zelene i bele eemerike je C27 - amino-alkohol alkamin. Steroidni alkaminski alkaloidi rasprostranjeni su u biljkama iz nekoliko [arnilija, osobito Ranunculaceae i Liliaceae. Od njih potieu otroV'nost j leko· vitost ovtih b iljaka, koje i kod nas iJl izobilju rastu i spadaju u nase najotrovnije biljke, sto se vidi i iz narodnih imena: eemerika, jadic ili jedic. Upotreba. - Posle II svetskog ·rata, otkad je otkriveno hipotensivno dejstvo eemerike, ona se izvozi, naj-v,ise u anglosak.sonske zemlje, gde se upotrebljava bilo cela droga ili aJkaloidi. Rede se daje sarna, a viSe u smesi sa rezerpinom. rutinom , belim lulkom, imelom i drugim lekovima da bi se dobilo kompleksno vazodilatatorno i hipotensivno dejstvo. Alkaloidi cemerike deluju jos i depresivno i sedativno na srce. U veterinarskoj medicini se daje uglavnom protiv vasiju, buva i drugih insekata. Napomena i opomena! - Cemerika je vrla atravna i zbog toga se ne sme upotrebhjavati bez saveta ,lekara. Sto je 0 njoj o~de i'P~ toUko pisano, razlog je potraznja eemerike za izvoz, s t~ je za planmce ~azn~ kao doplmska zarada. Osim toga, eemeriku kod nas JOs uvek upotreblJa·vaJu pro!lV vasIjivosti i ,suge domaCih z,ivo tinja (za vreme rata i ljudi), te su zabelcieni slu· cajevi trovanja. Narodna imena za Veratrum album: bela eemer.i ka, bela emerika, bel,i kukurek, bLjeli ,kukur.i.jek, boZzienja'k, gorska cemerika, zavlae.ni ,koren, kiha· vac, planinska eemerika, prestrelen, eeremika. Za Veratru:n ntgrum: zdravac, zdravinJak, kukurek, k ukurijek, cma eemerika, cma cmerika.

LECBNJB BIUEM

672

CEMPRES, KIPARIS, SELVIJA, CIPRES-DRVO, KUPRES, CEPARIZ

Cupressus sempervirens L. -

Cupressaceae

Crnogoricno ukras no drvo .u primorj u, visoko do 2S m. U sv,im delovima ima tanina i etarskog ulj a prija tnog mirisa. Upotreblj ava se slieno boru i drugim cmogoricama . Si~arice se koriste kao zamena za amerie ku drogu Hamamelis za leeenje hemoroida i vena na nogama upobrebom tinkture (20<>/0), ekstrakta ii i supozitori j a: 0,15 g ekstrakta eempresa , po 0,02 g ekstrakta opij uma i bela done i 5 g kakaova masla - za I supozitoriju; s tavlja se u elllar 1-3 supozitorij e u tok.u dana.

CESVINA, ZELENIKA, BOZIKOVlNA

!lex aquifolium L. -

AquifoJ'iaceae

Zimzelen, vrlo dekorativan grm iii ni sko drvo obraslo kozastim, jakim, sjajnim , bodl jikavim l·istovima. Plod je crvena okruglas ta ko~tu nica. Ima je pogdegde u bukovim 5umama. Sadi se po parkovima kao uk rasni sib.

CESVINA

CESUUGA. CISTAC ...

673

Cesvina je otrov za srce. Deluje sli~no digitalis u. Je dno dete je urnrLo od 30 bobica. Zbog toga ne tre ba ovu biljku upotrebljavati za le k. Druga narodna Imena: bodljika, bozje drvce, veprina, vodolist, grohovo, zelen grm, zelenik, zelenica , zimzclen, jelenovo zelenje, ostrol.i.st, svib, ~es mika, ~esmina, reSl1lI1ka.

CESUUGA, CESUIKA, BEll CKAU Dipsacus laciniatus L., Dipsacus silvester H'llds. - Dipsacaceae i druge vrste rada Dipsacus 'llpotrebljavaju se kao narodni Lek za znojenje, jacf' mokren je. pr o tiv kozruh bolesti, proliva i u druge swhe. Upotrebljava se koren u kome irna tanina, saponozida (skabiozida) i drugih sastojaka. To su bodlj.i.kave dvogodiSnje zeLjaste biljke, visoke do 2 m. Donje lisee je oko stabljike sras lo gr adeCi CaSu 1.l kojoj se skuplja voda od kiSe, koju pas tiri u sllsnim krajevirna piju, a narod ponegde jos upotrebljava u praznovcrne svrhe . Cvetovi su sakupl,jeni 'll kupaste glavi~aste bodljd,k ave cV3lSti dugacke 5-9 em, a debele 3-4 cm. Raste po vlainim mestima. Narodna irnena za Dipsacus laciniatus: bela sikavica, visoki vodostanj, trava od ustava. Za Dipsacus silvester: beli CkaLj, b
CISTAC, SUCERAK, DIVUI CMIN, KOSOVSKO CVECE, DIV-CAJ, KOTRItNJAK Sideritis scardica Gris . -

Labiatae

Mala zeljasta usnatica okieena sitnim rutim cvetieima. Raste po krsu u Malcedonijj i Srbij'. Donji dec stabljike je dnrenast; taj se deo ne bere. Cela biljka je gusto malj ava, zbog cega je belicasto-zelena. Reie se gomja polovina stabJjike u cvetu (Siri eritis herbal veze u kitioe i suSi na top lorn tavan'll. - Sa-

674

LECENJE BIUEM

d rZi malo etarskog ulja, tanina i gorNaj\\i~e se potro~i ke materije. kao jevtina narodna zamena za ruski eaj i kao slabo a ktivan 1ek protiv nazeba . Caj je vrlo lepe zutosmede boje i prijatnog mirisa i ukusa. Ovaj caj je pozna t u nas pod naziyom: sarpianinski, Ljubotenski, albanski, galicki, gorski, grcki, deba rski iii makedonski eaj .

CICOKA, TOPINAMBUR, MORSKA REPA, MACKUREPA, SLATKI KRUMPIR

Helianthus tuberosus L. Compositae ViSegodiSnja zeljasta bilJka koja se gaji zbog krupnih ruiieastih oslatkih krtola u kojima nema skroba, nego inulina, zbog cega ih za ishranu kor-iste osobe obolele od secerne bolesti. Slufi i za i'.

CKALJ,MAGARECI CKALJ,MAGARECI TRN Onopordon acanthium L. -

Compositae

Dvo godiSnja ze'ljasta bodlji·k ava biljlka, visoka do 170 cm. Listovi su vr10 krupni, po obodu grubo deljeni i vrlo bodljikavi. Na vrhu razgranjene s ta bljik e se na1aze crve ne, krupne, bodljikave cvasti. Cveta leti. Bujan sna-

CUBAR

675

korov na c1ubrevitim me. stima. Nadzemni dec biljke u cvetu (Onopordoni herbal sadrzi inulina i saJpOnozida i upotreb· 1j-ava se u narodu protiv astme, ka~lja, za lecenje rana .i tumora. Ckalj nije dovoljno istraien. Zan

Os tala narodna !mena: ba· davcina, bela si·kavica, bodljaca, builak, magareCi repuh, meki osat, mocLri repuv, o~lji obad, planinski strljivac, repu~ina, sje· kavae, trnovka, ciganska du~ica, ce~lja, ~kalj.

