osHo
NEVINOST ZNANJE I RADOZNALOST Gdeje nestalamojadetia radoznalost?
Leo commerce Beograd,2012
Naziv originala: INNOCENCE, I'N{O\7LEDGE, AND \TONDER - OSHO
Sadri-aj
Naziv knjige: NEVINOST, ZNANJE I RADOZNAIOST_
OSHO
Copyright @ 201 1 by Osho International Foundation, Switzerland
Predgovor
Copyright @ 2012 za Srbiju Leo commerce,Beograd OSHO je registrovanizaititni znak Osho medunarodneorganizacije,www.osho.com. Materijal koriSien u ovoj knjizi preuzetje iz rzliditih predavaniai predstavljaodgovorekoje je Osho davaona pitanja publike. SvaOshovapredavanjasu u potpunosti pretod€nau knjige, a dostupna su i u originalnom audio-zapisu.Audio-zapisei kompletnu arhivu telstova moiete naii u onlain Osho biblioteci na adresiwww.osho.com.
1 Radoznale odi 2 Srca i umovi
3 Znanje nije isto 3t Urednik: SladanaPeriiii Prevod:
4 Odgovori su opas
Ivana Cvetkovii Lektura i korektura:
5 Stare navike teiko
Bosiljka Delii Prelom i korice:
6 Kao dete
Pintor Project Zrizdava{a: Nenad i SladanaPeriSii
O autoru
Izdavrt: ID ko commerce,Beograd
Osho medunarodni
Plasmm: ID Leo commerce,Beograd Mihajla Bandura 36 oll I 37 5-2625: 01r | 375-2626; 0r1 I 375-2627; 063| 5r7 -874 E-mail: nesaperisicEgmail.com infogleo.rs www.leo.rs St"mpa' Neografia - Badki Petrovac Tirai:1000 -2 ISBN 978-86-7950,159
OSHO je registrovanizaititni znak Osho International Foundadon, www.osho.com
ViSe informacija
'rcla'
I\DWONDER-OSHO
Sadriaj
tgF.
)oniArosT-osHo rioo:l Foundation, Switzedand
Predgovor
7
Leo commerce, Beograd l.rum
I Radoznaleodi
T7
2 Srcai umovi
40
3 Znaile nije isto 3to i spoznaja
69
4 Odgovori su opasni
93
iih predamnja i predstavlja odgovore koje je mia
su u potpunosti pretodenau knjige, a
'zpis
i kompietnu arhivu telstova moiete
ra afmi w.osho.com.
E ri&: hosii
&u-idia
5 Starenaviketelko umiru
115
riE
6 Kao dete
r4l
O autoru
r65
Osho medunarodnicentarza meditaciiu
r67
ViSeinformacija
169
*tr n Pailii
: r- Beograd t a Btogmd
hn 3,5 t r 3- j-2627; 063| 5l7 -874 8g=:il.com E fi
d Fesorac
lfr |\tt'-i9-2
hho lqremarional @(x
Foundation,
Predgovor
Presvega,dozvolitemi da objasnimkoliko vrstabudalapostoji' Prvi tip su oni koji ne znalui nisu svesnisopsffenognezna' nja - obidnebudde. Drugoj vrsti pripadajuoni koji ne znaiu,ali misle daznajukompleksnebudale,udenebudale. budale. Tireditip dineoni koji zn$u da ne znaju- blagoslovene Svi seradaiu kao obidnebudale- u pravom smislu znatenia reti glupak. Svakodete je obidna budala.Dete nije svesnosoPswenog neznanja.JoSnije postalosvesnomogudnostisaznania' O tome govori hriSdanskaparabolao Adamu i Evi. Bog im je rekao:,,Nemojtejesti sadrveta saznania."Pretog nesreinogsluAdam i Eva bili su obidne crja, kada su jeli sa drveta saznar4a', budale.Ni5ta nisu znali.Naravno,bili su neverovatnozadovoljni jer je telko biti nezadovoljanako iivite u neznanju'Nezadovoljswo mora da se veiba; mora da se postigneiza nezadovoljswo je potreban rawoj. Ne moiete sworiti pakaobez znanja- kako moZetesworiti pakao bez znanja? Adam i Eva bili su kao deca.Svakiput kad serodi dete, rodi seAdam. Adam iivi nekoliko godina- najviSedetiri godine.Svakim danom taj broj sesmanjuje.Ziui u raiu ier re znakako da
8
ZNANJEI RADOZNALOST NEVTNOST,
swori tugu. Veruje Zivotu, uiiva u sitnicama kao 5to rade kamidci na plazi ili Skoljke. Sakuplja ih kao da je nalao blago. Obidni kamendi6i blistaju kao Kohinor. Sve ga oduievljava - kapi rose na jutarnjem suncu, zvezdanonebo, mesec,cve6e,leptiri, sve. Zatim, malo-pomalo, udi: leptir je samo leptir, cvet je samo wet. Nema tu mnogo nauke. Pamti imena: ovo je ruLa, ono ie bela rada, ovo je lala, a ono lotos. Malo-pomalo, imena postaju prepreke.Sto vi5e udi, sveje dalje od suitine Livota.PostajeStreber. Zivi glavom, a ne celim biiem. Upravo to znati pad. Jeo je
deca",a ne ,,deca".Red ,,kao'I'eor su poput dece,ali nisu viie deca.I joi nisu osetila iskulenje. Njihotr ne vredi mnogo jer je nisu sami
nikad ih ni5ta nije stavilo na muli Iskulenja dolaze pre ili kasni
iskulenje i odvu6i ie dete u reLr dete ne treba treba da pode za isln
sa drveta saznanja.
ako bude spredavaloili ogranica' tip budale. Neie u6i u Isusovo ca.
Svako dete mora da jede sa drveta saznania.Svako dete je toliko jednostavno da, vremenom, mora postati kompleksno -
rai, ne. Ostaie neznalica. Neznan ne oslobadanje od tereta. Prvo n
to je sastavnideo odrastanja.Svako dete prelazi put od obidne budale do kompleksne budale. Razlikujemo nekoliko stupnjeva komplelanih budala - neki ostanu na nivou srednje 5kole,
panj znanja, prvo mora da zgresi i spoznaju,da odbije posluinost Br
neki se zadrLena nivou diplomaca, neki postanu postdiplomci ili doktori nauka. Sve su to stupnjevi razvoja kompleksnih budala. Svako dete mora da okusi spoznaju jer je iskuie nie znania
odrekne.
preveliko. Sve5to je nepoznato moZe biti opasno. Mora da sazna jer te znanjem moii da se izbori s tim. Kako iemo se izboriti bez znanja?Svako dete predodredeno je da naudi. Prva vrsta budale, neizbeLno, mora da postane druga vrsta budale. Druga vrsta budale moLe,ali i ne mora, evoluirati u tre6i tip budale. Tireditip budale razvija se samo kad drugi tip postane preoptereien znanjem - kad ima previ3e znanla, kad se sav prewori u glavu, kad izgubi svu oseiajnost, svest, sav Zivot. eovek postaje teorija, natpis, dogma, a u njegovom umu kovitlaju se redi.Jednog dana, ako seta osobaosvesti,shvatada mora odbaciti sve 5to je dotad saznala.Thda postaje tre6i tip budale - blagoslovena budala. Doiivljava drugo detinjswo. Ponovo postaje dete. Setite se Isusovih redi: ,,...akose ne povratite i ne budete kao dieca, ne6eteuii u carswo nebesko."l Ne zaboravite,kaie ,,kao I
Matej18:3.(Prim.prev.)
doZivi sopsweni ego samo da bi
Neie sesvi odreii ega.Svadec
na drugi, a samo blagosloveni dc nazivaju blagoslovenim budalanu
Blagoslovenabudala dosdgJa da jeznanlejalovo, znanjeje prep budale odridu se znanja i dosdzr
prodiste pogledi. U njihovim ocir hovi umovi nisu umovi, vei iism zakrdeni dubretom. Mozgor.i ir
znanjem. Jednostavno su wesni. I Tertulijan je podelio znanie n lica - takvo znanje ima drugi tip
nema spoznafu jer nije saznaoput je, zapamtio: udenjak je samo p radunar.Tertulijan kaZe da ova'
vei neznanje upakovano tako da neznarye.lJ swari, to je pad, par
iskvarenost. Iskvareno stanie um;
Predgouor
i.{IOST imicama kao 3to rade kamidci ro da je naiao blago. Obidni re ga oduievljava - kapi rose
deca", a ne ,,deca".Red ,,kao" veoma jevtLna' Oznatavaone koji su poput dece, ali nisu vi6e deca. Deca su sveci, ali samo zato $to joI nisu osetila iskulenje. Njihova svetostveoma je jednostavna;
Domesec,ane(e,leptiri, sve. ir je samo leptir, cvet je samo
ne vredi mnogo jer je nisu sami zaradili, nisu se borili za niu, nikad ih ni3ta niie stavilo na muke iskuienja. Iskulenja dolaze pre ili kasnije. Pojavi6e se hiljadu i jedno iskuienje i odvu6i ie dete u raznim smerovima. Ne kaZem da dete ne treba treba da pode za iskulenjima - ako sebude opiralo,
rd imena: ovo je ruia, ono je Ifalo-pomalo, imena postaju rd suitine Livota. PostajeStrer. Upravo to znati pad. Jeo je n-era saznanja. Svako dete je , mora postati kompleksno -
ako bude spredavaloili ogranidavalo sebe, zauvek ie ostati prvi tip budale. Ne6e uii u Isusovo carstvo, neie okusiti Muhamedov rq, ne. Ostaie neznalica..Neznanje je samo vrsta podskivaila, a
rzlikujemo nekoliko stupnje-
ne oslobadanje od tereta. Prvo mora da dostigne odredeni stupanj znanja,prvo mora da zgreli jer tek posle toga moZe da okusi spoznaju,da odbije poslulnost Bogu i da krene u divljinu sveta,
fanu na nivou srednie 5kole,
doiivi sopsweni ego samo da bi jednoga dana mogao da ga se
r. neki postanu postdiplomci
odrekne.
iei razvoja kompleksnih buoznaju jer je isku5enje znanja 'ie biti opasno. Mora da sazna
Nede sesvi odreii ega.Svadeca predu s Prvog stupnja ludosti na drugi, a samo blagosloveni dostignu treii stupanj - zato se i nrziv aju blagoslovenim budalama. Blagoslovenabudala dostigla je najvi5i nivo spoznaje ier zna
io dete prelazi put od obidne
irr. Kako iemo se izboritibez e da naudi. mora da postane druga vrsta fi i ne mora, evoluirati u treii se sarno kad drugi tip postane rrfliie
znan)a, kad se sav pre-
rinost, svest,sav Zivot. eovek r niegovom umu kovitlaju se sresd, shvatada mora odbaciti rie ueii tip budale - blagoslonjsn'o. Ponovo postaje dete. e ne povratite i ne budete kao o.-t Ne zaboravite, kaZe ,,kao
da je znanje j alovo, znanjej e prepreka za spoznaiu. Blagoslovene budale odridu se znania i dostiiu spoznaju. Jednostavno im se prodistepogledi. U njihovim odima nema teorija i pomisli. Njihovi umovi nisu umovi, vei dista inteligencija. Mozgovi im nisu zalrdeni dubretom. Mozgovi im nisu zakrdeni pozajmljenim znanjem. Jednostavno su svesni. Oni su plamen svesti. Tertulijan je podelio znarye na dve kategorije: znanie nezna' lica - takvo znanje ima drugi tip budala. Udenjak zna, ali ipak nema spoznaju jer nije saznaoPutem sopswenog iskuswa. Slu5ao je, zapamtio: udenjak je samo papagai, u najboljem sludaju radunar. Tertuliian kaie da ova vrsta znania nije pravo znanie, ve( neznanje upakovano tako daizgledakao znanie, preruieno neznanje.lJ swari, to je pad, pad niLe od dedje nevinosti. To je iskvarenost. Iskvareno stanje uma. Lukavost, pamet' iskvarenost.
10
ZNANJEI RADOZNALOST NEVINOST,
Druga vrsta znanja, prema Tertulijanovim redima, naziva se ,,svesnoneznanie". Postiie se kad osoba odbaci sva znanja i pogleda pravo u su5tinu Livota, bez predrasuda; kad sagledaswarrarealnoliu u svom ra nost, bez ikakvog predznanja' kad sesuodi s realnoiiu skoSnomsjaju. eovek samo pogleda realnost ikaLe:,,Ne znam' O tom detetu govorio je Isus - nije to Pravo dete, ve6 dovek koji podseia na dete.
su budale ier te nasleditiblagodati ,,Blagoslovene iivota." Prvi tip budale automatski ptelazi u drugi tip' ali drugi tip ne postaje uvek treii. Skok sa drugog na tre6i stupanj mora biti svestandin odluke - sanfas.Odludite da imate dovoljno znaniai poZelite da ponovo postanete neznaJica,poZelite da opet budete kao dete, da se ponovo rodite. Ja sam babica. Pomoii 6u vam da postanete budale. Zapamtite: ako ne dosegnetetreii stupanj, protra6ili ste Zivot.
Adam ie odbio da poslulaBoga.SvakiAdam mora da odbije poslulnost.Izgubioje milost. SvakiAdam mora da padne.Jeoje plod sadrvetaspoznaje.SvakiAdammora da stekneznanie- to je prirodan proces. Palo mi je na pamet stotine parabola, ali niledna niie tako dobra kao ova o Adamovom padu. To je najpregnantnija prida wih vremena. Neprekidno se vraiam mnogim njenim znadenjima zahvaljujud kojima svaki put otkrivam neki novi smisao' Kad seAdam preworio u Hrista, postao je treii tip budale blagoslovenabudala. Sve 5to je Adam uradio, Hrist je poni5tio. Sveje vratio na podetno stanje- u doba nevinosti. Rabini, religiozni ljudi, sveltenici hrama uJerusalimu, bili su
samoudenebudale.Nisu mogli da podnesuIsusa.Morali su da )amo pr$uswu. Samo nJegovom pr$uswu. ubiju jer im je bilo neprijatno u nJegovom ga ubiju
Udeni ljudi ubiii su Sok Mansura. Kad god se poiar-i
problem u svetu. Svi udenia Ovaj dovekwrdi da je njihorr
ko u svojim srcima i sami se nije donelo - ni prosvedjeni bili - znanje im nije dotaklo :
u srcima, svesnisu toga; zato nevine ljude jer su u porede
Isusabili su visoki weitenici r im je da su ni5tarije. Uz Isu
Boga njihovo prisuswo bilo Samo hrabri odvaie se
Ogroman je to prelazak. R neustralive. Nije za kukavit Anegdota...
Jednogstarijegioueha,Ijuk uitljiuog izueduPredsud. ,,Optuieni ste za piia
mira",prasnuoje sudija. ,,Staimate da kaiete u
,,eovekovanedoveino i hiljade",poieoje oPtui?r ,,Nisamtako nizak ka
nezahvalankao Kits, tako kao Tenison,tako lrrlgara
prekinega -, ,,DostaL", danaprie ,,Devedeset
njegovo postojanje predstavljaloje vrhunac mira, ljubavi, saose-
na, pa pohapsitei njih. 5r
i;aniaisvetlosd. Sveudenebudaleodmah su shvatileda sesvrha njihovog postojanjadovodi u pitanje. Ako taj dovekpoZivi, svi ie uvideti njihovu glupost.Morali su da ga sereie da bi ponovo
Sudija pripada Prvom I na ludi dine upravo ova d
postali najobrazovaniji u svojoj zqednici.
veoma ie redak.
)OZ\-\IOST Temrlijanovim redima, naziva se iad osoba odbaci sva znanja i polez predrasuda; kad sagledaswarrad sesuodi s realno56uu svom ralgieda realnost i kaie: ,,Ne znam." niie to pravo dete, vei dovek koji u budale jer ie naslediti blagodati i prelazi u drugi tip, ali drugi tip drugog na treii stupanj mora biti llucite da imate dovoljno znailai reznalica, poielite da opet budete :- Ja sam babica. Pomoii iu vam :e: ako ne dosegnetetreii stupanj, Boga.Svaki Adam mora da odbije h-ali Adam mora da padne. Jeo je dam mora da stekne znanle- to je pamerstotine parabola, ali niledna ro\-om padu. To je najpregnantnija o se rraiam mnogim njenim zna-
Predgouor
Udeni ludi ubili su Sokrata.Neki drugi udeni ljudi ubili su Mansura.I(ad god sepojavi neko ko pripadaffeiem tipu, nastaje problem u wetu. Svi udenjacise ujedine- posaoim je ugroZen. DuboOvaj dovekwrdidaje njihovocelokupnoznaniekojeltarija. ko u svojimsrcimai samiseslaZus tim. Nikakvo dobro imznanje Isti su kakvi su oduvek ni blagoslov. nije donelo- ni prosvedjenje, bili znanjeim nije dotaklosrca,nisudoZivelipreobraiai'Duboko u srcima,svesnisu toga;zatoimje jo5 nelagodnije.Hoie da uni5te nevineljude jer su u poredenjus njima oni saminiko i ni5ta.Bez Isusabili suvisokisvelteniciu hramu.eim seIsuspojavio,pokazao im je da su ni5tarije.Uz Isusasu oseialiprisuswoBoga,a pored slavei Pompe. Boganjihovo prisuswobilo je beznadajno,li3eno Samo hrabri odvaLese na skok od drugog do treieg tipa. Ogroman je to prelazak.Religijaje samo zahrabre, u stvari,za neustra5ive. Nije za kukavice. Anegdota... Jednogstarijegioueha,ljubiteljadobrekapljice,i'naieuienogi do' uitljiuog izuedupredsud. ,,OptuZeni ste za pijanstvo i uzemiravanje javnog reda i mira", prdsnuo je sudija. ,,Sta imate dakaLete u sopstvenu odbranu?" ,,eovekova nedovednostprema doveku upropastila je stotine
Llii put otkrivam neki novi smisao. *ista, postaoje rreti tip budale : -\dam uradio, Hrist je poniStio. - u doba nevinosti.
,,Nisam tako nizak kao Po, tako bezodan kao Bajron, tako nezahvalan kao Kits, tako neumeren kao Berns, takva kukavica
itenici hrama u Jerusalimu, bili su
kao Tenison, tako vulgaran kao Sekspir,pa..."
fi da podnesu Isusa.Morali su da mo u njegovom prisuswu. Samo lo ie vrhunac mira, liubavi, saoselale odmah su shvatile da se svrha pianie. Ako taj dovek poiivi, svi rrali su da ga se reie da bi ponovo i zaiednici.
1l
ihi\ade", poteo je optui,eni suoj uisohoparnigouor.
,,Dostal.",prekine ga sudija. ,,Devedesetdana priwora i, pozornide, zabeleLiteova imena, pa pohapsite i njih. Sveje to isti olol!"
Sudijapripadaprvom tipu budala,a optuieni drugom. Veiina ljudi dine upravoova dva tipa. Theii tip, poput Isusai Bude, veomaje redak.
T NEVINOST,ZNANJE I MDOZNALOST
Indijskaredzabudaluje ,,budu"'Potideod rediBuda.Kad se Buda odrekao kraljevswa i oti3ao sa svojim sledbenicima, mnogi su govorili: ,,Nemoj biti budu, nemoj biti budala. Nemoj da idel za ovim dovekom!" Liudi su nazivali njegove udenike ,,budu". On je budala, budu, jer se odrekao kraljevswa' Ko bi se' normalan, odrekao kraljevswa? Ljudi Lude za kraljevswom, a on ga se odrekao - sigurno je budala. Theii tip veoma je redak. Ipak, moZesesresti.Ako ste dovoljno radoznali, skodiiete. Budale koje ubrajamo u drugi tip nisu toliko odvaine. Oni skupljaju mrvice znaniaovde i onde. Nemaju toliko hrabrosti, pa moraju da pozaimliuiu znarye.Jevtinije je tako. Mogu da kupe i na veliko. Ako zaista hoiete da se sretnete sa swarnoliu, put je strm' Tiaii potpuno Zrtvovanje. Drugi tip budala usuduje se da krodi samo do odredene granice. Ako moie jevtino da se ogrebe o neko znanje - u redu, ako ne - odustaje. Budite hrabri. Ako niste zaista hrabri, nikad nedetepostati treii tip - blagoslovenabudala. Niko ne ostajeceo Zivot na nivou prvog stupnja' To stanjeje samo teoretsko. Svako mora da ga preraste,viSeili manje, tazllka' je samo u kvantitetu, ali ne i u kvalitetu. Veiinu moiemo svrstati u drugu kategoriju. Ako ste i sami u drugoj grupi, ako ste deo inteligencije,zapamtite: Nikad nije kasno zautenle' Imate dovoljno znania, sad treba da se udite spoznaji. Znanie magli um kao
pralina koja padana ogledalo. Znanje nije spoznaja- spoznaia je potpuno drugadija,sa drugadijim ukusom. Ima ukus udenja. Obiasniiu vam razliku. Znarye podrazumevasakupljanjepodataka, iskustava, kategorizacija i pam6enje. Udenje znadi da ne sakupljate ni5ta - samo gledate ono 5to vam se odvija pred odima. Udenje je oworenost uma. Sto viSeznate,viSese zawanteier ne moiete da prenebregnete svoje znanie - uvek vam se ispredi na putu. Ako me sada slulate, a pripadate grupi udenih ljudi, ne6ete me slulati oworeno, jednostavno. Ne slulate me. Dok govorim, vi razmiSljate,procenjujete,osuduiete- nema dijaloga,
ved samo debate. Izgledate mirnc nje vam se kovitla u glavi. L-niim' 5to vama dopire do mozga nema
Do vas dopire samo ono 5to ie Pr Um koji je spremanda uei Pa iz proilosti, oworen je i Predsur
5ta god to bilo. Ako Podneteda tr pomo6i da shvatite da niSta ne z nost, postaje svesnasoPswenogI
Neznanje je samo Promena' rnut Slobodno preskodite sa drue blagoslovenabudala. Blagosillarr
o,ir bdce od redi Buda. Kad se oiim sledbenicima,mnogi bit budala. Nemoj da idel niegoveudenike,,budu". ilievswa. Ko bi se, normaa kraljevswom, a on ga se
Predgouor
r3
vei samo debate. Izgledate mirno, ali uoplte niste smireni, zna' nje vam se kovitla u glavi. UniStava sve moje teti, izvtte ih. Ono 5to vama dopire do mozga nema vezes mojim swarnim redima. Do vas dopire samo ono ito je proilo kroz filter znarya. Um koji je spreman da udi paLliivo slu5a,bez ikakvih primesa iz proilosti, oworen je i predstavlja ogledalo koje odraiava sve,
rbraiamo u drugi tip nisu
5ta god to bilo. Ako podnete da udite, sazna(ete.Saznanjeie vam pomoii da shvatite da niSta ne znate. Osoba koja spozna swarnost, postaje svesnasopswenog neznania - zna da ni5ta ne zna.
manja ovde i onde. Nemainilf uiu znanje.Jevtinije je
Neznanje je samo promena' mutacija, revolucija. Slobodno preskodite sa drugog stupnja na treii i postanite
ir sesresti.Ako ste dovoli-
blagoslovenabudala. Blagosiljam blagoslovenebudale. a sn'arno5iu, put je strm. budala usuduie se da krooie jevtino da se ogrebe o ric. e-bri. nikad neiete postati pn'og srupnja.To stanjeje aste. r-iSeili manje, razlika u- \ ecinu moZemo svrstati usoi grupi, ako ste deo inro za uienje. Imate dovoljaii. Znanje magli um kao e niie spoznap * spoznaja ku-.om.Ima ukus udenja. drazumevasakupljanj e porcenie.Udenje znati da ne t0 \:arn se odvija pred odi: zflare, viSese zawarate jer mie - uvek vam se ispredi radate grupi udenih ljudi, r-no. Ne slulate me. Dok rsuduiete- nema dijaloga,
ZNANfE NEVINOST, IRADOZNALOST
odi Radoznale je izuor mudrosti, radoznalostje izuor lepote,radoRad.oznalost znalostje izuor potrage,praue potrage. Radoznalostuas uodi u iiuotnih tajni. auanturuspoznaje
Gdeje nestala moja deiia radoznalost? De3ava se gotovo svima. Sto ve6im znaniem raspolaZete,sve ste manje radoznali. Roditelji, ikole, fakulteti, druiwo..' Svi vas teraiu da stidete znarye. Sav njihov trud odnosi se na ulivanje znania. Unutra5nji prostor toliko vam se puni znanjem da viSe nema mestaza radoznalost. Dedie odi su radoznale. Deca se odulevljavaju svim i svadim' Sitnice ih iznenaduiu. PrSteod radosti jer im ie Livot neprekidni niz otkriia. Vremenom postajete udeni - druiwo vam namede takve zahteve. Znanje je potrebno, moZe se upotrebiti na mnogo nadina' Radoznalost je opasna. Radoznali ljudi obidno postaju filozofi, pesnici, mistici, l.ludi beskorisni drulwu. Dru5wo traii ma5ine, veStemaiine - daje vam sve viSeznanja, puni vas znanjem, prewara vas u robota. Sto viSe znate' sYevam )e teLe da saduvate radoznalost - kako moZete da se zadudite nedemu kad vei sve znate? Dete se pita zaStoje lilie zeleno.Vas to ne zanima. Znate da je zeleno zbog hlorofila, iako ne znate ba5 mnogo toga. Kad bi vas neko pitao za5tohlorofil boji li56eu zeleno, morali biste da slegneteramenima. Samo ste malo pomerili pitanje. Sto viSezna-
18
ZNANJEI RADOZNALOST NEVINOST,
te, manje se pitate. Kad radoznalostu vama umre, nestajei religija jer se religija sastoji od strahopoltovanja i divljenja. Znarye demistifikuje iivot, a religya postoji samo kad ie i'ivor misterija'
Slava,prestii, istrazivanj"- oi putu i mogaobih da sedublie Kizete mi da ste izgubili s
Dakle, moraiete da naudite kako da opet budete radoznali. Pravo obrazovanje neie vam ubiti radoznalost. Dobiiete iedno, ali ne na u5trb drugog. Biiete obrazovani, ali i radoznali' Sazna6eteda niSta ne moie ubiti radoznalost. (J swari, 5to viSe
za5to.
znate,vala radoznalost biie sve iada'
Dete ne moie da postavljapitania o hlorofilu dok ne sazna da hlorofil postoji. Ako ste stekli pravo obrazovanje,moZete se pitati ta to liSiu daje zelenu boju, iako znateza hlorofl. Poslednjereti Alberta Ajnitajna: ,,Celog Livotamislio sam da iu otkriti tajne univerzuma.Desilo se upravo suprotno. Sto t"- dublje proudavao iivot, svesam se viSepitao kako i za5to. lJmirem, a joi uvek sam radoznao, joi uvek se dudim i pitam." Retki su ovakvi ljudi - geniji. Geniji ne dozvoljavaju druSwu da ih svedu na robote - to je moja definiclja geniia. Svako
Verovatno zato 5to ste stel
Jedanambiciozancirk*ski un talentea potrazi za angai,ma
,,Staznai da r:.drt?",pint Bez reti, iouekje raiiria r
prauio nekolikohrugouau uu, je tatno tamo odakleje i ?oha ,,lJ redu", rekaoje agent.
Upravo to se deiava obre moLezatuditi. eak i kad bi ir
,,IJ redu, ti si Bog. Pa ita? Zabonvite sve 5to ste n'u
se rada kao genije, ali ve6ina ubrzo podinje da pravi kompromise. eim podnu da prave kompromise, gube talenat, ubijaju inteligenciju. Prodaju dulu za trice i kudine, za neke besmi-
jednogglumca.
slice, su5tinski posmatrano. MoZda bi i mogli da upotrebe te swardice na ovom svetu, ali kad dode smrt, niSta od toga neie
,,Ho6u da vam ponudina sceni.Ceo London ce se
odneti u grob.
treba da uplatite desethiliad 6u seubiti na sceni,pred pra
Ako umirete kao Albert Ajnltajn - radoznali, s moliwom u srcu, s poezijom na usnama - Liveli ste punim Zivotom i odlazite kao duhovnik. Albert Ainitain ima viSeduha od pape i svih budistidkih sveltenika zaiedno - daleko viSe!Pre nego 5to je umro, neko ga je pitao: ,,Kad biste se ponovo matematidar i frzitar?"
li biste opet postaliveliki
,,Nikad!Kad bih dobio drugu 5ansu,postaobih vodoinstalater, a ne frzitar.Voleo bih da imam obidaniivot, da budem nepoznatdabih lak3euZivaou Zivotu.Ne Zelimda me prepoznaju.
Pozoriiniproducent,Mahst D
Potpuno bezizraizjno,pz
,,Hm, zanimliivo.A $tar
Neki su toliko zaokupllt razmi5ljaju ni o demu drugr
radi( za bis?" Brinu samo za iskoriste - viie ih ni3ta ne mo
kao mesedari.Grm ruie cveu u zoru, oni ne duju; gluvi su
Radnznaleoii
at.i--osT osl u varna umre, nestajei relii divljenja. Znanje olL-\srovanja :o'i samo kad je Zivot misterija. ii-a.opet budete radoznali. rL'i:i radoznalost.Dobiiete jedere obrazovani, ali i radoznali. i ra,joznalost.lJ swari, 5to vi5e .:irania o hlorofilu dok ne sazna i piavo obrazovanje.moZete se r. rako znateza hlorofil. u ori,riri tajne univerzuma. Dei:-.lle proudavaoZivot, svesam rl. a ioi uvek sam radoznao,jo5
19
Slava,prestii,, ixrazivanja - niSta od toga ne bi mi se ispredilo na putu i mogao bih da se dublje sjedinim sa Zivotom"' KaZete mi da ste izgubili svoju dedju radoznalost i pitate me za5to. Verovatno zato 5to ste stekli dosta znanja. loucana Jedanambiciozancirhusbiumetnikulaoje u kancelariju talenteu potrazi za angaZmanom' ,,Staznal da radi5?",Pitaoie agent. Bez reii, iouehje ralirio ruhe,poleteo,izaiao brozprzzzr, naprauio nekolikokrugouau uazduhui uratioseu kancehriju. Sleteo je taino tamo odakleie i poleteo- ispredradnogstoh' ,,lJ redu", rekaoje agent.,,D^He, imitirai pticu' Joi nelto?" Upravo to se delava obrazovanim ljudima - niSta ih vi5e ne moLe zriuditi. eak i kad bi im se Bog ukazao, rekli bi:
i. Geniji ne dozvoljavajudru3e r-iLriadefinicija genija. Svako
,,lJ redu, ti si Bog. Pa Sta?!" Ztboravite sve Sto ste naudili.
rr:r oocinie da pravi komProrpro:nise.gube talenat, ubilaju
Pozorilniproducent,MahsiDoldum, dobioje izuzetnuponudu od
ur;e i kuiine, za neke besmixi^a bi i mogli da upotrebe te
jednogglumca.
L,iode smrt, niSta od toga neie
,,Hoiu da vam ponudim neito 3to nikad niko nije uradio na sceni.Ceo London 6e seuzburkati zbog te predstave'Samo treba da uplatite desethiljada funti na radun moje suprugei ja
iu;n - radoznali, s moliwom u -ei srepunim Zivotom i odlazite
6u seubiti na sceni,predpublikom." Potpunobezizrainjno,producentje razmiiliaooponudL
m; r-iie duha od pape i svih burieso r-iie! Pre nego ito je umro, . d"aLi biste opet postali veliki u iansu. postao bih vodoinstala:-ar obiian iivot, da budem nerr,;. \e ielim da me prepoznaju.
,,Hm, zanimliivo.A 3ta6e5da radi5za bis?" Neki su toliko zaokupljeni ovozemaljskim da ne mogu da razmi5liaiu ni o demu drugom. Producent pita: ,,A 5ta ie5 da radl! zabis?" Brinu samo za ovozemaljsko - kako i 5ta mogu da iskoriste- vile ih ni5ta ne moie prodrmati, niti osvestiti.Hodaiu kao mesedari.Grm ruie cvera,oni ne vide; slepi su. Ptice cvrku6u u zoru, oni ne duju; gluvi su. Postalisu neosetljivi. Postali su to-
20
NEVINOST, ZNANJEI RADOZNALOST
liko umrwljeni da ih niita ne moie naterati da zaple5u,zapevaju, niSta im ne moie olakdati korak. Glavni krivac zato je - znanje. U nekom drugom svetu, punom razumevanja, imali biste
se sudario s nekim, rekao bi: Po5toje bio cenjeni filozof, nil se ne bi uvredio.
znanje, ali bi vas naudili kako da saduvatesvoju radoznalost. Ne bi ubili poezqu u vama, ne bi je zgnjetili teretom znanja. Na pra-
Jednog dana je naleteo n izgovori: ,,Gospodine,jesteIi t
vom univerzitetu, polovina predmeta odnosila bi se na utilitari-
gledao ispred sebe,nasmejao s st.. Sta bih joi mogao da vam
stidke nauke, a druga polovina bila bi posveiena poezqi, muzici, slikanju, plesu, meditaciji, moliwi ili, jednostavno, relaksaciji
Ljudi izop3teni od weta. p
pod nekom krolnjom, uZivanju u tiSini kad ne moramo niStada
i pali su ispod nivoa ljudske s
radimo. Polovina predmeta bila bi posveienaonome 5to radimo
dosadno. Izgubili su ono ito
iz distog zadovoljswa. Tek tada ljudska biia bila bi celovita. Do sada smo imali dve vrste ljudi: jedni su posvedeni ovozemaljskom * utilitaristidkom, a drugi su monasi - potpuno liieni
li su se korak nazad. Nararnr
svegaovozemaljskog.Obe vrste su nepotpune. I jednima i drugima neStonedostaje.Monahu nedostajulepote ovog sveta- lepo-
Kad se spokoj udruii s i:
te odnosa sa ljudima. Monah je siromaian, duhovno siromalan jer mu nedostajeZivotnog iskuswa koje obogaiuje Zivot: ljubav, prijateljswo, mri,nja, ljutnja, saoseianjei sve ostalo 5to pleni du5u. Monah je samo prazno crnilo, kao komad crnog platna, niko nilta nije naslikao na njemu - duhovno je siromalan. Video sam mnogo svetacai, mogu vam reii, pravaje retkost sresti svecakoji je dostigao punoiu Livota. Svetacje tako monoton, tako dosadan; ceo Zivot mu je dosadan. Kako moZe da Livi tako dosadnim Zivotom? MoZe, zato 5to su mu sva dula otupela, pa dak i inteligencija. SvetacviIe i ne ose6ada mu je dosadno. Znate li da se nijedna Livotinja, osim doveka, ne dosaduje?
nema nerviranja, nema ljumi spokoja - ali, spokoj bez intel neko doZivi spokoj bez intel
bizone. Monasi su primer za r
posvetili iivot moliwi, medir no sami. To nije, i ne moze I drugadijim nadinom iivota -
na radunima u bankama, ali
podnu da se igraju, shvataju
u Posao. Ne mogu samo da igrair Thda igra postaje ozbiljna - p da visi o koncu - tek tada liud
su mrtvi ozbiljni tokom igre,
inteligentni da bi se dosadivali. Samo se dovek dosaduje, samo
Izgleda da nikome nije do igr Svet je pun ovozemaljskil
Bizon se ne dosaduje. Magarac se ne dosaduje. Nisu dovoljno se doveksmeje.Dosada i smeh su lice i nalidje istog novdi6a.A ti
ditaciju, razigranost, radozne
vali monasi, ti takozvani religiozni ljudi, niti se dosaduju, niti se
gleda u zvezde,miriSe cveie, s
smeju! Srozali su se na nivo bufala i magarca. euo sam za jednogfilozofakoji je hodao ulicama zagledanu
swa. Thkvi ludi su veoma si.r Hodu da sworim novu vr:
nebo, zvezde,mesec,sunce,oblake i ptice u letu. Naravno, mno-
u jednom smislu te redi, koji < koji ie biti zaista bogati - uii
go puta bi naleteo na nekoga ili bi se sapleoo ne5to.IGd god bi www.leo.rs
xtr\{rosT
Radoznaleoii
2l
roie naterati da zapleiu, zapevrjtt, li Glavni krivac zato je - znanje.
se sudario s nekim, rekao bi: ,,Gospodine,jeste li vi magarac?" Po5toje bio cenjeni filozof, niko mu to ne bi uzimao za zlo. Niko
punom razumevanja, imali biste da saiuvate svoju radoznalost. Ne
se ne bi uvredio.
: zsniedili teretom znanja. Na praCmeta odnosila bi se na utilitarib'ila bi posve6enapoeziji, muzici, olin-i ili, jednostavno, relaksaciji u u riiini kad ne moramo niStada a b'i poweiena onome ito radimo .liudska biia bila bi celovita. re liudi: jedni su posveieni ovozedruei su monasi - potpuno liSeni c !u nepotPune.I jednima i drugiredostajulepote ovog sveta- Iepoie siromaian, duhovno siroma5an l'na koje obogaiuje Zivot: ljubav, saosecanjei sve ostalo ito pleni crnilo, kao komad crnog platna, mu - duhovno je siromadan. i. mogu vam reii, prava je retkost
Jednog dana je naleteo na magarca. Taman se spremao da izgovori:,,Gospodine,jesteli vi magarac?",kad je odjednom pogledaoispred sebe,nasmejaose i rekao: ,,Gospodine,vi ste to 5to ste. St" bih jo5 mogao da vam kaiem?" Ljudi izoplteni od sveta,preworili su se u bizone ili magarce i pali su ispod nivoa ljudske svesti. Zato im nikad ne moie biti dosadno. Izgubili su ono 5to ih je dinilo ludskim biiem, vratili su se korak nazad.Naravno, /ivot iivotinje manje je stresan: nema nerviranja, nema ljutnje. Oko njih 6ete osetiti neki oreol spokoja - ali, spokoj bez inteligencije ne znadi ni5ta. Kad se spokoj udruZi s inteligencijom, rada se buda. Kad neko doiivi spokoj bez inteligenclje, znati da se vratio medu bizone. Monasi su primer za to. Povukli su se iz svetai potpuno posvetili iivot moliwi, meditaciji, moliwi, meditaciji - potpuno sami. To nije, i ne moie biti, pravi Zivot. Milioni ljudi Zive drugadijim nadinom Livota - stidu, imaju sve ve6e i veie svote na radunima u bankama, ali ne znalt da se igraju. eak i kad podnu da se igraju, shvataju tu igru ozbiljno. Igra se prewara
nocu Zivota. Svetacje tako mono-
u posao.
nu ie dosadan. Kako moi.e daLivi 3. zaro 5to su mu sva dula otupela,
Ne mogu samo da igraju karte - moraju da ulaZu novac. Tadaigrapostaje ozbi\na- podinje da lidi na posao. Ne5to mora da visi o koncu - tek tada ljudi mogu da igraju. Vidite igradekoji
r-Gi ne ose6ada mu ie dosadno. rrinia. osim doveka,ne dosaduje? rc se ne dosaduje. Nisu dovoljno [i" Samo se dovek dosaduie, samo su Licei nalidje istog novdiia. A ti ozni liudi, niti se dosaduju, niti se rtaia i magarca. r iioii ie hodao ulicama zagledanu rlekei ptice u letu. Naravno, mnoli L'i se sapleo o ne5to. IGd god bi
su mrwi ozbiljni tokom igre, kao da je u pitanju Zivot ili smrt. Izgleda da nikome nije do igre. Svet je pun ovozemalskih aktivnosti. eovek je izgubio meditaciju, razigranost,radoznalost,dudenje, oseianja, potrebu da gleda u zvezde,miri5e cveie, svira gitaru ili da pevuliizzadovoljswa. Thkvi ljudi su veoma siromaini. Hoiu da sworim novu vrstu ljudi koji neie biti siromalni ni u jednom smislu te redi, koji ie uLivati u blagodetima ovog sveta, koji ie biti zaista bogati - uLiva& u bogatswu odnosa s ljudima,
22
NEVINOST, ZNANJEI MDOZNATOST
u svim Zivotnim izazovima, ali koji ie modi da uZivaju i u ti3ini, u stanju razigranostiduha, u meditaciji. To je moja predstava o sanjasinu: treba da bude u svetu, ali ne i deo sveta. fleba da Livi u svetu, ali da ga nadvisi, a ne da beii iz sveta. Pravilan sistem obrazovanjasworio bi sanjasineSirom sverasanjasineu mom smislu te redi - sworio bi svete!ude. Pedeset posto vremena bilo bi posveieno svetu, a pedesetonostranom. Oba dela bila bi uskladena, proiimali bi ledan drugog. Tek tada moiete red da ste zaisraudeni, bez straha da (ete izgubiti dedju radoznalost. Tek tada moZete imati znanje, ali iete i dalje posravljati pitanja. Staje neainost?Staje lepota?
Nevinost predstavlja wata kdublja vaia nevinost, to je lepii r: varn se dini sve ruinijim
ier iirir
snagu iz znanja.
eim neSto saznate,uni5ur-ar
nelto saznali swara prepreku izm nja. Svevam je iskrivljeno. Ne s
vodite. Ne vidite odima. Intelpn
mislite da oseiate. Gubi se s.alia
Livite Livot. Raspadatese. To je prvobitni greh. O tomr
mu i Evi. eim r.t pojeli plod sa
raja-uswari, nije ih niko proter sami su shvatili. Shvatili su da ri
Nevinost podrazumeva da Zivite u trenurku, bez proSlosii, bez zaHjutaka, da Zivite u stanju neznanja. Sve dok se vale postojanje odvija u zadivljujuioj tiSini, bez ijednog tereta prollosti, u miru koji ni5ta ne sluti, uLivatete u lepoti. Kad god osetite lepotu - u zracima sunca koje se rada,u zvezdama, u weiu, na licu doveka ili Zene- kad god osetite lepotu, zastanitei posmatrajte.Svaki put iere od{xiri da ste se prepustili trenutku bez mozgarya, udinili ste neito o demu niste prethodno razmislili, neito potpuno sponrano. Odarao vas je trenutak. Obuzeo vasje tako naglo da ste zaboravili na prollost. Kad zaboravite na proilost, auromatski zaboravljate i na buduinost jer su prollost i buduinost lice i nalidje istog novdiia - niti su odvojeni, niti se mogu odvojiti. Bacite novdi6 - nekad ispadne pismo, a nekad glava, ali, u svakom sludaju, druga strana je tu iako je mi ne vidimo. Pro5losti buduinost su lice i nalidje istog novdiia. Novdii je um. Kad zaboravite novdii, nalazite se u stanju nevinosti. Ne znate ko ste, ne znate niSta; znaryene postoji. Vi postojite, a susret vaieg maju5nog biia sa beskrajnim Zivorom, spajanjei proLimarye - to je lepota.
se odvojili od iivota, shvadli su
ogromnu prepreku, gvozdenu pr Pitate me: ,,Staje nevinost?"
Ispovradajte znanje! Morate nja. To je suitina meditacije. Po dist otrov! Ziuit
bez znanja, arit
KaLite:,,Ne znam!" Zivite u sta lepota. Sokrat je znao 5ta je lepota
Postoji znanje koje ne zna i nezx
lica poput Sokrata i u vaie bice kvalitet. Ponovo iete postati de
vam sijati radoznaloliu, we ie r"
probudiie odu5evljenje u vamapticu u letu - kao da ste i sami 1 rose koja sklizne sa lotosovog o-e dugu u kapi rose - tako velicans
viti oseianjima... Kap rosekoia 1 u beskrajno iezero - kao da se ri
\,:_..'-.,:: i r moci da uZivaju i u ti5ini, k-t
1.
Radoznaleoti
Nevinost predstavlja vrata kroz koja ulazite u lepotu. Sto je dublja vaia nevinost, to je lepii va5 doLivljaj. Sto vi5e znate, Livot
r:;,: :reba da bude u svetu, ali
vam se dini sve ruinijim
:r;- a-li da ga nadvisi, a ne da
snagu iz znanja.
orierbi sanjasineSirom svetasir;Lrriobi sveteljude. Pedeset a pedesetonostranom. 5n-ai-J|. 'oi jedan drugog. Tek tada :ai; r -.:rahada 6ete izgubiti dedju narie, ali iete i dalje postav-
ta je tepota? irr u trenutku, bez proilosti, ne:ranja. Svedok se vaSepo:" :ez iiednog teretaprollosti, : u lepori. :r:r: sunca ko je se rada, u zvei=:; - kad god osetitelepotu, :e:; otJiriti da ste se prepustili :c-.ro o iemu niste prethodta::.r. Oiarao vas ie trenutak. !r- :a',-iiina proilost. :c:rar,.ki zaboravljate i na bur- .ice i nalidje istog novdiia l',-r.rrri.Bacite novdii - nekad
23
jer Livite na osnovu zaHjutaka, crpite
eim neito saznate,uniStavate poezlju. Sama pomisao da ste neStosaznali swara prepreku izmedu vas i predmeta valeg saznania. Svevam je iskrivljeno. Ne slulate uiima, ve6 mozgom. Prevodite. Ne vidite odima. Interpretirate. Ne oseiate srcem, samo mislite da ose6ate.Gubi se svakamoguinost da neposrednodoZivite Zivot. Raspadatese. To je prvobitni greh. O tome je red u biblijskoj pridi o Adamu i Evi. eim ru pojeli plod sa drveta saznar4a,proterani su iz raja-uswari, nije ih niko proterao,'nije im Bog naredio da odu, sami su shvatili. Shvatili su da viSe nisu nevini, shvatili su da su se odvojili od Zivota, shvatili su 5ta je ego... Znanjeje podiglo ogromnu prepreku, gvozdenuprepreku. Pitate me: ,,Staje nevinost?" Ispovraiajte znanjet Morate povratiti plod sa drveta sazn nja. To je sultina meditacije. Povratite svoj sistem - to je otrov, bez znanja, Zivite sa znailem da niSta ne zn^te. KaLite: ,,Ne znam!" Ziuitr- u stanju neznania i saznaiete 5ta ie lepota. Sokrat je znao 5ta je lepota jer je Ziveo u stanju neznania. dist otrov! Ziuit
Postoji znanje koje ne znai neznanje koje zna. Postanite neznalica poput Sokrata i u vaIe bi6e useli6ese jedan potpuno novi
1.-,'akomsludaju,druga strana
kvalitet. Ponovo 6ete postati dete. Rodiiete se ponovo. Odi 6e vam sijati radoznaloliu, sve ie vas duditi i zanimati. Ptica u letu
n:-rcie istog novdi6a. Novdii
probudiie odulevljenje u vama. Radost zbogtoga 3to ste videli pticu u letu - kao da ste i sami poleteli na njenim krilima. Kap
iie
se u stanju nevinosti. Ne
n. oostoji. Vi postojite, a suirr-;n 2ir.otom, spajanjei pro-
rosekoja sklizne sa lotosovog cveta,jutarnji zracikoji oslikavaju dugu u kapi rose - tako velidanswen trenutak koji ie vas preplaviti ose6anjima...Kap rosekoja pada sa lotosovog cveta utapa se u beskrajno jezero- kao da se vi utapate u boZanswo.
24
NEVINOST, ZNANJEI RADOZNALOST
U trenucima nevinosti nestajegranica izmedu posmatradai predmeta posmatranja. ViSe niste odvojeni od prizora i zvukova. Sad me paLliivoprarite: u ovom rrenurku, moZetefunkcionisati na dva nadina. Jedan podrazumeva znanje: moZete gundati u sebi, osudivati moje redi, procenjivati, neprekidno vagati da li sam u pravu ili ne, da li se ono 5to govorim uklapa u vaie teorije, da li je logidno ili nelogidno, naudno ili nenaudno, u sldadu sa
prekidno razmlllja,kritiku;e. \;
zato promaii ie mu svalepom. ) za$lutaka, ali propustiie trenuu
Kad biste mogli da saslusa mogli da pogledate,samo da po sta re nevrnost.
Nisam ovde da bih vam obias
hri5ianswom ili hinduizmom, moZeteli bez toga ili ne, moiete li da svarite moje udenje ili ne, u umu vam Lamofisto glasova,pa-
da bih vam dao da okusite ner-ri
ralelno sa mnom, vodite unutrainji dijalog. Ako slulate na ovaj nadin, sluiate iz velike daljine - teiko iu uspeti da doprem do
osetite toplotu trenutka, muzih zima. Dozvolite da vas porpuno
vas. Tiudim se, ali ne uspevam. Bulcvalno ste na nekoj drugoj planeti: niste ni ovde, ni sada. MoZda ste budista, musliman.
bodite svog uma koji kritikuie. Oworite sena trenutak i spozna
hri5ianin, komunista, ali niste ovde i sada.Izmedu vas i mene je Biblija, Kuran ili Gita. PruZam ruku da bih premostio tu bari-
i lepotu.
jeru, ali izmedu nas je ditava kolona sveitenika. Thko vas znanie zagluiuje, zaslepljuje,otupljuje vam oseianja. Postoji joi jedan nadin da sluiate moje redi: kao obidan slu5alac,bez ikakvoginterpretiranja.Bezikakvihprepreka.U miru kontaktiramo, susre6emose i sjedinjujemo.Vi ne tumadite moje reti, ne pitate se da li sam u pravu ili ne. Ni5ta nije pravilno i ni$ta nije pogreino. U trenutku nevinosti dovek se ne bavi procenama. Nemate sa dime da poredite, nema kriterijuma, nema prethodnog znanja, nema trdanja pred rudu, nema predrasuda. Jednostavnoslulate kao da ste u blizini potoka koji Zubori, kao da neko svira flautu ili gitaru u 5umi. Samo sluiate. Osoba koja je doila da kritikuje neie sluiati. Oni koji su dojli samo da bi slu5ali, mo6i & da uLivaju u trenutku, moii 6e da osluSnumuziku. St" rra- treba da biste razumeli muziku? Nema
Uzmite Solju daja. Svaki cas r
Lepota je iskuswo koje osec lepota je cvet nevinosti. Isus kaze ako niste kao deca."
eestu goaorite o ljabaal Kaho t deija netina
Radoznalost i strahopoitova-n doznalostpodrazumevada funlic Udena osoba nikad se niita ne p'
sveglupe odgovore,moida zna i on misli da su svapitanja vei ods da jednostavno nema odgovora tako neito - ne danas, nego nika
se ne moZe ni znati - kad dotakn osetiiete divljenie. Bidete u sm_n
tu 5ta da se razme.Moiete je okusiti, moiete je popiti i, zajedno s njom, neka ose6anja,moLetese opiti muzikom, ali ne moZete je razumeti. 5t" tr'rima da se razume?
srce stane na trenutak, kao da r-a_ eini vam se da je u tom deLic
Tu je kritidar. Nije tu da bi okusio, nije tu da bi se napio do$ao je da razume. Ne slu5a muziku; pun je matematike. Ne-
stao: vreme je stalo, pamet ie sta ponovo dete, divite se leptirirna.
Radaznale oii
r'.; 'zmedu posmatradai
prekidno razmiSlja, kritikuje. Nije nevin - previSezna i upravo
:.::- .rd prizorai zvukova.
zato promaii ie mu sva lepota. MoZda ie i doii do nekih glupih zakljudaka, ali propustiie trenutak. A trenutak je trenutan!
: ---ii. moZetefunkcionia :::nie: moZetegundati
Kad biste mogli da sasluiate,samo da sasluiate;kad biste
i. ::errekidno vagati da li 'r::: i:klapa u va3eteorije, i'' :lenauino, u skladu sa
mogli da pogledate,samo da pogledate... U trenu biste shvatili 5taje nevinost. Nisam ovde da bih vam objalniavao5taje nevinost, ovde sam
: b;z roga ili ne, moZeteli
da bih vam dao da okusite nevinost.
n iamori sto glasova,pa-
Uzmite Solju daja. Svaki dasnudim vas dajem. Otpijte malo,
alrs. Ako sluSatena ovaj
osetite toplotu trenutka, muziku, tiSinu i ljubav koja vas obu-
." uspeti da doprem do
zima. Dozvolite da vas potpuno obuzme. Na trenutak se oslo-
aho ste na nekoj drugoj
bodite svog uma koji kritikuje, posmatra, veruje, ne veruje...
a r:r budista, musliman, r:=. Izmedu vasi mene je
Oworite se na trenutak i spoznaiete nevinost. Tada iete spoznati
u ::h premostiotu bari-
Lepota je iskuswo koje ose6atekad ste u stanju nevinosti, lepota je cvet nevinosti. Isus kaZe:,,Neiete uii u carswo nebesko
.-:.:iika. Tako vas znarye ----:^
i lepotu.
ako niste kao deca."
ll,r,'; reci: kao obidan sluJr,
rh prepreka. U miru
:i:L':,.\-i ne tumadite moje :.. \iita nije pravilno i
eestogouorite o ljubaui. Kaho supoaezani strahopoitoaanje, deija neainosti ljubau?
rs--:;ovek se ne bavi pro-
Radoznalost i strahopoitovanje veliki su duhovni darovi. Ra-
::-:ira kriterijuma, nema
doznalost podrazumeva da funkcioniSete sa stanoviSta neznanja. Udena osoba nikad se ni5ta ne pita jer misli da sveve( zna. Zna
rudu. nema predrasuda. : :oroka koji Zubori, kao
sveglupe odgovore,moZdazna i ditavuEncihlopedijuBritaniku;
,a=o sluiate. u u rrenutku, moii ie da
on misli da su sva pitaryave6 odgonetnuta. Kad je pitanje takvo da jednostavno nema odgovora, jer se ne moZe odgovoriti na tako neito - ne danas, nego nikada - ne samo da se ne zna, vei
r-zumelimuziku?Nema
se ne moie ni znati - kad dotaknete ono 5to se ne moZe saznati.
ror.re ie popiti i, zajedno n:uzikom, ali ne moiete
oseti6etedivljenje. Biiete u stanju strahopoJtovanjakao da vam
- nr:e tu da bi se napio -
stao: vreme je stalo, pamet je stala, ego je stao. Na trenutak ste
l;r: ie matematike. Ne-
ponovo dete, divite se leptirima, cve6u, drve6u, kamendiiima,
e s-*,..ari. Oni koji su do5-
srce stane na trenutak, kao da vam zastanedah. eini rram se da je u tom deliiu sekunde sve stalo. Ceo svet je
NEVINOST,ZNANJE I RADOZNALOST
Skoljkama.Vi ste dete. Ponovo. Kad osetitebeskrajnu lepotu Zivota, kad osetite strahopoltovanje prema iivotu - shvatite da vas je preplavio Livot- moZete da igrate, slavite taj trenutak, moiete da viknete: ,,r{ha!" Ne znate 5ta drugo dakazete' Sve5to ste hteli reii stalo je u jedan uzvidnik. Obrazovani ljudi iive sa upitnikom, a osobekoje gajestrahopoltovanje prema iivotu, Zive sa uzvidnikom' Sveje tako duboko da sene moZeobuhvatiti saznanjima;nemoguie je znati bilo 5ta. Kad to iskusite, osetite strahovit priliv energije,preskoditeogroman jaz od mozga do srca, od znania do oseianja. Kad nema nikakve moguinosti da se neito sazna,energijase
znailasabijete u sebe,imate mari energije.lJ vama je previSecieala bavi i na celom svetu nema re in': se ispunite ljubavlju i da je gaiite.
Voleo bih da pokrenem tal*u, ga ne6e priznati, kao ni ostali t-a
ie, zapravo,biti istinska poiast ier je u pitanju nelto sasvim drueaci znanjem, ve6 lj ubavlj u.
Ljudski rod vekovima Zivi sazn ruLan.D. H. Lorensje Predlo2iod
vi5e ne kreie u tom smeru. Kad shvatite da je znanie nedostiZno, kad shvatite da ie misteriia zauvek ostati misterija, usmeravate energiju na nelto drugo, u ovom sludaju - na srce.Zato kaLem
u periodu od sto godina. Smarao predovati ako se to desi. Potpuno i Fridrih Nide su divne osobe. \:
da je ljubav uvezisa radoznaloiiu i strahopoltovanjem,tvezi da detinjom nevinoliu. Ako niste opsednuti saznanjem,bi6e vam
Zapadr, pa nisu znalizaLao CeaRinzaja, Baia, Kabira ili Mira' Pra jevrejsku i hri56anskutradicilu. \ I
se ispuni ljubavlju. Udeni !udi nisu ispunjeni ljubavlju. Ljudi koji misle glavom nisu ispunjeni ljubavlju. e* i ako vole, oni samo misle davole. Njima i ljubav dolazi iz glave' Na putu kroz glavu, ljubav gubi svu svoju lepotu, postajerui,na-. Liudi koji misle glavom radunaju, njihov domen je aritmetika. Ljubav je skok u oPasnostiZivota bez ikakvog proraduna. Glava kaie: ,,Razmislipre nego 5to skodi5", a srce kaZe:,,Skodi pre nego ito razmisli5".Glava i srcesu suprotnosti' Udeni ljudi svemanje i manje vole. Mogu da pridaju o ljubavi, mogu da napi5u doktorsku tezu o ljubavi, ali ne znaiu ni5ta o ljubavi. Nisu je iskusili! Za nilhje ljubav samo predmet izuiava' nja, ali ne i ljubavnlYeza. ,,Previ5edestopridate o radoznalostii ljubavi", kaiete. ,,Da, uvek vezujem ove dve teme jer su one lice i nalidje istog novdi6a. Mora6ete da se naudite radoznalosd ier vas je drulwo vei uvuklo u sopsweni obrazovni sistem. Skola, fakultet - druSwo ie sworilo moine mehanizme da bi vas obrazovalo.Sto viie
pogled na Zivot. Smatrali su ih p'o Fridrih Nide se PotPisivao:.zaistabio protiv Hrista; jednom hriSdaninraspet - bio je to Isu-.
stovo ime danas postoje mnoee I Hrista i Jevreji su postali lai. Kat bacili svoj najviSi izraz? Ono ito
svoj vrhunac sa Isusom, ali Jevre Tog dana su odbacili sopsn'enip dana, Jevreji ne Zive kako bi treb;
Isusovi sledbenici sworili su vim propovedima. Ako se vrari- :
sve5to se odigrava,,u ime BoqaponoYo doii jer je obe6ao..'\irc' zapnete.Sam ie se ubiti! Kad rid
Mislim da ne6ehteti da dode. Ie je vei previ5e."
Rad.oznaleoli
i--i-
i : s-:rtebeskrajnulePotu ii,r;::'i= zir-otu- shvatiteda vas r. .-.-.-iletaj trenutak, moZete S,: i: ka2ete. Sve 5to ste hteli .o::r. a osobekoje gajestrahoi-i;nikom. Sveje tako duboko ra: nemogu6e ie znati bilo 5ta. itri'. energije,preskoditeogroua iio ose6anja. da se neito sazna,energija se -a-rieda jeznarye nedostiZno' i osrari misterija, usmeravate -u:aiu - na srce.Ztto kazem s-:ahopoitovanjem,u vezi da =.a.'ruri saznanjem, biie vam ar,'u. Liudi koji misle glavom r ',.-cle.oni samo rnisleda vole. puru liroz glavu, ljubav gubi a'u" niihov domen je aritme:i','rra bez ikakvog proraduna. :c skociS",a srce kaZe: ,,Skodi i !.r suprotnosti. r-c-..\Iogu da pridaju o ljubar Lrirubavi, ali ne znaju niStao ^'':lar- samo predmet izudavai:s:i i iiubavi", kazete. r:- ':r su one lice i nalidje istog jer vas je drulwo :ai.--,znalosti sri:-m. Skoi", fakultet - dru5;; bi ras obrazovalo.Sto viSe
27
znanjasabijeteu sebe,imate manje prostora za slobodan protok ljuenergije. lJ vama je previle cigala,previSekamenja na putu da bavi i na celom svetu nema te institucije koja 6e vam pomoii se ispunite ljubavlju i da je gqite. Voleo bih da pokrenem takvu vrstu fakulteta' Naravno' vlada ga ne6e priznati, kao ni ostali fakulteti' Njihovo nepriznavanje da er,t^pr^uo,biti istinska podastjer time svima daju do znania je u pitanju neStosasvim drugadije, mesto gde se ljudi ne pune znanj em, vei lj ubavlj u. Ljudski rod vekovima Zivi sa znan)em,ataj Livotbio je prilidno i }kole ruLan.D. H. Lorens je predloiio da se zawore svi fakulteti nau periodu od sto godina. Smatrao ie da ie dovedanswoveoma H' Lorens predovati ako se to desi. Potpuno se slaiem s njim' D' na i fridrih Nide su divne osobe. Na nesre6u,obojica su rodeni Zapadu,pa nisu znalizaLao Cea,ettang Cea, Budu' Bodidarmu' samo Rinzaja, B"5", K"bita ili Mira. Pruva'ieSteta5to su poznavali vredao ih je jevrejski i hri5danski levrelsku i hri5iansku tradiciju. pogled naLivot. Smatrali su ih povrinim' _ Fridrih Nide se potpisivao: ,,Antihrist Fridrih Nide... Nije zaistabio protiv Hrista; jednom je rekao da je prvi i poslednji Hrihri5danin rasPet- bio je to Isus Hrist, prvi i poslednji' U odbili stovo ime danas postoje mnoge laLi, a onog dana kad su odste Hrista i Jevreji su postali lai. Kako mozete da iivite kad je bacili svoj najviSi izraz? Ono 5to je Mojsiie zapot'eo' dostiglo Isusa' svoj vrhunac sa Isusom, ali Jevreji su odbili da poveruju u tog Tog dana su odbacili sopsweni Procvat' sopsweni miris' Od dana, Jevreji ne Zive kako bi trebalo' Isusovi sledbenici sworili su neito Potpuno suProtno Isusoi vim propovedima. Ako se vrati, smudiie mu se Vatikan i papa li ie Isus sve5to se odigrava ,,u ime Boga"' Neko me je pitao da raponovo doii jer je obeiao. ,,Ako sevrad, ne6etemorati da ga zapnete.sam ie se ubiti! Kad vidi hri5iane, poLelele da se ubije. Mislim da ne6ehteti da dode. Jednom je bilo dovoljno. Dvaput je ve6 previ5e."
NEVINOST,ZNANJE I MDOZNALOST
Zapad uoplte nije razumeo Nidea i D. H. Lorensa.DoduSe, s razlogom. Bili su bespomoini. tpkali
su u mraku. Zaprro,
tumarali su u pravom smeru; da su bili na Istoku, postali bi bude. Imali su sjajne potencijale, sjajne poglede. U mnogim tadkama slaZemse s niima. D. H. Lorens bio je vatreni protivnik takozvanog obrazovanja. Nije to obrazovanje, ve6 zatupljivanje. Pravo obrazovanje mora se zasnivati na ljubavi, a ne na znaryu. Pravo obrazovanie
Nauka deli egzistencijuna znato. Poznato je nekad bilo
znato danas,sutra ili prekosun Nauka veruje da ie, Pre ili kasn
6e vremenom postojati samo it znato se smanjuje i PostajePoz
Misticizam podrazumeva P nepoznatoi ono 5to sene moie
na pijaci. Ne kaZem da vam neie dati znanje, ali pravo obrazovanle 6e vam, pre svega,oworiti srce za ljubav. Tada (evam
kad neie biti. Ono 5to se ne m MoZe se doiiveti, ali ne i ol znaryaiako srce peva, iako ple
biti dato sve znanje koje vam treba, ali biie sporedno. Nikad
gijom onoga $to se ne moie s
ne(e nadlatati snagu ljubavi u vama, znanje neie postati vaznije od ljubavi. Kad god se javi neki sukob izmedu ljubavi i znanja,
tu energiju.
ne moZe se upotrebiti u ovozemaljske svrhe, ne sme se kupovati
obrazovanje ie vam pomoii da stanete na stranu ljubavi. Ohra-
Pomalo podseia na reku Ir reka zna za more? Reka se Pre
za Livot, srdanost da prihvatite sve rizike i neizvesnosti. Pomoii
Kako moZerczn ti za nesto sat zumeva podelu; znanieje. u o
ie vam da se Zrwujete zbog ljubavi, ako treba. Stavideljubav na prvo mesto - ne samo ispred znanja, vei i ispred i.ivota, jer bez
biti odvojen od subjekta; uce od predmeta izudavanja. Alio
ljubavi Zivot nema smisla. Ljubav bez Livota i dalje ima znataj.
mogu6e.
Ako telo umre, energija ljubavi ne nestaje. Produiava se do ved-
U misticizmu traZiteli se s bavnik se stapa sa voljenim h
briie vas. Daie vam snagu za nove poduhvate. Daie vam prostor
nosti. Liubav nije odredenavremenom. Da bi vam srcebilo ispunjeno ljubavlju, ne reba da seneprekidno rukovodite proradunima. Da biste mogli da volite, treba da zadrLite svoju detinju radoznalo$. Zato uvek govorim da je deija radoznalost usko povezanas energijom koju nazivamo ljubavlju. LJ swari, to su samo razlititi nazivi za jednu pojavu. Staje misticizam? Misticizam predstavlja iskuswo da Livot nije logika, vei poezlja; i,ivot nije silogizam, vei pesma. Misticizam je objava da se
postajeokean. Nema znania tom jedinswu postoji samo is
ve6 iznutra. Zapravo, viie ie rt Red,,misticizam" potice
,,tajnaceremonija". Ljudi koii znati okupljaju seda Podeledr
moZe ni biti verbalno. U pita daruju sopswena bi6a. Pleiu jedni drugima u odi ili, jedno
Zivot jednoswano ne moZe spoznati, sultina Livota uvek osta.ie
radili s Budom, lfti5nom. sa PoStovaociKri5ne plesali su
skrivena.
ceremonija.Ako gledatespol
Radoznaleoti
tr\
:r: r ). H. Lorensa.Dodu5e, a:--,-i su u mraku. Zapravo, L,i-::a Isroku, postali bi bude.
29
Nauka deli egzistencijuna dve kategorije: poznato i nepoznato. Poznato je nekad bilo nepoznato. Nepoznato je nepoznato danas,sutra ili prekosutra, nepoznato ie postati poznato'
L.ireie. U mnogim tadkama
Nauka veruje da 6e, pre ili kasnije, dovek uspeti da shvati sve i da ie vremenom postojati samo jedna kategorija - poznato' Nepo-
tr:, :::.,. takozvanog oibtazova-
znato se smanjuje i postajePoznato. Misticizam podrazumeva postojanje tri kategotTie: poznato, nepoznatoi ono 5to sene moZespoznati- nije bilo spoznatoi nikad neie biti. ono sto se ne moze spoznati predstavlia sri. svega.
rr-r:..anie. Pravo obrazovanje := -raniu. Pravoobrazovanje i{- :-irhe, ne sme se kupovati i:ri znanje, ali pravo obrai .:-; za ijubav. Tada ie vam r:. ii
biie sporedno. Nikad
MoZe se doZiveti, ali ne i objasniti. Ne moZese svestina nivo znanja.iako srce peva, iako pleiete, iako Zivite preplavljeni energijom onoga 5to se ne moie spoznati, nedetemo6i da spoznate
;. .nanie neie postativatnije
tu energiju.
,ir': izmedu ljubavi i znanja,
Pomalo podsedana reku koja se uliva u more. Mislite li da reka zna za more? Reka se prewara u more, ali ne zna za more' Kako moie te znatiza nelto sadime ste sesjedin ili>.Znanie podrazumevapodelu; znanjeje, u osnovi, Sizofrenidno.Objekat mora
n-:- na stranu ljubavi. Ohrap,rl.uhvate.Da6e vam prostor :ri^re i neizvesnosti.Pomodi . i
biti odvojen od subjekta; udena osoba mora da zadrLi distancu od predmet a izutavarya. Ako distanca nesrane, znanje neie biti
::;':aie . ProduZavase do vedu::'"iiu, ne ffeba da senepre-
U misticizm:uuaLiteli se sjedinjuje sa onim zaiimtraga,liu' bavnik se stapa sa voljenim biiem, kap se raswara u okeanu i postajeokean. Nema znanja.U takvom spoju znanje nestaje'U
a oisre mogli da volite, treba :s:. Zato uvek govorim da je
tom jedinswu postoji samo iskuswo, a iskuswo ne dolazi spolja, veiiznrtra. Zapravo, viSeje red o doZivljaju nego o iskuswu'
=n;rs:iiomkoju nazivamo lju: r::zrr-i za jedrrrt pojavu.
