Robert Frank Igre i ponasanje.pdf

Igre i strateško ponašanje1 Ciljevi učenja Posle čitanja ovog poglavlja trebalo bi da budete u moguć mogućnosti da: 1. Opišete osnovne elemente igre 2. Definišete i pronađete ravnotežu u igri 3. Prepoznate i pokažete efekte dominantne strategije 4. Definišete i objasnite zatvorenikovu dilemu i njenu primenu u svakodnevnim situacijama 5. Pokažete kako se razlikuju igre u kojima je vreme ima značajnu ulogu od onih u kojima ono nije va žno. 6. Razgovarate o problemima obavezivanja i objasnite kako promena preferencija mo že da reši problem obavezivanja.

NaproslaviBadnjevečeri1997.go NaproslaviBadnjevečeri1997.godine,glumacRob dine,glumacRobertDeniroodvuk ertDeniroodvukao ao jenatrenutakpevačaTonijaBenetan jenatrenutakpevačaTonijaBenetanastranu.“ZdravoTo astranu.“ZdravoToni-želimda ni-želimda odigrašuloguujednomEilmu”rekaoje odigrašuloguujednomEilmu”rekaojeDeniro.MisliojenaEilm Deniro.MisliojenaEilmMaEijaš MaEijaš naterapiji( AnalyzeThis) ,kojije1999.godinepostaohitkomedija VornerBradersa(WarnerBroth VornerBradersa(WarnerBrothers).UEilmuprob ers).UEilmuproblematičnivođa lematičnivođa maEijaškeporodice,kogaigraDeniro, maEijaškeporodice,kogaigraDeniro,koristiuslugepsihoter koristiuslugepsihoterapeuta, apeuta, kogaigraBiliKristal.PoscenarijusuišefmaEijeinjegovpsihijatar velikiobožavaociBenetovemuzike. BenetunisujaviliništaoEilmuunarednihgodinudana.Posletoga BenetunisujaviliništaoEilmuunarednihgod inudana.Posletogasu su njegovogsinaiEinansijskogmenadžera,DenijaBe njegovogsinaiEinansijskogmena džera,DenijaBenetazvalitelefo netazvalitelefonom nom izVorneraiponudiliToniju15.000dol izVorneraiponudiliToniju15.000dolaradaotpevape aradaotpevapesmu“Gotthe smu“Gotthe WorldonaString”uzavršnojsceniEilma WorldonaString”uzavršnojsceniEilma.vokakojeDenio .vokakojeDeniopisaotaj pisaotaj razgovor:“...napravilisufatalnugrešku razgovor:“...napravilisufatalnugrešku.Reklisumidasuveć .Reklisumidasuvećsnimili snimili Eilm.Pasambioufazonu:‘Onisu‘ladnosnimilice Eilm.Pasambioufazonu:‘Onisu‘ladnosnimiliceoEilmukomeToni oEilmukomeToni 2 trebadaimazavršnureč,anudesa trebadaimazavršnureč,anudesamo15.000?’“ mo15.000?’“ NakrajujeVornerzaBenetovnastup NakrajujeVornerzaBenetovnastupplatio200.000 platio200.000dolara. dolara.

1

Deseto poglavlje iz knjige Frenk, Robert H. i Ben S. Bernanke (2009), Principles of Microeconomics. New York: York: McGraw-Hill/Irvin. (4th Edition). Preveo Ivan Stanojević Stanojević. 2

Geraldina Fabrikant, “Taking Money with Tony Bennett,” u: New York Times, May 2, 1999, Money & Business, str. 1.

UPOTREBA TEORIJE IGARA PRI ANALIZI STRATEŠ STRATE ŠKIH ODLUKA

2

Uposlovnimpregovorima,kaoiusvako Uposlovnimpregovorima,kaoiusvakodnevnomživotu,t dnevnomživotu,tajmingmože ajmingmože bitiključnifaktor.DasudirektoriVorne bitiključnifaktor.DasudirektoriVornerapažljivopromislili,o rapažljivopromislili,onibi nibi presnimanjaEilma.UtomslučajuBenetbibio pregovaralisaBenetom pre svestantogadasescenariodaprepra svestantogadasescenariodaprepravitiukolikoonbudetr vitiukolikoonbudetražio ažio previsokunadoknadu.Ovako,dir previsokunadoknadu.Ovako,direktoristudijasusenašliu ektoristudijasusenašliupozicijiu pozicijiu kojojnemajudrugihopcijaosimdaplat kojojnemajudrugihopcijaosimdaplatecenukojuBen ecenukojuBenettraži. ettraži. Isplativostmnogihdelanjazavisinesamood Isplativostmnogihdelanjazavisinesamoodtihsamihdelanjanego tihsamihdelanjanegoiod iod togakadasuonaučinjenaiukakvom togakadasuonaučinjenaiukakvomsuodnosusadela suodnosusadelanjimadrugih.U njimadrugih.U prethodnimpoglavljima,donosiociek prethodnimpoglavljima,donosiociekonomskihodluka onomskihodlukasuočavalisuse suočavalisuse saokruženjemkojejesuštinskibiloneprome saokruženjemkojejesuštinskibilonepromenjivo.Ovopoglavljeb njivo.Ovopoglavljebiće iće posvećenosituacijamaukojimaljudimo posvećenosituacijamaukojimaljudimorajudauzmuu rajudauzmuuobziruticaj obziruticaj njihovogponašanjanadruge.Napr njihovogponašanjanadruge.Naprimer,preduzeć imer,preduzećekojeposlujeu ekojeposlujeu nesavršanokonkurentnojprivrednojgr nesavršanokonkurentnojprivrednojgraniželećedaizva aniželećedaizvagamoguće gamoguće reakcijedrugihpreduzećau reakcijedrugihpreduzećautrenutkukadado trenutkukadadonosiodlukudalida nosiodlukudalidasnizi snizi ceneilidauvećabudžetzareklamiranje. Udevetompoglavljufokusjebiona Udevetompoglavljufokusjebionačistommonopolu čistommonopolu.Uovompoglavlju .Uovompoglavlju istražićemokakonamnekolikojedno istražićemokakonamnekolikojednostavnihprincipaizteo stavnihprincipaizteorijeigara rijeigara možepomoćidaboljerazumem možepomoćidaboljerazumemoponašanjeoligop oponašanjeoligopolistaiučesnikau olistaiučesnikau monopolističkojkonkurenciji-dvevrstene monopolističkojkonkurenciji-dvevrstenesavršenokonkure savršenokonkurentnih ntnih preduzećazakojajestrateška preduzećazakojajestrateškameđuzavisnostnajvaž međuzavisnostnajvažnija.Poredtoga, nija.Poredtoga, videćemotakođekakonamistiprincipio videćemotakođekakonamistiprincipiomogućavajudao mogućavajudaodgovorimona dgovorimona raznazanimljivapitanjanakojanailazimou raznazanimljivapitanjanakojanailazimousvakodnevnimdruštv svakodnevnimdruštvenim enim interakcijama.

Upotreba teorije igara pri analizi strateških odluka Ušahu,tenisuilibilokojojdrugojigri,isplativost Ušahu,tenisuilibilokojojdrugojigri,isplativostsvakogučinjenog svakogučinjenog potezazavisiododgovoravašegsup potezazavisiododgovoravašegsuparnika.Priodabirup arnika.Priodabirupotezamorate otezamorate predvidetireakcijesvogsuparnika,vašen predvidetireakcijesvogsuparnika,vašenaknadnepoteze aknadnepotezeinaredne inaredne reakcijekojećevašipoteziprouz reakcijekojećevašipoteziprouzrokovati.Kakobian rokovati.Kakobianaliziraliovakve aliziraliovakve situacije,ukojimaisplativostpotezazav situacije,ukojimaisplativostpotezazavisiodpotezasuparn isiodpotezasuparnika, ika, ekonomistiidrugibihejvioralninaučniciraz ekonomistiidrugibihejvio ralninaučnicirazvilisumatematičkute vilisumatematičkuteoriju oriju igara.

Tri elementa igre Osnovni elementi igre : igrač igrači, strategije dostupne svakom igrač igraču, isplate koje svaki igrač igrač dobija za svaku moguć moguću kombinaciju strategija

Svakaigraimatriosnovnaelementa:igrače,listumogućihpoteza(ili strategija)kojeigračibiraju,iisplatekojeigračid strategija)kojeigračibiraju,iisplatekojeigračidobijajuzasvakuod obijajuzasvakuod kombinacijastrategija.Nakojinačinkombina kombinacijastrategija.Nakojinačinkombinacijaovihelementa cijaovihelementata ta obrazujeosnovuteorijeponašanja obrazujeosnovuteorijeponašanjapostaćejasnokro postaćejasnokrozsledeće zsledeće ilustrativneprimere.

UPOTREBA TEORIJE IGARA PRI ANALIZI STRATEŠ STRATE ŠKIH ODLUKA

2

Uposlovnimpregovorima,kaoiusvako Uposlovnimpregovorima,kaoiusvakodnevnomživotu,t dnevnomživotu,tajmingmože ajmingmože bitiključnifaktor.DasudirektoriVorne bitiključnifaktor.DasudirektoriVornerapažljivopromislili,o rapažljivopromislili,onibi nibi presnimanjaEilma.UtomslučajuBenetbibio pregovaralisaBenetom pre svestantogadasescenariodaprepra svestantogadasescenariodaprepravitiukolikoonbudetr vitiukolikoonbudetražio ažio previsokunadoknadu.Ovako,dir previsokunadoknadu.Ovako,direktoristudijasusenašliu ektoristudijasusenašliupozicijiu pozicijiu kojojnemajudrugihopcijaosimdaplat kojojnemajudrugihopcijaosimdaplatecenukojuBen ecenukojuBenettraži. ettraži. Isplativostmnogihdelanjazavisinesamood Isplativostmnogihdelanjazavisinesamoodtihsamihdelanjanego tihsamihdelanjanegoiod iod togakadasuonaučinjenaiukakvom togakadasuonaučinjenaiukakvomsuodnosusadela suodnosusadelanjimadrugih.U njimadrugih.U prethodnimpoglavljima,donosiociek prethodnimpoglavljima,donosiociekonomskihodluka onomskihodlukasuočavalisuse suočavalisuse saokruženjemkojejesuštinskibiloneprome saokruženjemkojejesuštinskibilonepromenjivo.Ovopoglavljeb njivo.Ovopoglavljebiće iće posvećenosituacijamaukojimaljudimo posvećenosituacijamaukojimaljudimorajudauzmuu rajudauzmuuobziruticaj obziruticaj njihovogponašanjanadruge.Napr njihovogponašanjanadruge.Naprimer,preduzeć imer,preduzećekojeposlujeu ekojeposlujeu nesavršanokonkurentnojprivrednojgr nesavršanokonkurentnojprivrednojgraniželećedaizva aniželećedaizvagamoguće gamoguće reakcijedrugihpreduzećau reakcijedrugihpreduzećautrenutkukadado trenutkukadadonosiodlukudalida nosiodlukudalidasnizi snizi ceneilidauvećabudžetzareklamiranje. Udevetompoglavljufokusjebiona Udevetompoglavljufokusjebionačistommonopolu čistommonopolu.Uovompoglavlju .Uovompoglavlju istražićemokakonamnekolikojedno istražićemokakonamnekolikojednostavnihprincipaizteo stavnihprincipaizteorijeigara rijeigara možepomoćidaboljerazumem možepomoćidaboljerazumemoponašanjeoligop oponašanjeoligopolistaiučesnikau olistaiučesnikau monopolističkojkonkurenciji-dvevrstene monopolističkojkonkurenciji-dvevrstenesavršenokonkure savršenokonkurentnih ntnih preduzećazakojajestrateška preduzećazakojajestrateškameđuzavisnostnajvaž međuzavisnostnajvažnija.Poredtoga, nija.Poredtoga, videćemotakođekakonamistiprincipio videćemotakođekakonamistiprincipiomogućavajudao mogućavajudaodgovorimona dgovorimona raznazanimljivapitanjanakojanailazimou raznazanimljivapitanjanakojanailazimousvakodnevnimdruštv svakodnevnimdruštvenim enim interakcijama.

