Ranko Bugarski - Pismo

RANKO BUGARSKI

SABRANA DELA KNJIGA 10

Recenzenti sabranih dela

MILKA IVIĆ MILORAD RADOVANOVIĆ

Za izdavače

ŽARKO ČIGOJA IVAN ČOLOVIĆ Likovni urednik

IVAN MESNER Izdavači

Ranko Bugarski

PISMO

Beograd 1997

Uvodna napomena

Ovo je preštampan tekst knjige prvi put objavljene u ediciji Sveznanje (knj. 3) Matice srpske u Novom Sadu, maja 1996. godine. Sadržina i forma knjige određeni su karakte­

rom te edicije kao svojevrsne popularne enciklopedije. Iz­ vorni tekst ovde se prenosi samo sa minimalnim tehničkim prilagođenjima, uključujući modifikacije u Registru usled prelaska sa azbučnog poretka ćirilice na abecedni redos/ed latinice. U Bibliografiji je registrovan međuvremeni izlazak iz štampe Krista/ove Kembričke enciklopedije jezika kod be­ ogradskog No/ita i Furunovićeve Enciklopedije štamparstva.

Beograd, novembra 1996.

R.B.

l

Uvod

Šta j e pismo? Svi mi koji živimo u savremenim društvima svakodnevno smo okruženi različitim pisanim tekstovima, bilo da ih sami proiz­ vodimo ili da primamo one koje su drugi sačinili . Tako pišemo pisma, školske zadatke i diplomske radove, razne izveštaje, a često i pesme i pripovetke, pa i romane. A čitamo novine i knjige, poštu koju sami dobij amo, obrasce koje treba popuniti i još mnogo toga - od jelovnika u restoranu do uličnih natpisa ili reda vožnje. Stoga se slobodno može reći da smo uronjeni u svet slova i da se mnoge stranice naših života i doslovno ispisuju. Počev od prvog susreta sa bukvarom, mi odrastamo u jed­ nom grafičkom okruženj u sa koj i m uskoro srastamo, doživlj a­ vajući ga kao normalan i neophodan deo svakidašnj ice, pa ga najčešće nismo ni svesni , kao ni vazduha koj i udišemo. Ali čim se malo zainteresujemo za svet pisanih znakova, čim se od njega psihološki odmaknemo kako bi smo ga bolje sagledali, otkri­ ćemo da u nj emu ima mnogo zanimljivog i j oš uvek taj anstve­ nog. Tek tada ćemo zapravo da shvatimo koliki je značaj pisma u životu čoveka. 7

RANKO BUGARSKI

U ovoj knjizi pokušaćemo da, uz oslonac na naj noviju

n aučnu literaturu nekol iko disciplina posvećenih razl ičitim as­ pektima pisma, izložimo jedno moderno shvatanje prirode i suš­ ti ne pisma, njegovog nastanka i razvoj a, kao i tipologije pisama. Uz to će biti reči i o pismenosti, što podrazumeva da u ži žu i nteresovanja dol azi pi smeni čovek, Homo scribens, pa će biti razmotrene implikacije i posledice mogućnosti pisanj a za ži vot društvenih zajednica i pojedinaca. Ovakav kombinovani pristup odgovara, verujemo, ne samo aktuelni m kretanj ima u svetskoj nauci nego i nameni edicije za koj u je knjiga pisana. On omogućuje celovit pogled na ispi­ tivani predmet , kao i formulisanje teorij ski relevantnih uopšte­ nj a - dakako, iskazanih jednostavnim jezikom. Kao sažet opšti uvod u problematiku pisma, ovaj tekst će slediti savremeni ti­ pološko-komparativni pristup ovoj materiji, koji dopunjuje tra­ dicionalna istorijsko-deskriptivna proučavanj a pojedinih pisa­ ma. Ovo znači da će više pažnje biti posvećeno strukturnom tipu i unutrašnjoj formi pisama nego njihovom spoljnom izgledu i po­ j edinostima okruženja u kojima su nastala. Zbog prostornih ogra­ ničenja neće se moći dublje zalaziti u arheologiju starih pisama, kao ni u umetničke i tehnološke aspekte pisanja i štampanj a. Uo­ stalom, takva obaveštenja mogu se lakše pronaći i drugde (za dalju orijentaciju moći će da posluži selektivna bibliografij a na kraju knjige). Prilikom razmatranj a pojedinih delova ukupne obrađene tematike, biće uložen napor da se u granicama mogućnosti bar dotakne sve što je od većeg značaj a. Ovakva knj iga ne može 8

PISMO

da registruj e sva vazmJa pi sma u istoriji čovečanstva, ali će

većina nj ih ipak biti pomenuta, a naj važnij a i nešto podrobnije predstavljena. U tom sklopu daćemo i osnovne podatke o pis­ m i ma na južnoslavenskom prostoru, al i ovu materiju - inače bližu i lakše dostupnu našem čitaocu - nećemo šire izlagati niti il ustrovati , kako bi više mesta ostalo za podatke koj i će za njega verovatno biti inforrnativnij i . B iće uvedeno mnoštvo poj­ mova i termina u vezi s pismom i pisanjem, a ilustracije će biti strogo u funkciji teksta, ne pretenduj ući - za razl iku od mnogih knj iga o pi smu - da budu samostalan ukras knj ige . *

Za početak ćemo da se zapi tamo šta j e u stvari pismo. U smislu vrednosnog određenja, s vakako se može reći da je to najvažniji znakovni sistem koj i je čovek izumeo, j er na njemu počivaju i mnogi drugi sistemi znakova, kao i ljudska civiliza­ cij a u cel ini. Ovde treba zapaziti reč izumeo. Naime, nema sum­ nje da je i sam jezik takođe znakovni sistem, i to znatno starij i i obuhvatnij i od pisma. Ali za jezik se ne može reći da je izum­ ljen, j er je nastao zajedno sa čovekom, kao jedno od nj egovih bitnih obel ežj a . Č ovek bez jezika nije čovek, a bez pisma je ipak čovek - iako možda nije civi lizovani čovek. Jezik je, dakle, primarno biološki pa onda i kulturni fenomen , dok pismo nema izvornu biološku podlogu i u celosti pripada sferi kul ture . Š to s e pak tiče definicije pisma, za naše potrebe biće do­ voljno da - i zbegavajući razne moguće komplikacije - pi smo sagledamo kao sistem komunikacije među ljudima putem kon9

RANKO BUGARSKI

vencionalnih vidljivih znakova, naročito jezičkih. Iz ovakvog određenj a proi sti če da se pismom u širem smi slu mogu nazivati i sistemi simboličkog saopštavanj a ideja uz pomoć vizuelnih predstava koje nisu nužno jezički obli kovane, al i da se u osnovi pismo ipak vezuje za prirodni ljudski jezik. Mi ćemo u ovoj knj izi uzimati u obzir i navedeni širi smisao tamo gde je to neophodno (kao prilikom razmatranj a porekla pisma), ali ćemo u principu prihvatiti suštinsku povezanost pisanih znakova sa jezičkim jedinicama na različitim nivoima strukture jezi ka. Pre­ ma tome, poj am pi sma prvenstveno se odnosi na proizvođenje verbal nih poruka pokretanjem nekog predmeta po čvrstoj povr­ ši ni, tako da ostaj e trag koj i će neko drugi ko raspol aže istim simboličkim sistemom ili kodom moći da odgonetne, tj . da pro­ čita tu poruku. Ovo bi, dakle, bilo pismo u opštem smislu - u istoj ravni apstrakcije kao kada se reč jezik kori sti da označi opštelj udsku moć govora. Ali kao što ista ova reč obeležava i posebne ma­ nifestacije te sposobnosti u vidu pojedi nih jezika društvenih za­ jednica (npr. francuski ili kineski jezik), tako i termin pismo označava i posebne sisteme pisanj a (npr. hijeroglifsko i l i alfa­ betsko pismo), kao i oblike pisanja prilagođene pojedinim je­ zicima (npr. ruska ćirilica ili češka lati nica takođe su pisma) . U ovom potonjem slučaju, kada se misli na neku naročitu vrstu pisma, koristi se i termi n grafija (od grčkog korena sa znače­ nje m 'pi sati, pisanj e'), koj i ćemo naći u osnovi mnogih termina upotrebljenih u ovoj knj izi. Najzad, kao što se reč jezik nalazi i u raznim specijalizovani m ili metaforičkim značenj i ma (npr.

10

PISMO

jezik lirske poezije, romantizma, Ive Andrića, gluvonemih, pče­ la, računara), i reč pismo ima sl ične dodatne upotrebe (npr. pismo doline Inda, kali grafsko, kurzivno, Morzeovo, žensko pismo). U skl adu sa ovakvom praksom, mi ćemo se služiti ovom rečj u u svim navedenim značenj i ma, a iz konteksta bi trebalo da bude j asno koje se od nj ih i ma na umu. Navedena definicij a pisma obuhvata razne sisteme i teh­ nike pisanja, od naj starij ih do savremenih. U davna vremena pisalo se slikanj em, crtanjem ili urezivanjem na kamenu, ko­ stima, drvetu , gl inenim i navoštenim pločicama, alatkama, grn­ čariji, metal u, zidovima i drugim tvrdim podlogama. Na mek­ šim materij alima kao što su lišće, papirus, svil a i pamuk, per­ gament i papir znakovi su ispi sivani uz pomoć četkice, guščijeg pera, drvenog i metalnog perceta, sve do nalivpera, grafitne i hemijske ol ovke i drugih instrumenata, a uz korišćenje boje, mastila i drugi h vidljivi h i traj ni h tečnosti, te novij i h tehnoloških sredstava druge vrste. S a i zuzetkom arhajske faze pisanja, kada su se znaci mogli grupisati bez nekog naročitog reda i l i ispisivati kružno, pismima je svojstven konvencional an l inearni redosled znakova prilikom pisanj a. U većini pisama simboli se nižu sleva nadesno, ali su korišćene i druge mogućnosti . Za semitska pisma (kao hebrej ­ sko i arapsko) karakterističan je smer zdesna nalevo. U više starih pisama praktikovan je naizmenični sled - jedan red zde­ sna nalevo, sledeći sleva nadesno, idući opet obrnuto itd. Ovak­ vo alterniranje moglo je da zahvata samo redove, ali i reči u nj ima, pa i slovne znakove unutar reči , čime se orijentacij a mell

RANKO BUGARSKI

nj ala kao u ogledalu: ako je npr. idući nadesno staj alo E, u ovom poslednjem slučaju ono bi se u sledećem redu pisalo obrnuto, kao 3, pa zatim ponovo kao E, itd. Ovaj poredak, sa n avedenim varij antama, nazvan je bustrofedon, što je grčka ko­ vanica koj a upućuje na okret vola pri oranju njive . U tradicio­ nalnom kineskom i j apanskom pismu znaci idu odozgo nadole; s asvim je izuzetan obrnut smer pisanj a - odozdo nagore. Često se koriste i kombinacije, kao u savremenim oblicima pomenutih dalekoistočnih pisama; a i u modernim evropskim jezicima, gde se normalno piše sleva nadesno, povremeno nal azimo natpise i reklame ispisane odozgo nadole . U ranim fazama starih pisama (kao što su grčko, l atinsko,

ili i ndij sko pismo devanagari kojim je pisan sanskrit, drevni jezik indijske civilizacije) pisalo se i kontinuirano, što se uglav­ nom j oš uvek čini u kineskom i j apanskom pismu (lat. scriptura

continua). To znači da nije pravljen razmak između znacima predstavljenih jezičkih jedinica - u ovom slučaju, reči - na ka­ kav smo mi navikli , što je otežavalo prepoznavanje tih jedinica u tekstu. Zbog toga je kasnije uveden razmak, ili su reči i re­ čenice razdvaj ane nekim drugim grafičkim sredstvom (npr. us­ pravnim crticima, kosim crtama, podignutim tačkama i slično, kao u raznim mediteranski m i bliskoistočnim pismima). Tehnički uslovi i sredstva pi smene komunikacije kroz isto­ riju su odgovarali opštim uslovima života i dostignutom stepenu civi lizacijskog razvoj a pojedinih ljudskih društava. Već smo nešto rekli o tome kako se pi salo u drevnim vremenima, a uglavnom nam je poznato kako se sve piše danas. Ipak neće 12

PISMO

biti naodmet da s amo naznačimo širinu današnjeg obuhvata poj­ ma pisanja. Tu spadaj u naročito rukopis, štampa i njen derivat - ručno pisanje na mašini ili daktilografija. Umetničko pisanj e je kali­

grafija, a izbor i organizacij a grafičkih sredstava u štampanom tekstu idu u domen tipografije. Postoje i mnoga specij alna pi­ sma - od kriptografije (taj nih pisama) i stenografije (brzog pi­ sanja) do Brajeve azbuke za slepe, Morzeovog koda, naučnih i umetničkih notacija i transkripcija izvedenih iz konvencional­ nog pisma. Nove, ranije neslućene mogućnosti vizuelne per­ cepcije i produkcij e jezika otvaraj u današnje tehnike proizvo­ đenj a, obrađivanj a i emitovanj a pisanih tekstova e lektronskim putem. To su, primera radi, teletekst (prenos grafičkih podataka iz jednog centralnog izvora na televizij ski ekran), telefaks (da­ lj inski presl ikač tekstova), potom fotoslog, laserski štampači na računarima, tekuće vesti i reklame na j avnim zgr adama i još mnogo toga. Kako vidimo, pojam pisma i pisanog potencij alno j e ui­ stinu veoma širok, naročito ako se nj ime obuhvate i ona sredstva grafičkog izražavanj a koja nisu nužno verbalne prirode. No mi ćemo, kako smo već rekli, ipak suziti taj poj am na vizuelno manifestovanj e jezičkih sadržaj a i poruka, jer tek jezik daje pi­ smu njegovu pravu svrhu, pa se bez njega ono ne može zapravo ni razumeti ni proučavati .

13

RANKO BUGARS K I

Funkcije pisma Poznato je da jezik obavlj a mnoge funkcije - pored komu­ nikacijske, kao osnovne i najobuhvatnije, tu su saznaj na, kulturna, simbolička, estetska, magij ska i druge. Sličan red funkcij a ima i pismo, pri čemu se najvažnije među nj ima u ponečemu podudaraju sa jezičkima - razume se, uz razlike u manifestovanju koje proi­ stiču iz osobenih svojstava i zadataka jezika i pisma. I u slučaj u pisma glavna funkcij a tiče se komunikacije,

ali specijalizovane na način koj i odgovara samoj njegovoj sušti­ ni. Naime, dva fundamentalna obeležj a pisma su trajnost i pre­

nosivost napisanog. Govorni iskaz traj e samo dok ga proizvo­ dimo, i ne čuje se daleko. Al i jednom zapisan, taj i skaz može da traj e godinama ili vekovima, a često i da se prenosi na vel ike dalj ine. Jedno od temelj nih svoj stava jezika j este di slokacij a ili i zmeštanje, tj . prevazilaženje onog što je " sada" i "ovde" : je­ zikom se može govoriti i o vre menski i prostorno udaljenim, pa i nepostojeći m stvarima. Tako je j ezik omogućio čoveku da i s korači u vreme i prostor. Ali sledeći korak od sedam milja učinjen je upravo pronalaskom pisma, koje j e svoj im pamenu­ ti m osobinama oslobodilo govorni čin vezanosti za konkretnu situaciju ne samo u sadržinskom nego i u fizičkom smislu . Upravo u ovome je utemelj en a osnovna svrha p i s m a -

komunikacija na vremensku i prostornu daljinu koja razdvaja pošiljaoca i primaoca poruke. Ona se ostvaruje u razl ičitim ob­ l i cima, a uz to leži u osnovi i nekih drugih, posebnih fu nkcij a p i s m a . Ovo podrazumeva d a pismo deluje kao svojevrsno skla14

PISMO

di.,�te informacija, omogućuj ući beleženje događaj a kako stvari ne

bi ostale neraskidivo vezane za vreme i mesto dešavanj a,

pa tako predstavlj a kolektivnu memorij u čovečanstva. A tako pohranjene informacije mogu se prenositi u dubi nu vremena i širinu prostora, postaj ući dostupne nebrojenim korisnicima. Mu­ drost zena kaže: ako ćutimo, jedno smo; ako govorimo, dvoje smo. Ovome bi se - kako je već negde proniclj iva primeće no - moglo dodati sledeće : ako pišemo, mnogi smo ! Tokom dalj ih razmatranj a imaćemo prilike da utvrdimo kako pi smo, pored ove svoje bitne uloge kao čuvara i preno­ snika informacija, služi i kao oslonac pojedi načnog pamćenj a a l i i medijum spoznaje sveta, kao regul ator ponašanj a ljudi, kao sredstvo civi lizacijskog razvitka, društvene kontrole i jezičke standardizacije, kao simbol magijske moći, religij skih uverenj a i grupne pripadnosti , kao izvor estetskog zadovolj stva kroz knji­ ževnu umetnost i istraživanje mogućnosti vizuelnog izraza, i na više drugi h načina. Iz svega ovoga možemo da naslutimo kol iko bi , za nas opi smenjene, ži vot naprečac postao oskudan ako bismo neki m čudom bili l i šeni veštine pi sanj a .

Nauka o pismu Pomenućemo, na kraju ovog uvodnog pregleda, i najvažni­ Je naučne di scipline čij i predmet čine različiti aspekti pisma, kao i neke važne tehničke termine koj i će nam biti potrebni u daljem i zl aganj u . Opšta nauka o nastanku, razvoj u i vrstama pisama nema opšteprihvaćenog naziva, ali se nekada zove gra15

RANKO BUGARSKI

matologija

-

od grč . gramma 'slovo', dakle etimol oš ki 'nauka

o slovima'. (Isti koren je i u reči gramatika, i zvorno delu sin­ tagme sa značenjem ' veština upotrebe slova'.) Ova nauka, naj­ više zaokupljena porekl om pisma u cel ini, kao i dešifrovanjem starih pisama i praćenjem nj ihove evolucije, najbliža je arheo­ logij i , a razvijala se mahom pod okriljem sumerologije, egip­ tologije, semiti stike, sinologije i drugih posebnih discipl ina isto­ rijsko-filološkog usmerenj a. Problematiku pisanj a na kamenu, drvetu , glini i drugim tvrdi m podlogama izučava epigrafija. An­ tičkim i srednjovekovnim rukopisima bavi se paleografija, a po­ sebno pravnim i admi nistrativni m doku mentima

-

diplomatika.

Lingvistička disciplina koj a proučava sisteme simbola ko­ rišćenih u pisanju pojedinih jezika, naročito sa stanovišta njihove usklađenosti sa funkcionalnim jedinicama glasovnih sistema tih jezika, zove se grafologija. (Sa ovim ne treba mešati popularno značenje grafologij e kao kvazinaučnog zaključivanj a o karakter­ nim crtama pojedinaca na osnovu nj ihovog rukopisa.) Nekada se iz područja grafologije u naznačenom sistemskom smislu izdvaja

grafetika kao ispitivanje fizičkih, dakle grafičkih svojst� va pisanih simbola, kao što su izgled, oblik, veličina i slično� Funkcional ne jedinice pisanog jezika nazivaj u se grafeme. Termini grafologija, grafetika, grafema sačinjeni su prema ter­ mi ni ma fonologija, fonetika, fonema u i straživanj u glasovne s tr ukture, dakle govorenog jezika. I kao što j e fonema apstraktna jedi nica glasovnog koda koj a se u govoru fizički realizuj e kao

fon (ili glas) koji se može čuti, tako je grafema apstraktna j e­ dinica grafičkog koda koja se u pisanj u fizički ostvaruje kao 16

PISMO

.l.'flif (ili slovo) koje se može videti. (O slovima ovde govorimo pojednostavljeno, misleći na alfabetska pisma. Kod pisama čije grafeme prikazuj u jedinice sa značenjem, grafovi se alternativno nazivaj u glifovi ako su urezani u kamen - preciznije, to su pe­

troglifi, za razliku od na kamenu naslikanih petrograma. Iscrtani grafovi, izvedeni kao i glifovi u više poteza, a naroči to kod orijentalnih jezika, obično se zovu karakteri. Pri meri za prvo su egipatski ili maj anski hijeroglifi, a za drugo kineski ili j a­ panski karakteri . Ali ova terminologij a nije sasvim ujednačena.) Grafeme su ono što u slovima (gl ifovima, karakterima) prepoznajemo ako vl adamo datim kodom, bez obzira na njihove razl ičite fizičke realizacij e

-

alografe (prema alofonima u fo­

nologiji). Tako, kada vidimo likove date na S lici l, mi znamo da je nj ihova si stemska vrednost ista, da su oni samo različite realizacije iste grafemske jedinice, koju - sledeći notacionu praksu - uokvirujemo prelomlj enim zagradama:

a, a,�

.

.

.

=



Slika l.

Pored gramatologije i grafologije, poj edinim aspektima pi­ sma i pisanj a bave se i razne druge discipl ine - od sociologije, psihologije i neurologije do studij a vizuel ne komunikacije, teo­ rije knj i ževnosti , pa i filozofije. S amo nešto od ovoga moći će da bude uključeno u naša dalj a razmatranja, i to ono što je u najbli žoj vezi sa jezikom. 17

2

Govor i pismo

Jezik i nj egove realizacije Pre nego što razmotrimo odnos između govora

pisma,

potrebno je da odredimo kako se govor i pismo odnose prema jeziku. Jezik se može definisati kao organizacij a verbalnih zna­ kova kojom vlada svaki pojedinac kao član određene društvene zajednice. Ovako određen, j ezik je u suštini apstraktna poj ava. Međutim, samo poznavanj e j ednog sistema znakova još nije do­ voljno za komunikacij u : mi se ne sporazumevamo telepatski, prostim čitanjem misli " - uz moguće krajnje retke i samo de­ " l i mične izuzetke. Za verbalno opštenje očigledno j e neophodno da se jezik materijalizuje, tj . učini dostupnim čulima. S toga se u svim si­ tuacijama jezi čkog komuniciranj a j ezički sistem stavlj a u pokret i real izuje; a realizacij a j ezika jeste - govor. Tako j e govor s kup svih pojedinačnih ostvarenj a j ezika. Govoreć i , mi pokre­ ćemo mehanizme jezika na kojima se zasnivaj u govorni činovi . A jezik je šema po kojoj se obrazuj u rečenice koje svakodnevno izgovaramo. Jezik i govor stoje u odnosu koda i poruke , sistema i procesa; govor je jezik u akcij i . 18

PISMO

Treba zapaziti da u ovom tehničkom smi slu, koj i je ušao u osnove moderne lingvistike, govor ne isključuje pi sanje, jer sc

jezi k može ostvarivati različitim sredstvi ma. Ako se real izuje

u zvučnim talasima, to je govorenje ili usmeni govor grafičkoj mas i , to je pisanje ili pismeni govor

;

;

ako u

a ako u gesto­

vima gluvonemih, to je gestikuliranje ili gestovni govor. Mi ćemo se ipak, radi jednostavnosti, u nastavku služiti šire poznatom podelom na govor u z načenju usmenog jezika, upućenog na čulo sluha, i pismo u značenju pismenog jezika, upućenog na čulo vida. Iz razlike u prirodi ovih čula proi stiče i to da se govor odvij a u vremenu, dok se pismo raspoređuje u prostoru. Prema tome, ako zanemarimo malopre pomenutu gestovnu realizaciju, jezik ima dve glavne manifestacije: govor kao auditivno-temporal nu, i pi smo kao vizuelno-spacijalnu. Pri upravo navedenom razlikovanju, sasvim je očigledno da govoru pripada prvenstvo, i to na više načina. Č ovek govori otkad postoji, što će reći bar l OO 000 godina a možda i znatno duže, dok piše tek neki h pet mi lenijuma. Uprošćeno i šematski predstavljeno, ako postoj anje govora zauzima dužinu od jednog metra, epoha u koj oj postoji i pismo pada tek u poslednjih pet centimetara, što je odnos reda veličine od 20: l (v. Sliku 2). pismu:

5

__...__

govor:

l

m

Slika 2.

19

cm

RAN KO BUGARSKI

Zatim , u svim lj udskim društvima uvek se govori lo, al i naj veći broj nj ih ni do danas ne zna za pismo. Potom , na svim se j ezicima može govoriti , ali veli kom većinom nji h ni kada se n ije pisalo. Naj zad, i svaki pojedi nac najpre nauči da govori , pa tek onda nauči - ili nikada ne nauči ! - da piše . Ovako gle­ dano, mogl o bi se reći da je pismo samo sekundaran i neoba­ vezan pratilac govora, jedna srazmerno kasno stečena vešti na nekih govornih zajednica i nekih pojedi naca u nj ima da gl a­ sovne iskaze svog jezika predstavlj aj u putem vidljivih znakova. Pri tome pismo nigde nije zamenilo govor, nego ga je samo dopunila: u nekim lj udski m kolektivima se samo govori , u dru­ gima se govori i piše, ali nema nijednog u kojem bi se samo pisalo. No koliko god sve ovo bilo u osnovi tačno, cela priča i m a i drugu stranu. Naime, na pi sanju ipak počiva svekolika civilizacij a na našoj planeti . Prvi sistemi pis anj a obeležavaju granicu između preistorije čovečanstva i njegove istorije, a život u savremenom svetu teško bi se mogao zamisliti bez upotrebe p i sma. Mi živimo u društvima u koj ima zvanično nismo došli n a svet niti ga napustili, završili neku školu niti stupili u brak s ve dok o tim događaj ima nismo pribavili list papira posut gra­ fičkim znacima. Pri tome još, kako smo istakli na samom počet­ ku ove knj i ge , ispred naših očiju stalno prolaze razni pisani i štampani tekstovi. S toga mi danas uglavnom ne osećamo da j e pismo i zve­ deno iz govora, da je na bilo koj i način od drugostepenog zna­ čaj a . Naprotiv, pre bi se moglo reći da se pisani jezik više ceni 20

PISMO

od govorenog. Uostalom, činjenica je da su razvijena pisma kojima čovek danas raspolaže nešto više od grafičke predstave govora: ona poseduju, kao celoviti si stemi, i izvesnu meru sa­ mostalnosti. Zato se može reći - bar kad je reč o civilizovanim, dakle nužno pismeni m društvima - da su govor i pismo dva ravnopravna sredstva jezičkog izražavanja, dva relativno auto­ nomna komunikacij ska sistema. Oni imaj u mnogo zajedničkog al i se ponegde i znatno razilaze - pri čemu s vaki ima i prednosti i nedostataka u poređenju sa oni m drugi m.

Razlike između govora i pisma Podrazumevajući fundamentalne sličnosti između govora i pisma kao dvaj u medij a ostvarivanj a jezika, skrenućemo paž­ nj u na razli ke između nj ih. Usled fizičke blizine sagovornika, u govoru veliku ulogu igraju modulacije glasa i tona, mimika i gestovi. S ve se ovo u pi sanj u ne može preneti , izuzev donekle putem interpunkcije (koj a grubo odgovara intonacij i u govoru). Zbog toga što mu je uskraćena pomoć ovakvi h izražajnih po­ magala, pisanje zahteva veću eksplicitnost, pažljivij u selekciju jezičkih sredstava i preciznost. Ovu potrebu podvl ači i izvesna bezl ičnost većine formi pisanja: čovek obično zna kome govori, a retko kad za koga sve piše - bar kad je reč o j avnoj komu­ nikacij i , za razliku od privatne korespondencije i l i ličnih be­ ležaka. Osim toga, govor obično omogućuje proveru uspešnosti komunikacije u neposrednom kontaktu, kroz zahteve da se re­ čeno bliže obj asni i slično, dok pisanje nalaže pokušaj da se mogući nesporazumi unapred otklone. 21

RA!'IKO BUGARSKI

Iz razlika u samoJ prirodi ovih j ezičkih medijuma proi­ stiče, dakle, to da je govor dinamičan, tipično ličan , često emo­ tivan i manje obavezujući . Nasuprot tome, pismo je u osnovi stati čki , objektivnij i , intelektual niji i svečanij i medij um . Pri to­ me svest o trajnosti napisanog nameće izvesno osećanj e oba­ veze, pa i straha od mogućih pos ledica kršenja norm i kodifi­ kovanih u pisanj u . Tako se pisanom znaku još od pamtiveka pripisuje svojevrsna moć, najpre u sferama magije i religije, a stari Lati ni nisu bez razloga stvorili poznatu krilaticu " Verba " volant, scripta manent - reči lete, napisano ostaje. U s vakod­ " nevnom životu, zahtev tipa " Samo ti to napiši ! do danas je zadržao vrednost pretnje zakonskom odmazdom za izgovorenu u vredu, a svojeručni potpis često služi kao glavna overa i ga­ rancij a. S a svoje strane, pismo raspol aže i nekim mogućnostima koj ima u govoru ništa ne odgovara - od upotrebe vel ikih i malih s l ova do izbora i rasporeda slovnih tipova, odnosno grafičkih jedi nica i celina kao što su strofe, pasusi ili poglavlj a, uklju­ čujući i slobodnij u upotrebu interpunkcije radi postizanj a po­ sebnih efekata. S ve se ovo koristi , u umetničke svrhe, naročito u kaligrafiji i štamparstvu, ali i u knji ževnosti, posebno u ek­ sperimentalnoj poezij i . Primera radi , pesmicu o mišu moguće je i tipografski predstaviti u formi mišjeg repa, kao što z namo iz pustolovina male Alise Luisa Kerol a . Slično je sa " kaligra­ mima" francuskog pesnika Gij oma Apolinera - pesmama gra­ fi č ki oblikovanim tako da l iče na svoj e predmete, pa tekst pe­ sme " Mandoli na, cvet i bambus " i scrtava ove tri stvari . U ovak22

PISMO

vim slučajevima poenta bi se očigledno izgubi l a kada bi se tekst p i s ao na konvencionalan linearni nači n. Pomenute razlike oči tuju se na razl ičitim nivoima jezičke strukture i upotrebe. U leksici, na primer, neke reč i (npr. duži i manje poznati tehnički termi ni) ređe se j avlj aj u u govoru, a druge (npr. skaradne) u pisanju. S intaksa je u pisanj u po pravilu razuđenij a i bri žljivije kontrolisana nego u govoru, gde rečenice neretko ostaju i nedovršene. Govorni diskurs obično je u većoj meri sveden, šablonizovan i repetitivan od pisanog di skursa. A stil koj i bi u govoru bio formalan, čak i zveštačen, l akše bi pro­ šao u pisanj u . Iz svega rečenog biće jasno da nekim situacij ama i žan­ rovima prirodno bolje odgovara govorni , a drugim pi sani me­ dijum. Dijalog bolje izgleda na ul ici nego na hartij i , a filozofski traktat bolje je pročitati nego odslušati . Teško je i zamisliti go­ vorni ekvivalent velikog del a poslovne korespondencije, slože­ nij i h pravnih odredbi , ili tabelarnog prikaza rasporeda časova ili reda letenja. Negde na sredini nal aze se deskriptivne forme: neutralan opis nekog prizora ili događaja može se podjednako uspešno dati u govoru i pisanj u . A ima i graničnih slučajeva: pismo prijatelj u sasvim je blisko govoru, a izgovorena zdravica na svečanom ručku - pisanju. Nisu retki ni prel azni oblici, kao glasno či tanje napisanog govora, što je uzorak pisanog pre nego govorenog jezika. Da sveđerno istaknute razlike, dakako sasvim pojednosta­ vljeno, i govorenje i pisanje su u svojoj suštini akti komunika23

RANKO BUGARSKI

CIJe, ali je fokus u prvom slučaju na govorniku, a u drugom na tekstu . Iz govora se razabire šta govornik namera va da kaže, a iz pisanog teksta - šta taj tekst po sebi znači. U prirodi je govora da bude brza, neposredna reakcij a na doživljenu stvar­ nost, dok pismo garantuje pregled nad aspektima stvarnosti koje konzervira. Sportskim rečnikom rečeno, govor ide na prvu lop­ tu, a pi smo smiruje loptu ! A što se tiče svakodnevnog života svih nas koj i govorimo i pi šemo, postoj anje dveju alternativnih mogućnosti jezičkog i z­ raza omogućuje nam skladnij u raspodelu i efektnije aktiviranje n ašeg ukupnog verbalnog repertoara. I to stoga što govorenje i pisanje, koliko god bili u ponečemu sl ični i načelno ekviva­ lentni , po svojoj prirodi nisu i ne mogu da budu i sto . Ovo bi trebalo da bude sasvim j asno već iz prethodnog izl aganja; do­ daćemo ipak samo još pogled iz ugl a pojedinih jezika kao ce­ l ovitih komunikacij skih sistema. Zanemarujući ovom pri likom nepisane jezike, č ak i pisani jezici najčešće imaj u svoje nepisane varijetete. Š vaj carski dij a­ lekt nemačkog doskora je bio gotovo i sklj učivo govorni vari­ j e tet, čij i su predstavnici pisali na književnom nemačkom. U I ndij i , sa njenim stotinama jezika i pisama, pisani jezik nije prosto zapisan govorni j ezik nego institucij a kategorij alno vi šeg reda. Klasični pisani arapski jeste varij etet koj i m niko ne govori (osim što se pasusi pisani nj i me recituj u prilikom verskih obre­ da), dok mnogi m arapskim govorni m dij alektima niko ne piše. O vaj rascep sve je i zrazitij i što se više udalj avamo od alfabetske grafičke prakse. U kineskom, na primer, govor i pismo nisu 24

PISMO

dva medijuma za saopštavanje istih poruka nego, praktično, dva odel ita si stema komunikacije. Usled veoma raširene homofonije (o kojoj će biti reči na drugim mesti m a u ovoj knj izi), glasno čitanje nekog teksta na književnom kineskom često bi bilo bez­ malo nerazumlj ivo. Iz tog i drugih razloga, za stanovnike is­ točne Azije govor je manjkav, nej asan i dvosmislen odraz pi­ sanog jezika. " " Piši kao što govoriš - ova formula iz arsenala roman­ tičarske filologije s početka prošlog sto leća sažima jedan pažnje vredan prosvetiteljski program, i odigrala je važnu ulogu u sklo­ pu Vukovih nastoj anja na uklanj anj u j aza između pi sanog jezika kulturni h elita i govornog jezika prostog naroda, u korist ovog drugog. Al i ovo uputstvo danas se ne bi smelo doslovno shvatati ni kod nas, a pogotovo je neprimereno nealfabetskim tradicij a­ ma. Pretpostavka prosečnog Evroplj anina da bi se na osnovu izgovora neke reči moglo bar približno zaključiti kako je treba pisati, jednom Kinezu mogla bi se učiniti bizarnom. Iz razlika na koj e smo ukazali proističe da, strogo uzev, niko ne piše kao što govori , niti govori onako kako piše - to je, jednostavno, nemoguće . A nemoguće je zbog posledica razlike između dvaju čula: pismo ne može da bude verna replika govora zato što po svoj oj prirodi nije upućeno na uho nego na oko. Otuda je, l i n­ gvistički gledano, prihvatlj ivij a maksima "Piši za oko, govori za uho " . (Razume se , u oba slučaj a zapravo za organ koji di­ ferencirano koordinira funkcionisanje ovih čula i odgovarajućih jezičkih kodova - ljudski mozak. )

25

RANKO BUGARS K I

Govor i pismo u lingvistici Nauka o jeziku u svojoj novijoj istoriji različito je vred­ nevaJa govor i pismo. Tu se mogu uočiti tri glavna pri stupa, u sJedećoj gruboj hronologiji. Prvi od njih, ukorenjen u fil ologiji i tradicionalnoj gramatici, kao disciplinama mahom posvećenim proučavanju pisanih tekstova, davao je primat pisanj u . Odraža­ vaj ući drevna verovanja u magij u pisanog simbola, i vođen tež­ njom da se utvrde i sačuvaj u od promena kanonske verzij e vi­ s oko cenjenih tekstova, sakral nih ali i profanih, ovaj pristup je s asvim prirodno u pisanj u gledao "pravi " jezik, dok je govorna praksa ostala potpuno izvan kruga njegovog interesovanja. Po i zumu štampe , on je dobio novu potporu zahvalj uj uć i očigled­ nom uticaj u knjiga i drugih štampanih stvari na lj udski život i civilizacij u . Odjeci ovakvog shvatanj a i danas se osećaj u u mno­ gim popularnim reakcij ama. Krajem prošlog stoJeća, usled zanimanja lingvista za gla­ s ovne zakonitosti u razvoju jezika, ali i izrastanja fonetike i dij alektologije, j ača svest o važnosti živog govora. U središte pažnje tako dolazi govor kao istinska manifestacij a j ezika, dok pismo odlazi sasvim u drugi plan i čak mu se, u nekim ek­ stremnim ali uticaj nim formulacijama, odriče j ezički status, či­ me se nj egovo proučavanje praktično i sključuje i z domena lin­ gvistike . Iako se slični stavovi mogu naći i kod vodećih evrop­ ski h teoretičara kao što su Herman Paul i Ferdinand de Sosir, ova tendencij a kulminiral a je u američkoj deskriptivnoj l ingvi­ stici kao jednom od ranijih oblika strukturalizma. Glavni pred­ stavnik ove orijentacije, Leonard Blumfild, u svoj oj č uvenoj 26

PISMO

knjizi Jezik iz 1933 . godine, odsečno presuđuje da " pismo nije jezik, nego samo sredstvo beleženj a j ezika putem vidlj ivih zna­ kova" . Ovo stanovište pozival o se, dakako, na filogenetsko i ontogenetsko prvenstvo govora, i u nekim lingvističkim krugo­ vima i ma sledbenika i danas . Sredinom našeg veka, međutim, kristalizuje se jedno treće shvatanje, kompromisno, po kome su govor i pismo u suštini dva sinhronijski ravnopravna i komplementarna medijuma jezika, iz­ među koj ih ne postoj i prosta niti potpuna konvertibilnost. Tako pismo nije puka reprodukcija govorenog jezika u drugom medi­ jumu, nego formalan sistem sa sopstvenim zakonitostima, u punoj meri dostojan naučnog proučavanj a. Drugim rečima, prethodna opozicij a između jezika i pisma sada se preformuliše u dihotomiju govoreni jezik/pisani jezik. Ovoj promeni najviše su doprinela pro­ učavanja pisanog jezika u okviru nekih pravaca evropskog struk­ turalizma i funkcional izma (danska glosematička škola, posebno Praška škola sa Jozefom Vahekom, potom M.A.K. Halidej u En­ gleskoj i dr.). Ovo gledište danas u svetu dominira, pa se tako pismo ponovo našlo u okrilj u lingvistike, ali na nov i produk­ tivnij i način. Č italac je svakako zapazio da je ono zastupljeno i u našem prethodnom izlaganju, a tako će biti i u nastavku. Interdisciplinarna istraživanj a koj a su u okviru ovog sta­ novišta obavlj ena u novije vreme, a naročito tokom poslednje decenije, usredsredila su se pored ostalog na razli ke koje smo delimično već pomenul i , uglavnom ih pripisuj ući različitoj pri­ rodi dvaj u medij uma, odnosno čula. Govoreni j ezik j e brži, ma­ hom neformalan, neplaniran, implicitan, fragmentaran, kontek27

RANKO BUGARS KI

stualizovan i uronj en u govornu situacij u. U poređenj u s ovi m, pisani jezik je sporij i, više formal an, planiran, ekspl icitan, in­ tegri sao, dekontekstualizovan i di stanciran od situacije. Među­ ti m , bitan je nalaz da ove razlike nisu kategorijalne nego kon­ ti nual ne, dakle samo pitanje stepena na jednom kontinuumu iz­ među zamišljenih ekstremnih reali zacij a. Pri tome sama priroda jezika kao nadređene cel ine ograničava i usmerava ispolj avanje ovih parametara u interakcij i različitih registara, žanrova i sti­ lova u govorenj u i pisanju. Ako u svetlu upravo rečenog jezik za trenutak sagledamo kao sistem normi, onda ispod naj apstraktnijeg sloj a opštejezičkih normi leži sloj u kome se donekle diferenciraju govorne i pisane norme, i to kako strukturalno (jedi nice, pravila) tako i funkcio­ nalno (primena, dej stvo). Pri tome su govorne i pisane norme u međusobnoj interakciji, što znači da govor utiče na pismo, ali i obrnuto. Istovremeno su one u interakcij i i sa jezičkim normama, u vidu povratne sprege, što opet znači da govor i pismo, budući bitno određeni jezikom, sa svoje strane deluj u na njega. Ovaj splet odnosa koji sinhronij ski i dij ahronij ski regulišu strukturu i evolu­ c ij u jezika, govora i pisma prikazan je na Slici 3, gde dvosmeme strelice simbolizuju mrežu uzaj amnih zavisnosti.

