Wifi standardi. Wi-Fi standarde i njihove razlike jedni od drugih 28.01.2018
802.11, koji Danas ćemo pregledati sve postojeće standarde IEEE 802.11, propisuju upotrebu određenih metoda i brzina prenosa podataka, modulacionih metoda, snage predajnika, frekvencijskih opsega na kojima
posluju, metodima za potvrđivanje identiteta, šifriranju i još mnogo toga. Od samog početka ispostavilo se da neki standardi rade na fizičkom nivou, neki na nivou medijuma prenosa pr enosa podataka, a ostatak - na višim nivoima modela interakcije otvorenih sistema.
Postoje sljedeće grupe standarda: IEEE 802.11a, IEEE 802.11b, IEEE 802.11g, IEEE 802.11n i IEEE 802.11ac
dodaju rad mrežne opreme (fizički sloj): IEEE 802.11d. IEEE 802.11e. IEEE 802.11i. IEEE 802.11j. IEEE 802.11h i IEEE 802.11r - parametri okoline, frekvencije radio-kanala, sigurnosne funkcije,
načini prenosa multimedijalnih podataka itd. IEEE 802.11f IEEE 802.11 - princip interakcije pristupnih tačaka jedna s drugim, rad radio mostova itd.
IEEE 802.11 bio je "prvi rođen" r ođen" među standardima bežične mreže. Rad na njemu počeo je 1990. godine. Kao što se i očekivalo, to je bila odgovornost IEEE radne grupe čiji je cilj bio stvaranje jedinstvenog Standardno IE IEE 802.11
standarda za radio opremu koja radi na n a 2.4 GHz. Cilj je bio postizanje brzina br zina
od 1 i 2 Mbit / s korišćenjem DSSS i FHSS metoda, respektivno.
Rad na kreiranju stan darda
završio se nakon 7 godina. Cilj je postignut, ali brzina. koji je obezbeđen novim standardom, ispostavilo se da je prekratka dužina savremenih potreba. Zbog toga je radna grupa gru pa IEEE počela da razvija nove, brže standarde. Programeri standarda 802.11 uzeli su u obzir karakteristike celularne
arhitekture sistema. Zašto Cellular? Veoma je jednostavno: dovoljno je zapamtiti da se talasi propagiraju u različitim pravcima za određeni radijus. Ispostavlja se da spolja zona liče na sato. Svaka takva ćelija radi pod kontrolom bazne stanice, koja je pristupna tačka. Često se poziva ćelija osnovni servisni prostor. prostor. Da bi osnovna područja usluga komunicirala jedni sa drugima, postoji poseban sistem distribucije (Distribution System. DS). Nedostatak distributivnog
sistema 802.11 je nemogućnost rominga.
Pruža rad računara bez pristupne tačke, kao deo jedne ćelije. U ovom slučaju slučaju funkcije pristupne tačke tačke obavljaju obavljaju same radne Standardno IEEE 802.11 stanice. Ovaj standard je dizajniran i fokusiran na opremu koja radi u frekvencijskom fr ekvencijskom
U ovom slučaju, radijus ćelije dostiže 300 m, bez ograničavanja topologije mreže. opsegu 2400-2483.5 MHz.
IEEE 802.11a IEEE 802.11a
ovo je jedan od obećavajućih standarda za bežičnu mrežu,
koji je dizajniran za rad u dva radio-frekvencijska opsega - 2,4 i 5 GHz.
Korišćeni OFDM metod omogućava postizanje maksimalne brzine prenosa podataka od 54 Mb / s. Pored toga, specifikacije obezbeđuju druge brzine:
obavezno 6. 12 do 24 Mbps;
opciono - 9, 18.3G. 18 i 54 Mbps.
Ovaj standard takođe ima svoje prednosti i mane. Među prednostima su sledeće:
korišćenje paralelnog prenosa podataka;
velika brzina prenosa;
mogućnost povezivanja velikog broja računara.
Nedostaci standarda IEEE 802.1 1a su:
manji radijus od mreže pomoću opsegu od 5 GHz (oko 100 m): J velika potrošnja energije predajnika;
veći trošak opreme u poređenju sa opremom drugih standarda standarda;;
za opseg od 5 GHz potrebna je posebna dozvola.
Da bi se postigao brzine br zine prenosa podataka standard IEEE 802.1 1a koristi tehnologiju u svojoj kvadraturi amplitudne modulacije QAM QAM..
IEEE 802.11b (takođe nazvan i IFEE 802.11 High rate, high bandwidth) je završen 1999. godine, a sa njim je povezan Wi -Fi (Wireless Fidelity, bežična preciznost). Radite na standardu IEEE 802 11b
Rad ovog standarda zasnovan je na metodu direktnog širenja spektra (DSSS) koristeći osam-bitne Walsh sekvence. U ovom slučaju, slu čaju, svaki bit podataka je kodiran pomoću redosleda dodatnih kodova (CCK). To omogućava brzinu prenosa podataka od 11 Mbit / s. Kao i osnovni standard, IEEE 802.11b radi sa frekvencijom 2.4 GHz,
koristeći ne više od tri kanala koji se ne preklapaju. Opseg mreže je
oko 300 m.
