S. L. Mancham - Sejšeli.pdf

SIR JAMES MANCHAM

SEJŠELI Saga o malom narodu koji plovi uzburkanim vodama velikog sveta

EVROPSKI CENTAR ZA MIR I RAZVOJ

UNIVERZITET ZA MIR UJEDINJENIH NACIJA


Izdavač:

Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerzitet za mir Ujedinjenih nacija Terazije 41, 11000 Beograd; telefon: (+381 11) 3246-041 fax: 3240-673 • e-mail: [email protected] • www.ecpdorg.net

Za izavača:

Negoslav P. Ostojić, izvršni direktor

Prevod sa engleskog jezika originalnog izdanja Ser Džejms R. Menčam: SEJŠELI Saga o malom narodu koji plovi uzburkanim vodama velikog sveta

Prevod:

Sir James R. Mancham SEYCHELLES The Saga of a Small Nation Navigating the Cross–Currents of a Big World

© 2014 by James R. Mancham

Danijela Cvetković

Design: Nataša Ostojić-Ilić Lektura: Slobodanka Trifunović Tiraž: 1 000 primeraka na srpskom jeziku ISBN 978-86-7236-094-3 Štampa: Beograd, 2015.

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 338.1(696) 316.42(696) МЕНЧАМ, Џејмс Р., 1939– Sejšeli : saga o malom narodu koji plovi uzburkanim vodama velikog sveta / Džejms R. Menčam ; [prevod Danijela Cvetković]. – Beograd : Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, 2015 (Beograd : Grafikom uno). – 356 str. : geogr. karte ; 23 cm Prevod dela: Seychelles / James R. Mancham. – Tiraž 1.000. – Registar. ISBN 978-86-7236-094-3 a) Друштвено-економски развој – Сејшели COBISS.SR-ID 218500364

© Copyright by ECPD & James R. Mancham. All rights reserved. No part of this book may be reproduced in any form without permission in writing from the publisher


DŽEJMS R. MENČAM

EVROPSKI CENTAR ZA MIR I RAZVOJ UNIVERZITET ZA MIR UJEDINJENIH NACIJA

Iako patriotizam, kao oblik služenja društvu, predstavlja vrlinu, nacionalizam koji određenu grupu ljudi izdvaja od ostalih, neodvojiv je od diskriminacije. To, vulgarno, korišćenje države manifestuje se kroz fašizam, nacizam i druge oblike ultranacionalizma. On izobličuje prirodni pozitivni stav nacije i patriotizam građana u mašinu za uništavanje ljudi, pretvarajući mnoge ljude u bespomoćne izbeglice. Izjava Borda direktora Profesorske akademije za svetski mir, London, Velika Britanija, 27. avgust, 1989. godine

vi | Sejšeli: saga o malom narodu koji plovi uzburkanim vodama velikog sveta

| vii

Sadržaj

Napomena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . xi Sejšelci – moj narod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . xv Predgovor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . xvii Prvi deo ROĐENJE SEJŠELSKE NACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1. „Brz osvrt unazad, dok mi je pogled uprt u budućnost”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 2. Državni udar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 3. Politički brodolomnici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 4. Predsednik Mičel u pokušaju da ostavi nasleđe . . . . . . . . . . 15 Drugi deo ODLUČNA ZEMLJA U POKRETU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 1. Predstavljanje tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2. Ekonomija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 3. Razvoj turizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 4. Civilno vazduhoplovstvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 5. Borba Sejšela protiv pirata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 6. Zakonodavno telo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 7. Sudstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 8. Obrazovanje na Sejšelima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 9. Stanje zdravstva na Sejšelima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 10. Razvoj religije i međureligijskih odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 11. Pravi raj za decu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 12. Trgovina na Sejšelima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 13. Sejšeli na prvoj liniji informacione i komunikacione tehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 14. Sport na Sejšelima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 15. Preduzetnici drmaju i pokreću svet. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 16. Nacionalno pomirenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 17. Učiti od drugih. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

viii | Sejšeli: saga o malom narodu koji plovi uzburkanim vodama velikog sveta

Treći deo MALA ZEMLJA KOJA PLOVI MORIMA VELIKOG SVETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 1. Bilateralni odnosi Sejšela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 2. Anglo-sejšelski odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 3. Sejšelsko-francuski odnosi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 4. Sejšelsko-američki odnosi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 5. Sejšelsko-indijski odnosi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 6. Sejšelsko-kineski odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 7. Sejšelsko-ruski odnosi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 8. Sejšelsko-afrički odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 9. Sejšelsko-australijski odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 10. Odnosi Sejšela i Evropske Unije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 11. Odnosi Sejšela i Ujedinjenih Arapskih Emirata . . . . . . . . . . 133 12. Komisija za Indijski okean. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Četvrti deo MEĐUNARODNE ASOCIJACIJE I NJIHOV GLOBALNI ODJEK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 1. Vladavina demokratije: Madridski klub. . . . . . . . . . . . . . . . . 145 2. Prosperitet: svetski forum preduzetništva . . . . . . . . . . . . . 147 3. Održivost: World Future Council . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 4. Interkulturalni odnosi: Institut za kulturnu diplomatiju. 153 5. Obrazovanje za mir: Evropski centar za mir i razvoj . . . . 156 6. Religija i mir: Federacija svetskog mira. . . . . . . . . . . . . . . . . 158 7. Postizanje mira kroz društvene delatnosti Fondacija za globalni mir. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 8. Širenje ekonomskog tržišta: zajedničko tržište Istočne i Južne Afrike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 9. Demokratski razvoj u Africi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 10. Međunarodna pravda: Međunarodna konferencija vrhovnih sudija Sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 11. Sejšelsko-azijska dimenzija CAPDI i IESCO. . . . . . . . . . . . . . . 175 12. Ocean Exchange. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 13. Na horizontima današnjice i sutrašnjice. . . . . . . . . . . . . . . . . 181

Sadržaj | ix

Peti deo SLUČAJNE ANEGDOTE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 1. Susret sa francuskim predsednikom Šarlom De Golom. 189 2. Iskustvo sa „Pokretom nesvrstanih zemalja” u Šri Lanki.192 3. Idi Аmin i „sicilijanska” dobrodošlica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 4. Velika transformacija unutar američkog društva. . . . . . . 195 5. Kada je moje „samopouzdanje” postalo vest u Njujorku... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 6. Moja raspevana filozofija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 7. Kada se „prijatelji” razbeže. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 8. Obuka do preobraćenja, u SAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 9. CIA: „Ko se na mleko opeče, taj i u jogurt duva”. . . . . . . . . . 211 10. Trudo istoka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 11. Kada su italijani hteli da okupiraju Sejšele. . . . . . . . . . . . . . 215 12. Upoznavanje sa Nelsonom Mandelom. . . . . . . . . . . . . . . . . 220 13. Razvoj afričke ekonomije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 14. Nijedna zemlja nije mala, ako je okružena morem. . . . . . 226 15. Kada spomenik postane nacionalna sramota . . . . . . . . . . 228 16. Budućnost mira u 21. veku i problem terorizma . . . . . . . . 230 17. Rast cene zemljišta – ostrvo Kuzin. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 18. Prodaja ostrva u svim delovima sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 19. Boravak među bogatima i slavnima, na brodu „World Residensea”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 20. Previše izbora može stvoriti nestabilnost . . . . . . . . . . . . . 251 21. Nijedna puška ne može da ubije glas pesnika istine i pomirenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254 22. Večita moć knjiga i časopisa: pogled iz ugla moje unuke iz Amerike. . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 23. Krunisanje mis Sejšela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261 24. Sejšeli: kolevka utehe za političke prognanike . . . . . . . . . 264 25. Randevu sa Izraelom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266 26. Poređenje sa Vaclavom Havelom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

x | Sejšeli: saga o malom narodu koji plovi uzburkanim vodama velikog sveta

Šesti deo NAŠA BUDUĆNOST I STVARANJE BOLJEG SVETA. 279 1. Ljudska priroda i demokratija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281 2. Vladavina zakona jačeg. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287 3. Epilog. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 Apendiks IZREKE DŽEJMSA R. MENČAMA. . . . . . . . . . . . . . . . . 305 Indeks. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317

| xi

Napomena

Tokom godina, napisao sam nekoliko knjiga. Prva je bila Razmišljanja i odjeci sa Sejšela, napisana ranih 70-ih godina prošlog veka. Posle državnog udara na Sejšelima, londonska izdavačka kuća Methuen objavila je Napastvovani raj. Dok sam bio u egzilu, objavio sam knjigu Aksiomi egzila i Mir u glavi. Po mom povratku na Sejšele, kuća Paragon House of St. Paul, u Minesoti, SAD, objavila je Rat protiv Amerike, viđen sa Indijskog okeana, a povodom mog 70. rođendana, Paragon House objavio je moju autobiografiju pod nazivom „Građanin sveta sa Sejšela”. Posle te knjige, mislio sam da više neću pisati. Ipak, u januaru 2014. razgovarao sam sa svojim najstarijim sinom Ričardom Menčamom mlađim, koji je provodio svoj odmor u mojoj kući u Glasisu na ostrvu Mahe na Sejšelima. „Tata, o čemu ćeš pisati u sledećoj knjizi?” pitao me je Ričard. „Mislim da je posle objavljivanja autobiografije moje pisanje završeno”, rekao sam. „Žao mi je tata, mislim da imaš obavezu da još pišeš. Mnogi na Sejšelima ne znaju šta da misle o tvojoj politici nacionalnog pomirenja. Cela generacija, koja je bila u omladinskoj organizaciji, učena je da te ne voli. A ti znaš da ono što se ne negira, često bude prihvaćeno i priznato kao istina.” Ričard je bio u pravu. Na Sejšelima postoji snažna želja da zemlja ide napred, ali smo ipak ostali zaglavljeni u prošlosti. Štaviše, posle objavljivanja moje autobiografije pre pet godina, učestvovao sam u radu mnogih važnih svetskih konferencija koje su se uglavnom bavile pitanjima mira i razvo ja, iako im je na lokalnim televizijskim i radio mrežama dat mali publicitet. Zbog toga vrlo mali broj ljudi zna šta su

xii | Sejšeli: saga o malom narodu koji plovi uzburkanim vodama velikog sveta

državništvo i nacionalno pomirenje. 11. avgusta 2014. obeležiću svoj 75. rođendan. Ričard je bio u pravu. Morao sam da napišem još jednu knjigu, zarad istine i razvoja Sejšela. Hvala ti, Ričarde, što si pokrenuo tu temu. Te večeri pozvao sam telefonom dr Gordona Andersona, predsednika izdavačke kuće Paragon House, u SAD. Rekao je: „Slažem se sa tvojim sinom da bi, u interesu razvoja tvoje zemlje, još jedna tvoja knjiga bila korisna. Ipak, mi u Paragon House-u nećemo moći da je objavimo pre proleća 2015.” „Ali, Gordone, knjiga mora da bude objavljena na Sejšelima do sredine avgusta 2014, jer time želim da obeležim svoj 75. rođendan.” „Ako želiš, za tebe možemo da uradimo specijalno izdanje za Sejšele pre zvaničnog objavljivanja knjige u SAD. Da li si završio pisanje? Vreme je od suštinske važnosti. Već je januar i ukoliko želiš da je objaviš u avgustu, ceo rukopis mora da nam se dostavi do maja. Pre nego što se materijal pošalje u štampu, trebaće nam i vremena za indeksiranje knjige.” „Važi, Gordone. Prihvatam tvoje uslove. Bacam se na pisanje.” Naravno, to je bilo lakše reći nego uraditi. Sada znam da pred sobom imam pravi izazov, jer je reč o knjizi koja ima više od 400 strana. Odmah sam shvatio da ćemo moji zaposleni i ja raditi po ceo dan na pisanju knjige. To će svakako ograničiti moje društvene aktivnosti i produžiti radni dan, što bi sve zajedno moglo da se odrazi na moje zdravlje. S obzirom na to, od svoje žene Ketrin očekujem više strpljenja i razumevanja. Što se mojih zaposlenih tiče, želim da pomenem sve koji su mi pomogli: moj lični sekretar Lusi Dominik, koja je preuzela pisanje diktata i uradila istraživanja za deo knjige koji nosi naziv Odlučna nacija u zamahu; Derek Potin, lični asistent i komercijalni direktor magazina VIOAS (The Voice of the Indian Ocean and the Arabian Sea) koji objavljujem. Derek je uveliko pomogao u delu knjige pod nazivom Međunarodne asocijacije i njihov globalni odjek; Roland Horau, koji je radio na slikama za naslovnu stranu knjige i galeriju fotografija;

Napomena | xiii

i moj sin Aleksandar, zamenik urednika VIOAS-a, koji je bio uključen u dodatna istraživanja i preuzeo odgovornost za deo knjige pod nazivom Slučajne anegdote. Ceo taj tim pristao je da radi prekovremeno, po potrebi i vikendima. Hvala vam, Lusi, Derek, Roland i Aleksandre, za razumevanje i pomoć. Veoma sam vam zahvalan na tome. Bio sam ohrabren pozitivnim odgovorom koji sam dobio od nekih poslovnih prijatelja i pomoćnika, koji su unapred želeli da kupe određeni broj primeraka knjige i pre nego što su videli finalni proizvod. Tokom pisanja knjige, dva puta sam odlazio u St. Pol, grad u američkoj državi Minesoti, da bih razgovarao o poslu sa Gordonom Andersonom i Rozmari Jokoi u izdavačkoj kući Paragon House. Zahvaljujem im se na važnoj ulozi koju su imali u tom poslu, prijateljstvu, ljubaznosti i velikodu šnom gostoprimstvu. Džejms R. Menčam

Oda slobodi

29. juna 2014. predsednik Džejms A. Mičel otkrio je novi „Spomenik slobode” na Sejšelima. Postavljen je na mestu gde je stajao spomenik „Zonm Lib”, podignut posle državnog udara i koji je na tom mestu stajao od juna 1977. do maja 2014. Taj spomenik bio je simbol diktatorske vladavine i jedno partijske države.

O! Slobodo! Slobodan da govorim I slobodan da dišem, Slobodan da se krećem O! SLOBODO, Dragocena slobodo. I slobodan da plešem Slobodan da volim Slobodan da dođem Slobodan da odem O! SLOBODO, O! Dragocena slobodo.

Probudio sam se izjutra blistalo je sunce ustao sam i mislio, mislio gde da krenem? Na sever ili na jug? Na istok ili na zapad? Izbor je bio samo moj. Izbor je i sada samo moj Hoće li uvek tako ostati? SLOBODO Slavim i pozdravljam milostivu i dragocenu slobodu. Džejms R. Menčam, Razmišljanja i odjeci sa Sejšela, septembar 1972.

Oda narodu Sejšela

Sejšelci – moj narod O, ti veličanstveni narode Sejšela Jedinstvena mešavino svih rasa Ambasadore svih kultura Blistavo ogledalo svih boja Topionice etničkih predrasuda Mesto susreta svih civilizacija Ti si slika sveta koji će doći I doneti svoju ležernost. U svom krvotoku ispunjenom začinima Imaš hiljade vrlina I stotine mana O, narode Sejšela, Posedujem misteriju tvoje misli Poznajem tvoj životni ritam Zato dozvoli da ti otpevam stihove hvale I dozvoli mi da moja ljubav prema tebi večno traje Džejms R. Menčam, Razmišljanja i odjeci sa Sejšela, septembar 1972.

| xvii

Predgovor

Ser Menčamova knjiga o Sejšelima je neobična i inspirativna priča o tranziciji male zemlje, od statusa kolonije do vladavine mira i prosperiteta. Za razliku od mnogih drugih afričkih država, koje još žive u dubokom siromaštvu i građanskim ratovima, posle niza diktatura i borbi za vlast, Sejšeli konačno izrastaju u modernu priču o uspehu. Ova knjiga, koju je napisao prvi predsednik Sejšela po odlasku Britanaca 1976. jeste priča o opstanku moderne države koja ima viziju o svojoj budućnosti. Ova knjiga svedoči da je Džejms Menčam imao izuzetan životni put, ispunjen raznim iskustvima. Dobio je ugledno obrazovanje kod katoličkih misionara, lekcije iz drugarstva, preživljavanja i istraživački duh izviđača. Obrazovanje u Londonu omogućio mu je otac, koji je bio uspešan u svom poslu i čovek za primer u društvu. Nakon što je postao advokat, Menčam je uzdigao politiku Sejšela u vreme britanske vladavine, kao pravnik, ministar, partijski lider i premijer. Bio je promoter turizma, nadgledao je izgradnju međunarodnog aerodroma, koji je posetiocima iz celog sveta olakšao dolazak na Sejšele. Izabran je za prvog predsednika države kada je novorođena zemlja dobila nezavisnost. Po odlasku Britanaca, Sejšeli su ostali bez protektorata. Posle 11 meseci provedenih u kabinetu, u vreme Hladnog rata, na putu za London, Menčam je zbačen sa vlasti državnim udarom koji je predvodio njegov školski drug i premijer, Frans Albert Rene. Renea su podržali afrički socijalisti u Tanzaniji, a zatim i vojnici koji su došli iz Severne Koreje da pomognu Reneu da učvrsti neustavno preuzetu vlast. Menčam je bio u egzilu 15 godina, ali su mu njegova nepresušna snaga i um doneli uspeh u mnogim poslovnim poduhvatima,

xviii | Sejšeli: saga o malom narodu koji plovi uzburkanim vodama velikog sveta

uključujući i prodaju ostrva strancima i mesto predsednika kompanije Berlin-Erlajns. Posle raspada Sovjetskog Saveza i međunarodnog pritiska na jednopartijsku državu Sejšeli da postane višepartijska, Rene je pozvao Menčama da se vrati. Menčamu povratak na Sejšele nije bio neophodan zbog novca ili vlasti, jer on u egzi lu nije preživljavao, već je razvijao uspešne poslove. Znao je da ga čeka naporan rad i da će morati da pazi na svaki svoj korak na Sejšelima koji su još bili pod kontrolom Renea. Izabrao je da se u zemlju vrati u duhu skromnosti i pomirenja, sa ciljem da pomogne razvoj i transformaciju zemlje, a ne da diže revoluciju koja će okrenuti Sejšelce jedne protiv drugih. Mnogi koji su ga ranije podržavali, takođe su bili prinuđeni da napuste Sejšele, zbog čega im je bilo oduzeto pravo glasa. Među onima koji su ostali u zemlji, mnogi su bili ogorčeni vladavinom Renea. Iz tih razloga, svega nekolicina ljudi podržala je cilj koji je Menčam imao – nacionalno pomirenje. Imajući to u vidu, Menčamov pristup bio je sličan onom koji su imali Martin Luter King, Vaclav Havel ili Nelson Mandela, lideri koji su se borili za jedinstvo podeljenih i polarizovanih društava, iako te podele nisu bile rezultat aparthejda, niti su se odvijale među velikom populacijom, jer su Sejšeli tada imali svega 100.000 stanovnika. Ser Džejmsa sam prvi put sreo na konferenciji u Njujorku, posle terorističkih napada na Sjedinjene Američke Države 11. septembra 2001. godine. Moju izdavačku kuću zamolili su da objavi održavanje konferencije, koju je sponzorisala Federacija za univerzalni mir, na koju su došli vodeći svetski politički i verski lideri. Na konferenciji je istaknuta neophodnost jedinstva sveta suočenog sa terorizmom globalnih ra zmera. To je nova pretnja, koja nije postojala između država ili unutar njih, već su njeni nosioci transnacionalni akteri, koji napadaju međunarodne centre moći. Transnacionalni akteri svih fela prisutni su u našem globalnom društvu – od Ujedinjenih nacija do međunarodnih korporacija, međunarodnih nevladinih organizacija (NGO). Ti novi međunarodni

Predgovor | xix

igrači pojavili su se među onima koji su marginalizovani i ogorčeni, zbog postojećeg stanja u svetu. Ser Džejms mi je prišao na štandu izdavačke kuće Paragon House, zadivljen brojem knjiga koje smo objavili na temu mira u svetu, međureligijskog dijaloga, postmoderne misli i društvene transformacije. Želeo je da objavi knjigu koja će pokazati Zapadu, kako je rat globalnog terorizma protiv Amerike i Zapada viđen iz ugla male ostrvske zemlje u Indijskom okeanu, koja se oslobodila kolonijalizma i koja je u vreme Hladnog rata imala iskustva sa obe strane. Taj susret sa Menčamom vodio je objavljivanju njegove knjige Rat protiv Amerike viđen sa Indijskog okeana 2002. godine i prijateljstvu, koje je zasnovano na uverenju da nasilje i pristrasna politika nisu prihvatljiva sredstva vladavine, već da vladavina prava zahteva principe zasnovane na istini, pravim vrlinama i pravilnom upravljanju državom. Složili smo se oko toga da ni nasilje revolucionarnih režima, niti pristrasna politika u Sjedinjenim Američkim Državama, ne mogu da stvore osnovu za mir, niti za američko liderstvo u svetu. Naše prijateljstvo se produbilo 2009. godine, dok smo zajedno radili na objavljivanju autobiografije Ser Džejmsa „Građanin sveta sa Sejšela: autobiografija predsednika osnivača nezavisne države”. U toj knjizi mogu se naći priče o njegovom detinjstvu, njegovom obrazovanju i detalji o njegovom političkom životu i životu u egzilu. Nedavno su objavljene i biografije potonjih predsednika Sejšela, Mičela i Renea i zbornik Mičelovih govora. Zapanjio sam se kada sam video da, uprkos tome što je Rene državnim udarom zbacio Menčama, i što je Mičel došao iz iste političke stranke, kao i uprkos tome što imaju različite političke ideologije, sva trojica su međusobno razmenili po primerak svoje biografije. To pokazuje duh civilizovanosti koji toliko nedostaje svetu danas. Bilo da je ta lepa, civilizovana saradnja ukorenjena u detinjstvu, političkoj zrelosti ili neizmernoj želji da se državni interes stavi ispred ličnog, činjenica da sva trojica danas otvoreno razgovaraju i imaju srdačne odnose, neuobičajena je stvar u savremenom svetu. Na primer, verski rat i genocid

xx | Sejšeli: saga o malom narodu koji plovi uzburkanim vodama velikog sveta

u Ruandi, versko nasilje između Sunita i Šiita u Iraku, ljute borbe između levih i desnih političkih ideologija koje se bore za kontrolu država na Zapadu, dobri su primeri grupa i frakcija koje sebe stavljaju ispred svih, marginalizujući protivnike kada dođu na vlast. Već samo iz tog razloga, korisno je za nekog ko želi da stvori miroljubiv svet da pročita knjigu Ser Džejmsa Menčama: Sejšeli: saga o malom narodu koji plovi nemirnim vodama velikog sveta. Ima i drugih razloga zbog kojih bi trebalo pročitati ovu knjigu koja je podeljena u sedam delova i u kojoj svaki deo pokriva drugi aspekt Menčamovog života, otkrivajući nam njegovu političku, kulturnu i ekonomsku mudrost. Prvi deo je priča o rođenju nezavisne države Sejšeli, koja obuhvata period od vremena kolonijalizma do danas. To poglavlje opisuje život na udaljenom ostrvu koje je postalo moderna turistička destinacija. Pokriva stvaranje prve, druge i treće Republike, od predsednika Menčama do predsednika Mičela. Drugi deo je pregled Mičelove vladavine, politike i ciljeva države Sejšeli. U njemu su navedeni državni ministri i predsednikov kabinet. Čitajući taj deo, čitalac može postati stručnjak za politiku sadašnje vlade Sejšela. Treći deo je prikaz odnosa Sejšela sa drugim zemljama važnim za ovu ostrvsku državu. Iz ovog dela može se naučiti o nevoljama malih zemalja koje su se našle u središtu borbe velikih država u borbi za moć od vremena Hladnog rata do našeg multipolarnog sveta, u kome veliki uspon beleže Kina i Indija. Veliki raspon različitih veličina, kultura i stepena razvoja suverenih država, stvara kaleidoskop međusobnih odnosa, svojevrsnu plovidbu, složenu i neizvodljivu primenom jednostavnih rešenja. Četvrti deo je o međunarodnim organizacijama, u čiji je rad aktivno uključen Ser Džejms, često na liderskoj poziciji. Te organizacije se bave pitanjima koja nacije i lideri moraju da razumeju, ako žele da uspešno upravljaju državom. Te organizacije imaju principe vladavine, međukulturne harmonije, ekonomskog razvoja, putovanja, verske saradnje, ekološke

Predgovor

| xxi

održivosti, mira i međunarodne pravde. Sejšeli su profitirali i od učešća u međunarodnim razgovorima i od primene politika, koje su teme tih foruma. Peti deo knjige sadrži brojne anegdote, koje nam prenose lekcije o liderstvu. Te priče govore o susretima sa velikim ličnostima, od Šarla de Gola i Pjera Trudoa, Nelsona Mandele i britanske kraljice Elizabete Druge, do onih koji upravljaju CIA-om i Idija Amina. Te priče daju kratak uvid u život sa bogatima i slavnima, zatim u rad konferencija održanih u zemljama u razvoju, kao i uvid u ljudsku prirodu. Te Menčamove priče sadrže mudrost, koja se u životu jedino može steći putovanjima po svetu, bavljenjem diplomatijom i političkim liderstvom. Ta mudrost može pomoći u razumevanju sadašnjih događaja u svetu. Šesti deo sadrži razmišljanja o budućnosti, uzimajući u obzir ograničenja postojećih formi vladanja i ljudske prirode. Ovo poglavlje nam pomaže da razmišljamo izvan sadašnjih nacionalnih interesa i političkih procesa, pomažući nam da razvijemo zreliji okvir za njihovo sagledavanje, u svoj njihovoj složenosti, sa stanovišta koje je dobro za sve. Ovo poglavlje sadrži epilog koji ističe nacionalno pomirenje, umanjuje ulogu političkih partija i naglašava važnost svih u razvoju nacije. Posle čitanja ove knjige ne može se izbeći zaključak da je Ser Džejms Menčam živeo bogat život i da je stekao mudrost, koja se može primeniti u svim zemljama, velikim i malim, imajući u vidu da one plove ka složenoj i neizvesnoj budućnosti. U svetu, u kome dominiraju političari i birokrate željni pre svega ličnog profita, etničke grupe, verske grupe i političke partije pokušavaju da preokrenu vlast u svoju korist. Menčam je ostao među par svetskih državnika, za koje se može reći da interes svih stavlja iznad interesa pojedinca i pojedine grupe. Gordon L. Anderson, Ph.D. Predsednik izdavačke kuće „Paragon House” i glavni i odgovorni urednik „International Journal on World Peace”

Rođenje Sejšelske nacije |

PRVI DEO

ROĐENJE SEJŠELSKE NACIJE Sejšeli su grupa ostrva raštrkana u Indijskom okeanu. Veruje se da ih je otkrio portugalski moreplovac Vasko de Gama. Prvi naseljenici bili su Francuzi, ali s obzirom na stratešku poziciju ostrva, koja se nalaze na putu trgovine iz Istočne Indije, Britanci i Francuzi su se borili oko njih tokom Napoleonovih ratova. Britanci su ih pretvorili u svoju koloniju u 19. veku. 1976. Sejšeli su postali Republika i tada je Džejms Menčam izabran za prvog predsednika države. 1977. premijer u njegovoj vladi Albert Rene rukovodio je komunističkim državnim udarom i ukinuo Ustav da bi zemlju pretvorio u jednopartijsku državu. Tek posle okončanja Hladnog rata i kolapsa Sovjetskog Saveza, Menčam je 1992. mogao da se vrati kući, posle 15 godina života u egzilu.

1


3

1. „Brz osvrt unazad, dok mi je pogled uprt u budućnost” Bio sam dečak kada sam, u slavu poezije, pokušao da sastavim stihove. U konačnoj verziji izgledali su ovako: „Ovaj zeleni svet, ovaj čisti svet, Moćno je dobar, prijatelju moj, I kada bi samo potražio, video bi da je taj svet pun radosti, Osmesi postoje za svaku suzu, Zato, zašto bismo se ljutili, Hajde da stvaramo radost, I kao blago je čuvamo za ono što tek dolazi.”

Ovi redovi doneli su mi nagradu u školi i naravno učinili me vrlo ponosnim, ali danas sa skoro 75 godina, pitanje je kako se osećam povodom tih sentimenata, iskazanih davno, početkom pedesetih godina. Pre nego što sam 1958. napustio Sejšele da bih studirao pravo na Metropolis univerzitetu u Londonu, majka mi je napisala par redova u knjižici, koja je trebalo da me prati tokom boravka u prekomorskoj zemlji. U njoj su bile reči saveta, dobrih želja i mudrost školskih drugova i mnogobrojnih prijatelja sa kojima sam odrastao na ostrvima, koja su u to vreme slovila za „poslednji izgubljeni raj”. Majčina poruka bila je kratka, sa vrlo jasnom suštinom. „Sretan put moj dragi Džime, ali te molim da uvek zapamtiš da život nije igra, niti dan za odmaranje ili uživanje. Život je izazov, koji traje od najranijeg početka do neminovnog kraja.” Da, majko, bila si u pravu. Život zaista jeste izazov i ako na njega tako gledaš, ne možeš da pogrešiš. Svaki put kada možeš da imaš dan za odmor i uživanje, to je nagrada, dodatno zadovoljstvo, koje čuvaš i skupljaš u svoj kredenac sećanja. Moj otac je takođe dao snažan doprinos mojoj knjižici. U par reči dao mi je sjajan očinski savet: „Tvoja budućnost stoji pred tobom Kao netaknuti beli snežni prekrivač, Pazi kako gaziš po njemu, jer će se svaki tvoj korak videti.”

4

| Sejšeli: saga o malom narodu koji plovi uzburkanim vodama velikog sveta

Zaista sam imao sreću da budem rođen na ostrvima smeštenim u divljini gigantskog okeana, više od 1000 milja udaljenim od svega. Sretan sam da sam odrastao u ovoj udaljenoj ispostavi, u vreme kada je njihova jedina veza sa spoljnim svetom bila sirena putničko-teretnog broda, koja se oglašavala jednom mesečno. Oh! Kako se dobro sećam tih dana kada bi prasak lokalnih sirena najavio da je brod pristao u luku!? Najednom bi ceo Mahe zablještao na beskrajnom horizontu, u nadi da će uhvatiti prvi svetlucaj broda, koji je doskora bio naša jedina veza sa modernom civilizacijom. I eto ga, tanana mrlja, koja postaje sve veća, da bi potom dobila impresivni oblik pravog prekookeanskog broda, koji ispušta paru i dim dok tako naočito dostojanstven pristaje na naše prijateljske obale. Za sve nas na Maheu, dolazak tog broda nije bio običan događaj, jer u njegovim kabinama i teretnom delu nisu bili samo prijatelji i rođaci iz dalekih krajeva, sveže zalihe i osnovne životne namirnice, već i vesti i mesečna pošta odasvud. Na ostrvu postoji nadahnuće, magija života, koji bodre duh i komešaju duše da zapevaju i stvaraju poeziju. Čovek koji potiče sa ostrva, uvek je bio i još uvek je religiozna osoba, iako danas možda ne ide u crkvu ili tvrdi da je ateista ili agnostik. Ali, pod ovom nebeskom kapom ne možeš da živiš sa drugim čudesnim bićima i suočavaš se sa nevoljama, a da ne razviješ i strahopoštovanje. Zar taj osećaj strahopoštovanja nije ono o čemu je u religiji reč? Čovek sa ostrva gleda izlazeće Sunce, kako se iz jutra u jutro kreće nebeskim svodom, a uveče tone iza zapadnog horizonta. I kada taj čovek pođe uveče da radi, peca, lovi ili krivolovi, sjajne zvezde ne prestaju da svetlucaju nad njim, suočavajući ga sa shvatanjem da živi na planeti ograničenoj u prostoru, omeđenoj i vođenoj zakonima koje malo ko razume. Otuda u čoveku strahopoštovanje, koje danas možda nedostaje ili je mutiralo u ljudima, čiji je pogled na zvezde zamućen svetlošću neona, zbog čega retko vide rađanje Sunca jer su ili još u postelji, ili retko vide sunčev zalazak, koji im zaklanjaju oblakoderi ili zato što nemaju vremena da izistinski budu zahvalni za tu lepotu sveta u kome živimo, jer su


5

previše zavisni od radija, televizije i novina. Bilo da je vaše putovanje jedno od onih koje tek otkriva ili ono koje ponovo otkriva, u njemu je beskonačno zadovoljstvo da se razumeju zemlja, vode i nebo oko vas. Zato budite prisni sa prirodom i slobodni da uskočite u njene ritmove čim iskoračite preko praga. Kada se nađete licem u lice sa magijom sunčevog zalaska, šta je to što vas može omesti uživanje u njegovim bojama i uticaju koji ima na vas? Bez fanfara i velikih najava, priroda otvara čitavu panoramu pred vama, u uzvišenoj tišini posmatrate Sunce u svoj njegovoj raskoši, koja nestaje kako dan prolazi i dok to radi obasjava nebo bojama, tako veličanstvenim u svojoj raznolikosti. Ostrvo može i spokojno priča onome, ko je naviknut na njegov zvuk. Može ga preplaviti zadovoljstvom i zapanjenošću. Može ga oplemeniti mnogo bogatijim sećanjima, od onih koja imao pre dolaska na ostrvo. Sada mi dozvolite da vam ispričam o tom najbogatijem čoveku na svetu. „Dakle, našao sam ga na malom ostrvu udaljenog arhipelaga, kako pod kokosovom palmom zrači osmehom vrednim 2 milijarde dolara. Nikada nije video bilo kakav svet van svojih obala, niti se zamarao problemom „novih očekivanja”. Hrane i vode nije bilo u izobilju. Svaki dan morao je u ribolov, da bi nahranio porodicu, odlazeći po vodu sa česme na drugom kraju ostrva. Svakog jutra te stvari bile su mu izazov, a po završetku posla na kraju dana osećao je zadovoljstvo. Njegova muzika bili su šum talasa, pesma ptica i povremena grmljavina s neba. Nije bilo velike slike u koju bi gledao. Čuvao je one, koje je svakodnevno oko njegovog ostrva iscrtavao Vrhovni Gospodar. Svaki sunčev izlazak i zalazak bili su umetničko remek-delo. Uveče bi, umesto gledanja televizije, razmišljao o nebu, zvezdama i Mesecu Virtuozno je komunicirao sa Gospodom, svojim Gospodarom I zahvaljivao mu što je živ.

6


Nije plaćao poreze, nikada nije čuo za osiguravajuće kompanije, niti penzione fondove Niti je ikada pomišljao da napiše testament Bio je jednostavno „srećan” i „zadovoljan” čovek, koji je živeo sa „mirom u glavi” Danas je mnogo onih koji imaju milione u bankama, Ali nemaju osmeh na licu, jer Ni Herods, niti konglomerat Lonrho Niti Sotbijeve aukcija slike „Parka Barnet” Nikada nisu mogle da prodaju – „Mir u Glavi”

Odlazak sa Sejšela parobrodom 1958. godine, trenutak je koji nikada neću moći da zaboravim. Bilo je skoro šest sati uveče kada je izgovoren poslednji pozdrav, poslednje obećanje putnika da će pisati i pamtiti one koje ostavljaju. Avaj! Samo nekoliko njih održalo je obećanja. Sa pogledom na predivni Mahe i kristalnim prizorom zalazećeg Sunca na horizontu, znao sam da ćemo sa sutrašnjim svitanjem Sunca, biti na nepreglednom okeanu, na putu koji me je vodio gradnji karijere, u jednom potpuno drugačijem svetu. I dok sam razmišljao o budućnosti koja je preda mnom, radio stanica Sejšeli čula se sve tiše i tiše, emitujući sentimentalne stihove pesme Harija Belafontea „Jamaican Farewall”. „Down the way, where the night are gay, and the sun shines daily on the mountain top, I took a trip on a sailing ship, and when I reach Jamaica I made a stop. But I’m sad to say, I’m on my way, Won’t be back for many a day, My heart is down, my head is turning around I had to leave a little girl in Kingston Town.”

Ima li bilo kakve nade za povratak na Sejšele u budućnosti? Da budem realan, ne vidim je na sutrašnjem horizontu, ali kao večiti optimista verovao sam da najbolje tek dolazi. Nostalgija možda nije ono što je nekada bila, ali je svakako dobro razmisliti o nekim velikim promenama, koje su se dešavale u godinama posle 1958. kada sam otputovao u


7

Ujedinjeno Kraljevstvo. Najpre je usledila trodnevna plovidba brodom do Mombase, gde sam se ukrcao na drugi brod, koji me je odveo do istočnih dokova Londona, preko Sueckog kanala – uz usputna svraćanja u različite luke – što je bilo putovanje koje je, sve u svemu, trajalo oko 3 nedelje. Danas se ukrcamo na let sa Mahea i već istog ili narednog dana smo na bilo kojoj evropskoj destinaciji. U vezi sa tim, ponosno pominjem da sam igrao važnu ulogu u tome da Sejšeli dobiju međunarodni aerodrom i da sam zapravo bio prva osoba koja se isckrcala na tlo Sejšela iz širokotrupnog aviona. Takođe, ne smem da zaboravim da je dan kada sam se 1958. iskrcao sa broda, u Londonu, bio prvi dan kada sam obukao odelo. Sašiveno na Maheu, moje odelo bilo je sušta suprotnost londonskim odelima sa pantalonama širokih nogavica ispod kolena, izazivajući iznenađenje među onima koji su došli da mi požele dobrodošlicu. Nedavno sam se slikovito podsetio na taj dan, gledajući film Pola Hogana „Krokodil Dendi”. Zamislio sam sebe u glavnoj ulozi u filmu, čiji bi naziv bio „Kornjače sa Sejšela”. Naravno, kako sam bio „brza kornjača” nisam gubio vreme da svoje stanje dovedem u normalu. U roku od 48 sati nabavio sam odelo skrojeno kod Bartona. Nekoliko meseci kasnije napredovao sam i kupio odelo sa potpisom Ostina Rida, pre nego što sam na rasprodaji u Herodsu kupio ono sa potpisom Pjera Kardena. Izvesno je da mi se niko više nije mogao smejati zbog mog ruha. Danas su moja odela krojena u Bangkoku. Naravno, kada mi to budžet dozvoli, prednost dajem odelima krojenim u Londonu, Parizu ili Rimu, tim redom. „Ovde na obalama Indijskog okeana pričam istinu Na peščanim plažama, na granitnom tlu i visokim stenama Mogu da osetim i pevam o svojoj drevnosti Sa Morne Seychellois – te zelene Helvetie među tropskim nebesima Umotane u uspavanu tišinu ovih dugačkih izgubljenih ostrva razmišljam o Maheu Najlepšem od svih Razmaženom detetu Majke Zemlje

8


Okruženom Sv. Anom, ostrvom Cerf I nizom drugih bisera Vreme možda prolazi pored njega Ali Mahe ostaje sveža i mlada Zaboravljena devica ovog čudesnog sveta.”

Ovi redovi pripadaju dalekom sećanju. Nažalost zemlja je izgubila svoju „nevinost” samo par godina nakon što su ovi stihovi napisani. Prvo je usledio Anglo-Američki sporazum o gradnji američke vojne baze, stanice za praćenje i špijuniranje na najvišem vrhu ostrva Mahe. 1976. godine postao sam predsednik, koji je osnovao Republiku Sejšeli. Za manje od godinu dana, moj premijer organizovao je državni udar, osnovao vojsku i vladao jednopartijskom državom. Petnaest godina posle toga, dok sam još živeo u egzilu, pozvao me je da se vratim na Sejšele i doprinesem ponovnom uspostavljanju višepartijskog demokratskog sistema. Kada sam se vratio, prozvao sam se „Apostolom nacionalnog pomirenja”. Stabilnost se iznenada vratila međ’ narod. Investicije su se sa raznih strana slivale u zemlju, s pogledom na mirne plaže gradili su se hoteli sa pet zvezdica, kojima upravljaju kompanije od međunarodnog ugleda. Članci i slike sa živopisnim lepotama naših ostrva i njihove raznolikosti pojavili su se u prestižnim časopisima širom sveta. Sa turizmom je nastala i neophodnost za industrijskim ribolovom tune u našim vodama. Kada je sve izgledalo mirno, iznenada su somalski pirati počeli da prete našoj bezbednosti. U takvoj situaciji, geo-politički značaj Sejšela postao je važan, dok su se istovremeno velike sile međusobno utrkivale za kontrolu i uticaj na Indijskom okeanu. Od svog izbora za šefa države predsednik Džejms A. Mičel imao je hrabrosti da pređe dug put ka sistemu i duhu slobodnog tržišta, koje je uništila revolucionalna diktatura predsednika Renea. Danas se vode ozbiljne debate o otkriću nafte i gasa pod našim morskim dnom. Takva mogućnost, naravno, postavlja pitanja – hoće li to otkriće biti blagoslov ili kletva, dok naša mala zemlja brodi vrtložnim strujama sveta u nadmetanju, sveta u sukobima? Duhovni filozof Džejms


9

Redfild završava svoj svetski bestseler „The Celestine Philosophy” postavljajući pitanje: „Hoćemo li primorati sebe da prihvatimo neželjeni apokaliptični scenario budućnosti i povući se razmišljajući samo o našim kratkoročnim interesima ili ćemo svesno prigrliti i kreirati budućnost ispunjenu ljubavlju i duhovnom svrsishodnošću?” Sa svojom filozofijom, koja se uvek fokusirala na činjenicu da je mir u glavi važan činilac u stvaranju kvalitetnog života pojedinca, ubeđen sam da nam je potreban nov način razmišljanja, ako želimo sretniji i pravedniji svet budućnosti.

2. Državni udar Bilo je mnogo pokušaja da se izvede i opravda državni udar 5. juna 1977. u trenutku kada sam kao predsednik Republike Sejšeli bio u Londonu, na Samitu zemalja Komonvelta i proslavi Srebrnog Jubileja Kraljice Elizabete II. Naravno, oni koji su državni udar izveli, širili su svoju propagandu. Zapravo, to su bile brojne lažne optužbe i objašnjenja, u nastojanju da se opravda kršenje našeg Ustava, izvedeno u sred noći, dok je većina stanovnika Sejšela bila u carstvu snova. Ubrzo posle državnog udara, uspostavljena je politika, čiji je cilj bio da se sistematski uruši moj ugled među građanima – a koja je sugerisala da sam ja više na strani bogatih nego siromašnih, da sam svetski ženskaroš, da želim da budem doživotni Predsednik i da mi je preokupacija prodaja zemlje Arapima. Oni koji su čitali moju knjigu „Napastvovani Raj”, koju je objavila izdavačka kuća Methuen iz Londona, i moju autobiografiju „Građanin sveta sa Sejšela” u izdanju „Paragona” iz Minesote, znaju da, za mene, kršenje Ustava Sejšela nije bilo ništa drugo do premijerova izdaja, koji je večerao sa mnom uoči mog odlaska sa Sejšela i koji me je ispratio na aerodrom rečju „zbogom”. Danas ne želim da otvaram stare rane, već samo da pozajmim dva paragrafa iz memoara predsednika Džejmsa A.

10


Mičela „Daleki horizonti”, koje je 2011. godine objavila izdavačka kuća Rila Publications Ltd. iz Velike Britanije. „Predsednik Mičel, koji je bio prvi do gospodina Renea (prim. prev. Frans Albert Rene, predsednik Rep. Sejšeli od 1977.-2004.) u vreme državnog udara, napisao je poglavlje pod nazivom „Stvar stila”: Stil nečijeg liderstva je pitanje samog lidera. Širom sveta, predsednici i premijeri, kancelari i monarsi, ostavljaju pečat svoje ličnosti u vremenu u kome su na vlasti. Neki imperatori su gotovo nadmeni prema narodu kome služe. Drugi izbegavaju formalnosti, smatrajući sebe prvim među jednakima. Neki imaju zadivljujuće moći, ali njima ne zavređuju poštovanje. Osim njih, ima lidera koji autoritet umeju da uspostave samo primenom pesnice. U kolonijalnoj i potonjoj istoriji Sejšela, bilo je fascinantnih kontrasta. Od vremena kada smo se vodili kao odvojena kolonija (a ne kao „zavisni” Mauricijus), nama je vladala Britanska imperija, preko guvernera, koje je postavljala dnevna politika u Londonu. Svaki izbor guvernera morao je da odobri monarh. Guverneri su redovno birani iz redova viteške gospode, počev od Ser Ernesta Bikama Svit-Eskota. Ušuškani u svet pompe i ceremonija, guverneri su imali malo ili nimalo direktnih kontakata sa građanima. U arhivama su njihove fotografije na kojima su u kraljevskoj vojnoj uniformi, njihove stroge izjave koje otkrivaju težinu njihove odgovornosti koju osećaju kao čuvari svoje Imperije. Naravno, svi oni su se međusobno razlikovali, ali su bili obavezani zajedničkim dužnostima i očekivanjima, o kojima su pisali u svojim prekomorskim depešama, ne dižući veliku prašinu. Za razliku od tih vremena, od 1976. godine Sejšeli su, kao nezavisna država, sami birali svog predsednika i među trojicom njih (uključujući i mene) koji su bili na čelu države, postojale su razlike u stilu vladanja. Prvi je bio Džejms Menčam, koji je (kao ranije guverneri) od britanskog monarha dobio odlikovanje viteza, u godini u kojoj je preuzeo dužnost predsednika. Jednom rečju, njegov stil je generalno označen kao harizmatičan. Sa ličnošću punom poleta, njegovo prisustvo privlačilo je više pažnje, nego detalji njegove


11

politike. Ljudi su ga voleli zbog urođenog šarma i velikodušnosti, udruženih sa često veselim ponašanjem. Sa privilegovanim poreklom, lako se kretao među uglednim svetom i bio je dobar ambasador svoje zemlje. Bio je Predsednik, koji je priređivao prijeme u Predsedništvu sa čašom u ruci, držeći duge govore prisutnima o različitim temama. Njegov očigledni egocentrizam mogao bi se zanemariti, ako uzmemo u obzir njegovu veselost; Ser Džejms je tipičan bonvivan. Novinari, koji se ponekad međusobno šale pitanjem – sa kojim bi svetskim liderom najradije popili pivo – kažu da bi Ser Džejms bio logičan izbor. Drugo je pitanje da li bi taj logičan izbor bio napravljen zbog toga što je Menčam politički lider, koji je zbačen sa funkcije predsednika posle samo godinu dana u predsedničkom kabinetu. Izvesno je da njegovi talenti više odgovaraju njegovoj sadašnjoj ulozi međunarodnog ambasadora, koji pronosi dobro ime Sejšela, gde god da ode. Menčama je na funkciji nasledio Frans Albert Rene, koji je ostao na mestu predsednika narednih 27 godina. Po načinu na koji su obavljali predsedničku dužnost, ta dvojica su se razlikovala kao nebo i zemlja. Prve godine Reneovog života prošle su na udaljenom ostrvu Farkhar, gde je njegov otac bio upravnik; kao briljantan učenik, Rene je dobio stipendiju Sejšelskog koledža. Posle toga, Rene je sledio sličan put kojim je išao i Menčam, učeći za advokata u Londonu, ali do svog povratka u domovinu, već je bio pristalica socijalističkih principa. Kao i Menčam, Rene je bio harizmatičan, ali se tu sličnosti njih dvojice završavaju. Za Renea, sva svrha moći bila je politika. Smatrao je da je treba koristiti u cilju poboljšanja sudbine društva, u kome je postojala neravnomerna raspodela bogatstva. Da bi to postigao, Rene je imao čeličnu odlučnost i beskompromisan stil; u vreme državnog udara, koji je organizovao i tokom jednopartijske vladavine, držao se principa da su, u postizanju cilja, sva sredstva dozvoljena. Od 1964. gradio je političku partiju, koja je bila neodvojiva od njegove buduće vladavine, dobro naoštrena mašina, napravljena da donosi rezultate. Kada bi Rene bio tu, nije

12


bilo nikakve sumnje o tome ko je glavni. Bio je poznat po tome što su ga osoblje i političke kolege oslovljavali sa – šefe”. Hvala vam g. Predsedniče na vašoj iskrenosti. Analizirajući ono što ste napisali, jasno je da je razlog g. Renea za pokretanje državnog udara protiv mene, bilo njegovo neslaganje sa mojim životnim stilom, činjenicom da dolazim iz privilegovane sredine, a ne to što se nisam uklopio u njegovu politiku socijaliste. Naravno, neko bi očekivao da bilo koji premijer, čiji se stavovi toliko razlikuju od politike predsednika – da ostavku na tu funkciju, pre nego što organizuje državni udar predsedniku iza leđa. Uostalom, ja nisam bio novo ime u političkom životu Sejšela. Moj životni stil i politika bili su znani svima kada sam ušao u trku za prvog demokratski izabranog Glavnog Ministra, a zatim i premijera zemlje, što je sve zajedno trajalo 10 godina pre mog izbora za predsednika države. Zanimljivo je istaći da je g. Rene važio za „čeličnog”, a njegov stil za „beskompromisan” i da nikada nije bilo dileme ko je glavni, kada je on bio tu. Dakle, predsedniče Mičel, mislim da ćete se složiti sa mnom da može biti „samo jedan kapetan broda”, ako je navigacija tim državnim brodom – dobra. Treba da se doda to da je taj državni udar izveden u jeku Hladnog rata i da sam se složio sa britanskom odlukom da se Amerikancima dozvoli da na Sejšelima grade satelitsku bazu za prisluškivanje i praćenje. To ne treba da iznenadi nikoga, jer sam duboko verovao u vrednosti demokratije i protivio se komunističkoj taktici Renea, koji je imao podršku Sovjetskog Saveza. Na žalost, Sejšeli su, kao i druge male države, postali pion na bipolarnoj globalnoj pozornici.

3. Politički brodolomnici Tokom posete Londonu 7. marta 2014. bio sam gost na ručku kod Kristofera Lija i njegove supruge, kraljevskog portretiste Fione Graham-Mekej, u Atenaum Klubu u Vestminsteru.


13

Kristofer, nekadašnji novinar u londonskom Dejli Ekspresu, a potom BBC-ev vojni dopisnik, 1976. godine napisao je knjigu pod nazivom „Sejšeli, politički brodolomnici” koju je objavila izdavačka kuća „Elm Tree Books”, suvlasništvo londonske izdavačke kuće „Hamiš Hamilton”. Kristofer, koji je sada profesor istorije na Kembridž Univerzitetu, objavio je tom ili dva istorije Ujedinjenog Kraljevstva. Ovo je pisalo na početku knjige „Sejšeli, politički brodolomnici” objavljene 1976. godine, kada smo stekli nezavisnost: „Sejšeli: 92 ostrva i atola smeštenih na 1000 milja istočno od obale Kenije u Indijskom okeanu, često se opisuju kao najlepši arhipelag na svetu. Svaki koralni sprud ili ostrvo ima posebnu lepotu, koja se retko može zabeleži kamerom i još ređe perom. Uspravne palme, beli pesak, šareno more i čiste lagune sa nizom koralnih formi, to je pejzaž nacije koja je, do 28. juna 1976. u turističkim vodičima i glavnim knjigama Vajthola (bivša glavna rezidencija britanskog monarha, prim. prev.) bila zavedena kao kolonija Britanske Krune. Šarenolika istorija Sejšela krcata je političkim intrigama i satirom, od vremena kada su ih najpre Francuzi, a zatim i Britanci fiksirali diplomatskim razrogačenim očima, gotovo ih izazivajući da opstanu. Francuzi su hteli Sejšele jer su mislili da bi Britanci mogli da ih žele, a Britanci su ih grčevito ščepali, jer su ih Francuzi imali. Britanci su ih konačno preuzeli 1814. godine ali iz te obaveze Londona nije proizašla adekvatna briga o Sejšelima. Britanci su se prema Sejšelima ponašali kao da Vajthol nikada našim ostrvima nije dao ništa više od statusa „političke suve bare”. Nesporno je da je francuski uticaj ostao snažan na Sejšelima. Kreolski je ulični jezik, a Napoleonov zakonik osnova krivičnog prava. Stanovnici Sejšela su opušteni ljudi, potomci francuskih doseljenika i njihovih crnih robova, i Engleza, Indijaca i Kineza koji su došli posle njih. Do 1971. godine tek mali broj posetilaca je zalazio na ova ostrva Indijskog okeana, jer osim sporog parobroda, drugog načina da se do njih dođe, nije bilo. Izolovani od razvijenog sveta, ostrvljani su ostali van domašaja

14


tehnoloških promena, koje su se dešavale u okolnom svetu. Ipak, 1976. godine Sejšeli su postali nezavisna republika. Čovek koji je vodio tu tranziciju je Džejms Menčam, prvi Premijer i prvi Predsednik Sejšela. Shvativši da bi Sejšeli mogli biti rastrgnuti zbog ekonomske i političke eksploatacije, Menčam je, prema svojim uverenjima, vodio ostrvsku zemlju, kroz 20. vek. On je neumorni promoter Sejšelskih ostrva u svetu, ali nikada nije zaboravio da Sejšeli pripadaju narodu, ne stranim interesima ili aspiracijama nekolicine obrazovanih lokalnih stanovnika, željnih političke i društvene moći. Ono što tim ljudima i njihovom liderstvu ostaje kao priznanje jeste uživanje u društvenom miru i zrelosti mladih generacija i zemlje u razvoju. Ta njihova zrelost daleko nadmašuje očekivano. Ova knjiga je priča o tim ostrvima – njihovoj istoriji, narodu, prirodnim resursima i neizvesnom razvoju u savremenoj političkoj areni. Ovo je i priča o odlučnosti jednog čoveka da njegova ostrva ne nestanu pod neonskim natpisima hotela, sovjetskom bazom za podmornice i indiferentnošću sveta 20. veka. Zaključak: Na više načina, istorija Sejšela je tužna. Raštrkana u Indijskom okeanu, ostrva su godinama bila politički brodolomnici. Putešestvije Sejšela do 20. veka je izuzetna priča. Ono je i izuzetna priča Džejmsa Menčama. On je uneo živost u politiku Trećeg sveta, koja je često patila od sablasnosti. Najvažnije od svega, jeste to što je, svojim dostignućima u stvaranju međurasne sloge, političke stabilnosti i istinskog razvoja malih ostrva, Menčam, sa svojih samo 37 godina, dao Sejšelima osećaj uspeha, ponosa i, iznad svega, samopoštovanja. Već samo to je neprocenjivo.”

Knjiga koja je bila kompliment meni, bila je nešto što je gospodin Rene teško mogao da proguta. Li mi je rekao da to što su se Britanci i Francuzi tukli oko Sejšela, nije bilo zbog njihove prirodne lepote, kokosovih oraha, cimeta ili kornjača, već zbog njihovog strateškog položaja na važnom putu ka Zapadnoindijskim ostrvima. Nakon što je gospodin Rene spalio sve primerke Lieve knjige na Sejšelima, neko mi je pokucao na vrata rezidencije


15

u Patniu na Temzi i predstavio se kao član Visoke kancelarije za Sejšele u Ujedinjenom Kraljevstvu. Dao mi je torbu punu primeraka knjige „Politički bordolomnici”, uz reči: Gospodine, ovo je specijalan poklon vama, gospodin Rene bi trebalo da zna da vi ne možete spaliti istoriju.”

4. Predsednik Mičel u pokušaju da ostavi nasleđe Predsednik Frans Albert Rene podneo je ostavku 2004. kako bi na vlast doveo potpredsednika Džejmsa A. Mičela. Potonji je znao da nije nasledio ružičnjak, već da je posle svih godina pod Reneovom vlašću, služeći mu kao Ministar za javne poslove i informisanje, obrazovanje, finansije, komunikacije, odbranu, kulturu i sport, ministar bez portfelja i potpredsednik, sigurno naučio nešto o „navigaciji „ kroz oluje – pobunu vojske, pokušaj kontra-puča, invazije plaćeničke vojske, ekonomske slabosti i privrženost povratku višepartijskog, demokratskog sistema. Nakon što je završio koledž na Sejšelima, Mičel je počeo kao službenik u „Cable and Wireless”. Postao je član Centralnog Izvršnog Komiteta Narodnog Progresivnog Fronta Sejšela (SPPF), koji je vodio Rene. Posle puča, SPPF je bila jedina legalna politička partija. Obavljajući mnoge funkcije u vladi do 2003. Godine, Mičel je bio profilisan, zreo i kvalifikovan za najvišu funkciju. 1993. posle sloma Sovjetskog Saveza, Mičel je imao glavnu ulogu u demokratizaciji zemlje, koja je počela višepartijskim izborima. Glavna opoziciona partija Nacionalna partija Sejšela (SNP), pod vođstvom Vavela Ramkalavana, sveštenika-naložnika, pojavila se kao takmac na izborima. Reneov stil liderstva i politike sve više je kritikovan u svetu. Taj režim doveo je zemlju gotovo do bankrotstva. Na predsedničkim izborima 2001. Ramkalavan je osvojio 45 odsto glasova. Rene je dao ostavku u sred mandata, zadržavši značajnu moć iza političke scene kao partijski lider, i kao takav imao

16


je uticaj nad predsednikom i Nacionalnom skupštinom. Mičel je znao da neće biti lako da preuzme čelo podeljene države, koja je vapila za promenama. Nijedna epizoda u predsedničkom mandatu Mičela ne otkriva bolje činjenicu da je izvesno vreme bio apsolutni predsednik Republike, od one kada me je pozvao da budem ambasador Sejšela. Ta inicijativa dobila je punu podršku tadašnjeg lidera opozicije, Vavela Ramkalavana i njegove SNP. To imenovanje trebalo je da predloži lider parlamentarne Komisije za privredu, g-đa Mari-Luis Poter (koja je sada predstavnik Sejšela u Ujedinjenim nacijama). Međutim, iznenada, ona je Predsedniku parlamenta rekla da je dobila direktivu da povuče tu inicijativu. Odmah se, naravno, postavilo pitanje ko je Poterovoj rekao da ne postupi po instrukciji šefa države. Objašnjenje je sledeće – gospođa Poter svoje poslaničko mesto u parlamentu duguje partiji. Sledstveno tome, morala je da sluša diktate g. Renea. U javnosti, to je bilo protumačeno kao šamar u lice predsedniku Mičelu. Već u aprilu 2009. predsednik Mičel izrazio je želju za sprovođenjem značajnih promena u zemlji, koje bi vodile većem nacionalnom jedinstvu. Tada je osnovao komisiju pod nazivom „Koste Seselva” (ujedinite se Sejšeli) pod predsedavanjem potpredsednika Džozefa Belmonta. Bio sam pozvan u petak, 24. aprila 2009. da se obratim komisiji. Ovo su stavovi, koje sam u tom obraćanju predstavio: 1. Postojanje ove komisije priznaje činjenicu da vlada zna da u zemlji postoji podela, koju moramo da prevaziđemo, ako želimo da se sa ekonomskim teškoćama suočimo kao ujedinjena država. 2. Prvo moramo da znamo odgovor na pitanje: „šta se nalazi iza političkih podela u zemlji?” 3. Podela je došla sa pojavom popularne politike i rađanja pristrasne politike, u trenutku kada su ustavne reforme tadašnje britanske kolonije, bile glavna tema. 4. Rezultat agresivne partijske politike su nove podele u već podeljenoj naciji, polarizovanoj naciji, na koju


17

se vrši pritisak, u trenutku kada je bila sve bliža svojoj nezavisnosti. 5. Iz tog razloga, demokratska partija (DP) i Narodna Ujedinjena Partija Sejšela (SPUP) formirali su koalicionu vladu, da vodi zemlju ka nezavisnosti i razvoju, u atmosferi bratske harmonije. 6. Nema sumnje da je vreme koalicije karakterisao pozitivan priliv investicija u zemlju i period smirenja međupartijskih neslaganja. 7. Nažalost, g. F. A. Rene, motivisan ličnom ambicijom i gladan vlasti, organizovao je državni udar 5. juna 1977. za koji je preuzeo odgovornost. 8. Posle državnog udara na Sejšelima, istorija beleži da je važeći Ustav zemlje, nad kojim je g-in Rene položio zakletvu, ukinut na diktatorski način. 9. Može li taj državni udar biti opravdan na bilo koji način ili je to bila izdaja? 10. Mora da se zna da svaki pokušaj da se to pitanje reši kroz višestranačku debatu i raspravu, u atmosferi manipulacija, predstavlja rizik da se stvore nove podele i nezadovoljstva u društvu. 11. Da li predsednik Republike, da bi rešio taj problem, treba da se vodi primerima svetskih državnika i da imenuje Komisiju za istinu i pravdu, kao što je to uradila Južnoafrička Republika? (Uostalom, predsednik je nedavno postavio sudiju iz Irske da istraži slučaj napada na lidera opozicije i opozicionog poslanika, koji su se dogodili na poslednjim predsedničkim izborima). 12. Ili, treba li predsednik da svoje srce i dušu posveti procesu nacionalnog pomirenja, na način, koji će pitanje državnog udara ostaviti prošlosti, prepuštajući ga istorijskim raspravama i debatama? 13. Ako će predsednik države da ide putem nacionalnog pomirenja, onda bi mogao da pokaže svoju privrženost tome, tako što će sprovoditi konkretne akcije:

18


a. Ukloniće spomenik „Zonm Lib” („Slobodan čovek”) i ukinuti praksu polaganja cveća na taj spomenik, svake godine 5. juna b. U istom duhu kao ovo prethodno, treba dati nova imena Aveniji revolucije, Aveniji 5. jun i Ulici Fransis Rašel c. Trebalo bi da razmislimo o davanju podrške predsedniku Repiblike. Ukoliko uspe da formira jaku Vladu nacionalnog jedinstva, onda bi se razmotrilo da mesto na kome sada stoji spomenik Zonm Lib, bude preimenovano u „Trg predsednika Džejmsa Mičela”. * 14. Kakva Revolucija? Takozvanu „Rene Revoluciju” treba shvatiti kao promašaj u ispunjenju mnogih ciljeva, promašaj koji je stvorio predrasude na štetu naroda Sejšela. Oni koji o ovome govore drugačije, treba da nam danas jasno kažu: Gde je Nacionalna organizacija mladih (NYS)? Gde je Privredna Komora Sejšela (SMB)? Gde je organizacija Mladih Pionira? Gde je Milicija? Šta se dogodilo sa državnim vlasništvom nad hotelima? Gde su kooperativne farme? Istorija beleži da je Revolucija bila nesaglediv neuspeh, koji je primorao hiljade građana Sejšela da potraže politički azil u drugim zemljama. Projekat Reneove vlade za izgradnju kuća za beskućnike, cenim. Ipak, taj projekat bi bio dobar ishod takozvane Revolucije, vredan hvale, da je plaćen državnim novcem, dobijenim od uspešne državne ekonomske politike. Ali, znamo da su svi ti projekti bili rezultat velikog i neumornog zaduživanja, ponekad povezanog sa korupcijom, do te mere da je to do bankrota dovelo zemlju, koja je sada primorana da traži pomoć od Međunarodnog Monetarnog Fonda. 15. Pregovori sa MMF-om, u suštini, znače uvođenje mera štednje. Ljudi treba da progutaju mnogo gorkih pilula i sa gledišta naše krhke privrede, svi građani


19

Sejšela treba zajedno da zalegnu, kao „Koste Ansanm” (jedna nacija). Da bi se to ostvarilo, treba obavezati sve naše političare da rade zajedno, ne samo glavama, već i srcem i dušom, kako bi se što pre stvorila osnova za Vladu Nacionalnog Jedinstva. 16. Svaki političar koji nije spreman da radi u tom okviru, pokazao bi da ga više zanima lična moć i slava, nego dobrobit Sejšela. Kada vidimo šta se dešava danas u obližnjoj Keniji i Madagaskaru, prisiljeni smo da prihvatimo činjenicu da je ovo pravi trenutak za formiranje vlade nacionalnog jedinstva na našim voljenim Sejšelima. 29. februara 2014. Predsednik Mičel podneo je Izveštaj o stanju nacije, sa govornice Nacionalne Skupštine, u obraćanju koje je uživo prenosio SBC radio i TV u svim domovima na Sejšelima. Govorio je žustro, upozorivši da ubuduće neće tolerisati bilo kakvu nelojalnost i da ga je njegova iskrena posvećenost borbi protiv korupcije i narko-mafije, primorala da krene putem „fundamentalnih promena”. Te njegove reči, za mnoge su došle su kao iznenađenje, koji su ga smatrali „kučencetom” predsednika Renea. Pozivajući na uklanjanje prepreka koje su toliko dugo štetile Sejšelima i usporavale njihov razvoj, predsednik je rekao „sve smo rekli, sve pesme smo otpevali, saslušali smo i izmerili sve”. Mičel je iskoristio to obraćanje naciji da građanima saopšti da je spreman na važne promene unutar svog kabineta i u sastavu vlade. Rekao je da bi te promene bile sprovedene na način, koji mnogi nisu očekivali. U to vreme, u TV intervjuu sam pozvao sve građane Sejšela da podrže vitalnu ulogu predsednika Mičela i njegove inicijative. „Niko ne treba da sumnja u ulogu koju lider treba da ima, ako će promene kojima je predsednik Mičel posvećen, zaista biti i sprovedene”, rekao sam u tom intervjuu.

DRUGI DEO

ODLUČNA ZEMLJA U POKRETU Sejšeli su odličan primer male zemlje, koja ima velike ideje. Poslednjih 40-ak godina, od sticanja nezavisnosti Sejšeli su, bez sumnje, postali dragulj u afričkoj kruni. Njihovo duboko plavo more raspolaže bogatim ribljim fondom i nudi velike mogućnosti za eksploataciju rezervi hidrokarbonata. Njihove bele peščane plaže, čuvene su širom sveta po lepoti, koja ostavlja bez daha i koja je pravi magnet za turiste. Ali, Sejšeli su mnogo više od okeana i plaža. To je zemlja koja je pokazala – i nastavlja da dokazuje da ima pravi duh i ambiciju. Zahvaljujući ekonomskim reformama i napornom radu, naša zemlja se uzdigla od statusa finansijske ruine, koji je imala 2008. godine. To je izuzetno ponosna ostrvska nacija, gde je gostoljubivost način života. To je zemlja koju ponosno zovem svojim domom. NJ. E. Lindzi Skot, Britanski visoki komesar na Sejšelima, Intervju dat magazinu First, 2014.

Odlučna zemlja u pokretu |

23

1. Predstavljanje tima Predsednik Mičel je 26. februara imao redovno obraćanje naciji, pred parlamentom. Svake godine, tom prilikom, predsednik pokrene novo pitanje od nacionalnog interesa. 2005. to je bilo „Naša deca, naše blago, naša budućnost”, 2006. „Slavimo Sejšele”, 2007. „Ujedinjeni u ljubavi prema Sejšelima”, 2008. „Naš Ustav, glas naroda”, 2009. „Građani Sejšela, ujedinimo se”, 2010. „Zajedno smo spremni za budućnost”, 2011. „Pobeđivati za Sejšele”, a u 2012. i 2013. to je bilo pitanje „Borba za naše Sejšele”. Sa takvom tradicijom, ne iznenađuje da je pitanje „Sejšeli – odlučna ostrvska zemlja” bilo odabrano za 2014. godinu. To se savršeno uklapa u temu, kojoj su Ujedinjene nacije posvetile ovu godinu „Međunarodna godina malih ostrvskih zemalja u razvoju”. Mičelova vizija izneta je u jednom od njegovih obraćanja: „Danas imam novu priliku da još jednom potvrdim snažnu posvećenost izgradnji Novih Sejšela, posvećenost ujedinjenoj i ponosnoj naciji, naciji koja uvek drži glavu uspravno, naciji bogatoj raznolikostima, koja je uprkos nekim negativnim tendencijama, zadržala duh harmonije i jedinstva. Posvećenost Novim Sejšelima, koji očekuju mnogo i poštovanim širom sveta. Posvećenost Novim Sejšelima, koji žele da se svet u kome živimo ujedini i u kome će se humanost i bratstvo širiti i razvijati među ljudima, bez mržnje i sukoba. Danas, Sejšeli su država koja je potpuno uključena u proces razvoja. To je zemlja koja razmatra mnoge aspekte razvoja, uključujući nove tehnologije, koje često donose važne promene pojedincima i društvu. Mi smo zemlja u razvoju, sa duboko ukorenjenom Kreolskom kulturom, politikom koja svoje građane stavlja ispred i iznad svega, politikom čiji je cilj stalno promovisanje mira, jedinstva, stabilnosti i harmonije u društvu. Sejšeli su zemlja u zamahu.”

Tačno je, Sejšeli su definitivno zemlja u zamahu, što je veliki kontrast u odnosu na vreme kada sam 1992. godine avionom stigao ovde, posle 15-ogodišnjeg političkog egzila. U to vreme, posle šest sati uveče, na ulicama Sejšela nije

24


bilo saobraćaja. Mogao si da voziš od Viktorije do juga ostrva Mahe i da jedva nabasaš na neki automobil, osim možda na poneko vojno vozilo, sa policajcima naoružanim pendrecima. Danas, Mahe se suočava sa sve većim saobraćajnim problemima, a u Viktoriji su gotovo redovni saobraćajni špicevi, uprkos nedavno postavljenoj saobraćajnoj signalizaciji. Zainteresovanost stranaca da posete Sejšele i investiraju u njihovu ekonomiju, postepeno je rasla po mom povratku u zemlju, kada sam promovisao politiku nacionalnog pomirenja. Predsednik Frans Albert Rene želeo je da profitira na toj politici, iako je sve vreme svog mandata bio majstor političke igre „plus sa va plus c’est la meme chose” (psi laju, karavani prolaze). Sada, kada predsednik Mičel ističe nacionalno jedinstvo kao jedan od svojih najvećih prioriteta, sve više ljudi vidi „stabilnost” na horizontu i interesuje se za investiranje u razvoj naše male države. Predsedniku Mičelu u upravljanju državnim poslovima, pomaže dvanaest ministara. U Ujedinjenom Kraljevstvu ne možeš biti ministar, pre nego što te izaberu za poslanika u parlamentu – drugim rečima, britanski premijer ne može da imenuje nekog ko nije bio poslanik. Američki predsednički sistem je, naravno, drugačiji. Predsednik ima diskreciono pravo da imenuje bilo koga za člana svog kabineta. Na Sejšelima, sistem je bliži američkom i predsednik Mičel može da imenuje koga god želi za člana kabineta. Ipak, iako njegov izbor mora da potvrdi nacionalna Skupština, normalno bi bilo očekivati da imenuje nekog iz svoje partije, ali to ne mora da bude slučaj. U poslednjoj rekonstrukciji kabineta, sa željom da od Sejšela stvori „odlučnu zemlju u pokretu”, za ministra finansija, trgovine i investicija, imenovao je Pjera Laporta, čoveka koji nije bio previše uključen u transparentnu partijsku politiku. S druge strane, to nije slučaj sa ministrom turizma i kulture Alenom St. Anžom, koji je bio izabrani član opozicione Nacionalne partije Sejšela (S.N.P). Predsednik Mičel odao je priznanje za promoterski talenat St. Anžea i ponudio mu mogućnost da se dokaže kao šef


25

turističkog odseka. Danas je St. Anže uspešan ministar turizma i kulture, sa dobrom pozicijom koju mu je mogao ponuditi sejšelski političar Vavel Ramkalavan, lider SNP, da je izabran za predsednika. Sirota Mitci Laru postala je glavna pesnica medijskog rata i partijskih kritika, kada je imenovana za minstarku zdravlja. Nije smatrana dovoljno iskusnom da izvede to neugodno Ministarstvo iz njegove legendarne učmalosti. Više je nego izvesno da je predsednik Mičel izabrao nju, kako bi osigurao da bar jedan član kabineta bude sa ostrva Praslin, drugog po veličini u sejšelskom arhipelagu. Poslednjih meseci, ministarka Laru dokazala se kao veliki radnik, posvećen sprovođenju politike „odlučne zemlje u pokretu”. Kada se bavite politikom, to će vam doneti neobične partnere. Bilo je mnogo komentara o tome zašto je predsednik iznenada oduzeo svom potpredsedniku Deniju Foreu uticajni sektor finansija. Očigledno, nije hteo da pruži snažan osećaj komfora potpredsedniku, koji je imao predsedničke ambicije i koji je bio viđen za budućeg lidera Reneove frakcije u vladajućoj partiji. Ipak, javno mnjenje podržava potez predsednika Mičela da sektor finansija vodi profesionalnija, birokratskija, ali manje politički aktivna osoba. Inteligentni gospodin Fore, iako nesumnjivo povređen, pokazao se kao pravi džentlmen, tako što je sledećeg dana došao sa uobičajenim radnim entuzijazmom, prihvativši činjenicu da je Mičel predsednik. Ministar spoljnih poslova Žan-Pol Adam je predsednikova bliska osoba od poverenja. Taj odnos je jačao u vreme dok je ministar Adam bio državni sekretar. Taj mladi diplomata koji obećava, ume da postavi visoke ciljeve. Njegovo bavljenje profesionalnim plivanjem naučilo ga je da ako želiš da pobediš u trci na duge staze, nije loše da slediš politiku „polako, ali sigurno” („qui va lentement, va surement”), naročito ako se igra na nesigurnom političkom terenu Sejšela. Ne iznenađuje da je ministar za socijalna pitanja, društveni razvoj i sport Vinsent Meriton, u javnosti poznat po dra matičnom odlasku sa svojih dužnosti u prethodnom

26


kabinetu, ostao nadležan za sektor sporta. Čak se možda pitao, zašto je predsednik izabrao njega da preuzme odgovornost za pitanja koja se tiču naše omladine. Ministar Džoel Morgan dobro je radio u sektoru unutrašnjih poslova, pokazavši birokratsku sposobnost u mnogim poslovima i preuzevši na svoja ramena odgovornost za sektor saobraćaja, što je aviokompaniju Air Seychelles vratilo u život i profitabilnom poslovanju. Predsednik je izabrao jednog od najkvalifikovanijih ljudi na Sejšelima za Ministarstvo životne sredine i energetike, profesora Rolfa Pajeta. To imenovanje usledilo je nakon što je Pajet sjajno obavljao funkciju potpredsednika na nedavno osnovanom Univerzitetu Sejšela, u čemu je imao značajnu pionirsku ulogu. Niko ne može da dovede u pitanje reizbor Petera Sinona na mestu ministra prirodnih resursa i industrije, iako je bilo nagoveštaja da je bio viđen za mesto predsednika partije, kao naslednik svoga oca, Gija Sinona (bivšeg ministra) bliskog Reneu u vreme kada je ovaj osnivao politički pokret. Piter Sinon je danas svoj čovek, sa velikim iskustvom na mestu ambasadora Sejšela u Južnoafričkoj republici i mestu direktora Afričke banke za razvoj (ADB). Kristijan Lionet, koji je napustio poziciju Glavnog sekretara u Ministarstvu za eksploataciju zemljišta i urbanizam, vredno je napustio tu poziciju, u duhu dobrog građanina, koji podržava predsednikove ciljeve. Postao je najmlađa osoba u kabinetu, kada je postavljen na čelo Ministarstva za eksploataciju zemljišta i urbanizam. Osim Mitci Laru, predsednik Mičel je pokazao da su i druge žene sposobne da budu lideri u državnom kabinetu. Mek Suzi Mondon imenovana je za ministarku obrazovanja, a Idit Aleksander za ministarku rada i razvoja ljudskih resursa. To je prilično dobar tim funkcionera, koji pomaže da „državni brod” plovi svojim zacrtanim kursom. Ali Džejms Mičel nije samo ceremonijalni predsednik, već on kontroliše vitalne sektore u vladi. On je ministar odbrane, što vojsku, mornaricu, obalsku stražu i vazdušne snage stavlja pod


27

njegovu direktnu kontrolu. On je ministar pravde, što navodi na zaključak da ima potpunu kontrolu nad Tužilaštvom i pravosuđem, iako u praksi zemlja funkcioniše po principu „odvojenosti sudstva od vlasti”. Mičel je i ministar informisanja, što pod kapu vlasti stavlja državnu Televiziju i Radio. Nedavno je postao i ministar za preduzetništvo, razvoj i poslovne inovacije. Konačno, Mičel je i ministar za proizvodnju hidrokarbonata i ministar omladine. Mnogo posla na plećima tog odlučnog lidera.

2. Ekonomija Finansijska situacija Posle uspeha državnog makroekonomskog programa, koji je doneo izuzetnu ekonomsku stabilnost i privredni rast, vlada Sejšela je zacrtala dugoročnu strategiju smanjenja duga na održivi nivo, do 2018. godine. Za postizaje tog cilja, kao i drugih, vlada je pokrenula inicijativu za konverziju duga, za šta traži podršku glavnih bilateralnih kreditorta, od kojih su većina članovi Pariskog kluba. Vodeći među njima su Velika Britanija, Francuska i Belgija. Konverzija duga podrazumeva delimičnu kompenzaciju postojećeg duga po smanjenoj ceni, u kombinaciji sa pozajmicama i zajmovima sa veoma niskom kamatom, plativom u Sejšelskim rupijima. Sa više od 30 godina iskustva u zaštiti mora i poslovima obnove, Organizacija za zaštitu prirode pomaže Sejšelima da dobiju te fondove. Organizacija za zaštitu prirode radi na tome da vlada Sejšela dobije 80 miliona dolara kompenzacije, da bi se posvetila boljoj zaštiti mora i prilagođavanju klimatskim promenama. Kroz taj proces, Sejšeli će napraviti prvi morski prostorni plan, koji će biti dodatni deo naše ekskluzivne ekonomske zone. Kada projekat bude završen, biće to druga najveća zona sa zaštićenim morskim resursima u Indijskom okeanu, što će pomoći Sejšelima da razviju lov na tunu i turizam.

28


Konverzija duga omogućava dugogodišnje predvidljivo finansiranje, kako bi se odgovorilo potrebama nastalim usled klimatskih promena, kao što su izgradnja kapaciteta različitih veličina, monitoring i procena. Organizacija za zaštitu prirode je vodeća ekološka nevladina organizacija, sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama. Njena glavna uloga je da bude posrednik i da omogući kredibilitet projekta. U novembru 2008. obelodanjeno je da su Sejšeli dostigli neodrživi nivo zaduženosti, koji je značajno premašio 100 % BDP-a, što je rezultat velikog i nepromišljenog zaduživanja. Vlada nije imala drugo rešenje, nego da od MMF-a zatraži pomoć, kako bi Sejšeli smanjili dug na prihvatljiviji nivo. Vlada je morala da odustane od uloge vodećeg ekonomskog igrača i dozvoli privatnom sektoru da postane aktivniji i prisutniji u privredi zemlje. Uspešna primena MMF-ovog programa omogućila je vladi da smanji dug na oko 80% BDP, što se smatra značajnim dostignućem. Iz situacije u kojoj su vladine rezerve dostigle nivo koji je omogućavao izvoz za samo dve nedelje, sadašnje rezerve omogućavaju uvoz od 4 meseca. MMF-ov program stabilizovao je domaću valutu na stranim berzama i stavio tačku na crno tržište, koje je cvetalo pre primene tog programa. Ministar finansija Pjer Laport, njegov sekretar Patrik Pajet i Guverner Centralne banke Karolina Abel naporno su radili da bi to postigli.

Plava ekonomija Republika Sejšeli obuhvata 115 ostrva, raštrkanih preko Eksluzivne ekonomske zone (EEZ) od oko 1,4 miliona kvadratnih kilometara, drugoj po veličini u Africi, posle Južnoafričke Republike. Sa prostranstvom od 447 kvadratnih kilometara, 99,96% teritorije Sejšela čini okean. Zato ne iznenađuje da je Plava ekonomija duboko povezana sa narodom Sejšela. Ona je dokaz vizionarstva predsednika Mičela, koji nije gubio vreme da shvati neophodnost takve politike, ne samo u regionalnim, već i međunarodnim razmerama.


29

Samo deset Sejšelskih ostrva je naseljeno, a na najvećem ostrvu Mahe, živi približno 90% stanovnika Sejšela. Na njemu se nalazi i glavni grad Viktorija, koji je i glavna luka u zemlji. U okviru EEZ, Sejšeli su sa Mauricijusom potpisali sporazum o upravljanju morskim granicama na kontinentalnoj ploči, koja je produžetak Maskarenskog platoa, za iskorišćavanje resursa sa morskog dna i ispod njega – kako bi bile prve i jedine zemlje koje udruženo upravljaju tom ekskluzivnom zonom. Rezultat toga je da Sejšeli i Mauricijus sada imaju zajedničku jurisdikciju nad prostranstvom od 396.000 kvadratnih kilometara, kao dodatak EEZ. Smešten između četvrtog i desetog stepena južno od Ekvatora, Sejšelski arhipelag je jedno od najvažnijih mesta na planeti za lov na tunu. Istovremeno, arhipelag je van zone koja se nalazi na putanji ciklona, i uživa blagu klimu tokom cele godine. Mala i izolovana privreda Sejšela je uglavnom zasnovana na uslugama, zbog čega je izuzetno osetljiva na globalne potrese i klimatske promene. Ne iznenađuje da je privreda Sejšela jedna od najmanjih u svetu i da je zbog toga izložena spoljnim izazovima. Bruto društveni proizvod Sejšela je sa 1,032 milijarde dolara u 2012., bio na 172. mestu u svetu, na rang listi od 189 zemalja Svetske banke. Uprko problemima u međunarodnom ekonomskom okruženju, Sejšeli beleže privredni rast. Ipak, uprkos svojom maloj veličini, Sejšeli su od sticanja nezavisnosti uspeli da se značajno transformišu. Prema klasifikaciji Svetske banke, nacionalni dohodak Sejšela je jedan od najvećih među srednje razvijenim zemljama i najveći u Africi. Sejšeli su i zemlja sa najvećim indeksom humanog razvoja, sudeći prema izveštaju UNDP-a, i jedina afrička zemlja sa visokim indeksom razvoja. Sejšeli su, uprkos ograničenjima i preprekama, ostvarili većinu Milenijumskih ciljeva UN-a za 2015. posebno na polju zdravstvenog obrazovanja, smanjenja siromaštva i ekologije. Prosečna starost građana Sejšela je 73 godine, stepen pismenosti starijih od 15 godina je gotovo 92%, dok među populacijom između 15 i 24 godine starosti stepen pismenosti

30


dostiže 99%. Visok nivo obrazovanosti stanovništva je snažna osnova za izgradnju društva sa demokratskim institucijama, brigom o održivom razvoju i ekologiji.

3. Razvoj turizma Sejšeli su oduvek bili poznati po svojim prirodnim lepotama, i ako ovih dana sednete u londonski taksi i kažete taksisti da ste sa Sajšela, reći će vam: „Šta, za ime sveta, vi radite ovde?” Nekada su sunce, more i pesak Sejšela bili popularna zimska destinacija za turiste. Danas, sa energičnim ministrom turizma i kulture Alenom St. Anžom postali smo popularna turistička destinacija tokom cele godine. Ono što izdvaja Sejšele među konkurencijom jeste to što posedujemo nešto jedinstveno: • podnošljive temperature tokom cele godine • prekrasne plaže • mnogobrojne hotelske komplekse i turistički smeštaj svih kategorija • bogatu prirodu, sa brojnim vrstama ptica, kornjačama, naš jedinstveni morski kokos „koko de mer” • kulturne atrakcije • lak pristup avionskim saobraćajem • ogromno morsko prostranstvo • prijateljski narod, koji voli da se druži sa došljacima • imidž raja na Zemlji Stvar je u tome da, ako u potrazi za rajem, dođete na Sješele da provedete odmor od desetak dana, posle samo nekoliko dana boravka na Maheu mislićete da se zaista nalazite u raju. Kada na horizontu ugledate ostrvo Praslin, pomislićete da je baš Praslin raj koji tražite. Tek što ste stigli na Praslin i boravili kratko vreme na njemu, pomislićete da je zapravo ostrvo La Dig, koje pred vama stoji na jutarnjem suncu, najveći raj na Zemlji. Dakle, ako tokom vašeg desetodnevnog odmora provedete po dva dana na jednom od ostrva, posetićete tek 5 od 110 prekrasnih ostrva raštrkanih u arhipelagu,


31

pre nego što se vratite u Samerset, Bretanju, Cirih, sa mišlju da raj mora biti na ostrvima koja vas tek zovu da ih otkrijete. Da, Sejšeli su jedinstveni rajski arhipelag, u kome su pomešana večito zelena granitna ostrva sa morem, nad čijom površinom izviru niski koralni atoli i vulkanski atol Aldabra, naseljen sa više od 120.000 kopnenih kornjača. Podaci Nacionalnog biroa za statistiku Sejšela pokazuju da je od 16.521 gosta, koji su došli na Sejšele u januaru 2014. godine, njih 2317 došlo iz Rusije. To je povećanje broja ruskih turista od 32% u odnosu na isti mesec 2013. godine. Francuska, nekada vodeće tržište za Sejšele, pala je na drugo mesto, sa 2216 turista u januaru 2014. Kao što bi neko i očekivao, gosti iz Rusije tradicionalno dolaze na Sejšele tokom zimskih meseci. U januaru 2014. Sejšeli su bili svedok brojnih posetilaca iz Kine. Kina nije samo zemlja koja ima pozitivan ekonomski rast, već je u januaru 2014. zauzela treće mesto među vodećim tržištima sirovina za našu državu. Ne prođe ni nedelju dana da se u javnosti ne pomene ime neke svetski slavne osobe, koja provodi odmor na Maheu, Praslinu ili nekom drugom ostrvu Sejšela. Ova destinacija je postala još popularnija zahvaljujući dolascima evropskih aristokrata i pripadnika kraljevskih kuća, mlađe generacije: Princ Vilijam i Kejt Midlton izabrali su Severno Ostrvo za svoj medeni mesec. Od ostalih pripadnika kraljevskih porodica koji su boravili na Sejšelima pomenuo bih danskog princa i švedsku princezu. Slavni glumci, takođe, sve češće dolaze ovde: Džad Lou, Džordž Kluni, Anđelina Džoli, Jan Mek Gregor i Damijan Marlej su u tom dobrom društvu, koji su svoj odmor uživali ovde. Što se fudbalskih zvezda tiče, privukli smo renomirane igrače, kao što su Patrik Vijera iz Mančester Sitija, Dvajt Jork iz Mančester Junajteda, Zinedin Zidan, bivši kapiten nacionalnog tima Francuske, Džon Teri, kapiten Čelsija, Dejvid Bekam, bivši kapitena Engleske, i Ešli Kol iz Čelsija. Iz poslovnog sveta, mnogo je imena koja bih mogao da pomenem, ali evo samo nekih – uživao sam u društvu Karla

32


Lagerfelda, Romana Abramoviča i Ričarda Brensona. To je samo mali broj onih koji su došli u našu zemlju, bez velikog publiciteta i medijske pompe. Kao prvi ministar turizma Sejšela, znam da je turizam veoma konkurentna industrija i da zemlja mora da radi na svom marketingu i promociji, cele godine. Politika, koju je usvojila Vlada Druge Republike bila je nejasna i favorizovala je razvoj turizma. Kao posledica toga, u to vreme bilo je izgrađeno tek nekoliko hotela. Hoteli koji su tada izgrađeni, postali su vlasništvo države preko C.O.S.P.R.O.H. („Sejšelska kompanija za promociju hotela”) gospodina Renea. Osim toga, bezbednosna situacija u zemlji, u kojoj su mnogi ljudi živeli u stalnom strahu, nije bila dobra osnova za ekspanziju turizma. Tačno je, potencijali turizma na Sejšelima uvek su smatrani najvažnijim i osetljivim pitanjem za ekonomski razvoj ostrva. Ubrzo po dolasku predsednika Mičela na vlast, turizam je postajao sve veći prioritet Vlade. Ali tek po imenovanju g. Alena St. Anža za ministra turizma i kulture, jedinstvene turističke karakteristike Sejšela postale su poznate u regionu i svetu. Otac gospodina St. Anža, Karl St. Anž, bio je svojevremeno saradnik Renea, ali je izgubio njegovu naklonost kada je počeo da veruje da Rene vlada kao diktator. Mladi Alen St. Anž se u to vreme vrlo aktivno uključio u rad opozicione Narodne Partije Sejšela (S.N.P). U međuvremenu, mlađi St. Anž, koji je godinama radio kao direktor Denis ostrva, hteo je da pređe u sektor turizma. Predsednik Mičel mu je ponudio mogućnost da bude izvršni direktor Borda Tursitičke organizacije Sejšela. Postao je veoma uspešan u tom poslu, pa je ubrzo postavljen na čelo Ministarstva turizma, kome je kasnije dodat i sektor kulture. St. Anž je započeo marketing za promociju zemlje, koji je do tada bio zasnovan samo na promociji sunca, peska i mora. St. Anž je posebno zaslužan za organizovanje godišnjeg međunarodnog karnevala u Viktoriji, jedinstvenog na Sejšelima, koji obuhvata i tradicionalni Kreolski festival. Prepoznavši


33

potencijale Sejšela kao prekomorske destinacije, ponosno je promovisao njihovu prirodu, povezao se sa pripadnicima naše dijaspore, kao svojevrsnim ambasadorima našeg turizma u stranim zemljama i gradovima, u kojima su se nastanili. Zajedno su razvili slogan: „Kao što ne možete otrgnuti Sejšelce od Sejšela, tako ne možete istrgnuti ni Sejšele iz srca Sejšelaca.” Kao posledica te politike, kad god je to bilo moguće, St. Anž je širom sveta otvarao kancelarije Turističke organizacije Sejšela, preuzimajući ulogu stranih kompanija, koje su promovisale Sejšele u svetu. Koncept se zasnivao na tome da će sejšelska predstavništva promovisati zemlju srcem i dušom, a ne samo profita radi. St. Anž je odlučio i da obogati turističku industriju, šireći je, pored tradicionalnog evropskog tržišta, i na druga tržišta u svetu. Danas, Sejšele posećuje sve veći broj turista iz Azije, Južne i Severne Amerike, Afrike, da ne pominjem i Rusije i Kine. St. Anž je pokrenuo i više važnih regionalnih i međunarodnih projekata, bitnih za razvoj i privredni rast. Zato danas, u promociji koncepta „Vanilla Islands” Sejšeli sarađuju sa drugim ostrvima u Indijskom okeanu (La Reunion, Mauricijus, Madagaskar, Komorska ostrva Majot i Maldivi). Takođe, Sejšeli pripradaju turističkoj grupi, u kojoj su Južna Afrika, Svazilend i Mozambik, koja otvara veće mogućnosti za saradnju sa zemljama afričkog kontinenta. Nesumnjivo, inicijative ministra St. Anža donele su Sejšelima međunarodnu pažnju. Ali, u zemlji, uspeh ministra St. Anža nije bio dobro primljen od svih. Još ima tvrdih struja među socijalistima, koje nisu srećne zbog ministrove filozofije, koja je bliža zastupnicima slobodnog tržišta, nego njihovim uverenjima. Srećom po Sejšele, predsednik Mičel smatra da strategija ministra St. Anža donosi veće mogućnosti zemlji, tako da je on postao važan ministar za „odlučnu zemlju u pokretu”.

34


Karneval u Viktoriji Ranih 60-ih godina prošlog veka promovisao sam prvi karneval na Sejšelima, sa princezom Margaretom i njenim suprugom Lordom Snoudonom, koji su, tim povodom, došli iz Londona. S obzirom na to da su se neki među nama stideli da dođu, odlučio sam da im sopstvenim primerom pokažem kako se to radi. Paradirao sam Viktorijom, vozeći se u rikši sa starijim gospođama obučenim u tradicionalne kreolske haljine, sa velikim osmehom na mom licu i slamnatim šeširom na glavi, komforno zavaljen na sedištu. To je doprinelo da tada kao premijer Sejšela, osvojim drugu nagradu na paradi. U genima kreolskog naroda je da uživaju u muzici, smehu, veselju. Nažalost, 15 godina posle državnog udara 1976. godine, jednopartijski režim nije podržavao nikakve ideje o karnevalu. Ipak, sve do kraja Druge Republike, bilo je pokušaja da se organizuje „kreolski festival”. Taj festival podsticao je ljude da istražuju više o svojim korenima, ali su, na žalost, mnogi saznali da su potomci robova. Negativni aspekt takvog otkrića bio je taj da su mnogi počeli da smatraju da je bavljenje uslužnim delatnostima slično ropstvu, pa su odlučili da prestanu da budu uslužni prema stranim, bogatim gostima. To svakako nije pomoglo turističkoj industriji Sejšela. Za vreme vladavine predsednika Mičela, oživela je ideja karnevala na Sejšelima, koju je podržao dinamični ministar St. Anž, koji vodi i sektor kulture. Održano je nekoliko Karnevala u Viktoriji, koji su promovisali turizam i kreolsku kulturu na ostrvima. Karneval u Viktoriji održava se u aprilu, postavši redovni godišnji događaj na Vanila ostrvima, kojima pripadaju Sejšeli, La Reunion, Madagaskar, Majot i Mauricijus. Karneval je privukao veliku pažnju medija, u regionu i u svetu. 2014. godine američka televizijska mreža CNN snimala je karneval u Viktoriji za svoj program „Inside Africa”. Sam karneval privukao je 26 međunarodnih delegacija, uključujući i deo folklora sa festivala u Notting Hill-u, u Velikoj


35

Britaniji, karnevala u Dizeldorfu, u Nemačkoj i deo folklora sa karnevala na Trinidadu i Tobagu. Nije potrebno reći da je CNN uradio svetsku promociju kvaliteta turizma na Sejšelima i drugim ostrvima u Indijskom okeanu. U intervjuu koji je CNN u celosti emitovao, ministar St. Anž potvrdio je da će Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija (UNWTO) sledeće godine održati ministarski sastanak na Sejšelima i da bi to moglo da se poklopi sa održavanjem karnevala u Viktoriji.

4. Civilno vazduhoplovstvo Kada je kompanija Air Seychelles, već poznata u svetu, priznala da njene širokotrupne letelice, sa ispisanim logom „kreolski duh”, na našem aerodromu, nisu vlasništvo kompanije, već avioni uzeti na lizing, zbog čega je kompanija upala u dugove od nekoliko stotina miliona dolara, narod Sejšela bio je u šoku, obeshrabren i demoralizovan, jer je kompanija Air Seychelles smatrana najzaslužnijom za bolju reputaciju zemlje, kao vrhunske turističke destinacije u svetu. Za predsednika Mičela i njegovu administraciju, bankrot kompanije Air Seychelles i njena prodaja, značili bi krah turističke industrije Sejšela, koja je u to vreme cvetala. Predsednik je znao da samo pravo čudo može da spasi avio kompaniju i da to čudo neće doći od tradicionalnih „benefita”, koji su i sami bili u minusu. Jedina preostala karta u rukama predsednika Mičela bila je ona „pravi prijatelj je onaj koji ti se nađe u nevolji”. Tada je predsednik Sejšela poslao S.O.S. signal NJ.V. Šeiku Kalifu bin Zejdu Al Nahjanu, krunskom princu Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), koji je zajedno sa NJ.V. Mohamedom bin Zejdom bin Sultanom el Nahjanom, krunskim princom Abu Dabija impresionirao svet vladavinom u svojoj maloj, ali izuzetno bogatoj zemlji. Lideri UAE su voljeni i poštovani, zbog svoje politike posvećenosti dobrobiti i sreći svog naroda, koja

36


je zasnovana na prepoznatljivoj viziji i mudrosti njihovog oca, Šeika Zajeda bin Sultana al Nahjana. Vizija i mudrost njihovog oca uticali su i na stavove Krunskog Princa prema drugim zemljama, u vreme kada je razmatrao molbu predsednika Mičela za pomoć u spasavanju ekonomije Sejšela od ambisa. Kao vrlo mudar čovek i mozak geo-političke partije šaha u regionima Persijskog zaliva i Indijskom okeana, Šeik Mohamed bin Zajed bin Sultan Al Nahjan sigurno je shvatio važnost politički stabilnog Sejšelskog arhipelaga, naročito zbog toga što se ne nalazi daleko od američke vojne i pomorske baze, u arhipelagu Čagos. Ispostaviće se da je vladar UAE „šapnuo” izvršnom direktoru Etihada da vidi šta može da se uradi, kako bi se floti kompanije Air Seychelles pomoglo da ostane na nebu. Pod tim okolnostima, Australijanac Džems Hogan, izvršni direktor Etihada, koji je uz pomoć uglednog savetnika Petera Baugartnera i Barija Grina ustanovio reputaciju Etihada, kao najbolje kompanije u svetskoj avio industriji, Etihad je sklopio ugovor sa kompanijom Air Seychelles, prema kome će Etihad preuzeti sve dugove naše kompanije, u zamenu za 40 odsto vlasništva nad akcijama Air Seychelles-a i ugovor o 10-ogodišnjem upravljanju njome. U jednoj od prvih reklama Etihada u magazinu VIOAS (Voice of the Indian Ocean and the Arabian Sea), Etihad Airways predstavio je povezivanje sa kompanijom Air Seychelles-Etihad kao „brak sklopljen u Raju”. Kad se ta reklama pročula, odmah je ostavila utisak na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Ali ono što, iz dobrih razloga, reklama nije saopštila, jeste to da taj brak podseća na bajku o Pepeljugi, koja se udaje za bogatog princa. Kompanija Air Seychelles je vaskrsla, pod rukovodstvom gospodina Kramera Bola, dokazanog velikog profesionalca (sada je izvršni direktor Jet Airways-a, zajedničke indijske aviokompanije i Etihada). On se odmah pobrinuo da naša kompanija počne da sprovodi reforme, kako bi se uspešno spojila sa Etihadom.