Red ,,misticiz m" potide od grdke reti mysterion ito znati ,,tainaceremonija". Ljudi koji su dotakli ono 5to se ne moZe saznati okupljaju se da podele doLivliaie. Deljenje nije verbalno, ne moZe ni biti verbalno. U pitanju je deljenje biia, jedni drugima
l[Lr:1.
:r.zlni
r i- zir-ot nije logika, ve6 pou. \listicizam ie obiavada se Ln. su:tina Livota uvek ostaie
mogu6e.
daruju sopswena biia. Pleiu zqedno, pevaju zqedno' gledaju jedni drugima u odi ili, jednostavno,sedezaiednou tiSini' To su radili s Budom, KriSnom, sa Isusom, samo na razlidite nadine' PoStovaociKriSne plesali su s njim. Bio je to mysterion, talna ceremonija.Ako gledatespolja }ta se deSava,niStavam ne6ebiti
30
NEVINOST, ZNANJEI RADOZNALOST
jasno. Ne6eteznati Ita to oni dele izmedu sebeako ne zaigrates njima. Ako im se ne pridruLite, ne moiete znati 5ta dele jer je to
njih ie ceremonijaostati nevidljiva: za sedi okruien udenicima, ne krije se u
nevidljivo. Nije u pitanju ni3ta opipljivo, ne moZe da ide iz ruke u ruku. Nikad neiete videti tako neito. To je ne5to 5to se preliva
dodu i da ga vide, ali videie samo nekt Neie videti prenos svedosti,neie r-i,l
iz jednogbiia u drugo, prisuswo uditelja medu udenicima.
piSeu spisima. Isti je sludaj i ovde. Svakodnernr kako sedite sa mnom i slulate me' p1 da su sve saznali. Odlaze i govore o
Thjne ceremonije u Indiji nazivaju se ras. U F3i5ninom predanju oduvek su ih nazivali ras. Rasje ples i razmena energije s uditeljem. Samo energija koja tede moZe da se razmenjuje. Ne moZete razmenjivati stajaiu energiju. Bazen se ne uliva nigde. Samo se reka uliva. Susretje mogui samo zahvdjuju6i kretanju. Isto se deiava i s Budom, ali njegov ples je nevidljiv. Buda je sedeobez redi. Njegovi udenici sedelisu bez reti - nazivali su taj susretsatsang- biti sa istinom. Buda je doZiveoprosvetljenje; nosi svetlost u sebi. Ostali, koji jo5 nisu doiiveli prosvetljenje,
su ovde dan ili dva i ve6 su ,,strucnia redeno.Ne znaju niSta o misticizrnu Moraju biti laini. Da biste znali ita s
biste da udeswujeteu tome, mora-li t ku harmoniju sa mnom i ovim prost
dije sve6ese jo5 nisu upalile, sede u njegovoj blizini ose6aju6i
posmatrad, ne moiete samo gledati s mogu se sagledatispolja: one su tainr
duboku lubav i zahvalnost. PribliZavaju mu se u tiiini. Malo-pomalo, prostor medu njima nestajei plamen se prenosi sa udi-
Morate da se oslobodite' Morare vas, neki ukus na vrhu jezika, neki r
telja na udenike. Udenik je spremanda primi plamen. Udenik je prijemdivost, materica, Zenskastrana. Ovo je, takode, mysterion - taina ceremonija.
dotaii i useliti vam se u iivot. To ie ceremonija". Svako moZe da gleda. :
Isto se delavalo iZaratustri, Lao Ceu i Isusu, svakome na svoj nadin. Deiava se i ovde. Dok vam se obra6am. vi ste samo radoznali ljudi koji su doSlida duju 5tasede5ava,saslu5a6ete moje redi i proma6i 6evam pravo blago. Redi su samo za one koji ne umeju da slulaju tiiinu.
mogu da vide. Sama red mysterionPotide od reci
za ztsbima". Misticizam podrazumer osetili. ali ne moZeteto da izrazite. \i
na istinu od koje ste zanemeli.Tlho i se redima ne moie izraziti' erk tti ta
sluiaju redi, ali ih ne seciraju,ne analiziraju, ne raspravljajuse sa
je Buda odustaood redi,Bog". Ni re je Buda odustao dak i od redi ,,dusa
mnom. Sluiaju ih kao muziku, moje redi su za njih kao vetar koji
je neito mnogo jaie.
fijude kroz borove grane, kao kapi ki5e koje dobuju o krov, kao huk morskih talasa.Dok um sluia muziku, srca apsorbuju biie, prisuswo. To je mysterion,tajna ceremonija.
Razmislite o svojoj svakodnevic ta red tadno odraZavaono 5to ste hr lepo drvo i kaiete nekome: ,,Video ,
Zako je ,,tajna"?Nije tajna zato 5to se krijemo u peiini. Tajna je zato 5to se moie dogoditi samo ako ste povezanidubokom
te redi ,,divno drvo"? U tim redima n tog drveta, oblik, kao ni koren koii
ljubavlju sa svojim uditeljem. Ostali mogu da prisuswuju, ali za
zemljom. Redi ne sadrZeopis trep'e
Oni koji su se zbliZili sa mnom, oni koji su postali sanjasini,
_\ {iosT l :--= izmedu sebeako ne zaigrates r:-. :ri moZeteznati 5ta dele ier ie to ,:= ::ipljivo, ne moZeda ide iz ruke :- <-. neito. To je neito 5to se preliva *..,'auciteiiamedu udenicima. : ::-zir-aju se rls. U KriSninom Pre,-;:. fuz5fe ples i razmena energije s 'e :.;e moie da se razmenjuje.Ne c:-::giiu. Bazen se ne uliva nigde. :: --suc samo zahvaljujuii kretanju. :. ''r niegov ples je nevidljiv. Buda :.:-:r sedelisu bez redi - nazivali su :: -::l. Buda je doiiveo prosvedjenje; s;': ;oSnisu doZiveliprosvetljenje, ;" '-ie u njegovoj blizini ose6aju6i l::tiilavaju mu se u ti5ini' Malor: ::staje i plamen seprenosisaudi:i-::ran da primi plamen. Udenik je s- !::arra. Ovo je, takode, mlsterion " I ao Ceu i Isusu,svakomena svoj ':: se obraiam, vi ste samo radoi:. sedeiava,sasluiadetemoje redi J.-;i su samoza one koii ne umeiu ::-:r:,rr. oni koji su postali sanjasini, :. :-. :.naliziraju,ne raspravljajuse sa r* ::-oie redi su zaniihkao vetar koji i,, :--ri kiie koje dobuju o krort, kao :: ;-*s:. muziku, srca apsorbuju biie, i':" :cremonija. ':, ..:o ito seLrijemo u Pe6ini.Thj' irirro ako ste povezanidubokom ,ls:Ji mogu da prisuswuju, ali za
Radoznaleoii
31
njih 6e ceremonija ostati nevidliiva; zato se zove tajna' Kad Buda mogu da sedi okruien udenicima, ne krije se u planinama svi tiSini. dodu i da ga vide, ali vide6esamo nekoliko tela koja sedeu demu Neie videti prenos svedosd,ne6evideti niSta od onoga o piSeu spisima. Isti je sludaj i ovde. Svakodnevno dolaze posmatradi' Vide misle kako sedite sa mnom i slusateme, pleSeteili meditirate i Proveli da su sve saznali. odlaze i govore o tome 5ta su videli. jednostavno su ovde dan ili dva i vei su ,'strudnjaci"' Glupi su' laZni' redeno.Ne znaju ni5ta o misticizmu' Svi izveStajisu im Moraju biti laZni. Da biste znali sta se ovde zaistadeSava,morali biste da udeswujeteu tome, morali biste da se utopite u dubopuki ku harmoniju sa mnom i ovim prostorom' Ne moZetebiti ne posmatrad,ne moiete samo gledad sa strane' Ovakve pojave mogu se sagledatispolja: one su tajna' (e Morate da se oslobodite. Morate da rizikujete. Tek tada ose6aj vas, neki ukus na vrhu jezika, neki doi'ivljal u srcu' neki dota6i i useliti vam se u Zivot. To je pravo znaienie reti "taina ceremoniia". Svako moZe da gleda, ali samo oni koji udeswuju mogu da vide. od redi myeinStoznadi "drLattiezlk Samared nnysterionpodde neito za zttbima". Misticizam podrazumeva da ste ne5to videli' naiSli oserili, ali ne moZet. io d" izrazite. Misticizam znati da ste da na istinu od koje ste zanemeli'Thko je ogromna i nedokudiva Zato se redima ne moie iztaziti. eak ni red ,,Bog" nije dovoljna' je Buda odustao od redi ,,Bog"' Ni red ,,du5a"nije dovoljna' Zato To su samo redi' swarnost ie Buda odustao dak i od redi ,,du5a"' ie neStomnogo jaie. li Razmislite o svojoj svakodnevici.Kad neStoizgovorite, da ste ta red tadno odraiava ono sto ste hteli da prenesete?videli znade iepo drvo i kaZetenekome: ,,Video sam divno drvo'" Sta boje te redi ..divno drvo"? U tim redima ne vidi se nijansa zelene pod tog drveta, oblik, kao ni koren koji se krije negde duboko se zemljom. Redi ne sadrZeopis treperavih sundevih zraka koji
32
ZNANJEI RADOZNALOST NEVINOST,
probijaju kroz li5ie, velidanswenih cvetova, niti mirisa vlazne zemlje,cvrkuta ptica koje segnezdevisoko u kroinji. Kakvu po-
Zato insistiram da se ostavite ur,n vite deo uma koji razmiSljau poeziii.
ruku prenosite redima: ,,Video sam divno drvo"? Nikakvu. Redi nemaju koren, nemaju krila, nemaju nijanse zlatne,crvenkaste, ni zelene. Redi su bezbojne. Reii su siroma5ne.,,Drvo?" Drvo
logtzama, neka vam pesma posune n icijom umesto intelektom, rukovodi
je samo simbol, ali ima znatenjejer svi znamo 5ta je drveie, pa kad neko kaZe: ,,Video sam divno drvo", imate blagu predstavu o tome. Kad je red o Bogu, o tom pojmu nema ni blage predstave. Osim ako niste videli Boga, naravno. Kad pomenem Boga, vi
jer je srce bliie misterijama. Glava it sestalno trudi da demistifikuje miste Gde god se nauka razvila, relisii
kne da sveposmatra s naudne tatke e odumire . Cvet religije vi5e ne cveta. t
dujete tu red, ali ne dujete njeno znaterye. U vaiem srcu nema odgovora. Kad kaiem da je prelepa ruLa, vi imate neku sliku.
se neki otrov koji spredavada se sern Koji je to otrov? Nauka veruje u der kai.e dase tajne Livotanikada ne mos
Ako zaLmurite i podnete da meditirate o reti ,,ruLa", videiete kako se u vama owara ruZin pupoljak jer ste vei nekad videli
sYevam je tajansweniji. Moida 6e se nauka i religija spx
taj cvet. Ako ste veoma senzitivni, motda iete osetiti i miris ruZe ili kapi jutarnje rose na njenim laticama. MoZda ie vam se probuditi neka seianja, moida ie oLiveti neke uspomenejer ste
osedli misteriju Livota. Na primer. I drugi, otkrili su da ih dublje razu.r njuje - 5to vi5e znqu, javlja se sr-e
vedvideli ruZu. Sta je sa osobom koja nikad nije videla ruZu?Pomen te redi neie pobuditi nikakve asocijacije,nikakva oseianja,
Sve5to znaj't im izgleda nedovoljno gotovo kao mistik. Nestalo je onos
nikakve slike. Slulaju redi, ali ih ne tuju. Za njih ta ret.iebez ikakvog znaienja. Isti je sludaj sa redima Bog, molitua, zaltualnost,itd. Ne moLe'
nekad nagonilo da wrdi: ,Jednoqa c je u meditativnom stanju. Umro ie k Edington je napisao:,,Prvosmo
te ih razumeti jer ih nikad niste doy'iveli.
sproizvod, epifenomen materije. ni stanca;svestje samo senka,neopipli
Oni koju su ih doZiveli, ostali su bez redi. Nisu zanemeli, ali sad pridaju o metodama, o nadinima. Ne govore o istini. KaZu vam kako da je dosegnete,kako da izbegnete rupe i stranputice. ,,Ovo je put, idite u tom smeru", kaiu. Daju vam mape i ukaiu
,,Bio sam potpuno ubeden u to sniie. ,,Bilo je takvo vreme." Tokom klimu naZapadu. Edington je odra
vam na znake koje 6ete usput videti kako biste se uverili da ste na pravom putu - to je najviie Sto mogu. Kad je red o istini, o Bogu - ne mogu da kaiu ni red.
samom kraju Zivota iziavio:,,Sve sep Livao, jasnrle sam uvidao da se s-et vei od misli - Livot)e sve manje rna
Divno je to znadenje. Myein znati ,drLati jezik za ztbima". Od redi myein potide ret mysterion,a od reti mysterion Potite ret
Dobre vesd: nauka je doila do proistide iz nemoguinosti nauke da
,,misticizam". Misticizam je dula religije.
Ne vidim da takozvani religiozn h.Taljigaju se daleko iza. Pricaiu i
-r--)-
Radoznaleoii
33
niti mirisa vlalne r .-,-:rL,'r\-r. -" : -,i:{o u kroinji. Kakvu po-
Zato insistiram da se ostavite uma koji razmiilja t prozi, oLi' vite deo uma koji razmi5ljau poeziji. Ostavite se proudavanjasi-
i-'::,, i.n-o"? Nikakvu. Redi r* :--'=jrsezlatne, crvenkaste,
logizama, neka vam pesma postane nadin Zivota. Vodite se intuicijom umesto intelektom, rukovodite se srcem umesto glavom
i* :-:-,na-ine.,,Drvo?" Dfvo r:rarno ita je drveie, pa : ,;-,--
jer je srce bliZe misterijama. Glava je protivnik misterija. Glava
i--. : . -nare blagu predstavu :* :-rla ni blage predstave. :-: iJd pomenem Boga, vi :r:;:r=. U r.aiemsrcu nema .a :-*:a. r-i imate neku sliku. ::.:- o reti ,,r[i,a", videdete '-':.; 'er ste ve6 nekad videli .. :::izda cete osetiti i miris e ,.:r;ama. Moida ie vam se rl','::- neke uspomenejer ste ;a :::kad nije videla ruiu? Poa.; ::iacije, nikakva oseianja, - :-r'u. Za njih ta red jebez --";.:,;i:t'alnost,ftd. Ne moZe;:--=. u i;z reii. Nisu zanemeli, ali n.. \e goYoreo istini. KaZu 'r:-gnere rupe i stranputice. ;::. Daju vam mape i ukaZu r cko biste se uverili da ste ::,rsu. Kad je red o istini, o ra:: ..dr2ati jezikza zubima". a ".i reci mysterionpotide red
sestalno trudi da demistifikuje misterije. Gde god se nauka razvila, religija je nestala. Kad um navikne da sve posmatra s naudne tadke glediSta,religija jednostavno odumire. Cvet religije vi5e ne cveta. lJ tlu udenjadkoguma naJazi se neki otrov koji spredavada se seme religije razvije - ubija ga. Koji je to otrov? Nauka veruje u demistifikaciju iivota. Religija kai-e dasetajne Livottnikada ne mogu otkriti. Sto viSe rmvmete, svevam je tajansweniji. MoZda 6e se nauka i religija spojiti jer su i veliki naudnici osetili misteriju Livota. Na primer, Edington, Ajnltajn i mnogi drugi, od
34
NEVINOST,ZNANJE I RADOZNALOST
opsednuti Vedama, Kuranom i Biblijom. Ne kaZemda su Vede, Kuran ili Biblija pogrelni - 5tavi5e,savrleno su tadni - ali u njima je sve opisano na stari, primitivan nadin. Ne mogu da se porede sa modernom naukom. Potrebni su nam savremeni mistici velidine Alberta Ajnitajna, Edingtona ili Planka. Trudim se da sworim savremene mistike, a ne samo naudnike koji 6e, kao papagaii, verglati o UpaniSadamai Vedama. Ne6e mo6i. Potrebni su nam savremeni mistici: ljudi koji govore poput Isusa, u svoje ime. Potrebni su nam hrabri mistici koji su doiiveli Boga, ne z to 5to spisi kaLu da Bog postoji , ve( zato ito su spoznali Boga, ne udeni ili obrazovani, vei mudri ljudi. Dole obrazovni sistem! Obrazovanje je za mediokritete; obrazovanje ne moie da premosti iaz izmedu moderne nauke i misticizma. Potrebne su nam bude, a ne ljudi koji znaju poneito o Budi. Potrebni su narn uditelji meditacije, ljudi puni ljubavi i iskuswa. Doilo je vreme da sesruii granicaizmedu religije i nauke, do5lo je vreme da seizmelaju i proZmu. Bi6e to jedan od naivaLni' jih dana za dovedanswo- dan ujedinjenja i slavljajer od tog dana nestaie Sizofrenija,nesta6epodvojenost ljudi. Neie nam biti potrebna oba pojma, religija i nauka - jedan 6e biti dovoljan za sYe. Koristi6e naudne metode za spoljne veltine i religijske za unutraSnje.,,Misticizam" je divna red, moie se upotrebljavati da oznati jednu nauku ili jednu religiju, kako vam drago. ,,Misticizam" je veoma lepo ime. Nauka ie istraZivatitajne spoljnog, a religija tajne unutrainjeg sveta- biie to dva krila misticizma' Misticizam moLe da odreduje obe pojave. Misticizam moZe da predstavljasintezu nauke i religije. Kad podne taj processinteze,desiie se niz drugih, sPontano izazvanlh sinteza, kao landana reakcija. Na primer, ako se nauka i religija sretnu u misticizmu, mogu sesrestiIstok i Zapad, mogu se sresti dovek i Lena, poezlja i proza,logika i ljubav, malo-pomalo, sloj po sloj, sve ie se stapati i proZimati. Kad se to desi, imademo savrlenijeg, celovitijeg i uravnoteienijeg doveka.
Kojeje, po Vaiemmiiljefi*
n
Najneverovatnijeje to 5to niko nii, Livot zdravo za gotovo. Sveje misterii;
je dudo 5to se seme pretvara u dn-,: jutra, pravo je iudo Stoptice pevaiul(
koga dana sreietesesa dudima, pa ip: To mi je najve6edudo iivota - 5to tri
gotovo. Samo decane uzimaju iivot z imaju lepotu, gracioznost,nevinost. ) sedive. Sakupljanjekamendicaili iko
decu, pogledajte sakoliko radosti trie kamendiie, kao da skupljaju dijamar dok beru cveie ili jure leptire. Celo ni
hovog tela proLeraje misterijom. Zbr Osoba koja izgubi sposobnostda
w".. eim umre vaia sposobnostda re eim izgubite radoznalosti divljenie.
Ako ste se rodili sa darom za sm( lud, imate ono za 5ta vredi Ziveti. i slaviti.
Neki stari seljahprui put je posetioe"t kamilamaiskolaienihotiju i onorm:i
uei poiela, ljadi su zauzeli suoja rnea kamila. Palljiuo je prouiauaost'abid
luzanorenihoiiju: kri.uenoge,razdtq usnu,grbena ledima... Posle petnaestakminuta, seliakic , la! Ovakvaiivotinja ne postojil"
Ljudi vi5evole da poridu nego da kva Zivotinja ne postoji!" Thko se co uznemirio.
Rndoznaleoii
35
'oi'rn.
Ne kaiem da su Vede, :. !:-!-rienosu tadni - ali u nji-
Koje je, po Vaiern milljmju,
najaefe iudo d;iaota?
i:--,-::l naiin. Ne mogu da se ::r-si:;i velidine Alberta Ajn.i.::r. se da sworim savremene i: -.. kao papagaji, verglati o l;:. ?orrebni su nam savremerr -'.r-.a.u svojeime. Potrebni ri:-,;ii Boga, ne zato 5to spisi su scoznaliBoga, ne udeni ili
Najneverovatnije je to 5to niko nije iznenaden. Ljudi :uzimaju Livotzdravo za gotovo. Sveje misterija, sveje neverovatno! Pravo fe dudo Ito se seme prewara u drvo, 5to se sunce rada svakog jutra, pravo je dudo 5to ptice pevaju!eudo! Svakogtrenutka, svakoga dana sre6etesesa dudima, pa ipak niste nimalo iznenadeni. To mi je nqvete dudo Zivota * 5to ljudi uzimaju Livot zdravo za gotovo. Samo deca ne uzimaju Livotzdravo za gotoyo. Zato deca imaju lepotu, gracioznost,nevinost. Radoznali su za sve, svemu se dive. Sakupljanjekamendi6aili Skoljki na plali... Posmatrajte
";:,-,,':rie je za mediokritete; 'zmedu moderne nauke i "r- : ::- liudi koji znaju poneSto
decu, pogledajte sa koliko radosti trde, sakoliko ljubavi skupljaju
:-J:aciie, ljudi puni ljubavi i
hovog tela proZetaje misterijom. Zbogtoga vredi Ziveti!
E:-ica izmedu religijei nauke, r-. Bice to jedan od najvaini;r'::ria i slavljajer od tog dana
Osoba koja izgubi sposobnostda se divi i dudi, postaje mrw".. eim umre vaia sposobnostda seoduievl javate,umirete i vi.
kamendiie, kao da skupljaju dijamante. Zagledajte im se u odi dok beru cve6eili jure leptire. Celo njihovo bi6e, svakaielija nji-
eim izgubite radoznalosti divljenje, postajeteimpotentni. Ako ste se rodili sa darom za smeh i sa sveI6u da je ceo svet
-r;sr iiudi. Neie nam biti po-".c.al ce biti dovoljan zasve.
lud, imate ono za 5ta vredi Liveti, i ne samo Liveti, vei igrati i
r:--rne veitine i religijskeza
slaviti.
:.:. noZe se upotreblja'vai da i'... sako vam drago. ,,Mistia ;; :srraiivati tajne spoljnog, - r-;- ro dva krila misticizma. : :o;ar-e. Misticizam moZe da i"s-;: se niz drugih, spontano ';-'a. Na primer, ako se nauka u s. srestiIstok i Zapad, mogu
Nebi stari seljabprui put je posetiocirhus.Staoje ispredhauezasa kamilama iskolaienihotiju i otuorenihasta.Cirhuskapredstauaje uei potela, ljudi su zauzeli suojamesta,ali on senije oduajaood hamila. Palljiuo je proutauaosuahidetalj na ouomstuzrenjupoluzatuorenihoiiju: hriue noge,razduojenakopita, otegnutugornju usnu,grbena ledima... Posle petnaestak minuta, seljahseohrenuosgadenjem:,,Davola! Ovakva Livotinjane postoji!"
or-. rosilo i ljubav, malo-po-
Ljudi vi5evole da poridu nego da pokaZuiznenadenje.,,Ova-
n - pro2imati. Kad se to desi,
kva Zivotinja ne postoji!" Tako se dovek oseia bolje, inade bi se
u:.'.'roteZenijegdoveka.
uznemirio.
35
NEVINOST,ZNANJE I RADOZNALOST
euo s"m pridu o nekom duvenom generalu koga su poslali uPariz. Jednog jutra je poveo svog malog sina u Setnjupo vrtu. Veoma se obradovao kad je video koliko se njegov sindi6 oduSevioNapoleonovom statuom - odmah se uspentraona konja i
Vojnikje, nahon duegodine, orpu sa suojomienom u hotelu u i\iu_i
zatali su neopisiuubuhu u hodniin i p oui.kao:,,O tvaraj!"
viknuo: ,,Tata, hoie5 li me svakogjutra dovoditi ovde da gledam Napoleona?" General se radovao jer je sin pokazao interesovanje za veli-
Prestrauljeniuojnihje shocio'a ,,Toje sigurnowoj mui!"
kog voskovodu. ,,To je dobar znak! Pre ili kasnije i on ie postati veliki general!",mislio je otac. Sestmesecikasnije, premesdli su ga u neki drugi grad i poslednji put je poveo sina u vrt da se po-
negdeu Evropi, hiljadu kilomeran
zdravi sa statuom. Tog jutra, dedakje i5aosa tatom sav uplakan. ,,Oduvek sam hteo neStoda te pitam, ali bio sam toliko zadivlien velikim Napoleonom da sam, jednostavno, zaboravio na svoje
Njegoua izabranicaje neha-in
eo..ek samo ffeba da izoitri po (e ci ga neko iznenadenje.
Bik je izuzetnokratkouidai aeom, oiare na medenommetecu.Nije in
pitanje. Sad bih voleo da mi odgovoriS,polto nam je ovo poslednji dan. Ko sedi na jadnom Napoleonu?"
sa medenogmesect,njena majha-ic
Ako se osvrnete oko sebe,svuda 6ete naiii na ogromna izne-
odmah pregledatimoju ierku*, r'r
nadenja. Wt je preiaoPedesetui najboljegodineprzuel je sa lenom iije neprehidnokritihouanjega je izludiuah. Iako mu je zdraulie uei naruleno,a Posaona i.uicibankrota,od'lutioje. Otilaoje u dneunu sobu,uezaohrauatuza lusteri reiioda okontasue.U tom trenutku, njegoual;enaje uila u sobu. ,,Dione!", urisnulaje u ioku. ,,Toti je najbolja kravata!"
,,Nematerazlogaza paniku-" r ftratkovida,to je sve!" ponouik je ai;z ,,To j. sYe?t(', onda vratila samedenogmeseces ne saonim zakogaseudalal'
Jedino 5to iznenaduje u ovim p 5te, ne izgledate iznenadeni. f ako tuLan.
Jedanmladitje otiiao naplaninu da seodmori.Nedostajalamuje deuojha,pa je odlutio da joj napiiepismo. Polto nije imao papir,
Vratite svoju sposobnostkoju : odima nevinosti. Dionisije to sra
ni houerte,suratioje u obliirlu prodaunicuu bojoj radi mlada,
znanja, a UpaniSadega nazivaju d1
ueomazgodnadeuojka.
nje. Znanje i neznanje pripadaiu
,,Imateli papir i koverte?" ,,Pa",ndsmejnhse.,,Imali smo do pre nekoliko sekundi,ali sadvi5ene."
podrazumeva manju kolidinu zna nju kolidinu neznanja, razlika je s samadi, nije neznanje - agnosija i<
znaila. To je stanje distog divljeni, Samo pogledajtemalo oko sebe!
shvatiteda je i-ivor ispunjen boi^''
Radoznaleoti
rl.1-JsT fc::f,:Il generalu koga su poslali c: ::alog sina u Setnjupo vrtu. :.. r..liko se njegov sindii oduc:::ah se uspentrao na konja i s'*::a dovoditi ovde da gledam r : t,\:zao interesovanje za veliai J:: ili kasnije i on 6e postati es: r:seci kasnije, premesdli su p-: 'e porro sina u vrt da sepo:| '= lsao sa tatom sav uplakan. :.::::. Ji bio sam toliko zadivlien ei::i,sravno, zaboravio na svoje poito nam je ovo posledo-.'--,:ii. c--:lu?'' uj= ::re naiii na ogromna izne-
, 1,"-;:,::oroueoje sa ienom iije -u-I::,;,'.-.. Iako mu je zdraul,je uet x
:,;,."t;io ie. Otiiao je u dneunu
37
Vojnikje, nakon duegodine, otpuiten iz uoiske.Konaino sesreo sa suojomienom u hotelu u Njujorhu. Tbkito su ugasili suetla' zatuli.su nezpisiuubuku u hodniku.Nehoje zalupaona uratima i pouikao:,,Owaraj!" Prestrauljeniuojnikje shotiosa hreuetai, sauzadihan, rekdo: ,,Toje sigurnowoj mui!" Njegouaizabranicaje nehajnooduratila: ,,Ne lupaj, on je negdeu Evropi, hiljadu kilometaraodavdel" eovek samo ffeba da izoltri pogled i na svakom koraku zateci & ga neko iznenadenje. Bila je izuzetnokrathouidai ueomahpa, ali nije hula da nosinaNije imala ni soiiua... Cim seuratik otarena medenommesecu. sa medenogmesec*,njena majhaje pozuala ofialmologa:,,Morate odmahpregledatimoju 6erku",molilaie.,,Hitno!" ju je lekar.,,Samoje ,,Nemateraz\ogaza paniktt", uuerauao kratkovida,to je sve!" ,To j. sve?|",ponluila je uiasnuto njena majka' ,,Za!to se onda vratila samedenogmesecas nekim drugim mu3karcem,a ne saonim zakogaseudala!"
t.: "; : qonia sue.U tom trenuthu, . - -- :: je najbolja kravata!"
Jedino 5to iznenadujeu ovim pridamaje dinjenicadavi, uopite, ne izgledate iznenadeni. Thko vam Zivot postaje dosadan i tuian.
| .L: .", idntori. Nedosnjala mu je ,:'; .::77t0.Poito nije imao papir :-::;.;'-uicu u kojoj radi mlada,
Vratite svoju sposobnost koju ste imali kao dete. Progledajte oiima nevinosti. Dionisije to stanje naziva agnosija, stanje neznanja, a UpaniSade ga nazivaju djana iIi samadi. Nije to nezna' nje. Znanje i neznanje pripadaju istim dimenziiama. Neznanje podrazumeva manju kolidinu znanja, znanje podrazumeva manju kolidinu neznanja, razlikaje samo u stupnjevima. Agnosija, samadi, nije neznarye - agnosija je izvan dimenzija znania i ne-
-L
-r
znanja.To je stanje distog divljenja. Kad se ispunite divljenjem, shvatiteda je Zivot ispunjen boZanskim.
38
NEVINOST.ZNANIE I RADOZNALOST
Irna li razlihe i.zmeduredi ,,naditi" i ,,tragati"? Razlika je ogromna. Ako traLite neito, znati da' vei imate predstavu o tome 5ta traZite. Dodete i kaZete:,,TraLim Diona." Znati,imate ideju .TrrLiteDiona. Unapred znate3tatraiite. Ako
je iitalo knjigu o Ziuorin Neko d.ete uukleslihelauoua.Poitoje prociwla
,,Mama,kako lavovivode liuh; ,,Neznam,sine.Ne znarnfilno prijateliirotarijanci."
traLite Boga, nikad Ga neiete nati jer bi to znadilo da ve6 imate neko predznanjeo tome Staje Bog. Ideja je vezanazahriSiansku,
Ako traZite neito, a ve6 ste smis da, imate lolu predstavu. Ne slusa
jevrejsku, hindu ili muslimansku predstavu o Bogu. VaIa ideja treba da bude samo va5a.Nikad ne treba da bude iznad vas. U
samo ono 5to ho6ete da dujete. t traLenju. Um je aktivan dok raijr staje pasivan. Dok lutate tragaiuc
najboljem sludaju,to je samo verovanje zakoie su vaspripremali pre nego 5to ste podeli da traZite. nikad je neie nadi jer su joj odi ve6 Osobakoia traZi zamagllene.Ved ima neki koncept u glavi. Ako ste do5li da od mene traZite ne5to, zntti dave(.imate predstavu o tome 5ta trtLite - promaliiete sultinu. Sta god da kaiem, vi iete razumeti na svoj nadin. Nisu to moje redi, ve6 vala interpretacija. MoZda 6ete se i sloiiti sa mnom, ali, u swari, ne slaiete se sa onim 5to sam rekao, ve6 sa onim 5to ste vi razumeli. Promakla varn je suitina. ,,Ovaj dovek je u pravu",l
Ziv, samo posmatra i ne Pokuiar-a predstavu. taganje je golo. MoZete sdci d
goli. Ako ste se reSiliode6e,filozoi se odrekli svega$to vam je narnet
osoba koja nema znanle moZe da c
Rad.oznaleoii
r-- l\ iiosT
reri ,,ttaZiti"
i ,rtragati"?
r.:rce neito, znati da vei imate J-';-=te i kazete:,,TraLim DZona." r::.. Unapre dznate 5tatraZite.Ako n.;i jer bi to znadilo da ve6 imate ts;,g. Ideja je vezantza hri5dansku, -.k, tredstavu o Bogu. Vaia ideja ,ai re treba da bude iznad vas. lJ r-e::'.-anie zakoie su vas pripremali l:;.
'e neie na6i jer su joj odi vei r;it: u glavi. Ako ste doili da od c -::a:e predstavuo tome 5tatraZite
39
pri' Nebo deteje titalo knjigu o liuotinjshom suetu'Naiuiie suga uubleslikelauoua'Poltoje protitalo tekst,upitaloie nxdmu: ,,Mama,kako lavovivode ljubav?" jer su svi tatini ,,Neznam,sine.Ne znammnogo o lavovima prijateljirotarijanci." Ako trazite nesto, ave6 ste smislili kako bi to trebalo daizgleSlulate da, imate lolu predstavu. Ne sluiate ono 5to vam kaZem' u tom samo ono 5to ho6ete da dujete' Um igra glavnu ulogu um PouaLenju. Um je aktivan dok traZite' Kad se prePusdte' raspolostaje pasivan. Dok lutate ttagaiu(i, um je tih, oworen' nikakvu iiv, samo posmatra i ne pokulava da utisne u swarnost
L;:
predstavu.
i := ;azem, vi 6ete razumeti na svoj '.-'.: irterpretacrja.MoZda iete se i
taganje je golo. MoZete sti6i do istine samo ako ste potpuno - ako ste goli. Ako ste se re5ili odeie, filozofije, teologije' religije - saznateteistinu' Samo ,e odrekli svega5to vam je nametnuto osobakoja nema znaniemoZe da dosegnespoznaju'
:; s-::ete sesa onim 5to sam rekao, '-:. l:omakia vam je suitina. ,,Ovaj :ne'r zato Sto se poklapa s vaJim i;:., su dobre i redi tog doveka.Ili, < :-rx,apaju s va5omidejom. U oba l r:--i:u. Promaii ie vam suStina' re,j;:lo suitina ie uvek Proma6i. on'orenih odiju, oworenog .it; n;ira odredeno,jednostavno ste rss-isr\-a.Sta god da se desi, biiete ;s::-
n'-ia. Nemate sPremanzakljudak. :-:- ga sopswenim odima. Kad trai. Zi
a &
>rcaI umovr F
Kad oi;iuite dete u sebi i osetite njegouu igru, uhus liaota ie uam sepromeniti. Dafe uam smisaoza humor, dale uam ghsan smeh i uniitile sua ne?ztrebna mozganja. Vama ie zauladati srce.
razmi5ljate, ne poistoveiujete se ni s sa svecem, ni sa ovim, ni sa onim topi. Isparava.Ostalo je samo biie -
otkucaji srca,prisutnost ovde i sada. sti, bez sadainjosti.
Dok ne dosegneteto stanje, mn znate odgovore, ali odgovori ie samc
odgovor pokrenuie novi lanac pitani vate, razmi5ljate, di zaplitaiete se sv
u kudine! Oslobodite se uma! Ja vam ne nudim odgovore, sam odgovor. Ne moZete koristiti tu re Zaito dozaoljauam da pitanja prerasta u problam aho oseiam da
samo jedan. Odgovor je stanje unur kvih misli. Buda ga nazivasamtsari.
znatn odgouore?
budni, paLljivi, oworenog uma, isti morate nikuda da idete, samadolazi
Ne postoje odgovori, postoji samo odgovor. A taj odgovor ne potide od uma; ne moZe ni da dode iz uma. Um je vi5estrukost.
ffagate jer ne znate ni ita traiite ni nju, done6ejo5 neznanja.Sta god d;
Um nudi mnoge odgovore, ali niledan pravi. Odgovor je stanje
vas na stranputicu. Kako moiete nar re svevi5e i vile konfuzni u potrazi i
neuma. Ne moie se iskazati redima. Moiete spoznati ne5to, ali ne moZeteto iskazatiredima. Poznato je samo najdubljim delovima valeg bi6a. Jednostavno, to je svetlost koja vam obasjava unutra5njost. Nije to odgovor ni na jedno odredeno pitanje. To je kraj postavljanja svih pitanja. Oslobada vas pitanja i uvodi u stanje bez ikakvih nedoumica... To je odgovor. Bez tog odgovora nema nidega. MoZda oseiate da znate odgovore, ali pitanja 6e i dalje iskakati, i dalje ie vas muditi. Pitanja 6e se pojavljivati jer koren jo5 nije iseden.Nica6e novo li5ie i nove grane. Koren sesedetako 5to presedetesvevezesaumom. Kad postanete toliko oprezni, toliko paLljivi da posmatrate um odvojeno od sopswenogbiia, kad prestaneteda seidentifikujete saumom, kad posmatrate sve sa visine dok vam um drema u mradnim dubinama, kad stojite na osundanim vrhovima, samo gledate, ne
www.leo.rs
Biti tih znadi imati odgovor. Bic Koren je odsedeni ne pojavljuju se r
Kad kaZete:,,Imam utisak da znr ihnlja. Um je veoma veStu swaranit MoLe zavarati i va5e zntnie. Moie ' vam dati laZnu predstavu o tome da da ste ved postali Buda. euvajte se- nema drugih neprijatelja.
Stari spisi govoreo umu. Imaiu; ju ga davolom. Davo nije neko spo
5ava,vara,obmanjuie,swaranove i Dok god ste na oprezu, pitanja isce
vei, jednostavno, pitanja presaiu re zna odgovore. Nije saznaoodgor
Srcai urnoui
2
I u movl ';,: ,:.".?ot'uigru, ukus liuota ie uam ';":-; )::rrnor,daie uam glasan smeh i -..iua ix".; ie zauladati srce.
41
razmi5ljate,ne poistoveiujete se ni s kim - ni sa greinikom, ni sa svecem,ni sa ovim, ni sa onim - sva pitanja nestaju. Um se ropi. Isparava.Ostalo je samo biie - dista egzistencija- disanje, otkucaji srca,prisutnost ovde i sada,bez prollosti, bez buduinosti, bez sadalnjosti. Dok ne dosegneteto stanje, mnogo puta imaiete utisak da znate odgovore, ali odgovori ie samo sworiti nova pitanja. Svaki odgovor pokrenu6e novi lanac pitanja. Moiete da 6itate, proudavate, razmi$ljate, ali zaplitadetese svevi5e u mreiu uma, kao pile u kudine! Oslobodite se uma! Ja vam ne nudim odgovore, samo pokudavam da ukaZem na odgovor. Ne moZete koristiti tu red u mnoZini jer odgovor je
t odgotore?
samo jedan. Odgovor je stanje unutrainje tiSine, mira, bez ikakvih misli. Buda ga nazivasamasati,puno6a uma. Onima koji su budni, paLljivi, oworenog uma, istina dolazi sama Po sebi. Ne
i s.-:ro odgovor. A taj odgovor ne ; :-.ie iz uma. Um je vi5estrukost.
morate nikuda da idete, samadolazi. Ne treba ni dauaLite' ni da tragate jer ne znate ni 5ta traZite ni gde. Sve 5to radite u neznanju, doneie jo5 neznanja.Sta god da radite u neznanju, odveSde
, prelastu u problem abo oseiaruda
: :iiedan pravi. Odgovor je stanje :c;lrna. )foZete spoznati neito, ali l:,.:raro je samo najdubljim delo:. :: :e svedostkoja vam obasjava n; :iiedeno pitanje. To je kraj poad' ',-aspitanja i uvodi u stanje bez
vasna stranputicu. Kako moZetenaii jasnoiu iz konfuzije?Biiete svevi5e i vi5e konfuzni u pouazi za jasno6om. Biti tih znadi imati odgovor. Biti tih znadi biti bez pitania. '. Koren je odsedeni ne pojavljuju se novi izdanci. Kad kaZete:,,Imam utisak daznam sveodgovore", to je samo iluzija. Um je veoma veit u swaranju novih iluzrla. Um je varljiv.
Bez tog odgovora nema r.J-S,r1-or. ,:- c'igovore, ali pitanja 6e i dalje
MoLe zavarati i vale znanie. MoZe vas prevariti u svemu. MoZe vam dati laZnu predstavu o tome da ste vei doZiveli prosvetljenje, da ste vei postali Buda. euvajte se- jedini neprijatelj vam je um
. F,:::ia ce se pojavljivati jer koren
- nema drugih neprijatelja.
:r:-=: ;lor-e grane.
Stari spisi govoreo umu. Imaju posebno imeza um - nazivaju ga davolom. Davo nije neko spolja; davo je um koji vas iskuiava, vara, obmanjuje, swara nove i nove iluzije. euvajte seuma!
i.-,'.:esr-evezesaumom. Kad postari '--.'ida posmatrate um odvojeno r-=:. da seidentifikujete sa umom, ic." -,;:n um drema u mradnim du:;::r::: ..-rhovima, samo gledate, ne
Ne nalazite odgovore Dok god ste na oprezu, pitanja iSdezavaju. vei, jednostavno, pitanja prestaju da postoje. Ponoviiu: Buda ne zna odgovore. Nije saznaoodgovore na sva pitanja, naprotiv!
42
ZNANJEI RADOZNALOST NEVINOST,
Jednostavno,nema viSepitanja. BaI zato 5to nema vi5e pitanja, celo njegovo biie preworilo se u odgovor. Thj trenutak moLeda se oswari. Upravo zato i rtdim sveovo. Nisam ovde da bih vam dao nove podatke, moZete ih na6i bilo gde. Hiljade i hiljade univerziteta,bezbroi biblioteka. Podatke moZete dobiti bilo gde. MoZete se obrazovati bilo gde. Tludim se da zaboravite sve 5to ste do sada udili i da ponovo Postanete nevini da biste podeli daLivite sa stanovi5ta neznar4a.Tludim se
vremena. Sadalnjost je uvek s'ez:-. Sadalnjostje prodor vednostiu sania
dosti u mraku uma. ProSlostnije sveZa,odigledno, ne I ie prljava, smrdljiva smrdi na srrmna tradiciju, na leleve. Proilost je erob
vidanje mrwe proSlosti. Kako iz mrn kne Ziva buduinost? Mrwo moie da
da iz vas izbacim sve odgovore da biste se ponaiali spontano' a ne na osnovu obrazacaiz prollosti i zakljudaka koje ste vei doneli. Ne treba da se rukovodite nikakvim spremnim Sablonimau
vaia buduinost? Modifikovana Prosi ljena, malo udobnija, poboljiana ler lost. Budu6nost je samo puka ielja da
bilo kom segmentu Livota. Thebada budete kao dete u kome se
nadin, naravno. Zato ni buduinosr n Pitate me: ,,Odakle Potide svezin Sveiina ne odlazi i dolazi. Uvek
odraLavaswarnost. Kad ste tihi, kad u vama ne Zamori znanie, percepcija vam je dista- bez praSinena ogledalu - u vama se ogleda realnost.Od togodrazamoZe da proistekne samo vrlina. Odable potiie suelina?
i sada i osetideteda ste, odiednorn istuSirani nekom bezvremenoiiu. I carswom, nirvanom, kako god hoce ne5to neizrecivo. Sve te redi pokusa moLeizraz\tt.
Niodakle. Oduvek je bila tu. Egzistenciiaje sveiina jer je uvek ovde i sada.Nije ukopana u proSlosti.Ne skuplja praiinu iz
Samo zanemarite um. Pod drn nemariti proilost i budu6nost i iiror
proSlosti.Nikad ne stari. Vreme ne utide na egzistenciju.Vreme ne postoji za egzistenciju, postoji samo za um. (Jm je izmislio vreme. lJ swari, ,,vreme" i ,,um" su slidni. Zaustavite um i vreme
nutak. Ceo raj owara se Pred varna Cvrkut im je sveZ.Ne Ponavljaiu s prollosti i ne pevaju za buduinost.
6e stati.
je sveZe.Sveje sveie osim doveka.
Neko je pitao Isusa:,,Sta6e biti najkarakteristidnijeza nebesko carstvo?" ,,Tamo nedepostojati vreme", odgovorio je Isus. Sasvim neodekivani odgovor: ,,Tamo neie postojati vreme."
Ne pitajte me: ,,OdaklePotiie s tide udmalost,mrwilo, ustajalosr.rr Sveiina je uvek tu. Sveiina je u P
Najkarakteristidnija osobina nebeskog carstva je da tamo neie postojati vreme. Ako nema uma, kako moie postojati vreme?
boZjeprisuswo. Meditacija je samo nadin da se raiite izvan vremena, izvan rodeni;
Vreme se ne sastoji, kako mnogi misle, od pro5losti, sadaSnjosti i bududnosti. Vreme se sastoji samo iz dva dela: proilosti i buduinosti. Sadainiost niie deo vremena; sada5njostie izvan
granica, da utonete u nezamislil-o moZebiti bliie. Ne bi bilo tadno ni l zapraYo,u vama je, u samim vasim
l-l;,i_osT - Ba-izato ito nema viSepitanja, r oigor-or. 'a:r. Upravo zato i radim sve ovo. x-e podatke, moZete ih na6i bilo e:r. bezbroj biblioteka. Podatke : se obrazovati bilo gde. Tiudim iaia ucili i da ponovo postanete a s:anoriSta neznat4a.Tiudim se i: bisre se ponaiali spontano, a ls:. i zatljudaka koje ste vei do]i-:-s-im spremnim Sablonima u la ia budete kao dete u kome se
Srcai umoui
43
vremena. Sadalnjost je uvek sveZa.Sadalnjost je deo vednosti. Sadalnjostje prodor vednostiu sanjaladkisvetvremena,zrak svedosti u mraku uma. Prollost nije sveZa,odigledno, ne moZe ni da bude sveZa.Uvek ie prljava, smrdljiva - smrdi na smrt, na nelto zakopano u zemlju, na tradiciiu, na leSeve.Prollost je groblje. Budu6nost je samo predr.idanje mrtve proilosti. Kako iz mrwe proilosti moZe da proistekne iiva buduinost? Mrwo moZe da swori samo mrwo. Sta ie ta r.a^{a buduinost? Modifikovana pro3lost, tu i tamo malo prepravljena, malo udobnija, poboljlana verzija prollosti, ali ista ta proSlost. Buduinost je samo pukai:eliada seta prollost ponovi na bolji nadin, naravno. Zato nibuduinost nije sveia. Sadainjost je sveia.
ir-:no vrlina.
Pitate me: ,,Odakle potide sveiina?" Sveiina ne odlazi i dolazi. Uvek je ovde i sada. Budite ovde i sada i osetiiete da ste, odjednom, sveZi,okupani u vednosti, istuiirani nekom bezvremeno56u.Nazovite to Bogom, boZjim
die sreiina?
carswom, nirvanom, kako god ho6ete. Svi ti nazivi odnose se na nesto neizrecivo.Svete redi pokulavaju daizraze ne5to Sto se ne
z.:ori znanje, percepcija vam je - i ',-arnase ogleda realnost. Od
moLe izraziti. ru. Eszistencijaje sveiina jer je u rroiiosti. Ne skuplja pra5inu iz : ne uriie na egzistenciju.Vreme o': samo za um. Um je izmislio ' s"; iliini. Zaustavite um i vreme
Samo zanemarite um. Pod tim podrazumevam da fteba zanemariti pro5losti buduinost i Sirom oworiti oti za sadalnji trenutak. Ceo raj owara se pred vama. Obuzima vas. Ptice pevaju. Cvrkut im je sveZ.Ne ponavljaju starepesme. Ne znaju ni5ta o prollosti i ne pevaju za budu6nost. Ne veLbaiu za sutra. Drveie je sveie. Sveje sveZeosim doveka.
t' :-r naikarakteristidniie za nebe-"
-'&ovorio je Isus.
c -Ta-moneie postojati vreme." t'o..
Ne pitajte me: ,,Odaklepotide sveZina?",pitajte: ,,Odaklepotide udmalost, mrwilo, ustajalost, truleZ?" Mrwilo dolazii odlazi. Sveiina je uvek tu. SveZinaje u prirodi egzistencije. SveZinaje boZjeprisuswo. Meditacija je samo nadin da se poveZetes vednoSiu,da iskoradite izvan vremena, izvan rodenja i smrti, da odete izvan svih granica, da utonete u nezamislivo. Nije to daleko, naprotiv' ne moie biti bliZe.Ne bi bilo tadno ni kad bih rekao da vam ie blizu; zapravo,u vama je, u samim vaiim biiima. SveZinaje vala duia.
44
ZNANJEI RADOZNALOST NEVINOST,
Um vam je dosadan,strahovito dosadan.Izadite iz sopswenog uma makar nekoliko minuta dnevno, oslobodite se uma, skinite um sa sebedok ne ostanetepotpuno nagi. Tada iete shvatiti da se ono 5to ste toliko traiili, zapravo,svevreme krilo u vama - sveiina. Odakle dolazi? Iz najdublje srZi biia zapravone dolazi. Otkridete da je oduvek bila tu. Oduvek je bila tu kao podzemna voda, skrivena ispod mnogih slojevaseianja, snova,Zelja. Buda kale: ,,Oslobodi seielja i spozna6e5."Oslobodi se ielja i uii 6ei u carstvo koje je izvan rodenja i smrti, zakoradiiel u prostor bez granica. Zaito dovek prvo ne zaviri u sopsrvenobi6e koje mu je toliko blizu? Spreman je da ide na Mesec, daizutavazvezde i krene na dalek put, ali ne i da pogleda u sebe. Zaito? Mora da ima neki dobar razlogzato.Dabiste ulli u sebe,morate izgubiti sebe.eovek se plaii da izgubi sebe.Hoie da ostaneto 5to jeste; dvrsto se drLi toga.Neie da izgubi sopsweni identitet. Iako je taj identitet jadan i lizan - bolje iita negoniita. Thkva nam je logika. Ne znam ko smo i zato se drZimo tela, uma, bilo dega 5to nam nametnu - katolicizma, komunizma, hinduizma, islama. Pripadnost nedemu, makar i nametnutom, daje namlaLan oseiaj sigurnosti da znamo ko smo. ,,Jasam komunista", ta redenicase utiskuje u svesto sebi. ,Ja sam katolik." ,Ja sam Indijac." ,Ja sam Nemac." Sve te i njima slidne redenicepostaju sve 5to znamo o sebi samima. Niste vi ni komunista, ni katolik, ni Indijac, ni Nemac. Ne moZete ograniditi svestna tako skudeneetikete. Svestje beskrajna i ne moZe se izraziti redima. Siroka je kao nebo. Ali, vi se pla5ite da udete u taj beskraj. Beskraj izgleda kao praznina, kao niltavilo. Svako se grdevito drZi svog bednog i nepotpunog iden-
Tivimo svoie bedne Zivote. Jedini radr rnamo je nai ego. Ako zavirite u sebe.n Cena ie ego. Moraiete da izgubite sops
Sui.nije sreoBrekonana ulici. ,,Kudaie6?" ie B ,,Idemu Konemaru", odgouorio
,,Misli5,idei u Konemaruako Bog r ,,Ne,idem u Konemarui ako da i Brebon-'iet., Zbogouogbogohuljenja,
nekolihodana u bari. I{ad -ict daproued.e suojpruobitnl obllk. U pouratku,Suinig' ..Kudasadidei?" ..ldemu Konemaru."
,,Misli5,idei u Konemaruako Bog, ,,Ne!",aikneBrekon.,,Idemu Kone
eovek ne moZe da ostavi ego. Bol ego!eovek je spremanda bude bilo ita. Samo izgledamo kao da smo Zivi - d,
naieg biia je mrwo. Doduie, diSemo se,ali nismo Zivi. Da ste Zivi, ne biste pi na?" ZnaIi biste. Ne biste morali ni da
wakog trenutka navire u vama. Eto, tako se ja osedam.fbko se s'*dolazi niotkuda. Sve vreme je u vamakao kap roseobasjanajutarnjim zracim
na lepota i nemerljivo njeno blaZensnMoradeteda seodrekneteega,moracet ve o sebi. Prvo, ta predstavao sebi ie"
Buda kaZe:,,Spoznajsamog sebe." Sokrat kaie: ,,Spoznajsamog sebe." Svi kaiu: ,,Spoznajsamog sebe." Svi koji su se pro-
odridete se nidega,osim ideje, neke ne je ponovili toliko puta, poverovali ste r Ego je samo jedna duboka hipnoza
budili, imaju samo jednu poruku: ,,Spoznajsamog sebe." Mi sluiamo, ali ne duiemo. Kreiemo se starim, utabanim stazama.
denjaiz hipnoze. Proceskoji vas \rraceI ste bili pre hipnotisanja.
titeta. Zato se i plaiite da pogledateu sebe.
Srcai umoai
: , _li:IosT ru-:.r iosadan.Izadite iz sopswenog i::.-"'no. oslobodite se uma, skinite q''ro
nagi. Thda iete shvatiti da se
o. i,'e \Temekrilo u vama- sveiina. '' :-; zapTavone dolazi. Otkriiete € :-a ru kao podzemna voda, skrii:-,.. snora,Zelja. t- . : spozna6e5."Oslobodi se Zelja ;;: :o.ienja i smrti, zakoradiiei u L >.rsn-eno blie kole mu je toliko {o:-;. da buiavazvezdei krene na * .-be . Zasto? Mora da ima neki i : ..'ee. morate izgubiti sebe.eo-1.- :- osraneto jto jeste; dvrsto se :,'.:, rdendtet. Iako je taj identitet :;-';,;.Tal*-a nam je logika. < :---:::-rotela, uma, bilo degaSto ,,: :tunizma, hinduizma, islama. :j:,-:;1utom, daje nam laLan osehj ---=:a:n komunista", ta redenicase r:-:..,:-tr.".,Jasam Indijac." ,Ja sam , :;:.ir.ice postaju sve sto znamo o c-:,:,-:x. ni Indijac, ni Nemac. Ne c S:,:-ifle etikete. Svestje beskraj:;
S:rokaje kao nebo. Ali, vi se
F,';ai
izgledakao praznina, kao
L ,-,: s bednog i nepotpunog idenlec=:- u sebe. |g :-r-." Sokrat kaZe:,,Spoznajsa-
45
Zir.imo svoje bedne Zivote. Jedini ruzlog $to niSta ne preduzirnarno je na5 ego. Ako zavirite u sebe,mora6ete da platite cenu. Cena je ego. Moraiete da izgubite sopsweni ego' Suinije sreoBrekonana ulici' .Kuda ie5?" je Brehon' ,,Idemu Konemaru", odgouorio ,,MisliI,idei u Konemaruako Bog da?" ,,Ne,idem u Konemarui ako da i ako ne da'" Zbogouogbogohufenja,Brehonje pretuzrenu labu' Moraoje daprouedeneholihodana u bari. Kadje odslulio suoie,uratenje a suojpruobitni oblih. U pouratku,Suinigaie opetupitao: ,,Kudasadidei?" ,,ldemu Konemaru." ,,Misli},idel u Konemaruako Bog da?" ,,Net",uihneBrekon.,,Idemu Konemaruili opet u baru!" eovek ne moZe da ostavi ego. Bolje biti Zabanego ostaviti egol eovek je spremanda bude bilo 5ta.Pretvorili smo seu stene. Samo izgledamo kao da smo i.ivi - devedeset devet procenata naieg bi6a je mrwo. Dodu5e, di5emo, jedemo, razmnoLavamo se,ali nismo i-ivi.Daste Zivi, ne biste pitali: ,,Odakledolazi sveiina?,,Znalibiste. Ne biste morali ni da pitate. Ose6ali biste kako svakogtrenutka navire u vama. Eto, tako se ja oseiam. Tako se svebude ose6aju'SveZinane je dolni niotkuda. Sve vreme je u vama. Nikad nije ista. Sveia kao kap rose obasjanajutarnjim zracima sunca. Neizreciva je njena lepota i nemerljivo njeno blazenswo.Ali, niStanije besplatno. Mora6eteda seodreknereega,moraiete da seodreknetepredstave o sebi. Prvo, ta predstavao sebi je, ionako, lai" Zaptavo, ne odridete se nidega, osim ideje, neke nedokazane ideie. Poito ste je ponovili toliko puta, poverovaliste u nju' Hipnotisala vasje'
):;j.*: ..Spoznajsamog sebe." Mi
Ego je samo jedna duboka hipnoza. Meditacija ie procesbuderya izhipnoze. Proceskoji vas vra(a u stanje nevinosti u kome
.::-: re statim, utabanim stazama.
ste bili pre hipnotisanja.
i' !-:loq sebe."Svi koji su se pro-
NE\'INOST, ZNANJE I RADOZNALOST
Zato Isus ponavlja da nedeuii u nebeskocarsrvoonaj ko nije poput deteta. Sta je time mislio? Hteo je dakai,e da treba da se vratite u podetno stanje,da se probudite iz hipnoze. Dru$wo hipnoti5e sve svoje pripadnike. Druiwo podiva na temeljima hipnoze. Hindu je hipnotisan na odredeni nadin jer su mu rekli da je Vede napisaoBog i da su samoVede istinit e, za razliku od Biblije i Kurana. Ako to vekovima ponavljate, svedublje se ukorenjuje u dlanove zajednice i vremenom postaje deo vas. Nastavljate da ponavljate, kao pokvarena ploda. Delate iskljudivo kao ,,glassvog gospodara",nisre vi5e ljudsko biie. Do sada, dru5wa su oduzimala lludima humanost. JoS nismo uspeli da izgradimo pravu civilizaciju. Bavili smo se svim primitivnim merodama kontrolisanja ljudi - ruZnim, nasilnim, nehumanim, sva druitva su ih koristila. Nema ni jednog jedinog izuzetka. Iznenadujuie je kako neki uspevaju da pobegnu iz tog zatodeniSwakoje name6edrulwo - kako je Gautama Sidarta
Zaln je ioaeh postaa hompl u jednostat
Jednostavnost ne predstavlja iz izazov,nemoguie je jo5 veii izazo vam je ego, samo zapazitekolike iz ambicijom. Jednostavnostne prir* za ego.
eovek bira sloienost dak i tamo kovanjem i sve samo zato dabi hral
no komplikuje sve viSei vi5e. Hocr ligijsku ili materijalnu mo6, hoce.l
Cela psihologija zasnivase na i lozi, nagladavajuda dovek mora irn osmiSljenje tako da vam probudi
pobegaoi postao Buda, kako je Isus pobegaoodJevreja i postao Hrist, kako je sveri Franja...
kaznii da vasusmeri. Od samogpx
Najdudniji su ljudi koji imaju toliko inteligencije da se odupru hipnozi druitva, drLave,crkve...
k6er nije niko drugi, vei sama I.ile telji vas od malih nogu uveravaiu
Tiudim se da vas probudim izhipnoze. Sva drulwa biie protiv mene. euvajte se toga. Opasno je biti sa mnom! Sve vlade biie protiv vas * morare ro znari i prihvatiti. Prihvatite to kao dinjenicu. Sto dublje radim savama... A ovo je tek poietak posla. Pripremam pistu za poletenje. Kad dehipnoza podne da daje rezultate medu hiljadama ljudi, sva drulwa, sve vlade, sve drZave, sve crkve, svi 6e biti protiv mene i mojih ljudi - jer to nikad niko nije radio. Ovo je najve(a
dokaZete.Obidnog dovekasmauai Svedo sadadrulwo nije ielelo , dovek ne moZe biti cilj jer se sr-i na
pobuna svih vremena! Prava revolucija. Ako proZivite tu revoluciju, zna(ete odakle potide sveZina.
nade u vas.Misle da im serodio -{
deteje jednostavno,svakoserada I podnu da zapisuju na detetu ita r profesori - sami ponavljaju da me inade iete protraiiti iivot. Uprar-o
Vi ste biie. Ne treba da postajednostavnosti- uskiaditi se sa so
krenete na put da biste postali nek Nikad neiete osetiti da je r,as
Potide iz najdubljeg jezgravaiih biia. Bog nije izvan; Bog je u samom centru va5egbiia, u iezgru. SveZinadolazi odatle, Zivot dolazi odatle, !ubav dolaziodatle, blaienswo dolaziodatle. I, jto je veoma vatno - poezija i muzika dolazeodatle. Kad ples dolazi
kad neiete pomisliti: ,,Ovde se z:. vrh koji sam ieleo." Niko nije u
odatle, ima potpuno drugadiji kvalitet - boianski.
uvek ispred vas.
dovedanswaiz prostog razloga ir,
- _l\ jlosT - -.;i u nebeskocarswo onaj ko nije i.---: Hreo je dakaLeda treba da se . : :c,buditeiz hipnoze. .- ; ::ipadnike. Dru5wo podiva na :r-::iorisanna odredeninadinjer su i- : , ia su samoVedeistinite,za ra: - - -.--kovimaponavljate,svedublje ::-:;
i vremenom postajedeo vas.
r : -,r'arena ploda. Delate iskljudivo -.-: ',':ieljudsko biie. -:r:'a ljudima humanost. Jo5 ni,-.--::..'ilizaciju. Bavili smo se svim :- ---,:.riaijudi - ruZnim, nasilnim, -:: .;,-,:istila.Nema ni jednog jedit .---.;: neki uspevajuda pobegnu iz -:--.:,-o - kako je Gautama Sidarta '- --,:spobegaood Jevrejai postao ::. - :oliko inteligencije da se odu:,-,--.-... :- -- :ipnoze. Svadru5wa bi6e pro\-',:o je biti sa mnom! Sve vlade :.,, - ::ihvatiti. Prihvatite to kao di;:i----.,, . -{ ovo je tek podetakposla. :.'- :;zulrate medu hiliadamaliu:-:;'. -. svecrkve, svi ie biti protiv ,*: : so nije radio. Ovo je najve(a ':, ,,;:iia. Ako proZivitetu revolu- : . _, -'... biia. Bog nije izvan; Bog je ':-.:;. Sveiina dolazi odatle, Zivot =-=. :i.zenswo dolaziodatle.I, 5to --.". rolaze odatle. Kad ples dolazi : :-.'' lrer boianski.
Srcai umoui
+/
Zaltoje ioueh postao hornpliboaan i izgubio aeru uiednostaanost? je Jednostavnost ne predstavlja izazov za e1o; komplikovano '.zazov,nemogu6e je jos veii izazov. Ako hodete da znate koliki -''amje ego, samo zapazitekolike izazoveprihvatate. Ego se meri .:.mbicijom.Jednostavnostne privladi ego.Jednostavnostje smrt za ego. eovek bira sloZenostdak i tamo gde nema potrebe za komplikovanjem i svesamo zato dabi hranio ego.zato dovek beznadeL:ro komplikuje sve vi5e i vise. Hoie da ima svevedu politidku re- svuda' iigijsku ili materijalnu mo6, hode da prednjadi u drulwu Cela psihologija zasnivase na iatan)u ega.Te budale, psiholozi, naglalavajuda dovek mora imati jak ego. Obrazovni sistem osmiSlienie tako da vam probudi ambicije sistemom nagtadai kazni i da vasusmeri. Od samogpodetkaroditelji ulaZuprevelike nade u vas.Misle da im se rodio Alelaandar Veliki, ili da njihova kier nije niko drugi, ve6 sama Kleopatrina reinkarnacija' Rodirelji vas od malih nogu uveravaju da ste niko i ni5ta ako se ne dokaZete.Obidnog dovekasmatraju budalom. Svedo sadadrulwo nije Zeleloda swori obidne ljude. Obidan iovek ne moie biti cili ier se svi radamo kao obidni lludi. Svako dete ie jednostavno,svakoserada kao tabula rasa.Zatim roditelji podnu da zapisuju na detetu Ita treba da postane. Nastavnici, profesori - sami ponavljaju da treba da postaneteneko i nelto inade6eteprotraiiti iivot. Upravo je suprotno. Vi ste bi6e. Ne treba da postaneteni5ta drugo.To jt suitina iednostavnosti- uskladiti se sa sopswenim biiem. Ne treba da krenete na put da biste postali neko i ne5to.Taj put nema kraja' Nikad ne6eteosetiti da je valem putovanju doiao kraj' Nikad nedetepomisliti: ,,Ovde se zavrlava moj put. Dostigao sam vrh koji sam ieleo." Niko nije uspeo u tome' u celoj istoriji iovedanswa iz prostog razloga 5to se svi vrte ukrug. Neko je uvek ispred vas.
48
NEVTNOST,ZNAN]E r RADOZNALOST
MoZete postati predsednik Amerike, ali pred Muhamedom Alijem oseiaiete se inferiorno. Nemate tu Zivotinjsku snagu.
,go. Ziuotje suvi5ekratak da bismo s igricama kao 5to je ego.
Muhamed Ali moie da nokautira Ronalda Regana. Moiete da brojite dokle god hoiete *jedan, dva, tri - Reganneie ustati da
La)t za jogu. Ne morate da uvriete u
llzyrati udarac. Jednostavno leLi i deka da duie broi deset da bi ustaoi otiSaou bolnicu. MoZete postari premijer, ali u poredenju sa Albertom Ajnitajnom, vi ste pigmej - ne premijer vlade, vei
iogu. Ne morate da postite mesecirn srvari, sve su to nadini da se nahra-ni dubi na glavi dvanaestsati, postavlian
pigmej.
inteligenciju jer 6e mu se tokom dr-a:
Samo treba razumeti. Ne morate .
Zivot imaviSe dimenzija. Nemoguie je da dosegnetesvedi-
iz celogtela.Zboggravitacije, mozdi c
menzije i da budete najbolji u svemu. Potpuno je nemoguie.
lju. U toj poplavi, milioni siiuinih ne Zato nijedan jogi nikad ni5ta nire
Zivot ne funkcioniSe tako. Ego je bolest. Stedeniinteresi hoie da se razbolite. Nije im cilj da budete celoviti i zdravijer vaie zdrav\e i celovitost predstavlja opasnost za stedeneinterese. Zato niko ne Leli da bude jednostavan,niko ne Zeli da bude niko. Ceo moj pristup ima za cilj da vas pomiri sa samim sobom, da prihvatite sopswenabiia. Prewaranjeje bolest, bivanje je zdravlje.Joi niste okusili 5ta znadi biti jednostavan, celovit, zdrav, blai-en. Dru3wo vam nije
bili paraziti, a ljudi su bili toliko glupi - samo zato 5to dube na glavama!Idio
hodaju na glavi, mislite li da bi im dac detku rekao bi Adamu i Evi: ,,Ustanire ko bolja strategija- da su stajali na Ela
dozvolilo da uLivate u tom trenutku. Yi znate samo jedan put:
druo saznanja ili druo uetnogiiuota. L Nauka je dokazalada Zivotinje ne s ju mozak - neke, dak, i vedi mozali od
put ega. Rekii su vam da se preworite u Isusa Hrista. U nekim
mozak od vas, a mozak slona je goror
drulwima nametnuti cilj svim dlanovima zajedniceje da postanu
Zalto, onda, slonovi nisu inteligenni stavan- slon ne hoda na dve noge. P,-
bogovi. Kakav lud svet! Morate da iskodite iz tog sistemaprogramiranja. Ako hoiete da uZivate,da se opustite, da osetite mk i lepotu Livota, isfolirani ego moraie da se povude. Niita vam vi5e ne6u uzeti. Ho6u samo da vam oduzmem ego - ionako je ego samo vaia izmiSljotina. Nije swarnosr. U swari,
se osloni prednjim nogama na neki os 6i. Odigledno je da ne moZe da hoda r
ne uzimam vam ni5ta.A dajem vam vaia biia. Naravno, ne rreba ja da vam dam: vi ih vei imate! Samo treba neko da vas prodrma
bi to mudenje za njega. Ova pojava je vrlo jednostavna:,i - kao kod iivotinja - gravitacija bi 1 delove tela. eovek hoda na dve nog
i probudi i da pogledatebeskrajnulepotu nevinosti.