JEZIK

jezičke r1onne

Slika 3.

28

3

Poreklo pisma

Evolucij a ljudske komunikacije U l . poglavlj u i stakl i smo da je glavna i najopštija funkcij a pisma premošćivanje vremenskih i prostornih udaljenosti izme­ đu učesnika u jezičkoj komunikacij i . Ovo biva omogućeno, ka­ ko smo videl i, trajnošću i prenosivošću napisanog u poređenj u sa izgovorenim. Ali da bismo bolj e razumel i razmere ovog do­ stignuća, tako što ćemo ga postaviti u kontekst drugih čoveka­ vih sposobnosti, biće dobro da izvedemo jednu malu evolucionu rekapitulaciju ljudske komunikacije. Iako mogu da komuniciraj u neposredno, životinje ne mogu da čuvaju za kasniju upotrebu i nformacije koje su im dostupne, pa sa smrću svake jedi nke u nepovrat odl azi sve što je ona tokom svog života nauč i l a, oseti la ili iskusila - ostavlj ajući traga jedi no u vidu opšteg genetskog nasleđa date vrste . U suštini je bilo i sto i sa čovekom - uz sve razl ike koje su ga i nače del i le od životinj a - sve dok je njegov mozak bio jedi no skladište informacij a. Bitan prelom u ovom pogledu nastao j e tek kada je čovek počeo da razvij a si steme za pohranu, obradu i prenos informacij a i zvan svog mozga, tako i h čineći dostupnima ne 29

RANKO BUGARSKI

samo neposrednim sagovornicima nego i udaljenim savremeni­ ci ma, kao i potomstvu. Ovakvo povezivanje fizički odelitih or­ g anizama u prostoru i vremenu, čime su značaj no prevaziđena ograničenj a pojedinačne egzistencij e , dal o je nov i znatno bo­ g atij i smisao pojmu komunikac ije. Ono je ujedno bilo i važan preduslov za nastanak civilizacije, koja podrazumeva postoj anje kolektivnog znanj a i iskustva, nataloženog kroz bezbroj ne ge­ neracije i sačuvanog u raznovrsnim zapisima, registri m a i ka­ talozima, mapama, rečnicima i enciklopedijama - sve do elek­ tronske memorije naših dana. Ove domete čovek je posti gao srazmerno veoma kasno u s vom evolucionom razvoju, ali u etapama između koj i h se raz­ mak višestruko smanj ivao kada je proces jednom krenuo. U tome je uspeo sekundarnim korišćenjem, u svakoj razvoj noj fa­ zi , s istema kojima je već prethodno raspolagao. Tako j e Homo posle mnogih milenijuma svoje evolucije, tokom koj i h j e sva­ kako disao i jeo, negde do pre l OO 000 godina biološke me­ h anizme koji su omogućaval i ove radnje dodatno pri lagodio u s vrhu govora, postaj ući tako Homo sapiens. Potom je pre oko 5000 godina sada već moderni čovek i zumeo pismo, prenoseći moć govora u medijum vidlj ivih znakova na čvrstoj površini i ti me otvarajući put za nesl ućene dalj e prodore. Sledeći vel i ki i skorak učinjen je pre više od 1000 godina izumom štampe, kao postupkom umnožavanja i razašilj anja rukopi snih tekstova koj i je omogućio demokratizacij u pismenosti, obrazovanj a i kul­ ture . Naj zad, decenije koje već možemo lako prebroj ati donose razne telekomunikacijske sisteme, zasnovane na ranije osvoj e-

30

PISMO

n im znanjima i veštinama, a ubrzani razvoj elektronskog raču­

llarstva koj i se odvija pred našim očima naj avljuje novu teh­ nološku revoluciju na području komunikacije. U ovom sledu treba zapaziti presudnu ulogu pronalaska pisma, kao bitno novog medijuma lj udskog izraza. U poređenju s

tim, sve što je kasnije usledilo - uključuj ući i mikročipove

današnj ice - može se svesti na niz tehni čkih pobolj šanj a ko­ munikacij skih kanal a u čijoj osnovi ipak leži pi smo . Isti na, mo­ derna tehnologij a donekle je rel ativizovala temelj ne razlike iz­ među i zgovorenog i napisanog. Sredstva kao što su radio, te­ lefon, gramofon, magnetofon, kasetofon, film, televizija, video i druga omogućuj u neposredno konzerviranje i prenošenje go­ vorni h i skaza. Ipak, sva ona svoj nastanak i razvoj u krajnjoj li niji duguju mogućnosti pisanj a .

Između mita i nauke Još od davnih vremena čovek je fasciniran pisanim zna­ cima kao taj anstvenim simbolima okultnih moći i natprirodnih sila. Suočen sa enigmom pisma, primitivni čovek je u njemu video božanski dar isporučen lj udima preko retki h odabranih izaslanika - sveštenika, vladara i pisara, koj i su jedini bili po­ svećeni u njegove taj ne . O ovome svedoče mitovi i legende rašireni u svim zajed­ nicama na počecima pisanj a. Stari Egipćani veroval i su da je pismo i zumeo bog Tot i podario ga ljudi ma. U drevnoj Indij i se ova uloga pri pi sival a Ganešu, božanstvu mudrosti sa slonov31

RANKO BUGARSKI

skom glavom, koje je čak otki nulo jednu kljovu da bi mu služila " kao pi saljka. U Kini j e za pitanj a pisma bio " zadužen bog u liku četvorookog zmaja. Islamska i judeo-hri šćanska rel igij ska tradicija takođe ističu božansko poreklo pi sma, kao što to čine i pri mitivne kulture širom sveta. Pismo je posvuda doživlj avano kao nekakvo čudo koje prevazilazi snage zemnih bića i nosi oreol svetog. Otuda nije slučaj no to što se i kasnije govori o svetim knjigama, a Biblija se na neki m jezicima, uklj učuj ući i " naš , zove " Sveto pi smo . Tragovi ovog iskonskog sujevemog i bogobojažlj ivog odnosa prema pisanom tekstu zadržaće se sve do danas . U mitološkoj i reli gijskoj ravni , dakle, odgovor na pitanje

otkud čoveku pismo bio je u sušti ni jednoobrazan, uz sve lo­ kalne specifi čnosti . Za nauku se ovo ne bi mogl o reći . Rešenj a koj a su nuđena, j o š o d prvih promišljanj a ove problematike od strane grčkih i rimski h filozofa i i storičara, preko srednjove­ kovnih i novovekovnih spekul acij a s ve do dana današnjeg, po­ vremeno su bivala i šire pri hvaćena, ali mal o kad bez rezervi , skepse i protivpredloga . I tako, dok s e o razvoju pojedi nih starih p i s ama danas dosta toga zna, zahvalj uj ući - u mnogim slučaje­ vima - bogatoj sačuvanoj dokumentacij i , pitanje samog porekla pisma kao takvog još uvek je u veli koj meri otvoreno. Zašto je to tako? Pre svega, oči gl edno je da dokaznog materijala u vidu pisanih spomenika bilo koje vrste nema pre n astanka prvih pisama, pa je sve što j e tome prethodilo i do toga dovelo vi še stvar hipotetičkog zaklj učivanj a nego empirij ­ ski utemeljenog naučnog postupka. Zatim, isto je tako evidentno 32

PISMO

da se pitanje porekla pisma ne može racionalno proučavati bez

prethodne sagl asnosti o tome šta je zapravo pismo - a ove, kako smo ranije nagovestili, nema izuzev u jednom kraj nje uop­ štenom i prilično maglovitom s mislu, nedovoljnom za koheren­ ta n i sistematski istraživački zahvat u preistorij sku rekonstruk­ ciju. Primera radi, potraga za korenima pisma neće dati iste rezu ltate ako se ovaj pojam uzima u najširem smislu, kao vi­ welna manifestacij a simboličkog mišljenj a i opštenj a, i ako se,

n asuprot tome, vezuje isključivo za grafičku predstavu jezika. A ako se ovo potonje stanovište dalj e suzi - što se neretko

dešavalo u novije vreme - tako što se za preć utni ideal istinskog pisanja uzima samo alfabetski princip, pa se taj idealizovani obrazac projektuje u prošlost, pitanj e porekla ponovo će se pred­ staviti u drukčijem svetlu . Iz ovih i drugih razloga cela ova oblast naučnog proučavanja, i pored brojnih postignutih rezul­ tata, ostaj e nedovoljno osvetlj ena. U svakom slučaju, evolucij a pisma trajala je hilj adama go­ dina. Prva pisma nastala su i razvila se u okrilju drevnih civi­ lizacija, u pl odnim nizij ama natopljenim velikim rekama ili na obalama mora. Danas je gotovo izvesno da su potpuna i au­ tentična pisma samoniklo izrasla - dakle, nezavisno jedna od drugih - na svega nekoliko mesta kroz celu ljudsku istoriju: u Mesopotamij i i Egiptu, Kini, Srednjoj Americi i možda Indiji. Pre ma tome, ne može se govoriti o jednom zajedničkom praiz­ voru svih pis ama sveta. Tek znatno kasnije dolazi, usled kul­ turnih i jezičkih kontakata, do ukrštanj a, pozaj mljivanj a i pri­ lagođavanj a . Za ovo j e bilo dovoljno mogućnosti, jer su naj-

33

RANKO BUGARSKI

važnij a od tih starih pisama traj al a i po 3000 i više godina, doživljavajući razne modifikacije i transformacije. Za to vreme i mnogi drugi narodi , bliski ali i udaljeni, mogli su da od po­ menutih izvora preuzmu u najmanju ruku samu idej u o pismu, a često i njene konkretne realizacij e .

Izvorišta pisma Govoreći sada nešto određenije o izvorištima pisma, mo­ žemo da kažemo da je ono nastalo kao rezultat sticanj a razl ičitih lj udski h potreba. Tu su naročito evidencija o posedovanj u i trgo­ vačkim transakcij ama (pouzdano knj igovodstvo ne m ože se vo­ diti usmeno ! ) , beleženje i drugih podataka i događaj a za kasniju upotrebu, slanje poruka prostorno udaljenima, kodifikacij a nor­ mi društvenog ponašanj a u obli ku raznih zakonika, ugovora, povelj a i drugog, izražavanje religij skih osećanj a i u metničkih pori va - i j oš mnogo toga što traži da bude zapisano kako bi moglo da bude dostupno drugima i ima trajnu vrednost. Neke od pomenutih funkcija mogu se obavlj ati i nezavi sno od pisma, putem raznih predmeta ili postupaka ako im se spo­ razumno pri da simboličko značenje kakve poruke. Tako slanje žabe jednom indij anskom poglavici od strane drugog može da znači obj avu rata, bacanje rukavice označava izazov na dvoboj , a pošilj ka cveća izraz je pažnje i naklonosti . Vezivanje čvora n a maramici služi kao podsetnik da se nešto uradi, a broj anica - da se u nekom narativnom sledu nešto ne ispusti . Upisivanje u raboš može da posluži kao evidencij a o zaduženju, a rezovi 34

PISMO

na štapu i l i čvorovi na konopcu kao beleška o broju grla stoke izvedene na pašu, koj u uveče treba vratiti u tor. U krug sredstava vizuel nog predstavljanj a koje prethodi pi sanju spadaju i razne oznake vlasništva i l ičnog identiteta (žigosanje stoke, pečati , totemi , tetoviranje i drugo što funkcioniše na način analogan potpisu). Ali ovo su tek daleke preteče pisma, a kao oblici od njega nezavisnog simboličkog ponašanj a najčešće preživljavaju napore­ do s nji m i do danas. U bliže preteče i najvažnija izvorišta pisma ubrajaju se naročito slike i rani sistemi računanja i računovodstva. " U osnovi svekolikog pisanj a leži slika" - ovaj odrešiti sud uticajnog američkog gramatologa L J. Gelba prilično je širo­ ko prihvaćen, iako je zbog nekih teškoća, al i i pod uticajem novij i h teorij a, del imično i osporen. Stanovište koje on sažeto izražava doi sta deluje razumno, jer mu u prilog govore mnoge poznate činjenice. U periodu gornjeg paleoli ta, dakle pre nekih

30 000 godina, na stenama i zidovima pećina u koj ima je obi­ tavao preistorijski čovek javlj aju se , širom tadašnjeg naseljenog sveta i u vel ikom broj u , slike i crteži - najčešće lj udi i životinja. Oni su mogli imati karakter statičkog prikaza, ali - što je već bliže pismu - i dinamičkog opisa (npr. scene lova), pa i poruke u vezi s tim. I same predstavlj ene figure bile su jedni m delom konvencionalno izvedene, ali je još važnije to što se među na­ slikanim i l i urezanim znacima n al aze i broj n i apstraktni simboli - kombinacije linij a, krugova, tačaka itd. - za koje se pretpo­ stavlj a da su moral i imati ritual ne , magijske, mitološke i ko­ smološke funkcije. 35

RANKO BUGARSKI

Zatim, najstariJI poznati si stemi pisanja, bez izuzetka, u početku imaju jasnu i manje-više prepoznatlj ivu slikovnu po­ dlogu, da bi otuda evol uirali ka principu reprezentovanj a j e­ zičkih jedinica, odnosno gl asovne strukture. Taj put nigde nije bio obrnut. U ovom smislu poučne su eti mološke veze, u raznim jezici ma, između značenj skih polj a slikanj a, crtanj a ili šaranja s jedne strane , i pi sanj a s druge. Ponekad su te veze sasvim neočekivane. Ako nekoga upitamo, na pri mer, kakva je sličnost između pastrmke i pisma, on verovatno neće umeti da odgovori . A sličnost je u šarama na koži ribe i listu papi ra, i na nj u upu­ ćuj e zajednički koren ovih reči donekle sl ičnog zvuka, sa znače­ njem ' šarati, šara' . Ili, zašto se kaže " !ep kao upisan " ? - Zato što upisan znači ' naslikan ' , dakle !ep kao slika. Istu situaciju nalazimo i u tako različitim jezicima kao što su staroegipatski i gotski, gde je isti glagol znači o 'slikati ' i ' pisati ' . U južno­ semitskim jezicima koren shf značio je ' pisati ' ali i 'dubiti ' . Poj movi urezivanja, grebanj a i l i slikanj a određuj u etimologiju i drugi h reči sa značenjem ' pi sati ' - npr. grč . grafein, lat. scri­ bere, nem. schreiben, engl . inscri be i td . A otkud upadlj iva formal na sličnost mnogih reč i u vezi s pisanjem i naziva za bukvu u više evropski h jezika? Nalazimo, n a primer, u našem jeziku reč i kao bukvar, bukvica, bukvalno ' doslovno' prema bukva; u ruskom 6yKea znači 'slovo ' ; u en­ gleskom, book je ' knj iga' a beech - ' bukva' ; u nemačkom, ana­ logno, Buch ' knj iga' i Buche ' bukva ' . Sve se ovo objašnj ava tek saznanjem da su pripadnici indoevropske zajedni ce koj i su živel i na tim prostorima pisali - na bukovoj kori . Etimologij a 36

PISMO

nam, znači , može otkriti ne samo kako se u početku pisalo, nego i na čemu . Već i pomenute dvosmi slenosti ukazuju na određene teš­ " koće si stematskog razgraničenj a "pikturalne " i " skripturalne funkcije naslikanog u ranim fazama. Drugi m reči ma, nije do­ voljno j asna granica između slikanj a kao umetničke ekspresije rcprezentacionog karaktera i slikovnog saopštavanja koheren­ tnih poruka - to jest, simboličke komunikacije vizuel ni m sred­ stvima. Ta razlika može biti naročito ugrožena kada se slikovne predstave odvij aj u u nizu, kao u tehnici stripa. No u ove kom­ plikacije ovde se ne možemo upuštati . Š to se pak tiče računanja, bilo da je reč o registrovanj u fizičkih predmeta i l i o apstraktnij i m kalkulacij ama vremena, ono pokazuje blisku povezanost, od samih početaka, embrio­ nalnih oblika pisanj a sa merenjem i , naročito, brojanjem. Osli­ kani pećinski zidovi na raznim kontinentima neretko sadrže i neku vrstu geometrij skih oznaka za računanje vremena, odnosno rudi­ mentarnih lunarnih kalendara, kakvi se i kasnije nal aze u usmenim ali i pismenim kulturama. Kako se može zaključiti iz već pome­ nutih rezova i čvorova, kao i iz činjenice da i društva koja nikad nisu čula za pismo redovno umeju da broje bar do 3, 5 ili 1 0 a često i dalje, brojanje evoluciono prethodi pisanju. Ali u najbližoj vezi sa pi smom, kako danas izgleda, j esu računovodstveni si stemi koj i su na prostori ma Bliskog i stoka bili korišćeni još pre nekih l O 000 godina, što će reći nekol iko mi lenij uma pre poj ave prvih pisama. Prema nedavno objavljenoj 37

RANKO BUGARSKI

i veoma zapaženoj teorij i američke naučnice Deni ze Š mant-Be­ serat, pismo zapravo vuče koren od tih sistema, pre nego od s l i ka. Naime, iz tog i kasnijih perioda pronađeni su u vel ikom broj u gl ineni kamenčići raznih vel ičina i oblika (nazvani to­ " keni " , engl . tokens ) , koj i su služili kao registar vrste i kol ičine robe u nekoj transakcij i . U nj i h su bili urezani različiti kon­ vencionalni znaci - mahom linije i tačke - kakvi će se tek znatno kas nije javiti na glinenim pločicama u prvim i tek de­ l i mično dešifrovanim oblicima sumerskog pi sma. Pri tome je upadljiva sličnost i zmeđu trodimenzionalnih kamičaka i dvodi­ menzionalnih zapisa na pločicama (v. Sliku 4: l - sedalo, 2 broj l , 3 - pas, 4 - ? , 5 - ulje, 6 - kamena posuda, 7 - žitnica, 8 - krava, 9 - srce, materica, 10 - neka životi nj a?, l l - ?, 12

- vuna) .

/�w> • fl 1\f�., I(D1 81192 11�3�11�4<81 l \7 CL>II'UW f711007�11�serl l� <9 IIGJ10� IIED11call�12q{@l �

s

6

9

Slika 4.

38

PISMO

A direktna veza, prema ovoj pretpostavci , jeste u gl inenim .. kovertama" u koje su tokeni stavlj ani kako se ne bi rasturiti i l i izgubil i . Međutim, kako ni ove stvrdnute vrećice nije bilo l a ko otvarati radi provere sadržaj a, vremenom je uvedena praksa da se taj sadržaj na njih otisne na spolj a vidljiv način - dakle,

kol iko i kakvih tokena ima unutra. Tako su tri dimenzije sve­ dene na dve, zamenjivanjem tokena oti skom i stog izgleda, a sami tokeni su postal i suvišni, kao i vrećice: ista evidencija mogla se praktičnije otisnuti neposredno na glinenu pločicu. Jednom izvede na posle milenij umske pripreme, ova fascinantna semiotička operacij a tako je obeležila sam čin rađanj a prvog pravog pisma u lj udskoj i storij i , jer je time otvoren put za po­ vezivanje pisanih simbol a ne sa sami m predmetima nego sa rečima koje ih označavaj u . U narednim pogl avljima prikazaće­ mo ovaj proces nešto podrobnije. S vodeći naše razmatranje porekla pisma, ipak ćemo da zaključimo da pismo kao celina, po svemu sudeći, nema jedin­ stven početak u slici, urezanom kamenčiću ili nečem trećem. Ono je nastalo u interakciji razl i čitih čovekovih moći i delat­ nosti , a u fazi u koj oj su se stekle razne praktične i druge po­ trebe koje smo pomenuli . Njegovi skromni počeci pre više od pet milenij um a označili su produktivan spoj pri mitivne računo­ vodstvene tehnologije i umetničke ekspresije. U svom potonjem hodu kroz istorij u ono će, dalje razvijajući svoje potencijale i umnožavaj ući svoj e zadatke, izrasti u plodotvoran i nezamenljiv medijum modernog života.

39

4

Od slike do slova

Tipologij a pisama U ovom poglavlj u najpre ćemo da izložimo jednu osnovnu

tipologij u si stema pisanj a, zasnovanu na pitanju šta u kojem s istemu pisani znak predstavlj a, tj . n a kakvu se vrstu nejezičkog entiteta ili pak jezičke jedi nice on u načelu odnosi . Ovde postoje dve početne mogućnosti . Jedna je da pisani znak direktno upućuje na neki element stvarnosti, neki predmet i l i pojam; takva pisma zovu se semasiografska. Druga mog�ć­ nost je da znaci prikazuj u jezičke jedinice na nek<>m od nivoa jezičke strukture, što je temeljno zajedničko obeležje glotograf ._

­

skih pisama. S emasiografski sistemi dele se, s a svoj e strane, na dve kategorije. U prvu spada piktografsko i l i slikovno pi smo, u s u š t i n i samo ni zanje m anj e i l i v i še stil izovanih slika i crteža koj i se nazivaj u piktogrami. Pri ncip j e sasvim j ednostavan, k ako pokazuj u pri meri na S l i c i 5 . Drugu kategorij u č i ni ideografsko i l i pojmovno pismo, čij i

ideogrami beleže i apstraktne poj move, dakle ono što s e ne 40

PISMO

�

= oko

\\

�

= reka

� pti
Slika 5.

može neposredno naslikati . Tako krug, koj i najpre označava sunce, kasnije si mbol izuje svetlost, toplotu, dan. Poguren lj ud­ s k i lik sa štapom označava starca, ali i starost, nemoć i l i oslo­

nac. A dok jedan određeni kineski znak označava ženu, dva takva znaka jedan do drugog ne označavaju dve žene već svađu . Ideogrami mogu da budu još apstraktniji, a i složeni, što vidimo iz primera na Slici 6 .

X

prijatelj stvo

�

noć

d<>

neprijateljstvo

plodnost (ptica+jaje)

Slika 6.

Pri i deografskom principu , kako vidimo, pisani znak nije više sl ika, kao u piktografiji, nego postaje simbol , time što do­ bija konvencionalno značenje koje se iz njega samog ne može neposredno niti nedvosmisleno iščitati . Prelazeći na glotografske sisteme, polazimo od okolnosti da jezičke jedinice postoje na različitim nivoima strukture je­ zika, što daje više teorij skih mogućnosti nj ihovog odražavanj a 41

RANKO B UGARS K I

u pismu - od koj ih se koriste samo one koje su za ovu svrhu podesne. Osnovna podela i ovde je na dve kategorij e : na pisma koj a registruju jezičke jedinice sa značenjem (logografska, čiji s u znaci logogrami) , i ona koj a reprezentuju jezičke jedinice bez samostalnog značenj a (jonografska, sa fonogramima kao svoj i m znacima). Prva grupa nosi kompromisan i zapravo neprecizan naziv, al i ćemo se mi nj ime služiti jer je sasvim uobičajen. Naime, termin upućuje na reči, a ove nisu jedine jedinice sa značenjem. Veće takve jedinice - sintagme i rečenice - možemo odmah da isklj učimo, jer zbog nj ihovog beskonačnog broj a ne bi moglo da funkcioniše pi smo koje bi moralo imati nov i drukčij i znak za svaku od njih. Na drugoj strani , manje značenj ske j edinice od reči (u l ingvističkoj terminologiji moifeme, pri čemu j edna reč može da sadrži jednu i l i više morfema) predstavlj aj u bolju osnovu za pismo već i zato što ih je u jezicim a uvek manje nego reči , pošto se mnoge morfeme ponavlj aj u u celi m nizo­ vima reči. Otuda bi bilo teško upotrebljivo i pismo koj e bi bilo dosledno logografsko, u tom smislu što bi imalo zaseban znak i za svaku složenu reč , uključujući i gramatičke elemente u njenoj strukturi . U primeni na srpskohrvatski , na primer, ono bi moralo da ima različite znake za reči čitati, čitanje, čitam,

čitao itd., pa sve to opet različito za pisati, pisanje, pišem, pisao itd. , što znači da bi se broj znakova merio desetinama ili sto­ ti nama hilj ada. M nogo je ekonomičnije zasnovati pismo na mor­ femi , što višestruko smanjuje broj u kupno potrebnih znakova, iako on i dalje ostaje velik. Pisma koj a se obično nazivaj u lo-

42

PISMO

gografskim, kao kinesko, zapravo su u osnovi ovakva, tj . mor­

fografska (sa morfogramima), ali se ovi termini ređe koriste. Fonografska pisma - čij i znac i , rekosmo, prikazuju isklju­ čivo glasovne vrednosti, bez neposredne veze sa značenjem ponovo se dele na dve glavne skupine. Prvu čine silabička ili

slogovna pisma, ili silabariji, čiji silabogrami predstavljaju slo­ gove datog jezika, obično parove konsonant-vokal . U nekim prelazni m oblici ma, ovde kao stožer najčešće služi konsonant, dok se njemu pridruženi vokali ubeležavaju neobavezno i ne­ sistematski . Zašto tako, a ne obrnuto? - Zato što u jezicima po pravilu ima znatno više konsonanata nego vokala, pa su oni utoliko i nformativniji. Mi bismo vokale često mogli čak i da izostavi mo, a da poruka ipak ostane prepoznatljiva. Tako, re­ čenicu "Zašto piješ kad ti škodi?" nije teško dešifrovati i ako se iz nje ispi šu samo konsonanti (Zšt pj š kd t škd), ali bi to bilo nemoguće učiniti ako bismo videli samo njene vokale (ao ie a i oi). Naj zad, u drugoj skupini n alazimo alfabetska ili glasovna pisma, u koj ima jedan pisani znak predstavlj a jednu osnovnu funkcional nu glasovnu j edinicu datog jezika - dakle, jedna gra­

fema predstavlj a jednu fonemu . Iz ovog određenj a vidi se da je reč o segmenta/nim jedinicama, koje uistinu čine osnovu praktično svih nesilabičkih fonografskih pisama. Postoji još jed­ na mogućnost, ali margi nalna - da znaci pisma ne predstavlj aju fonološke segmente u vidu fonema nego distinktivna fonološka

obeležja (tipa vokalsko/konsonantsko, oralno/nazalno, zvuč­ no/bezvučno, napeto/opušteno i td.) čijim se opozicij ima konsti43

RANKO BUGARSKI

tui š u foneme . Za ovaj tip nema zgodnog naziva (mogao bi se zvati obeležni prema engl . featural), al i je on i inače više teo­ rij ska nego praktična mogućnost. Te je vrste si stem binarnih opozicij a izgrađen za naučne potrebe u savremenoj generativnoj fonologij i , koji bi , međutim, bio kraj nje nepodesan za širu prak­ tičnu upotrebu. Treba ipak reći da istorij a beleži bar j edno us­ pešno konvencionalno pismo izgrađeno na ovakvoj osnovi , i to još u 1 5 . veku - korej ski hangul, o kojem ćemo još neku reč reći kasnije. Izloženu tipološku klasifikacij u pi sama možemo grafički da predstavi mo kao na Slici 7 .

�

pt srna -

-

- - .... l ...__

glotografska

semasiografska

~

.- - - -L - - - - , l

piktografska

,

------,

l

ideografska

logografska

silabička

Slika 7.

44

fonografska

alfabetska

"obeležna"

PISMO

Na ovoj skici pune crte idu ka sistemima koj i su u svakom pogledu punopravna i široko zastupljena pisma, dok isprekidane l: r l c

vode sistemima koj i su marginalni, i ako na razl ičite načine

i nije slučajno to što se oni nalaze upravo na ekstremima. Scmasiografija, realizovana kao piktografija, a u manjoj meri i k ao ideografij a, još uvek nije pi smo u pravom smislu reči , jer ne

reprezentuj e jedi nice jezika - a mi smo pismo ipak povezali " sa jezikom . Na suprotnom kraj u , kod " obel ežne fonografije,

još uvek je reč o j ezički m jedi nicama, ali na jednom vanisku­ stvenom nivou apstrakcij e koj i bolje odgovara naučnoj trans­ kripciji nego konvencional noj grafij i . Ovo ujedno znači da sušti­ nu pisma treba videti u glotografij i , ostvarenoj logografski ili fonografski , a u okviru ovog potonjeg pri ncipa, na sil abički ili alfabetski način - uz izvesne rezerve u pogledu adekvatnosti nekih od ovih termina.

Hronologij a evolucije pisma Polazeći od uloge slikovnog elementa u pismu , kao jedine racional ne osnove za ovakav poduhvat, u ovom odeljku izveš­ ćemo sažetu rekapitul aciju evolucij e pisma, u meri u kojoj je ona danas nauci poznata. To je j edna intelektualno uzbudljiva povest, koj a svedoči o jednom od naj većih dostignuća ljudskog uma. I za ovaj pregled može da nam posluži dijagram na Slici 7 , koj i j e sači nj en tako da pored tipologije odslikava - bar u

opštim crtama - i hronologij u razvoj a pisma u celini, i dući sleva nadesno. U tom smislu su tipologij a pisama i hronologij a pisma globalno paralelne. 45

RANKO BUGARSK I

Prva faza u istorijskom razvoj u pisma jeste pi ktografij a, n a koj u se logično nastavlja ideografij a . U embrionalnim obl i­ cima pisanja, kada je grafičko beleženje bilo retka i tem atski ograničena aktivnost, za zapi se o posedovanju, pozaj micama i dugovima, prenosu i manj a, porezi ma i sličnom moglo je da bu­ de dovolj no nizanje prosti h pi ktograma i ideograma za obične predmete i poj move, uz skučen repertoar ličnih imena i simbola za brojeve . Ali sa porastom potrebe za zapisivanjem, kao i širenjem kruga pi sanih materij ala na razne ugovore, proglase, zakonike i drugo, postala su neophodna grafička sredstva za izražavanje specifičnijih sadržaja, uklj učujući i gramatičke distinkcije. A za ovo je postojao samo jedan način - vezivanje pisanih znakova za jezik date civil izacij e . Stoga o istinskom pi smu govori mo tek kada potezi na crtežu prestaju da predstavljaju neki predmet i l i radnj u , pa i izveden pojam, i počinju da simbolizuj u jedinice odre đeni h jezi ka. Ovaj proces od fundamental nog značaj a za razvoj pisma, pri kome vizuelni znak predmeta dobija jezičko tumačenje, naziva se fonetizacija. Glavno uporište fonetizacije u početku su bil e reči ili m a­ nje značenj ske jedinice u nj ihovom sastavu, što je vodi l o lo­ gografskom načinu pisanja. Dalj om stili zacijom, odnosno fo­ netizacijom, dolazi do predstavlj anj a glasovnih skupova u po­ jedi n i m rečima nekog jezika. Ovde je klj učnu ulogu odigrao pri ncip rebusa, izveden iz homofonije - raširene poj ave da reči istog glasovnog sklopa imaj u različita značenja. Homofonij i je i inače pripalo važno mesto u pobolj šavanj u mehani zama pi46

PISMO

!-.anja. U ovom slučaju, na primer, sumerski piktogram koj i je predstavlj ao strelu počeo je da se koristi i za označavanje poj ma ' /.ivot' , koj i sa poj mom strele nije uopšte bio povezan po zna­ (·enj u a l i jeste na čisto zvuč nom planu - jer su sumerske reči t.a

strelu i život imale identi čan fonetski oblik, /ti/. Princip rebusa, koj i je označio prelomnu tačku u prelasku

na

[onografij u, nešto podrobnije ćemo pri kazati na jednom ve­

štačkom ali , nadamo se, razumlj ivom pri meru. Zamislimo da

je posredi srpskohrvatski jezik, i da u njemu crtež stol a počinje da označava ne samo taj predmet nego i broj l OO. Ova dvo­ smislenost mogla bi se ukloni ti tako što bi uz taj crtež radi ispravnog " čitanja" , tj . razumevanj a, u prvom slučaju bio dodat mali crtež stolice, a u drugom, recimo, mal a šaka sa napola savijenim prstima, koj a bi asociral a na brojanje; v. Sliku 8.

f� Slika 8.

Ovakvih dodataka, zvanih determinativi, bilo je mnogo u pismima starog sveta. Međutim, u sledećem koraku isti crtež stola mogao bi da označava i slučaj an sled tih gl asova u bilo koj oj reči, pa bi se reč stoka mogla pi sati kao na S l ici 9 . 47

RANKO B UGARSKI

�1

r�

KA

Slika 9.

Na ovaj način pisanje postaj e zavisno od konteksta. Tu već uveliko teče proces konvencionalizacije pisma - to jest, nj e­ govog udalj avanj a od vanjezičke prepoznatljivosti, uz spora­ zumno zadobijanje čisto jezičkih vrednosti . Narednu i završnu fazu ovog procesa predstavlj aju fonografska pi sma, koj a se naj ­ pre ostvaruju kao sil abička; o d ovih je bio samo jedan korak, al i presudan, do lingvi stički naj doslednijeg, pa u tom smislu i naj savršenijeg, oblika pi sanja - alfabetskog pisma. Ovom principu kao da je težil a hilj adugodišnj a evolucij a pisma, prelazeći dugačak i konceptualno skokovit put od slo­ bodne slike, koja se može pročitati " na bilo kom jeziku - što " znači i bez jezika - do potpuno konvencionalnog znaka za jednu fonemu j ednog određenog jezika. U prethodnom razmatranju izložili smo sušti nu različito

ustroj e ni h si stema pisanj a . Međutim, važno j e razumeti da se data kl asifikacij a odnosi na principe ustroj stva, te da navedeni tipološki i logički sled " od slike do slova" predstavlja šematsku rekonstrukciju pređenog puta i z moderne perspektive, a s ob­ ziro m na pismo u celi ni . Drugo je pitanj e kako su se razvij ala 48

PIS�IO

l '' ' l'' d i n a istorij ski nastala pi sma. Ako s ada pažnj u usmerimo � � � u j i m a, izneta podela ukazaće nam se kao samo uslovna, sa 1 1 1 1 1 1 •g i rn mešanim i prelaznim oblicima. Istorijski gledano, ona

., , . ""no del i mično podudara sa danas poznatom hronologijom I' V o l ucije pojedi nih pisama, koj a po pravilu nije bi la ni jedno­ � t a v n a ni jednosmerna. Mnoga od tih pisama nisu nikada ni ·. t t g l a do alfabetske faze, niti su uopšte nužno smerala tom cilj u .

l 'r i najvažanij a i najdugotrajnij a pisma starog sveta - sumersko, l ' g i p atsko i kinesko - tokom svog veoma dugog postojanj a u broj n i m varij antama i derivatima, a uz mnoga vrludanja i zao­ l.. rl'te, u pojedinim razvoj nim fazama različito su kombi novala l' k mente više pomenutih tipova - al i su uvek zapravo bila kom­ h i novana. I samo izrazitija i l i trajnij a prevaga nekog od nj ih donekle opravdava uobičajena pojednostavljenj a pri koj ima se neko dato pismo bez rezerve naziva ideografskim, logograf­ � k i rn, silabičkim i slično. Pisma ipak nisu proizvod laboratorije,

nego života i istorije. Tako i ovde nalazimo situaciju poznatu i z l i ngvističke tipologije u vezi s jezicima, koj i , kako god bi li

svrstani u tipološke klase, opkoračuju svaku od ovih, i spolj a­ vajući samo eventualnu dominaciju nekog od apstraktno kon­ ci piranih tipova, i uz to podložni tipol oškim promenama u vre­ menu. Da u pomenuti m kombinacijama nema ničega neobičnog, l ako ćemo da zaključimo čim se podsetimo da je i u našem al­ fabetizovanom svetu sasvim normalna intruzija drugih elemenata. Da počnemo izvan pisma u užem smislu, mnogi saobraćajni i drugi znaci su piktografske prirode, jer se na njima direktno vidi

49

RANKO B UGAR S K I

šta označavaju. Takvi znaci , koji svojim izgledom preslikavaju glavna obeležja označenog predmeta, u semiotičkoj terminolo­ giji nazivaju se ikoničkim. Neke pri mere vidimo na Slici 1 O.

® Slika J O.

Drugi su pak ideografski, budući apstraktni

konvencio­

nali zovani, kao što su ovi na S lici 1 1 :

a Slika l l .

Znaci obeju vrsta sasvim su uobičajeni, a najviše i h na­ lazimo na mestima kao što su aerodrom i , železničke stanice, saj movi i hoteli, gde se okuplj aj u predstavnici mnogih jezika, pa je dal eko l akše preneti odgovaraj uću informaciju tim putem nego i spi sivati natpise na više jezi ka. Logografski znaci već su sasvim obični i u samom pismu, kao kada se brojevi pišu brojkama - i i zgovaraju, naravno, kao reči , različito u raznim jezicima (npr. l = jedan/eins/one/uno . . . ) 50

.

PISMO

l 'u k vi logogrami su i matematički simboli kao hul za procent % , oznake valuta kao E ili

+,

-

,

=

itd., sim­

$, zatim engleski

1 1 1 a k & (tzv. ampersand), ekvivalentan reči and ' i ' , i mnogi d r ugi . Oni se često koriste i u konvencionalnom pismu, a nj ihov

hroj znatno se uvećava u specij alnim naučnim notacijama.

u

Ali i uopšte uzev, pomenuti tipovi retko su kad ostvareni i ole čistom vidu, kako smo već konstatovat i . Potpuno " čistih"

p i sama zapravo i nema - kao, uostalom, ni jezika ili rasa. Svi ra n i logografski sistemi u stvari su bili logosilabički, jer s u nj i­ hovi znaci, pored označavanj a reči, po pravilu kori šćeni i za

del ove složenih reči . S lično tome, mnoga stara i novij a pisma su

kombinacije silabičkog i alfabetskog pi sanj a . Pri tome je,

k ako ćemo videti u nastavku, veoma važnu ulogu igrala struk­ t ura jezika koj i je bivao pisan. Sve je ovo samo jedan aspekt opšte evolucije pisma kao procesa postepene sistematizacije raz­ norodnih postojećih elemenata, prethodno možda pri menj ivanih parcij alno, pa i haotično.

Semiotika pisma Gledano iz ugla semiotike kao opšte teorije znakova i zna­ kovnih sistema, na početku ranij e skiciranog puta nal azimo sa­

držaj bez izraza, zato što u igru još nij e ušao jezik. A na nje­ govom kraj u imamo izraz bez sadržaja, jer grafeme (kao ni foneme koje predstavlj aju) nemaj u nikakvo značenje uzete po­ jedi načno, nego označavaju tek kada se kombinuju u rečima. Dok je slikovno " pi sanje " sasvim nezavisno od jezika, alfabet51

RANKO BUGARSKI

sko pisanj e od njega u potpunosti zavis i ; a između ovih kraj n osti vizuel no reprezentovanj e predmeta i poj mova postepeno ali si­ gurno zamenj uje se beleženjem nj ihovih naziva u pojedinim je­ zicima. Ta putanja, dakle, vodi od ikoničkog znaka do čistog simbola. U ovom procesu odigrala se jedna uistinu temeljna semio­

tička promena, koju smo pri kraju prethodnog poglavlja ilustrovali primerom rađanja sumerskog pisma. Naime, na početku pisanja vizuelni kod je upućivao direktno na predmete, pa su njegovi ele­ menti bili maci za stvari, ili prvostepeni znaci. Ali sa interven­ cijom jezika vizuelni elementi upućuj u na reči koje označavaj u t e predmete, tako postajući maci znakova za stvari, ili drugoste­ peni znaci. Same stvari su na taj način postale suvi šne, jer je nj ihovu ulogu preuzeo jezik, i " ispale su " , da tako kažemo, iz pisma. Suština ove promene može se predstaviti kao na Slici 1 2.

�

j ezik

�

Slika 1 2.