37

„Omogućavanje novog početka za kompaniju Air Seychelles i pronalaženje jakog partnera, pomoglo je kompaniji da najgore ostavi za sobom”, rekao je Džel Morgan, ministar unutrašnjih poslova i saobraćaja Sejšela, prećutavši da je kompanija bila na ivici bankrotstva. Prošle godine kompanija Air Seychelles objavila je da je ostvarila profit od 2 miliona dolara. Bila je to vest koju su svi sa velikim oduševljenjem pozdravili. Ono o čemu se nije govorilo bila je činjenica da Air Seychelles nije platila ni paru Etihadu za „usluge menadžmenta”. Danas, Air Seychelles pod dinamičnim rukovodstvom Južnoafrikanca Manoja Pape, čuva „kreolski duh”. Nedavno je kompanija najavila nastavak direktnih letova za Pariz, sa kratkim presedanjem u Abu Dabiju. To ne bi bilo moguće bez dobre volje Etihada. Razvoj avijacije na Sejšelima počeo je 4. jula 1971. godine prvim širokotrupnim avionom za komercijalne letove do Sejšela. Tada je desetak hiljada ljudi došlo na aerodrom da prvi put vidi i pozdravi dolazak širokotrupnog aviona. Istorija civilne avijacije na Sejšelima je turbulenta. Kompanija British Airways uspostavila je odličnu mrežu sa Sejšelima, kao glavnom tačkom u regionu. Moglo se leteti direktno sa Mahea do Londona, Johanesburga, Najrobija, Mauricijusa, Tokija i Hong Konga, bezbednim i pouzdanim avionima. Ali posle državnog udara, politika je smanjila međunarodna putovanja i British Airways je odlučio da obustavi sve letove za Sejšele. Jednopartijska vlada, stvorila je nestabilnost, koja se manje-više odrazila i na turizam. Umesto da je kompanija tada sklopila ugovor o lizingu i kupovini, uzimala je avione samo na lizing od stranih kompanija, što je dovelo do finansijskog duga, o čemu javnost nije ništa znala. Priča o upravljanju kompanijom Air Seychelles u tom peridu, zaslužuje da se o njoj napiše posebna knjiga. Kompaniju Air Seychelles danas vodi Bord pod rukovodstvom ministra Džoela Morgana. U njemu su i ministar finansija, trgovine i investicija Pjer Laport, zatim glavni

38


sekretar za inostrane poslove, ambasador Moris Lusto-Lalan i Žan-Velin Li iz grupacije CORVINA. Šta na Sejšelima civilna avijacija predstavlja danas? Kao što se moglo očekivati, vodeći regionalni avioprevoznici, kao što su Etihad Airways, Emirates Airlines i Qatar Airways utiču i na razvoj vazdušnog saobraćaja Sejšela. Kompanija Air Seychelles ima snažnu podršku starijeg brata Etihad Airways-a i nedavno je sklopila partnerstvo sa kompanijom Royal Jet iz Abu Dabija, liderom među luksuznim avio-prevoznicima koji lete za Sejšele. Etihad ima tri leta nedeljno do i iz Abu Dabija, gde putnik može da presedne u avion Airberlin-a, Air Serbia-e, Air France-a, Virgin Australia-e, Air Astana-a, Aer Lingus-a, Air Malaysia, Royal Air Maroc-a, Turkish Airlines-a, Vietnam Airlines-a i Sri Lanka Airlines-a. Kompanija Emirat Airlines, sa sedištem u Dubaiju, u UAE. Upravo je objavila da će uskoro udvostručiti letove za Sejšele. Kako se kompanija rukovodi interesima UAE konkurencija između nje i Etihada može se opisati kao „ohrabrujuća i lekovita”. Nažalost, Qatar Airwasy, koji je od početka uveo dnevne direktne letove do Sejšela, preko noći je odlučio da se povuče. Shvatam da je motiv bio više politički, nego komercijalni. Ostaje da se nadamo da će Qatar Airways uskoro nastaviti da leti za Sejšele. Bilateralnim sporazumima koje je potpisalo više od 20 zemalja, Sejšeli su usvojili politiku „otvorenog neba”. Na Sejšele se dolazi i čarter letovima, koji dovode turiste iz sveta mimo regularnih avio linija. U prilog tome, na Sejšele sleću i avioni Kenia Airways-a, uglednog avioprevoznika sa direktntim letovima iz Adis Abebe, zatim Mihin Lanka Airlines-a, sa direktnim letovima sa Sejšela do Kolomba i Air Austral, koji obavljaju letove za ostrva Le Reunion i Mauricijus. Konačno, kompanija Condor direktno leti za Frankfurt, u srce Evrope. U nedavnim razgovorima sa izvršnim direktorom kompanije Air Seychelles, gospodinom Manojom Papom o pozivu koji sam dobio od Fondacije za demokratiju u Africi da učestvujem na ovogodišnjem samitu američkih i afričkih avio prevoznika, u Majamiju od 20.-22. maja, pitao sam ga da li bi


39

bio zainteresovan da predstavljam kompaniju Air Seychelles na konferenciji. Rekao mi je: „Gospodin Viđaj Punusami, potpredsednik međunarodnih i javnih poslova Etihad Airways-a biće na toj konferenciji i zastupati naše interese”. To mi je bio dokaz da je veza između Etihada i Air Seychelles „brak sklopljen u Raju”.

5. Borba Sejšela protiv pirata Istorija Sejšela krcata je pričama o gusarima. Strateška pozicija ostrva u Indijskom okeanu, uz istočnu obalu Afrike i južno od Adenskog zaliva, bila je idelano mesto za mnoge koji su bežali od pravde u svojim zemljama. Mnogi su osnovali domove u novoj zemlji, da bi izbegli ruku zakona u domovini. Zapravo, mnogi stanovnici Sejšela su potomci pirata i begunaca iz Velike Britanije i Francuske. Većina tih priča je zaboravljena u magli proteklih vekova. Brz osvrt na četvrtak, 5. april, 2009. godine, kada su se Sejšeli pojavili u udarnim vestima zbog otmice jahte „Indian ocean explore”, koja je pripadala britanskim turistima. Nekoliko dana kasnije, u istoj zoni otet je i 51 filipinski mornar. Usledile su i vesti o otmici američkog teretnog broda „Maersk Alabama”. Sve te otmice bile su delo gusara iz razorene Somalije. Film „kapetan Filips”, sa Tomom Henksom u glavnoj ulozi, pokazuje da čak i najmoćnija monarica na svetu nije svemoguća, kada treba da se suoči sa fanatičnim i zlim gusarima. Predsednik Mičel, Vlada i narod Sejšela, bili su u pravu kada su rekli da su pirati najveća opasnost za republiku Sejšeli, koju čine 110 ostrva, raštrkanih po Indijskom okeanu. Zemlju je dodatno potreslo kada su gusari oteli nedužne ribare sa Sejšela, dok su ribarili. Ukratko, pirati osim što su pretnja sigurnom putovanju sa jednog ostrva arhipelaga na drugi, takođe ugrožavaju turizam Sejšela i ribarstvo u našoj zemlji. Nekoliko meseci kasnije, posada brodova koji su organizovali lov na tunu, nedaleko

40


od Roga Afrike, javili su se radio stanicom i zatražili zaštitu mornarice od gusara. Završilo se tako što su svi ti brodovi, u pratnji mornarice, uplovili u luku Viktorija. To veče izbrojao sam više od 50 brodova u luci Viktorija, koja je ličila na Hong Kong, uprisustvu dva ogromna međunarodna kruzera, američkim razaračem, francuskom fregatom i čamcima Obalske patrole Sejšela. Mora se priznati predsedniku Mičelu da nije gubio vreme u formiranju Visokog Komiteta za borbu protiv gusara. Odbrambene snage Sejšela i specijalne obalske patrole našle su se na liniji fronta braneći Sejšele i njihov suverenitet na više od 1,3 miliona kvadratnih kilometara površine, koju obuhvataju zemlje okupljene u Ekskluzivnu Ekonomsku Zonu. Dok su se na Sejšelima mnogi pitali šta će vojska i mornarica Sejšelima, zemlji koja nema neprijatelje, problem sa gusarima opravdao je budžetska izdvajanja za odbrambene snage. Zbog problema sa piratima, Sejšeli su često bili u vestima. Jahte i kruzeri izbegavali su luku Viktorija, što je uslovilo značajan pad prihoda zemlje od turizma. Srećom po Sejšele, nije trebalo dugo da svet shvati da gusari u zapadnom delu Indijskog okeana nisu pretnja samo Sejšelima i Indijskom okeanu, već i brodovima iz celog sveta. Nema sumnje da Sejšeli imaju pozitivnu ulogu u buđenju svesti međunarodne zajednice o važnosti borbe protiv gusara u tom regionu. Kao posledica toga, Ujedinjene nacije, COMESA, SADC, Indian Ocean Commission, EU i drugi nekoliko su se puta sastajali, da bi se dogovorili o načinu na koji će razvijati strategiju protiv te pretnje. Pomoć su pružili i Indija, UAE, SAD, EU. Ta pomoć bila je u formi vojne pomoći, izgradnje kapaciteta, finansijska i tehnička podrška, kao i nadzor mora i vazdušnog prostora. Maja 2014. godine saopšteno je da su Sejšeli u toj borbi dobili veliku podršku Kine, koja je zemlji poklonila novi brod. Donacija je stigla posle posete predsednika Mičela narodnoj Republici Kini 2011. On je tada izrazio zabrinutost zbog nedovoljne sposobnosti Sejšela da patroliraju i nadgledaju Ekskluzivnu Ekonomsku Zonu. „Cenimo to što su Sejšeli


41

na liniji fronta u borbi protiv gusara i podžavamo ulogu koju vaša zemlja ima u održavanju bezbednosti u Indijskom okeanu”, rekao je ambasador Kine Ši Zongdžung povodom primopredaje kineskog broda u bazi Obalske straže Sejšela, u luci Perseverance. I Evropska unija je Sejšele smatrala primerom zemlje u regionu, sa važnom ulogom u očuvanju bezbednosti u regionu. U maju 2010. Visoka predstavnica Unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton posetila je Sejšele da bi razgovarala o problemu pirata. Jedan od zaključaka njene posete bila je politička posvećenost Evropske unije u uspostavljanju regionalne misije, koja će pomagati zemljama oko Roga Afrike da razviju jake kapacitete u borbi protiv pirata. Izvesno je da su Evropske pomorske snage bile uspešne u borbi protiv gusara, ali i to da borba protiv njih mora da se nastavi. Zbog toga je 2012. godine, EU uspostavila EUCAP, civilnu misiju sa vojnim policijskim i pravnim stručnjacima za jačanje kapaciteta u borbi protiv pirata, u Somaliji, Džibutiju, Keniji i naravno na Sejšelima.

6. Zakonodavno telo Zakonodavna snaga Sejšela oličena je u Narodnoj skupštini, prema Ustavu zemlje. Parlament se sastoji od 25 direktno biranih članova i najviše 10 poslanika, proprocionalno biranih na osnovu rezultata opštih izbora, koji se održavaju svakih 5 godina. Članovi parlamenta biraju predsednika i njegovog zamenika. Sadašnji predsednik parlameta dr Patrik Erminie, koji je doktorsku titulu stekao u Čehoslovačkoj. Zamenik predsednika parlamenta, gospodin Andre Pul, bio je poslanik. Lider opozicije bira se među članovima skupštine, koji nisu članovi političke partije koja imenuje predsednika parlamenta. Drugim rečima, lider opozicije ne može biti biran među članovima partije koja daje predsednika parlamenta. Po mom napuštanju politike, što sam uradio u interesu

42


nacije, glavna opozicija na Sejšelima bila je Narodna partija Sejšela (SNP), koju vodi Vavel Ramkalavan. Nažalost, SNP je prihvatila radikalniji stav, odbacujući umerenost i mudrost pomirenja, koje sam ja zastupao. U demokratskom društvu uvek je važno da opozicija ima aktivnu ulogu u postavljanju svih vladinih aktivnosti pod mikroskop. Ali da ne bi bilo greške, to što je neka partija dobra u kritikovanju i sučeljavanju sa protivnikom, ne znači da je dobra i u izgradnji i ujedinjavanju zemlje. Iz tih razloga, kada dođu izbori, oni koji žele jedinstvo, stabilnost i napredak zemlje, uglavnom se vode mišlju „da nas ne snađe nešto još gore”. Druga sporna praksa partije koju vodi Ramkalavan je njeno iznošenje „prljavog veša”. Otvorili su sajt na kome konstantno kritikuju sve aktinosti vlade. Najlošija stvar koju su uradili bio je bojkot poslednjih izbora za parlament. Jedan od najpoznatijih članova SNP-a Dejvid Pjer, koji se nije složio sa bojkotom izbora, odlučio je da se kandiduje za predsednika i na osnovu proporcionalnog sistema, našao se kao jedini izabrani član opozicije u parlamentu. Uz konkurenciju vladajuće partije na Sejšelima, nominovan je i prihvaćen za lidera opozicije, bez stvarne podrške same opozicije u zemlji. Predsednik Mičel brzo je pokušao da formalizuje tu situaciju, ugovaranjem sastanka sa Dejvidom Pjerom u cilju saradnje sa opozicionim snagama zarad državnih interesa. Neko bi mogao da kritikuje takav pristup nacionalnoj politici, ako se ne uzmu u obzir političke igre predsednika Baraka Obame i lidera Kongresa u SAD, najrazvijenijoj demokratiji u svetu. Neučestvujući na poslednjim izborima za parlament, gospodin Ramkalavan i njegova partija pokazali su visok stepen političke neodgovornosti i nedostatak vizije u šahovskoj igri, koja danas karakteriše demokratske procese.


43

7. Sudstvo Sudska vlast na Sejšelima predstavljena je sudstvom koje se sastoji iz tri dela: a) Apelacionog suda, b) Vrhovnog suda i c) drugih sudova i tribunala, osnovanih prema Ustavu zemlje. Prema Ustavu, koncept odvojenosti vlasti od sudstva, garancija je njegovog nezavisnog rada. Vrhovni sud ima jurisdikciju nad pitanjima koja se odnose na primenu, kršenje, jačanje i interpretaciju Ustava, kao i na civilna pitanja i pitanja krivičnog zakona. Vrhovni sud sprovodi nadzor nad radom nižih sudova, tribunala i sudskih vlasti. Sećam se svojih početaka, kada sam bio na advokatskoj praksi u Vrhovnom sudu i Magistratu, početkom 60-ih godina prošlog veka. Kao pravni savetnik i advokat, uvek sam nosio tradicionalno britansko crno odelo i belu periku. To je tradicionalni stil, koji se održao i danas i, koji sasvim sigurno, unosi duh dostojanstva i autoriteta u sudnicu. Zapravo, ta tradicija preživela je i vreme jednopartijske države na Sejšelima. Možda je tadašnji predsednik Albert Rene, takođe pravnik, zadržao dobra sećanja na vreme kada je i sam bio entuzijasta u pogledu uspostavljanja pravnog sistema u zemlji. Poslednjih godina, mnogo je napretka učinjeno u pravosuđu pod vođstvom Vrhovnog sudije Frederika Egonda- -Ntenda, državljanina Ugande. Bio sam tužan kada sam nedavno saznao da će se Egonda-Ntende povući u penziju ove godine, kako bi preuzeo drugu poziciju u svojoj domovini. Predsednik Apelacionog suda je sudija Fransis Mekgregor, ugledni predsedavajući parlamenta posle uvođenja višepartijskog sistema na Sejšelima. On je uz sudiju Matildu Tvomej, koja je cenjena zbog svog nepristrasnog suđenja, obrazovanja i mudrosti. Druge sudije Vrhovnog suda su: sudija Antonio Fernando, bivši javni pravobranilac, sudija Dodin, bivši Ombudsman i sudija Bernardin Reno, uvaženi predsednik Ustavne komisije, koja je bila zadužena za pisanje Ustava Treće Republike. Zbog takvog tima i njihovih naslednika, narod Sejšela uvek će znati da je pravda zadovoljena i da onaj koji uđe u

44


sudstvo, ne sme da ima „prljave ruke”, da mora da ima diplomu pravnika i spremnost da podrži duh nove države u pokretu.

8. Obrazovanje na Sejšelima Do sredine 90-ih godina prošlog veka, malo fomalnog obrazovanja je bilo dostupno na Sejšelima. 1851. godine i Rimokatolička i Anglikanska crkva otvorile su škole. Čak i kada je Vlada preuzela odgovornost za obrazovanje na Sejšelima i preuzela glavnu ulogu u osnovnom obrazovanju, srednje škole su i dalje vodili misionari. Koledž na Sejšelima vodilo je Bratstvo Hrišćanskog učenja i samostan Regina Mundi, koje su vodile sestre Sv. Josifa od Klania. Pripadnici bratstva uglavnom su dolazili iz Kanade, a sestrinstva uglavnom iz Irske. 1959. otvoren je koledž za učitelje. Smatram sebe srećnim što sam pohodio Koledž na Sejšelima i profitirao od posvećenosti Bratstva Hrišćanskog učenja, posebno od Nadzornika koledža Ostina O’Donela, poreklom iz Velike Britanije, koji me je postavio za Glavnog Prefekta koledža, tokom moje poslednje godine studija na Sejšelima. Tada smo mogli da se školujemo do nivoa, koji je bio potreban za upis na Kembridž. Napustio sam Sejšele sa sertifikatom, koji mi je otvarao vrata za studije engleske književnosti, francuskog jezika, matematike, hemije i biologije, istorije, geografije, religije. Matematika je obuhvatala algebru, geometriju i aritmetiku. Moj sertifikat omogućo mi je pristup evropskim univerzitetima. Prijavio sam se za studije prava u „Honourable Society of the Middle temple”, jednoj od četiri visoke škole prava u Ujedinjenom Kraljevstvu i ekskluzivnim pravom na bavljenje advokaturom. Tri godine kasnije, po završetku studija na Sejšelima, koledž je predstavio mogućnosti za dalje školovanje. Tada ste morali da položite ispit iz najmanje tri oblasti, da biste se kvalifikovali za pristup na evropski univerzitet.


45

Današnje obrazovanje je obavezno do uzrasta od 16 godina, posle čega možete da završite srednju školu do 18. godine. Studenti na Sejšelima, moraju da plate uniforme, ali ne i knjige i nastavu. Po uspostavljanju jednopartijskog sistema na Sejšelima, privatno obrazovanje na Sejšelima bilo je zabranjeno. Tek 1994. godine, po mom povratku u zemlju iz egzila i uspostavljanja nacionalnog pomirenja, studenti su ponovo mogli da pohađaju nedržavne škole. Danas, na ostrvu Mahe postoje tri privatne škole – „International school of Seychelles” „,l’Ecole Francaise” i „Independet School”. Nedavno je otvorena i „Montessori school”. „International School” i „Independet School”’ pružaju obrazovanje do A-nivoa. na ostrvu Praslin postoji jedna privatna škola „VIJAY international school”. Oko 2.000 studenata obrazuje se u privatnim školama, dok ostali pohađaju Politehničku školu, za profesore, poslovne studije, društvene nauke, nauku, hotelski menadžment i turizam. 17. septembra 2009. godine, osnovan je prvi Univerzitet na Sejšelima. Bio je to dan ponosa za sve građane, uključujući i predsednika Mičela i profesora Rolfa Pajeta, prvog vicekancelara univerziteta. Profesor Pajet je sadašnji ministar ekologije. Princeza Ana doletela je iz Velike Britanije da bi prisustvovala ceremoniji otvaranja. Prema poslednjim izveštajima Vlade Sejšela, stopa pismenosti među decom školskog uzrasta, u zemlji, veća je od 90 odsto – što nije loše za zemlju u pokretu.

9. Stanje zdravstva na Sejšelima U sredu, 9. aprila 2014. ministarka zdravlja Mitsi Laru bila je domaćin konferencije na temu „Zdravlje naše nacije; moje zdravlje, moja odgovornost”, kojoj je prisustvovalo 200 delegata. Zadatak je bio da se pomogne Ministarstvu u razvoju zdravstvenog sistema. „Postoji zabrinutost zbog porasta seksualno prenosivih bolesti i kancera u zemlji, zbog čega pažnju

46


usmeravamo na borbu sa tim problemima”, rekla je glavni sekretar Ministarstva zdravlja Pegi Vidot, tim povodom. Odlučni napori učinjeni su u cilju reforme zdravstvenog sistema Sejšela, u skladu sa širenjem duha „nacije u zamahu”. Bez sumnje, zaposleni u Ministarstvu zdravlja dobili su opravdanje za svoje napore, kada je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u svim izveštaju navela da je državni zdravstveni sistem na Sejšelima jedan od najboljih zdravstvenih sistema u Africi. „Državno zdravstvo na Sejšelima je dobro, zahvaljujući značajnim investicijama vlade u njega”, rekao je dr Vilijem Muhvava, stručnjak iz Zimbabvea, koji je predvodio kontrolu našeg zdravstvenog sistema Svetske zdravstvene organizacije. Rekao je da je zdravstveni sistem na Sejšelima primer afričkim zemljama, čiji su zdravstveni sistemi u lošem stanju. Prema njemu, ulaganja sejšelske vlade u zdravstvo, pomogla su iskorenjivanju nekih najrasprostranjenijih i najzaraznijih bolesti. „Značajni koraci učinjeni su omogućavanju većeg pristupa besplatnom zdravstvu”, rekao je Muhvava. Njegov izveštaj navodi da su Sejšeli dostigli milenijumske razvojne ciljeve (MDG) u oblasti lečenja žena, i da su na putu da prepolove stopu mortaliteta do 2015. godine. Među ostalim MDG ciljevima, koje su Sejšeli ostvarili, jeste i taj da je sve više devojčica završava osnovno obrazovanje. Tekovine tih ciljeva podržala je Vlada ulaganjima u zdravstveni sistem i zdravlju žena. Ta ulaganja umanjila su društvene razlike, posebno u zdravstvu. „Ta ulaganja su osigurala zaštitu domaćinstva od finansijskog rizika, u slučaju medicinskog lečenja”, stoji u izveštaju. Ista studija ističe da se zdravstveni sistem na Sejšelima sve više stara o neprenosivim bolestima, povredama i mentalnom zdravlju ljudi. Očekivani životni vek za muškarce i žene na Sejšelima je visok, ako se iz statistike izuzmu neprenosive bolesti, kao što su kancer, srčani udar, dijabetes, astma i depresija, koje su vodeći uzroci smrtnosti.


47

Očekivani životni vek muškarca na Sejšelima je 68 godina, a za žene 78 godina. Takođe, u izveštaju stoji da je smrtnost od kardio-vaskularnih bolesti, vodećeg uzročnika smrti u zemlji, pala na 53% među muškarcima i 26% među ženama, kao rezultat smanjenja konzumiranja duvana i alkohola. Kancer je uzročnik oko 20% smrtnih slučajeva na Sejšelima. Dr Muhvava istakao je da Sejšeli imaju socijalni sistem, koji štiti domaćinstva od finansijskog rizika, usled lečenja. „Na Sejšelima je uspostavljen zdravstveni i socijalni sistem, koji uvodi manje razlike između bogatih i siromašnih, smanjuje nezaposlenost i razlike među polovima”. Izveštaj navodi da se može povući paralela između modela zdravstvenih sistema Sejšela i velike Britanije. Zdravstevni sistemi na Sejšelima i Mauricijusu su po mnogo čemu izuzetak među afričkim zemljama, u kojima su oni na niskim granama. Pokazatelj „Ibrahim Index of African Givernance” (IIAG) je 2013. rangirao Sejšele kao četvrtu među 52 afričke zemlje i prvu po zdravstvenom sistemu, infrastrukturi i obrazovanju. „Pokrivenost u zdravstvenom sektoru je visoka na Sejšelima, gde jedan doktor dolazi na 780 ljudi i jedna medicinska sestra na 400 ljudi. Osim toga, postoji multi-sektorski pristup unapređenju zdravstva”, navedeno je u izveštaju. U unapređenju zdravstvenog sistema na Sejšelima, važna je bila i podrška drugih ministarstava. Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo obrazovanja omogućili su zdravstveno obrazovanje u školama, Ministarstvo za socijalnu politiku i sport omogućilo je obrazovanje kroz odgovarajuće programe. Takva saradnja je veoma retka u birokratizovanim zemljama, koje štite svoje mesto, umesto da zajedno rade na poboljšanju kvaliteta života svih građana. Stručnjaci za zdravstvo kažu da je važna i dobra baza podataka i sistem upravljanja, koji postoji na Sejšelima, za raliku od većine afričkih zemalja. Najvažnije od svega jeste to da su prema Indeksu humanog razvoja Ujedinjenih nacija,

48


2013. Sejšeli bili na 46. mestu u svetu po dužini životnog veka, obrazovanju i nacionalnom dohotku po glavi stanovnika. Ipak, neke naše unutrašnje politike nisu bez kontroverze. Na primer, nedavna odluka zdravstvenih zvaničnika da predstave vakcinu protiv humanog papiloma virusa (HPV), kao meru prevencije protiv kancera grlića materice, razbuktala je debatu o dobrim i lošim stranama politike da se sve naše tinejdžerke vakcinišu. Kao odgovorni građanin, napisao sam pismo lokalnim novinama, o svojoj zabrinutosti zbog činjenice da je ta vakcina povučena u Japanu i nekim drugim zemljama, zbog mogućih posledica, koje mogu biti i doživotne. „Moramo da znamo da će tom vakcinom biti vakcinisane tinejdžerke, koje bi mogle da trpe dugogodišnje posledice”, napisao sam. Sledećeg dana Ministarstvo je reagovalo na moje pismo uveravanjem građana da se odluka o eventualno vakcinisanju prepušta devojčicama i njihovim roditeljima. Možda život na malom ostrvu olakšava da se dobije tako brz odgovor, jer se stanovnici Sejšela osećaju kao velika zajednica. Dok pišem o stanju zdravstva na Sejšelima, treba da navedem da značajan doprinos daju i doktori, koji su došli da rade kod nas, sa Kube, gde postoji zavidan zdravstveni sistem. Naravno da uvek ima i kritika, zbog otvorenog i lako dostupog državnog zdravstvenog sistema. Takav sistem ponekad omogućava korupciju. Na primer, na Sejšelima je registrovano veliko odsustvovanje sa radnih mesta, uz zdravstveno opravdanje. Bolovanje je nešto što ponekad nije teško dobiti, a neki ljudi to koriste samo da bi imali slobodan dan.

10. R azvoj religije i međureligijskih odnosa Rimokatolicizam Na Sejšelima, religija ima važnu ulogu u životu nacije. Prvi naseljenici na ostrvima bili su Francuzi i većina stanovnika su rimokatolici. U početku, sveštenci su dolazili iz Francuske,


49

ali smo se vremenom zbližili i sa Franjevcima iz Švajcarske, koji su došli iz katoličkog kantona Švajcarske federacije. Franjevci su bili sledbenici učenja Sv. Franje Asiškog, koji su prihvatili zavet siromaštva, koji im ne dozvoljava da poseduju materijalne stvari. Ali iako su sveštenici bili siromašni, njihova kongregacija mogla je da akumulira značajnu količinu zemlje i drugih dobara. Sejšeli mnogo duguju tim ljudima, posvećenim Bogu, koji su napustili domove u Alpima i došli da obavljaju službu u tropskim krajevima, služeći narodu Sejšela. Intrigantna i bogata istorija katolicizma na Sejšelima, zaslužuje posebnu knjigu. Pokroviteljstvo Katoličke crkve, koju je uglavnom vodio Franjevački biskup, iz kongregacije u Bernu, bilo je sestrinstvo Reda Sv. Josifa de Klania, koje je prvobitno došlo iz Francuske. Iz nekog razloga, to sestrinstvo je većinom zamenjeno sestrinstvom iz Irske. Posle sloma britanske kolonijalne vladavine, na ostrva je došlo bratstvo Reda Hrišćanskog učenja, iz Kanade, koji su napustili američki kontinent i došli da podučavaju narod Sejšela, u srcu Indijskog okeana. Bio sam među onima, koji su profitirali dolaskom misionara iz Severne Amerike, iako sam se često pitao zašto su izabrali da dođu na Sejšele, umesto da odu u misiju u SAD ili neku drugu zemlju američkog kontinenta. Generacije pre mene i one posle mene mnogo su dobile žrtvom, koju su podneli ti dobri i posvećeni ljudi. Stvari su trebale da nastave da se odvijaju tim putem, ali su nam iznenada neki ljudi iz Švajcarske i Kanade (Franjevačke kongregacija u Švajcarskoj i Bratstva Hrišćanskog učenja iz Kvebeka) poručili da im je sve teže da nađu zamenu za misionare, koji su na Sejšele došli i na ostrvima i ostarili. Prvi Sejšelac, koji se zaredio u sveštenika bio je Otac Džejms Čang-Tave, koji je bio pripadnik „Congregation of Propagation of the faith”, u Rimu. Džejms Čang-Tave postao je sekularni sveštenik. Prvi Sejšelac Franjevački sveštenik bio je Otac Simforien Morel. Bio sam još dečak koji je mogao da služi uz oltar, u vreme kada su se njih dvojica, posle zaređenja, vratila u zemlju da služe svom narodu. Nažalost, jedno

50


je postati sveštenik, a drugo to i ostati. Mnogi Sejšelci su bili iskušenici, ali samo mali broj njih danas služi misu. Iskustvo koje imamo može da posluži u pokretanju pitanja celibata u Katoličkoj crkvi. Trenutno, katoličku crkvu na Sejšelima vodi biskup Denis Vije, koji zauzima mesto biskupa Viktorije i imenovan je u Monsinjora Vijea. On je Mauritanac, koji je došao na Sejšele. Danas je naturalizovani Sejšelac, u potpunosti posvećen dobrobiti crkve u našoj zemlji. U službi mu pomažu misionari sa Madagaskara i iz Afrike, kao i trojica sveštenika sa Sejšela, koji su veoma uvaženi među građanima. Prvi je Otac Edvin Matio, drug je Otac Loni Adrijen, koji predstavlja mlađu generaciju i ima pozitivan uticaj na nju. Treći sveštenik Otac Gustav Lafortun, pripada mojoj generaciji. 30. decembra 2013. godine, bio sam duboko dirnut pismom, koje sam dobio od oca Lafortuna. „Dragi Džime, Čestitam ti na dobrom radu, posebno u časopisu VIOAS, koji objavljuješ i važnoj ulozi koju imaš u promovisanju mira, ujedinjenja i pomirenja u svetu. Život nije lak i nije uvek ono što smo od njega želeli, ali za vernike i Boga, čovek mora da teži uspehu.”

Da, Oče Lafortun, čovek mora da stremi uspehu i da više gleda u budućnost, nego u prošlost. Posle uspostavljanja jednopartijske države na Sejšelima, predsednik Rene je radio na umanjenju uloge crkve u društvu. Posle posete Kubi, gde je uzvikivao „Živela Kuba! Dole američki imperijalizam!” Rene je formirao omladinski pokret na Sejšelima „National Youth Service” (NYS). Sedište mu je bilo u izolovanom delu ostrva Mahe, uz kancelariju za promociju politike Fidela Kastra. Naravno, kasnije je NYS bio ukinut, na zahtev građana, jer su u zemlji sve više jačali napori da se uspostavi demokratski višepartijski sistem. Nema sumnje da je predsednik Mičel, svedok turbulencija u položaju crkve u vreme Druge Republike, preduzeo brojne inicijative da odnosi države i crkve, budu prijateljski.


51

Monsinjor Vijeh je redovno pozivan na prijeme u Predsedničku palatu.

Engleska crkva Nema sumnje da je druga najaktivnija hrišćanska crkva na Sejšelima, Engleska crkva, često nazivana Anglikanskom crkvom. Crkva je osnovana 1832. godine, kada je Velečasni Languiš Benk, kapelan sa Mauricijusa, posetio Sejšele zbog venčanja i krštenja dece. Tada je odlučio da Sejšelima treba stalno prisustvo sveštenstva Anglikanske crkve. U početku, dok je veliki broj bivših robova bio privučen novom verom, prelazak francuskih doseljenika u Anglicizam nikada nije bio lak. Kada je Mauricijus postao sedište regionalne Biskupije, Sejšeli su postali njen deo. Prvi biskup stigao je iz velike Britanije 1855. godine, Prvi Anglikanski biskup dobio je blagoslov u maju 1859. Samo oko 8% građana Sejšela su pripadnici Anglikanske crkve. Uprkos tako malom procentu, od trenutka kada su Sejšeli pali pod vlast Britanaca, Engleska crkva postala je vrlo proaktivna u koloniji i verovatno je najzaslužnija za brzo širenje engleskog jezika u zemlji. Kao što se moglo očekivati, britanski Guverneri na ostrvima bili su Anglikanci i podrazumevalo se da svake nedelje Guverner prisustvuje misi u Katedrali Sv. Pavla, jer, u konačnoj analizi, Poglavar Anglikanske crkve je britanski monarh. Jedan od mojih školskih drugova, Frenč Kičner ČamHim zaredio se u sveštenika 1962. posle završetka teoloških studija na Lichfield Theological College-u, u Velikoj Britaniji. Kada se vratio na Sejšele, bio je rektor ostrva Praslin, a zatim i vice-general Sejšela. Taj požrtvovani, skromni i obrazovani gospodin, postavljen je za Biskupa Sejšela 1979. Nažalost, dve godine kasnije, bio je duboko potresen ubistvom svog brata, Dejvidsona Čang-Hima, koji je hladnokrvno ubijen, kada je posle izbijanja državnog puča, otišao pred zgradu Vlade da protestuje zbog kršenja Ustava. Dejvidson je bio aktivni član Demokratske partije i jedan od mojih najvećih pristalica.

52


Otac Frenč Čang-Him prihvatio je imenovanje u Buskupa Sejšela 1979. uz veliku podršku kongregacije. Otišao je sa tog mesta dostojanstveno, 2004. godine. Dok je bio biskup, promovisan je u nadbiskupa za region Indijskog okeana. To mesto napustio je 1995. Danas je biskup Čang-Him još veoma aktivan na Sejšelima, ostavši popularan i cenjen, ne samo u Anglikanskoj zajednici, već i u celom društvu, naročito zbog svoje posvećenosti politici nacionalnog pomirenja. U vreme Druge Republike, jedan od izuzetnih Sejšelaca, koji su osporavali diktaturu predsednika Renea i dobili široku narodnu podršku za to, bio je Velečasni Vavel Ramkavalan, koji je postao lider najveće opozicione partije, Narodne partije Sejšela (SNP). Kao sveštenik Anglikanske crkve, Ramkavalan je imao hrabrosti da glasno govori ono što misli, jer je patron njegove crkve bila britanska kraljica Elizabeta Druga. Znao je da će diktator na Sejšelima dobro razmisliti pre nego što ga uhapsi, kao što je to činio sa ostalima. Ramkalavan je izgubio deo podrške na trećim predsedničkim izborima, jer je njegova partija usvojila kontroverzne stavove, koje nije odobravala većina Anglikanske zajednice. Zatim je napravio veliku grešku kada je njegova partija bojkotovala poslednje predsedničke izbore, što je rezultiralo izborom Mičela za predsednika 2004. godine. Neverovatno, ali istinito, Ramkalavan je danas postao veliki zagovarač politike nacionalnog pomirenja. Što se tiče odnosa među crkvama, dok sam odrastao, učen sam da su Anglikanci zli ljudi i da treba da se držim podalje od Anglikanske crkve. Na sreću, stvari su se promenile poslednjih godina. Danas možete videti francuskog biskupa kako, jednog dana, odlazi na službu u rimokatoličku crkvu u Viktoriji, a već sledećeg dana vidite katoličkog biskupa Denisa Vijehu na službi Engleske crkve. Ono što je dobro za budućnost jeste to što su obe crkve posvećene jačanju međureligijskog dijaloga, u cilju promovisanja mira, sloge i razumevanja među svim religijama.


53

Hrišćanska adventistička crkva (Crkva adventista sedmog dana) Iako možda svega 2 % građana Sejšela pripada Crkvi adventista sedmog dana, adventisti imaju široku reputaciju, jer su jedna od hrišćanskih crkava, koja postoji uz Katoličku i Anglikansku. Na Sejšelima, Adventisti su poznati i pod nadimkom Bados. Ime je izvedeno od reči Badaut, koja je nadimak za misionare adventiste, koji su stigli na Mauricijus 1914. i na ostrvu izgradili Adventističku crkvu, a zatim i Adventističku crkvu na Sejšelima. Tokom godina, sprijateljio sam se sa mnogim pripadnicima adventističke vere. Moja porodica ima blisko prijateljstvo sa Kaleom i Kerf Ajlend, i Stravensovima od St. Luisa – dve ugledne porodice, koje su aktivne u Anglikanskoj crkvi. Zapravo, Džozef Stravens je mi je, početkom 60-ih godina, dao štamparsku mašinu, koju nije koristio, da pokrenem časopis Seychelles Weekly. Džozef Stravens je u to vreme bio šef državne štamparije i odgovoran za objavljivanje dnevnog lista Seychelles Bulletin i nedeljnika Official Gazzete. Bio je primer ljubaznosti i velikodušnosti u vreme, kada sam gradio političku karijeru i to nikada neću zaboraviti.

Islamska vera Prvi muslimani koji je stigli na Sejšele još u 14. veku, bili su Arapi u potrazi za vodom i hranom, ali se nikada nisu zadržali na ostrvima, koja su tada već bila naseljena. Krajem 19. veka prvi stalni muslimanski doseljenici na Sejšelima došli su sa Mauricijusa. Bile su to porodice Hosen i Rasul, čiji su preci iz Iraka i Irana. Sa sobom su doveli i učitelje, da njihovu decu podučavaju islamskoj veri. Kako su im deca odrastala, udaljila su se od osnovnog religijskog učenja svojih očeva. Druge muslimanske porodice Džumaj, Esak i Saidali, doselile su se na Sejšele sa Indijskog potkontinenta. Većina članova tih porodica udaljila se od islamske vere, ali oni koji nisu i danas je praktikuju.

54


U dvadesetom veku, sa Indijskog potkontinenta je došla i porodica Alibadže, a zatim i porodica Adam Musa. Te porodice su se striktno pridržavale vere, uprkos uticajima zapadnog društva koji su postojali na Sejšelima. Kada je Adam Musa umro 1928. njegov sin jedinac preuzeo je njegovo mesto, sa još dvojicom rođaka, Umarđijem Ibrahimom i Mohamedom Adamom, usled čega je islam nastavio da cveta na Sejšelima. Mohamed Adam sanjao je o tome da džamija bude izgrađena baš na mestu na kome je danas. Sulejman Adam bio je bliski poslovni prijatelj mog oca Ričarda Menčama, tokom kolonijalnog perioda, kada sam imenovan za člana Izvršnog komiteta Sejšela. U Komitet je izabran i gospodin Sulejman i nas dvojica postali smo prijatelji. Kada je završen sveti mesec Ramadan na Sejšelima, Bajram smo slavili zajedno sa Džumajom i Saidalijem. Muslimansko groblje na planini Fleuri, koriste i održavaju muslimanske porodice na Sejšelima. Treba stalno da se podsećamo na to da, iako islam nije ostavio bitnijih tragova na Sejšelima u to vreme, duh islama na ostrvima je i danas živ, zahvaljući tim muslimanskim porodicama. 1972. godine unuk Sulejmana Adama, Misin Ibrahim, je posle verskih studija u Pakistanu i Egiptu, osnovao prvu zvaničnu Islamsku zajednicu na Sejšelima. 1982. zahvaljujući velikodušnosti šeika Sunura Al-Nahjana iz UAE, Sejšeli su dobili prvu džamiju, izgrađenu na imanju, koje je ostavila firma Adama Muse. Sulejman Adam bio je prvi predsednik Islamske zajednice. Za njim su sledili Jakub Čaka i Jusuf Sulejmani. Tada je na Sejšelima bilo oko 200 muslimana. Nova džamija izgrađena je zahvaljujući velikodušnosti šeika Kalifa al-Nahjana, da bi služila rastućoj islamskoj zajednici. Danas se procenjuje da na Sejšelima živi više od 1000 muslimana. Za njihove potrebe, 2013. izgrađena je nova džamija, zahvaljujući donaciji Sultana bin Kalifa Al-Nahjana. Tu džamiju vodi Imam Idriz Jusuf.


55

Hindusi na Sejšelima Prema popisu, na Sejšelima je 2011. godine bilo 1.600 Hindusa, a etničko poreklo većine njih je iz istočne Indije. Sve do nedavno, Hinduizam je bio prilično uspavan na Sejšelima, sve dok 1984. nije ustanovljen festival Seychelles Hindu Kovil Sangam i posvećenje hrama Navasakti Vinayagar Temple, u maju 1992. Pored onoga što nazivamo „religioznim buđenjem” to su ključni događaji koji promovišu indijsku kulturu. Seychelley Hindu Kovil Sangam Festival Seychelley Hindu Kovil Sangam je za svega 17 godina uspeo da uspostavi snažnu osnovu za očuvanje, konsolidaciju i dalji razvoj indijske kulture na Sejšelima. O popularnom Kavadi festivalu i Hindu festivalu nacionalni mediji na Sejšelima pišu na nekoliko jezika, hindu, tamilskom i engelskom, a radio i televizijske stanice naveliko izveštavaju o tim događajima. Arulmigu Navasakti Vinayagar Temple Arulmigu Navasakti Vinayagar Temple je prvi i jedini Hindu hram na Sejšelima, čije je glavno božanstvo Ganeša, od 1999. Pored toga, u hramu su i ikone drugih božanstava, Muragana, Nadarajahe, Durge, Šrinivasa Perumala, Bairave i Čandekesvarara, kojima se vernici mole, u zavisnosti od toga koji je verski praznik. Festival Taipusam Kavadi, koji se na Sejšelima praznuje od 1993. obeležava se u dvorištu hrama, sa Kavadi nosiljkom, kao delom procesije. Taj praznik stekao je veliku popularnost na Sejšelima, zbog čega ga je vlada proglasila praznikom Hindusa na ostrvu. The Bahaizam religija Bahaizam, najmlađi među vodećim svetskim religijama, na Sejšelima su od 1953–1954. ustanovila dvojica pionira, Kamil Abas i Abdul Rahman Zarkani, kao deo njihovog 10-ogodišnjeg hodočašća po svetu, započetog u Haifi, u Izraelu. Pripadnici te vere slede učenja Baha’u’llah-a, začetnika i proroka bahaizma.

56


Odlično se sećam Abdule Zarkanija kada je došao na Sejšele, u vreme kada je bio vrlo mlad. Odseo je mesecima u hotelu Kontinental, u ulici Rojal, sadašnjoj ulici Pobede revolucije, koju je svojevremeno posedovao i u kojoj je imao firmu moj otac Ričard Menčam. Rahman, kako smo ga zvali, bio je dugogodišnji računovođa u firmi moga oca. Nije potrebno reći da, kako je Bahai vera počela da se širi na Sejšelima, izazvala protivljenje katoličke crkve i lidera drugih religija. Već tada je bahaizam dobio konsultativni status u ECOSOC-u UN-a (Unated Nation Economic and Social Council). Kao mladi pravnik i advokat, koji je studirao u Velikoj Britaniji, gde je kraljica Elizabeta Druga „zaštitnik svih religija”, smatrao sam da je to isto što i podrška Zakonodavnog saveta Sejšela Bahai veri, da bude priznata u zemlji. To se nije dopalo nekim verskim liderima, ali sam se ponašao shodno svom uverenju o tome šta je ispravno. Bio sam impresioniran učenjem bahaizma, njegovim verovanjem u jednog Boga, učenjem o humanosti, univerzalnom miru, koji je prema toj veri treba da prihvati svetska vlada i internacionalna vojska, kao i učenjem o uspostavljanju Svetskog suda. Bahaizam je na Sejšelima napravio značajan napredak, kada se predsedik Frans Albert Rene razveo od prve žene Žev, i oženio mladom ćerkom Abdule Rahmana Zarkanija, Sarom. Ona i njena sestra Merion, koja se udala za preobraćenog dr Selvina Gendrona (čoveka velikih dostignuća, veoma cenjenog u društvu zbog svojih visokih principa i poštenja), najzaslužnije su za osnivanje „Nacionalne duhovne skupštine” u Viktoriji, sa impresivnim sedištem u hotelu „Bel Air” u kome predano rade, čekajući uspostavljanje „Božijeg carstva na zemlji”.

Masoni Iako se masonerija (slobodno zidarstvo) sama po sebi ne smatra religijom, to je bratstvo, koje generacijama ima značajnu ulogu u svakodnevnom životu mnogih obrazovanih Sejšelaca. Danas se o principima masonerije raspravlja otvoreno i


57

slobodno. To nije tajno društvo na Sejšelima. Čuo sam da samo takozvani tajni Masonski pozdrav dovoljan da se međusobno priznaju. Prema Basilu Dž. V. Soundiju, jednom od lidera Sejšelske lože, masonerija širi verovanje u služenje Bogu, susedu i sebi, i zahteva vođenje svakodnevnog života uz poštovanje vrlina. Nije suprotna religiji, niti zamena za nju. Gospodin Soundi ističe da masonerija nema ulogu u politici. To znači da su političke i verske debate zabranjene na sastancima masona. Od masona se čak traži da budu potpuno lojalni domovini ili zemlji u kojoj žive. Za pristupanje masoneriji, svaki kandidat mora da se dobrovoljno učlani, podstaknut željom da bude član institucije čije je principe spreman da prihvati. Mora da veruje u Vrhovno Biće, i oko toga nema kompromisa. Izvesno je da je poslednjih 30 godina, bilo velikih promena u masoneriji na Sejšelima. Kao dete, odrastao sam u mestu koje se zvalo „Lodge street”, koja je bilo mesto na kome se podrazumevala posvećenost redu i disciplini. U to vreme, pripadnici tradicionalnih crkava ponekada su govorili da su masoni antihristi i zli ljudi. Svi za koje znam da su podžavali masoneriju na Sejšelima, danas su vredni i ugledni članovi našeg društva. Ta organizacija je, tokom godina, podržavala mnoge društvene projekte i pokretala mnoge inicijative u cilju smanjenja siromaštva u zemlji.

Međureligijske asocijacije Prema popisu iz 2002. oko 80% populacije na Sejšelima su rimokatolici. Slede Anglikanci, pripadnici Hrišćanske adventističke crkve, islama, hinduizma i nekoliko manjih hrišćanskih veroispovesti, kao što su Baptisti, Ponovo rođeni hrišćani, Pentekostalci, Nazarećani, Pravoslavci, Jehovini svedoci i drugi. Sve ove veroispovesti koegzistiraju na Sejšelima. Sve je veći broj međuverskih dijaloga i udruženja, sa ciljem da se okončaju međuverske razlike, konfrontacije i sukobi.

58


11. Pravi raj za decu U suton 28. maja 2014. sedeo sam sa NJ. E. dr Mubarakom Mohamedom Saad el Ahbabijem, predsedavajućim Departmenta za spoljne poslove Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je sedeo levo od predsednika Sejšela Džejmsa Mičela. Do nas su sedeli potpredsednik Deni Fore, predsednik parlamenta dr Patrik Erminie, ministri, sudije, lider opozicije u parlamentu Dejvid Pjer, članovi diplomatskog kora, ostali članovi parlamenta, deca i roditelji. Povod je bilo zvanično otvaranje Porodičnog parka zabave u Viktoriji. Sada deca Sejšela imaju nov, moderan park gde mogu da dođu da se igraju i uživaju u druženju, zahvaljujući velikodušnosti predsednika UAE NJ. E. Šekia Kalifa bin Zajeda el Nahjana. Novo igralište će zameniti staro, izgrađeno pre 35 godina i košta preko 3,75 miliona američkih dolara i obuhvata zatvorena i otvorena mesta na kojima deca mogu da se igraju i da jedu. Uključuje i teren za klizanje, prvi te vrste na našem tropskom ostrvu. Visoke zvanice, koje su sedele do mene, bile su tu da bi simbolično predale park deci i narodu Sejšela, u ime Šeika Kalife. Atmosfera je bila prijatna i vesela, ispunjena dečjom pesmom, smehom i plesom, pre govora koji su usledili. „Novi objekti neće biti samo nova tačka na panorami grada Viktorije, već će biti simbol odlične saradnje koja postoji između naše dve zemlje”, rekao je dr Mubarak Mohamed Saad el Ahbabi. Sa svoje strane, ministarka za obrazovanje i predsedavajući Nacionalnog dečjeg Saveta (N.C.C.) Mek Suzo Mondon rekla je da je „Dečji raj” magično mesto, zemlja čuda i poseban dar našoj deci, koja su ono najvrednije što imamo. Ukazala je na izuzetne odnose lidera UAE i Sejšela. Ministarka Mondon je takođe podsetila prisutne da je nacionalna politika Sejšela aktivna u promovisanju i primeni standarda, koje propisuje Konvencija o pravima deteta. Park su blagoslovili biskup rimokatoličke crkve Denis Viehe, biskup Džejms Vong iz Anglikanske crkve i Imam


59

Vinsent Bastien. Park, koji je dizajniran da primi 1000 osoba, radiće svakodnevno od 10 sati ujutru, do 8 sati uveče. Skup povodom otvaranja parka, omogućio mi je da prijateljski porazgovaram sa dr Mubarakom. On je inženjer po profesiji i odgovoran je za izgradnju različitih građevinskih projekata Šeika Kalife širom sveta. Bio je prijateljski raspoložen i rečit. Setio sam se da sam čitao da poseduje najveću jahtu na svetu Azzam, dugačku 180 metara, za koju se procenjuje da vredi 605 miliona dolara, dvostruko više od druge po veličini jahte na svetu The Eclipse. Obojica smo se složili da su lider UAE i krunisani princ od Abu Dabija, NJ. V. General Šeik Mohamed bin Zajed el Nahjan, osobe velikih vizija i izuzetnog dara. Tokom jednodnevnog boravka na Sejšelima, dr Mubarak je odseo u hotelu Barbarons Palas, za koji je rekao da ga inspiriše prirodnim okruženjem. Kada se završio skup povodom otvaranja dečjeg parka, razmišljao sam o tome koliko se taj projekat uklapa u razvojni plan grada Viktorije, koji su dan ranije predstavili ministar za urbanizam Kristijan Lionet i izvršni direktor Saveta za urbano planiranje Abu Dabija (UPC) Amer el Hamadi. Setio sam se ugovora, koji su 2011. potpisali Vlada Sejšela i Ujedinjeni Arapski Emirati, koji će omogućiti da Savet za urbano planiranje Abu Dabija omogući Sejšelima tehničku i finansijsku pomoć da izradi glavni plan za razvoj Viktorije, koji je sada proširen na razvoj cele zemlje. Ako su Sejšeli odlučna zemlja u pokretu, njihov veliki pomagač Ujedinjeni Arapski Emirati su sigurno odlučni i dovoljno bogati da im pomognu da dostignu taj cilj.

12. Trgovina na Sejšelima U centru Viktorije nalazi se jedna trospratna zgrada. Dok sam bio dečak na toj zgradi je stajao natpis na kome je bilo ispisano ime Ričard. Moj otac Ričard Menčam sagradio je tu zgradu na zemljištu, koje je kupio posle 50 godina bavljenja

60


trgovinom na veliko i malo. Bila je to najuspešnija prodavnica na ostrvu, koja je prodavala vrlo tražene namirnice. Ta zgrada još postoji na Sejšelima, ali danas na njoj, umesto natpisa „Ričard” stoji „Seychelles Trading Company”. U prizemlju je veliki supermarket. Od mog povratka na Sejšele, nisam kročio u tu zgradu, u kojoj sam nekada provodio skoro svako popodne posle časova na koledžu. U vreme Reneovog državnog udara, firma moga oca „Richard Mancham Co.Ltd.” (RMC) bila je uspešna i prosperitetna trgovinska kuća, koja je bila distributer za niz proizvoda namenjenih domaćinstvu, hranu, piće. Ubrzo posle državnog udara „,Singapore Cold Store Ltd.” Želeo je da otkupi očevu firmu za gotovinu. Moj brat Frensi Menčam, koji je u to vreme manje-više vodio posao, govorio je kao mnogi Sejšelci u to vreme, da će, čim Rene učvrsti svoju vlast u zemlji, po mom smaknuću, stvari ponovo biti normalne. Malo njih je shvatilo da državni udar gospodina Renea, samo početak „revolucije”. U vreme kada je čak i Narodna Republika Kina počela da se otvara ka svetu, posle neuspeha centralizovane privrede, Sejšeli su se našli na suprotnom kursu. Paradržavne privredne organizacije otvarane su na sve strane, na štetu privatnih preduzeća. Prva žrtva te lude i zle politike bila je firma „Richard Mancham Co.Ltd.” Nova vlast je među prvim stvarima regulisala uvozne dozvole. Mojoj braći je rečeno da u novoj socijalističkoj državi, onaj ko ima dozvolu za uvoz viskija, ne može da ima dozvolu za uvoz konjaka. „U redu” rekla su moja braća „,mi ćemo se držati viskija”. Samo tri meseca kasnije, rečeno im je da u novoj socijalističkoj državi ne možeš da budeš distributer „VAT-a 69”, ako si već distributer „Džonija Vokera”. Tako je, lagano i proračunato, privatni biznis firme „Richar Mancham Co.Ltd.”ugašen i preuzet od strane novih, državnih firmi i agencija. Da bi dodali so na ranu, Vlada je odbila da RMC-u obnovi dozvolu za trgovinu lusterima, koju je očeva firma imala od kada je otac počeo da se bavi trgovinom, pre više od 50 godina.


61

Brz osvrt na moj povratak na Sejšele u aprilu 1992. i Reneovu objavu da njegova vlada razmatra takve slučajeve krađe, kao i naknadu za oštećene. Posle višegodišnjih pregovora, shvatio sam da je sasvim sigurno bilo manjka volje na strani režima da se ti slučajevi pravedno završe. Data obećanja nikada nisu održana. Svaki put kada bih dao političku izjavu, koja se Reneu ne bi dopala, odlagan je razgovor o kompenzaciji za firmu RMC. Na kraju, posle niza godina frustrirajućih pregovora, tokom kojih su od naslednika očeve firme tražili novac, prihvatili smo ponudu od 8 miliona rupija (otprilike 666.000 dolara) nadoknade, za kompaniju koja je svojevremeno vredela deset puta više. Nedugo posle donošenja Ustava Treće Republike, firma „Seychelles Marketing Board” (SMB) preuzela je posao i svojinu RMC-a, da bi se, potom, našla učesnikom brojnih afera i skandala. Predsednik Mičel je odlučio da se ta firma zatvori i umesto nje da se otvori S.M.C. – kompanija, u vlasništvu države, kojom rukovodi bord direktora, koje postavlja predsednik. Danas je STC autonomna u trgovinskom poslovanju, nezavisna od bilo kakvog mešanja države. Vodi je mlada dama, Veronika Laport, koja ima diplomu iz ekonomije, marketinga i ljudskih resursa i masters iz biznisa. Pre postavljanja za izvršnog direktora u STC-u, bila je glavni sekretar u Ministarstvu zdravlja i izvršni direktor u Korporaciji za javni saobraćaj Sejšela (SPTC). Tokom Reneovog predsednikovanja, na čelo SMB-a bio je Mukeš Valabji. Firma je imala državni monopol na uvoz osnovnih namirnica i robe. Predsednik Mičel je smatrao da se takav kontroverzni monopol mora ukinuti i oformio je STC. Danas, STC posluje u trgovini na veliko, distribuciji i proizvodnji. Ima franšize sa kompanijama, koje su nekada poslovale sa SMB-om. Većina poslova u oblasti proizvodnje je privatizovana, a delovi poslovanja koji se odnose na obradu i trgovinu, obuhvataju fabriku kafe i čaja, toalet papira i pekaru.

62


Nedavno sam pozvao gospođu Laport, u njenom kabinetu sa pogledom na luku Viktorija, i rekla je ovo: „STC će nastaviti da širi poslovanje na dobrobit naroda Sejšela. U decembru 2014. otvorićemo hipermarket, prvi na Sejšelima. Taj hipermarket će u svoj rad uključiti i lokalne firme iz privatnog sektora. Htela bih da pomenem i to da su poslovni planovi STC za ovu godinu, da naša kompanija igra važnu ulogu u unapređenju zdravlja naše populacije. Otvorićemo zdravstveno odeljenje u našim supermarektima, gde naši kupci imaju veliki izbor hrane. Važno nam je da naši potrošači znaju da njihovo zdravlje treba da im bude prva briga.”

Rene mi je često obećavao da će SMB čim osnuje svoje nezavisno preduzeće, vlada će izaći sa planom, koji će naslednicima Ričarda Menčama omogućiti da vrate svoju imovinu i pokrenu svoj biznis. Sada, kada STC gradi veliki, impresivni supermarket u prestižnoj Bois de Rose oblasti, naslednici se nadaju da će to obećanje gospodina Renea biti uzeto u obzir. Ali ovog puta, lopta je u dvorištu predsednika Mičela. Od kada je predsednik Mičel ukinuo monopolsku trgovinu, u Viktoriji je osvanulo nekoliko nezavisnih firmi u oblasti trgovine potrošnom robom, svih vrsta. Dok je bilo problema sa prevarama u Forex trgovini (kupovina jedne valute i istovremeno prodavanje druge valute, bez posrednika, a dobit se stiče promenom kursa), niko nije otvarao nove prodavnice, a oni koji su preživeli doba diktature, uvek su bili u manjku sa robom. Poslednjih deset godina otvoreno je nekoliko novih supermarketa. Iako su troškovi života porasli, porasla je i kupovna moć. Danas, imamo ISPC, Kanuuov supermarket, Dokland supermarket, Temooljee supermarket Kumar i Kumar supermarket, Šam Peng Tong, Kim Kun, prodavnice Kontinental i druge – svi u trci za tržištem, zajedno sa STC-om.


63

13. S ejšeli na prvoj liniji informacione i komunikacione tehnologije Ako Sejšeli žele da uspeju u težnji da budu lider među malim ostrvskim zemljama u razvoju (Small Island Developing States, SIDS), da postanu mesto u kome će se slivati investicije, da budu razvijena zemlja, moraju da imaju razvijenu komunikacionu infrastrukturu i usluge, posebno usluge u oblasti internet trgovine. Značajne investicije, neophodne za gradnju podmorskog kabla, ostvarene su značajnim poslovima privatnih kompanija. Vlada pod rukovodstvom potpredsednika Denija Furea radila je ruku pod ruku sa sejšelskom telekomunikacionom kompanijom Cable&Wireless Seychelles, čiji je izvršni direktor Čarls Hamond i kompanijom Airtel, i sklopila partnerstvo za realizaciju projekta, koji je koštao više od 35 miliona dolara. Oko 40% finansiranja projekta obezbeđeno je kroz investicije, a Cable&Wireless je glavni privatni kontributor, sa 34% akcija i vladom Sejela sa 41% akcija, zahvaljujući velikodušnoj pomoći Evropske investicione banke (EIB). Preostalih 60% finansirani su iz kredita EIB i Afričke banke za razvoj (ADB). 15. avgusta 2012. podmorski kabl prvi put je preneo komunikacioni signal od Cable&Wireless-a do Dar es Salaama, povezujući Sejšele sa ostatkom sveta, bržim i modernijim komunikacijama. Gospodin Hamond je o tom razvoju Sejšela, rekao sledeće: „Informacione i komunikacione tehnologije (ICT) su od ključne važnosti za razvoj svih zemalja sveta, omogućavajući rast produktivnosti, nove poslove i projekte, dajući zamah sektoru finansijskih usluga i pomažući u sferi individualnog učenja, što će pomoći svakom Sejšelcu da sam savlada veštine i znanje, neophodno za trku u svetskoj areni. Uz investicije u podmorski kabl, pripremili smo otprilike 15 miliona dolara za popravku infrastrukture i zamenu

64


infrastrukture u mobilnoj telefoniji, novom i bržom. Narednih nekoliko godina Cable&Wireless imaju ambiciju da emituju zvuk, internet i televizijski signal i do 100 mb fiksne telefonije, i do 50 mb mobilne telefonije, za većinu domaćinstava i mobilnih korisnika. Naši klijenti će koristiti bilo koju od naših usluga, bez obzira da li je mobilna ili fiksna. Cable &Wirelss će podržati inovacije na sve načine.”

Do sada, što se potpredsednika Furea tiče, kompanija Inforamtion&Communication Tehnology ima važnu ulogu u razvoju zemlje. Sejšeli su, kao mala ostrvska zemlja u razvoju, nasledili limitiranost u veličini i geografsku izolaciju, zbog čega se ICT smatra kompanijom, koja može da pomogne zemlji da prevaziđe ta ograničenja, korišćenjem tehnologije, koja će graditi mostove sa ostakom sveta. Danas, Sejšeli poseduju snažno internet upravljanje i osnovu, koja omogućava efikasno upravljanje javnim sektorom i ima pozitivne efekte na privredu i celu ekonomiju. Prema izveštaju iz 2013. International Telecomunications Union (UTI) Sejšeli imaju najveći indeks rasta u oblasti inormacione i komunikacione tehnologije (ICT).

14. Sport na Sejšelima Mala ostrvska zemlja, u idiličnom rajskom okruženju, sport shvata veoma ozbiljno. To je jedna od domaćih tema, koja često ujedinjuje ljude, koji se možda ne slažu po nekim političkim, statusnim i drugim pitanjima. Fudbalu pripada najveća pažnja. Sa kombinacijom evropskih i afričkih istorijskih uticaja, fudbal je postao sport broj jedan u kulturi Sejšela. U svetu koji se bori sa ekonomskim problemima i političkom nesigurnošču, velike razlike među ljudima su jedan od ozbiljnih problema. Jaz između bogatih i siromašnih sve je prisutniji, pa su mogućnosti svakog pojedinca različite. Ne uzimajući u obzir geografske barijere, jezik ili status, činjenica da živimo u tehnološkoj eri, čiji nas razvoj pomalo plaši, još živimo u podeljenom svetu, gde je jednakost među


65

ljudima i dalje daleki san. Ali ono što ljude možda najviše spaja, u društvenom smislu, jeste fudbal. Nijedan drugi sport nema takav uticaj danas, kao fudbal. To je igra za široke mase ljudi, od onih koji možda oskudevaju u društvenom statusu ili su možda deca-beskućnici na ulicama Mogadiša, ili su možda milijarderi koji pripadaju Londonskoj eliti. U tome je simbolika njegove važnosti, njegove globalizacije, zbog koje ga nazivaju „igrom za ceo svet”. Fudbal je najpopularniji sport širom Evrope, Afrike, i Južne Amerike, dok krči sebi put u Severnoj Americi, Australiji i Africi. Postao je globalni fenomen ili je to već izvesno vreme. Što se tiče Sejšela, fudbal se bori sa problemima, a najveći je nedostatak novca da se najbolji igrači zadrže u zemlji i da se razvijaju novi kapaciteti. Ne iznenađuje da je jedan od najboljih fudbalera, Mišel Mansijen, svoju vernost dao Engleskoj, a najbolji i grači u nacionalnom timu rade na druge poslove, da bi izdržavali porodice. Prema podacima FIFE, Sejšeli su na 176. mestu svetske rang liste. U nastojanjima da se kvalifikuju za takmičenja u okviru Confederation of African Foodball (CAF). Sejšeli ne igraju loše na domaćem terenu, ali imaju problema kada ne igraju kod kuće. Drugi sportovi takođe pobuđuju veliko interesovanje, što se može pripisati kosmopolitizmu koji poseduju zemlja i građani Sejšela. Košarka i rukomet su tradicionalno atraktivni sportovi u zemlji, koji ostvaruju dobre rezultate na domaćem terenu, ali se ipak još moraju boriti za bolju poziciju na regionalnim i svetskim takmičenjima. Zemlja je ostvarila veliki uspeh sa rukometnim ženskim timom, osvojivši 2001. Afrički šampionat, ali od tada nema značajnije rezultate. Zauzimajući 104. poziciju na svetskoj rang listi, Sejšeli su se našli u sendviču između Filipina i Švajcarske, što se pre može nazvati gubljenjem vremena, nego bilo kakvim rangom. Sejšeli su imali mali tim, koji je zemlju predstavljao u više disciplina na Olimpijskim igrama. Prvi put Sejšeli su učestvovali na Olimpijadi 1980. i od tada stalno učestvuju na igrama, osim na onim u Južnoj Koreji 1988.

66


Sportovi, u kojima imamo predstavnike na takmičenjima su plivanje, jedrenje, atletika, dizanje tegova, badminton i naravno boks. Uprkos naporima onih koji se takmiče za zemlju, Sejšeli još nisu osvojili medalju. U sportskom smislu, može se reći da je najveći uspeh zemlje bilo održavanje sportskih igara zemalja Indijskog okeana. Sejšeli su na njima završili na trećem mestu, sa čak 57 zlatnih medalja, iza ostrva Le Reunion i Mauricijusa, ali ispred Madagaskara i Maldiva. Prema Đovaniju Rusou, nedavno imenovanom izvršnom direktoru Nacionalnog sprotskog saveta (NSC), glavni cilj u ovom trenutku je dati prioritet određenim sportovima, u zavisnosti od budžeta i očekivanih rezultata na međunarodnom nivou. Verujem da imam pravo kada čestitam vladi i ministru Meritonu na podršci, koju daju sportu na Sejšelima, malim po veličini, ali sa važnim pozitivnim uticajem u regionu, kada je reč o nekim sportskim disciplinama. Još važnije od osvajanja medalja jeste to što je sport za promociju jedinstva zemlje, dok promovisanje duha Olimpijskih igara, ne ostavlja prostor za pristrasna shvatanja.

15. P reduzetnici drmaju i pokreću svet U većini društava danas, stvari se ne dešavaju same od sebe. Mnogo je ustaljenije da se stvari dešavaju, kada pojedinci koji imaju dobru volju i viziju, odluče da naporno rade i kako bi viziju i snove pretvorili u stvarnost. Na kraju, kada se ostvari uspešan posao ili se izgradi zgrada, dobro je osvrnuti se unazad i sagledati šta je urađeno. Dobar je osećaj kada neko zna da će po završenom poslu zaraditi novac, koji će iskoristiti za nastavak poslovanja i razvoj. Sejšeli, koji za sebe kažu da su „odlučna zemlja u pokretu”, imaju zavidan broj preduzetnika, koji drmaju i pokreću svet. Bez sumnje, ima onih koji su profitirali na partijskoj politici i samim tim našli lakši način da dođu do „uspeha” i „slave”. Ali ima i drugih, koji su uprkos političkom progonu, preživeli i napreduju kroz turbulentne


67

vode loše politike, postavši uspešni igrači u ekonomskoj sferi naše zemlje. Mark Hoaro je svakako ostavio trag kao aktivni igrač, ponekad igrajući otvoreno, ponekad iza scene. U nekoliko privrednih sektora važnih za zemlju, pored svojih kompanija, koje su predstavništva BMW-a, Xerox-a, i drugih vodećih svetskih brendova, Mark Haoaro je kontantno investirao u štampu na Sejšelima i pokretanje lista Today, koji je najuticajniji dnevni list u zemlji. U sektoru putovanja, trgovine i turizma, ime Džoa Alberta je prepoznatljivo. On je vlasnik Creol Travel Service-a, jedne od najvećih operatera, koji ulaže u nekretnine, hotele i transport. Kompanija takođe održava i saobraćaj katamaranima između ostrva Praslin i La Digue. Džo Albert je od sebe stvorio „velikog navigatora” u turbulentnim vodama naše lokalne politike. Iako je njegov otac Džozef Alber Stariji bio jedan od najvećih zemljoposednika na Sejšelima, Rene nikada nije uzeo ni pedalj tog imanja, uprkos tome što je izigravao Robina Huda na račun imetka drugih. Ironija je to što je Džou Albertu bilo dozvoljeno da se još obogati, u vreme Druge republike, kada je njegova kompanija „United Concrete products Seychelles” (UCPS) uživala monopol u proizvodnji, marketingu i prodaji proizvoda od betona za građevinsku industriju. Tu sreću, u vreme Druge Republike, nisu imali Keti i Miki Mason, čija je turistička kompanija „Mason’s Travel” trpela veliku štetu, verovatno zbog toga što se otvoreno protivila Mosonovom državnom udaru. Ali, zahvaljujući vitalnosti, napornom radu i vrednom lokalnom osoblju, na čelu sa energičnim Marlonom Naikenom „,Mason’s Travel” je preživela jednopartijsku državu i razvila se u vreme Treće Republike, a taj razvoj traje i danas. Porodica Masons je ponosni vlasnik Denisovog ostrva, koje je delimično pretvoreno u turistički rezort sa pet zvezdica, dok se na drugom delu ostrva razvijaju poljoprivreda i ekologija. Ne može se govoriti o turizmu na Sejšelima, bez pominjanja Luja d’Ofeja, vlasnika L’Archipel hotela na ostrvu

68


Praslin. Njegov hotel stekao je reputaciju najboljeg butik-hotela na Sejšelima, uglavnom zahvaljujući menadžerskom duhu svog vlasnika. Dobro su poznati stavovi d’Ofeja o tome kako razvoj turizma na Sejšelima treba da izgleda, s obzirom na to da je sarađivao sa državnim sektorom turizma u različitim vladama, u zemlji. Drugi nedavno renovirani butik-hotel, koji se nalazi nedaleko od L’Archipel hotela, je „Iles des Palmes” u mestu Anse Tamaka, koji poseduje i vodi Kristofer Gil. Govoreći o Luju d’Ofeju, padaju mi na pamet drugi pripadnici porodice d’Ofej, koji su bili aktivno uključeni u razvoj Sejšela. Lujev sin Žan Mark d’Ofej osnovao je odličan posao sa uvozom i distribucijom vina, koji podrazumeva i ekskluzivno pravo na Taittinger, kojim snabdeva veliki broj hotela sa pet zvezdica. Tu je i Gonsaž d’Ofej, koji vodi jedno od privatnih preduzeća za snabdevanje brodova u luci Viktorija. Tu su i braća d’Orfej sa prestižnom firmom „Takamaka Rum Fame” i Mark d’Orfej jedan od vodećih inženjera na ostrvu. Posao inženjera neodvojiv je od građevinske industrije, koja je donela veliko bogatstvo i uspeh mnogim kompanijama poslednjih godina. Ko su glavni igrači na terenu? Ne može se ignorisati ime Vidžaja Patela. Njegovo ime je svuda. Čak je i Internacionalna škola na ostrvu Praslin, nazvana po njemu. Vidžaj je došao na Sejšele da radi za Laxmanbhai Grupu, firmu koja je gradila „Mahe Bič Hotel” ranih 60-ih godina prošlog veka, pre nego što je zemlja stekla nezavisnost. Kada je Vidžaj došao ovde, bio je Indijac. Danas je građanin Sejšela, više nego rođeni Sejšelci, zbog svoje filantropije. Ume da pravi novac, ali ga mnogo i daje. Njegov marketing ponekad je meta kritika onih koji su ljubomorni na njegov uspeh, ali Vidžaj je stamen i gura dalje. Uvaženi je član Rotari kluba, a njegova dostignuća u građevinarstvu obuhvataju i izgradnju Eden Island Projekta, vrednog milione dolara. Poseduje više od 90 odsto svoje kompanije, pa je u znatnoj prednosti u odnosu na druge izvršne direktore u njoj, zbog čega ne mora da traži saglasnost kada želi da kompanija da donacije i pomogne nekome.


69

Još jedan od vodećih igrača u građevinskoj industriji u zemlji je Allied Builders (Seychelles) Limited. Sa projektima koje radi na susednim ostrvima u Indijskom okeanu, Rodrigesu i Mauricijusu, može se reći da kompanija ima i regionalni značaj. Na njenom čelu je ekstrovertni i uvaženi građevinski inženjer Pravin Darad, kome su desna ruka predsednik kompanije K. K. Patel komandant vitezova u nacionalnoj gardi Mauricijusa. Kompanija Allied Builders je veoma kreativna u društvenom životu zemlje, značajnim učešćem brojnim humanitarnim i dobrotvornim akcijama. Kompanija poseduje firmu „Le Relax Group of Hotels”, prisutnu na Maheu, Praslinu i la Digu. Sa drugačijim marketingom od drugih kompanija „,Laxmanhai Group”, koju vodi Ravdži Premdži Ragvani ima čvrstu reputaciju „pionira građevinske industrije na Sejšelima”. Ta firma, sa sedištem u Najrobiju, tokom 60-ih godina je učestvovala u izgradnji Mahe Beach Hotela, u ime Hallways Goup-e iz Londona. Od tada, kompanija je ojačala, gradeći ekskluzivne hotelske rezorte, kao što su Four Seasons, Le Meridiene Fisherman’s Cove, Lemuria Resort, Maisa Luxury Resort, i Spa i Hilton Seychelles, Northolme Resort&spa. U sklopu priče o Sejšelima, kao zemlji u zamahu, treba reći da je mnogo pravnika koji su uključeni u taj proces. Neki od njih rade poslove u različitim oblastima, dok su drugi specijalizovani za određenu sferu poslovanja. Filip Bul izgradio je ime, ne samo na Sejšelima, već i kao međunarodni stručnjak za off-shore bankarstvo, privredno pravo i druge srodne oblasti. Osnovao je kancelariju u nekoliko off-shore jurisdikcija, kao što su Devičanska ostrva. Njegov najvažniji klijent je Rusija. Pre dve godine, Bula je pozvala kineska vlada da razgovaraju o mogućnostima off-shore bankarstva. Očigledno je da je jedan od Bulovih hobija „državna politika”. Kad god se održavaju predsednički izbori, Bul je predsednički kandidat. Kandidatura na predsedničkim izborima mu omogućava da se direktno obrati naciji u vezi ključnih pitanja u zemlji. Inteligentni i obrazovani građani impresionirani su onim što im Bul govori, ali bez odgovarajuće partijske organizacije koja bi

70


stajala iza njega, gospodin Bul neće dobiti mnogo glasova, niti podršku neobrazovanih i nepismenih građana zemlje. Ako Filip Bul postane dobar govornik, onda je i Bernard Džordž, vrlo aktivan u politici kao glavni pravni savetnik opozicije. Sa diplomom Oksford univerziteta, Džordž je „momak za sve”, oženjen takođe veoma uspešnom pravnicom Anetom Džordž, takođe aktivnom u političkom životu zemlje. Kada je reč o pravnom sistemu Sejšela, aktivna su dva bivša državna tužioca. Jedan je Frensis Čang Sam, a drugi je Pesi Pardivala, koji je osnovao advokatsku kancelariju, u kojoj su značajna imena, kao što su Konrad Lablaš, Divino Sabino, Zara Pardivala i Žan-Mark Lablaš. Ne iznenađuje da su Čang Sam i Pardivala pravni savetnici nekih od najuspešnijih kompanija na Sejšelima. Najuspešniji advokat 60-ih godina bio je Ramniklal Valabhji, koji je bio prinuđen da ode u egzil, u London, nakon što su on i njegov nećak Kieran Šah, posle državnog udara i izgubili kontrolu nad firmom. Kieran Šaj je ostao i razvio je sopstveni posao. Ako ste Francuz ili građanin frankofonske zemlje, i želite da vaš poslovni dosije vodi pravnik koji tečno govori francuski, onda je Maitre Daniel Bel osoba za vas, koja je godinama živela u egzilu, u Francuskoj. Danas je naveći stručnjak za krivično pravo na Sejšelima Nikol Gabrijel, koji je počeo praksu kao diplomata Komonvelta, zastupajući interese malih ostrva u Ujedinjenim nacijama. Mnogo je pravnika na Sejšelima, ali ne poznajem ih sve. Danas, Sejšeli imaju vrlo aktivnu Privrednu komoru. Njen predsednik je Marko Frensis, koji ima dobru reputaciju u off-shore finansijskom poslovanju. On je, uz podršku ljudi iz Upravnog odbora, kao što je Đulijeta H. Sikobo-Aziz, od komore napravio instituciju, koja ima važnu ulogu u društvenom i ekonomskom razvoju Sejšela. Neko ko bi takođe bio dobar predsednik Privredne komore je, nesumnjivo, Pol Čou iz kompanije FIFCO (First International Financial Company), ugledno ime iz off-shore finansijskog poslovanja. U lokalnim medijima, Čou redovno objavljuje članke o ekonomiji, finansijama i monetarnoj


71

politici. Neki ga opisuju kao čoveka sa jednim okom u carstvu slepih, ali sigurno je da niko bolje od njega ne poznaje te oblasti, što potvrđuje i svojim kolumnama. Ima i dugih ljudi u finansijskom sektoru na Sejšelima, koji su dobro zaradili poslednjih godina, a jedan od njih je i bivši zamenik predsedavajućeg parlamenta, Šelton Džoliser. Njegova kompanija „International law and Corporate Services” je najviše aktivna u Južnoj Africi. Najčitaniji dnevni list na Sejšelima je nesumnjivo Today, u vlasništvu Nikol Tiran-Žeradi, poznate advokatice, i glavne i odgovorne urednice lista. Sejšelski list Today je isto što i USA Today u Sjedinjenim Državama, i štampa se u istom impresivnom formatu. Generalno govoreći, Nikol Tiran-Žerardi uživa veliki respekt u društvu, ali je ta žena stvorila sebi i neprijatelje, zbog privrženosti istini u novinarstvu. Nikol je pre advokat, nego što je diplomata, pre je sudija nego što je ambasador. Njeni tekstovi su uvek aktuelni i precizni. Najpouzdaniji i najuticajniji dnevni list, koji je više-manje glas Vlade, jeste National, čiji je glavni urednik Žerard Govinden. Njegova desna ruka je urednik Robert Andre, dugogodišnji i ugledni novinar. Osoba čija je glavna odgovornost da privuče investicije na Sejšele, jeste Rupert Simeon, izvršni direktor „Seychelles Investment Bord”-a. Ustanovljen je 2004. u cilju privlačenja investicija u zemlju. Njihov strateški plan je da obezbede priliv investicija u i kroz zemlju, direktno u projekte koji će obezbediti stabilan privredni rast i podržati viziju da Sejšeli postanu vodeći finansijski centar u regionu. Simeon je diplomirao investiciono bankarstvo i finansije na Univerzitetu Velsa, u Bangoru. U sektoru avijacije, Sejšeli su prošle godine zaključili 11 ugovora u oblasti aviosaobraćaja, sa mnogim zemljama, od Brazila do Saudijske Arabije. Najzaslužniji za te pregovore je Žilber Fure, izvršni direktor Civilne avijacije Sejšela (SCAA). Kada je Fure počeo karijeru, bio je metereolog-asistent, napredovao je do mesta direktora aerodroma, da bi 2005. postao generalni direktor. Zahvaljujući ugovorima u

72


oblasti aviosaobraćaja, kompanija „Air Seychelles” uvela je i nove usluge, koje joj omogućuvaju partnerstva sa različitim avio-kompanijama u svetu. Nedavno je objavljeno da su Sejšeli pozvali naftne i gasne kompanije na tender za eksploataciju tih energenata na Sejšelskom platou, i da je vlada potpisala ugovore sa „Japanese Oil, Gas and Mineral Corporation”. Trenutno, postoje dve kompanije „Afren PNC” i „Australia’s WHL Energy” koje polažu pravo na eksploataciju resursa na Sejšelima. Čovek koji vodi pregovore o istraživanjima je Edi Bel, izvršni direktor kompanije „Petro Seychelles”. Bel ima prvoklasnu diplomu iz hemije Lankester univerziteta, u Velikoj Britaniji, a studirao je i geologiju na univerzitetu u El Pasu, u Teksasu, gde je 1987. završio master studije. Od 2005. do 2012. bio je zamenik izvršnog direktora kompanije „Seychelles petroleum”, koja je imala monopol na uvoz i distribuciju naftnih proizvoda. Osećanja su mi pomešana kada se pokrene pitanje eksploatacije nafte u vodama Sejšela. Često se pitam da li je to prirodno bogatstvo blagoslov ili kletva. Sećam se da sam pre nekoliko godina, zamolio lidere Pacifičkih ostrva, u Tokiju, da se mole Svevišnjem, da jedino ulje (oil) koje će otkriti na svojim teritorijama, bude kokosovo ulje. Šta bi bilo kada bi Sejšeli, sa 100.000 stanovnika, otkrili značajne naftne rezerve? Koliko bi ostrvljana ostalo u zemlji, a koliko njih bi otišlo u Pariz, na vinske i šampanjac ekskurzije? Znamo šta se desilo sa australijskim Aboridžinima, koji svaki mesec od vlade dobijaju ček. Možda bismo mogli da imitiramo Norvešku, koja je minimizirala uticaj velikog prirodnog bogatstva na život svojih građana, uplaćujući deo profita od eksploatacije i prodaje nafte u Nacionalni penzioni fond. SEYEPEC (Seychelles Petroleum Company) bila je u velikim finansijskim problemima godinama, dok vlada nije pozvala Kapetana Gi Adama, uspešnog u poslovima za prekomorski transport nafte. Tek što se povukao u penziju iz trgovačke mornarice i preselio na Floridu, vlada Sejšela mu je poslala SOS da na šest meseci preuzme rukovođenje SEYPEC-om. Gi Adam je obavio sjajan posao, zbog čega je ostao na čelu


73

kompanije više od 15 godina. Kada se penzionisao, SEYPEC je posedovao flotu od šest tankera, od kojih su pet okeanima transportovali naftne derivate do luka širom sveta. Kompanija „Seychelles paradise” radi lokalno, snabdevajući domaće tržište vitalnim naftnim derivatima. Zahvaljujući tome što tankeri SEYPEC-a plove svim okeanima, sa istaknutom zastavom Sejšela, ona se zavijorila na Temzi, u vodama Japana, Australije, Grenlanda. Kada se Kapetan Adam povukao, da bi se bavio privatnim biznisom i posvetio svom hobiiju – golfu, zamenio ga je Konrad Benoaton, ugledni izvršni direktor firme SIBA (Seychelles International Business Authority). SEYPEC je danas kompanija koja se brzo razvija, značajno doprinoseći ekonomiji Sejšela. Postoje brojni preduzetnici, koji drmaju i pokreću svet, doprinoseći uspehu naše nacije od svega 90.000 stanovnika. Da pomenem i Roberta Genes-Kupera, čija kompanija „Chelle Medical Limited” godišnje u SAD izvozi milione laringealnih (LMA) maski, proizvedenih na Sejšelima. Te maske omogućavaju dotok čistog kiseonika ili gasa za anesteziju pacijentu tokom operacije. Milioni Amerikanaca koji su prošli operacije, nisu bili svesni da im je, ručno rađena maska sa Sejšela, u Indijskom okeanu, pomogla da dišu tokom komplikovanih hirurških zahvata. Genes-Kuper je ponosni građanin Sejšela, koji značajno doprinosi humanitarnim i dobrotvornim akcijama u zemlji. On je jedan od onih investitora, koji pomažu Sejšelima da budu zemlja u pokretu.

16. Nacionalno pomirenje Jačanje nacionalnog pomirenja je najizazovniji zadatak za predsednika Džemsa Mičela, ako želi da za sobom ostavi uglednu zaostavštinu. Povodom proslave 10 godina od njegovog izbora za predsednika, organizovao je svečanost u Predsedništvu i otvorio izložbu, sa fotografijama mnogih dostignuća zemlje u tom periodu i njegovih susreta sa svetskim liderima, uključujuči

74


i onaj sa Papom Benediktom XVI. Uveče, sve zvanice koje su bile pozvane na izložbu, pozvane su i na promociju predsednikove knjige „Ostrvska zemlja i Globalno more”. To je obimno izdanje, u kome su sabrani svi govori koje je predsednik održao poslednjih 10 godina. U većini govora predsednika Mičela, ističe se tema nacionalnog pomirenja. U vezi sa tim, dve neočekivane incijative koje je predsednik pokrenuo bilo je uklanjanje kontroverznog spomenika koji je prethodni predsednik Rene podigao posle državnog udara, nazvavši ga „Zonm Lib” (slobodan čovek), kako bi odao počast „borbi za slobodu na Sejšelima”. Kako je narod Sejšela mnogo više patio u vreme jednopartijske države gospodina Renea, spomenik Zonm Lib većinu građana je podsećao na patnje pod diktatorskim režimom, hapšenja i zatvaranja političkih neistomišljenika, oduzimanja zemlje bez naknade. Taj spomenik bio je podsetnik na hiljade komšija i prijatelja, koji su bili prinuđeni da odu iz zemlje. Predsednik Mičel je shvatio da je Zonm lib vremenom postajao sve više spomenik sramote i odlučio da ga neprimetno ukloni sa prometnog trga u prestonici Viktoriji. Narod Sejšela je prvi put čuo za ideju nacionalnog pomirenja, kada sam se vratio u zemlju posle 15-ogodišnjeg egzila. Vratio sam se u duhu „Aposlotola nacionalnog pomirenja”. Tada sam shvatio da sejšelsko društvo treba da prođe kroz proces lečenja, ako želimo da se ujedinimo. I pre sticanja nezavisnosti, pokušao sam da radim na nacionalnom jedinstvu sa gospodinom Reneom i priključenju njegove partije mojoj, u formiranju koalicione vlade. Cilj nam je bio da se zajedno suočimo sa izazovima budućnosti, koji su pred našom malom zemljom, koja sama brodi kroz turbulentne vode velikog sveta. Ta saradnja bila je dobra, jer je narodu Sejšela donosila više jedinstva, a manje podela, uoči sticanja nezavisnosti. Ali, gospodin Rene je imao lične ambicije. Kako nije mogao da postane predsednik demokratskim putem, 1977. organizovao je državni udar i proterao me iz domovine na više od 15 godina.


75

Kada me je predsednik Rene pozvao da se vratim da bismo obnovili višepartijski demokratski sistem, shvatio sam da se vraćam na teren, koji je obeležen njegovom vladavinom, pravilima, sudijama koje je on postavio. Dogovorili smo se da on i dalje kontroliše armiju, koju je formirao, i koju su trenirali vojnici iz Severe Koreje. Kada sam se vratio, hiljade mojih simpatizera bilo je razočarano mojom idejom o nacionalnom pomirenju. To im je izgledalo kao kapitulacija. Neki su od mene očekivali da budem borbeniji, ali duboko u sebi shvatio sam da je podrška glasača za pobedu na predsedničkim izborima, manje važna od potrebe da zemlja prođe kroz proces lečenja. Nije ni bilo čudno što nisam mogao da pobedim na predsedničkim izborima, jer je hiljade mojih simpatizera živelo u egzilu, a predsednik Rene je kontrolisao Vladu. Druga inicijativa predsednika Mičela, koja nas je iznenadila, bio je njegov poziv uglednom pravniku Bernardu Žoržu, jednom od vodećih članova Narodne partije Sejšela (SNP), vodeće opozicione partije u zemlji – da predstavi svoju knjigu. Gospodin Žorž je godinama bio član skupštine i nažalost izgubio priliku da govori o nacionalnim pitanjima, kada je njegova partija odlučila da bojkotuje poslednje predsedničke izbore, na kojima je Mičel reizabran. Ovo je deo Bernardovog govora: „Nije tajna da sam politički protivnik predsednika i da sam godinama meta kritika njegove administracije i politike. Nešto od toga je i u knjizi... Ova zbirka vaših govora... je važan parametar i osnova za dve strane – za one koji žele da rade prema vašim idejama, ali i za one koji su ne manje važni, a koji kritikuju vaše metode. Obe strane su važne, jer političari i lideri stimulišu i sledbenike i protivnike da rade bolje. Francuzi imaju izreku: Du choc des idee jaillit la lumiere...Vaše reči neće dobiti sveopšte odobravanje. Neki će vas kritikovati, a neke ćete inspirisati. Neki će vaše govore smatrati suviše pristrasnim, nedovoljnim da dosegnu više i dalje. To je problem sa pisanjem – otkrivate sebe zarad čestitki i kritika.

76


...Prve reči vaše knjige su: „Dozvolite mi da završim tamo gde ste počeli”. Ovo je novo vreme. Vaš poziv meni, građanine, da dođem u Predsedništvo i predstavim knjigu vaših predsedničkih govora, veći je simbol novog vremena, nego što bi se to rečima moglo iskazati. Ali, dozvolite nam koju reč, ipak: U drugom poglavlju, rekli ste: „da nikada ne zaboravimo jedinstvo naroda, koje je naše bogatstvo i naša snaga. Prošlost je otišla u istoriju. Usredsredimo se na budućnost. Budućnost naše zemlje. Dokle god budemo jedinstveni, ne postoji ništa što ne možemo da uradimo. Novi Sejšeli su jedinstveni Sejšeli”.

Dva dana kasnije, 17. aprila, glavni i odgovorni urednik Nikol Tirant-Žerardi objavila je sledeći tekst u svojim novinama Today in Seychelles: Duh jedinstva zemlje „Ovo je zaista vreme velikih promena. Videti opozicione lidere i političare da se okupe u ime jedinstva zemlje, neko bi mogao da se pita šta je motor takve promene. Ali, dok duh ovog našeg vremena promena zahteva novo doba i nove Sejšele, sećam se stare izreke da se ljudi nikada ne menjaju. Niti, kako kažu, ono što radi pojedinac može doneti prave, fundamentalne promene, neophodne za zaceljivanje rana i prevazilaženje razlika između ljudi, nepopravljivo podeljenih pohlepom i arogancijom jednih, i osećajem nepravde drugih. Jedinstvo zemlje se ne stvara samo rečima i obećanjima, već i delima. Nije jači onaj ko je pobedio, već je pobednik onaj koji je podigao nokautiranog protivnika. Laži su najveći izazov. Ako je jedinstvo zemlje najvažniji cilj, onda su dela pobednika, ključ za uspešno ujedinjenje zemlje, dela koja će nas ubediti u iskrenost njegovih namera. Uprkos nečijim namerama, njegov postupak može izgledati i snishodljivo, ili ga posmatrač može smatrati bednim pokušajem. Kao posledicu toga, imaćemo manje jedinstva nego što ga je bilo pre.


77

Kada govorimo o jedinstvu naroda, tu ne mislimo na to da svi treba da se stopimo u bezličnu masu, u kojoj će svi egzistirati zarad većeg cija, koliko god taj cilj velik bio. Ako želimo da sačuvamo svoju individualnost i jedinstvenost, onda trajno ujedinjenje mora da bude cilj. A to se može postići samo kada sve strane u unutrašnjem konfliktu, budu shvatile, poštovale i prihvatile da druge strane ne misle i ne ponašaju se kao oni. Ovo je moj doprinos sporu. Sve dok neko ne bude mogao da slobodno izrazi svoja shvatanja i mišljenje, bez obzira koliko kritična ona bila, bez stalnog traženja tuđe greške, napadanja drugog zbog te kritike – neće postojati pravo jedinstvo, jer ne može neko da misli i govori isto što i drugi. Pretvarati se da je drugačije jeste strašna nepravda, koja se nanosi duhu pravog jedinstva zemlje. Ako je jedinstvo ono što je potrebno zemlji da bi išla napred, a mi nismo u stanju da prepoznamo i prihvatimo tu istinu, onda smo definitivno osuđeni da lutamo u pustinji „četiri puta po četrdeset godina”. Jedinstvo zemlje mora mi dozvoliti da imam svoj prostor – prostor u kome ću se kretati, govoriti, misliti i pisati.”

Interesantno je reći da je na promociji knjige, predsednik Mičel izabrao mene i još dve osobe da nam javno uruči knjigu. Smatrao sam da je to javno priznanje predsednika za ulogu koju sam imao u promovisanju nacionalnog pomirenja. Ali nisam znao da u knjizi postoji lična posveta, u kojoj predsednik kaže: „Za Džima, uz duboko poštovanje tebe kao državnika, tvog velikog duha i tvoje beskrajne podrške u stvaranju Novih Sejšela. Tvoje mudro liderstvo i saveti, tvoja filozofija „Sejšeli, pre svega” i promovisanje nacionalnog jedinstva i pomirenja, iskreno su me motivisali. Uz duboku zahvalnost i najbolje želje, Džejms

Naravno, više bih voleo da su te reči javno izgovorene u predsednikovom obraćanju te večeri.

78


Da, predsedniče Mičel, za 10 godina vladavine, Sejšelima ste dali ogroman optimizam. Te reči sam mu posvetio u specijalnom izdanju lista Nation, verovatno najtiražnijim dnevnim novinama u zemlji. „Neverovatno je pomisliti da je predsednik Mičel na čelu državnog kormila gotovo 10 godina. Ako je neko naginjao ka tome da ga smatra samo nastojnikom, koji je dobio mandat posle predsednika Renea, demokratski izabran predsednik Mičel je pokazao da on nije ničije kučence. Mičel je pokazao da je imao snage da bude svoj čovek, čovek koji je stvorio svoj stil vladanja, u težnji da ostvari pravedne ambicije i iza sebe ostavi dostojnu zaostavštinu. Nema sumnje da je pridobio veliko poštovanje, zbog čega ga danas smatraju liderom „odlučne zemlje” u pokretu. Njegov najveći izazov ostaje promovisanje i jačanje stabilnosti zemlje, kroz jedinstvo, koje se mora postići promenama u srcima, a ne silom ili manipulacijom. Imajući u vidu stanje u zemlji danas, predsednik Mičel je pravi čovek, na pravom mestu, u pravo vreme. Džejms R. Menčam

Da, možda je jedina osoba koja bi u današnjim uslovima mogla da donese trajno pomirenje i da ojača jedinstvo zemlje, upravo predsednik Mičel. Ali kao što sam već rekao, to se može postići samo promenom u našim srcima i duhom pravog jedinstva, o čemu je pisala Nikol Tirant-Žerardi, a ne površnim jedinstvom uvedenim na silu, ili manipulacijom. Predsednik Mičel mora da pokaže da ima srce, želju, karakter i odlučnost da to sprovede. Jednom mu je trebala partija. Danas, partija očekuje od njega da bude državnik. Naravno, samo istorija će pokazati kako se ta priča završava, kao i kako će uticati na ono što će predsednik Mičel ostaviti za sobom.