Posebna karakteristika ovog standarda je da, ako je potrebno (na primjer,
ako se kvalitet signala pogoršava, razdaljina od pristupne tačke je drugačija), brzina prenosa podataka može se smanjiti do 1 Mbps. Naprotiv, otkrivajući da se kvalitet signala poboljšao, mrežna oprema automatski povećava brzinu prenosa na maksimum. Ovaj mehanizam naziva se dinamičko pomeranje brzine.
Pored standardne opreme IEEE 802.11b. često su upoznali opremu IEEE 802.11b *. Razlika između ovih standarda je samo brzina prenosa podataka. U drugom slučaju, to je 22 Mb / s usled upotrebe binarnog paketa sverlovodnog kodiranja (P8SS) metoda.
IEEE 802.11d određuje parametre fizičkih kanala i mrežne opreme. Ona opisuje pravil a koja se tiču dozvoljene jačine zračenja Standardno IEEE 802.11d
predajnika u frekvencijskim opsezima dozvoljenim zakonima.
Ovaj standard je veoma važan, pošto se radio oprema koristi za rad mrežne opreme. Ako se ne podudaraju sa navedenim parametrima. To može ometati druge uređaje. koji rade u ovom ili u blizini frekventnog opsega.
IEEE 802.11e Pošto mreže mogu prenijeti podatke različitih formata i važnosti, postoji potreba za mehanizmom koji određuje njihov značaj i dodeljuje potreban prioritet. Jer ovo je standard
IEEE 802.11e, dizajniran da prenese
streaming video ili audio podatke pod atke sa garantovanim kvalitetom i isporukom.
IEEE 802.11f Dizajniran je sa ćelijom za autentifikaciju mrežne opreme (radne stanice) kada se korisnik računara pomera sa jedne pristupne tačke na drugu, odnosno između mrežnih segmenata. U ovom slučaju Standardno IEEE 802.11f
protokol za razmenu zvaničnih informacija IAPP (Inter-Access Point Protocol), što je neophodno za prenos podataka između pristupnih tačaka, a istovremeno se postiže efikasna organizacija distribuiranih bežičnih mreža.
IEEE 802.1 802.11g 1g Drugi najpopularniji standard za danas je standard IEEE 802.11g. 802.11g. Svrha stvaranja ovog standarda bila je postizanje brzine prenosa pr enosa podataka 54Mbps 54Mbps.. Kao IEEE 802.11b. IEEE 802.11g standard je dizajniran za rad u frekvencijskom opsegu od 2,4 GHz. IEEE 802.11g propisuje obavezne i
moguće podatke:
obavezno -1; 2; 5; 5; 6; 11; 12 i 24 Mbps;
moguće - 33; 36; 48 n 54 Mbit / s.
Da bi se to postiglo, kodiranje se
koristi koristeći niz dodatnih kodova (CCS).
metoda multipleksiranja ortogonalnih frekvencija (OFDM), metoda hibridnog kodiranja (CCK-OFDM) i binarnog paketa sverlovodnog kodiranja (PCSE).
Vredi napomenuti da se iste i ste brzine mogu postići različitim metodama , ali se potrebne brzine prenose samo pomoću metoda SSC n OFDM, i moguće brzine koristeći metode SSC -OFDM i RVSS. Prednost opreme IEEE 802.11g je kompatibilnost sa opremom opr emom IEEE 802.11b.
Možete jednostavno koristiti svoj računar mrežna kartica IEEE standard. 802.11b za rad sa pristupnom tačkom IEEE 802.11g. i obrnuto. Pored toga, potrošnja energije opreme ovog standarda je znatno niža od sličnog standarda opreme IEEE 802.11a.
IEEE 802.11h
Dizajniran je tako da efikasno kontroliše snagu predajnika, odaberu nosačnu frekvenciju prenosa i generiše potrebne izveštaje. Uvodi neke nove algoritme u protokol srednjeg Standardno IEEE 802.11h
pristupa MAC (Media Access Access Control, kontrola srednjeg pristupa), pristupa), kao i
fizičkom sloju IEEE 802.11a standarda. Prvo, to je zbog činjenice da u nekim n ekim zemljama postoji opseg 5 GHz GHz Koristi se za emitovanje satelitske televizije, za radarsko praćenje objekata itd., Što može ometati rad prenosnih uređaja bežične mreže. Značenje rada algoritama standarda IEEE 802.11h je to. da je detekcija ogleda signala (smetnje), bežični računala (ili odašiljači) mogu dinamički kreću u drugom opsegu, kao i povećanje ili smanjenje snaga predajnika. Ovo vam omogućava da efikasno organizujete rad uličnih i kancelarijskih radiomreža.
IEEE 802.11i posebno dizajniran za poboljšanje sigurnosti bežične mreže. Za tu svrhu različitih algoritama su stvorili enkripciju i autentifikaciju funkcije su ušivenim s razmjenu informacija, mogućnost generisanja ključeva i t D..: Standardno IEEE 802.11i
(Advanced Encryption Standard, napredni algoritam šifriranja), - enkripciju algoritam koji može raditi s dugim ključeve 128. 15) 2 i AES
256 bita;
RADIUS (Korisnička
služba za daljinsko potvrđivanje autentičnosti) je sistem za potvrđivanje potvrđivanje s mogućnošću mogućnošću generisanja ključeva ključeva za svaku sesiju i upravljanje njima. uključujući algoritme za proveru autentičnosti paketa itd. TKIP (Temporal Key Key Integrity Integrity Protocol, privremeni protokol
ključnog integriteta) - algoritam za šifrovanje podataka;
WRAP (Wireless Robust Robust Authenticated Protocol, robusni protokol
bežične provjere autentičnosti) - algoritam za enkripciju podataka;
(Counter sa šifrovanjem protokola za šifro vanje blokova) algoritam za šifrovanje podataka. SEM
IEEE 802.11 j Standardno IEEE 802.11j
Razvijen je posebno za korišćenje bežičnih mreža
u Japanu, odnosno za rad u dodatnom opsegu radio frekvencija 4.9-5 GHz.