CKAIJ

CUBAR

Satureja hortensis L. -

Labiatae

Jednogodi~nja zeljasta, vrlo razgranata i mirisna biljka, visoka 30-40 em. Raste u nasem primorju i gaji se svuda kao zacinska i lekovita biljka. Listovi su uski, do 3 em dugaeki, po obodu eeIi i naspramni. Cvetovi su si-tni, beli ili ruzicasti. Cveta leti. Upotreb ljava se nadzemni dec biljke u eve-tu (Salurejae herbal. Sadrli do 2% etarskog ulja i 4-7% tan ina. DejlStvo cubra sIieno je -delovanju vranilove trave, jer sadrLi ulje sa mnogo k a r v a k r 0 I a, cimena, trepena i nekih nepoznatih fen' 0 I a.

P I ani n ski cub a r (Satureja montana L.) i vrisak, wijesak, fresina (Satureja subspicala Vis.) imaju gotovo is·t i lSastav i dejstvo kao i cl.lJbar. ,zbog fenolnill jedinjenja u etaI'skom ulju sve tri vrste imaju jako anti· septicno dejstvo. Upotrebljavaju se kao vrlo korisne i ne~kodljive mirisne biljke za leeenje organa za disanje, varenje i mokrenje, a spolja za lecenje raznih upala koze i sluznice.

1. Caj protiv proliva i tegoba u crevima: po 40 g cubra i rizoma trave od sr{jobolje ·i 20 g IFsta pi tome nane. Tri supene ka~i,ke ove sme~e popariti sa pola litra ·kljucale vode, pdklopiti i posle 3 sata piti toplo u toku dana umesto vode.

676

LECENJ E BIU EM

CUBAR

2. Protiv grceva u i eLucu i crevinw.: po 40 g eubra i majkine du~ice i 20 g karni1ice. Upotrebljava se kao pod 1.

PLANI NSKI CUBAR. VRlJESAK

Narodna Imena: jaber, kubar, osogr iz, serenak. sedenak. capr, cupar, cibric, caber, cuberka, cublllIiJka, cubrica, cumborak, cupar.

CUVARKUCA, CUVARKA, PAZIKUCA ...

677

tUVARKUCA, CUVARKA, PAZIKUCA, VAZDA2IVA, STOLIST, GRLUSA

Sempervivum tectorum L. CrasSlUlaceae Trajna zeljasta bilj-ka, visoka 5-50 em. Listovi su vrlo socni, debeli i rnesnati; grade velike zbijene rozete na krovovirna seoskih kuCa iii na kamenjaru. Na vrhu stabljike nalaze se cvas>ti 5 crvenirn evetovirna, Cveta leti. Upotrebljava se sok isceden iz cele sveze biljke iii sarno list (Semperviv; tectori succus et folium). Sadrfi jabu~ne i mravlje kiseline i njihove soli. Narodni lek za ublaiavanje raznih upala -spolja i iznu~ra, kao i druge sli~ne biljke iz iste familije 'koje imaju so~ne, rnesnate listove (vid. Debela koka). Sli~nog sastava i dejstva su i druge vrste istog roda: Sempervivum patens Gris. et Schenk (ze~ji kupus), S. Schlehani Schott (~uvarkuca), S. ciliosum Pan~ic i dr.

CUVARKUCA

•

SAFRAN Crocus sativus L. -

Iridaceae

Safran je dugovecna bi1jka. Iz okrugle, cvrste, krtalaste lukovice izbija najpre nekoliko duguljastih Jistova, a zatim u njihovoj sredini 2-3 vrlo lepa, krupna, I j ubi cas t a cve.ta. U cvetu se v.idi zut tucak sa tri krupna crvena ziga. Cveta u jesen. Ima viSe botanickih i trgovackih vrsta safrana. Rasprostranjenost. - Ne zna se tacno geografsko poreklo safrana. Odavno se gaji u Persiji (Iranu), Indiji, Maloj Aziji. Oda.nde je prenesen u Evropu, gde se gaji u Spaniji, Francuskoj, Grckoj, SAD i drugim zemljama. Gajenje, berba. - Safran se rasaduje sredinom leta u dobru sitnu zemlju na rastojanju red od reda oko 18 cm, a struk od struka 1-2 cm. Sa 1 hektara prve godine se dobije svega oko eetvrt kilograma droge, druge godine oka 7 kg, trece do 20 kg, a cetvrte do 12 kg. Devedeset do &to hiiljada cvetova daje svega do 5 kg sirovog safrana iIi 1 kg droge. Gajenje i branje safrana je vrlo pipav posao. Iziskuje mnogo pafnje i strpljenja i uz to vrlo jevtinu radnu snagu. Nekadasnje vel ike plantafe safrana postepeno nestaju otkako su nacinjene mnogo j cv tinije veStacke boje. Nekad su bil·i na glasu austrijski, ruski i persijski safran. Danas ga proizvodi jedino Span.ija i Francuska. ad 1942. godine gaji se i u Rumuniji. Gajenje nije viSe rentabilno, iako je i danas safran skup. Droga. - Upotrebljavaju se zigovi (Croci stigmata) . ani su t r 0 k r a k i i nasadeni na koncastom tucku; dugacki su 2-3 cm, malo povijeni, c e vas t i, naviSe se postepeno lev-kasto sire tako da Sll pri vrhu siroki 3~ mm. Po obodu su s,i-tno zupcasti i zuckasti. Potpuno osuseni zigovi su kmt4, lomljivi, goIi , pomalo masno sjajni i tamnocrvene boje. Droga se sastoji od pojedinih zigova (austrijski safran) iii su zigovi u vezi sa malim delom -tucka (francuski safran) . Saf.ran je higroskopan {privlaci vlagu), posebnog m i r ·i s a i nagorkog, poma.\o Ijutog i aromaticnog uk usa. Pljuvacku boji zutonarancliasto; 0,01 g s a f ran a 0 b 0 j i z u tot r iii t r a v 0 d e. Sastav. - Safran sadrli crv.enu bojenu materiju glikozidne prirode k r c i n iii pol i h r 0 i t, zatim bezbojan, kristalan, gora'k glikozid pi k r

00-

SAFRANJIKA. SEBO}

679

k roc j n (oko 0,60/ 0). oko 1% eta r s k 0 g u I j a, masnog ulja, voska i organskih materija. Etarsko ulje je bezbojno_ Sastoji se pretdno od jednog terpena i malo cineola. Upotreba safrana u medicini dan as je vrlo ogranicena, ali se zato u narodnoj medicini jos uvek dosta trosi protiv atonicne amenoreje, nervoze, histe:!je, nesanice, grceva j slicnih bolesti, protiv kojih se sa vge uspeha daje valenJana. V veeoj dozi safran je otrovan. Izaziva povracanje, proUve, grceve i smrt. Kod nas ga vrlo cesto daju s kininom za pobacaj. - Najvise se safrana potrosi kao zacin u kuhinj,i, za poslastice i likere. Istorija_ - Anticki narodi su poznavali safran: Grci su ga gajili i upotrebljavali zbog boje, mirisa i lekovitosti. U Spaniji se gaji od X veka. Narodna Imena: benduska, brndusa, zavran, safran, zunfran, zaferan, zafran, krok, pitomi safran, pravi zafran. saf.ran, eaforan, eafran, crljeni zufran, cafran, savran.

