Skripta - Medjunarodne Organizacije - cela knjiga

MEDJUNARODNE ORGANIZACIJE UVOD-POTREBA ZA MEDJUNARODNIM ORGANIZACIJAMA U odustvu svetska vlade –ovakvim zadacima je mogla je da odgovori samo ustanova koja mogucava da drzave ostajuci ravnopravne i ne priznajuci nikakvu vlast, tako su nastale medjunarodne organizacije kao sredstvo stalne saradnje radi postizanja interesa koji su zajednicki svim udruzenim drzavama. PREGLED RAZVOJA MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA 1.DUHOVNE PRETECE Ideja medjunarodnog organizovanja ima svoje pobornika u misliocima srednjeg i novog veka,a to su Diboa,kralj Jurzija Podzebraskog, ustvari njegovog savetnika Trisea,kralja Anrija cevtvrtog tj.njegovog vojvode Silija,Pen,Sent- Pjer,Ruso,Bentam,Kant… 2.MEDJUNARODNI KONGRESI Kretanja koja su vodila ka stvaranju medjunarodnih organizacija imala su dva pravca. 1.prvi je proces uoblicavanja organizacija za ocuvanje bezbednosti i odrzavanje mira. 2.a drugi pravac razvija se u 19 veku pod uticajem naglog razvitka proizvoljnih snaga,gde se osetila jaka potreba za stvaranjem stalnih sredista radi olaksavanja onih drustvenih delatnosti koji su prevalizalile drzavne granice,sto je dovelo do stvaranja medjunaronih upravnih saveza. Organizacije za resavanje politickih pitanja proistekle su iz visestrane odiplomatije olicene medjunarodnim kongresima. Prvi takav kongres se odrzao u gradovima Minsteru I Osnabriku I naziva se Vestfalski 1648. Sledeci znacajn korak predstavljaju pregovori o miru u SREMSKIM KARLOVCIMA 1699 GODINE,sledeci je BECKI KONGRES 1814-1815 koji je nadkrio sve ranije skupove.Za razliku od predhodnih Becki kongres nije bio mirovna konferencija vec je trebao posle zavrsetka napoleonsskih ratova uzdrma evropski poredak.Ovde narocit znacaj je imala statisticka komisija cijom je delatnoscu nagovestana znacajna uloga MO. Zavrsna faza borbe protiv Napoleona dovela je do uspostavljanja cetvrtog saveza iznedju Velike Britanije,Rusije,Austrije I Pruske.U isto vreme vladari navedenih sila uz izuzetak britanskog kralja sklopili su ugovor o Svetom savezu.Znacaj kongresa cetvrtog saveza je u tome sto je njime uveden obicaj periodicnog sastajnja glavnih evropskih sila u vreme mira.Takodje je znacajan I Berlinski kongres iz 1878 god.,na kome se prvi put pojavljuju medjunaroni sekreterijat I stalne tehnicke komisije. Haske mirovne konferencije iz 1899 I 1907 predstavljaju prelaz od uzih savetovanja velikih sila ka resavanju sukoba interesa I sa ciljem da se trajno utvrde opsta dobra kao I njihova zastita I unapredjenje. 3.RECNE KOMISIJE Pod njima se podrazumevaju specijalizovane organizacije sa ogranicenim i prakticnim ciljevima. Prva medju njima je KOMISIJA ZA RAJNU IZ 1831, njoj su data znacajna normitivna I upravna ovlascenja. Pod uticajem Beckog kongresa stvaraju se medjunarodne komisije za Elbu,Duru,Po, I Prut,ali najznacajnija je medjunarodna kontrola nad Dunavom,koja je stvorena na Pariskom konkresu 1856. 4.UPRAVNI SAVEZI Utvrdjuju mere koje treba preduzeti u konkretnoj oblasti kao i predlaganja izmena i dopuna osnovnog ugovora, a njegovo srediste je sekreterijat.

Najstarija organizacija ove vrste je Medjunarodna telegrafska konvencija,koja dobija svoj konacan oblik osnivanjem medjunarodnog ureda telegrafskih uprava. Po uzoru na medjunarodni telegrafski ured osnovana je OPSTA POSTANSKA UNIJA,koja je kasnije promenila naziv u SVETSKI POSTANSKI SAVEZ koji postoji i danas. Medjunarodne organizacije ovog tipa osnivaju se u oblisti standardizacije mera i tegova,zastite industriske svoine,autorskih prava,zdravsta,poljoprivrede…. 5.DRUSTVO NARODA ideja stalne svetske organizacije,povezane sa zabranom primene sile u odnosima izmedju drzava i sa sankcijama protiv napadaca,nasla je izraz u Dtrustvu naroda osnovanom 1919 godine. U njemu pored opsteg organa Skupstine uspostavljen je i uzi Savet. Njegovo srediste je bila PALATA NACIJA U ZENEVI. U doba drustva naroda pada i osnivanje prvog svetskom medjunarodnog suda pod imenom Stalnog suda medjunarodne pravde koji je poceo da radi u Hagu od 1920 godine. 6.NAJNOVIJI PERIOD Posle osnivanja Drustva naroda,zavrsava se prvi period razvitka medjunarodnih organizacija.Posle toga Ruzvelt zajedno sa Cercilom 1941 je proklamovao Atlansku povelju i ovaj dokument je 1942 god.je prihvatilo 26 drzava u Deklaraciji Ujedinjenih nacija.Ujedinjene nacije su uspele da podstaknu osnivanje novih medjnarodnig organizacija u posebnim oblastima. 7.SAVREMENO TRAJNO OKUPLJANJE DRZAVA Tu postoje dva vida okupljanja:Pokret nesvrstanih i Konferencija o evropskoj bezbednosti I saradnji. a.POKRET NESVRSTANIH Suocene sa blokovskom podelom sveta i Hladnim ratom,monoge zemlje su u ovom pokretu nasle garancije njihove slobodne buducnosti van prikljucenja nekoj od postojecih grupacija. Kao posledica ovakvog stava poteklog od Tita, Nehrua i Nasera,stvoren je Pokret nesvstanih,koji je odrzao 8 konferencija. Pristupanje Pokretu nesvrstanih bilo je moguce samo drzavama koje ispunjavaju sledece uslove. 1.Koje prihvataju nezavisnu politiku 2.Koje trajno podrzavaju pokrete za nacionlnu nezavisnost 3.Ne sme biti clan multilateralnog vojnog saveza. 4.Ukoliko ima dvostrani vojni sporazum sa nekom vojnom silom on ne sme biti zakljucen u kontekstu sukoba velikih sila 6.Ukoliko je nekoj stranoj sili ustupio vojne baze to ne sme biti u sukobu konteksta velikih sila. Drugi skup pitanja koji pokret nesvrastanih resava slicno medjunarodnim organizacijama tice se oblika okupljanja predstavnika pripadnika pokreta,to je konferencija sefova drzava tkz. SAMIT.Tu je i koordinacioni biro koji predstavlja organ kome je povereno uskladjivanje zajednickih delatnosti usmerenih na sprovodjenje odluka i programa donesenih na konferencijama. b.KONFERENCIJA O EVROPSKOJ BEZBEDNOSTI I SARADNJI-KEBS Pocetkom osme decenije prihvacena je inicijativa za sazivaje jedne konferencije svih Evropskih zemalja koja bi imala karakter kongresa-tako je stvoret KEBS. Konferencija je radila od 1973-1975 u tri faze u Helsinkiju,Zenevi i opet Helsinkiju. POJAM MEDJUNARODNE ORGANIZACIJE a.DEFINICIJA

Medjunarodne organizacije su visestrani ugovorima osnovani trajni oblici institucionalizovanog opstenja tri ili vise drzava sa posebnim statusom i stalnim organima,u okviru kojih se,na nacin predvidjen statutima i drugim osnovnim dokumentima organizacija odvijaju procesi multilateralnog pregovaranja i zajednickog odlucivanja drzava -clanica u odgovarujcim oblastima medjunarodne saradnje. b.KONSTRUKTIVNI ELEMENTI Ova definicija sadrzi nekolikko elemenata: drzavu,medjunarodni ugovor,stalni organe,oblast delatnosti i poseban status. 1.DRZAVA – su osnivaci kao i clanice medjunarodnih organizacija. Medjunarodne organizacije okupljaju suverene drzave na osnovu izricito date saglasnosti izrazene kroz ratrifikaciju statuta organizacije. 2.MEDJUNARODNI UGOVOR-je instrument kojim drzave osnivaju medjunarodnu organizaciju,odredjuju organe,nadleznost,oblasti i cilj delovanja. Da bi stupio na snagu,ugovor mora biti ratrifikovan saglasno ustavnim propisima drzava. KARAKTERISTIKE STATUTA MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA Njjih usvajau drzave osnivaci,revizija statuta je otezana tako da se do nje tesko dolazi i u medjuvremenu medjunarodnim organizacijama pristupaju mnoge clanice koje u stvaranju statuta nisu ucestvovale.U takvim uslovima,statuti MO,za razliku od obicnih multilateralnih ugovora bivaju izmenom okolnosti bez formalne revizije tumaceni i postepeno menjani i prilagodjavani saglasno osnovnovnim tedencijama u datoj oblasti medjunarodnih odnosa.Treba napomenuti da u malom broju slcajeva statut u pranvom smislu NE POSTOJI,umesto njega moze biti rezolucija neke konferencije ili usmeni dogovor. 3.STALNI ORGANI-to su organi zaduzeni za sprovodjenje u zivot statuta. Oni su bitan elemenat razlike izmedju MO i kongresa i konferencije.Razlike izmedju njih najbolje uocovamo po kriterijumu ne postojanja tj.postojanja stalnih organa. Kongresi I konferencije se odrzavaju povremeno,po usvajanju inicijative i po zavrsetku rada prestaju da postoje.Suprotno od toga MO radi u dugom vremenskom periodu i statutom su utdvdjeni mesto i vreme redovnih zasedanja. 4.OBLAST DELATNOSTI Mada se cesto govori o cilju i funkcijama organizacije oblast delatnosti daje i opredljuje karakter organizacije. 5.POSEBAN STATUS MO,najcesce statutom dobija svosjtvo prevnog lica-sto je neophodno kako bi mogla da stupa u pravne poslove u skladu sa untrasanjim pravni porecima drzava clanica. TRANSNACIONALNE ORGANIZACIJE One se nazivaju transnacionalne,jer okupljaju unutardrzavne subjekte(pravna i fizicka lica),preko i iznad drzavnih granica. U Transnacionalne organizacije spadaju:nevladine MO,transnacionalne privredne organizacije,transnacionalni politicki pokreti i verske organizacije. 1.NEVLADINE MO-ovim se nazivom oznacava najvisa grupa transnacionalnih organizacija u koju spadaju sve one organizacije u koje su uclanjena udruzenja,ustanove ili pojedinci iz razlicitih zemalja radi ostvarenja zajednickih interesa koji nisu lukrativni,tj.ne sastoje se u sticanju imovinske dobiti. Postoji oko 3000 ovih organizacija. S obzirom da se ovakve organizacije mogu slobodno osnivati i da ne postoje medjunarodna merila za njihovo priznavanje,nevladinim MO se smatra svaka organizacija koja uspe da se

registruje u nekoj drzavi zadovoljavajuci zahteve njenog zakonodavstva.Uglavnom ove organizacije okupljaju ljude iste profesije,uzrasta,cilja. Svaka nevladina organizacija ima pravila na osnovu kojih radi koja se donose na osnivackom skupu. Njihovi vrhovni organi su skupstina,kongresi na kojima se okupljaju svi calanovi,tu najcesce postoji i uze telo,kao i predsednik i generalni sekretar.Ove organizacije se najcesce izdrzavaju od clanarina. 2.TRANSNACIONALNE PRIVREDNE ORGANIZACIJE Razlik izmedju privredne i nevladine organizacije je u tome sto se privredna osniva radi profita,a nevladina radi zajednickog interesa.Poreklo ovih organizacija predstavljau karteli. Savremeno transnacionalno preduzece predstavlja sistem kapitalistickih privrednih jedinica koje su rasporedjenje u vise drzava i podredjene jednom centru. Transnacionalna preduzeca podvrgnuta su poretku drzave na cijoj teritoriji deluju. 3.TRANSNACIONALNI POLITICKI POKRETI Kada je stvorena organizacija na svetskom ili regionalnom stepenu moze se govoriti o transnacionalnim pokretima.Uglavnom su ovi pokreti politicke priode i jos je Marks stvorio medjunarodno udruzenje radnika,pa sovjeti Komunisticku internacionalu koja je bila prva transnacionalna politicka organizacija jer je bila zamisljena kao svetska pratija radnicke klase.Posle toga je postojao informacioni biro komunistickih partija, pa Socijalisticka internacionala. 4.TRANSNACIONALNE VERSKE ORGANIZACIJE-predstavlaju najstariji oblik ispoljavanja ideologija sa ciljem da sacuva cvrstu hijereahisku organizaciju,nacelu sa svojim poglavarom,papom. Sveta stolica se smatra subjektom medjunarodnog prava te stupa u ugovorne odnose sa drzavama.Organizacije pod okriljem katolicke crkve postoje i untar drzave kao KLERIKALNE stranke.U nastojanju da se prevlada rascepkanost hriscanskih crkava stvoren je Svetski savet crkava koji okuplja sve crkve. KLASIFIKACIJA MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA MO je moguce klasifikovati na osnovu: sirine clanstva,stepena otvorenosti za stupanje u vclanstvo,trajnosti,oblasti delovanja,ovlascenja organizacija. 1.Na osnovu sirine clanstva MO se mogu podeliti:univerzalne,regionalne i organizacije posebno zainteresovanih drzava. a.UNIVERZALNE obuhvataju drzave iz svih delova sveta. b.REGIONALNE obuhvataju uzi krug drzava u jednom geografskom regionu. c.ORGANIZACIJE POSEBNO ZAINTERESOVANIH DRZAVA su uzeg clanstva i oupljaju drzave po subregionalnom kriterijumu ili zainteresovanosti za neku posebnu oblast saradnje. 2.Po stepenu otvorenosti razlikujemo-otvorene i zatvorene. OTVORENE su one sa automatskim prijemom u clanstno,dok zatvorene rezervisu mogucnost stupanja u clanstvo za odredjene kategorije drzava. 3.Po trajnosti:stalne i privremene Uglavnom se osnivaju stalne medjunarodne organizacije,dok privremene se snivaju izricitom odredbom na unapred utvrdjen period. 4.Po oblasti delovanja:opste i specijalizovane. Opste su one cija oblast delovanja obuhvata sirok spektar pitanja od medjunarodnog interesa,dok su specijalizovane one koje su statutom ovlascenje da deluju u jednoj uzoj specijalizovanoj oblasti. 5.Prema ovlascenjima:deliberativne,operativne i naddrzavne.

