Nacizam

1.UVOD 1.1.TOTALITARNI SISTEMI

Termin “totalitarni sitem”

ima široko značenje i odnosi se na čitav društveni sistem u kome vlada pravno i ideološki neograničena diktatura jedne  političke stranke.  Neograničenost  Neograničenost  političke kontrole vladajuce partije u svim značajnim oblastima drustvenog ţivota sastoji se samo u tome što ne postoji druga politička partija ili organizacija , koja bi onemogućavala monopol jedine vladajuce stranke.

Iako najvaţniji oblici totalitarnih društvenih sistema u našem stoleću -fašizam, nacizam(nemački nacizam(nemački nacional-socijalizam) i socijalizam u Evropi- pripadaju uglavnom prošlosti, oni još uvek sa pravom zaokupljaju našu paţnju . Radi se o tome da u pojedinim zemljam a još uvek postoje ekstremne političke organizacije i druge grupe , koje zastupaju fašističku ideologiju i povratak na krajnje reakcionarne političke sisteme . O različitim oblicima političkog ekstremizma toliko je dosad pisano da moţda priličnu smelost predstavlja pokušaj da se , bar teorijski, analiziraju i razrade neke bitne tačke i karakteristike ekstremnog političkog delovanja . Tema je inače sama po sebi u toj meri aktuelna u našim uslovima , da nas već sama ta činjenica podstiče da je dalje istraţujemo , pa makar ne došli do bitno novih rezultata . Da bih bilţe objasnila pojam totalitarizma izdvojiću gledište američkih politikologa Karla Fridriha i Zbignjeva Bţeţinskog o tome koje su najbitnije karakteristike svake totalitarne diktature. Po tom gledištu totalitarnu dik taturu taturu odlikuju sledećih šest osobina: 1) 2)

zvanična ideologija koja obuhvata sve bitne aspekte čovekove egzistencije u društvu(totalno proţimanje društvenog ţivota vladajućom ideologijom); gotovo apsolutna vlast jedne masovne partije,  predvoĎene jednom ličnošću, diktatorom,  partije koju inače čini relativno mali procenat ukupnog stanovništva , do 10%;

3)

razvijen sistem terorističke policijske kontrole koju podţava i nadgleda vladajuca

4)

partija; gotovo potpun monopol partije nad radom radija i filma;

5) 6)

svih sredstava masovnog opštenja , štampe,

gotovo potpun monopol partije nad svim oblicima oruţane sile; centralizovano drţavno - partijsko  partijsko upravljanje svim značajnim aktivnostima u privredi, uključujući i njihovu stalnu kontrolu;

1.2.NACIZAM-POJAM I TERMINOLOGIJA

Nacizam ili Nacional-socijalizam, (na nem. Nationalsozialismus), odnosi se uglavnom na totalitarnu ideologiju i praksu  Nacističke partije (Nacional-socijalističke nemačke radničke partije, na nem. Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei ili skraćeno NSDAP) pod voĎstvom Adolfa Hitlera.  Nacizmom se takoĎe naziva i politika koju je usvojila i sprovodila nemačka vlada u periodu od 1933 do 1945,  period koji se u nemačkoj istoriji još naziva i Trećim Rajhom, a drţava Nacističkom Nemačkom . Nacizam nije bio koncizna, teoretski utemeljena ideologija  jedinstvenog pokreta već se zapravo radilo o kombinaciji različitih ideologija i grupa (uglavnom nemačkih) , ujedinjenih u

 jedinstvenoj osudi Versajskog sporazuma koji je u posleratnoj Nemačkoj okarakterisan kao

1

 jevrejsko-komunistička

zavera sa ciljem da se  ponizi Nemačka. Zbog toga se sastojao od najrazličitijih političkih pozicija koje su osuĎivale izdaju nemačke i njen poraz u Prvom svetskom ratu, a koje su obuhvatale anti-parlamentarizam, etnički nacionalizam, rasizam, kolektivizam nacističku eugeniku i antisemitizam nasuprot ekonomskom i političkom liberalizmu kao i rasističkom i zavereničkom stavu prema finansijskom kapitalizmu i anti komunizmu. Kako je Nacizam postajao dominantna ideologija u Nemačkoj , naročito nakon 1933. god., u praksi je sve više definisan kroz proglase Nacističke partije , a naročito njenog voĎe, Adolfa Hitlera. Izraz naci  je

izveden od prva dva sloga zvaničnog imena Nacional -socijalističke nemačke radničke partije na nemačkom jeziku . Pun naziv stranke na nemačkom jeziku je "Nazional Sozialistische Deutsche Arbeiter Partei". Članovi partije retko su izmeĎu sebe koristili naziv nacista već su koristili zvaničan naziv nacionalsocijalista . Izraz nacista je imao peţorativno značenje i uglavnom su ga koristili protivnici pokreta , naročito na jugu Nemačke , a predstavljao je parodiju na izraz soci, uobičajen i pomalo poniţavajući izraz za pripadnike Socijal-demokratske partije Nemačke , glavnog političkog oponenta nacista pre njihovog dolaska na vlast. Kada je Hitler došao na vlast , izraz nacista je skoro u potpunosti nestao iz  političkog i društvenog ţivota u Nemačkoj , mada su ga još uvek koristili protivnici reţima u Austriji.