SAFRANJIKA, tUCICA, TURSKI CAFRAN, DIVUI SAFRAN, SAFRANIKA Carthamus tinctor.ius L. -

Comp05itae

Safranjika je jednogodgnja bilj-ka koja se od davnina gaji zbog zive narandzaste boje. Jos od pre nekoliko decenija gotov.o je svaka basta u Vojvodini imala d malo safranjike. Sintetske boje potisle su mnoge prirodne, pa i safranjiku_ Jos su stari Egipearu iz osuSenih zutih evetova safranjike izvlacili boju kQjom su bojarusal,i svoje mumije. - Beru se evetne gla'viee (Carhami f/os) po Ie porn vremenu, ·sve dok biljka eveta i brzo suse da sto bolje sacuvaju narandzastu boju. Safranjika ima dve boje: zutu, koja se rastvara u vodi, i ervenu, koja 6e ras-tvara u aJkalnoj vodi. Boja se naziva kUl·t umin. Safranj j,ka se upotrebljava okao boja, a cesto i za faJsifikovanje Safrana. Vlazi u sastav cajeva za kai1enje. V novije vreme obraea se veea paznja na safranjik·i no seme, tier uno ima v,ise od 300/0 masnog ul~a i mnogo belll!llcevina. Rafiiniranjem ovog ulja moze se dubiti ulje za medicinske 'svrhe i za jelo.

SEBOJ Cheiranthus cheiri L. -

Cruciferae

Seboj je nase omiljeno narodno evece. To je vgegodgnja zeljasta biljka, visoka oko SO cm, razgranate stabljike koja je na osnovi odrvenjena, tako da lici na mali grm. Cvetovi su zlatnozuti u mnogo nijansi, -sakupljeni u guste cvasti. Cveta od maja do jula. Jakog svojstvenog mirisa i nalj,u tog ukusa.

680

LECENJE BrUEM

Rasprostranjenost. - Poreklom iz Azije, prenesen u Egipat, zatim u Greku, gde su ga stav ljali kao ukras u hramove. lz Groke se seboj rasirio kao cve6e na sve konlinente. Droga. et flos).

Vrhovi grancka u evetu i sarno evece (Ch eiranthi summitas

Sastav. - Glavni sastojei su kardiotonieni heterozidi digitali.sove grupe, zbog cega j e seboj lekovit i otrovan. Ima malo etaTS.kog ulja, flavonoida, sumpornih heterozida (kao i druge krs tBSiee) i drugih sastojaka Upotreba. lekara!

Seboj je otrovan i sme se upotrebiti sarno pod nadrorom

Narodna imena: vihojla, viholje, hIta viola, i.uta ljubica, i.uta rumanija, zuti seboj (Orfelin), pl'stenka, 'nnene fiolce, ,r umena vijoliea, sebenik, ~pan ska fioliea.

SIBIKOVlNA, KALINOVlNA, KARTOP, BEKOVINA

Viburnum opulus L. -

Caprifoliaceae

Vrlo razgranat sib iii drvo, visoko do 4 m. Listovi su naspramni , siroko jaj asti, trodelni, po obodu nejedna'ko zupeasti, odozdo sivkas to dlakavi. Obodni evetovi su krupniji. Cvetovi su beli iii ruiieasti, udruzeni u razgranatim evastima na vrhovima grana. Cveta od maja do jUla. Raste s dru· gim sibljem pored reka i potoka i uopste po vlafnim mestima. Upotrebljava se kora, rede zreo plod (Viburni cortex et fructus). Kora se guli -rano u prolece, a plod bere krajem leta, kad sazrn. Plod je erven, soean, okrugao, ima jedno seme. U kor·i ima heterozida vibW'nina, smole, tao nina, slobodnih i vezanih organskih kiselina, voska, fitos terola i drugih sastojaka. Narodni lek protiv pojaeane i produzene men· struacije, bolne menstruacije, histerije, proliva i tes-kog mokrenja. - Zreo plod
SIMSIR. BUS. SIPURAK. SIPA){ . ..

681

SIMSIR, BUS, PITOMA MRCA, ZELENICA, MRCELA Buxus sempervirens L. -

Buxaceae

Vrlo gust. 2Iirnzelen, veoma ollparan ~ib kozastih listova. koji raste kod nas na jugu i gaji se po parkavirna. Upotrebljavaju se kora s korena i .Jist (Bwci cortex et folium) kao narodrri lek za znojenje, protiv reumatizma, zutice, groznice, koznih i drugih bolesti. Ne treba upotrebljavati sim~ir za leeenje, jer je otrovan i moze izazvati smrt, posto sadrli wlo aJct;ivne alkaloide bukS'in, parabuksin i slitne derivate. Svi delovi ~im~ ira su vrlo gorki 1I1lepr.ijatni.

SIMSIR

SIPURAK, SIPAK, SIPURIKA, DIVUA RUtA, PASJA RUtA

Rosa can ina L. -

Rosaceae

Upotrebljava se sveZ i osusen, nepotpuno zreo plod divlje ruze (Rosa canina) i drugih srodnih vrsta divljih ruza (Rosa rugosa, R. mallis, R. arvensis, R. cinnamomea, R. acicularis ,i dr.). Beru se ,i p lodovi pitomih rufa. Rasprostranjenost. - Divlja iii pasja ruza je vrlo tmovit grm , visok ok() 2 m. Raste svuda, a najvHe po obodima suma i kao ziva ograda pored puteva i po rnedama u celoj Evropi, sevemoj Afrioi ~ severnoj i zapadnoj Aziji. Berba. - Treba brati jos tv r d, ned 0 z reo plod s j a j n e c r v eno- n a r a ill d z a s t e b 0 Ii e. U zelenorn sipku, a isto talko i u prezrelom (mekanorn, tamne, rnutne boje), irna rnanje vitarnina nego u poluzrelom. Sipak se bere pocetkorn jeseni iIi krajern leta. sto zavisi od kraja, nadmorske visine i godine. Sipak treba brati po leporn i suvorn vrernenu i 0 d m a h pre r ad i t i iIi su~iti. Brz.e se osusi smrvljen iIi uzduz raseeen nego ceo sipak, ali je u .isitnjenom plodu veCi gubitak vitamina prilikorn susenja i euvanja, jer je veca povr~ina izlozena razornom dejstvu kiseonika iz vazduha i drugih negativnih spoljnih ciniIaca.