Upotreba teorije igara pri analizi strateških odluka Ušahu,tenisuilibilokojojdrugojigri,isplativost Ušahu,tenisuilibilokojojdrugojigri,isplativostsvakogučinjenog svakogučinjenog potezazavisiododgovoravašegsup potezazavisiododgovoravašegsuparnika.Priodabirup arnika.Priodabirupotezamorate otezamorate predvidetireakcijesvogsuparnika,vašen predvidetireakcijesvogsuparnika,vašenaknadnepoteze aknadnepotezeinaredne inaredne reakcijekojećevašipoteziprouz reakcijekojećevašipoteziprouzrokovati.Kakobian rokovati.Kakobianaliziraliovakve aliziraliovakve situacije,ukojimaisplativostpotezazav situacije,ukojimaisplativostpotezazavisiodpotezasuparn isiodpotezasuparnika, ika, ekonomistiidrugibihejvioralninaučniciraz ekonomistiidrugibihejvio ralninaučnicirazvilisumatematičkute vilisumatematičkuteoriju oriju igara.

Tri elementa igre Osnovni elementi igre : igrač igrači, strategije dostupne svakom igrač igraču, isplate koje svaki igrač igrač dobija za svaku moguć moguću kombinaciju strategija

Svakaigraimatriosnovnaelementa:igrače,listumogućihpoteza(ili strategija)kojeigračibiraju,iisplatekojeigračid strategija)kojeigračibiraju,iisplatekojeigračidobijajuzasvakuod obijajuzasvakuod kombinacijastrategija.Nakojinačinkombina kombinacijastrategija.Nakojinačinkombinacijaovihelementa cijaovihelementata ta obrazujeosnovuteorijeponašanja obrazujeosnovuteorijeponašanjapostaćejasnokro postaćejasnokrozsledeće zsledeće ilustrativneprimere.

3

POGLAVLJE 10 - IGRE I STRATEŠ STRATEŠKO PONAŠ PONAŠANJE

Prviprimersefokusiranavažnestrateškeo Prviprimersefokusiranavažnestrateškeodlukesakojimase dlukesakojimase suočavajudvaoligopolističkapredu suočavajudvaoligopolističkapreduzećakojaproiz zećakojaproizvode vode nediferenciraneproizvode,paz nediferenciraneproizvode,pazbogtogamorajuda bogtogamorajudaodlučekoliko odlučekolikoće će potrošitinareklamiranje. Da li bi JAT trebalo da potroš potroše viš više na reklamiranje?

PretpostavimodasuJATiMontenegroAirline PretpostavimodasuJATiMontenegroAirlinesjediniavioprevoznic sjediniavioprevoznicii kojisaobraćajunarelacijiBeograd-Po kojisaobraćajunarelacijiBeograd-Podgoricaidasvakiodnjih dgoricaidasvakiodnjih trenutnozarađujeekonomskiproE trenutnozarađujeekonomskiproEitod6.000evra itod6.000evrapoletunaovoj poletunaovoj relaciji.AkoJATpovećapotrošnjuza relaciji.AkoJATpovećapotrošnjuzareklamiranjeza1. reklamiranjeza1.000evrapolet 000evrapoletu, u, aMontenegronepovećapotro aMontenegronepovećapotrošnjuzareklamirajne, šnjuzareklamirajne,JATovproEitćese JATovproEitćese uvećatiza8.000evrapoletu uvećatiza8.000evrapoletu,dokćeproEitM ,dokćeproEitMontenegraspastina2 ontenegraspastina2.000 .000 evra.Ukolikoijedniidrugipotrošepo1. evra.Ukolikoijedniidrugipotrošepo1.000evravišenare 000evravišenareklamiranje, klamiranje, svakiavioprevoznikćezaraditiekonom svakiavioprevoznikćezaraditiekonomskiproEitod5.500 skiproEitod5.500evrapoletu. evrapoletu. Oveisplatesusimetrične,paakoseJATsuzd Oveisplatesusimetrične,paakoseJATsuzdržioddodatnihr ržioddodatnihreklama,a eklama,a pritomMontenegrouvećesvojure pritomMontenegrouvećesvojureklamnupotrošnjuz klamnupotrošnjuza1.000evra, a1.000evra, JATovekonomskiproEitćepastina2.000 JATovekonomskiproEitćepastina2.000evrapoletu,do evrapoletu,dokće kće Montenegrovskočitina8.000evra. Montenegrovskočitina8.000evra.Akosvakiavioprevoz Akosvakiavioprevozniktrebada niktrebada odlučinezavisnooddrugogdalidap odlučinezavisnooddrugogdalidapovećapotrošnju ovećapotrošnjuzareklamiranje, zareklamiranje, štaćeJATodlučiti? Razmišljajteoovojsituacijikaooigri.Kojisunjenie Razmišljajteoovojsituacijikaooigri.Kojisunjenielementi?Igračisu lementi?Igračisu dvaavioprevoznika,odkojihsvakimože dvaavioprevoznika,odkojihsvakimožedaseodlučiza daseodlučizajednuoddve jednuoddve strategije:dapovećapotrošnjuza1.0 strategije:dapovećapotrošnjuza1.000evrailidajenepo 00evrailidajenepoveća.Isplate veća.Isplate suekonomskiproEitikojiodgovarajuishodima suekonomskiproEitikojiodgovarajuishodimačetirimogućasc četirimogućascenarija enarija dokojihdovodenjihoviizboristrategija.Jed dokojihdovodenjihoviizboristrategija.Jedannačindasevažne annačindasevažne informacijeoovojigrisažmujedaseigrači,strategijeiisplateprikažuu oblikujednostavnetabelekojunazivamomatricaisplate matricaisplate(viditabelu 10.1) ImajućiuvidumatricuisplateuTabeli1 ImajućiuvidumatricuisplateuTabeli10.1,štabiJATtrebalo 0.1,štabiJATtrebalodauradi? dauradi? Suštinastrateškograzmišljanjajeuposmatr Suštinastrateškograzmišljanjajeuposmatranjusituacijeizpozic anjusituacijeizpozicije ije vašegsuparnika.PretpostavimodaMon vašegsuparnika.PretpostavimodaMontenegromislidaćeJATp tenegromislidaćeJATpovećati ovećati svojureklamnupotrošnju(gornjireduTa svojureklamnupotrošnju(gornjireduTabeli10.1).Utom beli10.1).Utomslučajuza slučajuza Montenegroćebitinajboljedaurad Montenegroćebitinajboljedauradiisto(levakolonau iisto(levakolonauTabeli10.1). Tabeli10.1). ZaštojelevakolonazaMontenegro ZaštojelevakolonazaMontenegronajboljiodgovorako najboljiodgovorakoJATizabere JATizabere gornjired?ZatoštoekonomskiproEitJATa,n gornjired?ZatoštoekonomskiproEitJATa,naznačenugornje aznačenugornjemlevom mlevom poljuTabele10.1,iznosi5.500,d poljuTabele10.1,iznosi5.500,dokjeproEitusluč okjeproEituslučajudanepoveća ajudanepoveća reklamnupotrošnjusamo2.000na reklamnupotrošnjusamo2.000na(gornje-desnopolje) (gornje-desnopolje).. Udrugomslučaju,pretpostavimod Udrugomslučaju,pretpostavimodaMontenegromislid aMontenegromislidaćeJAT aćeJAT zadržatinivosvojepotrošnjezaoglase( zadržatinivosvojepotrošnjezaoglase(štoznačidaćeJA štoznačidaćeJATizabrati Tizabrati donjireduTabeli10.1).Utomsluč donjireduTabeli10.1).UtomslučajuMontenegrobijo ajuMontenegrobijošuvekbiona šuvekbiona dobitkuukolikopovećapotrošnju, dobitkuukolikopovećapotrošnju,zatoštobizaradio8 zatoštobizaradio8.000evra .000evra (donje-levopolje)upoređenjusa6 (donje-levopolje)upoređenjusa6.000evrakojebiz .000evrakojebizaradioukoliko aradioukoliko zadržistarupotrošnju(donje-desnop zadržistarupotrošnju(donje-desnopolje).Uovomprime olje).Uovomprimeruigre,bez ruigre,bez

Matrica isplate je isplate je tabela koja pokazuje isplate za sve moguć moguće kombinacije strategija u igri

UPOTREBA TEORIJE IGARA PRI ANALIZI STRATEŠKIH ODLUKA

4

obzirakojustrategijuJATodabere,Montenegroćedobitivišuisplatu ukolikopovećapotrošnjuzareklamiranje.Poštojeigrasimetrična,JAT ćedoćidosličnogzaključka:bezobzirakojustrategijuodabere Montenegro,JATućebitiboljeukolikopovećapotrošnjuzaoglase. Dominantna strategija je ona koja donosi najviše isplate bez obzira na to šta drugi igrači izaberu



Kadaigračimastrategijukojadonosivišeisplatebezobzirakojuizbor načininjegovsuparnik,zatogigračasekažedaimadominantnu strategiju.Iakodominantnestrategijenisudostupneusvakojigri,u ovojigriobaigračaimajupojednu,atojedapovećajupotrošnjuza oglase.  TAB A10.1

Oba avioprevoznika će proći bolje ako ne povećaju potrošnju za oglase. Ipak ako jedan ne poveća potrošnju, drugi će profitirati ako je poveća

Podre đe na strategija je bilo koja druga strategija dostupna igraču koji ima dominantnu strategiju

Matri a isplate za igru reklamiranja Mont negro Povećava potrošnju

Ne menja potrošnju

Povećava potrošnju

5.500 za JAT 5.500 za Montenegro


Ne menja potrošnju



Zaobaigračaostavljanjepotrošnjezaoglasenepromenjenomje podređenastrategija-onakojavodidonižeisplatenegoalternativna strategija,bezobziranaizbordrugogigrača.Ipak,obratitepažnjunato dakadasvakiigračizaberedominantnustrategiju,isplatezaobaigrača bivajumanjenegoštobibileakobiobojicaodabraladanepovećavaju potrošnju.KadaJATiMontenegropovećajupotrošnjuzaoglase, zarađujusamopo5.500evraekonomskogproEitaupoređenjusa6.000 evrakolikobisvakodobiobezpovećanja.

Nešova ravnoteža Ne šo va ravnote ža je kombinacija strategija u kojoj je strategija svakog igrača njegov najbolji izbor, u odnosu na strategije drugih igrača

ZaigrusekažedajeuNešovojravnotežiukolikosvakiigračodabere najboljuodponuđenihstrategija,imajućiuviduopcijedrugogigrača. OvadeEinicijaravnotežeseponekadzoveNešovaravnoteža,po matematičaruDžonuNešu,kojijerazviotajkoncepturanim1950-im. NešjedobioNobelovunagraduzaekonomiju1994.godinezasvoj doprinosteorijiigara.3Kadajeigrauravnotežinijedanigračnema podsticajdapromenisvojutrenutnustrategiju. Akosvakiigračuigriimadominantnustrategiju,kaouprimerusa reklamiranjem,ravnotežanastajekadaobaigračaizaberutustrategiju. Aličakiuigramaukojimasviigračinemajudominantnustrategiju

3

O Nešu je snimljen i Oskarom nagrađeni film Blistavi Um (A Beautiful Mind )

5

POGLAVLJE 10 - IGRE I STRATEŠKO PONAŠANJE

čestosemožeuspostavitiravnotežniishod.Razmortimo,naprimer, sledećuvarijantuigrereklamiranja. Da li bi Montenegro trebalo da potroši više novca na reklamiranje?