Najveii preokret koji se odigrao u e'r
U tom trenutku, dostiii 6ete stupanj deteta.
noge, srce mora da pumpa krv u srn
NiSta ne stavljatena kocku. tenutno jurite senkekoje nikad
da bi krv stigla do mozga. Ako moza pet minuta, dovek umire. Mogu vas re
neiete moii da uhvatite. Zaboravili sre sva blaga koja su doila na svet s vama. Smrt ie vas dokrajditi pre nego 5to zadovoljite
zdravo,ali mozak ie umro. Bili biste s
_ -t'..i:osT
Srcai umoui
:--,rcrike, ali pred Muhamedom :. \rmate
tu Zivotinjsku snagu.
r:-:.: Ronalda Regana.Moiete da u:. i-'-a. tri - Reganneie ustati da :: : :eka da duje broj deset da bi e :,r.iari premijer, ali u poredenju ; ::ernej - ne premijer vlade, vei i.:::ozuie je da dosegnetesve dij j1--mu. Potpuno je nemoguie. :;sr ::oce da se razbolite. Nije im i=- '.'-.e zdravljei celovitost pred:::.:. Zato niko ne leli da bude rc= ::so. Ceo moj pristup imaza ':::- ia prihvatite sopswenabiia. '= '- :Cravlje. JoI niste okusili 5ta -:::',. blaien. Dru5wo vam nije r-r:.-i. \'i znatesamo jedan put: ::..::lre u IsusaHrista. U nekim .-=,.-, ima zajednicejeda postanu :. -skoiite iz tog sistemaprogra:. :- se opustite,da osetitemir i :;-. J.asepovude. i-:*
49
.qo. Zirrot je suviJekratak da bismo ga protraiili u tako glupim igricamakao 5to je ego. Samo treba razumeti. Ne morate da dubite na glavi u poloiai'r_zajogu. Ne morate da uvr6ete udove godinama vei'bapci iogu. Ne morate da postite mesecima da biste se prodistili. U swari, sve su to nadini da se nahrani ego. eovek koji moZe da dubi na glavi dvanaestsati, postavlia rekord. UniStava sopstvenu inteligenciju jer ie mu se tokom dvanaestsati krv slivati u glavu iz celog rcla. Zboggravitacije, mozak ie mu biti preplavljen krviiu. U toj poplavi, milioni siiuinih neravabiie uniSteno. Zato nijedan jogi nikad niSta nije doprineo svetu. Uvek su bili paraziti, a ludi su bili toliko glupi da ih nagraduju i poltuju - samo zato 5to dube na glavama!Idioti! Da je Bog hteo da ljudi hodaju na glavi, mislite li da bi im dao noge?!JoJna samom pocetku rekao bi Adamu i Evi: ,,LJstanitena glavu!" Bila bi to daleko bolja strategija- da su stajali na glavi, ne bi mogli da dohvate druo saznanja ili druo ueinogliuota. Zato imate noge... Nauka je dokazalada Zivotinje ne swaraju inteligenciju. Imaiu mozak - neke, dak, i veii mozak od ljudskog. Delfin ima ve6i mozak od vas, a mozak slona je gotoYo iste velidine kao fudski. Zairo, onda, slonovi nisu inteligentni kao ljudi? Razlogje jednostavan- slon ne hoda na dve noge. Ponekad,u cirkusu, moZeda se osloni prednjim nogama na neki oslonac.Ne6e mu to pomoii. Odigledno je da ne moZeda hoda na dve noge ceo Zivot. Bilo
samoda vam oduzmem ego -.- :::na. Nije swarnost. (J stvari, -,-.::r-,-asa biia. Naravno, ne treba -{.::-o rrebaneko da vasprodrma '::- -:poru nevinosti.
bi to mudenje za i1ega. Ova pojava je vrlo jednostavna:da je naie telo horizontalno - kao kod Zivotinja - gravitacija bi podjednako uticala na sve
e ,:;ranj deteta.
noge, srce mora da pumPa krv u smeru suprotnom gravitaciji da bi krv stigla do mozga. Ako mozak ne dobije krv u roku od pet minuta, dovekumire. Mogu vas reanimirati jer je telo sasvim
;=:;rno
jurite senkekoje nikad
;.'.'.-r sre sva blaga koja su do5la ,..:,':iri pre nego 5to zadovoljite
delove tela. eovek hoda na dve noge. To je sasvim neobidno. Najveii preokret koji se odigrao u evoluciji. Dok stojite na dve
zdravo,ali mozak je umro. Bili biste samo biljka.
50
NEVINOST, ZNANJEI RADOZNALOST
Mozak je veoma delikatna naprava- sastojise od finog sistema nerava i lelijakoje funkcioni5u kao Zivi kompjuter - sakuplja razne podatke i skladiSti ih. Krv nikad ne navire u mozak kao struja. Do mozga dolazi tadno onoliko krvi koliko mu je potreb-
iovedanswu. Bertrand Rasel i Vajth
matemadke postave temelje za sve dr
Svaita moZe lako da vas zainteres
no da preLivi.
desetdetiri satai stotine ljudi dodu d: jede, jeiie na biciklu. Uspeo je da h
Jogiji nikad ni5ta nisu sworili, nikad niStanisu doprineli svetu. Kako je vad asketizam udinio ovaj svet boljim? Sta su uradili
nije niSta pio dvadeset detiri sata pr( Zainteresovao vas je. Radi neito z'i
ti va5i, takozvani, sveci, osim 5to su sisali krv kao paraziti?A vi ih oboZavate.Zaito ih oboiavate? Samo zato ito vi ne moiete da dubite na glavi dvanaestsati. Pokuiajte - neiete uspeti ni dvana-
sjajno. Ego mu je sveveii i ve6i. Drad
est minuta. u swari, kad prvi put pokuSare,verovatno iete pasti. I tako mnogo puta. Moida iete i rebro slomiti. Jogi radi ne5to 5to ie vama yeoma te5ko.
Jednostavnost nikoga neie prir-u jednostavnipoput deteta,mnogi ie s
eovek stoji potpuno go u snegu na Himalajima. Ljudi prelazepo hiljadu kilometara samo da bi mu dotakli stopala.Samo stoji i smrzavase dok ne umre. Sta je on doprineo svetu?Niko nikad nije dotakao stopalaAlberta Ajn5tajna, Bertranda Rasela, Martina Hajdegeraili Ludviga Vitgenitajna - ljudi diji doprinos
rdeset osam dasova.Sto viSesati usp€
di. Ljudi su mediokriteti, a njihovi he
je samo dete." MoZda 6e, dak, posta prema vama jer ie vaia nevinost pos
ne znaju da odgovore. Nema odgovc
nost probudile radoznalost koja ie r verovanja.
Kad sam bio mali, otac me je vo<
nauci ne moZe da se poredi ni sa dijim drugim. Oni su proiirili granice znanja gotovo do beskonadnosti.Ali, to se ne vidi golim
o religiji, politici, obrazovanju. L'r'ek
okom.
mu obe6avao,ali nikad nisam ispun
Bertrand Rasel i Vajthed napisali su kry'igu ,,Principia Mathematica". Bilo im je potrebno sto Sezdeseti pet strana da bi
sam hteo. Kad bismo doSli kuii, relz
dokazali da je dva plus dva jednako detiri. Koga je briga za tals,u knjigu? Sto Sezdeset i pet srranada bismo na kraju saznalida je dva plus dva jednako detiri. Niko ne dita tako neito. Obi5ao sam mnoge univerziteteu Indiji - prerpostavljamda je Indija zemlja sa najveiim brojem univerziteta na sveru; ima ih oko stotinu - obitno sam odlazio u biblioteku da potraZim ,,Principia Mathematica" i proverim da li ju je neko proditao. Ne - stranicesu joI bile slepljene.Pitao sam bibliotekare: ,,Da li je iko uzimao ovu knjigu?" ,,Nikad je niko ne traLi. Povremeno neko dode, prelista nekoliko stranicai ode." A ta knjiga je jedan od najveiih doprinosa
da neiu postavljati pitanja i dovodir
,,Ti nisi dovek od redi." ,Jesam", odgovaraobih. ,"Ali, hr' da vidim duhovnika, hteo sam da r-
nisam obeiao, ne bi me poveo.Tvoia obeianje. Naterao si me da laieml \
moj traLiti da ti obeiam tako nesto. Z
od mene?Tieba da me pusti5 da bud Svi odrasli su me se plaiili - a ia
njeniji dovek u gradu bio je doktor. i
oznim udenjakom. Gotovo svakog d
god bi video da mu se pribliZavam. ; da mi odgovori ni na jedno pitanie k
Srcai umoui
ra1-:- sasrojise od finog siste.=o 2ivi kompjuter - sakuplja m,
5l
-ovedanswu. Bertrand Rasel i Vajthed uspeli su da na osnovu rratematike postave temelje za svedruge nauke. SvaStamoie lako da vas zainteresuje.'. Neko vozi bicikl dvadesetdetiri satai stotine ljudi dodu da ga gledaju.Neie stati ni da iede, jeiie na biciklu. Uspeo je da kontroli5e beliku. Verovatno niie niSta pio dvadesetdetiri sata pre nego 5to je seo na bicikl' Zainteresovao vas je. Radi nelto zaista neuobidajeno. Oseia se siajno. Ego mu je sveve6i i veii. Dvadesetdetiri dasaprera5deu derrdesetosam dasova.Sto viSesati uspe da'izdtLi, privuii 6eviSeljudi. Ljudi su mediokriteti, a njihovi heroji su jo5 veii mediokriteti. Jednostavnost nikoga ne6e privuii. U swari, ako postanete iednostavnipoput deteta,mnogi 6e seokrenuti od vasi re6i: ',On ie samo dete." MoZda ie, dak, postati neprijateljski raspoloZeni prema vama jer 6e vala nevinost postavljati pitania na koja oni ne znaju da odgovore.Nema odgovora na ta pitanja. VaIa nevinost probudile ndoznalost koja ie odseii korene svih njihovih verovanja. Kad sam bio mali, otac me ie vodio sa sobom na predavanja o religiji, politici, obrazovanju. Uvek me je terao da mu obe6am da neiu postavliad pitanja i dovoditi ga u nepriliku' Uvek sam mu obeiavao, ali nikad nisam ispunio obeianje. Radio sam Jta sam hteo. Kad bismo doili ku6i, rekao bi mi: ,,Ti nisi dovek od redi." ,Jesam", odgovaraobih. ,$li, hteo sam da idem. Hteo sam da vidim duhovnika, hteo sam da vidim zna li neito ili ne. Da nisam obeiao, ne bi me poveo.Tvoja greika je 3to si mi izmamio obeianje. Naterao si me da laLemt Nakon ovoga, nikad viSe nemoj traZiti da ti obeiam tako neito. Zaito ho6e5da napraviSroba od mene?Thebada me pustiSda budem slobodan'" Svi odrasli su me se plalili - a )a sam bio samo dete. Najcenjeniji dovek u gradu bio je doktor. Smatrali su ga veoma religioznim udenjakom. Gotovo svakog dana sam ga poseiivao. Kad god bi video da mu se pribliZavam, prebledeobi jer nije mogao da mi odgovori ni na jedno pitanje koje bih mu postavio'
52
NEVINOSI ZNAN]E I MDOZNALOST
Jednom sam stavio Gitu ispred njega i rekao: ,,Stavi ruku na Gitu i reci mi da li si video Boga." Bilo je to previSeza njega. Da nije bilo Gite, moLda bi i slagao, ali ako stavite ruku na Gitu i slaiete, kupili ste kartu za pakao. ,Jesi li ti neki magistrat ili 5ta?",pitao me je. ,Je li moja kuia sudnica?Neiu da stavim ruku na Gitu." ,,LJredu", odgovorio sam. ,,Znati, sve 5to kaieS, bi&lat." Stalno mi je odgovarao ovim redima: ,,Sadekajmalo. Premlad si. Kad malo porasteS,shvatiie5 sve probleme. Tienutno ne moied da ih razume5." Porastao sam. Svake godine sam dolazio u svoj grad sa fakulteta. Pre nego 5to bih otiSao kuii, svradao sam da obidem doktora. Kucnuo bih mu na vrata i viknuo: ,,Pro5laje jo$ jedna godina, a pitanje je i dalje tu." odgovarao bi lekar. ,,ZLr ne moie5 da sadekaS?", ,,Samomi reci datum. Koliko dugo treba da dekam?" Kad sam postao predavad na fakultetu,vratao sam se u svoj gradzavreme praznika. Doktorova kuia je izmedu stanice i moje ku6e. Uvek bih zastaopred njegovim vratima, pokucao i rekao: ,,Sadsam postao profesor frIozofije na fakultetu. Sta je sa va3om izjavom? Koliko dugo treba da dekam?" Jednog dana, dok sam bio u kuii svojih roditelja, neko je dolao da obavestimog oca: ,,Doktor umire!" Bili su veoma dobri prijatelji. Odmah sam skodio. ,,Kuda 6e5?Ta poruka nije bila za tebel", rekao mi je otac. ,,Ne brini, samo se ti polako spremi. Idem zato 5to moram ne5to da ga pitam pre nego 3to umre." Stajaosam ispred njega sa Gitom u ruci. ,,Sadasam odrastao, viSeme ne moied lagati. Poloii ruku na Gitu i nemoj me slagati u samrtnom dasu jer ie5 otiii pravo u pakao." ,,Zar ne moied da mi oprostis?",pitao je.
,,Lagao si me skoro dvadese dm? Mogao si jednostavno da I
odavno zavrdilo. Ne morai ti s-e si da te svi priznaju za mudracairogako bi ti do5ao.Tek sada,na 'Ne znam."' i kaieS:
Do tog dasa,moj otac je vec rna koji su govorili:
,,Ovo ne valia. eovek umire, ,14,koumre, a da ne uradi or kliv za njegov odlazak u pakao! U trenutku smrti dovek vii
egu.To je 5to je. PoloZio je ruku na Gitu i izg
,,Zao mije. Oprosti mi. Reci Ne znam niSta. Samo sam koris rao da znam, a da oni ne znaju.'
To je strateglja, ega. Ego izr Ego se plaii jednostavnosti i ner da uniSti jednostavnost i nevinoc da niste ni oti5li, zapraYo.Napu
ne molete otiii nigde izvan sop Svepostaje l{2, fantazije Bia
ti samo kad prihvatite sopswenc
Moram vas podsetiti na posl
,,Kad sam bio mlad, mislio vaian jer sam mogao da raspravl sazreo,shvatio sam da ima joi m
se hvalio. Po5to drugi nisu mq mislio sam da znam jer su moi
vreme prolazilo, malo-pomalo.
Neka ovo budu moje poslednje Sokrat je ponovo postao de
G,lozofiju,ogromnu inteligenciir
n,i:osT ri niega i rekao: da li si video Boga." r die bilo Gite, moZda bi i slau i slaiete, kupili sre kartu za ?-. pirao me je. :-l ,ia sravim ruku na Gitu." na;i. sr.e5to kaieS, bitelai.."
Srcai umoui
53
,Lagao si me skoro dvadeset godina. Zar ie bilo potrebe za 'Ne znam'. Sve ovo bi se ti.rn: Mogao si jednostavno da kaZe5: odavno zavrlilo. Ne morai ti sve da zna5,ali si se pretvarao. Hteo si da te svi priznaju za mtdtaca. Nisi varao samo mene, vei svakoga ko bi ti do5ao.Tek sada,na samrtnom odru, priznajeSistinu 'Ne znam."' i liazeS: Do tog dasa,moj otac je ved stigao, zaiedno sa drugim ljudi-
ai malo poraste5,shvatiiei sve ih razume5."
ma koji su govorili: ,,Ovo ne valja. eovek umire, a d mu sudil!" ,".{ko umre, a da ne uradi ono Sto sam mu rekao, ja iu biti kirv zanjegov odlazak u pakao!JoI uvek mogu da ga spasem"'
sa-n dolazio u svoj grad sa fakuci. sr.raiao sam da obidem
U trenutku smrti dovek vi5e ne moLe da udovoljava svom egu.To je 5to je.
t i';iirnuo:
PoloZio ie ruku na Gitu i izgovorio: ,,Zao mije. Oprosti mi. Reci drugima, neka mi i oni oproste' \e znam ni5ta. Samo sam koristio ljude tako 5to sam se prewarao da znam, a da oni ne znaiu." To je strateg1a ega. Ego iznalazi veoma prefinjene nadine'
recima:
p;:anieie i dalje tu." dgor-araobi lekar. c,'go trebada dekam?" rt;uiteru, vratao sam se u svoj e {uca je izmedu stanicei moje iin r-ratima, pokucao i rekao: roiie na fakultetu. Sta je sa vala cekam?" b"r;i wojih roditelja, neko je :o: umire!" Bili su veoma dobri
r ra rebel", rekao mi je otac. splemi. Idem zato 5to moram iltr-.
-'
orn u ruci. e no2ei lagati. Poloii ruku na loin casu jer iei otiii pravo u -.
pino je.
Ego se plaii jednostavnosti i nevinosti. Zato svako druiwo hoie da uni5ti jednostavnost i nevinost. Lako je vratiti sekuii jer nikada niste ni oti5li, zaprro. Napustili ste je samo u ma5ti. LJ swari, ne moZeteoti6i nigde izvan sopswenogbi6a. Svepostaje lai', fantazija. Bi6e je istina. Istinu moZetespoznad samo kad prihvatite sopsweno neznanje' Moram vas podsetiti na poslednje Sokratove redi. ,,Kad sam bio mlad, mislio sam da znam sve. Pravio sam se vazanjer sam mogao da raspravljam bolje od svih. Kad sam malo sazreo)shvatio sam da ima jo5 mnogo 5ta 5to ne znam. Samo sam se hvalio. Poito drugi nisu mogli da me pobede argumentima' mislio sam da znm ier su moji argumenti bili dvrlii. Kako je vreme prolazilo, malo-pomalo, shvatio sam da ni3ta ne znam' Neka ovo budu moje poslednjeredi: Ja ne znam."' Sokrat je ponovo postao dete, ali je rizikovao svu mudrost, fi.lozofiju, ogromnu inteligenciju, argumente, sav ffud da argu-
54
NEVINOST, ZNANJEI RADOZNALOST
mentima pobije protivnikove redi. Postaoje najpametniji dovek u Grdkoj. Bio je neverovarnohrabar kad je izjavio:,,Ne znam ni5ra." Niko ni3ta ne zna. Zivot je tajna; ne moie se odgonetnuti. BaI zato 5to je tajna, owara se samo pred detinjim srcem. Ne otlriva se znanju 1'er znanje je agresija. Owara se pred radoznalo5iu jer radoznalost
Kad ste jednostavni i nevini, jednosu govor - on je u samom vaiem bi6u. Moiete li nam reii neito o mistail
To je jedno od najstarijih pitanja. Ze
je raspoloZivai dostupna, a ne nasilna. Samo oworite vrata i dekajte. Istina ie doii. Ne moiete je naterati da ude. Doii ie kad
uzme u obzir sultina problema, u piani
budete spremni da joj poLelite dobrodollicu.
rli mozak.
Istina se ne moie osvojiti. Morate biti prijemdivi za istinu da bi ona osvojila vas.Zato je jednostavnostnajvaZnijaosobina svake religije. Hoiu da postanetejednostavni, nevini, hoiu oa zaboravite sve 5to znatei da dekate. Isus je rekao: ,,...traLitei naii iete..."2 Ja kaiem: ,,Nikad nemojte traLitit" TraLenje je meianje, zabadanje nosa u tajne Zivota.TraLenjenije nimalo graciozno.Naprotiv, ruZno je. Ja kaZem:,,Cekajtei naii iete." Isus kaZe:,,...kucajtei owori6e vam se."3
rnuSkarce,a pravi krivci za to nisu ni ie
Mozak ne moZe da shvati tajne src logidan, matematidki nastrojen, nautno
niStao logici, ni5ta o razumu. Srcefunlic: no drugadijih principa. Nadin funkcioni
pojam misterije. Jesteli ikad duli da ien, mu5karaca?"One, jednostavno, znaiu.
Problemsejavlja kod logidkograzm
rrina pojava. Dobro dode kad je ret o p SavrSenose sluZi njima jer swari nemai unutrainje bi6e, nemaju Zivot. Nauinil
eekajte. Vrata se uvek owaraju strpljivima, onima koji mogu iekati do vednosti,koji neie provaliti. e* 1. i kucanje na neiija
vezi s objektima, ali kad podne da razm unutralnjosti, potpuno se zbuni jer razu
vrata upad.
ravni.
Isus kaZe:,,TraLitei daie vam se." JavamkaLem: ,,TraLite i zaboravite na to zauvek." eim ste zatraLili, uniStili ste svaku moguinost da to i dobijete. Nemojte uaLiti. Nemojte da se preworite u pitanje. Ponoviiu: ,,Nemojte da sepreworite u pitanje!" Iznenadiiete se kad shvatite da ste vi jedini odgovor. Da ste se preworili u
Srce zna bez ikakvog procesasazna\?
ma,bez ikakvih argumenata. Kako znatt
racionalan zakljudak?Ako ukljudite razur iete da je ruLalepa jer razum ne moie da
Kad kaZeteda je rtLa lepa, ta wrdnir |ete da vas odulevljavazvezdano nebo.
pitanje, upali biste u zamku izkoje nema povratka. Izgubili biste se u ispitivanju - 5to vi5e pitate, sve viSe biste se udaljavali od
razuma. Ako vas neko natera da dokaze eubitku. Shvatiiete da mozak, jednosn'
odgovora. Vi ste odgovor!
kako srce funkcioni5e.
Srce nema tih problema. Srceje dub 2
Lukal1:9. (Prim.prev.)
povrlan. NiZi stupanj razvoja ne moie c
3
Luka11:9.(Prim.prev.)
panj odlidno razume niZi. Nema poueh
;_1_':}_iT
)osiao je najpametniji dovek u ac ie izjavio:,,Ne znam niSta."
Kad stejednostavnii nevini, jednostavnovam senamedeodEla\-or- on je u samom va^{embi6u.
nernuri. Bai zato 5to je tajna, ;r. \e otkriva se znanju jer iadoznalo5iu jer radoznalost Lna.Samo oworite vrata i dena:erari da ude. Doii ie kad rocoilicu. ra:e biti prijemdivi za istinu osra\-nosr najvaLnija osobina ed.nostavni,nevini, hoiu da LC...
icl" Tiazenjeje meianje, zae niie nimalo graciozno.Na-
-a:1
\e. -
,rpliivima, onima koji mogu c. Cak je i kucanje na neiija
Modete li narn refi nelto o misteriji
zaanoj ,,dena"?
To ie fedno od najstarijih pitanja. Zrn tuoduvek zbunjivale nauikarce, a pravi krivci za to nisu ni Lene,ni mulkarci' Kad se '.xzmeu obzir suitina problema, u pitaniu je vedita dilema - srce ,.1mozak. Mozak ne moZe da shvati taine srca. Mozak je racionalan, iogidan, matematidki nastrojen, naudno orijentisan. Srce ne zna aiita o logici, ni5ta o rtzumu. Srcefunkcioni5e na osnovu PotPu:ro drugadijih principa. Nadin funkcionisanja srca u glavi stvara pojam misterije. Jesteli ikad duli daLena pita: ,,fJ demu je tajna muikaraca?"One, jednostavno, znaiu. Problem se iavlia kod logidkog razmiSljanja.To je veoma po,,-rinapojava. Dobro dode kad je red o predmetima ili swarima. Savrleno se sluZi njima jer swari nemaju unutra5njost, nemaju unutralnie bi6e, nemaiu iivot. Naudnik je savrleno u pravu u .'ezi s objektima, ali kad podne da razmi5lja o subjektivnosti' o unutra5njosti,potpuno se zbuni jer razum ne funkcioniSena toj ravni.
L'iiiena to zauvek." eim ste ,sr d.aro i dobijete. Nemojte ;---;)i::c u pitanje!" Iznenadiiete ;o','or.Da sre se preworili u r-:lla povratka. Izgubili biste e -,'lie biste se udaljavali od
Srce zna bez ikakvog procesa saznavania,bez ijednog silogizma,bezikakvih argumenata. Kako znate daie rtLa lepa?Je li to racionalan zakljudak?Ako ukluditetazum, neiete mo6i da dokaiete da je ruLalepaier r^zrmne moZe da dokudi fenomen lepote' Kad kaZeteda ie rrfia lepa, ta wrdnja dolazi iz stca' Kad kaiete da.vasodusevljavazvezdano nebo, taiziava nije potekla iz ra rma. Ako vas neko natera da dokaiete tu wrdnju, biiete na gubitku. Shvati6eteda mozak, jednostavno, ne moZe da pojmi kako srce funkcioniSe. Srce nema tih problema. Srceje duboko u vama, a mozak je povrian. NiZi stupanj nzvoia ne moie da raztme vi5i. ViSi stupanj odlidno razume niZi. Nema potrebe za mozgtniem' Srce je
56
NE\1NOSI ZNANJE I RADOZNALOST
dublje od mozga i na viSemstupnju. Zena moLeda bude pesnik, ali ne i matematidar. Matematika je samo igra uma. Poezija je
ili matematidari ne bi mogli da razumeit iena nikad viSe nije ni pomenula poez
potpuno drugadija.
pisalapesme,nije ih objavljivala. Pri pn ie odigledno da nema nikakvog razgovo Ajnltajna. Nije to bio nikakav izuzetaL.
Sad sam se setio Ajnitajnove Zene.Bila je pesnikinja, a on, verovatno, najveii nauinik svih vremena. Prirodno, gospoda Ajnitajn LeIeIaje da uputi muZa u svoju poeziju. AjnStajn se svim silama trudio da izbegneto, ali, konadno,jedne noii punog meseca,ona nije odolela iskulenju. Napisala je divnu pesmu o
Nijedan mrfi.iLena ne mogu razumf mevanje je sasvim prirodno. eovek kaie sasvim drugo. eovek ne moZe da pover
punom mesecui izrecitovalaje. Ajnltajn ju je posmatrao skamenjenod iznenadenja,gotovo u Soku. Nije mogla da protumadi njegov izraz lica. ,,Zalto me
zakludka, a njoj se taj zakljudak sarn nar kaie, dovek je neie razumeti. Psiholozi su parove nazvafi bliskim r
ovako dudno gleda? U najgorem sludaju mogao bi da kaZe da mu se ne dopada, a on me gleda kao da sam poludela!" Kad je
niko ne razvme onog drugog. Radog ie ito su mulkarac i Lena,ve( zato 5to su n
zavr(ila recitovanje, upitala je muLa:,,Sta misli5?" ,,Nikad ne bih ni pomislio da si toliko luda. KaZei da je Mesecdivan, da te podseia na voljeno bi6e. Kakva glupost! Mesecje
Naglaiavam da je Pitanje od sr*q stavljeno.Nije to misterija iene, vei m ne moZe da razotkriie. Srce nema prot
preveliki, ne moZe da zameni doveka. Nije dak ni lep. Sasvim je obidan, kao iZemlla, dak i prostiji jer nema zelenila,vode, drve-
mozak je na niZem razvojnom stupniu im iene nisu jasne, one samo odgovon
ia, samo ogoljeno tle. A svetlostkoju Mesec emituje uopire nije njegova. Sundevi zraci padalu na Mesec i reflektuju se: Mesec ne svetli. Uvek sam mislio da si obrazovana.ali ti ne znai ni osnovne
Jesteli ikad duli da ZenekaZu da ne razu savrieno razumeiu. Nema tu nikakve m Bilo bi bolje kad bismo razumeli i
pojmove iz frzlket" Sad je bio red na Ajnltajnovu Zenu da ga pogleda kao da je pao s marsa.Vekovima su ljudi pisali pesme o Mesecu - njegovoj
ravite muikarce i iene, pomislite na rn zajednidko?Razumeju li se?Nikad se ni ali bih voleo da ga pitam kako zna da ie
lepoti, ogromnom magnetnom polju, hladnoj svetlosd. Mesec privladi srce, a nedavno su dokazali da ima hipnotidka svojswa. Veiina Ijud| zapravo - svi osim Mohovire, doZiveli su pro-
Kakva fiz1ka,matemadka, kakva nauka: Verovatno nikad nije razmiSljao o
svetljenje u vreme punog meseca. Mohovira je jedini izuzetak doZiveoje prosvetljenjeu noii bez mesedine.Gautama Buda je roden u noii punog meseca,doZiveoprosvetljenjeu noii punog
srca, a ne iz mozga. eak i najve6i naui srcu. Jedan velidansweni zalazaksunca
Zaboravlja da je naudnik, a nije mu dr svojoj ienskoj strani. Ipak je on muiki
mesecai umro u no6i punog meseca.Buda je savrlen primer hipnotidke moii meseca.einjenica je da mnogi polude u to vreme
naudnici se zaljubljuju, a da i ne pomis sterija. Vaie sopsweno srce zavas j. trri.
ili izvrie samoubiswo. Pun mesec nekako utide na liudski um. Zapravo, mesec ne utide samo na ljude, vei i na okeane. Fizitai
Mislim da je Mohovira u poded
-
,:\\IOST
'ir.::i1u. Zena moLeda bude pesnik, a--:s ie samo igra uma. Poezlja je o1-- zene. Bila je pesnikinja, a on, i,r:r r.-remena.Prirodno, gospoda n,i-::; u svoju poeziju. Ajnitajn se i',r.i.ri. konadno,jedne noii punog L-<:riu.Napisalaje divnu pesmu o is--renien od iznenadenja,gotovo ::.;i njegov izraz lica. ,,Zaito me r:::: sluiaju mogao bi da kaZe da i.-- rao da sam poludela!" Kad je ::":f,: ..Stamisli5?" , c. sl ioliko luda. Kaie5 da je Me'rice. ,';:":, Kakva glupost! Mesecje : - , -"ia. Nije dak ni lep. Sasvimje rr:-'- ier nema zelenila,vode, drve)!r r.ciu I'{esecemituje uopite nije :i. l'{eseci reflektuiu se:Mesec ne b:r-o',-ala,ali ti ne znal ni osnovne Lc-.,ienu da ga pogledakao da je I .-5'ii pesmeo Mesecu- njegovoj re :,.iiu. hiadnoj svedosti. Mesec i-' : da ima hipnotidka svojswa. i ,:.-:n ,\fohovire, doiiveli su pro:*=-." -\Iohovira je jedini izuzetak; -r;: : nesedine. Gautama Buda je tc:. "co prosvetljenjeu noii punog r--!-ra. Buda je savrienprimer hi:-. '. da mnogi polude u to vreme L*.: :rekako utiie na ljudski um. ::. - ude, vei i na okeane.Fizidari
Srcai umoui
57
ili matematidarine bi mogli da razumeju tu pojavu' AjnStajnova iena nikad viSe nije ni pomenula poeziit svom muZu' Iako je pisalapesme, nije ih objavljivala. Pri prvom recitovanju postalo nje i ie odigledno da nema nikakvog razgovora"o poeztli izmedu Af nltajna. Nije to bio nikakav izuzetak. Nijedan muZ i i'enane mogu razumeti jedno drugo' Nerazumevanjeje sasvimprirodno. eo.rek kaie jedno, iena shvati nelto sasvim drugo. eovek ne moie da poveruje kako je doila do tog zakljudka, a njoj se tai zaldptaksam nametnuo' St" god Zenada kaZe,dovek je ne6e razumeti. Psiholozi su parove nazvalibliskim neprijateljima' I jesu, jer niko ne razume onog drugog. Razlog je mnogo dublji' Ne zato ito su mulkarac i Lena,ve( zata ito su mozak i srce' Naglaiavam da ie piranie od samog podetka pogreSno postavljeno.Nije to misterija Lene,vet misterija srca koju mozak ne moZe da razotlcrtle.Srce nema problem da razvme mozak; mozak ie na niZem razvojnom stupnju' Kad mulkarci kaZu da im Zene nisu jasne, one samo odgovore: ,,Pogledajove idiote!" iene? Jedna drugu Jesteli ikad duli daLenekaLu dane razumeju savr5enorazumeju. Nema tu nikakve misterije' Bilo bi bolje kad bismo razumeli i drugu dimenziju' Ztboravite mulkarce i zene, pomislite na mozak i srce. Imaju li i3ta zajednidko?Razumeju li se?Nikad se nisam sreo saAjnstajnom, ali bih voleo da ga pitam kako zna da je z$ubljen u svoju Zenu. Kakva frzika,matemadka, kakva nauka sekrije izazaliubljivanja? verovarno nikad niie razmiSljao o rome. Ljubav dolazi iz srca, a ne iz mozg". e"k i najvedi naudnik ponekad se prepusti srcu. Jedanvelidansweni zalazaksuncai spremanje da se preda' Zaboravlla da je naudnik, a nije mu dozvoljeno da se prepuita svojoj zenskoj srrani. Ipak je on muSki mozak. Zamislite samo, naudnici se zaljubljuju, a da i ne pomisle 5taje ljubav. Pravamisteriia.VaSesopswenosrce za-vasjemisterija' Mislim da je Mohovira u podetku branio i'enama da produ inicijacriu za sanjasine.Istoje sa svim drugim religijama'
58
NEVINOSTZNAN]EI MDOZNALOST
Sve religije su smatrale da je i.ena na drugom mesru. Osnovni uzrok toga, po mom mi5ljenju, predstavljadinjenica da su sve
,,Da su u wojoj religiji samo mu-iiia sodina. Sad, kad su tu i muikarci i ien
te takozvane religije orijentisane ka mozgu.... previ5e mozganja. Njihov Bog nije ljubav, ve( ideja. Hipoteza. Stvorili su sistem - racionalan, logiian, bez mana. Tadnije redeno: nji-
Kad se mozak i srcespoje, posraier ie posebandeo, mozak je posebandeo
hovi mozgovi stvorili su sisrem. Nisu ni3ta orkrili. Nisu reiili tapu Livota. ZaSto se sve te religije toliko pla5eiena? Izmedu ostalog, zaro Sto su svi zadetnicireligija bili muikarci, a njihove teologije potituiz mozga. Kad bi dozvolili Lenamada podu s njihovim sledbenicima, samo bi sworili nepotrebne probleme jer Lenegovore drugadijim jezikom. MuSkarci i Lene dolaze sa drugih sverova. U najboljem sludaju,mogu da podnesujedni druge. Nema moguinosti da se zapodne razuman razgo-vor.Svaki razgovor izmedu muZa i Zeneneumitno zavrlava svadom jer, sa tadke glediita muikarca, iena podne da se pona5aneracionalno.Bacapredmete, ru2brya... On ro ne moie da shvati - kakav je to argument?
do zajednice,snagese udvostrudavaiu mozak?To pitanje je vi5edimenzionaln
To je izmedu mulkarca i Zene.Izm, Istoka iZapada.
Jedan od najboljih engleskih pisac saoje redenicukoja ga je proslavilar-ii -lstok je Istok. Zapad jeZapad. Nikad sumnjao u to. Kipling je bio pisac kral Nikako se ne slaZemsa ovom n-rdn
ceteuoditi da se Istok iZapad sreiu. Br kute, a Kalkuta je zapadno odTokiia. (
moZetereii ni da ste na istoku, ni da i
rivne kategorije, a ne geografskipoim,
Zena odliino zna da je taj argument presudan - i u pravu je! eovek, jednostavno, mora da se sloii: ,,1.Jpravu si, samo nemoj
svakom doveku, u svakom dryetu, r.l.so i Zapad. Radjard Kipling je pridao slt
viSeniSta da razbija5l" U svakoj svadi Zenapobeduje iako ne zna ni5ta o argumentima. Kad je primio prvu ienu medu sanjasine,Gautama Buda je
puna besmislica,ipak ima neku poenn
rekao:
su potpuno suprotstavljeni. Sreiu se u meditaciji jer su, tokom
,,Trebaloje da moja religija traje pet hiljada godina, a sad 6e trajati samo petsro!" Nije joj bai priredio toplu dobrodoilicu.
pad mozak, a Istok srce. Kako bi se. u
da se izmedu mozga i srca rodi ljubar'.
prazni.Mozak je oslobodenmisli, a src praznine, ne moiete ih driati na disur
Na pitanje zalro je to rekao, odgovorio je: ,,Nemoguie je izmeiati muSkarce i Lene, a da ne dode do sukoba. Ova religija ie uniStiti samu sebe.Raspai6ese iznutra. Da je ostalasamo u krugu mulkaraca, potrajala bi bar pet hilyada godina jer muikarci razumeju jedni druge."
th razdvajd,o.Dve nule postaju jedna mogu postojati odvojena jedno od dl
Obratite pai,nju na ove redi. Ja sam prvi muikarac koji ne pravi razliku izmedu muikaraca i Lena.Da sam imao prilike oa odgovorim Gautama Budi, rekao bih:
spajajumuSkaraci Lena. U Indiji imamo jednu drevnu sur umetnidkih dela - statuu Ardanarisrar
ier medu njima nema nidega,pa ni ogr Iako je skoro ceo Zivot proveo u I:
meditaciju. U meditaciji se stapaju mo
!-l ,l\1fOST
: re:a na drugom mestu. Osnovni ir*. oredstavljadinjenica da su sve ;. , =- ideja. Hipoteza. Stvorili su :-" r;z mana. Tadnije redeno: nji-
Srcai umoui
59
,,Da su u tvojoj religiji samo muSkarci,uaiala bi jedva petsto :odina. Sad, kad su tu i muikarci i i'ene,uqace vedno!" Kad se mozak i srcespoje, postajeteceloviti, kompletni' Srce posebandeo, mozak je posebandeo, ali zaiedno" ' Ako dode " jo zajednice,snagese udvostrudavaju.Kako da ujedinimo srce i
.:::. \isu ni5ta otkrili. Nisu reiili
nozak? To pitanje je vi5edimenzionalno' To je izmedu muikarca iLene.Izmedu srcai mozga' Izmedu
-: :-:.se 2ena?Izmedu ostalog, zato * :-*iiarci, a njihove teologije po'' :;::ama da podu s njihovim sledtrr::-rne probleme jer Lenegovore
^stokaiZapada.
:, - ::ne dolaze sa drugih svetova. -i :-rcilesu jedni druge. Nema mo-
'umnjao u to. Kipling je bio pisac kraljice Britanije. Nikako sene slaiem saovom wrdnjom. Gde god da ste, lako :ete uoditi da se Istok i Zapadsre6u. Bombai je zapadno od Kaliiute, a Kalkuta ie zapadnood Tokija. Gde god da se nalazite, ne rroiete reii ni da ste na istoku, ni da ste nazapadu' To su relarivne kategorije, a ne geografskipojmovi. Na svakom mestu' u
:-:r :azgoyor. Svaki razgovor izme,:..-.': s.-adomjer, sa tadke glediSta '. :r-,. neracionalno.Bacapredme:,. ,;t..-ari- kakav je to argument? :--::-.:ri presudan - i u pravu je! .: ;-tii: ..U pravu si, samo nemoj c ,-,'.ji 2enapobeduje iako ne zna ::-.:i sanjasine,Gautama Buda je ' :--.'- pet hiljada godina, a sad ie : - ::odoilicu. ',. : -Sor-orioje: r*!:.-iJr i Lene,a da ne dode do : :aitrrt sebe.RaspaS6e se iznutra. -=-a. ' i. potrajalabi bar pet hiljada '=:::: druge." .: ': sam prvi mulkarac koji ne ;a - r-na. Da sam imao prilike da *-'rh:
Kipling, napiJedan od najboljih engleskih pisaca,Radjard ;ao je redenicukoja ga je proslavilaviSeod svih njegovih knjiga' -lstok je Istok. ZapadieZapad. Nikad se neie sresti."Niko nije
wakom doveku, u svakom drvetu, u svakoj ptidici sre6u se Istok t Zapad. Radjard Kipling je pridao gluposti! Iako je ta redenica puna besmislica,ipak ima neku poentu. A poenta ie ta daie Za' pad mozak, a Istok srce.Kako bi se, uoplte, mogli sresti?Kako da se izmedu mozga i srca rodi ljubav, a ne mti'nia? Ti poimovi su potpuno suprotstavljeni. Sreduse u meditaciii jer su, tokom meditacije, i mozak i srce prazni.Mozak je oslobodenmisli, a srceose6anja'Ako imate dve praznine, ne moZeteih dtLati na distanci, jer nema nidega5to bi ih razdvajd'o.Dve nule postaju jedna nula... Dva niStavila ne mogu postojati odvojena jedno od drugog. Moraju se sjediniti jer medu njima nema nidega,pa ni ograde. Iako je skoro ceo Zivot proveo u Indiji, Kipling nlie (uo za meditaciju. U meditaciji se stapajumozak i srce.U meditaciji se spajajumuikarac i tena. U Indiji imamo jednu drevnu statuu - jedno od najleplih umetnidkih dela - statuu Ardanarisvara. Statua predstavlja swo-
50
NEVINOSI ZNANJE I RADOZNALOST
renje koje je pola dovek, a pola iena. To j. kip Sive, hinduistidkog boZanswadija jedna polovina tela je y'enska,a druga muika.
Nehastidljiua deuojkaje trebaloda seudia s u.i ma iskusnojdrugaricida seposauetuje
Sve do vremena Karla Gustava Jungasmarralo se da je to mitsko bi6e samo merafora, plod poezije - ali, nije tako. Zahvall$ud Karlu Gustavu Jungu svet je shvatio da ova starua ne predstavlja samo metaforu, vei swarnosr.
,,Doris, moZda 6e ti ovo zvucati eX moram neito da te pitam." ,,Nemaproblema",odgouoriDoris"-S
Svaki dovek predstavlja meiavinu muikarca i Zenejer se rada od oca i od majke. Svako dete nosi poneito od oca i poneito od majke, bez obzirana to da li je dedak ili devojdica. Jedina nzlika je u tome 5to dedak nosi malo vi5e od oca, na primer pedeset
s muirt ,,Dali je u reduda razgovaram je Doris, ,,morar ,,Pa",znntucbiuala da nern pretpostavljam nisam radila, ali svedok imal domet."
jedan posto oca i detrdesetdever posto majke, a devojdica pedesetjedan posto majke i detrdesetdevet posto oca. Razlika je vrlo mala.
Misterija postoji, ali ne odnosi se isii iednavelika misterija. Th divna ki5a... D Sum kroinie. Zar ne mislite da je srr to
Zato nauka moZe da promeni nekome pol - drugi pol je prisutan u svima nama, samo ffeba promeniti procentualni od-
Mnogo godina radio sam kao protes visoko u brdima, a blizu nje jedan PorPt ljama unaokolo nije bilo nikoga' e"k i. i
nos hormona. Ono 3to je bilo zastupljeno u demdesetdevet posto, ffeba da postane zastupljeno u pedesetjednom procenru, a ono Stoje bilo zastupljenou pedesetjednom procentu, smanjiie se na detrdesetdever procenata... Tako se muikarac pretvara u Lent, aLenau muikarca. eak se ni vi ne slaZetes tim u potpunosti. Sukob izmedu mozga i srca, izmedu mulkarca i i,ene, nikad ne prestaje.T4 rukob moZe se prevaziii samo kad mozakpresrane da razmiilja, a srce prestane da oseia i prewore se u velike praznine. U toj praznini 6e se sresti i razumeti jedno drugo. Za mene Lena nye nikakava misterija. Svaita sam video i mislim da ne postoji iovek koji je upoznao toliko i,enai mulkaraca kao ja. Ni muikarci ni Zenemi ne predstavljajutajne jer su moje srce i mozak uskladeni, stopili su se u jedno sworivii novu perspektivu koja mi je promenila pogled na sver.
lazio kuii da prespava.Kad god bih imac taj senik da malo posedim. Narodito kad Bio sam potpuno sam u krugu od nek
pesma kilnih kapi i ples drve6a. Ni.kad te divne ffenutke. Kad god pada kisa. s
nositi te utiske sa sobom. Ako malo bolje pogledate, videiete c Od degase swaraju sve te divne boiei
svaki ffenutakLivota ie misterija. Biti n drugde, nije li i to misterija? Kad vam sepogled razbistri, kad va-u
shvatite da je svemisterija. Ipak, ne 2elitt - bio bi to zlodin - vei da ga pozdrartte
Ako zaistahoiete da razumeteLene, moraiete razumeti kako vam se mozak topi i pretadeu srce.To ie vam pomoii da shvatite
da se divite Zivotu takav kakav ieste. Se je nasilje nad Zivotom. Meditativni dovek jednostavno uiir:
i mulkarce i Lene.I ne samo to, pomoii ie vam da odgonetnete tajne iivota.
6u, ki5i, suncu, mesecu,ljudima.Dobro l steriiu celine. Zivot bi bio strahovito dos
www.leo.rs
\.:_'J>T
ne. To j. kip Sive, hinduistidre-aie 2enska,a druga mu5ka. Ea srnatralo se da je to mitsko - aii. nije rako. Zahvaljujud
Srcai umoui
Neka stidljiua druojha je trebalo da se uda, pa je otiila jednoj ueoma iskusnoj drugarici da seposauetuie s niom. ,,Doris, moida ie ti ovo zvutati glupo, ali, jednostavno, moram nelto da te pitam."
o ia ova sraruane predstavlja
,,Nema problema", odgouoriDoris. ,,Samo pitaj"' ,,Da li je u redu da razgovarams muiem dokvodimo ljubav?"
ru i:ruikarca i i,enejer serada
,,Pa", zumuchiuala je Doris, ,,moram priznati da to nikad nisam radila, ali pretpostavljam da nema nideg lo5eg u tome'
fLrnesrood oca i poneito od r"r ii devojdica. Jedina razlika r o,i oca, na primer pedeset p".sro majke, a devojdica per ic|er posto oca. Razlika je n-orome pol - drugi pol je r l:omeniti procentualni odrp,'eno u detrdesetdevet pop.cieserjednom procentu, a t ';inom procentu, smanjiie Ii.o se muikarac prefvara u ! :oipunosti. Sukob izmedu no. nikad ne prestaje.T4 ruc':;o' presrane da razmi5lja, a u. -,'eiikepraznine. U toj pra:l_igo.
rcriia. Svaitasam video i mirnao roliko Lenai muikaraca recsravljajutajne jer su moje : u iedno sworivli novu perti. na sr-et. :n;. moraiete razumed kako -o .-; r-am pomoii da shvatite nc;i ce vam da odgonetnete
61
svedok imai domet."
Misterija postoji, ali ne odnosi se iskljudivo na Lene'Zivotie iednavelika misteriia. Th divna ki5a... Dobovanje kiSnih kapi" ' Sum kroinie. Zar ne mislite da ie sveto jedna velika misterija? Mnogo godina radio sam kao profesor' Stanicaje bila negde visoko u brdima, ablizunje jedan potpuno usamljen senik' Miljama unaokolo nije bilo nikoga. eakl. i distadstaniceuvedeodlazio kuii da prespava.Kad god bih imao vremena, odlazio bih u raj senik da malo posedim. Narodito kad bi padala kiSa, kao sad' Bio sam potpuno sam u krugu od nekoliko kilometara' Samo pesma kiSnih kapi i ples drve6a. Nikad ne mogu da zaboravim (u te divne trenutke. Kad god pada kiSa, setim se toga' Zatvek nositi te utiske sa sobom. Ako malo bolje pogledate, videdete da je svaki cvet misterija' Od degase swaraju sve te divne boje? Svakaduga je misterija, svaki trenutak Zivota ie misterija. Biti negde, baI tu, a ne negde drugde, nije li i to misterija? Kad vam sepogled razbistri, kad vam seusklade srcei mozak, shvatite da je svemisterija. Ipak, ne Lelite dademistifikujete iivot - bio bi to zlodin - ve6 da gapozdravite dobrodo3licom. Pozelite da se divite iivotu takav kakav jeste. Seciranje, demistifikovanje je nasilje nad Zivotom. Meditativni dovek iednostavno uLivau cveiu, pticama, drveiu, ki5i, suncu) mesecu,ljudima. Dobro je 5to smo uiulkani u misteriiu celine. Zivotbibio strahovito dosadankad ne bi bilo tajni.
62
NEVINOSI ZNANJE I RADOZNALOST
Nauka se svim silama trudi da demistifikuje iivot. Poezija i umetnost prepu$tajuse uZivanju u Zivotu i doiekuju ga s osmehom. Mistik, religiozan dovek,iivi misteriju - ne spolja kao pesnik, vei iznutra. Mistik se preworio u misteriju. Ima jedna divna prida. Naialost, ne moZe biti istinita. Voleo bih da je istinita. Na Istoku je bilo mnogo poznatih ljubavnika - Hir i Ranja, Siri i Farhad, ali napoznatiji par su Lajla i Majnu. Niko od njih nije mogao da se sastanesa svojim voljenim i da iivi s njim. Sreia njihova - voleli su se ditavogLivota. Majnu je bio siromaian. Lajla je bila veoma bogata, a njeni roditelji nisu hteli da jedinicu kier udaju za nekog prosjaka.Da bi je spredili da se vida s njim, preselili su se u drugi grad. Imali su ku6e po celoj zemlji i vodili su veoma unosan posao. Kad je Lajla odlazlla, Majnu je stajao izvan grada, sakriven u kro5nji drveta, samo da bi video svoju voljenu poslednji put. Jahalaje kamilu u karavanu. Gledao ju je toliko dugo dok sasvim nije nestalaiz vidokruga. U pustinji se svevidi kao na dlanu. Konadno, nestalaje negde na horizontu, ali on je nastavio da gleda. Ovde prida prerasta u mit, ali veoma znatajan. Nikad nije napustio svoju osmatradnicu.Verovao ie u liubav i nadao se da 6e se Lajla vratiti istim putem. Nije bilo drugog puta koji bi vodio iz grada. Posledvanaestgodina, Lajla sevratila. Otac joj je umro. Napokon je bila slobodna. Nije se udala ni zakoga. Oduvek j, govorila da ie se udati samo zaMajnua. ,,Ako je tako, nikad se neiei udati", rekao ie nien otac.
'l-aila. rreperavi glas koji te doziva: Kad 6e5mi sevratiti?' Ljudi su pocel su mislili da je ukleto ili da su ga za
nije pribliZavao." Lajla je otiSla do drveta. eda 1. g doilicu, ali nile videla gde se Nlaini Jedvaj e pr ep oznalaobrise svog drago Prida nije istinita... Ali, mistili p
To je pravo razumevanje.Misterifa i sami preworite u misteriju, shvarice To ie iedini nadin da se neito raz zalmljenasu od drugih.
S uremenanA t)reme,padne mi ,:; sam iuo pre nekolikogodina. Junak ouepriie je mhdii koji jr p
ttom, ali nakon nekoliko neuspelihpa, hraue.Pruoje uzeo nekoliko kraua i pd ni i nije seuratio suedok nije zapario : su prolazile suedok jednog dana iort
braua obratila: ,,Ima nas hiljadu!" Vratio se kuii sa stadom, a ljudi s uotinje.
,,Osho,voleli bismo da nam opte hiliadu! Mi smo hiljada!' Zalto mi radosnicena odi?!"
Lajla sevratila tek posle odevesmrti. Dvanaestgodina veoma je dug period. Svevreme, Majnu je stajaopored drveta. Drvo se razlistalo,Majnu nije ni jeo, ni pio, malo-pomalo, srastaoje s drvetom. Postaoje deo drveta... Lqla je doila u grad i podela da se raspituj e zaMajnua. Ljudi su ioi rekli: ,,TuLnaje to prida. Oti5ao je da se pozdravi s tobom, ali se nikad nije vratio. Ponekad, u gluvoj tiiini no6i, razleLese neki
Ovo je jedna od najstarijih pri.: spoznaji,a ne o znanju, o nevinosd b njavrataka boZanskom. Prida sadrZisveosnovneelemen
Ima nekoliko dimenzija, mnoso tera suze na odi. Suzepokazuju da, vaSegbiia, da steje okusili, iako ne z
Srcai umoui
_l; .,_,351 ia aemistifikuje Zivot. Poezijai u iir-oru i dodekuju ga s osmer-rmisreriju - ne spolja kao perrl.. u misteriju. )s-. ne moie biti istinita. Voleo .lc.nnogo poznarih ljubavnika Lp,--'zratiii par su Lajlai Majnu. a-ir:lri sa svojim voljenim i da s'-rsc citavogLivota. r 't bila yeoma bogata,
a njeni
:r caiu za nekog prosjaka.Da :riii: su se u drugi grad. Imali ',-El:lla unosan posao. nc s:aiao izvan grada, sakriven o s.'ciu voljenu poslednji put. ro '-r ie toliko dugo dok sasvim r': .; sr-evidi kao na dlanu. ::lrizonru, ali on je nastavio u:. ii \-eoma znatqan. Nikad \::c.,-ao je u ljubav i nadao se \:;e bilo drugog puta koji bi -rr.:ila. Otac joj je umro. Na[-: ri zakoga. Oduvek j, gou:. Ll:". rekaoje njen otac. 5r::it.
: :.:iod. Svevreme, Majnu je er:. \lajnu nije ni jeo, ni pio, - P,:siaoje deo drveta... q ;lrpituje za Malnua. Ljudi i^as; pozdravi s tobom, ali se -c' ::iini no(i, razlei.ese neki
63
'Laila' pro5lo je previSevremena' rreperavi glas koji te doziva: Kad ie5 mi sevratiti?' Ljudi su podeli dazazitu od tog drveta jer su mislili da je ukleto ili da su ga zaposeliduhovi. Niko mu se nije pribliZavao." Laila ie otiSlado drveta. euh je glas,dula je radosnu dobro,Joilicu, ali nije videla gde se Majnu kriie. Zalla je u krolnju' Jedvaje prepoznalaobrise svog dragog koji je srastaosa drvetom. Prida niie istinita... AIi, mistik postaje deo misterije Livota' To je pravo ruzumevaile. Misterija ostaje misterija, ali ako se i sami preworite u misteriju, shvatiiete. To je jedini nadin da se neito razume. Sva druga znania pozajmljenasu od drugih.
padnemi napametjedna lepapriia hoju S uremenand urerne, :am iuo pre nekolikogodina. istiJunak oueprite je mkdli koji je poiao u suetu ponazi za pokuiaja,poshli suga da nade ttom,ali nakonneholikoneuspelih hraue.Pruoje uzeonekolikokrauai poieoda liui s njima naplanini i nije seuratiosuedoh nije zapatiostadood hiljadu grla. Godine suprolazilesuednkiednogdana ioueknije tuo kako mu sejedna krauaobratih: ,,Imanashiljadu!" Vratio sekuti sa stadom,a liudl su gajedua razlikouali od ii' uottnJe.
'Ima nas ,,Osho,voleli bismo da nam opet ispridaSovu pridu: hiliadul Mi smo hiljada!' zako mi ove redi uvek nateraju suze radosnicena odi?!" Ovo je jedna od najstarijih prida o srcu, o svetu iza redi o spoznaji, a ne o znaniu, o nevinosti bi6a kola predstavlja unutra5n)aYrata ka boZanskom. Prida sadrZisveosnovneelementemeditativnosti. Ima nekoliko dimenzija, mnogo znateniai nije dudo 5to vam tera suze na odi. Suzepokazuju da vam je dotakla srce, sustinu vaSegbiia, da ste je okusili, iako ne znate njeno znatenie. Osetili
64
NEVTNOST, ZNANJEr MDOZNALOST
ste njenu lepotu, njenu slavu,njenu dubinu iako vam je telko da sebi objasnite3ta ste to nalli u njoj. Otkrili ste svet magije, misterije i duda.Voleo bih da vam ispridam celu pritu. Tieba da je dujete bar hiladu puta jer iete svaki put otkriti neki nov miris, neku novu slast, ne5to uzvi5e-
,,Primiiu te. Nije vaLno ko ti je ot :an, iskren, neustraSiv,sposoban da iz 'e. Majka ti je dala prikladno ime - Sa
To zntii: onaj dija jedina Zelja ie is ,,Majka ti je veoma lepa iena i n'
no, otkriiete da vam se otvaraju neka nova vrata, videiete neke nove zvezdei neko novo nebo iza zvezda. Iza neba je joi jedno
Poito samo bramani mogu postati ucen nom - samo braman ima hrabrosd da I
nebo...
Bili su to divni dani. Stari uditeli a postao njegov omiljeni udenik. Zas\ui
Dvadeset godina iiveo sam u DZabalpuru. Diabalpur je antidko ime velikog mistika i proroka iz UpaniSada, Satjakamdiabala. Ovo je prida o njemu. Satjakam je bio veoma radoznalo dete. Nije verovao ni u 5ta, osim u sopsweno iskuswo. Kad je imao dvanaest godina, rekao je majci: ,,Kucnuo je das.Princ je oti5ao u Sumu da sepridruii porodici proroka. Ima isto godina koliko i ja. Hoiu i jadaodem. Ho6u da vidim 5taje Zivot."
i cistotom.
Udalak je imao svojih mana. Ialio riie doZiveoprosvetljenje.Naudio je 5
'alo u svetim spisima,preneo mu ie : :nogao zavarati kao sve ostale. Satialr sumnje, ali je njegova nevinost terala r
,,Sve5to sam ti ikad rekao potice iz rnanje. Nisam ga iskusio. Nisam ga
,,Te5koje to, sine moj, ali znam da si rodeni tragad. Plalila sam seda iei mitraLitida te odvedem uditelju. Ja sam siromalna,
odei dublie u 5umu. Znam doveka k< Idi k njemririne, ljubavi, saosedanja.
ali to nije najve6ezlo. Kad sam bila mlada, sluZila sam u mnogim kuiama - bila sam siromalna, ali veoma lepa. Ne znam ko
Udalak je duo za tog doveka, ali ei bio daleko slavniji od njega. Satjakarn
ti je otac. Ako te poialjem uditelju, on 6e te pitati ko ti je otac i, plalim se, da bi te mogao odbiti. NiSta te ne ko5ta da pokuia5.
sa je naudio Vedama i najsvetijim kn rekoliko godina rekao mu ie: ,,Sadzna.5sve.Nemai vi5e5ta da uci
Idi i reci im istinu, onako kako sam ti upravo ispridala. Mnogi muikarci sluZili su se mojim telom jer nisam imala novca. Samo reci da ne znal ko ti je otac.KaLi uditelju da se zovei Satjakam i da ti semajka zoveDLabala. Mogli bi da te zovu SatjakamdZabal. LJostalom,zatraLenjeistine nije ni bitno ko ti je otac." Satjakam je oti5ao mudracu koji Zivi u 5umi, a prvo pitanje koje mu je uditelj upurio bilo je: ,,Kako se zoveS?Ko ti je otac?" Dedak je ponovio majdine redi. Mnogi udenici bili su prisutni dok je Satjakampridao - prindevi i sinovi bogataia. Svi su se nasmejali, ali uditelj je odgovorio:
Pri povratku, Satjakam je wratio r
ie video kroz prozor kako se pribli;" ,ruii, doiiveo je 5ok. Satjakam j. oS nenio ga je ponos - prirodno, znao ie
Samaideja o tome bila je hrana za ega .akova stopala.
,,Ne dodiruj mi stopalalHodu da z nost?Izgleda da sam te poslao pogres Satjakam je odgovorio: ,,Pogre3n ivemu 5to treba da se zna."
\i-OST ru ,jubinu iako vam je te5koda ,i. 'ije i iuda.Voleo bih da vam uieie bar hiljadu puta jer iete ee.ru novu slast, neito uzviJere\a noya vratL videiete neke Lr.-ezda.Iza nebaje joi jedno Dzabalpuru. DZabalpur je ana -z LpaniSada, Satjakamdi,a-
Srcai umoui
65
,,Primiiu te. Nije vaLnoko ti je otac. VaZno je da si ti poseb,en,iskren, neustraliv, sposoban da izreknel istinu kakva god da ie. Maika ti je dala prikladno ime - Satjakam." To znati: onq &iajedina i'elpie istina. ,,Majka ti je veoma lepa Lena i zvaiemo te Satjakamdzabal' Poito samo bramani mogu postati udenici, proglaiavam te bramanom - samo braman ima hrabrosti da kaie istinu po svaku cenu." Bili su to divni dani. Stari uditelj zvao se Udalak. Satjakam je postao njegov omiljeni udenik. ZasluLio je to svojom nevino$6u I cistotom.
r-iodere. Nije verovao ni u 5ta, i::rao dvanaest godina, rekao
Udalak je imao svojih mana. Iako je bio veoma obrazovan, ;rije doZiveoprosvetljenje.Naudio je Satjakamasvemu 5to je pisalo u svetim spisima, preneo mu je sve 5to ie znao, ali nije ga
u.iumu da sepridruZi porodii;a. Hoiu i jadaodem. Hoiu
rnogao zavairatikao sve ostale. Satjakam niie izraLavao nikakve sumnje, ali je njegovanevinost terala uditelja da se ispovedi. ,,Sve5to sam ti ikad rekao potide iz svetih spisa.Nije to moje
cn i.a si rodeni tragat. Pla5ila ::r uiirelju. Ja sam siromalna, Lanlada, sluiila sam u mno;-i \-eoma lepa. Ne znam ko 0:l ce re pitati ko ti je otac i, \:'a re ne kolta da pokulai. n -.i upravo ispridala. Mnogi [;: nisam imala novca. Samo c:rtliu da se zovesSatjakam i b': ia re zovu SatjakamdLabal. b:rno ko ri je otac." ir rir-r u Sumi, a prvo pitanje
znanje. Nisam ga iskusio. Nisam ga proZiveo. Predlaiem ti da odei dublie u 5umu. Znam dovekakoji je postao oteloworenje Idi k njemu." isrine, ljubavi, saosedanja. Udalak je duo za tog doveka, ali ga nije poznavao.Udalak je bio daleko slavniji od njega. Satjakam je oti5ao tom doveku koji ga je naudio Vedama i najsvetijim knjigama koje postoje. Posle nekoliko godina rekao mu je: ,,Sadznal sve.Nema.5vi3e5ta da udi5.MoZeSda sevrati5 kuii." Pri povratku, Satjakam je svratio da obide Udalaka. ei- g" ie video l
ok ,e Satjakampridao - prinre'Ji. ali uditeljje odgovorio:
,,Ne dodirui mi stopala! Hoiu daznam gde ti je nestala nevinost?Izgleda da sam te poslaopogre5nomdoveku!" Satjakam je odgovorio: ,,Pogreinom doveku?!Naudio me je sYemu5to treba da se zna."
66
NEVINOSTZNANJEI RADOZNALOST
,,Prenego 5to mi dotaknel stopala,hteo bih da te pitam jesi li i5ta od toga doiiveo ili zna5samo podatke?Jesili osetio preobraLaj?MoLei li reii da je to 3to imai woje znanje?" ,,Ne mogu to da kaZem.Sve5to znam napisanoje u spisima. NiSta nisam osetio." ,"Ako je tako, idi kod drugog uditelja, zakogasam saznaodok
Satjakam je poveo krave, oti5ao u dub ::ema nikakvog kontakta s ljudima. Pn-il :nu je veoma te5ko,ali malo-pomalo... F r
iruSwo, a one su prilidno tiha druzina- 5 ram po Sumi i odmarao u hladu drveia. Ve6 je nekoliko godina brojao krave
nisi bio tu. Ne vrataj se dok ne iskusi5sve!Vratio si se siromainiji nego 5to si bio kad si otiiao! Izgubio si neSto5to ima neprocenjivu
:uke od toga jer je shvatio da nikad nece iraviSe,zaboravioje i da broji, zaboravliao
vrednost, a ono 5to nazival znanjem samo je pozqmljeno, samo pokriva woje potpuno neznanje, ne dini te znalcem. Idi ovom
e. Niie umeo da broii. Ova prida je zadivljuju6a... Krave su se zabrinule jer su htele da v '.e6 hiljadu, a ovaj dovek je zaboravio da
doveku i reci mu da ne tragal zapodacima o istini, o Bogu, o ljubavi. Reci mu da hoiei da spoznai istinu, Boga, ljubav. Reci mu: 'Ako moZei da odrZi5 obeianje, posvetiiu ti svoje vreme, u protivnom na6i iu drugog uditelja!"' Satjakamje oti$ao uditelju, koji je sedeopod drvetom okruZen nekolicinom udenika, i preneo mu te redi. Poito ga je saslu3ao,odgovorio je: ,,Moguie je, ali traZi5 neito veoma komplikovano. Pogledaj koliko udenika imam ovde. Svi uai,e znanje. Hoie da znaju vi5e o nedemu. Ako kaZei da te ne zanimqu informacije, vei si spreman da uradiSbilo 5ta, woja posveienostistini je potpuna, naii
su odludile:
,,Moramo da progovorimo, inade ova grobnica!" Jednog dana, jednas krava mu je priil:
,,Slu5aj,Satjakame,sadanas ima hilia, mo ku6i." ,,Mnogo vam hvala. Da mi niste rekle
iu poseban natinza tebe."
na dom i povratak. Svaki trenutak bio ie u ravio na sveosulo... toliko blagoslova'C' Sve sam zaboravio. Nisam znao ni ko sa
,,Spreman sam da irwujem Livot, ali ne vraiam se dok ne spoznam istinu. Ne mogu da se vratim ni svom prethodnom uditelju, ni majci koja mi je dala ime Satjakam.Moj prvi uditelj
ovde. Sveje podinjalo i zavrSavaloseovde. seodmaram pod drvetom, sviram frulu i 1 kave oko sebe.Ako baI insistirate, vraticr
me je prihvatio iako nije znao da li sam braman ili ne, samo na osnovu moje ljubavi prema istini. Reci mi 5ta reba da uradim." ,,Povediove krave duboko u 5umu. Idi 5to dalje moiei i nemoj dolaziti u dodir ni s iednim liudskim bi6em. Tieba da zaboravi$ jezik, reii. Zivi sl
Udenici velikog uditelja videli su Sari krdom od hiljadu krava. Odmah su jar-iL ,,Nismo verovali da ie se vratiti. Izbr
zaboraviredi. Kad budei imao hiljadu grla u krdu, vrati se." Ostali udenici nisu mogli da veruju sopswenim udima - bilo je tu svegapetnaest, dvadesetkrava. Koliko vremena ie mu trebad dok ne bude imao hiliadu krava?
Uditelj je rekao: ,,Niste dobro izbroial na krava. Zaboruvili ste da ubrojite i Sad
hiliadu krava. Evo ga, dolazi!" Kad je priSao,samoje stajaonemo. o
sa ovog sveta, ulao je u nevinost, u ciiir ni5ta. Stoii tamo kao i svekrave!"
, - -l'.i.I OST
sr':,:Ja,hteo bih da te pitam jesi li :c, podatke?Jesili oseriopreobralr:r i1'o;aznanje?" '; iio znam napisanoje u spisima. : *cirelja, zakogasam saznaodok --.---.slisvelVratio si sesiromainiji *:-,- si neito 5to ima neprocenjilu ill':rr samo je pozqmljeno, sarno '-. :r. cini te znalcem. Idi ovom i :-:acima o istini, o Bogu, o lju:t-. ..:inu, Boga,ljubav.Reci mu: :J- -. posveti6uti svoje vreme, u ::- : :e sedeopod drvetom okru::-: :ru re redi. Poito ga je saslul -.'-:,:ra komplikovano. Pogledaj r:r'. znanje.Ho6e da znaju vi5e ;:--::::.ju informacije, vei si spre-.. --.nosr istini je potpuna, naii : ---.',:,:.ali ne vra6am se dok ne .: -.::.lim ni svom prethodnom .:..:::. Satjakam.Moj prvi uditelj :- r sr.rnbraman ili ne, samo na - i-:i mi ita treba da uradim." i*:::.
Idi ito dalje moieSi nemoj l!:'-: bicem. Tieba da zaboravii ,c - :,ti\-iilr]a, sviraj frulu, igraj, ali -'.; * grla u krdu, vrati se." .-.';:;iu sopswenimulima - bilo :;. -. Koliko vremena ie mu tre-
Srcai umoui
57
Satjakam je poveo krave, otiSaou duboku 3umu, tamo gde :"ma nikakvog kontakta s lludima. Prvih nekoliko dana bilo :ru je veoma te5ko, ali malo-pomalo... trGavesu mu bile jedino :ruitvo, a one su prilidno tiha druZina. Svirao je frulu, plesao idrn po Sumi i odmarao u hladu drve6a. Vei je nekoliko godina brojao krave. Vemenom je digao :rke od toga jer je shvatio da nikad neie sakupiti hiljadu grla' iraviSe, zaboravioje i da broji, zaboravljao ie ieztk- Redi su nesta.:. Nije umeo da broji. Ova prida je zadw\$uca... Krave su se zabrinule ier su htele da se vrate kuii. Bilo ih je ',ei hiliadu, a ovq dovek ie zaboravio da broji! Konadno, krave ;u odludile: ,,Moramo da progovorimo, inade ova Suma 6e nam postati grobnica!" Jednog dana, jednas krava mu je priSlai rekla: ,,Slu5ai,Satjakame,sadanas ima hiljadu. Vreme je da podemo kuii." ,,Mnogo vam hvala. Da mi niste rekle... eak sam zaboravio na dom i povratak. Svaki trenutak bio je tako divan da sam zaboravio na sveostalo... toliko blagoslova.Cveie pada umesto ki5e. Svesam zaboravio. Nisam znao ni ko sam, ni zaito sam dolao ovde. Sveje podinjalo i zavriavaloseovde. Bilo mi je dovoljno da seodmaram pod drvetom, sviram frulu i posmatram svete divne krave oko sebe.Ako ba5insistirate,vratidemo se." Udenici velikog uditelja videli su Satjakama kako se vrada sa krdom od hiliadu krava. Odmah su javili uditelju' ,,Nismo verovali da ie se vratiti. Izbrojali smo ima tadno hiljadu krava. Evo ga, dolazl!" Kad je priSao,samo je stajaonemo' okruZen kravama. Uditeljje rekao: ,,Niste dobro izbroiali. Ovde je hiljadu i jedna krava. Zaboravili ste da ubrojite i Satjakama. On je skliznuo sa ovog sveta, ulao je u nevinost, u ti5inu, u tajnu. Ne govori ni5ta. Stoji tamo kao i svekrave!"