Specifikacija je namenjena Japanu i proširuj e standard 802.11a
dodatnim 4.9 GHz kanalom. Trenutno se frekvencija od 4.9 GHz smatra dodatnim opsegom op segom za upotrebu
u SAD. Iz zvaničnih izvora poznato je da se ovaj asortiman priprema za upotrebu od strane državnih i državnih organa bezbjednosti. Ova j standard proširuje proširuje opseg rada uređaja standardne standardne IEEE 802.11a. 802.11a.
IEEE 802.1 802.11n 1n Do danas, standard IEEE 802.11n
najčešći od svih standarda koji se
odnose na bežične mreže. U srcu standarda 802.11n:
Povećajte brzinu prenosa podataka;
Povećati oblast pokrivanja;
Povećanje pouzdanosti prenosa signala;
Povećajte bandwidth.
802.11n uređaji mogu raditi u jednoj od dva opsega 2,4 ili 5,0 GHz.
Na fizičkom sloju (PHY) implementira napredne obrade signala i modulacija dodao istovremeni prijenos signala preko č etiri antene. Na mrežnom sloju (MAC) se ostvaruje efikasnija upotreba raspoloživog propusnog opsega. Zajedno, ova poboljšanja omogućavaju povećanje teoretskog prenosa podataka na 600Mbps - što je povećanje od više od deset puta, u odnosu na 54 Mbit / s 802.11a / g standarda (trenutno ovi
uređaji su već smatra zastarjelim). U stvarnosti, performanse bežične mreže ovisi o mnogo faktora, kao što su prijenos podataka medij, učestalost radio talasa, postavljanje uređaja i njihovih konfiguracije. Kada koristite 802.11n standard, važno je da shvatite kakav poboljšanja su implementirana u ovom standardu, šta rade i kako se uklapaju zajedno koegzistirati sa postojećim mrežama standard 802.11a / b / g bežične mreže. Važno je razumjeti koje dodatne funkcije 802.11n standarda su implementirane i podržane u novim bežičnim uređajima. Jedna od vrhunaca standarda 802.11n je tehnološka podrška MIMO (Višestruki ulaz višestruki izlaz, višekanalni ulaz / izlaz) i zlaz). Sa MIMO tehnologijom, realizovana je mogućnost istovremenog prijema / prenosa više tokova podataka preko više antena, umjesto jednog. definiše različite antene konfiguracije "MxN", počevši od «1h1» do «4x4"(Najčešći je danas konfi guracija" 3x3 "ili" 2x3 "). Prvi broj (M) određuje broj prenosa antena, a drugi broj (N) određuje broj prijemnih antena. Na primjer, pristupna tačka sa dvije prenosne i tri prijemne antene je «2x3» MIMOuređaj. U budućnosti ću opisati ovaj Standardno 802.11n
standard detaljnije
IEEE 802.11g Nijedan od bežičnih standarda jasno ne opisuje pravila roaminga, odnosno tranziciju kupca iz jedne zone u drugu. Ovo je namijenjeno da se uradi u standardu IEEE 802.11g.
IEEE 802.11ac standard Ona obećava gigabitne bežične brzine za potrošače. Početni nacrt tehničke specifikacije 802.11ac potvrdila je radna grupa (TGac) prošle godine, dok je ratifikovala Wi-Fi Alliance očekuje se krajem ove godine. Uprkos činjenici da je standard 802.11ac Dok je u fazi projekta i još uvijek tre ba ratifikovati Wi-Fi Alliance i IEEE, već već počinjemo da vidimo proizvode gigabitnih Wi -Fi dostupnih na tržištu. Karakteristike standarda Wi-Fi 802.11ac nove generacije: WLAN 802.11ac koristi niz novih metoda kako bi postigao ogromne
teoretski podržao kapacitet gigabita i obezbedio visoku propusnost kao što su: performanse da bi
6GHz serija 6GHz
Visoka gustina modulacije do 256 QAM.
Široke propusne opsege su 80MHz za dva kanala ili 160MHz za jedan kanal.
Do osam višestrukih ulaznih višestrukih izlazaka prostornih tokova.
Multi-user MIMO niske snage 802.11ac predstavljaju nove probleme za
razvoj inženjera koji rade sa standardom. Zatim ćemo razmotriti ova pitanja i dostupna rešenja koja će pomoći razvoju novih proizvoda na osnovu ovog standarda.
Široki propusni opseg: 802.11ac ima širu propusnost od 80 MHz ili čak 160 MHz u odnosu na prethodnu do 40 MHz u standardnom 802.11n. Širok propusni opseg rezultira boljom maksimalnom propusnošću za digitalne komunikacione sisteme.
Među najtežim zadacima dizajna i proizvodnje je generacija i analiza signala širokog propusnog opsega za 802.11ac. Biće neophodno testirati opremu sposobnu za obradu 80 ili 160 MHz za ispitivanje predajnika, prijemnika i komponenti.