PretpostavimodasuJATiMontenegrojediniavioprevoznicinarelaciji Beograd-Podgorica.Matricaisplatezaodlukeoreklamiranjuprikazana jeuTabeli10.2.DaliJATimadominantnustrategiju?Imalije Montenegro?Ukolikosvakiodavioprevoznikaizaberenajbolju strategiju,imajućiuviduopcijedrugog,štaćebitiishodoveigre? Uovojigri,bezobziraštaJATuradi,Montenegrućebitiboljedapoveća potrošnjuzaoglase,pajepovećanjereklamnogbudžetadominantna strategijazaMontenegro.JAT,nasuprottome,nemadominantnu strategiju.AkoMontenegropovećapotrošnjuJATućebitiboljedajene poveća;akoMontenegronepoveća,JATćebitinadobitkuukoliko potrošiviše.IakoJATnemadominantnustrategiju,pomoćuprincipa Podsticaj podsticaja4možemoprognoziratištaćeseverovatnodogoditiuovoj igri.PretpostavimodaJATovimenadžeriznajukakvajematricaisplate, takodamogudapretpostavedaćeMontenegropotrošitivišenaoglase, poštojetodominantnastrategijazaMontenegro.Shodnotome,najbolja strategijazaJATjedanemenjasvojupotrošnju,imajućiuvidu prognozudaćeMontenegropotrošitivišenaoglase.Ukolikoobaigrača odaberunajboljeopcije,znajućisakojimsepodsticajimasuočavaju,ova igraćesezavršitiudonjemlevompoljumatriceisplate:Montenegroće povećatipotrošnjunaoglase,aJATneće. TAB LA10.2 Rav oteža kad jedan igrač nema dominantnu strategiju Montenegro Povećava potrošnju

Ne menja potrošnju




Ne menja potrošnju



U ovoj igri JAT nema dominantnu strategiju. Montenegro je ima i ona je da poveća potrošnju. Pošto JAT može da predvidi da će Montenegro izabrati levu kolonu, JAT će najbolje proći ako ne poveća potrošnju. Ravnoteža nastaje u donjem-levom polju.

Obratitepažnjunatodastrategijekojeodgovarajudonjemlevompolju uTabeli10.2zadovoljavajudeEinicijuNešoveravnoteže.AkojeJATveć natompolju,njegovaalternativabibiladapovećapotrošnju,potezkoji bispanjioisplatusa4.000na3.000evra.TakodaJATnema Princip podsticaja nam govori da će osoba, preduzeće ili država verovatno načiniti neki potez ukoliko on uvećava dobitak, odnosno da verovatno neće načiniti potez koji uvećava gubitak. 4

ZATVORENIKOVA DILEMA

6

podsticajdanapustidonje-levopolje.Sličnotome,akobiseMontenegro našaoudonjemlevompoljutabele10.2,alternativabimubiladaostavi potrošnjunepromenjenom,potezkojibimusmanjioisplatusa5.000na 2.000evra.Dakle,Montenegrotakođenemapodsticajdanapustidonjelevopolje.Donje-levopoljeTabele10.2jeNešovaravnoteža- kombinacijastrategijakojesunajboljiizborizasvakogigrača,imajućiu viduizbordrugogigrača. Vežba10.1 Šta će JAT i Monten gro izabrati ako je izmen ena na slede i način?

atrica isplate

Mon enegro Povećava potrošnju

Ne menja potrošnju




Ne menja potrošnju



Rekapitulacija

Upotreba teorije igara pri analizi strateških odluka

Tri elementa svake igre su (1) igrači, (2) lista strategija koje oni mogu da biraju i (3) isplate za svaku kombinaciju strategija. Ove informacije mogu se umirati u matrici isplate. Ravnoteža u igri nast je kada strategije svakog igrača daju najveći dostupan dobitak, imajućiuvidu strategije koje su izabrali drugi igrači. Takva kombin cija strategija zove se Nešova ravnoteža.

Zatvorenikova dilema Zatvorenikova dilema je igra u kojoj svaki igrač ima dominantnu strategiju. Kada svi izaberu dominantnu strategiju dobijaju manje isplate nego što bi dobili da su izabrali podređenu strategiju

Prviprimeroreklamiranjukojismoprethodnorazmatralipripada važnojvrstiigarapodimenomzatvorenikovadilema.U zatvorenikovojdilemi,kadasvakiigračizaberedominantnustrategiju, rezultatjeneprivlačanzaobaigrača.

Originalna zatvorenikova dilema Sledećiprimeropisujeoriginalniscenariopokomejezatvorenikova dilemadobilaime.

7


Da li bi zatvorenici trebalo da priznaju?

Dvazatvorenika,PajaiJare,zatvorenisuuodvojenimćelijamazbog ozbiljnogzločinakojisupočinili.Tužilac,nažalost,imadovoljnočvrstih dokazadaihosudisamozamanjiprekršaj,zakojijepredviđenakazna godinudanazatvora.Svakomzatvorenikujerečenodaćeukolikojedan priznadokdrugićuti,onajkojijepriznaobitioslobođen,dokćedrugi provesti20godinauzatvoru.Akoobojcapriznaju,dobićekazneodpo5 godina.OveisplateprikazanesuuTabeli10.3.Dvojcizatvorenikanije dozvoljenodakomunicirajumeđusobno.Imajulionidominantnu strategiju?Akoimaju,kojaje? Tabela1 .3 Matrica isplate za zat orenikovu dilemu J re Priznaje

Ćuti

Priznaje

5 godina za obojicu

0 god. za Paju 20 god. za Jareta

Ćuti

20 god. za Paju 0 god. za Jareta

1 godina za obojicu

Uovojigri,dominantnatrategijazasvakogzatvorenikajedaprizna.Bez obziraštaJareodluči,Pajaćedobitinižukaznuakoprogovori.AkoJare prizna,Pajaćedobitipetgodina(gornje-levopolje)umesto20(donjelevopolje).AkoJarećuti,Pajaćebitioslobođen(gornje-levopolje) umestojednogodišnjerobije(donje-desnopolje).Poštosuisplate potpunosimetrične,Jarećetakođebitinadobitkuakoprizna,bez obziraštaPajauradi.Problemjeutomeštokadaobojcaizaberusvoje dominantnestrategijeipriznaju,obojćaćeproćigorenegoštobiprošli dasućutali.Kadaobojcapriznaju,svakodobijapopetgodina(gornjelevopolje),umestojednegodinekojubidobilidasućutali(donje-desno polje).Zbogtogajeimeoveigrezatvorenikovadilema.

Isplate opisuju dužine zatvorskih kazni koje će zatvorenici dobiti u zavisnosti od strateškog izbora za koji se odluče.


8

Vežba10.2 Fiat i Reno moraju da odluče da li da ulože u novu proizvodnju. Igre 1 i 2 pokazuju kako njihovi profiti zavise od odluka koje mogu da donesu. Koja od ovih igara je zatvorenikova dilema?

Igra 1

Igra 2 R no

Reno

Ne ulaže

Ulaže

Ne ulaže

10 za oba

4 za Fiat 12 za Reno

Ulaže


5 za oba

Ne ulaže

Ulaže

Ne ulaže


5 za oba

Ulaže

10 za oba


Zatvorenikovadilemajejednaodnajmoćnijihmetaforausvim naukamaoljudskomponašanju.Bezbrojnedruštveneiekonomske interakcijeimajustrukturuisplataanalognuonojsakojomsusuočena dvazatvorenika.Nekeodtihinterakcijanastajuizmeđusamodva igrača,kaoupomenutimprimerima;dokmnogedrugeuključujuveće grupe.Oveposlednjenazivamo zatvorenikovedilemesavišeigrača. Ipak,bezobziranatokolikoigračaučestvuje,zajedničkaosobinajeda jeupitanjukonEliktizmeđuposebnihličnihinteresapojedinacaiopštih interesavećihzajednica.

Ekonomika kartela Kartel je udruženje preduzeća koja žele da ograniče proizvodnju zarad ekonomskog profita

Karteljezavereničkoudruženjepreduzećakojezaciljimaograničenje

proizvodnjeradipovećanjaekonomskogproEita.Kaoštoćemovidetiu narednomprimeru,problemsakojimsesuočavajuoligopolistikoji pokušavajudastvorekartelklasičnajeilustracijazatvorenikovedileme. Zašto kartelske sporazume prati loš glas da su neodrživi?

Primer 10.1 Ekonomski prirodnjak 5

5

UzmimozaprimertržišteElaširanevodekojeopslužujudvoje oligopolista,KnjazMilošiMinakva.Svakopreduzećemožedacrpivodu besplatnosaizvorakojisenalaziunjenomvlasništvu.Potrošačidonose sopstveneboce.Umestodasemeđusobnonadmeću,dvapreduzećasu odlučiladaseurotetakoštoćeprodavativodupoceniprikojojće maksimizovatiproEitkaoučistommonopolu.Ponjihovomdogovoru (kojimjeuspostavljenkartel),svakopreduzećeproizvodiiprodaje polovinuvodekojupotražujetržištepomonopolističkojceni(vidiCrtež 10.1).Pravnisistemnegarantujezasprovođenjesporazuma,štoznači

Ekonomski prirodnjak je osoba koja koristi osnovne ekonomske principe da bi razumela i objasnila pojave u svetu koji je okružuje. Knjiga Roberta Frenka Ekonomski Prirodnjak prevedena je na srpski jezik 2009. godine u izdanju Lagune. http://www.youtube.com/watch?v=QalNVxeIKEE

9


dasvakopreduzećeimaopcijudavodunaplatimanjeoddogovorene cene.Ukolikojednopreduzećeprodajevodujeftinijeoddrugog,onoće ponižojceniprodatisvukoličinuvodekojasetražinatržištu. Zaštoćeovajsporazumverovatnopropasti? Poštojemarginalnavrednostmineralnevodejednakanuli,količina kojombimonopolistamaksimiziraoproEit,uskladusakrivomtražnje prikazanomnaCrtežu10.1je1.000Elašadnevno,tj.količinazakojuje marginalniprihodjednakmarginalnomtrošku.Pritojkoličini, monopolističkacenaje1evropoboci.Akopreduzećabudupoštovala svojdogovor,svakoćeprodatipolovinuElašaodukupnepotražnje tržišteili500Elašadnevnopoceniod1evropoboci,zaekonomski proEitof500evradnevno. CRTŽ10.1 Tržišna potražnja za mineralnom vodom

2,00

Suočen sa prikazanom krivom tražnje, monopolista čiji je marginalni trošak proizvodnje jednak nuli proizvodio bi 1.000 flaša dnevno (količina za koju je marginalni prihod jednak nuli) i prodavao ih za evro po komadu.

a

š

a fl / o r v e a n e C

1,00

MR

0

D

1.000

2.000

Flaša/dan

PretpostavimodaKnjazMilošsnizisvojucenuna90centipoboci. ProdajućiponižojceninegoMinakva,prodaćesvukoličinupotraživanu natržištu,štoje1.100bocadnevno,kaoštojeprikazanonaCrtežu10.2. KnjaževekonomskiproEitrastesa500evradnevnona(0.90poboci) (1.100dnevno)=990dnevno-štojeskorodvostrukovišenegoranije. Istovremeno,ekonomskiproEitMinakvepaobisa500nanulaevra dnevno.PrenegoštoizgubisavproEit,MinakvaćeizjednačitiKnjaževo sniženje,zadržavajućinatajnačinpočetnih50%tržišnogudela. Međutim,kadasvakopreduzećenaplati0.90evrapobociiproda550 bocadnevno,svakoćezaraditiekonomskiproEitod(0.90poboci)(550 bocadnevno)=495evradnevno,ili5evramanjenegodanranije. Posmatrajmokartelskisporazumkaoekonomskuigruukojojsu dostupnestrategijedaseprodajepo1evropobociilipo0.90evrapo boci.IsplatesuekonomskiproEitikojiproizlazeizovakvihstrategija. Tabela10.4.pokazujematricuisplatezaovuigru.Dominantna strategijasvakogpreduzećajedaprodajeponižojceni.Ipak,koristeći

Zašto je kompanijama veoma teško da sprovedu sporazume o visokim cenama?


10

tustrategiju,onizarađujunižiproEitodproEitakojibiimaliprivišoj ceni.Igrasenezavršavakadaobapreduzećapočnudanaplaćuju0.90 evrapoboci.Svakoznadamožedaosvojicelotržišteinatajnačin zaradiznačajnovišiekonomskiproEit,ukolikojošmalosnizicenu. CRTŽ10.2 Iskušenje da se prekrši kartelski sporazum

2,00

) a š

a Smanjenjem cene sa fl / 1,00 r jednog evra na 90 centi, o v e Knjaz može da proda ( a 0,99 svih 1.100 flaša vode n e koje su potrošači spremni C da kupe po toj ceni, umesto da proda samo pola monopolske količine 0 od 1.000 boca dnevno.