682

LI!CI!NJI! BlUi!M

Droga_ - Plod (Rosae fructus) raznih wsta ruia ~e r azmCitog oblika i velicine. SV'i imaj u dole malu drlku , a gore manje ili vi~ osu ~en ih ostataka od Ca~ice, prasnika i t uckova. Plod di'V lje rufe je jaj ast, a od d rugih je vi~ okrugl a~t. Sipak je nepravi, socan, j agodast plod; eve tna loia se pretvorila u rnesnat socan, ova lan oklop u kome se nalaze mnogob rojne eekinjaste dlake i uspravno, pravilno poredani, vrlo tvrdi i sj ajasto ooldnj avi plod 0 vi, koje svi pogresno nazivamo sem enkama (Cygosbati semen). Sipak je dugacak oko 2 em. Plodovi su Jcao kos t tvroi, sivkas to-zuc kas ti , e ko 5 mm dugacki i 2-3 m m debeli, glabki. j a jasti, cos kasti, bez mirisa; zbog prisutnih dlaka izaz ivaju nesnosan sv·ra b. Sn!:z .s ipa k j e cvrst, soean, gladak i sjajne ervene boje , a osu ~n je tvrd , crveno-mrk i malo naboran . U Ik usa je pr ijatno nakiselo-slatkog i pomalo oporog. Sastav. - Nadena je ve lika kolicina vi tam i.n a C (do 1.700 m g'l/o) , mnogo vitamina P, 12-18 mg'l/ o k a rot e n a (provitamina A), oko 0,02 m g'l/o vi ta rnina B. PP i oko 40 bioloskih jedinica u grarnu vitamina K. Sipci imaju jos i flavonoida , oko 2,5% tan i na, oko 3% lim uno v e i j a b u c n e k is el i n e, oko 100/0 'Pe ktina, do 15% 5 e c era (invertnog i saharoze), malo masnog ulj a i vrlo malo e tarskog ulja (sa aldehidima), od ,koga potiee pri jMan mir is caja, koncentra ta i raznih galenskih preparata od sipuraka. U li sCu ima oko 0,4% vitamina C. Upotr eba - U fabrikama se iz.raduju vitaminsk i koneentrati i ekstrakti, a u apote ka ma si·rup i drugi galenski preparati. Svezi i osuseni si·pei upotreblj aya ju se kao bl ag adstrin gen s pri oboljenju creva, narocHo pro tiv dosadnih le tnjih decjih 'ProJiva. Cynosbati semen s e upotrebl;java i kao d.iJureN·k. (0 ~ ipur ku vide ti u poglavlju Voce i povrce kao lek, Vitamini, Zamene za kineski caj). Nijedma, kuca ne bi smela bim bez nekol~ ko kitograrna osusenog sipka, o so· bite po selima u b r d sk-im i pla ninskim krajevima gde je ishrana preko zime ces to avitaminozna. Skole k raj e m leta i pocetkom j eseni treba da ostave sto viSe sijJka za skolsku kuhinju . To isto vafi i za armiju. Umesto prlenog secera, ueenicim a i vojnicima svako jutro davati caj od sipka, jer je to naj jevtirtija i po tpuno efikasna m era protiv pojave skorbuta. Ne sarno vitamin C nego i os ta li sastojci sip ka cine da covecji organizam postaj e otpomiji prerna mnogim bolestima . Sipurak sa nanom : 1 ka~ ik a 2Jdrobljenog si'Pka kuva se 5 minuta sa 300 g vode, doda 2-3 lis ta nan e, poklopi, posle 2 sata odlije, medom zasladi i pije

kao veoma .prij a ta n napitak , osobito umesto vode posle veeere radi dobrog dubo kog i mirnog sna. D i u re ticni caj: po 20 g sipurka, klekmja, zecjeg trna, svile od kulruruza

i peteljkJi o d vBanja . TTi supene kasike ove smese kuva se 5 minu ta u pola litra vode i pos1e 3 sala oeed i i pije u toku dana .umes to vode. Os tala narodna lmena za Rosa can ilIa: bela rufa, divlj,i sipak, d~v1ti a ruZa visoka, pasj a draca, pasja rm a, plotna ruzica, rosa od plot a, sepurika, sepurina, sibek, sip, sipe k, sipke, sipkovina, sipurilIla, sipcanica, scipaik.

SUIVA. SPARGLA. SPARGA . ..

683

SUIVA Prunus domestica L. -

Rosaceae

Sljiva se gaji u raznim odl·ikama 2lbog vrlo ukusnih plodova. Suva va se izvozi u velikim kolicinama iz Srbije i Bosne. Droga. -

~Iji

Zreo pfod ~Ijive, osu~en iii sve! (Pruni fructus).

Sastav. - U pulpi ima oko 44'/. ~ e c era, 2% jabucne kiseline, pektina, vitamina C i B i vode . U semenu ima oko 45% mas n 0 g u Ij a, malo ami gd a I 0 z ida i benzoeve k iseline. Upotreba. - Suve ~Ijive su zdrava hrana i poslastica; u obliku kompota pomazu osobama koj e pate od tvrde stoliee ·i hemoroida. Daju se sa li s tom sene. Ko~tiee sluze za izradu uglja, velike moci upijanja, za punjenje filtara u maskama za za~titu od otrovnih gasova. Proliv hroni{;llOg za lvora: 1 ka~ika ploda sene (Sennae fructus) zdrobi se

i kuva IS min uta u 300 g vode, ostavi da se smlaci, ocedi, razmuti 2 kasike marmelade od ~Ijiva i uvece popije. Iii se pre spavanj a pojede 15-20 suvih ~ Ijiva iii 2 ka~ike marmelade i ']Jopije caj od kamiliee. Dobar je i kompot od suvih ~Ijiva u koji se dod a i suvih smokava. Narodna lmena: bistriea. b istricanka, bistrickinja, bozjaka, bona sliva, mad zarka, madiaru~a , ma~arka. modra sliva, modrica, poiaka. pozega, pozegaca, pozeg inja, pozesk inja, sliva, slive mod rice, cepaca, cvespla. cepika, cjel?aca, ernoslji'la, cesplja, citlovka, ~liva, sljiva-jesenka, ~ljiva obiena. m a daru~a,

SPARGLA, SPARGA, VILINA METLA, PI TOME SPAROGE Asparagus officina lis L. -

Conva'ilariaceae

Trajna zeljasla biljka, v.isoka do 120 em; u kulturi je krupnija i viSa. Cvetovi su s itni, beli iii !uckasto-zelenkas ti. Plod je ervena bobica velieine gras ka. U narodnoj medicini se u']Jotrebljavaj-u rizom i koren (Asparagi rhizomo et radix); rede se kor-iste i m ladi i2ldanci 'koji se inace cene kao vrlo ukusno povree. 1ma asparagil7a, arginina, hol ina, manana, sapOO1!ina i helidonske ki's eline. Na Za padu se ceni kao diuretik . Ulazi tl sastav diurelicnog sirupa: po lOa g ko rena ~pargle , moraca, per~una, celera i kostrike se popari sa 3 Iitra kljucale vode, o stav.i 12 sati, ocedi, i's eedi i tecnost skuva sa 2 kg ~ecera. Uzima se 30-60 g 2-3 puta dnevflo . Slicnog sas tava i dejs tva su i druge domace vrste is tog 'roda: Asparagus acufifolius L. (vija, belu ~ , sparog, ~mol iika ~paroga). A. tenuifolills Lam. (divlja s pa rga, zeeje perje, krupavee, rebru~a) i dr. Napomena! - Neke osobe ne podnose ~parglu, tako da njen sok izaziva upalu koZe, kijanj~, sUll:enje i gu~enje slicno astmi.