Generirati 80 MHz signal, mnogi proizvođači RF signali imaju dovoljno visoku stopu uzorkovanja za podršku tipičan minimalni koeficijent od 2X uzorka olovku, što će dovesti do potrebne signale slike. Koristeći odgovarajuće filtriranje i ponovno uzorkuje signal Waveform datoteke može uzrokovati pojavu MHz signala 80 sa dobrim spektralne performanse per formanse i EVM.
Da generišete signale 160 MHzA širok spektar generatora valova je proizvoljna valni oblik (AWG), kao što su Agilent 81180A, 8190A mogu se koristiti za izradu analognih I / Q signale. Ovi signali mogu se primeniti na spoljni I / Q. Kao i ulazi generatora vektorskih signala za konverziju RF
frekvencija. Osim toga, moguće je da se stvori 160 MHz signala pomoću 80 80 MHz mod koji podržava standard za stvaranje dva segmenta od 80 MHz u pojedinim ESG MCG ili generatori signala, a zatim kombinirajući signale. MIMO:
je korišćenje višestrukih višestrukih antena za poboljšanje poboljšanje performansi komunikacionog sistema. Mogli ste vidjeti neke od pristupne točke Wi -Fi sa više od jedne antene viri iz njih - tih rutera koristi MIMO tehnologiju. MIMO
Verifikacija MIMO konstrukcija je promena. Multi-kanalna generacija g eneracija i analiza
signala mogu se koristiti za predstavljanje performansi MIMO uređaja i pomoć u rešavanju problema i verifikaciji projekata. Linearni pojačavač: Linearni pojačavač je karakteristično i pojačalo pomoću kojeg izlazni signal pojačavača ostaje veran ulaznom signalu jer se povećava. U stvarnosti, pojačavači linearnosti su linearni samo do granice, nakon čega je izlaz zasićen.
Postoji mnogo načina za poboljšanje linearnosti pojačala. Digitalna predodređenost je jedna takva tehnika. Automatizacija dizajna softver softver,, jer SystemVue pruža aplikaciju koja pojednostavljuje i automatizuje digitalni dizajn pred-naglaska za pojačavače snage. Kompatibilnost sa prethodnim verzijama
Iako je 802.11n standard već dugi niz godina, mnogi ruteri i dalje rade bežični uređaji stariji 802.11b i 802.11g protokoli. Takođe, prilikom odlaska na 802.11ac, bi će podržani i stari Wi-Fi standardi i obezbeđena je kompatibilnost sa unazad.
To je sve za sada. Ako i dalje imate pitanja, slobodno mi pišite na, Bežični protokol wi-Fi veza (Wireless Fidelity - bežična preciznost) razvijen je 1996. godine. Prvobitno je bilo namijenjeno za izgradnju lokalne mreže, ali je postao najpopularniji kao efikasan način povezivanja na Internet pametnih telefona i drugih prenosnih uređaja. Već 20 godina istovremena alijansa razvila je nekoliko generacija veze, uvodeći sa svake godine brža i funkcionalnija ažuriranja. Oni su opisani standardima 802.11 objavljenim od strane IEEE (Institut za elektrotehnike i
elektronike). Grupa uključuje nekoliko verzija protokola, razlikuje se u brzini prenosa podataka i podršci dodatnih f unkcija. unkcija. Prvi standardni Wi-Fi
nije imao oznaku slova. Uređaji podržavaju razmenu
podataka na frekvenciji od 2,4 GHz. Stopa prenosa informacija je bila samo 1
Mbit / s. Takođe su postojali uređaji sa podrškom za brzine do 2 Mb / s. n akon čega je poboljšana. Svaki naredni Aktivno se koristila sam o 3 godine, nakon Wi-Fi standard označen je slovom nakon opšteg broja (802.11a / b / g / n, itd.).
Jedno od prvih ažuriranja standardnog Wi-Fi-a, objavljenog 1999. godine. Zbog udvostručavanja frekvencije (do 5 GHz), inžen jeri su mogli da postignu teoretske brzine do 54 Mbit / s. Nije bio široko rasprostranjen, jer nije kompatibilan sa drugim verzijama. Uređaji koji ga podržavaju za rad r ad u 2,4
GHz mrežama moraju imati dvostruki primopredajnik. Pametni telefoni sa Wi-Fi 802.11a su slabo raspoređeni.
Wi-Fi standard IEEE 802.11b Drugo rano ažuriranje interfejsa, in terfejsa, objavljeno paralelno sa verzijom a. Frekvencija je ostala ista (2,4 GHz), ali je brzina povećana na 5,5 ili 11 Mbit / s (u zavisnosti od uređaja). Do kraja prve dekade 2 000-ih, to je bio najčešći standard za bežične mreže. Kompatibilan sa više staru verziju, verziju, kao i dovoljno velik radijus pokrivenosti, pružio mu je popularnost. Uprkos zamjeni novih verzija, 802.11b podržavaju gotovo svi savremeni pametni telefoni.
Wi-Fi standard IEEE 802.11g Nova generacija Wi-Fi protokola uvedena je 2003. godine. Programeri su
držali stope prenosa podataka isti, tako da je standard bio u potpunosti kompatibilan sa prethodnim (stari uređaji su radili na brzinama do 11 Mbps). Brzina prenosa informacija je povećana na 54 Mbit / s, što je bilo dovoljno do nedavno. Svi savremeni pametni telefoni rade sa 802.11g.
