Ivana VV
~1~ Knjigoteka
Ivana VV
NN
~2~ Knjigoteka
Ivana VV
NN
~2~ Knjigoteka
Ivana VV
Ulazim u predvorje hotela, a topao vazduh me udara po licu. Oktobar je i već vidim da će zima biti oštra. Gospođa koja je za pultom, diže pogled sa kompijutera i gleda me šokirano. Ne krivim je. Izgledam baš kako se i osećam, oseća m, kao govno. “Oh, dušo da li si dobro?” Mrzim to pitanje. “Dobro sam.” pokušavam da se nasmejem. “Treba mi soba u kojoj može da boravi i pas, ako takvu imate.” “Naravno,” kaže ona dok gleda u kompijuter i tipka. “Koliko?” “Samo jedan.” Naslanjam se na pult i osećam iscrpljenost od poslednjih nekoliko dana. “Soba 312. Idite liftom na treći sprat i skrenite desno. To je 70 dolara za noć i još 50 kao depozit zbog psa. ” Dajem joj svoju kreditnu karticu. Čekajući je da završi prijavljivanje, gledam u svog novog drugara. Ne mogu da verujem da mi je spasio život. Neko me napao, a on je skočio na njega. Da nije bilo njega verovatno bih bila mrtva ili u komi, tako su mi rekli policajci. Umesto toga imala sam potres mozga, dva slomljena rebra i uganut zglob. Zver je bila prvo što sam ugledala kada sam se probudila u uličici koja je smrdela na đubre i urin. Mislila sam sa sam mrtva sve dok nisam čula cviljenje i osetila topao vlažan jezik na licu. Otvorila sam oči i videla videla ogromno pseće lice koje me me je gledalo kao da je kucaanđeo. Ostao je pored mene dok nisam skupila snagu da ustanem. Nije me ostavio ni dok sam posrtala do stana, kako bih pozovala policiju. Bio je moj lični čuvar u svakom trenutku. “Evo dušo,” kaže i daje mi karticu za sobu “Lift je niz hodnik, levo.” “Hvala,” mrmljam, već sam spremna za spavanje. “Znam da nisu moja posla ,” kaže ona, a ja je više ne gledam. “Nadam se da si ga udarila bar nekliko puta, pre nego što si ga ostavila.” “Nije tako kako izgleda.” smešim se i odmahujem glavom. “Hm, dušo. Ako ti tako kažeš.” Ne mogu da se raspravljam sa njom pa se samo smešim. “Hajde, dečko.” Vučem Zver prema liftu i nosim svoju torbu. “Ujutru možeš sve da onjušiš. Sada sam previše umorna ,” zevam i vučem ga za sobom. Ulazim u sobu, preplavljuje me smrad psećeg urina. Pitam se zašto uzimaju 50 dolara kada ih očigledno ne koriste za čišćenje tepiha. U ovom trenutku sam preumorna da bi mi stalo i srećna sam što imam gde da spavam. Mogli smo da spavamo u kolima, ali zbog mnogo stvari u njima ne bi bilo dovoljno mesta. Skidam povodac Zverki i odlazim u kupatilo sa sve torbom. Posle pranja zuba i umivanja gledam se u ogledalo i cerim se. Izgledam kao krava. Lice mi je crno i plavo, moje zelene oči su crvene i naduvene, gornja usna rasečena. Imam toliko modrica da me i kosa boli. Skidam farmerke, džemper i brus . Ostajem u topu i gaćicama i
~3~ Knjigoteka
Ivana VV
puzim u krevet. Gasim svetlo. Dve sekunde kasnije, Zver skače na krevet, privija se uz mene, a onda se gasim. Sunce se probija kroz otvor na zavesama. Zastenjem i okrenem se. Zver spava na leđima i hrče. On je najčudniji pas koga sam ikada videla. Nemam puno iskustva sa psima . Uvek sam ih izbegavala. Kada sam imala četiri godine išli smo da posetimo mamine prijatelje u Hampton. Oni su imali psa koji me je napao. Završila sam u bolnici sa šavovima od obrve do oka. Od tada se plašim pasa čak i onih malih za koje svi misle da su toliko slatki da mogu da stanu u džep. Zver nije mali pas. Guglala sam fotografije pasa i po onome što sam našla Zver je danska doga. Kad je na sve četiri, njegova visina doseže moj struk. Visoka sam 165 cm, a kada Zver stavi prednje šape na mene glava mu je iznad moje dobrih 10 cm. Iznenađujuće, ali je se njega ne plašim uopšte. U stvari, mislim da ne bih podnela poslednjih nekoliko dana bez njega. “Hajde druže,” govorim i lupkam ga po stomaku. Okreće se na stranu i gleda me kao da sam luda. “Da, vreme je da se probudimo i krenemo na put ako mislimo da stignemo do tate večeras,” pričam i ustajem iz kreveta. On se i dalje ne pomera. “Kako god. Idem da se istuširam,” kažem kao da je njemu stalo. Posrćem prema kupatilu i čim uđem otvaram tuš. Dok para puni malu prostoriju, skidam top i gać ice i ulazim pod tuš. Skidam papir sa jeftinog hotelskog sapuna i započinjem pranje svog tela. Pokušavam da budem pažljiva zbog modrica i posekotina na rukama i nogama. Uzimam šampon za kosu i vidim da nema balzama. Žalim što sinoć nisam prekopala stvari u automobilu kako bih našla sve što mi je potrebno za kupanje. Izlazim i brišem se. Pokušavam da počešljam kosu prstima, kako ne bih izgledala kao totalna ludača. Kao da je to važno, smejem se u sebi. Jedan pogled na moje lice i niko neće mariti za izgled moje kose. Uzimam čist brus, gaćice i trenerku. Oblačim duks sa kapuljačom, vezujem kosu u neuredan čvor na vrh glave i stavljam naočare pa ih podižem na glavu. Izlazim iz kupatila, a Zver sedi na krevetu i izgleda kao da me čeka čitavu večnost. Tipičan muškarac. “Hajmo dečko. Pokret.” Lupkam po svojoj nozi, a on skače sa kreveta i dolazi do mene. Seda kraj mojih nogu i čeka da mu stavim povodac. “O kej, slatki dečko, nahraniću te napolju,” govorim i ponovo proveravam kupatilo da se uverim da nisam ništa zaboravila. Hodam prema liftu i vučem Zver. Usporavam kako bi on onjušio sve što sinoć nije. Lift se otvara i osoba koja izlazi zamalo padne kada ugleda Zver. Mislim, jeste on velik, ali ne izgleda toliko strašno. Krzno mu je tamno sivo sa crnim tačkama, nos roze a oči su mu skoro plave. U stvari je vrlo lep. Pogledam čoveka i izvinim se. “Možda ga je moje lice uplašilo,” kažem Zveri. Kad stignemo na prvi sprat, vrata lifta se otvaraju i do mene dopire dovoljno svetla pa spuštam naočare na oči. Hodajući do pulta primećujem novog službenika. U sebi se molim da ne moram da vodim još jedan neprijatan razgovor. Tada ugledam kutiju za ubacivanje hotelskih kartica. Uputim se ka njoj, i ne osvrćem se ka pultu. Ubacujem karticu u kutiju i tada me miris kafe preplavljuje. Moja stopala se pomeraju svojevoljno prema izvoru moje slabosti. Volim kafu. Pijem toliko kafe svaki dan da bih mogla da izdržavam manju državu. Sa kafom u ruci i đevrekom u ustima odlazim do automobila. Hladan vazduh mi ispunjava pluća i osećaj je neverovatan. Hodam ka mojoj
~4~ Knjigoteka
Ivana VV
drugoj bebi, svetlo plavoj kabriolet bubi. Otvaram prtljažnik, iskopam hranu i činiju za Zver , stavljam ih na zemlju. Naslonjena na auto gledam Zver kako guta hranu dok ja uživam u svojoj. Kada je završio, vraćam njegovu činiju u auto i vodim ga do travnjaka da obavi posao. Ležim na hladnoj travi, gledam u nebo i sve o čemu razmišljam je kako će mi se život promeniti za samo nekoliko sati. ***************
Vožnja nije zabavna. O kej, da nešto raščistimo, vožnja mojim kolima sa divovskim psom u njima, od Njujorka do Tenesija nije zabavna. Moj automobil je mali. Stvari su mi u prtljažniku i na zadnjem sedištu, pa nema puno mesta za Zver. Loše se osećam zbog Zveri. Zguran je i nema mesta da legne, ali moram da priznam da je prilično inventivan. U jednom trenutku guza mu je bila na sedištu a gornji deo tela na podu. Ta poza nije izgledala udobno, ali njemu nije smetalo da za samo nekoliko minuta zahrče. Ko bi rekao da psi mogu tako glasno da hrču? Zaustavljali smo se na svakih par sati kako bi išli u toalet i protegli noge. Još uvek nismo bili izašli iz Virdžinije. Bilo mi je drago što su putevi bili čisti. Nikada ne možete da znate na kakvo ćete vreme naleteti u ova doba godine. Oktobar je jedan od onih nezgodnih meseci. Neki dani su prelepi, sunčani i jesen se oseća u vazduhu, a neki su hladni i sve što želite je da upadnete u hibernaciju sve do zime. Mrzim hladnoću. Možda kada se smestim kod oca, otputujem na neku plažu. Jedina dobra stvar što se tiče zime je to što mogu da nosim slatke džemperiće i čizme, ali mi i tada nedostaju haljine. Leti nosim h aljinu svakog dana. Išla sam na časove šivenja da bih mogla sama sebi da šijem letnje haljine. Ništa nije bolje od jutarnjeg tuširanja, oblačenja haljine i slatkih sandalica. Možete da obučete jaknicu, stavite nakit , a i ne morate. Haljina je jednostavno odelo. Tokom zime, ne samo da morate da nosite pantalone i čizme, već sve to morate uklopiti sa topom i jaknom. Da, mrzim zimu. Moj telefon je zasvirao Breathe od Anna-e Nalick i prenuo me iz sanjarenja o haljinama i letu. Zove me tata. “Ćao, tatice.” “Ćao, mala devojčice. Gde si sad?” Gledajući u GPS, kažem, “Još uvek smo u Virdžiniji . Imamo još šest sati vožnje. Zaustavljam se puno puta zbog Zveri.” "O, da. Zaboravio sam da dovodiš tu stvar koju nazivaš psom.” Cereka se. “Jedini razlog što ga puštam u svoju kuću je taj što ti je spasio život. ” Poslala sam mu sliku Zveri kad sam mu rekla da ga dovodim. Tata je bio šokiran. Rekao mi je da devojke treba da imaju male slatke pse, a ne stvorove koji izgledaju kao da će vas pojesti. “Znam tata, ali on je stavrno dobar pas.” Kao da je znao da govorimo o njemu, Zver podiže glavu i laje. “Znam, slatki dečko,” tepam mu ja. "Pa, pretpostavljam da nije loše to što će mi pomoći da rasteram sve momke koji će njuškati oko tebe."
~ 5 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Ha, ha tata!” "Pa, devojčice, zvaću te za par sati da čujem gde si." “U redu, tata. Čujemo se.” Osmehujem se posle razgovora sa ocem. Pitam se kakav bi mi život bio da me mama ostavila sa ocem, umesto što me je odvela sa sobom. Moja mama je srela mog tatu na maturi. Imala je imala 18 godina. To je bila noć pijanog seksa bez zaštite i ja sam se rodila devet meseci kasnije. Dve nedelje posle porođaja, mama i ja smo otišle u Njujork i od tada smo živele kod njene rođake. Mama nije uključivala u moje odrastanje. Imala sam dadilju od kad znam za sebe. Bila je to gospođa B. Živela je u stanu do nas. Ona je bila osoba na koju sam uvek mogla da računam. Ako bi se nešto dogodilo, odlazila bih kod nje. Ona bi mi previla rane ili bi mi rekla da ne plačem zbog dečaka jer su svi glupi. Bila je jedina roditeljska figura za koju sam znala i kada je umrla, imala sam osećaj da se ceo moj svet srušio. Tata me je pronašao ubrzo posle smrti gospođe B. U početku sam bila ljuta i odbijala sam da odgovorim na bilo koje njegovo pismo , a onda sam dobila ogromnu kutiju punu čestitki za rođendan, Božić, Noć veštica. Neke su bile stare, neke nove, ali je u svima pisalo isto “Sanjam kada ćemo ovaj dan provesti zajedno.” Od tada, smo pričali svaki dan i on je postao jedan od mojih najboljih prijatelja. “Dečko, pravimo pauzu. Važi?” Da, razgovor sa mojim psom je navika, verovatno loša. Uvek pazim da nikog nema u blizini kad pričam sa njim. Bojim se da ću završiti kao oni ludi ljudi koji misle da im se njihove životinje javljaju sa one druge strane. To ne bi bilo dobro. Imam dovoljno problema i ovako. Zaustavljam se na sledećem stajalištu i parkiram blizu dela za pse. Puštam Zver napolje. On se protresa i isteže noge. Hodamo do trave . Čujem neko vozilo kako se zaustavlja. Okrećem se da vidim da li ta osoba ima psa. Ne znam kako bi Zver reagovala na drugog psa. Ne želim da prekidam tuču pasa. Automobil koji je stao još uvek radi. Niko ne izlazi iz njega. Bio je to srebrni Ford Edž sa njujorškim tablicama. Prozori su toliko bili zatamljeni da se unutra ništa nije videlo.Trnci mi prolaze kožom. Zver je to osetio i počinje da reži. Pokušavam da se ponašam opušteno i krećem nazad ka sv om automobilu. Zadnja vrata Edža su otvorena. Potrčimo i Zver i ja. Otvaram vrata svog automobila i Zver skače preko mog sedišta. Samo što sam zatvorila vrata, vidim momka koji ide ka meni . Nosi crni duks sa kapuljačom i crne farmerke. Kapuljača mu je navučena, tako da ne mogu da mu vidim lice, ali znam da je belac jer mu vidim šake. Stavljam auto u rikverc i dodajem gas. Kutije klizaju dok okrećem auto i izlazim sa parkinga. Prebacujem u drajv i ubrzavam. Ne vidim Ford E dž u retrovizoru. Srce mi lupa brzo, a ja i dalje proveravam da li me Edž prati. Sva sreća nema ga na vidiku. Razmišljam o celoj situaciji i shvatam da je moja mašta malo preterala zbog napada. Mislim, stvarno, kakve su šanse da me neko iz Nju jorka prati. Par sati kasnije i dalje nema Edža na vidiku. Proveravam GPS i vidim da imam manje od dva sata vožnje do tate. Gledam u merač za benzin, pa kapiram da ću morati na pumpu. Srce mi ponovo ubrzava. Sedam uveče je. Medjudržavni put je tih. Vidim samo nekoliko automobila. Sledeće stajalište nudi sve vrste brze hrane, pa se nadam da će tamo biti puno ljudi. Ne, ne samo
~ 6 ~ Knjigoteka
Ivana VV
ljudi, već onih opasnih vozača kamiona. Isključujem se sa puta i biram najosvetljeniju pumpu. Na pumpi je nekoliko automobila. Izlazim iz auta kako bih platila sipan benzin. Na stajalištu je i Dunkin’ krofna, i ja kao žedan čovek u pustinji stojim ispred njihovog pulta. Uzela sam kafu, bocu vode za Zver i platila benzin, pa izlazim na parking. Gledam okolo i žurim prema autu. “Imate prelepog psa.” Vrišt im i koračam unazad, umalo padam preko creva za sipanje goriva. “Izvinite što sam vas uplašio. Video sam vašeg psa, prelep je.” “O, hvala,” govorim dok se držim za prsa. Vidim da čovek izgleda bezazleno. Obučen je skoro kao Deda Mraz. Nosi tregere, košulju sa crno-crvenom šarom koje je uvučena u farmerke i crne čizme. Osmehujem se, a on mi osmeh uzvraća. “Ras,” predstavlja se i pruža ruku. “Novembar,” pružam ruku i ja. “Kakav je to pas?” “Mislim da je danska doga. Nisam sigurna. Ime mu je Zver.” “Našli ste ga i dali mu ime Zver,” smeje se on. “Pa, u stvari, to je duga priča, ali on je nekako našao mene .” “U to verujem!” kaže tužno. “Ti brini o njemu, a on će o tebi, dušo. Imao sam takvog psa i putovao sa njim svuda. Par puta me je izvukao iz nevolje . Oni su stvarno najbolji čovekovi prijatelji.” Izgleda tako izgubljeno dok govori o svom psu, da osećam potrebu da nešto kažem, ali ne znam šta. Pružam mu ruku i stežem njegovu, a on uzvraća. Posle pozdravljanja mu upućujem mali smešak “Moram da idem. Imam puno robe koju treba da isporučim u Nešvil . Vozi pažljivo.” “Vi takođe,” govorim dok on odlazi do kamiona i penje se u njega. A tada, bez razmišljanja dižem pesnicu u vis i spuštam je dole. Čovek iz kamiona svira, a j a se osmehujem. ***************
GPS objavljuje da smo stigli na cilj. U daljini vidim veliku plavu kuću sa belim tremom. U mraku, na tremu sedi moj tata na stolici za ljuljanje. Bose noge su mu ispružene, a šolja sa kafom mu je u levoj ruci. Nosi farmerke i plavu majcu sa dugim rukavima na V izraz. Crna kosa mu jedva dodiruje okovratnik majce i zalizana je. Koža mu je preplanula kao da provodi puno vremena napolju, a oko njegovih očiju je svetlija. Verovatno nosi naočare za sunce. Stajem, a on silazi niz stepenice. Otvara vrata mog automobila. Izlazim iz auta, ruke počinju da mi se tresu i sav stres i briga isplivavaju. Znam da sada mogu sve da prepustim tati. On mi je najveća podrška i osoba na koju uvek mogu da računam. P rivlači me u zgrljaj. Pustio me, gleda u moje lice i dodiruje ga. “Izgledaš lepše nego prošli put kad sam te video, devojčice. Čak i sa svim tim modricama,” kaže držeći moje lice nežno. Mršti se i steže vilicu. “Ako ikada ugledam
~7~ Knjigoteka
Ivana VV
jebenog manijaka koji ti je ovo uradio, požaliće dan kad se rodio. Nadam se da će uhvatiti tu jebenu kukavicu,” grli me i ljubi vrh glave. “Dobro došla kući, devojčice.” To je bilo sve što je trebalo da čujem i da se opustim u njegovom zagrljaju. Dobrodošla kući. Imam dom i to je divno. “Dobro je biti kod kuće,” govorim kroz osmeh. Upravo tada Zver prolazi između nas. Tata se saginje kako bi ga pomazio. Počeškao mu je glavu, a Zver mu je za uzvrat polizao lice. “Hej, nema toga,” govori dok ustaje. “Pa , devojčice, da li spremna da vidiš novo mesto ili hoćeš da vidiš svoju sobu i da se onesvestiš?” Smejući se kažem, “Pogledaću sobu i onesvestiću se. Bila je to duga vožnja.” “Znam da si htela da dođeš što pre, ali je trebalo da ostaneš još jednu noć u hotelu.” Nisam rekla tati za situaciju na pumpi, jer nisam htela da brine . Mislim da sam paranoična, što nije čudno posle svega što mi se dogodilo. Želela sam samo da što pre stignem do oca i da se što više udaljim od Njujorka. “Znam tata, ali htela sam što pre da dođem ovde.” “Drago mi je. Hajdemo unutra da možeš da se smestiš i da se naspavaš ." Stavlja mi ruku preko ramena i vodi me sa sobom . Ulazeći u kuću primetila sam da je pokućstvo kao iz magazina. Pored vrata je bio dugačak, crni sto na kome je bila činija sa ključevima i sitninom. Parket je bio taman, skoro crn. Hodajući kroz hodnik ušli smo u sobu koja je imala njviše plafone koje sam ikada videla. Plafonske grede su iste boje kao pod. Tu je i zid od stakla. Kuhinja je spojena sa dnevnom sobom. Ostrvo je u centru kuhinje i veliko je kao sto za ručavanje. Ispred njega stoji pet stolica. Aparati u kuhinji izgledaju novo i neupotreblj ivano. Pultovi su od svetlog granita sa braonkastim i crvenim šarama. U dnevnoj sobi je kožni kauč koji izgleda više kao krevet. Stereo, TV su ugrađeni u zid, a dve fotelje stoje pored kožnog kauča. Jastučići i ćebad sa kauča su iste boje kao granit u kuhinji. Sve boje u sobi se uklapaju savršeno. Vidim karamelu, tamnu braon i crvenu gde god se okrenem. “Vau, tata, ovo je prelepo.” “Hvala, draga. Tvoja baka je uredila kuću." “Baka?” pitam. "Da. Ne može da dočeka da te upozna. Ti i ja nismo nikada pričali o mojoj porodici, ali svi oni znaju za tebe i jedva čekaju da te upoznaju." “Fenomenalno,” šapućem. Šokirana sam što me je mama odvela dok sam još bila beba. Nikada nije pričala o mom ocu. Nisam znala ni ko mi je otac, sve dok nisam napunila osamnaest godina i dok me on nije pronašao. Nikada nije pričao o svojoj porodici kad je bio u Njujorku kod mene , a ja nisam pitala. Mislila sam da je njegova i mamina priča ista. Njeni roditelji su umrli pre mog rođenja, a nije imala braću i sestre. Mama je uvek bila samotnj ak, osim u slučaju neke njene potrebe. Tada bi se zakačila kao pijavica. "Svi će biti ovde na doručku. Hteli su da dođu večeras, ali sam mislio da će to biti previše za tebe. Takođe treba da popričamo o vođenju knjiga u klubu. Tvoja diploma će pomoći da se stavri u klubu isprave. Nemam vremena da se bavim knjigama. Lin se odselila sa mužem i nisam uspeo da joj nađem zamenu.” “Kad počinjem?” pitam, smešeći se.
~8~ Knjigoteka
Ivana VV
“Večeras se odmori.” St eže mi rame. “ Ostatak nedelje se oporavljaj. Kad budeš spremna za posao odvešću te u klub i pokazaću ti kancelariju. Možda ćeš moći da se organizuješ i radiš od kuće.” “Zvuči dobro.” Iz kuhinje vidim stepenice koje vode u podrum. “Tata, mislila sam da me voliš, a ti me vodiš u tamnicu.” Smejući se odmahuje glavom. “Ne vodim te u tamnicu. Postoji stan u podrumu. Baka i svi ostali su ga juče ceo dan sređivali. Svi su pojurili ovamo kada su čuli da ćeš živeti sa mnom. Stan ima poseban ulaz tako da ćeš imati privatnost.” Pali svetlo. “Savršen je.” Mala dnevna soba i kuhinja. Vodi me kroz mali hodnik i otvara vrata. Spavaća soba je ogromna i ima ugrađeno kupatilo sa tušem i lavaboom.Toliko sam uzbuđena. Počinjem da plačem. “U redu je,” govori mi tata dok me privlači u zagrljaj. “Želimo samo da budeš srećna ovde.” “Ovo je t ako lepo. Ne mogu da ti opišem koliko sam srećna.” kažem to u njegovu košulju i stegnem ga. I to je istina. Nikada nisam videla savršeniji prostor. Neverovatno je da ovaj stan mogu da nazovem svojim. “Idem da raspakujem auto dok ti spavaš,” kaže i ljubi me u čelo. Okreće se i gleda me preko ramena. “Stvarno sam srećan što si ovde Novembar. Ne mogu da ti opišem kako me sve ovo čini srećnim.” Ostavlja me u razmišljanju o tome kako je život mogao da mi bude drugačiji. Budim se, osećam miris kaf e, čujem glasove pa ustajem iz kreveta. Posle tuširanja oblačim svoje omiljene tamne farmerke. Skoro su crne. Dobro se slažu sa džemperom boje lavande i tamno braon kaubojkama. Sušim kosu i vezujem je u rep koji doseže do polovine mojih leđa. Stavljam šminku i pokušavam da sakrijem modrice koje su sada zelene. Stavljam maskaru, bronzer i rumenilo. Penjem se uz stepenice. Zver sedi pored žene koja ima istu boju kose kao moj otac. Kada me vidi skače sa stolice i grli me. “O, slatka devojko, konačno si ovde,” kaže i hvata me za lice. “Mnogo ličiš na svoju prabaku Eli. Bila je lepotica. Imaš kosu i oči kao tvoj otac. ” Grli me, a ja želim da zaplačem zbog sebe, male devojčice koja je sve ovo propustila. “Hvala,” kažem i pokušavam da kontrolišem suze koje na viru. “O, dušo, ne treba da mi se zahvaljuješ. To je poklon koji daje Bog i dobri geni. Bože, srećna sam što si ovde i što sama mogu da vidim koliko si lepa . Tvoj tata nam je pokazivao slike sa telefona, ali to nije to. Veoma se ponosi tobom.” I to je to. Plačem kao beba. Mislim da nisam toliko plakala u životu. Cela situacija je nadrealna. Srećna sam i uplašena i pitam se da li ću i njih razočarati. “Okej, okej,” tata se umešao. “Dosta o tužnim stvarima. Hajde da te upoznam sa svima malena.” Upoznavanje cele moje porodice je malo zastrašujuće. Ujak Džo, brat moga oca , je visok. Viši od mog oca.Vidi se da vodi računa o sebi kao i moj otac. Obojica su mišićavi. Kosa mog ujaka je proseda. I zgleda kao da bi mogao da bude model za neki bajkerski časopis sa svojom bradicom i tetovažama. Doveo je i moje rođake. Njegovi blizanci su potpuno različiti. Kris i Nik imaju dvades et pet godina. Kris izgleda kao surfer sa tamno plavom
~9~ Knjigoteka
Ivana VV
kosom i zlatastim tenom. Nik izgleda kao rok zvezda sa tamno braon kosom, bledim tenom i tetovažama. Medi, rođaka mog oca, njen muž Mark i njihova dvogodišnja ćerka Alisija su takođe ovde. Doveli su čak i nekoliko porodičnih prijatelja koji su želeli da me upoznaju. Doručak je odličan. Stvarno uživam u razgovoru sa svima njima . Izgleda da su svi fini. Razgovaramo o mojim planovima i šta ću da radim kada se smestim. Objašnjavam im da imam diplomu iz biznisa i da ću pomagati ocu u klubu. Tada se vibracija menja i nastaje pakao. “Ti ćeš šta?” ujak Džo pita, vičući toliko glasno da je pocrveneo. “Um, pomagaću svom ocu?” moj odgovor zvuči kao pitanje. Gledam okolo i pitam se šta sam propustila i zašto su svi uznemireni. “Pazi se, Džo,” reži moj tata. “Nijedna moja bratanica neće raditi u striptiz klubu... koji držimo zajedno da dodam .” “Striptiz klub?” pitam šokirano. “Ona neće raditi u klubu. Vodiće knjige i radiće u kancelariji. Neće biti tamo dok klub radi.” “Ne zanima me da li će biti u klubu ili u jebenoj uličici, ona tamo neće raditi .” “Poslednji put kad sam proverio, Novembar je bila moja ćerka i posedovao sam polovinu kluba. Nemaš pravo da govoriš šta će ona raditi ili ne. Želim da Novembar radi za mene, kao što sam rekao i nikad neće videti ni ulaz u jebeni klub. ” “Da li želiš da radiš tamo?” pita me ujak. U centru pažnje sam i stvarno ne želim da odgovorim na pitanje. “Um… ja… uf.” duboko uzdišem i pokušavam da odgovorim. “Nisam znala da je to takav klub,” prošapućem. Ne da imam nešto protiv striptiz klubova, svako ima svoj a prava, zar ne? “Okej, Džo,” ubacuje se baka. “Novembar želi da radi tamo . To je njen izbor. I Majk ako neće da radi tamo, to je opet njen izbor. Znate da ja ne volim taj klub, ali volim vas obojicu i podržala sam vas kad ste ga otvorili. Što se tiče Novembar, to će biti njena i samo njena oduka. Nisam baš zadovoljna izrazom njenog lica trenutno, ali kažem obojici da će ona doneti odluku sama.” Pošto je baka rekla svoje sve se vratilo u normalu, ali ja sam i dalje osećala napetost između tate i ujaka. Želela sam da radim sa tatom, ali nisam htela da stvaram problem između ujaka i oca. Nisam mogla da spojim svog oca i striptiz klub u svojoj glavi. Kad zamišljam vlasnika striptiz kluba, vidim zlog, debelog matorog čoveka sa malim očima, jeftinim odelom i lošom frizurom, a ne nekog kao što je moj otac. On je ljubazan, zgodan četrdesetpetogodišnjak. Posle kratkog razmišljanja shvatila sam da se ponos im. Poznavajući svog oca mogla sam samo da zamislim kako su srećne bile žene koje su radile za njega. Sigurna sam da striptizete nisu baš poštovane , ali sam sigurna da ih moj otac poštuje. Sa t im mislima, okrenula sam se prema ocu i nasmešila, a on mi je uzvratio još širim osmehom. ***************
~ 10 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Posle dve nedelje sam se smestila i oporavila i bilo je vreme da počnem da živim u stvarnom svetu. Svet u kome su vam potrebni posao i novac za život. Tata i ja idemo u klub.Vodi me tamo da upoznam neke od zaposlenih. Malo sam ‘nervozna’, u stvari previše nervozna. Trebalo mi je puno vremena da se spremim. Mislim, stvarno! Šta da obučem za striptiz klub koji drži moj otac ? Odlučila sam se za sivu haljinu, crne čarape i crne čizme. Kosa mi je u krupnim loknama padala niz leđa. Stavila sam malo šminke. Gledam se u ogledalu. Srećna sam što su mi modrice prošle i što opet ličim na sebe . Popela sam se uz stepenice. U dnevnoj sobi se mazim sa Zverkom. Znam da je Zver srećan ovde. Ima veliko dvorište za trčanje i njuškanje, a i vodim ga u šetnju svako veče. “Okej, tata, spremna sam,” vičem dok češkam Zver iza ušiju. “Au, izgledaš prelepo,” kaže i ljubi me u obraz. “ ’Ajde da završimo sa ovim sranjem.” smešim mu se, znajući da je i on nervozan. Mislim da je nervozniji od mene. “Tata, biće sve u redu.” Odlazak u klub mog oca mi razara nerve. Mislim, moj otac ima striptiz klub gde rade gole žene. Ludim u sebi, a spolja izgleda kao da sam u redu. Ne želim da mu ova situacija bude još neprijatnija. "Samo da znaš, devojčice, žene koje rade tamo neće biti tvoje prijateljice. Nema ništa loše u tome što su one striptizete, ali ti se nećeš družiti sa njima." Podižem obrve, a on odmahuje glavom. “Znam da nećeš biti u klubu dok radi, ali da ti bude savršeno jasno – nema razloga da ikada budeš ispred kluba. Dođi, završi usrani posao, ali nema pića za barom i nema druženja sa zaposlenima. Jedini razlog što te vodim večeras u klub je taj što želim da upoznaš ljude kojima verujem. Tako ćeš uvek moći nekome da se obratiš, ako ja nisam u klubu." “Tata, nemoj da brineš toliko. Dobićeš sede i izgledaćeš kao ujka Džo. ” “Vrlo smešno!” smeši se. Klub izgleda kako sam ga i zamišljala. Nije da sam bila u stiptiz klubu, ali sam ga zamišljala. Dugačak bar u pozadini sa barskim stolicama ispred njega. Sa strane je podijum sa dve šipke na kojima devojke igraju. Pored podijuma su četiri stola za kojima sede ljudi različitih godina i gledaju šou. U pozadini prostorije svetlo je toliko prigušeno da se kauči jedva vide. Iza kauča je zid od ogledala. Sve izgleda novo i moderno. "Okej, devojčice.” Tata me je prenuo iz razgledanja. “Ovo je Reks.” Pokazuje mi tipa iza bara. "Reks, ovo je moja ćerka, Novembar. Ona će da vodi knjige i pomagaće mi u kancelariji. Nečeš je baš viđati, ali sam hteo da je upoznaš kako bi mogla da ti se obrati ako joj zatreba pomoć." “Ćao, devojko,” Reks briše ruke krpom i pozdravlja se. “ Drago mi je da sam te konačno upoznao.” “Takođe,”kažem dok me tata privlači seb i. "Majk, nisam mislio da tako ružna njuška može da ima tako lepu ć erku," Reks kaže, a ja se crvenim. Tata me gleda ponosno. “Da, dobro sam uradio," smeši se. “Daj, tata, prestani,” prevrćem očima. U tom trenutku osetim da me neko posmatra. Gledam okolo, ali ne vidim nikoga. "Vodim je u kancelariju da joj pokažem svoj haos ," govori moj otac.
~ 11 ~ Knjigoteka
Ivana VV
"Okej, čoveče, kad završiš treba da razgovaramo o sranju koje je Skitls napravio pre neko veče." “Kad Novembar ode, doći ću," kaže tata i vuče me za sobom. Posle upoznavanja još nekih ljudi, odlazimo u kancelariju. Nije se šalio, mesto je u haosu. Trebaće mi nedelje da sve dovedem u red. Puno je papira, knjiga i dokumenata, a kompijuter izgleda kao da je iz prošlog veka. "Evo nas. Možeš da počneš sutra ujutru. Samo treba da odeš odavde do tri. Kad središ sve što treba ovde, možeš da se organizuješ i radiš od kuće.” “Okej, počeću sutra. Biće potrebno neko vreme da razvrstam papire. Posle toga ću uglavnom moći da radim od kuće.” "U redu," tata gleda uokolo. Telefon zvoni baš u tom trenutku. Pomera papire, traži telefon. Kad je konačno pronašao slušalicu, stavlja je na uvo. "Da, u redu. Dolaz im. Moram da idem, devojčice. Problem ispred kluba." “Okej, tata,” kažem njegovim leđima. Gledam papire par minuta i vidim da je posao već spreman za mene. Odlučila sam da odem kući i da se naspavam, kako bi moj mozak sutra bio spreman za ovaj haos. Izlazim na hladan novembarski vazduh. Kucam tati poruku da ćemo se videti sutra. Muziku čujem samo u pozadini, ali i dalje osećam miris alkohola, parfema i piva na svojoj odeći. Stižem do auta i razmišljam kako ću Zver voditi u šetnju. Hoću da stignem što pre kući, kako bismo Zver i ja izbegli još jedan incident sa tvorom, kao što je bio onaj sinoć . "‘Ej," čujem povik iza sebe. Poskočim, a torba i ključevi mi pad nu na beton. Podižem ih i gledam okolo. Kao da mi je neko izbio sav vazduh iz pluća. Najlepši muškarac koga sam ikada videla stoji na samo nekoliko koraka od mene. Viši je od mojih 165 bar 30 centimetara. Tamna kosa, tako kratko ošišana da mu vidim skalp. Vilica mu je četvrtasta, izgleda kao da je izvajana , dvodnevna brada na njoj. Želim da protrljam svoj obraz o nju, samo da saznam kakav je to osećaj. Nos izgleda kao da je možda bio polomljen, ali čak ni to ne utiče na lepotu njegovog lica. Zbog slabog osvetljenja ne mogu da vidim boju njegovih očiju, ali mislim da su plave ili svetlo sive. Usne su mu savršene, t ako su pune da bi moja majka, kraljica botoksa, bila ljubomorna na njih. Obuzeta lepotom njegovog lica, uopšte ne vidim bes u njegovim očima. Veći je od mene tri puta. Ruke su mu tako velike da bi mogao da me smrvi kao bubu. Vidim svaki mišić na njegovom torzu. Telo mu je impresivno kao i lice, a debela košulja koju nosi ne skriva ništa od mene... ili bilo koga ko ima oči. Stoji raširenih nogu, f armerke mu vise nisko na kukovima i mislim da je toliko jak da ni tornado ne bi mogao da ga pomeri. Prekršta ruke i posmatra me. Napravim jedan korak unazad i podsećam sebe da treba da dišem. Ključeve nameštam na dlanu, tako da pravim oružje od njih. Ovaj pokret mu ne promiče. Na njegovom licu vidim bljesak iznenađenja. “Ćao,” zacvilim. "Ćao,” kaže podrugljivo. “ Kad god odlaziš iz kluba, moraš da imaš pratnju do automobila.” Praktično reži na mene.
~ 12 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Š… Št. Šta?” pitam, mucajući. “Ti,” govori usporeno, kao da sam glupa, “trebaš pratnju kad god odlaziš iz kluba. Sve devojke to znaju." “Oh…okej?” kažem, ali još uvek ne razumem. "Moj posao je da tvoja guza sigurno stigne od kluba do automobila. Pa onda nemoj da me nerviraš tako što ne radiš onako kako ti je rečeno. I veruj mi, draga, da me jebeno nije briga ako se jebeš sa Velikim Majkom. Sledeći put sačekaj nekog od momaka da te isprati. ” “Ko je Veliki Majk?” pitam. U gradu sam kratko, pa mi nije jasno kako priče o meni i nekom momku već kolaju okolo. "Veliki Majk, momak sa kojim si bila i koga zoveš ’Tat ica!’” kaže zgađeno. “Jebeno me nije briga što spavaš sa šefom. Trebalo je da ti ovo kaže ili da te sam isprati do automobila. " O moj Bože! Fuuuj… Sada shvatam. On misli da spavam sa svojim ocem. Odvratno! Totalno je nepristojan. “Izvinite?” Sužavam pogled i nadam se da je shvatio poruku da svoje sledeće reči izabere mudro. "Koji deo nisi razumela, draga?” Pita podrugljivo. Sigurna sam da sam u ovom trenutku iskolačila oči i da mi para šišti iz ušiju. Ljutito trzam ruku prema njemu. “Nisam ti ja ‘draga,’ Ja sam Novembar. Ja sam Maj-” "Jebeno me baš briga ko si .” “Baš si drzak, druškane.” "Baš me briga i za to." “Šta li ti zamišljaš da si?” pitam. Ruke su mi na kukovima i moj glas iznosi njujorški stav punom parom. "Čovek koji čeka da uđeš u svoj auto i odeš, kako bi mogao da se vrati svom poslu umesto da stoji ovde sa tobom.” “Uf, baš si kreten.” režim i pomislim da treba da ga šutnem. "Novembar?” Čujem tatu kako me zove. Nasmejem se u sebi. Ovo će baš da bude dobro. “Da, tatice ovde sam,” uzvikujem i stavljam akcenat na ono tatice. Gledam u muškarca ispred sebe. Začikavam ga pogledom da nešto izgovori. Ćuti, ali sužava pogled. Tata nam prilazi i vidi kretenovo lice. Lupka ga po leđima i smeje se. "Hej, Ašeru,” kaže. O moj Bože, ozbiljno? Ašer. Zašto ovaj lik mora da ima seksi ime ? Zašto njegovo ime ime nije Urkel ili Pointdekster ? Mislim, stvarno, neke stvari nisu fer. “Vidim, već si upoznao moju ćerku." Mali kikot mi pobegne sa usana kad vidim potpuni šok na kretenovom licu. Pošteno je reći da mi prija šok na njegovom licu. Tata me pogleda, smeši se i ne razume šta se dešavalo poslednjih par minuta. “Da, tata. Govorio mi je kako mi treba pratnja kad izlazim iz kluba,” govorim kroz smeh . "Oh," tata govori i češka glavu. “Pa, nisam razmišljao o tome, pošto ti nisi… Uf, ti ne radiš ovde… Mislim radiš ovde, ali ne baš ovde .” “Tata, u redu je. Ašer nije znao i hteo je da se uveri da sam sigurna .”
~ 13 ~ Knjigoteka
Ivana VV
"Okej,” kaže sramežljivo. “U svakom slučaju, Ašere, ovo je moja devojčica, Novembar,” privlači me sebi. “Upravo se preselila ovde.” Gledam u tatino nasmejano lice, pa u Ašerovo zapanjeno i vidim da se iza Ašerovih očiju dešava nešto. “Ćao,” pružam ruku i osmehujem mu se. Kada nam se ruke dodirnu osećam potres koji prolazi kroz moje celo telo. Šta je, bre, to bilo? "Novembar,” nežno izgovara i gleda u naše ruke, pa se pitam da li je i on osetio isto . A onda se bez reči okreće i odlazi prema klubu. Okej, možda je zgodan ali je definitivno čudan. I moj otac gleda kako on odlazi. "Uh… Hej, tata, odoh ja,” skrećem mu pažnju. "Šta?” gleda me. “Odlazim.” “A, da. Naravno, dušo. Vidimo se sutra kod kuće." Saginje se i ljubi me u čelo . Izlazim sa parkinga i vidim visokog čoveka naslonjenog na ulaz kluba kako posmatra moj odlazak. Puls mi ubrzava i pitam se da li je to Ašer , a onda se setim da je kreten i da ne treba da mislim na njega. Tužno, o njemu razmišljam sve dok nisam pala u san .
~ 14 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Stižem, stižem. Ej, uspori dečko. Čizme imaju previsoke štikle za trčanje,” pratim Zver do auta. Pitala sam ga da li hoće da se provozamo i tada je istrčao iz kuće, vukući me prema autu. Danas idemo u starački dom. Kunem se da zna tačno gde idemo. Od kada smo došli u ovaj grad posećujemo starački dom svake nedelje. Zver voli pažnju, a stariji vole Zver. Prošlo je šest dana od kad sam videla Ašera. Nije da brojim. Htela sam da pitam tatu o njemu, ali sam bila prevelika kukavica, pa nisam. Stvarno, samo želim da ga vidim. Ne želim da razgovaram sa njim jer je kreten, ali želim da ga vidim. Zbog njega pomišljam da upišem umetničku školu. Nešto kao vajanje ili slikanje. Nije normalno da čovek bude tako lep. Zvuči kao da sam luda. Kao u onom filmu gde momak stavlja devojke u rupu i tera ih da jedu, kako bi posle mogao da nosi njihovu kožu. Nisam baš toliko jeziva, hvala Bogu. Prestani, sama sebi govorim. Možda mi je isprao mozak. Treba mi hobi. Protekli dani su bili dosadni . U ponedeljak smo baka i ja otišle u N ešvil i kupile dva kompijutera. Jedan je za kancelariju u kući, a drugi je za klub. U utorak sam u klubu bila u sedam ujutru, povezala sam kompijuter i počela da sređujem kancelariju. Ne znam šta sam mislila da ću naći, ples u krilu ili igranje na šipki. Sve je to bio samo običan kancelarijski posao. Troškovi, plate, narudžbine. Završ avala sam posao oko tri. Dani su uglavnom bili isti. Išla sam u kancelariju, pravila večeru sa tatom pre njegovog odlaska u klub, šetala sam Zver uveče, organizovala kancelariju u kući i spavala. Gnezdim se. U Tenesiju se osećam kao kod kuće, mnogo više nego ikada u Nju jorku. Svi u gradu su fini. Uvek se osmehuju. Jedva sam se navikla na mahanje za vreme vožnje . Prvo me je to zapanjilo, a onda mi je tata objasnio da je to ovde uobičajeno. Sada kad god prođem pored nekoga mahnem. Moje mahanje je malo dramatično, ali mi se sviđa. “U redu, dečko. Idemo unutra,” gasim auto. Starački dom je dugačka zgrada od cigala. Prednji deo je na zelenoj travi. Tu su veliki borovi koji prave hladovinu. Tu su i mesta za sedenje. "Zdravo, Bet," tiho se smejuljim. Bet pozdravlja ljude na ulazu zgrade. Trebalo bi da pozdravlja ljude, ali ona uvek spava u kolicima i to tako da joj je brada spuštena na prsa, pa se zapravo vidi samo njena plava kosa. “Prokletstvo.” Uzdišem. E, sad želim šećernu vunu. Kad god vidim njenu kosu, poželim šećernu vunu. Pogledam u Zver i on gleda u mene. “Izgleda da ćemo u prodavnicu pri povratku.” Trebalo je da kupim više šećerne vune prošlog puta. Zver me pogleda i zabacuje glavu. “Okej, dečko. Prva stanica je Maks, pa se lepo ponašaj,” kažem mu i ulazim u Maksovu sobu. Čuje se Bili Holidej, a Maks sedi u stolici i čita novine. “Ćao, Maks. Dovela sam Zver kod tebe,” viknem, jer Maks uvek zaboravi da stavi slušni aparat.
~ 15 ~ Knjigoteka
Ivana VV
"Zdravo, lepa damo. Kako si danas?" Viče on. “Dobro. Kako si ti?” Saginjem se i ljubim njegov zbrčkan obraz. Slušni aparat nalazim u činiji pored kreveta i dodajem mu ga. On odmahuje glavom i stavlja ga u uvo. "Moram da kažem da mi je dan upravo postao bolji.” Smeje se. “Hej, Zveri. Kako si, dečko?” Zver stavlja glavu u njegovo krilo zbog maženja. “Betsi je bila ovde i davila me zbog plesa večeras. Stalno joj govorim da nisam zainteresovan, ali ona ne popušta. Bila je ovde već četiri puta," progunđa on. Smejem se. Betsi je starija dama koja ima više energije od mene. Uvek juri nekog muškarca. “Maks, treba da ideš. Možda se i zabaviš. Čujem da je bend odličan .” "Ne, ne idem. Ne bi mogla da mi platiš dovoljno da odem na ples." “Pa, ne moraš da igraš. Možeš da slušaš muziku.” “To se neće dogoditi, draga, i više o tome ne pričamo.” Kikoćem se. Maks ima svoj pravac. Znam da ne mogu da ga ubedim. Pogledam na sat i vidim koliko sam se zadržala kod Maksa. “O, bezveze, Maks. Zver i ja moramo da brišemo. Treba da posetimo još neke ljude pre večere.” "U redu, draga. Vidimo se za par dana,” kaže dok mazi Zver. “I tebe, dečko." Prolazeći hodnikom osećam miris sredstva za čišćenje sve do dnevne sobe. Dnevna soba je kao Kantri klub. Na podu je divan itison. Sveže cveće je na stolovima. Mesto deluje toplo. U ćoškovima su prijatna mesta za sedenje i čitanje. Žalim sve ljude koji ne mogu da priušte da žive u ovom delu zgrade. “U redu, dečko. Još jedna stanica. Zapamti, lepo se ponašaj,” gledam u Zver. Pogleda me, a onda ode niz hodnik. Upravo me je pas otkačio. Ulazak u sobu gospođe Alis me uvek čini srećnom. Na policama su fotografije i drangulije iz celog sveta. Njen muž je bio vojnik pa su putovali puno. Kada je otišao u penziju, preselili su se u ovaj grad i otvorili gvožđaru. Bili su u braku 62 godine, a k ada je on umro, gospođa Alis nije htela da se useli kod svoje prordice. U starački dom se preselila kada više nije mogla da živi sama. Njena soba izgleda kao dom. “Zdravo, gospođo Alis. Kako ste?” Saginjem se i ljubim je u obraz. “Oh, Novembar. Divno sam. Upravo sam razgovarala sa svojim unukom, dolazi da me poseti." “To je lepo. Nećemo ostati dugo. Htela sam da vam dovedem Zver i da vas pozdravim,” sedam. "Hej, zgodni dečko. Dođi i daj malo maženja,” lupka se po nozi. Zver odlazi do nje i spušta glavu u njeno krilo. “Tako si sladak. Baš kao tvoja mama," kaže ona, a ja se osmehujem. Zver kao da je moje dete. Hranim ga, volim ga i brinem se o njemu. Nadam se da ću jednog dana pronaći pravu osobu i imati svoju porodicu. Ne želim da ceo život provedem sama i da budem luda žena sa psima. Pošto sam alergična na mačke ne mogu da budem normalna čak ni po tom pitanju. Mislim, mogu, ali ću onda šetati okolo sa otečenim očima i nosom koji curi.
~ 16 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Nadam se da će moj unuk stići ubrzo. Volela bih da ga upoznaš. On je veoma zgodan,” osmeh joj ide preko celog lica. Čitam joj misli. Razmišlja kako bi mogla da nas spoji. “Stalno mu govorim da treba da se smiri. Nikada nije doveo devojku kući, a i prestar je za igrarije sa devojkama. Hoću praunučiće pre nego napustim ovaj svet. U moje vreme je bilo normalno venčavati se mlad. Imala sam 18 godina kada sam se udala i ostala sam udata sve dok nisam izgubila mog Džejmsa. Nedostaje mi svaki dan i još uvek ga volim. Takvu ljubav želim svojim unucima." “Nadam se da će svi oni naći ljubav kakvu ste vi imali, gospođo Alis. To je tako divno,” govorim iskreno. Vidim ljubav koju ona oseća kad god priča o svom mužu. "Šta, bre, ti radiš ovde?" Skačem, a Zver laje. Polako se okrećem i molim se da nisam u pravu. "Ašer Džejms Mej son, pazi na svoj jezik. Ne razgovaraj sa mojom gošćom na taj način," grdi ga gospođa Alis. Osećam da mi boja nestaje sa lica i da mi stomak silazi u pete. O moj Bože, prolepšao se od našeg poslednjeg susreta. Rukavi na košulji su mu zavrnuti i otkrivaju prelepe tetovaže. Farmerke su blede i isprane i savršeno mu stoje. Svetlo braon čizme su toliko prljave da izgleda kao da je ceo dan proveo u blatu. Sjajno! Baš sjajno. On je unuk gospođe Alis. Da li moj život može da bude gori od ovoga ? “Ćao,” pokušavam da se nasmešim, iako znam da izgledam kao da sam u bolovima. Ustajem, spremna da zbrišem. “’ Ajde Zveri, gospođa Alis ima gosta, a mi moramo u prodavnicu.” Da, pričam sa psom ispred zgodnog kretena. Uf, baš sam gubitnica. “Gospođo Alis, vidimo se za par dana ,” saginjem se i ljubim je u obraz. “Okej, slatkice," šapuće. Izgleda kao da nešto hoće da kaže, ali odustaje i samo posmatra svog unuka. Da pogled može da zapali, sada bi već goreo. Ako bih ja mogla da ga zapalim, to bih i uradila. Okrećem se i prolazim kroz mali hodnik prema izlazu, a onda osetim pritisak na svom laktu. "Otpratiću Novembar. Odmah se vraćam, bako," kaže Ašer. Sranje, sranje, sranje. “Uh… Ne… Ne, nema potrebe,” pokušavam da oslobodim ruku. Od njegovog dodira gorim. "Ne, ispratiću te," šapuće mi na uvo i izaziva mi ježenje po celoj koži. “Dobro,” mrmljam jer ne želim da pravim scenu pred gospođom Alis. Znam da me gospođa Alis voli, ali me ne bi baš volela kada bih je lišila praunučića, tako što ću Ašera šutnuti u jaja. Ona ne progovara dok mi odlazimo. O, samo kad bi znala. “Hajde Zveri. Ašer nas prati,” pregrizem jezik. Treba stvarno da prestanem da pričam sa svojim psom. Čim sam izašla iz zgrade, istržem ruku iz njegovog stiska. “Vidi, žao mi je . Nisam imala pojma da je ona tvoja baka. Dovodim Zver ovde i to kod svakog kome treba društvo. Gledala sam emisiju na TV -u koja govori o tome kako životinje utiču blagotvorno na pacijente u bolnicama i ljude u staračkim domovima , pa sam pomislila da pokušam. Imam prelepog psa koji voli pažnju, pa zašto ne uraditi nešto plemenito.” Ašer ne progovara i ja shvatam da brbljam. Sranje. “Odlazimo.” Okrećem se, ali me on vuče za ruku unazad. "Hej, ne tako brzo. Samo si me iznenadila. Nisam očekivao da te vidim ovde ."