Potom je, kako smo videli , i s ama predstava o reči ana­ li tički razl ožena u njene sastavne del ove . Osnove teorije o prvostepenim i drugostepenim znacima nalaze se već kod Aristotela. Ovaj misli l ac uz to je verovao, kao i mnogi posle njega, da pismo naprosto reprodukuj e govor. 52

PISMO

Ali iz našeg pregleda može se i zvesti opšti zaključak da pismo zapravo nije nikada bilo sredstvo transkribovanj a govora; takvu ambiciju mogu i danas imati samo specij alni sistemi naučne, fonetske transkripcije. Umesto toga, ono je bilo i ostalo instru­ ment za vizuel no predstavlj anje jezika putem grafičkog repre­ zentovanja njegovih različitih jedinica. Pri tome pi sani znaci uz manj i ili veći stepen vemosti odražavaju akustičke vrednosti odgovarajućih jedinica datog jezika u određenom razdoblju. Izloženi sled događaja u razvoj u pisma podrazumeva još jednu semi otički , a i inače , bitnu poj avu

-

linearizaciju. Na

samim počecima pisanja, i za beleženje sasvim jednostavnih podataka, redosled grafičkih simbola nije morao biti važan . Ako je, na primer, trebalo zabeležiti podatak o posedovanj u četiri ovce i tri krave, znak za ovcu mogao se j aviti četiri puta, a za kravu tri puta, u grupi. Ali rađanje potrebe za razvijenij im i specifičnij i m zapisima, koje je podrazumevalo intervenciju je­ zika, u isti mah je nalagalo poredak znakova u nizu, što je ka­ rakteristično za sve glotografske sisteme. Opštije govoreći, sin­

tetički doživljaj slike, koj a se može obuhvatiti jednim pogledom, pretače se u analitički izraz jezika, koj i m se zbog linearne pri­ rode govora to celovito opažanje mora razložiti u sukcesivne elemente . Drugim rečima, fizički svet se prelama kroz j ezik, i tek tako prelomljen nalazi odraza u pismu. Ovaj proces , na či­ jem je kraj u pisanje konačno uhvatilo korak sa l ineamošću go­ vora, obeležava veliki intelektualni uspon čoveka. To ostvarenje omogućilo mu je da i u pismu u potpunosti oblikuje, i u njemu pohrani , sve bogate plodove svoje jezičke moći .

53

RANKO BUGARSKI

Da ovo ilustrujemo običnim primeri ma iz svakodnevnog života. Ako neki pojedinac, neka se zove Dušan, sedeći u s voj oj sobi baci pogled kroz prozor i vidi grupu dečaka kako j uri za l optom po susednom dvorištu, njegov doživljaj tog pri zora je u suštini sintetičan: on u isti mah vidi sve što ul azi u njegov vidokrug. Ali ako Dušan zati m poželi da Ivanu, koji sedi dalje od prozora, opiše prizor koji mu se ukazuje pred očima, celo­ vitost njegovog doživlj aj a automatski ustupa pred sukcesivnoš­ ću koj u nameće anal itički mehanizam govora koj i je, odvij aj ući se u vremenu, nužno l i nearan . On mora da počne od dečaka, ili od lopte, ili od dvori šta, pa da onda neki m redom opisuje ono što vidi . S likar ili vaj ar, pri stupajući izradi svog umetničkog dela, mora negde da počne - kao i mi, ukoliko želimo da završeno delo posmatramo detalj po detalj ; ali mi isto tako možemo da ga vi dimo i u celini, j er ono postoji u prostoru. Međutim, ono što se odvij a u vremenu podložno j e nekom redosledu : slušaj ući kakvu simfoniju, mi smo - kao i u govoru - vezani za red koj i m vi bracije vazduha dopi ru do nas. Za razliku od govora, a zaj edno sa dečacima koje Dušan gleda, proizvodima likovnih umetnosti, i svim drugim što doživlj avamo čulom vida, pismo postoj i u prostoru - ali je, kao i vremenski vezani govor, a u kontrastu prema vizuelnim fenomenima, strogo podređeno za­ konitostima linearnog odvij anja. S toga, ako Dušan sada svoj prikaz igre pretoči u pisanu reč i da to Ivanu da pročita, ovaj se opet služi čulom vida, kao i Dušan dok je gledao kroz prozor - ali ako pokuša da kao i 54

PISMO

ovaj jednim pogledom obuhvati sve, neće videti ništa, i moraće da čita redom. Ovo pokazuje kako je govor intervenisao svojom

l i nearnošću i analizirao Dušanov prvobitni si ntetički doživlj aj . Ova analitička moć oduvek Ježi u osnovi jezika i govora, 1

l i ngvisti zato s pravom govore kako jezik analizira realni, pa i magi narni svet u kome žive lj udska bića. Ali pi sanje nije

u vek i malo ovo jedinstveno obeležje, nego ga je razvilo tek tokom procesa linearizacije. Neraskidivo vezan sa fonetizaci­ jom, ovaj proces sigurno vodi stvaranju prvih kompl etnih, dakle

sistematskih i formalizovanih pisama. Pri nj ihovoj upotrebi po­ stoj i svest da je reč upravo o pisanju - nasuprot ranij im nesi­ stematizovani m pojedinačnim ili bez reda grupisanim crtežima i l i grafičkim znacima, čije su funkcije mogle da budu razl ičite: umetničke, magij ske, pa i komuni kacijske . Prva dva potpuna pisma u danas poznatoj istorij i sveta su s umersko i egipatsko, koj ima sada pristupamo.

55

5

Najstarija pisma

Sumersko pismo Prvi nesumnjivi primeri konvencionalne upotrebe pisanih znakova nalaze se utisnuti na glinenim pločicama sa prostora Bli­ skog istoka. To je tzv. klinasto pismo ili klinopis, kojim su se počev od oko 3200. godine pre nove ere služili Sumerci . Prirodno je što do rađanj a pisma prvobitno dolazi upravo u donjoj Meso­ potamij i, plodnom međurečju Eufrata i Tigrisa - toj kolevci ci­ vilizacije, gde su iznikli i prvi gradovi na zemaljskoj kugli (Uruk, Ur, Vavilon i drugi). Sumersko pismo ujedno može da posl uži kao svojevrstan prototip nekih bitnih obeležj a pisanja i procesa u razvoj u pisma uopšte, koji će - razume se, sa lokalnim varijaci­ j ama - u suštini biti ponovljeni tokom evolucije drugih starih pi­ sama. Stoga ćemo njih ovde prikazati nešto podrobnije, a slične tendencije u drugim slučajevima samo ćemo da registrujemo. Posle Sumeraca, Akađani, Vavilonci, Asirci, Ugariti, Elamiti , Hetiti, Persijanci i drugi stari narodi tog područja pisali su svoje tipološki i genetski različite jezike prilagođenim verzij ama kl ina­ stog pisma, da bi ono svoj dugi vek završilo negde sa dolaskom hri šćanstva. 56

PISMO

Š to se tiče predmeta ovih zapi sa, u početnoj fazi to su 1 1 11 l a v n om bili primitivni računovodstveni dokumenti raznih vrs­ l tl Ndto kasnije j avlj aj u se magijski i religij ski tekstovi, kao 1 1 va n i čn i

proglasi i zakoni . Potom slede hronike, te zapisi pou­

t' n l lg , naučnog i zabavnog sadržaj a . (Slična hronologija pisanih l t l nrova uglavnom važi i za druga stara pisma, uz izvesne spe­

' l l i (· nosti. Savremenog či taoca, naviklog da visoko vrednuje pi­ �anu

književnost, možda će da zainteresuje podatak da pisma na­

'laju iz izrazito praktičnih potreba, dok se beletristički tekstovi p1 1 pravilu javljaju nešto kasnije u njihovom životnom toku.)

U pogledu formalnih principa, odnosno tipologije, arhaj ski 1 1h l ici sumerskog pisma su piktografskog, dakle j asno motivi­

� a nog ili ikoničkog karaktera. Ali ova ikoničnost rano se izgu­ hi la, tako da je pismo već do oko u

2500. godine p.n.e. sti lizovano

pravcu logografskog i silabičkog pisanj a, uz dodatak fonetskih

demenata - naročito pošto su ga, posle samih Sumeraca, drugi pomenuti narodi prilagodili drukčijim strukturama svojih j ezika. Ovakav razvoj , kako ćemo odmah videti , uveliko je diktiral a sama tehnika pisanja, pod koj om podrazumevamo prirodu po­ dloge i pi saljke , kao i način oblikovanja grafički h znakova. U svakoj civi li zacij i , materij alnu osnovu pisanj a pružalo je ono čega je bilo u izobilj u ; za Sumerce to su bile glina i trska. Pomenuti proces omogućuje uvid u jedan od najfascinan­ tnij ih aspekata čovekove evolucije - genezu glotografskog pi­ sma. Njegovu rekapitulaciju za sumerski period dajemo na Slici

1 3 , koja na primeru nekoliko grafičkih znakova uprošćeno Hu­ struj e nastanak i razvoj klinastog pisma. Stubac I daje njihov 57

RANKO BUGARSKI

izvorni oblik, u kojem su skoro svi prepoznatlj ive slike, sa sle­ deć i m značenjima: 1 - glava; 2 - usta, govori ti ; 3 - voda; 4 (kombin acij a glave i vode) - piti ; 5 - noga, ići, staj ati, doneti ; 6 - zvezda, nebo, bog ; 7 - zemlja (motivacij a ovog znaka je

izgublj e na); 8 - stidnica, žena; 9 - pl anina; 10 (kombi nacij a žene i pl anine) - robinj a (Sumerci s u uzimali robinje o d pl a­ ninskih plemena na istoku) . Svim ovim znacima odgovarale su, razume se, fonološke vrednosti , pa su to bi le pisane reč i - tačni­ je, m orfeme - sumerskog jezika, o kome nauka inače malo zna. U tom smislu je sistem bio logografski . Ali njegov izvorni pik­ tografsko-ideografski karakter ogleda se upravo u neposrednoj prepoznatljivosti znakova, što znači da su oni mogli da pred­ stavlj aj u i reči drugih jezika, dakako drukčijeg zvučnog obl ika. U skoro su svi znaci roti rani za 90 stepeni u levo, što po­

kazuje stubac Il. Ovaj na prvi pogled neobičan i proizvolj an zaokret izgleda da je usledio zbog načina držanj a pločice i l ak­ šeg praćenj a pi sareve ruke. Inače, sama poj ava naginj anj a ili preokretanja znakova, izazvana raznim čini ocima, bogato je do­ kumentovana i u drugim pismima. (Uostalom, takva opšta prak­ sa, koj a ostavlja dosta prostora i individualnim navikama, pa i u trenutnoj ćudi pisara i prepisivača, potraj aće do znatno ka­ snij i h vremena, kroz različite antičke i srednjovekovne rukopi­ sne tradicije. Do stabilizacij e i standardizacije oblika i položaj a grafičkih znakova zapravo ć e u punoj meri doći, kako ćemo kasnije videti , tek sa i zumom štampe.) S tubac III donosi , međutim, j ednu daleko važniju, fu nda­ mentalnu promenu . Naime , u prethodnim etapama slike su is58

PISMO

I 1

2

3

\? \f -

m

II

�


r

qf-:f

(!k ,

� ,

�

u

H

rf �

4

)?dl

az�

5

fL

r::=d ·

� �

6

*

*

*

�

7

•

�

•

�

8

v

t>

�

$--

9

� o�


�v

�

(? a�

+

�

10

w� ��

a
Slika 13.

59

�

RA:-IKO BUGARSKI

crtavane na glinenoj podlozi zaoštrenom pi saljkom, što je pru­ žalo široke mogućnosti vi zuelnog reprezentovanja, al i je naro­ č i to za pi sanje u nizu bilo nepraktično zbog rnrljanj a i zazvanog glinom izbačenom potezima pisaljke. (Treba imati u vidu da se radilo na vl ažnim pločicama, koje su se po ispisivanj u sušile i stvrdnj avale na suncu ili, ređe, pekle u pećima.) Stoga se ubrzo prešlo na tehniku utiskivanja pisaljke od trske sa trouglastim vrhom u gl inenu tablicu, što je davalo uti sak klina, zbog čega se cel o pismo i naziva klinastim. Ovom tehni kom teško su se mogle i zvoditi duže i naročito zaobljene linije, pa je otuda kl i­ nasto pismo srazmerno brzo evoluirala do sadržajno ispražnje­ nog i fonetski fiksiranog si stema za manipul acij u manjeg broja tipi ziranih otisaka koj i su se po određenim pravilima kombi­ noval i u složene znakove. Ovaj proces gublj enj a motivisanosti znakova kroz apstrak­ cij u i konvencionalizacij u , ilustrovan u stupcu III, uznapredovao j e , uz dodatna formalna uprošćenj a radi l akšeg i bržeg pi sanja i čitanj a, do etape pri kazane u stupcu IV. Znaci ovde već deluj u sasvim arbitrarno sa stanovišta sadržaja, ali i m s e zvučna vred­ nost precizira i utvrđuje - između ostalog, uz ograničavanje dej stva poli semije i homonimije. Pri tome j e nova manipul a­ tivna tehnika omogući l a drastičnu redukcij u broja odelitih zna­ kova: dok se u arhajskoj piktografsko-ideografskoj fazi taj broj možda peo i na 2000, već do 2000. godi ne p.n.e. on se sveo n a nekih 500 znakova u opštoj upotrebi . Pomenute tendencije biće j oš i zraženije u potonjim verzij ama kli nastog pisma, pa će tako staropersijski silabarij stići gotovo n a prag alfabetskog

60

PISMO

p i sanja. Kako pokazuj e Slika 14, on je sadržavao svega 36 znaJ.. ova (uz 4 l ogograma) koj i su mogli da označavaju bilo slogove l l i pojedinačne foneme. (Kako je ovo već 'e

6. vek p.n.e., ovde

mora računati sa uticajem već nekol iko stoleća postoj ećih

okolnih alfabeta - aramejskog, grčkog i drugih.)

1>--

m

t{<

��

ta

b,

ba

a,

a

TI

i,

i

(1f

u,

u

�TrT

t,

t.a

��

k,

ka

Mt>-

t,

tu

((�

n,

d , da

�>-TTT

• · ma

l(�

ll ,

�

<(j

k , ku

Š•

�l=

fr

i<((

g , gi

�(

<(TI�>-

8 · ga

�TI

d ' di

�

g,

gu


d , du

�

ba

f<(l

3. h

T�

((TY 1>--

'ijr>-

�. e,

ea

"i=

�

p,

r...r�

pa

D'-

Yf

�· .

""' J

��

r,

T i:l

IH((

r,

ru

�

l '

la

Tt:

s,

sa

T�

z,

za

m , mu

l

«

Q,

�a

ya

�

llr ,

e. ea n , na

y,

.

nu

Ill

v , '-'l

<(::(

h,

�ra

ha

Slika 1 4.

Egipatsko pismo Približno paralelno sa sumerskim pismom, iako sa malo kasnij i m početkom (možda oko 3 1 OO. god. p.n.e.) i verovatno pod njegovim delimičnim uticajem, u starom Egiptu razvijao 61

RANKO BUG ARSKI

se osoben oblik pisanj a koj i su Grci nazvali hijeroglifima (ot­ pri like 'svetorez' ) . Ovo ceremonijalno pismo najčešće se n al a­ zi lo po sveti lištima kao što su hramovi i grobnice, te na usprav­ n i m kamenim bl okovima spomeničke funkcije (tzv. ste/ama). Nasuprot formalnoj svedenosti i geometrij skoj apstraktnosti poznog klinastog pisma kao sredstva za zadovolj avanje ovoze­ malj s kih potreba, hijerogl ifi se obraćaj u bogovima i večnosti, pa svoj om vizuelnom upečatljivošću i raskošnom lepotom obl i­ ka i boj a čine jedinstven amalgram pisma i umetnosti . Ovakvi m svoj im izgl edom hijerogl ifi deluju kao autentič­ no piktografsko pi smo, ali je ovaj uti sak varlj iv. Pismo je za­ pravo od samog početka mešovite prirode: uz nesumnjiv udeo semasiografije, ono je ipak u osnovi glotografsko, na naročit nač i n se služi principom rebusa, a sadrži tri vrste znakova (si­ stemski gledano, slično sumerskom) . Prvu čine logografski in­ terpretirani piktogrami i i deogrami - sti l izovani crteži lj udskih glava, ptica, životi nj a, cveća i raznih predmeta. Drugu predsta­ vlj aj u fonogrami - posebni dodaci koj i , ukazujući na čisto zvuč­ ne vrednosti, olakšavaj u čitanje uklanj anjem dvosmi slenost i . A treću obrazuju determinativi - semantički klasifikatori koj i oz­ načavaj u red pojava na koje upućuje osnovni znak. Na primer, ako i sti znak usled homoni mije služi za beleženje reči sa zna­ čenj e m ' kuća ' i ' otići ' , tom znaku u ovom drugom značenju dodaj u se dve noge kao simbol kretanja. (Ovaj mehanizam već s mo, na nešto apstraktnijem nivou, i l ustrovali u prethodnom po­ glavlj u .) Zanimlj ivo je, uzgred, da jedan od determinativa nosi značenje ' apstraktan predmet' - što j e samo po sebi veoma ap-

62

PISMO

strak tan poj am ! (V. Sl iku 1 5 , koj a sadrži razne vrste znakova; to je " stranica " iz tzv. egipatske Knjige mrtvih.)

Slika 1 5.

I pored svoje naglašene sakralne namene, egipatsko pi smo moralo je, iz razumlj ivih razloga, da se kori sti i u različite sve­ tovne svrhe - počev od spiskova robe i poseda, preko bračnih i drugih ugovora i pravnih kodeksa, do književnih formi (himne, sage, basne, l irika) i naučnih rasprava. Među ovi m poslednjim pomenućemo, kao posebno aktuelna, područja geografije i as­ tronomije; potrebe navodnjavanj a i pretnja od poplava Nil a vo­ dile su izradi solarnog kalendara. A materij ali na kojima se sve to pisalo uključivali su, pored kamena, krečnjaka i grnčarije, i 63

RANKO BUGARSKI

mekše podloge papirusa i pergamenta, uz upotrebu pisalj ke masti la. Očigledno j e da se ovakav raspo!) nij e mogao pokriti pri­ menom i zvorne monumentalne verzije urezanih ili slikanih hi­ jeroglifa. Č im je pi sanje postalo nešto šira del atnost, što je proizvelo potrebu za manje nezgrapni m i brži m zapi sivanjem, u Egiptu su - kao, videćemo, i u drugim kulturama - razvijene

kurzivne forme pisanja. Za razliku od dekorativnih monumen­ talnih formi, primerenih spomenicima i j avnim natpisima, kur­ zivni obl ici pri lagođeni su efemernij im potrebama, te pisanj u na mekšim materij al ima. (Prateći ruku, o n i su u kasnijim s i ­ stemi ma pi sanja bivali i ukošeni , pa s e naziv kurziv d o danas zadržao u tipografiji za kosa slova kojima se često ističu delovi teksta.) Ovakvi praktičnij i obl ici egipatskog pisma bili su hije­

ratsko pismo za religij s ke i demotsko za svetovne svrhe. Oni su sti l izacijom postepeno izgubili svoj slikovni karakter, pot­ puno se lišavaj ući ikoničnosti , ali ipak nisu prerasli u alfabet. Jedino se može reći da su to već izrazito fonografska pisma, dok j e prvobitno hijeroglifsko pi smo, kako smo videl i, bilo sa­ mo del imično takvo. (V. Sliku 1 6, koj a prikazuje pomenuti pro­ ces : l

-

hijeroglifsko, 2 - hij eratsko, 3

-

demotsko pismo.)

Prethodno smo videli kako se sumersko pismo usled prak­ tičnih potreba srazmerno brzo menj alo u upravo naznačenom pravcu. Međutim, zahvalj uj ući upravo tome što su hijeratsko i demotsko pismo preuzeli na sebe širok opseg praktičnij i h z a­ dataka, izvorni hijeroglifi mogli s u da ostanu suštinski neiz­ menjeni, u svom punom reprezentacionom i koloritnom piktu64

PISMO

ralnom sj aju, tokom svog veoma dugog postoj anja. Jedino se nj ihov broj , koji je u početku verovatno bio osetno veći, posle nekog vremena ustalio na oko 500.

1

2.

l t& t1\ "' l' rn ta

3

t� �

�

// l � .J-. 4 � L � (O- )\ n -:2 ......." ,_IL A & � � ?J � ?l 1' v r ).e=. P1 fl i»> � � rn ll. (tJ N r

/

JJrJ

-Jo-

� �

? _p

�

�

(,..._ )

�

(:� l

aE!I!!III c:::a::. ..... .... = � l"000- 2 100 l70G-lOOQ •e oc

' !.:0<>0- 1100

:.,uoo ac>W-100

' 1 .100 K

.a.

�

b

' I 'JOQ K

" ""' K

, :zgg K

�

:&

�

'( --•oo K

Slika 1 6.

Za razl iku od sumerskog pisma, egipatskim pismom pi san Je samo jedan j ezik, egipatski , a takođe pribl ižno do nastupa nove ere. Nešto duže održal a se jedino demotska verzij a

�

do

5 . veka nove ere, kada je ovaj jezik u svoj i m kasnij im fazama, a pod uticajem hrišćanstva, počeo da se pi še modifikovanim grčkim slovi ma. Sveta pismena teokratske egipatske civili zacije tako su, posle više od 3000 godina kontinuirane upotrebe, po65

RAN KO BUGARSKI

tonula u mraku istorije, da bi nauka nj i hovu tajnu odgonetnula tek početkom prošlog stoleća - o čemu će biti reči u završnom odelj ku ovog pogl avlj a . Iako nije posl užilo kao gotov obrazac za dalj e prilagođavanje u primeni na jezike ml ađih kultura, drevno egipatsko pismo verovatno je predstavljalo bar početnu inspiraciju za rađanje prvi h semitskih pisama na susednim geo­ grafskim prostorima - proces u koj i ćemo da zaviri mo u sle­ dećem poglavlj u .

Kinesko pismo Dok su sumersko i egipatsko pismo davno izumrli zaj edno s a s tarim civilizacij ama koje su ih iznedrile, kinesko pismo, kao jedna od vrhunski h tekovi na naj starije žive civilizacij e , upo­ treblj ava se u konti nuitetu bar nekih 3500 godina, sve do danas . Na tom dugom putu ono je sačuvalo svoj a osnovna strukturalna obeležj a, iako je doživelo razne promene - najčešće na linij i formalnog uprošćavanj a komplikovanog grafičkog nasleđa. Ne­ ke od ovih promena i ovde su bile uslovlj ene tehnikom pisanj a - od ranih oblika urezivanj a na životinj ski m kostima i lj uštu­ rama, potom na grnčarij i i metalu , do i spisivanja kičicom i m a­ stilom na pločicama od drveta i bambusa, te na mekšim po­ dlogama kao što su svila, pergament i papir. Pore kl om takođe piktografsko-ideografsko, kinesko pismo je vremenom stilizovano i donekle fonetizovano, opet uz pomoć principa rebusa, a razvili su se i različiti stilovi pisanj a, uklj u ­ čujući i kurzivne forme. (S lika 1 7 i l ustruje promenu nekih ka66

PISMO

raktera od naj starij ih oblika do nj ihovih modernih ekvivalenata, a S lika 1 8 razne stilove pi sanja, rastuće kurzivnosti . ) bik

l

ovca

drvo

mesec

zemlj a

voda

tronožac

f � t

} _o_

�)

'ft

lF

.11

±

7k

MU

tt

*

Slika 1 7.

-t JE � l -t- tt w - � .i. J -:t 1 nn � �� j)t : jtf J ,ft tK ;rk : 7� � 1 �1� Slika 1 8.

Najstarij i danas poznati primerci kineskog pisma nalaze se na tzv. "orakularni m kostima" - kosti ma stoke i lj ušturama kornjača, iz peri oda dinastije Š ang (oko 1 500 godine p.n.e. ). 67

RAI>KO B UGARSKI

Pre dmet ovih zapi sa su razna proročanstva, što govori o ranoj primeni kineskog pisma u magijsko-religij ske svrhe; no n ij e iz­ vesno da je to i njegova najranij a upotreba, jer - u Kini kao i drugde - eventual ni ranij i zapisi na mekšim materij al i m a lako su mogli propasti, a arheološke i skopine mogu da budu stvar istorij s ke slučaj nosti . U svakom slučaju, pismo jedne tako bo­ gate i razvijene civi li zacije van svake sumnj e je pokrivalo uku­ pan raspon njenih raznovrsnih potreba, od računovodstva i me­ renj a do poezije i estetike. Pri tome je - sl ično Egiptu , ali na drukčij i način - čisto util itarna funkcij a pi sma, zahvaljuj ući već i samom izgledu i složenosti njegovi h znakova, kombinovana sa artističkom ek­ spresijom. Tako karakteri koj i obrublj uj u neki kineski pej saž često jednovremeno predstavlj aj u tekst i dekoraciju, a tradi cio­ nal n a kineska kal igrafij a u mnogim svoj i m ostvarenj ima dosti­ gla j e retko viđene vrhunce elegancije i vizuelne poetičnosti . Š to se pak tiče unutrašnje, sistemske strane ovog pisma, treba reći da ono uopšte nije ideografsko, premda se neretko takv i m smatra. Ono, n aime, ne prikazuje značenja neposredno, nego preko jedinica kineskog jezika, što znači da je u s ušti ni l ogografske prirode. Ali i ovakvo određenje treba precizirati . U kineskom, kao jeziku korenske (ili izol ativne) strukture, nosioci značenj a su međusobno jasno razgraničene morfeme, koj e se u iskazima prosto nižu jedna za drugom, pa su sintaksički ek­ vivalentne rečima. I morfeme su zapravo ono na šta se odnose kineski karakteri . S druge strane, kako se jedna morfema u i z­ govoru najčešće ostvaruje kao jedan slog, a slogovi s u takođe 68

PIS�lO

odelite jedi nice, karakter i ma zvučnu vrednost na nivou sloga. Ovo je, međuti m, sekundarna podudarnost koj a kinesko pismo ne čini s ilabički m : setimo se da silabogrami u p ućuj u na či sto glasovne skupove, a ne na značenj ske jedi nice. Ovako izvedeni trougao karakter-morfema-slog donekle je ideal izovan, jer u modernom standardnom ki neskom , za razl iku od klasičnog ki neskog, znatnij u ulogu igraj u i reči sl ožene od dve, pa i više morfema, a već ina reči danas ima i dva ili više slogova. Otuda su i m nogi karakteri složeni. Ipak, ostaje bitna činj enica da svaki ki neski karakter sadrži obaveštenj a u pogledu značenj a ( morfema) i zvuka (slog ) . Ovo je svakako povolj n a situacija, utol iko što onaj koji j e ovl adao pri ncipi ma ovog pisma pri pogledu na bilo koj i karakter otkriva i šta on znači i kako " zvuči " . Ali ove indikacije često su samo približne , pa i nesi­ gurne, iz razl oga na koje ćemo odmah ukazati . Naznačena struktura kineskog jezika

u

posebno zaoštre­

nom vidu nameće pitanje jezičke ekonomije, u smislu postizanj a potrebni h sem antičkih distinkcij a formalno ograničenim sred­ stvima. Broj morfema u modernom kineskom višestruko nad­ mašuje broj fonološki mogućih s logova. Pri strukturalnom pri n­ cipu da j ednoj morfemi odgovara jedan slog, iz ovog raskoraka sledi da će m noge morfeme, često sasvim nepovezane po zna­ čenj u , imati identičnu zvučnu real izacij u . Drugim rečima, ovde se u još akutnij em obl iku j avlj a problem homofonij e : gotovo da nema sl ogova koji bi nedvosmisleno izražavali samo po jed­ nu morfemu, prosek je možda 5-6 morfema po slogu, a neretko i po desetak i više morfema zvuči potpuno isto ! 69

RA N KO BUGARS K I

U govoru se ovaj problem rešava kontekstualno; međuti m, u si stemu pisanja čij i znaci primamo prikazuju morfeme a ne s logove, karaktera bi načelno moral o da bude približno onoliko kol i ko u jeziku ima morfema. Ovo izgl eda kraj nje nefunkcio­ nalno, ali bar uveliko redukuje dvosmislenost govornog j ezika. Upravo je zahtev da jedinice istog zvuka budu u pisanj u pred­ stavlj ene različitim karakterima, j er upućuj u na različita znače­ nj a, urodio nepreglednim mnoštvom karaktera. A ovo je opet, sa s voje strane, zakonito porodi lo različite mehanizme raste­ rećenj a glomaznog tradicionalnog grafičkog inventara. Pre sve­ ga, drastično je smanjen broj karaktera. Dok vel iki starij i rečnici s adrže i do 50 000 karaktera, od kojih su mnogi zastare l i ili specij al i zovani , obrazovani ljudi danas barataj u - kako se pro­ cenj uj e - sa možda 5-6000 njih, dok je za osnovnu pismenost dovolj no i " svega" 2000 (što je za evropske poj move takođe ogroman broj različiti h grafičkih znakova). Zatim, likovno su uprošćeni i sami pojedinačni karakteri. I treće, oni su tako ustro­ jeni i klasifikovani da je njihova manipul acij a osetno olakšana. D a ilustrujemo ovo poslednje, karakteri se formalno kl a­ sifikuj u po broj u poteza kičicom potrebnih da bi se i spisali u poj ednostavljenoj savremenoj verzij i , od l do 25 ; S lika 1 9 prikazuje spisak od 300 primamih karaktera, poredanih redo­ sledom rastuće grafičke kompl ikovanosti , a koj i se mogu upo­ treblj avati samostalno i l i u kombinacij ama. Vel ika većina svih karaktera pripada kategorij i semantičko-fonetskih složenica karaktera složenih od semantičkog klasifikatora (tzv. radikala), koj i upućuje na značenje, i fonetske oznake (tzv. fonetika), koj i 70

PISMO

/Tm t22 f5 l i, :12 � 13 S3 37J ft43 •l!.· � 123 tf 126 J!:. N ./ 4 -n 34 JTG4 li -;tas '"J :sr. r lij• t-ur; l..& 7)34 /IAI A� � 126 l_.7 Jt.37 "\:; C7 11:9'1 *127 L• X38 fLG8 11.• Jfl28 J . o X liO AL 6o �9'.1 /1<..120 < 10 r.a fl70 7(. 100 !1<.130 l ll r� � tn :u: 101 *: 131 .=.t2 .y 42 n 12 Ft 102 11\ 132 _LIS T" on f"t103 "- 133 "-.H "5" !eP• 1f.t04 ::1: l:U t\ lot 129 135 /\1& rt$ F 16 4 8 )\. .:::. e.�� 3t lOG ·s 13G �n En ii 107 8137 l \.11 JL 1e ({{ 48 ? �8 �WI .FJ 138 iLl\/ { 4.9 � �9 m 101 E,t39 11..,'20 1'10 :i. se 1::. 110 ž 140 fL 21 6n ..,, 81 �111 :i: lU +22 "Jn ....... ., t 112 1: 142 tQ R&3 rp a =F ll.S 8 1&3 n2' �54 lfJ" $114 }1;J 144 ....... 23 �16 Ll.JU *115 J{. Uli LJ !l �". Ill• lJ- lli liJ ld LJ. rl �- 67 ±ll nm 11Ju7 AtS !i_68 I.• }:1 118 Ep Ul L :t 1\.» T-• ?f" Ut Rl '" C:JO *eo {tili -=f 120 i!J-160 -,

ll

1:::.

ll

,:ic el T /R G% cp

. • .�

Ul

n

m

re .f.

�t M

Sl 24.1 ��� .illi. t&! =f 183 tJ. 213 * 243 .§_1!>4 �184 {t2u jl2u §tl!G �IM ..a 210 ;l; 2&6 (5 IGG $tas g ne � 2cG E. 157 ..�' 187 �717 �m E9 168 � 188 (2: 218 fEJ 248 9 .A��� *189 lm 21 mm �180 m-1110 �220 *250 8111 ffl191 lj� :!21 m 251 � IC2 -ffl-m E:Jm � 202 ' pg1G3 § 193 /?f223 H 2:.3 g tu � 2"1, }jtt64 4J:.204 9S �m 1 J! tt us � *' �IM e! lUG šf(m im 2611 3f ll� iiii 197 ;ift= 1it %67 JR.l88 im 19tl Efi! m -= 268 �IllO �IW mm fi 269 �200 r.x 170 ilfi200 � 171 i!§ 201 : �tsl + 1'12 f\202 ft =n �:zU ;Em �103 §m *263 11t 174 8Z04 .134 �te& * 175 tit !'l& Jt235 .268 'E 171 �- !12311 ·� 171 m- -jt:!:l7 jflw. * 178 !liJ• 1fm ��-� 17t �:!OO 1t �9 �289 � 180 �� %10 1! 2to $�o !�!

ffitm

111

152

:

Slika 19.

71

211

212

�271

*

272

Pi

z;.

·�!<.l Oi

�

� ...

.

�h 275

fl!

m

�

209

§m

�280 �t2�1 if m at283 � 2�, .�29S ��!lG $787 .

�: lt{

m

l] 291 .2!1'�

#293

ft2
ft300

RANKO B UGARSKI

u kazuje na izgovor. Radi kali i fonetici imaj u uzaj amno di skri­ m i nativnu funkcij u: jedan bez drugog pružaj u samo nagoveštaj značenj a odnosno zvuka, al i u spoj u daj u j asnij u sliku. Radikal i , koj ih je prethodno bilo više stoti na, svedeni su n a broj od 2 1 4 , al i m ogućnost različitog kombinovanj a radi kal a i fonetika um­ nožava grafički repertoar. Tako, na primer, karakter za re č /t' an g/ 'šećer' sadrži ra­ dikal sa značen jem 'pirinač', koj i kaže da je posredi nešto u vezi s a žitaricama, i fonetik sa izgovorom /t'ang/, koj i inače s amostalno služi kao karakter za l ično ime, a ovde je samo pozaj m ljen kao indikator zvuka, zbog homofonije sa reč i 'še­ ćer'. Drugim rečima, u sastavu ovog složenog karaktera radikal kao da kaže "ovaj fonetik do mene nije l ično ime nego žitarica" , a fonetik kao da uzvraća "ovaj radikal do mene je upravo ona žitarica koja zvuči kao j a, dakle šećer" . Ovo može da nas pod­ seti na sl ične diskrimi nativne mehanizme koje smo pom i nj ali ranij e , posebno kod egipatskog pisma. Ako se pak zapitamo zar ne bi bi lo j ednostavnije imati prost karakter sa značenjem 'šećer', odgovor je da bi možda bilo, u tom pojedinačnom slu­ čaj u kao i u drugima, al i da bi time bio narušen temelj ni pri ncip ekonomije na kome počiva ceo sistem. Naime, tako bismo opet dobi l i nesavladivo vel i k broj različitih karaktera koj i se moraj u učiti kao odelite jedinice

-

a daleko je ekonomičnije operis ati

manji m bro jem komponenti koje različitim kombi nacijama po potrebi daju složene znakove . Na spi sku od svega 21 4 radikal a, kao nosilaca semantičkih kategorija, može biti mesta samo za neodređen opšti poj am žitarica, zastupljen pirinčem, al i ne i za

72

PISMO

svaku žitaricu ponaosob; za speci fikaciju, kako smo videli , pri­ begava se odgovarajućim foneticima, koji drugde funkcionišu i samostalno, što je opet ekonomično. Na taj način, u ki neskom pismu ponovo vidimo na delu kombinatomi princip koji je početni glomazni inventar sumer­ skog pisma vremenom sveo na manipul isanj e tipiziranim oti­ scima kao komponentama znakova. Odi s ta fascinira nalaz da su u tako davna vremena, i nezavisno jedni od drugih, korisnici prvih pisama dol azili na slične idej e o tome kako uprosti ti i operacionalizovati inherentno glomazne logografske sisteme pi­ sanja. A pomenuti kombinatomi princip doći će do punog izra­ žaj a, kako ćemo videti u sledećem poglavlju, sa poj avom alfa­ betskih pisama. Počev od sredine prošlog stoleća bilo je i nekol iko pro­ jekata romanizacije - to j est, latiničke alfabetizacije - ki neskog pisma, što je jedna u nizu kineskih jezičkih reformi, preduzi­ mani h u razna vremena, sa nej ednakim dometom i uspehom. Aktuelna verzij a romani zacije, zvana pin-jin (pin-yin), zvanično odobrena 1 95 8 . godine, predstavlj a funkcionalno ograničenu do­ punu tradicionalnog sistema pisanj a u domaćoj i međunarodnoj upotrebi , al i ne i i sti nsku zamenu za njega. Tradicionalno kinesko pis mo preuzeto je i prilagođeno za pisanje drugih dalekoi stočnih j ezika - j apanskog, korej skog, vi­ jetnamskog. Ovaj potez bio je prirodan u svetlu OgJOmnog pre­ s tiža kineske civili zacije u tom delu s veta (u istočnoj Aziji Kina j e odigrala ulogu Grčke i Rima u Evropi), al i je bio �kopčan 73

RANKO B UGARSKI

sa vel i ki m praktičnim teškoćama j er je reč o jezicima tipološki veoma različitim i od kineskog i međusobno. Stoga s u u ovim kulturama ponikli i al ternativni sistemi pisanja. Pomenute pro­ bleme il ustrovaćemo kratkim osvrtom na j apanski slučaj . Negde oko 5 . veka nove ere u Japanu se počelo pisati pi­ smom kanđi (kanji), izvedenim iz tradicionalnih kineskih karak­ tera. Ali to nije išlo nimalo lako, jer dok korenskoj strukturi ki­ neskog odgovara kombinacij a logografskog i sil abičkog principa, aglutinativnoj strukturi j apanskog daleko je primereniji izrazito si­ l abički tip pisanja. Zato je iz kanđij a derivirano japansko silabičko pismo kana, čije se dve srodne i izomorfne verzije, svaka sa po 48 znakova, danas zovu katakana i hiragana; v. Sliku 20.

l-

romađi

2-

katakana

3-

hiragana

1

---

I

ro

h ,a

nl

ho

he

to

2

1

D

r'

-

rt.

-

Jo

3

.... ...

� n. r: l! - ! 't

1

wa

ka

2

ry tJ

9

? L.-- .,

1

w)i

o

ku

2

-* / ;;t ? Jf(

3

l> � t: < -'(::>

3

yo

ta

re

so ISU

Chi

rl

nu

+ lJ x ne

ru

.ft..-

9

:t

�

JQ

�

na

ra

mu

-- -r-

lwlc

u

-- � A ?

•'J �- -r 7 ;h %1• j. � tt � "? n � b (.r ; no

1

sa

2

it �

3

�

kl

)B ma

yu me ml

.:1

tt �

. .;1 -

� .H.

Slika 20.

74

-

'?

ke

tu

"T 7

1 H" .J. s hl

We

hl

ko

e

:J z

..

._

te

a

7 7

� 't SJ

rno se

su

n

� ..::E. t � �-7.. ;... l

.i. ZA � -tt

-r �

PISMO

S obzirom na nj i hov nastanak i istorij ski razvoj , prvi si­ stem je pogodnij i za stručnu, a drugi , kurzivnij i , za svakodnevnu i književnu upotrebu . Odskora uz to postoj i i romanizovana verzij a j apanskog pi sma, zvana romađi (romaj i ) . Međuti m , ovo danas nisu četiri al ternativ na sistema za pisanj e istih tekstova, nego komponente zajedničkog konvenc ional nog pisma u opštoj upotrebi - što zna­ či da se elementi svih nj ih kombi nuj u u bezmalo svakoj rečeni­ ci . Okvirna ras podela pri tome j e sledeća: karakterima kanđij a piše se veći na leksičkih reči, uklj učujući naročito one ki neskog porekl a; karakterima hiragane gramatičke morfeme i neke do­ maće reči ; karakterima katakane reči transkri bovane iz zapadnih jezika i drugi delovi teksta koj i se posebno ističu; a romađij em - reklamni segmenti , internacional ne skraćenice i slično, npr. u štampi. Ova mešavina či ni j apansko pismo najkomplikovani­ j i m na svetu, s loženij i m i od ki neskog, iz koga je prvobitno poteklo. Tolerisanje takve složenosti , sa uti l itarnog stanovišta začuđuj uće, može se obj asniti jedino kao odraz ukorenjene so­ ciolingvističke tradicije. Naime, pisanje je u ovoj zemlj i od po­ četka uživalo status prestižne arti stičke delatnosti, pa je japan­ s ko pismo i zamišljeno upravo tako da bude intelektualno i umetnički izazovno, a ne j ednostavno i funkcionalno - i to na­ sleđe, koliko god moglo izgledati anahrono u modernim vre­ meni ma, održalo se do danas.