Deliberativne-su orijentisane na razmatranje pitanja od zajednickog interesa i usmerene na trazenje siroke mere saglasnosti koja ce biti izrazena u preporuci upucenoj dravamaclanicama. Operativne-su one gde se statutom stvara organizaciona struktura i obezbedjuje redovan priliv finansiskih sredstava,tako da samo organizacija radi na izvrsavanju konkretnih projekata. Naddrzavne-cija je pojava vezana za stvaranje Evropske zajednice za ugalj i celik razlikuje se po tome sto njihovi organi dobijaju stautom ovlascenja da u odredjenim slucajevima donose odlulke koje ce neposredno sprovoditi na teritorijama drzava clanica. NASTANAK MEDJUNARODNE ORGANIZACIJE MO nastaju sticanjem pravnih i faktickih uslova. PRAVNI USLOV-je stupanje na snagu multilateralnog ugovora,a FAKTICKI-je stvaranje staturom organa koji deluju u odredjenim oblastim. Stvaranje MO pocinje sazivanjem konferecije oponomocenika.Statut MO moze biti usvojen na:1.Medjunarodnoj konferenciji sazvanoj radi resavanja radi drugih pitanja, 2.na konferenciji cije je iskljucivi zadatak usvajanje statuta 3.posredstvom MO i na konfereniji cije je sazivanje ona u tu svrhu podstakla. Podpisivanjem statuta nisu ispunjeni formalni uslovi,oni ce biti ispunjeni kada statut bude retrifikovan.Ratifikacija se vrsi saglasno ustavnim propisima svake drzave i statut stupa na kada bude ratrifikovan od strane unapred odredjenog broja drzava.Postoje statuti ogranicenog clanstva koji stupaju u zivo kada ih ratrifikuju sve drzave potpisnice,dok kod statuta sireg clanstva uslovljava se ratrifikacijom odredjenog broja drzava.Postoje i slucajevi gde statut stupa na snagu ratifikacijom odredjenog broja drzaava ali sa razlikom da u tom broju budu zastupljene drzave sa posebnim znacajem u odredjenoj oblasti. Stupanjem statuta ispunjeni su pravni uslovi za nastanak MO,ali da bi usla u zivot potrebno je da bude ostvaren i fakticki uslov-obrazovanje organa. PRVA GLAVA MO KAO SUBJEKT PRAVA I UCESNIK U MEDJ. ODNOSIMA MO KAO PRAVNO LICE Statuti MO po pravilu sadrze odredbe kojima se regulise njihov pravni status.Najopstiju formulaciju sadrzi Povelja UN,koja kaze da ce ona na teritoriji svake drzave clanice imati pravnu sposobnost poterbnu za vrsenje svojih funkcija i ostvarivanje svojih ciljeva.Statuti izvesnog broja MO za razliku od navedenog izricito vezuju ststus pravnog lica za unutrasnje pravne sisteme drzava clanica. UN je donela konvencju o privilegijama i imunitetima koja kaze da je organizacija pravno lice i da moze zakljucivati ugovore,poseovati i raspolagati pokretnom i nepokretnom imovinom i istupati pred sudovaima kao tuzilac ili tuzeni.Ali ona je podvrgnuta unutrasnjim pravnim sistemima bilo drzave sredista ili odasiljenja. MO KAO SUBJEK MEDJUNARODNOG PRAVA Subjek medjunarodnog prava je svako koje nosilac prava i duznosti i podvrgnut je medjunarodno pravnom poretku. Konvencija o predstavljanju drzava u njihovim odnosima sa MO polazi od postojanja odnosa izmedju subjeakata,izricito priznaje pravo poslanstva MO,stavlja duznost MO da pomazu misijama drzava clanica i otvara mogucnost MO u resavanju sporova izmedju drzave odasiljanja i drzava sredista MO.

Elementi medjunarodno pravnog sujektiviteta MO: 1.Posedovanje prava i obaveza saglasno medjunarodnom pravu 2.samostalno delovanje u odnosu na trece 3.Autonomija organizacija prema drzavama clanicama Na pitanje medjunarodno pravni subjektivitet MO zavisi od ugovornog prava ili obicajnog postoje tri teorije:teorija delegiranih ovlascenja,teorija impliciranih ovlascenja i teorija inherentnih ovlascenja. .Po teotija delegiranih ovlascenja MO moze vrsiti samo one akte na koje je izricito ovlascena statutom. Po teoriji impliciranih ovlascenja priznaju se prava MO da vrse medjunarodne akte za koje se smatra da se podrazumevaju pojedinim odredbama statuta. Po teoriji inherentnih ovlascenja jednom stvorena MO ima medjunarodnopravni subjektivitet koji priznaje vec stvoremo medjunarodno obicajno pravo. POSEBNI VIDOVI SUBJEKTIVITETA A.PRIVILEGIJE I IMUNITETI Zaceci privilegija i imuniteta MO nalaze se jos u 19 veku,a vezuju se za Dunavsku komicsiju i stalni arbitrazni sud i Drustvo naroda. Usvajanjem povelje UN stvorena je funkcionalna teorija privilegija i imuniteta MO,koji se priznaju u cilju nezavisnog vrsenja funkcija MO. Razlika privilegija i imuniteta kod drzava i MO 1.kod drzava oni se daju radi zastite od drzave prijema,dok kod MO radi zastite osoblja i od njihovih sopstvenih drzava. 2.MO ne obezbedjuju sankciju za obezbedjenje prihvacenih privilrgija i imuniteta i diplomatski odnosi izmedju drzava su bilateralni,dok kod MO postoje razni oblici predstavljanja kao sto su multilateralni,trostrani(drzava clanica-MO-drzava sredista). Uobicajeno je da statuti MO predvidjaju da ce organizacije uzivati privilegije i imunitete ali to moze biti regulisano i u protokolu pridodatom statutu organizacije,ovo regulise takodje i konvencija o privilegijama i imunitetima UN,pa konvencija o privilegijama i imunitetima specijalizovanih ustanova.U svim ovim medjunarodnim instrumentima regulisu se imunitet od jurizdikcije drzava,nepovredivost prostorija i arhiva,zastita imovine,privilegije u odnosu navalutna ogranicenja,fiskalni imuniteti.olaksica u pogledu komunikacija medjunarodnih putnih isprava,imuniteti predstavnika drzava clanica,sloboda govora u okviru organizacija i polozaj medjunarodnih sluzbenika. Na osnovu svih tih instrumenata privilegije i imuniteti se mogu prikazati u okviru tri grupe:privilegije i imuniteti MO,sluzbenika MO i predstavnika drzava pri MO. 1.PRIVILEGIJE I IMUNITETI MO obuhvataju:imunitet od jurizdikcije,nepovredivost prostorija I arhiva,fiskalne I valutne privilegije I slobodu komunikacija. a.IMUNITET OD JURIZDIKCIJE-MO mogu biti zasticene od postupaka drzavama samo garancijama ove vrste,sa time uobicajeno je da se MO I njihovoj imovini daje imunitet od svih oblika pravnih postupaka.MO moze izrictito da se odrekne od imuniteta od jurizdikcije.Prihvatanje imuniteta jurizdikcije podrazumeva: 1.da MO saradjuje sa vlastima drzava clanica kako bi se olaksalo ostvarenje pravde i sprecile zloupotrebe privilegije i imuniteta. 2.predvidja se MO obezbedi pogodne nacine resavanja sporova 3.sluzbenik organizacije moze da se odrekne imuniteta u slucajevima gde bi ocuvanje imuniteta sprecilo tok pravde,a to odricanje ne bi stetilo interesima organizacije.

b.NEPOVREDIVOST PROSTORIJA I ARHIVA –Potreba za ovom institucijom proizilazi iz zastite tajnosti poverljivih pregovora i omogucavanju da sluzbenici obavljaju svoje funkcije nezavisno od mesanja vlasti van organizacije.Ali drzava sredista je obavezna da obezbedi rad organizacije i sa tim je duzna da preduzima mere da se prostorije zastite.Arhiva organizacije kao i sva njena dokumenta nepovrediva su bezobzira gde se nalazi.Posto vlasti drzave sredista ne mogu uci u prostorije organizacije izuzev u slucaju saglasnosti i pod uslovom koja postavi odgovorno lice organizacije,ostaje otvoreno pitaanje nadleznosti u krivicnim stvarima i pruzanju azila.U krivicnom postupku MO nemaju krivicnu jurizdikcijui sa tim krivicna dela do kojih bi moglo doci u prostorijama MO ne bi imala mnogo veze sa pravom drzave sredista.Azil,u sporazumima o privilegijama i imunitetima uglavnom ne sadrze odredjene odredbe. c.FISKALNE I VALUDNE PRIVILEGIJE-proizilaze iz potrebe da se sredstva organizacije zastite od mera koje bi mogle ograniciti njgovu pokretljivost i od finansiske kontrole drzave sredista.MO mogu drzati fondove ,zlato i valutu bilo koje vrsete i voditi racune u bilo kojoj valuti i da obavljaju transver fondova iz jedne zemlje u drugu.Ovaj imunitet obuhvata izuzece od oporezivanja,carina i uvoznih zabrana i ogranicenja i izuzece od posebnih poreza u meri u kojoj je to izvodljivo. d.SLOBODA KOMUNIKACIJA-MO uzivaju imunitet od cenzure i imaju pravo upotrebe i diplomatske valize i ima prioritet na cene za postu na telegrame.Ali to nece spreciti usvajanje mera bezbednosti od strane dzave u odnosu na upotrebu sifre i diplomatske valize ali koja ce se utvrditi sporazumom izmedju drzave i MO. 2.PRIVILEGIJE I IMUNITETI SLUZBENIKA MO Medjunarodni sluzbenici su lica koja treba da deluju iskljucivo u interesu same organizacije.Da bi svoje funkcije mogli da vrse nezavisno od uticaja vlada drzavanjima se priznaju privilegije i imuniteti. a.IMUNITET OD JURIZDIKCIJE-priznaje se najvisim sluzbenicima u punoj meri. Imunitet se razlikuje izmedju najvisih sluzbenika I ostalih,tako sto najvise sluzbenike stiti bezobzira da li se krecu u domenu sluzbenih duznosti ili ne,dok ostale sluzbenike stizti samo dok se krecu u domenu njihovih sluzbenih obaveza. b.IZUZECE OD OPOREZIVANJA PLATA-ima za cilj da se izbegne da se deo sredstava koje sve clanice ustupaju organizaciji za pokrice njenih troskova preliva drzavi domacinu. c.IZUZECE OD OBAVEZNE NACIONALNE SLUZBE(vojne obaveze) Knvencija o privilegijama I imunitetima o specijalizovanim uslovima dozvoljava da se obaveze nacionalne sluzbe samo odgode,a konvencija UN predvidja da ce sluzbenici UN biti izuzeti od ove obaveze. d.PUTNE ISPRAVE-cilj im je da olaksaju sluzbena putovnja sluzbenika MO po teritorijama drzava clanica bez putnih isprava. Prvi pokusaj u Drustvu naroda nije doveo do rezultata,dok po konvenciji UN mogu se izdati isprave. 3.PRIVILEGIJE I IMUNITETI PREDSTAVNIKA DRZAVA CLANICAPredstavnicima se priznaju imuniteti od hapsenja ili zatvatranja,kao i od zaplene licnog prtljaga,potpuni imunitet u odnosu na dela i reci u vezi sa funkcijom koju vrse,nepovredivost arhive,pravo koriscenje sifre,diplomatskih kiurira i valize,izuzece od ogranicenja u vezi sa ulaskom na teritoriju drzave domcina,u pogledu valutnih restrikcija,carine i poreskih obaveza.