Slika 1. - Svastika kao simbol nacističke Nemačke

2.NEMAČKA RADNIČKA PARTIJA Pred kraj rata u martu 1918. godine, u Bremenu je osnovan Komitet z a pravedni nemački mir . To je bilagrupa nacionalističke inspiracije . Njen ogranak u Minhenu vodio je radnik koji se zvao Anton Dreksler. Posle rata Komitet postaje jedna od mnogih partija koje su se tada pojavile. Uzeo je ime “Nemačka radnička partija” . Godine 1921. , ona prerasta u “Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju” . Socijalizam ove partije nije bio čak ni  prividan;ona je zelela da je smatraju levičarskom partijom; naprotiv, vrlo jasno je proklamovala svoje teţnje .

 Nemačka radnička partija je u junu 1919 . Godine bila mal grupa od svega šezdesetak članova . U njoj su se istakle tri osobe:novinar Ditrih Ekhart, koji je ţeleo da osuje “nemačku burţoasku alijansu”, inţenjer Gotfrid Feder , koji ce postati prvi teoretičar partije, kapetan Ernst Rem,

2

 bivši oficir . U julu 1919. godine, na skupu ove partije, Adolf Hitler je energično istupio protiv bavarskog separatizma. Pozvan je u partiju i ubrzo postao član Upravnog odbora . Nacional-socijalistička

filozofija pojavila se na političkoj sceni u kritičnom periodu za  Nemačku; nacija ne samo što je poraţena u Prvom svetskom ratu , već je bila prinuĎena da  potpiše Versajski sporazum, koji je sadrţao izuzetno stroge uslove , što je u vreme velike depresije i političke nestabilnosti dodatno pogoršalo poloţaj posleratne Nemačke . U to vreme rodila se i "legenda o ubodu u leĎa " (nem. Dolchstosslegende) koju su lansirali nacionalsocijalisti, a po kojoj je nemački ratni napor bio sabotiran od strane unutrašnjih elemenata , naročito Jevreja i da je "nedostatak patriotizma" bio direktan uzrok nemačkog poraza (kao  jedan od argumenata u prilog ovoj teoriji nacisti su isticali činjenicu da  je linija fronta, u trenutku kapitulacije,  bila izvan nemačke teritorije). Politički kriticizam bio je usmeren ka socijal-demokratama i ka vladi Vajmarske republike koja je bila optuţena da je izdala zemlju . Teorija o "ubodu u leĎa" imala je za posledicu to što je nemačko društvo očekivalo povećano iskazivanje nacionalne lojal nosti od strane nemačkih drţavljana stranog porekla , kao što su Jevreji, kao i porast anti-semitskih osećanja i podršku ideji Jevrejskog pitanja (Judenfrage) u vreme jačanja narodnog pokreta i ţelje za stvaranjem Velike Nemačke.

Slika 2.  – Zlatna značka člana nacističke partije

Radnička partija je 1919. godine imala je šezdesetak članova . Naredne godine brojala je tri hiljade ljudi. Godine 1922. tiraţ njenih novina raste na dvadeset hiljada primeraka. Iz godine u godinu partija je bivala sve veća da bi na slobodnim izborima odrţanim 1932. god. u Vajmarskoj republici Nacional-socijalistička nemačka radnička partija postala je najjača parlamentarsna stranka; ni jedna druga politička stranka do tada nije imala toliku  parlamentarnu većinu. Imenovanje Adolfa Hitlera za nemačkog kancelara 30. januara 1933. god. kao i dalje snaţenje njegove diktature označili su početak stvaranja Nacističke Nemačke . Tokom svoje prve godine provedene na vlasti,  NSDAP je proglasila "Hiljadugodišnji rajh" Tausendjähriges Reich ili "Treći rajh" - Drittes Reich (kao direktnog naslednika Svetog rimskog carstva i Nemačkog carstva).

3

3.IDEOLOGIJA Nacizam je ideologija koja se zasniva na verovanju u superiornost Arijevske rase, kao dela germanskih naroda. Tokom Hitlerove vladavine, nacisti su zagovarali uspostavljanje jake,

centralizovane vlade pod kontrolom Firera tvrdeći da na taj način brane nemački narod (uključujući i Nemce izvan Nemačke) od komunizma i takozvane jevrejske zavere . Konačan cilj nacista bilo je stvaranje homogene, autarhične etničke drţave koja bi inkorporirala ideje pangermanizma.

Istoričari se često ne slaţu oko glavnih ciljeva nacističke partije kao ni oko toga da li se nacizam moţe smatrati koherentnom ideologijom . Prvobitni nacional-socijalisti tvrdili su da ne postoji program koji bi ih sputavao kao i da je njihov cilj odbacivanje postojećeg pogleda na svet. Ipak sa jačanjem Hitlerovog uticaja i njegovog uspona do najviše funkcije u partijskoj hijerarhiji i statusa partijske ikone, ono što se do tada smatralo nacističkom ideologijom  pretvara se u ideologiju koja je diktirana isključivo Hitlerovim ličnim stavovima i interesima ideologija i njen najviši predstavnik postali su nedeljivi u očima javnosti . Problem definisanja nacizma kao koherentne ideologije, osim snaţnog Hitlerovog ličnog uticaja , dodatno oteţava i činjenica da se istaknuti funkcioneri Nacističke partije nisu mogli sloţiti oko stvaranja univerzalne ideologije. MeĎutim, ukoliko se nacizmom moţe smatrati pogled na svet iznet u "Mein Kampfu"-u,onda je ovaj pogled na svet konzistentan i koherentan, a njegova glavna karakteristika predstavlja koncept istorije kao "rasne borbe"; Führerprinzip; anti-semitizam; stigmatizacija judeo- boljševizma i potreba za proširenjem "ţivotnog prostora" (Lebensraum) na račun Sovjetskog saveza. Suštinska osnova nacizma temelji se na tvrdnji da je nemački narod napadnut i da mora da se ujedini, disciplinuje i da bude spreman na ţrtve (pod

nacističkim voĎstvom) kako bi odneo pobedu nad zločinačkom "Jevrejskom zaverom" da se  pokori nemački narod. 3.1.KLJUČNI ELEMENTI NACISTIČKE IDEOLOGIJE  



Program Nacional-socijalističke partije

Odbacivanje demokratije i kasnije ukidanje političkih stranaka , radničkih sindikata i slobodne štampe. - Princip voĎe (Führerprinzip) - kao apsolutna vera u voĎu (odgovornost pred nadreĎenima i autoritet prema podreĎenima). Ekstremni nacionalizam. - Anti- boljševizam.

