1.Pojam i predmet sociologije?
Sociologija predstavlja opstu teorisku,fundamentalnu nauku o drustvu.Njen je zadataj da odgovori na pitanje sta je drustvo i uopste drustveno da definise sam pojam drustva.Kao teoriska nauka, ona ima za cilj da pruzi sinteticko znanje o drustvu.Ona je usmerena na otkrivanje zakona i tendenciskih pravilnosti kojima se objasnjavaju drustveni procesi i drust drustven venii odnos odnosi. i.U U svoj svojst stvu vu osnovn osnovnee nauke nauke ona otkri otkriva va osno osnove ve deter determi miniz nizma ma na podrucju drustva.Sociologija kao naucna disciplina ima zadatak da pruzi pogled na celinu drustva i da svojim proucavanjem obuhvati drustvo u njegovom totalitetu.Ona pruza odgovo odgovore re o onom onomee sto sto je zaje zajedni dnick ckoo za sva ljud ljudska ska drust drustva va i utvrd utvrdju juje je najo najopst pstij ijee drustvene zakonitosti,dolazi do saznanja o opstim obelezjima i zakonitostima pojedinih istonskih istonskih tipova drustva kao i do saznanja saznanja o konkretnim globalnim globalnim drustvima,odn drustvima,odnosno osno o njihovim specifcnostima i zakonitostima.okvir za njena proucavanja uvek je globalno driustvo.Unutar tog globalnog okvira ona proucava medjusobne veze i uslovljenosti posebnih drustvenih pojava. 2.Pojam drustva(najvazniji drustva(najvazniji elementi drustvenog delovanja)? delovanja)?
Drustvo je ljudska zajednica nastala kao rezultat uzajamne delatnosti ljudi na osnovu istoriskog razvoja podele rada i proizvodnih snaga.Otkrivajuci prirodne i drustvene zakonitosti ljudi stvaraju svoju istoriju.Utom delovanju covek postavlja ciljeve svoje delatnosti i bira sredstva za njihovu realizaciju,udruzuje se sa drugim ljudima i zajednicki povezanim delovanjemm ostvaruje ciljeve i zadovoljava svoje potrebe.On pri tom koristi razna orudja kaosredstva lakseg i brzeg savladjivanja prirode.najvazniji elementi drustvenog delovanja su: akteri potrebe i interesi koji pokrecu delovanja predmeti isredstva koji omogucuju delovanje vrednosti norme. Koriste se i mnoge druge klasifikacije drustvenih odnosa.Drustvo se shvata kao celina drustvenih delatnosti i drustvenih odnosa cija je struktura odredjena razvojem podele rada. • • •
3.Konstitutivni 3.Konstitutivni elementi drustva?
1. Logicka Logicka struktura struktura metoda metoda u koju spadaju spadaju defini definisanje sanje i klasifi klasifikovanj kovanjee pojava,odnos pojava,odnos apstraktnih pojmova i indikatora ili pokazatelja 2. Postupak Postupak naucnog naucnog istrazivanj istrazivanjaa koji je je formalizovan formalizovan i postupa postupani ni obuhvata obuhvata vise faza faza 3. Tehnike Tehnike ili sredstva za prikuplj prikupljanje anje podataka: podataka:kada kada je rec o sociolos socioloskim kim istrazivanjima najcesce se koriste sledece tehnike: posmatranje ispitivanje analiza sadrzaja merenje statisticki metodi eksperimenti uporedni metod • • • • • • •
4.Potrebe i interesi(pojam i podela)?
Ljudske potrebe su mnogobrojne i krecu se od bioloskih do kulturnih i elementarno bioloske potrebe na primer:jelo,pice,seksualne potrebe,stanovanje, modifikovane su razvojem drustva i kulture sem njih sve ostale covek razvija ziveci u datao drustvu i kulturi.Potrebe delimo na: primarne sekundarne Primarne su urodjene genetski,odredjene i tu spadaju potrebe za picem hranom odmorom,zastitom od hladnoce. Sekundarne se isticu u procesu socializacije i to su potrebe za obrazovanjem i postignucem za putovanjima zabavom,znanjem i drugo. Interesi su motivi koji ljude pokrecu na odredjene radnje i ponasanja.Interese delimo na: opste(privatne) posebne(licne) Broj interesa se povecava s povecanjem ljudskih zajednjica i s privrednim razvojem.Od najranijih dana covekove istorije do danas zbog ogranicene kolicine ekonomskih dobara svi interesi nisu mogli biti zadovoljeni. • •
• •
5.Vrednosti i norme(pojam elementi i podela)?
Vrednosti su vrsta duhovnih tvorevina kojima se odreduju:idealnost nekih predmeta,ciljevi,pozeljne osobine,drustvena i prirodna stanja,licnosti,drustveni odnosi i drugo.Covek nastoji da se svojim delovanjima priblizi takvim predmeima osobinama i stanjima.Kao elementi kulture vrednosti odredjuju sta je vredno dobro i pozeljno truda u drustvu.Vrednosti se dele na: finalne instrumentalne Ako je jednom drustvu na vrhu vrednosnog sistema materijalno bogastvo na nizim lestvicama tog sistema kao i instrumentalne vrednosti nalaziti radinost znanje i slicno. Prema vrstama potreba dele se na: ekonomske politicke kulturne Clanovi jednog drustva bi tesko mogli ili ne bi uopste mogli saradjivati bez zajednickog sistema vrednosti.Vrednosti koje imaju univerzalni karakter su sloboda istina integritet jedinke i casnost. • •
• • •
Norme su vrsta duhovnih tvorevina koje stvaraju drustva ili drustvene zajednice radi regulisanja ponasanja ljudi ili upustva za ponasanje ljudi u nekim situacijama.Osnovna razlika izmedju normi i prirodnih zakona jeste u tome sto drustvene norme ne izrazavaju ono sto mora da bude po sili prirodnih zakona vec ono sto drustvo smatra da ljdi treba da cine kako bi se oni sami sacuvali kao i drustvo u celini.Sredstva koje je drustvo utvrdilo da bi se norme postovale su dispozicija (koja predstavlja osnovno pravilo) i sankcija. Postoje pozitivne i negativne sankcije Negativne sankcije su pravila koja sadrze kaznu za nepostovanje dispozicije. Pozitivne sadrze nagradu za postovanje dispozicije i podsticu na pozeljno ponasanje.