Resenja za zastitu drzave domacina od zloupotreba se razlikuju.Po konvenciji UN pitanje proglasenje predstavnika drzave clanice pri MO za nepozeljno lice ostavlja se otvorenim. Dok Konvencija o privilegijama i imunitetima specijalizovanih ustanova drzava domacin ne moze da pristupi ovako u slucaju gde se radi o delima predstavnika izvrsenim u toku sluzbene duznosti,ali van sluzbenih duznosti vlade drzave domacina mogu da zatraze da predstavnik napusti njenu teritoriju. Trostranost odnosa zahteva posebno resenje tako da sva lica koja uzivaju imunitete su duzna da postuju zakone i propise domacina,kao i da se ne mesaju u unutrasnje stvari. U slucaju da lice to prekrski postoje dve mogucnosti-odricanje od privilegija i imuniteta ili opoziv 4.POSEBNI SLUCAJEVI-obuhvataju regulisanje privilegija i imuniteta: 1,Nevladinih predstavnika u MO. 2Sudija medjunarodnih sudova i tribunala 3.Clanova organa MO u kojima deluju clanovi nacionalnih parlamenata 4.Pripadnika oruzanih snaga U regulisanju privilegija i imuniteta ovih kategorija postoje specificnosti koje mogu odstupati od resenja prihvacenih u odnosu na sluzbenike MO i predstavnika drzava clanica. B.SPOSOBNOST ZAKLJUCIVANJA UGOVORA 1986.god usvojena je Konvencija o pravu ugovora izmedju drzava i MO ili izmedju MO cime je priznato pravo zakljucivanja ugovora. Povelja UN predvidja niz oblasti u kojima organizacija moze da zakljucuje ugovore,tako UN mogu zakljucivati finansiske i budzeske aranzmane,specijalne sporazume,sporazume sa specijalizovanimustanovama u cilju usaglasavanja njihove delatnosti,sporazume o teritorijama,konvencije. Ovi ugovori saglasno svosjtvu druge strane ugovornice mogu se podeliti u dve grupe: 1.Ugovori izmedju MO i drzava 2.Ugovori izmedju samih MO. Konvencija o prvau ugovora izmedju drzava i MO ili izmedju MO,regulise proces pregovaranja i pristupanje ugovoru tako da su drzave MO izjednacene.Kao i pogledu nacina izrazavanja pristanka na obavezivanje ugovora.Razlika je jedino u tome sto drzava izrazava svoj pristanak aktom ratifikacije,a MO aktom formalne potvde. Sposobnost MO da zakljuce ugovore regulisu se pravilima,a ne statutom. Ugovor u ime MO zakljucuje organ koji je za to statutom ovalascen,najvisi organ daje konacno odobrenje zastupanje ugovora na snagu.Ugovor ne obavezuje drzave clanice organizacije,nego samo organizaciju. C.JURIZDIKCIJA Jurisdikcija- Medjunarodne organizacije nemaju ni teritoriju ni stanovnistvo. Iskljucivu jurisdikciju imaju samo drzave clanice. Kada bi medjunarodna org dobila jurisdikciju nad teritorijama I stanovnistvu prestala bi da bude medjunarodna, vec bi postala naddrzavna. Teritorijalna jurisdikcija: 1. Jurisdikcija nad prostorom gde se nalazi sediste organizacije- Ugovor o sedistu, vlast je administrativna I policijska 2. Jurisdikcija nad teritorijom van sedista

Personalna jurisdikcija- jedini krug lica u odnosu na koje se moze postaviti pitanje jurisdikcije jesu sluzbenici administrativnih organa. Postavljanje sluzbenika se vrsi na osnovu ugovora. Pitanja kao sto su: licni polozaj, priroda ugovora I plata su kontraktualni elementi . Delovi koji se odnose na obavljanje medjunarodne sluzbe su statutarni elementi. Disciplinske mere su : pismeni ukor, suspenzija I otpustanje. Ostali elementi subjektiviteta Aktivno I pasivno pravo poslanstva – zvanicno predstavljanje I specificno posredno predstavljanje 2. Pravo sazivanja medjunarodnih konferencija I ucesca u radu tih konferencijaUkoliko neka nevladina medjunarodna organizacija inicira medjunarodnu konferenciju, pozive ne salje ona nego drzava sediste. 3. Clanstvo medjunarodne organizacije u drugoj organizaciji4. Odgovornost medjunarodnih organizacija- treba razlikovati odgovornost organizacije kao pravnog lica unutrasnjeg prava drzava clanica od one koje ima kao subjekt medjunarodnog prava. 1.

MEDJUNARODNA ORGANIZACIJA KAO UCESNIK U MEDJUNARODNIM ODNOSIMA 1. 2. 3. 4.

Medjunarodna organizacija kao ucesnik u medjunarodnim odnosima Medjunarodna organizacija kao tribina I steciste Posrednicka uloga medjunarodne organizacije Medjunarodna organizacija kao grupa zainteresovanih ljudi

NADDRZAVNA OBELEZJA KOD MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA Prvi integracioni planovi odnosili su se na politicku integraciju- Evropska odbrambena zajednica Rec nadnacionalnost prvi put je upotrebio Robert Suman u svom planu stvaranja Evropske zajednice za ugalj I celik. Zajednica je prototip organizacije zasnovane na funkcionalnoj organizaciji. Funkcionalna integracija tezi objedinjavanju I stavljanju pod kontrolom samo nekihdrzavnih delatnosti. Pojam naddrzavnosti, obelezja: 1. Izvrsni organi su nezavisni od clanica 2. Organi donose odluke koje obavezuju clanice I bez njihovog pristanka 3. Zajednica ima suvereno pravo da neposredno regulise izvesne odnose na teritoriji drzave clanica, njene odluke stvaraju prava I obaveze za fizicka I pravna lica FINANSIRANJE MEDJUNARODNE ORGANIZACIJE Troskovi organizacije se raspodeljuju na clanice: 1. Sistem jednakih finansijskih doprinosa 2. Nacelo proporcionalnog ucesca

Za osnovu utvrdjivanja doprinosa drzava clanica redovnom budzetu UN uzimaju se sledeci cinioci: 1. Ukupan nacionalni dohodak 2. Dohodak po glavi stanovnika 3. Nacelo da procenat ucesca ne moze biti manji od 0,01 ni veci od 25% Neke organizacije koriste I sistem kvota-izracunavanje srazmernog doprinosa. Sistem klasasve drzave su podeljene u klase. Neke organizacije se same finansiraju. Pa I na klasican nacin, doprinosom svojih drzava clanica. CLANSTVO U MEDJUNARODNIM ORGANIZACIJAMA Moguce je da organizacija prima u clanstvo I tvorevine koje nemaju sva obelezja drzave ali to se mora pretpostaviti u statutu. Clanstvo u medjunarodnoj Organizaciji I priznanje drzave U organizacijama gde se prijem drzava odlucuje glasanjem, one drzave koje su glasale za prijem ne mogu poricati da je takav njihov postupak predstavljao u isto vreme I fakticko priznanje nove clanice. Akt priznavanje drzava: konstitutivni karakter priznanja, deklaratorni karakter Konstitutivni, drzava nastaje tek kada je priznata od drugih drzava. Deklaratorni, drzava nastaje kada je stekla sva potrebna svojstva. POLOZAJ CLANICA-prava I duznosti clanica. 1.Pravo na ucesce u radu organizacije: A. Uticaj na sastav organa B. Ucesce u radu organa 2.Pravo na pristupanje ugovorima izradjenim u okviru organizacije 3.Zabrana mesanja organizacije u stvari koje su u unutrasnjoj nadleznosti clanica. Ovlascenja medjunarodne organizacije ne zavisi samo od statuta, vec I od medjunarodnih ugovora, opsteg medjunarodnog prava I prakse same organizacije. Za organizaciju treba da vazi nacelo efektiviteta, vlada vrsi vlast na teritoriji bez obzira kako je nastala. 4. Pravo na samostalno odredjivanje predstavnika. Svedocanstvo je punomoc. 5. Duznost clanice da savesno I lojalno ispunjava svoje obaveze prema organizaciji. Statut je medjunarodni ugovor I za njega vazi pravilo pacta sunt servanda. Sve obaveze se moraju izvrsavati u dobroj veri. A. Zabrana zloupotrebe glasa. Nema sankcija za ovo B. Postovanje odluka organizacije C. Duznost ponasanja u skladu s ciljevima organizacije UCLANJENJE Drzava moze postati claniza: 1. Samim osnivanjem, potpisale I ratifikovale statut 2. Pristupanjem, jednostranim aktom drzave 3. Prijemom, 4. Pozivom, potice od medjunarodne organizacije, a do uclanjenja dolazi njenim prihvatanjem od drzave

OGRANICENJE CLANSKIH PRAVA-SUSPENZIJA Suspenzija je povezana sa neispunjenjemfinansijskih obaveza Moze biti: 1. Automatska 2. Permisivna Redovno permisivna, suspenzija u slucaju neizvrsavanja odluka ili nepostovanja odredaba. Najblaza suspenzija jeste obustavljanje prava clanica da ucestvuju u glasanju, ali ne I u diskuiji koja prethodi glasanju. Najostrija suspenzija je obustavljanje svih prava I povlastica clanice. Teza I laksa suspenzija. Teza se odnosi na one drzave koje su se ogresile o mir I bezbednost. Laksi prema finansijski neurednim clanicama. PRESTANAK CLANSTVA 1. Istupanje 2. Iskljucenjem, najčešće zbog kršenja statuta 3. Gubljenjem svojstva drzave PRIDRUŽIVANJE TREĆIH DRŽAVA Pojačane veze se najčešće nazivaju pridruživanjem: 1. Sam statut može predviđati ustanovu pridružene članice 2. Ugovorom se treća država može pridružiti 1. Pridružena članica, status pridružene članice je rešenje koje se nalazi za nesuverene teritorije( protektorate, kolonije). Pridružena članica nije ni u najmanjoj meri uključena u strukturu organizacije, bez svih članskih prava je. 2. Ugovori o pridruživanju A. Pridruživanje uz učešće u radu organa organizacije. Ugovorom između organizacije i pridružene članice utvrđuje se obim sadejstva nečlanice time što se određuje: 1. Organi u kojima će učestvovati 2. Pitanja o kojima će saodlučivati 3. Položaj njenih predstavnika B. Pridruživanje uz stvaranje naročitih organa Stvaranje zajedničkog organa radi ostvarivanja saradnje. STRUKTURA MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE Pored najvišeg organa-plenarni, zakonodavni, postoje i izvršni organi- ograničenog sastava, administrativni organi- sekretarijat a ponegde i poseban sud Struktura međunarodne organizacije treba da obezbedi dva uslova: 1. smišljeno delovanje organizacije 2. da očuva još uvek veliki stepen slobode odlučivanja suverenih država članica Najviši organi utvrđuju politiku i delatnost organizacije. Jedini organ u kojem se isključuje predstavljanje država jesu administrativni organi. Oni ne izvršavaju odluke onih organa u kojima su predstavljane države članice.