- Snaţna demonstracija lokalne kulture . - Socijalni darvinizam. - Odbrana "krvi i zemlje" (Blut und Boden) - predstavljene crvenom i crnom bojom na nacističkoj zastavi.

- Ţivotni prostor (Lebensraum) -  politika osvajanja dodatnog ţivotnog prostora za 

nemački narod na istoku . Nacizam i rasa, rasna politika Trećeg Rajha i nacistička eugenika: -

Anti-slavizam. Antisemitizam. Stvaranje "rase vladara" (Herrenrasse ili or Herrenvolk). Arijevska suprematija; preciznije, rangiranje pojedinaca na osnovu njihove rase i rasne čistote i favorizovanje nordijske rase .

4

  

Ograničena sloboda veroispovesti (tačka 24 . programa Nacional-socijalističke partije) Odbacivanje moderne umetnosti i povratak klasicizmu. Saradnja sa fašističkim i totalitarističkim reţimima.

4.PROGRAM NACIONAL-SOCIJALISTIČKE PARTIJE Nacionalsocijalizam je mogao da okupi tako veliki broj pristalica samo na osnovu nekih obecanja, odnosno, na osnovu nekog programa. Bilo bi, meĎutim, sasvim pogrešno pridavati suviše vaţnosti tom programu . Hitlerizam nije doktrina:to je pokret. On je od ideologije uzeo samo nekoliko slogan kako bi mogao da usmeri svoju propagandu. U suštini delovanje ovog pokreta je u svakom trenutku odreĎivao sticaj okolnosti . Ta politika, za koju se moglo verovati da je sistematična , bila je, u stvari, neprestano oportunistička .

nedodirljiva tačka, jedina dogma, bio je rasizam. Rasizam podrţava i opravdava nacionalističku politiku i imperijalističke planove ovog pokreta . Sasvim je izvesno da raszam za većinu hitlerovskih voĎa bio ubeĎenje , a ne samo običan način vladanja . Oni su čvrsto Jedina

verovali u ispravnost rasizma, bez obzira na njegovu nerazumnost i nedokazivost. U hitlerizmu

ne postoji ništa izuzev nacionalističke vere . Politički, ekonomski i socijalni  principiu njegovom programu samo su sredstva u sluţbi krajnjeg cilja . Oni su se prema potrebama menjali ili poricali. Rasizam podstiče političku moć . Njegov jedini cilj j e da oţivi vrline germanske rase. Drugih ciljeva on nema;svodi se na pokret radi pokreta. Program je sastavljen tako nejasnim terminima da je bilo nemoguće da se on ikada ostvari .

Jedna od karakteristika nacionalsocijalizma je da je nezasit:budući da je njegov cilj širenje , mogao je da ţivi samo u pokretu te će on sebi neprestano stvarati nove protivnike .  Nasilje će na kraju naći opravdanje u samom sebi . To je ono što je Herman Raušning , najpre nacionalsocijalistički predsednik Senata u Dancigu , a zatim nepomirljivi Hitlerov neprijatelj, nazvao “revolucijom nihilizma”. Program partije je prvi put predloţen 25 . februara 1920. godine u Hofbrojhausu u Minhenu. Imao je 25 tačaka u čijoj su osnovi bile ideje Gotfrida Federa . Hitler je ovaj program prihvatio u knjizi “Mein Kampf ” stavljajuci akcenat na problem taktike. Program je objavljen 1927. godine i malo pomalo se tokom sto osamdeset i jednog izdanja, koliko ih je doţiveo ,  povećavao i obogaćivao novim tačkama. Razvojni put ovog programa podeliti u pet grupa:

postaje jasniji kada se ispitaju njegove tačke koje se mogu

1. Rasizam. - Nemačkim graĎaninom se moţe smatrati samo oa osoba koja je nemačke krvi . Jevreji će pred zakonom biti tretirani kao stranci .  Neće moći da rade ni u jednoj drţavnoj sluţbi, neće moći da poseduju yemlju . U programu se navodi da ce “ne Nemci” koji su u  Nemačku ušli posle 2. avgusta 1914. godine biti primorani da napuste Rajh. Ostali će moći da ostanu ako ne budu predstavljali problem za ishranu Rajha. Program izbegava da govori o sistematskom istrebljenju Jevreja. U jednoj naknadnoj belešci Gotfrid Feder   predviĎa “ rasnu higijenu”,  biološku selekciju, koja bi,  po njegovim rečima, imala za cilj “nordizaciju” zemlje.