684

LECENJE BIUBM

SISARKA, HRASTOVA SISARKA

Galla quercina Upotrebl javaju se ~iSarke s raznih vrsta hrasta. Sadrte mnogo tanina (alepske i kine~ke do 70010 galotanina). Samlevene ~i~arke upotrebljavaju se za posipanje u veterini. cisle iii pome~ane 5 talkom iIi likopodijumom. U humanoj medicini daje se dekokt kao spolja~nji i unll tra~ nji ads I r i n g ens i kao prolivotrov u slucajevima trovanja alkaloidima i le~kim metalima. Inace. naj Ce~ee se upolrebljava 1I obliku tinkture. TirzclUra Gal/arlLl,/,!. iii kao oficinalni tanin za lecenje desni. usta. za g.rgljanje itd. Tehnicki se vrlo mnogo upotrebljavaju razne ~garke za proizvodnju tanina. za bojenje. stavljenje koze i 51. Jo~ stari Egipcani upotrebljavahu siSarke za pravljenje mastila.

STAVOU, STAVEU, KISEUAK, KISELICA, KONJSKO ZEllE, KONJSTAK

Rumex L. -

Polygonaceae

Kod nas rasle veliki -hroj vpsta i bastarda roda Rumex, koje narod u raznim krajevima razlicito naziva; neke upotrcbljava kao povree i zacin. a neke za lek. Sadrle Idseli kalijum-oksalal i zbog toga su prijatnog k,iselog ukusa koji osvezava (otud nazivi kiselica, kiseljak, kiselo zelje i sl.), ali to mlado liMe lI'Zeto u veeoj kolioini maZe izazvati slabija Hi jaca trovanja (vid. Ocrovnost oksalrze kiselirze). Zato se avo ·rano proleeno li~ce ne sme odjednom mnogo pojesl!i. ana se klJll1i.sti osobito za vreme rata, gladnih godina i neredovnih prilika. a »zelje. se svakog proleca skora svuda upotrebljava i na pi jaci prodaje. Umerena upotreba mIa-dog lisea raznih v,r sta ,r oda Rumex opravdana je iz viSe razloga: to je vrlo korisna proleena zelena hrana bogata vilami"om C, hlorofilom, karotenoidima, raznim solima (osobito gvoidem) Ii drugim korisnim sastojcima, tako potrebnim u rano proleee posle dugolrajne zimske upotrebe konzervirane hrane. Zato ova li~ee ulazi u sastav raznih tzv. »prolecrzif: kuraa zajedno 5 koprivom, mas,[ackom, miSjakinjom. moracom i drugim ranim divljim zelenim povrcem. Sve ova hUe maze se koristiti kuvano kao povree 5amo dok je potpuno mlado. tim ostari. postaje oporo (zbog tanina) i gOTko (zbog antrahtinona), pa se maze koristili sarno kao lek. a ne kao povree iii zacin. Za ishranu se kori6ti mlado lisee, pre svega, ovih vrsta roda Rumex: Piraino zelje, z e I j e - Rumex dOl1lesticus Hartm. Poljsko zel je, z e I j e, livadisko zelje - R. pulcher L. Z e I j e. engleski spanac, piltoma kiselica - R. patientia L. Kiseljak, vla~ka 'kiiselica - R. scutarus L. Kiseljak, vel,ika kiseLica - R. acetosa L. (.na-jv;i~e presan). Kiseiica, si~an kiseljak - R. acelosella L. (najcesee presna).

SUMSKA JAGODA

685 Za lek se upotrebljava k 0 r e n, rec1e plod i I ~ S t ovih vrs ta roda Rumex: Stav~li, plal1inski stavo/!, ~tav8rrllj , ,ravent - Rumex alpinus L. Konl st.ak, ~ tavolJ, s tave lJ - R. acutus L., R. obtusifolius L. Stavoll, vodeni ~taval.i , kOl1lj~tak, sCav1ika - R. aquaticus L. Vodeni konjstak - R. hydrolapathum Huds. Stavall, s tavlje - R: sanguineus L. Staveli, poljs.ko zelje - R. crispus L. i drugi. U SVlm orga nima, a n~jvge u korenju svih vrsta ima roanje iii vg e (do 1"/.) antrahL/1ons~lh derJvata, zbog cega su upotrebljavani za urec1ivanje st?h ~e. Kao laksan sl su napus teni, jer sadrle i tanine, jectinjenja opora, st~p~ ena, razne stavske. materij: (orud im i opsti naziv . stavolj. i s.J.) koji deluJu s uprotno, stezu 1 zatyaraJu, taka da sprecayaju lakisantno dejs tyo antrahinona. Za Jecenje proliYa, zatYora, preterane menstruaoije, maJOikrvnosti i drugih bolesti danas se ·koristi drugo bi1je.

SUMSKA JAGODA

Fragaria vesca L. -

Rosaceae

Trajna mala zeljasta biljka, visoka do 20 cm. Rizom je crn, razYijen, yaljkast i manje vge kos; iz njega izbij aju stabljike, li5toyi i do 40 cm dugacke, po zemlji polegle yreze iii lozice (stoloni) pomocu kojih se Jagoda razmnozaya. Stabljike i lisne dr~ke su retko dlakaye. Listoyi su na dugackim dr~kama, trodelni, na nalieju svilasto dlakayi i po obodu zupcasti. Cvetovi su beli, dosta l5itni, nezni, udrui.eni na vrhu dugacke drSke u cimozne cyasti. Oel c\'eta postaje soena ukusna U·a goda, neprayi plod nastao uglaynom od cyetiSta. Cveta od aprila do jula. RasprNltranjenost. - Raste svuda, a najvi~e po planinskim sumskim pOlarBtima i krcevinama gde mestimieno gradi mirisne cilime, do 1.600 m nadmorske visine. Gajenje. - Moze se gajiti kao i pitoma Jagoda sadenjem oziJjenih yreza, najrbolje krajem leta iii poeet'kom jeseni, cim padne dobra jesenska kiSa. Droga. - Rizom, list, traya u . cyetu i zreo plod '(Fraga~iae rhizoma, folium, herba et fructus) . Jagoda dugo cveta, taka da i berba nadzernnih del ova dugo traje, sye dok cyeta. Rizom se yadi u jesen ill rano u prolece, opere, oeisti i brzo osu~i. List, a pogotovu rizom je vrlo opor zbog obilja tanina. Sastav. - U rizomu ima oko loo/. katehinskog tanina, slienog onom u kina-kori. Tanin se nalazi u vidu heterozidnog kompleksa kojl se hidrolizom razlaze dajuci ~ecer .i fragarin, supstanciju slienu kina-crvenilu. U rizomu je nadena i materija sliena kina-vinu, malo galotanina, tritenpena i pentozan.a. - U J.istu ima elagnog tanina, flavonoida, malo etarskog ulja prijatnog ' miri's a na limun i vBe ad 220 mg vitamina C. Upotreba. - Rizom je tipiena taninska droga cije je dei-stvo slieno sreenjaku i travi od srdobolje i maZe ih zameniti (v·id. Tormentillae e/ Bis/or(ae rhizoma). Prisull tvo tan ina i flavonoida u listu objaSnjaya uspe~nu upotrebu protiv proliva, dize nterije, raznih reludaeno-creynih zapaljenja, a spa-