NAJVIŠI ORGANI Sastav. Najviši organ su u suštini diplomatske konferencije. Vojno-blokovske organizacije su u izvesnom smislu što se strukture tiče negde između međunarodnih organizacija i vojnih saveza. Organizacije tehničkog karaktera obično prihvataju kombinaciju diplomatskog i stručnog predstavljanja. Nadležnost. Najviši organi su najčešće nadležni da raspravljaju o sledećim pitanjima: 1. Odlučivanje o tome da li će se održati vanredno zasedanje. Redovna zasedanja se održavaju u vremenskim intervalima od 6 meseci do 5 godina. 2. Biranje časnika- predsednika ili više potpredsednika 3. Usvajanje poslovnika. 4. Obrazovanje pomoćnih tela 5. Izbor članova ostalih stalnih organa. Međutim, najviši organi nemaju pravo opoziva. Članovi stalnih organa ne odgovaraju za svoj rad najvišem organu. Oni su predstavnici država članica 6. Najviši organ utvrđuje budžet 7. Nadležan za spoljne poslove 8. Nadležan za razmatranje pitanja vezana za izmene i dopune statuta organizacije. IZVRŠNI ORGANI Potreba za stvaranjem proizilazi iz dva razloga: 1. Tehničkog karaktera 2. Političkog karaktera Opšte obeležje sastava izvršnih organa univerzalnih međunarodnih organizacija jeste nastojanje da se obezbedi: 1. Zastupljenost najzainteresovanijih država 2. Predstavljanje pojedinih regiona sveta 3. Stručnost članova izvršnih organa Nadležnost. Sledeća pitanja ulaze u okvir nadležnosti izvršnih organa 1. Biranje časnika, u organizacijama užeg članstva funkciju predsednika izvršnog organa određuje se rotacijom 2. Usvaja poslovnik 3. Osnivanje pomoćnih tela 4. Pravo upućivanja zahteva ostalim organima 5. Pripremanje predloga budžeta 6. Primanje izveštaje od administrativnog organa Neke specifične funkcije: 1. Kordiniranje rada pomoćnih tela 2. Donošenje pravila o uslovima službe osoblja sekretarijata 3. Staranje o sprovođenju programa rada 4. Pripremanje narednog zasedanja najvišeg organa

5. Kod tehničkih org. izvršni organ usvaja tehničke standarde 6. U operativnim organizacijama( intelsat) izvršni organi rukovodi poslovanjem U organizacijama širokog članstva, položaj u procesima multilateralnog pregovaranja imaju posebno zainteresovane države. POMOĆNI ORGANI Mogu se obrazovati na tri načina: 1. Njihovim nabrajanjem u samom statutu, odmah mogu biti definisane i njihove funkcije 2. Statut može ovlastiti najviše organe ili izvršne organe da osnoju pomoćne organe 3. Pomoćni organi onih međunarodnih organizacija čiji statuti o takvim telima ne govore ništa Glavne karakteristike: 1. stvara se od strane najvišeg ili izvršnog organa 2. članstvo i delokrug rada pomoćnog organa menja i utvrđuje najviši ili izvršni organ 3. može biti ukinut odlukom organa koji ga je osnovao Sistematizacija grana moguća je na osnovu različitih merila: 1. Pomoćni organi obrazovani na regionalnoj osnovi 2. Autonomni organizmi u okviru međunarodnih organizacija 3. Ostali pomoćni organi mogu biti obrazovani radi: a. izvršenja određenog yadatka b. stalno praćenje određene problematike c. rad u oblasti mirnog rešavanja sporova d. neposredne pomoći najvišem ili izvršnom organu ADMINISTRATIVNI ORGANI Administrativni organi ne mogu donositi odluke koje bi obavezale druge organe. Oni samo sprovode odluke najviših i izvršnih organa. Šef administrativnog organa ( generalni sekretar) je najviši organ na period od 4-10 godina. Dva zahteva u pogledu personalnog sastava administrativnih organa: 1. Da službenici zadovoljavaju u pogledu efikasnosti u radu, lične ispravnosti i stručnosti 2. Da se regrutuju na najširoj geografskoj osnovi Kriterijum određivanja mesta u sekretarijatu UN: 1. članstvo 2. stanovništvo 3. obezbeđivanje ravnoteže između sedam geografskih regiona u svetu 4. doprinos redovnom budžetu Funkcije: 1. Administrativne 2. Koordinacione

3. Tehničke 4. Finansijske 5. Reprezentativne 6. Političke, pojavljuju se sa UN-om. AUTONOMNI ORGANIZAM Svojim osobinama se nalazi između organa i samostalne međunarodne organizacije. Nije osnovano međunarodnim ugovorom, već odlukom organa postojeće međunarodne organizacije. Ali, odluka sadrži statutarne odredbe tako da se može smatrati statutom. Nedostaje im samo jedan bitan pravni preduslov- međunarodni ugovor. ORGANIZACIJE SA OBELEŽJIMA NADDRŽAVNOSTI Danas je negde između međunarodnih organizacija i konfederacije. To je EU. Člamovi evropskog parlamenta nisu zamišljeni kao nacionalni, već kao politički predstavnici. Grupišu se prema pripadnosti političkim partijama. Parlament je deliberativan organ. Parlament razmatra izveštaj komisije, ako prigovor izglasaju dvotrećinskom većinom on je ravan izglasavanju nepoverenja vladi. Savet. Predsednik saveta se vrši po principu rotacije.

ODLUKE MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA Odluke koje obavezuju subjekte kojima se upućuju nazivaju se OBAVEZNIM, a one koje ne obavezuju su PREPORUKE. Odluke prema adresatima: 1. Interne odluke 2. Odluke upućene članicama 3. Odluke koje se odnose na države nečlanice 4. Odluke koje se odnose na druge međunarodne organizacije Odluke o suštinskim pitanjima i odluke o pitanjima postupka Odluke o suštinskim pitanjima( meritum) se odnosi na rešenje same stvari koja je na dnevnom redu. Odluke o pitanjima postupka se odnosi na način njenog rešavanja(procedura). OBAVEZNE ODLUKE Odluke međunarodnih organizacija koje obavezuju adresate mogu se podeliti na opšte i pojedinačne. Opšte obavezne odluke

Opšti propisi o ponašanju članica međunarodnih organizacija i njenih organa nalaze se u statutu. Statut ima za razliku od međunarodnih ugovora ustavni karakter. Opšte obavezne odluke su: 1. Pravilnici 2. Odluke kojima se na opšti način tumači statut 3. Opšte interne odluke Pravilnici. Međunarodne organizacije donose pravilnike, koje obavezuje njihove članice, i često se naziva i zakonodavnom funkcijom međunarodnih organizacija. Ovlašćenje međunarodne organizacije da reguliše društvene odnose uvek je sekundarnog karaktera, izvedeno iz međunarodnog ugovora ( statuta). Treba razlikovati: 1. Pravilnike tipičnih međunarodnih organizacija. Obavezuju države članice. Ne podeležu ratifikaciji. Na njemu nema potpisa. A sporovi koji nastaju na osnovu njega se rešavaju u okviru organizacije. 2. Pravilnici organizacija sa naddržavnim obeležjima. Pojedinačne obavezne odluke 1. Interne odluke, obavezan karakter. To su odluke o prijemu, isključenju ili suspenziji članica 2. Naredbe članicama 3. Odluke kojima se rešavaju sporovi PREPORUKE Preporuka se definiše kao odluka koja ne obavezuje onoga kome je upućena. Dakle, preporukom se ne stvara pravna obaveza, ali je državi upućen poziv da postupi na željen način od strane autoriteta koji ona priznaje i tako da je za nju stvorena moralna ili politička obaveza. Preporuka je glavni instrument saradnje država na ostvarivanju statutom utvrđenih ciljeva. Sistematsko nepoštovanje preporuka znači otuđenost od organizacije. Vrste preporuka: 1. Proste preporuke 2. Izrazi želje 3. Preporuke s obavezom izveštavanja 4. Preporuke s obavezom pokretanja zakonodavnog postupka 5. Svečane preporuke- deklaracije 6. Odobrenje, odobrava se članicama da čine nešto što nije u skladu sa njihovim obavezama. 7. Prividne preporuke PROCES ODLUČIVANJA U donošenje odluka međunarodne organizacije učestvuju: 1. Predstavnici država članica

2. Nepristrasne ličnosti 3. Predstavnici međunarodnih grupa za pritisak 4. Predstavnici nacionalnih grupa za pritisak 2.FAZE U ODLUCIVANJU -Odluke koje donose Kolegijalni organi sastavljeni od predstavnika drzava clanica, prolaze kroz 3 faze: 1. pripremnu 2. debatu 3. glasanje A) Pripremna faza a) inicijativa -labava struktura -predstavlja pregovaranje izmedju ucesnika u donosenju odluka -najsiri krug ucesnika -inicijator moze da preskoci celu pripremnu fazu -visestrano pregovaranje b) udruzivanje ucesnika -grupa aktivnih pobornika jedne inicijative potpisuju se pod predlog odluke (nacrt rezolucije) -predlagaci ( sponsori )- formalin inicijatori -stvarni ( prvi ) inicijatori -trajna zajednica- uskladjuju svoje stavove I postupke povodom svih odluka organizacije ( u pripremnoj fazi odrzava redovne sastanke ) -one su inace konsultativne grupe, razlikuju se prema ucestalosti sastajanja, broju clanova I grupnoj discipline -konsultativne grupe sa jakom disciplinom- glasacki blokovi ( preteze istovetno glasanje, blaza jedinstvenost odrazava se u solidarnom glasanju ) c) tok pripremne faze -bez prisustva javnosti -paket odluka- cine ga uzajamni ustupci ( prihvatanje odluka povoljnih za jednu stranu uslovljava se njenim pristankom da glasa za odluke do kojoj je stalo drugoj strani) d) uloga strucnih sluzbi -sekretarijat, odnosno strucna sluzba: *moze da bude inicijator odluke *od njega inicijatori traze potrebne podatke I pomoc u oblicavanju predloga ( clanice-predlazu osnovna politicka resenja; strucnjacima iz sekretarijata je prepustena njihova razrada vezana nacelnom odlukom ) B) Debata a) pojam -javne debate I po pravilima poslovnika

-za pocetak debate, potrebno je da predmet debate bude pitanje koje je uvrsceno u dnevni red -odbijanje da se raspravlja o nekom pitanju moze biti ravno donosenju odricne odluke ili potvrde postojeceg stanja -na usvojene tacke dnevnog reda mogu se davati predlozi najcesce u vidu nacrta rezolucije -amadmani na nacrt -debata- istupanje delegate koje se odnosi na predlozenu odluku b) znacaj -nagle promene saopstavaju se u privatnim susretima,a ne u vidu dramaticnog javnog istupanja -delegati istupaju po uputstvima vlade c) postupak -ucesnici u debate istupaju redom kojim su upisani u listu govornika, koju void predsedavajuci -rec se moze traziti bez upisivanja u listu govornika, ako se zeli dati primedba proceduralne prirode ili dati obavestenje o cinjenicama koje su od neposredne vaznosti za odlucivanje -govorniku koji krsi poslovnik rec moze oduzeti samo predsedavajuci -u debate po pravilu ucestvuje vise organa ( ona pocinje u pomocnim, zatim dolazi do glavnog organa- on moze nacrt odluke uputiti nekom svom odboru na predhodno razmatranje) -zakasneli vid debate- objasnjavanje glasanja C) Glasanje a) nacini -saglasnost volja vise ucesnika -usvojena odluka je odluka organizacije, ona nije zbir odluka clanica, niti kakav sporazum izmedju njih, koje one mogu sporazumno ili jednoglasno raskidati b) suverena jednakost clanica pri glasanju -jednoglasne odluke ( razlika od ugovora- odsustvo ratifikacije) -pribegavanje vecinskom odlucivanju- pristupanjem u MO drzava je unapred pristala na tako nesto -merilo ocuvanja suvereniteta drzave lezi u nadleznosti organizacije -ograniceni suverenitet MO -jednakost clanica MO ogleda se u njihovoj ravnopravnosti u glasanju -nacelo ravnopravnosti osnovna je zastita drustva, organizovanog u drzavi, od pocinjenosti drugim takvim drustvima c) jednoglasnost -primenjena je onda kada odluka nastaje tek kada su za nju glasali svi clanovi organa koji je nadlezan da je donese. Ako postoji I jedan glas protiv ili neko ne glasa- odluke nema -praksa je ublazila strogu jednoglasnost, cak I onou propisanu statutom -ublazavanje jednoglasnosti se postize:

*udruzivanje ucesnika ne predstavlja smetnju za donosenje odluke *ako clanicin delegate ne prisustvuje glasanju *vazi samo za one clanice koje su se s njom na neki nacin saglasile *posebna vrsta ublazenja jednoglasnosti tice se odlukama kojima se resavaju sporovi -jednoglasnost je obavezna: *kada je organu povereno donosenje obaveznih odluka koje duboko zadiru u najvaznije interese clanica *prilikom donosenja najvaznijih odluka u organizacijama sa naddrzavnim obelezjima d) vecinsko glasanje -kolegijalni organ savremenih MO donosi odluke najcesce vecinskim glasanjem, za odluke je potrebno da se izjasni statutom propisani broj- uvek veci od broja izjasnjenih protiv odluke -vecina potrebna za donosenje odluka moze biti: *prosta- relativna ili apsolutna *kvalifikovana -kvalifikovana vecina: *polazi od proste vecine kao minimuma, pored koga trebaju da budu ispunjeni izvesni dopunski uslovi ( npr. dvotrecinska vecina) *bitna je I struktura pozitivnih glasova ( npr. u Savetu bezbednosti obavezno moraju biti jednoglasne stalne clanice) e) odstupanje od jednakosti clanica pri vecinskom glasanju -funkcionalna nejednakost- void se racuna o specificnim osobinama clanica u odnosu na delatnost organizacije -nejednakost u samom postupku glasanja o odlukama MO moze biti: *posredna ( prikrivena ) *neposredna (otvorena ) -posredna-rasporedom nadleznosti na organe ( donosenje vaznih odluka povereno je stalnim organima) -u organizaciju primaju I delovi drzava kao posebne clanice, I ako ovi nemaju prava za vodjenje nezavisne spoljne politike, time se glasacka moc jedne drzave u odgovarajucoj meri povecava -neposredna- odmeravanjem glasova ( tezinsko glasanje ili ponderacija glasanja ) f) “pravo veta” -onda kada neki izdvojeni organ mora da da saglasnost n avec usvojenu odluku g) kvorum -dovoljan broj ucesnika- kvorum prisutnih -kvorum glasalih- npr. bar polovina prisutnih delegate h) tehnika glasanja -glasanje po prozivci- usmena izjava delegate