D MR

2.000 1.000

1.100

Flaša/dan



Tabela10.4 Matrica is late za kartelski sporazum

Dominantna strategija za svakoga je da naplaćuje 0.90 po boci, odnosno 10 centi manje u odnosu na kartelsku cenu. Zbog toga su kartelski sporazumi nestabilni.

Min kva

Knjaz Miloš



Prodaje za 1€

Prodaje za 0,90€

Prodaje za 1€

500 dnevno za svakoga

0 za Knjaza 990 za Minakvu

Prodaje za 0,90€

990 za Knjaza 0 za Minakvu

495 dnevno za svakoga

Prisvakomsledećemkoraku,drugopreduzećećeizjednačiticenu,dok cenenebudusniženenanivomarginalnogtroška-uovomprimeru,na nulu. Kartelskisporazumstavljapredučesnikeekonomskepodsticaje karakterističnezazatvorenikovudilemu,štoobjašnjavazaštosutakvi sporazumibilitolikonestabilnikrozistoriju.Običnokartelnečinesamo dvapreduzeća,negonjihnekoliko,pajeveomateškouspostaviti mehanizamkojimsekažnjavajuspuštačicena.Umnogimslučajevima, teškojeotkritikoodučesnikakršisporazum.Naprimer,Organizacija zemaljaizvoznicanafte(OrganizationofPetroleumExportingCountries- OPC),kartelproizvođačanafteuspostavljen1970-ihdabiograničio

11


proizvodnjunafte,nijeimaonikakavpraktičannačindasprečidržave članicedatajnoprodajunaftuugluvodobanoći.

Milo-za-drago i ponavljajuća zatvorenikova dilema Kadasviigračisarađujuuzatvorenikovojdilemi,svakiodnjihdobija višeisplatenegokadanesarađuju.Zbogtogaćeljudisuočenisa zatvorenikovomdilemomtražitinačinedastvorepodsticajeza obostranusaradnju.Onoštoimjepotrebnojenačindakazneonekoji nesarađuju.Tojeteško,kadaigračiostvarujusamojednuinterakciju. Međutim,kadaočekujuponavljajućeinterakcije,nastajunove mogućnosti. Ponavljajućazatvorenikovadilema jeuobičajenazatvorenikova

dilemakojasuočavaisteigrače,nesamojednom,negomnogoputa. kperimentalnaistraživanjaponavljajućezatvorenikovedilemeu1960imgodinamaotkrilasujednostavnustrategijukojasedokazalakao veomaeEikasnausprečavanjunesaradnje.Imestrategijejemilo-zadrago,i evokakoonaradi:kadastupiteukontaktsanekim,sarađujete. Usvakomsledećemkontaktu,jednostavnouraditeistoštojedruga osobauradilaprethodnomprilikom.Prematome,akovašpartnernije sarađivao,nivinećetesarađivatisledećegputasanjim.Ukolikoontada sarađuje,vašsledećipotezćebitidasarađujeteivi. NaosnovudetaljnihračunarskihsimulacijaRobertAkselrod,politikolog saUniverzitetaMičigen,pokazaojedajemilo-za-dragoveomaeEikasna strategijačakiprotivmnogihlukavihstrategijasmišljenihsamosa ciljemdaporazestrategijumilo-za-drago.Dabiuspela,strategijamiloza-dragozahtevarazumnostabilanskupigrača,odkojihsvakomožeda zapamtištasudrugiigračiradilipriprethodniminterakcijama.Takođe, potrebnojedaigračimadostatogazavisiodbudućihdogađaja,zatošto strahodosveteodvraćaljudeodnesaradnje. Poštokonkurentskapreduzećanatržištuimajuinterakcijeiznovai iznova,možeizgledatidajestrategijamilo-za-dragoustanjudaosigura rasprostranjenuzaveruopovećanjucena.Ipak,dogovoriokartelimasu uglavnomneuspešni.Nevoljajeutomeštojeuspešnoststrategijemiloza-dragomogućaakouigriučestvujusamodvaigrača.Uindustrijama kojesukonkurentneiliimajumonopolističkukonkurencijuuglavnom postojimnogopreduzeća,čakihiuoligopolimačestoimanekoliko. Kadapostojivišeoddvapreduzećaijednoodstupiodsaradnje,kakoće onikojisarađujukaznitipreduzećekojejeprestalodasarađuje? Smanjanjemcene?Tobikaznilosve,nesamoprestupnika.Svako preduzećemožeshvatitidajekažnjavanjeneostvarivoiodlučitidasnizi ceneodmah,nadajućisebaremnekomekonomskomproEitunakraći rok.Usvakomslučaju,onoštoizgledajasnojedapraktičniproblemipri

Ponavljaju ća zatvorenikova dilema je standardna dilema sa kojojm se isti igrači suočavaju više puta. Milo-za-drago je strategija u ponavljajućoj ZD po kojoj prvo sarađujete, a posle ponavljate poteze vašeg protivnika.


12

primenistrategijemilo-za-dragoonemogućavajuodržavanjekartelskih sporazumanadužirok.

Primer 10.2 Ekonomski prirodnjak

Zašto su proizvođači cigareta bili srećni kada im je Kongres zabranio da se reklamiraju na TV?

Kako je kongres nenameravano rešio dilemu o televizijskom reklamiranju sa kojom su se suočavali proizvođači cigareta?

Američkikongresjetokom1970.godineusvojiozakonkojimje reklamiranjecigaretazabranjenood1.januara1971.godine.Poštose procenatAmerikanacakojikonzumirajucigaretesmanjivao,izlgedaloje dazakonispunjavasvojusvrhutakoštoštitigrađaneodproizvoda dokazanoštetnogpozdravlje.Međutim,zakonjeimaoineželjenu posledicu-povećaoseekonomskiproEitproizvođačacigareta, kratkoročno.Ugodinipreusvajanjazakona,proizvođačisupotrošili 300milionadolaranareklamiranje-oko60milionadolaravišenego štosupotrošiliugodiniposleusvajanjazakona.Većideouštedena reklamama1971.godineodraziosenapovećanjeproEitanakraju godine.Akojeukidanjetelevizijskogreklamiranjaučiniloproizvođače proEitabilnijim,zaštoproizvođačisaminisuukinulireklame? KadanesavršenokonkurentnaEirmareklamirasvojproizvod,njegova krivatražnjepomeraseudesno,itoizdvarazloga.Prvo,ljudikoji nikadanisukoristilituvrstuproizvodasaznajuzatajproizvod,aneki gaikupe.Drugo,ljudikojikonzumirajudrugibrendmogudapromene brend.Posledicaprvogjerastprodajeceleindustrije;drugidovodi samodoredistribucijeprodajemeđubrendovima. Iakoreklamiranjeproizvodiobaefektauduvanskojindustriji,glavna posledicajepromenabrendova.Stoga,odlukadalidasereklamira stavljapreduzećeusituacijuzatvornikovedileme.Tabla10.5pokazuje isplatesakojimasusuočenadvaproizvođačacigaretakojiodlučujuda lidasereklamiraju.AkoseobapreduzećareklamirajunaTV(gornjelevopolje),svakozarađujeproEitodsamo10milionadolaragodišnje,u poređenjusaproEitomod20milionadolaragodišnjezasvakoga, ukolikosenikonereklamira(donje-desnopolje).Jasnojedaćeoba preduzećabitinadobitkuukolikosenijednonereklamira. Ipak,trebaimatinaumupodsticajkojiimasvakopreduzeće.BAT (BritishAmericanTobacco)znada,akoseFilipMoris(PhillipMorris)ne reklamira,reklamiranjemmožedaostvarivišiproEit(35milionadolara godišnje),negoštobiostvarionereklamiranjem(20milionadolara godišnje).UslučajudaseFilipMorisreklamira,BATtakođeznadaće zaraditivišereklamiranjem(10milionadolaragodišnje),nego nereklamiranjem(5milionadolaragodišnje).Stogajedominantna strategijazaBATdasereklamira.Poštosuisplatesimetrične,dominantnastrategijaFilipMorisajetakođedasereklamira.Tako,kadase svakopreduzećeponašaracionalnosasvojetačkegledišta,dvapreduzećazajednobivajunagubitkuuodnosunasituacijukadabiseuzdržala

13


odreklamiranja.Kongresnazabranareklamiranjaprisililajeproizvođačecigaretadapostignuonoštosaminebibiliustanjudaurade. Tabela10.5  Rekl miranje cigar ta kao zatvorenik va dilema Filip

oris

Reklamira se na TV

Ne reklamira se na TV

Reklamira se na TV

10 miliona godišnje za oba

35 mil/god za BAT 5 mil/god za FM

Ne reklamira se na TV

5 mil/god za BAT 35 mil/god za FM

20 miliona godišnje za oba

U mnogim industrijama primarni cilj reklamiranja je navođenje potrošača da promene brend. U tim industrijama dominantna strategija je masovno reklamiranje (gornje-levo polje), iako je za industriju kao grupu bolje da se ne reklamira (donje-desno polje).

Kaoštonaredniprimerpokazuje,razumevanjezatvorenikovedileme možepomoćiekonomskomprirodnjakudarazumeljudskoponašanje nesamouposlovnomsvetu,većiudrugimoblastimaživota. Zašto ljudi viču na zabavama?

Kadgodsevelikibrojljudiokupiuzatvorenomprostoruradidruženja, nivobukenagloporaste.Posletakvihokupljanja,ljudisečestožalena bolugrluipromuklost.Ukolikobinazabavamasvipričalinormalnim tonom,ukupannivobukebibiomanji,aljudibisečulipodjednako dobro.Zaštoondaljudiviču? Problempodrazumevarazlikuizmeđupojedinačnihpodsticajai grupnihpodsticaja.Pretpostavimodasvipočnudapričajunormalnim tonom.Zboggužve,učesnicirazgovorateškočujujednidruge,čaki kadanikoneviče.Izperspektivepojedincaprirodnorešenjejeda govorimaloglasnije.Tojetakođeprirodnorešenjezasveostale.Kada svigovoreglasnije,nivobukeraste,takodanikonečujeništabolje negoprenegoštosupočelidaviču. Bezobziraštadrugiurade,pojedinacćebitinadobitkuukolikogovori glasnije.Zapravo,tojedominantnastrategijazasve.Ipak,kadasviprate dominantnustrategiju,rezultatjelošiji(nikonemožedačujedobro) negoštojebiokadasusvipričalinormalno.Iakovikanjepredstavlja uzaludnotrošeneenergije,pojedincinemajuboljuopciju.Koodlučida govoritiho,dokdrugiviču,nećemoćidasečuje.Nikoneželidaidekući sapromuklimglasom,aliljudiočigladnoradijebirajutajtrošaknego alternativudanikonemožedaihčuje.


Zašto ljudi često moraju da govore glasno, da bi ih drugi čuli na zabavama?

IGRE U KOJIMA JE VAŽAN TAJMING

14

Rekapitulacija Zatvorenikova dilema

Zatvorenikova dilemajeigraukojojsvakiigračimadominantnu   strategiju; i u kojoj s isplate za svakog igrača manje, kada obojca odaberu dominantn strategiju, nego kada obojca izaberu podređenu strategiju. Podsticaji analogni ovima u zatvorenikovoj dilemi su od pomoći kada se obja njavaju različita ponašanja u poslovnom i svakodnevnom životu-međunjimasuiprekomernapotrošnjana reklamiranje i nestabilnostkartela.Strategijamilo-za-dragopomaže da se održi saradnja ponavljajućim zatvorenikovim dilemama sa dva igrača, ali je neeEikasnauponavljajućim zatvorenikovim dilemamasavišeigr ča.