U realnom zivotu su cesce negativne sankcije.Opsta podela normi je na:drustvene norme kojima se uredjuju odnosi medju ljudima i tehnicka pravila.Tehnickim pravilimapostize se uglavnom neka promena u prirodnoj sredini.Drustvene norme se dele na norme kod kojih se sankcije primenjuju organizovano(moral i obicaji),norme cije sankcije primenjuju neke drustvene organizacije(preduzeca i politicke stranke)i norme koje primenjuje drzava(skup tih normi naziva se pravo) 6.Status i uloge (pojam funkcije i podela)?
Status predstavlja polozaj u nekom drustvu rangiran u formi visih i nizih stupnjeva i izrazen u obliku hijerarhije.Funkcija statusa je da sluze kao uzori a ponasanje i stavove pojedinaca.Za coveka u drustvenim grupama su vazna mesta u raspodeli drustveno cenjenih vrednosti.U istoriji kao i danas te vrednosti su:bogatstvo,drustvena moc i ugled.Svaki covek ima vise statusa na primer ako je neko lekar u bolnici,pripadnik sekte clan politicke stranke,otac u porodici.Njegov status u drustvu predstavlja zbir svih statusa.Svaki status predstavlja skup odredjenih duznosti i prava.Najvaznija podela statusa je na pripisane i stacene.Pripisani status odredjen je nasledjem dobija se od rodjenja,pojedinac na njega ne moze da utice,tu spadaju plemicke i staleske titule,nacionalni klasni ,polni,rsni.Steceni nastaje kao izbor delovanja pojedinca.Pojedinac koji je izabrao skolovanje na univerzitetu opredelio se za sticanje srednjih i visih statusa u drustvu.Isto je i ako izabere bracnog druga koji je viseg drustvenog statusa i on sam dozivlajva socijalnu pokretljivost.Statusi se mogu podeliti i na one koji postoje za odredjena drustva.U univerzalne spadaju polozaj s obzirom na pol i starost,verski status,porodicni status i drugo.U posebne spada status viteza poglavice i slicno. 7.Podela rada(pojam istoriski razvoj podela)?
Podela rada se razume kao deljenje ljudske delatnosti na radne zadatke i posebne uloge i njihovo vezivanje za pojedinca i drustvene grupe.Podelom rada nastaju nove grane delatnosti i nove vrste radnih aktnosti.Prva je prirodna podela rada(pol uzrast godine).Osnovni razlog podele rada jeste brze i efikasnije obavljanje proizvodnih i drugih drustvenih procesa i zadovoljavanje drustvenih potreba.U koliko bi sam pojedinac sam proizvodio sve sto mu je potrebno za zivot ne bi bilo napretka ljudskog drustva ili bi on bio veoma spor.Jedna od vaznih podela rada je na: umni i fizicki. Fizicki rad pripada podvlascenim slojevima u drustvu.Ova vrsta rada nastala je jos u vreme robovlasnistva.Intelektualni rad se smatra kao privilegija i njega obuhvataju pripadnici srednjih i visih slojeva.Danas se ne moze napraviti razlika izmedju umnog i fizickog rada zbog napreka tehnike i zamene ljudskog fizickog rada masinama.Postoji podela na upravljacki i izvrsilacki. 8.Pojam i elementi vrste drustvenih grupa?
Tokom svog zivota covek stupa u razlicite grupe povezuje svoje delovanje i ponasanje sa ponasanjima i delatnostima drugih ljudi kako bi ostvario razne ciljeve interese i svoje potrebe.Covek nemoze opstati bez ukljucivanja u razlicite grupe to pripadanje moze imati razne oblike i stepene.Ljudi moraju biti na neki nacin povezani odnosno moraju zajednicki obavljati neku delatnostili stupatu u neke medjusobne odnose da bi se moglo govoriti o grupi.
9.Vrste drustvenih grupa?
Kriterijumi po kojima se klasifikuju drustvene grupe su stepen organizovanosti i integrisanosti,otvorenosti i zatvorenosti grupe,velicine i duzine trajanja.Prema uzroku nastanka razlikuju se tri vrste grupe:Grupe koje su nastale i postoje zbog obavljanja zajednickih delatnosti,Grupe nastale na osnovu porekla i zajednickih uslova zivota(podvrste:prostorne skupina ili naselja povezani zajednickim zivotom ne nekoj teritoriji(selo,grad),skupine povezane zajednickim polozajem(klase,slojevi),skupine povezane srodnickim i etnickim karakteristikama(porodica,rod,nacija,pleme)Treca grupa nastaje na osnovu zajednickog interesovanja i njihovog zadovostva(grupe,prijatelja,publike)U savremenim uslovima nastala je podela na primarne i sekundarne.Sekundarne nastaju kao udruzivanje ljudi radi zadovoljavanja raznih potreba i interesa.Medjusobni odnosi u grupi su uredjeni pravilima a clanovi se nemoraju poznavati(politicke i sportske organizacije,preduzeca).Primarne se odlikuju velikom prisnoscu,osecanjima i saradnjom medju clanovima relativnom trajnoscu i malim brrojem clanova.Ima podela i na formalne(sankcionisane razlicitim vrstama drustvenih normi,nacin formiranja preduzeca,prava radnika,organi upravljanja)i neformalne(grupe za kartanje,susedske skupine).Podela prema rukovodjenju grupom je na demokratske i autoritarne. 10.Zanimanja i profesije (pojam,elementi,specificna profesionalnog oblika grupisanja)?