-zabelezeno glasanje- uredjaj pokazuje I opredeljenje svakog delegate -tajno glasanje- najcesce prilikom izbora D) Odlucivanje bez glasanja (usaglasavanje, konsenzus ) -zelja da se izbegnu nekorisni sukobi pri odlucivanju dovela je do odlucivanja putem usaglasavanja, koja se sastoji u tome sto predsedavajuci po okoncanju debate I na osnovu izlaganja svih ucesnika sacinjava zakljucke. Ovi se posle neophodnih ispravki smatraju odlukom, ako se ni jedan ucesnik ne izjasni protiv. -prigovor-*postupak traje izuzetno dugo *trazi najmanji zajednicki imenitelj saglasnosti -odlucivanje bez glasanja ne moze biti primenjeno na sve oblasti medj. Pregovaranja I odlucivanja NADZOR NAD ISPRAVNOSCU ODLUCIVANJA -Najvazniji osnovi za nistavnost odluka: 1.povreda materijalnog prava 2.povreda postupka 3.prekoracenje nadleznosti 4.zloupotreba ovlascenja IZVRSAVANJE ODLUKA Cilj svakog odlucivanja jeste da se dovede do posledica u realnom svetu, ali . pukim raspravljanjem i odlucivanjem (koje je najintezivnije u deliberativnim organizacijama kojih ima najvios) se NE iscrpljuje razlog postojanja i f-je MO. Postojanje Mo se zasniva na: ocekivanju da ce njne odluke biti izvrsene i da ce se stvarati pozeljne i korisne situacije kao posledice tih odluka. Zbog toga je neophodan MEHANIZAM. O delatnosti MO se moze suditi na osnovu: Pravila pravila u njenom statutu Postovanja i .Izvrsavanja statutarnih obaveza i donetih odluka IZVRSENJE- je prvani ili fizicki akt koji na osnovu odluke MO preduzima adresat te odluke tj.subjekat kome je ona upucena. -to je i postovanje odluke od onih adresata od kojioh se ne trazi da sami preduzimaju neke radnje , ali im se nalaze da:  NE postupaju protivno odluci- moraju da se UZDRZE  Da prihvate odluku i postupke koju su na osnovu nje ucinili drugi subjektiTOLERANCIJA. Adresat interne, pojedinacne odluke je ORGAN ORGANIZACIJE, npr.sekreterijat, koji, recimo kad zakaze seednica nekog drugog organa mora za tu sednicu da obezbedi ulove i usluge. Sef administracije izvrsava takvu odluku time sto izdaje naredbe nizim sluzbenicima. Kod OPSTIH ODLUKA- izvrsenje je u nadleznosti organa svih clanica. U takvim odlukama se kod svih clanica moze traziti: 1. Pozitivno cinjenje- priznavanje, pruzanje podrske, pomoci koje predstavljaju izvrsenje npr.neke Rezolucije UN. 2. Izvrsenje putem uzdrzavanja Sto je opsta odluka apstraktnija vidove izvrsenja je teze unapred znati.

Ako se njom naznacava pozeljno stanje, ali NE i mere koje u tom pravcu treba da vode , izvrsenje odluke porazumeva: Inventivnost i prilagodljivost subjekta koji odluku izvrsava. - ukidanje zakona se mora izvrsiti u skladu sa ustavnim poretkom svake clanice. - nejasno i neodredjeno utvrdjene obaveze mogu se izigravati prinudnim izvrsavanjem . - NACIN IZVRSAVANJA ZAVISI OD PRIRODE ODLUKE. Interne odluke- izvrasavanje je u nadleznosti oraganizacije i pod njenom punom kontrolom., dok je u DRUGIM slucajevima u rukama organizacije samo odlucivanje, a izvrsavanje zavisi od adresata. - organizacija NEMA svoj izvrsni oparat- ona se koristi organima drzava clanica. - pravilo MP: drzave se ne mogu prinuditi na izvrsavanje odluka. Verovatnoca da ce odluka MO biti sprovedena od subjekata kojima je upucena mnogo je manja, jer su clanice i organizacije drugarcije i slabije povezane od pojedinaca i grupa u jednoj drzavi , a zato organizacija raspolaze da;leko blazim instrumentima pritiska. - MO je dobrovoljna skupina drzava, gde je PROCES ODLUCIVANJA uradjen tako najveci broj clanica u odluci vidi prihvatljiv kompromis pa je zbog toga i sprovodi. Ta odluka je zajednicko rasenje, a NE odraz neke samostalne volje. PROBLEMI IZVRSENJA ODLUKA (koji se mogu javiti):  Neke clanice ispoljavaju teznju da koriste prednost clanstva, a izbegavaju odricanje koje to clanstvo iziskuje  Odluke MO se pre svega zasnivaju na medjunarodnim intresima, a cesto se desava da saznanja o tim intresima nekim clanicama budu uskracena. SANKCIJE Vecina odluka moze biti izvrsena na osnovu SLOBODNOG OPREDELJENJA ADRESATA na kojim se utice sredstvima kao sto su:  Autoritet  Moc pripadnika vecine  Javno mnjenje  Pretnja umanjivanja prestiza u organizaciji i sl. Opsti cil se ne moze postici ukoliko se ne usklade ponasanje i napori svih clanica. Organizacija po pravilu, NIJE sposbna da prinudi na izvrsavanje obaveza, ali raspolzae sankcijama slucaju neizvrsenja, a te sankciju u velikoj meri zavise od okolnosti i prirode delatnosti. Tacan izgled sankcija se ne mora unapred znati. U sustini sankcija je TRAZENJE UZAJAMNOSTI, odricxanje onih prednosti koje su protivteza neispunjenih obaveza. VRSTE SANKCIJA: 1.

2. 3. 4. 5. 6.

Iskljucenje clanice- specificna sankcija, a primenjuje se kad se clanica sistematski ne obazire na preporuke organizacija. Suspenzija izvesnih clanskih prava Oslobadjanje ostalih clanica u izvrsavanju svojih obaveza prema clanici koja ne postuje odluke( u organizacijama privrednog karaktera: GATT,EFTA) Uskracivanje sredstava clanici koja krsi odluke u finansijskim organizacijamanpr.MMF. Povlacenje vec odobrenih sirovina, npr.organi medj.agencije za atomsku energiju. sankcija prema neclanicama- jer calnice nisu u stanju da se izoluju od ostatka sveta, npr. Povelja UN predvidja:

Primenu prinude prema drzavama koje ugrozavaju mir i koriste akte agresijemere sprovodi SB, ali izvrsenje sankcije zavisi od volje clanica.  II vrsta sankcija kojima raspolaze SB je centralizovano odlucivanje i decentralizovano izvrsenje- moze naloziti potpun ili delimican prekid 

privrednih, zeleznickih, pomorskih, vazdusnih, postanski... diplomatskih odnosa. Clanice same odlucuju da li ce to izvrsiti. Ostrije sankcije su uocljivije kod organizacija koje stite neka najvisa dobra medj.zajednice, npr.mir i bezbednost.specificne su one politicke odluke koje drzava ne zeli da izvrsi smatrajuci da one mogu da joj ugroze njene zivotne intrese. One omogucavaju jedinstven stav prema drzavi koja odbija da prihvati odluke. Ona cesto moze da racuna na solidarnost saveznika ili blagonaklonost neke velike sile. NADZOR OSNOVNO SREDSTVO za pribavljanje potrebnih podataka su; izvestaji, koje dostavljaju adresati na zahtev organa. U vezi sa izvestajem moze doci do spora: I. Da li on sluzi za upoznavanje cinjenica II. ili ga organ koristi kao osnovu za donosenje suda o ispunjavanju obaveze( to je po nekima vec primena sankcije, sto moze da naskodi ugledu drzave). Sredstva za pribavljanje podataka mogu biti: 1. Izvestaj 2. Ispitivanje svedoka 3. Odasiljanje nepristrasnih posmatraca- obicno nadziru sprovodjenje odluka u buducnosti( npr.odrzanje plebescita) 4. Formiranje aketnih komisija- treba da prikupe podatke o dogadjajima u proslosti ili u sadasnjem stanju. Drzave su nepoverljive prema njima jer u njima vide znak nepoverenje i potcenjivanja teritorijalnog suvereniteta. RAZORUZANJE: pitanje nadzora nad izvrsavanjem obaveza iz MU i odluka MO zaostava se kad je ova oblast u pitanju. V glava- medjunarodna organizacija i resavanje sporova PROCES USVAJANJE ODLUKA U MO- svodi se na konkretizovanje nastojanja upravljenih na postizanje statutom postavljenih ciljva, pri cemu je vazno stalno prevazilazenje suprotnosti medju clanicama. Razliciti pristupi resavamju problema u organizaciji se usaglasavaju vistranim pregovaranjem predvidjenim statutom i poslovnicima. SPOROVI- su situasije u kojima se clanice ili organi pozivaju na pravo koje proistice iz statuta organizacije. Najcesci su sporovi o tumacenju ili primeni stauta ili nekih dokumenata koji utvrdjuju rad, ciljeve, pravila idr.same organizacije. Mogucnost za isbijanje sporova je veca ukoliko statut sadrzi sto uopstenije odredbe.

Sporovi: 1. unutrasnji ( unutar same organizacije) 2. spor kad je MO subjekt MP ili pravno lice( kao druge strane u sporu mogu se pojaviti drzave, druge MO, fizicka i pravna lica unutrasnjeg prava). SPOROVI UNUTRA ORGANIZACIJA:  Izmedju clanica  Izmedju clanica i organa  Izmedju samih organa Nekoliko modela resavanja sporova koji proizilaze iz tumacenja i primene statuta: 1. Sporovi mogu biti resavani jedino putem najviseg organa 2. Ili putem posebnog postupka koji ima vise faza, a u okviru ovog resenja postoje II PODGRUPE:  Prvobino se problem resava u najvisem organu, a ukoliko se ne dodje do resenja postupak se prenosi na medjunarodni sud ili arbitrazu. Odluka Medjunarodnog suda ili arbitraze je konacna i pravno obavezna  U okviru spora starne se upucuju prvobitno na PREGOVORE , a ukoliko ne dodje do usaglasavanja sledeca faza je prenosenje spora na resavanje M.sudu ili arbitrazi. Postoji i izuzetno resenje- kada je jedino nadlezan su, a prihvataju ga evropske zajednice. UN- 6 glavnih organa, sa razlicitim ovlascenjima i pristupima, ostavili su problem resavanja sporova o tumacenju i primeni sttuta otvorenim. Postoji mogucnost da Gneralna skupstina ili SB ili specijalizovani organi ovlasceni od GS zatraze savetodavno misljenje Medj.suda o svakom pravnom pitanju. Savetodavno misljenje nije obavezno cak ni za organ koji ga je zatrazio, pa ovo resenje NE daje konacnu odluku. Razliciti sporovi i razmimoilazenja medju clanicama:  Radi se o politickom pitanju koje je nepogodno za raspravljanje pred sudom  Od suda ne treba traziti tumacenje Povelje jer to treba da bude f-ja svakog organa u odnosu na sopstvenu nadleznost.  Sporno pitanje odnosa organa unutar same organizacije i uspostavljanja hijerarhijskog porekta, kao i pitanja koje snage moze biti odluka koju donosi najvisi organ. Resenje se trazi u najvecoj politickoj saglasnosti drzava clanica, a ona moze ici dalje od ispravnog tumacenja odredba statuta. SPOROVI IZMEDJU ORGANIZACIJA I DRUGIH LICA Medjunarodni sporovi: 1. Imedju dve ili vise MO 2. Izmedju organizacije i jedne ili vise drzava Resavaju se na nacin predvidjen medjunarodnim pravom. Ne moze se pribegavati sudovima drzava Nacini resavanja ovih sporova:- DIPLOMATSKI PUT ILI PRAVOSUDNI NACIN.