68
NEVINOST, ZNANJEI RADOZNALOST
,,Satjakame,izadiizkrda. Sad moral da sevratiSsvom srarom uditelju. On te deka.I majka te, sigurno, deka." Kad se vratio Udalaku, svom prvom uditelju... Prethodni put uditelj mu nije dozvolio da mu dodirne stopalajer je izgubio nevinost,viSenije bio braman, pao je, postaoje samo obrazovani papagaj.eim g" je Udalak spazio, potrdao jekazadnjim vratima
3
Znanjenije isto 5t
jer sada je trebalo da dotakne noge svog nekadadnjeg udenika. Uditelj je imao samo obrazovanje, ali Satjakam je doZiveo pro-
Nemojte nnisliti da razumete. Ne ra;e ignorisanje istine. Okanite se toga -
svetljenje.
znanje taho ito iete ahumulirati norv.
Pobegaojeizku&. ,,Ne mogu da se suodim s njim. Stidim se sebe.Reci mu", objalnjavao je svojoj Leni, ,da je Udalak umro i da ide majci.
samoako zaborauitesueito ste ue( aban
spoznaji. Kad zaborauite znanje, 'pozn
Reci mu da sam umro seiajuii se njega." Ova dva doveka sazdanasu od razliditih materiiala. Satjakam se vratio kuii. Majka mu je ostarila, ali svakoga dana gaje dekala, dekala i dekala. ,,Sine moj, dokazaosi da istina uvek pobeduje. Dokazao si da se bramani ne radaju, vei moraju da dostignu taj kvalitet. Svi se radaiu iednaki. eovek mora da se dokaie tako Sto 6e se civiIizovati, prodistiti, kristalisati, usmeriti i prosvetliti da bi postao braman. Ako se rodi5 u porodici bramana, ne znati da si i sam braman." Ako meditirate o ovoj pridi, vide6ete:Suitina meditacije je da utonete u ti5inu u kojoj vasneie ometati misli, u kojoj se redi neie isprediti izmedu vas i swarnosti. Kad padne zavesaod redi, osta;'etesami. Ta samoia, distota,vedro nebo vaieg biia - sveto predstavlja meditaciju. A meditacij a je zlatni Hjut za sve tajne iivota.
Da li su stte trci
Istina je tako duboko iskuswo da se r iedna red ne moie obuhvatiti talio ! ce. Upotrebna vrednost im je mala.
nema mane. Istina podrazumevasalKad nestanete u svom celovitorn precizno reii da ste svesni,bolje reci ioi precizniji, postajete to. Kad pon da izrazite. Istina se mora redi ier irn
moraju objaviti. Redi su hipotetidke - treba ih ko vati. Tleba da ih koristimo kao trenu u najboljem sludajupribliZni odrazi. l odraz na povriini jezeranije isti kao
swarno vaSe;samo je il:uzrya.U ogled Deca vole da se gledaju u ogled odraz, pomisli da neko drugi sedi ist
takne to dete. Ako vei ne moZe, a srz da vidi 5ta se nalazi iza ogledala.I{o;
I; LJST
nlJra: da sevrati3 svom starom g*:no. ieka." i r1-om uditelju... Prethodni r ,jodirne stopalajer je izgubio r 'e. postaoje samo obrazovani Elorrcaoje ka zadnjim vrarima s.= s\-ognekadainjeg udenika. . ' : Satiakamje doZiveo pro-
$
Znanjenijeisto5toi sPoznaia Nemojte mlsllti da razumete. Ne razumete' Vaie znanje ie samo ignorisanje istine. Okanite se toga - ne molete zaborauiti staro znanje taho ito tete akumulirati' nouo. Neznanje se moie zttauiti samoaho zaborauitesuelto ste uet akumulirali. Znanje ie prepreka
m. Sridim se sebe.Reci mu",
spoznaji. Kad zaborauite znanje, s?oznaiete.
L iaiak umro i da ide majci. t":al
,r.l i.i.ih materijala. le: dana ga je dekala, dekala i a *"-ek pobeduje. Dokazao si iu ia dostignu taj kvalitet. Svi * dokaie tako 5to ie se civie::ri i prosvetliti da bi postao lxa:rana, ne znati da si i sam iie;ete: Suitina meditacije je : omerati misli, u kojoj se redi 'c. Kad padne zayesaod reii, ', ,.es biia - sveto predstavlja l:'r; za svetajne Livota.
Da li su saereii' laine? Istina je tako duboko iskuswo da se ne moie opisati redima' Nisu sitniledna red ne moie obuhvatiti tako Sirok pojam' Redi ce. Upotrebna vrednost im je mala, imaju mnogo mana' Istina nema mane. Istina podrazumevasaviivot. Kad nestanete u svom celovitom biiu, svesni ste toga' Nije precizno re(i da ste svesni,bolje re6i, osedateto. Ili, da budemo joi precizniji, postajeteto. Kad Postanetecelina, ne moZete to daizrazite.Istina se mora reii ier ima sultinske kvalitete koji se moraju objaviti. Redi su hipotetidke - treba ih koristiti, ali im ne ffeba verovati. Tieba da ih koristimo kao rrenutni oslonac. Sve redi su lazi, u najboljem sludajupribliini odrazi.Mesecje na nebu, ali njegov odraz napovrlini jezeranije isti kao mesec. Lice u ogledalu nije stvarno vale; samo je iluzija' U ogledalu nema nidega' Deca vole da se gledaju u ogledalu. Kad dete prvi put vidi odraz,pomisli da neko drugi sedi ispred i1ega. Pokulava da dotakne to dete. Ako vei ne moZe, a svakako da ne moZe, pokulava da vidi 5ta se nalazi iza ogledala.MoZda se tamo krije neko dete.
70
Zn;tt'e
NE\1NOSI ZNANJE r MDOZNALOST
Isto je i sa ljudima koji veruju u redi. Na neki nadin, ogledato je korisno. Kad kaZemda je odrazlai., nemislim da je beskoristan. Ako razumete5tahoiu da kaiem: odraz govori o istini, a ne isrinu, samo pokazuje. Prst koji pokazuje mesecnije mesec,ali je veoma koristan: moLe dapokazemesec.Ako postaneteopsednuti prstom, to je vai problem, prst nije l
swo. Kako pretoditi lepotu u redi? Da [i uspeou tome? Samo budale veruju da le pesnik, jasnije sagledavasopswenu nemo(
ikad uspeo da naslika lepotu koju je doit kar nikad nije zadovoljan. Celog iivon pr i'oljswo, kao senka. Progoni ga. On pu-h
njegov Livot je neuspeh, tragedija. Ne'n, uspelnim jer ne znamo 5taje lepota, di ot
ne bi nikad progovorile ni red. Da nije tako, redi se ne bi ni kori-
te sjajne slike nikad nisu naslikane, ne bir
stile. Biblija, Kuran, Gita, Damapada ne bi ni postojali. Kad je Buda doiiveo prosvetljenje, sedam dana nije progovo-
pojava.
rio ni red. Samo je razmiSljao. ,,Ima li smisla govoriti ljudima ono 5to se redima ne moZe iskazati? eat i kad izgovorite te redi, postoji velika moguinost da vas ljudi neie razumeti kako treba. Stavi5e,ako neko razume te redi, znati da i sam moZe prona6i istinu." Legenda kaie da su bogovi siSli na Zemlju, dodirnuli mu stopalai zamolili ga da progovori. ,,Zbog dega?Devedesetdevet posto ljudi uoplte me neie razumeti. Onaj jedan procenat & moLda i shvatiti, ali oni koji budu razumeli redi, moii 6e i sami da pronadu istinu dak i da im
Neko ie rekao da ne biste videli lepot biste imali velike slikare da to prikaZu. Nr iinog pupoljka. Ne biste videli lepotu pti
da ih uodite jer su vas veliki slikari vekorir zasluZujevalu paZnju. Pitajte velike slike Pitajte Van Goga, Thgoru, Boseai wi ie r
Videli su nelto sasvim drugo od onoga ir Bilo je puno iivota, pulsiralo je, a slika ie boja. Kako da prenesetezalazaksuncanlt
statidno, a zalazzrk,pravi zalazak, predsta dinamiku, pokret. Slika je samo uramli
ni5ta nisam ni rekao. Zbogtega, onda, da govorim?" Bogovi su se zbunili. Logika je bila neporeciva,ali neStoje, ipak, nedostajalo. LJ stara vremena bude su govorile. Sastali su
suncanema ram. Kako biste mogli da ispevatePesmu c Nijedna red nije dovoljna za to. Prvo. c
se da smisle Stada odgovore Budi. Sreiom, smislili su neStojer bismo, u suprotnom, propustili sveone divne Budine poruke.
ono 5to ste doiiveli, devedesetprocenari Kad neko drugi to duje, deset Procenau ijedan procenat dopre do osobekoja vas
,,u pravu si, veiina nikad neie razumeti. Veoma mali broj razume(e dak i ako ne kaiel niita. Zar ne moies da shvati5 oa postoji i nekolicina na granici izmedu ove dve grupe? Ako progovori5, woje redi predstavljaie im izazov, inspiraciju. Ako ne
moZete traziti. Kad vam prenesem ne5to, unapred ; gubljeno. Kad vam pogledam u odi, r'i<
progovoriS,bi6e izgubljeni. Pridaj zbog onih koji bi bez wojih reii i zalwali i kojima ie ono ito kaZe5biti kao svetlost na puru."
razumeli iskrivljeno u vaiem umu. Um propusti samo ono 5to njemu odgoYara
U pravu ste, sve redi su lat jer se iskuswo ne moie pretoditi u redi. Kako ljubav pretoditi u redi? Ljubav i nije tako retko isku-
ito seprotivi njegovim principima. lr{alo ito duje predstavlja samo odraz soPsn'en
Znanje nije isto ito i sPoznaia
!: ]Z\{IOST
:-':u u reii. Na neki naiin, ogledalo J:azlaz, ne mislim da je beskoristan. .:::.: odraz govori o istini, a ne istinu, ir;i; mesecnije mesec,ali je veoma -;. -\ko postanereopsednuti prsrom, r-,-ra ro. Ako zaboravite taj prst - a re :; r idite mesec- posluZioje svrsi. :; ,ja doprete do istine, inate bude :" ): nile tako, redi se ne bi ni koriL:r:.:ada ne bi ni postojali. r-e:-'enje,sedamdana nije progovo.r..-=a ono 5to se redima ne moie - :; ieci, postoji velika moguinost s- ::eba. Stavi5e,ako neko razume rr::.-i isrinu." :-,- -rliii na Zemlju, dodirnuli mu i-_:t,
:.'-: losro ljudi uopdte me neie ra: ;. noida i shvatiti, ali oni koji s:-:-uda pronadu istinu dak i da im s.. :nda, da govorim?" :,* ;- bila neporeciva,ali neito je, r:r-ra bude su govorile. Sastalisu B*:r. Sreiom, smislili su nelto jer ; ' --.-eone divne Budine poruke. i :,.;- razumeti. Veoma mali broj :t-':i=. Zar ne moZe5da shvati5da r -::redu ove dve grupe? Ako pro-- -n izazov,inspiraciju. Ako ne ::--' zbog onih koji bi bez wojih i,r i-:zei biti kao svedostna putu." ';: -'. iskuswo ne moZe pretotiti u c.-: i-jubav i niie tako retko isku-
71
;r'o. Kako pretoditi lepotu u redi? Da li je ikad ijedan pesnik -rspeou tome? Samo budale veruju da je to moguie' Sto je ve6i tesnik, jasnije sagledavasopswenu nemoi. Da li je ijedan slikar :kad uspeo da naslika lepotu koju je doziveo? Nijedan veliki sli.iar nikad nije zadovoljan. Celog i'ivotaprati ga duboko nezado','oljswo,kao senka. Progoni ga. On pukulava' opet i oPet' Sav njegov Livor je neuspeh, tragedija. Nama se njegove slike dine uspelnim jer ne znamo 5taje lepota, ali on zna'da nije uspeo' Da re sjajneslike nikad nisu naslikane,ne bismo bili svesnimnogih pojava. Neko je rekao da ne biste videli lepotu zalaskasunca kad ne biste imali velike slikare da to prikazu. Ne biste videli lepotu ru2inog pupoljka. Ne biste videli lepotu ptice u letu. SadamoZete da ih uodite jer su vasveliki slikari vekovima pripremali na to sto zasltLujevabu paZnju. Pitajte velike slikare 5ta oni misle o tome. Pitajte Van Goga, Tagoru, Boseai svi 6e vam re6i da nisu uspeli' Videli su neito sasvim drugo od onoga 5to su uspeli da prikaZu' Bilo je puno Zivota, pulsiralo je, a slika je mrwa - samo platno i boja. Kako da prenesete zalazaksuncana platno? Bilo bi to neito statidno, a zalazak, pravi zalazak,predstavlja trenutak promene, dinamiku, pokret. Slika je samo uramljeni predmet', a zalazak suncanema ram. Kako biste mogli da ispevatepesmu o ljubavi? Nemoguie je' Nijedna red nije dovoljna za to. Pwo, dim pokuiate da izrazite ono 5to ste doZiveli, devedesetprocenata togaie vei izgubljeno' Kad neko drugi to duje, deset procenataje ve( izopadeno'Ako ijedan procenat dopre do osobekoja vas sluia, to je viSenego 5to moZete uaLiti. Kad vam prenesem ne5to, unapred znam koliko ie toga"izgubljeno. Kad vam pogledam u odi, vidim da ie i ono 5to ste razumeli iskrivljeno u valem umu. lJm se neprekidno mudi da propusti samo ono 5to njemu odgovara.Pravi se da ne duje ono ito seprotivi njegovim principima. Malo toga uop5teduje, a ono 5to duje predstavljasamo odraz sopswenepro5losti.
72
NEVINOST, ZNANJEI RADOZNALOST je bio zabrinat zbog rezubataRoriahouogtestajednog Terapeut pacijenta koji je suabumrfu od mastila?zueziuaos nekomsehsualnomaktiunoiia.
Oworio je kutiju, a unutra niie ',-etra,ni sveZine.
Ne moZeteuhvatiti lepotu. Ne m
,,Hteobih da proudimrezultateVa5egtestatokom vikenda. Voleo bih da ponovo dodeteu ponedeljak",rehaoje pacijentu.
nu, ljubav u red. Redi su veoma sfu
,,Ok, doktore. Sutrauvedepravim iurku. Mogu li dapozajmim ovevaie selsi slidice?"
dovoljno oprezni, moiete ih uspesno moii da se dode do istine.
spoljnom svetu, ali u unutra.{njemn-
Jedanmarindcje pzsmatraouelit,zru;: hatedraleu Parizu.
Veruje u ono 5to vidi, ali on ne vidi objektivno stanje, vei sopstvenuprojekciju. Moidaje duo ono 5to niko nije rekao, ali
,,Ko seLeni?",upitaoje jednogF,;r je ri:., ,Je ne saispas"a,odgouorio
niko ga ne moie ubediti u to da je pogrelno duo. Um neprekidno boji svaki trenutak.
Nekolikominuta basniie,m.lda;;
kahoiznosekouteg. je umro?",opetje upirao. "Ko ,Je ne saispas." ,,BlagiBoie, ba3je kratko kraia-
Leonoraje otilla u prodaunicuda kupiflm. Kadje izaik, bilaje besnahao ris i uriitala je: ,,Udi u prodavnicui sreditog idiota, Rodni!" ,,Zaito,draga,$tasedesilo?" ,,Reklasammu da hoiu film, a on me je pitao koliki mi je aparat!" eitate izmedu redova, dujete ono 5to niko nije rekao. Vidite neito 5to ne postoji nigde drugde, osim u va3ojma5ti. Redi sesve
Redi se moraiu razumeti. Slusala ienje. Ne treba da tumadite umom.
srrani. Sto uspeinije budete drza[ ur ' no6ada ie vam redi dobro posluziri. u Sumi reti.
vi5e udaljavaju od istine. Redi laiu. Laiu u smislu da ne mogu preneti sultinu. Suitina umire tokom prenosa.
Modete li nam reii ncito t
Jedan pesnik je otiSaona plaLu rano ujutro. Svitanje je bilo divno, talasi su plesali pod prvim sundevim zracima, hladan pesak, slan vazduh... Osetio je Livot u sebi, osetio je neizrecivu radost i poZeleoje da podeli oseianja sa svojom devojkom koja jeleLalau bolnici. Doneo je jednu lepu kutiju. Oworio je kutiju da uhvati sundevezrake i vetar. Zatim je zawofio kutiju i odneo je u bolnicu. Bio je veoma sreian: ,,Doneo sam ri poklon. Nikad nisi videla neito toliko lepo zoru, talase,svei.vazduh, oitrinu!"
Veoma sa.m za.interesuaan zs I
Samospoznajaje vrlo kontradilnc
toga, nestajete i vi i znanje. Ako ie I znaje.Ako ima znanja,nema spozn sdmo pojmove.
Prvo: da bi dovek doiiveo samosp
sebe.Moratezaboraviri eso. Morate b +
Franc.: Ne znam. (Prim. prev.)
Znanje nije isto ito i sPoznaja
-;;"; Roriahouogtestajednog
73
z; :oreziuAos nehomseksu-
Oworio je kutiju, a unutra nije bilo nidega - ni sunca, ni '.'etra,ni sveZine.
\-:s=Srestatokom vikenda. 'ee-:ek'',rekaoje pacijentu.
Ne moZeteuhvatiti lepotu. Ne moiete pretoditi lepotu, istinu, ljubav u red. Redi su veoma siromaine. Ni5ta im ne fali u spoljnom svetu, ali u unutrainjem svetu sveie izuzetno' Ako ste
r rurku. Mogu li dapozaj-
:
dovoljno oprezni, moiete ih uspesnokoristiti. Da,lai'i mogu Pornoii da se dode do istine. pouorkuispred suadbenu Jedanmarinacje posmatraoueliianstuenu hatedraleu Parizu. ,,Ko seinni?", upitaoie iednogFrancuzahojije saiao u blizini.
objektivno sranje, vei
"-idi crno iro niko nije rekao, ali
$sriSno duo. Um neprekid-
je neznanac. ,Je ne saispas"4,odgouorio Nekoliko minuta kasniie,marinacje ulao u katedralui' uideo kahoiznosekouieg. ,,Ko je umro?", opetje upitao.
,: .-;"'r'i.Kadje izaik, bik je
,Je ne saisPas." ,,BlagiBoie, bai je kratko krajalo!"
ic-. Rodni!" ol: ;ne je pitao koliki mi je
r i:o niko nije rekao. Vidite i:- r vasojmaiti. Reii sesve T;iu 'J smislu da ne mogu
Redi se moraju razumeti. Slubalacmora shvatiti njihovo znaienje. Ne treba da tumadite umom. Tlebalo bi da drZite um Po strani. Sto uspelnije budete drZali um po strani, ve(aieverovatnoia da ie vam redi dobro posluZiti. U suprotnom, izgubi6etese u iumi redi.
r Prenosa. ano ujutro. Svitanje je bilo rcer-im zracima, hladan pe-
Moiete li nam reii neito o sarnospoznaii'? Veomasarn zainteresoaan za isnai;iaanie te tetne.
u sebi, osetio je neizrecivu
Samospoznajajevrlo kontradiktorna red.Kad zaistadode do toga, nestajetei vi i znanje.Ako je lidnost prisutna, nema spoznaie. Ako ima znanja, nema spoznaje. Moramo prvo da raSdi-
a 'a sr-ojom devojkom koja rno ie kutiju da uhvati suniuiiu i odneo je u bolnicu.
stimo pojmove. Prvo: da bi dovek doiiveo samospoznaju,mora da se odrekne sebe.Morate zaboraviti ego. Morate biti u stanju bez ikakvog ega.
;j r rdela neito toliko lepo 4
Franc.: Ne znam. (Prim. prev.)
NEVINOSI ZNANJEI RADOZNALOST
74
Zz;
Ako sve vreme mislite da neSto znatq prethodno znarye ie vas omesti. Zivot se otkriva samo onima koji nidemu ne teZe, niSta
Drugi nadin je nadin idealista koi costoji - sveje maja, obmana, iluziia- I zaworite odi i zavirite u soPswenuunul
neLele- dan ni da spoznajuBoga.Thjne seotkrivaju samo onima koji jednostavno dekaju, koji nemaju nikakve zahteve. eekaju
zna predstavlja istinu, a objekat ie laL - objekat je istina, a znalac laZ. Uvidar
oworenih odiju, oworenog srca,ne traie ni3ta. Svi zahtevi su, u osnovi, orijentisani prema egu. Zaito Leliteda znate).Zato ito znatf1edaje moi. Pokuiajte da to shvatite. Znanje je moi. Sto vi5e znate,postajetemoiniji. Ego Zeli da ima Ito viie
Kako moZe da postoji pos besmislene? ili kako moie postojati objekat kad ne Idealistai realistabiraju po jednu p
Drugo: Morate zaboraviti sve5to ste ikad naudili. Svaznanja-
znanja. Ako znate dosta o prirodi, postajete nadmoini u odnosu na prirodu. Ako znate o ljudima, postajete nadmoini u odnosu na ljude. Ako znate o umu, postajete nadmoini nad sopswenim umom. Ako znate o Bogu, postajetenadmoini nad Bogom. Potraga za znanjem je, u stvari, potraga za mo(i. Kako da postanetenadmoini nad swarnoS6u?Sama ideja je smelna. Dozvolite da swarnost ima moi nad vama... Opustite se.Dozvolite swarnosti da vas poseduje,bolje nego da vi pokuiavate da pose-
druge polovine. Realista se boji da za reba da ude u prazninu, u unutrasni beskrajnu ruPu, u ambis... u nepredv
pasd ili, bolje redeno,da li ie uopite p Realistase plaii onoga koji zna- P stojanje.Plaii se izatokaLe da ne$to n
predmeta, svih ovozemaljskih radostise mogao izgubiti u ieljama i strastin
dujete nju.
privuii novac, prestiZ, mo6. Toliko se1 samo san. SpoljaSnjisvet ne postoii- P
Da biste osedli samospoznaju,morate da zaboravitei sebei svoju potraguzaznanjem. Tek tada se deiava samospoznaja!Tek
I realista i idealista znaju po iedboravite: znati jednu polovinu istine
tada.
samo laZ. Onaj ko greli u PoqPunosd divna osobina potpune laii - ne moi liko je odigledna, da 6e ie dak i gluP Poluistina ie, medutim, vrlo opasnalako zagubi u poluistini. Imamo i tre6i nadin: nadin mis
U celoj istoriji ljudske svesri,ljudi su pokulali da probude samospoznajuna tri naiina. Prvo su pokuiali realisti. Realisti poridu svoje ja. KaZu da ono ne postoji unutar ljudi, da nema subjekta,ve6 samo objekta, swari, materije, spoljnog sveta. Na taj nadin izbegavaju da podu na unutradnje putovanje. Unutrainje putovanje veoma je opasno. Moraiete sve da izgubite! Sve ito znate o sebi, korene koji vas vezuju - sve! Realista ne moZe toliko da rizikuje. Realista nalazi objalnjenja. ,,Duia ne postoji. Nema unutralnjeg biia. Postoji samo ono 5to se vidi u spoljnom svetu." Interesuju ga objektivne dinjenice. Zaborav\a subjektivnost i posveiuje se objektivnosti. To je nauka radila tokom perioda od tri veka. JoI jedan nadin da se pobegne od sebe.
prethodna nadina, ali ih, istovremeno Mistik prihvata oba i kaie: ,,U jednr predmet, subjekat i objekat, unutrair
goj ravni, nestaju i dovek i predmet i Mistik ima pristup celini. Voleo nadin rada 5to je podrobnije moqu(
realistai idealistaimaju pravo. Dok s liko i osoba koja sanja' Kad se probu
i_,rsT o sie ikad naudili. Svaznanja. a:-. prethodno znanje ie vas ra koji nidemu ne teie, ni5ta aine seotkrivaju samo onima aiu nikakve zahteve. eekaiu "*azeni$ta. a::: prema egu. Zaito Zeliteda ir';.ajre da to shvatite. Znanje ;:r:'i. Ego irli da ima 5to vile r"c,siajete nadmoini u odnosu o-.:ajerenadmo6ni u odnosu :t :radmoini nad sopswenim r:imo6ni nad Bogom. . rorraga za mo(i. Kako da il -{amaidejaje smelna. Do-
Znanie nije isto ito i sPoznaia
75
Drugi nadin je nadin idealista koji wrde da objektivno ne rcstoji - sveje maja, obmana, iluziia. Nema nidega spolja, samo Hworite odi i zavirite u sopswenu unutra.{njost. Samo dovek koji zna predstavljaistinu, a objekat ielai'. Kod realistaje suprotno - objekat je istina, a znalaclaZ' Uvidate li koliko su ove wrdnje 'nesmislene? Kako moie da postoji posmatradako nema objekta, :li kako moZe postojati objekat kad nema ko da ga vidi? idealistai realistabiraju po jednu polovinu realnosti.Pla5ese ,Jrugepolovine. Realistase boji da zaroni dublje jer to znadi da :reba da ude u prazninu, u unutra5nju prazninu. Da upadne u beskrajnurupu, u ambis. '. u nepredvidivo. Niko ne zna-gde ie pasti ili, bolje redeno,da li ie uoplte pasti. Realista se plali onoga koii zna, pa zato poride njegovo postojanje.Plaii se i zato kaLeda ne5to ne postoji. Idealistase plaii predmeta, svih ovozemaljskih radosti, magije sveta.Plasi se da bi
m.. .. Opustite se.Dozvolite tc ia r.i pokulavate da pose-
se mogao izgubiti u Leliama i strastima. Plaii se da bi ga mogli privuii novac, prestiZ,moi. Toliko se plaii, da ndiie kaZe:,,Sveje samo san. Spoljalnji svet ne postoji. Pravi svetje unutra'"
no:are da zaboravitei sebei se ieiava samospoznaja!Tek
I realista i idealista znqu, po jednu polovinu istine' Ne zaboravite: znati jednu polovinu istine mnogo je gore nego znati samoLaL.Onaj ko gre5i u potpunosti' bat ie celovit' Ima jedna divna osobina potPune lai'i - ne moZe vas dugo zavaravati' To-
L-rc-su pokuiali da probude d roriiu svoje ja. KaZu da ia subjekta,vei samo objek\:
raf naiin izbegavaju da rrasnje putovanje veoma je i-;e iro znate o sebi, korene rtrrr roliko da rizikuje. Rel'0sioii. Nema unutralnjeg spoiinom svetu." Interesuju ;:rbiektivnost i posveiuje se on perioda od tri veka. JoI
liko je odigledna, da ce ie dak i glupak, pre ili kasnije, otkriti' Poluistinaje, medutim, vrlo opasna- dak se i inteligentan dovek Iako zagubi u poluistini. Imamo i tredi nadin: nadin mistika. Mistik prihvata oba prethodna nadina, ali ih, istovremeno)i negira.To je moj nadin' Mistik prihvata oba i kaZe: ,,U jednoj ravni, postoie i znalac i predmet, subjekat i objekat, unutralnjost i spolja5njost.U drugoj ravni, nestaju i dovek i predmet i ostajenelto sasvimtreie"' Mistik ima pristup celini. Voleo bih da razumete mistikov nadin rada 5to je podrobnije moguie. Do odredenog nivoa, i realistai idealistaimaju pravo. Dok sanjate,san je istinit isto koliko i osoba koja sanja. Kad se probudite, sna vile nema' Nema
76
NEVTNOSIZNANIEr MDOZNAIOST
ni sanjara- sve je nestalo. Sada ste budni. Postojite na nekom drugom nivou svesti. Svetje istina, egoje isrina kad je tovek neuk, nesvesran,uspa-
,,Izvinite, ali moj mui se kupa.,,Koliko dugo 6e se kupati?'. up
van. Kad seprobudi, kad postane buda, nestanesvet, a sa svetom i ego. Kad nestanu svet i ego, ne znadi da nam ne ostaje nilta -
,,To niko ne zna. Kad sedne u velikim problemima. Potpuno zabo ometamo jer bi mogao da propust
oni su se sjedinili. Sad imate samo;'edno,umesto dva. Predmet i posmatradpostali su jedno.
kinemo, mogli bismo da nanesemo Dr Lohija se zainteresovao.-Pa
Kad kaiemo ,,samospoznaja", mislimo na to jedinswo. Mada, to nije prava red. lJ swari, nema prave redi. Nijedna red ne moie biti dovoljno dobra zatakav doLivljaj koji pobeduje dualnost.
,,Molim vas, ne pitajte me to. Ir Potpuno se koncentriie samo uz b; slio, smislio je u kadi."
eovek obidno pokulava da pobedi dihotomiju na dva nadina. Jedan od nadina je da ogranidi sopswenainteresovanjana
Verovatno ste ve6 duli da je vec duhom i rasejana.Nisu to p"k. $ gubili su vezu sa sopswenim bicem KaZu da je Imanuel Kant jedne r
objekte, na sveSto se tide spoljalnjosti, na sver oko sebe.Da pobegne od samospoznale.Ljudi koji beZeod samospozna,leobitno se smatraju introvertnim, nedrulwenim, abnormalnim, dak i perverznim. Njihovo gledi5te naziva se intelektualnom masturbacijom. Nazivaju ih jedadima lotosa, pesnicima,misticima koji su malo skrenuli. Za{to su neki zaokupljeni naudnim istraZivanjima? Da li ih stvarno toliko zanima neki naudni projekar ili jednostavno izbegavrju da zarone malo dublje u sebe?Yeca je verovatno6a da izbegavaju samospoznaju. Albert AjnStajn pred smrt je izlavio da ne bi izabrao poziv naudnika kad bi imao prili-
sopswenavrata. Poito ga nije prep viknula s prozora:
,,Gospodarnije kod kuie. Odia ,,(J redu, do6i 6u malo kasniieI otiSaoje. Nakon jednodasor-n
.,Staprida ta sluiavka?!Ja sam gosp Ako se previ5e koncentriiete n
usmeriie seka spoljainjosti. Izgubit
ku da se ponovo rodi. Zaito? Bio je veoma osetljiv i neverovarno inteligentan, dovekkoji je lako mogao da postanebuda. Imao je sve moguinosti i propustio je priliku - svu svoju inteligenciju
tra5njo56u.
stavio je u sluZbu materijalnog. Previ5esu ga interesovale zvezde, vreme, prostor itd. Potpuno je zaboraviona sebe.Toliko se po-
na krevet i ostao da stoji u hodrrik shvatio je da nelto nije kako treba-
svetio reiavanju problema spoljnog svetada je smetnuo s uma ko je i ita je. Nije posvetio sebi dovoljno vremena. Jedan od druiwenih lidera Indije, doktor Ram Manohar Lohija otilao je da poseti AjnStajna.Pridaomi je da ga je dekaoSest sati.Ajndtajn je sam odredio vreme posere.Dok je Lohija sedeou gostinjskoj sobi, Ajn$tajnovaLena je dolarilas vremena na vreme i dosipalamu daj.
Naredne noii, Imanuel Kant st zahodarye. Uiao je u sobu i zabon
Ima takvih sludajeva.eo,rek po
rivnim da izgubi vezu sa samim so Live u takvoj senci. eim postaner€ sednevas i metodologija nauke -
iin da se dode do saznanja.Ako ni
znati da se ne moZe saznati, a alio , i ne postoji. Zato naudnici govore
-
.- ::- budni. Postojitena nekom i: . ;o..'ekneuk, nesvestan,uspa:-= i :t !7t7,nestane SVet, a Sa SVetOm
-: ,*a.i da nam ne ostajeniita : - '-dno, umestodva. Predmeti -
Znanje nije isto lto i sPoznaja
:.t-tlST
:r-srimo na to jedinswo.Mada,
1 ::-'..e reii. Nijedna red ne moie :. , -';.i koii pobedujedualnost. , :-'redi dihotomiju na dva na-=:-;: sopswenainteresovanjana -.--'--sii. na svetoko sebe.Da po're2e ..- od samospoznajeobid::*ir-enim, abnormalnim, dak i .: -.-,': se intelektualnom mastur. - . s:. oesnicima,misticima koji , -=--
77
,,Izvinite, ali moi muZ se kuPa." ,,Koliko dugo ie se kupati?", upitao je gost' razmi5lja o ,,To niko ne zna. Kad sedne u kadu, podne da velikim problemima. Potpuno zaboravigde je' Ne smemo da ga ometamo jer bi mogao da propusti neki voz misli' Ako ga prekinemo, mogli bismo da nanesemoveliki gubitak dovedanswu." Dr Lohija se zainteresovao.,,Pa5ta radi u kadi?!" od sapunice' ,,Molim vas, ne pitajte me to. Igra se balonima Potpuno se koncenrriSesamo uz balondi6e.Sve sto je ikad smislio, smislioje u kadi." Verovarno ste ve6 duli da ie ve(inavelikih naudnika odsutna duhom i rasejana.Nisu to puke glasine ima istine u tome' Izgubili su vezu sa soPswenimbi6em. Kaiu da je Imanuel Kant jedne noii do5aoku6i i pokucao na je sopswenavrata. Po5to ga nije prepoznala u mraku, sluZavka viknula s prozora: ,,Gospodarnije kod ku6e' Oti5ao je u Setnju"' je ,,u redu, do6i iu malo kasnije", odgovorio Kant' I oti5ao je. Nakon jednodasovneSetnje,odjednom je shvatio: sam gospodar!" ,,Staprida ta sluZavka?!Ja Ako se previSekoncentrilete na spoljni svet, sva vaSasvest usmeriie seka spoljainjosti. Izgubiiete vezu sa sopswenomunutrainjoiiu. Naredne noii, Imanuel Kant se vratio kuii. Koristio je Stap zahodanje. UIao je u sobu i zaboravio 5ta je Sta' Spustio je Stap na krevet i ostao da stoji u hodniku. Negde u gluvo doba no6i' shvatio je da ne5to nije kako treba. Ima takvih sludajeva.eovek postanetoliko opsednut objektivnim da izgubi vezu sa samim sobom. Padne u senku. Filozofi iive u takvoj senci. eim postanereopsednuti objektivnim, opsednevas i metodologija nauke - pomislite da je to jedini nadin da se dode do saznanja.Ako nesto ne podleze tom metodu, znati dase ne moie saznati, a ako se ne moie saznati znati da i ne postoji. Zato naudnici govore da Bog ne postoji' Problem
78
NEVTNOST,ZNANJE r RADOZNAIOST
je u njihovoj metodologiji, a ne u Bogu. Njihova metodologija prilagodena je objektivnoj metodologiji, a spoznaja Boga je subjektivna. Sve metode su smislili samo da bi vas odvojili od sopswenih biia. Bog nije odvojen od vas: Bog je va5eunutrainje bi6e.Bog je tu. Ljubav se ne moie dokazati naudnim metodama, ali to ne znati da ljubav ne postoji. Za dokazivanje ljubavi, potrebna je drugadija metodologija, drugadiji pristup, drugaiija vizija, drugadijeglediSte. Naudnik izbegavada seuhvati u ko5tac sa samim sobom tako Stose bavi problemima spoljnog rv.ta. Sto sevi5ebavi predmetima, sve se vi5e udaljava od sebe. Tleii nadin da se prevazide odnos subjekta i objekta predstavlja nadin mistika. Prvi nadin je nadin naudnika: postoji samo objektivno. Drugi nadin je nadin idealista:postoji iskljudivo ono 5to je subjektivno. Pogrelno je zawarati odi pred spoljnim svetom i govoriti da je sve iluzlja. I realista i idealista greie. Theii nadin je nadin mistika. Mistik je most izmedu realistei idealiste. On premoS(avate razlike. Ne poride objektivnosr, ali ni subyektivnost - prihvata i jedno i drugo. Spajaih. To znati duvena izreka iz UpaniSada,tat tuarnAsi - ,,to je woje suitaswo".To j. premo$iavanje.Kad se swori taj most, dolazi
mojte reii ,,ljubav", recite -r-ole .,umreti". Ako shvatite da je sav iivot d
pratiti ta senkaspoznaje. Nema unutralnjeg i spoljasn Veliki jevrejski mistik i filo;
moliwa doLiv\q svoga ja i d. di dijalog, ali na kraju vi3e niie. \1
Za one koji su vei stigli na cili. - nema ,ja", nema ,,ti". Dijalor wi nema komunikacije. U motri
Jednosuinost. Samospoznaja je najvazruia-
znaje.Nikad nemojte smetnud s nje subjektivnosti i prewaranie r
prewaranje u idealistu. Nemoite mki. Hodajte tadno izmedu niih.
ie subjektivnost nestalazajednos nastaje spoznaja. Pojavljuje se ia vas, vei sav va$ svet. Kaiu da je Buda rekao:
do samospoznqe.Nestajesopsrvenobi6e, ali nestajei objektivno znanje - samo ostaje spoznaja. Bistrina, distota... Sve je kristal-
,,Kad sam doZiveo prosvedie ljen tom svedo5iu. Istina. Ja san doiivite prosvedjenje, sav Zivot
no jasno. Nema osobe kojoj je jasno, nema ni predmeta koji je objalnlen - sveje jasno. Samo jasno6ai jasnoia koiu budisti na-
tama postaje osvedjena, dak i sm
zivaju zemljom lotosa. Sveje jasno i mirisno, divno i blagodatno. Divota owara svoja vrata. Znanjeje suva i mrwa dinjenica - a ne sodno iskuswo. Isku-
znaii da to znanje mole da v pn
swo nije znanje, vei spoznaja. Zato Kri5namurti uvek koristi red ,,iskusiti", a ne ,,iskuswo". u pravu je. Prewara imenice u gla-
Spoznaja uvek postaje znani
gole. Kaie ,,iskusiti", umesto ,,iskustvo". Ne zaboravite da uvek pretvarare imenice u glagole i bidete bliZe realnosti. Nemojte reii ,,znanje", recite ,,znati". Nemojte re(i ,,Livot", recite ,,iiveti". Ne-
Za rnene spoznaja maii
anm]
smete dozvoliti da se to desi. Tc
dataka poverenih tragadu. Spozn istog trenutka kad ste ne$to se znanie, kao iskuswo.
r_i_
Znanje nije isto ito i spoznaja
n. \jihova metodologicsiii. a spoznajaBoga je
79
mojte reii ,,ljubav", recite ,,voleti". Nemojte reii ,,smrt", recite ,,umreti". Ako shvatite da je sav Zivot glagol, a ne imenica, uvek 6e vas
n,-^'da bi vas odvojili od s: Bog je vaie unutrainje
pratiti ta senkaspoznaje.
-L'n metodama, ali to ne anie ljubavi, potrebna je
Nema unutrainjeg i spoljalnjeg. Veliki jevrejski mistik i filozof, Martin Buber, kai,e da je moliwa doi,ivljaj svogaja i ti, dilalog. U podetku moliwa jeste
rp. drugadija vizija, drur;; sasamim sobom tako 'ro sc vlsebavi predmetii
. "
t
t
sublekta i objekta predr naucnika: postoji samo
dijalog, ali na kraju vile nije. Moliwa je dijalog za podetnike. Za one koji su vei stigli na cilj, moliwa predstavlja jedinstvo - nema ,,ja", nema ,,ti". Dijalog ne moie opstati jer u moliwi nema komunikacije. U moliwi je samo jedinswo. Spajanje. Jednosuinost. Samospoznajaje najvaLnija. Ni5ta nije vri,nije od samospo-
ra: postoji iskljudivo ono
znaje. Nikad nemojte smetnuti s uma dve velike zamke: poricanje subjektivnosti i prewaranje u realistu i poricanje realnosti i
i oci pred spoljnim svee i idealista greie. Tieii
prewaranje u idealistu. Nemojte upasti ni u jednu od ovih za-
roedu realistei idealiste.
je subjektivnost nestala zajedno sa znanjem. Kad nestane znanja,
iekrir.nost,ali ni subjek-
nastajespoznaja.Pojavljuje se jaka svedostkoja ne menja samo
.l
ia.
ni: ru,AmAsi- ,,to je tvose sn'ori taj most, dolazi :- :ii nestajei objektivno c;srota...Sveje kristal:ma ni predmeta koji je ixnoca koju budisti na;no. divno i blagodatno.
mki. Hodajte tadno izmedu njih. Iznenadiiete sekad shvatiteda
vas, vei sav vad svet. Kaiu da je Buda rekao: ,,Kad sam doZiveo prosvetljenje, video sam da je Livot osvetljen tom svetloSiu.Istina. Ja sam svedok. De5avase ba5 to. Kad doiivite prosvetlienie, sav Zivot vam se ispuni svetloiiu. eak i tama postaje osvetljena, dak i smrt postaje novi nadin Livota." Za rneneEtoznaja znaii znanje. Spoznaja postaje znanje, ito znaii da to znanje mode da seprirueni. Molim vas, objasnite to.
r- socno iskuswo. Iskura-rrurti uvek koristi red Pren-araimenice u gla-
Spoznajauvek postaje znanje,ali morate biti na oprezu. Ne smete dozvoliti da se to desi. To je jedan od najistantanijih za-
\e zaboravite da uvek r:alnosti. Nemojte reii ;crr'',recite,,Ziveti",Ne-
dataka poverenih tragadu. Spoznaja se uvek prewara u znanje jer istog trenutka kad ste ne5to saznali, va5 um to akumulira kao znanje, kao iskuswo.
80
NEVINOST,ZNANJE I RADOZNALOST
Spoznajaje proces, a znanje zaklludak. Kad spoznajaumre, pretvara se u znanje. Ako nastavite da gomilate znanje, processpoznaje biie vam sve komplikovaniji - jer kolidina znanja ometa spoznaju. Svuda nosite znanje sa sobom. Uiena osoba je gotovo zatrpanasopstvenim znanjemizakoga se krije. Gubi svu jasnoiu, gubi svoje glediSte.Svet je negde tamo daleko, a svese posmatrakroz prizmuznanja. Razmi5ljau okvirima onoga 5to zna, znanje boji sve njegove misli - viSe nema nikakvu mogu6nost da doZivi spoznaju. Zapamtite: znanje se ne sakuplja samo iz drevnih spisa,vei i iz sopsfvenogiskuswa. Na primer, volite neku Zenu. Nikad rani)e niste poznavali nijednu ienu, niti ste ikoga voleli. Prvi pur ste sezaljubili. Nevini
svet. VaIa nova izabranica je neki ako budete posmatrali lroz znanie
Zaboravite znarye. Ponovo pos dite u nepoznato - jer nema dve is i neponovljiv. Nikad nije bilo tab.t
nite da udite od samog poie*a i ste naudili kljudnu lekciju: ne dozr vama.
Svaka spoznaja,pre ili kasniie. p desi, zaboravite sve.To je kao pras
morate da je obriSete.Pra^{inasesh Ogledalo uma disti se meditaciiom morati da seditei meditirate.
ste. JoI ne znate 5ta je ljubav. Oworenog sre uma. Nemate nikakvo predznanje o ljubavi. Spontani ste. Kreiete se ka nepoznatom. Sveje to tajna za vas. Ljubav vam owara vrata nepoznatih
Zapamtite daznarye ne treba sl dete - puni strahopoitovanjai dirl
hramova, peva pesme nepoznate vaSim u5ima, uvladi vam se u srce,tera vas da igrate u nepoznarom ritmu. Ne znate ni5ta. Ne-
Odarani, trdite levo-desno, na sr"es
mate nikakvo znanje da biste mogli proceniti ljubav. Ne moZete dakaLeteje li dobra ili lola. U ekstazi ste! Neizrecivi doZivljaj vas je obuzeo!Ziuit u rrenucima blagoslova!
i ne znate 5ta vas deka. Ne mo2er
Jesteli nekad posmatrali dete k; euforidno, skuplja Skoljke i kamen dete kako trdi po baiti dok poku biste tako potrdali ni da Vas Boq ir
Malo-pomalo, shvatate 5ta znadi ljubav. Sad znate 5ta znadi lubav, 5ta znadi Zena, sad znate geografiju i topografiju ljubavi. Stekli ste znanje. Zaljubili sre se u drugu Zenu. Ipak, ovaj do-
podin. Ne bistejurcali, ne biste dirs bontonom. Ip"k ste Vi odrasraoc
i,ivljaj se potpuno razllkuje od prethodnog. Dosadan je. Sve se ponavlja. Ponovo gledate isti film. Ponovo ditate istu knjigu. Tir
dece.Samo oni koji su i dalje rado ljenje - najveiu blagodat Zivota"AJ
i tamo se pone5to razlikuje,ali suitina je ista. St" rt. propustili? Gde je ona tajanswenosr prvog doLivllaja? Zairo ne drhtite pred nepoznatim? Sad imate znarye.Thko lepo iskusffo, kao 5to je ljubau preworilo se u puko ponavljanje.
biste iivot. Zivi ste,ali ne iivite. Z
Spoznajauvek postaje znar4e,pa morare biti na oprezu sve vreme. Osetite spoznaju, ali dim ona prerasteu znanle, zaboravite je. Prefarbajte znanje. Nikad ga nemojte nositi sa sobom.
i vera. Vera moZe da opstane sarno
vanje i ako su mu odi ispunjene cu
Nijedna tena nlje ista kao prethodna. Pwa Lenavam je bila sav
Ostanite uvek puni duha, kao dete
www.leo.rs
Isus kaZeda ie u carswo nebes
lienie.
Jedan od najvedih problema m nje. Um danalnjeg dovekapreoprer
ne znaiu radoznalo Zure da sve ri
Znanje nije istolto i sPoznaja
'-'-i.ak. Kad spoznajaumre, -:- ia gomilate znanje, pro,; '..aniji - jer kolidina znanja ::r'- sa sobom. Utena osoba ijr'-m izakoga se krije. Gubi :-.=: ie negde tamo daleko, a . i.azmiilja u okvirima ono. :::slt - vi5e nema nikakvu '. s.:rlo iz drevnih spisa, vei i \--'ad ranije niste poznavali r:-.'-rur ste sezaljubili. Nevini :-rlq ste uma. Nemate nika- .:.. Kreiete se ka nepozna-,'-r owara vrata nepoznadh ,,-:: uiima, uvladi vam se u = :-:mu. Ne znate ni5ta. Ne: ::,-,ceniti ljubav. Ne moZete -- _,:-iNeizrecivi doZivljajvas .-_-,.1 l- - ' 3,
-: -';bar..Sadznate3taznadi -::airu i topografijuljubavi. ::*su ienu. Ipak, ovaj dolnog. Dosadan je. Sve se rr.,'o iitate istu knjigu. Tir 'e ista. - -.s:-,-€nost prrrog doLiv\ap? :=: rnrare znanje.Thko lepo
81
svet.vasa nova izabranicaje neki drugi sYet.Neie biti isto, ali ako budete posmatrali l
r:-raste t znanje, zabota-
doba je upravo znaJedan od najvedih problema modernog nje. Um danainjeg dovekapreoptere6enje znanjem' Zato nestaje i vera.vera moie da opstanesamo ako dovekoseia strahopoStovanje i ako su mu odi ispunjenedudenjem i divljenjem' Odi koje
:-:rojre nositi sa sobom. lla iena vam je bila sav
ne znaju radoznalo Lure da sve vide. Nevine odi. Nevina srca. Ostanite uvek puni duha, kao dete.
- : puko ponavljanje. ::orare biti na oprezu sve
82
NEVINOST,ZNANJEI MDOZNALOST
Nauka se rada iz sumnje. Religija se rada iz radoznalosti. Izmedu nauke i religije stoji filozofija. Joi nije odludila kojoj strani ie se prikloniti, nalazi se tadno u sredini, visi izmedu sumnje i divljenja. Filozof ponekad sumnja, a ponekad se divi. Ako previ5e sumnja, malo-pomalo, postaie naudnik. Ako se previ5edudi, postaie vernik. Zato filozofrja nestaje sa lica zemlje. Devedeset devet procenata filozofa postali su naudnici. Od onog jednog procenta, ima nekoliko umova koji su postali religiozni - Buber, KriSnamurti, Suzuki. Svesu to veliki umovi koji proZimaju. Filozofija gubi tlo pod nogama. Ako postaneteprevi5e skeptidni, postaiete naudnik. Ako postanetepreviSedetinjasti, postaiete kao dete. Nauka se hrani sumnjom, a religija strahopoitovanjem. Ako Zelite da postanete religiozni, probudite u sebi oseiaj divljenja. Neka vam odi budu pune strahopo5tovanja.Sta god da otkrijete, iznenadite se. Sve je tako neverovatno lepo da je gotovo nemogu6e Liveti be'z pesme, bez plesa, bez ekstaze. Ne smete gledati 5ta se de5avaoko vas. Zivot je dudo, svaki udah i izdah je dudo!Verniku ne treba ni5ta vile. Ispunite se divljenjem i moliwa ie se sama javiti. eim vidite Livot, javile se moliwa u vama. Reii iete: ,,Sveto!Sveto! Sveto!" Sve je tako divno i sveto! Neko je postavio veoma umesno pitanje: ,,Za mene spoznaja znati znanje. Spoznaja postaje znaile, $to znadi da to znanje
osobe. Svesnaosoba Zivi trenuulc 1 nja. Njegovi odgovori zavise od u,
znanje, ne nosi svoj karakter sa sot* ponovo roden.
Dakle, to su tri koraka: spoznaia znanje umire i prewara se u karalne
se!Ne dozvolite da va$aspoznajapad dozvolite znanju da vas kontroliie i
rakter je oklop. U okiopu ste zarobli Vei ste u grobu. Karakter je vas sanr
euvajte spoznaju, ali nemoite ir znaile. eim podne da se preobraiar cite je iz ruku, zaboraviteje. Krenitt ie, znam. Lak5e reii nego udiniti. To
saiitanand, istinu, svest,blagoslor-. Te5ko ie. eovek mora da plad v nije jevtino. Cena je vaie bi6e. Tek
viSe niSta nemate i kad vam niia r se potpuno predali, dostiii 6ete boi
gubite sebe,kad postanetenula. St ispraznite sopstveno biie, potrcace I
Ne dozvolite spoznaji da se prer uspeteu tome, u vama ie nasnd i
Prvo je spoznaja;zatim spoznaja umire, prewara se u znanje,
kakav jo5 niste videli nigde na s\-en lazi iz najdubljeg iezgra vaieg bice I
aznanje nestaje i postaje praksa ili karakter. Karakteran dovek je potpuno mrtav jer poku5ava da se ruko-
biiete spontani. Nedete se pokorau iati svoj unutarnji glas.Bog je vas s
moZe da se primeni." Ovo su tri koraka.
vodi znanjem. Nije spontan. Neprekidno razmt{lja, odmerava, manipuli5e, tera sebeda ide u ovom ili onom smeru sputavajuii sebe.Nije sposobanda odgovori spontano. Ako stanete ispred njega i zagrlite ga i on & zagrlitivas, ali samo zato 5to je to naudio na osnovu prethodnih iskustava. Karakteran dovek je predvidiv. Samo maiina moi.ebiti predvidiva. Svesnaosobaje nepredvidiva. Nijedan astrolog ne moZe predvideti buduinost svesne
Zar nisu sueti spi-ri.aelika pon
Ne, jer to znanje nije vaie. Poz zqmite istinu? Istina se ne moie prt
istinu. e"k ni uditelj koji iivi s r-a MoZete uditi, ali to sene moie nal'rc
'
Znanje nije isto ito i sPoznaja
_ t;_r_osT
:--l-rase radaiz radoznalosti.Iz: .:. ioi nije odludila kojoj strani * s:edini, visi izmedu sumnje i '.. : ponekad se divi. Ako previ.= ::uinik.
Ako se previSedudi,
-=::,ije. Devedesetdevet proceL-r; oflog jednog procenta, ima .;-l:-ozni - Buber,KriSnamurti, :': ::ozimaju. Filozofijagubi tlo :-,-i; skepddni, postaiete naud''.::. postaietekao dete. Nauka
83
:sobe. Svesnaosoba Zivi trenutak po trenutak, pun je divljeria, Njegovi odgovori zavise od trenutka do trenutka' Nema znanje, ne nosi svoj karakter sa sobom. Svaki trenutak je nov i f,onovo roden. Dakle, to su tri koraka: spoznajaumire i prewara se u znanje' znanjeumire i prewara se u karakter. Cuvajte se ovoga! Cuvajte se!Ne dozvolite da vaia spoznaiapadnei prewori se u znanje' Ne dozvolite znanju da vas kontroliSe i da vam kroji karakter. Karakterje oklop. U oklopu ste zarobljeni, ne moZetebiti spontani. \/e6 ste u grobu. Karakter je vai sanduk. euvajte spoznaju, ali nemojte joj dozvoliti da se Prewori u znanje.eim podne da se preobraLavauznanje,napustite je' Ba-
i--:::,. probudite u sebi oseiaj
cite je iz ruku, zaboraviteje. Krenite dalje. Idite kao dete. Teiko je, znam. Lak5ereii nego udiniti. To je jedini nadin da dostignete
:-:-. srrahopoStovanja.Sta god '- :--o neverovatno lepo da je 'bez i::r-. plesa, bez ekstaze.Ne '"'-. Zit,otje dudo, svaki udah i
:atitanand, istinu, svest,blagoslov. Teiko je. eovek mora da plati veliku cenu ni5ta boZansko niie jevtino. Cena je vaSebiie. Tek kad pladte punu cenu, kad vibe nista nemare i kad vam niSta ne bude nedostajalo,kad ste
:,s:; r-iie. Ispunite se divljenjem ',--.-ireiivot, javile se moliwa u
se potpuno predali, dostiii 6ete boZanswo' Doii 6e vam kad izg"fir. sebe,kad postanetenula. Svevreme tutiiza iolka' eim ispraznitesopsffeno bi6e, potrdaie ka vama i ispuni6evas'
1- t,lito\.anjem.
""-;-;."$ys je tako divno i sveto! -s:-r piranje:,,Zamene spozna: ::-rje. ito znaii da to znanie a,-:#.
I: : -imlle, prewara se u znanre, ' .;:alirer. ::jrav jer pokulava da se ruko-
Ne dozvolite spoznaji da se prewori u znanje i karakter' Ako uspete u tome, u vama 6e nastati jedan potpuno novi karakter kakav jo5 niste videli nigde na svetu. Bi6e to disciplina koia dolaziiznajdubljeg jezgravasegbiia. Nikad ne6etesiliti sami sebe, biiete spontani. Ne6ete se pokoravati zapovestima,vei 6ete sluSatisvoj unutarnji glas.Bog je vai spontani, organski rast'
=: :.-
Zar nisu saeti sPhi uelihaporuof u potrazi za istinorn? Ne, jer to znanjenije va5e.Pozajmljenoje. Moiete li da pozajmiteistinu? Istina se ne moie preneri. Niko vam ne moze dati istinu. eak ni uditelj koji Zivi s vama ne moie vam dati istinu. MoZeteuditi, ali ro sene moze nauditi. Statek reii za mrwe spise,
84
ZNANJEI MDOZNALOST NEVINOST,
bez obzira na to koliko su sveti?Sigurno potidu od nekog izvora. od nekog uditelja, od nekoga ko je doZiveo prosvetljenje, ko je bio na samom izvoru - ali, to su samo redi. Samo redi o istini,
rove zakljudke. Unapred iere z doZiveli, a ti zakljudci 6e posur da joj se pride bez ikakvih ma'
informacije o istini. Jedno je Liveti s Kri$nom, a nelto sasvim drugo ditati Gitu. Jedno je biti s Muhamedom, iiveti u harmoniji i sjediniti se s
njem divljenja i strahopoitorz dete. Ne smete biti zatrpani sr
njegovim biiem, dozvoliti mu da prodre u vaSesrce, a neStosasvim drugo, veoma daleko od toga je ditanje Kurana. To je samo odjek u planinama.To nije istina, vei bledi odraz, sjaj mesedine na povr5ini jezera.Ako skodite u jezero, to ne znadi da iete oti6i na Mesec, u swari, ako skodite u jezerc i odraz ie nestati. Spisi samo odraZavajudaleke istine. Vede postoje bar pet hiljada godina. Znati, odraiavaju nelto ito je staro najmanje pet hiljada godina. Za to vreme, mnogo se pra5ine nakupilo na ogledalu - raznlh interpretacija, komentara - na to mislim kad kaiem praiina. Ne moiete sa sigurno5iu znati 5ta Vede kaiu, znate ih samo preko hiljada komenatora i tumada. Zid komentara je toliko debeo da ga ne moZete tek tako odbaciti. Znate samo ponelto o istini i to zahvaljujuii ljudima koji je nisu ni doiiveli. Znanje sluLi za druge svrhe. Znanje o spoljnom svetu moZe se preneti jer vi svete predmete vidite, taj svet je objektivan. Nauka je znanje. Sama red ,,nauka" znati znanje. Vera nije znanje. Vera je iskusfvo, iz prostog razloga5to se odnosi na unutra^5njost, na vaSesubjektivno ja kome samo vi imate pristup. I niko vi5e. eak ni voljenu osobu ne moiete pozyati u svoje unutraSnje
smetebiti puni citata iz Veda. Bez ijedne misli. Bez ijednoe z o istini. Ako joj pridete na o
od
znanja i da podete putem ka zavesakroz koju neprekidno g gledatekroz nju. Znarye je n mrwa. Gledanje je mrcvo, ali r nelto Zivo uz pomoi neiirrcgi
Nehi iouekje uiao u autob* g urement,izuadioje suojesuhir'
tio. Desetminuta hasnije,ope Gospodahojaje sedchpon
,,5t" to radite, doveie?' ,,Pokuiavamda vidim irru
Eto, to jeznanje - staklen
biie. Tir ste porpuno sami. Tir stanuje istina.
znanja.
Zntnje 6evas obmanjivati, obeiava(evam pamienje, ukralavaie seianja,ali ne i vaie biie. Biie je neito sasvimdrugo. Znanle
Ostavite sve Sto ste do sa na to da li ste hinduista, hrik
srvara prepreke. eovek mora da zaboravi sve 5to je naudio da
Zaboravite sve 5to su Yarn ru
bi dosegaosvoje unutrainje bi6e. Mora biti nevin. Zen mqstori kaZu: ,,Neznaile je najbolji prqate\." Znarye vas udaljava.
znanjem. Tiovali su ga roditel
Pitate me. ,,Zar nye znanje iz svetih spisa korisno u traganju za istinom?" Ne. Ako akumulirate znanle, poverovaiete u go-
postaje toliko optereieno znar
detetu oduzeli su nevinost i nr zu, postajesamo deo gomile.
: _]i irosT SrEurnopotidu od nekog izvora, :,r 'e doiiveo prosvedjenje,ko je i; sarnoredi. Samo redi o istini. i ::eiro sasvimdrugo ditati Gitu. :';eii u harmoniji i sjediniti se s j"r nrodre u vaie srce,a neStosare:. ie iitanje Kurana. To je samo ra. '!'ecbledi odraz, sjaj mesedine : i=zero,to ne znadi da 6eteotiii u iezeror odraz ie nestati. Spisi Erdina. Znati, odraiavaju nelto . =odina. Za to vreme, mnogo se r:znih interpretacija, komenta,-:uirt,l.Ne moZetesa sigurno3du iro preko hiljada komenatora i r iebeo da ga ne moZetetek tako r :siini i to zahvaljujuii ljudima Ztanie o spoljnom sveru moie ,..Jre. taj svetje objektivan. Nar:aii znanje. Vera nlje znanje. ':"-ooa 5to se odnosi na unutra5n. sarnovi imate pristup. I niko rozrrePozvati u svoje unutra5nje .:.:;ie istina. 'l=:avaie vam pamienje, ulraia'e -. neito sasvimdrugo. Znanje ' :aboravi sve 5to je naudio da :. l'{ora biti nevin. Zen majstori .:t-'." Znanle vas udaljava.
Znanje nije isto ito i spoznaja
85
rove zakljudke. Unapred iete zakljuditi 5ta je istina iako je niste doZiveli, a ti zalrJrjutciie postati najve& prepreke. Istina zahteva da joj se pride bez ikakvih maski, u distoti, u nevinosti, sa osedanjem divljenja i strahopoStovanja.Istini morate priii goli. Kao dete. Ne smete biti zatrpani sme6em koje nazivate znanjem, ne smetebiti puni citata izYeda, Biblije, Kurana. Morate biti tihi. Bez ijedne misli. Bez ijednog zakljudka. Bez ikakvog predznanja o istini. Ako joj pridete na ovaj nadin, istina 6e vam se sama otkriti. Ovde i sada.I uzviknuiete: ,,A, to je ta istina!" Obuzeie vasvelika radost. Istina se nikad nije odvojila od vas. Istina je u valem najdubljem jezgru. Ne treba da udite istinu od drugih. eemu sluie uditelji? Uditelji vam pomaZu da se oslobodite znanja i da podete putem ka sopswenoj sultini. Znanje je kao zavesakroz koju neprekidno gledate. Sve 6ete videti mutno ako gledate kroz nju. Znanje je mrwo. Svestje mrwa. Spoznajaje mrwa. Gledanje je mrwo, ali ne i znanie' Kako moiete spoznati neito Zivo uz pomo6 neZivog? Neki iouehje uiao u autobusgdeie bila uelihagulua. Poslenebog izuadioje suojestahlenooko,bacioga uuisi ponououhua' uremenA, tio. Desetminuta kasnije,opetje izuadiooko,bacioga i uhuatio. Gospodahojaje sedelapored njegazapanjenoupita: ,,St"to radite,dovede?" ,,PokuIavamda vidim ima li napredmalo vi5emesta!" Eto, to je znanje- stakleno oko. Ne moZetevideti pomodu znanja. Ostavite sve 5to ste do sada udili, sve zakljudke, bez obzira na to da li ste hinduista, hriSianin, musliman, dain ili Jevrejin. Zaboravite sve ito su vam nametnuli. Svako dete ie otrovano znanjem. Tlovali su ga roditelji, drulwo, drLava,crkva. Svakom
z :-.'-:ih spisakorisno u traganju
detetu oduzeli su nevinost i neznanje.Malo-pomalo, svako dete postaje toliko optereieno znailemda gubi Zivotnu radost, eksta-
:a:; znanje, poverovaiete u go-
zu, postajesamo deo gomile.
Zwzt
NE\'INOSI ZNANJE I RADOZNALOST
Zadovollni ste ako uspete da preoblikujete dete - nazivate to verskim obrazovanjem. Radujete se ito je dete primljeno kao dlan verske zajednice u kojoj su i njegovi roditelji. U swari, samo ste uni5tili njegove kapacitete da samo spozna istinu. UniStili ste mu originalnost. Uni5tili ste mu dragocenunevinost.
Prema najnoaijoj teoriji astTortzihe, sesh ljudsbo telo ili bilo hoja materiia na h
brag bretanja najruanie daa puta- Ipo&, nepornale da seosedamhao dco hosmas ihahae ianse da i.had osetim mi
Zaworili ste mu vrata i prozore. Sad Zivi u nekoj kapsuli. Ziveie u unutralnjoj tami, okruZen svim mogu6im glupim teorijama, sistemom razmi3ljanja, filozofijama, ideologijama. Izgubiie se u dZungli redi i neie se tek tako izbaviti iz nje. eak i ako naide na nekog dobrog uditelja, budu, bi6e mu potrebne godine da se odisti jer se udenje uvladi pod koZu, u krv, u kosti, u kidmenu moidinu. eini rr"m se da idete protiv sebe, protiv svoje domovine, protiv sopswene tradicije, protiv vere ako idete protiv znanja. eini vam se da ste izdajnik. lJ swari, drulwo )e izdal,ovas, zagadilo vam je duiu. Do sada je svako drulwo uspeino uniitavalo svoje dlanove. Zato je tako teiko naii pravog budu, telko je izbeii zamke koje vam druiwo postavlja jo5 od malih nogu. Dete nije ni svesno toga. Lako je uticati na dete i zagaditi ga. To se delava i u hramovima, u crkvama, u Skolama, na fakultetima. Svi oni sluZe prollosti, a ne bududnosti. Njihov zadatakje da prodlost udine vednom. Mrwu proilost. Moj zadatak je suprotan. Nisam ovde da bih produZavao Livot prollosti. Protivim se svakom znanju. Svim srcem se zalaLem
Nauka otkriva taine iivota, dakle, ne ku osetite ijednu tajnu Zivota. Sam naucr tivi tome. To vam je kao da slep iorek p ili da gluv dovek pokulava da duje oiirnr prepreku. Nauka ima odredenu metodologiir Metodologija sputava nauku i svodi je n
ko rigorozni u pogledu dinjenica, ne mo no. Ako ste omedeni dinienicama,misti
neopipljivost, neito nedefinisano, neodt rna, za l:rzliku od misterije. Misterija ie ,
einjenica je samo deli6 egzistencije
ier je lakie sagledatideo nego celinu. t
ie analizirati, ne mogu vas preplavid. r secirati, meriti, etiketirati, vrednovati h' nosti, ali u samom tom Procesuubiia se
Ako hoiete da iskusite neito mister
zumeva raspoloZivost. Udenje podrazumeva nesebidan pristup
kroz druga vrata, iz neke potpuno drug zijaumaje dimenzija nauke, a dimenzii:
swarnosti. Udenje znati: ,,Ne znam, ali sam spreman da nautim!" Znaile znati: ,Ja ve(. znam." Znanje je nqveta prevara
dudesnog,misterioznog. Meditacija dini da sve bude neodrer
koju drulwo swara u ljudskom umu.
lako uvodi u slobodu gde se spajaju sub posmatranja i posmatrad. LJ nauci to r
za utenje, ali udenje podrazumeva otvorenost, udenje podra-
Ja sluZim buduinosti, a ne prodlosti. Prollost viSe ne postoji, ali budu6nost ie se pojaviti svakog dasa.Hoiu da postanete nevini, disti, hoiu da znate, ali ne da budete optereieni znanjem, budni, na oprezu, svesni, a ne da trdite pred rudu sa zakliudcima.
mora da bude posmttrat, a predmet I proudava bez ikakve subjektivnosti. Nii
te zaboraviti sebe, ne smete dozvolid za predmet, da vas obuzme radoznalos
:;.__,lsT rreoblikujete dete - nazivauicre se 5to je dete primljeno su i njegovi roditelji. U swa;::.re da samo spozna istinu. ii sremu dragocenunevinost. rc 2ivi u nekoj kapsuli. Ziveie Eoguiim glupim teorijama, a. ideologijama. Izgubiie se u '-r:i iz nje. 't':oe uiitelja, budu, biie mu :;en je uvladi pod koiu, u krv, I ";am se da idete protiv sebe, -''ene rradicije,protiv vere ako s:e izdajnik. LJ srvari,drulwo ilo uniStavalosvoje dlanove. i;,. reiko jeizbed zamke koje : :logu. Dete nije ni svesno .c-:i sa. To se dejava i u hrau :-akultetima. Svi oni sluie
Znanje nije i.stoito i spoznaja
87
Prena najnoaijoj teoriji asnofizibe, suahi atom od boga sesastoii tjudsho telo ili bilo boja materija na Zerulii, prolazi hosmiibi brag bretanja najrnanje daa puta. Ipah, ta iinienica mi uopite fleporuaie da seosefaruhao deo bosmosa.Kao nauini.b, irnarn li ibahue ianse dn ibad oseti'rnrnisteriju liaota? Nauka otkriva tajne Livota, dakle, nemoguie je da kroz nauku osetiteijednu tajnu Zivota.Sam naudni metod iestoko seprotivi tome. To vam je kao da slep dovek pokuiava da gleda ulima ili da gluv tovek pokulava da duje odima. Sam metod predstavlja prepreku. Nauka ima odredenu metodologiju kojom je ogranidena. Metodologija sputavanauku i svodi je na dinjenice.Ako ste toliko rigorozni u pogledu dinjenica,ne moZetese ose6atitajansweno. Ako ste omedeni dinjenicama,misterija isparavaier zahteva neopipljivost, nesto nedefinisano,neodredeno.Nauka ie egzaktna, za razllku od misterije. Misterija je egzistencijalna.
r-darak je da proilost udine
einjenica je samo delii egzistencije.Nauka proudava delove, jer je lakle sagledatideo nego celinu. Delovi su manji, lakle ih je analizirati, ne mogu vas preplaviti, moiete ih driati u ruci,
1 c','de da bih produLavaoLir;;-:iu. Svim srcem sezalaLem
secirati, meriti, etiketirati, vrednovati kvalitet, kvantitet, mogu6nosti, ali u samom tom Procesuubija se misterija. Ako hoiete da iskusite neito misteriozno, treba da prodete
i u-ril'orefloSt, udenje podra;azumeva nesebiian pristup
kroz druga vrrta, iz neke potpuno drugadije dimenzije. Dimenzija uma je dimenzija nauke, a dimenzija meditacij e je dimenzrla
r:. a-ii sam spreman da nauZnanje je nalveta prevara
tudesnog, misterioznog.