5

2. Spoljna politika . -Ona je osnovna preokupacija ovog programa. Versajski i Senţermenski ugovori moraju da se ponište , a Nemačka mora biti smatrana ravnopravnom sa ostalim nacijama. U skladu sa pravom naroda da sami odlučuju o svojoj sudbini svi Nemci moraju ţiveti u jednoj “Velikoj Nemačkoj”.

godine rad se definiše kao obavezan rad -ta ideja će se  pojaviti kasnije i imaće cilj da smanji dokonost nezaposlenih i razvije kolektivni duh. 4. Reforme prava, obrazovanja. itd . - Ovaj deo programa zadrţav se na opštim pogledima . Otuda je jedina reforma koja se predviĎa u oblasti štampe zabrana Jevrejima da saraĎuju u nemačkim novinama. Rimsko pravo(odnosno Napoleonov kodeks), treba da bude zamenjeno nemačkim pravom , koje će manje robovati materijalizmu . Drţava mora da brine o zdravlju naroda i da prisili mlade na gimnastiku i druge sportove .  prema programu škola bi pre s vega trebala da pripremi mlade z a praktičan ţivot . Osim toga treba od samog početka da sadrţi lekcije graĎanskog obrazovanja . 5. Oblik države. -Program iz 1920. PredviĎa federativnu drţavu sa po jednim parlamentom u svakoj od drţava Rajha . Feder centralnoj vlasti ostavlja samo diplomatiju, carinu, vojsku 3. Ekonomska i socijalna politika. -Programom iz 1920. obaveza svakog graĎanina . MeĎutim on još ne predviĎa

i mornaricu.

5.UNUTRAŠNJA POLITIKA I NACISTIČKI PROGONI 5.1.MILITARIZAM

 Nacistička misao se u velikoj meri oslanjala na militarističko verovanje da velike nacije  postaju još snaţnije zahvaljujući vojnoj sili koja odrţava red i koja se "prirodno" razvija i jača u "racionalnim, civilizovanim kulturama".  Nacistička partija se u svom delovanju oslanjala na nemačke nacionaliste i nacionalni ponos, koristeći iredentistička i revanšistička osećanja kao i averziju prema različitim aspektima modernog mišljenja (iako je istovremeno prihvatala različite modernističke ideje, kao što je divljenje snazi motora) . Mnogi etnički Nemci osećali su duboku posvećenost cilju stvaranja Velike Nemačke (stari san koji je podrazumevao  prisajedinjenje Austrije Nemačkoj), koji se po nekima nije mogao ostvariti bez primene vojne sile. 5.2.RASIZAM I DISKRIMINACIJA

 Nacistička rasna filozofija bila je pod uticajem radova Artura de Gobinoa, Hjustona Stjuarta Čemberlena i Medisona Granta i u potpunosti je prihvatila teoriju o invaziji arijevske rase od Alfreda Rozenberga. Ova teorija dovela je u vezu poreklo nemačkog naroda sa Arijevskim narodom koji je ţiveo u drevnom Iranu i koji je izvršio invaziju na dolinu reke Inda, donoseći sa sobom veliko znanje i nauku koja potiče iz vremena koje prethodi biblijskom potopu . Teorija o "antideluvijalnom svetu" po kojem Arijevska rasa potiče iz perioda od pre potopa i pre ledenog doba pripisuje se tajnom društvu Tula i moţe se povezati sa teorijama o postojanju Atlantide. Veći deo osnivača i voĎa nacističke partije bili su članovi tajnog društva Tula, koje je romantizovalo Arijevsku rasu kroz teologiju i rituale.

Hitler je takoĎe tvrdio da je nacija najveća tvorevina rase i da "velike nacije" (bukvalno veliki narodi) predstavljaju kreaciju homogene populacije "velikih rasa" koje delaju zajedno. Ove nacije razvile su kulture koje su se prirodno razvile iz "rase" i koje imaju "prirodno dobro zdravlje i agresivne, inteligentne i hrabre karakterne crte". "Najslabije nacije", su prema

6

Hitleru "nečiste" ili "mešovite rase", zato što imaju podeljene i suprotstavljene, pa samim tim i slabe kulture. Na jgore meĎu nacijama smatrane su parazitskim "Untermensch" (niţim  bićima), u koje su svrstani prvenstveno Jevreji, ali i Romi i Jehovini svedoci, homoseksualce, invalide i tzv. anti-socijalce koji su svi smatrani "lebensunwertes Leben" ("nedostojnim da ţive") zbog svoje očigled ne nesposobnosti i inferiornosti, kao i zbog svog lutajućeg karaktera i nenacionalne invazije koju su izvršili ("internacionalni Jevreji") . Progon homoseksualaca, kao deo Holokausta, intenzivno privlači paţnju naučnih krugova još od 1990. god. , iako su mnogi homoseksualci bili pripadnici SA  jurišnih odreda Sturmabteilungen.

Prema nacističkoj teoriji,  pogrešno je dozvoliti ili ohrabrivati raznovrsnosti unutar nacije. Fundamentalni cilj nacista bilo je ujedinjenje svih naroda sa germanskog govornog područja , "nepravedno" podeljenih granicama različitih nacionalnih drţava . U skladu sa tim, nacisti su  pokušali da regrutuj holadski i skandinavske narode u SS , smatrajući da sve ove nacije imaju superiorno germansko poreklo, ali je odziv dobrovoljaca bio relatino slab.

