ODNOSI S JAVNOSCU
1.Odnosi s javnoscu? Odnosi s javnoscu (PR), novo ime zaveoma staru delatnost. PR se definise kao skup upravljackih i komunikacijskih aktivnoti ciji je cilj da stvore, odrze i unaprede dobre odnose s okruzenjem. 2.Istorijski i razvojni aspekt? Mnogi drzavnici su platili svojom propascu zanemarivanje javnog mnenja, ili ignorisanjem sadrzaja mnenja. kod Plutarha (Arhijas) grcki pisac iz prvog stoleca nase ere, nalazi se fragment o sudbini cuvenog vladara Arhijasa kome dok je drzao banket, glasnik doneo poruku “Treba hitno da da procitate poruku koju sam vam doneo..” Arhajis je poruku odlozio sa strane i rekao “O poslovima sutra”. Kroz nekoliko minuta bio je ubijen. U pismu koje je odlozio za sutra stajalo je da se sprema zavera. Firentski politicar i mislilac Makijavel (XVI) i engleski filozof Dzon filozof Dzon Lok (XVIII) naglasavali su da nakl naklon onos ostt javn javnog og mnen mnenja ja mora mora biti biti stal stalna na brig briga a vlad vladao aoca ca koja koja zeli zeli da ocuv ocuva a licn licnu u bezbednost i svoju vlast. Lok je smatrao da u sustini postoji tri vrste zakona prema kojima se ljudi orijenticu: bozanski zakon, gradjanski zakon i zakon misljenja ili reputacije. Harun al Rasid koji je preobucen u vodonosu, prisluskivao sta se govori po trgovinama i ulicama njegove prestonice. Car Kcerks znao je da se selekcijom i smestanjem cinjenicau odgovarajuci kontekst ljudi navode na izvodjenje pozeljnih zakljucaka. Kad bi uhvatio atinske uhode Kserks ih nije ubijao vec bi im pokazivao svoju svoju vojsku, njneo naoruzanje, naoruzanje, spremnost i obucenost za borbu, borbu, pa ih pustao natrag da pripovedaju Grcima onoo sto su videli – o tome je pisao Herodot u spisima koji kasnije dobija ime “Istorija” •
•
•
•
3.PR – menadzer a da nisi svestan? Najvec Najvecii broj broj poslov poslovnih nih,, politic politickih kih ili licnih licnih neuspe neuspeha ha se moze moze objasn objasniti iti losom losom kmuni kmunikac kacijo ijom m s okolino okolinom. m. Ako Ako vam vam roba ne ide dobro, dobro, ako firmu firmu prati prati rdjav glas, glas, ako su losi odnosi odnosi unutar unutar preduzeca – to znaci da imate los PR. U svakom preduzecu postoji odnosi s javnoscu, znali uprava za PR ili ne. Rec je o vrsti komunikacije bez koje nema medjuljudskih odnosa. Gotovo da nepostoji ljudska komunikacija bez elementata PR. Medjutim nije malo situacija u kojima je dobar PR, cak i kod onih koji nika nisu culi za termin PR. Npr . seljanka na Kalenic pijaci kod koje kupujemo uzicki kajmak i sir, koja intuitivno zna da od kvalitetne komunikacije sa potencijalnim kupcima zavisi njena pozicijia na pijaci, pa i trzisni uspeh. Ona stoga brizljivo stvara “pozitivnu vibraciju” odnosno klimu oko sebe. Ona zna da svi ljudi nisu isti, ali da nema te osobe sa kojom se uz malo truda nemoze ostvariti dijalog. Pored toga sto vodi racuna o izgledu, da je uredna i poziva musterije da probaju kajmak bez obaveze da ga kupe. Na jedan nacin vodi razgovor sa decom, na drugi sa odraslima, profesorku oslanja sa titulom i pita pi ta kad ce raspust, babu za unuka.... 4.Komunikacijska supa? Komunikacija je svesno svesno i pazljjivo vodjen vodjen proces, jer vesta vesta kominikacija ne samo sa potrosacima potrosacima nego sa celom okolinom.Rec okolinom.Rec je o jednoj ozbiljnoj, planiranoj planiranoj i kontrolisanoj duhovnoj igri. igri. Srucnjaci za PR to nazivaju “komunikacijskom supom” velike gustine, to je okruzenje svakog pripadnika moderne civilizacije. PR sverdoci o dubokoj komunikaciji, i da je to vestina koja se uci treningom. Da je rec o zivom ljudskim lancu koji je beskrajan, i o socijalnom odnosu koji je najbitnije da tece. 5.Od lokalne i regionalne regionalne do univerzalne univerzalne delatnosti?
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 1
* pozanavaoci delikatnih komunikacijskih veza savetovali su vladare kako da se procuje glas o njima kao graditeljima piramida, tvorcima vtrova ili sakupljaca raznovrsnog blaga. Kada je kraljica od Sabe Sabe dosl dosla a u pose posetu tu caru caru Solo Soloma manu nu i vide videla la njeg njegov ovo o blag blago o i grad gradje jevi vine ne,, navo navodn dno o je uzviknula:“Pola toga mi uopste nije bilo poznato”. To znaci da joj je ona druga polovina bila poznata, zahvaljujuci vestim savetnicima za gradnju imidza. * domovina PR je SAD * “Enciklopedija Britanika” belezi da je Tomas Dzeferson, Dzeferson, treci americki predsednik, premijerno upotrebio termin PR u govoru u Kongresu 1807.godine, 1807.godine, u kontekstu odnosa odnosa sa inostranstvom, inostranstvom, to je godina u kojoj je bio zabranjen uvoz robova iz Afrike u SAD, a iengleski parlament je ukinuo posebnim zakonom trgovinu robljem. Dve godine kasnije 1809 britansko ministarstvo finasija imalo je finkciju potparola za spoljnu politiku. * 1882. profesor Dorman B. Iton odrzao je studentima zavrsne godine na Jelu (SAD) predavanje pod naslovom “PR i duznosti zakonske profesije”. * prvo odeljenje za PR formirao je Dzordz Vestinghaus 1889. u svojo korporaciji. Osnovni zadatak ovog odeljenja bio je da promovise siroke mogucnosti primene neizmenicne struje i unapredi odnose ove firme sa vladom i medijima. * Edvard L. Bernejs objavljuje 1923. prvu knjigu o fenomenu odnosa s javnosu pod naslovom “Kristolizovanje javnog mnenja”. Iste godine on je na univerzitetu u Njujorku odrzao prvi kurs PR. * Frankilina Ruzvelta koji je izmedju 1932 -1945 cetri putas biran za predsednika, u SAD je zabelezen njabrzi razvoj delatnosti PR, jer je ovaj drzavnik znao da za uspeh reformi neophodna podrska dobro informisane javnosti. * PRSA – americko drustvo za odnose s javnoscu osnovano u avgustu 1947 u Cikagu, cije je sediste sediste sada u Njujorku. Njujorku. Jednom Jednom mesecno mesecno PRSA objavljuje objavljuje casopis “PR Journal”, Journal”, najpoznatji najpoznatji svetskim agazin za teme ove oblasti. Posle godisnje skupstine 2000.god. PRSA da jedino razvojno ogranicenje ove oblasti vidi u nedovoljnom broju ljudi koji umeju da obavljaju ove poslove, koji ih je sve cvise, i sve bolje su placeni. * IPRA – IPRA – od 1955. deluje i Mejdunarodno udruzenje za odnose s javnoscu sa sedistem u Zenevi. Ona Ona kord kordin inira ira rad rad naci nacion onal alni nih h i regi region onal alni nih h udru udruze zenj nja a za PR i izda izdaje je neko nekoli liko ko mese mesecn cnih, ih, tromec tromececn ecnih ih i godisn godisnjih jih publik publikaci acija. ja. Ujedin Ujedinjen jene e nacije nacije dale dale su IPRA IPRA status status medju medju.. nevlad nevladine ine organizacije za savetnicke poslove. * poseban doprinos doprinos u razvoju profesije PR daje Institut za za odnose s javnoscu javnoscu IPR sa sedistem u London Londonu, u, cija cija je osnovn osnovna a delatn delatnost ost komuni komunicir ciranj anje e sa raznim raznim segme segmentim ntima a javno javnosti sti.. Uslov Uslov za saradnju s Institutom je prihvatanje preciznih pravila profesionalnog i etickog ponasanja. 6.Pocetak PR u Jugoslaviji? PR u Jugoslaviji prema istrazivanju Milenka Djurica kao dugorocna koncipirana delatnost najpre je uvedena u Turistickom savezu Jugoslavije, pocetkom 1952. hotel “Ekplanded” u Zagrebu prva je ugostiteljska organizacija koja je aganzovala PR – menadzera. Beogradski sajam uveo je ovo profesiju u svoju poslovnu praksu 1963, a konferencija “Kluz” godinau dana kasnije. JAT i BIP imaju profesionalnog PR menadzera od 1968, Simpo od 1971, “Beobanka” od 1976. * 17. maja 2004 u Beogradu Beogradu je osnovano osnovano Drustvo Drustvo Srbije za odnose odnose s javnoscu, javnoscu, za cijeg je prvog predsednika izabran Srba Jovanovic
7.Javnost i javno mnenje? Pored javnog menja postoji i tajno mnenje ono svedoci da nisu svi odustali od slobode i da manipulacija nije uspela da stvori opstu saglasnost. Ako ljudi javno misle i govore i cine ono sto mocnici od njih ocekuju, to neznaci da oni privatno ne misle, osecaju i govore sasvim drugacije. Rec javno oznacava pojavni svet koji svako moze culima opaziti, ali se moze i oznaciti i narodno, “sirok publicitet”. Nemacki filozof Jirgen filozof Jirgen Habarmas, Habarmas, koji je najzasluzniji sto je ideja javne sfere dospela u sredistre komunikoloskih rasprava, odredio je gradjane kao slobodne gradjane okupljene u publiku,
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 2
cime se ukazuje na neizbezno prozimanje javne i privatne sfere. Prema akdemiku Ljubomiru Tadicu javnost je prostor na kome se preplicu privatna sfera drustva i javna sila drzave, ali i prostor na kome struja slobodno saobraca mejdu ljudima slikom, zvukom i recju. Javnost moze biti: ekonomska (komercijalna), politicka, kulturan, sportska, prosvetna (obrazovana) itd. U sredistu javnosti obrazuje se javno mnenje oko cijeg tacnog znacenja ne postoji opsta saglasnost. Od druge polovine osamdesetog veka javno mnenje ulazi u opticaj kao preovladjujuci stav pripadnika jedne globalne drustvene zajednice, izraz javno menje prvi je upotrebi fiziokrata Luj Sebastijan Mersije. Javno mnenje je uzi pojam od javnosti, Tadic tvrdi da javno mnenje ukljucuje formalnu, subjektivnu slobodu pojedinca da izrazava sopstvene sudove o opstim poslovima. Zavisno od sastava grupe ispitanika, a i od usmerenja ankete, dobijeni rezuiltati reprezentuju razlicite slojeve populacije ili drustvene sredine. Otuda se PR u nekim naucnim krugovima izucava kao “odnosi s javnostima”. Javno mnenje je oblast drustvenog zivota najvise polozna promenama. Javno mnenje je promnjiva velicina te njegovo formiranje nikada nije potpuno spontan i neorganizovan proces.Upotrebom propagandnih tehnika i vestina sugerise se lazna slika o poklapanju privatnog misljenja gradjanja sa sluzbenim javnim misnjenjem. U takvim slucajevima javno mnenje nije poluga drustvenog progresa vec faktor konzerviranja prevazidjenih oblika drustvene svesti. 8.Komunikacij u novom kljucu? Komuniokaicja predstavlja razmenu poruka izmedju dveju ili vise osoba kao osnovne potrebe ljudskog zivljenja. Komunikacija znaci preneta informacija s jednog mesta na drugo. Svi mi svakodnevno ucestvujemo u nekom obliku komunikaicje jer “covek nemoze a da nekomunikcira”. Prema modelu Senona i Vivera, izvor informacije proizvodi odredjenu poruku koju predajnik pretvara (koduje) u signal pogodan za prenos posredstvom kanala do prijemnika koji pretvara (dekoduje) signal ponovo u poruku kako bi ona stigla da odredista. Nedostatak je nepostojajne feedbacka(odgovor na poruku). 9.Posiljalac i primalac? mogu biti pojedinci ili drustvena grupa, kolektiv ili formalan organizacija. Svako moze istovremeno biti i posiljalac i primalac poruke. Medjutim komunikacija je uspesna ako izmejdu posiljaoca i primaoca postoji istovetan kod, odnosno ako obe strane jednako intrepretiraju znacenje poruke. Kako se kodovi menjaju u prostoru i vremenu poruka moze biti primljena drugacije nego sto je zamislio posiljalac. 10.Poruka? Poruka se pre svega odnosi na sadrzaj upucen od posiljaoca ka primaocu, ona moze biti sastavljena od najednostavnijih tvrdnji i konsultacija, ali moze biti ispunjena i najslozenijim misaonim ili emocionalnim konstrukcijama.