~ 17 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Stvarno mi se sviđa tvoja baka, a njoj se sviđa Zver. Kaži mi kojim danima dolaziš u posetu, pa se ja tada neću pojavljivati.” "To neće valjati.” “Okej,” kažem, a ramena mi se savijaju. “Pa, prijatan dan ti želim.” Nemoj da padneš, kažem sebi i okrećem se opet. “Izađi sa mnom večeras," mora da ne čujem dobro. Grub glas i južnjački akcenat mi otežavaju koncentraciju. Kunem se da sam čula pogrešno. Pogledam preko ramena. “Šta?” pitam. "Ti, ja, večeras, pivo, bilijar?" “Uh…" Ne, nisam čula pogrešno. Gledam uokolo i proveravam da li smo samo nas dvoje na parkingu. “To je samo pivo ,” smeje se. “Ti si malo bezobrazan,” kažem mu. To je verovatno nešto što često čuje. "Možda jesam, ali to je i dalje samo pivo, Novembar.” Način na koji izgovara moje ime mi govori da je to mnogo više od piva ili bilijara. Plus, kad čovek prizna da je bezobrazan nije baš dobro. “Dođi u Stambl In u sedam,” prilazi mi. Odjednom osećam vrelinu njegovog tela, miris parfema i konačno znam boju njegovih oči ju. “Svetlo plave sa zlatnim tačkicama,” mrmljam za sbe. Usne mi se razdvajaju, a oči sjaje. Sva čula su mi proradila. “Izvini?” pita, a ja shvatam da sam to izgovorila naglas. “Ništa,” mrmljam i još uvek buljim u njega. Shavtam da izgledam kao idiot, pa idem korak unazad. Osmehuje se, a ja vidim savršenu rupicu na njegovom obrazu i u tom trenutku znam da sam sjebana. Sranje! “Dođi u sedam,” ponavlja i približava mi se ponovo. Diže ruku i stavlja moju kosu iza mog uveta, a ja sam potpuno izgubljena. Plutam u magli sa zgodnim frajerom. “Uh…” trepenem i pokušavam da se saberem. “Okej, sedam,” pitam se šta se upravo dogodilo. Reči su same izašle iz mojih usta. Moram da se pomerim od njega i njegovih džedajskih trikova. Okrećem se, ali sam opet povučena nazad. Umalo sam pala na dupe kada sam videla Ašera kako mazi Zver. “Okej, dušo. Sedam. Vidimo se." Osmeh mu je sve veći, kao da on zna nešto što ja ne znam. Namiguje. Okrećem se i moram da idem, idem, idem pre nego što skočim na njega i zamolim ga da mi napravi bebe za gospođu Alis. “Hajde, Zveri.” Povučem njegov povodac, ali on želi da ostane sa Ašerom. “Dečko, znam kako se osećaš,” šapućem. ***************** U tatinoj kući osećam miris belog luka i putera. Uk opavam se jer shvatam da je on kod kuće. “Sranje,” šapućem. Tata je kod kuće. Naravno da je kod kuće. Večeramo zajedno svako veče. Pokušavam da se ponašam normalno. Tata stoji za šporetom, nosi kecelju sa slikom devojke u bikiniju. Ja počinjem da se smejem. "Hej, šta je smešno?" pita me, smešeći se. “Ništa tatice,” kikoćem se.
~ 18 ~ Knjigoteka
Ivana VV
"Samo da znaš da mi je ovu kecelju kupio tvoj ujak." “Sigurna sam da jeste,” cerekam se. Ujak Džo je zabavan čovek. “E, pa, sviđa mi se. Izgledam zgodno," govori, šireći ruke. “To jeste,” slažem se i klimam glavom. “Šta imamo za večeru?” pitam i skačem na pult. “Škampe Alfredo, hleb sa belim lukom i salatu ." “Njam. Zvuči odlično. Odlazim u 6:30, idem u Stambl In,” kažem to onako opušt eno. "Stambl In? Zašto izlaziš četvrtkom? Ne vozim te da piješ?" “Uf… Ne, nalazim se sa nekim tamo.?” pitam umesto da izjavljujem. Molim te ne pitaj sa kim. “Da li je to pitanje ili se nalaziš sa nekim?” “Pa, ja uf…naletela sam na Ašera kad sam bila kod njegove bake u staračkom domu i on me je pitao da izađemo.” “Nalaziš se sa Ašerom u baru?" Izraz njegovog lica mi se uopšte ne sviđa. “Da, to je samo pivo tata,” koristim Ašerove reči. "Ne znam šta da mislim o tome. Znam da nisi dete, ali Ašer nije baš tip za zabavljanje. Nemoj pogrešno da me razumeš, on je dobar čovek.” Odmahuje glavom. “Samo mi obećaj da ćeš biti pažljiva. Ne želim da te vidim povređenu.” “Obećavam tata,” tiho kažem. Zadnja stvar koju želim je da mi neko opet pregazi srce. Bila tamo, radila to. A Ašerove čizme mogu da nanesu više štete nego čizme mog bivšeg . “Uostalom, tata, zna da sam nova u gradu pa mu je žao mene ili nešto tako.” “Ili nešto tako,” kaže za sebe, a ja to ignorišem. Večera je bila divna i tata je prestao da priča o Ašeru. Hvala Bogu. Stojim ispred ormara i biram odeću. Šta obući za bar, gde ću piti pivo i biti sa zgodnim momkom koji ne treba da mi se sviđa? Nikada nisam izlazila sa puno frajera. Jedina ozbiljna veza sa koledža se završila loše. Moja majka je spavala sa mojim dečkom. Uhvatila sam ih u njegovom stanu. Poslao mi je poruku da ide pravo kući sa predavanja jer se ne oseća dobro. Ja, zaljubljena zaručnica, sam se pojavila niotkuda da ga negujem. Čim sam ušla, osetila sam nelagodnost . Htela sam da pobegnem, ali sam ipak ostala i kada sam stigla do spavaće sobe čula sam samo njegovo stenjanje. Zvučalo je kao da je u velikim bolovima, pa sam otvorila vrata i zatekla svoju majku na njemu. Nisam mogla ni da govorim. Zatvorila sam tiho vrata i poslala mu poruku da sam svratila i videla da se oseća mnogo bolje. Posle je zvao milion puta, slao čestitke, cveće, ali ja nisam više obraćala pažnju. Odstranila sam ga iz svog života. Poslala sam mu poštom sve njegove stvari kao i prsten koji mi je dao. U poruci sam mu napisala da ako ne prestane da me zove prijaviću ga policiji zbog uznemiravanja. Od tada ga više nikada nisam čula. “Zveri, šta misliš? Crvena haljina ili majica i farmerke,” držim stvari da ih Zver pogleda . Ne podiže ni glavu. Leži preko mog kreveta, a glava mu je na šapama “U pravu si. Haljina je previše.” Skidam haljinu, čizme i čarape. Navlačim uske tamne farmerke koje imaju rupe svuda.
~ 19 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Obuvam zlatne starke i belu majicu sa dugačkim rukavima. Navlačim duks sa kapuljačom sa rajsfešlusom. “Kosa puštena ili vezana?” pitam Zver, koji se i dalje nije pomerio. “Okej, slažem se. Ostaviću je puštenu,” stavljam sjaj za usta. Pogledam na sat. Kasnim. U kolima postajem nervozna. “Smiri se, smiri se, smiri se ,” ponavljam sebi naglas. Ne pomaže. Uključujem muziku i pevam. Ne pevam baš, repujem. Volim da slušam rep. Da, za neke stvari kažu da su malo hm, ali mene rep čini srećnom. Zaustavljam se ispred Stambl In-a. Puno automobila je parkirano ispred. Izgleda da je ovo pravo mesto za izlazak četvrtkom. Proveravam lice u retrovizoru i stavljam još sjaja za usne. Izlazim i krećem prema zgradi. Ruke počinju da mi se znoje i osećam laganu mučninu. Sve misli me napuštaju. Ašer sedi sa trojicom momaka koji liče na njega. Vidim i devojku koja stoji do njega. Toliko je blizu da njene ogromne grudi ispadaju iz belog topa. Vidim da nosi crveni brus. Ko to radi? Povraća mi se i hoću da pobegnem, ali ja samo buljim u Ašera. A tada se ona savija i šapuće mu nešto. Niko ne može da vidi ili čuje šta šapuće, jer je napravila zaklon svojom plavom kosom. “Ćao.” Okrećem se. “Ti mora da si nova. Ja sam Nik.” kaže momak. Pružam korak kako ne bih stajala na vratima. Sladak je, kao neki dečko iz komšiluka. Ima tamno plavu kosu i plave oči. Nosi košulju i pantalone. On je jedini momak ovde koji nosi pantalone, a ne farmerke. “Da. Ćao, ja sam Novembar,” pružam ruku. Tada me neko zagrlio oko struka. Vrisnem, jer sam uplašena i tek onda pogledam. Ašer stoji iza mene i drži me privijenu uz sebe. “To se neće desiti dušo,” šapuće mi na uvo. Trnci mi prolaze niz kičmu. “Šta?” pitam potpuno zbunjena. “Kasnije Nik,” Ašer reži i tek tada shvatam šta radi. E, nećeš! Videla sam ga sa devojkom koja mu je bila s koro u krilu, a ja ne mogu da se upoznam ni sa kim. Pokušavam da se odvojim od njega, ali njegova ruka me sve jače steže. Jebiga. Pružam ruku Niku. “ Ćao Nik. Ja sam Novembar. Drago mi je što sam te upoznala, ali sam se sad setila da nisam oprala kosu pa moram kući da to uradim. Možda ćemo se opet sresti.” “Dobro. Važi,” gleda malo mene, malo Ašera i stavlja ruku na svoj vrat. Istrgnem se iz Ašerovog stiska i izlazim kroz vrata na koja sam ušla samo pre tri minuta. “Hej, šta ti je? Uspori.” Okrećem se i skoro se zaletim u njega. Toliko sam besna da osećam kako mi krv vri. “Slušaj, druškane,” vičem i bockam ga u prsa. “Ne znam koji je tvoj problem, ali si me upravo izblamirao. Bože!” Vičem. “Zašto sam uopšte i došla?” “Nabacivao ti se, a to se neće dogoditi, naročito ne ispred mene.” “Stvarno, drkadžijo. Šokirana sam da si išta primetio, pošto ti je barbika sa velikim sisama skoro sedela u krilu kad sam ja ušla.” Bodem ga u prsa opet. “I za tvoju informaciju, Nik je samo hteo da se upozna sa mnom.”
~ 20 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Barbika sa velikim sisama?” Smeje se, a ja hoću da ga šutnem. “Je l’ si ti to ljubomorna?” Smeška se podrugljivo. “Nisam ljubomorna. Izblamirana sam i iznervirana.” Iako sam bila ljubomorna nikada mu to ne bih priznala. Ionako mu je ego bio prenapumpan. “Okej, potrudiću se da te više ne blamiram. Hoćeš li sada, molim te, da uđeš sa mnom unutra?” Pita i gleda me onim blagim pogledom šteneta. “Moja braća su ovde, ali moraju da odu za par sati, a hteli bi da odigramo nekoliko partija bilijara pre toga.” Mora da mi je propalo mnogo moždanih ćelija, jer sve što mogu da kažem je , “Dobro.” Vraćam se u bar i on me grli. “Bože, mora da sam luda,” promrmljam. “Izgledaš prelepo večeras, samo da znaš,” šapuće mi na uvo. “Neću biti srećan ako neki kreten pokuša da te takne.” “Da li, molim te, možeš da ne budeš kreten i da me ne nerviraš sledećih sat vremena?” Pitam. “Pokušaću,” kaže i privlači me bliže sebi . Pokušavam da se izvučem iz njegovog zagrljaja, ali me on steže sve jače. A tada uradim što i svaka žena. Prekrstim ruke preko grudi i na taj način stavljam do znanja da uopšte ne sarađujem. Čujem kako se cereka. Pogledam ga, a on se sve više smeje. Ulazimo i idemo do stola za kojim je ranije sedeo. Devojka je otišla, ali tri lika i dalje sede tamo. I svi su predivni. “Novembar, ovo su moja braća. Trevor, Niko i Keš. Momci, ovo je Novembar, ćerka Velikog Majka.” Momci sede i ne mogu da provalim koliko su visoki, ali svi izgledaju veliko i divno. Trevor ima kratku, tamnu kosu kao Ašer. Oči su mu tamne, a trepavice dugačke i to najduže koje sam ikad videla. Vilica mu je četvrtasta sa dvodnevnom bradom, osmeh prelelp, ali nema rupice na obrazima. Niko ima dužu, tamno plavu kosu. Izgleda kao beba u odnosu na ostale. Oči su mu tamnije nijanse plave, a lice okruglo. Na levoj obrvi ima pirsing, a u ušima okrugle minđuše. Opisala bih ga kao nevolju, ali onu dobre vrste, i to takve zbog koje bi bilo vredno iskrasti se usred noći iz spavaće sobe. Keš liči na Ašera. Svetlo plave oči, tamna kosa, četvrtasta vilica i prelep osmeh, ali on ima dve rupice, a ne jednu. Osećam se kao da sam uletela u tovar dobrih frajera. Moja najbolja drugarica Tija bi vrištala da je ovde. “Ma, stvarno,” kaže Niko, a ja se budim iz svoje omamljenosti. “Nisam znao da Veliki Majk ima ćerku, pogotovo tako lepu ćerku. Šta je radio? Krio te sve vreme?” Pita Keš, a ja se smejem. “Uf, ne,” obraze mi obliva rumenilo. “Živela sam u Njujorku sa majkom.” “Zašto si se preselila ovde?” Niko pita. “Nisam se više osećala sigurno u gradu, pa sam se preselila ovde. Planirala sam da se preselim u Tenesi za nekoliko meseci, ali pored svega što se dogodilo došla sam ranije. ” Ašer me toliko steže da mogu da osetim svaki njegov prst . “Šta se dogodilo?”
~ 21 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Bila sam na pogrešnom mestu u pogrešno vreme ” kažem, a ustvari ne želim da pričam o tome. “Drago mi je da si sada dobro,” Niko kaže. ”Da,” svi se slažu. “’Ej, brate, opusti stisak pre nego se stopiš sa njenim strukom,” Keš će kroz smeh . Cela situacija postaje neprijatna i ja osećam da treba da se udaljim od Ašera. “Došla sam ovde da popijem pivo i igram bilijar i to ću i uraditi ,” pokušavam da odem do bara, ali Ašerova ruka se obmotava oko mojih prsa. “Gde si ti pošla?” šapuće mi Ašer. Osećam toplinu njegovog daha na koži i borim se protiv toga da se naslonim na njega. “Da uzmem pivo?” Govorim. “Kakvo pivo želiš? Sedi tu sa mojom braćom, ja ću ti doneti pivo.” “Je l’ uvek ovako šefuješ ?” Pitam i pokušavam da se oslobodim. “Ne, samo tobi, srce.” cereka se. “Oh, radosti,” kažem sarkastično. Osećam kako mu se telo trese od smeha. “Šta želiš da popiješ?” Pita. “Koronu sa limetom,” razmišljam da pobegnem čim se on udalji. Sigurno oseća moju nameru pa me podiže i spušta na stolicu. “Sedi ovde. Odmah se vraćam.” Gleda u svoju braću. “Pazite na nju,” a oni ga gledaju kao da je poludeo. Drago mi je da nisam jedina koja misli da je lud. “Kako si upoznala našeg brata?” PitaTrevor, gledajući u Ašera koji je kod bara. Okrenuo se pa me posmatra. “Počela sam da radim za mog oca i-” “Šta?” Upadaju mi u reč. “Sranje, kad nastupaš? Tako hoću da budem tamo,” govori Niko sa sve šašavim osmehom na licu. Tada shvatam šta sam upravo rekla. “Šta?” Kriknem. “Ne, mislim radim za njega ali vodim knjige, ” smejem se i odmahujem glavom. “Izvini, ne, nisam striptizeta. ” “Prokletstvo, to je baš bezveze,” Keš se smeje, a ja se smejem još jače. “Šta je bezveze?” Ašer pita dok donosi dve korone i meni daje jednu. “To što Novembar nije striptizeta,” kaže Keš i onda se svi smeju. Osećam da mi lice postaje crveno. Ašerova vilica se steže. “Bilo kako,” ubacujem se, “ vaš brat je mislio da sam striptizeta. Napravio je veliki problem što sam otišla do auta bez pratnje.” Zapravo je bilo smešno kad razmislim. “Čak je mislio da spavam sa svojim ocem zato što ga zovem tatice, mislim, bljak,” zbrčkavam nos. “Izraz njegovog lica je bio neprocenjiv kada je moj tata došao i predstavio me kao svoju ćerku.” Svi se smeju čak i Ašer. “Tako da vodim knjige za klub. Trebaće mi mesec dana da se organizujem pa neću morati ni da idem u klub .” “To je strava,” Trevor kaže i svi potvrdno klimaju glavama. “Hoćeš da igramo bilijar?” Pita Niko gledajući prazan bilijarski sto. “Naravno.” Sležem ramenima i ustajem sa stolice. Skidam duks i omotavam ga oko tašne. Trevor sve to ostavlja u separeu. Krećem prema bilijarskim stolovima , a momci me
~ 22 ~ Knjigoteka
Ivana VV
prate. Osećam Ašerovu ruku nisko na svojim leđima dok me vodi kroz bar. Na nekoliko koraka smo od bilijara, a onda sisata barbika staje ispred nas. Obilazim je i ostavljam momcima da se bave njom. “Gde ćeš?” Prenemaže se. Zašto li žene rade to? Nikad neću razumeti. Zar ne znaju da to nervira? “Igraćemo bilijar,” govori joj Ašer. “Šta? Čekaj,” kaže ona. Okrećem se i vidim kako hvata Ašera za ruku. “Celo veče te čekam, a ti češ sada da me otkačiš?” “Ne možeš da otkačiš nekog sa kim nisi,” mrmlja Keš. Okrećem se i postavljam kugle. Ne želim da gledam kako mu se nabacuje. “Okej, momci. Ko će da razbija?” pitam, a oni izgledaju zbunjeno. “Hoćemo li igrati ili šta?” pitam ih. “Ja ću da razbijam,” Niko govori i uzima štap sa zida. Osećam vrelinu na leđima. “Stalno odlaziš od mene,” Ašer kaže, a ja se zamalo nasmejem jer on zvuči povređeno. “Oh, izvini. Nisam shvatila da treba da stojim tamo i gledam kako otkačinješ sisatu barbiku.” “Mogla si da me povedeš sa sobom.” “Uradiću tako sledeći put ,” odmahujem glavom. Niko počinje da se smeje. “Au. Prva koja je imuna. Krčka se nevolja,” kaže. Ašer se smeje i izgleda srećno zbog nečega. “Kako god.” Smejem se sarkastično. Zabavno je igrati bilijar sa momcima. Ašer i ja se smejemo i lepo provodimo. Momci mi pričaju zabavne priče o ljudima iz grada, a Ašer me upoznaje sa ljudima koji poznaju mog oca. Milion ljudi je zastalo kraj stola kako bi pričali sa momcima ili se upoznali sa mnom. Posle sat vremena sam primetila da se žene okupljaju oko nas. Uzvraćaju mi bezobraznim pogledima kad god ih pogledam u oči. Ovo mi je bilo čudno, s obzirom da nisam poznavala nijednu. Onda je počelo sve više i više žena da prilazi stolu. Bilo ih je toliko da nisam mogla da namestim štap, a da ne udarim neku od njih. Ašer je bio pored mene kada nam je prišla veoma lepa žena sa tamno crvenom kosom, savršenom kožom, belom kao mleko. Nosila je sličnu odeću kao sisata barbika, samo što je njen brus bio crn. Pitala sam se da li je to nekakvo pravilo oblačenja jer je većina žena bilo slično obučeno. “Ćao Ašeru,” prede. Staje između mene i Ašera i pritiska svoje velike sise na njegova prsa. “Džen,” odgovara, a ne gleda je uopšte. Kao šapuće mu na uvo ali da svi čujemo. “Dolaziš li kod mene večeras?” “Zašto pitaš tako nešto? Nisam bio kod tebe više od godinu dana,” prekršta ruke. Visoka je skoro koliko i on . Vidim da su prelep par i da će gospođi Alis dati predivne praunučiće. Tada sam znala da moram da odem. Da, zgodan je, ali je jasno da je švaler . Ne samo to, mislila sam da ne pristajemo jedno drugom. Ja sam slatka, nisam lepa. Nisam ni mršava. Imam stomačić, velike sise , još veće
~ 23 ~ Knjigoteka
Ivana VV
dupe, a na sve to sam još i niska. To nikada neće uspeti. Ne, kada sam videla žene sa kojima je bio. Sve su bile mršave i izgledale su kao manekenke. Ponavljala sam sebi da ovo nije pravi izlazak i da ga ja ne želim na taj način, ali bilo koja normalna žena bi gajila nadu. Shvatila sam da je sladak i zabavan posle provedenog vremena sa njim. Sada sam bila gotova. Izlazak ili ne, gledajući žene koje mu prilaze i trljaju se o njega i znaju tačno šta da očekuju ako ih odvede kući , je bilo previše. Znala sam da moram da odem i to odmah. Nisam htela da bude očigledno da odlazim zbog žena, pa sam kupovala vreme razgovarajući sa Nikom. Tada je prišla neka Beki i meni je bilo dosta. Nisam više mogla da izdržim i znala sam da ako ostanem malo duže počeću da ispitujem žene kako su dospele u očajnički klub. “Okej, momci,” gledam na sat ili tamo gde bi trebalo da bude . “Moram da brišem. Treba da izvedem svog psa u šetnju.” Momci se okreću prema meni. “Odlaziš da bi šetala psa?” Keš me pita kao da mi ne veruje. Ali meni više nije stalo. Morala sam da odem i to odmah. “Da, šetam ga svako veče. Pa, momci vidimo se. Drago mi je što sam vas upoznala.” Odlazim do separea i kopam po stvarima. Uzimam duks i tašnu. Okrećem se i udaram u zid. “Izvinite!” kažem. Ašer me posmatra sa nevericom i ljutnjom na licu. Poželela sam da se nasmejem. Šta li je očekivao? Doveo me je na mesto gde mu se svakih pet minuta udvara neka žena. To je bilo skroz nepristojno! Toliko žena je vapilo za njegovom pažnjom da sam mislila da neće ni primetiti da sam otišla. Plus, živela sam sa ženom koja je morala da bude u centru pažnje i odbila bih da se zabavljam sa nekim ko ima isti problem. Ne da je ovo bio sastanak... samo kažem. Sebi to ne bih uradila. “Izvini,” Pokušavam da ga zaobiđem. Hvata me za ruku i vodi me prema izlazu. “Kasnije, Novembar.” Čujem iza sebe smeh. “Da, kasnije, momci,” uzvikujem i pokušavam da izvučem ruku, a da ne napravim scenu. “Možeš li da usporiš, druškane? Tvoje noge su duže od mojih,” govorim Ašeru. Ne odgovara ali usporava. Samo ću otići kući i zaboraviti ovaj dan. Kad sam došla do auta, izvlačim ruku i tražim ključeve. “Hvala za pivo,” tražim ključeve po torbi. “Bilo je…zabavno. Ah…tu ste, vi mali pokvarenjaci,” nalazim ključeve. Pokušavam da stavim ključ u bravu, ali mi je istrgnut iz ruke. “Hej, to mi treba,” viknem. Pokušavam da uzmem ključeve koji su sada kod Ašera. “Dobićeš ih kad mi objasniš zašto odlaziš. ” “Šta? Već sam ti rekla da treba da prošetam Zver. On se tome raduje,” prekrštam ruke. Gleda me i stiska usne. “Da, rekla si mi za psa, ali znam da to nije pravi razlog. A sada mi kaži zašto stvarno odlaziš?.”
~ 24 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Popizdela sam i stavljam ruke na kukove. “Slušaj, druškane, moram da prošetam psa. Govorim ti već treći put.” Pokazujem mu tri prsta. “Šta ti je? Zabavljali smo se i odjednom si izgledala kao da ti je neko ukrao sladoled i moraš da odeš.” “Tako si iritantan! Zar ne mogu samo da odem kući svom psu?” pitam. “Znam da je tamo bilo puno ljudi i -” “Puno ljudi?” Pitam potpuno šokirano. Zar nije primetio harem oko nas? Da, njegova braća su zgodna, ali nisu me oni zvali da dođem nego Ašer. “Mislio sam da želiš da upoznaš ljude. Nova si u gradu.” Sada znam da ovo nije bio sastanak. Samo je hteo da bude fin i da me upozna sa ljudima. Baš sam gubitnica. Sada sam besna na sebe što sam pomislila da mu se sviđam. A još više sam besna što me je upoznao sa ženama sa kojima je spavao. Mislim stvarno. Je l’ on to regrutuje? “Lepo sam se provela, druže. Možda kad se sledeći put nađemo pozoveš sve ribe s kojima spavaš ili si spavao pa ćemo lepo svi da se družimo. Mislim da im je baš bilo drago što su me upoznale. Kako ti to zvuči?” Zinuo je šokirano. “Mogu li da dobijem svoje ključeve?” Pružam ruku. Ispala sam idiot , ali ne mogu da povučem izgovorene reči. “Prošlo je mnogo vremena od kad sam spavao sa bilo kojom od njih.” “Sigurna sam!” Ruka mi je i dalje ispružena. “Ključevi, sada?” “To je istina,” vilica mu igra. “Okej,” kažem, a ne verujem ni sekundu u sranja koja izgovara. “Mogu li da dobijem svoje ključeve?” “Ne. Idemo mojim džipom.” “Šta?” Iskolačujem oči kao da sam lik iz crtaća. “Idemo mojim džipom da pokupimo tvog psa i odvedemo ga u šetnju.” “Ne, mi nećemo raditi ništa. Ulazim u kola i idem kući da prošetam psa,” pokazujem na sebe. “Ti radi šta i inače radiš.”
~ 25 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Dođavola, zašto sedim u njegovim kolima? O, da, sad sam se setila. Podigao me i poneo - dok sam se ja batrgala - preko ramena do njegovog džipa. Onda me je spustio na vozačko mesto, pa me naterao da pređem na putničko, dok me je držao za ruku kako ne bih pobegla. “Baš si kreten, znaš to, zar ne?” govorim sa sve prekrštenim rukama. "To si već rekla, srce.” K unem se da vidim njegov osmeh . “Da si pristala da uđeš u džip, ovaj razgovor ne bi ni vodili .” “Zašto želiš da ideš sa mnom?” pitam hvalisavo. "Nisam spreman da te ispustim iz vida ." “Zašto?” “Zato što sam zainteresovan.” “Ma da.” Prevrćem očima. “Ako si zainteresovan zašto me nisi pozvao da izađem sa tobom kao normalan čovek nego si me kidnapovao ?” "Zašto? Da sam te pitao da izađemo, otkačila bi me i izbegavala. Ovako nemaš izbor. Imam tvoje ključeve i tvoj telefon." “Imaš moj telefon?” Skvičim i otvaram torbu da proverim da li mi je stvarno uzeo telefon. “Kako si uzeo moj telefon? O moj Bože, ti si lud. Vozim se mračnim putem sa ludakom koji me je kidnapovao.” Smeje se i ja ga pogledam da budem sigurna da ne umišljam stvari. Stvarno se lepo smeje. Uf... Zašto nema grozan osmeh? Odmahujem glavom zgađeno. “Opusti se, samo želim da provedem više vremena sa tobom. Tvoj otac mi veruje tako da si sigurna. Pričaj mi o svojoj majci,” govori i potpuno ignoriše pitanja o mom telefonu i kidnapovanju. Bože… "Neću da pričam o svojoj majci. I da, moj tata te gotivi, ali ti ne veruje. Kaže da si švaler. A posle ove predstave večeras, slažem se sa njim.” “Nisam svetac, ali sam bio iskren sa svim ženama sa kojima sam delio krevet. Znaju šta da očekuju.” Iako mi se stomak uvrće na pomisao na njega i druge žene, ne mogu da ga osuđujem. “U pravu si. Izvini,” šapućem. Čujem kako izdiše i kunem se da sam osetila kako se opustio. “Pričaj mi o svojoj majci .” “Nećemo pričati o mojoj majci.” "Zašto ne?" “Zato što me moja majka stresira. Razgovor o njoj me uznemiruje, iako je hiljadu milja daleko.”
~ 26 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Moja mama je strava. Radi u našem građevinskom preduzeću. Peče nam kolače nekoliko puta nedeljno i tera nas da pojedemo ručak .” Cerekam se jer zamišljam njega i njegovu braću, koji su građeni kao džinovi, i njihovu mamu koja im peče kolače i podseća ih da pojedu ručak. "Fina je,” smejem se, jer je to stvarno slatko . Nadam se da ću jednog dana ja biti takva majka. “Čime se bavi tvoj otac?” glupavo pitam. “Tata je šerif. Oduvek je bio pandur. Mama nije radila dok nismo završili srednju školu.” “Stvarno ste srećni. Moja majka nikad nije bila kod kuće ,” naslanjam glavu na sedište i zatvaram oči. Čujem tugu u svom glasu. Pruža ruku i stiska mi koleno. Ne podnosim da me neko žali, a pogotovo on, pa menjam temu. “Ti i tvoja braća se bavite građevinom? A ti radiš i za mog oca?” Pitam zbunjeno. "Radimo zajedno. Osnovao sam firmu kad sam izašao iz marinaca. Kako je koji završavao koledž dolazio je u firmu da radi. Ne radim za tvog oca. Moj rođak ima firmu za obezbeđenje. Tako snabdeva telohraniteljima ljude kojima su potrebni, kao što je tvoj otac. Rođak me s vremena na vreme šalje da proverim nekog od njegovih ljudi." "Strava je to što radiš sa svojom braćom,” kažem, a drago mi je što ne radi u striptiz klubu. Ne znam da li bih mogla da budem s tipom koji radi u striptiz klubu. Nije da furamo, podsećam sebe. “Tvoja porodica je stvarno fina. Tvoja baka i braća jesu .” "Bliski smo. Nije uvek lako, ali na kraju dana smo porodica. Da li imaš brata ili sestru ?" “Ne. Moja mama je imala veće snove od porodice ,” govorim dok stajemo ispred moje kuće. Kuća je u potpunom mraku. Jedino svetlo je od farova Ašerovog džipa. “Šta je bre ovo?” mrmljam, plašim se ulaska u kuću. Ne zato što je Ašer sa mnom ili zato što smo sami. O vo osećanje je više kao kada sanjate ružan san i kada se probudite pa se još neko vreme osećate loše. "Zašto Majk nije ostavio upaljeno svetlo?" Pita me Ašer. “Uf… ne znam. Uvek sam kod kuće kada on odlazi. Možda je samo zaboravio,” izlazim iz džipa. Stajem kada otvori pregradak i vadi pištolj. “Šta radiš to?” pitam šokirano. “Bezbednost.” To je sve što kaže. Sledim ga. Stvorio se ispred mene i uhvatio me za ruku. Toplina njegovog dodira me smiruje i kunem se da me palcem mazi po ruci. Penjemo se na trem, a on staje. "Da li postoji drugi ulaz u kuću?" okreće se ka meni. “Moj stan je u podrumu i ima sopstveni ulaz ," gledam naokolo. “Budi blizu,” nežno kaže. Držim se za njegovu košulju. Z alepila sam se za njega tako da ni papir ne može da stane između nas. Jedva vidim u mraku. Jedini izvor svetlosti je mesec. Obilazimo oko kuće i srce počinje da mi ubrzava. Čini mi se da će mi iskočiti iz grudi. Disanje mi se ubrzava kad pomislim šta se dogodilo zadnji put kad sam išla kući po mraku. U noći kad sam napadnuta išla sam od metroa ka stanu. Prošla sam uličicu, a tip me je uhvatio od pozadi, zapušio mi usta i odvukao iza kontejnera. Tada je počeo da me tuče. Borila sam se koliko sam mogla sve dok mi se nije zavrtelo u glavi . Tada je on stao iznad mene i zgrabio me za glavu. Znala sam da će udarati mojom glavom u beton . Ja sam
~ 27 ~ Knjigoteka
Ivana VV
zatvorila oči i počela da se molim. Onda je nestao, a ja sam jedva videla Zver kako ga napada. Ašer je primetio da se tresem pa je stao i zagnjurio me u svoje veliko, toplo telo. Zagrlio me i ljubi me u kosu. Miriše oštro, toplo i javlja mi se želja da puzim po njegovoj koži. Podiže mi lice i stavlja ga ispred svog. “U redu je, srce,” šapuće i stavlja svoje čelo na moje. “Neću dozvoliti da ti se išta dogodi. Diši duboko." Toliko sam uzbuđena da ne mogu da mislim ni na šta drugo osim da ga poljubim. Odmahujem glavom, pokušavam da sredim misli i duboko udišem. Ne znam da li mi čita misli, ali čak i u mraku osećam njegov osmeh. “Jesi li spremna?” pita me. Osećam njegov dah na usnama, okrećem glavu i klimam i ne smem da progovorim jer ne verujem sebi. Do mog stana vodi nekoliko stepenika. Ašer je ispred mene i otvara vrata. “Ostani ovde dok ne dođem po tebe ,” ulazi u moj stan. "Okej,” ruke mi se tresu. Posle nekoliko minuta Zver izl eti trčeći. Saginjem se da ga pomazim i osećam da mu je krzno mokro. Šta je ovo? Držim ruke blizu lica . Izgledaju tamno. U tom trenutku se svetlo pali i ja vrisnem. Ruke su mi prekrivene krvlju. “O moj Bože! Šta se dogodilo?” Prepipavam Zver. Crven je, ali ne osećam posekotine i rupe. Toliko se tresem da moram da sednem na zemlju. Zver odamh seda u moje krilo. "Jebiga," Ašer izlazi. Odguruje Zver i uzima me u zagrlja j. “Srce, u redu je. Smiri se.” “Mis… ja… Mislila sam da je Zver povređen, ali izgleda da je sve u redu. Zašto je prekriven krvlju?” ridam, a on me mazi po leđima i privlači me u još jači zagrljaj. “Zver je dobro, ali treba da zovemo policiju. Neko je provalio u kuću i koristio nešto crveno da piše po zidovima. Zver ga je nekako uhvatio pre nego ga je zaključao gore.” Pre nego je završio priču, ulećem u svoj stan. Dnevna soba je uništena. Na zidu, crvenim slovima vidim napisanu poruku. Nema sunca - nema meseca! Nema jutra - nema podneva Nema zore - nema sumraka - nema pravog vremena u danu. Nema topline, nema radosti, nema lakog leka, Nema prijatnog osećaja u bilo kom delu Nema hlada, nema sjaja, nema leptira, nema pčela, Nema voća, nema cveća, nema lišća, nema ptica! Novembar! “Šta je, dođavola, ovo?” šapućem Ašeru dok me on podiže i iznosi napolje. “Znam tu pesmu. To je Novembar od Tomasa Huda. Zašto bi to neko napisao na mom zidu?” pokušavam da shvatim šta te reči znače. “Nisam siguran,” sigurna sam da sam osetila da me ljubi u kosu. “Mogu da hodam, znaš,” mrmljam. Ne govori i ne spušta me sve dok me ne stavi u džip. Staje između mojih nogu. Grli me i jednom rukom vadi telefon iz džepa. “Hej, tata. Imam problem. Kod Velikog Majka sam sa njegovom ćerkom Novemba r. Neko je provalio u njen stan. Da, sa Majkovom ćerkom. O tome nećemo sada razgovarati.
~ 28 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Da, vidimo se." Baca telefon na sedište. Gledam u svoje ruke. Prekrivene su nečim crvenim kao i moje farmerke. Pitam se ko je ovo uradio i zašto . “Pogledaj me, dušo!” Podižem pogled i vidim njegove tople, zabrinute oči. “Pobrinuću su da budeš sigurna . Obećavam.” Kad vidim koliko je zabrinut, pričam o napadu u Nju jorku. Sluša me pažljivo. Oči mu se zamračuju, a vilica steže posle svake moje reči. Odmahuje glavom i grli me, a to više znači njemu nego meni. "Hvala što mi pomažeš," kažem. “Ti,” ljubi me u glavu, “nikada mi ne zahvaljuj za stvari koje želim da uradim." “Drago mi je da si bio ovde .” To nije laž. Ne mogu da zamislim šta bi se dogodilo da sam došla sama kući. "Jebiga, srce, i meni takođe,” uzdiše. Pogledam u Zver koji gleda u nas i čeka svoju šetnju. Okreće glavu prema meni . “Izgleda da ćeš morati da se okupaš dečko .” Okreće glavu na drugu stranu. “A kad završiš, okupaću se i ja.” I još jednom hvatam sebe kako pričam sa psom. Ašer se osmehuje. Pitam prvu stvar koja mi je pala napamet. "Je l’ izgledam kao Keri?” Puca od smeha, a onda mi ljubi čelo. “Da, svu te je umazao. Moći ćeš da se istuširaš kad moj tata dođe i proveri sve .” “O moj Bože,” šapućem i setim se da je njegov otac šerif. “Tvoj tata dolazi?” “Da, dušo. On je šerif .” .” “O Bože, tvoj tata dolazi,” ponavljam. Bez razmišljanja brišem lice o njegovu košulju. "Je l’ izgledam bolje?” pitam. "Ne mogu da verujem da si to uradila,” zvuči šokirano. “O, Bože. Upoznaću tvog tatu, a izgledam kao Keri ,” zapomažem. Ponovo brišem lice o njegovu košulju,a onda brišem i ruke. Pogledam ga pošto ne govori ništa. "Ne mogu da verujem da si to uradila.” “Okej! Da li sam uspela da skinem crvenu boju sa lica?” pitam. “Duguješ mi novu košulju,” kaže mi. "Dobro. Da li je crvena boja nestala ?” “Jeste, srce. Crveno je nestalo, ali ne znam da li da te poljubim ili izlupam po guzi zbog tvog postupka." “Kako god," šapućem i guram lice na njegova prsa da sakrijem osmeh. Moj stomak izvodi akrobacije na samu pomisao da me poljubi. Dva minuta kasnije, dva patrolna auta staju pored Ašerovog džipa. Vidim vrlo visokog čoveka sede kose kako hoda prema nama. To mora da je njegov tata. “Tata, ovo je Novembar,” Ašer me predstavlja i udaljava se od mene. Povlači me sa sedišta. Grli me oko ramena i privlači me sebi. Njegov otac se osmehuje dok nam prilazi. “Ćao, Novembar. Čuo sam puno o tebi i tvom psu od svoje mame. Hvali se sa tobom već nekoliko nedelja. Nisam znao da si ti ćerka Velikog Majka. Mislim da niko nije znao da ima ćerku,” ljubazno se smeši.
~ 29 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Vaša majka je jako fina dama, gospodine Mejson. Ne zna puno ljudi za mene ,” kažem kao da on to već ne zna. “Molim te zovi me Džejms. Gospodin Mejson zvuči kao da sam star. ” “Okej,” kažem kroz smeh. “Šta se dogodilo večeras? Kažeš da je neko provalio?” Ašer mu priča o crvenoj tečnosti koja je završila na zidovima i na Zveri i kako su sva svetla bila pogašena kad smo stigli. “Okej, draga, da li znaš nekoga ko bi hteo da te povredi?” pita me. “Ne, ali razlog mog preseljenja ovde je napad u Nju jorku. Na putu za Tenesi stala sam na pumpu da pustim Zver napolje. Nekoliko minuta kasnije stao je auto sa njujorškim tablicama. Čudno je to što se parkirao na delu za pse, a ja nisam videla nikakvog psa. Uplašila sam se i pobegla u kola i od tada ga nisam videla. Ne znam da li je to bila samo moja bujna mašta ili sam stvarno bila u opasnosti. ” “To ne može niko da zna ,” gleda me zabrinuto. “Da li si dobijala poklone ili nešto neobično pre napada?” “Ne, ništa. Zašto? Mislite li da me neko prati ?” žmarci mi prolaze kičmom. “Ne znam. Proveriću neke stvari i videću šta mogu da pronađem. Možeš li da ostaneš sa nekim večeras? Mislim da ne treba da budeš sama. sa ma.” “Uf… Ja uf… moram da zovem svog tatu. Mogu da budem kod bake ili ujaka .” “Bićeš kod mene!” Ašer kaže, a moje srce ubrzava. “To nije dobra ideja,” pogledam ga. “Baš me briga. Neću te ispustiti iz vida, a ne verujem da će tvoja baka ili ujak želeti da budem u njihovim kućama. Bićeš kod mene .” Prevrćem očima. Ašerov tata nas gleda sumnjičavo. “Vaš sin je iritantan i voli da šefuje,” konstatujem. “Verujem da je takav samo sa tobom.” Smeje se. “Ali on je Mejson i njegovo šefovanje je zbog tvoje sigurnosti,” Osmeh mu je tako topao. “Šta sam ti rekao sine ?” kaže i gleda u Ašera. “Kad se dogodi-BUM!” Rukama pokazuje eksploziju. “Kada se dogodi šta?” pitam. “Ništa,” odgovaraju u isto vreme. “U redu,” kažem Ašeru. “Moram da pozovem svog tatu.” Tata je hteo da dođe kući kad je čuo šta se dogodilo. Rekla sam mu da ne brine jer su Ašer i njegov tata sa mnom. Znala sam da je u klubu gužva. Stalno su ga nešto zapitkivali dok je razgovarao sa mnom telefonom. Obavestila sam ga da ćemo Zver i ja provesti noć kod Ašera. Preblago je reći da se mom tati ta ideja nije svidela. Trebalo mi je deset minuta da ga ubedim u tu ideju. Naterao me da obećam da neću uraditi ništa glupo i da mu dam Ašera na telefon. Jedino što je Ašer rekao je, "Sa mnom je sigurna Majk," a onda mi je vratio telefon. Zver i ja smo sada na putu ka Ašerovoj kući. Vozimo se kroz prirodu. Pored puta su polja . "Živiš ovde?" pitam i gledam u njegov profil koji je osvetljen lampicama sa instrument table .
~ 30 ~ Knjigoteka
Ivana VV
"Da, kupio sam zemlju kad sam otvorio firmu i započeo da gradim kuću vrlo brzo posle toga." “Vau, to je impresivno. Koliko si imao godina kada si otvorio firmu?” pitam, a u stvari hoću da saznam koliko ima godina. “Imao sam 22 kada sam započeo posao.” “Oh. Pre koliko godina je to bilo ?” čujem cerekanje. “Šta je smešno?” “Imam 27 godina, srce. Sa tobom ništa ne ide lako, zar ne?” čujem zabavljenost u njegovom glasu. “Strava,” kažem, a osećam se kao idiot zbog toga što me provalio. Prolazimo pored velikog crvenog ambara i skrećemo na zemljani ze mljani put. Sve dok ne pređemo preko malog brda ništa ne vidim. Dah mi zastaje i zapanjena sam. Ne znam šta sam očekivala, ali sigurno nisam zamišljala veliku, dvospratnu brvnaru sa tremom i terasama. Grede drže trem, a ispod je veliki parking gde stoje auto i četvorotočkaš. “Ti si ovo sagradio?” zvučim zadihano. “Da. Trebalo mi je četiri godine da je završim zato što sam radio i druge poslove.” “Predivna je,” stvarno je zadivljujuća. Izlazimo iz džipa i hodamo prema prednjem tremu. Zver hoda iza nas, a toliko je tiho da čujem njegov rep kako seče vazduh. Uzbuđen je zbog novog mesta za istraživanje. Ašer nas uvodi u kuću i ja sam potpuno zapanjena. Ogromno je. Vide se oblice. Nema belih zidova. Ogromni prozori kao da povećavaju prostor. Dnevna soba je na malo nižem nivou. U centru stoji tamno plavi kauč. Izgleda kao da treba da se zameni, ali u isto vreme deluje udobno. Na zidu je tehnika, a sa strane kamin od poda do plafona napravljen od raznog kamenja. Nema ni slika ni jastučića. U stvari nema nikakvih ukrasa. Skrećemo i ulazimo u veliku kuhinju. Aparati su od nerđajućeg čelika, pultovi od granita, a veliko ostrvo je u sredini sa ugrađenim šporetom. Vidi se da nije često korišćena , iako izgleda kao san svakog kuvara. “Da li znaš da kuvaš?” pitam. Jedini razlog za ovakvu kuhinju je ljubav prema kuvanju. “Nešto,” ne mogu da pročitam njegov izraz lica. Šta? Ovo je vrhunska kuhinja. Volela bih ovde da provedem sate u kuvanju, sedenju na pultu i ispijanju kafe. “Ovo je vrlo lepa kuhinja.” Ne znam šta drugo da kažem. “Drago mi je da ti se sviđa ,” kaže to kao da mu je stvarno drago. Sledim ga kroz hodnik. Tražim Zver pogledom i ne vidim ga , pa krećem u potragu. Ponovo ulazim u kuhinju i stajem. Zver leži na kauču. Osećam ruku oko svog struka i Ašer mi šapuće na uvo. “Izgleda da se oseća kao kod kuće.” Drhtaj prelazi preko moje kože i znam da Ašer to oseća jer steže jače moj struk. “Da mu kažem da siđe?” pitam. “Ne, srce. U redu je,” oteže. Volim što me zove srce i u isto vreme me plaši što to volim. “Hajde da ti pokažem spavaću sobu,” mrmlja. Od njegovih reči mi prolazi još jedan drhtaj. Ovoga puta na drugom mestu. Prolazimo pored dve sobe sa otvorenim vratima. Jedna je kancelarija, a druga je soba za vežbanje. Preko puta je kupatilo. Dolazimo do kraja hodnika i on otvara vrata. Ugledam
~ 31 ~ Knjigoteka
Ivana VV
veliki krevet na koji mogu da legnu svi ljudi koje poznajem, a da se ne dodiruju. Čaršavi i ćebad su razbacani, a odeća je svuda po podu. Pored kreveta je stakleni zid. Žaluzine su odškrinute. Vidim terasu. Pored kreveta su ugrađeni ormarići. Veliki ormar je iste boje kao krevet i ormarići, crne. Ima dvoja vrata. Jedna su otvorena i vidim da je to moj ormar iz snova. Veličine je mog stana u Nju jorku. Prilazim i palim svetlo bez razmišljanja. Mogu da u njega stavim sto i stolice i veli ki krevet. Police su na obe strane. Na njima je par cipela i čizama, a ima i puno mesta za kačenje odeće. Nekoliko stvari je okačeno, ali većina odeće je u gomilama na podu. “O moj Bože, zaljubila sam se.” Ašer se smeje. “Počinio si veliki zločin,” ozbiljno ga gledam. Još uvek se smeje. “Ne, ozbiljno, o ovom ormaru treba voditi računa i stvari nikada ne treba da budu na podu.” Zabacuje glavu i tako jako se smeje da mu žile na vratu iskaču. Poželim da ih poližem. Dva puta trepnem zbog te misli. Još uvek se cereka kad me pogleda. “Ne volim da se bavim vešom. Ne volim ni da kačim stvari,” kaže mi. “Pa, naravno,” šapućem. Bože, takva sam glupača. On je muškarac. Njima nije važan ormar iz snova i prikazivanje modnih detalja. Izlazim iz ormara i prekrštam ruke. Njegovo oči pronalaze moje poprsje i ja brzo otkrštam ruke. A onda shvatam da sam u njegovoj spavaćoj sobi i da ću spavati u njegovoj kući. Pogledam u krevet , pa u njega. Posmatra me sve vreme. Kada nam se pogledi sretnu, primećujem da se nešto dešava iza njegovih plavih očiju, a meni od toga zastaje dah. Prekida kontakt i prelazi rukama po svojoj kosi. Stežem ruke u pesnice. Želim da znam kakav je osećaj dodirivati njegovu kosu. “Oh…” pokušavam da razbistrim glavu jer vidim samo Ašera. Osmehuje mi se. Ugledam njegovu rupicu na obrazu i to uopšte ne pomaže. Sada želim da liznem tu rupicu i osetim njen ukus. Osmeh mu se proširuje i kunem se da tačno zna o čemu razmišljam. Sranje, sranje, sranje. “Hajde da ti pokažem kupatilo da možeš da se presvučeš i spremiš za krevet ,” kaže. Hvala Bogu na malim uslugama, govorim u sebi dok ulazimo u kupatilo. Vidim ugrađen tuš napravljen od kamenja sa staklenim vratima . Tuš kabina izgleda kao pećina. Pored tuša je kada iz snova, bar devojačkih snova. Ne mogu da zamislim Ašera kako je puni penom i leži u njoj. Bombarduju me misli o golom Ašeru u kadi. Buljim u kadu i čujem kako se pomera iza mene. Moju torbu stavlja na pult pored lavaboa. “Slobodno se okupaj i idi u krevet . Moram da telefoniram.” Volela bih da se okupam u toj kadi. Volela bih da se okupam u kadi, ali sa Ašerom. Brišem tu misao. “Hvala,” osećam se čudno. Smeši se i zatvara vrata. Stojim nekoliko minuta i pokušavam da shavtim šta se dešava. Kapiram da buljim u kadu, pa se trgnem iz razmišljanja o Ašeru i prilazim lavabou. Istuširala sam se kod svoje kuće pa samo vadim pidžamu iz torbe. Donji deo je pamučan i beo sa žutim prugicama i super se slaže sa žutim topom. Vezujem kosu na vrh glave i umivam se. Iz torbe vadim četkicu i pastu za zube. Mažem noćnu kremu na lice. To je jedina stvar koju me je majka naučila. Nikada nemojte da odete na spavanje a da niste namazali noćnu kremu. Govorila bi, ‘ Nijedan muškarac ne želi ženu sa borama.’ Nikada mi nije bilo jasno kako to ona zna. Ubrizgava botoks od dvadeste godine i od tada ne može da napravi nikakav izraz na licu.