Wi-Fi standard IEEE 802.11n 2009. godine je velika nadogradnja standardnog Wi-Fi-a. Wi -Fi-a. Nova verzija
interfejsa dobila je značajno povećanje brzine (do 600 Mbit / s), održavajući kompatibilnost sa prethodnim. Da bi radili sa opremom 802.11a, kao i da se
bore za zagušenje frekvencije 2.4 GHz, vraćena je podrška za frekvencije od 5 GHz (paralelno 2.4 GHz).
Mogućnosti mrežne konfiguracije su proširene i broj istovremenih veza je povećan. Postojala je mogućnost višekotvorne MIMO kom unikacije (paralelni prenos više tokova podataka na jednoj frekvenciji) i kombinacija dva kanala za komunikaciju sa jednim uređajem. Prvi pametni telefoni koji podržavaju ovaj protokol izašli su 2010. godine.
Wi-Fi standard IEEE 802.11ac U 2014, odobren je novi Wi- Fi
standard IEEE 802.11ac. Postalo je logično proširenje 802.11n, što omogućava desetostruko povećanje brzine. Zbog mogućnosti istovremenog kombinovanja do 8 kanala (po 20 MHz) - teoretski plafon povećan na 6.93 Gb / s. što je 24 puta brže od 802. 11n. Sa frekvencije od 2,4 GHz odlučeno je da se napusti, zbog opsega zauzetosti i nemogućnosti kombinovanja više od 2 kanala. Standardni Wi-Fi IEEE 802.11ac radi u opsegu od 5 GHz i kompatibilan je sa 802.11n uređajima (frekvencija od 2.4 GHz), ali rad sa ranijim verzijama nije zagarantovan.
Danas ga nisu podržavali svi smartfoni (na primjer, mnogi budžetski radnici ne podržavaju MediaTek).
Ostali standardi Postoje verzije IEEE 802.11, označene različitim slovima. Ali one ili donose manje prilagođavanja i dopune gore navedenim standardima, ili dodaju specifične funkcije (kao što su sposobnost interakcije sa drugim radio mrežama ili sigurnošću). Istaknuto stoji 802.11y, koji koristi nestandardnu frekvenciju od 3.6 GHz, kao i 802.11ad, dizajniranu za domet od 60 GHz. Prvi je dizajniran da obezbedi komunikacijski domet do 5 km, zbog upotrebe
čistog opsega. Druga (poznata i kao WiGig) dizajnirana je da obezbedi maksimalne (do 7 Gb / s) komunikacione brzine na veoma malim razdaljinama (unutar prostorije).
Koji je najbolji Wi-Fi standard za pametni telefon? Svi savremeni pametni telefoni imaju Wi-Fi modul dizajniran za rad sa
nekoliko verzija 802.11. Po pravilu su podržani svi međusobno kompatibilni standardi: b, g i n. Međutim, rad sa drugima se često može primeniti samo na frekvenciji od 2,4 GHz. Uređaji koji su sposobni da rade u mrežama od 802.11n 5 GHz takođe se razlikuju u podršci 802.11a, kao kompatibilne sa unazad.
Povećanje frekvencije doprinosi brzini razmjene podataka. Ali, istovremeno, talasna dužina se smanjuje, teže je proći kroz prepreke. Zbog toga će teoretski opseg komunikacije od 2,4 GHz biti veći od onog na 5 GHz. Međutim, u praksi situacija je nešto drugačija. Frekvencija 2.4 GHz je bi la
besplatna, pa ga potrošačka elektronika koristi. Pored Wi-Fi-a, Bluetooth-uređaji, primopredajnici bežičnih tastatura i miševa rade u ovom opsegu, a magnetroni mikrotalasnih pećnica emituju u njemu. Stoga, na mjestima gdje nekoliko wi-Fi mreže, mreže, količina smetnji ima prednost u rasponu. Signal će biti uhvaćen i stotinak metara, ali brzina će biti minimalna, a gubitak paketa podataka - veliki.
Opseg od 5 GHz je širi (od 5.170 do 5.905 MHz), manje opterećen. Zbog toga, talasovi gori prevazilaze prepreke (zidovi, namještaj, ljudsko telo), ali u direktnoj vidljivosti obezbeđuju stabilniju vezu. Nemogućnost efikasnog prevazilaženja zidova pretvara se u prednost: ne možete uhvatiti susedni Wi Fi, ali neće ometati vaš ruter ili pametni telefon. Međutim, treba zapamtiti da je za postizanje maksimalne brzine potreban i ruter koji radi sa istim standardom. U drug im slučajevima neće biti moguće primiti više od 150 Mb / s. Puno zavisi od rutera i njegove vrste antene. Adaptivni tip antene su
dizajnirani tako da određuju lokaciju pametnog telefona i napajaju ga usmerenim signalom koji se proteže dalje od drugih vrsta antena.