75

RANKO B UGARSKI

Dešifrovanje starih pisama Ukazaćemo još na problem odgonetanj a zapi sa pisanih ne­ poznatim pismima. Ovaj del ikatni i mukotrpni posao zahteva određena predznanj a o istorij i i kul turi date zajednice, a uz to i i nventivnost (pa i detektivske sklonosti ! ) onoga koj i mu pri­ stupa . Uspešno rešenje može, međutim, da bude od izuzetne v rednosti. Ocenj uje se da je dešifrovanje klinastog pisma done lo više saznanj a o civilizacij i Sumera i Vavilona nego svi arheo­ loški nalazi sa tog područj a . A ako se tome doda i deši frovanje hij e roglifa, može se reći da su ova dva intelektualna dostignuća 1 9 . veka, uzeta zajedno, našem poznavanj u prošlosti dodala tri mi lenijuma zabeležene istorije. Tekst na nepoznatom pismu po pravilu se može odgonet­ nuti samo ako je poznat jezik tog dokumenta, ili bar jedan od j e zika ukoliko je reč o dvojezičnom ili vi šej ezičnom zapisu (bi­

lingvalu, trilingvalu, kvadrilingvalu). Upravo ova potonj a srećna oko l n ost omogući la j e dešifrovanj e egipatskih hijeroglifa 1 822. godi ne . Naime, Napoleonova ekspedicij a u Egiptu 1 799. godi ne otkri l a j e u delti Nila kamen od crnog bazalta, nazvan rozeta po mestu nalaza, sa tekstom na grčkom i na egipatskom , pri čemu je ovaj drugi pisan u dve verzij e - hijeroglifskoj i de­ motskoj . (Kako j e kasnije utvrđeno, kamen potiče iz 1 97 . go­ dine p . n . e . , a predmet zapisa j e sveštenički dekret povodom km­ n i s anj a Ptolomej a V; v. Sliku 21 . ) Polazeći od grčkog, francuski egiptolog Žan-Fransoa Šam­ polion uspeo je da dešifruje ostal a dva pisma. On je ti me de76

PISMO

finitivno opovrgao i j ednu ukorenjenu zabludu. Dugo se sma­ tral o da s u hijerogl ifi piktogrami i l i ideogrami koj i di rektno upuć uj u na svete sadržaje, ali je on, sledeći svoj u intuicij u, sa­ mim či nom dešifrovanj a dokazao da je si stem u osnovi gloto­ grafski, jer je reč o zapisima na egipatskom jeziku, i to deli­ mično fonografski .

Slika 21.

77

RANKO B UGARSKI

Sličan podvig izveo je 1 952. godine britanski arhitekt Majki Ventris uz pomoć klasičara Džona Čedvika. On je posle dugo­ traj nih napora, ovog puta bez oslonca u drugom jeziku, dešifrovao tzv. Linear B, pokazuj ući da je jezik tog dugo zagonetnog pi sma, otkrivenog tokom arheoloških iskopavanj a u Knososu na Kritu 1 9 00. godine, bio grčki . Tačnije, to je bio grčki dijalekt koj i se i zmeđu 1 400. i 1200. godine upotreblj avao na Kritu i u j užnoj Grčkoj . Time je pružen i dokaz o postoj anj u preal fabetske pismene kul ture na grčkom tlu, jer je ovo pismo relativno čist primer si­ l abičkog tipa (v. tabl icu iz Pilosa na Slici 22).

Slika 22.

78

PISMO

U oba slučaj a, kao i inače pri odgonetanj u zaboravljenih pisama, važnu početnu pomoć pružila je identi fikacij a vlastitih

imena , često pozaj mljenih iz drugih i nauci poznatij i h j ezika. Tako je Ventrisu veoma pomoglo j avljanje toponima Knosos i Pilos, a Šampolionu - i mena Ptolomeja, Kleopatre i Aleksandra Velikog . U ovom potonjem slučaj u , koj i ćemo kratko da ilu­ struj emo, imena vladara nije bilo teško uočiti, jer su zbog svoje važnosti isticana stavlj anjem u ovalan i l i duguljast okvir; to su tzv. kartuši (franc. cartouche) - u neku ruku, prototip kurziva ! Šampolion je najpre deši frovao kartuš sa imenom Ptolomeja, da­ j ući znacima fonetske vrednosti, a zatim, prateći nj ihovo ponavlja­ nje, i one sa imenima Kleopatre i Aleksandra (v. Sliku 23). P

T

Oo

Ll

O

L

M

JZ",�

:h

k

S E

qq

S

P � .__ :).____,

..""

Cleopatra

•

L

Y

fl �e=

��'!

n

R

s

=

Alexander

Slika 23.

Tako je uvećao broj odgonetnutih znakova, što je u pri­ meni na celi nu teksta progresijom dovelo do dešifrovanj a celog pisma. Sve ovo nij e , naravno, bilo tako jednostavno kako smo 79

RANKO BUGARSKI

mi to uprošćeno prikazal i ; pored vel ikog znanja i strplje nj a, kao i stvaral ačke intuicije, uspehu je ponajviše doprinela zdrava l i ngvistička metodologija. Tokom prošlog veka naj većim delom je de šifrovano kli­ nasto pismo (najpre u staropersij skom sil abarij u, kao njegovom n ajj ednostavnijem i n �jsistematskijem obl iku) , naj vi še zaslu­ gom Nemca Georga Fridriha Grotefenda i Engleza Henrij a Ro­ li nsona. Ovde je ključ pronađen proučavanjem trojezičnih za­ p i s a persij skih kralj eva, pisanih s taropersij skom , elamitskom i

a kađanskom verzijom klinastog pisma. Zatim je, u prvim de­ cenij ama našeg stoleća, uglavnom odgonetnuto hetitsko pismo, koj e se upotreblj aval o od oko 1 500. do 700. godi ne p.n . e . na prostorima Anatol ije i Sirije, i to najpre u njegovoj klinastoj a poto m i hijeroglifskoj real i zacij i ( Čeh Bedži h Hrozni, odnosno Amerikanac l. J. Gelb i drugi ) . Ovi hetitski sil abarij i sadrže n aj s tarij e nauci poznate zapise jednog indoevropskog jezika. Međutim, u odsustvu neophodnih uslova mnoga dokumen­ tovana pi sma nisu ni do danas odgonetnuta (neka su samo ma­ nj i m del om pročitana), tako da predstavlj aj u otvoren i zazov ot­ krivačkom duhu. Nj ih ima u raznim delovima sveta i u razl i­ č i ti m kulturama. Na prostoru Mediterana i Bl iskog istoka, to se u prvom redu odnosi na preostal a važnija pi sma tog regiona -

protoelamitsko u El amu, drevnom kraljevstvu istočno od Va­

vilonij e , neznatno mlađe od sumerskog i egipatskog ali m nogo kraćeg trajanj a (3 000-2200. p.n.e.), te na pisma kritske i l i mi­

nojske kulture (2000- 1 200. p.n.e.). Među ovima su Linear A i potpuno nepoznato pismo piktografskog lika pronađeno j edino 80

PISMO

na obe strane poznatog gl inenog diska iz Festosa, verovatno iz 1 7 . veka p.n.e . , sa utisnuti m znacima spiral no raspoređenim u grupama od dva do pet, što upućuj e na silabarij (v. S l iku 24).

Slika 24.

U dol ini Inda, na lokal itetima Harapa i Mohendžo-Daro, iz mulja je iskopano nekol iko stotina pečata od kamena i bakra sa urezani m l i kovima životinj a i predmeta i pratećim grafičkim znacima, grubo datiranih u period oko 2200. godine p.n .e. O kratkovekoj prei ndoarij skQj kulturi koj oj su pripadali ne zna se ništa, pa tako ostaju nepoznati jezik i pismo ovi h kratkih zapisa. Ovo pismo nauka registruje kao protoindijsko (v. Sliku 25). Kao svojevrstan kuriozitet vredi pomenuti j oš zagonetno pismo zvano rongo-rongo na drvenim pločama i stenama uz dži novske kamene figure Uskršnjeg ostrva u Polinezij i , koje svoj u tajnu - ako je uistinu reč o pravom pismu, u što neki sumnj aj u - ljubomorno čuva još od Uskrsa 1 7 22. godine, kada je ostrvo otkrio holandski admiral Jakob Rohefen. 81

RA N KO B UGARSKI

Slika 25.

Među nedovoljno upoznatim pismima ipak je najmarkan­ tnij a porodica pisama prekolumbovske Srednj e i delimično Juž­ ne A merike, po svemu s udeći nezavisnog nastanka, sa počecima možda tokom poslednj i h stoJeća pre nove ere. Ovim pismima kroz vekove su se služile kulture Olmeka, Maj a, Tolteka i Aste­ ka, a prvi dešifrovani spomenici padaj u u 2. i 3. vek nove ere . Naj važnij e među nj ima j e p i s m o kul ture Maj a na Jukatanu , koj a j e i i nače dostigl a visok civili zacij ski nivo. Majansko pismo čine hij eroglifi osobenog i upečatlj ivog i zgleda, urezani u ka­ men ili islikani na papiru od l i stova agave u vidu iluminiranih rukopisa (v. Sliku 26) . Pojedinačni glifovi imaj u oblik zaobljenih kvadrata, koj i s u u kodeksima kurzivno ukošeni, obično s u raspoređeni dvo­ stubačno i čitaj u se u parovima odozgo nadoJe. Iako su majanski jezici i danas u upotrebi na toj teritorij i , hijeroglifi s u samo deli m ično odgonetnuti zato što su španski osvajači u svom pra82

PISMO

Slika 26.

83

RANKO BUGARSKI

vovernom destruktivnom žaru uništili gotovo sve što se od ove "varvarske" kulture moglo uni štiti, uklj učuj ući i skoro sve ru­ kopise. Stoga su dosad ugl avnom dešifrovani datumi, brojevi i imena vladara, dok je sa kontinuirani m tekstovima išlo mnogo teže . Ipak j e utvrđeno da j e pismo naj vi še korišćeno u kalen­ darske i hronološke s vrhe, za beleženj e važnij i h događaj a u ži­ votu v ladara, te u ritualni m, mitološkim i astrološkim funkci ­ jama.

I ovaj si stem dugo je smatran čistom piktografijom i l i ide­ ografijom, ali su novij a prouč avanj a iza mnogih od više stoti na s ačuvanih slikovnih znakova otkril a logografij u sa elementima [onografije, i to uz, kako i zgleda, neizbežni princip rebusa. Tako učestal a pojava glave ajkule na glifovima nalazi obj ašnjenje u homofonij i reči sa značenjem 'aj kula' i 'broj ati ' /šok/, pa je ova "slika" zapravo znači l a 'od', 'do' i s lično u vezi s datira­ nje m . Ovo pokazuj e kol iko kod logografskih si stema spolj ni i zgled znakova može da zavara ako se samo gledaj u sl ike ume­ sto da se u nj ima traže reči . A šire govoreći , i ovde se u nekim bitni m tačkama ponovi l a priča o razvoj u pisma u S tarom s vetu . U poj edi nostima je tu i tamo bilo i inovacij a ; u elabori ranom

pi smu Asteka, na pri mer, pronađeni su i crteži lj udskih li kova koj i ma iz usta i zlazi balončić sa upisanim tekstom, kao u mo­ dern i m stripovima. Napomenimo još da kod hij eroglifa, maj anskih kao i egi ­ patskih , slika neke životinje i l i bi lj ke (krokodila, psa, određenog cveta i sličnog) često ima i simbolička značenja, ve zivanj em za lokalna kul turna verovanj a o smrti i zagrobnom životu , sreći 84

PISMO

i nesreći, lj ubavi i neverstvu i td. Ovakva simbolika tekstu daje dodatnu di menzij u, ali kako se iz nj ega ne može neposredno iščitati , predstavlj a i dodatnu teškoću za dešifranta ukoliko mu dati kulturni obrasci nisu već poznati . Šematski sumiraj ući izložene di leme, nalazimo da jedna sl ika u nekom hijerogli fskom nizu ima čak četiri mogućnosti tumačenj a - kao l. upravo to, dakle slika ili ilustracij a, vanje­ zički ornament; 2. simbol neke apstraktne kategorij e; 3. reč ko­ jom se nasli kano imenuje u datom jeziku; 4. neka "sasvi m de­ seta" reč, sa prethodnom povezana slučajnošću homofonije. S ve ovo pokazuj e koliko j e trnovit i raznim zamkama posut put odgonetanj a nepoznatih pisama, naročito u početnim fazama tog procesa, i ujedno obj ašnj ava činjenicu da bogata riznica takvih pisama širom planete još uvek čeka svoj e klj učare.

Slika 27.

85

RANKO B UGARSKI

Na kraj u ovog pregleda naj starijih pisama, na S l ici 27 pri­ kazujemo lokacij e gl avnih pisama do početaka alfabetskog pi­ sanj a: l - sumersko, 2 - egipatsko, 3 - protoindij sko, 4 - kri t­ ska, 5 - heti tske, 6 - ki nesko, 7 - sevemosemitski protoalfabet.

86

6 Alfabetska pisma

Počeci alfabetskog pisanj a Alfabetski pri ncip pisanj a, po kome jedna grafema odgo­ vara jednoj fonemi, proi stekao je iz hilj adugodišnj e evolucije pisma. Stoga se zasluga za nj egovo otkriće ne može u celosti pripisati samo jednom narodu . Pa ipak, presudni korak od si­ l abarij a ka alfabetu autohtono je učinjen, koliko se danas zna, s amo jednom: negde između 18. i 1 6 . veka pre nove ere , na teritorij i današnj e Sirije i l i Palesti ne . Otuda se ne može sasvim i sklj učiti - iako nije nimalo verovatna - mogućnost da je u ovom konceptualnom skoku od izvanrednog značaja, koj i nama u retrospekcij i izgleda kao logičan završetak j ednog mi lenijum­ skog procesa, važnu ulogu odigral a i i ndividualna inspiracija nekog anonimnog genija koj i izranj a iz pepela vekova, pružaj ući nam osnov buduće pismenosti naj većeg dela čovečanstva - fo­ nemsko načelo pisanja. Međutim, m noga pitanj a u vezi s na­ s tankom i razvojem alfabeta j oš uvek su u nauci sporna, pa tako i mera eventualnog poj edinačnog doprinosa ostaj e u do­ menu spekulacije.

87

RANKO BUGARSKI

S druge strane, bitni prelomni događaj i mogu se dosta po­ u zdano smestiti u šire prostorne i vremenske koordinate. Do nj ih je po pravi lu dol azilo, kao i inače u razvoj u pi sma, u pro­ cesu pri l agođavanja već postojećih sistema pisanj a jezicima drukčij e strukture od onih za koje su ti sistemi prvobitno uo­ bličeni. Kako smo već videli, dve vel i ke civilizacije Bliskog istoka, mesopotamska i egipatska, u nekim el ementi ma pri bli ­ žile s u s e alfabetskom pi sanj u, ali ga u celini ni su dosti gle. Ono se u potpunijoj formi razvilo tek na prostoru i zmeđu nj ih, nastanjenom starim jevrej skim narodima. Kako je do toga došlo? Pre svega, i egipatski i sumerski sistem imali su u sil abičkoj komponenti svoj i h mešovitih gra­ fič ki h repertoara znake koji su mogl i da predstavlj aj u i poj e­ dinačne foneme ako bi se pod određenim okolnostima slogovi sveli na njih. Tako s u neki egipatski znaci prikazivali jedno­ konsonantske korene, a neki sumerski - vokalske vrednosti . Već u ovome može se videti embrion alfabetskog pisanj a. Polazeći od ovakvih silabičkih elemenata i podešavaj ući ih strukturi se­ mitskih jezika, pomenuti jevrej ski narodi izradil i su prve kon­

sonantske alfabete, kod kojih su pisani znaci zapravo predsta­ vlj a l i i nventar konsonanata. Naime , u semitskim jezicima no­ silac l eksičkog značenj a je koren sačinjen od konsonanata, dok vokali uglavnom unose modifikacije gramatičke prirode , za koj e se n a počecima alfabetskog pisanj a smatralo d a su od sekun­ darne važnosti jer se ionako najčešće mogu razabrati i z kon­ teksta (tako npr. koren ktb u arapskom nosi porodicu reči i obli­ ka u vezi s pisanjem). Stoga su u pisanj u vokali bivali izosta88

PISMO

vlj e ni , ili upisivani posebnim oznakama oko konsonanata. Ovaj postupak zove se vokalizacija teksta, a same dodatne oznake koj e omogućuj u da se tekst i spravno i precizno pročita poznate su pod slikovitim nazivom matres lectionis ('majke či tanja') ; takvo pisanje zvalo s e 'puno' (scriptio plena). Naj starij i poznati protoalfabet, severnosemitski, sastoj ao se od 22 konsonantska znaka, a potiče iz perioda oko 1700. godi ne p.n.e. Od nj ega vode koren mnoga pisma ovog tipa, uk­ lj uč uj ući feničansko, aramej sko, hebrejsko i arapsko. Kako se iz izloženog može zaklj učiti , konsonantski alfabeti su u stvari prelazni oblici između sil abarija i potpunih alfabeta, pa ih stoga neki stručnjaci i ne svrstavaj u u alfabetski nego u silabički tip pisanja. Većina nj ihovih simbola reali zuje se silabički ; tako he­ brejski znak zvani bet nema zvučnu vrednost s amog konsonanta lb/ nego slogova /bal, !bel, !bil, !bol ili /bu/. (Ovo je istovremeno povezano sa okolnošću, važnom za nastanak alfabeta, da se za razliku od vokalskih fonema - konsonanti po pravilu ne iz­ govaraju samostalno nego uz neki prateći vokal, tako dobijajući " "i zgovorlj iva i mena; uporedimo i danas l atinične nazive slova " " " " " "be , "ce , "de , "ef', "ge , "ha itd.) . Međutim , mali i nventar simbola - do 30 - ove si steme ipak određuj e kao alfabetske. U drevnom Mediteranu, kao basenu u kome se odvij ao i ntenzivan privredni, trgovački i kulturni život, u znaku broj nih kontakata i razmene materij alnih i duhovni h dobara između ve­ likog broj a lokalnih al i i udaljenij ih naroda, nastaj ala su, menja­ la se, odumirala i u drugim oblicima oživlj avala mnoga i raz­ novrsna pisma. Tu su, primera radi, koegzi stirati ili se smenji89

RANKO B UGARSKI

vali tipološki razl ičita pisma Krita i Mikene, kiparski i hetitski

silabarij, te prvi konsonantski alfabeti . Pri tome su se neka od nj i h ostvarivala sredstvima nasleđenog klinastog pisma, ali su većinom razvijane i drukčij e, primerenij e grafičke aparature . U takv i m uslovima veza i zmeđu tipol ogije i hronologije, ustanov­ Uena u 4. poglavlju ove knj ige, nužno se rel ativi zuje, pa tako treba posmatrati i okvirnu podelu s i mbolizovanu naslovima prethodnog i ovog pogl avlja. Naime, u rel ativnoj , "tipološkoj " hronologiji takva deoba či ni se opravdanom, iako su u apso­ l utnoj hronol ogij i sami počeci al fabetskog pi sanja - za razliku od nj egovih potpunij ih obl ika - možda nešto starij i od kineskog pisma u njegovoj dokumentovanoj i već prilično razvijenoj fazi . Jedno od važnij i h mediteranskih pisama bio je ugaritski klinasti konsonantski alfabet (nazvan po gradu U gari tu bli zu Biblosa) oko 1400. god. p.n.e., sa 22 konsonantska znaka. Za­ menj uj ući klinasto pismo znacima s lovnog tipa, Feničani su oko l 000. god. p.n.e. ostvaril i konsonantski princip u najčistije m i

najprostijem vidu, što je - udruženo s a nj ihovom pokretlj ivošću kao vodeći h moreplovaca i trgovaca i stočnog Mediterana - uči­ nilo da su upravo iz ovog pisma, a preko grčkog, potekla naj ­ važnij a pisma zapadnog sveta. (Slika 2 8 prikazuje feničanski zapi s iz Biblosa.) Ali pre nego što nastavimo sa pričom o prel asku konso­ nantskih alfabeta u potpune alfabete, kratko ćemo se osvrnuti na n aj važnije prelazne oblike silabičkog i alfabetskog pi sanj a u ovom delu sveta. Pri tome moramo i m ati na umu metodološki važnu okolnost da j e upotreba naziva kao što su semitska pisma, 90

PISMO

hebrej sko, arapsko i l i grčko pismo stvar naučne konvencije . Pri­ bližna datiranj a nekih od ovih pisama koja će da uslede ne znače da su narodi koj i se u nj ihovim nazivima pominju pre toga bil i nepismeni , nego, naj češće, d a su s e oni - ili nj ihovi delovi ranije služili drugim pismima. Tako su Jevrej i pretežno pisali aramej skim pismom ; Grci na Kritu i Kipru prealfabetskim si­ l abarijima; a među nekim Arapima preislamsko južnoarabijsko pismo, čij i je moderni izdanak etiopsko pismo, bi lo je u upotrebi dobar milenij um pre poj ave pisma koje nazivamo arapskim.

•�f� K 6C9 1'V(j• 11 S l<)� 1 ćo .:9 ftlr (o) I iff J j {o 1f'*l'-l- �+ If' 1.] _j�

k

Itf fl j• K�t-J1}7f�•)'(lfY1j-.vlf ��'YtfJtk � J'?+.i+J3m;wjlyeEJiif:+t/+t1T '�1/:':. 1 {1�J'Ić5]71'Z.Co IJV14)JW/'"tl1ii,• K "3y,{g1,{o,l1191-l+l1J't'21•tp K�-v Slika 28.

Među potomcima severnosemitskog protoalfabeta iz reda semitskih pisama posebno važna uloga pripal a je aramejskom pismu, počev od oko 1 0. veka p . n.e . , čiji će j ezik vekovima služiti kao sredstvo šire komunikacij e na Bl iskom istoku. Za­ j edno sa hebrej s ki m , aramej sko je i zvorno pismo S tarog zaveta. Ono se ugasilo negde do 3. veka n.e. , ali su od nj ega potekla neka značaj na pisma - sirijsko, potom persij sko pismo pah/avi 91

RA:'IKO BUGARSKI

i preko njega a vestijsko, verovatno i brahminsko u Indij i , a i z­ vesno hebrej sko i arapsko. Za razliku od aramejskog, hebrej sko i araps ko pi smo ostali su u kontinui ranoj upotrebi do danas, i to u suštinski neizmenj enom obliku. Dok je starohebrejsko pismo, kao i feničansko, i zvedeno preko kanaanskog pisma, kvadratno hebrejsko pismo, di rektne aramej s ke derivacije, konsolidovano je tokom poslednjih stoJeća pre nove ere, sa 27 znakova u potpunij i m verzijama. Tzv. kva ­

dratna pisma pri menj ivana su u klasičnim varij antama nekih sistema pisanj a u zvanične i svečane svrhe. Tu su znaci pravilno upisivani u zamišljene uzastopne kvadrate iste veličine, što je tekstu davalo odmere nost i eleganciju (v. primer na Slici 29) . Tek znatno kasnije, za praktičnije potrebe uvedene su i kurzivne forme hebrej skog pisma.

--

\

.....

\

-·

l

\

\

Slika 29.

Znatno mlađe arapsko pismo derivirano je iz aramej s kog preko nabatejskog i sinajskog pisma, a dokumentovano j e od 92

PISMO

4. veka nove ere . Grafički se veoma razlikuje od hebrej skog, budući izrazito kurzivnog karaktera : nasuprot kvadratima odli­ kuje se obl inama, a često i povezanošću znakova koj i teku u nizu (tzv. ligatura ; istim terminom označavaju se, kod potpunih al fabeta, spojena slova kao JE, re). Tipološki je, međutirrl, sa­ svim blisko hebrej skom; alfabetski uređeni si stem sadrži 28 konsonantskih znakova, jedan poluglasni znak i dijakritike za beleženje vokala. (Dijakritičkim znacima nazivaj u se razne crte, kukice, tačke i druge oznake preko ili oko pojedinih slova ra­ zličitih alfabeta u cilj u finijeg razli kovanj a vrednosti nekih op­ štij i h simbola - npr. li), �. ti, a, ć, š, fi, g itd.) Ali hebrej sko i arapsko pismo uporedljivi su i po visokom prestižu koji uživaj u u svoj im kulturama, jer su oba smatrana svetinj om, božjim darom. Arapi su verovali da je Alah proroku Muhamedu Kuran kazivao u pero. Vizuelni odraz ovakvog sta­ tus a j este i zuzetna kaligrafska ornamentika ovih pisama; tako neupućeni posmatrač može da se nađe u dilemi da li impresivne šare na nekom spomeniku predstavlj aj u nejezički ukras i l i pak dekorativno i spisan arapski tekst (kao kuranski tekst na Tadž Mahalu, prikazan na S lici 30) . (Sl ične nedoumice izazivali su i egipatski hijerogli fi , kao takođe vrhunski spoj umetnosti i pi­ sanja.) Vezano za rel igiju koj a zabranj uj e slikanje. svetih, a nekad i profanih sadržaja, arapsko pismo je u potpunosti preuzelo na sebe dekorativnost koj a dolikuje svetilištima, a jedno od nje­ govih glavnih obeležj a je mnoštvo grafičkih varijanti i stilova u koj ima se j avlja. 93

RANKO B UGARSKI

Slika 30.

Vraćaj ući se procesu alfabetizacij e , nal azimo da su n Je­ govu završnu fazu izvel i Grci, na način koj i nikada kasnij e neće biti nezavisno ponovljen ni ti suštinski prevaziđen. Upoznavši se sa feni čanski m pismom, oni su na toj osnovi , ve rovatno do 800. godine p.n.e., stvorili p rvi potpun) alfabet. Taj odlučuj ući korak oni su izveli tako što su za vokale do dali posebne znake i s te v rste kakvi su bili konsonantski nosioci semitskih slogova, ovom operacijom pretvoreni u čiste konsonantske znake . Time s u Grci konsonante i vokale treti ral i ravnopravno, jer je to od­ govaralo struktu ri nj ihovog jezika - za razliku od semi tskih j e­ zika, g de je vokalima pripadal a manj a uloga. Nedostaj uće znake oni su pozajmili od aramej skog konsonantskog alfabeta, pri l a­ gođavaj ući njegove s imbole za konsonante koj ih u grčkom n ije 94

PISMO

bilo u svrhu obeležavanj a grčkih vokala. Potom su i sami izu­ meli neke dodatne si mbole, čime je stvoren alfabet od 24 slovna znaka - 17 konsonantskih i 7 vokalskih (v. kl asičnu verzij u na Slici 3 1; u zagradi je savremena latinična transliteracij a).

����������������� l:, T, Y, , X, '11, Q (i.e. A, B, G, D, E, Z, E, Th, I, K, L, M, N, Ks, O, P, R, S, T, U/0, Ph, Kh, Ps, Č) Slika 31.

Uz neznatne izmene, ovaj alfabet, koj i se upotreblj avao i širom Istočnog rimskog carstva, do danas je ostao u upotrebi u Grčkoj i na Kipru . Stari Grc i su uspostavi li i razliku između izvornih velikih slova, korišćenih za natpi se na kamenu, i malih slova kasnije uvedenih za obično pisanje na grnčariji, papirusu i navoštenim tabl icama. Ovo razli kovanje, potom preneto u druge alfabete, poznato je pod latinskim nazivima majuskula (maiusculus ' ove­ ći ' ) i minuskula (minuscul us ' omanj i ' ) . Oba tipa slova mogu da budu uspravna (kapitala, od capi talis ' glavni ' ) ili ukošena

(kurziv, od scriptura cursiva ' pi smo koje trči ' ) . Minuskul a se razvila iz uncijale (uncialis ' veličine unce ' ) - knj i škog maju­ skulnog pisma sa vel ikim ali zaobljenim slovima, preko po­

luuncijale (semiuncialis) - pretežno crkvenog rukopi snog pisma smanjenih slova. Uncijala i poluuncij ala, veoma česte u grčkim i latinskim rukopisima između 4. i 8. veka, tako čine prelazne obl ike od maj uskule ka minuskuli, a poluuncijala je neposredni 95

RANKO B UGARSKI

izvor savremenih mal i h slova. Nasuprot velikim slovima, koj a se pišu između dve zamišljene li nije, mal a slova ispisuj u se između če tiri , j er neka od njih idu iznad i l i ispod dveju osnovnih li nij a . Kako smo već ranije videli, razvoj pisma u celosti je obe­ ležen rastućom apstraktnošću znakova, koj a do punog izražaj a dolazi s a alfabe tskim pi sanjem. Pa ipak se u oblicima današnj ih slova, kol iko god ona bila konvencional izovana i s tilizovana, još u vek krij e trag nj ihovog slikovno-poj movnog porekla. Preu­ zimajući egipatske hij eroglife, Semiti su izvršili deli mičnu fo­ netizacij u uvođenjem principa akrofonije ('prednjeg glasa') . To je konvencija po koj oj preuzeti slikovni znak počinje da oz­ načava prvi slog ili glas u domaćoj reči koj a ga sadrži. Drukčije rečeno, pojedina slova najčešće su imenovana prema običnim reč i m a koje su nj i ma počinjale. Tako se u slovu A može prepoznati preokrenuta volovska glava - od semitske reči alef 'vo'. Ta reč j e inače ovekovečena u prvom delu same reči alfabet; njen drugi deo, naziv slova B, j e od bet 'kuća' - a uz mal i napor mašte u njemu se još može videti ograđen prostor. Naziv trećeg slova hebrej skog al fabeta,

gimel (doslovno 'kami la', potom i ugl asti štap za bacanj e na protivni ka), obj ašnj ava moguću asocij acij u grčkog slova gama i ć i riličnog r sa grbom kamile . Ako slovo O nekoga podseti n a oko, a l atinično N na zmij u, to neće biti slučajno. (Sl i č an pri n cip nal azimo u savremenim dečj im azbukama tipa "A je k a o a l a, B je kao brat, V je kao vila . . . " .) Prema preovlađuj uće m mišlj enj u , upravo j e akrofonij a otvori l a vrata al fabetizacij i . 96

PISMO

Alfabetsko pisanje ukazuje nam se kao logičan završetak jednog razvoj nog toka od prostog ikoničkog znaka do čisto ap­ straktnog simbola. U svemu bitnom, taj proces je okončan po­ j avom prvog potpunog alfabeta u istorij i čovečanstva, grčkog, koj i će da posluži kao prototip svih potonjih al fabetskih sistema. Ovo ujedno znači da su se svi ključni i ntelektual ni proboji u fascinantnoj istorij i pisma odigrali u davnoj prošlosti . Da reka­ pituliramo, to su sledeća dostignuća: l. sama ideja o si stemat­ skom pisanj u (za razliku od sl ikanj a, crtanj a i primitivnih mne­ motehnički h radnji), čija je gestacij a mogl a traj ati više hiljada godi na; 2. prelazak od semasiografije na glotografiju uz pomoć principa rebusa i nastanak prvih pravih pisama počev od 3200. god. p.n.e . ; 3 . izrada prvog konsonantskog alfabeta, verovatno na bazi akrofonije, oko 1 700. god. p.n.e . ; 4. ravnopravno do­ davanje vokal skih znakova inventaru znakova za konsonante, čime je rođen potpuni alfabet, oko 800. god. p.n.e. (Sva dati­ ranj a su, dakako, samo približna i podložna korekcij i u svetlu novih saznanja.) Prva dva dostignuća ostvarena su na nekol iko mesta nezavi sno, a druga dva samo po jednom, da bi nj ihovi rezultati potom bi li preuzimani i prilagođavani _drugde . Zadivljuje pomisao da su ove domete postigli lj udi u ranim fazama civil izacije, i to u procesu sopstvenog opismenjavanja - a, razume se, bez oslonca u bilo čemu što bi ličila na modernu tehnologij u . U poređenju s tim, sve što se desilo u potonjem razvoj u pisma, koliko god bilo važno sa mnogih stanovišta, mo­ že se svesti na sukcesivna tehnička pobolj šanj a bez većeg pri n­ cipijelnog značaja. Pošto je alfabetsko pisanje, oblikujući se od 97

RANKO B UGARSKI

svoj ih prikazanih nesistematskih početaka u "razbijanju " slo­ gova, uz to očišćeno od raznih determinativa i logografskih sim­ bol a, u grčkom pismu konačno sistematizovano na nivou do­ sJednog formativnog principa, dalje od toga se nije imalo kuda ići . Tako je alfabet kroz narednih blizu 3000 godina do danas ostao strukturalno istovetan, pa mu je preostalo jedino da se umnožava i širi po svetu uz odgovarajuća doterivanj a "kozme­ tičkog" karaktera. Stoga će od ove tačke i naš pregled biti nešto selektivniji i sažetij i .

Alfabet osvaja svet Jednom i zumljen, alfabetski princip srazmerno b rzo se proširio po svetu . Ako računamo i konsonantske alfabete , ko­ j i ma se pišu arapski , hebrej ski i drugi semi tski j ezici na Bli skom istoku (uz neke nesemitske drugde po svetu), onda je, uz j edan važan izuzetak i više p raktično beznačajnih, do danas alfabe­ ti zovan ceo zemljin šar. Važni izuzetak j e i stočna Azija, gde se logografsko pi sanje održalo zahvaljujući moćnoj kulturi i tra­ dicij i Kine . Ovo znači da je zemlj i n a l opta uglavnom podeljena između dva glavna si stema pisanj a - fonografskog, izvorno se­ mitskog a sa nekim uzorima u egipatskom i sumerskom pismu, u kome su ukorenjene razne verzij e arapskog, hebrejskog, g rč­ kog, l atinskog i ćirili č nog pisma, i logografskog u delovima Azij e pod kineskim uticaj em. Pri tome j e unutar fonografij e de­ l ovala snažna tendencij a prelaska od silabičkog principa, zastu­ pljenog u mnogim starim mediteranskim i bliskoistočnim kao i j oš nekim pismima (a do danas zadržanog, među većim jezicima, 98

PISMO

jedino u japanskom pismu), ka alfabetskom. Sva modema pisma - u načelu, i uz manja ili veća odstupanja - al fabetskog su tipa. A sva pisma koja nisu istorijski povezana ni sa jednim od dva velika pomenuta izvora, semitskim i kineskim - od Lineara B do osobenog korej skog pisma - bila su i ostala ograničena na pojedine, relativno marginalne kulture. Otkud ovako fenomenalan uspeh alfabetskog pisanj a na ogromnim prostorima koji su ranij e bili tipol oški raznovrsniji i l i još uopšte nisu bili opismenjeni? Najpre ćemo letimično da ukažemo kako je do toga došlo, a onda, u sledećem odeljku, i - zašto. Počećemo, pri rodno, sa potomstvom grčkog pisma, kao neposrednog ili posrednog pretka većine srodnih sistema. Grčki al fabet poslužio je kao baza za nekol i ko porodica pisama. Neka od ovih su mahom lokalnog značaj a: koptsko, za pisanje naj­ mlađeg obl ika drevnog egipatskog j ezika, zapravo kombinacij a g rčkog i egipatskog demotskog pisma, nastala u 3 . ili 4. veku i još uvek u litu rgij skoj upotrebi u j užnom Egiptu i Etiopij i ;

gotsko, koje je u 4 . veku sačinio vizigotski bi skup Vul fila za prevod Novog zaveta; te jermensko i preko ovog gruzijsko, iz 4. i 5. veka, oba i danas u funkcij i nacionalnih pisama. Ali dve porodice su od naj veće svetske važnosti - latinsko pismo u raz­ nim vari jantama i ć i ri lična slovenska pi sma.

Latinsko pismo, sači njeno prema grčkom modelu uz važno posredstvo etrurskog kao pisma j edne upečatlj ive ali slabo poz­ nate civili zaci je, j avlj a se počev od 7. veka p.n.e. u desetak ve rzij a na tlu Ital ije. U svom kl asičnom obliku sadrži 23 slova; ovaj broj kasnij e će porasti na 26, koliko standardna lati nica 99

RANKO B UGARSKI

i m a s ve do danas . Naročito imp resivna realizacij a ovog pi sma j este monumentalna rimska kapitala, i to najpre kvadratna a potom i rustična (sa užim i izduženim s lovima) i uncijalna. Za efemernije svrhe i ov de će se razviti ku rzivni obl ici, koj i ma su ispisani , između ostalog, i grafiti na zidovima Pompej a. (Sl i k a 3 2 p rikazuje natpis na stubu cara Traj ana u Ri mu, jedan od naj bolj i h primera spomeničke kvadratne kapital e.)

Slika 32.

Neki važni ji rani alfabeti , zakl jučno sa l atinskim, p rika­ zani su na Sl ici 3 3 , redom: l. feničanski, 2. starohebrej s ki , 3 . rani g rčki, 4 . kasnij i grčki , 5. etru rski, 6 . rani latinski ; pod 7. je data moderna latinica. 1 00

PISMO

-t:: ' 1

.o.

' y 1 ,_

_.

)!

l.

, 1

o

, • ...

"""' ,. ,.

1

.,.. '

A

� � T '\ f\

�

.,

"'

3

l. � '1 o

,

l q, ...., A.

2

3

"'

�

�

B l � 1

-.., ..., o .,
A 8 \ ć

�

� B < o � /""

H

B l

1-4 l

K

-" .l """""-1

t< tM ;V o r Q p > ...,....

E l

/'. ,.-... N

o

rr

T

p L. l

X

-

1.

z.

3

4

�

l

y

y

A >

3

......, o -,

a 4

� t"

v

v X

5

6

Ae Bb Cc Dd Ee Ff Gg

Hh li Jj

Kk ll Mm Nn Oo Pp Oq RT Ss

Tt

Uu Vv Ww Xa Yy �

7

Slika 33.