11.Kanal ili transmisija? podrazumeva sva sredstva cijim posredovanjem poruke stizu s jednog mesta na drugo. To mogu biti tehnicka pomagala, ali i zivi ljudi. Svaki kanal ima svoje specificnosti, a nijedan nije neutralan. Na putu od posiljaoca do primaoca, odnosno, od emisije do recepcije, poruci se dodaju sumovi, ometajuci cinioci koji nepoticu od izvora i znatno usloznjavaju razumevanje sustine znacenja. Sum kvari polaznu intenciju posiljaoca, povecava neizvesnost i smanjuje kolicinu zeljnih ili ocekivnaih informacija. 12.Kod i kodovanje? Kod je skup svih invarijantnih jedinica kojima komunikacioni sistem raspolaze, i skup pravila pomocu kojih se te jedinice kombinuju u procesu opstenja. Proces komunikacije zapocinje slanjem poruke koja se koduje, prevodi u neki signal ili sekvencu signala, prenosi posredovanjem medija do primaoca koji je potom dekoduje (desifruje), a zatim povratnim signalom potvrdjuje da je poruka primljena i shvacena.
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 3
13.Motivacija (A. Maslov)? Motivacija ima regulativnu funkciju u ponasanju ljudi, to je slozen psiholoski proces pokretanja, usmeravanja i regulisanja delatnosti okrenutih ka odredjenom cilju. Hijerarhija motiva po psihologu A.Maslovu na dnu lestvice se nalaze fizioloske potreba (potreba za hranom,odecom, presudne za bioloski opstanak), potreba za sigunost i bezbednost, potrebe pripadnosti , potrebe postovanja i na samom vrhu piramide potrebe samoaktualizacije. 14.Prema broju ljudi ukljucenih u proces, i prema nivou rasprostranjenosti u prostoru, komuniacije mogu biti: intrapersonalne, interpersonalne, grupne i masovne. Na intrapersonalnom nivou pojedinac komunicira sa samim sobom: cita, pise, slusa i govori bez prisustva drugog. Na interpersonalnom nivou komunikacija podrazumeva fizicko ili culnu dohvatljivost bar jos jedne osobe. U grupnoj komunikaciji, informacije, ideje i vrednosti razmenjuju se izmejdu jednog i vise pojeinaca u grupi. Interakcija sa velikom grupom ljudi tada se ostvaruje posredstvom mas-medija, cime je drustvo zakoracilo u eru masovnih komunikacija. 15.Razvoj kosmicke ere i napredak vanatmosferske astronomije doveo je, u drugoj polovini XX veka, do zametaka svemirske komunikaicje, zasnovanoj na prepostavci o zajenicko iskustvu Zemljana sa stanovnicima nekih drugih svetova. Prvi pokusaj da se uspostavi komunikacija sa mozda postojacom vanzemaljskom civilizacijom datira iza 1960 u okviru projekta “OZMA”. 16.Neverbalna i verbalna komunikaicja? Neverbalna komunikaicja je razmena informacija, namera, emocija i raspolozenja bez reci gestovima, nacinom drzanja tela, odecom, izrazom lica, bojom glasa ili samo pogledom. Verbalna komunikacija podrazumeva upotrebu reci. 17.Definisanje odnosa s javnoscu? * Prema Henriju Minsbergu “5 P” u tumacenju strategije PR, koja se iskazuje spretnom kombinacijom domacih reci i tudzica kao: PLAN (svesno planirani tok akcije), PRONICLJIVOST (manevar koji se nadmudruje konkurencijom), POSTUPAK (poseban tok akcije usmeren ka cilju), POZICIJA (sredstvo kojima se organizacija locira u svojoj sredini), PERSPEKTIVA (sredstvo kojim se organizacija sagledava iznutra, i nacin na koji se oseca svest i konkretno okruzenje). Sredstva i metodi PR treba da pomognu da se izgradi ost izmedju unutrasnje perspektive organizaicje i njenog spoljnog poziiconiranja. * Edvard L. Bernejs: on PR odredjuje kao “umece izgradnje saglasnosti”. * u nameri da diferenciraju PR od drugih vidova socijalne komunikacije, teoreticari su pokusali da definisu odnose s javnoscu pomocu karakterisitka koje ovoj disciplini NE pripadaju. Holandski ekspert Mejden tako je ustanovio listu koja u skracenom obliku izgleda: PR nije sredjivanje izloga, nije bolja rec za propagandu, nije glancanje spoljasnosti, nije dobronamerno laganje odnosno skrivanje istine. * Dragan Sakan vidi ovaj posao kao “dodavanje malo zlatne prasine” proizvodima, kompanijama, institucijama ili drzavama, kako bi zasijali punim sjajem. Dobrim komuniciranjem s javnoscu stvara se “atmosfera dobre volje” lokalnom, nacionalnom, ili mejdunarodnom nivou, sto donosi trzisne prednosti. * istrazivac Dan pokusava da objedini aktivnosti PR definicijom u kojoj se odnosi s javnoscu vide koa “upravljacka funkcija koja koristi dvosmerno komuniciranje u nastojanju da se interes inters institucije uskladi s interesima razlicitih grupa javnosti u okruzenju” * Borov direktor Mejdunarodne organizaicje za informacije i javno mnenje sa sedistem u Parizu, odnosi s javnoscu su usmereni na “stvaranje izvesnog stanja duha na stvaranje humanog okruzenja”
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 4
* definicija Instituta za odnose s javnoscu - IPR - glasi “PR aktivnosti predstavljaju smisljeno, planirano i stalno nastojanje da se uspostavi i odrzava medjusobno razumevanje izmedju organizacija i okruzenja” * U Meksiku je 1978 usvojen dokument “Meksicka deklaracija” u kome se nalazi definicja: Praksa odnosa javnoscu je umetnost i nauka koja se bavi analizom trendova, predvidjanjem njihovih posledica, savetovanjem lidera organizacija i primenom programa akcijia vaznih za organizacije i javnost” * PRSA definicija “PR je profesija koja pomaze organizaciji i njenim ciljnim grupama u procesu medjusobnog prilagodjavanja” odnosno “PR predstavlja delatnost koja obuhvata aktivnosti organizacije usmerene na razvijanje saradnje sa njenim ciljnim grupama” * Carls Stajnberg PR predstavlja kao “napor da se osvoje novi, a pri tom ne izgube stari prijatelji” * PR je skup upravljackih i komunikacijskih aktivnosti ciji je cilj da stvore, odrze i unaprede dobre odnose s okruzenjem. 18.Nivo efektivne komunikacije? Efektivna komunikaicja uvezuje u cvrstu celinu sve vazne faze menadzerske profesije: planiranje, organizvoanje, vodjenje i kontrolisanje. Sadrza j i nivo komunikacije usmeravaju se prema obelezjima ciljne grupe, odnosno manje ili vise povezane skupine cije su vrednosne orjentacije, ciljevi, norme i standaradi ponasanja srodni, te mogu da sluze kao referenti oslonaca. Novija istrazivnaja su pokazala da menadzer oko 45 posto vremena provodi u komunikaciji s licima istog ranga, isto toliko u razgovoru s ljudima van organizacije, i 10 posto vremena sa onima na visem polozaju. Tako zapocinje proces segmentacije ciljnih grupa. Segmentacija publike pociva na segmentaciji istih socijalnih, profesionalini i drugih kategorija poseduju neke zajednicke karakteristike, odredjuje kriterijum prijama, dekodiranja i prihvatanja komunikacijskih sadrzaja.
19.Indetifikacija ciljne javnosti? Indetifikacija ciljne javnosti vrsi se tako sto se svi segmenti okruzenja dele na uze orjentisana ili soecificna podrucja javnosti. odnosi sa zaposlenima koja obuhvata aktivnosti usmerene na informisanje, motivaciju, izgradnju poverenja, nagradjivanje i saradnju radnika preduzeca ili ustanove kao ciljne grupe od cijeg odnosa prema radu, lojalnosti u najvecoj meri zavisi konacni poslovni rezultat. “Kako mozemo imati zadovoljne klijenta ako osoblje nije zadovoljno” odnosi s potrosacima obuhvata niz planiranih i sistematskih aktivnosti ciji je cilj izgradnja, odrzavanje i unapredjenje poverenja i dobre slike o organizaciji i njenim proizvodima odnosno uslugama. Ovaj proces zapocinje istrazivanjem trzista i potreba potrosaca, a nastavlja se edukacijom zaposlenih za korektan odnos prema potrosacima. odnosi sa (uzom) lokalnom zajednicom pokriva siroko polje saradnje sa sredinom u kojoj organizacija deluje. Rec je o dvosmernoj komunikaciji koja ukljucuje stanovnike lokalne zajednice u nekoliko vidova: prvo kao zaposlene, drugo kao potrosace i trece put kao javni radnici itd. Kako bi zadobili poverenje potrebnog okruzenja, organizacija mora da prati zajednicke potrebe sredine. odnos s medijima najcesce koriscena funkcija PR. Mediji su posrednici koji omogucavaju komunikaciju. Njihova funkcija je da obezbedi prisustvo u javnosti, bilo besplatnog publiciteta ili ubedjivackog placenog oglacavanja u medijima u oba slucajeva za organizaciju je vazno da odnos s medijima razvije na osnovu poverenja i razumevanja, uz puno postovanje profesionalnih standasa. •
•
•
•
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 5
odnos sa finansijskom javnoscu imaju zadatak da grade i unapredjuju poslovno poverenje s institucijama od kojih zavisi solventnost i finansijska sigurnost subjekata. lobiranje podrazumeva aganzovanje specijalizovanih strucnjaka ciji je zadatak da koriscenje ubedjivackih metoda unapredjuje odnose izmedju poslovnog i drzavnog sektora. Da stvori prohodan pravno-politicki ambijent sponzortvo jamac za neki poduhvat, pokrovitelj, finansijer. Rec je o specificnom obliu razmen u kojoj jedna strana dobija finansijska sredstva kao naknadu za pravo sponzora da plasira odredjene porukle i poboljsa svoju poziciju u javnosti. Sponzorstvo omogucava transfer imidza izmedju kupca i prodavca, i zasniva se na pisnom dokumentu o medjusobnim pravima i obavezama. *U zavisnosti od ciljne grupe prema kojoj se usmeravaju PR aktivnosti mogu postojati odnosi s dobavljacima, odnosi sa konkurencijom, odnosi za zaposlenima i itd. •
•
•