~ 32 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Ulazim u spavaću sobu. Upaljena je samo lampa na ormariću. Ašer je namestio krevet dok sam ja bila u kupatilu i ja se zbog toga smešim. Razmišljam da odem po Zver, ali znam da se neće pomeriti ukoliko ga ne nosim, a to se neće dogoditi. Pitam se gde li Ašer spava. Shvatam da sam umorna i da me nije briga. Pogledam u sat i vidim da je dva ujutru. Uvlači m se u krevet. Miriše na njega. Pokrivam se i zaspim u sekundi. ******************************
Probudila sam se. Osećam toplinu i udobnost. Treba mi minut da ukapiram da Zver nije iza mene. Zver nema ruke. Oči su mi zatvorene i zadržavam dah. Pokušavam da se setim šta se dogodilo. A tada se vrata otvaraju. “Oh ,” čujem ženski glas i otvaram oči. Gledam prelepu stariju ženu. Uzvraća mi pogled. Ašerova ruka me jače steže i ja ga pogledam preko ramena. “Jutro , srce,” tutnji mi na uvo. Toliko sam ponižena da izgovaram prvo što mi padne na pamet. “Nismo imali seks!” bukvalno viknem na nju. Dama me ponovo pogleda i nasmeje se tako ta ko da joj vidim sve zube. “Biću u kuhinji,” Ašer se smeje dok ona zatvara vrata za sobom. Kunem se da je čujem kako se cereka. Okrećem se prema Ašeru čim su se vrata zatvorila. zat vorila. Stvarno ću da ga ubijem. “Šta radiš ovde?” pitam. “Ovo je moj krevet,” smeje se. Grrrrrrr. Želim da ga zadavim za davim. “Mislila sam da spavaš na kauču ili u drugoj sobi,” pitam se šta mu je smešno. “Zašto bih to uradio? Moj krevet je velik. Tvoj pas je zauzeo ceo kauč .” “Trebalo je da me probudiš. Spavala bih na kauču sa Zverkom,” pokušavam da sklonim njegovu ruku. “Moj krevet je dovoljno velik za oboje. Nismo morali ni da se dodirnemo, ali čim sam legao bila si svuda po meni ,” grli me čvrsto. “O Bože, kako si umišljen. Spavala sam. Nisam ni znala da si tu. Kako sam mogla da skočim na tebe?” vičem na njega i znam da d a sam pocrvenela. “Obmotala si se oko mene čim sam ušao u krevet ,” ,” gleda me u lice koje je sve crvenije. “Nisam,” iako verovatno jesam. Uvek sam volela da se mazim. “Jesi,” smeši se. “Kako god,” mrmljam i krijem lice. “Reci da to bar nije bila tvoja majka ,” pokrivam lice rukama. Smeje se i povuče me na krevet tako da ležim ispod njega. Osećam njegovu kožu na svojoj, sklanjam ruke i vidim da čovek ne nosi košulju. Kako mi je to promaklo ni sama ne znam. Grudi su mu fantastične. Široke su i vidi se svaki mišić. Nema puno malja, tek toliko da ih osetim na svojoj koži dok je u meni. Tetovaža započinje ispod ključne kosti, id e oko ramena i završava se na ruci. Izgleda kao vatra, a u stvari su tribali. Među plamenovima se razaznaju imena i vojne čizme. Ista tetovaža je na drugoj strani, samo što se tu vide pištolj i šlem. Imaju crnu senku, a svetle boje prolaze kroz njih. Stvarno izgledaju kao umetničko delo.
~ 33 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Da, to je bila moja mama. Sigurno je došla da vidi da li si dobro. Siguran sam da joj je tata rekao šta se sinoć desilo,” trgnuo me iz sanjarenja o njegovom telu i tetovažama. Pitam se što mu je smešno to što me je njegova mama zatekla z atekla u njegovom krevetu. “Ovo je takav blam. Sigurno misli da sam drolja,” pitam se da li je ovo normalno za njega. “Ne misli ništa takvo, osim da si ovde prespavala pošto ti je neko provalio u stan. Sad treba da ustanemo, ali prvo moraš da me poljubiš,” kaže ozbiljno. “Šta?” prošapućem. “Moraš da me poljubiš. Cele noći spavaš uz mene. Ne možeš to da radiš muškarcu, a da ga ne poljubiš.” Lice mu je blizu mog, a iz očiju mu isijava toplina. Gledam u njegova usta. Ne mogu da si pomognem. Ima prelepa usta. “Poljubi me,” šapuće i dodiruje me svojim usnama. “Ne,” oči mu postaju jako tamne. “Okej, onda ću ja da poljubim tebe ,” govori na mojim usnama. Mozak vrišti DA, DA, DA. Njegove usne dodiruju moje nežno. Ruku stavljam na njegov biceps kako bih se pridržala. Kada se udaljio, želim samo da ga privučem nazad. Liznuo je kraj moje usne i one se razdvajaju. Ljubim ga, prvo nežno pa divlje. Drugu ruku stavljam u njegovu kosu. Bocka me i osećaj je baš onakav kakav sam i zamišljala da će biti. Skida gumicu sa moje kose i grabi je. Bol je bio toliko dobar da sam zastenjala. Ugrizao me je nežno za usnu i uvukao moj jezik u njegova usta. Sledim ga i radim isto što i on. Reži i njegova druga ruka putuje po meni sve dok nisam osetila prste blizu svojih grudi. Pritiskam se u njegovu ruku, a on opet reži. Moja ruka sa njegovog bicepsa odlazi na njegova leđa. Tako su glatka i čvrsta. Palac em prelazi preko moje bradavice i to me hipnotiše. Cvilim i telo mi se podiže ka njemu. Prestaje da me ljubi i stavlja mi lice na svoj vrat. “Jebote!” “Pravim kafu deco. Gde je hrana za psa?” pita kroz vrata. “O Bože,” šapućem u njegov vrat i osećam kako mu se telo trese. “Ovo nije smešno,” smeje se još jače. “U pravu si. Ovo nije zabavno. Digao mi se kao nikad u životu, a moja mama neće otići dok se ne uveri da si dobro.” Cerekam se jer mi je drago što mogu tako da ga napalim, da mu se digne kao nikad u životu. “Srce, je l’ se ti to meni smeješ ?” šapuće mi na uvo. Smejem se glasnije. Počinje da me golica. “Srce, nemoj da mi se smeješ .” Toliko sam se smejala da sam mislila da ću se upiškiti u gaće. Počinjem da preklinjem. “Molim te prestani, neću ti se više smejati . Obećavam, obećavam,” kažem kroz smeh. Prestaje i hvata me za lice. “Isuse, jebeno si prelepa.” Verujem da sam prelepa zbog načina na koji me gleda i govori. Rastapam se zbog njegovih reči. Savija glavu i ljubi me opet. Ovoga puta poljubac je nežan i sladak. Oboje dišemo ubrzano posle njega . “Ti si onaj koji je prelep ,” kažem mu nežno i mazim ga po vilici. I on se rastapa. Oči su mu tople. Njegove usne opet traže moje. “Okej, deco, kafa se pravi, ali ne mogu da nađem hranu za psa.” “Mama, Isuse! Izlazimo za jebeni minut i nahranićemo psa ,” viče Ašer.
~ 34 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Ašere Džejmse Mejsone, vodi računa o svom tonu i ne zazivaj Boga bez razloga,” govori njegova mama. Grizem se za usnu i ne mogu da se suzdržim, pucam od smeha. Pokrivam usta kako me njegova mama ne bi čula. Bez upozorenja, skače i povlači me sa sobom. Odjednom stojimo pored kreveta. Saginje se i ljubi me u nos . Zaleđena sam u mestu jer gledam pokrete mišića na njegovim leđima. Još uvek stojim i blenem kad čujem puštanje vode. Izlazi, a onda sam u potpunoj Ašerovoj magli. Bez majice je. Tetovaže, ruke, grudi, isklesani trbušnjaci i seksi V koje vodi u labavu trenerku. “Hoćeš li nahraniti Zver ili ćeš stajati tu i pariti oči na meni još malo?” Pogledam ga i vidim vrlo arogantan osmeh sa sve rupicom. “Kako god,” mrmljam. Čujem kako se smeje dok ja obilazim krevet i gledam u svoja stopala. U kupatilu posmatram sebe u ogledalu. Zelene oči su svetlije, usne otečene od poljubaca, obrazi crveni, a kosa raščupana. Osmehujem se jer znam kako sam dospela u ovakvo stanje, a onda se brzo namrštim. Ašer je zgodan, ali ja nisam devojka koja spava i ljubi se sa frajerom posle prvog sastanka. Nismo ni bili na pravom sastanku , a i nisam znala da ćemo spavati zajedno. Odmahujem glavom zbog blesavih misli i odlučujem da ću biti iskrena i reći mu da ne mogu da budem sa njim neobavezno. Sigurna sam da će ga to oterati. Perem zube, oblačim brus, navlačim duksericu i zakopčavam je. Izlazim iz sobe i odlazim u kuhinju. Ašer sedi na barskoj stolici, još uvek bez majice i drži šolju kafe. Potpuno se okre nuo ka meni, čim me primetio. Dobijam osmeh ali mali, bez rupice. Hmmmm. “Ćao, ja sam Suzan, Ašerova mama.” Od njenog glasa poskočim. Toliko sam smetena što ne vidim Ašerovu rupicu da sam zaboravila da je njegova mama u prostoriji. Obilazi ostrvo i upoznaje sa sa mnom . “Ja sam Novembar,” smešim joj se. Veoma je lepa. Kosa joj je tamna, kratka i ošišana na paž. Oči su joj iste boje kao Ašerove. Nosi belu košulju, veliku tirkiznu ogrlicu, tamne farmerke i braon kaubojske čizme. Jako je šik . Istog trenutka se zaljubljujem u nju. Čvrsto me grli, onako majčinski, a meni suze naviru na oči. “Drago mi je što te konačno upoznajem, Novembar,” šapuće mi u kosu. Jako je stežem, zatvaram oči kako bih zadržala suze. “Pa, lepa si kao što svi kažu .” Njen komentar me zatiče skroz nespremnu. Mislim, tata mi govori da sam lepa i Ašer mi je to rekao jutros, ali to je bilo u zbog vreline trenutka. Nisam ružna, samo sam oduvek bila slatka. Čak su i svi moji bivši momci govorili da sam slatka, a majka mi nijednom u životu nije rekla da sam lepa . “Hvala,” promrmljam i o sećam se čudno. Vrelina mi se penje u obraze. Suzan se osmehuje šire i okreće se prema Ašeru. Dele osmeh, a meni se čini da upadam u privatni momenat. “Da li voliš kafu?” Pita me i odlazi u kuhinju. “Voleti nije prava reč za moja osećanja prema kafi ,” kažem. Suzan krivi glavu i upitno me gleda.
~ 35 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Uf… obožavam kafu,” osećam se kao kreten. “Moje konzumiranje kafe će izvući Ameriku iz dugova.” Brbljam, a ona i Ašer se smeju. Čujem grebanje. Zver je stavio šapu na staklena vrata i pokušava da uđe. Otvoram vrata, a Zver skače na mene i ruši me na dupe . Liže me kao da me nije video nedeljama. Smejem se i vidim da se i Ašer i njegova mama smeju. “U redu, pusti je da ustane,” Ašer gura Zver, staje iznad mene i posmatra me . “Ti si previše,” promrmlja. Podiže me sa poda. Njegove reči me pogađaju. Moja mama je govori la da sam previše. Svaki put kad mi je to rekla, pravila je facu, u stilu – Zašto li se uopšte bakćem sa tobom? Nisam želela da pogledam u Ašera da ne bih videla isti izraz lica kao mamin, pa sam mu samo pustila ruke. Odlazim do ostrva gde me čeka kafa. Sipam malo mleka i dodajem dve kašičice šećera. Suzan i Ašer me posmatraju. Moram da pobegnem da se sredim. “Hvala za kafu,” gledam u Suzan, a knedla mi zastaje u grlu. “Odmah se vraćam. Samo da uzmem Zverkinu hranu iz torbe.” Osećam se kao idiot. Moja mama nije čak ni ovde, a ja se zbog nje osećam kao govno. Na vratima sam Ašerove sobe, kad osetim ruku na svom struku i poletim kroz vazduh. Ispuštam krik i prizemljujem se na krevet sa Ašerom na meni. “Š… Šta… Šta radiš to?” Migoljim se i pokušavam da ga zbacim sa sebe. “Šta se tamo dogodilo?” Drži me prikovanu za krevet. Ne mogu da mu kažem da je moja majka od mene napravila ludaču, pa stiskam usta i pokušavam da ga se oslobodim. Nisam htela da njegova mama čuje kako vičem na njega . “Jedne sekunde si se smejala, a druge zatvorila. Šta se dogodilo?” “Ništa. Samo moram da uzmem hranu za Zver. Silazi s mene,” guram ga. “Kaži mi šta se dogodilo. Da li sam te povredio?” Stvarno izgleda zabrinuto. “Šta?” “Da li sam te povredio kada sam te povukao sa poda?” Pita ponovo, a ja se osećam još gore. “Ne, nisi me povredio. Dobro sam. Možeš li, molim te da se pomeriš kako bih otišla da nahranim psa?” Guram ga opet . “Pa šta je onda bilo? Valjala si se na podu sa psom i smejala se. Onda si odjednom izgledala kao da te je neko udario. Ne puštam te da ustaneš dok mi ne kažeš šta se dogodilo.” Suze mi naviru, a neću da plačem pred njim. Mene je moja majka totalno upropastila, a kako to reći nekome ko ima super mamu. “Ne bi razumeo,” kažem jer stvarno ne bi. Niko ne može da razume kako je to kada osoba koja treba da te štiti i vodi kroz život napravi da se osećaš bezvredno. “Probaj me,” šapuće. Mazi mi kosu pored slepoočnice. Suze kreću i ja pokušavam da okrenem glavu, ali je on drži i ljubi mi prvo jedno , pa drugo oko. “Srce, molim te, reci mi,” šapuće. Ne mogu da si pomognem. Njegov nežan glas i toplina čine da se osećam sigurno. Sigurnije nego ikad. “Moja mama nije kao tvoja. Nije slatka, ne grli, ne govori ljudima da su lepi, ne bi nikome napravila kafu.” Suze padaju i kao da mi je pesak u grlu. “Znam da je glupo, ali ceo život je pravila da se loše osećam. Moja mama me je zlostavljala, ne fizički, nego verbalno i emocionalno. Ceo život me je kosila. Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim da to što je
~ 36 ~ Knjigoteka
Ivana VV
govorila nije istina, ali rane su tako duboke da ih još uvek osećam u sebi. Potresem se čak i kada neko kaže nešto bezazleno.” Zatvorila sam oči dok sam govorila. Otvoram ih i vidim Ašerovo ljut it o lice. Celo telo mu je zategnuto, a zubi stisnuti. Uplašila sam se i on je to ukapirao. Pogledao me i osetila sam kako mu se telo opušta, zubi mu se razdvajaju. Palcem mazi moju donju usnu. “To je zato što sam rekao da si previše .” Konstatuje. Klimam glavom jer ne mogu da govorim. “Prelepa si kad se smeješ. Ne bi se mnogo žena mazilo sa psom na podu i smejal o se zbog toga, svakako ne ispred muškarca. Zato sam rekao da si previše. Sviđa mi se što te ne zanima šta drugi misle i što se ponašaš prirodno pored mene. Žao mi je što ti je ma jka kučka. Kladim se da je ljubomorna i da te je zato kosila , kako bi se ti osećala manje vrednom. Nadam se da ćemo uspeti da izlečimo sve te rane ,” nežno kaže. Briše mi suze. Taj njegov pokret osećam u dubini duše. Reči zvuče iskreno, ali ipak još uvek ne mogu da mu verujem. “Ne mogu neobavezno,” izlanem se. Htela sam da pokrijem lice ili da pobegnem u kupatilo. Umesto toga zatvaram oči. Telo mu se trese od smeha. “Šta je smešno?” pitam iznervirano. “Da li misliš da bi pokušao neobavezno kad znam da bi me tvoj tata, ujak i rođaci isprašili?” pita. “Uh…” To mi nije palo napamet. “Ovo nije neobavezno, Kriste!” Reži. “Upoznala si moju braću, mamu, tatu i baku. Nijedna žena sa kojom sam bio nije upoznala celu moju porodicu. Želeo sam te od kada sam te ugledao u klubu sa tvojim ocem. Zato sam bio besan kada sam te uhvatio napolju. Kada sam te video sa mojom bakom, znao sam da sam gotov. Pričala mi je o tebi nedeljama i govorila kako moram da te upoznam. Rekla mi je da treba da te pozovem na sastanak, pre nego što neko drugi to uradi. Bila je u pravu. Juče sam shvatio da treba da ti priznam svoja osećanja, pre nego te zgrabi neki jebeni glupan. Zato sam te kidnapovao. To ja zovem osiguranje budućnosti. Videćemo kuda sve ovo vodi, Novembar, i to neće biti neobavezno.” “Okej,” uzbuđena sam i pomalo uplašena zbog njegovih reči. Mrtav ozbiljan je. “Okej.” ljubi me nežno. “I samo da znaš, neću biti fin prema tvojoj majci ako ikada dođe u posetu.” “Mislim da moja majka nikad neće doći ovde.” M olim se da sam u pravu. Nadam se, da se moja mama neće ovde pojaviti. Tata bi poludeo, a baka bi je verovatno upucala. “Treba da ustanemo pre nego mama dođe ovde . Zabrinuta je zbog onoga što se sinoć dogodilo, a i zbog tvog raspoloženja od malo pre. Hajde da doručkujemo, pa da idemo do t vog tate.” Kao da ga je prizvao. Čuje se Highway to Hell, zvono za mog tatu. Ašer ustaje, odlazi do svojih farmerki, vadi moj telefon iz džepa i pruža mi ga. Javljam se. “Ćao tata.” “Hej, devojčice. Kako si?” “Dobro. Spremam se da nahranim Zver, pa ću da doručkujem sa Ašerom i njegovom mamom.” “Njegova mama je tu?” Zvuči iznenađeno.
~ 37 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Da, došla je jutros. Gospodin Mejson joj je rekao za događaje sinoć i pretpostavljam da je htela da se uveri da sam dobro.” “Hm,” tata je utihnuo. “Tata, još si tu?” “Da, ovde sam devojčice. Kada ćeš da dođeš kući?” Okrećem se prema Ašeru. “Za koliko ćemo biti kod mog oca ?” “Za sat i po, srce,” nežno kaže. Osmehujem se zbog onog srce. “Ašer kaže za sat i po.” “Čuo sam ga, devojčice. Možeš li da mi ga daš na telefon?” “Naravno. Sačekaj. Tata hoće da priča sa tobom,” pružam mu telefon. Uzima ga, ljubi me u nos i stavlja slušalicu na uvo. “Majk,” čujem. “Da, pričaćemo kad dođem.” Vraća mi telefon. “Tata,” govorim tako da želim da mu stavim do znanja da nisam napravila ništa glupo. “Vidimo se kad dođeš, devojčice. Volim te.” Prekida pre nego što sam mu rekla da i ja njega volim. Ašer me posmatra. “Je l’ sve u redu?” Pitam i gledam u telefon. “Sve je u redu, srce. Hajde da jedemo.” “Okej,” osećam užasne trnce koji mi prolaze kičmom, jer znam da će tata pričati sa Ašerom. Odjednom sam nervozna zbog odlaska kući. Vraćamo se u kuhinju. Gospođa Mejson je za šporetom. “Da li voliš kačamak?” pita. Nemam pojma šta je kačamak, što ona shvata po mojoj grimasi. “Okej, jaja i tost?” “To može. Hvala, gospođo Mejson.” “Zovi me Suzan, lepotice. Gospođa Mejson zvuči kao da sam stara.” “Okej. Da li imaš nekakvu činiju za Zver?” Aš er uzima ogromnu činiju za pravljenje kolača ili za mešenje hleba i puni je do vrha. Toliko sam zaprepaštena da ne mogu da ga zaustavim. Uvek merim Zverkinu hranu da ne bi pojeo previše. Pročitala sam da psi ne treba puno da jedu. “Šta to radiš?” Ašer spušta činiju na pod. “Hranim psa,” podiže obrve. “Ne smeš toliko da ga hraniš.” “Zašto?” “Zato što na internetu piše da hrana treba da se meri.” “Srce, on je pas. Zna kad treba da prestane sa jelom.” Gleda me kao da misli da je nešto smešno. “Kako ti to znaš?” zabacujem glavu. “Imao sam pse čitavog života .”
~ 38 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Oh…” To je sve što mogu da kažem. Zver je moj prvi pas i sve informacije koje imam su sa interneta. Cereka se, a meni dođe da ga tresnem. “Kako god,” odmahujem glavom. Ruku mi stavlja na vrat i ljub i me. Njegova mama se osmehuje. O Bože, kakav blam. “Ne možeš da me ljubiš ispred svoje mame,” šapnem. “Upravo sam to uradio i to neće biti poslednji put .” Suzan se smeši, podiže glavu i zbog nečega je jako srećna. “Ovo obožavam, dušo. Ašer i njegove žene, u stavri svi moji sinovi i njihove žene. Prvo sam mislila da se stide mene i svog oca. A onda smo Džejms i ja izašli jedno veče i videli Keša sa nekom devojkom. Da ti kažem.... posle toga mi je bilo drago što ih nisu dovodili kući.” “Imala sam sreću da upoznam neke od njih sinoć kad me je Ašer odveo u bar .” “Nije valjda?” Sužava pogled prema Ašeru. “Jeste.” Ašer izgleda kao da će me zadaviti. “Ašere Džejmse Mejsone, mislim sam da sam te bolje vaspitala!” “Mama, tamo smo se našli sa momcima da igramo bilijar. Ne mogu ja da određujem ko će da dođe u bar.” “Ne mogu da verujem da si je na prvi sastanak odveo na bilijar.” Suzan me pogledala. “Kunem se, bolje sam ga vaspitala.” “Nije to bio sastanak ,” razuveravam je. “Isuse, mama,” Ašer mrmlja i sužava pogled. “To jeste bio sastanak.” Sve što mogu da uradim je da se nasmejem. “Znaš, čak i kad je Ašer bio oženjen nismo upoznali devojku. Znali smo da su se upoznali kad je Ašer bio u Teksasu i da su se venčali u opštini. Na venčanje nas nije pozvao.” Srce mi silazi u pete zbog ovoga što čujem. Glupo, znam. Bila sam verena i mislila sam da ću ceo život provesti sa onim smradom. “Mama, Isuse! Šta ti je, jebote?” “Pazi šta pričaš, Ašeru Džejmse.” Gleda u njega, pa u mene. “Izvini, mislila sam da znaš.” “Ne. U redu je. Mislim, tek smo se upoznali, a svi mi imamo prošlost . Neke uspomene su lepe, a neke ružne,” govorim joj. Neke stvari u mojoj prošlosti su takođe bile ružne, kao verenik koji je spavao sa mojom majkom. Koliko ružnije od toga može ? Suzan se r aznežila i uputila mi tužan osmeh. “Šta vi, deco, planirate danas?” pita, menjajući temu. “Idem kući, a onda će me tata odvesti da uzmem svoj auto.” Stojim naslonjena na ostrvo. Ašer me vuče za ruku i smešta između svojih nogu. Stavlja ruku na moj kuk, a ja ga mrko pogledam. Mazi me po licu i smeši se. “Daću mami ključeve od tvog auta. Niko ili Keš mogu da ti dovezu auto. Onda ćeš da spakuješ stvari kad odeš kući i donećeš ih ovde. Neću biti kod kuće neko vreme. Moram da idem u Nešvil da proverim gradilište i da se pobrinem da nam vatrogasni inspektori ne zatvore posao. Daću ti ključ, a ti samo dođi i osećaj se kao kod svoje kuće.” Pravim facu ‘jesi li ti lud’, jer me pita da opet prespavam ovde. Šta?
~ 39 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Neću da budem ovde,” kažem mu. “Bićeš ovde. Tvoj tata radi u klubu i ne dolazi kući pre četiri ujutru. ” “Neću! Biću kod moje bake,” iako stvarno ne želim da budem kod bake. Ima tri mačke i svaki put kad odem kod nje oči mi oteknu toliko da ne mogu da trepnem. “Ako odeš kod bake, doći ću tamo i dovući ću te ovde , pa ti predlažem da me poslušaš i poštediš nas muka.” “Da li si lud?” Znam da je odgovor da. “Neću da budem ovde.” “Pričaćemo kasnije.” Kapiram da nećemo pričati i da će pokušati da me natera da uradim po njegovom. Pogledam ga, a on se opet smeje. Tad njegova mama stavlja jaja i tost ispred nas, obilazi ostrvo i seda. Pomeram se od Ašera i sedam na stolicu između njega i Suzan. Okrećem se ka Suzan, njega ignorišem, a on se zbog toga cereka. Hvata me za vrat i ljubi me ponovo. “Prestani to da radiš,” pogledam ga. “Ne.” kaže i počinje da jede . “Novembar, da li si bila u Nešvilu ?” pita me Suzan. “Da, samo jednom. Baka i ja smo išle da kupimo kompijutere.” “O, ne, dušo. Mislim u pravu kupovinu ?” “Baka nije baš kupoholičarka. Otišle smo samo u jednu prodavnicu, ali me je naterala da pre toga pozovem i naručim sve što mi treba, tako da sam ušla i samo pokupila st vari.” “To liči na nju.” Smeši se. “Ti i ja treba da imamo dan za devojke. Otićićemo rano ujutru i pregledati sve prodavnice, a onda manikir i pedikir. ” “Stavrno?” uzdišem. Tija i ja smo stalno išle zajedno na manikir i pedikir. Uvek sam bila ljubomorna na devojke koje su bile sa svojim majkama. Uvek sam htela da me majka odvede na manikir i pedikir. “Stvarno,” mazi me po licu. “Može nedelja?” “Da, to bi bilo strava.” “Dogovoreno.” Opet se smeši. “Nemam ćerku. Pokušavala sam i završila sa četiri dečaka, a onda sam odustala. Tako da će ovo biti zabavno.” Imam majku, koja me nikad nije povela u kupovinu, a ni na sređivanje noktiju. Suzan me zagrlila, a meni su oči pune suza . “Stvarno se radujem.” “I ja,” grlim i ja nju. Završili smo doručak. Puštam Zver napolje, a Ašer prati svoju mamu do auta. Kad se vratio, rekao mi je samo “Moram da telefoniram.” Ulazim u kupatilo da se spremim. Oblačim crne helanke, širok džemper boje kajsije , koji se slaže savršeno sa mojim baletankama. Pletem pletenicu i stavljam je preko ramena tako da mi pada na grudi. Stavljam rumenilo, maskaru, sjaj za usne i parfemišem se. Naguram sve svoje stvari u torbu i hodam prema dnevnoj sobi. Ašer nije ta mo. Pogledam kroz vrata. Stoji u dvorištu u iznošenim farmerkama, radnim čizmama i tamno sivoj dukserici koja ne njemu izgleda kao druga koža. Samo pogled na njega i usta su mi suva. Gledam Zver kako mu prilazi sa štapom u njušci. Ašer mu uzima štap i pono vo baca, a Zver trči da ga donese. Tako je lep dok se igra sa mojim psom. U tom trenutku se setim njegovih reči. Ako ne grešim, on je sada moj dečko. Poželim da skačem ....ili navijam.
~ 40 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Poljubio me i upoznao sa svojom mamom. Tehnički sama se pojavila, ali i to se računa, zar ne? Rekao je da ovo nije neobavezno, ali ja još uvek ne mogu potpuno da mu verujem. Odlučila sam da mu pružim šansu, dok ne dokaže suprotno. Oseća da ga posmatram, okreće se, a meni zastaje dah. Zove Zver, zajedno se penju stepenicama i ulaze u kuću. Prilazi, podiže me i ljubi. Opet sam u Ašerovoj magli. “Spremna?” pita, a ja klimam. Klizim niz njegovo telo, ljubi me u nos. Noge su mi želatin, pa se držim za njegovu majicu kako ne bi pala na lice. Smeši se kao da zna šta mi radi. Nijedna devojka ne želi da dečko zna za njena osećanja. “Okej, srce, vodi svoju guzu u džip.” Zatvara vrata. Posmatram njegove pokrete, stojim i samo buljim. Konačno izlazim iz Ašerove magle , pa grabim tašnu i torbu i krećem. Hodam sa Zverkom i govorim preko ramena. “Ne govori mi da stavim svoju guzu u auto. Nije pristojno !” Otvaram vrata od kuće i odlazim do džipa, a njegov smeh me prati.
~ 41 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Stajemo ispred moje kuće. Moj otac stoji na tremu. Pružam ruku da otvorim vrata, ali me Ašer zaustavlja. “Sačekaj da ti ih ja otvorim.” Ovo me zbunjuje. “Zašto?” “Da li uvek postavljaš suvišna pitanja?” Uvek postavljam pitanja. Nekad pitam nešto što nema smisla ili pitam nešto na šta već znam odgovor. Ašer me pogleda i nasmeje se. “Šta je smešno?” “Ništa, srce. Samo sačekaj da ti ja otvorim vrata. Hoćeš da mi učiniš to ?” Pita me lepo i ne šefuje, a i nazvao me srce, što volim, pa klimnem potvrdno. “Dobro,” nežno me ljubi i priljubljuje svoj nos na moj. U takvoj sam Ašerovoj magli da nisam videla ništa, sve dok nije otvorio vrata i pružio mi ruku. Njegov džip je strava. Ima velike gume i napravljen je za vožnju blatnjavim pute vima. Pitam se da li Ašer to radi ponekad. “Da li voziš po blatu?” pitam i ponovo vidim koli ko je viši od mene. Moja glava doseže do sredine njegovih grudi, pa kad hoću da ga pogledam u oči moram da zabacim glavu. Dobro je što neću morati da brinem koliko visoke štikle nosim. Moj bivši nije voleo da nosim štikle, jer sam u njima bila viša od njega. “Vožnja po blatu?” Vraća me na temu. “Da, znaš, kad voziš džip po blatu.... Ne znam šta se radi kad se vozi po blatu.” Ponovo se smeje, ne znam zašto i ja čekam da prestane. “Nisam vozio po blatu od sedamnaeste godine.” “Oh,” kažem razočarano. Htela sam da se vozim po blatu. Nije da znam nešto o tome, ali sam gledala neki snimak i učinilo mi se da je zabavno. “Ako hoćeš uzećemo četvorotočkaš i voziti se kroz bare posle sledeće oluje.” “Stvarno?” To zvuči zabavno. “Zato si previše. Ne pričaju sve žene o manikiru i kupovini, a onda o vožnji po bl atu.” “Ja sam svestrana.” “Da.” Ljubi me i kada postane baš dobro, tata viče na mene. “Novembar!” Sranje, zaboravila sam gde smo. Krijem glavu u Ašerove grudi i cerekam se. Moj tata je ljut. Nikada ga pre nisam naljutila. “Novembar,” tata me opet zove. “O, Bože,” pogledam u Ašera koji se smeši. Okrećem glavu i vidim tatu u ujka Džoa na tremu. Obojica stoje raširenih nogu i prekrštenih ruku. Mislim da ovo neće proći dobro. Ašer me hvata za ruku i kreće. Vučem se za njim, pokušavajući da izbegnem svađu.
~ 42 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Ćao, tata. Ćao, ujka Džo,” kažem najslađe što mogu. Tata prepoznaje moju igru, a ujka Džo odmahuje glavom i usna mu se trza. Čujem Ašerovo cerekanje, a tata i ujka Džo ga gledaju kao da je osuđen na smrt. “O, Bože,” ogorčena sam. “Još malo ću napuniti dvadeste pet godina i stvarno je prošlo vreme za teranje i plašenje tipova.” Probadam tatu pogledom. “Uvek ću svakom tipu staviti do znanja, da ću ga upucati, ako te zezne. Za to nikad nećeš biti prestara.” “Okej,” pogledam Ašera. “Ako me zezneš, moj tata će te upucati.” Ašer mi uzvraća pogled i vidim da jedva zadržava smeh. “Uđi i spakuj stvari , srce,” prelazi prstima po mojoj vilici. “Neću ostati kod tebe.” Bože, što li mu je to tako teško da razume? Imali smo jedan polu sastanak. Prerano je da provodim noći kod njega. “Ostaćeš kod mene,” kaže tonom koji bi nekog uplašio, ali ne mene. “Neću,” viknem. Tražim pogledom tatinu podršku, ali vidim da suspreže osmeh, a ujka Džo se baš osmehuje. Šta je, bre, ovo? “Devojčice,” tata me zove. “Mislim da treba da budeš na sigurnom dok ne ugradim alarm. Ali se slažem da Ašer nije baš najbolji izbor. Hoćeš da ostaneš kod ujaka večeras?” Sad znam da ću završiti kod Ašera. Moj ujak je okoreli bajker i kod njega je uvek neka žena. Baka i ja smo svratile jednom do njega. U kući su bile dve polu gole žene. Uostalom, tamo nema baš mesta za mene. Oba sina su mu odrasla i o tišla od kuće, tako da je jednu sobu pretvorio u teretanu, a drugu u kancelariju. Ima slobodan kauč, ali radije ne bih spavala na njemu jer može da se pojavi neka žena u bilo koje vreme. Ujak Džo je bio oženjen 18 godina , i to od trenutka kad je saznao da mu je žena trudna, pa sve dok momci nisu maturirali. Nisam upoznala damu, ali sam čula da je bila kučka i prema deci i prema ujka Džou. U to vreme je mislio da treba da drži porodicu na okupu. Čim su moji rođaci otišli na koledž više se nije pretvarao, pa se razveo. Mislim da je ujka Džo ispod poslovnog odela uvek bio žestoki bajker. “Biću kod Ašera. Bez uvrede ujka Džo ,” smešim se i nadam da se neće naljutiti. Uzvraća ni osmeh i znam da nije ljut. “A kod bake?” Pita tata. “Otišla bih kod nje, ali se bojim da ću umreti od alergije.” Tata pokušava da se seti gde bih još mogla da odem, bilo gde. Mesec, manastir, možda zatvor? Mislim da ga ne bi bilo briga gde sam, samo da Ašer nije tamo. “Srce,” Ašer mi skreće pažnju. “Moram da popričam sa tvojim tatom i ujakom, ali pre nego što odem doći ću da se pozdravimo,” pogleda značajno u mene, a onda u tatu. “U redu,” kažem. Tati upućujem pogled - budi fin. Krećem, ali me Ašer povukao za džemper. Pogledam ga preko ramena. “Zaboravila si nešto?” “Uh…ne,” okrećem se prema njemu i pitam se šta sam to zaboravila.
~ 43 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Poljubi me,” vrlo ozbiljno me gleda. Ne mogu da verujem da je rekao tako nešto ispred mog oca. “Neću da te poljubim ispred oca i ujka Džoa,” prošištim, a on se opet smeje. “Poljubi me ili ću ja poljubiti tebe . Odluči brzo. Treba da razgovaram sa tvojim ocem, a onda moram na posao.” Prekrštam ruke. Sigurno nije ozbiljan. “Nemoj mi govoriti da te poljubim isp -” Ašer me privlači sebi i ljubi me. Poljubac je obična pusa, ali ja sam ipak ostala bez teksta jer me poljubio pred mojim ocem. Pokušavam da dođem sebi, ali sam potpuno zapanjena poljupcem. Tada čujem oca kako se smeje i pogledam ga, jer sam pomislila da umišljam stvari. “Treba li da uzmeš pištolj ili nešto?” Pokazujem rukom prema Ašeru. “Ne,” smeši se. “Sada znam o čemu je Džejms pričao kad smo se čuli jutros.” Tata opušta ruke i oslanja se na pete. “Super! Baš super,” mrmljam i trljam slepoočnice. Pogledam u Ašera. “Ozbiljno, prestani da me ljubiš ispred naših roditelja,” uperujem prst u njega. Okrećem se i marširam uz stepenice. Zalupim ulaznim vratima i shvat am da sam ostavila Zver napolju. Otvaram vrata i zovem Zver. Sva trojica se okreću prema meni. Pogledam ih i opet zalupim vrat ima. Ovoga puta čujem njihov smeh. “Kako god,” mrmljam i odlazim u svoj stan. ********************
Praktično sam u raju. Sedim na Aš erovoj terasi, držim čitalicu, noge sam podigla na ogradu, glavu zabacila i uživam u suncu. Zver trči po dvorištu , juri nešto. Razmišljam o svom danu. Otišla sam u svoj stan posle napada besa. Očigledno je da su tata i ujak sredili bar nešto. Crvena boja je oprana. Videla sam tri velike kese pune đubreta. Proveravala sam da li je nešto ukradeno. Činilo se da su sve stvari na broju. Stolica i kauč su bili isečeni, pa su završili u đubru. Spavaća soba je bila netaknuta. Čak su i žute ruže bile na stočiću pored kreveta. Otišla sam do njih i ugledala poruku. Zaslužuješ lepotu. Zašto me teraš da postanem gadan? “Šta je, bre, ovo?” prošaputala sam. To je bilo od osobe koja je provalila u moj stan. Ruka mi se zatresla. Moja porodica se pomučila da sredi ovaj prostor za mene, a ja više nisam želela da budem u njemu. Sela sam na uništen kauč, stavila glavu u svoje ruke i razmišljala kako da popravim stvari. Namirisala sam Ašera pre nego što sam ga videla . Sklonio mi je ruke sa lica , ćučnuo ispred mene i delovao zabrinuto. “Da li je sve u redu?” pitala sam. Pomislila sam da su se on i tata posvađali. “To ja tebe treba da pitam,” podigao me sa kauča, pa seo na njega i stavio me u svoje krilo. “Onaj ko je ovo napravio mi je ostavio cveće.” Ašer se ukočio ispod mene dok sam mu ja davala poruku. “Šta je ovo?”
~ 44 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Kako ću ovo da popravim?” pitala sam. “Svi su se trudili da se osećam dobrodošlo, a ja ne znam ni zašto se ovo dogodilo.” Mazio me po leđima, a ja sam se uvukla u njega i stavila glavu ispod njegove brade. “Poruku ću da dam svom tati. Ostalo su samo stvari , srce. Tvojoj porodici je drago što si dobro.” Dodirivao mi je lice, ljubio u kosu, a ja sam samo uzdisala. Htela sam da se pretvaram da se provala nije ni dogodila. “Dobro je što nisam bila ovde dok se sve događalo,” rekla sam i približila mu se još više. “Novembar,” pozvao me tata. “Nik St ivenson te zove. Kaže da mora da priča sa tobom. ” Osetila sam kako se Ašer opet ukočio ispod mene. Pogledala sam ga i videla da je besan. “Koji Nik?” Viknula sam. “Nik St ivenson. Njegov otac je advokat .” “Šta, jebote?” Ašer je skočio i odvukao me u kuhinju . Tata je ostavio telefon na pultu. Uplašeno sam gledala kako je Ašer uz imao telefon. Javio se i razgovarao kao da je pećinski čovek. “Juče sam ti sve stavio do znanja, pa zašto onda zoveš, jebote?” Ašer je režao u telefon. “O moj Bože, Ašere. Daj mi telefon,” viknula sam i pokušala da mu otmem telefon. Visok je tako da nisam uspela u tome. “Sačekaj,” Ašer mi je dodao telefon. Želela sam da ga šutnem. Obmotao je ruke oko mene i stegao me. Brojala sam u sebi, pokušavala da se smirim, ali mi nije uspelo. “Nik, izvini,” izvinila sam se zbog Ašerovog ponašanja. Pokušala sam da ga odgurnem, ali se on nije pomerio. ”U redu je, Novembar. Zovem da ti zakažem sastanak sa svojim ocem. On je zastupao Džona i Elen Armsted i mora da te vidi u vezi njihovog testamenta. Možeš li da dođeš u kancelariju u ponedeljak oko jedanaest?” “Izvini, Nik, ali ja nemam pojma ko su Džon i Elen.” bila sam potpuno zbunjena. Armsted jeste moje prezime, ali ne znam ko su Džon i Elen. “Džon i Elen Armsted su bili tvoji deka i baka sa mamine strane. ” “Oh… Zašto onda treba da se vidim sa tvojim ocem?” “Izgleda da su tvoji baka i deka napravili testament pre nego što su umrli, pa moj otac mora da razgovara sa tobom o tome. Ne znam šta piše u testamentu, ali ako dođeš u ponedeljak, saznaćeš.” “Oh…naravno. Ponedeljak u jedananest,” rekla sam. “Okej, Novembar, vidimo se tada.” “Da, vidimo se,” bila sam potpuno zbunjena. Veza se prekinula, a Ašer me je samo jače stisnuo. “Je l’ sve u redu?” Bila sam besna na njega. Okrenula sam se, stala na prste i unela mu se u lice. “Ne mogu da verujem da si se javio na telefon i da si bio tako bezobrazan prema Niku. Ništa ti nije uradio.”
~ 45 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Srce, on hoće da uđe u tvoje gaćice.” Iskolačila sam oči, a glava samo što mi nije eksplodirala. “Neće.” “Hoće, a to se neće dogoditi.” “O Bože, ti si lud. Samo mi se predstavio u baru, jer sam nova u gradu. To je sve. Zvao je da mi kaže da su mi baka i deka sa mamine strane ostavili nešto i da treba da se nađem sa njegovim ocem u advokatskoj kancelariji, a ti si se pretvorio u pećinskog čoveka bez razloga.” Udarila sam ga u grudi. “Jesam li ja muškarac?” pitao me. “Da,” prasnula sam, a uopšte nisam razumela zašto me pita nešto tako glupo. “Onda jebeno dobro znam o čemu pričam .” “Kako god,” stisnula sam zube. “Nemam vremena da se svađam sa tobom. Imam puno stvari koje treba da završim, a ti moraš na posao.” “Nemoj da besniš na mene, srce. To je završeno. Sada zna da sam juče bio ozbiljan i nadam se da će to ispričati svima u gradu, pa neću morati da se bavim više ni sa kim. ” “Znaš da je 2013. godina?” pogledala sam ga. “Da li si ti moja?” Nosom mi je trljao vr at, a onda sam osetila njegov jezik. Zaboravila sam da sam ljuta, da je bio nepristojan i da me je još jednom izblamirao. “Da,” rekla sam, iako sam dovodila svoju pamet u pitanje. Čim je dodirnuo moj vrat usnama više nisam mogla da si pomgnem. Podigao me je. Zacvilela sam, a noge su mi se automatski obmotale oko njega. Jedna moja ruka je završila na njegovom ramenu, a druga u kosi koja je bockala moj dlan. Njegova ruka je bila na mojoj guzi, a druga je prelazila mojim leđima i završila u mojoj kosi. Povukao me ja za kosu i zabacio mi glavu. Poljubac je bio vreo i divljački. Nabio me na zid, a njegova vrelina me pogodila u centar. Trljao se o mene , dok sam ja ječala. Odmaknuo se i naslonio svoje čelo na moje. “Jebeno obožavam tvoja usta, srce,” rekao je na mojim usnama. “I meni se sviđaju tvoja,” nasmejala sam se. Prikovao je svoje kukove na moje, terajući me da zacvilim. “Dobro je što imam celu noć da vodim ljubav sa tobom.” O, sranje. Zbog svega što se dogodilo, zaboravila sam da ću opet spavati u njegovoj kući. “Treba da razgovaramo o večeras,” izlanula sam se i ugrizla za usnu. U redu je da se ljubimo, ali za seks nisam bila sigurna. “Slušaj,” uhvatio me za lice, dok me je držao prikovanu za zid. “Ne moramo ništa da uradimo. Ići ćemo polako.” “Okej,” šapnula sam. Telo mi se opustilo. “Okej,” šapnuo je, pa me poljubio nežno u usta i nos. Moje ruke su bile na njegovim ramenima, njegove na mojoj guzi, a onda sam skliznula niz njegovo telo. “Videćemo se kod mene. Ključ će biti na tvojim ključevima od auta. Doneću picu za večeru.” poljubio me brzo i otišao pre nego sam uspela da se izvučem iz magle zvane Ašer. Pitala sam se zašto mi se toliko svideo pećinski čovek.
~ 46 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Ostali deo dana je bio tih. Spakovala sam dovoljno stvari za nekoliko dana. Ispričala sam t ati za sastanak kod advokata, pa se ponudio da ide sa mnom. Razgovarali smo o Ašeru i meni. Htela sam da znam šta misli o našoj vezi. Bilo mi je drago što tata odobrava našu vezu i što veruje Ašeru. Moraću da se potrudim i pokušam i živim polako, dan po dan. Ostalo vreme sam preklinjala tatu da me nauči da vozim motocikl. Pristao je konačno i otišao da spava. Htela sam da razgledam antikvarnice, pa sam otišla u grad. Našla sam mali okrugli sto sa tri noge koje su se savijale na unutra. Jedva sam čekala da skinem staru boju i da vidim kakvo je drvo ispod. Stavila sam sto u gepek i odlutala u mali butik na trgu. U izlogu je stajala metalna lutka. Bila je savršena za moj ormar iz snova. U butiku je bila starija dama koja je pričala telefonom. Osmehnula mi se i mahnula, pa se vratila svom razgovoru. Bilo je i malih i velikih metalnih lutki. Videla sam razne tašne, šalove, čarape, nakit i drugu robu koja ženama ne treba, ali je žele. U zadnjem delu radnje je bila metalna lutka, ofarbana u roze, bez glave i ruku. Bio je to torzo sa dugačkom šipkom na tri noge , kao postolje za novogodišnju jelku. Mnogo mi se svidela. Zamišljala sam je u svom ormaru ili u uglu spavaće sobe. “Mogu li da vam pomognem?” Čula sam nežan glasić. Okrenula sam se i ugledala ženu mojih godina. Bila je moj e visine. Duga, plava kosa joj je bila zakačena šnalom i bila je prelepa čak i bez šminke. Nosila je tamne farmerke, zelenu košulju i kaubojke. “Da, koliko košta lutka?” pitala sam. “Ova 125 dolara,” promrmljala je kao da ne želi da priča sa mnom, iako joj je to posao. “Stvarno? Baš mi se sviđa. Zar se vama ne sviđa?” Podigla je glavu. Oči su joj bile svetlo zelene sa tamno zelenim prstenom oko zenica. Jedino Ašer ima lepše oči od nje. “Da, lepa je,” rekla je tako tiho da je skoro nisam čula. “Ja sam Novembar,” pružila sam ruku. Oklevala je, ali se ipak pozdravila. Izgledalo je da je malo iznenađena. “Ja sam Liz. Da li si ti Majkova ćerka?” “Da. Ti poznaješ mog oca?” “On i moj tata su bili najbolji prijatelji ,” rekla je tiho. Videla sam tugu u njenom pogledu, pa sam shvatila da je rekla bili a ne jesu. “Drago mi je da sam te upoznala Liz. Ovo je fantastična prodavnica. Vidim gde će moja plata završavati,” pokušavala sam da promenim temu i mrzela sebe što sam je učinila tužnom. Nasmejala se, a tugu je zamenio ponos i njeno lice je zasijalo. “Moja mama i ja držimo prodavnicu. Otvorile smo je pre par nedelja. Odrasla sam ovde, pa ako poželiš da ti pokažem okolinu, obavesti me ,” rekla je. Zamrzla se kad smo čule smeh iza nas. Dve žene su bile tamo. Jednu sam prepoznala iz bara. “O, kako slatko. Liz pokušava da nađe prijatelja,” viša je rekla. “Neki ljudi nikad ne odrastu,” promrmljala sam, odmahujući glavom. Moja majka je bila kao i ove žene, pa sam znala tačno šta treba da uradim. Ignorisala sam ih. “Ne poznajem puno ljudi u gr adu. Možemo ponekad da se nađemo i popijemo kafu.” Delovala je malo iznenađeno, ali se brzo pribrala. Bila sam nekako ponosna na nju. Imala sam osećaj da je ružne reči pogađaju.
~ 47 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Oh…naravno. To bi bilo lepo. Daću ti svoj broj telefona kad završiš kupovinu ,” okrenula se i otišla iza zavese u drugi deo radnje. Gledala sam stvari još nekoliko minuta, a one dve devojke su još uvek bile tu. Čula sam da šapuću nešto o Ašeru, ali se nisam obazirala i nastavila sam da razgledam. Pronašla sam šal sa velikom šarom punom svetlih boja, par srebrnih alki sa lepim privescima. Stavila sam stvari na pult i žena me je pogledala. “Da li je sve u redu, draga?” “Da i takođe bih htela da kupim onu lutku koja stoji pozadi. Onu roze,” rekla sam, misleći na svoja nova blaga. “Naravno. Liz će ti je doneti.” “Hvala.” Dala mi je račun i kada se Liz vratila, razmenile smo brojeve telefona. Obećala sam da ću je zvati. Kod oca sam ostavila nove stvari i spakovala sebe i Zver. Ostavila sam ocu poruku i napisala mu da me zove kasnije. Odvezla sam se kod Ašera. Sada uživam u suncu koje polako zalazi. Malo je hladno. Stavljam pletenu kapu, oblačim vuneni džemper. Prijatno mi je i udobno. Kosa mi pada na osetljivi deo kože iza uveta. Otvaram oči i vidim Ašera kako mi se osmehuje. “Hej, srce. Tražio sam te,” šapuće. “Ćao.” Istežem se, sedam i gledam okolo. “Izgleda da sam zaspala,” kažem tiho. Shvatam da sam još uvek napolju, i da je sumrak, i da je hladno. “Da, zabrinuo sam se jer nisam mogao da te nađem u kući. Gde ti je telefon ? Tvoj tata i ja smo pokušavali da te dobijemo.” “O, sranje. Mislim da je još uvek u torbi . Nisam planirala da sedim i zaspim ovde.” “Uđimo unutra,” podiže me. Zagrlim ga i glavu stavljam na njegove grudi. Telo mu je toplo, miriše predivno. “Mogu da hodam,” mrmljam u njegove grudi. “Sviđa mi se da te nosim. Tako si sićušna,” ljubi me u čelo. “Ha! Samo za tebe pošto si ti džin.” O sećam osmeh na svom obrazu. Nosi me u dnevnu sobu, seda i stavlja me u krilo. Mazim se, upijam njegovu toplotu , slušam njegovo ritmično disanje. Čudno, ali ova situacija mi deluje baš normalno. Koliko je to zastrašujuće ? “Šta ćeš od priloga, srce?” pita i mazi me po leđima. Mislim da ću opet zaspati. “Pečurke, paprike, masline i kobasicu. Možda ćeš ti nešto drugo ?” “Ne, dobro zvuči.” Kukovi mu se podižu i njegova ruka napušta moja leđa. Čujem tipkanje, pre nego što naruči picu. Posle završenog razgovora telefon baca na sto. “Da li ti je dan dobro prošao?” pitam u njegove grudi. “Ne. Vatrogasni inspektori su hteli da zatvore gradilište, a Keš je morao u bolnicu na šivenje.” Čim je t o izgovorio, ustajem i pokušavam da se izvučem iz njegovog zagrljaja. “O Bože! Šta radiš ovde? Trebalo je da budeš sa njim. Je li on dobro? Ko se brine o njemu?” vičem i pokušavam da se oslobodim. “Dobro je. Mama je sa njim. Posekao je ruku. Smiri se.” “Koliko ima šavova?”
