Segan Marija - Stari Istok

Xegan Marija

UVOD

U

STARI

ISTOK

U modernoj istoriografiji pod Starim Istokom podrazumevamo prostor danaxǌe Male Azije, Jermenije, Mesopotamije, istoqnog zalea Sredozemǉa i doline reke Nil. Stari Istok obihvata period od 3 000. do 332. godine p. n. e. Naime, za poqetak je uzeta 3 000. jer se za tu godinu vezuje postanak najstarijih dravnih tvorevina, kao i pojava pisma u staroistoqnim zemǉama. Istorija Starog Istoka zavrxava se 332. godinom, Aleksandrovim osvajaǌem Persije i Egipta. Pomenuti teritorijalni i hronoloxki okviri istorije Starog Istoka dati su, u neku ruku, uslovno. Na primer, kurs istorije Starog Istoka na naxem fakultetu1 ne obrauje postanak i razvoj prvih drava na prostoru danaxǌe Indije, Kine, Egejskog basena, iako su te drave postojale jox u II milenijumu p. n. e. Doline velikih reka postaju kolevke prvih drava. Zahvaǉujui svojim prirodnim odlikama, reqni slivovi omoguuju bri razvoj sedelaqke, plune zemǉoradǌe. Tako, prve drave e se javiti u dolini reka Tigra i Eufrata u jugozapadnoj Aziji kod Persijskog zaliva, u dolini reka Inda i Ganga u Hindustanu, u dolini reke Honaho u Kini, kao i u dolini reke Nil u severoistoqnoj Africi. Pre nego xto se pozabavimo postankom i razvojem prvih drava ponaosob, izdvojiemo opxte karakteristike dravnog i druxtvenog poretka staroistoqnih zemaǉa; karakteristike po kojima se zemǉe na Starom Istoku razlikuju od kasnijih dravnih tvorevina u staroj Grqkoj i starom Rimu. Odlike dravnog i druxtvenog poretka su, izmeu ostalog: 1) Relativno nerazvijen robovlasniqki sistem, kao i dugo oquvaǌe patrijahalnog, kunog ropstva 2) Relativno nerazvijeno pravo privatne svojine 3) Jaka kraǉevska vlast, tzv. istoqna despotija. Vixe o ovome, pixe Kreissig u svom delu Geschichte des Hellenismus: ...sukobit emo se s qiǌenicom da su na tom prostoru postojala dva razliqita druxtvena ureeǌa: antiqko u grqko-egejskom, te staroorijentalno u predǌoazijskom i egipatskom prostoru. Ovdje emo ukratko ponoviti znaqajnije razlike... U staroorijentalnim druxtvima vlasnixtvo zemǉe... nalazilo se u rukama jedne maǌine koja je posredno ili neposredno bila vezana uz dvor. Tu je u prvom redu sam kraǉ (despot), te ǌegovi dostojanstvenici... ali iznad svega bili su to hramovi... obradiva zemǉa nije bila vlasnixtvo neposrednih proizvoaqa, seǉaka, koji su je samo uivali, iako najqexe, de facto, kao nasǉedni posjed... U staroorijentalnom druxtvu neposredni se proizvoaqi nisu dijelili od svojih sredstava za proizvodǌu kao xto je to bio sluqaj s robovima u antiqkim dravama... [Seǉaci, zanatlije, trgovci] se nisu mogli ni prodati ni pokloniti, ukratko nije se moglo ǌima raspolagati, prema tome nisu bili robovi. Naqin proizvodǌe u antiqkom druxtvenom ureeǌu razlikovao se od staroorijentalnog, u prvom redu po tome xto je glavno 1

Filozofski fakultet u Beogradu

–1–

sredstvo za proizvodǌu, zemǉa, bila rasporeena kao individualno vlasnixtvo slobodnim i (u formalnom smislu) jednakim qlanovima jedne organizirane zajednice graana organiziranih u autonomni grad (polis)...2 Moramo naglasiti da se pomenute karakteristike ne javǉaju uvek i svuda. O ovim karakteristikama autor teksta nije imao prilike da se upozna na dosadaxǌim predavaǌima iz Starog Istoka kod Danijele Stefanovi, zatim iz Stare Grqke kod Sneane Ferjanqi i napokon iz Starog Rima kod Marijane Ricl i Snaane Ferjanqi. Dakle, postavǉa se pitaǌe koliko se u nauci danas2 ovakvo vieǌe stvari uvaava. Na kraju ovog uvodnog izlagaǌa treba odgovoriti na pitaǌe vanosti prouqavaǌa istorije Starog Istoka. V.I. Avdiev u svom delu Istor Drevnego Vostoka, objavǉenog u Moskvi 1948. godine, pixe da je proxlost naroda Starog Istoka vano prouqavati jer omoguava izuqavaǌe jednog od najvanijeg problema u istoriji qoveqanstva: problema raspada rodovskog poretka i problema postanka prvih drava.3 S.I. Kovaǉov u svojoj studiji posveenoj istoriji Starog Istoka pored problema postanka drave na temeǉu klasnog raslojavaǌa rodovskog druxtva, istiqe i problem duhovne i materijalne kulture staroistoqnih naroda; kulture koju su preuzeli i prilagodili svojim potrebama stari Grci i Rimǉani, a koja je, u krajǌoj liniji, postala tekovina savremene kulture.

Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani — Heinz Kreissig, Povijest Helenizma, prevod s njemaqkog Micheline Popovi, Zagreb 1987.

2

Heinz Kreissig, Povijest Helenizma, prevod s njemaqkog Micheline Popovi, Zagreb 1987, str. 6 – 7 2 XX/XXI vek 3 V.I. Avdijev, Istorija Starog Istoka, preveo Miroslav Mirkovi, Beograd 1952, 3. –2–

Xegan Marija

PISMA

STAROG

ISTOKA

Veruje se da se prvi sistemi pisaǌa javǉaju u III milenijumu p. n. e. u dravama Starog Istoka. Razlikujemo tri velika sistema pisaǌa: klinasti, alfabetski i hijeroglifski sistem pisaǌa. Klinopis Opxte odlike pisma — Smatra se da je najstariji sistem pisaǌa klinopis. Bio je u upotrebi od III milenijuma do I veka p. n. e. Naziv je dobio po karakteristiqnim kosim klinovima. Mada su prvi znaci bili realistiqni, iz praktiqnih razloga postaju sve vixe nalik klinovima. Znaci su se urezivali na glinenim tablicama pomou drvenih xtapia, koji su s jedne strane bili zarezani. Taj xtapi Grci su nazivali stilus. Ovim sistemom pisaǌa koristili su se pojedini semitski, indoevropski i jezici qije poreklo ne moemo precizno utvrditi, na primer, huritski, hatski, elamitski. Semitski jezici — Semitski jezici pripadaju veoj grupi jezika, koja se naziva afro-azijatska ili hamidsko-semitska. Istraivaǌima je utvreno postojaǌe oko 70 razliqitih dijalekata semitskih jezika. Semitski jezici zastupǉeni su na prostoru koji se protee od Kaspijskog jezera na severu do Afrike na jugu i od Mediterana na zapadu do doline reke Tigar na istoku. Razlikujemo tri grupe semitskih jezika: 1) istoqno-semitsku, 2) severozapadnosemitsku i 3) juno-semitsku. Od istoqno-semitskih jezika koji su koristili klinopis poseban znaqaj ima akadski sa svoja dva dijalekta — asirskim i vavilonskim. Bio je u upotrebi od kraja XXVI do I veka p. n. e. Akaani su svojevremeno naselili severnu Mesopotamiju i, po svemu sudei, preuzeli pismo od Sumeraca, koji su nastaǌivali jug Mesopotamije. Sumerci su ili sami razvili ili preuzeli pismo od svojih prethodnika, tj. naroda koji je pre ǌih nastaǌivao jug Dvoreqja. Treba pomenuti da je akadski jezik na starom Istoku predstavǉao neku vrstu diplomatskog jezika. Od severozapadno-semitskih jezika koji su koristili klinopis izdvajamo eblaidski i ugaritski jezik. Smatra se da je eblaidski jezik najstariji jezik ove grupe, a naziv je dobio po gradu Ebli, pronaenog na prostoru severne Sirije poqetkom xezdesetih godina XX veka. U ruxevinama ovog grada pronaene su tablice sa klinastim pismom. Ovoj grupi jezika pripadao je i ugaritski jezik. Ugarit je feniqanski grad na severu. Samo pismo nastalo je u XIV veku, a koristilo se do XII veka p. n. e., tj. do unixteǌa samog grada Ugarita. Ugaritsko pismo jeste klinasti konsonantski alfabet1 i razlikuje 22 konsonantska znaka. Treba pomenuti da, poxto pripada semitskoj grupi jezika, ugaritski klinopis ne obeleava samoglasnike. Od juno-semitskih jezika izdvajamo arapski i etiopski, ali koji nisu predmet naxeg prouqavaǌa. Indoevropski jezici — Indoevropski jezici koji su se koristili klinopisom bili su: hetitski, palajski i staro-persijski jezik. Hetiti su jedno od indoevropskih plemena koje se doselilo u Malu Aziju (Kapadokiju) poqetkom XIX veka p. n. e. Na teritoriji, koju su zaposeli, zatekli 1

Alfabetsko pismo pisano klinopisom.

–1–

su domae stanovnixtvo, Hate, od koga su preuzeli klinopis i prilagodili ga potrebama svoga jezika. U ǌihovim izvorima taj jezik se naziva nesili ili nesumnili, xto znaqi ,,jezik grada Nexe”2 . Hetitski klinopis predstavǉa najstariju pisanu formu indoevropskih jezika. Palajci jesu drugo indoevropsko pleme koje se doselilo i nastanilo severno od Hetita. Palajski jezik koristio se u periodu od XVII do IX veka p. n. e. Staropersijski jezik i klinopis stvorio je i uveo u upotrebu car Darije I, koji je vladao od 522. do 486. godine p. n. e. Staropersijski klinopis qinili su fonetski i slogovni znaci. Sam jezik govorio se u jz. Persiji i pripadao je iranskoj grupi indoevropskih jezika. Alfabet Opxte odlike pisma — Alfabetski princip pisaǌa podrazumeva princip po kome jedna grafema odgovara jednoj fonemi. Semitski jezici — Od semitskih jezika, taqnije severozapadno-semitskih jezika izdvajamo feniqanski i hebrejski alfabet. Mada se feniqanski alfabet razvio na prelazu iz XVIII u XVII vek p. n. e., najstariji danas poznati natpisi, pronaeni u Biblosu, potiqu iz oko 1000. godine p. n. e. Ovaj alfabet qinila su 22 konsonantska znaka (samoglasnici se ne belee) i svako slovo imalo je svoje ime (alef - vo, bet - kua). Hebrejski alfabet qine 22 konsonantska znaka (samoglasnici se ne belee) i svako slovo imalo je svoje ime. Hebrejski jezik jeste jezik Starog zaveta. Feniqanski i hebrejski alfabet nazivaju se jox i kananskim jezicima. Aramejski alfabet — Ovaj alfabet naziv je dobio po Aramejcima, posledǌem narodu koji se pojavio na prostorima starog Istoka u XI veku p. n. e. Aramejski alfabet u poqetku su qinila 29, a potom 22 konsonantska znaka. Etniqko poreklo Aramejaca je pod znakom pitaǌa. Hijeroglifi Hijeroglifskim sistemom pisaǌa koristila se civilizacija nastala u dolini Nila, ali i Luvijci, indoevropski narod nastaǌen na prostorima Male Azije3 . Luvijsko pismo bilo je u upotrebi u gradovima-dravama june Anadolije i severne Sirije, a koristilo se u periodu od XVI do kraja VIII veka p. n. e. Za zapisivaǌe staroegipatskog jezika korixena su tri pisma: hijeroglifsko, hijeratsko i demotsko. Sva navedena pisma nastala su u samom Egiptu. Hijeroglifsko pismo bilo je u upotrebi od 3000. do 394. godine p. n. e. Dok je ono predstavǉalo pismo graevina, za potrebe svakodnevne komunikacije koristila se uproxena forma hijeroglifskog pisma, tzv. hijeratsko pismo. Krajem VIII veka nastalo je demotsko pismo, koje se razvilo iz hijeratskog pisma, a koje se koristilo do V veka p. n. e. Poxto hijeroglifskim pismom nisu beleeni samoglasnici, nije poznata ǌegova zvuqna vrednost. Treba pomenuti da je u Egiptu korixeno i koptsko pismo, pismo pravoslavnih Egipana. Ono je u svojoj osnovi stranog porekla. Predstavǉa grqki alfabet sa dodatkom sedam slovnih znakova, kojima je bilo potrebno iskazati sve glasove u ovom jeziku. Koptski je iv jezik i koristi se u koptskim crkvama u toku liturgije, kao i aramejski. Belexke: — Jankovi Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku zimskog semestra xkolske 2002./2003. 2 3

Nexa je bila jedna od prvih prestonica Heti, Palajaci i Luvijci nastaǌuju ovaj prostor

–2–

Xegan Marija

STARA MESOPOTAMIJA

1.

HRONOLOGIJA

1. Apsolutna hronologija Dogaaj iz proxlosti moemo precizno datovati godinom ili datumom koji odgovara naxem. Kao izvore za utvrivaǌe apsolutne hronologije treba pomenuti one tekstove u kojima se pomiǌu astronomske pojave (pomraqeǌe sunca, prolazak komete), a koje se mogu matematiqki precizno datovati. Na primer, u jednom spisku asirskih eponima se pomiǌe sunqevo pomraqeǌe za koje su nauqnici utvrdili da pada na dan 15. juna 763. godine p. n. e. Ta qiǌenica omoguava da taqno datujemo qitav taj spisak eponima (koji zvaǌe vrxe godinu dana) i da konstatujemo da je prvi eponim, sa qijim imenom spisak poqiǌe, upravǉao 911. godine p. n. e. 2. Relativna hronologija Pridravamo se sistema i naqina raqunaǌa vremena kojim se koristila civilizacija qija nas istorija zanima. Kao izvore za utvrivaǌe relativne hronologije treba pomenuti liste vladara, qinovnika, sinhronu hronologiju... U sargonskom periodu uspostavǉa se datovaǌe godina prema vanim dogaajima koji su je obeleili i ono je na snazi 700 godina. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952.

–1–

2.

ANTIQKI

IZVORI

1. Herodot iz Halikarnasa koji je iveo u V vek p. n. e. U svoje delo umetnuo je etnografski ekskurs o Mesopotamiji. Pisac je Mesopotamiji dodelio relativno malo mesta. Verovatno nosei se mixǉu da Asiriji posveti posebno delo, koje meutim nije napisao. Herodot opisuje prirodne uslove Mesopotamije. Govori o ivotu i obiqajima naroda Mesopotamije. Priqa o graeǌu brodova, vodenom saobraaju i trgovini. Opisuje odelo, hranu, naqine leqeǌa, pogrebne i svadbene obiqaje. Dosta paǌe posveuje opisu gl. grada Mesopotamije — Vavilona. Pixe o graevinskoj delatnosti Semiramide i Nitokride, Kirovom zauzeu Vavilona, ustanku Vaviloǌana za vlade persijskog cara Darija, pohod asirskog cara Semaheraba na Egipat. Najslabiji je u podacima koji se tiqu istorije i nepouzdan je po pitaǌu hronologije. 2. Ktesije iz Knida je bio grqki istoriqar koji je iveo u drugoj polovini V veka p. n. e. Sedamnaest godina proveo je u persijskom zarobǉenixtvu, gde je bio liqni lekar persijskog cara Artakserksa. Posle povratka kui, izneo je svoje poznavaǌe Istoka u tri dela: Istorija Persije, Istorija Indije i Plovidba. Mada danas Ktesijeva dela nisu saquvana, o ǌima saznajemo iz odlomaka datih kod Diodora, Fotija i drugih pisaca. U prvih xest kǌiga Istorije Persije Ktesija je obradio asirsku i medijsku istoriju do osnivaǌa persijske drave. U svom pregledu asirske istorije dosta mesta posvetio je narodnim legendama, kao xto su legenda o mudrom Ahikaru, legenda o Ninu i Semiramidi, osnivaqima asirskog carstva. Ktesije, kao dvorski lekar, imao je pristup u arhive Suze. U veoj meri bio je pripovedaq no istraivaq. 3. Diodor sa Sicilije je iveo u I veku p. n. e. Autor je grqke istorije sveta Istorijske biblioteke. U opisivaǌu stare Mesopotamije koristi se delima Herodota i Ktesija. Pixe o legendarnom ivotu i delatnosti Nina i Semiramide, Vavilonu, haldejskoj astronomiji i astrologiji. 4. Strabon, grqki geograf, iveo je u I veku p. n. e. U svom delu Geografija prua podatke iz istorije starog Mesopotamije. Opisuje prirodne uslove Mesopotamije, pogrebne i svadbene obiqaje Vaviloǌana, odevaǌe Vaviloǌana, grad Vavilon, opservatorije haldejskih astrologa u Vavilonu... Ponekad je sklon preuveliqavaǌu (plodnost tla Mesopotamije, privredna upotreba urmine palme). 5. Vaviloǌanin Berosos je iveo na prelazu iz IV u III vek p. n. e. Poxto je bio svextenik Mardukovog hrama, imao je pristup arhivima hrama. Sastavio je delo koje obuhvata pregled vavilonske istorije i mitologije na grqkom jeziku. Saquvani su samo fragmenti u delima Josifa Flavija, Julija Afrikanca, Eusebija i Aleksandra Polihistora. Ti odlomci sadre legende o prvobitnim vremenima, o potopu, o patrijarsima, o Senaheribu i Navukodonosoru. Meutim, nekdaxǌe, celo, delo razlikovalo je tri kǌige: a. Prva kǌiga se nazivala Mudrost i u ǌoj su bili izloeni vavilonski mitovi. b. Druga kǌiga bila je posveena istoriji Mesopotamije od legendarnog potopa do vlade cara Pula (tj. asirskog cara Tiglatpalasara III) c. U treoj kǌizi bila je izloena istorija Mesopotamije do smrti Aleksandra Makedonskog. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i sredǌeg veka, Beograd 1984. — M. uri, Istorija helenske kǌievnosti, Beograd 1982.

–2–

3.

DEXIFROVAǋE

KLINOPISA

Prve kopije klinopisnih natpisa doneo je u Evropu u XVII veku italijanski trgovac i putnik Pjetro dela Vala, koji je te natpise prekopirao sa zidova Darijevog dvorca u Persepoǉu. Prve pokuxaje qitaǌa klinastog pisma uqinio je Danac Korsten Nibur krajem XVIII veka. Utvrdio je da su klinopisni natpisi pisani pomou tri sistema pisma. Velike uspehe u dexifrovaǌu klinastog pisma postigao je profesor getigenske gimnazije Grotefend. Polazei od pretpostavki — da kosi klin predstavǉa znak za odvajaǌe i da u alfabetu persepoǉskog natpisa jedna grupa znakova oznaqava carsku titulu — Grotefend je pretpostavio da qitav natpis predstavǉa titulaturu dvojice persijskih careva. Grotefend je uspeo da na tom natpisu proqita imena dvojice persijskih careva iz dinastije Ahemenida, Darija i Ksreksa, kao i ime Histaspa, Darijevog oca. Tako je Grotefend uspeo da na pravi naqin razabere 9 azbuqnih znakova staropersijskog klinastog pisma i da time udari temeǉ dexifrovaǌu klinopisnih natpisa. Za daǉi razvitak nove nauke, koja je dobila naziv asirologija, zasluan je englez H. Ravlinson. 1835. godine Ravlinson je u Persiji prekopirao qitav niz klinopisnih natpisa, meu kojima i quveni Behistunski natpis. On je, ne znajui za Grotefendovo dexifrovaǌe, taqno odredio 18 azbuqnih znakova persijskog klinastog pisma. Bogati materijal koji je sakupio omoguio je da se pristupi analizi i dvaju ostalih sistema klinastog pisma. Ravlinson i Noris uspeli su da odrede oko 200 znakova drugog sistema koji se pokazao slogovnim pismom i koji je sluio za sastavǉaǌe novoelamskih natpisa. Jezik tih natpisa pripada grupi indoevropskih jezika. Trei sistem klinastog pisma dexifrovali su Ravlinson, Hinks i Opert. Utvrdili su postojaǌe preko 200 slogovnih znakova i izvesnog broja ideograma1 . Prouqavaǌe tih natpisa pokazalo je da su napisani na jeziku koji pripada grupi semitskih jezika. Danas je, na osnovu istraivaǌa, usvojeno mixǉeǌe da se klinasto pismo najranije javilo kod Sumeraca, zatim su ga od ǌih primili Vavilonci, koji su ga daǉe preneli Asircima, a ovi starim Persijancima. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952.

1

Ideografsko ili pojmovno pismo spada u semasiografska pisma, gde jedan pisani znak direktno upuuje na neki pojam ili predmet. Pri ideografskom principu pisani znak nije vixe slika, kao u piktografiji, nego postaje simbol; R. Bugarski, Pismo, Beograd 1997.

–3–

4.

PERIODIZACIJA

Naziv perioda Rano-dinastiqki Sargonski/Akadski Neosumerski Staro-vavilonsko carstvo

vreme 2900 2340 2112 2007 -

–4–

2340 2159 2007 1595

4.1. Rano-dinastiqki period Doline velikih reka postaju kolevke prvih dravnih tvorevina. Zahvaǉujui svojim prirodnim odlikama, reqni slivovi omoguavaju rani i brzi razvoj sedelaqke, plune zemǉoradǌe. Tako u dolini reka Tigra i Eufrata, koja se nalazi u jz. Aziji kod Persijskog zaliva, nastaju najstarije drave. Prirodne odlike — Dolina reka Tigra i Eufrata u starija vremena nazivana je grqkim imenom Mesopotamija, xto znaqi Meureqje. Mesopotamija se na istoku graniqila sa planinom Zagros, na jugu sa Persijskim zalivom, na zapadu sa arabijskim pustiǌama, a na severozapadu sa Sirsko-mesopotamskom stepom. Po svojim prirodnim odlikama razlikujemo junu i severnu Mesopotamiju. Karakteristika ove oblasti svakako su reke. U starom veku i Eufrat i Tigar izvirali su na Jermenskoj visoravni, a obe reke imala su i svoja uxa. Danas se Tigar i Eufrat ulivaju u reku Xat-el-Arab, a preko ǌe u Persijski zaliv. Mada Tigar nosi vee koliqine vode, Eufrat ima plie korito, te qexe plavi okolno zemǉixte. Izlivaǌe zavisi od topǉeǌa snega i nije ustaǉen kalendar plavǉeǌa. Reke nose plodan muǉ i ubre okolno tlo xto je znaqajno za razvoj zemǉoradǌe. U Mesopotamiji nema drvene grae, kamena niti metala. Postanak prvih drava. Rano-dinastiqki period — Prvi stanovnici june Mesopotamije bili su, zbog letǌih suxa i zimskih poplava, prinueni napraviti kakav irigacioni sistem, koji je vremenom usavrxavan. Odravaǌe tog sistema uslovie pojavu prvih drava. Postanak drava vezuje se za III milenijum p. n. e. Taj najstariji period u istoriji Mesopotamije naziva se rano-dinastiqkim ili presargonskim ili starosumerskim periodom. Ranodinastiqki period obuhvata vreme od 2900. do 2340. godine p. n. e. a razlikuje tri faze: — Ranodinastiqki period I (RDI), 2900 – 2700. Pratimo razvoj grada Kixa. — Ranodinastiqki period II (RDII), 2700 – 2500. Pratimo razvoj grada Uruk. — Ranodinastiqki period III (RDIII), 2500 - 2340. Pratimo razvoj gradova Ur i Lagax. Navedena podela je izvrxena na osnovu arheoloxkih iskopina velikih gradskih centara na jugu Mesopotamije. Na osnovu ǌih su arheolozi uspeli da prikau faze razvoja gradova. Izvori — Rekonstrukcija ovog najstarijeg perioda zasniva se na izuqavaǌu materijalnih ostataka gradova, palata, hramova, kao i na prouqavaǌu dokumentarne grae pronaene u arhivima Ura, Xurupaka, Eble, Nipura. U Nipuru, koji je bio religijski centar u Mesopotamiji, pronaen je arhiv sa preko 3000 ploqica. Na tim ploqicama beleeni su administrativni pravni dokumenti, medicinske zabelexke i najstarija dela kǌievnosti starog Sumera. Kao poseban dokument, koji omoguava da pratimo imena vladara starog Sumera i kasnijeg perioda, treba pomenuti Sumersku listu kraǉeva.2 Ova lista sastavǉena je na sumerskom jeziku. Navodi vladare Sumera, kao i strane vladare. Kasnije, po uzoru na ovu, nastae liste vavilonskih i asirskih vladara. Postoji vixe verzija liste, koje ne pruaju uvek jednake podatke. Ovom prilikom pomenuemo listu, koja se saquvala na jednoj glinenoj tablici. Pisar liste navodi da je tekst sastavio za vreme vladavine Utukegala, vladara Ereha (Uruk). Prema tekstu, poxto je kraǉevstvo sixlo sa neba, osam kraǉeva je u pet razliqitih gradova vladalo 241200 godina. Potom je straxni potom izbrisao sve. Nova 2

http://www.csun.edu/ hcfll004/sumking.html; http://www.wikipedia.org/wiki/Sumerian king list; http://www.earth-history.com/Ancient-texts/Sumer –5–

prestonica kraǉeva postaje Kix. Daǉe pisar navodi imena buduih vladara, godine trajaǌa ǌihove vladavine, kao i ǌihove prestonice. Grad-drava — Na osnovu arheoloxkih prouqavaǌa nauqnici su utvrdili da je stanovnixtvo Mesopotamije ivelo organizovano u gradske centre. Grad sa okolinom predstavǉao je dravu u malom. Na qelu grada nalazio se vladar koji je nosio razliqite titule: lugal — veliki qovek, ensi — upravnik, en — gospodar. Smatralo se da je vladar sumerskog grada izabran od boanstva da vlada. On je boji izaslanik na zemǉi i kao takav ima veliku ulogu u odravaǌu gradskog kulta. Vladar brine o bojoj kui, hramu, koji predstavǉa preduzee u malom sa svojim posedima. Vladar nije prvosvextenik. Naime, ako je odreen od boga da vlada, on ne moe biti prvosvextenik, ve sam bog na zemǉi. Mesopotamsku grad-dravu kao politiqku organizaciju saqiǌavali su: narodna skupxtina — alu, vojska — ummanu i savet starexina — xibatu. Pored vladara, dvorske administracije i hramovnih slubenika, u sumerskom gradu postojale su zanatlije i trgovci. U gradu i okolini ratari su obraivali posede, koji su bili ili u ǌihovom vlasnixtvu ili pod zakupom. Treba pomenuti da su postojali i robovi. U ropstvo se padalo zbog duga. Naime, prilikom pozajmǉivaǌa sastavǉan je sporazum koji je ograniqavao i odreivao, u zavisnosti od duga, duinu ropstva. Najznaqajniji gradski centri — Videli smo opxte odlike jedne drave u III milenijumu p. n. e. Sada emo se pozabaviti najznaqajnijim gradskim centrima u najstarijem periodu istorije Mesopotamije. U RDI, od 2900. do 2700. godine p. n. e., pratimo razvoj grada Kixa, koji se nalazio u severnom delu Sumera, u blizini danaxǌeg Tel-el-Ehemira. Iskopavaǌa su potvrdila i vanost i istoriqnost grada. Kix je bio sedixte prve sumerske dinastije. Tu je otkrivena jedna od najstarijih vladarskih palata. Pretpostavǉa se da je Kix u RDI imao neku vrstu kontrole nad ostatkom Sumera. Do ovakvog zakǉuqka navode: — poloaj grada na reci Eufrat. Kix je kontrolisao reku i sistem navodǌavaǌa. To mu je davalo odreenu vanost i qinilo ga prvim meu ostalim gradovima, jer je poǉoprivreda zavisila od irigacije i navodǌavaǌa. — qiǌenica da su kasniji vladari drugih gradova uzimali titulu Kixa: ,,xar kix tati” ili ,,vladar qitavog sveta”. U RDII, od 2700. do 2500. godine p. n. e., izdvaja se grad Uruk, koji se nalazio na prostoru junog Sumera, blie Eufratu. Ovaj grad se u desetom pevaǌu kǌige Postaǌa Starog Zaveta pomiǌe kao Ereh. Jedan od vladara Uruka, Gilgamex, potvren je kao istorijska liqnost (pogledati odeǉak posveen Epu o Gilgamexu). U RDIII, od 2500. do 2350. p. n. e. izdvajaju se gradovi Ur i Lagax. Oba grada su se nalazila na prostoru junog Sumera, Lagax blie Tigrovom uxu. Lagax — Jedan od vanih centara RDIII bio je Lagax. Kao osnivaq prve istorijske dinastije Lagaxa pomiǌe se izvesni Ur-nanxe, koji je bio poznat po svojoj graevinskoj delatnosti. O postojaǌu ove liqnosti svedoqi jedan reǉef, naqiǌen od kreqǌaka, a koji je nastao oko 2500. godine p. n. e. Na samom reǉefu Ur-nanxe je predstavǉen ispred qlanova svoje porodice kako na glavi nosi korpu sa ciglama. Natpis na reǉefu imenuje svakog qlana ǌegove porodice, a potom nabraja glavne hramove izgraene pod ǌegovim nadzorom. Ovaj reǉef quva se u Luvru3 . Lagax je dostigao najveu mo za vlade cara Eanatuma. Dokumenti pronaeni u arhivi grada svedoqe o sukobu Eanatuma sa susednim gradom Umom. Uzrok sukoba 3

http://www.bible-history.com/ancient art/urnanshe lagash.html –6–

bilo je pravo na korixeǌe vode. Svoju pobedu nad Umom Eanatum je ovekovqio na jednom spomeniku koji se u fragmentima saquvao sve do danas i koji je dobio naziv Stela jastreba. Saquvana treina dokumenta govori o granicama Eanatumove drave koja se prostire od Kixa na severu do Uruka na jugu i od grada Mari na zapadu do Elama na istoku. Neizvesno je da li je ova velika oblast bila pod direktnom Eanatumovom vlaxu ili je on izraavao samo nominalno pravo na ovu oblast. Vojnu politiku Eanatuma nastavio je Entemena, koji je uqvrstio vlast Lagaxa nad Umom, Urom, Eridu i Nipurom, a takoe odbio i najezdu Elamita. Meu istorijskim dokumentima ovog perioda treba pomenuti Natpis Entemene 4 Vremenom predstavnici dinastije Ur-nanxe sve vixe gube svoj uticaj. Sredinom XXIV veka p. n. e. Lagaxem je vladao Urukagina. Kao uzurpator nasledio je Lugalandu, posledǌeg predstavnika I dinastije Lagaxa, i vladao je oko 10 godina. Period ǌegove vladavine poznat nam je zahvaǉujui saquvanom ediktu 5 u kome Urukagina navodi da je vlast dobio od boga i u kome kritikuje svoje prethodnike zbog zloupotrebe poloaja. Sproveo je socijalne, vojne i administrativne reforme: ustao je protiv eksploatacije sirotiǌe, vratio privilegije hramu, zabranio je starexinama da zlostavǉaju vojnike i nasilno im oduzimaju imovinu pod vidom prodaje. U sedmoj godini Urukaginine vlade Lugal-zagizi, vladar Ume, upao je sa trupama u Lagax, opustoxio grad i zbacio sa prestola cara-reformatora. Lugalzagizi postavio je sebi zadatak da pod svojom vlaxu ujedini prostor Sumera i Akada. Nazivajui sebe carem Uruka i carem Ura, proglasio je za prestonice ujediǌenog carstva ta dva grada. Tokom svoje vladavine oslaǌao se na svextenstvo sumerskih gradova. Lugal-zagizi vladao je 25 godina i taj period poznat je kao procvat Sumera. Ep o Gilgamexu — U RDII pratimo razvoj grada Uruka. Uruk se nalazio na prostoru junog Sumera, blie reci Eufrat. Proxlost ovog grada rekonstruixemo, pored ostalog, na osnovu Sumerske carske liste i Epa o Gilgamexu. Ep o Gilgamexu posveen je vladaru grada Uruka — Gilgamexu, i ǌegovoj potrazi za besmrtnoxu. Priqe o Gilgamexu bile su poznate jox u III milenijumu p. n. e. Najstarije predstave ovog vladara na spomenicima i cilindriqnim peqatima, koji se danas quvaju u Luvru, potiqu iz XXV veka p. n. e. U jednom trenutku izmeu XXIII i XXI veka p. n. e. te priqe uvrxene su u jednu poemu. Danas postoji vixe verzija poema (na hetitskom, huritskom, akadskom...), ali najznaqajnija je ona ispisana akadskim klinopisom na 12 tablica. Verzija potiqe iz VII veka p. n. e. a pronaena je u Asurbanipalovoj biblioteci u Ninivi. Naime, pedesetih godina XIX veka Henri Lejard u ruxevinama Ninive pronaxao je biblioteku asirskog cara Asurbanipala. ǋegov saradnik (Hormuzd Rasam) e potom otkopati deo biblioteke gde je quvana sporna verzija. Poemu e prvi proqitati i objaviti saradnik Britanskog muzeja or Smit. U Epu Gilgamex se pomiǌe kao vladar grada Uruka. ǋegov pokojni otac je Lugulbanda, nekadaxǌi vladar Uruka, a majka bogiǌa Ninsun. Lista sumerskih careva takoe pomiǌe Gilgamexa. Gilgamex se javǉa kao peti vladar prve dinastije Uruka posle potopa. Mada se u epu Gilgamexov otac pomiǌe kao vladar Uruka, prema listi on je bio vrhovni svextenik u predgrau Kulab u Uruku. Pored imena vladara Uruka, Ep daje podatke jox za: — imena vladara: Kixa — Etana, legendarni kraǉ, Xurupaka — Ubartutu, prepotopski vladar. — toponomastiku Mesopotamije; pomiǌe se reka Eufrat, qetiri grada: 4

http://campus.northpark.edu/history/classes//Sources/UmmaLagash.html http://web.tiscali.it/no-redirect-tiscali/ranesorg/Urukagina.htm, M. Bonechi, Urukagina, Februar 2000.

5

–7–

Uruk, Xurupak, Lagax i Nipur, imena hramova: Egalmah, hram boga Ninsu u Uruku. — imena mesopotamskih bogova — Anu (bog neba), Bel ili Enlil (bog zemǉe), Ea (bog vode i znaǌa), Xamax (sunce), Sin (mesec), Adad (oluja), Ixtar (ǉubav, plodnost), Aruru (bogiǌa oblikovaǌa), Tamuz (vegetacija), Erexkigal (bogiǌa carstva mrtvih), Irnini (quvar brega bogova), Ninurta (bog rata), Irkala (bog podzemǉa), Sabitum Siduri (bogiǌa stabla ivota i quvar ulaza u vrt bogova), Ninib (bog borbe), Sumurkan (bog ǌiva i stada), Namentum (bog sudbine), Marduk (zaxtitnik Vavilona). — izvor za istoriju mentaliteta — izvor za pitaǌe religijskog shvataǌa ivota i smrti. Treba pomenuti da stari Sumerci ne veruju u zagrobni ivot i da smatraju da se po smrti telo i duxa pretvaraju u prah. Do pronalaska Epa o Gilgamexu verovalo se da je biblijska priqa o potopu najstarija. U modernoj istoriografiji se smatra da se sliqnost izmeu Gilgamexa i Biblije nalazi u sledeim motivima: — zmija — potop — ukroivaǌe Enkidua, odnosno greh Adama i Eve (postaju sliqni qoveku) — sedam gladnih godina (u Bibliji priqa o Josifu). Motiv potopa, dakle, nalazimo i u Epu i u Bibliji. Kako bi utvrdili sliqnosti, odnosno razlike u opisu potopa, analiziraemo kazivaǌe jednog i drugog dela. U jedanaestom pevaǌu Epa opisuje se predaǌe o potopu na sledei naqin: — kazna ǉudi, bira se jedna osoba — Utnapixtim — Bog daje upustva o lai — U lau ulazi porodica, sve ivotiǌe, zrnevǉe i zanatlije — slatkovodno more (jezero Van) — laa od kedrovog drveta — 6 dana je potop, a 7.og prestaje — golub, lastavica, gavran (posledǌa ptica se ne vraa) — zaustavǉaǌe na brdu Nisir — Prinoxeǌe rtve. U xestom, sedmom i osmom pevaǌu Starog Zaveta opisuje se predaǌe o potopu na sledei naqin: VI odluka o potopu, izdvaja jedna osoba — Noj VI Barka od gofera i smole VII U lau ulazi porodica, predstavnici biǉnih i ivotiǌskih vrsta VII Noj ima 600 godina VII potop e trajati 7 dana VII Voda ostaje 150 dana na zemǉi VIII gavran, golubica (posledǌa ptica donosi list masline) VIII zaustavǉaǌe na brdu Ararat (Turska, kod jezera Van) VIII rtva Bogu. I u Gilgamexu i u Genezi bogovi se kaju zbog potopa. Sumerske poeme o Gilgamexu kao i sadraj Epa dati su u Dodatku. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani Belexke: — N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

–8–

4.2. Sargonski period Akadsko carstvo — U periodu od 2340. do 2159. pratimo postanak i razvoj Akadskog carstva. Taj period u istoriji Mesopotamije poznat je pod nazivom sargonski ili akadski period. Prvi naziv je izveden od imena osnivaqa carstva Sargona I Velikog, a drugi naziv je izveden od imena sargonske prestonice Akada ili Agada. Grad Akad se nalazio na severu Sumera, ali nam nije poznata ǌegova taqna lokacija. Unixten je posle vladavine sargonske dinastije i nikad vixe nije obnovǉen, makar ne pod tim imenom. Budui da grad nije postojao u ranodinastiqkom periodu, smatra se da je predstavǉao nov centar, planski podignut sa namenom da bude prestonica. Po gradu qitava oblast koja se prostire severno od Sumera dobila je naziv Akad. Oblast Akada se prostirala od Nipura do danaxǌeg Bagdada. Stanovnixtvo ove oblasti bilo je razliqitog etniqkog porekla od onog na jugu. Akaani su Semiti i jezik je semitski. Pismo su prihvatili od Sumeraca sa juga, prilagodili potrebama svog jezika i ono je 200 godina bilo diplomatsko pismo starog Istoka. Proxlost Akadskog carstva rekonstruixemo, pored ostalog, na osnovu dokumentarne grae pronaene u arhivima Lagaxa i Ume. Sargon I Veliki — Smatra se da je osnivaq carstva Sargon I Veliki. ivot i delatnost ovog vladara poznata nam je samo iz legendi i priqa. Nedostatak dokumentarnih izvora tog perioda objaxǌava se qiǌenicom da prestonica Akad, koju je Sargon sagradio, nikad nije otkrivena niti istraena.6 . Jedna legenda svedoqi o Sargonovom dolasku na vlast. Sargon je bio nahotqe. ǋegova majka bila je siromaxna ena i nije imala sredstava za izdravaǌe. Zato je dete stavila u kotaricu i sakrila je na obali Eufrata. Jedan vodonoxa naxao je odojqe, vaspitao ga i uqinio baxtovanom. Bogiǌa Ixtar zavolela je Sargona i uqinila ga carem Akada. Sargon tada uzime i ime — Sargon ili Xaru-kin xto znaqi ,,istinski, pravi, zakoniti vladar”. Sudei prema legendi Sargon je bio uzurpator. Poxto je nasilno osvojio dravnu vlast i osnovao novu dinastiju, morao je svoja prava na carski presto ozakoniti. Stoga se proglasio izabranikom vrhovne bogiǌe Ixtar i uzeo novo ime. Svojevremeno, Sargon je ratovao protiv vladara Ume Lugal-zagizija i vladara Kixa Urza-babe. Pod svoju vlast podveo je prostor Akada i Sumera, stigao do Persijskog Zaliva i u znak pobede okupao oruje u moru. Da bi uqvrstio svoj poloaj, organizovao je pohode ka zapadu, odnosno Siriji, i istoku, odnosno Iranu. Sargon je postavio qvrste temeǉe carstvu i svojoj dinastiji. Rimux i Manixtusu — Sargona I su nasledili ǌegovi sinovi, Rimux i Manixtusu. Za vreme ǌihove vladavine nije bilo velikih osvajaǌa. Meutim, teritorija drave koju je Sargon ostavio, ostala je neokrǌena. Naramsin — Carstvo Akada naroqito je ojaqalo za vladavine Sargonova unuka Naramsina. Naramsin je preduzeo opsene mere da zaxtiti granice drave. Postavio je garnizone vojske do severne Sirije i do zapadnog Irana. Preduzeo je radove na izgradǌi i obnovi hramova. Sama drava je bila podeǉena na administrativne okruge za qije upravnike su bili postavǉeni vladarevi roaci s titulom ,,ensi”. Tri natpisa svedoqe da je Naramsin preduzeo veliki vojni pohod protiv Eble, grada na severu. O borbi sa planinskim plemenima svedoqi stela od ruiqastog pexqara, koja je nastala krajem XXIII veka, a koja se quva u Luvru. Na steli 6

http://ragz-international.com/sargon the great.htm; http://www.fordham.edu –9–

je predstavǉen Naramsin kao ratnik. On svoju vojsku predvodu uz planinu, a pod ǌegovim nogama lee telesa neprijateǉa. Krajǌe desno predstavǉeni su neprijateǉski vojnici koji podignutih ruku priznaju svoju potqiǌenost. Stela slavi pobedu Naramsinove vojske nad ratnicima Zagrosa. Veliqinu i snagu Naramsinove drave odraava ǌegova vladarska titula. Na jednom od peqata iz Akada stoji ,,Naramsin, snani (?), bog Akada, vladar qetiri strane sveta”. Caru Akada odaju se sada qisto boanske poqasti ne samo u tituli, ve i na likovnim predstavama. Na svim reǉefima lik Naramsina je vei od drugih ǉudi. Car nosi karakteristiqan xlem sa rogovima, koji se do tada sretao samo kod bogova. Naramsin je bio najmoniji i jedan od posledǌih velikih vladara Sargonove drave. Pad Akadskog carstva — Kao posledǌi predstavnik Sargonove dinastije pomiǌe se Sarganixari. Vladao je 25 godina i u toku svoje vlade morao se suoqiti sa prodorima Elamita sa istoka i Amorita sa zapada, kao i sa pobunama u gradovima carstva. Na kraju je umro ne ostavivxi za sobom naslednika. Po ǌegovoj smrti sa istorijske pozornice nestaje i Akadsko carstvo. Akadski tekstovi, koji su nastali sto godina posle pada Sargonovog carstva, svedoqe da se qitava nekadaxǌa oblast Naramsina nalazila pod uticajem Guta. Prema kazivaǌu Guti su zavladali qitavom teritorijom zato xto je bog Enlil, zbog svetogra koje je naqinio Naramsin kada je opǉaqkao Nipur, napustio zemǉu. Tada je bog prestao da xtiti vladara. Prema arheoloxkim istraivaǌima Guti su nastanili oblasti koje nisu prelazile region reke Diale, pritoke Eufrata. Kako su nastaǌivali taj prostor, sami nisu mogli da ozbiǉno ugroze carstvo ili da direktno ubrzaju ǌegov pad. Danas se veruje da je carstvo nestalo usled unutraxǌih nemira i graanskih ratova. Nekoliko lokalnih gospodara uspelo je izboriti nezavisnost, na primer, gospodari Lagaxa, Kixa i Ura, dok su sami vladari Akada izgubili svoju nekadaxǌu upravu i sada su vladali samo gradom i neposrednom okolinom. Tek u takvim okolnostima javǉaju se Guti. Mada su Guti bili najamnici u akadskoj vojsci, oni nisu mogli da sruxe carstvo. Priqe o invaziji Guta nastaju u vremenu vladavine III dinastije iz Ura. Gudea — Jedan od najznaqajnijih vladara ovog perioda, perioda meuvlaxa, bio je vladar Lagaxa, Gudea. Sam Gudea uxao je u istoriju kao vladar koji je naroqito forsirao arhitekturu. Natpisi iz tog vremena podrobno govore o xirokoj graevinskoj delatnosti Gudee. Podigao je hram posveen Ningirsu, rekonstruisao hram Eninu... Saquvana statua, koja se quva u Luvru, predstavǉa Gudeu kako sedi, sa rukama sklopǉenim u krilu. Na glavi ima vladarsku kapu, a doǌi deo odee je ispisan klinastim pismom (himne Ningirsu). Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani Belexke: — N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

– 10 –

4.3. Period sumerske renesanse — trea dinastija Ura Ujediǌeǌe june Mesopotamije pod Urom — Tokom XXII veka p. n. e. sa istorijske scene nestalo je Akadsko carstvo. Period koji sledi u istoriji Mesopotamije poznat je kao period meuvlaxa. To je period unutraxǌih nemira, graanskih ratova, decentralizacije vlasti. Gradovi kao xto su Kix, Lagax i Ur tee nezavisnosti. Gospodari Akada sada upravǉaju samo gradom i bliom okolinom. U takvim okolnostima pojavǉuju se Guti, narod sa obronaka planine Zagros, i naseǉavaju oblast reke Diale, pritoke Eufrata. Docnija tradicija svedoqi da su Guti zagospodarili qitavim prostorom nekadaxǌe Naramsinove drave, ugǌetavali su narod i nisu vodili raquna o irigacionim sistemima. Nezadovoǉni narod se okupio oko nove vladajue dinastije Ura i isterao Gute iz zemǉe. Tada nastaje nova, jaka, centralizovana drava na jugu Mesopotamije sa centrom u Uru. Ovaj period u istoriji Mesopotamije se naziva periodom sumerske renesanse ili neosumerskim periodom. Koliko je priqa o invaziji Guta verodostojna i u kojoj meri takva priqa opravdava dolazak na vlast nove dinastije predmet je nauqnih rasprava. Drava III dinastije Ura — Veruje se da je osnivaq novog carstva Ur-nami, predstavnik dinastije danas poznate pod imenom III dinastija Ura. Okolnosti ǌegova dolaska na vlast su nejasne. Qetvrte godine svoje vlade je uzeo titulu ,,vladar Sumera i Akada” objedinivxi ove teritorije. Ur-namova drava bila je ureena po Naramsinovim principima. Naime, poxto jedna liqnost sama nije mogla da kontrolixe veliki prostor, Ur-nami je dravnu teritoriju podelio na administrativne oblasti. Na qelu svake oblasti postavio je sebi odane ǉude, roake i prijateǉe. Upravnici su nosili titulu ,,ensi”, a upravne funkcije su bile nasledne. Ovim je umaǌen znaqaj nekadaxǌih upravnika gradova, tzv. patesija. Patesiji postaju carski qinovnici. Mera je doprinela centralizaciji drave. U vreme Ur-namija pratimo razvoj proizvodne delatnosti, tekstilne industrije, metalurgije. Iz vremena ovog vladara potiqe i poznata verzija Epa o Gilgamexu, kao i najstariji saquvani zakonodavni spomenik — Zakoni III dinastije Ura. Saquvani fragmenti su pronaeni u arhivima gradova Ura, Nipura, Sipara. Nisu saqu vani u originalu, ve kao kopije iz starovavilonskog perioda. Predstavǉaju najstariji primer pisanog prava. Nisu novi zakoni ve pisana verziju obiqajnog prava. Izmeu vladara III dinastije Ura najvee politiqke uspehe postigao je Xulgi. U toku svoje pedesetogodixǌe vlade granice drave proxirio je do Elama na istoku i Male Azije na zapadu. Tako je obrazovano veliko i mono Sumerskoakadsko carstvo. Stabilnost drave III dinastije Ura zasnivala se na dobrom administrativnom ureeǌu, dobrim i stalnim komunikacijama, staraǌu i izgradǌi puteva, redovnom prikupǉaǌu poreza (nema podataka o pobunama), postavǉaǌu garnizona u tvravama na granici, posebnom odravaǌu irigacione mree od qije je pravilne raspodele i ispravne vode zavisila poǉoprivreda i prehrana stanovnixtva. Pad drave III dinastije Ura — Kao i druga carstva i drava III dinastije Ura doivela je svoj krah. Posledǌi predstavnik dinastije bio je Ibi-sin. Iz korespodencije ovog vladara i dvojice upravnika ǌegovih provincija saznaje se da su se zalihe jeqma osetno smaǌile, da ih nije bilo ni za potrebe dvora, a tamo gde ih je bilo predstavnici ambara, umesto da ih ravnomerno raspodeǉuju, poqeli su da ih prodaju po visokim cenama. U to vreme javila se i nova opasnost — Elam je udruio snage sa dravom Mari radi zajedniqke borbe protiv Ura. U odluqujuoj bici Ibi-sin je potuqen od trupa drava Mari i Elama. Sam Ibi-sin odveden je kao zarobǉenik u Mari. Tako se sruxila drava III urske dinastije 2007. godine p. n. e. Prema kasnijoj tradiciji Ur je propao jer su se ǉudi osilili i zaboravili na – 11 –

bogove, koji su ih potom napustili. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani Belexke: — N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

– 12 –

4.4. Starovavilonski period Starovavilonski period i izvori — Starovavilonski period obuhvata period od 2007. godine, od kraja vladavine III dinastije Ura, do 1595. godine, do kraja vladavine I amoritske dinastije Vavilona. Proxlost ovog perioda rekonstruixemo, izmeu ostalog, na osnovu dokumenata pronaenih u arhivima gradova Mari i Kanex. Mari se nalazio na severozapadu Mesopotamije, a Kanex (Kultepe) na prostoru june Anadolije7 . Sam lokalitet grada Vavilona prua podatke za kasniji period, period haldejskog carstva (VII vek p. n. e.). Amoritske drave — Posle pada drave III dinastije Ura na prostoru june Mesopotamije jaqaju drave sa centrima u Isinu, Larsi, Vavilonu, kao i nexto severnije drave sa centrima u Exnuni i Mari. U periodu koji sledi ove dravice e meu sobom ratovati za prevlast nad Mesopotamijom. Prouqavaǌima je utvreno da su imena vladara pomenutih gradova bila amorit ska. Req ,,amorit” potiqe od sumerske reqi ,,martu”, odnosno akadske ,,amartu” ili ,,amuru” xto znaqi ,,oni koji su doxli sa zapada”. Otuda pretpostavka da su Amoriti bili semiti. Na alost, svedoqanstva na amoritskom jeziku i pismu do danas nisu pronaena. Sa druge strane, postojei izvori ne svedoqe o naqinu nametaǌa Amorita. Vavilon — Ujediǌeǌe znatnog dela Dvoreqja sproveli su carevi malog amorit skog carstva u Vavilonu, osnovanog u poqetku XIX veka p. n. e. Prve vesti o Vavilonu potiqu iz III milenijuma p. n. e., dok je jox taj grad ulazio u sastav Sumersko-akadskog carstva i nosio starosumerski naziv Kadinigir (Vrata bogova). Nalazio se na raskrsnici vanih trgovaqkih puteva Predǌe Azije. Ime grada je potvreno u nekoliko oblika: na akadskom Babilin, prema Bibliji Babel8 . Danaxǌi poznati oblik ,,Vavilon” izdvojen je od mnoine akadskog oblika ,,Babilini”. Ovaj oblik su preuzeli Grci i prilagodili svom jeziku i izgovarali kao ,,Babilon”, a unoxeno je uobiqajeno ,,Vavilon”. Jaqaǌe drave I amoritske dinastija Vavilona. Hamurabi — Kao osnivaq I amoritske dinastije Vavilona pomiǌe se Sumuabum. Svoju vladavinu Sumuabum je poqeo izgradǌom velikog gradskog zida, koji predstavǉa prvi veliki gradski bedem. U vreme ǌegove vladavine dolazi do sukoba Vavilona i susednog Kixa. Meutim, kako je snaga Sumuabuma bila ograniqena, on nije uspeo da pod svoju vlast podvede Kix. Svojevremeno preduzeo je radove na irigacionom sistemu, a u gradu su prokopana qak tri kanala. O naslednicima Sumuabuma do Hamurabija, izuzev imena (Sumulajel, Sabium, Apersin...), malo xta da znamo. Svakako najznaqajniji predstavnik dinastije bio je quveni Hamurabi. Hamurabi je xesti car dinastije. Vladao je od 1792. do 1750. godine. U vreme ǌegova dolaska na presto Vavilon je ve upravǉao okolnim gradovima: Dilbatom, Kixom, Siparom... Meutim, na Vavilon veliki pritisak su vrxili Larsa, qiji je vladar Rim-sin kontrolisao jug, Axur, qiji je vladar Xamxiadad kontrolisao zapad, i Exnuna. Da bi lakxe otklonio ovu pretǌu Hamurabi sklapa savez sa Zimrilimom, monim vladarem grada-drave Mari. U periodu od 1765. do 1759. Hamurabi e organizovati niz vojnih pohoda da bi uqvrstio svoj poloaj. Godine 1764. organizuje pohod u oblast istoqno od Tigra ka Elamu i zapadno prema Asiriji i Exnuni. U prvom pohodu nije uspeo da se uqvrsti u Exnuni i taj prostor je dugo ostao nezavisan. 1763. Hamurabi vodi dugu borbu sa elamskim gospodarem Rimsinom, koji se uqvrstio u Larsi. 7

Kanex je predstavǉao vanu asirsku ispostavu 9. stih samo ime grada, izgradǌa vavilonske kule, 11. pevaǌe, I kǌiga Mojsijeva. Treba pomenuti da se podaci u proroqkim kǌigama Jeremije i Jezekije odnose na Vavilon mlaeg perioda, tj. govore o vavilonskom ropstvu.

8

– 13 –

Napokon, Hamurabi je potukao Rimsina i prikǉuqio Sumer svome carstvu. Godine 1759. napada svog dojuqeraxǌeg saveznika — Zimrilima. Prema izvorima dolazi do ruxeǌa bedema grada od strane Hamurabijeve vojske. Osvajaǌem Marija, Hamurabi je proxirio i potvrdio svoju vlast. Sada mu je dolina Eufrata bila otvorena i ǌegova drava se prostirala od Alepa (Jahmada). Jedini prostor koji nije podveo pod svoju vlast bio je Exnuna. Meutim, taj problem se rexio sam od sebe 1755. godine p. n. e. kada je poplava odnela gradske bedeme i kada se, potom, grad dobrovoǉno predao. Posle te predaje Hamurabi je bez ograniqeǌa kontrolisao qitavo Meureqje, vane trgovinske puteve koji su prolazili kroz Dvoreqje i ixli ka Maloj Aziji i Levantu. Uzeo je titulu ,,gospodar qetiri strane sveta”. Dok je kod Naramsina ta titula bila vixe simboliqna, Hamurabi joj daje pun znaqaj. O dravnom i druxtvenom poretku Hamurabijeve drave svedoqi Hamurabijev zbornik zakona. Slabǉeǌe i pad Carstva — Naslednici Hamurabija nisu uspeli da odre vlast nad qitavom teritorijom. U vreme Xamsu-Ilune (1749 - 1712) dolazi do ustanka u Uru. Predstavnik I amoritske dinastije Vavilona je uspeo uguxiti ovaj ustanak, ali ne i onaj koji je izbio u Larsi. Larsa je uspela povratiti teritorije na jugu. U ovom gradu uzdigla se nova dinastija — Primorska dinastija — o kojoj se ne zna mnogo. U izvorima iz 9. godine Xamsu-Ilune spomiǌu se Kasiti. Za 150 godina ovo pleme e se nametnuti i vladati Dvoreqjem qak 500 godina. Kasiti, koji su nastaǌivali planine istoqno od Tigra, prodirali su u Mesopotamiju kao doseǉenici, arendatori i najamnici. Nisu bili Semiti. Karakteristike ǌihove religije ukazuju da su bili bliski Indoevropǉanima. Ova qiǌenica navodi na zakǉuqak da su pre dolaska u Dvoreqje iveli na teritoriji nastaǌenoj Indoevropǉanima ili u ǌihovom susedstvu. Mari je izgubǉen 20. godine posle vladavine Hamurabija. Na prostoru nekadaxǌeg Marija razvilo se kraǉevstvo Hane sa centrom u Terki. Za vreme posledǌe dvojice careva prve vavilonske dinastije propalo je Starovavilonsko carstvo. U vreme vladavine Xamsu-Ditane (1625 - 1595) zadat je udarac carstvu sa krajǌe neoqekivanog prostora. 1595. godine vojska ovog posledǌeg predstavnika I amoritske dinastije Vavilona pretrpela je poraz od vladara drave Heta. Naime, u vreme Hamurabijevog uzdizaǌa uzdie se i Hetsko carstvo, koje je procvat doivelo u XVI veku p. n. e. pod Murxilixem I. Ovaj hetski vladar organizovao je pohod ka Siriji i tom prilikom stigao do Vavilona. Naneo je poraz Xamsu-Ditani, osvojio i opǉaqkao grad, a potom se vratio u svoju zemǉu. U sukobu sa Murxilixem I poginuo je Xamsu-Ditana, a sa ǌegovom smru se ugasila I amoritska dinastija Vavilona. Kasitska epoha — Sa nestankom amoritske dinastije dolazi do bezvlaxa, koje je iskoristila vojska, uglavnom sastavǉena od Kasita. Kasiti su se nametnuli kao vladari Vavilona, a potom qitavog Meureqja. ǋihova vlast je trajala 500 godina, a ǌih e smeniti Asirci. Vavilon e se ponovo uzdii kao mona drava i snaan grad tek u VII veku p. n. e., kada se uspostavi vlast Haldejaca. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani Belexke: — N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

– 14 –

5.

ZAKONI

STARE

MESOPOTAMIJE

Pravni spomenici su: — spomenici materijalnog prava (zakoni) — spomenici pravne prakse (ugovori) — spomenici pravne doktrine (u benici, priruqnici). Spomenici nepravne sadrine su: — natpisi vladara.

5.1. Zbornici zakona stare Mesopotamije Poznati zbornici zakona stare Mesopotamije su: 1. ovalna ploqica Potiqe iz ranodinastiqkog perioda. Pripisivana je Urukagini, ali pripada vremenu ǌegovog prethodnika Entemene. Osnovni tekst, koji je saquvan u fragmentima, sliqan je Urikagininom. 2. Reforme Urukagine Svrha reforme je da se siromaxni zaxtite od samovoǉe bogatih. Urukagina je sproveo socijalne, vojne i administrativne reforme: — ustao je protiv eksploatacije sirotiǌe — vratio privilegije hramu — zabranio je starexinama da zlostavǉaju vojnike i nasilno im oduzimaju imovinu pod vidom prodaje. Ovaj tekst, kao i prethodno navedeni, pripada carskim natpisima. 3. Ur-namov zakonik Iz perioda vladavine Ur-namija potiqe jedan od najstarijih saquvanih zakonodavnih spomenika — Zakoni III dinastije Ura. Saquvani fragmenti su najstariji primeri pisanog prava. Zakoni predstavǉaju pisanu verziju obiqajnog prava. Pronaeni su u vixe verzija u Uru, Nipuru, Siparu i nisu saquvani u originalu, ve kao kopije iz starovavilonskog perioda. Treba pomenuti da ovaj zakon predstavǉa prelaz od carskih natpisa ka zakonodavnim tekstovima. 4. Lipit-ixtarovi zakoni Spomenik delatnosti carske administracije u Isinu su zakoni cara Lipitixtara, sastavǉeni na sumerskom jeziku. Istraivaǌima je utvreno da se u Hamurabijevom zakoniku ponavǉa gotovo bez izmene niz qlanova zakona Lipitixtara. 5. Exnunov zakon Ovaj zakon ime je dobio prema nazivu grada. Saquvane su dve tablice koje se quvaju u iraqkom muzeju. Pronaene su u blizini Bagdada, a potiqu iz XX veka p. n. e. 6. Hamurabijev zakon Hamurabijev zbornik zakona je najstariji pravni kodeks.