20.Stategijs “gurnaja” i “privlacenja” Strategija guranja oslanja se na efikasne predstavnike prodaje koji raznim sredstvima “guraju” proizvod kroz kanale prodaje. Primenjujuci strategiju guranja proizvodjac akgresivno promovise odredjeni proizvod da bi zainteresovao trgovce na veliko, oni to isto cine da bi zaintegrirali trgovce na malo, a oni da bi skrenuli paznju potrosaca. Strategija privlacenja bavi se vidom primamljivanja klijenata na prodajna mesta i njihovo motivisanje da pruze ruku ka proizvodu na polici. Kod strategije privlacenja napor i sredstva ulaze se u krajnog potrosaca, koji potom sam trazi proizvod od maloprodavca, ovaj od veletrgovca, a on od prozvodjaca. 21.Segemtacija javnosti najcesce se vrasi prema: geografskim, demografskim, psihografskim i bihevioristickim kriterijumima. Geografsikim kriterijumima trzisni prostor deli se na manje geograske jedinice kao sto su pokrajina, gradovi, varosice i druge homogene celine. Demografska segmentacija ukljucuje razliku po osnovu zivotnog doba, pola, velicine i zivotnog ciklusa porodice, potom zanimanje, licna primanja, obrazovanje, nacionalnih i religijskih specificnosti. Psihografski profil dobija se na osnovu istrazivanja psihofizickih karakterisitka i podataka o pripadanju odredjenom drustvenom sloju, nacinu zivota itd. Bihevioristicki kriterijum podrazumevca podrzavanje teorijskih i metodoloskih zahteva psiholoske skole i cijem je sredisatu samo ponasanje. 22.Diferencirane i nediferencirane PR strategije? Diferencirane strategije PR je razvrstavanje potencijalnih klijenata u srodne grupe i analizom njihovih zajendickih svojstva olaksava se kreiranje programa komunikacije za svaki pojedinacni segment. Nediferencirana strategija PR koji zanemaruje razlike izmedju ciljnih segmenata i stupa na citav prostor istovetnim programom. 23.Definisanje strategije? Strategija je rec grckog porekla koja oznacava skup delatnosti medjusobno povezanih radi postizanja odredjenog cilje. Prema PR strategija se definise: ”kako stici tamo gde se zeli”. Ako nema jasno postavljene strategije takticke aktivnosti bice neadekvatne i neuskladjene (taktika – vestina u izboru i odredjivanju nacina i sredstava). 24.AIDA I DAGMAR? Aida prema pocetnim slovima paznja, inters, zelje i akcija cine osnovu hijerarhijskog modela, faze kroz koje prolazi kupac. Dagmar hijerarhijski model kojim se odredjuju ciljevi oglasavanja u pogledu merenja reakcije klijenata na oglas. Faze koje sadrzi ovaj model su: neupoznatost, upoznatost, razumevanje, ubedjivanje, akcija. 25.Teorija kongnitivne disonance? Ako ubedjivac uspe da navede pojedinca da se javno deklarise za odredjenu akciju i da joj se prikljuci, i ako ona protivreci njegovim stavovima, kod njega ce stvoriti neprijatno osecanje koje se
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 6
naziva kognitivnom disonancom. U teoriji kognitivne disonance nalaze se koreni skoro svih istrazivanja o uticaju stavova na ljudskoi ponasanje. 26.PR i srodne delatnosti? PR i marketing su srodne delatnosti koje ukljucuju pojmove javnosti i trzista, i obe delatnosti prolaze od potrebe da se indetifikuju i zadovolje ciljni segmenti okruzenja, osnovne razlike se naziru vec u definicjama. Marketing kaze da prodaja dobara koji se nevracaju ljudima koji se vracaju. PR je tu da se brine o imenu, razumevanju okoline i dobrom glasu kompanije, a ne direktno o prodaji robe. U praksi cesce nalazimo primere da je sluzba za PR sastavni deo sektora za marketing. PR i oglasavanje su srodne delatnosti u kojima oglasavanje ukljucuje razne vidove masovnog, placenog komuniciranja s potrosacima. Cilj oglasavanja je da poveca prodaju roba iili usluga, sto je uze od ciljeva PR. Svi elementi oglasa bez obzira na vrstu medija unapred su definisana ugovorom i pod punom su kontrolom preduzeca. Najcesce se oglasom promovise proizvod, a mnogo redje firma. U odnosu na PR oglasavanje je jednosmerna komunikacija. Dobrim PR obracamo se se razlicitim vidovima javnosti, dok su oglasi po pravilu namenjeni odredjenim delovima trzista, ili jasno diferenciranim potrosacima. Oglas se uglavnom objavljuje u komercijalnim medjima ili EPP. 27.Formiranje stavova i njihova primena? Svaki ubedjivacki proces odvija se po semi: emitovanje poruke - formiranje ili promena stava – promena nacina ponasanja. Pod stavom se podrazmeva relativno trajna mentalna dispozicija koja se se ispoljava kao tedencija da se misli, oseca i postupa na odredjeni nacin u odnosu na neki objekat i subjekat. Stavovi nisu nasledjem preuzeti nego se formiraju na osnovu iskustva, stice se u komunikaciji sa drugima, manje ili vise srodnim pojedincima i grupama. Stereotipi (cvrst lik) su pogodno sredstvo za manipulaciju pa se cesto koristi u medijima masovne komunikaicje. Rec je o vidu saznanja koje iako steceno tudjim iskustvom, izaziva snazne i funkcionalne slike i kohezivno ih drzi na okupu. Tri komponente psiholoske strukture stava: saznajna (suma znanja o predmetu stava), emotivan (pozitivna ili negativna osecanja) i akciona (potreba da se dejstvuje u skladu sa stavom). Stavovi su organizovani psiholoski i deluju nezavisno od svesti pojedinca. 28.Ponasanje potrosaca pri kupovini - 5 faza: pocetna tacka je radjanje potrebe, potrosac uocava razlike izmedju zeljenog i sadasnjeg stanja. Druga faza se sastoji od trazenja informacija. Treca faza konacno odlucivanje o kupovini. Cetvrta faza je izbor marke. Peta faza procena posle kupovine, ako je zadovoljan moguce je da se odluci na ponovnu kupovinu. 29.Predrasude? Predrasude (pre “rasudjivanje”) rec je o gruboim greskama u zakljucivanju koje su – za razliku od obicnih gresaka i omaski – tendenciozne i motivsane. Pojam predrasude obicno se pridaj i znacenje negativnog usmerenog stava prema tudjim, nacionalnim, verskim i socijalnim grupama, a naglaseno misljnje o svojoj. Predrasudama su slicni stereoptipi – ukalupljenje, i krajne uproscene predstave o ljdima, narodima, robama, uslugama ili idejama. 30.Apeli da se promeni stav mogu biti: racionalni (ako podsecaju na interes), emocionalni (sracunati na izazivanje pozitivnih ili negativnih osecanja) ili moralni (istinitost, pravednost i cestitost). Stav se moze izmeniti i pod uticajem straha (u raznim zdravstevnim i higijenskim kompanijama) 31.Zakon primarnosti i zakon recenije? Zakon primarnosti govori da se bolje uocava i pamti ono sto se saopsti u pocetku nego na kraju poruke: jednom formiran utisak izaziva tzv. halo-efekat, pardigmicno stanoviste po kome se prvobitna ocena pretvara u opsti utisak. Zakon recencije daje prednost kasnijem izlaganju, jer ima slucajeva u kojima se bolje pamti i zadrzava ono sto je novije, sto je saopsteno na kraju. 32.Sta je rekao Djuro Susnjic?
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 7
On je rekao da ljudsko bice nepoznaje dovoljnoi sebe, pa nije svesan ni svojih potreba: “Ljudsko bice nije u prvom redu svesno bice, podsveni motivi mnogo snaznije determinisu njegovo ponasaje”
33.Model organizovanja odnosa s javnoscu? Na izbor modela utice vise cinilaca, od kojih su najznacajniji: velicina preduzeca, tip upravljanja, sirina proizvodnog programa, razudjenost trzista, struktura ciljne javnosti, aktivnost konkurencije, konkretni kadrovski potencijal i znacaj komunikacije koji se pridaje komunikaciji sa okruzenjem. Postoje tri modela: 1. PR na nivou top menadzera – rec je o situaciji u kojoj pr-poslove obavlja neko od najvisih rukovodilaca (clan upravnog odbora ili borda direktora) kao jednu od svojih poslovnih obaveza. Ovaj model se moze opisati kao govor a ne slusanje. 2. Intreni podsistem za PR u vidu odeljenja, sektora ili radne jedinice sastavljena od strucnih ljudi kojima su odnosi s javnoscu osnovno zaduzenje. Na celu ovog tima je rukovodilac. 3. Spoljasni PR – konsultant ili agencija sve cesce se aganzuje sa zadatkom da pionirski zasnuje odnose s javnoscu gde oni kvalitetno nepostoje. 34.PR u kriznim okolnostima? Nema privredne grane u koja je imuna na krizu pre svega na vandredne krizne okolnosti koje mogu da dovedu u pitanje funkcionisanje, pa i opstanak preduzeca. Kriza u preduzecu moze da nastane kad god se pojavi debilans u preduzecu. Kriza narusava osecanje kontinuiteta, pa se zobo toga vazne odluke moraju donositi pod stresom i vremnskom tesnacu. Ozbiljen firme ipak poseduju neku vrstu kriznog plana, popis najrealnijih mogucih neprilika i listu prioritetnih operativnih poteza ako do incidenta dodje. Sa detaljima plana upoznat je krizni stab, ciji su clanovi nosioci najvisih menadzerskihj funkcija u kolektivu, ukljucujuci i osobu zaduzena za odnose s javnoscu. Od brzine regovanja kriznog staba zavisni konacni ishod nemilog slucaja i opseg materijalne ili nematerijalne stete koja sledi. Pored brzine i kompetentnost, otvorenost kanala komuniciranja je jedna od najvaznijih obaveza kriznog staba. Pozejno je da se u najkracem roku sazove konferencija za stampu na kome ce lice sa kredibilitetom saopstiti proverene podatke i onom sto se zbilo. 35.Merenje i vrednovanje ucinka PR? Tradicionalni metod merenje efikasnosti PR obuhvata kongitivni, afektivni i konativni nivo (odnosno ponasanje) .U novije vreme u merenje efikasnosti spadaju teorija detekcije signala, i model merenja indirektnog pamcenja. Prvi model se primenjuje na merenju odlucivanja izmejdu dve strane, a drugi kod merenja efikasnosti oglasavanja koje prethodi kupovini, i jedan i drugi su komplikovani za izvodjenje i jos tezi za intrepetaciju. Kod odnosa s javnoscu nije moguce uspostaviti sistem merenja koji obezbedjuje precizne povratne informacije o ucinku kompanije, niti se dobijeni rezultati mogu cuvati kao krajna granica. Kvatintativnom metodom merenja moguce je odrediti zastupljenost firme ili proizvoda u medijima i tu kolicinu dovesti u odnos sa ulozenim sredstvima.