Popularnost Wi-Fi
priključaka raste svakodnevno, s obzirom da potražnja za ovom vrstom mreže raste izuzetno. Pametni telefoni, tableti, laptopovi, monoblokovi, televizori, računari - sva naša oprema podržava bežična veza na Internet, bez kojeg je nemoguće zamisliti život savremenog čoveka. Tehnologija prenosa podataka se razvija
zajedno sa puštanjem nove
tehnologije
Da biste pronašli pravu mrežu za svoje potrebe, potrebno je da znate sve postojeće Wi-Fi standarde. Kompanija Wi-Fi Alliance razvila je više od dvadeset tehnologija povezivanja, od kojih su četiri najtraženije n ajtraženije danas: 802.11b, 802.11a, 802.11g i 802.11n. Najnovije otkriće proizvođača je modifikacija modela 802.11ac, čiji su indikatori nekoliko puta veći od onih kod modernih adaptera.
bežična veza i razlikuje se po opštoj dostupnosti. Uređaj ima vrlo skromne parametre: Je sertifikovana tehnologija
Brzina prenosa informacija je 11 Mbit / s;
Frekvencijski opseg je 2,4 GHz;
Radijus djelovanja (u odsustvu volumetrijskih pregrada) je do d o 50 metara.
Trebalo bi napomenuti da ovaj standard ima lošu zaštitu od buke i nizak propusni opseg. Stoga, uprkos tome atraktivna cijena ova Wi-Fi veza,
njegova tehnička komponenta je značajno iza modernijih modela.
Standard 802.11a
Ova tehnologija je unapređena verzija prethodnog standarda. Programeri su se fokusirali na propusnost uređaja i brzinu takta. Zbog takvih promena, u ovoj modifikaciji nema uticaja drugih uređaja na kvalitet signala mreže.
Frekvencijski opseg je 5 GHz;
Opseg djelovanja je do 30 metara.
Međutim, sve prednosti standarda 802.11a su jednako kompenzirane zbog svojih nedostataka: smanjeni radijus veze i visoka (u poređenju sa 802.11b) cijenom.
Standard 802.11g Ažurirana verzija se pojavljuje na čelu današnji standardi bežične mreže, jer podržava rad sa popularnom tehnologijom 802.11b i, za razliku od njega, ima dovoljno visoku brzinu veze.
Brzina prenosa informacija je 54 Mbit / s;
Frekvencijski opseg je 2,4 GHz;
Opseg je do 50 metara.
Kao što ste možda primetili, sat frekvencija je smanjena do 2,4 GHz, ali se područje pokrivanja mreže vratilo na isti nivo kao i 802.11b. Pored toga, cijena adaptera postala je pristupačnija, što je značajna prednost pri izboru opreme.
802.11n standard Uprkos činjenici da se ova modifikacija dugo pojavila na tržištu i ima n a tome da ga poboljšaju. impresivne parametre, proizvođači još uvijek rade na Zbog činjenice da je ona on a nespojiva s prethodnim standardima, njegova popularnost je mala.
Brzina prenosa informacija je teoretski do 480 Mbit / s, au praksi je
pola niža;
Frekvencijski opseg je 2,4 ili 5 GHz;
Opseg je do 100 metara.
Budući da se ovaj standard još uvijek razvija, on ima karakteristične karakteristike: može se sukobiti sa opremom koja podržava 802.11n, samo zato što su proizvođači uređaja različiti.
Ostali standardi Pored popularnih
tehnologija, proizvođač Wi -Fi Alijanse je razvio i druge standarde za više specijalizovanih aplikacija. Takve modifikacije, izvršavajući servisne funkcije, uključuju:
čini kompatibilne bežične uređaje od različitih proizvođača, prilagođava ih posebnostima prenosa podataka na 802.11d -
nivou cele zemlje;
određuje kvalitet medijskih datoteka koje se šalju; 802.11f - Upravlja raznolikost pristupnih tačaka različitih proizvođača, omogućava vam da jednako radite u različitim mrežama; 802.11e -
sprečava gubitak kvaliteta signala sa uticajem meteorološke opreme i vojnog radara; 802.11i - Poboljšana verzija zaštite ličnih podataka korisnika; 802.11k - prati opterećenje određene mreže i redistribuira korisnike drugim pristupnim tačkama; i spravke standarda 802.11; 802.11m - sadrži sve ispravke 802.11p - određuje prirodu Wi-Fi uređaja koji se nalaze u opsegu od 1 km i kreću brzinom do 200 km / h; 802.11r - automatski pronalazi bežična mreža u romingu i povezuje mobilne uređaje sa njim; 802.11h -
802.11s - organizuje potpuno povezanu vezu, gde svaki smart
telefon ili tablet može biti ruter ili tačka povezivanja;
802.11t -
Ova mreža testira ceo 802.11 standard, izdaje metode
verifikacije i njihove rezultate, postavlja zahteve za rad opreme; op reme;
802.11u - Ova modifikacija modifikacija je svima svima poznata na razvoju Hotspot
2.0. Omogućava interakciju bežičnih i spoljnih mreža; 802.11v - U ovoj tehnologiji razvijena su rješenja za poboljšanje modifikacija 802.11;
802.11y -
Nedovršena tehnologija koja povezuje frekvencije od
3,65-3,70 GHz;
802.11w -
standard pronalazi načine za poboljšanje zaštite
pristupa informacijama.
Najnoviji i najnoviji tehnološki napredni 802.11ac standard Uređaji modifikacije 802.11as pružaju korisnicima potpuno novi n ovi kvalitet rada na Internetu. Među prednostima ovog standarda su sledeće: Pri prenosu podataka preko mreže 802.11ac koriste se širi kanali i veća frekvencija, što povećava teoretsku brzinu na
1. Velika brzina.
1,3 Gb / s. U praksi, pr aksi, protok podataka je do 600 Mbit / s. Pored toga,
uređaj zasnovan na 802.11as prenosi više podataka po ciklusu takta.