79

17. Učiti od drugih Dok Sejšeli grabe ka budućnosti, kao odlučna zemlja u pokretu, smeštena u Indijskom okeanu, neophodno je da otpočnemo na jedinstvenoj osnovi proces nacionalnog pomirenja, ali i da bolje sagledamo uspehe i promašaje koje su neke druge nacije na tom putu imale. U vezi sa tim, možemo da učimo iz primera Bahama, arhipelaga od 700 ostrva u Karipskom moru, nedaleko od američke obale. Posetio sam više od 30 tih ostrva, u vreme dok sam živeo u Londonu i radio sa kompanijom „Vladi Private Island”, čije je sedište u Hamburgu. Iz svoje londonske baze, sprijateljio sam se sa Antoniom Robertsom, koji je u to vreme bio visoki komesar Bahama u Londonu. Moja knjižica „Island Splendour” sadrži različite anegdote o nekim privatnim ostrvima na Bahamima. Istorija Bahama ima mnogo sličnosti sa istorijom Sejšela. Dok su se Sejšeli, u svojoj ranoj istoriji, našli „u makazama”, između Francuske i Engleske, bitka oko Bahama vodila se između Španije i Engleske. Potom je vlasništvo nad nekim ostrvima, pripalo čuvenim gusarima. Dok se za Sejšele vezuje ime Olivijea Levasura (alias La Buse), ime Bahama vezuje se za britanskog gusara Crnobradog. Bahami su stekli nezavisnost od Velike Britanije mirnim putem, 10. jula 1973. tri godine pre Sejšela. Po sticanju nezavisnosti, pod vođstvom premijera Lindena Pindlinga, naučena je važna lekcija. Tokom kolonijalnog perioda, veći deo privrede Bahama bio je u rukama belaca. To je prouzrokovalo veliko nezadovoljstvo među većinskim stanovništvom, koje je ranije bilo roblje i otišlo u Sjedinjene Države posle Američkog rata za nezavisnost. Dakle, postojalo je inicijalno neraspoloženje prema beloj rasi, koje je prethodilo sticanju nezavisnosti. To je stvorilo osnovu za saradnju lokalnih političara na Bahamima i pokreta „Black power” na kontinentu. Kao posledica toga uskoro su sve hotelske sobe na Bahamima ostale prazne. Lokalni stanovnici naučili su da, uprkos

80


subtropskoj morskoj klimi, prelepim plažama, kristalno plavom moru, nijedan gost neće doći na bilo koje ostrvo arhipelaga, ako je politička atmosfera negostoljubiva i neprijateljska. Takva situacija vodila je ozbiljnim posledicama i pokušajima Bahama da stvore utisak gostoljubivosti. Otkrili su da takav pristup ima više prednosti. Danas su Bahami među najgostoljubivijim nacijama na svetu za posetioce iz celog sveta. Za njih su dobrodošli ljudi svih nacionalnosti i boja kože, iz Azije, Evrope, SAD i Kanade. Mogu lično da potvrdim postojanje tog novostvorenog osećaja zrelosti i prosvetljenja, jer sam bio na Bahamima neposredno pošto je taj arhipelag stekao nezavisnosti, kada je većina hotelskog smeštaja bila prazna. Bahame sam posetio i 2014. Ta lekcija o moralu koju su Bahami naučili, primenjuje se i na Sejšelima, a uspeh Sejšela u turizmu zahteva dobrodošlicu svim ljudima, bez obzira na iskustvo koje zemlja ima iz prošlosti. Bahami su godinama bili odlučna nacija u pokretu, i srećom, dok je u zemlji bilo dosta političkih kontroverzi, uvek su uspeli da zadrže visok stepen demokratije, bez iskustva sa jednopartijskim sistemom. Sadašnja situacija na Bahamima i istorijsko iskustvo te zemlje, može otvoriti oči Sejšelima, koji su takođe nacija u zamahu. Gradovi Nasau i Friport na Bahamima, su među najvažnijim off-shore bankarskim i finansijskim centrima, nadomak Amerike. Značajan je broj stranaca koji poseduju vlasništo nad zemljom, što ima i pozitivne i negativne efekte na celokupnu nacionalnu strukturu. Vlada Bahama saopštila je da je zainteresovana za osnivanje nacionalnog fonda, koji bi stvorio mrežu imućnijih pojedinaca, sa kapitalom od 100.000 dolara do milion dolara (HNMIs), da bi zadržali trajno boravište na ostrvima, kroz ulaganje u državne obveznice. To bi bila alternativa davanju stalnog boravišta na Bahamima, na osnovu kupovine nekretnina. Portparol Vlade saopštio je da se takva inicijativa razmatra kao deo sveobuhvatnih reformi, koje vlada sprovodi,


81

u cilju davanja stalnog boravišta, sa pravom na rad i dobijanjem državljanstva. Takve promene se razmatraju u okviru plana da se u zemlju privuku imućniji pojedinci, kako bi pokrenuli ekonomiju. Trenutno, jedina dobrobit za Vladu jeste nadoknada koja se plaća za dobijanje trajnog boravišta na Bahamima. Smatra se da bi novi fond podigao prag za stalni boravak i omogućio razvoj zemlje. Obveznice bi mogle da donesu kamatu i vremenom se isplate, ili bi neke bile nenaplative. Mnogo takvih ideja dolazi iz privatnog sektora, i vlada ih razmatra. Sejšeli bi mogli da razmotre takve ideje za razvoj zemlje, među kojima bi bila i ona o stvaranju mreže imućnijih pojedinaca, koji bi doprineli razvoju. Niti budućnost Sejšela, sa njihovih 110 ostrva, niti budućnost Bahama sa 700 ostrva, može da se planira bez uzimanja u obzir kineskog prodora u regione Indijskog okeana i Karipskog mora. Nedavno je Izvozno-uvozna banka Kine dala 3,6 miliona dolara za izgradnju turističkog rezorta sa 3.800 soba, u okviru kojeg će biti i najveći kazino na Karibima. Kinezi su prvobitno tražili 10.000 radnih dozvola za njihove građevinske radnike, ali je Vlada Bahama dala samo 5.000 dozvola, za taj projekat. Kinezi su dali i pomoć od 30 miliona dolara, za izgradnju modernog stadiona, a pomažu i u izgradnji kargo-terminala u luci u Friportu. Ne čudi da najveća kineska brodska transportna kompanija COSCO širi poslove u svetu. Kineski interesi i na Sejšelima i na Bahamima, imaju veliki geopolitički uticaj, koji stvara nervozu u SAD i drugim velikim pomorskim zemljama. Baš kao Bahami, i Sejšeli moraju da idu napred, na način koji će služiti interesima Sejšela i drugim malim i velikim zemljama. Odlučna nacija u pokretu mora da ide putem koji će biti na dobrobit njenih građana, njenih odnosa sa svim zemljama i istovremeno biti u skladu sa ekološkim pristupom u razvoju turizma.

TREĆI DEO

MALA ZEMLJA KOJA PLOVI MORIMA VELIKOG SVETA Mala ostrvska zemlja, koja se nalazi na jednom od glavnih raskršća međunarodne trgovine, neizbežno mora da razvija odnose sa svim svojim susedima i vodećim silama sveta. Sve dok se te velike sile međusobno utrkuju za svetske resurse, žele bezbedne puteve za svoje brodove, stvaraju saveze, njihovi međusobni konflikti prelivaju se na manje države, koje žele da ostanu neutralne, zadrže prijateljske ekonomske odnose i ostanu turistički raj za sve. Sejšeli su se suočavali sa gusarima i kolonizatorima, bili prisiljeni da biraju strane u Hladnom ratu. Multipolarni svet 21. veka malim zemljama, kao što su Sejšeli, nameće težu plovidbu morima velikog sveta.

Mala zemlja koja plovi morima velikog sveta |

85

1. Bilateralni odnosi Sejšela Kada su Sejšeli 29. juna 1976. postali nezavisna i suverena zemlja, osim toga što sam bio prvi predsednik nezavisne države, bio sam i prvi šef diplomatije. Na dan sticanja nezavisnosti, Sejšeli su rekli da će biti „svima prijatelj i nikome neprijatelj”, iako nas je Velika Britanija još uoči sticanja nezavisnosti pritiskala da prekinemo prijateljske odnose sa Tajvanom i prihvatimo da je narodna Republika Kina predstavnik većine kineskog naroda. Zbog toga se odmah pokazalo da će biti težak put naše zemlje, dok traži svoje mesto u svetu, sa ciljem da ne stvara sebi neprijatelje. Na žalost, na dan proslave naše nezavisnosti, dok su u luci Viktorija bili ratni brodovi nekoliko zemalja, u istoj toj luci nije bilo nijednog broda Velike Bitanije. Proslavi je prisustvovalo čak sedam brodova Iranske ratne mornarice, pet ratnih brodova iz Indije, četiri iz Francuske, dva iz SAD i dva ratna broda iz Australije. Mnogi su se pitali zašto je toliko iranskih brodova bilo u luci, kada nikada nismo imali posetu ni jednog jedinog iranskog broda u celoj našoj kolonijalnoj istoriji. Britancu su odlučili da se povuku istočno od Sueckog kanala, ostavljajući Indijski okean neobezbeđen. Njihovi američki saveznici, koji su pojačavali svoje prisustvo u bazi Diego Garsija, ohrabrili su svog saveznika, Persijskog Šaha, da bude vrhovna pomorska sila u Persijskom zalivu i Indijskom okeanu. U sprovođenju takve politike, Amerikanci su mi ugovorili posetu Teheranu, nekoliko meseci uoči proglašenja nezavisnosti, kako bi promovisali bliske odnose sa Šahovim režimom i otuda toliki iranski brodovi u našoj luci. Nisam mogao da se ne setim tog istorijskog događaja, 22. aprila 2014. dok sam slušao sadašnjeg ministra spoljnih poslova Sejšela Žan-Pola Adama, u letovalištu Kempinski, na ostrvu Mahe. Adam je govorio na konferenciji počasnih konzula, koja se poklopila sa pokretanjem novinske agencije Seychelles news Agency. Ta agencija je osnovana da bi u svetu promovisala dobru sliku o Sejšelima. Njena misija je da bude „glas odlučne ostrvske zemlje”. Konferenciji je prisustvovalo

86


više od 60 konzula koji su doputovali iz različitih prestonica sveta. Među prisutnima smo bili – ja, kao prvi predsednik nezavisne države Sejšeli, Vrhovni sudija, predsednik Apelacionog suda, članovi diplomatskog kora i oko 200 gostiju. Ministar Adam je rekao: „Vaša uloga konzula na Sejšelima, stožer je naše spoljne politike i našeg društveno-ekonomskog razvoja. Vaš rad kao počasnih konzula, u vašim zemljama oslikava ono što Sejšeli žele da postignu. Ono što smo uradili, oslikava naše izazove i planove za budućnost. Vi ste lice i glas Sejšela u svetu. Vaš rad je važan za našu vladu i Ministarstvo spoljnih poslova i vremenom će biti sve važniji. Naš položaj u svetu nije samo važan za ono što želimo da postignemo u diplomatskim odnosima, već predstavlja i identitet nacije. Naša spoljna politika stremi jačanju naše sposobnosti da aktivno utičemo na međunarodne odnose, koji će više voditi računa o prioritetima malih ostrvskih zemalja, kao što su Sejšeli. Kao i druge zemlje, i mi imamo interese koje branimo, ali treba reći da ostrvske zemlje imaju veću ulogu u onome što nazivamo održivim razvojem i zajedničkim interesima. Naša spoljna politika je zbog toga utemeljena na onome što kao zemlja, želimo da ostvarimo u budućnosti. Ne ustručavamo se od donošenja teških odluka u rešavanju problema i postizanju praktičnih rezultata, uprkos neizbežnim izazovima, što pokazuje naš mentalitet i vitalnost odlučne zemlje.”

Za sada mu dobro ide. Mladi šef diplomatije Sejšele, nastavio je svoj govor:

„Kao što znate, 2014. je proglašena Međunarodnom godinom malih ostrvskih zemalja (SIDS). Imajući to na umu, pokrenuli smo nacionalno pitanje: „Sejšeli – odlučna zemlja”. Dobro je videti da međunarodna zajednica poklanja veliku pažnju izazovima, sa kojima se sreću male ostrvske zemlje u razvoju. Možemo sa ponosom da kažemo da je to zasluga i napora koje Sejšeli ulažu, zajedno sa drugim zemljama SIDS-a, da privuku pažnju sveta na sebe. To pomaže da svet razume da mi nismo samo posmatrači sa strane. Naš moto „Sejšeli, odlučna ostrvska zemlja” zahteva da se istakne da smo, iako mala zemlja, spremni da igramo veću ulogu


87

u izazovima koji nisu samo naši, već su izazovi svih nas. U duhu odlučnosti naše zemlje, od naših diplomata u svetu i ovde, tražimo da pokažu svetu da i male ostrvske zemlje mogu da budu lideri. Zato predstavljamo svoju kandidaturu za nestalnog člana u Savetu bezbednosti UN za godinu 2017.–2018.”

Tu sam već počeo da se brinem kuda će dalje da vodi govor ministra Adama. Do sada, Sejšeli su bili prelepa ljubavnica, koja je umela da poželi dobrodošlicu prijateljima sa svih strana sveta. Sejšeli nikada nisu glasno morali da kažu koliko joj svaki od tih prijatelja znači. Zabrinuo sam se koliko dobro možemo da nastavimo da igramo takvu ulogu, ako postanemo članica Saveta bezbednosti 2017–2018. Pogledajte, na primer, Ukrajinu i otcepljenje Krima. Na čijoj bismo strani bili? Na strani Ukrajine ili Rusije? Do sada smo bili relativno tihi po tom pitanju, ali kako da budemo bez stava o tome ako dobijemo stolicu u Savetu bezbednosti? Naravno, neko će reći da s obzirom na to da će neko treći dobiti to mesto, jer Sejšeli najverovatnije neće dobiti stolicu u Savetu bezbednosti – naša zemlja nema šta da izgubi potencirajući tu temu. Što se regiona tiče, naš sused Mauricijus ne bi se osećao komforno sa takvim statusom Sejšela, jer bi stanovnici tog ostrva rekli „Look, pti Sesel i fer nou onte”, što u prevodu znači „mali Sejšeli nas ponižavaju sa tim svojim međunarodnim prestižom”. Ali, ozbiljno govoreći, kakve bismo bilateralne odnose imali na međunarodnoj sceni tada? „Ali, ozbiljno govoreći, kakve bismo bilateralne odnose imali na međunarodnoj sceni tada? Ministar Adam srećom ima podršku diplomata, kao što su – Patrik Pilaj, bivši Visoki komesar Sejšela u Londonu i Marka Morenga, koji živi u Njujorku, kao predstavnik Sejšela u UN i ambasador naše zemlje u SAD. Sejšeli imaju ambasadora u Londonu, gospođu Mari-Pjer Lojd; Bernard Šamli je u Parizu; Vaven Vilijam u Indiji; Vivijen Fok-Tave u Briselu; Filip Le Gol u Kini; Klod Morel u Južnoj Afrci; Mari-Luiz Oter u SAD; Džozef Nuris u Etiopiji, koji je i predstavnik Sejšela u Afričkoj Uniji (AU) i Dik Esparon u Abu Dabiju.

88


Zbog finansijskih nemogućnosti da otvori ambasade u mnogim drugim zemljama, Sejšeli su prilagodili svoju politiku, postavljajući uspešne ljude u različitim državama da zastupaju interese i promovišu dobar imidž zemlje. Velika je čast predstavljati Sejšele, pogotovo u vreme kada se naša lepa zemlja otvara prema svetu. Ovo je dug spisak naših počasnih konzula u svetu, za 2014. Getan Baralon (Australija), Karl Hajnc Pisek (Austrija), M. D. Amiruzman (Bangladeš), Filip de Bits (Belgija), Luiz F. Pikolo (Brazil), Maksim Behar (Bugarska), Žerar le Šen (Kanada), Diana NingNing Čen (Kina) Žan Zambo (Kostarika), profesor Andreas Filokipru (Kipar), Ernst Pindur (Republika Češka), Žan-Luj Kastet (Bordo, Francuska), Florens Verni-Karon (Lion, Francuska), Monika Mišel-Bonalet (Marsej, Francuska), Adil Iskaros (Pariz, Francuska), Pjer Orau (Reunion ostrva), Fransis Erert (Roan, Francuska), Marja Liza Rozberg (Finska), Profesor dr Nikolaus Fuš (Berlin, Nemačka), Maksimilijan Huncinger (Frankfurt, Nemačka), Hans-Joakim Vorms (Hamburg, Nemačka), Volfgang Dar (Minhen, Nemačka), Dirk Pol Lindenau (Šlezvig-Holštajn, Nemačka), Lukas Elinas (Grčka), Lasko Kiš (Finska), Šivded Gorovara (Bombaj, Indija), Nandu Belani (Kalkata, Indija), Šešasai Mekineni (Šenai, Indija), Niko Barito (Indonezija), Deklan Berber (Irska), Ari Goldštajn (Israel), Prof. Frank Piči (Firenca, Italija), Antonio Rolfini (Milano, Italija), Paolo Adelman (Rim, Italija) Norifumi Macumoto (Japan), Izat Dajani (Jordan), Džud Lavdej (Kenija), Margaret M. Sonon (Mombasa, Kenija), Dong Čang Džong (Južna Koreja), Amin S. Nadžar (Liban), Silvan de Komarmond (Madagaskar), Kan Čeng Dženg (Malezija), Abdulah Hamed (Maldivi), Simon Mifsud (Malta), Gi Fok (Mauricijus), Mišel Kiapori (Monako), Umar Abdul Šakur Soratia (Mozambik), Bartolomeus Mozen (Amsterdam, Holandija), Viktor Andre Šunmakers (Roterdam, Nemačka), Tore Vendelborg (Norveška), Šeik Said bin Naser el-Husaibi (Oman), Šahid Ahmad (Pakistan), Rikardo Aguire Ariz (Peru), Hoselito D. Kampos Jnr. (Filipini), Vieslav Judicki (Poljska), Mohamed salib Jusub (Portugal), Viktor Kmarin


89

(St. Petersburg, Rusija), Igor Olegovič Vozagov (Jekaterinburg, Rusija), Ivan Ćurković (Srbija), Ričard Ong Jong Tek (Singapur), Andrej Hric (Slovačka), Marko Smole (Slovenija), Malkolm Lionel Gesler (Kejptaun, Južna Afrika), Mari-Mej Kolš (Johanezburg, Južna Afrika), Huan Gaspar Solves (Barselona, Španija), Hose Manuel Lapena Kazamajor (Madrid, Španija), dr Oto Karl Mejer-Besenštajn (Švajcarska), Naser Ahmed Mansur (Svazilend), Prof. Lars A. Kristoferson (Stokholm, Švedska), Karl Lenart Svenson (Umea, Švedska), Čarčai Karnasuta (Tajland), Rašid Trimeš (Tunis), Altunc Kumova (Istanbul, Turska), Mehmet Selvi (Ankara, Turska), Elii Karuhanga (Uganda), Oleg Svinarčuk (Ukrajina), Bernar Silver (Velika Britanija i Severna Irska), harold Grin (Aljska, SAD), Rut Elizabet Vilis (Bet, Arizona, Teksas, Novi Meksiko, Nevada, SAD), Justin Ecin (Njujork, SAD) i Maria Tereza Barton (Zambija). Pregledom bilateralnih odnosa naše zemlje sa najvažnijim igračima međunarodne scene, sagledaćemo kako Sejšeli napreduju na svom putu u velikom svetu.

2. Anglo-sejšelski odnosi Sejšeli se nalaze u središtu globalnih pitanja, od onih koja se tiču borbe protiv pirata, do onih koja se bave klimatskim promenama. Ovo je mala zemlja, sa velikim idejama, koja želi da stvori kreativno upravljanje morskim dobrom, bilo da je reč o održivom razvoju ili njenoj bezbednosti. Sejšeli su zemlja vredna pažnje, sjajna zemlja za jednog diplomatu.

Ovo su reči Lindzi Skola, poletnog britanskog Visokog Komesara na Sejšelima, napisane povodom pokretanja agencije Seychelles News Agency, 22. aprila 2014. Podsetimo se da su Sejšeli prvi put pali pod britansku vlast 1811. ostavši britanska kolonija do 29. juna 1976., kada sam ja postao prvi predsednik nezavisne države Sejšeli. Od tada je proteklo mnogo vode pod mostom sejšelsko-britanskih odnosa. Ipak, postoje pitanja koja treba razmotriti.

90


Sejšeli su dospeli pod britansku kontrolu, posle pomorske bitke sa Francuskom, oko puta za brodove koji su nosili začine sa Indijskog potkontinenta. Već tada je britanski interes na Sejšelima bio strateško pitanje. Zašto je onda Velika Britanija ostala gluva na zahtev većine stanovnika Sejšela za čvršćim međusobnim odnosima, protiveći se punoj nezavisnosti? Velika Britanija želela je da likvidira Imperiju, ali da li je bila mudra odluka da se povuče istočno do Sueca? Britanija je unela deo hladnoratovske politike u region Indijskog okeana, dopustivši vazdušnim snagama Sjedinjenih Država da, na ostrvu Mahe, izgrade stanicu za špijuniranje, i stvorila BIOT (britansku teritoriju u Indijskom okeanu), da bi SAD omogućila da grade kompleks pomorskih i vazdušnih snaga Diego Garsia. Imajući to u vidu, da li je od Velike Britanije bilo moralno to što je odbila bilateralni sporazum o odbrani sa mojom vladom, po sticanju nezavisnosti? S obzirom na to da je britanska vlada bila jedan od tri potpisnika Ustava nezavisnih Sejšela, zašto nije bilo reakcija na kršenje tog Ustava, manje od godinu dana od sticanja nezavisnosti? Godinama sam odlazio u Britaniju, moleći za jače veze Sejšela i Britanije, tražeći od britanske vlade da prihvati „da je vrabac u ruci, bolje nego golub na grani”. Zašto su izbegavali moj predlog o približavanju odnosa dve zemlje, iako sam dva puta dobio demokratske izbore, dok je zemlja bila pod britanskom kontrolom? Sve to me je još više zaprepastilo kada je britanska vlada, samo nekoliko godina posle državnog udara na Sejšelima, uputila pomorske snage na jug Atlantika, da se bore protiv Argentine oko Folklandskih ostrva. Bila je to avantura koja je koštala stotine ljudskih života i milione dolara! Danas, sa novim značajem Sejšela kao geopolitičkog faktora, u svetlu sve jačeg kineskog prodora u region, Velika Britanija ponovo otopljava odnose sa Sejšelima. To je bilo očigledno u govoru koji je održala Visoki Komesar Skol, 3. Maja 2014. u svojoj rezidenciji, na Maheu, na proslavi rođendana Kraljice Elizabete Druge, kojoj sam prisustvovao. U svom govoru, Visoki Komesar je istakla nekoliko oblasti u kojima Britanija i Sejšeli sarađuju, kao što su projekti


91

i radionice za igradnju rezervoara za kišnicu, obrazovanje, praćenje migracija ptica na ostrvima, davanje britanskih školarina i drugo. U cilju novih veza između Sejšela i Britanije, gospođa Skol je podvukla podršku koju britanska vlada daje borbi protiv pirata u zapadnom delu Indijskog okeana, preko programa RAPICC. Taj program namenjen je jačanju regionalnih kapaciteta u borbi protiv organizovanog kriminala. „Veze Sejšela i Velike Britanije, kao i Britanije sa Sejšelima, mnogo su više od međusobnih odnosa dve vlade i bilateralnih odnosa. One se protežu na porodične i prijateljske odnose ljudi. Zahvaljujem se prisutnima što su mi se pridružili na ovoj proslavi, rekla je gospođa Skol. Cenim to što je britanski narod sazreo u svom iskustvu na polju međunarodnih odnosa i prihvatam činjenicu da su mnoge njihove vlade u prošlosti, bile krive za perfidno ponašanje. Važno je reći da danas, u vreme velikih ekonomskih problema, kada je malo toga ostalo od britanske imperije, Velika Britanija još ima milijarde dolara da gradi najveće i najmodernije nosače aviona. Ministarstvo odbrane u Londonu je 4. jula 2014. objavilo da je kraljica zvanično imenovala novi nosač aviona „Queen Elizabet”. Brod težak 65.000 tona, čiji će troškovi izgradnje iznositi 6 milijardi funti, kraljica je nazvala najboljim britanskim ratnim brodom i najvećim odbrambenim projektom u Velikoj Britaniji, ikad. Nosač za borbene avione sa kratkim uzletom i vertikalnim sletanjem, pretvoren je u nosača letelica sa većim dometom, koji može da nosi više oružja. Sekretar odbrane Filip Hamond rekao je da je „to dan ponosa i istorijski dan, ne samo za Kraljevsku mornaricu, već za celu naciju. Puštanje nosača aviona tradicionalnom ceremonijom razbijanja šampanjca, biće prekretnica u obnovi kraljevske mornarice i njene moći”. Možda nostalgija nije ono što je nekada bila, ali nema sumnje da je za britanski narod dobro da se podseti da je „Britanija nekada vladala svetskim morima”. Kaže se da u životu svaka loša stvar, u sebi ima i nešto dobro. Što se mene tiče, državni udar na Sejšelima primorao me je na 15-ogodišnji

92


politički azil u Velikoj Britaniji i konačno mi doneo britansko državljanstvo, tako da sam danas ponosni građanin i Sejšela i Velike Britanije, uz puno uvažavanje Njenog Veličanstva u njenom kraljevstvu.

3. Sejšelsko-francuski odnosi Pre nego što su SAD izgradile strateški važnu bazu Diego Garsia, Francuska je bila gospodar strateški važnog zapadnog dela Indijskog okeana, uz Rog Afrike. Sfera francuskog uticaja pokrivala je Madagaskar, Mauricijus, Komorska ostrva, Džibuti, Sejšele i ostrvo Le Reunion. Ne čudi da je, kada sam prihvatio poziv francuskog predsednika Šarla de Gola na skupu parlamentaraca frankofonskih zemalja, u Versaju, francuska vlada objavila knjigu „Raskršća našeg uticaja” (The crossroads of our influence), sa istaknutom slikom zapadnog Indijskog okeana na naslovnoj strani. Dok su Madagaskar, Mauricijus, Komorska ostrva, Džibuti i Sejšli nezavisne zemlje, Francuska je uvek gledala na Le Reunion kao na francusku prekomorsku teritoriju, obezbeđujući novac za ekonomski i društveni razvoj naroda tog ostrva. Razumljivo, nije bilo ozbiljne međunarodne inicijative, koja bi prekinula tu vezu sa bogatom zemljom, ključnim igračem u Evropskoj zajednici. Ustvari, razlog zbog kojeg sam se zalagao da Sejšeli ostanu integrisani sa Velikom Britanijom, bio je taj što sam uočio da narod ostrva Le Reunion uživa izvesnu bezbednost i sigurnost pod fancuskom zastavom, jaku valutu i privilegije putovanja sa francuskim pasošem. Francuzi su bili prvi narod koji je naselio Sejšele. Čak i posle dolaska Britanaca, vezanost Francuza za naša ostrva ostala je jaka, iako se britanska kolonijalna vlast trudila da promoviše engleski jezik u koloniji. Do vremena kada sam postao aktivni politički lider, engleski jezik je potisnuo francuski iz poslovnog i društvenog života zemlje. Ponosno mogu da kažem da sam, posle konferencije parlamentaraca u Versaju, pokrenuo inicijativu da Sejšeli zvanično postanu


93

dvojezična zemlja, kao Kanada. Tu inicijativu sam izneo pred našim Zakonodavnim savetom, koji je to jednoglasno podržao. U znak podrške takvom gestu, francuski predsednik Valerij Žiskar d’Esten, Veliki majstor nacionalnog reda Legije časti me je 10. Maja 1976. proglasio oficirom Legije časti. Francuzi su poslali najveću delegaciju na proslavu naše nezavisnosti. Tek posle državnog udara shvatio sam da je postojalo značajno gledanje kroz prste između onih, koji su organizovali puč i tadašnjeg francuskog ambasadora, gospodina Šoasola de Praslina. Bio sam toliko uveren u francusku dobronamernost i podršku mojoj vladavini, da sam, kad su mi u Londonu rekli za puč, odlučio da zbog okupiranosti Britanaca proslavom kraljičinog jubileja, Francuzi budu ti koji će mi omogućiti povratak na vlast. Na moje iznenađenje, pre nego što sam se sreo sa predsednikovim savetnikom, određenim da o tome razgovara sa mnom, čuo sam da je francuska vlada priznala Reneov režim. U stvari, Francuzi su bili prva zemlja koja je to uradila. Tek nekoliko godina kasnije, mogao sam da sagledam svu perfidnost tog gesta. U vreme sticanja naše nezavisnosti, Francuska je poslala gospodina Brijera, kao izaslanika za odnose sa Sejšelima. Prema mojim saznanjima i uverenju, gospodin Brijer je vodio svoje poslove poštujući diplomatska i etička pravila. Zato sam, po odlasku francuske delegacije sa Sejšela, bio iznenađen što je francuska vlada, umesto da potvrdi Brijerovo imenovanje za ambasadora, najavila da šalje novog ambasadora, čoveka velikog kalibra, koga je prethodnik nazvao – Comte Choisel de Praslin (grof Šoasol de Praslin). Istorija će pokazati da je od trenutka njegovog dolaska na Sejšele, grof imao vrlo prijateljske odnose sa takozvanom franko-sejšelskom grupom Reneovih simpatizera, u kojoj su bili Ferari, Hodoul i St. Žor. Kada sam postao predsednik Sejšela, kao prvi šef diplomatije nezavisnih Sejšela, dobio sam dokumentaciju o našim spoljnopolitičkim odnosima. Tada je moj kabinet uputio cirkularno pismo svim ministrima u vladi, u kome je stajalo da sva prepiska sa ambasadama treba da ide preko predsednikovog kabineta. Jednog dana, francuski

94


ambasador Šoasol de Praslin dobio je pismo direktno od ministra turizma, Dejvida Žuberta. Žibert mu je rekao da će provesti nekoliko dana u Parizu, povodom konferencije o turizmu u Normandiji, i tražio je da mu ukaže na određeni protokol. Šoasol de Praslin mu je odmah odgovorio: „Ministre, žao mi je, ali nemate dozvolu da me direktno kontaktirate. Molim vas da se obratite predsednikovom kabinetu za svaku prepisku sa ambasadorima.” Kopija odgovora ministru Žubertu prosleđena je meni i ja sam tada mislio da je francuski ambasador ozbiljno shvatao svoj posao, ponašajući se u skladu sa poslovnom etikom. Ali ono što mi ambasador nikada nije rekao, bilo je to da je tajno organizovao posetu premijera Fransa Alberta Renea Parizu. Nekoliko meseci po sticanju nezavisnosti, Rene je došao kod mene. „Uostalom”, rekao je „dobio sam poziv da idem na konferenciju OPEC-a, u Beč, kao posmatrač. Hteo bih da idem. Šta misliš o tome?” „Alberte”, rekao sam mu „radio si naporno. Mislim da je vreme da napraviš malu pauzu. Uveren sam da ćeš uživati u Beču.” Tako je premijer Rene napustio Sejšele, da bi kao posmatrač prisustvovao konferenciji OPEK-a u Beču. Ali ono što mi niti on, niti francuski ambasador nisu rekli, bio je plan da Rene posle Beča, svrati do Pariza. Ironično, ali istinito, jeste to da je dan pre njegovog dolaska u Pariz, izaslanik Sejšela u Francuskoj, gospođa Mej Moane, Reneova rođaka, ušetala u Quai d’Orsay (francusko Ministarstvo spoljnih poslova) i ušla u protokol Ministarstva. „Gospođo Moane, zadovoljstvo je videti vas uoči dolaska vašeg premijera!” „Moj premijer dolazi sutra? Čudno, predsednikov kabinet me nije o tome obavestio. Možda su poslali teleks, koji me čeka.” Rene je trebalo da stigne sledećeg jutra, letom iz Beča, na aerodrom Orli. Gospođa Moane je požurila u kancelariju, ali teleksa nije bilo. Zaključila je da, pošto dolazi premijer, ona treba da ode na aerodrom da mu poželi dobrodošlicu.


95

Sledećeg dana, Moaneova je na vreme stigla na aerodrom Orli, ali je avion sleteo ranije i Rene je već bio u VIP salonu aerodroma. Gospođa Moane mi je rekla da je naišla na najhladniji prijem prisutnih francuskih zvaničnika, koji je mogla da zamisli. Nju nisu očekivali. Rekli su joj da je Rene u privatnoj poseti i da će biti gost kod prijatelja, u unutrašnjosti zemlje. Gospođa Moane je bila zbunjena i van sebe, a sve se pogoršalo kada je posle dva dana srela prijatelja, koji ju je pitao zašto nije bila na večeri, koju je upriličio Rene u čuvenom restoranu Maksim, daleko od kuće u unutrašnjosti Francuske. Hajde sada da vidimo šta se događalo dan uoči državnog udara na Sejšelima. Kompanija „Air Indija” je organizovala prijem u „Beau Vallon Bay” hotelu koji sam, gle slučajnosti, ja otvorio nekoliko meseci pre sticanja nezavisnosti. Ovo mi je ispričao gospodin Vidot, vozač francuskog ambasadora, koji je preminuo 2012. Stajao je pored ambasadorovih kola na parkingu ispred hotela u kome je bio prijem. Prva osoba koja je izašla sa prijema bio je dr Maksim Ferari, koji je pošao prema njemu. „Vidot”, rekao je dr Ferari, „kada ambasador izađe, molim Vas da mu kažete da je najbolje da večeras ide pravo kući, jer će biti oluje i grmljavine.” Vidot mi je rekao da je bio iznenađen onim što je čuo, jer kada je pogledao u nebo, ono je bilo vedro, bez naznaka lošeg vremena. Čudno je to što je sledeća osoba koja je izašla sa prijema bio lično ambasador. Kada je ambasador ušao u kola, Vidot mu je preneo Ferarijevu poruku. Ambasador je odgovorio da će sigurno ići rano na spavanje, ali da želi da ga Vidot odveze do Jahting kluba u Viktoriji. Vidot mi je rekao da, kada su stigli u Jahting klub, da mu je ambasador rekao da stane. Čim je to uradio, ambasador je izašao iz kola, zagledao se izvesno vreme u hotel Sans Souci i konačno rekao vozaču: „Molim te, odvezi me u rezidenciju.” Bilo je to kod hotela Sans Souci, gde je odseo dr Ferari, mestu na kome je organizovan državni udar.

96


Vidot je takođe otišao rano na spavanje, te noći i bio je iznenađen kada ga je telefon probudio oko 6 sati ujutru. Na telefonskoj vezi bio je njegov sin. „Tata, zovem te da ti kažem da se dogodio državni udar protiv Menčamove vladavine. Uključi radio i prati šta se dalje dešava.” Vidot je uključio radio. Čuo je vesti koje potvrđuju da je u zemlji izvršen državni udar. Smatrao je važnim da odmah obavesti svog šefa o tim događajima. Zvao je rezidenciju, ali nije bilo odgovora. Odlučio je da sedne u auto i ode do rezidencije i sazna šta se događa. Kada je stigao tamo, video je da je ambasador već izašao. Odvezao se zatim u ambasadu, na Mont Fleuriu. Stigavši tamo, video je francuskog ambasadora kako prilazi vratima. Čuo je telefonski razgovor: „Čestitamo”, rekao je. „Pariz će uskoro saznati.” Dok je stajao na vratima, slušajući ambasadorov razgovor, ovaj je ustao sa stolice i besno krenu ka njemu. „Šta, do đavola radiš u mojoj kancelariji? Vidote, upozoravam te da si u službi Francuske i njene ambasade. Ako ikada čujem da si ikome govorio o ovome što si čuo, bićeš otpušten i ostaćeš bez penzije”, rekao mu je ambasador. Kada me je Vidot pozvao da mi ispriča celu priču, 15 godina posle državnog udara, rekao mi je da sam prva osoba kojoj je rekao za ambasadorovu umešanost u državni udar. Čuvao je tu tajnu sve vreme. Kada sam se vratio u zemlju iz egzila, želeo je da mi kaže istinu o okolnostima, koje su dovele do moje neustavne smene sa vlasti. Dr Ferari bio je prva osoba koja je napustila Sejšele, posle državnog udara. Otišao je u Pariz. Gospođa Moane, otpravnik poslova, bila je loše informisana. Najvažniji cilj posete bio je sastanak sa gospodinom Dorinom, direktorom Odeljenja za kulturu, koji je zapravo bio šef francuske delegacije na proslavi naše nezavisnosti i koji je potom postao francuski ambasadoor u Velikoj Britaniji, u vreme mog egzila u Londonu.


97

Gospođa Moane mi je rekla da kada je dr Ferari ušetao u kancelariju, Dorin je u maniru rimskog pape kleknuo pred njim i poljubio mu stopala: „Hvala vam što ste Sejšele vratili njihovoj velikoj porodici.” Da li je državni udar bio organizovan u predsednikovom kabinetu ili Ministarstvu, nisam siguran. Ali sve ovo pokazuje perfidni odnos kome je Oficir legije časti, bio podvrgnut. Taj koji se borio za opstanak francuskog jezika na Sejšelima, pušten je niz vodu. Neki su tada rekli da moje ime Ričard Menčam zvuči suviše anglikanski, u poređenju sa imenom Fransa Alberta Renea. Naravno, ubrzo pošto je Pariz priznao Reneov režim, Francuska je uputila transportni brod „5. Juni”, kojim su na dan državnog udara u zemlju stigli francuski administrativci, zamenivši britanske izgnanike. Tim brodom, na Sejšele su stigli i francuski mornarički i vojni savetnici. Njihov odnos prema novim vlastima krenuo je glatko u početku, da bi ubrzo francusko osoblje na Sejšelima shvatilo da oni zapravo podržavaju nelegalni i diktatorski režim. Počeli su da otvoreno govore protiv Reneove diktature. Rene ih je optužio za zaveru i pripremanje državnog udara protiv njega, pa je celokupni francuski kontingent proteran sa Sejšela u zemlju Slobode, Jednakosti i Bratstva. Očigledno da je usledio period zahlađenja odnosa Francuza sa novim režimom, jer je Rene sve više gradio odnose sa socijalističkim državama, Tanzanijom, Severnom Korejom i Alžirom, koji su u to vreme bili protivnici Francuske. Dok je Fransoa Miteran bio jedini evropski predsednik države i jedini svetski lider koji je posetio Sejšele tokom Reneove diktature, zahlađenje političkih odnosa Francuske i Sejšela potrajalo je do povratka demokratskog višepartijskog sistema u zemlju 1991. Tokom godina diktature, Francuzi su sa Sejšelima održavali vrlo aktivne veze u oblasti kulture, jer su režimske vlasti prihvatile da kreolski jezik pripada frankofoniji. Francuska je pozdravila odluku Renea da kreolski jezik

98


proglasi trećim zvaničnim jezikom u zemlji, iako je to išlo na uštrb učenja francuskog i engleskog. Francusko-Sejšelski odnosi danas su, više nego ikad, postavljeni na čvrstim osnovama, a francuska mornarica je u zemlju dopremila veliki kontingent francuskih knjiga. Knjige, koje su na Sejšele stigle brodom Sirocco, bile su poklon neprofitnog udruženja Adiflor, koje je 1985. osnovao Gzavije Denio, bivši francuski ministar, u okviru svoje misije promovisanja francuske književnosti i kulture, širom sveta. Gospođa Ženevjev Iansu, sadašnji francuski ambasador na Sejšelima, organizovala je donaciju knjiga, što je ocenjeno kao pozitivan korak u razvijanju francusko-sejšelskih odnosa. Ministar spoljnih poslova Sejšela Žan-Pol Adam rekao je da će knjige dodatno ojačati jezički pakt dve zemlje. Sejšeli i Francuska potpisali su 19. februara 2001. pomorski sporazum o uspostavljanju odnosa Sejšela i nenaseljenog ostrva Glorioso, na koje Francuska polaže pravo. Sporazum je stupio na snagu odmah po potpisivanju. Francuska je vrlo aktivna u podršci frankofoniji na Sejšelima. Preko ostrva Le Reunion direktno je angažovana u razvoju turizma na Sejšelima, a preko Vanila arhipelaga, utiče na razvoj turizma u regionu Indijskog okeana. Francuska je, naravno, glavni finansijer Komisije za Indijski okean (Indian Ocean Commision, IOC) koja je osnovana 1982. Bez sumnje, Francuska tradicionalno ima visok stepen uticaja u zapadnom delu Indijskog okeana i koristi svoje kulturne veze, teritorije u Indijskom okeanu i vojnu moć da zadrži prisustvo u regionu. Francuska je sačuvala teritorije ostrva Le Reunion, Mayot, teritorije na Antarktiku. Bivša kolonija Džibuti ostala je ekonomski i vojno bliska sa Francuskom, dok su odnosi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima omogućili gostoprimstvo UAE francuskoj vojnoj bazi u Abu Dabiju. Dakle, za Francusku, Sejšeli i region Indijskog okeana su i dalje od strateške važnosti i deo su interesa Francuske, u nastojanjima da zadrži uticaj u regionu, uprkos sve oštrijoj trci velikih sila za ostvarivanje interesa u tom delu sveta.


99

Francuska danas ima pomorske baze u Pointes de Galets na ostrvu Le Reunion, istočno od Madagaskara. U bazi su tri patrolna broda, transportni brod i fregata. Oni obezbeđuju francusko prisustvo na jugu Indijskog okeana i pomorsku vezu južne i istočne obale Afrike. Prekomorska teritorija Majot, nekada deo Komorskih ostrva, danas je mesto na kome je stacionirano oko 300 pripadnika Legije stranaca. To su jake snage, namenjene brzim operacijama i nadzoru morskih puteva u Mozambičkog kanala, koje održavaju zajedničke vežbe sa oružanim snagama susednih zemalja. Francuska ima baze za svoje borbene avione na aerodromu Ambouli, glavnom aerodromu u Džibutiju. Francusko vojno prisustvo u Džibutiju sastoji se od stalnog strateški važnog prisustva u Istočnoj Africi, kao i od održavanja stalnih pomorskih puteva između Persijskog zaliva i Sredozemnog mora. Francuska je glavni uvoznik sirove nafte, samo u 2010. taj uvoz iznosio je 1,3 miliona barela crnog zlata dnevno. 2009. Francuska je otvorila svoju prvu bazu na Bliskom istoku „,Bazu mira” (Camp de la Paix) u Abu Dabiju, u UAE, u koju je nedavno doplovio najmoderniji nosač aviona Charles de Gaulle. Baza obuhvata tri vojna kampa: kopnenu bazu, pomorsku bazu i bazu za borbene avione, nedaleko do Aldhafre, u kojoj su stacionirana tri Miraža 200-5 za kombinovana dejstva. Smeštena uz Persijski zaliv i Ormuški moreuz, francuska baza u Abu Dabiju jača francusko prisustvo u regionu, koje pomaže Parizu da obezbedi stabilno snabdevanje energentima iz Persijskog zaliva. Jedan od aspekata francuskog prisustva u regionu, jeste želja Francuske da, dugoročno ostane svetska sila. Ipak, dok je Francuska peta ekonomska sila u svetu, prema veličini društvenog bruto proizvoda prestigla ju je Kina, a sve su joj bliže Brazil i Indija. Takav razvoj situacije pojačava utrkivanje Kine i Indije i njihovu želju da povećaju uticaj među državama Indijskog okeana, na račun Francuske. Kao rezultat toga, Francuska nastavlja da koristi svoju ekonomsku, kulturnu i vojnu snagu, da bi osigurala svoje interese u regionu. U kontekstu svega toga u Indijskom okeanu,

100


i Indija i Kina biće u mogućnosti da se vojno nadmeću sa Francuskom, kada budu uspostavile svoje mornarice u regionu. Indija je u procesu formiranja takve mornarice, a Kina se žuri da formiranje takvih pomorskih snaga okonča za najdalje dve decenije. Da sve to Pariz pažljivo prati, dokaz je da Francuska zadržava svoje prisustvo u Džibutiju, Le Reunionu, Majotu i u bazi u Abu Dabiju. Ako sadašnju finansijsku neizvesnost, usled krize, ostavimo po strani, dugoročno gledano, velike sile jačaju finansijske, vojne i diplomatske kapacitete u regionu, što bi u naredne dve do tri decenije moglo da umanji francuski regionalni uticaj. To su važne činjenice, koje treba da razmotri ministar spoljnih poslova Sejšela Žan Pol Adam, dok zajedno sa našom vladom nastavlja da vodi zemlju u budućnost. U međuvremenu, svakog 14. jula, Francuska slavi Nacionalni praznik „Dan pada Bastilje”, i tim povodom svi na Sejšelima, posle par čaša šampanjca ili nekog dobrog vina, zadovoljno pevaju Marseljezu.

4. Sejšelsko-američki odnosi Poslednjih nekoliko decenija, ime Diego Garsija pojavilo se u međunarodnim političkim razgovorima i pretenduje da bude kontroverzna tema još niz godina. U tom arhipelagu, koji se nalazi oko 600 milja istočno od Sejšela, SAD su krajem 60-ih godina prošlog veka, izgradile „najveći i najskuplji morski teatar posle Perl Harbura”, rekao je američki admiral Elmo Zumvalt. Amerika je deo tog koralnog atola pretvorila u strateški važnu bazu, sposobnu da primi bombardere B-52. To je urađeno pod pritiskom Hladnog rata, sa cijem da se stvori protivteža brzom prodoru Sovjetskog Saveza u regionu. Strateški interes u ovoj zoni postoji, jer se ona nalazi na najvažnijem svetskom pomorskom putu za naftne supertankere, koji u Sjedinjene Države, Evropu i Japan, svakodnevno prevoze značajne količine nafte.


101

Ipak, da su američki vojni stratezi svojevremeno mogli da biraju, ta baza bila bi na Sejšelima, koji zauzimaju 200.000 kvadratnih milja okeana. Naša ostrva, iako mala, imaju potencijal da postanu sedište za nosače aviona. Originalna ideja Pentagona bila je da se baza napravi na ostrvu Aldabra, koje se smatra ostrvom sa najboljom strateškom pozicijom u toj zoni, bližoj Rogu Afrike. Ipak, britanski i američki vojni planeri morali su da se pomere dalje na istok, na ostrvo Diego Garsija, posle velikog pritiska konzervatora u svojim zemljama da se, po svaki cenu, sačuva priroda, sa svim re tkim ptičjim vrstama i kornjačama, koje žive samo na ovim ostrvima. Baza Diego Garsija mogla je lako biti na nekom drugom ostrvu u Sejšelskom arhipelagu. Geografski gledano, mnogo je bliže Sejšelima nego Mauricijusu, a kao arhipelag, fizički je produžetak tri koralna Sejšelska ostrva. Iz razloga samo njima znanih, britanski kolonizatori su nakon što su 1903. od Sejšela napravili svoju teritoriju, odvojivši ih od Mauricijusa – ostrvo Dijego Garsija ostavili pod arbitražom Mauricijusa. Upros tome, kompanija Čagos-Algalega, koja obezbeđuje dozvole za komercijalnu eksploataciju ostrva, otvorila je svoje sedište i menadžment na Sejšelima. Kada je Frans Albert Rene organizovao državni udar na Sejšelima, u junu 1977. glavno obrazloženje koje je dao za pokretanje takve akcije, bilo je to da sam ja „postao simpatizer Imperije”, čime je pokazao svoju ogorčenost zbog toga što sam podržao izgradnju američke špijunske stanice na ostrvu Mahe, stvaranje britanske teritorije u Indijskom okeanu (BIOT) i gradnju američke pomorske baze i vojnog kompleksa na Dijego Garsiji. Nekoliko meseci posle državnog udara, Rene je otišao u Havanu, na Kubu, na 6. Samit nesvrstanih zemalja. Tu je jasno rekao na kojim pozicijama stoji, kada je reč o sukobu istok-zapad: „U oktobru 1962. u vreme takozvane raketne krize na Kubi, sa hiljadama drugih ljudi marširao sam ulicama Londona,

102


uzvikujući: „Kenedi NO, Kastro SI, Kuba SI”. Danas, došavši iz srca imperijalističkog sveta, na socijalističku Kubu, ponosno kažem „Imperijalizam NO, Kastro SI.”

Dok je bio na Kubi, Rene je posetio Ostrvo mladih, smešteno 60 milja od Havane. Tu, među palmama i drvećem grejpfruta, Kastro je razmatrao ko bi sudbinski mogao da bude predodređen da bude budući marskistički lider sveta. Brojni delegati koji su sa Sejšela, iz Etiopije, Gvineje Bisau, Konga, Angole i Mozambika došli na samit, prošli su obuku na tom ostrvu. Na tom ostrvu je Rene dobio ideju da na Sejšelima oformi Pokret mladih, koji je doneo velike podele i nezadovoljstvo u zemlji. Dok su se SAD borile da spreče prodor komunizma u druge zemlje, bili su prilično mirni po pitanju onoga što se dešavalo na Sejšelima. Jedan od razloga za to bio je taj što je američka stanica za špijuniranje na Sejšelima i dalje aktivno radila. Lekcija iz našeg iskustva jeste ta, da se diktatoru može dozvoliti da krši ljudska prava na najočigledniji način, ako ima sreće da na tlu njegove zemlje bude postavljena američka stanica za špijuniranje, koju SAD smatraju strateškim „nacionalnim interesom”. Hipokrizija i dupli standardi koji su stajali iza ćutanja Vašingtona, najbolje su se pokazali u stavu američke vlade o razvoju situacije na karipskom ostrvu Grenada, gde je premijer Moris Bišop u svemu imitirao našeg predsednika Renea. Razlika je bila u tome, što je Granada blizu Kube, u zoni koju je američki predsednik Ronald Regan nazvao „našom hemisferom”. Američkom lideru nije palo na pamet da kaže, kada je Sejšelima na vrat natovario američku špijunsku stanicu, a na obližnjem ostrvu Dijego Garsija izgradio pomorsko-vojni kompleks, da su Sejšeli, takođe, postali deo američke interesne sfere. Smatrao sam vrlo žalosnom i neprihvatljivom spremnost zapadnih lidera da ostvare privremenu političku prednost, na račun uvreženih principa. To važno pitanje slobode, pravde i ljudskog dostojanstva, od kojeg zavisi mir u svetu i opstanak


103

ljudske rase, zloupotrebljava plitko interpretiranje „nacionalnih interesa”, koji zapravo nisu dugoročni nacionalni interesi. Tokom niza godina, od uspostavljanja diplomatskih odnosa Sejšela i Sjedinjenih Država, u našoj zemlji službovalo je 10 američkih ambasadora. Prva dva američka ambasadora na Sejšelima bila su u Najrobiju, u Keniji, dok je Stejt Department na Sejšelima nije našao odgovarajuću rezidenciju za svoje diplomate. Prvi koji je došao u rezidenciju na Sejšelima bio je Dejvid Džozef Fišer, u novembru 1982. Na Sejšele ga je poslao predsednik Ronald Regan. Fišera je u avgustu 1985. zamenio Erving Hiks, karijerni diplomata, koji je u Vašingtonu bio zamenik direktora Biroa za Afriku. Džejms Imoron počeo je diplomatsku misiju na Sejšelima u decembru 1987. Bio je veteran Stejt Departmenta, koji je službovao u Teheranu, Moskvi, Sajgonu i Pekingu. Kada sam se vratio na Sejšele, u aprilu 1992. posle 15 godina egzila, prva osoba koja mi je poželela dobrodošlicu bio je američki ambasador Ričard Karlson. Nekoliko godina mlađi od mene, Karlson je imao impresivnu radnu biogafiju. Sreo sam ga pre toga, tokom svog boravka u Vašingtonu, gde je on upravo okončao rad na mestu direktora Glasa Amerike. Kada se Karlson vratio u Vašington, zamenio ga je Mek F. Metingli, iz američke države Indijana, koji je imao zavidnu biografiju lidera Republikanske partije. Nekoliko godina bio je senator Džordžije. Metingli je morao da ode sa mesta ambasadora, kada je na vlast u Americi došao Bil Klinton. Zamenio ga je Karl Barton-Stouks, u septembru 1994. Afroamerikanac, Stouks je bio poznati političar. Bio je prvi crni gradonačelnik i sudija suda u Klivlendu. Karl Stouks se zaljubio u Sejšele, i postali smo dobri prijatelji. Ni on, ni ja, nismo mogli da verujemo kada smo čuli da je tadašnja državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt odlučila da zatvori američku ambasadu na Sejšelima, radi štednje u budžetu, kako bi otvorila američke ambasade u zemljama istočne Evrope, koje su se otcepile od Sovjetskog bloka. Stouks i ja smo smatrali da je to bila „nepromišljena i

104


glupa odluka” jedine super sile na svetu. Više od 30 godina Hladnog rata, SAD su rukovodile svojom važnom stanicom za špijuniranje SSSR-a, smeštenom u planinama ostrva Mahe. Da je došlo do sukoba dve super sile, Mahe u Sejšelskom arhipelagu, bio bi prva meta Sovjeta. Sada su SAD napuštale malu zemlju, koja je, kao mesto američke špijunske stanice, značajno doprinela njihovoj pobedi nad komunizmom u svetu. Tako su Sejšeli postali jedna od prvih žrtava pobede SAD. Odluka Amerike da zatvori ambasadu na Sejšelima, bila je poruka da, bez obzira na to u šta smo verovali, SAD uglavnom prvo štite svoje nacionalne interese, ne uvažavajući princip suvereniteta drugih država. Za mene, koji sam se vratio na Sejšele u cilju obnove demokratskog političkog sistema u zemlji posle diktature, to je bila poražavajuća i demorališuća vest. Ambasador Stouks je napustio Sejšele 1995. pošto je objavio članak u kome je razmatrao ekonomski i politički razvoj Sejšela, i značaj njihovih odnosa sa SAD. Obećao mi je da će se do poslednjeg daha boriti da odluka državne sekretarke Medlin Olbrajt bude promenjena. Na žalost, po povratku u SAD Stouks se razboleo. Nakon lečenja, preminuo je u Klivlendu, u aprilu 1996. Tih dana, rezidencija američke ambasade na Sejšelima bila je u otmenom delu Sans Souci, na ostrvu Mahe. Ima pogled „od milion dolara” na druga Sejšelska ostrva. Vila je ostala u tropskom vrtu, odakle je pucao prelep široki pogled na luku Viktorija, naročito noću, kada se u luci popale svetla. Tu je Kiparski Arhiepiskop Makarios, odseo dok je bio u egzilu, pre povratka na Kipar, gde je predvodio borbu za nezavisnost i bio prvi predsednik po okončanju britanske kolonijalne vlasti. Zgrada američke rezidencije svakako je bila mesto, na kome su mogli da borave predstavnci bilo koje velike sile. Što se same američke ambasade tiče, ona je zauzimala poslednji sprat Viktorija House-a, koja je u to vreme bila najprestižnija zgrada u Viktoriji, smeštena u Aveniji predsedni štva. Dva niža sprata pripadala su američkom kulturnom centru, u kome su se mogli naći američki časopisi i novine, gde


105

ste mogli gledati program CNN-a i čuti vesti, koje su na našoj lokalnoj televiziji bile zabranjene, iz političkih razloga. To mesto bilo je omiljeno mesto okupljanja za one, koji su bili gladni diplomatije, znanja i intelektualnog razvoja. Posle odluke o zatvaranju ambasade na Sejšelima, zatvoren je i američki kulturni centar. U sredu, 9. septembra 1998. odlučio sam da posetim kancelariju, koja je ptrebalo da zameni ambasadu. Ušao sam u Sobu 112, na prvom spratu Viktorija House-a, na čijim je vratima pisalo „konzularno odeljenje Sjedinjenih Američkih Država”. Soba 112 bila je mala prostorija, zatrpana knjigama na stolovima, sa telefonima i kompjuterima. Više je izgledala kao kancelarija nekog ekscentričnog naučnika, nego kao prikladna slika jedine svetske super sile. Bilo mi je jasno da je tradicionalna diplomatija zamenjena „diplomatijom borbenih brodova”. Ironično je to, što je u oktobru 2000. na saslušanju pred američkim Senatom, kojim je predsedavao senator Džon Vorner, povodom terorističkih napada na američki brod u Jemenu, general Entoni Zini rekao da je 24 od 25 zemalja u regionu, pod terorističkom pretnjom, sa kojom se stalno suočavaju i američki marinci i vazdušne snage. General Zini je rekao da su Sejšeli jedina zemlja, koja nije ugrožena. Dakle, vidimo američku mornaricu, koja na svoj način pokušava da održi dobre odnose sa nama, svesna rane koju je Stejt Department naneo našem nacionalnom suverenitetu i ponosu. Američka mornarica je Sejšelima donirala pet patrolnih brodova, vrednih dva miliona dolara. Ipak, ta donacija bila je beznačajna, u odnosu na petnaest miliona dolara, koje smo na ime rente i usluga dobijali za postojanje američke špijunske stanice i američke ambasade, u našoj zemlji. Povodom ceremonije predaje patrolnih brodova u luci Viktorija, američki viceadmiral Čarls Mur, rekao je da je primio zahteve nekoliko mornarica širom sveta da njima predaju te patrolne brodove, ali da je odlučio da ih ustupi Sejšelima, zbog toga što „američka mornarica smatra da su dobri odnosi sa Sejšelima, veoma važni”.

106


Kao prijatelj Sjedinjenih Američkih Država, bio sam pogođen preranom smrću ambasadora Stouksa. Odlučio sam da, uz njegovu podršku, lobiram u SAD za otvaranje ambasade na Maheu. Odlučio sam da odem u Vašington i druge američke gradove. Na žalost, uvideo sam da većina Sejšelaca, koja je živela u SAD, nije bila spremna da to podrži. Stekavši američko državljanstvo i pravo na rad u Americi, nisu smeli da kritikuju politiku Amerike. Vratio sam se na Sejšele i odlučio da napišem kjnigu, koja će podržati moju ideju. Knjigu „Rat protiv Amerike, viđen sa Indijskog okeana”, objavila je izdavačka kuća Paragon, 2001. godine, kao delo iz međunarodnih odnosa i spoljne politike. Ono što se dogodilo 11. septembra 2011. šokiralo je američki narod, koji je bio iznenađen terorističkim napadom, punim mržnje prema SAD, koju nisu razumeli. U toj knjizi, pokušao sam da pomognem Amerikancima da razumeju, kako ljudi u drugim delovima sveta vide američku spoljnu politiku, da razumeju da Ameriku drugi često vide kao sudiju, okrenutu isključivo svojim interesima, nedoslednu principima demokratije. Većina Amerikanaca to ne može da vidi, na osnovu stavova svoje vlade i medija, u kojima nema dovoljno analize. Moja knjiga sadrži informacije i ozbiljne komentare, koji mogu da pomognu svakom ko je zainteresovan za stvaranje boljeg sveta i smanjenje opasnosti od novih terorističkih napada na Ameriku. U knjizi se polemiše zašto je odluka o zatvaranju američke ambasade na Sejšelima, bila pogrešna, u trenutku kada su Kina, Francuska, Velika Britanija, Rusija, Indija, pa čak i Kuba, imale veće diplomatsko prisustvo u luci Viktorija. Na poslednjoj strani moje knjige podsetio sam svoje američke prijatelje na ono što jednu naciju čini zaista jakom i velikom, citirajući Ralfa Voldoa Emersona: „What makes a nation’s pillar high And its foundations strong? What makes it mighty do defy The foes that round it throng?


107

It is not gold. Its kingdom grand Go down i battle shock; Its shafts are laid on sinking sand Not on abiding rock. Is it the sword? Ask the red dust Of empires passed away; The blood has turned their stones to rust, Their glory to decay. And it is pride? Ah, that bright crown Has seemed to nations sweet; But God has struck its luster down In ashes at its feet. Not gold but only men can make A people great and strong; Men who for thruth and honor’s sake Stand fast and suffer long. Brave men who work while others sleep, Who dare why others fly... They build a nation’s pillars deep And lift them to the sky.

Knjiga „Rat protiv Amerike”, objavljena je 2001. a trinaest godina kasnije, Sjedinjene Države još nisu otvorile ambasadu na Sejšelima, uprkos mnogim obećanjima i činjenici da američki ratni brodovi i dalje redovno dolaze u luku Viktorija. Poslednjih godina, američke vazdušne snage stacionirale su svoje dronove na Maheu. Dva su se sudarila na našem međunarodnom aerodromu. Kada je reč o diplomatiji Ujedinjenih nacija, američki Stejt Department nastavlja da se zauzima za gas i podršku Sejšela. Uvredljivo je i kako neki zvaničnici Stejt Departmenta dolaze na Sejšele i kritikuju pojedine aspekte naše unutrašnje politike, često zbog nepoznavanja činjenica, glasina ili pogrešnih informacija koje imaju. Takvu neupućenost ne bi pokazivali da postoji američka ambasada na Sejšelima, kao što postoje ambasade drugih velikih sila.

108


Sjedinjene Države, koje se i dalje smatraju najvećom svetskom silom, moraju da vode fer-plej politiku, ako žele da dobiju legitimitet u očima sveta. To je ono što američki narod očekuje i ono što im govori Stejt Department. Vreme je da se okrene nova stranica i da se uvaže osećanja naroda Sejšela, da se tretiraju kao suverena zemlja, a ne kao država kojom će se poigravati. Nije fer da Sjedinjene Države nastave da vode svoju arogantnu politiku „sila Boga ne moli”. Vreme je da SAD ponovo uspostave diplomatsko predstavništvo, na osnovu uzajamnog interesa i poštovanja, čak i prijateljstva. Uveren sam da to moje osećanje dele sejšelski ministar spoljnih poslova Žan Pol Adam i predsedik Džejms Mičel. Dok sam pisao taj deo knjige, video sam američki razarač USS Nitze kako ulazi u luku Viktorija, sa dva manja broda, sa razvijenim američkim zastavama. 10. jula 2014. dobio sam vest da je predsednik Mičel prihvatio poziv američkog predsednika Baraka Obame da poseti američko-afrički samit, 5. i 6. avgusta ove 2014. Delim mišljenje onih, koji žele da Sjedinjene Države sa zemljama Afrike sarađuju kao sa partnerima, a ne kao sa primaocima pomoći. Nema sumnje, predsednik Barak Obama i Sjedinjene Države igraju vešto, kada je reč o afričkim liderima, kako bi definisali okvire strategije prema Africi, kao što to već neko vreme rade Kina, Japan i Evropska unija. Nadam se da će poseta predsednika Mičela Vašingtonu, pomoći Sejšelima da ponovo dobiju američkog ambasadora.

5. Sejšelsko-indijski odnosi Verujem da su Sejšeli važan igrač na svetskoj sceni, ne samo u vezi sa različitim pitanjima od globalnog i svetskog značaja, već i – zbog toga što su značajna turistička destinacija, zbog svoje politike plave ekonomije, što služe kao svetionik malim ostrvskim državama u Indijskom okeanu i šire i zbog toga što su u prvim redovima u borbi protiv pirata.


109

Ovo su reči koje je za Seychelles News Agency napisao Tanglura Darlong, Visoki komesar Indije na Sejšelima, povodom otvaranja te novinske agencije, u aprilu 2014. 16. maja 2014. Visoki komesar i gospođa Lahnunkimi Darlong priredili su oproštajni prijem za 200-300 zvanica u indijskoj ambasadi, u Zalivu kornjača, na Maheu, uoči njihovog povratka u Nju Delhi. Imao sam tu čast da budem pozvan na prijem. U vreme Hladnog rata, i sovjetska i američka strana tvrdile su da imaju odbrambene interese u Indijskom okeanu, kao odgovor na stvarne ili očekivane aktivnosti one druge strane. I dok su stvarne aktivnosti dva bloka bile ograničene, uslovi u kojima su se one odvijale mogli su da izazovu eskalaciju pomorskih i logističkih operacija, posebno posle zatvaranja Sueckog kanala (1967–1975) i odluke Britanaca da se povuku istočno od Sueca. Pre nego što je Indija stekla nezavisnost 1947. jedini indijski državnik koji je ukazao na važnost usaglašenog „Okeanskog pristupa” u diplomatskim poslovima Indije bio je K. M. Panikar, koji je zastupao stav da „će se o budućnosti Indije nesumnjivo odlučivati na moru”. Možda je najbolji pokazatelj da je Indija zapostavila svoje morsko okruženje posle 1947. bila turneja Indire Gandi po zemljama Indijskog okeana, početkom 70-ih godina prošlog veka, dok je bila na funkciji premijera Indije. Neusaglašenost indijske politike u regionu Indijskog okeana bila je najvidljivija u izjavi indijskog premijera Džavaharlala Nehrua u parlamentu, nakon što su Sjedinjene Države 1963–1964. donele odluku o svom prisustvu u regionu Indijskog okeana. Kada je general Maksvel Tejlor, tada predsedavajući američke združene komande, rekao novinarima u Nju Delhiju 1963. da će SAD ubrzo poslati operativne snage u Indijski okean, Nehru je, na pitanje koje mu je postavljeno u parlamentu, zaključio da „sve što možemo da kažemo, jeste da je more koje se nalazi van teritorijalnih voda Indije, otvoreno za mornaricu bilo koje zemlje.”

110


U aprilu 1964. dok su operativne snage Sjedinjenih Država krstarile okeanom, Nehru je vidno narušenog zdravlja, izrazio žaljenje zbog toga što „brodovi, naoružani nuklearnim oružjem plove Indijskim okeanom,” ali je odbio da izađe u susret zahtevima indijskog parlamenta i uloži zvaničan protest zbog toga. Priznajući nedostatak „uvida u to pitanje” Nehru je rekao da „ako to ide na našu štetu, protestujemo. Ako nije na našu štetu, ne protestujemo.” Posle smrti Nehrua, u javnom mnjenju Indije se razvilo mišljenje da Indijski okean treba da bude zona mira, region u kome Sjedinjene Države treba da održavaju stanje kakvo su zatekle, i da američki trgovački brodovi treba nesmetano da pristaju u luke, ne ometajući nikome pristup lukama na okeanu. Dok su zvaničnici u Nju Delhiju podržavali ideju o Indijskom okeanu kao „zoni mira”, mnoge značajne diplomate u indijskoj prestonici smatrale su „da takav koncept treba ignorisati.” Od tada, indijska vlada koja i dalje podržava ideju „zone mira”, pažljivo razmatra i druge mogućnosti. Taj utisak sam stekao kada sam posetio Indiju, na poziv premijerke Indire Gandi, pre nego što su Sejšeli stekli nezavisnost. Pažljivo sam pratio Indirinu karijeru još od svojih studentskih dana u Londonu. Dva puta sam imao priliku da razgovaram sa njenim ocem, Džavaharlalom Nehruom. Upoznali smo se na proslavi nezavisnosti Zanzibara i tada mi se ukazala prva prilika da razgovaram sa njom. Sreli smo se u njenom kabinetu u Delhiju. Dok sam se rukovao sa njom, ona mi se sa svojim istaknutim nosem i živahnim pogledom, u prvi mah učinila kao sitna, nervozna žena, previše nežna da bi bila lider najmnogoljudnije „demokratije” na svetu. Govorili smo uglavnom na engelskom jeziku, povremeno ubacivali francuski, koji je odlično govorila. Razgovarali smo o sejšelsko-indijskim odnosima i situaciji u Indijskom okeanu. Bila je veliki kritičar gradnje američke baze na ostrvu Diego Garsija i saznao sam da je njena ideja o „zoni mira” bila ideja o okeanu pod dominantnim uticajem indijske mornarice. U to vreme kada je rat Indije i Pakistana tek bio okončan, pitao sam se koliko mirovljubiva može postati Indija,


111

kao jedna od zaraćenih strana u tom sukobu. Sastanak je trajao skoro sat vremena i, kada sam napustio njen kabinet, za svoju ličnu pratnju sam dobio pomorskog oficira. Bio sam zaintrigiran razgovorom sa Indirom Gandi, pa sam ga pitao ko joj je najbliži saradnik. „Ona je bliska sa svima i nije bliska ni sa kim”, zagonetno mi je odgovorio na pitanje o zagonetnoj ženi, krhkog izgleda i neverovatne snage. Pitao sam se u sebi da li je ona reinkarnacija Hindu božanstva, kao što ju je jedan umetnik portretisao, ili notorni fašista, kako su tvrdili njeni neprijatelji, ili spasilac kojeg podržavaju milioni simpatizera. Nisam imao odgovor na to pitanje. Van zgrade me je čekao usamljeni novinar. „Šta mislite o uvođenju vanrednog stanja u Indiji?” pitao me je i krenuo olovkom da zapiše odgovor, koji je od mene očekivao. Nekoliko nedelja pre mog dolaska, premijerka Gandi je u Indiji proglasila vanredno stanje (od 25. juna 1975. do 21. marta 1977.), pa je moja poseta Nju Delhiju bila kontroverzna. Ozbiljno sam se zamislio nad tim pitanjem, jer nisam mogao da shvatim kako će ogromna zemlja, sa brojnim ekonomskim i društvenim problemima, uspeti da se razvija kao liberalna demokratija, koja je u Indiji u to vreme veći značaj davala regionalnim pitanjima nego nacionalnom interesu. „Po mom mišljenju,” rekao sam novinaru, pažljivo birajući reči „,takav razvoj događaja mogao bi biti opravdan.” Novinar je to zapisao, postavio mi je još nekoliko pitanja, zahvalio i žurno otišao. Sat kasnije, indijski državni radio je objavio najnoviju vest, koja je glasila: Gospodin Džejms Menčam, premijer Sejšela koji je u poseti Indiji, izjavio je u Delhiju da je uvođenje vanrednog stanja u Indiji, potpuno opravdano.” Kada su SAD, uz podršku Velike Britanije, pretvorile ostrvo Dijego Garsija, u arhipelagu Čagos, u najmoderniju vazdušnu bazu na svetu, Indija je bila najoštriji protivnik američkog dolaska u region Indijskog okeana. U to vreme, svrstavši se uz Sovjetski Savez, Nju Delhi je bio partner Moskve u promovisanju koncepta „Indijski okean – zona mira”, aktivno kritikujući gradnju američke baze u regionu. Tada

112


su takav stav zauzele i dve najtvrđe komunističke zemlje u Ujedinjenim nacijama, ali su po raspadu SSSR-a, Vašington i Nju Delhi (sa Indijom i Pakistanom) išli ka tome da pokrenu zajedničku borbu protiv islamskog fundamentalizma, što je otoplilo odnose dve zemlje. To je dodatno učvršćeno dolaskom Kineza u region, u kome su razvili puteve za transport afričkih resursa. U martu 2006., na iznenađenje celog sveta, američki predsednik Džordž Buš mlađi i indijski premijer Manmohan Sing zaključili su glavni nuklearni sporazum, koji je ukinuo restrikcije Indiji u trgovini nuklearnim materijalima i dozvolio joj da razvija svoj nuklearni program. Nisu svi bili sretni zbog tog braka između Delhija i Vašingtona. 4. marta 2006. list Wall Street Journal postavio je pitanje: „Indija – globalni partner ili nuklearna pretnja?” Dok su Kinezi bili zauzeti diplomatskim odnosima sa Sejšelima, Indijci su se fokusirali na uspostavljanje najviših odnosa saradnje odbrambenih snaga Indije i Sejšela. Dok su delili stipendije i opraštali dugove, svaki ozbiljniji posmatrač mogao je da uoči da Nju Delhi jednim okom gleda na Sejšele, iz strateških interesa. Pre nego što se povukla, indijska predsednica Pratiba Patil je posetila Sejšele. Prema poslednjem izveštaju, trgovina između Indije i Sejšela dostigla je 40 miliona dolara 2010-11, sa znatno većim indijskim izvozom u našu zemlju. Turizam, ribarenje, eksploatacija nafte, komunkacije i IT sektor, kompjutersko obrazovanje i farmaceutska industrija su oblasti najveće bilateralne saradnje dve zemlje. Indija i Sejšeli su 2010. potpisali bilateralni sporazum o podsticanju investicija, a 2012. Pratiba je Pratil posetila našu zemlju. Indija je Sejšelima odobrila veće kredite od dotadašnjih 50 miliona dolara, odobrivši i veću pomoć našoj zemlji od dotadašnjih 25 miliona dolara. Među indijskim privatnim kompanijama, telekomunikacioni gigant Airtel ima značajne poslove na Sejšelima, zahvaljujući kupovini Telecom Seychelles i sklapanju partnerstva sa kompanijom Seychelles East Africa submarine cable. U oblasti tehničke saradnje, Indija učestvuje u razvoju sektora ljudskih resursa i kapaciteta, sarađujući sa vladom


113

Sejšela, u okviru Indijskog programa za tehnološku i ekonomsku saradnju, od 80-ih godina. Indija je i destinacija za medicinski turizam za mnoge Sejšelce, pa je vlada Sejšela sklopila ugovore sa MIOT zdravstvenim centrima i Madras medicinskim centrom u Čenaju, za lečenje naših građana. Dve zemlje zajedno rade i u oblasti zaštite životne sredine, razvoja alternativnih izvora energije, u okviru čega se Indija sprema da na Sejšelima formira klaster za solarnu energiju. Sejšeli promovišu sebe i kao turističku destinaciju za turiste iz Indije, iako je 2010. bilo njih svega 8.200. 24. aprila 2005. admiral Arun Prakaš, komandant indijske mornarice, isporučio je sejšelskim odbrambenim snagama patrolni brod, vredan više od 15 miliona dolara, što je za ekonomiju Sejšela bilo dragoceno. 10. aprila 2006. Indija je Sejšelima odobrila zajam od 13 miliona dolara. U okviru njega, pet miliona dolara bilo je nepovratno, a preostalih osam miliona dolara bilo je namenjeno kupovini proizvoda iz Indije. Taj potez usledio je uoči bojkota opozicije predsedničkih izbora na Sejšelima 2006. što je omogućilo vladajućoj partiji da ostane na vlasti. Kao odgovor na indijsku finansijsku pomoć našoj zemlji, Sejšeli su dozvolili indijskoj mornarici da nadgleda Sejšelsku ekonomsku zonu. Sejšeli su Indiji omogućili i postavljanje satelitske opreme, kako bi ojačala svoj svemirski program i prisustvo u Indijskom okeanu. Konačno, u oblasti odbrane, Indija i Sejšeli su razvili čvrste veze. Sejšeli su od strateške važnosti za Indiju, jer leže uz ključne pomorske puteve u svetu i važna su stanica za borbu protiv pomorskog terorizma i pirata u Indijskom okeanu. U junu 1987. indijska mornarica je u luku Viktorija poslala svoj brod INS Vindhyagiri da spreči pokušaj državnog udara protiv predsednika Renea. 2009. godine Indija je, na zahtev Sejšela poslala vojne brodove da patroliraju Ekonomskom zonom Sejšela i budu zaštita od pirata. Indija je Sejšelima dala pomoć u novcu i opremi, kao što su helikopteri Dornier Do 228 i Četak, koji su dati sejšelskim odbrambenim snagama. Indijska pomoć obuhvata i obuku, koju indijske oružane snage drže našim oružanim snagama.

114


U okviru Memoranduma o razumevanju (MoU), Indija je Sejšelima poklonila i obuku, koju je delegacija njene mornarice držala sejšelskim pomorskim snagama. U okviru memoranduma, Indija je donirala i avion Dornie, a dokumentom je obuhvaćeno i njegovo održavanje, za koje je zadužena indijska strana. Naš ministar spoljnih poslova Žan Pol Adam, rekao je da je taj memorandum ključan za saradnju dve zemlje, posebno u oblasti bezbednosti u Indijskom okeanu. Ministar Adam je rekao da je avion Dornie već uključen u bezbednosne operacije sejšelskih snaga i istakao važnost zaštite morskog resursa. „Često smo, u okviru naše Plave ekonomije, govorili o neiskorišćenim potencijalima našeg okeana, ali nije moguće potpuno istražiti te resurse bez bezbednosti na okeanu.” Visoki komesar Darlong odgovorio je na ministrov sentimentalizam, govoreći o bratskim odnosima Sejšela i Indije. Ne iznenađuje da je jedan od prisutnih na potpisivanju MoU bio komandant sejšelskih odbrambenih snaga, brigadir Leopold Pajet.

6. Sejšelsko-kineski odnosi Sejšeli su na prvoj liniji fronta u borbi protiv gusara u Indijskom okeanu... oni su i važna luka za snabdevanje brodova iz mnogih zemalja, uključujući i Kinu. Kao mala zemlja u razvoju, Sejšeli imaju aktivnu ulogu na svetskoj sceni. Cenimo doprinos Sejšela razvoju S.I.D.S.-a (male ostrvske zemlje u razvoju) i u borbi protiv klimatskih promena. Zahvaljujući viznom režimu i direktnim letovima sa Sejšela za Hong Kong, broj kineskih turista na Sejšelima raste i ove godine se očekuje dolazak njih 10.000. Nadamo se da će kineski građani u sve većem broju dolaziti na Sejšele.

Ovo su bile reči Ši Zongjuna, kineskog ambasadora na Sejšelima, u izjavi datoj povodom otvaranja agencije Seychelles news Agency, 22. aprila 2014. Bile su to reči skromnosti, s obrzirom na to koliko je Kina dala Sejšelima poslednjih godina. Pomenuću samo nekoliko njih:


115

1. Izgradnja tri škole – u mestu Baie Lazar, na zapadnom delu ostrva Mahe, druga u mestu Au Cap, na jugu Mahea, i treća u mestu Glacis, na jugu Mahea. 2. Izgradnja i finansiranje nove zgrade parlamenta Sejšela, na Ile de Port-u, kao i uređenje njene okoline. Zgrada ima divan pogled na Palatu pravde – dom Vrhovnog suda i drugih sudova Republike Sejšeli. 3. Modernizacija olimpijskog bazena u luci Viktorija. 4. Finansiranje i razvoj ambicioznog projekta izgradnje kuća u mestu Les Mamelles, nedaleko od međunarodnog aerodroma na Sejšelima. 5. Održavanje solarnog rasvetnog sistema u luci Viktorija i drugim mestima. 6. Poklonjena dva Y2K aviona i dva miliona vredan patrolni brod, u oblasti odbrane i borbe protiv gusara. Naravno, te investicije su milionske. Vrednost nekih stvari se i ne zna, jer Kinezi ne saopštavaju uvek cenu svojih darova. Osim toga, kada je reč o građevinskim projektima koje su radili Kinezi, treba reći da su oni završeni uz dolazak kineskih radnika. Osim toga, Kina je provećala broj stipendija građanima Sejšela, za studiranje na kineskim obrazovnim institucijama, a značajna je i njena podrška brojnim kulturnim projektima. U stvari, pre dve godine, moj sin Aleksandar, je u jednoj sejšelskoj firmi bio gost na prezentaciji, čiji je cilj bio da impresionira goste velikim promenama koje se odvijaju u Kini. U vreme kolonijalizma, učeni smo da, u oblasti međunarodnih odnosa, zaziremo od kineskog komunizma. Kada sam ušao u politiku, vodila se međunarodna polemika o tome da li Tajvan, koji je bio među osnivačima Ujedinjenih nacija, treba da zadrži stolicu u toj međunarodnoj organizaciji ili treba da se okrene Narodnoj Republici Kini, sa njenih tadašnjih 700 miliona stanovnika (danas Kina ima oko milijardu i tri sta miliona stanovnika). Tada su zapadne zemlje, predvođene SAD-om, bile na strani Tajvana, koji se u to vreme zvao Republika Kina i čija je vlada bila u egzilu, jer se protivila Narodnoj Republici Kini. Zbog svog zapadnog obrazovanja, bio

116


sam među onima koji su podržavali Tajvan. Kako klub zemalja, kao što su Ujedinjene nacije, može da isključi nekog svog člana-osnivača? Pravni argumenti za izbacivanje Tajvana nisu mi padali na pamet. U klimi polemika, upućena mi je pozivnica da posetim Tajvan, Republiku Kinu, zajedno sa poznatim političkim liderom sa Mauricijusa, Gaetanom Duvalom. Britanci i Amerikanci su me ohrabrivali da prihvatim poziv. Duvalu i meni priređena je topla dobrodošlica na Tajvanu. Najnezaboravniji deo našeg programa bio je ljubazan poziv vremešnog generala Čang Kai-šeka (Chiang Kai-shek) da ga posetimo na njegovom imanju Sun Moon Lake, samo nekoliko godina pre nego što je umro 1975. Ta poseta je učvrstila moje prijateljstvo sa dugogodišnjim ambasadorom Republike Kine u Pretoriji, u Južnoj Africi, gospodinom H. K. Jangom. Zvali su ga i „Gospodin Afrika”, zbog uloge koju je imao u tome što su mnoge afričke zemlje podržavale Tajvan, po pitanju njegove stolice u UN. Kako god, ta moja pro-zapadna orijentacija u vezi sa Tajvanom, dovedena je u pitanje kada je kanadski premijer Pjer Trudo, 1970. priznao Narodnu Republiku Kinu. Dan uoči sticanja nezavisnosti na Sejšelima, kao neko ko je odlučivao o tome kakva će biti politika zemlje prema Kini, uzeo sam u obzir promenu stava zapada i činjenicu da je Narodna Republika Kina predstavljala većinu kineskog stanovništva (sa tadašnjom populacijom od 937 miliona, u poređenju sa 16 i po miliona stanovnika, koliko je imao Tajvan). Odlučio sam da je jedini ispravan stav Sejšela da imaju diplomatske odnose sa N.R.K., a ta odluka me je koštala prijateljstva sa H. K. Jangom. Morao sam da prihvatim činjenicu da, kada je reč o političkom liderstvu, u kome može doći do sukoba dužnosti i simpatija, dužnost ima prednost. Tako su Sejšeli priznali Narodnu Republiku Kinu i uspostavili diplomatske odnose sa Pekingom na ambasadorskom nivou, od prvog dana našeg suvereniteta, 29. juna 1976. To se dopalo Laburističkoj vladi u Velikoj Britaniji, a partija sejšelskog premijera Fransa Alberta Renea, Narodna partija Sejšela postala je sestra-partija Kineske komunističke partije.


117

Kinezi nisu gubili vreme i odmah su kupili lepo imanje na St. Luisu, za svoju ambasadu. Od dana njihovog dolaska na Sejšele, Kinezi su vodili pro-aktivnu diplomatiju da pridobiju građane Sejšela. Tužno je to što su Amerikanci, kada su dobili Hladni rat, odlučili da zatvore ambasadu na Sejšelima, ne smatrajući više našu zemlju strateški važnom. U isto vreme, Kina je razvijala prijateljstvo sa narodom Sejšela. Uprkos našoj pro-američkoj ulozi u vreme Hladnog rata, nijedan značajniji američki lider nije našao za shodno da upriliči diplomatsku posetu Sejšelima i pokaže makar nekakvu zahvalnosti za sejšelsko-američko prijateljstvo. Za razliku od njih, 8. februara 2007. tadašnji predsednik N.R.K. Hu Đintao, upriličio je dvodnevnu posetu našoj zemlji, sa tako gustim rasporedom, da nije imao vremena za pecanje ili kupanje, što većina posetilaca uradi. Njegova poseta sastojala se od diplomatije i brojnih razgovora. Na oproštajnom prijemu u njegovu čast, rekao je: „Kina Sejšelima neće biti prijatelj samo u dobrim vremenima.” Kako da opišem odnose Kine i Sejšela danas? Gledano površinski, izgledaju vrlo zdravi. Kina je, od naše nezavisnosti, veoma darežljiva prema Sejšelima. Ipak, u životu sam naučio da nigde u svetu nema „besplatnog ručka”. Sadašnja vlada Sejšela može da kaže da ima odlične odnose sa Kinom, što može i da kaže u pogledu odnosa sa SAD, Francuskom Velikom Britanijom, Indijom, Rusijom, Japanom i drugim zemljama. Dakle, sve dok odnosi Kine sa drugim velikim silama ostanu na prijateljskom kursu, sejšelska vlada će imati normalne odnose sa Kinom. Ali šta ako u kineskim odnosima sa velikim silama dođe do sukoba? Kojim putem će Sejšeli krenuti? To zabrinjavajuće pitanje nema odgovor. To je jedan od razloga zbog kojeg sam doveo u pitanje mudrost sejšelske vlade, koja je tražila mesto nestalne članice Saveta bezbednosti UN. Sejšeli bi mogli da budu primorani da deluju protiv svoje politike „prijatelj svima, neprijatelj nikome.” Poslednjih godina, Kina je dokazala Sejšelima „da je prijatelj onaj koji ti se nađe u nevolji”, zbog čega je pridobila veliko poštovanje u našem narodu. Ali moramo da znamo da

118


su u pozadini kineskih interesa na Sejšelima, interesi Kine u Africi, eksploatacija njenih resursa i uspostavljanje novih trgovačkih puteva. Govoreći političkim jezikom, Kina nema teret kolonijalizma na svojim leđima, dok jača političke i ekonomske veze sa afričkim zemljama. Kina je enormno profitirala od globalizacije, koja, bar do sada, nije mnogo pomogla afričkim zemljama, koje su uprkos značajnim resursima, danas siromašnije nego kada su stekle nezavisnost. Kini su neophodni ti resursi, kako bi održala tempo privrednog razvoja, a Africi su neophodne kineske investicije i proizvodi. To stvara jaku osnovu za razvoj trgovinskih i drugih odnosa. Kineska privrženost „ne-intervencionizmu”, ne znači da se neće umešati u unutrašnje poslove drugih. Ukratko, kineske investicije i pomoć su dobrodošle afričkim liderima, jer one se daju bez uslovljavanja vlada, fiskalnih provera ili drugih zahteva, koje postavljaju zapadni donatori. Kada je 2004. obustavljen međunarodni zajam Angoli, zbog sumnje na korupciju, Kina je preko noći došla sa kreditom od 2 milijarde dolara. Kada je vlada Roberta Mugabeu u Zimbabveu bila pred kolapsom i bankrotom, Kina je preko noći odlučila da finansijski pomogne Zimbabve. Kada je 11. maja 2014. u vreme kada je Zapad tražio da kenijski predsednik Uhuru Kenijata odgovara pred sudom u Hagu, zbog optužbi protiv njega, Najrobi je objavio da će Kina pomoći Keniji da izgradi novu prugu od Mombase do Najrobija. Objavljeno je i da će se ta pruga vremenom produžiti do Ugande, Ruande, Burundija i Južnog Sudana. Nova pruga, vredna 3,8 miliajrdi dolara, zamenila bi staru, izgrađenu pre više od 100 godina, u vreme britanske kolonijalne vladavine. Bez sumnje, takav ekonomski pristup Kine zabrinjava one koji su zainteresovani za širenje „demokratije” u Africi. Kako gledam na položaj Kine u svetu danas? Kina više nije zatvorena zemlja, niti „uspavani džin”. Poslednjih godina, Kina je proširila svoj uticaj u svetu i na međunarodnoj diplomatskoj sceni igra sa novim samopouzdanjem, utemeljenim na rastućoj ekonomskoj moći. Veliko pitanje je šta Kina želi od ostatka sveta i kako će koristiti svoju moć, u oblikovanju 21. veka?


119

Kina je možda najvažniji faktor u globalnoj politici. Nijedni globalni odnosi ne mogu se graditi bez njenog učešća. Kina danas ima više od hiljadu milijardi dolara deviznih rezervi. SAD ne bi mogle da servisiraju svoj budžetski deficit, bez stalne prodaje dolara. Kada se u obzir uzme uspeh Kine u – industriji, rudarstvu, industriji čelika, aluminijuma i drugih metala, u mašinskoj industriji, tekstilnoj, naftnoj, hemijskoj, industriji fertilizatora, proizvodnji potrošnih dobara, uključujući obuću, igračke, elektronsku opremu, hranu, transportnu opremu, automobile, pruge, vozove i lokomotive, brodove i avione, telekomunikacionu opremu, satelite i opremu za komercijalne svemirske letove – onda je jasno da Kina ima najveći bruto društveni proizvod na svetu. Do 2010. Kina je postala najveći izvoznik i drugi najveći uvoznik dobara u svetu. Iste godine, bila je najveći proizvođač, zbacivši sa trona SAD, čija se privreda uglavnom bazirala na uslugama. Uprkos tome što je Kina postala nova ekonomska supersila, veliki politički problem ostaje komunistički režim. Deng Sjaoping, veliki kineski reformator, izgradio je savremenu Kinu na političkoj osnovi, koju je ostavio Mao Cetung. Njegov cilj bio je da sačuva ulogu Komunističke partije, uprkos tome što mislim da su tek malobrojni Kinezi, komunisti u duši. Verujem da većina njih, kao i ljudi u svetu, žele pre svega političku stabilnost i dok god Komunistička partija bude to omogućavala, Kinezi neće pohrliti za demokratijom američkog tipa. Kineski građani će nastaviti da slede „onog koji ima para i diktira pravila igre” i, u skladu sa tim, slediće politiku postizanja ličnog bogatstva i sreće, koja će postepeno izmeniti značenje reči „komunista” u ideologiju, koju je partija promovisala.

7. Sejšelsko-ruski odnosi Sejšeli su sjajna zvezda među malim ostrvskim zemljama u razvoju, u srcu Indijskog okeana. Njihova moderna i dinamična nacija je na prvoj liniji fronta u borbi protiv pirata. Posle uspešno sprovedenog MMF-ovog programa reformi,

120


razvijajući svoju industriju i sprovodeći mnoge ekološke projekte, Sejšeli danas dosledno sprovode koncept „Plave ekonomije”. Moramo reći da je sve veći broj ruskih državljana koji dolaze na Sejšele, kao turisti ili kao investitori u nekretnine, otvarajući ovde svoje firme.

To su bile reči NJ. E. Vladimira Belousa, ruskog ambasadora na Sejšelima, na otvaranju novinske agencije Seychelles News Agency, 22. aprila 2014. Naravno, ambasador nije pomenuo interes koji Rusija ima u vodama Sejšelskog arhipelaga i Indijskog okeana. Ipak, posle dve nedelje, dobio sam poziv od ambasadora i admirala Vladimira Dmitreva, komandanta Ruske pacifičke flote, za prijem na velikom anti-podmorničkom brodu Maršal Šapošnikov, koji je ulazio u luku Viktorija pod komandom kapetana Dmitrija Pašenjuka. Veoma sam se radovao tom prijemu, sećajući se prošlogodišnjeg prijema na drugom imponzantnom brodu ruske mornarice. Ali možda je važniji prijem, na koji sam kao predsednik Sejšela otišao, bio onaj na sovjetskom brodu za istraživanje okeana. Tih dana, dok je brod bio u luci, članovi posade nisu imali dozvolu da se slobodno kreću po ostrvu. Morali su da budu u grupama od najmanje šest ljudi i da se vrate na brod do šest sati uveče. Nisu mogli da uživaju u noćnom životu ostrva, koji se razvio za potrebe francuskih i britanskih mornara, postavši najvažniji deo njihovog odmora i rekreacije. Sećam se da sam na prijem na sovjetskom brodu, otišao u društvu mog šefa protokola Desirea Mejna, mog šofera Žan Preira i tri pripadnika obezbeđenja. Došavši na brod, toplo me je dočekao komandni oficir i drugi oficiri, zamolivši me da ih sledim do mesta na kome je organizovan prijem u moju čast. Dok smo išli ka sali, prošli smo pored dela u kome je većina mornara sedela u tišini, kao u učionici. Neki su igrali šah, drugi bekgemon, treći su bili udubljeni u čitanje. Sunce je tek zašlo, i umesto da su mornari bili na obali, u potrazi za zabavom, oni su ostali na brodu. Dok sam prolazio pored njih, video sam da među njima vlada mirna atmosfera.


121

Ušavši u salu za prijem, postalo mi je očigledno da su u njoj očekivali samo mene i gospodina Mejna, dok su mog šofera i obezbeđenje oficiri pozvali da sa njima pređu u drugu kabinu. U sali za prijem bio sam impresioniran „kapitalističkom” večerom, koja me je čekala. Bilo je brdo kavijara, dimljenog lososa, dimljene ribe jesetre, kojom obiluje Volga i velikih rakova sa Kamčatke. Nijedna gozba u Beloj kući ne bi mogla da se poredi sa bogatstvom ove trpeze. Tu su bile i ogromne posude sa jagodama, borovnicama i drugim bobicama, pored kojih su stajali dobro rashlađeni ruski šampanjac i votka. Kakav kontrast spram salate od slane ribe i kreolske kobasice, u restoranu u kome sam ručavao. Ako je ovo bila slika sovjetskog komunizma „molim Vas dajte mi još toga”, pomislio sam u sebi. Atmosfera za večerom bila je srdačna. Bile su prisutne i tri ruske dame u atraktivnim uniformama. Iznenada sam se osetio kao tajni agent 007, Džejms Bond. Kada su posle večere usledile ruske pesme, shvatio sam da ovi Rusi imaju gurmansku crtu, sa velikom željom za životnim radostima, uprkos svom komunističkom odrastanju. Komandant je održao zdravicu za mene i lidera SSSR-a. Nakon što smo napustili naše domaćine, hteo sam svom šoferu i obezbeđenju da ispričam o trpezi, na kojoj su nam servirali kavijar, krabe i jagode. Žan, moj šofer, koji mi je tokom godina službovanja postao kao prijatelj, uzviknuo je: „Kako imate sreće. Nama su samo poslužili supu od šećerne repe, neke klice i kiseli krastavac.” Ipak, iz vremena svoje indoktrinacije pamtim da u komunizmu svi treba da jedu isto i da tamo neće biti klasnih razlika. Prostor u kojem je bio priređen prijem za mene nije bio dostupan za obične članove posade i moje obezbeđenje. Očigledno, koliko god da su namere sovjetskih lidera i njihove komunističke ideologije, bile dobre, izvesno je da nije bilo dovoljno kavijara da utoli glad svim pripadnicima proletarijata.

