Vaspitanje Epistemološko-logičke karakteristik karakteristike e
Fenomenološki aspekti vaspitanja i obrazovanja •
vaspitanje je društveni i individualni fenomen
•
uloga i odnos vaspitanja vaspitanja prema društvu i individui
•
značaj vaspitanja –
–
•
za društvo društvo koje koje ga organizu organizuje je za vaspi vaspitan tanik ika a – individuu koja se nalazi u procesu vaspitanja
specifičnosti vaspitanja kao izraza potreba društva društva i potreba individue
Fenomenološki aspekti vaspitanja i obrazovanja •
vaspitanje se razmatra i kao: – – – – – –
kulturni
civilizacijski antropološki istorijski nacionalni etnički
– – – – –
klasni
institucionalni organizacijski grupni porodični fenomen
Fenomenološki aspekti vaspitanja i obrazovanja •
Vaspitanje se proteže u različitim pojavnim oblicima u širokom rasponu, u kojem su krajnji polovi društvo i individua i njihov složen, slojevit i višeznačan međusobni odnos.
Odnos socijalizacije i vaspitanja
•
•
socijalizacija – složeni skup različitih uticaja na individuu, koji omogućavaju osposobljavanje za uspešnu integraciju u društvo i društvene odnose oblast i proces socijalizacije koju čine celishodni i organizovani uticaji predstavlja ključni razvojni činilac koji povezuje društveno i individualno u procesu vaspitanja
→ vaspitanje predstavlja socijalizaciju individue
Odnos socijalizacije i vaspitanja Socijalizacija ukupnost raznorodnih društvenih i sredinskih uticaja na formiranje ličnosti individue
Vaspitanje namerna, sistematska i metodička socijalizacija vođena ciljem vaspitanja
Odnos između procesa vaspitanja i razvoja individue •
odnos između: –
–
vaspitanja, obrazovanja i nastave razvoja individue, odnosno formiranja ličnosti, intelektualnog, fizičkog, društveno -moralnog i estetskog razvoja individue
→ vaspitanje predstavlja značajan i nezamenljiv činilac razvoja individue
Odnos između procesa vaspitanja i razvoja individue •
•
Vaspitanje – sistematičan sklop različitih uticaja na razvoj individue Različitost uticaja se odnosi na: ulogu, značaj, domet, nivo organizovanosti, nivo sistematičnosti, intenzitet i slično
→ vaspitanje se ne javlja kao jednoznačan i uvek identičan proces i sistem uticaja, već kao širok spektar različitih i raznovrsnih uticaja
U kakvom su odnosu vaspitanje u užem i vaspitanje u širem smislu? u širem smislu – ukupnost nastojanja i uticaja usmerenih na formiranje ličnosti u celini, odnosno svih njenih fizičkih, psihičkih i duhovnih kapaciteta
•
Vaspitanje
•
Vaspitanje u užem smislu –
razvoj sposobnosti individue, formiranje veština i navika, usvajanje znanja i formiranje sistema vrednosti
Odnos između vaspitanja i obrazovanja •
Posebni vaspitno-obrazovni procesi mogu se razvrstati se na tri nivoa: 1.
učenje i saznavanje – proces usvajanja znanja, umenja i navika (obrazovanje)
2.
razvoj sposobnosti – proces razvijanja psihičkih i fizičkih snaga i sposobnosti
3.