~ 48 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Samo tri. Zašto si toliko zabrinuta?” Sužava pogled i odjednom je ljut. “Povređen je i tvoj je brat ,” lagano kažem. “Kako to misliš, zašto sam zabrinuta ?” zbunjeno pitam. Ne govori. Bulji u mene i tada shvatam zašto me je to pitao. Hoću da ga šutnem. “Ozbiljno? Tvoj rođeni brat ?” Odmahujem glavom u neverici i pokušavam da se izvučem iz stiska. “Pusti me da ustanem,” stisak se pojačava. “Ozbiljna sam, Ašere. Odmah me pusti da ustanem. Ne mogu da verujem da misliš da bih sedela ovde sa tobom da sam imalo zainteresovana za tvog brata. Očigledno se ne poznajemo, ali ako hoćeš da budeš sa mnom moraćeš da mi veruješ. U suprotnom, nemoj da traćiš moje vreme. ” konačno sam ustala. Ostavljam ga na kauču, odlazim u kupatilo i skačem na pult. Pitam se šta to nije u redu sa njim? Keš je njegov brat. Dođe mi da vrištim. Vrata se otvaraju. Samo stoji tamo, gleda me i ne progovara. Mislim da ne treba da budem više ovde. Otići ću kod bake, pa makar mi pluća otkazala. “Mislim da treba da odem kod bake,” tiho kažem. Još uvek ne progovara. Ja se meškoljim po pultu zbog njegovog pogleda. Onda duboko udahne, lansira se prema meni i obrušava se na moje usne. Hvata me za dupe i povlači me na kraj pulta. Uhvatio me nespremnu. Moje telo reaguje samo, rukom grabim njegova leđa. Moja druga ruka se zakopava u njegovu kosu, dok mi on gricka donju usnu i bradu, a onda se vraća na moja usta i proždire ih. Jezik mu pleše sa mojim. Gricka moje usne. Njegova ruka je na mojim grudima. Grabi moje grudi preko brusa. Zajecam u njegova usta i pokušavam da mu se još više približim. Gaćice su mi skroz mokre. Nikada u životu nisam bila toliko napaljena. Povlači se, ljubi me nežnije i stavlja svoje čelo na moje. “Ne ideš ti nigde ,” reži. Vibraciju njegovog glasa osećam između nogu. “Ne želim da idem nigde,” kažem iskreno, a znam da će se ovo završiti mojim slomljenim srcem. Pritiska čelo o moje i uzdiše. “Skoro svaka žena koju sam jebao je bila sa nekim od moje braće,” kaže tiho. Mučnina mi se penje uz grlo i strašan bol me pogađa u grudi zbog njegovih reči. Otvara mi se, ali ja nisam htela da znam ovo. Ne znam, ali osećam da treba da podelim nešto sa njim kako bi razumeo da nije jedini koji je imao loše iskustvo. “Bila sam verena. Otkrila sam da je moj verenik spavao sa mojom majkom sve vreme,” izlanula sam se. Nisam htela da to zvuči tako. Zašto li nisam držala jezik za zubima? “Izvini. Nije trebalo da to tako kažem. Samo…Znam kako se osećaš. Nemam sestre koje bi imale seks sa momcima sa kojima sam ja. Ali da se to događalo, rekla bih im da je to grozno. Ko to radi?” Telo mu se trese. Pitam se šta je smešno u ovom razgovoru. “Da li se ti to smeješ?” Telo mu se koči, podiže glavu i pritiska svoj nos o moj. “Ne puštam te, Novembar.” Obrve mu se spajaju i u očima mu se javlja nada, ali ja ga ne poznajem dovoljno da bih bila sigurna u ono što vidim. “Pokušaj da mi veruješ, okej,” prst om prelazim preko njegove donje usne. Stavlja svoje čelo na moje opet i dugo ćuti. O čemu li razmišlja?
~ 49 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Pokušaću,” kaže nežno i uzdiše. “I ja ću da pokušam, znaš ?” Pokušavam da razvedrim atmosferu. “Mislim da imam veliku konkurenciju. Sve te žene koje se bacaju na tebe.” Otvara oči i pogled mu je ozbiljan. “Obećavam da ćeš biti, ti, samo ti, dok ovo traje. Sada treba da pokupimo picu, zato vodi svoju guzu u džip.” I samo tako razgovor je završen. Skida me sa pulta , ljubi u nos, izlazi iz kupatila, a ja ponavljam njegove reči u svojoj glavi. Ti, samo ti. Smejem se sama sebi u ogledalu. Ulazim u dnevnu sobu, uzimam torbu i vodim svoju guzu u džip. ************************
Budim se obmotana oko Ašera. Moja butina je preko njegove, ruka mi je preko njegovog struka, u njegovom sam zagrljaju. Sinoć smo jeli picu i gledali TV. Praznu kutiju od pice je bacio i doneo nam još po jedno pivo. Ispružio je bose noge na stočić i privlačio me sve dok moja noga nije bila preko njegove butine, ruka preko struka i glava na njegovim grudima. Posle filma mi je rekao da se spremim za krevet, a da će on za to vreme izvesti Zver napolje. Oprala sam zube, namzala lice, pustila kosu i očešljala je. Izvukla sam pidžamu. Ovoga puta je to bila spavaćica sa tankim bretelama i ugrađenim brusom. Pamuk se nabirao ispod grudi, a spavaćica mi je dosezala do kolena. Bila je slatka, ali ne previše seksi. Tako sam mislila dok Ašer nije ušetao. “Isuse,” promrmljao je. Fascinirano gledam kako mu pogled postaje taman. Bez reči ili dodira, izvlači nešto iz ormara i o dlazi u kupatilo. Čim su se vrata zatvorila, skočila sam u krevet i pokrila se do struka. Upalila sam lampu. Izašao je iz kupatila, bio je samo u donjem delu pidžame. Seksi. Stajale su jako nisko na njegovim kukovima, otkrivale slovo V, a meni je krenula voda na usta. Ugasio je svetlo i legao u krevet. Sedela sam još sekund, a onda sam ugasila lampu i legla. Pokrila sam se cela. Ašer me je p rivukao sebi. Moja leđa su bila na njegovim grudima, noge je savio iza mojih, rukom mi je obgrlio struk. Nežno je pomerio kosu sa mog ramena. “Noć, srce,” šapnuo je i poljubio me u vrat. “Noć,” prošaputala sam, približila se i slušala kako diše. Telo mu se opustil o i za nekoliko trenutaka sam i ja zaspala. Stavljam nos na njegova rebra i udišem njegov miris. Miriše na zemlju, parfem i Ašera. Ruka na mom kuku se pomera i ja mu prilazim bliže. Odjednom sam na leđima i gledam u njegovo lice. Lep je i kad je sanjiv. “Jutro.” Glas mu je grub i pravi mi haos u telu. Pogled mu je topao. Saginje se i ljubi me nežno. Udaljava se, ali još uvek drži moje lice. “Jutro.” uzdišem duboko i pitam se o čemu razmišlja. “Da li si dobro?”
~ 50 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Sviđa mi se da se budim pored tebe.” Raznežim se. I ja volim da se budim pored njega. “Šta želiš da radiš danas?” pita me i nosom dodiruje moj vrat. Prebacujem nogu preko njegovog kuka i grlim ga. Osećam tvrdoću i glatkost njegove kože. “Hoćeš da me provozaš na četvorotočkašu?” Podiže glavu i osmehuje se. “Kako bi bilo da ih utovarimo? Mama i tata imaju dvesta ari zemlje i na njoj nekoliko barica. Pozvaću momke i pitati ih da li hoće da se provozaju?” “O Bože, da!” vrisnem uzbuđeno, prevrnem ga i sednem na njegove kukove. Sagnem se i poljubim ga brzo. Pokušam da skočim, ali me on drži za kuk. Oči su mu tamne i poluzatvorene. Znam da sam u nevolji kada njegove ruke prođu mojim butinama i zavlače se ispod spavaćice. Osećam njegovu tvrdoću tačno na mom centru i odmah sam se ovlažila. Palčevi su mu ispod mojih grudi i moje disanje se ubrzava. Bradavice su mi se ukrutile. Seda i ljubi me. Jednu ruku stavlja na moje dupe, a drugom hvata moju kosu i zabac uje mi glavu. Ljubi me. Tako je ukusan. P rivlačim ga bliže sebi. Savija me unazad, pa završavam ispod njega. Obmotavam noge oko njegovog struka, ljubim ga strasno. On ponovo seda i posmatra me. Oboje t eško dišemo, a ja samo želim njegova usta nazad. Zastenjem kad osetim njegove prste na butini. Gleda kako putuju mojom kožom. Pogledi nam se sretnu, saginje se i opet me ljubi. Liže i grize moj vrat. Ruke su mu na mojim grudima. Osećam hladan vazduh na bradavici, pre nego je on stavi u usta i snažno uv uče. Leđa mi se savijaju, a ja p rivlačim njegovu glavu još bliže. Šokirana sam jer kapiram da samo od sisanja bradavice mogu da svršim. Stenjem, a on reži. Pušta bradavicu , pa drugu stavlja u usta, a onu što je ostavio vrti i vuče prstima. Kukovi mi se podižu i trenje ja baš pravo. Raspadam se u milion delova, jecajući njegovo ime, a noge mi se zatežu oko njega. Moji prsti su zabijeni u njega , dok se lagano vraćam iz orgazma. Otvaram oči. “Jebeno prelepa,” kaže i ljubi me ponovo. Ovaj put je mnogo jače. Uzvraćam poljubac i mazim njegov stomak. Mišići mu se stežu pod mojim dodirom. Noktima prelazim preko njegove kože. Skida mi spavaćica preko glave i svojim telom prekriva moje. Njegove grudi su na mojima, njegova usta proždiru moja, prevrćem ga i zajašem njegove kukove. Zastenjem od siline sudara. Glava mi odleti unazad i njegova usta su opet na mojoj bradavici. Prevrće me, gura prste u moje gaćice i pritiska. “Jebeno vlažna.” Reži i to me čini još vlažnijom. “Isuse, ne mogu da dočekam da te probam.” Prstima vrti moj klitoris. Hvatam se za njegove bicepse i vrti mi se u glavi . Prstima me savršeno ispunjava. Kukovi mi se dižu sa kreveta. Ljubim ga duboko. “Molim te,” preklinjem. Treba mi više. “Ne dam ti da svršiš ponovo dok te ne probam, srce .” imam mini orgazam samo od njegovih reči. Skida mi gaćice. “Hej! Izvlači tu lenju guzicu iz kreveta.” trznem se. “Šta, jebote,” kaže osoba i tada čujem Zverkino lajanje i režanje. “Šta, jebote?” Ašer reži. “Isuse Kriste,” mrmlja i ustaje, a ja pokušavam da nađem spavaćicu. Stavlja mi ruke na struk i ljubi me, kao da moj pas neće nikoga ubiti, kao da je uzbuna kod mene prestala. E, ta uzbuna je vlažna i duboka, od nje još uvek ubrzano dišem. “Dođi u kuhinju srce,” Oblači košulju i izlazi iz sobe. Uzbuna je prestala. Oblačim spavaćicu i trčim u kupatilo.
~ 51 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Perem zube, kopam po torbi i navlačim duksericu preko spavaćice i odlazim u kuhinju. Ašer stoji blizu aparat a za kafu, a neki tip sedi za ostrvom. Mršav je, ali se vidi da je mišićav. Tamna kosa mu je raščupana, ima lice modela , dugačke trepavice, tamne oči i pune usne. Gleda me čudno i pogled mu pada na moje noge. Toliko mi je neprijatno, da se okrećem i trčim nazad u spavaću sobu. Oblačim trenerku i top. Kad se vratim, tip se ceri, a Ašer se smeje. “Dođi, srce,” kaže tiho, pruža ruku i ja zabijam lice u njegove grudi. Osećam njegove usne na kosi. ”Novembar, ovo je Sven. Sven, Novembar.” “Ćao. Drago mi je što sam te upoznala,” gleda u Ašera i mene. Osećam da me Ašir štiti. “Takođe, Novembar.” smešim se i tražim pogledom Zver. Čujem njegovu šapu na vratima, pa ih otvaram. I opet, Zver me ruši. Padam na dupe, a on me liže i stoji iznad mene. Pokušavam da ga odgurnem i smejem se tako jako da mi suze naviru na oči. Onda je Zver uklonjena i vidim Ašerovo nasmejano lice. “Srce. moramo da ti nabavimo manjeg psa ,” kaže i podiže me sa poda. “Malo je uzbuđen.” Ašer stavlja nos na moj. “Prelepo,” šapuće, nežno me ljubi i grli. Vodi me u kuhinju, a ja sam opet u magli da pot puno zaboravljam da je neko sa nama. Pogledam Ašera i osmehujem se, grickam usnu i shvatam da mogu da se zaljubim u njega. Pogledam u Svena koji se osmehuje i namiguje mi kao da zna o čemu razmišljam. Osmehujem se i ja njemu. “Kafa?” Ašer pita i steže me. “Da, molim. Mogu li da napravim doručak ?” pitam, a nisam sigurna da li prelazim granicu. “Ako želiš.” Sleže ramenima. “Okej,” kažem i spremam namirnice za francuski tost. Kad je gotov, stavljam hranu u Svenov, Ašerov i svoj tanjir. Uzimam sirup i puter i stavljam ih na pult ispred momaka, onda uzimam kafu i punim im šolje. Sve se utišalo, a oni me gledaju kao da sam luda. “Uf…” “Ješćeš, srce?” klimam. “Dođi, Novembar.” Hodam prema Ašeru, iako u tom trenutku želim da pobegnem u kupatilo. Stavlja me u svoje krilo , privlači moj tanjir i dodaje mi viljušku. “Mogu da sednem na drugu stolicu,” kažem tiho. Šapuće mi tiho. “Želim te blizu.” Ljubi me u vrat. Počinje da jede i priča sa Svenom. “Vodim Novembar kod mame i tate da se vozimo četvorotočkašima. Pozvaću momke da se nađemo tamo. Hoćeš da ideš?” Sven me samo gleda. “Hoćeš na vožnju četvorotočkašima?” Sven pita šokirano. “Da! Toliko sam uzbuđena.” Cvilim i pljeskam rukama, a Ašer i Sven se smeju. “Hej, mogu li da pozovem Liz?” Pitam Ašera. “Ko je Liz?” “Upoznala sam je juče. Drži radnju na trgu sa svojom mamom. Stvarno je slatka. Neke iz tvog harema je muče.” prevrnem očima. Sven se ceri. “Harem?” Ašer podiže obrve.
~ 52 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Devojke iz bara koje su se okupile oko bilijarskog stola i čekale da budu izabrane kao loša epizoda,” cerekam se , a Ašer počinje da me golica. “Pa, izabrao sam tebe i dobila si moj štap.” “Da li si stavrno to rekao ?” brčkam nos. Sven se raspada od smeha . “Pozovi prijateljicu. Naći ćemo se tamo sa njom. Daću ti adresu.” ljubi me u vrat. “Strava,” kažem. Posle doručka, Ašer i Sven tovare četvorotočkaše dok ja sređujem kuhinju i brzinski se tuširam. Stojim u Ašerovoj sobi umotana u peškir. On ulazi. Osećam se kao plen vrlo velikog, gladnog predatora. “Isuse, kao da živim u jebenoj noćnoj mori.” “Šta?” prošapućem. Odjednom mi je neprijatno i pitam se da li sam dobro pročitala njegovu reakciju. “Imao sam te obmotanu oko sebe celu noć, svršila si mi po prstima . Sada si umotana u peškir, a ja znam šta je ispod i ne mogu da učinim ništa povodom toga. To je moja najgora jebena noćna mora.” O moj Bože, bradavice su mi se ukrutile, a dah mi zastaje od njegovih reči. Hoću da uradi nešto povodom toga, a ja razmišljam da pretrčim preko sobe i skočim na njega. Lansira se i ljubi me. Odmah upadam u Ašerovu maglu. Prekida poljubac i gura lice u moj vrat. “Večeras,” reži, gricka moj vrat, a onda me pušta. Odlazi u kupatilo. Čujem tuš. Iz torbe vadim farmerke, crvenu majicu, crveni čipkani brus i crvene ta nge. Brzo se oblačim i pravim pletenicu. Ašer izlazi. Peškir mu je obmotan oko struka, a voda curi po njegovom telu. Potpuno sam se izgubila i razumela šta znači noćna mora. Deo mene želi da se baci na njega, a deo se plaši da će posle seksa da mu postane dosadno i da će izgubiti interesovanje za mene. “Treba da se obučem, srce, pa ako nećeš da gledaš, sačekaj me u kuhinji.” “Biću u kuhinji,” zacvilim i brzo zbrišem iz sobe.
~ 53 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Valjala sam se po podu od smeha posle razgovora sa Liz. Pozvala sam je na vožnju četvorotočkašima, ali nije mogla da dođe jer je radila je u prodavnici, pa smo se dogovorile da se nađemo u ponedeljak posle mog sastanka sa advokatom. Ašer nas je odvezao do kuće svojih roditelja. Svi su bili ispred velike zgrade kad smo stigli. Sipali su gorivo u četvorotočkaše i motore. Nikad se pre nisam vozila na motorima, pa mi je Ašer pokazao šta treba da radim. Čula sam samo pola onoga što je pričao jer sam bila previše uzbuđena. Vozili smo se stazama nekoliko sati. Posle nekog vremena momci su počeli da se trkaju, pa se Sven ponudio da me nauči da vozim motor. Ašer se trkao sa svojim ocem. Vežbala sam ravnotežu kada se Ašer pojavio i video me na motoru. Videla sam Ašera kako gura Svena i pokazuje rukom u mom pravcu. Videla sam da pomera usta, ali nisam čula šta govori jer sam nosila kacigu. Zaustavila sam motor. Keš ga je pridržao dok sam silazila. Pošla sam prema Ašeru. Njegovi mama i tata su stajali sa strane, dok je on vikao na svog prijatelja - kako je samo smeo da dopusti da sednem na motor. Pobesnela sam. Nisam bespomoćno det e kojem treba stalna kontrola. “Je l’ sve u redu?” pitam, prekrštam ruke. Primećujem da svi posmatraju. “O čemu ti razmišljaš?” Ašer me gleda. “Taj motor je prevelik za tebe. Da li shvataš da si mogla ozbiljno da se povrediš?” “Je l’ si ti ozbiljan ?” pitam i gledam ga kao da mu je izraslo treće oko. Momci se smeju iza nas. “Smrtno, jebeno, ozbiljan.” reži. “Slušaj me, Ašere. Nisi moj šef. Naučiću da vozim motor, onda ću i kupiti jedan i voziću ga kad god budem htela i ti ne možeš ništa da uradiš povodom toga.” bodem ga u prsa. “Jebote, ne, nećeš.” “Tata će me učiti sledeći put kad bude slobodan,” smešim se slatko. “Srce, govorim ti sada, ako misliš da ću te pustiti da voziš, luda si.” “I srce,” kažem sarkastično. “Govorim ti da ne trebam tvoju dozvolu ni za šta.” “Videćemo.” zarežao je, a onda me privukao u zagrljaj i poljubio jako – sa jezikom – pred svima. Posle poljupca, bila sam u takvoj Ašerovoj magli da se nisam ni pobunila što m e ljubio pred svojim roditeljima. Stavio je ruku preko mog ramena i privukao sebi. Pogledala sam okolo i videla da se svi smeju. Pitala sam se šta se to upravo dogodilo. Svađali smo se , pa nismo…da li je to normalno? “U redu, deco. ‘Ajde da jedemo,” Ašerova mama zove. Zacerekala sam se, a Ašer mi se samo osmehuje. “Šta?” Sležem ramenima. “Zbog Suzan se osećam kao da imam pet godina.”
~ 54 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Ašerova mama je napravila divnu svinjetinu u zemljano j posudi, pečene krompire punjene mesom, pomfrit od slatkog krompira i domaću kupus salatu. Sve je bilo baš ukusno. Sedeli smo oko velike vatre, pili smo i jeli, a onda je Suzan iznela maršmelou, krekere i čokoladice kako bismo pravili ražnjiće. Bilo je savršeno. U Ašerovom sam zagrljaju, stomak mi je pun, pijem omiljeni sok od jabuke. Život ne može da bude bolji od ovoga. Momci su pričali o svojim dogodovštinama iz prošlosti. “Ašer i ja smo vozili skejtove kad smo bili u srednjoj školi,” Sven počinje priču. “ Jednom prilikom, Ašer je pokušao da preskače stepenice ispred biblioteke . Promašio je jednu stepenicu, pao i povredio prepone. Otišli smo mojoj kući da stavi led na njih. Bio sam u kuhinji, pripremao led kad sam začuo vrisak iz kupatila. Vrištao je kao devojčica. Potrčao sam prema kupatilu, lupao na vrata, ali on nije otvarao . Čuo sam samo plakanje i jecanje. Uleteo sam unutra i zatekao prizor koji mi je i dan danas urezan u mozak. Tvoj čovek ,” gleda me i smeje se, “je ležao na podu sa melemom za bolove u rukama. Odlučio je da to stavi na jaja. Mislio je da će mu pomoći. Stavio je to sranje na jaja i zamalo se onesvestio od bola.” Toliko sam se smejala da sam pala unazad sa drveta na kom smo sedeli. Nikada se nisam ovoliko zabavila i nikada nisam bila prljavija u ž ivotu. Blato mi je bilo u kosi, na licu i po odeći. Izgledala sam kao beskućnik. I svi ostali su bili blatnjavi, čak i Ašerova mama. Volela sam ih sve i volela sam Tenesi. Opušten način života i dobri ljudi su bili tako drugačiji od Njujorčana. Ležeći na zemlji u prašini, shvatila sam da sam srećna. Stvarno, stvarno srećna po prvi put u životu. Ašer mi je pomogao da ponovo sednem na drvo. Zagrlio me, poljubio me u nos. “Ukrašću te, devojko,” Sven je rekao bezveze. “Jebeno, ne,” Ašer mu se smeši. Momci su počeli da pričaju o gardilištu i stvarima koje treba da završe pre sledeće inspekcije. Suzan i ja smo razgovarale o našem sutrašnjem putu u Nešvil. “Pokupiću te oko devet,” rekla mi je. “Okej.” “Podne, mama. Ne ranije,” Ašer prekida naš razgovor. “Devet,” Suzan ga izaziva da joj se suprotstavi. “Podne. Sutra je nedelja i spavaćemo duže.” “De-“ “Suzan,” gospodin Džejms je prekida, stavlja je u svoje krilo i šapuće joj nešto na uvo. Istopila se pored njega i onda me pogledala. “Biću tamo u podne .” klimam potvrdno i cerekam se. Očigledno je da Ašer liči na oca. Popela sam se u Ašerovo krilo i mazila se dok su svi sedeli i pričali. Mora da sam zaspala, jer sledeće čega se sećam je da sam na prednjem sedišt u Ašerovog džipa. “Uskoro ćemo biti kući, srce,” šapnuo je i poljubio me u čelo. Zaspala sam pre nego je zatvorio vrata. Osetila sam da je auto stao i podigla sam glavu sa Ašerovog ramena.
~ 55 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Hej, pospanko,” gleda me. “Ovo je bio najbolji dan,” govorim smešeći se. Uhvatila sam ga za lice i poljubila sam ga jako. “Da,” pogledom prelazi po mom licu. Poljubio me je u nos i otvorio vrata Zveri da izađe. Susreli smo se ispred džipa i zagrljeni ušli u kuću. Nisam se udaljila od njega sve do dnevne sobe. “Idem na tuširanje,” otapkala sam do kupatila. Stajala sam obučena. Već sam izula prljave čizme i čarape i pustila sam vodu da se ugreje. Vrela para iz tuš kabine je godila mojim leđima. Ašerova ruka je skliznula na moj stomak. Pogledala sam ga preko ramena. Okrenuo me i lagano započeo da mi raskopčava košulju. Trnci su mi prolazili kičmom, a vrelina se slivala u sam moj centar. Košulju mi je skinuo preko glave. Pogled mu je pao na moj crveni brus, prstom je pratio njegovu ivicu. Zavukla sam ruke pod njegovu košulju, osećajući glatku kožu. Stavio je ruke iza svoje glave i skinuo je košulju. Došao je do dugmeta na mojim pantalonama. Stomak mi se trznuo od njegovog dodira. Disanje mi se ubrzava lo jer je bio toliko blizu i jer sam ga dodirivala. Ašer mene dodiruje. Molila sam se da nas sad niko ne prekine, pa sam brzo stavila ruke na prednji deo njegovih farmerki. Uhvatio me za ruke i sklonio ih. Iznenađeno sam ga pogledala. Njegova usta su se obrušila na moja, jezik dodirnuo rascep i moja se usta otvaraju. Grabim ga za glavu, približavam ga sebi i produbljujem poljubac. Rukama klizi od mog struka do dupeta i podiže me. Moje f armerke padaju na pod i obmotavam noge oko njegovih kukova. Pravi pet koraka i stavlja me na pult. Skida mi gumicu za kosu. Kosa mi pada, a on je steže u pesnice i zabacuje mi glavu kako bi me poljubio još jače. Telo mi je gorelo, a gaćice su mi bile jako vlažne. Stegla sam noge oko njega kako bi dobila potrebno trenje i ublažila želju koju je on napravio. Zarežao je i malo udaljio donji deo tela. Zajecala sam, a glava mi je pala na ogledalo. Usne su mu prelazile mojim vratom . Teško diše. Butine mi se tresu, dok se on spušta usnama niz moj vrat do ključne kosti , sve do brusa. Usnama uvlači bradavicu preko brusa. Trljanje je bilo intenzivno. “Aš er,” zajecam. “Znam, srce.” Onda uvlači jače bradavicu i osećam njegove zube na osetljivom mesu. Ruka mu klizi do ivice mojih gaćica. Osećam njegove prste kako klize od kuka do unutrašnjosti moje butine. Prilazi mom jezgru i ja sada teško dišem. Njegove ruke i usta na meni su bili sjajni, ali mi treba više . Grizem se za usnu i gledam ga. O n je najerotičnija stvar koju sam ikada videla. Povako mi je brus i odmah se vratio mojoj bradavici. Drugu je vukao i vrteo prstima. Njegova usta su ponovo na mojima. Rukama prelazim preko njegovih leđa, klizim do prednjeg dela farmerki i otkopčavam mu dugme. Nožnim prstima mu skidam farmerke i bokserice i gleda m kako iskače. Kurac mu je lep kao i on. Dugačak i debeo. Hoću da ga stavim u usta, ali ne mogu jer sam zakucana za pult. Uhvatila sam ga u ruku i jednom povukla. “Sranje!” Ašer reži i izvlači se iz mog stiska. Njegova usta putuju mojim telom. Liže me i grize. Hvata me za gaćice, cepa ih i grabi moje jezgro. “Mnogo si vlažna, srce. Hoćeš li moja usta ili kurac?” To je bilo teško pitanje .
~ 56 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Htela sam oboje, a sve što sam rekla je, “Molim te.” Njegova vrela usta me sisaju, ližu i proždiru. Hvata me za dupe i privlači bliže. Vučem ga prema sebi. Njegovi prsti ulaze u mene i ja svršavam, vrištim njegovo ime. Celo telo mi se trese. Nikada to nisam doživela u životu. Bio je to orgazam koji rastura mozak, trese celo telo. To je orgazam o kome svi pričaju. Polako sam se vraćala na zemlju. Ašer se nadvio iznad mene. “Reci mi da si na piluli.” “Da,” jecam, osećam njegovu dužinu na sebi. Zakucao se u mene, a ja sam vrisnula njegovo ime. Spušta svoje čelo na moje grudi i umiruje se. Zavrtela sam kukovima, kako bih dobila ono što mi treba. “Ne pomeraj se, srce,” šapuće. Uzdiše, vadi ga i gura nazad. Leđa mi se savijaju. “Molim te, Ašere,” jecam i zabijam nokte u njegova leđa. “Drži se za mene, srce.” Grabim ga i obmotavam noge oko njega. Nosi me u krevet. Hvata me za kukove i zabija se u mene opet i opet i opet . Glava mi pada unazad i zatvaram oči jer je pogdio savršeno mesto. Njegovi prsti se zabijaju u moje kukove. Bol i zadovoljstvo me teraju da jecam svaki put kad uđe u mene. “Pogledaj me.” Reži. Ljubi me duboko. Odvajam se, glava mi leti po dušeku, orgazam počinje. “Pogledaj me, Novembar.” Reži i moje oči pronalaze njegove. “Svršavamo zajedno,” zabija se u mene. “Svršiću sad,” osećam stezanje. “Ne još. Zadrži.” O Bože. Ne znam da li mogu da zadržim. Telo mi je vatra. Grizem ga za rame, pokušavam da kontrolišem orgazam. “Jebote, svrši sad,” zarikao je. Osećam kako mu kurac raste dok moje telo eksplodira oko njega. Plutala sam u milion boja. Lice stavljam na njegov vrat, ruke i noge mi se zatežu oko njega. Ostajemo tako jako dugo. Držimo jedno drugo. Disanje nam se smiruje i on podiže glavu. “Da li si u redu, srce?” promatra me. “Neverovatno,” savijam se i ljubim ga nežno. “Jebote, tvoja pička je prelepa kao i ti .” Steže me. “ I slatka kao i tvoja usta.” Nijedan tip me nikad nije lizao. Mislila sam da će biti neprijatno, ali bilo je zadivljujuće. Samo sam se smešila. “Kakav je to pogled?” “Nikad nisam to radila. Mislim, jesam, ali mi nijedan tip nije to uradio .” Cereka se. Još uvek me okružuje, još uvek je u meni. “Šališ se, zar ne?” Neprijatno mi je i telo mi se koči. Pitam se zašto nemam filter pred njim. Sve što mislim, izgovorim. “Treba da, uf, isključimo tuš,” kažem u njegovo rame. To nije laž. Para izlazi iz kupatila. “Srce, pogledaj me.” “Samo kažem da ne treba da ostanemo bez tople vode.”
~ 57 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Novembar, pogledaj me.” Pogledam ga. Stavlja svoj veliki dlan na moj obraz i ljubi me nežno. “Nikada ne treba da ti bude neprijatno ispred mene. Veruj mi, jebeno sam zahvalan što sam te jedini video takvu .” Zabijam lice u njegov vrat . “Okej,” šapućem. Pored njega se osećam prelepo i specijalno, kao da ga znam oduvek, a ne samo nekoliko dana. “Hajde da se istuširamo,” podiže me. Noge su mi još o bmotane oko njega i osećam ga još u sebi, pa zajecam. “Nasapunaćeš se i igrati se sa sobom dok ja gledam.” “Šta?” nervozna sam i uzbuđenja. “Čula si me,” njuška mi vrat. Spustio me, stavio pod tuš, dodao mi gel za tuširanje i sunđer. Sapunam se i igram se sa sobom. Onda se on igra sa mnom. A onda ja sa njim. Kad smo se obrisali, odneo me u krevet golu. O bmotao se oko mene. Zaspali smo. To je bio najbolji dan mog života . ********************* Možda sam kao moja baka. Mislim volim kupovinu, ali skoro je deset uveče i tek sad idemo kući. Ašer me probudio usnama i prstima. Onda sam ga jahala dok nismo k olabirali. Doručkovali smo i popili kafu na terasi. Zver je trčao po dvorištu i jurio divlje ćurke. Ašerova mama se pojavila u 11.30. Bila sam u kupatilu i šminkala sam se. Obukla sam farmerke, strukirani top, zeleni džemper i čizme do kolena. Imaju niske potpetice i udobne su za hodanje. U kuhinji je Ašer stajao pored sudopere. Bio je bos, nosio je farmerke i crnu majicu dugih rukava. Dugmići na njoj su bili otkopčani. Nije bio obrijan pa je izgledao baš seksi. Htela sam da njegova mama ode svojoj kući. Želela sam da ga odvučem u spavaću sobu i tamo provedem dan sa njim. Pregledao me je od glave do pete i nasmešio se. Pogled mu je pao na moje usne. Gricnula sam ih i dobila smešak sa rupicom. “Da li si spremna, prelepa devojko?” poskočila sam i pocrvenela. Zaboravila sam da je Suzan prisutna čim sam ugledala Ašera. “Da. Možemo li da svratimo do mog tate da ostavim Zver tamo?” pitala sam. “Zver ide sa mnom, srce. Nalazim se sa Trevorom. Treba da mu pomognem oko nekih stvari u kući.” “Da li si siguran?” “Da, sad me poljubi pre nego što odeš.” “Ašer,” rekla sam upozoravajući. “Srce, dovuci svoju guzu ovamo. Neće ti se svideti ako ja dođem do tebe.” Bradavice su mi se ukrutile istog trenutka. Nisam bila sigurna da ne želim da vidim šta će uraditi. “Znaš da nisi moj šef, zar ne?” prekrstila sam ruke da bih sakrila napaljenost. Primetio je to i lenjo se osmehnuo. “Kako god,” promrmljala sam i uzela torbu. Pogledala sam Suzan. “Spremna?”
~ 58 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Pre nego sam koraknula, Ašer me ljubio. Pokušala sam da se pomerim, ali Ašer me je držao za kosu. Zadahtala sam i njegov jezik je uleteo. Mogla sam samo da uzvratim poljubac. Kad je završio sa ljubljenjem, prošaputao mi je na uvo, “Ti si moja. Svaki centimetar tebe pripada meni. Tvoja slatka usta, tvoja još slađa pičkica, i kada ih poželim daćeš mi ih.” Gricnuo mi je ušku i poljubio nos . Bila sam u Ašerovoj magli kad me je njegova mama pozvala. Semšila se. Ašer me je opet poljubio u nos. “Zabavi se srce.” Suzila sam pogled i molila se za magične moći kojima ću ga zapaliti. To se nije dogodilo, pa sam samo prevrnula očima. “Zabavite se. Mama čuvaj moju devojku,” poljubio je u obraz i ispratio nas. Njegova mama je izašla, a ja sam usprorila i okrenula se. Podigla sam se na prste i poljubila Ašera. Brzo sam pobegla. “Ćao, dušo. Lepo se provedi,” viknula sam i nasmejala se. Ašer je stajao na tremu, raširenih nogu. Osmehivao se i videla sam rupicu na obrazu. Pozvao je Zver. Dotrčao je i seo pored njegovih nogu. Mahnula sam Ašeru, a on mi je otpozdravio glavom. “Nisam znala da ću biti u prvom redu i gledati svog najstarijeg sina kako se zaljubljuje,” pogledala sam je smeteno. “Šta? Nije tako,” gledala sam kroz prozor i pokušavala da se ne nasmejem. “O, jeste dušo. Znam. Znaš, Džejms je odrastao u ovom gradu. Preselila sam se ovde posle koledža kako bih radila u bolnici. Mnogo žena me upozorilo na Džejmsa. Sve su mi rekle da je zgodan i da svako veče vodi drugu ženu u krevet. Misija mi je bila da ga se klonim. Nije mi trebao neveran muškarac koji nije hteo da se smiri. Jedne večeri mi je pukla guma na putu do kuće. Vrlo zgodan čovek je stao da mi pomogne. Nisam imala pojma ko je. Kada mi je rekao kako se zove, pobegla sam što sam brže mogla. Sledećeg dana sam opet naletela na njega. Pitao me je da izađemo. Rekla sam ne i otišla. Mislila sam da je to je to. Od tada se pojavljivao gde god sam ja bila. T o je trajalo dva meseca. Jednog dana sam pristala i naterala ga da mi obeća da me više neće nijednom pozvati na sastanak. Složio se, pa smo izašli. Sledeće što znam je da sam bila sam u njegovoj kući, dobila prsten i planirala venčanje. Sve se dogodilo u nekoliko meseci. I Džejmsova mama je tako isto prošla. Mislim da muškarci Mejson nisu ozbiljni sve dok ne ugledaju nekog bez kog ne mogu da žive .” “Ašer je već bio oženjen,” podsetila sam je. Sviđao mi se Ašer, ali nisam gajila nade. “Tri meseca. Nisam je ni upoznala. Nisam znala da postoji sve dok se nije javila na telefon. Nisam muškarac, ali da sretnem ženu svog života, upoznala bih je sa roditeljima.” “Možemo li da pričamo o nečemu drugom?” Promenila sam temu. Na pomisao Ašera zaljubljenog u drugu ženu stomak mi se prevrtao. “Naravno, lepotice,” uhvatila me za ruku i stisnula je . “Hvala,” šapnula sam. Popile smo kafu na us put i otišle za Nešvil. *********************
~ 59 ~ Knjigoteka
Ivana VV Ašer
Novembar i mama odlaze. Svaki put kad mi se nasmeje u grudima mi se javlja nekakav čudan osećaj. Kao da eksiram viski. Posle pečenja, ostaje toplota. Više ne vidim auto. Prevlačim rukama po licu. Zver laje i skreće mi pažnju. “Hajde. Imamo sto sranja da završimo,” ulazim u kuću. Jebeš me, zvučim kao ona. Uvek vodi razgovor sa psom, kao da će joj odgovoriti. Namestila je krevet dok se spremala. Ostavila je upaljeno svetlo u kupatilu. Po pultu su ženska sranja. Ne osećam paniku. Nisam je ni očekivao. Morao sam da se nasmejem kad mi je rekla da ne može neobavezno. Da mogu stavio bih joj prsten na ruku odmah, ali mislim da to još uvek nije pametno . Uzimam čizme i čarape i idem u dnevnu sobu da pozovem Majka. Kad mi je Novembar ispričala o svom detinjstvu, bio sam gotov. Nije me bilo briga za njenu mamu, nije me bilo briga šta treba da uradim, ali Novembar je moja i više nikada neću dozvoliti da misli da nije dovoljno dobra. Sećam se tona njenog glasa kad je pričala o svom detinjstvu – nebriga i verbalno zlostavljanje. Bio sam toliko besan, da sam hteo da ubijem nekog. Bili smo u krevetu, Novembar je ležala na meni. Igrao sam se njenom kosom i konačno sam je pitao ono što me mučilo. "Pričaj mi o svojoj majci ." Celo telo joj se ukočilo, a moj želudac se zgrčio. Zabila je nokte u moje ruke i prestala da diše. Tada sam znao da je loše, jako loše to što će mi reći. "Moja mama je bila iluzija," prošaputala je i prilazila mi sve bliže, kao da je h t ela da se uvuče u mene. "Za svet je bila jedna osoba, a za mene sasvim drugačija ." Stisnuo sam je i ohrabrio je da nastavi. "Kad sam imala sedam godina, dobila sam glavnu ulogu u predstavi i bila sam jako uzbuđena. Otrčala sam kući da kažem mami. Živela je za scenu i uvek je sledila svoj san , pa sam mislila da će biti ponosna na mene. Mislila sam da će me konačno primetiti i da me više neće doživljavati kao obavezu. Nisam je zatekla kući, pa sam otišla kod gospođe B kao i obično. Bila sam toliko srećna da sam naučila scenario od reči do reči. Mislila sam da će biti srećna zbog toga. Kasnije je nazvala gospođu B i rekla joj da me stavi na spavanje. Kao i uvek, gospođa B me prevela preko hodnika i ostavila u mojoj sobi. U sred noći su me probudili udarci i to metlom. Mislila sam da je neko provalio u stan i da pokušava da me ubije, sve dok moja mama nije počela da viče da moram da završim kućne poslove. Udarala me je opet i opet. Peklinjala sam je da prestane. Naterala me je da ustanem i očistim celu kuću." Uzdahnula je i privila se uz mene. "Kada sam joj rekla zašto sam zaboravila na kućne poslove, vrisnula je i rekla da ne mogu da glumim u predstavi zato što sam neodgovorna. Onda me je naterala da klečim na pirinču sat vremena i morala sam da se izvinem zbog gluposti i nepristojnosti. Mama me je naterala da odem na predstavu i gledam drugu devojčicu u glavnoj ulozi. Posle predstave, mama je otišla iza scene i dala cveće devojčici, grleći je i govoreći joj da je bila fantastična. " Osetio sam suze na koži. “Ceo moj život je radila takve stvari.” Tako je tiho to prošaputala da sam je jedva čuo. "Zašto nisi otišla kod oca ?" privlačim je bliže.
~ 60 ~ Knjigoteka
Ivana VV
"Rekla mi je da me ni on nije želeo. " Zagrlio sam je i mazio po leđima, sve dok se nije smirila. “Ašer? Gde mi je ćerka?” pita Majk. U klubu sam bio kako bih proverio novog momka, a onda sam je ugledao, Novembar. Video sam je sa Majkom u baru i poželeo da je otmem. Džastin, novi izbacivač, je primetio da je pošla sama napolje i krenuo da joj objasni pravila. Rekao sam mu da ću se ja pobrinutu za nju. Bio sam besan na sebe što je želim i besan na nju što je sa tipom koji može da joj bude otac. Kada sam stigao do nje i video ključeve okrenute kao oružje, bio sam ponosan. Bila je tako sićušna, a opet nije odstupila. Obrazi s u joj se zarumeneli dok se raspravljala sa mnom. Jedva sam odoleo da ne obomotam pesnice oko njene kose, pritisnem je na kola i poljubim. Kad je Majk pozvao sa druge strane parkinga, rekla je , “Ovde sam tatice,” i to tako da sam morao da se ugrizem za obraz kako je ne bih pitao, šta dođavola radi sa tipom koji je mator kao Majk. Onda me Majk lupnuo po leđima i predstavio mi Novembar kao svoju. Pao bih da ste me pipnuli perom. Pod jedan, Majka znam ceo život, a nisam znao da ima ćerku. Pod dva, lepšu devojku nisam video u životu. Osetio sam ubod u duši kad mi se nasmejala. Onda se pozdravila sa mnom, struja je prošla mojim telom i zn ao sam da moram da se izgubim. Izgovorio sam njeno ime, okrenuo se i otišao. Nedelju dana kasnije otišao sam baki u posetu i zatekao je tamo. Bio sam šokiran i ponašao se kao kreten. Šta je trebalo da uradim? Primorati je da izađe sa mnom. Znao sam da se i ja njoj sviđam, kao i ona meni. Kada sam stojao ispred nje, njene oči su klizile po meni i usne su joj se rastvorile, znao sam da će biti moja. “Ašer?” Sranje, odlutao sam. “Izašla je sa mamom. Otišle su u Nešvil. Da li si saznao ko je provalio i uradio sve ono ?” obuvam čizme. “Ne. Zakazao sam ugradnju alarma za ponedeljak.” Ne znam ko može da bude njen neprijatelj i ko je pratio od Njuj orka do Tenesija. To nema smisla. Nije puno izlazila. Mama je držala strogo. Oslobodila se majke tek kad je otišla na koledž. Tada se verila. Mislim da joj je to sjebalo mozak, pa je prestala potpuno da izlazi. “Znam da je nenormalno, ali svaki put kad pomene veridbu, poželim da nađem tog seronju i zakoljem ga.” “Da, pomenula ga je. Možda pokušava da je vrati?” “Nisam siguran. Znam da su bili vereni i da je raskinula veridbu pre venčanja. Nikad mi nije rekla zašto su raskinuli, samo da se i on složio sa raskidom.” Jebao je njenu mamu i uhvaćen je. Naravno da se složi o, a to nije nešto što mogu da kažem Majku. “Pozvao sam druga iz vojske. Radi u Nju Džersiju u agenciju za borbu protiv droge. On ima neke prijatelje u policiji Njujorka, pa će se raspitati o njenom slučaju i videti da li postoji još neki sličan slučaj.” “Dobro. Ne znam šta se dešava, ali imam osećaj da mi nešto promiče.” Da, poznat mi je osećaj. Prebijena je u Njujorku, čudan auto na odmorištu i sada provala. Nešto se dešavalo. “Doneću reflektore koji reaguju na pokret i ugradiću ih i kod tebe i kod sebe. Ne sviđa mi se da bude kod tebe noću, jer si tada u klubu, pa će ostati kod mene. Bilo bi mi drago da
~ 61 ~ Knjigoteka
Ivana VV
se složiš sa tim. Tvrdoglavija je od bilo koje žene, pa bi bilo dobro da joj kažeš da ne može da bude kod tebe ukoliko nisi kod kuće.” “Stvarno? Jedini razlog što je želiš kod sebe je to što ne želiš da bude sama ?” Majk se cereka. Nije to jedini razlog. Sviđa mi se kad je u mom krevetu i kad je obmotana oko mene. Ima najslađu pičku. Podivlja čim je dodirnem. Sviđa mi se da bude kod mene, ali opet to neću reći Majku. “Nisam mislio da bih tebe izabrao za moju devojčicu, ali jebiga, drago mi je zbog toga. ” Svi su osuđivali moju prošlost, ali jebiga svaka žena koju sam jebao je znala na čemu je. Novembar je drugačija. Ne pokušava da me zadivi ili da dođe do mog novca. Smeje se sebi i dobro se provodi gde god da smo. Zato znam da je za mene. Džoan sam oženio kada mi je saopštila da je trudna. Mislio sam da radim pravu stvar. Hteo sam da budem u životu svog deteta, bez obzira na osećanja prema njegovoj majci. Pomoglo je što je bila zgodna i što su joj usta bila kao jebeni ciklon. Vraćao sam se sa zadatka, i čovek koga sam smatrao bratom, me je zaustavio i slomio. Prvo sam mislio da je neko umro, ali mi je onda rekao da je spavao sa Džoan. Te večeri sam je raskrinkao i rekao da će je kontaktirati moj advokat. Posle nedelju dana je došla kod mene plačući i rekla da je imala spontani pobačaj. Tada sam shvatio da me izigrala. Kada sam joj tražio otpusnu listu, nije mogla da mi je pokaže. Jebena drolja. “Obavestiću je da ne može da bude ovde ukoliko ja nisam tu ,” kaže Majk, a meni se mozak vraća u fokus. “Hvala, Majk. Obavestiću te ako čujem nešto iz Njujorka.” “Važi, drugar. Čujemo se.” prekidam vezu, uzimam ključeve i uzimam bocu vode iz frižidera. “Zveri, džip.” Vidim ga na vratima. Mislio sam da nikada više neću imati psa, ali mi je drago što je ovde i znam da je lojalan Novembar. Moramo da poradimo na rušenju Novembar svaki put kad ga pusti u kuću. To ne bi bilo smešno da je trudna. Slika Novembar sa mojim detetom u stomaku prolazi kroz moj mozak i ja udaram u zid. “Jebeno sranje,” kažem glasno, naslanjam se na zid i pokušavam da se saberem. Uzdišem duboko nekoliko puta, odgurujem se i odlazim do džipa. Otvaram vrata da Zver uđe. Stojim nekoliko minuta i puštam hladan vazduh da me smiri. Jebeno je to što se ni ne plašim. “Sranje,” vrtim glavom. Deo mene želi da joj napravi bebu što pre. Trljam lice. **************** “Trevore,” vičem dok ulazim u bratovu kuću. Idem u kuhinju, uzimam pivo, otpijam gutljaj i vidim Džen kako ulazi. Sad znam kakvo je sranje moj brat pravio. “Ćao, Ašer,” kaže Džen, prevlači rukom preko moje. Okrećem se i uhvatim je za zglob. “Nemoj.” Spuštam njenu ruku i koraknem unazad.
~ 62 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Znači, glasine su tačne? Nisam mislila da ću dočekati dan da vidim Aš era Mejsona zaljubljenog. Mada, ne vidim-” “Vreme je da ideš Džen,” prekida je dok obalči košulju. “Šta? Mislila sam da se malo družimo. Znaš da gledamo film ili nešto drugo…” prenemaže se. Skoro mi je žao kučke. A onda se setim da je kučka i da će uvek biti jebaljka. Isto što je i meni bila. “Da li smo ikada gledali film” on odmahuje glavom. “Dovezla si se ovde zbog jebanja. Dobila si šta si htela i sada je vreme da odeš.” Sranje, moj brat je grub, ali opet ja nisam nikada morao da isteram devojku iz kuće. Tu lekciju sam rano naučio. Ako ne želite da vam dolaze i danju i noću ne zovite ih kod sebe. “Okej. Hoćeš li me ispratiti?” Lice mog brata se menja i tačno znam šta misli. “Vidi Džen. I ti i ja znamo da će ovo biti samo jebanje i ništa više ,” Trevor kaže nežno. Uozbiljila se. “Baš si jebeno smešan,” bode ga u grudi prstom. “ Morala sam da glumim svaki put kad smo se jebali,” viče. “Zato stalno dolaziš? Vidi, nemam vremena za ovo sranje. Sada se gubi i ne vraćaj se više.” Moj brat prekršta ruke i posmatra je. Ona se okreće, gleda u mene i znam da sam sledeći. “Nadam se da će tvoja kučka otkriti kako vi tretirate žene,” kaže. “A kada ostavi tvoje jadno dupe, ja ću navijati .” “Zna kako postupam sa kučkama i veruj mi Džen, ti si bila najveća. A sada ti predlažem da se nosiš odavde, baš kako ti je Trevor rekao ili ću pozvati šerifa da te odvede .” Maršira do pulta, uzima torbu i odlaz i kroz hodnik, a onda čujem vrlo glasno zatvaranje vrata. “Isuse, baš je dosadna,” Trevor se protrlja po licu. “Svestan si da su žene u gradu jebeno uzrujane zbog tebe, zar ne?” podižem obrvu. “Ozbiljno, sve misle da pošto si se ti skrasio, da ćemo i mi pratiti tebe i početi da delimo prstenje. Da je Novembar moja, razmislio bih, ali pošto je ona samo jedna, a ti je nećeš pustiti skoro, nemam puno nade.” “Nikada je neću pustiti. A ako ovo sranje ne uspe, niko od vas ne sme da bude sa njom ,” ozbiljan sam sto posto. Nikada me nije bilo briga što moja braća jure ribe koje sam jebao, ali ako bilo koji od njih pipne Novembar, ubiću ga brat ili ne. “Jebeno sam znao.” Tapše. “Mejsonsko prokletstvo je istinito. Zaljubljivanje na prvi pogled i sva ta sranja.” Hteo sam da se nasmejem. Od rane mladosti, otac, deda i braća su mi govorili da smo ukleti. Govorili su da ćemo imati samo jednu ljubav. Desiće se eksplozija kada ugledamo ženu koja će biti naša. Svi smo mislili da je to sranje. Sada, nisam bio tako siguran. “U trenutku kad sam je video, znao sam da je ona ta, koliko god to sranje zvučalo blesavo,” potežem pivo. “Jao,” Trevor izgleda zapanjeno. “Ne krivim te čoveče. Ona je zgodna i zabavna.” November je mnogo stvari. Zgodna i zabavna je samo par . Dobra je osoba, što je danas teško pronaći kod žene.