122


Otprilike, u isto vreme kada su SAD razrađivale planove za bazu na ostrvu Dijego Garsija, Sovjetski Savez je pokušavao da nađe mesto za svoju mornaricu u Indijskom okeanu. Za Moskvu je taj zadatak bio teži, zbog neprijateljske političke klime. U tim uslovima, nije bilo mogućnosti da Sovjeti postignu dugoročni sporazum o osnivanju luke u okeanu, kao baze za svoje operacije. Da bi prevazišao te prepreke, sovjetska mornarica je bila prva koja je organizovala mrežu plovećih baza ili sidrišta, kako bi omogućila snabdevanje i servisiranje svojih brodova. Kada je 1969. godine, u Somaliji došao na vlast pro-sovjetski režim, ta zemlja je uspostavila bliske odnose sa SSSR-om. Tada je sovjetska mornarica počela da u gradu Berbera gradi luku u severozapadnom delu Somalije, okrenutom ka ulazu u strateški važno Crveno more. Narednih osam godina, ruski brodovi imali su privilegije u Berberi i radovi na izgradnji luke brzo su napredovali. Momentalni odgovor Indije na sovjetski program izgradnje luke u Berberi, kao glavnog uporišta sovjetske flote na Indijskom okeanu, razlikovao se od reakcije Indije na gradnju američke baze Dijego Garsija. Nju Delhi je skrenuo pažnju na to da je Somalija suverena država, koja ima pravo da svoje luke da kome hoće na korišćenje, pa i državama koje nisu u regionu Indijskog okeana. Takođe, Indija nije smatrala somalsko-sovjetski sporazum neo-kolonijalističkim, iako je to mislila o američko-britanskom zakupu ostrva Dijego Garsija. Prvi sporazum je bio ugovor suverenih država, dok je drugi bila diplomatska rasprodaja između dve države, sa ukusom imperijalizma. Takve razlike u stavovima bile su koreni indijske nesvrstane i prosovjetske politike. To su bili dani kada je u Indiji na vlasti bila Indira Gandi, ali njena vladavina nije trajala večno. U martu 1977. Indirina Kongresna partija bila je poražena od strane Džanata partije koju je vodio Morardži Desai. On je smatrao da su nacionalni interesi zemlje realnije sagledavanje situacije i manje bliski odnosi sa Sovjetskim Savezom. Pogrešno je reći da „Sovjetski Savez nema bazu u regionu”, rekao je Desai u parlamentu. „Sfera sovjetskog uticaja u regionu Indijskog okeana ne može


123

se poreći”. Politika Desaijeve vlade u regionu Indijskog okeana udaljila je Indiju od sovjetske politike koju je favorizovala gospođa Gandi. Promene koje je Morardži Desai uneo u nesvrstanu politiku Indije vodile su poboljšanju odnosa Vašingtona i Delhija u pogledu regiona Indijskog okeana. Onda je usledio krah SSSR-a, posle čega je rastao interes Kine da u Indijskom okeanu intenzivira trgovinu sa Afrikom. Američka i indijska mornarica danas često izvode zajedničke vežbe u Indijskom okeanu, a usta Indije su nema kada se povede reč o američkoj bazi Dijego Garsija. Zahvaljujući svom velikom bogatstvu u naftnim resursima, Rusi su danas najvažniji turisti u našim hotelima sa pet zvezdica, na Maheu, Praslinu, la Dižu i drugim ostrvima Sejšelskog arhipelaga. Ruski državljani kupuju ili grade vile u celoj zemlji. Nedavno je jedna ruska kompanija kupila našu najvažniju kompaniju za lov i izvoz ribe i tune, na Sejšelima – „Oceana Fisheries Co.Ltd”. U leto 2014, na najlepšoj plaži Beau Valon na Maheu, otvoren je hotel sa 5 zvezdica, Savoy Resort & Spa. Projekat je finansirao ruski investitor, ali ambasador Belous mi je rekao da je njegov prevashodni zadatak kao ambasadora da predstavlja svog lidera Vladimira Putina. Rekao je da Rusija nije zainteresovana za uspostavljanje svoje nadmoći u regionu Indijskog okeana, ali da je važno obezbediti značajno rusko prisustvo, kao balans prisustvu drugih velikih sila u regionu. Rekao mi je da je prisustvo Rusije u interesu zemalja regiona, kao i u interesu ravnoteže u svetu. Kada sam ga pitao šta misli o odluci Sejšela da podrže američki stav o nedavnoj rezoluciji UN o teritorijalnom integritetu Ukrajine, ambasador Belous mi je rekao da je duboko razočaran. „Sejšeli treba da budu u grupi sa 58 zemalja koje su se uzdržale od glasanja o tom pitanju”, istakao je Belous. Nema sumnje da predsednik Mičel i šef diplomatije Žan Pol Adam moraju da shvate da plovidba nemirnim vodama Indijskog okeana nije jednostavna.

124


8. Sejšelsko-afrički odnosi Kako to da su Sejšeli i druga ostrva, udaljena više do 1000 milja od bilo čega, završila kao deo Afričke unije (AU), koja je prethodno bila poznata kao Organizacija afričkog jedinstva (OAU)? Možda odgovor leži u Forin ofisu u Londonu, u vreme kada su Sejšeli bili britanska kolonija. Premali da bismo imali svoje Ministarstvo, Forin ofis nas je svrstao u Odeljenje za Indijski okean i Pacifik. Zatim su nas prebacili u novootvoreno Odeljenje za Sejšele i Hong Kong. A kada im je odgovaralo da otvore Odeljenje za Pacifik i Australiju, našli su za zgodno da nas prebace u Odeljenje za Istočnu Afriku. Isto su uradili i sa Mauricijusom. Tako je Mauricijus postao član OAU u vreme sticanja nezavisnosti 12. marta 1968. Posle toga, nisam imao problem da, po sticanju naše nezavisnosti, u junu 1976. zatražim članstvo Sejšela u OAU. Da budem iskren, nešto mi je smetalo u svemu tome. Prvo, preispitivao sam politiku OAU „nemešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja”. To je značilo da zemlje nemaju pravo da se mešaju u unutrašnje stvari suseda i drugih članica OAU, čak ni onda kada u njima neki diktator ubija svoj narod, stvarajući lošu sliku o Africi. Pretpostavio sam sledeće – da je Južna Afrika, iz vremena vladavine bele manjine, postala članica OAU, onda bi Narodna partija koja je tada bila na vlasti u toj zemlji mogla da kaže da je aparthejd njihova unutrašnja stvar. Ono što mi je najviše smetalo bila je politika „dobrog susedstva” OAU. Predstavljao sam Sejšele na proslavi nezavisnosti u Zanzibaru. Kada ga je Tanganjika silom aneksirala da bi stvorila Tanzaniju, oštro sam kritikovao načelo prema kome je „Velikom bratu” dozvoljeno da proguta manjeg, a da OAU zbog toga ne reaguje burno. Predsednik Tanganjike Džulijus Njerere, koji je imao pan-afričke ambicije, nije bio srećan zbog mog polemisanja o „Velikom bratu, koji jede Malog brata”. Pozvao je tadašnjeg šefa diplomatije Oskara Kambona, sa kojim sam bio u


125

prijateljskim odnosima, da me obavesti kako nije zadovoljan mojim intervjuom, datim u Najrobiju, u Keniji, u kome sam predvideo propast politike Ujamaa (politika afričkog socijalizma) predsednika Njererea. Zbog toga me nije iznenadilo da je Komitet za oslobođenja Organizacije afričkog jedinstva (OAU), čije je sedište bilo u Dar es Salaamu, u Tanzaniji, odlučio da prizna Reneovu SPUP partiju kao oslobodilački pokret. To je Reneu donelo finansijsku i vojnu pomoć u sprovođenju državnog udara na Sejšelima u junu 1977. Vratimo se brzo u sadašnje vreme. Šta vidimo? Naravno da OAU nije uspela da ostvari mir i jedinstvo na afričkom kontinentu. Usledilo je formiranje Afričke unije (AU), sa snagama na kontinentu, čiji je zadatak bio da intervenišu u zemljama u kojima postoji kršenje ljudskih prava. Kao posledica takve odluke, AU je formirala sopstvene paravojne snage, za takve intervencije. Istorija je dokazala da sam u pravu. Uprkos svim dobrim željama i retorici, politika Ujamaa je propala, pokazavši se kao promašaj u nastojanju da iskoreni siromaštvo u Tanzaniji. Danas je većina afričkih lidera politički zrela i svesni su da nije bilo ničeg anti-afričkog u mojoj politici zadržavanja veza Sejšela i Velike Britanije. Kao posledica toga, COMESA nije imala problem da me jednoglasno izabere za člana Komiteta mudraca. Nekoliko meseci kasnije, postavljen sam da predvodim Komitet u misiji u Kinšasi, u D. R. Kongu i u Kigaliju, u Ruandi, u naporima da se zaraćene strane privole da spor reše dijalogom, a ne sukobom. 2013. godine, predstavljao sam AU na predsedničkim izborima u Egiptu, a potom sam bio počasni gost generalnog sekretara Unije, dr Nkosazana Dlamini-Zume, na proslavi 50-ogodišnjice tog afričkog tela u Adis Abebi. U tom gradu, Kinezi su Afričkoj uniji poklonili višespratnicu avangradnog izgleda za sedište organizacije. Ovo impresivno zdanje nazvano je „Afrička kuća”. Sa prosečnim rastom bruto domaćeg proizvoda od 5% 2012. godine i prognozama značajnog ubrzanja rasta, sadašnji

126


„Uspon Afrike” premašio je sva očekivanja. Afrička ekonomija danas beleži najbrži rast u svetu. Smanjena inflacija, veća makroekonomska stabilnost i mikroekonomske reforme, rezultirale su u drastičnom smanjenju siromaštva i jačanju srednje klase. To utire put održivom razvoju kontinenta. Mogućnosti su beskrajne za afričkog „ekonomskog lava”. Nedavno sam se, kao pokrovitelj Afričkog odeljenja u Institutu za kulturnu diplomatiju iz Berlina, u razgovorima sa Markom Donfriedom, osnivačem Instituta i sejšelskim šefom dilomatije Žan Pol Adamom, založio za organizovanje Sejšelsko-afričkog kongresa, u oktobru 2014. na Sejšelima. Kongres bi se održavao na godišnjem nivou, po istoj šemi kao Svetski ekonomski forum u Davosu, u Švajcarskoj. Kongres bi, uz isticanje dostignuća u razvoju Afrike, tražio načine da se ubrza privredni rast kontinenta, na održivi i sveobuhvatni način, tako da akumulirano bogatstvo dosegne do običnih građana i osigura prosperitet budućih generacija. Organizatori Kongresa zalažu se, ne samo za to da privredni rast bude stabilan, već i da njegovi plodovi budu ravnomerno raspodeljeni svim članovima društva. Zato će se Kongres fokusirati na veće učešće mladih i žena u privrednim aktivnostima, angažovanje izuzetnih ljudskih resursa na afričkom kontinentu i otvaranje punog potencijala uspavanog ekonomskog džina, odnosno Afrike. Kongres bi doprineo i političkoj stabilnosti, neophodnoj za brži privredni rast, kao i aktivnostima u kulturnoj diplomatiji, u razvijanju sadašnjih i budućih strategija privrednog rasta. Ukratko, Kongres bi bio dinamičan i pokrivao bi različite oblasti. Među učesnicima i govornicima na Kongresu, okupili bi se politički lideri starije diplomate, akademici, priznati autori, novinari, predstavnici privatnog sektora i Instituta za kulturnu diplomatiju. Nema sumnje, Sejšeli su najbolja zemlja za održavanje Kongresa, po šemi SEF-a u Davosu. Osim toga što je naša zemlja aktivni član važnih regionalnih organizacija, kao što


127

su COMESA (Common Market for Eastern and Southern Africa), SADC (Southern Africa Development Community) i IOC (Indian Ocean Commision), Sejšeli su i član Komonvelta i Frankofonije. Njihov dvojezični karakter je prednost. Uz to, Sejšeli su zdrava nacija, u kojoj nema tropskih bolesti, kao što su malarija i ebola virus. Imaju i dobru turističku infrastrukturu za održavanje regionalnih i međunarodnih konferencija. Povrh svega, oni su i prelepa destinacija, sa prijateljskim kreolskim stanovništvom i važnim afričkim korenima. Ali, možda je najvažnije to što će se Kongres odvijati u okviru politike predsednika Džejmsa Mičela „Odlučna nacija u zamahu”. Politika Sejšela „prijatelj sa svima, neprijatelj nikome”, takođe je dobra pretpostavka za našu zemlju da bude domaćin kongresa. Sejšeli imaju i dobre avionske veze sa najvećim gradovima sveta. Etiopska aviokompanija ima direktne letove iz Adis Abebe za Sejšele. Kenijska aviokompanija direktno leti iz Najrobija, gde su Kinezi najavili gradnju pruge vredne 3,8 milijardi dolara, od Mombase do Najrobija, uz moguće produženje trase do Ugande, Ruande, Burundija i Južnog Sudana. Nema sumnje da diplomatija Sejšela ima aktivnu ulogu, dok zemlja postaje idealno mesto za lansiranje projekata, koji će biti izazov za maksimalno iskorišćavanje velikih potencijala Afrike.

9. Sejšelsko-australijski odnosi Decenijama je Australija zaboravljala na svoje zapadne granice, razvijajući se uglavnom na pacifičkoj strani kontinenta. To se može razumeti, ako se ima u vidu da većina stanovnika Australije živi u gradovima koji su bliži Pacifiku, nego Indijskom okeanu. Ipak, stvari su se, u poslednjoj deceniji, značajno promenile. U novembru 2013. Australija je predsedavajući „Indian Ocean Rim Association (IORCA), u naredne dve godine. IORCA ima 20 država članica. To je jedina organizacija zemalja Indijskog okeana koja se sastaje na ministarskom

128


nivou. Glavne teme o kojima IORCA raspravlja su pomorska bezbednost, trgovina, turizam, kulturna razmena, investicije, ribarstvo, pomoć posle prirodnih katastrofa, kao i akademska i naučna razmena. Dok Australija malo zna o Sejšelima, Sejšelci znaju mnogo o Australiji. Procenjuje se da oko 25.000 Sejšelaca živi u Australiji, što je najveća dijaspora Sejšela. Bio sam u zvaničnoj poseti Australiji, u vreme kada sam bio premijer britanske kolonije Sejšeli, koja je stremila ka svojoj nezavisnosti. Prvi predsednik Sejšela koji je posetio Australiju, bio je Džejms Mičel, u avgustu 2011. Državna poseta upriličena je na poziv Guvernera Komonvelta u Australiji, gospođe Kventin Brajs, koja je godinu dana ranije bila na Sejšelima. Nakon posete predsednika Mičela Australiji, šef Odbora australijskog parlamenta za pitanja pacifičkih ostrva, gospodin Ričard Marles, bio je u dvodnevnoj poseti Sejšelima. Sa našim zvaničnicima razgovarao je o brojnim pitanjima saradnje dve zemlje, pokrenutim tokom Mičelove posete Australiji. Zapravo, predsednik Mičel bio je još jednom prilikom u Australiji. U oktobru 2011. učestvovao je na sastanku šefova država Komonvelta, u Pertu. U razgovorima sejšelskog ministra spoljnih poslova Žan Pol Adama i gospodina Marlesa, na Sešjelima, istaknuto je da dve ostrvske zemlje dele okean i ambicioznu viziju njihovog razvoja. Pitanja od zajedničkog interesa odnosila su se na saradnju sa Komisijom za Indijski okean, održivi razvoj u cilju korišćenja obnovljivih izvora energije, bezbednost hrane i na klimatske promene. Marles je rekao da Australija želi da proširi saradnju sa Sejšelima, a posebno sa Komisijom za Indijski okean IOC (međunarodna organizacija, osnovana 1982. na Mauricijusu). Govoreći o klimatskim promenama, Marles je rekao da su članice organizacija Malih ostrvskih zemalja u razvoju (SIDS), na prvoj liniji fronta za dobijanje podrške globalnih zagađivača i odgovarajućih fondova. Marles je pohvalio i napore Sejšela u ostvarivanju održivog ekonomskog razvoja, urpkos teškoćama. Rekao je da iskustva Sejšela treba da budu


129

podeljena sa drugim zemljama, koje se suočavaju sa sličnim problemima. Visoki komesar Australije je 30. januara 2012. prvi put organizovao proslavu Nacionalng praznika Australije na Sejšelima. U govoru održanom tim povodom, sejšelski šef diplomatije Žan Pol Adam istakao je da „nacionalni praznik Australije slave njeni građani širom sveta i da je postao proslava slobode, pozitivnih vrednosti i duha australijskog naroda.” „Obe države su ostrvske zemlje, čiji je život često određen njihovim odnosom prema moru. Najveće ostrvo na svetu i najmanje afričko ostrvo treba da dele takvu povezanost” rekao je ministar Adam. Obrazlažući zajedničke interese Sejšela i Australije, rekao je: „Na sastanku šefova vlada Komonvelta istaknuta su brojna važna globalna i pitanja Komonvelta, sa kojima se suočavaju zemlje SIDS-a, od održivog razvoja, preko obnovljivih izvora energije, borbe protiv klimatskih promena, do finansiranja borbe protiv pirata u Indijskom okeanu.”

Postoje mnogi drugi vidovi saradnje. Na primer, na koledžima u Australiji studiraju stotine sejšelskih studenata, a nedavno je deset mladih profesionalaca sa Sejšela dobilo stipendije za stručno usavršavanje u Australiji. Treba reći da je 2013 kada je australijska vlada usvajala mere štednje u javnoj potrošnji, jedini sektor kome je dala veća sredstva bila pomoć Africi. Kada se bolje analizira to pitanje, jasno je da je većina tog novca išla za finansiranje rudarstva u Africi. Australija je dugo prisutna u rudarstvu Afrike, posebno u eksploataciji gvožđa, minerala, što stvara mogućnosti za zajednička ulaganja sa afričkim rudarskim kompanijama. Nedavni potresi sa cenama nafte na svetskom tržištu, stalno nas podsećaju na važnost energetske bezbednosti. U vezi sa tim, treba reći da je australijska naftna kompanija nedavno kupila licencu za eksploataciju hidrokarbonata u vodama Indijskog okeana, koje su pod jurisdikcijom Sejšela.

130


U okviru šire australijsko-sejšelske saradnje, leži igra odmeravanja geopolitičkih snaga Kine i Indije u regionu. Australija i Sejšeli su strateški važni za njih, iz različitih razloga. Sejšeli imaju centralnu poziciju prema Africi, Aziji i Evropi, dok je Australija ogromna zemlja sa velikim resursima. Kako obe zemlje dele Indijski okean, Australija nastavlja da igra sve aktivniju ulogu u regionu, jačanjem veza sa Sejšelima.

10. Odnosi Sejšela i Evropske unije U maju 2010. nakon što je postavljena za visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost, baronesa Ketrin Ešton posetila je Sejšele. Pojavom problema sa somalskim piratima, Evropska unija preuzela je vodeću ulogu u međunarodnoj zajednici u suočavanju sa tim. Njena poseta bila je važna, jer je ukazivala na to da EU uviđa ranjivost Sejšela kada je reč o gusarima, ali i njihovu vodeću ulogu u borbi protiv te pošasti. EU smatra Sejšele uzorom za druge zemlje u regionu, kada je reč o uspostavljanju pomorske bezbednosti. Jedan od rezultata posete baronese Ešton bila je politička posvećenost EU uspostavljanju regionalne misije, koja će pomagati zemljama Roga Afrike i zapadnog dela Indijskog okeana da razviju kapacitete za borbu protiv gusara. Evropske pomorske snage bile su efikasne u borbi protiv pirata, njihovom hapšenju i ostvarivanju taktičke prednosti nad njihovim snagama. Borba protiv gusara mora da se nastavi i kada naši međunarodni partneri povuku svoje ratne brodove, što će svakako uslediti jednog dana. Tada će od zemalja regiona, uključujući i Sejšele, zavisiti borba protiv pirata. Zato je EU pokrenula EUCAP Nestor, u junu 2012. EUCAP Nestor je misija koja je pruža vojnu, policijsku pravnu ekspertizu. Zadatak joj je da ojača kapacitete za jačanje pomorske bezbednosti, posebno u borbi protiv pirata. Misija deluje u Somaliji, Džibutiju, Keniji, Tanzaniji i, naravno, na Sejšelima.


131

Predstavništvo misije EUCAP Nestor na Sejšelima, koje vodi Frederik Veslo, sastoji se od malog tima evropskih stručnjaka. Oni su uključeni u rad Obalske straže, vojne avijacije i Vrhovnog suda, u cilju izgradnje boljih institucionalnih kapaciteta za borbu protiv gusara. Stručnjaci pružaju obuku, organizuju treninge i donacije za osnovnu opremu. Taj rad obuhvatio je i šestomesečni trening za nove regrute Sejšelske obalske straže. Program pomaže Obalskoj straži u sprovođenju ambicioznog plana da uspostavi pomorsku bezbednost ne samo danas, već i za buduća vremena. EUCAP Nestor misija je organizovala i složene vežbe Obalske straže i drugih pomorskih službi, čiji je cilj jačanje njihovih kapaciteta u borbi protiv pirata i obavljanja potraga i akcija spašavanja na moru. To smo često radili sa međunarodnim pomorskim snagama. Osnovni program obuke, kao i obuku za upotrebu radara, senzora i druge tehničke opreme, pokrenula je naša avijacija. Rad u Vrhovnom sudu, važan je deo EUCAP Nestor misije. Evropski stručnjaci podržali su reformu našeg sudstva, unapređujući menadžment i administraciju Suda i njegov rad na predmetima koji se odnose na pirate. To je važna oblast, jer su Sejšeli na prvoj liniji pravne borbe protiv pirata, koje evropske i druge pomorske snage uhapse na moru. Misija EUCAP Nestor podržala je i formiranje pomorskih policijskih snaga, koje vode brigu o zakonu na sejšelskim ostrvima. Te snage popunjavaju nedostatke u radu Obalske straže, zadužene za obezbeđivanje reda, sa fokusom na borbi protiv pirata. Sredinom 2014. mandat EUCAP Nestor-a biće produžen za još dve godine. Misija će nastaviti svoj važan rad na Sejšelima i pojačati aktivnosti u Somaliji. Naravno, Sejšeli imaju i druge važne odnose sa Evropom. U zemljama Evropske unije, tuna je vrlo tražena u dijetalnoj ishrani. Unija želi da Sejšeli nastave sa eksploatacijom tune u svojim vodama, što je podržala i Komisija Indijskog okeana. Komisija, sa sedištem u Viktoriji, reguliše politiku izdavanja dozvola za lov na tunu, u regionu. Na kraju, pomenimo i

132


to da su Evropljani najbrojniji turisti na Sejšelima. Zbog svih gore navedenih razloga, stabilnost Evropske unije je od velikog značaja za Sejšele. Posebno danas, u vreme velikih potresa u Uniji i rasprava o promenama u njenoj ekonomskoj politici, strukturi ekonomije, finansijskim teškoćama sa kojima se suočavaju mnoge njene članice. Osim toga, ogromne su razlike između ideologije levice i ideologije desnice u Evropi, koje su osnova za nagađanja o opstanku Unije. Vode se i rasprave o uvođenju fundamentalnih promena, kako bi se održalo zajedništvo, neophodno za učešće Unije u međunarodnim odnosima, kojima sve više dominiraju SAD, Kina, Indija, Brazil i Rusija. U vezi sa tim, bio sam veoma srećan zbog poziva koji mi je uputio gospodin Maksim Behar, počasni konzul Republike Sejšeli u Bugarskoj, da budem počasni gost na prijemu povodom 10-ogodišnjice otvaranja konzulata Sejšela u Sofiji. Bugarska je predmet evropskih rasprava, jer je zemlja bivšeg Sovjetskog bloka, a sada članica EU, čiji građani preispituju benefite koje je zemlja ostvarila ušavši u Uniju. Jasno je da su mnogi mislili da će kvalitet života u Sofiji preko noći dostići onaj u Parizu. Nezadovoljni su sporim privrednim razvojem Bugarske, uprkos njihovoj posvećenosti uspehu i razvoju Evropske unije. Pre nego što sam napustio Sejšele, pitao sam Behara da li može da mi ugovori susrete sa visokim zvaničnicima u zemlji sa kojima sam želeo da razgovaram o evropskim pitanjima. Zapanjilo me je kada mi je Behar, odmah po mom sletanju na aerodrom u Sofiji, uručio dvodnevni program, u kome su bili predviđeni moji sastanci sa bivšim kraljem Simeonom Drugim, u njegovoj rezidenciji, kraljevskom dvoru Varna. Podsećam da je Kralj Simeon Drugi 2001. bio izabran za premijera Bugarske. Posle tog sastanka, bila je predviđena večera sa bivšim predsednikom Petrom Stojanovim u čuvenom restoranu „Kapetan Kuk” u hotelu Kempinski. Sledećeg dana imao sam sastanak sa šefom dilomatije Kristianom Vigeninom, ručak sa bivšim ministrom spoljnih poslova Milenom Velčevom, a zatim je trebalo da se pojavim u Predsedništvu, gde sam imao sastanak sa šeficom


133

kabineta predsednika Rosena Plevnelieva, gospođom Ekaterinom Zaharievom. Predsednik je bio u Varšavi, na proslavi 25-godišnjice prvih demokratskih izbora u Poljskoj. Imao sam dogovorenu večeru i sa gospodinom Solomonom Pasijem, bivšim šefom diplomatije, bivšim ministrom za evropska pitanja i Predsednikom Atlantskog kluba.

11. O dnosi Sejšela i Ujedinjenih Arapskih Emirata Kada sam bio mlad politički lider, zastupao sam politiku čvršćeg povezivanja sa Velikom Britanijom. Razlog za to bilo je moje uverenje da Sejšeli, sa položajem u regionu u kome se vodi trka velikih geo-političkih interesa, bez snažne ekonomije, ne mogu sami da opstanu. Trebalo nam je „rame na koje bismo se oslonili”. Britanski kolonijalizam je, u našem slučaju, bio manje-više mentorski i dobronameran. Smatrao sam da je „đavo koga poznaješ bolji od đavola koga ne poznaješ”, jer su Britanci u zemlji uspostavili vrlo efikasne društvene institucije. Ali, kao što će istorija pokazati, London nije imao političku volju da jača veze sa zemljama Indijskog okeana. Nezavisnost kolonija bila je mantra tog vremena. Iako je Velika Britanija stalno govorila, u Ujedinjenim nacijama i na drugim međunarodnim forumima, da poštuje volju naroda u kolonijama, koje su želele da uspostave bilateralne odnose sa Velikom Britanijom, Britanci nisu preduzeli korake ka jačanju tih bilateralnih veza, uprkos tome što je izborna pobeda moje partije bila zasluga njenih veza sa Velikom Britanijom. Da se nakratko vratimo državnom udaru gospodina Renea i njegovom 15-ogodišnjem iskustvu sa kvazi-marksističkom filozofijom. Pod njegovim režimom, Sejšeli su zapali u velike dugove. Sadašnji predsednik Mičel nasledio je ogromni dug kada je izabran na tu funkciju. Jedan od najvećih problema bila je činjenica da su Sejšeli bili na ivici bankrotstva. Bivši potencijalni „spasioci” Francuska i Velika Britanija i sami

134


su bili u velikim finansijskim problemima. Bili smo primorani da pomoć tražimo na drugom mestu. Sejšeli se mogu smatrati delom Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao što su se Havaji smatrali delom Kalifornije, u vreme „zlatne groznice”. Na sreću, mnogi lideri UAE poslednjih godina su posetili Sejšele, nakratko bežeći iz svojih pustinjskih predela i od društvenog pritiska koji su osećali usled velikog bogatstva, koje je njihova država akumulirala prodajom nafte. Među onima koji su nas posetili i koji su se zaljubili u naša ostrva, kao idealno mesto za odmor, rekreaciju, meditaciju, bio je NJ. V. Šeik Kalifa bin Zajed el Nahjan, lider UAE, i njegov brat NJ. V. general Šeik Mohamed bin Zajed el Nahjan, prestolonaslednik od Abu Dabija, koji je i zamenik vrhovnog komandanta vojnih snaga UAE. Ti lideri UAE postali su pronicljivi i mudri „kormilari” svoje države, u vreme teških tranzicija i izazova. Ti izazovi su prethodili stvaranju njihove Federacije, koja je stvorila osnovu za ujedinjenje naroda i uživanje u blagodetima zajedničkog bogatstva. Sa njihovim iskustvom i mudrošću, bilo im je jasno da je na Sejšelima, uprkos lepoti zemlje „,ekonomska kičma” nacije slaba i krhka. Srećom po nas, ta gospoda iskreno žele da nam pomognu, ne samo da opstanemo, već i da stvorimo uslove za ekonomski rast i stabilnost. Predsednik Mičel stvorio je vrlo ambiciozne i specijalne odnose sa porodicom koja vlada UAE, posebno posle punude koju je dao Šeiku Kalifi da na prelepom planinskom proplanku izgradi svoju palatu. Neki opozicioni političari ograničenih vidika nisu uvideli mudrost predsednika Mičela, pa su pokrenuli kritike na račun „Arapa, koji sa svojim novcem dolaze na Sejšele i kupuju jeftinu zemlju”. Istorija je pokazala koliko je mudar bio potez predsednika Mičela. Zemljište dato liderima UAE, bila je osnova za podršku novom ekonomskom razvoju Sejšela. Poslednjih godina, vlasti UAE dale su finansijsku pomoć našoj vladi, koja je 2008. obuhvatila i 15 miliona dolara pomoći privrednim reformama u zemlji. 2009. UAE dali su 30


135

miliona dolara za izgradnju kuće na ostrvu Persevarans, u okviru vladinog plana da realizuje izgradnju stanova i kuća po prihvatljivim cenama. Iste godine, vlada UAE donirala je dva generatora za struju, vredna 15 miliona dolara. U junu 2011. kada je ostrvo Mahe pogodila velika suša, Šeik Kalifa je poklonio tri postrojenja za destilaciju vode, dopremljena specijalnim avionom iz Sjedinjenih Država, kako bi se ublažila vanredna situacija zbog nedostatka vode. Zatim je kompanija MASDAR iz Abu Dabija donirala 25 miliona dolara za razvoj vetro-parkova na Sejšelima. Kada je došlo vreme da se zamene stari TATA autobusi javnog prevoza na Sejšelima, UAE poklonili su četrdeset autobusa odjednom. Kada je Ministarstvo obrazovanja najavilo program internet-obrazovanja, velikodušnošću UAE kompjuterska oprema je ubrzo instalirana u školama, koje su uvele taj program vlade. Taj program nazvan je „Školski projekat Šeik Kalifa”. Da bi krunisala posetu predsednika Mičela Abu Dabiju 2007. vlada UAE poklonila je Sejšelima avion za nadzor naše Ekskluzivne ekonomske zone (EEZ) i četiri i po miliona dolara za modernizaciju glavne bolnice u Viktoriji. Kada su somalski pirati postali pretnja našoj bezbednosti, UAE su izgradili novu bazu Obalske straže, sa novim radarskim sistemom, poklonivši Sejšelima pet patrolnih brodova. Kada su vlasti Sejšela, u februaru 2013. posle velikih poplava na nekoliko naših ostrva, oformile novi Fond za pomoć u vanrednim situacijama, vlada UAE je tom fondu donirala dva miliona dolara. Trenutno se realizuju projekti razvoja Viktorije, pri čemu Sejšelima značajno pomaže Ministarstvo za urbanizam UAE. Taj projekat obuhvata i izgradnju dečijeg parka. Nisam pomenuo investicije od nekoliko stotina miliona dolara, za spas od bankrotstva kompanije Air Seychelles. Odgovorivši na poziv u pomoć predsednika Mičela, Šeik Kalifa je ohrabrio nacionalnu avio kompaniju UAE Etihad Airways da kupi 40% akcija sejšelskog avio-prevoznika i s njom sklopi desetogodišnji ugovor.

136


Na kraju, Šeik Kalifa je potrošio milione dolara ličnih para za gradnju palate i gostinske vile za sebe i svoju porodicu, na planinama ostrva Mahe. Noću, palata blista poput dijamanta. Naravno, posle takvog priliva investicija iz UAE potencijalni investitori su ohrabreni da ulažu novac u Sejšele, pomažući našoj zemlji da postane jedna od najtraženijih destinacija u svetu. Krajem oktobra 2011. pozvan sam u šestodnevnu posetu Abu Dabiju, prestonici UAE, kako bih se upoznao sa dinamikom razvoja zemlje i životom punim izvesnosti za njene građane, u vremenu kada se mnoge zemlje suočavaju sa velikim ekonomskim izazovima. Vrhunac moje posete bio je sastanak sa prestolonaslednikom Abu Dabija, Šeikom Mohamedom bin Zajedom el Nahjanom, na kome smo razmatrali brojna pitanja od regionalnog i globalnog značaja. Posle tih susreta, krunski princ me je pozvao da, tog popodneva, budem gost na predavanju u njegovoj palati, na temu: „Spoj energije i spretnosti: prilagođavanje stvarnosti obnavljanja globalnih saveza.” Predavanje je držao dr Mohamed el Erian, izvršni direktor jedne od najvećih investicionih kompanija u svetu, PIMCO, čija se imovina procenjuje na 1.300 milijardi dolara. dr Erian je radio 15 godina u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) u Vašingtonu, pre nego što je postao član Harvarda. U MMF-u je bio član Borda i nekoliko komisija. Autor je knjiga: „Sudari tržišta: strategije investiranja u vreme globalnih ekonomskih promena” (When markets collide: investment strategies for the age of global economic change), koja je na listama New York Times-a i Wall street journal-a bila bestseler i 2008. osvojila nagradu Goldman Saks za knjigu godine. Knjiga je dobila dobre kritike britanskih časopisa „Economist” i „Independent”. Na predavanju je istaknuto da svet danas prolazi kroz period obnavljanja saveza, veliku dužničku krizu u Evropi i prodor Kine na svetskoj ekonomskoj sceni. Svi u svetu, od pojedinaca do kompanija, vlada i multilateralnih organizacija, suočavaju se sa izazovom da odgovore na te promene.


137

Uspeh u tim naporima zahteva od nas da nađemo ravnotežu između energije i mogućnosti. To predavanje, kome je prisustvovalo oko 500 studenata, privrednika iz UAE, visokih predstavnika vlade, ambasadora akreditovanih u UAE, bilo je dokaz da su vlasti UAE shvatile važnost obrazovanja u Emiratima. Bio sam dirnut kada je Šeik rekao da su odnosi Sejela i UAE više „ljubavna priča” nego „prijateljstvo”. Složio se sa onim što sam napisao u svojoj autobiografiji „Građanin sveta sa Sejšela” da „bogatstvo susednih arapskih država može da ima važnu ulogu u razvoju naših ostrva. Ali je važno i da razvoj odnosa zemalja Zaliva i Sejšela uzme u obzir zajedničke interese i naše posebnosti. Posle sastanka sa prestolonaslednikom Abu Dabija, pozvan sam da budem počasni gost na promotivnom letu od Abu Dabija do Sejšela, nacionalne avio-kompanije UAE, Etihad Airways-a, koji je poslednjih godina postao ponos zemlje. Tokom leta koji je trajao četiri i po sata, setio sam se reči prestolonaslednika „da su odnosi UAE i Sejšela pre ljubavna priča, nego prijateljstvo.” Dok sam sedeo u prvoj klasi, čekajući na poletanje aviona, molio sam se da ta romansa Sejšela i UAE bude dugovečna.

12. Komisija za Indijski okean Komisija za Indijski okean (IOC) je međuvladina organizacija, stvorena u Port Luisu, na Mauricijusu, sa predstavništvom u Viktoriji, na Sejšelima. Sastoji se od pet država regiona Indijskog okeana: Komorskih ostrva, ostrva Le Reunion, Mauricijusa, Madagaskara i Sejšela. Uprkos razlikama među njima (Reunion, Mauricijus i Sejšeli pripadaju srednje razvijenim zemljama, dok su Komorska ostrva i Madagaskar među najsiromašnijim i najnerazvijenijim zemljama), tih pet ostrvskih zemalja dele geografske sličnosti, istorijske i demografske veze, prirodne resurse i zajedničke ciljeve u pogledu razvoja.

138


Glavni zadatak IOC-a jeste da ojača prijateljske veze među tim zemljama i bude platforma solidarnosti za sve stanovnike regiona Indijskog okeana. Misija IOC podrazumeva i konkretne projekte u cilju održivog razvoja regiona, njegove zaštite, poboljšanja životnih uslova i očuvanja prirodnih bogatstava, od kojih te države zavise. S obzirom na to da je reč o organizaciji ostrvskih država, IOC zastupa interese ostrvskih zemlja u regionu i svetu. Sekretarijat Komisije je na Mauricijusu, i na njenom čelu je Generalni sekretar. Od 2012. na toj poziciji je Žan Klod de l’Estrak, državljanin Mauricijusa. Za političku i stratešku orijentaciju organizacije zadužen je Savet ministara, koji se sastaje na godišnjem nivou. Organizacijom trenutno predsedavaju Komorska ostrva. Samit šefova država članica je najviše telo upravljanja organizacijom, a poslednji put je zasedao na Madagaskaru. Mauricijus i Sejšeli generacijama su imali, manje-više, bratske odnose, bili su povezani direktnim brodskim linijama, do pojave i razvoja avijacije. I Mauricijus i Sejšele prvo su naselili Francuzi, da bi ih potom osvojili Britanci, koji su do 1903. godine vladali tim ostrvima, kao jednom kolonijom. Mauricijus je stekao nezavisnost 12. marta 1968. kada je Sivuzagur Ramgulam postao prvi premijer nove države. Tada sam bio redovni posetilac Mauricijusa i prijatelj, ne samo sa Ramgulamom, već i sa liderima kreolske zajednice. Među njima su bili i Harold Volter i Gaetan Duval, harizmatični, živopisni, inteligentni i mudri ljudi, koji su uvek bili impresivni učesnici međunarodnih konferencija. Obojica su tečno govorila engleski i francuski jezik. Zapravo, Sejšeli i Mauricijus su uživali u statusu dve ostrvske zemlje, pripadnice britanskog Komonvelta i francuske Frankofonije. Tokom njihovog razvoja, između dve zemlje je uvek postojala izvesna utrka. U vreme moje vladavine na Sejšelima, bili smo u izvesnoj prednosti kada je reč o ekonomskom razvoju i kvalitetu življenja, ali posle državnog udara na Sejšelima, Mauricijus je daleko pretekao Sejšele, koji su grcali pod teretom pada vrednosti domaće valute


139

i nedostatka investicija u proizvodnju. Takvo stanje potrajalo je do nacionalnog pomirenja u zemlji, a predsednik Mičel je potom odlučio da napusti principe socijalizma i jednopartijske države. Trenutno, Sejšeli i Mauricijus predstavljaju „odlučne zemlje u pokretu”, dve nacije izjednačene u pogledu ekonomskog razvoja i životnog standarda. Možda je najbolji pokazatelj političke zrelosti dve zemlje, njihov sporazum o zajedničkom upravljanju delom kontinenta na kojem se nalaze, a nad kojim obe zemlje imaju jurisdikciju. Ukoliko bi se u zajedničkim vodama pronašla nafta, nijedna od dve države ne bi volela da dođe do svađe. Sporazum dve zemlje odnosi se na različite oblasti, od pronalaženja nafte u zajedničkim vodama, preko ekologije, do ribolova. U pregovorima o tom jedinstvenom sporazumu, na strani Mauricijusa bio je Sureš Čandre Sibaluk, a sa sejšelske strane pregovore je vodio Rejmond Čanf Tave, specijalni savetnik ministra za urbanizam. Treba istaći da je dr Ekpen Omonbude takođe počeo slične razgovore sa Tanzanijom. Bilo je i trzavica između Sejšela i Mauricijusa. One su bile posledica takmičarskog duha, koji je postojao između ministra turizma Sejšela, gospodina Alana St. Anža, pionira „koncepta vanila ostrva” kao motora turističke promocije regiona, najzaslužnije osobe za uspeh karnevala u Viktoriji, i njegovog kolege gospodina Mišela Sik Juena. Odnos dvojice predsednika Mičela i Navina Ramgulama ostao je prijateljski, što je dobar predznak za budućnost. To prijateljstvo potvrdile su i ključne ličnosti, među kojima su – Bertran i Eten Rasul (gospodin Rasul je bio visoki komesar Sejšela u Londonu godinama, pre nego što je postao izvršni direktor anglo-američke korporacije, a nedavno je otišao u penziju); Miodrag i Nataša Todorović (ugledni hirurg na Sejšelima, posle čega je na Mauricijusu otvorio bolnicu Apolo i kompleks koji spadaju u kategoriju zdravstvenih objekata sa pet zvezdica); Antonio Lukas (izvršni direktor sejšelske nacionalne osiguravajuće kompanije SACOS, koja se udružila sa osiguravajućim

140


firmama na Mauricijusu); Kapetan Gi Adam (bivši izvršni direktor SEYPEC-a, koji se udružio sa „Constance hotel group” na Mauricijusu u pokretanju i razvoju „Ephelia” turističkog rezorta i drugih projekata); gospodin i gospođa Gleni Savi (gospodin Savi je izvršni direktor „Island Development Corproration”-a, IDC, koji dolazi iz ugledne porodice sa Mauricijusa; Bašir Kurimdže (čija kompanija obavlja poslove u oblasti turizma i telekomunikacija, na Mauricijusu i Sejšelima); Maksim King (koji posluje u sektoru turizma) i Ali Parkar (koji je napustio Sejšele u vreme jednopartijskog sistema, investirao u tekstilnu industriju na Mauricijusu i danas važi za najuspešnijeg izvoznika dizajnerske odeće u SAD). Ovi ljudi su među najuticajnijim članovima bratstva Sejšela i Mauricijusa, i oni redovno poslovno putuju iz jedne države u drugu. Oni su, kao i ja, zabrinuti zbog nedavne ostavke ministra finansija Mauricijusa Havijera Duvala, što je dovelo do sloma koalicije vladajuće Laburističke partije i Demokratske partije, kojoj Duval pripada. Taj razvoj događaja dovodi u pitanje političku stabilnost na Mauricijusu. Dobro je to što Mauricijus nikada nije imao jednopartijsku diktaturu. Predsednik Mičel pridružio se južnoafričkom kolegi Džejkobu Zumi u nastojanju da na Sejšelima okupi zavađene lidere Madagaskara, kako bi, posle višegodišnjeg ćorsokaka, razgovarali o pomirenju i povratku demokratskom višepartijskom sistemu. Madagaskar je zemlja velika kao Francuska i Holandija zajedno. Ima bogat biodiverzitet, prirodu i mineralne resurse. Nedavnim dolaskom odgovorne vlade na čelo države, zemlja će privući velike investicije. Sa uspehom koji ostvaruju u oblasti turizma, ribolova i kao prebivalište mnogih velikih investitora, Sejšeli imaju jedinstvenu priliku da profitiraju od razvoja Madagaskara, posebno posle otopljavanja odnosa između Antananariva i Viktorije. Poslednjih godina, Sejšeli su negovali bliske odnose sa ostrvom Reunion, koje je francuska prekomorska teritorija. To Francuskoj otvara mogućnosti za zaključivanje u društveno-ekonomski i politički razvoj regiona. Didier Robert je


141

nedavno postavljeni administrator za ostrvo Reunion koje je uvek uživalo podršku vlasti Sejšela. 2014. „Air Australian” i francuska aviokompanija sa sedištem na Reunionu nastavile su da direktno lete za to ostrvo i Sejšele. Nedavno su Sejšeli i Šri Lanka razvili, kako su predsednici dve zemlje to opisali „,jedinstvene odnose”. Iako je Mauricijus bojkotovao samit Komonvelta, u Kolombu 2013. predsednik Mičel (koji je nekoliko meseci ranije bio u zvaničnoj poseti Šri Lanki), bio je među prvim šefovima država, koji su prihvatili poziv za učešće na samitu, uprkos širokoj međunarodnoj inicijativi da se događaj bojkotuje, zbog kršenja ljudskih prava. Dvojica predsednika uspostavili su dobru saradnju u otvaranju avio-linija između Kolomba i Mahea, preko lou-kost avio-kompanije Mihin Lanka, sa sedištem u Šri Lanki. Banka Cejlona je takođe otvorila ogranak u Viktoriji. Iako je Šri Lanka 1982. uspostavila diplomatske odnose sa Sejšelima, u našoj zemlji dugo nije imala diplomatsko predstavništvo. 2013. Šri Lanka je imenovala Erola Fonseka za počasnog konzula Sejšela. Erol, poznatiji kao Roj Fonseka je Sejšelac poreklom sa Šri Lanke, koji je bio oficir SAS-a u ratu na Foklandima. Po povratku na Sejšele, otvorio je, danas, vodeću sejšelsku privatnu kompaniju za bezbednost „Pilgrims”. 2014. Šri Lanka je akreditovala visokog diplomatu Radžata Pijatisa, za ambasadora na Sejšelima. Da bi to i zvanično obeležio, predsednik Šri Lanke Mahinda Radžapaksa je, sa prvom damom, za manje od godinu dana, upriličio drugu zvaničnu posetu Sejšelima. U delegaciji koja je putovala sa njim, bilo je 15 političara i privrednika. Posle tet-a-tet razgovora sa predsednikom Mičelom, potpisano je šest sporazuma o saradnji dve zemlje. Ti sporazumi pokrivaju oblasti zdravstva, zapošljavanja, obrazovanja, trgovine, ribolova i avio-saobraćaja. Šri Lanka nije član Komisije za Indijski okean, ali jedinstveni odnosi koje ima sa Sejšelima utiču na odnose Sejšela sa ostalim članicama Komisije. Te uticaje moraće da obrazloži sejšelski šef diplomatije Žan Pol Adam.

ČETVRTI DEO

MEĐUNARODNE ASOCIJACIJE I NJIHOV GLOBALNI ODJEK Međunarodne nevladine organizacije (INGO) utiru put funkcionalnom upravljanju svetom. One udružuju ljude iz celog sveta u razmatranju tema od zajedničkog interesa. Pre i posle objavljivanja moje autobiografije „Građanin sveta sa Sejšela” bio sam uključen u rad nekoliko međunarodnih organizacija, koje su bile udružene u težnji da se stvori pravedniji svet, održivog razvoja. Neke od tih institucija imaju za cilj da se nađu rešenja za lokalne i regionalne probleme, dok su druge, u svojoj plemenitoj potrazi za mirom, pomirenjem, stabilnošću ili boljim svetom, fokusirane na postizanje globalnog rasta.

Međunarodne asocijacije i njihov globalni odjek |

145

1. Vladavina demokratije: madridski klub Demokratija koja daje rezultate U decembru 2013. bio sam podstaknut kao član Madridskog kluba, nezavisne neprofitne organizacije koju čini 90 bivših predsednika država i vlada, iz više od 60 demokratskih zemalja. Oni su posvećeni razmeni svojih iskustava, suočavanju sa izazovima liderstva i odlučivanja u savremenom svetu. Klub okuplja najveći broj bivših šefova država i vlada i deluje pod geslom „demokratija koja daje rezultate”. Zbog toga sam ušao u klub sa tako uglednim članovima, kao što su – Vilijam Klinton, bivši predsednik SAD, Dženifer Mari Šipli bivša premijerka Novog Zelanda, Oskar Arias Sančes, dobitnik Nobelove nagrade za mir i bivši predsednik Kostarike, Hoze Maria Aznar bivši premijer Španije, Karl Bilt bivši premijer Švedske, Vinsent Foks bivši predsednik Meksika, Jasuo Fukuda bivši premijer Japana, Amin Gemael bivši predsednik Libana, Mihail Gorbačov bivši predsednik SSSR-a, Helmut Kol bivši kancelar Nemačke, Džon Kufor, bivši predsednik Gane, Tabo Mbeki, bivši predsednik Južnoafričke Republike, Bendžamin Mkapa, bivši predsednik Tanzanije, Romano Prodi bivši premijer Italije, Fidel R. Ramos bivši predsednik Filipina, Meri Robinson bivša premijerka Irske i Mario Soareš bivši predsednik Portugala. Četiri počasna člana Madridskog kluba su Kofi Anan, bivši genealni sekretar UN, Džimi Karter bivši predsednik SAD, Aung San Su Ći, opozicioni lider Burme i Žak Delor, bivši predsednik Evropske komisije. Moj ulazak u klub odigrao se 9. decembra 2013. U Coolum resortu, nedaleko od grada Brisbejna, u Australiji. U to vreme, bivši premjer Holandije Vim Kok, odlučio je da, uz odobrenje Generalne skupštine, na čelo kluba postavi bivšu predsednicu Letonije Vairu Vike Fraiberg. Sa sedištem u Madridu, u Španiji, Madridski klub vodi Karlos Vestendorp, bivši šef diplomatije Španije u vladi Filipa Gonzalesa.

146


Srećom, skup u Australiji dobio je podršku australijskog magnata Klajva Palmera, jednog od najuspešnijih preduzetnika u Australiji. Palmer je vlasnik kompanije „Mineralogy” u čijem je posedu 60 milijardi tona gvožđa, na zapadu Australije. 2009 kupio je Queensland Nickel, Palmer Nickel i Colbat rafineriju. Poznat je po tome što je 2010. svojim zaposlenima poklonio 10 miliona dolara, na ime Božićnih bonusa, koji su osim prekomorskih putovanja, uključili i 55 automobila Mercedes benz-a B klase. Palmer je često bio na naslovnim stranama štampe kada je u februaru 2013. najavio plan izgradnje moderne replike Titanika, u čast onih koji su u toj tragediji izgubili živote ili su je preživeli. Na skupu u Australiji bilo je mnogo učesnika, među kojima su i bivši politički lideri: g. Esko Aho bivši premijer Finske, g-đa Čandrike Kumaratunga bivša predsednica Šri lanke i član Borda direktora Madridskog Kluba, g. Abdul Karem el Erijani, bivši premijer Jemena, g-đa Dženifer Meri Šipli, bivša premijerka Novog Zelanda, g. Vim Kok bivši premijer Holandije i bivši predsednik Madridskog kluba, g-đa Vaira Vike Freiberga, bivša predsednica Letonije, g-đa Roza Otunbajeva bivša predsednica Kirgistana, g. Alehandro Toledo bivši predsednik Perua, g. Bendžamin Mkapa, bivši predsednik Tanzanije, g. Kasam Uteem, bivši predsednik Mauricijusa, g. Osvaldo Urtado bivši predsednik Ekvadora, g. Karlos Vestendorp generalni sekretar Madridskog kluba, g. Valdis Birkvas bivši premijer Letonije, g. Danilo Tirk bivši predsednik Slovenije, g. Alfred Guzenbauer bivši kancelar Austrije, g. Kjel Magne Bondevik bivši premijer Norveške, g. Rikardo Lagos bivši predsednik Čilea, g. Boris Tadić bivši predsednik Srbije, g. Redžep Meidani bivši predsednik Albanije i g. Diego Hidalgo bivši predstavnik Fondacije za dijalog i međunarodne odnose – sestrinske organizacije Madridskog kluba. Mnogi članovi kluba, čiji se dolazak očekivao, nažalost nisu došli, jer su bili sprečeni zbog odlaska na komemoraciju bivšem južnoafričkom predsedniku Nelsonu Mandeli.


147

Na završnoj sednici Madridski klub je vlastima u Australiji, koja će u novembru 2014. biti domaćin samita G20, u Brizbejnu, predao rezoluciju, u kojoj naglašava potrebu da se veća pažnja posveti suzbijanju siromaštva u svetu i ozbiljnijem suočavanju sa problemima globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Pozvan sam da učestvujem na drugom sastanku grupe „Shares Societies”, na Južnom Kavkazu, u Bakuu, u Azerbejdžanu, 28. i 29. aprila. Jedan od organizatora tog skupa je i Madridski klub. Prvi Forum Južnog Kavkaza, koji je održan u martu 2013. u Bakuu, omogućio je razmenu stavova o društvenom povezivanju u regionu. Ovogodišnji Forum nastaviće da razmatra načine za promovisanje rada Foruma. Izvesno je da Madridski klub okuplja značajne ličnosti i da mnogi gradovi žele da organizuju njegova zasedanja. Sada se razmatra poziv koji je Klubu uputio gradonačelnik američkog grada Mineapolisa, g. R.T. Ribak, da taj grad bude kodomaćin konferenciji Kluba 2015. zajedno sa Univerzitetom Minesote. Ta konferencija trebalo bi da okupi organizacije iz celog sveta koje se zalažu za brže promene u rešavanju problema. Možda je najvažnija stvar u vezi sa Madridskim klubom ta što njegovi članovi više ne sede u državnim kabinetima, zbog čega su spremniji da otvoreno razgovaraju o problemima, iznoseći slobodno svoja uverenja, bez geopolitičkih pritisaka.

2. P rosperitet: svetski forum preduzetništva Preduzetnik nije samo stvaralac bogatstva, već i promoter društvene pravde Jedan sam od pionira Svestkog foruma preduzetništva (W.E.F) koji su stvorili Emlyon School of Entrepreneurs of Lyion, u Francuskoj, koji se smatra vodećom evropskom školom za preduzetništvo i KPMG, najvećom računovodstvenom

148


firmom na svetu. Srce rada Foruma je zajedničko uverenje da je preduzetnik stvaralac bogatstva i društvene pravde. Prvo zasedanje Foruma održano je 2008. godine pod nazivom „Uticaj preduzetništva na oblikovanje sveta 2050”. Forum je naglasio kulturni kontekst u kome preduzetništvo ima pozitivnu ulogu i u kome je uspeh preduzetnika javno prihvaćen. Ukratko, tema foruma je da pokaže da su preduzetnici pozitivni nosioci društvenih promena, stvaranja bogatstva, transparentnosti, održivosti i inovacija. Na polju ekonomije, postoje tri definicije preduzetništva. „Destruktivni preduzetnik” je onaj koji koristi svoje znanje i pronicljivost da bi uzeo ili oteo od drugih. Dobar deo ljudske istorije je priča o osvajačima koji su bili destruktivni preduzetnici. „Neproduktivni preduzetnik” je onaj koji koristi svoje znanje da oblikuje zakone koji će raspodeliti bogatstvo koje su drugi stvorili. „Produktivni menadžer” je osoba koja proizvodi nove proizvode i usluge, koji uvećavaju bogatstvo i služe drugima. WEF je produktivni preduzetnik. Prva tri foruma održana su u Lionu, dok je četvrti održan u decembru 2010. u Singapuru, jer su ekonomski uspeh Singapura i snažna podrška tamošnje vlade preduzetništvu stvorili jedno od najboljih poslovnih okruženja za preduzetništvo na svetu. Forum u Singapuru, čiji je cilj bio da se za isti sto dovedu stručnjaci, kako bi razmenili ideje o globalnom promovisanju preduzetništva, takođe je podržao udruženja privatnog sektora u Singapuru, gde sve više ljudi pronalazi idealno mesto da započne biznis. Prema rečima singapurskog ministra Gan Kim Jonga, broj kompanija koje godišnje pokreću posao u Singapuru porastao je za trećinu, sa 37.000 u 2000. godini, na više od 50.000 u 2010. godini. Da bi ostvario ekonomski rast, rekao je Jung, Singapur mora da nastavi da podstiče i investira u inovacije. Danas je Svetski forum preduzetništva postao snažna globalna mreža lidera, koji su tu zahvaljujući svojim dostignućima i posvećenosti društvenom napretku. Svake godine Forum okuplja 250 učesnika iz 60 zemalja, koji su radi da


149

se sa svojim kolegama udruže u radu i pozitivnom menjanju okruženja. Neko je nedavno rekao da WEF objedinjuje globalni preduzetnički ekosistem, stvarajući „trust mozgova” i „trust-rada”. Na okruglom stolu ukazao sam na to da kada govorimo o preduzetništvu, ne smemo da prenebregnemo genetske i kulturne faktore. Koji su razlozi što Kinezi u domovini, iako obrazovani na principima ekonomije socijalizma, nisu gubili vreme da postanu uspešni promoteri kapitalizma odmah nakon otvaranja Kine prema svetu? Rekao sam da komunizam nikada nije ni bio u prirodi Kineza. Instinkt Kineza ide ka tome da stvori bogatsvo i akumulira ga radom i pruzetništvom. Zato su Kinezi iskoristili prednost demokratskih principa, kako bi se otvorili ka slobodnom tržištu i globalizaciji, nadmašivši SAD i ostatak sveta. Verujem da se većina učesnika foruma složila sa tim mojim mišljenjem. Forum 2014., na svom sedmom okupljanju, ponovo u Lionu, govori o tome kako različita lica preduzetništva, od smelosti mladih preduzetnika, do stručnosti i mudrosti starijih, mogu da doprinesu proširenju pojma „preduzetnik” i omoguće brojnije i raznovrsnije šanse za društvo.

3. Održivost: World Future Council Davanje prava glasa onima koji ga nemaju

World Future Council (W.F.C) je međunarodni forum, koji okuplja pedeset uglednih ličnosti iz celog sveta – članova vlada, parlamenata, akademija, civilnog društva, umetnosti i privrede. Zajedno se zalažu za zaštitu prava, ostvarivanja održive, pravedne i mirne budućnosti, u kojoj će se poštovati univerzalna prava. Vrednosti WFC-a su jasne. Njegovi članovi dele zajedničke vrednosti, kao što su odgovornost, razumevanje, poštovanje, poverenje, briga za okruženje i čvrsto veruju da globalni izazovi sa kojima se čovečanstvo suočava, zahtevaju

150


globalni zajednički odgovor. Očigledno je i da će odluke koje donosimo danas imati uticaja na mnoge buduće generacije. Čovek koji stoji iza fondacije WFC, registrovane u nemačkom gradu Hamburgu, kao dobrotvorne fondacije sa predstavništvima u Ženevi, Londonu i Johanesburgu – je baron Jakob fon Ukskul. Upoznao sam ga nekoliko meseci posle mog dolaska u London, gde sam stigao nakon državnog udara na Sejšelima, u junu 1977. preko prijatelja dr Ferhada Vladija, koji u Hamburgu vodi biznis za prodaju privatnih ostrva širom sveta. Niko nema tako bogat portfolio bogatih i slavnih kao Ferhad, koji je firmu „Vladi Private Islands GmbH” otvorio posle sticanja diplome iz poslovne administracije na Univerzitetu u Hamburgu. U to vreme, baron fon Ukskul, koji je imao ekskluzivnu zbirku poštanskih marki iz Saudijske Arabije, bio je zainteresovan da nađe kupca za nju i skupi novac, kojim bi osnovao nagradni fond „Right Livelihood Award” kao „alternativnu Nobelovu nagradu”. Jakob je smatrao da je izbor za Nobelovu nagradu sužen, jer najčešće priznaje rad građana industrijskih zemalja. Najpre je Nobelovoj Fondaciji izneo sugestiju da uspostavi nove nagrade – jednu za ekologiju, a drugu koja se će ticati života siromašnih, koji su većina u svetskoj populaciji. Ponudio je finansijsku pomoć, ali je njegov predlog odbijen. Tada je sam formirao „Right Livelihood Award” obezbeđujući početnu donaciju od 1 milion američkih dolara, koje je dobio prodajom kolekcije poštanskih marki. Nagrada je potom privukla nove finansijke donacije privatnih lica, čime je omogućeno dodeljivanje godišnje nagrade od 150.000 evra. 1980. godine prve nagrade Right Livelihood Award-a dodeljene su u iznajmljenoj dvorani. Pet godina kasnije, baron fon Ukskul pozvan je da svoj rad predstavi švedskom paralmentu u Stokhlomu. Od 2005. njegov nećak Ole fon Ukskul preuzeo je upravljanje fondacijom. Jakob je bio poslanik Evropskog parlamenta od 1987. do 1989. kao predstavnik nemačke Partije Zelenih. 2006. godine pozvao me je u Ženevu, gde je širio delatnost WFC-a. Jakob


151

ima nemačko i švajcarsko državljanstvo i živi u Velikoj Britaniji. Bio je plodan pisac, koji radi 24 sata dnevno i koji je pokrovitelj međunarodne ekološke organizacije „Friends of the Earth”, član saveta „Global Commission to Fund the United Nations”. Bio je u upravnom odboru Greenpeace-a u Nemačkoj i New Economics Foundation-a u Londonu. Takođe, godinama je bio član UNESCO-ove „Commission on Human Duties and Responsibilities”. Jakob je rođen 1944. i pet godina je mlađi od mene. Nakon osnivanja WFC-a, bio sam član Odbora saveta i 21. postavljen sam za člana Počasnog saveta WFC-a. Pozvan sam da učestvujem na šestom godišnjem sastanku, koji se održavao u Abu Dabiju, UAE, pod nazivom „WFC u United Arab Emirates – put u sigurnu budućnost”. Zapravo, popunio sam jaz koji je stvorila Vangari Maatai, ekolog iz Kenije, koja je postala laureat Nobelove nagrade za mir zbog osnivanja pokreta za pošumljavanje Kenije plaćanjem siromašnih žena da sade sadnice. Pre toga, dobila je međunarodno priznanje alternativne Right Livelihood Award. Nažalost, preminula je u septembru 2011. u 71. godini. Moje učešće u WFC omogućilo mi je da se sprijateljim sa izuzetnim liderima, kao što su Aleksandar Vandel, izvršni direktor WFC-a, dr Ibrahim Abuleiš, osnivač čuvenog „SEKEM Enterprise” u Egiptu, Fransis Mur Lape, osnivač „Small Planet Institute”-a, Prof. dr Hans Peter Dur ugledni fizičar iz Nemačke, Polina Tangiora „,Elder of a prominent Maori tribe” na Novom Zelandu, Gudrun Heise, pomoćnica izvršnog direktora WFC-a, Prof. Rabi Gubaš, bivši predsednk Univerziteta Zalivskih zemalja, dr Rama Mani iz Centra za međunarodne studije Oksford Univerziteta i medija menadžer WFC-a i Prof. Herbert Žirardet, stručnjak za projekte razvoja gradova. Projekat pošumljavanja može značajno doprineti poboljšanju života u ruralnim predelima, smanjenju siromaštva i boljoj pravdi u Africi. WFC je 2011. odlikovao politiku pošumljavanja. Ne samo da je Ruanda uspela da zaustavi

152


krčenje šuma, nego je uspela i da taj proces okrene u suprotnom smeru. Od 1990. razmere pošumljenih oblasti povećane su za 37%. Prvobitni razlozi za taj uspeh su masovni projekti pošumljavanja, u saradnji sa lokalnim stanovništvom. Takva politika takođe je uključila i dobru kombinaciju poljoprivrede i šumarstva, održivog upravljanja resursima i novih obrazovnih mogućnosti, sa fokusom na šume. WFC je trenutno angažovan na različitim inicijativama ne samo u Africi, već širom sveta. Direktor ogranka za klimu i ekologiju, Stefan Šuring, nedavno je bio deo tima koji je obišao nuklearno postrojenje Fukušima Daići, čije je oštećenje u martu 2011. usled zemljotresa i cunamija, primoralo više od 110.0000 ljudi na evakuaciju. Svrha konferencije bili su planovi za budućnost WFC se fokusirao na raspravu o očuvanju obnovljivih izvora energije u Fukušimi i drugim delovima Japana. Te rasprave bile su ohrabrujuće pokazale su da je japanska prefektura Fukušima spremna da se do 2040. potpuno okrene obnovljivim izvorima energije. Takođe, pokrenut je program koji podržava izgradnju ogromnih solarnih farmi u zagađenim oblastima. Na konferenciji je snažno podržan koncept uvođenja 100-postotnog korišćenja obnovljive energije i kampanja WFC-a za 100-postotno korišćenje obnovljivih izvora. Na tom skupu WFC-a, četvorica uglednih ambasadora pridružila su se kampanji: američki ekolog Bil Mek Kiben, britanski preduzetnik Džeremi Ledžet i nemački parlamentarci Hans Jozef Fel i Ulrih Kelber. U aprilu 2014. UN organizovale su World Urban Forum, u Medeljinu, u Kolumbiji, koje je bilo najveće svetsko okupljanje gradova. Tim povodom WFC je organizovao mrežu aktivnosti posvećenih obnovi urbanog razvoja, sa akcentom na sledeća pitanja: 1. Kako gradovi i njihova okolina mogu da funkcionišu na obostranu korist? 2. Kakva je uloga međusektorske saradnje u prevazilaženju nedostatka resursa?


153

Postoji nekoliko inicijativa WFC-a, preduzetih sa ciljem da se utiče na one koji u svetu donose političke odluke. Lista tih inicijativa je impresivna (videti na sajtu www.worldfuturecouncil.org).

4. Interkulturalni odnosi: Institut za kulturnu diplomatiju Svet bez zidova

Institut za kulturnu diplomatiju (I.C.D.) osnovan je 1999. kao internacionalna, neprofitna nevladina organizacija, sa sedištem u Berlinu, čiji je najvažniji cilj promocija globalnog mira i stabilnosti, kao i podrška međukulturnoj saradnji na svim nivoima. U deceniji za nama ICD je izrastao u jednu od najvećih nezavisnih organizacija za kulturnu razmenu u Evropi, održavajući programe i uslove za interakciju među pripadnicima svih kultura, akademskog i profesionalnog znanja, iz celog sveta. Učenje koje ICD promoviše jeste postojanje rastuće međuzavisnosti zemalja, sve veće globalizacije, u kojoj ljudi putuju i razmenjuju informacije brže nego ikada. Kao rezultat, uspešna kulturna interakcija biće najveći izazov u međunarodnim odnosima u 21. veku. U okviru rada ICD postoji centar u kome se izučava kulturna diplomatija. U novembru 2013. ICD-ova akademija za kulturnu diplomatiju je na svom websajtu objavila enciklopediju, omogućivši čitaocima da istraže primere kulturne diplomatije kroz istoriju, počevši od Drugog svetskog rata. Ti primeri su godinama služili da se potpomogne promocija saradnje, smirivanje konflikata i ujedinjavanje ljudi. Kultura može da bude sredstvo u povezivanju ljudi, koji žele ostvarenje zajedničkog cilja – mira u svetu. ICD je zamisao harizmatičnog Marka C. Donfrida, američkog građanina, koga podržava par posvećen kulturi, Riman i Rozi Vilnius. Dok ovo pišem, on ima funkciju predsedavajućeg ogranka ICD-a za Afriku. Bilo je mnogo ljudi iz

154


Afrike, koji su išli u Berlin na studije kulturne diplomatije, gde su se sretali i družili sa kolegama iz Evrope i drugih delova sveta, željnih da izgrade mir i bolji svet. Jedan od diplomaca je primetio da „svaki kulturni diplomata mora da zna da je za svaku promenu u društvu, neophodno početi od sebe. Moj odgovor našao sam u Lekciji o sedam navika, koja nas uči „da je najvažnije biti proaktivan i preuzeti odgovornost za svoj rad.” Što se tiče održivog razvoja, student Bendžamin Morgan iz Masačusetsa, rekao je da je „održivi razvoj ideal kome teže nerazvijene zemlje. Te zemlje mogu da uče iz primera drugih kultura. Kulturna diplomatija posebno je korisna u konfliktnim područjima.” Drugi student naučio je da je primena sile, u prošlosti bila način da velike vojne sile kao što su SAD, Rusija i Nemačka, ostvare državne ciljeve, porobljavajući manje kulture i namećući im svoje ideale. Uz manju primenu sile, kulturne dilplomate mogu da privuku ljude na „svoju stranu, bez korišćenja nasilnih metoda i prinude.” Među događajima koje smo organizovali bio je Sejšelsko-afrički ekonomski kongres, održan pod nazivom „Inovativna rešenja za sveobuhvatni privredni rast Afrike i njen uspešni ekonomski razvoj”. Predsednik Džejms Mičel tražio je da bude pokrovitelj tog kongresa, prenebregavši činjenicu da bi ja trebalo da budem pokrovitelj. Ovo je pismo koje sam primio od Alena Butler-Pajete, Mičelovog savetnika, nakon što smo razgovarali o tome: „Poštovani g. Džejms, U vezi sa Sejšelsko-afričkim ekonomskim kongresom 2014., obraćam vam se povodom razgovora koji ste danas imali sa Predsednikom u kabinetu, o Sejšelsko-afričkom ekonomskom kongresu 2014. Predsednik Mičel je počastvovan odlukom ICD da se taj skup održi na Sejšelima. Odlukom da pokaže priznanje i poštovanje prema vašoj politici u zemlji i van nje, a koja se tiče pomirenja i kulturne diplomatije, Predsednik


155

Mičel smatra da vama treba da pripadnu čast i privilegija da otvorite kongres, koji bi trebalo da se održi pod vašim pokroviteljstvom. U vezi sa tim, dogovoreno je da vlada organizatorima da odgovarajući prostor i podrži ideju da ministri spoljnih poslova i finansija budu među onima koji će govoriti na konferenciji. Molimo vas da to razmotrite to sa šefom diplomatije Žan-Pol Adamom, kada se vrati na Sejšele, sledeće nedelje. S poštovanjem, Alen Batler-Pajet Specijalni savetnik Predsednika”

Ministar spoljnih poslova Žan-Pol Adam rado je prihvatio moj poziv da podelimo pokroviteljstvo i sarađujemo, u cilju održavanja uspešnog kongresa, ne samo zbog ICD-a, već i zbog Sejšela. Sa prosečnim rastom BDP-a od 5% u 2012. i projekcijom njegovog značajnog rasta, sadašnji uspon Afrike iznenadio je ekonomske prognozere i svrstao Afriku kao svetsku ekonomiju sa najbržim rastom. Uz pad inflacije, povećanu makroekonomsku stabilnost i makroekonomske reforme, ti trendovi doprineli su rapidnom smanjenju siromaštva, rastu srednje klase, što utire put ka održivom razvoju kontinenta. Mogućnosti su beskrajne za afričke „ekonomske lavove”. Uz odavanje priznanja savremenom razvoju Afrike, kongres će tražiti i način da promoviše dalji ubrzani rast, na održivi i sveobuhvatni način, kako bi akumulirano bogatstvo stiglo do običnih ljudi i osiguralo razvoj svih budućih generacija. Mora se obezbediti da realan i snažan ekonomski rast bude dostupan svim članovima društva, a ne samo malobrojnoj eliti. Konferencija će se fokusirati na načine koji će omogućiti veće učešće mladih i žena u privredi, koristeći izuzetne ljudske resurse afričkog kontinenta i otvarajući pun potencijal Afrike da postane ekonomski džin. Forum će se baviti i neophodnošću političke stabilnosti za ubrzanje ekonomskog rasta. Biće razmotrene i aktivnosti kulturne diplomatije u cilju sadašnjeg i budućeg razvoja, što će konferenciji dati dinamičan karakter.

156


5. O brazovanje za mir: Evropski centar za mir i razvoj „Bolje je sto godina pregovarati, nego jedan dan ratovati”

Voleo bih da počnem svoje razmatranje o međunarodnom organizovanju svojom saradnjom sa Evropskim centrom za mir i razvoj (ECPD). To je međunarodna institucija za postdiplomske studije i istraživanja, sa sedištem u Beogradu, u Srbiji, osnovana 1983. kao regionalni Centar Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija. Zadaci i ciljevi Centra su da „organizuje i realizuje postdiplomske studije, koje doprinose promociji mira, razvoja i međunarodne saradnje”. Član sam Akademskog Saveta koji vodi Nj.E. Prof. Takehiro Togo, bivši ambasador Japana u Ruskoj Federaciji, Singapuru, Turskoj. Moje glavno interesovanje u ovoj organizaciji tiče se cilja ECPD-a da izgradi most preko uzburkanih voda između Srbije i Kosova. U vezi sa tim, često sam isticao da „moramo isušiti vodu mržnje, koja teče između ta dva entiteta. Umesto toga, moramo doneti atmosferu bratstva, sreće i plodnog suživota”. Glavna snaga koja stoji iza ECPD je njegov energični Izvršni direktor, Prof. dr Negoslav Ostojić, koji je doktor ekonomskih nauka. ECPD je tesno povezan sa Univerzitetom za mir Ujedinjenih nacija, koji se nalazi u San Hozeu, u Kostariki, osnovanim 5. decembra 1980. od strane Generalne skupštine UN, nakon što je ideju predstavio tadašnji predsednik Kostarike Rodrigo Karaso, koji je povremeno, sa mnom i dr Nikolasom N. Kitriem, radio na knjizi „Budućnost mira u 21. veku” (2002. objavio Institut Eleonor Ruzvelt za pravdu i mir, Vašington D.C.). Univerzitet za mir Ujedinjenih nacija osnovan je sa ciljem da „promoviše humanost sa međunarodnim institucijama za postdiplomske studije, sa ciljem da promoviše duh razumevanja, tolerancije i mirne koegzistencije među ljudima,


157

stimuliše saradnju među njima i pomogne u smanjivanju prepreka i pretnji svestkom miru i razvoju”. Zato ne iznenađuje da su izuzetne ličnosti, kao što su g. Džon Mareska, rektor Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, g. Jasuši Akaši, specijalni predstavnik UN tokom ratnog konflikta na Balkanu i bivši Generalni sekretar UN Butros Butros Gali – aktivni članovi saveta ECPD-a. Zapravo, g. Akaši je nedavno objavio knjigu pod nazivom „Dolini između rata i mira”. Hladni rat između Sjedinjenih Američkih Država i SSSR-a završen je 1989., a na njegovo mesto izbili su etnički sukobi u mnogim regionima sveta. Ti konflikti angažovali su diplomate, vojne lidere i zvaničnike UN, koji su kako kaže Akaši, danas malo poznati „uprkos velikom i mukotrpnom radu i problemima sa kojima su se sreli na terenu, izvan staklenog nebodera sedišta Svetske organizacije u Njujorku”. 12. oktobra 2013. ECPD je slavio svoj 30. rođendan u istorijskom zdanju Skupštine grada Beograda, na konferenciji pod nazivom „Novi Balkan i Evropa – mir, razvoj i integracije”. Među onima koji su prisustvovali jubileju bili su dr Erhard Busek, bivši vice-kancelar Austrije i specijalni koordinator Pakta za stabilnost Evrope, Prof. Johan Galtung, osnivač norveškog Instituta za razvoj mira, Prof. dr Darko Tanasković sa Univerziteta u Beogradu, prof. Paskvale Baldoči sa Univerziteta u Trstu, prof. Don Valas, predsednik Akademskog saveta ECPD i Instituta za međunarodno pravo u Vašingtonu, Prof. Paskal Milo, bivši šef diplomatije Albanije i profesor na univerzitetu u Tirani, Prof. Džonatan Bredli iz Velike Britanije, Prof. Albert Maes, predsednik Izvršnog odbora ECPD-a i profesor na Univerzitetu Namur u Belgiji. Sa žaljenjem podsećam da je ovaj posvećeni belgijski diplomata preminuo nekoliko meseci posle jubilarne konferencije. Neka njegova duša počiva u miru. Danas postoji opravdan optimizam po pitanju budućnosti odnosa Srbije i Kosova. U intervjuu Danijeli Cvetković, novinaru i uredniku u spoljnopolitičkoj redakciji Radio Televizije Srbije, podsetio sam na reči Vinstona Čerčila

158


„Razgovarati i razgovarati je bolje nego rat, rat”. Te reči su sasvim sigurno veliki deo filozofije ECPD.

6. Religija i mir: Federacija svetskog mira U znak sećanja na dr Sun Mjung Muna

2001. godine neočekivano sam primio poziv da učestvujem na kongresu svetskih lidera, koji se održavao u Ujedinjenim nacijama. U to vreme, mnogi moji saradnici mislili su da ne treba da učestvujem na skupu, čije je održavanje bila inicijativa dr Sun Mjung Muna. On je tada bio lider kontroverzne sekte „Minis”. Pomišljao sam da odbijem poziv, dok nisam shvatio da će kongresu prisustvovati izuzetne svetske ličnosti kao što su Aleksandar Hejg, bivši američki državni sekretar i Edvard Hit, bivši premijer Velike Britanije. Tada sam odlučio da prihvatim poziv, sa ciljem da lično vidim i čujem ono o čemu će se govoriti. Po mom dolasku u Njujork, saznao sam da je velečasni Mun osnovao Međureligijsku i Međunarodnu Federaciju za mir u svetu (I.I.F.W.P.) čiji je cilj da okupi sve religije sveta, ostavi po strani dogmatske i teološke razlike, kako bi se koncentrisao i pomogao saradnicima u potrazi za mirom i boljim svetskim poretkom. Naporno su radili da bi osnovali religijski Savet u UN. Nikada nisam zažalio zbog odluke da odem u Njujork i povremeno podržim inicijative velečasnog Muna. Rođeni sam i verujući katolik i uprkos nekim glasinama, nikada nisam pokušao da pređem u drugu veru. Naprotiv, pohodivši najveću konferenciju koju je organizovao I.I.F.W.P. upoznao sam i sprijateljio se sa imamima, rabinima, nadbiskupima, biskupima različitih hrišćanskih crkava, konfučijanskim, budističkim, hindu liderima i pripadnicima drugih religija, ljudima dobre volje iz svakog dela planete.


159

Što se tiče učenja velečasnog Muna, bio sam duboko impresioniran njegovim insistiranjem na tome da treba „živeti zarad drugih”, učenjem o velikodušnoj brizi, da je u svakom zdravom telu zdrav duh, da svi pripadamo jednoj istoj porodici – porodici ljudi. Ukratko, velečasni Mun propovedao je da životu treba dati duhovnu dimenziju i da Bog (kako god ga definisale svetske religije) jeste izvor duhovne snage. Uvideo sam da je on upravo suprotno onom dogmatskom lideru, gladnom moći, kakvim su ga opisivali u nekim tekstovima koje sam čitao. U svojoj dugoj državničkoj karijeri naučio sam da takve osude često više imaju veze sa sitnim političkim interesima i strahom klevetnika, nego sa osobom kojoj su upućene. Velečasni Sun Mjung Mun rečito je govorio o svetu u kome smo, koji je kako kaže, laboratorija ljudskih iskustava, na kojima bi trebalo da gradimo univerzum ljubavi, tolerancije i integracije. Uvek je govorio da zemlja ne može biti gomila granja, koju su doneli vetar ili plima; kao veličanstveno drvo, mora biti čvrsto zasađeno dubokim korenima i hranjeno vrednostima, koje će mu pomoći da raste i napreduje. Zbog toga, velečasni Mun je uvek snažno promovisao porodične vrednosti i potrebu za obrazovanjem pojedinca. 12. septembra 2005. u Linkolnovom centru u Njujorku, velečasni Mun okupio je oko 1600 delegata, predstavnika više od 150 naroda, sa ciljem da formira Federaciju za univerzalni mir (U.P.F.). Na tom događaju bio sam izabran za člana Predsedničkog saveta, a kasnije kada se savet sastao, imenovan sam za prvog Predsedavajućeg. Velečasni Mun govorio je okupljenima, dobivši gromoglasan i iskren aplauz. „Čovečanstvo se nalazi na ključnoj prekretnici; odluke koje donosimo i radnje koje preduzimamo ili činimo, vode nas ili ka većoj harmoniji, prosperitetu i miru, ili ka putu krize, sukoba i oskudice.” Ovo je moto UPF-a, inspirisan vizijom ovog čoveka da je čovečanstvo „jedna globalna porodica pod nebeskim svodom”, vizijom koja poziva na život u skladu sa univerzalnim principima.

Velečasni Mun verovao je da svoje postojanje dugujemo zajedničkom poreklu, da imamo zajedničku svrhu i sudbinu i

160


da je ta sudbina – mir. Mun je propovedao i da istinski mir ne može biti ostvaren silom i oružjem, već da mora doći iznutra i kroz konstruktivnu ljudsku interakciju. Velečasni Mun preminuo je 3. septembra 2012. usled upale pluća. Nažalost, pre nego što je preminuo, vođene su žustre rasprave između članova njegove porodice i sledbenika o tome u kom pravcu bi trebalo da idu projekti, koje je započeo. Aktivnosti UPF-a postale su blede u odnosu na originalne ciljeve i polje rada. Hak Ja Han Mun, supruga velečasnog Muna, sa kojom je živeo u braku više od 50 godina, preuzela je kormilo pokreta zajedno sa njegovim sledbenicima od najvećeg poverenja. Neka njena deca su je podržala u tome. G-đa Mun zainteresovana je za ciljeve i ideje svog životnog partnera. Bila je verni sledbenik muževljevog rada, od njihovog venčanja 1960. godine. Dr Hju Jin Mun, najstariji sin velečasnog Muna, nastavio je i proširio projekat Festivala za globalni mir (G.P.F.) koji je pokrenut pod pokroviteljstvom UPF-a i osnovao nezavisnu fondaciju pod nazivom Fondacija za globalni mir (G.P.F.). GPF je pokrenut na neverskoj i multidisciplinarnoj osnovi, razvijajući široko prihvaćenu viziju „jedne porodice pod nebeskim svodom” i promovišući je i razvijajući globalno. Nisam imao problema da učestvujem u radu GPF-a jer sam prepoznao da su vizija te fondacije, njeni principi i aktivnosti, u skladu sa onim što me je privuklo da podržim UPF. Drugi, najmlađi sin, Hjung Jin Mun, pokrenuo je duhovni rad na Istočnoj obali SAD. Sva deca velečasnog Muna su dobro obrazovana i poseduju jedinstveni talenat. Nadam se da će nastaviti da šire rad koji je započeo njihov otac. Nema sumnje, odlazak tog velikog lidera višestruko se odrazio na jedinstvo porodice, regiona i međunarodno jedinstvo. Verujem da se velečasni Mun borio za jedinstvo svih i da će ostati upamćen po velikim inicijativama koje je pokrenuo u tom pravcu. Možda će biti potrebno mnogo vremena i truda da sledbenici Muna sasvim savladaju njegovo učenje i stvore jedinstvo koje je on neprekidno tražio.


161

7. P ostizanje mira kroz društvene delatnosti fondacija za globalni mir Ser Džejms, nikada nemojte prekinuti rad na ostvarivanju svog sna!

3. oktobra 2013. godine, na specijalnoj komemoraciji u čast Martina Lutera Kinga, predstavili su me tako što su mi uručili fotografiju na kojoj je veliki lider u „Maršu na Vašington”, na putu ka Kapitolu pre 50 godina, kada je održao čuveni govor „Imam san”. Moje predstavljanje upriličio je g-din Alan Inman, predsednik američkog odeljka GPF-a, koji mi je uručio fotografiju M. L. Kinga kao priznanje za doprinos u ostvarivanju sna i težnje Martina Lutera Kinga”. Tada sam pozvao g. Inmana i druge zvaničnike GPF-a da razmotre i završe planove za održavanje konvencije GPF-a predviđenoj da bude održana u Abudži, u Nigeriji, od 7-9. novembra 2013. Pozvan sam da učestvujem na njoj i vodim plenarnu sednicu na temu „Moralno i inovativno liderstvo u izgradnji održivog mira i prosperitetne budućnosti”. Naravno, misija GPF je da promoviše viziju „Jedna porodica pod nebeskim svodom”, izgradnjom međunarodnih partnerstava, jačanjem porodice i zajednice, i podsticanjem kulture saradnje i mira. Na čelu GFA-a su njegov harizmatični osnivač dr Hjun Jin Preston Mun, zajedno sa kenijskim industrijalcem i filantropom dr Manuom Čandrijem, kao predsedavajući i g. David Kaprara u kapacitetu izvršnog direktora. Organizacija je aktivna na svih pet kontinenata, a posebno u Africi, gde sam lično učestvovao u nekoliko njenih projekata. Prvog februara 2013. Nacionalni skup mladih u Keniji okupio je oko 2.000 mladih lidera iz svih 47 okruga Kenije. Učestvujući na toj konferenciji istakao sam koliko je za buduće lidere važno da u svom radu budu više državnici nego političari, kako bi se suočili sa izazovom nacionalnog jedinstva, toliko važnog za stabilnost i stvaranje klime koja će privući

162


velike investicije. Državnici rade u interesu svih, dok političari služe sebi i onima koji ih plaćaju. Posle obraćanja mladima Kenije uz savete o državništvu, sledećeg dana napisao sam otvoreno pismo narodu Kenije, koje je dobilo širok publicitet u nacionalnim medijima – radiju, štampi i televiziji. Napisao sam: 1. Preokupacija političara su sledeći izbori. Preokupacija državnika je sledeća generacija. Političari razmišljaju o sticanju veće moći ili opstanku na vlasti, uživajući privilegije koje im ta moć daje. S druge strane, državnik ima dugoročnu viziju. On nacionalni interes stavlja iznad partijskih interesa. On ne veruje u politiku moći po svaku cenu. Njegova glavna želja je transformacija društva, a kada govorimo o Keniji, jačanje Kenije i njenog naroda. 2. Politička partija može dobiti većinu i vlast, ali to ne znači da je sposobna da ostvari društvenu harmoniju i obezbedi trajnu sreću i stabilnost u zemlji. 3. Sukob politika rezultira nastajanjem onoga što zovem „politički tribalizam” – u kome se, umesto da se objedine zarad zajedničkog dobra i interesa, žrtvuju talenti i resursi, zarad podela i promovisanja veštačkih vrednosti. 4. Nacionalno pomirenje je, iznad svega, proces lečenja zasnovan na želji da se promoviše veći unutrašnji sklad i smanje društvene tenzije, kako bi sveukupni nacionalni interes dobio prioritet nad partijskim. 5. U cilju nacionalnog pomirenja, neke stvari je bolje zaboraviti, nego reći. Ćutanje je ponekad zlato. Uostalom, bez akcije nema reakcije, dela govore više od reči. Pre svega, treba izbeći stavljanje soli na rane. 6. Ako pogledamo svet danas, videćemo da ima više konflikata unutar država, nego među njima. S obzirom na to da su države i vladari uvek snažno podržavali princip nemešanja u unutrašnje stvari država, onda je jedini način da se obezbedi unutrašnja


163

stabilnost, red i poštovanje u nekoj zemlji, kroz nacionalno pomirenje. 7. Demokratska sloboda ima svoje odgovornosti. Ona rešava problem zakonitosti, ali neobuzdana – može stvoriti gorke razdore. Ključno je postojanje vladavine prava. Moramo da ojačamo institucije, porodicu, parlament i Vladu, na način koji će im omogućiti da budu ne samo prihvaćeni, već i poštovani. 8. Moramo da priznamo da se uloga naroda u demokratiji ne završava na biralištima. Narod mora da živi i primeni standarde i vrednosti koje su obeležje i osnova demoratije. 9. Najvažniji činilac za uspeh jeste kvalitet ljudi. Koliko naporno radimo? Koliko štedimo? Koliko je jaka naša posvećenost obrazovanju, ličnom napretku, društvenoj disciplini i želji da više učinimo za naše porodice? 10. U potrazi za boljom budućnošću naše zemlje, uvek treba da se setimo glavne svrhe života. Najlepše žive oni koji naporno rade, ne samo da bi sebi obezbedili lep život, već i radost drugima. 11. Ako želimo mir i prosperitet, moramo da težimo jedinstvu, koga ne može biti bez nacionalnog pomirenja. To je jedini put pred nama, koji ne može biti jednosmerna, slepa ulica. 12. Pozivam na partnerstvo koje više dolazi iz srca, a manje iz političkog manevrisanja. Pozivam na veliko bratstvo u Keniji, na više dijaloga i društvene interakcije među onima koji su na državnoj sceni. Pozivam ih da iskreno sarađuju, kako bi obezbedili da zajednički resursi, iskustvo i dobra volja, usklađeno rade u nacionalnom interesu. 13. Raj se ne može podeliti sam od sebe. Bog nam nije dao najlepšu zemlju da bi se ponašali kao psi i mačke, vodeći politike „plavih i crvenih”, koja je danas izgubila značaj. Danas moramo živeti od sopstvenih resursa, ne od polemika ili slogana. Moramo tražiti

164


istinu, a ne da budemo žrtve manipulativne propagande, koja će nas deliti. 14. Trenutno je ovako, prvo mislimo o sebi, zatim o političkoj partiji, a Kenija dolazi tek na treće mesto. Sve dok budemo razmišljali tim redom, Kenija će biti podeljena, a mi ćemo se naći nad ambisom novih problema i sukoba. Danas više nemamo izbora. Vreme je da Kenija bude prva stvar o kojoj ćemo razmišljati. Pre nego što sam napustio Keniju, dobio sam na poklon zlatnu skulpturu koja oslikava oca i majku lavicu, koji stoje pored bebe lavića, uz natpis: Ser Džejms R. Menčam, KBE – iskreni prijatelj mladih Kenije. Hvala vam na govoru koji ste održali na Kongresu mladih Kenije, 31. januara 2013. u međunarodnom kongresnom centru Kenijata.” U novembru 2013. Zajedno sa predsednikom Nigerije Olusegunom Obasandžom, predsedavao sam Konferencijom Afričkog Liderstva (ALC), koju je GPF organizovao u Abudži. Sastanak se završio Deklaracijom mira, u kojoj su bile sledeće odluke: (i) stvoriti platformu da, kao „jedna porodica pod nebeskom kapom”, promovišemo univerzalne principe za izgradnju mira i zajedničkih vrednosti (ii) uspostaviti zajednički mehanizam koji će promovisati odgovorno i inovativno liderstvo, kao strategiju za izgradnju održivog mira, zarad prosperitetnije budućnosti (iii) osnažiti pan-afričku viziju za promovisanje volonterstva i društvenih aktivnosti kroz organizaciju „African Peace Service Corps” (APSC) (iv) promovisati profil i kreativnost obrazovnih programa, u cilju stvaranja boljeg liderstva, konkurencije i preduzetništva, kao suštinske elemente intelektualnog razvoja (v) udruženo raditi sa UN, vladama, medijima, privatnim sektorom i organizacijama civilnog društva, kako bi


165

se promovisao inovativni društveni razvoj i preduzetništvo mladih (vi) promovisati međuverske, međukulturalne i nove modele, koji neguju međusobno razumevanje, poštovanje, harmoniju suživota i mir (vii) Promovisati Festival Globalnog Mira, regionalne i lokalne forume, projekte namenjene mladima, sportu, kulturi, umetnosti, kao izraz humane solidarnosti Na toj konferenciji bio sam počastvovan što sam upoznao dvojicu nigerijskih verskih lidera, NJ.E. Džona Olorunfemiem Onaijeka, katoličkog biskupa u Abudži, i biskupa Sandeja Onuohama, izvršnog direktora organizacije Nigeria International Faith Action Association (NIFAA). Malo pre završetka konferencije u Nigeriji, pojavila se vest da je tajfun Jolanda naneo veliku štetu oblasti Visajas, na Filipinima. U trenu je predsedavajući GPF-a, dr Hjun Jin Preston Mun najavio mere podrške bivšeg predsednika Donjeg doma parlamenta Filipina Hoze de Venesije, za pokretanje projekta 1000 mladih volontera. Cilj tog projekta, koji je na Filipinima nazvan Asia Peace Service Corps, bio je da pomogne našoj filipinskoj braći, ugroženoj prirodnom katastrofom. Na taj način, GPF je još jednom pokazao svoju posvećenost da stvara globalnu kulturu jačanja društvene uloge mladih, čiji su idealizam i energija često podređeni materijalizmu. Kroz taj projekat, volonteri su sagledali realnost života onih koje često vidimo kao „neprijatelje” ili „neke druge” i proces lične transformacije.

166


8. Š irenje ekonomskog tržišta: zajedničko tržište Istočne i Južne Afrike Zajedničko tržište ima populaciju od preko 400 miliona ljudi

Istorija zajedničkog tržišta Istočne i Južne Afrike (COMESA) počela je u decembru 1994. kada je formirano sa ciljem da zameni bivšu zonu povlašćene trgovine „Preferential Trade Area” (P.T.A.), koja je postojala od 1981. godine. Prema osnivačkom sporazumu COMESA je „organizacija nezavisnih, suverenih država, koje su se dogovorile da sarađuju u razvoju svojih prirodnih i ljudskih resursa, za dobrobit svih svojih građana” i kao takva, obuhvata različite delatnosti, koje neizostavno među prioritete stavljaju promociju mira i bezbednosti u regionu. S obzirom na ekonomsku istoriju COMESA-e, njen glavni fokus je na stvaranju velike ekonomske i trgovinske unije, koja će moći da prevaziđe neke prepreke, sa kojima se suočavaju pojedine države. Strategija COMESA-e može se sažeti u frazu „ostvarenje ekonomskog prosperiteta, kroz regionalnu integraciju”. Sa svojih 19 članica i populacijom od preko 400 miliona ljudi, godišnjim uvozom od oko 32 milijarde dolara i izvozom od 82 milijarde dolara, COMESA predstavlja glavno tržište za unutrašnju i spoljnu trgovinu. Njen prostor za trgovinu obuhvata 12 miliona kv. km. Afrike. Do danas, COMESA je postigla mnogo. Pre tri godine, predsednik Džejms Mičel pitao me je da li bih bio član Veće starešina COMESA-e, kao predstavnik Republike Sejšeli. Veće starešina, poznat i kao Veće mudraca, sličan je onom koji postoji u okviru Afričke unije (AU). Rekao sam da bi mi bila čast da stupim na to mesto, koje će mi omogućiti da svojim iskustvom i znanjem doprinesem da se poboljša razvoj nekih afričkih zemalja koje veoma volim. Nekoliko meseci kasnije, dok sam bio na putu, rano ujutru probudio me je poziv na mobilnom telefonu. Na drugom kraju linije bio je predsednik Mičel, koji mi je čestitao i rekao


167

da je moju nominaciju sa entuzijazmom podržala vlada i da sam jednoglasno izabran za predstavnika u prestižnom Komitetu. Nedavno sam se aktivno pridružio nekim COMESA-nim aktivnostima. Bio sam počastvovan kada me je Generalni sekretar organizacije pozvao da predvodim posredničku misiju u Demokratskoj Republici Kongo (D.R.C.) i Republici Ruandi, gde je naša misija trebalo da podrži mirovne napore koji su bili u toku, a čiji je cilj bio da se obnove dobri odnosi između D.R.C. i Ruande. Te zemlje su se razišle nakon što je grupa vojnika formirala pobunjeničke snage u D.R.C. koje su kritikovale vlasti u Kongu zbog njihovih optužbi da su pobunjeničke grupe primale novac od vlade Ruande. U delegaciji koju sam predvodio bili su i uvaženi afrički politički veteran, ambasador Betuel Kiplagat iz Kenije, predsedavajući Kenijskog Komiteta istine, ambasador Simbi Veke Mubako, bivši ministar pravde i ambasador Zimbabvea u SAD i Dejvid Bandave, visoki komesar za Zambiju i predsedavajući Komiteta za mir i bezbednost u okviru COMESA. U delegaciji su pomagali važni članovi sekretarijata COMESA-e: g-đa Elizabet Mutunga, g. Tjeri Kalongi, g. Karanke Mursi, g. Valter Talma i g-đa Kabeta Muleja. Lično mi je mnogo pomogao g. Daniel Bel, ugledni advokat za ljudska prava na Sejšelima, koji je takođe frankofonske orijentacije. U Kinšasi smo imali nekoliko sastanaka sa političkim liderima Konga, uključujući zamenika premijera i ministra odbrane, ministra unutrašnje bezbednosti i decentralizacije i zamenika ministra za međunarodnu saradnju. U Kigaliju, razgovarali smo sa premijerom dr Ojerom Damienom Habumuremijem, ministrom odbrane i nekoliko članova Visoke vojne komande. Posle tih sastanaka, generalnom sekretaru COMESA-e g. Sindisu Ngvengi podneli smo izveštaj, koji je trebalo da bude razmotren na samitu, zakazanom za 23. i 24. novembar 2012. u Kampali, u Ugandi. U izveštaju sam naveo da me je impresioniralo gostoprimstvo koje su nam ukazale dve vlade, kao i njihovo

168


interesovanje za posredovanje COMESA-e, kao bi se smanjile tenzije, koje su pretile izbijanjem rata između te dve susedne zemlje. COMESA je zainteresovana za mir i stabilnost unutar regiona, kako bi se ohrabrilo investiranje, ekonomski rast i razvoj te dve zemlje, koje poseduju ogromno mineralno bogatstvo. Na sreću, uspešno smo privoleli dve zemlje da prihvate dijalog i odbace vojni sukob. Možda je najvažniji zadatak koji sam dobio kao član Komiteta starešina COMESA-e, došao preko poziva tadašnjeg predsedavajućeg Afričke unije, g. Žana Pinga, da nadgledam predsedničke izbore u Egiptu 23. i 24. maja 2012. na kojima je lider Muslimanskog bratstva Mohamed Mursi izabran za predsednika. U pismu koje datira od 7. maja 2012. komesar Ping mi navodi „...sa vašim ogromnim iskustvom i posvećenošću jačanju demokratije i mira na kontinentu, najljubaznije bih vas zamolio da vaša Ekselencija predvodi posmatračku misiju Afričke unije u Egiptu...”. Afrička unija, sa sedištem u Adis Abebi, pozvala je pripadnike 24 afričke nacije, među kojima su i neki islamistički aktivisti iz Zapadne Afrike da budu deo misije. Zato nisam bio iznenađen kada su egipatske vlasti Afričkoj uniji rekle da mogu da prime samo jednog posmatrača iz AU. Pošto je Egipat jedna od najvažnijih članica COMESA-e, koja je u njoj uvek imala aktivnu ulogu, komesar Ping morao je mudro da primi taj šamar u lice. Tako su od mene tražili da budem jedini posmatrač u ime AU, iako je dogovoreno da sa mnom budu dvojica izvršnih pomoćnika iz sedišta AU. Uticaj oružanih snaga na organizaciju izbora bio je očigledan, ubrzo po mom dolasku u Egipat. Zapravo, našao sam se u nekakvom butik-hotelu, za koji sam potom shvatio da je rezidencijalni klub za oficire egipatske avijacije. Ubrzo po mom dolasku, sastao sam se sa predsednikom egipatskog Naconalnog saveta za ljudska prava dr Mohamedom Fajekom. Sledeći sastanak bio je sa grupom međunarodnih posmarača, pozvanih da nadgledaju izbore. Među njima, grupa sa najviše autoriteta bila je ona iz američkog Karter centra, koju je lično prevodio bivši američki predsednik Džimi Karter. Sastao sam


169

se i sa bivšim predsednikom Mauricijusa Kasamom Uteemom, koji je predvodio delegaciju Instituta za izbore i razvoj održive demokratije u Africi (E.I.S.A.) i sa predstavnicima Arapske lige. Potom sam imao sastanke sa predsednikom izborne komisije i timom UN. Izbori su počeli u ranim jutanjim satima, u sredu 23. maja i završeni su uveče 24. maja. U tom periodu imao sam zvanično ovlašćenje da uđem na bilo koje biračko mesto i proverim kako teče glasanje. Moja zapažanja bila su ograničena samo na Kairo, jer nisam imao mogućnost da odem van egipatske prestonice. Moj utisak bio je da Egipat ulazi u period u kome će ti izbori imati tih i snažan uticaj. U Kairu je vladala atmosfera mira, dok su građani odlučivali kome će dati glas. Iako je na listama bilo 13 kandidata, na biralištima je bilo jasno da su u trci za predsednika samo četiri ili pet ozbiljnih kandidata: Amr Musa, nezavisni kandidat, nekadašnji šef diplomatije Egipta i bivši generalni sekretar Arapske lige, drAbdel Abu el Fotuh, nezavisni kandidat, Hamdien Sabahi, nezavisni kandidat, Mohamed Mursi, kandidat Muslimanskog bratstva i Partije pravde i Ahmed Šafik nezavisni kandidat. Na egipatskoj televiziji i radiju bilo je mnogo rasprava o politici svakog kandidata. Zapravo, smatrao sam se privilegovanim da dobijem mogućnost da budem svedok tako važnog događaja, dok narod Egipta čeka vest o očekivanim demokratskim promenama tih dana, u kojima je Mohamed Mursi izabran za predsednika. Tokom posete Egiptu, pomoćnik mi je bio g. Šumbana Karume iz Afričke unije i g. Konrad Mederik, koji je bio glavni savetnik u komisiji Sejšela u Pretoriji, u Južnoj Africi. Ovi predsednički izbori u Egiptu bili su prvi napor egipatskog naroda da izabere šefa države. Kroz istoriju, Egiptom su vladali monarsi, sve dok Gamal Abdel Naser nije zbacio kralja Faruka i došao na vlast. Posle Nasera, Egiptom su vladali i drugi predsednici, koji nisu direktno birani od strane naroda, već od strane uglednih ličnosti iz redova vojske.