– 15 –

5.2. Hamurabijev zbornik zakona O zborniku zakona — Najznaqajniji izvor za prouqavaǌe privrednog i druxtvenog ivota Starovavilonskog carstva jeste Hamurabijev zakonik. Godine 1901. francuski arheolog an ak de Morgan pronaxao je u Suzi jednu ploqu od bazalta ispisanu arhaiqnim klinastim pismom. Tekst ploqe je proqitao izvesni Xeil. To je bio tekst Hamurabijevog zakonika sastavǉen za potrebe hrama u Siparu. U XII veku p. n. e. jedan elamski vladar preneo je spomenik iz Sipara u Suzu kao ratni trofej. Ploqa se danas quva u Luvru. Ploqa je visoka preko 2 m. Na vrhu se nalazi reǉef sa predstavom cara Hamurabija kako stoji pred bogom sunca — Xamaxom. Xamax sedi na prestolu i predaje zakonik vavilonskom caru. Ploqa je ispisana sa obe strane. Obuhvatala je 282 qlana, ali poxto je jedan deo ploqe oxteen, izgubǉeno je 35 (od 66. do 100.). Te norme mogu se rekonstruisati na osnovu saquvanih glinenih tablica sa prepisima spornih odredaba. Zakonik razlikuje tri celine: 1.) uvod U uvodu car nabraja svoje titule i slavi svoju veliqinu. Ukazuje na razloge koji su ga nagnali da izda jedan ovakav zakonik — zavoeǌe pravde u zemǉi. 2.) zakonik u uem smislu — sueǌe i sudski postupak — imovinski odnosi i svojina — brak i porodiqni odnosi — kriviqno pravo, sankcije za razne vrste telesnih povreda — posao, usluge 3.) zakǉuqak U zavrxnom delu car nabraja svoje zasluge za narod, priziva blagoslov za one careve koji budu izvrxavali ǌegove zakone i obasipa straxnim prokletstvima one koji ih se ne budu pridravali ili koji se rexe da ih ukinu. Kao osobenosti Hamurabijevog zakonika treba, pored ostalog, izdvojiti da je uglavnom svetovnog karaktera. Religijske elemente nalazimo samo u uvodu, zakǉuqku i dokaznim sredstvima (boji sud). Interesantan je i naqin formulisaǌa pravnih normi. Qlan uglavnom poqiǌe kondicionalom Ako neko, a zatim sledi sankcija. U modernoj istoriografiji dosta se raspravǉa o pitaǌu odnosa ovog zakonika i obiqajnog prava koje je do tada postojalo. Jedna grupa istraivaqa veruje da je Hamurabijev zakonik potpuno nov zakonski kodeks. Drugi tvrde da je Hamurabi organizovao grupu pravnika da obrade postojee zakone gradova i stvore kodeks koji bi vaio za qitavu teritoriju drave. Neki qak smatraju da Hamurabi nije odgovoran za stvaraǌe zbornika zakona. Zbornik zakona predstavǉa samo zapis obiqajnog prava... Neke odredbe Hamurabijevog zakona Slojevi druxtva 1. Muxkenum — Lice zavisno od dvora u ekonomskom smislu. Stepen zavisnosti nije potpuno jasan. Jedna od pretpostavki je da je muxkenum bilo liqno slobodno lice koje je u potpunosti izdravano od dvora. 2. Z(ili V)ardum — Robovi koji su ekonomski i liqno zavisni od vlasnika. Nose ig. 3. Avalum — Graanin (zanatlije, trgovci, qinovnici) koji je ekonomski i liqno slobodan. 4. Biltum — Liqno slobodno stanovnixtvo koje je radilo na dravnoj zemǉi i plaalo godixǌi porez dravi delom u srebru, delom u poǉoprivrednom dobru. 5. Ilkum — Skup obaveza (npr. vojna) slobodnih graana prema dravi. – 16 –

Novac Ne postoji novac u danaxǌem smislu reqi, ve srebro odreene teine. Dobro ima ekvivalent u srebru i drugom dobru i to zavisi od dogovora sa prodavcem. Vojna sluba Vojna sluba je obavezna. Svi muxkeni su vojni obaveznici. Bogatiji mogu odbiti da slue vojsku tako xto e iznajmiti sirotiǌu da mesto ǌih ide u rat. Po zavrxetku vojnog pohoda vladar vojniku daruje posed kako bi vojnik prehranio svoju porodicu i sebe. Posed nije davan u trajno vlasnixtvo. Sin ga je nasleivao samo u sluqaju ako je i on bio veran vojnik. Poloaj ena u porodici Zakonita ena, qiji se brak potvrivao ugovorom, imala je nasledno pravo na svoj miraz (xekerta) i, pored toga, na jednak deo sa sinovima, ako joj mu ne bi odvojio poklon (nuduna). Kerke, koje se ne bi udale do smrti oca, imale su pravo na jednak deo sa braom. Ropstvo Rob se postaje: — roeǌem od roba — zarobǉavaǌem u ratu — prodajom za nadoknadu xtete. Smrtna kazna, kazna sakaeǌem, dokazna sredstva 1. Smrtna kazna: — ubistvom — bacaǌem u vodu — spaǉivaǌem — nabijaǌem na kolac — rastrzavaǌe stokom. 2. Kazna sakaeǌem: — odsecaǌe ruku — odsecaǌe grudi — vaeǌe oka — odsecaǌe uveta robovima. 3. Dokazna sredstva: — boji sud — zakletva — svedoci — pismene isprave: poklon, da ena ne odgovara za dug mua, pravni poslovi ortaka. Najamni rad, preduzea 1. Najamni rad: — stoqarstvo — zemǉoradǌa — brodogradǌa — zanatstvo. 2. Preduzea: — graevinarstvo — brodogradǌa. Upravna vlast — kraǉ — samodrac i poslanik bogova – 17 –

— kraǉevi qinovnici: — guverneri, prefekti — mesne starexine — vojni obveznici. Kolektivna odgovornost — nadoknada xtete, npr. posle pǉqke u ataru naseǉa. — paxa. Hamurabijev kodeks i Biblija qlan 1. odgovara: — 2. Mojsijeva kǌiga 23:1–3 — 5. Mojsijeva kǌiga 5:20, 19:16–21 ,,Ne svedoqi lano”, ,,Siromahu u parnici ǌegovoj ne gledaj xto je siromah”, ,,Oko za oko, zub za zub...”. qlan 8. odgovara: — 2. Mojsijeva kǌiga 20:15 — 3. Mojsijeva kǌiga 19:1–3 — 5. Mojsijeva kǌiga 5:19, 22:1–4 ,,Ne kradi” qlan 14. odgovara: — 2. Mojsijeva kǌiga 21:16 — 5. Mojsijeva kǌiga 24:7 Za krau (qoveka) kazna je ubistvo. qlan 21. odgovara: — 2. Mojsijeva kǌiga 22:2–3 Ako lupe raǌen tako da umre, da ne bude kriv onaj ko ga bude ubio; lupe ako ne plati xtetu, da se proda za svoju krau. qlan 24. odgovara: — 5. Mojsijeva kǌiga 21:1 Nepoznati ubijeni da se sahrani o troxku mesta gde je pronaen. qlan 60. odgovara: — 3. Mojsijeva kǌiga 19:23–25 qlan 117. odgovara: — 2. Mojsijeva kǌiga 21:2–11 Pitaǌe ropstva; duniqko ropstvo u Hamurabijevom zakonu traje 3, a u starojevrejskom 7 godina. qlan 120. odgovara: — 2. Mojsijeva kǌiga 22:7–9 Pitaǌe dokaznih sredstava. qlan 126. odgovara: — Kǌiga o Ruti 3:11, 4:10 Qovek uzima enu svog pokojnog roaka kako bi podigao ime umrlome i ǌegovo nasledstvo. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani – 18 –

Belexke: — N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

– 19 –

6.

VAVILONSKA

KULTURA

Znaqaj vavilonske kulture — Pod vavilnskom kulturom podrazumeva se kultura junog Dvoreqja. Ona je nastala u procesu istorijskog razvitka june Mesopotamije, od IV milenijuma p. n. e. do kraja Starovavilonskog carstva. Osnove te kulture qine kulturna dostignua Sumeraca, koje su usvojili i razvili Akaani i kasnije Vavilonci. Ta kultura je postala osnova poznijih kultura Dvoreqja, asirske i haldejske. Pismo — (!) Obavezno proqitati deo: Stari Istok, odeǉak: Pisma starog Istoka. Jedna od kulturnih tekovina sumerskih naroda bio je pronalazak pisma, koje se pojavǉuje u doba Uruka, ve poqetkom IV milenijuma p. n. e. Prvo sumersko pismo bilo je semasiografsko9 . Najstariji natpisi Dvoreqja koji su doprli do nas bili su iscrtani na kamenim tablicama ideogramima. Uslovi ivota, potreba za brzim pisaǌem dokumenata doveli su da se, umesto qitavog predmeta, stanu crtati samo ǌegovi najkarakteristiqniji delovi, postepeno pretvarajui crte u linearnu xemu. Tako se formira sistem klinastog pisma. Klinopis je bio u upotrebi od III milenijuma do I veka p. n. e. Naziv je dobio po karakteristiqnim kosim klinovima. Znaci su se urezivali na glinenim tablicama pomou drvenih xtapia, koji su s jedne strane bili zarezani. Taj xtapi Grci su nazivali stilus. Mada su prvi znaci bili realistiqni, iz praktiqnih razloga postaju sve vixe nalik kosim klinovima. Razlikujemo qetiri vrste klinova (?). Sumersko klinasto pismo sa osnovnim elementima sumerske kulture preuzeli su Akaani. Zatim je ono prexlo Elamcima, Vaviloncima, Asircima i Hetima. Znacima klinastog pisma delimiqno su se koristili Feniqani pri stvaraǌu svoje prve azbuke. Takoe su ga pozajmili Urarti — narod koji je iveo na teritoriji Jermenije. Klinasto pismo su usvojili i prilagodili potrebama svoga jezika Persijanci, prilikom osvajaǌa Mesopotamije u VI veku p. n. e. Religija — Vavilonska religija u onom vidu u kojem se javǉa u religioznim tekstovima III i II milenija, predstavǉa sintezu sumerskih i semitskih elemenata. Zbog toga se neka boanstva javǉaju sa dvojnim imenima — semitskim i sumerskim; ostala boanstva, koja se pojavǉuju pod jednim imenom, poznata su neka sa sumerskim, a druga sa semitskim nazivima. Vavilonski panteon broji preko 100 razliqitih boanstava. Prvo mesto u ǌemu zauzimaju ,,veliki bogovi”, koji su prvobitno bili lokalni bogovi krupnijih centara Sumera i Akada. Takvi bogovi bili su Enlil, vrhovni bog Sumeraca i bog zemǉe, Anu, vrhovni bog Uruka, i Ea, glavni bog Eridu. Jox u III milenijumu svextenici su sjedinili ta tri boga u trijadu koja upravǉa svetom i odredila Anuu nebesku vlast, a Eu vlast nad morem i podzemnim vodama. Pored navedene trijade, postojala je i druga grupa boanstava. Ona se sastojala od boga sunca Xamaxa (bog Xipara), boga meseca Sina (bog Ura) i dva zemǉoradniqka boga — Tamuza i ǌegove supruge Ixtar. Tamuz i Ixtar bili su boanstva biǉnog sveta i plodnosti. Svaka godina zavrxavala se praznicima smrti i vaskrseǌa Tamuza. Ti praznici odravani su u vezi sa poqetkom i krajem zemǉoradniqke godine. Kultovi Xamaxa i Sina u seoskim krajevima takoe su bili povezani sa proizvodǌom — kult Xamaxa sa zemǉoradǌom, a kult Sina sa stoqarstvom. Meutim, u zvaniqnom panteonu Xamax je preuzeo ulogu boga pravosua. 9

U semasiografskom pismu jedan pisani znak direktno upuuje na neki pojam ili predmet. Ovaj sistem se deli na dve kategorije: piktografsko ili slikovno pismo i ideografsko ili pojmovno pismo, qiji ideogrami belee i apstraktne pojmove; R. Bugarski, Pismo, Beograd 1997.

– 20 –

U zvaniqnoj mitologiji bogiǌa Ixtar je povezana sa planetom Venerom i na taj naqin svextenici su stvorili prvu grupu astralnih boanstava — Xamax, bog sunca, Sin, bog meseca, Ixtar, Venera, i Adad, bog oluje. Posle stvaraǌa Starovavilonskog carstva na qelo panteona postavǉen je Marduk, koji je prvobitno bio samo bog Vavilonaca. ǋemu je pripadala titula Bela, tj. gospodara, koja je ranije pripadala Enlilu. Dakle, svextenici su mu pridodali funkcije Enlila i Tamuza. U qast Marduka u Vavilonu u prolee se odravao praznik nove godine, koji je nazivan Zagmuk. Vavilonska religija nije obuhvatala samo kultove ,,velikih” i zemǉoradniqkih bogova. U vavilonskom druxtvu negovana su animistiqka verovaǌa i obredi. Od tih kultova treba pomenuti: kult duhova reka i kanala, kult domaih duhova — quvara domova i kult duhova umrlih. Kult vladara — Stanovnici vavilonskog carstva verovali su da svaki qovek, bio on vladar ili najbedniji siromah, ima svog boga zaxtitnika. On se za ǌega zauzimao kod drugih bogova i xtitio ga od zlih duhova i duhova pokojnika. Ako je neko grexan on prestaje da bude ,,boji sin”. ǋegov bog ga napuxta i ostavǉa ga na milost i nemilost zloduha. Stanovnici sumerske drave poxtovali su svoje vladare kao bogove (Xulgi, Gimil-sin, Hamurabi). Podizali su im hramove i prinosili rtve. Kǌievnost — Mesopotamske izreke, kao npr. ,,prijateǉstvo traje samo jedan dan, a poslovne veze veqito”, predstavǉaju prapoqetak i koren kǌievnosti naroda stare Mesopotamije. ǋihovo kǌievno stvaralaxtvo bilo je u tesnoj vezi sa verskim shvataǌima. Najqexe su sastavǉali epove — pesme o junaqkim podvizima bogova i heroja. Kǌievno stvaralaxtvo stare Mesopotamije moemo podeliti: 1. Mitologija — Enuma Elix ili Mit o stvaraǌu sveta Stanovnici drevne Mesopotamije spevali su najstariji saquvani ep o stvaraǌu sveta. On je dobio naziv po poqetnim reqima ,,enuma elix”, xto znaqi ,,kada je gore”. Ep je pronaen u Asurbanipalovoj biblioteci, ispisan na sedam glinenih ploqica. On ih uqi da je na poqetku svega postojao samo vodeni haos. Iz vodenog haosa se postepeno raaju bogovi, Ea i ǌegov sin Marduk. Marduk na sebe preuzima zadatak da se konaqno obraquna sa haosom oliqenim u bogiǌi slatke vode Tiamat. On je pobeuje u ogorqenoj borbi, a zatim od ǌenog tela pravi nebo i zemǉu. Marduk potom stvara qoveka koji e se brinuti o bogovima dok se oni odmaraju. Zatim bogove deli na nebeske i bogove podzemǉa10 . — Spev o Aguxaji Ovaj spev nastao je u vreme vladavine Hamurabija (1792-1750). U ǌemu se opisuje suparnixtvo izmeu bogiǌe rata Ixtar i bogiǌe Saltu. Na molbu Aguxaje bog mudrosti Ea miri zavaene bogiǌe, ali jedino pod tim uslovom da ǉudi saznaju za novu bogiǌu Saltu, da u ǌenu qast podignu hramove i prinose joj rtve. — Ep o Gilgamexu — Spev o Adapi Kao i u Epu o Gilgamexu, u Spevu o Adapi provejava misao o veqnom ivotu, qovekova teǌa ka besmrtnosti. Adapa je bio sin i ǉubimac boga Ea, koji mu je dao veliku mudrost, ali ne i veqni ivot. Tako se desilo jednom da se Adapu pruila mogunost da dobije besmrtnost. Bio je pozvan na sud bogu Anuu zbog toga xto je slomio krila Junom vetru. Ea je upozorio Adapu da ne proba vodu i hranu smrti, koje e mu ponuditi. Na sudu su se za Adapu zauzeli drugi bogovi, te se Anu smilovao i naredio da se Adapi da voda i hrana ivota. Meutim, Adapa, seajui se saveta boga Ea, odbija vodu i hranu, a time i besmrtnost. 10

Nergal je mesopotamski gospodar podzemnog sveta.

– 21 –

— Katabaza (silazak) bogiǌe Ixtar Ixtar, posle Tamuzove smrti, silazi u podzemni svet kako bi pronaxla samog Tamuza. Zatoqeǌe u zagrobnom svetu bogova biǉnog sveta i plodnosti — Tamuza i Ixtar — zaustavǉa qitav proces ivota na zemǉi. To nagoni bogove da iz ,,zemǉe bez povratka” oslobode Tamuza i Ixtar. Spev se zavrxava opisom praznika vaskrseǌa boga prirode koji umire i ponovo vaskrsava. Ovaj spev stajao je u tesnoj vezi sa religiskom dramom, koja je prikazivala smrt i vaskrseǌe boga Tamuza i koja je izvoena po hramovima o praznicima toga boga. 2. Dramsko pesnixtvo — Glavni ciklus vavilonske religijske drame vezan je za kult boga prirode koji umire i vaskrsava (Stradaǌe boga Tamuza). 3. Religiozno-filozofsko pesnixtvo — Spev o stradajuem pravedniku Ovo pouqna priqa je je bila veoma poznata u drevnoj Mesopotamiji. Ona govori o qoveku koji se tako texko razboleo da mu molitve vraqeva ne pomau. Bolesnika napuxtaju svi prijateǉi verujui da je grexan. On na kraju ipak ozdravi zahvaǉujui Mardukovoj milosti. To se dexava dok ulazi u Mardukov hram. Nakon toga on ponovo stiqe imovinu, a prijateǉi mu se vraaju. — Razgovor gospodara sa robom Gospodar je vodio raspusan ivot. Na kraju on se u svemu razoqarao — ǌemu su dosadili i rat i lov i ǉubav; dosadilo mu je da gradi kue, smixǉa zavere. Qovek se razoqarao i u bogove. Likovne umetnosti — U staroj Mesopotamiji od likovnih umetnosti bile su razvijene vajarstvo i slikarstvo. Vajarstvo i slikarstvo naroda Dvoreqja bilo je neraskidivo vezano sa ǌihovim verskim shvataǌem. Izraivane su kamene statue bogova, vladara, svextenika, velikaxa. Figure su predstavǉene kako stoje ili sede na prestolu. Quvena je statua Gudee, vladara grada Lagaxa, iz XXI veka p. n. e. On je predstavǉen kako sedi, sa rukama sklopǉenim u krilu. Na glavi ima vladarsku kapu, a doǌi deo odee je ispisan klinastim pismom (himne Ningirsu)11 . U muzeju u Iraku quva se jedna statua od bronze. Statua predstavǉa glavu kraǉa sa krunom starih sumerskih vladara. Pojedini nauqnici tvrde da statua predstavǉa Sargona I, pojedini Naram-sina. Mada nedostaju oqi, a ima i maǌih oxteeǌa na celoj statui, ovaj rad smatra se remek-delom antiqke umetnosti 12 . Stari Sumerci su qesto vajali i kipove ǉudi koji se mole. Oni obiqno imaju duge brade i ruke sklopǉene na grudima. Na ovim statuama naroqito su istaknute xiroko otvorene oqi. Izraivaǌe reǉefa takoe je bilo razvijeno. Umetnici stare Mesopotamije na reǉefima su prikazivali scene iz ratnih pohoda ili lova. Jedan od najquvenijih reǉefa nalazi se na steli sumerskog-akadskog vladara Naram-sina. Naramsin, koga slede vojnici, peǌe se uz planinu, a neprijateǉi padaju pobeeni pod ǌegove noge. ǋegov lik je nexto vei od ostalih xto odraava ǌegovu vrhovnu vlast13 . Osnovne crte arhitekture u staroj Mesopotamiji bila su masivna monumentalnost. Kao glavni materijal za izgradǌu palata, hramova, grobnica vladara i velikaxa, stanovnici stare Mesopotamije su koristili opeku. Mesopotamski hramovi imali su oblik stepenastih kula i nazivali su se zigurati. Herodot u svome delu opisuje Mardukov hram u Vavilonu. Zigurati su predstavǉali vextaqke planine na qijem vrhu je bilo smexteno svetilixte. Oni su imali qetvorougaonu osnovu. Spratovi su se suavali odozgo na gore. Meusobno su bili povezani spoǉnim stepenicama. 11

Pogledati odeǉak: 2.1. Staroistoqni izvori, Statue Gudee.

12

http://ragz-international.com/akkad and the arts.htm

13

Pogledati odeǉak: 2.1. Staroistoqni izvori, Stela Naram-sina.

– 22 –

Svetilixte na vrhu zigurata sluilo je kao opservatorija. Najpoznatiji hram nalazio se kod grada Ura. Podignut je III milenijuma p. n. e. u qast boga meseca. Od ǌega su saquvani samo ostaci, koji pokazuju da je imao 4 sprata. Do svetilixta na vrhu stizalo se jednim dugim stepenixtem sa predǌe strane zigurata. Ono je izmeu prvog i drugog sprata prolazilo kroz monumentalnu kapiju. Do prvog sprata moglo se doi i maǌim stepenixtem sa leve i desne strane. Na sz. strani zigurata nalazila se kuhiǌa u kojoj su pripremani obroci za boga meseca. Pokraj zigurata nalazilo se skladixte hrane, kua vrhovne svextenice i kraǉevska palata. Narodi stare Mesopotamije nisu stvorili onakva sjajna umetniqka dela kao stari Egipani. Ta relativna zaostalost staromesopotamske umetnosti objaxǌava se u izvesnoj meri time xto su na teritoriji Mesopotamije ivela razna plemena, koja su meu sobom vodila stalnu borbu za prevlast nad qitavom zemǉom. Poqeci nauqnih znaǌa Astronomija — Temeǉe ove nauke koja se bavi prouqavaǌem svemira postavili su narodi drevnog istoka, pre svih Sumerci i Vavilonci. ǋihovi svextenici su sa vrhova zigurata posmatrali i izuqavali kretaǌa nebeskih tela. Qitavo nebo podelili su na velike oblasti, tj. puteve, po uzoru na zemaǉska kraǉevstva. Na te puteve smestili su sve zvezde i planete koje su mogli da vide. Sastavǉali su spiskove stajaih zvezda i oznaqavali ǌihovu udaǉenost od zemǉe. Poqetkom II milenijuma vavilonski astronomi odvojili su od nepokretnih zvezda pet planeta, koje mi sada nazivamo rimskim imenima — Veneru, Mars, Jupiter, Merkur i Saturn. Kalendar — Vavilonski kalendar bio je zasnovan na meseqevim menama; jedan mesec trajao je od jednog do drugog pojavǉivaǌa mladog meseca. Svaki mesec imao je trideset dana, a jedna godina dvanaest meseci, tj. 360 dana. Zbog toga je dolazilo do neslagaǌa sunqeve i kalendarske godine. Posle izvesnog vremena praznici, vezani za zemǉoradǌu, padali su u pogrexno doba. Razlika je nadoknaivana ubacivaǌem meumeseca na kraj prvog ili drugog polugodixta, koji su nazivali imenom prethodnog meseca. Ovom prilikom pomenuemo da su sunqev qasovnik izmislili Vavilonci. Trajaǌe dana i noi Vavilonci su odredili na dvanaest qasova; kasnije su qas poqeli da dele na 60 minuta, a minut na 60 sekundi. Herodot svedoqi da su Grci preuzeli od Vaviloǌana sunqani qasovnik. Matematika —Narodi drevnog istoka dali su prvi podstrek razvoju matematike. Matematika, posebno geometrija, bila im je neophodna za izgradǌu sloene mree kanala za navodǌavaǌe, za mereǌe parcela i odreivaǌe granica izmeu poseda nakon poplava. Znali su da sabiraju, oduzimaju, mnoe i dele. Znali su da izraqunavaju povrxine i zapremine geometrijskih tela i slika. U mnogim mesopotamskim tekstovima saquvane su qitave zbirke zadataka, koje su oqigledno sluile za vebaǌe i uqeǌe matematike. Vavilonci su razradili seksagezimalni sistem raqunaǌa. Medicina — Prvi podstrek razvoju medicine dali su Egipani i narodi drevne Mesopotamije. Jox u Hamurabijevo doba vavilonska se medicina delila na specijalne grane — na hirurgiju, leqeǌe bolesti oqiju i na veterinu. Anatomija, pak, bila je veoma slabo razvijena. Lekari su kod odreivaǌa simptoma i postavǉaǌa dijagnoza razlikovali samo glavne organe, npr., srce, jetru, bubrege. U jednom medicinskom priruqniku iz Mesopotamije, koji je poznat pod imenom ,,Ako isterivaq zlih duhova dolazi u kuu pacijenata”, pored ostalih bolesti, opisani su simptomi utice. – 23 –

Leqeǌe pomou raznih lekova kombinovano je sa magijom. Na xiroku primenu vode i uǉa u medicini ukazuje to xto je req ,,lekar” u doslovnom prevodu znaqila ,,onaj koji poznaje vodu” ili ,,onaj koji poznaje uǉe”, xto je jednim delom vezano za xiroku primenu vode i uǉa u religiozno-magiskom kultu. Pokroviteǉkom medicine smatrana je bogiǌa Ninhursag, koja je stvorila osam niih bogova, koji su smatrani leqiocima raznih bolesti usta, oqiju, rebara... Bolest nastaje zbog zlog uticaja ravih demona. Radi borbe protiv ǌih pribegavalo se pomoi boga Ninurte i ǌegove ene, bogiǌe Guli, koja oivǉava mrtvog. Daǉe, pokroviteǉima medicine smatrani su bog Ninazu i ǌegov sin Ningixzida, qiji se simbol — zmija koja obavija ezlo — saquvao kao medicinski ablem sve do naxih dana. Xkole —U staroj Mesopotamiji xkole su se nalazile pri hramovima i bile su rezervisane za mali broj ǉudi. U tim xkolama vaspitavani su i spremani za svoj budui poziv pisari, koji su istovremeno bili i svextenici. Te su xkole pruale opxte i specijalno obrazovaǌe. Opxte obrazovaǌe podrazumevalo je uqeǌe pisma i jezika starih Sumeraca i Semita Akada, elementarna znaǌa iz oblasti aritmetike, geometrije i astronomije, kao i vextinu proricaǌa budunosti po zvezdama (astrologija) i vextinu gataǌa po jetri. U sistem specijalnog obrazovaǌa spadalo je prouqavaǌe teologije, prava, medicine i muzike. Sistem predavaǌa se ograniqavao na nastavnikova pitaǌa i uqenikove odgovore, prevoda sa jednog jezika na drugi... Prilikom iskopavaǌa u Mari naena je jedna xkolska prostorija. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani — S. Ferjanqi, R. Mihaǉqi, Istorija starog veka, Obrazovni komapkt disk, Beograd 1999.

– 24 –

DODATAK Ep o Gilgamexu Sumerske poeme o Gilgamexu — Gilgamex i Agga od Kixa Agga, vladar Kixa, trai od Gilgamexa, vladara Uruka, da ga prizna gospodarom qitavog Sumera. Poxto se Gilgamex nije potqinio zahtevu, Agga je opseo Uruk. Premda se u poqetku qinilo da je ratna srea nakloǌenija Aggi, Gilgamex na kraju ipak pobeuje, a u ǌegovu qast narod peva pohvalnu pesmu. Znaqaj ove poeme za nastanak Epa o Gilgamexu je xto zbivaǌa nisu vezana za boanstva i glavnu req vode smrtni ǉudi. — Gilgamex i zemǉa ivota Opisuje Gilgamexov pohod na Humbabu, quvara kedrove xume u planinama Libana. Poema nastaje u vreme kad Sargon I (XXIV vek p. n. e.) i ǌegovi naslednici preduzimaju pohod u Malu Aziju, Siriju i Palestinu radi dobavǉaǌa kedrovine i srebra. Ova sumerska poema u mnogome je posluila kao predloak II, III, IV, V i VII pevaǌu akadske poeme o Gilgamexu. — Gilgamex i Nebeski bik Sadraj ove poeme je ǉubav bogiǌe Inanne (Ixtar) prema Gilgamexu kome obeava sve mogue darove i milosti; odbijaǌe ponude i sramota, te borba Gilgamexa sa Nebeskim bikom, koga Inanna xaǉe na grad Uruk. Navedena sumerska poema, uprkos mnogim razlikama, u osnovnom prikazu radǌe veoma je sliqna VI pevaǌu Epa o Gilgamexu. — Gilgamex, Enkidu i doǌi svet Drugi deo ove poeme, u doslovnom prevodu sa sumerskog na akadski jezik, qini XII pevaǌe Epa o Gilgamexu, ninivske verzije. — Predaǌe o potopu Sumersko predaǌe o potopu nema veze sa sumerskim legendama o Gilgamexu. Ovo predaǌe deo je pripovesti koja govori o deifikaciji Ziusudre, pobonog vladara koji osluxkuje glas bogova. Tako Ziusudri jedan od bogova otkriva ǌihovu odluku da unixte qoveqanstvo savetujui mu da sagradi veliku lau i u ǌu stavi po par od svega ivoga, xto on i qini. Autor Epa o Gilgamexu u XI pevaǌu preuzima samo priqu o potopu izostavǉajui uvodni deo poeme u kojoj se govori o stvaraǌu qoveka, biǉaka i ivotiǌa, postanku kraǉevstva i o prepotopskim kraǉevstvima. — Gilgamexova smrt Ova poema sadrajem odgovara delovima IX, X i XI pevaǌa Epa o Gilgamexu u kojima Gilgamex traga za veqnim ivotom. Sadraj Epa — Tabla I: sadri uvodni deo epa u kome autor Gilgamexa predstavǉa kao sveznajueg i svevideeg i pripisuje mu gradǌu grada Uruka14 . 14

,,Veliqina i sjaj Gilgamexova rodna grada poqiǌe se ukazivati sredinom XIX veka zahvaǉujui iskopavaǌima Loftusa, qlana tursko-persijske pograniqne komisije, da bi punim svetlom zasjala tokom dvadasetih i tridesetih godina dvadesetoga veka kad je Nemaqko druxtvo za Bliski istok preduzelo velika iskopavaǌa”. Gilgamex, Sumerskoakadski ep o Gilgamexu, Istorija Epa, Priredio i preveo, komantare i pogovor napisao dr Marko Vixi, Beograd 1998, 104.

– 25 –

U daǉem izlagaǌu saznajemo da je Gilgamex dve treine Bog i jednu treinu qovek. Svoje dane on provodi u razvratu i ugroava slobodu drugih stanovnika grada Uruka. Stoga, narod u pomo poziva Aruru, majku Bogova, da stvori bie dovoǉno mono da se suprostavi Gilgamexu, kojeg je pak ona takoe stvorila. Tako Aruru, zamislivxi u svom srcu priliku Anua15 , iz gline stvara Enkidua. Svoje prve dane Enkidu provodi sa divǉim ivotiǌama i kako je u pustiǌi daleko od civilizacije, on i usvaja ponaxaǌe ivotiǌa. Poxto je straxni Enkidu ometao posao lovcima, Gilgamex je k’ ǌemu poslao bludnicu koja je svojim telesnim qarima trebala uvesti Enkidua u civilizovani svet. Enkidu spoznavxi bludnicu, postaje fiziqki slabiji, ali mudriji. Sada ivotiǌe Enkiduu vixe nisu verovale i stale su beati od ǌega. Obeshrabren ǌihovim odbijaǌem, pristaje da napusti stepu i da se pridrui bludnici na ǌenom putu u Uruk. U meuvremenu Gilgamexova majka Ninsun16 tumaqi snove svoga sina da e uskoro nai monoga prijateǉa. — Tabla II: Pevaǌe poqiǌe time kako bludnica nastoji Enkidua uvesti u civilizovani ivot. Vodi ga pastirima gde se on uqi hraniti hlebom, napijati pivom, odevati i mazati uǉem telo. Dok je vreme provodio kao straar pastirima, doxao mu je qovek iz grada alei se na raspusnost vladara Uruka — Gilgamexa. Napokon Enkidu, zajedno sa bludnicom, stie u Uruk. Prvi put se G. i E. susreli kada je Gilgamex eleo posetiti svoju ǉubavnicu i kada mu je na tom putu Enkidu prepreqio put. Tada su se dograbili ko bikovi i iz ove tuqe, koja bejaxe nerexena, izrodilo se prijateǉstvo. Poxto je jedno vreme besposlen iveo u gradu, Enkidu se stade jadati svome prijateǉu kako mu snaga slabi. Gilgamex predlae da odu u kedrovu xumu, naseku drva, ubiju ozloglaxenog gospodara xume Humbabu i da sa sveta izgnaju svo zlo. Enkidu i nije mnogo zadovoǉan zamisli, napomiǌui koliko je Enlil naqinio Humbabu zaista straxnim: moe prouzrokovati zemǉotres, erupciju vulkana, potop, oluju. Gilgamex ne odustaje lako od svoje zamisli. Verujui da je qovek kratkoveqan i da je mogue ostaviti dubok trag u svesti buduih pokoleǌa samo kakvim velelepnim delom, on se rexava na ubistvo Humbabe. Poxto je Enkidu napokon pristao, sledi kovaǌe dostojnog oruja: maqeva i sekira. Pre nego xto e krenuti pravac Livana, odluqili su da quju savete starexina. — Tabla III: Ova pesma poqiǌe savetima starexina, koje preporuquju Gilgamexu da se stavi pod zaxtitu Xamaxa i Lugulbande17 i Enkiduu da, kao poznavaoc puta, bude predvodnik. Poxto ju je sin upoznao sa svojom idejom i zamolivxi je da se zauzme kod Xamaxa, Ninsun se popela na vrh svog zigurata i pomolila. — Tabla IV: Opisuje dugo putovaǌe i zgode xto ih oba junaka doivǉavaju na putu do kedrove xume, stanixta Humbabe. Xamax u snovima, koje tumaqi Enkidu, predskazuje Gilgamexu na srean ishod ǌihova puta. U jednom trenutku Enkidu se ali na slabost, ali ga Gilgamex bodri da nastave put. — Tabla V: Dolazak G. i E. u kedrovu xumu, stanixte bogova, presto bogiǌe Ixtar kao gospodarice mrtvih. Posle kratke opqiǌenosti xumom, stali su sei drvee xto je naǉutilo Humbabu. Doxlo je do 15

Bog - pokroviteǉ grada Uruka Smatrana je bogiǌom mudrosti i enom heroja Lugalbande. Imala je svoj hram, Egalmah (Veliki dvor), u Uruku 17 Trei vladar prve poslepotopske dinastije iz Uruka, smatran Gilgamexovim ocem i uzorom. 16

– 26 –

sukoba u kojem su G. i E. prevladali zahvaǉujui vetrovima boga Xamaxa: pexqani, severni, arki, studeni... Humbaba je molio da mu poxtede ivot. Iako je Gilgamex smatrao da najpre treba likvidirati sedam svetlosnih zraka18 , posluxao je Enkidua da prvo ubiju gospodara a tek kasnije sluinqad. Tako je Enkidu smaknuo quvara xume, kojeg su se bojali i Liban i Sirija. Smaknuvxi Humbabu, junaci naseku kedrove, operu se u Eufratu, preobuku i krenu put Uruka. — Tabla VI: Po dolasku u Uruk u Gilgamexa se zaǉubǉuje razvratna bogiǌa Ixtar, moli ga da joj bude mu i obeava kraǉevski presto i bogate darove. Gilgamex odbijajui podsea bogiǌu na brojne ǌene ranije mueve, koje je prevarila i proklela: lava, koǌa, quvara koza. Zbog nanesene uvrede, Ixtar u znak osvete na Uruk xaǉe Nebeskog bika, kojeg je na ǌeno navaǉivaǌe nerado stvorio ǌenzin otac, bog Anu. Naime, Ixtar je pretila da e podii mrtve da jedu ive. Nebeskog bika, koji je harao u Uruku, usmrtili su G. i E. Kada je Ixtar elela prokleti Gilgamexa xto ǌenog bika ubi, Enkidu joj u lice baci isqupani rep tog bika. Sledi terevenka u gradu. Gilgamex sebe i svog prijateǉa uznosi nad bogovima. — Tabla VII — Enkidu usnu san. Poxto se probudio, san je prepriqao svome prijateǉu Gilgamexu: Bogovi su se sastali na veu i zahtevali Gilgamexov ivot jer je ubio Humbabu i Nebeskog bika. Meutim, kako je Gilgamex bio zaxtien od strane boga-sunca Xamaxa, odnosno Utua, bogovi su odluqili da mesto Gilgamexa Enkidu mora umreti. Poxto je presuda pala na Enkidua, on se texko razboleo. Gilgamex je svojim molitvama pokuxao da umilostavi bogove da promene svoju odluku, ali od toga ne bexe nixta. Gnevan zbog nenakloǌene sudbine, Enkidu je stao kleti lovca-pastira koji mu bludnicu posla, a zatim i samu bludnicu koja ga je uvela u civilizaciju, upoznala sa Gilgamexom i dovela do smrti. Meutim quvxi razumne reqi Xamaxa, Enkidu meǌa svoj stav i stade blagosiǉati bludnicu xto ga je upoznala sa Gilgamexom i tako ga uqinila srenim. Enkidu potom u snu doivǉava viziju smrti, odnosno doǌeg sveta, a zatim svom pobratimu Gilgamexu priqa kako je ,,u kui, iz koje niko ne izie, ko u ǌu ue” video nekdaxǌe kraǉeve, svextenike, Etanu, legendarnog vladara Kixa, Erex-ki-gal, gospodaricu doǌeg sveta i enu Nergala, Belit-xeri, jednu od bogiǌa doǌeg sveta i zapisniqara bogova u ǌemu... Enkidu poxto je nekoliko dana bolan leao, umire. — Tabla VIII — Opisuje se Gilgamexovo oplakivaǌe i obred sahrane druga Enkidua. — Tabla IX — Sam Gilgamex je zbog gubitka svog najboǉeg prijateǉa bio ophrven patǌom i odbijaǌem qiǌenice da je Enkidu zaista mrtav. Napokon, poxto ga je sahranio ,,s lijeva u domu svom”, napustio je Uruk i obuqen u lavǉu kou otixao u stepu. Gilgamex postaje svestan da e i sam jednog dana umreti. Poxto se uplaxio, odluqio je da poseti Utnapixtima19 , sina Ubar-tutu20 . Da bi stigao do Utnapixtima, koji ivi na ostrvu po imenu Dilmun, a koje se nalazi na mestu gde Sunce izlazi svaki dan, Gilgamex je morao biti spreman na naporno putovaǌe. Stoga on nou prolazi kroz planinske prevoje i ubija lavove. 18

sedam svetlosnih zraka jesu sedam duhova quvara xume koji Humbabi daju boansku snagu 19 ,,Onaj koji je naxao ivot” — spasiteǉ qoveqanstva po akadskoj pripovesti o potopu, vladar prepotopskog grada Xurupaka; preiveo je potop i stekao veqni ivot na uxu reke gde se verovatno nalazio vrt bogova. 20 Jedini prepotopski vladar Xurupaka koga navodi Sumerska lista careva.

– 27 –

Dolazi pred planine Maxu. Planine-blizanci Maxu nalaze se na kraju sveta pruajui se od zapadnog do istoqnog obzorja. Bog-sunce svakog dana uveqe na ǌenom zapadnom delu zalazi, a na istoqnom delu jutrom izlazi21 . Gilgamexu prolaz dozvoǉavaju ǉudi -xkorpije22 , koji quvaju ulaz u planinu. Daǉe Gilgamex se probija kroz dvanaest konaka23 i stie pred ovozemaǉski vrt bogova. — Tabla X — Gilgamex stie do vrta bogova, koga quva Sabitum Siduri, a koju je Xamax spustio na rang peharnice bogova. Ona mu prua sklonixte i savetuje ga da prihvati ǉudsku sudbinu i da uiva u ivotu dok jox moe. Meutim, poxto Gilgamax insistira na tome da nae Utnapixtima, ona mu otkriva da ga laar Uxarnabi moe prevesti preko Mora, Okeana i Vode smrti do uxa gde ivi Utnapixtim. Poxto je po savetu Uxarnabija naqinio lau od 120 stabala, Gilgamex, zajedno sa Uxarnabijem, se otisnuo na More smrti. Posle tri dana uxli su u Vode smrti. Napokon, Gilgamex, klonuo od umora, prǉava tela i rasqupane kose s laarem Uxarnabijem stie do Utnapixtima elei da odgonetne tajnu ivota. Susret sa Utnipixtimom poqiǌe govorom u kome Utnapixtim predoqava suxtinu i prolaznost ovozemaǉskog ivota. — Tabla XI — U jedanaestom pevaǌu opisuje se predaǌe o potopu koje kazuje Utnapixtim. Neko Utnapixtim je iveo u Xurupaku, gradu na obali Eufrata. Jednog dana bogovi, pored ostalih Anu, Enlil, Ninurta i Ea, odluqixe da poxaǉu potop. Bog Ea, budui nakloǌen Utnapixtimu, otkrio mu je nameru bogova i savetovao ga da sagradi lau u koju e smestiti sve ivo. Da narod24 ne bi prozreo nameru bogova, Utnapixtim, kao razlog za gradǌu lae, je naveo da ga pokroviteǉ grada Xurupaka, Enlil, ne voli, te da stoga laom eli otploviti u zemǉu Ee. Poxto je sagradio barku, u ǌu smestio sve ono xto je eleo, a potom se i sam ukrcao, stie straxna oluja i potop. Odjednom bogovi se uplaxixe svoga dela, te pobegoxe na nebo Anuu. Ixtar, a s ǌome i drugi bogovi, stadoxe plakati xto unixtixe ǉudski rod. Posle sedmog dana oluja je prestala. Utnapixtimova laa pristala je uz planinu Nisir25 . Kada je saznao da je Utnapixtim izbegao sudbinu drugih ǉudi, Enlil se sukobio sa bogom Ea. Ipak na kraju, uvidevxi da je pogrexio, Enlil je blagosiǉao Utnapixtima i ǌegovu enu, podario im veqni ivot i kao stanixte im izabrao uxe reka26 . Ispriqavxi kako je stekao besmrtnost, Utnapixtim se nagodio sa Gilgamexom: dobie ivot veqni ako xest dana i sedam noi ne spava. Meutim, Gilgamex je istog qasa zaspao. Da je spavao sedam dana Gilgamexu kao dokaz Utnapixtim prua sedam hlebova, koje je Utnapixtimova ena ispekla, jedan hleb za jedan dan koji je prespavao. Nije bilo vixe nade da e Gilgamex postati besmrtan. Utnapixtim je potom poslao Gilgamexa da se preobuqe, sredi i vrati u svoju zemǉu. Sa Gilgamexem je otpravio i nelojalnog laara Uxarnabija. Ali na enin zahtev, dok jox nisu otplovili, Utnapixtim Gilgamexa upoznaje sa cvetom veqne mladosti, koji je leao na dnu Vode smrti. Gilgamex otkriva gde se nalazi cvet mladosti i bere ga. Ali, avaj, jednom prilikom dok se Gilgamex kupao, zla zmija krade cvet, a za sobom ostavǉa samo svoju koxuǉicu. Na kraju Gilgamex spoznaje da 21

Ova planina se qesto predstavǉa na cilindriqnim peqatima. Qudovixta koje je iznedrilo pramore oliqeno u bogiǌi Tiamat. To su poluǉudipoluzmajevi sa repom xkorpije. 23 Uskrsnue duxe iz mraka u svetlost. 24 Mesopotamsku grad-dravu kao politiqku organizaciju saqiǌavali su: narodna skupxtina, alu, vojska, ummanu i savet starexina, xibatu. 25 Nalazi se na zapadu iranskog lanca planina; ponekad se poistoveuje sa planinom Ararat, sz. od jezera Van. 26 Tajanstveno mesto na kraju sveta gde se u bezdan survavaju vode okeana

22

– 28 –

je smrt qovekov usud od koga se moe izbaviti jedino qasnim, spomena vrednim delima kod buduih naraxtaja. Stoga, on, na samom kraju ovog pevaǌa, i pokazuje Uxarnabiju bedeme Uruka, koje je neko dao da se sagrade. — Tabla XII — Dvanaesto pevaǌe opisuje Gilgamexovu molbu bogovima da puste Enkiduovu senku iz doǌeg sveta. Nergal, na posredovaǌe boga Ea, puxta Enkiduovu senku, koja Gilgamexu opisuje prilike u doǌem svetu. Literatura: — Gilgamex, Sumersko-akadski ep o Gilgamexu, Istorija Epa, Priredio i preveo, komantare i pogovor napisao dr Marko Vixi, Beograd 1998. — http://www.nvcc.edu * Diane Thompson, Gilgamesh Study Guide — http://www.wsu.edu/ dee/MESO/GILG.HTM * Richard Hooker, Gilgamesh — http://www.hist.unt.edu/Gilgamesh on the Web Belexke: — N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

– 29 –

Xegan Marija

ISTORIJA FARAONSKOG EGIPTA

–1–

HRONOLOGIJA Qitava se istorija oslaǌa na nekakav hronoloxki okvir. Gradei hronologiju starog Egipta, moderni egiptolozi kombinuju tri pristupa: 1) pristup apsolutne hronologije, 2) pristup relativne hronologije i 3) radiometrijski pristup. Apsolutna hronologija — Apsolutna hronologija podrazumeva precizno datovaǌe dogaaja iz proxlosti godinom ili datumom koji odgovara naxem sistemu raqunaǌa vremena. Apsolutni datumi za Egipat nisu precizni i dobro utvreni s obzirom sa koliko materijala raspolaemo. Izvori — Kao izvore za utvrivaǌe apsolutne hronologije treba pomenuti one tekstove u kojima se pomiǌu astronomske pojave (pomraqeǌe sunca, prolazak komete), a koje se mogu matematiqki precizno datovati. Na primer, egipatski svextenici su u nekoliko navrata zabeleili taqno pojavǉivaǌe zvezde Sirijus. Ovo je danas osnova za rekonstrukciju egipatskog kalendara. Vixe o tome pixe Ijan Xo: ...Saquvani zapisi o posmatraǌu helijaqkog izlaska zvezde Sirijus slui... kao osnova za rekonstrukciju egipatskog kalendara i kao karika bitna za ǌegovo povezivaǌe s hronologijom u celini. Bogiǌa Sopdet... bila je personifikacija ,,pasje zvezde”, koju su Grci nazivali Seirios (Sirijus). Obiqno je prikazivana kao ena sa zvezdom na glavi, mada je na najstarijoj predstavi, na ploqici od slonovaqe iz doba kraǉa 1. dinastije era... naenoj u Abidosu, po svemu sudei prikazana kao krava koja sedi, s biǉkom meu rogovima. Budui da je u faraonskom pismu predstava biǉke korixena kao ideogram qije je znaqeǌe ,,godina”, Egipani su moda jox poqetkom treeg milenijuma povezivali izlazak Sirijusa s poqetkom solarne godine... (Oksfordska istorija starog Egipta)1 Egipatski kalendar — Dakle, poqetak godine u starom Egiptu vezivan je za dve pojave: uzdizaǌe zvezde Sirijus, koja se nalazi u sazveu canis maior, i poqetak plavǉeǌa reke Nil. Svextenici faraonskog Egipta utvrdili su da se poqetak godixǌeg izlivaǌa Nila poklapao sa pojavom Sirijusa na nebu. Prema izlivaǌu reke Egipani su razlikovali tri sezone: I sezona jeste doba poplava, koje traje od 17. juna do 15. novembra. II sezona obuhvata zimsko doba, koje traje od 15. novembra do 15. marta. III sezona jeste doba suxa, koje traje od 15. marta do 17/19. juna. Egipatska godina je trajala 12 meseci, tj. 365 dana, a poqiǌala je danom kada je sopdit izlazio na istoqnom obzorju. Izostavǉaǌem qetvrtine dana, egipatska godina se nakon qetiri godine pomerala za jedan dan. Zbog ove grexke u raqunaǌu dan poplave Nila se sve vixe i vixe udaǉavao, te se u jednom trenutku Nova godina oqekivala krajem jula, poqetkom avgusta. Nauqnici su utvrdili da se egipatska godina poklapala sa sunqevom na svakih 1460 godina. Relativna hronologija — Relativna hronologija podrazumeva pridravaǌe sistema i naqina raqunaǌa vremena one civilizacije qija nas istorija zanima. 1

Ijan Xo, Uvod, prevela Marina Adamovi Kulenovi, Oksfordska istorija starog Egipta, Clio, Beograd 2004, 22 - 23.

–2–

Izvori — U starom Egiptu vani verski i politiqki dogaaji nisu datovani prema broju godina koje su protekle od nekog odreenog istorijskog trenutka. Na primer, u najstarijem periodu egipatske istorije dogaaji su datovani prema vremenu koje je proteklo od posledǌeg popisa stoke (hesbet), a sitna i rogata stoka se popisivala na svake dve godine. Datovaǌe prema vladavini faraona usvojeno je tek od vremena pete dinastije. Stari Egipani su kraǉevo stupaǌe ne presto gledali kao nov poqetak. Moderni egiptolozi se prilikom prouqavaǌa ove vrste datiraǌa dogaaja suoqavaju sa dva problema. Sa jedne strane, faraoni su imali nekoliko imena, na primer, jedno su dobijali kada se rode, jedno kada dou na presto... Ni sami Egipani ih svojevremeno nisu mogli identifikovati. Sa druge strane, u jednoj godini mogla su se smeniti dva faraona. No, kako bilo, osnovni izvori za prouqavaǌe relativne hronologije faraonskog Egipta su tzv. liste kraǉeva i Manetonova Egiptika (Aegyptiaca). Liste kraǉeva — Poxto su vodili raquna o precima i da se ǌihovi kultovi ne bi zaboravili, Egipani su sastavǉali spiskove predaka i vladara. U takvim spiskovima beleena su imena od mitskih perioda, a negde su se qak i upisivale godine vladaǌa. Ovom prilikom navexemo danas najznaqajnije liste vladara. Iz perioda Starog carstva izdvajamo Kamen iz Palerma. Mada ovakvi izvori iz vremena Sredǌeg carstva do danas nisu pronaeni, period Novog carstva obiluje: Torinski carski papirus, kraǉevski spisak iz Abidosa, spisak iz Sakare, spisak iz Karnaka... Kamen iz Palerma — Kamen iz Palerma je bazaltna stela iz doba V dinastije. Vei fragment se danas quva Arheoloxkom muzeju u Palermu na Siciliji, dok maǌi fragmenti u Egipatskom muzeju u Kairu i u okviru Pitrijeve zbirke na univerzitetu u Londonu. Prvobitno je stela bila visine preko 2 m i xirine preko 0,6 m. Budui da je tekst urezan na obe strane stele, pretpostavǉa se da je bila postavǉena na vidnom mestu u jednom od hramova. Meutim, o ǌenom poreklu ne znamo nixta. Tekst Kamena iz Palerma nabraja letopise kraǉeva doǌeg Egipta, poqiǌui od hiǉada godina tokom kojih su, kako se pretpostavǉalo, vladali mitski kraǉevi i stiui do vremena boga Horusa, za koga se veli da je darovao presto kraǉuqoveku Menesu. Potom se navode kraǉevi-ǉudi do pete dinastije... (Oksfordska istorija starog Egipta)2 Vei fragment, onaj iz Palerma, podeǉen je sa obe strane na trake, od kojih je svaka podeǉena na pravougle odeǉke sa hijeroglifskim podacima. Svaki odeǉak je od prethodnog bio odvojen znakom za godinu. U odeǉku su navedeni ime vladara, praeno imenom majke i kratak spomen najvanijih dogaaja. Ispod svakog od ovih odeǉaka, u maǌem pravougaonom prostoru, beleen je vodostaj Nila u jednoj godini, a mere su: lakat, pedaǉ, dlan i palqevi. U prvom redu veeg fragmenta navedena su samo devet imena predinastiqkih kraǉeva. Vladari na spomeniku nose crvenu krunu Doǌeg Egipta, xto pokazuje da su u pitaǌu vladari iz vremena pre ujediǌeǌa carstva. Na fragmentu iz Kaira vladar nosi i belu i crvenu krunu, xto se odnosi na vreme u kome je ve doxlo do ujediǌeǌa. Naime, spisak poqiǌe vladarima sa belom krunom, potom crvenom i napokon sa belom i crvenom. Torinski carski papirus — Torinski carski papirus potiqe iz vremena Ramzesa II, predstavnika XIX dinastije. Na ovom papirusu zabeleeno je preko 300 vladara. Spisak poqiǌe bogovima i polubogovima, kada zemǉom vladaju Oziris, 2

Isto, 15.

–3–

Izida... Imena vladara-ǉudi poqiǌu imenom Menesa, ujediniteǉa carstva. Spisak se nastavǉa imenima vladara sredǌeg i novog carstva. Samo na ovom papirusu pored imena vladara, navedene su i godine vladavine, a negde qak i meseci i dani. Ovaj izvor se danas quva u Egipatskom muzeju u Torinu. Kraǉevski spisak iz Abidosa — Ovaj spisak, urezan na zidu hrama u Abidosu koji su podigli Setija I i Ramzes II, sadri 76 vladarskih imena. To su imena samo vladara VII i VIII dinastije. Kako nisu svi preci slavni niti poeǉni, neka imena su izbrisana sa liste predaka (damnatis memoriae). Spisak iz Sakare — Sakara je nekropola koja se koristila jox od vremena Starog carstva sve do ptolemejevskog perioda (III vek p. n. e.). Nalazi se u blizini Memfisa i Gize. U grobnici qinovnika Teneria pronaen je spisak vladara koji sadri 47 imena. Spisak iz Karnaka — Spisak sadri 50 imena vladara XIX dinastije. Manetonova Egiptika — Maneton iz Egipta je iveo u III veku p. n. e. On je bio grqki istoriqar i vrhovni svextenik u Heliopolisu. Za potrebe Ptolemeja II Filadelfa, sastavio je spisak faraona poqev od mitskih vremena. Maneton je vladare grupisao prema dinastijama, a same dinastije u xire celine, na carstva. Zahvaǉujui ǌegovoj podeli na Staro, Sredǌe i Novo carstvo, ova periodizacija je i danas aktuelna u Egiptologiji. Manetonova Egiptika danas nije saquvana. Mi je poznajemo zahvaǉujui naporima nauqnika koji su je rekonstruisali na osnovu spisa Josifa Flavija i hrixanskih hronografa, pored ostalih, Salvija Julijana Afrikanca i Eusebija. Radiometrijska hronologija — Radiometrijska hronologija podrazumeva mereǌe radioaktivnosti raspada ili akumulacije kako bi se odredila starost nekog predmeta ili organskog ostatka. Rezultat ove metode dat je u rasponu datuma. Hronoloxki problemi Neki problemi s kojima se suoqavamo u egipatskoj hronologiji ve su pomenuti, poput mogue zbrke u pogledu veze izmeu astronomskih posmatraǌa i pojedinih datuma, nepouzdanog znaǌa o tome koja su se savladarstva zbila (ako ih je uopxte bilo) i pretpostavke da su Egipani u faraonskom razdobǉu i kasnije uvek datirali dogaaje prema vextaqkoj ,,lutajuoj” graanskoj godini od 365 dana, koja se retko poklapa sa stvarnom solarnom godinom. Postoji, naravno, i niz drugih istorijskih problema poqev od nepouzdanosti izvora... i qeste nesigurnosti u pogledu duine kraǉevaǌa... (Oksfordska istorija starog Egipta)3

Literatura — Ijan Xo, Uvod, prevela Marina Adamovi Kulenovi, Oksfordska istorija starog Egipta, Clio, Beograd 2004. — V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i sredǌeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd 1984. 3

Isto, 25.

–4–

— S. Ferjanqi, R. Mihaǉqi, Istorija starog veka, Obrazovni komapkt disk, Beograd 1999. — http://www.touregypt.net/ehistory.htm — Belexke sa predavaǌa Danijele Stefanovi, letǌi semestar 2002. u Beogradu. — Belexke Marine Jankovi sa predavaǌa Danijele Stefanovi, zimski semestar xkolske 2002./2003.

–5–

IZVORI Poznavaǌe istorije temeǉi se, izmeu ostalog, na pisanim svedoqanstvima o zbivaǌima u proxlosti. Ta svedoqanstva su nam saquvana na tvrdom i mekom materijalu. Kao primere na tvrdom materijalu moemo navesti natpise na stelama, zidinama grobnica i hramova, statuama, vazama, delovima namextaja... Iz praktiqnih razloga se sa tvrdog prelazi na mek materijal za pisaǌe. Nevoǉa sa mekim materijalom, na primer, papirusom, jeste ǌegova propadǉivost4 . Postoje dve osnovne grupe pisanih svedoqanstava, bilo na tvrdom, bilo na mekom materijalu. To su narativni i dokumentarni izvori. Narativni izvori imaju za ciǉ da ostave trag u budunosti, a dokumentarni govore o jednom qinu pravnog karaktera. Dok u narativne izvore spadaju, pored ostalog, izvori religijskog karaktera, biografije i pouke, dotle u dokumentarne zvaniqna prepiska, vladarski dekreti i poveǉe. Ovaj odeǉak posveen izvorima faraonskog Egipta, podeǉen je na dve maǌe celine: domae i antiqke izvore.

4

Danas najstariji primeri teksta na ovom materijalu potiqu iz vremena Novog carstva (XVIII, XIX dinastija) i to su uglavnom prepisi.

–6–

1. Domai izvori Dexifrovaǌe hijeroglifa — Godine 1822. egipatske hijeroglife je dexifrovao francuski nauqnik Fransoa Xampolion, poxto je paǉivo prouqio radove svojih prethodnika vezanih za dexifrovaǌe ovog pisma5 kao i mnogobrojne natpise koji su pribavǉeni za vreme Napoleonove ekspedicije6 . Kakvo je bilo znaǌe o hijeroglifima do Xampolionova vremena? Ve tada se znalo da su za zapisivaǌe staro-egipatskog jezika korixena tri pisma: hijeroglifsko, hijeratsko i demotsko. Za hijeroglife su se ivo interesovali jox antiqki pisci: Herodot, Diodor, Strabon, a naroqito Horapolon (IV vek p. n. e.). Oni su tvrdili da su hijeroglifi piktografsko pismo. Istraivaqi XIX veka toliko su bili pod ǌihovim uticajem da su svi ǌihovi napori dexifrovaǌa bili bezuspexni. Jedino je engleski arheolog Tomas Jang izneo pretpostavku da egipatski natpisi ne sadre samo slikovne, ve i fonetske znake. Godine 1822. Xampolion preduzima ozbiǉne pokuxaje da dexifruje ,,kamen iz Rozete”. Ova ploqa pronaena je 1799. u egipatskom mestu Rexid (Rosette). Belei dekret iz 196. godine p. n. e. koji je saqinio sabor egipatskih svextenika u Memfisu dodeǉujui poqasti Ptolemeju V Epifanu za ǌegova mnoga dobroqinstva egipatskim hramovima. Predstavǉa dvojeziqni natpis ispisan na grqkom jeziku grqkim slovima i na egipatskom jeziku hijeroglifima i tahigrafskim znacima. Grqki natpis sadravao je imena faraona Ptolemeja i Kleopatre. Prema tome, ova ista imena trebala su da se nalaze i u egipatskom tekstu. Jox odavno se znalo da su Egipani imena kraǉeva stavǉali u ovalne okvire, tj. u kartuxe. Xampolion je pretpostavio da 2 kartuxe, koje su se izdvajale u moru hijeroglifa, sadre oba pomenuta kraǉevska imena. Uporeujui egipatske znakove sa grqkim slovima koja su se nalazila u imenima, proqitao je nekoliko hijeroglifa fonetske vrednosti. Koristei se dexifrovanim znacima, u drugim tekstovima odgonetnuo je jox imena Aleksandra i nekoliko rimskih imperatora. Ovom metodom je uveavao ukupan broj proqitanih hijeroglifa. Velika pomo u rekonstruisaǌu egipatskog jezika bila je ta xto je Xampolion poznavao koptski jezik. Zahvaǉujui otkriu Xampoliona danas gotovo da ne postoji staro-egipatski natpis koji struqǌak ne bi mogao da proqita i razume. Izvori — O svakom znaqajnijem domaem izvoru za odreeni period bie reqi u tekstu koji sledi.

5

Kirhera, Zege, De Grina i Tomasa Janga. Englezi jox uvek tvrde da je hijeroglife dexifrovao Tomas Jang, qiji je doprinos u ovome svakako veliki. 6 Rezultat ekspedicije Napoleona Bonaparte u Egipat 1789. godine, jeste zbirka Opis Egipta, koja se sastoji od 24 toma teksta i 24 toma tabela.

–7–

2. Antiqki izvori Najstarije antiqko svedoqanstvo o faraonskom Egiptu nalazimo u Homerovim epovima. U Ilijadi se peva o bogatstvu Tebe, dok se u Odiseji pomiǌu egipatski lekari. Hesiod, grqki rapsod VIII veka p. n. e., u svojoj Teogoniji pomiǌe poplave Nila. Antiqka istorija koja svedoqi o faraonskom Egiptu, deli se onu koja je nastala u vremenu do Aleksandrovog osvajaǌa Egipta i na onu koja je nastala u periodu posle Aleksandrovog osvajaǌa, kada su Egiptom vladali Ptolemeidi. Pisci prvog perioda su Hekatej iz Mileta, Herodot iz Halikarnasa, Helanik iz Mitilene i Aristagora. Pisci drugog perioda su: Hekatej iz Abdere, Maneton iz Egipta, Diodor sa Sicilije, Strabon, Plutarh iz Heroneje i drugi. Pisci prvog perioda Hekatej iz Mileta — Hekatej iz Mileta je iveo u VI veku p. n. e. Sastavio je jedan logografijski spis pod imenom Opis zemǉe. Napisan je posle Darijeva pohoda na Skitiju (512). Sastojao se iz dve kǌige: Evrope i Azije, gde je posledǌa ukǉuqivala Egipat i Libiju. U ovom spisu zabeleeni su podaci koje je pisac sakupio na osnovu sopstvenih i tuih putovaǌa. Tako vezano za Egipat, gde je i sam boravio, Hekatej prua geografske i etnografske podatke. Opisao je zemǉu, stanovnixtvo i obiqaje. Dosta paǌe posvetio je poplavama Nila, Delti, biǉnom i ivotiǌskom svetu oko Nila. Svom spisu dodao je i geografsku kartu. Hekatejevo delo, osim neznatnih odlomaka, je izgubǉeno. Prepoznajemo ga kod Herodota. Herodot iz Halikarnasa — Herodot je iveo u V veku p. n. e. Sastavio je jedan spis u devet kǌiga danas poznat pod imenom Herodotova istorija . Drugu i deo tree kǌige Herodot je posvetio Egiptu. On prua geografske, etnografske i istorijske podatke. Veruje se da je sam posle 449. p. n. e., bio u Egiptu. Herodotova istorija je najcelovitiji i najpoznatiji grqki izvor posveen Egiptu. Druga Herodotova kǌiga sadri 182 kaputa. Prva celina sadri kapute od 1. do 37. i posveena je opisu zemǉe. Druga celina sadri kapute od 37. do 98. i posveena je obiqajima. Kaputi od 37. do 76. posveeni su religioznim obiqajima, a od 76. do 98. svetovnim. Trea celina sadri kapute od 99. do 182. i posveena je istoriji starog Egipta. Kaputi od 99. do 146. govore o starijoj istoriji, samim Egipanima, graditeǉima piramida i faraonima. Kaputi od 147. do 182. govore o neegipanima i Egipanima. Pruaju podatke o Saiskoj dinastiji, vladavini Amazisa. Treba pomenuti da je do sredine proxlog veka Herodot bio jedini izvor za vladavinu XXVI, Saiske, dinastije. Trea kǌiga posveena je vladavini Psametiha III i persijskom osvajaǌu Egipta 525. p. n. e. Zatim, opisuje Kambizov pohod na Egipat. Danas se Herodotu zamera da nije pouzdan u podacima koji se tiqu istorije i u hronologiji. Helanik iz Mitilene — Helanik iz Mitilene je iveo od oko 480. do 395. p. n. e. ǋegovo delo Istorija Egipta je najstarija danas poznata istorija posveena Egiptu. Helanik je, kao i Herodot, boravio u Egiptu, ali nije, za razliku od svog prethodnika, pisao samo ono xto je sam video. Naime, kao izvore je koristio i Hekateja i Herodota. Na osnovu saquvanih fragmenta moe se zakǉuqiti da je bio zainteresovan za hronologiju. Kao i Herodot i Helanik je imao svoju teoriju o poplavama Nila. Posebno se interesovao za mit o Ozirisu. Aristagora — Aristagora je iveo u V veku p. n. e. ǋegova Istorija Egipta –8–

je najdui danas poznat spis iz antike o Egiptu. Saquvano je samo deset fragmenta koji govore o gorǌem Nilu, gradu Kinekopolisu, sv. biku Apisu, ishrani svextenika, staleima (posebno ratniqkom), piramidama. Pisci drugog perioda Hekatej iz Abdere — Hekatej iz Abdere je iveo od 360. do 290. p. n. e. Boravio je u Tebi za vreme vladavine Ptolemeja Sotera I. Smatra se da je bax u Egiptu zavrxio svoju studiju o ovoj zemǉi. Zanima se stanovnixtvom, naqinom ivota, obiqajima. Mada nije saquvano, o delu saznajemo na osnovu Diodorove prve kǌige Istorijske biblioteke. Ovo navodi na zakǉuqak da je Hekatej bio osnovni Diodorov izvor po pitaǌu istorije Egipta. Sam Diodor je od Hekateja preuzeo teoriju da je Egipat, zbog same plodnosti Nila, bio prostor na kome se zaqeo ivot. Maneton iz Egipta — Maneton je iveo u III veku p. n. e. On je bio grqki istoriqar i vrhovni svextenik u Heliopolisu. Za potrebe Ptolemeja II Filadelfa, Maneton je sastavio spisak faraona poqev od mitskih vremena. Maneton je vladare grupisao prema dinastijama, a same dinastije u xire celine, na carstva. Zahvaǉujui ǌegovoj podeli na Staro, Sredǌe i Novo carstvo, ova periodizacija je i danas aktuelna u Egiptologiji. Manetonova Egiptika nije saquvana. Mi je poznajemo zahvaǉujui naporima nauqnika koji su je rekonstruisali na osnovu spisa Josifa Flavija i hrixanskih hronografa, pored ostalih, Salvija Julijana Afrikanca i Eusebija. Maneton u svom delu prua podatke o Hiksima, psiholoxkim karakteristikama vladara, duini vladavine pojedinca. Mada ponekad autor u svom izlagaǌu zbuǌuje (npr. da je jedna dinastija vladala samo 70 dana), utvreno je da je veliki broj datih podataka ispravan. Diodor sa Sicilije — Diodor Sicilijski je iveo u I veku p. n. e. Prva kǌiga ǌegove Istorijske biblioteke posveena je Egiptu. Sam Diodor je bio u Egiptu i kako je dolina Nila ostavila snaan utisak, usvojio je tezu da je prvi qovek nastao na ovom prostoru. Koristio se delima svojih prethodnika, pre svega Hekatejom iz Abdere. U svome delu belei egipatsko shvataǌe boanskog poretka, mit o Ozirisu. Opisuje zemǉu, egipatske kolonije u Vavilonu, Kolhidi, Grqkoj. Pixe o Menesu, prvom vladaru ujediǌenog Egipta. U posledǌih 30 poglavǉa I kǌige prua podatke vezane za biografije vladara, administraciju, pravo i zakone, obrazovaǌe, medicinu, kultu i poxtovaǌu kulta. Od Diodora potiqe tradicija da se Bokoris smatra velikim zakonodavcem. Pisao je o grqkim naseobinama u Egiptu, o Naukratisu. Prva Diodorova kǌiga do danas (2005. godine) nije prevedena na nax jezik. Prevedene su samo kǌige od XVII do XXII: Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka. Kǌige XVII — XXII (Aleksandar Veliki i ǌegovi naslednici), Predgovor, prevod sa grqkog i komentar Marijana Ricl, Novi Sad 1998. Strabon — Strabon, grqki geograf, iveo je u I veku p. n. e. Jedno vreme boravio je u Egiptu, a 17. kǌiga ǌegove Geografije posveena je ovoj zemǉi. Prua podatke o izvoru Nila, oazi Sivah i Fajumu. Kako je pre svega bio geograf, daje samo sporadiqne napomene o istoriji i spomenicima. Posebno je bio zainteresovan za kult boga-sunca, kult bika Apisa u Memfisu. Uvideo je sliqnost sa keltskim mitovima ,,od sumraka do svitaǌa” (?). Bitan je za opis gradova, npr. Aleksandrije, gde je naveo imena kvartova, Saisa, prestonice XXVI dinastije. Ostali pisci — Plutarh u okviru Moralia daje Spis o Izidi i Ozirisu, koji danas –9–

predstavǉa celovitu i najpotpuniju zabelexku o ovom mitu. Platon, Tacit i Plinije Stariji kao autori svetskih istorija nisu mogli zaobii Egipat. Najqexe pomiǌu piramide, ali i hijeroglifsko pismo. Amijan Marcelin vladara u starom Egiptu predstavǉa kao pqelu. Vladar mora da je mudar, vredan i radan kao pqela, ali vladar mora, kao i pqela, imati aoku da napadne.