686

LI!CI!NJI! BILJI!M

Ija protiv upala hemoro ida (~uljeva) i za ispiranje u~la pri lo~em zadahu. Deluje i diuretitno; mokraca je ruz.itas ta, a fekalije (IS tolica) crvenkaste _ to ne treba da zbuni b olesni'ka. Prevreo list se upo treblj ava kao zamena za kineski iii kao ratni taj (vid. poglavlje Zamena za kineski caj). Lis t gajene, ba~ tenske j agode deluje sLicno, ali slabij e, pa ga pri upotre. bi t reba uzeti dvaput vge. Zrele jagode su naj'Pr ij atnije i n ajzdravije voce. Osim veoma prij atne a rome, u nj ima irna ako 100/ 0 ~ece ra, 1"10 limunove i vinske kiiise1ine, pek tin· sk ih i drugth korisnih sa stoj aka. Sok, s la tko, m a rme lada , kompot, pek mez, s irup i drug i proizvodi od j agoda su najp rijatnij a poslast ica, le k i blagotvor. n a h ran a (vid. poglavlj e Voce i povrce - lek i hrana). Vocn i caj bi ;tr eb alo svaka slrola cia pripremi u veJ.ikim ko];itinama za zimu i pocetak proleea za s kolsdru -kuhlnju Iffid se u nMoj is hralIli toliko mnogo oseca p ot reba za vitarninima i drugim valnim biogenim faktotima. Osu· sene zrele sumske jagode (lSuSe se 'k ao i sve drugo voce) dodane u najrnanjoj kolic.ini (makar svega 100;.) nekom caju, osobto za decu, bolesnike J 1rudnice, p otpUino ga os veze svojom dh mom lIlI'omom, osvezavajueom k!lseldnom i lepom ru2licaslom bojom. Narodna irnena: vodolje~ ka, divlja jagoda, jagodica, jagodnjak, jagod· nj ata , mamica, pozemlj'll~a, rudeea jagoda, spe~juZ troskva, fu'agu1a , crvena jagoda. , Slicnog s ast3.va i dejstva su i Fragaria viridis Ouch . (=F. collina): IMke jagode, pucavica, truS'ka, fruskalice, hru ~tovke i Fragaria elatior Ehrh. (=F. moschata: w1:na j agoda, kitnjaca·, t'roska, ,troSikolica, troskva.

LITERATURA

I. -

B. MHAojeBHli, P. !a Y BeorpBAY, 1951-1968. 4. - C. TIeTpoBHli: AelC08uTo 6Wbe Y Cp6uju, BeorpBA, 1883. 5. - A CHMOHOBHli: EOTa1lU'{ lCU pe'mulC, beorpBA, 1959. 6. - P. TocTYUIKH: Ae'{el-be 60J!eCTU J!elC08UTUAI 6WbeM, BeorpBA, 1967. 7. - F. Kusan: Ljekovito i srodno bilje, Zagreb, 1956. 8. eJ!azuhe8 /iapoo/iu Y,{UTeJb, BeorpaA, 1970. 9. - J . TYl\aKOB: C/>apAtalCOZH03uja, BeorpBA, 1948 H 1964. 10. - J . TYl\aKOB: Ae'{el-be 6WbeM, BeorpBA. 1971. 11. - A. <1>. rBMMepMaH: Kypc ifJapAtalCOZH03UU, MocKBa, 1967. 12. - E. Coiciu et G. R:kz: Plante medicinale ~i aromatice, Bucure~ti, 1962. 13. - Madaus: Lehrbuch d. biologischen Hei/mill el, Leipzig, 1938. 14. - A. De noel : Cours de Pharmacognosie, Liege, 1947. 15. - T. E. Wallis: Textbook of Pharmacognosy, London, 1960. 16. - Bla1ek·Knlcera·Hubik: Ucive Rostliny, Praha, 1952. 17. - F . Berger: Handbuch der Drogenktmde, Bd. I-VI, Wien, 1954. 18. - R. Paris et H. Moyse: Precis de Matiere medicale, I-II, Paris, 1965. 19. - ATJ!ac AelCapCT8e1l1lbl;( pacre1luU CCCP, BHAap, MocKBa, 1962. 20. - Benign;, Capra et Cattorini: Piante medicinali, 1-'II, Milano, 1964. 2!. _ FioPAaHoB, HHKOAOB H boHuToTepa/iUJI, COq,HH, 1969. 22. - H. Leclerc: Precis de Phytotherapie, Pari·s, 1935. 23. - E. Meyer: ptlanzliche Therapie, Leipzig, 1935.

n

SADRZAJ

Predgovor

5 OPSTI DEO

Le~eDje

biljem u nas Lekovito i mirisDo bilje u DaSOj narodnoj poeziji i medicini . Orfelin - DaS prvi farmakognozijski pisae .

9 10

UPOTREBA LEKOVITOG BILlA KROZ VEKOVE Na§e Jekovito bUje - naSI zelenl rudnlci . Od ~ga sve zavlsl lekovitost svake bUjke? . . . Pakovanje I C!uvanje lekovitog bUja. - Uzroci kvarenja lekovitostl o lekovitim sastojelma mediclnskog bUja . AlkaJo\dne bUjke Upotreba a1kaloldnlh bUjaka I (!jstih a1kalolda Glikozidne blljke Mirlsno lekovito bllje . Bllje sa sluzima, giunama I pektlnlma . TaninskA i srodna J1olifenolska jedlnjenja Antlbakterijski sastojci vileg bUja .

24 38 44

19

droga I gubljenja 45 49 50 53 _55 59 64 65 67

LEKOVITOST VOCA I POVRCA . vitaminizacija belog bra~Da i belog hleba .

73 88

IZRADA I UPOTREBA BILlNIH LEKOVA . PraktlC!na uputstva 0 upotrebl lekovitog bilja u domaclnstvu .

91

o belom I crnom hlebu:

KOJE SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILl UBLA2ITI MEDICINSKIM BILJEM Bolestl usta . Neprijatan zadah iz usta Smetnje U organlma za varenje Zapaljenje jednjaka (ezofagitis) Zapaljenje zeludacne sluznice, katar zeluca (gastritis, gastroenteritis) . Cir zeluea i dvanaestopala~Dog creva . Oboljenja zeluea. Povecano lu~eDje zeludacne sone kiseline (hiperaciditet, hiperhiorhidrija)