1.
Povećan broj frekvencija. Modifikacija 802.11as je opremljena čitavom frekvencijom od 5 GHz. Najnovija tehnologija ima i ma jači signal. Adapter visokog dometa pokriva propusni opseg do 380 MHz.
2. Područje
pokrivanja mreže je 802.11ac. Ovaj standard pruža više širok opseg mreža. Pored toga, Wi -Fi veza funkcioniše čak i
preko zidova betona i gipsanih ploča. Smetnje izazvane radom kućnih aparata i susednog interneta ne utiču na funkcionisanje vaše veze na bilo koji način. 3. Ažurirane tehnologije. 802.11as je opremljen opremljen ekstenzijom MUMIMO, koji obezbeđuje neprekidno funkcionisanje nekoliko uređaja u mreži. Tehnologija Beamforming definira klijentski uređaj i šalje je više informacionih tokova odjednom. Pošto ste upoznati sa svim postojećim modifikacijama Wi -Fi veze, lako možete izabrati mrežu koja odgovara vašim potre bama. Treba napomenuti da većina uređaja sadrži standardni 802.11b adapter, koji podržava i 802.11g tehnologija. Ako tražite bežičnu mrežu 802.11as, broj uređaja koji ima danas je mali. Međutim, ovo je veoma hitan problem i uskoro će savremena oprema preći na 802.11a standard. Ne zaboravite se brinuti o sigurnosti pristupa Internetu tako što ćete instalirati složeni kod na vašoj Wi Fi konekciji i antivirusu kako biste zaštitili računar od virusa. Razvijena, strašno je razmišljati, 1996. godine. U početku, korisnik je obezbedio minimalnu brzinu prenosa podataka. Ali nakon svake tri godine uvedeni su novi standardi Wi-Fi. Povećali su brzinu prijema i prenosa podataka, a blago povećali širinu poklopca. Svaka nova verzija protokola označava se jednim ili dva latinična slova koja sledi Protokol Wireless Fidelity
ciframa 802.11 . Neki Wi-Fi standardi su visoko vi soko specijalizovani - nikada se
nisu koristili u pametnim telefonima. Pričaćemo samo o onim verzijama protokola za prenos podataka o kojima obični korisnik kori snik treba da zna. Prvi standard nije imao oznaku slova. Rođen je 1996. i upotrebljen je oko tri godine. Podaci o vazduhu za ovaj protokol p rotokol su preuzeli na 1 Mbps. Prema savremenim standardima, ovo je izuzetno mala. Ali zapamtimo da nije postojalo pitanje pristupa "velikom"
Internetu prenosivih uređaja. U tim godinama, čak i WAP nije bio stvarno razvijen, internet stranice na kojima je retko težilo više od 20 KB. Generalno, niko nije cenio prednosti nove tehnologije. Standard se koristio u
strogo specifičnim svrhama - za otklanjanje grešaka, udaljenu konfiguraciju računara i druge mudrosti. Uobičajeni korisnici tih dana mogli su samo
sanjati o mobitelu, a riječi "bežični prenos podataka" postalo je jasno za njih samo nakon nekoliko godina.
Međutim, niska popularnost nije spriječila razvoj protokola. Postepeno je počeo da se pojavljuje kao devij, povećavajući snagu modula za prenos podataka. Brzina sa istom verzijom Wi-Fi- a je udvostručena - do 2 Mbit / s. Ali bilo je jasno da je ovo granica. Zbog toga, Wi-Fi Alliance (udruženje nekoliko velikih kompanija, osnovano 1999. godine) moralo je razviti novi
standard koji bi omogućio veći protok.
Wi-Fi 802.11a Prva stvaranje Wi- Fi
saveza bila je protokol 802.11a, koji takođe nije postao popularan. Razlika je u tome što bi tehni ka mogla koristiti frekvenciju od 5 GHz. Kao rezultat, stopa prenosa podataka je povećana na 54 Mbit / s. Problem je bio u tome što je sa frekvencijom od 2.4 GHz ranije korišćena ovaj standard bio nekompatibilan. Kao rezultat toga, proizvođači su morali instalirati dualni primopredajnik kako bi osigurali rad u mrežama na obe frekvencije. Treba li da kažem da ovo nije veoma kompaktno rešenje? Na pametnim telefonima i mobilnim telefonima t elefonima ova verzija protokola
praktično nije primenjena. Ovo se objašnjava činjenicom da je posle oko godinu dana bilo mnogo povoljnije i popularnije rešenje.
Wi-Fi 802.11b Prilikom projektovanja ovog protokola, kreatori su se vratili na frekvenciju od
2,4 GHz, što ima nespornu prednost - široku oblast pokrivanja. Inženjeri su uspeli da postignu te gadžete naučene da prenose podatke brzinom od 5,5 do 11 Mbit / s. Podrška za ovaj standard odmah je počela da primi sve rutere. Postepeno je počeo pojavljivati takav Wi-Fi i na popularnim prenosnim uređajima. Na primjer, njegova podrška je imala pametni telefon E65. Ono što je važno, Wi -Fi Alliance je obezbedio kompatibilnost s prvom verzijom standarda, tako da je period prelaska bio potpuno neprimećen.