Literatura: — Z. Kosidovski, Kad je sunce bilo bog, preveo da poǉskog Mr. Jovan Jovanovi, Beograd 2002. — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — Mala enciklopedija prosveta, Beograd 1986. — V. Buhvald, A. Holveg, O. Princ, Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i sredǌeg veka, Tuskulum leksikon, preveo Albin Vilhar, Beograd 1984. — M. N. uri, Istorija helenske kǌievnosti, Beograd 19823 . — Belexke sa predavaǌa Danijele Stefanovi 16. 04. 2002. u Beogradu. — Belexke Marine Jankovi sa predavaǌa Danijele Stefanovi, zimski semestar xkolske 2002./2003.

– 10 –

PERIODIZACIJA Istorija faraonskog Egipta prouqava postanak i razvoj drava u slivu reke Nil, na severoistoku Afrike, u periodu od III milenijuma do 331. godine p. n. e. Egipat kao deo helenistiqke monarhije izuqava istorija stare Grqke, a kao deo rimske provincije izuqava istorija starog Rima. Periodizacija istorije faraonskog Egipta Naziv perioda

Period

Dinastije

Rano-dinastiqki

3200 — 2686

(-1, 0) I, II

Staro carstvo

2686 — 2160

III, IV, V, VI

Prvi meuperiod

2160 — 2055

VII, VIII, IX, X, XI

Dinastija

Prestonica

I, II

Ineb-he (B. zid)

III, IV, V, VI

Ineb-he

VII, VIII IX, X

Memfis Herakleopoǉ

XI Sredǌe carstvo

Drugi meuperiod

2055 — 1650

1650 — 1550

Teba

XI, XII XI

Teba

XII

It-tavi

XIII, XIV, XV, XVI, XVII XIII

(?)

XIV

Ksois

XV, XVI

Avaris

XVII Novo carstvo

1550 - 1069

Teba

XVIII, XIX, XX XVIII

Teba

XVIII, Amarna

Trei meuperiod

Pozno carstvo

1069 — 665

665 — 331

Ahetaton

XIX

(?)

XX

(?)

XXI, XXII, XXIII, XXIV, XXV XXI

Tanais

XXII

Tanais/Teba

XXIII

Leontopolis

XXIV

Sais

XXV

Kunipati

XXVI

Sais

XXVI...XXXI

*) Hronoloxki okviri perioda uzeti iz Oksfordske istorije starog Egipta.

Literatura: — Ijan Xo, Oksfordska istorija starog Egipta, Clio, Beograd 2004. — Belexke sa predavaǌa Danijele Stefanovi letǌi semestar 2002. u Beogradu.

– 11 –

POSTANAK NAJSTARIJE DRAVE Prirodne karakteristike — Drevni Egipat se nalazio na severoistoku Afrike. Prostirao se od Sredozemnog mora na severu do prvog Nilovog katarakte na jugu i od libijskih pustiǌa na zapadu do Crvenog mora na istoku. Ovakva izolovanost prostora uticae na naroqiti razvoj egipatske drave. Egipat se delio na dve maǌe geografske celine: Doǌi Egipat, koji je obuhvatao prostor Delte, i Gorǌi Egipat, koji obuhvatao dolinu Nila. Vremenom ove geografske celine postaju i politiqke jedinice. Grqki istoriqar Herodot i geograf Strabon imali su obiqaj govoriti da je Egipat dar reke Nil. Nil je jedna od najveih reka na svetu. Dugaqka je oko 5 600 km, a xiroka od 15 do 20 km. Nastaje spajaǌem Belog i Plavog Nila. U periodu jul/septembar reka se izliva iz korita i plavi okolna poǉa. Budui da sobom nosi muǉ i organske materije, zemǉu qini plodnom i pogodnom za obradu. Ovim se stvaraju svi prirodni preduslovi za ǉudski opstanak i za razvitak poǉoprivrede. Glavno prirodno bogatstvo Egipta bio je kamen. Predinastiqko doba — Istorija faraonskog Egipta, kao xto smo ve rekli, prouqava postanak i razvoj faraonske civilizacije. Mada sam poqetak faraonske civilizacije vezujemo za vladavinu I dinastije, temeǉ te civilizacije postavǉen je u predinastiqkom dobu. Ser Flinders Pitri, otac egipatske praistorije, prouqavajui grobne priloge na prostoru Doǌeg i Gorǌeg Egipta, odredio je hronoloxki okvir predinastiqkog doba, koje se jox naziva nakadskim dobom. Predinastiqko, odnosno nakadsko doba, obuhvata period od 4000. do 3200. godine p. n. e. Razlikuje tri faze: 1) Nakada I (ili faza amraxke kulture prema lokalitetu El-amra) 2) Nakada II (ili faza gerzexke kulture prema lokalitetu El-Gerze) 3) Nakada III (ili faza severne kulture). U prvoj fazi pratimo postanak i razvoj veih naseǉa na prostoru Gorǌeg Egipta. Dolazi do raspada rodovskog poretka i druxtvo se struktuira, hijerarhizuje. Kao znaqajniji privredni i kulturni centri se izdvajaju gradovi: Nakad, Hijerakonpolis i Abidos. Grad Nakad, po kome qitavo doba dobija ime, nalazio se na uxu Vadi Hamamata. O znaqaju ovog grada svedoqi i ǌegovo drevno ime Nubt ili ,,zlatni grad”. Juno od Nakada nalazili su se Hijerakonpolis i Abidos. U drugoj fazi nakadska naseǉa se javǉaju i na prostoru Doǌeg Egipta; dakle, na prostoru Delte. Kao znaqajniji doǌoegipatski grad treba izdvojiti grad Buto. Meutim, doǌoegipatski gradovi su bili siromaxniji od gorǌoegipatskih. Naime, qexe izlivaǌe reke u Gorǌem Egiptu je omoguavalo uspexan uzgoj itarica. Vixak proizvoda uslovio je razvoj zanatstva i trgovine. Veruje se da su Doǌi Egipat prvo posetili gorǌoegipatski trgovci, a tek kasnije dolazi do masovnijeg preseǉavaǌa. Bila je to, po svoj prilici, mirna ekspanzija, a ne vojno osvajaǌe. U treoj fazi Egipat je prvi put teritorijalno ujediǌen u veliku dravu. Pitri je bio uvereǌa da se egipatska civilizacija prve dinastije pojavila iznenada, da ju je donela strana ,,rasa” osvajaqa. Meutim, iskopavaǌa u Hijerakonpolisu i Abidosu jasno pokazuju autohtone, gorǌoegipatske korene rane civilizacije u Egiptu. Naime, u ovom treem periodu grad Nakad gubi svoj nekadaxǌi znaqaj, dok Hijerakonpolis i Abidos uspostavǉaju kontrolu nad qitavom zemǉom. O ovome svedoqe tri artefakta koja su pronaena u Horusovom hramu u Hijerakonpolisu: glava buzdovana kraǉa Xkorpiona i paleta i glava buzdovana kraǉa Narmera. Mada se u nauci dosta raspravǉa, veruje se da je kraǉ Xkorpion ujedinio prostor Gorǌeg Egipta, a kraǉ Narmer qitavu zemǉu. Glava buzdovana kraǉa Xkorpiona — U XIX veku u Horusovom hramu, u Hijer– 12 –

akonpolisu, pronaen je deo kamenog buzdovana. Glava buzdovana sadri reǉefe posveene vladaru, koga danas prepoznajemo kao kraǉa Xkorpiona. Naime, ime je dato kao piktogram xkorpiona. Glavna predstava je ritualnog karaktera. Kao centralna figura pojavǉuje se sam kraǉ, koji u rukama dri motiku. U pratǌi dva dvorjanina sa velikim lepezama, on povlaqi prvu brazdu kako bi obezbedio dobru letinu, a jedan qovek u brazdu baca zrnevǉe iz kotarice. Kraǉ nosi tuniku prebaqenu preko levog ramena, a iznad pojasa mu je prikaqen rep bika, kao uobiqejena oznaka kraǉevske vlasti. Na glavi mu je bela kruna gorǌeg Egipta. Posebnog istorijskog znaqaja je scena na gorǌem delu buzdovana. Predstavǉena je svladana povorka vojnih zastava, koje sadre ableme raznih oblasti. O svaku zastavu obexen je mrtav ibis. Nasuprot ovoj sceni stoji povorka zastava o koje su obexeni lukovi. Istraivaqi predstavu tumaqe na sledei naqin: Kraǉ Xkorpion je pod svoju vlast podveo 9 lukova, tj. narode u i na granicama Egipta, kao i ,,narod ibisa”. Egiptolozi smatraju da je ,,narod ibisa” qinilo podreeno stanovnixtvo Delte. Veruje se da je kraǉ Xkorpion pod svoju vlast ujedinio prostor od Hijerakonpolisa do Memfisa. Paleta kraǉa Narmera — Prvi danas poznati egipatski kraǉ koji se pojavǉuje kao vladar Gorǌeg i Doǌeg Egipta jeste Narmer. O tome svedoqi jedna tabla od crnog bazalta pronaena u Hijerakonpolisu, gde je predstavǉen kraǉ Narmer, qije je ime ispisano hijeroglifima. Narmer se pojavǉuje dva puta. Jedanput sa belom krunom Gorǌeg Egipta, a potom i sa crvenom krunom Doǌeg Egipta. Upravo ova qiǌenica navela je neke istraivaqe da poveruju kako je Narmer u stvari sam Menes. Meutim, ovo pitaǌe ostaje predmet mnogih rasprava. Avdijev o procesu ujediǌeǌa Egipta — U to doba stanovnixtvo Egipta ivelo je po zasebnim maǌim opxtinama, na qijem su qelu stajala opxtinska vea i starexine. Pored starih grana privrede — lova, stoqarstva i ribolova — sve vei i vei znaqaj stiqe postepeno zemǉoradǌa, koja usled prirodnih uslova dobija oblik irigacione zemǉoradǌe. Godixǌi periodiqni Nilovi izlivi zahtevali su od stanovnixtva preduzimaǌe niza mera za to da se vixak vode ravnomerno raspodeli po qitavoj zemǉi... Stoga jox u najstarije doba postojaǌa egipatskog naroda, najpre opxtine, a docnije dravna vlast uzimaju na sebe funkciju stvaraǌa odravaǌa i stalnog xireǌa irigacione mree... ...Proces ujediǌavaǌa Egipta u jednu dravu objaxǌava se u prvom redu potrebom za organizovaǌem jedinstvenog sistema vextaqkog navodǌavaǌa u zemǉi i xireǌem spoǉne trgovine... (Avdijev)1 .

1

V.I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952, 99 – 103.

– 13 –

Literatura — Stan Hendriks, Pjer Vermerx, Nakadsko doba, prevela Marina Adamovi Kulenovi, Oksfordska istorija starog Egipta, Clio, Beograd 2004. — Ketrin A. Bard, Postanak egipatske drave, prevela Marina Adamovi Kulenovi, Oksfordska istorija starog Egipta, Clio, Beograd 2004. — V.I. Avdiev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — http://www.touregypt.net/ehistory.net — http://www.reshafim.org.il/ad/egypt.html — Belexke sa predavaǌa D. Stefanovi 11.11.2003. u Beogradu

– 14 –

RANODINASTIQKI PERIOD Ranodinastiqki period obuhvata vreme od 3200. do 2686. godine p. n. e. Pratimo vladavine I i II dinastije. Sam period rekonstruixemo na osnovu funerarnih nalaza u Memfisu, Abidosu, severnoj Sakari, kao i na osnovu arheoloxkih otkria u Hijerakonpolisu, Buto, Elefantini... Slika rane drave prema arheoloxkim nalazima — Nauqnici su arheoloxkim istraivaǌima utvrdili da je u nakada III/ranodinastiqkom periodu Egipat teritorijalno ujediǌen u veliku dravu. Ta se drava razlikovala od dravica koje su u isto vreme postojale u Nubiji, Palestini, Siriji, Mesopotamiji. Memfiska oblast bila je sredixte te drave. Abidos pak, gde su sahraǌivani predstavnici I i II dinastije, bio je kultno sredixte. Rana drava nije bila civilizacija bez gradova. Gradovi su verovatno osnivani kao sredixta dravne uprave. Kao gradski centri izdvajaju se, izmeu ostalih, Hijerakonpolis, Buto, Elefantina. Pretpostavǉa se da je bilo daleko vixe gradova, ali da su oni danas izgubǉeni te je ǌihovo arheoloxko prouqavaǌe nemogue. Kako bilo, prostorna organizacija gradova u Egiptu razlikovala se od one organizacije u junoj Mesopotamiji. Stanovnixtvo rane drave u glavnom je bilo zemǉoradniqko i ivelo je po selima. Ekonomsku osnovu drave qinilo je gajeǌe itarica. Primeǌivana je metoda kasetnog navodǌavaǌa kako bi se poveale obradive povrxine i prinos. Velik poǉoprivredni prinos uslovie razmenu. Razvoj zanatstva i trgovine dovexe do procvata ranodinastiqke drave. Druxtvo rane drave bilo je izrazito struktuirano. Kraǉeva vlast je bila jaka i mona. Kraǉevsko dostojanstvo je bilo veoma vano za upravǉaǌe dravom. Vladarska ideologija otelovǉena je u posmrtnom kultu. Kraǉ je za ivota smatran bogom na zemǉi, a kada umre ǌemu je nameǌen najkomplikovaniji pogreb. Verovalo se da je kraǉ posrednik izmeu sila doǌeg sveta i ǌegovih mrtvih podanika. U vreme vladavine I dinastije sahrana kraǉa je ukǉuqivala i ǉudske rtve. Naime, zajedno sa kraǉem su sahraǌivani ǌegovi qinovnici, svextenici, posluga, ene. Ova praksa se napuxta od poqetka vladavine II dinastije. Kraǉevska nekropola u Abidosu svedoqi o velikim izdacima drave za te pogrebne komplekse. Izgleda da je kraǉ raspolagao ogromnom imovinom, kao i pravom da je svoje podanike nagna na obavezan rad, pa qak i na smrt. Pored kraǉa, znaqajnu ulogu u druxtvu igrali su visoki qinovnici. Ovakav zakǉuqak izvodimo na osnovu zadivǉujuih pogrebnih kompleksa qinovnika iz vremena rane drave, a koji su pronaeni u severnoj Sakari. U ranodinastiqkom periodu zabeleena je egipatska ekspanzija u Nubiju, i stalno egipatsko prisustvo na Sinaju. Trgovaqe veze odravane su sa Palestinom. U vreme rane drave pismo je ve bilo u upotrebi. Koristilo se u dve svrhe: u ekonomske i u kraǉevoj umetnosti. Korixeǌe pisma u ekonomske svrhe pokazuje da je administracija u to vreme dobro funkcionisala. U kraǉevoj umetnosti pismo se koristilo da veliqa kraǉeve uspehe, saquva spomen na kraǉa... O uzrocima i posledicama postojaǌa rane drave Ketrin A. Bard pixe:

– 15 –

Procvat rane civilizacije u Egiptu bio je plod krupnih preobraaja, kako u druxtveno-politiqkoj i privrednoj organizaciji tako i u ideologiji. To xto su ti preobraaji bili uspexni u ranodinastiqkom razdobǉu odista je izuzetno, imajui u vidu da su tadaxǌe dravice u drugim krajevima Bliskog istoka bile i teritorijalno i populaciono znatno maǌe. To xto je ta drava bila uspexna veoma dugo — ukupno oko 800 godina, do kraja starog carstva — delimiqno je rezultat ogromnog poǉoprivrednog potencijala nilske doline, ali je i plod egipatskog organizatorskog umea i snane institucije kraǉa. (Oksfordska istorija starog Egipta)1 Tradicija o ranoj dravi I dinastija Faraon Ahe

Poreklo

Grobnica

sin Narmera i Neithotep

Abidos

osnivaq dinastije

Abidos

(57) prvi zabeleen pohod na Sinaj

Horus er Horus et Merneit Horus Den Horus Ane ib Horus Semerhet Horus Ka’a

etova ena

Dogaaji

Abidos

(20) ekspedicija na Crveno more

Abidos

regent Dena, sagradila grobnicu i u Sakari (dugo), prvi prikazuje bela/crvena kruna, festivali

Merneitov sin

Sakara

oenio kraǉevskom princezom

Abidos

nemiri

uzurpator

Abidos

(9) nemiri

Abidos

(26) posledǌi predstavnik dinastije

Herodot iz Halikarnasa i Maneton iz Egipta tvrde da je Gorǌi i Doǌi Egipat ujedinio kraǉ Menes, osnivaq prve dinastije. Menes je poreklom bio iz Tina, mesta u Gorǌem Egiptu. Doqepavxi se vlasti, ujedinio je zemǉu i na mestu gde se sustiqu Delta i Dolina osnovao prestonicu ,,Beli zid” ili Memfis. Junu granicu je pomerio do prvog Nilovog katarakte. U periodu koji sledi ratovao je protiv naroda juga, a slao je i legate u Kanan i Biblos radi uspostavǉaǌa trgovaqke veze. Osnovao je grad Krokodilopolis i sagradio prvi hram posveen bogu Ptah. Prema jednoj verziji ubijen je u 63. godini od strane divǉih pasa i krokodila blizu Fajuma. Maneton svedoqi da ga je ubio nilski koǌ. Sahraǌen je u Sakari. Danas se kao osnivaq I dinastije pomiǌe Ahe, po svoj prilici sin Narmera. ǋegova grobnica otkopana je u Abidosu. Po smrti Menesa (Ahe) vladao je ǌegov sin er. Sam er, kada se domogao vlasti, vladao je 57 godina. ǋegova vlada obeleena je opsenom graevinskom delatnoxu, kao i vojnim ekspedicijama na Sinaj i u Nubiju. Natpis sa ǌegovim imenom, koji je pronaen juno od prvog katarakte, svedoqi o teritorijalnom xireǌu carstva. era je po svoj prilici nasledio et. Vladao je maǌe od 20 godina i o ǌegovoj vladavini se malo zna. Stela od kreqǌaka sa ǌegovim imenom pronaena je blizu Abidosa, gde je sam bio sahraǌen. Poxto je bio dete kada je postao car, mesto Dena vladala je kraǉica Merneit. Kameni sudovi i peqati sa ǌenim imenom pronaeni su u Sakari. Takoe je pronaena i jedna stela sa kraǉiqinim imenom. Ime kraǉice ispisano je u arhaiqnoj formi — prekrxtene strele, koje simbolizuju ime Neit. Ova egipatska vladarka je sagradila dve grobnice, jednu u Abidosu, gde poqivaju ǌeni prethodnici iz carske dinastije, i jednu u Sakari. 1

Ketrin A. Bard, Postanak egipatske drave, prevela Marina Adamovi Kulenovi, Oksfordska istorija starog Egipta, Clio, Beograd 2004, 133.

– 16 –

Faraon Den, stupivxi na presto, predvodio je vojne ekspedicije na Sinaj sa ciǉem da ostvari prevlast nad izvorima minerala. Mada je sagradio grobnicu u Abidosu, sahraǌen je u Sakari. Tokom ǌegove vlade poxtovan je kult Apisa. Izvesni Ane ib doxao je na presto poxto se oenio princezom iz carske porodice. ǋegova vlast bila je naruxavana ustancima severnih noma i lokalnih plemena. Ane iba je na prestolu smenio Semerhet. Semerhet je bio uzurpator i doqepavxi se vlasti naredio je da se ime ǌegovog prethodnika izbrixe sa spomenika. Vladao je samo devet godina i ǌegova vlada propraena je stalnim nemirima. Ime kraǉa Ka’a se pomiǌe na peqatima i na dve oxteene stele. Na jednoj od stela prikazan je zagrǉaju sa bogom Horusom i kako nosi belu krunu Gorǌeg Egipta. Prema Manetonu vladao je oko 26 godina. Sahraǌen je u Abidosu. Nemaqka arheoloxka ekspedicija je 1993. godine ponovo ispitivala ǌegovu grobnicu i doxla do novih zakǉuqaka. Praksa sahraǌivaǌa pomonika, kada su sluge ubijane u ciǉu da slue vladaru u zagrobnom ivotu, prekinuta je posle vladavine kraǉa Ka’a. II dinastija Faraon

Poreklo

Grobnica

Dogaaji

Horus Hetephemvi

Sakara (?)

Horus Raneb (Nebra)

Sakara (?)

(38) osnivaq dinastije (39) kult Mendesa

Horus Nineqer

Sakara (?)

(47) svedoqanstvo Kamen iz Palerma, festivali

................. Horus/Set Peribsen

Abidos

(17) kult Seta

Horus/Set Hasehemvi

Abidos

posledǌi predstavnik dinastije

Nemire do kojih je doxlo po smrti posledǌeg predstavnika I dinastije, okonqao je Hetephemvi, osnivaq II dinastije. Peqati sa ǌegovim imenom pronaeni su u Sakari u blizini piramide Unas. ǋegova vladavina, koja je trajala 38 godina, zavrxila se dravnim udarom. Zaveru je skovao kraǉev brat. Na presto je doxao Raneb koji je vladao 39 godina. Mnogi peqati pronaeni u Sakari i stela otkrivena u Abidosu nose ǌegovo ime. Prema Manetonu Raneb je incijator novog kulta — oboavaǌe svetog jarca Mendes. Nineqer je vladao oko 47 godina. Kamen iz Palerma svedoqi o brojnim dogaajima koji oznaqavaju period od 6. do 26. godine ǌegove vlade. Organizovao je mnoge festivale koje je posvetio raznim egipatskim boanstvima. Unixteǌe grada Shem-Re vezuje se za ǌegovo ime. Peribsen je odgovoran za radikalne politiqke promene. Sada se uz kraǉevsko ime mesto Horusa stavǉa ime ǌegovog suparnika, Seta. Dakle, glavno kraǉevsko boanstvo postaje Set. Stela sa imenom ovog faraona, koja je pronaena u Abidosu, svedoqi o navedenoj promeni u lojalnosti. Peribsen je verovatno bio uzurpator. Sahraǌen je u Abidosu. Kada je Hasehemvi stupio na presto morao se pozabaviti guxeǌem ustanka na severu. Ustanici su uspeli da se probiju do nekdaxǌe prestonice juga, do Hijerakonpolisa (Neheb). O pobedi faraona nad ustanicima svedoqe 2 statue. Oba potreta prikazuju cara, koji nosi belu krunu, a pod qijim nogama puze severǌaci. Pretpostavǉa se da je u sukobu faraona i ustanika poginulo vixe od 47 000 ǉudi. Faraon se oenio princezom Nimaathap iz kraǉevske kue Doǌeg Egipta. Nimaathap se smatra pretkom tree dinastije.

Literatura — Ketrin A. Bard, Postanak egipatske drave, prevela Marina Adamovi – 17 –

Kulenovi, Oksfordska istorija starog Egipta, Clio, Beograd 2004. — V.I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — http://www.touregypt.net/ehistory.net * Early Dynastic Kings, Part I, First Dynasty By Marie Parsons * Early Dynastic Kings, Part II By Marie Parsons

– 18 –

STARO CARSTVO Period starog carstva obuhvata vreme od 2686. do 2160. godine p. n. e. Pratimo vladavine III, IV, V i VI dinastije. Ono xto period starog carstva razlikuje od ranodinastiqkog doba nije samo promena pojedinca na prestolu, ve u prvom redu napredak u arhitekturi. Meutim, ne smemo zaboraviti da za savremenika navedena podela na rano i staro carstvo nije postojala. Qak je i kraǉevska rezidencija ostala na istom mestu, u Ineb-he u ili Belom zidu. Period starog carstva za Egipat predstavǉa dugo razdobǉe privrednog prosperiteta i politiqke stabilnosti. Drava je brzo centralizovana pod vlaxu kraǉa, za koga se smatralo da raspolae natprirodnim moima. Zemǉom je upravǉala pismena elita, koja je delom birana po zasluzi. Egipat je gotovo bio samostalan i bezbedan u okviru svojih granica. Strane sile nisu ugroavale ǌegovu vlast nad severoistoqnom Afrikom i zapadnom Azijom. Promene u vlada rskom kultu i religiji odraavane su u umetnosti i arhitekturi.

– 19 –

Staro carstvo u vreme III i IV dinastije Veliki graditeǉski poduhvati — Period starog carstva odlikuje opsena graditeǉska delatnost. Graditeǉstvo je bilo u slubi vladarskog kulta i religije. Naime, kraǉevsko dostojanstvo bilo je veoma vano za upravǉaǌe dravom. Smatralo se da je kraǉ izabran i potvren od bogova. On je bio posrednik izmeu vixih sila i ǉudi. Smatran je jemcem promena godixǌih doba, redovnog izlivaǌa Nila, bezbednosti od prirodnih nepogoda ili kakve strane sile. Stoga su kraǉu iskazivane poqasti ne samo u toku ivota, ve i po smrti. ǋemu je bila nameǌena najkomplikovanija sahrana, a sredixte kulta mrtvog kraǉa bio je ǌegov grobni kompleks. Dobrotvor kompleksa bio je sam kraǉ. Jox za ivota darivao mu je zemǉu i ǉude vezane za tu zemǉu. Arhitektonska forma grobnih kompleksa starog carstva razlikuju se od forme ranodinastiqkog doba i predstavǉaju uvod u novo istorijsko doba. oserova stepenasta piramida — Poqetak starog carstva vezujemo za vladavinu osera, predstavnika III dinastije. Mada je oserov prethodnik, Nebka, osnivaq dinastije, u Torinskom carskom papirusu ispred oserova imena data je rubrika ispisana crvenim mastilom. Naime, oser je prvi uspexno podigao jednu veliku kamenu graevinu na svetu, tzv. oserovu stepenastu piramidu koja se nalazi u Sakari. oserova piramida sastavǉena je od kamena za razliku od prethodnih piramida zidanih od opeka. oserova piramida broji xest spratova, a visoka je 60 m, osnove 140 x 118 m. Grobna odaja nalazi se pod piramidom, ispod nivoa zemǉe. Grobni kompleks sadri jox i druge graevine. Qitav kompleks bio je opasan zidom. Gradǌa oserove piramide, kao i otkrie zidaǌa u kamenu, pripisuje se Imhotepu. Imhotep je bio vrhovni svextenik Heliopolisa. Dok se kraǉeva rezidencija nalazila u Ineb-he u gde je poxtovan bog Ptah, Heliopolis je bio centar boga sunca Rea (Re-Atum). Od oserova vremena ovaj posledǌi dobija sve vei znaqaj. oser je prvi podigao jedno malo svetilixte u Heliopolisu. Imhotep je po smrti deifikovan i smatran je sinom boga Ptah, kao i zaxtitnikom pisara i lekara. Imhotepova grobnica do danas nije pronaena. oserovi naslednici, Sehemhet i Habi, prihvatili su stepenastu piramidu kao standardnu formu kraǉevske grobnice. Meutim, budui da su kratko vladali (po xest godina), svoje piramide nisu uspeli da dovrxe. Sneferuove piramide u Dahxuru i Meidumu — Maneton kao osnivaqa qetvrte dinastije pomiǌe Sneferua. Torinski carski papirus tvrdi da je Sneferu vladao 24 godine. Danas se veruje da je ǌegova vlada nexto due trajala. Kamen iz Palerma prua svedoqanstvo o 6 od 24 godina ǌegove vlade. Vladavine Sneferua je obeleena velikom graditeǉskom delatnoxu. Podigao je dve piramide u Dahxuru, juno od Sakare, i jednu u Meidumu, jox junije. One u Dahxuru danas su poznate pod imenima Kriva i Crvena piramida. Prva dobija ime jer je stepen nagiba piramide na 2/3 visine promeǌen, poxto su utvreni konstrukcijski nedostaci, a druga po boji kreqǌaka unutar jezgra piramide. U ovoj posledǌoj nalazila se grobnica kraǉa. Koje su to arhitektonske novine koje uvodi Sneferu. Prvo, on koristi daleko vixe materijala od svojih prethodnika. Osa ǌegovog kompleksa se prua pravcem istok-zapad, a ne kao ranije sever-jug. Hram piramide se nalazi uz istoqnu stranu piramide, a ne kao kod oserove uz severnu. Hram piramide je uzlazom povezan sa hramom u dolini. Ove novine verovatno odravaju promene u vladarskom posmrtnom kultu. Hufuova piramida u Gizi — Graditeǉska koncepcija i konstrukcija kompleksa piramide dostigla je savrxenstvo u vreme vladavine Sneferuovog naslednika i – 20 –

sina Hufuom. Hufuova piramida u Gizi, visine 146,5 m i osnove 230 m2 , najvea je piramida u Egiptu. Sastavǉena je od 2 300 000 kamenih blokova, proseqne teine 2,5 tona. Grobna odaja se po prvi put nalazi u sredixtu piramide, a ne pod piramidom ili ispod nivoa zemǉe. Grobni kompleks obuhvatao je jox hram piramide, hram u dolini i druge graevine. Istoqno od piramide pruaju se tri maǌe, danas poznate kao piramide kraǉica. Pronaeno je vixe barki kojim je kraǉ trebao putovati nebom u druxtvu bogova. Qovek zasluan za uspexno okonqaǌe gradǌe pre isteka Hufuove vladavine bio je ǌegov vezir Hemiunu Herodotov Keops je u stvari egipatski Hufu. Herodot pripoveda da je Keops vladao 50 godina. U toku svoje vlade zatvorio je hramove, zabranio Egipanima da prinose rtve i oterao ih na prisilni rad. Pripovedaq iz Halikarnasa tvrdi da je rad na Keopsovoj piramidi trajao 20 godina i da je u svakom trenutku radilo oko 100 000 ǉudi. Kamen za podizaǌe piramide radnici su dovlaqili iz Arabijske pustiǌe. Qak je bio izgraen i poseban put za prevoz kamena. Piramida je bila podignuta kao stepenice, a troxkovi oko izgradǌe iznosili su 1 600 talenata srebra. Daǉe, Herodot navodi da je Keops bio rav qovek. Svoju erku pustio je u promet kako bi mu zaradila dovoǉno novca za zavrxetak piramide. Ispred velike piramide nalazile su se tri maǌe, gde je sredixǌu izgradila gorepomenuta Keopsova erka. Posle ǌegove smrti na presto je doxao brat mu Kefren. Moderni istoriografi se u mnogo qemu ne slau sa Herodotom. Sam kamen je dovlaqen iz kamenoloma u blizini, a kameǌe za oplatu donexeno je iz istoqne pustiǌe. Kako je Keops vladao 25 godina, a ne 50, qini se verovatnijim da je rad na piramidi trajao pre nekih deset no dvadeset godina. Takoe broj radnika je preuveliqan. Poslovi na piramidi su vrxeni posle poǉskih radova, a svaki radnik imao je nadoknadu u naturi, jer u ta vremena novac nije postojao. Kako novac nije postojao sumǌiv je i podatak da su troxkovi oko izgradǌe iznosili 1 600 talenata srebra. Priqa o Keopsovoj erki je stvar folklorne tradicije. Kefren nije bio Keopsov brat, ve sin. Keopsa je na prestolu najpre nasledio stariji sin, a tek potom Kefren. edefreove piramide u Abu Ravaxu i Zavijet el-Arjanu — Hufua je na prestolu nasledio sin edefre. On prvi uzima epitet ,,sina boga Rea”, koji postaje sastavni deo vladarevog imena. edefre je eleo podii dve piramide, jednu na severu i jednu na jugu Gize. Meutim, poxto nije bio omiǉen, ǌegove grobnice nisu zavrxene, a sarkofag je oxteen. edefreu se pripisuje tzv. Pouka princa Har edefa. Ta pouka je najstariji primer ovog anra. Do nas je doxla u vidu prepisa iz vremena Novog carstva. Hafreova piramida u Gizi — edefrea je na prestolu smenio brat, Hufuov sin, Hafre. Hafre je sagradio jednu piramidu u Gizi, visine 143,5 m, duine stranice osnove oko 215 m. To je druga po veliqini piramida u Egiptu. Hafreov grobni kompleks sadri jedan element koji se ne ponavǉa na drugim mestima. Naime, ispred hrama u dolini nalazi se ogroman kip-quvar: figura lava u leeem poloaju sa ǉudskom glavom, duine preko 70 m i visine oko 20 m. Ova figura je danas poznata pod grqkim imenom ,,sfinga”. Veruje se da sfinga ima lik Hafre. Egipani su sfingu nazivali ,,Horemhat” ili ,,Horus na horizontu”. Kod Herodota se kraǉ Hafre pomiǌe kao kraǉ Kefren. Interesantno je da Herodot ne pomiǌe sfingu. Ovo je navelo pojedine istraivaqe da poveruju kako Herodot nikad nije ni video piramide u Gizi, ve verovatno one u Abusidu koje su dosta sliqne. Naime, kako se u vreme Napoleonove ekspedicije (XVIII vek) mogla videti glava sfinge, u Herodotovo vreme sigurno se moglo videti i telo. Pojedini istraivaqi smatraju da Herodot nije eleo da pixe o sfingi iz religijskih razloga. – 21 –

Menkaurova piramida u Gizi — Hafrea je na prestolu nasledio sin Menkaure, Herodotov Mikerin. Menkaure je, kao i ǌegovi prethodnici, podigao jednu piramidu u Gizi. Piramida je bila sastavǉena preteno od granita, za razliku od prethodnih sastavǉenih od kreqǌaka. Piramida je po dimenizijama bila maǌa, visine 65 m i osnove oko 105 m2 , i predstavǉa pretequ maǌih piramida V i VI dinastije. Xepseskafova mastaba u Sakari — Menkaura je na prestolu nasledio sin Xepseskaf. On odustaje od forme piremide i u Sakari podie ogromnu mastabu u obliku sarkofaga, dimenzija 72 m x 100 m. Pravi razlog ove nove forme grobnice danas nije poznat. Verovatno ima veze sa nekakvom verskom krizom.

– 22 –

Staro carstvo u vreme V i VI dinastije Peta dinastija Hramovi sunca i uspon boga Rea — Uspon pete dinastije opisan je u papirusu Vestkar. To je zbirka priqa sakupǉenih u periodu sredǌeg carstva, a zapisanih nexto kasnije. Radǌa se odvija na dvoru kraǉa Hufua, predstavnika IV dinastije. Hufuovi sinovi pripovedaju razne priqe kako bi odobrovoǉili svog neraspoloenog oca. edefreova priqa predskazuje Ra eti, eni svextenika boga sunca Rea, da e se spojiti sa bogom i roditi trojke — budue kraǉeve: Userkafa, Sahurea i Neferirkarea. Ovo je najstariji prototip mita o neporoqnom zaqeu. Legenda je za ciǉ imala zasnovati pravo nove, V dinastije, na carski presto. U periodu vladavine V dinastije bog sunca Rea postaje dravni bog. Smatralo se da je bog sunca praizvor ivota i pokretaq svih prirodnih sila. Veza izmeu boga i kraǉa u zagrobnom ivotu bio je hram. Stoga predstavnici pete dinastije u Abusiru grade hramove posveene bogu sunca. Hram boga sunca obuhvatao je, uglavnom, hram u dolini koji je uzlazom bio povezan sa gorǌim hramom. Gorǌi hram pak odlikovao se velikim postoǉem na kome je bio postavǉen obelisk, simbol boga sunca. Kraǉevi su hramu darivali zemǉixne posede, sluiteǉe i razne poklone u vreme praznika. Mada je bog sunca bio dravni bog, znaqaj lokalnih boanstava time nije bio ugroen. Qak xta vixe lokalno stanovnixtvo je vixe cenilo svoje bogove. Stoga kraǉevi bogato darivaju i hramove ovih bogova. Userkafe se smatra osnivaqem V dinastije. Po svoj prilici bio je unuk edefrea, predstavnika IV dinastije. Na alost, o ivotu i vladavini Userkafea malo znamo. Poznato je da je podigao jednu piramidu u severnoj Sakari, kao i jedan hram posveen bogu sunca u Abusiru, severno od Sakare. Userkafea su na prestolu nasledili prvo Sahure, a zatim Neferirkare. U hramu koji je podigao Neferirkare pronaen je korpus administrativnih dokumenata. Ti dokumenti su vaan izvor za prouqavaǌe egipatske uprave starog carstva. Menkauhor je posledǌi predstavnik dinastije koji je podigao hram posveen bogu suncu. Menkauhorovi naslednici nee vixe podizati hramove, iako kult Rea i daǉe ostaje aktuelan. Tekstovi piramida. Kult Ozirisa — Posledǌi predstavnik pete dinastije bio je kraǉ Unas. On je podigao jednu piramidu u Sakari, naspram oserove stepenaste piramide. Unasova piramida je prva qija je unutraxǌost bila ispisana Tekstovima piramida, tj. magijskim formulama koje su obezbeivale kraǉev opstanak u zagrobnom ivotu. Kraǉ Unas poistoveen je sa bogom Reom i bogom Ozirisom. Versko uqeǌe o Ozirisu zauzima najvanije mesto u Tekstovima piramida. Oziris je prvo bio lokalno boanstvo u oblasti istoqne Delte; lokalno boanstvo vezano za zemǉoradǌu i pojavama u prirodi koje su se tokom godina ponavǉale. Takav bog qinio se kao najboǉe rexeǌe za univerzalnog boga mrtvih. Na alost, faze razvoja kulta o Ozirisu do danas nisu dovoǉno razjaxǌene. Mit o Ozirisu Najomiǉenije boanstvo u egipatskoj mitologiji, Oziris je u celom Egiptu bio prihvaen kao glavni bog i sudija mrtvih. Umirao je zajedno sa biǉem i rastiǌem i ponovo se raao u prolee, kada je qitava priroda oivǉavala. Legenda o Ozirisu — sastavǉena iz grqkih spisa i fragmenata iz egipatske kǌievnosti — potiqe iz vrlo ranog perioda, pre Starog carstva. – 23 –

(Frejzer, Zlatna grana)1 . Legenda kae da je Oziris bio dobar i mudar kraǉ Egipta. Egipanima je dao zakone, nauqio ih gajeǌu itarica, nagnao da poxtuju bogove. Ozirisova sestra i ena Izida bila je primer idealne supruge i majke. Onda kada je Ozirisov brat Set skovao zaveru, ubio ga i sanduk sa ǌegovim telom bacio u Nil, neutexna Izida je lutala Egiptom traei muevǉevo telo. Sanduk je otplovio Nilom u more i bio izbaqen na sirijsku obalu kod Biblosa. Izida skloni sanduk, ali ga Set pronae, raskomada telo na 14 delova i razbaca ih. Izida je potom plovila po moqvarama, traei razbacane udove i sahraǌujui ih jednog po jednog na mestima na kojima bi ih zatekla. (U Egiptu zato ima mnogo Ozirisovih grobnica). Maxui krilima nad telom ubijenog boga koje je Anubis sastavio, Izida je oivela Ozirisa (Frejzer, Zlatna grana)1 . Izida je iz Ozirisova tela izvukla ivotne sokove, unela ih u svoje i zatrudnela. Dok Oziris odlazi u podzemni svet, gde postaje kraǉ mrtvih, Izida se skriva u moqvari i raa Horusa. Kasnije e Horus ratovati protiv Seta, ubice svog oca, i proterati ga u pustiǌu. Mitom o Ozirisu Egipani nastoje da objasne umiraǌe i raaǌe prirode tokom smene godixǌih doba, pri qemu smrt starog kraǉa oznaqava poqetak zime, a pojava mladog kraǉa poqetak prolea.

1

ejms . Frejzer, Zlatna grana II, Prouqavaǌe magije i religije, preveo sa engleskog ivojin V. Simi, Beograd 1977, 28. 1 Isto, 29.

– 24 –

Privredna i dravna uprava u doba starog carstva Izvori — Kao izvore za prouqavaǌe egipatske uprave starog carstva u vreme III i IV dinastije treba pomenuti, izmeu ostalog, titule qinovnika i tekst biografije qinovnika Meqena. Administrativni dokumenti, pronaeni u hramu Neferirkarea, vaan su izvor za prouqavaǌe egipatske uprave u periodu vladavine V dinastije. Biografija Meqena — Tekst biografije je urezan na zidovima grobnice qinovnika Meqena u Sakari. Meqena je bio savremenik kraǉa Sneferua. Poticao je iz vojniqkog stalea. U svojoj karijeri napredovao je od zvaǌa pisara do upravǉaqa vixe gradova Doǌeg Egipta. ǋegova biografija prua podatke o institucijama, nomama, graniqnim postajama starog Egipta. Uprava — U periodu starog carstva kraǉ i kraǉevska porodica nalazili su se na vrhu druxtvene lestvice. Kraǉ je teorijski bio vlasnik svih resursa carstva i raspolagao je sa moi koja je bila praktiqno aposolutna. Da bi upravǉaǌe zemǉom bilo lakxe i prikupǉaǌe poreza delotvornije, carstvo je bilo podeǉeno na administrativne oblasti, a kraǉ se oslaǌao na ogroman qinovniqki aparat. Dravni qinovnici su u vreme III i IV dinastije birani iz redova kraǉevske porodice. Ta praksa se napuxta poqev od V dinastije: qlanovi kraǉevske porodice se povlaqe sa najznaqajnijih funkcija. Najvei autoritet od svih dravnih qinovnika uivao je vezir, egipatski ,,qati”. Qati je upravǉao spoǉnom ili vojnom politikom i unutraxǌom ili poreskom politikom. Za ovo mesto kraǉ je birao ǉude od povereǌa. Sluba nije bila doivotna, ve izborna. U periodu Starog carstva razvijaju se sve institucije sistema potrebne za razvoj i funkcionisaǌe jedne drave: dravna itnica, dravna riznica, xest velikih kua — sudstvo, provincijska administracija, vojska. Pored vladara i dvora, postojali su ratari, zanatlije i trgovci. Ratari su bili obavezni da plaaju porez dravi jednim delom sa poseda, a jednim delom tako xto su radili na posedima velikodostojnika i vladara. Na primer, u vreme izlivaǌa reke Nil kada rad na poǉima nije bio mogu, ratari su bili angaovani oko podizaǌa piramida. Za taj svoj rad plaani su u hrani i odei. Kao xto vidimo ekonomija carstva se zasnivala na radu seǉaka, a ne na radu robova. Robova je bilo izuzetno malo i to su u glavnom bili ratni zarobǉenici. Sam Egipanin u sopstvenoj zemǉi nije mogao dopasti ropstva, tj. nije mogao biti darivan ili prodavan. Oblici zemǉoposednixtva — U starom carstvu sva zemǉa je pripadala kraǉu. On ju je mogao po svojoj voǉi otuiti, tj. staviti pod zakup, trajno ili privremeno darovati... U suxtini, zemǉa se delila na dve kategorije: na kraǉevu zemǉu, koju su obraivali kraǉevi zemǉoradnici, i na zemǉu koju je kraǉ mogao otuiti gradovima, hramovima, pojedincima... Zakupci takve zemǉe su bili duni da dravi plaaju odreene dabine.

– 25 –

Spoǉna politika starog carstva U periodu starog carstva ekspedicije su slate van granica Egipta kako bi se pribavili minerali i drugi resursi kojih u zemǉi nije bilo. Poqetak starog carstva, kao xto smo ve rekli, vezujemo za vladavinu osera, predstavnika III dinastije. Danas je poznato da je oser organizovao jednu ekspediciju na Sinaj radi dobavǉaǌa minerala i drugih sirovina. oserovo ime je potvreno u rudnicima bakra i tirkiza u Vadi Maghari na Sinaju. Predstavnik IV dinastije, Sneferu takoe je organizovao jedan pohod na Sinaj. Tirkiz i bakar vadio je iz rudnika u Vadi Maghari. Izvori svedoqe da je opremio flotu od 40 laa radi dobavǉaǌa drvene grae iz neimenovane strane zemǉe. Kamen iz Palerma svedoqi o ǌegovom pohodu na prostor Nubije, izmeu prvog i drugog katarakte, radi dobavǉaǌa zarobǉenika, stoke i drugih stvari. Kamen iz Palerma belei plen od 7 000 zarobǉenika i 200 000 grla stoke. Posledica Sneferuovog pohoda je propast lokalnih naseǉa i depopulacija Nubije. Veruje se da u ovom periodu sa istorijske scene nestaje nubijska grupa A. Hufu, edefre, Hafre i Menkaure organizuju pohode juno od drugog Nilovog katarakte, gde je obrazovano egipatsko naseǉe Buhen. ǋihovo prisustvo na Sinaju je stalno. Gnajs dopremaju iz rudnika u nubijskom delu Libijske pustiǌe, 65 km severozapadno od Abu Simbela. Kamen za kraǉevske kipove, grauvaka i alevrolit, vaen je iz Vadi Hamamata, koji se nalazio izmeu Koptosa i Crvenog mora. Odravaju diplomatske i trgovaqke veze sa Biblosom u Fenikiji i Eblom u severnoj Siriji. Predstavnici pete dinastije nastavili su spoǉnu politiku svojih prethodnika. Bakar i tirkiz i daǉe su eksploatisani u rudnicima na Sinaju, Gnajs u rudnicima sz. od Abu Simbela, Diorit u rudnicima Vadi Hamamata... Sahure je svojevremeno organizovao jedan pohod u zemǉu Punt, prostor danaxǌe Somalije, radi dobavǉaǌa plemenitih metala i zaqina. Predmeti iz vremena pete dinastije pronaeni su na lokalitetu Dakla, u blizini Mramornog mora.

– 26 –

Lista kraǉeva Trea dinastija Faraon Nebka

Graditeǉstvo

Ekspedicije

grobnica u Sakari (?)

Vadi Maghara, Sinaj (?)

Ostalo osnivaq dinastije

oser

stepenasta piramida u Sakari

Vadi Maghara, Sinaj

period starog carstva

Sehemhet

nedovrxena piramida u Sakari

Vadi Maghara, Sinaj

prazan sarkofag

Haba

nedovrxena piramida u Zavijet el-Arjanu

Huni

grobnica u Meidumu ili Sakari (?)

stepenasta piramida na Elefantini

Qetvrta dinastija Faraon Sneferu Hufu edefre Hafra Menkaure Xepseskaf

Graditeǉstvo

Ekspedicije

Ostalo

Dahxur (Crvena p. i Kriva p.), Meidum

Sinaj, Nubija

osnivaq dinastije

piramida u Gizi

Sinaj, rudnik sz. od Abu Simbela

nedovrxena grobnica u Abu Ravax

epitet sina boga Rea, pouke

piramida u Gizi

Sinaj, Nubija

trgovina Biblos i Ebla

piramida u Gizi od granita

Biblos

mastaba u Sakari

Peta dinastija Faraon

Graditeǉstvo

Ekspedicije

Userkaf

piramida u Sakari, hram u Abusiru

politika prethodnika

Sahure

piramida, hram u Abusiru

Punt

Neferirkare

piramida, hram u Abusiru

Xepseskare

hram u Abusiru

Ostalo Rea — dravni bog

administrativni dokumenti vani za upravu

Raneferef Niuserre

hram u Abusiru

Menkauhor

hram u Abusiru

posledǌi hram boga sunca

edkare Unas

piramida u Sakari

Tekstovi piramide. Kult Ozirisa

Izvori — Herodotova Istorija I, preveo sa staogrqkog Milan Arseni, Novi Sad 1980.

Literatura — Jaromir Malek, Staro carstvo, prevela Marina Adamovi Kulenovi, Oksfordska istorija starog Egipta, Clio, Beograd 2004. — V.I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — ejms . Frejzer, Zlatna grana II, Prouqavaǌe magije i religije, preveo sa engleskog ivojin V. Simi, Beograd 1977. — http://www.touregypt.net/kings.htm * pogledati qlanke vezane za predstavnike IV i V dinastije od imija Dana (Jimmy Dunn) — Belexke Jankovi Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku zimskog semestra xkolske 2002./2003. — Belexke sa predavaǌa D. Stefanovi 11.11.2003. u Beogradu – 27 –

PRVI MEUPERIOD Prvi meuperiod obuhvata vreme od oko 2160. do 2055. godine p. n. e. Pratimo vladavine VII, VIII, IX, X i XI dinastije. Pojam prvog meuperioda ne uvodi Maneton, ve egiptolozi XX veka. Prvi meuperiod razlikuje dve maǌe celine. Prva obuhvata razdobǉe do XI dinastije, a druga, koja je boǉe dokumentovana, prati borbu Herakleopoǉa i Tebe oko prevlasti nad teritorijom Egipta. Prvi meuperiod do XI dinastije — Maneton je svojevremeno pisao da je 70 vladara VII dinastije vladalo 70 dana. Mada je izjava preterana, ona je trebala da prikae period unutraxǌe nestabilnosti. Prvi meuperiod je period decentralizacije vlasti. Kraǉev autoritet slabi, dok uporedo jaqa mo provincijske aristokratije. Naime, Egipat je razlikovao dve geografske celine (Doǌi i Gorǌi Egipat) koje vremenom postaju politiqke jedinice. Svaka celina je bila podeǉena na maǌe administrativno-teritori jalne okruge, tzv. nome. Na qelu nome nalazio se nomarh. Nomarsi su u svojim rukama drali i civilnu i vojnu vlast: sakupǉali su porez, kontrolisali trgovaqke puteve, nadzirali irigacione sisteme, komandovali trupama sopstvene nome... Od vremena pete dinastije kraǉevi se sve vixe oslaǌaju na vlast nomarha. Nomarsi jaqaju svoj poloaj, podraavaju ivot na dvoru, porez vixe ne upravǉaju na dvor, ve ga koriste za sopstvene potrebe. Polako se oslobaaju tutorstva carske vlasti. Za vreme vladavine V i VI dinastije situacija je jox bila stabilna, ali predstavnici VII i VIII dinastije, koji su zemǉom upravǉali iz Memfisa, izgubili su kontrolu nad nomarsima. Od vremena pozne VIII dinastije nova vladarska kua se javǉa u Herakleopoǉ Magni. Ovaj grad se nalazio na severu Egipta, blizu ulaza u Fajum. Predstavnici herakleopoǉske dinastije, koju Maneton oznaqava kao IX i X dinastija, po svoj prilici su bili u nekakvim rodbinskim vezama sa predstavnicima memfiske dinastije. Herakleopoǉani su uspeli pod svojom vlaxu ujediniti Doǌi Egipat, ali nikada nisu zagspodarili Gorǌim Egiptom. Tamo se, posle dugih meusobnih sukoba, uqvrstila tebanska kua, koju Maneton oznaqava kao XI dinastija. U periodu koji sledi pratimo sukobe Herakleopoǉa i Tebe oko prevlasti nad teritorijom Egipta. Nedoumice moderne istoriografije o prvom meuperiodu — Mnogi moderni egiptolozi pozivajui se na takva svedoqanstva kao xto je Proroqanstvo Nefertija, prvi meuperiod posmatraju kao doba ekonomskog, kulturnog i druxtvenog opadaǌa. Naime, u proroqanstvu Neferti pripoveda o mnogim nesreama koje su pogodile Egipat: suxne godine, neredovno izlivaǌe Nila, glad, meusobni sukobi lokalnih gospodara... Meutim, ovaj izvor potiqe iz vremena sredǌeg carstva i do danas nije utvreno o kom periodu Neferti taqno pixe. Egiptolog Xtefan Zajdelmajer prouqavajui funerarne nalaze iz prvog meuperioda i savremene izvore, daje nexto drugaqiju sliku. On smatra da je zaista doxlo do decentralizacije vlasti i da je dvor osiromaxio. Meutim, ruralni Egipat postaje ekonomski jaqi i kulturno sloeniji. Broj stanovnixtva je povean. Materijalno staǌe tog stanovnixtva bilo je daleko povoǉnije no u prethodnim periodima. Ovakve tvrdǌe dokazuju pronaene grobnice, qiji je broj u prvom meuperiodu povean i qija je opremǉenost boǉa nego ranije. Xto se tiqe kulture prvog meuperioda Zajdelmajer se slae da ona ne podraava dvorsku kulturu starog carstva. Kultura prvog meuperioda se odlikuje novim izrazom, identitetom. To je narodna kultura. Ne moemo rei da samo izvori sredǌeg carstva svedoqe o nesreama koje su pogodile Egipat. O tome pripovedaju i izvori prvog meuperioda, na primer, Anktifijeva biografija. Anktifi je bio upravnik noma Edfua i Hijerakonpolis u gorǌem Egiptu. Svojevremeno je ratovao protiv noma Koptosa i Tebe. ǋegova – 28 –

biografija je saquvana na jednom stubu ispred ǌegove grobnice u blizini ElMoale, 30 km juno od Tebe. Biografija svedoqi, izmeu ostalog, kako je narod gladovao i kako mu je Anktifi pomogao da preivi. Zajdelmajer, prouqavajui ovaj izvor, izvodi zakǉuqak da je Egipat pogodila kriza, ali da se ta kriza nije razlikovala od kriza prethodnih perioda. Novina u prvom meuperiodu je ta da krizu iskorixavaju lokalni gospodari da bi opravdali sopstvenu vlast. Naime, neko mora pomoi slabima i ta uloga uglavnom pripada lokalnim dinastima. Naravno, ako se neko suprostavi ovim ,,dobroqiniteǉima” bivao je surovo kaǌen. Rat Herakleopoǉa i Tebe oko prevlasti nad Egiptom — U drugom delu prvog meuperioda pratimo sukobe Herakleopoǉa i Tebe oko prevlasti nad teritorijom Egipta. Uspon Herakleopoǉa — U vreme pozne VIII dinastije u Herakleopoǉ Magni, gradu na severu Egipta, uzdie se nova vladarska kua koju Maneton naziva IX i X dinastijom. Herakleopoǉska dinastija je po svoj prilici bila u nekakvim rodbinskim vezama sa memfiskom dinastijom. Na alost, ni savremeni epigrafski izvori, kao ni grobnice predstavnika dinastije, do danas nisu pronaeni. Jedini izvori su spomenici privatnih lica, na primer, Pouka za sina Merikarea. Tekst svedoqi o sukobu sa junim tebanskim kraǉevstvom, o vladarskom kultu i ideologiji, o predaǌu vezano za herakleopolsko stvaraǌe sveta. Meutim, danas se postavǉa pitaǌe da li ovaj izvor potiqe iz vremena prvog meuperioda ili pak kasnijeg doba. Maneton kao osnivaqa herakleopoǉske dinastije pomiǌe kraǉa Hetija. ǋegovo kraǉevstvo na severu identifikovano je kao ,,kua Hetija”. Na alost, o samoj vladavini i godinama vladaǌa kako Hetija, tako i ǌegovih naslednika ne znamo nixta. Veruje se da su Heti i naslednici zauzeli Memfis i pod svojom vlaxu ujedinili prostor Doǌeg Egipta. Onda kada su pokuxali zagospodariti Gorǌim Egiptom ulaze u sukob sa tebanskom vladarskom kuom. Uzdizaǌe Tebe — U vreme starog carstva Teba, kao prestonica qetvrte nome, bila je tek treerazredni provincijski grad. Meutim, poqev od prvog meuperioda poloaj Tebe jaqa. Kao osnivaq tebanske, Manetonove XI dinastije, pomiǌe se Mentuhotep I. Vladao je petnaest godina, a ǌegova grobnica se nalazi u nekropoli El-Tarifa, na zapadnoj obali Nila, naspram hrama u Karnaku. Vixe o ovom vladaru ne znamo. Mentuhotepa I na prestolu je nasledio sin Intef I. Intef I je u svojim rukama objedinio poloaj ,,velikog upravnika tebanske nome” i ,,upravnika svextenika”. Pretendovao je qak i na poloaj ,,upravnika Gorǌeg Egipta”. ǋegova grobnica pronaena je u nekropoli El-Tarifa. Arhitektonska forma grobnice razlikuje se od forme vladarskih grobnica starog carstva. To je vrsta grobnice useqene u stenu, tzv. saf-grobnica. Dakle, Intef I ne podraava stil starog carstva, ve se radije oslaǌa na lokalnu tradiciju. Za razliku od vladarskih grobnica starog carstva, Intefova grobnica nije okruena samo grobovima velikodostojnika, ve i grobovima obiqnog naroda. Intef I, kao i ǌegovi naslednici, isticae regionalni identitet. Posle petnaestogodixǌe vlade, Intefa I je na prestolu nasledio brat Intef II. Ovaj je vladao qak pedeset godina i gotovo postavio temeǉe jake Tebe. Podigao je grobnicu u nekropoli El-Tarifa, kao i svetilixta na Elefantini. Biografska stela, pronaena ispred ǌegove grobnice, svedoqi o tebanskoj spoǉnoj politici. Intef II je pod svojom vlaxu ujedinio juni deo Gorǌeg Egipta. Zatim je na severu zauzeo nomu Abidos, najznaqajniji administrativni centar starog carstva. U vreme pohoda na nomu Asijut, koja je priznavala vrhovnu vlast herakleopoǉske dinastije, ulazi u sukob sa Herakleopoǉanima. – 29 –

Rat Herakleopoǉa i Tebe — Sukob izmeu Herakleopoǉa i Tebe trajao je od 90 do 110 godina. Kao pobednik je izaxla Teba, koja je pod svojom vlaxu ujedinila teritoriju Egipta. Vixe o ovome bie reqi kasnije.

Literatura — Xtefan Zajdlmajer, Prvi meuperiod, prevela Danijela Stefanovi Oksfordska istorija starog Egipta, Clio, Beograd 2004. — V.I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — Belexke Jankovi Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku zimskog semestra xkolske 2002./2003.

– 30 –

NAPOMENA

Tekst koji sledi, a obuhvata istoriju faraonskog Egipta od perioda Sredǌeg do perioda Saiskog carstva, zasniva se na starim belexkama koje ne poznaju Oksfordsku istoriju starog Egipta. M.X.

– 31 –

SREDǋE CARSTVO Periodizacija prema dinastijama * Period Sredǌeg carstva (2025 - 1759) U ovom periodu vladaju XI i XII dinastija. — Osnivaq XII dinastije bio je Amenemhet I. Kao nova prestonica pomiǌe se It-tavi, koju je izgradio rodonaqelnik XII dinastije. Po vladavini Amenemhet, vladao je ǌegov sin Senusret I.

Ujediǌeǌe Egipta Za ponovno ujediǌeǌe Egipta pojedini nomarsi su bili zainteresovani ne samo radi poboǉxaǌa irigacione mree i prekidaǌa meusobnih sukoba, ve i radi snaeǌa dravnog aparata. Borbu za ujediǌeǌe Egipta povela su dva grada, Herakleopoǉ (IX, X dinastija) i Teba (XI dinastija). Ujediǌeǌe je poqelo oko Herakleopoǉa qiji su vladari uspeli da pokore Memfis. Osnivaq herakleopoǉske dinastije Heti nije samo ujedinio Egipat, nego je qak pokuxao da obnovi osvajaqku politiku svojih prethodnika. Meutim, pod svoju vlast nije uspeo podvesti mone monarhe, naroqito tebanske. Sukob izmeu severa (Herakleopoǉ) i juga (Teba) bio je neminovan. O ovim ratovima svedoqe dva natpisa: Pouka Ipuvera i Pouka herakleopoǉskog cara Hetija III svome sinu Merikaru1 . U graanskom ratu kao pobednik je izaxao predstavnik XI dinastije Mentuhotep II. Treba pomenuti da posledǌi sukob nije bio izmeu vladara Herakleopoǉa i Mentuhotepa, ve izmeu monarha nome Sijut i Mentuhotepa. Sam Herakleopoǉ je pao bez ikakve borbe oko 2046./2040. godine p. n. e. Poxto je Mentuhotep ponovo ujedinio Egipat, postao je rodonaqelnik Sredǌeg carstva.