Li.
Meditacija dini da sve bude neodredeno.Meditacija vas polako uvodi u slobodu gde se spajaju subjekat i objekat, predmet
.r'i-osri.Proilost vi5e ne po:1;-{og iasa. Hoiu da posta-
posmatranja i posmatrad. U nauci to nije moguie. Posmatrad mora da bude posmatrat, a predmet posmatranja mora da se
J, :ie da budete optereieni . . re da trdite pred rudu sa
proudava bez ikakve subjektivnosti. Nijednog trenutka ne smete zaboraviti sebe, ne smete dozvoliti sebi da se zainteresuiete za predmet, da vas obuzme radoznalost,strast ili ljubav Prema
88
ZNANJEI MDOZNALOST NEVINOST,
onome 5to proudavate. Morate da se drZite po strani, morate biti hladni, potpuno ravnodulni. Ravnoduinost ubija misteriju. Izmedu svetameditacije i uma, nalazi se jedan most - srce. Srce je tadno izmedu uma i meditacije. Pesnik Livi u zemlji sumraka: jedan deo pesnika moZe biti naudnik, a drugi deo moze biti mistik. Pesnik je rastrzan jer Livi u dvema suprotstavljenim
1l
hemiji, fizici, atomima, elektronirna. ne - o svemu, osim o lepoti. Lepou r
naudnika, a upravo je lepota suitina r Za pesnika i slikara ruia preilstar liai. Ruia je oteloworenjenepoznar
dimenzijama. Pesnicidestopolude, izvrSesamoubiswo, ili, uop-
nog, misterrye Livota. Raste iz zernir nelto mnogo viSe od toga u sebi. P
5te, vaie za luckaste ljude, pomalo onostrane. Ne5to u vezi s njima dini se pomalo ludo jer se nigde nisu skrasili. Ne iive ni u
unosi ne5to nebeskou ovozemaliskii viSeod sastavljenih delova. Za nauiw
svetu dinjenica, ni u svetu misterija; pesnici su u limbu.
kih deli6a, ali pesnik u njoj vidi mnor eim podnete da secirateruiu. sr-
Penik ponekad ima i nelto misteriozno u sebi, doduie, veoma retko. Taj oseiaj dolazi i odlazi. Mistik Zivi u misterioznom, a pesnik samo uskodi, s vremena na vreme, kao da se raduje 5to prkosi gravitaciji. Taj skok traje nekoliko sekundi ili minuta, pa
ie bila samo prilika da selepota spust da se nelto istandano i neuhvatljir-o 1 vom. Pesnikto oseia. Dakle, u pimni
Poezijaje kao skakutanje. S vremena na vreme nadete se na
Kad izadete iz laboratorije, zabora dajte svet drugadijim odima - oiirna r
nebu, na trenutak vam se dini da imate krila, ali samo na trenutak... Pesnik odajavajer se neprekidno survavasa svojih vrhova.
Kad pogledate Lenu, nikad nemoite kom biiu, inade 6e vam promaii sr
Ima samo nekoliko blesaka... Najveii pesnici uspeli su da ugrabe samo nekoliko trenutaka u onostranom.
daleko je viSeod bilo degaStose moi, Kad poljubite ienu, nemojte razmiiii
Mistik, za razliku od pesnika, Zivi u svetu misterija. Pristup mistika je potpuno iracionalan sa tadke gledilta nauke. Nije ni
ma koje se prenosesa usta na usta ie osetiti nikakvu poeziju i pita6ete se o
u srcu, ni u umu, ve6 u onostranom. Shvatio je i jedno i drugo.
ci. Poljubac je samo razmenabakterij je opasno!MoZe biti pitanje iivota i r
se opet, povuden silom teZe,vraia u prvobitan poloLaj.
Ako zaita ielite da doZivite misteriozno, moraiete da owose bavite naukom. samo kaZem da nauka treba da vam bude
Kad vodite ljubav sa Zenom, nern ma, izbegavajteslidne gluposti jer ce
sporedna aktivnost. Dok ste u laboratoriji, budite naudnik, ali kad izadeteiz laboratorye, zaboravitesve$to je u vezi s naukom. Poslulajte cvrkut ptica - ali ne kao naudnik! Ako ruiu posma-
mehanidka radila. Bi6ete tu, ali nece posmatrad, ali ne i udesnik. Thjtt Fo udeswuje u svakom trenutku.
trate kao naudnik, potpuno ie se razlikovati od ruie posmatrane
Dok posmatrate cvet, postanite pevajte mu pesmicu. Povetaracie p
rite nova vrata u sopswenom bi6u. Ne kaZem da prestaneteda
na drugi nadin. Ruia koju posmatra naudnik nije ista ruZa koju DoLiv\aj ne zavisi od predmeta, vei od osobe i od kvalite-
cvet blista u svoj svojoj lepoti, poli smu, peva: ,yA,leluja!"PridruZite mu s
ta doi,ivljaja. Dok posmatra ruZu, naudnik razmillja o bojama,
objektivnos t Zaboravite naudni pris
posmatra pesnik.
-.'-lT crzire po strani, morate biti ii-rinost ubija misteriju. :r'azi sejedan most - srce. :i-. PesnikLivi u zemlji sun:.ucnik, a drugi deo moZe i u dvema suprotstavljenim r;:ie samoubiswo, ili, uoprosrrare. NeSto u vezi s nji' ::isu skrasili. Ne Zive ni u p.snici su u limbu. ::lozno u sebi,doduse,veo\Iisrik Zivi u misterioznom, -!-:.me,kao da se raduje 5to :'-i,o sekundi ili minuta, pa ::-'-obitan poloi,a1. :-:ra na vreme nadete se na :.:. krila, ali samo na trenuic survaYasa svojih vrhova. ;: :esnici uspeli su da ugraifilu-)ITI.
;: u svetu misterija. Pristup .;<- eledista nauke. Nije ni S::ratio je i jedno i drugo. i:-ozno, mora6eteda owo\-
kaiem da prestaneteda
:.:uka treba da vam bude :.:rrriii, budite naudnik, ali ; .-''esto je uvezi s naukom. r.ucnik! Ako ruZu posma-.ior-ati od ruZeposmatrane :::.ucnik nije ista ruZa koju -,.; od osobe i od kvalitea-::rik razmi5lja o bojama,
Znanje nije isto ito i sPoznaja
89
remiji, fizici, atomima, elektronima, neutronima i o demu sve ne - o svemu, osim o lepoti. Lepota nije u okviru interesovanja naudnika,a upravo je lepota su5tinaruie. Za pesnrkai slikara ruia predstavlja sasvim drugadiji doZiv.iai. Ruia je oteloworenje nepoznatog, misterioznog, iracionalnog, misterije iivota. Raste iz zemlie, ali nije deo zemlje' Ima neito mnogo vi5e od toga u sebi. PredstavljaneSto boZansko, unosi neito nebeskou ovozemaljskiZivot. RuZaje ne$to mnogo viSeod sastavljenih delova. Za nautnike' ruLaie samo sklop nekih deli6a,ali pesnik u njoj vidi mnogo viSeod toga. eim podnete da secirateruiu, sva njena lepota nestaje'RuZa ie bila samo prilika da selepota spusti naZemliu, da side s neba, da se nelto istandanoi neuhvatljivo ptikaze na nedemu opipljivom. Pesnikto oseia. Dakle, u pitanju su oseianja,a ne misao' Kad izadete iz laboratoriie, zabotaviteatome, kosmos, pogledajte svet drugadijim odima - odima deteta,pesnika,ljubavnika' Kad pogledateienu, nikad nemojte misliti o njoj kao o biolo5kom biiu, inade ie vam promadi su5tina. Zena nryebiologija, dalekoje vi5e od bilo dega5to se moZeodrediti jednom naukom' Kad poljubite Zenu, nemojte razmiSljatio hemijskim supstancama koje se prenosesa usra na usra ier (evam se zgaditi. Neiete osetiri nikakvu poeziju i pita6etese o demu su pisali toliki pesnici. Poliubac ie samo razmenabakterija i klica, miliona klica to je opasno!Moie biti pitanje Livotai smrti - duvajtese poljupca! Kad vodite l;ubav sa ienom, nemojte razmi5ljati o hormonima, izbegavajteslidne gluposti jer ie vam ljubavni din biti samo mehanidka radrya.Biiete tu, ali neiete biti prisutni. Bi6etesamo posmatrad,ali ne i udesnik. Taina pesnika uPravo je u tome 5to udestvuje u svakom trenutku. Dok posmatrate cvet, postanite cvet, pleiite oko cveta, otpevajte mu pesmicu. Povetaracie pnlatan i svei, sunce sija, a cvet blista u svoi svojoj lepoti, povija se pod vetrom, peva pesmu, peva: ,y{Ieluja!" Pridruiite mu se! Zaboravite ravnodulnost, objektivnost. zaboravite naudni pristup. zaboravite sve stavove
90
NEVTNOST, ZNANJEr MDOZNALOST
koje vam nameie nauka. Udeswujte celim bi6em u svemu 5to radite. Istopite se.Osetite neuhvatljivosti lepotu trenutka. Dozvolite cvetu da vam se obrati. Neka cvet ude u vale biie i proime vas. Pozovite cvet u svoje srce,kao dragog gosta.Thda iete osetiti ukus tajanstvenog. To je prvi korak ka misterioznom. NajvaZnije je da udestvujete na trenutak, tada 6ete dobiti kljud i spoznaiete tajnu. Udeswujte u svemu 5to radite. Ako Setate,nemojte Setatimehanidki" ako posmatrate, nemojte samo posmatrati - postanite ono 5to posmatrate.Ako plelete, nemojte plesatimehanidki, tehnika nije vai,na. Moida ie vam tehnika biti savriena. ali neiete osetiti nikakvo ui,ivanje.Oslobodite seple5u6i,preworite se u ples, zaboravite na plesada. Kad osetite da ste se sjedinili sa svim fazama i.ivota, kad we oko vas deli to divno iskuswo nestajanjasvogja, niStavila,kad postoji samo cvet, ali ne i vi, kad ima duge, ali ne i vas, kad se oblaci kovitlaju nebom, a vi ste se stopili s prirodom, kad je u vaiem
religija sastojiod nauke, bar nien p'e nauke - nauka je neophodna - a-tiiu
ni deo, najpovriniji, prvi koncenudolazi drugi krug, neito dublji od n; rika. Sad je red na treii krug - me,i-
koncentridnakruga, polako, ali sizu eewrti krug na istoku se nazir-a kvo posebnoime, jednostavnoneka se ne moie niStareii - zato mu nL*
ie izvan dometa misterij e. Meditacil ; postoji nelto dalje i od toga - nesto ni5ta ne moLe davam kaZeo tomesu ga doZiveli. Tek kad budete na vrhuncu doi je to. Pitate me:
biiu gluva tiSina,kad u vama nema nikoga, osim mira, devidanske tiSine koju ne remete ni misli, ni logika, ni oseianje - znate da ste
,,Premanajnovijoj teoriji astroi sastoiilludsko telo ili bilo koja rna smidki krug kretanja najmanje dva
u trenutku meditacije. Um je izalao. Kad um izade, misterija ude. Misterija i um ne mogu da postoje jedno pored drugog. Is-
uoplte ne pomaie da se oseiam kao imam li ikakve Sanseda ikad osetirn
kljuduju sejer su im takve prirode. Kao svetlosti tama. Ne moZete imati i jedno i drugo. Ako hoiete tamu, morate iskljuditi sve-
Da li je valno koliko puta atorn triput i kako vam ta dinjenica moie
tlo. Ako hoiete svedost.morate ubiti mrak. MoZete imati samo jedno jer odsuswo svetlosd predstavljatamu, a odsuswo tame,
kosmosa?MoZe proii i hiljadu putr
prisuswo svetlosti. Svetlost i tama su kao prisuswo i odsuswo. Ne moZeteistovremenobiti i prisutni i odsutni.
,Ta dinjenica mi uopite ne po kosmosa." Niledna dinjenica ne moie vani
Um je prisuswo netajanstvenog,logidnog, a mediacija je prisuswo misterioznog, dudesnog. Izadite iz uma. Neka vam umetnost, poezija, slikarswo, ples postanu vaLnqi - to ie vas pribliZiti meditaciji. Konadno, zaro-
Kaiete:
tujete kroz neku drugu, potpuno ni Postavljatemi pitanje:
nite!Ako ste vei okusili ne5to od poezge,odvaZitese i zaronite.
,,Kao naudnik, imam li ikakr-e ; ztvota(
Po mom mi5ljenju, religija sesastojiiz tri sloja:prvi sloj predstavlja nauka. Kao 5to se telo sastoji od materije i atoma, tako se
Ne. kao naudnik nemate nika-li laZnu nadu. Kao naudnik nikad n
Znanje nije isto ito i sPoznaja
L ]Z\lLOST -s-.-;.irecelim biiem u svemu 5to ra:-'-:riiir-osti lepotu rrenurka. Dozvo\=-a o'er ude u vaie biie i proZme .. s;o dragoggosra.Tada 6eteosetiti :r:':znom. NajvaZnijeje da udeswtro:::i kljud i spoznaiete tajnu. Udeko ierate,nemojte Setatimehanidki. itic posmatrati - postanite ono Sto ic':e plesatimehanidki, tehnika nije 'riri ' savriena,ali neiete osetiti nie l,esu6i, preworite se u ples, zabo:::*r sa svim fazamaLivota, kad sve ::;sraianjasvogja, niStavila,kad poi :::a duge, ali ne i vas, kad se oblaci s::prii s prirodom, kad je u vaiem :l=ra nikoga, osim mira, deviianske ::- -ogika, ni oseianje - znate da ste ' -rao. Kad um izade, misterija ude. i- nosrojejedno pored drugog. Isrr-J.;.Kao svetlosti tama. Ne moie:r:'J.re ramu, morate iskljuiiti sve.:i- ubiti mrak. MoZete imati samo ::;:siavlja tamu, a odsuswo tame, :-::r:. su kao prisuswo i odsuswo. ::-surni i odsutni. ::,'=roq, Iogidnog, a meditacija je *:::rnost, poezlja,slikarswo, ples -:--;:ri meditaciji. Konadno,zaro:: :oezije, odvaiite se i zaronite. i .. s"--*roii iz tri sloja:prvi sloj pred!L.:-.'i od materije i atoma, tako se
91
ja ::ligija sastojiod nauke, bar njen periferni deo' Nisam protiv -.auke- naukaje neophodna- ali ipak predstavliasatnoperifer:i deo, najpovrlniji, prvi koncentridni krug oko centra' Zatim jolazi drugi krug, neStodublji od nauke, a to je umetnost' estetri :ika. Sad ie red na treii krug - meditaciju. Ako ste u5li u ova .oncentridna kruga, polako, ali sigurno, zakoraiilete i u dewrti' eewrti krug na istoku se naziva tirija' Nisam mu dao nikas"o posebnoime, jednostavnoneka bude dewrti krug' O tome krug sene moie ni$ta re6i - zatomu nisam ni dao ime. eeWrti ie izvan dometa misterije. Meditacija ie vasuvesti u misteriju, ali Niko costoji neStodalje i od toga - ne5to ito se ne moLe izraziti. neki nis." rr. moi,e davamkaLe o tome, niti ie ikad mo6i. Ipak, su ga doZiveli. Tek kad budete na vrhuncu doLivliala, u ekstazi' zna(ete ita le to. Pitate me: od koga se ,,Premanainovijoj teoriji astrofizike,svaki atom kosastojiludsko telo ili bilo koja materija na zemlii, prolazi mi smidki krug kretanja najmanje dva puta' Ipak, ta dinjenica uoplte ne pomaZeda se oseiam kao deo kosmosa' Kao naudnik' imam li ikakve Sanseda ikad osetim misteriju Zivota?" Da li ie vaLnokoliko puta atom prolazikroz kosmos' dvaput' triput i kako vam ta dinjenica moze pomodi da se osetite delom kosmosa?Moie proii i hiljadu puta nije vaZno! Kaiete: kao deo ,,Ta dinienica mi uopite ne pomaZe da se oseiam kosmosa." Niiedna dinjenica ne moZevam pomo6i' Mora6eteda proputujete kroz neku drugu, Potpuno nepoznatu dimenziju' Postavljatemi Pitanje: misteriju ,,Kao naudnik, imam li ikakve Sanseda ikad osetim iivota?" Ne. kao naudnik nemate nikakve Sanse'Neiu da vam dajem ne lainu nadu. Kao naudnik nikad ne6ete otkriti tajnu' ali to
NEVINOSI ZNANJE I MDOZNALOST
znati da se morare odreii nauke. Nauka treba da vam predstavlja samo jedan deo Zivota. Zalto da sav Zivor ogranidite na naukui Zaito poistovetiti sebes naukom? Dobro je koristiti se blagodetima analitidkog uma. Svetuje potrebna tehnologija, svetuj. potrebna nauka - ona moZe doneti neizmerna dobra dovedanstvu,
4
Odgovorisu r
ali to je, vei, drugo pitanje. Ne smete misliti da vam je nauka sav iivot, inade iete iiveti na tremu predivne palare misleii da nema ni5ta dalje od toga. Ponekad ie vam biti hladno, ponekad vruie, a desto ie vam kila padati na glavu - ip"k je to trem. Palata je tu, mogli biste da
Sto bolje razumet4 manie shuatared.i:uanje raste,znanje sepoulaii - taj odna: razumeuanja, to rnanie znanja- l"lli:'-
i iittotrt fr'i: Potpunl neznanje, neuinost
udete unutra, samo kad biste znali. Nisam protiv trema, imajte to u vidu, ne kaZemvam da ga sru5ite.Tiem je potreban, ali trem je samo trem. Prodite kroz rrem, pred vama je velelepnapalatazaito ne biste istraZili svedubine sopsrvenogbida? Istraiite poezyu, istraZitemuziku, istraiite ples, istraZitemeditaciju i na kraiu nestaniteu dervrtom.
Tehsaruopoteo da nai;im sfi)arrrosl objasnitepojntoae istin4 Bry'd
Ako ste tek podeli svoju duhovnu Pot Nemojte i6i dalje!Nemojte rizikovad, hovnu potragu jer su eksperti gubitnii
postanite nevini! Zaboravite sveito zr nemoite radoznalostpretakati u piu-n je, donose znanle. Znanieje falsifiXia
Od radoznalosti imate dva Pura pitanja (laZni pu$ koji vas vodi do E
uiivanie. IJLivajte u dudu, u iudu zir sundevihzraka koje zlatom kupaiu k mojte stavljati upitnik. Neka bude or
Ako ho6ete da doZivite Prosr-edie dite nevini kao dete ako hodete da r i swarnoSdu. Ostanite radoznali alic
taine. Misterije se nikad ne owaraiu < koji traLeodgovore pre ili kasnije za
traZe odgovore pre ili kasnije zavrse ier su svetispisiprepuni odgovora.
;,r,- _1Z\-\LOST
i*-,-. \auka treba da vam predstavlja
K 6
:i ia sav Zivot ogranidite na nauku: :-i,:r? Dobro je koristiti se blagode. 'e Dorrebnatehnologija, svetuj. porr::i:i neizmerna dobra dovedansrvu.
Odgovorisu oPasni
: '. rauka sav Zivot, inade iete iiveti :r.-eci da nema ni5ta dalje od toga. ," :,,-.nekadvruie, a iesto ie vam kiSa
manjeshuatateda uamje iasno'Kahortzume' StobotjerAzumete, uanjeraste,znanjesepoulaii- taj odnosjeproporcionalan'Stoui'ie razumeudnja,to manje znanja. Naiuila taiha znanja predstaulja
Lr :iim. Paiataje tu, mogli biste da r. :rali. Nisam protiv trema) imajte g- s:uiite . Tiem je potreban, ali trem
pnt?unl neznanie,neuinosti tistotupoput deije'
:.:r. pred vama jevelelepnapalata;:-::. sopsWenog bi6a? ; ::::7ilill, istraZiteples, istraZiteme-
TbhsamoTtoieo da trai:im staarnost' Da li biste tnogli' da mi objasni.tepoirnoae istina, Bog, duhounost, ih{eni'ca?
; --a\-ftom.
se' Ako ste tek podeli svoju duhovnu potragu' molim vas' vratite Nemojte i6i daljel Nemojte rizikovati da postaneteekspert zadts' hovnu potragu jer su ekspertigubitnici! Nemojte postati udeniji' ali por,"rri,. nevini! zaboravitesve 5to znate.ostanite radoznali, ,r.rnojt. radoznalost pretakati u pitanja jer pkania' pre ili kasnije, donose znanie. Znanieje falsifikat' Od radoznalosti imate dva puta: jedan put je postavljanje je pitanja (laini put) koji vas vodi do gomilanja znania' a drugi dudu uiivanje. IJLivaye u dudu, u dudu Livota, u dudu sunca' u sundevih zraka koje zlatornkupaju kroSnje. Dozivite dudo. Nemojte stavljati upitnik. Neka bude onako kako jeste' Ako ho6eteda doZivite prosvetljenje,ostanite neznalica!Budite nevini kao dete ako hoiete da se sjedinite s egzistencijom i swarnoSiu. Ostanite radoznali ako hoiete da vam se otkriju Ljudi tajne. Misterije se nikad ne owaraju onima koji zapitkuiu' koji koji uai,e odgovore pre ili kasnije zavr5eu biblioteci. Ljudi traZe odgovore Pre ili kasnije zavrie sa svetim spisima u rikama jer su sveti spisi prepuni odgovora'
94
NEVINOST,ZNANJE I RADOZNALOST
Odgovori su opasni jer ubijaju ose6ajdivljenja. Opasni su jer vas uljuljkuju u oseiaj da znate iako nemate pojma. Daju vam
i mukotrpan put. Sakupili su tol-lk zadatakotarasiti se svegatoga. -{Xio
laZanutisak da ste dobili odgovore koje ste traLili. ,,Znamita pile u Bibliji, znam StapiSe u Kuranu, znam 5ta pi5e u Giti. Stigao
Niste oti5li predaleko, na poiediu sr Nema potrebe da definiiemo o"-
sam na cilj." Postaiete papagaj, ponavljaiete tude redi, ali niita neiete znati. Thko se ne moZe saznari- znanje nije put koji meba
stavljaju samo redi. TraLire mi da dr li je iko ikad definisao istinu? \{oit sati?Sta je definicija? Definiciia ie r
da predeteda biste znali. Koji je to put? eudo. Neka vam srce zaigra od duda: neka vam srce kuca u ritmu duda, udahnite i izdahnite dudo. Zaito da triite za odgovorima? Zar ne moZete dozvoliti misteriji da bude misterija? Znam da ste u velikom iskuienju da je otkrijete, da je svedetena nivo saznanja.Zalto vam to ne da mira? Zato ito hoiete kontrolu, a kontrolu ima onaj ko ima znanje. Misterija ie kontrolisati vas, znanje ie kontrolu dati vama. Misterija ie vas posednuti. Ne moZete zaposestimisteriju jer je beskrajna,a vaSeruke su tako male. Beskrajnaje. Toliko je beskonadnada ne moZeteosvojiti vi nju, vei samo ona vas,a roga se i pladite.MoZete posedovatiznanjejer je tako malo i beznadajno;
drugadijim redosledom. St" s.r. r.t t Sinonimi.
PogledajtesvevaSedefiniciie i or Fraziraile. Kako se bilo 5ta moZe d,
i ono 5to nazivate definicijom mon swari, tautologije ili su, jednostarnc
Na primer, pitajte udeneljude st .,Nije materija." Onda ih pitajte: -l
odgovoriie. Kakva je to definiciir I moZe se definisati. NiSta vi niste c
znarye moZete kontrolisati.
vru6 krompir iz jedne u drugu mku MoZete zaYara;tisamo budale.
U osnovi iskudenjauma da svako dudo sroza, svaku misteriju otkrije, na svako pitanje odgovori leZi dovekov strah. Svi se mi
Istina znadi celina. Kako moiere Istina je beskrajna,neogranidena.D
plaiimo velidine Livota, nepojmljive egzistencije. Svi smo upla5eni. Zbog straha srvaramo male oklop e od znanja. da bismo se
ito mora da se ogranidi i locira reiir da se definiSeistina jer se ne mo2e p
zaititili.
je beskrajna,vedna,nema podeali r
Samo kukavice umanjuju ogroman kapacitet duda postavljanjem pitanja. Hrabre, srdaneosobe se ne meiaju. Umesto da
Ljudi koji su pokulali da dehni na." Njihova definicija je tautoloei i dalie nereiena. ,,Istina je istina- -
se zapliiu u pitanjima, uskadu u misteriju. LJmesto da preuzmu kontrolu, dozvoljavaju da misterij a zavladanj ima. Ne moZe se proceniti radost koju oseiate kad vas misterija obuzme. Ne moiete ni da zamislite5taje to, nikad niste ni sanjali o tome. Kad vas zaposednemisterija, to je potpuno isto kao da vasje zaposeoBog. KaLete da ste tek podetnik... Sreini ste jer sre na podetku. Mnogi su posrali eksperti i moraie da se vrate ku6i, a to je dug
ste pojasnili taj pojam? MoZete rec Bog, ali sve su to Stura imena, erik
ne moZe definisati. Istina se ne moie definisati. a.l-
swo nije definicija. Definicija ie pro putem iskuswa. Ako vas neko pita i vorili? Znate kakav je osecajzato it
_t\ilosT a'. oseiaj divljenja. Opasni su i :;..ro nemate pojma. Daju va.u Lr:- Noieste traiili. ,,Znamita piie L:r;. znarn $ta pi5e u Giti. Stigao . :onavljaiete tude redi, ali niia , :rari - znanje nije put koji treba a ','arn srce zaigra od iuda: neka ;::rite i izdahnite iudo. Zadto da roitre dozyoliti misteriji da bude o:
iskuienju da je otkrijete, da -.:o ';am to ne da mira? Zato 5to a onaj ko ima znarye. ;- :nanje 6e kontrolu dati vama_ ::lo2etezaposestimisteriju jer je nje . Beskrajna je. Toliko je be;i ::'n. r.ei samoona vas,a toga se rre ier je tako malo i beznaiajno; -":.-
Odgouorisu oPasni
95
: mukotrpan put. Sakupili su toliko zntnia da je veoma teLak udatak otarasiti se svegatoga. Ako ste podetnik, budite sredni' \iste oti5li predaleko,na podetku ste' Vratite se' Nema potrebe da definiSemoove divne redi jer one ne predda sravljaju samo redi. Ttai-ite mi da definiiem istinu' Znateli' ii je iko ikad definisao istinu? Moie li se istina, uopite' definiredi sari?Sta je definicija?Definicija je tautologija slaZeteiste drugadijim redosledom. 5t" ,u, u swati' sve te vaSedefinicije? Sinonimi. Pogledajte svevaie definicije i otkri6ete da su sve puko parase nazirlnje. Kako se bilo 5ta moZe definisati parafrazom?eak u i ono sto nazivatedefiniciiom mora definisati. Definicije su, swari, tautologije ili su, jednostavno,glupe' Na primer, pitajte udeneljude 5ta iezaryih um i re6i 6evam: .,Nije materija." Onda ih pitajte: ,,Staje materija?" "Nije um"' ne odgovoriie. Kakva je to definicija?Nijedan od ovih pojmova moie se definisati. NiSta vi niste definisali, samo ste prebacili vrui krompir iziedne u drugu ruku' MoZete zavaratisamo budale. Istina znadi celina. Kako mozete definisati celinu samo redju? neIstina je beskrajna,neogranidena.Definicija podrazumevada 5to mora da se ogranidi i locira redima: ,,To jt to'" Nema nadina da se d"efiniseistina jer se ne moze povudi linija oko istine. Istina je beskrajna,vedna,nema podetakni kraj' je Ljudi koji su poku3ali da definiSu istinu kazu: ,,Istina istije na." Njihova definicija je tautologija' Pitanje ostaje' misterija i dalie nere5ena.,,Istina je istina" 5ta ste time postigli? Kako je ste pojasnili taj pojam? MoZete re(i da.jeistina istina, ili da Bog, ali sve su to Stura imena, etikete za neStosto se' u osnovi' ne moZe definisati. Istina se ne mol,e definisati, ali moze se doiiveti. Ipak, iskuswo nije definicija. Definicija je proizvod uma, a doLivlia:jnastaje putem iskuswa.Ako vas neko pita Staje ples, $tabiste mu odgovorili? Znatekakav ie oseiai zato ito plelete'
96
NEVINOST,ZNANJE I RADOZNAIOST
Bog je najvi5i oblik plesa. Da biste doZiveli Boga, moradete da naudite ekstatidanples. Bog je ples u kome plesadnestaje.Tek tada vas obuzima do|:iv\aj i tada znate.To znanje nije znanje, to znanjeje mudrost. Istina sene moZe definisati. Lao Ce kdze daistina postaje neistina ako seomedi definicijom. Lao Ce i,iveo jeveoma dugo, prema legendi proveo je osamdesetdve godine u majdinoj utrobl Kad se rodio, ve6 je imao osamdesetdve godine. Ako je poZiveo joi osamdesetdve godine, sigurno jeLiveo veoma dugo. Nikad nije napisaonijednu red. Svi udenici su ga neprekidno molili: ,,Napi3i neito. Svakim danom svesi stariji i jednog dana moraiel da napustii svoje telo. Bar napi5i testament!" Lao Ce bi se samo nasmejao i niSta im ne bi odgovarao, kao da ih nije ni duo. Posle nekog vremena, dostigao je duboku starost i podeo da se sprema na put do Himalaja. Rekao je udenicima: ,,Idem na Himalaje i nikad se vi5e neiu vratiti. Ceo Zivot sam lutao i mislim da su Himalaji najbolje mesto na kome treba da dodekam smrt. Imao sam divan Livot. DoLiveo sam najveiu ekstazu koja se moZe doZiveti. Voleo bih da umrem isto tako ekstatidno kao jto sam i Liveo.Voleo bih da umrem u ti5ini Himalaja, na rim divnim planinama." Kad je doiao do granice Kine, granidar mu je rekao: ,,Ne6u te pustiti da izadei iz zernlje ako neito ne napiIe5." Sigurno je to bio neki veoma lukav granidar. Ovom granidaru svet duguje jednu od najboljih kryig" ikad napisanlh - Tho Te Ching. Nijedna kry'ig" ne moZe se porediti s orrom. Poito nije bilo nadina da izbegne tu duinost, a on je Leleoda 5to pre ode na Himalaje jer mu se smft bllLllavelikom brzinom, La Ce je seo u kolibu granidara i, za nekoliko dana, napisao knjigu Tho Te Ching. Prva redenicaglasi: ,,Tao se ne moie iskazati. Kad se izgovori ta red, tao prestajeda bude tao."
Jasnovam je 5ta je time mislio. Re iitati dalje ako ste vei proditali Pnru rect iskazati. Kad se izgovori ta red, istina pre ie njegova objava. Knjiga je zawiena- 5
MoZete iiveti istinu, moZete iskusiti i.: iete iskusiti, ali ne moZete definisari. AI na fakultet. Profesori filozofiie daie r-a
waki svoju. euiete milion definiciia i s definicija ne moZe biti istinita. 5t" t., uoplte, moie re6i o istini lia iskuswa ne mogu definisati?Sta je liub na jeziku? Kako redima opisati doilr'liai
vog cveta? Jedan od najveiih filozofa naieg do napisaoje knjigu,,Principia Ethica'u k
dobro. Prvo pitanje koje se nameie u dobro?" Na dvesta ili dvesta pedesetstn mogu6e nadine i ne uspevada definise d
najpametnijih ljudi svojezemlje. umoran, iscrpen, poraZen, na krair ne moie definisati. Ne moie se definisa
definisati iuta boia. Ako vas neko pim objasniti? Ako neko vidi cvet nevena i t iete mu obiasniti? Sta moiete da ken Zuto, dobro je dobro, lepo je lepo. Sr-
ne definiSeteni5ta, samo ponavljate rec Sta je istina? Ne moZe se definisati-
Ne udim vas filozofiji, samo delinn mojte uaLiti definicije. Ako ste dor"olir ko i zaronite u doiivljaj. Uskodite u mt kad saznate,ne6etemo6i da definisete Pitate -.t ,,St" je Bog?" Drugo ime za istinu - ime 6d mil
je celinu nazvala,,istina".,,Bog' je naz
\ ' l{ iiosT )a brste doZiveli Boga, moraiete - pies u kome plesadnestaje.Tek : rnare. To znanje nqe znanje, to "aoCe kaie daistina postajenei;o Ce Liveo jeveoma dugo, pre: ,i...e godine u majdinoj utrobi. .es.rdve godine. Ako je poZiveo r:o ie Ziveoveoma dugo. Nikad
Odgouorisu oPasni
97
je da nema potrebe Jasnovam je 5ta je time mislio. Rekao iitati dalje ako ste vei proditali prvu redenicu.,,Istinase ne moZe iskazati. Kad se izgovori ra red, istina prestajeda bude istina" to mot'e re(i o istini? ie njegova objava. Knjiga je zavrlena. St" tt MoZete iiveti istinu, mozere iskusiti istinu. Moiete ziveti, moiete iskusiti, ali ne mozete definisati. Ako trazite definicije, idite na fakultet. Profesori filozofrie da6e vam definicije istine i to svaki svoju. eu6ete milion definicija i sve su pogreSne'Nijedna
r ;,,'esi stariji i jednog dana mo-
definicija ne moie biti istinita. St" ,., uoplte, moLe teti o istini kad se ni najmanja Zivotna iskuswa ne mogu definisati? Sta je ljubav? Kakav je ukus Seiera na jeziku? Kako redima opisati doLiv\ai? Kakva je lepota lotoso-
naliii testament!"
vog cveta?
i :iita im ne bi odgovarao,kao
Edvard Mur' Jedan od najve6ih filozofa na5egdoba,DLotdi' napisaoje knjigu ,,PrincipiaEthica" u kojoj pokuiava da definiSe je dobro. Prvo pitanje koje se nameie u svetu etike glasi: ,'Sta dobro?" Na dvestaili dvestapedesetstrana,dovekse mudi na sve
nolili:
ao ie duboku starosri podeo da R.ekaoje udenicima: ,,Idem na a:i:r. Ceo Zivot sam lutao i mis:o na kome treba da dodekam ii-.-eo sam najveiu ekstazu koja u::im isto tako ekstatidno kao n:-m u ti5ini Himalaja, na tim e. sranidar mu je rekao: ,,Neiu n;ito ne napi5e5."Sigurnoje to F,ur:nSranidaru svet duguje jeds.:rih - Tho Te Ching. Nijedna n. =- ru duZnost,a on je Zeleoda - -i:rrn bliLilavelikom brzinom, z,: nrkoliko dana, napisaoknji: i:o2e iskazati. Kad se izgovori
moguie nadinei ne uspevada defini5edobro iako je bio jedan od najpametnijih ljudi svojezemlje. umoran, iscrpen, poraLen,na kraju knjige kai'e da se dobro ne moie definisati. Ne moze se definisati isto kao sto se ne moie definisati Zuta boja. Ako vas neko pita sta je Zuto, kako 6ete mu objasniti? Ako neko vidi cvet nevena i upita vas 5ta je Zuto, kako je iete mu obiasniti? Sta moiete da kaLete o Lutoi boit? Zuto iuto, dobro je dobro, lepo je lepo. Sve su to tautologije' Njima ne definiSeteni5ta, samo ponavljate redi' Sta je istina?Ne moie se definisati' Ne udim vas filozofiji, samo delim s vama svoju istinu' Nemojte traLitidefinicije. Ako ste dovoljno hrabri, udahnite duboko i zaronite u doiivilal. Uskodite u meditaciju i sazna6ete.eak i kad saznate,ne6etemo6i da definiSete5taje istina' Pitate met ,,St" je Bog?" Drugo ime zaistinu - ime od milo5te. osoba koja meditira je celinu nazvala,,isrina".,Bog" je naziviz miloste, naziv koji je
98
NEVTNOST,ZNANIE r RADOZNALOST
dao ljubavnik. Odnosi se na isrinu, na celinu. Oba pojma imenuju istu pojavu, ali ljubavnik ne moie svog voljenog da nazove nekim apstraktnim imenom. ,,Istina" zvudi apstraktno - ne moLetezagrliti isrinu, zar ne?Ne moiete poljubiti istinu. Ne moZete joj reci: ,,Zdravo." Ne moZete je uhvatiti za ruku. ,,Isrina" zvud bezlidno. Thj termin smislio je neko ko ne Leli da unese ni$ta lidno u taj odnos. ,Bog" je naziv koji se dajeiz ljubavi, smislio ga je neko ko je u ljubavnoj vezi saZivotom. Ljubavnik hoie da se obrati nekome u drugom licu, ljubavnik hode dapozdravi svogvoljenog, ljubavnik hoie zajednicu, dijalog. Celina je ista, ali osoba koja voli Zeli da uneseneito lidno u taj odnos. Istina postajeBog. Pitate rner ,,Staje duhovnost?" Duhovnost je veza sa Bogom ili istinom. Zapamtite, veza, e ne dogma, crkva, propis. Direktna yeza sa Zivotom predstavlja duhovnost. Uskladenost sa celinom, harmonija, Livotna radost - to je duhovnost. Nema nikakve veze s odlaskom u crhru, nid sa recitovanjem stihova iz Bibliie, Kurana ili Gite. Nema nikakve veze ni s jednim ritualom oboLavanja, ima veze sa oseiajem jedinswa - jedinswa sa svakim drvetom, sa zvezdama,sa rekama, jedinswa sa svim 5to postoji. U pitanju je jedinswo sa izrazom Boga u svim moguiim dimenzijama, dijalog sa celinom. Moiete osetiti duhovnost samo ako ste ludo zaljubljeni. Duhovnost ne potide iz mozga. Duhovnost je dijalog srca sa srcem i, u svom najuzvi5enijemcilju, biia s biiem. Konadno, vaSedewrto pitanje: ,,Staje dinjenica?" einjenica je istina koju ste spoznali nesvesnimdelom svog bi6a, istina videna odima slepca,zaworenih odiju, bez ikakvog razmiiljanja. Tek tada istina postaje dinjenica. Na primer, sretnere budu. Ako ga pogledate nesvesno,videiete samo dinjenicu, istorijsku dinjenicu. Roden je odredenog dana i umreie odredenog dana. Buda je samo telo koje gledate odima, odredenaosoba,lidnost. Istorija moZe zabeleiiti ponelto o njemu, vi ga moiete fotografisati.
Ako pogledate svesno,koncentrisan restajedinjenica,ostajesamo istina. Bu,
.io je roden odredenogdana; postaien'e inikad neie umreti. Buda nije telo. TeX
nije biie ogranideno bilo dime' Bude c zrak vednosti, poklon onostranog- Nes
seistina. Istorija ne moZe zabelei'iti istinu. Istr ;a. U Indiii imamo dva razlidita sisterru
istorijom; istorija beleZidinjenice.a d'rt rana",tj. mitologija; mitologija beieii i i IGiSni nismo pisali istorije. Bilo bi tt
liudske svesti nesto divno. O ovim liud nego mitove. Sta je mit? Mit je Para
pokazuje mesec,ali ne kaie niita o nie pokazivat, strela koja ne govori niita. Idite u hram daina monaha i Pren
dvadesetdetiri statue prosvetljenih ucirt hara. Naltudnije je to 5to svi izgledaiu
fe to moguie? Vremenski raspon niiho' ljadu godina - kako dvadeset detiri ci izgledqu skoro isto? Niie to istoriia. Te statue ne odraz
ko. Nisu verne predsta,r..Sta su, ondai ito dolazi rznvtra- meditativnost. mfu
Ove dvadesetdetiri statue su samo vidl Ako ih budete posmatrali u ti3ini. ir neke doZivljaje uvama. Kip j. oblili ol
se sa oblikom vaSegunutrainjeg bica valim poloZajem.Ako sediteu istom p
poluoworenih odiju, pogleda uPrtos statua isklesanaod mermera - beia" I
iete shvatiti da ne stojite ispred obicnii simbola.To je mitologija.
Odgouorisu opasni
LL\-.7
xa ceiinu. Oba pojma imerie sr.ogvoljenog da nazoye nuii apstraktno - ne m(>
99
Ako pogledatesvesno,koncentrisano,pod jarkim svedom nestajedinjenica,ostajesamo istina. Buda prestajeda bude neko
polf ubiti istinu. Ne moirte rdd za ruku. ,,Istina" z.vud,
ko je roden odredenogdana; postajeneko ko senikad nije rodio i nikad ne6eumreti. Buda nije telo. Telo je samo boraviSte.Buda nije biie ogranideno bilo dime. Buda oznadavacelinu. Buda je
ko ne Leli da unese niita
zrak vednosti, poklon onostranog. Nestaje dinjenica, pojavljuje seistina.
Lr-i.smislio ga je neko ko je k hoie da seobrati nekome
Istorija ne moZe zabeleLitiistinu. Istorija se sastoji od dinjenica. U Indiji imamo dva nzlitita sistema.Jedan sistem nazivamo
l-rar-isvogvoljenog, ljubav-
istorijom; istorija beleZidinjenice, a drugi sistem nazivamo ,,purana", tj. mitologija; mitologija beleZi istine. O Budi, Mohoviri
isra. ali osoba koja voli ieli a oosrajeBog.
i KriSni nismo pisali istorije. Bilo bi to kao da bacamo u mulj liudske svestineito divno. O ovim ljudima nismo pisali istorije,
;dnom. Zapamtite, yeza,a :za sa Zivotom predstavlja harmonija, Zivotna radost
nego mitove. Sta je mit? Mit je parabola. Parabolakoja samo pokazuje mesec,ali ne kaZeniSta o njemu - prst uprt u mesec,
e s odlaskom u crkvu, niti Lnaiii Gite. Nema nikakve . ima vezesa oseiajemje-
Idite u hram daina monaha i preneruzi(ete se. Nai6i iete na dvadesetdetiri statue prosvedjenih uditelja, dvadeset tetii tirtan-
pokazivat, strela koja ne govori ni5ta.
r- sa zvezdama,sa rekama, iu ie jedinsrvo sa izrazom
kara. Najtudnije je to 3to svi izgledaju gotovo identidno. Kako je to moguie? Vremenski raspon njihovih Livotaje najmanje hiljadu godina - kako dvadeset detiri duhovna uditelja mogu da
liialog sa celinom. Moiete
izgledrju skoro isto?
aiiubljeni. Duhovnost ne g srca sa srcem i, u svom
Nije to istorija. Te statue ne odraLavajuprave lidnosti, nikako. Nisu verne predst"rre.Sta su, onda?Te statue prikazuju neito 5to dolazi iznutra - meditativnost, mir, ne5to 5to dolni iz bi(a.
. ie cinjenica?"
Ove dvadesetdetiri statue su samo vidljivi pikazi nevidljivog. Ako ih budete posmatrali u ti5ini, iznenadiiete se. Pokrenuie
ill nesvesnim delom svog rrenih oiiju, bez ikakvog rienica. Dogledatenesvesno,videcu. Roden je odredenog ie -.amo telo koje gledate r rroie zabeleLitiponeito
neke doZivl jaje uvama. Kip j. oblik objektivne umetnosti, slaZe se sa oblikom vaieg unutra5njeg bi6a. PoloZaj statue slaZese s valim poloiajem. Ako sedite u istom poloi,aju- uspravne kidme, poluoworenih odiju, pogleda uprtog u vrh nosa, izgledatekao statua isklesana od mermera - bela, spolja i iznutra. Tek taoa iete shvatiti da ne stojite ispred obidnih statua,vei ispred velikih simbola. To je mitologija.
1oo
NEVINOST,ZNANJE I RADOZNALOST
Mitologija treba da bude poetidna jer samo poezryamoie dati
Ne zaboraviteda je znaienie
blesaknepoznatog.
onih koji Live u svetu dinjenia-
Kaiu da je drveie listalo iako mu nije bilo vreme kad bi Bude prolazio pored njega. To je poezrla,dista poezqa.Nije se to zaista delavalo. Ali, te redi ukazuju na neito - nema drugog nadina da
Izgleda da.um zapadnjaha st p da um istoinjaha saepobuiaoc d
se to opi5e. U kontaktu s Budom, dak je i drveie listalo van sezone - 5ta tek reii zaljude? Kaiu da je Muhameda pratio jedan mali beli oblak kad god bi i5ao kroz pustinju da bi mu napravio hlad, kao suncobranTo je poezlja, a ne istorijska dinjenica. Zivot Stiti ljude kao 5to je Muhamed na sve moguie nadine. Zivot Stiti onoga ko mu se u potpunosti predao. Kako bi Zivot mogao da zanemari onoga ko mu je poverio sopsweni opstanak?Zato je sworena ova metafora
na to da li.je rei o neiema brqlt jedni &
Zirrot se moie podeiiti u rri i
ono 5to se ne moie saznati.Ont bilo nepoznato; ono 5to je dana poznato. Samo je pitanje vreme Nauka, 5to znadi Zapad, pi
o oblaku kao suncobranu. Isus je umro na krstu i posle tri dana je vaskrsao.To je poe-
znato i nepoznato. Posledicato* ili kasnije,svepostati poznato. f
zija, a ne istorija. Ovo nije dinjenica, vei istina. Ovom istinom redeno je da svako ko umre zaBogazasluLuie vedni Zivot. Oni koji su spremni da Zrwuju ovozemaljska tela dobiie boianska
moderne nauke. Svakog dana o smanjuje, a poznato se iiri. Prirodno je 5to neki misle c
tela. ViSe nisu deo zemlje; postaju deo neba. Nestaju u vremenu
kad 6emo znati sve.Ako je to isr
da bi Ziveli u vednosti.
Ako se sve sazna, neie vi5e biri viSebiti izazovr. Zivot & blti ls
Sve religije trudile su se da dokaZu te poetske istine kao dinjenice. Time su samo dokazali da su budale. Nisu to dinjenice,
ostati vi5e niSta tajansweno. ,{ll
ve6 simbolidke istine.
veoma vredno. Sve dok je nelto nepoznarc
SveSto vidite oko sebe,predstavlja dinjenice. Vidite dwo, zrleno drvo puno sokova i cvetova* to je dinjenica. Ako meditirate i jednog dana vam se, odjednom, odi owore za stvarnosti vidite da drvo viSenije drvo - zelenaboja je zeleno boZanswo, a sokovi nisu tednosti, ve6 nelto duhovno, ako tog dana vidite biie drveta, boga drveta, to drvo postaie za yas oteloworenje boZanswaThda iete znati davidite istinu. Istina se mora gledati meditativnim odima. Ako nemate meditativne oti, za.vas su sve samo mrwe dinjenice, potpuno nepG. yezane,sludajne,besmislene,zbrkane, haotidne. Ako vidite istinu, shvatiiete da je sve uredeno, harmonidno, povezano, znatajno. www.leo.rs
napredujete, da doseZetenol-e zaista dode dan kad 6e we da b
stavneformule, nedevi5e bid rc biti radosti. Ne6e viSebiti niceE
Sreiom, Zapad greii. Pode kompletna. Istok priznaje tri lir
ono }to se ne moie saznati. Slaz postati poznato, ali ono ito se
nepromenjeno. Uvek 6e ostari r sve56u.Uvek ie ostati veo miste
Odgouorisu opasni
|tlr\-{losT r.ricna jer samo poezijamoZe dati
10i
Ne zaboravite da ie znaienie senka istine. Beznataian ie Livot onih koii Zive u svetu dinjenica'
io rnu nije bilo vreme kad bi Bude ziia. cista poezija.Nije se to zaime e reito - nema drugog nadina de rn. cak je i drveie listalo van sez>
Izgteda.da urn zapadniaha saepohuiaaa da wed'e na poznato' a da urn istoinjaha suepohu{aaa da saed'ena nE oznato, bez obzira na to d.ali.je rei o neiemu konbretnom ili ne. Moi;emo li pornoii jedni drugima?
rio iedan mali beli oblak kad god u napravio hlad, kao suncobrr.t rienica. Zivot Stiti ljude kao 5to je ine. Zivot Stiti onoga ko mu se u roi mogao da zanemari onoga ko r*: Zatoje sworena ova metafora ;ie ui dana je vaskrsao.To je poerienica,vei istina. Ovom istinom r Boqa zashfiuje vedni Zivot. Oni oz.=maljskatela dobiie boianska eiu deo neba. Nestaju u vremenu r dokazu te poetske istine kao dii ci.asu budale. Nisu to dinjenice, dsrar-ijadinienice.Vidite drvo, zea - to je dinjenica.Ako meditirate rn. oci ofvore za swarnost i vidite
Ziuot t, moZe podeliti u tri kategorije:poznato, nepoznato i ono 5to se ne moZe saznuti.Ono 5to je danas poznarto,nekad je bilo nepoznato; ono 5to je danas nepoznato, sutra moie Postati poznato. Samo je pitanje vremena. Nauka, 5to znadi Zapad, pfiznqe samo dve kategorije poznato i nepoznato. Posledicatoga je uverenje Zapada da ie, pre ili kasnije,sveposrari poznaro.To je jedno od osnovnih polazista moderne nauke. Svakog dana otkrivamo sve viSe; nepoznato se smanjuje, a poznato se 5iri. Prirodno je 5to neki misle da 6e, u buduinosti, do6i vreme kad iemo znati sve.Ako ie to istina, biie to smrr za dovedanswo. Ako se sve sazna' ne6e viSe biti avantura. Ako se sve sazna,neie vise biti izazova.Zivot & biti isprazan. Ako se sve objasni, neie ostati vile nista tajansrveno.Ako izgubite duda, izgubidete neSto veoma vredno. Sve dok je neito nepoznato' neod
b,o'aie zelenoboZanswo,a sokovi no. alio tog dana vidire bi6e drve:e ia vas oteloworenie boZanswa-
stavneformule, neie vi5e biti romanse, poeziie,lepote,neie vi$e biti radosti. Ne6e viSebiti nidega5to vredi. Sre6om, Zapad greSi' Podela na poznato i nepoznato nije kompletna. Istok priznaje tri kategorije - poznato, nepoznato i
calrnim odima. Ako nemate me-
ono sto se ne moze saznari.slaze se sazapadom da ie nepoznato postati poznato, ali ono $to se ne moze saznati uvek ie ostati
o :r;Tve dinjenice,potpuno neport:;,re. haotidne. Ako vidite istinu, r=o n icno, povezano,znatajno.
nepromenjeno.Uvek 6e ostati neka misterija uvezi sa ljudskom svediu.Uvek ie ostati veo misteriie oko ljubavi, prijateljswa, me-
r02
NEVINOST, ZNANJEI RADOZNALOST
ditacije, svesti. MoZda iemo saznati sve 5to je objektivno, ali subjektivnost, jezgro ljudske svesti,zauvek ie ostati misterija. Istok neprekidno dokazujesvetu da ne treba poricati postojanjeonoga 5to se ne moie saznati jer bi tako nestala sva slast Livota. Ljudska bi6a bi se preworila u robote. Uni5tili biste ljude. Sveli biste ih na maiine. Prvi put u istoriji moderna nauka izrazilaje da se slaZes Istokom. Danai ryi fizital.i svesevi5e dude onome na 5ta nailaze prilikom proudavanjaelektrona, neurrona, protona. eini seda predmet proudavanjapostaje sve misteriozniji. Do sada su smatrali da nepoznato sa novim od
materiji, ali ni5ta o sopswenois-esri, nostavanposao,kao 5to je posaorodr
veliki intelektualni napor, da bi rnoea
istraiivanj u unutra5njosti. U mojoj viziji, u buduinosd ne;
Nauka ie imati dva krila, poput ptic, istraiivanje materije, o spoljnom srt
subjektivnog sveta,dubina sopsn'en lica, bai kao i novdii. Nema potrebe ni za jednom reli
mom, hriSianswom, budizmom. da uka je dovoljna. Moie da zadovolii
nauke bi& za istraZivanle unutrasnit Livaryespoljalnjosti. Biie to tatka s pre, to bolje.
nja, a naudniciZapadatreba da shvatedubine meditacije.Nije to tako teiko. Malo-pomalo, do6i ie do neusiljenog spajanja.Sinteza (e se roditi iz iskuswa, prirodnim purem, sasvimspontano.
eudno je to ito saa otbriia dolazt pojauljuju teh basni.je, Na predavq
Obrazovan sam kao ludi na Zapadu. Bio sam profesor filozofrjei logike. Podudavaosam zapadnu filozofiju i logiku: od So-
saojeothriie, boje nije njegoao,praea hasnije - znati, saeje laL
krata, Platona i Aristotela do Bertranda Raselai Zan Pol Sartra.
Imam jabu potrebu da we urawi da bih postao naatni.b. Ipah fudo , Desilo se - habaa dohaz je joi potteb
U privatnom Zivotu bavio sam semeditacijomzalaze(i svedublje i dublje u sopsweno bi6e. Otkrio sam cenrar ciklona. Sad jasno vidim da je doilo vreme da se Istok i Zapad pribliZe jer su stigli do iste tadke- do onoga 5to se ne moie saznati. Ono 5to se ne moZe saznati moZe da se zove istina, niruAna, oslobodenje.Sve su to redi sa razliditim znaienjima. Ponovo sam se setio poslednjih AjnStajnovih redi: ,,Kad bih dobio drugu 3ansu,postao bih vodoinsralarer, a ne frzi(ar." Nj.govi prijatelji su se veoma iznenadili - dovek takvog kalibra da bude vodoinstalater?Zalto? Ajn5tajn je umro, pa ne moZeda im objasni, ali ja tu im odgovoriti. IstraZioje spoljni svet,objektivni svet koliko i svaki dovek u istoriji. Otkrio je tajne aromske energije. Ali, sam je sebi ostao nepoznanica.Zna toliko dinjenica o
da sesueaiie i uiie diaimo nedens i d
Istina je da svanaudnadosdgnuc met iznenada. Naudnici ne dolaze dc
tiv. u vreme kad se ne trude da nest Zivotu da im od
to vei pet hiljada godina. Lao Ce ie bez truda, aktivnost bez aktivnosti.-
ljudi ne dolaze do saznanjazahvaliui de; otuda veliki nesporazum. Objasniiu vam na jednom prim
-r.\{IOST Odgouorisu opasni
nari si'e 5to je objektivno, ali su. zauvekie ostati misteriia. Istok e :reba poricati postojanjeonoge r nesralasva slasr Livota. Ljudska --niirili biste ljude. Sveli biste ih Lau-ka izrazila je da se slaie s Isto;i:de onome na 5ta nailaze prilr rrona, protona. eini se da predsteriozniji. Do sada su smatrali la postajepoznato, ali sadavi$e h polako zalazeu nelto o demu o se ne moLe saznati. L:ok i Zapad. Vei se zblii,avaju. vare najnovija naudna istraZivah",aredubine meditacije. Nije to :e cio neusiljenogspajanja.Sind:lrrn putem, sasvimsponrano. Zaoadu. Bio sam profesor filoracinu filozofiju i logiku: od Sorranda Raselai ZanPol Sartra. r::ediracijom zalaze(i svedublj e ) >arncentar ciklona. Sad jasno :os i Zapad pribliZe jer su stigli r rtoze saznati. noze da se zove istina, niruana. :i-;m znadenjima. il. -{initajnovih redi: ,,Kad bih doinsralater, a ne fiziiar." Njerc-i - iovek takvog kalibra da :.;r fe umro, pa ne moie da im razio je spoljni sver,objektivni . Oriuio je tajne aromskeenern:nica. Zna toliko iinienica o
103
materiji, ali nilta o sopstvenoj svesti. Zato i Leli da radi neki jednostavan posao, kao 5to je posao vodoinstalatera, koji ne zahteva veliki intelektualni napor, da bi mogao svesvoje snageda posveti istraZivanju unutralnj osti. U mojoj viz$i, u buduinosti neie biti religija, samo nauke. Nauka ie imati dva krila, poput ptice: jedno krilo za objektivno istraZivanje materije, o spoljnom svetu, a drugo za istraLivarye subjektivnog sveta, dubina sopsffenog biia. Nauka 6e imati dva lica, bai kao i novdii. Nema potrebe ni za jednom religijom - hinduizmom, islamom, hriS6answom,budizmom, dainizmom, judaizmom. Nauka je dovoljna. MoZe da zadovolji obe potrebe. Jedna strana nauke bi& za istraiivanje unutralnjosti, a druga strana zaistra' Livanje spoljainjosti. Biie to tadka susreta Istoka iZapada. Sto pre, to bolje. eudno je to ito saa otbri1a dolnze iznenad'a, objainienia se pojaaljuju teh basnije. Na predaaanju naulnib prao predstaulja saojeothriie, hoje nije njegoao,prateno teorijom hojuie smislio teh basnije - znaii, sueje laL Imam jabu potrebu da sae aramirn jer sarn se dugo obrazoaao da bih postao nauinik. Ipah, iudo se nihad ne ruoie objasniti. Desilo se - babaa dohaz je joi poneban? Kaho da dozuolirno sebi da sewe uile i. ai.ie diuhno neiernu i da saearetne bud'eruou ludu? Istina je da svanaudnadostignuia naudnicima padaju na pamet iznenada. Naudnici ne dolaze do otkri6a ffudom, ve6 naprotiv, u vreme kad se ne trude da nelto otkriju - kad dozvoljavaju Zivotu da im otkrije svoje tajne. Nije to niSta novo. Istok zna za to vei pet hiljada godina. Lao Ce je imenovao tu pojavu: ,,Tlud bez truda, aktivnost bez aktivnosti." Pokulavao je da objasni da ljudi ne dolazedo saznanja zahvaljujuti svom trudu, iako se trude; otuda veliki nesporazum. Objasni6u vam na jednom primeru.
rc4
NEVINOSTZNANJEI RADOZNALOST
Tokom Sestgodina, Gautama Buda neprekidno je radio sve Stoje bilo potrebno da bi doZiveoprosvedjenje.Njegovapoulga
moZete odustati ako niste radili niira-
bila je iskrena... Ziueo je s mnogim uditeljima, s obidnim ljudima - neiskrenim tragadima, tragatima koji su tragali za istinom s pola srca
zahvaljuju(i tom ogromnom iestogod truda je prollo i nastupilo je pros-ed izgleda savrieno logidno. Samo se ie
glumeii iskrenost. Pred Budom nisu mogli da se prewaraju. Uditelji su mu priznavali: ,,Oprosti mi, ti si tako iskren uagai'. 'Ne traZi5istinu svim srcem', ali Drugima uvek mogu da kaZem: ti si toliko iskren u svojoj pouazi da mi jednostavno dokazujei kako ne znam 5ta znadi prosvetljenje - nisam prosvetljen. Mogo
svojim udenjem. Zenutiteljikazu da I rezultat viSegodi5njegtruda, ve€ rel:lr znatom, onome Sto se ne moie sazna
da se prewaram pred drugima, oni nikad ni5ta ne rade punim srcem. Uvek im mogu prigovoriti da ni5ta ne postiiu jer nisu iskreni tragadi, a moja prosvedjenost se ne dovodi u pitanje, ali s tobom je to nemogu6e. Neljudski je lagati tebe. Idi nekom
dizmu. Neke sekte smatraju da ie Bud
Prosvetljenje nije rezultat napore. r truda ne bi ni bilo prosvetljenja-Ilor
ljiva ova tema. Tokom celog dana naporno radi Carevi ne mogu da spavaju. Ova n rd
sevladari po ceo dan odmaraju. Tieh klade, poito po ceo dan veibaju odn
drugom uditelju." Obi5ao je sve poznate uditelje, ali svi su mu rekli isto.
koji po ceo dan veLbaju odmaranje. nr bolje od vas koji po ditav dan veibate
Poslednji uditelj obratio mu se redima: ,,Dovoljno si radio. Udinio si sve 5to dovek moZe. Ne moZe se udiniti ni5ta vi5e od
za relaksaciju, vei upravo suprotno. Sreiom, i,ivot nije logidan, inaie
toga. Sad se samo povuci u 5umu. Odrekao si se sveta, sad se odrekni duhovnog napora. Zaboravi na prosvetljenje. Znam da moZe5- ako moZei da zaboravi5 svoje kraljevswo, moZeSda zaboravi5i prosvetljenje.Samo se opusti negde duboko u 5umi." Otiiao je u 5umu. Prve no6i se odmarao na obali reke, pored bodi drveta. Bila je noi punog meseca.Buda je doZiveoprosvetljenje. Nije radio niita. Prosvetljenjeje doilo samo od sebe. Nemojte misliti da moZete da uhvatite voz z tu 5umu. Nemojte misliti da iete doZiveti prosvetljenje ako legnete ispod bodi-drveta na obali reke u noii punog meseca.Uzalud iete dekati prosvetljenje.Ni5ta se neie desiti. Sestgodina nadludskih Budinih napora nisu dovele do prosvetljenja, ali su mu obezbedile
tokom dana, radio i noiu. Celog Zirr odmora jer bi bio spremanza we \-ec Dobro je 5to Zivot ima dijalekdh"r porno radili - zasluiili ste da se odm, mor. Priroda je saoseiajna. Car danju odmara, noiu mu niie briga da li je on prosjak ili car.
Dijalektika Livota nas udi da pros koji se vi6e trude. Jednog dana ie dici
nutku opu5tanja, neito 6e im sedesiri postajeteotvoreni za ne5to novo. Isti je sludaj i sa naudnim israzir
prosvetljenje.
naudnik godinama radi na odredenc shvati da je uradio sve 5to je mogao c
Do prosvetljenja se ne stiZetrudom. Tludom postiZeterelaksaciju.Toliko ste se trudili da, iednostavno,morate odustati. Ne
misao. Odjednom, owaraju mu se \T da uradi svim silama, de5avase samo (
tako duboku relaksaciju da je upravo ta relaksacija omoguiila
lZ\-,{IosT
a Buda neprekidno je radio we r prowedjenje. Njegova pouage a. s obidnim ljudima - neiskreu uagali za istinom s pola srca r nisu mogli da se prewaraju. rsd rni, ti si tako iskren tragad. '\e rraZi5istinu svim srcem', ali zi da mi jednostavno dokazujei enie - nisam prosvetljen.Mogo oni nikad niita ne rade punim iri da niSta ne postiiu jer nisu :nosr se ne dovodi u pitanje, ali rdski je lagati tebe. Idi nekom e. ali svi su mu rekli isto. se reiima: ,,Dovoljno si radio. ie moZe se udiniti niita vi5e od nu. Odrekao si se sveta, sad se rrar-ina prosvetljenje.Znam da sroie kraljevstvo,moZe5dazalpusti negdeduboko u $umi." seodmarao na obali reke, pored reseca.Buda je doiiveo prosvetenieie doilo samo od sebe. la uhvatite voz za tu 5umu. Nelsl'edienjeako legneteispod bornog meseca.Uzaludiete dekati ri. Sest godina nadl.ludskih Bursredienja,ali su mu obezbedile rpra\-o ta relaksacija omoguiila ni,lom. Tiudom postiZeterelakdnosravno,morate odustati. Ne
Odgouorisu opasni
105
moiete odustati ako niste radili ni5ta. Ima jedan problem u budizmu. Neke sekte smatraju da je Buda doiiveo prosvetljenje ba5 zahvaljuju(i tom ogromnom Sestogodi5njemtrudu. Sest godina truda je prollo i nastupilo je prosvetljenje.Obidnom doveku to izgleda savr5eno logidno. Samo se jedna ikola - zen - izdvaja svoj.imudenjem. Zen ftirclji kai,u daprosvetlj enj e nij e dollo kao rezultatviSegodiSnjegtruda, vei relaksaciiakoia utire put nepoznatom, onome 3to se ne moZe saznati. Prosvetljenje nije rezultat napora, iako bez tog SestogodiSnjeg truda ne bi ni bilo prosvedjenja. Morate shvatiti koliko je osetIiiva ova tema. Tokom celog dana naporno radite, a no6u dvrsto spavate. Carevi ne mogu da spavaju.Ova wrdnja uopStenije logidna jer se vladari po ceo dan odmaraju. Thebalo bi da no6u spavaju kao klade, polto po ceo dan vei-ba1uodmaranje. Logidno je da oni koji po ceo dan veZbajuodmaranje, nodu uspevqu da se odmore bolje od vas koji po ditav dan veZbatenaPoran rad. Vi ne veibate za relaksaciju, ve6 upravo suprotno. Sre6om, iivot nije logidan, inade bi onaj ko naporno radi tokom dana, radio i no6u. Celog Livota ne bi imao ni trenutka odmora jer bi bio spremanza sveveie i vedenapore. Dobro je 5to iivot ima dijalektiku, dinamiku' Danju ste naporno radili - zaslutlli ste da se odmorite. Potreban vam je odmor. Priroda je saoseiajna. Car danju odmara, no6u mu nije potreban san. Prirodu nije briga da li je on prosjak ili car. Dijalektika Livora nas udi da prosvetljenje ne6e doZiveti oni koji sevi5e trude. Jednog dana 6e diii ruke od svegai u tom trenutku opultanja, neito ie im se desiti - dim prestaneteda radite, postajeteoworeni za neito novo. Isti je sludaj i sa naudnim istraZivanjima - isti zakon. Neki naudnik godinama radi na odredenom projektu. Jednog dana shvati da je uradio sve 5to je mogao da smisli i napulta celu zamisao. Odjednom, owaraju mu se vrata i ono 5to je pokulavao da uradi svim silama, deiava se samo od sebe,bez ikakvog truda.