obelezja
Zanimanje je osnovna radna aktivnost koju obavljaju odrasli clanovi dustva i putem koje ostvaruju ekonomske i druge vrste drustvenih nagrada.Profesija predstavlja zanimanje koje ima monopol nad delom odredjenog znanja i prakticnih vestina i za koje je potrebno dugotrajno skolovanje najcesce visoko obrazovanje.Clanovi neke profesije se od drugih skupina se razlikuju po znanju koje je veoma vazno za drustvo a ono sto oni umeju da rade niko drugi nezna nemoze i nesme da cini.Osnovni elementi profesije su: 1. Stepen razvijenosti teorija i tehnika 2. Stepen spoljasnje prepoznatljivosti profesije u drustvu 3. Stepen monopola nad strucnom ekspertizom 4. Stepen organizovanosti 5. Profesionalna etiketa koja cini skup normi,vrednosti i ciljeva kojima bi se trebalo rukovoditi u primeni profesionalnog znanja. U procesu obavljanja svog rada inzenjeri stupaju u:odnos prema sredstvima za rad pripadnicima profesionalnih inzenjera,radnoj grupi,organizaciji rada preduzeca,poslovnim partnerima,drustvu u celini,prirodnoj sredini,sebi. 11.Generacija i omladina?
Definicija generacije:Generacijsku grupu cine pripadnici iste starosne grupe koji su povezani zajednicki iskustvom prozivljeni u mladosti i razlicitim od iskustva prethodnih starosnih grupa kao i onih koje dolaze kasnije.Kao zajednicka iskustva ulaze istorijski dogadjaji,kulturne promene,tehnicke inovacije i drugo.Omladina predstavlja grupu mladih ljudi koji se nalze u drustveno priznatom statusu izdrzavanosti zbog pripreme za obavljanje drustvenih uloga odraslih(kroz skolovanje).Omladina se od starijih grupa razlikuje po svom statusu izdrzavanosti i odvojenosti od sveta rada.Sve je masovnija cinjenica da zbog produzanog skolovanja narocito zbog nemogucnosti da se zaposle
mladi odlazu druge uloge odraslih:sklapanje braka,radjanje dece,resavanje stambenog pitanja 12.Inteligencija(pojam,osobine,podela)?
Sire znacenje pojma inteligencije predstavlja skup profesionalnih kategorija koje se bave kulturnim stvaralastvom,organizacijom rada i zajednickog zivota i obavljanje poslova za koje je potrebno teorijsko znanje.Ono sto inteligenciju odvaja od drugih drustvenih grupa jeste profesionalno obavljanje odredjenih intelektualnih poziva na osnovu obrazovanja u najvisim obrazovnim institucijama.uze znacenje pojma inteligencije da se odnosi na manje grupe umnih radnji koji direktno doprinose stvaranju i popularisanju umnih tvorevina..Pisci,umetnici,naucnici,filozofi,drustveni i politicki komentatori oni se najcesce izrazavaju izrazom intelektualci.Postoje stvaralacka(odlikuje se inovacijom,otkriva nove ideje,tehnicka otkrica i mogucnosti)i reproduktivna(prenosi,siri i obezbedjuje ta dostignuca). 13.Etnicke zajednice (pojam i bitni konstitutivni elementi)?
Etnicke zajednice predstavljaju jedne od najranijih grupisanja u drustvu.Konstitutivni elementi etnicke zajednice su: 1. Teritorijalnost-svaka etnicka zajednica nastaje i egzistira na odredjenoj teritoriji koju smatra svojom.Mnoge su etnicke zajednice napustile teritoriju nastanka i zive u dijaspori na primer Jevreji 2. Kulturne spone i zajednicka tradicija -etnicke zajednice stvaraju svoju specificnu kulturu i kulturnu tradiciju po cemu se razlikuju od drugih zajednica.Jedna od osnovnih spona etnickih zajednica jesu motivi.Najosnovniji je o zajednickom poreklu i nastanku.Jezik se javlja u funkciji razlikovnja od drugih etnickih zajednica.Religija ima veci znacaj na nizim stupnjevima etnickih zajednica jer postoje posebne religije kod svake etnicke zajednice 3. Zajednicka istorija 4. Osecanje pripadnosti i solidarnosti-najbitniju komponentu etnickih zajednica cine osecanja pripadnosti i identifikacija sa zajednicom i vrlo jaka odanost,soldarnost pripadnika svake etnicke zajednice. 14.Teritorijalne zajednice(pojam,podela na selo i grad)?
Pod njima se porazumeva zajdnica ljudi povezanih teritorijom.U sociologiji se o teritorijalnim zajednicama najcesce govori kao o selu i gradu.Zadaci ovih sociologija se sastoji od veceg broja pitanja:nastanak naselja,razvijanje sela i grada.uticaj teritorijalnih zajednica na nacin zivota,mentalitet,emotivni duhovni zivot,obrazovanje,kulturu,medjuljudske komunikacije 15.Brak i porodica(pojam,funkcija,podela)opsta obelezja?