36.Intervju i anketa? Intervju predstavlja razgovor u dvoje. Posebna teskoca kod intervjua je belezenje: neposredno (olovkom ili magnetofon) ima jedna nedostatak, ako je naknadno po secanju sasvim drugi. Valjanost dobijenih podataka zavisi od stavova i vestine intervjuiste, ali i od iskrenosti, verbalnih sposobnosti intervjuisanog. Pod anketom se podrazumeva istrazivanje stavova, uverenja, vrednosti i misljenja grupe ljudi o nekim pitnajima posredstvom standardizovnaih niza pazljivo izabranih pitanja ili tvrdnji.Po pravilu anketa se vrsi na reprezentativnom uzorku populaicije stanovnistva, i
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 8
obicno je anonimna. Uzorak cesto “bezi” jer ispitanici cesto nerado ucestvuje i daju neiskrene odgovore. 37.Sadrzaj pojma korporativni indetitet ukupnost svih atributa koje pojeidnac prepoznaje kada se suocava sa imneom, znakom ili proizvodom neke firme, odnosno, skup svih osobenosti koju jednu organizaciju odvaja od drugih na trzistu, tvori njen korporativni indetitet. Korporativno je ono sto je krupno, zajednicko, drustveno, suprotno od licnog; indetitet znaci istovetnost u bitnim, odredjujucim svojstvima. Korporativni indetitet visi je od strateskih sredstva organizaicje. Negativni indetitet moze se odmah knjiziti kao gubitak. Pozitivni indetitet se stice iskustvom, koji podrazumeva znanje koje je steceno sopstveno ili nasledjeno od prethodnih generacija. Pouzdan korporativni imidz je dopustenim, etickim sredsvima ospoljen stvatrni indetitet. I = I = I (idealno=imidz=indetitet), idealno je kada se slika u javnosti poklapa sa indetitetom. 38.Robna marka (brand)? Marka objedinjuje ime, zastitni znak, poverenje i kvalitet, i sluzi za lakse indetifikovanje proizvoda i usluga u odnosu na konkurenciju. Glavne prednosti robne marke su utome sto ona odslikava vrednost citave porodice proizvoda za koju se vezuje. Robne marke su pravno zasticene u patentnim zavodima. Proizvodi i usluge mogu nositi i oznaku podmarke, cime se oznacava pripadnost istom proizvodnom programu, komunikacionom miksu ili grupi organizacije. 39.Ime? Ime je jedna od najvaznijih elemenata korporativnog indetiteta, cesto i najdragoceniji kapital preduzeca odnosno ustanove. Ime je ono sto na prvi pogled jednu firmu razlikuje od drugih. Po pravilu ime je konstanta, trajna vrednost, jer u sebi ukljucuje stalnost u opazanju, psiholosko iskustvo proslih i tekucih generacija.Proucavanjem imena bavi se onomastika,koja obicno deli na antroponomastiku(proucava licna imena) i toponomastika (proucava imena mesta). 40.Matica srpska je osnovana 1826. na inicijativu Jovana Hahica i nekolicine Srba trgovaca u Pesti, jedna od najstarijih knizevno - naucna i kulturna ustanova, od 1864. sediste je u Novom Sadu. 41.Gekdanje i vidjenje? Ono sto je shvatljivo pomocu predstava dobijenih culom vida, podpada pod vizualno. Vizualno je ono sto se realno moze videti u uslovima uobicajno za normalno vidjenje. Na ovom svojstvu temelji se vizualnak kultura, , i vizuelno misljenje. U oblasti vizualne percepcije oblika, svetline, velicine ili udaljenoti predmeta mogu nastati i opticke iluzije. Rec je o subjektivnom vizuelnom utisku koji je posledica pogresnog opazaja izvesnih objekata.Vizibilno je ono sto se moze osetiti sugestivnoscu drugih posrednika ili predvideti (nagovestiti) intuicijom. Vizibilno poimanje omgucava nam da razlikujemo musko od zenskog, mlad od staro, veselo od nerespolozenog. Vokovizuelno je linija srodnosti verbalnog, zvucnog i vizuelnog (lik-znacenje-zvuk) 42.Znakovi i znacenje? Znak je vestacka stvorevina, socijalno kodifikovana (dogovorena) i culno opaziva oznaka koja stoji umesto nekog drugog oblika, obelezava ga, predstavlja, upucuje na njega ili ga podseca. Znakovi mogu biti pikturalni (dvodimenzionlani) i skupturalni (trodimenzionalni). Simbol je izveden od grcke recisimbolon cime se objasnjava srodnost i povremeno poklapanje ova dvap ojma. Simbol je takodje znak raspoznavanja. Simbol najcesce trazi da se traga za skrivenim znacenjem ili znacenjima. Politickim simbolima vlast zeli da prodre do dubljih slojeva politicke kulture naroda ili drzava. Za ostvarenje procesa komunikacije vazna je i funkcija signala, vrste znakova koja srecno objedinjuje interesovanje prirodnih i drustvenih nauka. Signalizacija se uglavnom temelji na
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 9
bioloskom nasledju ali se dogradjuje i u socijalnim odnosima. Signalizam oslanjajuci se na mogucnost novih medija oplodio je originalne struje misli, osecanja i verovanja. 43.Boja? Zasicena boja, bojeni ton i svetlina boja tri su kategorije koje zajedno stvaraj uutiska celovite predstve o boji posmatranog predmeta. Kompementarne su one boje koje u krugu leze jedna nasuprot druge. Srazmerna i dobro podesen odnos nijansi koje se stapaju u jedinstven ishod daje harmoniju boja. Stepen zasicenosti menja se sa svetlinom boje, visok stepen svetline ima tendenciju da boju ucini “hladnom”, a nizak “toplom”. Kelvinometar mera za spektralni sastav izvora osvetljenja, bilo da je prirodna ili vestacka. 44.Zastitni znak? Znak je vizuelni sazetak ukupne korporativne namere. Sve vaznije poruke u zastitnom znaku su obucene u slike, crteze, simbole i preko oka ucini pristupacna ostalim covekovim culima. Danas je zastitni znak vrlo rasprostranjen i mocno sredstvo komunikaicje izmejdu organizacije. Znak je neka vrsta lozinke koji stiti obe strane – posiljaoca i primaoca. On razlikuje proizvode i usluge jedne organiacije od druge, i stiti od falsifikata. Znak pomaze da se zastiti induvidualnost marke ili organizacije, da se poboljsa pozicija na trzistu. Aplikovati je pridodati necemu vecu upotrebnu vrednsot. 45.Grb, zastava i himna u svetu znakova? Heraldika je istorijska nauka koja se bavi postankom, razvojem i umetnickom izradom grbova. Veskolologija se bavi zastavama. Grb, zastava i himna su pravno politicki i civilizacijski zasticeni simboli suveriniteta i drzavnog inegriteta. 46.Novi vizuelni indentitet JAT – a? Novi logotip i zastitni znak nacionalne avio kompanije dizajnirali su Eduard Cehovina i Darko Mladenovi 2003, tackasto resenje na repu aviona (mozaik plavih tacaka na neutralnoj pozadini, sa dominirajucem crvenom takom u sredini): “Hocu da se vozim avionom i tacka”! Logotip je na trupu a zastitni znka na repu letilice. 47.Najstariji srpski zastitni znakovi koji se i dalje upotreblajvaju Srpska knjizevna zadruga (1892) i Putnik (1936). 48.Logotip? Logotip je specificno graficko oblikovanje imena preduzeca, ustanove, glasila, proizvoda i ideje. U logotipu posebnost se postize originalnim likom slova, bojom i eventulanim dodacima koji doprinose da tekst sto lakse preraste u vizualni znak. U korenu ovog termina je logos se prevodi kao rec, govor i razum. Simbol kompanije je istovremeno znak i logotip. 49.Moc i nemoc slogana? Slogan je homogena, sadrzajno zbijena i misaona bogata verbalna jedincia koja donosi neku individualnost i opstevazecu istinu. Slogan ima sposobnost da da savlada eventualne prepreke i zaobilaznim putem saosti osnovnu poruku. 50.Maskota i logosit? Maskota predstavlja sazetak ukupnih vrednosti firme izrazene likovnim sredstvima u vidu stilizovane figure coveka ili posebno odabrane zivotinje. Svrha maskote je da brzo i jednostavno uspostavi asocijativnu vezu sa organizacijom, proizvodom, uslugom ili cinom. Maskota se nosi kao neka vrsta amajlije. Logosit je obicno znatno mladji od zastitnog znaka i maskote.
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 10
51.Piktagram? Piktagram je graficki pojednostavljen znak kojim se razlicite radnje, predmeti, profesije, ideje dovode u jasnu i razumljivu vezu sa celinom. Piktografija oznacava pismo u slikama, za razliko od ideografije u kojoj slika oznacava slozeniji predmet i pojmove, pa i ono sto se ne moze neposredno naslikati. U osnovi piktogramskog sporazumevanja je crtez, ali se srecu fotografije, stripovi, horoskopski znaci itd. 52.Licni znak i “EX-LIBRIS” Licni znak razvio se iz monograma koji su kao licna oznaka stavljeni na pribor za jelo, maramice, salove i druge upotrebne predmete. Jdna od funkcijamu je da obelezi vlasnicki odnos, ali da iskaze nesto od filozofskog i estetskog stava.najstariji licni znak je onaj na gravirama Direra. Eks (ex) je latinsk i grcki predlog u znacenju iz, od. Ex libris je znak zalepljen na unutrasnju koricu knjige ili na zasebasn list na pocetku knjige. Sadrzi ime vlasnika i likovne elemente, da nam priblizi njegov obrazovani profil, socijalni status, ambicije, interesovanje. Najraniji primer datira iz 1470. sacinjena u Nemackoj, koji je poklonjen bilbioteci od Zela i Branderbura. 53.Signet, Letering? Signet je podvrsta licnog znaka. To je licni, privatni pecat sa urezanim grbom, inicijalima ili punim imenom, ponekad i prsten sa nekom od ovih likovnih elemenata. Kod nas je znacajan pecat monaha Save. Letering je karakterisitca izbor tipa slova za internu i spoljnu korespodenciju. 54.Total-dizajn-celovitost kucnog stila? Obradjeni se elementi u svesti ljudi pojavljuju udruzeno, krecuci se kroz prostor i vreme snagom zajednickog dejstva. Taj osetljiv proces stalnog definisanja i redefinisanja lika organizacije u okruzenju zahteva sistematizovna pristup celovitost kucnog stila - total – dizajn. 55.Revizija i redizajn su prilika da se uhvati korak sa globalnim kretanjima na trzitu i najavi ostrija borba sa konkurencijom. 56.Korporacijski zvucni amblem – himna? Mnoge domace firme imaju zastavu i grb kao elemente korporacijskog indetiteta, dok je himna retka. Himna jec pogodna da se istakne inidvidualnost da se u jedinstven zvuk i ritam pretopi duh delova i celine. EPS, Delta Holding i JP imaju zastave. Od grbova koji se kod nas upotrebljava onaju kompaniji Braca Karic. Od himne jedino ima vinski podrum “Palic” 57.Svet u ogledalu medija? Mediji postoje od vremena u kome su nastale prve informacije za prenosenje, od medijasfere. Medija (skracenica od latinsko - engleske kombinacije mass-media) omogucili su samostalnost novinarske profesije i specijalizaciju uloga i funkcije. Vestina prenosenja vesti sa jednog mesta na drugo definitivno su trijumfali XV veku pronalskom stamparske prese. Nemacki graficar Gutenberg, iz Majnca izumeo je 1440. stamparsku masinu na kojoj je osma godina kasnije utisnuta “Biblija” na latinskom jeziku. * na tipografskoj jednobraznosti zasnovane su prve novine, ojavljene u Kelnu 1594. (“Mercurius gallobelicus”), odnosno u Antverpenu 1605. (list “Nienje Tijdigihen). Prve dnevne novine bile su “Daily Courant”, koje izlaze u Londonu od 1702. – 1735. 58.Kada je pocela pojava javnog mnenja i “coveka od pera”? Porast broja informisanih ljudi doveo je na istorijsku scenu javno mnenje, kadro da kao aktivan subjekt utice na postupke vlasti. Ubrzana je standardizacija nacionalnih jezika i olaksan proces centralizovanje drzave. “Covek od pera” kao zasebna profesija: vesti se nemogu samo sakupljati i
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 11
prenositi, vec se moraju praviti. Pored stampe s pronalaskom baruta i kompasa , ova tri izuma izmenila su sustinu citavog sveta.