1. Pregovori 2. Dobre usluge 3. Posredovanje 4. Mirenje 5. Arbitraza 6. Medjunaroni sudovi -Glavni sudski organ UN- Medjunarodni sud, svojstvo parnicne strane priznaje samo drzavama. Organima UN ostaje samo mogucnost da od Medj.suda traze savetodavno misljenje koje nije obavezno ni za jednu stranu. -Misljene medjunaronog suda je da je-“ organizacija sposbna da poseduje medj.prava i duznosti i da je sposbna da se stara o tim prvima podnoseci medj.zahteve. ima sposobnost podnosenja zahteva za naknadu stete. Organizacija opravdano daje svom zahtevu karakter medjunarodnog zahteva”. Na osnovu toga, GS UN ovlascuje Generalnog sekretara da u cilju dobijanja naknade stete podnese medj.zahtev protiv vlade drzave, clanice ili neclanice organizacija. -danas MO moze bez izricitih odobrenja iz statuta da podnosi zahteve, argumente zasnovane na MP, da predlaze resavanje sporova.- a sve to na osnovu DOKTRINE IMPLICITNIH OVLASCENJA. -mo ne mogu biti strane u sporu pred medj.sudovima, osim pred SUDOM EVROPSKIH ZAJEDNICA( ali on ima jurizdikciju samo u okviru te organizacije). To je bio problem, koji je trezio resenje u Konvenciji o privilegijama i imunitetima UN: ukoliko dodje do spora izmedju UN i drzave clanice postavice se zahtev o savetodavnom misljenju o pravnom pitanju Medjunarodnog suda.- Konvencija o pravu ugovora izmedju drzava i MO ili izmedju MO- za sporove predvidja: Arbitrazu Koncilijaciju Pribegavanje Medjunarodnom sudu- kada je rec o MO one traze savetodavno misljenje koje ce prihvatiti kao odlucujuce. MO RADIJE PRIBEGAVAJU ARBITRAZI KAO GLAVNOM NACINU RESAVANJA SPOROVA( pogotovo izmedju drzava i MO- koje ne mogu biti strane u sporovima pred M.sudom) , ali se ne iskljucuje ni trazenje misljenja Medj.suda. Sporovi izmedju organizacije i njenih sluzbenika * TO SU UNUTRASNI SPOROVI - ne primenjuje se medjunarodno pravo, nego unutrasnje pravo organizacije - niz organizacija je osnovao posebne ADMINISTRATIVNE SUDOVE, dok manje organizacije mogu stvarati administrativne sudove ad hoc.- nadlezni su da 1. resavaju tuzbe protiv organizacije 2. stite intrese sluzbenika od samovolje akata organizacije. a sluzbenik mora prihvatiti odluku a.suda, ukoliko mu se obrati. U suprotnom mora da izvrsi odluku organizacije ciji je clan ili da sa njom prekine vezu. - doslo je do zahteva da Medj.sud odgovori na neka pitanja vezana za Administrativni sud UN. Medj. su je u savetodavnom misljenju izneo: “da je administrativni sud osnovan kao nezavistan i istinski pravosudan organ koji u svojoj f-ji dinosi konacne odluke bez prava na zalbu. GS nema prava da odbije sprovodjenje presude Administrativnog suda.”

Pitanje: da li su UN ovlascene da osnuju takav sud? Sposobnost da se to ucini direktno proizilazi iz namera Povelje, jer je njegovo osnivanje bitno za obezbedjenje uspesnijeg rada Sekreterijata, kao i vece efikasnosti, strusnosti i ispravnosti. Misljenja o osnovama na kojima se osnivaju administrativni sudovi:  Prava MO da osnivaju sopstvene AS zbog prakticnih razloga  Inherentna i iskljuciva jurisdikcija koju medjuvladine oraganizacije i drzave poseduju nasd svojim organima i sluzbenicima kao takvim. -

Sporovi izmedju organizacija i fizickih i pravnih lica van organizacije • -

SPOROVI PRIVATNOG KARAKTERA ne primenjuje se ni medj. ni unutrasnje pravo. Nedleznost imaju samo: sud evropskih zajednica Administrativni sud medjunarodne organizacije- sporovi koji proizilaze iz privatnopravnih ugovota, a MO RADA je jedna strana. Nacini resavanja sporova ove vrste: 1. Arbitraza- saglasno odredbama odgovarajuceg unutrasnjeg prava 2. Posebne komisije za resavanje sporova privatnopravnog karaktera 3. Unutrasnji sudovi u skladu sa pravilima medjunarodnog privatnog prava Mogucnost za resavanje sporova privatnopravnog karaktera pred sudovima pojedinih drava postoji u nekoliko slucajva: 1. Organizacija moze da se pojavi pred sudom drzave ukoliko je to u njenoj koristi iako uziva imunitet od jurisdikcije tih sudova 2. Organizacija kao pravno lice moze da odluci da zapocne spor pred sudovima drzava 3. Kad imunitet organizacije nije potpun, pa do spora pred drzavnim sudom moze doci i bez saglasnosti organizacije. Medjunarodne organizacije iniciraju stvaranje sudskih i arbitraznih organa. To mogu biti: 1. Sudovi otvoreni svim drzavama 2. Sudovi pred kojima se mogu pojavljivati samo clanice i organi odnosne organizacije 3. Adminiztrativni sudovi MEDJUNARODNI SUDOVI OTVORENI ZA SVE DRZAVE *medjunarodni sud- glavni sudski organ UN -organ koji ce stajati na raspolaganju svim drzavama u cilju mirnog resavanja njihovih sporova -samo drzave mogu biti strane u sporu, a MO mogu traziti savetodavno misljenje i to: 1. GS 2. SB 3. Neki organi UN koji su dobili njihovo odobrenje( Strategijski savet, Ekonomski i socijalni savet..) 4. Specijalizovane ustanove Presude se moraju izvrsavati, a misljenja nisu obavezna. Drzave koje se mogu pojavljivati pred sudom: 1. Clanice UN koje su ipso facto potpisnice Statuta Suda

2. Drzave koje nisu clanice ali koje mogu na preporuku SB, a ako to utvrdi GS postati strane Statuta Suda 3. Drzave neclanice koje se pod uslovima koje postavi organizacija obrate Sudu radi resavanja nekog posebnog spora. Nadleznost Suda pociva na PRISTANKU strana u sporu. Pistanak se moze dati: 1. Neformalno 2. Posebnim sporazumomza vec nastali spor- kompromis 3. Klauzulom o resavanju oderedjene vrste sporova pred Medjunarodnim sudom, sadrzanom u nekom medj.ugovoru 4. Davanjem izjave o prihvatanju fakultativne klauzule kojom drzave priznaju nadleznost Medjunarodnog suda u odnosu na: • Tumacenje ugovora • Svako pitanje medj.prava • Postojanje cinjenice koja bi, ako se utvrdi, predstavljala krsenje neke medjunarodne obaveze • Prirodu i obim naknade koju treba dati u slucaju krsenja medj.obaveze Sud odluke mora donositi na medj.pravu, a pri tom se sluzi: • Konvencijama koja predstavljaju pravila izricito priznata od strana u sporu • Medjunarodni obicaj • Opsta pravna nacela prihvacena od strane civilizovanih naroda • Sudke odluke i doktrina najkvalifikovanijih strucnjaka( pomocno sredstvo). Da bi se obezbedila nezavisnost Suda sudije moraju biti licnosti uzornih osobina, koji imaju potrebne kvalifikacije ili su priznati strucnjaci u oblasti MP. Njihova nezavisnost je zagarantovana time sto se placaju iz budzeta UN U sudijskom zboru su zastupljeni svi oblicicivilizacije i osnovni pravni sistemi sveta.principi: Pravicne geografske raspodele i geografsko-politicke raspodele i stalni odabir drzavljana stalnih clanica SB kao osoblja Suda. Medjunarodni sud je u UN uklopljen kao njen INTEGRALNI DEO. Pripadnost organizaciji se ogleda u nekoliko cinjenica: 1. Sudije se biraju u GS i SB 2. Postoji pravo SB da intervenise u slucaju da neka strana u sporu ne udovolji presudi suda 3. Odredjeni organi UN mogu traziti savetodavno misljenje Suda. Zbog brojnih suprotnosti izmedju drzava- i politickih i ekonomskih- sud je u resavanju sporova izmedju drzava malo delovao, jer su za to pogodniji diplomatski nacini resavanja sporova. Osnovne teskoce resavanja sporova pred sudom u teorijski su sledece: • Sporovi treba da se resavaju medju drzavama, a ne podsredstvom neke institucije koja bi bila nad njima • Stav sudijskog zbora se ne odrzava u odgovarajucoj meri na intrese koji su u medj.zajednici prisutni

•

Niz zemalja koje nisu ucestvovale u stvaranju klasicnog MP vezuje resavanje sporova pred sudom za zadovoljavajuci napredak u progresivnom razvoju i kodifikacfiji medjunarodnog prava. Postoje nesatlasnosti oko nacelnog stava o mestu Medjunarodnog suda u okviru UN-a i ocene njegovog dosadasnjeg doprinosa i u pogledu opstih cinilaca koji uticu na Sud. Uzrok nedovoljne iskoriscenosti Medjunarodnog suda treba traziti u stavu drzava prema sudskom resavanju sporova. Medjunarodni sud je zamisljen kao organ koji ce drzavama, ukoliko one to zele, pomoci u resavanju sporova i dati doprinos medjunarodnim organizacijama u procesu tumacenja i primene njihovih statuta u novonastalim situacijama. U oba slucaja, uloga suda zavisi od spremnosti drzava i medjunarodnih organizacija da se njegovim uslugama koriste. Stalni arbitrazni sud – sastoji se os spiska lica koje strane mogu birati za resavanje spostvenog spora. Jedini stalni organ jeste Medjunarodni registrar tog suda, koji cuva arhivu, stara se o administrativnim pitanjima i deluje kao posrednik izmedju Stalnog arbitraznog suda i njegovih clanova. Stalni arbitrazni sud, za razliku od Medjunarodnog suda gde strane u sporu ne mogu uticati na sastav sudijskog zbora- omogucava drzavama da dosta slobodno biraju arbitre, kojima ce poveriti resavanje konkretnog spora. Sa stanovista drzava, prednost arbitraze pred Medjunarodnim sudom je u tome da dopusta uticanje na sastav veca koje ce doneti odluku, a prednost moze biti i u tome sto arbitrazni sud moze elasticnije da pridje resavanju sporova – pa i da svoje presude donosi na osnovu onih oblasti prava na koje mu strane posebno ukazu. SUDOVI POJEDINIH ORGANIZACIJA EVROPSKI SUD ZA PRAVA COVEKA – njegova nadleznost obuhvata sve slucajeve u vezi s tumacenjem i primenom Konvencije, koje mu visoke strane ugovornice ili Komisija upute – njegova nadleznost je ogranicena okvirima Evropske konvencije za zastitu prava coveka. Resavanje sporova se stavlja u zavisnost od saglasnosti strana u sporu. Saglasnost moze biti data ad hoc u odnosu na konkretan slucaj ili unapred, posebnom deklaracijom kojom drzava priznaje kao obavezu ipso facto i bez posebnog sporazuma nadleznost Suda. Slucaj prethodno mora biti raspravljen pred Komisijom za prava coveka i mora da prodje tri meseca od podnosenja izvestaja Komisije Komitetu ministara. Pre toga se moraju iscrpeti razni oblici diplomatskih nacina mirnog resavanja sporova. Pojedinac nema pravo da se pojavljuje pred ovim sudom, vec se Komisija pojavljuje u postupku pred Sudom NE kao branilac pojedinca nego kao telo koje ce nastojati da utice na donosenje pravicnog resenja. Tako se pred sudom nalaze i izvestaj Komisije i njen predstavnik, koji uzima ucesce pred postupkom. Presuda mora biti obrazlozena, presuda je konacna i pravno obavezna i ne predvidja se mogucnost podnosenja. Presude nisu neposredno izvrsne u smislu da ponistavaju odluku drzave za koju se utvrdi da je protivna Konvenciji. Na odnosnoj je drzavi da preduzme potrebne mere u svom unutrsanjem zakonodavstvu. Nad izvrsavanjem presuda kontrolu vrsi Komitet ministara. SUD EVROPSKIH ZAJEDNICA – NADLEZNOST Suda evropskih zajednica veoma je slozena jer on moze da deluje u tri svojstva – sud evropske zajednice za ugalj i celik, evropske ekonomske zajednice i evropske zajednice za atomsku energiju – i zato sto postoje razlicite vrste postupaka. - ZAHTEV ZA PONISTENJEM je postupka kojim se ispituje legalnost odluka izvrsnih organa zajednica