~ 63 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Jesi li spreman da završimo ovo sranje ili si me zvao da ogovaramo?” Završavam razgovor o njoj. Deo mene je želeo da je samo ja poznajem. Nisam hteo da je delim ni sa kim. “Čekaj da obujem čizme i idemo. Kamion je u garaži. Ne bi trebalo dugo da vadimo motor.” Otpijam pivo. Trevor napušta sobu. Ne mogu da dočekam kraj dana.
~ 64 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Budi me zvonjava u daljini. Znam da je alarm. Molim se da ga Ašer isključi pre nego se probudim, jer neću moći ponovo da zaspim. Guram se u njega. Iza mene je. Njegova ruka pušta moj struk i konačno divna tišina. Ruka se vraća i p rivlači me još bliže njemu. Osećam njegov dah na vratu. Naježila sam se. To me dovodi do svesti. Ponedeljak je. Dan posle kupovine sa njegovom mamom. Njegovoj kući sam se vratila oko 11. On i Zver su me čekali na tremu. Poljubio je svoju mamu i pomogao mi da odnesem svoje nove stvari u kuću. Bacio ih je u ormar. Da, bacio, nije ih spustio. Kada se okrenuo videla sam da sam mu nedostajala kao i on meni. Sledeće je da sam bila gola. Podigao me je, bacio na krevet i nežno vodio ljubav sa mnom. Toliko je bilo lepo da sam zaplakala. Posle me je privukao i pokrio nas. Glava mi je bila na njegovom ramenu, a njegovi prsti na mom kuku. Razgovarali smo o prot eklom danu. Pričao mi je kako je Trevoru pomogao da izvuče motor iz kamiona. Nisam znala da motor može da se izvuče iz kamiona ili automobila i nije mi bilo jasno zašto bi to neko radio. Razgovor je izgledao otprilike ovako: “Je l’ ti bilo zabavno sa Trevorom?” mazim ga po trbušnjacima. “Ne, Ali smo izvukli motor iz kamiona .” “Zašto ste vadili motor? Zar auto ne treba da ima motor da bi radio?” Da, glupa sam, znam, ali hej, ja sam Njujorčanka. Jedva vozimo. Vozimo se metroom ili taksijem, a kada mi treba mehaničar, auto odvezem kod Huana i ostavim ga. Ne znam šta on radi tamo i verovatno je zbog toga moj račun uvek velik…hmm. Uvredila sam se, jer se prvo smejao tiho, a onda je prso od smeha. “Da, auto treba motor da bi radio. Želi samo da stavi jači motor.” Ovo me fasciniralo. Ko bi rekao da možete zameniti motor jačim? “Strava,” razmišljala sam kako mi treba jači motor za bubu. “To se neće desiti,” pogledao me. poljubio me je u kosu. Nasmejala sam se jer je mislio da može da mi šefuje. Nisam mogla da dočekam da mu pokažem kako vozim motor. “Kako je prošla kupovina sa mamom?” “Reći ću samo da ću sa njom ići u kupovinu svakih par meseci. Trebalo je da se pripremim bolje. Trebalo je da vežbam trčanje ili da odem u tržni centar i umarširam u svaku prodavnicu nekolko puta. Ona je ozbiljan kupac. Da postoji takmičenje, ona bi bila prva.” “Da, to je mama,” govori kroz smeh. Obmotala sam se oko njega, slušala njegove otkucaje srce i osetila kako provlači prste kroz moju kosu. Zaspala sam. Probudio me alarm ponovo. Poljubio me je u rame, jezikom mi je prešao po vratu. Toplina me napustila, hladan vazduh sam osetila na leđima, a onda se alarm ugasio. Prevrnula sam se na njegovo mesto i privukla njegov jastuk. Čula sam tuš. Otvori la sam jedno oko i pogledala na sat. Pet i trideset, zora je. Nisam mogla da verujem da ustaje
~ 65 ~ Knjigoteka
Ivana VV
toliko rano. Morala sam da ustanem do devet kako bih stigla na sastanak sa advokatom. Svetlo u ormaru se upalilo, pa sam podigla glavu. Ašer je bio u peškiru. Fascinirano sam gledala kako baca peškir, oblači crne bokserice koje savršeno pokazuju njegove butine i guzu. Ima najsavršenije telo koje sa m ikada videla. Osetio je da ga gledam, okrenuo se i nasmejao. “Srce, vrati se da spavaš. Rano je za tebe.” “Da li uvek ustaješ ovako rano?” meškoljim se u krevetu. “Zavisi od posla.” “Hmm,” rekla sam i zaspala. Pomerio mi je kosu i poljubio me ispod uva . “Biću kući do šest. Zvaću te za vreme ručka, srce.” ljubi me opet. Proroktala sam pozdrav. Zacerekao se i opet me poljubio. ************************
Gledam Zver kako jede. Stojim naslonjena na pult i pijem kafu. Tačnije Zver je jela iz lepe činije, pored koje je bila još lepša činija za vodu, a nijednu od njih nisam ja kupila. Bile su velike i imale rezerve hrane i vode. Nisam znala kad ih je Ašer kupio. Zver je završio jelo i otišao do staklenih vrata. Legao je u veliki krevet za pse, koji je takođe bio nov, i žvakao je veliku kost. Oblila me je toplina. Sviđao mu se moj pas. Planirao je da budemo ovde, zato je kupio i činije i krevet. Nisam bila spremna da budem ovde stalno. Mislim, jesam, ali nisam htela da preterujem. Znam da kod tate danas ugrađuju alarm, tako da ću večeras spavati tamo bez Ašera. Sa tom mišlju, otišla sam u njegovu sobu, namestila krevet, očistila kupatilo, pokupila svoje stvari iz kupatila i ormara i spakovala ih. Pokupila sam Zver. Otišli smo do mog oca. Trebalo je da me odveze do advokata. *************************
Zapanjila sam se. Ovakve stvari se nisu dešavale svakodnevno. Sedela sam preko puta gospodina Stivensona i nisam mogla da nađem reči. Usta su mi se pomerala i sigurno sam ličila na ribu. Uspravio se na stolici. “Da li si dobro , d ušo?” Gospodin Stivenson me pitao. Mora da je to bilo trik pitanje. Mislim, postala sam milionerka. To je dobro, zar ne ? Svi su hteli da budu bogati. Samo nisam znala šta da mislim kad mi je rečeno da ću biti bogatija za 1.536.000 dolara do kraja meseca. Deo mene je hteo da kaže da ih ne želim, a onda je veći deo mene shvatio da ću moći da pomognem mnogim ljudima. “Uf, ja - treba mi minut da shvatim,” iskreno kažem. “Samo polako.” Pogledala sam u njega pa u oca. Otac me je držao za ruku i gledao šokirano. “Mogu li da pitam nešto?”
~ 66 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Naravno,” zavalio se u stolicu. Izgledao je kao iz nekog starog filma. Nosio je crne pantalone, košulju, ali umesto kravate je imao srebrnu traku sa kožnim krajevima , kaubojke, a kaubojski šešir je stajao na stolu. “Zašto su ih ostavili meni, a ne mojoj majci?” Zašto bi mi ostavili išta kad ih nisam poznavala? “Ne znam njihove razloge. Nekoliko nedelja pre automobilske nesreće, došli su kod mene i promenili testament i to tako da ti budeš jedini korisnik od dvadeset osme godine. Tvoja majka me konaktirala vrlo brzo posle njihove smrti i ja sam joj objasnio situaciju. Bila je uznemirena, ali je rekla da razume zašto su njeni roditelji tako postupili. Iznenađen sam što ti nije ništa rekla. ” Ja nisam bila iznenađena što mi nije rekla. Nismo bile bliske i nikada nije govorila o svojim roditeljima. Možda nije pričala sa njima zbog toga što joj nisu ostavili novac. Možda zato nije vodila računa o meni kad sam bila mala. Mislila je da sam uzela nešto što je bilo njeno. Rešila sam da je pozovem kasnije i da joj kažem da ću joj dati pola novca. Oni su bili njeni roditelji i sigurna sam da su hteli da i ona dobije nešto. “Da li si dobro devojčice?” okrećem se prema tati. Zabrinut je. Srećna sam što ga imam. Njegova ljubav je bezuslovna. Bez obaveza. Jednostavno me voli. Nije ga briga ni za novac. Znam da bi moja mama da sedi ovde, već trošila svaki peni. “Da, tata. Treba da zovem mamu i popričam sa njom. ” Stežem mu ruku. Primetila sam da je hteo nešto da kaže. “Mislim da to nije dobra ideja , devojčice.” “Tata, hoću da joj kažem da ću joj dati pola novca.” “Ne, to je tvoj novac. Zadržaćeš svaki novčić. Ta kučka neće dobiti ni centa.” “Tata,” šapnula sam. “ Oni su bili njeni roditelji. Bez obzira na tvoja osećanja, dali su joj život. Mislim da su hteli da i ona ima nešto od njih. ” “Jebiga, ne. Ostavili su ga tebi, ne njoj, a to su uradili sa razlogom.” “Tata-” “Devojčice, hoću da razmišljaš o ovome nedelju dana. Sedam dana. Tada odluči, ali nemoj da je zoveš još. Sačekaj jednu nedelju, pa onda odluči.” Suze su mi bile u očima jer sam tada znala koliko otac mrzi majku zbog onoga što mu je oduzela. Znala sam da je hteo da donesem dobru odluku. “Okej, nedelju dana,” složila sam se. Privukao me je i zagrlio. “Volim te, devojčice. Nikad to nemoj da zaboraviš.” “Znam, tata.” Grlim ga jače. “Okej, Novembar,” rekao je gospodin Stivenson. “Pošto je ovo završeno, Nik će te pozvati za par dana da dođeš i potpišeš papire. Kada to završimo, pričaćemo o računima. Pomoći ću ti da središ sve kako bi lakše upravljala novcem.” “To bi bilo super ,” rekla sam. Ustao je, a tata i ja smo ga sledili. Gospodin Stivenson se pozdravio sa mnom. “Čućemo se,” ispratio nas je do vrata. Ispred je sedeo Nik i kucao na kompijuteru.
~ 67 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Sine,” gospodin Stivenson ga je pozvao. “Moraš da spremiš sve papire za slučaj Armsted.” “Nema problema. Kako si Novembar?” pitao me. Nosio je odelo i izgledao baš dobro. Naočare sa crnim okvirom su isticale njegove oči. Kosa mu je bila raščupanija nego prošli put kad sam ga videla, ali mu je lepo stajala. “Dobro sam. Kako si ti?” Osećala sam se neprijatno zbog načina na koji me je gledao. Nosila sam crne pantalone, bež džemper, čizme i šal koji sam kupila kod Liz u radnji . “Dobro. Upravo idem na ručak. Hoćeš da mi se pridružiš?” Bilo mi je neprijatno što m e pitao da idemo na ručak pred njegovim ocem. Znao je da se viđam sa Ašerom , koji je pritom jasno stavio do znanja da nisam slobodna. “Izvini, ali idem sa Liz na kafu.” Bilo mi je krivo zbog njega. Nisam volela da povređujem ljude. “Ali sigurna sam da joj ne bi smetalo da nam se pridružiš.” Iako sam bila sigurna da bi joj smetalo. Nije baš volela nepoznate ljude. Bila sam iznenađena što je pristala da ide na kafu sa mnom. Pojavila mi se ideja u glavi. Nik je sladak, a Liz je lepa. Možda mogu da budu zajedno. “Naravno.” Osmehnuo se i ustao. Skinuo je naočare, uzeo fajl i dao ga ocu koji je bio šokiran. “Vraćam se za sat. Hoćeš da ti nešto donesem?” pitao je oca. “Kafu,” gospodin Stivenson se okrenuo prema meni . “Drago mi je da sam te upoznao, Novembar. Vidimo se sledeće nedelje,” nasmejao se. FUUUJ!! “I meni je drago što sam vas upoznala,” izlazila sam. “Uf, tata. Vidimo se kući,” a želela sam da mi ponudi da ostane. Nisam želela da Nik pomisli da je ovo sastanak, ni blizu sastanka. “Naravno devojčice. Vidimo se kući .” Stajali smo napolju, nekoliko blokova od Lizine prodavnice. Tata je otišao do svog auta. Sagnuo je glavu i odmahivao glavom. “Uf, možemo da prošetamo do Lizine prodavnice i odemo na kafu tamo, ako je to u redu?” Pogledala sam Nika. “Naravno, vodi.” osmehnuo se, pa sam uzvratila i onda sam izvadila telefon. Razmišljala sam da li da zovem Ašera. Nisam htela da mu neko kaže da je Nik sa mnom, ali opet nisam htela da zovem Ašera pred Nikom, jer sam znala da će doći do svađe. “Pa, da li se još viđaš sa Ašerom ?” sklonila sam telefon i odlučila da ću kasnije nazvati Ašera. “Da,” smešim se. “Oh.” Obrve mu se podižu i briga prelazi njegovim licem. “Vidi, Novembar, znam da si nova u gradu ali treba da znaš-” Prekidam ga pre nego pobesnim . “Šta? Da je bio sa skoro svakom devojkom u gradu? Reci mi nešto što ne znam . Da li mi je drago zbog toga ?” pogledam ga. “Ne, ali tako je kako je, i ja mu pružam šansu. Dobar je prema meni, a ako ne bude više tako, rešiću to. Kapiraš ?” Sužavam pogled. “Kapiram,” usna mu se trza. Još uvek sam ga gledala kad me je neko zgrabio i podigao sa zemlje. Vrisnula sam i batrgala se. Pokušavala sam da zadam udarac. Čula sam nekoga
~ 68 ~ Knjigoteka
Ivana VV
kako mi govori da se smirim, ali nisam prestala da se borim. Neću dozvoliti da me ne ko opet odvuče u uličicu i prebije. Šutirala sam, grebala, vrištala, a onda sam osetila ruke koje me ljuljaju napred nazad. Neko mi je šaputao da ću biti dobro. Dolazila sam sebi. Otvorila sam oči i videla Nika kako stoji, a Keš ga blokira. Udahnula sam i shvatila da sam na zemlji. Ne samo to, nego sam sedela u nečijem krilu. Zadržala sam dah i pogledala. Da, bio je to Niko sa krvavim nosom i modricom ispod oka. “Izvini,” šapnula sam. Progutala sam knedlu. “Ne znam šta se dogodilo.” Protresla sam glavu pokušavajući da se oslobodim adrenalina. “Ne izvinjavaj se,” rekao je. Osetila sam suze na svom licu. “Isuse, Aš er će me prebiti.” Sagnuo se i poljubio u čelo i privukao me u zagrljaj. Pustila sam ga da me teši i bilo me je toliko sramota zbog svega. “Sada sam dobro,” brišem lice o njegovu košulju. “Da li si ti to obrisala lice o mene?” “Ne,” smešim se i prisećam se Ašera i lažne krvi. “Samo proveravam,” promrmljao je. Usne mu se trzaju. Palcem mi briše obraz. “Da li si pričala sa nekim o tome ?” Ne mogu da govorim. Samo vrtim glavom. “Dušo, treba da pričaš sa nekim.” Progutala sam. Osećam suze opet. “A, jebiga.” Zarežao je i zagrlio me jače. Ustao je i povukao me sa sobom. Keš me je isto grlio. “Hej, seko, preplašila si me.” “Izvini,” mrmljam. Svid elo mi se što me zove seko. Pomerio se i Nik je prišao bliže. Niko je stao ispred njega i onda sam videla štetu. Košulja mu je iscepana, nos krvav i ima modricu ispod oka. “O moj Bože,” šapnula sam. Otišla sam Do Nikoa i uhvatila ga za ruku. “Hajde, moramo do kupatila.” “Šta?” Stao je i izvukao ruku. Pogledao me je kao da sam luda. “Moramo do kupatila,” kažem nežno. “Možda ti je promaklo, ali ja imam đoku. U kupatilo idem sa devojkom samo zbog jebanja na brzaka, a to se neće desiti, pa nema potrebe da idem o u kupatilo.” “Da, treba,” viknula sam. Uhvatila sam ga za ruku i vukla trotoarom. Kad smo ušli u kafić videla sam Liz. Pogledale smo se. Oči samo što joj nisu ispale. “Hej, dušo, Vodim Nikoa u kupatilo. Odamh se vraćam. Možeš li da mi naručiš kafu i rolnicu sa cimetom?” “Vodiš Nikoa u kupatilo? Šta, ja imam pet godina ?” mrmlja. “Naravno,” rekla je. Oči su joj još uvek izbuljene, a onda čujem uzdah i pogledam iza sebe. Keš i Nik ulaze. “O sranje, Liz. Niko,” povlačim njegovu ruku. “Keš i Nik, ovo je Liz. Odmah se vraćamo. ” Odvukla sam Nikoa u kupatilo. Liz je mahnula momcima i htela da zbriše. “Ostani ovde,” stavljam ga ispred ogledala. Uzela sam toalet papir. “Moramo ovo brzo da odradimo, u suprotnom će Liz će pobegne.”
~ 69 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Da li ovako šefuješ i mom bartu?” pita. Osemhnula sam se i slegla ramenima. Nasmejao se. “Kako si upoznala Liz?” Pokvasila sam papir i počela da brišem krv sa njegovog lica. “Ne poznajem je stvarno. Upoznala sam je pre neki dan u njenoj prodavnici. Čini mi se da je dobra. Tamo su bile neke iz harema braće Mejson ,” gledam ga. “Nemamo mi harem.” Podruguje se. “Da, imate. Bile su grozne prema njoj, pa sam zaključila da ako je one ne vole, meni će se sigurno svideti, bez uvrede .” “Nisam se uvredio.” Zacerekao se. Očistila sam ga od krvi, a sa očiju skinula maskaru. “Trebaće ti led za oko,” bacam đubre u kantu. Ignoriše me i otvara vrata. “Treba ti led,” ponavljam, a on odmahuje. “Biću dobro,” moj telefon zvoni i spašava ga predavanja. Ašer me zove. Sranje! “Hej,” javljam se. “Srce, jesi li dobro?” “Da. Uplašila sam se i prebila tvog brata,” šapućem. “Prebiću ga. Šta li je mislio kad je to radio?” “U redu je. Samo se šalio i mislim da to više nikada neće ponoviti.” “Da, čuo sam. Kako je prošao sastanak sa advokatom?” “Oh…uf…bilo je u redu.” “Pa, šta je rekao?” “Oh, znaš, ovo i ono, advokatske stvari.” Ukrstila sam prste i molim se da me ne pita ponovo o tome. Hoću da mu kažem, ali znam da novac menja ljude. “Šta, jebote?” “Neću da pričam o tome telefonom.” “Okej. Pričaćeš mi večeras. Hočeš da naručimo klopu?” “Biću kod oca večeras.” “Novembar, nećeš tamo biti. Nije sigurno.” “Spavaću u sobi za goste. Tata će biti u susednoj sobi.” “Večeraj sa Majkom, a onda te želim u svom krevetu.” “Ne znam da li je to dobra ideja.” “Zašto ne?” “Zar ne misliš da nam treba mali odmor? Mislim, zajedno smo ceo vikend.” “Odmor?” Viknuo je i znam da sam rekla to na pogrešan način. “Pažljivo biraj reči . Novembar, već sam besan što si izašla sa Nikom i još tražiš odmor. Dobiću pogrešnu ideju.” Tada sam se setila da može da bude totalni kreten. “Jesi li ozbiljan sada? Čekaj, ne odgovaraj. Znam da jesi,” vičem. “Takođe sam ti rekla da treba da mi veruješ . To nije opcija, Ašer,” šapnula sam. Temperament mi malo divlja. “Liz me čeka. Čućemo se kasnije.” prekidam vezu i isključujem zvono. Idem prema Niku i Liz. Glava joj je savijena. Proučava
~ 70 ~ Knjigoteka
Ivana VV
šolju sa kafom kao da su u njoj tajne univerzuma. Osećam se krivom što sam je ostavila. Podigla je pogled, kako sam sela preko puta nje. “Izvini,” iskreno kažem. Krivo mi je što sam upropastila naše planove . “U redu je.” nasmešila se i pogledala je u Keša i Nikoa i znala sam da uživa u zgodnim momcima. Nasmejala sam se, a ona se pridružila. Da, bićemo super drugarice. Niko i Keš su išli prema nama i nosili kafu. “Okej, seko,” kaže Keš. “Moramo da idemo. Vidimo se za vikend ?” Njegov telefon je zazvonio. Javio se. “Ej, da, sačekaj.” Pružio mi je telefon i znala sam da je to Ašer. Pogledala sam telefon i pomislila da će skočiti i udariti me. Gurnuo ga je bliže, pa sam morala da se javim. “Halo.” “Nikada nemoj da mi spustiš slušalicu, jebiga.” “Ja-” “Vidimo se u sedam.” Prekinuo je vezu. “Sranje,” prošaputala sam. “Je l’ sve u redu?” pitao me Keš. “Videćemo,” grickam donju usnu. Prvi put se nisam radovala što ću videti Ašera. Momci su otišli. Razmišljala sam da kažem Liz da imam glavobolju. Nisam više bila za blejanje. Htela sam da odem kući, legnem u krevet i mazim se sa Zverkom, ali ostala sam. Nik je bio vrlo pristojan, n ije f lertovao. Liz ga je pažljivo posmatrala. Išli su u istu srednju školu, ali se nisu poznavali dobro. Pozdravili smo se. Rekla sam Liz da ćemo se čuti i videti neki dan ove nedelje. Niku sam rekla da ćemo se videti kad sredi sve papire. Onda sam ušla u auto i otišla kući. *************************
Slobodna sam. Bilo je nestvarno. Prizori su brzo prolazili dok sam se vozila seoskim putem. Otac i ujak su me čekali na tremu i odveli me u garažu. Nisam znala šta smeraju, sve dok nisam ugledala sjajan crni motor. Rekli su mi da je to Nindža 250R, 2011. godište. Bio je mali, savršen za mene. Nije bio jak kao veliki motori, tako da verovatno neću povrediti sebe, a ni druge. Nisam baš pažljivo slušala njihova objašnjenja. Mislim, imala sam motor. Koliko li je to strava ? Ujak Džo mi je rekao da ga je kupio jedan od njegovih sinova, za svog sina kad je hteo da nauči da vozi motor. Dogurao je do Harlija, pa je rešio da proda mali motor. Nije me bilo briga. Obožavala sam ga. Nabavio mi je i belu kacigu, na kojoj je pisalo roz e i crnim slovima, Baby girl - devojčica. Skakala sam kad mi je dao kacigu. Presvukla sam se u farmerke, kožnu jaknu i čizme, a onda sam tri sata slušala instrukcije. Konačno su me pustili na ulicu. Na seoskom putu nije bilo saobraćaja. Obično ste mogli da naiđete na jedan ili dva kamiona, ali bi uglavnom bili
~ 71 ~ Knjigoteka
Ivana VV
sami na putu. Bilo je savršeno. Zaljubila sam se i znala sam da ću ovo često raditi da razbistrim misli. Videla sam Ašerov džip, kad sam izlazila sa prilaza i dobro raspoloženje je isparilo. “Super,” prošaptala sam za sebe. Stala sam ispred garaže, sišla sa motora, skinula kacigu i protresla kosu. Ašer je prilazio, a Zver ga je prati o. Nosio je crvenu duksericu, tamne farmerke, čizme i beli kačket sa crnim natpisom. Izgledao je seksi, više nego uobičajeno. “Hej,” gurala sam motor u garažu. Preuzeo je motor, gurnuo ga u garažu i prekrio ga. “Da li je ovo još jedna stvar o kojoj ću morati da brinem ?” Znala sam na šta misli, ali sam ipak upitala. “Izvini?” “Motor,” prekrstio je ruke i suzio pogled . “Tata i ujak su mi ga kupili . Volim da ga vozim i zadržaću ga.” I ja sam prekrstila ruke i izazivala ga da kaže nešto kao, “ Ne možeš da ga zadržiš.” A onda bi mu rekla da njega neću zadržati, ako ne mogu da zadržim motor. “Samo obećaj da ćeš uvek nositi kacigu, farmerke, čizme i jaknu kad budeš vozila. ” “Obećavam.” Pogledao je u moje usne . “Sada mi objasni zašto si bila sa Nikom.” “Nisam izašla sa njim,” rekla sam ogorčeno. “Otišla sam kod njegovog oca, pozvao me na ručak i ja sam rekla hvala ne. Bilo mi je krivo i pozvala sam ga na kafu , jer je trebalo da se nađem sa Liz.” “Aha,” vukao me je za kaiš, pa sam mu prišla bliže. “Aha?” ponovila sam i podigla obrve. “Gde ćeš spavati večeras?” Privlačio me sve bliže i savijao glavu prema mom vratu . “U krevetu,” mozak mi je bio u magli kad me je poljubio ispod uva . “Čijem krevetu?” gricnuo mi je vrat . “U čijem krevetu bi trebalo da spavam ?” Duboko sam udahnula jer mi je njuškao uvo . “U mom.” “Hmm.” zajecala sam kako se pritisnuo u mene. “Pa, gde ćeš spavati, Novembar?” Zarežao je. Uhvatio je u pesnicu moju kosu i lebdeo usnama iznad mojih. Oči su mi se otvorile. “Gde ćeš spavati, dušo?” lebdeo je iznad mojih usana. “Sa tobom,” šapnula sam. Protiv njega nisam mogla da se borim . “Tako je. Uvek sa mnom.” Moj mozak registruje te reči, ali pre nego što sam uspela da ga pitam šta to znači, ljubi me i mozak mi je opet u Ašerovoj magli. Ljubi me kao da me obeležava. Prekida poljubac i stavlja čelo na moje. Prevlačim prstima po njegovoj vilici. Otvara oči. “Dobro si?” pitam. “Bolje,” samouvereno se smeje. Misli da je pobedio. Hoću da spavam sa njim. Jedino me brine to što mogu da budem malo nametljiva. Moj bivši i majka su mi rekli to. Možda su tako rekli kako ih ne bi gnjavila pitanjima kuda idu i koliko ostaju. Ja volim ljude i volim da
~ 72 ~ Knjigoteka
Ivana VV
budem tamo gde su ljudi. Brinem se da ne budem takva. Ne želim da Ašer pomisli da ga opkoljavam. “Hoćeš li da mi obećaš nešto?” pitam. “Šta?” “Obećaj mi da ćeš mi staviti do znanja ako počnem da te gnjavim.” “To se neće dogoditi,” stavlja dlan na moj obraz. Palac mu klizi mojom donjom usnom. “Samo obećaj, okej?” Očajno želim da shvati koliko mi je to važno. “Obećavam, srce.” “Hvala.” Ljubi me u nos . “Hoćeš da jedemo ovde ili hoćeš da pokupimo nešto na putu do mene ?” Grizem usnu, razmišljam o tome, a on me gleda u usne. “Nema veze. Pokupićemo nešto usput.” Saginje se, stavlja me preko ramena i iznosi iz garaže. “Moram da uđem unutra i spakujem se,” kažem. “Imaš stvari kod mene.” “Sve sam spakovala.” Spušta me. Srećom stavlja ruke na moja ramena i tako sprečava moj pad. “Spakovala si sve?” Reži. “Nisam želela da te gušim,” izgovorim u dahu. “Nemoj to da radiš.” Rukama obuhvata moj vrat, palčevi su mu na mojoj bradi i unosi mi se u lice. “Ne čitaj nepostojeće sranje i ne pravi probleme, ukoliko ti ne kažem da mi treba prostora. Kunem se,” gleda u nebo, “ako te ne želim, reći ću ti otvoreno. Bez igrica, bez sranja.” “Okej,” šapućem i shvatam da ne želim nikada da čujem te reči. “Okej, sada idi i spakuj svoja sranja,” kaže. “Nemoj govoriti sranje. Nije pristojno.” “Nije pristojno?” krivi glavu. “Srce, kad te odvedem u krevet pokazaću ti koliko sam nepristojan.” To me je trgnulo na nekoliko mesta. Želela sam da mi pokaže koliko je nepristojan. “Samo zbog tog pogleda, nateraću te da me preklinješ da budem nepristojan.” O Bože, upravo sam svršila u sred bela dana ispred kuće svog oca. Proveravam da niko nije primetio moj mini orgazam. Ovo sam morala da odigram do kraja, pa sam uradila što i svaka žena, “Kako god.” Prevrnula sam očima i otrčala u kuću. Sledio me njegov smeh. ************************* Ašer
Novembar staje ispred kluba. Na prokletom motoru je. Neki momci gledaju isto što i ja. Izvlači ćopavu, skida kacigu i protresa kosu. Izgleda kao erotski san na motoru. Nosi uske
~ 73 ~ Knjigoteka
Ivana VV
pantalone i crne čizme do pola lista, kožnu jaknu zakopčanu do pola, vidi joj se dobar deo poprsja. Neki momak zviždi. Ona okreće glavu i ugleda me. “Hej, srce,” momak joj prilazi. Nos joj je zbrčkan, odmahujem glavom i prilazim joj. “Morala si da voziš motor, zar ne?” Pitam, ali nisam iznenađen. Smeši se. “Ujka Džo bi bio razočaran da ga nisam vozila,” podiže nogu i stavlja kacigu ispod ruke. Znam da je u pravu. Džo voli svoje sinove, ali nijedan od njih ne vozi motor. Sada kada njegova bratanica vozi, verovatno ima sa još nekim da podeli osećaj, osim sa Majkom. “Da li si vozila sa njim danas ?” Uzimam joj kacigu. “Da, otišli smo u park i ručali tamo.” “Dobro,” ljubim je u nos i ulazimo u klub. Prolazimo pored nekih tipova. Ranije mi je mnogo smetalo kad su je momci gledali, sada ne baš toliko. Ona to ni ne primećuje. Vidim Nikoa i Keša. Čekaju nas za stolom. “Hej, momci,” Novembar ih pozdravlja. Obojica ustaju i grle je . “Gde je Trevor?” pita. “Otišao je po Liz,” oči joj svetle. Nemam pojma šta se dešava između Liz i Trevora. Znam da mu se sviđa i da ga njena nevinost u isto vreme odbija. Ne zna kako da postupa sa nevinom devojkom. Kada je čuo da joj treba vožnja odmah se prijavio. Možda im treb a vremena da se upoznaju. “Liz dolazi?” Keš pita i trlja ruke. Zajebava Trevora kad god mu se ukaže prilika. Kad god neki frajer pogleda Liz, Trevor samo što ne pukne. “Budite dobri momci,” Novembar tiho kaže. Skida jaknu i otkriva polugoli dekolte. Moj puls ubrzava. “Nije ti hladno srce?” N agoveštavam joj da obuče jaknu. Neće hteti da obuče jaknu, ako joj direktno kažem. “Ne, dobro mi je.” Slatko se osmehuje. Gleda iza mene i koči se. Okrećem se i vidim Beki kako nam prilazi. “Jebiga,” mrmljam, povlačim stolicu i pokušavam da nateram Novembar da sedne. “Ašer!” Beki se baca na mene. Sklanjam njene ruke i udaljavam je od sebe. “Gde si bio?” pita. Ugleda Novembar i lice joj postaje ozbiljno. “O, nema veze. Vidim još uvek lutaš ulicama sa ovom što trguje pičkama.” “Izvini?” Novembar st oji pored mene. “Šta si upravo rekla ?” pita i pokušava da me zaobiđe. “Treba da odeš Beki,” blokiram Novembar. Keš i Niko stoje pored Novembar i jasno pokazuju na čijoj su st rani. “Tvoj tatica prodaje pičke.” Beki se podruguje. “Ne, moj otac prodaje zabavu.” “Znaš, neke devojke prodaju svoje pičke mušterijama kad niko ne vidi,” kaže Beki i gleda u Novembar. “Kako se prezivaš?” Novembar pita Beki i stavlja ruke na kukove. “Hadson,” govori Keš. Novembar pogleda u njega pa u Beki.
~ 74 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Znači ti si jedna od tih što prodaje pičku kad niko ne gleda, zar ne, Beki Hadson?” Novembar kaže, a Beki korakne unazad. “Klub mog oca je čist sve dok đubre kao ti ne dođe i uprlja ga. Ali ti znaš šta se događa sa đubretom, zar ne Beki? Uvek bude izbačen o. Nemoj više nikada govoriti o klubu mog oca . Radila si za njega, pa pokušala da zaradiš sa strane, a on te je izbacio kao đubre, što i jesi.” Posle završnog udarca Novembar odlazi do bara. “Ne mogu da verujem da si sa devojkom kao što je ona ,” kaže Beki. “Idi i ne vraćaj se ,” kažem i idem prema baru. Novembar je već uzela Koronu. “Mrzim takve žene,” kaže i ne skida pogled sa piva. “Da,” slažem se i razmišljam koliko sam vremena izgubio na takve žene. “Dobro si?” Privlačim je sebi, zabacujem joj glavu kako bih je poljubio. “Biću kad popijem ovu Koronu i naručim sledeću,” mrmlja pored mojih usana. Očajnički želim da joj kažem da je volim, ali ostavljam njoj da određuje tempo. “Hajmo nazad za sto i uživajmo u ostatku večeri.”
~ 75 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Badnje veče je. Stojim u kupatilu i spremam se za zabavu kod Ašerovih roditelja. Prošlo je mesec dana od kada sam saznala da sam milionerka. Jedino moj tata zna za nasledstvo. Konačno sam se složila da neću svojoj mami dati deo novca. Nije me ni pozvala od kad sam došla u Tenesi. Zvala sam je, ostavljala poruke, ali se ona nije javila. Da sam pomenula novac, zvala bi me, a nisam htela da me zove samo zbog toga. Druga dilema je kako reći Ašeru za novac. Svaki put sam se pitala da li će to promeniti našu vezu. Mislim da neće, ali nikad se ne zna. Zajedno smo mesec dana. Svako veče spavam u njegovom krevetu, kao da imam izbor po tom pitanju. Kad god spomenem da hoću da spavam kod tate, dobijam pogled u stilu: dovući ću te nazad kao pećinski čovek. Stvarno, ne smeta mi. Volim da zaspim i probudim se pored njega. “Hej, srce. Dobro si?” Ašer stoji iza mene. Rukama mi obuhvata struk i ljubi me u vrat. Skidam viklere. Nisam se još uvek obukla. Još uvek nosim top i šorts. Ustali smo rano, doručkovali i vratili se u krevet. “Da,” grebe me bradom po vratu. “U stvari, treba nešto da ti kažem .” duboko udahnem i nadam se da radim pravu stavr. “Kaži mi.” Gricka mi uvo i ometa me . “Ja, uh…uf.” “Srca, uh i uf nije mnogo reči.” “Ometaš me. Ne mogu da razmišljam kad me ljubiš.” Gledamo se u ogledalu. Rupica je tu, kao i samouvereni osmeh. “Voliš da te ometam usnama.” Podseća me na nešto o čemu nisam htela trenutno da razmišljam. Ne kada pokušavam da mu kažem nešto ozbiljno. Vidim da se cereka. “Okej, srce. Kaži mi,” stavlja bradu na vrh moje glave. “Ja sam milionerka.” Nisam htela tako da se izbrbljam, ali sad je gotovo. Osećam kako mu se telo koči. Šta?” pita. Gutam knedlu i grizem usnu. Nema nazad. Okrećem se i stavljam glavu na njegove grudi. “Mamini roditelji su mi ostavili preko milion dolara .” “Kada si saznala?” Na ovo stvarno nisam htela da odgovorim. Pogledala sam u vrata. “Oči na mene.” Pogledala sam ga u oči ponovo. “Kada si saznala?” “Uf…Ja…” Grizem usnu i skrećem pogled. “Oči!”Zarežao je. “Kada si saznala?” Vidim tugu u njegovim očima i boli me srce. “Kad sam bila kod advokata,” šapućem. “Zašto mi nisi rekla ?” Koraknuo je unazad i odneo toplinu. “Nisam želela da nas to promeni,” šapućem opet i gledam u pločice .
~ 76 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Da li sam ti ikada dao takvu ideju ?” pita. Grozna sam, jer mu nisam odmah rekla za novac. To je bilo glupo. “Ne,” vidim da je povređen. “U pravu si. Nisam i besan sam što si pomislila da bi čak i na trenutak novac promenio moja osećanja prema tebi.” “Znam daje to bilo glupo. Htela sam da budem sigurna.” Sužava pogled i znam da je to bilo pogrešno za reći. “Da budeš sigurna u šta? Da nisam bio sa tobom zbog novca? Isuse, jebeno šta ? Ponekad ne razumem šta se odvija u toj tvojoj glavi .” To boli, ali je u pravu. “Nikada nisam tražio da plaćaš sranja. Nikad nisam želeo da plaćaš sranja .” Istina. Svaki put kad sam htela nešto da platim, dobijala sam pogled koji je obećavao šta će se dogoditi ukoliko ne sklonim novac. “U pravu si. Znam. Trebalo je da ti kažem.” “Trebalo je. Razumem zašto nisi. Nisam srećan zbog toga, ali razumem.” “Hvala,” grlim ga oko struka i stavljam glavu na njegove grudi. “Samo nemoj da kriješ sranja od mene. Ne sviđa mi se što si čuvala tajnu od mene više od mesec dana.” Sranje, nisam tako razmišljala. “Izvini,” šapućem u njegove grudi i osećam se kao kreten. “Kad se budeš uselila, pričaćemo o tvom novcu.” “Šta?” Podižem glavu. “Čula si me. To će se dogoditi uskoro. Ne sviđa mi se što moraš da ideš do oca svakih nekoliko dana po stvari.” “Ašer,” gledam ga i stavljam ruke na kukove zbog boljeg efekta . “Nećeš me naterati da se preselim kod tebe.” “Neće biti teranja, srce. Ti želiš da se useliš. Zar ne voliš da mi daješ doručak u krevetu svako jutro?” Tresem se. Svako jutro je doručkovao mene, i da, volim i ja njega da hranim. “Zar ne voliš da se razvlačiš po kauču i gledaš filmove uveče ?” Volim to, a volim i da ležim na njemu dok gleda utakmicu. “Zar ne voliš da kuvaš u mojoj kuhinji ?” Da, obožavam njegovu kuhinju. To mi je omiljena prostorija u njegovoj kući. Volim da kuvam ili samo da sedim za pultom i čitam. “Zar ne voliš da te jebem kad god ti treba jebanje ?” Da! Grizem usnu i gledam iza njega . “To su samo neki razlozi zbog kojih ne moram da te teram da se preseliš kod mene .” Imao je pravo. Neće morati da me natera. Samo je bilo prerano. Možda za nekoliko meseci. Još uvek mi je drago što mogu da pobegnem kod tate ako mi to zatreba. “Hajde da ne pričamo o ovome sada? Moram da se spremim.” “Da, ne moramo sada da pričamo o tome, ali pričaćemo o tome.” “Super.” Prevrćem očima. “Unapred se radujem.” Ljubi mi nos, dobijam osmeh sa rupicom. Takav je kreten, ali ja ga volim. Čekaj, šta? Volim ga? O Bože, volim ga. O ne, volim ga. Sranje! O Bože, da li on mene voli? Pogledam se u ogledalo. “Pa šta, volim ga. Ne mora on tebe da voli,” šapućem sama sebi. “Šta, srce?”
~ 77 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Sranje!” Skačem i vidim Ašera u ogledalu. “Uf, ništa. Samo sam se opekla.” “Da li si dobro ?” Ruga mi se, a ja se pitam da li me je čuo kako priznajem sama sebi da ga volim. “Da, dobro sam, super, stavrno dobro.” Sad brbljam kao idiot. Smeje se. Srce mi ubrzava. “Aha. Mislio sam da si rekla nešto ?” Približava mi se. “Ne, ne ja. Nisam ništa rekla. Možda si čuo TV ili nešto drugo .” Prekrštam ruke. “TV je ugašen.” “Hmm, to je čudno. Možda imaš duha,” kažem. “Ova kuća je sagrađena na starom groblju, pa se ne bih iznenadio da ima duhova.” “Šta?” Šapućem. Mrzim duhove. Nisam srela nijednog, ali mi se ne sviđaju. Gledala sam film o paranormalnim aktivnostima, pa sam posle toga spavala sa upaljenim svetlom mesec dana. Moja cimerka sa koledža ni je bila srećna zbog toga. “Ne možemo da ostanemo ovde,” vičem. “Unajmićemo isterivača duhova. Onda ćemo svetiti kuću, a ako duh ne ode, selimo se.” Zadihala sam se, a Ašerove usne se trzaju. “O Bože! Nije smešno. Mogli bi da završimo mrtvi, zar ne znaš ? Zar nisi nikada gledao isterivača đavola?” vikala sam. Zabacio je glavu i nasmejao se. “Srce, nema duha. Šalio sam se. Kuća nije sagrađena na groblju.” Udaram ga u ruku. “To nije smešno. Zašto si rekao tako nešto?” “Hoćešli priznati šta si govorila samoj sebi ?” “Nisam pričala sa sobom,” prsla sam. “Pričala sam sa Zverkom.” Ja sam genije. Zaboravila sam na Zver. Savršeno prikrivanje. Suzio je oči. “Pa, šta si to govorila Zverki?” “Ništa. Samo da ga volim, da je dobar pas i da nema veze što on mene ne voli.” “Veruj mi, voli te, iako misli da si udarena u glavu .” Da li to znači da me Ašer voli? Čekaj, šta dođavola? “Nisam udarena.” Režim. “Da li me voliš, srce?” “Š…št… šta?” Mucam, a onda me saterao uz pult. “Nemoj da me nerviraš, srce.” Reži. Grizem usnu. Pogled mu se spušta na njih. “Kaži mi da me voliš.” Vrtim glavu, a om mi drži lice u rukama. “Kaži mi da me voliš, da mogu da ti uzvratim.” “Šta?” Šapućem u šoku i tražim istinu na njegovom licu. “Kaži mi, srce.” Gutam knedlu. “Kaži, srce.” Stavlja čelo na moje. Zatvaram oči i šapućem, “Volim te.” Srce će mi iskočiti iz grudi. Oštro uzima dah, a onda me pesnicama hvata za kosu. “Otvori oči.” Gutam i otvaram oči. “Volim i ja tebe, srce. Isuse. Volim te od trenutka kad sam te video u klubu sa tvojim tatom. Znao sam još tada da si ti prava za mene.” “Bio si kreten,” podsećam ga. “Da.” Ruga se. “Bio sam besan što ću morati da prebijem Majka.”
~ 78 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Šta?” Govorim kroz smeh. “Imao bih te na ovaj ili onaj način ,” gricka moju donju usnu. “Uradio bih sve što je potrebno da budeš moja, čak i da prebijem Majka.” “Ozbiljan si?” Odmahujem u neverici. “Ti si toga vredna,” šapuće. Suze mi kreću. Hvata ih palčevima. Nežno me ljubi i stavlja čelo na moje. “Voleo bih da sada imam vremena da ti pokažem koliko te volim. Ali ako to uradim, zakasnićemo na Badnje veče. ” Napalila sam se. Bradavice su mi se ukrutile. Hoću da mi pokaže koliko me voli. Ljubi me opet, ali ne dovoljno. Prekida poljubac, a ja želim više. “Možemo malo da zakasnimo. Ja ću preuzeti krivicu,” kažem zadihano, prelazim rukama preko njegovih trbušnjaka i vidim da mu oči postaju tamnije zbog mog dodira. Ljubim ga u grudi i jezikom prevlačim do ključne kosti. Jednom rukom me hvata za kosu, a drugom me privlači bliže. Na ivici pulta sam. Njegova dužina je pritisnuta u moj centar. Ljubi me grubo, duboko. Poljupci putuju niz moj vrat. Obavijam ga nogama oko struka i privlačim bliže. Stavlja moje ruke na svoja ramena, podiže me i iznosi iz kupatila. Letim, padam na krevet, odskočim dva puta. Čujem viklere kako padaju. Šorts i gaćice nestaju. Rukama putuje uz moje butine, noge mi se same rastvaraju. “Volim tu pičku, srce. Tako roze, tako mokra i moja.” Reži uz moj klitoris. Puls mi ubrzava. Poliže me od početka do kraja. “Isuse, tako slatka,” liže me ponovo. Ovoga puta kruži oko mog klitorisa, ne dodiruje ga. Jecam. “Tiho, srce.” Liže me ponovo i uvlači klitoris u svoja usta. Kukovi mi se podižu, približavam njegovu glavu, a stopala zabijam u krevet. Reži i prebacuje moje noge preko ramena i hvata me za dupe. Proždire me kao da je izgladneo. Kružim kukovima, pritiskam se jače. Blizu sam, tako blizu. “Ašer.” Jecam. “Molim te.” Leđa mi se podižu sa kreveta, a oči zatvaraju. Tražim ga. Blizu sam. Osećam da je počeo, a onda njegova usta nestaju. Zajecam, a on se zabija u mene ceo. “Da,” vrištim. Ašer me gleda. “Daj mi tvoja usta, srce.” Usta su mu na mojima. Osećam svoj slankasti ukus. Obomtavam noge oko njegovih kukova, hvatam ga za leđa i osećam kontrakcije mišića dok se nabija u mene. “Svršiću,” zabijam lice u njegov vrat i grizem ga. Noge mi se stežu. “Ne još. Zajedno,” podiže mi kukove više. “Ašer,” vrištim. “Jebote!” nabija se još jače. Glava mi pada unazad. “Jebeno prelepa.” Njegove reči me još više napaljuju. Grizem usnu i pokušavam da zadržim orgazam. Rukama me hvata za grudi i štipka bradavice. Toliko sam blizu da osećam krv tamo gde se grizem za usnu. “Sada.” Njegove reči su okidač. Svršavam i raspadam se na milion delova. Još dva udarca i on me sledi. Ljubi me kako bi progutao moj vrisak. Osećam kako se stežem oko njega. Grlim ga. “Molim te, nemoj da me ostaviš.” Nisam spremna da se odvojimo. “Nikada srce,” znam da je to istina. Ljubi mi vilicu, vrat i usne. Izlazi iz mene i ja odmah osećam gubitak. “Moramo da se spremimo, srce,” šapuće. Izbacujem donju usnu. “Ne želim.” Smeši se i gricka mi usnu . “Izvini. Mama bi me prebila da se ne pojavimo.”
~ 79 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Dobro.” Nastavljam da se durim. Trebaće mi sati da sredim kosu ponovo. Prvo moram da nađem šnale i viklere. “Uništio si mi frizuru, tako da neću preuzeti krivicu za kašnjenje.” “Voliš me srce?” “Da,” topim se ispod njega. “Dobro,” mrmlja. Ljubi me u nos, ustaje iz kreveta i povlači me sa sobom. “Požuri, srce, neću da ljutim mamu,” lupa me po dupetu. “Kako god,” mrmljam i ulazim u kola . Moj dečko je seksi, voli me i imala sam fantastičan orgazam. Čak ni on sada ne može da me naljuti. ********************
Ašer me posmatra. Sedim na podu i igram se sa ćerkom njegovih rođaka, Emom. Držim je za ručice dok ona skače po mojim butinama. Savršena je. Obrazi su joj bucmasti , a usta preslatka. Poželela sam svoje dete. Pitam se da li Ašer želi decu. Bio bi sjajan otac. Deca njegovih rođaka ga obožavaju. Skrećem pogled. Ema se smeje, hvata moju kosu i pokušava da je stavi u usta. “Ne, slatka devojčice. Ne treba to da jedeš.” Otpetljavam kosu i golicam je. Nema ništa lepše od dečijeg smeha. “Dobra si sa njom.” Grub glas pripada čoveku koga još nisam upoznala. “Hvala,” pitam se ko je on. Visok je kao Ašer, ali je mišićaviji. Kosa mu je malo duža i šalje poruku, baš me briga kako izgledam. Tamna koža ističe još bolje njegove oči. Ima pune usne i bradu od nekoliko dana. Nije obučen kao ostali ljudi ovde. Nosi svetle farmerke i kariranu košulju. Ema gleda u njega i potpuno je fascinirana. Ne krivim je. Izgleda baš dobro, ali kao da je opasan. “Kenton,” predstavlja se. “Izvini?” pogledam ga ponovo. “Ime mi je Kenton.” “O, drago mi je što sam te upoznala. Ja sam Novembar.” “Lepo ime. Nikada te nisam video pre.” “Ja sa-” “Ona je moja,” Ašer prilazi i nosi pivo . “Sranje, čoveče. Kako si?” Grle se. Podižem se i držim Emu u naručju. Ašer me privlači sebi i ušuškava me ispod njegove ruke. “Dobro sam. Mama bi mi odsekla jaja da propustim Badnje veče .” “Istina.” Kenton se smeška i gleda u mene pa u Ašera. “Ovo je tvoja devojka?” pita u neverici. Svi su uvek iznenađeni što Ašer ima devojku. Ašer me pogleda i nasemši se, a onda me poljubi u kosu. “Da, ona je moja.” “Da li znaš koliko si srca slomila?” pita me. “Veruj mi, znam.” Prevrćem očima. Postala sam javni neprijatelj broj jedan. Pomislili bi da sam otišla kod svake devojke i ukrala joj najvredniju stvar.