Unutraxǌa i spoǉna politika Sredǌeg carstva Postoje dve tendencije vladara Sredǌeg carstva: 1. orijentacija na spoǉnu politiku (ratovaǌa) 2. orijentacija ka rexavaǌu unutraxǌih problema, tj. pitaǌa prosperiteta zemǉe. Faraoni XI i XII dinastije kreu daǉe na sever, severoistok i xire se ka Siro-palestinskoj obali. Navedena teritorija nije bila trajno osvojena. Na ovim prostorima Egipani su ostavǉali garnizone i dovodili na vlast sebi odane ǉude, koji su nosili qinovniqke titule kao i u Egiptu. Preduzimani su i vojni pohodi na Nubiju. U Nubiji nisu postojali razvijeni centri, a zemǉa je bila bogata i primamǉiva za eksploataciju. Egipani prodiru na jug ne radi trajnog osvajaǌa ovog prostora, ve radi zlata, slonovaqe, dijamanata, zaqina, miomirisa, radne snage. Prema starim Egipanima teritorija Egipta prostirala se sve do prvog katarakta. Oblast izmeu prvog i drugog katarakta nazivali su Vavat (danaxǌi severni Sudan), dok zemǉu od drugog katarakta Kux. Posebno interesantan za vladare Sredǌeg carstva bio je prostor prvog i drugog katarakta. Da bi obezbedili i osigurali puteve, kontrolisali i spreqili ulazak nubijskih plemena, faraoni su od prvog do drugog katarakta izgradili dvanaest tvrava2 . Tvrava Semena, koja se nalazila na samom II kataraktu, bila je jedna vrsta glavnog xtaba svih tvrava ovog podruqja. Osnove tvrava su danas saquvane i predstavǉaju remek-delo vojne arhitekture. 1 2

Pogledati: 2.2. Izvori za sredǌe carstvo Ove karaule predstavǉaju vojne baze koje xtite odreenu teritoriju i trgovaqke puteve

– 32 –

Da bi se stvorila mona drava, faraoni Sredǌeg carstva morali su umiriti Azijate na severu, kao i nomarhe, koji su jox uvek imali velika bogatstva i privatne vojske. Poxto je zemǉom bilo texko upravǉati sa krajǌeg juga, iz Tebe, faraon Amenemhet I, osnivaq XII dinastije, rezidenciju seli na sever. Nova prestonica nalazila se 30 km juno od Memfisa, a nazivala se ,,Amenemhet it tavi” ili ,,Amenemhet ujediniteǉ dve zemǉe”. U ǌu je preseǉen dvor i nadlextvo centralne i lokalne administracije. Poxto je proterao azijatska plemena, koja su doseǉena za vreme prvog meuperioda, i poxto je zaxtitio granicu prema Sinaju, Amenemhet je uspeo da se izbori sa problemom Delte. U ǌegovo vreme izgraen je ,,Vladarev put”, tj. niz utvreǌa ka Sinaju. U vreme vladavine XII dinastije sprovedeni su veliki melioracioni radovi na prostoru Fajuma i jezeru Meris. Zahvaǉujuu isuxivaǌu stvoreno je vixe obradivih povrxina. U to vreme pada i plansko naseǉavaǌa juǌaka, pravih Egipana, na sever i prostor Delte. U fajumskom prostoru je izgraen prvi grad sa urbanistiqkim planom. Dok su ga Egipani nazivali ,,Hetep Senusert” ili ,,Sezostrisov spokoj, Grci su ga zvali Krokodilopolis (danaxǌi Kahun). U hramovima ovog grada saquvao se korpus dokumenata, koji je znaqajan za rekonstrukciju hramovnog ivota i hramovne administracije3 . Mada je Amenemhet I uspeo da uguxi separatistiqke teǌe nomarha i stvori monu dravu, ipak, nomarsi su saquvali lokalnu autonomiju. Da bi rexio pitaǌe nomarha Senusert III je izvrxio veliku administrativnu reformu i qitavu zemǉu podelio na tri okruga: Severni, Sredǌi i Glava juga. Svaki okrug je imao svoju administraciju, qiji je zadatak bio prikupǉaǌe poreza, rexavaǌe sudskih pitaǌa, odravaǌe irigacionih sistema. Ovim su nome kao administrativne jedinice izgubile svoj znaqaj i ostala su samo imena teritorijalnih celina unutar Egipta. Novi qinovnici bili su homonovusi; ǉudi koji na poloaj nisu dolazili zahvaǉujui svom ,,plemenitom” poreklu, ve zahvaǉujui vladarevoj voǉi. Sama sluba nije bila nasledna. Poxto su gubile teritorije i bogatstvo, stare porodice su nestajale. Od vremena Senuserta III nomarha, kao posebne kategorije qinovnika, u Egiptu vixe nema.

Herodotovo svedoqanstvo o Sredǌem carstvu Kao jednog od predstavnika XII dinastije treba pomenuti Amenemheta III. Amenemhet III vladao je na prelazu iz XIX u XVIII vek p. n. e. Pored ostalog, dao je da se izgradi quveni Lavirint, koji je poznat i kao Piramida Havara. Herodot pixe, poqev od 100. kaputa, da je faraon Meris (Amenemhet III) dao da se sagradi jedno predvorje na severnoj strani hrama boga Hefesta (Ptah)4 , iskopa jedno jezero i podignu piramide. Herodot, daǉe, kao o qudu antiqkog sveta, pomiǌe Lavirint, koji je i sam video. Ovaj Lavirint sastojao se od 3000 odaja, od kojih je 1500 bilo pod zemǉom, a 1500 iznad zemǉe. U podzemnim odajama bili su sahraǌeni faraoni i sveti krokodili5. Opis kod Herodota navodi na zakǉuqak da je graevina morala biti ogromna. Dugo nauqnici su osporavili postojaǌe jedne takve graevine i mogunost da je Herodot nexto tako svojim oqima video. Meutim, 1911. godine pronaena je jedna nekropola prilikom arheoloxke ekspedicije, koju je predvodio utemeǉivaq egiptologije Flinders Pitri, na prostoru Havara6 . Utvreno je da je u pitaǌu grobnica Amenemheta III. Tu je bio podignut ogroman zaupokojeni kompleks, hram i grobnica, u vidu piramide dimenzija 120∗300 metara. Na osnovu zabelexki Flindersa Pitrija savremeni istraivaqi napravili su trodimenzionalnu konstrukciju tog kom3

Tako na osnovu Papirusa iz Kahuna saznajemo da su hram pomagali mesari, pekari, ǉudi koji su se brinuli za rogatu stoku... 4 Herodot pixe, poqev od 99 kaputa, da je faraon Min (Menes) sagradio jedan hram posveen bogu Hefestu (Ptah). Kult boga Ptah, qije se svetilixte nalazilo u Memfisu, naroqito je poxtovan u vreme vladavine XII dinastije. 5 Bog Sobek je predstavǉan u liku krokodila 6 Havara se nalazi 80km juno od danaxǌeg Kaira. To je prostor jugoistoqnog Fajuma.

– 33 –

pleksa. Interesantno je da su se konstrukcija i Herodotov opis podudarali. Antiqki pisci Diodor i Strabon takoe svedoqe o Lavirintu. U svom delu Herodot kapute od 102. do 110. posveuje izvesnom Sezostrisu III (Senusert III). Ovaj Halikarnaxanin tvrdi kako je Sezostris svojevremeno porazio Skite i Traqane, a kao dokaz tome navodi stubove koji slave pobedu egipatskog faraona, a koji se mogu videti i u Herodotovo vreme na prostoru koji su naseǉavali Skiti i Traqani. Meutim, danas je utvreno da na podruqje Skitije i Trakije Egipani nisu kroqili. Mada je Sezostris III sproveo trenutne pohode na jug, sever i severoistok, najvei osvajaq bio je Tutmes III, koji je stigao do Eufrata na severu i do qetvrtog katarakta na jugu. U modernoj istoriografiji usvojeno je mixǉeǌe da je Herodotovo svedoqanstvo u stvari revanxizam na Darijev pohod protiv Skita. Naime, Herodot je eleo pokazati da je i pre Darija bilo velikih osvajaqa, koji su uspeli osvojiti neke oblasti koje ,,veliki kraǉ” nije. Nauqnici su potvrdili Herodotovu izjavu da je praksa egipatskih vladara bila da se po okonqanom pohodu postavi graniqna stela sa likovnim predstavama. Zadatak stele nije bio samo da omei, ve i da svojim natpisom proslavi bilo osvajaǌe bilo pohod vladara, koji ga je predvodio. Mogu se nai najvixe na prostoru Sirije i Palestine. Herodot u jednom delu pixe o etniqkoj vezi Kolhiana7 i Egipana. Kao dokaz tome, pored ostalog, navodi qiǌenicu da se jedan i drugi narod obrezuju. Meutim, u pitaǌu je Herodotova impresija i tradicija. Izmeu ova dva naroda nije moglo biti nikakve veze, sem moda da su neki umetniqki predmeti preko Hetita iz Egipta dospeli u oblast Kolhide. Deo o obrezivaǌu moe biti znaqajan da na posredan naqin odredimo etniqku pripadnost Egipana. Egipani spadaju u hamidsko-semitsku grupu naroda. Postupak obrezivaǌa za Egipane je imao naroqitu vanost, ne samo medicinsku, ve i zbog posebne qistoe koja je vixe zadirala u pojam etike i kulta. U periodu Novog carstva postojao je obiqaj da se po svrxetku bitke svim neprijateǉima odseqe desna xaka. Naime, Egipani su eleli sve da zabelee, a bilo je vano obeleiti koliko je bilo mrtvih. Vojnici su nosili xake pobodene na kopǉa, kao i na koǌima. Ovo je imalo za ciǉ da zastraxi potencijalne neprijateǉe. Xake su odsecali samo onima koji su bili obrezani, jer su im bili jednaki. Ostale su evidentirali na drugi naqin. Sama egipatska vojska je bila obrezivana pre kakvog pohoda.

Trgovina U vreme Sredǌeg carstva xaǉu se trgovaqke ekspedicije u Palestinu i Siriju. Tako u gradovima Biblos i Ugarit su pronaeni predmeti sa imenima faraona XII dinastije. O vezi, takoe, svedoqi Priqa o Sinuheu 8 , koja potiqe s poqetka vladavine XII dinastije. Trgovaqke veze odravane su sa Vavilonom, Kritom, Nubijom i zemǉom Punt (danaxǌa Somalija u istoqnoj Africi). Kao plovni put koristilo se Crveno more. Koptos sa obalom Crvenog mora, tj. sa lukom Vadi Gasus, povezivao je Vadi Hamamat, u kome se vadio granit. Alabaster se vadio iz kamenoloma u Hatnubu.

Religija, religiozna kǌievnost U vreme Sredǌeg carstva jaqa kult Ozirisa, qiji se kultni centar nalazio u Abidosu. Takoe neguje se kult boga Amona, tebanskog boanstva, i kult boga Monta, boga rata. 7 8

Naseǉavali obalu Crnog mora Pogledati: 2.2. Izvori za Sredǌe carstvo

– 34 –

U ovom periodu meǌa se religiozna kǌievnost. Piramide, koje su podizali vladari V, VI i VII dinastije, bile su ispisane raznim bajalicama. U vreme Sredǌeg carstva magijski tekstovi se ispisuju na unutraxǌosti kovqega 9 . Drveni kovqeg bio je sa unutraxǌe strane ispisan bajalicama, koje su trebale da pokojnika saquvaju od insekata, bolesti; da mu omogue da xto lakxe pree iz ovog u onaj svet. Ucrtavane su geografske karte zagrobnog ivota kako pokojnik ne bi zalutao na svom putu do boanstva. Ciǉ ovih tekstova bio je da omogui pokojniku da se izjednaqi sa boanstvom u zagrobnom ivotu. Prilikom qina mrtvih, pored ostalog uz pokojnika su stavǉane i uxabti figure. Ove figurice imale su oblik mumije i bile su naqiǌene od keramike ili raznih vrsta mekog kamena. Prikazane su sa prekrxtenim rukama. Jedna ruka dri motiku, druga plug, a preko ramena je prebaqena torbica sa zrnevǉem. Uxabti figura oslobaala je pokojnika texkog rada u zagrobnom ivotu. U jednoj grobnici pronaeno je 365 figurica; za svaki dan po jedna. U ovom periodu nastaju i Pisma mrtvima i Klevetni tekstovi.

Materijalni ostaci Vladari XII dinastije od materijalnih spomenika su ostavili tvrave, gradove, hramove u Tebi, Karnaku i Luksoru. Treba pomenuti hram Mentuhotepa II u Deir el Bahari. Svojevremeno su gradili piramide. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — http://www.reshafim.org.il/ad/egypt.htm Belexke: — Jankovi Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku zimskog semestra xkolske 2002./2003.

9

Vixe o ovome pogledati: 2.2. Izvori za Sredǌe carstvo, Religijski tekstovi, Tekstovi kovqega; 2.3. Izvori za Novo carstvo, Kǌiga mrtvih, Uxabti figure

– 35 –

DRUGI MEUPERIOD Osvajaǌe Egipta od strane Hiksa Posle smrti Amenemheta III, posledǌeg znaqajnog faraona XII dinastije, dolazi do slabǉeǌa centralne vlasti. Amenenhet IV bio je posledǌi vladar XII dinastije. Tokom vladavine XIII dinastije veziri su postavǉali i meǌali vladare, koji su imali samo nominalnu vlast. Vojskovoe i ratnici, stacionirani u Nubiji, delaju nezavisno od centralne vlasti. Neki od ǌih su se qak za trajno nastanili u Nubiji. Tvrave, izgraene du istoqne granice, bile su ili napuxtene ili pak nisu strogo kontrolisale one koji su ulazili u zemǉu. Kananski nomadi ulazili su u zemǉu potpuno slobodno, gde su se nastanili i stali baviti trgovinom, zemǉoradǌom, zanatstvom. Barem jedan od ǌih, Khendjer, je postao kraǉ. Krajem vladavine XIII dinastije sledio je dug period ustanaka i meusobnih sukoba. Verovatno se na taj period odnose dogaaji opisani u Proroqanstvu Nefertija i u Pouci Ipuvera 10 . Koristei se slabǉeǌem Egipta nomadska plemena sa Sinaja krajem XVIII veka p. n. e. upala su u istoqnu Deltu; grupa plemena koju su Egipani nazivali ,,hikau-hasut” ili ,,gospodari pustiǌe”. Verovatno je iz toga nastao Manetonov izraz Hiksi xto znaqi ,,zapovednici pastira”. Hiksi su Egiptom vladali 150 godina, taqnije od 1700. do 1550. godine p. n. e. Pripadaju skupini semitskih plemena. U vreme kada su preduzeli kontrolu nad Egiptom nije posvedoqen nikakav rat. Sam ǌihov dolazak bio je tih i gotovo bez ikakvog otpora su prodrli na prostor centralne i istoqne Delte, a potom i u unutraxǌost Egipta. Pod svoju vlast podveli su teritoriju koja se prostirala sve do grada Kuze u sredǌem Egiptu; to je bila juna granica. Osnovali su dve dinastije, XV i XVI. Dok su se Hiksi utvrdili na prostoru istoqne, zapadna Delta nalazila se u rukama domae dinastije, XIV. Prestonica XIV dinastije bio je grad Ksois. Prostor od Kuze do Elefantine (I katarakt) bio je pod vlaxu tebanske dinastije, koju Maneton naziva XVII. U ovom periodu Nubija se vixe ne nalazi pod vrhovnom vlaxu Egipta. Tu se samostalno razvija domaa kraǉevska dinastija. Centar teritorije Hiksa nalazio se u Avarisu. Ovaj grad, poxto se nije taqno znalo gde se nalazio, bio je enigma sve do 1965. godine. Na osnovu iskopavaǌa austrijskih arheologa na prostoru istoqne Delte, koje je predvodio Manfred Bitak, utvreno je da se prestonica Hiksa nalazila gde i danaxǌi grad Telel-Daba. Hiksoski vladari, stupivxi na presto, preuzeli su naslee — ideologiju, titulaturu, vladarski kult — od svojih prethodnika. U vreme Hiksa ponovo su prepisana mnoga dela Sredǌeg carstva. Kao primer moemo navesti quveni matematiqki papirus Rind, koji sadri razne formule i proraqune. Herodot ne grexi mnogo kada tvrdi da su Heleni preuzeli znaǌa iz geometrije od Egipana. Sami Hiksi bili su u dobrim odnosima sa Tebancima. XVII dinastije plaala je porez Hiksima. Znaqaj hiksoske vladavine jeste u sledeem: — Egipani pre dolaska Hiksa nisu koristili koǌe. S pojavom koǌa javǉa se i upotreba dvokolica, xto je dovelo do pojave koǌice i drugih vextina ratovaǌa. — Hiksi su uspeli da otvore Egipat za svet i da pokau Egipanima da se teritorije, koje se ne nalaze u sastavu Egipta, mogu ukǉuqiti u sastav zemǉe. Hiksi su pored teritorije Egipta nastaǌivali i prostor Sinaja i deo prostora prema Palestini. Zaqee se ideja o mogunosti stvaraǌa carstva, tj. velike drave koja se moe protezati i van prirodnih okvira zemǉe. 10

Pogledati: 2.2. Izvori za Sredǌe carstvo

– 36 –

Skarabeji Treba pomenuti da se u vreme Sredǌeg carstva, naroqito za period vladavine Hiksa, javǉa nova kategorija spomenika — skarabeji. Skarabeji su peqati gde su ispisana imena i titule qinovnika i znaqajni su za prouqavaǌe administracije. Prvi skarabeji pojavili su se oko 2500. godine p. n. e., a pronaeni su u grobnicama ena i deca niih druxtvenih slojeva. Oko 2000. godine poqiǌu da se koriste kao peqati. Dekoracija skarabeja potiqe iz vremena vladavine Hiksa — predstavǉena je ǉudska figura koja stoji i zabeleeno je ime i titula kakvog qinovnika. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — http://www.reshafim.org.il/ad/egypt.htm Belexke: — Jankovi Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku zimskog semestra xkolske 2002./2003.

– 37 –

NOVO CARSTVO Periodizacija prema dinastijama * Period Novog carstva (1550 - 1070) U ovom periodu vladaju dinastije XVIII, XIX i XX. — Predstavnici XVIII dinastije (1550 - 1292) su Ahmoze, ǌegov sin Amenhotep I i Tutmes I11 . Amenhotep I izgradio je prestonicu u Tebi. U okviru XVIII dinastije razlikujemo poseban period koji nazivamo amarnskim. Predstavnik tog perioda je Amenhotep IV (Ehnaton), koji je za novu prestonicu uzeo Ehnaton, danaxǌa Tel el Amarna. Kao naslednike Amenhotepa IV treba pomenuti Smenkaru i Tutankamona. — Predstavnici XIX dinastije: — Horemheb (1342 - 1338) - administrativne reforme, reforma vojske, poreska reforma - omaǌi pohod na Siriju, pobeda nad Hetima - Nubija (hram Sislu), ekspedicija u Punt. — Ramzes I (1338 - 1337) - daǉa reforma vojske: podela na 3 korpusa sa jednim odredom koǌa, specijalna garda, najamnici, posade quvaju tvrave. — Setija I (1337 - 1317) - vojni pohod na Siriju: prodro u ravnicu Megido, potqinio levitske knezove, zauzeo pristanixte Tir i obezbedio pomorski put za Siriju - operacija protiv ustanika, ujediǌenih knezova Palestine: zauzeo Hamat, Bet-Xan, tvrave Kanon i Kadex, potisnuo Hete - graevinska delatnost: hram Bubastis na Delti, sala sa stubovima u Karnaku, svetilixte u Abidosu, granica u steni u dolini carskih grobnica. — Ramzes II (1317 - 1251) - delatnost ovog faraona videti u tekstu koji sledi. — Merneptah - branio Egipat od navale pomorskih naroda. — XX dinastija (1186/5 - 1070), dinastija Ramzeseida, odraava period od Ramzesa III do opadaǌa Novog carstva. — Setnaht - osnivaq XX dinastije - jaqa svextenstvo. — Ramzes III - reforma vojske: podelio stanovnixtvo da bi ga lakxe koristio u vojne svrhe - rat protiv pomorskih naroda - prestonica Medinet-Htabu (?).

Isterivaǌe Hiksa iz Egipta O povodu za konaqan sukob izmeu Hiksa i Egipana podatke prua ,,Priqa o Apopisu i Sekenenreu”. Apopis je bio vladar XVI hiksoske dinastije, a Sekenenre predstavnik XVII, tebanske, dinastije. Prema ovoj priqi Hiksi su na graniqnom prostoru napasali stada. Onda kada je stado prexlo na teritoriju Tebe, Tebanci odluquju da povedu rat. U prvom sukobu oba vladara su poginula. Sekenenrea je nasledio sin Kamoze, kome je pripala qast da protera Hikse iz Egipta. O Kamozeovom pohodu saznajemo iz dva izvora: Kamoze stela i Karnarvon ploqa 12 , koji, po svemu sudei, potiqu iz vremena Novog carstva. 11

Tutmes I je bio oeǌen Ahmozevom erkom Karnarvon ploqa pronaena je poqetkom XX veka u Karnaku. Ploqu je pronaxao Karter, koji je bio qlan ekspedicije koju je finansirao lord Karnarvon; Hrestomat po istorii

12

– 38 –

Konaqnu pobedu nad Hiksima odneo je jedan od sledeih tebanskih careva, Ahmoze I, koji se smatra osnivaqem XVIII dinastije. Ahmoze je bio visoki vojni zapovednik koji je poticao iz ugledne porodice. O ǌegovoj vojnoj delatnosti obavexteni smo zahvaǉujui dobro saquvanoj autobiografiji. Stela faraona Ahmozea I, pronaena u Karnaku, dopuǌuje svedoqanstvo o borbi sa Hiksima, qiji je poqetak opisan na Karnarvon ploqi13 . Po kazivaǌu Manetona 240000 Hiksa je mirno napustilo Egipat u strahu od vladara koji je dolazio s juga. Stvari nisu bile tako miroǉubive. Herodot nije ostavio podatke o XVIII dinastiji.

Unutraxǌa i spoǉna politika vladara XVIII dinastije Za period Novog carstva karakteristiqna je ekspanzionistiqka politika. Tako Tutmes I, u teǌi za daǉim osvajaǌima, na jugu je prekoraqio granicu drugog katarakta i krenuo u pokoravaǌe Gorǌe Nubije, a na severoistoku, proxavxi Siriju i Palestinu, stie do Eufrata, gde je ostavio graniqnu stelu. Meutim, treba imati na umu da su ovi vojni pohodi bili organizovani pre svega zbog pǉaqke. Sin Tutmesa I, Tutmes II, ratuje i u Nubiji i u Palestini. Ali, ovaj vladar rano je preminuo, ostavivxi za sobom maloletnog sina Tutmesa III. Kako je u vreme kada je nasledio presto bio deqak, mesto Tutmesa III vladala je ǌegova maeha-tetka Hatxepsut. Ova mlada kraǉica bila je veoma ambiciozna i za dve decenije vladavine ove ene Tutmes III je bio baqen u zapeak. Da opravda svoju vlast proglasila se potomkom boga Amona i qin ǌenog roeǌa predstavǉen je u jednom hramu, koji se nalazi u Deir-el-Bahari. Unutraxǌost hrama ukraxena je i reǉefima koji svedoqe o trgovaqkoj ekspediciji, koju je Hatxepsut poslala u zemǉu Punt14 . Ovaj hram, koji se naziva ,,beli hram” i koji je useqen u steni, danas je saquvan u celini. Po smrti Hatxepsut, koja nije u potpunosti razjaxǌena, Tutmes III je unixtio one spomenike koje je ona podigla i stao brisati ǌeno ime. Naime, stari Egipani su verovali da ako se neqije ime izbrixe, tome se oduzima i magiqna mo. ,,Izbrisani” nee biti u mogunosti da se rodi i ivi u zagrobnom ivotu. Ono xto bi trebalo da bude prva godina Tutmesove vladavine, beleeno je kao 21. U vreme vladavine Tutmesa III Egipat je doiveo najvee proxireǌe: na jugu protezao se do qetvrtog katarakta, a na severo-istoku, mada taj prostor nije bio trajno prikǉuqen carstvu, do Eufrata. Tutmesova aktivna osvajaqka delatnost bila je odreena jox u ǌegovom detiǌstvu i mladosti. Naime, do 21. godine, na incijativu Hatxepsut, bio je prinuen da ivi u garnizonu stajee vojske. Quveni anali, Anali Tutmesa III, daju detaǉan popis Tutmesovih pohoda. Predstavǉaju izvor prvog reda za spoǉnu politiku Tutmesa III i prvi su izvor za staroegipatsku vladarsku analistiku. Pohodi Tutmesa beleeni su na zidovima dve dvorane Amonova hrama u Karnaku. Dok je prvi pohod opisan u celini, ostali su opisani sumarno. Tutmes III, kako sam belei, 21. godine svoje vladavine krenuo je u pohod protiv pobuǌenika. Naime, glavni protivnik Egipta bila je velika drava koja je nastala oko Kadexa, na reci Orontu (Sirija). Uz pomo vladara Kadexa pokoreni gradovi i kneevine na jugu Sirije i Palestine ustali su protiv egipatske vlasti. Do presudne bitke doxlo je kod grada Megido, kada je Tutmes izvojevao pobedu. Nedugo zatim, Tutmes osvaja Kadex, pobeuje mitanske trupe15 kod Karhemixa i prelazi Eufrat. Tutmes III tokom dvadeset godina svoje vladavine organizavao je qak 16 do 17 pohoda prema Siriji i Palestini. Pored azijskih pohoda, Tutmes III je izvrxio i pohode na zapad, gde je potqinio drevnego Vostoka, Moskva 1980. Hrestomat po istorii drevnego Vostoka, Moskva 1980. 14 Danas se pretpostavǉa da se zemǉa Punt nalazila na prostoru danaxǌe Somalije 15 Saveznici vladara Kadexa 13

– 39 –

deo Libije. Krajem svog carevaǌa preduzeo je pohod u Nubiju i na jugu pomerio egipatsku granicu do IV katarakta. Bez obzira na niz pobeda Tutmes III nije mogao da obezbedi trajnu vlast nad Sirijom i Palestinom. Udaǉenost i pustiǌske oblasti, koje su delile Palestinu i Siriju od Nilske doline, oteavale su uspostavǉeǌe qvrste vlasti faraona. Meutim, u ovim oblastima na vlasti su bili ostavǉeni oni lokalni vladari koji su bili odani Egiptu. Postojala je i praksa da se u gradovima ostave qitavi garnizoni vojnika kao zaxtita novopostavǉenih ǉudi. Na jugu u vreme Novog carstva situacija se promenila. Zavedena je qvrxa i boǉe organizovana uprava. Oblasti izmeu I i III katarakta bile su organizovane po uzoru na unutraxǌu organizaciju samog Egipta. Kao upravnik oblasti koje su se protezale izmeu katarakti postavǉen je qinovnik ,,kraǉevski sin Kuxa”. Tvrave su se i daǉe gradile na prostoru prema III i juno, prema IV kataraktu. Po smrti Tutmesa III, pored Egipta, nastaju i razvijaju se nove sile. Treba pomenuti dravu Mitani na prostoru gorǌeg Eufrata, koja svoj procvat doivǉava u XIV i XV veku p. n. e. U vreme vladavine Tutmesa IV sklopǉen je zalog mira sa carstvom Mitani. Tada su mitanske princeze doxle u Egipat. Ovaj ugovor vixe je bio prinudan no dobrovoǉan. Ove dve drave bile su upuene jedna na drugu od pretǌe koju je predstavǉalo Novo Hetsko carstvo. Druga velika sila bila je Huritska drava sa prestonicom u gradu Vaxukani. Potom, treba imati na umu i Kasitski Vavilon. Naslednici Tutmesa IV nisu veliki osvajaqi i ǌihova spoǉaxǌa politika oslaǌa se na diplomatske aktivnosti. Tako Amenhotep III nije izlazio iz granica svoje zemǉe. Period vladavine ovog faraona naziva se ,,zlatni vek”, pre svega zbog graevinske delatnosti, raskoxi i bogatstva. Amenhotep III uivao je u onome xto su ǌegovi preci stvorili. Kako vixe nema krupnih osvajaqkih pohoda, egipatski faraon odrava svoj politiqki uticaj u Aziji pomou diplomatije i zlata.

Amarnski period U vreme Novog carstva zapaena je izuzetno velika graditeǉska delatnost u Tebi. Kao primer moemo pomenuti hramovne komplekse u Karnaku i Luksoru. Zaxtitnik tebanske nome jeste bog Amon. Kako su vladari XVIII dinastije poreklo vodili iz Tebe, zaxtitnik ǌihove dinastije takoe je bio Amon. Vladari su stoga hramove darovali zemǉixnim parcelama i radnom snagom. Hram je mogao posedovati rudnik, kao i prihode tog rudnika. Hramovni prihodi nisu bili oporezivani. Rudnici zlata na jugu bili su u vlasnixtvu amonovog svextenstva. U jednom trenutku hram i svextenstvo je toliko ekonomski ojaqalo da je moglo da predstavǉa i potencijalnu opasnost za samog faraona. Stoga, stupivxi na presto, Amenhotep IV pokuxao je da unixti zavisnost carske vlasti od svextenstva Amona i starog plemstva, kome je kult Amona bio vaan ideoloxki oslonac i koje je teilo ka odvajaǌu noma od centralne vlasti. U svojoj borbi, Amenhotep IV oslaǌao se na svextenstvo Heliopolisa i Memfisa, kao i na sredǌe slobodne slojeve stanovnixtva, qiji su predstavnici obrazovali oko faraona novu grupu dvorskog qinovnixtva. Amenhotep IV nosio se mixǉu da obnovi kult heliopoǉskog boga Ra; kult koji je negovan u vreme Starog carstva. Meutim, poxtovaoci tog kulta su imali malo ekonomske snage da se nametnu Amonovom svextenstvu u Tebi. Poxto je propao prvi pokuxaj reforme, faraon je raskrstio sa kultom svih tradicionalnih bogova i zaveo lokalni kult boga Atona; kult iz vremena Sredǌeg carstva16 . 16

Otkuda Aton? Naime, kako se xirila teritorija Egipatske drave, egipatski bogovi

– 40 –

Faraon je uzeo novo ime Ehnaton, xto znaqi ,,sjaj Atonov”. Napustio je Tebu i sagradio sebi novu i raskoxnu prestonicu blizu danaxǌe Tel el Amarne. Novoj prestonici dao je ime Ahetaton, xto znaqi ,,horizont Atonov”. Kako je bilo neumesno sluiti slubu u starim hramovima, faraon je poqeo da gradi hramove Atonu po qitavom Egiptu. Tako pored Amonovog hrama u Karnaku, podignut je i hram Atonu. Treba pomenuti da atonizam nije monoteistiqka religija. Amenhotep IV nije ukinuo ostala boanstva, ve su ona postala drugorazrednog znaqaja. Sam Aton bio je uzdignut nad svim ostalim boanstvima. Ovakav oblik verovaǌa, kada se jedan bog uzdigne iznad drugih, naziva se monolatrija. Novina se sastoji u tome xto sada faraon postaje prvi svextenik boga. Izvor za religijsku koncepciju Amenhotepa IV predstavǉaju himne posveene Atonu. Aton, koji je sve stvorio i koji sve posmatra, pojavǉuje se u tri oblika: horarhte (ujutru), hepra (u podne) i atum (u smiraj dana). Svoj dan provodi putujui nebom uz pratǌu niih boanstava. Xto se tiqe predstave Atona, ovo boanstvo nikad nije predstavǉeno u obliku ǉudskog bia. Aton se predstavǉa kao sunqev disk u podne, sa zracima koji se zavrxavaju xapama, u kojima je simbol ivota. Himne i likovne predstave nalazimo u grobnicama dostojanstvenika u Tel el Amarni. Pet identiqnih himni posveenih Atonu, koje se u nauci nazivaju kratkim himnama, pronaeno je u pet razliqitih grobnica. Pored kratkih himni u grobnici dostojanstvenika Eje pronaen je znatno dui tekst poznat po imenu Velika himna Atonu. Amarna je naznaqila i veliku promenu u umetnosti. Amarnsku umetnost karakterixe veliki realizam i qeste scene iz svakodnevnog ivota vladarske porodice. Kao remek-delo ovog perioda svakako treba pomenuti ne tako davno otkrivenu bistu kraǉice Nefertiti, supruge Amenhotepa IV, koju je izradio dvorski skulptor Tutmozis. Danas ova bista se quva u egipatskom muzeju u Berlinu. O periodu vladavine Amenhotepa IV znamo i na osnovu dokumenata saquvanih u arhivi Tel el Amarne17 . Nasilne promene u religiji su najqexe kratkog veka. Tako reforma Amenhotepa IV nije zaivela posle ǌegove smrti. Prvo ga je nasledio Smenkare, a potom Tutanhaton. Tutanhaton je bio prinuen da se odrekne kulta Atona, a svoje ime je promenio u Tutankamon. Vratio se u Tebu, a Amarna vixe nije bila prestonica. ǋegova grobnica je pronaena netaknuta u nekropoli vladara Novog carstva u Dolini kraǉeva. ǋu je 1922. otkrio Hauard Karter. Otkriven je i neoxteen vladarski sarkofag. Tutankamon je bio posledǌi vladar amarnskog perioda. Posle ǌegove smrti poqeli su dugotrajni unutraxǌi nemiri.

Reakcija pod Horemhebom Tutankamona na prestolu je nasledio Aja, preobraeni nekdaxǌi svextenik Atona. Ovoga je nasledio Horemheb. Definitivni likvidator verske reforme koju je izvrxio Amenhotep IV bio je Horemheb. Horemheb je pripadao aristokratskom rodu nomarha Alebastroipoǉa. Pod Tutankamonom zauzimao je visok vojni poloaj. Verovatno se ve u to vreme stvarna vlast nalazila u ǌegovim rukama. Pomou svextenika Amona on je doveden na presto i smatra se osnivaqem XIX dinastije. Stupivxi na bili su ti koji su pomagali u ratu. Dolazivxi u dodir sa drugim narodima, Egipani su preuzimali i neke ǌihove kulturne tekovine. Aton jeste ivotna energija koja sve obasjava i svima daje ivot. Ovaj kult zbog svoje jednostavnosti i jasnoe bio je pristupaqan raznim narodima. Dok su ranije egipatski bogovi prikazivani kao zaxtitnici samo Egipta i egipatskog cara, dotle je sada novi bog Aton proglaxen za boga ne samo Egipta nego i susednih zemaǉa. 17 Pogledati: 2.3. Izvori za novo carstvo, Dokumentarni izvori, Prepiska

– 41 –

presto, Horemheb se otvoreno proglasio pristalicom vixeg tebanskog svextenstva i uspostavio kult boga Amona. Otpoqeo je potpunu likvidaciju amarnske reforme. Unixtavajui kult Atona i progonei ǌegove pristalice, bacio je prokletstvo na Ehnatonovu uspomenu. Grad koji je Ehnaton bio podigao, napuxten je od stanovnika i postepeno je ruxen, a ime Ehnatona i ǌegovog boga Atona unixtavani su na svim spomenicima i prokliǌani. Godine ǌegove vladavine ubrajane su u godine vlade drugih careva. Od Horemheba moemo pratiti daǉi razvoj starih porodica, dok sa smru Ehnatona nestaju ,,novi ǉudi”.

Novo carstvo u vreme XIX dinastije Vladavina Horemheba Od vremena Horemheba moemo pratiti jednu posebnu celinu u razvoju Novog carstva. Pojedini autori Horemheba smatraju za posledǌeg vladara XVIII dinastije, dok ga pojedini dre za osnivaqa XIX dinastije. Ono xto je sigurno jeste da Horemheb nije bio u krvnom srodstvu sa svojim prethodnicima XVIII dinastije. Za vreme vladavine Horemheba spoǉaxǌa i unutraxǌa politika krenule su u drugaqijem pravcu. Izvrxena je reforma vojske. Vojska je bila podeǉena na nekoliko divizija, koje su bile stacionirane u dva velika centra: na severu u Memfisu i na jugu u Tebi. Takoe bilo je korpusa stacioniranih u centrima van Egipta, npr. u Nubiji, Siriji, Palestini. Po potrebi vojska je kretala iz ovih centara do odredixta, koje je odreivao faraon. Krunski princ 18 se starao o vojsci u vreme mira, a u vreme rata bio je prva liqnost do vladara. Dakle, u vreme rata vojsku je predvodio faraon. Horemheb je izvrxio i poresku reformu, a trebalo je i iskoreniti podmitǉivost. eleo je da posede u Siriji i Palestini, koji su bili delimiqno ili potpuno izgubǉeni od vremena Amenhotepa III i Amenhotepa IV, vrati u sastav egipatske drave. Ti posedi su se naxli nezaxtieni od velike sile Novohetskog carstva, koje procvat doivǉava u XIV i XIII veku. Ramzes II Kao naroqitog predstavnika XIX dinastije treba pomenuti Ramzesa II. Ovaj faraon izdvaja se kao najvei graditeǉ koji se ikad naxao na prestolu Egipta. Vladao je 66 ili 67 godina. Na osnovu saquvane mumije utvreno je da je imao izmeu 95 i 96 godina kada je umro. Ramzes je za sobom ostavio brojne graevine na prostoru qitavog Egipta. Treba pomenuti hram u Abusimbelu, hram, koji se nalazi u blizini Gaze, Rameseum, veliki hram u Abidosu. Dogradio je Amonov hram u Karnaku. Svoju prestonicu premestio je na sever zemǉe. Na poqetku ona se nalazila u Memfisu, a potom je izgraena nova vladarska rezidencija na prostoru jugoistoqne Delte — Per Ramzes ili Dom Ramzesov (danaxǌi Kantir). Ovo mesto se pomiǌe u Starom zavetu u kǌizi Izlaska. Naime, poloaj Jevreja u Egiptu se pogorxao upravo zbog izgradǌe Per Ramzesa. Ramzes je sahraǌen u Dolini kraǉeva, koja se nalazi u blizini Tebe, u nekropoli u kojoj su sahraǌivani vladari XVIII i XIX dinastije. Kada je pronaena, utvreno je da je grobnica i ranije imala posetilaca. Numerisana je brojem 7. Bitka kod Kadexa 18

Onaj koji e naslediti presto.

– 42 –

U vreme vladavine Ramzesa II doxlo je do jednog od najznaqajnijih sukoba Egipta sa stranom silom — bitka kod Kadexa. Egipatski posedi na prostoru Sirije i Palestine bili su u potpunosti ili delimiqno izgubǉeni. Sila koja se pojavila kao suparnik Egiptu bila je Novohetsko carstvo. Kako je oblast Sirije bio jedini prostor kuda su se mogli kretati Hetiti, kao i ǌihova spoǉna politika, bilo je neminovno da doe do sukoba sa Egiptom. Do sukoba je doxlo 5. godine vladavine Ramzesa II kod grada Kadexa na reci Orontu. Protivnik je bio hetitski vladar Muvatali. Egipatska vojska je bila podeǉena na qetiri velike divizije, koje su nosile imena velikih bogova. Prva divizija zvala se Amon i ona je pratila faraona. Druga divizija je nosila ime boga Ra, a trea i qetvrta nazivane su imenima bogova Ptaha i Seta. Prvi grad do koga je stigla egipatska vojska, napredujui du obala, bio je Simira. Do Simire vojska je bila nepodeǉena i sve divizije su se nalazile pod komandom vladara. Sledea taqka bila je Gaza, stari grad na obali. Tu je vojska podeǉena na dva dela. Obalom su krenule elitne jedinice samog vladara nazvane ,,Nearim trupe”, a ostatak je krenuo kroz unutraxǌost preko Kanana, istoqne Galileje, prema severu do Arnana. Arnana je bio grad koji se nalazio nasuprot Kadexa i iz ǌega se mogao videti Kadex. Divizije su se u toku kretaǌa ovim prostorom razdvojile. Trea i qetvrta su zaostajale dan hoda za prvim dvema divizijama. Kod Arnana izvidnica Amonove divizije zarobila je dva beduina, koji su, navodno, Ramzesu otkrili da se Muvatali sa svojom vojskom nalazi kod grada Alepa, priliqno udaǉenog od Kadexa. Ova vest je obradovala Ramzesa, jer je verovao da e sada imati dovoǉno vremena da pree Oront, da podigne logor i da priredi efekat iznanieǌa hetitskoj vojsci. Ramzes II sa Amonovom divizijom prelazi Oront s namerom da sz. od Kadexa podigne logor. Izvidnica divizije Ra, koja se tada pribliavala reci, zarobila je one iste beduine i nakon ,,prijateǉskog” ubeivaǌa otkrila da se hetitska vojska ve ulogorila istoqno od Kadexa. Kako su se trea i qetvrta divizija nalazile gotovo na dan hoda od budueg poprixta bitke, divizija Ra se sama spremala da pree reku. Deo divizije Ra, koji je prexao reku, napali su odredi hetitskih bojnih kola i u potpunosti ga presekli. Ostatak divizije Hetiti su poqeli da gone prema severu, a u isto vreme napali su delove Amonove divizije, qiji su vojnici podizali logor. Tada je doxlo do rasula egipatske vojske i u jednom trenutku sam faraon se naxao bez zaxtite. Ono xto je spasilo egipatsku vojsku bila je pojava Nearim trupa. Zahvaǉujui ǌihovom naporu hetitska bojna kola su odbijena. Egipani su povratili samopouzdaǌe i uspeli da nateraju Hetite da se povuku na drugu stranu Oronta. U smiraj dana na prostoru Kadexa pojavile su se trea i qetvrta divizija spremne za borbu, no borba je ve bila okonqana. Dakle, bitka je prvog dana bila nerexena. Hetiti su se nalazili na zapadnoj strani Oronta, dok su Egipani bili na istoqnoj. Do sukoba nije doxlo ni drugog dana. U nauci je ostalo nerazjaxǌeno zaxto Muvatali nije iskoristio pexadiju. Treeg dana vojske su se uputile svaka na svoju stranu. Hetiti prema Damasku, a Egipani kroz Palestinu prema Egiptu. Kako je sukob bio nerexen, egipatski uticaj u Siriji i Palestini je bio poǉuǉan. Narednih godina Ramzes II je morao da guxi ustanke na ovim prostorima. Sedme godine ǌegove vladavine izbio je ustanak u Askalonu, a osme na prostoru Galileje. Nerexeno staǌe nije moglo dugo da potraje. Interesne sfere na ovom prostoru su morale biti razgraniqene. Oqekivala se nova borba. Meutim, Hetiti su imali veliki problem unutar drave. Naime, posle bitke Muvatalija je nasledio Muxilix III. No ovaj vladar se nije dugo zadrao na vlasti, xest do sedam godina, i nakon ǌegove smrti pojavila su se dvojica pretendenata na presto: ǌegov sin Uri-Texub i ǌegov brat Hatuxilix. Prinqevi iz vladarske kue bili su postavǉeni da vladaju pojedinim oblastima, te je to dovodilo do qestih sukoba. U sukobima pobedu je odneo Hatuxilix, a poraeni Uri-Texub je najpre otixao na Kipar, a potom najveem neprijateǉu hetitske drave — Ramzesu II. Uri-Texub postao je velika pretǌa Hetitskoj dravi, ali i Hatuxilixu. – 43 –

Svakog trenutka oqekivalo se da doe do sukoba; do koga, meutim, nije doxlo jer je Hetitskoj dravi zapretila opasnost sa istoka, od mlade asirske drave, koja se tek uzdizala. Stoga je Hatuxilix III zakǉuqio mir sa Ramzesom II. Zakǉuqen je sporazum o podeli interesnih sfera ove dve drave. Oblasti juno od Kadexa nalazile su se u interesnoj sferi Egipta, a prostor severno od Kadexa je bio u rukama hetitske drave. Ugovor je predviao i razmenu zarobǉenika i ne pruaǌe politiqkog azila protivnicima vladara. Posledǌa odredba bila je upuena protiv Uri-Texuba, kome se, nakon sklopǉenog mira, gubi trag. Nakon ovog sporazuma nije posvedoqen sukob izmeu Hetita i Egipana. O samom sukobu, toku i ishodu znamo na osnovu egipatskih izvora19 . Treba pomenuti da je saquvan tekst mirovnog sporazuma u vixe prepisa, koji je pronaen na prostoru hetitske drave. Sporazum je bio potvren diplomatiqkim brakom Ramzesa II i hetitske princeze. 7.6.4. Narodi sa mora Prouqavaǌe perioda od 1200. do 1100. godine p. n. e. danas je stvar mnogih diskusija. Navedeni period u nauci je poznat kao mraqni vek Starog Istoka. Ve u X veku slika Levanta je potpuno nova: zapaa se procvat feniqkih gradova — Tira, Sidona i Biblosa; pratimo razvoj Izraelskojudejskog carstva; na prostoru Meureqja kasitski Vavilon ivi svoj poseban ivot; na prostoru Elama, kao i na prostoru Jermenije20 , uzdiu se nove drave; napokon, asirska drava doivǉava svoj procvat. Period 1200. - 1100. jeste period seoba. Pojavǉuju se narodi koji ranije nisu pomiǌani u izvorima. Posebno interesantan je tzv. ,,narod sa mora”. Ostaje pitaǌe da li pod ovim podrazumevamo samo jedan ili pak vixe naroda. Kako bilo, ,,narodi sa mora” jesu uzrok pada mnogih drava. Postoji malo izvora koji svedoqe o ǌihovim imenima i spoǉaxǌem izgledu. Oni izvori koji postoje, vezani su za mali geografski prostor — za prostor Egipta. Kao izvore treba pomenuti: — Izrael-stelu iz vremena Merneptaha — tekst na zidinama hrama Medinethabu (?), koji potiqe iz vremena Ramzesa III — veliki papirus Harus, koji potiqe iz vremena vladavine Ramzesa III. Sam termin ,,narodi sa mora” uveden je u XIX veku. Egipatski izvori ove narode nazivaju ,,oni koji su doxli sa velikog zelenog”. Xta ovo posledǌe znaqi ostaje predmet mnogih rasprava. Merneptahova stela je jedan egipatski spomenik koji slavi pobedu faraona Merneptaha, naslednika Ramzesa II, nad Libijcima. Mada je stela bila postavǉena u Merneptahovom hramu u Tebi, danas se quva u muzeju u Kairu. Na osnovu stele zakǉuqujemo da je u petoj godini vladavine Merneptaha, Egipat bio napadnut sa severa. Neprijateǉ opremǉen sa xlemovima, oklopima, gvozdenim ili bronzanim maqevima i kopǉima opkolio je utvreǌe Per-irt. Posle xestoqasovne bitke, tokom koje je Merneptah prvo iskoristio strelce, a potom bojna kola, protivnici su bili poraeni, hiǉade ubijenih, a 9 000 ih je dopalo ropstva21 . Na ovoj steli egipatski pisari su zabeleili imena plemena koja su pomagala Libijce: Xardani, Ekvexi, Xekelexi, Luke, Terexi. Poxto je naveden broj ,,naroda sa mora” zanemarǉiv, pretpostavǉa se da ovi nisu imali nameru da trajno nasele prostor Egipta. Po svoj prilici sluili su kao najamnici u libijskoj vojsci. 19 20 21

Pogledati: 2.3. Izvori za Novo carstvo, Opis bitke kod Kadexa Urartu http://olrcweb.bahm.ac.uk/deryn/merneptah; The Merneptah stela

– 44 –

Izvori iz vremena Ramzesa III daju nexto drugaqiju sliku. Navode se nova imena: Tjekeri, Pelexti, Vexexi, Danuni (ili Denijeni), Ahajivaxi. Sada vea skupina napada Egipat i to iz dva pravca: sa prostora Libije i sa prostora Levanta, preko Sinaja. Postoji svedoqanstvo da su se gotovo istovremeno odigrale dve bitke: jedna na kopnu i jedna na moru. Sam Ramzes III bio je prinuen da se povuqe na jug, na prostor Nubije. Nauqnici su uvereǌa da je ciǉ ovih prodora ,,naroda sa mora” bio trajno naseǉavaǌe, bilo na prostoru Egipta bilo negde drugde. Ovakav zakǉuqak je izveden na osnovu predstava gde su ,,narodi” prikazani sa qitavim pokustvom. Ostaje jox da se pozabavimo pitaǌem porekla ,,naroda sa mora”. — Luke Luke su bili stanovnici Luka-zemǉe. Na osnovu hetitskih dokumenata danas pretpostavǉamo da se ta zemǉa nalazila na prostoru Likije. Isti izvori svedoqe da su Luke bili pirati. Luke jesu najamnici Muvatalisa kod Kadexa. — Xardani Veruje se da su Xardani stigli sa prostora istoqnog Mediterana, sa prostora june Turske. Bili su viqni oruju i sluili su kao najamnici Ramzesa II u bici kod Kadexa. Merneptahova stela svedoqi da su se Xardani nalazili i meu Egipanima i meu doxǉacima. — Danuni Jedna grupa istraivaqa smatra da ovu grupu naroda treba povezati sa imenima iz tekstova jednog grada na Levantu — Ugarita. U ranijoj istoriografiji ruxeǌe Ugarita oko 1200. godine pripisivano je akcijama ,,naroda sa mora”. U arhivu grada saquvani su tekstovi koji svedoqe o posledǌim danima grada. Tako iz prepiske Ugarita sa Kiprom vidimo da i jedna i druga strana vape za pomo. Meutim, od pomoi nixta i Ugarit i gradovi na Kipru su razruxeni. Mada e, kasnije, nedaleko od grada biti osnovana jedna grqka kolonija, Ugarit nikad nije obnovǉen. — Ahajivaxe Pogledati: Egejski svet, 2. Mikenska civilizacija, 2.5. Nosioci mikenske civilizacije, 2.5.1. Ahajci u hetskim i egipatskim izvorima. — Pelexti Meu ,,narodima mora” Pelexti qine posebnu, ne mnogo veliku etniqku grupu. Iz Biblije znamo da su zauzeli prostor izmeu Gaze i Jafe. ǋihovi gradovidrave Gaza, Askalon, Azot, Gat i Akaron, stvorili su federaciju koja se na grqkom zvala penta-polis. Oblast koju su naselili po ǌima je dobila ime Pilisteja. Od ove reqi je izveden naziv za qitavo zalee — Palestina. Belexke: — sa predavaǌa D. Stefanovi 24.11.2003. u Beogradu.

Jaqaǌe svextenstva Proces slabǉeǌa moi zemǉe i ǌena decentralizacija poqeo je jox od XIX dinastije, a naslednici Ramzesa III, kako iz XIX tako i iz XX dinastije, sve vixe su gubili kontrolu nad zemǉom. U Tanisu, gradu u Delti, vladali su potomci vladara XX dinastije. Meutim, za vlade slabih naslednika Ramzesa III, tzv. Ramesida, znaqaj amonovog svextenstva sve vixe raste. Tako stvarnu vlast u zemǉi nisu imali predstavnici vladarske dinastije, ve amonovi svextenici. Posledǌeg Ramesida, Ramzesa XII, s vlasti je uklonio, a potom egipatski presto osvojio, tebanski prvosvextenik Herihor. U XI veku p. n. e., poxto je postao faraon nove, XXI, dinastije, koja je svoju prestonicu imala u Tanisu, vrhovni svextenik Amona Herihor nije mogao zadrati u pokornosti Deltu. Egipat, oslabǉen unutraxǌom borbom, uskoro je postao plen inostranih osvajaqa, Libijaca. – 45 –

Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani Belexke: — sa predavaǌa Danijele Stefanovi, letǌi semestar xkolske 2001/2002. u Beogradu. — Jankovi Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku zimskog semestra xkolske 2002./2003. u Beogradu.

– 46 –

TREI MEUPERIOD Izvori 1. 2. 3. 4.

Maneton Herodot Stari Zavet Domai izvori, nastali na prostoru Egipta, Nubije, Sirije i Palestine. 4.1. Pobedonosna stela Pjankija — Izvor od naroqite vanosti. Pjanki je bio nubijski vladar koji je osvojio Egipat. 4.2. Hronika princa Osorkana — Osorkan je bio predstavnik vladarske XXII dinastije, a bio je i prvi Amonov prorok. Biografija ovog svextenika uklesana je na jednom od zidova Amonovog hrama u Karnaku. 4.3. Natpisi i biografije iz tebanskih grobnica 4.4. Stela Xoxenka I iz Megida — Ovaj spomenik pronaen je na prostorima Sirije i Palestine.

Periodizacija prema dinastijama * Trei meuperiod (1069 - 665) Trei meuperiod, period od 1069. do 665/664.22 godine p. n. e., do uzdizaǌa XXVI dinastije u Saisu, je period libijske i etiopske dominacije u Egiptu. U ovom periodu vladaju XXI, XXII, XXIII, XXIV i XXV dinastija. Izuqavaǌe ovog doba je komplikovano, jer su Egipat qinila brojna kraǉevstva, koja su bila u vrlo sloenim meusobnim odnosima. — XXI dinastija (1070 - 945) je svoju prestonicu imala u Tanisu, a ǌeni vladari su Egipani. U to vreme sve je jaqi uticaj Libijaca. Libijci su nastaǌivali oblasti koje se graniqe sa zapadom Delte i sa severnim delom nilske doline, kao i sa zapadnim oazama Egipta. U vreme Novog carstva veliki broj Libijaca se seli u Egipat. Faraoni ih uzimaju u vojnu slubu kao najamnike i daju im zemǉixne parcele, u glavnom u Delti, bilo u trajno bilo u privremeno vlasnixtvo. Priliv Libijaca u Egipat pojaqao se u doba XX i XXI dinastije, kada Egipat vixe nije mogao da xaǉe na bojixte velike vojske i kada u sve veoj meri pribegava korixeǌu najamnika. Voe Libijaca sklapale su brakove sa princezama iz vladarske porodice. Nekadaxǌi najamnici posegli su za krunom i oko X veka p. n. e. naxli se na prestolu Egipta. — XXII dinastija (945 - 735), qija se rezidencija nalazila u Tanisu, libijskog je porekla. Naziva se jox dinastija Bumbastida, jer su vladari ove dinastije poreklo vodili iz grada Bumbastisa. Vladari XXII dinastije poticali su od libijskog plemena Mexvani. Od Xexonka I do Osonka, do 837. godine, vlast na podruqju Egipta je jedinstvena. Od Osonka jedna vladarska linija za prestonicu ima Tanis, dok druga, gorǌoegipatska, za prestonicu ima Tebu. — XXIII dinastija, takoe libijska, jedno vreme vlada sa XXII dinastijom. Prestonica je bio grad Leontopolis. Postojalo je nekoliko vladarskih porodica koje su istovremeno kontrolisale Egipat. — XXIV dinastija, takoe libijska, za prestonicu ima grad Sais. Predstavnici ove dinastije su Tefnat i Bohoris. Prema ovom posledǌem antiqki pisci veoma blagonakloni, pored ostalih, Maneton i Dionisije. Vladavina XXIV dinastije okonqana je nubijskom invazijom. Nubijci su nastaǌivali oblasti juno od I katarakta. U vreme Starog carstva egipatski faraoni su izvrxili nekoliko pohoda u Nubiju radi dobavǉaǌa 22

Negde stoji do 671., kada su Asirci osvojili Egipat.

– 47 –

plena, robova i osvajaǌa zemǉe. Predstavnici XVIII dinastije osvojili su prostor Nubije sve do IV katarakta. Carevi XIX dinastije tee da kolonizuju tu oblast i grade tvrave, hramove i gradove. U periodu slabǉeǌa Egipta, pod svexteniqkom XXI i libijskom XXII dinastijom, Nubija je postala nezavisna. Tu se osamostalila domaa vladarska dinastija. Jedan od nubijskih voa, Kaxta, osvojio je Tebu. ǋegov sin Pjanki je krajem VIII veka p. n. e. zagospodario qitavim Egiptom. — XXV dinastija (747 - 656) jeste nubijska dinastija. Prestonica je bila Napata, kod IV nilovog katarakta.

Vladavina Libijaca Pedesetih godina X veka p. n. e. carski presto osvojio je Xexonk I, poreklom iz aristokratskog libijskog roda. Smatra se osnivaqem XXII, libijske, dinastije. Tebansko svextenstvo, po svemu sudei, nekoliko godina je odbijalo da prizna Xexonka za svog gospodara. Tada je Xexonk postavio svog sina za tebanskog prvosvextenika. Taqno je odredio oblast koja se imala nalaziti pod kontrolom tebanskog svextenstva: prostor od Elefantine na jugu do Asijuta na severu. Za upravnika oblasti, koja se prostirala od Asijuta na jugu do Memfisa na severu, postavio je jednog od svojih sinova, koji je nosio titulu ,,general Herakleopoǉa”. Sam Xexonk I kontrolisao je sever zemǉe. Posledica ovakve reorganizacije bila je ta da je narednih sto godina uprava u zemǉi bila stabilna. Za prestonicu svoje drave Xexonk I bira Bubastis, grad u Delti, zbog qega ǌegova dinastija i dobija naziv Bubastidi. Xexonk I se nametnuo i kao znaqajan faktor meunarodnih odnosa na starom Istoku krajem X veka p. n. e. Ovaj vladar preduzeo je pohod na Palestinu radi pomoi jednom pretedentu na presto. Za vreme svog pohoda u Palestinu, osvojio je gradove u glavnom u Izraelu. Stabilnost zemǉe bila je naruxena graanskim ratom, koji je izbio u vreme Takelota II (850-825), jednog od vladara XXII dinastije. Teba, zajedno sa oblaxu koja se nalazila pod ǌenom vlaxu, pokuxala je da se izdvoji i formira samostalnu dravu. Mada je u sukobu Takelot II izaxao kao pobednik, stabilnost zemǉe dovedena je u pitaǌe. Po smrti Takelota princip da qitavu zemǉu kontrolixe samo jedan vladar bio je naruxen. Oko 818. godine p. n. e., za vreme vladavine Xexonka III (825-773), Libijac Petubastis iz Leontopolisa23 , grada u centralnoj Delti, posegnuo je za vlaxu i zatraio samostalnost svoga grada i oblasti koje su mu pripadale. Petubastis se smatra osnivaqem XXIII dinastije. Mada nije poznato kako je teklo preuzimǌe vlasti Petubastisa, danas je gotovo sigurno da su oko 804. godine p. n. e. postojala tri faraona: predstavnik XXII dinastije sa sedixtem u Tanisu, predstavnik XXIII dinastije sa sedixtem u Leontopolisu i trei sa sedixtem u Tebi. Treba imati na umu da vixe ne postoji Amonov prorok, ve svextenica sa titulom ,,prva Amonova supruga”. Negde oko 770. godine p. n. e. u zapadnoj Delti uzdigla se nova porodica libijskog porekla sa sedixtem u Saisu. Ova porodica je zahtevala neograniqenu vlast i nad svojim gradom i nad teritorijom zapadne Delte. Ta vlast im je prizanta negde oko 730. godine p. n. e., a Maneton ovu porodicu smatra predstavnicom XXIV dinastije. Od vladara treba pomenuti Bakenrenefa ili na grqkom Bohorisa i Tefnahta. XXII, XXIII i XXIV dinastije su bile libijskog porekla i sve tri vladaju u Delti oko 730. godine p. n. e. 23

,,Grad lavova” jeste danaxǌa Tel-el-Jahudeja.

– 48 –

Vladavina Nubijaca 715. godine p. n. e. qitava zemǉa potpala je pod vlast nubijskih osvajaqa. Osvajaǌe Egipta nije bilo sprovedeno u jednoj akciji, ve je u pitaǌu bio dugogodixǌi proces. Dragocene podatke prua Pobedonosna stela Pjankija, koja svedoqi o situaciji u Egiptu oko 730. godine p. n. e. Nubijsko osvajaǌe krenulo je sa juga. Prvo je osvojena Teba, kao i oblast koja se nalazila pod ǌenom vlaxu. Vladar Nubijaca, Pjanki, postavio je jednu od nubijskih princeza na mesto prvosvextenice boga Amona. Osvajaǌe Tebe je izazvalo strah u dolini Nila i u Delti. U periodu izmeu 725. i 715. stvaraju se razliqite koalicije, ne bi li se nekako spreqila invazija Nubijaca. Tada su se vladari Saisa naxli u savezu sa vladarima Memfisa. Sam Memfis bio je od izuzetnog stratexkog znaqaja. Naime, onaj koji je kontrolisao Memfis, kontrolisao je i ulazak u Deltu, kao i ulazak u dolinu Nila. Danas nije poznato kako su se odvijale vojne akcije, ali je presudno bilo osvajaǌe Memfisa od strane Nubijaca. Kako je sada ulaz u Deltu bio otvoren, sama Delta je pala pod vlast inostranih osvajaqa. Postoji mogunost da su pojedine oblasti u Delti ostale nezavisne. Antiqki izvori svedoqe, a pre svih Diodor, da je posledǌi vladar XXIV dinastije spaǉen na lomaqi od strane osvajaqa. Meutim, izgleda da su vladari iz vladarske kue Saisa preiveli i nubijsku okupaciju i asirsku najezdu. Period od 715. do 671. godine p. n. e. jeste period nubijske prevlasti u Egiptu. Prestonica XXV, nubijske, dinastije bila je Napata. Naslednici Pjankija bili su Xabaka, Xabataka, Taharka i Tantamani. Oni su mirno vladali Egiptom. Mada je ǌihovu vladavinu u Egiptu prekinula 671. godine p. n. e. asirska najezda, predstavnici XXV dinastije nastavili su da vladaju u Nubiji i nakon asirske najezde. U periodu od 671. do 665/664. godine p. n. e. Egipat se nalazio u okviru asirske drave.

Antiqki izvori o vladavini Libijaca i Nubijaca Mada Maneton svedoqi da je od Mina (Menesa) do vladara XXV dinastije vladalo 323 vladara, Herodotova cifra od 330 qini se pouzdanijom. U svojoj istoriji Herodot pomiǌe izvesnog Azihisa, egipatskog faraona koji je obnovio hram posveen bogu Ptahu i koji je doneo zakon vezan za duniqko pitaǌe. Ovaj vladar je, kao uspomenu na sebe, sagradio jednu piramidu od opeke. Nauqnici smatraju da je pod Azihisom Herodot mislio na Xexonka I. Svedoqanstvo o radovima na Ptahovom hramu stvar su tradicije. Smatra se da Xexonk nije bio zakonodavac. Naime, u to vreme novac nije postojao, a nisu poznati ni nikakvi zakonski potezi Xexonka I. Verovatno je opet u pitaǌu tradicija, jer je preovladavalo mixǉeǌe da dobar vladar mora biti, pored ostalog, i dobar zakonodavac. Piramida o kojoj Herodot svedoqi ne postoji. Naime, piramide su prestale da se grade od vremena Sredǌeg carstva. Grobnica Xexonka pronaena je u Tanisu. Diodor vezuje za ime Bohorisa veliku zakonodavnu delatnost. Smatra ga osobom koja je kodifikovala pravo. Po svemu sudei i ovo je stvar tradicije, jer nisu saquvani zakonodavni akti faraonskog Egipta. Izvor: — Herodotova Istorija I, preveo sa staogrqkog Milan Arseni, Novi Sad 1980. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani – 49 –

Belexke: — Jankovi Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku zimskog semestra xkolske 2002./2003. u Beogradu.

– 50 –

SAISKI PERIOD XXVI dinastija naziva se jox Saiska dinastija. Vreme vladavine ove dinastije (664-525) smatra se poqetkom Poznog carstva. Predstavnici dinastije su Psametih I (664 - 610), Nehrua II (610 - 595), Psametih II (595 - 589), Aprije (589 - 570), Amazis (570 - 526) i Psametih III (526 - 525). Vladavina XXVI dinastije okonqana je u bici kod Peluzija 525., kada je persijski vladar Kambiz porazio Psametiha III.

Izvori 1. Herodot u svojoj drugoj kǌizi dosta prostora posveuje ovom periodu. Qak u deset kaputa pixe o faraonu Amazisu. 2. Diodor prua korisne podatke za razumevaǌe egipatsko-grqkih odnosa i opisuje grqke naseobine u Egiptu. 3. Stari Zavet 2.1. Druga kǌiga kraǉeva 2.2. Druga kǌiga hronika 2.3. Kǌiga proroka Jeremije 4. Vavilonska hronika i Asirski anali pruaju podatke o egipatskom ratovaǌu na Levantu. 5. Egipatski domai izvori, kako pisani tako i materijalni. 6. Pogledati: 2.4. Izvori za Pozno carstvo.