101 107 lOS 110 110 112 114 114 115

716

LECENJE BIUEM

Smanjeno lu~enje zeluda~ne sone kiseline (hipoaciditet ill hipohlorhidrija) Poremeeaj varenja. Dispepsija . Zapaljenje tankog ereva (enteritis) Zapaljenje debelog ereva (kolitis) . Proliv (dijareja) . Zatvor, tvrda, neuredna stolica (opstipacija, konstipacija) Protiv ga\1enja, povraeanja, podrigivanja Gorka sredstva za ja/!anje. Za ja~anje apetita i za jare lurenje zeluda~nog soka Crevnl parazltl. Pantljieara (temja), erevna glista (askaris) , sitne gliste - erviei (oksiure) . Oboljenja jetre i ruCrlh puteva. Upala jetre (hepatitis), zapaljenje ru~ne kesice (holecistitis), rastvaranje kamena u ru~oj kesici (holelitijaza), ciroza j etre Seeerna bolest (dijabetes). Cajevi za le~enje §eeeme bolesti Cajevi za mr§avljenje Bolestl organa za mokrenje. Cajevi za lak§e mokrenje . Zapaljenje bubrega (nefritis), zapaljenje bubreme karlice (pijelitis), zapaljenje tkiva bubrega (pijelonefritis) Kamen u bubregu i mokracnoj bdici. Zapaljenje mokracne be~ike (eistitis) Upala grla i krajnlka (faringitis i laringitis) . Za Jak§e iska§ljavanje. A1:utan i hronican bronhitis (zapaljenje ogranaka du§mca) Oboljenja srca. Neuroza srca. Zapaljenje sreanog mi§iea (miokarditis). Zapaljenje unutra§nje sreane opne (endokarditis). Zapaljenje sreane kese (pe. rikarditis). Nepravilnost u ritmu srcaruh otkucaja (aritroija) . Zakreceni krvni sudovi i povi§en krvIll pritisak (arterioskleroza i hipertenzija). Angina pektoris (stenokardija) Oboljenja vena. Zapaljenje vena (flebitis). Prosirenje vena (varikoziteti). Suljevi (hemoroidi) . Ziveane bolesti. Neuroze, neurastemja, histetija i nesanica (inosomnija). Neuralgija. Protiv nocnog mokrenja poda se. Migrena . Zenske bolestl. Za regulisanje menstruacije . Reumatizam, mjas, artrltis I ulozi (podagra, giht). Sredstva za drafenje koze (flogistika i revulziva) Cajevi za znojenje, protiv nazeba (sudorifika iIi dijaforetika). Protiv znojenja. Protiv grozmce i nazeba Kome bolesti. Zapaljenje kote i IBaji. Ekcerni. Promrzline. Kupke i oblozi Malokrvnost (anernija). LekovL za j acanje orgaIllzma (toIllka iIi roborancija)

166

KAKO I KAD TREBA BRAT! LEKOVITO BlUE

169

ZaAtita bUjara PraktlC!na Sldara za Iekovito bUje BlIjarskt kalendar

174 176 177

116 116 117 118 120 121 123 124 125 128 131 134

135 137 140 142 143 146 148 149 152

155 157 159 162

SADJUAJ

717

Gubttak u tetinl lekovitog bUJa prillkom suAenja DB vazduhu .

180

OGLEDN()'UGLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE

182 183

Vitrina -

Woib a lekovitog bUja .

PREGLED VA2:NUIH PODATAKA 0 GLAVNlJEM DOMACEM LEKOVI. TOM BIUU

184

RECNIK GLAVNUIH MEDICINSKIH NA2:IVA .

190

POSEBN I DEO A - Agar-agar B - Bagrem V - V-elebilje G - Gavez D -Daninoe D - Dumbir E - Eukaliptus Z - Zabica . Z - Zelravac I - Ivanjsko cvete . J - Jabuka K - Kakao L - Lavandula Lj - Ljoskavac M - Majkina du~ica N - Navala o - Ovas P - Pavit R - RaZena glavnica S - Salata T - Tatula U - Ugas H - Hajdutka trava C - Celer C - Caulmogra S - Safran Literatura Registar imena biljaka Registar latinskih naziva biljaka Registar naziva bolesti

209 221

260 288 300 300 128 331 339 350 360 368 426 449 452

500 515 528 565 587 627 656 657

.-

670 678 f!78

688 701 708

~

-

:;' .•-t',

."

. . . ..

. !' ... ~.

,. ,

Agar - Chondru s crispus

Artisoka -

Cynara sco ly m'u s

Angeli ka -

Badem -

,

t.

Angelica archangelica

Am ygdalus communis

Bedril1ac - Pimpil1ella saxifraga

Beli bor -

PillLl S sil ves tris

Bela sapol1a rija - Gypsophila panicLllata

Beli bun -

Scopolia caYlliolica

Biai eni ckalj -

B okvica uskolista -

Cnic/./s benedict/./s

Plal7ta go lan ceo lata

Bokvica sredn ja -

Pla ntago media

Bokvica sirakolista -

Plantago major

Boralina -

BOI"rago officinalis

Bosiljak - Ocinll/n/ basilicIIIII

Borovnica -

Va ccinium myrtil/us

BraCie - FIICIIS vesiculoSLIS

Brt1anka - Arnica mon ta na

Brusnica -

Vaccinium vilis idaea

Breza -

Betula verrucosa

B d /jan -

Hedera helix

, Bunika - Hyoscya mus nige r

lIelebilje i uto - Atro pa belladollna va r. lut ea

V-dlebilje - At ro pa belladonna

<..J lIidicak -

Eupilrasia officinalis

Vilino silo - Carli na acaulis

V ral1ilovka - Origamiin vulgare

CVodopi ja -

Cichorium int ybus

Vra tic - Tal1ace tu m vulga re

l

V rbiCica -

Clog -

L y thrwn sa l icaria

Crara egtls l11ol1ogyna

Vtlcja li ka -

- CIL/ sac -

Daph ne l11ezere tl l11

hll7 ipenls sab i na

Gorocvet -

Adonis verl1alis

Grcica -

Menyal1 t hes trifoliata

~,

Gujil1a trava -

Silybum Il1arian um

Dal1il1oc -

V iola tricol or

Delelina livadska - Trifolium pralense

-.

Divlja salata -

Lac/uca virosa

,... -'

,

Divlja tikva -

Bryollia dioi ca

Divlji kesten -

Aescu[us Izippocastanum

Divlji krastavac - E cballiul'l1 elateriul'l1

Digitalis v,masti - Digitalis lanala

Digitalis knlpl1ocvetl1i-Digitalis ambigua

Digitalis purpurni - Digitalis purpurea

.

~' ~\

. - ' '.

\)'

-.% \"

.r\(.

y ~.

\j-. i

Di",,,jaca -

F"",aria officina/is

Dreu - Conll.ls

11I a s

Drag,dica - Senecio jacobaea

DU Vall -

Nico riol1G raba cum

Ehlrl1evak -

Efedra -

COr/val/aria majalis

Ephedra vulgar is

Eukaliptus -

Zavornjak -

Eu ca lyplLls globulus

Delp/,il1iwn cOl1so lida

Zalfija -

1.lIli zec ji 1m -

Salvia officinal is

Sarol17olllll us scoparius

7.draljevirrQ -

Zelje -

Galega officinali s

RUlllex palieillia

•

Zec j i frn -

0110nis spinosa

Zim z.elel1 -

Vinca l11inor

,

.' J • '.

ZIa fnica -

So lida go virga-au r ea

Zova -

. . i .!