Igre u kojima je važan tajming Uigramakojesmorazmatralidosada,pretpostavkajebiladaigrači svojestrategijebirajuistovremenoidanijevažnokojiigračjenapravio prvipotez.Naprimer,uzatvorenikovojdilemi,igračikojislede sopstveniinteresbiraćesvojedominantnestrategije,čakiakounapred znajustrategijekojesuodabralinjihovisuparnici.Udrugim situacijama,kaoupregovorimaizmeđuVorneraiTonijaBeneta opisanimnapočetkuovogpoglavlja,tajmingjesuštinskivažan. Počećemosaprimeromigrečijiishodjenemogućepredvidetiakosu obaigračaistovremenonapotezu,ačijijeishodjasanukolikojedan igračimaprilikudaodigrapredrugog. Da li Dodž treba da napravi hibridni Vajper?

DodžVajper(DodgeViper )iŠevroletKorveta(ChevroletCorvette) takmičesenaograničenomtržištuameričkihzaljubljenikausportske automobile.Svakopreduzećeznadadrugorazmatradalidaproizvede hibridnuverzijusvogautomobila.Akoobapreduzećaproizvedu hibride,obaćezaraditipo60milionadolaraproEita.Akonijednone proizvedehibrid,obaćezaraditi50milionadolara.AkoŠevrolet predstavihibrid,aDodžne,Ševroletćezaraditi80milionadolara,a Dodžćezaraditi70milionadolara.UkolikoDodžproizvedehibrid,a Ševroletne,Dodžćezaraditi80milionadolara,aŠevroletćezaraditi70 milionadolara.Dalinekoodpreduzećaimadominantnustrategijuu ovojsituaciji?ŠtaćesedogoditiuovojigriakoDodžbiraprvi,a ŠevroletbiratekpoštovidiizborDodža? Kadaobapreduzećatrebadadonesusvojeodlukeuistovreme,matrica isplatezaovajprimerizgledakaonaTabeli10.6.

15


LogikaproEitaprikazanoguTabeli10.6jetakvada,iakosepotrošačima generalnodopadaidejadavozehibridnisportskiauto(zbogtogasu proEitivećiukolikoobaproizvođačaproizvedusvojemodelenegoako toneurade),proizvođačićemorativišedasenadmećumeđusobnoako ponudeistuvrstuautomobila(pasuzbogtogaproEitinižikadaponude istevrsteautomobila,negokadaponuderazličite). Tabela10.6 Prednost različito ti Dodž ajper

Nudi hibrid

Ševrolet Korveta Ne nudi hibrid

Nudi hibrid

Ne nudi hibrid

60 miliona za svakoga

80 mil. za Ševrolet 70 mil. za Dodž


50 miliona za svakoga

Profiti su viši kada proizvođači ponude različite vrste automobila (gornje-desno i donje-levo polje). Vozači preferiraju hibridna vozila (gornjelevo polje) u odnosu na nehibride (donje-desno polje).

Umatriciisplate10.6,nijedanproizvođačnemadominantnustrategiju. NajboljiishodzaDodžjedaponudihibridnogVajpera,akoŠevroletne ponudihibridnuKorvetu(donje-levopolje).NajboljiishodzaŠevrolet jedaponudihibridnukorvetu,akoDodžneponudihibridnogVajpera (gornje-desnopolje).Obapolja,idolje-levoigornje-desnosuNešove ravnotežezaovuigru,zatoštonijednakompanijanemapodsticajdase jednostranopomeriakosenađuunekomodtadvapolja.Tojezatošto Ševroletnebihteodanapustigornje-desnopolje(topoljejeipak najboljimogućiishodzaŠevrolet),alinebiniDodž(zatoštobimu prelazaknahibridnovoziloumanjioproEitsa70na60milionadolara). Ipak,bezdodatnihinformacija,nemožemopredvidetigdećesenaći dvapreduzeća. Ukolikojednastranamožedaigrapredruge,ondapodsticajizadelanje naprasnopostajujasniji.Uigramaukojimavremeimavažnuulogu, drvoodluke,ilidrvoigre,jekorisnijinačinzapredstavljanjeisplataod tradicionalnematriceisplate.Ovavrstadiagramaopisujemoguće potezeporedupokomesemogupojavitiiprikazujeEinalneisplateza svakumogućukombinacijupoteza. AkoDodžimaprvipotez,drvoodlukezaovuigruprikazanojenacrtežu 10.3.Utački ADodžzapočinjeigruodlukomotomedalidaponudi hibrid.Akoodlučidaponudi,ondaŠevroletmoradaodaberesvoj odgovoruB.AkoDodžneponudihibrid,Ševroletćebiratiiztačke C .U svakomslučajuigrasezavršavakadaŠevroletnapravisvojizbor.

Drvo odluke (ili drvo igre ) je dijagram koji redom opisuje moguće poteze u igri i prikazuje isplate koje odgovaraju svakoj mogućoj kombinaciji poteza.


CRTŽ10.3 Nudi hibrid

Drvo odluke za primer sa hibridom Ovo drvo odluke pokazuje poteze i isplate, za igru sa hibridom, po redu po kome se mogu pojaviti.

D


E


16

B

Ne nudi hibrid

Nudi hibrid A

Ne nudi hibrid

Nudi hibrid

F


G


C

Ne nudi hibrid

Dodž odlučuje

Ševrolet odlučuje

Krajnji ishod

UstrateškomrazmišljanjuoovojigrizaDodžjeključnodasestaviu pozicijuŠevroletaizamislikakobiŠevroletreagovaonarazličiteizbore sakojimasemožesuočiti.Uprincipu,zaDodžimasmisladapretpostavi daćeŠevroletreagovatiuskladusasopstveniminteresom-štoznačida ćeizabratiopcijukojadonosinajvišiproEitzaŠevrolet.Dodžznada,ako izaberedaponudihibrid,ŠevroletovanajboljaopcijauBbićedane ponudihibrid(poštojeŠevroletovproEitza10milionadolaravišiuE negouD).Dodžtakođeznadaakoizaberedaneponudihibrid, ŠevroletovanajboljaopcijauC ćebitidaponudihibrid(poštoje ŠevroletovproEitza30milionadolaravišiuF negouG).Prematome, DodžznadaćezavršitiuE izaraditi80milionadolaraakoponudi hibrid,dokćeakoneponudihibridzavršitiuF, gdećezaraditisamo70 milionadolara.MožemozaključitidajezaDodž,uslučajudaigraprvi, najboljastrategijadaponudihibrid.UtomslučajuzaŠevroletje najboljedaizaberesuprotno,odnosnodaneponudihibrid.

Uverljive pretnje i obećanja Uverljiva pretnja je pretnja koju onaj koji preti ima interes da izvrši.

Podsticaj

DalijeŠevroletmogaodaodvratiDodžodpredstavljanjanovoghibrida pretnjomdaćeponuditisvojhibrid,bezobziraštaDodžuradi?Problem saovomstrategijomještotakvapretnjanebibilauverljiva.Jezikom teorijeigara,uverljivapretnjajepretnjakojuonajkojipretiima interesdaizvršiutrenutkukadazatodođevreme.Kaoštonasuči princippodsticaja,ljudićeverovatnobitiskeptičnipremapretnji ukolikoznajudanepostojepodsticajizanjenoizvršavanje.Ovdeje problemtajštoDodžznadanijeuŠevroletovominteresudaizvrši svojupretnjuukolikoDodžponudihibrid.Naposletku,kadaDodžveć

17


ponudihibrid,uŠevroletovomnajboljeminteresujedaneponudi hibrid. Konceptuverljivepretnjezapazilismoupregovorimaizmeđu menadžeraVornerBradersaiTonijaBenetauvezisaBenetovim honoraromzanastupuEilmuMaHijašnaterapiji.KadajevećideoEilma većbiosnimljen,menadžerisuznalidanemoguuverljivodazapreteda ćeodbitizahtevzaBenetovunadoknadu,zatoštobiutomtrenutku prilagođavanjeEilmadrugompevačubiloekstremnoskupo.Suprotno tome,sličnapretnjaupućenapresnimanjaEilmabilabiuvreljiva. Kaoštojeunekimigramanemogućeuputitiuverljivepretnje,u drugimanijemogućedatiuverljivoobećanje.Uverljivoobećanjeje onočijejeispunjenjeuinteresuobećavaoca.Unarednomprimeruoba igračasunagubitkuzbognemogućnostidadajuuverljivoobećanje.

Uverljivo obe ća nje je obećanje koje onaj koji ga daje ima interes da ispuni

Da li bi biznismen trebalo da otvori predstavništvo u drugom gradu?

Vlasnikveomauspešnogbiznisaželidaotvoripredstavništvou udaljenomgradu.Akozaposlinekogdarukovodinovimpredstavništvom,možemudatimesečnuplatuod1000evra-dodatakod500 evraprekoonogaštobimenadžerinačemogaodazaradinadrugom mestu-idaostvariekonomskiproEitod1000evramesečnozasebe.Za vlasnikapredstavljaproblemtoštonećebitiumogućnostidanadgleda menadžerovoponašanje.Vlasnikznadamenadžermožedapoveća svojuzaraduna1500evra,odnosnostvorivlasnikugubitakod500 evra,ukolikonepoštenovodipredstavništvo.Dalićevlasnikotvoriti novopredstavništvoukolikoverujedasvimenadžerisebičnoželeda uvećajuličnidohodak? Menadžer pošten; vlasnik dobija 1000, menadžer dobija 1000 C

Vlasnik ulazi u posao A

B

Kandidat za menadžera obećava da će upravljati pošteno

Menadžer nepošten; vlasnik dobija -500, menadžer dobija 1500

Vlasnik ne ulazi u posao

Vlasnik dobija 0, menadžer dobija 500 radeći drugi posao

DrvoodlukezaigruisturenopredstavništvoprikazanojenaCrtežu

CRTŽ10.4 Drvo odluke za igru sa isturenim predstavništvom. Najbolji ishod za vlasnika je da uđe u posao i otvori istureno predstavništvo iz B, a menadžer izabere da bude pošten u C. Međutim, ako menadžer gleda samo svoj interes i vlasnik to zna, ovaj put neće voditi do ravnoteže.


18

10.4.U A,kandidatzamenadžeraobećavadaćeupravljatipošteno,što dovodivlasnikauB,gdeonodlučujedalidaotvoripredstavništvo.Ako otvori,onidolazeuC ,gdemenadžertrebadaodlučidalidaupravlja pošteno.Akojemenadžerovjediniciljdazaradikolikogodmože,onće upravljatinepošteno(donjagranaizC) poštoćenatajnačinzaraditi 500evravišenegopoštenimupravljanjem(gornjagranaizC ). Prematome,akovlasnikotvorinovopredstavništvo,nakrajuće završitisaekonomskimgubitkomod500evra.Akoneotvori predstavništvo(donjagranaizB),imaćeekonomskiproEitodnulaevra. Poštojenulaboljeod-500,vlasnikćeodlučitidaneotvoriistureno predstavništvo.Nakrajuoportunitetnitrošakmenadžerove nesposobnostidadauverljivoobećanjeje1500evra:menadžerova povišicaod500ivlasnikovproEitod1000evra. Vežba10.3 Prle i Tihi igraju igru prikazanu na drvetu igre koje sledi. Prle je prvi na potezu iz A. Kada Prle izabere gornju ili donju granu iz A, Tihi, koji vidi šta je Prle izabrao, bira gornju ili donju granu iz B ili C. Kakav će biti ravnotežni ishod ove igre, imajući u vidu isplate koje su prikazane na kraju svake grane? A kakav će biti ako bi Tihi, pre Siminog poteza, mogao da se uverljivo obaveže da će izabrati neku gornju ili donju granu, kada na njega dođe red da bira?

Tihi Bira B

100 za Prleta 100 za Tihog 60 za Prleta 105 za Tihog

A Prle bira

500 za Prleta 400 za Tihog C Tihi Bira

50 za Prleta 420 za Tihog

Monopolistička konkurencija u kojoj je značajna lokacija. Umnogimpoteznimigrama( sequentialgames),igračkojijeprvina potezuuživastrateškuprednost.Takavjebioslučaj,naprimer,uodluci daliproizvoditihibridnesportskeautomobile.Utomprimeru,prvi igračjeboljeprošaozatoštojebioumogućnostidaiskoristiznanjeda ćeobeEirmeproćiakoimseproizvodirazlikuju,negoakosuslični. Međutim,tonećeuvekbitislučaj.Kadajeosobinakojadiferencira

19


proizvodedveproizvođačavremenskailiprostorna,proizvođačkoji igraposlednjiponekadimaprednost,kaoštoPrimer10.4ilustruje. Zbog čega često viđamo trafike i prodavnice jedne do drugih na susednim ćoškovima i autobuskim stanicama?