106
ZNANJEI RADOZNALOST NEVINOST,
lJ swari, za to postoje veoma dobri razlozi: Dokle god se trudite, napeti ste. Dokle god ste napeti, um vam je sti5njen' Toliko ste ambiciozni, nestrpljivi, Zeljni rezultata da ste gotovo haotidni. Da biste bilo 5ta spoznali,bez obzirana to da li je u prtanju nesto naudno ili religiozno, poffebna vam je tiSina, mirna svest,bez ikakvih Zelja,pomisli ili dela. Svevreme dok ste trazili i trudili se, u vama je izraslo neko seme.U trenutku opultanja, semepodinje da klija... Isto se desilo u sludaju madam Kiri. Njen primer ie, moi'da, najduveniji. Marija Kiri je prvaLena dobitnica Nobelove nagra-
opusti i odmori - da se potpuno reial ciji, i,ivot owara svoje tajne. Ako to s i religija imaju i dodirnih taiaka - na
zajednidka. MoZda su im Predmeti interesor-a nuta ka spoljaSnjosti,a religija ka un,
(bilo naudna ili verska) odigravaju seu uma. Redenojezikom mistika, od<-ric swa uma - kad je um PotPuno oPu-i
de. Thi godine je radila na re5avanjujednog matematidkog zadatka. Probala je iz svakog mogudeg ugla da pride problemu, ali niSta nije urodilo plodom. einilo se da je zadataknere5iv.Jedne
prozor se owara' Um je prepreka. Kad se um skilo niste videli iako vam je bilo pred no'o 6enemislima. Niste ni mogli da r-rdir
noii je radila do dva sata posle pono6i. Pomislila je: ,,Protra6ila sam tri godine. Mogla sam da otkrijem nelto drugo' Ovaj idiotski problem je wrdoglav - ba} kao i ja. Vreme je da se predam."
daLivi u onome 5to se ne moie sPoz: eim pitate ,,kako", znadi da raz tehnika je trud - i to jalov' Izaberite
Zaworilaje svesku,oti5la na spavanje,a ujutro... Bila je samau sobi zakljudanojiznutra. eak i da nisu bila zakljudana,niko dru-
predano, svim srcem sve dok ne do'i, jednostavno,morate prestati.Suirina stanete... Imate sto dvanaestmetoda I
gi ne bi mogao da reii taj problem. Ako gospodaKiri nije mogla da ga reSi za tri godine, kako bi neko drugi uspeo preko noii? OtiSla je do stola, prona5lapardepapira na koricama sveske.Na papiru je bilo napisanorelenje. Nije mogla da veruje. Mut joi nije bio kod kuie. Oti5ao je saprijateljima zavikend. Nijedna sluiavka nije mogla da re5i zadatak. Stavi3e, soba je i dalje bila zakljutana iznutra. Pogledala je malo paLljiviie - bio je to njen rukopis. Malo-pomalo, setila se da je sanjala kako reiava raj zadatak. MoZda je ustalau snu i napisalaredenje- da ga ujutro ne bi zaboravila' Isto se delavalo gotovo svim velikim naudnicima. U pravu ste - naudnik nema pravo da kaZe: ,,Ovo otkriie
Ipak, ni meditacija nije cilj' Ci.i: kad isprobate svih sto dvanaest meto pokulaja. Dali ste sve od sebei ur-i,le
ni volje. Prestaneteda se trudite i zal" Kad dostignetetaj stePennerinos
Vi ste deo tog duda. Uvek ste i L' znati niie odvojeno od vas- to r-arn ic
5egsrca sinhronizovani su sa odrucaii Dozvolite mi da vas joi jednorn,P diti sve5to je u vaioj mo6i - nemoiri
pre ili kasnije, ionako di6i ruke od 'r' se toliko trudite. Ne, ne. Morare biri
je moje!" Na neki nadin, otlffi6e ne pripada njemu, Livot ga ie odredio da bude prenosnik. lJ swari, Livot nije izabrao nikog
poslom, kao da ie vam sam naPor F{ Jednog dana, kad osetite da ste iscrp
drugog. Izabran je zato 5to je radio toliko vredno da moZe da se
odmorite se.
Odgoaorisu oPasni
)2.\.{IOST
na dobri razlozi: Dokle god se $e napeti, um vam je stisnjen. ri. ielini rezultata da ste gotovo ai.i. bez obzira.na to da li je u Pio. potrebna vam je ti5ina, mirna iii dela. Svevreme dok ste uairh ko seme.U trenutku oPu5tanja rm Kiri. Njen primer ie, moLda, iena dobitnica Nobelove nagrananiu jednog matematidkog zauceg ugla da pride problemu, ali lo se da ie zadataknereliv. Jedne pono6i. Pomislila je:,,Protra6ila rtliriiem neito drugo. Ovaj idiot[ao i ia. Vreme je da se Predam.' ar-anje,a ujutro... Bila je samau fu nisu bila zakljudana, niko druem.,{ko gospodaKiri nije mogla bi neko drugi usPeo Preko nodi? ce papira na koricama sveske.Na
]diao je sa prijateljima za vikendIa reii zadatak. Stavi5e, soba ie i : - bio je to njen rukoPis. Malor kalio relava tai zadatak. Moida e - da ga ujutro ne bi zaboravila. naudnicima. "elikim ma pravo da kaie: ,,Ovo otkrice ice ne pripada njemu, Livot ga'ie n
-- sn-ari, Zivot nije izabruo nikog aci-iotoliko vredno da moie da se
107
opusti i odmori - da se potpuno relaksira' U potpunoi relaksacr1i,Livot orvara svoje tajne. Ako to shvatite, vide6ete da nauka je i religija imaju i dodirnih tadaka- na primer ova osobina im zajednidka. MoZda su im predmeti interesovanianzlititi- nauka je okrenuta ka spoljasnjosti, a religija ka unutraSnjosti, ali sva otlffida (bilo naudna ili verska) odigravaju seu stanju potpune relaksacije uma. Redeno jezikom mistika, otkrida se delavaju u stanju odsuswa uma - kad je um potpuno opulten, kad viSe niSta ne radi' prozor se owara. Um je prepreka. Kad se um skloni, opazite ono 5to ranije niste videli iako vam ie bilo pred nosom. odi su vam bile pomuiene mislima. Niste ni mogli da vidite... Pitate kako neko moie daLivi u onome Ito se ne moZe spoznati' eim pitate ,,kako", znati dt razmiSljate o tehnici, a svaka tehnika je trud - i to ialov.Izaberite bilo koju tehniku i radite predano, svim srcem sve dok ne dodete do tadke zasi6enjakad' jednostavno, morate prestati. Sultina je upravo u tome da presranete... Imate sto dvanaestmetoda meditacije na raspolaganju. Ipak, ni meditacija nije cilj. Cilj nam je ono 5to se delava kad isprobate svih sro dvanaest metoda. Potpuno se iscrpite od pokuSaja.Dali ste sve od sebei uvideli da nemate vi5e ni snage, ni volje. Prestaneteda se trudite i zaboravite sve tehnike' Kad dostignete taj stePennevinosti, desiie se dudo' Vi ste deo tog duda. Uvek ste i bili. Ono 5to se ne moZe saznati nijeodvojeno od vas- ro vam je otkucaj srca. Otkucaitva5egsrca sinhronizovani su sa otkucajima srca celog univerzuma. Dozvolite mi da vas jos jednom podsetim: Prvo morate uraditi sve 5to je u vaSojmo6i - nemojte razmi5ljati o tome da 6ete, pre ili kasnije, ionako diii ruke od svega,Pa nema potrebe ni da se toliko trudite. Ne, ne. Morate biti ludadki zaokupljeni svojim poslom, kao da 6e vam sam napor pomoii da se pribliZite istini. i da ne moLete viSeJednog dana, kad osetite da ste iscrpljeni odmorite se.
108
NEVTNOST, ZNANJEI RADOZNALOST
Nikad ne znate... Dubina relaksacijezavisi od snagenapora koji ste uloiili. Ako ste uloiili sto posto truda i relaksacijaie biti stoprocentn a. Zahv aljujuii stoprocentnoj relala aciji, p rebaciiete se u dudesno, u svet onoga 5to se ne moi.e saznati.Posta6eto vai svet. Di5ete u njemu, Zivite u njemu.
svetu nisu ni od kakve koristi. Infor utidu na unutralnje iskuswo.
,,Koliko sam razumeo, kaiere uLr mospoznaju." Intelekt nije ni prepreka,ni most
Taj p r elazak nazivamo kraj nj im shvatanj em - p ro svedj enj em.
sepoistovetitesa sopswenim iltelekrt ga ostavite po strani, moZe postari m
Kolibo sarn razurneo, bal,ete da je inteleht prepreba zA sArnos-
Lete spoznati svoju iracionalnu stranr Za nauku vam je dovoljna kon;,
poznaja. Moliru vas, objasnite lta ste time rni-rlili. Veomasam zainteresoaan za aala predauanja - daleho od toga da ona nisu inteIehtualna. Zaprauo, ,nogu se op*ati hao intelehtualna dostignuia-
poduhvatima, razmi5ljanje. Jedini p Koncentracija nije neophodna. niie i
Staaiie, nauinib ne m.odeda zanemari znanje nA osnoaahogaprosuduje - siguran sam da sa procene naulniha objebtiane, Iruam
glo reii da je pozitivna prepreka. Ra-z Le, ve( predstavlja samo kompenzac
utisab da nisam bai dobro shuatio,
LoIu zamenu. Meditaciia, mediracii do unutraSnjerevolucije.
Nisam rekao niStaloie o inteligenciji i pameti, ali jesam o pametovanju, ato je neito sawim drugo. Kad seneko identifikuje sa
Meditacija podrazumevanapuita spolja.Upravo to znadi re6,,ektaza-
sopswenim intelektom, podinje da pametuje, a kad neko gospo-
ra sopswenoguma, osetiiete blagosi teligencija.Ako se poistoveiujete s'rr
dari svojim intelektom, znaii daje inteligentan. Svezavisi od toga da li seidentifikujete sa sopsrvenimintelektom ili sebeposmatrate odvojeno od intelekta. Ako se identifikujete, znati da ste skloni pametovanju, a ako se ne identifikujete, znati daste inteligentni. Inteligencija je vrlo vaLna, pametovanje je prepreka. Pametovanje predstavlja prepreku dak i u svetu nauke. Pametovanje, u najboljem sludaju,moZe dati Strebere- prizemne ljude koji se vrte u okviru jednog sistema razmiSljanja bez ikakvog fluida. U naudnom pristupu, inteligencija treba da se usmeri na objektivni svet; u religioznom - na subjektivni, unurrainji svet. Inteligencija je ista, samo je smer razlidit. u nauci, predmet proudavanjaje spolja, a u religiji iznurra.Inteligencija je ista. Ako podnete da pametujete, nikad neiete postati pravi naudnik. Pisaiete o istoriji nauke, ali neiete biti naudnik, istraZivad, pronalaza(..Samo 6ete skupljati podatke. Ni to nije beskoristan posao.Informacije ponekad mogu da posluie, ali u unurarnjem
iujete s instrumentom i ograniieni st Poistoveiivanjesaumom nije odlika; budeteneogranideni- svesni.
SluZite se umom, nemojte se p'r kao svaku drugu maSinu. Um ie dir-r
koristite, dobro 6e vam posluiiri. -t me, podeie da vas zloupotrebliava.I Um je slepama5ina.Um ne vidi. Ln
ste uneli u njega, kao radunar. Urn pl to je zaduLenovaie takozvano ohtra
um. Poveiavasekolidina memoriie . I podatakau nju. Vi treba da budere s sluZite njome, a ne da radite kalio u-
Ne dozvolite da vas automobil r vozilom. Vi odluduiete u kom srner
su oPasni Od.gouori
.-+.,osT li-sacijezavisi od snagenapora nsto truda i relaksacija6e biti :entnoj relalsaciji, prebacidete e moie saznati. Postaie to vai tut.
Lshr-atanjem- prosvetljenjem. je inulcht prEtreha tc timc rnislili.
z,a satnoe
Veoma sam z4-
deho od toga da ona nisu inte i hao innlzhtualna
dostignuia.
sri znanje na osnoaa hoga Pro' lc naulniha
objehtiane, Irnam
snciii i pameti, ali jesamo pago. Kad seneko identifikuje sa . pametuje, a kad neko gospoinreligentan. Svezavisi od toga intelektom ili sebeposmatrate nritrkujete, znati da ste skloni riere.znadida ste inteligentni. nnerovanjeje prepreka. PameLu svetu nauke. Pametovanje, ebere- prizemne ljude koji se Lillania bez ikakvog fluida. enciia treba da se usmeri na r.asubjektivni, unutralnji svet. r:azlicit.U nauci, predmet protla. Inteligencijaje ista. ikad neiete postati pravi naudne.ere biti naudnik, istraiivad, o"ia*e. Ni to nije beskoristan -ria posluZe,ali u unutarnjem
109
svetu nisu ni od kakve koristi. Informacije samo smetaju' IoIe utidu na unutra^5njeiskuswo. za sa,,Koliko sam r^zumeo, kaZete da je intelekt prepreka mospoznaju." Intelekt nije ni prepreka,ni most. Intelekt je neutralan' Ako sepoistovetite sa sopswenim intelektom, postaje prepreka' a ako ga ostavitepo strani, moZe postati most' Bez meditacije ne moLete spoznati svoju iracionalnu stranu' Za natku vam je dovoljna koncentraciia, u naizahtevnijim poduhvatima, razmi5ljanje. Jedini Put do vere je meditacija' Koncentracija,nrleneophodna, nije dak ni pomo6, pre bi se moglo redi da je pozitivna prepreka.RazmiSljanje,takode, ne pomaLe, ve( predstavlja samo kompenzacTiu za odsuswo meditacije' LoSu zamenu. Meditaciia, meditaciia i samo meditacija dovodi do unutrainje revolucije. Meditacija podrazumeva napultanje uma' posmatranje uma spolja. upravo to znadi red ,,eksraza" izati. Ako izadete iz okvira soPswenoguma' osetideteblagoslov,ekstazu'Oslobada se inteligencija.Ako se poistovedujetes umom, znati da se poistovedujetes insffumentom i ogranideniste manama tog instrumenta' Poistoveiivanjesaumom nije odlika inteligentnih ljudi. Thebada budete neogranideni- svesni. Sluiite se umom, nemojte se preworiti u um' Koristite um je kao svaku drugu malinu. Um je divna ma$ina' Ako umete da koristite, dobro ie vam posluziti. Ako ne znate da rukujete njome, podededa vas zloupotrebljava. Uvalide vas u neku nevolju' Um je slepamaSina.Um ne vidi. IJm samo reprodukuje ono 5to ste uneli u njega, kao radunar. Um prvo morate danahtanite'Za to je zaduLenovale takozvano obrazovanje samo da nahrani um. Poveiava sekolidina memoriie. Moiete da ubacujete svevise podatakau nju. vi treba da budete gospodarda biste mogli da se sluiite njome, a ne da radite kako vam um nalaie' Ne dozvolite da vas automobil vozi. zadrLite kontrolu nad vozilom. Vi odluduiete u kom smeru idete i koji vam je cilj' Vi
NE\'INOST, ZNANJE I RADOZNALOST
morate odrediti kojom brzinom (ete iii, kada da krenere, a kada da stanete.Ako izgubite kontrolu i pustite da se automobil sam kreie, osudeni ste na smrr. Ne protivim se svim informacijama. Podaci su korisni ako ih smestiteu memoriju i odatle ih izvladitepo potrebi. Opasne su kad vam se motaju po glavi iako vam nisu potrebne, kad vas teraju da radite nelto - u rom sludaju vi ste njihova Zrwa, opasne su. Ako uspete da ovladate njima, divne su, ali tu nije l
Kako moiete biti inteligentni u rzur energiju.
Inteligencija traZi stalni priliv sri potrebno zdrav\e i celovitost.
Osoba koja meditira biie inte[ige
da koristi um i na objektivan i na su podjednakom lako6om, da se krecr bilnija. Osoba koja meditira je sosp i nazad.
NastaunikseohrenuoDienhinsu i postauiomupitanje: je srudiozidineJerihona?" "Ko ,,Nisamja, gospodinel" Nastaunikaje ouajodgouornasmejao.Kasnijeje sreodirektora i preneomu: ,,Malopresampitao Dienkinsa ko je srulio zidine Jerihona i dobio samodgovorda nije on. Stavi misliteo tome? ,,Decenijamapoznajemporodicu Dienkins i ako kaie da nije on - znaii da swarno nije", odgouorio je direktor. Nastaunik seprenerazio.Zapitao seda ll je direhtor staarnr toliko glup. Pozuaoje ministraprosuetei prepritao mu cel d.ogadaj: ,,Pitaosamjednog dedakana dasuko je sru$iozidoveJeri-
Prvi auto marke ,,ford" nije rno veoma teiko vratiti se kuii. Nforali i da biste separkirali. eak i
sre ze r "ko garaLu,niste mogli da se vratite. Ka.
Meditacija vam omogucava da se
nemate. Vozite se okolo naokolo. pr
raLe, ali ne moZete da se parkirate ier da udete v garuiu - moi,ete samo 'i;
meditira postajefleksibilnija, bogadi
Ne govorim da treba biti kao li zaworili u sebe- to je druga kraino ekstrovertnoiiu, a neki introverrnoi
hona i dobio sam odgovorda nije on. Kad samprepridaoceo
Zivot pfipadaprilagodlivim ljudirn
dogadajdirektoru, uzvrariomi je da vei decenijamapoznaje dedakovuporodici i da teba da mu verujem na red. Sta vi
tnosti do ekstrovertnostisa istom la ili izlaze izku&. Kad vam je unutra
misliteo rome?"
sunce; kad vam postane vruie napn hladite. Jednostavnoje!
Ministar je futao nekolihonenutahai poslemalo razmilfianja pouikao: ,,Sluiajte,dostami je vi$eprituZbiiz vaieikole! popravitete zidove,a ako mejo$ neko budezvaoda se Lali,zaworituvam $kolu!"
Meditacija ne podrazumeva suli tom. Tako je bilo u proilosti. To ie
nije opstala, nikako ne bi mogla opst
idu. Kad postanete statidni, prer!'ara Informacije, same po sebi, nisu lo5e - morare znati ko je srudio zidine Jerihona. Ako informacije u valem mozgnpostanu toliko moine da ne moZeteda se opusrire dovoljno dak ni da se polteno nasmejere,to je znak da vam je um umoran, iscrpen.
bili su introvertni; imurili su pred sp
Na Istoku nismo mogli da razrjie levka nauke. Matematika je nastala r raci nastali su u Kini. Zatim ie razr
su oPasni Od.goaori
1l I
xlz\-{rosT n cere iii, kada da krenete, a kada olu i pustite da se automobil sam rnacijama. Podaci su korisni ako le ih izvladite po potrebi. Opasne i iaiio vam nisu potrebne, kad vas iiucafu vi ste njihova Zrwa, o ma. divne su, ali tu nije kraj. ttt i postauiomupitanje: rnai' r;,isnejao. I{nnije je sreodirehtora r-kesa ko je srudio zidine Jerihona ,o. St" vi mislite o tome? rorodicu Dienkins i ako kaie da =-. odgouorioje direktor. 7;2iwo se da li ie direktor stunrno prq:yetei prepriiao mu ceodogadaj: e na casu ko je srulio zidove Jerir niie on. Kad sam prepridao ceo rni re da ved decenijama poznaje r ,fa mu verujem na red. Sta vi
t :,:utaha i posle malo razrniiljanja 'ri:uzbi iz vaie $kole! Popravite te zireo 'ia seiali. zaworiiu vam Skolu!" i- nisu loie - morate znati ko je bbrrnacije u vaiem mozgu postanu r :e opustite dovoljno dak ni da se i 'ja vam je um umoran,
iscrpen.
Kako moZetebiti inteligentni u takvom stanju?Uzalud rasipate energiju. je Inteligencij^ tf^Li stalni priliv svezeenergije. Inteligenciji potrebno zdrav\ei celovitost. osoba koja meditirabi6einteligentnijaod ostalihjer 6emo6i s da koristi um i na obiektivani na subjektivannadin'Mo6i 6e' fleksipodjednakomlakoiom, da se kreie unutra i spolja' Bi6e tifril". Osobakoja meditiraje gospodar'Moie davozii napred i nazad. je Prvi auto marke ,,ford" nije mogao da ide unaza.d'Bilo veomateSkovratiti se kuii. Morali biste da idete duiim putem steza nekoliko metaraprolli svoju dabisteseparkirali. e"k i "ko niste mogli da sevratite' Kasnijesu ugradili rikverc' garaLu, Meditacijavam omogu(ava.da,sekredetei u rikverc.Inadega nemate.Vozite se okolo naokolo, ptolazitepored sopswenegaraLe,aline moZeteda separkir ateier nematerikverc' Ne moZete koja da udete t garaLt,- moiete samoda izadeteiz nie' Osoba meditirapostajefeksibilnija,bogatija' Ne govorim da treba biti kao ljudi koji su se' u ime vere' zaworili u sebe- to je drugakrajnost.Neki ljudi su opsednuti a neki introvertnoIiu. I jedni i drugi su mrwi. ekstrovertnoS6u, Zivot pripadaprilagodljivim ljudima koji se kreiu od introvertnosti do ekstrovertnostisaistom lako6omkao da ulazeu kuiu na ili izlazeiz ku6e.Kad vam je unutra hladno, izadetenapolje' rassunce;kad vam postanevruie napolju, udete unutra da se je! hladite.Jednostavno Meditacija ne podrazumevasukob\avanjesa spoljnim svetom. Tako je bilo u prollosti.To je jedanod razloga5to religija nije opstala,nikako ne bi moglaopstati' Zivorpriptda toku' fluidu. Kad postanetestatidni,prewarateseu predmet'VaIi monasi bili su introvertni;Zmurili su predspoljnimsvetom' Na Istoku nismo mogli daruviiemo nauku iako je Istok kokolevkanauke.Matematikaje nastda u Indiji. Prvi tehnololki raci nastalisu u Kini. Zatim ie tazvoinauke odjednom prestao
112
NEVINOST,ZNANJE I MDOZNALOST
na Istoku jer su najobnzovaniji ljudi postali introvertni, izgubili su interesovanje za swaran sver, zaworili su se u sebe.Subjektiv-
jezik objektivnog sveta- nauke - is - religije. Samo onaj ko moie da pre
nost je samo jedna polovina potencijala.
tivno, Istok i Zrpad, materijalno i 'J
SadaZapad ide u suprornom smeru. Postaoje potpuno ekstrovertan, ne znakako da ude u sopsweno bi6e. Zapadne veruje
ljudsko biie. Svet deka celor.itog cov javi celovit dovek, dovedansn'o nece
ni da postoji unutralnjost. Zapad ne veruje da postoji duia. Veruje u ponalanje. Zapadna nauka proudava ponaianje i wrdi da unutra nema nidega - da je sve mehanika.
dovek moZe da se pojavi samo a}o ir
eovek je postao robot. Ako zanemaritedu5u, dovek je robot. Smatra se da nije ni5ta vi5e od prelepe naprave koja se razvlla
pametovanja.Nemojte se poistovec
tokom miliona godina i prella dug put evolucije, ali ipak, samo naprava. Adolfu Hitleru nije bilo teiko da pobije toliko ljudi jer u ubijanju malina nema nideg loieg. Ne oseiate griiu savesti ako
inteligenciju.
Nisam protiv intelekta, nid pror
ma. Uvek budite posmatrat koii stn uma, tela, spoljainjeg i unutrasniee-
i izlnili. Morate znati da ne pripad, bjektivnom. Bog je i jedno i drugo. a
KaLete:,,Veomasam zainteresol'a
razbijete rudni sat. Bez obzirana to koliko je lep, ipak je ro samo sat. Ako hoiete da ga uniStite, niko vam ne moLe zameriti. Od-
ko od toga da ona nisu intelektualna
luka je va5a.Niko vas neie optuZiti za ubiswo. Staljin je pobio milione ljudi bez ijedne trunke na savesrizato 3ro su marksisti
Kad vam se obraiam, dak i ako
kao intelektualna dostignuia.'
govorili da duia ne postoji. eovek je samo marerija,svestje samo
iznad intelektualnog, koristim natin cajer me, u suprotnom, ne biste razL
nusproizvod materije. To je drugi ekstrem. Na Zapadu se razvila nauka, ali je religija nestala. I na Istoku i naZapadu, dovek je ostao polovidan.
nadin komunikacije preko intelekujezikom sve dok vi ne naudite iezik - ja se sluZim logikom da bih va-rn F
Tiudim se da sworim celovitog doveka koji 6e mo6i da spoji religiju i nauku.
logiku. Koristim sve 5to znam da bih dete dualnost. Nisam ni intelektualac, niri sam
Wliki prljaui pasje relao na mathu s maiiiima. Sateraoih je u ioiak snje. Odjednom,matha senakosneiila,uErauila sena zd-
Zelim da vas povedem iza logike i dal intelektom. To je mogu6e. Kad ste u
dnjim nogamai zalajala holihoje grlo nosi. Potpunozbunjen i uplaien,pasje poduio rE i izaiao iz stajebezglasa.
gidni ni nelogidni, ali ta tiSinane moi da seprevede na vai jezik.Toje moi p
Maika seokrenulamatiiima i rebla:
mnogo toga gubi u prevodu. To isl':tu
,,Vidite li sadakoliko znaii bilingvalnosr?"
pretoditi u redi, ali semora pretoiiri it vam objasnim. Mo6i 6eteda me iuiet
Hoiu da dovek bude bilingvalan. Tieba dapoznaje i nauku i meditaciju. Tieba da zna um, kao meditaciiu. Tleba da znz
redima. eak i tada, samo nekolicin; odsutni duhom, uspavani.
Odgouorisu oPasni
:,'OZNALOST
Irtr-,:rlji l;udi postali introvertni, izgubili
n s'.'er.zaworilisu seu sebe.Subjektiv, -::a potencijala. :F:l:nom smeru. Postaoje potpuno ekL u,je u sopswenobiie'Zapadne veruje . -. Zapad ne veruje da postoji duIa. Ven. nauka proudavaponalanje i wrdi da . sr-emehanika. . -llo zanemarite du5u, dovek ie robot';-i: od prelepe naprave koja se razvrlal i:riia dug put evolucije, ali ipak, samo reiko da pobije toliko ljudi jer u r--;q loieg. Ne ose6ategriZu savestiako ir::ia na to koliko je lep, ipak je to samo n-i-::e. niko vam ne moie zameriti. Od:lo
rt;. opruZitiza ubiswo.Staljinje pobio ::;:rlie na savesti zato 5to su marksisti -. Covek je samo materija, svestje samo r 'jrugi ekstrem. ;. :a'.rka, ali je religija nestala.I na Istoku ,.:.,,.lolovidan. r: ,eior-itog dovekakoji 6e moii da spoji
113
jezik subjektivnog jezik objektivnog sveta- nauke isto kao i - religije. Samo onaj ko moZe da premosti objektivno i subjekmoie biti celovito tivno]istok iZapad,materijalno i duhovno' se uskoro ne poljudsko biie. Svet 6eka celovitog doveka'Ako Celovit javi celovit dovek, dovedanswonede imati buduinost' sveobuhvatnu dovek moZe da se pojavi samo ako ima duboku' inteligenciju vei prottv Nisam protiv intelekta, niti protiv inteligencije' sopswenim umovipametovania.Nemojte se poistove6ivatisa brda - svedok ma. Uvek budite posmatrad koji stoji na vrhu po potrebi' ulazili uma, tela, spoljainjeg i unutrainjeg d" biste' ni sui izlazili. Morate znati da ne pripadate ni objektivnom' od ta dva' bjektivnom. Bog je i jedno i drugo, ali niledno . , a - daleKtLete:,,Veoma sam zainteresovanza vala predavanj mogu se opisati ko od toga da ona nisu intelektualna'Zapravo' kao intelektualna dostignuia"' nedemu 5to je Kad vam se obraiam, dak i ako govorim o intelektualaiznad intelektualnog, koristim nadin komunikacije Tlenutno je nai jedini ca jer me, u ,rrpro,rr*o-, ne biste razumeli' da pridam va$im nadin komunikacije preko intelekta' Mora6u logiku jezikom sve dok vi ne naudite iezik tiSine' Vi razumete - ja se sluiim logikom da bih vam pribliiio ono 5to prevazilazi da ptevtzilogiku. Koristim sve 5to znam da"bih vam pomogao dete dualnost'
,;.; ,natku s maiitima. Saterao ih je u .'".-ise nakostreii.la,uspraui'lase na za,:..iBo je grlo nosi'.Potpuno zbunjen i :.ijtto iZ staje bez glasa. ::rna i rekla:
Lingralan.Treba dapoznaie i nauku um. kao meditaciju. Treba da zne
Nisamniintelektualac,nitiSamprotivintelektualaca'salno se moZe dopreti Zelim da vas poved'emiza logike i dalje nego ito tilini' niste ni lointelektom. To je mogu6e' Kad ste u Potpunoj gidnininelogidni,alitatiSinanemoZesedirektnoizraziti'mora je to trud jer se l" ,. pr.rr.de na va5jezik. To je moj Posao'Veliki da se ne moZe je mnogo toga gubi u prevodu' To iskuswo toliko drugog nadinada pr.riiri r, ,.1i, ali semora pretoditi jer nemam kadvam seobradam v"m objasnim. Mo6i iete da me dujetesamo (e zaista duti jer su ljudi redima. eat i tada, samo nekolicina odsutni duhom, usPavani'
114
NEVTNOSIZNANJEr RADOZNALOST
Moram da podnem obraianje vaiim jezikom i, malo-pomalo, podeiete da udite moj jezik. Ja sam bilingvalan. Naudiiu i vas da budete bilingvalni. Imamo dva jezlka: jezik reti i jezlk ti5ine. tenutno moram da koristim jezik rcti da bih vam preveo poeziju tiSine, muziku tiiine. Kasnije, kad malo razvljete meditativnost, razumeiete poeziju tiSine, muziku tiSine tako Sto 6ete samo sedetipored mene. Neie biti potrebno da vam bilo 5ta pridam. Jedva dekam taj dan jer mi je sve teZeda govorim. eini vam se da bih mogao da pridam po ceo dan, ali meni je sve teie jer uvidam koliko mi je nemoguie da ono 5to se ne moZe saznati pretodim u redi. Svalepota se gubi u redima - pridanje mi lidi na ubijanje. Do vas dopiru samo neke redi - to zavisi iskljudivo od vas.Ako ste raspoloZivi,doprede,ako niste * neie. Slulaiete samo
5
Stare navike teSk Pogledajtedruete, ali nemojte razmiiljai
o
je oduojeno od uas.Puluiajte cvrhut prica" iem amu. Jednzstaunz,budite. Mal*pw,t saorn biiu, kao sueli pouetarat u ubinoi i sualosti u mraku uaie dule, hap da sk Nta
ono 5to ielite da sluiate i videiete samo ono 5to moZete da vidite. Doneli je odluiio da za praznib poseti Suajcarskujer je oduueh ieleo da osuojiMaterhorn. Unajmioje uodiia i krenuona urh. Bai
ne dopada ono {to ne znam. Stalno pol,zit
hadje gotouodosegao cilj, uhuatila ih je oluja.
aciju nehim glupirnpostupcima"
Tri sata kasnije, ubazaoim sesueti Bernard hako nosi fl.rtiu konjaka. ,,Ura!Dolazi dovekovnajbolji prijatelj!",pouikaoje uodit. je Doneli. ,"Aha,pogledajsamokoliko pasaganosi!", odgouorio eujete samo ono 3to moZete,vidite samo ono za 5ta ste sposobni da vidite. Nateiemo se da bih vas doveo do tadke odakie moiete da vidite isto Sto i ja. eim obudim dovoljan broj ljudi da sworim budino polje, povu6i iu se u tiSinu. VaJ ulazak u meditaciju daje mi nadu da ie se to uskoro desiti. Uskoro iemo imati dovoljno energije.Onda iu moii da sedim s vama bez reti. Biiemo u zajedniSwubliiem nego 5to je verbalna komunikacija. Tada ie se desiti dudo. Aii, prvo moram da vas pripremim redima. To je kao zavodenje. Moram da vas zavedem da svoju patnju usmerite na neito 5to ste sasvim zaboravill
U poslednje arstne oseiatn aeliba lzaigrrzi
ge stTane prebacujen
Oseis
t
sebi da aeba pribt
jeste, Veorua ni je telho da ghdarn saall,% nesigurnost. Mo/;ete li, molirn Vas, da mi,
Pogreino su nas udili, u suprotnom. E sigurnosti, a da se radujemo neizvesnos
izvesnostje svesto tome da sutrainji da
danalnjeg dana. Moida sutra netere n treba da Zivi u svakom trenutku kao da r
Zivot u kome je sve izvesno bio bi to kao da neprekidno gledate isti film Samo jednom moiete ui,ivati u filmu. .
drugi problem... Neizvesnostje proizvod Zivota.AIio r
ne razumete ni Zivot. Godi5nja doba se rya, dolazijesenili proleie... Svesemen
l!r m jezikom i, malo-pomah
bilingvalan. Naudiiu i vas ka: lezik redi i jezik tiiineii da bih vam preveo poemalo razvijetemeditativ-
Starenavikete5koumiru
u riiine tako 5to iete samo r da vam bilo 5ta pridam. tzt da govorlm. Llnl vrm ur. di meni je sve teie jer
Pogledajtedruefu,ali nemojterazmi.lljati'o niemu haoo netemuito je oduojenood uas.Posluiaitecurkutptica, ali bezcurkutanjau uabudite.Mah-pomalo, uidrieteblesahsuestiu lem umu.Jednostduno,
ro ito se ne moZe saznati rima - pridanje mi lidi na
suombiiu, haosuelipouaaracu uhlnoj i memljiuojsobi,kao zrak suetlostiu mraku aaieduie, kao dn stePznoaoiuli zouiiuota.
.rF'.
;i - to zavisi iskljudivo od Lre - neie. SluSaietesamo r ono 5to moZeteda vidite. S:ajcarshujer je oduuek oair'ai krenuona urh. Bai a"u!tt.
i Bernard hako nosifaiu rtt\i'.'',pouikaoje uodii. je Doneli. nosil.'',odgouorio e sarno ono za Staste spo;as doveo do tadke odakle da sworim budino polje, iiraciju daje mi nadu da ce i riovoljno energije.Onda .orno u zajedniSwu bliZem a,ia ie se desiti dudo. Ali, To je kao zavodenje. Mousmerite na ne5to 5to ste
(I poslednje arsfne ose'am aelihu nesi.gurnost.shuatio sam da mi se ne dopada ono ito ne anatn. Stalno pohuiaaarn da bontrolilerr. situaci.ju nehi.mgbphn postuqtcima. Oseiannsebao zataormi'b, a s druge stTaneprebacujem sebi da fieba Tni.haatiti iiaot onabaa hahaa jeste. Veomarni je telho da gledatn samogsebe,a to stuaraioi uedu nesigurnost. Moiete li, molim Vas,da rni halete neito aiie o totne? Pogrelno su nas udili, u suProtnom, trebalo bi da se plalimo Nesigurnosti, a da seradujemo neizvesnosti.Sta je neizvesnost? izvesnostje svesto tome da sutrainji dan nije samo ponavljanje danalnjeg dana. MoZda sutra nedete ni biti Livi. Znati, svako treba da Zivi u svakom ffenutku kao da mu je poslednji. Zivot u kome ie sve izvesnobio bi veoma dosadan' Bilo bi to kao da neprekidno gledate isti film - znlte sve 5to ie se desiti' Samo jednom moiete uLivxi u filmu. Ako ste idioti, to je vei drugi problem... Neizvesnostje proizvod Livota' Ako ne razumete neizvesnost, ne razumete ni Zivot. Godi5nja doba se smenjuju, klima se men)a.,dolazijesenili prole6e... Svesemenja. Nilta ne treba uzima-
116
NEVINOSTZNANJEI MDOZNALOST
tizdravo za gotovo. To je neizvesnost.Hodete da svebude trajno,
dokopate groba, nema vi5e straha- \
unapred uwrdeno. Jeste li se ikad pitali kako bi izgledalo da je sveonako kako vi hoiete? Svakogdana jedete istu hranu, govori-
ne moZete umreti dvaput.
te iste redi, sluiate iste pride. Nema dak ni smrti da vas oslobodi tog tragidnogLivota - Livite u kolmaru.
Ljudi se uvek trude da swore os su ti oslonci laLni. Vreme ne brine
takode, ne brine o valim osloncima
Nesigurnost odrLava sveiinu, avanturu i predstavlja samu spoznaju da je svepodloZno promenama. e* i ako vi ne menja-
ose6ateneizvesnost. Moiete imad o banci, ali to nije sigurnost, vei s:rr
te okolnosti, one ie se samepromeniti. Doii ie do preobraiaja.
osigurati od smrti? Kako se moiere
Antidka izreka kaie: ,,Pravogdoveka zora ne zatide tamo gde je ga sumrak ostavio." Ili sumrak ga ne zatidetamo gde ga je zore
iivotnog toka? Ne moiete ga zausm Zivotni tok je poput planinske buiir
ostavila. Pravi dovek je uvek u pokretu. Pravi dovek je tok, a ne
podnoZje sve do okeana gde ie potpr Ideja o sigurnosti sworila je pn - niStane treba da ostanenepoTner
ustajalabara. Udili su nas da strahujemo od neizvesnostii da sigurnost postavimo sebi za Zivotni cilj. Hoiemo da se obezbedimo u svakom pogledu - finansijskom, politidkom, verskom. Sigurnost
snost. Ako vam je nedto poznato, os
znadi smrt. Sigurnost znati da ie sutra biti samo repriza danai-
sitnice. Ako se nadete s nekim nepx
njeg dana.
dok putujete vozom, odmah cete hrr
Je li to Zivot? Ima li plesa u va5em Zivotu? Da li se kre6ete, savijate,skakuiete, da li rizikulete? Idete li opasnim stazama?Zi-
ide, kako sezove, dime se bavi, koia r niste ni razmi5ljalio tome da je u pir
vot vam pruLa sve, samo ako prihvatite sve Sto se deiava u ovom
odnosima s ludima. Ko zna, moid"e koji bi vas mogao ubiti usred noci...
trenutku, a narodito opasnostiizazove. ,,U poslednjevreme oseiam veliku nesigurnost.Shvatio sam da mi se ne dopada ono 5to ne znam", kaZete.Okrenuti ste na-
Neprekidno se trudite da saznan
Zato se ljudi uvek plaie nepozr
u prisuswu ljudi koji se ne uklapai
glavce. Moraiete da promenite pololaj. Ne treba da mrzite neizvesnost, vei da je prihvatite, volite, prigrlite i uZivate u njoj.
stada,postajeteautsajder,dudak Li
Sutralnji dan doneie nove vesti.
enciklopedije.
Pla5ite se neizvesnosti,aiz tog straha proizilazi i strah od neznanja. Neznanje je najvi5i vrh svesti. Sigurno se plalite vrhova jer biste mogli da padnete odatle. ViSe volite ravan, asfaltirani put - gde nema opasnostiod pada.
kakvim nepotrebnim znanjima i s
Nekada sam poznavas $yamenr
iaknut. Nikad nisam upoznao nikog
ceo Oksfordski rednik engleskog iezi votni poduhvat. Mogli ste da on'orir
red i on bi vam rekao sva navedene
Milioni su odludili daLivena apsolutnom minimumu iz straha da bi mogli izgube sve. Bezbednijeje Ziveti na minimumu, u swari - najbezbednije je ne iiveti uopite. Niko nikad nije rekao
kompjuter. Ziuroje u zabludi daznt
da mrwe dekaneizvesnost.Groblja su najsigurnija mesta.eim se
Ziv. Potide od dijaloga, od kontakm s
Ne moZete nauditi engleski buh
NJIOST
rosr.Ho6ete da svebude traino, C pimli kako bi izgledalo da je d-arrajedete istu hranu, govoriaa cak ni smrti da vas oslobodi imaru. . avanturu i predstavlja samu renarna.eak i ako vi ne menjareniti. Doii 6e do preobraZajaior-eka zorane zatide tamo gde ga ne zatidetamo gde gaiezort rl-reru. Pravi dovek je tok, a ne od neizvesnosti i da sigurnost )€emo da se obezbedimo u svarlirickom, verskom. Sigurnost :sLLrrabiti samo rcpriza danaiFr:semZivotu? Da li se kreiete, :? Idete li opasnim stazama?Zirrarire sve 5to se deSavau ovom zZO\-e.
reliliu nesigurnost. Shvatio sam nam'. kaiete. Okrenuti ste nanlozai. Ne treba da mrzite neoLite.prigrlite i uiivate u njoj. s srraha proizllazii strah od ner-esd. Sigurno se plalite vrhova k. \-iie volite ravan, asfaltirani la. apsolutnom minimumu iz stra' dniie je Liveti na minimumu, u i uopite. Niko nikad nije rekao .iasu najsigurnijamesta.eim se
Starenauike teiho umiru
117
dokopate groba, nema vi5e straha. Ni smrt vam ne moZe niita ne moZete umreti dvaput. Ljudi se uvek trude da swore oslonce, iako dobro znqu dt su ti osloncilatni. Vreme ne brine o valim osloncima. Ziuot, takode, ne brine o va3im osloncima. lJ swari, Ita god da radite, oseiate neizvesnost.MoZete imati ogromnu sumu na radunu u banci, ali to nije sigurnost, ved samoobmana. Kako se moZete osigurati od smrti? Kako se moZete osigurati od promenljivosti iivotnog toka? Ne moiere ga zaustaviti. Ne moZete ga sprediti. Zivotni tok je popur planinske bujice koja se survava sa vrha u podnoZje sve do okeana gde te potpuno nestati' Ideja o sigurnosti sworila je predstavu o gomilanju znania - ni5ta ne treba da ostane nepoznato jer nepoznato rada neizvesnost.Ako vam je nelto poznato, oseiatese sigurno' Neprekidno se trudite da saznatesve' Pa makar i beznadajne sitnice. Ako se nadete s nekim nepoznatim putnikom u kupeu dok putujete vozom, odmah 6ete hteti da saznateko je on, kuda ide, kako se zove, dime se bavi, koja mu je veroispovest" ' MoZda niste ni razmilljali o tome da je u pitanju strah od nesigurnostiu odnosima s lludima. Ko zna, moLda putujete s nekim ludakom koji bi vas mogao ubiti usred no6i... Zato se lludi uvek plale nepoznadh. Osete nelagodu dak i u prisuswu ludi koli se ne uklapaju u gomilu. eim niste deo stada,postajeteautsajder,dudak. Ljudi vole da pune glavu svakakvim nepotrebnim znanjima i smeiem. Vole da budu iive enciklopedije. Nekada sam poznavao bramana u svom selu' Bio je malo iaknut. Nikad nisam upoznao nikog slidnog. Naudio je napamet ceo Oksfordski rednik engleskog jezika- bio mu je to najve6i Zivotni poduhvat. Mogli ste da oworite rednik i pitate ga bilo koju red i on bi vam rekao sva navedena znatenia'. Bio je skoro kao kompjuter. Ziuroje u zabludi daznaengleski jezik' Ne moiete nauditi engleski bubaju6i retiiz rednika' Jezikie Ziv. Potide od dijaloga, od kontakta s ljudima. Oksfordski rednik
118
NEVINOST, ZNANJEI MDOZNALOST
moie da pomogne u komunikaciji, ali nije dovoljan za poznavenje jezika. Thj dovek nije mogao da sklopi nijednu redenicu jer u redniku su navedenesamo pojedinadne reti. Znao je sve redi, ali ni5ta nije mogao da poveZeu redenicu. Isti je sludaj sa udenim lludima - plaSese neznanja, pa gomilaju sve 3to su ikad proditali samo da bi zabaiurili taj osecaj debelim slojem znanja.Ipak, ispod tog debelog pokrivada, ostaju neznalice kao i uvek.
datum, mesec,godinu. Izraiunali su nikome nisu objasnili metode s-oiih n
rio svet tadno detiri hiljade i ieriri so* Naravno, mora da je bio ponedeliali. p
da podne u sredini kalendarskegodir, zapoteo proces swaranja sveta,bas je r
bi kalendar mogao da postoji ako ne p
Neznanje ne treba da se krije, vei da se prewori u nevinosr. Neznanje ne treba da se prewara u znanje.Tieba da postane ose-
Taj proradun pokrenuo je lar-inu : teolozi nisu mogli da odgovore. Sta ie Zako je stvorio svet bai detiri hiliade
iaj tajanswenosti i divljenja prema Zivotu. Thko se oseia vernik. Obrazovani ljudi nikad nisu vernici - ne mogu ni da budu.
U demu je tajna? Gde je bio pre ror Odakle dolazi Bog? Ko ga je sn'orio:
Pristup je pogreian od samog podetka - i to ne neki delovi, ve6 u celini. Morate shvatiti da je neizvesnostpriroda iivora, ne moie se izbeii ni na koii nadin. Kad nelto ne moZereda izbegnete, nadite nadin da uLivate u tome. Ako neito ne moZete da promenite, zar je to nzlog da udarate glavom u zid? Bolje da neizvesnostpreinadite u prijatno iskuswo. lJ stvari, neizvesnosti jeste prijatno iskuswo. eovek nikad ne6e usperi da otkrije sve tajne Livota. Nikad neie dostidi sveznanje.Ze\a za sveznanjemje opasna. Ambicija da sakupite $to viSeznanja,moie vas odvesti do toga dazabonvirc najvainyu dinjenicu - preobraiaj. Informacije vam neie pomoii u tome. PreobnLajvas neie udiniti sveznalicom,vei mistikom. Svesitnice koje dine Livot - od najmanje vlati trave do najvete zvezde- sveje to misteriozno. Ni nauka ni verski spisi nemaju odgovore o Zivotu - samo hipoteze. Religije se trude da namernu svoje hipoteze o Bogu kao o worcu svera.To je zaista zaLaljenje; nema nikakve vezesapravom religioznoiiu, to je samo detinjasti napor da zabaiurite neznanje.Niko nikad nije video Boga kako stvarasvet.Niko ne bi ni mogao da prisuswuje rome, inadeto ne bi bilo swaranje sveta.Neko bi vei bio tamo. Ljudska glupost nema granica. Hri5iani veruju da je Bog stvaralacsveta... Kao da to nije dovoljno, moraiu da znaju taian
i bez majke? Ko ga je sworio? Ako lr onda je i Bogu potreban.
Ova hipoteza mote da zador-oX PruLa im lainu sigurnost. Milioni ni
hramove, sinagoge,di.amije, mole se od hipoteze.
Kad dovedanstvodostigne zrelosr. ,,Istorijaje puna idiota! Prvo swarai,utl njaju." Dva plus dva su detiri - or-o ie X
klanjate, zar ne?Napi5ite: ,,Dva plus dr site cveie i otpevajte pesmu. Znaite sa bolji od hipoteze da dva plus dva su ce
Ni nauka nije u boljem polozaiu. yremenskom periodu, pre oko teriri n
dun nauke laLanje kao i proradun reli detiri miliona ili detiri milijarde qoCix
broja?Vrlo neobidno. Kaiu da je s.r'e splozijedega?Uldonili su Boga, sad u.m ju energije.To znati da je energiiabila r
tamo, znadi da je i Zivot bio ramo. Izgleda da je Gautama Buda rnnos( ra; nijedan od njih ne veruje u sn'aran
{,i'osT . ali nije dovoljan zapoznlYilLsklopi nijednu redenicujer u acne redi. Znto je sve redi, di r-icu. a - plaie se neznanja, Pa gG mo da bi zabaiurili taj osecai . ros debelog polrivada, ostaju vec da se prewori u nevinosL znanje. Thebada postane oser 2ivotu. Tako se oseia vernik ci - ne mogu ni da budu. pocetka - i to ne neki delovi, nein'esnost priroda Zivota, ne {ad neito ne moZete da izbeome. Ako nelto ne moiete da la-rateglavom u zid? Bolje da ;kusn'o. lJ swari, neizvesnosti r*rife we tajne Livota. Nikad 'eznanjem je opasna. Ambicija rs odr.esti do toga da zaboravite nrbrmaciie vam ne6epomo6i u reznalicom, vei mistikom. I najmanje vlati trave do najveri nauka ni verski spisi nemaju e. Religije setrude da nametnu u n-eta.To je zaista zaLalienie; ioznoiiu, to je samo detinjasti [o nikad nije video Boga kako uaprisusrvujetome, inadeto ne r bio tamo. :a- HriScani veruju da je Bog o*-olino,moraju da znaju tadan
Starenauiheteihoumiru
119
datum, mesec,godinu. Izradunalisu (ne pitajte kako jer nikad nikomenisu objasnilimetodesvojihproraduna)da je Bog sworio svertadno detiri hiljade i detiri godine pre Isusovogrodenja. Naravno,mora daje bio ponedeljak,prvi januar,jer ne bi mogia da podneu sredini kalendarskegodine. I'J swari, kad god da je zapoteoprocesswaranjasveta,baI ie tad bio prvi januar' Kako bi kalendarmogaoda postoji ako ne postoji svet? Taj proradunpokrenuoje lavinu pitanja na koja hriSianski teolozinisu mogli da odgovore. Staje Bog radio ditavuvednost? Zalto ie sworio svetbaI detiri hiljade i detiri godinepre Isusa? U demu ie tajna?Gde je bio pre toga?I, naivaLniiepitanje: Odakle dobzi Bog?Ko ga je sworio?Je li Bog sirode,bez oca i bezmajke?Ko ga je sworio?Ako je svetupotrebanswaralac, ondaje i Bogupotreban. Ova hipoteza moi.eda zadovolji samo detinjasteumove' PrtLa im lainu sigurnost.Milioni ljudi veruju u to. obilaze hramove,sinagoge,di'amiie,mole se Bogu koji nije niStavi5e od hipoteze. Kad dovedanswodostignezrelost,smeja6ese nalem dobu: ,,Istorijaje puna idiota!Prvoswarajuhipoteze,a posleim seklanjaju." Dva plus dvasu detiri- ovoje hipoteza,pa ipak joj sene klanjate,zar ne?Napi5ite:,,Dvaplus dva su detiri." Zatim donesite cveie i otpevajtepesmu. Znaite samoda va5Bog nije niSta bolji od hipotezeda dva plus dva su detiri. Ni naukaniie u boljem poloiaju. Kaiu da je u odredenom vremenskomperiodu,pre oko detiri milijarde godina" ' Proradun nauke laiztnje kao i proradunreligije: detiri hiljade i detiri, detiri miliona ili detiri milijarde godina. Kako su dolli do tog broja?Vrlo neobidno.Kaiu da je svet nastaoiz eksplozije'EkUklonili su Boga,sadumestoBogaimaju eksplozisplozijedega? ju energije . To znadida je energijabila tamo.Ako je energijabila tamo, znati da jeiLivot bio tamo. Izgledadaje GautamaBuda mnogo logidniji, kao i Mohovisu porekli ra; niiedanod niih ne verujeu swaranje.Jednostavno
r20
ZNANJEI MDOZNALOST NEVINOST,
da je svet ikada sworen. Svet je oduvek bio tu i zauvek 6e biti, samo menja oblike postojanja. Ne moZetedoii do tadkekad svetaniie bilo i onda se,odjednom, pojavio. Nije logika, ve(, maglja. Prvo nije bilo nidega, a sledeieg trenutka, nastalo je sve. Izgleda da je Bog ulidni madionidar! Ulidni madionidar zna samo trikove. Izvlaii golubove iz praznrh Seiira - skrivene golubove. Swara iluzliu da je Seiir praz n, a u swari nije. Gautama Buda ima pravo kad kaie: ,,Samaideja o swaranju sveta je budalasta. MoZe da dovede samo do glupih odgovora i joI glupljih pitanja." Zako bi ljudi hteli da znqu tako neSto?
eovek koji razume Zivot prihrer
bilaznu dinjenicu, kao deo egzisten mi ne znamo. Imamo samo neka p, se neprekidno menja. Ono 5to dane moZeda postaneneizvesno. Jesteli primetili da u poslednlih
sano nijedno obimnije naudno delo? ke publikacije. Ne pi5u velike kniigr : nego 5to seknjiga zavrli - tolike ie eI
stare teorije pogreSne,pojavljuiu se umiru; nove se radaju poput feniks
Sigurno postoji neka psihololka potreba za or.l
savrieno jasno da 6e i te nove teoriie Ako poku5ate da napi5etekomp
- sigurnost. Kad dujete da je Bog stvorio svet, osetiteolaklanje. eudno, meni nikad nije bilo vaLno da li je Bog stvorio svet ili
noj delatnosti, samo 6ete izgubid r: piSu po novinama i magazinima ie naudnim krugovima na univerzitedn
nije. Koga je briga? Kakve vezeja imam sa swaranjem? Ne utide na mene ni na koji nadin. Spreman sam da prihvatim misteriju Livota. Veliki sam protivnik svih tih ljudi -bez obzira na to da
tom trenutku, te teorije vaie, ali nikc Ranije se smatralo da Ajnitajnora r
li je red o teolozima ili naudnicima - koji ie va5 strah od neizve-
jena. Pobijenaje. Ajnitajn viie niie r
snosti umirivati kojekakvim hipotezama. e"k ni nauka nije mogla da odoli isku3enju,da jednostavno
bio. Malo-pomalo, deo po deo. ce gnuta je kritikama i pojavila su se n( Jedno je sigurno tokom posla kazaJoda nijedna teorija ne predsav
prihvati tajnu Zivota ikaLe:,,Ne znamo." lJ swari, ceo taj naudni projekat veoma je spor, vrlo postepeno Siri se oblast naSegznanja, a oblast onoga 5to ne znamo se smanjuje. Logidno, jednog dana u buduinosti doii 6e trenutak kad ie nam sve biti poznato moi.da.ie taj dan doii tek za milion godina. ViSe neie biti nidega 5to treba da se sazna. Ne mogu da se sloZim s ovim. Istina je da nauka pokuiava da de5ifruje sve, ali ipak ne uspeva da ih oslobodi vela misterije. Jednostavno gura misteriju u stranu. Cepate atom uskoro iete moii da podelite i seme. KaZeteda se atom sastoji od elektrona,
privremenu hipotezu. Neko oitroun inteligencije i boljom naudnom opn
gnuie prethodne teorije. Teorije earlsa Darvina viie ni krugovima. Ideja da dovek potite r jednog zagovornika. Ako gledate i
teoriju neie vam biti potreban, ali a lionima godina majmuni su maimt ni ljude koji se vra(a1una razvoini
protona i neutrona. Mislite da neSto znate?Varate se. Ne znate zalto se atom sastojiod protona, elektrona i neutrona! Misterija
mune koji silaze sa drveia, uspra\:
nije reiena. Samo su tajne jo5 neuhvatljivije.
..Postaosam dovek!"
www.leo.rs
Starenauike teiho umiru
rloz\'-{rosT r ie oduvekbio tu e-
kad sr.etaniie bilo i onda se, ec magija. Prvo nije bilo nidega"
s'e. Izgledada je Bog ulidni zna sarno trikove. Izvlati
soiubove. Swara iluziju. da ie o kad kaie: ,,Samaideia o s dor-edesamo do glupih odgovora
bi liudi hteli da znaju tako rika potrebaza otkivanjem r psiholoikapotreba.Ta potrebaj Bos sworio svet, osetite olakianje>i-lor-aznoda li je Bog sworio svet ili ze ia imam sa swaraniem?Ne )rernarr sam da prihvatim misteriju y,ih tih ljudi - bez obzira na to de ricima - koji ie vai strah od neizvehiporezama. d:. odoli iskuienju, da jednostavno \e zna-mo."lJ swari, ceo tai naudni losrepenoSiri seoblast naleg znanja, sc smanjuje.Logidno, jednog dana Le-kkad ie nam sve biti poznato milion godina. ViSeneie biti nidega or-irn. Istina je da nauka poku5ava rsw\? da ih oslobodi vela misterije. r -irranu.Cepate atom - uskoro iete
121
eorrek koji razume iivot prihvati6e neizvesnost kao nezaobilaznu dinienicu, kao deo egzistencijei duda misterije' NiSta mi ne znamo. Imamo samo neka povrlna znanja o onome $to se neprekidno menja. Ono 5to danasizgleda stabilno, vei sutra moZe da postane neizvesno. godina nije napiJesteli primetili da u poslednjih tridesetak sano nijedno obimnije naudno delo? Samo dlanci, prikazi i kratke publikacije. Ne piSu velike k jig. zato 5to ie tema zasared pre su ,r.jo Stoseknjiga zavrli - tolika je eksplozija.Ispostavljaseda stare teoriie pogreine, pojavljuju se nove teorije' Stare hipoteze je umiru; nove se radaju poput feniksa, iz pepela starih' Svima savr5enojasno da 6e i te nove teorije pasti' Ako pokulate da napiSetekompletnu istoriju o nekoj naudnoj delatnosti, samo 6ete izgubiti vreme' Naudnici, uglavnom' piSu po novinama i magazinima jer se njihovi dlanci ditaju u ,r",.rtrri- krugovima na univerzitetima ili konferencijama. u datom ffenutku, te teoriie vaLe,aJiniko ne zna dali &vaiiti i sutra' Ranije se smatralo da AjnStajnova teorija nikad neie biti pobijena. Pobijenaje. Ajnitajn viSenije onoliki div kao 5to je nekad tio. ttl"lo-pomalo, deo po deo, cela teorija relativiteta podvrgnuta je kritikama i pojavila su se neka bolja glediSta' tri veka iskuswo je doJedno je sigurno tokom poslednja kazalo da nijedna teorija ne predstavlja izvorno znanle' vei samo privremenu hipotezu. Neko o5troumniji, savedim koeficijentom inteligencije i boljom naudnom opremom' pre ili kasnije' opovrgnuie prethodne teorije. Teoriie earlsa Darvina vi5e nisu prihvatljive u naudnim krugovima. Ideja da dovek potide od majmuna nema viie nijednog zagovornika' Ako gledate doveka, nikakav doktz za tu
ona. elektrona i neutrona! Misteriia
teoriju neie vam biti potreban, ali ako gledate majmuna" ' MiIionima godina majmuni su majmuni, a ljudi ljudi' Ne vidimo ni ljude koji se vra(qtna razvojni stupanj majmuna' niti majmune koji silaze sa drveia, uspravljaju se na dve noge i vidu:
i neuhradjivije.
,,Postaosam dovek!"
r:e da se atom sastojiod elektrona, d; neito znate?Varate se. Ne znate
122
NEVTNOST, ZNANJEI RADOZNALOST
Nijedna teorija nije powrdena. Sve se promenilo. Sve sc menja tako brzo da u buduinosti neiemo moii ni novine de
Setivli se Gedela, duvenog mat godina pisao najiscrpniju i naikoml
ditamo.
tici, Rasel mu je poslao zadatali. G, poglavlje svoje knjige. U knjizi ie r reliti bilo koii zadatak. Ali, niie m
Jedan od najveiih marematidara svih vremena, Kurt Gedel, napisao je knjigu. Ceo Zivot posvetio je zadatku da napi5e sveobuhvatnu knjigu o matemarici koja neie morari da se preradujeBio je genije. Ba3 kada je stigao do zaldjudka kttjig., Bertrand Raselje ceo njegov detrdesetogodi5njirad oborio jednim deli6em slagalicekoji je otkrio. Bertrand Raselje, takode, bio matematidar. Napisao je knjigu ,,Principia mathematica" za koju mislim da je iitaju samo ludaci kao 5to sam ja. Saznaoje za problem: britanska vlada naloLila je svim bibliotekama da naprave katalog svih izdanja i da poialju po jednu kopiju u narodnu biblioteku da bi se odredio tadan broj kryig" u celoj zemlji. Bibliotekari su napravili kataloge. Nekolicina inteligentnih bibliotekara zapitala se 5ta da radi, da li da i katalog uvrsti u spisak knjiga jer je katalog prerasraou veliku k jigr. Ako ne uvrsre katalog, protive se propisu koji kaie da se sve knjige moraju popisati, a ako ga uvrste, izgledaceveoma glupo. Bili su to bibliotekari iz nekih varoiica. Dilema ih je zbunjivala, ali mislili su: ,,Ne treba da brinemo, samo 6emo ih poslati u narodnu biblioteku." Za narodnu biblioteku ie, takode, vaLilo pravilo da treba napraviti popis svih kataloga koji se tamo nalaze i poslati vladi jednu kopiju. Iako je bibliotekar u narodnoj biblioteci bio daleko obrazovaniji od ostalih, ni sam nije znao Sta da radi: da li da u katalog uvrsti i sam katalog... Problem je naizgled dudan i smeian, ali nije smeo da se odupre naredenju da popi5e sveknjige. Obratio se Bertrandu Raselu zapomo(:,,Ti si veliki matematidar.Molim te, reli ovu zagonetku."
katalogom. Bio ie toliko iznenaden 3to ovai ne moZe da resi da niie hteo da obia
vratio je zadatak Raselu i napisao r krjigt i neiu je objaviti iako sam ce 5em. eemu k"jig" kad ja ne urnem zadatak?"
Nauka se trudi da sa svegaskine' imala isti cilj. Bog je stvorio wet - sa
brinuti zavas.Bog odluduje o s\-em Bog je saoseiajan,bar tako muslime
Bog je samilost. Nemojte brinuti ni biti oprolteni jer njegovaje samilost grelite.
Koliko grehova moiete poiinid od sedamdesetakgodinal eak i ako danju i no6u, bez pauzaza jelo, spar
gresi i ni5ta osim greha, od kole\-ke biste mogli da zgreiite toliko da rz vam pruZa sigurnost, daje vam utehr
Teologija pokulava da swori sis teologija, ni filozofija, ni nauka ne n
Morate biti hrabri i prihvadd nt je prihvatite, ve( i da uiivate u nioi Livota - drve6u, okeanima, planin'
Raselje pokuJavao da reii zadatak,ali nije uspeo. Sveje bilo pogrelno. Ako uvrstite katalog u katalog, to neie izgledati dobro.
misterije Livota. Od najmanjeg kam sveje tako tajansweno da nikad nec Neznanie je nadin Livoramisd-k
Ako ne uvrstire katalog, ostaviiete jednu kryig" nepopisanu.
mistika. Biti sanjasinznadi bid na p
Starenauiketeihoumiru
OZ\\TOST dena. Sve se promenilo. Sve Lostine6emo moii ni novine d..ara wih vremena, Kurt G r*'edo je zadatku da napile sveokoia neie morati da se preradujero do zakljudka knjige, Bertrand d,isnii rad oborio iednim deliiem rio matematidar. Napisao je knjir koiu mislim da je ditaju samo : za problem: britanska vlada naaapraYekatalog svih izdanja i da ilnu biblioteku da bi se odredio maloge.Nekolicina inteligentnih rd.i.da li da i katalog uvrsti u spir.o u veliku kryig*.Ako ne uvrste ii:ie da se sve knjige moraju po3 veoma glupo. rih r-aroiica. Dilema ih je zbunjia.hrinemo, samo 6emo ih poslati xinu biblioteku je, takode, vaiilo ;*fi
kataloga koji se tamo nalazn
noi biblioteci bio daleko obrazorao ita da radi: da li da u katalog n ie naizgled dudan i smelan, ali niu da popiSesveknjige. Obratio -Ti si veliki matematidar. Molim aclatak, ali nije uspeo. Sveje bilo u karalog, to neie izgledati dobro. :ereiednu ktjigt nepopisanu.
123
Setivii se Gedela, duvenog matematidara koji je detrdeset godina pisao najiscrpniju i najkompletniju knjigu o matematici, Rasel mu je poslao zadaak. Gedel je ba5 pisao poslednje poglavlje svoje knjige. U knjizi je wrdio da matematika moZe sa ,.siti uito koji zadatak. Ali, nije mogla reiiti ovaj zadatak katalogom. Bio je toliko iznenaden sto ovaj mali problem matematika ne moze da reSida niie hteo da objavi knjigu. van sebeod besa, vratio ie zadatak Raselu i napisao mu poruku: ,,Ne6u zavriiti je ktjigt i neiu je objaviti iako sam ceo Zivot protra6io da napijednostavan 5em-eemu ktjig" kad ja ne umem da relim jedan zadatak?" Nauka se trudi da sa svegaskine veo tajne' Ranije je teologija imala isti cilj. Bog je sworio svet- sadste bezbedni' Bog 6e sepobrinuti zay^s.Bog odluduje o svemu' naravno' sveu valu korist' Bog je saoseiajan,bar tako muslimani kaZu, ,,Rahman Rahim"' Bog je samilost. Nemojte brinuti ni zbog dega' Svi gresi 6e vam da biti opro5tenijer njegovaje samilostve6aod vasesposobnosti greiite. Koliko grehova moZete podiniti tokom jednog malog Livota od sedamdeserakgodina? eak i ako svakogadana budete greiili, danju i noiu, bez pauzaza jelo, spavanjei tuliranje samo gresi' ne gresi i ni5ta osim greha, od kolevke do groba dak ni tada fiste mogli da zgrelite toliko da vam Bog ne bi oprostio' Bog vam prrLasigurnost, daje vam utehu samo vi verujte u Boga' Teologija pokulava da swori sigurnost, utehu, izvesnost'Ni teologija, ni filozofija, ni nauka ne mogu da otkriju tajne Zivota' Morate biti hrabri i prihvatiti neizvesnost.Ne treba samo da je prihvatite, vei i da uiivate u njoj' Thebada uZivate u tajnama Livota - drveiu, okeanima, planinama, zvezdama" ' Sve su to misterije Livota..Od najmanjeg kamidka naplai'i do univerzuma' sve ie tako taiansweno da nikad ne6emo saznati suStinu' Neznanje je nadin Livotamistika. Neizvesnostje nadin Livota mistika. Biti sanlasinznadi biti na putu da postanetemistik'
r24
NEVTNOSI ZNANJE r RADOZNALOST
-\--
Ako promenite tadku gledi5ta - koja je potpuno pogrelna
sti, vi ste mudrac, vi ste probudeni. l\ko i,
- problem ie nestati. Moii iete da plelete usred sveopite neizve-
neizvesnosti,borite seprotiv prowedjenia.
snosti, moii iete da se smejete,moii iete da volite. Neznanje je nevinost, a neizvesnostneprekidna promena panorame * vedito sveie i nove. (J Zivotu se niita ne ponavlja.
ikad postanete mudrac.
Sigurno ste duli izreku: ,,Istorija se ponavlja." Istorija se ponavljala jer su je, do sada,dinili glupi ljudi. Zivot je veoma inteligentan - nikad se ne ponavlja. Nikad se ne rada drugi Isus, Mojsije, drugi Buda, e,t"ng Ce, drugi Sokrat. Jednostavno nema potrebe za ponav\anjem. Swaraladkasnagaiivota je neiscrpna. Da, istorija se ponavlja jer je dovekov iivot sveden na rutinu. Pogledajte sopsweni iivot - stalno nelto ponavljate. Malo. -pomalo, ponavljanje vam postaje najviSi domet. Gorovo ste se preworili u robota, izgubili ste svesr.Svestukljudujete samo kad se nadete u nekoj novoj situaciji. Kad ne pomaiu stari odgovori. Neizvesnost je veliki blagoslov Livota i ljubavi. U swari, wi
Stare naaihe teib
wh
Istina. .. Zaito? Zaito navike te,3ko'm od mnolwa starih navika. Ako one umnr. niita vi5e, nemate ni5ta osim starih narilia
starih navika i starih Sablona.Vi ste sa-m - zato stare navike te5ko umiru.Veoma ie veka. Buda je pravi dovek, istinski. Zaratustra
jan da se nazove imenom doveka.Obieni I poput robota. Ziuite nesvesno,mehanicki,
smo mi u stanju neznar4a.MoZemo da budemo poput dece koja tr(e za leptirima, sakupljaju Skoljke i oblutke na plaLi kao dija-
ke. Ako ih napustite, ispari6ete.Necete nec dajte se- vide6etesamo klupko starih nar-i Suitina meditacije je u tome da u zirr
mante. Moiemo da uiivamo u svemu.
starenavike, nelto spontano, neito 3to rol
Kad sam bio dete, traZio sam od krojada da mi napravi 5to vi5e dZepovana odeii. Uvek bi se ljutio na mene: ,,Upropasti6ei
biie.
mi ugled. Kad te vide, niko vi5eneie hteti da poruduje odeiu od mene. Kakva je to garderoba - detiri dZepa napred, dZepovi na rukavima, diepovi na pantalonama... Ti si lud! Izludujel me!" ,,Potrebno mi je toliko dLepovazato 5to volim reku. Skupljam kamendide sa obale i nikad nemam dovoljno dLepova." Kad god bih se vratio kuii sa dZepovima punim kamenja,
Georg Gurdijev je govorio da sene rad Ta izjava naizgled zvudi neverovatno jer sr vima usadivali suprotna uverenja. Priiam ima du5u. Ta pomisao je tako topla. l\[oz
u nju, ululkati i duvati duboko u sebi ru t Gurdijev wrdi upravo suprotno - da uop
moji roditelji bi seljutili na mene...
samo navike, navike i samo navike, a u sn na. Nema nikoga. Kuia je przna. Gospor
,,Staie ti ovoliko kamenje?Sta zamiSlja5,da su rubini, smaragdi, dijamanti?"
je u dubokom snu. Gurdijev je u pravu. Vi ste samo por(
,,Ne znam, ali prelepi su. Ne mogu da spavam bez svog blaga."