170


Posle ubistva predsednika Mohameda Anvara el Sadata, g. Hosni Mubarak postavljen je za predsednika, koji je vladao više od 30 godina neprekidno. U tom periodu, Mubarakov režim udaljio se od naroda, što je dovelo do revolucije 2011. i zahteva za demokratskom vladom, koju će predvoditi direktno birani predsednik. Ostalo je istorija... Predsednik Mursi je na kraju uhapšen zbog neuspeha u uspostavljanju demokratske vlasti. Vojska je preuzela vlast, pod snažnim i energičnim vođstvom feldmaršala Abdula Fataha el Sisija, koji je 27. marta 2014. podneo ostavku u vojsci, kako bi se kao civilno lice kandidovao za predsedničke izbore. Bože, blagoslovi Egipat, Bože blagoslovi Afričku uniju i Bože blagoslovi sve afričke zemlje, koje brode problematičnim i uzburkanim političkim vodama u potrazi za demokratijom. Tokom 20. veka narodi su sve više brinuli o dobroj vlasti, ljudskim pravima i okončanju represije. Do sada, izgleda da je bilo lakše oboriti režim, nego stvoriti novi i bolji. Demonstranti u Egiptu možda će reći da su hteli bolju vlast od Mubarakovog režima, ali trebaće im više od izbora da bi se ostvarile promene koje Egipćani traže. Zato, ako želimo da izbegnemo stalne promene režima i konfuziju, nije dovoljno da se na biralištima izabere najpopularniji kandidat. Od ključne važnosti je da se razumeju principi dobre politike i vlasti, kao i sposobnost da se izaberu lideri koji će uspeti da ih ostvare.

9. Demokratski razvoj u Africi Fondacija za demokratiju u Africi

Iako je Afrika je najnerazvijeniji i najsiromašniji kontinent, Sjedinjene Američke Države imaju veću trgovinsku razmenu sa Afrikom nego sa bivšim SSSR-om ili celom istočnom Evropom.

„Fondacija za demokratiju u Africi” (FDA) je organizacija za razvoj, posvećena promociji demokratije, održivog razvoja i ekonomskog rasta Afrike. Osnovana je 1994. sa ciljem da se


171

poveže sa univerzitetima u SAD i Africi, a delovala je pod rukovodstvom predsednika i izvršnog direktora Freda Oladeinde, učesnika strateškog planiranja, formulisanja politike i njene dugogodišnje primene, pre nego što je otišao na funkciju u Vašington D.C. FDA osim sedišta u Vašingtonu, ima i kancelarije u Majamiju, na Floridi, i u nekoliko afričkih država, uključujući Nigeriju, Sijera Leone i Liberiju. 1996. godine Fondaciji je dat konsultativni status kao nevladinoj organizaciji u sklopu Ekonomsko-socijalnog saceta UN (ECOSOC). Misija FDA je da razvija inovativne kulturne strategije i programe koji su kreirani da razvijaju ljudske i institucionalne kapacitete i stvore mogućnost za smanjenje siromaštva, jačanje demokratije i dobro upravljanje, ubrzaju razvoj u određenim sektorima afričke ekonomije. Ove godine, pozvan sam da učestvujem na Četvrtom samitu američko-afričkog avio saobraćaja, koji se fokusirao na pristup novim tehnologijama u avio službi i razvoju trgovine između SAD i Afrike. To je važan samit koji FDA organizuje u saradnji sa Međunarodnim aerodromom u Majamiju i na kome će učestvovati takve avio kompanije kao što su Etihad i Ameriken Erlajns, zajedno sa proizvođačima aviona, predstavnicima aerodroma, putničkih i turističkih poslenika. Predsedavajući Frančesko Violante je od 2006. bio izvršni direktor SITA-e (Societe Internationale de Telecommunication Aeronautiques). Pod njegovim rukovodstvom SITA je prošla duboku transformaciju, ponovo se spojivši sa svojim otcepljenim entitetima u industriju svetskog avio saobraćaja. Njegova vizija je da ojača poziciju SITA-e u srcu avio industrije, korišćenjem tehnologija. On je inicirao formiranje laboratorije SITA-e za najsavremenija istraživanja i razvoj kapaciteta i nadzirao otvaranje softverskog centra u Irskoj. Gospodin Violante stvorio je kompaniju koja je 2012. ostvarila prihod od 1,5 milijardi američkih dolara i zapošljavala više od 4.500 radnika, u 200 zemalja i regiona. Pored toga, više od 1.800 ljudi radi off-shore poslove za SITA-u, pre svega u oblasti softvera u Indiji. 2006. SITA je dobila poslove

172


vredne više od milijardu dolara i taj uspeh ponavlja iz godine u godinu. Iako je Afrika najnerazvijeniji i najsiromašniji kontinent, Sjedinjene Američke Države imaju veću trgovinsku razmenu sa Afrikom, nego sa bivšim SSSR-om ili celom istočnom Evropom. Prosečni povraćaj novca investiranog u afričke zemlje već godinama je za 30 odsto veći nego što je to slučaj sa investicijama u bilo kom drugom regionu. Prevaziđene su brojne prepreke, koje su dugo obeshrabrivale privatne investicije u mnogim afričkim državama, ometajući ekonomski razvoj, zapošljavanje, rast zarada i adekvatno upravljanje prihodima. Kako sve više afričkih zemalja prolazi put od građanskog rata ka miru, od diktature ka demokratiji, od socijalizma ka slobodnom tržištu, postoji hitna potreba da se ta dostignuća učine trajnim i da promovišu mir, demokratriju i privatno preduzetništvo kao osnov razvoja i napretka. Iz tog razlog, FDA svake godine organizuje takozvanu „AfricanDo” konferenciju, koja okuplja afričke i američke privrednike, edukatore, tvorce vladinih politika i adminsitratore, stručnjake za trgovinu i investicije, bankare, i predstavnike međunarodnih organizacija, kako bi razmatrali i predlagali strategije koje će ukloniti smetnje i svoriti mogućnosti da se ubrza američko-afričko-karipska trgovina i investicije. FDA je aktivno uključena u humanitarne programe i programe za pomoć u vanrednim situacijama. Kao što je to jednom rekao g. Oladinde: Spasavanje života i ublažavanje ljudske patnje su dve osnovne misije svih humanitarnih strategija. Dok roba može da pomogne humanitarnim naporima, programi rehabilitacije koji stvaraju najveće rezultate, čine ljude efikasnima.

Bio sam veoma ponosan na moje učešće u radu FDA i prijateljstvo sa njenim predsednikom Fredom Oladeindeom, koji mi je 16. maja 2000. na konferenciji „African Do” u Majamiju uručio milenijumski trofej FDA zbog moje promocije „mira, pomirenja i razvoja u Africi”.


173

10. Međunarodna pravda: Međunarodna konferencija vrhovnih sudija Saveta Ujedinjenje sveta u interesu dece, kroz jačanje vladavine prava i efikasnosti globalnog upravljanja

Više od 10 godina bio sam savetnik Gradske škole Montesori, u Loknau, u Indiji, koja svake godine organizuje međunarodnu konferenciju Vrhovnih sudija sveta, u skladu sa članom 51 Ustava Indije. Taj član omogućava da država obavlja sledeće: a) promoviše međunarodni mir i bezbednost; b) održava odnose zasnovane na uzajamnom poštovanju sa drugim zemljama; c) jača poštovaje međunarodnog prava; d) ohrabruje rešavanje međunarodnih sporova putem arbitraže. Svake godine oko 60 vrhovnih sudija iz različitih delova sveta okuplja se pod pokroviteljstvom g. P. N. Bagavatija, bivšeg vrhovnog sudije Indije i predsedavajućeg Komiteta UN za ljudska prava, u Ženevi. Osim mene, u Savetu su sudija C. G. Viramantri iz Šri lanke, koji je donedavno bio potpredsednik Međunarodnog suda pravde u Hagu, u Holandiji. Čovek koji stoji iza svih inicijativa je dr Džadiš Gandi, osnivač i menadžer Montesori škole, dobitnik nagrade UNESCO-a, čija je škola ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao najveća škola, sa više od 47.000 učenika. Život dr Džagdiša Gandija obeležila je posvećenost širenju jedinstva i mira u svetu, staroj indijskoj tradiciji Vasudhaiva Kutumbakam kroz kvalitetno, organizovano obrazovanje dece. Zahvaljujući inspiraciji dr Gandija, Škola Montesori razvila je važne obrazovne programe, čiji je cilj odbrana mira u umovima dece, jer ratovi započinju u glavama odraslih. U okviru nastojanja da se deca uče jedinstvu i miru u svetu, škola Montesori je promovisala učešće njenih učenika u međunarodnim programima razmene đaka.

174


Mnoge legende su nastale zahvaljujući energiji dr Gandija i njegovoj posvećenosti misiji koju je sam izabrao. Lično znam da dr Gandi radi 18-20 sati dnevno i da njegova kancelarija, proteklih 40 godina, nikada nije bila zatvorena u vreme praznika ni jedan jedini dan. Od dr Gandija dobio sam pozivno pismo, u kome je naveo: „Vaša Ekselencija svesna je globalne slike, koju karakterišu ozbiljni problemi, kao što su opasnost od oružja za masovno uništenje, ratovi, ugrožavanje okoline, globalno zagrevanje, nasilje, terorizam, sajber kriminal i tako dalje. Ogromna većina svetske populacije živi u siromaštvu, onemogućeno im je da uživaju osnovna ljudska prava, pravo da žive slobodno i dostojanstveno. Zbog siromaštva, milioni dece izloženi su zlostavljanju i ukinuta su im osnovna prava. Obaveza sadašnje generacije je da rešava probleme, kako bi se očuvala humanost i kako bismo svojoj deci i budućim generacijama ostavili bolje nasleđe od onog koje smo mi dobili. Naša je dužnost da izgradimo svet u kome će biti više jedinstva i mira, u kome će deca i buduće generacije živeti bezbedno, bez straha, unapređujući humanost...”

Nema sumnje da situacija u svetu zahteva hitnu i odgovornu akciju, koja će u obzir uzeti interese svih naroda, dobrobit svih ljudi i odgovornost jačih država prema slabijima. Globalne probleme treba rešavati pojedinačno i kolektivno, jer su međusobno povezani, a njihovo rešenje je u zajedničkom delovanju zemalja. Kad god pomislim na član 51 Ustava Indije, uznemiri me stav SAD o Međunarodnom sudu pravde (ICJ) koji se smatra glavnim pravosudnim organom UN. Smešten u Palati mira u Hagu, u Holandiji, glavna mu je funkcija da rešava sporove među državama i daje pravne savete međunarodnim organima i agencijama, za koja je nadležan. Osnovan 1945. prema odredbama Povelje UN, Sud je počeo rad 1946. kao naslednik Stalnog suda za međunarodno pravo. Statut ICJ-a sličan je statutu njegovog prethodnika.


175

Ali do danas, ICJ se bavio relativno malim brojem slučajeva, posebno nakon što su se SAD unilateralno povukle iz učešća u radu Suda 1986. nakon što je Sud presudio da je podrška koju su SAD dale pobunjenicima u Nikaragvi i bombardovanje luka u toj zemlji, bilo kršenje Međunarodnog prava, zbog čega je sud naložio plaćanje reparacija Nikaragvi. Presuda protiv SAD nije sprovedena, jer je Amerika iskoristila pravo veta u Savetu bezbednosti UN. Ono što me još više pogađa, jesu izjave kongresmena koji su podržali povlačenje SAD, kako američkim građanima ne bi mogle da sude sudije koje su, prema njihovim rečima „žabari” i „bivši simpatizeri nacista”. Međunarodna pravda zahteva međunarodni sud, koji će se baviti pitanjima koja prevazilaze granice država, kao što su međudržavni odnosi i zajednički prostor. U cilju da nadležnost Suda bude prihvaćena kao zakonita, države koje mu pristupe moraju da priznaju da koristi prednosti od pristupanja međunarodnoj zajednici i prihvatanja pravila institucija kao što je ICJ premašuju negativne strane. Uspon kineske ekonomije i značaj SAD i drugih sila, kao što je Rusija, u borbi protiv terorizma u 21. veku, primoravaju SAD da shvate da više ne mogu da budu same. Stoga se nadam da će SAD uskoro priznati značaj ICJ, kao što su to uradile druge države.

11. Sejšelsko-azijska dimenzija CAPDI i IESCO Poslednje dve godine bio sam aktivan u nekoliko međunarodnih organizacija, čije je sedište u Aziji. Prvo ću pomenuti Centrist Asia Pacific Democrats International (CAPDI), koju je osnovao ugledni Hoze de Venesia, petostruki predsedavajući u parlamentu Filipina. CAPDI je osnovan da bi promovisao i održao napore za postizanje mira i pomirenja u azijsko-pacifičkom regionu i povezao društvene sektore sa borbom protiv klimatskih promena.

176


Moja odluka da prihvatim ulogu potpredsednika u CAPDI i budem član njenog Upravnog saveta, bio je način da Republika Sejšeli dobije važnu azijsku dimenziju, u vreme dok je bila aktivna u Afričkoj uniji. Podržao sam ciljeve koje ima CAPDI: promocija dobrog upravljanja, borba protiv korupcije, jačanje položaja mladih, žena i manjina, zaštita ljudskih prava i jačanje demokratije i ljudskih prava. U decembru 2012. na zahtev predsednika Džejmsa Mičela i zbog moje pozicije u CAPDI-u, učestvovao sam na azijskom forumu WESA-e (World Eco-Safety Assembly), koji je organizovao IESCO (International Eco-Safety Collaborative Organization). U toj organizaciji sam izabran sa Šejlom Kops, bivšom zamenicom kanadskog premijera i Anom K. Tabaijukom, ministarkom zemljišnih resursa i urbanizma Republike Tanzanije, da se priključim 17-očlanom prezidijumu kojim su predsedavali dr Džijang Mingdžun, prvi predsednik i direktor IESCO-a, Hoze de Venesija, bivši spiker u parlamentu Filipina i Zang Deguang, predsednik Kineske fondacije za međunarodne studije. Zamoljen sam da predstavljam predsednika Sejšela, g. Dž. Mičela, koji je pozvan da učestvuje na toj konferenciji ali je bio sprečen da dođe na nju i zahvali WESA-i na podršci u jačanju strukture svetske privrede i njenim ekološkim naporima na globalnom nivou. „Mi smo barometar zdravlja naše planete. Ako se budemo suočili sa porastom nivoa mora ili nestajanjem korala, neće samo naši domovi i životi biti pogođeni time, već je u opasnosti i čitavo nasleđe čovečanstva”, rekao sam u ime predsednika Mičela. U maju 2013. prisustvovao sam Četvrtoj generalnoj skupštini koju je CAPDI održao u Makašaru, u Indoneziji, pod nazivom „Mobilisanje vlada, političkih partija i civilnih društava u promovisanju mira i pomirenja i borbi protiv klimatskih promena u Aziji”. Po pitanju mira i pomirenja, mogao sam da vidim da nema standardnih pristupa u načinu ostvarivanja mira. Uvideo sam da svaki konflikt ima jedinstveni karakter i da svaki od njih zahteva jedinstveno rešenje. Događaji u svetu pokazuju


177

da konflikti imaju različite forme – od predvidljivog neslaganja koje ponekad datira vekovima unazad, do nepredvidljivih konflikata koji mogu početi sečom drveća i obnovom gradskog parka. Konferencija u Makašaru održana je pod zajedničkim predsedavanjem Jusufa Kale, bivšeg potpredsednika Indonezije i Hozea de Vensije sa Filipina, predsednika CAPDIA. Na kraju konferencije Asaf Hadžijev, poslanik i predstavnik parlamenta Azerbejdžana, pozvao me je da, kao član posmatračke delegacije CAPDI-a, nadgledam predsedničke izbore u Azerbejdžanu, koji su održani krajem 2013. U pismu adresiranom na mene, de Venesija je napisao: „Čast nam je da Vas pozovemo kao potpredsednika CAPDI-a i člana Upravnog saveta da se pridružite posmatračkoj delegaciji na predsedničkim izborima u Azerbejdžanu, koji će biti održani 19. oktobra 2013. Nadamo se da će misija CAPDI podržati naše ciljeve...”. Naravno da sam bio duboko počastvovan pozivom, jer sam u to vreme čitao o velikom napretku, društvenim i ekonomskim dostignućima u Azerbejdžanu, sa predsednikom Ilhamom Alijevim. Azerbejdžan je najveća zemlja Kavkaskog regiona u Evroaziji. Poznat o svojim bogatim rezervama sirove nafte i gasa, Azerbejdžan je omeđen Kaspijskim morem na istoku, Rusijom na severu Gruzijom na severozapadu, Jermenijom na zapadu i Iranom na jugu. Zauzima 86.600 kvadratnih kilometara i ima populaciju 9,4 miliona stanovnika. U mom završnom obraćanju na samitu u Makašaru, pozvao sam svetske lidere da interese sveta stave na prvo mesto i istakao da govorim iz srca, a ne na osnovu statistike. Rekao sam da su za mog života, pojedine morske vrste nestale i da su neke plaže ozbiljno pogođene erozijom tla. Suviše lako zaboravljamo da smo svi deo jednog univerzuma: „Takođe, očigledno je da nam Bog, koji je predstavljen prirodom, u poslednje vreme šalje poruke. Uprkos svim naučnim dostignućima i razvoju, priroda ostaje najvažnija.”

178


U vreme političkih turbulencija, međunarodne organizacije kao što je CAPDI mogu da pomognu da se otvore vrata diplomatiji i drugim vrstama bilateralih odnosa. Na primer, posle nedavnog sukoba oko Spratli ostrva, koja se nalaze između Filipina, Vijetnama i Kine, kongresmenka Ledi Džina de Venseia, supruga Hozea de Venesije je, u maju 2014. predvodila 12-očlanu žensku delegaciju iz Kine. Njen apel da se obnovi politika „dobrog susedstva”, koja je poslednjih hiljadu godina omogućila mir i prijateljstvo među ljudima, koji žive širom Južnog kineskog mora i Zapadnog filipinskog mora. Delegacija Filipina imala je sastanak u Pekingu, 16. i 17. maja, sa Odborom za međunarodne odnose Komunističke partije Kine i brojnim ženskim organizacijama, pre nego što se vratila u Manilu. Podsećajući na samit predsednice Akino i tadašnjeg kineskog predsednika Hu Đintaa, rekli su da Filipini ostaju privrženi stavu da Južno kinesko more nije sve u odnosima Filipina i Kine i da je međusobna trgovina dostigla 60 milijardi dolara. Pored toga, predviđa se da će broj turista iz obe zemlje, koji obilaze Kinu i Filipine, 2016. dostići 2 miliona. Podsetili su i na zajedničku izjavu predsednika Hua i Baraka Obame, iz januara 2011. u kojoj SAD pozdravljaju jaku, prosperitetnu i uspešnu Kinu, koja ima veliku ulogu u svetskim odnosima. Podsetili su i na stav Pekinga da Kina, kao azijsko-pacifička država, pozdravlja doprinos SAD miru, stabilnosti i prosperitetu regiona. Nešto ranije, gospođa de Venesija istakla je da azijski narodi „ne žele da vide povratak Hladnog rata u azijsko-pacifičkom regionu”. Založila se za obnovu nadzora Filipina, Kine i Vijetnama nad spornim područjem Spratli ostrva, koji su uspostavile tri vlade 2005. godine, kao uvod u zajedničko istraživanje, eksploataciju nafte i gasa i ravnopravnu podelu profita. Suprug gospođe de Venesije rekao je da je dogovor tri zemlje „najpraktičnije, najlogičnije i najrealnije rešenje” konflikta, usled nedavnih konfrontacija u Južnom kineskom moru, zapadnom filipinskom moru i istočnom moru kod vijetnamske obale.


179

U Kini, Venesija je predložila i određivanje „ribarskih koridora” i moguće alternativne periode za ribarske flote tri države, Filipina, Kine i Vijetnama, kako bi izbegle nove tenzije, konfrontacije i hapšenja ribara na moru. Kada je reč o zajedničkoj eksploataciji hidro-karbonata, Filipinima, Kini i Vijetnamu, mogle bi se priključiti i druge zainteresovane države, kao što su Malezija, Bruneji i Tajvan. Reakcije Kine na susede u Južnom kineskom moru će budno pratiti druge zemlje, kao što su Sejšeli, koji zauzimaju teritoriju u drugom okeanu u kome Kina ima interes da plovi, ribari i eksploatiše prirodna bogatstva.

12. Ocean Exchange U januaru 2012. pozvan sam da zajedno sa 29 svetskih lidera iz celog sveta, različitih profila i porekla, ali sa zajedničkom podrškom inovacijama, učestvujem na skupu posvećenom zaštiti okeana i obala. Postao sam član Borda guvernera organizacije Savannah Ocean Exchange, koja je osnovana da bi u različitim disciplinama ujedinila organizacije, firme i narode, kako bi se usvojilo rešenje, koje će pomoći očuvanju okeana i života u njima. Pozivno pismo od Korta Atkinsona, suosnivača Savannah Ocean Exchange-a, promoviše nova rešenja, koja odgovaraju današnjoj multidisciplinarnoj dinamici. „Naša misija i tema za 2012. odgovara Vašoj ulozi državnika, koji je među prvima istakao važnost ekonomskog rasta i brige o ekologiji. Jednostavno rečeno, vi nudite nov i neophodan stav našim pragmatičnim vizijama.”

U naredne dve godine bio sam na godišnjim konferencijama o okeanima u Savani, u američkoj državi Džordžiji, u čijem radu su učestvovale interdisciplinarne grupe akcionara i lidera. Prošle godine učesnici konferencija o okeanima u Savani odlučili su da iz naziva konferencije izbace reč „Savana”. Neki članovi Borda smatrali su da je izbacivanje reči „Savana” iz

180


Savannah Ocean Exchange važno da se istakne međunarodni karakter organizacije. Dolazeći iz druge zemlje, to mi nije smetalo. Zapravo, odluka da se članovi Borda sastaju tri puta godišnje, a ne samo jednom, bila je pravi problem za mene, zbog mojih obaveza u drugim međunarodnim telima i na Sejšelima. Nije bilo moguće da putujem sa Sejšela u Savanu tri puta godišnje. Zato sam odlučio da izađem iz Borda guvernera i postanem ambasador Ocean Exchange-a. Tokom mog rada u Bordu, predsedavajući Borda bio je Hauard Morison, ugledni bankar iz Džordžije. Zamenio ga je Džo Lombardo, izvršni potpredsednik Aerospace Group of General Dynamics. Novi članovi Borda su: Rej Ficdžerald, predsednik „Wallenius Wilhelmsen Logistic Americas”; Mark Bauman Stariji, potpredsednik „Continent development mission program of National geographic”; April Kov, „Global sustainability packing of Coca Cola Company”; Kurtis Dž. Foltz, izvršni direktor u „Ports authority of Georgia”, Konrad Lautenbauher, penzionisani Viceadmiral u „National oceanic and atmospheric administration”; Kreg Meklin, pomoćnik asistenta administratora u „national oceanic and atmospheric administration research”; Erik Nikol, PE, predsednik u „Moffat and Nichole”; Džordž Pauers, preduzetnik; Džeri Šubel, predsednik u „Aquarium of the Pacific”; Trip Tolison, predsednik u SEDA-i; Bil Vas, predsednik u „Liquid Robotics”; Albert Zapanta, penzionisani general i predsedavajući u „Paz resources” i u „Američko-meksičke privredne komore; i Irena Rejnolds-Šier, geograf iz Švajcarske. Irena Rejnolds Šier bila je prva koja me je uputila u rad „Savannah Ocean Exchange”-a. Irena je ćerka čuvenog R. Dž. Rejnoldsa iz kompanije „American tobacco”. Mnoge godine je posvetila promovisanju različitih dobrotvornih projekata, kako bi se umanjilo siromaštvo, spasile životinje, podržali drugi društveni i ekološki projekti. Mnogo je vremena posvetila i napora uložila u rad „Ocean exchange”-a, nastavljajući da sponzoriše učesnike konferencije koji doprinose njenom uspehu.


181

„Ocean exchange” sponzorišu i kompanije, kao što su Gulfstream, Wallenius Wilhemsen Logistic, Coca Cola, Na tional Geographic, Savannah Economic Development i Georgia Ports Authority. Okeani povezuju sve zemlje, upravljaju svim ekosistemima i predstavljanju najveću ekonomsku snagu na svetu. Sa svoje strane, konferencija „Ocean exchange” promoviše inovacije u cilju stvaranja boljeg sveta. Više informacija o konferenciji naćićete na sajtu www.oceanexchange.org.

13. N a horizontima današnjice i sutrašnjice Koliko god mir danas izgledao nedostižno, u svetu je mnogo pojedinaca koji ne odustaju od traganja za njim. Nada u postizanje mira je motiv za život. Pripadam grupi onih ljudi, za koje kažu da su večiti optimisti. Bilo da dostignemo ostvarenje te naše želje ili ne, moramo da nastavimo da stremimo ka tom cilju, kako bismo mu se što više približili. Ohrabruje me kada, zagledan u horizonte današnjice i sutrašnjice, otkrijem da ima mnogo ljudi, koji razmišljaju kao ja, koji žele i sanjaju o tome da ovaj naš svet bude bolji. Završavajući poglavlje o međunarodnim organizacijama, želim da pomenem još neke od njih. Među mnogim pozivnicima koje stoje ispred mene dok pišem, nalazi se i zahtev da napišem mišljenje o novoj knjizi predsedavajućeg Global Peace Festival-a, gospodina Hjun Džin P. Muna, čiji je naslov „Korejski san”. Knjiga je Munova vizija ujedinjenja Korejskog poluostrva. Podseća me na izreku: „Tamo gde nema vizije, nestaće ljudi”. Dobivši kopiju rukopisa njegove knjige, bio sam impresioniran Munovim razmatranjem osnovnih principa i vrednosti, koje je zastupa zajedno sa idejom ujedinjenja Korejskog poluostrva: • Ključne vrednosti i esencijalno dostojanstvo svih ljudi, zasnovani na zajedničkom poreklu. Postoji paralela između toga i američke Deklaracije o nezavisnosti,

182


prema kojoj su „svi ljudi stvoreni obdareni od strane njihovog Tvorca određenim neotuđivim pravima”. • Princip stvaranja više hrane za čovečanstvo, koji Mun proširuje na odnose u njegovoj viziji o „jednoj velikoj porodici pod nebeskim svodom”. • Prema Munovom ubeđenju, navedeni principi su važniji od političkih procesa i slobodnog tržišta. Oni celoj toj strukturi daju smisao. Svi koji žele da više saznaju o Munovoj knjizi, mogu da kontaktiraju sajt: [email protected] Pokret Global Energy Parliament osnovala je dobrotvorna organizacija „Isa Viswa Prajnana, Trust of Kerala” u Indiji. Pozvali su me da napišem članak na temu „Nauka o miru među ljudima, čovečanstvo u miru”, koji treba da bude objavljen u časopisu koji žele da izdaju pre održavanja pete konferencije Parlament globalne energije (GEP), u Ženevi u Švajcarskoj. GEP je osnovao Swami Isa, koji je osnivač i „Isa Viswa Prajnana Trust”-a. Među onima koji aktivno podržavaju taj pokret je i dr Šaši Tarur, kontroverzni indijski poslanik, koji je i bivši podsekretar Ujedinjenih nacija. Pre nekoliko meseci, bio je glavna vest u nacionalnim i svetskim medijima, nakon što je njegova supruga pronađena mrtva u hotelskoj sobi u Nju Delhiju. Među drugim vizionarima, uključenim u rad ove asocijacije su i: • Dr Masau Emoto iz Japana, autor i predsednik fondacije „International water for life Foundation”. • Ledi Karla Dejvis, supruga preminulog premijera Kukovi ostrva, koja je danas na Univerzitetu za zdravstveno obrazovanje, u Kvinslendu, u Australiji • Dr C.S.P. Lier, profesor hemije i direktor GEP Centra • Dr Prem Nair, specijalista oralne hirurgije u bolnici Kebridž univerziteta i dr Kristof Duma, šef Odeljenje za solarnu energiju u okviru francuske Agencije za atomsku energiju.


183

Za više informacija o Parlamentu globalne energije, možete pogledati sajt www.global-energy-parliament.net Takođe, pozvan sam da učestvujem na Samitu Svetske alijanse religija za mir, koji je održan u Seulu, u Južnoj Koreji, od 17. do 18. septembra 2014. Nažalost, nisam mogao da ovaj skup uklopim u svoj kalendar. Koliko sam mogao da vidim na pozivnici, to je bio prvi sastanak koji je organizovala nevladina organizacija „Nebeska kultura, svetski mir, povratak svetlosti” sa namerom da se bavi temom „uloga različitih duhovnih tradicija i ostvarivanju mira u svetu”, kao i početak pisanja međunarodnog pravilnika o međuverskim odnosima u svetu. „Vaš doprinos na tu temu će biti od velike važnosti”, pisalo je u pozivnici. Pozivnica je došla iz južnoafričkog ogranka Samita Svetske alijanse religije za mir. Seul, grad visokih tehnologija i prestonica Južne Koreje, izabran je za domaćina prvog samita, jer je Seul postao „glavna tačka susretanja različitih kultura i aktivnosti u Aziji”. Oni koji žele više da saznaju o tome, mogu da pogledaju sajt www.hwpl.kr. Vaclav Havel je možda otišao na bolji svet, ali je organizacija Forum 2000, koju je osnovao i u čijem sam radu nekoliko puta učestvovao, za njegova života aktivnija nego ikad. 18-ta godišnja konferencija Foruma 2000 biće održana ove godine, pod nazivom „,Demokratija i njeni propusti”. Prema mom iskustvu, Forum 2000 je dao neke nove ideje i omogućio inspirativne susrete, koji su motivisali učesnike da, suočeni sa budućnošću, prošire i razviju svoja znanja. Nedavno je Forum 2000 bio jedan od organizatora izložbe, posvećene aktuelnim protestima u Venecueli, kojom prilikom je održan prijem za poslanike Tibetanskog parlamenta u egzilu, dok su bili u Pragu zbog sastanka sa političarima, diplomatama predstavnicima civilnog društva. „Želimo da doprinesemo postojećim naporima na očuvanju demokratskih vrednosti i da podržimo ljudska prava kao suštinsku vrednost spoljne politike i međunarodnih odnosa”, izjavio je gospodin Jakub Klepal, izvršni direktor Foruma 2000.

184


Kada razmišljamo ili čitamo o Rusiji, najčešće u glavi zamislimo teška vremena Sovjetskog Saveza i politiku marksizma, koja je podstakla Hladni rat. Ne treba da previdimo činjenicu da danas postoje mnogi pojedinci i mirovne organizacije, koji se zalažu za jače prijateljske veze SAD i Rusije. Dve takve pozivnice stoje na mom stolu. U Vašingtonu je 16. juna 2014. održan američko-ruski forum, u srcu zdanja američkog Senata. Nažalost, američko-ruski odnosi su na najnižoj tački od raspada SSSR-a. Za one koji su očekivali objedinjavanje zajedničkih strategija partnerstva i savez dve velike nacije, bez ideoloških podela, sadašnja kriza u Ukrajini i razvoj događaja oko nje predstavljaju veliko razočarenje. Bez obzira na to, Forum 2000 je omogućio važnu diskusiju američkih i ruskih stručnjaka o tim ključnim događajima. To što sam pozvan da učestvujem na konferenciji, čija su tema američko-ruski odnosi, otkriva složenost globalnih odnosa i političke krize u svetu danas. Iako nisam bio u mogućnosti da učestvujem na skupu u Vašingtonu, bio sam obradovan pozivnicom za učešće na trodnevnom Američko-ruskom forumu, zakazanom za 7. septembar 2014. koji će biti posvećen promociji zajedničkih koristi u američko-ruskoj bezbednosnoj, poslovnoj, naučnoj, obrazovnoj u kulturnoj saradnji. Kriza u Ukrajini može označiti novu eru geopolitičke konfrontacije SAD i Rusije, koja će u drugi plan baciti hitnu potrebu za novim pravilima u međunarodnim odnosima, koja će biti u dugoročnom interesu i Amerikanaca i Rusa. Oni koji žele više da pročitaju o toj temi, mogu da pogledaju sajt www.russiahouse.org/wrf.php. Pišući o Rusiji, na pamet mi pada izjava mog dugogodišnjeg prijatelja Hozea de Venesije, bivšeg predsednika parlamenta na Filipinima i predsedavajućeg ICAPP-a (Standing Committee of the International Conference of Asian Political Parties) – na sastanku komiteta u Vladivostoku, održanom od 30. maja do 1. juna ove godine. Venesija je izjavio:


185

„Kao dvoglavi orao na njenom grbu, Rusija gleda i na istok i na zapad. Gledano sa ekonomskog aspekta, ruski daleki istok i Sibir poseduju ogromno bogatstvo u rudama, mineralima, izvorima energije, poljoprivrednom zemljištu, šumama, brojnim mogućnostima za zajednička ulaganja u ribarenje na Severnom Pacifiku. Samo daleki istok Rusije veliki je kao SAD. Politički, Rusija je najvažnija sila, koja svojom diplomatijom treba da pomogne u stabilizovanju odnosa azijsko-pacifičkog regiona. Vladivostok, u kome je 2012. održan 24. Samit APEC-a, biće upamćen i po tome što je bio mesto u kome su održani istorijski pregovori Rusije i SAD (SALT TALK), koji su pomogli u ograničavanju strateškog naoružanja i umanjili pretnju čovečanstvu...”.

Konačno, pomenuću i pozivnicu gospodina Iana Džiehe, predsedavajućeg „China Pacific Construction Group”-e i promotera „Huatuo CEO Foruma”, da se pridružim visokim zvanicama i govorim na Forumu u Guangdžuu, 25. jula 2014. na temu „Multinacionalni razvoj kineskog privatnog sektora”. Gospodin Ian Džieha je jedna od najuticajnijih figura u kineskoj privredi, sa brojnim osvojenim priznanjima, kao što su ona za najboljeg preduzetnika i priznanje za ulazak među 10 najuticajnijih ličnosti. On je konsultant više od 100 lokalnih uprava. Pod njegovim rukovodstvom „China Pacific Construction Group” gradila je projekte u više od 500 kineskih gradova i u više od 1000 industrijskih zona. To je jedna od najvećih privatnih kompanija u Kini, danas. Poziv gospodina Džieha stigao je do mene preko gospodina Alberta Tea, koga sam upoznao 2010. u Kini, na „Azijsko-pacifičkom CEO samitu”. Gospodin Teo je potpredsednik „Azijsko-pacifičke asocijacije” (APCEO), koja je osnovana 1990. To je važna međunarodna ekonomska organizacija za saradnju, koja ima predstavništva u Kini, SAD, Australiji, Kanadi i Francuskoj. Ros Perot Mlađi je njen počasni predsednik u SAD. Među visokim zvanicama koje su učestvovale na konferenciji u Guangdžuu, bili su i bivši predsednici i premijeri, Bil Klinton, Toni Bler, Li Mjung Bak, Kevin Rud, kao i ugledne

186


ličnosti i laureati Nobelove nagrade, Dženet Napolitano, Prof. Tomas Sardžent, Edmund Felps, Džin Sperling. Ne mogu da kažem da sam se zbog činjenice da nam je organizacija foruma u Guangdžuu obezbedila povratne avionske karte u prvoj klasi, setio pesme koju mi je otac često pevao kada sam bio dete: „plovim malim brodom do Kine...”. U stvari, iz provincije Guangdžu moj deda je pobegao iz Kine, u vreme komunističke revolucije, u želji za slobodom i stigao na Sejšele. Danas je Guangdžu centar slobodnog tržišta u Kini, koji se brzo širi. U vreme kad je moj deda živeo u njemu, bio je to grad tame, a danas je grad svetlosti i života.

PETI DEO

SLUČAJNE ANEGDOTE

Slučajne anegdote |

189

1. S usret sa francuskim predsednikom Šarlom De Golom Sredinom 60-ih godina prošlog veka, kada su Sejšelska ostrva bila britanska kolonija, u kojoj su Lord Okford i Askit bili Guverner i Vrhovni komandant, bio sam član Zakonodavnog saveta Sejšela i nominovan za članstvo u Izvršnom savetu Sejšela. Tadašnji Zakonodavni savet ličio je, više-manje, na današnju skupštinu, dok je Izvršni savet bio sličan današnjoj vladi. U to vreme lično sam primio pismo iz Pariza. Bio je to poziv francuskog predsednika Šarla de Gola da posetim prvo međunarodno okupljanje parlamentaraca iz frankofonskih zemalja. De Gol je odlučio da te skupove održava u prestižnoj Palati Veliki Trijanon, u Versaju, koja je godinama bila zatvorena zbog renoviranja. Bio sam uzbuđen zbog poziva. Shodno pravilima, kao član Zakonodavnog i Izvršnog saveta, nisam mogao da u ime Kolonije prihvatim poziv, bez odobrenja Guvernera. Na moje iznenađenje, Lord Oksford i Askit nije bio oduševljen činjenicom da mi je De Golov kabinet uputio direktan poziv, a ne diplomatskim kanalima Forin ofisa. „Mislim da treba da odbijete poziv”, rekao mi je Guverner. „Zbog čega gospodine?”, pitao sam. „Znate li” rekao je „da je De Gol Fouteur de Desordres (problematičan) i da je tokom nedavne posete Kanadi, kao gost savezne vlade vikao „Živeo slobodni Kvebek”. Naravno, čitao sam o tom incidentu koji je bio glavna vest, ali sam takođe u britanskoj štampi pročitao da britanska vlada razmišlja o slanju važne delegacije u Pariz na razgovore o mogućem ulasku Ujedinjenog Kraljevstva na zajedničko tržište. „Da li vi to sugerišete da bi Forin ofis mogao da zabrani moje učešće na toj konferenciji”, pitao sam ga. „Naravno da ne”, rekao je „ali savetujem vas, posebno zbog toga što

190


politika vaše partije podrazumeva dobre odnose sa Velikom Britanijom. „Vaša Ekselencijo”, rekao sam mu, „,hvala za savet koji je, verujem, dat u najboljoj nameri, ali vas molim da obavestite Forin ofis da sam odlučio da prihvatim poziv Predsednika de Gola.” U Parizu su me, kao predstavnika Sejšela, toplo dočekali kao V.I.P. zvanicu i smestili u hotel Le Crillon, sa 6 zvezdica, na Trgu Konkord. Na raspolaganje su mi dati limuzina i šofer. Na dan početka konferencije stigao sam na vreme, u palatu Veliki Trijanon. Našao sam se u redu eminentnih zvanica, koje su Predsednik Francuske de Gol i g-đa De Gol pozdravljali. Odmah do šefa francuske države i Prve dame bilo je postrojeno nekoliko ministara, među kojima su bili i Andre Malro i Mišel Debre. „Njegova Ekselencija ambasador Italije i gospođa...” „Njegova Ekselencija generalni sekretar frankofonskih...” „Njegova Ekselencija gradonačelnik Pariza i gospođa irak...” Š Predsednik De Gol dočekivao je jednog gosta za drugim. Iznenada, upravnik ceremonije najavio je: „Gospodin predstavnik Sejšelskih ostrva”. Čim sam zakoračio ka visokom Generalu, zgrabio mi je ruku i pitao „Monsieur, comment est ce que les Britaniques vous traitent?”’ (Gospodine, kako vas Britanci tretiraju tamo?) De Gol je pustio da gosti, koji su stajali u redu iza mene, čekaju dok on sa mnom završi razgovor, koji mi je pokazao da je General dobro poznavao istoriju i geografiju. „Gospodine”, rekao je „voleo bih da razgovaram sa vama posle pozdravljanja sa gostima”. Čim je Predsednik De Gol završio razgovor sa mnom, predstavnici medija su me saleteli pitanjem: „Monsieur Qui est vous?” (Gospodine, ko ste vi?) Osim izveštaja u medijima o mom susretu sa Predsednikom de Golom te večeri, sledećeg dana Le Mond i Le Figaro su na naslovnim stranama pisali o prijemu u Versaju, ističući


191

da je Predsednik posebnu pažnju posvetio predstavniku Sejšela. Na završetku te istorijske konferencije, širom Francuske cirkulisala je brošura, na čijoj su naslovnoj strani bile slike Zapadno-indijskih ostrva – Madagaskara, Mauricijusa, Reuniona, Komorskih ostrva i Sejšela. Na naslovnoj strani pisalo je Le Carrefour de notre Influence (raskrsnica našeg uticaja). Tek što sam rezervisao kartu za povratak na Sejšele preko Najrobija, sledećeg dana, sinula mi je dobra zamisao. Zašto ne bih otišao u London u cilju pridobijanja većeg britanskog interesovanja za Sejšele, poštujući francusko-britanski Sporazum o razumevanju, iz 1904. koji je bio osnova za anglo-francusku saradnju tokom Prvog svetskog rata. U Londonu sam dao intervju Kolinu Legumu, šefu dopisničkog sektora u listu Observer. Sa sobom sam, naravno, poneo članke iz Le Monda i Le Figaro-a i brošuru o uticaju Francuske u Indijskom okeanu. Dva dana kasnije nedeljnik Observer je na prvoj strani objavio naslov, ispisan veliki slovima: „De Gol – posle Kvebeka, na redu su Sejšeli”. Moja igra dobro se odvijala. Tri dana kasnije održana je rasprava u britanskom parlamentu, čija je tema bila De Golovo interesovanje za Sejšele. Tokom te debate, britanska vlada je prvi put najavila slanje ekonomske pomoći Sejšelima. Ne iznenađuje da je De Gol, koji je živeo od 1890. do 1970. bio jedan od najvećih državnika u istoriji. Po završetku Drugog svetskog rata, iz Londona, gde se borio sa nacistima, poručio je: „Le France, a perdu une bataille mais la France na pas perdu la guerre”, što u prevodu znači „Francuska je izgubila bitku, ali Francuska nije izgubila rat.” U međunarodnim odnosima, u kojima velike sile teže širenju svog uticaja na male zemlje kao što su Sejšeli, zarad strateške prednosti, moje iskustvo sa De Golom i potonji put u London, pokazali su da i male zemlje mogu da utiču na ponašanje velikih sila, ako dobro odigraju svoje karte.

192


2. Iskustvo sa „Pokretom nesvrstanih zemalja” u Šri Lanki Nekoliko nedelja pošto su Sejšeli stekli nezavisnost, a ja položio zakletvu kao Predsednik zemlje, otišao sam na Samit Organizacije afričkog jedinstva (OAU), na Mauricijus, kojim je predsedavao Predsednik Ugande Idi Amin. Mimo protokola, sve nove članice Organizacije su na svom prvom učešću dobile zvanje počasnog potpredsednika. Tako sam se našao u ulozi Predsedavajućeg, kada je je predsednik Amin iznenada odlučio da napusti Mauricijus da bi se bavio krizom, usled izraelske spasilačke misije u Entebu, u centralnoj Ugandi. Na sreću, većina važnih pitanja o kojima je OAU raspravljala, već su bila razmotrena pre odlaska predsednika Amina, ali je ostalo jedno – pitanje umešanosti Fronta Polisario u gerilski sukob u Zapadnoj Sahari, što je dovelo do neprijateljstva između Maroka i Alžira. Pod mojim predsedavanjem i uz saglasnost Maroka i Alžira, nađeno je rešenje pri čemu će OAU imenovati komisiju da sagleda problem i podnese izveštaj. Desetak dana kasnije stigao sam u Kolombo, u Šri Lanku, na Samit Pokreta Nesvrstanih zemalja, kome je predsedavao predsednik Jugoslavije, Tito. Tek što sam se prijavio u hotel, rečeno mi je da premijer Maroka žarko želi da se sastane sa mnom. Podsetio me je na rezoluciju koju je OAU usvojila na Mauricijusu, a koja je trebala da rešava pitanje Fronta Polisario dok se ne podnese izveštaj Komisije. Rekao je da, s obzirom na to da su većina zemalja Pokreta nesvrstanih članice OAU – Pokret Nesvrstanih ne bi trebalo da stavlja pitanje Fronta Polisario na svoj dnevni red tokom Samita u Kolombu. Rekao sam mu da u principu delim njegovo mišljenje. Zatražio je da potpišem molbu, kojom traži da se to pitanje odloži, dok se ne podnese izveštaj Komisije OAU. Saglasio sam se i potpisao molbu.


193

Te večeri jugoslovenski predsednik Tito, koji je osnivač Pokreta nesvrstanih, priredio je veliki banket na svojoj jahti u luci u Kolombu, gde su se služili ruski kavijar i francuski šampanjac, uz cigansku muziku. Nakon što me je jugoslovenski lider srdačno dočekao u svom besprekornom odelu, obavešten sam da je predsednik Alžira zatražio da se sastane sa mnom u posebnoj kabini. Posle čestitki koje mi je uputio zbog sticanja nezavisnosti Sejšela, Bumedin je prešao na stvar i pitao me koliko sam upoznat sa političkim događajima na Severu Afrike, da bi potpisao molbu koju je podneo Maroko? „Vaša Ekselencijo” odgovorio sam mu „,moja odluka da potpišem molbu nema ništa sa vašim sporom sa Marokom, već je to odluka koju sam doneo u najboljoj želji da se to pitanje reši, shodno koracima koji su preduzeti na samitu OAU.” Bumedin nije krio svoje nezadovoljstvo, uz komentar da se sada male zemlje mešaju u pitanja velikih. Kada sam sutradan, među prvim temama za razmatranje na Samitu, našao pitanje marokansko-alžirskog konflikta, odlučio sam da je u interesu Sejšela bolje da tog dana odem na bazen, umesto u konferencijsku salu. To je bila lekcija koja se odnosila na opasnosti, koje vrebaju male zemlje, kada se usude da u sukobu velikih sila, izaberu stranu.

3. I di Аmin i „sicilijanska” dobrodošlica Posle posete Madagaskaru, putovao sam Er Fransom iz Antananarive u Pariz, preko Entebe u Ugandi. Udobno zavaljen u prvu klasu, uživajući u dobro rashlađenom šampanjcu Tetinger, odlučio sam da ostanem u avionu tokom jednočasovnog presedanja u Entebu. Tek što je avion sleteo, ušla su tri muškarca u vojnim uniformama. „Došli smo da poželimo dobrodošlicu predsedniku Sicilije” rekao je jedan od njih, okićen raznobojnim medaljama, stjuardesi, koja je pokazala na mene u prvom redu.

194


Sva trojica su mi odmah salutirala, a onda mi je jedan od njih prišao i rekao: „Gospodine, šalje nas Njegova Ekselencija naš doživotni predsednik Idi Amin da vam poželimo dobrodošlicu u Ugandi.” „Gospodine, hoćete li molim vas poći sa nama do VIP salona, gde vas čeka rashlađeni šampanjac?” Ustao sam i rukovao se sa oficirom, rekavši da sam počastvovan iznenadnim i ljubaznim gestom. Unutar VIP salona zaista je čekala boca francuskog šampanjca. Ne bilo kakva, već velika boca Moet and Chandon šampanjca, okružena kriglama za pivo. Nije bilo leda, a u salonu u kome je visila slika predsednika Amina, vladala je velika vlaga i vrućina. Iznenada je jedan od oficira uzeo bocu Moet-a i pošto nije uspeo da je otvori rukama, uradio je to zubima i vruć penušavi šampanjac potekao je iz flaše na sve strane. Nasuo mi je šamanjac u kriglu i predao mi je. Tada je rekao „nazdravimo prijateljstvu Republike Sicilije i Republike Ugande’. Uzeo sam gutljaj iz krigle i pomislio na hladni Tetinger, koji sam uživao u avionu, kada me je glavni oficir pitao: „Gospodine u ovo doba godine sneg mora da se već topi na planinama u vašoj zemlji”. U trenu sam shvatio da oficir misli na Siciliju u Italiji, a ne na Sejšele u Indijskom okeanu. „Snegovi na planinama Sejšela...da...da...da, snegovi na planinama Sejšela su upravo počeli da se tope...”, pomislio sam. Sve u svemu, predsednik „Sicilije” bio je srećan kada se vratio u avion, posle impresivne doborodošlice u Ugandi. To je ona vrsta situacije koja se dešava kada se od regularnih vojnika u uniformi traži da budu diplomate.


195

4. V elika transformacija unutar američkog društva Mnogi su skloni da kažu da je sletanje na Mesec najveće dostignuće SAD u poslednjih 100 godina. Ali što se mene tiče, najznačajnije dostignuće nije se odigralo u svemiru, već unutar američkog društva. To je bilo usvajanje Zakona o građanskom pravu 1964. Taj akt o zaštiti građanskih prava stavio je van zakona diskriminaciju zasnovanu na rasnoj, religijskoj, rodnoj ili nacionalnoj pripadnosti. Zakon je okončao nejednakosti među glasačima, rasnu segregaciju u školama, firmama i na javnim mestima. Godinu dana posle ubistva Džona Kenedija, u julu 1965. pozvan sam da posetim Sjedinjene Države kao gost američke vlade, zbog podrške koju sam dao da se na Sejšelima izgradi američka osmatračka stanica. Ugostio me je senator Džon Tauer, koji je bio predsedavajući Vojnog komiteta. Organizovan je obiman program, kako bi moj boravak bio nezaboravan. Program je obuhvatio i boravak u Los Anđelesu, gde sam bio gost nekih republikanaca, koje sam upoznao kada su sa svojim jahtama bili na Sejšelima u vreme gradnje osmatračke stanice. Za mene je možda najuzbudljiviji deo programa bilo krstarenje oko ostrva Sveta Katalina. Ukrcali smo se na luksuznu jahtu u Balboa jahting klubu u Njuportu, gde je bilo mnoštvo mladih i lepih ljudi, među kojima je bilo i dvoje dece konzervativnog guvernera Arizone Barija Goldvotera. Nesvestan da sedim okružen najvatrenijim pripadnicima desnog krila Republikanske partije, uživali smo ploveći oko ostrva, spuštajući sidro na mnogim mestima zbog ronjenja i plivanja, sve dok nam kapetan nije privukao pažnju rekavši da su u, Vatsu, predgrađu Los Anđelesa Vatsu izbili nemiri. Kriminalne bande i crnci provaljivali su u radnje i pljačkali, palili zgrade. Radio je javljao da policija ima problema da uspostavi red. Neki ljudi su ubijeni, a policija je u pomoć pozvala vojsku. Iznenada, strah je zavladao među prisutnima na jahti, na čijim se licima videla zabrinutost. Izgledalo je

196


da su crnci siti čekanja da žive bolje. Siti su života u siromašnim predgrađima, nisko plaćenih poslova i zahteva Martina Lutera Kinga da budu strpljivi, bez pribegavanja nasilju. Naš domaćin odlučio je da prekine ekskurziju, vrati nas odmah u Njuport i osigura naš povratak u Los Anđeles. Našavši se među njima, moj strah je postao još veći kada smo se na putu za Los Anđeles zaustavili i ušli u prodavnicu oružja, gde je moj prijatelj kupio puške i pištolje svih vrsta i veličina. Tada sam prvi put dobio svoje oružje. Danas, kada čujem raspravu o pravu na nošenje oružja, setim se pobune u Vatsu i lakoće sa kojom se oružje tada moglo nabaviti. Često razmišljam o toj šestodnevnoj pobunu, čiji su rezultat bila 34 ubistva, 1032 povređene osobe, 3.488 hapšenja i materijalna šteta koja je premašila 40 miliona dolara. Bili su to najozbiljniji nemiri u istoriji Los Anđelesa, do pobune 1992. koja je izbila kada su policajci prebili mladog crnca. Često sam se pitao šta je uzrok tolikoj mržnji i neljudskim sukobima u SAD, sve dok nedavno u antikvarnici u Beču nisam kupio izdanje Life International-a od 29. juna 1964. i saznao da glavni članak govori o tome kako su posle 57 dana protivljenja, zagovornici Zakona o građanskim pravima, predvođeni senatorom iz Minesote Hubertom Hemfrijem, odlučili da imaju dovoljno glasova da okončaju otpor dramatičnim prozivkama u Senatu. Trijumf sa 71 glasom ZA i 29 glasova PROTIV, bio je prvo uspešno glasanje posle debate u Senatu od 1927. Nakon toga, predlog zakona je prolazio brzo kroz proceduru i usvojen je 2. jula. Ali ono što je mene rastužilo jeste stav grupe tvrdokornih senatora sa juga koji su se protivili zakonu. Mnogo godina posle ukidanja ropstva, imali su neprihvatljive stavove o Afro-Amerikancima, koje su javno iznosili i koje je objavio Life iInternational: Predlog zakona će potpuno preokrenuti naše društvene vredosti. Imaće veliki uticaj na američki način života. Ja sam protiv ideje da federalne snage mogu da primoravaju na mešanje masa u cilju postizanja društvene jednakosti. – Senator Ričard Rasel, Džordžija.


197

BDP per capita među crncima u zemlji je 1.000 dolara, imaju više automobila, TV i radio aparata nego bilo ko u Rusiji. Ne mislim da treba da spalimo ambare, da bismo rešili problem koji se sam rešava. – Senator Herman Talmadž, Džordžja Integracija se sprovodi do besmislenog mešanja rasa. Ne možete im udovoljiti. Nema kraja njihovim zahtevima. Nemam ništa protiv davanja prava glasa crncima. Ali smatram da moraju da ispune određene standarde. – Senator Džon Meek Klelan, Arkanzas Nisam protiv crnaca, ali morate živeti među njima da biste ih poznavali. To je drugačije. Čak i Biblija pokazuje da nisu pouzdani kao rasa. Oni su kao ovce, koje se međusobno sparuju. – Senator Alen Elender, Luizijana Predlog zakona o građanskim pravima narušava naš Ustav i ubrzava proces centralizovanja vlasti, što može dovesti do diktature i gubitka građanskih prava i slobode svih grupa, manjina i većina. – Senator Vilis Robertson, Virdžinija Šta neko dobija privilegijom da jede u bilo kom restoranu, ako izgubi pravo na privatni posao. Oni koji bi da traže privilegije danas, možda sutra neće dobiti nagradu za to. Senator Lister Hil, Alabama Znam da u mojoj zemlji nema ekonomske diskriminacije. Na našoj porodičnoj plantaži pamuka, imamo najveću presu u državi. Zapošljavam sve crnce i sada ću morati da zaposlim sve belce. Ne treba nam taj zakon. – Senator Džejms Istlund, Misisipi Postojeći zakoni su dovoljni da osiguraju prava bilo kom Amerikancu, ma koje rase bio i da kazne svakog zvaničnika koji osporava ta građanska prava. Crnci treba da budu izjednačeni pred zakonom, a ne da budu iznad drugih. Senator Sem Ervin, Severna Karolina Suštinska stvar u našem pravu na privatni izbor jeste sloboda da ne budemo sa onima, čije društvo ne želimo. Ovaj zakon osporava našu slobodu na udruživanje. Senator Rasel Long, Luizijana

198


Ne postoji ustavno pravo na posao, pravo na zarađivanje za život mora da se zasluži; kada se ovaj koncept povredi, koreni našeg ekonomskog sistema se gube na plodnom tlu slobode. – Senator Vilijam Fulbrajt, Atkanzas Crnci bi trebalo da imaju jednaka politička, ekonomska i prava na obrazovanje, ali lokalne vlasti su te koje treba da odluče da li će segregacija biti bolja od integracije. Integracija nije moguća u okruzima u kojima 70–80% stanovništva čine crnci. – Senator Strom Turmond

Čitajući magazin uvideo sam koliko reči mogu biti uvredljive i kako se štampana reč ne zaboravlja. Kada sam sa Amerikancima, poštujem civilizovane manire, koji preovlađuju u njihovom ponašanju. Predsednik Obama imao je 3 godine kada je Zakon o građanskim pravima usvojen i 4 godine kada su izbili sukob u predgrađu Vats. Na slikama na kojima se taj sin oca Kenijca i majke bele Amerikanke igra na plažama prelepih Havaja, izgleda kao kreolski dečak sa Sejšela. Danas, kada imaju Zakon o građanskim pravima, američko društvo ga je dva puta izabralo za predsednika i najverovatnije najmoćnijeg čoveka na svetu. Možda je još važnije to da je pogrdna upotreba reči crnac proterana iz američke kulture, a rasistički stavovi su dramatično smanjeni, što pokazuje da je to moguće. Mi na Sejšelima, društvu u kome su se izmešali Afrikanci, Azijati, Evropljani srećni smo što najmoćniji čovek na svetu ima isto tako mešano nasleđe. Ljudska prava su važna u eliminisanju svakog oblika fanatizma, bilo u malim ili velikim zemljama, prevazilaženju granica ako želimo da živimo u miru i zadovoljni.

5. K ada je moje „samopouzdanje” postalo vest u Njujorku... U leto 1974. nekoliko mladih intelektualaca u Njujorku odlučilo je da pokrene časopis Bravado (samopouzdanje). U prodaji se pojavio po ceni od jednog dolara. Među onima koji su podržali magazin bila je Diana Eng, koja je pomogla


199

štampanje prvog broja, na čijoj je naslovnoj strani bio Džordž Orvel. U timu su bili i M. R. Bonila, koji je slovio za sjajnog, buntovnog, mladog intelektualca iz Latinske Amerike i Anderson Kreg, pisac brojnih pripovedaka priča, pesama i knjige „Welfare Westland”, koji je 5 godina radio kao socijalni radnik u Njujorku. U grupi sa njima bila je i Liza Marzano, talentovana mlada dama, koja je posedovala poluaristokratski šarm rodnog Nju Džersija, koji je širila njujorškom Desetom avenijom. U timu je bila i Flira Sedi, rođena Njujorčanka, slikarka sa dve neobjavljene knjige, bezbrojnim oslikanim platnima i petoro talentovane dece. Glavni i odgovorni urednik časopisa bio je Mark Rangel de Algesiras, koji je važio za najpoznatijeg pisca američkog kontinenta, autor knjige „The Men who stood in the doorway”. Prvi broj časopisa obelodanio je i razlog pokretanja lista. U kratkoj uvodnoj reči urednika, pisalo je: „Iza pokretanja časopisa Bravado, stoji vrlo jednostavna stvar: časopis je forum za kreativan rad, oslobođen problema i antiproblema, koji karakterišu hirovitost savremenog čoveka. U potrazi za kreativnom slobodom, protiveći se konceptu umetničkog apsolutizma, stranice Bravada donose smele, maštovite, čak snažne stavove malobrojnih pojedinaca, u bilo kom kontekstu, u bilo kom obliku i mediju. Jedino što zahtevamo jeste da ti stavovi i miljenja budu artikulisani i zabavni, lišeni apokaliptičnog dogmatizma.”

U nastavku uvodne reči urednika, pisalo je: „U radu sa novim interesantnim i ne tako interesantnim taletnovanim ljudima, prvi broj časopisa donosi tekst iz vodećeg britanskog dnevnog lista London Express. Tema teksta je Džejms Menčam, pesnik i filozof, koji je i premijer Sejšela. Ako se neko pita zašto je časopis objavio tekst iz dnevnog lista, koji ima daleko veći tiraž, odgovor glasi – kada se zovete Bravado, zašto da ne?”

1974. imao sam 35 godina, postao sam premijer Sejšela i na aerodromu u Londonu me je i intervjuisao novinar

200


London Expres-a, postavljajući mi, između ostalog, i pitanje u vezi mog razvoda: „Uzmite na primer Sjedinjene Države. Postave nekog u Belu kuću i očekuju da se ta osoba ponaša kao svetac. Kada on to ipak ne uradi, javnost negoduje. Da se ponašao kao svetac, koliko njih bi uopšte glasalo za njega? Niko od nas nije stvoren za striktno poštovanje reda. Mi smo proizvod mnogih slučajnosti, pa ko je onda taj koji može da nas kritikuje? Ako je čovek srećan kada uzjaše konja, zašto ne bi bio srećan zbog prelepe žene? Oboje su lepi. U vojsci postoji zatvor za pokajanje, ali to ne možete primeniti na političara.”

Ljubav je uzbudljiva, sve dok postoji izazov. Mnogi ljudi su ubili lepa osećanja u sebi, prerano se odlučivši za trajnu vezu sa jednom osobom. Novinarka koja je objavila taj intervju sa mnom u londonskom listu, živela je u Njujorku, gde je zarađivala pisanjem naučno-fantastičnih priča, članaka o umetnosti, umetnicima i drugim temama. Slučajno ili ne, bila je među pokretačima časopisa Bravado, koji je objavljivao književne kritike, pre nego što bi dotična dela izašla iz štampe na svetlost dana. U uvodnoj reči časopisa Bravado, navedeno je da je tekst iz londonskkih novina pokazan Patriciji Ikins, jednoj od pokretača Bravada. Ona je u svom maniru, u drugom pasusu svog komentara, posumnjala u ispravnost odluke da se preuzme tekst o meni iz „Dejli ekspresa”, napisavši vrlo rezak i istovremeno poetičan komentar, zbog čega je uredništvo Bravada odlučilo da ga podeli sa čitaocima, iako se nisu slagali sa njenim stavom. Evo izvoda iz tog Patricijinog teksta: „...Pokrećete pitanje „zašto objaviti u časopisu deo teksta o gospodinu Menčamu?”, a zatim izbegavate to pitanje koje ste sami postavili. Za mene je vaše interesovanje za Menčama interesantno, kao što bi moglo biti interesantno i vašim čitaocima. Smatram da je vaše interesovanje nešto između simpatije i zbunjenosti. Zar lepota čoveka nije u njegovoj čistoti, nedostatku samosvesti? Menčamov doživljaj samog sebe je prirodan, kao cveće. Njegova ljudska priroda deo je prirode, a


201

njegova oštroumnost i vrtoglava inteligencija, su kao cveće najlepših boja. On se ne plaši toga da bude luckast, čak mu i ne pada na pamet da bi to mogao biti. A, ako i jeste, to je nevažno. Njegov bravado je iznad bravada. On ne mora da zviždi u mraku, jer veruje da mu mrak ne može nauditi. Uverenje koje poseduje, može se naći na mestu kao što su Sejšeli, udaljenom od pritiska koji postoji u metropolama, i koji većini nas ne dozvoljava da govorimo na način, na koji on govori. Tako je svet, uskraćen za mnoga mišljenja, koja bi mogla da obogate naše živote. Menčam se drznuo da živi raskalašno, da bludniči, sanjari, otvoreno povlađuje, kao nesnebljiv renesansni umetnik. On odbija da bude samo političar. On, u svojim zrelim godinama, za sebe želi sve što život pruža. Ako se izreka „radosti života” može pripisati provincijalizmu, to se odnosi i na ovaj slučaj. Loše je to što smo mi, koji sebe smatramo modernim i sofisticiranim, često zatečeni sofisticiranošću naše kulture da zahtevamo sve od života. Japanci svojoj gunđavoj deci govore da se smeše i kada im do toga nije. Vremenom je ritual osmeha dobio prirodan izraz i sjaj. Na isti način, ime bravado vašeg časopisa može, vašim ozbiljnim autorima i čitaocima, značiti poziv na „uživanje u životu”, čineći da se osećaju nelagodno, zbog pritiska i krutih životnih pravila svakodnevnice, o kojima pišu komercijalni mediji. Časopis kao što je vaš je sam po sebi čin bravada. Da. Ali taj bravado treba da nosi autentičnost. Kao urednik Bravada, vi u ime svih nas odbijate da definišete ljudskost i kreativnost. Tako ja to vidim, i smatram da je Menčam slika i prilika takvog duha. Ovo je moje mišljenje, koje će vam možda pomoći. Oprostite mi ako vam se učini da je ovo besomučni napad na vaše ideje. Patricija

Ovo pismo bilo je stav Njujorčanke o duhu i samopouzdanju (bravadu) čoveka sa ostrva. Njen tekst potvrđuje da svi mi pripadamo istom životu, istim patnjama, radostima, zapitanostima.

202


6. Moja raspevana filozofija Nekoliko meseci posle državnog udara na Sejšelima, Rober Kele, generalni direktor francuskog Voga, pozvao me je da napišem članak o tome kako živim u egzilu. Tada sam shvatio da sam utehu uvek nalazio u muzici i pesmama. Tada sam za pariski Vog napisao „La philosophy chantante” (raspevana filozofija). Ukratko, verujem da negde, za svakog postoji odgovarajuća pesma za bilo koji trenutak u životu. Nije bitno koliko dobro ili loše neko peva. Važno je pevati, jer kada čovek peva, nema vremena za zavist, ljubomoru, zaveru. Dok peva, čovek je sa svojim sećanjima i snovima o uzvišenosti, kojoj teži. Kako je moguće da se nekome ko je naklonjen romantici, ne sviđaju emocije u pesmama, zbog kojih su svi voleli, recimo, glas Neta Kinga Kola? „Otišao sam u London da razbistrim misli, a zatim u Pariz, u potrazi za provodom. Shvatio sam da ne mogu da potisnem sećanja, gde bih mogao da odem bez tebe...?

Ranije su ljudi pevali o tužnom životu ili su im pesme pomagale da se suoče sa stvarnošću. „You can go and get another with whom you hope you will ejoy, but I am going to marry a far nicer boy”, pevala je ostavljena ljubavnica Marija Kalas. Danas je terapiju pesmom zamenio valium. Umesto da svoje probleme izbacimo iz sebe, praktikuje se da ih držimo u sebi. Uzrujanost ne izbija napolje. Ona ostaje da dalje truje naše misli i telo. Zato, prijatelji moji, zapevajmo, kao Doris Dej „Que sera sera, what ever will be, will be” ili kao Edit Pjaf „Je ne regrette rien”. Ta raspevana filozifija donela mi je više prijatelja nego što sam mogao i da zamislim. Vaspitavan kod švajcarskih misionara, u svom repertoaru sam sakupio brojne pesme o planinama i morima. Moj mlađi brat Miki, koji je umro mlad vozeći motor, bio jedan od najboljih pevača na Sejšelima. On i naša majka uvek su bili raspoloženi za pesmu. Pesme su me, u mislima, uvek vraćale lepim sećanjima.


203

Pre nekoliko godina bio sam na velikom stadionu u Južnoj Koreji, na venčanju nekoliko hiljada mladih parova, koje je blagoslovio velečasni San Mjun Mun, iz Fondacije za svetski mir. Iznenada je potrčao ka meni i rekao: „Ser Džejms, osoba koja je trebalo da uputi čestitke mladencima, ne može da stigne, zbog štrajka u Los Anđelesu. Da li biste ga vi zamenili i čestitali mladencima?” „Pa, koliko mi treba da se pripremim za to,” pitao sam ga. „Nažalost, imate svega deset, petnaest minuta, jer ceremonija samo što nije počela.”

Dok sam gledao u hiljade mladih parova, elegantno odevenih, tražio sam inspiraciju za izazov koji je predamnom. Iznenada, inspiracija je bila tu. Setio sam se pesme koju su moj brat Miki i majka često pevali „Are you mine, rich or poor...”. To bi mogao da bude dobar početak, rekao sam sebi. Bio sam nervozan, ali sam shvatio da moram da ostanem miran i zadržim samopouzdanje obraćajući se učesnicima ceremonije. Dok sam tako razmišljao, odjeknuo je glas voditelja ceremonije: „Neveste i mladoženje, dame i gospodo, veliko mi je zadovoljstvo da vam predstavim Ser Džejmsa Menčama, koji će vam uputiti čestitke.” Dok sam prilazio podijumu, nisam znao šta su organizatori očekivali da kažem, niti sam znao šta da kažem. Sa divnim stihovima te pesme, bio sam spreman da im se obratim: „Neveste i mladoženje, dame i gospodo, dok vas gledam kako stojite zajedno u svetom braku, u dobru i zlu, u izobilju i nemaštini, u zdravlju i bolesti, sećam se reči ove pesme: Are you mine, tell me dear... Will I always have you near... Will the sun shine on your lips in your eyes just like in mine... Will you honor and obey? Will you promise not to stray... Tell me darling are you mine and only mine...?”

Reči te pesme jedva su dopirale u svaki ugao stadiona, kada se prolomio aplauz. Znao sam da sam ostavio pravi utisak. Pun samopouzdanja, vladao sam situacijom, na način na

204


koji se i Marko Antonije obraćao Rimljanima, rečima toplim i punim samopouzdanja.

7. Kada se „prijatelji” razbeže Kada sam svrgnut sa mesta predsednika Sejšela „,prijatelji” za koje sam mislio da će otići od mene, otišli su brže nego što sam očekivao. Među onima za koje sam mislio da će ostati, neki još odlaze, što pričinjava bol. Jedno je sigurno, oni koji su ostali, pravi su prijatelji. Nakon što sam dobio vest da sam smenjen sa mesta predsednika države, bio sam u Londonu, na samitu Komonvelta 1977. Pjer Trudo iz Kanade, Li Kusn Ju iz Singapura i Sivusagur Ramgulam sa Mauricijusa, bili su među nekolicinom lidera Komonvelta, koji su hteli da prisustvujem otvaranju samita, koji se poklopio sa srebrnim jubilejom Kraljice Elizabete Druge. Što se Britanije tiče, bila je suviše zaokupljena proslavom jubileja, da bi marila zbog mog neustavnog zbacivanja s vlasti. Znao sam da je nekoliko afričkih lidera, prisutnih na samitu, svoj politički položaj dugovalo državnom udaru. Ipak, neki lideri sa afričkog kontinenta bili su zabrinuti zbog kršenja zakona na Sejšelima, da bi neko izvukao korist od toga. Zabrinuti i zbunjeni bili su Džo Garba, iz Ministarstva spoljnih poslova Nigerije, koji je u Londonu predvodio delegaciju te zemlje. Kasnije mi je u pismu napisao? „Dragi Džimi, Rodžer Feli, šef diplomtije Gane i ja, pokušali smo da te kontakriamo u Londonu tih dana, ali su nam savetovali da bi to bilo pogrešno shvaćeno kao mešanje u unutrašnje stvari tvoje zemlje, zbog čega smo ostali po strani. Nadam se da te prijatelji nisu napustili.” Jadni Rodžer Feli. Nije mogao znati tada da njega očekuju gore svari na političkoj sceni njegove voljene Gane. Nekoliko meseci posle državnog udara na Sejšelima, zbačena je vlada u Gani, a Feri je bio među onima koji su javno streljani. Gledao sam to na televiziji, u Londonu, gde sam tada bio u egzilu.


205

Dakle, našao sam se, napušten od Britanaca, prevaren od Francuza i zaboravljen od Amerikanaca. Ukratko, Zapad je izneverio vernog i iskrenog saveznika. Tokom naše borbe za nezavisnost Sejšela, trudio sam se da promovišem parlamentarnu britansko-sejšelsku asocijaciju, koja je okupila britanske poslanike koji su bili na Sejšelima, ali koji su bili zainteresovani za razvoj naše zemlje. Jedan od britanskih parlamentaraca bio je Karol Mater, konzervativac, koji je bio na Maheu nekoliko nedelja pre državnog udara. Dok je britanska vlada bila zauzeta proslavom srebrnog jubileja kraljice, Mater je u londonskom Tajmsu objavio tekst: „Oni koji poznaju i vole Sejšele biće duboko razočarani događajima, koji su se tamo dogodili pre nekoliko dana, a koji su kulminirali državnim udarom i kršenjem Ustava zemlje. Jedini zločin svrgnutog predsednika, u očima organizatora puča, bila je njegova otvorena pro-britanska i pro-zapadna orijentacija. To nisu mogli da mu oproste i morali su oružjem da to promene.”

Nema sumnje da je državni udar bio inspirisan spolja, interesima marksista, u saradnji sa Tanzanijom, sa kojom je partija Alberta Renea imala blisku saradnju. Državni udar nije imao široku podršku među građanima Sejšela. To je u nedavnom pismu londonskom Tajmsu napisao G.G. Rasol, visoki komesar Sejšela u Londonu. „Ti događaji imali su strateške posledice, koje su išle na ruku Moskvi. Na stranu to što se Sejšelska ostrva nalaze na morskom putu, kojim se nafta iz Persijskog zaliva transportuje do zapadnih zemalja. Državni udar je, pre svega, bio loš događaj za građane Sejšela, koji su bili lojalni Britaniji. Sejšelci su nerado prihvatili nezavisnost od Britanije, verujući da su slobodniji pod britanskom zaštitom, nego afričke države, u kojima je sloboda značila diktaturu. Ironično je to što oni sada pate.”

Prave reči, nema šta. Ali, u vreme euforije oko proslave srebrnog jubileja kraljice, koliko njih je zaista bilo zabrinuto zbog toga? Njegova nepristrasnost mi je godila, ali nije mogla da zameni ono što je trebao uraditi. Tada sam dobio pismo,

206


koje je radikalno promenilo moje mišljenje. Pismo mi je poslao prijatelj Felik Pol, rimokatolički biskup na Sejšelima: „Dragi moj Džimi, Koristim ovu priliku da ti uputim par reči podrške. Znam kako se osećaš posle državnog udara. Izuzetno mi je žao što se stvari odvijaju na taj način. Verujem da je veoma teško i tebi, koji si se trudio da postaviš osnove za uspešan razvoj Sejšela na svetskoj mapi. Niko se ne može pohvaliti boljim zaslugama. Na žalost, okliznuo si se na svoj lovor prerano, pa su drugi izbrisali rezultate tvog rada. Znam koliku gorčinu i razočaranje osećaš.”

Feliks Pol, Albert Rene i ja smo išli u istu školu. Iako sam bio najmlađi među njima, moglo bi se reći da smo odrasli zajedno. Pol je postao biskup Sejšela i niko ne vidi bolje od njega šta se dešava u zemlji, poslednjih godina. Dalje je u njegovom pismu stajalo: „Neka ovi tužni događaji budu oblaci koji će proći. Padaju mi na pamet reči Ovidija, kada ga je August proterao i kada su ga napustili svi prijatelji „sve dok si srećan, imaćeš brojne prijatelje. Ako oblaci prekriju tvoje nebo, ostaćeš usamljen.” Ponosan sam što se te reči ne odnose na mene i što sam ti ostao prijatelj.”

Bilo je to zaista iskreno pismo pravog prijatelja, napisano u najboljoj nameri. Drugo i nisam očekivao od čoveka, koji je bio duhovni lider zemlje. Ipak, njegov poslednji pasus me je rastužio: „Sejšelski radio je javio, a postoje i glasine, da razmišljaš o tome da se pomoću najamne vojske vratiš u zemlju. Sumnjam da bi ti to uradio. Znajući te, sumnjam da bi to uradio. Uvek si bio protiv krvoprolića. Kako bi ti mogao da uništiš ono što si dan i noć stvarao – naš imidž i naš miroljubivi narod? Ako ti ikad takva namera padne na pamet, molim te najiskrenije da je ne sprovedeš. Molim te ne koristi silu da bi svrgnuo one koji su te zbacili sa vlasti. Onaj ko se mača lati, od mača će i poginuti. Pokušaj da i druge odgovoriš od te stvari, koju ni sam ne bi mogao da uradiš. Molim te, nastavi da radiš i voliš punim srcem, zarad Sejšela i njihovog naroda, koji te još voli i pamti.


207

Čitao sam ovaj pasus iznova, i iznova. Ceo život sam posvetio promovisanju Sejšela, kao zemlje ljubavi, mira i smeha. Kako bih mogao da upotrebim silu i izazovem krvoproliće? Uostalom, nikada nisam bio gladan vlasti. Čak i da se zemlja ujedinila, nikada ne bih postao premijer ili predsednik. Možda je, nakon svih ovih godina, zaista vreme da se povučem i dam šansu Reneu. Tada sam znao da vlast ne znači ležanje na postelji od ruža. Osećajući duboku tugu, još sam mogao da se smešim, razmišljajući o knjigama koje sam planirao da pročitam, o zemljama koje sam hteo da otkrijem, prijateljima koje sam hteo da steknem, novim sportovima koje sam hteo da naučim. U svom političkom iskustvu, pored mene sam video hipokriziju, dvoličnost, neiskrenost. Bilo je to pre 38 godina, kada sam imao 37 godina. Džo Garba, koji je 1989.-1990. bio predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, umro je 22. juna 2012. Kerol Mater umro je 3. Juna 2006. U Velikoj Britaniji. Što se biskupa Pola tiče, par godina posle mog povratka na Sejšele, a na zahtev Reneove vlade, Vatikan ga je ranije penzionisao, i on je umro u egzilu, u jednom manastiru u Španiji, 21. novembra 2001. Njegov pepeo donet je na Sejšele, kako bi našao mir u Katedrali naše Gospe u Viktoriji, gde je bio voljen i gde ga se i danas sećaju.

8. Obuka do preobraćenja, u SAD Šest meseci nakon što sam zbačen sa funkcije predsednika Sejšela, u želji da zaradim novac, sklopio sam ugovor sa kompanijom „Keedick lecture bureau inc.” sa Pete avenije, u Njujorku, da odem na obuku u SAD. Bio sam vrlo uzbuđen zbog pružene mogućnosti da bolje upoznam američki narod i sa Amerikancima razmenim mišljenja o raznim temama. Pe nego što sam napustio London, sa putničkim dokumentima koje sam imao, jer mi Britanci nisu odmah dali državljanstvo po dolasku u egzil, dobio sam primerak šarene

208


brošure, koju je Robert Kedik poslao klijentima u SAD. Bio sam polaskan načinom na koji sam bio predstavljen u broširi: „Multitalentovani Džejms Menčam je advokat, pisac, pesnik i filozof. 1992. osnovao je list Seychelles weekly, objavio nekoliko knjiga poezije, od kojih je Slike i odjeci sa Sejšela objavljena 1972. Pisao je članke za Newsweek, Vogue, Punch i druge svetske časopise. Priča o tome kako je njegova zemlja trećeg sveta prešla u Sovjetski blok i kako se to moglo dogoditi i drugim državama, malim i velikim, od vitalne je važnosti za nas. Među mojim slikama u brošuri bila je i ona sa Indirom Gandi, Devi Sukarno, suprugom bivšeg predsednika Indonezije, predsednikom Madagaskara Didijerom Racirakom i sa papom Jovanom Pavlom Drugim. U tekstu o meni, bilo je i nekih mojih citata: „Džejms Menčam poseduje blistavost Trudoa, političku odlučnost Li Kvan Jeva i Kisindžerovu snagu za putovanja. On je pametna, odlučna, čvrsta... dinamična figura. On je šaljivdžija i dobar govornik. – Times of London Džejms Menčam ima sve osobine Sejšela...razdraganost, sentimentalnost, svest da živi u jednom od najlepših kutaka na planeti. Govoreći jezikom Bajrona i jezikom Alfreda de Museta, gospodin Menčam je osoba, čija su mentalna snaga i moralna načela, izvor zadovoljstva. – Le Monde Džejms Menčam je uneo životnost u politiku trećeg sveta, koji je često patio od sablasnosti. Najvažniji su njegovi uspesi u postizanju međurasne tolerancije, političke stabilnosti i stvarnog napretka, u maloj zemlji. Menčam je Sejšelima podario osećaj uspeha, ponosa i iznad svega, samopoštovanja. – Kristofer Li, novinar BBC-a. Izuzetan i veseo lider, idiličnog arhipelaga. – Newsweek

Koliko god da sam bio uzbuđen zbog komentara o meni, moj ugovor sa Kedikom, obezbeđivao mi je 3000 dolara za svako predavanje, uz plaćene troškove puta i smeštaja. To nije bio veliki novac, u odnosu na onaj koji prima Bil Klinton ili koji je dobijala Margaret Tačer za predavanja na Tajlandu.


209

Ipak, osećao sam se privilegovano zbog mogućnosti da se, narednih nedelja, upoznajem sa Amerikancima i nešto uštedim, dok živim u egzilu. Oni koji su bili zainteresovani za moja predavanja, mogli su da biraju između četiri teme: Ko će kontrolisati Indijski okean? „Kako je i zašto Indijski okean, region od vitalnog i strateškog značaja, u kome se trguje sa 60% bliskoistočne nafte, nekada „zapadni kutak”, postao region sovjetske dominacije? Dok je bio politički lider na Sejšelima, Džejms Menčam je prošao kroz sve te faze, od pada Zanzibara, gradnje američke špijunske stanice na Sejšelima, kupovine ostrva Dijego Garsija i gradnje američke baze. Ovo je predavanje o tome kako je na tužan način nezavisnost Sejšela forsirana postavljanjem Menčamove vlade, i kako su, potom, ovog prijatelja Zapada, koji je želeo da komunizam drži podalje od Sejšelskih ostrva, izneverili CIA i prijatelji u Britaniji.

Surovost politike u Africi Posle duge i intenzine saradnje sa Organizacijom afričkog jedinstva, Džejms Menčam upoznao je većinu lidera nezavisnih afričkih država. Nekoliko njih je umrlo nasilnom smrću, ponekad na surov način... ovo su interesantne i ponekad smešne priče o Idi Aminu i Žan Bedeu Bokasi, koje nam priča čovek koji ih je poznavao. „Najčuveniji nisu uvek i najambiciozniji, slabi su ili opasni”, kaže Džejms Menčam.

Vreme je za revoluciju protiv sovjetske ekspanzije Detant... neuspeh prave koordinacije zapadnih saveznika o ključnim pitanjima... nedostatak prave dugoročne strategije Sjedinjenih Država, način na koji je demokratija umanjila kredibilitet SAD i dovela u pitanje rešenost da se odupre komunizmu, Džejms Menčam, čija je zemlja zbog toga bila žrtva marksističke agresije, veruje da je sada trenutak za revoluciju protiv sovjetske ekspanzije i obnovu prestiža i kredibiliteta SAD.

Život treba živeti Rođen i odrastao na najlepšim ostrvima na svetu, Džejms R. Menčam postao je deo svoje filozofije, koja je delimično

210


prikazana u knjizi poezije Slike i odjeci sa Sejšela, koja mu je donela reputaciju lidera među pesnicima. Mnogo je onih koji njegov uspeh dodaju činjenici da je Menčam previše romantičan, da bi bio dovoljno surov i nasilan kao lider, u vreme svetskih previranja i zavera. Dozvolite Džejmsu Menčamu da vam priča o svojoj raspevanoj filozofiji, koja je njemu i njegovoj zemlji donela mnogobrojne prijatelje, omogućivši mu da se sa osmehom suoči sa iznenadnim svrgavanjem sa vlasti i odlaskom iz domovine.

Danas, kada razmišljam o stvarima o kojima sam u to vreme govorio na predavanjima, ne mogu a da se ne osmehnem. Stvari se brzo menjaju i kada se osvrnemo unazad, vidimo ih iz drugačije perspektive. Putujući na ova predavanja po SAD, posetio sam Vestport, Konektikat, Ričmond, Virdžiniju, Tampu, Floridu, Nju Orleans, Luizijanu, Denver, Kolorado, Ostin, Teksas, Albukerki, Solt Lejk siti, Jutu. Gde god da sam išao, bio sam dočekan dobrodošlicom. Do kraja te turneje, postao sam duboko vezan za američki narod, veoma uvažavajući njegovo prijateljstvo i velikodušnost. To je bilo krajem 70-ih godina. Četrdeset pet godina kasnije, ne znam da li takva naklonost i stavovi preovlađuju i danas. Razmišljajući o tim predavanjima, sećam se da je većina njih bila u vreme ručka, održana u ženskim klubovima, u koje su dolazile pripadnice srednje i više klase, koji su uglavnom imali republikanska uverenja. S obzirom na političku klimu u to vreme, shvatio sam da se uglavnom obraćam „preobraćenicima”, i da sam im govorio upravo ono što su hteli da čuju. Razgovarao sam sa Robertom Kedikom, koji je za mene postao Bob Kedik, o mogućnosti novog ugovora, čiji bi fokus ovog puta bio na predavanjima mladima, univerzitetima i manjinama. Nekoliko nedelja kasnije, Kedik je umro od raka. Njegov odlazak značio je i kraj mojim predavanjima u SAD i zatvaranje njegove kancelarije u Njujorku.


211

9. C IA: „Ko se na mleko opeče, taj i u jogurt duva” Nekoliko meseci pre nego što će Sejšeli steći nezavisnost, sastao sam se sa oficirom iz američke ambasade u Najrobiju. Bio je to sastanak u četiri oka i taj čovek nije okolišao. Rekao mi je da radi za Centralnu obaveštajnu službu i da želi da razgovaramo o bezbednosti. Rekao mi je da bih zbog moje podrške američkoj vladi, trebalo da dobijem lično obezbeđenje. Rekao je i da su zainteresovani da razviju lokalnu obaveštajnu mrežu, kako bi povećali bezbednost. To bi bilo finansirano iz Vašingtona, a ne našeg budžeta. Predložio mi je akcioni plan koji su pripremili i pitao da li bih to prihvatio, da potpišem ugovor. Rekao je da će poslati zahtev sedištu CIA u Virdžiniji za realizaciju plana. Nekoliko dana posle njegovog odlaska, dva Amerikanca stigla su na Sejšele kako bi obučila mog vozača i četvoricu pripadnika obezbeđenja taktici zaštite VIP osoba. Obučavali su ih i da rukuju i pucaju iz odgovarajućeg naoružanja. Moje obezbeđenje dobilo je oružje. Bio sam zadovoljan brigom koju su Sjedinjene Države pokazale za moju bezbednost. Nažalost, sedište CIA u Virdžiniji bilo je u previranjima. Američki predsednik Ford imenovao je senatora Čurča da ispita optužbe protiv CIA i ubrzo nakon postavljenja senatora Čurča, Ford je izašao na izbore, na kojima mu je rival bio Džimi Karter. Kada sam zvao Najrobi, bio sam uznemiren saznanjem da naš dogovor nije prosleđen u Virdžiniju. „Gospodine”, rekao mi je „moja veza me je obavestila da nema potrebe za ugovorom jer u Agenciji vlada zbrka. Čim se to sredi, naš izveštaj biće predat na razmatranje.” Tokom narednih meseci i tokom izborne kampanje, ispostavilo se da je situacija u CIA postala tema u kampanji. Za predsednika je izabran Džimi Karter. Kada sam ponovo kontaktirao prijatelja u Najrobiju, rekao mi je da se stvari pomeraju sa mrtve tačke, ali da ne razmatraju slanje zahteva dok

212


predsednik Karter ne odluči kakva će biti njegova politika u pogledu CIA-e. To je značilo novo odlaganje akcija, koje su se ticale moje bezbednosti i obaveštajne službe. Predsednik Karter najpre je želeo da imenuje Teodora Sorensena za direktora CIA-e, ali Kongres se tome protivio, tvrdeći da je Sorensen previše upleten u fiasko operacije u Zalivu svinja na Kubi. Nekoliko dana nakon toga, pročitao sam da je Admiral Karter određen za taj posao. Odmah sam telefonirao prijatelju u Najrobiju. To je bilo veče uoči mog odlaska za London, na Samit zemalja Komonvelta i proslavu Srebrnog jubileja Kraljice Elizabete Druge. Moj prijatelj potvrdio je da je predlog poslat u sedište Agencije i da će odluka uslediti do sledeće nedelje. Nekoliko dana nakon što smo razgovarali, Frans Alber Rene izveo je državni udar na Sejšelima. Da je CIA-in projekat moje obaveštajne službe predala na vreme, možda bismo znali da Rene sprema zaveru sa tanzanijskim vojnicima. Nedelju dana posle državnog udara moj prijatelj u Najrobiju pozvao me je, sa predlogom da se sastanemo u Parizu, kako bi saznao kakve su moje reakcije na državni udar i kakvi su mi budući planovi. Kada sam stigao u Pariz, nadao sam se da ima neki plan, koji će mi razmotriti posle državnog udara, ali na žalost, završilo se na rečima: „ako nam budete trebali, znamo gde možemo da vas nađemo”. Naravno, to iskustvo sa CIA nije bilo prijatno. Otišao sam daleko i podržao američku bazu na Sejšelima u vreme kada je Hladni rat bio na vrhuncu, a kada sam svrgnut, sve se svelo na „ako nam budete trebali, znamo gde možemo da vas nađemo”. 2012. bio sam u Vašingtonu nedaleko od Bele kuće, bio sam na sastanku kome je predsedavao američki poreski lobista Grover Norkvist, predsednik udruženja „Amerikanci za poresku reformu”. Tom sastanku prisustvovalo je 250 predstavnika različitih delova republikanske partije. Grover, koji je predsedavao Komitetom, pružio mi je mogućnost da kažem par reči o situaciji na Sejšelima. Nakon


213

što sam u petominutnom govoru objasnio šta se dešava u regionu Indijskog okeana, pitao je prisutne da li imaju neko pitanje za mene. Nije ih bilo. Ti ljudi nisu se zanimali za spoljno-političke odnose. Zanimala ih je jedino partijska politika i borba protiv demokratskog lidera Hilari Klinton. Dok sam slušao raspravu o oružanom lobiju prišla mi je jedna gospođa i pitala da li bi mogla sa mnom da popriča. Rekla je da neki važni ljudi žele da se vide sa mnom povodom situacije u regionu Indijskog okeana i pitala da li bih ručao sa njima. Bio sam uzbuđen zbog sastanka sa ljudima koje zanima ono što se dešava u regionu Indijskog okeana i pitao sam kada će SAD ponovo otvoriti ambasadu na Sejšelima. Tog popodneva vozili su me kroz Vašington na sastanak sa ljudima koji su me pozvali na ručak. Kada sam ušao u zgradu, osetio sam da ulazim u tvrđavu i u sobu, koja više izgleda kao dobro obezbeđeni sef, nego konferencijska ili sala za poslovne sastanke. Iznenada sam se našao u društvu trojice gospodina, koji su mi ponudili koka-kolu dok sam sedao pored njih. Nisu oklevali da mi kažu da znaju da sam angažovan u nekoliko organizacija koje se bave promovisanjem mira širom sveta. Zapravo, iznenada sam shvatio da se nalazim u kancelariji Federalnog istražnog biroa (F.B.I). Smatrali su da mogu biti od koristi u raskrinkavanju agenata Al Kaide. Rekli su mi da ću biti dobro zaštićen ako prihvatim izazov. Najednom sam osetio nelagodnost. Sada ja putujem po svetu bez obezbeđenja, a ovi ljudi žele da izigravam Džejmsa Bonda na konferencijama na kojima treba da učestvujem i da prepoznajem ko je simpatizer Al Kaide. Momentalno sam se setio svog iskustva sa CIA i njihove politike „kada nam budete zatrebali, znamo gde možemo da vas nađemo”. Setio sam se izreke „Ko se na mleko opeče, taj i u jogurt duva”. Rekao sam gospodi da mi daju malo vremena da razmotrim njihovu ponudu i da ću ih zvati sutradan. Setio sam se svoje filozofije „mir u glavi” i odlučio da se više ne sretnem sa njima.

214


Očigledno je da dok razmišljam o američkoj obaveštajnoj službi, veoma saosećam sa ljudima kao što su Edvard Snouden i Džulijan Asanž, koji su takođe uhvaćeni u mrežu zabuna, suparništava i često kontradiktornih vrednosti.

10. Trudo istoka Presedao sam u Otavi, na putu za Kvebek i konferenciju o kulturnoj i tehničkoj saradnji kada sam odlučio da ostanem dva dana u prestonici Kanade kao turista. Odseo sam u hotelu Šato Lorijer, jednom od najboljih hotela u Kanadi, koji je izgradila kanadsko-pacifička železnica. Vraćajući se sa turističkog obilaska grada, video sam da me recepcioner nestrpljivo iščekuje, „Gospodine, upravo sam primio pismo za vas sa oznakom „hitno” iz kabineta premijera” i predao mi veliku kovertu. Otvorio sam pismo i pronašao pozivnicu za sutrašnji ručak sa premijerom Pjerom Eliotom Trudoom u njegovoj rezidenciji. Bio sam izuzetno polaskan idejom da ću se sastati sa gospodinom Trudoom, posebno zbog toga što je udahnuo Kanadi novi imidž svojim upadljivim životnim stilom, sledeći konzervativne viktorijanske vrednosti, koje su pre njega pokazivali i Pirson i Difenbaker. Ali nisam znao šta je navelo kanadskog premijera da pozove mene, premijera relativno male, tada malo poznate britanske kolonije, na ručak u svoju rezidenciju. Premijer je poslao vozača po mene u hotel da me odveze do njegovog doma u Saseks Gardenu, gde me je očekivao. Ubrzo sam na svoje veliko iznenađenje shvatio da će to biti tet-a-tet susret, bez drugih gostiju. Gospođa Margaret Trudo je u to vreme bila u Japanu, na foto-safariju, i u štampi se pisalo da možda nije sve tako dobro u kući Trudoovih. Tu je bio mali Trudo koji se igrao oko kuće i kome je otac Trudo ukazivao veliku pažnju... Kada smo seli da ručamo jastoga iz Nove Škotske u majonezu, uz grilovanog lososa i dobro rashlađeno belo vino


215

Pouilly-Fuisse. Premijer Trudo rekao mi je „Dakle, Premijeru, možda se pitate šta me je navelo da vas pozovem na ovaj tet-a-tet ručak?” „Prethodnih meseci moj Visoki komesar u Londonu slao mi je novinske tekstove o vama, koj su vas nazivali „Trudo Istoka”. Kada sam čuo da ste u Otavi pomislio sam da je to prilika da upoznam svog dvojnika sa Istoka.” Trudo i ja smo imali mnogo toga zajedničkog, osim našeg bilingualizma. U to vreme prolazio je kroz period preispitivanja, dok je njegova lepa supruga Margaret bila tema mnogih komentara. Ja sam upravo prošao kroz razvod sa svojom prvom ženom, o čemu je pisao članak na celoj strani Newsweek-a. Trudo i ja smo pročitali članak i razmenili poglede na život, međuljudske odnose, sreću, tugu, usamljenost, u našem traganju za srećom, koja ostaje nedostižna. Tokom tog ručka naš susret prerastao je u veliko prijateljstvo. U vreme državnog udara 1977. koji me je zbacio sa mesta predsednika Sejšela, na Samitu Komonvelta u Londonu premijer Kanade Trudo, Premijer Singapura Li Kuan Ju i g-din Sivusagur Ramgulam od Mauricijusa tri su lidera koja su osudila državni udar na Sejšelima. Posle toga, održavao sam kontakte sa Pjerom Eliotom Trudoom, sreli smo se nekoliko puta na jugu Francuske gde imamo zajedničke prijatelje i gde često dolazimo na odmor.