Raspad Zapadnog rimskog carstva doveo je do progresiv­ nog umnožavan ja latinskog pisma, koje je na toj teritori ji tokom Sre dnjeg veka porodi l o veliki broj modifikovanih kurzivnih mi­ nuskula, koje paleografija naziva "nacionalnim " . Ovaj proces svojev rstan je grafički ekvivalent rastakan ja govornog latinskog jezika na moderne romanske jezike. Među ovim regionalnim derivatima l atinice su beneventana (južna Italija i Dal maci ja), langobardsko pismo (severna Itali ja), vizigotsko pismo ( Špani 101

RANKO BUGARS K I

j a) , merovinško pismo (Fran cuska), te insularna (ostrvska, an­ glo-irska) pi sma. Ovi o bl i ci pisanja bil i su i u kancelarij skoj upotre bi , u crkvenim i dvorskim pisarni cama. U ci lj u reduko­ vanja ovog šarenila, u sklopu reformi Karla Velikog u 8. veku proizvedena je karolinška minuskula ili karolina

-

važno fra­

načko pismo, zam i šljeno kao opšteevropski oblik l atinice, i do­ sta široko prihvaćeno zahvaljujući svojoj jasnoći kao i estetskim kval itetima. Između 8. i 12. veka afirmaciju lati ni ce na svoj nači n je potpomogl a tzv. kurija/a

-

pismo rimske papske kan­

cel arij e , u vi še verzija. Počev od 12. veka izdanak karoline nazvan gotica (koj i n e tre ba mešati sa prvobitnim gotskim pismom biskupa Vul file) pro širio se na severozapadu Evrope, među ge rmanskim naro­ dima, ali je od 15 . veka počeo da se povl ači pred neodoljivim naletom humanistike

-

italij anske humanističke prerade karol i ­

n e . S asvim u duhu vremena, tamna i izlomljena s lova goti ce ustupil a su mesto svetli m i zaobljenim pismenima humanistike, upravo kao što se u arhitektu ri gotski način građenj a povukao pred renesansnim romans ki m stilom. (Poslednj e upori šte gotica je našla u Nemačkoj , gde se uz latinicu, a u statusu kvazina­ ci onal nog nemačkog pisma, upotreblj aval a sve do II svetskog rata, kada ju je nacistički režim proterao iz zvanične upotre be kao, navodno, jevrej ski izum!) Tako je humanistika prevladala na celom latiničnom području, postajući osnovom današnje in­ ternacionalne lati nice . Lati nica će tokom vekova služiti kao uzor za sve zapadne al fabete, pa je ona u svoj i m različitim verzij ama danas naj rašire1 02

PISMO

nije svetsko pismo. Uz celu Evropu izuzev ći riličnog i g rčkog područja, ona pokriva vel ike delove sveta, uklj učujući i tako razl ičite jezike kao što su turski, svahi l i , vijetnamski i indo­ nežanski (kod koj i h je zamenil a neko ranije pismo), a i većina pisama danas u izradi za ranije nepisane j ezike Afri ke, Amerike i drugih kontinenata jeste latinična. Dodaj mo tome projekte ro­ manizacije kineskog, japanskog ili arapskog, i dobićemo sliku svetske prevlasti lati ni ce kao nesumnj i vo praktičnog i interna­ ci onal no upotreblj ivog pisma, ali i važnog simbola presti žne zapadne ci vilizacij e . Prve slovenske alfabete, odnosno azbuke, izradili s u Ćirilo i Metodije i njihovi učeni ci u 9. i 10. veku. Kako početkom 10. veka svedoči monah Crnorizac Hrabar, Sloveni pre primanja hriš­ ćanstva nisu imali pismo, nego su se sporazumevali, čitajući i " gatajući, "č rtami i rezarni (dakle, rezovima u drvetu), ali su po­ tom prihvatili slovenska pismena. Hronološki je prvenstvo po svoj prilici imala glagoljica (od stsl . glagoljati 'govoriti'), namenjena prevođenj u crkvenih knjiga na staroslovenski. Ovo komplikovano i nepraktično pismo, čija derivacija nije pouzdano utvrđena iako njeni uglavnom izmišljeni znaci odaju opštu grčku inspiraciju, imalo je dva glavna oblika: stariji obli (bugarski), i mlađi uglasti (hrvatski). Ova potonja verzija (kojom je pisana poznata Baščan­ ska ploča, iz Baške na Krku, oko 1100. godine) zadržaće se u crkvenoj upotrebi u Dalmacij i do sredine 1 9. veka. Glagolji cu je ubrzo potisnula i po važnosti daleko nad­ maši l a j ednostavnij a ćirilica, sastavlj ena po obrascu g rčke un­ cij ale . Njena tri osnovna tipa su ustavni, najstariji i svečani, sa 1 03

RANKO BUGARSKI

odelitim uspravnim slovima, čij u lepotu odlično ilustruje Mi­ roslavlj evo jevanđelje s a kraj a 1 2. veka - naj stariji sačuvani srpski ćiri lični spomenik; iz ovoga izvedeni poluustavni; te br­ zapis ni

za potrebe rastuće svetovne pisme nosti . (Navedeni ter­

mini, uobičajeni u slovenskoj paleografij i , odgovaraju uncij al i , poluuncij ali i kurzivu u latinskoj .) Ćiril ica je tokom stoJeća u raznim nacionalnim redakcij ama vi še puta reformisana, kako bi uhvatila korak sa j ezičkim promenama od staroslovenskog perioda i bila prilagođena specifičnostima pojedinih slovenskih jezika. Tako je Vuk Karadžić izveo dalekosežnu reformu srpske ćiri l ice , prvi put primenjenu u njegovom Srpskom rječniku

1 8 1 8, a zvanično prihvaćenu 1 868. godine. A ruska ćirilica, koj u je početkom 1 8. veka preuredio Petar Vel iki , svoj današnj i obl ik dobij a posle Oktobarske revolucije. Pored slovenskih jezika, pri­ lagođenim verzij ama ćiri lice pišu se i neki j ezici bivšeg S ov­ jetskog S aveza (kao tatarski, uzbečki i kirgiski), a del imično i mongol ski . I ćirilica se koristi pri izradi novih pisama, premda znatno manje nego latinica. S ve ovo obezbeđuje ćiril ici drugo mesto po svetskoj raširenosti . N a srpskqhrvatskom jezičkom područj u danas su u širokoj upotrebi samo ćirilica i latinica, ali su u prošlosti, uz nj ih i glagolj icu, tu bila zastuplj ena i druga pisma. U srednj ovekovnoj Bosni pisalo se i bosančicom

-

zapadnom, pretežno katol ičkom

i hrvatskom varij antom brzopisne ćirilice, čij i je poznat spo­ menik povelj a Ku lina bana iz 1 1 89. godine. Jugoslovenski Je­ vrej i služili su se i hebrej skim pismom, a sa dolaskom Turaka na ove prostore stiglo je i arapsko pi smo. Nedugo potom mu-

1 04

PISMO

s l imani su sačinili arabicu, obl i k ovog pisma p ri lagođen za pi­ sanje srpskohrvatskog jezika. Arabica je korišćena i za štam­ panje knj iga, pa je u Bosni i Hercegovini od 1 6. veka do II svetskog rata nastao značaj an korpus alhamijado literature (ovaj arapski termi n, sa značenj em 'nearapski', označava del a pisana španskim, a potom i drugim j ezicima, ali arapskim pismom). Latinsko pismo verovatno je inspi ri sal o neke osobene i do danas nedovoljno razjašnj ene oblike pisanj a, kao što su ger­ manske rune. Ovo pismo oštrih poteza, po tradicij i (ali proble­ matično) asoci rano sa okultni m moć i ma, korišćeno je u seve­ rozapadnoj Evropi između 3 . veka p.n.e. i 1 7. veka za kraće zapi se na amaj lij ama i nadgrobni m spomenicima. Zajednički starogerm anski runski alfabet, nazvan futa rk (futhark) po ime­ nima svoj i h prvi h šest slovni h znakova, sadržavao je 24 takva znaka, sasvim idiosinkratično u ređena u tri serije od po osam - možda po nekom magij skom pri n cipu, ili pak u pedagoške svrhe, radi l akšeg učenj a (v. Sli ku 3 4) .

,.

!"--..

t

u

N

�

h

1' t

n

D b

p

l>

<

F=

R

a

r

k

.r

[::::

<">

j

Z:

p

M

M

r

<>

e

m

i

Slika 34.

1 05

n g

X

l>

g

W'

.,..

s

[Xl

�

z.

d

s

o

RANKO BUGARSKI

Rune su umele da zađu i duboko u ,.tuđe " teritorij e , pa je tako runski alfabet pronađen i na j ednom spomeniku u ruševi­ nama crkve iz 6. veka u Brezi (Bosna). Latinica ih je ipak vre­ menom s asvim potisnuta. U ranom keltskom periodu na B ritanskim ostrvi ma se j a­

vilo i kraj nje neobično pismo zvano ogam (ogam, ogham), neu­ tvrđene derivacije, sa 20 simbol a sačinjenih kombinacij ama ta­ čaka (za vokale) i crtica (za konsonante) i urezivanih u kame ne bloko ve ili drvene ploče, naročito duž uglova, i to u istorij i pisma izvanredno retkim smerom odozdo nagore. Zahvalj uj ući svoj oj prostoj strukturi, ovaj alfabet - koji modernog čitaoca može da podseti na Morzeov kod - od svih je najlakši za ure­ zi vanj e i ispolj ava naj manje kaligrafskih pretenzij a (v. Sliku 35).

i. = " ,..

=s

•

��b ,_l

1\

1\

ng

u

l

D

m

a

Slika 35.

Idući iz Evrope dalje po svetu, treba da uz već ranij e na­ vedene pomenemo još neke al fabete . U Indij i počev od 3 . veka p.n.e. nal azimo veliku i razgranatu porodi cu od preko 200 al106

PISMO

fabeta, koj a (bez i kakve moguće veze sa protoindij ski m pismom iz dol ine Inda) po s voj pri lici vodi poreklo od mediteranskih uzora, posebno aramej skog i feničanskog pisma (zahvalj ujući trgovački m putevima između Indije, Arabi je i Mediterana) . In­ dij ski prototip svih ovi h pi sama, koj a danas opslužuj u stotine jezika u Indij i i okoli ni , jeste brahminsko pismo; naporedo s nj im u početku je korišćeno i pismo kharošti, ali je ono izašlo iz upotrebe ne ostavlj ajući potomke . Naj raši re ni ji izdanak brah­ minskog pi sma je devanagari ('sveto gradsko pismo') , koj im je pisan sans krit a i danas se pišu hindi i mnogi drugi jezici. Ovaj al fabet, dokumentovan od 7. veka, ima 48 slovnih znakova (34 konsonantska i 14 vokalskih); međutim, svi vokali osim a upisuj u se dodatno uz konsonante, kao i u drugi m indijskim pi smima, što otkriva nj ihov semitski praizvor i donekle im us­ kraćuje status potpunih al fabeta kakvi su grčki i latinski . Naj­ upadljivije vizuelno obel ežje devanagarij a je horizontalna crta iznad svakog znaka, što u konti nui ranom tekstu daje punu gor­ nju liniju na koj u su znaci "okačeni " (v. Sl iku 36, sa l atiničnom translite racijom odlomka) .

4�""ilittn.J•C@m: � �tflUl�ljtti"(OI - 11\11 f14q�'i'ttq:

:

ryavabaran nrpab pasyed vidvadbhir brtihmanaib wha dharmaiastriinuuire!Jtl krodha.lobha..,ivarjil4b Slika 36.

1 07

RANKO BUGARSKI

Zbog prestiža kineske civilizacije, u Vijetnamu i Koreji se vekovima pisalo prilagođenim kineskim karakterima. Danas se vi­ jetnamski piše romanizovanim pismom koje su sačinili portugalski jezuiti u 1 7. i 1 8. veku. A u Koreji je, deli mično usled tipološki h nepodudarnosti, kralj Sejong 1 447. godine uveo svojevrstan fo­ netski alfabet, koji je verovatno izumeo on sam uz pomoć savet­ nika na svom dvoru. On je najpre nazvan onmun ' narodno pismo' (za razliku od elitnog kineskog), ali je početkom 20. stoleća prei­ menovan prestižnije kao hangul (han ' giil 'veliko pismo'). Danas se u Južnoj Korej i oba sistema, kineski i hangul, upotreblj avaj u naporedo, al i j e u Severnoj Koreji hangul potpuno potisnuo stariji sistem. Hangul je prvobitno imao 28 slovnih znakova, ali su četiri vremenom zastarela i izašla iz upotrebe. Ono što ovaj oblik pisanja čini sasvim izuzetnim jeste okolnost da u njemu segmenti simbola za grafeme analitički predstavljaju artikulaciono-akustička obelež­

ja govornih glasova (tipa napeto/opušteno, aspirovano/neaspi­ rovano, otvoreno/zatvoreno), što ne čini nijedno drugo konven­ cionalno pismo na svetu. Tako se iz izgleda nekih grafema može videti, pri mera radi, gde vrh jezika dodiruje nepce ! Hangul je otuda i ngeniozan sistem, lingvistički na nivou danas aktuelnih fonoloških teorija, i u tom smislu verovatno najsavršenij i alfabet svih vremena; no ovo ipak ne znači da je i u praksi nužno nadmoćan drukčije utemeljenim sistemima pisanja. (Slika 37 prikazuje osnovne kombinacije konsonanata /levo/ i vokala /go­ re/ u savremenoj verzij i ovog pisma.) Rasprostiranje po svetu alfabeta - i pisama uopšte - po pravilu je sledi lo pravce širenj a pojedinih religija - putem geo-

1 08

P IS :viO

�

i

�

......

.......

-r

.,.,..

-

a

ya

eo

ye o

o

yo

u

yu

eu

i

7\-

7�

71

'i

.:i!.

-'il

T-

.... T

;r '-

.:L

71

.h.

.,.,..

�

'-l

-ff-

.5..

c-1

-ii-

�

i!. l

*

g

.. "TT"

"l

..!!.

..

, ,

� --,

&{k)

L

n

e.

d

2.

r(l)

o

m

tl

b

"r tt}-

A

s

l

'-!-

""

L.

i

�

.!s:..

t:�

r�

r.i

t�

.s:.

.b..

T

i!l

i!.� u�

ii!i

�

.i.

s.

3F-

vi

.;

!l.

lL

.. T

���

lli

lt-j

�

lL

.. T

.... � o�

..Ci

,ej

đ:.

:!:.

4'-

'iT-

t;_

...

!tE

"'t o f-

oi

o:1

.9...

_s_

o -r

o -rr

2...

oJ

:A

j

;cf-

...�

..li

�i

1!:-

.a


11-

..e_

;.rJ

*

ch

��

;;i)=

:ii

�

::t.

.A.

-'}

{-

a

.::\ ]

==t

k

7'�

7'):

�

5i

ll!.

=r

-n-

.:.

7']

E

l

E.}-

f):

E ......

+

-ft-

JI

p

ll\-

fi

�

J�

lli

�

I

lL

"t"

b

t\-

�� �

1-1

�

1

.!:.

o

� &i

1:

..!.

&]

+

ll "TT"

�

-'"l

+

t-

.:t.

tl

Slika 37.

grafskih osvaj anj a i kul turnih uticaj a - sa koj i ma su glavna pi­ sma, kao i najvažniji nj ima pisani jezici, bival i u manjoj ili većoj meri pois tovećeni . Takva veza postoj i između indij skih al fabeta i hinduizma, hebrej s kog pi sma i j udaizma, arapskog pisma i islama, l atinice i katoličanstva, ćirilice i pravoslavlja. U tom sklopu verski razlog umeo je da nadj ača l i ngvi s tičku s tvarnos t. Tako je arapski alfabet, podesan za pisanje arapskog jezika, preuzet i za niz drugi h jezika i slamskih naroda, čijoj s trukturi zapravo ne odgovara - persij ski , urdu , ujgurski u Kini, 1 09

RANKO BUGARSKI

doskora malaj ski i turski, pa del imično, u posebnim okolnosti­ ma, španski i srpskohrvatski itd. Ovo je arapsko pismo dovelo na treće mesto po svetskoj rasprostranjenosti, posle lati ni ce i ćiri l ice . S ada smo u prilici da malo izoštrimo sliku grafičkog omo­ tača naše planete , datu na početku ovog poglavlja. Pomenuta kretanj a, uz veliku kolonijalnu ekspanziju u 1 9. veku, dovela su do toga da danas u svetu imamo pet glavnih zona. Dve naj ­ veće, latinična i ćirilična, sustižu s e n a teritorij i bivše Jugosla­ vije, presecaj ući srpskohrvatski jezik. Od Hrvatske kao svoje istočne granice latinica ide kroz celu zapadnu i severnu Evropu, zatim preko Atlantika u obe Amerike i dalje, pokrivajući naj ­ većim delom Pacifik i Okeaniju, a u z t o i dobar deo Afrike. Ćirilici je zapadna granica u Srbij i, odakle se prostire u velikom istočnoevropskom i delimično central noazijskom poj asu sve do Pacifika. Zona arapskog pisma obuhvata sevemu Afriku i preko Bliskog i stoka proteže se delom centralne Azije do Indonezij e .

Kinesko pismo zauzi ma istočnu Aziju - Kinu, Tajvan, delimično Japan i Koreju . Najzad, velika porodica indijskih pisama širi se iz Indije u Tibet, Burmu, Tajland, Laos, Kampućiju, Š ri Lan­ ku i dalje do Filipina. Na rubovima ili u džepovima ovih pet velikih zona nal aze se i mnoga druga pisma, mahom lokalnog značaja. Od " neraspoređeni h" pisama po važnosti se ističu j a­ pansko, ki neskog porekla ali ipak samosvojno, te grčko u Evro­ pi i hebrejsko u Izraelu. Već nam je poznato da su sva ovde pomenuta pisma, osim kineskog i j apanskog, alfabetskog tipa, iako nisu sva potpuni alfabeti .

110

PISMO

U dva tabelama pregleda na kraj u knjige dat je grafički rezime našeg izlaganj a o pismima sveta. Sl ika 4 1 pokazuje gru­ bu i delimičnu, mestimično još uvek spekulativnu, genealogij u i hronologij u važnij i h pisama pomenutih u ovoj knjizi. S kica se ne srne uzimati doslovno, već služi samo za najopštij u ori­ jentacij u . Kao i u tekstu, pojedini nazivi se često zapravo odnose na cele porodice pisama, ili na ranije odnosno kasnije faze ne­ kog pi sma, pa stvarna grafička i storij a sveta pokazuje mnogo više konti nuiteta i prepl itanj a nego što to ovakvi dij agrami mo­ gu da nagoveste. A S lika 42 pri bl ižno prikazuje životni tok glav­ nih pisama, ubedlj ivo govoreći o nj ihovoj dugovečnosti . Naj­ duže je dosad traj alo egipatsko, u svoj a tri oblika (3600 god.), a nešto kraće klinasto (3200 god.) . Ali kako su se ova pisma davno ugasila, apsolutni rekorder uskoro će postati kinesko pi­ smo (3500 god. do danas, i sa izglednom budućnošću) . Grčki alfabet (2800 god.) takođe će ubrzo preći granicu od tri mile­ nijuma traj anja, a nešto kasnije latinica i hebrejsko pismo. I , ćiri l ica, kao najmlađe svetski rašireno pistno u aktivnoj upo­ trebi , već je starij a od hilj adu godi na.

Pismo, nacionalnost i j ezik Primarno povezano sa religij om, pismo će se u \ asnijem sledu događaja, sa raspadom starih imperij a i počecima 'k� msti­ tuisanj a nacija, sekundarno vezivati - opet u različitoj meQ i sa nacionalnošću. Sa ovog stanovi šta, na primer, rune i agam su rana " nacionalna" pisma germanskih i keltskih naroda, uz

Izvesnu meru diferenciranj a (npr. nemačke, skandinavske, en111

RANKO BUGARSKI

gleske, škotske ili irske verzije). Slično tome, klasična rimska latinica vremenom će poroditi široku lepezu izdanaka (francu­ sku, ital ijansku, špansku, rumunsku, nemačku, englesku, holan­ dsku, švedsku, dansku, finsku, češku, polj s ku, mađarsku, hrvat­ sku itd.). Ć iri lica će se takođe umnožiti kroz verzij e kao što su staroslovenska, bugarska, ruska, ukraj inska, beloruska, srp­ ska, makedonska itd. U drugim delovima sveta izradiće se mnoštvo pisama za jezike pojedi nih naroda. (Sl ika 38 sadrži mali izbor pisama koja ranije nisu ilustrovana.) Ipak ne treba uzimati da je veza između pisma i nacio­ nalnosti nužna, univerzalna i nepromenljiva. Naprotiv, u mno­ gim s lučajevima nju bi bilo teško ustanoviti, tim pre što nije nikakva retkost da neki narod iz civilizacij s kih, konfesionalnih, ideološki h ili prakti čnih razloga, sopstvenom volj om ili pod ne­ kom vrstom istorij ske pri nude, svoj e tradicionalno pismo za­ meni nekim drugim, ne gubeći time svoj nacionalni identitet. Malopre smo pomenuli neke primere takve zamene pisma. Do­ dajmo tome da su neki narodi bivšeg Sovjetskog Saveza stica­ jem političkih okolnosti čak dva puta u ovom veku menjali pi­ smo (od arapskog u latinicu pa onda u ćirilicu). Bliže nama, Rumuni su 1 863. godine prešli sa ćirilice na latinicu, dok su Turci pod evropski i modemizatorski orijenti sanim Ataturkom 1 928. godine arapsko pi smo zamenili latinicom. Ovde se treba setiti i maločas pomenutog japanskog pisma, sačinjenog od više odelitih komponenti, koje bi zbog tako mešane istorij ske deri­ vacij e bi lo teško dovesti u vezu s nacionalnim identitetom Ja­ panaca.

1 12

PISMO

etiopsko fia.tpnt ";..,.p l. �t .utnpt nst
k opt sk o jermensko

"".".,,." •frr"·' ... t.fo\ n,..,./r."

lf _..;�" ""

n.. ..... ._,.

-��,.,r�t.· Jfit.L&. "" Jfr. "'"j"''- o H,..,,." .," IUo/(.-\ l

�)3001'0/:JW.OOI 'li:J"" :��)<'>) �3:Jti>IM•i u"""J:J<:::'" :Jli:J, 3no»�aql( d:J<.P cn3u" ab""<:::'"' l!!·

gruzijsko

,.:ry/.�. �r -� r:.s..r ...:..r """' �

sirijsko l

tamilsko burmansko tibetsko čerokijsko eskimsko

-4 ,...,.; fl' /

.�j;

'

-�

t'-&.;.,..f t» �. ·'� -� i l;;

#rL...� . fir �LDC!JD•'-ILJ tjl11 Cu(!! • ew ��� �-trlF�tru!1(3&�pofir fT'fa!JJJLD o.,:_(JJ,jau�r&/f�M.) ti�firu rl•&.Li Qu�

O?'PI::O�o:l�l ::O'J:�O) � �6 ��: OJ'XXj !l:l ::onS9�Чć:·91"cmq�::o�: coo5o? D:l&:oro:�� #��'JČ• gjcro'XO::o�:cfl WJnS�d,

��-.ljl;�·cr'i'i'fl·�·.rra,l·'l<; 1 611P.'il'i"
;... , 'i�"61iiJ·��-!141'"JS-r2f r :C,�·..N 1 �-"""'1"1' �.,·�·�JI'SfiiN'. eJ. IOi:V O'�R.AC" O'�.ll oQ .A 1 :VIil t.L• jn< <'<.•?< .,..... rv•, .o.'cr)• N>' č<'.J'� ci-e>c�.;.r<, ..;'j n� > ro.... ,o. .,jnl.
(Poslednja dva su silabariji, a ostali su alfabeti) Slika 38.

1 13

RANKO BUGARSKI

I narodi koj i se sinhronij ski služe dvama pismima, kol iko god pre dstavlj ali srazmernu retkost, rel ativizuj u pomenutu aso­ cij acij u - što je dobro poznato mnogim govornicima srpsko­ hrvatskog koj i prihvataj u oba njegova pisma, ne deleć i ih na " " " " svoje i " tuđe . A š ire gledano, " nacionalne verzije latinice i ćiri lice danas u opticaj u u Evropi (da ne idemo dalje po svetu) naj češće su toli ko slične da bi retko kome palo na pamet da svoj etnički identitet vezuje za male specifičnosti u pisanj u osi m , razume se, ako se tako nešto radi u svrhe političke m a­ nipulacije, za što je pismo kao i jezik zahvalna materij a. Ukrat­ ko, premda se pismo i jezik često osećaj u kao činioci nacional ne pripadnosti, u i stočnoj i jugoistočnoj Evropi izrazitije nego drugde, to nema snagu opštevažeće norme, kako za društvene zajednice tako ni za nj i hove pojedinačne članove. Na kraju, kao što nema nužne podudarnosti između pisma i nacionalnosti, tako j e nema ni između pisma i jezika. Već smo više puta konstatovaH da pojedini tipovi pisama bolje odgovaraj u određenim tipovima jezičke strukture nego nekim drugim. Ali smo isto tako utvrdili da j e iz raznih vanj ezičkih razloga često pribe­ gavano prilagođenjima nepodesnih preuzetih pisama strukturama sopstvenog jezika. Već pominjanim primerima možemo dodati da su hebrej skim pismom između ostalog pisani i ladino (dij alekt španskog) i j idiš (dijalekt nemačkog). A tokom arapske vladavine u Španij i Jevrej i su govorili arapski ali su pisali hebrej ski, dok su Arapi koj i su po povratku španske vlasti prihvatili španski kao svoj govorni jezik svoj a dela na tom j eziku pisali arapskim pi­ smom, tako stvarajući izvornu alhamijado pismenost. 1 14

PISMO

Kao što je evidentno da se jednim pismom mogu pisati ' različiti \jezici , tako u punoj meri važi i obrnuto, da se jedan l

jezik m� že pisati razl i čitim pi smi ma. Na sinhronijskom pl anu ovo dokjumentuju pri meri srpskohrvatskog, j apanskog i korej­

l

skog, a u dij ahronij skoj projekcij i takvi slučajevi se više struko umnož �vaj u , pri čemu se i sti jezik neretko presvlači u tipološki

sasvi rri raznol i ka pisma. U davna vremena hetitski je, na primer,

pisan /najpre klinastim pismom pa potom hijeroglifima. Persij ski

� av): stijskog stigao do arapskog (da su novije političke prilike

je ta ođe krenuo od klinastog pisma, da bi preko pisama pahlavi i

bile drukčij e, lako je mogao da završi sa latinicom). A egipatski , kao j ezik sa naj dužom zabeleženom kontinuiranom i storijom, pisan je kl asičnim hij eroglifima, zatim hijeratskim i demotskim pismom, i naj zad grčkim odnosno koptskim alfabetom. Zaključujemo da pismo pokazuj e izvesne korelacije sa je­ zičkom strukturom, a potom i sa društvenim kategorij ama kao što su religija i nacija, u novije vreme i država - ali ono ispoljava i nemalu meru autonomije u tim odnosima. Moguće su različite kombi nacij e ovih elemenata, a svaka empirij ska situacij a u po­ nečemu je sui generis; zato se ovde treba čuvati neodmerenih tvrđenj a i komotnih uopštenja.

Uporedno vrednovanj e pisama Pošto smo u prethodnim odeljcima videli kako se alfabet­ sko pisanje raširilo po ogromnim s vetskim prostranstvima, sada ćemo da razmotrimo već naj avljeno pi tanje - zašto je ta uloga 1 15

RANKO B UGARSKI

pripala upravo alfabetskim, a ne nekim drugim sistemima pi­ sanj a. S ociološki odgovor mogao bi da bude da je to obična istorij ska slučaj nost, jer su se po svetu naj više proširi l i narodi čij i su j ezici već bili alfabetizovani . U ovome ima istine, ali takvo rasuđivanje zanemaruje činjenicu da su kroz istorij u alfabet prihvatal i i mnogi narodi koj i se nisu nigde naročito širili i koji su mogl i da učine i drukčiji izbor. A lingvistički odgovor bio bi da je alfabet jednostavno po sebi najbolj i tip pisma. I u ovome ima i stine, ali to opet nije sve: takav stav ne srne da pomuti pogled na neka dublj a i kompleksnij a pitanj a uloge pisma u životu ljud­ skih zajednica, na koj a ćemo se u nastavku takođe osvrnuti. S a čisto lingvisti čkog stanovišta, za alfabetsko pisanje se može reći da predstavlj a naj savršenij i oblik pi sanj a - naj više zbog s voje jednostavnosti , ekonomičnosti i prilagodlj ivosti . Ono je j e dnostavno utol iko što ne kombinuj e j edi ni ce različitih vrsta i n ivoa, što neal fabetske sisteme po pravilu čini nezgrapni m. Ekonomično je zato što operiše malim brojem osnovnih zna­ kova - približno onol ikim koliki je i broj fonema datog jezika, a to je najčešće oko 20-40. Različitim kombinacij ama ovi h j e­ dinica dobijaj u se deseti ne, pa i stotine hilj ada reči , čime se od malog dobij a mnogo. Ovako gledano, manj e su ekonomični silabički sistemi, sa vi še desetina ili koj om stotinom osnovnih jedinica (jer mogućih slogova u svakom jeziku ima znatno više nego fonema) , a pogotovo logografski s istemi , sa više hilj ada znakova koj i se od početka moraj u zasebno učiti , pa je i opi­ smenj avanj e u principu mnogo lakše u alfabetskim sistemima. S druge strane, ovi ipak imaj u dovolj an broj jedinica da reči

1 16

PISMO

ne moraj u da budu predugačke kako bi se međusobno razliko­ v�le (što bi bio slučaj kada bi ih bilo, recimo, manje od deset). Tako alfabeti pogađaj u pravu meru ekonomičnosti . Najzad, oni su prilagodljivi jer se lakše usklađuj u sa strukturama različitih jezika nego, na primer, logogrami , čij a je modifikacij a najčešće kompl ikovana. Ove osobine učinile su alfabetski tip pisanj a naj­ pogodnijim i za internacionalnu komunikacij u . U upravo naznačeni m odnosima krije s e bar deo obj aš­ njenj a nauci poznate činjenice da su sva stara pisma bez izu­ zetka, dospevši iz semasiografske u gl otografsku fazu, unutar ove potonje počinj al a uz dominacij u logografije, i spolj avajući j aku težnj u ka silabografij i i potom fonografij i (iako su ovu poslednju dostizal a samo u manj oj meri ). Drugim rečima, lo­ gografski sistemi evolutivno teže da se preobrate u silabičke, a ovi u alfabetske. Taj proces mogao j e kod pojedi nih pisama da se realizuje i l i ne, ali je bitno da on nikada i nigde nije bio obrnut: nijedan već alfabeti zovan sistem nije naknadno postao silabarij , niti je koj i silabarij krenuo na " pogrešnu " stranu, ka logografij i .

I z svega ovoga, međuti m, n e treba bez rezervi zaključiti da su alfabeti u svakom pogledu nužno i pojedinačno superiorni al ternativnim oblicima pisanj a . Svi ti sistemi ne mogu se ob­ jektivno rangirati na nekoj dekontekstuali zovanoj skal i apsolut­ nog kval iteta, pa su istaknute prednosti alfabeta, po sebi ne­ sumnj ive, u stvarnosti ipak relativne . Pre svega, što se samog al fabeta tiče, treba imati u vidu da je u njegovoj osnovi jedan apstraktan princip, kao takav teorij ski či st i elegantan, ali da u 1 17

RANKO B UGARSKI

njegovoj primeni na pojedine jezike neizostavno dol azi do kom­ plikac ij a jedne ili druge vrste . Ali j oš važnij e od ovoga je to što, u n ačelu, svakoj kulturi odgovara sistem koj i je sama stvo­ ri la za svoje potrebe - pri čemu važna uloga pripada i struk­ turnom tipu nj enog jezika. Uz to, i svaki pojedi nac prirodno prihvata tradi cionalni sistem kroz koj i se opismenio, i obično nij e sklon da ga bez veli ke nužde menj a za nešto " bolje " . Ako se do kraja proslede i mplikacij e modernog shvatanj a d a pi smo poglavito služi z a skladištenje i transmisiju informa­ cij a , onda, strogo uzev, svaki si stem pis anj a i spada jednako vre­ dan : svako društvo pohranjuje i prenosi i nformacije koj e su mu potrebne, na način koj i mu je dostupan . Tu , dakle, nema m nogo smisla govoriti o pretečama i razvij enim obl icima, ili o savršen­ s tvu alfabetskog principa. Ovaj "egal itari zam " naizgled se su­ protstavlj a " evolucionizmu " prihvaćene slike o razvoj u pi sma

iz perspektive tipologije i hronologije. Međutim, ova dva pri­ stupa zapravo se uzaj amno ne isključuj u , jer je ipak reč o ra­

zl ičitim stvarima, pa ih je produktivnij e sagledati kao komple­ mentarne . Naime, stav o j ednakoj vrednosti odnosi se na nepono­ vlj ivu raznolikost lj udskih kultura, uklj učujući i nj i hove jezike i pisma, a ove ne podležu apriomoj aks iološkoj hijerarhizacij i . A s tav o kretanj u o d jednih oblika k a drugima, koj i mogu sa odre đenih gledišta da budu razvojno prilagođenij i , pa utol i ko i " " progresivnij i , važi za pismo kao celovit fenomen i tu j e me­ todološki bitan. Kako s mo već ranij e videli , kol iko god bio še­ matska rekonstrukcij a, on ipak unosi kakav-takav red i omo1 18

PISMO

gućuje racionalno i koherentno razmatranje jednog pitanj a koje bi bez toga l ako moglo da potone u kovi tlacu partikul arnih fa­ kata i proizvoljnih sudova o nj i ma. U naj manju ruku, dakle, tu imamo princip organizovanj a jednog naučnog područj a - u ko­ me, inače, među relevantnim autori ma ima dosta nesl aganj a upravo o ovakvim pitanj i ma. Koliko je, inače, cela stvar kompli kovana i dvosmislena na nivou pojedinačnih empirij skih situacija može se pokazati na primeru Kine . Poznato je da bez većih teškoća pismeno opšte i mnogi Kinezi koj i se u govoru, usled vel iki h dij alekatskih razl ika, ne bi mogli sporazumevati . Tako je zaj edničko pismo - .. a ne zajednički govorni jezik ! - postalo glavni obj edinj ujući ·�

faktor ki neske nacije, civilizacije i kulture, što mu je dalo izuzetan prestiž. Zato se tradici onal ni način pisanja, koj i je uz to primeren strukturi samog j ezika, održao sve do danas . I zato al fabetizac ij a kineskog, premda moguća - kao što pokazuju pin­ -ji n i slični projekti - a sa nekih stanovi šta i lingvistički pre­ poručlj iva, ostaj e ograničenog dometa. U širem obimu ona bi bila kulturno neostvariva, jer bi označi la prekid sa hilj adugo­ di šnj om tradicijom logografske pi smenosti . Ali i sa stanovišta sinhronijske komunikacije između Kineza ona bi pored mo­ gućih prednosti i mala i dva krupna nedostatka. Dosledna alfa­ betizacij a, upućena na glasovne a ne na značenj ske j edinice, imala bi za posledicu prenošenje visokog stepena homofonije govornog jezika u pi smo, dakle razgranatu homonimiju , dok bi s druge strane svaki od veli ki h kineskih dijalekata, u govornom smislu zapravo odel itih jezika, morao da dobije zasebno pismo.

1 19

RA N KO B UGARS K I

Na istom primeru mogu se ilustrovati još neke teškoće i nedoumice u vezi s vrednovanjem pisama. Kada se bolje po­ gleda, vidi se da na pitanje " Šta čini dobro pismo? " nema je­ dinstvenog odgovora: pokazuj e se da postoj i više mogućih kri­ terijuma valj anosti pisma, koj i se uz to mogu međusobno su­ koblj avati . Okvi rno uzeto, oni se mogu svesti na meri la efika­ snosti i lakoće učenj a i upotrebe. Pod efikasnošću se ovde naj ­ v i š e m i s l i na ekonomičnost, jednostavnost, brzinu, preciznost i slična manje-više formalna svojstva nekog si stema i njegove primene. Sa ovog stanovišta alfabetski si stemi su generalno

u

prednos ti nad logografskim, pa i silabički m . Ovo preimućstvo, vidlj i vo i u običnom pisanju, još je izrazitije u novij im tehno­ logij ama, pa se ki neski i japanski pokazuj u srazmerno nezgod­ nim za štampanj e i daktilografij u . Doduše, ovaj krupan nedo­ statak donekle je umanjen u potonj oj računarskoj tehnologij i , koj a dopušta drukčiju konfiguraciju i manipul acij u elemenata u strukturi znakova. Druga realna slabost ki neskog i japanskog pisma koj a je aktuelizovana moderni zacij om života - pi sanje stranih i mena i uopšte pozajmljenica iz zapadnih jezika - ostaje problem kome se ne vidi zadovolj avaj uće rešenje. Međutim, lakoća učenj a čitanj a i pisanj a i kas nije primene ovih veština nije u očekivanoj korelacij i sa faktorima efikasno­ sti . Naime, iako je potreban znatno veći inicij alni napor za usva­ janj e jednog tako sl oženog sistema kao što je kineski nego za neki alfabetski si stem, čitanje kineskog, kada se to jednom nau­ či , i de lako i brzo. Prema nekim istraživanj ima, lj udi koj i pod­ jednako tečno čitaju kineski i engleski , ki neski čitaju brže . Ovu 1 20

PISMO

možda neočekivanu razliku podupim i opštij i nalazi da se pri normalnom čitanju na bilo kojem pismu zapravo ne " hvataj u " pojedinačna slova nego cele reči , grupe reč i pa i rečenice - što bi značilo da su u tom pogledu logografski sistemi ekonomičniji o d alfabetski h . (Uz to je reč o razl ičitim vrstama teškoća: učenje mnoštva zasebnih logograma j e napor za memorij u, ali čitanje alfabetskih tekstova podrazumeva anal itičku sposobnost seg­ mentovanj a grafi čkih ce lina na nj ihove sastavne jedinice . Ne­ kome može jedno biti teže , drugome - drugo.) Analogno je, naj većim delom, i u pisanj u. S vakako je da­ leko teže naučiti pisati kineski nego koj i alfabetizovan jezik (iako kod nedosledne alfabetizacije, kao u savremenom engle­ skom, deca i maj u nemal ih početni h teškoća), ali pi sanj e kine­ skog kasnije ide za evropske pretpostavke neobično brzo i ele­ gantno. Ovde dodatnu potkreplj ivačku ul ogu igra i motivacija, jer je pravi izazov savladati takav sistem, a njegovi inherentni kal igrafski elementi pridodaju tome i važan sastoj ak umetničkog izraza. (Uzgred rečeno, da li je psihološki realno očekivati da će neko ko je to postigao, i već time stekao određen prestiž, tek tako sve to da napusti u korist ekonomičnijeg ali ogoljenog i toliko " nekineskog" pin-j i na?) S a ovim je u uskoj vezi i pitanj e šireg opi smenj avanja. Standardne zapadnj ačke pretpostavke, po koj ima bi stopa pi­ smenosti u tako komplikovanim pismima morala biti ni ska, i ovde padaj u u vodu. Iako je za ranij e periode teško doći do pouzdanih podataka, računa se da je nivo pismenosti u kineskoj civi lizacij i kroz istorij u bio bar uporedlj iv sa onim u Evropi . 12 1

RANKO B UGARS KI

A po procenama Uneska, Japan je sredinom našeg stoleća imao 97-9 8 % pismenog odrasl og stanovništva - više nego Francuska, Belgij a ili SAD. Nasuprot tome stoj i niska pismenost Indij e , zemlj e koj u već vekovi ma karakterizuj e mnoštvo alfabetskih pi­ sama. Takođe, na 25 teritorij a u Africi i Azij i koje j e Unesko klasifikovao kao one sa najnižom stopom pismenosti u svetu do 5 % - bez izuzetka su u upotrebi fonografski sistemi pisanj a. Očigledno je, dakle, da nivo pismenosti određuje stepen razvi­ jenosti društva, više nego sam tip pisma. Prema tome, izneti uporedni podaci j asno govore o rel a­ tivnosti alfabetizacije kao pretpostavke masovnog opi smenj a­ vanj a . Kao što je ranije navedeno, alfabet u većini slučaj eva olakšava ovaj proces, ali ima i značaj nih izuzetaka, jer l ogo­ grafski sistemi istočne Azije uporno i uspešno drže svoj tere n, i sa dobrim razlozima. Kinesko i j apansko pismo, u z sve svoj e nezgode i komplikacije, proizveli su neke o d najpismenijih kul­ tura koj e svet poznaj e . (Procenjuje se, na primer, da je sve do polovine 1 8 . veka više knj iga objavljeno na kineskom nego na svim drugim jezicima s veta zaj edno.) S druge strane j e , recimo, geometrij ski j ednostavni ogam zauvek ostao zatvoren u malom krugu pisara na srednj ovekovnom evropskom severozap adu . Stoga j e tvrđenje kako j e tradicionalno ki nesko pismo nekako propustilo da uhvati korak, da se modemizuj e u pravcu sila­ bičkog i najzad alfabetskog pisanja, običan evropocentrični ste­ reotip. Š to važi za većinu ne mora da važi za sve - naročito ako ima valj anih protivrazloga.

1 22

PISMO

Možemo da zaključimo da mate matički formal izam, kome su po svom duhu bliski alfabetski sistemi pisanj a, ima nesum­ nj ivih preimućstava ali ne predstavlj a nužno vrednost po sebi, nezavisno od kulturnog konteksta svake sredi ne ponaosob. Sva­ ki sistem pis anj a ima i prednosti i nedostataka, i za neke svrhe nij e osobito pl odotvorno odmeravati ih in abstracto sa nekih pretpostavljenih univerzalnih polazišta. Umesto toga valj a ih razmatrati u odnosu prema specifičnim jezicima i kulturama, a s

obzi rom na mogućnosti i potrebe razl ičitih grupa kori snika

datog pisma. Pri tome, kako pokazuje širi uvid u konkretne empirij ske situacije, u i zradi i prihvatanj u si stema pisanj a či sto li ngvistički kriterij umi kval iteta, kao što su ekonomi čnost, efi­ kasnost i slični, u cel ini igraju manj u ulogu od vanjezičkih čini­ laca - istorijskih, civi lizacijskih, kulturni h, verskih, privredni h, političkih i drugih.