Hitler je takoĎe tvrdio i da nacije koje nisu u sposobnos ti da odbrane svoje teritorije, ne zasluţuju ni da ih imaju . Smatrao je da je "slovenska rasa", kao slovenski narod, manje vredna postojanja od "vladarske rase". Konkretno, ukoliko bi vladarskoj rasi zatrebao ţivotni prostor  Lebensraum, prema Hitleru, ona bi imala pravo da otera sa njihovih teritorija inferiorne starosedelačke rase. "Rase bez domovine" Hitler je proglasio za "para zitske rase" i što su članovi ovih parazitskih rasa bili bogatiji, njihov parazitizam je bio zarazniji. Vladarska rasa je,  prema nacističkoj doktrini, mogla lako osnaţiti svoj poloţaj uklanjanjem parazitskih rasa iz svoje domovine . Ova ideja predstavljaće povod za kasnije progone i eliminaciju Jevreja, Roma, Čeha, Poljaka, mentalno i psihički hendikepiranih, homoseksualaca i drugih grupa koje ne pripadaju kategorijama koje su bile obuhvaćene Holokaustom . 5.3.ANTISEMITIZAM

Prema nacističkoj propagandi , Jevreji su nastojali da izazovu podele u nemačkom narodu i meĎu drţavama.  Nacistički antisemitizam je b io prvenstveno rasnog karaktera-smatrano je da  je Jevrejin neprijatelj i uništitelj čistote krvi, svesni uništitelj nemačke rase; meĎutim, Jevreji su takoće opisivani i kao plutokrate koje iskorišćavaju radničku klasu -kao socijalisti su se suprotstavljali Jevrejima zato što su u Hebrejima videli inkarnaciju kapitalizma i zloupotrebu narodnih dobara. 5.4.HOMOSEKSUALNOST

Nakon Hitlerovog dolaska na vlast, uhapšeno je oko 100 . 000 homoseksualaca. Pretpostavlja se da je od tog broja, oko 50. 000 poslato u koncentracione logore u kojima je smrt našlo izmeĎu 5. 000 i 15. 000 homoseksualaca. Prema Hariju Usterhusu (Harry Oosterhuis), nacistički stav prema homoseksualnosti je bio dvosmislen , a homoseksualnost je bila uobičajena pojava u SA  jurišnim odredima Sturmabteilung. U skladu sa tim, hapšenje homoseksualaca ne moţe se posmatrati u kontekstu sprovoĎenja "rasne higijene" ili eugenike.

 Nacionalistički omladinski pokret privlačio je veliki broj homoseksualaca zbog zastupanja ideje Männerbund (muškog zbliţavanja); u praksi , Usterhus smatra da je progon homoseksualaca bio najviše politički motivisan . Na primer, homoseksualnost Ernsta Rema je

7

 bila poznata stvar i čest povod za šalu . Rem je ubijen najviše zbog toga što je predstavljao  politički pretnju, a ne zbog svoje seksualnosti. 5.5.RELIGIJA

Hitler je pokušao da racionalizuje i religijsku doktrinu koja se već nalazila pod pritiskom njegove kritike tradicionalnog katolicizma. Hitlerovi kritički stavovi, u skladu sa "pozitivnim hrišćanstvom" odnosili su se na internacionalni karakter katolicizma - tj. činjenicu da se ova religija ne moţe isključivo vezati samo za jednu rasu i nacionalnu kulturu . U isto vreme, iako  je to bilo donekle kontradiktorno, nacizam je kombinovao elemente tradicije nemačke luteranske zajednice sa paganskom tradicijom severne Evrope. Elementi militarizma našli su svoje mesto u teologiji koju je Hitler kreirao; on je propovedao da je ovo "istinita" ili "vladajuća" religija, zato što će ona "stvoriti vladare" i neće povlaĎivati laţima . Religije koje su propovedale ljubav i toleranciju, "su protivno činjenicama" proglašavane za "robovske" ili "laţne" religije. Čovek koji prepoznaje ove "istine" , nastavio je Hitler,  je predodreĎen da  bude "prirodni voĎa", a oni koji ih poriču roĎeni su da budu "robovi" . "Robovi", a naročito oni inteligentni, tvrdio je, uvek su pokušavali da ometaju svoje gospodare propovedajući laţne religije i političke doktrine. Anti-klerikalizam

se takoĎe moţe smatrati delom nacističke ideologije , zato što nova nacistička hijerarhija nije mogla dozvoliti sebi da bude potčinjena moći koju je crkva tradicionalno imala. U Austriji, sveštenstvo je imalo vaţnu ulogu u političkom ţivotu i odgovaralo je direktno Vatikanu. Iako su postojali pojedinačni izuzeci , progon hrišćana bio je ograničen uglavnom na one koji su odbijali da se povinuju novom reţimu i potčine se njegovoj moći.  Naročito tragičan primer koji ilustruje progon hrišćana je slučaj Ditriha Bonhofera (Dietrich Bonhoeffer). Ipak, nacisti su često koristili crkvu da bi opravdali svoje stavove i uključuli su mnoge hrišćanske simbole u ikonografiju Trećeg rajha .  Narodni pokret u Nemačkoj je bio čvrsto protiv ateizma; slobodoumni ljudi su često dolazili u sukob sa nacistima tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka. Po dolasku na vlast, Hitler  je zabranio sve organizacije koje su popularizovale slobodnu misao i pokrenuo je "anti bezboţnički" pokret. Ovo otvoreno neprijateljstvo je bilo mnogo jasnije nego što je to bio sloţen i često kontradiktoran odnos nacista prema tradicionalnoj hrišćanskoj veri .