Sambu cus nigra

,~/

Tt1irol -

Acorus calamu s

I mela -

ViSCtlll1 albul11

f

I slal1dski liSaj -

Cetraria islGlldica

I sop -

HyssoplIs officil/al is

Jaglika Iliska ~ Prim II/a aCQLl lis

Jedi6 -

Aconitum napel/us

Jagorc evina -

Pr i m ll/a offici,1alis

J elenak - Sco lopendrium vulgare

Karztarion -

H y peric um per{oratum

K acLlna k muski -

Orchis mascu[a

Kapar- Capparis spinosa

K acwlQk pegavi -

Orc his macliia tG

,,".<. ,"

I,,;

•

Kasikara -

Cocl, learia officilla lis

Kicica - CentauriwPJ umbeJlatum

.

'. ~

cr~ I .

,".; ,

\

:': . '~

"

..' . ... .,... "

t,

"

, ft ...

'1", •

-.

~

'i -.. . . .

Kim - Carum carvi

Kl eka -

JUllipems commullis

Kozlae -

Arum l11aeulatwn

Kopri va -

Urtica diaiea

Kopiu'ljak -

Korijandar -

Asa rum ellropa ewn

Corial1drul1'I sat i vllm

Korijandar - plodov i - Corialldr /,l/11 sat ivu111

Krstllsac -

Polygala vulgaris

Krin -

Krus ina -

Lilillln CQl'ldidwl'l

Rh am nus f r m1gula

Kuku ta -

Conium macuialwn

l....avm1dula -

Laval1dula ve ra

Kupirza -

Lazar kirzja -

Ru bus (ru t icosus

Asp eru/a odora ta

Laminarija -

l,ijande r -

Laminaria flexicaulis

Ne riwn oleander

Lan -

Lillum ll s itatis simWl1

Limu" - Citrus vulga ris

Lirzcura -

Lipa -

Genria ll a /Ul ea

Ti{ia cordata

Lh1cura -

korerzje -

Lipija -

G el'l l iclIIQ iu tea

Lippia citriodora

Lisicji rep -

Ec/ziul11 vulgare

Lovorvisnja - Prullus lauroce ra sus

Lobe/ija - Lob elia urells

LovO/"ika - Laurus l1obi/is

Ljoskavac -

Physa lis alkekerzgi

l/ajk i17" dll Jica -

Tll y"nls se rp y l/Ull/

Lj"biCica -

Maim"an -

Viola odorata

lvfajorana horter/ s is

Majska nda -

Rosa centifolia

Mak- Papaver somniferum

Majska ruta - Rosa gallica

Mak - obrezane caure

\

Malil1a -

Malicl1jak -

Rllbus idaeus

Melissa officil/alis

Mas lacak -

Taraxacum offici nate

Medvede gretde -

Arctostaphylos II va u rs i

M ei': ja sapa -

• ,I " , • I'''I''

"'I '.'\ ('r" \' •

~"':'-1. · ...•

Morat -

H erac/ewtl sphondyliwtl,

Misinac -

CY.lOglosswtl officina Ie

, i(' ~'.

...',.: b

Foenicu lum vulgare

Mrazovac -

Colchicum autumnal e

J\ dreG} mirt a -

J\IJ )'rlU S CO mllUin lS

Nana pil om a - ,\4 eJ1l ha piper il a

Navala - Dr),opl eris fi/ix nlas

Nar -

Purz ica grm1Ql uH'l

Nar -

PUllica g ra naTum.

Odoljell - Valerialla officillalis

Neve., - Calendula officinalis

Oman -

fllL/la ',eleni",n

Ocaj"ica - MarrubiulIl vulgare

Pn sdreH -

Rha1llnus cQ fharti ca

Pavif - Clematis vitalba

Pas ;llora - Pas sillora il7camata

Pasji tm- Hippophai! rhamnoides

Perunika -

l ris ge rmanica

Pelen - Artemisia absinthium

Petrovac - Agrimonia eupatoria

Pirevil'la -

Plucl'ljak -

Agropy rum repel'ls

Pulmolwria officinalis

Piskavica -

T rigone l/a foenum graecum

Pod bel -

Tussila go tarfara

Pomorandia - Citrus aurantium

Precica -

Lycopodium c1avatum

Pomocnica - Solanum nigrurn

Razvodnik - Solanum dulcamara:

Razlicak -

Ce ll taurea c)'anus

0(".. -

Rani/ist -

Stachys officinal is

.. , .,. to.

"f'

~

~.....'. .'} ., .

' .J

.-

..,.,~

Rall volfi j a -

Ra u l/o lfia serpel1/ ill a

Ras ta v ic -

Eq uise tum arvense

ReLl111 -

Rh eum palm atwn

Ribizl a -

Ribes rubrum

j

Ric;' llls -

Ricinus commwr is

Ros lllja -

Drose ra rO(Lll1difolia

,u "'

.,':!!. ,.

~

.,' "

•,

,

'. . . ' ~'.

.!. .•,-

~ .

-.' i

~

,

,.' ,

,,,,,. -

Rusa - Cilelido"ium majus

Ruta - Ruta graveo/ens

Rusomaca - Capsella bursa pas toris

Sapu njaca - Saponaria officina /is

Sasa - Anemone pulsatilla

Slatka paprat - Polypodium vulgare

-

Selen - Levisticum officinale

Slat ki koren - Glycyrrhiza glabra

Slat ki karen -

karen -

Siez beli -

Gly cyrrhiza glabra

Alfllaea afficillalis

Slacica crna -

Sl el. erni -

Brassica nigra

Malva sflves t ris

Smilje -

H elichrysum arenarium

Smrca - Picea excelsa

,

Srdacica - Leonurus ca rdiaca

Srcel1jak - Polygonum bistorta

Stela -

Potentilla anserina

Surucica _ Spiraea ulmaria

Stmcokret - H elianthus annuus

Tatt~la-

Datura stra111011ium

\

Timijan - Thy mus vulgaris

Titrica, kami/ica - Matricaria clwmo milla

T isa -

Ta xus baccala

Titrica, kami/iea - Matricaria cham om ilia

Titrica zuta -

Matricaria discoidea

TrQl1davilj e -

Altl1a ea rosea

Trava od srdobolje -

Trandavilje -

Potel1tilia tormel1tilia

Alf/zaea rosea var.

atrOptlrplirea

Trn -

Ugas -

Prunus spinosa

Nasturtium officina Ie

TI
Hajducka trava -

Papaver rhoeas

Achillea m illefoliu m

Hmelj -

Cmi gav ez -

Hu mulus lupulus

Cma topola -

Symphyt Llm officina Ie'

Cemerika -

Populus nigra

VeratrLlm album

Cempres - Cupressus sempervirel1S

Cd/juga - Dipsacus /aciniatus

Safran - Crocus salivus

Sipurak, sipak - Rosa can ina

,

Sipurak, ~ipak -

plodovi -

Slavolj plallil1 ski -

Rosa can ina

Rllm ex a/pil1 l1 s

Siptlrak, ~ipak -

os tl~e ni

SWl1ska jagoda -

-

Rosa canina

Fragaria vesca

RAD Beograd

Mose Pi jade 12

• Ko rek tori : Milica Sta mbolie J ovanka Obrenovic Bojana Strunjas

* N acrt za korice

Milos Majstorovic

• Drugo izdanje

* Stampano u 5.000 primeraka

* Stampa GRO »Kultura« OOUR »Slobodan Jovie« Beograd Stojana Protiea 52

Lečenje-biljem-Tucakov-Jovan

Recommend Documents