Lako je promaliti taj potencijal. Milioni lir
Neznanje je nevinost. Osnovni Zivotni pojmovi su neznanje i neizvesnost.Ako moiete da se opustire u neznanju i neizvesno-
se pomudite.TeLakje to zadatak, kao da x je drLati se starih navika. Dovoljna r-am ie
bude svoju svest.Da biste probudili duiu
_i_osT
Starenauiheteiho umiru
125
rleiete usredsveoplte
sri, vi ste mudrac, vi ste probudeni. Ako idete protiv neznania i neizvesnosti,borite seprotiv prosvetljenja'protiv mogudnosti da
I ceteda volite.
ikad postanete mudrac.
- koja je potpuno
rost neprekidna promena Stare naaibe teiho umi.ru!
oru seniStane ponavlja. r se ponavlja." Istorija se
rpi liudi. Zivot je veomai \ilad
se ne rada drugi
rsi Sokrat.Iednostavno ia snagaztYotare nerscrpna1".-ekovZivot sveden na rutirlno neito ponavljate. Malonailiii domet. Gotovo ste se :- Sr-estukljudujete samo kad rd ne pomaiu stari odgovori zir-orai ljubavi. U swari, wi da budemo poput decekoja :r oblutke naplaLi kao dijalu. C krojada da mi napravi 5ro urio na mene: ,,Upropastiid e hteti da poruduje odedu od ri dzepa napred, diepovi na .. Ti si lud! Izludujel me!" r zaro ito volim reku. Sku:uram dovoljno dZepova." Czepovima punim kamenja zamiiljai, da su rubini, smannogu da spavam bez svog iir-orni pojmovi su neznanje srire u neznanju i neizvesno-
Istina. . . z*to? ZaStonavike tesko umiru jer ste sastavljeni od mno5wa starih navika. Ako one umru, umirete i vi' Nemate nilta vi5e,nemare niStaosim starih navika. sastojite se od svojirr starih navika i starih Sablona. Vi ste samo maiina, a ne dovek - zato stare navike telko umiru.Veoma ie telko sresd pravog doveka. Buda je pravi dovek,istinski. Zarxusuaie pravi dovek- dostojan da se nazove imenom doveka.Obidni ljudi su samo naPrave' poput robota. Ziuit nesvesno,mehanidki' Imate samo starenavike-Ako ih napustite, ispariiete. Nedetena6i sebe.st" st. vi? Pogledajte se- videiete samo klupko starih navika. Nemate nista vise. suStina meditacije je u tome da u zivot unese neStoviSeod starenavike, neStospontano, nelto 5to robota prewara u svesno bi6e. Georg Gurdijev je govorio da se ne rada svaki dovek s du3om. Ta izjava naizgledzvudi neverovarno jer su nam svestenicivekovima usadivali suprotna uverenja. Prijatno je verovati da svako ima du5u. Ta pomisao je tako topla. MoZete se udobno smestiti u nju, uSuSkatii duvati duboko u sebi tu besmrtnu, vednu du5u. Gurdijev wrdi upravo suprotno - da uopite nemate dulu vei samo navike, navike i samo navike, a u sredini niStavilo, ptazni' Gospodar sejo5 nije vratio ili na. Nema nikoga. Ku6a je Przu;na. je u dubokom snu. Gurdijev je u pravu. vi ste samo potencijalno ljudsko biie. Lako je proma5iti taj potencijal. Milioni ljudi ne uspevajuda pobude svoju svest.Da biste probudili dulu u sebi, treba dobro da se pomudite. TeZakie to zadarak,kao da se penjete uzbrdo' Lako ie drLatise starih navika. Dovoljna vam je gravitaciia'
126
NEVINOST, ZNANJEr RADOZNALOST
Kao kad se spuitate nizbrdo kolima sa ugaienim motorom. Ne treba vam gas da biste iSli nizbrdo - dovoljna je gravitac1aAli, kad vozite uzbrdo, biie vam potreban gas.Tieba vam gorivo, snaga.Samo svestvam moZe dati snagu. Svestje kljud, kljud kojim palite auto i pokreiete dovod benzina u motor. Tada moi,ete da krenete uzbrdo. Stara izreka je u pravu kad kaie. ,,Srarenavike teiko umiru"... Niko ne moZe ubiti starenavike ako niie razvio svesr.
Niie tako teSko dohvatiti mesec.
predstavlja dedju igru u poredeniu sa eim
osetite da u vama navire sresl
Livota, istinskog postojanja. Spozura ni zamisliti. Toliko je bezgraniino
nom zakoradite, osvoji6e vas zauvek
zakonom. Isus ga naziva CzrSfvortr nt dovoljno svestan sebe da bi prestarr kama, obrascima, Iablonima
Za uremedoruika ienaje rehlamaiu:,,Sonjin dedkonam dolazi na vederu.Spremiiuneiro ukusnoi obilno. Molim te, lepo seponaiaj.Nemoj jesti noZemda joj ne bi upropastiopriliku zaudaju. Wteraje odliino prolla. Mul gotouonilta nije okusioplaleti se da neie upotrebiti odgouamjuiipribor Domafica je iznela hafu. Njen mul je uzeoioljicu i izrutio uruiu teinostna tdcnu.Porodica gaje uiasnutl ?zsma*ala. Nastauioje da sipa suedoh nije prEunio tdcnu.
i
koiu s
svakog od vas.
Jedan bogatai je umirao. Pozuao.ie rah ga obidu ruasa.mrtnomodru. Kad su stigli, obrdtio im se reriw;:
,,Gospodo, poznata vam ie s.tar poneti sa sobom u grob.' Planiram h
Zatim ju je prineo ustima,pogledaoohosebei obratioim se:
sobom u grob. Imam poverenia u r-a
,,Ako iko prozbori red,podeduda pravim mehuriie!"
kutije u kojima se nalazi najveii deo
slednja Leljaje da svako od vas star-i E
Zaista je te3ko.Morate neprekidno biti budni, na oprezu. Ne smete da se zaboravite. Se6anjeje najteLi zadataku Zivotu.
me budu sahranjivali."
Ne moiete se otarasiti navika ako se borite proriv njih, iako to ljudi destorade. Jednu naviku zameryujvdrugom. Zatim drugu treiom i sve tako. Ako hoiete da ostavite pulenje, podnete da Lvateteivaku. Zvakaje isto toliko glupa kao i cigareta. Menjate jednu naviku drugom, ali ostajeteista, nesvesnaosoba.
dan sahrane, saa trojica su d,oih u E kutiju u rahu. Poslesahrane,otiili su t
Ostaviti jednu naviku, a ne usvojiti drugu znadilo bi da ste se probudili i osvestili - da ne morate traLiti zamene,a to je najteLi zadatak u Zivotu. Ipak, nije nemogui. Pogledajte Budu, Hrista ili Kri5nu. Vidimo da je moguie ispuniti taj zadatakbai
Sua trojica sa se sloiiln. Stara,' im
je progouorio sueitenik:
,,Prijatelji, moram neito da vam ; stavio u grob. U poslednje vreme re d
loga crkvi i smatrao sam da bi bilo erE
u zemlju umesto da se uloii u nEStoc Zatim je progouorio drruii:
,,Ode,drago mi je 5to si progor-o
nem o nekolicini dobrowornih ur-ta
zato ito bude postoje. Te5ko je, ali treba prihvatiti tako veliki izazov. Ljudi koji imaju samopo5tovanjauvek prihvataju naj-
ludost da zakopam sav taj norac. Li
ve(e izazove.
oriloiio u dobroworne wrhe.''
Starenauiheteihoumiru
.OST ina sa ugaienim motoronr. lo - dovoljna je gravitacijarebangas.Tieba vam gorivo, €u. auto i pokredete dovod bente uzbrdo. e. .Stare navike teiko umike ako nije razvio svest. r-'-Sonjindedkonam dolazi
127
Niie tako telko dohvatiti mesec. Osvajanje Mont Everesta predstavlja dedju igru u poredenju sa neprekidnom budnoliu' eim osetite da u vama navire svest, spoznaiete svu ekstazu Livota, istinskog postojanja. Spozna6eteneito 5to niste mogli ni zamisliti. Toliko je bezgranidno i sveobuhvatno! Kad jednom zakoradite, osvojiie vas zauvek. Buda to naziva vetnim zakonom. Isus ga nazivacarswom nebeskim. eovek mora biti dovolino svestansebe da bi prestao da se poistoveiuje s navikama, obrascima, Sablonima koju su duboko usadeni u bi6a svakog od vas.
t'iino. Molim te, lepo sepopriliku za udaju. r.rp'ropastio to uiita nije ohusioplaieii se rc Domalicaje iznela kafa. irr :ecnost /1A tAcnL. POrOdica
'cti.r sipasuedok nijepreput;.i obosebei obratioi.mse: a rrravimmehuri6e!" no biti budni, na oprezu.Ne Lirezizadataku iivotu. .o se borite protiv njih, iako renfuju drugom. Zatimdruosrar-itepulenje, podneteda iupa kao i cigareta. Menjate re. newesnaosoba. oiiri drugu znatllo bi da ste 'rair rraiiti zamene,a to je nemogu6. PogledajteBudu, nrce ispuniti taj zadatak bai rreba prihvatiti tako veliki rva:ria uvek prihvataju naj-
i deruiia da Jedan bogata!je ami'rao.Pozuaoje rabina, sueitenika ga obidu na sarnrtnomodru' Kad su stigli, obratio im seretima: 'Ni5ta ne moiei ,,Gospodo, poznatavam je stara uzreka: poneti sasobomu grob.' Planiramba5to - da ponesemsvesa sobomu grob. Imam poverenjau vasjer stevernici' Ovo su tri kutije u kojima se nalazinajvedideo mog bogatswa'Moja poslednjaLel)aiedasvakood vasstavipo jednu kutiju u grob kad me budu sahranjivali." Sua trojica su sesloi;ila. Staracim je dao kutije i umro' Na dan sahrane,sua trojica su dolh na groblje i ubacila suahisuoiu hutiju u raha. Poslesaltrane,otilli su u obliinii pab na piie' Prui je progouoriosueitenik: ,,Prijatelji,moram nelto da vam priznam. Nisam savnovac staviou grob. U poslednjevremesedrastidnosmanjiobroj prilogacrkvi i smatraosamda bi bilo grelno savtaj novaczakopati u zemljuumestoda seuloZiu nelto dobro." Zatim je progouorioderui!: ,,Ode,dragomi je 5to si progovorio.Kao Ito zna!,ia sebrinem o nekolicini dobrowornih ustanova.I meni se dinilo kao i ludost da zakopamsavtaj novac.lJzeo sam deo zaostavdtine priloiio u dobrowornesvrhe."
r28
NEVINOST, ZNANJEI RADOZNALOST Nahon duge tiiine, d.erui!je upitao rabina, koji je sueareme
gledaokrozprozor ita misli o njihouim postupcima.
spoznati sebe,ali mogude je biti to i Samo budite. Znanje nije vazno. \ a
,,Moram re6i da sam veoma iznenaden,zapnvo zapar,ilen vaiim reakcijama.Po3tosam poltovao ielju dovekana umoru,
dite to 5to jeste. Ne trudite se da otkrijete defini<
ne samo da nisam ni taknuo njegov novac,ve6 sam priloiio i
Ziuite svoie bi6e. Ako ne moiete da
svoj dek."
Yam to nije dovoljno? Svi smo mi radoznali da orkri
Niie vaZno da li ste rabin, ili ne - nema velike razlike - stare navike telko umiru. Ipak, mogu da umru. Morate dati sve od
zakoradite u biie, izgubiiete tu por ose6a6etekako se ta neutaiiva radoz
sebeda ih ubijete jer je njihova smrt podetakvaleg pravog iivota-
limidno. Nauka moZe zadovoliiti dr moZete saznati o materiji, ali ne n-e uku, videiete da ima joi mnogo ner
Ne znarn ho sarn. Oseiarn da neba da seprizemljim, Postoji li nebo rnestopogodno za uzemljenje?
silazite, sve je tanje znanje. Sve ie rn Jedan od najve6ih zapadnjaikih
Dobro je 5to ne znate ko ste - jer kad biste mislili da znate, bilo bi to pogrelno.
je u autobiogrrfiji:,,Kad sam pocro jedan mehanizam. Podeosam da ui
Ne moZe se odrediti dubina ljudskog biia. Nema ime, nema oblik. Sri biia ne moie se spoznati. Sokrat kaie: ,,Spoznajsamog
mehanizam koji mi se 6inio s'akir sam da iu, pre ili kasnije, otkriti srr
sebe!" Nije rekao: ,,Ti znai samog sebe." Rekao je: ,,Pokudajda spoznai samog sebe i jednog dana videdei da je to nemogu6e!' Kad dodete do tadkegde nestaju svaznar4ai kad sesuoditesapor-
Smatrao je da se iivot deli na t poznato. Poznato - ono 5to znamo
punim neznanjem, doiiveiete najleple iskusrvo, najveiu ekstazu. Pomislite samo: ,,Kad biste mogli da spoznatesebe,bili biste ogranideni tim saznanjem.Postali biste predmer. Ne bisre bili sre6ni, vei obiini. Kad saznatesve o sebi - zavrlili ste. Sta biste onda? Bilo bi vam dosadno kad biste zavrSili svoju potragu. Vaie biie je tajanswe.to. Sto viSe saznajete,manje ,n"t.. Sto dublje zalazite,bolie uodavatebeskraj.Toliko ie duboko da se ne vidi dno. Povrlni su oni koji misle da poznaju sebe.Mudri ljudi znaju dauvek postoji nelto nepoznatoi, samim tim, veoma lepo jer je vedno Zivo. Nepoznato je uvek beskrajno.Nepoznato je vedno. Sokrat kaie: ,,Spoznajsamog sebe!"Misli: ,,Poku5ajda spoznai samog sebe." Posle Sokrata, Marko Aurelije, rimski ca\ rekao je: ,,Budi to 5to jesi!" Precizniji je od Sokrata. Nemogudeje
saznatipre ili kasnije, samo je piren Na samrti, Edington je izjauio
sastoji od tri kategorije: poznatog. : moLe saznati." Ono 5to se ne moie
ovo poznato i nepoznato.Samo ie 1 znaro postati poznato jer jei oYo s bilo nepozn"to. St" je saonim Stos religija.
Zatimje dodao: ,,Vi5emi se ne mehanizma. lJ stvari, lidi mi na ne
Da je poZiveo malo duie, veroram misao, jer misao ima strukturu, log
Lidi na pesmu ptica u rano iun moZete ni3ta da napravite. Dirrra i
Starenaaike teiho umiru
1-OST 'tto rabina, hoji je sue ure/nc it: postupcima. nenaden, zapravo zapanjen rao zelju doveka na umoru, 11-novac, vei sam priloiio i
- nema velike razlike e Lunru. Morate dati sve w l v
po-etak va5egpravog Zi da seprizemljim. Postoji h a uzemfrenje? er kad biste mislili da znarc, ['kog bica. Nema ime, nema Sokrat kaie: ,,Spoznajsamog ebe.'' Rekao je: ,,Poku5ajda i-ideiei da je to nemoguie!' rnanja i kad sesuoditesaporseiskuswo, najveiu ekstazut-ida spoznatesebe,bili biste :isre predmer. Ne biste bili r sebi - zavrlili ste. Sta biste e zavriili svoju potragu. : saznajete,manje znate. Sto i. Toliko je duboko da se ne la poznaju sebe.Mudri ljudi r i. :amim tim, veoma lepo jer uaino. Nepoznato je vedno. ri- I,fisli: ,,Poku5ajda spouko Aurelije, rimski car, reie od Sokrata.Nemoguie je
129
spoznari sebe,ali mogude je biti to sto jesi. Ne morate da znate. Samo budit e. Znanie niie vaZno.Vaino je postojanje' Samo budite ro 5to jeste. Ne trudite se da otkrijete definiciju svog biia' Nemogu6e je' ziuitesvoje biie. Ako ne moiere da ga spoznate,vi ga.Livite.zar vam to nije dovoljno? Svi smo mi radoznali da otkrijemo svaku misteriju' eim zakoratite u bi6e, izgubidete tu potrebu. Sve dok ste van biia, oseiadetekako se ta neutaZivaradoznalost popunjava, barem delimidno. Nauka moLe zadovoliiti deo vaSeradoznalosti svaSta mozete saznari o materiii, ali ne sve.Ako zakoradite dublje u nauku, videdeteda ima jo5 mnogo nerelenih problema' Sto dublje silazite, sveje tanje znaile. Sveje mutnije. Edington, napisao Jedan od najvedih zapadniatl
130
NEVINOST, ZNANJEI RADOZNALOST
te da uy'ivate u njoj, ali moiete li i da od
ali to vi5e nije vaino - ali za rnol-i je zavisnost.Bez Boga, dovek koii
" moliwom. Ako nema Boga i1i aiio n umro od starosti,da je ubijen il-i ne
tad molio, odmah bi skodio i rekao svrhe!Kome da se molim?!" Moliwa je zavisnost.U tom srrd
nju od hriSianstva. eak i ako Bos r
remetiti dovekau meditaciji. -U red ili mrtav. Nikad mi nije ni bio pornt na sebe."
eovek koji meditira meditira ;.
podine, da li meditirate?", odgovor Ja jednostavno jesam." Medimcifra
drugog lica, ne vodite dijalog. ah i1 bez nekog posla. lJmesto drugoe L
nedim bavi i delatnost kojom se bar Meditacija je aktivnost. Nesro
nekad ne meditirate. Nije u piunr
imate meditacrlu, a ponekad nelrrat da. VaIa priroda je uvek prisutna- n
Ja jednostavno bivam. To ie na tacrla. Tako kaiu zen uditelji. Ako il ,,Cepamo drva, nosimo vodu. Kad
smo gladni, jedemo." Kad kaiem d 5to kaZu zen majstori. 5.6am irli rT
Za moli*uje potrebno dr-oie.z tivnost - za bivswovanje nije poreb
,,Jasene molim." Njegov odgovor nije hriSianski,vei budistidki. ,Ja meditiram", kaie on. Meditacija je sloboda - sloboda od Boga, takode. eak vam
ji sa onim 5to ne zahtevaniSta. znar Ka/zete:,,Neznam ko sam.- \
ni Bog nije potreban. Ne moZerese moliti bez Boga?Kome 6ete se moliti bez Boga?Kome iete seklanjati? Prema demu 6eteup!
ste. Jedino 5to treba da zapamtire Budite to Ito jeste iako ne znate ica
rati odi uvis? S kim iete razgovaratl?S kim 6ete voditi dijaiog? Potrebanvam je Bog. MoZda je Bog swarno tu, a moZda i nije,
ko ste jer ste vei to 5to jeste. Niie
ne. Znanje ne menja niita. Ni znar
Starenauiheteiko umiru
xl7\{rosT e Li i da otkrijete njeno iere uiivati u beznadajnom, ie Bog bezna(ajna lepota koja ,eznacajanSapatvetra, bezn ai beznaiajna. Zaito kaiem da i ne moze saznau. :god vam je nepoznato. Kad jere znadaj.KaZem vam, zvezde
131
ali to viSe nije vaino - ali za moliwu vam treba Bog. Moliwa je zavisnost.Bez Boga, dovek koji se moli, odmah bi prestaosa moliwom. Ako nema Boga ili ako na vestima sludajno iave daie umro od starosri,da je ubijen ili neito slidno dovek koji se do tad molio, odmah bi skodio i rekao: ,,Gotovo je! Sad vi5e nema svrhe!Kome da se molim?!" Moliwa je zavisnost.U tom smislu budizam je navi5em stupnju od hril6answa. e"k i ako Bog umre, njegova smrt neie poremetiti dovekau meditaciji. ,,IJ redu. Nije vaino da li je Bog Ziv
mim biiem, zvezdesu ni5ta. sar-xim unutrainjim tokom,
ili mrtav. Nikad mi niie ni bio potreban. Dovoljno sam usmeren
ni. ali u poredenju sa vaiim umr
eovek koji meditira meditira sam. Ako pitate mene: ,,Gospodine, da li meditirate?", odgovoridu vam: ,,Ne, ne meditiram' je, takode, aktivnost' Nema Ja jednostavno jesam." Meditacija drugog lica, ne vodite dilalog, ali ipak ne$to radite' Ne moiete bez nekog posla. lJmesto drugog lica, sad imate osobu koja se
neilaii su niita. r ,:znajete. eini mi se da Marko zir-or kad kaZe: ,,Budi to 5to jesi', r,aisamog sebe". Iako vrlo dobro ore . a da pre toga niste probali da fu saznate.Nikad neiete usped da racrre da istraiujete i podeiete & t ie religija. kth teologa na5egdoba, Pol Tilid, r mu postavili studenti kad je bio ie: -Ne, meditiram." rrn: .-Jane meditiram. Ja sam ono €. \e moZetese moliti bez Boga r-isnost.Tilid je u pravu kad kaie: ror niie hriSianski,vei budistidki. ft'oda od Boga, takode. eak vam
na sebe."
nedim bavi i delatnost kojom se bavi. Vi meditirate' Meditacija je aktivnost. Nelto radite. Nekad meditirate, a nekad ne meditirate. Niie u pitanju ni5ta vredno jer ponekad imate meditaciju, a ponekad nemate i to ne moie biti vaia priroda. vaSa priroda je uvek prisutna, ne zavisi od onoga sto dinite. nalve(a mediJa jednostavno bivam. To je najveia moliwa, tacija.Tako kaiu zen uditelji. Ako ih pirate 5ta rade, reii 6e vam: kad ,,Cepamo drva, nosimo vodu. Kad nam se spava' spavamo; smo gladni, jedemo." Kad kaZem da bivam, mislim upravo ovo 5to kaZu zen majstori. Nemam dak ni zavisnostod neke aktivnosti. Za moliwuje potrebno dvoje, za meditaciiu je potrebna aktivnost - za bivswovanje nije potrebno ni5ta. Kad ste u harmoniput prizemljeni. ii sa onim sto ne zahtevaniSta,znadi da ste prvi KaZete: ,,Ne znam ko sam." Nema potrebe ni da znate ko
se l,llaniati?Prema demu iete upir-arati? S kim 6ete voditi dijalog?
ste. Jedino 5to treba da zapamtite: ,,Nemojte biti niko drugi'" Budite to 5to jeste iako ne zn te 5ta je to. Ne morate ni da znate ko ste jer ste ve6 to 5to jeste. Nije vaino da li ste svesnitoga ili
e Boq swarno tu, a moZda i nije,
ne. Znanie ne menja ni5ta. Ni znanie ni neznanje ne mogu vam
re se moliti bez Boga? Kome iete
r32
ZNANJEr MDOZNALOST NEVTNOST,
dodati, niti oduzeti ni5ta. eemu, onda?Vi bivate!Ako ruZu nazovetedrugim imenom, ostaie i dalje ruia. Nije v{zno da li znate njeno ime ili ne- ruLaje ruZa.Ruiu ba5briga kakvim je imenom nazivate.RuZajeste. U svom dnevniku, Emerson pi5e: ,,Pored mog prozora aleta ruZin grm. Ruiin grm ne razmi5lja o tome ko je. RuZe se ne
Da, treba vam uzemljenje. Bolie mljeni. Samo vam je potrebna joi s
u Bogu, kako bi moglo biti druEaiii stojanja.To je jedini nadin iako ri nj
Probudite se.Ne morate da bri-nere
ruLama.Ruie su s Bogom u ovonr trenutku. Bai danas." Vi ste s
budite svesnisebe. Ko god da ste - X, Y, Z - sr-esu god da ste, samo se probudite r 01-€
Bogom u svom biiu. U svom bi6u, vi ste Bog. Ne kaZem,,sBoBoh", nego Bog. Ovog trenutka vaie biie je boZansko.Ne reba
Nemojte dozvoliti da vam bice skl;z
vam nikakvo znanje.
i videiete da ste ve6 uzemljeni. U sr
Ne brinite ni o demu. Niko nikad nije saznaoko je. Jedno. stavno jeste! Svi koji kaZu da znqu, samo ponavljaju kli5ee!Si-
tu, samo treba da se okrenete ka u-n To je Isus mislio kad je rekao: -
gurno su to proditali u verskim spisima.To su samo redi. MoZete rc(i: ,Ja sam Brama", ,Ja sam atma",,Ja sam najviSeja" . Svesu
vam je nadohvat ruke!" Govorio ie c beskovam je veoma blizu. Samo p'r
to kliSei.RuZni kliSei koii niStane kaLui ni5ta ne znaie. ,,Oseiam da mi je potrebno uzemljenje." Dobro je. Potrebno
dotaknete. Thj pokret rukom ja nazi
porede s drugim ruLama iz proSlosti i ne razmiSljaju o buduiim
znato i ono 5to se ne moie saznari
Ziaot mi je uho dosa,l-t
vam je uzemljenje, ali ono nema nikakve veze sa znaryem. Uzrmljenje je povezano s biiem. Zato sam rekao da je izreka Marka Aurelija bolja od Sokratove. ,,Zar nema nekog mesta pogodnog za uzemljerye?" Mesto je deo prostora. Vreme i mesto nisu delovi biia. Vreme i mesto
Vei ste dovoljno uradili ako ie u bude dosadan- kakvo posrignuce-Z
a vi ste ga preworili u dosadu!\'ec st
nestajuu biiu. Biiete prizemljeni tek kad dodete u odredenosta-
da uradite? Ne moZete uradid niier
nje, kad ne budete mogli da kaZeteni ko ste, ni gde ste, ni kada ste. Sve je stalo. Vreme ne mrda. MoZda sat otkucava ,,dk-tak, tik-tak". Slu5ate,ali vreme se ne pomera - samo kazaljke na sanr
Zivot i to dosadan!Sigurno imate c
se pomeraju, a vreme stoji. Ne5to duboko u yama je stalo. To je
Seteptice, drveie, cveie, ljude. Zr-or
tadka koju nazivm bezvremenom.
no divan da nikad ne biste presrali d videli onakvog kakav jeste. Kikorali
Nema prostora. Ne moZetereii gde ste jer mesto nije bitno.
iivot! Neznanje je kapacitet za ignorir
ViSe vas nema na mapi. Jednostavno,ne pripadate mapi. ViSe niste deo merljivog. Vi ste deo natdulnog.
Zivot nije dosadan, ali um iesr umove - kao da oko sebegradimo [i
Gledate prostor, ali niste u prostoru. Gledatevreme, ali niste u vremenu. Prizemljeni ste. To ja nazivam bivswovanjem, Isus
vamo da Zivot prodre u nas.Thj zid r
carswom nebeskim,a Buda nirvanom.
iivite u zaworskoj ieliji, nikad ne r-
mo se, zatvorimo u kapsulu i obitarz
Starenaaiheteiho umiru
{:OST
133
basbrigakakvim je i
Da, treba vam uzemljenie. Bolje bi bilo rc(i da ste ve6 prizemljeni. Samo vam je potrebna jo5 svest o tome. Vei se nalazite u Bogu, kako bi moglo biti drugadije?Nema drugog nadina po-
e: -Pored mog prozora
stojanja.To je jedini nadin iako vi niste svesnitoga. Osvestitese. Probudite se.Ne morate da brinete o tome ko ste i 5ta ste. Samo
rda: Vi bivate!Akoruiu e ruia. Nije vaZno da li
o rome ko ie. RuZese ii ne razmiSljajuo bududim renutku. BaI danas." Vi ste s ri ste Bog. Ne kaiem ,,sBG
budite svesnisebe. Ko god da ste - X, Y, Z - svesu to nePoznate dinjenice. Ko god da ste, samo se probudite i osvestite.Ne dozvolite da nepoznato i ono 5to se ne moie saznati zaspi u vama. Probudite se!
e biie je boZansko.Ne treba
Nemojte dozvoliti da vam bi6e sklizne u san. Otresite san sa sebe i videiete da ste ved uzemlieni. U swari, sve 5to vam treba vet ie
ad nije saznaoko je. Jedno, sarno ponavljaju kli5ee! Si-
tu, samo treba da se okrenete ka unutra. To je Isus mislio kad je rekao: ,,Vratite se. Carstvo nebesko vam ie nadohvat ruke!" Govorio je o valim rukama. Carswo ne-
naa.To su samo redi. MoZete . -Ja sam najvi5eja" . Svesu azu i ni5ta ne znade.
besko vam je veoma blizu. Samo pruZite ruku i mo6i iete da ga dotaknete. Taj pokret rukom ianazivam sve$iu.
n-lienje."Dobro je. Potrebno Ziaot mi je tabo dosadao. Stn da radirn?
ra-Xrve veze sa znanjem. Uzse-rnrekao da ie izreka Marka
i kad dodete u odredeno sta-
Vei ste dovoljno uradili ako je tako! Udinili ste da vam Zivot bude dosadan- kakvo postignuie! Zivotiejedan ekstatidanples, a vi ste ga preworili u dosadu!Ved ste udinili dudo! Stajo5 ho6ete da uradite? Ne moiete uraditi nijedan poduhvat veii od ovog'
n-iko ste, ni gde ste, ni kada
Zivot i to dosadan! Sigurno imate ogromnu volju da ignoriiete
foida sat otkucava ,,tik-tak, aera- samo kazaljke na satu .rhokou vama je stalo. To je
Livott.
nog za uzemljenje?" Mesto . d.elovi biia. Vreme i mesro
gde ste jer mesto nije bitno. ro. ne pripadate mapi. Viie ,i"og. rru. Gledatevreme, ali niste azir-a-mbivswovanjem, Isus crx.
Neznanje je kapacitet za ignorisanje nedega.Sigurno ignoriSeteptice, drve6e, cveie, ljude. Zivotje toliko lep, tako neizmerno divan da nikad ne biste prestali da se osmehujetekad biste ga videli onakvog kakav jeste. Kikotali biste se u sebi. Zivot niie dosadan, ali um jeste. Sami swaramo tako jake umove - kao da oko sebegradimo kineske zidove - ne dozvoljavamo da Zivot prodre u nas. Taj zid nas odvaja od Zivota. Izolujemo se,zaworimo u kapsulu i obitavamo tamo bez prozora. Po5to iivite u zaworskoj ielili, nikad ne vidate svetlost dana, ne vidite
r34
ZNANJEr RADOZNALOST NEVTNOST,
ptice u letu, ne vidite zvezdanonebo. Naravno, nije ni dudo 5to pomislite da je Livor dosadan. ZaHjutakvam je pogreian. Nalazite se na pogrelnom mestu. Ziuite u pogrelnom okruienju. Verovatno ste religiozni jer da bi vam Zivot dosadio, definitivno morate biti religiozni ili udeni. Morate znati sve o hriSianswu, judaizmu, islamu. Morate znati mnogo o Vedama,Kuranu i Bibliji. Morate biti dobro informisani. Samo ljudi koji su veoma obrazovani i dobro informisani mogu da sagrade taj zid od redi, jalovih redi, da ne bi videli svet koji ih okruiuje. Znanjeje prepreka izmedu vas i Zivota. Ostavite znarye po strani! Pogledajte praznim odima i vide(ete da jeLivor. neprekidni niziznenadenja. Ne pridam o nekom nebeskom iivotu - obidan Livot je tako neobidan! U svakodnev-
Znanje je zid, a nevinosr ie r
Pogledajtesvet oko sebeden novo sakupljajtekamentice. \-i,j ie - kao da je nailo rudnik diia-m
otkriiem. Pogledajte dere kali.'o koliko je koncentrisano i izgurh
da nema nideg vaZnijeg od za-rru kako juri leptira. Pravite kuie : r Nemojte iiveti kao da znare" je teoriia - neStoo neiemu. Ci:
taj osecajdosade.Spoznaiaie na sta za dosadu. Naravno alio ima ali ako imate spoznaju,dosadap
nim sitnicama lako moZeteuoditi boianski ffag - u dedjem kiko-
Dozvolite da vas podsedrn: ' nom, boianskom znanju - pni;a
tu, u laveZukomiijskog psa, u Sepurenjupauna. Ali, ako su vam
oko sebeSirom oworenih oiiiu i
odi pomuiene znanjem, neiete videti ni5ta od toga. Najsiromai niji je onaj dovek koji sel
U izlogu jedne radnje u centT-n-!
postigli stanje odsuswauma i sad uiivaju u tome. Nije to samo vaSeiskuswo - niste sami u svemu. lJ swari,
TE AMERTCKE PROIZI'ODE. pisali KOfl SU NAPMTT-.\E:;:
vedina bi se sloiila s vama. Veiina koja nigde ne nalazi razlogza radost i iznenadenje. Svaki trenutak Livota je iznenadenje sam po
Samo pogledajtemalo pezljr
sebi jer se ni5ta ne ponavlja. Ziuor. se neprekidno menja. Zivot je prepun obrta. Kako moZete ostati ravnodulni prema tome? Jedini nadin da budete ravnodulni je da se grdevito drZite pro5losti, se6anja,uma. Od pro5lostine vidite sadainjosti propultate trenutke koji seviSenedevratiti. Ako propustite sadainjost,Ziveietedosadnim Zivotom. Osvrni-
JedanNemaciz istocnogfu-; nestanhu suogp apagaja. Poi ir;. ;; li papagajgouori.
,,Da", odurntioje upLinti ;,:, ja politidkami3ljenjal"
te seoko sebe.Pogledajtesve5to vas okruZuje kao kad ste bili dete. Ponovo postanite dete! Osnovni zadatak meditacije je da u vama ponovo probudi dete - da seponovo rodite i postanetenevini.
karu na bol u donjemdzlu ;tn,r
Dosadno vam ie zato 5to ste se otudili od Zivota. Zaboravlli ste 5ta znati zbliLiti se sa iivotom.
laboratorijshihtestzuadokror_ic:; ,,Gospodo,trudni stel*
Mo li, sedamdes et da.'nogaac
Starenauike teibo umiru
x3Z\\IOST ) nebo. Natavno, nije ni dudo 5m
. \alazite se na Pogre5nom mesnr. r,ia bi vam iivot dosadio, definiuceni. Morate znati sve o hriSiane znati mnogo o Vedama, Kuranu formisani. Samo ljudi koji su veorLani mogu da sagradetaj zid od li s'-etkoii ih okruZuje. r r-a: i Zivota. Posledajte praznim odima i videiznenadenja.Ne Pridam o nekom or ie tako neobidan! U svakodnevciri bozanski trag- u dedjem kiko:epurenju pauna. Ali, ako su vam e rideti niStaod toga. :k koii sekriie izazaveseodznaniare sarno kroz um. Najbogatiji su sa,1uiivaju u tome. o - niste sami u svemu' U swari, rirra koja nigde ne nalazi razlogzz nurali Livotaje iznenadenje sam Po Zitor se neprekidno merya. Zivot te osrati ravnodulni Prema tome? duini ie da se grdevito drZite proSsri ne vidite sadalnjost i propudtate in. ifr-ecete dosadnim Zivotom. Osvrniro r-asokruiuie kao kad ste bili dete. rni zadatak meditacije je da u vama nno\'o rodite i postanetenevini. sre se orudili od iivota. Zabonvrh forn.
135
Znarye je zid, a nevinost je most' pogledajte svet oko sebedetinjim odima. Idite na plazu i ponovo sakupljajte kamendiie. vidite kako dete sakuplja kamendi6e- kao da je naSlorudnik dijamanata' Odulevljen je sopswenim otkri6em. Pogledajte dete kako pravi peSdanizamak. Pogledajte koliko je koncentrisano i izgubljeno u prostoru i vremenu kao da nema nideg vainijeg od zamka na obali mora. Pogledajte dete kako juri leptira. Pravite kule u pesku, skupljajte Skoljke! Nemojte iiveti kao daznate. Ne znate vi ni3ta! Sve dto znate je teorija- nelto o nedemu. eim zaista spoznate neito' nesta6e taj oseiaj dosade. Spoznajaje takva avantura da u njoj nema mesta za dosadu. Naravno ako imate znanie, moZete se dosadivati, ali ako imate spoznaju, dosada prestaje' Dozvolite da vas podsetim: ovde nije red o nekom ezoteritnom, boianskom znanju - pridam o obidnom iivotu. Pogledajte oko sebeSirom oworenih odiiu i shvatidete daie Livot radostan!
U izhgu jedne radnie u centragrada istaknutje natpis:KUPUJ' TE AMERICI{E PROIZVODE, i'spodhogasu sitnim slouimadoU KINI. Pisali K)JI SU NAPMWJENI Samo pogledajte malo pai'liiviie nego obidno' Jed'anNemacizistoinogBerlinajetgTB'obauestiopolicijuo nestd.nkusuogpapagaja'Policaiacje upitaopotresenogulasnikada li papagajgouori. svo,,Da", odurutioje uplaienitouek',$Ji,izrai'avaiskljudivo ja politidkami5ljenja!" deuetogodiiniabahica,poialila sesuomleMoli, sed.amd.eset haru na bol u donjem delu snmaha. Poslepodrobnih pregledai. laboratorii ski h t estoult doktor j e saopi t i o dij agnozu: ,,Gospodo,trudni ste!"
136
NEVINOST,ZNANJEI MDOZNALOST
,,Nemoguiel", uzuiknula je Moli. ,Ja imam sedamdesetdevet godina, a moj mui osamdeset$est,iako joJ radi." Dohtor nije odustajao, pa je Moli zgrabila telefon sa stola u ordinaciji i pozuala suogmula u hancelariju.
Zivot je u skladu sa tajansn-enirn
vot je spoznajastrahopoltovaniai dir-
ma siromaina, bedna, prznei. ito ie r Misli da zna ne5to o ruZama,a niie ri,
,,Marorijarie, napumpao si me!"
Zna sveo ljubavi iako nikad niie isL
,,Izvinite, sekretarice, 5ta ste rekli, ko me traLi?", zaiula je
o Bogu, aneznadaznati o Bogu ni Znati neStoo svetlosdnije isto ito i ,l
mui,euljeu glas s druge strane Zice.
Slep dovek moi,eznati we po,Jadie r Mislirn da aretnmom postajem suegtu.plji. Sta da radim? Zar je douoljno saruo da biustaujem? Oseiarn sepoqruno beznade/no i ialosno. Dobro je 5to oseiate da vremenom postajetesve gluplji. To znadi samo jedno - nestaje znanje koje ste pozajmili. Polako zaboravljate sve 3to ste do sada udili. Zaborav\anje je prvi korak u
ti slep. Neie osetiti radost koju donm; videti dugine boje, cveie, ni lepdre. Sr.
njega. Zna sve o svedosti, ali kak-e lior Ako imate odi, bez obzira na to da li z
ne znate ni ve6 nelto drugo. e"k i "k" je to je pravaspoznaja.Znanle niie srr
Znanje dolaziputem informaciia"
povratku nevinosti.
Nemojte se Zaliti na nevinost koi; nazivati glupo36u. llm se igra vama -
Ne govorite da zagluplj$ete - nemojte upotrebljavati tu rei - zvuii kao da osudujete sebe,pa ste zbog toga i Zalosni.Polako
U starim spisima, naziv za um ie daro. uma. Samo um moie da vas iskuiara ir
vra(ate svoju nevinost. Rastere6ujetese nepotrebnog znanja. Postajeteprirodniji - poput radoznalogdeteta.Ako to stanjenazo-
5ite.Kad krenete na put ka istini. rnoze potreban. Kad ste na pravom puru. uir
vete glupoitu, znati da niste shvatili suStinu. Um moZe red da zaglupljujete jer mu izmide tlo. Um umire, a konstruisan je tako da se odajnidki boli za opstanak. Prvi
nikakve koristi od njega.Jednostar:no KaLete:,,Mislim da vremenorn p'c Blagosloveni ste. Samo napred -
korak uma u samospasavaryuje osudivanje neznanja koje raste u vama. Svako ko se ikad bavio meditacijom dobro je upoznat s
smislu da vam se vraia vaia nevinost.
tom dinjenicom. lJm ne Zeli da umre, teZi tome da zadrLi vlast
Isusa su nazivali budalom. Sr.eto lom. Sveti Franja je za sebegor-orio
nad vama. Otuda potide osudivanje. euvajte se toga.
ljude poput Franje i Isusa nazir.ali b'u
Dozvolite znaryu da ispari. Nemojte brinuti za znanje jer vam niSta nije pruZilo. Pozajmljeno znanje predstavljasamo te-
5to su budale znale neStoIto obrazo Budala je nevina. Budala nije tako lt
ret, a ne slobodu. Pozajmljeno znanje vas sputava, umesto da
kad se budala dini mudrijsrn sd telio
vam da krila. Ne dini vas lakiim, ve(teLim. eini rr"s krutim mehanizmom koji od debelog zidaznanja ne vidi misterije Livora.
LJ stara vremena svaki krali ie ir sudnici. Zaito? Zato {to se iesto deia
eim izgubite sposobnostda vidite misterije, odumirete lagano.
se mudraci ne usuduju da izgovore.
Starenauiheteihoumiru
imam sedamdesetdel.
((
0 los racu.
rbik telefon sa stola u
r me traii?", zaiula je
i Su dnradhn? Zaric potPuno beznafui;no i
postajetesve gluPlji. To re pozajmili. Polako zaavlianje je prvi korak u ire upotrebljavati tu rei )s roga i Zalosni. Polako repotrebnog znanja. Poeta. Ako to stanje nazoinu. ru izmide tlo. Um umii bori za opstanak. Prvi Lnieneznanjakoje raste ifom dobro je upoznat s eii tome da zadrLi vlast rajte se toga.
137
Zivor ieu skladu sa tajanswenim. Zivot je prepun tuda' Zije vot je spoznajastrahopoltovanjai divljenja' Udena osoba veoma siromalna, bedna, prazni_i,5to je najgore, samaje kriva za to' Misli da zna nesto o rvi-ama,a niie video nijednu ruiu u zivotu. zna sveo ljubavi iako nikad nije iskreno zavoleo sebe. Zna sve o Bogu, ^ ne zna da znati o Bogu nije isto 5to i spoznati Boga' Znati nelto o svetlosd nije isto 5to i doZiveti svetlost' slep dovek moi.eznatisve podatke o svedosti,ali i dalje ie ostajutra' Neie ti slep. Nede osetiti radost koju donosi svetlost novog videti dugine boje, are(e, ni leptire. Sve6e to ostati nepoznanice za je njega. Znasve o svetlosti, ali kakve koristi ima od toga ako slep' je Ako imate odi, bez obzirana to da li znateneStoo svetlosti to ne znateniStao svetlosti,a doiiveli ste vei neito drugo. e"k i "ko je - to je pravaspoznaja.Znanienije spoznaja, znanienije mudrost' Znanje dolaziputem informacija, a mudrost putem iskuswa' je Nemoite se Zaliti na nevinost koja raste u vama' Nemojte glupoliu. Um se igra vama - um uvek igra prljave igre. n:a"^.wati U starim spisima, naziv zaum je davo. Nema drugog davola osim uma. Samo um moZeda vas iskulava jer um postoji svedok vi gre5ite.Kad krenetena put ka istini, moZetezanemaiti um nije vam potreban. Kad ste na Pravom putu' um vam samo oteLava'nemate nikakve koristi od njega.Jednostavno,gubi svoju moi nad vama' KaLete:,,Mislim da vremenom postajem sve gluplji"' - u Blagosloveni ste. Samo napred - slobodno zaglupljujte smislu da vam se vraia vaia nevinost' Isusa su nazivali budalom. Svetog Franju su nazivali budalom. Sveti Franja je za sebe govorio daieboi-ia luda' Zaito su
vas sputava, umesto da *tr. ei.ri vas krutim me-
ljude poput Franje i Isusa nazivali budalama? Iz prostog rtzloga sto su budale znale ne5to sto obrazovani ljudi nisu mogli znati. Budala ie nevina. Budala nije tako luckasta kao udenjak. Ponekad se budala dini mudriiom od takozvanih mudraca' u stara vremena svaki kralj je imao svoju dvorsku ludu u
ne r.idi misteriie Livota. :riie. odumirete lagano.
sudnici. zalto? zatolto se desto deSavaloda luda kaze neSto sto se mudraci ne usuduiu da izgovore. Budala je toliko nevina da
ie brinuti za znanje ier nie predstavljasamo te-
138
NE\'INOSI ZNANJEI RADOZNALOST
jednostavno ne moZe da pre6uti istinu. Thkozvani mudraci su veoma lukavi: neie reii istinu, ve( (e se dodvoravati. Iftalj je okruZen svim mogu6im prevarantima i lukavim mudracima, pa mu je bila potrebna budala koja ie reii ono 5to swarno misli. Toliko je budalast da neie brinuti o posledicamasvojih redi. Svakom kralju bila je potrebna po jedna budala. Mnogo puta budale su spasavalekraljeve. Svojim savetima koji potidu iz neznarya, desto su bili u prilici da spasu kraljevswo. Lude su govorile jasno i glasno,a mudraci sebi nisu mogli da dopuste taj luksuz jer su mutni.
Louacsezbanio.Poiauiosei t i;s,:i
,,Gdesu ti veliki, opasnipsi?,,Nemaih. Ovo mi je jedini pa-..
,,MoLeli ovaj mali pasda sprecir ,,Ne,ali tablamoie. Vi stepn-: ct njih nekoliko godina.Iako nema pa-
Ljudi Zive u svetu redi. Ako u pu.r ,,PoLar",ljudi 6e nagrnuti ka izlazu.
Osedatese beznadeZnoi tuino zato 5to va5 um osuduje nevinost i naziva je glupoiiu. Ziuimo lroz redi. Vezujemo se za redi i
vatre. Sama ret,,poLar" dovoljna ie d Nemojte tu osobinu nazivati eiu; tva sopswenog uma. Bi6ete tuini" \-;
dozvoljavamo da nas obmanu. Zamenite red glupost nekom drugom redju i osetiiete kako se klima u varna menja. Nazovite je
tuini. Ako tugujete, podeiete da se iz vas i waia(ete ga nazad u sebe. R
nevinoliu i osetite njen ukus. Osetite njen dodir. Kad pomislite na red glupost, osetite da se nalazite u tami, a kad dujete red ne-
samo da se ne biste osedalikao glupa Nazovite to nevino56u. Budite veoma oprezni koje reci ,u
vinost, u vaiem srcu podinje da se otvara pupoljak. Odjednom, okruZeni ste divnim mirisom. euvajte se redi. Pazirekoje redi koristite. Predugo smo Ziveli sareiima...
na asocijacije.Postalesu gotovo kon da bi se moglo re(i da su se otelon-o
Kai,ete:,,Ose6amse beznadeino i Beznade uvek dolazi posle vehni
Neki huac seizgubio u iumi. Predueieje sti.gaona nekiposed,ali phlio seda udejer je na bapiji stajao natpis' CUU,I,1SE OPA-
proporcionalni. Ako se budete rnno voljni. Nadajte se i, pre ili kasniie-o
SNIH PASA.Smrkaualosesueuiie i louacseuplaiiodiuljih Liuotinja. Pomislioje daje boljeda ga napadnupsi negoda ga rastrgna
da vas oslobodim nade. Ako se osl zapastiu beznade.Beznadeje nusp'r
zueri.Bioje premoren,samoje i,eleoda semalo odmori.Aho ima
swo je nusproizvod odekivanja. aXi sa velikim nadama: ho6ete da dozin postanetebuda. Problem je u tome i
pasa, moida ima i ljudi, ponadaose. Waoje pomalodrhtauimborakom,ali nije imao izbora.Jed.ua daje preiao nekolikometarakadje naiiao na drugu tablu,joi uetu odprue: CUUAI SZ OPASNIH PASA. Snaino seuplalio, ali sad
postanetekao Buda, jer ste vi vec tal u budu. Prewaranje je proces - a bv
nije mogaonazad, moraoje da nastaui.Naiiao je na joi jednu tablu -joi ueiu odprethodne.
zaboravitena tu ideju, prepoznacer
Tadaje ugledaojednogpsiia hahostoji ispredkute. Psitje bio
u swari. Sveove tehnike osmiiljene s bi vam pomogle da postanete ovo ill
taho mali da bi ga toueklaho mogaopodiii i baciti sto metdrd.
Ne pomaZem vam da postanete
,{]oz\.{LosT zuuti istinu. Takozvani mudraci su nu. r-ei 6e se dodvoravati. IGalj ie uarantima i lukavim mudracima, Pe koia ie reii ono 5to swarno misli nnuri o posledicamasvojih redi. rouebna po jedna budala. Mnogo a.[ieve.Svoiim savedmakoji poticu priiici da spasu kraljevswo. Lude su r,i.-racisebi nisu mogli da dopuste tai ruino zato 5to vaSum osuduie nevir-irno kroz redi. Vezuiemo se za rc€ri Lu.Zamenite red glupost nekom druse l
oie reci koristite. Predugo smo iiveli
r ?,cdueieje stigaona nehi'posed,ali ,;::-'i :tajao natpis: CUUAI SE OPAr.: : jie i huacseuplaiiodiuljih liuotii; 1-i,wpadnupsi negoda ga rasngnu o.': :cleoda semalo od'mori.Ako ima ,r*;-tl,;ose, r*.i.r.abom,ali nije imao izbora.Jedua t ei,'e nailao na drugu tablu,joi ueiu
Starenauiketeikoumiru
139
Louacsezbuni.o.Poiauiosei uhsnihpred uratimabuie' ,,Gdesu ti veliki, oPasniPsi?" ,,Nemaih. Ovo mi je jedini Pas." ,,Moie li ovaj mali pasda sprediprovalnikeda udu?" ,,Ne,ali tabla moie. Vi steprvi dovekkoji je uSaou poslednjih nekoliko godina.Iako nemapasa,ludi sepla5e"' Ljudi iive u svetu redi. Ako u punom pozoriStu neko povide: neie pitati ima li ,,PoLar",ljudi ie nagrnuti kaizl:rnt' Niko se vatre. Sama ret ,,poLaf' dovoljna je da pokrene maitu' Nemoite tu osobinu nazivati glupoSiu, inade 6ete Postati zrwa sopswenoguma. Bidete tuZni. VaI um ie se radovati ier ste tuZni. Ako tugujete, podeiete da sakupliate znanie koje ispada iz vas i vra(t(ete ga naztd u sebe. Ponovo iete skupljati znarye samo da se ne biste oseiali kao glupak. Nazovite to nevinoiiu. Budite veoma oprezni koje redi upotrebljavate' Redi upuiuju na asocijacije. Postale su gotovo konkretne, vi5e nisu redi' skoro da bi se moglo reii da su se oteloworile' Kaiete: ,,Oseiam sebeznadeZnoi to me rastuZuje"' Beznade uvek dolazi posle velikih odekivanja direktno su proporcionalni. Ako se budete mnogo nadali bi6ete nezado' volini. Nadajte se i, pre ili kasnije, osetiiete beznad'e'tudim se da vas oslobodim nade. Ako se oslobodite nade, nikad nedete z pastiu beznade. Beznadeje nusproizvod nadanja' Nezadovoljswo je nusproizvod odekivanja, ali to je prirodno' Dolazite mi sa velikim nadama: ho6ete da doZivite prosvetljenie, ho6ete da postanetebud'a.Problemje u tome 5to vam ne mogu pomo6i da
I:H
postanete kao Buda, jer ste vi vei takvi' Ne treba da se prewarate u bud.u.Prewaranjeje proces- a budaje vei u valem bi6u' Cim zaboravite na tu ideju, prepoznaiete budu u sebi' Ne pomaiem vam da postanete neko, ved da shvatite ko ste'
t::;; hahostoji i;predkuie' Psifje bio pod.iii i baciti stl metara. i,: w:ogao
u swari. Sveove tehnike osmiSljenesu da bi vaspodsetile,a ne da bi vam pomogle da postanete ovo ili ono'
P,LSA.Stralnoseuplaiio, ali sad Naiiao je na io! jednu 1c:i-i ua-ctaui.
140
NEVINOST, ZNANJEI RADOZNALOST
5
Jednaporodicasepreselilau predgrade.Rehli su im da nabauepsa iuuara,pa su kupili najueiegkogasu moglida nadu.Tbhomnoii, proualnihim je upaou kufu - pasje spauao.
Kaod
Vlasnibpsa otiiaoje u odgajiuainicuu ispriiao ita mu sed.esilo. Odgajiuai je odgouorio: ,,Trebavam mali pasda probudi velikog!" To i vama treba! Buda u vama je zaspao.Treba vam samo mala pomoi-iedan mali pas- i probudiie seveliki pas!
Obratite malo uile pai,nje na zir,o; janstuen,neobiainiiu- apsurtia,t ) dabroni loie.Ziuotje ljubanrorzrt
Aho malo uiie obratitepai,n-iut Gospoda Mule Nasrudinaiaskalaje sahomiinicomosuojojdrci.
tlost.smehsuadaoko uas!
,,Da Ii woj sin teJko ustaje iz kreveta ujutro?", upitala je homiinica. ,,Ne.Jasamooworim vratai bacimmadkuna njegovlcevet." ,,Kakoga to probudi?" ,,On spavasapsom." Po slidnom principu funkcioniSe i moj posao. Bacam vam madku na krevet. Nije to neki veliki posao - dista zabava!
lesa li deca zaista tolibo intcliga uniiti, hao in t
Dete je su$ta inteligencija jer ioi NiSta joi nije upisano u dete - p'o Dru5wo ie prvo napisad na r-a
lik, hinduista, musliman, komu-ni
da piSeGitu, Bibliju, Kuran. Dnu: da & detja inteligencija ostad ne
rob bilo kakvog poretka. Da necr
vati. Da nede posedovati i da nec pobunjenik. ei-
r. rodi, njegovanevinosus
da mu se podseku, moraju mu se
oslanjalona sopswenenoge. Ne sn Prvo zaviseod roditelja, a rodi
im pokaZu da ne mogu bez rod-ir
Imaju neki smisao Livota. Pomazr
u sopswenoj kreativnosti. U sra-
www.leo.rs
,::,-tZ\-llosT :,:i?ade.
e
fukli su im da nabauepsa
? i.;!,t su mogli da nadu.Tohom noii, -:.;s-ie spauao. d1;-'i:,ttnicu u ispriiao ita ma sedesi-
b
Kaodete
I r:rr'cudi velikog!"
u ".ama je zaspao.Tieba vam samo e_{- i probudiie seveliki pas! ; :.t<.ila je sa komlinicom o suojoj deci.
Obrati.ten'ralouile pal;nje na iiuot i iznenaditetese'Ziuot je tajanstuen, neobialnjiu - apsurdan'Ne mohetedokazati niita ni dobro ni lole.Ziuot je ljubauna ueza,ueselabai zato lto je smeina. Ako malo uile obratitepainju na iiuot, naii iete l:iubau'suetlost,snteltsuudaohouas!
is:;.re iz kreveta ujutro?", upitala je ra-: i bacim madku na njegov krevet."
pre negoho ih dru{wo Jesu li dcca zaista toliho inteligentna i unilti, bao lto ui nrdite? r.l;ioniie i moj posao. Bacam vam :H -'eliki Dosao- dista zabavat
Dete je suita inteligencrlajerjoi nye zagadeno'Dete ie disto' Ni5tajo3nije upisanou dete- Potpunoje prazno,tabularasa' Dru5wo ie prvo napisatina Yamada li stepravoslavac'katolik, hinduista,musliman,komunista.Dru5wo ie odmahpodeti da piSeGitu, Bibliju, Kuran. Druswo ne mozeda deka.PlaSise da ie dedjainteligencijaostati netaknuta,da dete ne6ePostati rob bilo kakvogporetka.Da ne6edominirati, niti se potdinjavati. Da ne6eposedovatii da ne6ebiti u nedijemposedu.Biie pobunjenik. eim r. rodi, njegovanevinostsemora zagaditi'Krila moraju da mu se podseku,moraju mu se dati Stakeda se nikad ne bi noge.Ne smebiti nezavisno' oslanjalona sopstvene Prvo zaviseod roditelja, a roditelji uLivajuu tome' IGd god im pokaZuda ne mogu bez roditelja,roditelji se raduju tome' Imaju neki smisaoLivota.PomaZunekomeda odraste.uiivaju u sopswenojkreativnosti.U stanju su da zanemaresoPswene
142
NEVTNOSIZNANJEr MDOZNALOST
probleme i sve stresoveuvezi sa podizanjem dece. Sto viie dete zavisi od roditelja, to su roditelji sreiniji. Iako govore da i.ele da im deca budu nezavisna, ne i,ele to ier nezavisnoi deci nisu potrebni roditelji. Starija generacija danas se suodavas velikim problemom. Deca danainjice ne zaviseod roditelja, pa im roditelji ne mogu reii 5ta da rade, a Sta da ne rade. Ne moiete biti gospodari sopswenoj deci. Starija generacija pati zbog toga. Prvi put u istoriji, dovedanswose osedaprazno ibeznatajno jer je nestala svaka potreba za njihovim angai.ovanjem, kao i radost vaspitavan)adece. U stvari, pla5e se da bi mogli uni5titi sopswenu decu. Mudi th grii.asavesti.Ko zna - moLdato 5to oni rade nije kako treba. Roditelji guie dedju inteligenciju jer je to jedini nadin da ih odrZe u potdinjenom poloZaju - a posle roditelja i nasravnici, profesori, 5kola, fakultet... Niko ne odobrava pobunu, a inteligencijaje pobuna. Niko neie da ga decapreispituju, a inteligencija je preispitivanje. Inteligencrja je sumnja. Jednog dana 6e iz te sumnje izrasti poverenje.Do poverenjase dolazi kroz sumnju, a ne protiv sumnje. Poverenje se rada iz sumnje kao 5to se dete rada iz marerice. Pravo poverenje dolazi samo kroz sumnju, preispitivanje, istraiivanje. Lai-no poverenje, koje znamo kao vera, nastaje tako 5to ubijamo sumnju, preispitivanjei dajemo ljudima vei gotove
dece.Deca su bespomo6na- po pniro
Veoma ste zli 5to koristite deciu b,e. vreme i roditelji su zli prema deci. \.
ili smiSjeno,ve6 gotovo nesvesno.kao je svet toliko jadan. Zato je s'et u ha< racija uni5tava slede6ugeneraciiu. O
pokulava da se otrgne iz zanke. Kro;i
Deca su veoma inteligenma. Sam
dajte im se u odi i pratite njihore real
Mali Papoje ul,iuaosa tatom k rL:,rl lauoue,otacje primetio senhuboi,t.iey ,,Stati je?",upitaogaje.
,,Samosam se pitao, kojim aure ako lav preskodiove reietkei poienier PaLl1riv o posmatrajte decu.
Uiitelj je rekaodeci na nantnt, :r0gzauetu.
Jedandetahje nAcrtaoiorcha b-a. di su sedeladuaputniha, obojeosbuic, ,,Lepcrtei..O kojoj pridi je rec:-
Mkdi umetnik seiznenadiob.id.;t
istine.
bliji ne pi5eda je Bog izveo,{.darnai I
Politidari nisu zainteresovaniza detfu inteligenciju jer mogu da predvode samo glupe ljude. Samo pomislite: da li bi Desai ikad mogao da postanepremijer da ljudi u Indiji nisu bili glupi?
Nije vam potreban nikakav dok
Ljudi su toliko neinteligentni da ie prepustiti vodswo svakome ko je spreman da glumi vodu. Deca se radaju sa distom inteligencijom, a mi nismo spremni da prihvatimo. Najviie eksploatisanaklasa na sveru su deca.Viie i od Zena.PoslepobuneLenatreba da nastupi pobuna dece.Mu5karci su porobili i.ene,aZene su im se pridruZile u porobljavanju
deca su svuda. Samo gledajt.. e.ro *
U nehoj drugoj ikoli, decasu dobi,; ;
omiljenupriiu. Jedandeiakje ndtrti,j jednogje uirio Bog ztAC,sa drugog ns*
,Ko je iza nlih?", upital je nastat"uie ,,PontijePilat!", odgouoioje dti;i
fsr rarriemdece.Sto viJe ;nili. iako govore da o ier nezavisnoj deci nisu ,-as velikim problemomL.pa im roditelji ne mogu ie moZete biti gospodari Lti zbog toga. Prvi put u beznadajnojer je nestala riem, kao i radost vaspinaogli uniititi sopstvenu nolda to 5to oni rade nije er je to iedini nadin da ih rsle roditelja i nastavnici,
Kao dtte
143
dece.Deca su bespomoina - po prirodi moraju da zaviseod vas. Veoma ste zli 3to koristite dedju bespomoinost. S vremena na vreme i roditelji su zli prema deci. Ne kaZem da su zli namerno ili smi3jeno, ve6 gotovo nesvesno'kao da ne znaiulta rade. Zato je svet toliko jadan. Zato je svet u haosu. Nesvesno, svaka generacija uniStava sledeiu generaciju. Ovo je Prva generacija koia pokuiava da se otrgne iz zamke. Kroji se nova istorija. Deca su veoma inteligentna. Samo posmatrajte decu, zagle' dajte im se u odi i pratite njihove reakcije. Mali Papoje uiiuao sa tatrm u zooloikomartu. Dok su gledali lauoue,ltacje primetio senhukoiaje prella prehodetahouoglica. ,,Stati je?",upitaogaje. ,,Samosam se pitao, kojim autobusomda se vratim ku6i ako lav preskodiovereietkei pojedete..."
lobrava pobunu, a inteliz preispituju, a inteligenrmnja. Jednog dana (e'n ria sedolazi kroz sumnju,
P ai,ljivo posmatrajte decu. Utitelj je rekaodeci na ndntdja suojuomiljenupriiu iz Starogzaaetd..
no se dete ruda iz marea sumnju, preispitivanje, mo kao vera, nastaje tako riemo ljudima vei gotove iu inteligenciju jer mogu p'omislite: da li bi Desai Ci u Indiji nisu bili glupi? epustiti vodstvo svakome
Jedandeiakje nacrtdoiouekahakouozi nebi stari auto. Pozadi susedeladuaputnika, obojeoshudnoobuteni. ,,LepcrteL.O kojoj pridi je red?" Mladi umemikseiznenadiohadje iuo to pi'tanie:,,Zar uBibliji ne pile da je Bog izveoAdama iEvu iz rala?" Nije vam potreban nikakav dokaz. Pogledajte oko sebe deca su svuda. Samo gledajt.. euo sam jo5 jednu pridu... (J nekoj drugoj lholi, decasu dobih isti zadatah - da nacrtaju omiljenupritu. Jedandeiahje nacrtdl auionsa tetiri prozora.Sa
iom. a mi nismo spremni a-sana svetu su deca.Viie
jednogje uirio Bog utnc,sAdrugogIsusHrist, sa treiegSuetiduh'
srmpi pobuna dece.Mu5'ridruzile u porobljavanj u
,,Ko je iza njih?", upitaoje nastaunik. je detah. ,,PontijePilat!", odgouorio
144
NEVINOST, ZNANJEI RADOZNALOST
Niko ne posmatra decu. U stvari, svi misle da deca pridaju
ienje. eest je sludajda osoba sa ,ir
gluposti. Deca ne treba da se duju, ved samo da se vide. To je
koeficijent inteligencije i obrnuto.
stara izreka. Koga briga 5ta deca pitaju? Koga briga 3ta kaZu?Ko
Ajnitajn nije imao dobro poar
ih, uopite, sluia?
drugi naudnici nisu se moqli poh - bili su vrlo zaboravni.Edison ie
Deiahje doiaosauzadihan huii.
ime. Kako biste mogli da zaborau
,,Slu$ajIta mi se desilo!Tigar me je jurio celim putem od {kole do ku6e!Nekako samuspeoda pobegnem!" ,,Stoputa sam ti rekla da ne izmi5lja5- ne izmilljaj! A ti
ni u snu. Ako medu tri hiliade ii
opet! Sadsi naiao tigra na ulici? Gde je taj tigar?" ,,Pogledajl
sam uspeo da zaspim od orih -lo
Mama je otiila doprozora i uidelanekogmalogpsa. ,,Zna! ti vrlo dobro da je to pas,a ne tigar! Idi u svojusobu i pomoli seBogu da ti oprostil" Deiabje otiiaogoreu sobui uratioseposlenekolihominutd.
,,earlse!", svi 6e nastaviti da spara izl
budi3!" earls ie, iak i u snu. znac Edison je zaboravio kako se ; Prvog svetskog rata. Kad su ga
Edison?",on seosvrtaooko sebeie nog imena. Neko iz maseje r-i},mu ,,Sigurnosi u pravu. I meni r Obrazovni sistem nam ie z:r
,Jesili sepomolio?" 'Boie, oprostimi 5tosamod malog ,Jesam.Rekaosammu: je je psamislio da tigar.'Bog mi odgovorio:'u reduje. Kad sam
inteligenciji. Zaupajte ioveka inl
ga video prvi put i ja sammislio da je tigar!"'
nu od njega. Univerziteti su faL'ri
Deca su beskrajno inteligentna, ali vekovima su ljudi gu5ili njihov potencijal. Moramo da sworimo novi obrazovni sistem u kome se deca ne dade,koji pomaZeda im se bogom dana inteligencija saduva u prirodnom obliku. Ne treba ih puniti beskorisnim podacima. Devedesetosam posto informacija koje serviramo deci su glupe. Deca se nikad ne6eosloboditi tog terera. Bio sam i udenik i profesor na fakultetu. Mislim da je devedeset osam posto informacija kojima zatrpavamo decu jednostavnojalovo. Ne samo jalovo, vei i Stetno. Deci treba pomoii da razvyu inventivnost, a ne da ponavljaju kao papagaji- na demu je zasnovannad danaSnji obrazovni sistem.Ako dete ponavlja uspelnije od drugih - znati da je inteligentnije. lJ swari, nije to bolja inteligencija, vei bolje pam-
Dvadesetpet godina Livoa- Eoii je da bi se od vas napravilemasine teLakzadatak- da od vas pono\-c To je moj posao. Dolazire nai
tanja, informacija , znania. poqpupotisnuli ste srcei sadvam je tck,i
boljem svetu ne6e biti potrebe za
ti ljudima da razvijt inteligenciru
obrazovanje svodi na ponavlla-nie kaZu, vi je pohranite u glam i on vi5e povratite - ro bolle. Dobiiare vite ba5 onako kako ste iuli. Nern
mati. Nemojte izmiSljati.Ne buci Originalnostje potceniena. a F
ba da nam bude udinak, vei onEir
LI,]OZ),IAIOST
u. U swari, svi misle da decapriiaiu e -i€clliu, vei samo da se vide. To jc r d";a pitaju?Kogabrigalta kaiu?Ko
ti ?it-'i.
io. Tiear me je jurio celim putem od m u-ip€oda pobegneml" la aa ne izmi5ljai - ne izmi3ljaj! A ti r ::i;i? Gde je taj tigar?" '- eno ga tamo!" a:.,; i uidzh nebog malog psa. a '; :o pas, a ne tigar! Idi u svoju sobu f Lrril.
!i.,
i L'ratioseposle nekoliko minuta.