~ 80 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Šta radiš u gradu? Zadnji put kad smo pričali, išao si u Meksiko da rešiš neki slučaj?” Ašer pita. “Vratio sam se juče. Trag se ohladio. Vratio sam se zbog Božića i da pronađem nove tragove. Ako ne pronađem ništa, odlazim posle Nove godine .” “Treba mi tvoja pomoć oko neke stvari. Dogovorićemo sastanak za sledeću nedelju.” “Da li je sve u redu ? Da li je Džoan?” Kenton pita. Na pomen Džoan, Ašerova ruka se ukrućuje. Vilica mu je stegnuta i pitam se ko je Džoan. Ali pre nego što sam mogla da pitam, Ema počinje da plače. “Uh…idem da nađem njenu mamu” kažem. “Naravno, srce. Vrati mi se kad završiš.” “Okej,” ljubi me u slepoočnicu. “Drago mi je da sam te upoznala, Kentone,” smešim se. Gleda me pažljivo i smeje se, “Takođe. Viđaćemo se, u to sam siguran.” “Da,” neprijatno mi je. Pitam se ko je Džoan i zašto je Ašer uznemiren zbog nje. Našla sam Eminu mamu, pričamo malo i razmenjujemo brojeve. Živi nekoliko gradova odavde i mojih je godina. Svidela mi se odmah, a i želim da provodim vreme sa Emom. Prolazim kroz gužvu i vidim da Ašer još uvek razgovara sa Kentonom. Izgleda da je razgovor ozbiljan, pa krećem u potragu za Suzan. “Hej, da li ti treba pomoć ?” pitam Suzan, pošto sam je našla u ostavi. Stoji na merdevinama i izgleda kao da će da padne. “Oh, hvala Bogu.” Okreće se. “Treba mi pomoć da dohvatim tanjire i postavim sto. Da li su stigli tvoji otac i baka ?” Pregledava policu. “Ne još. Rekao mi je da kasne, ali će ubrzo stići.” “Dobro. Hvataj ove.” Daje mi tri tacne. “Možeš da mi pomažeš dok oni ne dođu.” Silazi sa merdevina. Ulazimo u kuhinju. Kuhinja je dugačka i modernizovana, ali je odvojena od ostalog dela kuće. “Mogu li nešto da te pitam?” Stavljam tacne na pult. “Naravno, pitaj. Uvek ću biti tu za tebe .” “Hvala,” glas mi zastaje zbog knedle u grlu. “ Ko je Džoan?” Lice joj se koči i ja ne znam šta to znači. “Ona je bila Ašerova žena .” Pa, sranje. To nisam očekivala. “Oh,” šapućem. “Zašto pitaš?” “Oh, Kenton je pomenuo,” sečem sir i slažem na tacnu. Suzan staje pored mene i pomera mi kosu sa ramena. Smeši se. “Nemaš razloga za brigu.” “Okej.” Smešim se na silu. Nadam se da više ništa neće reći jer stvarno ne želim da plačem. “Pričaj sa Ašerom o tome.”
~ 81 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Hoću,” obećavam. Vreme ja da pričamo o njegovoj bivšoj ženi i zašto se razveo. Potpuno je iracionalno što mi to smeta, ali volela bih da Ašer nema prošlost. Pa, bar da nije bio oženjen. Ja sam bila verena, ali Ašera volim toliko da to nije normalno. I sada kad osećam ovakvu ljubav, znam da svog bivšeg nisam volela. On je bio štaka. Htela sam da počnem novi život i da moja majka ne bude deo njega. Drago mi je što nije uspelo. Nije mi drago što je spavao sa mojom majkom. Naša veza ne bi bila dobra na duge staze. “Hej, devojčice.” Tata ulazi u kuhinju, baka ga sledi. “Tatice.” zagrlio me pa uhvatio za obraze . “Da li si dobro? Izgledaš tužno.” “Dobro sam. Samo pomažem Suzan.” Smešim se. Ne želim da brine zbog mene. Suzio je oči, ali pre nego je uspeo da me pita bilo šta , Ašer je ušao u kuhinju. “Majk.” Lupka mog tatu po leđima. Pogledao me suženim pogledom. “Šta nije u redu?” “Ništa. Samo sam srećna.” Prevrćem očima. “Ne izgledaš jebeno srećno. Tužna si.” “Bože, da li je ijedan od vas dvojice pomislio da ovako nešto nisam nikad imala, pa sam zbog toga tužna?” “Sranje,” Ašer mrmlja, trlja lice. Tata postaje ljut. Ponovo sam sama sebi uskočila u usta. “Šta si radila za vreme praznika?” Pita tata. Sranje, sranje, sranje . Ja i moj prokleti jezik. Kada ću naučiti da ga držim za zubima? “Išla sam kod prijatelja. Možemo li da ne pričamo o ovome i da jednostavno uživamo u večeri?” pitam nežno. Tata uzdiše, privlači me u zagrljaj i ljubi me u kosu. Suzan i baka me posmatraju pažljivo. “Pomoći ću Suzan da završi sa ovim tacnama,” stajem ispred tacne na kojoj sam ređala sir. “Okej, devojčice. Idem po piće. Videćemo se kad završiš.” Kriza izbegnuta. Super! Smešim se i gledam ga. “Naći ću te,” tata se smeje i odlazi iz kuhinje. Da imam jednu želju, poželela bih da tata nađe dobru ženu. Plus, stavrno dobro izgleda. Zbunjuje me što nije imao ozbiljnu vezu od mame. “Sigurno si dobro, srce?” Ašer pita i privlači me tako da su moja leđa na njegovim grudima. “Dobro sam,” naslanjam se na nejga. “Završiću razgovor sa Kentonom. Zabrinuo sam se jer sam pomislio da je neko pokušao da te ukrade, pošto se nisi vratila.” “Idi pričaj sa njim. Dobro mi je ovde. Kad završimo, pronaći ću te ,” a htela sam da pitam zašto se razveo od Džoan i zašto je Kenton pitao da li treba da razgovaraju o njoj. Imaćemo vremena da posle o tome razgovaramo, a i Badnje veče je. Nisam htela da ga uznemiravam. “Okej, volim te,” kaže mi na uvo, a srsi mi prolaze kožom. Steže me i izlazi iz kuhinje, a ja ne stižem da mu kažem da ga volim.
~ 82 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Lepo izbegavanje,” Suzan kaže. “Um,” promrmljala sam i počela da se smejem. “Samo mi obećaj da ćeš pričati sa njim o Džoan. Znam da te njegova prošlost uznemiruje.” “Obećavam,” smešim se. “Ko je Džoan?” Sranje. Zaboravila sam da je moja baka tu. Kao da je nindža. Stalno se šunja i pojavljuje kad se najmanje nadate ili je toliko tiha da zaboravite da je tu, pa kažete stvari koje ne treba da čuje. “Ašerova bivša žena,” Suzan deli informaciju, a baka iskolačuje oči. “Pa, sranje. Nisam znala da ćeš to da kažeš.” “Bako,” grdim je. Ima jezik kao mornar. “Ne pričaj tako sa mnom. U kolima slušaš muziku, kučke ovo, kučke ono. I znam da tvoj čovek psuje više u svakoj rečenici nego ja u godini dana.” Uhvatila me. Rep muzika pominje kučke jako često, a Ašer je psovao i kad nije bilo razloga. “Primljeno na Znanje,” mrmljam. “Zašto bi bila uznemirena što je imao život pre tebe? Mrzim što te podsećam, ali bila si verena.” “Bila si verena?” Suzan uzdiše. Ovaj dan je počeo savršeno i svaki put kad se okrenem, neko priča o nečemu o čemu mi se ne priča. “Bila sam i otkrila sam da je tip totalni kreten, pa sam raskinula.” Gledam u baku. “Nisam ljuta. Samo hoću da znam zašto su raskinuli.” Baka je klimula u znak razumevanja. “Šta je uradio? Mislim, zašto si raskinula veridbu?” Suzan pita. “Varao me,” baka uzdiše. Nisam rekla ocu razlog raskida, tako da on nije mogao da joj kaže, a ona me nikad nije pitala. Uostalom nisam htela da im kažem da me je varao sa mamom. “Mislim da treba da pričaš sa njim o tome,” moja baka kaže, a ja klimam kao da je rešila sve moje probleme. “Pričaću sa njim, samo ne na Badnje veče. Treba lepo da se provedemo sa prijateljima i porodicom.” “Tako pametna devojka,” štipka me za obraz kao da imam pet godina. “Hvala.” smejem se. “Okej, pusti baku i mene da završimo ovo, a ti idi i druži se ,” Suzan kaže, uzima mi sir i nož. ***************************
“Da li ti se sviđa?” Ašer šapuće. Bilo je Božićno jutro. Naše porodice su bile tu i sedele u pidžamama. Nekako su svi odlučili, onako pijani da će spavati kod Ašera i ujutru otvarati poklone.
~ 83 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Pravljenje planova za sutra u pijanom stanju nije baš pametno. Napravila sam jaku kafu, i svima stavila aspirin kao predjelo pre doručka. Prvi se pojavio oko osam. Ašer me je poljubio i ustao. Sakrila sam se ispod pokrivača i nadala se da će svi zaboraviti da sam u kući. To je trajalo samo pet minuta. Ašer se vratio u sobu, vukao me preko kreveta, pokušao da me uspravi, ali ja sam se pravila mrtva i pala na njega. “Srce, moramo da napravimo doručak.” Nasmejao se. “Ne, sve što želim za Božić je da spavam,” mazim se o njegove grudi . “Spavaćeš kasnije,” mazio me po leđima, ali to me je još više uspavljivalo. “Biću ti najbolja drugarica zauvek, ako me pustiš da spavam.” Zasmejao se glasnije. “Puno želim da mi budeš najbolja drugarica, ali mi treba pomoć da napravim doručak za sve. Siguran sam da si sinoć skakala i tapšala i govorila da jedva čekaš da otvoriš poklone sa svima ujutru.” Sranje, jesam, ali to je bilo posle 4 likera od jaja i tada nisam bila prisebna. “Bila sam pijana. To se ne računa.” “Hmm, znači sve prljave stvari koje si rekla da želiš da ti uradim se ne računaju ,” gurnula sam lice u njegove grudi, nadajući se da ću ga blokirati. Ne želim ni da znam šta sam pijana rekla Ašeru. “Ne brini, srce. Večeras ja ću -” Presekla sam ga. “Budna sam,” izlanula sam se. Pobegla sam u kupatilo i zalupila vratima pre nego je uspeo bilo šta da kaže. Napravila sam francuski tost i slaninu. Ašer je napravio kajganu koje je bila za nagradu. Koristio je celu pavlaku i čedar sir. Topili su se u ustima. Svaki zalogaj je bio kao raj. Posle doručka svi smo se okupili oko jelke. Ašer me je povukao u krilo, kako bi mogli da otvorimo poklone. Nije mi bilo lako da mu pronađem poklon za Božić. Pošto je uvek telefonirao na poslu, pregledao e-mail-ove, sastavljao porudžbine, odlučila sam da mu kupim mini ipad. Tako će imati veći ekran i neće oslepeti od buljenja u telefon. Kupila sam mu posebno tastaturu, kako bi lakše slao e -mail-ove i porudžbine. Kupila sam mu i nekoliko košulja i kapu Nju jork Jenkisa. Nije voleo Njujork Jenkise, ali ja sam Njujorčanka, pa je to bilo neophodno. Svi su otvorili poklone, a ja sam shvatila da mi Ašer nije ništa kupio. Pokušala sam da ne budem ljuta, ali sam bila. Svideo mu se ipad i još se igrao na njemu kad su ljudi napuštali dnevnu sobu. “Idem da rasčistim sto,” Ašer nije skinuo pogled sa nove igračke. Ustala sam iz njegovog krila. “Možeš li to sranje da baciš u ormar, srce?” Ne diže pogled sa ipad -a. Pitala sam se da li je otporan na vodu. “Naravno,” Pokupila sam stvari koje sam mu kupila i poklone koje smo dobili i odnela ih u spavaću sobu. Ostavila sam svoje stvari na krevet, a njegove gluposti odnela u ormar. Mislila sam da ih samo bacim, ali nisam htela da se pogužvaju. Posle dve nedelje boravka kod Ašera, očistila sam ormar, oprala veš, složila majice i okačila sve što je trebalo da bude okačeno. Složila sam mu i cipele. Obožavala sam njegov ormar. Upalila sam svetlo. Ostavila sam njegove nove majice i primetila moju metalnu lutku
~ 84 ~ Knjigoteka
Ivana VV
u uglu. Stavio je tamo veliki sto na sredini sobe sa svim mojim glupostima, uključujući stalak za nakit i ogledalo sa nogicama. Sva moja odeća i cipele su bile u njegovom orm aru, a na vrlo lepoj stolici je bila mala umotana kutija. Ruke su počele da mi se tersu. Shvatila sam da je ovo moj poklon za Božić. Bio je savršen. “Da li ti se sviđa?” šapuće, grli me oko struka i privlači sebi. Nisam mogla da govorim. Mogla sam samo da klimam glavom. Ostala sam bez teksta. Kad mi se vratio glas, pitala sam ga, “Kada si ovo uradio? Kako si ovo uradio?” “Moji momci su došli ovde juče. Stavili su nove police, doneli sto i stolicu. Tvoj tata i baka su doneli sve tvoje stvari i složili ih pre nego što su došli kod moje mame.” “Obožavam ga,” šapnula sam. Bio je savršen. Ormar iz snova. “Da li si ti izabrao stalak za nakit i ogledalo?” Nasmejao se. “Liz ih je izabrala. Kada sam joj rekao šta hoću da uradim, nije prestala da priča o ormarima sve vreme dok sam bio u prodavnici. Ne znam šta je to sa ženama i ormarima, ali ako je hrana put do čovekovog srca, onda je ormar put do ženskog.” Osmehnula sam se i istopila. Liz mi je postala dobra drugarica. Bila je otvorenija prema nama, osim kad je Trevor bio tu. To je bilo zato što je stalno režao na nju. Kad ga je ignorisala, besneo je. Kad je pričala sa njim, besneo je, ali kada je neki tip pokušao da razgovara sa njom bio je još više besan. Obično je odlazio kao oluja, ostavljajući Liz zbunjenu, a mene u smehu. Znala sam da je mnogo zaljubljen u nju zbog načina na koji je gledao. Posmatrala sam početak romanse. Čekala sam ko će prvi da pukne. “Obožavam ovaj ormar. Ovaj ormar sam obožavala pre nego tebe ,” rekla sam iskreno. Okrenuo me u naručju. “Sada me voliš.” “Možda, a možda te koristim zbog tvog ormara. Da li si to nekad pomislio ?” Rugala sam se. Podigao me je. Onda sam bila na stolici sa njim na sebi . “Šta radiš?” Jedna ruka je pronašla moju siku, a druga se smestila na butini. “Dokazaću ti da me ne koristiš zbog ormara,” prstima prelazi sa butine do ivice mojih gaćica i ispod. Prati traku lagano. Kukovi mi se automatski podižu. “Ljudi su ovde.” Zajecam. “Onda ti je bolje da budeš tiha , srce,” šapuće. Prstima dva puta prelazi preko mog klitorisa, onda ih gura u mene, ispunjava me. Ugrizla sam ga za rame. Jednu ruku sam mu stavila na leđa, a drugom se držala za njegov biceps. “Tako si vlažna. Isuse, želeo bih da te probam sada.” “Molim te,” preklinjala sam. Obožavam njegova usta. Želela sam njegova usta na sebi odmah. “Moja pohlepna devojičice. Znaš da volim tvoju pičku, srce, ali ne mogu. Čim stavim usta na tebe, poželeću da te jebem, a to ne mogu jer je tvoj otac u susednoj sobi.” Zajecala sam. Njegove reči su me još više napalile. Prsti su mu klizili napred, nazad, a onda je palac stavio na moj klitoris i raspala sam se. Ustima je uhvatio moj jecaj. Privukla sam ga i zagrlila jako. Oči su mi bile zatvorene i još uvek sam osećala kako se stežem oko njegovih prstiju.
~ 85 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“O Bože,” otvorila sam oči. Ašer je prineo svoje prste ustima i polizao ih. To je prouzrokovalo još jednu kontrakciju. Posle me je poljubio duboko. Posle poljupca ob oje smo pokušavali da uhvatimo dah. “Možda te koristim zbog fantastičnih orgazama,” kažem tiho. “Da, možda.” Nasmejao se i poljubio me u nos. Opustila sam se. “Ne, definitivno sam zaljubljena u tebe.” Priznala sam. Bila sam zapanjena kako je ovaj grub tip uvek bio nežan prema meni. “Volim te, srce.” “I ja volim tebe.” Suze mi naviru. Ašer je uzeo kutiju sa stolice i dao mi je. “Šta je ovo?” pitala sam. “Tvoj drugi poklon .” Nasmešio se samouvereno, a ja sam prevrnula očima . Polako sam odmotala srebrni papir i podigla poklopac. Srce je htelo da mi iskoči iz grudi od uzbuđenja. “Joj,” gledam u najlepšu ogrlicu koju sam ikada videla. Dva spojena srebrna srca koja su pravila znak beskonačnosti. Držala sam ga u ruci i nisam bila sigurna da zna značaj dizajna. “Prelepo je,” rekla sam. Posmatrao me je. “Hoćeš da mi je staviš?” dodajem mu ogrlicu. Stavio mi je ogrlicu, jer mi je kosa već bila podignuta. Osetila sam njegova usta na vratu. Uzela sam srca i gledala ih. Povukao me je kako bih ga pogledala. “Prelepo,” zaplakala sam. Privukao me je u krilo, nagurala sam lice u njegov vrat i udisala njegov miris. “Srce, zašto plačeš?” To je dobro pitanje. Nisam znala zašto plačem. Samo sam bila emocionalna. “Izvini.” Brisala sam lice o njegovu košulju. “Da li si ti to obrisala sline o mene?” Nasmejala sam se. “Ne, samo suze. Stvarno.” “Aha,” poljubio me u kosu. Podigla sam galvu i pogledala u njegove divne oči. Tako sam srećna. “Sada pošto su ti stvari ovde, srce, znaš da si se zvanično uselila, zar ne?” U kompletnom sam šoku. Prevario me je. U stvari, prevario je mog tatu. Bilo je po njegovom, a nije se ni svađao sa mnom. Volela sam da budem ovde, ali sam htela da imam rezervni plan. “O Bože. Šefovao si i dobio šta si hteo, a ja nisam ni primetila .” “Nisam ti naredio, srce. Rekao sam ti da želiš da živiš sa mnom .” Bio je u pravu, bez obzira što me to ljutilo. Želela sam da budem ovde koliko i on . “Ne misliš da je prebrzo ?” promrmljala sam. “Ne, jebote.” Okej. Bio je siguran. Ja nisam bila tako sigurna. “Ne želim da se ovo loše završi. Čini mi se da idemo prebrzo. Brinem da je ovako zbog toga što je tebi ovo novo i da nisi svestan šta me pitaš. Možda izgubiš interes pre ili kasnije i slomiš mi srce. A onda ću morati da se odselim iz kuće koju volim i biće to zato što sam se prerano uselila.” Hvata me za glavu, njegovi palčevi su mi na vratu, zabacuje mi glavu i pravi direktan kontakt očima. “Nerviraš me.” Jao! Besan je. Sranje. “Ja sam odrastao muškarac. Znam šta želim u životu. Nisi u mojoj glavi, ne znaš kako se osećam, pa zato prestani da donosiš
~ 86 ~ Knjigoteka
Ivana VV
odluke umesto mene,” drma me nežno. “Pokušavam da idem polako zbog tebe. Da je po mom nosila bi prsten umesto ogrlice. Veruj mi, idem polako koliko god mogu .” Znala sam da govori istinu. Nije znao da bih pristala da se udam za njega istog trena, samo da je pitao. Od trenutka kad sam ga videla, želela sam ga. Iako je bio kreten, želela sam ga. Bio je sa mnom kad mi je neko provalio u stan, brinuo se o meni. Znala sam da je dobar čovek. Tu je i način na koji priča sa mnom i gleda me. “Volim te. Ti si prava za mene . Čim sam te video, znao sam da sam gotov. Želim te ovde i to se neće promeniti. Možda ti ne osećaš isto prema meni ? Reci mi to, a ja ću da te ubedim da ipak osećaš,” ruga mi se. Pitala sam se da li je isto osećao prema bivšoj. Da li je voleo? “Da li si voleo svoju bivšu ženu?” izlanula sam se. “Nema veze, izvini. Nije trebalo da te to pitam.” Pokušala sam da ustanem iz njegovog krila. Suzio je oči i duboko udahnuo. “Uvek možeš da me pitaš sve,” privlači me bliže i stavlja moju glavu na grudi. “Nikad je nisam voleo. Mislio sam da radim pravu stvar. Spavao sam sa njom godinu dana, ali sam znao da to nije ozbiljno. Uvek je htela više, ali ja sam znao da ona nije prava. Bilo mi je stalo do nje, ali je nisam voleo. Nisam bio kod kuće mesec dana. Kad sam se vratio, čekala me je ispred stana. Rekla mi je d a je trudna i da je dete moje. Morao sam da uradim pravu stvar. Nisam hteo da moje dete odrasta, a da ja nemam pristup 24 sata, pa sam uradio ispravnu stvar. Rekao sam joj da će biti sve u redu i da ćemo se venčati. Tako bi ona imala zdravtsveno osiguranje, ja pristup detetu i možda bih je i zavoleo. Pristala je da budemo zajedno tri meseca , a ja sam bio odsutan dva. Bili smo venčani mesec dana i ona se odmah uselila. Kad sam se vratio sa zadatka, prijatelj me je sprečio da odem kući. Rekao mi je da je spavao sa njom i da mu je žao. Otišao sam kući i suočio se sa njom. Nije porekla. Pokušavala je da me napravi ljubomornim, kako bih shavtio da je volim. Nije upalilo. Izbacio sam je i rekao da će je kontaktirati moj advokat. Posle nekoliko dana je došla i rekla mi da je izgubila bebu. Tražio sam dokaz, ali mi ona nije pokazala nijedan. I dan danas pokušava da me kontaktira, s vremena na vreme. Nikad joj se nisam javio, ali ume da se pojavi iznenada. Kenton zna za nju i pomogao mi je u istrazi. Saznao je da nikad nije otišla kod lekara iako je tvrdila da je trudna. Verovatno je mislila da ću je napumpati posle venčanja i da neću nikad shvatiti šta je uradila. Nije računala da ću stavljati kurton čak i posle venčanja. Osećao sam da nešto nije bilo u redu. Nikad je nisam jebao bez zaštite i zahvalan sam što sam slušao svoj osećaj.” Nisam mogla da verujem da bi neko to uradio. Odvratno je što je tvrdila da je trudna kako bi izmanipulisala Ašera. “Žao mi je što ti je to uradila,” prelazim prstima po njegovoj vilici. “I meni je.” “Šta želi kad te nađe?” “Ne znam. Nije me briga i ne javljam se. Ne želim ništa sa njom. Kenton je prati i obaveštava me o njenom kretanju. Neki ljudi nisu stabilni, a ona je jedna od njih. Pre nekoliko godina je došla u grad i počela da uzima razna sranja. Izgubio sam prijatelja zbog nje.” Pa, više nisam brinula zbog njegovih osećanja prema bivšoj. Mrzela sam je zbog toga što mu je uradila. Ako je ikad vidim, prebiću je. “Žao mi je što si prošao kroz to.” “Čak i takva sranja mogu da te nauče nečemu.”
~ 87 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Šta si ti naučio?” “Put do pakla je popločan dobrim namerama .” “Dobra lekcija?” Podigla sam glavu kad mi je zazvonio telefon. “Treba da se javim. Možda je Tia.” Poljubila sam ga i ustala iz njegovog krila. Očekivala sam pozive prijatelja iz Njujorka pošto je Božić. Dok sam došla, telefon je prestao da zvoni. Otvorila sam ga da vidim ko je zvao. Broj je bio iz Njujorka, ali mi je bio nepoznat. Neko mi je ostavio govornu poštu. Poslušala sam poruku. Došlo mi je da bacim telefon kad sam čula glas mog bivšeg verenika. “Hej, ja…uh, samo sam hteo da ti poželim srećan Božić. Znam da je prošlo mnogo vremena, ali hoću da ti kažem da te volim i da mi nedostaješ, Novembar. Znam da sam zeznuo stvar.” Bila je duga pauza, pa sam pomislila da je prekinuo vezu, a onda sam čula dubok uzdah. “Nadam se da ćeš moći da mi oprostiš. Nedostaješ mi. Molim te, nazovi me.” Moje lice je reklo sve. Telefon mi je bio istrgnut iz ruke. Ašer je pritisnuo taster i stavio ga na uvo. Znam da je slušao poruku. Gledala sam kako mu se vilica steže i čula sam kako moj telefon puca u njegovoj ruci. “Lakše sa mojim telefonom, Hulk.” Nasmešila sam se. Ignorisao me, uzeo telefon i bacio ga na krevet. Skinuo mi je gumicu za kosu i bacio je, a onda je umotao moju kosu u pesnicu. “Nećeš zvati tog seronju.” “Neću ga zvati,” ponovila sam. Nisam ni planirala. Htela sam da znam odakle mu moj broj i zašto me zove. Jedino što mi je palo na pamet je da je zvao moju mamu i tražio broj telefona. “Zašto te zove, jebote?” “To je dobro pitanje,” pi tala sam se istu stvar. Povukao me za kosu i pogledala sam ga. “Nemam pojma. Nisam sa njim razgovarala dve godine . Promenila sam broj kad sam saznala šta je uradio i od tada ga izbegavam kao ebolu.” Smekšao se. “Zašto nisi izbegavala majku?” Udahnula sam i rekla istinu. “Želela sam da joj oprostim. Želela sam majku koja me voli. Htela sam da joj oprostim, pa bi možda i ona meni oprostila to što sam joj uradila i prestala da me mrzi.” “Nisi joj ništa uradila. Ona je bila sebična i ne zaslužuje da ima takvu ćerku.” “Ne znam,” prošaputala sam. “Oduvek me je mrzela. Nikad nisam bila dovoljno dobra. Ne znam zašto je takva, ali to ne znači da ne želim njenu ljubav i pažnju. Nije lako odrastati kada se o tebi brinu ljudi koji su plaćeni za to. Ceo život sam htela da budem voljena. Dok nisam upoznala tatu, nisam osećala da pripadam ikome.” “Sada pripadaš. Ne samo da pripadaš svom ocu i njegovoj porodici, već pripadaš meni i mojoj porodici. I jednog dana pripadaćeš našoj deci. ” “Deca?” Šokirao me. “Deca. Rakao sam ti. Idem polako zbog tebe. Bićeš moja žena. Čim potpišemo dozvolu za venčanje napumpaću te.” Prevrćem očima. “Sve si isplanirao?” “Jebote, da.” Smeši se i ja uzvraćam osmeh. Njegova sreća je zarazna. “Ne mogu da dočekam da vidim kako se gegaš i da znam da sam ja to napravio .” Sužavam pogled. On se
~ 88 ~ Knjigoteka
Ivana VV
smeje. “Da si moj život i da nosiš u sebi život koji smo zajedno napravili. ” Mislila sam da ću se onesvestiti. Iako je rekao da ću se gegati, a nijedna žena ne voli da se gega, bilo je to nešto najlepše što mi je iko ikada rekao. “Koliko dece?” Grlim ga oko vrata. Ruke mu silaze na moj struk i zavlače se ispod moje košulje. Mazi me palčevima i izaziva trnc e po mojoj koži. “Dva dečaka i tri devojčice. Dečaci moraju da budu prvi kako bi branili sestre, pogotovu ako budu izgledale kao ti.” “Šta će biti ako prvo dobijemo devojčice ?” “Kupiću još nekoliko pušaka .” “Znaš koliko si zgodan, zar ne ? Mislim, ako budemo imali dečake moraću da kupim zalihu prezervativa kako bi uvek bili zaštićeni ili da investiram da izmisle kontrolu protiv trudnoće za muškarce.” Smeje se. “Drago mi je što govoriš MI,” nežno kaže. “Sada znam da vidiš budućnost sa mnom.” Samouvereno se nasmejao, a ja sam uzvratila. “Znaš baš voliš da šefuješ i jako si arogantan. ” Usna mu je zaigrala, ali nije opovrgao moju tvrdnju. Moram da priznam, da je to bio totalni preokret za mene. Smirila sam se. Nisam više brinula o nama, jer smo isto mislili. Poljubio me u nos i usne nežno. “Idem da vidim da li mami terba pomoć . Pobrinuću se da svi budu spremni pošto uskoro krećemo tvog oca.” “Hvala.” Podigla sam se na prste, poljubila ga i otišla u kupatilo. Čula sam kako je napustio sobu. Kada sam ostala sama, izvukla sam peškir, stavila ga na lice i vrištala u njega iz sve snage, skačući gore-dole. Nisam mogla da verujem ću dobiti sve što sam htela. Imala sam muškarca koji me voli, dobar posao, veliku porodicu i bila sam srećna. Sećam se Božića u Njujorku. Gledala sam paradu i išla kod Tie. Ako njih nije bilo, sedela sam kod kuće u krevetu, pravila sebi večeru dok je moja mama bila sa prijateljima ili nekim tipom. Sada imam porodicu i prijatelje sa kojima ću uvek provoditi praznike.
~ 89 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Probudilo me Zvrkino lajanje i zvono. Prošlo je deset ujutru. Ne znam ko bi došao ovako rano osim poštara. Izlazim iz kreveta i nalazim Ašerovu majicu u kojoj je spavao. Oblačim je i tražim svoj šorts. Oblačim ga i primećujem da mi je malo uzan . Poluspavam jer sam sinoć kasno zaspala. Bila sam u još jednoj kupovini sa Suzan. Ovaj put je bilo bolje, samo zato što sam tražila jaja za Uskrs koja ću rasporediti po staračkom domu. Najlepši je smeh dece i zbog toga želim da ih roditelji dovedu, pa da traže jaja i slatkiše po sobama. Bilo mi je dosadno bez Ašera. Morao je često da ide na gradilište. Radila sam za tatu i Liz i našla još par klijenata. Bez obzira na sve to i dalje imam previše slobodnog vremena. Prvo sam išla u teretanu. Toliko sam vežbala da su mi svi mišići bili izdefinisani i smršala sam. Jednog dana, Ašer me pogledao i počeo da se žali. “Srce, voleo sam tvoje telo. Volim da imam da se uhvatim za nešto. Voleo sam tvoju mekoću. Znam da hoćeš da budeš zdrava, ali nedostaje mi tvoja mekoća.” Glas mu je bio nežan i videla sam da me voli bez obzira na bilo šta, ali mu je nedostajao moj izgled. Ne znam nijednu ženu kojoj muškarac govori da ne treba da smrša. Nije me bilo briga. Nisam vežbala da bih smršala. Vežbala sam iz dosade, ali bila sam srećna što je voleo moje telo onakvo kakvo je. Te večeri sam preterala sa hranom. Nisam bila na dijeti, ali sam pazila šta jedem. Napravila sam alfredo piletinu, hleb sa belim lukom i špargle. Za dezert sam napravila pitu od jabuka sa sladoledom od vanile. Tu je bilo kalorija za tri dana. U sred večere Ašer je počeo da se smeje. “Šta?” “Zvuči kao da uživaš u hrani ,” gleda me kako uzimam zalogaj pite. “Ukusno je.” “Da,” daje mi poljubac sa ukusom vanile. Posle večere sam ležala na Ašeru, još uvek je bio u meni. Disanje nam se vratilo u normalu. Potegla sam temu novca. “Pošto živim ovde treba da se dogovorimo kako ćemo podeliti troškove.” “Ti si moja. Ja brinem o tebi. Svoj novac troši na garderobu i namirnice i to samo ako ja nisam sa tobom. U tom slučaju ja plaćam. Takođe će ti trebati nov automobil. To što ti nazivaš autom nije sigurno. Ovde ima puno jelena. Ako ti neki istrči auto će ti biti havarisan. Ako budem srećan, posećivaću te samo u bolnici. Ako ne budem, posećivaću te na groblju. To sranje mi n e treba. Otići ćemo do salona za automobile i izabraćemo nešto.” Podigla sam glavu. Nekoliko me stvari razbesnelo. Razmišljala sam koja je prva. Bila sam zadovoljena, imala sam tri orgazma, pa sam pokušavala da ne odlepim. Pažljivo me je posmatrao. “O ovome nećemo pregovarati.”
~ 90 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Suzila sam pogled i pobesnela. “Stvarno? Kako ja trošim svoj novac i koja k ola ću voziti nije za pregovore?” Pitala sam samo da proverim da li mislimo na isto. “Da, možemo da rešimo sva ova sranja,” prevrnuo me ispod sebe. Zamjaukala sam zbog gubitka. Poljubio me u nos i gri cnuo me za usnu. Osetila sam kako je izašao iz mene. Poljubac je postajao dobar, a onda sam se povukla. “Šta je?” pitala sam pre nego me stavi u Ašerovu maglu i složim se sa svim što hoće. “Ne treba ti novac koji su ti ostavili baka i deka. Možeš da ga staviš u fond za koledž kad budemo imali decu, ali ja pravim dovoljno para da se brinem o tebi, sebi i deci koju budemo imali.” Uzdahnula sam smirujući se, pre nego počnem da vrištim. “Volim te, ali ti nećeš plaćati moj život. Brinem se o sebi jako dugo. Moramo da dođemo do dogovora sa kojim ćemo oboje moći da živimo,” rekla sam smirenim tonom. “Započinjemo zajednički život. Da nisi dobila novac, živeli bi isto ovako. Neću prodati zemlju i graditi kuću na drugom mestu. Ovo je bio moj san. Kad sam gradio kuću, znao sam da ću u njoj živeti sa ženom koju volim i da će moja deca odrastati ovde. Ne treba mi više od toga. Imam dobar auto, igračke u garaži i novac na računu. Planirao sam te i pre nego što sam te upoznao. Nikad nisam hteo da budem milioner. Novac kvari ljude. Ti mi se sviđaš takva kakva si. Ne treba nam.” Tu me je imao. Novac jeste kvario ljude. Bili smo srećni i ja nisam pipnula novac od nasledstva, ali sam znala da može da nam koristi. Želela sam bazen, nov automobil, a možda i brod. Uvek sam htela da probam skijanje na vodi. Brod bi bio beskoristan, ako bi bila loša u skijanju na vodi. “Imam par zahtva pre nego odvojimo novac za buduću decu,” rekla sam. Samouvereno se smešio i poljubio me u nos. “Pričaj.” “Prvo, sama plaćam svoj auto ako odlučim da ga kupim.” Zinuo je, a ja sam mu prekrila usta. Suzio je oči, a ja sam nastavila kao da nisam ništa primetila. “Drugo, hoću bazen, a treće,” glasnije sam rekla pre nego me prekine . “Hoću brod, ali samo ako može da se vrati, ako nam se ne bude svideo.” “Prvo, novi auto dobijaš, htela ili ne .” “Ako-” prekinuo me poljupcem. “Drugo, bazen može, ali samo da bude siguran za decu. Kad budemo imali decu ići će na časove plivanja. Treće, imam brod tako da nam isti ne treba.” Cičim i skačem. ”Ovo je bilo lakše nego što sam mislila,” smešila sam se. “Ali hoću da naglasim da ja plaćam za svoj auto i za bazen kad ga napravimo.” “Dogovorićemo se.” “E, nećeš!” Prevrnula sam ga na leđa. “Ja ću platiti za te stvari Ašere ili ću ti svake nedelje kupovati skup i ekstravagantan poklon. Veruj mi, ne želiš da me testiraš. Mislim ozbiljno kao jednorog.” “Ne razumeš. Ovo je moja zemlja, moja kuća. Ja ću p latiti bazen. Nadam se da znaš da jednorozi nisu stvarni.” Okej to je bolelo. “Znači ja sam samo gost. Ne živim ovde sa tobom? Nisam žena sa kojom planiraš da imaš porodicu ? Ako je tako reci mi, pa ću da se spakujem. Ne želim da
~ 91 ~ Knjigoteka
Ivana VV
budem ovde kad se pojavi žena sa kojom ćeš deliti život. Ko zna ? Novac je moć. Sigurna sam da negde mogu da ubedim nekog da jednorozi postoje i da mi nabavi jednog.” Uozbiljio se i vilica mu se trzala. “ Znaš da ne mislim tako. Ti si moja žena. Ja se brinem o tebi.” “Ako sam ja tvoja žena onda si ti moj muškarac. Veze su uzajamne. To je davanje i uzimanje. To se zove kompromis. Moram da znam da i ja nešto radim za tebe. Neću biti srećna ako živim na tvoj račun. Brineš o meni, sigurna sam pored tebe, daješ mi bezuslovnu ljubav, a ja ne radim ništa za tebe ? Neću da živim ovde i da ne doprinosim. To nisam ja. Moram da vučem svoj teret.” “Srce, zar ne vidiš da je obrnuto? ” Drži mi lice. “Sve što treba da ti d am je ljubav i stabilnost. Nemam ništa više. Da me ostaviš sutra, neki drugi tip bi ti davao isto što i ja. Prelepa si, zabavna, ljubazna, a seks, seks sa tobom je van konkurencije. Ako bi me ostavlia - Kriste!” Zatvorio je oči. “Ako bi me ostavila, nikada ne bih pronašao drugu tebe. Nekoga ko mi život ispunjava lepotom koju mi samo ti daješ .” Okej, to je to. Počela sam da plačem kao dete. Položila sam mu glavu na grudi i zagrlila ga. Pokušavala sam da uđem u njega. Nije me bilo briga ni za auto, ni za bazen, ni za bilo šta što ima veze sa novcem. “I ja osećam isto,” kažem kroz jecanje. “Ti si neverovatan muškarac, Ašeru Džejms Mejsone i nikada nemoj to da zaboraviš .” “Volim te, srce,” poljubio me je u kosu. Grlio me je i čvrsto držao. Toliko mi je bilo udobno da sam mogla da zaspim. “Samo želim da budeš srećna.” “Jesam.” Srce mi je bilo puno. Nije bilo mesta za tugu i ljutnju. Čak i kada sam se svađala sa njim osećala sam bezuslovnu ljubav. Tada sam odlučila šta ću uraditi sa novcem od nasledstva. Volim mesto koje sada nazivam domom i hoću da uradim nešto za sve ljude. Nešto što će pokazati mo ju ljubav i dati nadu nekome kome je potrebna. Znala sam da u gradu žive l judi koji jedva sastavljaju kraj sa krajem. Takođe sam znala da uzimaju donacije svake godine za društvene projekte i za dečije programe. Trebalo mi je nešto čime ću popuniti vreme. On je bio zauzet za vreme leta i proleća. Dani su bili duži, vreme lepo i Ašer je tada ostajao duže na poslu. On i njegov tim su započeli nov posao. Bili su uzbuđeni zbog novca koji će dobiti. Znala sam da će Ašer biti više zauzet kad dođe jun, a ja sam morala da nađem nešto čime ću se baviti. Lupanje je postajalo glasnije i vratilo me u stvarnost . “Szižem! Stižem! Uspori !” Vičem i idem prema ulaznim vratima. Guram Zver kako bih pogledala kroz špijunku. Vidim mladog momka sa cvećem. ”Šta je ovo?” mrmljam za sebe. Otvaram vrata. Čovek se osmehuje i daje mi buket ruža. “Ćao,” podižem obrve. Ašer mi je kupovao cveće ranije, ali nikada ruže. Uvek ih je sam donosio. Nikada mi ih nije poslao. “Isporuka za Novembar,” kaže momak, savija glavu i čita sa papira. “To sam ja,” pre nego što sam bilo šta rekla, gura mi papir u ruku. “Potpišite gde je X.”
~ 92 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Pot pisala sam. Smeši se, uzima papir. Predaje mi cveće i odlazi. Spuštam cveće i tražim karticu, ali je nema. Znam da je cveće od Ašera jer je on jedini koji bi mi ga poslao. Idem nazad u spavaću sobu i tražim telefon. Poslala sam Ašeru poruku. Ja: Hvala za cveće. Nije mi odmah odgovorio. Otišla sam da se istuširam. Sušim kosu i pijem kafu, kad začujem signal za poruku. Ašer: Nisam poslao ništa Ja: Oh? Možda ih je posalo moj tata. “Hej, devojčice.” Javlja se na prvo zvono . “Ćao, tata, da mi nisi poslao cveće ?” “Ne? Zašto?” “Dobila sam buket ruža, ali ne od Ašera.” “Ja nisam ništa poslao.” Disanje mi se ubrzalo i moj tata je to čuo. “Sigurno su od nekoga koga poznaješ,” kaže tiho. Nisam sigurna kao on. Malo sam paranoična, ali posle ruža koje mi je neko ostavio kod tate, plašim se da će mi se opet nešto loše dogoditi. “Vidim da si zabrinuta. Nemoj toliko da brineš. Ništa se nije dogodilo od provale.” “U pravu si. Ponašam se bezveze,” kažem mu. Cveće nije tako velika stvar. “Ako se osećaš nesigurno reci mi, doći ću.” “Ne, tata. U pravu si. Dobro sam.” “Okej, devojčice. Idem na spavanje. Ostaviću uključen telefon” “Hvala, tata. Volim te,” osećam se kao idiot . “Volim te, devojčice.” Pozvala sam sve koje sam poznavala. Niko od njih mi nije poslao cveće. Ašer: Da li je to bio tvoj tata??? Ja: Ne. Pozvala sam sve koje poznajem i niko od njih nije poslao cveće. Posle jedne sekunde dobijam odgovor. Ašer: Zovem svog oca. Ja: Mislim da to nije potrebno . Ašer: Tata će biti tu za 5 minuta. Ja krećem. Ostani u kući i zaključaj vrata. Ja: Dobro sam. Prestani da brineš. Plašim se . Ašer: Bolje da se plašiš. Čujem auto kako se zaustavlja. Skačem sa kauča na kome sam sedela sa Zverkom i trčim prema vratima. Gledam kroz špijunku i vidim Ašerovog tatu kako izlazi iz policijskig džipa. Otvaram vrata, izlazim na trem i osećam gužvanje papira ispod stopala. Saginjem se i podižem papir. Običan koverat. Osećam da je kartica unutra. Otvaram koverat, kad mi je istrgnut iz ruke.
~ 93 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Skočim i kriknem. Toliko me je koverat zaokupio da sam zaboravila da je Ašerov tata tu. “Uh, uplašio si me,” gledam u gospodina Džejmsa. Cereka se. “Shvatio sam to kad si vrisnula .” “Nisam vrisnula,” branim se. Postala sam bliska sa celom Ašerovom porodicom. Njegovi roditelji su me prihvatili kao svoju, a njegova braća su me prihvatila kao svoju malđu sestru, koju nikad nisu imali . Sada su nadoknađivali izgubljeno vreme tako što su me mučili i zadirkivali svakodnevno. Nekada bi me Ašer branio, ali je češće učestvovao u nerviranju mene. Gospodin Džejms se nasmešio i pogledao u koverat. Osmeh je nestao, a on me pogledao. “Nadam se da si pogledala kroz špijunku pre nego što si otvorila vrata. ” Njegov ton je postao ozbiljan. “Jesam,” mrmljam i nadam se da ovo nije ništa ozbiljno. Nisam želela da se osvrćem preko ramena do kraja života. “Hajmo unutra da mi pokažeš šta si dobila i da mi opišeš osobu koja ti je donela cveće.” “Da li ćeš da otvoriš to?” pokazujem na koverat. “Kad uđemo unutra.” Ulazimo u kuću. Zatvaram i zaključavam vrata i odlazim u kuhinju. Gospodin Džejms stoji u kuhinji ispred cveća. Primetila sam da nosi rukavice. Glava mu je savijena i posmatra otvorenu karticu. “Šta piše?” pitam. Podiže papir da ga vidim. Napred je slika Menhetna noću. Kad je otvori o, koraknem unazad i želudac mi silazi u pete. Gledam u slova ispisana svetlo crvenom bojom. Naredni događaji će rasterati senke Imao sam viziju na letnjoj svetlostiTuga je bila u meni, i mom unurašnjom biću Puna bolnih slika. Dodir suza koje teku niz moje obraze shvatam ih kao zavet godinama Bacajući senke preko sunčanih sati. Oh, nije bilo ništa žalosno u cveću . “O Bože.” Pokrivam usta i trčim u kupatilo da povratim tost i kafu koju sam popila. Osećam hladnu oblogu na vratu i ruku koja me trlja po leđima. “Da li si dobro?” Gospodin Džejms me pita i čujem ljut nju u njegovom glasu. “Da,” puštam vodu. Uzimam krpu sa vrata i brišem usta. Vidim da je besan. Nadam se da nije ljut što sam njegovom sinu dovela ovakvu nevolju na vrata. “Izvini,” stavljam ruke na lice. Nisam mogla da shvatim zašto se ovo meni dešava. Povlači me u zagrljaj. “Snaći ćemo se. Nećemo dozvoliti da ti se bilo šta desi.” “Ne razumem zašto mi ovo neko radi,” plačem u njegovu košulju. Mrzim još više što je Ašer upetljan u sve. Ako mu se nešto desi zbog mene, ne znam šta bih radila. “Možeš li da mi daš minut?” Izvlačim se iz zagrljaja i brišem oči. “Naravno, dušo.”
~ 94 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Zatvaram vrata, okrećem se i pogledam se u ogledalo. Oči su mi krvave. Vezujem kosu i umivam se hladnom vodom. Treba da operem zube. Ne želim da napustim sigurnost ovih zidova. Čim izađem, moraću da odgovorim na puno pitanja na koja ne znam odgovor. Ispiram usta nekoliko puta, skačem na pult i razmišljam ko bi nešto ovako radio. Ne znam nikoga kome sam nešto skrivila ili nekoga ko bi hteo da me ubije ili prati u drugu državu i uznemirava. Onda počinjem da se pitam gde su ti ljudi bili poslednjih nekoliko meseci. Ništa se nije dogodilo do Dana Zahvalnosti. Nije da su mi nedostajali, ali gde su bili i zašto su se vratili? “Novembar!” Ašer viče od ulaznih vrata. Skačem sa pulta i otvaram vrata. U tom trenutku vrata se otvaraju i udaraju me u glavu. “Sranje!” Viknem, stavljam ruku na čelo gde su me vrata udarila. “Isuse Kriste! Srce, da li si dobro?” Nisam znala da li sam dobro. Glava me je mnogo bolela. Ko otvara vrata tako snažno? “Daj da vidim,” Sklanja mi ruke sa lica. “Jebiga!” Viče i po njegovom izrazu lica znam da ne želim da vidim svoje čelo. Sad još imam glavobolju pored svih ostalih sranja. “Izvini, srce. Jebeno mi je žao.” Vrlo je uznemiren. Bolelo je, ali nije krvarilo. Koliko li je loše? Vidim se u ogledalu i dođe mi da se nasmejem. Imam svetlo crveno, ružičastu modricu na sred čela. Izgledam kao Hari Poter. Cerekam se, a Ašer sužava oči. “Ovo sranje nije smešno. Mogao sam stvarno da te povredim.” “Znam to,” puknem. “Šta si ti? Neverovatni hulk ili nešto? Ozbiljno, ko još tako otvara vrata?” “Tata mi je rekao da si ovde. Nisam razmišljao. Morao sam da se uverim da si dobro.” Sad mi je žao. “Izvini, samo me boli,” kažem nežno, a osećam se kao totalna kučka. On uvek brine. Čak i kad sam sigurna brine, a sada slobodno mogu da se privežem lisicama za njega. Ljubi me u modricu. “Zašto si se smejala?” Grli me. “Smejala sam se zato što izgledam kao Hari Poter.” Pogledao me i usta počinju da mu se mrdaju. Buljim u njega. “Sada ću morati da nosim šiške, da me tvoja braća ne bi zezala zbog modrice,” pokazujem na svoje čelo. “Oni te vole.” Vole me, znam da me vole. Postali smo stvarno dobri prijatelji. Znala sam da mogu da računam na njihovu pomoć, ukoliko Ašer nije tu. Nisu bili perverzni, samo su se bratski ponašali. Bila sam zahvalna zbog toga. Sven je bio druga priča. Zbog njega mi je bilo neprijatno. Nisam znala da li je to zbog toga što je zgodan ili je zbog njegove ličnosti. Mislim da mi se nabacuje zbog načina na koji me gleda i razgovara sa mnom. Videla sam ga u akciji kad sam bila u baru sa Ašerom i momcima. Kad muva devojku ide do kraja. Previše je agresivan i žene se roje oko njega kao pčele oko košnice. Kad bude sreo ozbiljnu devojku, ta će morati da bude mnogo jaka kako bi izašla na kraj sa njegovim karakterom. “Znam da me vole,” mrmljam. “Da li je sve u redu?” Gospodin Džejms pita kroz vrata. Otvaram vrata. Gospodin Džejms me gleda. “Šta, bre?” gleda u Ašera. “U redu je. Samo da stavim led na čelo i popijem aspirin,” obilazim ga. “Kako se to dogodilo?”