Ujediǌeǌe Egipta pod saiskim vladarima Za vreme vladavine nubijske dinastije u Egipat su upali asirski zavojevaqi i Asarhadon je 671. godine p. n. e. uspeo da pokori ovu zemǉu. Asirci su se zadovoǉili time da se na egipatskom prestolu nae ǌima odan qovek i u lokalnu upravu se nisu mexali. Meutim, vlast Asirije u Egiptu nije bila qvrsta. Na jugu zemǉe izbio je veliki ustanak protiv zavojevaqa. Tada su Asirci opǉaqkali i sruxili hramove u Karnaku i Luksoru. Od tog dogaaja Teba se gotovo vixe nije mogla povratiti. Asirska vlast u Egiptu mogla se odrati zahvaǉujui borbi izmeu nubijskih vladara i kneeva severnih noma. Najaqa meu sitnim severnim dravama bila je drava oko grada Saisa. U Saisu je od 665. vladao Psametih I, koji je poreklo vodio iz libijskog aristokratskog roda, a koji se smatra osnivaqem XXVI dinastije. Psametih je svoju vladavinu zapoqeo kao asirski najamnik. Na alost jox uvek nema dovoǉno podataka da se precizno prate vojne akcije Psametiha I. Po svemu sudei poveo je rat protiv Asiraca na severu i protiv Nubijaca na jugu. Isto tako, unutar same zemǉe, preduzimane su akcije protiv lokalnih dinasta koji su kontrolisali Deltu. 656. godine p. n. e. Psametih je potqinio svojoj vlasti Gorǌi Egipat i tako ujedinio zemǉu. Od kampaǌa voenih u periodu od 664. do 656. godine p. n. e. treba pomenuti osvajaǌe Memfisa; politiqkog centra, koji je imao stratexki i ideoloxki znaqaj. Prestonica ponovo ujediǌene zemǉe nalazila se u Saisu. Veliki znaqaj dobija kult bogiǌe Neit. Hram ove bogiǌe je obnovǉen i dograen u vreme vladavine XXVI dinastije. U ǌemu su sahraǌivani vladari saiske dinastije.

Spoǉna i unutraxǌa politika saiske dinastije Spoǉna i unutraxǌa politika XXVI dinastije nije se mnogo razlikovala od politike ǌenih prethodnika. Ciǉ svakog vladara bio je oquvaǌe zemǉe u prirodnim granicama i teritorijalno proxireǌe tamo gde je to mogue. U VII – 51 –

veku p. n. e. Egipat se prostirao od Sredozemnog mora na severu do I katarakta Nila na jugu i od Libijske pustiǌe na zapadu do Sinajske prevlake na istoku. Na zapadu prema Libijskoj pustiǌi granica je bila veoma stabilna, a sam prostor strogo je nadziran. To dokazuju materijalni ostaci graevina pronaenih u oazama tog prostora, pored ostalih u oazi Sivah. Prostor Nubije, gde je vladala domaa dinastija sa prestonicom u Napati, bio je izgubǉen. Vladari XXVI dinastije su pokuxali da povrate nekadaxǌe egipatske teritorije na Levantu. Jedina oblast gde je Egipat mogao proxiriti svoje teritorije bio je Levant. U vreme vladavine saiske dinastije Levant se nalazio pod asirskom vlaxu. Sama prevlast Asiraca pojaqana je nakon 620. godine p. n. e., ukǉuqivaǌem Judeje u sastav ǌene drave. U tom periodu kao protivtea Asiriji pojavǉuje se Novovavilonsko carstvo. Novovavilonski vladar Nabopalasar, poxto je uqvrstio svoju vlast, preduzeo je pohod protiv Asirije. Uz pomo Meana, koje je predvodio Kiaksar, Nabopalasar je uspeo da u potpunosti unixti asirsku dravu pobedom u bitki kod Ninive 612. p. n. e. Po ovom porazu, Psametih I je podrao Asiriju, jer mu je vixe odgovarala slaba Asirija no jak Vavilon. U bitki kod Karhemixa 605. godine p. n. e., u kojoj su se sukobile asirska i novovavilonska vojska, Neho je poslao pomo u trupama Asiriji. Meutim, Egipani i Asirci trpe poraz. U povratku prema Egiptu, Egipani su pokuxali da zaposednu teritorije na Levantu, ali bili su brzo poraeni od strane Novovavilonskog carstva u bitki kod Hamata. Ovaj sukob oznaqio je kraj svih egipatskih pretenzija ka Levantu. Sporadiqnih borbi sa Novovavilonskim carstvom bilo je do 601. godine p. n. e., kada je sklopǉena neka vrsta sporazuma ove dve drave. Unutraxǌa politika ovog perioda je maǌe-vixe stabilna. Kao izuzetak treba pomenuti nemirnu 570/569. godinu, kada je izvesni Amazis nasilno preuzeo vlast. U periodu vladavine XXVI dinastije dolazi do brojnih kulturoloxkih i lingvistiqkih uticaja. Pod ovim prvim podrazumeva se prisustvo i uticaj pripadnika drugih etniqkih grupa na prostoru starog Egipta. Vana novina u lingvistici je pojava demotskog pisma (VII vek). Ovo pismo je uproxen hijeroglifski brzopis. Brzo biva prihvaen u administraciji, hramovima, ekonomiji.

Reforma vojske Kao i ǌihovi prethodnici, Faraoni XXVI dinastije koriste najamnike kao sastavni deo vojske. Meutim, predstavnici saiske dinastije unajmǉuju pored Libijaca i Grke, Hebreje, stanovnike Karije i Lidije. Odrede najamnika angaovali su na dva naqina: a. Na odreeno vreme, gde su po isteku ugovora bili isplaivani i u mogunosti da trae drugu slubu. b. Najamnicima je obeavano da e im se po isteku vojne slube dodeliti zemǉa, a dozvolie im se i trajno nastaǌivaǌe, kakav je bio sluqaj sa Hebrejima. Mada su najamnici mogli ratovati u odei i naoruaǌu zemǉe iz koje su poticali, svim odredima su komandovali jedino egipatski oficiri. Jedna od novina vezana za vojsku i XXVI dinastiju jeste razvoj ratne mornarice, naroqito od vremena Neha II. Do vremena vladavine saiske dinastije egipatski brodovi su sluili kao transportna sredstva, a krstarili su Sredozemnim i Crvenim morem. U vreme vladavine Neh(o)a II poqelo se sa izgradǌom kanala Nil-Crveno more. Po svemu sudei radove je zavrxio persijski vladar Darije I. Na poziv Neh(o)a Feniqani su oplovili Afriku.

Filhelenska politika saiskih vladara – 52 –

Stupivxi na presto Psametih I ne samo da je ujedinio zemǉu, on ju je otvorio pred Grcima i Feniqanima. Uzimao ih je u vojnu slubu kao najamnike i dozvoǉavao im da se trajno nastane i bave trgovinom. Jedna od najznaqajnijih grqkih naseobina na prostoru Egipta bio je Naukratis, grad koji se nalazio 16 km juno od Saisa i koji je osnovan 625. godine p. n. e. Poznati centar grqke trgovine bio je i grad Dafne. Sva roba koja je stizala u grad ili koja je iznoxena, bila je oporezivana, a sav prihod od poreza slivao se u riznicu hrama bogiǌe Neit u Saisu. Naslednik Neha, Psametih II, nastavio je filhelensku politiku svojih prethodnika.

Dravni udar Amazisa U domenu unutraxǌe politike situacija je bila stabilna do 570. godine p. n. e. i uzurpacije vlasti od strane Amazisa. Prema Herodotu, Amazis je bio general i osoba bliska Aprijinom dvoru. U prvoj polovini VI veka Aprija je preduzeo ekspediciju s ciǉem da prui pomo Libijcima u borbi protiv Grka u Kireni. Poxto su Egipani pretrpeli poraz, vojska se pobunila protiv dotadaxǌeg vladara Egipta. Za novog vou izabran je vojskovoa Amazis, koji je sve do tog trenutka bio lojalan Apriji. Amazis je poveo vojsku nazad. Dolazi do omaǌeg graanskog rata, posle koga je Aprija prinuen da napusti zemǉu i da se skloni na Kipar. Amazis je raselio Dafne i sve Grke koncentrisao u Naukratisu. Aprija, poxto je naxao podrxku meu stanovnixtvom Kipra, vraa se u Egipat. Sobom je poveo vojsku sastavǉenu od Grka i Karaca. I ovaj put Aprija prolazi neslavno, a utoqixte nalazi na dvoru novovavilonskog vladara Navukodonosora II. Poxto ga je Aprija ubedio, Navukodonosor organizuje pohod protiv Egipta. Godine 567. doxlo je do sukoba na granici, kada je novovavilonska vojska pretrpela poraz. Sam Aprija je nestao. Nakon 567. p. n. e. nemamo podataka koji bi nam govorili o sukobu Egipana i Haldejaca, xto navodi na zakǉuqak da sukoba vixe nije bilo ili da nam izvori nedostaju. Sa XXVI dinastijom ugasila se posledǌa domaa dinastija.

Umetnost saiskog perioda Ovaj period naziva se jox i Renesansa umetnosti. Uqeni ǉudi ovog perioda pokuxavaju da oponaxaju svoje pretke Starog carstva. Naime, Staro carstvo bilo je simbol poretka, pravednosti; ideal kome se teilo. Izvor: — Herodotova Istorija I, preveo sa starogrqkog Milan Arseni, Novi Sad 1980. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani Belexke: — Jankovi Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku zimskog semestra xkolske 2002./2003. u Beogradu

– 53 –

EGIPATSKA KULTURA Uvodna napomena U tekstu koji sledi predmet je u potpunosti saet, ve samim tim xto se o pojedinim temama ve govorilo u prethodnim poglavǉima.

Pismenost Za zapisivaǌe staroegipatskog jezika korixena su tri pisma: hijeroglifsko, hijeratsko i demotsko. Sva navedena pisma nastala su u samom Egiptu. Hijeroglifsko pismo bilo je u upotrebi od 3000. do 394. godine p. n. e. Dok je ono predstavǉalo pismo graevina, za potrebe svakodnevne komunikacije koristila se uproxena forma hijeroglifskog pisma, tzv. hijeratsko pismo. Krajem VIII veka nastalo je demotsko pismo, koje se razvilo iz hijeratskog pisma, a koje se koristilo do V veka p. n. e. Poxto hijeroglifskim pismom nisu beleeni samoglasnici, nije poznata ǌegova zvuqna vrednost. Prema predaǌu stare Egipane je pisaǌu nauqio bog Tot, koji je bio nebeski pisar. On im je podario hijeroglife. Sama req znaqi ,,sveto uklesano pismo”, jer su ǌime najqexe pisani verski tekstovi na zidovima hramova i grobnica. Pre nego xto poqne da pixe, pisar je morao da prinese rtvu Totu i izgovori odgovarajuu molitvu. Uqeǌe hijeroglifa bilo je texko jer se broj znakova poveavao sa bogaeǌem jezika. Stoga su pisari dugo uqili da pixu i uivali su veliki ugled u druxtvu. Svextenici su takoe poznavali hijeroglife. Kao materijali na kome se pisalo korixeni su papirus, staklo, drvo, koa... a pisalo se sa desna na levo ili pak uspravno: odozgo na dole. Literatura: — S. Ferjanqi, R. Mihaǉqi, Istorija Starog veka, Stari svet, obrazovni kompakt disk, Beograd 1999. Belexke: — Jankovi Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku zimskog semestra xkolske 2002./2003.

Religija Egipatska religija bila je mnogoboaqka. O verskim obredima i hra movima starali su se svextenici. Sami hramovi raspolagali su brojnim zemǉixnim posedima i predstavǉali znaqajne privredne centre. Svaka noma imala je svog boga-zaxtitnika. Meutim, nisu sva boanstva uivala podjednaku qast. Treba imati na umu da je religija bila qvrsto povezana sa politikom. Stoga, samo boanstva onih noma koje su uivale politiqki uticaj, mogla su se nazvati opxteegipatskim. Kad je grad Memfis bio prestonica, onda je bog Pta(h) bio glavni bog; sa porastom znaqaja Heliopolisa jaqa kult boga Ra; usponom grada Tebe dominantnu ulogu dobija Amon, bog-zaxtitnik Tebe, koji e potom biti poistoveen sa Ra-om i poxtovat e se pod imenom AmonRa; za vladavine faraona Amenhotepa IV dravna religija e zakratko biti reformisana i vrhovni bog postaje Aton, sunqev disk. Egipatski bogovi obiqno su prikazivani u ǉudsko-ivotiǌskom ili ivotiǌskom obliqju: Horus sa glavom sokola, Anubis xakala, Apis u liku bika, Hator u liku krave... Najomiǉenije boanstvo u egipatskoj mitologiji, Oziris je u celom Egiptu bio prihvaen kao glavni bog i sudija mrtvih. Umirao je zajedno sa biǉem i rastiǌem i ponovo se raao u prolee, kada je qitava priroda oivǉavala. Legenda – 54 –

o Ozirisu — sastavǉena iz grqkih spisa i fragmenata iz egipatske kǌievnosti — potiqe iz vrlo ranog perioda, pre Starog carstva 24 . Oziris je bio dobar i mudar kraǉ, koji je vladao Egiptom. Egipanima je dao zakone, nauqio ih oboavaǌu bogova, gajeǌu itarica. ǋegova ena i sestra Izida, jedno od najceǌenijih boanstva, smatrana je idealnom suprugom i majkom. Ozirisov brat Set, bog pustiǌe, zavideo mu je na ugledu i moi. Stoga je skovao zaveru i na lukav naqin ga ubio, bacivxi sanduk sa ǌegovim telom u Nil. Neutexna zbog smrti svog supruga, Izida je lutala Egiptom traei sanduk. Sanduk je otplovio Nilom u more i bio izbaqen na sirijsku obalu kod Biblosa. Izida skloni sanduk, ali ga Set pronae, raskomada telo na 14 delova i razbaca ih. Izida je potom plovila po moqvarama, traei razbacane udove i sahraǌujui ih jednog po jednog na mestima na kojima bi ih zatekla. (U Egiptu zato ima mnogo Ozirisovih grobnica). Maxui krilima nad telom ubijenog boga koje je Anubis sastavio, Izida je oivela Ozirisa 25 . Potom je Izida iz ǌegova tela izvukla ivotne sokove, unela ih u svoje i zatrudnela. Oziris tada odlazi u podzemni svet, u kome je vladao kao kraǉ mrtvih, a Izida se skriva u moqvari gde raa Horusa. S ciǉem da osveti oca, Horus, poxto ga je pobedio, Seta proteruje u pustiǌu. Tako Set postaje bog pustiǌe, a Horus bog ivih. Mitom o Ozirisu Egipani nastoje da objasne umiraǌe i raaǌe prirode tokom smene godixǌih doba, pri qemu smrt starog kraǉa oznaqava poqetak zime, a pojava mladog kraǉa poqetak prolea. Stari Egipani su verovali u zagrobni ivot. O tome svedoqe, pored ostalog, religijski tekstovi koji se javǉaju krajem V dinastije na zidovima piramide faraona Unasa. U Sredǌem carstvu te tekstove zamenili su ,,tekstovi kovqega”, a u Novom ,,kǌiga mrtvih”. Ka, kako su nazivali duxu umrlog, odlazila je u podzemni svet. Da bi mogla da prepliva reku koja je delila svet ivih od sveta mrtvih, bilo joj je neophodno telo. Stoga su Egipani umrle balzamovali. Sahraǌivali su ih sa svim potrepxtinama neophodnim za ivot na drugom svetu. U grobnicu su najqexe stavǉani pie i hrana. Faraoni i velikaxi sahraǌivani su sa raskoxnom odeom, nakitom i orujem. U grob je stavǉana i Kǌiga mrtvih. Kǌiga mrtvih sadri magijske formule i molitve koje pokojniku treba da olakxaju put na drugi svet. Tekst je pisan po poglavǉima na papirusnim svicima. Sama poglavǉa su razliqite duine. Tekstovi su pisani posebnim hijeroglifima i obiqno su ukraxavani crteima kao vizuelnim prikazima sadraja teksta. Tekst je mogao biti ispisan za bilo koga. Na poqetku crvenim mastilom se ispisivalo ime i titula pokojnika. U okviru titule bila su navedena razliqita zanimaǌa kojim se pokojnik tokom ivota bavio. Kǌiga je mogla pokojnika pratiti na dva naqina: a. tako xto su papirusi pohraǌivani pored mumije u kovqegu b. tako xto su papirusi stavǉani ispod leve mixice pokojnika pre zavrxnog povijaǌa. Dok je u vreme XVIII dinastije korpus Kǌiga mrtvih jox uvek u nastajaǌu, u vreme XXVI potpuno je razvijen. U nastanku ovog korpusa moe se zapaziti pravilnost u nastajaǌu poglavǉa. Danas nam je poznato 192 poglavǉa Kǌige mrtvih. Treba pomenuti da nijedan papirus ne sadri sva poglavǉa. Jedno od najvanijih poglavǉa je 125. poznato pod imenom Sueǌe umrlom ili Poglavǉe negativne ispovesti. Kada bi dospela na drugu obalu reke Ka je dolazila pred zbor 42 boanstva. Pokojnik je trebao da ispovedi sve ono xto nije uradio,: ,,Nisam ubio...”. Proces se odvijao u dvorani istine. Po procesu negativnog ispovedaǌa sledi mereǌe srca pokojnika. Anubis u liku xakala 24

ejms . Frejzer, Zlatna grana ivojin V. Simi, Beograd 1977, 25 ejms . Frejzer, Zlatna grana ivojin V. Simi, Beograd 1977,

II, Prouqavaǌe magije i religije, preveo sa engleskog 28.

II, Prouqavaǌe magije i religije, preveo sa engleskog 29.

– 55 –

vodi obred vagaǌa duxe. Na jednu stranu vage stavǉa se srce pokojnika, a na drugu pero bogiǌe Ma’at — bogiǌe pravde i istine. Meri se savest, a potom princip pravednosti. Srce ne sme biti optereeno teretom zla. U sluqaju da prevagne jedna strana Ametih, qudovixte koje je bilo pola lav, a pola krokodil, je prodirao srce pokojnika. Ako vaga ostane u ravnotei, pokojnika predvodi Horus u liku sokola da se suoqi sa vladarem podzemnog sveta Ozirisom. Oziris daje konaqan sud po pitaǌu da li je pokojnik dostojan veqnog ivota. Jedan od najquvenijih prepisa Kǌige mrtvih jeste Anijev papirus. Magija i pobonost kod Egipana nisu bile u suprotnosti. Prilikom qina mrtvih, pored ostalog uz pokojnika su stavǉane i uxabti figure. Ove figurice imale su oblik mumije i bile su naqiǌene od keramike ili raznih vrsta mekog kamena. Prikazane su sa prekrxtenim rukama. Jedna ruka dri motiku, druga plug, a preko ramena je prebaqena torbica sa zrnevǉem. Na predǌoj strani figure horizontalno i vertikalno bilo je ispisano VI poglavǉe; poglavǉe vezano za bueǌe. Uxabti figura oslobaala je pokojnika texkog rada u zagrobnom ivotu. U jednoj grobnici pronaeno je 365 figurica; za svaki dan po jedna. Ni u jednoj civilizaciji nije zabeleena takva snana borba protiv smrti kao u egipatskoj. Egipani su verovali u boansku prirodu cara. Za ivota car je prikazivan u liku boga i ǌemu se klaǌalo kao bogu, a posle smrti on je sahraǌivan u grandioznu kamenu grobnicu. Jedino je on imao pravo da vrxi najvanije religijske cermonije, da prinosi bogu razne darove. Papirus Vestkar, koji potiqe iz XVII veka p. n. e., svedoqi o tome kako se carevi na qudesan naqin raaju iz natprirodnog braka izmeu boga sunca, Ra, i smrtne ene. Tako nastaje najstariji prototip mita o neporoqnom zaqeu, pri qemu se car prikazuje kao direktni naslednik i sin boga. Treba pomenuti jox i da su Egipani poxtovali pojedine predmete, biǉke, drvee, stene, reke... (fetixizam; npr. dve ukrxtene strele — simbol bogiǌe Neit). Literatura: — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani — V. I. Avdijev, Istorija Starog Istoka, Beograd 1952. — S. Ferjanqi, R. Mihaǉqi, Istorija Starog veka, Stari svet, obrazovni kompakt disk, Beograd 1999. — ejms . Frejzer, Zlatna grana II, Prouqavaǌe magije i religije, preveo sa engleskog ivojin V. Simi, Beograd 1977. — www.bartleby.com * The Encyclopedia of World History, Sixth edition. Peter N. Stearns, general editor. Copyright 2001 by Houghton Mifflin Company. — http://www.egipat.8m.net/zanimljivosti.htm Belexke: — Jankovi Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku zimskog semestra xkolske 2002./2003.

Kǌievnost Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 2. Izvori. Paǌu posvetiti religijskim tekstovima, himnama, poukama, analima.

Likovne umetnosti Arhitektura – 56 –

Kao glavni materijal za izgradǌu palata, hramova, grobnica vladara i velikaxa, Egipani su koristili kamen. Najznaqajnije graevine u starom Egiptu, a koje su se oquvale do danas, bile su hramovi i grobnice. Egipatski hram predstavǉao je kuu boanstva. Prilaz hramu, tzv. sveta staza od obale Nila do kapije, bio je oivqen statuama sfingi ili drugih ivotiǌa koji su ga xtitili. Ispred velelepne kapije stajala su dva obeliska — visoki kameni stubovi sa zaxiǉenim vrhovima, ispisani hijeroglifima. Ulaz u hram qesto je bio ukraxen statuama. U unutraxǌosti hrama nalazilo se dvorixte oivqeno stubovima. Iz dvorixta se ulazilo u jednu veliku dvoranu. Iza ǌe bile su riznice u kojima se quvalo blago i u najskrivenijem delu hrama odaja u kojoj se nalazio kip boga. U ovu posledǌu odaju mogli su ui samo svextenici. Iz razdobǉa Starog carstva nije ostao saquvan nijedan hram, jer su faraoni imali obiqaj za potrebe vlastitih gradǌi koristiti materijal od graevina svojih prethodnika. Ovom prilikom izdvojiemo Amonove hramove u Karnaku i Luksoru, hram kraǉice Hatxepsut i hram Ramzesa II u Abu-Simbelu, ispred koga se nalaze qetiri kolosalne statue faraona. Osnovni tip egipatske grobnice u Starom carstvu bila je mastaba, koja je imala oblik krǌe piramide. Prvu piramidu, koja je bila stepenasta, sagradio je faraon Zoser u Sakari. Verovalo se da piramide predstavǉaju stepenice do neba. Tri najquvenije piramide izgraene su u Gizi — Keopsova, Kefrenova i Mikerinova. Pokraj svake piramide obavezno se nalazio i hram nameǌen vrxeǌu pogrebnog kulta za pokojnog faraona. U podnoju piramida postojale su i maǌe piramide, na primer, faraonovih ena, svextenika. Treba pomenuti i da se ispred Kefrenove piramide nalazi sfinga, statua sa lavǉim telom i ǉudskom glavom, visine 20 m. U poznijem periodu faraoni su sahraǌivani u grobnicama useqenim u stenu. Najquvenija takva grobnica je Tutankamonova. Vajarstvo i slikarstvo Vajarstvo i slikarstvo starog Egipta bilo je vezano za verovaǌe u zagrobni ivot. U grobnice su obiqno polagane statue pokojnika kao zamena za telo. Duxe umrlih su u ǌima mogle da preplivaju reku koja je podzemni svet delila od zemaǉskog. Pogrebne statue su klesane od jednog bloka kamena, a u glavnom su predstavǉale pokojnika u sedeem poloaju. Odlikuju se monumentalnoxu, masivnoxu i dostojanstvom. Jedna od najpoznatijih je statua Kefrena od crnog granita. Kefren sedi na prestolu sa rukama poloenim na butinama i osmehuje se. ǋegovu glavu raxirenim krilima xtiti bog Horus. Egipatske statue qesto su bile bojene. Najpoznatiji primeri su glava kraǉice Nefertiti iz XIV veka p. n. e. i sedee statue princa Rahotepa i ǌegove ene. Umetnici starog Egipta vajali su faraone, bogove, sfinge i pisare. Zidove palata, hramova i grobnica Egipani su ukraxavali plitkim reǉefima. Reǉefi su qesto bili bojeni ivim bojama, a predstavǉali su prizore iz svakodnevnog ivota. Na jednom od takvih reǉefa iz Sakare predstavǉeni su radnici kako prave barku sluei se jednostavnim alatkama od bakra i kamena. U slikarstvu umetnici su se drali odreenih pravila. ǈudske figure su predstavǉane na sledei naqin: glava iz profila, telo spreda, noge iz profila. ensko telo je slikano svetlo-uto ili ruiqasto, a muxko crveno-mrko. Pozadina slike bila je bela ili uta. Zadatak slike je bio da verno prenese sadraje ovozemaǉskog ivota kako bi na isti naqin pokojnik nastavio iveti na drugom svetu. Osim scena iz svakodnevnog ivota u grobnicama se prikazuju i posledǌi sud, te scene iz rata u kojima se pojedinac istakao, poslove koje je pokojnik obavǉao, porodica, te ono xto bi pokojnik eleo da mu se dogodi na onom svetu. Slike na zidovima oquvale su se zahvaǉujui suvoj klimi. Egipani su posebno razvili vextinu izrade umetniqkih predmeta od zlata, drveta, slonovaqe i dragog kameǌa. O tome svedoqe brojni sarkofazi, posmrtne maske, delovi namextaja otkrivenih u grobnicama. Jedno od najveih dostignua – 57 –

na tom poǉu predstavǉa presto faraona Tutankamona, koji je naen u ǌegovoj grobnici. Presto je potpuno inkrustiran zlatom, srebrom, vulkanskim staklom, fajansom i poludragim kameǌem. Stajao je na lavǉim nogama i imao oslonce u obliku krilate zmije... Na (naslonu trona) je utisnuta u zlatu dvorana dvorca sa stubovima... Tutankamon sedi... a ispred ǌega stoji figura kraǉice 26 , koja ga mae mirisnim uǉima. Literatura: — S. Ferjanqi, R. Mihaǉqi, Istorija Starog veka, Stari svet, obrazovni kompakt disk, Beograd 1999. — http://www.egipat.8m.net/zanimljivosti.htm — Z. Kosidovski, Kad je sunce bilo bog, preveo sa poǉskog Mr. Jovan Jovanovi, Agencija Trivi, Beograd 2002.

Pojava nauqnih znaǌa U starom Egiptu bile su razvijene mnogobrojne grane nauqnih znaǌa, a posebno astronomija, medicina, geometrija i matematika. Egipatski svextenici su vrlo rano razradili kalendar, koji je bio taqniji nego mesopotamski. Poqetak godine u starom Egiptu vezivan je za dve pojave: uzdizaǌe najsjajnije zvezde ,,naxeg” sunqevog sistema, Sirijusa, koja se nalazi u sazveu canis maior, a koju su Egipani nazivali sopdit, i plavǉeǌe Nila. Svextenici faraonskog Egipta utvrdili su da se poqetak godixǌeg izlivaǌa Nila poklapao sa pojavom Sirijusa na nebu. Prema izlivaǌu reke Egipani su razlikovali tri sezone: I sezona jeste doba poplava, koje traje od 17. juna do 15. novembra. II sezona obuhvata zimsko doba, koje traje od 15. novembra do 15. marta. III sezona jeste doba suxa, koje traje od 15. marta do 17/19. juna. Godina je trajala 12 meseci, tj. 365 dana, a poqiǌala je danom kada je sopdit izlazio na istoqnom obzorju. Izostavǉaǌem qetvrtine dana, kalendarska godina se nakon qetiri godine pomerala za jedan dan. Zbog ove grexke u raqunaǌu dan poplave Nila se sve vixe i vixe udaǉavao, te se u jednom trenutku Nova godina oqekivala krajem jula, poqetkom avgusta. Na 1460. godina egipatska i kalendarska godina su se izjednaqavale. Tada je grexka iznosila jednu godinu. Geometrija je bila takoe od izuzetne vanosti u Egiptu, jer su godixǌe poplave Nila unixtavale mee i stoga su bila neophodna stalna premeravaǌa zemǉxnih parcela. Isto tako, geometrija i matematika su bile presudne pri gradǌi veliqanstvenih graevina kao xto su piramide, hramovi i palate. Matematiqko i geometrijsko znaǌe bilo je pohraǌeno u posebnim kǌigama koje su sluile kao praktiqni priruqnici i u benici. U ǌima su se redom nabrajali pojedini problemi s uputstvima za ǌihovo rexavaǌe. Takvi su priruqnici stalno bili dopuǌavani. Egipani su bili u staǌu izraqunati povrxine trougla, pravougla ili kruga, kao i zapreminu piramide i dr. Medicina je bila na visokom nivou jer su Egipani vrlo dobro poznavali anatomiju ǉudskog tela. To su znaǌe stekli balzamujui pokojnike i svete ivotiǌe. Proces balzamovaǌa bio je vrlo sloen. Sastojao se od vaeǌa svih organa utrobe i mozga. Zatim bi se telo namakalo u razne tekuine, nakon toga mazalo uǉima i smolom i napokon umotavalo u tkaninu. Ciǉ ovoga bilo je nastojaǌe da se telo oquva od propadaǌa u skladu s verovaǌem Egipana27 . Herodot pixe da postoji mnogo egipatskih lekara: oqni, zubni, lekari za uxi, stomak i lekari za unutraxǌe bolesti. 26

Z. Kosidovski, Kad je sunce bilo bog, preveo sa poǉskog Mr. Jovan Jovanovi, Agencija Trivi, Beograd 2002, 150. 27 Mumija bi se potom spremala u nekoliko sarkofaga i pohraǌivala u grobnu komoru. Ovakav postupak je bio primeǌivan samo za vladare, velikodostojnike i imune pojedince. Ostatak stanovnixtva je verovaǌe o zagrobnom ivotu i potrebi oquvaǌa tela ispuǌavao simboliqki — uxabti figuricama, koje su bile polagane u grob s pokojnikom

– 58 –

*** (Kao odgovor na pitaǌe nauqna znaǌa zemaǉa Starog Istoka treba obratiti paǌu na sledee: astronomija, kalendar, qasovnici, matematika, medicina, graditeǉska delatnost) Literatura: — http://www.egipat.8m.net/zanimljivosti.htm Belexke: — sa predavaǌa Danijele Stefanovi, letǌi semestar 2002. u Beogradu.

– 59 –

Xegan Marija

HETITI 1.

IZVORI

Proxlost hetitskog carstva moemo rekonstruisati na osnovu dokumenata pronaenih 1906. godine u Bogazkeji, nekadaxǌoj prestonici Hatuxax. Pre no xto su ovi dokumenti pronaeni, naxe znaǌe o Hetitima zasnivalo se na xturim podacima egipatskih dokumenata i na biblijskim svedoqanstvima. U arhivu Bogazkeje pronaen je veliki broj glinenih tablica razliqitog sadraja, koje potiqu iz vremena Starog, Sredǌeg i Novog carstva. Jedan broj tekstova ispisan je hetitskim klinastim pismom. Hetiti su jedno od indoevropskih plemena koje se doselilo u Malu Aziju (Kapadokiju) poqetkom XIX veka p. n. e. Na teritoriji, koju su zaposeli, zatekli su domae stanovnixtvo, Hate, od koga su preuzeli klinopis i prilagodili ga potrebama svoga jezika. U ǌihovim izvorima taj jezik se naziva nesili ili nesumnili, xto znaqi ,,jezik grada Nexe”1 . Hetitski klinopis predstavǉa najstariju pisanu formu indoevropskih jezika. Pored hetitskih tekstova, u arhivu Bogazkeje pronaeni su i dokumenti ispisani klinastim pismom na palajskom jeziku i hijeroglifima na luvijskom jeziku. Palajci jesu indoevropsko pleme koje se doselilo na severo-zapadu Anadolije. ǋihov jezik koristio se u periodu od XVII do IX veka p. n. e. Luvijci su takoe indoevropski narod nastaǌen na prostorima Male Azije. Luvijsko pismo bilo je u upotrebi u gradovima-dravama june Anadolije i severne Sirije, a koristilo se u periodu od XVI do kraja VIII veka p. n. e. U Bogazkeji su otkriveni i tekstovi ispisani akadskom varijantom klinopisa, koji je predstavǉao neku vrstu diplomatskog jezika Starog Istoka. Literatura: — http://i-cias.com/e.o/hittites.htm * Encyclopaedia of the Orient, Hittites — The Oxford Classical Dictionary, Oxford University Press 1996, 2000. * A. M. Da., Anatolian languages Belexke: — Jankovi Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku zimskog semestra xkolske 2002./2003.

2.

DEXIFROVAǋE

KLINOPISA

Prvi pokuxaji prouqavaǌa hetitskih natpisa na spomenicima uqiǌeni su tek u XIX veku. Francuz Teksje, tridesetih godina XIX veka je posetio ruxevine starohetitskog grada u Bogazkeji (to je nekadaxǌi grad Hatuxax) i izdao spomenike koje je tamo naxao. Prva arheoloxka iskopavaǌa su izvrxena tek krajem XIX veka. Gijom i Pero preduzeli su 1862. godine jednu arheoloxku ekspediciju u severni deo Male Azije, pregledali ruxevine Bogazkeje i 1872. godine izdali naene spomenike. Meutim, osobito krupne rezultate dala su iskopavaǌa Vinklera i Makridi-Beja u Bogazkeji 1906/7. godine, gde su otkrili ruxevine 1

Nexa je bila jedna od prvih prestonica

–1–

velikog hetitskog grada, ostatke zidina, gradske kapije, keramiku i veoma bogat dravni arhiv sa oko 20 000 dokumenata pisanih klinastim pismom. U tom arhivu naen je i mirovni ugovor koji su sklopili hetitski vladar Hatuxilix i egipatski faraon Ramzes II. Danas se ovaj ugovor nalazi u Istanbulu a pisan je klinopisom. U periodu izmeu 1928. i 1931. godine Osten je izvrxio iskopavaǌa na breuǉku Alixar, gde je otkrio tvravu iz doba novohetitskog carstva. Tokom razliqitih iskopavaǌa u Kapadokiji, pronaen je veliki broj natpisa, ali oni nisu odmah dexifrovani. Tek u vreme Prvog svetskog rata to je poxlo za rukom qexkom nauqniku Hroznom. On je utvrdio kako treba qitati hetitske klinaste natpise pronaene u istoqnom delu Male Azije i u severnoj Siriji. Nexto kasnije Hrozni je dexifrovao i hetitske hijeroglifske natpise. Belexke: — D. Panteli na osnovu V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952.

3.

PERIODIZACIJA

Hetiti su antiqki narod koji je iveo na prostoru danaxǌe Anadolije i na prostoru severne Sirije. Bili su, koliko je poznato, osnivaqi dva carstva: Staro-hetitskog carstva, koje je postojalo u periodu od 1680. do 1500. p. n. e., i Novo-hetitskog carstva, koje je postojalo u periodu od 1400. do 1200. p. n. e. Meuperiod od 100 godina, od 1500. do 1400., nauqnici imaju obiqaj nazivati periodom Sredǌeg carstva.

3.1. O poreklu Hetita i ǌihovoj proxlosti do XVII veka Prvi pomen prisustva Hetita na prostoru sredixǌe Anadolije saquvan je na onim glinenim tablicama Bogazkeje koje predstavǉaju prepisku asirskih trgovaca i lokalnih vladara zemǉe Hati. Naime, na pomenutim dokumentima posvedoqena su indo-evropska imena, a danas se pouzdano zna da ni Hati ni Asirci nisu pripadali ovoj grupi naroda. Ovi Indo-evropǉani su svoj jezik nazivali nesili. Poreklo Hetita ostaje predmet rasprava. Pojedini istraivaqi su uvereǌa da su Hetiti doxli iz zemaǉa zapadno od Crnog mora poqetkom II milenijuma p. n. e. Kako bilo, nije posvedoqeno da je pojava Hetita na prostoru Anadolije prouzrokovala kakav oruani sukob. Hetiti su se izmexali sa domaim stanovnixtvom, a fleksibilniji ,,jezik grada Nexe” postepeno je zamenio jezik Hata. Mali broj glinenih tablica pronaenih u Bogazkeji, potiqe iz vremena pre XVII veka p. n. e.; pojedini tekstovi ovog ranog perioda saquvani su u vidu prepisa, sastavǉenih u XIV i XIII veku p. n. e. Stariji dokumenti arhiva Bogazkeje svedoqe o delovaǌu Pitane i Anite; dvojici polulegendarnih vladara zemǉe Kuxar. Mada danas nije poznato gde se Kuxar nalazio, prema izvorima, Pitana je pod svoju vlast podveo veliki broj gradova. Pored ostalih, grad Nexu, koji je ǌegov sin Anita uqinio prestonicom. Arheoloxka otkria pokazala su da su Pitana i Anita po svom poreklu bili Hati i da su vladali u XVIII veku p. n. e.

3.2. Staro-hetitsko carstvo (1680 - 1500) Postoji mali broj dokumenata koji svedoqi o periodu Starog carstva. Pored ostalih, treba pomenuti edikt Telepina, koji je bio jedan od posledǌih predstavnika Starog carstva. Hetiti poqetak svoje istorije vezuju za vreme vladavine Tabarne. O vladavini –2–

ovog qoveka danas se zna veoma malo. Dvojeziqni natpis na hetitskom i akadskom iz XVII veka, svedoqi da je Tabarna bio ,,vladar Hatuxaxa”, ali i ,,gospodar Kuxara”. Ovaj podatak navodi na zakǉuqak da je sedixte dinastije bio Kuxar i da je Tabarna, u jednom za nas nepoznatom trenutku, svoju prestonicu premestio u Hatuxax. Tom prilikom uzeo je i novo ime Hatuxilix. Hatuxilix I podveo je pod svoju vlast vei deo danaxǌe Anadolije i severne Sirije. Po smrti Hatuxilixa I presto je nasledio ǌegov unuk Murxilix I. Ovaj hetit ski vladar organizovao je pohod ka Siriji i tom prilikom stigao do Vavilona. Godine 1595. naneo je poraz Xamsu-Ditani, posledǌem predstavniku I amoritske dinastije Vavilona, osvojio i opǉaqkao grad, a potom se vratio u svoju zemǉu. Ubistvo Murxilixa I u dvorskoj zaveri oznaqilo je poqetak nemira u carstvu. U ovom periodu Huriti osvajaju Kilikiju. Priobalni pojas koji se protezao juno od Taura, poznat kao ,,zemǉa Adana”, preimenovan je u Kizzuwadna i postaje sedixte huritske dinastije. Posledǌi znaqajni predstavnik Starog carstva, Telepin, vodio je mirovnu politiku s ciǉem da oquva carstvo. Xto se tiqe spoǉne politike, sklopio je mirovni ugovor sa vladarem Kizzuwadn-e i odrekao se Arzave. Xto se tiqe unutraxǌe politike, izdao je jedan edikt u kome propisuje da presto nasleuje najstariji sin, a u sluqaju ǌegovog odsustva drugi sin ili mu najstarije kerke. Na istom natpisu Telepin odreuje da aristokratija mora biti lojalna tronu. U sluqaju da nije zadovoǉna vladavinom cara ili jednog od ǌegovih sinova, mesto da pribegne nasiǉu, treba da pronae odgovarajue zakonske mere koje e omoguiti poboǉxaǌe. Vrhovni sud koji e biti zaduen za kaǌavaǌa prekrxioca bie pankus (pankux?), tj. aristokratsko vee. Pretpostavǉa se da je Telepin bio posledǌi vladar Starog carstva. ǋegova smrt oznaqila je poqetak decentralizacije vlasti.

3.3. Sredǌe-hetitsko carstvo (1500 - 1400) Prva polovina XV veka jeste period slabǉeǌa hetitskog carstva usled unutraxǌih nemira i spoǉne opasnosti. O periodu Sredǌe-hetitskog carstva, koji je trajao od 1500. do 1400. p. n. e., danas znamo malo. Veruje se da je vlast nad hetitskim carstvom prexla u ruke vladara oblasti Hangilbat, koji su bili u savezu sa egipatskim faraonima (Tutmes III). U ovom periodu vrhunac moi dostie carstvo na severu — Mitani sa centrom u Vaxukani. U vreme vladavine egipatskog faraona Tutmesa IV sklopǉen je zalog mira izmeu Egipta i carstva Mitani. Ovaj savez predstavǉao je opasnost po Hetite. Predstavnicima carstva Mitani poxlo je za rukom da pod svoju vlast podvedu grad Kizzuwadna, kao i da tokom vlade Amenhotepa II povrate vlast nad Sirijom. Poqetkom XIV veka hetitski princ Xupilulium, iskoristivxi period slabǉeǌa carstva, doqepao se vlasti, obraqunao sa carstvom Mitani, Asirijom i Egiptom, i postao osnivaq Novog carstva.

3.4. Novo-hetitsko carstvo (1400 - 1180) Nakon 100 godina poxto je Staro-hetitsko carstvo nestalo, obrazovano je Novo carstvo. Mada je Staro carstvo bilo veoma jako, predstavnicima Novog poxlo je za rukom da se nose sa Egiptom, Vavilonom i Asirijom. Carstvo za sve godine svoga trajaǌa, od 1400. do 1180. bilo je u ratu — bilo zbog zemǉe van teritorije carstva bilo zbog odbrane sopstvenih granica. Veruje se da je posledǌih godina svog postojaǌa carstvo bilo naroqito oslabǉeno raznim migracijama. Nestalo je pod udarom tzv. ,,naroda sa mora”. Osnivaqem Novog carstva smatra se Xupilulium. Poxto je sredio unutraxǌe prilike u carstvu i uqvrstio svoju vlast, obraqunao se sa spoǉnim –3–

neprijateǉima; pre svega sa predstavnicima carstva Mitani. To je bilo doba cvetaǌa hetitske vojne moi. Asirci i Egipani su odbaqeni daleko od hetit skih granica, a zemǉa Mitani pokorena. Sinovi hetitskog cara vladali su u Halpi i Karhemixu. Prostor severne Sirije bio je uzrok mnogih neprijateǉstava Hetitskog carstva i Egipta. Bax zbog ovog prostora oko 1300. godine p. n. e. odigrala se jedna od najquvenijih bitaka antiqkog sveta izmeu hetitskog cara Muvatalija II i egipatskog faraona Ramzesa II. Mada su Egipani u svojim dokumentima tvrdili da su izvojevali pobedu, poxto su Hetiti i daǉe ostali na prostoru Sirije, istraivaqi su uvereǌa da je bitka bila nerexena2 . Nerexeno staǌe nije moglo dugo da potraje. Interesne sfere na ovom prostoru su morale biti razgraniqene. Oqekivala se nova borba. Meutim, Hetiti su imali veliki problem unutar drave. Naime, posle bitke Muvatalija je nasledio Murxilix III. No ovaj vladar se nije dugo zadrao na vlasti, xest do sedam godina, i nakon ǌegove smrti pojavila su se dvojica pretendenata na presto: ǌegov sin Uri-Texub i brat Hatuxilix. Prinqevi iz vladarske kue bili su postavǉeni da vladaju pojedinim oblastima, te je to dovodilo do qestih sukoba. U sukobima pobedu je odneo Hatuxilix, a poraeni Uri-Texub je najpre otixao na Kipar, a potom najveem neprijateǉu hetitske drave — Ramzesu II. UriTexub postao je velika pretǌa Hetitskoj dravi, ali i Hatuxilixu. Svakog trenutka oqekivalo se da doe do sukoba; do koga, meutim, nije doxlo jer je Hetitskoj dravi zapretila opasnost sa istoka, od mlade asirske drave, koja se tek uzdizala. Stoga je Hatuxilix III zakǉuqio mir sa Ramzesom II. Zakǉuqen je sporazum o podeli interesnih sfera ove dve drave. Oblasti juno od Kadexa nalazile su se u interesnoj sferi Egipta, a prostor severno od Kadexa je bio u rukama hetitske drave. Ugovor je predviao i razmenu zarobǉenika i ne pruaǌe politiqkog azila protivnicima vladara. Posledǌa odredba bila je upuena protiv Uri-Texuba, kome se, nakon sklopǉenog mira, gubi trag. Nakon ovog sporazuma nije posvedoqen sukob izmeu Hetita i Egipana. O samom sukobu, toku i ishodu znamo na osnovu egipatskih izvora3 . Treba pomenuti da je saquvan tekst mirovnog sporazuma u vixe prepisa, koji je pronaen na prostoru hetitske drave. Sporazum je bio potvren diplomatiqkim brakom Ramzesa II i hetitske princeze. Posle ovog mirovnog ugovora ojaqale su trgovaqke veze izmeu Egipta i zemaǉa Predǌe Azije.

3.5. Pad carstva (XII - VIII vek) Prouqavaǌe perioda od 1200. do 1100. godine p. n. e. danas je stvar mnogih diskusija. Navedeni period u nauci je poznat kao mraqni vek Starog Istoka. To je period seoba. Pojavǉuju se narodi koji ranije nisu pomiǌani u izvorima. Posebno interesantan je tzv. ,,narod sa mora”. Ostaje pitaǌe da li pod ovim podrazumevamo samo jedan ili pak vixe naroda. Kako bilo, ,,narodi sa mora” jesu uzrok pada mnogih drava. Smatra se da su za pad Novo-hetitskog carstva odgovorni bax ,,narodi sa mora”. Ipak, neo-hetitske dravice oquvale su se na ji. Anadolije i na prostoru severne Sirije u periodu od X do VIII veka p. n. e. Negovale su hetitsku kulturu, a natpise ispisivale hijeroglifima na luvijskom jeziku. Administrativni centar severno-sirske provincije bio je Karhemix. Ali, u VIII veku unixtili su ih Asirci, a sami Hetiti nestaju sa istorijske scene. Literatura: 2

Vixe o ovome pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 7. Novo carstvo, 7.6. Novo carstvo u vreme XIX dinastije, 7.6.3. Bitka kod Kadexa. 3 Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 2. Izvori, 2.3. Izvori za Novo carstvo, Opis bitke kod Kadexa

–4–

— http://i-cias.com/e.o/hittites.htm * Encyclopaedia of the Orient, Hittites — http://ragz-international.com/hittites — The Oxford Classical Dictionary, Oxford University Press 1996, 2000. * D. F. Easton, Pre-Classical * J. D. Hawkins, Hittites Belexke: — D. Panteli na osnovu V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — Jankovi Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku zimskog semestra xkolske 2002./2003. u Beogradu. — sa predavaǌa D. Stefanovi 24.11.2003. u Beogradu.

4.

PRIVREDA

Osnova privreivaǌa bila je poǉoprivreda. Od itarica gajene su pxenica i jeqam, a od stoke goveda i ovce. Veliki znaqaj za Hete imalo je koǌogojstvo. Koǌi se spomiǌu na jednom od najstarijih hetitskih natpisa, na natpisu cara Anite. Zemǉa Hetita bejaxe bogata rudama i metalima; posvedoqena su nalazixta bakra, olova, gvoa i srebra. Pojedini istraivaqi uvereǌa su da su Hetiti prvi narod koji se ozbiǉnije pozabavio tehnikom obrade gvoa. Na osnovu glinenih tablica Kanexa jasno se uoqavaju razliqiti tipovi trgovaqkih naseobina formiranih na prostoru Anadolije. To su bile trgovaqke kolonije Asiraca. Meutim, kod Hetita je trgovina, poxto je zemǉa gotovo stalno ratovala, bila nexto slabije razvijena. Isto tako, u sluqaju da su Hetitima bili potrebni posebni prirodni resursi, rexeǌe je bilo osvajaǌe, a ne spoǉna trgovina. Literatura: — http://i-cias.com/e.o/hittites.htm * Encyclopaedia of the Orient, Hittites Belexke: — D. Panteli na osnovu V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952.

5.

DRUXTVO

Na qelu hetitskog carstva nalazio se car. On je istovremeno bio i glavno-komandujui vojske, vrhovni sudija i prvosvextenik. Tokom Starog carstva postojalo je vee plemia, poznato pod imenom pankus. Vlast vea bila je inferiornija no vlast kraǉa. Jezgro carstva bilo je podeǉeno na administrativne oblasti. Na qelu jedne oblasti nalazio se guverner, koji bexe podloan kraǉevoj vlasti. Na qelu udaǉenijih teritorija nalazili su se vazali, koji su se vladali u skladu sa sporazumom sklopǉenim sa hetitskim carem. Hetitsko druxtvo i zakoni bili su ureeni po obrascima Staro-vavilonskog carstva. Hetiti su unekoliko modifikovali sistem koji su nasledili od StaroVavilonaca. ǋihovi zakoni bili su nexto blai no zakoni ǌihovih prethodnika. Dok je qovek u vreme Staro-vavilonskog carstva mogao biti lixen ivota zbog neznatnog prekrxaja, kod Hetita ubistvo je kaǌavano visokom novqanom kaznom (hm?). Literatura: — http://i-cias.com/e.o/hittites.htm * Encyclopaedia of the Orient, Hittites –5–

— http://www.crystalinks.com/hittites.html

6.

KULTURA

Umetnost i arhitektura bila je pod snanim uticajem susednih zemaǉa. Za podizaǌe palata i hramova koristili su stubove od kamena, cigli i drveta. Gradili su masivne palate, hramove, utvreǌa, qiji su zidovi, kapije i ulazi bili ukraxeni reǉefima. Hetiti su usvojili brojne bogove svojih prethodnika — Sumeraca i StaroVavilonaca. Smatrali su da je svaki bog istinski bog, te, poxto bi porazili jedan narod, usvajali su i ǌegove bogove. Literatura: — http://i-cias.com/e.o/hittites.htm * Encyclopaedia of the Orient, Hittites — http://www.crystalinks.com/hittites.html

–6–

Xegan Marija

FENIKIJA

1.

PISANI

IZVORI

O postojaǌu i razvoju feniqanskih gradova, kolonizaciji znamo na osnovu arheoloxkih podataka. Meutim, o istorijatu tih gradova znamo na osnovu pisanih izvora. Na teritoriji Fenikije naeno je relativno malo natpisa. Treba pomenuti natpise ispisane alfabetskim klinastim pismom, koji su pronaeni u ruxevinama grada Ras-Xamre (Ugarit). U pitaǌu su mitoloxki tekstovi. Na prostoru Tira i Biblosa pronaeni su feniqanski tekstovi, koji potiqu iz X veka p. n. e. Datuju se za vreme Ahirama, Abiba-i-Ala (?), Elibala i Xiktibala. Za prouqavaǌe politiqke istorije Fenikije znaqajna su pisma iz Amarnskog arhiva1 , hetski dokumenti, vavilonski i asirski natpisi. Treba pomenuti spis iz vremena Staroegipatskog carstva Putovaǌe Unamona u Biblos. Spis, koji potiqe iz XI veka p. n. e., je posveen trgovini i nabavci drvene grae. Glavni izvor za prouqavaǌe proxlosti Tira jeste Stari Zavet. Naime, krajem XI, poqetkom X veka p. n. e. uspostavǉena je iva veza feniqanskih gradova i Izraelsko-judejske drave, koja se prati od Davidovog vremena, a kulminaciju doivǉava u vreme Solomona i gospodara Tira, Ahirama I. Podaci o Fenikiji rasuti su po celom Starom Zavetu. Antiqki pisci saquvali su nam dragocene podatke o Fenikiji. Neke vesti o Feniqanima saquvale su se u Homerovim spevovima. Za prouqavaǌe kasnijeg perioda feniqanskih gradova korisni su Anali Menandra iz Efesa. Ovaj Grk, je na osnovu domaih, feniqanskih izvora sastavio hroniku feniqanskih krajeva. Anali su saquvani u delu Josifa Flavija. Interesantne vesti o politiqkoj istoriji i kulturi Fenikije mogu se nai kod Herodota. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. Belexke: — N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

2.

POLOAJ

I

ORGANIZACIJA

ZEMǈE

Teritorija Fenikije obuhvatala je obalu Sirije i prostirala se u unutraxǌost prema Libanu. Feniqanski gradovi nalazili su se severnije od filistejskih gradova. Dok se filistejska obala prostirala od Gaze na jugu do Jave na severu, feniqanska se prostirala od Jave na jugu do Ugarita na severu. Razvoj feniqanskih gradova-drava prati se od vremena dolaska Hebreja u Siriju i Palestinu. Godine 1200. p. n. e. poqiǌe razvoj gradova kao xto su Sidon, Tir, Biblos... Na mestu ovih gradova su postojala i starija naseǉa. Tako pre 1200. unixten je najseverniji feniqanski centar Ugarit, gde je negovana posebna vrsta klinopisa, konsonantski alfabet. Ras-Xamra, za razliku od 1

Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 2. Izvori, 2.3. Izvori za Novo carstvo, Dokumentarni izvori — Prepiska.

–1–

ostalih feniqanskih gradova, nikad potom nije obnovǉen. Mada se veina feniqanskih gradova nalazila na obali i izlazila na Sredozemno more, postojali su i gradovi u unutraxǌosti zemǉe. Kao najznaqajnije gradove treba pomenuti: Sidon, Biblos, Ako, Tel Sukos, a kao posebne izdvojiti Tir i Arvad, koji su predstavǉali gradove na ostrvima. Tir i Arvad su vextaqkim nasipima bili povezani sa kopnom, a bili su utvreni i opasani snanim bedemima. Jedan feniqanski grad je ujedno bio i drava. U X veku vixe feniqanskih gradova bilo je organizovano u neku vrstu saveza na qelu sa gradom Tirom i ǌegovim gospodarom, Ahiramom I. Taj savez, labava federacija, koja nije nadivela Ahiramove naslednike, ne moe se smatrati dravom. Belexke: — N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

3.

STANOVNIXTVO

Stanovnixtvo Fenikije pripadalo je grupi severozapadnih Semita i sebe nikad nije nazivalo ,,feniqanima”, ve imenom gradova u kojima su iveli: Sidonci, Tirci. U feniqanskim izvorima nailazi se na ime Hananejci. Sam naziv Fenikije je grqkog porekla i nikad nije korixen od strane autohtonog stanovnixtva. Stanovnixtvo je bilo organizovano u gradove-drave. Belexke: — N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

4.

PRIVREDA

Stanovnixtvo feniqanskih gradova se bavilo zanatstvom i trgovinom. Feniqani su bili prvi veliki moreplovci starog sveta. Treba imati na umu da je prostor obronaka Livana i Antilivana bio bogat drvenom graom, koja se izvozila u sve tadaxǌe zemǉe starog Istoka. Feniqani su bili poznati i po izraivaǌu obojenog stakla, izraevinama od bronze, vunenim tkaninama boje purpura. Samo su Feniqani znali tajnu dobijaǌa purpurne boje, a vunene tkanine su u to vreme bile veoma popularne i na ceni. Oni nisu samo izvozili svoje proizvode, ve su kupovali i neobraene materijale. Tako slonovaqa je do feniqanskih gradova stizala neobraena, tamo je u zanatskim radionicama obraivana, a potom je izvoena i na istok i na zapad, sve do danaxǌe Xpanije. Razvoj feniqanske trgovine na prostoru Mediterana moe se pratiti na osnovu pronaenih predmeta feniqanskog porekla: — Prva faza obuhvata period od kraja XVI do poqetka XV veka i vezuje se za najstarija naseǉa ovog prostora. — Druga faza obuhvata period od oko 1200. do punog razvoja feniqanskih gradova, dakle do kraja IX veka. — Na prelazu iz IX u VIII vek p. n. e. feniqanska trgovina se u izvesnoj meri meǌa. Feniqanski brodovi ne krstare sada Mediteranom samo radi trgovine, ve i radi gusareǌa. Poqev od VIII veka feniqanski brodovi trajno se zadravaju u oblastima do kojih su stigli, tj. dolazi do osnivaǌa kolonija.

3.1. Uzrok kolonizacije, trgovaqke kolonije –2–

Poqetak feniqanske kolonizacije treba datovati u vreme VIII veka p. n. e. Do kolonizacije dolazi usled: 1. Relativne prenaseǉenosti na teritoriji Fenikije. Dakle, zemǉa na stupǌu tehnoloxkog razvia na kojem se nalazila nije bila u mogunosti da prehrani celokupno stanovnixtvo. Nije bilo dovoǉno obradivih povrxina, reka... 2. Javǉa se potreba za trgovinom. Fenikija je siromaxna u nekim prirodnim resursima i otuda potreba za sirovinama drugih zemaǉa. Pretpostavili su da e razmena dobara sa udaǉenim prostorima biti mnogo lakxa, ako osnuju blie eǉenoj teritoriji, naseobinu - posrednika u razmeni. 3. Feniqanima i ǌihovim gradovima preti opasnost od Asirske drave, koja u VIII veku doivǉava svoj procvat. Feniqani su na ji. obali Kipra osnovali naseobinu Kition. Na prostoru severne Afrike osnovali su Utiku, Kartaginu (814), Hipo Regius, Hipo Diarhitos, Hadrumetum. Imali su i dve kolonije na Heraklovim stubovima — u severnoj Africi Tingis, a na xpanskoj obali Gades. Na Malti su osnovali vixe naseobina. Na podruqju zapadne Sicilije Salunto, Palermo, Motija. Na prostoru ji. Sardinije Taras, Sulcis, Kalijari. Na Balearskim ostrvima Ibica. O ureeǌu navedenih naseobina se malo zna. Nije poznato ni koliko su kolonije bile zavisne od matice. Pretpostavǉa se da su kolonije brzo postajale samostalne i u ekonomskom i u politiqkom pogledu od grada koji ih je osnovao. One se organizuju zavisno od potreba svog stanovnixtva. Kartagina je najdue ivela i imala je poseban razvoj i znaqaj. Sada Feniqani, naseǉeni xirom Mediterana, postaju posrednici u trgovini sa zemǉama starog Istoka. Poxto imaju svoju flotu i brodove, vremenom postaju najamnici i stavǉaju se na raspolagaǌe onim dravama koje su imale potrebu za tim. Belexke: — N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

4.

POLITIQKA

ISTORIJA

Krajem III i poqetkom II milenijuma p. n. e. u Fenikiji je postojalo nekoliko sitnih drava, qiji su centri bili krupni trgovaqki gradovi. Meu tim gradovima isticali su se Ugarit i Biblos, koji su leali na morskoj obali. Biblos je stajao ne samo pod ekonomskom nego i pod politiqkim uticajem Egipta. Sredinom II milenijuma p. n. e. Fenikija potpada pod vlast Egipta2 , a u XIV veku p. n. e. pod vlast Heta. Onog trenutka kada vlast Egipana i Heta slabi, XI/X vek, jaqaju, kako u ekonomskom, tako i u politiqkom pogledu, feniqanski gradovi. Svoj uspon Tir je doiveo u vreme Ahirama I, koji je bio savremenik izraelskojudejskog cara Solomona3 . Ahiram I vodi xiroku trgovaqku i osvajaqku politiku. On preduzima pohod na Kipar, gde osniva trgovaqku koloniju. Zatim preduzima pohod protiv zemǉe Utike u Africi. Organizovao je veliku ekspediciju u zemǉu Ofir. Sam Tir se razvija u veliki i bogat grad. Izraelskojudejsko carstvo bilo je u trgovaqkom pogledu zavisno od Tira i feniqanskih gradova. Solomon je bio prinuen da Ahiramu preda 20 gradova u Galileji. Za vreme feniqanskog cara Itobaala Tiru pripada qitava feniqanska obala sa gradovima Beritom, Biblosom i Sidonom. 2

Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 7. Novo carstvo, 7.3. Unutraxǌa i spoǉna politika vladara XVIII dinastije. 3 Pogledati: Palestina, Solomon

–3–

Prvi kontakt feniqanskih gradova i Asirske drave bio je qisto trgovaqke prirode u vreme Tigalt-palasara I (XI vek p.n. e.). Meutim ve od IX veka, u vreme vladavine Asurnarzirpala i ǌegovih naslednika, Asirija vrxi pritisak na Fenikiju. Mada su joj Feniqani plaali godixǌi tribut, Asirija je bila pre svega zainteresovana za besplatnu drvenu grau. 743. godine p. n. e. asirski vladar Tiglat-palasar III pod svoju vlast je podveo prostor severne Fenikije do Biblosa. Taj prostor kao provinciju ukǉuqio je u okvir Asirije. Za centar provincije je izabran grad Samari, a grad Arvad je, poxto se nalazio na ostrvu i bio texko pristupaqan, saquvao autonomiju. 700. godine p. n. e. Sanherib je oduzeo Sidon per. kraǉu Luliju i za namesnika postavio Asarhadona. 677. godine u Sidonu je izbila pobuna protiv asirske vlasti. Asarhadon je pobunu uguxio i grad unixtio. Tada nastaje druga asirska provincija koja je obuhvatala prostor Fenikije juno od Sidona. 671. godine p. n. e. dolazi do velike pobune u Tiru. Asarhadon je, poxto je umirio ustanike, oblast grada Tira i teritoriju juno od ǌega pretvorio u treu asirsku provinciju sa centrom u Uxu. Dakle, u periodu od 743. do 671. godine p. n. e. Asirija osvaja feniqanske gradove i podvodi ih pod svoju vlast. Do 612/605. godine p. n. e. teritoriju Asirije, pored ostalih, su qinile navedene tri oblasti sa centrima u Samari, Sidonu i Uxu. Juno od ǌih prostirali su se gradovi sa relativnom autonomijom Arvad, Tir (?), Biblos. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. Belexke: — N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

5.

RELIGIJA

U feniqanskim gradovima je poxtovan kult prirode, kult vegetacije. Posebno je poxtovana bogiǌa Majka, koja je predstavǉala element zemǉe i bogiǌu plodnosti. Pandan ǌoj bilo je muxko boanstvo u liku mladog qoveka — bog prirode, bog vegetacije. Imena boanstava sa natpisa iz feniqanskih gradova nisu identiqna. Tako u Tiru je poxtovan Melkart i Astarta, a u Sidonu Exmur. Feniqanski panteon poxtuje boga oca, tvorca Bala. U Sidonu i Biblosu poxtovan je bog El. To su u stvari bila stara boanstva i kultovi prilagoeni potrebama stanovnixtva. Belexke: — N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

6.

FENIQANI—MOREPLOVCI

Feniqanski moreplovci su bili prvi ǉudi za koje se zna da su oplovili Afriku. Herodot navodi da su to uradili po nalogu egipatskog faraona Neha, u VII veku p. n. e. Oni su poxli iz Eritrejskog mora (Crveno more), oplovili Afriku i u Sredozemno more uxli kroz Heraklove stubove. Putovali su tri godine. Oko 450. godine p. n. e. Hamilkar Kartagiǌanin je sa svojom ekspedicijom izaxao iz Sredozemnog mora i pretpostavǉa se da je doxao do britanskih ostrva. Inaqe, Feniqani su stizali do britanskih ostrva u potrazi za ilibarom. Oko 425. godine p. n. e. izvesni Hanon je plovio du zapadne obale Afrike –4–

i stigao do Gvinejskog zaliva. Svoje putovaǌe je zabeleio u spisu ? Hanona Kartagiǌanina. Literatura: — S. Ferjanqi, R. Mihaǉqi, Istorija starog veka, Obrazovni komapkt disk, Beograd 1999. Belexke: — N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

7.