UmnogimgradovimauobičajenojevidetitraEikeiprodavnice načičkanejedneokodrugih,adapritomdrugihradnjinemadodrugog udaljenogmestagdesuponovogrupisane(sledećegautobuskog stajališta).AkobitraEikebileudaljenijeskorosvipotrošačibimogli manjedahodajudonajbližetraEike.ZaštosuondatraEikegrupisane? NaCrtežu10.5,pretpostavitedajeprvatraEikakojajeotvorenau Abila najbližatraEikaza1.200potrošačakojiživeuistimzgradama ravnomernoraspoređenimdužputaizmežu Aiautoputakojisenalazi jedankilometaristočno.6Onikojiživeistočnoodautoputakupuju negdedrugde,jernemogudapređuautoput.Onikojiživezapadnood traEikeu Akupujuiliu Ailiunekojdrugojradnjinazapadu,u zavisnostikojaimajebliža.Zaštoće,uovakvimokolnostima, preduzetnikkojiželidamaksimiziraproEit,otvarajućitraEikuizmeđu A iautoputa,želetidaotvorinovutraEikuuB,anenanekojsredišnjoj lokaciji,poputC ?


Zašto se prodavci na malo grupišu na istim lokacijama?

UkolikojetraEikaotvorenauC , dužinakojubilokojikupackojiživi između Aiautoputamoradapređebićenajviše⅓kilometradonajbliže traEike.Potrošači,njih800,kojiživeizmeđutačkeD(kojajenapola putaod AiC )iautoputakupovalibiuC ,dokbi400,kojiživeizmeđuDi A,kupovalou A. CRTŽ10.5 Zanimljiva tendencija monopolističkih konkurenata da se grupišu. Kao grupa potrošači bi uživali u kraćoj šetnji da se radnja nalazi u C ili D , umesto u B . Međutim druga radnja će imati više mušterija ako se nalazi u B .

“ravnomerno raspoređenim” znači da je broj potrošača koji žive uz bilo koji deo puta između A i autoputa proporcionalan dužini tog dela puta. Na primer broj onih koji žive na delu puta koji predstavlja desetinu kilometra u dužini bio bi 1/10 x 1200 = 120 6


20

UprkosčinjenicidajeCnajpoželjnijapozicijazanovutraEikuiz perspektivepotrošača,tonijenajisplativijapozicijazavlasnikatraEike. RazlogjetajštovlasnikovproEitzavisiodtogakolikoljudikupujeu njegovojradnji,aneodtogakolikoonimorajudapešačedabidonje došli.Poštojenaglašenodaljudikupujuuradnjikojajenajbliža njihovomdomu,najboljaopcijaizpreduzetničkeperspektivejeda radnjuotvoriuB,naćoškuodmahprekoputa A.Natajnačinćenjegova radnjabitinajbližazasvih1200ljudikojiživeizmeđu Aiautoputa. OvakvalogikanampomažedaobjasnimogrupisanjetraEika,benzinskih pumpiidrugihEirmiumonopolističkojkonkurencijičijajenajvažnija diferencirajućaosobinanjihovageografskalokacija. Zauvidkojijepomogaodasedođedoodgovoranapitanjepostavljeno uPrimeru10.4zahvaljujemoekonomistiHarolduHotelingu(Harold Hotelling).7Hotelingjerazumevanjeovogproblemaiskoristiokakobi objasniozaštosedvaprodavcaviršlinaširokojplažisvorouvek postavejedandodrugognapolaodjednogdodrugogkrajaplaže. MnogimoligopolističkimiEirmamaumonopolističkojkonkurenciji,za diferencijacijuproizvodavažnijajedimenzijapozicioniranjauvremenu, negouprostoru.Vremenapoletanjarazličitihavioprevoznikanarelaciji Beograd-Podgoricajesamojedanprimer.VremeprikazivanjaEimskih projekcijaurazličitimlokalnimbioskopimajedrugi.Uovim slučajevimatakođečestomožemoprimetitigrupisanjeproizvoda. PrematomenatržištuBeograd-Podgorica,iJATiMontenegroimaju letovetokompopodnevanasvakihsatvremena.Takođe,umnogim bioskopimaprvevečernjeprojekcijepočinjuu20:00. Udrugimprimerimasezanajvažnijediferencirajućeosobinekažeda opisujulokacijuproizvodauapstraktnijem“prostoruproizvoda”.Kada suupitanjubezalkoholnapića,naprimer,možemopoređatirazličite proizvodeponivoimazaslađenostiigaziranosti.Ovdejetakođeveoma uobičajeno dasukonkurentskiproizvodiveomaslični,kaoKokaKolai Pepsi.Grupisanjeuovimslučajevimanastajeizrazlogaanalognim onimakojejeHotelingrazmatraousvomčuvenomradu. Rekapitulacija

Igre u kojima je važan tajming

Ishodi u mnogim igra a zavise od trenutka u kome igrači vuku svoje poteze. Za takve igre, isplate je bolje prikazati uz pomoć drveta odluke nego matrice isplate. Ponekad se drugi igrač trudi da ponudi proizvod koji se znač jno razlikuje od postojećih proizvoda.U drugim slučajevima drugi igr č čini sve da njegov proizvod izgleda skoro isto kaopostojećiproizvodi. 7

Harold Hotelling, “Stability and Competition,” u: Economic Jurnal 39, no. 1 (1929), str. 41-57.

21


Problemi obavezivanja IgrekaoonauVežbi10.3,kaoiuzatvorenikovojdilemi,kartelskojigrii igriisturenogpredstavništva,suočavajuigračesaproblemom obavezivanja-situacijomukojojoniimajupoteškoćedapostignu ženjeniishodzatoštonemogudaiznesuuverljivepretnjeiliobećanja. Ukolikoobaigračauoriginalnojzatvorenikovojdilemimogudadaju obavezujućeobećanjedaćećutati,obojicabiosiguralimanjekazne,kao posledicupodzemnogkodeksaOmerta8,podkojimćebitiubijene porodiceonihkojidajunekedokazeprotivkolegemaEijaša.Slična logikaobjašnjavausvajanjevojnihsporazumaokontrolinaoružanja,u kojimaprotivnicipotpisujuobavezujućeobećanjedaćesmanjiti kupovinuoružija.

Problem obavezivanja je situacija u kojoj ljudi ne mogu da ostvare svoje ciljeve zato što ne mogu da upute uverljivu pretnju ili obećanje.

Problemobavezivanjauigriisturenogpredstavništvamožebitirešen akobikandidatzamenadžeramogaodapronađenačindaseobaveže daćepoštenorukovoditiakodobijeposao.Kandidatujepotreban načinobavezivanja(commitmentdevice)-neštoštomudajepodsticaj daispunisvojeobećanje.

Na či n obavezivanja je način promene podsticaja zbog koga inače prazne pretnje ili obećanja postaju uvreljivi

Biznismenisuvrlodobrosvesniproblemaobavezivanjanaradnom mestuizatoimajurazličitenačineobavezivanjadabiihrešili.Zamislite, naprimer,problemsakojimsesuočavavlasnicarestorana.Onaželida konobaripružedobruuslugukakobimušterijeuživaleuobrocimai dolazileponovourestoran.Poštojojjedobrauslugavažna,onaje spremnadazanjudodatnoplatikonobarima.Sasvojestrane,konobari bitakođebiliradidapružedobruuslugu,akozauzvratbududodatno plaćeni.Problemjeutomeštovlasnicanemožeuvekdanadgledadali konobaripružajudobruuslugu.Njubrinedalićekonobarizabušavati kadaonanegleda,iakosudodatnoplaćeni.Dokvlasnicanenađenačin darešiovajproblem,onanećedodatnoplaćati,konobarinećepružati dobruuslugu,paćesvi,zajednosagostima,ispaštati.Boljiishodzasve zainteresovanebiobimogućukolikobikonobaripronašlinekinačinda seobavežunadobropružanjeusluga. Restoraniumnogimdržavamasupokušavalidarešeovajproblem obavezivanjasavetujućigostedaostavebakšišpoštozavršesa obrokom.Privlačnostovogrešenjajeutomeštosugostiuvek udobroj pozicijidaposmatrajukvalitetusluge.Mušterijabitrebalodabude raspoloženadabakšišemvelikodušnonagradidobruuslugupoštotako možedaosiguradobruusluguubudućnosti.Konobartakođeima snažanpodsticajdapružidobruuslugu,zatoštoznadaćevisina bakšišazavisitiodkvalitetanjegoveusluge.

8

Zavet ćutanja

PROBLEMI OBAVEZIVANJA

22

Svirazličitinačiniobavezivanjakojesmorazmatrali-podzemnikodeks Omerta,vojnisporazumiokontrolinaoružanja,bakšišzakonobara- delotvornisuzatoštomenjajupodsticajesakojimasesusreću donosiociodluka.Međutim,kaoštoislustrujesledećiprimer,promena podsticajauželjenompravcunijeuvekizvodljiva. Da li će Šurda ostaviti bakšiš posle večere na putu?

Šurdajeupravovečeraoodrezakod100evraurestoranuudaljenom 500kilometaraodmestaukomeživi.Konobargajedobrouslužio.Ako Šurdabrinesamoosebi,dalićeostavitibakšiš? Kadajevećuslužiogosta,konobarnemožetuuslugudavratinazad,u slučajudagostneostavibakšiš.Urestoranimaukojedolazelokalni gosti,nedavanjebakšišanijeproblem,jerkonobarsledećiputvrlolako moželošedauslužiosobukojaneostavibakšiš.Međutimkonobar nematumogućnostkadasuupitanjugostisastrane.Poštojevećdobro uslužen,Šurdabiradalidaplati100evraili115evrazasvojobrok. Ukolikojestipsauduši,prvaopcijaćemubitiprivlačnija. Vežba10.4 Da li će na kvalitet usluge u restoranu izvan grada uticati to da li ste ostavili bakšiš?

Putnik obeduje u restoranu daleko od svog doma. I on i konobar koji ga uslužuje su racionalni i teže uskom ličnom interesu. Konobar prvo bira da li dobro ili loše da usluži gosta koji zatim bira da li da ostavi bakšiš ili ne. Isplate njihove interakcije su sažete na pratećem drvetu igre. Koliko je gost najviše spreman da plati kako bi signalizirao konobaru da će posle obroka ostaviti bakšiš ukoliko bude dobro uslužen?

Gost Usluži dobro

Daje bakšiš Ne daje bakšiš

Konobar Usluži loše



20 za konobara 20 za gosta

-5 za konobara 30 za gosta

10 za konobara 5 za gosta

Rekapitulacija Problemi obavezivanja

Problemi obavezivanja nastaju kada nesposobnost da se iznesu uverljive pretnje i obećanja sprečava ljude da dostignu željene ishode. Takvi proble i ponekad mogu biti rešeni korišćenjem načina obavezivanja - način za promenu podsticaja koji olakšavaju iznošenje uverljivih retnji ili obećanja.

23


Strateška uloga preferencija Usvimdosadarazmatranimigrama,pretpostavljalismodajeigračima stalosamododobijanjanajboljihmogućihishodazanjihsame.Prema tome,ciljsvakogigračabiojedadobijenajvišunovčanuisplatu, najkraćuzatvorskukaznu,najbolješansedagadrugičujuitakodalje. Ironočno,uvećiniovihigara,igračineuspevajudadođudonajboljih ishoda.Boljiishodiponekadmogubitidostignutipromenom materijalnihpodsticajasakojimasesuočavajusebičniigrači,alinei uvek. Akopromenavažnihmaterijalnihpodsticajanijemoguća,problemi obavezivanjaponekadmogubitirešenipromenompsiholoških podsticajakodljudi.Kaoštosledećiprimerilustruje,udruštvuukome suljudisnažnouslovljenidarazvijajumoralnestavove-osećajkrivice kadanaudimodrugima,osećajsimpatijeprematrgovinskim partnerima,osećajzgražavanjapremanepravdi-problemi obavezivanjanastajuređenegoudruštvimakojaseviševodeuskim ličniminteresom. Da li će biznismen otvoriti istureno predstaništvo, u moralnom društvu?