-

OPSTA JURISDIKCIJA obuhvata zahteve za ukidanje ili preinacenje sankcija i kazni koje izreknu izvrsni organi - POSTUPANJE U SVOJSTVU ADMINISTRATIVNOG SUDA - POSTUPAK PROTIV CLANOVA IZVRSNIH I SUDSKIH ORGANA - TUZBE PROTIV DRZAVA CLANICA - SAVETODAVNA NADLEZNOST Ima daleko siru nadleznost od ostalih medjunarodnih sudova. Njegove presude su izvrsne na teritorijama drzava clanica. Na njegove presude nema prava zalbi. Moguc je postupak interpretacije njegovih presuda, koju vrsi sam Sud, kao i revizije u slucaju da se otkriju nove cinjenice koje mogu da imaju odlucujuci znacaj za vec presudjeni spor. ADMINISTRATIVNI SUDOVI Javljaju se u vremenu kada raste BROJ SLUŽBENIKA MEĐU. ORGANIZACIJA, jer ni Stalni sud međunarodne pravde niti Međunarodni sud ne mogu rešavali sporove između ovih službenika (pojedinci ne mogu biti strane u sporu!). 1927. Društvo naroda osniva Administrativni sud. Njime se koristi Društvo naroda i Međunarodna organizacija rada. Danas se njime koriste (ovaj sud je danas deo MO rada) i neke specijalizovane ustanove UN (Organizacija UN za ishranu i poljoprivredu, Svetska zdravstvena org, UNESCO...) a i drugevan UN (Evropska organizacija za nuklearna istraživanja). 1949. – osnovan Ad sud UN. Njime se koriste MO za civilno vazduhoplovstvoi Međunarodne pomorske konsultativne org. DEF – Ad sudovi su MEĐUNARODNI SUDOVI iako ne rešavaju sporove između među subjekata i koriste se „unutrašnjim pravom“ organizacije. Sudije - odn članovi suda moraju imati različita državljanstva, ne moraju biti pravnici, garantuje im se nezavisnost i imaju privilegije i imunitete. (uklanjaju se samo uz saglasnost svih ostalih) Postupak – dve faze:1. Pismena; 2. Usmena(dozvoeljno saslušavanje svedoka i istupanje pravnoig savetnika-to je sve dopuna pismenom materijalnu). Pre podnošenja tužbe na administrativnu odluku, moraju se iscrpeti svi pravni lekovi organizacije pre suda. Nadležnost – sporovi između službenika org i same org. Spor ne mogu pokrenuti lica koja su privremeno zaposlena. Problemi – I Dokle Ad sud može da ispituje odluke koje donese šef administracije? Odluka se poništava: 1. Ako nije poštovan uobičajen postupak donošenja odluke; 2.ako su prekoračena ovlašćenja; 3. Ako su ovlašćenja korišćena iz pobuda u cilju koji leži van organizacije. II U kojoj meri politički organ (npr Gen skupština) može menjati pravilnik o osoblju? Gen skupš razlikuje „ugovorne“ i „statutarne“ odredbe gde se statutarne mogu menjati.(ovo se razlikuje samo u teoriji) III pravo koje se koristi: stvara se posebno unnutrašnje pravo org koje uzima u obzir uslove konkretnog ugovora o upošljavanju, pravilnike... Problem se može rešiti i tumačenjem atatuta, načela koja se primenjuju u unutrašnjem pravu ili opštim pravnim načelima. Presude – tek je 1946 revidiran statut Ad suda MO rada i ustanovljana je ŽALBA NA ODLUKU SUDA! Tada je to mogao samo ADMINISTRATIVNI ODBOR PENZIONOG FONDA a žalio se Međunarodnom sudu i presuda je konačna a od 1955 u UN pravo žalbe je prošireno na svaku čanicu i osnovano je posebno telo: Komitet za žalbe o presudama Administartivnog suda.

***PROMENE U USTROJSTVU I NESTANAK MO*** Promene su: revizija statuta, nestanak MO i sukcesija MO. Promene jesu normalan tok života org jer odluke koje se donose sada mogu se btino razlikovati od uslova kada je nastao statut. I REVIZIJA STATUTA U samim statutima postoje odredbe o načinu i uslovima izmene, ali se izmena dešava po težem postupku od donošenja odluka (STATUT = USTAV u unutrašnjem pravu). *NADLEŽNOST 1. Redovan postupak izmene i dopuna – o izmenama i dopuni odlučuje najviši organ organizacije (u UN – Generalna skupština) 2. Sazivanje posebne konferencije – postupak se ne može vršiti smao u okviru postojećih organa. Povelja UN predviđa oba postupka: za parcijalnui izmenu i dopunu (redovan postupak) i reviziju širih razmera (opšta konferencija za reviziju) === > poseban postupak: U Svetskom poštansom savezu i Međunarodnoj uniji za telekomunikacije. Sastaju se između 5 i 7 godina (redovni sastanak) ali u cilju izmena usled tehnoloških inovacija (što ima obeležje posebno sazvane konferencije) *PRAVO INICIJATIVE - Imaju države članice, najviši organi ali i neki posebni organi *POSTUPAK – U radu organa nadležnih za usvajanje dopuna i izmena učestvuju i sve države članice. Što se tiča glasanja ne koristi se princip jednoglasnosti već PRINCIP KVALIFIKOVANE VEĆINE. Statut Društva naroda nije sadržao odredbu kolika je to većina ali sada org to određuju. Uglavnom je to 2/3 većina, što znači 2/3 većina članica org, a negde je to 2/3 većina prisutnih a negde 2/3 većina onih koji glasaju. Ngde se ovaj postupak otežava jer se navodi da u toj većini moraju biti zastupljene i odr kategorije članica. *STUPANJE NA SNAGU – trenutkom konačnog pristanka država. To se izražava aktom ratifikacije ili prihvatanja ili na neki manje formalan način. Da bi promena stupila na snagu mora je usvojiti određeni broj država. MO užeg članstva zahtevaju da sve države ratifikuju promene (Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć). U vezi sa brojm članica koje ratifikuju: 1. promene mogu stupiti na snagu kada ih rat 2/3 članica ratifikuje ili 2. Stupanje na snagu pored ratifikacija zavisi i od toga da li ih je postpisao određeni broj država koje su bitne za tu org (u UN 2/3 + 5 stalnih članova). U org kojima su pol problemi sekundarni moguće je usvajanje promena i bez ratifikacije. Uglanom takve org prave razliku između bitnih promena i rdovnih amandmana (UNESCO; Org UN za ishranu i poljoprivredu). POSEBAN SLUČAJ je MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA koja ne razlikuje značaj izmene.. oVaj pojednostavljeni postupak je još uvek samo izuzetak. *POSLEDICE NEPRIHAVATNJA IZMENA I DOPUNA - Šta se dešava sa državama koje ne prihvate promene? 1. U Povelji: izmene će stupiti u odnosu na SVE DRŽAVE ČLANICE ako je promena prihvaćena 2/3 većinom u Gen skupštini. Ne postoji jednoobrazno rešenje u UN za neprihvatanje jer nije predviđeno napuštanje organizacije. 2. druga grupa organizacija – promene važe samo u odnosu na one države koje su je prihvatile (tu postoji prinudno povlačenje iz organizacije) II NESTANAK MO Opšta pretpostavka je trajanje MO na NEODREĐENO VREME. Izuzeci: Nato i Varšavski- po isteku 20 godina moguće povlačenje ali i nastavak trajanja; Evropska zajednica za ugalj i čelik određena na 50 god; najvažniji izuzetak su finansijske (MMF) i operativne organizacije (Evropska organizacija za kosmička istraživanja) koje sardže odredbe 1. O MOMENTU PRESTANKA, 2. ORGANU NADLEŽNOM Z A RASPUŠTANJE I 3. NAČINU LIKVIDACIJE.

Faktička pitanja nestanka – tako gde postoji akt najvišeg organa o prestanku org taj momenat se može odrediti ali gde ne postoji to je teže. Neki autori su nestanak vezivali za nastanak druge org što je onda isto kao sukcesija a enki su mislili da je nestajanje ako se najviši organ ne sastane više pod 10 god. Sve je diskutabilno. Pravna pitanja nestanka – ko je nadležan organ koji utvrđuje nestanak(naravno ukoliko toga nema u nekoj odrbedbi)? Društvo naroda je donelo rezuoluciju o raspuštanju iako u samom Paktu nisu postojala ovlašćenja za to. Postoje razna mišljenja kako nestanak mogu potvrditi samo sve države ali to je sporno jer se članstvo u org konstantno menja. Dakle, mora se pretpostaviti da org prestaje kada to odluči najviši organ jer us u njemu prestvaljene sve članice. Nestanak se može desiti i usled sukcesije ili povlačenjem članica kada broj članica padne ispod minimuma org prestaje da postoji. Takvo pravilo uglavnom piše u statutu, a ako ne piše primenjuje se opšte pravilo da najmanji broj članica mora biti 3 ili po nekim 2 člana. III SUKCESIJA MO To je stanje koje nastaje prestankom stare org i prenošenjem njenih funkcija, prava i obaveza na novostvorenu ili već postojeći org. **DRUŠTVO NARODA – UN ==== sukcesija univerzalne MO Očigledno članice nisu bile iste. PRIVREMENA KOMISIJA ZA UN je odbacila ideju o generalnom prenošenju funkcija. Preuzimanje pojedinih f-ja je izvršeno REZOLUCIJAMA GEN SKUPŠTINE. –tako je preneta uloga depozitara međunarodnih ugovora! UN su ipak same zaključile odgovarajuće sporazume sa org koje je Društvo naroda nadgledalo. Tu dakle, nije izvršena sukcesija. Što se tiče teritorija koje je Društvo nadgledalo, Društvo je usvojilo rezoluciju kojom je nadzor prenelo na UN. Zgrade, arhiva, biblioteka i imovina su prenete na uN i potvrđene rezolucijama. Vodilo se računa od MO rada koja je ipak imala poseban položaju odnosu na DN. **OECD(ORG ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ) - OEEC (ORG ZA EVROPSKU EKONOMSKU SARADNJU)==sukcesija regionalne MO U samoj konvenciji OECD je predviđeno rekonstruisanje u OEEC Među org za kalaj predviđa da će se sav materijal, arhivi i imovina preneti na neku org koja je nasledi ili ukoliko se ova org raspusti pre stvaranja nove, sve ovo će se preneti na UN Sukcesija će se ubuduće rešavati od slučaja do slučaja. ***SISTEM UJEDINJENIH NACIJA*** I UJEDNINJENE NACIJE 1. NASTANAK NASTANAK- Povelja potpisana 26.juna 1945 a stupila 24.okt.1945. izgrađena na osnu predloga SSSR, SAD, VB i Kine na Konferenciji u Dambarton Oksu 1944. Položaj velikih sila u org rešen je na sastanku u Jalti a konačan oblik je dobila u San Francisku. Tu je bilo 50 zemalja koje se smatraju osnivačima (tu se dodaje i Poljska) a dokumenti sa konf su poznati pod imenom U.N.C.I.O. 2. CILJEVI – nabrojani u 1.članu Povelje a svi se svode na osiguravanj svetskog mira i kolektivne bezbednosti (to znači da se sve države okupljaju u jedan savez a ne više posebnih koji je usmeren protiv svake od njih ukoliko je ona mogući napadač). Postojanje org je potrebno da bi se utvrdio napad i zajedničke mere. Postojanje napada utvrđuje Savet bezbednosti. 1974 gen skupština usvaja svoju definiciju agresije ali SB ima zantno diskreciono pravo. Mere koje preporučuje SB su: oružane, mere pritiska, potpun ili delimičan prekid privrednih i železničkih odnosa, pomorskih, radio, vazdušnih, poštanskih, telegrafskih i drugih sredstava ako i diplomatskih odnosa.