59. 5 polaznih pitanja u novinarstvu su: sta, gde, kako i zasto, novinarstvo pokusava da istrazi uzrocno posledicnu vezu izmedju dogadjaj, da odgovri na nova pitanja. * sintagmu cetvrta sila prvi je upotrebio istoricar Babigton 1828. u jednoj reviji, drugi engleski istoricar tokom niza konferencija odrzanih u Londonu 1840, oznacio je upotrebu izraza sedma sila, koja vise nije vezana za mesto na kome novinari sede vec za ubojitost pera koje dre u rukama. * “medijska dijareja” mnogo tecnog, raznovrsnog i javnog stiva na trzistu propulzivnijem od klasicnog, akademskog. 60.Agencijsko novinarstvo? Agencijski zurnalizam javio se dva i po stoleca posle novinskog, kao rezultat potrebe listova za brzom, kratkom i tacnim informacijama sa lica mesta. Prva novinska agencija na svetu je bila “Avas” osnovana u Parizu 1825. godine. Prva novinska agencija u nas bila je “Avala”. Nasa najdugovecnija i najuticajnij agencija je “Tanjug” – telegrafska agencija nove Jugoslavije, osnovana 1943 u Jajcu. Od 1944. Tanjug posluje u Beogradu kao zvanicna drzavna agecnija. 61.Srpski zuranilzam? Srpski zunarilam rodio se u dijaspori pre vise od dva stoleca. On srbiju vidi i doziva ne samo preko nego i pre njenih stvarnih administrativnih granica, tragajuci svuda na sve cetri stane sveta.. * prva srpska juznoslovenska publikacija “Slaveno-serpski magazin”, stampana u Veneciji 1768. * prve srpske novine “Serpskija posednevnije novine”, stampane u Becu 1971; posle petnestog broja proemnjeno ime u “Serpskije novine” * prvi srpski dnevni list pojavio se u Becu 1813. pod imenom “Novine Serbske iz carsvujusceg grada Vivijan”, izlazio je do 1822. * prve novine stampane u Srbiji izasle su u Kraguejvsu 1834 kao “Novine srbske”. Stampane su jednom nedeljno. Od 1835. one izlaze u Beogradu. * najstariji srpski knjizevni casopis “Letopis Matice sroske” poceo je da izlazi u Budimpesti 1825. to je jedan od najstarijih knjizevnih glasila u Evropi. I danas izlazi. Sediste je u Novom Sadu. * prva novinarska organizacija u Srbiji osnovana je u Beogradu 1882. kao Srpsko novinarsko udruzenje, prvi predsednik je pesnik Laza Kostic, imala je 60 clanova. * najstariji srpski list koji i dans izlazi u dijaspori je “Amerikanski Srbobran” osnovan 1906. u Pitsburgu, SAD. * na prvom Saboru dijaspore odrzana u Beogradu 1999. glasno je ukazano na ranije nedovoljno koriscenje potencijala srpskog zurnalizma izvan granice zemlje. Tada je jasno afirmisan kriterijum po kome maticnost nekog glasila ne odredjuje geografija, vec pripadnost istom jeziku. Na drugom Saboru dijaspore odrzanog 2000. takodje u Beogradu preduzeti su konkretni koraci na objedinjavanju srpskih zurnalistickih snaga na planeti, poceo je rad na izradi prvog potpunog adresara srpskih novinira koji deluju u svetu. 62.Osnovni oblici novinarskog izrazavanja? Dovodjenjie cinilaca u posebne odnose, i njihovo svrstavanje u odredjeni red, sadrzina dobija pravo znacenje. Klasifikovanje novinarskih radova i vrsta prema srodnosti i dominantnim odlikama je zanr (rod,vrsta). faktografski zanrovi (vest, izvestaj i intervju) – novinar se oslanja na nepobitne cinjenice i netreba da daje svoje ocene, misljenja i komentare. analiticki zanrovi (uvodnik, komentar, kolumna, clanak) – da se dogadja i zbivanja uzrocno – posledicno osvetle, ali nao bjektivno zasnovanim podacima. •
•
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 12
beletristicki zanrovi (reportaza, feljton, humoristicki tekstovi, umetnicka kritika) temelji se na licnom, subjektivnom dozivljaju i dopustaju visok stepen autorkse slobode u vrednovanju dogadjaja. * angloamericka stiva se dele na dve vrste: na informativne i zanrove misljenja, sa nizom podvrsta. Prva grupa obuhvata vesti i zvestaje, a druga uvodnike, komentare, intervjue i kolumne. U prirucniku Beogradskog instituta izdvojeno je sedam osnovnih zanrova: vesti, izvestaji, komentar, clanak, intervju, reportaza i feljton. TABLOID – zuta stampa, koja se sastoji od nepouzadnih i neproverenih informacija •
63.Vesti? Vesti su najkrace, najrasprostranjeniji i najuticajniji oblik novinarskog izrazavanja kojom se javnost obavestava o nekom dogadjaju, pojavi ili drustvenom fenomenu od zajednickog interesa. Vest nije svaki dogadjaj po sebi , vec samo ono sto je novo, aktuelno ili zanimljivo. Vest su temelj informativne dealtnosti, bez njih ne moze da opstane nijedan mediji. Vest se najpre otkriva, istrazuje, proverava pa tek onda pise. * Vesti ne trpe ni stilske ukrase i zanatske egzibicije, osim u retkim prilikama kod izuzetno vestih profesionalaca. Takav jedan slucaj nagradjen je Pulcerovom nagradom, dobitnik je americki novinar koji je autor neobicne komponovane vesti od samo jedne prosirene recenice. * Pet osnovnih pitanja koje moderno novinarstvo postavlja autorima: ko, sta, gde, kada i zasto?; kasnije je ubaceno i sesto pitanje kako?, nemacki novinari predlozili su da se odgovori na pitanje odakle, odnosno koje izvor informacija, ima i novinara i da odgovre na pitanje sta dalje?. * prosirene vesti – informacija takodje mora da odgovri na pet kljucnih pitanja, nekad i na dva dodatna. Ona treba da je jezgrovita, lisena interpretativnih dodataka i autorskog pristupa.* vizuelne vesti one koje svoju poruku saopstavaju slikom. Dele se u tri grupe: foto-vesti, filmovane i televizijske vesti. 64.Izvestaj? Izvestaj (prikaz, svedocenje) je jedan od njacescih oblika novinarskog izrazavanja. Rec je o fotografskom zanru u kome se s lica mesta izvestava o nekim dogadjajima i najbitnijim okolnostima u kojma se odigrao uz detaljan opis njegovog toka ishoda. Prema nacinu obrade gradje, komponzicionoj strukturi i stilskim karakterisitkama, izvestaj se moze podeliti u tri grupe: standardni (odslikava najbitnije karakterisitke dogadjaja), analiticki (se cinjenice tako rasporedjuju da citalac lakse moze spoznati zasto se nesto dogodilo, i formirati sopstveni stav prema dogadjaju) i reporterski ( osnovne cinjenice zaodeva u nesto pitkiju pricu, docaravajuci atmosferu nizom slikovitih detalja). 65.Clanak i intervju? Clanak je u sirem smislu, naziv za brojen informativne sastave oljavljene u novinama, u uzem slmislu, to je oblik novinarskog izrazavanja u kome se siroko, produbljeno i sveobuhvatno obradjuje slozene teme drustvenog, ekonomskog, kulturnog, politickog ili sportskog karaktera. Intervju je veoma popularna vrsta novinarskog izrazavanja, prisutna u svim tipovima medija, od novina preko radija i televizije. U zurnalistici intervju je razgovor novinara sa nekom licnoscu u cilju objavljivanja u medijima, ne dakle svaki dijalog nego samo onaj u kome se novinar obraca odabranom sagovorniku sa molbom da da svoje vidjenje. Podela intervjua: klasican intervju u kome su zadrzani pitanja i odgovor, kombinovni intervju u kome su odgovri preplitani novinarskim opaskama, opisima i parafrazama delova izjave, intervju-portret u kome su sagovornik profilise iz vise razlicitih uglova, kroz vidjenje drugih, ali i odabirom citata iz neposrednog razgovora. 66.Komentar? Komentar je ime za pisanu ili govorni oblik novinarskog izrazavanja u kome se javno iznosi stav, ocena ili sud o unutrasnjem sklopu, predistoriji, razvoju i posledicama nekog dogadjaja, pojave ili
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 13
konkretne akcije. Komentar se pise posle dogadjaja i ima zadatak da snaznije osvetli nove cinjenice i usmeri pogled javnosti na sustinske karakterisitke zbivanja koje su povod pisanja teksta, on dublje tumaci uzorke i ukazuje na moguca skrivena znacenja odredjene pojave. 67.Kolumna? Komentatorski tekstovi pisani u prvom licu, sa neskrivenim satiricnim oblezjima i smislom za humorno iskazivanje nazivaju se kolumnama (na latinskim columna = stub, a u stamparstvu kolumna oznacava i naslovni red na svojoj stranici, stampan drugim tipom slova). U novinama kolumna je uvek na istom mestu, fiskiranog obima i stalnog nadnaslova i vrste slova. Prvi domaci kolumnista je bio Jug Grizelj u “Vecernjim novostima” kolumna “Iz mog ugla”
68.Reportaza? Reportaza-novinarski rod u kome se reci, zvuku i slici na originalan, individualan i istrazivacki nacin docarava atmosfera i prikazuje najbitnij momenti nekog zbivanja ili karakterisitcne odlike ljudi. Dobra reportaza odlikuje se aktuelnoscu tema, informativnoscu, sazetoscu, zanimljivnoscu, duhovnoscu. Reportazeta je mala reportaza, rec je o kratkom roku, fragmentarnom zapisu nekog dogadjaj, o slici nacinjenoj u prolazu. 69.Fejton? Fejton (podlistak) knjizevno-zurnalisticki sastav u kome se, u vise nastavka, zivahno i slikovito obrajuju neka katuelna tema politickog, kulturnog, ekonomskog, sportskog ili drugog karaktera. Feljton se objavljuje uglanom u dnevnim ili periodicnim publikacijama, na stalnom mestu, razdvojena vodoravnom ili vertikalnom linijom od stalnog stiva. PR menadzer nece pisati reportazi, feljtonu, komentare osim kada je rec o oglasnoj reportazi i reklamnom feljtonu. 70.Konferencija za stampu? Za plasiranje informacija o krupnim dogadjajima, koji trazi dodatna obavestenja odgornih kompatetnih lica, saziva se konferencija za stampu (pres-konferencija). To je u novije vreme sve popularniji oblik komuniciranja s javnoscu. Za svakidasnje ali ipak ne sasvim obicne vesti koristi se forma informacije za stampu (ili pres-informacija, posto postoje brojni mediji izvan stampe u uzem smislu). Ova informacija treba da sadrzi neku znacajnu novost o poslovanju firme, pise se po formuli koja vazi za vest (kako, sta, gde, zasto?), jasnim i nedvosmislenim jezikom. 71.Brifing? Konferencija za stampu klasifikuje se kao redovne, vanredne i specijalne, mogu biti otvorene (za sve akreditovane novinare), za odabrane ucesnike i zatvorene (za glavne urednike i resorne specijaliste). Brifing su zatvorena konferencija za stampu sa koje se neizvestava, ona sluzi kao neki vid internog informisanja ili usmeravanja. 72.Stampa? Stampa je odigrala prekretnu ulogu u pretvaranju usmenog drustva u pismeno. Novine su sinonim za stampu u uzem smislu. U njima se rodio i izrastao zurnalizam. Novine su nezamnjivo sredstvo masovne komunikacije. Upotrebljava se mnozina NOVINE. Gotovo svi prilozi u novinama su novinski (cak i oglasi), a novinarski su samo oni koje pisu novinari, i koji se mogu svrstati u neku od nekih zurnalisitckih vrsta. Pod ucestalosti izlazenja stampe se deli na dnevnu, periodicnu, lokalnu i fabricku. Po dometu odnosno pokrivenosti teritorije moze biti nacionalna, regionalna i specijalizovana.
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 14
73.Tiraz, Remitenda? Broj odstampanih primeraka nekog lista je tiraz (vucenje). Tiraz zavisi od mnogo cinilaca a ne samo od kvaliteta novine. Tiraz novine odredjuje cenu oglasnog prostora, a uzima se i kao uporediva velicina za obracu efekata propagandne poruke. Naprodati primerci novina nazivaju se remitenda (poslati natrag). Najstariji srpski dnevni list je “Politika” izlazi od 1904, a najtirazniji su “Vecernje novosti.” 74.Tehnoloski napredak i stampa? Istorijski razvoj stampe ukljucuje pronalazak tehnologije pravljenja papira u Kini u I veku, njenog preuzimanja i usavrsavanja od strane Arapa i prenosenja u Evropu u XII veku. Krajem XV veka Ivan Crnojevic osnovao je na Obodu prvu stampariju, kasnije preneta na Cetinje. U njoj je stampana prva knjiga “Oktoix” (osmoglasnik). Na tlu danasnje Srbije prva stamparija osnovana je 1536. u manastiru Rijno kod Uzica druga stamparija osnovana je na Kosovu, u manastiru Gracanica. 75.Oglasavanje u novinama? Oglasi su najbolje uredjeni i najatraktivniji deo magazina. Oni pomazu da se uspostavi ravnoteza izmedju dobrih i rdjavih vesti. 76.Radio? Radio je najbrze, najeftinije, najotvorenije i najelasticnije sredstvo masovnog komuniciranja. Komunikacija putem radija je stvarna, dvosmerna i stalna. Razvijena radiofonija razvila je kulturu slusanja i proizvela raznovrsne saznajne i estetske potrebe zasnovane na fenomenu slusanja. Kultura radija apsorbovala je iskustva ranijih faza pisane reci i prevela ih u fonosferu, “cujnost sveta” sastavljenu od obilja akusticnih signala, medju kojima je jedinstven spektar nijansi ljudskog glasa. 77.Specijalizacija (radijskog programa)? U velikim radijskim sistemima, koji se finasiraju iz budzetskih ili parobudzetskih izvora (pretplata) i imaju obaveze javnog servisa, moguca je programska specijalizacija. Radio Beograd (95.3) ima dobru profesionalnu lepezu: prvi program (program univerzane usmerenosti); drugi program ( namenjena kulturi u najsirem smislu), treci program (kulturno usmerenje), prvi predajnik radio Beograda u Rakovici 1924. 78.Fonogenicnost? da bi na radiju delovali uverljivo, neophodno je da se vas glas odlikuje fonogenicnoscu. Mikrofon i ostala tehnicka pomagala naglasavaju izvestacenost u izgovoru. Artikulacija trebada bude meka i prirodna. Radio je vizibilan. Na radiju se kreativno preplice mnogo vrsta zvukova, pa i dvosmislenost tisine. 79.Oglasavanje na radiju? U radio-reklamama se mora strogo ekonomisati recima. Recenice moraju da budu kratke, a termini koji se koriste-dostupni i razumljivi vecini slusalaca. Ono sto je u oglasu vazno mora biti ponovljeno dva puta. Reklame na radiju po sadrzaju mogu biti narativne, stihovne, humoristicke itd., a osnovne forme tehnoloski se svrstavaju u cetri grupe: maska (najkraca forma u trajanju od 5 sekundi), slogan (iste duzini ali sa naglaskoim na odredjeni proizvod ili uslugu), parola (opsirniji slogan, moze trajati do 15 sekundi) i oglas (najskuplja i najduza do 60 sekundi). 80.Televizija? Televizija je najmladja, najuticajnija i najpopularnije sredstvo masovne komunikacije 81.Doktor za pletivo-spin doctors – u sluzbi vlada i centara vojne ili ekonomske moci cak su i ratovi programirali prema satnici globalnih televizijskih mreza. Istina je prva zrtva takvog zurnalizma. 82.Sedma i osma umetnost?
