Школа: Наставни предмет:
Српски језик
Разред:
8.
Датум реализације: Наставник:
ПОДАЦИ О ЧАСУ БР. 27 Наставна тема: Наставна јединица: Тип часа: Циљ часа: Образовни задаци:
Функционални задаци:
Васпитни задаци:
Кључни појмови: Образовни стандарди:
Земља тврда, а небо високо Књижевност: Мемоари, Прота Матеја Ненадовић Обрада Упознавање са ауторовим биографским подацима Књижевнотеоријска интерпретација прочитаног одломка Упознавање ученика са основим подацима о животу и делу Проте Матеје Ненандовића Истицање везе између аутора и Вука као двојице савременика Тумачење мање познатих и непознатих речи и израза Тумачење књижевнотеоријских одредница прочитаног одломка Уочавање историјског контекста одломка Уочавање карактеристика књижевнотеоријског појма МЕМОАРИ Уочавање хронолошког и ретроспективног приповедања Оспособљавање ученика за самостално анализирање прочитаних књижевних дела Мотивисање ученика на читање овог дела у целости Примењивање научених књижевнотеоријских појмова у анализи другог дела Оспособљавање ученика за препознавање облика изражавања Неговање поштовања према знаменитим људима нашег народа Подстицање ученика на читање књижевних дела са историјском тематиком Развијање родољубивих осећања код ученика Богаћење речника ученика Мемоари; приповедач; приповедање, хронологија, ретроспекција CJ.1.1.3. препознаје различите функционалне стилове на једноставним примерима CJ.1.1.5. проналази и издваја основне информације из текста према
Облици рада: Наставне методе: Наставна средства: Место извођења наставе: Корелација: Литература и додатни материјал за наставнике: Литература и додатни материјал за ученике: Напомене:
датим критеријумима CJ.1.1.6. рaзликује у тексту битно од небитног, главно од споредног CJ.1.1.7. повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и извoди закључак заснован на једноставнијем тексту CJ.1.4.5. препознаје различите облике казивања у књижевноуметничком тексту: нарација, дескрипција, дијалог и монолог CJ.1.4.7. уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик... CJ.1.4.8. има изграђену потребу за читањем књижевноуметничких текстова и поштује национално, књижевно и уметничко наслеђе* CJ.2.1.1. чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање“ (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања* CJ.2.4.1. повезује дело из обавезне лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедања CJ.2.4.4. разликује књижевнонаучне врсте: биографију, аутобиографију, дневник и путопис и научно-популарне текстове CJ.3.4.8. повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави* Фронтални, индивидуални Монолошка, дијалошка, истраживачка, аналитичко-синтетичка, текстуална Вербална, Читанка (страна 58), „Мемоари”, наставни материјал (истраживачки задаци) Кабинет за српски језик Историја, географија М. Ненадовић, Мемоари, Нолит, Београд, 1966. М. Поповић, Романтизам I, Нолит, Београд,1975. З. Несторовић, З. Грушановић, Речи мудрости, Читанка за осми разред основне школе, Издвачка кућа Klett, Београд, 2010. /
ТОК ЧАСА Уводни део часа:
● Проверавам да ли су се ученици припремили за данашњи час. [Type a quote from the document or the summary of an interesting point. You can position the text box anywhere in the document. Use the Drawing Tools tab to change the formatting of the pull quote text box.]
(6 минута) Главни део часа: (33 минута)
Разговарамо о утисцима које је одломак оставио на ученике. Интересујем се да ли би неко од ученика након прочитаног одломка прочитао цело дело. ● Записујемо у школским свескама и на табли: Мемоари Прота Матеја Ненадовић (1777–1854) ● После записивања наслова наставне јединице, разговарамо о животу и делу аутора уз осврт на друге чланове породице Ненадовић и историјске податке у вези са сечом кнезова. (Рођен у Бранковини код Ваљева 1777, где је и сахрањен 1854. Свештеник, ратник, устанички војвода, писац, богатог животног искуства, историјског памћења, учесник у многим догађајима. Један од најистакнутијих у Првом српском устанку, војвода и државник, „први српски дипломата”. Син Алексе Ненадовића. Путује у Русију и Аустрију. Главни при ослобођењу Ваљева и Шапца 1804. и у боју на Мишару 1806. Први председник Правитељствујушчег совјета. Активан учесник у политици Србије, ваљевски кнез и члан Народне канцеларије. Под владавином Милоша Обреновића не пролази најбоље и пензионисан 1832. Из политичког живота повлачи се 1852. До смрти је на имању у Бранковини. Умро је и сахрањен у Бранковини. Један од најзначајнијих извора за историју Првог српског устанка, „Мемоаре” након његове смрти објављује његов син Љубомир Ненадовић.) ● Ако ученици нису пронашли анегдоту, говорим им је ја: Прота се жалио Вуку да уме само причати, а не и писати, те га је Вук посаветовао да пише како би причао. Зато је Протино казивање непосредно и може се замислити како прича у време седељке поред огњишта. ● Тако истичем да су Вук Стефановић Караџић и Прота Матеја Ненадовић савременици. Потом читам одломак из прве главе Протиних „Мемоара” где аутор говори о вечитој променљивости живота. (одломак у прилогу) ● Тумачимо непознате и мање познате речи и изразе. (ЈЕРБО – јер; ГЛОБА – порез, намет; ОБРЕЋИ СЕ – обећати; СИНЏИР – оков, ланци; ЕКМЕЏИНИЦА – пекара, радња за производњу хлеба; ТУНА – ту (прилог за место); БЕГАТИ – бежати; ПИР – част, гозба; ДАХИЈЕ – Турци, одметници од турске власти;; ЏЕБАНА – муниција („Житије Ајдук-Вељка Петровића” Вук Стефановић Караџић); БАЗРЂАНБАША – старешина који наплаћује царину, турски цариник; ПОЗОРЈЕ – представа; ЧАРДАК – турски, део дворца) ● Даље анализирамо одломак према задацима из Читанке (страна 60), а после месне и временске локализације (предвече 23. јануара 1804. године у ваљевској нахији), одређујемо књижевнотеоријске одреднице дела. КЊИЖЕВНИ РОД: епика / епска поезија
Завршни део часа: (6 минута)
КЊИЖЕВНА ВРСТА: мемоари ТЕМА одломка је историјски догађај, познат као „сеча кнезова” / сеча протиног оца, Алексе Ненадовића и Илије Бирчанина од стране Фочић Мемед-аге / сећање и успомене на историјске догађаје и збивања у којима је учествовоао и сâм Прота / смрт Алексе Ненадовића и Илије Бирчанина у „сечи кнезова”. ИДЕЈА одломка и читавог дела јесте пишчева жеља да овековечи ондашње историјске догађаје којима је био сведок и очевидац, а често и учесник у њима. ПОРУКЕ овог одломка су: Непријатељу никада не треба веровати. Наши преци нас уче храбрости, поштењу и јунаштву. Не треба се у срећи гордити ни у несрећи очајавати. Једна од ретких животних вечности јесте променљивост. Брзоплетост је недопустива у одлукама. Срећан је онај ко доживи часну смрт. Увек треба тежити мирној савести и мирном сну. Највећи је грех узети другоме живот. ● Подсетимо се књижевнонаучних и научнопопуларних, документарних, врста. (путописи, дневници, репортаже, биографије, аутобиографије и мемоари) ● Ученици говоре своје дефиниције појма МЕМОАРИ. (Назив потиче од латинске речи memoria, памћење, сећање, успомена, односно, француске речи memoire са истим значењем. Историјско-књижевно дело у ком нека значајна личност говори о прошлом времену, водећи рачуна о томе да поштује историјске чињенице, али и захтеве књижевности. У тим збивањима је био или учесник или очевидац. Епско дело у коме писац по сећању приповеда о својим доживљајима и запамћеним догађајима. Код нас су познати мемоари поред овог и Симе Матавуља „Белешке једног писца” и Симеона Пишчевића „Мемоари”.) ● Разговарамо о утисцима о прочитаном одломку и издвајамо научне и популарне елементе из одломка. ДОМАЋИ ЗАДАТАК: ● Подсећам ученике да за следећи час треба да понове градиво из седмог разреда о синтагмама. Градиво се може поновити помоћу Граматике и Радне свеске и школских свезака из седмог разреда.
ИЗГЛЕД ТАБЛЕ (датум) Мемоари Прота Матеја Ненадовић (1777–1854) ( * белешке ученика)
ПРИЛОЗИ Наставни материјал: истраживачки задаци 1. Пажљиво прочитај одломак из дела Проте Матеје Ненадовића „Мемоари” (Читанка, страна 58). 2. Информиши се о ауторовим биографским подацима и забележи пронађене податке у свесци за школски рад. 3. Пронађи податке о сечи кнезова, а информиши се и о другим члановима породице Ненадовић4. Издвој и протумачи коришћењем различитих извора непознате и мање познате речи и изворе. 5. Дефиниши појам МЕМОАРИ, али својим речима како би и други са лакоћом могли разумети дату дефиницију.
Наставни материјал: Део који читам ученицима из прве главе „Мемоара” Бурна времена новије српске прошлости била су тесно слопћана са мојим животом; и као што су она променљива била, тако је и мој живот био променљив. Ја сам служио и господарио, поповао и војводовао; путовао по народном послу далеке путове и код куће мирно седио и у мојој башти воће каламио; војевао сам опасне ратове и уживао благодет општег мира; с царевима говорио сам слободно, а каткад збунио ме је говор простог кмета; гонио сам непријатеље и бежао од њи': живио у сваком благу и изобилију и опет долазио до сиротиње; имао сам лепе куће и гледао и' из шуме спаљене и срушене; пред мојим шатором вриштали су у сребро окићени арапски хатови и возио сам се у својим неокованим таљигама; војводе ишчекивали су заповести из моји' уста и опет судба ме доводила да пред онима што су били моји пандури на ноге устајем. – То је, децо, вечна променљивост судбине коју сам рано познао и на коју се нигда тужио нисам; из те променљивости наућите: да се не треба у срећи гордити, ни у несрећи очајавти. Те све промене у мом животу, Москва и Петербург, Варшава и Беч, где сам негда био, појављују ми се као сан моје младости. Већу част моји' современика и другова 'ладна је земља затрпала, млађи и вештији људи предузели су оне народне бриге и послове којима смо ми управљали, отечество моје напредује, и ја радосно и задовољно повраћам се у ово скровито мало селце на огњиште моји' дедова, да се одморим од моји' трудова и да вас нејаке наставим на пут живота, да вас из малена научим љубити Бога и отечество. Промисао није могао лепшу забаву и занимање за моју старост дати, него да будем ваш учитељ.