Međutim, osnovni ciljevi su još i razvijanje prijateljskih odnosa i postizanje saradnje, unapređivanje poštovanja prava čoveka i sloboda. 3. NAČELA – suverena jednakost, savesno ispunjavanje preuzetih obaveza, zabrana mešanja u unutrašnje nadležnosti država, zabrana pretnje i upotrebe sile, mirno rešavanje sporova, saradnja u skladu sa Poveljom, ravopravnost i samoopredeljenje. 4. ČLANSTVO – država mora biti MIROLJUBIVA I SPREMNA DA IZVRŠAVA OBAVEZE POVELJE. Odluku o prijemu donosi Gen skup na predlog SB-a. Nisu članice UN: San Marino, Lihtenštajn, Vatikan, Monako, Andora i Švajcarska. Kina je imala problem do 1971. (ako hoćete pročitajte str 217/218 pred kraj strane ali mislim da nije baš bitno). Povelja poznaje suspenziju i isključenje ali ne i DOBROVOLJNO ISTUPANJE! 5. ORGANI (6 GLAVNIH ORGANA): A) GENERALNA SKUPŠTINA - ima pravo da se bavi svim pitanjima Povelje iako su ona deo nekog drugog specificiranog organa. Jedino ograničenje je što ne može raspravljati o PITANJIMA IZ OBLASTI ZAŠTITE MIRA I BEZBEDNOSTI sve dok to pitanje ne prođe dnevni red SB-a. U njoj su sve članice sa po 5 delegata i 5 njihovih zamenika. Sastaje se svake godine trećeg utorka u septembru ito su redovna zasedanja i po potrebi vanredna. Na početku svakog zasedanja biraju se predsednik skupštine i 17 potpredsednika. Nepisano pravilo je da se za predsednika ne bira delegat velike sile jer su oni obavezno potpredsednici radi u plenumu i komitetima. Postoji 7 glavnih komiteta u kojima su zastupljene sve članice. Predesdnik i ppotpredsednici sa predsednicima komiteta čine GENERALNI KOMITET – BIRO koji vodi računa o normalnom odvijalju rada ovog organa i utiče na dnevni red. Zasedanje: 1. Debata u kojoj sefovi delegacija iznose stavove svojih vlada i stavove o pitanjima dnevnog reda. 2. Posao se prenosi na komitete – Prvi komitet i Specijalni politički komitet se bave pitanjima bezbednosti i mira i razoružanja; Drugi konitet ekonomskim i finansijskim pitanjima; Treći socijalnim, humanitarnim i kulturnim pitanjima; Četvrti pianjima teritorija pod starateljstvom; Peti administrativnim i budžetskim a šesti pravnim pitanjima. Komiteti pretressaju i donose odluke. Odluke u skupštini se donose većinom prisutnih ili glasalih a ako su bitnije onda i 2/3 većinom a to su pitanja mira, bezbednosti, budžeta, isključivanja a može proglasti i drgue odluke važnim. B) SAVET BEZBEDNOSTI – reguliše među upotrebu sile. Ima 15 članova. Postoji 5 stalnih članova koji imaju pravo veta. 10 nestalnih članova bira skupština. 5 moraju biti i z Afrike i Azije, 1 iz Istočne Evrope, 2 iz Latinske Amerike, i 2 iz Zapadne Evrope i ostalih zemalja. SB neprekidno zaseda, što znači da delegati moraju biti stalno u Njujorku. Predsedništvo svake godine prelazi na sledećeg delegata po azbučnom redu. C) Odnos Generalne skupštine i Saveta bezbednosti GS ima sva prava i ovlašćenja da raspravlja o pitanjima mira i bezbednosti ali je njeno pravo da rešava pojedinačne slučajeve supsidijarno u odnosu na SB. Ona to može da čini tek kada SB prestane da raspravlja o pitanju i skine ga s dnevnog reda. Usled čestih zastoja u radu SB uverenje je da u većoj meri treba koristiti GS. Velike sile naglašavaju se primat SB u stvarima mira i bezbednosti i da bi to olakšale pokazuju više spremnosti za saradnju i opreznost pri donošenju odluka. Kako bi se izbeglo korišćenje veta, nijedna od velikih sila ne ostaje uporno pri predlozima za koje je u prethodnim savetovanjima utvrdila da su neprihvatljivi za neku drugu stalnu članicu SB. D) EKONOMSKI I SOCIJALNI SAVET (u daljem tekstu EiSS :) – Ono što u najvećoj meri razlikuje UN od Društva naroda jeste uspostavljanje glavnog organa koji će se isključivo baviti unapređivanjem saradnje između država i u rešavanju privrednih, društvenih, kulturnih i humanitarnih pitanja. EiSS sastavlja ili daje inicijativu za sastavljanje izveštaja ili preporuka, saziva međunarodne konferencije, osniva posebne organe, sarađuje sa drugim organizacijama i usklađuje rad UN i

specijalizovanih ustanova. Pored izveštaja, studija i sopstvenih preporuka, priprema i nacrte međunarodnih ugovora koje podnosi Generalnoj skupštini. Jedan od najvećih uspeha na ovom polju je izrada paktova o ljudskim pravima 1966.godine – potpisnice se prvi put obavezuju da će poštovati prava i slobode i da trpe mešanje UN u toj oblasti. EiSS ima 6 funkcionalnih komisija, određenih prema predmetu rada. Bave se statističkim pitanjima, pitanjima populacije, društvenim razvojem, ljudskim pravima, položajem žena i opojnim drogama. Sa EiSS su tesno povezani i UNICEF, Program UN za razvoj, Svetski program ishrane i Konferencija UN o trgovini i razvoju. EiSS ima 54 člana koje bira Generalna skupština na po tri godine. Čini se napor da u Savetu budu zastupljeni svi delovi saveta a i da se u njima nalaze i privredno najjače zemlje. Odluke se donose prostom većinom predatih glasova. E) STARATELJSKI SAVET bavi se nadzorom nad izvršenjem ugovora o starateljstvu, kojima su izvesne nasamoupravne teritorije stavljene pod upravu razvijenih zemalja kako bi se zadovoljila dva zahteva – da se izbegne sukob između pobednica oko podele neprijateljskih kolonija i humanitarna težnja da se u nerazvijenim područjima što brže ostvari napredak potreban za sticanje pune samostalnosti. Danas ovaj savet gubi na značaju. Nema stalno određen broj članova i u njega obavezno ulaze sve države koje upravljaju teritorijama pod starateljstvom i svi stalni članovi SB. Generalna skupština bira onoliko članova koliko je potrebno da se uspostavi ravnoteža između država starateljki i onih članica koje ne upravljaju starateljskim teritorijama. F) MEĐUNARODNI SUD glavni sudski organ UN-a. Ne učestvuje u političkom procesu i nije u hijerarhijskom odnosu ni sa jednim drugim organom. Jedini oblik njegove zavisnosti od Generalne skupštine i SB je u tome što ova dva organa biraju sudije, ima ih 15 i biraju se na po 9 godina. Sedište mu je u Hagu, odluke sudija se donose većinom glasova. G) SEKRETARIJAT čine Generalni sekretar i službenici Organizacije. Generalnog sekretara bira generalna skupština na predlog SB do sada se birao na 5 godina. Kandidati se traže među pripadnicima manjih naroda. Optuživani su često zbog pristrasnosti. Hruščov je predložio da kolektivno rukovodstvo sekretarijata bude sastavljeno od po jednog predstavnika socijalističkih zemalja, zemalja zapadnog bloka i nesvrstanih zemalja. To nije lako pre svega zbog – jednoglasnog donošenja odluka, u prirodi UN je da se bore protiv blokovske podele, a i nije postojalo merilo kom bliku država pripada. Ima administrativne funkcije, ali je postao i sprovodilac značajnih političkih odluka – ižgde podrazumevamo i održavanje vojne snage. Nezavisnost određivanja sastava administracije od vlada ogleda se u isključivom pravu Generalnog sekretara da vrši postavljanaj i u priznatoj dužnosti službenika da ne slede upitstva koja dolaze van organizacije. Gene.sekr.mora da vodi računa i o odgovarajućoj geografskoj zastupljenosti u Sekretarijatu. u Sekretarijatu postoji ravnoteža, što znači da se na visoke funkcionere ne računa kao na međunarodne službenike već kao na eksponente svojih vlada. Državljani stalnih članova SB uvek zauzimaju mesta najvažnijih pomoćnika Generalnog sekretara. 6. DOSADAŠNJA DELATNOST SB nije do sada ni jednom uputio poziv članicama UN da obavezno primene prinudne mere. Od suecke krize vojne snage UN-a dobijaju drugi smisao. Umesto da se bore na jednoj strani, da svojim prisustvom spreče sukob između strana u sporu. Prva vojna organizacaija ove vrste

je osnovana rezolucijom Generalne skupštine od 4.11.1956.i nazvana je Vanredne snage UN. Zadataka im je bio sprečavanje novih sukoba između Izraela i UAR. Vrhovnu vojnu komandu ima od strane UN imenovani komandant, političku vrši Generalni sekretar. Snage su politički neutralne – zadatak im je da povrate ravnotežu koja je postojala pre sukoba. U snagama ne učestvuju jedinice velikih sila. Pored preduzimanja praktičnih mera i nastojanja da se raspravljanjem pred SB i Gen,sk. I donošenjem odgovarajućih preporuka reše pojedinačni sporovi i napete situacije. Gen.sk.je bila veoma preduzimljiva kada je trebalo proglasiti izvesna opšta pravila ponašanja koja bi imala da smanje zategnutost i spreče izbijanje ili širenje sukoba. – Deklaracija o nedozvoljenosti interevencije u unutrašnje stvari države i zaštitit njihove nezavisnosti i suverenosti; Deklaracija o načelima međunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji država u skladu s Poveljom UN-a U pogledu razoružanja nije učinjen bitan napredak, ali su doneti Ugovor o zabrani nukleranih opita u atmosferi, kosmosu i pod vodom i Ugovor o sprečavanju širenja nuklearnog orušja. Poboljšanju odnosa između država doprineli su i napori UN na polju kodifikacije i progrsivnog razvoja međunarodnog prava o kojima se stara Komisija za međunarodno pravo Postojanje UN-a imalo je veliki uticaj na rešavanje kolonijalnog pitanja (Sistem starateljstva) – Deklaracija o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima. Većinu članica UN-a čine zemlje u razvoju, pa je smanjivanje njihove zaostalosti u odnosu na razvijene zemlje i ubrzavanje njihoovg razvoja bitno pitanje UN-a (dva perioda razvoja 19601970 i 1971-na dalje). UN ne mogu pružati finansijsku pomoć zemljama u razvoju iz svojih sredstava, ali nastoje da se pomoć koju daju razvijene zemlje upućuje preko međunarodne organizacije da bi se tako ona najracionalnije raspodelila i iskoristila i da bi se izbeglo postavljanje političkih uslova od strane zemalja. Tu im pomažu Međunarodna banka za obnovu i razvoj i Međunarodno udruženje za razvoj. UN su se više usredsredile na pružanje tehničke pomoći, uključujući i predinvesticiona ulaganja. Zadatak Konferencije UN o trgovini i razvoju je bio unapređenje međunarodne trgovine radi ubrzanja privrednog razvoja i naročito trgovine između između zemalja sa različitim stupnjevima razvoja, između zemalja s različitim društvenim i ekonomskim uređenjem. Od uspeha UN na socijalnom planu treba istaći napore na unapređivanju međunarodne zaštite ljudksih prava, koji su počeli usvajanjem Sveopšte deklaracije o pravima čoveka. Ona nije bila obavezna za članice, već je predstavljala skup ideala kojima treba da teže. Usvojeni su i paktovi koji obavezuju potpisnice. Naročito Komisija za ljudska prava neposredno primenjuje pravila Sveopšte deklaracije kada pozivaju na odgovornost pojedine države zbog sistematskog i masovnog kršenja ljudskih prava. Pored opšte pomoći izbeglicama, UN vode računa o velikom delu izbeglica, Značajnu ulogu ima Fond UN za decu. 7. DANAŠNJI PROBLEMI Razmišljanja o povećanju efikasnosti UN-a jer je došlo do promene okolnosti – osnovni dokument savremene međunarodne zajednice stvarao je deo današnjih članica (trećina). Ipak, akcija usmerena na očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti može da bude efikasna samo onda ako polazi od saglasnosti najvažnijih država sveta. Takože, izmenjene okolnosti ni izdaleka ne govore u prilog promene načela jedna država-jedan glas u organima UN-a. UN treba da ostanu organizacija suverenih država, s posledicama koje iz toga proizilaze po tok procesa multilateralnog pregovaranja i odlučivanja. Osnovni kompromis omogućava – prostor za široku poltiičku akciju većine u Gen.sk. i u drugim organima UN, i mogućnost da najmoćnije zemlje utiču na konačno usvajanje odluka o preduzimanju mera u pitanjima održanja međunarodnog mira i bezbednosti. Predmet razmišljanaj je i šira struktura UN-a – pod kojom se podrazumeva sistem UN-a gde ova organizacija treba da usaglašava politiku i delatnost specijalizovanih ustanova.

Ono što se ponekad kritikuje je sistem koji ostavlja specijalizovane ustanove kao potpuno samostalne međunarodne organizacije na koje UN mogu neposredno da deluju samo u veoma blagom obliku. Međunarodne organizacije treba posmatrati kao sredstvo koje, polazeći od suverenih država, olakšava ostavrenje njihove saradnje kao članica međunarodne zajednice. Razmatranje efikasnosti šireg sistema UN-a treba da polazi od staranja o dva interesa – očuvanja samostalnosti svake međunarodne organizacije u pitanju i poboljšanja koja bi – imajući u vidu nužnost očuvanja tog interesa, doprinela usavršavanju celokupnog procesa multilateralnog pregovaranja. II SPECIJALIZOVANE USTANOVE UN I ORGANIZACIJE POVEZANE SA UN Postoje sporazumi koji podrobnije uređuju njihove uzajamne odnose. UN imaju ovlašćenje da usaglašavaju politiku i delatnost specijalizovanih ustanova. Ovde su vam samo pobrojane, a ako želite da proširite svoje vidike , imate u knjizi o svakoj detaljnije, njene ciljeve i organe... počinje na 230.strani 1. Međunarodna agencija za atomsku energiju 2. Međunarodna organizacija rada 3. Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo 4. Međunarodna unija za telekomunikacije 5. Međunarodni monetarni fond 6. Međunarodna banka za obnovu i razvoj 7. Međunarodna finansijska korporacija 8. Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj 9. Međunarodno udruženje za razvoj 10. Međunarodna pomorska organizacija 11. Organizacija UN za industrijski razvoj 12. Organizacija UN za ishranu i poljoprivredu 13. Organizacija UN za prosvetu, nauku i kulturu 14. Svetska meteorološka organiZACIJA 15. Svetska organizacija za intelektualnu svojinu 16. Svetska zdravstvena organizacija 17. Svetski poštanski savez 18. Opšti sporazum o carinama i trgovini