KULTURA

Najkrupniju tekovinu feniqanske kulture predstavǉa alfabetski sistem pisaǌa, koji se u Fenikiji pojavio u XIII veku p. n. e. Alfabetski princip pisaǌa, po kome jedna grafema odgovara jednoj fonemi, proistekao je iz hiǉadugodixǌe evolucije pisma. Smatra se da je presudni korak od silabarija ka alfabetu uqiǌen izmeu XVIII i XVI veka p. n. e. na teritoriji danaxǌe Sirije ili Palestine. Najstariji poznati protoalfabet, severnosemitski, sastojao se od 22 konsonantska znaka, a potiqe iz perioda oko 1700. godine p. n. e. Od ǌega vode koren mnoga pisma ovog tipa, ukǉuqujui i feniqansko. Najstariji saquvan epigrafski spomenik na kome je tekst ispisan alfabetskim znacima natpis na sarkofagu navodno kraǉa Ahirama, naen u sirskom mestu ebeilu4 , a koji potiqe ili iz XIII ili iz IX veka. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — R. Bugarski, Pismo, Beograd 1997. — V. Novak, Latinska paleografija, Beograd 1980.

4

Grci nazivali Byblos

–5–

Xegan Marija

PALESTINA 1.

BIBLIJA

1.1. Naziv Biblija je grqki naziv i znaqi ,,kǌige”. Termin se upotrebǉava za oznaqavaǌe spisa u Kǌizi proroka Danila; odrednica koja se odnosi na spise Starog zaveta. Naziv Stari zavet se upotrebǉava od II veka n. e. kao opxta odrednica za hebrejske i hrixanske spise. Danas pod Biblijom se podrazumevaju spisi Starog i Novog zaveta u onom broju koji je kanonizovala crkva. Pored kanonizovanih postoje i nekanonizovani spisi, tzv. apokrifi ili ,,kǌige koje treba skrivati”.

1.2. Jezik Jezik Starog zaveta je hebrejski. Poxto je govorni jezik na tlu Palestine od XI veka postao aramejski, koji je sredinom III veka p. n. e. sasvim istisnuo hebrejski, Stari zavet je prevoen na aramejski. Ti prevodi se zovu ,,targumi”.

1.3. Sveta kǌiga Hebreja U danaxǌem obliku Stari zavet sadri 39 kǌiga. Rimski autor Josif Flavije, koji je iveo u I veku n. e., u svom delu Judejske starine svedoqi da je hebrejska sveta kǌiga brojala 22 spisa, onoliko koliko je bilo slova u hebrejskom alfabetu. Obuhvatala je 5 kǌiga zakona, 13 proroqkih kǌiga, psalme, Solomonovu pesmu, propovednikove kǌige i priqe Solomonove. Propovednikove kǌige su obuhvatale one spise koje danas zovu istorijskim: I i II Kǌigu o carevima, I i II Kǌigu dnevnika.

1.4. Prevodi Sa xireǌem jevrejske zajednice i izlaskom iz okvira Palestine, javila se potreba za prevodom Starog i Novog zaveta na druge jezike. 1.4.1. Septuaginta Septuaginta je prvi prevod Starog zaveta na grqki jezik. Ukǉuquje one spise nastale na hebrejskom, ali i one koje su Jevreji sastavili u helenistiqkom dobu, a koji su potom prevedeni na aramejski. Zahvaǉujui naporu Josifa Flavija danas je saquvana priqa o nastanku Septuaginte. Bibliotekar aleksandrijske biblioteke Demetije Polaronski pokrenuo je pitaǌe prevoeǌa hebrejske svete kǌige za vreme vladavine Ptolemeja II Filadelfa (308 - 246). Izvesni Aristej je poslat u Jerusalim Eleazaru da od ǌega zatrai pomo oko prevoda Starog zaveta. Eleazar je odgovorio na poziv i u Egipat poslao 72 uqeǌaka. Naime, iz svakog od 12 hebrejskih plemena bilo je poslato po 6 uqeǌaka. U svojoj poseti od sedam dana, oni su tumaqili princu Boiju –1–

vlast na zemǉi. Impresioniran, Ptolomej je dozvolio da se Stari zavet prevede na grqki. Na ostrvu Faros 72 uqeǌaka je za 72 dana prevelo Stari zavet. Da li je navedena priqa istoriqna, nije poznato. Zna se da je Stari zavet preveden u III veku p. n. e., a 72 uqeǌaka se u jevrejskoj tradiciji pretvorilo u 701 . 1.4.2. Vulgata Kako je najstariji latinski prevod Biblije Itala u IV veku n. e. usled stalnog prepisivaǌa bio u veoma loxem staǌu, a sami prepisi su bili puni pogrexaka, papa Damas poverio je latinskom crkvenom uqiteǉu Jeronimu da izvede novi prevod Starog zaveta i to neposredno sa hebrejskog originala. Tako nastaje Jeronimova Vulgata. Katoliqka crkva priznaje Vulgatu kao standardnu i jedino autoritativnu latinsku verziju Starog zaveta.

1.5. Mojsijevo petokǌije, Pentateuks, Tora Po jevrejskom religijskom shvataǌu, najvaniji, osnovni deo Starog zaveta, qini Tora, tj. Mojsijevo petokǌije: 1. I kǌiga Mojsijeva ili Kǌiga postaǌa ili Genesis 2. II kǌiga Mojsijeva ili Kǌiga izlaska ili Exodus 3. III kǌiga Mojsijeva ili Kǌiga zakona ili Leviticus 1. IV kǌiga Mojsijeva ili Kǌiga brojeva ili Numeri 1. V kǌiga Mojsijeva ili Kǌiga ponovǉenih zakona ili Deuteronomium. Dugo se smatralo da je Mojsijevo petokǌije najstariji sloj Starog Zaveta. Meutim, dok je petokǌije uobliqeno tek u X veku p. n. e., prva verzija Geneze javila se jox u vreme patrijarha i bila je ispisana na 11 glinenih tablica.

1.6. Hronologija i struktura Starog zaveta 1. Od stvaraǌa sveta do potopa O ovom periodu svedoqi I kǌiga Mojsijeva 2. Od potopa do perioda patrijarha O ovom periodu svedoqi I kǌiga Mojsijeva i Kǌiga o Jovu. Kao vane motive treba pomenuti: — Opis vavilonske kule — Roeǌe Avramovo — Jovovo stradaǌe — Raaǌa Isaka, Jakova i Josifa. 3. Od perioda patrijarha do egzodusa O ovom periodu svedoqi II kǌiga Mojsijeva. Doba patrijarha je vreme kada su Jevreji organizovani u rodovske zajednice. Porodice sa voama, poput Avraama, napuxtaju prvobitna mesta stanovaǌa i sele se iz jednog u drugi grad na prostoru starog Istoka. Jevreji poreklo vode od Avraama. U vreme patrijarha pada preseǉeǌe Hebreja u Egipat. Ovaj period svedoqi i o ivotu Hebreja u Egiptu, o Mojsijevom roeǌu, sve do trenutka izlaska iz Egipta. 4. Od egzodusa do ulaska Jevreja u Hanan O ovom periodu svedoqe drugi deo II kǌige Mojsijeve i IV kǌiga Mojsijeva. Po izlasku iz Egipta, Hebreji su 40 godina lutali do ulaska u obeanu zemǉu. Po tradiciji ovo vreme se naziva i doba Mojsija. 5. Doba sudija 1

Otuda i naziv Septuaginta.

–2–

O ovom periodu svedoqe Kǌiga Isusa Navina, koja se prva nastavǉa na Mojsijevo petokǌije, Kǌiga sudija i I kǌiga Samuilova. Pretpostavǉa se da je Deborina pesma nekada bila deo Kǌige sudija i da je predstavǉala najstariji deo tog spisa. Ovaj period jeste vreme osvajaǌa Hanana, vreme sukoba hebrejskih plemena sa lokalnim stanovnixtvom, vreme plemenskih voa, koje se zavrxava Samuilovim postavǉeǌem za kraǉa. 6. Doba ujediǌene kraǉevine O ovom periodu svedoqi I i II Samuilova kǌiga, I i II kǌiga o carevima i I i II kǌiga dnevnika. Obuhvata vreme od Saulovog dolaska na presto, preko vladavine Davida, do Solomonove smrti. 7. Doba podeǉenog kraǉevstva O ovom periodu svedoqe proroqke kǌige. U nauci se smatra da je od proroqkih kǌiga najstarija ona proroka Amosa. Ovo doba obuhvata vreme od sredine X veka p. n. e. do VI. veka p. n. e. To je vreme posle Solomonove smrti kada se Izraelsko-judejsko carstvo deli na dva dela: na Izrael sa centrom u Samariji i na Judeju sa centrom u Jerusalimu. Obhvata vreme pada Izraela, pada Judeje, Vavilonsko ropstvo i Kirovo osvajaǌe Vavilona kada je Jevrejima dozvoǉen povratak u zemǉu.

1.7. Biblija kao istorijski izvor Biblija nije imala za ciǉ da bude istorija ili kritiqka studija. Biblija predstavǉa vezu Jehove sa jevrejskim narodom, koji je izabran za sprovoeǌe Bojeg plana. Meutim, Stari zavet moe posluiti za prouqavǌe proxlosti Palestine, Fenikije, Novohetske drave, Egipta u vreme od 22. do 25. dinastije, Asirije i Novovavilonskog carstva. Najstariji do sada saquvan rukopis Biblije su svici Mrtvog mora ili Kumranski rukopisi. To je kulturnoistorijski veoma vana zbirka izvornih jevrejskih tekstova iz perioda oko 1000. p. n .e., veinom pisanih kvadratnim hebrejskim pismom, koje su pastiri sluqajno otkrili u peinama uz obalu Mrtvog mora 1947. godine. Belexke: — N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu.

2.

STARA

PALESTINA

Palestina se prostirala od Livana na severu do Arabijske pustiǌa na jugu i od Sredozemnog mora na zapadu do sirsko-mesopotamske stepe na istoku. Biblijska predaǌa saquvala su daleke i maglovite vesti o plemenima koja su u najstarija vremena naseǉavala teritoriju Palestine. — Teni ili ,,slabi” su prema legendi najstarija plemena koja su nastaǌivala prostor Palestine i ǌih su qinili inovi. — Filistejci su egejsko pleme, koje je ivelo od XII veka p. n. e. na primorju Sredozemnog mora i koje je dalo ime Palestini. — Hananeji je najstarije semitsko pleme koje je nastaǌivalo Palestinu, a delom i Siriju. Ime plemena se saquvalo u Bibliji i ono je dalo naziv qitavoj zemǉi — Hanaan. U Bibliji se Hananeji prikazuju kao autohtono stanovnixtvo Palestine, sa kojim su stari Jevreji vodili upornu i dugotrajnu borbu. — Amoriti qine posebnu grupu zapadnosemitskih plemena, koja je od drevnih vremena nastaǌivala sirsko-mesopotamsku stepu, oblast sredǌe –3–

Sirije, Livana i Antilivana. — Habiri je semitsko pleme koje se u Palestini i Siriji pojavǉuje od XIV veka. Predstavǉaju pretke starojevrejskih plemena. Osnovu ekonomike Palestine u prvoj polovini I milenijuma p. n. e. qini zemǉoradǌa i stoqarstvo. Na jugu, u stepskim i planinskim oblastima, preovladavalo je stoqarstvo. U severnom delu preovladavala je zemǉoradǌa. Pored itarica, ovde su se gajila vinova loza, masline, smokve. Za obradu zemǉe ubotrebǉavali su plug sa gvozdenim raonikom, letinu su sakupǉali gvozdenim srpovima. Zanatstvo se odvojilo od zemǉoradǌe i razvitak zanatstva ubrzan je zahvaǉujui uticaju naprednih feniqanskih gradova. U Palestini osnovna druxtvena elija bila je opxtina (eda). U poqetku je ovaj termin oznaqavao rodovsku opxtinu, ali kasnije on je bio proxiren i na susedsku opxtinu (ma xta god to znaqilo). Ali i posle formiraǌa susedske opxtine saquvali su se znatni ostaci rodovskog poretka: rodovski savet, rodovsko grobǉe, obiqaj krvne osvete itd. Na qelu opxtine stajao je starexina (nasi). Opxtinska zemǉa delila se na individualne parcele pomou reba; deoba se obavǉala na opxtinskom zboru uz naroqite verske obrede. U starojevrejskoj opxtini nije bilo jednakosti. Proces stvaraǌa privatne svojine tekao je vrlo intezivno. Opxtinska zemǉa postepeno je prelazila u ruke starexina patrijahalnih porodica. Razvitak privatne svojine povlaqilo je za sobom zelenaxtvo. Siromasi koji nisu bili u staǌu da isplate dug pretvarani su u duniqke robove. Qlanovi opxtina bili su vezani nizom obaveza: da otkupǉuju pripadnike opxtine dospelih u duniqko ropstvo, da posreduju izmeu ubica i roaka ubijenog kako bi se spreqila krvna osveta. U patrijahalnoj porodici deca su bila robovi starexine porodice. Poxtovano je pravo primogeniture. Prostor Palestine krajem III i poqetkom II milenijuma p. n. e. nalazio se pod vlaxu Egipta2 . Krajem II milenijuma, u vezi sa naletom ,,pomorskih naroda”, Egipat je izgubio Palestinu, koja je neko vreme postala predmet borbi raznih plemena. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani Belexke: — N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu.

3.

EGZODUS

Jedini izvor za egzodus je Stari zavet, te se stoga texko moe utvrditi ǌegova istoriqnost. Prema Starom zavetu ovaj period obuhvata sledee: — Mojsijevo roeǌe — Mojsijevo odrastaǌe u Egiptu — Mojsijevo bekstvo iz Egipta i 40 godina provedenih na Sinaju — Prvo pozivaǌe od strane Jehove — Mojsijev povratak u Egipat 2

Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 7. Novo carstvo, 7.1. Periodizacija prema dinastijama, XIX dinastija

–4–

— Izvoeǌe jevrejskog naroda iz Egipta i uvoeǌe u Sinaj — Dolazak u obeanu zemǉu Hanan nakon 40 godina lutaǌa. II kǌiga Mojsijeva svedoqi o boravku Jevreja na teritoriji Misira. Interesantno je da ni jedan danas saquvani egipatski izvor, naroqito ne iz vremena XVIII i XIX dinastije, ne pomiǌe jevrejsku zajednicu na tlu Egipta. Jedan natpis iz vremena XVIII dinastije pomiǌe plemena Habiru, koja ive na prostoru Hanona i sa kojim faraoni (Amenhotep III, Amenhotep IV) imaju problema. Ime Habiru zabeleeno je u tzv. amarnskim tablicama 3 . Od tog vremena pa sve do kraja XIX dinastije, do oko 1200. godine p. n. e., nema nijednog izvora koji pomiǌe Jevreje u Egiptu. ǋihovo prvo sledee pomiǌaǌe od strane egipatskih izvora kazuje da se Jevreji ve nalaze na prostoru Sirije i Palestine, ali da jox nemaju formiranu dravu i da se jox uvek sele iz mesta u mesto. Taj drugi izvor u kome je zabeleeno ime Izrael, kao ime skupine plemena, jeste Merneptahova stela 4 . Ako prihvatimo za taqno da su Jevreji nastaǌivali prostor Egipta, sledee pitaǌe koje se namee jeste: kada se egzodus dogodio? U I kǌizi kraǉeva, xesto pevaǌe, prvi stih, stoji: ,,Qetiri stotine i osamdesete godine po izlasku sinova Izraiǉevih iz zemǉe Misirske... poqe (Solomon) zidati dom Gospodu”5 . Poxto je danas poznato da je Solomon sa izgradǌom hrama poqeo oko 950. godine p. n. e., sledi da se egzodus zbio 1430. godine p. n. e. Meutim, u to vreme prostor Sirije i Palestine se nalazio pod vlaxu Egipana i malo je verovatno da je jedno pleme bilo u mogunosti da prodre na ovu teritoriju i formira dravu. Za ovo postoje dva objaxǌeǌa: a. Egzodus je neistorijski dogaaj b. Stari narodi vreme su raqunali prema generacijama. Ako se pretpostavi da je ivotni vek trajao 25 godina i to se pomnoi sa 12, brojem jevrejskih plemena (?), dobija se da se egzodus dogodio 300 godina pre izgradǌe hrama, dakle oko 1250. (E posle ovakvog objaxǌeǌa nema xta da bude nejasno) Ako ve prihvatimo za taqno da su Izraelci boravili u Egiptu i da se egzodus zaista dogodio, muqi nas pitaǌe: za vreme kog faraona se to dogodilo? U II kǌizi Mojsijevoj, prvo pevaǌe, jedanaesti stih, stoji: ,,I postavixe nad ǌima nastojnike da ih muqe texkim poslovima; i graaxe narod Izraiǉev Faraonu, gradove Pitom i Ramesu”6 . Ramesa je bila jedna od prestonica egipatskog faraona Ramzesa II, koja se nalazila na prostoru Delte. Nije poznato gde se nalazio Pitom. Veruje se da je naziv grada preko hebrejskog i grqkog do nas doxao u iskrivǉenom obliku. Prisetimo se da je Ramzes II vladao od 1292. do 1234. godine p. n. e. Nema sumǌe da je on sagradio gradove Ramesa i Pitom i nametnuo Izraelcima kuluk. Ramzes je bio izuzetan vladar, a Egipat se za ǌegove vladavine nalazio na vrhuncu moi. Zato treba sumǌati da su se Izraelci uspeli da se oslobode za ǌegovog ivota. U reqima:,, A posle mnogo vremena umre car Misirski...” (Izlazak, 2:23) skriva se sugestija da se Mojsije vratio iz izgnanstva u Egipat nakon stupaǌa na presto faraona Merneptaha, naslednika Ramzesa II. Egipat je za ǌegove vladavine morao da brani zapadnu granicu od napada Libijaca, a sa istoka su dravu napali pomorski narodi. Merneptah je iz tih bitaka sa osvajaqima izaxao kao pobednik, ali Egipat je bio oslabǉen. Izraelci su verovatno iskoristili tu slabost Egipta da se oslobode ropstva. U daǉem kazivaǌu Starog zaveta saznaje se da je Mojsije uspexno preveo svoj narod preko Crvenog mora, dok su se faraon i ǌegova vojska, koji su pratili Mojsija, izgubili u moru. Meutim, mumija faraona Merneptaha 3

Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 2. Izvori, 2.3. Izvori za Novo Dokumentarni izvori — Prepiska 4 Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 2. Izvori, 2.3. Izvori za Novo Merneptahova stela 5 Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta, preveo Stari zavjet uro Daniqi, 1966. 6 Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta, preveo Stari zavjet uro Daniqi, 1966.

–5–

carstvo, carstvo, Beograd Beograd

pronaena je u Dolini kraǉeva i izaxlo je na videlo da se nije utopio u moru, ve umro prirodnom smru u svom dvorcu. Ostaje pitaǌe da li je biblijska priqa istoriqna, ako jeste, onda koji je to faraon izgubio svoj ivot progonei Mojsija. Predmet estokih nauqnih rasprava ve odavno je i qudo prelaska preko Crvenog mora. Pitaǌe je utoliko sloenije jer je povezano sa topografskim utvrivaǌem Mojsijeve marxute. Danas se navode tri mogua puta: juni, sredǌi i severni. Pre deset godina su vrxena istraivaǌa na ovom prostoru. Otkriven je podvodni greben koji povezuje egipatski deo sa susednom obalom Crvenog mora. Kada su povoǉni meteoroloxki uslovi greben se nazire ispod povrxine vode i moe se prei. Moda je to naqin na koji je Mojsije izabrao da pree na drugu obalu Crvenog mora. Ono xto je uzdrmalo Egipat za vreme XIX i XX dinastije bila je pojava jedne grupe naroda ili plemena, koja ne samo da je oslabila Egipat, ve je protutǌala istoqnim Sredozemǉem i promenila politiqku sliku ovog prostora krajem XIII i poqetkom XII veka p. n. e. U pitaǌu su bili ,,Narodi s mora”. Sa ovima narodima ratovao je Merneptah, sin i naslednik Ramzesa II, a naroqito Ramzes III, vladar XX dinastije. Ovu skupinu naroda qinili su: 1. Xardani, najamnici Ramzesa II kod Kadexa 2. Xekelexi ili Sikuli 3. Danumi ili Denijeni 4. Ekvexi 5. Vexexi 6. Luke, najamnici Muvatalisa kod Kadexa 7. Turxe ili Tirseni Neki od ǌih su promenili politiqku kartu Sirije i Palestine. Jedan od naroda Pelexti nastanio se izmeu Gaze i Jafe. Oblast koju su naselili po ǌima je dobila ime Pilisteja. Od ove reqi je izveden naziv za qitavo zalee — Palestina. XII vek p. n. e. je vek pomeraǌa i seoba. U XII veku Hebreji se pojavǉuju u Kananu, nexto kasnije se doseǉavaju Aramejci, a za ovaj period vezuje se i seoba Dorana na zapadu. Krajem XIII i poqetkom XII veka nestaju egipatsko i hetitsko carstvo. Dolazi do uzdizaǌa Asirije i jedne mlade drave, Izraelsko-judejskog carstva. Literatura: — Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poǉskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi, Beograd 2002. Belexke: — N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu. — Jankovi Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku zimskog semestra xkolske 2002./2003. u Beogradu.

4.

DOBA

SUDIJA

Doba sudija obuhvata period od 1200., od ulaska Hebreja na prostor Sirije i Palestine, do 1050. godine p. n. e., do trenutka Saulovog izbora za kraǉa. To je prelazni period u istoriji Hebreja. O ovom dobu svedoqe Kǌiga Isusa Navina, Kǌiga o sudijama i I kǌiga Samuilova. Kǌige se nastavǉaju jedna na drugu hronoloxkim redom, prate kretaǌa, osvajaǌa i naseǉavaǌa Hebreja na prostoru Palestine i Sirije. Pored kǌiga Starog zaveta, kao pisani izvor –6–

moe posluiti i Merneptahova stela 7 .

4.1. Kǌiga Isusa Navina Isus Navin, kao naslednik Mojsija, obavezao se da e narod uvesti u obeanu zemǉu. Kǌiga Isusa Navina prati, od trenutka ulaska Hebreja u Hanan, ǌihovo doseǉavaǌe i osvajaǌe. Prexavxi reku Jordan, sva plemena u obeanu zemǉu ulaze iz pravca istoka. Kǌiga opisuje poqetne borbe koje su Hebreji sa maǌe ili vixe uspeha vodili sa zateqenim stanovnixtvom, organizovano ili u gradove ili u drave ili u saveze. Ne postoji detaǉan opis bitaka, ve izvextaj. Kǌiga ne svedoqi o sukobu svih hebrejskih plemena, ve su najqexe praena osvajaǌa plemena Vanjamina i Jude. Postavǉa se pitaǌe istoriqnosti svih osvajaǌa navedenih u Starom zavetu. Prema Kǌizi Isusa Navina, Hebreji prve gradove koje osvajaju, poxto su prexli reku Jordan, bili su Jerihon i Gaj. Meutim, na osnovu arheoloxkih istraivaǌa utvreno je da su u trenutku izraelske invazije Jerihon i Gaj ve odavno leali u ruxevinama. Britanska ekspedicija otkrila je ruxevine grada Jerihona na zapadnoj obali Jordana. Iskopani su odbrambeni zidovi, kue, bunari i u nekoliko slojeva naslagani grobovi. Utvreno je da je Jerihon postojao 7000. godina p. n. e. Dakle, to je verovatno najstariji grad u istoriji qoveqanstva. Britanska ekspedicija utvrdila je da su osvajaqi zaista razorili Jerihon, ali zgarixta i zdrobǉeni graevinski elementi nalazili su se u sloju koji potiqe iz XIV, a ne XIII veka p. n. e. Hananski grad Gaj takoe je bio razruxen i ve vekovima nenaseǉen kada ga je navodno osvojio i unixtio Isus Navin. Pretpostavǉa se da je ovaj podatak o osvajaǌu Gaja u Starom zavetu u stvari aluzija na osvajaǌe Betela, koji je leao 1.5 km od Gaja. Prema tome, postavǉa se pitaǌe da li je Isus Navin zaista osvojio Hanan. Velika je verovatnoa da je Isus Navin zaposeo gradove Lahis, Jeglon, Hebron i Davir, koji se pomiǌu u jednom od pevaǌa Kǌige Isusa Navina. Naime, ruxevine ovih gradova su otkopane i svuda su u sloju iz XII veka p. n. e. naeni nesumǌivi tragovi nasiǉa i poara. Prema Bibliji trgovaqki grad Gavaon se bez otpora predao Izraelcima. Zanimǉivo je da su otkriveni ostaci ovog grada i da nisu pronaeni tragovi poara i pustoxeǌa, xto upravo potvruje biblijsku priqu. Isus Navin u pevaǌima od 13. do 22. nabraja zaposednute gradove Hanana. Meutim, paǉivim qitaǌem uvia se da nisu u pitaǌu osvojene teritorije, ve one koje tek treba osvojiti. Mada stoji da je Isus Navin pod svoju vlast podveo qitav Hanan, osvajaǌe niti je bilo brzo niti jednostavno. Pohod Isusa Navina imao je karakter postepenog prodiraǌa u maǌe naseǉene delove Hanana, sa slabijim taqkama otpora. Legendarni voa nije osvajaǌe doveo do kraja. Na osnovu arheoloxkih otkria i drugih izvora utvreno je da se od poqetka XII veka p. n. e. jevrejska plemena pojavǉuju na teritorijama Sirije i Palestine. Meutim, pored Starog zaveta, gotovo da ne postoji izvor koji bi posvedoqio od kuda su Hebreji doxli, kako je teko proces ǌihovog nastaǌivaǌa, kada su pod svoju vlast podveli prostor Hanana. Poznato je da na ovim prostorima tek od 1000. godine p. n. e. nastaju novi gradovi i drave, ureeni po sasvim novom sistemu. Tada moemo da pratimo dogaaje i na osnovu izvora onih drava sa kojim su Izraelci dolazili u dodir.

4.2. Kǌiga o sudijama Posle smrti Isusa Navina, pojedina izraelska plemena morala su voditi texke bitke za opstanak i vixe puta su padala pod jaram Hananaca, a u 7

Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 2. Izvori, 2.3. Izvori za Novo carstvo, Merneptahova stela

–7–

periodima mirnog zajedniqkog ivota, podlegala su uticaju ǌihove vixe kulture i religije. O tim dugotrajnim borbama sa neprijateǉskim starosedelaqkim stanovnixtvom govori Kǌiga o sudijama. U vreme kada Hebreji jox nisu bili organizovani u dravnu zajednicu, dakle u vreme pre izbora Saula za kraǉa, oni su bili organizovani u socio-ekonomske zajednice, tj. u plemena. Jedno pleme poreklo je vodilo od istog pretka, po kome je nosilo i ime. Plemena su bila povezana jednom vrstom saveza, koji se sastajao, s vremena na vreme na odreenim mestima, da raspravǉa o zajedniqkim pitaǌima, problemima i radi odravaǌa verskih cermonija u qast Jehove. Zavisno od potreba i broja svetkovina koje su se praznovale, savez se sastajao vixe puta u toku godine. Vana svrha saveza bila je zajedniqka borba protiv neprijateǉa. Posebnu opasnost po opstanak Hebreja predstavǉali su jaki gradovi, drave, savezi, kao xto su oblasti Moab, Amon, Edom, Betel, Gezer, Jerusalim, Filistejci na obali i dr. Kǌiga o sudijama je zapravo zbirka priqa o potqiǌenim izraelskim plemenima, koja su dugi niz godina trpela ropstvo i najzad se dizala u oslobodilaqku borbu pod vostvom svojih narodnih junaka, zvanih sudijama. Biblija naxiroko priqa o xestorici istaknutih sudija i xest maǌe znaqajnih, o kojim nixta osim imena ne znamo8 . Sudije su se na hebrejskom zvale xofetim od glagola xafat — suditi. Ali ǌihove dunosti nisu se samo ograniqavale na sudske poslove. Bila je to veoma stara semitska titula koja je pripadala najvixim administrativnim qinovnicima. Izraelske sudije u glavnom su nastupale kao hrabre voe ustanaka ili hajduci, a samo uzgredno kao graanski upravnici. Bila su to lica, koja su zahvaǉujui liqnim vrlinama, sticala veliki autoritet meu svojim saplemenicima i u povoǉnom trenutku vodila ih u oslobodilaqku borbu. ǋihova vlast najqexe nije izlazila iz okvira jednog plemena, iako je nekima poxlo za rukom da stvore privremene saveze nekoliko plemena za borbu sa Hanancima. Posle sticaǌa nezavisnosti, sudije su kao narodni junaci vladali do kraja ivota, ali posle ǌihove smrti, plemena su ponovo padala pod vlast Hananaca.

4.3. I kǌiga Samuilova Meu ,,narodima mora”, protiv kojih su svojevremeno ratovali faraoni Merneptah i Ramzes III, Filistejci qine posebnu, ne mnogo veliku etniqku grupu. Iz Biblije znamo da su zauzeli plodni pojas obale juno od planine Karmil. ǋihovi gradovi-drave Gaza, Askalon, Azot, Gat i Akaron, stvorili su federaciju koja se na grqkom zvala pentarhija. Treba pomenuti da su Filistejci znali tehniku obrade gvoa, koju su ǉubomorno quvali. Gvozdeno oruje i orue bilo je znatno izdrǉivije od bronzanog. Usmeravajui svoju teritorijalnu ekspanziju u dubinu kopna, Filistejci su uxli u sukob sa susednim izraelskim plemenima. Poxto su pokorili Judeju, iz planinskih oblasti ulaze u ravnicu Jezrael. U bitki kod Afeka porazili su izraelske snage i zaplenile ,,zavetni kovqeg”. Potom su unixtili Silam, svetilixte Jehove. U sukobu sa Filistejcima nastradao je veliki broj ǉudi. Bilo je neophodno izabrati jednog vou koji bi ujedinio izraelska plemena u borbi protiv Filistejaca. Za zajedniqkog vou izabran je Saul iz plemena Venjamin. Prema jednoj verziji, poxto se ve bio istakao u borbi protiv Fil8

01. 02. 03. 04. 05. 06.

Juda Gotonil porazio cara Mesopotamije, koji je ugǌetavao Izraelce. Aod (levoruki) usmrtio cara Moava, koji je ugǌetavao Izraelce. Samegar pobio 600 Filistejaca. Proroqica Devora i Varak porazili cara Asora, koji je ugǌetavao Izraelce. Gedeon sa 300 ratnika porazio cara Madijanaca, koji je ugǌetavao Izraelce. Mada je odbio, nudili su mu da postane car Izraelaca. Centar u Ofri. 07. Avimeleh, koji je pobio Gedeonove sinove, osvojio je Sihen i Teves

–8–

istejaca, Saula je narod izabrao za vladara. Prema drugoj verziji sam Jehova se javio jednom od proroka (Samuilu) i oznaqio Saula kao budueg vou naroda Izraela. Prva Saulova pobeda bila je protiv Amonita. Tada je po drugi put potvren Saulov izbor za kraǉa u Galgalu, starom kultnom centru boga Jehove. Dakle, prvi izraelski kraǉ izabran je sredinom XI veka p. n. e. Period vladavine Saula jeste prelazni period od doba sudija do konaqnog formiraǌa Izraelskojudejskog carstva. Na osnovu I kǌige Samuilove prate se ratovi koje je preduzeo Saul protiv neprijateǉa. Pobedu nad Filistejcima odneo je u bitki kod Mihmasa, na teritoriji plemena Venjamina. Ratovao je i protiv Amaliqana, sa kojima su se svojevremeno sukobili i Mojsije i Isus Navin. Horde Amaliqana pustoxile su june obale Hanana. U borbi protiv Izraelaca sklopili su savez sa Filistejcima. Saul je i nad Amaliqanima odneo veliku pobedu. U Karmilu postavio je spomenik u znak pobede nad ǌima. Saul je pod svoju vlast podveo oblast ji. od Hebrona. U 31. pevaǌu I kǌige Samuilove opisan je jedini sluqaj kada Saul nije uspeo poraziti Filistejce. U tom sukobu sam Saul i ǌegov sin Jonatan su izgubili ivote. Bitka se odigrala kod planine Gilboa (?), na teritoriji danaxǌe Galileje. Pretpostavǉa se da je Saul imao nameru da se proxiri na prostor Galileje, u qemu, pak, nije uspeo. Jerusalim nikad nije bio deo Saulovog carstva, a osvajaǌe Jerusalima i premextaǌe prestonice u ovaj grad dogodie se u vreme vladavine Saulovog naslednika po politiqkoj vlasti, Davida. Literatura: — Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poǉskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi, Beograd 2002. Belexke: — N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu.

5.

DAVID

Prouqavaǌe Davidovog ivota i vladavine u glavnom se zasniva na Starom Zavetu. O delatnosti Davida svedoqe I i II kǌiga Samuilova i I kǌiga kraǉeva. David je pripadao plemenu Jude i po svoj prilici je bio sudija toga plemena. Odnos Davida i Saula je u poqetku bio dobar. Meutim, kada se David istakao kao predvodnik svog plemena u borbi protiv Amonita i Amaliqana, dolazi do zaoxtravaǌa odnosa sa izraelskim kraǉem. Saul je u Davidu video opasnost na samo za svoj, ve i za presto svog sina. Prema Starom zavetu Saul je u vixe navrata pokuxao da ubije Davida. Strahujui za svoj ivot, David je bio prinuen da pree u ilegalu. ǋemu su prikǉuqilo Judino pleme, ali i ona plemena koja nisu bila zadovoǉna Saulovom vladavinom, bilo zbog visokog poreza koji je Saul razrezao gradovima, bilo zbog drugih razloga. David, udruivxi se sa Ahixem, gospodarom grada Gata, stavio se u slubu Filistejaca. Mada Stari zavet kazuje drugu priqu, u vreme bitke kada su Saul i Jonatan poginuli, David je ratovao protiv svog naroda na strani Filistejaca. Zbog odanosti Filistejci su mu poverili upravu nad gradom Siklag. Prema Starom zavetu, mada je sluio Filistejcima, David nikad nije ratovao protiv Izraelaca. On je pustoxio naseǉa Amaliqana, a kada je predavao plen 08. Tola 09. Jair 10. Jeftaj, sin bludnice i razbojnik, porazio Amorejce, koji su ugǌetavali Izraelce. rtvovao svoju erku Jehovi. Jefremovo pleme nije uqestvovalo u borbama. 11. Samson sukobio se sa Filistejcima.

–9–

Filistejcima, tvrdio je kako ga je zadobio u borbi protiv Izraelaca. Kada mu je bio upuen poziv da uqestvuje u spornoj bitki, David se texka srca odazvao. Meutim, filistejski velikodostojnici nisu u svojim redovima eleli nestabilne izraelske vojnike i tako se David, sav zadovoǉan izvukao. Vest o pogibiji Saula i Jonatana David je dobio u gradu Siklagu, koji mu je Ahixem dodelio za neke ranije usluge. Ovakvom verzijom priqe izbegnuta je qiǌenica da je David bio izdajica. Period izmeu Saulove smrti i Davidovog postavǉaǌa za kraǉa Izraela i Judeje naziva se period meuvlaxa. Posle poraza Hebreja kod Gilboa (?) Filistejci su bili naroqito moni i jaki. Prema II kǌizi Samuilovoj prevlast Filistejaca trajala je 7.5 godina. U meuvremenu, u pometǌi posle Saulove smrti, jedan od Saulovih komandanata Avenir uspeo je da na presto dovede Saulovog sina Isvoteja. Tako u jednom trenutku Hebreji su imali dva kraǉevstva: jedno na teritoriji Izraela na qelu sa Isvotejom, a jedno na teritoriji Judeje sa centrom u Hebronu i na qelu sa Davidom. Izmeu ova dva kraǉevstva postojao je stalni antagonizam, pre svega zbog razliqitih plemenskih sastava, razliqitog stepena privrednog razvoja i bogatstva. Koliko je taj antagonizam bio jak svedoqi i qiǌenica da su se Izrael i Judeja prve odvojile iz Solomonovog carstva, po smrti Solomona. Prema Starom zavetu u Izraelu stvarnu vlast je uivao Avenir, dok je Isvotej bio samo nominalni vo. Kako Avenir nije mogao sam da se nosi sa Filistejcima i kako je ǌegov ugled stao sahnuti, odluqio je da izda Isvoteja i da se stavi u slubu Davida. Naime, Avenir bi u sluqaju prelaska na Davidovu stranu, opet uivao poloaj glavnokomandujueg vojske. To nikako nije odgovaralo Joavu, tadaxǌem vrhovnom vojskovoi Judeje. Joav je bio hrabar ratnik i veoma ugledan qovek. Avenira nikako nije voleo, ne samo zato xto je postojala pretǌa da e mu preuzeti poloaj, ve i stoga xto mu je ovaj jednom prilikom usmrtio brata. Na sraman i podmukli naqin Joav je ubio Avenira. Uskoro je ukloǌen i Isvotej, koji je gotovo bio sam i bez zaxtite. Poxto je formiran sporazum sa Izraelom, David je voǉom svih plemena izabran za vou. U Hebronu je miropomazan i krunisan za kraǉa. Meu Davidovim osvajaǌima je najznaqajnije osvajaǌe i zauzimaǌe Jerusalima. Poxto ga je osvojio sam David i zauzeo sa liqnom vojskom, grad je smatran Davidovom svojinom. Prema Starom zavetu David je nakon osvajaǌa Jerusalima postao kraǉ. David je vladao ukupno 41 godinu. Izvesno je da je u Davidovo vreme zavrxeno osvajaǌe starih hananskih gradova na prostoru Judeje. Pod svoju vlast podveo je drave Moab, Edom i Amon. To su bili nemilosrdni ratovi i David je surovo kaǌavao poraene. Na severu David se sukobio sa aramejskim gradovima. Treba pomenuti sukob sa vladarem grada Gata, Aram-Zabahom. Vladar Gata sklopio je savez sa vixe aramejskih gradova radi borbe protiv Davida. David je uspeo da porazi Aramejce, koji su potpali u zavistan poloaj u odnosu na Davidovo kraǉevstvo. Davidu se pripisuje i zavrxni sukob sa Filistejcima. Pre proglaxeǌa za kraǉa, David je naqinio dinastiqki savez sa malim kraǉevstvom Getura (Gesira), koje se nalazilo istoqno i severno od Galilejskog jezera. David se oenio erkom gospodara ove oblasti. U liqni posed darovan mu je Siklag. U vreme Davida Izrael postaje mona i dobro ureena drava. Prati se razvoj administrativnog i poreskog sistema. David uvodi stajau vojsku, a za najamnike uzima Filistejce. Dok je u vreme Saulove vladavine preovladavao plemenski poredak, to staǌe ne postoji za Davida. Namesto nekadaxǌih plemenskih voa sada pitaǌa uprave i administracije rexavaju dvor i dvorska administracija. Izrael je u doba Davida centralizovana drava. Ali, ona je predstavǉala – 10 –

skup razliqitih oblasti i plemena. Hebreji nisu bili jedini ni u etniqkom ni u politiqkom smislu. Stoga, ovakva drava je uspela da istraje samo u vreme Davida i ǌegovog sina Solomona. Od Davidovog vremena prate se kontakti Izraelsko-judejskog carstva sa susednim oblastima. Posebno je znaqajna veza sa vladarem Tira, Ahiramom I, sa kojim David sklapa ugovor prijateǉstva. Ahiram je poslao Davidu drvenu grau i neimare za izgradǌu nove prestonice carstva — Jerusalima. U vreme Davida se prati jaqaǌe kulta Jehove. David je vratio iz filistejske zemǉe ,,kovqeg zaveta”, koji je od tada quvan u Jerusalimu. Sva plemena nisu dobrovoǉno prihvatila nove promene. Stari zavet kazuje o qestim pobunama. Posebno su bila nemirna severna plemena, gradovi Izraela i prostor Galileje. Jednu od pobuna, koja pak nije uspela, predvodio je jedan od Davidovih sinova. Kako bilo, Davidova vladavina okonqana je u miru. Literatura: — Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poǉskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi, Beograd 2002. Belexke: — N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu.

6. S O L O M O N 6.1. Solomonov dolazak na vlast Prema I Kǌizi kraǉeva i II Kǌizi hronika Starog zaveta Solomon je bio osmi Davidov sin i odreen kao budui naslednik prestola od strane oca. Kada je postalo jasno da se Davidov ivot blii kraju, dolazi do pobune Davidovog sina Adonija. Adonije se javio kao pretendent na presto i svoje pravo na vlast je nalazio u tome xto je bio stariji od Solomona. Ova zavera bila je xirih razmera nego xto se to opisuje u Starom zavetu. Na stranu Adonija stali su tadaxǌi prvosvextenik Avijatar i glavnokomandujui vojske Java. U jednom malom gradu u blizini Jerusalima Adonije je krunisan za cara. Pristalice Solomona, predvoene ǌegovom majkom, pritisli su starog cara Davida da ispuni obeaǌe i podri Solomona kao svog naslednika. Solomon je u Gionu (Gihen) krunisan za cara. Nakon Solomonova krunisaǌa Adonijeva zavera je propala. Sada na mesto glavnog vojskovoe je postavǉen Venaj, osoba koje se pobrinula da svi zaverenici stradaju, a na mesto prvosvextenika Sadok.

6.2. Solomon — diplomata Solomon je vladao u drugoj polovini X veka p. n. e., taqnije od 960/955. do 930/922. godine p. n. e. O unutraxǌoj i spoǉnoj politici za vreme Solomona zna se na osnovu Starog zaveta. Poxto je stupio na presto, Solomon je nastojao da svoju vlast osigura sklapaǌem saveza sa susednim dravama. U tom ciǉu sklapa savez sa Egiptom, koji je potvren Solomonovom enidbom za egipatsku princezu. Naime, u drugoj polovini X veka p. n. e. Izraelsko-judejsko carstvo je bilo jako i predstavǉalo je vaan politiqki faktor na starom Istoku. Stoga je ponosni faraon XXI dinastije Psusens II odluqio da Solomonu da svoju ker za enu. Egipatska princeza, koja je poxla za Solomona, donela mu je u miraz Gezer. Solomon je nastavio saradǌu sa tirskim vladarem Ahiramom I, koju je zapoqeo David. U Starom zavetu stoji podatak da je Solomon Ahiramu predao 20 gradova u Galileji. Pojedini istraivaqi smatraju da je to uradio iz sledeeg razloga. – 11 –

Pred kraj svoje vladavine Solomon je pozajmio od Ahirama 120 talenata zlata. Kako bi mu se oduio, poverio mu je upravu nad 20 galilejskih gradova. Tada je Ahiram procenio da je u poslu loxe proxao, jer su gradovi bili osiromaxili usled plaaǌa velikog poreza Solomonu. Jedna grupa nauqnika zastupa mixǉeǌe da je Solomon darovao Ahiramu gradove u ciǉu priznavaǌe sizerenstva Tira.

6.3. Utvrivaǌe gradova, Reforma vojske U vreme Solomona prati se razvoj graevinske delatnosti i ona se ogleda u utvrivaǌu gradova na teritoriji qitavog carstva. Podizaǌe odbrambenih bedema dovodi do meǌaǌa gradova u arhitektonskom smislu. Od vremena Solomona nastaje stajea vojska i garnizoni su bili stacionirani u svim veim gradovima carstva. Da li je to bilo radi zaxtite od suseda (Asirija, Egipat) ili radi oquvaǌa sopstvene vlasti, danas nije poznato. Poznato je da je Solomon izvrxio reforme u vojsci. Formirao je snani koǌaniqki korpus od 14000 bojnih kola. Unapredio je vojnu komoru uvodei kola i koǌsku zapregu. Meutim, Solomon nije vodio nijedan vei rat. Nije se obraqunao qak ni s Aramejcem Rezonom, koji je proterao iz Damaska izraelsku posadu i proglasio se za cara. Tada je to, doduxe, bio dogaaj drugorazrednog znaqaja, ali Solomon nije predvideo da e nova aramejska dravica pod Antilivanom jednom u budunosti postati velika opasnost za Izrael9 .

6.4. Administrativne i poreske reforme Izraelsko carstvo je od Saula do Solomona pretrpelo brojne izmene. Treba pomenuti Solomonove administrativne i poreske reforme. Solomon je qitav prostor kojim je vladao podelio na 12 administrativnih okruga. Svaki okrug imao je centar, a na qelu okruga nalazio se poseban qinovnik. Pod tim qinovnikom nalazila se qitava lestvica dravnih slubenika zaduenih za prikupǉaǌe poreza, organizaciju radne snage i obavǉaǌe svih administrativnih, sudskih i drugih poslova potrebnih jednom okrugu. Ova podela bila je neophodna da bi se napravila qvrxa drava. Ciǉ je bio da se stanovnik Izraelskojudejskog carstva smatra pripadnikom jedne drave. elelo se izbei da se stanovnixtvo deli po poreklu, plemenu kojem je pripadalo.

6.5. Trgovina U vreme Solomona Izraelsko-judejsko carstvo bilo je jako kao trgovaqka sila. Hebreji su sa stanovnixtvom Tira organizovali trgovaqke ekspedicije. Kako Hebreji nisu imali flote, tu su im pomo pruali Feniqani, koji su raspolagali drvenom graom i koji su bili vexti brodograditeǉi. Sa druge strane, Sirija i Palestina su bile bogate bakrom, koji je bio veoma traen i na ceni u zemǉama starog Istoka. Rudnici bakra, koji potiqu iz Solomonova vremena, pronaeni su u pustiǌskoj dolini Vadi-el-Araba i u blizini rta Akabskog zaliva. Solomon ne samo da je bio proizvoaq bakra, ve je bio i vext trgovac koǌima. U I Kǌizi kraǉeva pomiǌe se da je Solomon kupovao kola i koǌe. Godine 1925. ameriqka arheoloxka ekspedicija otkrila je u istorijskoj dolini Jezrael ruxevine grada Megidon. U tom Megidonu otkrivene su koǌuxnice, sagraene u Solomonovo vreme. Na osnovu istraivaǌa doxlo se do zakǉuqka da je Solomon koǌe kupovao u Kilikiji i, po svoj prilici, prodavao u Egiptu, odakle je u zamenu dovozio dvokolice, poznate po dobrom kvalitetu, i prodavao ih na 9

Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poǉskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi, Beograd 2002, 328.

– 12 –

mesopotamskom trixtu. Ovim se potvruuje da se Solomon bavio posrednixtvom u trgovini izmeu zemaǉa starog Istoka. Izraelsko-judejsko carstvo i savez feniqanskih gradova na qelu sa Tirom kontrolisali su trgovinu koja se obavǉala preko Crvenog mora, naroqito sa dvema zemǉama, za koje se veruje da su bile na Arabijskom poluostrvu, Ofirom i zemǉom kraǉice od Sabe. Priqa o kraǉici od Sabe i Solomonu u Starom zavetu za ciǉ ima da istakne Solomonovu mudrost. Prouqavajui Stari zavet dolazi se do zakǉuqka da se kraǉevstvo Sabe nalazilo u danaxǌem Jemenu. Meutim, vreme delovaǌa Solomona ne moe da se dovede u vezu sa arheoloxkim otkriima na ovom prostoru. Naime, na osnovu istraivaǌa doxlo se do zakǉuqka da ovaj prostor poqiǌe da se razvija tek od VIII veka p. n. e.; dakle, vek i po posle Solomonove vladavine. Natpisi pronaeni u Jemenu na sabejskom i katabinskom ne svedoqe da je ikada jedna ena vladala ijednim od ovih plemena. Postoji mogunost da se kraǉevstvo Sabe nalazilo u Etiopiji. Druga mitska zemǉa je Ofir, poznata po zlatu. Za ovu zemǉu se sa jox maǌom sigurnoxu moe rei gde se nalazila. Moe biti na teritoriji june Arabije, juno od Jemena, ili u Indiji. U Starom zavetu Ofir se pomiǌe kao zemǉa iz koje se dobavǉalo zlato. Jedan spomenik iz komada opeke, pronaen u Tel-el-Kasilehu, koji se nalazi severno od Tel-Aviva, takoe pomiǌe Ofir.

6.6. Gradǌa hrama Stari zavet stavǉa u prvi plan izgradǌu hrama posveenog Jehovi u vreme Solomona. Prema Bibliji, Solomon je odluqio da ispuni posledǌu oqevu eǉu — da sagradi hram u Jerusalimu. Poxto nije imao plemenitog drveta i vextih graevinara, kamenorezaca, vajara i zlatara, obratio se za pomo tirskom caru Ahiramu, s kojim je bio u prijateǉskim odnosima. Ubrzo je sklopǉen i ugovor. Feniqki car slao je kedrovo i qempresovo drvo morskim putem do Jafe, odakle su ga izraelski nosaqi prenosili u Jerusalim. Za ubrzaǌe seqe u libanskim xumama, Solomon je oformio radnu vojsku od 60000 hananskih kuluqara, podeǉenih na grupe od po 10000. Svaka od tih grupa odlazila je redom na tri meseca u Tir, da pomae Feniqanima u seqi i tovareǌu drveta na morske splavove. Solomon se obavezao caru Ahiramu da e za isporuku graevinskog materijala plaati godixǌe 20000 mera pxenice, 20000 vedara vina i 20000 merica maslinovog uǉa najvixeg kvaliteta. Hram je podignut na stenovitom brdu Ofel10 . Izgradǌa hrama zavrxena je 11. godine Solomonove vladavine i to je bio prvi zidani hram posveen Jehovi. Postoji mogunost da su pripremni radovi na hramu otpoqeli jox za Davida. Pored hrama, Solomon je podigao i svoju palatu i posebnu palatu za dame iz svog harema. U gradu je bio postavǉen i veliki vojni garnizon, smexten u posebnu graevinu nalik kasarni. U hram je bio smexten ,,zavetni kovqeg”. Hram je trebao da simboliqki posvedoqi o ujediǌeǌu hebrejskih plemena. Meutim, ni hram ni zajednica nisu dugo poiveli. Po Solomonovoj smrti drava se raspala na dve oblasti: Izrael sa centrom u Samariji i Judeju sa centrom u Jerusalimu. Podeǉena i oslabǉena drava nije izdrala nalete ni asirskih ni novovavilonskih vladara. 586. godine hram je spaǉen do temeǉa11 . Nakon persijskog osvajaǌa Vavilona, poxto su osloboeni ropstva, Hebrejima je dozvoǉeno da obnove hram12 . Sa obnovom se poqelo 535. godine p. n. e., a hram je nanovo zavrxen 15. 03. 515. Godine 70. n. e. doxlo je do unixteǌa hrama, od koga je ostao samo ,,zid plaqa”. Pod zemǉom se nalaze ostaci i hrama iz vremena Solomona i hrama podignitog 515. godine p. n. e., ali arheoloxka iskopavaǌa nisu mogua, jer je na mestu nekadaxǌeg hrama 10

Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poǉskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi, Beograd 2002, 329 - 330. 11 Pogledati: Novovavilonsko carstvo, 2. Novovavilonsko carstvo, 2.2. Navukodonosor II (604-562/561). 12 Pogledati: Medija i Persija, 3. Persija u doba Kira Velikog.

– 13 –

sagraena ,,kupola na steni”. Kupola na steni je jedna od najvanijih islamskih svetilixta, mesto hodoqaxa. Sveto mesto sa koga se Muhamed duhom uzneo na nebo i dobio proroqke vizije. U VII veku po nalogu kalife Abu-el-Malika na ovom mestu je podignuta kupola, koja se ubraja u remek-dela islamske umetnosti. Izraena je po projektu arhitekte iz Vizantije. Literatura: — Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poǉskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi, Beograd 2002. Belexke: — N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu.

7. R A S P A D

I Z R A E L S K O-J U D E J S K O G

CARSTVA

Poglavǉe koje se odnosi na dva jevrejska carstva oslaǌa se na I i II Kǌigu o carevima, I i II Kǌigu dnevnika, dopuǌeno podacima iz Kǌige Jezdrine, Kǌige Nemijine i kǌiga proroka Isaije, Jeremije i Jezekiǉa, a sadri i podatke iz saquvanih svedoqanstava Mesopotamije i Egipta. Prvi znaci raspada Izraelsko-judejskog carstva javili su se jox za vreme Solomonova ivota kada je izbila Jerovoamova buna. Buntovnik, jedan od najpoverǉivijih carevih qinovnika, bio je iz plemena Jefremovog. Poslat u oblast svog rodnog plemena da ubira porez, s ogorqeǌem je gledao ugǌetavaǌe i tlaqeǌe svojih saplemenika. Ubrzo je zadobio ǌihovo povereǌe i po nagovoru proroka Ahije digao ih na ustanak. Pretrpeo je doduxe poraz, ali je uspeo da pobegne u Egipat, gde mu je faraon Sisak (Xoxenk I (945-924)) rado pruio gostoprimstvo13 . Naime, staǌe u Egiptu se bilo stabilizovalo i Xoxenku jaka judejska drava nije bila po voǉi, te je podrao Jerovoamovu eǉu za ocepǉeǌem14 . Solomona je nasledio ǌegov sin Rovoam. Novi vladar je morao otii u Sihem da dobije saglasnost severnih plemena za svoj izbor. Sever je bio spreman da se i daǉe potqiǌava judejskoj dinastiji, ali je traio da se smaǌi porez koji im je nametnuo Solomon. S ovim zahtevom pred Rovoama je istupio niko drugi do buntovnik Jerovoam. Rovoam, podstaknut mladom aristokratijom, odbija zahtev dodajui da e porez jox i poveati. Nezadovoǉne plemenske starexine odbile su da Rovoama priznaju za cara i urno su napustile Sihem. Nedugo zatim deset severnih plemena otcepilo se od Judeje, objavilo svoju nezavisnost i proglasilo za cara Jerovoama. Drava Davidova i Solomonova raspala se na dva zaraena carstva: Izrael i Judeju. Nekoliko desetina godina vladalo je neprijateǉstvo izmeu Judeje i Izraela. Judeja, koja se sastojala iz dva plemena: Jude i Venjamina, nije elela priznati nezavisnost deset izraelskih plemena. Videi da su oba carstva oslabǉena razdorima, faraon Xoxenk, navodno da pomogne Jerovoamu da se domogne prestola, krenuo je na Hanan u pǉaqkaxki pohod i opustoxio Judeju i deo Izraela. Povukao se tek kad mu je Rovoam platio ogromni otkup, lixavajui jerusalimski hram i kraǉevski dvorac najvrednijeg blaga. Jerovoam je za svoju prestonicu izabrao Sihem. Ali kasnije, povlaqei se pred Xoxenkom, preneo je svoje sedixte u zajordanski grad Fanuli, a na kraju se za stalno nastanio u Tersi15 . 13

Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poǉskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi, Beograd 2002, 336. 14 Pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 8. Libijska i etiopska vladavina, 8.3. Vladavina Libijaca 15 Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poǉskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi,

– 14 –

elei da se verski osamostali od Jerusalima, sagradio je svetilixta u Vetiǉu i Danu i naredio da se za ǌih izlije zlatno tele kao postoǉe za Jehovin presto. Ustanovio je i posebnu svexteniqku korporaciju, posebne verske praznike i obrede. Bila je to, dakle, verska xizma16 . Kraǉevima i aristokratiji, kako u Judeji, tako i u Izraelu, odgovarala je religija okolnih naroda; u tim religijama su za uqvrxivaǌe svoga poloaja i nametaǌe svojih shvataǌa nalazili boǉe okvire nego u jehovizmu 17 . Naime, judejski car Rovoam se odao idolopoklonstvu. Izrael se nije mogao braniti od uticaja susednih drava, Fenikije i Damaska. Kultovi ovih naroda puxtali su u Izraelu sve dubǉe korene i u pojedinim trenucima izgledalo je da je jehovizam osuen na propast. Kao primer moemo navesti vladavinu Ahave, sina Amrije, i ǌegove ene Feniqanke, kada su Jehovini proroci progaǌani i ubijani. Ahav pod uticajem svoje ene je dozvolio da kult Bala postane dravna religija u Izraelu. Meutim, jehovizam je u Judeji bio ilaviji i vremenom kao predvodnici naroda u borbi za afirmaciju jehovizma istupaju proroci. ! (U ovo vreme javǉa se termin Jevrejin. U jevrejskim spisima termin se odnosi na stanovnixtvo Judeje pod Rovoamom u vreme rata sa Izraelom. ,,Moavistiqki natpis” cara Mise je jedini spomenik koji sem Starog zaveta pomiǌe Jevreje. Moavsku zemǉu pod svoju vlast svojevremeno je podveo izraelski vladar Amrije. Za vreme vladavine Amrijinog naslednika Jorama, moavski vladar Misa se odmetnuo i nije eleo plaati danak Izraelu. Sklopǉen je savez izraelskog, judejskog i edomskog vladara radi borbe protiv Mise. U bici, koja je usledila, texko je odrediti pobednika. U svom natpisu Misa tvrdi da je odneo pobedu nad pomenutim savezom.)

7.1. Istorija Izraela Dok je u Judeji vladala samo jedna, Davidova dinastija, u Izraelu se u toku 230 godina izmeǌalo devet carskih dinastija koje su uzurpatori nasilno osnivali. Jedan od najveih careva Izraela bio je Amrije (876-869), osnivaq qetvrte izraelske dinastije. Treba pomenuti da asirski natpisi nazivaju Izrael ,,BitHumri” ili ,,kua Omrija”. Omrije ili Amrije je sagradio novu prestonicu koju je nazvao Samarija. U ǌegovo vreme poqiǌu mirniji odnosi Izraela i Judeje. Taj odnos produbio je Amrijin sin Ahav, koji je svoju ker Gotoliju udao za judejskog cara Jorama. U vreme vladavine Ahava jaqa novoasirsko carstvo pod vlaxu Salamanasara III. 853. godine, u ciǉu odbrane od Asirije, Izrael sklapa savez sa sirskim kneevinama (Tirom, Damaskom, Sidonom...). Na osnovu jednog asirskog natpisa saznaje se da je Salamanasar III odneo pobedu nad savezom dvanaest careva, meu kojima je bio i Ahav. Pobivxi 25000 neprijateǉskih vojnika, poqeo je opsadu Damaska, ali oqigledno nije zauzeo grad, jer se vratio u Ninivu. Iz teksta ǌegovog natpisa moemo zakǉuqiti da je rat ostao nerazrexen. Damask je uspeo da se odbrani, dok se Ahav povukao iz borbe sa velikim gubicima, ali nije bio pobeen. Posledǌeg predstavnika Amrijeve dinastije, Jorama, zbacio je vojskovoa Juj, koji postaje osnivaq nove izraelske dinastije. Pored Biblije o ovom izraelskom velikodostojniku svedoqi i ,,crni obelisk”, koji je pronaxao engleski arheolog Lejard u ruxevinama asirskog grada na brdu Tel Nimrud. Sve Beograd 2002, 346. Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poǉskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi, Beograd 2002, 347. 17 Andrija Gams, Biblija u svetlu druxtvenih borbi, Beograd 1988, 56. 16

– 15 –

strane tog qetvorougaonog stuba od crnog bazalta pokrivene su bareǉefima i natpisima sa klinastim znacima. Jedan bareǉef prikazuje u stojeem stavu cara Salamanasara III, a pred nogama mu se ponizno klaǌa neki dostojanstvenik u bogato vezenom plaxtu. Natpis je proqitao Englez Ravlinson. Tada se ispostavilo da je taj ponizni lik izraelski car Juj. 842. godine p. n. e. Juj je uruqio danak Salamanasaru. Biblija preutkuje qiǌenicu da je Juj bio asirski vazal. Ali je asirski natpis otkrio da je Juj izdao antiasirijski savez sklopǉen sa sirskim kneevinama i, kad je izbio novi rat sa Salamanasarom, dobrovoǉno se predao Asircima plativxi ogorman danak u srebru i zlatu. Po smrti Salamanasara III Asiriju potresaju unutraxǌi neredi. To je iskoristio car Damaska da se osveti Juju. On upada u Izrael i pustoxi gradove. U nizu ratnih pohoda osvojio je oblasti sa druge strane Jordana. Izraelska drava smaǌila se skoro za treinu svoje povrxine. Sin Juja, Joahaz, morao je da prizna hegemoniju Damaska. Unutraxǌa nestabilnost Izraela je poveana smeǌivaǌem uzurpatora od 745. do 722. godine p. n. e. Izborivxi se sa unutraxǌim texkoama Asirija se podigla iz privremene slabosti. Na presto je stupio veliki ratnik Tiglat-palasar III. U to vreme Izrael su potresali dvorski puqevi i unutraxǌi nemiri. Dve stranke, pristalice Egipta i pristalice Asirije, estoko su se borile, xirei anarhiju u Samariji. Uzurpator Menajim odrao se na prestolu pet godina oslaǌajui se na mo Asirije. Tada je Tiglat-palasar prvi put prodro u Izrael i uqvrstio vlast svoga vazala. Zatim se vratio u Ninivu, dobivxi haraq od 1000 talenata srebra. Menajim je obezbedio tu sumu uzimajui od svakog imunog graanina novqanu da binu od 50 sikala srebra. To je izazvalo opxte nezadovoǉstvo. ǋegov sin Fakija odrao se na prestolu samo dve godine. Ubili su ga zavernici na qijem qelu je bio ǌegov vojskovoa Fekaj. Tako je pobedila stranka koja je podravala Egipat. Fekaj je otpoqeo svoju antiasirijsku politiku sklopivxi savez sa carem Damaska. Ali, saveznici su se oseali veoma slabi da zarate protiv Asirije. Zato su pozvali Judeju da pristupi ǌihovom savezu. Judejski car Ahaz, poxto je odbio da pristupi savezu, naxao se u texkoj situaciji. Dok su dva saveznika udarila na ǌega sa severa, sa juga su ga napali Edomci, a sa zapada Filistejci. Posle poraza na bojnom poǉu, zatvorio se u zidine Jerusalima, koji je opkolila sirijsko-izraelska vojska18 . Ahaz je zatraio pomo asirskog cara. Obeao mu je savez i plaaǌe danka. 732. godine Tiglat-palasar je opseo Damask i nakon dve godine ga osvojio. Teritorija Damaska je pretvorena u asirsku provinciju. Sam Ahaz odlazi na dvor asirskog cara i polae zakletvu vernosti. Izrael, osim visoravni na kojoj se nalazila Samarija, postaje asirska provincija, a Judeja asirski vazal. Poxto je Samarija bila snana, nepristupaqna tvrava, Asirci nisu ni pokuxavali da je osvoje. Car Fekaj zatvorio se u ǌu sa ostatkom svoje vojske, ali se nije dugo odrao na prestolu. Asirska stranka izrxila je puq i ubila cara. Vlast je prigrabio voa zavernika Osija, posluxno orue u rukama asirskog vladara. Nekoliko godina plaao je svom zaxtitniku danak. Ali vremenom, usled intriga Egipta, antiasirijska stranka stala je na ǌega vrxiti pritisak da se pobuni. Osija se odluqio na taj korak posle smrti Tiglat-palasara III. Sirija se tada digla na ustanak, koji je zahvatio i Samariju. Salamanasar V, naslednik Tiglat-palasara III, smesta je krenuo na ustanike, potukao Izraelce na bojnom poǉu, zarobio Osiju i poslao ga okovanog u Ninivu. Godine 724. poqeo je opsadu Samarije, ali je ubrzo umro ne ostvarivxi svoju nameru. Tek je Sargon II osvojio i razorio posledǌi izraelski bastion19 . Izraelski kraǉ je 18

Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poǉskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi, Beograd 2002, 362-363. 19 Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poǉskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi, Beograd 2002, 363.