Do kraja prve decenije 2000-ih, bio je protokol 802.11b koji je koristio dosta
tehnologije. Brzine koje su im obezbeđene bile su dovoljne za pametne telefone i prenosive konzole za igre, i laptop računare. Podržite ovaj protokol i skoro sve moderne pametne telefone. To znači da ukoliko imate staru ruter
u svojoj sobi koja ne može prenijeti preni jeti signal u skladu s savremenijim verzijama protokola, mreža pametnog telefonskog aparata ga još uvijek prepoznaje. Iako brzina prenosa podataka, sigurno ćete biti nesretni, jer sada koristimo veoma različite standarde brzine.
Wi-Fi 802.11g pret hodnim. Kao što ste već znali, ova verzija protokola je kompatibilna sa prethodnim. Ovo se objašnjava činjenicom da se radna frekvencija nije promenila. Istovremeno, inženjeri su mogli povećati brzinu primanja i slanja podataka na 54 Mbit / s. Izdavanje I zdavanje standarda desilo se 2003. godine . Već neko vreme ova brzina je izgledala čak i redundantna, tako da je mnogi proizvođači mobilnih telefona i pametnih telefona bili spori u njegovoj implementaciji.
Zašto nam je potreban takav brz prenos podataka, ako je količina ugrađene memorije za prenosne uređaje često ograničena na 50-100 MB, a punopravnih Internet stranica na malom ekranu jednostavno se ne prikazuju? Ipak, postepeno je protokol postao popularan, uglavnom zbog laptopa.
Wi-Fi 802.11n Najambicioznija ažuriranja standarda dogodila se 2009. godine. Svetlo se pojavilo na protokolu Wi-Fi 802.11n. Tada su pametni telefoni već naučili da prikazuju kvalitetan web sadržaj, tako da je novi n ovi standard postao zgodan. Njene razlike od prethodnika činile su povećana brzina i teoretska podrška učestalosti od 5 GHz (dok 2,4 GHz takođe nije nestao). Po prvi put u protokolu uvedena je tehnološka podrška MIMO. Sastoji se od podrške prijema i prenosa podataka istovremeno kroz nekoliko kanala (u ovom
slučaju, dva). To je u teoriji omogućilo brzinu od 600 Mbit / s. U praksi je retko premašio 150 Mb / s. Pogađena prisustvom smetnji u signalnom putu od rutera do prijemnog uređaja i mnogim rutera za uštedu izgubljene podrške za MIMO. Pored budžetskih uređaja i dalje nije bilo mogućnosti za rad na frekvenciji od 5 GHz. Njihovi N jihovi tvorci su objasnili da frekvencija od 2,4
GHz u to vrijeme još nije bila jako opterećena, u vezi s tim, kupci rutera nisu stvarno izgubili ništa.
Standard Wi-Fi 802.11n se i dalje aktivno kori sti.
Iako su mnogi korisnici već
primetili niz svojih nedostataka. Prvo, zbog frekvencije od 2,4 GHz, oni ne
podržavaju udruživanje više od dva kanala, zbog čega teoretska brzina nikada nije postignuta. Drugo, u hotelima, h otelima, trgovačkim centrima i drugim gomilanim mestima, kanali počinju da se preklapaju, što uzrokuje smetnje internet stranice i sadržaj se puštaju veoma sporo. Svi ovi problemi su odlučili da izdaju sledeći standard.
Wi-Fi 802.11ac U trenutku pisanja, najnoviji i najbrži protokol. Ako su preth odni tipovi Wi-Fia uglavnom radili na frekvenciji od 2,4 GHz, koja ima više ograničenja, onda se koriste strožije 5 GHz. To je gotovo udvostručilo širinu sloja. Međutim, proizvođači rutera rešavaju ovaj problem instaliranjem usmerenih antena. Svaki od njih šalje signal svojim stranama. Međutim, nekim ljudima l judima to i dalje smatra neprijatnim iz sledećih razloga:
Ruteri su glomazni jer sadrže četiri ili više antena; Poželjno je instalirati ruter negde u sredini između svih servisiranih soba;
podržavaju Wi-Fi 802.11ac troše više električne energije nego stari i budžetski modeli. Ruteri koji
Glavna prednost novog standarda je desetostruko povećanje brzine i poboljšana podrška za MIMO tehnologiju. Od sada možete ujediniti do osam kanala! Kao rezultat toga, teorijski tok podataka je 6,93 Gbit / s. U praksi,
brzina je znatno niža, ali čak su i sasvim dovoljne da pogledaju uređaj na bilo koji 4K-film online.
Za neke ljude, izgledi i zgledi novog standarda izgledaju suvišni. Zbog toga mnogi proizvođači ne implementiraju svoju podršku u budžetskim pametnim telefonima. Ne uvek je podržan protokol i čak su skupi uređaji. Na primjer, njegova podrška je lišena, što čak ni nakon što se smanjenje cijene ne može pripisati segmentu budžeta. Saznajte koje Wi -Fi standarde podržavaju vaš pametni telefon ili tablet dovoljno je jednostavan. Da biste to uradili,
pogledajte njegove potpune tehničke specifikacije na Internetu ili pokrenite. Источник: http://winote.r u/bs/wifi-standards-w ifi-standards-andifi-standards-andtheir-differences-f rom-each-other .html