'Bo2e, oprosti mi 5to sam od malog L::.: 'U redu je. Kad sam i :::: ie odgovorio: :r-:!lro da Jetlgar:
eis:enrna, ali vekovima su ljudi guiili no-,'iobrazovni sistem u kome se deca m se bogom dana inteligencija saduva re a ih puniti beskorisnim podacima. r:naciia koje serviramo deci su glupe. ili
rog tereta.
r;srrr na fakultetu. Mislim da je deveaci'a kojima za:rpavamo decu jednoo'.-,:.r-ei i itetno. . :ai-,-iiu inventivnost, a ne da ponavnu ir zasnovanna5 danalnji obrazovni . r.neinije od drugih - znati da je inro bolia inteligencija, ve6 bolje pam-
Kao dete
145
ienie. eest je sludajda osoba sa dobrim pamienjem nema visok koeficijent inteligencije i obrnuto. Ajnltajn nije imao dobro pamierye' Njutn, Edison i mnogi drugi naudnici nisu se mogli pohvaliti tazviienom memorijom - bili su vrlo zaboravni.Edison je jednom zaboravioi sopsweno ime. Kako biste mogli da zaboravite sopstveno ime? Ne moZete ni u snu. Ako medu tri hiliade liudi koji spavaju neko povide: koji 6e skoditi ,,earlse!,.,svi ie nastaviti da spavaju,osim earha iz kreveta i reii: ,,Ostavi me na miru, pusti me da spavam' Jedva sam uspeo da zaspim od ovih dosadnih komaraca, a sad me ti budiS!" eark ie, dak i u snu' znati kako se zove' Edison ie zaboravio kako se zove. Stajao je u redu tokom Prvog svetskog rata. Kad su ga prozvali: ,,Ko je Tomas Alva Edison?",on seosvrraooko sebejer nije mogao da seseti soPstvenog imena. Neko iz maseje viknuo: ,,Ti si Tomas Alva Edison!" to ime!" ,,Sigurnosi u pravu. I meni se udinilo poznato Obrazovni sistem nam ie zasnovan na pam6enju, a ne na inteligenciji . Zatpqte doveka informacijama' Napravite malinu od njega.Univerziteti su fabrike koje od ljudi prave masine. Dvadeset pet godina Livota- gotovo jedna tre6ina pfotraiena Kasnije nam predstoji veoma ie da bi se od vas napravilemaSine. rcLakzadatak- da od vas Ponovo napravimo ljude' To je moj posao. Dolazite mi kao ma5ine,stegnuti' puni setarya,informacija , znanla,potpuno ste koncentrisani na mozak' podsnuli sresrcei sadvam je teiko da ga izvudetena povriinu.U boljem sv.etuneie biti potrebe za tim. Obrazovanje ie pomagad ljudima da razviit: inteligenciju' a ne pamdenje' Thenutno se obrazovanje svodi na ponavljanje. Kakvu god glupost da vam kaZu, vi je pohranite u glavu i onda povraiate na ispitima' Sto viSepovratite - to bolje. Dobijate viSu ocenu' Morate da ponovite baI onako kako sre duli. Nemoite niSta dodavati, niti oduzimad. Nemojte izmiSljati.Ne budite originalni' Originalnost je potcenjena,a ponavljanje seceni' Cilj ne treba da nam bude udinak, vei originalnost'
t46
NEVTNOST, ZNANJEr MDOZNALOST
ikoli.. Jednogjutra Dlan je zakasnionaprui tas u seoskoj ,,Zaito si zakasnio,Dioni?", upitaldje nastaunica. ,,Moraosamda privedembika kod krave." ,,Tonije nikakavrazlog. Zar nyewoj otacmogaoto da uradi?" Za to vam trebabik." ,,Ne,nastavnice. Goaorite o deijoj neainosti hao o duhoanoj potrazi.
Moy'ete Ii nam
redi neito aiie o aezi neuinosti i mudrosti? Da Ii je detinja neainost i neainost Bude ista?
Detinja nevinost i nevinost mudraca veoma su slidne. AIi, ipak nisu iste. Mnogi mistici navode dedju mudrost kao primer ba5zbog te slidnosti.Ne znate5tasedelava u dubini biia mudraca. Potrebni su vam primeri nedegaito vam je poznato.Imajte na umu da ovi primeri ne opisuju 5ta se tadno deiava tokom spoznaje,ali mogu vam pomo6i da zamislite taj proces. Dete je nevino, ali njegova nevinost blila je neznanju nego mudrosti. Dedja nevinost je prirodna. Nevinost i neznanjeu detetu su veoma bliski. Dedja nevinost je u senci neznanja. Mudrac je, takode, nevin, ali njegova nevinost je potpuno drugadija.Mudradeva nevinost je potpuno dista, nezagadenajer nije udruZenasa neznanjem. Mudradeva nevinost prewara se u mudrost. Dete ne zna)a mudrac zna. Iako je nevinost ista, udruZena je sa drugadijim kvalitetima. Detinja nevinost udruiena je sa neznanj.* - dakle, nema vrednost. Mudrac poseduje istu nevinost, ali i znanje - dakle, mudradevanevinost ima ogromnu vrednost. Mudrost je procvetala. Dete ne zna, ali nije ni svesnosvog neznanja. Mudrac, takode, ne zna, ali svestanje svog neznarya.Razlika je ogromna. Dete nije svesno da ne zna, pa mora da akumulira znanje. Thkode, dete Zeli da ima znanjakao i svi ostali - 5to pre. Mudrac je svestan svog neznanja, ali ne teii znan'1u.Znanje je nestalo
Znanje jelekza neznanje. Kad ne lek? Bacite lekove!
Mudar dovek nije isto 5to i obrazo potpuno drugadiji kvalitet. On ridi. l
Nije informisan, nego transformisan" svesti odakle moZe da vidi daleko. P. D. Uspenski koristi isri primer
dijev. Sedite pod drvetom. \'idire pur nekoj tadki u daljini gubi vam se iz r
od te tadke. Neko sedi na dn'eru. \i, od va3eg.Vdeie nekoliko kilornerara Videie koiije na puru mnogo raniie n sadainjost,zavasje buduinost ier ri
vreme kad iete i vi videti, ali loS ni;e c budu6nost postati va5asadainjost.
Doii ie daskad ie kodija proci i I dokruga. Posta6epro5lost. Za iovelia
ie i dalje biti sadalnjost i kad za r-asp{ vidokrug od vas. Njemu je koiiia bil
predstavljalasamo tadku u buducnos isto kao i njemu, ali kad vama posrrano
biti sadainjost.Gleda savi5e tatke nee Mudar dovek je nevin, ali na dale
nevinost nije posledicazrelosd, nego nema nikakvog iskuswa. Mudrac je pr je postao dete, ali njegovo drugo deri-
meljeno da mu ga niko ne moie oduzr Detinja nevinosr je divna, ali ne i zaustaviti.To je tek podetak. Dirno it
nost, ali ta nevinost je jo5 uvek dalek rada zrelost.
zajedno sa neznanjem kod mudraca. Kad se razbolite, treba vam
Padi sepopeonajarbol ztt zastatwi rih licajci su ga uhapsili i priueli z.bogo'r,
lek. eim ozdravite,prestaneteda uzimate terapiju.
Kasn(e sugaposlali na psihijatilsbi vt
Kao dete
-i-]oz\.\losT ,;,;Druiias u seoskoj lkoli. r: r*a kod krave." b iuiewoj otacmogaoto da ura&?" ::r:: reba bik." sa o duhovnoj po*azi. Moi;ete li. na t i mudrosti? Da li je detinia neuin* r.ar. Badz ista? nost mudraca veoma su slidne. Ali, ci navode dedju mudrost kao Primer Lreita sedeiava u dubini bi6a mudra:i necega5to vam je poznato. Imajte opisuju 5ta se tadno delava tokom noci da zamislite taj proces. pr-a nevinost bliZa je neznanju nego : prirodna. Nevinost i neznanjeu dener-inostje u senci neznania' in. ali njegova nevinost je potpuno rosr ie potpuno dista, nezagadenajer n. \fudradeva nevinost prewara se u ud;ac zna. d-n-rienaje sa drugadijim kvalitetimaie sa neznaniem- dakle, nema vredu r:evinost,ali i znanie - dakle, mumu r-rednost.Mudrost je procvetala oo s1'ognezntnja. Mudrac, takode, ne
147
Znanje jelekza neznanle.Kad nemate neznanje, 5ta ie vam lek? Bacite lekove! Mudar dovek nije isto 5to i obrazovan. Njegova mudrost ima potpuno drugadiji kvalitet. On vidi. Mudar dovekje posmatrad' Nije informisan, nego transformisan. Dostigao je visok stepen svesd odakle moZe da vidi daleko. P. D. Uspenski koristi isti primer kao i njegov uditelj Gurdijev. Sedite pod drvetom. Vidite put koji vodi u dva smera i u nekoj tadki u daljini gubi vam se iz vidokruga. Ne vidite dalje od te tadke. Neko sedi na drvetu. Njegov pogled je znatno Siri od vaseg.videde nekoliko kilometara viSe od vas u oba smera. Videie kodije na putu mnogo ranije nego vi. Ono 5to je za njega sadalnjost, zayasje budu6nost jer vi to joI ne vidite' Doii 6e vreme kad 6ete i vi videti, ali io5 nije doSaotaj trenutak. Thda ie buduinost postati vala sadaSnjost. Doii ie das kad ie kodija prodi i Ponovo nestati iz valeg vidokruga. Posta6eproilost. za toveka koji sedi na drvetu, kodija postaneprodlostjer ima Siri ie i dalje biti sadalnjosti kad za.v2is vidokrug od vas. Njemu je kodija bila sadalnjost i kad je vama predstavljala samo tadku u buduinosti. Bila vam je sadaSnjost, irto k"o i niemu, ali kad vama Postaneprollost - njemu ie i dalje biti sada5njost.Gleda saviSetadke nego vi. Mudar dovek je nevin, ali na daleko vilem nivou' Njegova nevinost nije posledicazrelosd, nego ogromnog iskustva' Dete nema nikakvog iskuswa. Mudrac je prolao sito i reieto. Ponovo je postao dete, ali njegovo drugo detinjswo je toliko &rsto utemeljeno'da mu ga niko ne moZe oduzeti. Detinja nevinost je divna, ali ne zaboravite:ne smete se tu zaustaviti.To je tek podetak. Divno je posedovatidetinju nevi-
u,nia. Razlika je ogromna. r rra. pa mora da akumulira znanie. L;ria kao i svi ostali - 5to pre. Mudrac
nost, ali ta nevinost je jos uvek daleko od prave nevinosti koju
aL ne teLi znaryu. Znanje je nestalo rnudraca. Kad se razbolite, treba vam
Padi sepopeonaiarbol za zustauui uikao koliko ga grlo nosi' Policajci su ga uhapsili i priueli zbog ometaniajaunog reda i mira' Kasnijesugaposlali napsihiiatrijshi pregled'
ret da uzimate terapiju.
rada zrelost.
148
ZNANJEI RADOZNALOST NEVINOST, ,,Kakoobjalnjavatesvojeponaianja?", upitaogaje doktor. ,,Kad ne bih, s vremenana vreme, uradio neito ludo, pot-
je Padi. puno bih skrenuo!",odgouorio Nevin dovek rekao je nelto neverovatno mudro. ,,Kad ne bih, s vremena na vreme, uradio nelto ludo, potpuno bih skrenuo!" Dobro je poznata dinjenica da Lenes vremena na vreme polude. Ako ne mogu da smisledrugi izgovor, uvek mogu da sepozovu na mesedniciklus. Sta god da urade u tom periodu - prihvatljivo je. Ne moZete osuditi njihovu ludost: imaju racionalno objalnjenje. eak i ako nemaju mesedniciklus, imaju pravo da polude s vremena na vreme. To ih spasavaod mogudnosti da polude. Samo mu5karci lude jer nemaju taj ventil. Mulkarci potiskuju. Umesto da popuste ponekad, oni polude potpuno. Pogledajtemalo statistiku dulevnih bolnica - tamo ima detiri puta vi5emulkaracanego Lena. Nije to mala razlika. eetiri puta vile mu5karaca nego Zena. Kako iene uspevaju da izbegnu to ludilo? Zene destopolude pomalo. Danas malo ludila, sutra malo ludila i tako saduvajuzdrav razrtm. Rasporedi ludilo na pravilne vremenske razmake i spasi rmum. Nema potrebe da ide u ludnicu. Od malih nogu dedacise ude da saduvajuprisebnost: ,,Nemoj da sepona3ai kao iena!" BaSzbog ove glupe grdnje detiri puta vi5e mulkaraca je u ludnicama. Mulkarcima ne dozvoljavajuda pladu.
Zene razliiito reagujudnk ib nuiet r ,-
skiniehalu:,,O-la-la,Pjer,woji poliupci s
haia: ,,Svakadast,Vnstone, svakaces-a mislim da trebaolrediti plafonl"
Ovo je lud svet. Od dedje ne\inosd n 6ete zavrliti u velikoj ludnici koju naziva postati veliki mudrac.
Morate zapamtiti razliku izmedu or vodi u ludnicu je zakrden.Mnogi korac
sigurni da je pogreSanput onim kojirn ii kaZe:,,Ovo je pravi put jer mnogi idu rur
pogrelan?" Ali, ja vam kaiem: Nadite pur koiirn jedina Sansada steknetemudrost. \-as p'n
samospoznaji.Kukavice idu putem koiir: nisam duo da je ijedna kukavica do2irela 1
mogu da postanu hri5danskeovce, aXine
moji ljudi budu lavovi. Izaberite pur ko
berite netradiocionalan,neprihvaien pur. 'l.::raiare ran put. Svaki korak tim putem t ustajalosti.Te ukorenjene tradicije izludu
Ako neko umre, morate seponaiati kao mulkarac, ane da pladete ,,kao Lena". Bai zbog toga je u ludnicama detiri puta vi5e mulka-
Na ovom putu prestajeteda budete hr hriSdanin, jer su hriidani deo gomile. \-i:e
racanego inna,
su i hinduisti samo gomila, a vi ste poie
Jasnosam svima stavio do znanja da ujutro treba praktikovati dinamidku meditaciju koja vam omogudavada svakogdana ispoljite pomalo ludosti da biste ostatak dana bili razumni. Dovoljno je za dvadesetdetiri sata.Zatim dolazi novo jutro i vi opet pomalo
doZiveli su prosvetljenje, nikad gomila petlju da budu sami mogu da zaustavekr,
poludite. Niko od mojih ljudi nikad ne6ezavrliti u ludnici.
nailazite. Kad dodete do samog srediita
svojoj unutrainjoj nevinosti.
Sto dublje upoznajetesebe,ro je cistiii
gnuiete sredi5te univerzuma. Tu cr.eta rn Due ostarelekrauestojena liuadi i duaiu traukehadjednapogleda
mudraca. Doiivljavate uskrsnuie, pono\a
ispredsebei kale:,,Vidi, evo nekog razrokogbika. Bolje da se
svet, a radate se upravo onakvi kakl'og r-
razdvojimoili 6enasobepromaiiti."
vam pruZa sve 3to ste oduvek trazili i priz.
Kao dete
\fOZ\AIOST e t'onaianja?",upitaogaje doktor. na 1Teme,uradio ne$toludo, poti.o.;ePadi.
149
Zene razliiito reagujudoh lh muheuiljube u hreuetu.Francuskiniehalu:,,O-la-la, Pjer,woji poljupci su o-la-Ia."Engleskinje haia: ,,Svakadast,Vinstone, svaka tasd"Jeurejkehaiu: ,,ZnaI, mislim da trebaokrediti plafon!"
.o neverovatnomudro. ,,Kad ne bih ne,.to ludo, potpuno bih skrenuo!* la 2enes Yremenana vreme poluderzgovor, uvek mogu da sepozovu na ade u tom periodu - prihvadjivo jerrlosr: imaju racionalno objainjenjedu-.. imaju pravo da polude s vremeI rnoguinosti da polude. Samo muirC. \Iuikarci potiskuju. Umesto da polpuno. Pogledajtemalo statistiku ieriri puta viSemulkaracanego i.enari-ri puta vi5e mulkaraca nego i,enanu io ludilo? Zene destopolude po' ra rnalo ludila i tako saduvaiu zArav prar-ilne vremenske nzmake i spasi u ludnicu. uce da saduvajuprisebnost: ,,Nemoj t'oq or.eglupe grdnje detiri puta vi5e fu-.brcima ne dozvoljavaju da pladu. rnasatikao mu5karac,a ne da pladete u ludnicama detiri puta viSemuikada ujutro treba praktikovati r an'rania '* omoguiava da svakogdana ispoo"-tatakdana bili razumni. Dovoljno m dolazi novo jutro i vi opet pomalo i n.i,kadnedezavrliti u ludnici.
Ovo je lud svet. Od dedje nevinosti ra&aju se dva puta - ili iete zavrSiti u velikoj ludnici koju nazivaju ovim sverom ili iete postati veliki mudrac. Morate zapamtiti razliku izmedu ovih krajnosti. Put koji vodi u ludnicu je zal
o eekog razrokogbika. Bolje da se
gnuiete sredi5te univerzuma. Tir cveta mudrost. Pretvarate se u mudraca. DoZivljavate uskrsnuie' ponovno rodenje. Umirete za svet, a radate se upravo onakvi kakvog vas je Zivot Leleo' Zivot
orna:iri."
vam pruLasve 5to ste oduvek traiili i priieljkivali.
'ad; i 2tacu traukehadjedna pogleda
150
ZNANJEI RADOZNALOST NEVTNOST,
nikad neie isporuditi. Ljudi umiru polto su ceo Zivot proveli u
odbaci6etei um jer um je samo dnue Isto kao i red ,,vrt". Pod vrtom pod-raz
i5dekivanju i odajanju. Ako ho6ete da Zivite i umrete u ekstazi" moraiete daizaberete put usamljenika. To je i put meditacije jer
ima drve6a, trave, cveia. Svaki r:rr s samo jednu ret za sve te vrtoYe.
je apsolutnasamoia uvek unutraSnia. Napolju iete srestigomilu ljudi - kojim god putem da kre-
Mnogo puta smo pogreiili upor( pomislimo da su te imenice poiar-e.a
nete. MoZda vam se udini da ste izabrali neki put gde nije tako gust saobrataj, ali ne moZete znati unapred. Onda varn se na putu nade neka manja ili veia gomila - katolici ili pripadnici
postoji. Religija ne postoji, samo Elubudizam, islam, juduzan - ne poflo samo ono 5to je individualno.
bilo koje druge grupe. Ima samo jedan put koji vodi ka unutra. Tu neiete sresti ni-
Um ne postoji. Um je samo irne plj enog znanja. Malo-pomalo. izbaca odistite, nedetenaiii ni na kakan',urn t
Thkozvani ludi svet 6e vam samo obeiavati dobro, ali vam
koga osim mira i tiSine.Tu 6ete sresti sami sebe,a posle nekog vremena, ni vi viSeneiete biti tamo. Samodapostajetako gusta i debelada nestaje od ,,ja", jer "j" ,,ja" znati odvajanje.A vi ste celina. Sjedinili ste se sa Zivotom. Ne treba vam znanje. Zna(ete da je sve divno u svojoj nevinosti, sve je istina. VaIa spoznaja ne(e biti pozajmljena ni iz iednog spisa.Biie istinski va5a.Na $oj 6e biti va5potpis. To je, definitivno, najveii blagoslovu Zivotu - imati sopsweno
kontejnera gde je to znanje staialo. Br nuti prema sebi. Znajte da je zir-or I
znati, ol
biia. Sto dublje zalazite,sve se rise bl na samom dnu poezani sa egzistenci
iskuswo koje ne predstavlja nidiju kopiju. Samo originalni, novi i iskonski doi:iv\aji dolaze iz dubine vaiih biia i pruLrjuvam ispu-
zemli| znati da crpi vodu iz okeana. Ako dopremo do sopswenog cer
njenje, zadovoljswo i duboko razumevanjewih tajni Livota. Dobro je da podneteod nevinosti, ali ne zaboraviteda posto-
budete saznali da na5 centar ima iiot su oni nevidljivi. Naia svest je kao r
je dve vrste nevinosti: neyinost deteta i nevinost mudraca. Mudrac, takode, postaje dete, ali na viSem nivou. Razlika je ogro-
oseiate na mnogo nadina. Kad ie cist - topla je. Vri od i,e\a,ljutnje, pohtr sveielje, sremljenja i ciljeve, osedcet
mna. Ipak, postoji i slidnost. Neka tanka nit koja vodi od srca mudraca do srca deteta. Dete ne tazume mudraca, ali mudrac
na sveZina.
razume dete. Dete se nalazi u podnoZju planine, a mudrac na osundanim sneinim vrhovima. Onaj ko senalazi na niZem nivou
Sto s. vi5e pribliZavate sebi, to ste trenutak u Zivotu je prihvatanje misr
ne moZe razumeti onoga ko se nalazi na viJem.
tanja. Shvatili ste da je iivot pun tai Nema potrebe ni za kakvim znaniem
Ako se i5ta u va5emiivotu moie porediti sa tim osundanim vrhom, to je detinjswo. Pokulajte da ga ponovo otkrijete. Nemojte ga zatpav^ti znanjem i potiskivati. Sklonite znanja i otkrijte nevinost. Iznesiteje na svetlostdana. Kad odbacite znanje,
tajanswenoliu univerzuma kao i sa x To je drugo rodenje. U Indiji to st rodenje. Drugo rodenje je cilj nasepx
Kao dete
rcavati dobro, di vam ) su ceo iivot Proveli u r-ire i umrete u ekstazi' b ie i put meditacijejer riim god Putem da krei neki put gde nije tako pred, Onda vam se ne - katolici ili priPadnici urra. Tu neiete sresti niami sebe,a posle nekog l-anestaje,j" od ,,ia", jer i-inili ste se sa Zivotom. dir-no u svojoj nevinosti, ozaimliena ni iz jednog r''a-( potpis. rzir-oru - imati soPsweno r. Samo originalni, novi i ' biia i pntLaiuvam isPurie svih :ainiLivota. li ne zaboravite da PostoLnevinost mudraca. Mur nivou. Razlika je ogrorlia nit koja vodi od srca me mudraca, ali mudrac :iu planine, a mudrac na r sc nalazina niZem nivou a r-iiem. orediti sa tim osundanim Ea ponovo otkrijete' Ne;ari. Sklonite znania \ ot' a:ra. Kad odbacite znanje,
151
znanle' Imenica' odbaci6ete i um jer um je samo drugi naziv za neku oblast gde Isto kao i red ,,vrt". Pod vrtom podrazumevamo ali mi imamo ima drve6a, trave' cve(a. Svaki vrt se razlikuje' samo jednu retza sve te vrtove' Cesto Mnogo puta smo pogreiili upotrebljavajuii imenice' Dru5wo ne pomislimo da su te imenice pojave, a u stvari' nisu' Hri56answo' postoji. Religija ne postoji, samo glumi da postoji' sve su to varke' Postoji isl;, t.rdir"-, iudaizam- ne postoje' samo ono 3to je individualno. sakuUm ne postoii. Um je samo imenicaza oznadavanje ste udili i kad sve pljenog znarya.Malo-pomalo' izbacujte to 3to nede biti ni odirtlte, ne6etenai6i ni na kakav um tamo dole' dak nevini' okrekontejnera gde je to znanje stajalo' Budite iskreno ne moZe sponuti prema sebi. Znaite da ie Livot tajna koja se neprekidno znati, okrui,eni smo tajnama i to je divno ier ie Livot uzbudenje, ekstaza. svoga Nikad se nedete umoriti od otkrivanja novih dubina iivotu jer ste bi6a. sto dublie zalazite,sve se vi5e bliZite samom ima koren u na samom dnu poezani sa egzistencijom' Ako drvo zemlji, znati dacrpi vodu iz okeana' se kad Ako dopremo do sopswenog centra"' Iznenadiiete Zivotu iako budete saznali da na5 centar ima korene u samom ili ie su oni nevidljivi. NaIa svestje kao vazduh' Ne vidite ie' kad nije ose6atena mnogo nadina. Kad je dista, osedatesveZinu' - topla je. Vri od,t li^,ljutnje, pohlepe, ciljeva' Kad zaboravite prediv,rr. 2.t1., stremljenja i ciljeve, oseti6etekako vas obuzima na sveiina. Najve6i Sto ,. viSepribliZavate sebi, to ste bliZi univerzumu' bez ijednog pitrenutak u iivotu je prihvatanje misterije Livota pun taini' tanja. Shvatili ste da je Zivot pun tajni i da & ostati se pomirili sa Nema potrebe ni za kakvim znerniem'Znati da ste nevinoS6u' tajanswenoS6uuniverzuma kao i sa sopswenom - drugo To i. drugo rodenje. U Indiji to stanje nazivamo d'U rodenie. Drugo rodenje je cilj naie potrage'
152
NEVINOST ZNANJE I RADOZNALOST
Evojoi jednepridekoja & vam pomoii da produbiteti5inu.
nosd od Livota neprekidno ra-
oseia se nedostatakneiega. Sa
Hermanje bio ueiiti optimista.Stagod da ma sedesi,rehaobi s4m0: ,,Moglo je biti i gore." Jednog dana senjegou komiija Amos uratil buti i zatehao suoju ienu u kreuetu sa nepoznatim muikarcem. Ubio ih je oboje i hasnije su ga ahapsili. Dok su sui ostali prEriiauali
tragediju, Herman je samo do-
bacio:
sjedini saZivotom.Neznaniesp U stanju neznanja sapate
nama. Ne znate gde se zavrsar: ni5ta. Postali ste opet dete koi dete koje bere cve6ena iiva,i-i. znalosti. Oseiate Staje 2iror -
to 5to ne poznajete.Zallubih st za znanje?
,,Moglo je biti i gore." ,,Kako je moglo biti gore?", dreknuoje ljutiti sused. ,,Dvoje ljudi je mrwo, a na5 dragi Amos 6e ostati u zaworv do kraja Livota." ,,Pa... Da je Amos stigao ranije, u detvrtak popodne, ja bih bio mrtav." Da li ioaeb ihad shuati zaito se ne{to odigralo na jedan, a ne na nebi drugi nalin?
N..Thj trenutak senikad ne javlja. Taj trenutak ne moZedoii jer znanje je nedostiZno. Zivot je tajna- Sto viSe znate,sve je tajansweniji. Ne moiete svestiZivor na formulu, niti na teoriju. Ne moZetesvestiZivot na doktrinu. Sto dublje proZimate, sve vam je manje jasno. Neznanje je, u srvari, blagoslov,jer u neznanju umire ego. Javlja se divljenje i velika radost! Oh! Znanje je ubica uLivanja. Udeni ljudi ne umeju da uLivalu, niti da se raduju - uvek su ozbiljni. Okovani su, spurani, srcaim ne igraju od radosti. Samo im mozak raste kao da je zahva&n nekim rakom. Telo se gubi, udovi postaju zal
Pitate me:
,,Da li dovek ikad shvanizas na neki drugi nadin?" Ne. Sve je onako kako ies jedini nadin. Ne bitno c:Ii ni,
znaniu. Nema ni uzroka. Nerr kav jeste. Potpuno je buda-lasve bilo ovakvo kah'o ieste -
- zalto? Nema razloga za liut'; '.-n zdito i kako polako cure iz ti5i, 5to ste smireniji, u r-al-nas
dana jednostavno shvarite ol: i posledicamai odgovorirna. -(;
Svi dosadainji odgovori bi,li su
Zalto ose(tte liubav? Za-i:o
cvet koji vidite tera da ga F'mesedina?Zalto osetite rados
smeje?Zaito postoji sreca:L Zivot?eemu sve?Nema niienj
zlog, opet iete sevratiti na p'ir Ako kaZeteda je Boe sni
Zai;uo ie sworio svet?Ta rr ni:
granice pitanja malo dalie. Z.a
Kao dete
Ll:OST
pomoii da produbite tiSinur godda mu sedesi,rehaobi
ma:natio huii i zatebaosuoju 'rt€,n. Ubio ih je obojei kaagedliu,Hermanje samodo-
153
nosd od iivota neprekidno rastu nelagoda, netvoza' napetost da se oseia se nedostataknedega.Samo osoba koja ne zna moie sjedini sa Zivotom. Neznanje sp^ia, znanie razdvap' U stanju neznat4astaPatese sa drveiem, zvezdamai planiznate nama. Ne znate gde se zavrdavatevi, a gde podinju oni' Ne ni5ta. Postali ste opet dete koje skuplja Skoljke na obali' Opet radodete koje bere cve6ena livadi. Opet dete dije odi sijaju od ste znalosti. Ose6ate5ta je Zivot - fle znate' ali oseiate' Zavoleli je briga to 3to ne poznapte. Zalitblliste se na prvi pogled' Koga zaznanie? Pitate me:
'r,tuo je ljutiti sused. ae1,{mos ie ostati u zaworu :- u iewrtak popodne, ja bih
n odigrah najedan,
A ne nA
wcin?
lia. Taj rrenutak ne moZe do6i rina - Stovile znate, sveje tauetbrmulu, niti na teoriju. Ne ro dublje proZimate, sve vam
jer u neznanju rri. blagoslov, a radost!Oh! ri iiudi ne umeju da uLivaju, Okovani su, sputani, srcaim 'za-liraste kao da ie zahva(en p'osaju zal
na jedan' a ne ,,Da li dovek ikad shvati zalto se nelto odigralo na neki drugi nadin?" je Ne. Sve ie onako kako jeste' Nema drugog nadina' Ovo se opet prePustili iedini nadin. Ne bitno dak ni zalto, ier biste kaznanju. Nema ni uzroka. Nema razlogazaStoje iivot takav bi kav ieste. Potpuno je budalast, nema nijednog razloga zalto i Lene sve bilo ovakvo kakvo ieste - drveie, zvezde' muikarci - zalto? Nema razlogazallubw' Nema razlogaza svest' Pitanja Sto ste zaito i hako polako cure iz vas. vise vam niie ni bitno. ti5i, 5to ste smireniii, u vama se javlja sve manje pitanja' Jednog dana jednostavno shvatite da ste prestali da tragate za uzrocima' posledicama i odgovorima. Samo ste zaigrali' Nema odgovora' Svi dosada3nji odgovori bili su laZ' zalto ose(ateljubav? zaircvas muzika veseli?ZaStovas svaki wet koji vidite tera da ga pomiri5etez' Zai;.o vas noiu privladi se mesedina?ZaSto osetite radosr svaki put kad vidite dete kako smeje?Za{to postoji sreia? Zalto postoji radost?ZaSto postoji raiivot? eemu sve?Nema niiednog razloga'Ako i nadete neki zlog, opet iete sevratiti na pitanje zaltol Ako kaiete da je Bog sworio svet, radaju se nova pitanja' Zaito je sworio svet?Th wrdnja ne relava ni5ta' samo pomera granice pitanjamalo dalje. Zalto ie Bog sworio svet?
r54
NEVTNOSI ZNANJE r RADOZNALOST
Jednom sam ditao neku teolo3ku knjigu u kojoj se postavlja pitanje: ,,Staje Bog radio pre nego 5to je sworio svet?" Sigurno je postojao mnogo pre nego 5to je sworio svet. Sta je radio za to vreme?HriSiani veruju da je sworio sverpre samo nekoliko hiljada godina - detiri hiljade i detiri godine pre Isusovogrodenja. Sta je Bog radio pre toga?Sigurno se dosadivao.MoZda je poludeo ili se ubio? Sta je radio? Moida je samo spavaoi sanjao?Sta je radio od tada?Gde je nestaokad je sworio svet?Sta ie raditi kad unilti ovaj svet?Opet ie se dosadivati. Sigurno je veoma usamljen. Sve su to nepotrebna pitanja koja izviru iz jednog odgovora... Oseiali ste se nesigurno, pa sre krivicu za swaranje svera prebacili na Boga. Hteli ste utehu, sigurnost - ni5ta nije sludajno, tu je Bog otac koji brine o svemu. Niste sami. Neko vas duva. Sadste dobili odgovor na jedno pitanje, ali pojavilo sejo5 hiljadu i jedno ,,za$to".Zaito je sworio svet?Da li mu je bio potreban? I ako jeste - zalto? Da li je Bog siromalan?Ako mu je sver bio
Zako je Bog stvorio ovaj jadni i ovaj pakao? eitri r. da nije ba3 neki Na ovom svetu ima hiljadu mana-
Ni5ta ne reiavate time ito iete o
Buda kaZeda niko niie sworio sr-er
svet oduvek bio ovde i da ce zaur-ek uzroka. Te3ko je racionalnom runu stalno traZimo neke uzroke. em
o olaklanje. Um se hvatazarazloee. ( znamo. Sta mi to, u swari, znamo?
Svata silna teologija koja seveko
LiIa nijedan odgovor. Celokupna fr-lc na pokazalase potpuno jalovorn.
Hteo bih da vam oblasnim da u
znaja zaito se nelto odigralo na ia drugi nadin. Sto dublje zalazite u hic
potreban, znati daje bio siromaian - znati da Bog nije savrlen dim mu ne$to nedostaje.
Jednog dana nestadesva pitania- \e vore, nego da ie pitanja nestad. eor
Da li je bio pohlepan? Zai;:o?I zaito bai ovaj svet sa tolikim tajnama, bolestima, patnjom i smriu? Zaito ovaj svet?Ako ga je Bog sworio, mogao je to i malo bolje! Izgleda da nije bai neki genijalni swaralac.
neie vi5e uaLiti odgovore.$ 5teniu na ti5ina i divno neznanje. Neznanje je prosvedjenje. Bud samo do stupnja kad mu pitenia ri
Neki iouek otiiaoje jednom iuuenombrojaiu i nai,io da mu salije odelou najhraiem mogufemroku,jer seu?rauos?remalda odena
nijedno pitanje ne burgija po gl".-i. sam u tiSini. ViSe ni5ta ne zna- Ne r ono 5to Buda naziva nirvanom - sra
put ohosueta.
kome zna saino niStavilo.
,,Bi6emi potrebno najmaryeSestnedelja- neiu moii ranije, imam previ$eposla.Osim toga,ja sam perfekcionista.Kad uzmemnelto da radim, ho6u da to bude savr5eno. Mora6eteda
Stanje potpunog neznanja naziv Mol;ete li. mi objasniti razliha ia
sadekate Sestnedelja.Nikako ne mogu ranije." ,,Sestnedelja?!Zar ste zaboravilida je Bog sworio svetza Jestdana?",p rotestouao je klijent. ,,Naravnoda nisam, ali pogledajteovaj svet.Tako to izgleda kad ho6eteda uraditene$tozaSestdana.Sto iebrzo,to ie i kuso!"
Nevinost je wet vaie westi. Ca jednostavno ne zna. Ne zna i niie r Dete ie, najverovatnije, zegluped ir
ljudi, religiji su potrebni glupi liur
Kao dete
p u kojoj se posravlia sn-oriosvet?"Sigurno sn-er. Staje radioza to samonekolikohiljada 4.X.
usovog ro(lenra.)ta.te ,foidaje poludeo ili se sanjao?Sta je radio od e raditi kad uni5ti ovaj ra usamljen. ru iz jednog odgovoicu za swaranje sveta rsr - niStanije sluiaj: sami. Neko vas duva. poiavilo sejo5 hiljadu i mu je bio potreban? r?Ako mu je sver bio
155
Z*to je Bog sworio ovaj jadni i bedni svet?ZaIto je sworio ovaj pakao? eini se da nije bai neki velt swaralac,vei cirkuzant. Na ovom svetu ima hiliadu mana. NiSta ne reSavatetime 5to iete odgovoriti na pitanje ,,zaito". Buda kaZeda niko nije sworio svet. Buda je u pravu. Kai,e da je svet oduvek bio ovde i da ie zauvek biti - bez ijednog razloga ili uzroka. Teiko je racionalnom umu da pojmi tako neito jer mi stalno traLimo neke uzroke. eim saznamo neki uzrok, osetimo olaklanje. Um se hvata za razloge.Oseiamo se dobro kad neito znamo. Sta mi to, u swari, znamo? Sva ta silna teologijakojase vekovima razvijalanije nam pruiila nijedan odgovor. Celokupna filozofrla,starapet hiljada godina pokazala se potpuno jalovom. Hteo bih da vam objasnim da u iivotu nikad ne dolazi spoznaja zalto se ne5to odigralo na jedan odredeni, a ne na neki drugi nadin. Sto dublje zalazireu bi6e, svamanje pitanja sejavlja.
t da Bog nije savrien
Jednog dana nestaie sva pitanja. Ne kaZem da 6ete dobiti odgovore, nego da 6e pitanja nestati. eovek ie doiiveti prosvedjenjei
ri ovaj svet sa tolikim
neie viSe uaLiti odgovore. U stanju prosvedjenja vladaie potpu-
o ovaj svet?Ako ga je leda da nije ba5 neki
na ti5ina i divno neznanie. Neznanje je prosvetljenje. Buda nije znao ni5ta. Do5ao je samo do stupnja kad mu pitanja vi5e nisu bilavaLna. ViSe mu nijedno pitanje ne burgija po glavi. Buka je utihnula. Ostao je
i iraiio da mu saiije
sam u ti5ini. ViSe niStane zna. Ne wrdi da zna ovo ili ono.To je ono 5to Buda naziva nirvanom - stanje u kome ni5ta ne znaili u
v :premaoda odena
kome zna salno niStavilo. a - neiu mo6i rani-
Stanje potpunog neznanja nazivase samadi.
pcrtekcionista.Kad ;rseno.Moraiete da
Moien li mi objasniti razlihu izrneda neainosti i gluposti?
r. Bo_9sworio svet za
Nevinost je cvet vale svesti. eak ni dete nije nevino - dete jednostavno ne zna. Ne zna i nije svesno sopswenog neznarya.
ret. Thko to izgleda
Dete ie, najverovatnije, zaglupeti jer drulwu su potrebni glupi
e brzo, to je i kuso!"
ljudi, religiji su potrebni glupi ljudi, politidarima su potrebni
156
NEVTNOSI ZNANJE r MDOZNALOST
glupi ljudi. Svi zamaskirani interesi teLe tome da zaglupljuju mase.Glupost je sawiena prilika za eksploatisanje.
li da je Isus spasilac?",samo ie s€
Retki su oni koji se pobune proriv religije, politike, dru5-
na krstu. Isus nije mogao da spas
wenog poretka u pokuSajudaizraze svoju individualnost. Retki
moZe da spasi dovedanswo!" Hinc
su oni koji radije biraju znarye nego neznarye, jer je neznanje
na krstu umiru samo ljudi koii s
prirodno. Ako teZite znanju, odvajate se od sopswene prirode.
nedela u prethodnim iivorima.
Osoba koja se buni protiv ovih zamaskiranih interesa i usput otkrije da ni5ta ne zna, zna samo jedno - da je nevina.
kaLu da se trnje sklanjalo s pun
Kad je kineski car Vu pitao Bodidarmu: ,,Ko si ti?", dobio je odgovor: ,,Ne znam." Nije to bilo neznanje. Bodidarma je jednostavno dosegaonevinost. Sokratoveposlednje redi bile su:
trn ubode. Hindusi kazu da se or
,,Znam da niita ne znam." Glupost je uobidajena pojava. Pojavljuje se u svim velidinama i oblicima: hri5ianska, hinduistidka, budistidka glupost. JoI jedna dinjenica o gluposti - nikad nije usmerenaka unutrainjosti. Vidi
neko grelio u prethodnim zir-oni
samo spoljainjost. Na primer, hinduista vidi da Isus nije doZiveo prosvetljenje, hriSdani ne veruju da je IGiSna doiiveo preobraLq. Imao je $esnaesr hiljada Zena,svakuje oteo od muZa i dece- je li to
vidi ni5ta loie kod KriSne, bud"isc
savrienareinkarnacijanekog boga?HriSianima je telko da u trGi5ni vide boiju reinkarnaciju. Naterao jefujuna da ode u rat protiv sop-
glupihljudi.
swenevolje. U tom ratu Indija je zauvekuniStena.Taj ratje slomio kidmu Indiji. Od tada Indija nikad vi5e nije mogla da se uspravi. Postalaje raspoloZivaza svevrste napada.Kri5na jel
Samo pogledajte s druge stnan
bio toliko dobar u prethodnom i
prollom iivotu bio toliko doba-rc Najve6i simbol hriS6ansna - krsr spasilac,nego lai. Glupost ima jednu veliku 'r't
ne i sebe.HriSiani ne vide ntta lo red o njihovoj religiji, tu presmie
staju retardirani. Vracaju se r.r-naz
Glupaci mogu steii veliko ol pape, ajatolasi, veliki rabini. pop'o
nije njihovo. Sveje pozajmiieno.
p ozaj mlj enim znanj em. Inrelisen, trila, vei je postalaprerrpanainrb
Kompj uter nema inteliEencil u
pretrpati informacijama- Glupi [ir
voleti suseda,a gotovo nemoguie voleti svoje supruZnike. eini se da je Hristovo udenjeo miru, a Kri5nino o ratu. Hri-
ci, ali oni su samo maiine. lnnaiu
iiani ne mogu da prihvate Kri3nu. Jasno vide koliko su Indijci glupi 5to veruju u I(ri5nu.
Ispridaiu vam dva primere
Hri5iani ne prihvataju dak ni Gautama Budu, samo zaro 5ro nikad nije ledio ljude, nikad nije vraiao vid slepima, nikad nikoga nije oiiveo. Kakav je to spasilac?Nikad nikome nije sluiio, a prema hriSianskom poimanju, sluZenjeje religija.
swo. Iskuswom dokazuju da su d
Jedan od najveiih maremad( krio princip proseka,odveo ie pc nog jutra.
Tiebalo je da predu neku recic - ti ponesi dvoje, ja iu dvoie.'
Kao dete
Z\ TOST
eresi rd,e tome da zaglupljuju za ekploatisanje. : p'rotiv religije, polidke, druirazesvoju individualnost. Retki nego neznanje, jer je neznanje aiare se od sopsweneprirode. ih zamaskiranih interesa i usput iedno - da je nevina. tsodidarmu: ,,Ko si ti?", dobio r bilo neznanje. Bodidarma je ol-atove poslednje redi bile su:
157
Samo pogledajtes druge strane.Ako pitate budistu: ,,Mislite li da je Isus spasilac?",samo ie se nasmejati.,,Spasiocine umiru na krstu. Isus nije mogao da spasisebe,on je licemer,lagaoje da moLe daspasi dovedanswo!"Hinduisti, daini i budisti veruju da na Lrstu umiru samo ljudi koji su zasluZili najveiu kaznu zbog nedela u prethodnim Zivotima, najverovatnije ubiswa. Daini k{zu da se trnje sklanjalo s puta kad je Mohovira hodao, jer je bio toliko dobar u prethodnom iivotu da nije zasluLioni da ga trn ubode. Hindusi kaLu da se otrov prewarao u nektar, jer je u proilom Zivotu bio toliko dobar da orov nije hteo da ga otruje' Najvedi simbol hri5ianswa - krst - budistima znati samo da je neko gre5iou prethodnim Zivotima. Zato misle da Isus nije bio
Fojar4iuiese u svim velidinama sr. budisddka glupost. Joi jedna usmerenaka unutrainjosti. Vidi rduista vidi da Isus nije doiiveo
spasilac,nego lai. Glupost ima jednu veliku manu: moZe da sagledadruge, ali ne i sebe.Hri5iani ne vide ni5ta lo5eu Isusu Hristu, hinduista ne vidi niita lo$ekod KriSne, budista ne vidi Budine mane. Kad je
la ie lfti5na doiiveo preobniaj. u ie oteo od muZa i dece* je li to : F{rGcanimaje telko da u lGi5ni
red o njihovoj religiji, tu prestajeinteligencija, momentalno Postaju retardirrni.Y|atqu se unazad.To j. jedna od karakteristika
le -\riuna da ode u rat protiv sopaur-ek uniStena.Taj rat je slomio xi riie nije mogla da se uspravi.
Glupaci mogu steii veliko obrazovanje. Mogu da postanu pape, ajatolasi, veliki rabini, popovi, puni su znania, ali to znanje nije njihovo. Sve je pozajmlieno. Prazni su. Prikrivaju prazninu
ragada.Kriina jelciv zato.
pozajmljenim znanjem. Inteligencija im se vremenom nije izo5trila, ved je postala pretrpana informacijama.
3u s\-og neprijatelja, dak i suse-
glupihljudi.
: r-oleti svojesupruZnike.
Kompjuter nema inteligenciju, ali ima memoriju. Moiete ga pretrpati informacijama. Glupi ljudi mogu postati veliki udenjaci, ali oni su samo maline. Imaju veliku memoriju, a malo isku-
o miru. a KriSnino o ratu. Hri-
swo. Iskuswom dokazuju da su glupi.
-. niie rekao: ,,Volite svoje iene i aso ie voleti neprijatelja.TeLeje
ru. _Tasno vide koliko su Indijci LGauama Budu, samo zato 5to r-tracaovid slepima, nikad nikoac: \ikad nikome nije sluiio, a uirnie je religija.
Ispridaiu vam dva primera: Jedan od najve6ih matematidara, grdki naudnik koji je otkrio princip proseka, odveo je porodicu naizletjednog nedeljnog jutra. Thebaloje da predu neku redicu. Zen^je rekla: ,,Podignidecu - ti ponesi dvoje, ja (u dvoje."
1'B
NEVINOST,ZNANIE I RADOZNALOST
,,eekaj, polto sam matematidar, i to ne bilo kakav, daj prvo da izratunam prosednuteZinu dece i prosednudubinu vode." Naravno, voda je negdebila vrlo plitka, a negdeduboka. Sta-
!a Fridriha Engelsa:,,Poludeoie15e uStedeo!" Engelsim je doiao u poseru i pir
rija decabila su vi5a, a mlada niia. Ali prosek. .. Izratrnao je da
,,Gbi mogu da objasnim, ti si il ne moZe da shvati principe ekonomii garete.Sad sam preiao na jeftinije. 5x
prosednadubina reke nije dovoljna da bi se mogli udaviti u njoj. Zena je insistirala: ,,Ba5me briga za tu woju matematiku, vidim samo da su deca u opasnosti." 'Ne plaii se, kreni za mnom", uveravaoju je muZ. Deca su podela da se dave jer prosek ne postoji u pravom iivotu. Prosek je samo zamisao.
$tedim novac. Prirodna posledice sro eista glupost. MoZda je bio r.eli
memorisanje podataka, samo uceno znanja.Ne znadi da je glupost nestaia
,,Deca se dave!", povikala je Lena. Znate li 5ta je on uradio? (Jmesto da trdi da spasi decu, pojurio je na obalu da izradunagde je pogreiio.
sno, bez ikakvog pozajmljenog znan refektuje sve5to mu senade na puru
,,Sigurno sam neSto pogredno izradunao! Njihova prosedna visina veta je od dubine reke."
nelto ne stane ispred nje. Nerinost nekolicina uspelaje da poslanenelil
To je dista glupost. Iako je veliki matematidar, kad je red o obidnom Zivotu, potpuno je retardiran. Drugi primer je Karl Marks. Bio je jedan od najboljih ekonomista na svetu. Polovina svetaje prihvatila njegoveideje. Komunizam, njegova ekonomska teorija, prerastao je u filozofiju. Marks je bio straswenipu5ad,palio je cigaretejednu za drugom. Jedandan je otkrio neke jeftinije cigaretei kupio je koliko god je mogao da donesekuii. Kad ga je Lenavidela, povikala je: ,,Sta6e ti tolike cigarete?Zar ti doktor nije rekao da prestanei da puiiS? Zar ti prijatelji ne govore da ostaviScigarete?" S velikim osmehom, Marks je odgovorio: ,,Ne shvataS.Na5ao sam nadin dazaradim novac tako Sto iu puditi jeftinije cigarete.
Nevinost nema znanja. Nerinos
KaLu dadovek postaje ,,kao dere nije dete. Postoji odredenasliinost. znanie. Dete je tabula rasa- uskoro
da ostaneneznalica. Nevin dovek je, takode, tabui.t ,
tome da akumulira znanje. Vec mu i ravi ono 5to je udio. Bilo mu ie napr skupljao godinama.
Dete se gubi u svetu znanja. 5o
da se pokvare novim znanjima. Pro preZiveli.Sad su u stanju diste riiint
Stalno se ZaliSda nema5 dovoljno novca. Sadaiu samo da sedim i da puiim, a pare ie se same Stedeti. Za svaku jeftinu cigare-
znaju ni5ta. Sokrat je odlidno prikazao rezii ,,se6anje".Govorio je: ,,Postojinez
tu koju popuSim umesto skupe, imam znatajnu uStedu! Sad 6e5
ne zna." Na prvi pogled, ova reieni
imati novca koliko god ieli5!"
ali Sokrat govori o nevinosti k"d p
Zena i dalje nije mogla da shvati kako ie ultedeti ako samo sedi i puii. Bila je to ekonomska teorija, ali nema nikakve veze
neznanjekoje zna".
sa swarnoiiu. Morala je da pozove Marksovog najboljeg prijate-
dostupna, spremna da spontano o.
Nevinost ne polaZe prava na zr
lt\{losT daer. i to ne bilo kakav, daj prvo lece i prosednudubinu vode." r:lo plitka, a negde duboka. Staiza. -{Ii prosek... Izradunaoje da lina da bi semogli udaviti u njoj. e briga za tu woju matematiku, osri." n-. uYeravaoju je mui. Deca su p*ostoji u pravom iivotu. Prosek 2ena. nerto da trdi da spasidecu, poju-
Kao dtte
159
je! Sedi u svojoj sobi i puli da bi !a Fridriha Engelsa:,,Poludeo uitedeo!" Engelsim je doiao u posetu i pitao. ,,O demu se radi?" Mojai'ena ,,Tebi mogu da objasnim, ti si inteligentan dovek' ne moie da shvati principe ekonomije. Dosad sam pu5io skupe cigarere.Sad sam prelao na jeftinije. Svakom populenom cigaretom Stedim novac. Prirodna posledica:sto vi5epusim, viSe5tedim." eista glupost. MoZda je bio veliki ekonomista, ali to je samo memorisanje podataka, samo udenost. Glupost moie ste6i velika znanja.Ne znadi da je glupost nestala,samoje prekrivena znan^'1em' Nevinost nema znania' Nevinost samo znadi da je ne5to jasno, bez ikakvog pozajmljeno gznania. Nevinost je ogledalo koje
veliki matematidar, kad je red o
refektuie svesto mu senade na putu. Nevinost je prMna svedok nelto ne stane ispred nje. Nevinost je veliko postignu6e' Samo nekolicina uspelaje da poslanenevina. KaLt dadovek postaje ,,kao dete" kad dostigne nevinost' Ipak
a-rdiran. s. Bio je jedan od najboljih eko-
nije dete. Postoji odredena slidnost. Dete ne zna', nema nikakvo znanje.Dete je tabula rAsA- uskoro ie sakupiti znaniejer ne zeli
a re prihvatila njegove ideje. Koreoriia, prerastaoje u filozofiju. aXio ie cigaretejednu za drugom. ie ciqaretei kupio je koliko god je
da ostane neznalica. Nevin dovek je, takode, tabula rasa, ali nikad vise ne6e teiiti tome da akumulira znanie.vei mu ie bilo previSeteSkoda zaboje ravi ono 5to je udio. Bilo mu je naporno da se otarasisvegasto
ie iena videla, povikala je: ,,Sta6e niie rekao da prestanelda pu5i5?
skupljao godinama. Dete se gubi u svetu znanja. Sokrat ili Bodidarma ne mogu da se pokvare novim znanjima. Proili su kroz sve mradne faze i preziveli. Sad su u stanju distetiSine. Sto se znarya.tide oni ne
ie pogreiio. no izradunao! Njihova prosedna
rar-ii cigarete?" ie odgovorio: ,,Ne shvataS.Na$ao kc, iro 6u puiiti jeftinije cigarete. no novca. Sada6u samo da sedim xeded. Za svaku jeftinu cigare:- irnam znatajw uitedu! Sad 6ei shr-ati kako ie ultedeti ako samo ka reorija, ali nema nikakve veze nve \larksovog najboljeg prijate-
znaju niSta. Sokrat je odlidno prrkazao razliku tako 5to je upotrebio red i znanje koje ,,sedanje".Govorio je: ,,Postoji neznaniekoje zna ne zna." Na prvi pogled, ova redenica se dini kontradiktornom' ali Sokrat govori o nevinosti kad pomine,,znanie koje ne zna i neznanjekoie zna". Nevinost ne polaZe prava na znarye' Nevinost je oworena' dostupna, spremna da spontano odgovori izazovimt, odraLava
160
NEVTNOSIZNANJEr RADOZNATOST
pojave kao ogledalo. Nevinost je slobodna i individualna. Nevinost se sjedinjuje sa cveiem, planinama, oblacima. Toliko je
Neprekidno je kailjao, prer ,,Stase desilo s wojim znani
nevina da se moie stopiti i sa Zivotom. Znanjeje prepreka.
nisi stvarno Liveo. Znanie ti ie 1 ti ne moZe pomo6i. Da si i:iva
S vremena na vreme poseiivao bi me veoma uvaZeni gost Mahatma Bagvandin. Bio je jedini dovek pored Gandija koji je
doLivljaj Livota promenio i n-oi Onima koji nisu ni ilr,eli, s
dobio naziv,,Mahatma", 5to znadi velika du5a, svetac. Kad god bi bio kod mene, ujutro bismo iSli u Setnju. Bio je veoma obrazol.:z;n- znao je naziv svakog cveta, kako se upotrebljava, protiv
su uZivali u Zivotu smrt predsa ru kuiu. Owara im se novi oh valeg odnosa prema iivotu - ie
kojih bolesti se koristi, itd.
Video sam mu suze u ocin nisam Ziveo. Samo sam slmpfti glo. Ceo iivot bio mi je pusdnl
Stalno bi pridao. Jednom sam morao da mu kaiem: ,,Molim te, u6uti! Doiao sam da ulivam u cveiu. Ne Zelim da znam niSta o njemu. Ne zanimaju me ladnski nazivi.Tvoje znanje te spredava da vidi5 ruZu. Tvoje znanjeje prepreka. Sve 3to znai ispredilo se izmedu tebe i ruie - latinski nazivi, upotreba u ledenju i sve 5to zna5 o tom cvetu. RuZaje, za.tebe, izgubljena. Ako hodei da ides sa mnom, moraies da iuti5. Misli o demu god hoiei - to je rvoja swar, di ne Zelim da mi govori5 imena svakog lista, biljdice i cvera na koji naidemo. UniStava^{mi jutro! Ho6u da gledam ovaj divni izlazaksunca, ples cveia i da uiivam u sveZini povetarca. Neiu da se optereiujem wojim znanjem. Lepota je za mene dovoljan doLivljaj." Nekoliko minuta uspeo bi da iuti - ne moZete kompjuteru redi da drLi jezik za zubima. Posle nekog vremena, opet bi se zaboravio. eim vidi neiro novo, uzviknuo bi: ,,Pogledajovu biljku! Odlidna je zalpde koji pate od migrena!"
Za mene je to gluposl Sr,i za mene je ovaj dovek idior \
sam bio u pravu. Nevinost se razvija sa sr-ei
zniji, bacate nepotreban tererpotrebnog tereta nosite sa sob
baca jedan po jedan deo prdiel mogao iiveti slobodno, iiso. r Nevin dovek je mudar. L-d
univerziteti prave samo d"p.I Hodu da obriiem we ito rzn Ho6u da vas resetuiem- Neman
stari. Jednostavno, hosr da zhir To je nwinost sa wojom b
,,Od tebe imam migrene! Daj mi nekoliko listova te biljke! Od tebe me boli glava. Svako jutro idem u Setnju, a glava me
nost ie tako divna i pronidiira r
boli samo kad si d tu. Zar ne moie5 da uZivadu lepoti jutra koje se rada, u sveZini novog dana?Zar morai sve da kvariS svojim znaniem?"
Za meneje aaJe uia{e norir/ tardite da je znanje iz btjige h
Poslednji put kad sam ga video, bio je na samrti. Pitao sam ga' ,,St" je s wojim znanjem? Zar ne zna5 sve biljke koje lede sve boljke? Zadto brinel zbog alopatije?Alopatija ne pomaZe." www.leo.rs
parnfenje podataha- I{ahod i i-shusnom i znanja suienog i* hnji.ge?
Kao dzte
\i-LOST
slobodna i individualna. Nea-nirama, oblacima. Toliko ie :om. .o bi me veoma uvaieni gosr i iovek pored Gandiya koji je i r elika duia, svetac. Kad god
161
Neprekidno je kalljao, preworio se u kost i koZu. ,,St" r. desilo s wojim znanjem?Propustio si ceo Zivot. Nikad nisi swarno Liveo. Znanje ti je postalo teret. Sad umireS, aznarye ti ne moZe pomoii. Da si Ziveo punim pluiima, moZda bi woj doi:iv\rj Livorapromenio i tvoj doZivljaj smrti." Onima koji nisu ni Ziveli, smrt izgleda kao kraj. Onima koji
Lu ietnju. Bio je veoma obraL.kako se upotrebljava, protiv
su uZivali u Zivotu smrt predstavlja novi podetak. Napultaju staru kudu. Owara im se novi oblik. Novi svet. To zavisi samo od vaieg odnosa prema Zivotu - jeste li iiveli ili ne. Video sam mu suze u odima. ,,Verovatno si u pravu. Nikad
morao da mu kaZem:,,Molim :recu. Ne Zelim da znam niSta nazivi. Tvoje znanje te spreda-
nisam Ziveo. Samo sam skupljao znanie. Nimalo mi nije pomoglo. Ceo Zivot bio mi je pustinjabez ryedneoaze'Sadaje kasno." Za, meneje co glupost. Svi su mislili da je veliki mudrac, ali
repreka. Sve 3to znad ispredilo
z meneje ovaj dovek idiot. Na kraju mi je suzama dokazao da
rzir-i.upotreba u ledenju i sve tr. izgubljena.
sam bio u pravu. Nevinost se razvija sa svei6u. Kad postanete svesniji i oprezniji,bacate nepotreban teret. Jesteli se ikad zapitali koliko nepotrebnog tereta nosite sa sobom svakoga dana? Svestan dovek
roraiei da iuti5. Misli o demu Leielim da mi govori5 imena naidemo. Uni5tavaI mi jutro! sunca, ples cveia i da uZivam rpreredujemwojim znanjem. 41.
:uri - ne moZete kompjuteru rekog vremena,opet bi se zarnuo bi: ,,Pogledajovu biljku! grenal" ani nekoliko listova te bilike! o idem u Setnju, a glava me
bacajedan po jedan deo prtljaga sve dok se ne otarasi svegada bi mogao iiveti slobodno, disto, nevino. Nevin dovek je mudar. Uden dovek je glup. Sve vaSeSkole i univerziteti prave samo glupake. Hoiu da obriSemwe 5to vam ie obrazovni sistem usadio u glave. Hoiu da vas resetuiem.Nemam novi program kojim bih zamenio stari. Jednostavno, ho6u da Livitebez ikakvog programa. To je nevinost sa wojom bezgranidnom inteligencijom' Nwinost je tako divna i pronicljiva da joj nikakvo znanienije potrebno.
s da uziva^iu lepoti jutra koje r rnorai sve da kvari$ svoiim
Za rneneje aaie utenje noaina. Aho sam aas dobro razurneo, ui nrdite da je znanje iz bnjiga beshorisnoi sterilno, saedenonapubo pamdenje podanha. I{abaa je razliha izmedu spoznaie stelene
. L'io je na samrti. Pitao sam
isbusnom i znanja steienog i.ntelehtom?Zaito, onda' obiauliuiete
e znas we biljke koje lete sve {iopatija ne pomaie."
hnji.ge?
162
NEVTNOSIZNANIEr RADOZNALOST
Govorim da bih vas zaveo u ti5ini. Koristim redi da bih vas privoleo da zavolite nemi Zivot. Kryig. su tu da bi vaspovele u onostrano. Nemojte se driati kryig" po svaku cenu. (J najboljem sludaju, kryig. su mostovi. Ako sagraditekuiu na mosru, vi ste budala. Predite most. Tienutno, ne ra-zumetetiSinu. Razumetesamo redi. Moraiu da koristim redi da bih vam preneo poruku tiSine. MoZda 6ete jednog dana duti tiSinu izmedu redova, ako dovoljno dugo vremena provedete sa mnom. Thda ne6e biti potrebe zaknjigama. MoZete ih spaliti zapdno sa Vedama, Biblijom i svim osralim spisima.Moje knjige, takode, treba da se spale. Svemorate ostaviti iza sebe,ali trenutno niste spremni. Kad budete spremni, neie vam biti potrebne nikakve kryig.. Ktlig. se ne objavljujuza one koji razumeju,vetzaone koji bi hteli da razumeju. Iako joi ne shvataju, bar imaju Zelju. Moramo im pomo6i. Ako hoiu da vam pomognem, moram da vam se pribliiim * a knjige su jedini nadin. Pre nego 5to vas povedem tamo gde sam ja, moram da dodem tu gde sre vi. Kryig. vam nisu neophodne. Napisane su zbog vas. Moiete da ih preskodite, zaobidete - divno. Niste mogli da ih zaobidete, inade ne biste ni bili ovde. Tir ste i slulate me. Joi se nadate da neito moZeteposti6i sluianjem. Nadam se da 6ete se toliko izveLbati da iete jednog dana sluiati ti3inu. Niko niSta ne postiie zahvilj,tju(i knjigama, ali one vam mogu pomoii na putu ka onostranom. U svim spisimagovori se o istim temama. U UpaniSadama pi5e: Nayamatmaprauachanenlabhyo,lto zna(i da dala ouo ne mole dostiii sluianjeru, inteligencijom ili ditanjem. Na drugom mestu u UpaniSadamakaLe:,,Gde je cilj? Cilj je - gde? Pogledajte iza reti, pa iete saznati." Thdka odakle redi ne mogu da prodru dalje predstavllavrata. Biblija i Kuran postoje da bi vam pomogli u prevazibLenju te tadke. Ako ih nosite u glavi - to je gest diste gluposti; niste ni
zavirili u njih. Da jeste,znali I drLatizareti, teorije, misli. fiil Moje knjige su tn da bisre nemojteih sleposluiati. Spre
o,iT L.Koristim redi da bih vas Dsilano. Nemojte se driati lucaiu, kryig. su mostovi. udala. Predite most. runete samo redi. Mora6u >oruku tiSine. Moida iete a. ako dovoljno dugo vrebiti porebe za knjigama,. . Bibiijom i svim osralim , se spale. nurno niste spremni. Kad re nikakve kryig.. razumeju, ve( za one koji raiu. bar imaju Zelju. Mo)mognem, moram da vam Pre nego Sto vas povedem . gde ste vi. isane su zbog vas. MoZete : ne biste ni bili ovde. Tu moiete postidi slulanjem. a cetejednog dana sluiati uci knjigama, ali one vam . L svim spisimagovori se nst,raaachanenlabhyo, Ito nietn, inteligencijom ili tia kaie: ,,Gde je cilj? Cilj z.nari." lru dalje predstavlja vrata. moeli u prevazilizenju te xt ciste gluposti; niste ni
Kao dete
163
zavirlli u njih. Da jeste,znali bisteda u njima piSe:,,Nemojtese drLatiza rcti, teorije, misli, filozofije.Sveje to glupost!" Moje kry'igesu tu da bisteih prevaziSli.Uiivajte u njima, ali nemojteih sleposluSati.Spremiteseza onostrano!
O autoru Oshovo udenje prkosi kategorizaciji i pokriva sveteme, od individualne potrageza smislom do goruiih dru$wenih i politidkih pitanja sa kojima sesavremenodruSwo suodava.Osho nije pisao svoje knjige. One predstavljaju transkripciju audio i video snimaka improvizovanih predavanja koja je drLao pred publikom Sirom sveta tokom perioda od trideset pet godina. Londonski Sandej tajrns okarakterisaoga je kao jednog od ,,1000 swaralaca 20. veka", a ameridki pisac Tom Robins je za njega rekao da je ,,najopasnijidovek od vremena IsusaHrista". Osho je rekao da svojim radom pomaie u swaranju uslova za, radanje nove vrste doveka. eesto je ovakvog doveka nazivaLo Zorba-Buda. - zato 5to je sposoban da ti,iva i u ovozemaljskim zadovoljswima kao GrkZorba i u tihom spokojswu kao Gautama Buda. Nit koja proLimasve aspekte Oshovih predavanja i meditacija jeste vizijakoja spaja vanvremensku mudrost Istoka i najveii potencijal zapadnenauke i tehnologije. Osho je poznat po svom revolucionarnom doprinosu nauci o unutralnjoj transformaciji,l
Osho medunarodni centar za meditaciju
Osho medunarodni centar za meditaciju ie mesto gde ljudi mogu da iskuse nov nadin Livl)enja koji podrazumeva usredsredenost,opultanje i zabavu.Centar se nalazi na oko 150 km jugoistodno od Mumbaija u Puni, u Indili, i nudi razlitite pto. grame hiladama ljudi koji tu dolaze svake godine iz vi5e od sto zemalla Sirom sveta. Puna je prvobitno bila mesto gde su se maharadi,e i boga' ti britanski kolonisti povladili tokom leta, a danas je napredan moderni grad, u kome se nalaze brojni univerziteti i industrije visoke tehnologije. Centar za meditaciiu se prostire na preko detrdeset jutara zemlje u predgradu Koregaon park. Kampus u okviru Centra moie da primi ogranidenbroj gostiju, ali u okolini ima dosta hotela i privatnih apartmana koji se mogu iznqmiti na period od nekoliko dana do nekoliko meseci. Svi programi Centra su bazirani na Oshovoj viziji kvalitativno drugadijegdovekakoji je sposobanda bude kreativni udesnik u svakodnevnom Zivotu, ali i da se opusti u ti5ini i da meditira' Ve6ina programa se odvija u modernim, klimatizovanim objektima i ukljuduju razne pojedinadne aktivnosti, kurseve i radionice koji pokrivaju sve od kreativne umetnosti do holistidkog zdravstvenog ledenja, lidne transformacije i terapije, ezoterye, zen-pristupa sportu i rekreaciji, tazgovora o yezamai znatalnim
168
NEVINOST, ZNANJEI RADOZNALOST
iivotnim prelazima za muSkarcei Zene.Pojedinadne aktivnosti i grupne radionice se odvijaju tokom cele godine, kao i svakodnevno rasporedenemeditacije. Oworeni kafei i resrorani u okviru Centra nude i indilska i veliki izbor internacionalnih jela, napravljenih od organskogpovria koje se uzgajana farmi zajednice. Kampus ima svoje zalihe diste,filtrirane vode.
Vi5ei
Zavi(e informacija o savetimaza putovanja, rasporedukurseva i rezervacijipansionaposetite: wwwosho.com/resort
Za viie informacija : sajt na nekoliko jezika..i. meditaciju i kalendar por*
ta, listu Osho informar:'.': Oshovih predavanja.
Ili kontaktirajte sa Cer:: oshointernational@o sr :
s-ilosT iene. Pojedinadne aktivnosti i orn cele godine, kao i svakodhiru
Centra nude i indijska i
napravljenih od organskog ponice. Kampus ima svoje zalihe
Vi5einformacija za putovanja, rasporedu kurseZa vile informacija posetite www.osho.com, sveobuhvatni sajt na nekoliko jezika, koji obuhvata onlajn turu po Centru za meditaciju i kalendar ponudenih kurseva, katalog kryig" i kaseta, listu Osho informativnih centara Sirom sveta, kao i izbor iz Oshovih predavanja. Ili kontaktirajte sa Centrom na imejl: oshointernationalposhointernational.com.
Plasman Knjiiara "Riznicaknj iga" Subotiievabr.l lok. 2 023I 5t2-812, 063| 5r7 -874 Ztenjanin Knjiiara "fuznica knjiga br. 1" 'Iiini centarbb, kod restorana "Nacionalnakuia" 031| 846-296, 063| 517-874 7)xibor
KnjiZara"fuznica knjiga br. 4" U holu Doma sindikata Detanska 14, lokal br. 30 011| 3235-221,063| 5 17-874 Beograd Knjiiara "Riznica knjiga br. 5" Tig srpskihdobrovoljaca19 0230| 29-917, 063I 517-874 Kikinda Knjiiara "Riznica knjiga br. 6" Gimnazijska17 023/510-783
Knjiiara fuznica knjiga br.3 TC Bagljai BulevarVeljkaMahoviia bb 06315r7-874 Zrenjanin
06315r7-874 Zrenjrnin
I u svim bolje snabdevenimknjiZarama Va5 Leo commerce [email protected] www.leo.rs
CIP - Katalogizacija u publikaciji NarodnabibliotekaSrbije,Beograd 29-l O$o
oso, 1931-1990 Nevinost, znanjei radoznalost: gde je nestalamoja dedi.faradoznalost? / Osho; [prevodIvana Cvetkovii]. - Beograd: Leo commerce,2012 (Neografia- BadkiPetrovac).- 166 str. ;23 cm. - (#Biblioteka#Budenje) Prevoddela:Innocence,Knowledgeand \(onder. - TiraZ 1 000. -2 rsBN 978-86-7950-159 COBISS.SR-ID188873484
r:
..
--:^: .l-.rll4
l.^,i-^ Nl]l6d
luI.
lf T
--.:.: J.ma sindikata "-:: i+, Iokalbr. 30 - ' - ; ' - l l l . 0 6 3I 5 1 7- 8 74 Beograd -Rznia :: knjiga br. 5" :::.,': dobrovoljaca 19 . ,:-ii-,063t517-874 Kikinda .: -Iznim knjigabr. 6" .::tuljska 17 :i )10-783 ;i,i17-874 Zrenjanin
ZDMVHIOTNN{IhOT
-.-:': dedija radoznalost? .
-eo commerce, 2012 - -3iblioteka #Budenje)
s$Ho
I S B N9 ? A - 4 6 - ? 1 5 0 - 1 5 1€- e
i ,llill|lfilXll[iltll|]ill