1 23

7

Pismenost

Šta je pismenost? U dosadašnjem izlaganj u mi smo povremeno, uz razma­

tranj e pisma, pominj ali i očigledno srodni poj am pismenosti, ne daj ući nikakvu njegovu definicij u . Međutim , u ovakvoj knj izi pismenost se ne srne uzimati kao unapred poznat, neanaliziran koncept, i sada je vreme da se i nj ime mal o pozabavi mo . Pa šta j e , onda, pismenost? Standardna rečnička definicij a glasi da je to sposobnost čitanj a i pisanja. Ovo je neosporno tačno, al i sasvim nedovoljno: kako se moglo naslutiti kroz ceo prethodni tekst, i kako će biti eksplicitnije pokazano u nastavku, pisme­ nost j e mnogo više od toga. Naime, sama sposobnost čitanj a i pisanj a podrazumeva i podstiče niz drugih umenj a i veština sa koj ima se višestruko prožima, pa se otuda mora govoriti o ra­ zl ičitim kognitivnim, psihološkim, sociološkim i drugi m impl i­ kacij ama i posledicama pi smenosti . Zato je ovo područje naročito tokom poslednje decenije postal o predmet intenzivnog multidi scipl i narnog proučavanj a, uz učešće li ngvistike, antropologije, sociologije, psihologij e , ne­ urologij e , komunikologije, i storiografije, pedagogije i drugih di1 24

PISMO

sciplina, a najčešće pod zajedničkim i menom " studija pisme­ nosti " (engl . literacy studies). A pored sticanja naučne aktuelnosti, pitanja pismenosti zadržala su svoju vekovnu društvenu aktuelnost, jer u svakom društvu ima raznih problema i dosta nezadovoljstva u vezi s pojedinim aspektima pismenosti (ili nepismenosti, ili po­ lupismenosti !) njegovih članova, naročito ali ne isključivo na polju učenja i nastave čitanja i pisanja, i uopšte obrazovanja, od predškol­ skog do visokog, uključujući i edukaciju odraslih. Nemajući mogućnosti da zal azimo u sve ovo, ovde ćemo dati samo neke opštije napomene. Najpre, što se tiče mogućeg šireg određenj a poj ma pi smenosti kako se on danas mahom shvata, to nije samo sposobnost čitanj a i pisanj a nekog pisma (ili , u višej ezičnim situacij ama, dvaj u ili više nj ih), nego i skup društveno organizovanih praktičnih aktivnosti povezanih sa vla­ danjem jednim dodatnim simboličkim sistemom i kanalom ko­ munikacije. B iti pismen znači aktivno i pouzdano obavlj ati ove delatnosti, u različite svrhe i u specifični m kontekstima upo­ trebe, što opet podrazumeva razvijanj e opštih intelektualnih spo­ sobnosti - naročito ako se pismenost stiče na vreme i u toku školskog obrazovnog procesa. (Pozitivne saznajne posledice obično izostaju u akcijama opismenj avanj a odraslih, gde je do­ bitak više tehničke i pragmatičke prirode). Pismen čovek je uz to po svojoj prirodi čovek od znanj a i obaveštenosti, ali i po­ tencij al ni stvaralac u novim svetovima koje otvara pi smo ; stoga j e razvoj pismenosti istorij ski bio praćen izrastanjem novih obli­ ka umetnosti , među nj ima i verbalne. Čak i kada je reč o go­ voru, govoriti j edni m pisani m j ezikom nije i sto što i govoriti

1 25

RANKO B UGARSKI

nepi sanim jezikom ; kako je još Galilej pri meti o, raspolagati mo­ gućnošću pisanj a znači stvarati jedan svet na papiru. Dalj e , bitno j e da se zapazi da pismenost nije univerzal na lj udska sposobnost, te da se i tamo gde postoj i ona ne j avlj a kao j ednoobrazna veština, nego u celoj lepezi veoma razl ičitih ispoljavanj a . Stoga značenje pismenosti varira od jedne lj udske zajednice do druge i od jednog razdoblj a do drugog u okviru istog kolektiva. Uz to idu i velike varij acij e u vrsti , stepe nu i funkcij ama pismenosti između pojedi nih društvenih grupa, kao i pojedinaca. Stoga se u najnovij oj l iteraturi i sama reč "pi­ smenost" često j avlj a u množini, pa se govori o razl ičitim pi­

smenostima. Među društvima u kojima postoj i pismo ima onih koj a su samo rudimentarno pi smena, kao i drugih u kojima je ova spo­ sobnost tol iko bitna i raširena da se naprosto podrazumeva. U manj i m zajednicama na nižem stepenu civilizacijskog razvitka pi­ smenost j e po pravilu ograničena na mali broj posvećenih i po­ vremeno se praktikuje samo u nekim domenima, kao što su re­ ligija, računovodstvo ili trgovina. Nomadska populacij a Tuarega Ra severu Afrike, na primer, već dugo poseduje pismo ali se njime veoma retko koristi, i to samo za stvari kao što su čarolije i pisanje ljubavnih pisama. Na drugom kraju skale, u razvijenim modernim društvima gotovo da je teško navesti bilo koju važniju oblast života gde pismenost ne bi igrala nikakvu ulogu. Pomenuti raspon obuhvata i evoluciju u vremenu, p a i sta zaj ednica može u ranij i m fazama da ima elitnu, a kasnije, upo1 26

PISMO

redo sa svoj i m opštim civilizacij skim napretkom, i

masovnu

pi­

smenost. A taj razvoj ide raznim tokovima, tako da specifični karakter pismenosti odražava lokalni civi lizacij ski tip, domi nan­ tne kulturne obrasce i s isteme društvenih vrednosti . U nekim kulturama preovlađuje "pragmatička" i l i "egzaktna" , u drugima " " " spekul ativna ili " humanistička vrsta pismenosti (npr. u Kini,

odnosno Indiji ) . Unutar ovakvih opštih kategorij a dol azi do da­

lj eg diferenciranj a pismenosti po žanrovima - npr. na svakod­ nevnu, naučnu, literarnu i druge, često sa j oš fi nij im podelama, a u širem i slobodnijem smislu govori se i o muzičkoj , mate­ matičkoj , tehničkoj i l i elektronskoj pismenosti. Među činiocima koj i određuju pretežni tip pismenosti može da bude i samo pismo: formalne odlike i izražajni potencijal si­ stema pi sanj a u konvencionalnoj upotrebi ponekad utiču na ka­ rakter date pismene tradicije. Takav je slučaj , na primer, kod in­ herentne kaligrafskih pisama kakva su arapsko ili j apansko, koja svoj im kulturama tako daju i svoj osoben pečat, nasuprot svede­ nom i srazmemo " isposničkom" evropskom alfabetizmu. Ali ovde

se treba kloniti grubih uopštenj a, kao kada se tvrdi da su stari Grci rano dostigl i zavidan nivo teorijskog mišljenja i logičkog ra­

suđivanja samo zahvaljujući svom apstraktnom alfabetu, dok je sličan razvpj na Dalekom istoku navodno otežavalo "prizemnije" logografsko pisanje. Ako u drevnoj Kini logika nije posebno ne­ govana, razlog za to biće u drukčijem usmerenj u tradicionalne kineske kulture, pre nego u nekakvoj manjkavosti njenog pisma. Unutar i ste zaj ednice, neki društveni sloj evi (ugl avnom i n­ telektualci) takoreći danonoćno nešto čitaju i pišu, a drugi (kao 1 27

RANKO B UGARS K I

fizički radnici) svoje aktivnosti ove vrste možda svode na po­ vremeno čitanje stripova i nažvrlj ane pozdrave na razglednici sa odmora. Ponegde se , u tradicionalnim kao i u modernim kul­ turama, mogu zapaziti i izvesne polne razlike, odnosno dife­ renciranj e na " mušku" i " žensku" pismenost. A što se tiče pojedi naca, do danas j e ostalo sporno pitanje š t a zapravo treba smatrati individualnom pismenošću, i kakvi standardi i memi instrumenti tu treba da važe. Ovde se moraj u uzeti u obzir i velike razlike zavisne od uzrasta, ne zaboravlj aj ući ni probleme pismenosti kod odraslih, kao i razlike između samih veština čitanj a i pisanja. Čitanje se po pravilu lakše uči (po nekim nalazima, približno dvostruko lakše) i šire praktikuje nego pisanje. Otuda mnogo više ljudi urne da čita nego da piše, a i oni koji umej u oboje gotovo uvek mnogo više čitaj u nego što pišu. U pogledu standarda, teško bi se mogao nazvati pismenim čovek koji urne samo da se potpiše i da s mukom odgonetne neki javni natpis, ili da sričući pročita običan članak u novinama, i koji uz to ima problema i sa brojanjem; a ovakvih ima mnogo među for­ malno opismenjenima. Ove teškoće čine metodološki problema­ tičnim zvanične statistike o procentu pismenih u pojedinim zem­ ljama, naročito onim zaostalijim, gde je posebno teško izgraditi adekvatan i pouzdan i nstrumentarij za proveru pismenosti. Da bi se izbegle zamke elementarne pismenosti ili polu­ pismenosti kao veoma rašireni h poj ava, u novij e vreme se kao meri l o i obrazovni cilj postavlj a tzv. funkcionalna pismenost

-

to jest, opremljenost za učestvovanj e u onim oblicima života određe ne zajednice ili društvene grupe koj i podrazumevaj u pi1 28

PISMO

smenost. A ove oblasti veoma se razlikuj u u pojedinim društvi­ ma, zbog specifičnih životnih uslova koj i određuj u ne samo obim nego i glavne funkcije i opšti pre stiž pis menosti. Ono što se u jednoj kul turi ubraj a u najvažnije zadatke pi smenosti , kao naučni i tehnološki razvoj ili značajna pisana knj iževnost, neće uopšte biti na dnevnom redu neke primitivnije zajednice, kojoj pis menost treba samo za trgovanje ili veronauku. Pitanje dometa i vrste pismenosti u zaoštrenom obliku se postavlja u aktuelnoj civilizacij skoj epohi razvijenog dela čovečanstva . Recimo samo da se ovde, s pogledom u budućnost koj a je već počela, sada sa dobrim razlozi ma govori o računarskoj pismenosti kao meri potrebnih znanj a i veština. Najzad, valja i staći da pismenost nij e sama sebi cilj , nego sredstvo za postizanje izvesnih društvenih i individualnih cilje­ va, već prethodno postojećih ili novih, omogućenih upravo pi­ smenošću . Stoga nije toliko važno šta ljudi postaj u samim tim što su pismeni, koliko šta oni rade sa svojom pismenošću i kako se kori ste njenim potencij al i ma. Ne postoj i pismenost koja bi bila ista za sve, uvek i svuda, pa ni kakav univerzal i stički i statički pogled ovde ne može da bude od neke veće koristi . Pismenost j e složen i dinamički poj am koj i treba diferencirano i anal itički primenj ivati na pojedine empirij ske situacije, sa pu­ nom otvorenošću prema njegovi m raznolikim manifestacij ama, usl ovljenim ni zom civilizacij skih, kulturnih, istorijskih, društve­ nih i indvidualnih okolnosti . Ali da bi se ovakvo gledanj e i stinski prihvatilo, potrebno je osloboditi se nasleđeni h predrasuda, apriornih vrednosnih su1 29

RANKO BUGARS K I

dova i evropocentričnih stereotipa koj i pismenost pojednosta­ vljeno vide kao očigledan, neproblematičan i za sve obavezan put ka racionalnosti, modernizacij i i lj udskoj sreći . Uz sve što je reče no o nesporni m prednostima pismenosti, jasno je da pro­ blemi nerazvij enog s veta neće nestati samim njegovim opisme­ nj avanj em, iako se ti m putem lakše mogu stvoriti uslovi za nj i­ hovo reš avanj e . Osim toga, nije nimalo humano predstavlj ati odsustvo pi smenosti kao kakvu bolest ili pošast (kao u popu­ larnim propagandni m sloganima o i skorenj i vanj u nepi sme nosti) , a milione lj udi u svetu koj i u svoj im okvirima sasvim lepo fun­ kcionišu bez pisma, kao defektne predstavnike lj udske vrste. Ovo tim pre što ovakve predstave , veoma raširene naročito u pol itičkim i obrazovni m krugovima, nemaj u valj anog osl onca u poznatim činjenicama o istorij skom razvoj u i današnjem sta­ nj u čovečanstva. O razvoju čoveka bez pisma već smo ranij e dovolj n o rekli , a što s e tiče današnj ice dodaćemo samo sledeće . B iti nepi smen u visoko pi smenom društvu naj češće jeste oz­ bilj an hendikep i oko toga se vredi potrudi ti ; ali biti nepismen u kolektivu male ili nikakve pismenosti naprosto je prirodno stanj e . Drugo je pitanj e da l i takva zajednica i ma želj u ili mo­ gućnost da se uklj uči u tehnološku civilizacij u zapadnog tipa, za što bi pismenost predstavlj ala neophodan preduslov.

Širenje pismenosti Između izuma pisma u Starom svetu i samog poj ma ma­ sovne pismenosti proteklo je nekol iko hi lj ada godina. Naime, kroz sve ovo vreme pismene su bile samo malobroj ne elite, 1 30

PISMO

verske kao i svetovne. Pismenost je veoma dugo smatrana da­ rom božj i m koj i nije za obične smrtnike, pa je bi la strogo u nadležnosti faraona, careva i kraljeva, sveštenika, dvorskih i po­ tom manastirski h pi sara i prepi sivača. Osim toga, ona je omo­ gućaval a pristup znanju i moći , postaj ući prerogativom i učenih krugova. S ve ovo učinil o j e pi sme nost snažnim instrumentom društvene kontrole. Stoga nije čudo što su pismeni pojedinci u raznim tipovima društava lj ubomorno čuva!i ovaj svoj dragoceni posed, daleko od svake pomi sli da ga podele sa neposvećenim masama. (Delimični izuzeci su Grčka i Rim.) Kako smo već ranije imali prilike da vidimo, na počecima pisanja uveliko se pi salo na raznovrsnim prirodnim ili proizve­ denim tvrdim podlogama, gde nij e postoj ala mogućnost um­ nožavanj a i razašiljanja i stog teksta - a takva mogućnost je osnovna pretpostavka svake šire pi smenosti. Ali ovo ograničenje nije važil o za meke materij ale, od koj i h je papirus veoma rano bio u širokoj upotrebi, da bi mu se posle pridružili pergament i, znatno kasnije, papir. Na nj i ma i spisani tekstovi mogli su se prenositi i pohranj ivati u ranim bibliotekama, od kojih je naj­ veća bila Aleksandrij ska - za koju se računa da je u jedno vreme sadržavala čak 700.000 spi sa. (Reči biblioteka, Biblija i nj ima srodne upućuju na i me drevnog feničanskog grada Biblosa, sre­ dišta proizvodnje i izvoza papirusa, pa je Biblij a eti mološki za­ pravo ' papirus; knj i ga od papirusa ' ; a reč pergament analogno potiče od imena grada Pergamena u M aloj Azij i . ) Meke podloge svakako su bile praktičnije, al i i daleko podložnije propadanj u, pa i gubljenju, što j e dugoročno ipak moglo da ograniči nj ihovu

131

RANKO B UGARSKI

traj nost. Stoga je mnoštvo na nj ima pisanih tekstova u raznim kulturama ostalo nedostupno nauci jer naprosto nisu sačuvani , vero vatno uklj učuj ući i mnoge iz ranih faza pismenosti starih civilizacij a . S vojevrstan prel azni obl ik o d tvrdih ka meki m podl ogama predstavljale su navošte ne tablice od g l i ne ili drveta, utol iko što su one dopuštale brisanj e i ponovno ispisivanje zaoštrenom pisalj kom (lat. stilus - otuda i reč stil) . Takve tabl ice su bivale i preklopljene radi zaštite napi sanog i spoj ene sa strane - po dve, tri i l i vi še (diptih, triptih, poliptih ; isti term i n i u sli karstvu označavaj u slike analogno sastavljene iz delova). Ova tehnika, poznata još Asircima počev od 8. veka p.n.e. i potom Grcima, u starom Ri mu je već široko korišćena za s vakodnevne potrebe. Ovakvi kodeksi (lat . codex) već predstavlj aj u zametak knjige kakvu mi poznajemo. Međutim, poj am rukopisa u pravom smislu reč i , kao gl av­ nog obli ka pisanj a na mekim materij ali ma pre izuma štampe, vezuj e se naročito za papirus, koj i su masovno upotreblj aval i još stari Egipćani , i potom pergament. Često kori šćen rukopisni obl i k bio j e svitak (lat. rotulus) - dugačka ispisana rol na, nekada sa drvenim štapom na j ednom i l i oba kraj a radi lakšeg savij anj a i odvij anj a. Poznati su, na primer, tzv. S vici Mrtvog mora, i l i Kumranski rukopi si - kul tumoistorij ski veoma važna zbirka i z­ vorn i h jevrej s ki h tekstova iz perioda oko 1 80. godine p.n.e., većinom pisanih kvadratnim hebrej ski m pismom, koje su pasti ri slučaj no otkrili u pećinama uz obalu Mrtvog mora 1 947. godine.

1 32

PISMO

Rukopisi dominiraju naroči to počev od ranog Srednjeg ve­ ka, mnogo puta prepisivani u okviru razl ičitih prepisivačkih ško­ la i tradicij a, najčešće po manastirima, u posebnim odajama zvanim skriptoriji; kroz sl edećih hilj adu godina u Evropi će vešti na pisanj a praktično ostati monopol kaluđera. Iako po pra­ vilu anonimni , prepi sivači su mogl i da unose i obeležj a vlasti te ruke, uključujući i povremene "autorske" greške . Rukopisi su rađeni kaligrafski, i mnogi od nj ih su prava umetnička remek­ del a. Nj ihovoj vizuelnoj lepoti doprinosila je upotreba vi še boja i , osobito, ilum inacija - posebnih dekoracij a teksta. Među ovi­ ma je važno mesto pripadalo inicijalu - prvom slovu na početku pogl avlj a i l i pasusa, većih dimenzij a i ukrašenom ornamentima i likovnim motivima; sam tekst često je bio prošaran mal im i l ustracijama, zvanim m inijature. S astavlj ane su i lepo povezi­ vane zbirke na pergamentu pisanih religij skih i klasičnih tek­ stova, koje se takođe zovu kodeksi ; to su zapravo prve prave knj ige, premda rukopisne. Radi štednje dosta skupog materij ala, i l i pak u cilj u na­ memih izmena postoj ećeg zapi sa, tekstovi rukopisa su često bri­ sani, odnosno strugani, kako bi se na istoj podlozi ispi sao nov tekst, i to neretko u više slojeva. Takav rukopis zvao se palim­

psest (od grč . ' ponovno struganje' ) . Otkrivanje starijeg teksta i spod gornj ih sloj eva, koj e se danas postiže primenom speci­ j alnih fotografski h tehnika, od višestrukog je značaj a za paleo­ grafij u , jer može da pruži dragocene morfol oške, hronološke i kulturnoistorij ske podatke .

1 33

RANKO BUGARSKI

Što se tiče sadržaj a, srednj ovekovni rukopisi bili su po­ s već eni verskim temama, budući rađeni po nalogu crkvenih kru­ gova i plemstva. Od početka 1 3 . veka j avlj aj u se i gilde sve­ tovnih pisara, koje za potrebe ml ade građanske kl ase izrađuj u rukopise i knj i ge poslovne, pedagoške, naučne, zabavne, ku­ l i n arske, beletri stičke i druge tematike . Ali od naj veće važnosti bio je pronal azak papira i štam­

parske tehnike, koj i je omogućio srazmerno brzu, j ednostavnu i j eftinu izradu kopij a nekog izvornika u velikom broju prime­ raka, a time i razvoj pismene kulture i kulturnu difuzij u . Papir je ki neski izum iz 1 05 . godine nove ere, koj i su Arapi preuzeli negde u 7: veku a u Evropu preneli preko Španije u 1 2. veku . Š tampa je takođe pronađena u Ki ni, i to naj kasnije u 7 . veku u s m i slu pravljenj a oti saka original nog teksta, a počev od 1 1 . veka i kao tehnika pokretnih drveni h (od kraja 1 4. veka i me­ tal n i h ) kockica sa urezanim pojedinačnim karakteri ma. U na­ re dn im stolećima ovo otkri će biće masovnije kori šćeno u Korej i ne go u samoj Kini. U Evropi se štampa j avlja sredinom 1 5 . stoleća, možda ne zav i sno od ki neskog prethodnika, a pripisuj e se Johanesu Gu­ te nberg u, koji je u Maj ncu načini o ručnu presu za štampanje p u tem pokretnih metal ni h slova. Jedna od prvih tako proizve­

de ni h knj i ga, tzv. Gutenbergova Biblija , dovršena je 1 456. go­ di ne , a štampana je na latinskom, goticom i - što će ostati re do v na praksa rani h štampara - u vernoj i mitacij i rukopisnog st il a , s a rukom dodatim iluminacij ama (Slika 39 prikazuje jednu

st ra n i cu).

1 34

PISMO

Slika 39.

Do kraj a veka štamparij e su iznikle po celoj Evropi. Go­ dine 1 494 . štampana je i prva srpska ćiril ična knj iga, urađena sa bogatim dekoracij ama u štamparij i Crnojevića na Ceti nj u

-

Oktoih ( ' osmoglasnik' : knj iga za liturgij sko poj anje u osam gla­ sova u pravosl avnoj crkvi). Iste godine u Senj u je na hrvatskoj glagolj ici štampan Misal (knj iga molitvi i pesama kori šćena pri­ likom sl uženj a mise), prvi za koj i se pouzdano zna da je nastao na južnosl avenskom tl u. S ve knj ige štampane u tom prvom raz­ doblj u , zaključno sa 1 500. godinom , zovu se inkunabule (lat. incunabulum ' povoj ; početak' ) . 1 35

RANKO B UGARSKI

Tokom narednih vekova izrađeno je mnoštvo slovnih ti­ pova latiničnog al i i ćiri ličnog pisma, na bazi rukopisnih tra­ dicij a i stilova, uz delimično regionalno, konfesionalno i nacio­ nalno diferenciranje. Time su i ranije pomenute verzije ruko­ pisne latinice dobile svoj e štampane ekvivalente (npr. goticafra­

kturu a humanistika antikvu), dok j e štamparstvo sa svoje strane iznedrilo i nove forme tipografskih pisama. Naporedo s tim, pravoslavni Sloveni na istoku i jugoistoku Evrope obl ikuj u ra­ zličite varij ante ćirilice . O vakav razvoj događaj a stvori o je tehnološke uslove za postepenu demokratizaciju pisanja. U davna vremena, kada se pisalo po sistemu " kl i n u ploču " ili slikanjem komplikovanih hijeroglifa, pisanj e ni čisto tehnički gledano nije moglo biti po­ pularna del atnost. U ovom smislu njegovom širenju doprinele su, kako smo ranije ustanovili , kurzivne i minuskulne forme. A štamparstvo i tipografij a dodaće tome bitnu komponentu um­ nožavanj a i razašiljanj a tekstova u različitim grafičkim verzij a­ ma, č i me su postignute tehnološke pretpostavke za šire i brže opismenj avanje. Za razliku od prethodnog razdoblja, kada s u knj ige bile retke i skupe, i najčešće na l atinskom, novostvorena građanska či talačka publ ika mogla je i na svom jeziku da čita, pored visoko cenjenih religij skih i umetničkih del a, štivo proiz­ vedeno radi pouke i zabave, što je dalo zamah popularnoj pi­

smenosti. S voj prilog ovom procesu dale su i prateće institucije kao što s u izdavačke, knjižarske i novinske kuće, koje su zadovo­ lj avale potrebe rastućeg tržišta štampanih materijala. Profesio1 36

PISMO

nalni izdavači i knj ižari počinj u da posluj u ne dugo po poj avi prvih štamparija - ne računaj ući nj ihove prethodnike koj i su radili sa rukopi sima. Prve prave novine i časopisi u Evropi se j avlj aj u u 1 7 . veku (nj ihov embri onalni preteča su Acta diurna ' dnevni spisi ' u Rimu Julij a Cezara počev od 59. god. p.n.e. neka vrsta zidnih novina, a u Srednjem veku su postoj ali ru­ kopisni bi lteni slične name ne). Ručno slaganje biće mehanizov�no tek u 1 9. veku (kada na scenu stupa i pisaća mašina, naprava zamišljena znatno ra­ nij e ali ostvarena tek 1 867 . godine kao izum američkog pro­ nalazača Kristofera Šoulza) . Polovinom našeg stoleća u širu upotrebu će ući fotoslog i , potom, danas aktuelni računarski

slog. Nov proboj u širenj u navike čitanj a označila j e masovna poj ava broširani h i jefti ni h džepni h knj i ga, izazivajući pravu re­ volucij u u izdavaštvu sa početkom oko 1 930. godi ne . A sada se proizvode međunarodna i zdanj a enciklopedij a, stručnih i umetni čkih knj i ga i časopi sa na više jezika istovremeno, što značaj no smanjuje troškove produ'kcije i ubrzava proces širenja informacij a. Treba, naj zad, pomenuti i sada masovno kori šćenu mogućnost umnožavanj a tekstova putem kseroksiranja (fotoko­

piranja), kao i s ve širu praksu komuniciranja tzv. elektronskom poštom i sličnim medijima. Ali od bar j ednake važnosti bili su spoljni, društveni uslovi za razvoj pismenosti . U ranijim epohama pismenost se mahom rasprostirala po svetu osvaj anjem novih teritorija za stare im­ perije, pa je tako lati nica marširala sa ri mskim legij ama, a arap­ sko pismo j e galopiralo sa ratnicima polumeseca. Sl ične posle1 37

RANKO B UGARSKI

dice i malo je, dakako, i širenje i stočnog i zapadnog hrišćanstva. U ranom modernom periodu od Renesanse do i ndustrij ske re­ volucij e - okvirno, između 1 500. i 1 800. godine - širenj e pi­ smenosti , naročito alfabetske , išlo je u korak sa savremenim oblicim a opštenja, udruživanj a i razmene unutar i između druš­ tvenih kolektiva, sa razvojem školstva, komunikacij a i privrede, sa stvaranjem pol i tičkih zajednica i obl i kovanj em nacional ne svesti . Posebno treba zabeležiti dopri nos pismenosti opštoj de­ mokratizacij i života, j er je ona u svoj i m strogo ograničenim ranij i m obl icima pre delovala suprotno, kao instrument represije elita nad masama (što se ponegde održalo i do danas) . Međuti m, idej e sadržane u knj i gama, novi nama, brošurama i na pl akati m a svoj i m brzi m rasprostiranjem omogućile su i takve društvene prevrate kao što su američka i francuska revol ucija, koj e su pripremile teren za pl odan razvoj građanske demokratije. A vi­ zij a mogućih blagodeti potonjeg industrijskog, naučnog i teh­ nološkog razvoj a sa s voj e strane je podstakla opismenj avanje novih sredina i društvenih slojeva. Tako je pismenost - ne zaboravimo, snažno podržana š tamparstvom - odgovoril a određenim lj udskih potrebama i ujedno stvorila prostor za čitav niz novih delatnosti . No uz sve to, s hvatanje o masovnoj pi smenosti kao opštem društvenom dobru zapravo se razvij a tek tokom 1 9. stoJeća (pri čemu j e još o k o 1 850. godine umela d a čita i piše j edva jedna deseti na odrasle s vetske popul acije), da bi naš vek došao i do ideala pismenosti kao univerzalnog ljudskog prava. Al i od prava do ostvarenj a i ovde je, kao i u mnogim drugi m životnim domenima,

1 38

PISMO

veoma dugačak put. Uprkos novijem razmahu pismenosti, i po­ red učestalih i neretko uspešnih nacionalnih i međunarodnih projekata za suzbij anje nepismenosti, još smo daleko od opi­ smenjenosti svih ljudi . Prema podacima Uneska, u svetu danas živi blizu milij ardu nepismenih iznad 1 5 godina starosti, što bi moglo da znači da je najmanje svaki treći odrasli stanovnik naše planete j oš uvek nepismen. Pri tome postoj e izuzetno velike razl ike između najrazvi­ jenijih i najslabij e razvijenih zemalja, u rasponu od praktično stoprocentne do minimalne pismenosti - ne računajući, dakako, nebroj ene male plemenske zajednice koje uopšte ne znaju za pismo. U današnjoj Jugoslavij i , prema podacima iz 1 99 1 . go­ dine, potpuno nepi smenih među odraslima ima 1 0 - 1 5 % ; broj funkci onal no nepismenih teško je utvrditi , ali se, računat prema broj u oni h bez završene osnovne škole, penje na dobri_h 30% (kod žena čak 40% ) - zaista skroman rezultat za jednu evropsku državu ! Nepismeni su, dakle, naj gušće koncentri sani u naj slabije razvijenim zemlj ama; uz to i h je uvek više među siromašnij im nego bogatij im društvenim slojevima, među ženama nego muš­ karcima, i na selu nego u gradu . Prema tome, svetski prototip nepismene osobe jeste siromašna selj anka u nerazvijenoj zemlj i . A što se tiče pomenutih kampanj a z a opismenj avanje, one naj ­ češće postižu samo relativan uspeh, čak i tamo gde i m a stvarnog interesovanj a - j er ima i zajednica koje za tako nešto nisu zai n­ teresovane, naprosto zato što u svom životu ne osećaj u nikakvu potrebu za pi smom (ima i takvih pojedinaca u pismenim druš1 39

RANKO B UGARSKI

tvi m a) . S druge strane, već postoj eća mera pismenosti kolektiva i poj edinaca može se u nepovoljnim okolnostima i izgubiti, pa se postavlj a i pitanje održavanja stečene pismenosti . Vidimo, znač i , kako se teorij ski apsolutno pravo na pismenost u životu ipak relativizuje. Na kraj u, kako s tvari stoje ako pismenost dovedem o u odno s , ne prema broj u ljudi, nego prema broj u jezika - ne za­ boravlj aj ući da svi pripadnici pisani h jezika nisu nužno pisme­ ni ? S tatistički gledano, ovde je slika prili čno sumorna. Razma­ traj uć i prostiranje pisma po svetu, ustanovili smo da je manj i broj opštih obrazaca pri lagođavan strukturama novih jezika, pa se broj pisama brzo u množavao. Ali ako bi se iz toga stekao utisak da su do danas manje-više svi jezici s veta dobili pismo, to bi, nažalost, bilo veoma daleko od istine. Tačno je da nema nij e dnog većeg i važnijeg jezika bez pisma, ali ovakvi j e zici čine s a mo manj i procenat svih postojećih j ezika. U ovom trenutku š irom pl anete nalazimo pravo bogatstvo od neki h hiljadu pisama. Ovaj broj se s jedne strane uvećava izradom pisama za ranij e nepi sane jezike, ali se s druge strane s manj uje gašenjem nekih del imično pisanih idioma malih za­ jednica. Međutim, j ezika danas ima čak oko 5000. Ovo znač i , grubo uzev, d a s e tek na svakom petom jeziku može pisati da i ne govorimo o pisanju kao raširenoj svakodnevnoj delat­ nosti , a pogotovo o značaj nijoj pisanoj knj iževnosti kao nekom meri l u , j er je ovako nešto ostvareno možda samo u stotinak jezika. Pomenute proporcij e još su izrazitije ako se podseti mo da su m nogi j ezici nastal i , odslužili svoje i nestal i još pre izuma 1 40

PISMO

pisma. A i u savremenom svetu smo svedoci dramatičnog odu­ miranj a velikog broja malih jezika koj i su već nestali - ili će ubrzo nestati - sa lica zemlje nikada ne stekavši mogućnost da se nj ihovi iskazi zapišu. Ako sve ovo uzmemo u obzir, ne može­ mo izbeći zaključak da je, gledano komparativno i kvantitativno iz jezičkog ugla, pismenost daleko od univerzalnosti, skoro predstavljaj ući kulturnu retkost - pre izuzetak nego pravi lo. Pi­ smo i pisanje ostaju nedosanjani san za veli ku većinu jezika prošlosti i sadašnjosti.

Standardizacija pisma Jedan važan uslov širenja pismenosti, koj i objedinjuje teh­ nološke i kulturne aspekte ovog fenomena a koji u prethodnom odeljku nije eksplicitno naveden, zaslužuje posebnu obradu u ostatku ovog poglavlj a; to je standardizacija pisma i pisanja. U ranim fazama pisma bi lo je dosta kolebanj a u broju, izgl edu i orijentacij i pojedinačnih grafičkih simbola, kao i u smeru nj ihovog ispisivanja u nizu. Sa širenjem prakse pisanja postepeno se smanjivao obim ovih varijacija - to jest, krenuo je proces standardizacije različitih aspekata pisma i pisanja. Do izvesne mere ujednačavanja i regul isanj a došlo je tokom stoJeća i u najstarijim pismima, da bi stabilizacija najveći stepen do­ stigla u alfabetskim oblicima pisanj a. Početni i nventar znakova jednog alfabetskog sistema to­ kom vremena j e tipično doživljavao određene modifikacije, uki­ danjem nekih simbol a a dodavanjem drugih, ili pak razdvaja141

RANKO BUGARSKI

njem odnosno spaj anjem pojedinih među nj ima. Pri tome su simboli dobijali svoj manje-više konačan vizuel ni oblik u ma­ lom broju standardnih varijanti (velika i mala, pisana i štam­ pana, osnovna i kurzivna slova, te kod nekih pisama - siste­ matski samo u arapskom - poziciono određeni alografi , tj. raz­ ličiti oblici istih grafema u nezavisnom i u početnom, srednjem i završnom položaju u rečima). Konsolidovanje izgleda znakova uklj učivalo je i orijentaciju, pa oni više nisu mogli - kao u nekim starim obl icima pisanj a - proizvolj no da "gledaju " levo il i desno, nagore il i nadole. Sva slova su pojedinačno imeno­ vana, a utvrđen je i njihov redosled u okviru alfabeta. (U ovom poretku nekada su kodirane i mitološke ili kosmološke pred­ stave strukture sveta i toka stvari - upor. i danas izraze tipa "alfa i omega" , "od A do Š " .) Imena i redosled u nizu važni su za utvrđivanje porekla i hronologij e pojedinih alfabeta, zbog mogućeg preuzi manj a ovih elemenata od datiranih sta­ rijih uzora. I pojedine vrste alfabeta dobile su svoje nazive, najčešće - kao i kod reči alfabet -prema imenima dvaju ili više početnih slova u tako uređenom nizu. Latinički, a ređe i drugi alfabeti zovu se i abecede, a ćirilički azbuke - po latinskim imenima slova A, B, C, D, odnosno slovenskim nazivima slova A (az) i B (buki). Kasnije uvedena slova, domaća ili preuzeta, redovno se svrstavaju na kraj niza. Smer pisanj a, koji je inače većina pisama menjala tokom svog trajanj a, takođe je standardizovan. S va modema pisma teku sleva nadesno i odozgo nadole; u ne­ kim nealfabetskim pismima, kao što su kinesko i j apansko, ko142

PISMO

riste se i različiti smerovi , ali su i takve kombinacije podložne određenim pravilima. Iako j e stabi lizacija grafičke prakse počela još u davna vremena, najveći podsticaj standardizacij i pisma pružio je izum štamparske tehnike. Samom svojom prirodom štampa smanjuje obim prostornih, vremenskih i socijalnih varij acij a, pa tako na­ meće i stroga ograničenj a raznolikosti rukopisnih tradicija i in­ dividualnim prepisivačkim slobodama (i greškama), favorizu­ jući jednoobrazna rešenj a koja kodifikuju pisanu reč razdvaja­ jući je od šarenila govorne prakse. Tako je j ednom utvrđenu kanonsku verziju nekog teksta mogao u istovetnom obliku i istovremeno da ima pred očima veliki broj čitalaca, što ranije nije bilo moguće, a što je unapredilo egzaktnost, udarnu snagu i uticaj štampanog materijala. Sa novom tehnikom, mesto ru­ kopisne kaligrafije uveliko je preuzela tipografij a, koj a je pri­ lagodila neke od već postojećih tipova slova i uvel a nove. Primera radi, grčki alfabet, koji je nakon nekoliko stoJeća slobodnije upotrebe u više svoj ih formi stabilizovan u svom kla­ sičnom obliku u 5. veku p.n.e., uveo je pisanje između dve linije, dajući ispisanom tekstu geometrijski dosledan likovni utisak, koji će štampa samo pojačati. Razlika između maj uskule i minuskule, takođe grčkog porekla, tipografski se uobličava kao verzal (velika slova) nasuprot kurentu (mala slova), sa međuoblikom zvanim

ka­

pitala (slova oblika verzala a veličine kurenta, dakle "mala velika slova" ). A odblesak razlike između uglastog i zaobljenog, odnosno

kvadratnog i kurzivnog načina pisanja, u tipografiji se j avlja kroz podelu na normal (osnovni, nemarkirani slog) i kurziv (markirani 143

RANKO BUGARSKI

A 5 B B B r r .l ll

>K}f{

A

dD

a

a

b B e e č č ć ć

tj 'D e E

3 Hl1 3

džDž dD e E f F

aA 6B a B z r

l) D e E :HC)[( 3 3

a: A bB cC č Č

d_ D džDž dD e E

o ,a

uH

ćĆ fF

HH

j J K

}{

fb

nJI

MM

gG h H l I j J k K

o

HH fb lb oO n ll p P

KK AJI .lb lb

.MM gG

h H il

jJ

l L lj Lj nj Nj

kK

lL lj Lj

mM n N

nj Nj

Slika 40.

1 44

xX

e T

h n y y lP�

mM n N

j J

e T

o niT p p

o

JbJb

}-b

u.

q l) mill

J,J

T uU v V z z ž ž

o p p r R s s š š

e T T li 'Ii yY e

ljJC/J oO p P rR sS š Š

U

q

t

xX u, U t.tq fl.

lJ

w.Hl tT uU v V zZ ž Ž

PISMO

slog za posebna isticanja). Unutar ovih osnovnih slovnih tipova vremenom su izrađene mnogobroj ne stilski diferencirane vari­ jante za posebne štamparske i tipografske svrhe. Slika 40 (preuzeta iz

Pravopisa srpskoga jezika,

str. 3 8)

prikazuje osnovne standardizovane oblike savremene srpskohr­ vatske ćirilice i latinice. Za naučne i druge specijalne potrebe u našoj latinici koriste se i dopunske grafeme iz opšte latinice:
W, X,

y>.