Porodica predstavlja najvazniji proces u zivotu pojedinca(radjanje,podizanje,socijalizacija,fizicka i drustvena reprodukcija i emotivna bliskost)Osnovna obelezja koja porodicu cine posebnom drustvenom grupom su: 1. Polni odnosi i bioloska reprodukcija 2. Socijalni odnosi(podizanje dece,ekonomska i zastitna funkcija) 3. Srodnicki odnosi na kojima je utemeljena podela uloga unutar porodice
4. Ekonomska delatnost(proizvodne i potrosacke funkcije) Porodica se moze definisati kao istorijsko promenjiva grupa ljudi povezani bioloskom reprodukcijo, srodnickim sociokulturnim vezama i ekonomskim odnosima.Formira se bracnim vezama i sastavljenja je od supruznika i njihove dece kao i drugih srodnika. Brak je veza izmedju lica razlicitih polova radi zajednickog zivota i stvaranja porodice.Brak je i drustvena ustanova koja nastaje iz potrebe da se regulisu seksualni odnosi i obezbedi legitimnost potomstva.Pravni i frugi normativni propisi sadrze sankcije koje drustvo primenju ukoliko supruznici ne ispunjavaju obaveze koje podrazumeva ulazak u bracnu ustanovu.Prema nacinu sklapanja postoje:gradski,crkveni.fakticki i tradicionalni...Preme broju partnera:grupni i poligamija. 16.Pojam i vrste drustvene stratifikacije?
Društvena stratifikacija (raslojavanje) proističe iz nejednakosti među pojedincima i društvenim grupama;Često se govori o stratifikaciji na osnovu imovine (vlasništva);Pored imovine, reper stratifikacije mogu biti: pol, starost, verska pripadnost, profesionalna sposobnost;Stratumi (slojevi) koji su hijerarhijski poređani u jednom društvu: neki su privilegovani, neki nisu (vrh i dno lestvice društvene stratifikacije).Vrste drustvene stratifikacije: ropstvo,kasta,stalež,klasa. 17.Kaste i stalezi?
Kaste su strogo zatvorene drustvene grupe i predstavljaju specifican vid postojanja klasa.U kanstinskom uredjenju drustveni polozaj svakog pojedinca je cvsto fiksiran,a funkicije koje obavlja su nasledne i dozivotne.Vlada velika strogost i za najmanji prekrsaj kaznjava se odstranjivanjem iz kaste.Primer za kastinsko uredjenje je Indija. 18.Klase?
Klase spadaju u jedan od pristupa u razumevanju vertikalnog aspekta drustvene strukture kao osnovnioblik slojevitosti.Najznacajniji zastupnici drustvene strukture bili Mark i Engels.U njihovim tvrdnjama drustvena struktura je podredjena,Eksplatatorska i eksplatisana.Podela je utemeljena na privatnoj svojini na sredstvima za proizvodnju na toj osnovi mogucnosti eksploatacije.Vlasnicka klasa prisvaja visak proizvoda i podcinjava njegove tvorce na toj osnovi izrasta ekonomska moc koja je opet temelj politickog i drugog oblika drustvene moci.U savremenoj sociologiji novu teoriju sukoba formulisao je nemacki sociolog Ralf Darendorf. 19.Slojevi(pojam,zajednicka karakteristika pripadnika jednog sloja)?
Slojevi -drustveni slojevi su elementi vertikalne strukture modernih drustava u cijoj se osnovi nalazi trzisno privredjivanje i slobodno delovanje ekonomskih zakonitosti.grupa pojedinaca koji imaju priblizno isto mesto u raspodeli materijanog bogastva,drustvene moci i ugleda cini drustveni sloj.Pripadnici slojeva odlikuju se nekim zajednickim karakteristikama zajednickim interesovanjima drustvenoj svesti,odredjeni nacin i stilzivota.Ziveci u istim ili slicnim zivotnim uslovima oni usvajaju odredjene vrednosti norme,stavove,sticu neki nivo obrazovanja,odredjeni pogled na svet,politicka i religiska uverenja koja ij razlikuju od pripadnika drugih drustvenih slojeva.Karakteristike modernih slojeva su:dinamicnost,otvorenost i velika pokretljivost.
20.Elite?
Teorijski pristup koji strukturu drustva shvata kao podelu na klase i teorije i da su u osnovi drustvene strukture slojevi je teorija elite koja strukturu drustva deli na elitu,neelitu ili masu.Elita podrazumeva sloj ljudi koji se zahvaljujuci nekom svojstvu stvarnom ili propisanom nalaze na vrhu i odlucuju ne samo o sopstvenom delovanju nego i delovaju i zivotu clanova celokupne grupe drustva.Ona se zalaze za stabilan poredak drustva,njena filozofija je moc a njen cilj je savrsena ili jaka drzava.Nasuprot eliti u drustvu egzistira i neelita ili masa koja se u ovim teorijama tretira kao neobrazovana,nestvaralacka i neorganizvana. 21.Drustvena pokretljivost(pojam u uzem i sirem smislu,podela,osnovni cinioci)?
Obuhvata promene ili kretanja pojedinca i drustvenih grupa unutar drustvene strukture.Ta kretanje imaju razlicite uzroke,oblike i domete pa razlikujemo drustvenu pokretljvost uzem i sirem smislu.U sirem smislu obihvata promena uloga u profesionalnoj podeli rada promenu drustvenog polozaja i promeni mesta boravka.U uzem smislu drustvena pokretljivost predstavlja promenu drustvenog polozaja pojedinca ili drustvenih grupa unutar drustvene strukture.Razlikuju se ulazna(ako se pojedinac pomera sa nizeg na visi sloj na primer kada radnik zavrsi fakultet i postane strucnjak)i silazna vertikalna pokretljivost(pomeranje na nize nivoe drustvene slojevitosti na primer kada vlasnik sredstava za proizvodnju bankrotira i predje u industrijske radnike).Najznacnijim kanalima drustvene pokretljivosti smatraju se:obrazovanje,profesionalna aktivnost,sticanje materijalnog bogastva,politicka aktivnos i sklapanje braka. 22.Siromastvo(pojam,apsolutno i relativno zajednicka siromasnim u svim drustvima)?