Zamisliteponovovlasnikaveomauspešnogposlakojirazmišljadalida otvoripredstavništvouudaljenomgradu.Pretpostavimodasuu društvuukomeonživisvigrađaniveomapošteni.Dalićeonotvoriti isturenopredstavništvo? Pretpostavimo,naprimer,daćekandidatzamenadžeraimatinapad grižesavestiakoproneverivlasnikovnovac.Većinaljudiodbijada osećajukrivicedodelinovčanuvrednost.Diskusijeradi,pretpostavimo dasutakvaosećanjatolikoneprijatnadabimenadžerbiospremanda plati10.000evradabiihizbegao.Podtompretpostavkom, menadžerovaisplataukolikoupravljanepoštenonebibila1.500nego 1.500-10.000=-8.500evra.NovodrvoodlukeprikazanojenaCrtežu 10.6.

STRATEŠKA ULOGA PREFERENCIJA

CRTŽ10.6

24

Menadžer pošten; vlasnik dobija 1.000, menadžer dobija 1.000

Igra “istureno predstavništvo” sa poštenim menadžerom

C

Ako vlasnik može da nađe kandidata koji bi B A u C izabrao da upravlja pošteno, on bi zaposlio Kandidat za menadžera tog kandidata u B i obećava da će upravljati otvorio istureno pošteno predstavništvo.

Vlasnik ulazi u posao

Menadžer nepošten; vlasnik dobija -500, menadžer dobija -8.500

Vlasnik ne ulazi u posao

Vlasnik dobija 0, menadžer dobija 500 radeći drugi posao

UovomslučajunajboljiizborzavlasnikauBbićedaotvoriistureno predstavništvozatoštoznadaćeuC menadžerovnajboljiizborbitida upravljapošteno.Ironičnojenaravnotoštopoštenimenadžeruovom primerunakrajubivabogatijinegosebičnimenadžeruprethodnom primeru,kojijedobiosamomanjuplatunadrugomposlu.

Da li su ljudi u suštini sebični? Kaoštoprethodniprimernavodi,pretpostavkadaljudisledeuskilični interesneobuhvatauveksvemotivekojiodređujuizborustrateškim situacijama.Setitese,naprimer,kadasteviposlednjiputjeliu restoranuvangrada.Dalisteostavilibakšiš?Akojeste,vašeponašanje jebilosasvimnormalno.Istraživačisuzaključilidajenivobakšiša ostavljenogurestoranimaukojedolazegostisastraneunajvećem brojuslučajevaistikaourestoranimaukojedolazelokalnigosti. Zaista,postojimnogoizuzetakaodishodaprognoziranihnaosnovu pretpostavkedaljudisledesvojnajužiličniinteres.Ljudikojisu tretiranineferčestopokšavajudaseosvete,čakiakojetoštetnozanjih same.Svakogadana,odbijajudaučestvujuuproEitabilnimaktivnostima zatoštosmatrajudaone“nisufer”.Krozte,ibezbrojnedrugeprimere izgledadaljudinetežezauskodeEinisanimličniminteresom.Ukoliko sumotivizauskiličniinteresznačajni,moramoihuzetiuobzirpri pokušajudapredvidimoiobjasnimoljudskoponašanje.

Preferencije, kao rešenja za problem obavezivanja konomističestovidepreferencijekaociljeveposebi.Uzimajućiihkao date,oniračunajukojipotezićenajboljeslužititimpreferencijama.Ovaj pristupstudijioponašanjučestokoristedrugidruštvenjaci,teoretičari igara,vojnistratezi,EilozoEiidrugi.Usvomstandardnomoblikupristup

25


pretpostavljapreferencije,kojesučistouličnominteresu,zasadašnjom ibudućompotrošnjomdobararazličitihvrsta,težnjukadokoliciitako dalje.Pitanjapoštenja,krivice,časti,simpatijaidruganeuzimajuseu obzir. Ipaktakvapitanjačestoutičunaizboreljudipristrateškim interakcijama.Simpatijaprematrgovinskompartnerumožeučiniti poslovnuosobupouzdanomčakikadamaterijalnipodsticajinavodena varanje.Osećajzapravdumožečestodanavedeosobudaprihvati troškoveosvete,čakikadaimtonećenadoknaditinanetuštetu. Preferencijeočiglednomogudaoblikujuponašanjenaovajnačin;ipak onesamenemogurešitiproblemeobavezivanja.Rešenjezatakve problemezahtevanesamodaosobeimajuodređenepreferencije,nego idadrugiimajunačindaih prepoznaju.Ukolikoposlodavacnemožeda identiEikujepouzdanogzaposlenog,zaposleninemožedadobijeposao zakojijeplatazasnovananapoverenju.Pojedinacćeveomalako postatižrtvaeksploatacijeukolikonijesklonosveti.Dalimožemo identiEikovatipouzdanepartneremeđuonimasakojimaćemomožda sklapatiposlovekojizahtevajupoverenje?Kadabiljudi savršeno prepoznavaliličnostidrugihljudi,onibiseuvekklonilinepoštenih osoba.Poštoljudiidalje,makariretko,bivajužrtvepokvarenihosoba, možemozaključitidasavršenopouzdanisudovioličnostimailinisu mogućiilisupreskupi. Opreznostpriizborutrgovinskihpartnerasuštinskijeelementu rešavanju(iliizbegavanju)problemaobavezivanja.Iakojekorisnobiti poštenibitiprepoznatkaotakav,joškorisnijejesamoizgledati pošteno.Naposletku,lažovkojidelujepoštenoimaćevećešansenego onajkojiizgledanervozno,znojiseiizbegavakontaktpogledom.Zaista, onćeimatiistešansekaoipoštenaosoba,alićedobitivišeisplatezato štoćeiskoristitisvoješanseupotpunosti. Nakraju,pitanjedaliljudimogurazumnodaproceneličnostidrugihje empirijsko.ksperimentalnestudijesupokazaledasuučesniciveoma uspešniuprocenamaotomekoćesarađivatiuigrizatvorenikove dileme,akoneće,čakinaosnovukratkihsusretasastrancima.Na primerujednomeksperimentuukomesamo26postoučesnikanije sarađivalo,preciznostprocenaonesaradnjibilajevišaod56procenata. Možesepretpostavitidaćepredviđanjauvezisaljudimakojedobro poznajemobitijošpreciznija. Dalipoznajetenekogakobivratiokovertusa1000evraukešu,ako bistejeizgubiliugužvinakoncertu?Akopoznajete,ondaprihvatate tvrdnjudakarakterneosobinemogupomoćiljudimaurešavanju problemaobavezivanja.DokgodpoštenipojedincimogudaidentiEikuju baremnekogdrugogpoštenogsakojimmogudasarađujumimo

STRATEŠKA ULOGA PREFERENCIJA

26

nepoštenihpojedinaca,poštenipojedincićeprosperiratiu kompetitivnomokruženju. Rekapitulacija Strateška uloga preferencija

Za primenu većine k ncepata iz teorije igara važna je pretpostavka da igrači slede lični i teresuužem smislu. U praksi, međutim, mnogi postupci - kao ostavl anje bakšišaurestoranu izvan grada - nisuu skladusaovompret ostavkom. Činjenica da su ljudi ođeni složenijim skupom motiva čini ponašanje još težim za prognoz ranje, ali takođe stvara nove načine za rešavanje problema obaveziva ja. Psihološki podsticaji često mogu da služe kao načini obavezivanja ada promena materijalnih podsticaja nije praktična. Na primer, ljudi koji su u stanju da identiEikuju poštene trgovinske partnere sarađuju sa njima mimo drugih, mogu da reše probleme obaveziva ja koji nastaju usled nedostatka poverenja.

27


Sažetak • Ravnotežniishodisučesto • konomistikoristeteoriju igaradaanalizirajusituacijeu neprivlačnizaigračekaogrupu. kojimaisplatezapoteze Zatvorenikovadilemaimatu jednogučesnikazaviseod osobinu,zatoštojedominantna postupakadrugihučesnika. strategijasvakogigračada Igreimajutriosnovna prizna,ipakobazatvorenikaće elementa:igrače,spisak odslužitidužezatvorskekazne mogućihpotezailistrategija akoobojcapriznaju.Struktura kojeigračimogudaizaberu;i podsticajaoveigrepomažeu isplatekojiigračidobijajuzate objašnjavanjuinačerazličitih strategije.Matricaisplateje društvenihdilemakaoštosu najuobičajenijinačindase prekomernoreklamiranje, sažmuteinformacijeuigrama vojnatrkaunaoružanju, ukojimevremenema nemogućnostdaseostvare odlučujućuulogu.Uigramau potencijalnedobitiuinterakcikojimajevremevažno,drvo jamakojezahtevajupoverenje. odlukapredstavljaboljinačin • Pojedincičestomogudarazreše zasažimanjeinformacija. ovedilemeukolikomogudase • Ravnotežauigrinastajekada obavežu daćeseponašatina svakiodigračaizabare određeninačin.Nekaobavezistrategijukojamudonosi vanja-kaoionaprisporazumu najvećuisplatu,kadauobzir okontrolivojnognaoružanja- uzmestrategijudrugogigrača. postižusepromenamamateri• Dominantnastrategijajeona jalnihpodsticajasakojimase kojadonosinajvišeisplatebez suočavajuigrači.Druga obziranastrategijukoju obavezivanjamogusepostići odaberedrugiigrač.Unekim krozoslanjanjenapsihološke igrama,kaoštoje podsticajekojisuusuprotnosti zatvorenikovadilema,svaki samaterijalnimpodsticajima. igračimadominantnu Moralnaosećanjapoputkrivice, strategiju.Ravnotežautakvim simpatijeiosećajazapravdu igramanastajekadasvaki čestodovodedoboljihishoda igračizaberesvoju odonihkojedostižuigračikoji dominantnustrategiju.Postoje sledeuskiličniinteres.Dabi igreukojimadominantna ovavrstaobavezivanjabila strategijanijedostupnasvim delotvornarelevantnamoralna igračima. osećanjamorajubitiuočljiva kakobiihdrugiučesnici primetili.

SAŽETAK

28

Ključni ojmovi dominantnastrategija(4) drvoigre(15) drvoodluke(15) kartel(8) matricaisplate(3) milo-za-drago(11) načinobavezivanja(21) nešovaravnoteža(4)

osnovnielementiigre(2) podređenastrategija(4) ponavljajućazatvorenikova dilema(11) problemobavezivanja(21) uverljivapretnja(16) uverljivoobećanje(17) zatvorenikovadilema(6)

Pitanja za obnavljanje

• Objasnizaštojevojnatrkau naoružanjuprimer zatvorenikovedileme. • ZaštosuVornerovimenadžeri pogrešilikadasudokraja snimanjaEilmaMaHijašna terapijičekalidazapočnu pregovoresaTonijemBenetom onjegovomnastupuu poslednjojsceni? • PretpostavimodaFiat pokušavadazaposlimanju Eirmudaproizvodikvakeza Pontijak.Zadatakzahteva ulaganjeuskupuopremukoja senemožekoristitinizašta drugo.ZaštoćešefmanjeEirme verovatnoodbitidauđeutakav posaobezdugoročnogugovora

kojimćebitiutvrđenacenatih kvaka? • Kakoćesepromenitivaš podsticajzanesaradnjomu zatvorenikovojdilemikada saznatedaćeteumestosamo jednom,igratituigru beskonačnomnogoputasa istimpartnerom? • Opišiteproblemobavezivanja sakojimsesuočavajukonobari igosti,usresređeninauskilični interes,urestoranimana međunarodnomautoputu. Ukolikoutakvimrestoranima davanjebakšišaosigurava dobruuslugu,dalimislitedaće ljudiuvekbitisebičniu najužemsmislu?