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 15
Posto je film davno prihvacen kao sedma po redu umetnost , deo televizijske produkcije koja izaziva estecka zadovoljstva i eticki stav, svrstavaju je u osmu umetnost. 83.Kada je televizija dobila ime? Na skupu strucnjaka odrzanog u Parizu 1909. 84.Sta znaci termin globalno selo? Marsal Makluan tvorac teorije o “globalnom selu” u kome su elektronski mediji produzeci covekovog nervnog sistema, tvrdi da je Nikson imao pobedu u dzepu dok ga Kenedi njie pobedio u cuvenom duelu 1960. Posredstvom malog ekrana moguce je plasirati odredjeni sadrzaj ciljnim grupama definisanih na osnovu demografskih i teritorijalnih kriterijumima, a olaksana je i multimedijalna distribucija marketiskih poruka. 85.Ogranicavanje kvantiteta televizijskih oglasa? Mnoge zemlje pristupile su delimicnom ogranicenju kvantiteta televizijskih oglasa i definisnaju programa koji se nemogu prekidat EPP. Od 1989. usvojena je konvencija koja zapadnoevropskim emljama dozvoljava emitovaje 15 odstvo emitovanje poruka u toku ukupnog trajanja programa u jendom danu. U vecini zemalja postoji lista proizvoda koja se nemoze rekamirati na televizji (alkool, duvan, vatreno oruzje...) 86.Spot-klip? Reklamen poruke snimljene filmskom ili televizijskom tehnikom, namenjen komercjalnoj akciji, ili pridobijanje gledalista za neke drustvene, politicke, kulturne ciljeve, naziva se spot ili klip, to je ime za kraci video insert u televizijskom prenosu ili emisiji. 87. 8 vrsta TV reklame? 1. reklama sa spikerom ( u kojoj profesionalna obucena osoba reklamira proizvod i demonstrira njegovu upotrebu); 2.svedocanstvo (proizvod ili uslugu preporucuje neko poznata osoba iz svet filma...); 3.demonstracija (prikazivanje upotrebnih vrednosti proizvoda); 4.dramtizacija (prioizvod se prikazuje u nekoj vrsti price); 5.dokumentarna reklama (prica o fabrici koja je proizvela robu, ili izvestaj o i skustvima potrosaca); 6.reklama-podsetnik (kratko podsecanje na ime ili slogan reklame ili usluge); 7.pevna reklama (spot u kome muzika ima naglasenu ulogu); 8.telop (staticna slika sa imenom ili kratkim tekstom o proizodu ili uslugi). 88.Sa tehnicke strane TV spotovi najcesce se izradjuju kao: igrana reklama (svesno organizovan prizor i situacija u kojia ljudi, zivotinje ili predmeti imaju preciznu ulogu); animacija ( snimanjegrafickih, crtanih ili lutkarskih elemenata slicicu po slicicu); trik (tehnicki zahvat koji kod gledalaca stvara iluziju vizuelne promene); kombinovani oglas (najmanje dve od spomenutih tehnika) 89.Internet? Koren onoga sto nazivamo internetom dotira iz pocetka XX veka. Internet je najveća i najpoznatija globalna računarska mreža, namenjena razmeni podataka, obuhvata lokacije i sadrzaje kojima se moze pristupit sa bilo koje tacke u svetu. Internet je sacinjen od racunara koji su ravnopravno povezani hijerarhijski. Virtualne lokacije i posebno kreiran sadrzaj na serverskom racunaru, dostupni non-stop naziva se sajt , ili veb sajt, veb lokacija odnosno prezentacija.Glavna lokacija na internetu, posvecena nekoj organizaciji ili pojedincu naziva se kucna stranica (home page). Primena tehnologije i internetskih resenja unutar jedne kompanijske mreze naziva se intranet . *ARPA-net? Kada i gde je stvoren www? 1969.osnovana je prva telematska mreza za prosledjivanje poruka, radila je na principu pakovnaja informacija i nosila je ime ARP–net (agencija za razvijene istrazivacke projekte). 1989 upravljanje ARPA-netom zvanicno je iz vojnih ruku presla na akademsko i naucne institucije. Iste
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 16
godine u Zenevi u Evropskoj labaratoriji za mikrocestice stvoren www (“svetska mreza”), najpopularniji sistem za koriscenje Interneta. 90.Kada nastaju prvi sajtovi namenjeni e-trgovine (e-commerce)?Sta su provajderi? Prvi sajtovi namenjeni upotrebi elektronske trgovine putem Interneta (e-commerce) pojavljuje se 1994, kada se afirmisu i prvi veliki provajderi. Provajderi su firme koje olaksavaju tehnicko prikljucenje sistemima kojima se poruke predaju, i odakle se povlace na zahtev primaoca. 91. Svi ucesnici su duzni da se pridrzavaju odredjenih pravila rada na mrezi, koji cine tzv. mreznu etikeciju (Net etiquette). 92.Digitalna revolucija? Brzu razmenu i koriscenje raznovrsnog informisanog materijala omogucavala je digitalna revolucija, cetvrta po redu tehnoloska revolucija u povesti ljudi. 93.Sta je digitalizacija? Digitalizacija je proces pretvaranja analognih signala i podataka u binarni kod koji “razumeju” i koriste elektronska kola informatickih uredjaja. 94.Bit? Bit (binarni broj) oznacava minimalnu kolicinu informacije koju moze da obradi racunar; istovremeno, to je merna jedinica ovog koda, standardni format za prenosenje tekstova, grafikona, zvukova, pokretnih i nepokretnih slika. Bit neposeduje boju, velicinu i tezinu, i moze da putuje brzinom svetlosti.
95.Informacijski autoput? Hiper reci? Hiper tekst? Koriscenje softverskih alata omogucilo je korisniku da bude navigator, takva komunikacija je nelinearna ili ineraktivna, i predstavlja mocan licni most ka informacijskom autoputu, na kojem korisnika cekaju brojen hiper-reci, u tekstu obicno su istaknute drugom bojom ili tipom slova, a iza njih nalazi se detaljno objasnjenje ili informacija u obliku slike, zvucne ili video-sekvence. Hiper reci upucuju na neku drugu stranicu ili izvor koji se nalazi u memoriji racunara udaljenog hiljadama kilometara od onpg za koji sedi korisnik. Vizuelno, graficki i zvucno organizovan sadrzaj koji putuje mrezom naziva se hipertekst, u pokusaju da informacione jedinice koliko toliko poveze u strukturu mreze grafike. 96.Virtuelna stvarnost? Kiber prostor? Tehnologija i stvaralacka invencija na Internetu stapaju se u multimedjalnoj tacki koja se naziva virtuelna stvarnost. Pridev virtuelan korisit se u opisivanju pojava koje su lsicne stvarnim i mogu se posmatrati kao realne. Razliciti oblici povezivanja elekronskih sistema s ljudskim bicima nazivaju se kiber-prostor , da bi opisao vestacke prostore kompjuterskih simulacija. 97.Video novinari? Online novine? Video novinari spremni da se sa bilo koje tacke ukljuce u zivi program radija ili televizije. Umesto pisace masine oni cesce koriste mikrofon, kameru i laptop.; snimaju, intrevjuisu, pisu tekst, salju sirovi materjal ili sami montiraju sliku i ton. On-line novine su objavljene prvi put u1992 “Chicago Tribune”. U pocetku su on-line novine bile prosta elektornska kopija stampanog izdanja, a kasnije su zamenjene samostalnijim sajtovima sa clancima, prilozima, izvorima i tempom azuriranja vesti koja ih je udaljila od obicnih novina.
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 17
98. Informaticki terorizam? Drustvena neprozirnost? Opcinjeni mogucnostima novog medija, mnogi koji se umreze imaju zelju da vam izloze svoju viziju boljeg sveta, da pokazu svoju pamet, mastu ili moc. Nesto od toga prelazi u oblik informatickog terorizma (virus, pretnja, tekstualni krivolov i razni vidici “kulturne diverzije). Prevelika kolicina informacija ima za posledicu pojavu fenomena koji teoreticari nazivaju “drustvenom neprozirnoscu” neki od njih predvidjaju da ce ljudi nositi kompjutera kao vokmene, i sto ce se smatrati normalnim. 99.EDU i COM? U okviru edukativnog domena (edu), internet predstavlja dragocenu informaticku autostradu koja omogucava da se prevazidju ogranicenja konvercionlnih metoda i inoviranje znanja. Mreza, najpre sluzi kao nezamnjivi informacioni kanal.Potom, Internet je cinilac koji podstice savladavanje novih vestina i usvajanje znanja. Ustanovljenem domena za poslovno, komercijalno komuniciranje (com) izmenilo je oblik i status oglasnih poruka i donelo biznisu nove vidove prezentacije ideja, roba i usluga. To je pre svegap osledica multimedijalnosti i interaktivnosti elektronske komunikacione mreze. 100.Umetnost na mrezi? Na Internetu knjiga je transformisana u beskrajne “hipertekstulane strukture” u kojima se korisnik moze pojaviti kao autor. U informatickoj sumi devojcica moze postane baka, sta ce da se desi zavisni od citaoceve maste. Ruski autor Epstejn 1995. uveo je Internet “intelektualnu mrezu” pod imenom “Intelent” , kao posebni metaprostor u kome se slobodno mogu razvijati najrazlicitije interdisciplinirane ideje i diskursi. To podrazumeva razmah poseben dimenzije kompjuterske umetnosti-da se jedna zamisao paralerno ostvaruje kao knjizevno, filmsko, muzicko i likovno delo. 101.E-mail romani, signalizam? 1999. u Beogradu se pojavio prvi totalno e-mail roman, to su prozna dela ostvarena nelinearnim pismom, spreman da podeli nedpredvidivu sudbinu u kiber prostoru. Prvi je “Savrseni zlocin”, a drugi “Tek sto smo otvorili postu”. U okviru signalizma zanrovski se izdvojila posebna vrsta kompjuterskep pezije, u kojoj se rec kao osnovna izrazajna jeidnica, spaja sa drugim recima ili isntetickim nizovima uz pomoc masdine i po zakonomernoj putanji (permutacija i kombinacije) koje masina izvodi u milionitom delu sekunde.
101.Mnostvo morala i jedinstvene etike? Etika i moral , su reci istog znacenja a razlicitog oblika, sa ekonomijom to su oblici drustvene svesti i ljudske prakse podlozne promenama. Moral oznacava obicaje ili vladanje. Moral je vid delatnosti odnosenja coveka prema svetu, prema drugim ljudima i prema samom sebi. Usvajanje moralne norme se interanilzuje i postaje savest vremena, drustva, socijalne grupe ili pojedinca. Postupak po moralnim normama, ili samo teznja ka tome tvori moralni cin. 102.Kodeks, Sta je to antisocijalna grupa? Osima zakonima, krsenje normi sankcionise se formalizovanim sistemom pravila koja se najcesce nazivaju kodeks. Poznati je lekarski kodeks (Hipokrata), zatim novinarski, advokatski itd. Antisocijalne grupe su: narkomani, mafija, bande adolecenata itd, cak i onim imaju svoje kodeks. 103.Moralna filozofija?Poslovna etika? Procenjivanje sadrzaja i dometa moralnih nacela, vrednovanje ponasanja pojedinca, drustvene grupe ili zajednice bavi se etika (ethos – obicaj). Kao filozovska disciplina poznata pod imenom moralna filozofija ili nauka o moralu , ponegde i filozovsko htenje, etika dublje istrazuje motive i otvoreno postavlja norme ljudskog delovanja koje ima za cilje dobro, pravedno. Ona bespostedno sudi o moralu kao njegova otvoren kriticna svest.