11. K ada su italijani hteli da okupiraju Sejšele Neke priče su bajke, ali jedan admiral obično ne piše bajke. Ipak, takav je kontra-admiral Paolo Bembom, istoričar u italijanskoj mornarici, koji je nedavno otišao u penziju, i koji je sada glavni i odgovorni urednik časopisa Italian navy league, čiji je tiraž veći od 60.000 primeraka. Istraživao je arhive italijanske mornarice, kada je nabasao na dokument iz 1936. (tri godine pre mog rođenja) sa oznakom „tajna”. U tom dokumetu bili su planovi italijanske mornarice da osvoje Sejšele.

216


Tokom posete Sejšelima, admiral koji je od 2003.–2008. bio u kabinetu ministra odbrane, hteo je da se sretne sa mnom i otkrije istoriju. Oduševilo me je ono što mi je rekao i pristao je da napiše priču, koju sam objavio u oktobru 2001. u svom časopisu VIOAS (Voic of the Indian ocean and Arabian sea). „Možete li da zamislite to? Sve je istina. Ne pričamo o fantaziji ili izmišljenoj politici, već o istorijskoj istini. Pre izvesnog vremena, tokom svojih istraživanja u arhivama italijanske mornarice, nabasao sam na originalni dokument iz 1936. koji je imao oznaku „tajna” . U njemu sam našao sledeće... Idemo redom.

Istorijske i strateške premise

Tek neki naši čitaoci znaju da je Italija ušla naglo i nepromišljeno u Drugi svetski rat. Takvo ponašanje diktirao je strah od toga da zemlja ostane po strani kao posmatrač rata, bez učešća u njemu. To je rezultiralo ulaskom u rat bez prethodne pripremljenosti vojske. Političari i vojska bili su uvereni da bi zemlja trebala da bude na nemačkoj strani, kako bi dobila dobar deo kolača u novoj podeli sveta, jer je nemačka tada izgledala nezaustavljivo. Iz tog razloga, mnoge vojne odluke bile su reakcija na te događaje, bez prethodne izrade operativnih planova, što bi to bilo normalno. Zapravo, neki planovi su postojali, a ticali su se mogućih pravaca, kojima državna politika treba da ide. Većina tih pravaca odnosila se na dugoročne planove, koji nisu podrazumevali užurbani ulazak Italije u rat. Među tim teorijama, koje su izgledale najmanje verovatne, bila je ona o angažovanju italijanskih snaga na istoku Afrike, po izbijanju rata. Plan je predviđao i slanje dodatnih trupa tamo, što nikada nije učinjeno. Takvo angažovanje snaga predviđalo je blokadu morskih tesnaca Bab el Mandeb, podmornicama i manjim brodovima, kako bi presekle brodove sa sirovinama za Veliku Britaniju uz obalu istočne Afrike i sa namerom da se snage Komonvelta angažuju u Egiptu.


217

Sa takvom strategijom, Italijani su razmatrali i ideju stvaranja pomorske baze u Kismaju (Somalilend) kao podršku novim prekookeanskim brodovima i podmornicama, koji bi bili korišćeni u Indijskom okeanu. Kao mesto za takvu bazu, razmatralo se ostrvo Mahe na Sejšelima. Takvi hipotetički planovi, nagnali su me da napišem ovaj članak.

Rođenje ideje Nacrt novih prekookeanskih brodova se tek pripremao (ti novi brodovi nikada nisu izgrađeni), ali su postojali drugi brodovi i planovima, koji su se mogli upotrebiti u iste svrhe, dok se novi ne izgrade, među kojima je i onaj iz klase „kapitani Romani”. Jedan od tih bio je Atillo Regolo, čija je gradnja počela 1939. a završena je 1942. To plovilo imalo je standardnu zapreminu pod vodom od 3.745 tona, dužinu od 142,9 metara, širinu 14,4 metra. Njegov motor radio je sa četiri parna kotla, koji su pokretali dve turbine, od 110.000 konjskih snaga. Sve to pokretalo je brod brzinom od 40 čvorova. Posada se sastojala od 418 ljudi. Slični brodovi bili su iz klase Scipione Africano. Među podmornicama smatralo se da one namenjene plovidbi okeanima, takođe odgovaraju planovima italijanske mornarice. Neke od njih bile su stacionirane u italijanskom delu Istočne Afrike, gde je rat počeo. Jedan od primera je Galilei, čija je gradnja počela 1931. a završena 1934. Gaz broda bio je između 985 i 1259 tona. Dužina mu je bila 70,5 metara, a širina 6,87. Sa posadom od 55 ljudi mogao je da plovi brzinom od 8 čvorova. Još jedan primer okeanske podmornice angažovane u italijanskoj Istočnoj Africi u to vreme, bio je Galvani. Gradnja mu je počela 1936. a završena 1938. Razlika u odnosu na prethodnu bila je ta što je Gallieli imao jedan top (100/43). Obe podmornice imale su isti broj torpeda. U planovima mornarice, neko je mislio da bi takva plovila bila efikasna da zaustave plovidbu neprijateljskih trgovačkih i vojnih brodova u Indijskom okeanu.

218


Planovi za osvajanje Sejšela

Dokument koji sam pomenuo na početku polako se razvijao u četiri tačke. Prva je isticala važnosti pozicije Sejšela. Razmatrani su geografski i strateški aspekti, ukazujući na to da je Mahe dobro mesto za pomorsku bazu, iz više razloga: 1) jer su Italijanima nedostajale baze u Indijskom okeanu, dalje od obala Somalilenda, 2) jer je znatan broj britanskih brodova bio u tom regionu, iz jednog jedinog razloga, a to je postojanje te baze, 3) mreža baza u regionu, nova na Sejšelima, i postojeća na somalskoj obali, Italija bi povećala bezbednost afričke obale, koja je pod njenom kontrolom, istovremeno ugrožavajući britansku trgovinu između Južne Afrike i Adenskog zaliva. Planovi su isticali i to da, ukoliko bi okupirali Sejšelska ostrva, njihova odbrana bi bila laka, zbog geografskog i hidrogafskog položaja arhipelaga. Trebalo je samo izvesti brzu akciju u cilju okupacije, spečavajući neprijatelja da stekne prednost postavljanjem minskih polja i artiljerije. Tada se smatralo da je za Italiju korisno da okupira Sejšele, a u planovima je objašnjeno kako i zašto. Druga tačka bavila se načinima na koje je Italija mogla da koristi Sejšele. Verovalo se da bi bila prednost imati bazu na ostrvu Mahe, koje bi trebalo napasti iznenada, jer su ostrvo branili malobrojni britanski brodovi. Akcija bi bila uspešna, s obzirom na malu udaljenost između ostrva. Izvela bi je mala ali kompaktna grupa sposobnih ljudi, naoružanih potrebnim oružjem, uz upotrebu odgovarajućih transportnih sredstava. Ona bi omogućila vezu između ostrva, i sa Madagaskarom. Za uspešnu okupaciju, bilo je neophodno da se za to pripreme invazione snage u Somalilendu, Kisiamau ili Mogadišu. Procenjivalo se da se uz odgovarajuće ljudstvo i naoružanje, okupacija mogla izvesti za 48 do 56 sati, u zavisnosti od luke iz koje bi se krenulo. Eventualni kontranapad mogao se očekivati iz Adena (140 nautučkih milja) ili Mombase (960 nautičkih milja) ili Bombaja (1700 nautičkih milja). Najverovatnija pretpostavka bila je da je za organizaciju napada bilo neophodno nekoliko dana.


219

Smatralo se da treba odvojiti vreme za pripremu akcije i odbrane, pre nego što se neprijatelj pojavi na ostrvima. Treća tačka odnosila se na razmatranje objektivnih teškoća u osvajanju Sejšela. Pre svega, trebalo je kupiti ostrvo, preko predstavnika, koji nije Italijan, inače lokalne vlasti ne bi prihvatile prodaju. Svakako bi bilo teško, ako ne i neizvodljivo, sakriti nacionalnost došljaka, čak i ako bi se on uklopio sa lokalnim stanovništvom. Broj stanovnika, koji su tu zbog sezonskih poslova francuskih firmi, bio je mnogo manji od onog koji je razmatrao italijanski plan. To bi podstaklo sumnje. Zbog tih sumnji, ubrzo po dolasku novih naseljenika, mere za sprečavanje napada bilo bi lako provesti. U zaključku, u tački četiri dokumenta, uzimajući u obzir razmatranja iz prethodnih tačaka, pisalo je da je za eventualnu okupaciju Sejšela, akciju bolje početi iz Somalilenda. Bilo bi neophodno prethodno pripremiti snage, jer bi potom Britancima trebalo tri do četiri dana da pripreme odbranu. To bi bilo dovojno vremena Italijanima da se pripreme za opasnost. Odlučeno je da se ne kupuje ostrvo Siluet, sa kojeg bi se sprovela okupacija Mahea, jer možda ni neće biti ponuđeno na prodaju ili bi moglo biti preskupo. Osim vojnih, nije bilo drugih razloga da se zauzima ostrvo. Na kraju smatralo se korisnijim poslati emisara na Sejšele, ali bez italijanskog pasoša. On bi se nastanio na Sejšelima, uz priču da je potencijalni kupac ostrva Siluet, dok bi zapravo skupljao informacije o Sejšelima uopšte, i posebno o ostrvu Mahe. Istorija nas uči da je taj plan, zbog događaja koji su usledili, ostao u fioci nerealizovan. Vrlo brzo, pažnja nacije usmerena je na ono što se dešavalo u Mediteranu, i italijanske snage u Istočnij Africi izgubile su strateški značaj. Interesantno je reći da je italijanska zainetresovanost za Sejšele, koja je danas velika zbog sve većeg broja turista koji dolaze na ova lepa ostrva, postojala mnogo ranije zbog nečega što nije imalo veze sa lepotom ostrva.

220


12. U poznavanje sa Nelsonom Mandelom Nelson Mandela, čovek koji je porazio Aparthejd i postao najpoštovanija osoba u Južnoj Africi i možda u celom današnjem svetu, sada počiva u zemlji za koju se borio. Slavljen je kao jedan od najvećih državnika dvadesetog veka. Mnoge je inspirisala njegova borba protiv rasne diskriminacije i sposobnost da izgradi demokratsku zemlju kroz toleranciju i pomirenje. Ljudi su ga poštovali i zbog hrabrog duha i odluke da se povuče sa funkcije predsednika posle samo jednog mandata. To pokazuje mudrost tog čoveka. Umesto da se povlačio po blatu konroverzne politike, sagledao je snagu tranzicije u pravom trenutku, kada je bio ikona nacije. Dva glavna primera zaostavštine koju je ostavio su sposobnost da prašta drugima i da prepozna trenutak kada treba da se povuče i preda vlast. To je važno za Afriku, u kojoj mnogi lideri nastoje da neograničeno ostanu na vlasti. Nelsona Mandelu lično sam sreo jednom. Bilo je to 1998. kada sam bio na konferenciji u Johanezburgu posvećenoj „privlačenju investicija u Južnu Afriku”, koju su organizovali Južnoafrička trgovačka komora i list Fajnenšl tajms. Konferenciju je u ponedeljak ujutru trebalo da otvori predsednik Nelson Mandela. Došao sam na konferenciju rano ujutru. Na otvaranju, izvršni direktor Fajnenšl tajmsa objasnio nam je da će ceremonija otvaranja biti održana sutra, jer je predsednik Mandela bio domaćin nemačkom kancelaru u Kejptaunu i da zbog toga ne može da bude sa nama danas. Obećao je da će to uraditi sutradan. Narednog dana stigao sam rano ujutru na konferenciju, na koju je predsednik Mandela došao u 8.30. Dok je Mandela koračao ka govornici u pratnji organizatora, prolomio se gromki aplauz okupljenih, koji su kliktali: „Madiba, Madiba, Madiba”. Nakon što ga je predsedavajući pozvao da otvori konferenciju, rekao je:


221

„Uvaženi gosti, srećni smo što je predsednik Mandela koji je juče bio u Kejptaunu, sada sa nama. Gospodine predsedniče, vaše Ekslelencije, Dame i Gospodo, ime kao što je Nelson Mandela ne treba predstavljati. Mogu li da pozovem NJ.E. predsednika Mandelu da se obrati prisutnima, pre ceremonije otvaranja.”

Gledajući u auditorijum sa blaženim osmehom na licu, predsednik Mandela odmah nam je stavio do znanja da nije zadovoljan zbog toga što nije zvanično predstavljen.

„Možda se pitate zašto nisam srećan zbog toga. Dozvolite da vam objasnim. Prvo, prošlog meseca jednom gostu sam pokazivao Stonu planinu u Johanesburgu, kada su mi prišle dve dame i pitale me: „Gospodine, ko ste vi”. Drugo, u Johanesburgu sam jednom prilikom zvao neko skladište da se raspitam o nekom proizvodu. Čovek koji mi se javio rekao je: „Šta hoćete?”. Rekao sam mu da ne bude grub i da bi morao da se ljubazno predstavi i kaže ime kompanije. Odgovorio mi je: „Prvo ti meni reci tvoje ime.” „Dobro” rekao sam „ja sam Nelson Mandela”. On me je presekao: „Prestani da me maltretiraš, kopile jedno”. „I spustio mi je slušalicu.”

Sa tom ljudskom pričom Mandela je stekao simpatije prisutnih i pre nego što je počeo formalno obraćanje, koje mu je na papiru pripremio njegov kabinet. Veruje se da je vlada Sejšela, u vreme predsednika Fransa Albera Renea, igrala dvoličnu igru, kada je reč o porazu Aparthejda u Južnoafričkoj Republici. Dok je, s jedne strane, ministar spoljnih poslova Sejšela Žeremi Bonelam otvoreno kritikovao nacionalističku vladu zbog Aparthejda, Predsedništvo Sejšela je u diskreciji primilo južnoafričkog ministra odbrane, pomažući tako zaveru kojom su se kršile međunarodne sankcije režimu Aparthejda, na uzvoz nafte i naftnih derivata. U to vreme nijedna zemlja izvoznica nafte nije prihvatala nijednu porudžbinu, dok joj kupac ne dokumentuje da isporuka neće ići u JAR. Vlada Sejšela tada je izdavala potvrdu o krajnjem korisniku, koja je ukazivala na to da je velika porudžbina koju su skladištili, namenjena brodovima za lov na tune koji su dolazili u našu luku, Port Viktorija.

222


Zapravo, tovar nikada nije ulazio u luku Viktorija. Tanker koji je „nosio naftu za Sejšele” išli su direktno iz Kuvajta i drugih zemalja izvoznica nafte, za Južnu Afriku. Nisam siguran da li je Nelson Mandela saznao za hipokriziju Sejšela povodom te stvari, ali je jedan događaj sugerisao da možda jeste. Tokom njegovog predsedničkog mandata Mandela je bio u tranzitu preko Sejšela na putu za Istočnu Aziju. Bio bi normalan protokol da ga je tadašnji predsednik Sejšela Rene dočekao na našem međunarodnom aerodromu i pozdravio uvaženog posetioca. Nažalost, g. Rene poslao je potpredsednika Džozefa Belmonta da poželi dobrodošlicu Mandeli. Službenici protokola koji su tada bili prisutni, rekli su mi da Mandela nije bio ganut „dobrodošlicom Sejšela” i da je posle pet minuta napustio VIP salon na aerodromu, tražeći da se vrati u avion. Nakon što je saznao da je Mandela bio uvređen prijemom koji mu je priređen, i da je Mandelin avion trebalo da se na povratku iz Jugoistočne Azije za Južnu Afriku ponovo zaustavi na Sejšelima, g. Rene je odlučio da popravi odnose. Stigao je na međunarodni aerodrom gotovo sat vremena pre očekivanog dolaska Mandelinog aviona i brzo odšetao do njega kada je sleteo. Pilot je izašao i rekao da je predsednik Mandela odlučio da ovog puta ostane u avionu. Nepotrebno je reći da je posle tog incidenta došlo do zahlađenja odnosa između Pretorije i Viktorije. Zato ne iznenađuje da Nelson Mandela, kada je po odlasku u penziju posetio mnoge zemlje regiona, nikada nije našao vremena da dođe na Sejšele, iako je bio zvanično pozvan da provede odmor na njima. Posle povlačenja g. Renea sa vlasti i dolaska Džejmsa Mičela na čelo države, odnosi Sejšela i Južne Afrike značajno su otoplili. Predsednik Mičel je primio predsednika Džejkoba Zumu na ostrvu Desroš gde su razgovarali o većoj stabilnosti i demokratiji na velikom ostrvu Madagaskar. I zaista, predsednik Mičel predstavljao je Sejšele na sahrani velikog Madibe.


223

13. Razvoj afričke ekonomije Krajem 2010. objavio sam članak u „Dialogue and Alliance” posvećen temi „Izgradnja mira u Africi”. Časopis je objavila Universal Peace Federation (UPF). Većina tvrdnji koje sam izneo u članku, pod nazivom „Među mojim afričkim prijateljima”, stoji i dan danas. Ovo je novo izdanje tog članka: U poslednje vreme mnogo je konferencija u različitim delovima sveta koje se bave izazovima vlasti u Africi. Uvek je zaključak bio da je glavni uzrok afričkih problema nedostatak dobre vladavine i da je rešavanje tog problema, preduslov poboljšanja afričke ekonomije i društva. Mnoge rasprave bavile su se definisanjem dobre vlasti, njenim kriterijumima i uslovima za njeno uspostavljanje na najefikasniji način.

Rasprave o pitanjima vladavine fokusirane su i na neophodnost razmatranja mnogih društvenih odnosa. Očigledno da se vladavina smatra procesom kojim se donose odluke u društvu. One moraju da uzmu u obzir na koji način će se zemlja razvijati i kako će se njome vladati, kao i kako će se voditi njeni unutrašnji i spoljni poslovi. Na većini tih konferencija došlo se do zaključka da postoji zajednička briga zbog toga što Afrika zaostaje za ostatkom sveta. Na to jasno ukazuju sve veće razlike u statističkim pokazateljima, kao što su ekonomske performanse i razvoj ljudskih resursa. Govoreći o odgovornosti za zaostalost i probleme mnogih afričkih država, neki su se pitali o ulozi Zapada u tome. Drugi su insistirali na tome da odgovornost moraju da podele Afrikanci, naročito one elite među njima koje su pohlepne, sebične i kratkovide. „Može li Afrika da uđe u 21. vek” naslov je knjige koju je objavila Svetska banka. Ta knjiga je pohvala, zajednički napor grupe naučnika, predstavnika nekoliko institucija, uključujući Banku za razvoj Afrike, Afrički konzorcijum za ekonomska istraživanja, Global Coalition for Africa, Komisiju UN Afriku i Svetsku banku. Glavne teze u knjizi su da Afrikanci mogu da uđu u novi vek, ali da za to postoji veliki uslov. Taj uslov je da su glavne promene

224


napravljene u nekoliko vodećih oblasti, pre svega u poboljšanju vladavine, rešavanju konflikata, investiranju u ljude, diverzifikaciji privrede, povećanju konkurentnosti, smanjivanju dugova i zavisnosti od pomoći, jačanju partnerstva. Na žalost, mnogi afrički lideri koji su uspešno srušili stare sisteme, nisu uspeli da izgrade nove. Izgradnja novog sistema zahteva različite sposobnosti, uključujući bolji uvid i viziju zasnovanih na znanju o istorijskim uspesima i promašajima drugih država. Za podsticanje svojih sledbenika i uspešnu borbu protiv starih režima, previše su pojednostavili ideju o tome šta treba uraditi nakon povlačenja kolonizatora sa vlasti, često se ponašajući kao oni. Mnogi lideri poverovali su u svoje reči da kada se jednom reše eksploatatora, da će svega biti u izobilju. Tek nekolicina njih je shvatila da bogatstvo moraju da stvaraju preduzetnici, ljudi koji imaju inicijativu da ulože kapital, uposle radnike u proizvodnju robe i usluga, za koje su drugi voljni da plate. Previše je lidera smatralo da je preraspodela u državi, prečica do razvoja. Mnogi su utrošili dragoceno vreme rušeći stare spomenike, menjajući imena ulicama, selima i gradovima i raspravljajući o tome koji će plemenski jezik da zameni engleski ili francuski. Mnogi nisu shvatili da pod određenim uslovima kontinuitet sa prošlošću može u sebi da krije tajnu razvoja. Mnogi su eksperimentisali sa socijalizmom. Uoči vojnog puča kojim je zbačena vlada Narodne partije u Gani, u vreme kada su brza kola, palate i kreveti sa pozlatom bili u vlasništvu vladinih i partijskih funkcionera, počela je spoznaja ideje da socijalizam i akumulacija bogatstva nisu stranci jedno drugom i da vladini lideri mogu da budu pohlepni i korumpirani kao i kapitalisti. Nekima je cilj bio da, sa onima koji su im lojalni, oforme neutralne političke birokratije, kao kriterijum za promovisanje i davanje prednosti svojim ljudima. „Burazerstvo” je nanelo neprocenjivu štetu moralu, disciplini, profesionalizmu i civilnom društvu u više afričkih zemalja. Te korumpirane birokratije su često donosile zakone, koje su uglavnom sputavale ekonomsku produktivnost i podsticaje. U potpunosti delim mišljenje Tompsona


225

Ajodele, direktora „Nigerijske inicijative za analizu javne politike” da je ono što Africi treba trgovina, a ne rad. Govoreći u Strazburu, u Francuskoj, u maju 2009. kao gost Evropskog parlamenta, g. Ajodel je rekao: „Neki ljudi kažu da je Africi potreban novi Maršalov plan masovne pomoći kako bi iskorenila siromaštvo i utrla put razvoju i samoodrživosti. Ipak, mislim da nisu svesni da je u poslednjih 50 godina, Afrika primila inostranu pomoć u vrednosti pet Maršalovih planova.”

Ipak, mnoge Afričke zemlje sve više siromaše. Pomoć u novcu, povećava njihovu zavisnost. Istovremeno, podriva samopoštovanje i ekonomsku inicijativu za prokretanjem proizvodnje. To stvara loše inicijative. Afrički lideri, humanitarne i nevladine organizacije polaze od toga da pokažu da su afričke zemlje kao siromašne i zavisne, u cilju da obezbede priliv pomoći preko njihove blagajne. Niko naravno ne misli da direktori u Oxfam-u ili Svetskoj banci sede i kreiraju načine da zadrže Afriku u siromaštvu, kako bi osigurali dugoročni opstanak Oxfam-a. Ipak, i dalje postoji uverenje da je pomoć Africi rešenje, a ne problem. Vlada uverenje da je rešenje nastavak davanja pomoći Africi, a ne ekonomske inicijative, uprkos tome što strana pomoć možda neće uspeti da ekonomski obnovi Afriku. Postoji interesna zajednica između NVO, afričkih vlada, humanitarnih organizacija u zemljama donorima i drugih donora Vlada, koji održavaju status-quo i dominiraju u medijskim izveštajima u kojima negiraju da su Africi potrebna radikalna rešenja. Delim mišljenje g. Ajodele da je za postizanje samoodrživosti, Africi neophodno dobro upravljanje, transparentni zakoni, zakoni o imovini i jačanje partnerstva, u kome će Afrikanci moći da proizvode, a razvijeni svet će otvoriti svoje tržište za slobodnu trgovinu sa afričkim državama. Siromašni afrički proizvođači ne mogu da nađu izlaz iz siromaštva ako razvijene zemlje ne otvore tržišta za afričke proizvode. To je pravi oblik ekonomske pravde koji će obezbediti i siromašnim zemljama da traže svoj put u velikom svetu.

226


14. N ijedna zemlja nije mala, ako je okružena morem U sepembru 2005. bio sam na sastanku Federacije za univerzalni mir (UPF), nedaleko do Rokfelerovog centra u Njujorku. Bilo je oko 1.600 delegata, od čega oko 1000 njih iz prekomorskih zemalja i 600 iz SAD. Na koferenciji je zaključeno da Međunarodna i međureligijska federacija za mir u svetu (International Inter Religous Federation for World Peace – IIFWP) bude proširena i postane UPF. Na moje iznenađenje izabran sam za člana 12-očlanog Predsedavajućeg saveta UPF-a. Kada se tih 12 članova sastalo, izabran sam da budem prvi predsedavajući Saveta organizacije, čiji su članovi i regionalni ogranci na svim kontinentima sveta. Te večeri, u tuđini svoje sobe u hotelu Waldorf Astoria u Njujorku, duboko sam se zamislio. Kako je moguće, da Ja, koji potičem sa male ostrvske zemlje smeštene negde u divljini Indijskog okeana, preko noći budem izabran za predsedavajućeg jednog tako uglednog lobija? Nikada se nisam kandidovao, niti sam lobirao za takvu poziciju, osim kada sam na raznim sastancima IIFWP-a, otvoreno i jasno govorio o svojim pogledima i uverenjima o događajima u svetu i međunarodnim odnosima. Zapravo, niko nije razmišljao o mojim ograničenjima, osim mene. Ma kako bilo, ja sam to shvatio kao činjenicu da sam odrastao na Sejšelima, maloj, udaljenoj zemlji, koja je profitirala od uticaja tri velike evropske civilizacije – Francuza, Britanaca i Švajcaraca. Francuzi su, naravno, bili prvi naseljenici, za kojima su usledili Britanci, koji su postali naši kolonizatori. Što se tiče Švajcaraca, i mene, koji sam rimokatolik, oni su nam slali Franjevce i druge misionare, koji su nam doneli obrazovanje, učili su nas uglavnom pesmama o planinama, a ne o moru. Moj otac, koji je polu-kineskog porekla, preneo mi je i duh orijenta. Odrastajući na Sejšelima, tečno sam govorio i pisao i na engleskom i na francuskom, a još u detinjstvu znao sam ponešto o francuskoj, azijskoj, kineskoj i


227

indijskoj kulturi. Takva izloženost svetskoj kulturi nije uobičajena u većini država koje nemaju more. Sledećeg jutra, na plenarnoj sednici novoosnovaog UPF-a, Tomas Volš, predstavio me je kao predsedavajući Predsedničkog saveta, gospodina sa malih ostrva usred Indijskog okeana. Znao sam da je za mene važno da ostavim dobar utisak na tom istorijskom skupu. Dobio sam gromki aplauz za moj odgovor Volšu, rekavši mu: „Prijatelju, obratio si mi se kao nekom ko dolazi iz male zemlje iz srca Indijskog okeana, ali dozvoli mi da kažem da, što se mene tiče, nijedna zemlja nije mala ako je okružena morima. Ne sme se shvatiti da sam mali čovek, jer dolazim iz male zemlje.” Kada sam dobio aplauz prisutnih, znao sam da sam dobio poene. Ali i sa zakonskog aspekta, podsetio sam prisutne da, prema „Konvenciji UN o pravu mora”, svako ostrvo polaže pravo na teritorijalnu jurisdikciju od 200 milja od obale i da Sejšeli obuhvataju 110 ostrva u zapadnom delu Indijskog okeana. Dakle, sa stanovišta Međunarodnog prava, Sejšeli uopšte nisu mala zemlja. Sudeći prema medijima, u ovom današnjem globalnom selu živimo „instant načinom života”. Televizijske kompanije kao što su CNN imaju programe koji ulaze u privatne domove ljudi širom sveta. Na sreću, svaki pojedinac danas je snabdeven običnom antenom i ima mogućnost da prati CNN-ov okrugli sto iz Vašingtona, sa učesnicima iz SAD, Kanade, Brazila, Sejšela i Gane. Farmer na Fidžiju koji preko obične antene gleda CNN-ov program može lako shvati razliku između onog koji govori iz glave i onog koji govori iz glave i srca. Prema tome, mogli biste ga čuti kako kaže „ovaj čovek iz Stejt Departmenta nije ozbiljan, njegovi stavovi su čista propaganda, ali sviđa mi se šta govori ovaj momak sa Sejšela, jer vidim da govori iskreno, iz srca.” Naravno, ta obična antena koju poseduje pojedinac, uveliko umanjuje sposobnost političke retorike velikih zemalja da utiču na svoj auditorijum.

228


15. Kada spomenik postane nacionalna sramota Posle državnog udara 1977. i dolaska na vlast u jednopartijskom sistemu, predsednik Frans Albert Rene išao je tako daleko da je podigao metalnu strukturu u obliku čoveka, koju je nazvao Zonm Limb, što znači slobodan čovek, na važnom i prometnom mestu u Viktoriji. Taj spomenik posvetio je oslobođenju Sejšela, a svakog 5. juna slavljena je godišnjica državnog udara, organizovana je vojna parada kod Zonm Lib-a, gde su glavnokomandujući vojnih snaga i nekoliko vladinih ministara dolazili na ceremoniju, polažući cveće na podnožje spomenika, uz petominutno ćutanje i muziku orkestra. Naravno, većina građana Sejšela smatrala je to smešnim spomenikom i vicom, jer sam predsednik nikada nije prisustvovao ceremoniji. Uprkos činjenici da je 5. jun bio državni praznik, uprkos partijskim govorima i velikom broju mladih, to nije bila popularna manifestacija na Sejšelima. Možda zato što je najveći razlog zbog čega je taj spomenik besmisleno postavljen jeste taj što nije ni bilo prave borbe naroda Sejšela za njihovu nezavisnost. Analize dokumenta koja je nedavno objavila britanska vlada iz Nacionalnog arhiva u Londonu, pokazuju da je britanska vlada sve vreme više bila zainteresovana da se Sejšelima da nezavisnost, umesto da ostrva budu vezana za ili integrisana u Veliku Britaniju. Tu se postavlja pitanje, kako možete osloboditi sebe od gospodara, koji je odlučio da vas pusti da idete svojim putem? Naravno kada je pitanje nezavisnosti postalo pitanje o kome se javno raspravljalo na Sejšelima, bilo je sukoba između dve vodeće političke frakcije. Jedna je bila na stanovištu osvajanja potpune nezavisnosti, a druga da se zadrže veze sa Ujedijenim Kraljevstvom, kao što je to uradilo ostrvo Le Reunion, koje je ostalo francuska prekomorska teritorija. Nazvati to borbom za slobodu, apsurdno je kao i pobuna naroda Mau-Mau 50-ih godina pošlog veka, u Keniji.


229

Zapravo, na Sejšelima, tokom dugog niza godina britanske vladavine, nije bilo nijednog političkog zatvorenika. Nažalost, to nije bio slučaj sa državnim udarom 1977. Ubrzo nakon zabrane rada drugih političkih partija, vladajuća partija počela je progon i hapšenje ljudi, na osnovu predsednikovog dekreta, sročenog na sledeći način: „Ja, F. A. Rene, predsednik i Vrhovni komandant Sejšela, imam razloga da verujem da Džon Smit predstavlja pretnju za bezbednost države, zbog čega naređujem da bude uhapšen i zatvoren u zatvoru Union Vale, dok drugačije ne odlučim.”

Takva hapšenja, su naravno, stvorila atmosferu velikog straha i nacionalne nesigurnosti. Postalo je uobičajeno u predsednikovom ponašanju da udara na političke oponenete, hapsi pojedince samo zato što se sumnjalo da su u vezi ili na bilo koji način povezani sa osobom, koja se protivila politici novog režima. Nakon što bi uhapšeni proveli neko vreme u zatvoru, iz Predsedništva bi stizala poruka u kojoj se kaže „da je država saglasna da se uhapšenih oslobodi, ali je uslov da se u roku od 72 sata od oslobađanja obaveže da će napustiti zemlju.” Zato ne iznenađuje da danas hiljade građana Sejšela žive u Kanadi, Velikoj Britaniji, Australiji, Južnoj Africi i drugim zemljama, koje su imale prijateljski stav prema političkim izbeglicama. Većina tih ljudi oseća gorčinu zbog nevolje u kojoj su se našli i povrede njihovih prava. Mnogi su bili primorani da prodaju svoje kuće i imanja budzašto, jer je u to vreme bilo malo interesovanja za kupovinu zemlje u Drugoj Republici. Čak i sada, posle povratka takozvanog višepartijskog demokratskog sistema, građani Sejšela koji su stekli strano državljanstvo, nisu ohrabreni da se vrate u domovinu. Zapravo, kada bi se vratili, tražili bi im da plate bar deset puta veću cenu da vrate svoja imanja. Takođe, ne bi im bilo vraćeno pravo da glasaju, da traže posao, jer se u svojoj domovini smatraju građanima drugog reda. Očigledno je da poštenim građanima Sejšela, koji su tim ljudima bili prijatelji, rođaci i komšije, taj život u Drugoj Republici više liči na pakao, u

230


poređenju sa vremenom kolonijalizma, kada su svi bez straha mogli da kažu šta misle. Somenik Zonm Lib je zbog toga postao simbol muka i bola, koje je unela jednoaprtijska država, iako su njeni zvaničnici retoriku o oslobođenju koristili u političke svrhe, kako bi indoktrinirali mlade ljude u Omladinskom pokretu (NYS). Otkako je ušao u predsednički kabinet, predsednik Mičel nijednom nije bio na ceremoniji obožavanja Zonm Lib-a. Ministri koji su po služenoj dužnosti poslati na tu „sramnu ceremoniju” govorom tela pokazuju da srcem nisu za to. U nastojanju da stekne popularnost, predsednik Mičel je shvatio da što pre ukloni spomenik Zonm Lib sa prometnog mesta koje zauzima u Viktoriji, to bolje. Zato ne iznenađuje kada je 31. marta 2014. Predsedništvo objavilo da će Zonm Lib biti uklonjen i prebačen u središte Partije. Jasno je da je najsnažniji uragan prošao i da vešta propaganda ne može večito da krije istinu o političkom režimu. Siroti Zonm Lib nema šta da kaže o svojoj budućnosti, jer zapravo nikada nije ni bio „Slobodan čovek”.

16. B udućnost mira u 21. veku i problem terorizma „Mir, mir, a mira nema.” Jeremija 8:11

Godine 2002. pozvan sam da budem urednik izdanja „The future of peace in the 21st century” (Izgledi za mir u 21. veku), pod pokriteljstvom Instituta Eleonore Ruzvelt, u Vašingtonu. Izdanje je objavljeno povodom proslave 100-ogodišnjice Nobelove nagrade za mir. Bila je to inicijativa profesora Nikoala N. Kitrija sa Vašingtonskog pravnog koledža i bivšeg pravnog savetnika Senata, koji je više od četvrt veka bio lider međunarodnih nevladinih organizacija, zastupajući glas civilnog društva pred međunarodnim agencijama i vladama. Treći urednik izdanja bio je Rodrigo Karazo, bivši predsednik


231

Kostarike i jedan od osnivača Univerziteta Ujedinjenih nacija za mir. Impresivno izdanje od 1200 strana imalo je podnaslov „Ublažavanje nezadovoljstva i harmonizovanje globalnog diverziteta”. U Sjedinjenim Državama štampala ga je „KVK Communications Ltd”, izdavač je bio Institut Eleonora Ruzvelt u Vašingtonu, dok je distributer bio „Paragon House Publishers”, iz Minesote. Na poslednjoj strani, izdanje predstavlja mene „prvog predsednika nezavisne države Sejšeli, koji čitaocima donosi perspektive razvoja polovine država u svetu, zemalja koje su stekle nezavisnost posle Drugog svetskog rata.” „Budućnost mira u 21. veku” postavlja pitanja: da li je mir moguć danas? Kakav bi to mir bio? Mir među državama? Mir među različitim religijama i etničkim zajednicama? Hoće li mir okončati borbu ljudi protiv eksploatatorskih vlada? Hoće li mir okončati democide (masovna ubistva, genocid, političke ratove) tiranskih režima protiv njihovih naroda? Kolika će biti cena mira? Ili će mir doneti prijateljstvo i stvaralaštvo? Izdanje, za koje su uvod napisali Oskar Arias, laureat Nobelove nagrade za mir i Džehan Sadat, supruga laureata Nobelove nagrade za mir Anvara Sadata, podržalo je otvorenu kampanju za prevenciju i kontrolu rastućeg nasilja i za uspostavljanje trajnog mira. Izdanje je posebnu pažnju posvetilo uvidu u rad i znanje, nekih od najuglednijih intelektualaca, istraživača, pisaca. To je izuzetno bogato delo, koje treba da pročitaju odgovorni članovi društva i mirovni aktivisti. Izdanje donosi i moje obraćanje, Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, od 21. septembra 1976. kada su Sejšeli prihvaćeni u članstvo, glasovima 145 članica tog svetskog tela. „...Mislim da je došlo vreme kada moramo da se zapitamo šta će ovaj naš svet učiniti pametnijim. Odgovor je – samo razumni ljudi. Šta će doneti mir u svetu? Odgovor je – samo miroljubivi ljudi. Predugo kod ljudi postoji čudna ideja da se mir i razum mogu ostvariti oružjem i nasiljem. To da cilj opravdava

232


sredstva je laž koju su mnogi prihvatili. Mnogo je preciznije reći da cilj otkriva sredstva. Ne treba da tražimo mnogo, da bismo uvideli da postoje jednostavni zakoni i pravila, koji lepo uređuju ljudske odnose. Ako seješ seme manga, dobićeš drvo manga. Ako seješ kukuruz, dobićeš kukuruz. Nisu izuzetak ni jednostavna pravila, koja postoje i koja će postojati. Po istom principu, ako seješ nasilje i mržnju, tvoja žetva doneće ti više nasilja i više mržnje. Društvo se može promeniti promenom stava ljudi, a svet se može promeniti promenom stava država. „Da, mnogo je truda uloženo u to izdanje i bio sam uzbuđen kada mi je, preko Federal ekspresa, stiglo šest kopija tog impresivnog dela, sa mojim imenom među urednicima knjige.

Iskreno sam se radovao odlasku u Vašington na zvaničnu ceremoniju, čiji je domaćin bio Institut Eleonora Ruzvelt i ustuknuo sam kada sam bio informisan da je ceremonija odložena na „neodređeno” vreme. Kada sam pozvao Nikolasa Kitrija, njegovo objašnjenje nije mi zvučalo uverljivo. Rekao mi je „Džimi, knjiga ne sadrži zadovoljavajuće informacije i istraživanje po pitanju terorizma.” Knjiga je završena i poslata na štampanje pre tužnih događaja od 11. septembra 2001. Do sada nije bilo javne promocije knjige, iako je odštampano i spremljeno za distribuciju hiljade primeraka. Što se tiče objašnjenja koje mi je dao Kitri, iznenada sam se pozabavio pitanjem terorizma i zabrinuo se zbog toga što su američki politički lideri i novinari sve više koristili manipulativnu retoriku da podrže bezbednosnu politiku zemlje, u pogledu Kube, Severne Koreje i naročito Irana. Reč „terorizam” postala je nova uzrečica svakog u Vašingtonu, nova marka za označavanje neprijatelja, ali naša vrlo obimna knjiga o miru, završena neposredno pre 9/11 nije imala dovoljno tekstova o terorizmu. 3. maja 2014. nakon što sam pročitao da je američki Stejt Department opet označio Kubu kao zemlju koja sponzoriše terorizam, kako bi opravdali američki embargo uveden 1982.


233

setio sam se tužne sudbine knjige na kojoj sam radio i koja još nije objavljena. „Mnogo je razloga da Kubu skinemo sa liste zemalja sponzora terorizma”, rekla je Alana Tumino, direktorka organizacije „Policy at the society of the Americas”, u Njujorku, koja je kritikovala američku politiku prema Kubi. „Na žalost, dok Stejt Department ne iznese više dokaza koji to potvrđuju, jasno je da je politički motiv pokretač takve politike”, rekla je. Pitao sam se da li bi se „činom terorizma” nazvalo to što su vazdušne snage SAD sa nekoliko modernih letelica nadletale afrička, azijska, latinoamerička ili neka ostrvska sela, izazivajući paniku među meštanima, koji trče da spasu glavu, iako tada možda nije ispaljen nijedan metak, nijedna bomba. Veliko pitanje, bez jednostavnog odgovora!

17. Rast cene zemljišta – ostrvo Kuzin Kad god me pitaju za cenu zemljišta na Sejšelima, podsete me na vreme kada sam prodao ostrvo Kuzin za 140.000 rupija, što je u to vreme bilo oko 10.000 funti sterlinga ili oko 20.000 dolara. Priča koja stoji iza te prodaje je zanimljiva. Početkom 60-ih godina prošlog veka, tek sam počeo praksu na Sejšelima kao pravni savetnik u advokatskoj kancelariji „Attorney-at-Law”, kada mi je u kancelariju ušao mladić iz Praslina, g. Čars Pajet Mlađi. Njegov otac mu je zaveštao Kuzin ostrvo, rajsko parče zemlje od 62 jutara. Rekao je da bi mogao da uživa na ostrvu samo kada bi na njemu živeo kao Robinson Kruso. „Godpodine Menčam” rekao mi je „imam ženu, i troje dece i teško sastavljam kraj sa krajem, praveći korpe od kokosovog oraha na ostrvu. Čitao sam da se Australija otvara prema imigrantima i da su tamo velike ekonomske mogućnosti. Zato smo moja žena i ja odlučili da prodamo ostrvo i emigriramo u Australiju.”

234


To se dešavalo pre otvaranja međunarodnog aerodroma na Sejšelima, kada još nije promovisan turizam na ostrvima. Na tom ostrvu postojala je jedino poljoprivredna proizvodnja. „Mogu da pokušam da nađem boljeg kupca” rekao sam „ali recite mi, koju cenu tražite?” G. Pajet se na kratko zamislio i rekao „ako mogu da dobijem 100.000 rupija, biću srećan da platim i 5% provizije.” Ne znajući koju sam cenu mogao da dobijem za ostrvo, ali sam bio uveren da je tražena cena više nego razumna, s obzirom na okolnosti u tom trenutku, dao sam predlog g. Pajetu: „Slušajte, prijatelju, ako dobijem 100.000 rupija za to, zadržite sve, ali pokušaću da postignem veću cenu, pa ako se slažete, da podelimo ono što bude preko 100.000.” G. Pajet bi je vrlo zadovoljan predlogom. Nekoliko nedelja kasnije mladi Italijan iz Rima g. Mauricio Rajbaudi Masilia ušao je u moju kancelariju: „Gospodine, čujem da imate ostrvo na prodaju, blizu Praslina. Zainteresovan sam da ga kupim.” Mauricia je nedavno napustila supruga zbog drugog, a on se ubrzo u Večitom gradu duboko zaljubio u drugu mladu devojku. Zamislio je njihov budući život kao večiti medeni mesec, razmišljajući o pronalaženju savršenog mesta za to. „Da” rekao sam mu „postoji takvo ostrvo”. Pitao me je „Kolika je cena za njega?”. Bez razmišljanja rekao sam mu „možete ga dobiti ako platite 140.000 rupija (20.000 dolara). To je za g. Pajeta značilo 20.000 rupija više od cene koju je tražio i 20.000 rupija za mene. To je bilo dovoljno da platim tri godišja odmora u Evropi. Bilo mi je drago kada je g. Masalia rekao da cena nije problem i da prvo želi da pogleda ostrvo. Dva dana kasnije prihvatio je ponudu i potpisali smo kupoprodajni ugovor. Rekao je da se vraća u Rim, kako bi sa svojom voljenom počeo da se pakuje, kako bi od ostrva Kuzin napravili novi dom. Kada sam mu rekao da ću biti u Evropi za tri nedelje, predložio mi je da dođem u Rim i nekoliko dana budem njegov gost i da ponesem njegov vlasnički list.


235

Kada sam stigao u Rim, mladi Mauricio dočekao me je na aerodromu Fijumićino. Vozio je najmoderniji Maserati u to vreme. Dok smo se vozili centrom Rima, postalo mi je jasno da idemo ka njegovoj kancelariji. G-đa Masilia vodila je posao sa poštanskim markama i za vreme mog boravka tamo, šokirao sam se kada sam u prodavnici video poštansku marku vrednu 20.000 dolara. Pomislio sam u kako ludom svetu živimo, u kome je vrednost tog malog papira jednaka ceni trodimenzionalnog ostrva od 25 hektara, koji je g. Rajbaudi upravo kupio. Nekoliko godina kasnije, bio sam u istoj kancelariji na Sejšelima, kada je g. Masalia ušao, u društvu preplanule dame. „G. Menčam,” rekao je „uživali smo na ostrvu, ali smo sada ponovo željni slatkog života Rima, pa smo odlučili da prodamo ostrvo.” Naravno, u to vreme već se pričalo o tome da će Sejšeli dobiti međunarodni aerodrom, što će pospešiti turizam. Odlučio sam da dam oglas u nekoliko evropskih časopisa, uključujući i jedan u Nemačkoj. Ubrzo mi se javio g. Ferhad Vladi koji je tek završio studije ekonomije na Univerzitetu u Hamburgu. On i prijatelj Rene Boheme razmišljali su kuda dalje u životu posle diplomiranja. Pošto su pročitali oglas u časopisu, počeli su da razmatraju da pokrenu zajednički biznis u prodaji ostrva. Dao sam g. Vladiju tri meseca da vidi i proda ostrvo. Za tren, g. Vladi je spojio trojicu bogatih Nemaca koji su pristali da kupe ostrvo zajedno. Dalja priča o sudbini Kuzin ostrva je intrigantna. Danas je u posedu g. Freda Kilija, koji je za njega platio nekoliko miliona dolara i nedavno odbio ponudu da ga proda za 25 miliona dolara. G. Kili upravlja ostrvom kao ekskluzivnim rezortom za privilegovane osobe. Na listi britanskog Telegrafa vodi se kao treće najskuplje ostrvo na svetu – sa vilama čiji najam košta 10.000 dolara nedeljno. Svaki peni od profita koji ostvari, namenjen je očuvanju kornjača na ostrvu. 2013. rezervat je u more pustio 12.000 malih kornjača rođenih na plažama ostrva.

236


18. Prodaja ostrva u svim delovima sveta Nedugo posle državnog udara na Sejšelima, zvao me je gospodin Ferhad Vladi iz Hamburga, koji je bio u poslu sa prodajom Kuzin ostrva i koji je rešio da otvori firmu koja bi se specijalizovala za prodaju ostrva i nekretnina na morskim obalama. Pitao me je da li sam spreman da se pridružim njemu i njegovom poslovnom partneru Reneu Boemu, da naprave knjigu o privatnim ostrvima u svetu. Ferhard Vladi rođen je 24. februara 1945 i stekao je doktorsku diplomu političkih nauka, na univerzitetu u Hamburgu. Posle obuke u Dojče banci u Hamburgu, Vladi je nameravao da se bavi nečim uzbudljivim. Rene Boem, rođen je 20. maja 1942. Studirao je pravo u Hamburgu i političke nauke na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, gde je stekao i dozvolu za bavljenje advokaturom. Dva mlada čoveka, koja su se sprijateljila u vreme studija u Hamburgu, odlučila su da naprave kompaniju za prodaju ostrva, pod imenom „Boem i Vladi”. Obojica su bili i fotografi amateri, koji su voleli putovanja po svetu i istraživanja privatnih ostrva. Zajedno su napravili zavidnu kolekciju fotografija iz celog sveta, koje su otkrivale raskošne lepote privatnih ostrva. Vladi je smatrao da bih ja bio dobar u pisanju priča za njihovu knjigu, koja bi bila vodič sa obiljem fotografija. Moje je bilo da se fokusiram na one koji ostrva poseduju, pišući anegdote o njima, njihovom načinu života i motivima za kupovinu ostrva. Ispostaviće se da je za bogate pojedince, koji su kupili vile, jahte, avione – sledeća stvar na spisku želja, bila kupovina pustih ostrva, obično u nekim sunčanim krajevima. Vladijeva ponuda bila mi je vrlo uzbudljiva, naročito kada se složio da mi pokrije troškove avio karata i putovanja do bilo kog ostrva, kako bih pisao o njemu. On i Boem već su sakupili brojne fotografije za knjigu, što je za mene bio sjajan početak.


237

Knjigu o ostrvima trebalo je da objavi Kristijan Verlag, izdavač iz Hamburga, na nemačkom i engleskom. Ja bih pisao originalni tekst na engleskom, a na nemački bi ih prevele Elena Gvilinibi, iz Vašingtona i Gabrijela Vogel iz Hamburga. To je bilo 1980. Složili smo se da knjiga nosi naslov „Island Splendour” (Čarobno ostrvo). Na nemačkom je bilo „Trauminseln ganz privat”. Pogovor je knjigu predstavio na sledeći način: „Island Splendour” vam nudi nezaboravni pogled na neka od najlepših privatnih ostrva u svetu, a pre svega, uzbudljiv duh ostrvskog života i fantastičnog osećaja života na ostrvu i njegovom minijaturnom svetu. Romantična sklonost autora i poetska priča, upotpunjene su sa više od 200 fotografija.

Na prvoj stranici knjige, pisalo je:

Knjiga „Island Splendour” govori o užitku i lepotama života na ostrvu. Za gospodina Menčama, svako ostrvo je posebno, ume da govori svojim spokojnim jezikom onome ko može da čuje njegov glas. U ovoj knjizi preneo je taj neuhvatljivi duh. On je među stranicama knjige, ali njegovi odjeci kradu neuhvatljive kadence melodije mora, glas vetra i ritam talasa koji se razbijaju o udaljene obale. Rođen i odrastao na Sejšelima, Džejms Menčam je bio predsednik zemlje od 1976. do 1977. kada je zbačen levičarskim državnim udarom. Pre toga godinama je bio premijer. Osim po političkim aktivnostima, Menčam je poznat i kao advokat, pisac, pesnik i filozof. Njegove pesme „odjeci i slike sa Sejšela”, objavljene su 1972. Zbog njegovih ljudskih kvaliteta, dodeljena mu je zlatna medalja „Des excellences Europeen” (Najevropljanin) u Parizu.

U knjizi je bio i uvod holandskog princa Bernarda, tadašnjeg predsednika „World wildlife fond”-a (WWF), koji je iz svoje Soestdijk palate, u maju 1980. napisao sledeće: „Svako ostrvo u moru je mali, izolovani svet. Dok biljke i životinje naseljavaju ostrvo, ono postaje arena, u kojoj se vodi borba za opstanak – ili teren za proveru evolutivnih promena. Zapravo, svako ostrvo ima svoj ekološki sistem, balans između životinjskog i biljnog sveta, koji se razvija u odnos jednih prema drugima i prema prirodnom okruženju. Razumevanje

238


te ekologije je od vitalnog značaja za očuvanje svetskih resursa. Mnoga ostrva su nepovratno opustošena, dok su neka od najdivnijih ostrvskih stvorenja istrebljena. Ali, još nije kasno. Zato pozdravljam mogućnost da se objavi knjiga o privatnim ostrvima, kako bi podsetila njihove vlasnike širom sveta, na njihovu odgovornost prema potomstvu. Pre nekoliko godina, imao sam tu privilegiju da posetim Sejšele i sastanem se sa gospodinom Džejmsom Menčamom. Kako i sam dolazi sa jednih od najlepših ostrva sveta, kvalifikovan je da iskaže duh života na ostrvu.

Jednom prilikom bio sam u kancelariji Vladija, na njegov poziv da prisustvujem razgovoru sa nemačkim klijentom koji je želeo da proda ostrvo, koje je posedovao u Belizu (bivši Britanski Honduras u karipskom moru). Ostrvo je posedovalo bele, peščane plaže, raskošne palme i drugi po veličini u svetu koralni greben. Vladi je imao sjajnu ideju: „Hajde da prodamo ostrvo preko knjige „Island splendour”, u kojoj će biti i sertifikat o vlasništvu nad ostrvom, što će biti lepa stvar za prodaju, po dobroj ceni. Ko god bude imao tu knjigu u rukama, biće vlasnik jedne akcije ostrva, što će mu omogućiti da ga poseti, kampuje i uživa u ronjenju na njemu, kada god to poželi.

Bio je to odličan trik i sjajan marketing za knjigu i za ostrvo. Kada je knjiga objavljena, u njoj je bila prenosiva hartija od vrednosti Warrant, sa potpisom Vladija i mene, na kojoj je pisalo: „Prenosiva akcija Warrant donosi pravo kupcu knjige da postane vlasnik jedne od deonica ostrva A klase...”. Po završetku projekta „Island Spledour”, Rene i Ferhad smatrali su da bih ja trebalo da im se pridružim u promociji prodaje nekih američkih ostrva, koja su pomenuta u knjizi. Dogovoreno je da treba da istražim ostrvo i napravim brošure o njemu, kao promotivni materijal. Uskoro sam se našao u SAD, gde sam trebao da posetim dva ostrva, Galo ostrvo i Robinsovo ostrvo. Galo ostrvo nalazi se u okrugu Džeferson, na jezeru Ontario. Udaljeno je 12 milja od jahting kluba u Sacket harbor-u i samo 6 milja od kanadske granice. Bilo je to privatno ostrvo, površine 2.200


239

jutara, izuzetne lepote. U svoju brošuru zapisao sam sledeći opis: Ostrvo je dugo 4 i po milje, u najširem delu ima 1,5 milja. Na raznovrsnoj obali, dugoj 10 milja, nalaze se tri spektakularne stenovite litice, visoke 60 stopa. Na zapadnoj strani ostrva je predivna prirodna luka, sa peščanim plažama na severu i prirodnom lukom, omeđenom kamenim i šljunkovitim plažama. Vode oko ostrva pružaju mogućnost za sjajan ribolov na lososa, pastrmku, grgeča i druge ribe. Ostrvo je i savršeno mesto za beg u prirodu, u kojoj je slobodno živelo približno 500 srndaća. Galo je i raj za ptice, pre svega kanadske guske, patke, vodene kokoške, divlje ćurke. Zemljište je bilo dovoljno veliko da se na njemu gaji 250 grla stoke ili više od 1000 ovaca. Na ostrvu nema poljoprivrednih imanja, a prilaz ostrvu je jedinstven. Sa Atlantika, do ostrva se može doći jahtom, brodom srednje veličine.

Raskošna brošura koju sam napisao, na naslovnoj strani imala je fotografiju Robinsovog ostrva, postavljajući sledeće pitanje: Robinsovo ostrvo je kao dijamant Koh-inor. Desetine ga mogu imati, ali ga samo jedan može posedovati. Do njegove lepote može se stići za 90 minuta vožnje kolima od Njujorka. Ne znam koliko visoko iznad nebodera na Menhetnu treba da budete, po vedrom danu, da biste uhvatili zrak sunca, ali ćete taj sunčev zrak sigurno naći na ovom privatnom ostrvu udaljenom 56 milja od Hemptona. Sa površinom od 435 jutara (760.000 metara kvadratnih), ostrvo je dugačko 2.950 metara i široko 1.080 metara. Okruženo je 8 km dugom plažom sa najlešim belim peskom s ove strane Atlantika. Površine je Monaka, ne računajući peščane dine, koje se vide pri niskom vodostaju.

U brošuri sam zaključio „dve stvari su izvesne; Robinsovo ostrvo i Galo ostrvo su najbolje čuvana tajna Njujorka.” Moram reći da sam radeći sa Vladijem i Boemom na prodaji ostrva i pisanju brošura o njima, imao jedno od najuzbudljivijih životnih poglavlja tokom svog 15-ogodišnjeg egzila. Boem i Vladi su uskoro našli kupca za oba ostrva, a ja

240


sam dobio pristoju proviziju. Na žalost, Boem i Vladi odlučili su da se odvoje, pod nejasnim okolnostima. Vladi, sa kojim sam imao tešnju saradnju, ostao je sa mnom u kontaktu, po formiranju njegove firme „Vladi private islands” i danas je jedan od vodećih u svetu, u prodaji ostrva. Za više od 40 godina, njegova kompanija prodala je više od 2.500 ostrva širom sveta. Da se nisam vratio na Sejšele, nastavio bih saradnju sa Vladijem i danas bih bio vrlo bogat. I dalje često srećem Ferhada Vladija. On je, kao i ja, osnivač Svetskog saveta za mir (World future council, WFC), čije ciljeve velikodušno podržavam. Da biste saznali više o njegovom poslu, posetite sajt http//www.vladi-private-islands.de

19. B oravak među bogatima i slavnima, na brodu „World ResidenSea” 14. novembra 2004. sa Sejšela sam stigao u Kairo, preko Dubaija, u kasnim večernjim satima. Prespavao sam u hotelu „Šeraton Heliapolis”. Već u 6 sati ujutru stigao sam avionom u Hurgadu. Vozač, koji me je čekao na aerodromu, odvezao me je do luke Safaga. Nakon nekoliko bezbednosnih provera, konačno me je dočekao direktor „World ResedenSea”-a Dejvid Peterson (iz Pensilvanije, SAD), s kojim sam otišao do njegove kancelarije, gde ga je čekao međunarodni poziv. Dejvid Peterson bio je učtiv, ali izuzetno poslovan. Bićete sa nama od 15. do 25. novembra. Tokom celog vašeg boravka, bićete smešteni u sobi-studiju. Vaša predavanja biće snimana, zarad ponovnih emitovanja na novim plovidbama. Prema standardima „ResidenSea”, od vas očekujemo da uvek kada ste na javnim mestima, budete propisno odeveni. Dakle, nema farmerki, šorceva niti majce. Od vas će se očekivati da, dok ste na brodu, učestvujete u svim aktivnostima naših gostiju, ali ne i u aktivnostima posade broda. Imaćete doručak, ručak, užinu i večeru u bilo kom restoranu na brodu. To je besplatno za vas, ali ćete potpisivati račune za te obroke. Pozivam vas da budete moj gost na večeri, čim brod isplovi.”


241

Bilo je oko 9 sati ujutru, kada sam ušao u svoju sobu, koja će narednih 10 dana, biti moj dom na „ResidenSea-u”. Soba je bila lep i luskuzni studio za dve osobe, kakav se može očekivati na modernim brodovima-hotelima sa 5 zvezdica – prostrana soba, nameštena sa ukusom, sa king sajz krevetom, verandom sa pogledom na okean, radnim stolom, kupatilom. U novembru, takva soba-studio za dve osobe košta 1.500 dolara za noć. Do sada sam predavao na različitim kruzerima – „Lindlad Explorer”, „Caledonian Star”, Hebridean Spirit” – i na svakom od tih brodova tretiran sam sa velikim uvažavanjem. Ali na brodu „ResidenSea” zbog nekih zahteva, koji su mi postavljeni, osećao sam se kao putnik drugog reda. Svakako, bilo mi je drago da budem pozvan da predajem na brodu – što je samo po sebi velika avantura. Sa svojih 65 godina, bio sam svestan da se savremeni svet rukovodi ponekad dosadnim birokratskim pravilima i zahtevima. Osim toga, kada sam oko 11 sati otišao na doručak u Tides restoran, koji se nalazio na palubi, shvatio sam kakav sam srećnik što sam uopšte na brodu „ResidenSea”, među manje od 50 putnika, koje opslužuje više od 250 ljudi. Iz restorana Tides imao sam pogled na brod „Pride of Salams”, koji je plovio pod zastavom Paname i koji je bio upola manji od „ResidenSea”. Na njemu je bilo više od 1000 putnika, koji su plovili iz Saudijske Arabije. Dok sam uživao u nemačkim suhomesnatim specijalitetima i porciji ukusne i sveže dinje, medljike, manga, ananasa, nisam odoleo da ne pogledam na masu ljudi, koji su, pod vrelim egipatskim suncem, na svojim glavama i ramenima nosili bale robe za kupce na pijaci, u luci Safaga. Ja sam stajao na palubi broda Residential Sea, u kome sam imao svoju sobu-studio, i koji je raspolagao dobrim rashladnim uređajima, desetinama kelnera i kelnerica, koji su se trudili da ispune moje želje. Putnici broda „Pride of Salams”, putovali su trećom klasom, u kabinama u kojima je bilo i po osam ili deset ljudi.

242


Istinski luskuz i elegancija broda „ResidenSea” može se videti samo na samom brodu. Istaći ću neke karakteristike broda i posade, kao i usluge koje nude svojim gostima. Na brodu su četiri restorana, sa širokim spektrom kulinarskih stilova i ukusa: Prvi je „Portraits” elegantni, klasični restoran sa izuzetnom francuskom kuhinjom. Drugi je restoran „East”, sa velikim izborom jela, koja potiču sa istoka i dalekog istoka. U okviru restorana je i suši bar. Treći restoran je „Tides”, koji nudi mediteransku kuhinju, sa akcentom na italijanske specijalitete. Četvrti restoran je „Marina”, u kojem se poslužuju govedina, morski plodovi, specijaliteti sa roštilja. Za neformalnu večeru, gostima je na raspolaganju restoran „Fredy’s Deli”, koji objedinjuje ponudu hrane, vina i pekaru. Restoran nudi i doručak, ručak i užine u bilo koje vreme. „Tea garden” je mesto na kome ste mogli da popijete popodnevni čaj, pojedete sendvič ili kolač. „Pool grill” namenjen je dnevnim snekovima i obrocima preko celog dana, a u „Chef Service” vam glavni kuvar i njegov tim spremaju hranu po vašoj želji, u vašem apartmanu. Kada je o rekreaciji reč „ResidenSea” ima na raspolaganju Golf klub, koji udovoljava svakoj želji golfera na brodu. U njemu se može igrati golf ili uzeti časovi obuke, uz kompjuterskog instruktora ili profesionalnog golfera. Brod organizuje i golf ture po brojnim poznatim golf klubovima u svetu. Za partiju tenisa, na gornjoj palubi broda postoji pravi teren. Za vodene sportove, brod omogućava jedrenje i druge aktivnosti na vodi. Plivanje na brodu moguće je u bazenu od 18 metara, a gostima je na raspolaganju i džet-ski. Užitak na brodu moguće je upotpuniti masažama i kozmetičkim tretmanima u velikom spa-centru, švajcarske kozmetičke kuće Clinique la Prairie, osnovane 1931. godine. La Prairie je na brodu opremio i prostranu teretanu, opremljenu vrhunskim spravama, koja nudi i raznovrsne programe rekreacije. Slobodno vreme na brodu, može se provesti u internet kafeu, koji će vas tehnološki povezati sa bilo kojim delom sveta. Za ljubitelje umetnosti, na brodu je dobro opremljeni studio „Palette”. Osim toga, brod raspolaže i bibliotekom


243

sa oko 3000 knjiga i video materijala, koji pokrivaju različite oblasti, od nauke, ekonomije, romana klasične književnosti, do savremene fikcije. U klubu, možete uživati i u kubanskim cigarama i konjaku. Osim toga, brod ima i Colosseo teatar i bioskop, sa filmskim hitovima i klasicima, kao i bogatim muzičkim programom. Ako vas potera želja da razmišljate o Bogu i životu, na brodu je poseban deo namenjen meditaciji i molitvi. To mesto me je privuklo, i svaki dan sam tamo provodio desetak minuta. Možda sam odlazio tamo u pogrešno vreme, ali kad god sam bi na tom mestu, bio sam sam. Najverovatnije je da su gosti broda, vreme za molitvu i meditaciju provodili u svojim apartmanima, zagledani u beskrajnu morsku pučinu, u vreme zalaska ili izlaska sunca, zagledani u Mesec i zvezde na vedrom nebu. Uostalom, nema boljeg načina, ni trenutka, da se zaroni u sopstvenu dušu. Brod ResidenSea poseduje više od 100 privatnih apartmana. Tokom ovog krstarenja od egipatske luke Safaga, do luke Viktorija, na Sejšelima, od 15–25 novebra 2004. samo polovina apartmana bila je popunjena. Očigledno da mnogi vlasnici ne uživaju u dugim krstarenjima, bez izlaska u usputne luke, ili iznajmljuju apartmane na određeno vreme. Upoznao sam se sa mnogim vlasnicima apartmana i gostima, koji su se ukrcali za plovidbu od Safage do Viktorije. Ako ste gost u apartmanu, važno je da se upoznate sa Janom i En Vedon. Gospođa Vedon je krstila brod u Veneciji 17. maja 2002. a njen suprug je, poslednje tri godine, predsednik komiteta ResidenSea-e. Na žalost, kako mi je rekao Jan Vedon, njegova supruga boluje od multipleks skleroze, zbog čega je redovan posetlac centra Clinique la Prairie. Gospođa Vedon rođena je u Americi, a njen muž u Južnoafričkoj Republici. Poslednjih 20 godina, žive u Švajcarskoj. Nisam mogao da saznam odakle potiče njihovo veliko bogatstvo, ali mi je gospodin Vedon rekao da je njegova majka, iz Kejptauna, uzgajala kvalitetno vino, u okolini Stelensboha. Projekat World, koji su započeli Norvežani, vodila je čuvena porodica Kloster, koja kontroliše nekoliko

244


uglednih kompanija koje organizuju krstarenja, među kojima je i „Norwegian-Caribbean cruise” i „Royal Viking line”. Na žalost, norveška kompanija, koja je izgradila brod, imala je velike gubitke. Usledile su brojne promene, koje su od broda ResidenSea, napravile ono što je danas. Kompanija je prodala brod kupcima apartmana i vlasnicima kompanije ResidenSea. Jedan od ponosnih vlasnika broda, rekao mi je da su na taj način, novi vlasnici mogli da uspostave kriterijume o tome kako bi brod trebalo da izgleda. 60-ogodišnji Stiv Malat je, poslednje dve godine, gotovo stalno na brodu. On je prijatelj 90-ogodišnje gospođe Konsuelo Mekalister, koja je u invalidskim kolicima. Ona ima stalnu pomoć Marilize, bolničarke iz Gane, koja je jedina crna osoba na brodu. Mariliza, bolničarka, koja je kvalifikacije stekla u Kaliforniji, tečno govori engleski i francuski. Ko je gospođa Konsuelo Mekalister? Pre nekliko generacija, njen čukun-čukun deda emigrirao je, sa braćom iz Italije u SAD. Jedan od njih otišao je u Čikago, gde je započeo posao sa voćem i povrćem. Ostala braća otišla su u Kaliforniju. Bilo je to vreme velike Zlatne groznice, kada je otkrivena Sutter Creek. Dva brata su se dogovorila da, posle prvog zarađenog novca, formiraju kompaniju. Bila je to mala banka, otvorena u San Francisku, specijalizovana za davanje zajmova vlasnicima kuća, čiji su domovi oštećeni u zemljotresu. Bila je to prva šema zajmova za siromašne radnike, koja je pokrenuta u SAD. Ono što je nekada bila mala banka italijanskih imigranata, sada je Bank of America. Gospođa Mekalister je veliki akcionar u toj banci. Kako mi je rekao Stiv Malat, gospodin Đani Konsuelo, čukundeda gospođe Mekalister, pominje se kao jedan od desetoro Amerikanaca koji su najviše doprineli ekonomskom uspehu SAD. Gospođa Mekalister, koja se pet puta udavala, noćna je ptica. Retko sam je viđao na brodu tokom dana, ali je skoro svako veče izlazila u neki od restorana zajedno sa Stivom i Marilizom. Uvek su svo troje bili elegantno obučeni. Pre nego


245

što je brod ResidenSea postao njen dom, gospođa Mekalister je živela na celom jednom spratu Beverli hotela u Holivudu. Kristofer Vajt, iz Velike Britanije, je u svojim ranim dvadesetim. On i njegova devojka su u apartmanu njegovog oca Adrijana Vajta sa C.B.S-a, bivšeg direktora u BBC-u, koji je sada izvršni direktor kompanije „Bi-Water”, specijalizovane za tehnologiju desalinizacije vode. „Otac je inženjer. Njegova kompanija ima veliki uspeh u svetu i Saudijskoj Arabiji. Trenutno radi na projektu u Severnoj Africi. Radio je i na Sejšelima”, rekao mi je sin Adrijana Vajta. Kris takođe gradi svoju karijeru. Upravlja najvećim vinogradom u Engleskoj, od 5 jutara, koji se nalazi na padinama Sureja. Jednom sam doručkovao sa Robertom Sabesom, zgodnim Amerikancem, iz Minesote, koji je jevrejskog porekla (iz Letonije). Njegova supruga Dženet, Norvežanka, preferirala je da na brodu jutro provede u krevetu, čitajući. Porodica Sabes vodila je biznis u disribuciji hrane u Minesoti, koji je potom prodala korporaciji Kraft Cheese. Robert je ušao u posao sa kockarnicama, finansirajući kazina u Indiji, koja ne podležu državnim porezima. Očigledno je da mu ta kazina donose veliki novac. Robert mi je rekao da se nedaleko od Mineapolisa, realizuje jedan projekat u rezervatu, koji je u vlasništvu sto pedeset indijanskih porodica. „Proteklih godina su, jedna porodica je, u proseku, primali 600.000 dolara. To je 80 miliona dolara godišnje”, rekao je. Robert, koji ima kuće u Minesoti, Palm Springsu i Las Vegasu, je sedište svog biznisa i glavnu adresu stanovanja preselio na brod ResidenSea. Njujorškog stručnjaka za advertajzing Alvina Zelera, pionira u advertajzingu putem direktne internet pošte, i njegovog partnera Skota, upoznao sam u restoranu Tides. 77-ogodišnji Zeler, koji je nosio sportsku majcu „stars & strips-America’s cup 2001”, pričao mi je o svojoj velikoj ljubavi prema Njujorku i sunčanom Majamiju. Sada većinu vremena provodi na brodu ResidenSea. On i Skot provode sate i sate čitajući i dremajući pored brodskog bazena.

246


Jedne večeri, dok smo plovili otvorenim morem, Dejvid Peterson, direktor ResidenSea-a odgovoran za zabavu i predavanja na brodu, konačno me je pozvao da se pridružim njemu i njegovim prijateljima na večeri, u restoranu Marina. Među gostima su bili i Dejvidov pomoćnik, mladi Rumun, nadležan za tehničku podršku direktoru Petersonu, i gospođa Dea Šale od Chaud de Fint-a, iz Švajcarske. Gospođa Šale je udovica, koja je prodala kuću u Ženevi i stan u Parizu, kako bi kupila sebi „slatki dom” na brodu ResidenSea. Još nismo završili glavni obrok, kada su Peterson i njegov asistent napustili sto, kako bi rešili problem u bioskopskoj Sali. Tada sam ostao nasamo sa Madam Šale. Rekla mi je da, osim kada je vodila brigu o svojim ostarelim roditeljima, nikada nije radila u životu. Njen otac i porodica obogatili su se u biznisu sa satovima. Priznala mi je da je veliki ljubitelj mora i da više voli da se osami na ovom brodu, nego da je u društvu mediokriteta, negde u Evropi. Ponosna je na to što je suvlasnik kompanije ResidenSea. Objasnila mi je: „Dok su Norvežani vodili kompaniju, imali smo 60.000 putnika na brodu. To je bilo ludo. Svaki agent za nekretnine ili tur-operater, koji su hteli besplatan ručak, posetio nas je. Sumnjam da bismo prodali jedan jedini apartman, takvom vrstom marketinga.”

Pitao sam je da li je bilo bilo kakvih kriterijuma za kupovinu apartmana. „Pretpostavljam da je kriterijum bio novac. Novac kojim možete kupiti, platiti održavanje i usluge, novac kojim možete platiti određeni način života”, odgovorila mi je. Osoba koja, sasvim sigurno, nema problem da ispuni te kriterijume, je NJ. E. Šeik Gason Šaker, iz Turske. Svi su govorili o njemu kao o „najdivnijem i najdarežljivijem stanovniku broda”. Tog leta 2004, bio je domaćin gala ceremonije „Arapske noći”, u palati u Istanbulu, na kojoj su pozvani svi stanovnici i gosti broda. O šeiku sam se raspitao kod gospođe Šale, koja mi je odgovorila sledeće: „On je neverovatno velikodušna osoba. Celog života okružena sam ljudima koji imaju mnogo para. Verujte mi, većina njih su


247

zli ljudi. Možda je to jedan od razloga zbog kojeg su se obogatili. Ali gospodin Šaker je sasvim druga priča. On jednostavno voli da daje. Njegova žurka u Dolmabahče palati će sasvim sigurno biti noć za pamćenje za većinu nas na brodu.”

Šeikovu velikodušnost potvrdila je i brodska kelnerica sa Filipina. „Kada je šeik napuštao brod dao mi je napojnicu. Otišla sam u svoju kabinu i prebrojala novčanice. Bilo je ukupno 1.500 evra.” Zatim je dodala: „Shvatila sam da je njegova majka poznata u Turskoj po dobrotvornom radu”. Nažalost, Šeik nije bio na krstarenju između luke Safaga i Sejšela, ali drugi vlasnik sa bliskoistočnim poreklom, koji se ukrcao na brod na Sejšelima, bio je gospodin Hamid Ansari, iz Planoa, koji je bio u društvu supruge. Ansari, Amerikanac iranskog porekla, koji ima biznis u oblasti elektronike, 21. juna 2004. postao je velika vest, kada su mediji objavili da je „Spaceship One” na svom povratku na Zemlju, nosio pilota do visine od 328.491 fita. To je bilo prvu put u istoriji da je privatni sektor finansirao slanje čoveka u svemir, kao važan deo programa razvoja svemirskog turizma. Ansarijeva kompanija dodelila je 10 miliona dolara nagrade prvoj privatnoj posadi, u kojoj će bar jedna osoba biti poslata u svemir, pre kraja 2004. Alojzius Papert, koji mi je rekao da ima više od 80 godina, iako izgleda kao da mu je 60, bio je živahna i zanimljiva osoba. Ne čudi da je lako ostvario uspeh u poslu. Gospodin Papert rođen je u Nemačkoj, gde je u svojim dvadesetim postao prodavac u nemačkom kozmetičkom konglomeratu Wella. Posle rada u Wella-i, u nekoliko evropskih gradova, poslat je u Pariz gde je njegova kompanija imala gubitke. Pričao mi je o danu kada je preuzeo upravljanje firmom u Parizu. Kompanija je imala oko 60 zaposlenih, koji su pali pod uticaj radničkih sindikata, čiji su lideri bili komunisti. Pozvao je lidera sindikata na razgovor. „Slušaj,” rekao mu je „,drag si mi, i ja sam radnik kompanije. Ali, za razliku od tebe, moj posao je da kompanija posluje profitabilno. Ako se slažeš da radiš na taj način, od danas ćemo biti prijatelji. Ako se ne

248


slažeš, onda moram da te smatram neprijateljem i da članove tvog sindikata obavestim da će se kompanija zatvoriti i da će oni uskoro ostati bez posla. Sada odluči, da li si mi prijatelj ili neprijatelj?” Gospodin Papert mi je rekao je vođa radnika shvatio poruku i da su se posle razgovora rukovali. Kompanija je uskoro postala profitabilna i plate radnika su ubrzo porasle. Nakon toga, Papert je napustio Wella-u da bi pokrenuo sopstveni biznis, kompaniju Cosmetic de Paris, koju je kasnije prodao kompaniji L’Oreal. Pokrenuo je novu kompaniju u Monte Karlu, koju je kasnije preuzela baš Wella. Predstavljen sam i gospođi Izabel Papert, visokoj i elegantnoj Belgijanki. Posle života na jugu Francuske, Papertovi danas provode pola godine u stanu u Monaku, a drugu polovinu u ukusno uređenom apartmanu na brodu ResidenSea. U njemu ne možete da mimoiđete dve slike Marka Šagala! 16. novembra 2004. uveče, nisam imao nikakve obaveze oko predavanja, te sam stoga mogao da večeram sam u restoranu o svom izboru. Izabrao sam restoran Portrait, koji je bio posebno mesto te večeri. Da. Te večeri većina vlasnika brodskih apartmana večerala je u tom restoranu (muškarci su bili obučeni u elegantne smokinge, a žene u večernje haljine). Bila je to godišnja večera pripadnika Reda „Ordre Illustre des Chevaliers de Meduse”. Red je 14. novembra 2002. osnovao Veliki Majstor Alojzius Papert, kada je brod bio na ostrvu Mararita, u Venecueli. Red ima dugu istoriju. 1690. godine osnovao ga je Monsinjor de Vibraja, markiz i prvi oficir Francuske Kraljevske mornarice. Francuska buržoaska revolucija dovela je do nestanka Reda. Zatim je 1951. Baron Anri Rasku de Laval, uz pomoć prijatelja, na osnovu zakona od 1. jula 1901. osnovao udruženje pod nazivom „L’Ordre Illustre des Chevaliers de Meduse”. Australijanac Endrju Mek Keli i njegov dugogodišnji partner Nikolas Čepmen, iz Velike Britanije, nisu bili članovi Reda „Illustrious order of the Knhigts of Medusa”. Upoznao sam ih dok sam večerao sam u restoranu Freddy’s Deli. Po mom


249

mišljenju, bili su najprijateljskiji par na brodu. Novac su zarađivali u Italiji, gde su osnovali specijalnu školu za učenje engleskog jezika. Pre tri godine, prodali su školu jezika i kupili apartman na brodu ResidenSea. Veoma su se zabrinuli kada se prvobitna kompanija suočila sa mogućim bankrotstvom. Kada je ta opasnost izbegnuta odlukom vlasnika apartmana da otkupe brod i preuzmu menadžment nad njim, pomislili su da je vreme da se povuku kao investitori. Dobili su dobru ponudu i odlučili da prodaju brodski apartman. Izgleda da njihova odluka da napuste brod, u to vreme, nije bila dobro primljena kod nekih vlasnika apartmana, koji su ostali na brodu. Endrju i Nik pozvali su me da im se sledećeg dana pridružim na ručku u restoranu Tides, na koji su pozvali i kapetana broda, Norvežanina Daga Sadžvika. Posle ručka pozvali su me na kafu, u svom apartmanu. Endrju mi je tada objasnio: „Kada imate bogatstvo od oko 10 miliona dolara, na ovom brodu vas smatraju siromašnim. Ima onih koji poseduju dva, tri apartmana, a koji na brodu nisu proveli duže od nedelju-dve dana, iako uredno plaćaju mesečne račune za održavanje i usluge. To je njihova stvar. Oni to mogu sebi da priušte, pa zašto da ne? Ali posle dve godine, zabrinuli smo se za našu investiciju. Hteli smo promenu načina života i komšiluka. U tome nije bilo ničeg pogrešnog. Ali, kada smo prodali apartman, mnogi, koje smo smatrali prijateljima, zahladneli su odnos prema nama.”

Prema ugovoru o prodaji, Endrju i Nikolas imali su period od tri meseca da uživaju u svom bivšem domu. Za mnoge stalne stanovnike broda, to je bilo predugo. Smatrali su da Mek Keli i Čepmen treba da odu, onog dana kada su prodali apartman. Drugi australijski par, koji je posedovao apartman na brodu i koji je bio na krstarenju, bili su Bil i Imelda Roše, iz Sidneja. Bil se obogatio u građevinarstvu, a Imelda je zaradila milione prodavši kompaniju, za prodaju kozmetičkih

250


proizvoda, po ugledu na Avon. Kompaniju je prodala korporaciji „Sara Li” za prodaju najboljeg sladoleda u Australiji. Endrju Lamper živeo je na ostrvu Džersi, na Kanalskim (Normanskim) ostrvima. Milione je zaradio u poslu sa zlatom. Nekoliko puta me je uključio u razgovore o temama, koje su ga interesovale. Kako je putovao sam, očekivao sam da me pozove na ručak ili piće, ali se ta očekivanja nisu ostvarila. Jedne večeri, u restoranu Marina, bio sam gost na večeri na koju su me pozvali Džeof Tompson i Karen Planet, iz Kalifornije i Ronald i Patricija Tarner, sa Floride. Džeof i Karen uzgajali su stoku na ranču, nedaleko od San Franciska. Ronald Tarner na Floridi poseduje biznis sa turbo mašinama. Patricija je bila specijalni pomoćnik američkog predsednika Džordža Buša Starijeg. Kao osobe republikanskih političkih ubeđenja, bili su uzbuđeni zbog reizbora Dordža Buša Mlađeg. Oko 250 ljudi, 18 nacionalnosti radilo je na brodu ResidenSea. Dve nacionalnosti su dominirale. Kapetan i oficiri broda bili su Norvežani. Kelneri, sobarice i barmeni bili su mahom Filipinci. Kako je brod „World ResidenSea” „pravi dom” za one koji poseduju apartmane na njemu, norveški oficiri drže se svojih prostorija. Kapetan je često gost vlasnika brodskih apartmana, ali na brodu ne postoji tradicionalna večera sa kapetanom, koja je tradicija na turističkim kruzerima. Zapravo, društveni život gostiju i stanovnika apartmana, preko dana se odvija u baru, diskoteci, ili drugom javnom mestu. Druženja gostiju sa posadom gotovo da ne postoje. 2014. „The World” je počeo svoje putovanje u luci Funšal, na portugalskom ostrvu Madera, a završilo se u Nju Orleansu, uz usputni obilazak brojnih ostrva. U februaru, brod je bio u Tampi, na Floridi, odakle je potom otplovio do Ekvadora, pre nego što je započeo veliko krstarenje među ostrvima Pacifika. Odatle je otplovio do Novog Zelanda i Brizbejna. Odatle, veliki brod je krenuo ka Istočnoj Aziji i drugim meridijanima.


251

Treba reći da je 26. januara 2005. nedugo posle mog boravka na brodu „The World ResidenSea”, on ponovo bio u luci Viktorija, na Sejšelima. Tada sam pozvan da budem gost na brodu, gde mi je Veliki Majstor Alojzius Papert uručio rang Velikog Oficira Reda „L’Ordre Illustre des Chevaliers de Meduse Priory”. Rang je dodeljen i gospođi Keti Mejson, vlasnici ostrva Denis i izvršnom direktoru prestižne turističke kompanije „Mason’s Travel”.

20. Previše izbora može stvoriti nestabilnost 13. marta 2014. nekoliko afričkih gradonačelnika stiglo je na Sejšele, gde su učestvovali na godišnjem sastanku Izvršnog Komiteta organizacije „United cities and local governments of Africa”. Sastankom je predsedavao gradonačelnik Viktorije, gospođa Žaklina Mustaš-Bel. Iznenada je postalo jasno da, dok je većina gradonačelnika funkciju u vladama svojih gradova dobila izborima, gospođa Mustaš-Bel je poziciju gradonačelnika dobila virtuelno, odlukom predsednika države, bez ikakvog izbornog procesa. Zapravo, okićena funkcijom bez izvršne vlasti, gospođa Mustaš-Bel se, proteklih godina, na opšte zadovoljstvo, i uz veliki osmeh, odrekla ceremonijalne uloge. To je pokrenulo raspravu o tome da li grad Viktorija treba da ima gradonačelnika, kojeg će birati na izborima i da li na Sejšelima treba menjati koncept lokalne vlasti. Nažalost, posle više od 15 godina jednopartijske diktature u zemlji, sadašnja generacija Sejšelaca malo zna o istoriji i iskustvima lokalne vlasti u zemlji. Lokalna vlast je prvi put uvedena na Sejšelima krajem 40-ih godina prošlog veka, dok su još bili kolonija. To se dogodilo 1948-49. u vreme vladavine Sera Selvina Klarka, po kome tržnica u Viktoriji još nosi ime. Ser Selvin je formirao Savet u Viktorija disktriktu (V.D.C), kao izborno telo u okviru šire centralne vlasti, koja se sastojala od izabranih legislatura (zakonodavnih tela) i imenovanih Izvršnih Saveta (telo

252


koje je u to vreme delovalo kao Kabinet). Sećam se tih dana, jer sam kao mladić, glasao za svog oca Ričarda Menčama, da bude izabran u V.D.C. kao predstavnik oblasti Centralne Viktorije. Bilo je još nekoliko oblasti u okviru distrikta V.D.C.; Mont Fleuri, St. Louis, Belonie, Mont Buxton, an English river i Pointe Conan. Moj otac je izabran za predstavnika oblasti Centralne Viktorije, postavši potpredsednik V.D.C.-a, što bi danas bila pozicija zamenika gradonačelnika Viktorije. U nedostatku aktivnih političkih partija u to vreme, distrikt V.D.C. je funkcionisao prilično dobro, brinući o poslovima grada i naplaćujući poreze, kako bi grad funkcionisao i bio čist. U to vreme, izbori za V.D.C. ličili su, više-manje, na mali karneval, na kome su kandidati šetali ulicama svoje oblasti u društvu simpatizera, zvoneći i pozivajući narod da glasa za njih. Na kraju, s obzirom na to da je oblast bila mala, svi birači su lično poznavali kandidate i znali su za koga glasaju. To se promenilo pojavom aktivnih političkih partija, i dolaskom novih „političara” na scenu. Posle uvođenja sistema „jedan čovek, jedan glas” za izbor nacionalnog parlamenta, Sejšeli su se podelili na različite delove – Viktoriju, Severni Mahe, Beau Vallon i Bel Ombre, Istočni Mahe, Južni Mahe, Zapadni Mahe, Grand Anse Praslin, Baie St. Anne Praslin i La Diž. Kada sam izabran za člana parlamenta Viktorije, u čijoj su jurisdikciji bila i ostrva na spoljnom obodu arhipelaga, moja nadležnost pokrivala je disktrikt V.D.C. i ta ostrva. Tako sam se našao u poziciji predsednika V.D.C.-a, koga su birali stanovnici oblasti St. Louis. U atmosferi zbunjenosti oko toga ko je čiji predstavnik, rastuće uloge političkih partija, distrikt V.D.C. postajao je sve više nefunkcionalan, dok je parlament prisvojio preveliku ulogu. O toj situaciji nikada se nisu povele ozbiljne rasprave između lidera dve vodeće partije, koje su se više bavile „svojim ratom” oko pitanja nezavisnosti. Pitanje distrikta V.D.C. konačno je ostavljeno po strani kada je na vlast došao Rene, državnim udarom 1977. nakon čega je uspostavljena diktatura jednopartijske države.


253

Po donošenju ustava Treće Republike, tri osobe su bile nominovane za ulogu gradonačelnika Viktorije. Prva je bila gospođa Florens Benstrong, nekada vrlo snažna aktivistkinja SPPF partije, koja je postala majka nekoliko izuzetno obrazovane dece. Među njima je Majkl Benstrong, izvršni direktor Komercijalne banke Sejšela, zatim Siril Benstrong, pilot veteran u kompaniji Air Seychelles, zatim Mark Benstrong, glavni revizor i Egbert Benstrong, izvršni direktor u Ministarstvu obrazovanja. Sprijateljio sam se sa Florens kada je sa mojom suprugom Kejt i sa mnom bila na putovanju u Kinu, koje je organizovala „Chinese friendship Association”. Posle penzionisanja gospođe Benstrong, druga aktivistkinja gospođa Marija-Antoaneta Aleksis imenovana je na tu funkciju. Ta dama je pokazala malu sposobnost za obavljanje tog posla, jer gotovo da nije bilo značajnijih aktivnosti njenog kabineta. To nije bio slučaj i sa politički neopredeljenom gospođom Žaklin Mustaš Bel, koju je pre tri godine na tu funkciju postavio predsednik Džejms Mičel, u želji da se postigne veća transparentnost i demokratičnost vlasti. To pitanje se ponovo postavlja, kako se bliži vreme da Viktorija ima novog gradonačelnika. U idealnom svetu, u kome je demokratija zrela, sigurno bih prihvatio gradonačelnika, koga su izabrali stanovnici Viktorije. Ali u današnjim uslovima, čvrsto sam uveren da bi promena koncepta izbora lokalnih vlasti na Sejšelima, donela lek, koji bi bio gori od bolesti. Sadašnji izbori za nacionalni parlament, naredni izbori za distrikt V.D.C. i sporednim izborima, za popunu nastalog vakuuma do opštih izbora, koji se održavaju sledećeg meseca – sve to stvoriće stalnu „izbornu groznicu” u zemlji, što će nauditi njenoj stabilnosti. Populacija Sejšela manja je od 100.000. To je manje od većine velikih gradova u svetu, zbog čega se gradska i državna vlast lako objedinjuju u jedan sistem vlasti. Namera da se preslika model vladavine zemalja sa višemilionskim stanovništvom, kao što je Kenija sa svojih 43 miliona stanovnika, od kojih 3 miliona žive u Najrobiju, izgleda besmisleno.

254


Ali, ne mislim da bi predsednik svojevoljno trebalo da postavlja našeg gadonačelnika. Osoba koja treba da vodi taj kabinet, mora da bude uvaženi član zajednice, koji uživa široku podršku građana, i koji je sposoban za taj posao. Nažalost, kada su imenovanja gradonačelnika stvar partijskih politika, tada često na mestu gradonačelnika imamo osobu koja je tu zbog odanosti partiji, a ne zbog sposobnosti da taj posao obavlja.

21. Nijedna puška ne može da ubije glas pesnika istine i pomirenja 25. maja 2001. bio sam u Njujorku, gde sam bio pozvan da se obratim na otvaranju banketa međunarodnog Simpozijuma, čija je tema bila „Služeći naciji, služimo svetu”. Simpozijum je organizovala „Interreligious and International federation for world peace”, u hotelu Hilton, u Njujorku. Više od 350 lidera, iz više od 180 zemalja, bilo je na ceremoniji otvaranja, na kojoj sam ja bio Ambasador mira. U obraćanju koje sledi, koristio sam i poeziju, da bih iskazao osećanja, koja se teško iskazuju uobičajenom retorikom ili logikom: „Gospodine Predsedavajući, Vaše ekselencije, dame i Gospodo, U ovom svetu brzih promena, konflikata i neizvesne budućnosti, u svetu koji postaje globalno selo, u kome ljudi brzo planu, u svetu podeljenom između onih koji imaju previše i onih koji imaju premalo – u tom svetu leži, Gospodine Predsedavajući, budućnost čovečanstva. Ako mi, koji smo označeni kao lideri, ne uspemo da ostvarimo mir u svetu i ne iskoristimo dobru volju. Gde će biti budućnost čovečanstva, ako istina koju govorimo i za kojom tragamo, ne može da bude potpuna, jer smo postali pohlepni, uplašeni i manipulativni? Svaki dan televizijska mreža CNN donosi nam u domove slike sukoba u svetu, strahote rata i uništavanja, zajedno sa proaktivnom propagandom mržnje i podela. Svakodnevno gledamo i slušamo ljude, koji imaju potencijal da promovišu globalni


255

patriotizam, suprotstavljajući se plitkim egoističnim nacionalizmima. Gospodine Predsedavajući, rođen sam u maloj ostrvskoj zemlji, u divljini nepreglednog okeana, u vreme kada je Drugi svetski rat bio u punom zamahu. Bilo je to 1939. Danas, više od 60 godina kasnije, horor tog rata je još u sećanjima i često je tema filmova. Pitam se da li je Holivud zaslužan za trenutnu komercijalizaciju i da li je u potrazi za boljim svetom. Gospodine Predsedavajući, ovog vikenda veliki narod Sjedinjenih Američkih Država slaviće Dan sećanja, u čast hiljada svojih sinova i kćeri, koji su pali u svetskim ratovima u kojima je Amerika učestvovala. Milioni širom zemlje će takođe, zabave radi, gledati dramsku verziju nedavno snimljenog filma „Perl Harbur”. Ipak, koliko Amerikanaca će čuti ili čitati o našem današnjem skupu u Njujorku, na kome raspravljamo o miru u svetu, kako u budućnosti ne bi bilo novog Perl Harbura, niti nove Hirošime? Godinama posle 1939. rat je dominirao na naslovnim stranama u svetu. Dogodio se i Korejski rat i rat u Vijetnamu, rat za Suecki kanal i rat za Severnu Irsku, rat u Kongu i rat u Biafri, Foklandski rat i rat u Timoru, rat u Bosni i na Kosovu, rat u Avganistanu, i u Kašmiru, zalivski rat. Danas, slušamo o bombama u Šri Lanki, Makedoniji, sve većem konfliktu između Izraela i Palestinaca. Gospodine Predsedavajući, rođen sam kao optimista i ne bih voleo da umrem kao očajni pesimista. Zato veliku utehu nalazim u svom prisustvu ovde večeras, gde učestvujem sa kolegama koji, uprkos frustracijama, ostaju privrženi postizanju mira i nastavku dijaloga, u potrazi za boljim i pravednijim svetom. Zahvaljujem organizatorima što su me pozvali da budem ovde večeras. Gospodine Predsedavajući, mašine su stvorene da bi bile u službi ljudi. Današnji ljudi postali su robovi mašina. Još tužnije je to da su mnogi od nas postali kao mašine, glupo programirani da pokažu malo osećanja i emocija drugima. Ipak, nijedna puška ne može da uništi glas pesnika istine i pomirenja, dok poziva na mir i pomirenje. U tom duhu želim sa Vama da sa Vama podelim ovih nekoliko redova, koje sam napisao pre

256


nekoliko meseci, nakon dubokog razmišljanja o stanju u kojem se svet danas nalazi. „Come fly with me I discovered the fruits of my inspiration In the garden of the moon Where blue is blue Red is red And the flowers which frow Forever live and never die. Is this the noble garden of eternity Staring at me in the face? I see brigthness, I see light In the moon of my world The world of my moon Within the constellation of my wandering mind I see the global village I left behind Ceaselessly battling To control the inventions Of its greedy imagination Ushering in a new world order When „leisez faire and laissez vivre” Gives way to „Let them starve and let them die” In the market plae of the mighty dillar Where the message that God is great And the father of all Has given way to the motto That might is right. So my dear friends Come flay with me To the garden of my moon The moon of my world Where right is might And greed and fear Are forever left behind.

Ove reči možda neće dosegnuti visine i jačinu moćnih stihova Ralfa Voldoa Emersona (1830–1882) koje je pročitao


257

u svom čuvenom govoru o tome šta stub jedne nacije čini visokim, a njene temelje jakim – ali su napisani i pročitani sa emocijom.