siromastvo,obelezja
Postoje dve vrste:apsolutno i relativno siromastvo.Merila apsolutnog siromastva utvrdjuju kolcinu i kvalitet hrane,odece i stana koji su neophodni za odrzavanje zivota to jest odrzavanje golog fizickog zivota.Relativno siromastvo obuhvata standard koji se odnosi na odredjeno drustvo i na odredjeno vreme.Za indetifikaciju siromastva u ovom slucaju kao merilo se koristi visina dohotka.Drustvene kategorije ljudi koji su izlozeni siromastvu u savremenim drustvima su nezaposleni,nezaposleni koji rade sa delimicnim radnim vremenom,stariji bolesni i invalidi,porodice sa velikim brojem dece porodice sa jednim roditeljem.Pored apsolutne i relativne bede postoji i pojam subjektivne bede.Sastoji se od osecanja pojedinca o vlastitom siromastvu.Kod nas je dosta prisutno osecanje subjektivne bede i kod pripadnika srednjih slojeva i ako je njihov drustveni polozaj povoljniji od polozaja radnickih slojeva. 23.Drzava(pojam,nastanak,elementi)drzavna drzave)?
suverenost(organi
Jeste politicko pravni oblik organizovanosti drustva kojim se uspostavlja vlast nad stanovnistvom koje nastanjuje odredjenu teritoriju.Elementi drzave su;teritorija,stanovnistvo i vlast.Organi drzave su:oruzani gradjanski drzavni organi,demokratski birokratski drzavni organi,odlucujuci i izvrsni drzavni organi,politicki i strucni drzavni organi,inokosni i zborni organi.Oblik drzave j nacin na koji je ona
organizovana to jest stav i veza njenih organa kao medju sobom tako i sa narodom.Postoje cetiri vrste drzavnog oblika: 1. Oblik vladavine 2. politickim rezimima 3. drzavnom uredjenju 4. drzavnoj vlasti Oblici vladavine odredjeni su po organizaciji poglavara drzave.Postoje dva tipa drzavne vladavine:Monarhija i republika. 24.Tipovi i oblici drzavne vlasti?
. Tip države zavisi od društvenog ekonomskog, političkog i državnog uredjenja.Razlikujemo 4 tipa države, koji odgovaraju načinu društvenog života: 1. robovlasnički 2. feudalni 3. kapitalistički 4. socijalistički tip države Na osnovu organizacije i sastavu državnih organa, državu možemo podeliti na autokratsku i demokratsku 25.Oblici vladavine?
Po obliku drzave se dela na monarhije i republike.Monarhija je drzava u kojoj sef drzave(monarh)lice na koje na taj polozaj po pravilu dolazi putem nasledja i zadrzava ga dozivotno.On ima velike privilegije i pravno je neodgovoran. Republika je oblik vladavine u kojoj je sef drzave jedno lice ili kolektiv.Ovde jesef drzave podredjen pravnim normama i pravno je odgovoran,moze biti smenjen pre isteka mandata.Vrsi svoju vlast na osnovu mandata koji dobije.Obicno se bira na nekoliko godina. 26.Oblici politickog rezima?
Oblici politickog rezima autokratija i demokratija. Autokratija je oblik neograničene vlasti pojedinca ili uske grupe, njennajizrazitiji oblik je diktatura. Reč demokratija potiče od grče reči demos-narod i reči kratos – vladavina,rpema tome demokratija je poltički sistem u kojem vlada narod.Karakteristike: 1. demokratija je zasnovana na slobodno izraženoj volji većine gradjana, pomoću glasa, štiti prava manjine i garantuje slobodu i osnovna ljudska prava, 2. u demokrtiji je izvršena podela vlasti na zakonodstnu, sudsku i izvršnu,teži ostvarenjuu zakona, koji su doneti na poštovanoj proceduri, naosnov u slobodnog učešća svih gradjana i njihovoj slobodno izraženojvolji. 3. Upravljanje društvomv rši se javno, rpeko legalnih institucija, na čijem sučelu izabrani predstavnici naroda, koji su odgovorni narodu, samim timmogu biti smenjivani od naroda. 4. Neguje se politička kultura. 27.Oblici drzavnog uredjenja?
Po obliku drzavnog uredjenja drzave se dele na proste i slozene.Prosta(unitarna drzava)je ona u kojoj postoji samo jedna suverena vlast Slozena drzava se sastoji iz vise drzava i moze se javiti u obliku federacije ili konfederacije. 28.Oblici drzavne vlasti?
U pogledu odnosa izmedju centralnih i necentralnih(lokalnih)rgana vlaasti postoje dve vrste drzava;centralizovane i decentralizovane.U centralizovanoj drzavi vlast je koncentrisana u centralnim organima vlasti,dok lokalni organi imaju vrlo mala ovlascenja.Ako lokalni organi vlasti imaju izvesno vece samostalne nadleznosti to je decentralizovana drzava.Po pravilu najveci stepen decentralizacije vlasti je u federaciji 29.Pravo(nastanak,pojam,pravna norme)?