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 18
I ako je etika filozofska disciplina u teoriji i praksi poslovna etika ( poslovno-eticko ponasanje) pretezno pirmenjuje metode i strategije sociologije kao opste nauke o drustvu. 104.Teorija korporativnog drustvenog ucinka? Arci Kerol kombinuje filozovske ideje o drustvenoj odgovrnosti s nacelima primenjene ekonomije, dosao do teorije o tzv. korporativnom drustvenom ucinku po kojoj celinu drustvene odgovrnosti cine ekonomski, pravni i eticki principi. Ovi principi zajednoc stvaraju dogovor izmedju biznisa i drustva po kom kompanija deluje kao “moralni agent” 105.Manipulacija umesto socijalizacije? *Zatvorena i otvorena komunikacija? Otvorena komunikacija u kome se slobodno, kreativno i interaktivno ispoljavaju kljucni elementi komunikacijskog cina, gde se uvazava pravo na pluralizam i neguje kriticno misljenje. Komunikaicjska sema medijskog istrazivanja Nedeljkovica pokazuje kako se na podrucju zatvorene i otvorene komuniacije dramaticno suoceljava delovanjem cetri vazna cinioca: drzava, drzavnih ustanova, mas-medija i javnost; od kojih zavisi tip javnosti. *Tehnolski tirkovi u slizbi komunikaicje? medijske manipulacije se najcesce izvode iz ekonomksih i politickih razloga – da se potrosacima sugerise na kupovinu odredjene robe ili usluge, da se prikriveni interesi pojedinca, drustvene grupe, politicke partije pokazu kao svi interesi clanova drustva. - modalitet postizanja narocito zvucnih i vizuelnih efekata labaratorijskom obradom fotografija, tona i pokretnih slika zove se “prljavi trikovi”. - zloubotreba televizijske tehnike u politicke svrhe umnozile su se u izbornim kompanijam promenom kaleidoskopskih (broj likova po zelji), stereskopskih (opticka i psiholoskobioloska iluzija) i drugih efekata. - na manipulaciju upozorio je reditelj Miroslav Jokic u jednoj epizodi serije “Ribarenje Ljudskih dusa” emitovana na RTS 1 2002, epizoda “Satnizam u rokenrolu”, u kojoj su indetifikovane ideje satanisitckog pokreta u muzici najznacajnijih svetskihj muzickih asambala, “hevi-metal”. - u oglasavanju ekonomskih i politickih sadrzaja koricene podsvesni efekti, poznat pod imenom “backward-masking”, zabranjen je zakonom i etickim kodeksima. *Knjiga “Reklamokratija”? primenom suptilnijih metode ubedjivanja, da se navedu da misle i urade ono sto komunikator zeli, a da toga nije svesan, “Pet reci koje ti sastavis dovljno je da za samo nekoliko nedelja ili meseci potpuno izmeni nacin zivota pola miliona potrosaca” : knjiga “Reklamokratija” Pol i Kornbult. * Definicjija socijalizacije i manipulacije? Pod socijalizacijom se podrazumeva procec modelovanja socijalno pozeljne licnosti posredovanjem skole, porodice, medija itd. Rezultat tog procesa treba da bude zrelo, odgovrno, drustveno i osobeno ljudsko bice koje je razvilo univerzalne sposobnosti i funkcije. Socijalizacija imap ozitivni predznak i traje citavog zivota. * u knjizi “Ribari ljudskih dusa” Djuro Susnjic (1976) potice definicija manipulacije to je skup postupaka pomocu kojih manilpulator, koristecx simbolicka sredstva, za njega pogodnim psihosocijalnim uslovima, odasilje u masu, sredstvima komunikacije, odredjene poruke s namerom da utice na uverenje, stavove i ponasanje velikih broja ljudi, tako da bi se oni u stvarima o kojima nepostoji opsta saglasnost, a za koje su zivotno zainteresovani, usmerili prema ubedjenju, stavovima i vrednostima manipulator, a da toga nisu svesni.Tako je Susnjic one koje manipulisu nazvao ublazenim imenom: skriveni ubedjivadji, ribari ljudskih dusa, profesori ubedjivanja itd. 106.Kodofikovanje poslovno-eticke prakse? Eiku neke kompanije odredjuje sve sto ona cini , a ne samo ono sto govori u nastojanju da obezbedi podrsku javnosti. nuzno je da se iz p slovnja vidi kako organizacija zeli da sluzi opstem dobru, da javni interes odvaja od parcijalnog i da u svakodnevnom delovanju tezi prepoznavnaju zajednicke
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 19
mere prihvatanja konkurentskih interesa. Uzajamnost je njavanziji princip koji treba da slede kompanije i pojedinci. From u svoji mdelima insistira na pravicnosti, kritikuje sebicnost. Solidarnost nije samo zadatak to je zadovoljstvo i najbolja garancija sigurnosti pise From podsecati na jednakost prava znaci staviti svakom na raspolaganju sredstva za ostvaranje sebe u potpunosti. *5 nacela enticke snage po knjizi “Snaga etickog menadzmenta”: svrha, ponos, strpljenje, upornost, perspektiva •
107.Zloubotreba zenske seksualnosti? Etika PR mora biti osetljiva i na predrasude ove vrste jer one stoje na putu jednakim mogucnostima u brojnim oblastima. Osim sto se iskazuje kao ozbiljna prepreka istinskoj komunikaciji, diskriminaciji po osnovu pola uvecava prostor za druge potcinjena. 108.Medijski rat i militantno novinarstvo? *U pocetnoj fazi razvoja zurnalizma, novinari su naduvalio dogadaje i lagali u interesu izdavaca, tako se rodio senzacionalizam – novinarski pristup koji pociva na opisu bizarnih dogadjaja ili licnosti, na prenaglasavanju pojedinih detalja ili pukom fabrikovanju cinjenica *u poslednjih decenija XX veka zloupotreba medija dobija planetarne razmene, novinari su postali ne samo zlosutna prethodnica velikih sukoba vec i pravi izazivaci rata. Tada je usla u opstu upotrebu sigma medijski rat kao skup zurnalisitickih i propagandnih aktivnosti kojima se – uz podrsku najsavrsenijih komunikacjiskih sredstava – konstruise negativna predstava o pojedinim narodima, drzavama ili njihovim liderima, kao prethodnica vazdusnog udara, selektivnog bombardovanja ili totalnog rata. Sredstva medijskog rata prilagodjavaju se vojnopolitickim ili eknomskim ciljevima, i uvek su usmereni protiv nekog. * “psi rata” su novinari placenici – opisuje se kao dogadjaji kojim se namirjuje neka visa skoro kosmicka pravda. *politicka instrumetualizacija medija dobila je razmere “medijskog fazisma”, upotrebljen je za postizanje tenzije, pripremu agresije. Spin doctoring (od engleske reci spining = presti, ispredat); rec je o nekoj vrsti “umetnickog splektrarenja”, kojom se za veliki novac informacija menja sadrzajm smer i karakter kako bi najbolje posluzila modelovanju stava sire javnosi u zeljneom smislu. “Spin doctori” imaju zadatak da obezbede pozitivan ambijent za razumevanje, opravdanje stvarno nepopularnih poteza, ali tako da konzument neprimeti da su nasamareni. 109.Etika prvo lice mnozine? * vladavina pomocu aplauza? u jednopartijskom sistemu, javno komuniciranje bilo je pretezno jednosmerno. Infomacije su tekle dobor kontrolisanim kanalima a kriticna funkcija javnosti bila je zamenjena manipulacijom. Osnovno sredstvo ovog vida manipulacije bilo je apelovanje na cula umesto na intelekt, a glavni cilj izazivanje konformizma u misljenju i ponasanju i obezbedjeje (lazne) plebisticiarnosti neophodne za “vladavinu pomocu aplauza” i masovnog odobravanja” *cenzuar i autocenzura? U dirigovanom novinarstu su postojali oblici javne ili prikrivene cenzure i autocenzure (nametnuti odnosno dobrovoljni oblici odustajanja od sopstvenog misljenja), zurnalisitcka scena obilovala je profesionalnim i ljudskom odvaznoscu i visokog umeca da se istina saopsti makar “izmedju redova”. *pas cuvari demokratije? Doneti su zakoni o informisanju idelovanju elektronskih medija koji bi bar formalno reformisali znacaj javne sfere i novinara kao ”psi cuvari demokratije” verbalno zalganje za ravnopravni pristup izvorima informacija i slobode medija, nije upotpunosti bila jos uvek nije donela potpunu slobodu, niti iskljucila citanje izmedju redova. *medjunarodna organizacija – Reporter bez granica? O klimi u kojoj deluju mediji svedoci i rang-lista medjunarodne organizacije “Reporteri bez granica” za 2003, po kojoj je Srbija i Crna Gora po stepenu slobode medija svrstana na 85.mesto od 166 zemalja, godinu dana ranije bila je na 60 mestu.
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 20
110.Mecena? Mecena pokrovitelj, zastitinik knjizevnika, umetnika, naucnika, po Gaju Kliniju Meceni (Maecenas, 70 pre nove do 8 nove ere), uglednom Rimljaninu, ljubimcu cara Avgusta, zastitniku i prijatelju naucnika i pesnika, narucito Vergija i Horacija. 111.Blog? Blog je on-line dnevnik, ljudi se dopisuju na njemu i daju komentare na razne teme. Nesto poput chata. Blog je neka vrsta privatne web stranice, koj vam omogucava da na jednostavan nacin publicirate svoje tekstove. Blog vam omogucava da se vas glas cuje na internetu. Mnogo ljudi koristi blog da bi organizovali svoje ideje ili publicirali novosti. Drugi koriste blog da bi se obratili svetskoj publici. Treci da skupe na Blog-u interesantne stvari koje nadju na bespucima interneta u jednu lako potrazivu stranicu. Profesionalni i amaterski novinari koriste Blog da objave najnovije i najzanimljivije vesti. 112.Kokus? Kokus je uobicajno grupisanje politicara u Americkom kongresu. Septembra 2004 prvi put u Vasingtonu je osnovan “srpski kokus” sastavljen od 4 kongresmena. Vazna je razlika od lobi grupe, jer kokus grupe se ne placaju. Kokusom neko mora eskluzivno da se bavi, da obilazi kongresmana i stalno objasnjava probleme za koje se kokus zalaze. Srpski kokus u americkom kongresu ne brani interese Srbije niti to sme da radi, nego brani interese americkiih drzavljana srpskog porekla. Najcesca pitanja na ispitu
1. Javnost i javno mnenje?
ODNOSI SA JAVNOŠĆU
Prema “recniku srpskog knjizevnog i narodnog jezika” javno se odredjuje kao otvoreno, ali i kao drustvena zajednica, publika, javno mnenje….. Izneti na javnost iz istog izvora znaci obelodaniti, upoznati javnost s cim. Dakle javno oznacava pojavni svet koji svako moze culima opaziti. A nemacki filozof Jirgen je odredio javnost kao slobodne gradjane okupljene u publiku. U sredistu javnosti u kojoj se gradjani, publika, nesmetano okupljaju i iznose svoje stavove obrazuje se javno mnenje. Treba reci da je javno mnenje uzi pojam od javnosti.Od druge polovine 18 veka termin javno mnenje ulazi u opticaj kao preovladjujuci stav pripadnika jedne globalne drustvene zajednice prema odredjenim drustvenim pojavama, posebno prema postupcima i akcijama drustvenih cinilaca koje imaju znacaj za zivot vecine stanovnika .
2. Modeli organizovanja odnosa s javnoscu? Osnovni cilj odnosa s javnoscu je isti bez obzira da li se radi politicko, kulturnom, sporckom ili nekom drugom planu, modeli organizovanja PR se mogu znatno razlikovati. Moze se reci da postoje 3 modela odnosa s javnoscu. Prvi je PR na nivou to menadzera, to je ujedno i najstariji model. Po ovom modelu odnosi s javnoscu su u istoj ravni sa najvaznijim funkcijama rukovodjenja preduzecem ili ustanovom. O ovom modelu PR poslove obavlja neko od najvisih rukovodilaca kao jednu od svojih poslovnih obaveza. Dobra strana ovog modela je sto je menadzer dobro upoznat sa svim planovima i odlukama u kolektivu. Losa strana ovog modela je sto menadzer menjajuci listu prioriteta nece moci da odnosima s javnoscu prida znacaj koji objektivno imaju. Drugi model je interni sistem za PR, gde za odnose s javnosu se organizuje odeljenje, sektor sastavljen od strucnih ljudi kojima su odnosi s javnoscu osnovno zaduzenje. Na celu ovog tima je rukovodilac koji ima prohodnos do menadzerskog vrha, ako vec ne sedi na njemu. Treci model je spoljasni PR, konsultant ili agencija. Ovakav model se sve cesce angazuje sa zadatkom da zasnuje odnose s javnosu tamo gde oni ne postoje ilivda ostvare konkretne komunikacijske projekte. Ugovori o saradnji se zakljucuju za odredjeni vremenski period ili se vezuju za realizaciju pojedinih akcija. ODNOSI S JAVNOSCU
Page 21
Angazovanje specijalizovanih agencija za PR je pravo resenje ako preduzece ili ustanova nema kvalifikovane ljude za posao.
3. Ime kao element korporativnog identiteta? Ime je jedno od najvaznijih elemenata korporativnog identiteta.Ime je konstanta jer u sebe ukljucuje stalnost u opazanju i psiholosko iskustvo proslih i tekucih generacija. Poslovno posmatrano ime olicava status kompanije i identifikuje kvalitet proizvoda u odnosu na konkurenciju. Ime ima i vaznu ulogu zbog velike psiholoske vezanosti potrosaca za proizvod sa poznatim imenom. Primer COCA-COLA. Prilikom osnivanja preduzeca treba dobro analizirati kako ce glasiti ime preduzeca, i napraviti izbor od nekoliko ponudjenih varijanti. Pored toga sto se novo ime mora proveriti sa lingvistickog aspekta potrebno je proveriti i sa pravnog , ne sme biti slicno nijednom postojecem. Ime treba da bude kratko, lako izgovorljivo i jasno. Univerzalno prihvatljiva imena donose velike ustede prilikom dizajniranjai oglasavanja. 4. Logotip? Logotipom se u savremenoj praksi naziva specificno likovno-graficko oblikovanje imena preduzeca, ustanove, proizvoda…Logotipi cesto imaju veliku vrednost za firme, kao npr Politikin logotip daleko vise vredi nego od masina ili poslivne zgrade u centru BG. U logotipima je vizuelni karater najizrazeniji. Kombinacijom logotipa i zastitnog znaka uspeva se potpunije izraziti cpecificnost ili osnovnu delatnost firme.