PreovlaĎujući naučni stav od Drugog svetskog rata na ovamo je da je Martin Luterov traktat iz 1543. god.  pod nazivom "O Jevrejima i njihovim laţima" značajno uticao na nemački stav  prema jevrejskim graĎanima u vekovima izmeĎu reformacije i holokausta. Nacisti su izlagali ovaj traktat tokom nirnberških skupova , a grad Nirnberg  je poklonio njegovo prvo izdanje Juliusu Štrajheru (Julius Streicher), uredniku nacističkih novina "Jurišnik" (Der Stürmer) , novina koje su ga opisale kao najradikalniji anti-semitski traktat koji je ikada objavljen. Uprkos uvreţenom mišljenju , teolog Johanes Valman (Johannes Wallmann) napisao je da traktat nije imao dugotrajan uticaj na Nemačku i da je uglavnom bio ignorisan tokom 18 . i 19. veka. Prema Danijelu Goldhagenu, biskup Martin Sase, jedan od najuticajnijih protestantskih crkvenih velikodostojnika, objavio je zbirku dela Martina Lutera ubrzo nakon "kristalne noći" (Kristallnacht); Kristalna noć , takoĎe poznata i po nazivu Carska kristalna moć (nem. Reichskristallnacht, ili Pogromnacht, noć pogroma), je bio veliki pogrom koji se desio širom  Nemačke u noći 9. novembra, 1938. (uključujići rane časove sledećeg dana) . Pogrom je bio usmeren protiv jevrejskih graĎana širom zemlje, i za mnoge posmatrače je bio prva naznaka

8

onoga šta danas nazivamo Holokaustom (čiji je bio rani dogaĎaj). Sase je pohvalio paljenje sinanoga i koincidenciju da se to dogodilo baš na taj dan , što je i naveo u samom uvodu-10. novembra 1938. god. na Luterov roĎendan , sinagoge gore u Nemačkoj .  Nemački narod, naglasio je, mora da obrati paţnju na ove reči najvećeg antisemite svog vremena koji je upozorio nemački narod na opasnost od Jevreja . Diarmaid MacCulloch izneo je stav po kojem  je traktat "O Jevrejima i njihovim laţima" predstavljao uputstvo po kome je sprovedena "kristalna noć". 5.6.EUGENIKA

Čvrsto verovanje da je potrebno pročistiti nemačku rasu za posledicu je imalo stvaranje eugenike ; sprovoĎenje ideje o čistoj rasi dovelo je do obavezne eutanazije invalida i obavezne sterilizacije ljudi sa mentalnim nedostacima ili bolestima naslednog karaktera. Adolf Hitler je smatrao da je Sparta  bila prva "narodna drţava" i hvalio je njen rani eugenički tretman deformisane dece. 5.7.ANTI-KAPITALIZAM

 Nacistička ideologija imala je izraţen anti -kapitalistički karakter . Program od 25 tačaka nacističke partije, koji je donet 1920. god. naveo je nekoliko ekonomskih uslova. Neki od ovih uslova bili su da jedna od glavnih obaveza drţave bude obezbeĎe nje egzistencije svojih graĎana, abolicija svih prihoda koji nisu nastali kao rezultat rada, nemilosrdna konfiskacija ratnog profita, nacionalizacija svih preduzeća koje su prerasle u korporacije, podela profita u velikim privrednim poduhvatima,  proširenje programa penzionog osiguranja, agrarna reforma  prilagoĎena našim nacionalnim potrebama i da bi se postigli ovi i drugi ciljevi stvaranje jake centralizovane drţavne vlasti Rajha . Ipak, stepen u kojem su nacisti podrţavali ovaj program  je tokom godina doveden u pitanje. Tokom dvadesetih godina 20. veka učinjeno je više  pokušaja da se ovaj program u potpunosti zameni . Npr. 1924. god. Gotfrid Feder  je  predloţio novi program sačinjen od 39 tačaka koji je zadrţao neka od starih načela , neka zamenio i dodao čitav set novih načela . Nakon 1925. god. Hitler nije dozvolio nikakvu raspravu o partijskom programu, tvrdeći da nikakva rasprava nije potrebna jer je program "neprikosnoven" i nema potrebe da se menja. Hitler nije spomenuo ni jedno od načela programa u svojoj knjizi "Mein Kampf " već je o njima govorio usputno kao o "tzv. programu pokreta".

Glasnogovornik nacističke stranke , Jozef Gebels insistirao je 1932. god. da je NSDAP radnička partija i da je na strani radništva i protiv finansijskog kapitalizma . Hitler je za naciste rekao da su oni socijalisti, neprijatelji tada šnjeg kapitalističkog ekonomskog sistema koji izrabljuje ekonomski slabije, sa svojim nepravednim platama, sa svojim bezočnim sudom o ljudskom biću na osnovu njegovog bogatstva i imovine , a ne na osnovu njegove odgovornosti i sposobnosti; ipak, jasno je istakao da nacizam nema ništa sa marksističkim socijalizmom , govoreći da je marksizam protiv vlasništva , dok pravi socijalizam to nije. Hitler je još rekao da aspolutno insistira na zaštiti privatne svojine , da se mora ohrabriti privatna inicijativa. Ipak, smatrao je da je potrebno regulisati vlasničke odnose kako bi se osiguralo da dobrobit zajednice bude ispred dobrobiti pojedinca. Usledili su napadi na ono što je Hitler nazvao "pluto-demokratija" i za koju je tvrdio da predstavlja jevrejsku zaveru u korist demokratskih  partija kako bi se očuvao kapitalistički sistem .