norma,elementi
potpune
pravne
Pravo je skup pravnih normi koje donosi i sankcionise drzava i na taj nacin stiti onaj nacin proizvodjnje koji je u interesu vladajuce klase.Njegovi sastavni elementi su: Hipoteza dispozicije-SAMO AKO IMA IMOVINU-ona odredjuje fakticku situaciju ili cinjenice koje moraju postojatida bi se dispozicija mogla primeniti Dispozicija-DUZAN JE DA PLACA POREZ-dispozicija je najbitniji deo pravne norme,odnosno bez nje nema norme Hipotezu sankcije-U PROTIVNOM-hipoteza sankcije se sastoji u opisu prekrsaja dispozicije Sankciju-BICE KAZNJEN-sankcija se odnosi na pravilo o ponasanju onog lica na koje se odnosila dispozicija,ali koje je ovu prekrsilo,kao i o ponasanju odgovarajuceg drzavnog organa koje prema tom licu treba da upotrbiodgovarajucu meru prinude. Pravna norma je pravilo koje sankcionise drzava.Time se pravna norma razlikuje od ostalih drustvenih normi,samo pravne norme su od svih drustvenih normi sankcionisane od strane drzave. •
•
•
•
30.Politicke partije(pojam,podela,ideologija politickih sistema)?
politicke
partije,vrste
Politicke partije jesu organizovane grupe ciji je zadatak da se bore za ostvarenje interesa konkretnih drustvenih grupa,slojeva ili klasa odnosno odredjenih slojeva drustva.Sama rec vodi poreklo od part-deo i partire-deliti.Nas izraz stranka implicira opredeljenje i stajanje na neciju stranu.Politicke partije se odredjuju kao politicke organizacije ciji je zadatak da osvoje i odrze drzavnu vlast.One definisu odredjenu politicku ideologiju i na toj osnovi donose odredjene politicke programe sa kojima ucestvuju u demokratskim izborima za drzavnu vlast.Najstarija podela je na gradjanske i radnicke partije.Prema velicini partije se dele na masovne(odlikuju se velicinom i cvrstom organizacijom i discipolinom) i kadrovske(su organizacije malog broja pojedinaca visokog socijalnog statusa).Prema tipu unutrasnjih odnosa razlikuju se demokratske i autoritarne.U zavisnosti od ideoloskog opredelenja razlikuju se partije levice centra i desnice.Politicki sistemi se dele prema broju partija na jednopartiske,dvopartiske i visepartiske.
31.Pojam i osnovne karakteristike licnosti(struktura licnosti,tipologija licnsti)konformisticka licnost?
licnosti,crte
Licnost je jedinstvena ,dinamicka i razvojna celina bio-psihickih i socialno kulturnih osobina koja nastaje uzajamnim delovanjem sredine.Osnovne karakteristike licnosti su:relativna stalnost i trajnostosnovnih osobina,njihova nepromenjljivost.Osnovne osobine se povezuju i cine sistem.Te osobine su povezane na neki nacin te se lisnost svakog pojedinca ispoljava kao jedinica svih elemenata ,razlicita od svakog drugog:licnost odredjuje ponasanja i stavove pojedinca pa se u ponasanju pojedinca ispoljava specifican nacin reagovanja.Licnost u svom razvitku prolazi kroz razlicite faze a to su:detinjstvo,mladost,zrelost,i starost.Svaka od faza ima odredjene specificne osobine potrebe i probleme.Osnovne crte licnosti su:temperament(obuhvata snagu brzinu i trajanje reakcije pojedinca na razne situacije,emocionalni nain reagovanja),karakter(sistem moralnih principa i drugih voljnih osobina koje oznacavaju nacin aktivnosti u ostvarivanju vaznih ciljeva),sposobnost(intelektualne,psihomotornei culne sposobnosti)i telesne osobine(fizicki izgled).Prema sigmundu Frojdu strukturu lica cine tri elementa: ono(id) ja(ego) nad-ja(super ego). • • •
32.Socijalizacija(pojam socijalizacije,pojam individualizacije personalizacije,cinioci socijalizacije,proces socijalizacije)?
ili
Socijalizacija obuhvata proces kojim se mlado ljudsko bice uvodi u drustvo,uci se razlicitim oblicima drustvenog ponasanja i formira se kao licnost sa osobenim karakteristikama.To je dugotrajan slozen proces u toku kojeg pojedinac usvaja norme vrednosti znanja i vestine drustva kome pripada.Zahvaljujuci tome pojedinac se aktivno ukljucuje u drustveni zivot,komunicira i uskladjuje svoje ponasanje sa drugima utice na druge da bude prihvacen od njih u drustvenim procesima i odnosima.Proces socijalizacije ostvaruje se delovanjem velikog broja cinilaca koji se zovu agensi ili faktori socijalizacije.Medju najvaznijim spada:porodica,skola,grupa vrsnjaka,susedstvo i sredstvo masovnih komunikacija. 33.Devijantno ponasanje(pojam,dosadasnja objasnjenja devijacije)?
Devijantno ponasanje se deinise kao nepostovanje normi koje su u jednom drustvu prihvacene od strane vecine njegovih clanova.Najcesci oblici devijantnog ponasanja su:alkohol,narkomanija,prostitucija,siledzistvo,krdja,ubistvo,samoubistvo,terorizam i tako dalje.Devijacija polazi od tri grupe cinilaca:bioloskih,psiholoskih,socio kulturnih.Jedan od veoma znacajnih pristupa u objasnjenju devijantno jeste teorija etiketa.Kada se neko ponasanje oznacava kao devijantno vrsi se etiketiranje pojedinca nosioca ponasanja.Primer:Tuca mladih u siromasnoj cetvrti(policija kvalifikuje kao prestuopnicko ponasanje)za razliku od tuce u bogatoj cetvrti(policija kvalifikuje kao slucaj slobodnog ponasanja mladih).
34.Pojam tipovi i elementi kulture(simbolicka komunikacija,simboli i jezik)?