formiranje ličnosti – proces formiranja pogleda na svet, izgrađivanja karaktera, emocionalnog i voljnog života ličnosti u celini
Odnos između vaspitanja i obrazovanja Vaspitanje razvoj sposobnosti i formiranje ličnosti
Obrazovanje učenje i saznavanje
Odnos između vaspitača i vaspitanika • •
subjekt uticaja i objekt uticaja Mijalare (Mialaret, 1989): – –
•
•
•
osoba koja vaspitava (vaspitač/učitelj) osoba koja se vaspitava (vaspitanik/učenik),
savremena pedagogija – vaspitanik je i subjekt i objekt vaspitanja u isto vreme vaspitanik – objekt uticaja koji je osmišljen i realizuje se od strane nekog ko je vaspitač, odnosno ko je subjekt vaspitanja. u tom smislu, vaspitanik je objekt vaspitanja, individua na koju su usmereni osmišljeni uticaji vaspitača
Epistemološko-logičke karakteristike vaspitanja •
Svesnost
•
Namernost
•
Celishodnost
•
Sistematičnost
•
Procesualnost
Svesnost i namernost
•
Vaspitanje je svesna, pa samim tim i namerna aktivnost, koju neka osoba, grupa ljudi, organizacija ili institucija preduzima, sa manje ili više osmišljenim planom, u nameri da se omogući uticaj na razvoj individue i ostvari postavljeni cilj vaspitanja
Celishodnost
•
•
•
Proces vaspitanja podrazumeva postojanje namere da se određena aktivnost realizuje, a namera je neposredno povezana sa ciljem vaspitanja. Vaspitanje je celishodna aktivnost, usmerena ka realizaciji postavljenih ciljeva vaspitanja. aktivnosti u okviru vaspitanja su pozitivno usmerene, uvek omogućavaju stvaranje određenih boljih stanja i osobina u razvojnim procesima kod individue
Ciljevi vaspitanja • •
• •
•
dimenzija željenog, onog što tek treba da bude cilj vaspitanja opisuje to što je željeno, nameravano i projektovano; ona svojstva ili strukturu ličnosti vaspitanika koja »tek treba da bude«, koja još nije uspostavljena kao trajno obeležje vaspitanikove ličnosti te osobine ili »sklop« ličnosti imaju neku vrednost sve aktivnosti u procesu vaspitanja usmerene su ka onome što u ličnosti vaspitanika još ne postoji, još nije formirano kao vredno i trajno obeležje njegove ličnosti ciljevi vaspitanja imaju usmeravajuću i regulativnu funkciju u odnosu na celinu procesa vaspitanja.
Sistematičnost •
•
Vaspitanje kao osmišljeni uticaj na razvoj individue može da se odvija na različitim nivoima složenosti organizacije, počev od osmišljavanja i realizacije elementarnih aktivnosti, pa sve do različitih složenih sistema aktivnosti Sve što se preduzima u cilju ostvarenja progresivnih promena kod individue, sve aktivnosti, postupci, metode, sadržaji i ostalo, treba da čine povezani, neprotivurečni skup uticaja, odnosno sistem uticaja.
Procesualnost
•
osmišljene vaspitno-obrazovne aktivnosti odvijaju se kao deo složenog i dinamičnog toka realizacije postavljenih ciljeva vaspitanja
→ vaspitanje je proces – celoživotni proces
Procesualnost •
•
•
polazi se od aktuelnog razvojnog stanja neke osobine vaspitanika i ostvaruje se uticaj u cilju dosezanja do nekog narednog stanja te osobine naredno stanje neke osobine u početku se javlja kao željeno novo stanje, koje treba ostvariti u procesu vaspitanja, odnosno kao potencijalno stanje. Cilj vaspitanja ne opisuje realno postojeće (sadašnje) stanje, već upravo ono što je željeno, projektovano, nameravano (buduće) stanje.
Procesualnost
•
•
Vaspitanje je niz uzastopnih i paralelnih procesa transformacije stanja A u stanje B ne podrazumeva se nužno i neizostavno potpuna održivost strukture novoizgrađenog stanja - relativna nestabilnost postignutih stanja
Dinamičan proces
•
Vaspitanje predstavlja kontinuitet uticaja na razvoj vaspitanika, stalnog progresivnog menjanja, prelaska iz jednih stanja u druga stanja na višem nivou razvoja, stanja koja se unapred predviđaju (projektuju) i očekuju da treba da se pojave u procesu vaspitanja, kao ishodi procesa vaspitanja.
→ vaspitanje predstavlja dinamičan proces
Aktivnost individue •
• •
Sve što se osmišljava, planira, organizuje i realizuje u procesu vaspitanja, usmereno je ka stvaranju pogodnih uslova za odvijanje sadržajnih aktivnosti individue u tom procesu, aktivnosti koje će omogućiti njen optimalni razvoj uloga i značaj prepreke u procesu vaspitanja pozicija prepreke u odnosu na aktuelni kognitivni potencijal vaspitanika u određenoj oblasti razvoja.
Interakcija • •
•
•
•
Interpersonalna (između bar dve individue) Apersonalna (između individue i vaspitnog sadržaja) Neposredna apersonalna (interakcija učenika sa sadržajem) Posredna personalna (interakcija učenika sa autorom datog sadržaja)
Interakcija se ostvaruje kroz upotrebu adekvatnih znakovnih sistema (govor, pisana reč, gestikulacija)
Motivacija
•
Da bi vaspitanik bio aktivan u procesu vaspitanja, da bi učestvovao u određenim oblicima interakcije u tom procesu, neophodno je postojanje određenog modela i nivoa motivacije kod vaspitanika