9

5.8.KONCENTRACIONI LOGORI

Slika 3.  – Ţrtve nacističke ideologije

Došavši na vlast u Nemačkoj 1933.,nacisti su odmah pristupili likvidiranju političkih protivnika.  Na inicijativu predsednika pruske vlade i šefa pruske tajne policije Hermana Geringa formirani su koncentracioni logori Dahau, Mathauzen, Buhenvald, Ravensbrik, Flosenburg. Formalno su to bili kazneno-radni logori, ali su u njima bile mučene i ubijane

 pristalice radničkih stranaka (Komunističke i Socijaldemokratske stranke Nemačke i Austrije) i Jevreji. Od 1936. vlast nad logorima preuzeo je Rajhfirer SS(Schutzstaffel-odbrambene snage) trupa Hajnrih Himler i SS Totenkopfvebände (SS odredi mrtvačkih glava) .

obe strane drţale su koncentracione logore , no Sile Osovine koristile su koncentracione logore za masovno istrebljivanje nepoţeljnih etničkih skupina (npr. Jevreji, Romi (po fašističkim teorijama rasno bezvredni i nepoţeljni) , Sloveni), kao i  političkih neprijatelja. Od 1939. godine do 1945. godine broj logora se povećavao , a naročito Tokom Drugog svetskog rata

logora za neposredno likvidiranje zatvorenika, od kojih su najpoznatiji oni na teritoriji okupirane Poljske (Osvjencim (Aušvic), Treblinka, Majdan i dr.). Sluţbeno oni su bili Sonderlager (posebni logori), a nesluţbeno Vernichtungslager (logori uništenja). Ukupan broj oba tipa logora, njihovih ispostava, geta i radnih logora bilo je u Nemačkoj i okup iranim zemljama oko 2000. Zatvorenici su radili kao robovska radna snaga u ratnoj industriji. Izgladneli i zlostavljani masovno su umirali od bolesti i iznemoglosti. Na mnogima su vršeni i medicinski eksperimenti (vivisekcija, sterilizacija, kastracija, cepljenje zaraznim bakterijama, provera neispitanih lekova). Bolesni, nemoćni i nesposobni za rad , ukoliko nisu likvidirani na putu, ubijani su u logoru, a transporti zarobljenika za neposrednu likvidaciju, odmah po dolasku, odlazili su u gasne komore i kremtorijume. Ubijenim su vaĎeni zlatni zubi , a ţenska kosa je korišćena u industriji .

Računa se da je u tim logorima ubijeno 11 , 000. 000 logoraša, od toga 6 miliona Jevreja. Zaduţen za "končno rešenje jevrejskog pitanja " (Endlösung der Judenfragen) imao je Adolf  Ajhman (osuĎen i pogubljen u Izraelu 1962).

10

U logorima su delovale i ilegalne antifašističke organizacije , koje su organizovale, sa botaţe, begove i pobune, te pripremale zatvorenike za trenutak osloboĎenja .

Slika 4.  – Deca u koncentracionom logoru

6.PRETEČE I ISTOMIŠLJENICI Pangermanizam. -U Nemačkoj, kao i drugde, krajem 18. Veka počinje da se  pridaje više značaja individualnosti svake nacije i da se slave nacionalne osobenosti . MeĎutim. napoleonski ratovi su taj razvoj ubrzali. Fihte. - ”Govori nemačkoj Naciji”, koje je Fihte odrţao 1807 , a koji su zatim objavljeni 1808. Godine, predstavljaju prvi manifest nemačkog naci onalizma. Van svake sumnje je da je Fihte  jednim delom ipak ostao veran kosmopolitskom idealu 18. veka: očekivao je da će revolucionarna Francuska raširiti svoje progresivne ideje na čitavu Evropu , a Napoleonga je razočarao. U buduće će ,  po njegovom mišljenju,  Nemačka morati da bude pokretač čovečanstva ,  pošto Francuska to nije umela da bude . Francusku je zapravo pokvarila civilizacija, zloupotreba logike i društveni ugovori;nasuprot tome ,  Nemačka je primarne osobine sačuvala netaknute;to je “ izvorni narod”

Niče. -  Ničeov slučaj je sloţen. Niko se nije više podsmevao Nemcima i njihovom šovinizmu . meĎutim on je istovremeno polagao nadu u prusku vojsku . Dugo mu je svaka rasistička misao bila strana. U njegovim poslednjim delima, meĎutim, on misli da se “nadčo vek ”mora dobiti prirodnom selekcijom. Iznad svega “preokret vrednosti”, čiji je on zagovornik daje prednost instinktu i nasilju. PredviĎa podmlaĎivanje istrošenog sveta trijumfom novih Varvara , germanskih “plavokosih zveri ”. Nejasni lik njegovog “nadčoveka” predstavlja jedinstvo fizičke snage i suptilne inteligencije bez iluzija , koju on koristi samo za uništenje iskvarene civilizacije. Rat je dobar, ne zato što je odbramben , već zato što je sam po sebi opasan i

11

najzad, beskoristan. U njegovom delu se mogla naći dvosmislenost , paradoks i opravdanje svake vrste cinizma i nasilja. Bez ovog uvoda u nihilizam nije moguće shvatiti Hitlera .