Kultura je skup materijalnih i duhovnih tvorevina coveka koje su nastale covekovom intervencijom u prirodi,drustvu i ljudskom misljenju koje se prenose s generacije na generaciju tj sve ono sto je covek stvorio.Osnovne dimenzije kulture su tradicija i stvaralastvo.Pod pojmom kulture podrazumevamo: 1. stil zivota koji obuhvata vrste i obim potrosnje materijalnih dobara i neformalnog druzenja 2. skup drustvenih ustanova kao sto su pozoriste,muzeji orkestri 3. civilizacija 4. vrste onasanja koje je ugladjeno 5. tip drustva U literaturi se razlikuju sledeci tipovi kulture: 1. kultura globalnog drustva-kultura odredjene drzave i kultura neke globalne drustvene grupe. 2. podkultura se javlja u okviru nekog globalnog drustva (kultura sela,grada,evropska kultura,americka kultura i td)reci 3. kontrakultura postoji kod drustvenih grupa koje teze da se izdvoje iz drustva 4. licna kultura sastoji se od fonda duhovnih tvorevina koje usvaja pojedinac 5. folklorna kultura 6. elitna kultura 7. masovna kultura 8. avangardna kultura Jezik je jedan od prvih i najznacajnijih simbolickih sistema u ljudskom drustvu,one se obicno odredjuje kao instrument ili sredstvo izrazavanja i oblikovanja covekovih misli. 35.Religija(pojam,naturizam,anilizam,strukturni religija,kult,sekte crkve)?
elementi
moze se odrediti kao verovanje u nadprirodnu moc.Postoji u razlicitim formama u svim ljudskim dustvima od najranijih do savremenih.Radi se o moci od koje covek zavisi koja upravlja njegovim zivotom ciji uticaj moze imati formu pomoci i podrske ali i odmaganja i ugrozavanja.Strukturni elementi religije su:ucenje(predstavlja snaznu dimenziju religije,sadrzana verska teologija mitske price,dogma,ima veci znacaj za elitne i obrazovne slojeve idrustva sa vecom kulturnom tradicijom.)religijsko iskustvo ili osecanja(prema obostranom bicu ili misticnoj sili,strah,zahvalnost,ushicenje)rituali i obredi(osecanje zavisnosti prema svemogucem bicu i predstavlja prakticne radnje)vrednosti(norme,pravila upustava i sredstava kojih vernici treba da se pridrzavaju)religijska organizacija(posebna grupa udruzenja ljudi sa istim religijskim verovanjem)Kult je mala privremena i dobro organizovana verska organizacija.Sekte su male zatvorene i slabo organizovane verske grupe.Crkve su velike formalnim pravilima uredjene verske celine.
36.Filozofija(pojam filozofske discipline)?
Filozofija potice od grcke reci filos-prijateljstvo,ljubav i sofija-mudrost.Filozofij je oblik covekovog anganzmana i drustvenog stvaralastva koje istrazuje osnovne principe bica i saznanja.Filozofske discipline:ontologija,gnoseologija,epistemolgija,etika i estetika. 37.Nauka(pojam,osnovni principi naucnog saznanja)?
Nauka je saznajna delatnost ciji je cilj otkrivanje istine u svetu,prirodi i drustvu i coveku.Osnovni principi naucnog saznanja su: 1. Objektivnost-izrazava zahtev da svako naucno saznanje bude poverljivo 2. Pouzdanost-svaki naucni stav mora biti utemeljen i iskustveno potvrdjen 3. Preciznost 4. Opstost 5. Istoricnost 6. Sistematicnost Do naucnog saznanja se dolazi uz postovanje ovih principa koji predstavljaju postulate naucnog rada 38.Ideologija(pojam i podela)?
Ideolgija je jedan od oblika duhovnih tvorevina,sadrzi skup ideja,stavova,shvatanja kojima se tumaci duhovna stvarnost.Ideologija se moze shvatiti kao vrsta duhovne tvorevine i vid saznanja drustva u manjoj ili vecoj meri iskrivljen nacin opisuje drustvo i odnose u njemu.Najcesce se sledece cinjenice uzimaju kao determinante ideologije: 1. Drustvenom podelom rada gubi se pojam drustvene celine 2. Osnovni nosioci ideologije su klase a mogu biti i druge grupe 3. Kulturno istorijski cinioci uticuna obuhvatanje razlicitih ideologija istih klasa 4. Podela rada na umni i fizicki omogucuje izdvajanje grupa ciji je zadtak stvaranje ideoloskih sistema Ideologija se moze podeliti na:ideologiju vladajuce klase(nastoji da ucvrsti i opravda postojeci poredak)i na ideologiju podvlascene klase(revolucijom nastoji da oslabi i u krajnjoj liniji srusi postojeci poredak. 39.Umetnost(pojam,funkcija i vrste)?
Umetnost je specifičan oblik ljudske aktivnosti, kojom se na poseban način proizvode odredjene tvorevine, koje nisu ni udobne, ni zabavne, ni korisne, većonepružaju veličanstven doživljaj našim čulima.Bitna karakteristika umetnosti nije nužnost, kao kod rada, već mogućnost da sešto potpunije izrazi ili dopuni stvarnost.Postoje tri različita momenta u svakoj umetničkoj tvorevini: 1. estetski, kojim se utiče na oblikovanje ukus ljudi 2. saznajni, koji obogaćuje čovekovo saznanje, 3. društveno-preobražavalački moment, koji se odnosi na umetnost, koja podstiče socijalnu akciju, odnosno razvoj ličnosti i npr. Književnosti. Umetničko delo živi i nadrasta uslove svog nastanka, ono nenastaje ponarudžbi,kao npr. Udžbenik, nego na takav način da se stvaralac osećaslobodnim, maštovitim. Prema tome umetnost, kao duhovno kulturna pojava nijeuvek odraz ekonomskih, političkih i društvenih kretanja.
40.Moral(nastanak,pojam,sankcije i spoljasnja obaveznost morala)?