22. Večita moć knjiga i časopisa: pogled iz ugla moje unuke iz Amerike Moja 18-ogodišja unuka Loren Ketlin Kuper, rođena je u Tenesiju 1995. Majka joj je moja ćerka Karolina Menčam. Njeno odrastanje bilo je interesantno. Posle razvoda njenih roditelja 1997. njene prve godine života provela je putujući sa svojom majkom po južnoj i centralnoj Floridi, razvijajući ljubav prema plažama, muzici, koja se čuje iz njihove Honde akkord i brojnim ljudima, koji su uvećavali njihovu dobrotu. Ko bi rekao da će takav način života stvoriti osnovu za uspeh na fakultetu? Istovremeno, otvoreno sam govorio da u Sjedinjenim Američkim Državama nije sve loše i pogrešno. Tokom povremenih poseta Karolini i unuci u Sanfordu, na Floridi, uočio sam da se u Loreni razvija nezasita želja za čitanjem. Zapravo, kada sam je odveo u tržni centar, prvo je htela da odemo u knjižaru. Rekao sam joj da sam spreman da na nju potrošim 300 dolara. Izabrala je knjige čija je vrednost premašila tu svotu. Bio sam toliko impresioniran njome, da sam njenoj majci rekao da uvek može da računa na moju podršku Loreninom odlasku na studije. Pre dve godine, kada je skoro završila školu u Sanfordu, počeo sam da razmišljam o njenom odlasku na koledž. Školarine na fakultetima u SAD mogu da budu ogromne, a kupovina i plaćanje američkih dolara sejšelskim rupijima, moglo je da bude skuplje od onoga što sam mogao da joj priuštim. Dok sam razmišljao o tome kako da ispunim obećanje dato Karolini, dobio sam elektronsku poštu od nje da je Lorena diplomirala sa prosekom 4,3 i da je u proleće 2013. dobila diplomu od „International Baccalaureate program” u Seminol High School. Bio sam presrećan. Zatim je stigla i druga dobra

258


vest da je Lorena ušla među one koji su upisali Rolling koledž, koji ima reputaciju jednog od najboljih u regionu. Osim toga, Lorena je kao nagradu dobila školarinu, uz koju su išle i novčane nagrade za dostignuća tokom školovanja. Počevši da studira komunikacije i društvene odnose, prihvaćena je u 3/2 MBA program. Sve te dobre vesti značile su da je Loreni bila potrebna tek neznatna finansijska pomoć dede sa „kokosovih ostrva”. Na njenoj prvoj godini studija, učestvovala je u radu školskog časopisa The Independent, u nadi da će jednog dana koristiti medije i marketing da bi promovisala društvene promene u cilju ujedinjenja. Bio sam dirnut kada sam dobio kopiju njene priče, koju ne napisala za časopis, u uverenju da će novine i knjige uvek imati svoju publiku. Bio sam zadivljen pisanjem te 18-ogodišnjakinje, da sam sa ponosom hteo to da podelim sa javnošću. To me podseća na reči Martina Babera: „Postoje ljudi sa duhom i ljudi sa strašću. I jedni i drugi su manje bitni od onoga što bi neko mogao da misli o njima. Ređi su oni sa duhom i strašću. A najređi su oni sa strasnim duhom.”

Evo, dakle, Loreninog eseja: „Čestitam! Naređujem tebi i sebi, da budemo umereni. Pogledaj se: čitaš novine! Papirno izdanje, sačinjeno od olova i ideja, većih od nas zajedno, izdanje čije dimenzije brišu prastari alfabet i tvoj istraživački pogled. Nadam se da to ne smatraš neiskrenim, jer sam najiskrenija kada pišem u ovoj formi. Sačuvaj, možda, ovaj primerak. Želim da ti čestitam i zahvalim što se prema ovom papirnom mediju, ponašaš kao savremeni patriota, ratni veteran i kao malobrojni intelektualci, u eri koja prevazilazi njihov maksimum. Kao što smo nekada to iskusili sa vinilskim pločama, korsetima i tangama, neke stvari ne mogu dugo da budu mejnstrim. Sasvim sigurno, pred nama su nove inovacije: CD-ovi, želja da dišemo, sunce Kaprija, ali u našim nostalgičnim srcima još ima mesta za sve starine. Kada otvorimo knjigu istorije, nemamo gde da se okrenemo. Pre nego što je Džon Gutenberg doneo koncept štampanja u Nemačku 1439. imali smo


259

tri stvari: ideje, mastilo i papir. Kako je značaj ova poslednja dva, vremenom bledeo, ostali smo zaljubljeni u njihovu magiju. To je sjajno! Kada sam pošla u prvi razred, radovala sam se svojoj novoj nastavnici gospođi Džojner, koja je ličila na visoku gospođu Batervort. Imala sam šest godina i život je bio predamnom, ali sam već tada znala da neće biti dobar ako ne budem naučila da čitam. „Ne brini”, tešila me je „,popravićemo to”. I znate šta? Nije popravila! Odrastala sam u domu sa jednim roditeljem, koji je obavljao dužnosti oba roditelja. Moja mama imala je mnogo posla. Ponekad bi smršala zbog tolikih obaveza. Kao klinka, bila sam zaboravna, jer je na televiziji bio dečji program Nikelodeon, a ja sam morala da jedem spanać. Ali putovanje do pismenosti je ono, koje iz nekih razloga ostavi traga, ostavljajući duboke promene u mom detinjstvu. 2002. nekoliko nedelja bila sam u školi, a svako popodne provodila sam sa mamom, sa novom knjigom u ruci, učeći slova. Ona bi mi pokazivala slike i priče smešnih prasića, koji su živeli u kući od cigala. Često sam ležala u svojoj fotelji Mala Sirena, dok se ne bih izgubila među rečima. Jednog dana, sama sam glasno sricala priču o pačetu, sa problemom identiteta. Sećam se da sam iznenada pogledala gore i videla mamu, začuđenu i još uvek umotanu u peškir, kako silazi niz stepenice da se uveri u ono što je čula. Tada su nam se pogledi ukrstili i u tom trenutku smo podelile osećaj ponosa, sreće, iznenađenja, jer sam tek tada shvatila šta sam uradila. I tako je počeo da se razvija moj nezasit apetit za pisanom rečju, opsesija za svetovima van onog koji fizički mogu da dosegnem, ali koje uvek mogu da prizovem u dubinama svojih misli. Živela bih na mukama i večitoj sreći besmrtnih junaka knjiga, koje su mi mnogo otkrivale. Knjige su zaslužne za neke najdublje filozofije mog srca. Novine su skup članaka, delova mnogostranih i različitih materijala. Raznolikost u publikovanju ideja, pisanih ili slikovitih, zaokupljala je pažnju u prvom američkom književnom časopisu iz 1815. North American Review. Novine se ponašaju kao spontana umetnička forma, koja predstavlja književost,

260


oslanjajući se na brak pop kulture i advertajzinga modernog dizajna. Novine, kao i knjige, predstavljaju ideje, sa kinetičkom osetljivošću na štamparsku boju. Možete opipati i osetiti to. Možete listati stranice unazad i reći „vidi šta sam propustio da pročitam” ili „vidi šta sam upravo pročitao”. Dobra knjiga ili štampana novina je kao slika, koju želite da pokažete, kao album sa slikama sa putovanja. Kao što je to Edmund Vilson rekao „ne postoje dve osobe koje su pročitale istu knjigu”. Članak u časopisu Time, autor Eni Marfi Pol je detaljno objasnio psihološke benefite čitanja, kada čitalac zapada u neku vrstu hipnoze. Kada čitamo nešto interesantno, usporimo i svoje misli usmerimo ka priči koju čitamo, ostvarajući vezu sa autorom dela, kao neku vrstu ljubavne priče. Da, lakoća i ekološka svest onih koji čitaju sa interneta, menjaju pravila igre. Manje gužve sa papirima, više opcija, to izgleda kao dobitna kombinacija. Ali da li se takvi čitači sećaju kada su mogli da skrenu pogled sa štiva ili odlože knjigu? Da li ste ikada mogli da takvo štivo jednostavno odložite iz ruke? Izveštaji pokazuju da su mnogi, posle izvesnog vremena, odustali od čitanja sa interneta, zbog taktičke inferiornosti prema onome što čitaju. Da li želimo da naša deca rastu uz elektronske panele i da svoje prvo iskustvo sa herojima iz priča, podele sa linkovima na kojima su iskačući linkovi i društvene mreže? Ne možemo da lažiramo duhovno iskustvo koje imamo dok čitamo. Ima nečeg nezamenljivog u štampanom tekstu, zbog čega novine nikada neće nestati. Uništenje Bagdadske biblioteke, skrivanje studenata tokom kineske dinastije Kvin, gubitak kodeksa Asteka, paljenje knjiga od strane nacista: iskusili smo mnoga kulturna uništenja, ali je pisanje preživelo. U filmu Farenhajt 451 videli smo kako izgleda svet bez knjiga. Kao da to nije dovoljno? 28 od 1000 odraslih osoba je u anketi Huffingotn Posta izjavilo da u protekloj godini nisu pročitali ni jednu knjigu, ali da su čitali magazine Conde Nast, GQ, Wired, Vogue i druge. Postoji neobična veza među čitačima. Jedni imaju to osobeno zadovoljstvo koje im pružaju snovi i mašta, dok drugi, zatrpani elektronskim medijima, to doživljavaju kao opšte mesto. Čini mi se da će pisani mediji i knjige uvek imati svoju publiku, jer je tu reč o performansu. To je dramska umetnost i


261

iskustvo, koje se ne može zameniti ničim drugim. Knjiga je sinonim za kulturu osećanja i romantiku. Neumoljivo smo protiv sadašnje tehnološke žurbe, ali ne sudite nam na osnovu naših korica.”

23. Krunisanje mis Sejšela Dok sam bio premijer Sejšela, pokrenuo sam izbor za Mis Sejšela. Pobednice tog takmičenja učestvuju na svetskom izboru za najlepšu devojku, na koji su Sejšeli pozvani svake godine. Izbor najlepše devojke u zemlji, Sejšelcima uvek donese mnogo uzbuđenja i radosti. Ali, takmičenje u lepoti nije bilo u skladu sa vrednostima socijalista, koje su u zemlji uvedene po uvođenju jednopartijske države i diktature. U to vreme, izbor za najlepšu devojku bio je zabranjen, jer je tadašnji predsednik Rene to smatrao kapitalističkom dekadencijom, iako je privatno uživao u društvu lepih ljudi, uprkos njihovim kapitalističkim predispozicijama. Po povratku višepartijskog sistema u zemlju, izbor za Mis Sejšela ponovo je uveden, pod nazivom „Mis Sejšela... drugi svet”. Poslednjih nekoliko godina taj događaj postao je deo programa i ponude Turističke organizacije Sejšela (STB). Evo kako taj izbor vidi izvršni direktor STB-a: „Mis Sejšela... drugi svet” je takmičenje u lepoti, čiji koncept i značaj su ga, od pukog izbora za najlepšu devojku, pretvorili u važan događaj. Izbor omogućava velikom broju devojaka da nauče više o lepom ponašanju, svojoj zemlji i razumeju da je lepota najbolja, kada ima smisla. Na takvoj osnovi, nova Mis Sejšela učestvuje na izboru za Mis sveta 2014. u Velikoj Britaniji, posle čega će titulu nacionalne kraljice lepote nositi godinu dana, sa svim odgovornostima koje idu uz tu krunu.”

Dobio sam poziv da budem član žirija za izbor Mis Sejšela 2014. koji će se održati u novootvorenom hotelu Savoj (u vlasništvu ruskih investitora), na prelepoj čuvenoj Beau Vallon plaži. Na sastanku pre takmičenja, organizatori su predložili da budem predsednik žirija, s obzirom na to da

262


sam ranijih godina bio uključen u nekoliko izbora za najlepšu devojku. 1976. bio sam u žiriju za izbor Mis sveta, koji se održavao u prestižnom Rojal Albert Holu, u Londonu. Bio sam i u žiriju na izboru za Mis Jugoslavije, u Beogradu, pre nego štoje došlo do raspada te, nekada multi-kulturalne države. Takođe, bio sam ponovo u žiriju za izbor Mis sveta, posle mog povratka na Sejšele. Na tom takmičenju, bilo je još šest članova žirija: Kristof G. Ganster, Austrijanac, generalni direktor hotela Raffles Praslin, sa pet zvezdica; zatim, dr Erna Atanansius, bivša ministarka zdravlja Sejšela, koja je sada amabasador za pitanja žena i dece; Marko Fransis, predsednik Privredne komore Sejšela, kome je taj posao doneo veliki ugled u zemlji; Lin Rangasami, Mis Sejšela 1976. (godina sticanja naše nezavisnosti), koja je danas izvršni direktor Novobanke Sejšeli; Karel Losenicki, rođen u Čehoslovačkoj, studirao fotografiju u Milanu, u Italiji; i Branka Arapović, direktor Spa centra u hotelu Savoj Resort & Spa. Još ima mnogo lepih devojaka, koje ne žele da se pojave u javnosti i takmiče za titulu najlepše. Takav stav je uglavnom rezultat vrednosti, koje su na Sejšelima vladale u vreme Druge Republike. Kada se članovi žirija pre takmičenja sastanu u hotelu Hilton, među brojnim kandidatkinjama, za takmičenje će biti izabrano 12 lepih i zanimljivih devojaka. Takmičenje je privuklo i veliki broj sponzora, od kompanije Air Seychelles, hotela Four Seasons Resort, Le Meridien Fisherman’s Cove, hotela Archipel, Cable & Wirless, Alliance Francaise i Island Conservation Society. Oko 450 ljudi kupilo je kartu, čija je cena 100 dolara, za takmičenje, koja uključuje ručak i ekskluzivna alkoholna pića. S obzirom na to da je to bio prvi prijem u hotelu Savoj, izgleda da je marketing bio veći prioritet za organizatore, od profita. Bilo mi je teško da se sa bogatog menija odlučim za jedan zalogaj, pa sam za predjelo uzeo nekoliko komada kraljevske krabe sa Aljaske. Iz bogate buffet ponude, izabrao sam nekoliko specijaliteta. Ceo događaj organizovan je kod velikog bazena hotela Savoj, gde su takmičarke prvo prošetale u dnevnoj odevnoj


263

kombinaciji, pa zatim u kupaćim kostimima i konačno u večernjim haljinama. Nekoliko finalistkinja je odgovaralo na pitanja članova žirija. U delu takmičenja kada su kandidatkinje nosile dnevnu odevnu kombinaciju, sudije su ocenjivale sledeće faktore – samopouzdanje na pisti, osmeh i držanje, elegancija i lepota, pojava. Za deo takmičenja u kupaćim kostimima, ocenjivao se oblik tela i lepota lica. Elegancija i lepota bili su dominantni kriterijumi za takmičenje u večernjim haljinama, a poeni su dodeljeni i za umeće slaganja modnih detalja sa haljinom. Trka za najlepšu devojku Sejšela bila je tesna. Većina od 12 kadidatkinja bila je uverena da te večeri može da ponese krunu „Mis Sejšela...drugi svet” za 2014. U konačnom ocenjivanju, sudije su uzimale u obzir i glas javnosti, koja je preko SMS poruka, glasala koja će takmičarka dobiti titulu ambasadora turizma i dve pratilje, čije će učestvovati na događajima u zemlji. Na radost nekih i tugu drugih, 22-ogodišnja Marvel Gadli, sa ostrva Praslin i 19-ogodišnja Liza Rouz, takođe sa Praslina, krunisane su kao prva i druga pratilja. A ko je postao Mis Sejšela 2014? Bila je to devojka, koja je već imala titulu Mis fotogeničnosti, 22-ogodišnja Kamila Estiko, koja tek što se vratila iz SAD. Njen otac Gzavije Estiko je njenu majku sreo i oženio tokom svojih studija na Kubi. Kamila ima dvostruko državljanstvo, sejšelsko i američko. Školovala se uglavnom na Floridi i u Njujorku. Tečno govori engleski i španski. Kada je dobila krunu najlepše devojke Sejšela za 2014. rekla je da će se zalagati za zdraviji način života, za koji veruje da je ključan za lepotu. Njen izbor sasvim sigurno se poklopio sa mišljenjem većine, jer je dobila veliki aplauz. Takmičenje za Mis Sejšela ističe međurasnu mešavinu u našem narodu – kao uzorak budućeg sveta.

264


24. Sejšeli: kolevka utehe za političke prognanike U prestižnoj oblasti La Misere, na Maheu, nedaleko od mesta na kome je šeik UAE Kalifa sagradio palatu, danas je moderna vila u kojoj živi Saher el Materi, sa svojom lepom ženom Nesrin, najmlađom ćerkom bivšeg predsednika Tunisa Zin el Abidin Ben Alija (koji živi u egzilu u Saudijskoj Arabiji) i sa svoje dve prelepe ćerke. Saher el Materi, rođen 2. decembra 1981. u Tunisu, pojavio se u ovom delu sveta, upražnjavajući svoje omiljene hobije, lov na patke i sakupljanje meda na njegovom imanju. Ipak, jedna birga ne da mu mira. Nema validni pasoš. Sejšeli su mu dali privremeni boravak, kao političkoj izbeglici. Ali njegova prijava za državljanstvo je odbijena. Pre revolucije u Tunisu, Saher el Materi bio je vlasnik kompanije „Princess el Materi Holdings”, radio je u nekoliko privrednih sektora; medijima, bankarstvu i finansijskim uslugama, poslovanju sa kruzerima, nekretninama i poljoprivredi. Sada je taj biznismen u nemogućnosti da putuje. Imajući i sam iskustvo života u egzilu i posedovanja dokumenata koja ti omogućavaju samo ograničena putovanja, osetio sam simpatije prema gospodinu El Materi i odlučio da mu pomognem, tako što ću u lokalnoj štampi pokrenuti debatu o toj temi. Ovo je pismo, koje je 31. marta 2013. objavljeno u Nation-u na tu temu. „Draga gospodo, Pišem vam povodom nedavnih članaka u Nation-u i drugim novinama na Sejšelima, o aplikaciji gospodina Sahera el Materija, zeta bivšeg predsednika Tunisa, Zin Abidin Ben Alija, koji je zatražio politički azil na Sejšelima. Uveren sam da bi vašim čitaocima moglo biti interesantno moje pismo, s obzirom na to da sam bio prvi predsednik nezavisne države Sejšeli, koji je dobio politički azil u Velikoj Britaniji, posle neustavnog državnog udara 1977.


265

Delim stav našeg šefa diplomatije Žan-Pol Adama da je, možda, najvažnije pitanje da li će ta aplikacija biti razmatrana prema važećoj proceduri, ako se vratio u Tunis? Bez sumnje, u podeljenom Tunisu i danas je loša politička situacija. Sećam se da su na moj račun organizatori državnog udara uputili brojne optužbe. Četrdeset godina kasnije, istorija govori sama za sebe, a o opravdanosti tih optužbi naši građani mogu da sude na osnovu realnosti, koja je usledila posle puča u zemlji. Sa stanovišta ljudskih prava, mora se istaći da smrtna kazna još postoji u Tunisu, a da je na Sejšelima ona ukinuta pre mnogo godina. Organizacije za zaštitu ljudskih prava nedavno su optužile vlasti u Tunisu za torturu uhapšenih, uključujući i prijatelje i rođake gospodina el Materija. Razmatrajući položaj suverene Republike Sejšeli po ovom pitanju, naša vlada ne bi trebalo da previdi našu dobro poznatu reputaciju „kolevke utehe za one političke prognanike”. Sa etiketom lidera terorista, kiparski nadbiskup Makarios je britanskim ratnim brodom, stigao u egzil, na naša ostrva. Taj egzil mu je prekinut pozivom da dođe u London, gde je sporazumom odlučeno da se Makarijus više ne oslovljava sa harizmatični „terorista”, već kao „NJ. E. prvi predsednik Republike Kipar.” Poglavica Prempeh od Gane, koji je, zbog „izdaje” silom deportovan iz domovine, proveo je osam godina na Sejšelima. Pre povratka kući, u Ašanti, naučio je tečno kreolski jezik. Imali smo i sultana iz Malezije i bivšeg premijera Egipta. Obojica su se upisala u to živopisno poglavlje naše istorije. Samo nekoliko godina pre naše nezavisnosti, drugi britanski vojni brod iskrcao je gospodina Afifa Didija sa Maldiva, koji se lako uklopio u naše društvo. Kao nepoželjan kod svoje kuće, Afif Didi je na Sejšele doveo porodicu, koja je zemlji dala državnog sekretara u Ministarstvu finansija, izvršnog direktora u Javnom servisu Sejšela (SBC), poznatog doktora i šefa Kabineta. Ko zna šta bi neke nove generacije porodice gospodina el Materija mogle dati našem društvu, osim sadašnjih vesti na naslovni stranama sejšelskih novina? Iskreno Vaš, Džejms Menčam

266


Aplikacija za državljanstvo, koju je podneo el Mater, još se razmatra, ali je dozvola za njegov privremeni boravak obnovljena. Nedavni događaji u Tunisu idu mu na ruku, jer zemlja teži većoj demokratičnosti. U nedavnom saopštenju parlamenta u Tunisu, tunižanski ministar pravosuđa Nadir Ben Amu govorio je o potrebi da se građani informišu i edukuju o konceptu odvojenosti vlasti i pravosuđa. Ministar je pre toga istakao da će sa postojećim zakonima i pravnim sistemom, biti teško izvesti el Materija pred sud. Verujem da će se el Materi, na Sejšelima, vladati dobro i da će se rukovoditi duhom „poštenog građanina”, sa željom da pomogne razvoj našeg društva i da je samo pitanje vremena, kada će mu naše vlasti odobriti legalan status građanina Sejšela.

25. Randevu sa Izraelom Pre otprilike 10 godina, bio sam u delegaciji koja je predstavljala fondaciju „Universal Peace Federation” u Jerusalimu, gde su nam domaćini bila trojica rabina i jedan palestinski imam. Učestvovali smo u skupu, koji je trebalo da otkloni verske rezlike i pomogne njihove napore za postizanje mira. Tokom te misije, molili smo se za mir u svetu, u svim znamenitim hramovima, koja Jerusalim čine verskom prestonicom sveta: u Crkvi Svetog groba, mestu na kome je Isus Hrist, prema predanju, razapet; zatim u džamiji Al Aksa i na Zidu plača, simbolu jevrejske vere. Ali naša impresivna poseta Jerusalimu, nije nam otkrila kakav je Izrael danas, sa svojim kontroverzama, tvrdnjama ali i osporavanjima koja se tiču nadležnosti, koje Izrael ima nad teritorijama koje kontroliše. Smatrajući sebe građaninom sveta, svesnog pozicije Izraela u bliskoistočnoj politici, neko vreme sam tragao za mogućnošću da spoznam Izrael danas, da sam upoznam tu zemlju u njenom okruženju, bremenitom nepoznanicama. Zbog toga mi je bilo drago kada me je konzul Sejšela u Tel Avivu, gospodin Ari Goldstajn obavestio da će


267

organizovati sastanak sa NJ. E. Zalmanom Šovalom, bivšim izraelskim ambasadorom u SAD od 1970–1973. i 1998–2000. koji je danas ne samo istaknuti biznismen, već je i specijalni savetnik premijera Benjamina Netanjahua. Ambasador Šoval nije bio neko ko bi mi posvetio dva sata svog dragocenog vremena, bez prethodne provere moje podobnosti. Tek što sam počeo da govorim o svom razočarenju američkom politikom, u kojoj vlada „zakon jačeg”, ambasador Šoval mi je vrlo diplomatski ukazao na to da, iako ćemo se složiti da nam se stavovi o mnogim pitanjima podudaraju, isto tako moraćemo se složiti da se u nekim pitanjima ne slažemo. Složio sam se s njim. Moje poznavanje istorijskih događaja, koji su oblikovali istoriju modernog Izraela, od donošenja Balforove deklaracije 1916. kojom je osnovana država Izrael – je nepotpuno, da bi mi dozvolilo da kategorički govorim o nekim stvarima, koje su uzrokovale podele, nepoverenje i nerazumevanje, koje postoji između jevreja u Izraelu i arapa sa palestinskih teritorija i okolnih država. Nisam želeo da dodajem so na stare rane i govorim kao sudija o složenim stvarima, koje donose podele, ali o nekim zapažanjima se može raspravljati, uz dobru volju da u regionu prevlada mir. Nije teško zaljubiti se u geografiju ovog regiona, u kome su i Izrael i Palestina. O istoriji ovog regiona napisano je više istorijskih knjiga, nego što bi to bilo moguće pročitati za jedan ljudski vek. Moj stav kao samo-proklamovanog državnika je da se svim silama zalažem za mir i slogu u svetu i da se istim naporima protivim podelama u svetu. One su suprotne mojim ubeđenjima da u ratu više nema pobednika i da rat ne vodi trajnom pomirenju. Sadašnji sukob islamskih Šiita i Sunita, duboko me onespokojava i žalosti, jer je cena tog sukoba visoka. Taj sukob ljude ispunjava mržnjom i gorčinom, ljude koji bi trebalo da dele istu sudbinu. Nalik tome, dok jevreji ujedinjuju front protiv svakog pokušaja da se šire predrasude o njihovom postojanju,

268


izgleda da unutar jevrejske zajednice ima različitih mišljenja o vlasti u Izraelu, njegovoj politici i savesti njegovog društva. Izraelski list Haaretz, ponosan na to što postoji od 1919. danas je vodeća novina u Izraelu. Englesko izdanje od 10. juna 2014. donelo je brojne članke o brojnim pitanjima od međunarodnog značaja, među kojima je bio i članak pod naslovom „Ne hranite silom štrajkače glađu”. U Izraelu je trenutno 189 palestinskih administrativnih zatvorenika, od kojih su neki, bez suđenja u zatvoru zadržani više od deset godina. Generalni sekretar UN Ban Kimun je, pre nekoliko dana, povodom štrajka tih pritvorenika, rekao da Izrael mora da odluči da li će da im sudi ili će ih osloboditi. Štrajk glađu administrativnih zatvorenika, trajao je više od mesec i po dana. Povremeno, u znak solidarnosti sa štrajkačima, štrajkuju i zatvorenici u drugim zatvorima. Na urednikovoj strani u listu je i članak mladog Gabrijela Vebera, diplomca međunarodnih odnosa, na Univerzitetu u Saseksu, u Velikoj Britaniji, koji radi sa mladim jevrejima u Britaniji. „Prošle nedelje studenti na Univerzitetu u Saseksu, odbili su akademski i kulturni bojkot Izraela. Za one koji ne znaju, Saseks je poznat po kampusu 14.000 levičarski i anti-izraelski orijentisanih studenata, poznatih po mirnim sedećim protestima. Kada sam to rekao starijim članovima jevrejske zajedinice u Britaniji, gde studiram, oni su skupili svoje obraze i zviždali. „Anti-semitizam tamo je veoma jak, zar ne?” „Ne, nije. Proveo sam tri sretne i bezbedne godine ovde, ali je atmosfera definitivno anti-izraelska... treba više vremena da ubedite studenta, nego da „mašete zastavom” (trivijalni izraz za podršku ili lojalnost naciji ili političkoj partiji... prim. prev.). Zastava nije zamena za razum.”

Treći i završni članak na urednikovoj strani u Haaretzu napisao je Set Lipski, pod boldovanim naslovom „Čuvajte se lomače jevrejske taštine”. „Stavite svoj šešir ili kipu. Vest u kojoj će njujorško predgrađe Bruklin, 2016. Biti mesto konvencije Demokratske partije daje uvid u ono što bi moglo da se nazove lomača jevrejske taštine.


269

Po broju jevreja koji žive u njemu, Bruklin je drugo najveće predgrađe u svetu. Možda list New York Times Bruklin naziva „najliberalnijim utvrđenjem jednog od najliberalnijih gradova u zemlji”, ali on slovi i za mesto najkonzervativnije jevrejske zajednice, posebno ako govorimo o očekivanoj kandidaturi Hilari Klinton na predstojećim predsedničkim izborima. Nije to samo zbog njenog mandata državnog sekretara, koji je bio bremenit kontroverznim interesima jevreja. Niti je to samo zbog varnica, koje se pojave kada se govori o imigrantima, za koje je Bruklin simbol kapije kroz koju se ulazi u Ameriku. Možda ćemo videti kako se Hilari pojavljuje sa svojim jevrejskim rođacima, dedom jevrejinom ili bar očuhom njene majke...”.

Nema sumnje da je političko okruženje, kojim vladaju podele između jevreja i arapa, duboko ukorenjeno i složeno, ali verujem da, uz pomoć molitvi, dobre volje, nade i svest o realnosti, mir mora da se pojavi na horizontu, ma koliko dalek bio. Uostalom, reči „šalom” i „salem” su podsetnik na to koliko je mir važan. Iskreno sam se rastužio kada je došlo vreme da moji prijatelji i ja napustimo Izrael, na međunarodnom aerodromu Ben Gurion. Otišao sam u prodavnicu suvenira i tamo se predamnom našla majca sa slikom tri borbena aviona, u plavoj boji, nad kojima je bio ispisan crveni slogan „Ameriko, ne brini, Izrael te čuva.” Zaista, komplikovan svet.

26. Poređenje sa Vaclavom Havelom U junu 2013. češki mesečni magazin Koktejl, koji se izdaje u Pragu, objavio je ekskluzivni intervju sa mnom, koji je uradio Mihael Havas, poznati češki pisac. Havas je počeo da poredi moj život sa životom češkog lidera Vaclava Havela, osnivača „Foruma 2000”. Njegovo pitanje bilo je prikladno, jer mi je omogućilo da objasnim i postavim nekoliko stvari od istorijskog značaja za politički razvoj Sejšela.

270


Pitanje 1: Kako biste uporedili svoj život sa onim koji je imao Vaclav Havel? (male zemlje sa istorijskim vezama, u sukobu sa velikim silama; Vaclavovo zarobljeništvo i vaš egzil; filozofija pomirenja umesto osvete; pisac i pesnik, itd... vaše učešće na „FORUM-u 2000”, dva puta). DžRM: Veoma sam počastvovan vašim pitanjem da uporedim svoj život, sa onim koji je imao predsednik Vaclav Havel, čiju sam političku karijeru i dostignuća, godinama sa pažnjom pratio. Bio je četiri godine stariji od mene. Kada se bolje zamislim, verujem da ima mnogo sličnosti u našoj prošlosti i karijeri. Smatrajući sebe nekakvim pesnikom, pročitao sam nekoliko dela tog velikog dramaturga, koja govore o njegovom životu u zarobljeništvu i njegovom insistiranju na pomirenju, a ne na osveti. Kao i on, i ja sam imao relativno dobru karijeru u biznisu. Kao i on, uvideo sam društvene i političke promene u svetu, koje su pozivale na dalje promene. Kasnije se svet, nažalost, podelio. Dostojno rešenje moralo je da dođe kroz aktivnu razmenu ideja, između dve strane, leve i desne, i to na civilizovan način. Naravno, predsednik Havel je predstavljao veliku naciju, koja je tokom Drugog svetskog rata i posle njega bila u fokusu sukoba evropskih ideologija. Zato ne iznenađuje da je u SAD nagrađen predsednikovom Medaljom slobode i Gandijevom mirovnom nagradom, i drugim uglednim priznanjima. Što se mene tiče, sa nešto manje pretencioznom biografijom, bio sam polaskan kada sam pre tri godine, primio nagradu „International association of jurist award” za svoj doprinos miru u svetu, u Nju Delhiju, a godinu dana kasnije mirovnu nagradu „Gusi peace price”, u Manili, na Filipinima. Možda je najveća sličnost između nas dvojice naša politička uloga u različitim okolnostima, to što smo obojica, i Vaclav Havel i ja dokazali sebe kao državnike. Zahvaljujući tome, odmakli smo se od statusa malog političara, kome je u interesu samo da ostane na vlasti i da učestvuje na sledećim izborima. Ni Havel ni ja, nismo kao državnici bili zainteresovani da zadržimo političku moć po svaku cenu. Više smo bili zainteresovani za sledeće generacije i promene u društvu, u opštem nacionalnom interesu. Proteklih godina sreo sam se sa Havelom dva puta, kada je bio domaćin Foruma 2000. u Pragu. Iako je bilo očigledno da ima zdravstvene probleme,


271

bilo je jasno svima da je bio veliki filozof i lider. Kada sam čuo da je umro, zapitao sam se „bio je to pravi humanista. Kada će doći sledeći?” Pitanje 2: Možete li da sumirate u nekoliko reči istorijske i političke promene na Sejšelima, koje su vam bile vodilje tokom bavljenja politikom? DžRM: Dok sam studirao pravo u Londonu, krajem 50-ih godina prošlog veka, britanski premijer Harold Mekmilan je tokom posete Južnoj Africi održao čuveni govor o „vetrovima promena koje dolaze”. Ukratko, Mekmilan je najavio da je Ujedinjeno Kraljevstvo spremno da razmontira britansku imperiju i da nezavisnost svim kolonijama. To je bio govor o kojem se uveliko raspravljalo u školama i na univerzitetima širom Britanije. Bio sam zabrinut zbog posledica takve politike za budućnost Sejšela, koji su geografski izolovani u beskraju Indijskog okeana, a jedina veza sa spoljnim svetom bila su im dva dolaska teretnih brodova, mesečno. Nisam bio impresioniran činjenicom da je nekoliko afričkih lidera, posle sticanja nezavisnost njihovih zemalja, uspostavilo jednopartijske države i ponašali se kao doživotni predsednici. Osim toga, u Indijskom okeanu postoji ostrvo le Reunion, koje je u poređenju sa nama, cvetalo i napredovalo, zahvaljujući Francuskoj, koja je to ostrvo smatrala delom Francuskih prekomorskih teritorija. Uzimajući u obzir i izreku „ko zna zašto je to dobro”, založio sam se za ostanak u integraciji sa Ujedinjenim Kraljevstvom. To se, naravno, nije dopalo socijalističkim zemljama i takozvanim progresivnim organizacijama, kao što je Liberation Committee Organizacije Afričke Unije. OAU odmah je počela da finansira drugu političku stranu na Sejšelima, koja se potpuno posvetila sticanju nezavisnosti ostrva. Naravno, većina građana Sejšela podržala je moju politiku i moja partija je dobila izbore, koji su održani pod kolonijalnom vlašću. U to vreme, britanska Konzervativna partija bila je na vlasti i iako su podržavali želju većine građana Sejšela, nisu uradili ništa da podrže naš odlazak. Nažalost, to nije bio slučaj kada je socijalistička partija dobila izbore. Socijalisti su tada jasno stavili do znanja se neće zalagati za dalju asocijaciju i integraciju i da je njihova politika usmerena ka potpunoj „emancipaciji” svih drugih kolonija u svetu.

272


Konačno sam morao da prihvatim realnost naše situacije i da, u obraćanju narodu Sejšela, u vreme izbora za prvu vladu nezavisne države Sejšeli, pitam „koliko puta neko može nekog da zaprosi i da ne dobije zadovoljavajući odgovor? Na kraju krajeva, taj mora da se, sa poštovanjem i ponosom, suoči sa situacijom, koliko god ona bila teška i izazovna. Na tim izborima dobio sam ubedljivu većinu da postanem prvi predsednik Republike Sejšeli, po sticanju nezavisnosti 29. juna 1976. U nameri da kao nezavisna država budemo ujedinjena nacija pozvao sam socijalistu F. A. Renea, mog političkog protivnika, da mi se pridruži u vlasti i bude premijer. Bila je to, zapravo, inicijativa tipa „Juda Iskariotski” koja je dovela do izdajničke zavere. Pitanje 3: Da li je bilo lako vratiti se na Sejšele 1992. kada ste već bili međunarodno priznati kao prvi predsednik nezavisne države Sejšeli, svrgnut pro-sovjetskim pučem 11 meseci od dolaska na funkciju? 16 godina u egzilu je dug vremenski period. DžRM: Istina je da sam svrgnut sa mesta predsednika države posle samo 11 meseci, ali pre izbora za šefa države, zemlji sam 5 godina služio kao premijer i 5 godina kao Prvi ministar, tako da sam bio državni lider punih 10 godina. U tom periodu, postigao sam mnogo, naročito onda kada sam izveo zemlju iz izolacije, pomogavši joj da dobije svoj prvi međunarodni aerodrom. Po prirodi sam uvek bio borac, pa sam, našavši se u egzilu u Londonu, posle državnog udara, ubedio sebe da mogu sebi da stvorim život i van Sejšela, koji će mi pružiti standard koji sam do tada uživao. Uključio sam se u otvaranje zajedničkih kompanija, transfer tehnologija i posao konsaltinga. Bio sam prilično uspešan u tome. Angažovala me je off-shore naftna kompanija, specijalizovana za gradnju brodova, da im pomognem u traženju klijenata. Nekoliko godina bio sam predsednik kompanije Berlin European Airways. Kada sam dobio britansko državljanstvo, predvodio sam nemačku poslovnu grupaciju, koja je planirala pokretanje avio-kompanije sa letovima za i iz Berlina. Do tada su tu mogućnost imali nemački državljani, na osnovu Mirovne konvencije, koja je podelila Berlin, posle Drugog svetskog rata. Ta pozicija omogućila mi je lepu mesečnu zaradu i zavidan bankovni račun. Dakle, moj život u egzilu nije bio tako bolan. Nedostajali


273

su mi Sejšeli, ali sam mogao da odmore provodim na Jamajci, Havajima i Fidžiju. Kada su me pozvali da se vratim u zemlju, 1992. nisam bio neko ko je ogorčen zbog teškog života u egzilu. Zapravo, posle državnog udara, poslao sam poruku gospodinu Reneu: „Alberte, možda si preuzeo Sejšele od mene, ali si meni podario ceo svet.” Zato mi nije bilo teško da prekinem život u Londonu i vratim se na Sejšele i u njihov politički život, jer sam sebe uvek smatrao „Kraljem u kraljevstvu kontroverzi.” Pitanje 4: Vaš povratak 1992. je, kao i Plišana revolucija u Čehoslovačkoj, bila rezultat kolapsa Sovjetskog Saveza 1989. Vaša verzija „plišanog” bila je da delite vlast sa Albertom Reneom, čovekom koji vas je svrgnuo marskističkim pučem, 1977. DžRM: Kada me je Albert pozvao da se vratim na Sejšele, morao sam da se suočim sa realnošću. Prvo, 25% populacije Sejšela bili su moji simpatizeri, koji su napustili Sejšele posle puča i nastanili se u Kanadi, SAD, Velikoj Britaniji, Australiji i na Novom Zelandu. Njima nije bilo dozvoljeno da se vate i glasaju na izborima u svojoj domovini. Drugo, prošlo je 16 godina od mog svrgavanja i od tada zemlja je bila pod jednopartijskom vladavinom, zbog čega je čitava jedna generacija odrasla u atmosferi manipulativne političke propagande. Oni koji su uspeli u politici, to nisu mogli da urade bez snažne podrške i saradnje sa Reneovim režimom. Zato je postojala velika mržnja i podela u tako maloj zemlji. Treće, imajući to u vidu, bio sam uveren da je najbolje da se na Sejšele vratim kao „apostol nacionalnog pomirenja”. Naravno, Rene nije imao alternativu i pozdravio je mogućnost dijaloga, jer je posle Hladnog rata rastao pritisak na njega da u zemlju vrati demokratski, višepartijski sistem. Četvrto, da sam se vratio da bih se obračunao sa protivnicima, mnogi bi poginuli, jer je Rene, tokom vladavine, organizovao efikasnu armiju u zemlji, koja je sarađivaja sa vojskom Severne Koreje. Moja politika pomirenja iznenadila je moje simpatizere, koji su tek posle nekoliko godina razumeli da je to bio jedini način da se stvori stabilnost, toliko neophodna da se privuku strane investicije i donese mir u državi.

274


Pitanje 5: Do 1971. Sejšeli nisu imali aerodrom. U zemlju je sve stizalo brodovima. Zatvaranjem Sueckog kanala, pošiljka iz Londona putovala je do Viktorije dve nedelje. Iz Mombase brod je stizao za 4 dana. Bili ste glavni u razgovorima sa britanskom vladom da finansijski podrži vašu viziju o izgradnji međunarodnog aerodroma na Sejšelima. Bili ste na prvom letu od Londona za Viktoriju, 4. jula 1971. Kako je vazdušni saobraćaj promeniio Sejšele? DžRM: Kada sam se, posle studija u Londonu, vratio u zemlju, 1963. Morao sam da se, u Bombaju, ukrcam na brod za Viktoriju. Tada sam iznenada shvatio da mi na Sejšelima živimo u svetu punom boja, dok sam u Velikoj Britaniji živeo uglavnom u crno-belom svetu, povremeno sivom. Taj turistički potencijal Sejšela postao je očigledan, ali su se uvek ljudi pitali „Gde su ti Sejšeli?” i „kako da stigne do Sejšela?” Tada sam se zavetovao da Sejšeli neće ostati crna rupa na karti aviosaobraćaja. Znao sam da će biti potrebno nekoliko godina da se izgradi aerodrom. Sa tom inicijativom, otišao sam u „Lindblad travel”, da u zemlji pokrenem tu akciju. Čitao sam da je Lars Erik Lindblad, postavši rodonačelnik eko turizma, organizovao putovanja svojim brodom Lindblad Explorer, do takvih mesta, kao što su ostrvo Galapagos, Antarktik, ostrva u Južnom pacifiku. Ubrzo nakon što sam sa njih uspostavio kontakt, Lars Erik organizovao je preko svoje kompanije krstarenje Indijskim okeanom, iz Mombase u Keniji. Najuzbudljivije u tom putovanju bila je mogućnost posete ostrvu Aldabra sa ostrva Mahe. Naravno, stvari su se dramatično promenile posle otvaranja aerodroma na Sejšelima 1971. Bio sam prva osoba koja je sletela na Sejšele iz širokotrupnog aviona. Možete samo da zamislite znatiželju građana Sejšela, koji su se okupili oko aerodroma, da gledaju sletanje aviona VC10 British Airways-a, prvog komercijalnog leta koji nas je povezao sa spoljnim svetom. Prve godine po otvaranju aerodroma, imali smo 40.000 turista i posetilaca, 40 puta više nego do tada. Pitanje 6: Uvideli ste da turizam i ribolov, nude velike mogućnosti za ekonomski prosperitet zemlje. Istovremeno, uvideli ste da neorganizovani turizam može da uništi prirodu Sejšela, koja je njegov glavni resurs. Objasnite molim vas to dvojstvo.


275

DžRM: Pre svega, shvatio sam da je to što smo sačuvali svoju prirodnu okolinu i njenu lepotu, rezultat toga što smo bili izolovani, kako se to kaže „Bogu iza nogu”. U tom smislu imali smo sreće što smo uvideli na primerima zemalja, koje su nekontrolisanim turizmom uništile svoju okolinu, a u nekim slučajevima dozvolile i gradnju betonskih džungli. Zbog toga, odmah smo uveli politiku da hoteli koji se budu gradili na Sejšelima, ne mogu biti viši od kokosovih palmi. Naravno, zbog naglog razvoja turizma i sve većih cena gradnje, modifikovali smo tu politiku, ali smo ipak zadržali pravilo da se očuva prirodno okruženje i da se sve gradi u skladu sa njim. Pitanje 7: prošle godine pokrenuli ste časopis VIOAS (Voice of Indian ocean and Arabien Sea). Kako biste uporedili Indijski okean sa Pacifikom i Atlantikom? Čini mi se da je manje eksponiran? DžRM: Istina je da je svet u prošlosti više znao o pacifiku i Atlantiku, nego o Indijskom okeanu. Možda je to zbog toga što su prva dva bila poprište borbi u Drugom svetskom ratu. Ali, stvari su se promenile poslednjih 30 godina. U tom periodu, fenomen nafte i visokih deviznih prihoda zemalja izvoznica nafte, usmerili su veliku pažnju ka Indijskom okeanu. Tamo gde se završava Indijski okean i počinje Arabijsko more, nalazi se imaginarna linija. Kada su Britanci odlučili da se povuku iz istočnog Sueca, Amerikanci su požurili da popune tu prazninu, uz saradnju sa Britancima. Uvideli su veliki potencijal regiona, iz kojeg se svakodnevno brodovima širom sveta transportuju hiljade tona prirodnog gasa i nafte. Amerikanci i Britancu su, u svojoj zavereničkoj ćutnji, odlučili da grade pomorsku vojnu bazu i vazdušni kompleks na ostrvu Aldabra. Ali kada su konzervacionisti podigli svoj glas protiv toga, odlučili su da presele projekat u arhipelag Čagos, koju su smatrali svojom novom teritorijom, nazvanom BIOT (British Indian Ocean territory). Mauricijusu su platili nekoliko miliona dolara za pravo suvereniteta nad arhipelagom i nekoliko miliona dolara za raseljavanje stanovnika Čagosa. Duga je i složena priča o nevoljama ljudi, raseljenih u blatnjava područja Mauricijusa. Ono što su ptice i kornjače Aldabre dobile, izgubili su stanovnici Čagosa. Bez lokalnog stanovništva, Amerikanci su uz britansku saglasnost, namerili da grade modernu

276


pomorsku i vojnu bazu na ostrvu Diego Garsija. Upravo je iz te baze najviše vođen rat u Avganistanu i Iraku. Pitanje 8: Među biserima Indijskog okeana su dva posebna ostrva. Prvo je Praslin, čuveno po morskom kokosu, najvećem biljnom semenu na svetu, koji ne raste ni na jednom drugom mestu. Drugo je Aldabra, drugi najveći koralni atol na svetu. Oba ostrva su pod zaštitom UNESCO-a i leže na oko 1000 kilometara južno od ostrva Mahe. Recite nam nešto više o ostrvima Praslin i Aldabra? Kakav su utisak ostavili na vas? Mislite li da mogu da sačuvaju svoju netaknutu prirodu, kao najčistija naučna laboratorija ili im preti sudbina turističkog rezorta za superbogate? DžRM: Da, Praslin ima reputaciju postojbine morskog kokosa, koji raste jedino na tom ostrvu, u dolini „La vallee de Mai”. Nijedan drugi plod ne podseća više na čoveka, nego taj. Ženski morski kokos ima oblik ženskog tela, a muški oblikom podseća na penis. Mnogo pre nego što su Sejšeli otkriveni, nekoliko tih plodova odneto je na obale Arabije i Indije, zbog čega je ta vrsta kokosa dobila ime morski kokos. O njemu su napisane knjige, koje su donele slavu generalnu Gordonu iz Kartuma, koji je rekao da je „vallee de Mai” zapravo originalni Edenski vrt. Atol Aldabra svojom fizionomijom nije previše prijateljski nastrojen čoveku. Dok je većina ostrva Sejšelskog arhipelaga granitnog ili koralnog porekla, arhipelag Aldabra je vulkanskog porekla i vrlo stenovit. Aldabra je dom za stotine kopnenih kornjača. Ima ih više nego što ih možete naći na Galapagosu. Aldabra je i dom za brojne endemske vrste ptica. Sve te životinjske vrste žive na Aldabri u harmoniji, u svom prirodnom okruženju. Otud i želja konzervatora da to ostrvo pretvore u svetsku prirodnu baštinu. Arhipelag je na 1000 kilometara južno od ostrva Mahe, glavnog ostrva sejšelskog arhipelaga. Unutar arhipelaga Aldabra je zaštićena laguna, sa svim vrstama riba i ajkula. Zbog te lagune, Aldabra je bila prvi izbor Amerikanaca za vojnu bazu u Indijskom okeanu. Bio sam među onima koji su se energično protivili vojnoj bazi na Aldabri. Ta kampanja dugo je trajala i bila je vrlo izazovna. Dokumentarnu priču o tome, pod nazivom „Aldabra Alone” („Usamljena Aldabra”) napravio je moj prijatelj Toni Bimiš.


277

Kada sam postao predsednik Sejšela, posetio sam Aldabru, na malom brodu Lindblad Explorer. Sasvim sigurno, to je deo sveta, koji bi trebalo da bude maksimalno zaštićen. U mojoj knjizi „Građanin sveta sa Sejšela”, pisao sam o svom pecanju u laguni Aldabre. Tada smo pecali sa maramicama kao mamcima. Ubrzo bih na taj način upecao ribu Lutjanus campchanus. Dok sam vukao udicu iz vode, velika ajkula presekla ga je, odnevši mi pola plena. Bila je to veličanstvena manifestacija „borbe, u kojoj opstaje jači”. Pitanje 9: 2012. Izabrani ste u prezidijum organizacije IESCO (International eco-safety collaborativ organisation). Kakva je vaša uloga u tome? DžRM: Svake druge godine, IESCO organizuje skupove o ekološkoj bezbednosti (World ecological safety i World exposition of ecological safety). IESCO ima za cilj borbu protiv klimatskih promena, upravljanje ekološkim katastrofama, smanjenje štete koju urbanizacija nanosi prirodnoj okolini, razvoj održive ekonomije i društva, razvoj ekološke svesti, kroz saradnju političkih i naučnih institucija. Prošle godine na Baliju, izabran sam za člana prezidijuma IESCO-a. Pitanje 10: Moje konačno pitanje – koje će zaokružiti ovu priču – razlog za ovaj intervju je vaše pismo uredniku sejšelskog lista Seychelles national daily, u kome kažete da je tim iz Češke napravio 3D film o Aldabri. Bili ste zabrinuti, u početku, da Česi možda neće umeti da prepoznaju pretnje sa kojima se suočava Aldabra, kao što je bio anglo-američki plan 1960-ih da to mesto pretvore i vojnu bazu. Šta nam možete reći o tome? DžRM: Već sam odgovorio na to pitanje. Ubrzo posle britanskog povlačenja iz istočnog Sueca, nastala je ideja da ih naslede Amerikanci. Prvi izbor Amerikanaca bila je Aldabra, jer je bliža Rogu Afrike i zemljama Persijskog zaliva. Ali u svojoj prećutnoj zaveri, Britanci i Amerikanci su želeli da izgrade bazu, ne želeći da uznemire Indijce, koji su uz podršku Sovjetskog saveza Indijski okean proglasili zonom mira. Uz kampanju ekologa da se Aldabra sačuva, počela je buka, pa su anglo-američki stratezi odlučili da odu u arhipelag Čagos i tamo naprave bazu, koja se kao što sam rekao, nalazi na ostrvu Dijego Garsija.

ŠESTI DEO

NAŠA BUDUĆNOST I STVARANJE BOLJEG SVETA

Naša budućnost i stvaranje boljeg sveta |

281

1. Ljudska priroda i demokratija U mojoj knjizi „Mir u glavi” rekao sam „da se ljudi menjaju, da se zemlje menjaju, da su narodi u pokretu, ali da važnost tog mira u glavi, pri proceni kvaliteta života, ostaje konstantan i dominantan fenomen.” U istoj knjizi sam napisao da sam prihvatio činjenicu da se onaj, ko se nađe pred horizontima večnosti, iznenada suočava sa spoznajom koliko pojedinac malo zna u poređenju sa univerzalnom svešću i znanjem. Taj trenutak sam ovako opisao: Mi smo tek početnici na univerzitetu znanja, i za svakog od nas život je prekratak da bismo diplomirali na tom univerzitetu, na kome se istorija izučava i analizira i na kome se istorija istovremeno stvara, na kome se uči da su mudrost i iskustvo prave vrednosti i na kome se zakoni menjaju setićeš se, dušo moja, dana kada sam postao pravnik i bio pozvan u advokaturu tog dana su mi dali belu periku, koja impresionira običan svet i dali su mi tamnu odoru da prekrije moja ograničenja. I kada mi se drugi advokat u sudnici obratio kao školski drug Prvi put sam osetio koliko malo jedan advokat može da zna.

Takođe, u toj knjizi sam pokušao da odgovorim na pitanje „Da li ste filozof?”, koje mi je neko nedavno postavio. Sa stanjem mudre nepristrastnosti i osećanjem tihog ponosa, odgovorio sam: „Prijatelju moj, posle više od 70 godina na životnom putu tokom kojih sam doživeo i radost i tugu, susreo sa nadom i očajem, u kojima sam bio svedok svakodnevnog žrtvovanja uzvišenih principa na oltar oportunizma, spoznaje kako izgleda varalica i šta su dupli standardi i hipokrizija... ako nakon svih tih spoznaja i drugih izazova, neko ne postane filozof, onda je njegov život bio potpuno gubljenje vremena. Vidiš, prijatelju moj, na ovaj ili onaj način, svi smo mi filozofi. Zato, ne boj se da govoriš. I ti si putovao svojim posebnim

282


životnim putem i prenoseći drugima svoju posebnu poruku. Naravno da časna sestra karmelićanka, koja se moli ceo dan, ima dugačiju poruku da prenose, od one koju ima pevač u kabareu, koji preko dana spava, kako bi uveče nastupao.”

Ono što želim da kažem, jeste da ne treba da se bojimo da kažemo ono što mislimo. Da sam bio u trci za političku funkciju i da sam hteo da budem reizabran za predsednika Sejšela, danas bih morao da se suočim sa političkom realnošću i bio bih toliko mudar, NA PRIMER, da ne uvredim velike sile kao što su CIA, FBI, MI5, Frankofoniju, ruske i kineske obaveštajne službe. Ali sa 75 godina, u najboljoj nameri i slobodnije mogu da kažem šta mislim i osećam, bez straha od represije ili potrebe da tražim nečiji aplauz. Kada iz svoje male ostrvske zemlje pogledam na svet pred sobom, ne mogu da ignorišem dominantnu sliku Sjedinjenih Američkih Država, kao najvažnije super sile danas u svetu. Naravno, moramo biti svesni činjenice da Kina, Indija, Rusija i druge države ubrzano hvataju korak. Posmatrajući različite društvene sisteme u svetu, nametnula mi se misao da praksa Sjedinjenih Država da šire svoj uticaj na druge zemlje, Ameriku čini šampionom demokratije u svetu i da je demokratija najbolji način da se stvori bolji svet. Ali, dok gledam sadašnje aktivnosti američke politike, sve mi se više čini da ona deluje kao plutokratija (oligarhijska vladavina), a ne demokratija. Drugim rečima, američki zakoni, pa čak i sudske odluke, su sluge različitih frakcija koje imaju novac da utiču na zakonodavne vlasti. Dve političke partije, Demokratska i Republikanska, daju kandidate, koje biraju veliki finansijski donatori, a ne obični građani. Zapravo, principi koji su bili nekada veoma važni osnivačima SAD, koji su se borili da spreče razvoj plutokratije, danas su u mnogome žrtvovani na oltaru neposrednih finansijskih interesa. Ceo taj proces se uklapa u definiciju „korupcije”, koja označava korišćenje političke vlasti za sticanje lične koristi. Mnogi zapadnjaci misle da je demokratija idealna forma vladavine. Zapadnjaci koji tako misle, ne poznaju svoju


283

sopstvenu istoriju. Problemi sa očuvanjem demokratije nisu novi. Osnivači SAD su dobro znali lekcije iz političke istorije zapadne civilizacije, još od starih Grka i Rimljana, kao i probleme političke vlasti koja je postojala u Engleskoj u njihovo doba. Uvažavajući to, odajem priznanje profesoru Robertu Kejnu, profesoru filozofije na univerzitetu u Teksasu, u Ostinu, za njegovu knjigu „Through the moral maze: searching for absolute values in a pluralistic world”’, koju je 1994. objavio Paragon house. U toj knjizi Kejn posvećuje prostor Platonovoj kritici demokratije i greškama političkih lidera. Korisno je videti koliko je vanvremenska ta njegova kritika, u trenutku kada govorimo o stvaranju društvenog sistema u kome će dobrobit svih ljudi, a ne interesi najbogatijih, biti najvažniji. „Kritika demokratije nije nova i često ima etičku i političku konotaciju. Zapravo, većinu savremene kritike, anticipirao je pre mnogo vekova, jedan od najvećih mislilaca iz Aksijalnog doba (800-200 g. pre n.e.). Dela Platona, naročito „Republika”, sadrže neke od najoštrijih kritika demokratije ikada napisanih, pružajući odličan materijal za razumevanje sadašnjih problema demokratije. Platon je rekao da 1) demokratije ohrabruju mediokritetske lidere, jer lideri u demokratiji moraju stalno da se bore za podršku naroda, da bi ostali na vlasti. U demokratskom sistemu, nagradom za uspešno liderstvo, smatraće se popularnost među masama, a ne mudrost i učenje. Najpopularniji lideri naći će se među običnim svetom. Takođe, u demokratiji, pisao je Platon 2) lideri moraju da se rukovode voljom birača, a ne onim što misle da je ispravno. Ako ne zadovolje želje naroda, neće ostati na vlasti. Kao posledica tih stvari, 3) demokratski lideri su u iskušenju da ispune kratkoročne ciljeve, na račun dugoročnih potreba društva. Šta će se desiti deset do dvadeset godina kasnije, neće uticati na sledeće izbore, što je njihova najveća briga. Prema Platonu, problem izbora lidera koji će sprovoditi dugoročnu politiku nije slučajan u demokratskom sistemu. Oni ne mogu da dopuste sebi da biraju politiku koja će dati dugoročne benefite, ali koja zahteva kratkoročne bolne rezove. Zbog sličnih

284


razloga, polemiše Platon, lideri u demokratskim društvima će pre dati nešto narodu, nego da od njega nešto traže, u vidu žrtve. Kao posledica toga 4) demokratska društva troše više nego što stvaraju, dajući ljudima ono što žele, dopuštajući da cenu toga plaćaju buduće generacije, koje još nemaju ni pravo glasa. Platon je smatrao i da građane u demokratskom društvu, pre zainteresuje, slika od suštine, pa stoga 5) demokratske političke rasprave vremenom postaju površne, jer u njihovom fokusu nisu suštinska pitanja. Ono što bismo mogli nazvati 6) političkim imidžom, dominiraće izbornim procesom, sa više akcenata na tome kako su lideri izgledali i govorili, nego šta su rekli. Platon nije imao nagoveštaj kako će izgledati današnji mediji i u kojoj meri će njegova predviđanja biti ispunjena. Ali Platon je dobro znao da je 7) društvo, koje se fokusira na sliku i izgled, a ne na suštinu, podložno manipulaciji onih koji su više zainteresovani da manipulišu činjenicama i uverenjima, nego da tragaju za istinom – društvo u kome izbornim procesom mogu da dominiraju mediji, advertajzing agenti i stručnjaci za odnose sa javnošću (u Platonovo vreme, njih su zvali „sofisti”).

Iako su Platonove tvrdnje o demokratiji nastale pre oko 2.500 godina one se potvđuju i danas. Tehnologija koju koriste ljudi je napredovala, ali ljudska priroda ostaje nepromenjena. Gledamo kandidate na takozvanim demokratskim izborima, koji se stalno poigravaju sa sve većim očekivanjima ljudi. Takav izbor političara suprotan je kvalitetima koje treba da poseduje politički lider, kakav je bio Nelson Mandela. Jedan od najvećih problema u svetu danas je taj da imamo mnogo političara i svega nekoliko državnika. Preokupiranost političara su uvek sledeći izbori, a ne državnički principi, koji će stvoriti bolji svet za buduće generacije. Političar razmišlja samo o tome da ostane na vlasti, o svojim interesima i privilegijama. S druge strane, državnik ima dugoročnu viziju o dobrobiti za sve. On nacionalni interes stavlja iznad partijskih i pojedinačnih interesa. On ne veruje u politiku vladanja po svaku cenu i ne bori se za vlast da bi zgazio svoje protivnike. Njegova najveća želja je da transformiše društvo zarad dobrobiti zemlje, što će svet učiniti boljim.


285

Već samo zbog toga, može se očekivati da Kina neće težiti tipu demokratije „a la America”. Kineski lideri, koji su učenici istorije, mogu lako da sagledaju slabosti zapadnih demokratija. Ali kineski lideri na vlasti često ogreznu u korupciju (upotreba vlasti zarad ličnih interesa) umesto da služe svojim građanima. Kina igra po pravilu „onaj ko plaća, taj diktira pravila” i zbog toga se trudi da akumulira što veće bogatstvo. Komunistička partija Deng Sjao Pinga, shvatila je da će partija biti bogatija, ako se građanima daju veće ekonomske slobode. Veće oporezivanje građana je bolji način sticanja bogatstva, nego forsiranje proizvodnje, kao bureta baruta, što je Mao zagovarao. U vezi sa tim, Kina koristi širokogrudost demokratije da kupi što više u SAD i u ostatku sveta, nastavljajući da gomila bogatstvo u svojim elitama. Moj stav je da nijedan Kinez, kao ni bilo koji drugi pojedinac bilo gde u svetu, nije nikada bio komunista, osim ako nije jedan od onih koji su na vlasti. Zbog toga je, posle toliko godina socijalističke privrede, odmah po uvođenju ekonomskih sloboda, kineski narod spremno krenuo ka severu, jugu, istoku i zapadu, kao uspešni predstavnik zemlje koja zgrće bogatstvo, svojim netrasparentnim kapitalizmom. Demokratija je moćan koncept, jer odražava prirodnu želju ljudi za samoopredeljenjem. Ipak, ideja da svaki čovek treba da ima pravo glasa, samo zato što postoji, dovodi se u pitanje. Imati pravo glasa ne pomaže u ostvarivanju prava na samoopredeljenje, ako se to pravo ne koristi odgovorno. Oblik vlasti koji se naziva „demokratijom”, posebno oni oblici koje poznajemo danas, nije uspeo da poveže „pravo” glasa sa društvenom odgovornošću. To znači da, sa stanovišta ljudske sreće, ljudi mogu da glasaju u neznanju, verujući u lažna obećanja okrutnih političara, koji koriste takve građane kao svoje pione. Na taj način mnogi demokratski glasovi mogu da unište društvo. U tom smislu, američki sistem nije kreiran kao prosta demokratija. Bio je to Republikanski oblik demokratije, koji je podrazumevao kontrolu i balans u zloupotrebi vlasti i elemente

286


„aristokratije” u modelu glasanja. Svako samostalno domaćinstvo imalo je jedan glas, koji je pripadao glavi domaćinstva. Danas, Sjedinjene Države imaju bolju „demokratiju”. Iz razloga, koje je Platon objasnio, takva demokratija nije trajnog karaktera i neizbežno postaje plutokratija, sa velikim razlikama između bogatih i siromašnih. Ne postoji demokratska zemlja za koju znam da ima pozitivan ekonomski bilans. Ljudi troše zalihe novca, neophodnog za javnu potrošnju, a ne za punjenje ličnih bankovnih računa. U normalnim institucijama, onima koji stoje u redu za glasanje, da bi izabrali one od kojih će imati ličnu korist, trebalo bi ukinuti pravo glasa. Tvorci američkog ustava poboljšali su ono što su stari Grci, Rimljani i Britanci naučili. Nastojali su da dodatno suzbiju sebičnu ljudsku prirodu, koja teži stvaranju centralizovane vlasti. Dok je takav sistem odgovarao njihovim prethodnicima, danas ne uspeva adekvatno da spreči centralizaciju ekonomske moći i moć političkih partija koje danas trguju glasovima birača, vodeći ka plutokratiji. Barak Obama je prvi predsednik Sjedinjenih Američkih Država, koji je stekao imidž državnika u čijoj politici dominira zalaganje za stvaranje boljeg sveta. Takva slika obradovala je Evropljane, zbog čega mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir, samo nekoliko meseci nakon njegovog izbora za predsednika. Nažalost, za razliku od Mandele, on nije uspeo da postane svetski državnik, stavljajući svoje interese, kao lider jedne od dve glavne političke partije u SAD, ispred svega ostalog. Zbog toga je izgubio mogućnost da se upiše u istoriju, pored ikona kao što su Mahatma Gandi, Nelson Mandela i Martin Luter King. Jedan od najboljih dokaza partijskog frakcionaštva u SAD je oštra retorika između Demokratske i Republikanske partije, koje su uspostavile pravilo „ili si sa nama ili si protiv nas”. To nije ponašanje koje treba da karakteriše zrelu demokratiju. Ključni američki zakoni i politički principi, kao i kod mnogih evropskih zemalja, zasnovani su na vrednostima zapadne civilizacije, čije su najvažnije komponente klasična filozofija i versko učenje. Iako Crkva prenosi te vrednosti iz


287

Biblije i hrišćanskih doktrina, ako neko društvo želi da bude razvijeno, onda je neophodno da njegova savremena učenja uključe te iste lekcije i vrline. U doba savremene nauke, studenti na univerzitetima misle da su statistika i naučne metode osnova istine. Zato je takvim studentima često lako da, u objašnjavanju realnosti, odbace vrednosti hrišćanstva, smatrajući ih neosnovanim tvrdnjama, doktrinama ili mistikom. S druge strane, naučna objašnjenja, kontrolisanim eksperimentima objašnjavaju samo delove naše stvarnosti. Kao posledica toga, nauci je teško i teoretski gotovo nemoguće, da razvije holističko razumevanje sveta, zasnovano na istinskim principima, koji čine složene društvene sisteme. Ti principi su jednostavne stvari, kao što su potreba da se održi kontrola i balans vlasti ili pokaže ljubav prema bližnjem. Prema mom uverenju, problem je u dogovoru oko toga šta su vrednosti, koje odražavaju i tradicionalno i savremeno objašnjenje istine. Mnoge vrednosti, nasleđene razvojem zapadne civilizacije, nisu mistične doktrine, već su se razvijale kako bi društvo moglo da funkcioniše. Iste istine mnogih tradicionalnih učenja, nalazimo i u islamskom svetu. Tradicionalni islam uči istim vrednostima kao i hrišćanstvo i suočava se sa sličnim reakcijama, kada dođe u sukob sa savremenom naukom. Možemo reći da se iste stvari uče u budizmu, konfučijanizmu i drugim civilizacijama. U tom kontekstu, ako proučavate istoriju uspona i pada civilizacije, uvidećete da nijedno društvo, koje je odbacilo pravo na privatnu svojinu i važnost porodice, kao ćelije društva, nije moglo dugo da opstane, ne duže od dve do tri generacije. Jedan od glavnih razloga za pad komunizma bilo je odbijanje prava na privatnu svojinu i priznanja da je porodica osnovna ćelija društva.

2. Vladavina zakona jačeg Nedavo sam, u Kolombu, sreo trojicu kineskih džentlmena, koji su predstavljali Huawei kineski telekomunikacioni

288


gigant, hteli su da se uključe u razvoj telekomunikacija na Sejšelima, zajedno sa našom kompanijom Cable&Wireless. Doručkovali smo, kada mi je jedan od njih rekao: „Šta mislite, kako svet gleda na nedavna ekonomska dostignuća Kine?” Rekao sam mu da svet ima samo reči hvale i divljenja za kineski ekonomski razvoj i uspeh. Svi želimo uspeh i cenimo ono što neko postigne. Ali sam im rekao da, dok se svet raduje kineskom nasmejanom licu i ping-pong diplomatiji, zabrinjava mogućnost da bi Kina mogla da postane arogantna, kao neke druge zemlje, ako ostvari političku i ekonomsku dominaciju u svetu. Kineski gospodin mi je odgovorio: „Dragi prijatelju, pogledajte moju košulju. Ima etiketu poznatog brenda. Pogledajte moje cipele, Gučijeve su. Potičem iz vrlo siromašne porodice i znam šta je ekstremno siromaštvo. Danas znam da je razvoj Kine zasnovan na pozitivnom trgovinskom bilansu. To može da postoji u društvu, u kome vladaju mir i slobodna trgovina, da li mislite da bi kineski narod, pri zdravoj pameti, u trenutku kada uživa u plodovima uspeha i razvoja, želeo povratak politici konfrontacije i izolacije?

Problem koji imamo je nedostatak poverenja među velikim zemljama. To je apsolutno fundamentalno za investitore, koji planiraju pokretanje posla u nekoj zemlji. Posebno posle invazije Sjedinjenih Država na Irak, postao sam uplašen da će u svetu sve više preovladati „vladavina zakona jačeg”. Po završetku Hladnog rata, grupa ekstremnih Amerikanaca objavila je izveštaj „Pax a la Americana”, što znači „Mir na američki način”. Uporedili su Ameriku sa modernom Rimskom imperijom. Tvrdili su da Sjedinjene Države imaju moć da svoje nacionalne interese šire u Ujedinjenim nacijama ili van svojih granica, čak i bez pristanka njihovih prekomorskih saveznika. Taj izveštaj dobio je malu pažnju administracije predsednika Džordža Buša Mlađeg, sve do tragičnih događaja 11. septembra 2001. kada su se stvari dramatično promenile. Do tog datuma, SAD su uplaćivale najviše novca u fondove UN. Posle toga su odbile da daju novac UN, zbog nekoliko rezolucija, koje je odobrila Generalna Skupština Svetske


289

organizacije, koje se nisu svidele američkom Kongresu. Posle događaja od 11. septembra 2001. Sjedinjene Države su htele da uzvrate istom merom, fokusirajući se na Irak i Sadama Huseina, zbog posedovanja oružja za masovno uništenje. Odluka da se napadnu Irak i Sadam doneta je brzo, pokrenuvši pitanje kako da se to uradi u okviru međunarodnog prava. Odgovor je bio jednostavan. Sjedinjene Države morale su da traže odobrenje UN. SAD su odmah uplatile milione u fondove UN, koje je Kongres odbio da odobri, a potom je američka diplomatija krenula punom parom. Državni sekretar Kolin Pauel otputovao je u Afriku, da kod afričkih zemalja lobira da podrže američki zahtev u UN da se napadne Irak. Francuzi, koji nisu podržali napad, poslali su svog ministra spoljnih poslova Dominika de Vilpena u Afriku da lobira protiv vojne intervencije u Iraku. Kada je većina u generalnoj skupštini odlučila da glasa protiv vojne intervencije, odgovor Amerike bio je unilateralna akcija i slanje najmoćnije vojske sveta da napadne Irak i Sadama, uprkos opštem protivljenju upotrebi „preventivne sile”. Kad se ta vest pojavila, ljudi širom sveta bili su zalepljeni za male ekrane, gledajući uživo polazak moćne američke vojske, sa najsavremenijom tehnologijom, iz američkih baza i njen ulazak u Irak. Te zastrašujuće slike stvorile su sliku širom sveta, o supermoćnoj američkoj vojsci i mornarici. Mnogi u svetu, koji su se protivili autoritativnoj politici Sadama Huseina, odjednom su počeli da gaje simpatije prema njemu, jer je američki scenario bio zastrašujući. U nameri da uništi oružje za masovno uništenje, za čije posedovanje je Amerika optužila Sadama Huseina, bez ikakvih pravih dokaza, koje su trebali da nađu inspektori UN, američka Vrhovna vojna komanda nije gubila vreme, stupivši odmah u akciju, sa najsavremenijom tehnologijom, Predsednik Džordž Buš objavio je „pobedu”, iako su posledice bile katastrofalne za mnoge građane Iraka. Ako je to uopšte bila pobeda, onda je to bila pobeda „zakona sile”. Takvu filozofiju podržala je vojna industrija. Videli smo da je američki vojni budžet, koji inače raspolaže ogromnim

290


sredstvima, svake godine raste, umesto da se ta sredstva ulože u izgradnju društvene infrastrukture, kao što su škole, skladišta, elektrane. Moje je uverenje da će biti teško potpuno zabraniti nuklearno oružje, sve dok bude postojala vladavina „zakona jačeg”. Veliku pretnju globalnoj bezbednosti danas predstavlja čak i hemijsko i biološko oružje, navodno zabranjeno posle Prvog svetskog rata. Pored, devet zemalja koje poseduju 17.000 nuklearnih bojevih glava, oružje za masovno uništenje poseduje sve više zemalja ili nedržavnih aktera, kao što su terorističke organizacije. To stvara nesaglediv rizik za našu ličnu bezbednost i za bezbednost država. Kada govorim o posedovanju oružja za masovno uništenje, pred očima mi je slika dvojice ljudi kako se tuku. Jedan od njih je brži i uzima oštar kamen, koji uperi ka protivniku, govoreći mu: „Ako samo pokušaš da uzmeš kamen, slomiću te.” Postavlja se pitanje da li brži čoveka ima pravo da iskoristi svoju prednost ili bi bilo bolje da je spustio svoje oružje, uz reči: „ako ćemo se tući, tucimo se golim rukama i nogama. Tako bar nećemo naneti velike povrede jedan drugome.” Na to pitanje mogu se javiti različiti odgovori. Većina žena bi rekla da ti protivnici ne bi trebalo da koriste baš svaki vid nasilja. Hoću da kažem da bi Sjedinjene Države možda trebalo da slede politiku potpunog nuklearnog razoružanja, što bi moglo da navede ljude da im veruju. Posle Hladnog rata Sjedinjene Države su imale jedinstvenu priliku da sprovedu takvu politiku. Padom komunizma u SSSR-u, posle čega su SAD ostale jedina supersila sredinom 1990-ih, bile su u poziciji da predvode uništenje nuklearnog oružja u svetu. Ali, Hladni rat se nije još ni završio i umesto da Sjedinjene Države idu ka nuklearnom razoružanju, počele su da govore o „zvezdanim ratovima” i grade takozvane male taktičke nuklearne rakete. Sećam se da sam slušao raspravu u američkom Senatu o toj temi, kada je senator Edvard Kenedi, koji se protivio proizvodnji malih nuklearnih bojevih glava, rekao: „Da li bi uništenje četvrtine Hirošime bilo dovoljno? Da li bi bilo dovoljno uništenje trećine Hirošime? Da li bi uništenje


291

pola Hirošime bio dovoljno? Hoću da kažem, ako napravimo te rakete, verovatno ćemo ih i uništiti.”’ Dejvid Kriger, predsednik fondacije „Nuclear age peace foundation”, rekao je: „Nuklearno oružje su monstrouzne i sramotne naprave, koje imaju samo jednu funkciju – da budu pretnja ili sredstvo za masovno uništenje. Ono ubija neselektivno, uzrokujući nezamislivu patnju. Svet dobro poznaje smrt, razaranja i patnju, koju su prouzrokovale bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki. Atomsko oružje moglo bi da uništi civilizaciju i njemu nema mesta u civilizovanom svetu. Nuklearne bombe su ludost!” Tačno. Uzvišeno i složeno zdanje ljudske civilizacije je suviše dragoceno, da bi bilo izloženo riziku od termonuklearnog rata. Civilizacija se razvija tako što ljudi rade zajedno. Radeći zajedno, moramo da osiguramo da naša deca i unuci budu bezbedni. A, kao što znamo, u današnjim ratovima nema pobednika. Kako je to jednom rekao Šarl de Gol: „Možete dobiti bitku, ali to ne znači da ćete dobiti i rat.” „Poziv na aboliciju atomskog oružja mora se shvatiti kao misija za svakog građanina ove planete. Kada se jednom prihvati apel da se abolira nuklearno oružje, to će biti uvod u aboliciju ratova”, rekao je Blejz Bonpane, suosnivač i direktor neprofitne organizacije „Office of the Americas”. Pravi svetski lideri rade na stvaranju klime bezbednosti za sve. Bezbednost znači zaštitu od invazije, a sredstva za masovno uništenje, čak i kada se koriste kao sredstvo odvraćanja, ne stvaraju osećaj bezbednosti. Ideja o uništenju postojećeg atomskog arsenala u svemiru, se javila, jer država sa takvim odbrambenim kapacitetom nema više razloga za posedovanje nuklearnog oružja, osim ako taj razlog nije nemoralan. Nažalost „,Ratovi zvezda”, su često smatrani ofanzivnom strategijom, a Amerika nikada nije ceo budžet svog Ministarstva odbrane koristila za odbranu. Dakle, vreme je da pozovemo sve nacije i lidere da prihvate stav „da je svet taj koji je najvažniji, a da su naše zemlje na drugom mestu”. U tom smislu, vreme je da Ujedinjene

292


nacije napišu „Izveštaj o humanom zadovoljstvu”, koji bi bio važniji od postojećeg godišnjeg Izveštaja o humanom razvoju. Nije pravedno promovisati pretpostavku da ćete, ako napustite život na selu, zadovoljstvo naći u modernom gradu, zarađujući više novca i živeći na 50. spratu. Izveštaj o humanom razvoju govori o ciljevima bankara, koji žele da „pozajme” novac zarad razvoja. Treba se setiti priče o nemačkom bankaru, koji je bio na odmoru na Sejšelima. Bio je začuđen dok je danima posmatrao kreolskog ribara kako svojim čamcem pirogom isplovljava na more, i pevušeći, odlazi da izvadi ribarske korpe iz mora. Posle pet dana, nemački bankar više nije mogao da izdrži. Prišao je ribaru i rekao: „Dragi prijatelji, zar vam nije palo na pamet da bi vam nabavka motora pomogla da za jedan sat izvadite pet do deset korpi?” „Ali, gospodine, ja nemam novca da kupim motor. Šta da radim? „Možete lako da dobijete zajam od banke Barkli za to”, odgovorio mu je nemački bankar. „Ali gospodine,” rekao je ribar, „ako treba da izvadim pet do deset korpi za jedan sat, to bi mi donelo veliki ulov. Šta da radim sa tolikom ribom?” „Dragi prijatelju, mnogo ribe znači mnogo novca”, odgovorio mu je bankar sa entuzijazmom. „Šta bih radio sa mnogo novca”, bio je uporan ribar „Prvo, mogli biste da otplatite zajam banci, a onda i da štedite”, savetovao ga je bankar. „Da štedim za šta?”, pitao je zaprepašćen ribar. „Pa, mogli biste da štedite da biste jednog dana mogli da se odmarate”, rekao je bankar. „Ali, gospodine, pa ja se upravo sada odmaram”, oštroumno mu je odgovorio ribar.

Mi ljudi smatramo sebe najinteligentnijim živim bićima. Ali, nikada u svojoj istoriji nismo ugrozili svoj opstanak, opstanak naše planete i biljnih i životinjskih vrsta, više nego sada. Godišnji Izveštaj o humanom razvoju je dokument


293

o ekonomskom rastu, koji ne pokazuje i ljudsku sreću. Ekonomske teorije, koje stoje iza takvog izveštaja, izoluju nas od naše sopstvene prirode i promovišu biznis na način koji ne uzima u obzir svet i prirodu, u kojima želimo da uživamo sa novcem koji smo zaradili. Na osnovu iskustva koje sam stekao radeći u brojnim međunarodnim mirovnim organizacijama, uveren sam da nam je potreban alternativni način razmišljanja, u kome se univerzalne vrednosti povezuju sa našom potrebom da mirno spavamo i da budemo zadovoljni, kao najvećim životnim kvalitetima pojedinca. Osoba može imati postelju od zlata, ali ako na kraju dana ne može u njoj mirno da spava, onda je kvalitet njegovog života lošiji od ribarevog, koji spava na podu, ali spava dobro i živi duže. Verujem i da imamo problem sve većih očekivanja i da potrošački mentalitet, podstaknut komercijalnom propagandom, može imati veoma štetne posledice po naše zdravlje na nacionalnom i međunarodnom planu. Posle nedavne konferencije, sreo sam ministra za obrazovanje Butana, od koga sam naučio njihovu filozofiju Bruto nacionalne sreće. Tek mali broj ljudi je čuo za tu malu zemlju, uklještenu u Himalajima. Možda ta mala zemlja može da prosvetli velike zemlje svojom filozofijom Bruto nacionalne sreće. Ekonomski prosperitet je samo jedna komponenta relevantna za sreću građana. „Sreća” nam nudi više holističku paradigmu, u kojoj se jednaka pažnja posvećuje zadovoljenju uma i zadovoljenju tela. Dok Bruto nacionalna sreća priznaje važnost individualne sreće, ta filozofija ističe da ta sreća mora biti ostvarena kao kolektivni i društveni cilj. Sreća pojedinca i društva su harmonizovane. To nisu ni zapadni individualizam, koji žrtvuje grupu zarad pojedinca, niti marksističko shvatanje da pojedinca treba žrtvovati zarad grupe. Butanska filozofija ima za cilj da ne stvara patnju budućim generacijama, drugim društvima ili pojedincima. Kao takva, ima za cilj jačanje porodice i zajedništva, jačanje duha volontarizma, tolerancije i saradnje, simpatije, altruizma, poštovanja i časti. Zato ne iznenađuje da Butan danas, iako siromašna zemlja, prema zapadnim standardima, ima najnižu stopu kriminala u svetu.

294


Imajući u vidu vojnu i ekonomsku snagu Sjedinjenih Država u svetu danas, takvih promena u svetu neće biti, ukoliko lideri u SAD ne sprovedu promene koje će promovisati ljudsku sreću više nego ekonomsku ili političku moć. Prosečan Amerikanac zna da su takve promene neophodne. I crkva i škola su svesne neophodnosti promena u Vašingtonu, ali kako se takve promene dešavaju? Postojeći partijski sistem – ne garantuju ni kontinuitet politike koju vodi predsednikova administracija, niti želje prosečnih Amerikanaca previše često, promena predsednika državi, znače sprovođenje drugačije politike od one koju je vodio prethodnik, jer je predsednički kabinet mesto na kome su dominantniji partijski interesi, od predsednikovih. Ako pogledamo karakteristike američke demokratije, najmoćnije i najrazvijenije demokratije na svetu, zar ne osetimo odbojnost kada nam kažu da je to model koji druge zemlje treba da slede? Pogledajte samo njihovu političku retoriku o reformi zdravstvenog sistema, Gvantanamu, rasprave o oružanom lobiju, narušavanju privatnosti građana, politiku dezinformisanja i pogrešnog informisanja, sve veći broj samoubistava, zatvorenika, sve češće napuštanje tradicionalnog modela porodice, traume ratnih veterana. Političke partije u Americi utrkuju se da kontrolišu privatnost građana, sa ciljem da pridobiju njihove glasove, a ne da građane učine srećnijim, manje kreditno zaduženim i samostalnim. Kada sam bio dete, Sjedinjene Američke Države uživale su veliki ugled u svetu. To je bilo u vreme predsednika Džona Kenedija. Ubrzo pošto sam 1962. pozvan da budem advokat u Engleskoj, put Londona krenuo sam preko Istanbula, gde je baš tada američki potpredsednik Lindon Džonson bio u poseti NATO savezniku. Tada su hiljade ljudi iz Turkistana izbegle u Tursku, zbog sovjetske agresije. Grupa izbeglica okupila se ispred hotela Hilton u Istanbulu, gde je odseo Džonson sa svojom svitom. Hteli su da mu prenesu poruku za predsednika Džona Kenedija. Pridružio sam se toj živopisno odevenoj masi. Bilo je bučno, kada je iznenada izašla grupa američkih vojnih i diplomatskih zvaničnika, koju je predvodio crni


295

gospodin, koji se okrenuo ka Karlu Roanu (Carl Rowan), šefu američke obaveštajne službe. „Narode Turkistana, u ime predsednika SAD, u ime potpredsednika Lindona Džonsona, koji me je delegirao da vam se obratim i u svoje ime, želim da vam se zahvalim što ste došli u ovolikom broju. Uveravam vas da, sve dok nam vi, kao i narod Turske, dajete podršku koja nam je veoma važna, sile agresije u ovom delu sveta neće prevladati. Još jednom ističemo da će svaka agresija na teritoriju Turske, biti smatrana agresijom na Sjedinjene Države.” Gomila je na njegovo kratko obraćanje odgovorila emotivnim uzvikom „Živeo predsednik Kenedi. Bože, blagoslovi Ameriku”. Sećam se da sam bio duboko dirnut američkom rešenošću da zaštiti slobodu. Nažalost, danas kada govorimo o Ukrajini, Krimu, ruskom konfliktu, Džon Keri kaže: „Neka bude jasno, da će svaka agresija na teritoriju Ukrajine, biti smatrana agresijom na Sjedinjene Države”. Keri je na taj način svetu rekao da je Ukrajina američki pion u igri šaha sa Rusijom, a ne država koja ima pravo na odbranu, koje bi SAD trebalo da priznaju. U vreme kada je ugled SAD u svetu bio visok, mladi Amerikanci bili su ohrabrivani da volontiraju u različitim afričkim zemljama. Predsednik Kenedi je zadobio veliko poštovanje sveta, kada je formirao Mirovne snage. Danas bi, politika SAD trebalo da donese mir u Africi, ali šta je Amerika zapravo uradila? Stvorila je Američko-Afričku vojnu komandu. Gde je sedište te vojne komande? Ne nalazi se u Africi, već negde u Nemačkoj. Želim da kažem da, dok SAD treniraju zaraćene Afrikance za moderne ratove, ne postoji interes Sjedinjenih Država da žrtvuju živote mladih Amerikanaca koji žive na tom kontinentu, kao što su to uradili u Vijetnamu i drugim zemljama. Vidimo scenario u kome se Afrikanci obučavaju da koriste savremenu vojnu tehnologiju, u cilju ratovanja, što sada koriste u masovnim ubistvima. To se ne bi dogodilo da su ih ostavili da se bore svojim štapom i kamenom.

296


Nažalost, dok sam gledao dokumentarac na CNN-u o ratu u Somaliji, nisam mogao da ne primetim moderne belo obojene tenkove UN-a, kako patroliraju prašnjavim putevima predgrađa Mogadiša. Jedini koji su tu izgledali lepo obučeni i siti, bili su vojnici, poslati da uspostave mir u toj zemlji gladnih, u kojoj milioni dece i odraslih svakodnevno umiru od gladi i žeđi. Te slike nisu pokazale progres u izgradnji ljudske sreće u Somaliji. U vreme kada je ugled Amerike u svetu bio visok, predsednik Kenedi i drugi američki visoki zvaničnici bili su udarna vest, kad god bi govorili o Berlinskom zidu i potrebi da se on sruši. Šta imamo danas? Kada putujemo u bilo koji veliki grad u svetu, u njemu nažalost vidimo američku ambasadu opasanu visokim bezbedonosnim barikadama. Amerikanci to dobro znaju i sa pravom se pitaju: „šta smo uradili da ovo zaslužimo?” Amerikanci su se sada našli sa druge strane zida. Čak i u sferi biznisa i finansija, Amerika je u sve većim turbulencijama. Vašington troši ogroman novac da bi održao vojnu moć, tražeći od Amerikanaca da plaćaju sve veće poreze. U prošlosti, američki pravnici i advokati odlazili bi u ostrvske zemlje, da bi pomogli njihovim vladama da donesu zakone za stvaranje off-shore bankarstva, kako bi se američki građani zaštitili od visokih poreza u domovini. Danas su te zemlje žrtve „lova na veštice” američkih fiskalnih vlasti, zbog građana SAD koji žele utočište van Amerike za svoj bankovni račun. Amerika, u čijoj politici dominira „zakon sile”, na ta mala ostrva danas vrši agresivni pritisak i ucenjuje ih. Svi znaju da, istorijski gledano, Švajcarska ima dugu istoriju strogog čuvanja bankarskih tajni. Svojom politikom „zakona jačeg”, SAD sada od švajcarskih vlasti traže da objave imena Amerikanaca koji imaju račune u švajcarskim bankama. Zbog toga je sada za američke građane gotovo nemoguće da otvore račun van američkih granica, negde u globalnom selu. Ako ste Amerikanac i putujete u Švajcarsku da otvorite račun, uvidećete da vaš novac nikoga ne zanima. Umesto iza Gvozdene zavese, protiv koje su se nekada borili, Amerikanci su postali zatvorenici iza „elektronske zavese”.


297

Sve ovo uznemirava kada se razmišlja o budućnosti i stvaranju boljeg sveta. U stvari, mnogi uspešni i bogati Amerikanci sve više žele da stvore sebi dom na udaljenim ostrvima, na kojima mogu da žive kao kreolski ribar. Ima i drugih, koji u nedostatku duha, odlaze na skupa putovanja u Indiju, gde traže savete od gurua. Mnogi od ovih problema pokazuju da SAD danas odgajaju previše političara, kako bi lobirali za nečije interese, umesto lidere koji će biti pravi svetski lideri. Istorijski gledano, u vremenu kriza i ratova, ljudi smognu snage da se uzdignu iznad sitnih ličnih interesa i egocentričnih razmišljanja, da bi zajedničkim naporima pronašli načine da čovečanstvo i svet uzdignu iznad zla. Svet je ono što od njega napravimo, a budućnost sveta čine izbori koje pravimo. Ne moramo da prihvatimo političko i kulturno propadanje. Drugi su se uzdigli iznad toga, a to su ljudi koji u budućnost gledaju sa ljubavlju. Kao što sam napisao u svojoj knjizi „Aksiomi života u egzilu”, „Dok se približavamo kraju svog životnog puta, kada nas godine pritisnu, sve što ostaje su neopipljiva sećanja, snovi i vera”.

Znajući to, predsednik Sejšela Džejms Mičel je, kao i drugi društveni lideri shvatio da „slava” jeste važna, ali da su „mir u glavi” i „duhovno ispunjenje” najvažniji.

3. Epilog Abraham Linkoln je rekao: „Svakog možete prevariti u određenom trenutku, neke ljude možete varati sve vreme, ali ne možete varati sve ljude sve vreme.” Na kraju priče, istina izlazi na videlo i ponavljam ponovo i ponovo, nema tog uragana i ciklona koji mogu da unište temelje istine. Danas sam srećan čovek, jer istorija opravdava ono što radim i govorim. Srećan sam zbog načina na koji se Sejšeli razvijaju. Kada sam se prvi put vratio na Sejšele, kao mladi diplomirani pravnik, protivio sam se udruženju poreskih

298


obveznika i proizvođača, koje je tražilo nezavisnost po modelu Rodezije (danas Zimbabve), u kojoj se pravo glasa zasnivalo na imovinskom cenzusu (čime je bila isključena ogromna većina crnačkog stanovništva). Tada sam se usprotivio pokretu Alberta Renea za nezavisnost, jer sam shvatio da ga je osvajanje vlasti zanimalo više od interesa naroda. Po odlasku u egzil, u kome sam proveo 15 godina, rekao sam da se u zemlju moram vratiti kao apostol nacionalnog pomirenja – što je razočaralo mnoge moje simpatizere, koji su očekivali da zauzmem ofanzivniji stav. Kada sam, uprkos mnogim pritiscima i iskušenjima, ostao čvrsto pri svom stavu da ne iznosim prljav veš u javnost, često me nisu razumeli i oštro su me kritikovali, ali to nije promenilo moja ubeđenja. Gospodin Vavel Ramkalavan napisao je 2. maja 2014. članak za list Le Seychellois Hebdo, pod nazivom „Sagledavanje prošlosti u cilju napretka”: „Može se reći da su Sejšeli mlada država. Ipak, prošli smo mnogo toga. Bili smo kolonija i Francuza i Britanaca, sa brojnim kapitulacijama. Za Sejšele, mnogo puta ni naši kolonizatori nisu znali čija je to kolonija, dok se ne iskrcaju kod nas. To je uslovilo mnoge ozbiljne situacije, kao što je paljenje vrta začina Jardin du Roi. Bili smo toliko nevažni, da je francuski administrator ostao u svom kabinetu čak i kada su britanci preuzeli vlast nad Sejšelima! U roku od godinu dana od sticanja nezavisnosti, dogodio se državni udar. Mali Sejšeli su potom, kao socijalistička zemlja, bili duboko uvučeni u Hladni rat. Baza NASA-e postojala je na mestu današnje palate šeika Kalife. Ruski ratni brodovi patrolirali su našim vodama, a darovi Kim Il Sunga, pukovnika Gadafija i iz Kremlja, stizali su do naših obala u velikom stilu. Mali Sejšeli išli su dotle da su bojkotovali Olimpijske igre u Seulu i podržali sankcije UN Južnoj Africi. Ovo je deo naše istorije, koja obuhvata i kršenje ljudskih prava, nestajanja, napad na misionare, vojnu pobunu, ubistvo Žerarda Oroa u Londonu i mnoge druge „interesantne i tužne” događaje. Zbog toga nam je neophodno pomirenje, kako bismo sagledali turbulentnu prošlost i nastavili dalje.


299

„Istina oslobađa”, rekao je Isus. Ništa neće osloboditi Sejšele i Sejšelce više od istine. Previše je skeleta u plakarima. Moramo ih pustiti, kako bi naši građani naučili nove lekcije i izgradili budućnost, u kojoj će Sejšeli prepoznati slabost i snagu naše istorije, ne ponavljajući negativne stvari iz nje, već samo pozitivne. Kada jednom postavimo nacionalno pomirenje za svoj cilj, niko ne bi trebalo da se boji prošlosti u stvari, to pomirenje biće istina, zbog koje se nećemo plašiti pred Bogom, koji kažnjava grešnike. Bićemo pred Bogom, koji voli i prašta, zbog čega ćemo imati pravi odnos sa njim. Za narod Sejšela nema drugog puta od onog koji vodi kroz nacinalno pomirenje i istinu. Što pre to uradimo, biće bolje za nas kao naciju. Tada ćemo moći da se složimo oko ključne nacionalne strategije i raspravljamo o manje važnim pitanjima. Politika će biti drugačija. Zašto? Jer nas više neće deliti pitanja, kao što su ekonomija, nacionalna bezbednost, obrazovanje, zakon i red u zemlji, demokratija, sloboda, zdravstvo. Politika će dati više kvalitetnih lidera, umesto ličnih prepucavanja. Molim se za dan kada će svi lideri u ovoj zemlji imati svoj dan pred komisijom za istinu i pomirenje, kada će reći narodu istinu koju znaju. Kada to budemo dostigli, prošlost više neće biti senka, koja nas proganja. Umesto toga, krenućemo svetlijim stazama i osetiti veliku nadu u sutrašnjicu. Sada je vreme da tu deonicu pređemo zajedno. Našoj zemlji je potrebno pomirenje. Naša zemlja računa na svakog od nas, na njenu decu koja treba da je učine ponosnom. Imamo hrabrosti i snage za to. Danas je vreme da to uradimo.

Gospodinu Ramkalavanu trebalo je 15 godina da prizna neophodnost procesa nacionalnog pomirenja, o čemu sam ja govorio onog dana kada sam se vratio na Sejšele, iz petnaestogodišnjeg egzila. Ipak, bolje ikad, nego nikad. Drago mi je da je Ramkalavan konačno prepoznao politiku konfrontacije, kao nešto što treba napustiti, ako želimo da idemo ka nacionalnom jedinstvu.

300


6. juna 2014. primio sam primerak biografije Alberta Renea, koju je napisao Kevin Šilington, pod nazivom „Otac modernih Sejšela”’. U njoj je kratka posveta, ispisana crvenom olovkom „Džejmsu Menčamu, sa naboljim željama – F. A. Rene”. Prema Šilingtonu, ja sam otac Republike Sejšeli, dok je Albert Rene tvorac modernih Sejšela. Naravno, ja sam veoma mnogo učestvovao u tome, dok Šilington govori o dugogodišnjim krivudanjima i navigaciji kroz političke sukobe u zemlji između vodećih političkih partija i utrkivanju oko toga ko je najzaslužniji za sticanje nezavisnosti, kako bi se zamaskiralo Reneovo brutalno kršenje ustava zemlje 1977. Ali, u čemu je vrednost Reneove zaostavštine? Šilington to stavlja u odgovarajuću perspektivu: „Albert Rene sledio je Menčama do podijuma, na kome je položio zakletvu da će kao Premijer poštovati ustav zemlje. Neki od njegovih kritičara često to pominju, jer je to bilo obećanje koje nije ispunio. Zapravo, kao što smo već videli, već tada je znao da zakletvu koju polaže, neće i održati. Albert Rene je uvek verovao da cilj opravdava sredstvo. Zakletva nad Ustavom, koji je potom prekršio, bila je deo toga. Nije posedovao verske nedoumice, jer je davno odbacio svoja katolička uverenja, na kojima je vaspitavan. Što se njega tiče, on bi, za doborbit beznadežno siromašnih Sejšela, položio zakletvu nad bilo čim. Reneov plan o njegovom dolasku na vlast bio je skovan odmah posle izbora 1974. godine.”

A evo kako Šilington piše o državnom udaru 1977. „Državni udar je nasilno preuzimanje vlasti u zemlji. Srećom po Renea, Sejšeli su, kako je to Menčam priznao, virtuelno neodbranjivi. Zemlja nije imala vojsku, niti mornaricu, a regularna policija bila je nenaoružana. Policajaci su imali pendreke i suzavac, u slučaju protesta. Velika Britanija smatra da je nenaoružana policija, dovoljna za unutrašnju bezbednost. Britanci su uvek imali opciju angažovanja ratne mornarice u hitnim situacijama. Menčam nije imao tu mogućnost, a čak ni paravojne specijalne snage nisu bile odgovarajuće naoružane. Kao što se znalo, njihovo oružje bilo je u policijskim barakama, u Mount Fleuri. Jedino drugo oružje, dostupno državi,


301

bio je sto godina stari model puške 303, u skladištu centralne policijske stanice.”