~ 95 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“To je zato što je vaš sin snagator ili zato što voli Hari Potera,” kažem preko ramena. Smejem se kad čujem Ašera kako grokće. “Ja sam kriv,” Ašer me podiže i stavlja na pult. “Udarila su je vrata kad sam ih gurnuo.” Odlazi do fioke, vadi kesu i ide do frižidera. Puni je ledom, uvija je krpom i prislanja na moje čelo. “Hvala dušo,” mrmljam. “Nema na čemu, srce. Žao mi je što ti je dan loš.” “I meni.” Ljubi me u slepoočnicu, pogleda u svog oca, a onda vidi ruže na pultu. “Neki tip je ovo isporučio ?” pita. Gutam knedlu i pogledam u Ašerovog oca. Nije mu rekao za karticu. Gospodin Džejms je prvo pogledao mene , pa Ašera. “Šta mi ne govoriš?” Ašer pit a svog oca. “Kad sam stao, Novembar je izašla i našla karticu.” “Gde je?” Ašer pita, a ja vidim kako mu se telo širi, mišići napinju ispod košulje . Gospodin Džejms daje Ašeru karticu koja je sada u kesi. Kartica je otvorena tako da se vidi i spoljašnja i unutrašnja strana. Ašer gleda prednju starnu i vidi sliku Nju jorka. Okreće drugu stranu. Koristi svaki atom kontrole da ne iscepa prokletinju na pola. “Šta ovo znači?” Ašer rokće. Zvuči kao divljak. Kao da nije pri sebi. Guglam reči iz pesme. “Pesnik koje je pisao po zidu moje dnevne sobe je napisao i ovu pesmu,” govorim Ašeru i gospodinu Džejmsu. “Znamo da se ona druga zove Novembar. Kako se zove ova?” Ašer pita. “Iščekivanje,” srsi mi prolaze niz kičmu dok je čitam Naredni događaji će rasterati senke.' Imao sam viziju na letnjoj svetlosti Tuga je bila u meni, i mom unurašnjom biću Puna bolnih slika. Dodir suza koje teku niz moje obraze shvatam ih kao zavet godinama Bacajući senke preko sunčanih sati. Oh, nije bilo ništa žalosno u cveću. Gledam sjaj aprilskog sunca, Ili cvast jabuka, otvaraju se jedan po je dan Njihove tamno crvene grudi - ili procvrkutane reči I procvrkutane reči srećnih ptica ;Ili mali sjaj i lepršajuća krila Zlatnih buba i mnogih šarenih stvariOh, ovo nije bilo ništa tužno - niti da je vidim, Sedim ispod prijatnog komešanja Ranog lišća - lije razigranu milost Ili pomeranje senke tako lepog lica -
~ 96 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Niti njene mirne obrve - ni u ljubavi Njene blage oči piju svetlo Sa velikom žeđi - ni u njenom nežnom osmehuNi u njenoj ruci koja sija krvavo crveno pritom Ona podiže sunce. Sve ovo bilo je lepo Srcu i oku - ali nevidljivi strah Tresao se u drveću i hladio vazduh, I ako se jedna tačka smeje najsvetlije - tamo Moja duša tone i crni u očaju !Kao da senke u sobi iza zavese Love me na suncu - kao da cvast Ranog cveta nema slatkoću za mene, Ni cvast jabuka ne vidi rumenilo Kao da sat donosi svetlost danaI male ptice su bile previše srećne ! - previšesrećne!Kao da lepota Voljene Bila je basna. - Puna pre sunca Stajala je smrt i bacala dugačku senku, Kao da tamna koprena pokriva je celu, Dok oči, i usne, i osmesi, ne nestanu! “To zvuči gore nego poslednja pesma koju je ostavio,” kaže Ašer. Gledam u gospodina Džejmsa i vidim bezizražajno lice. “Šta da radimo?” “Novembar mora da mi ispriča sve o isporuci i sve o nap adu u Njujorku. Da li je ijedno od vas primetilo nešto čudno ili nekoga zbog koga ste se osećali neprijatno ?” Ašerovo telo je i dalje spremno za napad. Naginjem se i hvatam ga za košulju i vučem ga prema sebi. Grlim ga oko struka i naslanjam se na njegova leđa. Njegove ruke su na mojima, uzdiše i onda se opušta. “Moram do auta da uzmem blok. Kad se vratim, možemo da razgovaramo.” Ašer se okreće i privlači me sebi. “Stvarno mi je žao zbog ovoga,” mrmljam i puštam da me smiri njegov miris. “Ne izvinjavaj se. Nisi kriva.” “Možda treba da od-” Nisam završila, a on me preseca. “Nemoj, jebeno, ni da pomisliš da me ostaviš.” Toliko me steže, kao da misli da ću ispariti. “Pratiću tvoje dupe i dovući ću te nazad. Slušaj me .” Drži me za lice približava usne mojima. “Tata radi na ovome. Ja radim na ovome, a sada će i Kenton da radi na ovome. Saznaćemo šta se dešava i ko ovo radi. I dok to radimo, bićeš sigurna.” “Umrla bih ako bi ti se nešto dogodilo zbog mene,” šapućem svoj najveći strah i zabijam lice u njegovu košulju.
~ 97 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Srce,” mazi me po leđima. “Najgore bi bilo da me ostaviš i da ja ne znam da li si dobro. Neću dozvoliti da ti se bilo šta desi, a neću dozvoliti ni da se meni nešto desi. Da li misliš da bi dozvolio da mi se nešto dogodi, kad znam da šest tipova čeka da zauzme moje mesto?” “Znaš da si lud, zar ne?” Ozbiljno pitam. Samo bi on rekao tako nešto. Nepostojeći tipovi ne pokušavaju da me odvedu. “Ne, ja sam sebičan. Znam šta spava pored mene svake noći. Ti si moja, Novembar. Dok ne napustiš svet, ti si moja, a ja svoje odgovornosti shvatam ozbiljno.” Šta sam mogla da kažem na to? Ašerov tata ulazi, nosi blok i dosije. “Okej, hajde da počnemo,” gospodin Džejms spušta stvari i seda. Ašer me ljubi u čelo i seda pored mene na pult. Drži me za ruku. Pričam im o isporuci i napadu. Tada sam se setila ruža koje su me čekale ispred vrata kad sam došla iz bolnice. Nikada nisam dobila cveće. Moja majka ga je stalno dobijala od muškaraca sa kojima je bila, pa sam pretpostavila da su za nju. Unela sam ih u stan i stavila na pult. O njima nisam ni razmišljala do sada. “Bele ruže,” šapućem. “Pardon?” gospodin Džejms pita . “Bele ruže su bile ispred mojih vrata posle napada. Ali sada mislim da nisu bile za moju mamu.” “Zašto to kažeš?” Setila sam se šoka na njenom licu kad je otvorila karticu. “Na kartici je pisalo, ‘Izvini.’ Mislile smo da je od muškarca sa kojim se viđala, koji me je odvezao u bolnicu. Bilo mu je žao zbog toga što mi se dogodilo. Sećam se da je bila šokirana zbog izvinjenja. Kao da on to ne bi uradio, znate? Kao da se ne bi izvinio. Taj čovek je došao i ostavio Zver i to večeri kad sam se pakovala. Čuvao ga je dok sam bila u bolnici. Nije hteo da Zver završi u azilu. Naterao me da obećam da ako ikada poželim da ostavim Zver, njemu prvom javim. Bio je dobar čovek. Nadala sam se da će on i moja majka ostati zajedno.” “Trebaće mi broj od tvoje majke i detektiva koji su vodili slučaj u Nju jorku,” klimam glavom potvrdno. “Moj prijatelj se raspituje o tome ,” Ašer kaže. Ovo nisam znala. Pričali smo o napadu, ali nikada mi nije rekao da se neko već raspituje o tome. “Stvarno?” pitam se kad je nekog uposlio da se raspituje o napadu. “Da.” To je sve što je rekao. Privukao me je bliže i poljubio u čelo. “Okej,” kažem. “Kada si planirao da mi kažeš?” “Sada.” “Zar ne misliš da treba da znam takve stvari?” “Sada znaš.” Sužavam pogled. Privlači moje prste usnama i ljubi ih . “Ništa se nije dogodilo poslednjih nekoliko meseci. Nismo bili sigurni da su provala i napad povezani. ” Dobar zaključak. Ništa nismo znali. Nisam znala ni zašto mi je stalo. Bila sam zahvalna što se on brinuo o tome. “Da li su pronašli nešto ?” pitam, nadajući se da su detektivi istraživali kako ne bih morala da se plašim za svoj život, još gore Ašerov ili život nekoga iz porodice. “Ništa novo. Kažu da je bio izolovan incident .”
~ 98 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Da li znaju zašto se ovo dešava?” “Ne, srce.” “Mislite li da me neko prati ?” gledam Ašera i njegovog tatu. “Ne znam šta se dešava. Moram da pričam sa cvećarom o osobi koja je naručila cveće, pre nego donesem bilo kakav zaključak. Onda moram da kontaktiram tvoju majku i da je pitam čega se seća iz noći napada. Moram da kontaktiram policajca koji je vodio tvoj slučaj i da ga pitam da li je bilo sličnih napada.” “Ašer je to već saznao. Rekli su da je napad bio izolovan. ” “Da, jesu, ali su govorili onapadu, a ja pričam o cveću i porukama ,” gospodin Džejms kaže. “Pametno.” smešim se. “U međuvremenu budi jako oprezna kad si van kuće. Treba mi lista tipova sa kojima si izlazila. Možda neko nije želeo da se vaša veza završi.” “To je lako. Izlazila sam sa svojim bivšim verenikom i Ašerom.” “Mislim na sve sa kojima si izlazila, iako nije bilo ozbiljno.” “Znam. To su samo moj bivši i Ašer. Nikada nisam izlazila u srednjoj školi. Majka je htela da radim. Ako nisam radila, bila sam kod kuće. Bivšeg sam upoznala na drugoj godini koledža. Sa njim sam bila sve dok ga nisam uhvatila sa svojom majkom. Posle raskida mi je trebalo vreme za oporavak, pa nisam izlazila sa momcima. Pre napada, šef me je naterao da se učlanim u agenciju za nalaženje partnera, što sam i uradila, ali nisam nikada ni proverila svoj status.” “Da li imaš informacije o tom statusu ?” Ašerova vilica je stegnuta. “Da, u imeniku je.” “Nisi mislila da zatvoriš status kad smo se upoznali?” Prevrnula sam očima, pogledala ga i pokušala da utvrdim da li je ozbiljan. “O tome nisam ni razmišljala.” Sužava pogled. “Šta? Držao si me zauzetom,” vičem i dižem ruke. “Izvini što nisam razmišljala o sajtu za traženje partnera, čiji član nisam ni htela da budem.” Gospodin Džejms se smeje. Ašer i ja ga pogledamo u isto vreme. Stavlja ruke ispred sebe i smeje se glasnije. Smejem se i Ašer me pogleda. “Misliš da je ovo smešno ?” “Uh…ne?” Moj odgovor je zvučao kao pitanje i ja sam počela da se smejem jače . “Šta sam ti rekao o smejanju namenjenom meni, srce?” pita. Vidim njegov pogled, pa skačem sa pulta i bežim od njega. Tužno, njegove noge su duže, brži je pa nisam imala nikakvu šansu za beg. On leži na podu preko mene i golica me . Vrtim glavom tamo, amo. Molim ga da prestane, a onda Zver dola zi, ne da me izbavi već da pomogne Ašeru u mučenju. Liže me po licu, dok me Ašer golica. “Da li ćeš zatvoriti nalog?”
~ 99 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Golica me i dalje. ”DA!” Vrištim odgovor. “Molim te, prestani. Upiškiću se. ” Konačno sam uspela da izgovorim celu rečenicu. Stao je istog trenutka. Skočila sam i otrčala u kupatilo. Kad sam se vraćala iz kupatila, čula sam Ašera i njegovog oca kako pričaju. “Hoću da se ovo sranje završi.” “Pozovi Kentona i reci mu da je Novembar prioritet. Uvek možeš da je pošalješ njemu. Tamo će biti bezbedna.” Hmm, to je interesantno. Pitala sam se čime se Kenton bavi i svaki put kad sam pitala, dobijala sam neodređene odgovore. Smeh bez humora, a onda je odgovorio, “Upoznao je Novembar na božićnoj zabavi i spremao se za Kenton potez, kad sam mu rekao da je ona moja.” “Nikada ne bi prešao tu crtu i ti to znaš.” “Jedino što znam je da hoću da se ovo sranje završi .” Zarežao je. “ Previše sam sebičan. Ne mogu da je pošaljem od sebe. Ne bih mogao da funkcionišem, znajući da je ona sa Kentonom.” Uzdiše. “Ako se stvari rasplamsaju, odvešću je u kolibu. ” “Tvoj rođak je dobar čovek. Jedan je od najboljih u svom poslu.” “Baš me briga. Nisi bio tamo. Nisi video kako ju je gledao. Znam Kentona bolje od ikoga. Ukoliko se nešto ne dogodi, ostaje ovde.” “Može da bude povređena zbog tvoje ljubomore,” njegov tata šapuće. Moje srce lupa kao ludo. “Neću dozvoliti da joj se bilo šta dogodi. Imam svoje jebene razloge zašto ne verujem nikome kad je ona u pitanju.” Trebalo je da prestanem sa prisluškivanjem, ali kao da sam bila prikovana na mestu. “Još uvek ne znamo šta se dešava. Jedino što znamo je da je napadnuta u Njujorku. To možda nema veze sa ovim ovde.” “Na kartici se vidi panorama Nju jorka. Mislim da je taj tip zna iz Njujorka. Ne znamo da li su napad i stvari koje su se dešavale ovde povezane, ali od kad je u Tenesiju na dva mesta joj je ostavljena poezija. Stvar je zapetljana. Treba samo da rasvetlimo stvari i sastavimo deliće. Idem do cvećara. Ako saznam nešto pozvaću te.” Čujem frustraciju u Ašerovom glasu. “U međuvremenu, razgovaraću sa svojim prijateljem u Džersiju i ispričaću mu o stvarima koje su se ovde dogodile.” Izašla sam iz hodnika kad je gospodin Džejms otvarao vrata. Klimnuo je u mom pravcu i nežno mi rekao. “Hoću da budeš ekstra pažljiva.” Njegov ton nije bio šerifski već kao da mu je stalo do mene, kao da sam mu ćerka. “Ako si napolju, moraš da vodiš računa ko je oko tebe. Ako zbog nekog osetiš i najmanju neprijatnost, idi gde ima puno ljudi, zovi mene ili nekoga od mojih sinova. Kako sam rekao Ašeru, ova stvar je zapetljana. Moram da iskopam nešto što će rasvetliti sve. U međuvremenu, pazi na sebe.” “Hvala na svemu.” Odlazim do njega i grlim ga. Grli me jednom rukom. U drugoj ruci drži blok, kesu sa karticom i kafu . “Suzan će sigurno svratiti da proveri kako si.” Nije grešio. Suzan je bila mama medvedica i štitila je svoje mladunce. Otkad sam ušla u porodicu, one me je čuvala i stavila svima do znanja, da ako se kače sa mnom, moraće da se bore i sa njom. “Okej,” promrmljala sam. Moja prava majka me ne voli, ali Suzan me voli. Ona je sve što jedna majka treba da bude. Nisam trebala više od toga. Ašerova braća me stalno zezaju i
~ 100 ~ Knjigoteka
Ivana VV
govore da sam ulizica. Baš me briga. Ašer me grli oko struka i povlači me na sebe, tako da ga dodirujem leđima. “Pričaćemo uskoro, tata,” gura nas prema vratima dok ih njegov tata zatvara. Zaključava ih, okreće me i obuhvata moje lice . “Dobro si?” Vidim brigu u njegovim očima . “Dobro sam. Samo hoću da znam ko ovo radi i zašto.” “I ja, srce,” stavlja čelo na moje. “Da li sam samo ja ili je ta pesma totalno jeziva?” šapućem. “Nisi samo ti.” “Sta misliš, šta li znači?” “Ne znam, srce,” Grlim ga jače i držim se za njega. On ovo više mrzi od mene.
~ 101 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Ćao,” kažem dok izlazim iz Iskušenja. “Ćao, dušo,” Liz odgovara. Ustala sam rano da se nađem sa Liz i ispričam joj o jučerašnjim događajima. Znala je da sam dobila cveće juče, jer sam je zvala i pitala da li ga je ona poslala. Rekla je, kao i svi drugi, da nije, a pitala je i zašto je to pitam. Nisam tada mogla da joj objasnim situaciju. Sa svakim telefonskim pozivom, sve više i više sam se plašila i nisam htela nikom da kažem šta se dogodilo. Tada se gospodin Džejms pojavio i pronašli smo karticu zajedno. Znala sam da je to više od prijateljskog gesta. Posle odlaska gospodina Džejmsa, Ašer me je odvukao u kancelariju, uzeo moj imenik i logovao me na sajt za upoznavanje. Izvukao me iz stolice, seo i povukao me u svoje krilo. Gledala sam po sajtu i tražila bilo kakvu komunikaciju koju su mi tipovi ostavili. Kliknula sam na svoj profil i sliku koju sam koristila. Zagroktala sam nekoliko puta čitajući informacije koje sam postavila. Otišla sam u deo gde su mi ljudi ostavljali poruke. Bila sam iznenađena količinom zahteva. Neki su bile normalni, neki uznemiravajući. Normalni su bile kao, hoćeš li da ideš na večeru? Drug i, hoćeš da se nađeš da imamo seks? T i su me iznenadili. Nisam znala da ljudi koriste internet za seks na jednu noć. Kad je utvrdio da me niko sa interneta ne prati, ugasio je moj nalog. Sedela sam mirno u njegovom krilu sve vreme dok je on kliktao po ekranu i borila se protiv smeha koji je pretio da eskalira, Kad je završio i ugasio kompijuter, rekao je “Cela moja.” Zarežao je. Počela sam da se smejem. “Baš si pećinski čovek,” ljubila sam ga. *************************** “Oh. Izvinite,” izvinila sam se osobi na koju sam naletela. Žena je mrmrljala i sagnula se da pokupi neka dokumenta. “Gledaj gde ideš.” Prepoznala sam glas. Telo mi se smrzlo. “Mama?” Šapnula sam u šoku. Kosa joj je bila drugačija, malo duža. Videla sam nekoliko novih bora oko očiju. Verovatno je morala da smanji botoks, jer nisam bila tamo da joj pomažem finansijski. “Novembar,” kruto je klimnula i nije više ništa rekla. Nosila je crne široke p anatalone, svilenu bluzu boje lavande i sjajne crne cipele. Štikle su izgledale kao da mogu da budu i oružje. Znala sam da te cipele imaju crveni đon. Jedan njen tip joj ih je kupio, pre nego je njegova žena saznala da ima neku sa strane. Žena mu je rekla mu je da će ga odvesti kod čistača ako nastavi sa tom vezom. To je bio poslednji poklon koji joj je dao i jedini koji je ona zadržala. Sav nakit i skupe torbe je založila. Bilo koji nakit ili torbu koju je dobila, založila je. Zadržavala je samo prostu odeću, firmiranu je zalagala. Dobila bi novac ili bi u prodavnici izabrala nešto što joj se više sviđa.
~ 102 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Mama, Šta radiš ovde?” počinjem da paničim. Ne želim da je tata vidi, a tek ne želim da je baka vidi. Gledam da li je neko poznat na ulici, srećom nije, ulice su puste. “Pa, drago mi je da i ja tebe vidim ,” praska. Tonom mi stavlja do znanja da joj nije drago što me vidi. “Izvini. Iznenađena sam. Pokušala sam da te zovem, ali nisi odgovorala na moje pozive.” “Napustila si me zbog svog oca. Nije hteo da ima bilo šta sa tobom, a ti si me ipak ostavila zbog njega.” Super, kako da izađem sa ovim na kraj? Moj otac me nije napustio. Majka me je krila od njega, ali stvarno ne želim da se svađam sa njom na sred ulice. Reči u ovom gradu brzo putuju. Ne želim da moja porodica ikada sazna da je bila u gradu. “Mama, molim te. Nisam te napustila. Znaš šta mi se dogodilo. Nisam više mogla da ostanem u Njujorku.” Prevrće očima i potpuno zanemaruje moj napad. “Takve stvari se događaju svakodnevno u gardu, Novembar. Nemoj biti takva kraljica drame.” O Bože. Hoću da joj vrištim u lice. Znam da se loše stvari događaju u gradu. Živela sam tamo čitav život. Gledala sam vesti i čitala novine. To se nije dogodilo nekom drugom. Desilo se meni, njenoj ćerki, neko koga je trebalo da voli i čuva. “Mama, mogla sam da umrem. Mogla sam da budem silovana. Čula si šta su policajci rekli. Veruj mi, znam da se loše stvari događaju, ali se više nisam osećala sigurno.” Udišem duboko. “Nisi mi odgovorila na pitanje. Zašto si u gradu ? Je li sve u redu?” Vrti glavu, stiska usta. “Sve je u redu. Morala sam da vidim gradskog advokata zbog nekih stavri.” Malo sam radoznala zbog njenog sastanka sa advokatom, ali je neću pitati ništa. Želim da ode pre nego je neko vidi. Udišem i nadam se da će odgovor na moje sledeće pitanje biti ne. “Da li ćeš dugo da ostaneš u gradu?” Gleda okolo i mršti se zgađeno. “ Ne, samo jedan dan. Moj let je za nekoliko sati .” Hvala Bogu na malim uslugama. “Okej,” Nisam bila tužna što odlazi. “Izgleda kao da se uklapaš ovde sa ovim ljudima,” gleda me s visine. Reči “ovi ljudi” su rečene tako, kao da su “ovi ljudi” tajni vanzemaljci koji će preuzeti svet. Odmačinje se, hvata torbu kao da ću da je ukradem i pobegne niz ulicu. Umalo sam se nasmejala. Gledam šta nosim i shvatam da se uklapam ovde. Nosim tamne farmerke, crnu košulju sa dugim rukavima, roze prsluk i obične crne čizme. Izgledam normalno. Ne Nju jork normalno, već Tenesi normalno. “Hvala.” smešim se. Izdiše besno i gleda okolo. Očigledno, nisam joj dala odgovor koji je očekivala . “Moram da idem,” osećam suze. Glupo, znam, ali je ona moja majka i mrzim što nismo bliske . Ceo život sam želela da se brine o meni. Ubijalo me svaki put kad je dokazala da to nikad neće uraditi. “Okej, srećan put ,” mrmljam i shvatam da više nisam dete. Ne moram više da objašnjavam ljudima zašto moja mama nikad nije bila tu za mene kao druge majke. Shvatam da imam porodicu i prijatelje ovde, ljude koji me vole, daju mi snag u. Nema mesta
~ 103 ~ Knjigoteka
Ivana VV
za nju u mom životu. Ne treba mi. Obilazim je, odlazim trotoarom, sedam u kola i zovem Ašera. “Hej, srce. U sred sam posla. Mogu li da te nazovem kasnije? ” “Ne. Uh…um…ne treba. Samo sam htela da ti kažem da te volim.” “Da li si dobro? Zvučiš uspaničeno.” “Super sam, u stvari. Stvarno, stvarno super,” kažem iskreno. Upoznala sam sreću zbog njega, njegove porodice i moje. Ćuti, čujem kako uzdiše. “Volim i ja tebe, srce.” Glas mu grubo zvuči. “Dobro,” šapućem i zatvaram oči. “Dobro,” šapuće. Ćuti još trenutak, a onda mi kaže , “Vidimo se kod kuće.” “Okej,” šapućem. “Kasnije.” Zacerekao se. “Da, kasnije.” Prekidam pre nego što ispadnem još veći kreten. Pogledam se u retrovizor i vidim svoj osmeh. Idem kući. Kući. Dom koji imam sa Ašerom i Zverkom. Krećem i vozim. *************************** “Ne,” prenemažem se. Iza mene je u krevetu. Subota je. Pokušava da me podigne već sat vremena. Spremna sam da ga zadavim. “Srce.” zabija mi lice u vrat. “Ašer, sada ti kažem, ako me ne ostaviš na miru, ubiću te.” “To nije baš lepo.” Cereka se. “Nije me briga. Odlazi. Bože, imaš tri brata, puno prijatelja. Zar ne možeš nekog drugog da maltretiraš?” “Neću ni sa kim od njih da se tuširam.” “O Bože!” Vičem. “Odlazi. Spavam.” Zabijam glavu pod jastuk. “Meni izgleda da si budna .” Prigušeno odgovara i znam da se smeje. “To je to.” Prevrćem se i zajašem ga. Lice mu zasija. Smejem se, uzimam jastuk i stavljam ga preko njegovog velikog, glupog lica. Počinje da me golica. Kada konačno zatražim milost, oboje ubrzano dišemo. “Sada, da li ćeš se istuširati sa mnom?” Oči mu se sjaje od smeha. “Ti si stavrno nemilosrdan, znaš to, zar ne?” “Volim da se tuširam sa tobom.” Sleže ramneima. Vrtim glavom i smejem se. “Ne, ne voliš. Voliš da svršavaš pod tušem.” Uozbiljio se, a ja zadržavam dah. “Ne!” Glas mu je grub. “ Volim da se pobrinem za tebe. Mogu da te jebem uvek. Nisam stalno u mogućnosti da se pobrinem za tebe. ” Gutam knedlu, podižem glavu i pritiskam svoja usta na njegova. “Idemo na tuširanje,” šapućem mu na usne.
~ 104 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Nosi me u kupatilo i brine se za mene dugo, dugo vremena. Onda se ja brinem za njega. Prelepo je. Stojim za kuhinjskim pultom. Gledam Zver kako jede, a ja završavam kafu. Ašer dolazi. Nosi isprane farmerke nisko na kukovima, nema čarape, majicu koju će da obuče drži u ruci. Usta mi se suše. Stiskam pesnicu kako bih sebe sprečila da otrčim do njega i ispipam po grudima i trbušnjacima. Vrti glavom i znam da zna o čemu razmišljam. Nije fer. Niko ne treba da ima toliku moć nad drugim bićem. Dolazi do mene, saginje se i ljubi me nežno. Ljubi me u nos i uzima šolju iza mene kako bi sipao kafu. Drži me pritisnutu o pult. Ima bradu od dva dana, pa mu lice izgleda grublje. Zbog toga se moj stomak topi. Prstima prolazim kroz njegovu kosu, idu do njegove brade i onda osećam božanstveno bockanje. Setila sam se kako izgleda kad me bocka između nogu. Stiskam butine i spuštam ruku. “Jesi li dobro, srce?” Klimam, ali ništa ne govorim. Srećna sam, više nego srećna. Nekad kad se probudim, pitam se kako sam provela prvih 25 godina života. Nisam imala pojma šta je prava sreća ili je to bila sreća, a ovo je sad blagoslov. “Izgleda da puno razmišljaš. Šta se dešava?” uzima zalogaj đevreka. “Ništa.” smešim se. “Šta ćemo raditi danas? Možemo li na vožnju?” pitam uzbuđeno. “Ne, neko dolazi za sat vremena,” briše usta. “O…kej,” kažem polako i čekam da mi kaže ko dolazi. Ne govori ništa, samo se smeje . “Pa, ko dolazi?” Pitam, ali on i dalje ne odgovara. “Videćeš.” Sleže ramenima. “Nećeš mi reći ko dolazi?” “Ne,” stavlja tanjir i šolju u sudoperu i ne ispira ih. Odlazi, a ja kao pročišćavam grlo da mu skrenem pažnju. Pogledam prema sudoperi, a on podiže obrve. Ponovo gledam u sudoperu. “Je l’ ti to imaš neki tik, srce?” Usta mu se trzaju. Sužavam pogled. “Nisam tvoja kućna pomoćnica, Ašere.” Smeši se sa sve rupicom i odlazi do sudopere. Uzima tanjir i šolju i stavlja ih u mašinu za sudove bez ispiranja. “Prvo treba da ih ispereš,” zvučim i osećam se kao gnjavator. “To je mašina za sudove,” hoda prema meni. “D-” Ljubi me. Poljubac je vlažan, dubok i ukusan. Kad je odvojio usne od mojih, vidim da su mi ruke na njegovom vratu, a noge oko struka. U Ašerovoj sam magli, toliko duboko, pa da mi je rako da je to mikrotalsna, složila bih se. Otvaram oči. Smeši se samouvereno i mrmlja, “To je bolje.” Steže me za guzu, stavlja na pult i odlazi iz kuhinje. Oblači majicu dok odlazi . “O sranje,” šapućem. Zver me gleda, rokće i odlazi do svog kreveta, popuno razočaran mojim nedostatkom volje. “Nisam kriva,” mrmljam svom psu. Izdiše, zatvara oči i potpuno me otkačinje. “Nisam,” mrmljam i dalje. Skačem sa pulta, vadim tanjir i šolju iz mašine, ispiram ih, pa ponovo vraćam. Sve vreme se smejem. Odlazim u spavaću sobu da se obučem. Vadim crne helanke, široku majicu bez bretela i veliki džemper. Znam da Ašer voli moje telo, ali moram da prestanem da jedem sve što se stavi ispred mene, jer ću morati da kupim nove stavri.
~ 105 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Juče sam morala da legnem da bih zakopčala farmerke. Hodanje bez cirkulacije u nožnim prstima je opasna za mene i za ljude oko mene. Bacam se u krevet, umorna od oblačenja. Toliko sam umorna da bi mogla da spavam do sledeće nedelje. Zatvaram oči samo da ih odmorim. Osećam dodir lak kao pero na obrazu. Otvaram oči polak o i vidim Ašerovo lice. “Vreme za ustajanje, spavalice. Naš gost je ovde.” Uzdišem i teglim se. “Okej, ko je?” mrmljam, i nadam se da je taj gost sjajan, jer mi je prekinuo san. “Videćeš.” Vadi me iz kreveta. Grli me i vodi u dnevnu sobu gde sedi muškarac Ašerovih godina. Nosi farmerke i crnu koš ulju sa natpisom, Kristalno Čisti Bazeni. “O Bože!” Skičim i skakućem. Moj umor je zaboravljen. Tip se vraća korak unazad i gleda nervozno u Ašera. Ašer počinje da se smeje. “Ne obraćaj pažnju na nju, Džek. Ovo radi kad je uzbuđena. ” Vidim da razmišlja o tome kad me je vodio na vožnju motorima. Grizem se za usnu i vidim mu glad u očima. Džek pročišćava grlo. “Drago mi je da sam te upoznao, Novembar.” Rukujemo se. “Drago mi je da sam te upoznala, Džek,” pravim korak unazad. “Izvini što sam te uplašila. Samo sam uzbuđena,” mrmljam. Sramota me je zbog ispada. Ašer me privlači unazad, grli me i stavlja bradu na vrh moje glave. Osećam kako se trese od smeha. “Mislim da je shavtio, srce .” “Kako god,” pitam se da li bi bilo pristojno da ga udarim laktom u rebra pred gostom. Osmehujem se Džeku. “Da li znate kakav bazen želite?” Pita nas Džek. “Mora da bude siguran za decu,” setila sam se Ašerovog zahteva. Džekove obrve se podižu.“Dobićeš dete, čoveče?” Pitam se da li je normalno u Tenesiju da pitaš stranca nešto tako lično. U Njujorku bi to pitanje rezultiralo otkazom, a možda i upucavanjem. Ašer je osetio da sam se ukočila, pa nastavlja razgovor . “Džek i ja smo prijatelji od srednje škole, srce. Provodio je svako leto sa nama u kolibi. Sada poseduje kompaniju za ugradnju bazena. Radi sa svojim ocem. Radi za nas kad god imamo klijenta koji hoće bazen.” Klimam i mislim da bi neko trebalo da me upuca. Ašerov prijatelj me video kako skakućem i ponašam kao kreten. “Pa, da li ćeš dobiti dete?” Džek pita ponovo. “Ne još,” Ašer me steže. Ne znam da li njegove reči ili nedostatak kiseonika prouzrukuju moju vrtoglavicu. Džek klima glavom. “Dobro, jedini zahtev je da bude siguran za decu?” pita i gleda u mene. “Um…” Ništa ne znam o bazenima osim da plivam u njima. Ovo nije zabavno kako sam mislila da će biti. “Hoćete li đakuzi, pećinu, duboki kraj ?” gleda u mene iščekivajući.
~ 106 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Um,” ponavljam kao idiot. “Da li imaš fotografije onoga što si radio kako bismo dobili nekakvu ideju ?” A šer pita i ja sam zahvalna što je pametan. Tonem u njega sa olakšanjem. Ljubi me u kosu . “Da, naravno. Hajmo za sto.” “Hoćeš da popiješ nešto?” pitam dok idemo prema kuhi nji. “Kafa je u redu, ako je imate.” “Naravno.” Sipam mu kafu, jednu za sebe i jednu za Ašera. Stavljam šećer i mleko na pult i sedam između Džeka i Ašera. “Ovo su neki od bazena koje smo pravili prošle godine.” Izvadio je tri fotografije. Prva izgleda kao tropski raj, tona cveća i biljaka oko bazena. Bazen je svetlo plave boje sa cementom boje peska oko njega. Drugi je običan, u obliku pasulja sa mestom za sto i stolice. Treći je velik sa delovima za sunčanje. Imao je đakuzi u koji je moglo da se popne stepenicama iz bazena ili da se uđe sa strane. Imao je i plitak kraj gde je moglo da se leži a dubina vode je bila oko 10 centimetara. Ako imate decu tu biste provodili vreme. “Ovaj mi se sviđa.” Pokazujem na treću fotografiju. “Meni se ovaj sviđa,” Ašer pokazuje na prvu fotografiju. “Možemo da ujedinimo dizajne bazena.” “Odlično,” šapućem. “Kada možeš da počneš?” Ašer pita. Okrećem glavu tako brzo da me čudi da nije odletela preko kuhinje. “Zar ne misliš da bi trebalo da razgovaramo o ceni?” pitam. “Sviđa ti se?” “Da,” kažem. “Pa uzimamo ga.” “Sviđa mi se bazen, srce, ali mi se sviđaju i dijamnati što ne znači da ću ih kupiti, a da ne znam cenu,” kažem tiho. “Ja bih,” Ašer govori ozbiljno. “Garantujem da je cena dobra,” Džek se ubacuje. “I dobićete porodični popust .” “Oh...oh.” To je sve što mogu da kažem. “Pa, kad možeš da počneš?” Ašer pita ponovo. Nije normalno doneti ovakvu odluku za dvadeset minuta. Cene bazena koje sam videla na internetu su 20.000 dolara i više. Čini mi se da je potrošiti toliko novca na osnovu tri fotografije previše. “Trebaće mi nedelju dana da nabavim dozvolu, a onda možemo da započnemo kopanje. Biće potrebno šest do osam nedelja da završimo posao. Moći ćete da plivate kad se vreme promeni.” “To je brzo,” smešim se Džeku. Smeši se i on i gleda u Ašera. “Kapiraš?” Džek kaže. Gledam Ašera i pitam se o čemu ovaj priča. Privlači me bliše i ljubi u slepoočnicu. “U redu. Pošalji mi planove,” Ašer ustaje. “Javi mi kad budeš dobio dozvolu, pa da počnemo kopanje.”
~ 107 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Zvaću te ove nedelje,” Džek vraća sve svoje stvari u fasciklu . “Sledeće nedelje je bakin rođendan. Očekivaće te.” Ašer menja temu i podseća Džeka na predstojeću proslavu. “Idem u Atlantu sa Meg ove nedelje. Trebalo bi da se vartimo na vreme za proslavu. Nećemo doći jedino ako je njeni ubede da ostanemo preko vikenda.” “Dovedi je.” “Šta?” Džek stavlja fasciklu ispod ruke i kreće prema vratima . “Dovedi Meg.” “Da dovedem Meg?” Džek ponavlja. “Da, zašto da ne?” Ašer sleže ramenima. “Ti mrziš Meg,” Džek gleda u mene. Ja sležem ramenima. Ne znam ko je Meg, ni šta je uradila. “Ne, mrzeo sam Meg zbog toga što je poverovala u sranja koja joj je ona kučka pričala o detetu. Onda sam bio besan što me je kritikovala pred svima u gradu, kako sam ostavio Džoan, pošto sam je napumpao, a de me pre toga nije ništa pitala. Na sve to rekla je Džoan gde živim. Tako kad je završila sa blaćenjem mene u gradu, morao sam da se bavim i Džoan koje me čekala na termu.” Uf, sad ni ja nisam više volela Meg. Kako možeš da tvrdiš da ti je neko prijatelj, a onda poveruješ totalnom strancu? “Govoriš mi da si preboleo to sranje ?” Gleda Ašera kao da razume zašto je ljut. Mislim da bi svako razumeo Ašerovu ljutnju. “Ne, kažem ti da nije lako izabrati stranu, i da sam spreman da radim na svom odnosu sa Meg, kako ti ne bi morao da biraš stranu.” Džeku je laknulo. To mogu da razumem. Sigurno nije lako voleti dvoje ljudi koji se ne slažu. “Okej. Doći ćemo na proslavu,” otvara vrata. “Bilo mi jedrago što sam te upoznao, Novembar.” “Takođe.” Čim je Ašer zatvorio vrata, viknem, “Imaćemo bazen!” Bacam se na njega. “Ne, ja dobijam leta puna tebe u bikiniju,” daje mi rupcu. “Uh.” Mrštim nos. “Nikad nisam nosila bikini .” “Pa u bazen nećeš ući ukoliko ne budeš nosila bikini. ” Pogleda u plafon, nasmeši se pa pogleda u mene. “Napraviću izuzetak za tvoj rođendanski kostim.” “Naravno da hoćeš,” sarkastično kažem. “ Kako si velikodušan.” Vrtim glavom. “Hej, Šta radiš?” Skvičim, a dupe mi je u vazduhu . “Pobrinuću se da ti rođendanski kostim odgovara, srce .” “Oh.” Smešim se dok me nosi u spavaću sobu i pokazuje mi moj rođendanski kostim. Reći ću da mu njegov stoji savršeno. Nisam pitala kako mi moj stoji, ali sam primetila da se nije žalio.
~ 108 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Nisam mogla da verujem. Gledam u kalendar. Nešto nije u redu. Svaki put kad sam prebrojala, došla sam do istog zaključka. Kasnilo mi je, i to ne samo kasnilo, nego kasnilo tri meseca. Pantalone su mi postajale uske i jela sam kao svinja. Sada znam razlog zašto sam jela kao svinja i zašto su mi pantalone uske. “Sveto sranje,” šapnula sam stolu o koji sam lupila glavom. Bila sam na inekciji. Bila sam na inekciji od šesnaeste godine. Moja majka je insistirala na kontroli rađanja. Shvatila je da ne pijem pilulu redovno, pa je naterala moju dadilju da me odvede kod lekara i da izaberem neki vid kontracepcije. Izabrala sam inekciju, samo zato što više nisam morala da brinem o tome. Očigledno nisam razmišljala ni o čemu. Nisam primetila da nisam dobila tri meseca. Nisam primetila da mi odeća postaje tesna. Nisam primetila da sam umorna. Da nisam planirala da odem na inekciju, ne bih znala da mi kasni. Završila bi u emisiji , “ Nisam znala da sam trudna, dok beba nije krenula iz moje vagine .” Nijedna žena ne želi da ne zna da drugi život raste u njoj. Počela sam da se smejem, a onda da jecam. Šta će Ašer misliti? Bili smo zajedno samo nekoliko meseci. Moram da kupim test. Treba mi dokaz. Lupila sam glavo m o sto još nekoliko puta, kako bih naterala svoj mozak da proradi. Nazvala sam Ašera kad sam odlazila iz kluba, ušla u auto i krenu la da nabavim dokaz. Pozvala sam Liz da se nađemo u Target u. Njen posao je bio da skrene pažnju, ako vidimo nekog poznatog u prodavnici. Bog zna, ako bilo ko sazna da kupujem test za trudnoću, pričaće da sam to namerno uradila i glasine će biti neverovatne. “Kasni ti?” Liz pita i promatra me. “Kasni je preblaga izjava,” govorim joj dok hodamo između polica. Ironično je što su tamponi i testovi za trudnoću na istoj polici. “Šta ćeš da radiš ako je pozitivan?” Drži kutiju i čita. “Ne znam,” tiho kažem. “Znaš on te voli, pa sam sigurna da će sve biti u redu.” Smeši mi se. Biram test. Razmišljam da stavim test u torbu dok ne dođemo do kase, ali ne želim da budem optužena za krađu, pa ga stavljam ispod ruke i pokušavam da ga sakrijem. Moj najgori strah se ostvaruje. Trevor se pojavljuje iza ugla. “Hej, seko,” pokušava da me zagrli, ali test mi je ispod ruke, pa ga samo potapšem po leđima. “Liz,” smeši se, a Liz se crveni. “Šta radiš ovde?” pitam i pokušavam da smislim plan kako da prekinem misiju. “Došao sam sa Kešom. Kupuje kabl za TV.” Gleda u mene i Liz. “Šta vas dve radite ovde?” Gledam u Liz i nadam se da će se setiti nečega jer moj mozak ne radi. “Tamponi,” Liz izbrblja. Nekoliko ljudi pogleda u nas i ona prekriva usta. Trevor se povlači na trenutak, a onda se smeje i vrti glavom. “Pa, ostaviću vas tome.” Saginje se, ljubi me u obraz i povlači Liz za pramen kose. Okreće se i odlazi.
~ 109 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Tamponi,” Liz šapuće za sebe. Cerekam se. “Duguješ mi puno zbog ovoga ,” stenje. Čim je Trevor otišao, trčim na kasu, a Liz me prati. “Čuvaj vrata dok ne uradim test ,” ulazim u mali toalet. “Obavesti me, ako sam ti potrebna ,” kaže sa druge strane. “Sveto sranje,” šapnula sam. Eto ga. Dokaz je upravo tu, crno na belo. Okej, belo na roze, ali dokazuje da sam idiot . Uradila sam četiri različita testa. Nisu svi mogli da pogreše. Prvi je imao veliki plus. Izašla sam iz toaleta i otišla sa Liz po vodu i još nekoliko testova. Svi testovi govore istu stvar. Imala sam dokaz. Bacila sam kutije i testove. Sve osim jednog. “Trudna si!” Liz uzbuđeno ciči. Želim da budem srećna, ali se bojim Ašerove reakcije. “Nadam se da je devojčica. Uvek ima slatkih stvari za njih. I, šta sad?” pita u iščekivanju. “Ja…uf, moram da idem kod doktora. Moram da potvrdim i kod njih.” “Sigurna sam da četiri testa to potvrđuju.” “Znam. Mislim, hoću da mi potvrde da je sve u redu i da nisam povredila bebu.” Liz je videla moj izraz lica i zagrlila me. “Hej, sve će biti u redu,” kaže mi tiho. Odlučujemo da cunjamo po Targetu. Treba mi vreme da razmislim. Treba da smislim šta da kažem Ašeru. Nema šanse da ovo krijem od njega. Nisam htela da ovo krijem od njega. Želela sam njegovu podršku. Trebalo mi je da kaže da će sve biti u redu. Kolica su bila prepuna kad smo došle do kase. Smislila sam kako ću reći Ašeru. Čak iako nismo planirali trudnoću, htela sam da bude posebno. Kupila sam trudničke pantalone sa rastegljivim strukom. Izbegavala sam da kupim veći broj. Nisam htela da priznam da sam se ugojila. Sada sam znala da moram da nosim nešto veće. Nije bilo dobro za bebu da bude stisnuta tako. Liz i ja smo gledale odeću za bebe, posteljinu i igračke . Bilo je toliko slatkih stvari. Lizino uzbuđenje se prenosilo na mene. ***************************
Sedela sam u kuhinji kad sam čula Ašerov džip. Pokušavala sam da čitam. Mislila sam samo na Ašerovu reakciju kad čuje vesti, pa sam čitala istu stranicu pet puta. Kad je Ašer ušao na vrata htela sam da povratim. To se pre nikad nije dogodilo. Ranije bih poželela da se bacim na njega. Stomak mi se svezao i teško sam disala. “Hej, srce,” poljubio me u čelo. “Šta nije u redu?” Htela sam da mu kažem, ali sam osetila miris farbe na njegovoj odeći. Otrčala sam u kupatilo. Očigledno da se bebi nije svideo taj miris. Kosa mi je bila podignuta i hladna krpa stavljena na vr at. “Bolje?” Klimnula sam, iako mi nije bilo bolje. Nervi su mi pucali . “Istuširaj se sa mnom.” Nije mi dao izbor. Podigao me. Glava mi je bila na njegovom ramenu, a ruke oko njegovog vrata. Stavio me pult i uključio tuš. Skočila sam sa pulta i oprala zube. Posmatrala sam u ogledalu kako se skida. Morala sam da mu kažem odmah, pre nego se uplašim ili završim u njegovoj magli. “Odmah se vraćam,” otišla sam iz kupatila pre nego je uspeo da me zaustavi. Uzela sam umotanu kutijicu iz kuhinje. Test sam gurnula u zadnji džep farmerki. Kad sam ušla u
~ 110 ~ Knjigoteka
Ivana VV
kupatilo, nosio je samo bokserice i stajao ispred ogledala, pa sam skočila na pult i dala mu kutijicu. “Šta je ovo?” Gleda u kutiju umotanu u žuti papir. “Samo je otvori,” želudac mi je ugrlu. Odmotao je papir i stavio kutijicu na pult. Podigao je obrve iznenađeno. Ako se ne seća našeg razgovora o deci, neće znati zašto su u kutiji kondomi i mali roze pištolj za decu. Buljio je u kutiju celu večnost. Podigao je glavu i oči su mu bile pune suza. “Da li ovo znači ono što mislim?” Klimnula sam. Progutao je teško. Nagnula sam se, izvadila test iz džepa i predala mu ga. Zgrabio ga je. Savio je glavu. Nije bilo šanse da reč TRUDNA pogrešno protumači. “Jebote,” šapnuo je. Nisam mogla da znam šta misli. Oči su mu bile zalepljene za test. “Izvini,” šapnula sam. “Koristim kontracepciju. Ne znam kako se ovo dogodilo.” Stavlja test u kutiju i zatvara poklopac. Postajem sve nervoznija. Nije me pogledao. Nije mi rekao ništa. Uzeo je kutiju i izašao iz kupatila. Znala sam da je prerano. Znala sam. Znala sam. O Bože, šta je trebalo da uradim? Stavila sam glavu u svoje ruke i pokušala da kontrolišem suze koje su navirale. Trebalo je da razgovaramo o ovome, a onda ću odlučiti šta ću sa sobom. Abortus nije dolazio u obzir. Usvajanje takođe. Ne bih mogla da živim sa sobom i da znam da moje dete čuva neko drugi. Moraće da bude u redu. Bićemo dobro. Pomisao da ću biti bez Ašera mi je izazivala mučninu. Morala sam da razgovaram sa njim kao velika devojka. Krenula sam da ga pronađem. Počela sam da besnim. Oženio se ženom koju nije voleo, jer mu je rekla da je trudna. Rekao joj je da će sve biti u redu. Mene je kao voleo. Trebalo bi odmah da mi kaže da će sve biti u redu ili ću otići, bez obzira na moje slomljeno srce. Poskočila sam kad je Ašer ušao u kupatilo. Skinuo mi je košulju. Bila sam toliko iznenađena da nisam progovorila. Skinuo mi je i farmerke. Ostala sam u brusu i gaćicama. “Treba da razgovaramo,” nisam znala šta se događa sa njim. Bezizražajno lice, oči odlučne. Skinuo mi je brus i gaćice. Sedela sam na pultu i nisam znala šta da mislim. “Šta to radiš?” Gurnula sam ga u grudi. Uhvatio me za ruku, držeći je između nas . “Ozbiljno, prestani. Treba da razgovaramo o trudnoći.” Podižem glas. Pokušavam da ga odgurnem. Nije se pomerio. Srce mi je lupalo, dah ubrzao. Primetila sam da nije gledao u mene. Gledao je u moju ruku koju je držao. Pogledala sam i dah mi je zastao. Na mojoj levoj ruci je bio dijamantski prsten. Oko glavnog kamena su bili manji kamenčići. Pomerila sam ruku i on je konačno pogledao u mene. Glas mu je bio grub. “Hteo sam da nosiš samo moj prsten i ništa više od dana kad sam ga kupio za tebe. Znajući to, kao prsten na tvojoj ruci, ja sam jedini. Jedini koji ćete videti golu samo sa moji prstenom. Jedini koji će se buditi pored tvog prelepog lica dok god sam živ. Jedini koji će voditi ljubav sa tobom. Jedini koji će praviti bebe sa tobom. ” Oči su mu se napunile suzama. “Ne mogu da ti objasnim koliko sam srećan što nosiš moje dete.” Približio mi se . “Znam da je brzo, ali ovo je ispravno . Mi smo ispravni. Ti si jedina za mene.” Poljubio me duboko i kad je prestao da me ljubi stavio je čelo na moje. “Reci mi da ćeš se udati za mene,” šapnuo je.
~ 111 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Suze su mi potekle. Nisam mogla da zamislim lepšu prosidbu. “Da.” gurnula sam lice u njegov vrat i zagrlila ga. “Da, udaću se za tebe.” Podigao me i odneo pod tuš. Lagano mi je oprao kosu, sapunao me od glave do pete i obratio specijalnu pažnju na mesto gde je njegovo dete raslo. Pomogla sam mu da se istušura. Umotao me u peškir i jedan vezao oko svog struka. Podigao me i odneo do kreveta. Noge su mi visile sa strane. Kleknuo je i skinuo peškir sa mene. Prelazio je sa strane mojih grudi, preko rebara do struka. Palčevima je mazio moj stomak. Susreli su nam se pogledi i ljubav koju sam videla mi je zaustavila dah. “Zadivljujuće je,” šapno je, “da znam da smisao mog života sedi ispred mene.” Uhvatio me za lice. O Bože, ne mogu da verujem da je to upravo rekao. Pre nego sam mu rekla da ga volim, usne su nam se dodirnule. Putovao je od moje vilice do vrata. Hvatam ga za glavu, a moja pada unazad. Njegove ruke idu gore , dole mojim butinama. Vrelina se skupljala između mojih nogu sa svakim dodirom. Zajecala sam kad je ustima uzeo moju bradavicu i snažno je povukao. Usisao je duboko. Leđa su mi se podigla i jako sam zaječala. Prelazio je rukama po mojim butinama. Našao moj centar. “Vlažna.” Prstima prolazi kroz vlažnost koju je on napravio i prelazi preko mog klitorisa. Vrelina se penje, ali nije dovoljna. “Ašer.” jecam. Privukao je lice mom. Usisao je moju donju usnu i vukao zubima. Usta su mi se rastvorila. Prsti su mu i dalje prolazili kroz moju vlažnost. Punio me sa dva prsta. Glava mi je odletala i zabola sam nokte u njegovu glavu. “Da.” Izvadio je prste. Pogledala sam ga. Uvukao je moju drugu bradavicu u usta, gricnuo je i prevlačio zubima preko nje. Isto je radio i sa mojim ustima. Poljubio me u vrh bradavice. Prste je opet vratio u moju vlažnost. Znala sam da sam potpuno mo kra. Liznuo me je oko pupka. Konačno sam osetila njegov dah na klitorisu. Raširila sam noge. Nije me bilo briga što me pretvorio u očajnicu. “Ašer.” Zaječala sam kad me je polizao od kraja do vrha i onda okružio klitoris. Bila sam na ivici. Znala sam da ću eksplodirati ako me još jednom pogodi na pravo mesto. “Isuse, da li je moguće da si još slađa?” Zarežao je. Liže me ponovo i jezikom kruži oko mog klitorisa, a onda mi gurnuo dva prsta. Zalepio se za moj klitoris. Celo telo mi se podiglo sa kreveta od jačine orgazma. Osetila sam kako se zidovi moje pičke stežu i uvlače njegove prste dublje dok mi i dalje sisa klitoris. Videla sam zvezde. Butinama sam stegla njegova ramena. Držala sam ga za glavu. Poljubio me u butinu, iznad pubične kosti, u stomak, u svaku sisu. Povukao me je na krevet. Jedna noga mi je bila ispravljena, druga savijena na njegovoj butini. Pomazila sam ga po bradi. Uhvatio se za kurac i napunio me. “To!” Ječala sam, obožavajući osećaj dok me ispunjava. Oči su mu bile zatvorene. Zaljuljala sam kukovima i njegove oči su se otvorile. “Nemoj.” Glas mu je bio čvrst. Zgrabio me za kukove i zaustavio ih. Poljubio me nežno. Izvukao ga je samo malo, pa ga vratio unutra. Ugrizla sam se za usnu kako bih ostala mirna. Raširio mi je butine više. Izvukao ga je do galvića i onda ga zabio tako jako da mi je dah zastao. Onda je iskliznuo, započeo spor tempo i ljubio me. Štipao me za bradavice i pritiskao moj klitoris. Grabila sam ga po leđima i ljubila gde god sam mogla. Osetila sam da počinje. Bio je spor i dubok i znala sam da neću moći da ga zaustavim. Poljubila sam ga i držala njegovo lice.