Kao poseban aspekt grafičke kodifikacije pomenućemo radu

iz­

pisama za ranije nepisane jezike. Popularno rečeno, tu se

ide od glasa do slova - za razliku od dešifrovanj a starih pisama, gde je pravac kretanj a od slova do glasa. Usmene kulture su se kroz istoriju najčešće opismenjavale u dvostepenom postup­ ku. Najpre bi njihove elite usvoj ile kompletan pisani jezik nekog prestižnog suseda, pa je taj jezik služio kao medij um domaće pismenosti , a potom bi - često nakon dužeg vremena - dvoje­ zični pojedinci ostvarivali zamisao da pismo drugog jezika pri­ lagode za pisanje svog maternjeg. Tako su, na primer, postupili Hetiti u odnosu prema sumerskom i akađanskom, a Japanci, Korejci i Vijetnamci u vezi s kineskim. Iako je, kako smo ranije videli, nastanak pojedinih pisama plod truda mnogih generacij a i otuda po pravilu anoniman, za­ sluge za prilagođavanje već postojećih pisama novim jezicima ponekad pripadaju i nadahnutim pojedincima, vođama svojih naroda. Ovde se možemo setiti kralj a Sejonga i korejskog han­ gula, iako je ovaj slučaj specifičan zbog inovativnosti ispoljene 145

RANKO BUGARSKI

u konstruisanj u ovog sasvim apartnog pisma. Mnogo je tipičnija situacija kada do takvih poduhvata dolazi u uslovima predsto­ jeće ili već obavljene kolonizacij e. Primitivne zajednice širom sveta često su autohtono raz­ vile oblike piktografskog ili pikto-ideografskog pisanja - od Es­ kima na Aljasci i severnoameričkih Indijanaca do Bušmana u Africi, i od australijskih domorodaca do Jukagira u Sibiru. Al i nijedna od ovih zajednica, svakako zbog odsustva civi lizacijskih preduslova, nije spontano dostigla fazu fonografije, dakle pra­ vog pisma. Tek sa dolaskom hrišćanskih misionara i koloniza­ cijom tih prostora stvorena je mogućnost primene evropskih ob­ razaca fonografske pismenosti u izradi pisama za jezike lokalnih zajednica, bilo da su se tog posla poduhvatali sami misionari i l i pak domaći uglednici . Kao rani primer prvog slučaja na­ vešćemo alfabet koj i j e za jezik Maja polovinom 1 6. veka izu­ meo španski biskup Dijego de Landa. Ovaj sistem nije, doduše, bio uspešan, pa nij e ni doprineo dešifrovanju autentičnog ma­ janskog hijeroglifskog pisma; u kasnij im vremenima, a naročito u ovom veku, misionari (često sa valjanim li ngvističkim obra­ zovanj em) će imati mnogo više uspeha u ovom poslu, proiz­ vodeći adekvatna pisma za stotine jezika. D rugu mogućnost i lustruj e indijanski poglavica Sekvoja, koji j e 1 82 1 . godine sači nio originalan silabarij za svoj jezik čeroki , koj im su se decenijama potom služil i misionari. Zanim­ lj iv je i slučaj pisma za jezik naroda Bamum u Kamerunu, koje je krajem 1 9. veka izradio kralj Ndžoja. Ovo pismo je veoma brzo prešlo put od izvorne piktografije do silabografije (sa sve 146

PISMO

manj e znakova, do nekih 70 na kraju, i sa tendencijom alfabe­ tizacije). To je bi la svojevrsna rekapitulacija inače hi ljadugo­ dišnjeg procesa, pod uticajem priručnih stranih uzora; sl ične pojave zapažene su i kod drugih pisama nastalih kolonizacijom. U savremeno doba, pak, izradom pisama većinom se bave ti­ movi stručnjaka, uglavnom lingvista. Uopšte uzev, ovde je naj­ pre potrebno izabrati i adaptirati odgovarajući sistem pisanja, najčešće alfabetski, a zatim utvrditi i pravila pisanja, dakle pra­ vopis (o pravopisu će biti više reči u narednom odeljku). Kod već utvrđenih pisama može se iz raznih razl oga uka­ zati potreba za nj ihovom

reformom.

Kada je posredi samo po­

kušaj da se modifikacijom pravila pisanja uhvati korak sa pro­ menama u jeziku, to je srazmerno lako postići. Međutim, ne­ kada se - iz raznih vanjezičkih, a ređe i jezičkih razloga - ide i na promenu samog pisma, što j e korak od dalekosežnog i dugoročnog značaja, ilustrovan u prethodnom poglavlju. I kako je na tom mestu već istaknuto, čisto lingvistički kriterijumi mo­ raju se u ovakvim poslovima, bilo da je reč o izradi ili o reformi pisma, kombinovati sa sociolingvističkim, kulturnim i politič­ kim meril ima, kako bi rezultat bio uistinu prihvaćen u jezičkoj zajednici. Ovo stoga što vidlj ivost čini pisma i pravopise emo­ cijama podl ožnim segmentima svakog jezika, koj i simbolizuju grupnu lojalnost i identitet, pa otuda mogu snažno da utiču na društvenu strukturu i vrednosne sisteme zajednice. Tu važna uloga pripada kolektivnim stavovima prema jeziku, koj i mogu učiniti veoma poželjnim da jedan jezik bude vizuel no sl ičan nekom drugom, ili pak da se od njega što više razl ikuje. Ube147

RANKO BUGARSKI

dljive potvrde za ovo mogu se naći na raznim stranama, uklju­ čujući i noviju istoriju južnoslovenskih naroda sa njihovim je­ zicima i pismima. U celini, jezičke reforme obično su više stvar politike nego lingvistike.

Pismo i pravopis Ako su se napomene u prethodnom odeljku uglavnom od­ nosile na standardizaciju samog pisma kao inventara grafičkih simbola, sada treba nešto da kažemo i o standardizovanju pi­ sanja kao procesa, a ovde središnja uloga pripada izradi pra­ vopisa. Dok pojam pisma ili

grafije

podrazumeva bilo kakvo

pisanje, uži pojam ortografije ili pravopisa odnosi se na pra­ v iln o pisanje. Pravopis je, dakle, skup konvencionalnih pravila za ispravnu, tj. stručno normiranu i društveno sankcionisanu upotrebu neke grafije u datom jeziku. To je standardizovan si­ stem za pisanje nekog posebnog jezika, koji uključuje - kod alfabetskih pisama, koja ćemo ovde uzeti za primer - propisan skup grafema, odnosno slovn ih znakova i znakova interpunkcije, i niz pravila za njihovo kombinovanje prilikom pisanja (npr. upotreba velikih i mali h slova, sastavljeno i rastavljeno pisanje, glasovne promene u nizu, skraćenice, pisanje pozajmljenica i imena iz drugih jezika, itd.). Posebnim dodatkom ovom i nven­ taru mogu se smatrati znakovi za brojeve, većinom logogrami izvedeni iz oblika običnih slova, čiji je poredak u nizu mogao imati i numeričku vrednost (kao u grčkom alfabetu), ili pak specijalno konstruisani (kao rimski i

148

a rapski

brojevi; ovi drugi,

PISMO

koj i poznaju i bitan pojam nule, zapravo potiču iz Indije, odakle su ih Arapi preuzeli u 7. veku i preneli u Evropu). Pravopis je još konvencionalniji od alfabeta: mnogi jezici pišu se lati nicom, čak nj enim sasvim bl iskim ako ne i iden­ tičnim verzijama, al i ne postoj e dva sa istovetnim pravopisnim pravilima. Jednom stabi lizovani , naročito uz pomoć štampe, al­ fabet i pravopis či ne temelj za izgrađivanje standardnih ili knji­ ževnih jezika - jezičkih varij eteta kodifikovanih u normativnim priručnicima, među kojima su za standardizacij u pisanja, osim pravopisnih, veoma važni i rečnici. Pravopisi mogu da budu ustroj eni na različitim principima. Pravopis koj i odražava starija stanja jezika ili u pisanj u stranih imena prenosi nj ihov izvorni pisani oblik obično se zove eti­ mološki, a onaj koj i teži reprodukcij i savremenih zvučnih vred­

nosti -fonetski. Tako se u pisanj u latinicom u Hrvatskoj kom­ binuju ova dva načela, sa aktuelnom tendencij om porasta eti­ mološkog, dok se u Srbij i u upotrebi obaju pisama sledi fonetski princip (uz moguće alternativno ili dodatno izvorno pisanje ime­ na iz latiničnih jezika). Treba uzgred da primetimo da su po­ menuti popularni termini zastarel i i sa naučne strane neprecizni. U prvom slučaj u zapravo je više reč o morfološkim nego o eti­ mološkim obaveštenjima, a u drugom o fonološkom a ne fo­ netskom nivou - što, dakako, podrazumeva moderno i u svetu prihvaćeno razlikovanje fonologije kao nauke o funkcionalnim jedinicama glasovnih sistema od fonetike kao nauke o fizičkim svojstvima pojedinih glasova.

149

RANKO BUGARSKI

Pravopis odražava specifične kulturne i društvene norme poj edinih zajednica, pa j e podložan i raznim vanj ezičkim uti­ caj ima, kao i dejstvu jezičkih promena u vremenu. Ove pro­ mene glavni su razlog što se savremeni pravopisi alfabetskih pisama toliko razlikuj u u meri ostvarivanj a sistemske fonem­ sko-grafemske korespondencije. Već nam je poznato da je takva korelacij a tipa l: l samo princip i i deal; u realizacij i , nij edan konvencionalni sistem pisanja nije dosledno i potpuno fonem­

ski, a j oš je manje fonetski. Naime , iako jedna grafema često predstavlja j ednu fonemu (npr. sh. ), neretko ista grafema izražava više fonema (npr. franc. je /s/ ili /z/), a i obrnuto, više grafe ma izražava istu fonemu (npr. špan. i su /v/). Kako lati nski alfabet nije imao poseban znak za fonemu /š/, jer takve u lati nskom nije bilo, ona se danas u raznim j e­ zicima predstavlja različitim grafemama: ital . ili , franc. , nem. , polj . , mađ. itd. Kako vidimo iz ovih primera, grafeme se mogu pisati j ed­ nim slovom, ali i slovnim grupama: digramima sa dva znaka, trigramima sa tri , tetragramima sa četiri (npr. nem. za

/č/). Sa izuzetkom latiničnih digrama , oba pisma srpskohrvatskog jezika imaju jednoslovne grafeme za foneme koj e zastupaju. (Za teleprinterske potrebe u latinicu se uvode i posebni digrami, kao za /š/ ili za /ž/). Pri tome se isti osnovni znaci mogu modifikovati dodavanjem dijakritičkih znakova za obeležavanj e drukčije zvučne vrednosti , kao kod naših latiničnih <ć , č, š, ž, đ>, polj. , nem. itd.

150

PISMO

I u istom jeziku može da bude značajnih odstupanja

u

oba pravca. Tako engl. fonema If/ ima četiri grafološke alter­ native u raznim rečima; obrnuto, grafološkoj sekvenci odgovara čak šest fonemskih vrednosti. Ali čak i tako naizgled haotičan odnos između izgovorenog i napisanog kakav nalazimo u engl eskom (i li, u nešto manjoj meri, u francuskom) ipak po­ čiva na pomenutom fonemskom principu, poznatom otkad po­ stoji alfabet. Stvar je samo u tome što su narodi ovih jezika to načelo uveli znatno ranije, ali u međuvremenu nisu bitno pri­ lagođaval i svoj pravopis. A rastući raskorak između jednom utvrđenog pravopisa i stalnih govornih promena upravo i urađa takvim neusaglašenostima između govora i pisanja kakve danas nalazimo u engleskom i francuskom. Pisanje na ovim jezicima vemij e odražava davnašnj i nego današnj i izgovor; tako se engl. knight ('dečak', potom 'vitez') pre pet vekova uisti nu izgovaralo

/kniht/, dok je usled međuvremenih glasovnih promena savre­ meni izgovor /nait/. Prema tome, činjenica da oba pisma srpskohrvatskog je­ zika idu u red onih koja se u najvećoj meri približavaju fo­ nemsko-grafemskoj korespondencij i nij e rezultat nikakve inhe­ rentne "fonetičnosti" ovog j ezika, odnosno njegovih pisama ili pravopisa, kako su to laici skloni da veruju. Jednostavno, mi smo danas u srećnijem položaju od većine drugih naroda, zah­ valj uj ući tome što je Vukova reforma izvedena dosledno i sraz­ memo nedavno, pa nije bilo vremena za ispoljavanje malopre navedenog raskoraka između govora i pisanja.

15 1

RANKO BUGARSKI

Prenošenje znakova iz jednog pisma u drugo - često ogra­ ničeno nepodudarnostima između grafoloških sistema, naročito kod j ezika u tom pogledu veoma različitih - zove se translite­ racija. Ovaj postupak razlikuje se od transkripcije- prenošenja

glasova u pismo, koje je sa svoj e strane sputano nemogućnošću pretakanja svih zvučnih vrednosti u grafički medijum. Tu se razl ikuj u šira ili fonološka transkripcija, koja se zadovoljava prenošenjem fonemskih jedi nica i kojoj su neki pravopisi bliski, i uža ili fonetska transkripcija, koja nastoj i da registruje i po. jedi nosti fonetskog reda, a koristi se u specijalnim stručnim pi­ smima od koj ih je najpoznatije Međunarodni fonetski alfabet (International Phonetic Alphabet - l. P. A.). Postupci translite­

racije i fonološke transkripcije primenjuju se, nekada i kombi­ novano, prilikom prenošenja imena iz jednog j ezika u drugi;

problemi su najveći kada se u evropske j ezike prenose npr. arap­ ska ili kineska imena. Ovde je važno primetiti da mi sve vreme govorimo o j e­ dinicama j ezičkog koda, a ne o nj ihovoj realizacij i u govoru, i to zato što je samo ono prvo, a ne i ovo drugo, relevantno za pravopis - bar u principu. Nij edno pismo niti pravopis u opštoj upotrebi ne mogu da reprodukuju sve čuj ne vrednosti, niti i m t o uopšte može d a bude cilj . (Tome mogu samo donekle d a se približe pomenuti sistemi notacije koje za svoje potrebe izrađuj u fonetičari.) Stvar je u tome što - kako je to još pre više od jednog veka veoma jasno i zrazio nemački lingvist Herman Paul - jedna i zgovorena reč nije sled određenog broja nezavisnih glasova, od kojih bi se svaki mogao predstaviti nekim alfabet152

PISMO

skim znakom. U suštini, ona predstavlja kontinuiran i sl iven glasovni tok sačinjen od neodređeno velikog broja mogućih seg­ menata, pa alfabetski simboli uspevaju samo da približno oz­ nače neke karakteristične tačke u tom toku. U terminologiji mo­ derne fonologije, ovo znači da alfabetsko pisanje nastoj i da za­ beleži distinktivne jedinice glasovne strukture koje percipiramo u govornom nizu, a ne sam taj niz - foneme , a ne fone. Drugim reči ma, alfabetskom pisanju u načelu odgovara fonološki pravopis. Međutim, sasvim je normalna pojava da jed­

na ortografija kombinuje jezički nivo koji načel no i primarno predstavlja sa elementima drugih nivoa, pa izgleda da u ovom smislu i nema " čistih" ortografija. Od fonološkog nivoa moguća su odstupanja u dva pravca: prema " gore" , ka nivou morfofo­ nologije i morfologije, pa i leksikona, i prema " dole " , ka nivou fonetike. Prvi slučaj (" duboku ortografiju " ) imamo kada se želi sačuvati morfološka prozirnost napisane reči, očuvanjem zaseb­ nog identiteta sastavnih morfema, a time i njena etimologija, po cenu odstupanja od izgovora. U drugom slučaju (" pl itka or­ tografija" ) ide se ka što bližoj reprodukcij i izgovome vrednosti, bez obzira na identitet morfema. U našem jeziku, pisani lik predsednik približno bi ilustrovao morfofonološki princip, lik pretsednik fonološki , a lik precednik - fonetski. Pošto važeća

pravopisna pravila normiraju prvi navedeni lik, već i ovaj primer pokazuje da naš u osnovi fonološki pravopis sadrži elemente morfofonološkog predstavljanja, čime inklinira u pravcu suprot­ nom od fonetskog.

153

RANKO BUGARSKI

O vakva inklinacija inače je tipična za fonološki ustrojene pravopise, i predstavlja snažnu dijahronijsku tendenciju. Jezičke promene, ako nisu propraćene ortografski m prilagođenjima, vremenom unose nered u površinsku fonemsko-grafemsku si­ stematiku, ali se zato u pravopisu jasnije ocrtavaj u ne samo pređašnja stanja jezika nego i veće jedinice na jednom dubljem nivou reprezentovanja. Stoga su ovakva odstupanja veća u ranije ustanovljenim pravopisi ma, a manja kod kasnije uvedenih ili nedavn o reformisanih, pa su srpskohrvatska, litvanska, finska, španska, češka ili turska ortografija bliža ostvarenja fonološkog principa nego engleska ili francuska (tj . prve su srazmemo ,.plit­ ke" , a druge su već postale prilično " duboke" ). Treba reći da je pomenuta tendencija, kakve god bi le prak­ tične posledice njenog delovanja (npr. za učenje čitanja i pisanja na engleskom), u saglasnosti sa psiholingvističkim i neurolin­ gvističkim nalazima da pojedinačni konsonanti i vokal i nisu pla­ uzibilne minimalne jedinice u procesima produkcije i percepcije govora, nego da takve jedinice treba pre tražiti na nivou većih segmenata - slogova, odnosno morfema. Zasad ostaje u sferi spekulacije zanimljivo pitanje da li ovo ima veze i sa činjenicom da su silabički i logografski sistemi pisanja samonikl o nastajali u raznim delovima Starog sveta, dok j e alfabetsko pisanje i zum­ ljeno svega jednom. Međutim, nazvati tip pravopisa o koj em govorimo fono­ loškim zapravo je, strogo uzev, takođe svojevrsno uprošćenj e. Naime , fonološki nivo, pored segmental nih fonema kakve su konsonanti i vokali , obuhvata i suprasegmental ne ili prozodijske 154

PISMO

fenomene kao što su akcent, dužina i i ntonacija, koj i su u go­ voru često distinktivni (tj. utiču na razlikovanje značenja) a u pisanju se najčešće odražavaju nesistematski ili fakultativno, ili se pak nikako ne odražavaj u. Kategorijalno posmatrano, ovo je glavna slabost alfabetskih, tj. fonoloških ortografija. Doduše, ne­ ki pravopisi ovog tipa nastoje da i to pokriju u nekoj meri - npr. španski i italijanski beleže naglasak, a češki i finski dužinu. In­ tonacija se samo okvirno može nagovestiti interpunkcijom. Iz navedenog razloga ovakve pravopise pre bi trebalo zvati fonemskim, misleći na segmentalne foneme. Ali ni tu nije kraj

kritičkoj analizi poj mova i termina, jer dok je kod konsonanata stvar manje-više u redu, kod vokala, kao glavnih nosilaca po­ menutih prozodij skih pojava, fonemsko-grafemska podudarnost neretko je daleko od potpune. Ovo je produžena posledica "is­ točnog greha" samog alfabeta, koji je kao izvorno semitski pro­ izvod, već smo videl i, od samog početka zapostavljao beleženje vokala. I pored velikog grčkog dopri nosa, ova neravnomernost ni do danas nije sasvim uklonjena, pa često nalazimo da vo­ kalskih fonema ima više nego vokalskih grafema (što onda zna­ či da je u mnogim alfabetski pisanim jezicima i ukupan broj fonema veći od broj a grafema). Usled toga se u jezicima sa distinktivnim akcentom i kvantitetom te razlike u običnom pi­ sanju generalno ne registruju, iako se po potrebi nekada mogu obeležiti posebnim dijakritičkim dodacima. Pokušaj mo, pri mera radi, da pročitamo sasvim obične rečenice našeg jezika kao što su "Nema radnika" , "Grad je pao" i l i " Šta je radi o? " . Ovde nam neće pomoći školsko pra155

RANKO BUGARSKI

vilo da se ima čitati "kako j e napisano" , prosto zato što se ne zna šta j e napisano: u svakom primeru moguća su dva seman­ tički j asno različita "čitanja" (donekle veštački primer "G ore je gore " , recimo, nudi čak četiri). Postoj e samo dve mogućnosti: ispravno čitanj e mora se ili dedukovati i z šireg konteksta, i l i obezbediti dodavanjem znakova z a akcent i kvantitet pri l i kom pisanj a. Prvi postupak uopšte više nij e pitanje ortografije, a dru­ gi ostaj e u nj enim granicama ali na poseban način, zahtevaj ući dodatnu obuku i specijalno znanje izvan normalne upotrebe konvencionalnog pisma. D vosmislenosti pomenutog tipa mogle bi se sistematski izbeći jedino ako bi u ovakvim j ezicima bilo mnogo više za­ sebnih vokalskih grafema. U našem standardnom jeziku, sa nj e­ govih pet vokala koji mogu da budu kratki ili dugi , nenaglašeni ili naglašeni, i silaznog ili uzlaznog tona ako su naglašeni, mo­ rali bismo imati nekoliko puta više odelitih vokalskih simbola. Tek tada bismo, strogo govoreći, imali potpun fonemski pra­ vopis, koj i bi uveliko bio i fonološki - ali ne bi, iz iznetih razl oga, ni tada bio fonetski. Iz svega rečenog sledi zaklj učak da u praksi nema savršenih pisama niti pravopisa, te da se može govoriti samo o stepenu aproksimacij e principima koji čine os­ novu datog sistema pisanja.

156

Svet

8

u

ogledalu pisma

Pismo i civilizacija Na samom početku ove knjige utvrdili smo da je jezik neodvoj iv od suštine čoveka, a da je pismo čovekov izum, nešto bez čega su lj udi živeli hiljadama godina, pa i danas često žive. Ali tehnol ogij a pisanja ipak j e označila ogromnu prekretnicu u životu čovečanstva. U ovom, završnom poglavlju osmotrićemo neke implikacije i posledice veštine pisanja i pismenosti. U svim ljudskim zajednicama se govori, a u nekima od njih se uz to i piše - ali je ta pismenost uvek utemeljena u usmenoj kul turi i njome okružena. Otkad je sveta i veka, društva bez pisma u svojim okviri ma ipak mogu da dostignu punoću življenja. Nj ima nipošto nisu nedostupni mnogi oblici privrede ili trgovinske razmene, pa ni verbalna umetnost visokog dome­ ta; setimo se samo drevnih epova, balada i drugih spevova, koji su usmeno prenošeni kroz bezbroj ne generacij e da bi tek kasnije bili zapisani - od mesopotamskog Gilgameša, indijske Mahab­ harate i Ramajane, grčke Ilijade i Odiseje do germanskih i nor­

dijskih saga i naših narodnih pesama. Postoje i svedočanstva o začuđujućoj sposobnosti orijentacije bez oslonca na pisani jezik 157

RANKO BUGARSKI

i računske operacije koje on omogućuje. Jedno od nj ih j e na­ vigacij a preistorijskih plemena Polinezije, bez kompasa i karte, hilj adama milja po Pacifiku. A kako smo videl i u prethodnom poglavlj u , čak i danas , u j eku raznih projekata opismenjavanj a, neke zaj ednice osećaju da mogu i dalje komotno da žive bez pisma, onako kako su uvek živele. No i pored svega ovoga, činjenica je da su isklj učivo us­ mene zaj ednice mahom male, upravo kao što je i komunika­ cijski dobačaj lj udskog glasa ograničen. One su uz to i prostije ustroj e ne. A složeni oblici socijal ne organizacije, kakve podra­ zumeva rađanje starih civi lizacija, nisu nigde nastali bez pisma. Ovo uključuje naročito razvijenu poljoprivredu i uzgoj domaćih životinja, razuđenu trgovinu i saobraćaj , metalurgij u i početke industrije, upravljačke institucije, razvoj umetnosti i drugo. Bez pisma je posebno nezamisliv nastanak gradova i razvitak urbane ku tl ure. Upravo rečeno važi za sve vel ike drevne imperije bez izu­ zetka - od Mesopotamij e i Egipta, preko Persije, Grčke i Rima, do Indije i Kine. Nijedna od nj ih ne bi mogla da funkcioniše bez oslanjanja na pismo. Tako, na primer, učvršćivanje grčke vladavi ne i donošenje j edinstvenih standarda administracije i prava na ogromnom prostoru od Pel oponeza do doline Inda ne bi se nikako moglo ostvariti bez kohezivne snage pisane reči. A tu snagu može da nam predoči i kontrast između šarol ikih i fragmentarnih usmenih kultura američkih Indijanaca i jedin­ stva centralizovanog kineskog carstva, gde je zajedničko pismo okupil o - i zadržalo na okupu - stotine miliona ljudi. Ovaj 158

PISMO

primer podvlači suštinsku razliku između usmenih zajednica, kod kojih je međugeneracijski prenos znanja i iskustva sveden na lične i porodične kontakte, i društava koja su u pi smenosti stekla akumulativno sredstvo što prevazilazi ova ograničenja, obezbeđujući civilizacijski kontinuitet. Kad je reč o pomenutim prostranim carstvima, treba zapaziti da za stvaranje i održavanje njihovih razgranatih komunikacijskih mreža nije potrebna ma­ sovna, pa ni šira pismenost: dovoljna j e administrativna infra­ struktura sačinjena od malog broja pismenih državnih či novni­ ka, raspoređenih na ključnim mestima. Veština pi sanja pružila je, dakle, osnovu za praktično fun­ kcionisanje starih civilizacija u administraciji, trgovini, đipio­ matiji , zakonodavstvu. Zakonik vavilonskog kralja Hamurabija oko 1 800. godine p.n.e., na primer, utvrdio je, na način vidljiv svi m podanicima, šta sve nije dozvoljeno i kakve kazne očekuju prekršioce. S druge strane, pismo je, udruženo sa sposobnošću izvođenja sofisticiranih računskih operacija, omogućilo rano po­ stignute uzlete u matematici, astronomiji, logici, filozofiji i dru­ gim discipli nama ljudskog duha. Ipak, iz svega ovoga ne treba zaključiti da je pismo samo po sebi bilo presudni činilac u na­ stanku civilizovanog života, jer su u i gri očigledno bili i drugi faktori. Adekvatniji opšti zaključak biće da je pismo i stovre­ meno proizvod i instrument civilizacije, nešto što ona donosi ali i što reguliše njene tokove. Nema civilizacije bez pisma, ali ni pisma bez civilizacije. A da Ii je za pravi civilizacijski zamah dovoljno bilo kakvo pismo, ili su neki tipovi pisma - recimo, alfabetski - već samom 159

RANKO BUGARSKI

svojom prirodom predodređeni da civilizatorsku ulogu ispunja­ vaju u najvećoj meri , i uspešnije od drugih sistema pisanja? Ovo teorijski zanimljivo pitanje podstaklo je tokom poslednjih decenija raspre u koje su se uključi li stručnjaci iz raznih disci­ plina i koje još ne jenjavaju. U osnovi se spor vodi između zastupnika tzv. "alfabetske hipoteze " , koji veruju da je tek al­ fabetsko pisanje prokrčilo neke bitne puteve materijal nog i du­ hovnog napretka ljudskih društava, i onih koji osporavaju ovako povlašćen položaj ovog sistema pisanja u odnosu prema dru­ gima. Uz "alfabetsku hipotezu" stoje neka poznata imena. Istak­ nuti predstavnik starije škole mišljenja u gramatologiji , Dejvid Dirindžer, svom kapitalnom del u dao je naslov " Alfabet - ključ za istoriju čovečanstva" . Njegov sunarodnik, britanski antropo­ log Džek Gudi, u nekoliko knjiga je obrazlagao stanovište da samo alfabet odslikava prave mogućnosti ljudske inteligencije i kulture, dok logografski sistemi ograničavaju raspon mogućih načina mišljenja i kulturnih obrazaca. Kao najbolji primer on ističe visok nivo teorijske i naučne misli kod alfabetizovanih Grka, koja je položila temelje svekolikoj zapadnoj civil izaciji. Kanadski komunikolog Maršal Makluan čak je ispevao svoje­ vrsnu himnu alfabetskom principu, u nizu karakteristično lapi­ darnih, problematičnih al i podsticajnih opaski. A glavna opo­ zicija ovim autorima dolazi upravo ovih godina iz redova mla­ đih, svestranije obaveštenih i utoliko manje dogmatičnih lin­ gvista specijalizovanih za pitanja evolucije i tipologije sistema pisanja, koji ističu da su prednosti alfabeta samo uslovne i re160

PISMO

la tivne, te da je insistiranje na njihovoj apsolutizaciji samo izraz zapadnjačkih predrasuda prema drugom i drukčijem. Argumenti obeju strana ovde se ne mogu ni sumarno izlo­ žiti. Reći ćemo samo da je alfabetska pi smenost neosporno išla ruku pod ruku sa krupnim civilizacijskim dostignućima zapad­ nog sveta, ali da to još ne znači da je ona jedini validan uzor za celu planetu. Alfabet jeste podržao procese modernizacije na raznim stranama, ali današnji Japan, na primer, kombinuje najsloženije nealfabetsko pismo sa jednom .od najrazvijenijih svetskih tehnologija. Ne treba zaboraviti ni na ranije date po­ datke o stopi pismenosti u pojedinim zemljama, ukrštene sa zastupljeni m sistemima pi sanja. Sve u svemu, izgleda da se po­ menuta hipoteza, ma koliko mogla izgledati atraktivna, u svojim ekstremnim formulacijama ne može održati. Pre će biti da je bitan generator promena i napretka samo pismo, dok njegov specifični tip u najboljem slučaju igra sekundarnu ulogu u jed­ nom sklopu u kome primat pripada lokalnim civilizacijskim, kulturnim i društvenim okolnostima. Donekle po strani od ovog sporenja stoji jedan broj značaj­ nih autora koji su u novije vreme iz različitih uglova podstakli teorijsko interesovanje za proučavanje prirode pisma i njegovog mesta u ljudskoj kulturi . Tako, recimo, francuski filozof Žak Derida pod imenom gramatologije razvija učenje po kome su pismo i knjige apsolutno bitni za naše moderno shvatanje jezika, ljudskih bića i društava. Njegov sunarodnik i kolega Rolan Bart razrađuje koncepciju pi sma kao " skripture " (ecriture), koja će uticati na književnoteorijske pristupe problematici pisanja : uk16 1

RANKO BUGARSKI

ljučujući i karakteristike ,,rukopisa" pojedinih škola, razdoblja, polova ili autora. A britanski lingvist Roj Haris nedavno je i zlo­ žio osobeno shvatanje identiteta pisma kao pisma, a ne kao proste grafi čke alternative govoru. U ovom viđenju, pi smo čini grafičku komunikaciju načinom opštenja sui generis, koji otuda može ali i ne mora uvek da se oslanja na strukturalne modele koje nude drugi načini opštenja, na prvom mestu govoreni jezik. Ovakvi pristupi još jače ističu izvesnu nezavi snost pisma u naj­ širem smi slu od govora; to im garantuje filozofsku i semiotičku aktuel nost, ali- tako nam bar zasad izgleda- po cenu slabljenja sistematske osnove za koherentno proučavanje pisma i pisama.

Pismo i ljudski um Da bismo razumeli kako je pismo moglo da deluje tako podsticajno na razvoj čoveka i njegove civilizacije i kulture, potrebno je da bar u najkraćem razmotrimo njegov uči nak na ljudski um. Taj učinak ima više komponenti. Pre svega, već smo videli da pismo, pored unapređivanja komunikacije i drugih funkcija, služi i kao nezamenljiv oslonac memoriji, kroz mo­ gućnost zapisivanja podataka za kasniju upotrebu. Među sva­ kidašnjim primerima su vođenje beležaka na času u školi, bez čega bi primljeni sadržaj bio brzo zaboravljen, zatim vođenje dnevnika, liste za kupovinu, rokovnici i slično. Uz to kod alfa­ betskih pisama utvrđeni redosled simbola dodatno olakšava sve vrste organizovanja i klasifikovanja podataka, pa i njihovo zapam­ ćivanje. (Ne može se uzeti ozbiljno primedba nekih tradicionali­ stički nastrojenih komentatora da je pismo evolutivno unazadilo 162

PISMO

čoveka utoliko što je omogućilo da r.1U memorija usled slabijeg treninga "zakržlja " , a što je onda ugrozi lo i kontinuitet oralne tradicije. Usmeni spevovi odlično se čuvaju zapisivanjem, a mo­ derni čovek valjda ima i prečeg posla nego da naizust uči i doživotno pamti hiljade stihova!) Pismo, dakle, otvara pristup informacijama nezavisno od prisustva drugih ljudskih bića. Stoga pismenost i jeste nešto više od veštine čitanja i pisanja: ona je istinska vežba uma, uporedljiva sa jačanjem mišića kroz fizičke vežbe, jedna pot­ puno nova "tehnologija intelekta" , kako je nazivaju neki autori. Tako je čovek, otkrivajući mogućnost pisanja, otvorio sebi put u jedan novi mentalni svet. Pismen čovek može da zaustavi misao u letu, pretvarajući je u znake na papiru, te da je okreće i obrće, ponavlja, sažima i proširuje, tako razvijajući sposobnost uočavanja i upoređiva­ nja, analize i argumentacije. Filozof Fransis Bekon još davno je rekao da pisanje stvara egzaktnog čoveka. Pored razvijarJa logičkog mišljenja i boljeg razumevanja sveta, tim putem se na viši stepen podižu u meće introspekcije i samosvest ljudske je­ dinke. Nasuprot anonimnosti oralne tradicije, čovek se pisanjem individualizuje. Uz to, dakako, pismenost omogućuje upozna­ vanje sa intelektualnim bogatstvom nataloženim kroz stoJeća u nebrojenim pisanim tekstovima, što između ostalog doprinosi stvaranju svojevrsnog kolektivnog "pismenog mentaliteta" , ali i duhovne sredi ne u kojoj pojedinac može u potpunosti da raz­ vije svoje potencijale za kreativno pisanje. Sve ovo u velikoj meri podstiče i kritičko mišljenje, zbog čega su pismeni ljudi 163

RANKO BUGARSKI

kroz istoriju često bivali - a ponegde i do danas ostali - predmet podozrenja, pa i progona. O tome rečito govore razni crkveni i svetovni indeksi zabranjenih knjiga, kao i ritualno spalji­ vanje knjiga u ostrašćenoj režiji total itarnih reži ma. Prema iznetom, pismo našem umu nudi osnovni mne­ monički okvir, a s druge strane i moćan anal itički pri ncip. Stoga prelaženje iz usmenosti u pismenost, kao i iz jedne pismenosti u drugu, nije samo tehnički korak nego i prelomna tačka u obrascima učenja i saznanja. S voj uticaj na ljudsku misao, a ti me i na sav čovekov real ni i imaginarni svet, pismo uveliko ostvaruje delujući i na sam jezik. Gledano najpre spolja, da tako kažemo, pismo kao relativno autonoman jezički kod otkriva neočekivane potencijale grafičkog izraza, možda najupečatljivije u vizuelnoj lepoti i slo­ ženosti istočnjačkih pisama, kao i u kaligrafiji uopšte. Zatim, i važnije od ovoga za razvoj civilizacije, pisani je­ zi k utvrđuje društvene norme, regul iše pravila ponašanja, pri čemu ta autoritarna funkcija utiče i na njegovu sopstvenu struk­ turu i evoluciju. (Primetimo uzgred da reči autor i autoritet imaju isti koren, sa značenjem 'poroditelj, stvaralac'.) Japanski jezik je, na primer, pretrpeo velike promene otkad je počeo da se piše kineskim karakterima. Latinski se čak ugasio kao go­ vorni jezik, porađajući moderne romanske jezike, upravo kada je stekao pismo i tako kodifikovan počeo da okoštava. I kad smo već pomenuli latinski , dodajmo u prolazu da pismo na neki nači n obezbeđuje jezicima zagrobni život. Dok nepisani 1 64

PISMO

jezici koji izgube svoje govornike nepovratno odlaze bez ikak­ vog traga, baš kao i narodi koji su njima govorili, jedan pisani jezik može i dalje da živi u svojim sačuvanim tekstovima - pa čak, ako je dovoljno važan, i da posthumno poizvodi nove tek­ stove religij skog ili naučnog sadržaja, naravno kroz delatnost govornih predstavnika drugih, živih jezika. A opštije uzev, zahvaljujući moći pi smenih elita i prestižu pi sanog jezika, konvencije pi sanja u ponečemu postaj u obrazac i za kultivi sanu govornu upotrebu. Tu je od naj većeg značaja bio nastanak ortografija, o čemu je već bilo reči, i razvoj stand­ ardnih odnosno knj iževnih jezika, visoko cenjenih u poređenju sa drugim jezičkim varijetetima. Njihovom ugledu doprinela je i si mbolička vrednost koju jeziku, videli smo, daje stabilizovano vizuelno ostvarenje. Sve ovo podvlači takođe već pominjanu ulogu pisma kao mehanizma društvene kontrole. S druge strane, s tim je u vezi i uloga pismenosti u izgrađivanju apstraktnog jezika konceptualne analize, kao i posebnih simbol ičkih jezika matematike, geometrije, fizike, hemije, računarstva i drugih ob­ lasti . Menj aj ući tip čoveku dostupnih kognitivnih i mentalnih operacij a, pisanje unapređuje sposobnost "meta-mišlj enja" kao i upotrebe metajezika, odnosno kritičku kontrolu mi saonih pro­ cesa i jezičkih operacija. Povratni uticaj pi sma na jezik verovatno je naj dublj i u ravni percepcije jezičkih, a preko njih i psihičkih struktura i procesa u svesti samih govornika. Ako jezik čini svet objektom refleksije, pismo preobraća i sam j ezik u predmet koj i se može posmatrati , otelovlj uj ući ga u grafičkom medijumu; ono ujedno 165

RANKO BUGARSKI

pruža i i nstrumente za njegovu analizu. Pismo omogućuje lju­ dima da raščlanjuju govorni tok u delove i celine, tipove i ka­ tegorije, te da ga rekonstruišu putem analitičkih i sintetičkih mehani zama koj i su na neki način, bar latentno, moral i postoj ati u govoru al i koji, osvešćeni putem pisma, povratne deluju i na sam govor. Na taj način, pismo ne presli kava samo već neza­ visno postojeću strukturu jezika, nego mu i nameće deo struk­ ture, oblikujući ga onako kako to bez pisma ne bi bil o moguće. Ove mogućnosti leže u osnovi lingvistike kao nauke o j eziku. A bez pisma, razume se, ne bi ni bilo lingvistike, kao ni drugih nauka. Ali i obični ljudi, nestručnjaci za jezičku problematiku, pokazuj u se podložnim dubokom uticaj u pisma kojim pišu s voj maternj i jezik, bili toga svesni ili ne. Ako je pi smo kod kojim se i spisuj e svaka kultura, ono je u i sti mah i deo intelektual ne opreme svakog njenog opi smenj enog člana. Ovo se pokazuje i u svakodnevnoj komunikaciji. Kinezi i Japanci, na primer, mogu se naći u položaju da teže shvataj u šta se govori ako ne znaj u kako se date reči pišu. A dešava s e i d a s e učeni kineski s a­ govornici, kada upotrebe neku redu ili izrazito višesmislenu reč, ispomažu tako što prstima u vazduhu "nacrtaju " dati karakter, što se odmah razume! Razvijajući svest

o

jeziku, o j edinicama sopstvenog jezika

i njegovim gramatičkim mogućnostima, pismo unapređuje poi­ manj e jezičkih poj ava, ali ide i dalje i dublje od toga. Da počne­ mo j ednim banalnim i ekstremnim primerom, izgleda da u ne­ kim nepisanim jezicima zapadne Afrike ne postoji reč sa zna1 66

PISMO

čenjem 'reč' - što bi valjda značil o da njihovi govorniCI ne poseduju čak ni pojam o ovoj osnovnoj jezičkoj jedi nici. Pred­ stavnici pisanih jezika, pak, po prav i l u su svesni upravo onih njihovih jedinica koje njihovo pismo izdvaja i reprezentuje. Ta­ ko alfabetska pismenost vodi fo nems koj segmentacij i - ili, pro­ stije rečeno, za običnog predst avnika ne kog alfabetski pisanog jezika reči su sastavljene od s l o va. Na s uprot tome, logografska pismenost rađa svest o jedinic ama na nivou slogova ili morfe­ ma, u koj oj nema mesta za p ojedin ačn e foneme, pa se u tom slučaju reči automatski dele n a slogove, odnosno morfeme. Sve se ovo odražava u specifičnim problem i ma učenj a i podučavanja čitanja i pi sanja na tipološki različitim jezicima i pismima, a pomenute intuicij e obilato su potvrđene u nizu eksperimenata. Povrh toga, kod pisanih j e zika percepcija jezičkih pojava na suptilne načine se stapa sa ši rim kultu rni m obrascima, sistemima vrednosti, pa i konvencionalnim načinim a viđenja sveta izvan je­ zika. O ovome postoji mnogo s vedočanstava - od etnopsiholoških i kulturnoistorijskih do psiholi n gvističkih i neuropsiholoških. Se­ timo se samo emotivnih reakcija na sopstveno pismo, naročito kada se ono simbolički poveže sa konfesi onalnom ili nacionalnom pripadnošću, ili nalaza da se obeležj a različitih pisanih tradicija pojedinih naroda u nekim slu čajevima mogu dovesti u vezu sa specifičnostima sistema pisanja u koj ima su oblikovane. (Ovo po­ gotovo važi za autohtone tradicije u istraživanj u samog jezika, dakle lingvističke škole - od s tare Grčke do Indije i Kine.) Idući dalje, ustanovićemo da karakter pi sma kojim se neka zajednica služi može da uti če - na ve oma prefinjene i još nei167