– 16 –

zarobǉen, a svo stanovnixtvo Izraela, 27290 ǉudi ili deset plemena, je poslato u progonstvo. Asirci su izraelsko stanovnixtvo rasprxili po qitavoj dravi. Ono se utopilo u stanovnixtvo Asirije, te deset izraelskih plemena vixe ne postoji. Na osnovu natpisa na zidu carskog dvorca u Horsabadu (nekadaxǌi Dur-Xarukin) zna se da je Salamanasar V zaista otpoqeo opsadu Samarije, ali je umro posle godinu dana. Grad je osvojio ǌegov naslednik Sargon II posle trogodixǌe opsade. Na osnovu tih podataka moglo se utvrditi da je Samarija pala 721. godine p. n. e.20 Pisci I i II Kǌige o carevima i I i II Kǌige dnevnika pad Izraela objaxǌavaju Jehovom, koji kaǌava ovaj narod zbog nedovoǉnog poxtovaǌa Boga.

7.2. Istorija Judeje Posledǌi period istorije Judejske drave se odvija u okviru istorije Asirije, Novovavilonskog carstva i Egipta u vreme XXVI dinastije, taqnije u vreme faraona Nehua. Pad Samarije 721. godine p. n. e., kada je u Judeji vladao Ahaz, jeste prestanak postojaǌa Izraela i ǌegovo pretvaraǌe u provinciju mone Asirije. Sama Judeja bila je u povoǉnijem poloaju. Nije bila pretvorena u provinciju, a uivala je samostalnost. ǋena obaveza prema Asiriji sastojala se u plaaǌu danka. 7.2.1. Jezekija (715-686) Posle vladavine Ahaza na presto dolazi ǌegov sin Jezekija. Jezekija se u poqetku pridravao politike svoga oca. Pokuxavao je da bude u dobrim odnosima sa Asirijom ne bi li oquvao samostalnost i nezavisnost drave. Insistirao je na reformisaǌu kulta i religije. U tom ciǉu vratio je prvobitne oblike kulta Jehove i oqistio religiju od stranih primesa — asirskih i feniqanskih bogova. U tome mu je pomogao prorok Isaia. Pokuxao je da kult proxiri i na susedni Izrael, ali u tome nije u potpunosti uspeo. Jezekija je bio razuman vladar i bilo mu je jasno da e pre ili kasnije doi do ustanka protiv Asirije. Zato je gomilao blago i oruje, vebao vojsku i utvrdio Jerusalim. Ali je pre svega odluqio da prestonicu snabde vodom. U tom ciǉu naredio je da se u stenu useqe podzemni kanal kojim e voda sa izvora Gioma tei pravo u grad. Ovaj kanal pronaen je u XIX veku sasvim sluqajno. Bio je to kanal duine pola kilometara koji je zaobilaznim putem vodio kroz kreqǌaqku stenu do zapadnog dela grada. Krajem VIII veka p. n. e. Jerusalim je postao sredixte politiqkih pregovora. Rezultat tih pregovora bilo je stvaraǌe saveza protiv Asirije kome su pristupili i vavilonski car Merodah-Baladan, egipatski faraon i vladari feniqkih i filistejskih dravica. Najvee nade saveznici su uglavnom polagali u Egipat, ali prorok Isaia je znao da je Egipat oslabǉen unutraxǌim nemirima i da od ǌega nee biti neke vajde. Uskoro je buknuo plamen ustanaka u vazalnim asirskim dravama. Sanherib je muǌevito osvojio Vavilon, uguxio ustanak u Fenikiji, a zatim se okrenuo protiv Egipana. Egipatska vojska je pretrpela strahovit poraz kod Akarona i povukla se. Sanherib je prodro u Judeju i opustoxio je, odvodei u Asiriju stanovnixtvo zauzetih gradova i sela. Asirski car je opkolio Jerusalim i pozivao Jezekiju na predaju. Meutim, tada, prema Bibliji, pojavio se aneo sa maqem i pobio 185000 asirskih ratnika. Sanherib je naredio povlaqeǌe i vratio se u Ninivu. Jerusalim je bio slobodan. 20

Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poǉskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi, Beograd 2002, 394.

– 17 –

U jednom od svojih natpisa asirski car Sanherib posredno sam priznaje da nije zauzeo Jerusalim. Hvali se doduxe da je opustoxio Judeju i od Jezekije uzeo danak od 30 talenata zlata i 300 talenata srebra, ali priznaje da je judejskog cara zatvorio u prestonici. Ne iznosi razloge zbog kojih je morao da odustane od opsade. Xto se tiqe smrti 185000 asirskih ratnika, odgovor je verovatno u kakvoj zaraznoj bolesti. 7.2.2. Manasija (686-642) Jezekiju je nasledio sin Manasija, koji je preokrenuo politiku svog oca. Bio je u potpunosti odan i lojalan Asiriji. Tokom ǌegove vladavine na asirskom prestolu se naxao Asarhadon, za qije vladavine je 671. godine osvojen Egipat. Manasija napuxta politiku svog oca usmerenu ka qixeǌu i jaqaǌu kulta Jehove i obnavǉa feniqanske i druge kultove u Jerusalimu. Stari zavet na svedoqi ni o kakvoj pobuni stanovnixtva za ǌegove vladavine i Jevreji su boǉe prihvatili ǌegovu mirnu politiku od politike Jezekije. 7.2.3. Amon (642 - 640), Kraj Asirije Manasiju je nasledio sin Amon, koji je nastavio oqevu politiku. Krajem ǌegove vladavine mo asirskog carstva je u krizi izazvanoj pobunama provincija, koje tee da se osamostale. Dodatno situaciju pogorxavaju indoevropska plemena, kao xto su Meani, koja prodiru na teritoriju asirske drave. Asurbanipalova smrt 628/627. godine jeste poqetak kraja Asirije. U okviru Asirskog carstva nalazio se Vavilon, kojim je upravǉao carski namesnik Kandalun. Ovaj namesnik umire iste godine kad i Asurbanipal. Prema hronici 626. godine p. n. e. Vavilonom je vladao haldejac Nabopalasar. Hronika ne svedoqi kako je doxlo do prevrata, a kod grqkih pisaca (Josif Flavije) saquvana je Berososova tradicija prema kojoj je Nabopalasar bio jedan od generala Asurbanipala. Poxto su vrhovni gospodar i namesnik umrli, Nabopalasar je iskoristio svoju vojsku, koja je bila stacionirana u Vavilonu, da se doqepa vlasti. Godine 616. p. n. e. Nabopalasar je dovoǉno uqvrstio svoju vlast da je bio u mogunosti da preduzme pohode i van granica svoje teritorije. Prvi pohodi bili su usmereni prema Asiriji. Uz pomo Meana, koje je predvodio Kiaksar, Nabopalasar je uspeo da u potpunosti unixti asirsku dravu pobedom u bitki kod Ninive 612. p. n. e. 7.2.4. Josija (640 - 609) U vreme bezvlaxa na Levantu na presto Judeje dolazi Josija. Sam Josija je poznat po religijskim reformama i u ǌegovo vreme, 621. godine p. n. e., ponovo je pronaena Kǌiga zakona. Josija je dao da se gradovi paganskih kultova unixte, a stanovnixtvo tih gradova protera. Nastojao je da se centralizuje kult Jehove, da se zatvore sva lokalna svetilixta i da se ukoreni praksa da se slube vrxe samo u svetom hramu, u Jerusalimu. U periodu od 612. do 609. godine p. n. e. Judeja je bila slobodna i nikome nije plaala danak. Josija ne samo da je nezavisno vladao Judejom, ve je nastojao da bezvlaxe na Levantu iskoristi i proxiri teritoriju Judeje na raqun Izraela. Poginuo je 609. godine u pohodu protiv egipatskog faraona Nehoa, koji je nameravao da preko Hanana stigne u Haran i prui pomo Asircima u borbi protiv Haldejaca. Posle Josijine smrti na presto je postavǉen ǌegov sin (ili brat) Joahaz. U meuvremenu, Egipani, zajedno sa ostacima asirske vojske, su pretrpeli poraz kod Harana. Neho beei, bez otpora je upao u Jerusalim, sa sobom u Egipat poveo Joahaza, a na judejski presto postavio drugog Josijinog sina Joakima. Narednih nekoliko godina Judeja se nalazila pod vlaxu Egipta. – 18 –

Vreme kraja VII veka okarakterisano je proroqkom delatnoxu: Nauma, koji govori o padu Asirije i unixteǌu Ninive, Sofonija, koji najavǉuje boji gnev usmeren protiv grexne Judeje, Jeremija, koji najavǉuje ropstvo, i Abakuma, koji najavǉuje invaziju Haldejaca, tj. Vaviloǌana. 7.2.5. Prevlast Novovaviloǌana Nakon prvog poraza faraon Neho se ponovo pripremao da povrati Siriju. Godine 605. p. n. e. Egipani, zajedno sa ostacima asirske vojske, su pretrpeli poraz od Novovaviloǌana u bitki kod Karhemixa. Potom neslavno su proxli i u bitki kod Hamata. U bitki kod Hamata istakao se Navukodonosor II, koji je nasledio svog oca Nabopalasara na prestolu. Novovavilonsko carstvo nametnulo se kao sila prvog reda. Poraz kod Karhemixa lixio je uticaja proegipatsku stranku u Judeji i Joakim je morao da plaa danak novovavilonskom caru. Posle tri godine, na podstrek Egipta, pobunio se i odbio da plaa danak. Tada je Navukodonosor II napao Jerusalim i verovatno ga osvojio. Kao taoce iz grada je odveo brojne plemie, meu ǌima Joakima i proroka Danila. Od tada Judeja se smatra novovavilonskom provincijom. Na presto je stupio Joakimov sin Joahin. Poxto je i Joahin vodio antivavilonsku politiku, 598/597. p. n. e. Navukodonosor II je preduzeo pohod ka Judeji. U sklopu pohoda bio je zauzet i Jerusalim. Grad je opǉaqkan, a Solomonov hram spaǉen. 10000 Hebreja je iseǉeno iz grada i preseǉeno u Vavilon i Nipur. U pitaǌu je tzv. Vavilonsko ropstvo. Ovaj period hebrejskog robovaǌa bie okonqan Kirovim osvajaǌem Vavilona 539. p. n. e. Meu iseǉenicima iz Jerusalima bio je i prorok Jezekij. On je bio preseǉen u Nipur, a ǌegova kǌiga je dragocen izvor. Godine 587. p. n. e. u Jerusalimu je izbio ustanak koga je predvodio namesnik grada Sadekija, postavǉen od samog Navukodonosora II. Ve krajem 587. na 586. Navukodonosor II je preduzeo pohod protiv Jerusalima. Sam voa pobune je bio zarobǉen i oslepǉen, grad spaǉen, a stanovnixtvo raseǉeno. Od 586. p. n. e. Jerusalimom je upravǉao namesnik poreklom Haldejac, a sama Judeja pretvorena je u provinciju Novovavilonskog carstva. Literatura: — Z. Kosidovski, Biblijske legende, preveo sa poǉskog Jovan Jovanovi, agencija Trivi, Beograd 2002. Belexke: — N. N. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu.

– 19 –

Xegan Marija

URARTU

1.

PRIRODNI

USLOVI

Drava Urartu obuhvatala je qitavu Jermensku visiju, koja lei izmeu Male Azije, sz. periferije Irana i severnog Meureqja. Istoqni deo Urartu leao je izmeu triju velikih jezera — Vana, Urmije i Sevana1 . Teritorija Urartu bila je sa svih strana zaxtiena planinskim grebenima i zato je pruala prirodne uslove za obrazovaǌe nezavisne drave i za uspexnu odbranu od monih suseda. Glavna prirodna bogatstva Urarta jesu kamen, xumska graa i metali. Osobit znaqaj imala su nalazixta bakra, gvoa, olova i kalaja. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952.

2.

STANOVNIXTVO

Urarti su predstavǉali priliqno jednorodan plemenski sloj, koji po svojim antropoloxkim obelejima, po jeziku, stupǌu kulturnog razvitka i po istorijskoj sudbini bio veoma blizak onome prastarom domorodaqkom stanovnixtvu Predǌe Azije, koje nauqnici nazivaju aziskom grupom naroda. Urarti su u mnogo pogleda bliski Hetima, Huritima, Subarejcima i Kasitima. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952.

3.

PISANI

IZVORI

Glavni izvori znaǌa o Urartu jesu tekstovi ispisani klinastim pismom. Meu tim natpisima treba pomenuti Horhorski natpis Argixte I i natpis Sardura II. Oba natpisa predstavǉaju anale svoje vrste. U Horhorskom natpisu opisuju se politiqki dogaaji, u glavnom vojni pohodi Argixte I, koji se borio protiv Asirije. U velikom natpisu Sardura II opisuju se vojni pohodi tog gospodara u toku osam godina. Kao znaqajne natpise za prouqavaǌe proxlosti Urartu treba pomenuti kratke tekstove, koji opisuju zidaǌe krupnih zdaǌa od dravnog znaqaja — tvrava, dvorova, hramova i kanala. Neki natpisi, kao npr. Mher Kapusi ili Vrata Mhera, sadre interesantne podatke za prouqavaǌe religije Urarta. Od velikog su znaqaja za politiqku istoriju Urarta asirski natpisi. Oni pruaju izvesnu predstavu o najstarijoj istoriji Urarta, od XIII do IX veka p. n. e. Na primer, natpisi Salamanasara III bacaju svetlost na istoriju Vanskog 1

Dok su Van i Urmija slana jezera, Sevan je slatko

–1–

carstva. Znaqajni su i natpisi asirskog cara Sargona II. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952.

4.

URARTSKO

CARSTVO

Prvi pomeni plemena Urartu sreu se u natpisima asirskog cara Salamanasara I, u prvoj polovini XIII veka p. n. e. Tamo se pomiǌe plemenski savez Urarti, koji se sastoji od osam malih ,,zemaǉa”. Salamanasar je pokorio ove zemǉe, poruxio i popalio naseǉa, odveo zarobǉenike i pretvorio ih u robove. Preostalom stanovnixtvu bio je nametnut teak porez. U XII veku nestaje naziv zemǉe Urartu iz natpisa asirskih careva, ali se pomiǌe nekoliko pohoda u zemǉu Nairi, koja se nalazila u oblasti jezera Van. Poqetkom I milenijuma p. n. e. u oblasti jezera Van stvara se niz malih drava: Habuxkia, Musasir i druge. Jedna od tih drava bila je Urartu, qija je prestonica — Tuxpa — bila na obali jezera Van. Asirski car Salamanasar III morao je da sa Urartima vodi dugu i upornu borbu. U svojim analima, Salamanasar III opisuje svoje pobede nad Urartima. ive slike tih pohoda saquvale su se na bronzanoj oblozi Balavatskih vrata i na crnom obelisku, koji potiqu iz tog perioda. Meutim, Asirci nisu uspeli da potpuno potqine zemǉu Urartu. Ujediǌeǌe Urartskog carstva poqeo je gospodar grada Tuxpe, Sardur I. On je prvi nazvao sebe u natpisu ,,car mnoxtva” kome je prinoxen danak od ,,svih careva”. Urartski carevi, a naslednici Sardura I, Ixpuina i Menua (810 - 781), udaraju temeǉe buduoj moi Urartskog carstva. Oni vode uspexne ratove sa susednim plemenima i xire granice svoje drave. Trajno osiguravaju sebi teritoriju izmeu jezera Vana i Urmije, osvajaju oblasti koje se graniqe sa junom obalom jezerom Urmije i preduzimaju osvajaqke pohode na sever, u ravnicu reke Araksa. Urartski carevi podiu gradove, tvrave, hramove i grade kanale. Tako Ixpuina je na 7 km od Vana sagradio hram, a na osnovu 101 klinopisnog natpisa saznaje se da je Menua gradio dvorce, hramove, niz utvreǌa na prilazima prestonici drave — Tuxpa — i sprovodio kanale. Najveu mo carstvo Urartu dostiglo je u prvoj polovini VIII veka p. n. e. u vreme carevaǌa Argixte I (781 - 760) i Sardura II (760 - 730). Urartski carevi vode qitav niz uspexnih ratova, pokoravaju znatne oblasti Zavkavkazja, osvajaju teritorije na sredǌem toku Eufrata i prodiru u oblast Sirije. Na osnovu Horhorskog natpisa, koji je bio uklesan na visokoj steni, danas su poznati gotovi svi pohodi cara Argixte I. On je izvrxio mnogobrojne pohode na istok. Ratovao je sa Asirijom i potukao asirskog cara Axurdana. Trajno je uqvrstio svoju vladavinu u Zavkavkazju i u oblasti jezera Sevan. Za vreme cara Argixte izgraena je tvrava Argixtihinili u dolini Araksa. Svojevremeno ova tvrava je predstavǉala vojno-administrativni centar urartskih careva za upravu nad osvojenim oblastima. Tvrava je bila okruena jakim zidovima od bazalta, qiji su se ostaci saquvali do naxeg vremena. Sardur II nastavio je pobedonosne pohode svoga oca i prethodnika Argixte. O svojim pobedama, koje je postigao u toku osam godina, saopxtava on priliqno iscrpno u svojim analima, qiji je tekst pronaen u Vanu. Sudei po tim analima, Sardur II, poxto je uqvrstio svoju vlast, preduzimao je pohode u zemǉu Erah, koja je leala sz. od jezera Sevan, ratovao u Zavkavkazju i qak u severnoj Siriji. Drugi natpisi istog cara svedoqe o ǌegovoj graevinskoj delatnosti: o obnovi hrama, oqigledno blizu Argixtihinila, o graeǌu vodovoda u istom kraju i o obnovi dvora. Literatura: –2–

— V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani

5.

PAD

URARTU

Kada je u drugoj polovini VIII veka p. n. e. Asirija ojaqala pod Tiglatpalasarom III, Urartu je bio nanet snaan udarac. Godine 743. p. n. e. Sardur II pretrpeo je poraz od asirske vojske i bio prinuen da se povuqe preko Eufrata. Posle smrti Sardura II nastali su nemiri i od Urartu su poqele da se odvajaju neke oblasti. Godine 714. p. n. e. asirskom caru Sargonu II poxlo je za rukom da izvrxi uspexan pohod protiv Urartu i da potuqe vojsku Ruse I. Iako je Sargon II potukao urartske trupe, opustoxio qitavu zemǉu, osvojio i opǉaqkao bogati urartski grad Musasir, Urartu je ipak saquvao svoju samostalnost. Novo jaqaǌe Urartu pada na poqetak VII veka, kada je caru Rusi II uspelo da zakǉuqi savez sa Kimercima, koji su jox u VIII veku p. n. e. prodrli sa severa u Zavkavkazje i na Bliski Istok. U to vreme Urarti su zajedno sa Kimercima izvrxili uspexan pohod u Malu Aziju. Rusa II sproveo je isto tako veliku izgradǌu. U ǌegovo vreme bilo je izgraeno veliko utvreǌe Tejxebaini. Odnosi sa Asirijom bili su relativno mirni. Poznato je da su Rusa II i asirski car Asurbanipal izmeǌali izaslanike. Danas nije u potpunosti razjaxǌeno xta je dovelo do pada carstva Urartu. Poznato je da se u VI veku p. n. e. desio ruxilaqki upad Skita. Iskopavaǌa tvrave Tejxebaini otkrili su jasne tragove ǌenog razaraǌa poqetkom VI veka od strane Skita. U VI veku Meani su konaqno unixtili carstvo Urartu. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani

6.

KULTURA

URARTU

Kultura Urartu stvarala se pod uticajem asirske kulture. Od Asiraca je, pored ostalog, pozajmǉeno klinasto pismo koje su Urarti unekoliko uprostili i usavrxili. Najlepxi arhitektonski spomenici su tvrave u okolini Ervena na breuǉcima Karmir Blur i Arinberd, a takoe tvrava Tuxpa. Na osnovu popisa urartskih bogova (Mher Kapusi) poznato je da su glavna boanstva dravne religije bili vrhovni bog Hald, bog rata Tejxeba i bog sunca Xivini. Hald je, nesumǌivo, bio prastari urartski bog jednog od plemena koja su uxla u sastav carstva. Tejxeba, qije je ime sliqno imenu Texuba, boga Heta i Hurita, bio je bog oluje i bure. Xivini je bio bog sunca. Pored ova tri glavna boga, zvaniqni panteon brojao je jox oko 20 maǌih boanstava. Urarti su poxtovali i biǉke (drvo), ivotiǌe, planine. Literatura: — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani –3–

7.

PRIVREDA

— Zemǉoradǌa — u dolini reke Araks i u okolini jezera: irigacija, vodovod, kanalizacija. — Stoqarstvo — koǌogojstvo: jahai i teglei koǌi. — Zanatstvo — obrada metala (gvoe, bronza), kamena. — Trgovina — grade puteve. Literatura: — Skripta iz istorijske geografije

–4–

Xegan Marija

ASIRIJA

1.

POLOAJ

I

STANOVNIXTVO

ASIRIJE

Podruqje Asirije se vezuje za severni deo Mesopotamije. Prostirala se izmeu Sirije i Anadolije, a obuhvatala je gorǌi tok Tigra1 i tok ǌegovih pritoka Velikog i Malog Zaba. Najstarije stanovnixtvo nastaǌeno u severnom delu Predǌe Azije bili su verovatno Huriti, srodni Urartima. U III milenijumu p. n. e. na teritoriju u sredǌem toku Tigra poqiǌu da prodiru Akaani. Iseǉenici iz Akada osnovali su ovde nekoliko naseǉa, a meu ǌima Axur. Literatura: — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani

2.

IZVORI

Antiqki pisci saquvali su u svojim delima niz razbacanih, qesto neverodostojnih, ali ponekad bitnih podataka iz istorije Asirije. Aristotel saopxtava da je postojao poseban Hesiodov ep, u kome se priqalo o razruxeǌu asirske prestonice Ninive. Dragocene vesti o Asiriji prua Diodor, koji je iskoristio podatke Ktesije iz Knida i Herodota. Xto se tiqe domaih izvora za proxlost Asirije, o ǌima e biti reqi u daǉem tekstu. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952.

3.

STAROASIRSKI

PERIOD

U staroasirskom periodu, periodu od 2000. do 1800. godine p. n. e., ostvaruje se prevlast Axura, koji se nalazio 100 km juno od modernog Mosua. Grad je dao ime xirem prostoru, pa otuda potiqe i naziv Asirije. Razvoj grada moe se pratiti od 2000. do 614. godine p. n. e, do ǌegovog razaraǌa. Kao domae izvore ovog perioda treba pomenuti saquvane vladarske natpise i korpus tekstova pronaenih na lokalitetu Kanexa (Anadolija) i u arhivu grada-drave Mari. Dragocen izvor predstavǉa i Asirska lista kraǉeva, koja je saquvana u vixe prepisa, a koji se datuju s poqetka I milenijuma p. n. e. Savremenik i protivnik vavilonskog vladara Hamurabija — Xamxi-adad I, Amorit poreklom, krajem XIX veka p. n. e. nasilno preuzima vlast u Axuru. i znaqajno uqvrxuje vlast ovog grada.

3.1. Trgovina, Trgovaqke kolonije na prostoru Anadolije 1

Tigar kao Hitekel se spomiǌe u I Mojsijevoj kǌizi, pevaǌe drugo, stih qetrnaesti

–1–

Ovaj najstariji period je boǉe poznat u kontekstu trgovine i ekonomije nego politike. Razvitak asirske trgovine u tako ranoj epohi objaxǌava se time xto juno Dvoreqje nije imalo svoja nalazixta bakra i dobijalo je metale iz Asirije. U vezi s tim brzo se razvio glavni grad tadaxǌe Asirije — Axur. Axurom je upravǉao lokalni dinast, a sam grad je uivao samostalnost. Bio je sposoban da razvije razgranate trgovaqke veze i ve od 1900. godine p. n. e. asirski trgovci su aktivni na prostoru Anadolije. Naime, negovana je aktivna spoǉaxǌa trgovina usmerena ka Anadoliji, Maloj Aziji... Na osnovu glinenih tablica Kanexa jasno se uoqavaju razliqiti tipovi trgovaqkih naseobina formiranih na prostoru Anadolije. Trgovaqke zabelexke, koje pruaju podatke o proizvodima, cenama, o svemu xto je vezano za trgovinu, predstavǉaju i prve zabelexke o Hetitima na prostoru Anadolije. Postojala su dva tipa naseobina: 1. Karum (kej) Req ,,karum” je prvobitno oznaqavala luku, a potom i trg, kvart, koji je bio blizu luke. Sa poqetkom osnivaǌa kolonija van Axura, ova req stala je oznaqavati i novostvorene trgovaqke naseobine. 2. Vabartum Predstavǉa drugi tip kolonije. Za razliku od karuma, koji postoji kroz qitav vek postojaǌa Asirije, vabartum je karakteristiqan za staroasirski period. Prevedna na nax jezik req znaqi ,,gost” i ukazuje da su kolonije s ovim imenom predstavǉale trenutna pristanixta, iz kojih se vremenom razvijaju naseǉa i trgovaqki centri. Vabartum po prostoru koji zauzima je maǌi od karuma, a po hijerarhiji nii i zavisan od karuma.

3.2. Institucija ,,limu” qinovnika U staroasirskom periodu uspostavǉa se institucija koja e trajati koliko i sama drava — institucija ,,limu” qinovnika. Birani su godixǌe rebom iz redova qlanova uglednih asirskih porodica. Izabrano lice je presedavalo zasedaǌem skupxtine i po ǌemu je godina nosila ime (eponimni qinovnik). U ovom periodu, za razliku od kasnijih, kraǉ nije mogao biti biran za ,,limu” qinovnika.

3.3. Mraqni period Asirije Samostalnost Axura je prekinuta polovinom XVIII veka p. n. e. Period od kraja XVIII veka pa do vladavine Axur-ubalita, dakle do XIV veka p. n. e., naziva se mraqni period u istoriji Asirije. Mada asirski gradovi i daǉe postoje, sama Asirija ulazi u sastav drave Mitani i nalazi se pod ǌenom dominacijom. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani Belexke: — N. N.. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

4.

SREDǋOASIRSKI

PERIOD

Period od vladavine Axur-ubalita (1353 - 1318) do 1050. godine p. n. –2–

e. naziva se sredǌoasirski period. Bogat je izvornom graom, tj. vladarskim natpisima i administrativnim, pravnim i privrednim tekstovima, od kojih je najvei broj pronaen u Axuru. 4.1. Axur-ubalit (1353 - 1318) Axur-ubalit je kao namesnik Asirije iskoristio dinastiqke i politiqke nerede u Mitaniji nakon invazije Xupilulima i ubistva mitanskog kraǉa Tuxrata. Bezvlaxe mu je omoguilo da oslobodi Axur, ostvari nezavisnost i pripoji deo plodnih oblasti oko Ninive, Kilizije i Arbele. Ta nezavisnost i proxireǌe dali su mu mogunost da se nazove ,,kraǉem univerzuma”. Sam se nije borio sa kasitskim vladarem Vavilona, ve je bio u dobrim odnosima sa ǌim. Na kraju ǌegove vladavine Asirija se javǉa kao sila prvog reda u Mesopotamiji. 4.2. Adad-nirari I (1307 - 1275) Jedan od naslenika Axur-ubalita bio je Adad-nirari I, koji se usudio da preduzme pohod prema jugu. Pohod je bio uspexan i dolazi do pomeraǌa asirske granice prema jugu do Diale. Ovaj vladar je na zapadu osvojio nekadaxǌu teritoriju drave Mitani, koja se do tada nalazila pod vlaxu Heta. Adad-nirari se zaustavio kod Karhemixa na Eufratu. 4.3. Salamanasar I (1274 - 1245) Definitivnu kontrolu nad gorǌom Mesopotamijom uspeo je da uspostavi Salamanasar I. On toliko nije insistirao na proxireǌu koliko na uqvrxivaǌu asirskih granica. Od ǌegovog vremena se sprovodi sistem kolonizacije i preseǉeǌa stanovnixtva. 4.4. Tukulti-ninurta I (1244 - 1208) Naslednik Salamanasara I bio je Tukulti-ninurta I, koji je prexao granicu na Karhemixu i uxao u sukob da Hetitima. Poxto ih je pobedio, zarobio je 28800 neprijateǉskih vojnika. Pohodi Tukulti-ninurte prema severu i istoku, pohodi organizovani protiv nomada koji su mogli ugroziti asirsku dravu, su bili vixe demonstrativnog nego osvajaqkog karaktera. Pored ostalog, pohodi su imali za ciǉ obezbeeǌe potrebnih sirovina i metala (Fe, Cu), kojih nije bilo na prostoru Asirije, kao i kontrola trgovaqkih puteva, jer je Asirija bila pre svega trgovaqka sila. Zauzetost Tukulti-ninurte na severu su iskoristili Kasiti da uu u oblast Diale, koja je bila pod kontrolom Asirije. Ulazak Kasita je bio povod za predstojei rat u koji je Tukulti-ninurta uxao spremno. Kasiti su pretrpeli poraz i bili prinueni na povlaqeǌe. U nauci se dugo raspravǉalo o pitaǌu odnosa Asirije i kasitskog Vavilona. Otkriem novih tekstova omogueno je boǉe razumevaǌe tog odnosa. Nakon rata Tukulti-ninurte i kasitskog vladara Karkirijaxa V, ovaj posledǌi je bio u kavezu doveden u Axur, postavǉen na trgu i izloen javnom ruglu. Nakon stvarne i ideoloxke pobede Tukulti-ninurta je uzeo titulu vavilonskog kraǉa. Mada se prvobitno smatralo da je vlast Asirije nad Vavilonom i junom Dvoreqju trajala 7 godina, danas se zna da je trajala 22 godine i da su se na vavilonskom prestolu smeǌivali asirski namesnici zavisni od gospodara Axura. Krajem vladavine Tukulti-ninurte teritorija Asirije se prostirala od Eufrata do si. Sirije. Tukulti-ninurta je pokazao veliqinu svoje vlasti tako xto je osnovao novi grad nasuprot Axura na obali Tigra, nazvan kar-Tukulti–3–

ninurta ili ,,luka Tukulti-ninurta”. ǋegova vladavina i ivot okonqani su nasilno. Ubio ga je jedan od sinova. Vladavine trojice ǌegovih naslednika, od kojih su mu dvojica bili sinovi, bile su kratke i ve 15. godine posle ǌegove smrti oblasti Vavilona i j. Dvoreqja su bile nepovratno izgubǉene. 4.5. Tiglat-palasar I (1114 - 1076) Vreme od kraja XIII veka do uzdizaǌa Tiglat-palasara danas nije u potpunosti razjaxǌeno. To vreme karakterixu kratke vladavine, dvorske borbe, a Asirija se ograniqava na prostor gorǌe Mesopotamije. Vladavina Tiglat-palasara je dobro dokumentovana, jer se u ǌegovo vreme javǉaju razvijene forme vladarskih natpisa. Dok su prethodni donosili duge titulature, beleili graevinsku delatnost, pohode vladara sve bez hronoloxkog reda, od vremena Tiglat-palasara pohodi se navode hronoloxkim redom, ali ponovo u okviru izvextaja o graevinskoj delatnosti. Takve forme natpisa se nazivaju ,,asirski anali”. Na osnovu anala i drugih natpisa precizno se moe sagledati spoǉna politika Tiglat-palasara. Pohodi Tiglat-palasara na sever i jug bili su demonstrativnog karaktera radi umirivaǌa nomada i radi obezbeivaǌa potrebnog materijala (Fe, Cu, drvo). Jedan od pohoda bio je usmeren ka Mediteranu, ka Levantu. Natpisi belee da je asirski vladar primao darove Biblosa, Sidona i Tira. Drugi natpisi govore o naroqitim poklonima iz Egipta. Egipatski faraon poslao je Tiglat-palasaru krokodila i enku nilskog koǌa. Krajem svoje vladavine, Tiglat-palasar je uspeo da uspostavi kontrolu nad severnim Vavilonom, ukǉuqujui i sam Vavilon i gradove u ǌegovom susedstvu: Opis i Dur-Karigazlu (?). Dravu Tiglat-palasara je ugrozilo pleme Aramejaca, koje je doxlo iz sirske stepe, a koje je pisalo alfabetom. Mada je Tiglat-palasar pruao solidan otpor, posle ǌegove smrti Aramejci sve vixe prodiru na teritoriju Asirije. Oni presecaju puteve i onemoguuju odravaǌe reda i vlasti u Asiriji. U to vreme dolazi do nestaxice hrane. Poxto napadaju asirska sela, Aramejci su primorali domae stanovnixtvo da se povlaqi u planine, koje su se pruale istoqno od Arbele. U vreme vladavine Asurnazirpala I (1049 - 1031) Aramejci uspostavǉaju vlast gotovo nad qitavom Mesopotamijom. Teritorija Asirije u vreme Asurnazirpala obuhvatala je qetiri grada: Axur, Ninivu, Arbelu i Kilizik. Vreme opadaǌa asirskih gradova i dominacije Asirije trajalo je do 943. godine p. n. e. kada otpoqiǌe novoasirski period. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani Belexke: — N. N.. sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku xkolske 2002/2003. u Beogradu

5.

NOVOASIRSKI

PERIOD

Period od vladavine Asurnazirpala II (883-859) do 612. godine p. n. e. naziva se novoasirski period. 5.1. Asurnazirpal II (883-859) –4–

U X veku p. n. e. aramejski pritisak na Asiriju poqeo je da slabi. Deo Aramejaca koji se nalazio u dolini izmeu Eufrata i Tigra postepeno se asimilirao sa tamoxǌim stanovnixtvom. Krajem X veka asirski carevi su ve sami mogli da preu u napad protiv Aramejaca. Car Asurnazirpal II potqinio je aramejske kneeve i u Asiriju su bile doterane hiǉade zarobǉenika. Ovo je Asurnazirpalu dalo mogunost da izgradi velike graevine u Kalahu. Tamo je podigao raskoxan dvor ukraxen umetniqkim reǉefima i predstavama scena pobeda iz carskih pohoda i sagradio je niz utvrenih gradova na granicama svoga carstva. Asurnazirpal je na taj naqin postavio osnovu budue asirske vojne drave. 5.2. Salamanasar III Delatnost Asurnazirpala nastavio je Salamanasar III, koji je vladao u drugoj polovini IX veka p. n. e. U toku svoje 35-godixǌe vlade izvrxio je 32 pohoda. Kao i svi asirski carevi i Salamanasar III je morao da vodi borbu na svim granicama svoje drave. Treba pomenuti pohod ka severu, gde je asirski vladar naixao na otpor Damaska i sirskih kneevina2 . U bitki kod Karkara 854. godine p. n. e. Salamanasar III je odneo pobedu nad sirskim kneevima, ali na ovom prostoru nije uspeo da uspostavi vlast. Meutim, Asiriji je poxlo za rukom da u znatnoj meri oslabi Damask i da razbije snage sirske koalicije. Izrael, Tir i Sidon potqinile su se asirskom caru i poslali mu danak. Qak je i egipatski faraon poslao asirskom caru na dar dve kamile i druge retke ivotiǌe. Salamanasar III je preduzeo jedan pustoxi pohod na Vaviloniju. Uspeo je pokoriti ovaj prostor. O moi Salamanasara III svedoqi jedan crni obelisk na kome su predstavǉeni poslanici stranih zemaǉa sa sve qetiri strane sveta kako donose danak asirskom caru. Salamanasar je pokazao veliqinu svoje vlasti i tako xto je osnovao novi hram i sagradio nova utvreǌa u Axuru. Po smrti Salamanasara III Asiriju potresaju unutraxǌi neredi. Sa druge strane, jaqa carstvo Urartu, koje u ovom periodu doivǉava svoj procvat. Zahvaǉujui svojim pobedniqkim pohodima, urartski carevi uspeli su da odseku Asiriju od Zakavkazja, Male Azije i severne Sirije, xto je zadalo teak udarac i xtetu asirskoj trgovini s tim zemǉama i texko se odrazilo na privrednom ivotu zemǉe. Sve je to dovelo do opadaǌa Asirije, koje je trajalo gotovo qitavo jedno stolee. Asirija je bila primorana da ustupi svoj dominantni poloaj dravi Urartu. 5.3. Tiglat-palasar III (745 - 727) Pravi osnivaq Asirije kao velike drave bio je Tiglat-palasar III, koji je svojim vojnim pohodima udario temeǉ asirskoj vojnoj moi. Prvi zadatak, koji je stajao pred asirskim carem, bio je da se zada presudan udarac dravi Urartu. Tiglat-palasaru III je poxlo za rukom da izvrxi jedan uspexan pohod u Urartu i da Urartima zada niz poraza. Iako Tiglat-palasar III nije pokorio Urartsko carstvo, on ga je znatno oslabio, uspostavivxi preaxǌu mo Asirije u sz. delu Predǌe Azije. 732. Asirci zauzimaju Damask, te je trgovaqki i vojni put ka Siriji i Palestini otvoren. Tiglat-palasar konaqno pokorava aramejska plemena i obnovǉa vlast Asirije u Siriji, Fenikiji i Palestini3 . ǋemu donose danak Hiram, car Tira, knez Biblosa i car Izraela. Judeja, Edom i filistejska Gaza priznaju vlast asirskog zavojevaqa. Tiglat-palasar III odrava veze sa Egiptom. 2 3

Pogledati: Palestina, Raspad Izraelsko-judejskog carstva, Istorija Izraela. Pogledati: Palestina, Raspad Izraelsko-judejskog carstva, Istorija Izraela.

–5–

729. godine p. n. e. Tiglat-palasar zauzima Vavilon i prostor Vavilonije prikǉuquje svojoj dravi. Stigavxi na sz. do planine Amana i prodrevxi na istoku u oblasti Meana, Tiglat-palasar je osnovao veliku i monu vojnu dravu. Kako bi oslabio otpor pokorenih naroda, Tiglat-palasar je qitava plemena preseǉavao iz jednog dela svoje drave u drugi. Ovaj sistem masovnog preseǉavaǌa pokorenih plemena (nasahu) postao je od ovog vremena jedan od metoda za draǌe u pokornosti osvojene zemǉe. 5.4. Salamanasar V (727 - 722) Naslednik Tiglat-palasara III bio je ǌegov sin Salamanasar V. Salamanasar V je preduzeo niz vojnih pohoda i sproveo jednu reformu. Osobitu Salamanasarovu paǌu privlaqili su na sebe Vavilon i zapadne zemǉe — Fenikija i Palestina4 . Teei za tim da unekoliko ublai preterano zaoxtrene klasne suprotnosti Salamanasar V je ukinuo finansijsko-ekonomske povlastice i privilegija starih gradova Asirije i Vavilonije — Axura, Nipura, Vavilona... Salamanasarova reforma izazvalo je nezadovoǉstvo onih koji su imali veliki ekonomski uticaj u Vaviloniji. Zato je skovana jedna zavera i dignut ustanak. Salamanasar V je svrgnut i na presto je doveden ǌegov brat Sargon II. 5.5. Sargon II (722 - 705) Osvajaqku politiku Tiglat-palasara III nastavio je sa velikim sjajem Sargon II qije ime (,,xaru-kin” — pravi, zakoniti vladar) nagoni na pretpostavku da je vlast osvojio nasilnim putem. Sargon II morao je da preduzme pohod na Siriju i da uguxi ustanak sirijskih kneeva, koji su se po svoj prilici oslaǌali na podrxku Egipta. U tom pohodu Sargon II je potukao Izrael5 , zauzeo Samariju i odveo u ropstvo preko 25000 Izraiǉaca, preselivxi ih u unutraxǌe oblasti i na daleke granice Asirije. Posle texke opsade Tira, Sargon II je potqinio ovaj grad i naterao ga da plaa danak. U bitki kod Rafije Sargon je naneo poraz Hanonu, knezu Gaze, i egipatskim trupama, koje je faraon poslao u pomo Gazi. Pokorivxi Karhemix, Sargon je ovladao qitavom Sirijom, od granica Male Azije do granica Arabije i Egipta. Sedme i osme godine svoga carevaǌa Sargon II je potukao vojsku Urartu. Zauzeo je i opǉaqkao Musasir na obali Urmije. U tome bogatom gradu Sargon je zadobio ogroman plen. Urartski car Ruse kada je doznao za razruxeǌe Musasira izvrxio je samoubistvo. Velike texkoe pruala je Sargonu borba sa Vavilonom, koji je uivao podrxku Elama. Odnevxi pobedu nad vavilonskim trupama, Sargon je bez otpora uxao u grad. Sargon II je pokazao veliqinu svoje vlasti i tako xto je osnovao novu i raskoxnu prestonicu Dur-Xarukin, qije su se ruxevine oquvale do danas. 5.5. Naslednici Sargona II Naslednici Sargona II nisu preduzimali sistematske zavojevaqke pohode. Oni su samo teili da zavrxe prodiraǌe na jz. u ciǉu osvajaǌa Egipta. Senaherib je uguxio otpor Vavilonaca i naredio da se ovaj grad poruxi; on je takoe nametnuo porez Judejskom carstvu. Asarhadon (681 - 668) je stupio na presto posle jednog dvorskog prevrata, u kome je ubijen ǌegov otav Senaherib. 671. godine stigao je do Egipta i potqinio ga 4 5

Pogledati: Palestina, Raspad Izraelsko-judejskog carstva, Istorija Izraela. Pogledati: Palestina, Raspad Izraelsko-judejskog carstva, Istorija Izraela.

–6–

pod svoju vlast. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani

6.

PAD

ASIRIJE

Osvajaǌe Egipta od strane Asarhadona bio je posledǌi vojni uspeh Asirske drave. Ve za vreme Asarhadonova sina Asurbanipala (sredinom VII veka p. n. e.) ǌena mo brzo opada i ona propada, oslabǉena unutraxǌom krizom i ustancima pokorenih naroda. Krajem VII veka stvoreno je novo carstvo Meana. Medski car Kijaksar zakǉuqio je savez sa haldejskim carem Nabopalasarom, koji je zauzeo Vavilon. Ujediǌenim snagama oni su 612. godine osvojili Ninivu, a 605. godine p. n. e. unixtili ostatke asirske vojske kod Karhemixa. Asirija je doxla pod vlast medskog cara, a u Vavilonu se uqvrstila haldejska dinastija Nabopalasara6 . Literatura: — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani

7.

PRIVREDNO

UREEǋE

U privrednom ivotu Asiraca veliki znaqaj ima stoqarstvo. Pored ostalih, kao domaa ivotiǌa koristi se jednogrba kamila. Pored itarstva, xirok razvitak steklo je vrtarstvo. Mada je primeǌivano, vextaqko navodǌavaǌe nije imalo u Asiriji onakav ogroman znaqaj kao u Egiptu i Mesopotamiji. Pored zemǉoradǌe znatan razvitak dostigli su i zanati. Asirci su poznavali tehniku izraivaǌa neprozirne staklene smese. Postojaǌe kamena doprinleo je razvoju kamenorezaqkog zanata. Osobito xirok razvitak i tehniqko savrxenstvo dostigla je u Asiriji metalurgija. U Asiriji prvi put su se pojavili vextaqki napravǉeni i kamenom poploqani putevi. Tehniku izgradǌu puteva od Asiraca prvo su preuzeli Persijanci, a od ǌih je daǉe prexla Rimǉanima. Drumovi su dobro odravani. Na odreenim rastojaǌima postavǉani su putokazi. Puteve su quvali odredi vojnika. Postojaǌe qitave mree puteva omoguavalo je organizovaǌe dravne slube veze. Specijalni carski glasnici raznosili su carske poslanice po qitavoj zemǉi. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952.

8.

POLITIQKI

POREDAK

ASIRIJE

Asirski carevi oslaǌali su se pre svega na vojsku i na vojno plemstvo. 6

Pogledati: Novovavilonsko carstvo, 2.1. Nabopalasar (626-605)

–7–

Prilikom stupaǌa na presto novi car se pojavǉivao pred vojsku i oqekivao ǌene pozdrave. Asirski carevi uqvrxivali su svoj autoritet takoe proglaxeǌem carske vlasti boanskom. Ipak je to stavǉalo careve u izvesnu zavisnost od asirskog i vavilonskog svextenstva, kao i svextenstva drugih pokorenih naroda. Asirski carevi bili su prinueni da daju velike povlastice hramovima kako u Asiriji, tako i u Vaviloniji, oslobaajui ih od svih carskih poreza i obaveza i qak od carskog suda. Najvee privilegije imali su hramovi i svextenstvo gradova Axura i Vavilona. Upravǉaǌe pojedinim oblastima Asirske drave bilo je prilagoeno razliqitim uslovima pod kojima su ove ili one oblasti i zemǉe uxle u dravu. Huritskim oblastima, koje su bile najblie Asiriji, upravǉali su carski namesnici. Vavilonijom su takoe upravǉali carski namesnici, naimenovani ili meu carevim roacima ili meu poverǉivim dvorjanima. Vavilonija je saquvala svoje zakone i sudstvo, a ǌeni gradovi Vavilon, Sipar i Nipur koristili su se posebnim poreskim povlasticama. U oblastima i zemǉama osvojenim izvan Dvoreqja upravǉalo se po drugim principima. U nekim zemǉama, kao npr. u Izraelskom carstvu i u nekim sirijskim oblastima, stanovnixtvo se podvrgavalo unixteǌu i iseǉavaǌu. U drugim oblastima, npr. u Tiru, Sidonu, Judeji, bili su ostavǉeni preaxǌi vladari sa obavezom plaaǌa danka, opremaǌa vojnika i potpunog potqiǌavaǌa carskim naredbama. Literatura: — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani

9.

ORGANIZACIJA

VOJSKE

U drugoj polovini VIII veka pod Tiglat-palasarom III i Sargonom II sprovedene su reforme koje su dovele do razvoja vojske u Asiriji. Asirska vojska sastojala se od vojnih kolonista. Ona je popuǌavana i mobilizacijama koje su vrxene meu xirokim slojevima slobodnog stanovnixtva. Namesnik svake oblasti kupio je vojsku na potqiǌenoj mu teritoriji i sam komandovao tim trupama. Vojsku su qinila i plemena koja su bila pokorena i prisajediǌena Asiriji. Postojala je i careva telesna garda, koja je imala za zadatak da quva carevu liqnost. Jednu jedinicu qinili su pexaci, koǌanici i borci na kolima. Postojaǌe bornih kola i koǌice povealo je pokretǉivost asirske vojske i omoguavalo joj da preduzima strelovite napade. Glavninu vojske qinila je pexadija koja se sastojala od strelaca, xtitonoxa, kopǉanika. Vojnici su bili naoruani oklopima, xtitovima i xlemovima. Najraxirenije vrste oruja bili su luk, kratki maq i kopǉe. U Asiriji se prvi put pojavǉuju ,,ineǌerske” jedinice, koje su korixeǌe za krqeǌe puteva u planinama, za izgradǌu obiqnih i potonskih mostova i logora. Asirci su razvili fortifikacionu tehniku. Koristili su opsadne sprave. Xiroka osvajaqka politika izazvala je znatan porast ratne vextine. Asirci su primeǌivali noni prepad na neprijateǉa, taktiku iscrpǉivaǌa neprijateǉa, strelovitu brzinu napada... Glavna vojna mo Asirije sastojala se u brojno, dobro naoruanoj i za borbu sposobnoj suvozemnoj vojsci. Asirija nije imala svoje flote, ve se oslaǌala na flote pokorenih zemaǉa, u glavnom Fenikije. Asirci su svoje ratove sa susednim narodima vodili radi osvajaǌa zemaǉa, ovlaivaǌa najvanijim trgovaqkim putevima, radi sticaǌa plena, u prvom redu zarobǉenika. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, –8–

Beograd 1952.

10.

KULTURA

ASIRIJE

Istorijski znaqaj Asirije sastoji se u organizovaǌu prve krupne drave koja je pretendovala na ujediǌeǌe qitavog tada poznatog sveta. Asirska kultura temeǉila se na kulturnom nasleu starog Sumera i Vavilona. Asirci su od starih naroda Mesopotamije preuzeli sistem klinastog pisma, tipiqne crte religije, kǌievna dela, karakteristiqne elemente umetnosti i qitav niz nauqnih znaǌa. Meutim, posebna crta asirskog panteona sastoji se u tome xto je na ǌegovom qelu bio postavǉen stari asirski plemenski bog Axur. U poqetku su ǌegove funkcije bile zemǉoradniqke, ali s poqetkom asirskih osvajaǌa Axur je postao bog rata. Od starih Sumeraca Asirci su uzeli neka imena i kultove bogova, arhitektonski oblik hrama i graevinski materijal — ciglu. Od Vaviloǌana Asirci su pozajmili dela religijske literature, naroqito epski spev o stvaraǌu sveta i himne starim bogovima Enlilu i Marduku. Od Vavilona Asirci su preuzeli sistem mera i novca, neke crte u organizaciji dravne uprave i mnoge elemente prava. O visokom razvitku asirske kulture svedoqi quvena biblioteka Asurbanipala, naena u ruxevinama ǌegovog dvora u Ninivi. U toj biblioteci otkrivena je ogromna koliqina religijskih natpisa, kǌievnih dela i nauqnih tekstova. Sjajnu predstavu o asirskoj arhitekturi iz doba ǌenog procvata pruaju nam razvaline dvorova Asurnazirpala u Kalahu i cara Sargona II u Dur-Xarukinu (danaxǌem Horsabadu). Sargonov dvor sagraen je na vextaqki podignutoj terasi. Sastojao se iz 210 odaja i 30 dvorixta. Na ulazu u dvor stajale su ogromne statue ,,lamasu”. One su quvari carskog dvora predstavǉene u obliku fantastiqnih ivotiǌa: krilatih bikova ili lavova sa ǉudskom glavom. Zidovi sveqanih odaja asirskog dvora ukraxavani su scenama iz dvorskog ivota, lova i rata. Sva ta raskox imala je za ciǉ da veliqa cara i mo asirskog oruja. Ti reǉefi, naroqito predstave ivotiǌa u scenama lova, qine najvixi domet asirske umetnosti. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952. — V. N. akov, S. I. Kovaǉov, Stari istok, prevela sa ruskog Miroslava Pani

11.

THE

CODE

OF

ASSURA

Excerpts from the Code of the Assyrians. 1.02. If a woman, whether the wife of a man or the daughter of a man, utter vulgarity or indulge in low talk, that woman bears her own sin; against her husband, her sons, or her daughter they shall have no claim. 1.07. If a woman bring her hand against a man, they shall prosecute her; 30 manas of lead shall she pay, 20 blows shall they inflict on her. 1.08. If a woman in a quarrel injure the testicle of a man, one of her fingers they shall cut off. And if a physician bind it up and the other testicle which is beside it be infected thereby, or take harm; or in a quarrel she injure the other testicle, they shall destroy both of her eyes. 1.09. If a man bring his hand against the wife of a man, treating her like a little child, and they prove it against him, and convict him, one of his fingers they shall cut –9–

1.12.

1.13.

1.14.

1.15.

1.16. 1.18.

1.20. 1.21.

1.26.

1.32.

1.35.

1.37. 1.40.

1.46.

off. If he kiss her, his lower lip with the blade of an axe they shall draw down and they shall cut off. If the wife of a man be walking on the highway, and a man seize her, say to her ”I will surely have intercourse with you,” if she be not willing and defend herself, and he seize her by force and rape her, whether they catch him upon the wife of a man, or whether at the word of the woman whom he has raped, the elders shall prosecute him, they shall put him to death. There is no punishment for the woman. If the wife of a man go out from her house and visit a man where he lives, and he have intercourse with her, knowing that she is a man’s wife, the man and also the woman they shall put to death. If a man have intercourse with the wife of a man either in an inn or on the highway, knowing that she is a man’s wife, according as the man, whose wife she is, orders to be done, they shall do to the adulterer. If not knowing that she is a man’s wife he rapes her, the adulterer goes free. The man shall prosecute his wife, doing to her as he likes. If a man catch a man with his wife, both of them shall they put to death. If the husband of the woman put his wife to death, he shall also put the man to death. If he cut off the nose of his wife, he shall turn the man into a eunuch, and they shall disfigure the whole of his face. If a man have relations with the wife of a man at her wish, there is no penalty for that man. The man shall lay upon the woman, his wife, the penalty he wishes. If a man say to his companion, ”They have had intercourse with they wife; I will prove it,” and he be not able to prove it, and do not prove it, on that man they shall inflict forty blows, a month of days he shall perform the king’s work, they shall mutilate him, and one talent of lead he shall pay. If a man have intercourse with his brother-in-arms, they shall turn him into a eunuch. If a man strike the daughter of a man and cause her to drop what is in her, they shall prosecute him, they shall convict him, two talents and thirty manas of lead shall he pay, fifty blows they shall inflict on him, one month shall he toil. If a woman be dwelling in the house of her father, and her husband have died, any gift which her husband settled upon her—if there be any sons of her husband’s, they shall receive it. If there be no sons of her husband’s she receives it. If a woman be dwelling in the house of father, but has been given to her husband, whether she has been taken to the house of her husband or not, all debts, misdemeanors, and crimes of her husband shall she bear as if she too committed them. Likewise if she be dwelling with her husband, all crimes of his shall she bear as well. If a woman, who is a widow, enter into the house of a man, whatsoever she brings with her—all is her husband’s. But if a man enter in to a woman, whatsoever he brings—all is the woman’s. If a man divorce his wife, if he wish, he may give her something; if he does not wish, he need not give her anything. Empty shall she go out. If the wives of a man, or the daughters of a man go out into the street, their heads are to be veiled. The prostitute is not to be veiled. Maidservants are not to veil themselves. Veiled harlots and maidservants shall have their garments seized and 50 blows inflicted on them and bitumen poured on their heads. If a woman whose husband is dead on the death of her husband do not go out from her house, if her husband did not leave her anything, she shall dwell in the house of one of her sons. The sons of her husband shall support her; her food and her drink, as for a fiancee whom they are courting, they shall agree to provide for her. If she be a second wife, and have no sons of her own, with one of her husband’s sons she shall dwell and the group shall support her. If she have sons of her own, her own sons shall support her, and she shall do their work. But if there be one among the sons of her husband who marries her, the other sons need not support her. – 10 –

1.47. If a man or a woman practice sorcery, and they be caught with it in their hands, they shall prosecute them, they shall convict them. The practicer of magic they shall put to death. 1.50. If a man strike the wife of a man, in her first stage of pregnancy, and cause her to drop that which is in her, it is a crime; two talents of lead he shall pay. 1.51. If a man strike a harlot and cause her to drop that which is in her, blows for blows they shall lay upon him; he shall make restitution for a life. 1.52. If a woman of her own accord drop that which is in her, they shall prosecute her, they shall convict her, they shall crucify her, they shall not bury her. If she die from dropping that which is in her, they shall crucify her, they shall not bury her. 1.55. If a virgin of her own accord give herself to a man, the man shall take oath, against his wife they shall not draw nigh. Threefold the price of a virgin the ravisher shall pay. The father shall do with his daughter what he pleases. 1.57. In the case of every crime for which there is the penalty of the cutting-off of ear or nose or ruining or reputation or condition, as it is written it shall be carried out. 1.58. Unless it is forbidden in the tablets, a man may strike his wife, pull her hair, her ear he may bruise or pierce. He commits no misdeed thereby. 2.02. If a man among brothers who have not yet divided the paternal estate commit a killing, to the avenger of blood they shall give him. If he choose, he may be spared. His portion in the paternal estate he may seize. 2.06. Before he takes field or house for silver, three times in a month of days the buyer shall make proclamation in the city of Ashur, and three times he shall have proclamation made in the city in which he would buy the field and house. Thus: ”Field and house of so-and-so, son of so-and-so, situated in the cultivable area of this city I am buying. Such as are in possession or have no objection, or have any claims on the property, let them bring their tablets, let them lay before the magistrates, let them present their claims, let them prove their title, and let them take what is theirs. Those whl during this month of days cannot bring even one of their tablets to me, lay them before the magistrates, receive in full what belongs to him.” If the buyer shall have made proclamation, they shall write their tablets, the magistrates shall give them to him, saying: ”In this month of days, the buyer made proclamation three times, ¿He who in this month of days brought not his tablets to me, did not lay them before me, shall forfeit his claim to share in field and house.’ To the one making the proclamation, who is a buyer, it shall be free.” 2.08. If a man meddle with the field of his neighbor, they shall convict him. Threefold shall he restore. One of his fingers they shall cut off, a hundred blows they shall inflict upon him, one month of days he shall do the king’s work. 3.02. If a man sell the son or daughter of a man, who on account of debt was dwelling in his house, they shall convict him, he shall lose his money; and he shall give his minor son to the owner of the property; one hundred lashes shall they inflict upon him, twenty days shall he do the king’s work. Literatura: — http://www.fordham.edu/halsall/ancient/asbook.html * J. S. Arkenberg, Dept. of History, Cal. State Fullerton. Prof. Arkenberg has modernized the text.

– 11 –

Xegan Marija

NOVOVAVILONSKO CARSTVO Period u istoriji Mesopotamije od 626. do 539. p. n. e.1 u nauci se naziva Novovavilonsko ili Haldejsko carstvo. Haldeja je mala oblast na jugu Dvoreqja uz Persijski zaliv. Ime je dobilo po Heldejcima, koji su naseǉavali tu oblast. Smatralo se da je pripadnik ovog plemena, Nabopalasar, osnivaq Novovavilonskog carstva. Sama drava nije dugo trajala, a period Novovavilonskog carstva je dobro dokumentovan. Treba pomenuti da je drava odigrala veliku ulogu u meunarodnim odnosima tadaxǌeg starog Istoka i da je za kratko vreme uspela da se nametne kao vodea sila.

1.

IZVORI

1.1. Domai izvori U ovu grupu izvora ubrajamo one vavilonskog i asirskog porekla. Jedan od najvanijih izvora za izuqavaǌe proxlosti Novovavilonskog carstva jeste Vavilonska hronika. Tekst je pisan na akadskom jeziku. U pitaǌu je izvor koji pokriva vreme od 744. do 668. p. n. e. Dogaaji su se beleili u okviru godina. Beleili su se dogaaji koji su potresali teritoriju Vavilona i postoje indicije koje se tiqu udaǉenijih oblasti: Levanta i Mala Azije. Voena je na glinenim tablicama i danas nam je saquvana u vidu tri prepisa. Najpotpuniji prepis Vavilonske hronike potiqe iz 500/499. p. n. e. Za prouqavaǌe istorije Meureqja u periodu VII i VI veka p. n. e. veliku pomo mogu pruiti dokumenti na glinenim ploqicama posveeni pitaǌima ekonimije, administracije, pravnih i trgovinskih poslova (razliqite zabelexke i priznanice). Iz ove grupe izdvaja se arhiv bankarske porodice Egibija. To je bila jedna vavilonska porodica specijalizivana za poslove kreditiraǌa. Postojali su, takoe, arhivi u hramovima: Enanin hram u Vavilonu, hram bogiǌe Ixtar u Uruku i arhiv hrama boga Xamaxa u Siparu. Dragocen izvor za prouqavaǌe istorije Vavilona su i starozavetne kǌige, pre svega kǌiga proroka Jezekija.

1.2. Antiqki izvori Drugu grupu izvora posveenih proxlosti Novovavilonskog carstva qine antiqke zabelexke koje se odnose na opis Vavilona. Tako Herodot daje opis grada u I kǌizi, kaputi od 178. do 183., i u III kǌizi, kaputi 155. i 158. Ovoj grupi izvora pripada i Berososova Istorija Vavilona. Vaviloǌanin Berosos je iveo na prelazu iz IV u III vek p. n. e. Poxto je bio svextenik Mardukovog hrama, imao je pristup arhivama hrama. Sastavio je delo koje obuhvata pregled vavilonske istorije i mitologije na grqkom jeziku. Svoju kǌigu Berosos je posvetio Antiohu Soteru. Danas su saquvani samo fragmenti u delima Josifa Flavija, Julija Afrikanca, Eusebija i Aleksandra Polihistora. Ti odlomci sadre legende o prvobitnim vremenima, o potopu, o patrijarsima, o Senaheribu i Navukodonosoru. Meutim, nekdaxǌe, celo, delo razlikovalo je tri kǌige: a. Prva kǌiga se nazivala Mudrost i u ǌoj su bili izloeni vavilonski mitovi. b. Druga kǌiga bila je posveena istoriji Mesopotamije od legen1

U ovo vreme Egiptom vlada XXVI dinastija, a dolazi i do uzdizaǌa Medije

–1–

darnog potopa do vlade cara Pula (tj. asirskog cara Tiglatpalasara III) c. U treoj kǌizi bila je izloena istorija Mesopotamije do smrti Aleksandra Makedonskog. Kao antiqke pisce, koji su u svojim delima paǌu posvetili i Vavilonu, treba pomenuti Ksenofonta, koji u Kirupediji i u Anabazi spomiǌe grad, zatim Diodora, Strabona i Ktesija. Treba imati na umu i Klaudija Ptolemeja, koji u svojoj biografiji daje opis grada i spisak imena vladara Vavilona od 747. p. n. e. do Aleksandrogog osvajaǌa.

2.

NOVOVAVILONSKO

CARSTVO

2.1. Nabopalasar (626-605) Krajem II milenijuma p. n. e. u junoj Mesopotamiji pojavilo se semitsko pleme Haldejaca. Na ovom prostoru stvorili su dravu pod imenom Primorske zemǉe. Vladari ove zemǉe su se oslaǌali na Elam i pokuxavali su da obnove nekadaxǌu mo starog Vavilona. Vavilon je iskoristio slabǉeǌe Asirije 626. godine p. n. e., te se oslobodio ǌene vlasti. Godine 627. p. n. e. preminuo je asirski car Asurbanipal. U okviru ǌegovog carstva nalazio se Vavilon, kojim je upravǉao carski namesnik Kandalun. Ovaj namesnik umire iste godine kad i Asurbanipal. Prema hronici 626. godine p. n. e. Vavilonom je vladao haldejac Nabopalasar. Hronika ne svedoqi kako je doxlo do prevrata, a kod grqkih pisaca (Josif Flavije) saquvana je Berososova tradicija prema kojoj je Nabopalasar bio jedan od generala Asurbanipala. Poxto su vrhovni gospodar i namesnik umrli, Nabopalasar je iskoristio svoju vojsku, koja je bila stacionirana u Vavilonu, da se doqepa vlasti. ǋegov dolazak na presto nije bio odobravan od strane Asiraca i od strane sunarodnika. Nabopalasaru je 10 godina bilo potrebno da uqvrsti kontrolu nad Vavilonijom (Sumer i Akad). Vodio je duge i texke ratove sa starim i monim centrima kao xto su Uruk i Nipur. Ovi gradovi su bili dugo pod opsadom. Tako pod 620. p. n. e. hronika belei da su stanovnici Nipura bili tako izmuqeni opsadom da su prodavali svoju decu da bi se prehranili. Godine 616. p. n. e. Nabopalasar je dovoǉno uqvrstio svoju vlast da je bio u mogunosti da preduzme pohode i van granica svoje teritorije. Prvi pohodi bili su usmereni prema Asiriji. Uz pomo Meana, koje je predvodio Kiaksar, Nabopalasar je uspeo da u potpunosti unixti asirsku dravu pobedom u bitki kod Ninive 612. p. n. e. Tada su osvojeni i drugi jaki asirski centri: Axur, Tarbisa, Kalha i Haran2. Nakon xto je rexio problem Asirije, Nabopalasar je, u periodu izmeu 609. i 607. p. n. e., svu svoju paǌu usmerio na zaxtitu severnih granica carstva. Veliki protivnik novog carstva bio je Egipat. U to vreme Egipani su pod svoju vlast ve podveli Siriju, Palestinu i Fenikiju. Egipatski faraon nametnuo je danak Jerusalimu. Pruili su pomo Asiriji u borbi protiv Haldejaca. Meutim, godine 605. p. n. e. Egipani, zajedno sa ostacima asirske vojske, su pretrpeli poraz od Novovaviloǌana u bitki kod Karhemixa. Potom neslavno su proxli i u bitki kod Hamata. Ubrzo nakon ove bitke Nabopalasar je umro i na prestolu ga je nasledio sin Navukodonosor II.