~ 112 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Zaječala sam mu u usta. Butinama sam ga stegla jače. “Molim te, nemoj da prestaneš.” I nije. Ubrzao je ritam, dublje se zabijao i osetla sam kako raste. I on je bio blizu. “Svrši sa mnom, srce.” Zarežao je. Pesnicom me uhvatio za kosu, a drugom rukom me je štipkao po klitorisu i zapalio me. Celim telom sam ga stegla i uvukla ga dublje u sebe. Zaječala sam u njegova usta, a on zarežao u moja. Osetila sam da usporava i da mu pokreti postaju lenji. Ljubio me svuda po licu i vratu. “Ovo dobijam za ceo život ,” šapnuo mi je ispod uva. Zagrlila sam ga i rukama i nogama. “Volim te, srce,” šapnula sam. Prevrće se na stranu i vuče ma sa sobom. “Volim te, srce,” kaže mi u kosu. Zatvaram oči, gnezdim se na njegovim grudima i spavam. Stomak mi krči i budi me iz kome. Osećam Ašerov smeh uz moj obraz . “ Izgleda da su oba moja srca gladna.” “Da,” mrmljam. Znam da treba da jedem, ali kad vidim njegove grudi, mislim na nešto drugo, a ne na hranu. Prevrnuta sam na leđa, a Ašer je iznad mene. Očima prati svoju ruku koja ide od mog vrata i staje između mojih grudi. “Radujem se što će ove postati veće,” hvata me za obe sise. Smeši se. Ruka mu se pomera i staje nežno na moj stomak, koji se zaokruglio u poslednjih nekoliko meseci. “Biću tata.” Vrti glavom u neverici. Oči mu se fokusiraju na moj stomak, a onda me ljubi tačno ispod pupka. U očima mu vidim sreću koje je ista kao i moja. Raspoloženje kvari moj stomak, koji opet krči. Oboje se smejemo. “U redu, tatica će da te nahrani,” kaže mom stomaku. Oblačim njegovu košulju i gaćice. On navlači trenerku koja prikazuje njegove savršene trbušnjake. Pročišćava grlo. Pogledam ga , a on se smeje. “Ja ću da se gegam, a ti ćeš hodati uokolo i izgledati tako ?” Rukama prikazujem sve što je on. “Nosiš u sebi život koji smo zajedno napravili. Zadivljujuće je što tvoje telo raste i čuva našu bebu. Ne mogu da dočekam da te vidim sa velikim stomakom,” kaže. “Volim te,” brbljam. “Mislim, to već znaš, ali drago mi je što si srećan zbog ovoga .” “Sreća nije reč kojom bih opisao svoja osećanja , srce.” “Znam,” šapućem. “Ovo je blagoslov.” “Da,” prilazi mi. “Ovo je blagoslov.” Uzima mi lice, nežno ljubi nos i usta . ***************************
Budim se i osećam kako mi sunce greje leđa. Sinoć me je Ašer nahranio sendvičima sa kikiriki puterom i džemom. Posle toga smo pričali o polu deteta. Rekla sam da želim devojčicu. Ašer je još uvek hteo dečaka. Stvarno me nije briga, da li će biti dečak ili devojčica, samo da bude zdravo. Smejem se u jastuk i mislim o prstenu, o detetu koje raste u meni i muškarcu koji ih je stavio tamo. Gledam u prsten. Svetlost se reflektuje. Dijamanti sijaju tako jako da mogu da oslepim.
~ 113 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Budna si, srce?” Kriknem. Umalo nisam pala sa kreveta. “Isuse, šta ti je?” “Preplašio si me.” Držim čaršav na grudima. “Mislila sam da radiš danas?” Gledam na sat. 10.30 je. “Uzeo sam slobodan da odemo kod doktora.” “Doktora?” pitam zbunjeno. “Trudna si i moraš da ideš na pregled. Zakazao sam u jedan.” “Oh…da, naravno.” Pih, znala sam da treba da odem kod doktora, ali mi nije palo na pamet da zakažem pregled. “Samo si me prestigao,” uzimam košulju sa kraja kreveta. “Dođi u kuhinju. Skuvao sam čaj .” “Čaj?” pitam zgađeno. Izraz mog lica sigurno pokazuje koliko sa m revoltirana. “Čaj pijem samo kad sam bolesna,” odmahujem glavom. “Srce, trudna si.” “Znam to. Juče sam uradila četiri testa,” prasnem. Prvo mi nudi čaj, pa me podseća da sam trudna. Ozbiljno? “Ne možeš da piješ kafu dok si trudna,” kaže nežno, a ja shvatam da sam zvučala kao kučka. Mora da su hormoni. “To nije smešno, Ašere.” “Srce,” smeje se, “istina je. Nema kafe dok si trudna.” “Da li je to pravilo? Gde si to čuo?” počinjem da paničim. Ovo ne može da bude istina. Šta ću da radim ako ne mogu da pijem kafu? “To si pročitao u onoj knjizi koju si doneo juče.” “Da li si proverio na guglu?” “Srce,” vidim da se bori protiv osmeha. “Pitaćemo doktora danas, pa ćemo videti. Sada dođi da pojedeš nešto, pa da se istuširamo i spremimo.” “Dobro,” ustajem iz kreveta. Posle doručka i tuširanja, odlazimo kod doktora. “Evo ga,” doktor pokazuje na monitor. Kod doktora smo proveli neko vreme. Prvo su uradili test urina da potvrde ono što već znam. Onda smo čekali na ultrazvuk. Sada gledam i slušam našu bebu. Suze mi se skupljaju u očima, osećanja me preplavljuju. Vidim male noge i male ruke, otkucaji srca su toliko glasni da ne čujem ništa više. Ašer me toliko jako steže za ruku da gubim osećaj u prsti ma. Zadivljen je. Ljubi me u nos i smeši se. Doktor ukucava nešto i nekoliko puta klikne na ekran. “Prema merama, mislim da ste u petnaestoj nedelji,” gleda me. Osećam se krivom što ranije nisam shvatila da sam trudna. “Je l’ sve u redu? Mislim, da li je zdrav?” Ašer pita. “Sve izgleda savršeno.” “Bila sam na inekciji i nisam imala pojma da sam trudna,” izlanem se. Ne želim da pomisli da ću biti loš roditelj. “Začudili biste se kad bi znali koliko puta sam čuo tu priču. Nije to tako neuobičajeno .” “Stvarno?” Bilo mi je drago što nisam jedina kojoj se ovo dogodilo. “Stvarno!” Cereka se.
~ 114 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Možete da saznate pol, ako želite?” gleda nazad u monitor. “Um.” Grizem usnu i gledam Ašera. Klima, pa je to da. “Da, molim vas.” “Okej, hajde da vidimo,” pomera palicu okolo. “ Nadam se da volite roze boju.” Smeje se. “O Bože,” gledam u Ašerovo bledo lice. “Srce, da li si dobro? Izgledaš bolesno,” pokušavam da sednem. Nisam ovo očekivala. Činilo mi se da je uzbuđen. Guta knedlu i kaže. “Dobiću ćerku.” “Da,” kažem polako. Nadam se da to neće izazvati paniku. Treba mi pribran. Nisam se setila ni pregled da zakažem. Nisam znala da ne smem da pijem ka fu dok mi nije rekao. On je morao da bude taj koji će držati stvari pod kontrom. “Pogledaj se.” Obuhvata mi lice i posmatra me. “Isuse, Bog se jebeno šali sa mnom.” “Šta?” Šapućem. “Toliko si lepa. Pre tebe nisam bio dobr momak. Bog mi se sveti .” Ne mogu da si pomognem, počinjem da se smejem. Uzimam mu lice u svoje ruke i gledam u njegove zabrinute oči. “Dušo, moći ćeš da prepoznaš loše momke sa milje udaljenosti. Ona će biti tatina devojčica i ti ćeš je čuvati. Volim te, okej?” Udiše duboko i ljubi me. Stavlja ruke na moj stomak gde je naša ćerka. Pogleda me ponovo. “Stalno mislim da je ovo šala, niko ne može da bude ovoliko srećan.” “Znam.” Smejem se. Neverovatno je. “Pročitao sam u knjizi da t reba da sačekamo 12 nedelja, pa tek onda da ka žemo ljudima. Kome ćemo prvo reći?” Pita me kroz osmeh. “Gospođi Alis,” kažem ko iz topa. Bila je jako srećna kad smo se Ašer i ja smuvali. Biće uzbuđena kad čuje da ćemo Ašer i ja imtai bebu. Ašer se osmehuje, a ja znam da sam izabrala pravu osobu. **********************
Stajala sam ispred roštilja. U ruci sam držala upaljač i spremala se da spalim glupu knjigu o trudnoći. Prošlo je 4 nedelje od kad je doktor potvrdio da sam trudna. Svi su bili jako srećni. Kad smo rekli gospođi Alis, da ćemo dobiti devojčicu, mislila sam da će dobiti napad. Počela ja da skače po stolici, da tapše i mrmlja nepovezano. Gospođa Alis mi je rekla da odem do njene stare kuće i uzmem sve stavri za bebinu sobu. Pogledala sam u Ašera, a on je samo slegnuo ramenima. Posle smo otišli do mog tate i rekli mu da će postati deda. Mislila sam da će se onesvestiti. Pozvao je moju baku, ujake, rođake. Ašerovoj mami sam poslala 12 roze balona i karticu na kojoj je pisalo da će dobiti unuku. Znala sam da je srećna jer me je zva la i vrištala preko telefona. Naterala nas je da obećamo da nećemo reći Džejmsu ili momcima do večere. Kada je Ašer ustao i rekao da me napumpao, mislila sam da ću imati modrice od zagrljaja. Posle toga vest se proširila. Dva dana kasnije smo otišli do kuće gospođe Alis. Na tavanu smo našli divan starinski krevetac, ormarić i sto za presvlačenje. Morali smo da ih obnovimo, ali i bez toga sam znala da će biti lepi. Rekla sam Ašeru da hoću da ih ofarbamo,
~ 115 ~ Knjigoteka
Ivana VV
a on meni da jaka hemijska isparenja nisu dobra za bebu. Obećao mi je da će ih preraditi sa svojom braćom, pa sam se složila. Nedelju dana kasnije smo bili na roštlju kod njegovih roditelja, kako bi šira porodica bila obaveštena o prinovi. Spremala sam se da zabodem viljušku u slasnu šniclu od tune. Bila mi je otrgnuta iz ruku zato što je Ašer tvrdio da ne treba da jedem ribu zbog žive u njoj. Nisam bila srećna zbog ovoga, ali nisam htela da rizikujem zdravlje bebe, pa sam pojela parče piletine. Prošle nedelje sam bila u dvorištu kad su počeli da kopaju za bazen. Ašer je istrčao iz kuće kao da je u plamenu. Uplašila sam se i samo što nisam upala u rupu. Rekao mi je da ne smem da budem u dvorištu jer su prskali neke hemikalije. Još jednom sam se složila, ali sam primetila da lista stvari koje ne smem da radim postaje sve duža. Jutros sam zvala salon da zakažem pramenove i manikir-pedikir. Istrgao mi je telefon iz ruke i rekao da pramenovi ne dolaze u obzir sve dok se ne prodim, a da je manikir-pedikir u redu. Onda me je poljubio tako da sam odmah upala u maglu, pa nisam stigla ni da vićem na njega. Sada je bio negde na imanju. Ja sam bila ispred roštilja sa knjigom, izvorom mojih problema. Bila sam spremna da ga ubijem. Volela sam ga, bila sam presrećna što je bio srećan zbog bebe i znam da je mislio dobro, ali kunem se, da bi bio srećan kad bi mi doktor rekao da ležim do kraja trudnoće. Čujem zvono, pa pogledam u knjigu. Uzdišem i sve spuštam. Planiram da se vratim kad otkačim posetioca. “Ostani,” kažem Zverki, dok ulazim u kuću. Prolazim kroz dnevnu sobu i gledam kroz špijunku. Ne mogu da verujem svojim očima. Kako li me je pronašla ? Pogledam opet kroz špijunku, samo da proverim da ne umišljam. Ne, ne umišljam. Moja majka stoji ispred vrata. Podižem se na prste i sklanjam se od vrata. "Ko je na vratima, srce?" Ašer glasno pita. Skočim i okrenem se, pa stavljam prst na usta. "Pst!" “Ko je?” pita ponovo. Ovoga puta je suzio pogled. Zvono se čuje, a moja majka viče kroz vrata. "Mogu da te čujem unutra." "Sranje," frkćem što mi je Ašer upropastio skrivanje. Otvara vrata, pre nego sam uspela da ga spečim ili zagolicam. "Mogu li da vam-" Ašer pita, ali ga moja majka prekida. "Gde je Novembar?" praska moja majka. Sranje! Sranje! Sranje! “A vi ste?” Ašer nisko reži. "Njena majka." Atmosfera se menja. Osećam Ašerovu besnu energiju. "Šta, jebote, ti tražiš ovde?” Ovo neće proći dobro. Stajem ispod Ašerove ruke. "Mama, šta radiš ovde?" pogleda me. “Zovem te, a ti se ne javljaš.” “Došla si u Tenesi zbog mog ne javljanja na telefon?” pitam u neverici. “Ne, došla sam zato što je tvoj verenik u bolnici,” sad ja sužavam pogled. “Njen verenik stoji pred tobom .” Ašer reži, privlači me sebi.
~ 116 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Kako si saznala gde živim?” potpuno ignorišem što mi je rekla da je moj bivši u bolnici. Nadam se da neće umreti, ali mi ne pada na pamet da idem u Njujork i sedim pored njega. “Dečko iz advokatske kancelarije mi je rekao .” Pogledala je u Ašera. “Nik?” Mama je klimnula. “Jebeno ću ga ubiti .” Ašer je bio besan. “Ja sam njena majka. Zašto mi ne bi rekao gde živi ?” praska opet. “Zašto mi se nisi javljala?” “Zadnji put kad sam te videla, jasno si mi stavila do znanja da ne želiš da imaš bilo kakvu vezu sa mnom.” “Ti si moja ćerka .” “Da, ali se ti nikad nisi ponašala kao majka.” Šta se, bre, ovo dešava? Osećam se kao u zoni sumaraka kad vidim suze u njenim očima . “Brinula sam.” Sužavam pogled. “Šta se stvarno događa?” Upravo tada zvoni moj mobilni. Ašera pogledom molim da je ne pusti unutra. Klima. Nadam se da smo na istoj talasnoj dužini. Odlazim u kuhin ju. Zove me gospodin Stivenson. “Halo,” javljam se. “Novembar, ovde Tom Stivenson.” “Zdravo, gospodine Stivenson. Kako ste?” “Znam i za bolje dane, draga.” “Uh, žao mi je,” mrmljam i okrećem se prema vratima, nadajući se da Ašer nije pustio moju majku unutra. “Izvini, ali nešto je iskrslo, pa odlazim iz kancelarije za 20 minuta. Ako možeš dođi sada da završimo prebacivanje novca . Ako ne možeš, obavićemo to sutra.” “Izvinite, ali nemam pojma o čemu pričate ,” kažem zbunjeno. “Kao što sam objasnio tvojoj majci jutros, tvoj potpis jeste na papirima, ali javni notar ili ja moramo da svedočimo da si ti potpisala dokumente.” “Šta?” šapućem. “Na njima je tvoj potpis, ali po tvom tonu bih rekao da ti za to ne znaš.” “Ne,” šapućem, odlazim niz hodnik kako moja majka ne bi čula razgovor. “Rekli ste da je na papirima moj potpis?” Pitam, kako bih se uverila da sam dobro čula. “Da.” Čujem prevrtanje papira u pozadini . “Dva puta sam proverio kad sam dobio papire.” “O Bože,” mrmljam u telefon, shvatajući zašto je moja majka stvarno ovde. “Ona je ovde,” kažem tiho više sebi nego gospodinu Stivensonu. “U tvojoj kući?” “Da,” šapućem. “Zovem Džejmsa. Zadrži je tamo,” prekida vezu. “Okej,” kažem u prazno. Gledam niz hodnik i pravim plan kako da zadržim svoju majku dok Ašerov tata ne stigne. Razmišljala sam da izđem i probušim joj gume, ali to bi bilo malo ekstremno. Onda sam mislila da nahuškam Zver na nju, ali ako bi povredila mog psa, bila
~ 117 ~ Knjigoteka
Ivana VV
bih vrlo uznemirena. Posle razmatranja još nekih opcija, odlučujem da je pozovem u kuću i ponudim joj piće. Izlazim iz hodnika. Kada sam došla do kuhinje, vidim Ašera kako sedi na kauču i drži ruke na vrh glave. Moja majka sedi na stočiću ispred njega. “Izgleda da nismo bili na istoj talasnoj dužini,” mrmljam sama za sebe. Ašer me spazio čim su moja stopala dodirnula pločice. Odmahuje glavom. Sužavam pogled. Moja majka mi se osmehuje. Drži pištolj uperen u Ašera. “Šta to radiš?” Vrištim i trčim u dnevnu sobu. “Ne prilazi ili ću ga upucati,” stajem na početak dnevne sobe. Srce mi udara kao da će mi iskočiti iz grudi. Gledam u Ašera. Izgleda zabrinuto. Pogled mu pada na moj stomak. Zatvara oči, ali ne pre nego sam videla bol u njima. “Kao što sam govorila tvom dečku ovde-” “Verenik.” Ašer reži i gleda u moju majku. Umalo se nisam nasmejala. Samo bi on objašnjavao ludoj ženi sa pištoljem našu vezu. “Kao što sam govorila tvom vereniku ,” gleda u Ašera, a onda u mene. “ Moraš da pođeš sa mnom.” “Gde?” Iako znam gde želi da idemo. Treba samo da odugovlačim. “Videćeš,” ustaje. “Pre nego što krenemo, treba da ga vežeš. Neću da nas prati.” Vadi konopac iz torbe. “Ovo je bilo za tebe, ali izgleda da ćemo ga iskoristiti na njemu ,” baca mi konopac. Hvatam ga, gledam u Ašera i pokušavam da nađem izlaz iz ove situacije. “Hajde. Hajde. Nemamo ceo dan.” Pokazuje prema njemu pištoljem. Polako hodam prema Ašeru. Ne želim da ovo uradim. Oči su mi pune suza. Ne mogu da ga vežem. Odmahujem. “Ne mogu.” jecam i stajem nekoliko koraka od njega. “Ili ga veži, ili ću ga upucati.” Počela sam da ridam. Dah mi se zaustavlja. “Srce,” Ašer šapuće, pruža ruke prema meni. Pištolj je opalio. “Drži ruke tako da ih vidim ,” mama vrišti. Ašer stavlja ruke nazad na glavu. U pogledu mu vidim bes. “Veži mu ruke iza leđa, a onda ih veži za članke. Uradi to odmah ili ću ga upucati.” “Izvini,” plačem, a Ašer stavlja ruke iza leđa. “Budi jaka, srce, za oboje,” znam da misli na našu ćerku . “Hoću, obećavam,” šapućem. Ne želim da mama zna da sam trudna. Čim sam obukla trudničke pantalone, stomak se video. Normalno, uvek bih nosila nešto što bi pokazivalo stomak. Danas nosim veliku majicu i helanke, hvala Bogu. Vezala sam mu ruke iza leđa, a onda je legao na stomak kako bih mu vezala članke. Dobro je što nosi trenerku i majicu sa dugim rukavima da ga konopac ne izgrebe. Moja majka prilazi i proverava čvor koji sam vezala. “Idemo,” maše pištoljem prema vratima. Paničim. Ašerova kuća je u prirodi. Ko zna gde je njegov tata ili drugi policajci. Nemam pojma koliko će im trebati da stignu. Čujem Zver kako grebe na zadnja vrata. Nije trebalo da ih zaključam. “Hajde. Treba da idemo. Zadržala si me. Trbalo je da otrčiš do auta kad sam ti rekla da je Kris u bolnici. ” “Treba da obujem cipele,” kupujem vreme.
~ 118 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Videla sam japanke ispred vrata. Obuj njih.” “Šta ćemo raditi?” “Neću da ti ponavljam. Vuci se u auto.” “Okej,” smireno kažem. Počela je da paniči. Izlazimo. Zver istrčava iza ugla. Skače i pada na grudi moje majke. Pištolj je opalio pre nego je odleteo u vazduh. “Sranje,” vičem i trčim po pištolj. Mama viče na Zver. P adam na zemlju i d očekujem se na kuk. Bol me probada sa strane. Držim prst na obaraču. Moja majka hvata Zverku za njušku i otvara mu vilicu. “Pusti mog psa!” Vrištim i pokušavam da ustanem. Pucam blizu nje kao znak upozorenja. Diže ruke iznad glave. Zver stoji iznad nje i reži. “Novembar!” Ašer viče iz kuće. Čujem brigu u njegovom glasu, ali ne smem da ostavim majku samu, sve dok ne dođe Ašerov otac. “Dobro sam! Dobro smo!” Odgovoram vičući. Zvuk automobila koji prilazi je muzika za moje uši. Gledam gospodina Džejmsa kako staje policijskim kolima i po prvi pu otkad se moja majka pojavila, prestaje osećaj čvora u stomaku. “Ne, Ne, Ne, Ne,” kuka. Lupa glavom o zemlju. Čujem Ašera kako viče i znam da moram da odem kod njega. “Da li si dobro?” pita gospodin Džejms trčeći sa pištoljem uperenim u moju majku. “Da,” kažem potreseno. “Ašer je unutra. Vezan je. Ona me naterala da ga vežem.” Plačem. Pištolj u mojim rukama se trese. Kao da je težak sto kila. Gospodin Džejms je jako zabrinut . Pruža mi ruku. “Daj mi pištolj, draga i idi odveži mog sina,” tiho kaže. Dajem mu pištolj i posrćem prema kući. Kuk me ubija. Otvaram vrata i vidim Ašera na kolenima. Skinuo je konopac sa jednog članka. Vidi me i pada na pod. “Jebiga,” viče, a ja trčim prema njemu. Lakše ću ga odvezati ako uzmem nož, pa odlazim u kuhinju. Prevrće se na stranu. Sečem konopac sa njegovog ručnog zgloba. Odmah me zagrlio. Nisam ni znala da plačem sve dok nije počeo da mi briše suze. “Diši, srce,” šapuće, ljulja me napred nazad. Jednom rukom pritiska moju glavu na grudi, a druga ruka mu je na mom stomaku, tamo gde je naša ćerka. “Ja-sam-tttako uplašila.” Ridam. “Zv...Zver me spasio ponovo.” “ŠŠŠŠ, u redu je. Sigurna si.” Ponavlja mi te reči opet i opet. Sklanjam lice sa Ašerovih grudi. Gospodin Džejms ulazi sa još jednim policajcem. “Ona je u pri-” Gleda u mene i Ašera i prebledi. “Zovi jebenu hitnu pomoć !” viče. Vidim krv na Ašerovoj trenerci. “O Bože!” Plačem. “Ti krvariš.” Pokušavam da ustanem. Ašerovo lice je jako bledo, privlači me sebi. “Pusti me. Moramo da vidimo gde si povređen.” “Nisam, nisam ja.” Lice mu je iskrivljeno od brige . Podiže me, a ja pokušavan da se izvučem. Svatam da sam mokra između nogu. “Ne,” šapućem, gledam u Ašera. “Ne,” ponavljam, preklinjem ga da mi kaže da se ovo ne dešava, da ne krvarim. “Vodim je u bolnicu. Stići će brže ako je ja vozim,” kao da sam u snu. Ovo se ne dešava. “Ja ću da vozim. Stavi je u auto,” godpodin Džejms kaže tiho. Osećam da se pomeramo, ali ja sam tupa. Nema suza, ništa. Ne znam ni da li dišem. Jedino mislim na našu ćerk u.
~ 119 ~ Knjigoteka
Ivana VV
Čujem bip. Otvaram oči. Ugledam beli bolnički plafon i sve od juče mi se vraća. Tata i baka su bili ovde deset minuta pošto sam stigla. Tata je hteo da ode u zatvor i ubije moju majku. Ujak i rođaci su morali da ga drže, kako ne bi bio uhapšen. Policija je morala da dođe i uzme izjave od nas. Ašerov tata mi je rekao da je moja majka pokušavala da uzme novac već dugo vremena. Moj verenik je bio njena igračka, pre nego sam ga upoznala. Rekla je da je sa njim spavala duže od dve godine. Smislila je plan. Trebalo je da izlazimo, da me navede da se zaljubim u njega, da se udam za njega, a onda nešto drugo. Nije rekla šta je to nešto, ali bi mi se dogodilo. On bi uzeo novac i njih dvoje bi započeli zajednički život. Nažalost, njen plan nije uspeo jer sam otkrila da su zajedno. Moji baka i deka su napravili uslov u testamentu. Ako umrem pre nego dobijem nasledstvo, novac bi otišao u razne humanitarne organizacije. Moja majka je pravila šeme da me se oslobodi. Mislim da je bila iskrena, pa je rekla policiji da je ona organizovala napad u Njujorku, kako bih bila u komi u vreme kad treba da dobijem nasledstvo. Mislila je da će u tom slučaju dobiti odobrenje od advokata da koristi novac, a onda bi ga prebacila na sebe. Priznala je da mi je slala cveće i da je platila momku dvesta dolara da izvrši isporuku i izvuče moj potpis na papirima za nasledstvo. Pomeram glavu u stranu i ugledam Ašera kako spava. Uvek izgleda mirno dok spava. Njegova mama mu je juče donela trenerku, kako bi presvukao onu krvavu. Članak je prebacio preko kolena. Nosi usku crnu majicu. Vidim sve mišiće na njegovim grudima. Prekrstio je ruke i drži ih na trbušnjacima. Zavrnuo je rukave, pa mu se vide tetovaže. Vilica mu je tamnija nego obično. Nikad se ne brije vikendom. Juče je radio od kuće, nije se obrijao, pa mu je brada još više oštra. Poslednjih nekoliko nedelja je radio na suncu, pa mu je koža potamnela. Kladim se da se mnogo žena vozi pored gradilišta samo da vide Ašera bez majice. Znam da je skida kad je na poslu. Svuda je pocrneo. Uvek je lep, ali kad spava je zadivljujuć. Pitam se da li ću se ikada zasititi pogleda na njega. Ruka mi se mahinalno spušta na stomak. Osećam mali pokret i molim se da je moja ćerka dobro. Juče su doktori bili zabrinuti kad su videli koliko krvarim. Posle puno testova, doktor je zaključio da sam prokrvarila zbog pada. Kad se krvarenje nastavilo, odlučili su da me zadrže preko noći i posmatraju, a morala bi da budem i u krevetu nekoliko nedelja posle. Jutros se krvarenje smanjilo i njeno srce je jače kucalo. Noćni doktor je rekao da će sve biti u redu, samo ne treba da guram. Rekao mi je i da ću biti otpuštena iz bolnice čim moj doktor potpiše papire. “Budna si?” Ašer pita nežno i smeši se. “Da,” gledam ga. Ima podočnjake od neprospavane noći. Doktore je maltretirao bezbrojnim pitanjima. “Kako se osećaš?” seda i stavlja ruke preko mojih. “Bolje. Umorno, ali mnogo bolje.” “Dobro.” Ljubi me u ruku. “Zašto ne odeš po kafu?” “Ne, dobro mi je.”
~ 120 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Dušo, ozbiljno, izgledaš iscrpljeno. Idi po kafu, prošetaj i vidi da li možeš da nađeš mog doktora. Ovaj krevet je neudoban i stvarno hoću kući. ” “Ne znam. Nemamo takvu mašinu u kući,” pokazuje na monitor koji pokazuje otkucaje srca naše ćerke. Gledam u monitor i slušam otkucaje. Ašer je i dalje zabrinut. “Doktor me neće pustiti ako misli da je rizično,” kažem nežno. “Znam, srce,” ljubi me u ruku i drži za prste. “Mogao sam obe da izgubim juče,” kaže tako tiho da sam ga jedva čula. “Nisi. Ovde smo i sigurne smo .” “Kad sam čuo da je pištolj opalio, mislio sam da je moj život završen. Mislio sam da nikada više neću videti tvoje lice i da neću videti kako naša ćerka udiše prvi dah. Znao sam da neću preživeti bez tebe. Oduzeo bih sebi život, samo da budem pored tebe. te be.” “Nemoj govoriti to.” Jecam. “Nikada nemoj to reći.” “Istina je.” “Ne, to je sebično,” Plačem. “I drugi ljudi te vole i računaju na tebe. Šta god da mi se dogodi, obećaj da sebi nećeš oduzeti život i da ćeš se uvek boriti za svoju sreću. Nisam samo ja tvoja sreća.” “Ne, ti si moj blagoslov,” smeši se, a ja ne mogu da uzvratim. Ovo je previše ozbiljno . “Obećaj mi da nikada nećeš odustati od života, Ašere. Obećaj mi odmah zbog naše ćerke,” Izgubljen je, ali mu neću dozvoliti da govori tako glupe stvari. Ni ja ne bih bila srećna bez njega, ali bih se borila zato što znam da bi on to želeo. “Da li bi ti hteo da ja tebe pratim?” Odgovor već znam. “Ne.” “Onda ne govori takve stvari,” preklinjem. “Izvini, srce,” uzima me u naručje. “Samo ne znam šta bih radio.” “Ne moraš da brineš zbog toga. Ovde smo i bezbedne smo. Obećaj mi da nećeš ostaviti našu ćerku, ako se meni nešto dogodi.” Plačem nekontrolisano. “Obećavam,” konačno kaže. Uvijam se oko njega i zaspim. Sedim u bolničkom krevetu i čekam doktora da potpiše moju otpusnu listu. Odlučio je da me zadrži u bolnici još jednu noć. Ašer je otišao kući da mi donese nešto za oblačenje i da ostavi Zver. Čujem da se vrata otvaraju. “Novembar?” Kris stoji na ulazu u moju bolničku sobu . “Šta radiš ovde?” skupljam se u krevetu. “Čuo sam da si u bolnici. Hteo sam da te vidim.” “Ko ti je rekao da sam u bolnici?” Ulazi u sobu i zatvara vrata. Pritiskam dugme za sestru. “Trebalo je da mi se vratiš,” izgleda tužno. “Spavao si sa mojom majkom.” to nikad neću zaboraviti, urezalo mi se u mozak. “Da i žao mi je zbog toga, ali kad sam počeo da se zaljubljujem u tebe, ostavljao sam ti tragove kako bi nas pronašla.” “Šta?”
~ 121 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Hteo sa da imamo novi početak. Nisam znao da ćeš me potpuno ignorisati pošto si nas pronašla.” “Ponavljam: spavao si sa mojom majkom. To se ne zaboravlja lako.” “Znam,” gleda u svoje cipele . “Policija te traži,” molim se da sestra dođe uskoro. “Nisam znao za napad u Njujorku. Nisam znao da će to da ti uradi,” brzo izgovara. “Okej,” kažem. Puls mi ubrzava kad me pogledao ponovo. “Posmatrao sam je.” Gleda okolo. “U gardu je već neko vreme. Hteo sam da te upozorim. Hteo sam da te preplašim, kako bi se vratila u Njujork, ali ti si odlučila da ostaneš sa tim tipom.” “Kako si pokušao da me uplašiš ?” “Provalio sam u tvoj stan i ostavio ti poruku.” “Poeziju?” Pitam. Klima i gleda uokolo opet . “Moramo uskoro da krenemo.” “Ne, ti treba da odeš.” “Ne mogu da odem bez tebe.” “Mislim da ti treba pomoć,” vidim Kentona kako viri kroz otškrinuta vrata. “Volim te. Trebalo je da se venčamo.” “Molim te, samo idi. Srećna sam. Zar ne možeš da budeš srećan zbog mene?” “Zar mi nismo bili srećni?” pita. Odmahujem. “Kris,” nežno kažem, “bili smo laž koju ste ti i moja majka skuvali. Bio si mi prvi u svemu, a sve je bila laž. Vas dvoje ste hteli da se domognete novca za koji ja nisam znala ni da postoji.” Zatvara oči kao da je u bolovima i gleda u plafon. Gledam Kentona kako ulazi u sobu i izvlači pištolj. “Ipak sam te voleo.” “Ljubav nije takva, Kris. Izvini. Nadam se da ćeš dobiti pomoć i da ćeš jednog dana znati šta je ljubav, ali ovo nije ljubav.” Pogledi nam se sreću i vidim tugu u njegovim očima. “Stavi ruke na glavu i okreni se polako ,” Kenton kaže. Kris okreće glavu u njegovom pravcu. Kenton hvata Krisa za glavu, kad vidi pištolj u njegovim rukama, a onda mu se pogled vraća na mene. “Izvini.” Klimam i gledam kako Kenton izvlači lisice i stavlja ih Krisu. “Šta, jebote?” Ašerov glas se prolama sobom kao grom. Pogleda me, a onda se približava Krisu. Kenton ga blokira. “Pobrini se za svoju devojku,” Kenton tiho kaže. Vidim da mu je teško i da hoće da prebije nekog. Odgovarao bi mu bilo ko zbog jučerašnjih događaja. Ja u opasnosti danas je igranje pustoši sa njim. “Da li si dobro, srce?” Prilazi mi.
~ 122 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Da.” Grli me. “Gotovo je,” šapućem u njegove grudi. “Da,” potvrđuje.
~ 123 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Ponovo, ponovo!” Ema vrišti dok je Ašer baca u bazen. Ovo radi zadnjih deset minuta. Tražim nekog da mi pomogne u osam i po meseci trudnoće. Teško mi je da ustanem iz stolice. Da bih ustala moram da se prevrnem, padnem na ruke i kolena i onda ustanem. Previše je ljudi danas ovde da bih se blamirala. “Treba ti pomoć?” Kenton stoji iznad mene. “Bože, da.” Jaučem. “Kunem se da će ova mala devojčica biti plesačica,” kažem mu, a on se osmehuje. “Bazen je ispao strava,” podiže me. Gledam okolo. U pravu je. Bazen je sjajan. Ima đakuzi koji je povezan sa bazenom. Okolo ima toliko cveća i biljaka da biste pomislili da ste u džungli. “Da, Džek je uradio sjajan posao,” kažem. “Gde je Kristen ili Tina ili Liza ili-” “Vrlo smešno,” prekida me. Zasmejem se i stomak mi poskakuje od smeha, a onda osetim jak udarac. Odmah prestajem. Uzimam Kentonovu ruku i vučem je prema svom stomaku. “Šta?” počinje, a onda kolači oči i gleda u moj stomak. “Sranje!” “Da, zamisli to na svojoj bešici.” Smejem se. “To je fascinantno,” mazi me po stomaku. “Znam da je očigledno zauzeta zbog ogromnog prstena na ruci, ali ako ti to promakne, ne može da ti promakne da je očigledno trudna.” Smejem se. Kenton gleda u Ašera sa ljubomorom u očima. Znam da mene ne želi, ali želi svoju porodicu. “Da, obe stvari su očigledne ,” smeši se. “Kako ide?” Ašer pita i privlači me sebi . “Dobro. Zauzeto. Viđam se sa nekim i dobro ide .” “Samo jednom nekom?” pitam jer poznajem njegovu istoiju. Otkad sam ga upoznala, svaki put je bio sa nekom drugom . “Da, samo jednom.” Smeši se. “To je super,” stavljam glavu na Ašerove grudi. Ne izgleda kao da je zaljubljen, pa se pitam da li se smiruje zbog usamljenosti . “Sledeći put je pozovi kad se budemo nalazili.” “Srce, ostavi čoveka na miru. Upravo je rekao da se viđa sa nekim, ne i da bira prsten .” Mrštim nos. “Dobro,” režim. Ljubi me. Poljubac je sladak i nežan. “Idem unutra, a onda idem da vidim gospođu Alis,” grickam donju usnu. Kad završim sa kupatilom pronalazim gospođu Alis. Sedi u dečijoj sobi. Završena je juče uz Nikoovu, Kešovu i Trevorovu pomoć. Bili su tu veći deo noći, nameštali su tepih i krečili zidove. Osvrćem se i vidim ljubav koja je uložena u ovu sobu zbog naše ćerke. Znam da će imati toliko ljubavi, da neće znati šta će sa njom.
~ 124 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Tako je lepo,” kaže gospođa Alis i ja se slažem. Jeste lepo. Zidovi su svetlo plavi. Na njima je naslikano cveće, oblaci i leptirići. Meg i Liz su provele celu nedelju crtajući cveće i leptire. Ašer je sa braćom ošmirglao svaki deo nameštaja koji nam je dala godpođa Ašer. Posteljina je na roze bele kvadratiće. Izgleda kao soba iz bajke. Najvažnije je da su svi učestvovali u sređivanju. “Znaš da nisam imala ćerku, kao ni Ašerova mama .” “Znam,” nežno kažem. “Jako sam srećna što će ova kuća imati malu devojčicu. Mislim da je svim dečacima ovo trebalo.” “Kako to mislite?” “O, slatka devojčice. Nikada nisu bili oko malih devojčica i ne znaju koliko su dragocene. Kad se ovo malo rodi, prevrnuće im živote naglavačke. Svaki od njih treba da vidi da su sve žene bile jednom dragocene male devojčice.” “U pravu si,” slažem se. “Mislim da oni znaju koliko su žene dragocene zbog tebe i Suzan. Samo čekaju da naiđe prava žena i pokaže im koliko su oni dragoceni.” Lupka me po obrazu. “Pametna devojka.” “Pa,” ljubim je u obraz, “idem da nađem svog muža.” “Da li ćete ikad imati pravo venčanje?” “Ne znam.” Nisam o tome razmišljala. Čim sam izašla iz bolnice, Ašer je nabavio dozvolu za venčanje. Venčali smo se u patikama i farmerkama. Proslava venčanja mi nije bila važna. “Možda kad se beba rodi održimo malu ceremoniju.” “To bi bilo lepo. Ona može da nosi cveće.” “Da, a Zver može da nosi prstenje,” smešim se. “Ti i ja možemo da isplaniramo nešto malo. Sigurna sam da će mama Suzan pomoći.” “Znam da te prihvatila kao ćerku i da bi volela da pomogne. Ako je pustiš, preuzeće sve.” “Možda je i pustim.” “U redu, idi pronađi svog muža pre nego počne da trči po kući i počne da viče i preplaši sve goste.” “Vratiću se brzo. Hoćeš li parče torte?” “Ne, hvala. Na dijeti sam.” “O, Bože.” Prevrćem očima. “Hej, pojavio se sladak tip. Moram da pazim na figuru.” “Odlazim,” smejem se i pokušavam da ideju gospođe Alis sa nekim muškarcem, bilo kojim muškarcem izbacim iz glave. “Hej, seko, curiš,” Niko mi kaže, a ja gledam u bokal vode koji nosim . Ne vidim da bokal curi, ali vidim da meni voda curi niz noge. Pogledam u bokal, pa u svoje noge i onda shvatam da je vreme. “J... Ja, pa, mislim da mi je pukao vodenjak,” kažem, a on izgleda kao da će da se prevrne. “Vodenjak ti je pukao?” Posrće.
~ 125 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“O sranje!” mrmljam. “Šta se dešava?” pita Keš. “Vodenjak mi je pukao, a Niko paniči,” mašem ispred Nikoovog lica. Pogledam u Keša i on izgleda kao i njegov brat. “ ’ajde, bre. Ozbiljni ste?” Režim. “Je l’ sve u redu?” Trevor pita, a njemu ne govorim ništa. U čemu je poenta? I on će da se uspaniči, a sad ne mogu da se bavim njima. “Vodenjak ti je pukao?” Trevor zvuči normalno, pa stajem i pogledam ga . “Da, i moram da nađem tvog brata. Možeš li da mi pomogneš bez padanja u komu?” “Naravno.” Sleže ramenima kao da to nije ništa neobično i kao da njegova dva brata ne bulje u parzno. Hvata me za struk, stavlja ruku ispod moje butine i podiže me. Vrisnem i držim se za njegov vrat, kao za život. “Mogla sam da hodam,” zabijam nokte u njegova leđa. “Ovo će biti lakše ako izvučeš nokte, maco.” “Oh, izvini,” mrmljam. “Šta radiš to? Spusti je dole,” kaže Ašer kad nas vidi da izlazimo na vrata. “Vodenjak joj je pukao. Vodim je u kola.” “Vodenjak ti je pukao?” Pita istim tonom kao Niko i Keš . “Ašere Džejms Mejson, ako se uspaničiš, imaćemo problema, posebno pošto si mi pod nos gurao onu glupu knjigu o trudnoći savkog dana poslednjih devet meseci. Znaš sve što će se dogoditi. Ne možeš da budeš iznenađen.” “Pokušala si da je spališ,” podseća me. Kad smo došli kući iz bolnice, momci su odlučili da će da peku šnicle za večeru. U roštilju su našli knjigu o bebama, sačuvanu, ni malo oštećenu od strašnih kiša koje su padale dva dana. Doneo je knjigu, stavio je na pult i nikad nije rekao ni reč o tome. “Ta knjiga je kao prokleta Čaki lutka,” žalim se i zabijam nokte u Trevorov vrat zbog kontrakcije. “Sveta majko Božija, to boli!” Kažem, dišem duboko i gledam u Ašera. “Idi po njene stvari. Odvešću je do auta,” Trevor mu govori. “Spusti me.” “Nosim te u auto.” “Spusti me odmah!” Vičem i on me spušta. “Šta se dešava?” Suzan pita. “Pukao mi je vodenjak i svi vaši sinovi osim Trevora su pali u komu. Moram da uzmem svoju torbu i odem u bolnicu.” “Koliki je razmak između kontrakcija?” “Upravo sam imala prvu, pa stvarno ne znam. Nisam merila.” “Bila je pre minut i pedeset šest sekundi,” Trevor kaže. Ašer bulji u njega. Idem do kauča i sedam, a onda osetim još jednu kontrakciju.
~ 126 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Razmak je manji od tri minuta. Stvarno moramo da odemo u bolnicu,” Trevor kaže, a ja se pitam, šta se dođavola dešava? Pogledam ga, a on sleže ramenima. “Ta knjiga je bila okolo ,” kaže i pokazuje na Ašera. “Nosi je sa sobom svuda, čak i na gradilište. Kad mi je bilo dosadno, čitao sam je.” “Bože, spasi me,” pogledam u plafon pa u Ašera, koji samo stoji . “Ašere, ako ne želiš da tvoj brat preuzme, sredi se,” gegam se do auta. Devet sati kasnije, Džuli Heven Mejson je došla na svet vrišteći . U dnevnoj sobi Ašer leži. Džuli leži na njegovim golim prsima. Jednom rukom je drži za guzu, a drugom joj drži glavu. Pogleda me, ruka joj je na bradi. Oči su joj iste kao Ašerove. Njegove oči su zatvorene. Prilazim, Ašer otvara oči i osmeh koji vidim me obara sa nogu. To je blagosloveni pogled, pogled nekoga ko je upravo gde želi da bude i toliko je preplavljen srećom da se vidi kad god se osmehne. “Hej, srce,” kaže. “Kakva je bila dremka?” “Dobra.” Smešim se. “Da li je frktala kad si joj davao flašicu ?” Znam da je moja ćerka izbirljiva. Hoće samo da sisa. “Ne.” Odmahuje glavom i smeši se. “Trevor je svratio na ručak i naterao je da popije.” “Au, super Trevor spašava dan opet , ha?” “Da, Liz je došla sa njim, pa mislim da se pravio važan pred njom .” Smeje se i znam da je u pravu. Liz se izlanula par dana posle Džulinog rođenja, ali nikad nije rekla šta je bilo. Kad sam počela da je pritiskam, zatvorila se i pocrvenela. Od tada su se izbegavali . Pre nekoliko nedelja se opet nešto desilo i od tada Trevor nije bez Liz. “Sigurna sam,” prevrćem očima. “ Ako tvoja braća pokušaju da koriste našu ćerku kako bi muvali žene, prebiću ih.” “Ja ću ih prebiti,” lupka je po guzi i znam da ne laže . On je jedan strašan tata medved. Pre neki dan, neka žena je bila kod nas i htela je da pomazi Džuli, a on je počeo da priča o bakterijama i dezinfekciji ruku. Žena je samo stajala i gledala šokirano. Onda je otišao, odmahivajući glavom, kao da je ona ta koja je luda. “Treba li da se spremimo i odvedemo je kod bake? ” pitam jer sam uzbuđena zbog izlaska sa mužem. Od kada je Džuli došla kući pre dva meseca, nismo bili sami i ja sam se radovala izlasku. Nije da sam htela da budem bez ćerke, ali htela sam vreme za mamu i tatu. “Sve sam već spakovao,” ruga mi se. “Idem da se istuširam.” “Tuširanje, ha?” Oči su mu gladne. “Da, tuširanje. Moraš da čuvaš našu ćerku i ne možeš da mi se pridružiš . ” Savijam glavu i ljubim joj crnu kosu, a onda ljubim muža i govorim, “Volim te.” “Ja tebe volim više,srce,” odgovara. “Hoćeš da odemo do Nešvila na večeru?” Ašer pita. Upravo smo ostavili Džuli kod njegovih roditelja. Imamo nekoliko sati za nas. “Da li si se ikada kupao go?” izlanem. Pojavljuje mu se rupica. “Hoćeš da se kupamo goli, srce?”
~ 127 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Možda, ” kažem nežno. Uvek sam htela to da probam, ali od kad je bazen napravljen i od kad se Džuli rodila nije bilo prilike. Stajemo na naš parking posle petnaest minuta. Ašer nije još otvorio vrata, a ja sam već u kući, trčim kroz dnevnu sobu i svlačim haljinu. Skačem u bazen sa sve gaćicama i brusom. Izranjam i vidim kako Ašer skida cipele i farmerke. Ide polako, pa odlučujem da ga ubrzam. Skidam brus i bacam ga u njegovom smeru. Skače u bazen, a bokserice su još na njemu. Izranja, staje ispred mene i privlači me u naručje.“Ako se već kupamo goli, ove su višak,” prelazi preko mog struka do čipkanih gaćica. “Hmm.” Smešim se. Rukama hvata krajeve, cepa ih i baca. “Tako je bolje.” Ljubimo se, njegova ruka je između mojih nogu, prstima pogađa pravo mesto. Noge omotavam oko njegovog struka, ruke oko njegovog vrata. Hvata me za kosu, pa nastavlja poljubac. “Imaš previše odeće,” pokušavam da skinem njegove bokserice. Konačno uspevam. Obmotavam pesnicu oko njegovog kurca i povlačim ga. Grizem se za usnu dok me ispunjava prstima. “Da.” Jecam. Glava mi pada na njegova ramena. Odjednom sam na ivici bazena. Širi mi noge i napada me ustima. “O moj Bože ,” vučem ga ka sebi. Baš kad sam htela da svršim, prestaje, vuče me u bazen i nabija na sebe. “Ašer!” Vrištim u šoku. Osećam kako se stežem oko njega. “Volim tvoju pičku, srce,” kaže mi na uvo. Zajecala sam, kad me uhvatio za guzu i nabio na sebe. Ljubim ga. Poljubac je gladan, osećam kako me grize za donju usnu i tada se gubim. “Svršiću,” kažem u njegova usta i baš kad sam počela da se raspadam, okrenuo me je, tako da sam se uhvatila za ivicu bazena. Zabija se u mene otpozadi, drži me za kukove i podiže u vodi. Rukama prolazi od mog struka do grudi i prstima uvrće i štipa moje bradavice. Usnama prelazi od mog vrata do uva. “Svršiću, srce. Tvoja uska, vlažna pička me tako dobro stiska da ću svršiti. Hoću da diraš tu tvoju slatku pičku za mene. Hoću da zajedno svršimo.” Klimam. Nemam snage da kažem bilo šta. Dodirujem klitoris prstima, zabacujem glavu, ljubim ga i onda eksplodiram. Telo mi se trese od glave do pete. Nokte zabijam u ivicu bazena. Moj orgazam je toliko veliki da vidim zvezde i ne mogu da dišem. Čujem Ašera kako reži i znam da je i on svršio. “ Ne znam kako, ali kunem se da tvoja pička postaje slađa svaki put kad te jebem,” grubo šapuće. Pored bazena smo. Ležim na Ašeru. On me mazi po leđima. “Hoću još jednu, srce,” Ašer nežno govori. Usporava maženje. “Već?” Nisam iznenađena. Obožava našu ćerku i savršen je sa njom. Ona ima samo dva meseca i ja želim da uživam u njoj još malo. “Hoću da naša deca budu bliska kao ja i moja braća . Takođe mi nedostaje i tvoja trudnoća.” “Nedostaje ti da se stalno žalim, noćni odlasci u prodavnicu, masaže stopala i gojenje?” Pitam. “Nikad se nisam žalio, a i znaš kako sam se osećao zbog tvog stomaka . Jebeno je seksi, kad se gegaš sa mojom bebom u stomaku.”
~ 128 ~ Knjigoteka
Ivana VV
“Čudan si, Ašeru Džejmse.” “Pa, šta kažeš?” “Okej.” “Okej,” podiže me na svoje telo. “Rodićeš mi još jednu bebu?” “Da, rodiću ti još jednu bebu.” “Pa, onda.” Smeši se sa rupicom. “Hajde da počnemo,” i počinjemo. Za dva meseca sam ostala trudna. Nekoliko meseci kasnije saznali smo da ćemo dobiti devojčicu. Pet devojčica kasnije, Ašer je odustao od sina.
~ 129 ~ Knjigoteka