29


Zadaci 1. DokjespremaoispitizekonomijeĐokicusubrinulesamoodve stvari:njegovaocenaivremekojemoradaprovedeučeći.Dobra ocenabimudalakorisnostod20;prosečnaocenakorisnostod5;a lošaocenakorisnostod0.AkobudeučiomnogoĐokicaćeimati trošakod10;aakobudeučiomalo,trošakod6.Dalje,akoĐokicauči mnogo,adrugistudentiučemalo,onćedobitidobruocenudokće onidobitilošeocene.Ali,akoonibuduučilimnogo,aonmalo,oniće dobitidobreocene,aonlošu.Naposletku,akoionisvidrugiuče podjednako,svićedobitiprosečneocene.Drugistudentiimajuiste preferencijekaoĐokicapopitanjuocenaivremenazaučenje. a. Modelirajteovusituacijukaozatvorenikovudilemudveosobeu kojojsustrategije“učimalo”i“učimnogo”,igračisuĐokicaisvi ostalistudenti.Umatricuubaciteiisplate. b. Štajeravnotežniishoduovojigri?Dalijetonajboljiishodiz perspektivestudenata? 2. Zamislitesledeću“igruizlaska”(datinggame),ukojojsudvaigrača,A iB,kojiimajunaraspolaganjudvestrategije,dakupekartuza bioskopilizautakmicu.Isplate,predstavljenepoenima,datesuu matriciispod.Obratitepažnjudasuisplatenajvišeuslučajudaoba igračadođunaistidogađaj. B Karta za bioskop

Karta za utakmicu

Karta za bioskop

2 za A 3 za B

0 za A 0 za B

Karta za utakmicu

1 za A 1 za B

3 za A 2 za B

ZamislitedaigračiAiBkupujusvojekarteuistovreme,alinezavisno jedanoddrugoga.Svakomoradaodlučištadauradiznajućidostupne strategijeiisplate,alineištajedrugizapravoizabrao.Svakiigrač verujedajeonajdrugiracionalanidatežiličnominteresu. a. Dalisvakiigračimadominantnustrategiju? b. Kolikopotencijalnihravnotežapostoji?(Savet:Dabistevidelidali datakombinacijastrategijapredstavljaravnotežu,zapitajtesedali nekiodigračapromenomstrategijemožedobitivišuisplatu) c. Dalijeovaigrazatvorenikovadilema?Objasnite.

ZADACI

30

d. ZamislitedaigračAprvikupikartu.IgračBneznaštajeAizabrao,ali znadaAbiraprvi.IgračAznadaigračBznadaonbiraprvi.Štaće bitiravnotežniishod? e. Zamislitesituacijusličnukaopodd,samoštoigračBbiraprvi.Štaće utomslučajubitiravnotežniishod? 3. CrnaGujaiBoldriksuracionalni,koristoljubivikriminalcizatvoreniu odvojenimćelijamaumračnojsrednjevekovnojtamnici.Tamosu suočenisazatvorenikovomdilemompredstavljenomnamatrici. Cr a guja Prizna

Negira

Prizna

Po 5 godina za obojcu

0 za Boldrika 20 godina za Crnu Guju

Negira

20 god. za Boldrika 0 za Crnu Guju

Po 1 godina za obojcu

PretpostavimodajeCrnaGujaspremandaplati1000funtizasvaku godinuzakojumožedaumanjisvojukaznuod20godina.Korumpirani tamničarkažeCrnojGujidaprenegoštoodlučidalićepriznatiili negiratizločin,onmožedamukažeBoldrikovuodluku.Kolikojeova informacijavrednaCrnojGuji? 4. Vlasnikuspešnogbiznisaželidaotvoripredstavništvouudaljenom gradu.Akomožedazaposlinekogakoćevoditinjegovposao pošteno,onmožetojosobidaplatinedeljnuplatuod2000evra (1000višenegoštobitaosobamogladazaradinadrugommestu)i dasamostvariekonomskiproEitod800evra.Vlasnikabrinetošto nećemoćidakontrolišemenadžerovoponašanjeištoćemenadžer zbogtogabitiupozicijidaproneverinovacpreduzeća.Vlasnikznada menadžermožedazaradi3.100evraukolikobudevodioposaona nepoštennačin,stvarajućivlasnikuekonomskigubitakod600evra nedeljno. a. Dalićevlasnikotvoritinovopredstavništvoukolikoverujedasvi menadžerisebičnoželedauvećajuličnidohodak? b. Pretpostavimodavlasnikznadakandidatzamenadžera ekstremnoreligioznaosobakojaosuđujenepoštenoponašanjei kojabibilaspremnadaplatido15.000evrakakobiizbeglagrižu savestikojubiimalauslučajudaseponesenepošteno. Dalićevlasnikotvoritiisturenopredstavništvo? 5. Zamislitedasteusvomautomobilunaparkingu,kojijetrenutnopun, idačekatedasenekoisparkirakakobistemoglidaseparkirate.

31


Vlasnikjednogodautomobilasedausvojautoiodlazi,alivas istovremenoprestiževozačkojijetekstigaonaparking,sa očiglednomnameromdaseparkiranapraznomestoprevas. Pretpostavitedabitajvozačbiospremandaplatido10evradabise parkiraonatomestoido30evradaizbegnedasvađusavama.(To značidajekorisnostparkiranja10evra,atrošaksvađe30evra.) Istovremenoonispravnopretpostavljadabisteivibilispremnida platitedo30evradaizbegnetesukobido10evradaparkirateauto napraznommestu. a. Modelirajteovusituacijukaodrvoodlukakojeimadvefaze,gde jepočetnipoteznjegovizbordazauzmemestoposlečegasevama nudestrategijeda(1)protestujetei(2)neprotestujete.Ako protestujete(započnetesvađu),pravilaigredeEinišudaonmora davamprepustimesto.Prikažiteisplatenasvakojgranidrveta. b. Štajeravnotežniishod? c. Kojabibilaprednostmogućnostidauverljivonagovestitedrugom vozačudabivam suzdržavanjeodsvađeprouzrokovaloveliki psihološkitrošak? 6. RibolovačkaaktivnostnaJadranujedrastičnoopalazbog prekomernogribolovauprošlosti,iakosuribolovačkapreduzeća navodnoograničenasporazumomokvotama.Dasusviribolovci poštovalisporazum,prinosribebiobiidaljenavisokomnivou. a. Modelirajteovusituacijukaozatvorenikovudilemuukojojsu igraliPreduzećeAiPreduzećeB,astrategijesupoštovanjekvotei prekoračenjekvote.Umatricuuključiteiprikladneisplate. Objasnitezaštojeprekomerniribolovneizbežanuodsustvu eEikasneprimenesporazumaokvotama. b. Ponuditesvojprimerzatvorenikovedilemeizživotnesredine. c. Umnogimpotencijalnimzatvorenikovimdilemama,izlazakiz dilemezaonekojibiželelidasarađujujedanačinepouzdane proceneličnostiopouzdanostipotencijalnihpartnera.Objasnite zaštoovorešenjenijemogućeumnogimsituacijamaukojimase ugrožavaživotnasredina. 7. Zamislitedasaprijateljemigrateigru,kojasezoveuporedinovčić (matchingpennies).Svakoodvasimanovčićsakrivenušaci,takoda pokazujeglavuilipismo(svakoznakakojeokrenutnovčićunjegovoj ruci).Na“tri-čet’ri-sad”,istovremenopokazujetesvojenovčićejedan drugom.Akostejedandrugompokazaliistestranenovčića,vi dobijatenjegovnovčić,akostepokazalirazličite,ondobijavaš. a. Kosuigračiuovojigri?Kojesunjihovestrategije?Konstruišite matricuisplatezaovuigru.

ZADACI

32

b. Postojilidominantnastrategija?Akopostoji,kojaje? c. Postojiliravnoteža?Akopostoji,kojaje? 8. Zamislitesledećuigru.Nikolaimačetiridinara.Onmožedaponudi Sanjiod1do4dinara.Akoonaprihvatiponudu,ondamožedazadrži iznoskojijojjeNikolaponudio,aNikolazadržavaostatak.Međutim, akoSanjaodbijeNikolinuponudu,nikonedobijaništa(nuladinara). Oniigrajuovuigrusamojednomisvakomejestalosamodoiznosa novcakojidobijanakraju. a. Kosuigrači?Kojesunjihovestrategije?Konstruišitedrvoodluka zaovuigru. b. Znajućinjihovcilj,kojijeoptimalniizborzasvakogigrača? 9. Dvaproizvođačaavionarazmatrajudalidaproizvedunovimodel, mlaznjakkojiprevozi150putnika.Obojicaodlučujudalidauđuna tržišteiproizvedunoveavione.Matricaisplateizgledaovako(isplate suumilionimaevra): Erbas Proizvodi

Ne proizvodi

Proizvodi

-5 za svakoga

100 za Boing 0 za Erbas

Ne proizvodi

0 za Boing 100 za Erbas

0 za svakoga

o ng

Posledicaovakvihisplatajedatržišnutražnjumožedazadovoljiisamo jedanproizvođač.AkoobeEirmeuđunatržišteobećesnositigubitke. a. IdentiEikujtedvamogućaravnotežnaishodaoveigre. b. Razmotriteefekatsubvencija.Pretpostavimodavropskaunija odlučidasubvenciraevropskogproizvođačarbassa25miliona evra,akouđenatržište.Štaćebitinoviravnotežniishod? c. Uporeditedvekompanije(preiposlesubvencije).Kakav kvalitativniefekatimasubvencija? 10.IvicaiMaricaobojeimajupodvekofekojimamogudasnosevodu sabrda.Svakosespuštasamojednomsabrdaisvakakofavodese možeprodatiza50dinara.Spuštanjekofanizbrdozahtevaveliki napor.IIvicaiMaricasuradidaplatepo20dinaradaizbegnu nošenjejednekofenizbrdoidodatnih30dinaradaizbegnunošenje drugekofenizbrdo.

33


a. Imajućiuvidutržišnucenu,kolikokofavodećesvakodetesneti savrhabrda? b. IviciniiMariciniroditeljisebrinudanjihovadecanesarađuju dovojno.PretpostavimodaoninaterajuIvicuiMaricudapodele ravnomernosvojeprihodeodprodavanjavode.Imajućiuviduda suobojekoristoljubivi,konstruišitematricuisplatezaodlukesa kojimasusuočeniIvicaiMaricauvezisabrojemkofakojetreba daponesu.Kojijeravnotežniishod?

Odgovori na pitajna iz vežbi unutar poglavlja 10.1BezobziraštaMontenegrouradi,JATćeproćiboljeukolikoostavi potrošnjuzaoglasenepromenjenom.BezobziraštaJATuradi, Montenegroćeproćiboljeakopovećapotrošnjuzaoglase.Prematome, svakiigračćeizabratisvojudominantnustrategiju:Montenegroće povećatipotrošnju,dokJATneće. Mont negro Povećava potrošnju

Ne menja potrošnju




Ne menja potrošnju



10.2Uigri1,bezobziraštaRenouradi,Fiatćeproćiboljeakoinvestira. Istotako,bezobziraštaFiaturadi,Renoćeproćiboljeakoinvestira. Svakoimadominantnustrategiju,alisledećije,obojcaćeproćilošije negoštobiprošlidajenisusledili.Prematome,igra1jezatvorenikova dilema.Uigri2,bezobziraštaRenouradi,Fiatćeponovoproćibolje akoinvestira;alibezobziraštaFiaturadi,Renoćeproćiboljeakone investira.Obojcaimajudominantnustrategijuisledećijeobojca dobijajuisplatu10-štoje5višenegodasusledilisvojepodređene strategije.Prematome,igra2nijezatvorenikovadilema. 10.3PrlepretpostavjadaćeTihiizabratigranukojamuuvećavaisplatu, štojedonjagranaizBiliC .Prematome,Tihićeodabratidonjugranu kadabudenapotezu,bezobziraštaPrleizabere.PoštoćePrlebolje proćinadonjojgraniizB(60),negonadonjojgraniizC (50),Prleće izabratigornjugranuiz A.Zbogtogaćeravnotežauovojigribiti postignutakadaPrleizaberegornjugranuiz A,aTihidonjugranuizB. Prledobija60andTihi105.

Robert Frank Igre i ponasanje.pdf

Recommend Documents