Moral je skup drustvenih pravila kojima se ponasanja ljudi usmeravaju kao vrednosti dobra,a odvracaju od negativne vrednosti zla.izrazavaju shvatanja sta je dobro da se cini a sta nije,sta je ispravno a sta neispravno za interes drustvenih grupa njihovog funkcionisanja i razvoja.moral nastaje spontano tokom zivota i on sadrzi skup normi koje pojedinac dozivljava kao ljudsku obavezu.Moralno se ponasati znaci ne ugrozavati pojedince i zajednicu.Moralne norme se usvajaju kroz proces socijalizacije.Krsenje moralnih normi izrazava kod pojeinca samo reakciju u obliku stida,kajanja ili prezira pa i gledanja nad samim sobom.Ona se ispoljava kao griza savesti i predstavlja najjacu sankciju kod morala.Tesko ju je objasniti pa se tumaci kao glas boziji u coveku. 41.Inovacija(pojam,osnovne odlike)?
Inovacija poreklo reci znaci novinu.Svaka ljudska zajednica tezi promenama,usavrsavanju i napretku.Inovacije i njihovo sirenje predstavljaju drustvene promene,dolazi se do neke ideje i nalaze se u osnovi drustvenog razvitka. Inovacija se definise kao svaka drustvena svrhovita,racionalna,istorijski adekvatna ideja koja je skorije nastala i koja se primenjuje u raznim oblicima drustva.Osnovne odlike inovacija su:Drustvena svrhovitost,racionalnost,istorijska adekvatnost.Inovacija predstavlja slozen drustveni fenomen koji pored shvatanja obuhvata i: 1. Istorijsko prenosenje inovacije sa jedne generacije na drugu-tradicija 2. Prostorno sirenje(prenosenje kulturnih elemenata sa jednog dela drustva na drugo) 42.Evolucija i revolucija? 43.Karakteristike naucno tehnoloske revolucije?
predstavljaju najznacajniju drustvenu promenu koja je zapocela svoje tokove sa drugim svetkim ratom ubrzanim tempom i u nase vreme razlikuju se tri promene koje je u drustvu izazvala naucno tehnoloska revolucija:civilizacijske,drustveno ekonomske i kulturne.Civilizacijske posledice su preoblikovanje celokupnog drustva u jedan novi entitet(razvoj informaticke tehnologije ibrzina difuzije informacija od covecanstva).Covek iskorak u svemir odnosno sve intezivnije unistenje planete Zemlje.Drustveno ekonomske posledice su:povecanje produktivnosti rada(fizicki rad je zamenjen radom automatizovanih sprava)pa broj radnika opada.Nauno tehnoloska revolucija obelezena je i proizvodnjom atomske bombe(vlastite propasti koja moze dovesti do unistenja covecanstva).Kulturne posledice se ogledaju u stvaranju planetarne kulture 44.Masovno drustvo i masovna kultura?
Masovno drustvo predstavlja savremena visoko razvijena drustva.Obuhvata sledece oblasti:masovna proizvodnja,trziste,potrosnja,kultura.sport,komunikacije i drugo.Masovno drustvo je nastalo na osnovu strukturnih promena u materijalnoj proizvodnji najpre industrijalizaciji a potom tehnicko tehnoloskih inovacija i s njima povezane masovne proizvodnje,proizvodnja kulturnih dobara,urbanizacija i dr.Savremenicovek zivi u masi kada proizvodi(velike privredne organizacije)kad trosi(trzni centri)kada ide na godisnji odmor(masovni turizam)kada se zabavlja(koncerti i dr.)i drugoon se socijalizuje.Masovna kultura predstavlja tip kulture karakteristican za
moderno drustvo.Njene su osnove privredna eksplozija posle Drugog svetskog rata odnosno masovna proizvodnja i masovna potrosnja a odlucujuci podsticaj u razvoju sredstava masovnih komunikacija imasovnih medija kao bitne odredice masovnosti publike.Pored ovih obelezja postoje i druga obelezja maovn kulture a to su:standardizacija,komercijalizacija,univerzalizacija i homogenizacija. 45.Obrazovanje?
Obrazovanje ima značajnu funkciju u svakom društvu. Zbog važnosti obrazovanja svaka vlast želi odrediti njegovu koncepciju i sadržinu, kako bi preko najsnažnijeg instrumenta društvene percepcije i oblika socijalizacije pojedinci prihvatili vrijednosti i norme sistema. Zato države preuzimaju brigu o finansiranju obrazovanja. Pored toga u sadržajnom smislu pokušavaju kroz obrazovanje utvrditi društvene norme i vrijednosti i izgraditi osječanje pripadnosti svojoj zajednici, društvenoj grupi, religiji. Kroz obrazovni sistem također se razvijaju i osječanja za vlastitu kulturu, poštivanje principa i solidarnost. Preko školovanja se oblikuje svijest i gledište pojedinca, kada su u pitanju procesi u društvu i sistem vlasti. 46.Ekologija(postulati ekoloskog misljenja)?
to je snaga prirode koja spaja coveka i prirodu.Modernu epohu karakterise jos uvek ambivalenti proces degradacije prirode i covekovog okruzenja.Epoha snaznog razvoja nauke,promene u misljenju dovela je do zacetka procesa drugacijeg odnosa prema prirodi,jer su otvoreni procese bezpostedne eksplatacije i degradacije prirode.Sjaj i raskos moderne civilizacije ostvaren je na racun najgrublje pljacke prirodnog okruzenja.To nas je dovelo u poziciju radikalnog preispitivanja shvatanja prirode.Afirmacija ekologije kao paradigme novog odnosa i shvatanja prirode pocinje da dobija i oblike aktivnosti na njenoj zastiti i ocuvanju-ekoloski pokreti i organizacije,zelene stranke i drugo.