Prema Šilingtonu, Albert Rene bio je razočaran kolonijalnom vladavinom na Sejšelima, jer Sejšelci nisu imali pravo na štrajk i ulične demonstracije. Ali, Šilington nam malo govori o događajima pre Reneove jednopartijske diktature, koja je naterala 25% populacije da ode u egzil, otkrivajući nam malo o uslovima u kojima su ti ljudi živeli u egzilu. Niko ne može da porekne da je, pod 15-ogodišnjom Reneovom jednopartijskom diktaturom, jedina vanredna vest u kojoj su Sejšeli bili pomenuti, bilo upozorenje: Rakombo prisiljen na egzil, nestao Hasanali, nije nikada pronađen. A evo šta Šilington piše o Hasanaliju: „Tog popodneva, održan je sastanak Izvršnog odbora partije SPUP i GWU, na kome je, prema vladinom izveštaju, Rene rekao da, ako SDP traži nevolju, SPUP će mu odgovoriti. Ako treba, provaliće i u prodavnice, da uzmu oružje. Istakao je da je trgovac iz Viktorije, Hasan Ibrahim, poznat kao „Hasanali”, već snabdeo SDP oružjem, rekavši: „Hasanali će jednog dana platiti za ono što je uradio”.

Ponekad se pitam da li je Rene imao vremena da pročita sve što je Šilington napisao o njemu. U toj knjizi Šilington ga opisuje kao surovog i bezosećajnog, u delu u kome govori o smeni Gija Sinona, koji mu je bio desna ruka od ulaska u politiku: „Povremeno je umeo da bude surov, čak i prema najbližim kolegama. Ali to je, opet, osnovni uslov, za bilo kog šefa vlade. Smena Gija Sinona je bila takav slučaj. Dvojica političara bila su godinama nerazdvojna, kompatibilni u radu, međusobno se podržavajući i zalažući za nezavisnost zemlje. Ali, Sinon je bio bolji promoter, nego šef kabineta, ali se čini da je nakon niza godina u vladi izgubio ponešto od te energije. To je delimično rezultat njegove bolesti, jer je imao dijabetes i početkom 1984. imao je moždani udar, koji ga je ostavio delimično paralizovanim na levoj strani tela. Posle oporavka, vratio se na posao, ali njegov prijatelj Albert smatrao je da je

302


vreme da se povuče iz vlade i da napusti mesto generalnog sekretara partije SPPF. Gi je to odbio, rekavši da bi najradije nastavio posao u vladi. Nije želeo da napusti partiju, u kojoj je bio dvadeset godina. „Prema onome što je Gi rekao svom sinu Piteru, na sledećem sastanku centralnog komiteta, kada je otvoreno pokazao neslaganje sa nečim što je predsednik rekao, Rene mu je odgovorio pred svima: „mislim da treba da daš ostavku. Došao si bolestan, odbijajući sve što pokušavam da uradim. Vreme je da odeš.” Gi je bio šokiran i nem, dok je predsednik govorio „da vidimo šta ljudi misle.” Drugi su rekli „ah, da”, osim Metjua Servina. A kada je Piter tog dana došao kući, našao je uplakanog oca.”

Prema Šilingtonu, napisao je gornji tekst posle intervjua sa Piterom Sinonom, koji je od 14. marta 2013. ministar za industriju, u vladi predsednika Mičela. Naravno, onih koji su podržali gospodina Renea i radili sa njim nešto kasnije su mu okrenuli leđa ili ih je on smenio – dr Maksim Ferari, Metju Servina, pokojni Filibert Loazo, Žak Odul i Ogilvi Berluis, koji je kovao zaveru da Renea svrgne s vlasti. Svi oni su se, iz nekih razloga, udaljili od Renea. Što se tiče Džejmsa Mičela, koji ga je nasledio na mestu predsednika države, on je vrlo brzo uvideo da Rene nije ostavio političko nasleđe, koje treba slediti. Kada je Rene napustio kabinet naša berza je bila zatvorena, kompanija Air Sejšeli je bila pred bankrotstvom, a zemlja je bila u ozbiljnim dugovima. Osim toga, građani Sejšela koji su živeli u egzilu, još nisu imali pravo glasa, niti su ih ohrabrivali da se vrate kući. Šilingtonova knjiga priznaje samo pravo onih koji zahtevaju uspostavljanje Komisije za utvrđivanje istine. Bilo bi najbolje da Rene ceni to što može da uživa u blagodetima nacionalnog pomirenja, a da dozvoli predsedniku Mičelu da bude proglašen za „oca modernih Sejšela”. Naravno da pozdravljam obraćanje predsednika Mičela na dan proslave nacionalnog praznika, 18. juna 2014. u kome ističe da nacionalno jedinstvo ostaje ono najvažnije što


303

Sejšeli poseduju. Takođe, pozdravljam i odluku predsednika Mičela da formira konsultativni forum, koji će pomoći vladi da ostane povezana sa narodom. Mičel je o tome rekao: „U tom forumu, kojim ću ja lično predsedavati, biće pojedinci, cenjeni zbog svojih političkih stavova, zbog svog znanja, iskustva, svoje dobrote i služenja narodu. Uloga tog foruma biće da sagleda sve stvari, koje direktno utiču na ostvarivanje nacionalnih interesa i da da konkretne predloge vladi na razmatranje... Konsultacije su ključne za nacionalno jedinstvo. Konsultacije pomažu vladi da donosi ispravne odluke. Kroz konsultacije demokratija pobeđuje.”

Lepo je čuti to, jer priziva u sećanje ono za šta sam se dugo zalagao. Razvoj Sejšela danas zahteva doprinos svih elemenata društva, koji mogu da pomognu u rešavanju važnih i ključnih nacionalnh pitanja.

APENDIKS

IZREKE DŽEJMSA R. MENČAMA

Izreke Džejmsa R. Mečnama |

307

U julu 2002. Izdavačka kuća Mahe Publications Ltd. objavila je knjigu čiji je naslov „Izreke Džejmsa R. Menčama” (ISBN:99931-800-9-2), koju su zajedno priredili gospodin Endi Potin, izvršni direktor izdavačke kuće i časopis Seychelles review. U Uvodu knjige, Potin je napisao: „Pametne izreke nikada ne zastarevaju. One su samo neotkrivene stare istine, onih koji sebi dozvoljavaju da misle. Nažalost, jasno razmišljanje i ideje često su zatrpane praznim rečima. Od mog dolaska u izdavačku kuću Seycheles Review 1994. blisko sam sarađivao sa Džejms Menčamom i bio fasciniran njegovim pisanjem i ljubavlju prema pisanoj reči. Rekao mi je da potiče od oca Ričarda Menčama, koji je voleo govorništvo i želeo da bude advokat, ali je završio kao uspešni biznismen u vreme kada je zemlja bila kolonija. Smatrajući Džejmsa Menčama velikim vizionarom, mislio sam da bi bilo šteta njegove reči i mudrost prepustiti zaboravu. Čitajući neke njegove govore i članke, izvukao sam nekoliko epigrama, fraza i dosetki, koje su, bez svake sumnje, proizvod velikog i rečitog uma. Međunarodni konferencijski centar u Viktoriji, bio je krcat, 5. jula 2002. kada se održavala ceremonija fondacije Rajiv Gandhi Foundation (ogranak za Indijski okean), u čast tri istaknuta građana Sejšela, nominovana za dobitnike nagrade za životno delo, u sferi društvenog i ekonomskog razvoja sejšelskog društva. Džejms R. Menčam bio je jedan od trojice dobitnika nagrade. Smatrao sam prikladnim da na početku ove knjige prenesem ono što je tom prilikom Vivekanad Aliar rekao o Menčamu i kako mu je ovaj odgovorio: „... posle pažljivog razmatranja, Fondacija je ove godine nominovala izuzetne ličnosti za prestižnu Nagradu za životno delo. Svaki od njih je, radeći u određenoj sferi, doprineo društvenom i ekonomskom napretku građana Sejšela. Prvi nominovani je Ser Džejms Menčam, prvi predsednik nezavisne države Sejšeli i lider Demokratske partije. Menčam, pravnik, svetski putnik par excellence, poznat je širom sveta. On je ozbiljan pisac i šarmer po prirodi, koji poseduje raskošnu ličnost. Njegova obraćanja na skupu posvećenom miru u svetu, u februaru 2000. godine u Južnoj Koreji i na samitu Saveta za mir u svetu, u Njujorku, u maju 2001. pozdravljeni su

308


širom sveta. Ser Džejms, koga na Sejšelima popularno zovu „Papa Labarbe” (otac sa bradom) ističe važnost mira u društvenom, ekonomskom, političkom i drugim sferama života. Tokom svoje životne misije, Džejms Menčam gradio je mir i pomirenje. Za Menčama je mir kamen temeljac, na kome se gradi zdravo društvo. Bio je nepopustljiv u svom zastupanju politike nenasilja među svojim voljenim Sejšelcima. Zahvaljujući svojoj oštroumnosti nije skliznuo u jeftino politikanstvo, već je prihvatio politiku mira i nacionalnog pomirenja. Interese zemlje je stavio isped svojih. Nikada nije ocrnio svoju domovinu, zarad političkih koristi. Kontrolisao je kako teče proces nacionalnog pomirenja. I danas pomaže zemlji na njenom putu. On korača vrlo oprezno. Zna kada da zakoči. Mnogo puta povukao se iz sukoba. Ser Džejms, baš kao i vi, i mi delimo potrebu za mirom i nacionalnim pomirenjem, koji su jedini put za naše spasenje. Ser Džejms, želimo vam uspeh u daljem nastojanju da narod Sejšela vodite u duhu mira.”

Menčamov odgovor „Nisam previše siguran da li sam dostojan da primim to visoko priznanje Ogranka za Indijski okean Fondacije Radživ Gandi. Istina je da sam, poslednjih godina, bio učesnik mnogih inicijativa, u cilju izgradnje mira u svetu. Nikada nisam očekivao da ću dobiti ovakvu nagradu. Godinama sam, širom sveta, sakupljao dokaze i sertifikate, koji potvrđuju ovo ili ono, ali je vrhunac mog rada završetak knjige „Mir u glavi”, u kojoj su napisani i sledeći redovi: Duž peščanih peskovitih obala Dozvolite mi da ostavim svoj skromni otisak Dok ne naiđe talas Da ga spere Nije bitno kakvog je neko karaktera Vreme i talasi ne čekaju nikoga I razarajući talasi istorije U svoju žestinu uvlače nas Zaboravljena bića u maglama proteklih vremena. Ono što je važno u ovoj ceremoniji dodele nagrada jeste inicijativa lokalne organizacije da mi stavi do znanja da moj rad na jačanju mira i nacionalnog pomirenja nije bio neprimećen


309

i da bi trebalo da nastavim sa tim. Ono što je zaista važno u vezi sa ovim događajem nije namera da mi se dodeli nagrada, već to što neko istinski ceni i poštuje ljude dobre volje. To je deo procesa izgradnje nacije i pokazuje da ona sazreva. Konačno, dozvolite mi da kažem da ništa nije zaista izuzetno, osim čovekovog karaktera. Maniri traju privemeno, karakter je večiti. Bolje je nemati novca, nego nemati karakter. Vaš karakter je ono što vam je Bog dao. Vaša reputacija je ono to drugi misle da ste...

Izvodi iz govora Džejmsa Menčama Slava koju tražim, neće doći danas ili sutra, već sa godinama koje su predamnom. Za mene, ostvarivanje nacionalnog pomirenja važnije je od uloge predsednika države. – Seychelles Review, april 1998. Trenutno, mislimo prvo na sebe, zatim na našu političku partiju, a naša zemlja dolazi tek na treće mesto. Sve dok nastavljamo da razmišljamo tim redom, Sejšeli će ostati podeljena zemlja i suočićemo se sa ambisom novih problema, poteškoća i novih sukoba. Danas, nemamo izbora. Vreme je da nam Sejšeli budu na prvom mestu. – na pokretanju Inicijative „Seychelles First Initiative”, 17. Jun 2000. Nije bitno ko će vladati državom sledećih pet, deset, petnaest godina, sve dok se državni brod, u vodama nacionalnih interesa, vidi jasno i predstavlja osnovu za državnu politiku i inicijative. „Towards Nobler Objectives”, Seychelles review, april 1999. U današnjim okolnostima, ono što je naciji potrebno jeste manje partijske politike, a više napora da se stvori prava priča o uspehu. Tako će Sejšelci ponovo bili ponosna i prijateljska nacija. „Towards Nobler Objectives”, Seychelles review, april 1999.

310


U ovom životnom periodu, predsednik bi mogao biti veoma zainteresovan da svoju vladavinu kruniše postupcima boljim od onih koji su vladali u vreme Druge republike. Towards Nobler Objectives”, Seychelles review, april 1999. Za jedan dan, spomenik „Zonm Lib” pašće u zaborav, a mesto na kome je stajao biće preimenovano u Trg nacionalnog pomirenja. Spomenik moraju da uklone oni koji su ga tu postavili, a ne grupe aktivista ili političke organizacije. „Attent to assassinate Zonm Lib”, Seycheleles rieview, maj/jun 1998. Moderna politika ima mnogo toga sa manipulativnim aktivnostima, koje imaju svoja izvorišta. I svi znamo da partija SPPF ne oskudeva u tim izvorištima. „Behind and beyond SPPF Congress”, Seycheleles rieview, 1996. 21. vek učinićemo dobrim ako naučimo lekcije iz ovog stoleća, u kome su nam političke promene ostavile svet u tranziciji. Tranzicija nije laka, ali je mnogo teža za one zemlje, koje napuštaju centralizovanu privredu i grade slobodno tržište. – „Message for national Day”, Seychelles Review, jun 1996. Ono što je zemlji sada potrebno jesu ljudi sa realnim i velikim duhom, a ne grupa ostrvljana koja zna samo da klima glavom. Dolazi vreme u državnoj politici, kada ćemo morati da zastanemo na kratko i zapitamo se „da li smo zadovoljni mestom na kojem smo? Da li smo dosegli vrh? Možemo li težiti višim ciljevima? Verujem da težnja ka višim ciljevima, vodi procesu rasta. Takav duh drži naciju da ostane u pokretu i motiviše ljude. „In the search of Grandeur and Unity”’, Seychelles Review, maj 1997. Sučavamo se sa krhkošću lepote ovog raja. Ono što smo postigli proteklih nekoliko godina je malo u poređenju sa onim što tek možemo, ukoliko zaista možemo da se okrenemo budućnosti zajedno, u duhu ravnopravnosti i iskrene brige. Seychelles Review, april 1997.


311

Svega nekoliko zemalja ima reputaciju kao Sejšeli, reputaciju posebne i lepe destinacije. Živimo u jednom od najlepših arhipelaga na svetu. Mi smo živopisna nacija, voljna da gradi odnose sa ljudima svih rasa. Iako neki naši građani danas nose oružje, znamo da bi duboko u svojim dušama, više voleli da nose gitaru, tragajući za ljubavlju, muzikom i romantikom, a ne sukobima i mržnjom. Seychelles Review, april 1997. Naša zemlja ima dva mesta sa titulom zaštićene svetske baštine. Rekao bih da imamo i treće, u našoj multi-rasnoj laboratoriji života. Zato, oprostimo se od ere mediokriteta i radimo na tome da Sejšeli budu zemlja srećnih, zadovoljnih, gostoljubivih i ljubaznih ljudi. Seychelles Review, april 1997. Priroda jasno govori kakav je naš svet, koji je kao laboratorija ljudskih iskustava, na kojima treba da gradimo univerzum ljubavi, tolerancije i integracije. Sve dok ljudi uživaju u bojama i kontrastima „,Le Creolisation” postaje fenomen sa međunarodnim potencijalom. „Honestly speaking” Seychelles Review, februar 1997. Sistem socijalne zaštite zemlje je deo njene politike, ali će ostati na niskim granama, ako se ne izgradi na bogatstvu. Socijalna zaštita koja počiva samo na matematičkom proračunu može samo da dovede do državnog bankrotstva. „Honestly speaking” Seychelles Review, februar 1997. Narod Sejšela je deo sveta – u kome su izmešani Azijati, Afrikanci i Evropljani, stvarajući jedinstenu skupinu svih rasa i predstavljajući živopisni predeo čovečanstva, u kome ljudi govore dva jezika i obrazuju se po svetskim standardima. Gde biste drugo mogli da nađete porodicu u kojoj brat izgleda kao Evropljanin, sestra kao Azijatkinja, a mlađi brat kao Afrikanac? „Honestly speaking” Seychelles Review, februar 1997. Što se mene tiče, problem Sejšela nije onaj koji će biti rešen promenom lidera zemlje, niti dolaskom druge partije na vlast.

312


Ovde postoji problem fundamentalne prirode, koji zahteva da iz korena menjamo pristup i stav, ako želimo da Sejšeli idu napred. Seychelles Review, avgust 1995. S obzirom na to da ljudi nikada nisu zadovoljni, u današnjim uslovima, harizmatičnim liderima neće biti teško da organizuju proteste i stvaraju društveno nezadovojstvo. Ali niko ne može da predvidi šta će biti krajnji ishod tog takozvanog „narodnog revolta”. Seychelles Review, avgust 1995. Generalno govoreći, moramo da, jednom zauvek, shvatimo da sloboda govora i sloboda medija nikako ne podrazumevaju ničije pravo da piše loše o drugima, koji kao i oni imaju pravo na dobru reputaciju. Zapravo, kao što sam mnogo puta rekao, sloboda govora i medija završava se tamo gde kleveta počinje. Seychelles Review, avgust 1995. Ima još mnogo toga da se uradi, brojni izazovi su pred onima, čija je osnovna filozofija „učini svet svojim globalnim selom, ali nikada nemoj svoj svet učiniti selom”. „Election 1998.”, Seychelles Review, april 1998 Prijateljstvo je srećom nešto što je primereno narodu Sejšela. Ipak, moramo se otarasiti nekih naših kompleksa i prihvatiti prave prijateljske manire. Tako će svet biti spreman da nas prihvati i dolazak na naše obale biće posebno iskustvo. Seychelles Review, april 1997.

Gospodin Potin uvrstio je u svoju knjigu citate iz mojih govora, koje sam održao po povratku na Sejšele u aprilu 1992. Drago mi je da je našao i mesta za citate, koje sam objavio u knjizi, štampanoj u Londonu, u decembru 1991. Pod naslovom „Aksiomi života u egzilu”. • „Nije mudro predugo živeti u lošim sećanjima, jer današnjica nudi slabu utehu za takve suvenire iz prošlosti.

• Trampova kula u Njujorku je veličanstveni simbol ljudskih dostignuća – ali zelene puzavice posađene uz visoki zid su stalni podsetnik veličanstvene snage prirode i dominantne Božje moći.


313

• Za čoveka sa ispravnom filozofijom, život je uvek prekratak. Za čoveka bez filozofije, uvek je predug. • Doktori koji izgledaju nezdravo, nisu ubedljivi. • Čovek koji želi da se popne na vrh planine, mora da se pripremi da se suoči sa divljim i oštrim vetrovima, inače bi mogao da ostane u podnožju. • Nije teško neadekvatno se obući, tamo gde novac nije problem. • Sve dok čovek može da objasni divlju složenost fenomena života, uvek će postojati pretpostavka za veru u Boga. • Potpuno je glupo da roditelji, koji se ponašaju kao monstrumi, očekuju od dece da budu anđeli. • U svojoj borbi za opstanak, čovek nije prestao da istražuje spoljni svet – ali vreme je da istražuje i svoj unutrašnji svet. • Kratak život je previsoka cena za uspeh, bilo koje vrste. • Oni koji misle imaju veće šanse da se izoluju, nego oni koji ne misle uopšte. • Neki žive za nove vizije – drugi žive u snovima. • Možete deliti postelju sa nekim, ali to ne znači da delite i snove. • Objašnjenje da sudije Vrhovnog suda i ljudi u visokim institucijama moraju da budu dobro plaćeni, kako ne bi pali u iskušenje, mora da se zasniva na pretpostavci da skoro svako ima svoju cenu. • Mnogi savremeni ljudi postali su robovi mašina, koje su stvorene da bi služile njima. • Pad intelektualne i moralne veličine onih, koji na svojim leđima nose odgovornost za javne poslove, ide ruku pod ruku sa društvom, u kome je sticanje bogatsva na svaki način, postalo pravilo. • Beg od izazova, može biti najlakši odgovor, ali i vrlo skup. • Da je Isus rođen u našem vemenu i da su mu tri mudraca poklonila zlato, srebro i tamjan, bio bi optužen za primanje mita.

314


• Društvena sigurnost može pomoći da se ima kuća, ali ne i dom. • Ne brinem previše o gradovima-kockarnicama, jer na takvim mestima srećete dve vrste ljudi – pobednike, koji nemaju vremena za vas i gubitnike, za koje inače nemate vremena. • Neki stručnjaci znaju više od Mesecu nego o svetu u kome žive. • Uvek će postojati društvena elita. Čak i u okeanima, gde se ajkule i sardine ne druže. • Oni koji su uvereni da su lepi, trebalo bi da manje vremena provode pred ogledalom. • Bolesno je ono društvo, koje je izgubilo poštovanje za vrlinu kao što je ljubaznost. • Realizam uvažava činjenicu da je danas danas, a juče juče. • Dok apatija raste, radoznalost slabi. • Ne postoji instrument koji bi mogao da meri ljubomoru, mržnju, taštinu i pohlepu. • Onaj ko govori stranim akcentom treba da se ponosi, jer to jasno pokazuje da govori više jezika. • Kako se bližimo kraju života, kada nas godine pritiskaju, sve što ostaje su netaknuta sećanja, snovi i vera. • Hipokrizija lidera supersila je kada kažu „naša hemisfera”, dok se svakodnevno ponašaju kao da je ceo svet njihov. • Mnogi ljudi su proglašeni krivim zbog svog javnog imidža. • Za nezaposlenog čoveka koji želi posao, poslovna prilika je svetlo u mraku. • Mudra tuna će uvek da se drži na odstojanju od ajkule. • Muškarci koji vole da nose nakit, često se pitaju da li su još uvek muškarci. • Oni koji često putuju avionima džogiraju koridorima međunarodnih aerodroma. • Tužno u vezi državnog sistema zdravstvene zaštite jeste to što često funkcioniše po principu „neka bude šta bude” i „dobročinstva”, zarad ponosa, ugleda i slave pojedinca.


315

• Osećam se neudobno bez maramice, nag bez penkala i prljav sa dugim noktima. • U životu ne postoji kontinuitet, svaki minut nosi svoju realnost. • Muškarac ne bi trebalo da se oženi ženom, sa kojom može da živi – već ženom bez koje ne može da živi. • Na svojim putovanjima po svetu, uvek sam se trudio da budem u prvoklasnim hotelima, jer smatram da je lični komfor bitan za stanje mog uma. • U ovom elektronskom dobu, mnogi zaboravljaju da razlog za postojanje civilizacije nije razvoj nauke i mašina, već razvoj čoveka. • To što neko voli priče o duhovima i što su spremni da provedu sate gledajući bezbrojne filmove o grofu Drakuli, dokaz je da njegovu svest često progone duhovi. • Bolje svoju decu naučite filozofiji, nego da im ostavite mnogo novca, jer oni kojima je život lak, često se izobliče telom i dušom. • Greška koju napraviš danas, doći će na naplatu sutra. • Previše nas je u kontaktu sa onima, koji su suviše površni da bi mogli da otkriju dubine svog unutrašnjeg sveta. • Tvrdoglavosti i aroganciji nema mesta ukoliko želimo da postignemo kompromis. • Ne dolazite u Englesku da se žalite na sunčan dan. Smatrajte se srećnim ako ne pada kiša. • Kulturni šok ne postoji za one, koji oči drže široko otvorenim. • Britanija je postala velika kada je opstanak njenog naroda zahtevao borbu, napor i disciplinu. • Tišina ima svoj poseban odjek, u umovima nasilnih protivnika. • Zemlja u kojoj se lako živi ne može da nahrani mislioce, pionire i pronalazače. • Jednakost nacija je najveća laž u diplomatskom jeziku. • Život je večita trka da se pobedi usamljenost. Sve dok ste u toj trci, ne razmišljate o cilju. Tek kad stanete, počnete

316


da razmišljate o stotinama odgovora koje ste pronašli na svako pitanje koje ste imali i o hiljadu pitanja za svaki odgovor.

Zaista, dragi prijatelji, život je velika škola i verujem da će narod Sejšela, kao i drugi narodi, biti na dobitku ako budu umeli da cene: vreme, uspeh, istrajnost, zadovoljstvo rada, jednostavnost, dobar karakter, ljubaznost, dužnost, ekonomsku pamet, strpljenje, negovanje talenta, istinu. Ako se sa ovakvim mislima budu suočili sa budućnošću, tada ih uspeh neće mimoići, a mi ćemo biti ne samo ponosni građani Sejšela, već i ponosni na svet u kome živimo.

Indeks

A Abas, Kamil, 55 Abdul-Gajum, Momun (sastanak), 89 Abel, Karolina, 28 Abramovič, Roman, 32 Abu Dabi Camp de la Paix (,,Baza mira’’, prva francuska baza na Bliskom istoku), 99 Krunski Princ, 136 Francuska vojna baza, 99 Francusko vojno prisustvo, 99 Savet za urbano planiranje (U.P.C.), 59 Abudža Deklaracija mira, rezolucija, 206–207 Abuleiš, Ibrahim, 151 Adages of an Exile (Menčam), 297, 312–316 Adam, Gi, 72, 140 Adam, Žan-Pol, 25, 85, 98, 155, 265 Adam, Mohamed, 54 Adam Moosa & Co. Ltd., izgradnja džamije, 53–54 Adam, Sulejman, 54 ADB.videti Banka za razvoj Afrike Adelman, Paolo, 63 Adiflor (neprofitna asocijacija), formiranje, 98 Adrijen, Loni, 50 Afif, Ahmed (sastanak), 265 Afif, Ebrahim, 53 Afren PNC, licenca za istraživanje, 72

Afrika kronizam, 225 demokratija, promovisanje, 170 demokratski razvoj, 170–172 „Ekonomski lavovi” 125, 155 Dobro upravljanje, odsustvo, 225 fokus, 210 nestabilnost, izbori (uticaj), 351–354 Politička stabilnost, 125–126 politika, surovost, 209 „Uspon Afrike,” 126, 155 Sejšeli, bilateralni odnosi, 85 Afrička kuća, kineske donacije, 125 Afričke Banke, 63 African Development Bank (ADB), (Afrička razvojna banka) 26, 63 African Do conference, 172 Ekonomski razvoj Afrike, 154 African Economic Research Konzorcijum, 224 African Peace Service Corps, 164 Afrička unija (AU), 166–168 aktivni član, 157 sedište (Adis Abeba), 168 Kongres, održavanje, 161 formiranje, 125 Demokratija i izbori Assistant Unit, 168 Ahmad, Šahid, 88 Aho, Esko, 146 Air Austral, letovi za Sejšele, 38 Air carriers, (nosači aviona) transfer, 38 Air France, 38 Air Indija, 95 Air Seychelles, 135, 253

318


Airbus A 257 bankrotstvo/kolaps, 302 civilna avijacija, istorijat, 38–39 ugovor, sklapanje, 37 formiranje/profitabilnost, 25 investiranje, 168 menadžment, 45 Nair, Leka (finansijski direktor), 25 Politika otvoreno nebo, bilateralni sorazum (primena), 38 obnova, 36 usluge, opcije, 72 Airtel, partnerstvo (stvaranje), 63 Akaši, Jasuši, 157 Al Ahbabi, Mubarak Mohamed Saad, 58 razgovor, 61 Al-Aksa džamija (Islam), 266 Albert, Džoel, 67 imetak, 67 Albert, Sr. Džozef, 67 Aldabra Alone (Beamiš), 276 Aldabra Atol, 276 dobrodošlica, odsustvo, 277 Aldabra grupa, 272 Aldabra ostrvo, 101 slava, 297 Al Erdžani, Abdul-Karem, 146 Alear, Vivekanand, 308 Aleksander, Idit, 26 Aleksis, Marija Antoaneta 253 Alijev, Ilham, 177 Alijansa, Francuska Alijansa, 262 Alibhaj (porodica), 54 Allied Builders, 69 Al-Najan, Kalifa, 54 Al Kaida, 213 Al Sadat, Muhamed Anvar, 170, 231 Al-Sisi, (El Sisi), Abdul Fatah (ostavka/kandidatura), 170 Amerika, Videti Fondacija za poresku reformu SAD, 230 Američka ambasada, 107

Američko-Ruski Forum (2014), 184 Amin, Idi. Videti Dada Amiruzaman, M.D., 88 Amu, Nadir Ben, 266 Anglikanska crkva, konsekracija, 44 Anglikanska veroispovest, 57 Anglo-Sejšelski odnosi, 89 Anan, Kofi, 145 Ansari, Hamid, 247 Adrien, Otac Loni Adrien, 50 poplave, 135 Ans Takamaka (Iles des Palmes), 68 Ans Volbert, 191 Antonije, Marko, 204 Apelacioni sud, 43 APCEO. videti Azijsko pacifička asocijacija CEO Apolo bolnica, promocija/ izgradnja, 139 „Apostol nacionalnog pomirenja,” 273, 298 Arias, Oskar, 145, 231 Status Specijalnih rezervi 171 Aristokratija, uticaj, 286 Ariz, Rikardo Aguir, 88 Arulmigu Navasakti Vinajagar hram, 55 Ešton, Keti, 67, 130 Azijsko pacifička asocijacija CEO (APCEO), 185 Asia Peace Service Corps, 165 Askvit, Lord, 189 Atanasius, Erna, 262 Atilio Regolo (brod), 217 Atkinson, Cort, 179 AU, videti Afrička unija Au Cap, 115 poplave, 135 škola, izgradnja/razvoj, 114–115 Australija Pilbara Ranges, iron reserves, 146 Sejšeli saradnja, 129–130 Sejšeli, bilateralni odnosi, 128–130

Indeks |

Australija Nacionalni praznik, održavanje, 128–129 Australija Nacionalni praznik, 128–129 Australija, poseta, 127 Ajodele, Tompson, 225 Azam (jahta), 59 Azerbejdžan, predsednički izbori (posmatrači), 177 Azija, veličina, 175–179 Aznar, Hoze Maria, 145 B Baber, Martin, 258 Bados, 53 Bahajska vera, 56 uticaj, 56 Bahamska ostrva, odlučna nacija, 80 nezavisnost, 79 Sejšeli, poređenje, 79 Baha’u’llah, 55 Baie Lazare, 115 hotelski rezort Kempinski, 85 škola, izgradnja/razvoj, 135 Baku, konferencija, 147 Baldoči, Paskvale, 157 Balfor, Deklaracija, 267 Bal, Kramer, 36 Bandave, Dejvid, 167 Bank of America, Američka banka, 244 Bankarska tajna, 216 Banka, Langiš, 51 Baralon, Gaetan, 88 Barbarons Palata, 59 Barber, Declan, 88 Barito, Niko, 88 Barton, Maria Tereza, 89 Barton-Stouks, Karl, 103 smrt, posledice, 106 Sejšeli exit, 112 Bastien, Liza, 26 Bastien, Vinsent, 59 Batler-Pajet, Alen, 155

319

Boman, Mark, 180 Baumgartner, Peter, 36 Bay of pigs, Zaliv svinja, fijasko, 212 Bimiš, Toni, 276 Beau Vallon Bay Hotel, recepcija, 95 Beau Vallon plaža, 261 Savoy Hotel i Rezort, razvoj/ Otvaranje hotela, 123 Bekam, Dejvid, 31 Behar, Maksim, 88, 132 „U vreme i posle S.P.P.F. kongresa,” 309 Belafonte, Hari, 6 Belani, Nandu K., 88 Bel, Daniel, 167 Bel, Edi, 71 Bel, Metre Daniel, 70 Belmont, Džozef, 222 Beloni Vord, 251 Belous, Vladimir, 120 Bembo, Paolo, 215 Benedikt XVI (Papa), 73 Benoaton, Conrad, 73 Benstrong, Siril, 253 Benstrong, Egbert, 253 Benstrong, Florens, 253 Benstrong, Mark, 253 Benstrong, Majkl, 253 Berbera (program izgradnje), 122 Berceau de consolation des affligees politiques, 264–265 Berlin European Airways, 272 Berlinski zid, 296 Berlouis, Ogilvi, 302 Bernhard, Princ, 237 Beskućnici, projekti izgradnje kuća, 65 Bhagvati, P. N., 173 Butan, filozofija, 293 Bilt, Karl, 145 Bin Kalifa Al-Nahjan, Sultan, 54 Bin Naser Al-Kusaibi, Said, 88 Bin Sultan Al Nahjan, Zajed, 36 Bin Zajed Al Nahjan, General Šeik Mohamed, 35, 134, 135

320


Bin Zajed Al Nahjan, NJ.V Šeik Kalifa, 35, 58, 134 Biološko oružje, zabrana, 290 BIOT. videti British Indian Ocean Territory Bi-partisan politics, rezultati, 15 Birkavs, Valdis, 146 Biskup, Moris, 102 Black power (Crna snaga), pokret, 79 Plava i crvena politika, 163 Plava ekonomija, 28 koncept, rad, 122 Blue Water Navy, osnivanje, 100 Boem, René, 235, 236, 240 Bois de Rose area, hipermarket, 62 Bolesti komunikacije, /povrede/ mentalno zdravlje, 47 Bondevik, Kjel Magne, 146 Bonila, M. R., 199 Bonelam, Žeremi, 221 Bonpan, Blas, 291 Bul, Filip, 69 uticaj, 71 Bumedin, Huari, 193 Butros-Gali, Butros, 157 “Brak sklopljen na nebu” (Air Seychelles-Etihad), 36 Bredli, Džonatan, 157 Brenson, Ričard, 32 susret, 397 Bravado (magazin), 264 izdanje, 198 Brazil Carnaval, 35 Britanski kolonijalizam, 133 Bilateralni odnosi, Sejšeli, 85 British Airways, mreža, 37 Britanski Komonvelt, ostrvske zemlje, 138 Britanska Konzervativna partija, snaga, 271 British Indian Ocean Territory (BIOT), 275 formiranje, 90, 101 Brajs, Kventin, 128 Brod, 5

Bruto nacionalni dohodak, nivo, 29 Bruto nacionalni prihod, per capita, 50 Bugarska, uticaj SSSR-a (Hladni rat), 131–132 Busek, Erhard, 157 Buš, Džordž Mladji, 250 Bye-Election, 312 C Cable & Wireless Sejšeli, 15, 63–64, 262, 288 troškovi, 68 CAF. videti Confederation of African Football Caledonian Star (kruzer, brod), 241 Can Africa Claim the 21st Century (Svetska banka), 223 CAPDI. videti Centrist Asia Pacific International democracy Capitani Romani, klasa, 217 Captain Philips (film), 38 “Celebrate Seychelles” (2006), 23 Celestine Prophecy, The (Redfild), 8–9 Centralna obaveštajna agencija (CIA), 211 Centrist Asia Pacific Democrats International (CAPDI), 175 Chago-Algalega Company, dozvola za komercijalnu eksploataciju, 101 Chaud de Font, 246 Chelle Medical Limited, izvoz, 73 Chief Prempeh, 265 China Pacific Construction Group, 185 CIA. Videti Centralna Obaveštajna Agencija državljanstvo, poklon, 80 Christian Instruction, 44 Ciljevi industrije, diverzifikacija, 34 potencijal, 275 Civilna avijacija, 38 istorija, 37

Indeks |

Civilno inženjerstvo, poslovanje (povezanost), 67 CMS. videti City Montessori School Code Civil, The, 78 COMESA. videti zajednilko tržište zemalja istočne i južne Afrike Common Market for Eastern & Southern Africa (COMESA), 40, 125, 127, 166–168 članstvo, 229, 230 ekonomska istorija, 228–229 izbor (organizacija), Oružane snage (uticaj), 231 Commonwealth Health Online (CHO), 46 Compagnie Seychelloise de Promotion Hotelière (COSPROH), 32 Companies Act of Nova Scotia, 238 Confederation of African Football – Konfederaccija afričkog fudbala (CAF), 65 takmičenja, Sejšeli, kvalifikacija, 65 Konferencija Vrhovnih sudija sveta, 373 CORVINA Group, 38 COSAFA. videti Council of Southern Africa Football Associations COSCO (Chinese shipping company), 81 Cosmetic de Paris, osnivanje, 248 COSPROH. videti Compagnie Seychelloise de Promotion Hotelière Council of Governance of Transparency International, 150 Crkva, Anglikanska crkva, 44 ceremonija, Viehov dolazak, 58 Odnosi crkve i države, 54 Odnosi između crkava, 56 Crkva Svetog Groba, 266 Crossroads of Our Influence, The, 92 Curiosity Kabinet, 276

321

Curimdže, Bašir, 140 Cvetković, Danijela, 157 Ć Čen, Dijana NingNing, 88 Četak helikopteri, upotreba, 113 Ćurkovic, Ivan, 89 Č Čagos Arhipelag, 276 Čaka, Jakub, 54 Čandaria, Manu, 161 Čang-Him, Dejvidson (ubistvo), 51 Čang-Him, French Kitchener, 50, Čang-Sam, Frensis, 70 Čang-Tave, Džejms, 49 Čen, Dijana NingNing, 88 Čenel ostrva (off-šor juridikcija), 69 Čepman, Nikolas, 248 Četak helikopteri, upotreba, 113 Četvrta Generalna skupština, 176 teme, 177 Posmatračka delegacija, 176–177 Čistian Verlag, 237 Čou, Pol, 70–71 hapšenje, 301 Čovečanstvo, opstanak, 296–297 D D’Estaing, Giskard, 93 Dada, Idi Amin, 192 Dag Sacvik (brod), 249 Dajani, Izat, 88 Dar es Salaam, komunikacije, 63, 125 Darad, Prajin, 69 Darlong, Tanglura, 109, 114 Dar, Volfgang, 88 De Gama, Vasko, 1 de Praslin, Šoasol, 93 de Kuinsi, Queau, 298 Dejvis, Karla, 182 Dej Doris, 202 de Algeckiras, Mark Rangel, 199 de Bits, Filip, 88

322


Debre, Majkl, 190 Debt svap, 27 de Comarmond, Silven, 88 “Branitelj svih vera,” 56 Deca, raj, 57 Dečje igralište, Park, 136 De Gol, Šarl, 189 čuvena izjava, 291 susret, 189 televizija, izveštaj, 188 Deguang, Zang, 176 de Laval, Henri Raskue, 248 de l’Estrak, Žan-Klod, 138 Delom, Hilda Stivenson, 252 Delor, Žak, 145 Demokratija, 281–282. Videti i Višepartijska demokratija Koncept, moć, 285–286 Plato perspektiva, 284 „Demokratija i njeno nesprovođenje,” 183 Demokratija, ljudi (uloga), 162 Demokratski izbori, 284–285 Demokratska sloboda, odgovornosti, 162 Demokratska vladavina, 145 Demokratska partija (DP), koalicija formiranje vlade, 17 Demokratska Republika Kongo (D.R.K.) misija u Kinšasi, 125–127 posrednička misija, 125 Denio, Ksavijer, 98 Denis ostrvo, 32, 251 Desai, Morardži, 122 Desroš ostrvo, 222 Destruktivno preduzetništvo, 148 de Venecia, Djina, 165 de Venecia Jr., Hoze, 165, 175–176 de Vibraja, Monsijer, 248 de Vilpen, Dominik, 289–290 Fondacija za Dijalog i međunarodne odnose, 146 Disenta, Karmen Luiza Trulenk, 88 Didi, Afif, 265 Diego Garsia, lokacija, 90

Diego Garsia, 90, 276 Američki saveznici, prisustvo, 85 Jačanje Amerike, kritike, 110 Osnovni planovi, brige američke ratne mornarice, 122 Baza vazdušnih snaga , izgradnja, 99, 101, 111 Baza ratne mornarice, izgradnja, 102 Sejšeli, bilateralni odnosi, 102–103 SAD-Britanski najam, 122 Diplomatija, 154–155 Devičanska ostrva (offshore jurisdikcija), 69 Dezinformacija, uticaj, 294 Dezinformisanje, posledice, 294 Distant Horizons (Mičel), 9 Dlamini-Zuma, Nkosazana, 125–126 Dmitriev, Vladimir, 120 Dobrodošlica, Sicilijanska dobrodošlica, 193–194 Dojče bank A.G., 236 Dokland Supermarket, 62 Dodin, Ačil, 43 d’Ofaj, Gonsag, 68–69 d’Ofaj, Žan Mark, 68–69 d’Ofaj, Luis, 68 Donfried, Mark C., 126 D.R.K. videti Demokratska republika Kongo Državni poslovi, 24 Državi udar, 1, 9–12, 90, 138–139, 149 nezadovoljstvo, 74 organizacija, 15 vesti, 102–103 organizacija, 82 reakcija, 216–217 Druga Republika Albert, Džo (imetak), 67 Crkva, položaj, 51 Rene diktatura, ukidanje, 54–55 Drugi svetski rat, 216, 255 Duma, Kristof, 182 Dur, Hans Peter, 151

Indeks |

Diseldorf Karnival (Nemačka), 35 Duval, Gaetan, 116, 138 Duval, Ksavier (ostavka), 140 DŽ Džanata Partija, uspeh, 122 Dženg, Kan Čen, 88 Džibuti, Francuska (odnosi), 92 Džiehe, Jan, 185 Djintao, Hu, 117, 178 Džoli, Andjelina, 31 Džolikor, Šelton, 71 Džong, Dong Čang, 88 Džonson, Lindon B., 294–296 Džordž, Anet, 70 Džordž Bernar, 69–70, deo govora, 75–76 Džumaje (porodica), 53–54 Džumeraj Hotel, 147 E East Route Tourism Marketing Group, 32 Ebrahim, Mohsin, 54 Ebrahim, Umardži, 54 Eclipse, The (jahta), 59 Economic Exclusive Zone (EEZ), 28 suverenitet, 29 Ekonomska tržišta, ekspanzija, 166–170 Ekonomska snaga, centralizacija (sažimanje), 286 „Ekonomski lavovi,” 126, 155 Ekonomski prosperitet, regionalna integracija (uticaj), 166–170 ECOSOC. videti UN ekonomski i socijalni savet ECO Tourizam, 274–275 ECPD. Videti Evropski Centar za Mir i Razvoj EEZ. videti Ekonomska ekskluzivna zona Egipat, Predsednički izbori, 168–169

323

Egonda-Ntende, Frederik liderstvo, 43 Efelia Rezort, razvoj, 140 EIB. Videti Evropska investiona banka EISA. Videti Electoral Institute for Sustainable Democracy in Africa El Abidine Ben Ali, Zine, 246–266 Eleanora Ruzvelt Institut za pravo i mir, 156, 230–232 E-Learning projekat, 135 „Izborna groznica,” 253 EISA – Institut za održivu demokratiju u Africi, 168 Electronic curtain, 296 El-Erian, Mohamed, 136–137 El Fotuh, Abdel Moneim Abu, 169 Elender, Alen, 197–198 Elinas, Lukas, 88 El Materi, Saker/Nesrine, 264–266 Emerson, Ralf Valdo, 256 Emirates Airlines, letovi za i sa Sejšela (povećanje), 38–39 Emlion škola za preduzetnike, 173 Emoto, Masaru, 182 Eng, Diana, 198 English River Ward, 252 Enteb, Izraelska spasilačka misija, 192 Entrenched interests, 283–284 Ervin, Sam, 197 Esparon, Dik, 87 Esak (porodica), 53–54 Estiko, Kamila, 263–264 Estiko, Ksavijer, 263 Ethiopian Airlines, 126–127 Etihad Airways Air Seychelles 26–39 kupovina, 135 Royal Jet, partnerstvo, 36 Ecin Džastin, 89 EUCAP. videti European Conference on Antennas and Propagation

324


Evropski Centar za Mir i Razvoj (ECPD), 156–158 godišnjica, proslava, 218–219 sila, 217–218 European Conference on Antennas and Propagation (EUCAP) Nestor, početak, 41, 130–131 Vrhovni sud, rad, 132 mandat, obnova, 131–132 Evropska investiciona banka (EIB), 63 Evropska ratna mornarica, uticaj, 40 Evropska unija, monetarni problemi, 132 pretnja pirata, 40 Sejšeli, bilateralni odnosi, 130–131 Evropska zajednica, La Reunion (odnosi), 92 Ekskluzivna ekonomska zona (Sejšelli), patrola, 113 nadzor, Tvin-Oter avion (upotreba), 135 Izvozno-uvozna banka Kine, rezort/razvoj gradnja stambenog kompleksa, 81 F For, Deni, 25, 58 Informacione i komunikacione tehnologije, uloga, 64 lidesrtvo, 63 For, Gilbert, 71 Fajek, Mohamed, 231 FDA. videti Fondacija za demokratiju u Africi FDA status, 172 Federalni Istražni Biro (FBI), uvreda (izbegavanje), 282 Fel, Hans-Jozef, 152 Feli, Rogdžer, 204 Fernando, Antoni, 43 Fengkdiiang, Čen, 243 Ferari, Maksim, 95, 302

Dorin, interakcija, 96 Sejšeli, izlaz, 95–96 First International Financial Company (FIFCO), 70–71 Fišer, Dejvid Džozef, 103–104 Ficdžerald, Rej 180 Fock-Tave, Vivijen, 87 Fok, Gaj, 88 Foltc, Kurtis J., 180 Folklandska ostrva, 127 sukob, 90 Fonseka, Erol (Roj), 141 Ford, Džerald, 211 Forum 2000 Fondacija, 183 Foundacija za demokratiju u Africi (FDA), 170 African Do conference, 172 Humanitarna pomoć programi, 172 Four Seasons, 69 Four Seasons Hotel, 262 Fouteur de Desordres, 189 Fox, Vinsent, 145 Francuska Camp de la Paix (strana baza), 99 Kina/Brazil/Indija, konkurencija, 99 Crossroads of Our Influence, The, 99 Džibuti, odnosi, 100 ekonomski/kulturni/vojni, jačanje, 99 Francusko-Sejšelski pomorski sporazum o granicama, 97 Frankofonija, 138 La Réunion, 33–34 Vojna baza, Abu Dabi, lokacija, 98 Pasoš, privilegije, 101 Sejšeli, bilateralni odnosi, 92–100 Frankofonija, 127, 138, 189 Fransis, Marko, 262 Franko-Sejšelska grupa, 93 Franjevci iz Švajcarske, 49

Indeks |

uticaj, 51 Frejberg, Vaira Vike, 146 Fučs, Nikolaus, 88 Fudbal, značaj, 64–65 Fukuda, Yasuo, 145 Fukušima Daići nuklearno postrojenje, misija, 152 Future of Peace in the 21st Century, The (Kitri), 230, 232 G Gabrijel, Nikol, 70 Galapagos ostrva, 274, 276 Galilei (podmornica), 217–218 Galo ostrvo, 238–240 Galtung, Johan, 157 Gandi, Indira, 122, 208 Kongresna Partija, poraz, 122 debate, 196 poziv, 174 Gandi, Džagdiš, 173–174 Gandi, Mahatma, 286 Gandi Mirovna nagrada, 270 Ganeša, 55 Ganster, Kristof G., 262 Garba, Džo, 204, smrt, 207 Gemajel, Amin, 145 Gendron, Selvin, 56 Georgia Ports Authority, sponzorstvo, 180 Gesler, Malkolm Lionel, 89 Gubaš, Rabia, 151 Žirard, Herbert, 151 Djulini, Elena, 237 Glacis, izgradnja škole/razvoj, 115 glasanje, aristokratija (odnosi), 286 Globalna Koalicija za Afriku, 225 Global Energy Parliament, 182 Global Peace Federation, 223 Global Peace Festival (GPF), 160 promocija, 164

325

Global Peace Foundation (GPF), 164 SAD, poglavlje, 165 Globalna pitanja, pristup, 174–175 Godli, Marvel, 263 Goldman Sachs, poslovna knjiga godine (2008), 136 Goldstajnn, Ari, 96, 266–267 Goldvoter, Beri, 195 Gonzalez, Filip, 145 Gorbačov, Mihail, 145 Gorovara, Šivdev, 88 Govinden, Žerar, 71 GPF. videti Festival globalnog mira; Fondacija za globalni mir Građani drugog reda, 241 Graham-Makej, Fiona, 12 Grin, Beri, 36 Grin, Harold, 89 Gross National Happiness – Bruto nacionalna sreća, 293 Guangdžu, konferencija, 185–186 Gulfstream, sponzorstvo, 181 Guzenbauer, Alfred, 146 Gusi mirovna nagrada za liderstvo, 270 nagrada (2011), uručivanje, 270 H Haaretz, 268 Hadžiej, Asaf (susret), 177 Hallways Group of London, 70 Hamed, Abdulah, 88 Hamond, Filip, 91–92 Hasanali. videti Ibrahim Havel, Václav, 270 poređenje, 269 život, poređenje, 269–279 Heavenly Culture World Peace and Restoration of Light Foundation, 254 Hebridean Spirit (kruzer, brod), 241 Heis, Gudrun, 151 Hejg, Aleksander, 158 Hemijsko oružje, zabrana, 290–291

326


Hiks, Erving, 103–104 Hidalgo, Diego, 146 Hil, Lister, 197 Hindusi, sadašnjost, 55–56 Hirošima, posledice, 291–292 Hladni rat, 184, 212, 298, 299 HNWIs. Videti High net worth individuals Hoaro, Mark (investicije), 67 Hogan, Džejms, 36 Hogan, Pol, 7 „Honestly Speaking,” 311–312 Honorable Society of the Middle Temple, prijem, 44 Horau, Žerard (ubistvo), 298 Horau, Pjere, 88–89 Hosen (porodica), 53 Hrik, Andrej, 89 Huato CEO Forum, 251 “Human Contentment Report” (Ujedinjene nacije), 185–186 Humani papiloma virus (HPV) vakcinacija, primena, 48 Hemfri, Hubert, 196 Huncinger, Maksimilian, 88 Hurtado, Osvaldo, 146 Husein, Sadam, 289–290 I Iancu, Ženevjev, 98 IBA. Videti Important Bird Area Ibrahim, Hasan (“Hasanali”), 301 Ibrahim Index of African Governance (IIAG), 47–48 ICAPP. videti International Conference of Asian Political Parties ICBP. videti International Council for Bird Preservation ICD. videti Institute for Cultural Diplomacy ICJ. videti International Court of Justice ICRAN. videti International Coral Reef Action Network

ICS. videti Island Conservation Society ICT. videti Informacije & Komunikacione tehnologije IDC. videti Island Development Corporation IESCO. videti International Eco-Safety Collaborative Organization IESCO International Eco-Safety Collaborative Organization, Međunarodna organizacija za saradnju u očuvanju ekološke bezbednosti, 176 International Law and Corporate Services, activity, 71 IIFWP. videti International Interreligious Federation for World Peace Ikins, Patricija, 200–201 Severo-istočno ostrvo, 168 Ostrvo Observation, 168 Imoron, Džejms C., 103 Incursori (specijalne snage Italije), 300 Independent School, 45 Independent, The, 120 Indija, Kapacitet, 122 Kongresna partija, poraz, 122 Saradnja u oblasti odbrane, 124, razvoj humanih resursa, 123 Džanata Partija, uspeh, 135 Memorandum o razumevanju, potpisivanje, 124–125 Okeani, pristup, 119–120 Sejšeli, relations, 119–125 Sejšeli, bilateralni odnosi, 121–122, trgovina, 123 SAD, odnosi, 122–123 Kulturne aktivnosti Indije, religijsko budjenje, 60, Indijski okean, prodor Kine, 90 kontrola, 275–276 politika, 135

Indeks |

politika, problemi, 136 Sovjetski uticaj, 135 Sovjeski interesi (Hladni rat), 119 SAD, interesi (Hladni rat), 119 sadašnjost, 120 zona mira, 120–121 Indian Ocean Commission (IOC), 107, 140, 153–158 saradnja, 142 misija, 153–154 Šri Lanka članstvo, odsustvo, 158 Indian Ocean Committee, 42 Indian Ocean Explorer, 41 Indian Ocean Rim Association (IORA), 127 Indian Ocean Tuna Commission (ITC), formiranje, 146 Indian Technical and Economic Cooperation Programme, 123 Informacione i komunikacione tehnologije (ICT), 64 Faure uloga, 69 Informacione tehnologije, 65–67 INGOs. Videti Međunarodne nevladine organizacije Inovativno liderstvo, promocija, 164 Inside Africa (CNN), 34 Institut za kulturnu diplomatiju (ICD), 155, 153–154 IIFWP – Međureligijska i međunarodna federacija za svetski mir, 226 “In the Search of Grandeur and Unity,” 310 In the Valley Between War and Peace (Akaši), 157 INS Vindhyagiri (deployment), 113 IOC. Videti Komisija za Indijski okean IORA. videti Indian Ocean Rim Association Iskaros, Adil N., 88 Islamska vera, sukobi, 53–54

327

ICS, Island Conservation Society, Ostrvsko Konzervatorsko društvo, 168, 176–177 Korporacija za razvoj ostrva, Island Development Corporation (IDC), 140 Island Nation in the Global Sea (Mičel), 68 Island Splendour (Menčam), 88, 238 ISPC, 62 Istina, Komisija za istinu i pravdu, imenovanje, 14 Istlund, Džejms, 197 Izgradnja mira, univerzalni principi (promocija), 223 Izrael, randevu, 269 Italijanska ratna mornarica, 283–284 kontra-napad, 287 kruzeri, nacrt, 285–286 osvajanje Sejšela, planovi, 286–288 ITC. videti Indian Ocean Tuna Commission, Komisija za eksploataciju tune u Indijskom okeanu ITU. Videti International Telecommunications Union, Međunarodna telekomunikaciona unija IUCN Zaštićena zona, prve kategorije, Aldabra, 161 IVPT. videti Isa Viswa Prajnana Trust J Jahting klub, 195 “Jamaican Farewell,” 5 Jang, H.K. (“G. Africa”), 116 Japanese oil, gas and Mineral Corporation (sporazum), 78 Jednopartijska država, socijalistički principi, (napuštanje), 145

328


Jong, Gan Kim, 148 Jou , Li Kuan, 215 Jork, Dvajt, 31 Juen, Majkl Sik, 155 Jusub, Mohamed Salim, 88 Jusuf, Idriz, 54 Južna Afrika, aparthejd, poraz, 124 Južni Kavkaz Forum, 147 K Kai-Šek, Čang, 116 Kala, Jusuf, 177 Kalas, Marija, 202 Kale, ostrva Cert, 54 Kalongi, Tjeri, 167 Kambona, Oskar, 124 Kampos, Junior, Hoselito D., 88 Kanu Supermarket, 62 Karnasuta, Čarčai, 89 Kaprara, Dejvid, 161 Karazo, Rodrigo, 230 Kardio-vaskularne bolesti, smrtnost, 47 Karipsko more, kineski prodor, 81 Karlson, Ričard, 103 Karneval, međunarodni karneval u Viktoriji, 34, 35–36 CNN snimanje, 36 Karneval (Italija), 36 Karneval u Viktoriji, 139 Karter, Džimi, 211, 212 Karuhanga, Eli, 89 Karume, Šumbana, 169 Kastets, Žan-Luj, 88 Kastro, Fidel, 50, 145 Katolička crkva, uticaj, 53–54 Vieh, Denis (liderstvo), 58 Katar Airways, letovi (obnavljanje), 39 Kavadi festival, 60 Kazamajor, Hoze Manuel Lapena, 89 Kedik, Robert (smrt), 210 Keedick Lecture Bureau, Inc. 207

Kelber, Ulrih, 152 Kempinski Hotel, 85, 132 Kenedi, Edvard, 290 Kenedi, Džon F., 195 Kenija, Keniya Airways, linkovi, 164 Sejšeli, avio letovi, 39 Kenija, Mau-Mau pobuna, 228 Keniata, Uhuru, 118 Keri, Džon, 295 Kili, Fred, 235 Kim Kun, 62 „Božje kraljevstvo na zemlji,” uspostavljanje, 60 Kina. Videti Narodna Republika Kina King Jr., Martin Luter, xviii, 161, 196, 286 King, Maksim, 140 Kiplagat, Betuel, 167 Kiš, Laslo, 88 Kitri, Nikolas N., 156, 230, 232 Kjapori, Majkl, 89 Klepal, Jakub, 183 Klinton, Bil, 103 Klinton, Hilari, 269 Kluni, Džordž, 31 Kmarin, Viktor N., 88 Kohinor Dijamant, 239 Kok, Vim, 146 Kokos de Mer, 30 Kol, Helmut, 145 Kolš, Mari-Mej, 89 Koste Ansam (Jedna nacija), 19 Koste Seselwa (Sejšelci, ujedinite se) osnivanje komiteta, 16 Menčamovo obraćanje, 15–18 Košarka, značaj, 65–66 KPMG, 147 Kriger, Dejvid, 291 Kristoferson, Lars A., 89 Ksijaoping, Deng, 119 Kol, Ešli, 31 Komonvelt, samit, 9, 212–215 Komonvelt, sastanak šefova vlada zemalja Komonvelta (Pert), 204

Indeks |

Komorska ostrva, 137, 138 Komunizam, pad 209 Komunizam, Prodor komunizma, SAD 102 Konflikti, 177 politika konfrontacije, 157 Kongregacija promocije vere (Rim), 49–50 Kongresna Partija, poraz, 122 Konsuelo, Djani, 244 Kontinental prodavnice, 62 Kontra-puč, pokušaj, 15 Kontra-puč, pokušaj, 15 Konvencija o pravima deteta, 58–59 Konvencija o vladavini Narodne partije (Gana), vojni puč, 124–125 Kops, Šeijla, 176 Kreg, Anderson, 199 Kreolska zajednica, lideri, zajednica 154 jezik, rad, 12 lokalni jezici, 107 ljudi, karneval (odsustvo), 35 Kreolski duh, uzlet, 38 logo, 36 Kreolski festival, 33 Kreolska turistička agencija, Creole Travel Services, 74–75 Krim, raspad, 87 „Krokodil Dandi,” 6 Kruso, Robinzon, 233 Kuper, Loren Kejtlin, 257–259 Kuper, Robert Gejns, 81–82 Kuzin ostrvo, 171–173 Kufour, Džon, 145 Kumar i Kumar Supermarket, 68 Kumaratunga, Čandrika, 146 Kumova, Altunc, 89 Kvinslend Nikel, kupovina, 259 KVK Communications Ltd., 231 KwaZuluNatal, East3Route Tourism Marketing Group member, 33

329

L Lablache, Konrad, 70 Lablache, Žan-Mark, 70 La Dig ostrvo, 69 katamaran, 67–68 La Relax hotel, 69 La Dig ostrvo, 69 Lafortune, Gustav, 54 L’agence de la Cooporation Culturel et Technique (konferencija), 281 Lagerfeld, Karl, 32 Lagos, Rikardo, 146 La Misère, 264 Laport, Pjer, 24, 28, 37 Laport, Veronik, 61 Lape, Frans Mur, 151 L’Archipel Hotel, 68 La Réunion, 38 Francuska umešanost, 66 Pointe des Galets, francuska pomorska baza, 108 Laru, Mitci, 25–26 Lotenbošer, Konrad, 180 Lou, Džud, 31 Laxmanbhai Group, 68 Le Carrefour de notre Influence (Raskršća našeg uticaja), 191 Le Cerf ostrvo (fregata francuske vojne mornarice), 99 Le Šen, Žerard, 95 Madridski klub, 145–147 L’Ecole Français, 45 “Le Créolisation,” 311 Li, Kristofer, 208 Li, Žan-Viling, 38 Li, Mjung-Bak, 185 Le Figaro (newspaper), 191 Le Gal, Filip, 87 Ledžet, Džeremi, 152 Legislative branch, 43–45 Legum, Kolin, 191 Le Monde (list), 208 Lemuria Rezort, 69 Le Relax hoteli, 69 Le Seychellois Hebdo, 298

330


Les Mamelles, projekat izgradnje kuća, 115 Liberation Committee of the Organization of African Unity, 271 Lindblad Explorer (brod), 274–277 Lindblad, Lars Erik, 274 Lindeno, Dirk Pol, 88 Lionet, Kristijan, 59 Lipski, Set, 268 Lojd, Mari-Pjer, 87 Lokalni mediji, Čou, doprinos 70 Loizo, Filibert, 302 Lombardo, Džo, 180 Long, Rasel, 197 Lord Snoudon, 34 Losenicki, Karel, 262 Lustau-Lalani, Moris, 38 Lavdaj, Džud, 88 Lukas, Antonio, 139 Lier, C.S.P., 182 M Matai, Vangari, 151 Makmilan, Harold, 271 Madagaskar, 222, opis, 218 Madras Medical Mission, Seychelles (saradnja), 113 Maersk Alabama, 39 Maes, Albert, 157 Mahé Beach Hotel, 186, izgradnja, 69 Mahe, prisustvo ambasadora SAD, održavanje odnosa, 141 Baie Lazare, Kempinski Resort, 85 Međunarodni aerodrom, izgradnja, 188 Le Relax, hotel, 77 okupacija, popustljivost, 288 privatne škole, prisustvo, 48 rezort, 135–136 brodovi sa robovima, dolazak, 196

špijunska stanica, izgradnja, Anglo-Američki dogovor, 6 Američka vazdušna vojna baza, izgradnja, 98 Stanica za praćenje, SAD, ratna avijacija, izgradnja, 98, 111 Mahin Lanka (avioprevoznik), 141–142 Maia Luxury Resort and Spa, 69 Majka, Kerol, smrt, 207 Makarios III, Arhiepiskop, 104 Makasar Samit, 177–178 Malat, Stiv, 244 Malro, Andre, 190 Mandela, Nelson, 204, 220–286 Formalno predstavljanje, 290 „Investiranje u Južnu Afriku”, konferencija, 289 Sejšeli, tranzit, 291 Mečineni, SešaSai, 94 Međunarodna telekomunikaciona unija (ITU) izveštaj, 68 „Međunarodna godina razvoja malih ostrvskih država” (2014), 22 Međunarodne asocijacije, globalni odjek, 185 Međunarodi centar za istraživanje pitanja žena, 152 Međunarodna konferencija političkih partija Azije, International Conference of Asian Political parties (ICAPP), 184–185 Međunarodna konferencija vrhovnih sudija sveta, 173 Međunarodna međuverska federacija za mir, IIFWP International Interreligious Federation for World Peace, 226 Međunarodni konferencijski centar (Viktorija), 307 Međunarodni sud pravde (ICJ), 175 Međunarodni monetarni fond (MMF) Komitet uglednih ličnosti, 136

Indeks |

El-Erian, uloga, 136 program, primena, uspeh, 28–29 Međunarodne nevladine organizacije, INGOs 143 Međunarodni mir/bezbednos, promocija, 173 Međunarodno pravo, 157 Međunarodno pravo, zahtev, 174 Međuverske asocijacije, 60 Međuverske i interkulturne inicijative, promocija, 227 Međuverski odnosi, 249 Međuverski odnosi, razvoj, 52 Memorandum o Razumevanju, 124–125 patronaža, 216 Menčam, Frensis, 60 Menčam, Džejms Aleksander Lojd, 213 Menčam, Džejms R., 100, 106, 122 Ambasador, Lardž, nominacija (inicijacija), 14–15 Ambasador mira, designation, 327 „Apostol nacionalnog pomirenja,” 7 Ostin Rid 6 bravado, 264–267 državni udar, 105 demokratski izbori, 10–11 život u egzilu, povratak, 1, 407 ostrvo Splendors, 85 viteštvo, 9–10 Raspevana filozofija, 202 Prava, studije, 2 „Papa Labarbe,” 308 Napastvovani raj, 8 Mir u glavi, 297 Slike i odjeci sa sejšela, 210 Rene, razlike, 10 Saga o mlom narodu koi palovi uzburkanim vodama velikog sveta Izreke Džejmsa Menčama, 305 Rat protiv Amerike, viđen sa Indijskog okeana, xix, 107

331

Menčam, Ričard, 54, 56, 59, 61, 66, 324 Mani, Rama, 151 Mansur, Naser Ahmed, 89 Marengo, Mark, 87 Mareska, Džon, 157 Pomorski prostorni plan, 28 Marist Braća, 50 Marles, Ričard, 128 Maskaren Plato, 29 Mason, Keti, 75, 178, 323 Mason, Miki, 67 Mason’s Travel Ltd., 67 Masilia, Mauricio Rajbaudi, 235 Matiot, Edvin, 52 Macumoto, Norifumi, 88 Mau-Mau pobuna, 228 Mosen, Bartolomeus, 88 Mbeki, Tabo, 145 Mek Gregor, Frensis, 43 Mek Gregor, Jan, 31 Mekalister, Konsuelo, 245 MekKlelan, Džon, 197 Mek Keli, Endrju, 249 Mek Kiben, Bil, 152 Mek Lin, Kreg, 180 MDGs. videti Ciljevi milienijumskog razvojas Meidani, Redžep, 146 Mein, Desire, 120 Mejer-Bošenstajn, Oto Karl, 89 Meriton, Vinsent, 25, 66 MI5, uvreda (izbegavanje), 282 Mišel-Bonvale, Monika, 90 Cable & Wireless, službenik, nameštenje, 14 Državni udar, 9 Udaljeni horizonti, 8 Koste Seselva, obraćanje, 16 Nacionalno jedinstvo, poruka, 24, 303 „Pitanja stila,” 9 Druga republika, položaj crkve, 52 Obraćanje o stanju nacije (2012), 18 Middle Temple, 44 Midlton, Kejt, 31

332


Mifsud, Simon, 88 Mihin Lanka Airline, Sejšeli, letovi, 38 Milo, Paskal, 157 MIOT Hospitals, Sejšeli (saradnja), 113 Mir u glavi (Menčam), 9, 297, 308 „Mis Sejšela... Drugačiji svet” (događaj), 263 Mis Sejšela, takmičenje lepotica, 261–263 Miteran, Fransoa, 97 Mkapa, Bendžamin, 145–146 Mladi pioniri, 17 Moane rođena Albert, Mej, 94 Mombasa, putovanje brodom, 5–6 Mondon, Mek Suzi, 26 Mont Buxton Ward, 252 Mont Fleuri, muslimansko groblje, 96 Mont Fleuri Ward, 252 Montesori škola, otvaranje, 48 Mun, Hak Ja Han, 160 Mun, Jun Suk (susret), 401 Mun, Sun Mjung, 158 Proslava, 159, 185 Morel, Klod, 87 Morel, Simforien, 49 Morgan, Bendžamin, 154 Morgan, Džoel, 25, 38 Air Seychelles, rukovodstvo, 39 Morison, Hauard, 180 Morsi, Mohamed, 168, 169 Mure, Čarls, 105 Musa, Adam, 54 Musa, Amr, 169 Mustaš Bel, Žaklin, 251, 253 Marketing Group, članstvo, 34 Mubako, Simbi Veke, 167 Mubarak, Hosni, 170 Mugabe, Robert, 118 Muhvava, Vilijam, 47 Mulej, Kabeta, 167 Mursi, Karanke, 167 Mutunga, Elizabeta, 167

N Nadžar, Amin S., 88 Naiken, Marlon, 67 Nair, Leka, 27 Najamnici, invazija, 14 Napoleonov kod, 12 Napolitano, Dženet, 186 Naser, Gamal Abdel, 169 Nation (list), 84–85 Nacionalna skupština, stvaranje, 43–44 Opozicioni lider (izbori), 44 Nacionalni savet za pitanja dece (NCC), 62 Nacionalno jedinstvo, 303 poruka, 302 Nacionalni Omladiski savez (NYS), 50, 230 Nacionalna politika, pristup (kritike), 58 Nacionalno pomirenje, 73, 162, 163, 299 Ramkalavan, 299 National Geographic (sponzorstvo), 246 National Spiritual Assembly, stvaranje, 48 Navasakti Vinajagar Hram, blagoslov, 55 NCC. Videti nacionalni savet za pitanja dece, NDRF. videti National Disaster Relief Fund „Ne hranite silom štrajkače glađu,” 268 Nehru, Džavaharlal, 110 Netanjahu, Bendžamin, 267 NGO. videti nevladine organizacije Nijerere, Džulijus (Pan-Afričke ambicije), 124–125 Nikol, Erik, 180 Nigerija International Faith Action Association (NIFAA), 165 Neproduktivni preduzetnici, 148 Nesvrstane zemlje, konferencija, dolazak, 101

Indeks |

Nesvrstani, pokret, 193 Nesvrstane zemlje, videti Samit šefova država Pokreta Nesvrstanih Nevladine organizacije, 225 Norkvist, Grover, 212 North Island (Severno ostrvo), 31 Norwegian-Caribbean brodska linija, 244–245 Noting Hil karneval (VB), 33 Nuris, Džozef, 87 NYS. videti Nacionalni omladinski savez NJ NJ.V Kraljica Elizabeta II, rođendan, proslava, 56 NJ. V. Mohamed bin Zajed bin Sultan Al Nahjan, 59 NJ. V. Šeik Kalifa bin Zajed Al Nahjan, 36 razgovor, 59 O OAU Liberation Committee lokacija, 193 OAU članstvo, 271 OAU. videti Organizacija Afričkog jedinstva Obama, Barak, 108, 198 izbori, 286 Samit Američko-Afričkih lidera, dolazak, 185 Obasandjo, Olusegun, 164 Obrazovanje, 43–44 primary enrollment rate, 44 Ocean Exchange, 180 naziv, promena, 181 Očekivani životni vek, 47 O’Donel, Ostin, 44 Održivi razvoj, 154 Održivost, 149–152 Official Gazette (list), 53 Oladind, Fred, 172 Olbrajt, Medlin, 104–105

333

Omladinski pokret, 50 Omonbud, Ekpen, 139 Onaijekan, Džon Olorunfemi, 165 Jedan čovek, jedan glas, izbori, 252 Jednopartijska vlada, nestabilnost, 37 OPEC. videti Organizacija zemalja izvoznica nafte Opoziciona partija, uticaj, 15 Order of Christian Instruction, 49 Order Illustredes Chevaliers de Meduse, 248, 251 Organizacija Afričkog jedinstva (OAU), 124, 125 Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC), konferencija (Reneova opservacija), 94 Oružani lobi, debata (SAD), 294 Orvel, Džordž, 199 Ostojic, Negoslav, 156 Otunbajeva, Roza, 146 “Our Children, Out Treasure, Our Future” (2006), Naša deca, naše blago, naša budućnost, 20 Oxfam, opstanak, 225 Oksford, Lord, 189 P Palmer, Klajv, 146 Palmer Nikel i Kolbat Refineria, 146 Panikar, K. M., 109 „Papa Labarbe,” 308 Papa, Manoj, 38 Papert, Alojsius, 247–251 „Dečji raj” (Porodični zabavni park), otvaranje, 58 Napastvovani raj (Menčam), 8 Paradržavne ekonomske organizacije, formiranje, 60 Pardivala, Zara, 70 Pariski Klub, članovi, 27 Partijska politika, nadzor, uticaj, 64 Partijska politika, stvaranje, 15 Partijski sistem (SAD), 294 Pasi, NJ. E. Solomon, 133

334


Pašeniuk, Dmitri, 120 Patel, K.K., 69 Patel, Vidžaj, 68 Pax à la Americana (izveštaj), 288 Paje, Leopold, 114 Paje, Rolf, 26, 45 Pajet, Alen Batler, 155 Palata mira (Hag), 174 Narodna Republika Kina, bilateralna trgovina, 60, 85, 116 Komunistička Kina, uspon (strah), 60, 85 Stalni boravak, davanje, 81 Perot Jr., Ros, 185 Peterson, Dejvid, 240 poziv, 246 Petro Sejšeli, 72 Felps, Edmund, 186 Filipini-Kina,odnosi, 179 Filipini, država na front liniji, 178 Filokipru, Andreas, 88 Pjaf, Edit, 202 Piči, Franko, 88 Pikolo, Luiz F., 88 Pjer, David, 42, 58 Pilgrims, creation, 141 Pilari, Patrik, 87 PIMCO (kompanija za menadžment investicija), 136 Pindling, Linden, 79 Pindur, Ernest, 88 Ping, Deng Ksiao, 285 Pirati, Evropska mornarica, uticaj, 43 Visoki komitet, Majkl formacija, 42 Sejšeli, bitka, 41–43 Pisek, Jnr., Karl Heinc, 88 „Pitanje stila” (Mičel), 9 Planet, Karen, 250 Platon, demokratija, perspektiva, 284 Plevneliev, Rosen, 133 Plus sa va plus c’est la meme chose (politika), 23 Plišana revolucija, 273

Plutokratija, 286 Point Konan Ward, 252 Pol, Ani Marfi, 260 Pol, Andre, 41 Pol, Feliks, 206 odlazak, 206 Polisario Front, 192 Politički izgnanici, 11–13 Politička podela, 15 Političko manevrisanje, 163 Političke partije, većina, 164 Politički pritisak (međunarodne organizacije), 147 Politički tribalizam, 162 Pomirenje, 308. Videti i Nacionalno pomirenje, promocija, proamerička uloga, 73 Pomorske policijske snage, formiranje, 131 Punusami, Vidžaj, 39 Popularna politika, urgentnost, 15 Porodični zabavni Park, otvaranje, 95 Luka Viktorija, USS Nitze ulazak, 29 Viehe, Denis (biskup), 58 Potin, Endi, 307, 312 Poter, Mari-Luiz, 87 Pauel, Kolin, 289 Pauers, Džordž, 180 „Pobedjivati za Sejšele” (2011), 22 Prakaš, Arun, 113 Praslin ostrvo, 51, 67, 68 katamaran usluga, 67 Čang-Him, Kišner (rektor), 52 L’Archipel Hotel, 68 Le Relax hotel, 69 Raffles Praslin Hotel, 262 rezort, 81 VIJAY internacionalna škola, 45 NRK. Videti – Narodna Republika Kina Pravosuđe, 27 Pravosuđe, razrešenje/ administracija, 27 Prempeh, Chief, 265

Indeks |

Predsednička politika, 77 Pride of Salams (brod), 241 Princeza Ana, 45 Princeza, El Materi, 266 Princeza Margareta, 35 Princ Vilijam, 32 Prodi, Romano, 145 Produktivni preduzetnik, 148 Prosperitet, 147 PTA. videti Zona Preferencijalne trgovine Javno privatno vlasništvo, uspeh, 69–70 Putovanje, otkrivanje/ ponovno otkrivanje, 4 Q Qui va lentement, va surement, 25 R Rakombo, egzil, 307 Radio Sejšeli, 5 Raffles Praslin Hotel, 262 Ragvhani, Ravdži Premdži, 69 Radžapaksa, Mahinda, 141 Radživ Gandi, Fondacija (poglavlje o Indijskom okeanu), 308 Rajsko ostrvo, projekat, 76 Rak grlića materice, HPV vakcinacija (upotreba), 48 Ramadan, 54 Ramgulam, Navin, 139 Ramgulam, Sevusagur, 138, 204, 215 Ramkalavan, Vavel, 16, 25, 42, 52, 298 Opoziciona partija, lider, 55 Politilka neodgovornosti, uticaj, 45 Ramos, Fidel V., 145 Rangasami, Lin, 262 RAPICC. videti Regionalni obaveštajni centar Kordinacija Raspevana filozofija (Menčam), 202

335

Rasul (porodica), 53 Rasul, Bertran/Etel, 139 Rasul, G.G, 139 Ratsiraka, Didier, 140 Razdvajanje moći, koncept, 26 Regan, Ronald, 103 Redfild, Džejms, 7–8 Slike i odjeci sa Sejšela (Menčam), 208 Regina Mundi manastir, 44 Regionalni obaveštajni centar Kordinacija, Courier Policy (RAPICC), 91 Religija, 48, 55, 56, 158 Renaud, Bernadin, 46 Rene, Frans Albert, xvii, 24, 56, 101, 228 Rene, revolucija, 17 Republika Kina, 116 Republika Sejšeli. videti Sejšeli Južnoafrička republika, Sejšeli Ambasador, 25 Rejnolds-Šier, Irene, 180 Ribak, R.T., 147 Ričard Menčam, Co. Ltd. (R.M.C.), 66–67 kontrola, 67 Right Livelihood Award, pokretanje 151 Rimokatolicizam, 48–51 Pravo na rad, 106 R.M.C. videti Ričard Menčam, Co. Ltd. Robert, Didier, 140 Roberts, Entoni, 79 Robertson, Vilis, 197 Robins ostrvo, 239 Robinson, Meri, 145 Roše, Bil/Imelda, 249 Rodriges (ostrvo, Indijski okean), 69 Rolfini, Antonio, 88 Rozberg, Marja-Liza, 88 Rouz, Liza, 263 Rotari Klub, 68 Ruso, Djovana, 66

336


Rouvan, Karl, 295 Royal Jet, Etihad Airways (partnerstvo), 39 Royal Viking, kruzer,brodska linija, 244 Rud, Kevin, 185 Rasel, Ričard, 196 S Sabahi, Hamdien, 169 Sabes, Robert/Dženet, 245 Sabino, Divino, 70 SACOS. videti Sejšeli, nacionalna osiguravajuća kompanija Sadat, Anvar. Videti – el Sadat Sadat, Džehan, 231 SADC – Razvoj društva Južne Afrike, 40, 127 Sedi, Flora, 199 Safaga (luka u Crvenom moru), 247 plovidba, 243 čišćenje, klijenti, 241 Saidali (porodica), 53 „Sejšeli, ujedinite se” (2009), 22 Sančez, Oskar Arias, 231 Sans Sousi, 104 San Su Ći, Aung, 145 Sardžent, Tomas, 186 Satelitska špijunska stanica, izgradnja, 11 Savannah Economic Development, skup o ekonomskom razvoju u Savani, sponzorstvo, 181 Savannah Ocean Exchange, skup o zaštiti mora i okeana, u Savani, 180 Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, (S.S.S.R.), zdravica, 122 Savoy Hotel / Resort, 123 Savi, Gleni, 140 SBC. videti Javni servis Sejšela,

SCAA.videti Civilna Avijacija Sejšela, Uprava, Victor Andre, 88 Scipione Africano (brod), 217 Sebaluk, Sureš Čandre, 139 SEKEM kompanija, 151 Selvi, Mehmet, 89 Selvin-Clark, Selvin, 251 Servina, Metju 302 Sedam navika, lekcija, 154 Adventistička Crkva Sedmog dana, 53 Bados, 53 Sejšeli (Republika Sejšeli) Aldabra ostrvo, 31, 277 Američka stanica za špijuniranje, 102 Plava ekonomija, 28 Velika Britanija, odnosi, 91 Britanska vladavina (1811-1976), 106 CAF takmičenje, kvalifikacije, 65 Katolička crkva, uticaj, 53–54 Anglikanska crkva, 44 civilna avijacija, 36–40 Obalska straža, U.A.E. Komercijalna/politička eksploatacija, potencijal, 12 Komunikacione tehnologije 64 Građevinska industrija, 77 Nivo zaduženosti, problemi, 28 Odbrana, saradnja, 124 Denis ostrvo, 67 Odlučna nacija u pokretu, 80, 81 East3Route Tourism Marketing Group member, 34 Ekonomska kičma, slabosti, 134 Evropska unija, odnosi, 130–133 Finansijska situacija, 27–29 Spoljna politika, 86 Francusko-Sejšelske pomorske granice, sporazum, 107 Masonerija, slobodni zidari, 62–63 Vlada Druge Republike, 33

Indeks |

Bruto domaći proizvod (GDP) Bruto nacionalni dohodak (GNI) Nivo, 30 Bruto nacionalni dohodak (GNI) per capita, 51 Stanje u zdravstvu, 52 zdravstveni sistem, 50–51 Hindusi, 55 Istorija, problemi, 12–13 Bolnica dijagnostički centar, U.A.E. Razvoj humanog resursa, indeks, 30 IIAG rangiranje, 47 Međuverski odnosi, razvoj, 52 bankrot, 14 pravosuđe, 45–46 zakonodavstvo, 43–45 očekivani životni vek, 51 Makro-ekonomski program, 27 Madras Medical Mission, saradnja, 113 MIOT bolnice, saradnja, 113 Mis Sejšela, krunisanje, 261–264 Stopa smrtnosti, smanjenje, cilj, 49 Višepartijska demokratija, povratak, 14 Nacionalna skupština, formiranje, 43–44 Nacionalno pomirenje, 73–79 Nacionalni omladinski savez (NYS), 230 Priroda, promovisanje, 50 Prepreke, uklanjanje, 18 Olimpjske igre, reprezentacija, 73 Jednopartijska vlada, nestabilnost, 39 Narodna republika Kina, diplomatski odnosi, politika, 116 Rusija, odnosi, 132–136 Druga Republika, crkva, položaj, 55

337

Ekonomija bazirana na uslugama 29–30 Adventisitčka crkva sedmog dana 57–58 Specijalne rezerve, status, 161 sport, 71–73 Šri Lanka, dnosi, 157–158 Stanje zdravstvenog sistema 48 Strategija, 98 Razvoj turizma, uspeh, 98 transformacija, 30 UAE, odnosi, 59, 59 Mornarica, prijateljstvo, 123 odnosi, 122 UN milenijumski razvoj, ciljevi, 30 Posetioci, dolazak, (Nacionalni statistički biro,Sejšela, podaci), 32 ratni brodovi, prisustvo, 92 rad, 52 Kineski prodor, 98 „Sejšeli – odlučna ostrvska zemlja” (2014), 22 Sejšeli: Odlučna ostrvska zemlja, 94 Sejšelsko-Afrički ekonomski kongres Sejšelski Javni sevis (SBC), 265 Civilna avijacija Sejšela, (SCAA), 71 Sejšelski koledž, 47 Odbramene snage Sejšela, zaštita, 42 Sejšeli Izvršni savet, 189 Sejšeli, prva inicijativa, početak, 382 Sejšeli, Hilton Hotel, 294 Sejšeli Hindu Kovil Sangam, 55, Organizacija, 55 Sejšeli, međunarodni aerodrom, 272 Sejšeli, nezavisnost, ustav, 98 Sejšelska međuverska organizacija, članovi, 396 Sejšeli, zakonodavni savet, 189

338


Sejšeli, borba za oslobođenje, 82–83 Marketinški biro Sejšela (SMB), 18, 62 RMC kontrola, 61 Sejšelska nacija (Menčamovo pismo uredniku), 277 Kompanija za Nacionalno osiguranje, Sejšeli, (SACOS), 139 Nacionalna partija Sejšela (SNP), 44 Dordž Bernard (vodeći član), 75 Ramkavalan, Vavel (lider opozicione partije), 57 Sv. Ana, 33 Nacionalni progresivni front Sejšela, (SPPF), 310 Partija Narodnog jedinstva Sejšela (SPUP), 125 Partija Narodnog jedinstva Sejšela (SPUP), 125 Koaliciona vlada, formiranje, 15 Sejšelska naftna kompanija (SEYPEC), 73, 140 Sejšelski plato, eksploatacija nafte/gasa, 80 Sejšelski politički begunci (Li), 11 Preduzeće za Javni transport, Sejšeli, (SPTC), 61 TATA autobusi, zamena, 135 Seychelles Review, 307–312 „Sejšelske kornjače,” 6 Sejšeli, Turizam na Sejšelima, razvoj, 30–36 Industrija, diverzifikacija, 34 Uticaj, 34 Pirati, posledice, 41–42 prodaja, 31 Seychelles Tourism Board (STB), 261 Sejšeli, Trgovinska korporacija Sejšela, (STC), 62 rast, 62 rad, 62 Seychelles Weekly (list), 58

Seychelles Weekly, osnivanje, 208 SEYPEC. videti Sejšelska naftna kompanija, SFF. Videti Fudbalska federacija Sejšela „Oblikovanje sveta do 2050– uticaj preduzetnika,” 148 Zajedničke vrednosti, 149 Šillington, Kevin, 300 Državni udar, perspektiva, 298 Ship Chandler’s poslovanje, 76 Dženifer Meri, 146 „Državni brod” (plovidba), 26 SIBA, 73 Sicilija dobrodošlica (Idi Amin), 209 Sikobo-Azais, Džulijet H., 70 SIDS. Videti razvoj malih ostrvskih zemalja, SIF. videti Seychelles Island Foundation Silver, Bernard, 75 Simeon II, Car, 132 Simeon, Rupert, 71 Singapur Cold Store Ltd., poslovanje, kupovina, 60 Sing, Manmohan, 112 Raspevana filozofija, 202 Jednopartijske države, međunardni pritisak, xvii–xviii Sinon, Gaj, 26, Sinon, Peter, 26, 302 Sestre reda Sv. Jozefa, od Klunia, 47 SITA. Videti Société Internationale de Télécommunication Aeronautiques Šeik Kalifa, škola, I.T. Projekat, 136 Skol, Lindzi, 89 Slobodan čovek, videti Zonm Lib SIDS – Male ostrvske zemlje u razvoju, 63, 86, 129 Small Planet Institute, 151 SMB. videti Seychelles Marketing Board Smit, Džon, 229 Smole, Marko, 89

Indeks |

SNP. Videti Nacionalna artija Sejšela Soareš, Mario, 145 „Društveni napori u borbi protiv bolesti i druga pitanja sektora zdravstva na Sejšelima,” 49 društvene razlike, 49–50 Société Internationale de Télécommunication Aeronautiques (SITA), 171 Soekarnoe, Devi, 208 Vojnici, pobuna, 14 Solves, Huan Gaspar, 89 Somalija luke, 122 Sonon, Margaret M., 88 Sofisti, 284 Soratia, Umar Abdul Šakur, 88 Sorensen, Teodor, 212 SOSF. Videti Fondaccija za spas naših mora Soundi, Basil J.V., 57 Sovjetski Savez, kolaps, 111, 122 Komunizam, kolaps, 209 SPDF. Videti narodne odbrambene snage Sejšela Sperling, Džin, 186 Sport, 66 Košarka, značaj, 65 Fudbal, značaj, 64 SPPF. videti Narodni progresivni front Sejšela, Spratli ostrvo, sukobe, 178 SPTC. Videti Korporacija za javni transort na Sejšelima, SPUP. videti Partija narodnog jedinstva Sejšela Šri Lanka IOC članstvo, 138 St. Anž, Alen, 32, 35 Ministar turizma i kulture, postavljanje, 34 SNP umešanost, 32 Uticaj turizma, 30

339

STB. videti Seychelles Tourism Board STC. Videti Trgovinska korporacija Sejšela Stojanov, Petar, 132 Sv. Franja Asiški, 49 Katedrala Sv. Pavla, 49 Stravens, Džozef, 49 Stravens, Sv. Luj, 49 „Borba za naše Sejšele” (2012/2013), 22 Podmorski kabl, primena, 63 Suec, Britanija, izlaz, 92, 109 Suecki kanal, 5 zatvaranje, 109, 255 Sulejman, Jusuf, 54 Sultan od Peraka, 54 Samit šefova država nesvrstanih zemalja, Reneova poseta, 138 Superiorno biće, verovanje, 62 Svetska banka, 223 Svenson, Karl Lenart, 89 Svetska zdravstvena organizacija (STO), izveštaj, 49 Svinarčuk, Oleg, 89 Svit-Eskot, Ernest Bikam, 9 Š Šafik, Ahmed, 169 Šah, Kieran, 70 Šaker, H.E. Šeik Gason, 249 Šamlaj, Bernard, 87 Šam Peng Tong, 62 Šato Lorijer, 214 Šubel, Džeri, 180 Šurig, Stefan, 152 Šoval, Zalman, 267 T Tadic, Boris, 146 Taiposam Kavadi Festival, 55 Tajvan, potisivanje (argumenti), 116, 179 Takamaka Rum slava, 68 Talmadž, Herman, 197 Talma, Valter, 167

340


Tanaskovic, Darko, 157 Tangiora, Paulina, 151 Tave, Rejmond Čang, 139 Tejlor, Maksvel, 109 Tek, Ričard Ong Yong, 89 Temooljee Supermarket, 62 Teo, Albert, 185 Terorizam, 174, 232 Teri, Džon, 31 Taroor, Šaši, 182 Tačer, Margaret, 208 Tirant-Žerardi, Nikol, 76, 78 Tirk, Danilo, 146 Tito, Josip Broz, 193 Treći svet, Zemlje Trećeg sveta, politika, 13 Tompson, Geof, 250 Through the Moral Maze (Kejn), 283 Turmond, Strom, 198 Todorović, Nataša, 139 „Jedinstveni, za ljubav Sejšela” (2008), 22 Togo, Takehiro, 156 Toledo, Alehandro, 146 Tolison, Trip, 180 “Towards Nobler Objectives,” 310 Tover, Džon, 195 Trauminseln Ganz Privat, 237 Trg Nacionalnog pomirenja, 17 Trg predsednika Džejmsa Mičela, 17 Trimeš, Rašed, 89 Trudo, Margaret, 214 Trudo, Pjer Eliot, 215 Tumino, Alana, 233 Turizam – razvoj turizma na Sejšelima, 30–36 Turner, Ronald/Patricija, 250 Two Eids, proslava, 59 Tvumi, Matilda, 46 U UCLG. videti Ujedinjeni gradovi i lokalne vlasti Afrike

UCPS. videti United Concrete Products Seychelles Ujamaa, politika, 125 Ujedinejni Arapski Emirati (UAE) Vlada, budžetska podrška, pomoć 99 Lideri, uticaj, 99 Vladar, 59, 99 UNESCO, 276 UNESCO Svetska baština, 173 Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), Velika Britanija Model zdravstvenog sistema, 50, United National Economic and Social Council, Nacionalni ekonomski i društevni savet, 61 Ujedinjene nacije (UN) Povelja, donošenje, 116 Ciljevi milenijumskog razvoja, 30 Univerzitet za mir, 156 UN, Ekonomski i socijalni savet, (ECOSOC), 171 (UNWTO) Svetska turistička organizacija, 36 Unutar-partijska neprijateljstva, smanjenje, 15 USA – SAD Američko društvo, Transformacija 198 Mornarica, prijateljstvo, 123 Partijski sistem, 294 Narodna republika Kina, zajedničko saopštenje, 116 Politički principi, osnove, 286 Jedinstvo, opstanak, 85–86 Federacija za univerzalni mir (UPF), 223, 226, 227 Univerzitet Sejšela, osnivanje, 48 UPF. videti Universal Peace Federation UPC – Savet za urbano planiranje, 59 USA – Samit Američko-Afričkih lidera, dolazak Obame, 118–119

Indeks |

USS Nitze (ulazak broda u luku Viktorija), 108 Utem, Kasam, 146, 169 V Vajt, Adrian, 245 Vajt, Kristofer, 245 Valabdži, Mukeš, 61 Valadži, Ramniklal, 70 Valas, Don, 157 “Vallee de Mai,” 276 Valter, Harold, 138 Vandel, Aleksandra, 151 Vanila ostrva, 34, 98, 139 Vasudhaiva Kutumbakam (Indijska tradicija), 173 VAT 69, 60 VDC. videti Savet distrikta Viktorija Veber, Gabrijel, 268 Vedon, Jan/En, 243 Vendelborg, Tore, 88 Veramantri, C.G., 173 Vestendorp, Karlos, 145, 146 Velčev, Milena, 132 Vernej-Karon, Florens, 88 Viktorija Karneval u Viktoriji, 34 razvoj, generalni plan, 65–66 Luka, lokacija, 29 Stvaranje nacionalnog duhovnog jedinstva, 62 „Dečji raj” (porodični zabavni park), otvaranje, 64 Vidot, G. (šofer), 96 Vidot, Pegi, 46 Vieh, Denis Katolička crkva, liderstvo, 58 Anglikanska crkva, ceremonija, 55 park, 65ieira, Patrik, 32 Vieslav, Judicki, 88 Vijetnam, zemlja na liniji fronta, 179 Vigenin, NJ.E. Kristijan, 132

341

VIJAY internacionalna škola, 45 Vilis, Rut Elizabet, 89 Viljnius, Riman/Rozi, 153 Violante, Frančesko, 171 Vladi, Ferhad, 150, 235–236, 238, 240 Prodaja ostrva, razgovor, 236 Vlada nacionalnog jedinstva, osnove, 18, koreni, 17 Vladi Private Island, 79 Vladi Private Islands GmbH, 150 Voice of the Indian ocean and the Arabian Sea (VIOAS) magazin, xii, 50, 216, 275 Von Eukskul, Džejkob, 208–209 susret, 404 Vong, Džejms, 58 Vorms, Hans-Joakim, 88 Vozagov, Igor Olegovič, 88 Vrhovni sud, 45 W Wallenius Wilhelmsen Logistics, sponzorstvo, 181 Oružje za masovno uništenje, 290 WEF. See Svetski forum preduzetnka Welfare Wasteland (Krejg), 199 WESA. videti World Eco-Safety Assembly WFC. videti World Future Council WHL Energy, dozvola za istraživanja, 72 WMDs. Videti Oružje za masovno uništenje World Eco-Safety Assembly (WESA), 176 World Future Council (WFC), 150–153 inicijative, 240 World ResidenSea (brod kruzer), 240–251 Apartmani, pivatno vlasništvo, 243 Golf klub, 242

342


World Wildlife Fund (WWF), 237 Z Zakon sile, politika, 296 Zambos, Žan, 88 Zanzibar pad, 209 nezavisnost, proslava, 124 Zapanta, Albert C., 180 Zarkani, Abdul Rahman, 56 ćerka, Rene, brak, 62 Zaštita prirode, uticaj, 28 „Zdravlje naše nacije: Moje zdravlje, moja odgovornost,” 46–47

Zdravstveni sistem, dostupnost, 49 Zeler, Alvin, 245 Zidan, Zinedin, 32 Zimbabve, economski bankrot/ Kina, 118 Zini, Antonio, 105 Zona mira 111 Zongjun, Ši, 114 Zonm Lib, 83–84 Zuma, Džejkob, 140, 222 Zumvalt, Elmo, 100 Ž Žober, David, 102

SIR JAMES MANCHAM

SEJŠELI

Saga o malom narodu koji plovi uzburkanim vodama velikog sveta SMATRAN JEDNIM OD NAJLEPŠIH MESTA NA SVETU, Sejšeli su ostrvska zemlja na obali Afrike u Indijskom okeanu koja je stekla nezavisnost od Velike Britanije 1976. Napušten od Engleske i izdat od Francuske, njihov prvi predsednik je izgubio vlast sledeće godine u komunističkom udaru koji je predvodio predsednik vlade. Posle sloma komunizma i sopstvenog bankrota, Sejšeli su krenuli putem političke stabilnosti i privrednog razvoja pod vođstvom sadašnjeg predsednika Džejmsa A. Mičela i uz pomoć Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kao prvi predsednik, Ser Džejms R. Menčam je u jedinstvenoj poziciji da ispriča priču o ovoj transformaciji i zemlji koja ide napred, kao i da podeli sa čitaocima razmišljanja o putovanju ka mirnoj i prosperitetnoj budućnosti. U ovoj knjizi on opisuje porođajne bolove nacije, njene aktuelne lidere i ciljeve, kao i izazove sa kojima se suočava mali narod u velikom svetu sa konkurentskim političkim silama – Kinom, Indijom, Rusijom, Britanijom, Francuskom i SAD. Dinamičan u svojoj 75. godini, Menčam je neumorni savetnik i najbolji promoter Sejšela, koji predstavlja ovaj mali ostrvski narod u brojnim međunarodnim organizacijama, u zvaničnom i nezvaničnom svojstvu Menčam deli sa svima zlatni rudnik političke mudrosti iz svog širokog globalnog iskustva iz kojega je naučio lekcije o privrednom razvoju, upravljanju, geopolitici i prijateljstvu, ali i onu najvažniju lekciju u životu, a to je da ne treba odustati ni kad se čini da je ceo svet protiv vas.

ISBN 978-86-7236-094-3

S. L. Mancham - Sejšeli.pdf

Recommend Documents