MeĎu političkim aktivnostima Martina Hajdegera treba se setiti i njegovog učešća na onome što je nazvano Manifestacija nemačke nauke , a što je odrţano novembra 1933. u Lajpcigu. Kolokvijum je organizovan kao podrška nauke - to jest najglasovitijih nemačkih naučnika - Hitlerovoj vladi. Pozivao je narod da glasa za voĎu (Firera), jer on ne traţi ništa od naroda, nego im umesto toga daje mogućnost za najvišu slobodnu odluku -da li celi narod ţeli sopstvenu egzistenciju ili ne , da biraju sopstvenu budućnost . Da bi analizirao odnos narod-Firer, Hajdeger se sluţi osnovnim pojmovima svog dela Bivstvovanje i vreme . No umesto da poima fenomen “odlučnosti” na osnovu egzistencije pojedinca, on sad stavlja narod pred njega samog i primorava ga da se opredeli: odabrati se ili se poreći . Ali za Hajdegera kao i za sve političke i filozofske forme koje poprima nacizam , ova mogućnost izbora ne ukorenjuje se u sam narod nego transcendentalno i konstituitivno posredništvo kakvo je ovde Firer. Svakako za Hajdegera je narod utoliko ”svetiji” što iz te instance i iz tog korena iskrsava figura Firera, ali tek dajući ţivot svom voĎi i narod ima objektivnu mogućnost da se prepozna u njemu i dosegne sopstveni identitet ;ili pak isto tako suštinska mogućnost da ne prepozna Firera i time sa svoj identitet porekne.  Narod pak nikad sam ne moţe biti “dovoljan” uzrok sopstvene stvarnosti. Tek zahvaljujuci Fireru, i u njemu, narod moţe biti to što mora biti, aktivni “subjekt” u procesu svog ostvarenja. Hajdeger. -

7.PROPAST NACIZMA

Istorija poslednjih meseci Hitlerovog reţima prepliće se sa istorijom vojnog debakla . Kraj Drugog svetskog rata i poraz Nemačke u istom, predstavljau kraj vladavine nacizma. Funkcioneri nacionalsocijalističkog reţima , koje je saveznička policija uspela da uhapsi , predati su sudu.  Najvaţnije od mnogobrojnih sudjenja bio je takoz vani Nirnberški proces , gde se sudilo najznačajnijim optuţenicima . Od osam optuţenih organizacija , četiri su proglašene zločinačkim , što znači da je svaki član  bio lično podloţan kazni samim tim što je pripadao odrećenoj organizaciji . To su:glavni  politički organi NSDAP-a, Gestapo, SD(Sicherheitdienst-obaveštajna sluţba SS -a) i SS. 8.ZAKLJUČAK  Hitlerova diktatura je trajala dvanaest godina. Za sobom je ostavila raskomadanu Nemačku , opustošenu bombardovanjima , osiromašenu za 4 miliona mrtvih . U istoriji bi se moţda moglo naći još tako okrutnih reţima , ali se sigurno ne moţe naći ni jedan koji je izazvao takvo krvoproliće.

Moţe se rekonstruisati tok dogaĎaja i mogu se utvrditi njihovi uzroci . Ipak, na kraju sve ostaje  jednako nejasno. Kako je moguće da je jedna tako očigledno apsurdna doktrina kao što je rasizam, tokom niza godina odreĎivala politiku jednog velikog naroda? Kako shvatiti taj kolektivni delirijum, koji je doveo do toga da se počine tolika zlodela i koji je , najzad, čitavu naciju doveo do propasti?

12

Istorijskom nuţnošću, koju je često bilo moguće izbeći i promeniti , objašnjava se zašto je u  Nemačkoj bila zavedena diktatura. Njome se, medjutim, ne moţe objasniti oblik te diktature . Da bi se shvatio hitlerizam treba uvesti faktor slučaja. Taj slučaj je bila ličnost Adolfa Hitlera. Naime, Hitlerova politika se ne temelji na političkom realizmu , ima u njoj nešto nerazumno . Za Hitlera rat je sam po sebi bio cilj, svako osvajanje raĎalo je u njemu ţelju za novim osvajanjem, a kada je i njemu samom bilo jasno da je poraz neminovan,  poţeleo je da uništi celu Nemačku. Hitlerova diktatura je osobena upravo po toj potrebi za uništavanjem . Svaku njegovu odluku pokreće bezrazloţna okrutnost , koja na kraju,  pošto je prerasla u apsurd, ţeli da uništi upravo ono za šta se u početku zaklinjala da ţeli da spase.

Slika 5.  – Adolf Hitler

Da nije bilo dobrih generala i veštih funkcionera , koji su se, često drhteći od straha, trudili da daju smisao njegovim najopasnijim planovima, do njegovog poraza bi verovatno došlo ranije . Medjutim, on se na vlasti od rţao dvanaest godina:ako se ţrtvama rata dodaju i oni koji su umrli u logorima, moţe se reći da je 20 miliona ljudi stradalo voljom jednog čoveka .

13

LITERATURA:

   

 

Mihailo V. Popović, 1997, Totalitarni sistemi,Beograd, Plato. Klod David, 1999, Hitler i nacizam, Beograd, Plato. Alan de Benoa, 2007, Komunizam i nacizam, Beograd, Ukronija.

Viktor Farijas, 1994, Hajdeger i nacizam, Novi Sad, Izdavačka knjiţarnica Zorana Stojanovića. Adolf Hitler, 1942, Mein Kampf, Muenchen, Zentralverlag der N.S.D.H.P. Adolf Hitler, 1940, Istorijski govor voĎe Rajha Adolfa Hitlera, Beograd, Štamparija Drag.

Gregorića

SLIKE: 

http://www.kumah.org/uploaded_images/swastika-bangon-750683.jpg - Slika 1,Svastika



http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/51/ParteiabzeichenGold.jpeg- Slika 2,

Zlatna značka člana nacističke partije  



http://www.nuspel.org/holo7.gif- Slika 3, Ţrtve nacističke ideologije http://www.johndclare.net/images/Nazi_medical_experiments.jpg - Slika 4,Deca u koncentracionom logoru http://library.thinkquest.org/5026/Images/hitler1.jpg - Slika 5, Adolf Hitler

14