5. Piktogram? Piktogram je graficki pojednostavljen znak kojim se razlicite radnje, ideje, proizvodi dovode u jasnu i razumljivu vezu sa celinom. Savremeni covek se srece sa piktogramima na svakom koraku, najveci broj saobracajnih znakova je piktografske prirode. Piktogrami imaju zadatak da zgusnutim likovnim sadrzajem preslikaju glavna obelezja oznacenog predmeta, objekta ili usuge. 6. Slgan? Slogan se razvio iz potrebe ljudi da odredjene poruke saopste u kratkoj formi koja ima jaku snagu. Slogan je cesto sastavljen od jedne recenice ili dve tri vesto ukomponovane reci, ili cak samo iz jedne reci. Sazeta forma omogucava sloganu lako pamcenje i brzo sirenje. Slogan ima sposobnost da zaobidje prepreke i zaobilaznim putem saopsti poruku. Primeri slogana su Doncafe “i miris i ukus”. 7. Agencijsko novinarstvo? Agencijsko novinarstvo se javilo kao rezultat potrebe listova za brzim, kratkim i tacnim informacijama sa lica mesta. Danas agencije snabdevaju redakcije navina, radija i televizije tekstovima svih zanrova, kao i fotgrafijama, fono i video izvestajima. Znacajna odlika agencijsko zurnalizma je brzina u rikupljanju, obradi i distribuciji parznog informativnog materijala. Prva novinska agencija u svetu je bila “Avas” osnovana u Parizu 1825 god., sada posluje pod imenom Frans-pres i dalje spada u jedne od najvecih i najuglednijih novinskih agencija. Prva novinska agencija kod nas je bila “Avala” osnovamna 1919 god u Beogradu. Nasa najdugovecnija i najuticajnija je Tanjug, ali postoje i druge kao sto su Beta, FoNet….Zbog svoje izvornosti, brzine, sazetosti i preciznosti prilozi novinskih agencija imaju veliki uticaj na formiranje javnog mnenja. 8. Manipulacija i socijalizacija? Postoji razlika izmedju socijalizacije i manipulacije kao fenomena oblikovanja ljdske jedinke. Pod socijalizacijom se podrazumeva proces modelovanja pozeljne licnosti posredovanjem skole, porodice, medija.,.. Rezultat tog procesa treba da bude zrelo, odgovorno, drustveno i osobeno ljudsko bice, koje je usvojilo vazece standarde ponasanja i izgradilo stavove i crte licnosti.
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 22
Termin manipulacija znaci upravljanje, navodjenje, kontrolisanje…. Manipulacijom se mogu stvoriti pogresni stavovi verovanja i vrednosti u drustvu. Manipulacija je dobila strahovite razmere poslednjih pola veka. Iza tih metoda i ciljeva obicno stoji oholost vlade, zavodljivos moci i podmitljivost interesa.
9. Radio? Radio je najbrze, najjebtinije, najotvorenije sredstvo masovnog komuniciranja. Vec dugo je radio sredstvo komuniciranja razlicitih naroda, drzava, kultura. Ovaj mediji pociva na daljinskoj komunikaciji bez zica, prc i zvukovi se prenose posredstvom radio-signala. Komunikacija putem radija je dvosmerna i stalna. Radio je jednostavan, pokretljiv, i svuda prisutan medij. Savremenom coveku je radio uvek pri ruci., u gotovo svim okolnostim svakidasnjeg zivota. Jugoslavije je prvi radio prenos imala 1924 god, prenosen je muzicki koncert. Zbog niza komparativnih prednosti u odnosu na druge medije radio je postao znacajno sredstvo za sirenje marketinskih poruka. Kompanije bez obzira na velicinu sa zadovoljstvo mkoriste radio za prenos marketinskih poruka, Radio osim povoljne cene i jednostavne i jeftine pripreme pruza i mogucnost da izmene vrsite do poslednjeg trenutka, i lako se dolazi do doma potrosaca u svako doba dana i noci. 10. Ciljevi PR? Odnosi s javnoscu definisu svoju delatnost kao planiran i trajan napor da se uspostavi i održi naklonost i razumevanje između jedne kompanije i ciljne javnosti. Odnosi s javnošću imaju glavni cilj da utiču na formiranje pozitivnog stava o kompaniji. Osnovna funkcija odnosa s javnošću jeste održavanje dvosmerne komunikacije sa okolinom. PR je usmeren na dugoročne ciljeve, a pre svega na stvaranje pozitivnog stava u javnosti vezanog za kompaniju, njene proizvode i usluge. Koncept odnosa s javnošću podrazumeva stvaranje ambijenta u kojem kompanija može da oblikuje i ostvaruje svoje ciljeve koji se odnose na uspostavljanje dijaloga i postizanje sklada preko dvosmerne komunikacije. Odnosi s javnošću (public relations – PR) predstavljaju veoma važan segment promocije. PR je u poslednjoj deceniji doživeo naglu ekspanziju, čak dotle da ga mnogi smatraju samostalnom naučnom disciplinom a ne delom marketinga. 11. Sponzorstvo? Sponzorstvo je specfican oblik razmene u kojoj jedna strana dobija finansijska sredstva kao naknadu za pravo sponzora da plasira odredjene poruke i poboljsa svoju poziciju u javnosti. Sponzorisanjem odredjenih aktivnosti uspostavlja se bolja veza sa izabranim ciljnim grupama, popravlja korporacijski identitet i ucvrscuje poverenje u vrednost firme. Sponzorstvo predstavlja multimedijsku formu komuniciranja i cesto je veoma efikasno i isplativo. U sponzorstvo spadaju razni oblici donatorstva, gde se ne postavljaju zahtevi za protivuslugom, vec se davanje sredstava smatra delovanjem u javnom interesu. 12. Konferencija za stampu? Za plasiranje obavestenja o krupnim poduhvatima ili dogadjajima iz zivota organizacije, koji traze dodatna objasnjenja odgovornih i kompetentnih lica, saziva se konferencija za stampu. Konferencija za stampu klasifikuje se kao redovne, vanredne i specijalne. Takodje mogu biti otvorene (sve akreditovane novinare), za odabrane ucesnike i zatvorene. Da bi konferencija za stampu uspla, mora biti dobro pripremljena. Novinari se pozivaju na konferenciju pisanom pozivnicom u kojoj su pregledno navedeni povod za razgovor, vreme i mesto odrzavanja. Sluzba za odnose sa javnoscu pobrinuce se da na konferenciju budu pozvani pravi novinari, specijalisti za konkretnu temu, ili oni s kojima vec postoji pozitivno iskustvo. Sve sto se javno kaze na konferencij za stampu mora biti visestruko provereno i dostupno svim novinarima pod istim uslovima. 13. PR u kriznim okolnostima? Kriza je neizbezan pratilac drustvenog i ekonomskog zivota. Preduzece kada naidje na vanrednu kriznu okolnost moze doci u pitanje funkcionisanje preduzeca, pa cak i opstanak. Te rizike je tesko unapred prepoznati. Ozbiljne firme poseduju neku vrst kriznog plana. Sa detaljima plana upoznat je krizni stab. Clanovi kriznog staba su nosioci najvisih menadzerskih funkcija, ukljucujuci i osobu zaduzenu za odnose s javnoscu. U kriznim okolnostima PR preduzeca, ustanove ili neke druge organizacije treba adekvatno da reaguje. Dzonson i Dzonson je najbolji primer za dobar PR. Od njihovih tableta za glavobolju je umrlo 7 ljudi u SAD-u od cijanida pronadjenog u tabletama. Kompanija je dobro saradjivala sa policijom medijima, ODNOSI S JAVNOSCU
Page 23
testirala je tablete. Otkrila uzrok i povukla tablete, omgucila zamenu i pokrila troskove. U kriznim situacijama najpre je ugrozen takozvani mekani kapital koji se najteze ostvaruje (ugled i reputacija) i nije lako iskaziv u bilansnim izvestajima. 14. PR i novinarstvo Što se tiče pitanja PR i novinarstvo, imaš o tome pasus u knjizi...gde se otprilike piše da su novinari neka vrsta preteče savremenog PR-a (uglavnom se novinari regrutuju za te poslove), a i priča se o tome, koliko je bitno i korisno biti "ulepo" sa novinarskom silom..pa imaš primere zakasnelog reagovanja na neke situacije(krizne,npr,),slikovito objašnjeno. A, kada je reč o RTS-u, to ti je bitno da kažeš da je javno preduzeće, osnovano tad i tad (datumi mi nisu jača strana ), kao javni medijski servis građana, kako građani mogu da kontrolišu i utiču na funkcionisanje programa (barem bi to trebalo da može, mada u praksi ).... Ja sam napisala i ko je direktor i koji sardžaji-vrste emisija se manje-više prikazuju na kom programu (prvi i drugi)... ТЕМЕ СЕМИНАРСКИХ РАДОВА ИЗ ОДНОСА С ЈАВНОШЋУ 1. Комуницирам, дакле, постојим 2. Комуникација и људске потребе 3. Масовна комуникација и масовна култура 4. Јавност и јавно мнење 5. PR и сродне делатности (сличности и разлике) 6. Стереотипи и предрасуде 7. Модели организовања односа с јавношћу (на конкретном примеру) 8. PR у кризним околностима (пример и анализа) 9. Спонзорство као вид PR (на конкретном примеру) 10. Односи с будућим запосленима (на конкретном примеру) 11. Заштитни знак као елемент корпоративног идентитета (пример и анализа) 12. PR и новинарство: две супротстављене делатности 13. Агенцијско новинарство 14. Белетристички жанрови у новинарству (пример и анализа) 15. Трагом вести (анализа фактографских жанрова) 16. Коментар и колумна (пример и анализа) 17. Специфичности оглашавања на ТВ 18. Оглашавање у штампи 19. Виртуелно и реално 20. Кибер простор и јавна сфера 21. Стварање и одржавање бренда 22. Уметност на мрежи (кибернетска естетика) 23. Пропаганда, индоктринација, манипулација 24. PR и етички кодекси 25. Комуникација и нови медији 26. Цензура и аутоцензура 27. Положај сектора за односе с јавношћу у великој организацији 28. Управљање кризом и односи с јавношћу 29. Евалуација учинка односа с јавношћу 30. Електронска комуникација и етичке дилеме 31. Нормативна димензија односа с јавношћу 32. Односи с јавношћу и непрофитне организације 33. Моћ и немоћ слогана у време опште распричаности 34. Сегментирање јавности 35. Билборди као нови медиј 36. Хумор у оглашавању 37. Жене у огласима (употреба и злоупотреба) ODNOSI S JAVNOSCU
Page 24
38. Дечја права и домаћа оглашивачка пракса 39. Огласна репортажа 40. Употреба и злоупотреба интернета 41. Корпоративни идентитет (анализа примера по избору) 42. Анализа сајта Мегатренд универзитета 43. Анализа знака Мегатренд универзитета 44. Бонтон у електронској комуникацији 45. Редизајнирање заштитног знака 46. Конференција за штампу 47. Интервју у дневним новинама 48. Нове брзалице и разбрајалице 49. Услужни дух радија 50. Право на исправку у новинама 51. Зашто волим Радио Београд 52. Зашто не слушам Радио Београд 53. Јавни медијски сервис – права и обавезе 54. Циљеви и средства истраживачког новинарства 55. Саопштење за јавност (припрема, садржај, слање, вредновање) 56. Таблоидно новинарство 57. Односи с локалном заједницом као вид PR 58. „Комуникација ризика“ 59. Како видим себе као успешног менаџера за односе с јавношћу 60. Планирање кампање односа с јавношћу (пример и анализа) 61. Изградња идентитета, имиџа и репутације (пример и анализа) 62. Култура пословне комуникације 63. Планирање медијске кампање (анализа примера по избору) 64. Анализа веб-страница једне компаније у Србији 65. PR у државним установама и органима власти (пример и анализа) 66. PR у политичкиим организацијама (анализа примера по избору) 67. Пракса и перспективе PR у Србији 68. Сајмови као начин промоције производа и предузећа
ODNOSI SA JAVNOŠĆU Ja sam poslala mail profesoru i vraceno mi je da -nema kolokvijuma -obavezan seminarski (odbraniti 7 dana pre ispita) - pisati ćirilicom ! -ispit u januaru pismeno
Oво су питања каја сам имао у јануару: 1. Модели организовања односа са јавношћу 2. Логотип 3. Радио 4. PR и новинарство 5. Манипулација и социјализација Pitanja u martovskom roku su bila: Ciljevi PR-a Agencijsko novinarstvo Piktogram
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 25
Eticki kodeksi PR-a Fotografski zanrovi u novinarstvu
Pitanja u aprilskom roku su bila: 1.Logotip 2.Sponzorstvo 3.Novinarstvo i PR -sličnosti i razlike 4.Etika u PR-u 5.Javnost i javno mnjenje
ODNOSI S JAVNOSCU
Page 26