2.2. Navukodonosor II (604-562/561) Navukodonosor II se istakao u sukobu kod Hamata. Predvodio je vojsku, a pobeda mu je osigurala presto. Nakon krunisaǌa odluqio se za pohod na Sir2

Bitka kod Harana se odigrala 610. godine p. n. e.

–2–

iju. Nakon pet meseci uspeo je da teritoriju Sirije stavi pod kontrolu svoje administracije. Poxto Egipani nisu odustajali od Levanta, Navukodonosor II preduzeo je i pohod protiv ǌih. Herodot navodi da su obe strane pretrpele velike gubitke i da je doxlo do sklapaǌa mirovnog ugovora. Poxto je rexio problem sa Egiptom, sledei na udaru je bio Levant. 598/597. p. n. e. Navukodonosor II je preduzeo pohod ka Judeji. U sklopu pohoda bio je zauzet i Jerusalim. Grad je opǉaqkan, a Solomonov hram spaǉen. 10000 Hebreja je iseǉeno iz grada i preseǉeno u Vavilon i Nipur. U pitaǌu je tzv. Vavilonsko ropstvo. Ovaj period hebrejskog robovaǌa bie okonqan Kirovim osvajaǌem Vavilona 539. p. n. e. Meu iseǉenicima iz Jerusalima bio je i prorok Jezekij. On je bio preseǉen u Nipur, a ǌegova kǌiga je dragocen izvor. Hronika pomiǌe poqetak Navukodonosorove vladavine i opsadu Tira koja je trajala 13 godina i neslavno se zavrxila. No, malo je to verovatno. U pitaǌu je verovatno vixe pohoda na ovaj grad. Daǉe, prema hronici jedan od pohoda Navukodonosor II uputio je ka jugo-istoqnim granicama svoje drave. Podaci nisu precizni. U pitaǌu je bila 596. p. n. e. kada je pohod bio usmeren protiv Elama. Vavilonska hronika se prekida 594. p. n. e., no zahvaǉujui Starom zavetu i dokumentima u arhivima hramova moemo pratiti i vladavinu Navukodonosora II do ǌenog kraja i vladavinu ǌegovih naslednika. Godine 587. p. n. e. u Jerusalimu je izbio ustanak koga je predvodio namesnik grada ostavǉen od samog Navukodonosora II. On se zvao Sadekija. Ve krajem 587. na 586. Navukodonosor II je preduzeo pohod protiv Jerusalima. Sam voa pobune je bio zarobǉen i oslepǉen, grad spaǉen, a stanovnixtvo raseǉeno. Tada je unixten Solomonov hram. Od 586. p. n. e. Jerusalimom je upravǉao namesnik poreklom Haldejac, a sama Judeja pretvorena je u provinciju Novovavilonskog carstva. Posledǌi dogaaj Navukodonosorove vladavine je akcija usmerena protiv Egipta. Godine 570. p. n. e. doxlo je do nasilnog preuzimaǌa vlasti u Egiptu. Dotadaxǌi vladar Aprija je zbaqen, a na vlast je doxao Amazis. Aprija je zatraio pomo od Kiprana. Potom je zatraio pomo od Navukodonosora II i ubedio ga na pohod protiv Egipta. Godine 567. doxlo je do sukoba na granici, kada je novovavilonska vojska pretrpela poraz. Sam Aprija je nestao. Nakon 567. p. n. e. nemamo podataka koji bi nam govorili o sukobu Egipana i Haldejaca, xto navodi na zakǉuqak da sukoba vixe nije bilo ili da nam izvori nedostaju.

2.3. Naslednici Navukodonosora II Kao naslednike Navukodonosora II treba pomenuti: — Amel-Marduk (561-560) — Neriglisar (559-556) — Labaxi-Marduk (556 nekoliko meseci) — Nabonid (555-539) Naslednici Navukodonosora II morali su se nositi sa kontrolom velike teritorije. Dravom su upravǉali namesnici provincija, koje je vladar postavǉao, a koji su uspevali da se osamostale. Drugi problem bile su dvorske intrige, spletke, u kojima su gubili svoje ivote. Neriglisar je poveo pohod u oblast severo-zapadne Kilikije (jug Male Azije). ǋegova vladavina bila je ispuǌena graditeǉskim delatnoxu u samom gradu. U ovo vreme velika teritorija bila je izgubǉena. Samo nekoliko gradova blizu Vavilona su prihvatala vlast Neriglisara. Labaxi-Marduk vladao je oko tri meseca. Pao je kao rtva dvorske zavere koju je predvodio vojnik Nabonid, koji e ga naslediti na prestolu. Od trenutka Nabonidovog dolaska na presto oivǉava hronika. Nabonid nije predvodio znaqajne pohode. Vladavina je bila posveena pokuxaju da se saquva naruxeno jedinstvo drave za vreme prethodnika. Sama hronika belei da je, iako nije bio kraǉevske krvi, bio prihvaen. ǋegova vladavina okonqana je 539. –3–

p. n. e. Kirovim osvajaǌem Egipta. Ova godina oznaqila je kraj Vavilonskog carstva koje je pretvoreno u provinciju.

2.4. Vavilon Slika Vavilona kao najlepxeg i najveeg nastala je u ovo vreme. Sve nalaze sa lokaliteta ovog grada arheolozi datuju u vreme Novovavilonskog carstva. Grad se prostirao na povrxini od 850 hektara. Okruivali su ga bedemi ogromnih razmera. Kroz grad je proticala reka. U gradu je postojao zigurat, na qijem vrhu se nalazio hram posveen bogu Marduku i nosio je ime Etemenakikua; kua koja se nalazi na granici izmeu neba i zemǉe. Centralni hram bio je posveen Marduku i zvao se Egasila. Iz Mardukovog hrama vodio je sveti put koji se zavrxavao velikom kapijom posveenoj bogiǌi Ixtar. Put je bio zaxtien zidovima koji su bili poploqani opekama plave boje i ukraxeni predstavama krilatih bikova i naroqitom vrstom stvoreǌa — Muhxuxu, sveti zmajevi posveeni bogu Marduku. Haldejci su nastojali da xto je mogue vixe sagrade i obnove graevine. Belexke: — Jankovi Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku letǌeg semestra xkolske 2002./2003.

–4–

Xegan Marija

MEDIJA I PERSIJA 1.

IZVORI

1.1. Uvod Kada govorimo o persijskoj dravi, u glavnom, mislimo na Ahemenidsko carstvo. To je u stvari ime dinastije koja je upravǉala dravom 200 godina; od oko 550. do Aleksandrovog osvajaǌa 334. godine p. n. e. Dinastija je naziv dobila po imenu osnivaqa kraǉevske kue — Ahemena. Vremenom dinastiju Ahemenida smenile su druge dve vladarske kue, tj. drave: Paranska kraǉevina i Sasonidsko carstvo. Kir II Veliki (559-530) je prvi vladar Persijskog carstva. U trenutku najveeg uspona ovo carstvo obuhvatalo je teritoriju koja se prostirala od Helesponta na zapadu do granice danaxǌeg Kazahstana u centralnoj Aziji na istoku i do Egipta na jugu. Teritorijalno, ovo je bilo najvee carstvo starog Istoka.

1.2. Antiqki izvori O Persijskom carstvu znamo na osnovu pisanih i materijalnih spomenika. Relevantni pisani izvori za izuqavaǌe Ahemenidskog perioda nastajali su na razliqitim jezicima i u razliqitoj formi. Do dexifrovaǌa staropersijskog pisma i velikih arheoloxkih istraivaǌa u Iranu sredinom XIX veka, antiqki pisci su bili jedini i osnovni izvor za izuqavaǌe istorije Persije. Oteavajua okolnost je xto antiqke pisce interesuju samo sz. oblasti Persijskog carstva, te, na osnovu ǌihovih svedoqanstava, gotovo nixta ne moemo saznati o istoqnim delovima carstva. Kao znaqajne antiqke pisce za izuqavaǌe proxlosti starog Irana treba pomenuti: 1. Herodot iz Halikarnasa koji je iveo u V vek p. n. e. On je I i II kǌigu svoje Istorije posvetio istoriji Persije i Medije. 2. Ksenofont iz Atine koji je iveo od oko 430. do 355. godine p. n. e. Bio je Sokratov uqenik. 401 – 399. godine uqestvovao je, s ostalim grqkim najamnicima, u pohodu Kira Mlaeg protiv ǌegovog brata, persijskog cara, Artakserksa II. Autor je dela Kirovo vaspitaǌe, gde je pokuxao da osnivaqa Persijske drave Kira I Velikog prikae kao idealnog vladara qije su naslee iskvarili ǌegovi naslednici. Ovo delo je istorijski roman (prvi uopxte saquvani) sa pedagoxko-politiqkom tendencijom. 3. Ktesije iz Knida je bio grqki istoriqar koji je iveo u drugoj polovini V veka p. n. e. Sedamnaest godina proveo je u persijskom zarobǉenixtvu, gde je bio liqni lekar persijskog cara Artakserksa. Posle povratka kui, izneo je svoje poznavaǌe Istoka u tri dela: Istorija Persije, Istorija Indije i Plovidba. Mada danas Ktesijeva dela nisu saquvana, o ǌima saznajemo iz odlomaka datih kod Diodora, Fotija i drugih pisaca. U prvih xest kǌiga Istorije Persije Ktesija je obradio medijsku istoriju do osnivaǌa persijske drave. On je u veoj meri bio pripovedaq no istraivaq. 4. Plutarh iz Heroneje koji je iveo u periodu od 46. do 120. godine n. e. Ostavio nam je biografiju Artakserksa III, poznog persijskog vladara. –1–

Mada sam ivotopis nije toliko dragocen, pomiǌe obred persijskog krunisaǌa, o kome ne svedoqi nijedan drugi izvor. Prilikom vrednovaǌa podataka koje nam pruaju antiqki pisci treba imati na umu da su ǌih pre svega zanimale spletke, zabave i dvorske intrige. Persijski vladar je najqexe prikazivan kao slab i neodluqan qovek, koga je luksuz razmazio i qije odluke su zavisile od dvorskih dama i evnuha. Izvor za izuqavaǌe proxlosti Persije su i Starozavetne kǌige. Razlika izmeu onih Starozavetnih kǌiga nastalih pre Helenistiqkog perioda, kao xto su Jezdrina i Nemijina kǌiga, naspram onih koje nastaju kasnije je xto se Persijanci prikazuju u pozitivnom svetlu. Postoji vixe razloga tome: — Nakon osvajaǌa Vavilona 539. godine p. n. e. Kir Veliki je omoguio povratak Hebreja u Jerusalim. — Persijanci su podrali obnovu unixtenog Solomonovog hrama. — Persijanci su bili tolerantni prema svim verskim i religijskim uqeǌima. U kǌizi o Jestiru, za koju se zna da je nastala u II veku p. n. e., Persijanci su ve prikazani kao u grqkim tekstovima.

1.3. Domai izvori U Persiji ahemenidskog perioda govorilo se ranim oblikom danaxǌeg persijskog jezika (?). Taj oblik nazvan je staropersijski jezik i pripada grupi indoevropskih jezika. Staropersijski tekstovi ispisivani su jednom vrstom klinopisa. Rad na dexifrovaǌu staropersijskog jezika i klinopisa vezuje se za Henrija Raulinsona, koji je bio arheolog i obavextajac britanske (tajne?) slube. U jednoj od svojih misija radio je na Behistunskom natpisu. Sam natpis, nastao u vreme Darija I, predstavǉa vaan izvor za istoriju Persije. Uklesan je na litici koja se nalazi na putu koji spaja Ekbatanu i Behistan. Tekst natpisa nam svedoqi o okolnostima Darijevog dolaska na presto. Natpis na staropersijskom pratili su identiqni tekstovi na druga dva jezika — vavilonskom i elamskom — s ciǉem da ovaj tekst mogu da proqitaju svi stanovnici velikog carstva. Zahvaǉujui ovoj okolnosti, Raulinson je bio u mogunosti da dexifruje tekst na staropersijskom. Ovim pismom ispisivani su natpisi na monumentalnim spomenicima. Natpisi su bili posveeni veliqini i moi cara i carstva. Politiqki dogaaji, administrativne zabelexke, sve ono xto se tiqe svakodnevnog ivota, nikada nije bilo zabeleeno staropersijskim pismom. Behistunski natpis svedoqi da je sam Darije uveo u upotrebu novo pismo. To pismo je, po svemu sudei, bila dvorska kreacija naqiǌena da bude zvaniqno pismo careva. Istraivaǌima je utvreno da se nikad nije koristilo van javnih proklamacija. Daǉe, natpisi na staropersijskom klinopisu nisu naeni van granica Irana1 . Gotovo svaki tekst ispisan staropersijskim pratio je tekst drugog jezika (elamski, vavilonski, staroegipatski). Dakle, staropersijsko pismo bila je jedna vextaqka tvorevina. U starom Iranu jezik svakodnevne komunikacije bio je aramejski 2 . Pisan je alfabetom i zbog xirine rasprostraǌenosti Persijanci su ga veoma brzo prihvatili kao svoj adminitsrativni jezik. Koristio se u qitavom carstvu. Tekstovi su pisani i na elamskom i na vavilonskom. Najvaniji izvori na osnovu kojih se moe sagledati unutraxǌa organizacija carstva su dve grupe glinenih ploqica, pronaenih u Persepoǉu, koje su ispisane na elamskom jeziku. 1 2

Izuzetak qini jedan Ksreksov natpis pronaen izvan teritorije jezera Van. Plemena Aramejca nadiru na prostor Mesopotamije u periodu od XII do XI veka p. n.

e.

–2–

Jedna grupa tekstova nastala je u periodu od kraja vladavine Darija I do poqetka vladavine Artakserksa I; izmeu 492. do 458. godine p. n. e. Predstavǉa priznanice koje su se odnosile na isplate radnika3 . Poxto je preko 1000 pronaeno u riznici Persepoǉa, nazivaju se Tekstovi riznice. Drugu grupu tekstova qine zabelexke na glinenim ploqicama pronaenih kod severoistoqnih bedema Persepoǉa. Predstavǉaju potvrde svih vrsta davaǌa hrane radnicima, svextenstvu i visokim dostojanstvenicima dvora. Na osnovu ǌih saznajemo da su radnu snagu qinili i muxkarci i ene i deca. Zatim, da je postojalo centralno skladixte hrane iz koga se vrxila raspodela, ne samo radnicima, ve i pripadnicima kraǉevske porodice. Arheolozi su pronaxli 5000, xto qitavih xto fragmentarnih, ploqica u depou. Do danas je objavǉeno oko 2200 ovih dokumenata. Za prouqavaǌe proxlosti Persije vaan je arhiv, pisan na akadskom jeziku, koji je pronaen u Vavilonu, a koji potiqe iz druge polovine V veka p. n. e. Korisna su dokumenta vezana za poslovne transkripcije velike vavilonske porodice Muraxu. Ova porodica bila je zaduena za kontrolisaǌe zemǉixǌih poseda, koji su davani vojnicima na korixeǌe. Nadzirala je posede koji su pripadali vladarevoj porodici i radnu snagu. Starala se o privredi i administraciji. O podeli Persijskog carstva na satrapije svedoqe nam sledei izvori: — Herodot u svojoj III kǌizi — Behistunski natpis — Suetski natpis; klinasti staropersijski natpis pronaen kod Sueckog kanala, u kome se govori o Darijevoj izgradǌi kanala koji bi spajao Nil sa Crvenim morem. — Nakxe Rustamski natpis Za prouqavaǌe proxlosti Persije pomo nam mogu pruiti i natpisi koji su se oquvali na teritoriji Egipta. Ti tekstovi nastaju u vreme kad i tekstovi porodice Muraxu, a dele se na tri grupe: 1. Elefantina U pitaǌu su tekstovi pisani aramejskim pismom na papirusu i ostraki 4 , koji su pripadali jevrejskoj zajednici u Elefantini. To su natpisi vojnika, graniqne patrole. Mogu se pratiti liqne istorije, prepiske, raquni, albe. Posebno treba pomenuti Zenonov arhiv. 2. Hermupolis Druga maǌa grupa dokumenata je pronaena u Hermupolisu (Hermesov grad), gde su takoe iveli vojnici. Natpisi su u glavnom pisma vojnika svojim porodicama na jugu. 3. Sakara U Sakari je pronaen deo persijskog arhiva, koga su qinili dokumenti na aramejskom i demotskom jeziku i pismu. Dok je broj aramejskih dokumenata iznosio 202, demotskih ima mnogo vixe. Do danas nisu publikovani. Predstavǉaju prepisku persijskog satrapa Egipta Arsamesa sa svojim upravnicima poseda xirom Egipta. Za prouqavaǌe proxlosti Persije korist pruaju i arheoloxka iskopavaǌa. Najvaniji centri ahemenidske drave jox uvek se iskopavaju: Pasargade (maǌa rezidencija Ahemenida), Persepoǉ, Suza, Nakxe Rustam. Vana su i iskopavaǌa na teritorijama koje su se nalazile pod persijskom vlaxu: Mala Azija, Sard, lokalitet na prostoru Levanta i u Centralnoj Aziji. 3

Naime, radnici su isplaivani u srebru iz dvorske riznice. Quvar riznice morao je imati pokrie za maǌak srebra. 4 Predstavǉa komadie keramike koji su mogli da otpadnu u grnqarskim radionicama. Poxto se osuxe, na ǌima se moglo pisati mastilom ili urezivati.

–3–

Arheoloxka iskopavaǌa oteava xto se na negdaxǌim velikim gradovima nalaze novi gradovi: Damask, Ekbatana (prestonica Medije). IV vek p. n. e. je u velikoj meri neotkriven. O Indiji, koja je zbog svog bogatstva davala najvei porez Persijskom carstvu, gotovo da se nixta ne zna.

2.

MEDIJA

DO

KIROVOG

OSVAJAǋA

2.1. Medija do 660. godine p. n. e. Osim Herodota o istoriji Medije svedoqe asirski, novovavilonski i persijski izvori. Sami Meani nastaǌivali su sz. deo Iranske visoravni, tj. oblast planine Zagros kao i plodne ravnice istoqno od ǌe. Zemǉa ove teritorije bile je delimiqno plodna i pogodna za uzgoj koǌa. Treba pomenuti da Meani nisu odvajkada nastaǌivali ovaj prostor. Pojavili su se, zajedno sa drugim plemenima, oko 1000. godine p. n. e. Prvi o Meanima svedoqe Asirci i to u IX veku p. n. e. Tada Meani jox uvek nisu bili organizovani u jedinstvenu dravu. To su bila plemena sa kojima su Asirci dolazili u dodir. Danas nisu saquvani izvori medskog porekla. Pretpostavǉa se da su se sluili nekom vrstom klinopisa. Osim da je bio indoevropski, o ǌihovom jeziku malo se zna. Poxto se u staropersijskom razaznaju tragovi drugog jezika, veruje se da su u pitaǌu tragovi Meanskog. Prvi precizniji podaci o Meanima potiqu iz VIII veka p. n. e. Oko 740. godine p. n. e. asirski vladar Tiglatpalasar III preduzeo je pohod na jug, prema teritoriji koju su nastaǌivali Meani. Sukob je bio neminovan. Tiglatapalasaru III je poxlo za rukom da jedan deo teritorije stavi pod svoju kontrolu. Zarobio je oko 65000 ǉudi. Mada ni tada Meani nisu bili organizovani u jedinstvenu dravu, predstavǉali su opasnost za Asiriju. Stoga je Tiglatpalasar organizovao pohod. Meani se pomiǌu i za vreme vladavine asirskog cara Sargona II Velikog (721705), koji je takoe preduzeo jedan pohod protiv ǌih. Izvori svedoqe da je Sargon uspeo da zarobi ǌihovog vou Dajanakku. Poxto je vou proterao u Siriju, na osvojenoj teritoriji Sargon je nastanio Hebreje. Gotovo 30 godina, od kraja VIII veka pa do osamdesetih godina VII, asirski izvori ne spomiǌu Meane niti za to pitaǌe pokazuju ikakav interes. Situacija se promenila osamdesetih godina VII veka kada dolazi do invazije Skita i Kimeraca sa severa. Poxto su bili pritisnuti sa severa, Asirci su se sve vixe povlaqili ka jugu. 672. godine asirski vladar Asarhadon, stigavxi do danaxǌeg Teherana, pod svoju vlast podveo je ona plemena koja su nastaǌivala prostor na jugu. Asirci su se potrudili da zabelee sva ta plemena. Poraeni su morali da plaaju neku vrstu poreza. Poqetkom VII veka Meani jox uvek nemaju dravu. Oko 660. godine p. n. e. asirski vladar Asurbanipal je preduzeo pohod na jug radi borbe sa Meanima. Ovom godinom se za due vreme prekidaju asirski izvextaji o staǌu na jugu. O periodu do 615/616. godine p. n. e., kada ve postoji organizovana Medska drava, obavextava nas Herodot.

2.2. Medija od 660. do vladavine Astijaga Herodot navodi qetiri medska vladara: Dejoku, Fraorta, Kiaksara i Astijaga. Dok su Dejok i Fraort samo plemenske voe, Kiaksar je vladar za qije se vreme vezuje osamostaǉeǌe Medije i najvei uspon ove oblasti. Prema Herodotu Dejoka je ujedinio xest medskih plemena i znaqajno uqvrstio –4–

svoju vlast kao vladar. On je odgovoran za izgradǌu prestonice medske drave, Ekbatanu. Pojedini istraivaqi Dejoku poistoveuju sa gorepomenutim Dajanakkom ili sa izvesnim Kaxtaritu. Ovaj posledǌi je poznat kao plemenski voa koji je zadavao nevoǉe Asircima i smatralo se da je pohod iz 672. godine bio uperen protiv ǌega. Meutim, sada pojedini istraivaqi tvrde da je pohod iz 672. godine bio uperen protiv Fraorta, koji je bio savremenik Asarhadona. Dejoka je nasledio sin Fraort. On se nije zadovoǉio da vlada samo Medijom, ve je ratovao protiv Persijanaca, te ih, kako navodi Herodot, ,,naqinio robovima Meana”. Fraort se sukobio i sa Asircima. Meutim, nakon 22 godine vladavine, u jednom sukobu sa Asircima, koje su pomagali Skiti, Fraort je pretrpeo poraz i izgubio ivot. Posle ǌegove smrti na vlast je doxao ǌegov sin Kiaksar. Zahvaǉujui Herodotu, asirskim i vavilonskim izvorima, o Kiaksaru znamo vixe nego o ǌegovim prethodnicima. Poqetak Kiaksarove vlasti obeleila je nova invazija Skita sa severa. Poxto su Asirci bili oslabǉeni, Kiaksar je iskoristio priliku da povede nekoliko pohoda protiv ǌih. 616/615. godine opǉaqkao je Axur, jedan od centara asirske drave. Potom se preporuqio novovavilonskom caru kao saveznik u borbi protiv Asirije. Savez je potvren brakom izmeu Kiaksarove erke i novovavilonskog princa Navukodonosora. Zajedniqkim snagama saveznici su porazili Asirce u bitki kod Ninive 612., kod Harana 610., kod Karhemixa 605. godine p. n. e. Kiaksar je eleo da svoju vlast proxiri prema severu, na teritoriju Male Azije, ali na tom putu stajali su mu Liani. Herodot u svojoj Istoriji navodi drugi razlog rata Meana i Liana. Naime, Kiaksar je veoma cenio Skite i qak im davao svoje sinove na poduqavaǌe. Skiti, kad god bi dolazili iz lova, donosili su nexto vladaru Meana. Jednom prilikom vratili su se praznih xaka, te ih je Kiaksar hladno doqekao i maltretirao. Poxto su bili uvreeni dogovorili su se da mu jednog od sinova ispeku, da ga time poslue, a potom da pobegnu kod Alijata u Sard. Xto su naumili to su i uqinili. Mada je Kiaksar zahtevao, Alijat nije eleo da isporuqi Skite. Tako dolazi do rata izmeu Meana, koji su saveznike naxli u Kiliqanima, i Liana. Rat je trajao xest godina. U toku borbe doxlo je do pomraqeǌa Sunca, koje je predskazao Tales iz Mileta. Kako su i jedna i druga strana ovo protumaqila kao lox predznak, prestaje se sa ratom i 28. 05. 585. godine p. n. e. potpisuje se mirovni ugovor. Kao granica Medije na sz. uzeta je reka Halis. Nedugo zatim Kiaksar je preminuo, a nasledio ga je sin, inaqe posledǌi vladar Medije, Astijag. Astijagova erka Mandana bila je majka Kira.

2.3. Arheolozi o Mediji Na prostoru Medije otkrivena su tri lokaliteta, tj. tri grada: Godin Tepe, Tepe Nux-i-Jan, Baba Jan. Istraivaǌima je utvreno da potiqu iz VII veka p. n. e. Graevine u sva tri grada su identiqne. Veruje se da su gradovi predstavǉali sedixta lokalnih gospodara (plemenskih voa). Mada Herodot navodi da Medija svoj uspon doivǉava u VI veku, ve od ovog perioda ovi gradovi postepeno bivaju napuxteni. Nauqnici kao razloge tome navode: — Onog trenutka kada je Ekbatana postala prestonica, nadlenosti lokalnih centara premextaju se u prestonicu i gradovi se napuxtaju. — Navedena tri grada su se razvijala pod asirskim uticajem. Vremenom kako je Asirija slabila i povlaqila se sa ovog prostora tako je opadao intezitet razvoja tih gradova. Citadela Ekbatane se poklapala sa povrxinom Atine. Ne zna se iz kog perioda potiqe graevina. Pojedini istraivaqi smatraju da Herodot nije opisao citadelu u Vavilonu, ve najverovatnije ahemenidsku Ekbatanu. Na prostoru nekdaxǌe Ekbatane nalazi se savremeni grad. –5–

Literatura: — Reqnik grqkih i latinskih pisaca antike i sredǌeg veka, Beograd 1984. Belexke: — Jankovi Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku letǌeg semestra xkolske 2002./2003.

3.

PERSIJA

U

DOBA

KIRA

VELIKOG

Herodot obavextava da su Persijanci bili organizovani u qetiri stoqarska i xest zemǉoradniqka plemena. Kao persijske plemenske voe, koji poreklo vode iz porodoce Ahemenida5 , treba pomenuti Pispesa ili Tespija, koji je vladao od 650. do 620. godine, Kira I, koji se u hronici Asurbanipala pomiǌe kao voa persijskih plemena i koji je vladao od 620. do 590. godine, Kambiza I, koji je vladao od 590. do 559. godine p. n. e. Ovog posledǌeg nasledio je Kir II Veliki, koji je vladao od 559. do 530. godine p. n. e. Vavilonska hronika daje taqan datum ǌegove smrti, avgust 530., a antiqki pisac Herodot, koristei se Ktesijom, navodi da je ovaj persijski vladar stolovao 29 godina. Pre no xto je osvojio Mediju, Lidiju i Vaviloniju i naqinio Persiju vodeom silom Starog sveta, Kir II je upravǉao elamskim gradom Axnan. Oko Kirovog ivota ispredane su mnoge legende o kojima pripoveda Herodot. Medski kraǉ Astijag udao je svoju erku Mandanu za Persijanca Kambiza. Poxto je usnio qudne snove vezane sa svoju erku, Astijagu su vraqevi prorekli da e mu presto preoteti Mandanin sin. Uplaxivxi se, naredio je svom vernom prijateǉu i dvoraninu Harpagu da usmrti dete. Harpag se prihvatio zadatka. Meutim, iz predostronosti da ga ubudue ne optue za ubistvo carskog deteta, Harpag je zadatak poverio jednom od svojih pastira. Pastir se saalio na dete i odgajio ga kao svoje. Meutim, stvar se razotkrila kada je budui Kir II imao deset godina. Mada je Astijagu, poxto ga je grizla savest za naruqeno ubistvo unuka, sada laknulo, rexio je da kazni neposluxnog Harpaga. Naime, pre no xto je Kira poslao kod oca i majke u Persiju, ubio je Harpagovog sina jedinca i Harpaga time posluio na jednom ruqku. Od tada i Kir, zbog toga xto ga je Astijag eleo usmrtiti, i Harpag, koji nije mogao prealiti ubijenog sina, qekae svoj trenutak osvete. O Kirovom osvajaǌu Medije, osim Herodota, gotovo da nemamo izvora. Prema Herodotu, poxto je ujedinio persijska plemena, 553. godine p. n. e., Kir je krenuo u Mediju da se obraquna sa vladarom Astijagom. Rat je trajao kojih tri godine i zavrxen je pobedom Persijanaca, pre svega zahvaǉujui bogatim Meanima koji su se odmetnuli od Astijaga. Moderna isotriografija smatra da je do rata doxlo poxto je Kir osvojio Elam sa prestonicom Suzom. Treba pomenuti da, mada su imali svoju vladarsku dinastiju, Persijanci su se nalazili pod vrhovnom vlaxu Meana. Samostalno delovaǌe Kira isprovociralo je Astijaga da povede vojsku protiv ǌega. Da je do pobune doxlo u Medskoj vojsci svedoqi i Vavilonska hronika. U hronici Nabonida, vavilonskog vladara, saznajemo da su Persijanci opeǉexili Ekbatanu, qime Medija zvaniqno prestaje da postoji. Mada je Astijag preiveo, porazom iz 550. Medija je potpala pod vlast Persijanaca. Sada Persija na zapadu se prostirala do reke Halis, a na istoku zadirala je duboko u prostor centralne Azije. Herodot, daǉe, svedoqi da su druga carstva bila vixe nego uznemirena jaqaǌem Persije, te je na zahtev Kreza, vladara Lidije, oformǉena koalicija: Lidsko carstvo, Novovavilonsko i Egipat, za borbu protiv Kira. Krezov plan je bio da vrati Kapadokiju6 , zarobi Kira i osvoji Persijsko carstvo. U tom 5 6

Ime je dobila po mitskom osnivaqu kraǉevske kue Ahemenu. Treba se setiti da je svojevremeno Kiaksar ovaj prostor preoteo Lianima

–6–

ciǉu prelazi reku Halis i prodire u meanski deo Male Azije. Kir radije napada nego da qeka udar udruenih snaga. Oko 546. p. n. e. izmeu Kira i Kreza doxlo je do nerexene bitke kod Pterije, u blizini najstarije grqke kolonije Sinope na obali Crnog mora. Kako je Krez bio nezadovoǉan jaqinom svoje vojske, imao je maǌe vojnika nego Kir, i kako Kir nije napadao, rexio je da raspusti vojsku i sam se povuqe u Sard. Herodot objaxǌava da je Krez eleo da saqeka pomo saveznika, kojima Krez i xaǉe poruke, pa da sa zavrxetkom zime napadnu Kira udruenim snagama. Naime u ta vremena ratovalo se shodno vremenskim prilikama, u periodu april/novembar, pa se Krez oseao sigurnim da raspusti vojsku, jer niko nije ratovao zimi. Suprotno Krezovim oqekivaǌima Kir napada Sard u zimu, jer nije eleo qekati da Krez ponovo okupi vojsku. Do novog sukoba izmeu Persijanaca i Liana dolazi na ravnici pred Sardom. Kir se uplaxio lianske koǌice te je po savetu Meanina Harpaga, koji je svojevremeno izdao Astijaga, svoju vojsku organizovao na sledei naqin: u prve redove je stavio tovarne kamile, iza kamila pexadiju, pa tek onda koǌicu. Koǌi Liana su se uplaxili kamila, pa su stali beati. Krezovi koǌanici kada su uvideli u qemu je stvar, sixli su sa koǌa i daǉe su se borili kao pexadija. Kir je uspeo da nadjaqa Liane, koji su bili primorani da bee i da se zatvore u tvravu. Opsada Sarda je trajala qetrnaest dana. Jox na poqetku opsade Krez je poslao poruku saveznicima da xto hitnije xaǉu pomo. Lakedemonci su bili spremni da poxaǉu lae, kada je stigla vest da su Sard osvojili Persijanci. Prema legendi Persijanci su uspeli da upadnu u Sard sa jedne strane koja je smatrana neosvojivom. Poxto su videli jednog Lianina kako sa te strme strane silazi i uzima svoj xlem koji mu je ispao, a potom se ponovo vraa u grad, Persijanci su zapamtili put i sa lakoom uxli i opustoxili Sard. Kir je zauzeo prestonicu Lidije, a zatim i samo carstvo, ostavivxi Kreza u ivotu i uzevxi ga za savetnika. Osvajaǌe Lidije za posledicu je imalo presecaǌe trgovaqkog puta Egipat-Vavilonija-Lidija. Mada vavilonska hronika pomiǌe pohod Kira II 547./546. godine p. n. e., ne navodi protiv koga je pohod bio organizovan. Danas je usvojeno mixǉeǌe da se osvajaǌe Lidije zbilo 540. godine p. n. e. Nakon osvajaǌa Medije i Lidije na putu se naxlo Novovavilonsko carstvo. Kir je 539. godine p. n. e. u bici kod Opisa porazio Nabonida, vladara Novovaviloǌana, koga je zarobio. Sami Vaviloǌani su se povukli u grad Vavilon, koji je imao jak fortifikacioni sistem. Dok je sam ostao kod Opisa, Kir je svog generala Gobriju poslao s vojskom u Vavilon. Poxto je grad bio neosvojiv, Persijanci su vixe od godinu dana pregovarali sa vavilonskom aristokratijom o uslovima predaje. Po svemu sudei je doxlo do izdaje unutar zidina grada. Da se vrata grada otvore podsticalo je Mardukovo i Hebrejsko svextenstvo, koje je bilo nakloǌeno Persijancima. Napokon, Gobrija je s vojskom uxao u grad, koji nije pruao otpor, a Kir je priznat za vladara. Po ulasku u grad Kir je izdao proklamaciju kojom se obavezao da e poxtovati prava tog stanovnixtva, da nee dirati u ǌihova verska ubeeǌa, da e poxtovati ǌihove bogove, da e se starati o ǌihovim hramovima i svetilixtima. Tekst ovog dokumenta bio je ispisan na jednoj vrsti cilindriqnog peqata, tzv. Kirov cilindar. Nastao je odmah po osvajaǌu Vavilona 538. godine p. n. e. Po osvajaǌu grada Hebrejima je dozvoǉeno da se vrate u Jerusalim. Sam Kir obeao je materijalnu pomo za obnovu unixtenog Solomonovog hrama. Poxto je u Sardu postavio namesnika da se stara o jonskim gradovima i poxto je u Vavilonu 538./537. kao namesnika postavio svoga sina Kambiza7 , Kir je svu paǌu usmerio ka oblastima na istoku zemǉe. Herodot i Ktesija svedoqe da je Kir posledǌe godine svog ivota proveo u osvajaǌu na istoku u kojima je izgubio ivot. 7

Iz jox uvek neobjaxǌenih razloga Kambiz je smeǌen sa ovog poloaja, gde ga je nasledio namesnik Gobrija, koji nema veze sa onim Gobrijem koji je uveo vojsku u Vavilon

–7–

Danas se ne zna taqno dokle se protezelo Kirovo carstvo na istoku. Poznato je da je pokuxao i da je uspeo da pree Sir-Darju i da je pod svoju vlast podveo veliki deo Avganistana, Turkmenistana, Uzbekistana i Ta ikistana. Poznato je i da je pokorio Baktriju. Osnovao je grad Kirexata (Kirov grad) i novu prestonicu Pasargade, koji se nalazio 75 km sz. od elamskog grada Axnana. Kirov naslednik Kambiz u teritorijalnom pogledu proxirio se na severno-afriqku obalu i dolinu Nila. Ekbatana je bila zvaniqna rezidencija Persijske drave, a nakon osnivaǌa Pasargade imala je stratexki poloaj. Zvaniqna rezidencija do Darija I bie Pasargade, a potom Persepolis. Izvori: — Herodotova Istorija I, preveo sa staogrqkog Milan Arseni, Novi Sad 1980. Belexke: — Jankovi Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku letǌeg semestra xkolske 2002./2003.

4.

PERSIJA

U

DOBA

KAMBIZA

Na persijski presto nakon Kirove smrti stupio je Kambiz, koji je vladao Persijom od 529. do 523. godine p. n. e. O ivotu ovog vladara svedoqe kazivaǌa grqkih istoriqara, pre svega Herodota, i egipatski natpisi. Preciznije podatke u persijskim dokumentima ne nalazimo. Herodot svedoqi da je Kambiz, stupivxi na presto, pre no xto e se pozabaviti osvajaǌima, morao uqvrstiti svoj poloaj u dravi. Utvrdivxi svoju vlast odluqio se na pohod u Egipat8 . Kambiz je, kako bi bezbedno proxao kroz arabijsku pustiǌu, koja je predstavǉala jedini put ka Egiptu, i kako bi obezbedio zalihe vode, sklopio savez sa Arabǉanima. Prilikom pohoda na Egipat, Persijanci su sklopili savez i sa Feniqanima. Jox na poqetku vladavine Kambiz je dao da se sklope trijere. Mada su mornari mahom bili Feniqani, zapovednici brodova su bili Persijanci. Poxto su osvojili Kipar, Persijanci su onemoguili napad sa mora. U meuvremenu, Amazis umire nakon 44 godine vladaǌa, a presto preuzima Psametih III, koji je odluqio da Persijance doqeka kod Peluzija, zapadnog rukavca Nila. Mada Herodotu u nekim stvarima ne moemo verovati, danas je utvreno da je u Kambizovo vreme Persiji pripojen jedini tadaxǌi slobodni deo sveta — Egipat. Osvojen je nakon poraza egipatske vojske kod Peluzija 525. godine p. n. e. Tada su Persijancima, pored ostalih, pomagali jonski i eolski Heleni. Egipani ne samo da su pretrpeli poraz, ve je dosta vojnika poginulo, veliki broj pobegao, a jedan deo se povukao i utvrdio u Memfisu. Nakon desetodnevne opsade i grad je bio osvojen. Tom prilikom Psametih nije ubijen, jer se kod Persijanaca ustalio obiqaj da se vladari pokorenih naroda ne pogubǉuju, ve kasnije kada je uqestvovao u pobunama protiv Persijanaca. U svom delu Herodot navodi da je Kambiz, po osvajaǌu Egipta, eleo da svoje teritorije proxiri daǉe na zapad. Nosio se mixǉu da povede rat protiv Kartagiǌana i Amoǌana. Dok su Kartagiǌani naseǉavli grad koji se nalazio na severnoj obali Afrike, Amoǌani su nastaǌivali prostor zapadne pustiǌe, gde se nalazila oaza Sivah i svetilixte posveeno bogu Amonu. Herodot navodi 8

Po Herodotu iz sledeih razloga: da se osveti tadaxǌem faraonu Amazisu (570-526) xto mu je za enu mesto svoje, poslao erku prethodnog vladara; da ispuni voǉu svog najboǉeg oqnog lekara iz Egipta, koji Amazisu nije mogao oprostiti xto ga je, poslavxi ga u Persiju Kiru, odvojio od ene i dece; da ispuni voǉu nekdaxǌeg Amazisovog plaenika, Faneta iz Halikarnasa, koji je, naǉutivxi se na Amazisa, prebegao na stranu Persijanaca i svoje usluge ponudio Kambizu.

–8–

da je protiv Kartagiǌana Kambiz nameravao da poxaǉe flotu, koju su qinili Feniqani, a protiv Amoǌana deo pexadije, oko 50000 ǉudi. Feniqani su odbili da ratuju protiv svojih sunarodnika tako da je sa te strane Kambizov plan propao. Mada postoje izvori koji tvrde da su Persijanci u vreme Darija I kontrolisali oaze koje su nastaǌivali Amoǌani, Herodot svedoqi da persijska vojska nikad nije stigla na konaqno odredixte i da je zatrpana u pustiǌskoj oluji. U vreme pohoda na zapad, Kambiz je organizovao i jedan pohod na jug, ka Etiopiji, s ciǉem da osigura junu egipatsku granicu. Naime, na prostoru Nubije jaqalo je kraǉevstvo sa centrom u Napati, tzv. Kraǉevstvo Moroje. Posle neuspexnih pregovora sa predstavnicima tog kraǉevstva, Kambiz se sa vojskom uputio juno od Tebe. Uskoro uvidevxi da raspolae malom vojskom i ograniqenim zalihama hrane i vode i da se pred ǌim prua ogromno prostranstvo, odustao je od pohoda. Treba pomenuti da se u egipatskim i grqkim izvorima psiholoxki profil Kambiza i ǌegov odnos prema pokorenom stanovnixtvu ne podudaraju. Herodot tvrdi da se Kambiz nedoliqno ponaxao prilikom svog boravka u Egiptu: da je oskrnavio Amazisov lex, svetilixta i hramove, ubio svetog bika Apisa. Sasvim drugaqiju sliku prua nam ivot U ahoresneta 9 Ovo je jedna od najvanijih biografija iz vremena persijske dominacije u Egiptu. Tekst je ispisan na anafornoj statui10 U ahoresneta od zelenog bazalta, koja se danas quva u Vatikanskom muzeju. U ahoresnet, u vreme saiske dinastije, bio je zapovednik flote. Persijski car Kambiz postavio ga je za glavnog lekara Persije, a bio je i svextenik bogiǌe Neit u Saisu. Mada antiqka tradicija Kambiza predstavǉa kao netolerantnog vladara, ova biografija svedoqi samo o Kambizovim dobroqinstvima. Sam U ahoresnet upoznao je Kambiza sa kulturom Egipta, tako da je ovaj mogao preuzeti egipatsku vladarsku titulaturu. U ahoresnet je pratio i persijskog cara Darija u ǌegovom pohodu na Elam. Jox uvek ne znamo sa kakvim zadueǌima. Ovaj izvor baca novu svetlost na istoriju Egipta i prua novo vieǌe persijskih vladara, koje opovrgava i samog Herodota. Danas je utvreno, na osnovu dva epitafa, da nije bilo nikakvog ubistva Apisa u Kambizovo vreme. Prema jednom epitafu jedan Apis propisno je sahraǌen 524. godine p. n. e. Qak je saquvan i sarkofag u kome je sahraǌeno boanstvo. Drugi epitaf se datuje u 4. godinu Darijeve vladavine. Te je godine preminuo sv. bik koga je sam Kambiz uveo u tu dunost 524. godine p. n. e. Treba rei da za Kambizovu bolest imamo dokaza za i protiv. Danas se ne znaju okolnosti pod kojim je Kambiz zavrxio ivot, sem da je to bilo u Siriji. Priqa o raǌavaǌu u butinu na koju nailazimo kod Herodota ne moemo smatrati u potpunosti taqnom. Izvori: — Herodotova Istorija I, preveo sa staogrqkog Milan Arseni, Novi Sad 1980. Belexke: — Jankovi Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku letǌeg semestra xkolske 2002./2003.

5.

PERSIJA

U

DOBA

DARIJA

I

5.1. Pitaǌe porekla Darijeve vlasti 9

http://www.touregypt.net/ehistory.htm; Jimmy Dunn, Cambyses II, the Persian Ruler of Egypt (27th Dynasty) And His Lost Army 10

Statua ǉudske figure, u stojeem ili sedeem poloaju, koja u ruci dri hram gde je predstavǉen bog.

–9–

Po smrti persijskog cara Kambiza, kao pretendent na presto pojavilo se lice koje se predstavǉalo kao ubijeni Kambizov brat, Smerdis11 . Dok na Behistunskom natpisu stoji da je Kambiz ubio brata pre pohoda na Egipat, Herodot svedoqi da je ubio brata po osvajaǌu Egipta. U svakom sluqaju, Smerdis je bio mrtav jox za Kambizova ivota. Meutim, kako se pojedini izvori slau po pitaǌu sliqnosti Smerdisa i Bardije, to je navelo jednu grupu nauqnika da poveruju da Bardija nije bio nikakav samozvanac, ve sam Kambizov brat. Ako ovu pretpostavku prihvatimo kao taqnu, sledi da su priqe koje svedoqe o Kambizovom ubistvu brata i o Kambizovoj neruavnoteenosti, nastale u Darijevo vreme kako bi pomou ǌih sam Darije opravdao uzurpaciju prestola. Da postoji mogunost da Darije nije na legalan naqin dobio vlast, tj. da je bio uzurpator, svedoqi nekoliko qiǌenica. — Herodot tvrdi da Darije nije imao prava na presto. — Na poqetku Behistunskog natpisa Darije istiqe svoje poreklo sa jasnim ciǉem: da pokae da ǌegova porodica, kao i Kirova, vodi poreklo od istog pretka, odnosno od Ahemena. — Sumǌu o legitimitetu Darijeve vlasti budi i sledea okolnost: na Behistunskom natpisu spomiǌu se i Darijev otac i Darijev deda, koji su bili ivi u trenutku ǌegovog stupaǌa na presto. Ako je ǌegova porodica imala zakonito pravo oqekivalo bi se da mesto Darija pre na presto doe ǌegov otac ili ǌegov deda. — Period od 522. do 520. god. obeleen je brojnim pobunama koje su potresale veliko carstvo. To je period i Darijevog uzdizaǌa. Nauqnici, koji smatraju da je Darije bio uzurpator, u ustancima vide reakciju zbog nasilnog preuzimaǌa prestola. 5.1.1. Herodot o Darijevom dolasku na presto, (III, 61 – 88) Herodot svedoqi da su protiv Kambiza, dok je ovaj boravio u Egiptu, zaveru sklopila dva brata maga, od kojih je Kambiz jednom poverio dvor na quvaǌe. Jedan od zavernika nosio je ime Smerdis. Ovaj ne samo da se zvao, ve je i likom bio sliqan pokojnom Kambizovom bratu. Zavernici su eleli da iskoriste sliqnost da navedu Persijance da se odreknu Kambiza i da prihvate vrhovnu vlast navodnog Kambizovog brata, a Kirova sina. Desilo se da je Kambiz prozreo plan zavernika. Kako bi se obraqunao sa svojim neprijateǉima, Kambiz je pourio u Suzu. Meutim, dok je skakao na koǌa, go maq mu se zaboo u butinu. U ovome Herodot vidi osvetu egipatskog boanstva Apisa, koga je Kambiz svojevremeno na sliqan naqin ranio. Pre no xto e umreti, Kambiz je bacio dve kletve na svoje sunarodnike: pozitivnu, ukoliko sa prestola uklone mage, i negativnu, ukoliko ne povrate presto. Prvi protiv maga zaveru je organizovao Otan, najugledniji meu Persijancima. Ubrzo ǌemu se prikǉuqilo jox xest uglednih zemǉaka, meu kojima je bio i sam Darije, sin persijskog satrapa Histaspa. Veliqanstvena sedmorka organizovala je dravni udar u kome su ubijeni uzurpatori. Poxto su povratili presto, Persijanci su se stali dogovarati ko zasluuje da postane nov vladar. Otan je predloio demokratiju, Megabiz, jedan od sedmorice, oligarhiju, a Darije monarhiju. Ostala qetvorica odluqila su se za Darijev predlog. Poxto se Otan odrekao vlasti, pod uslovom da ni on niti ǌegova porodica ne doe pod vlast budue izabranog monarha, vladar se imao izabrati izmeu preostalih xestorice. Odluqeno je da car postane onaj qiji koǌ na predstojeoj trci prvi zare. Darije, posluivxi se lukavstvom, postao je car.

5.2. Svedoqanstvo Behistunskog natpisa 11

To je bio izvesni Bardija ili Gaumata.

– 10 –

U slavu pobede nad pobuǌenicima negde oko 520. godine p. n. e., Darije je naredio da se uree reǉef na visokoj litici Behistana. Natpis je ispisan na tri jezika: staropersijskom, elamskom i vavilonskom. Deli se na dve velike celine. Prvu qini tzv. osnovni tekst, gde su ispriqane okolnosti Darijevog dolaska na presto i razraqunavaǌe voa pobuna. Ovaj tekst pokriva vreme od 522. do 520. p. n. e. Drugi, krai deo teksta, daje spisak imena voa pobune. Na poqetku uvodnog dela glavnog teksta navedena je genealogija Darijeve porodice od Ahemena. Sledi priqa o Kambizovom ubistvu brata. Natpis, potom, belei ustanak Gaumate i ǌegovo proglaxeǌe za kraǉa Persije. Sledi priqa o zaveri qiji je uqesnik bio i Darije, o zbacivaǌu pretendenata, oslobaaǌu drave i restauraciji pod Darijem. Nakon ovog uvodnog dela natpis donosi spisak pobuna koje su izbile u carstvu poqetkom Darijeve vladavine. Jedna od prvih izbila je u Suzi, potom u Vavilonu, Mediji, Jermeniji, Asiriji. Pobunu u Vavilonu predvodio je namesnik Vavilonije, Navukodonosor III. Natpis navodi da je vojska Navukodonosora III bila poraena u dva sukoba. Jedan se odigrao na Tigru, a drugi na Eufratu. Darije je morao da krene na Vavilon ne bi li ukrotio pobuǌeni grad. Voa pobune u Ekbatani u Mediji zvao se Fraort i tvrdio je da vodi poreklo od posledǌeg meanskog vladara Astijaga. Ova pobuna bila je velikih razmera, te je Darije bio primoran da napusti Vavilon i da ode u Ekbatanu. Darije je uspeo da porazi Fraorta. Poxto ga je zarobio i razapeo na krst, tako ga je ostavio da skonqa u Ekbatani. Behistunski natpis svedoqi da je izbila i pobuna u Jermeniji i da su Persijanci u tri sukoba pobedili pobuǌenike. Takoe je izbila pobuna i u Asiriji. Ustanak su podigli i Parani i brojne druge provincije i plemena. Interesantno je da su se protiv Darija pobunili i Persijanci. Za vreme Darijevog boravka u Ekbatani ponovo je izbila buna u Vavilonu, te je Darije bio primoran da se vrati u ovaj grad. Voa ove druge bune Arah zavrxio je ivot na isti naqin kao i Fraort. Ostatak glavnog teksta posveen je Ahuramazdi uz qiju je pomo Darije uspeo da doe na presto i da porazi sve pobuǌenike. Ostatak Darijeve vladavine do 486. p. n. e. protekao je u miru (unutar drave), sem velikog ustanka u Egiptu 518. p. n. e.

5.3. Spoǉna i unutraxǌa politika Darijeva spoǉna politika nije bila u razmeri Kira i Kambiza. Treba pomenuti da je svom carstvu Darije pripojio severo-zapadnu Indiju, koja se pomiǌe na natpisima iz ǌegovog vremena kao i kod Herodota. Skitski pohod iz 512. p. n. e. i dva pohoda na Heladu, koji su zavrxeni 490. p. n. e. velikim porazom na Maratonu, bili su neuspexni. Poznata je ǌegova velika graditeǉska delatnost, pre svega izgradǌa nove vladarske palate u Suzi i poqetak radova na novoj prestonici u Persepolisu. Kao novo mesto vladarskih grobnica postaje Nakxe-Rustam u blizini Persepolisa. Sama Darijeva grobnica je uklesana u steni. Staǌe u Egiptu i u Libiji bilo je mirno u prvim godinama Darijeve vladavine. U ahoresentov natpis12 svedoqi da je u nomi Sais u Egiptu izbila pobuna, koja se brzo proxirila na qitavu zemǉu. Meutim, U ahoresent ne pixe kada se to dogodilo i za vreme qije vladavine. Herodot navodi da je krajem Darijeve vladavine doxlo do pobune u Egiptu, ali ne i na poqetku. Na osnovu 12

U ahoresnet (U ahoresent) je bio savremenik i u slubi Amazisa, Psametiha III i Kambiza. Sluio je i Dariju na poqetku ǌegove vladavine. Vixe o U ahoresnetu pogledati: Istorija faraonskog Egipta, 2.2. Izvori za Sredǌe carstvo.

– 11 –

izvora pronaenih u samom Egiptu poznato je da je do pobune doxlo 518., ali ne i ǌen uzrok. Do pobune je moglo doi usled nezadovoǉstva Darija i stanovnixtva Egipta sa politikom satrapa Arijanda, qija se ekspedicija, koju je poslao prema Zapadnoj pustiǌi (Barki i Kireni), zavrxila neslavno. Isto tako jedan od razloga dizaǌe bune moglo je biti satrapovo samoincijativno kovaǌe novca, na koje nije imao pravo. Darije je odluqio da se pobrine za satrapa koji je imao nameru da oslobodi Egipat od Persijske vlasti. 518. Darije dolazi u Egipat, uspeva da uguxi pobunu i da zarobi odmetnutog satrapa. Sproveo je qitav niz mera vezanih za poboǉxaǌe saobraaja i trgovine, s ciǉem da se ostvari xto bri priliv bogatstva u Persiju. U ahoresent i satrap su bili prognani iz Egipta u Persepolis. Za razliku od satrapa, koji se izgubio u Persepolisu, U ahoresent se vratio u Egipat i Darije ga je postavio na nove dunosti. 518. godina i Darijev boravak u Egiptu su vani zbog jedne stvari: iste te godine Darije je izdao nareeǌe da se otpoqnu radovi na prokopavaǌu Sueckog kanala. Naime, Darije je stigao u Egipat kada je Delta bila pod vodom i kada se u Egipat nije moglo ui kroz Peluzijski rukavac. Jedino kuda se moglo ui u zemǉu bilo je kroz Vadi Tumulat, koji se nalazio istoqno od Nila. Na tom mestu Darije je dao da se prokopa kanal, koji e spojiti Nil sa Crvenim morem. Otvaraǌe plovnog puta bilo je vano radi veze sa Indijom; put, koji je bio krai i jeftiniji, je ovu bogatu provinciju spajao sa Persepolisom. Korixeǌem Crvenog mora izbegavalo se plaaǌe tributa arabǉanskim xeicima. Du trake kanala bile su podizane stele ispisane i egipatskim i persijskim pismom koje su beleile vladarevu odluku o izgradǌi kanala. Ove suetske stele vane su zato xto govore o radovima na kanalu. One poput Behistunskog natpisa, Herodota i Nakxe-Rustamskog natpisa donose popise persijskih satrapija. Trasa kanala ixla je od Peluzijskog rukavca preko Vadi Tumulata, zaokretala je juno pravcem danaxǌeg Sueckog kanala i izbijala na obalu Crvenog mora u blizini danaxǌe Kubre. Duina kanala bila je oko 45km, a bio je dovoǉno xirok da se dve lae sa tri reda vesala mimoiu. Sa obe strane kanala su bili izgraeni putevi kojima su se mogli vui brodovi. Pre poqetka radova Darije je uputio inspekciju da pregleda teren. Tada su persijski graditeǉi bili zabrinuti zbog sastava zemǉixta koje je bilo peskovito i koje se moglo uruxavati i time oteavati poslove.

5.4. Darijeve reforme Darije je ostao upamen i zbog svoje unutraxǌe politike i reformske delatnosti. Xto se tiqe reformske delatnosti mislimo na administrativnoupravnu podelu drave na satrapije, na monetarnu reformu i na graevinsku delatnost (izgradǌa puteva). Persijsko carstvo u vreme Darija je jedna velika teritorija sastavǉena iz razliqitih dravnih zajednica, razliqitih naroda, religija, kao i sistema u kojima su iveli. Veliki prostor je trebalo kontrolisati uz pomo satrapija, koje su postojale xirom carstva. Drava je bila podeǉena na 20 ili 22 satrapije. Satrapija je administrativnoupravna jedinica, qija je teritorija bila jedna prirodna zaokruena celina identiqna sa teritorijom drave koja se nekad nalazila na prostoru same satrapije. Tako nekadaxǌi prostor Vavilona qinila je satrapija podeǉena na dve maǌe. Dok su neke deǉene, druge su nestajale radi boǉe kontrole. Req satrapija znaqi ,,na dobro kraǉevstvu” ili ,,iz qega e nastati nexto dobro”. Postojale su celine koje su nominalno bile u sastavu satrapija, a u stvari, ivele su svoj ivot bez ikakavog uticaja; npr. Obronci Zagrosa koji su se u – 12 –

teritorijalnom pogledu nalazili u sastavu persijske satrapije. Satrap Persije se zadovoǉavao plaaǌem tributa Arabiji. Persijski karavani su plaali niu putarinu i bezbednije su prolazili kroz Arabiju. Teritorije satrapije nisu bile ujednaqene (postojale su vee i maǌe). Vavilonija je u poqetku bila jedna satrapija, a docnije zbog lakxe uprave se podelila na dve satrapije. Na qelu satrapije nalazio se satrap ili namesnik koji je po pravilu bio Persijanac ili Meanin (Iranac). U vreme Darija i ǌegovih prethodnika vodilo se raquna da se satrap ne ukoreni u satrapiji. Da sluba ne bude nasledna i da se ne provede qitav ivotni vek u jednoj satrapiji. U vreme Darijevih naslednika odustajalo se od ovoga, te su se satrapi na obodu carstva osamostalili i satrapije pretvarali u samostalne drave (Egipat). Meutim, ima i izuzetaka. Naime, u provinciji Kilikiji je ostavǉena domaa lokalna dinastija, koja je bila verna i na dunosti sve do Aleksandrovih osvajaǌa. Centar satrapije bili su gradovi koji su bili prestonice pojedinih drava ili oblasti; Sard centar Lidije; Memfis centar Egipta; Ekbatana centar Medije; Vavilon centar Vavilonije. Bilo je gradova koji su se izdigli kao novi centri: Helespontske Frigije centar je bio Deskilion. Drugi grad koji se izdigao bio je Damask centar satrapije Iza Reke. Svaki satrap imao je svoju palatu koju je preuzimao od negdaxǌeg vladara drave. U okviru palate nalazile su se dve institucije: riznica (trezor) i arhiv. U prestonicu satrapije slivali su se svi porezi koja je morala da da svaka satrapija vladaru ili satrapu. Dobra su mogla biti: namirnice ili plemeniti metali (srebro ili zlato). Dobra koja su bila prikupǉana u namirnicama bila su pod upravom satrapa. Koristili su ih za sopstvene potrebe, za potrebe vojske u svojoj satrapiji, za radnike, a jedan deo ixao je vladaru. Sve ono xto je stizalo u plemenitim metalima quvalo se u riznici. Voena je evidencija. Plemenite metale satrap nije smeo dirati bez carskog odobreǌa. Arhiv je takoe bio bitan zato xto su se svi dokumenti, koje je vladar slao satrapu, quvali u ǌima. Unutraǌu politiku satrapije rexavao je satrap, dok su sva pitaǌa spoǉne politike bila rexavana na dvoru, qak i u sluqajevima na obodu carstva. Provincija Iza Reke bila je sastavǉena iz razliqitih okruga od kojih je svaki iveo svojim ivotom. Jedan od okruga bila je Judeja sa Jerusalimom. Ovde su vaili crkveni zakoni, kanonsko pravo. Drugu oblast qinio je Izrael sa centrom u Samariji. Trea oblast bila je oblast Amona istoqno od Jordana koja je imala svoju upravu. Situaciju je regulisao satrap sa centrom u Damasku. Ovakvih primera bilo je na drugim mestima: Baktriji, Sogdijani. Favorizovaǌe aramejskog jezika bio je naqin proxirivaǌa persijske vlasti. U vreme Artakserksa II u svim veim gradovima bile su podignute statue bogiǌe Anahite jednog od starih persijskih boanstava (bogiǌa rata). Da bi se drava jox boǉe povezala izgraena je mrea puteva. Putevi koji su se gradili u Darijevo vreme nisu imali za ciǉ razvoj trgovine, ve su to bile trase kojima su se kretali glasnici, satrapi koji su imali da prenesu vest, obave posao. Najznaqajniji je bio Carski drum koji je vodio od Sarda do Suze. Du trase bilo je predvieno postojaǌe odmorixta na svakih 20km. Postojale su strae na vanim taqkama prelaza i imale su dvostruki zadatak da osiguraju bezbednost putnika i da kontrolixu one koji putuju (morala se imati putna isprava: gde se putuje i sa kojim ciǉem). O strai brinuo se satrap na teritoriji one satrapije u kojoj se straa nalazila. Obiqan qovek nije mogao putovati i nije se mogao sluiti odmorixtem. Morala se imati putna isprava: ko xaǉe, dani na putu, koliko mu hrane moe biti dato. Satrap snosi troxkove raquna u odmorixtu. Saquvana je jedna putna isprava koju je izdao Arsames. Jedan deo reformi bio je posveen ujednaqavaǌu sistema mera. Svakoj – 13 –

provinciji bio je razrezan porez, koji je morao biti plaen. Provincija je plaala u onome xto je posedovala (itarice, vino, braxno). Najvei porez plaala je Indija (zlato, slonovaqa). Egipat je davao jeqam i ribu. Uveden je jedinstven monetarni sistem. U pitaǌu su dve monete. Darik 8,4g zlata (kovao ga je sam vladar). Na predǌoj strani nalazio se persijski vojnik sa lukom i strelom, a na zadǌoj strani nalazila se predstava grada (Suze ili Pasargade). Kasnije u vreme Darijevih naslednika satrap je preduzimao na sebe da kuje zlatan novac i dogaalo se da se umesto vojnika nae ablem satrapije. Druga moneta bio je srebrni novac-xekel, 1/10 darika. Xekel su mogli da kuju i satrapi. Izvor: — Herodotova Istorija I, preveo sa staogrqkog Milan Arseni, Novi Sad 1980. Belexke: — Jankovi Marine sa predavaǌa Danijele Stefanovi u toku letǌeg semestra xkolske 2002./2003.

6.

RELIGIJA

STARIH

PERSIJANACA

Verski zbornik starih Persijanava Avesta sastavǉen je na osnovu starinskih predaǌa u poznija vremena. Persijanci su poxtovali sveta brda, svetu vodu, svetu vatru. Bog vatre Atar smatran je dobrim bogom. Persijanci su takoe poxtovali svete ivotiǌe (bik, krava, koǌ) i svete biǉke. Od vremena Darija I za vrhovnog boga proglaxava se Ahumarazda (Uzvixena mudrost), koji je mahom prikazivan u obliku nebeskog cara koji se nalazi u krilatom sunqevom disku13 . Dok se Ahumarazda (grqki Ormuzd) smatra blagim bogom svetlosti i dobra, dotle se za ǌemu suprotno naqelo mraka, smrti i zla smatra Anhra-Majnju (grqki Ariman). Za Kserksove vlade zaveden je jedinstven kult vrhovnog boga Ahuramazde, carevog zaxtitnika, pobednika nad snagama smrti, mraka i nad svim neprijateǉima cara i drave. Kasnija predaǌa pripisivala su osnivaǌe tog verskog sistema proroku Zaratuxtri (Zoroastri). Otuda se staropersijska religija naziva zoroastrizmom. Kultura Persijanaca zasniva se na tekovinama starog Sumera, Egipta, Asirije i Novovavilonskog carstva. Persija predstavǉa most koji je daleki istoqni svet i zemǉe Predǌe Azije spajao sa svetom antiqke kulture. Literatura: — V. I. Avdijev, Istorija starog istoka, preveo Miroslav Markovi, Beograd 1952.

13

Tako je prikazivan i asirski bog Axur.

– 14 –

Segan Marija - Stari Istok

Recommend Documents