RANKO BUGARSKI

stražene načine - na neke aspekte percepcije, anal ize i razu­ mevanj a spoljnog sveta od strane njenih članova. Reč je, dakle, o nekoj vrsti grafičke relativnosti, kao mogućeg a ranij e neza­ paženog segmenta tzv. j ezičke relati vnosti - hipoteze po koj oj specifič·na struktura pojedinih jezika ima uticaja na način na koj i nj ihovi predstavnici doživljavaju svet oko sebe. Ovde je važan i poj am grafičke intuicije - jezičke intuicije uslovljene sistemom pisanja kojim raspolažu članovi neke kulture. Budući vezane, ne za pismo uopšte, nego za konkretna pisma razl ičitih etnoj ezičkih zajednica, grafičke intuicije dopri nose naroči tim j e­ zičkim percepcij ama asocirani m sa određenim sistemom pisanj a kao sredstvom anali ze i interpretacije, pa mogu da imaju i ta­ nane kognitivne efekte - što ih upravo i dovodi u sferu jezičke relativnosti. O svrćući se sada na psihološki položaj i društveni status pojedi naca u vezi s pismom, moramo da ukažemo na očigledno _ razl ičitu poziciju nepismenog čoveka u nepismenoj i u pismenoj zaj ednici. Prvi slučaj j e prirodan, da tako uslovno kažemo uz važnu dodatnu napomenu da u takvim kulturama neki pre­ stižni govorni žanrovi i stilovi i graj u ulogu analognu funkcij i pisanj a u pismenim društvima. Ali sasvim j e nešto drugo biti nepismen u okruženj u pismenih: to može da bude i te kakav hendikep. Nešto je bolje, iako daleko od dobroga, biti polupi­ smen - a dobro je, u takvim okolnostima, samo biti pismen (uz sve prethodno iznete ograde u pogledu sadrži ne i merenj a te sposobnosti). A u situacij ama gde s u u opticaju dva pisma, dobro j e biti i "dvopismen" . 168

PISMO

Ako smo ovako obeležili skalu i zmeđu nepismenosti i "dvop i smenosti " , možemo, imaj ući u vidu raznol ike empirijske situacije u svetu, naznačiti malu probnu tipol ogiju pismenosti. Tako bi smo imali jednostruku pi smenost u jednom jeziku, dvo­ struku pi smenost u istom jeziku, dvostruku pismenost u dva jezika, i višestruku pismenost u više jezika. Ovde ne možemo ići u šira razmatranja, pa ćemo se ograničiti na empirijski sraz­ memo redak, a teorij ski zanimljiv i eksperimentalno bar valjano načet, slučaj naporedne upotrebe dvaj u pisama za isti jezik. Nai­ me, važna uloga koja pismenosti pripada u učenju, saznanju i pamćenju ovde se prelama kroz dva grafička kOda u istom "jed­ nojezičnom" mozgu, i time otvara novu perspektivu proučava­ nju tih procesa. Upravo naš jezik jedan je od retkih koj i se sinhronijski služe dvama pismima u opštoj upotrebi, doduše u ovom slučaju sasvim bli skim, izomorfnim i uzajamno konvertibil nim. Dvo­ azbučnim govornicima sprskohrvatskog mogu se, na primer, po­ kaz a ti alfabetski dvosmisleni likovi, dakle takvi koj i se mogu proč itati bi lo ćirilicom ili latinicom, dajući različite rezultate (PECA: resa ili Peca? HEBA: Neva ili Heba?). Tada brzina prepoznavanja, odnosno uključivanje jednog ili drugog koda, pokazuje koj i je od nj ih bliži datom ispi taniku. Iz ovakvih i sličnih ogleda izvlače se i druge vrste zaključaka - o strukturi mentalnog leksikona, o pohranj ivanj u leksičkih i gramatičkih jedi nica u mozgu, o procesima odlučivanja prilikom izloženosti reči ma i ne-rečima (tj. grafološki mogućim ali leksički neostva­ renim likovima kao što su vosar ili blikac) u oba pisma, itd. 169

RANKO BUGARSKI

Još perspektivnij i rezultati dobijeni su eksperi mentima sa subjektima koj i svoj jezik alternativno pišu tipološki veoma ra­ zličitim pismima, recimo jednim logografski m a drugim sila­ bičkim ili alfabetskim, kao što su Japanci i Korejci. Istraživanja su ukazala na mogućnost da različiti si stemi pisanja angažuj u razl ičite moždane funkcije ili su pak Jokalizovani u razni m de­ lovima mozga. Tako su, na primer, ponovlj ena neurol ingvistička ispitivanja disleksij e (teškoće u čitanju izazvane povredom moz­ ga) nagovestila da se logografski i fonografski simboli odvojeno obrađuju kod čitalaca upoznatih sa sistemi ma koji sadrže oba tipa, kao kod kandi i kana karaktera u japanskom. Naime, ošte­ ćenj a j ednog tipa simbola nisu automatski praćena slabostima u percepcij i drugog tipa. Ovo bi značilo da razlike između logografskih i fonograf­ skih s istema nisu prosto površi nske razl ike kodiranja, nego su povezane sa neuropsi hološkim razlikama u pohranjivanj u i ob­ radi j edinica pi sanog jezika. Pri tome japanski pacijenti znatno ređe gube sposobnost identifikacije logografski h nego fonograf­ s ki h si mbola; a korej ski subjekti, kako se pokazalo, bolje pamte reči predstavljene kineskim pismom nego hangulom. Da li, on­ da, čvrsta usidrenost l ogografskih sistema na dalekom Istoku ima, pored kulturne, i neurolingvi stičku podlogu? Vremena da je stekne svakako j e bilo dovolj no! Istraživanja ove vrste pokazuju da je za potpunije razu­ mevanj e fenomena pisanja potrebno proučiti i objedi niti niz raz­ norodnih či nilaca, među njima i neuroanatomsku bazu pisme­ nosti. Ovim se još jednom potvrđuj e da za pismene zajednice 170

PISMO

pojedince, pisma nisu puka sredstva preslikavanja govornog toka u njegovu grafičku predstavu, nego sastavni delovi ukupnih jezičkih sistema koj i se njima služe. Otuda i imaju tako dubok uticaj na poimanje jezičkih jedinica i na opštu jezičku svest svoj ih kori snika.

Budućnost pisma Ovu knjigu, koj a se u svom naj većem delu bavila dalekom i bližom prošlošću, kao i sadašnjim stanjem pisma i pismenosti, završićemo spekul ativnim pogledom u budućnost. Šta se na ovom području može očekivati u 2 1 . veku? Skorašnj i proboj i u oblasti računarske tehnologij e i tele­ komunikacija već su doneli nove tehnike proizvođenja, skla­ dištenja, prenosa i razmene zapisa i tekstova - od mikrofilmova, mikroprocesora i kompakt diskova, preko elektronske pošte i računarskih �onferencij a, do teleteksta i telefaksa. Ove novosti zahvatile su razne životne domene, a taj proces svakako će se ubrzavati u godinama koje dolaze. Da uzmemo za primer samo oblast izdavaštva, prema ne­ kim očekivanjima već kroz dvadesetak godina elektronsko izda­ vaštvo bi moglo da postane dominantan oblik prenosa i širenj a informacij a. Već se uveliko eksperimentiše sa potpuno novim medijima, kao što su tzv. elektronske novine, koje se (sa svim ilustracijama) prelistavaju i čitaju preko računarskog ekrana, sa perspektivom da se putem prij ema zvučnog zapisa i - slušaju! Reč je o multimedijskoj "informativnoj kutij i " , kombinaciji no17 1

RANKO BUGARSKI

vina, televizije i radij a, koja bi uz to dopuštala direktno uklju­ čivanj e novinara i reportera na video-kanal i neposrednu ko­ munikacij u sa "čitaocima" - dakle, jedan kontinuiran proces obnavlj anja i razmene informacija. Ako je ovo vizija novina bez hartije, već se uveliko radi na proizvodnji knjiga bez papira - na disketama. Ovde je načelno i teorijski najinteresantnij e eksperi mentisanje sa tzv. hi­ pertekstom - tehnikom proizvođenj a tekstova za prijem preko

interaktivnog ekrana, koj a čitaocu omogućuje računarsko ma­ nipulisanje nj ihovim fragmentima. Č italac tako "šeta" po tekstu u više pravaca, istovremeno sagledava različite blokove, uočava njihove dodirne tačke i moguće veze, pa ih, sledeći razne ra­ spoložive staze po svom nahođenju, povezuje u novim kombi­ nacij ama. Tekstovi tako nemaju zadat j edinstven početak, tok i završetak, nego dopuštaju višesmerno " raščitavanje " sa alter­ nativnim ulazima, putanjama i izlazima. Ova tehnika krije u sebi znatne heurističke potencij ale, pa se može koristiti u didaktičke svrhe (udžbenici raznih struka, rečnici, enciklopedije i slično). Pojedi ni entuzijasti već neko vreme eksperimentišu hipertekstom u kreativnoj književnosti, doživljavajući ga kao tehnološki odgovor na intuitivne izazove ovakvom eksperimentisanju sklonih pisaca - od Lorensa Sterna i Denij a Didroa u 18. veku, preko Džoj sa i Borhesa, do Milo­ rada Pavića kod nas. Hipertekst, koj i aktuelizuje razne moderne i postmoderne ideje o otvorenom delu, o dekonstrukcij i i in­ tertekstual nosti, omogućuje prekomponovanj e i razgranavanj e teksta uspostavljanjem novih mreža, a l i i njegovu ekstenzij u u 172

PISMO

druge, srodne tekstove koj i se po želj i mogu pozvati na ekran (kao kada se u konvencionalnom čitanju prosledi referenca u fusnoti). Uz mnoštvo razl ičitih čitanj a ide i mogućnost slobod­ nog dopisivanj a, što čitaoca dovodi u stvaralačku simbiozu sa autorom, pa se time i sam pojam autorstva relativizuje. (U ovom pogledu hipertekst je sličan usmenoj knj iževnosti, gde narod­ ni pevač ima analogne sl obode u i nterpretacij i teksta.) Pred­ nosti, kao i moguće slabosti, hiperteksta u knj iževnosti vre­ menom će svakako da proceni knj iževna teorij a i kritika. Š to se pak nas tiče, bitno j e da zapazimo da se ovakvim postupcima razbij a linearnost, po sebi jedno od glavnih opštih obeležj a pi sma. Pred nama je fenomen nesekventivnog pisanja i nel inearnog organizovanj a vizuelnih informacija, kakvo do­ pušta računarski ekran, što teorij ski čini j asan prekid sa line­ arnošću tradicionalnog štampanog teksta. Zato se ovde može govoriti o trećoj tehnološkoj revolucij i na području pisanj a: po­ sle samog izuma pisma i kasnijeg otkrića štamparske tehnike (Gutenbergove galaksije po Makluanu), na dnevni red dolazi elektronska pismenost. Ona čoveku pruža mogućnost da se najzad otrgne od fiksiranosti štampanog teksta, koji se mora čitati redom steva nadesno, odozgo nadole, od prve do poslednje stranice. lako neki medijski proroci naj avljuju skoru smrt knjige, o tome j e preuranjeno govoriti, jer knjiga čak i fizički uzeto ima prednosti koje joj garantuju dug život i u izmenjenim uslo­ vima (na primer, može se poneti u krevet i na put!). Kultura štampane knj ige kakvu poznajemo po svoj prilici će se održati, iako uz izvesne modifikacije. 173

RANI<,O BUGARSKI

Međutim, kakva god ih sudbina očekivala, knjige i novine su samo jedan aspekt šire teme pisma i pismenosti koj u mi raz­ matramo. Gledano u celini, može se reći da smo u pogledu ma­ sovne pismenosti stigli na prag svojevrsnog paradoksa: ideal sve­ opšte pismenosti po prvi put u istorij i izgleda dostižan upravo u eri kada elektronski audio i video uređaji u mnogim domeni ma potiskuju pisanu reč. Drugim rečima, nekadašnj a "primarna" us­ menost većine, koju je odmenila rasprostranjena pismenost, sada kao da se vraća u vidu "sekundarne" , tj . postpismene, usmenosti. Ali paradoks je samo prividan, jer će pismo, makar i u donekle izmenjenim oblicima, nesumnjivo sačuvati svoja glavna uporišta. Moguća je izrazitija specijalizacija po domenima i žanrovima, tako što će se neki sadržaji još više nego danas upućivati na oralne a drugi na grafičke kanale. U ukupnom obimu ovo bi moglo da vodi oštrijem diferenciranju govora i pisma kao jezičkih medij u­ ma, uz izvesnu redukciju potonjeg. Time bi pismo ostalo važan medijum jezika, ali bi se još u većoj meri "odlepilo" od govora nego što je do toga došlo već po izumu štampe. Principijelne i uopšteno gledano, šta se zapravo desilo? Koj a j e bitna novost koj u donosi elektronska revolucija u pi­ smu? Pozivajući se na naš ranije i zloženi okvir u kome se pis mo pre svega povezuje sa informacijama, nalazimo da se informa­ cije mogu ponovo pohranj ivati u memoriji, kao i pre nastanka pism a, ali sada u memorij i - računara! I kao što je pismo i zu m­ lj eno kada je obim informacija prerastao mogućnosti lj udskog pamćenj a, tako nova tehnologij a izrasta zato što je opseg po­ stojećih i nformacij a prevazišao ono što se može sačuvati u kon174

PISMO

vencional nom pismu. Š taviše, pohrar:jivanje je danas moguće i bez tradicionalnog pisma, čija se uloga naprosto preskače time što elektronsko štampanje direktno preobraća i nformacije u ob­ lik čitljiv za maši nu. Time načelno prestaje potreba za pisarima, izdavačima i knj ižarima, jer je sve neposredno dostupno na zah­ tev. Recimo, i najveće enciklopedije se mogu ekranizovati, uz mogućnost kontinuiranog inoviranja, pa se pritiskom na dugme lako dobijaju podaci koji bi i nače zahteval i dugo i mukotrpno prelistavanj e i upoređivanje. A moguć je i dijalog (akustički, vi­ zuelni ili kombinovani) između čoveka i elektronske memorije. Sve ovo ima mnogo i mplikacija, u koje ovde ne možemo ulaziti. Treba ipak istaći da je tu uveliko reč o teorij i, dok se u praksi stvari mnogo sporije menjaj u, a različiti tokovi još dugo teku naporedo. Drukčije rečeno, svemoćni računar ipak još nije ovladao lj udima i nj ihovom okolinom u meri koja bi nama, pa i našim bližim potomcima, davala razloga za zabrinutost. Iz­ među ostal og, nema realnih izgleda da će ljudi koji prave i prodaju knj ige i novine uskoro ostati bez posla! Može biti da će u predstojećem razdoblj u čovečanstva tra­ dici onalna pismenost postati manje važna u svakodnevnom ži­ votu i običnoj komunikaciji, u administraciji, trgovini i politici, gde će je odmeniti elektronski oblici usmenog saobraćaja. Iz­ vesno je, međutim, da će ona svoju punu važnost zadržati u dalj em razvoj u ljudske misli, obrazovanju, nauci i tehnologiji, kao i u književnosti. To znači da će čovekov napredak u sferama saznanja i razumevanja nastaviti da zavisi od pismenosti, makar i osetno modifikovane. 175

RANKO BUGARSKI

Da se na kraju j oš j ednom vratimo pojedinim pismima i jezici ma. U pogledu distribucij e glavnih tipova pisma, svet će po svoj prilici uglavnom ostati podeljen onako kako je to ranij e konstatovano, u z izrazitu i možda rastuću dominacij u alfabet­ skih sistema al i i uz opstanak logografskih pisama kod približno jedne petine ·Čovečanstva u istočnoj Aziji. Ne izgleda verovatno da bi alfabet, koji se u svom prodoru zaustavio pred Kineskim zidom, mogao u budućnosti da savlada i tu prepreku. Još su manj i izgledi da bi u ulozi širom sveta prihvaćenih konvencio­ nalnih svakodnevnih pisama mogli konačno da se nađu univer­ zalni si stemi znakova i simbola koj i bi se različito čitali u sva­ kom j eziku, poput brojeva. Ovaj još srednjovekovni ideal možda je neke šanse imao u 1 8. veku, potom je u ograničenoj meri ostvare n kroz specij alizovane sisteme tipa " Vidljivog govora" (Visible Speech) ili Međunarodnog fonetskog alfabeta, ali su do danas tzv. nacionalne ortografije toliko ukorenjene da mogu samo da budu povremeno modifikovane ali ne i ugrožene bilo kakvim projektom svetske grafičke unifikacije. Svet ne izgleda ništa spremnij i za jedinstven sistem pisanj a nego za jedan sveopšti jezik, ili pak za zajedničku svetsku vladu. A može li se očekivati neka radikalna promena veoma nepovolj ne proporcije pisanih i nepisanih j ezika? Rekli bismo da može, i to nabolje - ali , da tako kažemo, naj većim delom iz pogrešnih razloga. Naime, neće se nekom naglom i koordi­ niranom akcijom opismeniti svi danas postojeći jezici (iako neki od nj i h svakako hoće), nego će naj veći broj jezika da izumre u doglednoj budućnosti. Praktično bez izuzetka, to će biti ne176

PISMO

pisani jezici malih zajednica (koj ih j e i inače daleko najveći broj među jezicima sveta), pa će u onome što preostane pisani jezici početi da čine većinu. Čak je verovatno da će, kada uku­ pan broj jezika padne na oko hilj adu, što se pri sadašnjem stanju stvari može očekivati pre kraj a idućeg veka ako ne i znatno ranije, manje-više svi preživeli jezici imati pismo. Ovo otuda što je u životu jezika postojanje pisma evol uciono važna adap­ tacija - potkrepa za govornike manjih i inače ugroženih jezika da ipak ostanu pri svom jeziku, ne prelazeći na neki prestižniji idiom. Pri jednom ovakvom scenariju, lakše bi se širila grupna kao i pojedinačna pismenost, bar globalno posmatrano, i sa izu­ zecima koj i su uvek mogući ali koj i ne utiču bitnije na opštu sliku. (Razume se da bi osnovni preduslov za ovo ipak bio eko­ nomski napredak: nepismenosti će biti dok god ima kraj nje be­ de.) Tako bi konačno bio ostvaren ideal univerzalne pi smenosti - u epohi u kojoj će, kako smo malopre nagovesti li, konven­ cionalnom pisanju pripadati drukčij a i, verovatno, nešto manja uloga nego danas. Ali pismo će dobiti nove oblike, od koj ih se neki već naziru. U svakom slučaju, ostaće na snazi zapažanje da se čovekov svet uveliko ogleda u njegovom možda najvećem izumu - pismu.

177

�l

� � $:l

""' ......

p.n.e. 3200 3000 2800 2600 2400 2200 2000 1 800 1 600 1400 1200 1 000 800 600 400 200

protoindijsko kritska

l

u ga ri

ts ko

�

sevemosemitsko

hetitsko

kinesko

1nsko ansko

staropersijsko

staro. hebreJ s ko

gr· ko

etrursko ' t atinica

o

200 400 600 800 1000

+

n. e.

p.n.e. 3200 3000 2 800 2 600 2400 2200 2000 1 800 1 600 1 400 1200 1 000 800 600 400 200 o

američka

etiopske

gotsko

tijsko ćinlica

japansko

200 400 600 800 1000

+

n. e.

� z !j

"' e Cl ;.. "' Vl

�

p.n .e. 3000

n.c.

2500

2000

1 500

1 000

500

!EGIPATSKO (hijcroglifsko;hijeratsko, demotsko) / / / iPROTOELAMITSKO l jPROTOINDIJSKO j

-

-..J 1.0

/// /

1 500

1 000

500

o

l

2000

l

l

/// ' · / /]

IKRITSKA Z] IHETITSKO '2] j KI N ES KO /77r�777/ /// . / //

/ / / j ! ARAMEJSKu , / / / / l jdR.CJ(()(ai fabetsko) ' / ' / / //T• / / '// //// / /� '/] 'l ' ! LATINI CA ) / /; / // / / ; / / / /. / / / ' / / / ; / ... ..... ......... ... . I HI:ltsKI:lJ :'Il\.U (Kvaoramo) / . ' / / / / / / ' / / · · 'l ' ' ' ' ' '11 l !I N DI J S KA ( a lt'abeh'l · / / / / / / / / / / / /

�

� �

,

'/

/

' · /

'

/

!'J

'

,·

/

T

•

/

'

T

••

/

•

/

· · - - .... -

/

'

.·

·

/ //' / /'l IAMERIĆKA jARA PSKO / / . T / / / / / / / / /j !JA PAN SK O / . 7 // / / / / ' /) ICIRILICA ' ' / / / / j /

/ '

·

l

l

l

l

l

l

l

3000

2500

2000

1 500

1 000

500

o

p.n .e.

·

l

l

l

l

500

1 000

1 500

2000

n.c.

""

v; s: o

B ibliogra1ij a

Iako u svetu postoj i veoma obuhvatna literatura o pojedi­ nim aspektima pisma i pisanja, nije bilo gotovih obrazaca za pisanje sintetičke a obimom nevelike knj ige ove vrste. Za šira obaveštenja čitaoca upućujemo samo na manji izbor dela, re­ dosledom koji okvirno prati tok naših i zlaganja. O opštim pi­ tanj ima pisma, naročito njegove istorije, na našem jeziku postoji samo obimni kompendij Z. KuJundžića Knjiga o knjizi, I tom: 2 Historija pisama, Zagreb 1 957 , krcat arheološkim i etnograf­ skim podacima, ali nedovolj no pregledan i nužno zastareo; v. sada i leksikonski jezgrovit a veoma i nformativan opšti pregled D. Š kiljana "Pismo " , Lingvistički časopis SOL, br. 1 2- 1 3 , Za­ greb, 1 99 1 . Među najpoznatij e tradicionalno pisane preglede na drugim jezicima idu M. Cohen, La grande invention de l 'ecri­ ture et son evolution I-III, Paris 1 95 8; H. Jensen, Die Schrift in Vergangenheit und Gegenwart, Berlin 1 9693; D. Diri nger, Writing, London 1 962; B . 11cTpHH, Bo3HUK1WBeHue

u

pa3-

Bumue nucb.Ma, MocKBa 1 965 . Modernije poglede zastupaju

l. J. Gelb, A Study of Writing: The Foundations of Grammato­

2 logy, Chicago 1 963 i A. Gaur, A History of Writing, London 1 984. - Zapažena studija o odnosu govora i pisanja u perspektivi 18 1

RANKO BUGARSKI

aktuelnih istraživanja je D. Biber, Variation Across Speech and Writing, Cambridge 1988, a prirodu pisanog jezika istančano

anal izira J. Vachek, Written Language Revisited (ed. P. A. Luel­ sdorff), Amsterdam 1988. - Pitanje porekla pisma provokativno razmatra R. Harris, The Origin of Writing, London 1 986, dok hipotezu o računovodstvenim korenima pisma autori tativno i z­ laže D. Schmandt-Besserat, Before Writing, Austin, Texas 1992 . Savremen prikaz postanka i razvoj a starih pisama ponaosob, u koricama j edne knj i ge, daje zbornik: W. M. Senner (ed.), The Origins of Writing, Lincoln, Nebraska 1989 . - Moderno kon­ cipiranu lingvističku tipologiju pisama iznose G . Sampson, Wri­ ting Systems: A Linguistic Introduction, London 1 985 , i F. Coul­

mas, The Writing Systems of the World, Oxford 1989 . O samom

alfabetu j oš je nezamenlj ivo monumentalno delo: D. Diringer, The Alphabet: A Key to the History of Mankind I-II, New York 3 1 968 .

- O usme nim i pismenim tradicij ama i žanrovi ma re­

prezentativno obaveštava zbornik: S. Petrovi ć (ur.), Usmeno i pisano/pismeno u književnosti i kulturi, Novi Sad 1 988, a mo­

nografske prikaze ove materije ilustruje E. A. Havelok, Muza uči da piše, Novi Sad 199 1 (E. A. Havelock, The Muse Learns to Write, New Haven/London 1986 ) . - Iscrpan uvod u prouča­

vanje rukopisa daje V. Novak, Latinska paleografija, Beograd 3 1 99 1 ,

a osnovne poj move iz štamparstva i tipografije H. Kl ajn,

Mali leksikon štamparstva i grafike, Beograd 1 97 9 . Sažet pre­

gled razvoj a pi sma i štamparstva dat je u svesci Komunikacija i jezik (S avremena ilustrovana enciklopedij a), Beograd/Lj ublj a­

na 1968. N. sada i D. Furunović, Enciklopedija štamparstva I-III, Beograd 1 996/. Istoriju knjige podrobno prikazuje A. S tip182

PISMO

čević, Povijest knjige, Zagreb 1 985 . - Razmatranje nekih pitanja standardizacije pisanj a, uz osnovne podatke o istoriji naših pi­ sama, sadrži uvodno poglavlje o pismu novog Pravopisa srpsko­ ga jezika (prir. M. Pešikan, J. Jerković i M. Pižurica), Novi Sad 1 993. Šire, naročito o ćiril ici i njenim tipografskim nor­

mama, piše M. Pešikan, Naša azbuka i njene norme, Beograd 1 993 ;

standardna istorij ska rasprava o ćirilici je P. Đorđić, Isto­ 3

rija srpske ćirilice, Beograd 1 990 . - O aktuelnim raspravama

sa područj a pismenosti i njenih kognitivnih, psiholoških i so­ ciol oških implikacija iscrpno obaveštavaju skorašnji zbornici: D. R. Olson, N. Torrance, A. Hildyard (eds.), Literacy, Lan­ guage and Learning: The Nature and Consequences of Reading and Writing, Cambridge 1 985 ; D. R. Olson, N. Torrance (eds.), Literacy and Orality, Cambridge 1 99 1 ; R. J. Scholes (ed.), Li­ teracy and Language Analysis, Hillsdale, New Jersey 1 993. Ta­

kođe i dve najnovij e monografije: D. R. Olson, The World on Paper: The Conceptual and Cognitive Implications of Writing and Reading, Cambridge 1 994, i D. Barton, Literacy: An In­ troduction to the Ecology of Written Language, Oxford 1 994.

- Filozofsku misao o pismu ilustruje uticaj no delo: Ž. Derida, O gramatologiji, Sarajevo 1976 (J. Derrida, De la grammato­ logie, Paris 1 967). - Enciklopedijske podatke o raznim aspek­

tima pisma daje D. Kristal, Kembrička enciklopedija jezika (deo V - Jezički medijum: pisanje i čitanje), Beograd 1 996 (D. Cry­ stal, The Cambridge Encyclopedia of Language, Cambridge 1 987 ).

183

RANKO BUGARSKI

Napomena :

Na nekol iko mesta

u

ovoj knj izi u tekst su

uneti prilagođeni kraći delovi iz autorovih ranije obj avlj enih radova, što zbog prirode i namene knj ige nije posebno naz­ nače no.

184

Registar

Ovaj registar ima tri dela. Prvi obuhvata 80 pis a ma k oj a se u knj izi pominju. Drugi sadrži blizu 1 5 0 tehničk i h termi na '

uklj učujući i neke važnij e opšte poj move, ali nij e ni izd al ek a kompletan poj movnik (skraćenica p. ovde znači "pism o" ili "pi ­ sma" ). U oba dela, kod pisama odnosno termina koj i se u te ks tu nalaze više puta, upućuje se samo na naj važnij a mes ta. Treć i deo čini i ndeks od 50 l ičnih imena. l. Pisma akađansko 80

bosančica l 04

američka 82-8 5 , 1 46

brahminsko 92, l 07

arabica 1 05

burmansko 1 1 3

aramej sko 9 1 , 94 arapsko 92-93 , 1 09- 1 1 0

čerokij sko 1 1 3 , 1 46

astečko 84 avestijsko 92

ćiri lica 1 03- 1 04, l l O, l 1 2, 1 44

bamumsko 1 46- 1 47

demotsko 64, 76

beneventana l O l

devanagari l 07

185

RANKO BUGARSKI

egipatsko 6 1 -66, 76-77, 84

kana 74

elamitsko 80

kanaansko 92

eskim s ko 1 1 3

kandi 74-75

etiopsko 9 1 , 1 1 3

karolina l 02

etrursko 99- 1 OO

katakana 74-75 kharošti l 07

feničan sko 90, l OO

kinesko 66-75 , 86, 1 1 0, 1 1 9- 1 22

glagolj ica l 03

kiparsko 90

gotica l 02, 1 34

koptsko 99, 1 1 3

gotsko 99, 1 02

korej sko

grčko 94-95 , 1 00, 1 43

kritska 78-80, 86, 90

gruzij s ko 99, l 1 3

kurij ala l 02

hangul 44, 108, 1 45

langobardsko l O l

hebrej sko 92-93, 1 32

latinica 99- 1 03, 1 1 0, 1 1 2, 1 44

hetitsko 80, 86, 90

linear A 80

hijeratsko 64

linear B 78

v.

hangul

hiragana 74-75 human i stika l 02

maj ansko 82-84, 1 46 merovinško l 02

indij ska 1 06-1 07, 1 1 0

mikenska 89-90

insulam a l 02

minoj ska

japansko 74-75, 1 20, 1 70

nabatej sko 92

v.

kri tska

jermens ko 99, 1 1 3 južnoarabij sko 9 1

ogam 1 06, I l l , 1 22

186

PISMO

pahlavi 9 1

sirij sko 9 1 , 1 1 3

persij sko 9 1 , 1 1 5

starohebrejsko 92, l OO

pin-jin 73, 1 1 9, 1 2 1

staropersij sko 60, 80

protoelamitsko 80

sumersko 37-39, 56-6 1 , 86

protoindij sko 8 1 , 86 tamilsko 1 1 3

romađi 74-75

tibetsko 1 1 3

rongo-rongo 8 1 rune 1 05- 1 06, I l l

ugaritsko 90 semitska 90-9 1 severnosemitsko 86, 89

vijetnamsko l 08

sinaj sko 92

vizi gotsko l O l

2. Termini abeceda 1 42

Brajevo p. 1 3

akrofonij a 96

brojanje 37

alfabet 88, 94, %, 1 4 1 , 1 60--1 61

brojevi 46, 50, 1 4 8

alfabetsko p. 43-45, 48, 5 1 -52, 87-1 1 0, 1 1 6- 1 23

brzopi s 1 04 bustrofedon 1 2

alhamij ado 1 05 , 1 1 4 alograf 1 7, 1 4 1 -1 42

daktilografija 1 3 , 1 37

antikva 1 36

determi nativi 47, 62

az buka

digram 1 50

l 03, 1 42

dijakritički znaci 93, 1 50 biblioteke 1 3 1

diplomatika 1 6

bilingval 76

dipti h 1 32

187

RANKO BUGARSKI

elektronska pošta 1 37

hijerogli fi 1 6- 1 7, 6 1 -62, 64-65 , 76-78, 8 1 -85

elektronske novine 1 7 1

hipertekst 1 72- 1 73

epigrafij a 1 6

homofonij a 46, 69, 72, 84 Festos (disk) 8 1

ideografij a 40-4 1 , 45-46

foneti k 70-73

ideogram 40-4 1 , 50-5 1 , 62

fonetiz acij a 46

ikonički znaci 48-49, 5 7-5 9

fonografij a 42-45, 1 70

i lumi nacije 1 3 3

fonogram 4 1 -42, 62

inicij al 1 3 3

fotokopiranje 1 37

inkunabule 1 35

fotoslog 1 37

interpunkcija 1 48

fraktura 1 36

izrada pi sama 1 45- 1 47

futark 1 05 kaligrafij a 1 3, 68, 92 glasovno p. v. alfabetsko p.

kaligram 22

glif 1 7, 82-84

kapitala 95 , 1 00, 1 43

glotografij a 40-45

karakteri 1 7, 66-75

graf 1 6- 1 7

kartuš 79

grafema 1 6, 1 49- 1 5 1

klinasto p. 37-38, 5 6-6 1 , 80, 89-90

grafeti ka 1 6

klinopis v. klinasto p.

grafička intuicij a 1 68 grafička relativnost 1 68

knj iga 1 32- 1 34, 1 36- 1 37, 1 7 1 - 1 73

grafij a 1 0, 1 48

kodeks 1 32-1 3 3

grafiti 1 00

konvencionalizacij a 48, 60

grafologij a 1 6

kriptografij a 1 3

gramatologij a 1 5- 1 6, 1 6 1

kseroksiranje 1 37

188

PISMO

kurent 1 43

paleografij a 1 6

kurziv 64, 95, 1 43

pal impsest 1 33

kvadratna p. 92, 1 OO

papir 1 34

kvadri1ingval 76

papiru s 1 32 pergament 1 32

ligatura 93

petroglif J 7

linearizac ij a 53-55, 1 73

petrogram 1 7

logografija 40-44, 1 1 9- 1 2 3 ,

piktografija 40, 45-46, 58-59,

1 70

81

logogram 42, 50

piktogram 40, 49-50, 59, 62

1ogosilabička p. 5 1

pismenost (statistike) 1 2 1 - 1 22, 1 39

majuskula 95

poj movno p. v. ideografija

matres Jectionis 89 Međunarodni fonetski alfabet 1 52, 1 76

po1iptih 1 32 poluuncij ala 95

minij ature 1 33

poluustav l 04

minuskula 95

pravopis 1 48- 1 56

monumentalna p. 64, 99 monografija 42-43 morfogram 43

računarski slog 1 37 računarstvo 30, 1 7 1 , 1 73-1 74 radikal 70-73

Morzeovo p. 1 3 , 1 06

rebus 46, 96 normal 1 43

reforma pisama 1 47

novine 1 37, 1 7 1

romanizacija 73-75, 1 02- 1 03, 1 08

"obeležno" p. 43-44 , 1 08- 1 09

rotacija znakova 5 8-59

ortografija v. pravopi s

rozeta 76-77

189

RANKO BUGARSKI

rukopi si 9 5 , 1 32- 1 3 3

štampa 30, 1 34- 1 37, 1 43- 1 45

rusti ka 1 00 telefaks 1 3 scriptio plena 89

telekomunikacij a 30, 1 7 1

scriptura continua 1 2

teletekst 1 3

semasiografija 40, 45

tetragram 1 50

silabarij 43-45, 60-6 1 , 74, 80-8 1 silabogram 43 skriptorij 1 33 slikovno p. v. piktografij a slogovno p. v. silabarij

tipografij a 1 3 , 1 36, 1 43 transkripcij a 1 5 2 transliteracij a 1 5 2 trigram 1 50 trilingval 76

slovo 1 7, 1 48, 1 50

triptih 1 32

smer pisanj a 1 1 - 1 2, 1 06, 1 4 1 - 1 42

uncijala 95 , 1 00

stela 62

ustav 1 03

stenografij a 1 3 strip 37, 84

verzal 1 43

svitak 1 3 2

vokalizacij a 89

3. Imena Aleksandar Veliki 79

Bart, Rolan (R. B arthes) 1 6 1

Apoliner, Gijom (G. Apol l i n ai re) 22

Bekon, Fransis (F. B acon) 1 63

Ari stotel 5 2

Blumfild, Leonard (L. B loomfield) 26

Ataturk, Kemal (K.

Borhes, Horhe Luis (J. L. Borges) 1 72

Ataturk) 1 1 2

190

PISMO

Crnorizac Hrabar l 03

Karadžić, Vuk Stefanović 25, 1 04, 1 5 1

Čedvik, Džon (J.

Karlo Veliki 1 02

Chadwick) 78

Kero!, Lui s (L. Carroll) 22 Kleopatra 79

Ćirilo 1 03

Landa, Dijego de (D. de

Derida, Žak (J. Derrida) 1 6 1

Landa) 1 46

Didro, Deni (D. Diderot) 1 72 Dirindžer, Dejvid (D.

Makluan, Maršal (M.

Diringer) 1 60

McLuhan) 1 60, 1 73 Metodije

D žojs, Džej ms (J. Joyce) 1 72

l 03

Galilej (G. Galilei) 1 26

Napoleon (N. Bonaparte) 76

Gelb, Ignacius (1. J. Gelb) 35, 80

Ndžoja (Njoya) 1 46

Grotefend, Georg Fridrih (G. F. Grotefend) 80

Paul, Herman (H. Paul) 26, 1 52

Gudi , Džek (J. Goody) 1 60

Pavić, Milorad 1 72

Gutenberg, Johanes (J. Gutenberg) 1 34, 1 7 3

Ptolomej 76, 79

Halidej , Majki ( M . A . K. Halliday) 27

Rohefen, Jakob (J. Roggeveen) 8 1

Hamurabi 1 59

Rolinson, Henri (H.

Petar Veliki l 04

Rawlinson) 80

Haris, Roj (R. Harri s) 1 62 Hrozni , Bedžih ( B . Hrozny) 80

Sejong (Sejong) 1 08 , 1 45 Julije Cezar 1 37

Sekvoj a (Sequoia) 1 46

19 1

RANKO BUGARSKI

Šoulz, Kri stofer (C. L.

Sosir, Ferdinand de (F. de

Sholes) 1 37

S aussure) 26 Stem, Lorens (L. Sterne) 1 72

Traj an 1 00 Vahek, Jozef (J. Vachek) 27

Šampolion, Žan-Fransoa (J.-F. Champollion) 76, 79

Ventri s , Majki (M. Ventris) 78, 79

Šmant-Beserat, Dcniz (D.

Vulfila (Wulfila) 99, l 02

Schmandt-Besserat) 38

192

Sadržaj

Uvodna napomena

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

5

l . UVOD Šta je pismo?

.

Funkcije pisma Nauka o pismu

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

2 . GOVOR I PISMO Jezik i njegove realizacije

.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Razlike između govora i pisma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1 Govor i pismo u lingvistici 3.

.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

POREKLO PISMA Evolucija ljudske komunikacije . . . . 29 i Između m ta i nauke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 1 Izvori šta pisma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

4.

OD SLIKE DO SLOVA Tipol ogij a pisama . . Hronologij a evolucije pisma .

Semiotika pisma

.

.

.

.

.

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

40

.

.

.

.

.

. .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

45

.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

193

RANKO BUGARSKI

5 . NAJSTARIJA PISMA Sumersko pismo

.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

Egipatsko pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 1 Ki nesko pismo

.

.

.

.

.

.

.

.

.

. . .

.

.

.

.

..

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

..

.

.

66

Dešifrovanje starih pisama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 6. ALFABETSKA PISMA Počeci alfabetskog pi sanj a .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

87

Alfabet osvaja svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Pi smo, nacionalnost i jezik

.

. ... .. . . . ... ..... .. .. 111

Uporedno vrednovanje pisama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 5 7. PISMENOST Šta je pismenost? Širenj e pi smenosti

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

1 24 1 30

Standardizacij a pi sma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 4 1 Pi smo i pravopis

.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148

8. S VET U OGLEDALU PISMA Pi smo i civilizacija . . 157 Pi smo i ljudski u m . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 62 B udućnost pisma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 7 1 .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

B ibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Regi star . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . l . Pisma 2. Termini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

3 . Imena

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

181 1 85 1 85 1 87 1 90

1 94

C I P - KaTaJJ OrH3al.\Hja y ny6JJ H Kal.\Hj H HapoA H a 6H6JJ H OTeKa Cp6Hjc, EeorpaA

003 (09 1 ) EYfA PCKl1 , PaHKO Pi smo l Ranko Bugars.ki . - B eograd : Čigoj a štampa, 1 997 (Beograd : Cigoj a štampa). - 1 94 str. : i lustr. ; 2 1 cm. - (Sabrana del a l Ranko Bugarski ; knj . 1 0) Prema u vodnoj napomeni ovo je preštampano l . izd. iz 1 996. - Tiraž l 000. - B i bliografij a: str. 1 8 1 - 1 84 . - Registri .

930.27 a) ITHCMO - l1 CTopHj a 6) IT an eorpaqmj a 1 0=566272 1 2