2012, Priručnik za praktičnu primenu zakona o izvršenju i obezbeđenju.pdf

AUTORI: • Jasmina Stamenković • Ivana Pavlović • Mirjana Dimitrijević

PRIRUČNIK ZA PRAKTIČNU PRIMENU ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU (sa primerima modela)

DOMINUS ILLUMINATIO MEA! - THE LORD IS MY LIGHT! Bog je moja svetlost - Bog me vodi.

Beograd, 2012.

Izdavači: PARAGRAF Co d.o.o. 11000 Beograd Takovska 42 Tel: 011/3290-498

PARAGRAF LEX d.o.o. 21000 Novi Sad Jovana Boškovića 5 Direktor: Bratislav Milovanović

Glavni i odgovorni urednik: Dušan Pavlović

Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika: Marija Galetić-Lazarević Odgovorni urednik: Snežana Zvonarić

Saradnik u redakciji: Mile Orlović Redakcija: Olivera Došlić Mara Cvetković Zoran Kilibarda

Sekretar redakcije: Lidija Bogojević

Autor časopisa: Ljiljana Pjevač Pejović Tehnički urednik: Ivan Fišer

Štampa: Beograf, Nova Pazova

Copyright © Ljiljana Pjevač Pejović

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 347.952(497.11)(035) СТАМЕНКОВИЋ, Јасмина Priručnik za praktičnu primenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju : (sa primerima modela) / Jasmina Stamenković, Ivana Pavlović, Mirjana Dimitrijević. - Beograd : Paragraf Co ; Novi Sad : Paragraf Lex, 2012 (Nova Pazova : Beograf). - 438 str. ; 23 cm. - (Pravni instruktor : časopis za pravnu teoriju i praksu) Tiraž 800. ISBN 978-86-915793-0-2 1. Павловић, Ивана [аутор] 2. Димитријевић, Мирјана [аутор] a) Потраживања - Правна заштита - Србија - Приручници b) Извршни поступак - Србија - Приручници COBISS.SR-ID 191787276

Sadržaj

I . ODGOVORI NA PITANJA - SPORNA PITANJA U PRIMENI ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU................................................................................................ 5 II. O DABRANI STRUČNI TEKSTOVI U VEZI SA PRIMENOM ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU..........................................................................................251

• KOMENTAR NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011): Nova zakonska rešenja sadržana u Osnovnim odredbama Zakona .................................................................................. 255 • KOMENTAR NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011): Nova zakonska rešenja sadržana u zajedničkim odredbama o izvršenju....................................................................... 259 • KOMENTAR NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011: Nova zakonska rešenja sadržana u odredbama koje se odnose na postupak, sprovođenje i okončanje izvršenja i protivizvršenje........................................................................................................................................... 264 • KRITIČKA ANALIZA POJEDINIH ODREDABA NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU .......................... 276 • UČEŠĆE TREĆIH LICA U POSTUPKU IZVRŠENJA - PRIGOVOR TREĆEG LICA................................................................ 284 • VRSTA, VISINA I NAČIN OBRAČUNA KAMATE KAO DODATNA SADRŽINA PREDLOGA O IZVRŠENJU............... 286 • DOZVOLJENOST PRIGOVORA IZVRŠNOG POVERIOCA PROTIV REŠENJA O ODBIJANJU ILI ODBAČAJU PREDLOGA U POSTUPKU IZVRŠENJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE.................................... 288 • KAŽNJAVANJE PREMA NOVOM ZAKONU O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU....................................................................... 291 • KOMENTAR NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011): Nova zakonska rešenja sadržana u odredbama koje se odnose na izvršenje novčanih i nenovčanih potraživanja.................................................................................................................................................................... 304 • ZAKON O HIPOTECI I PRINUDNO OSTVARIVANJE POTRAŽIVANJA: Sporna pitanja u praksi i rešenja predviđena novim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju - “Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 ........................ 309 • IZVRŠENJE U PRIVREDNIM STVARIMA.......................................................................................................................................... 309 • IZVRŠENJE NA NEPOKRETNOSTI..................................................................................................................................................... 321 • ZNAČAJ I DOMAŠAJ ZAHTEVA ZA OTKLANJANJE NEPRAVILNOSTI PRI SPROVOĐENJU IZVRŠENJA U KONTEKSTU ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU................................................................................ 324 • PORESKI ASPEKT PRODAJE DOBARA U SUDSKOM IZVRŠNOM POSTUPKU I DOBARA KOJA SU PREDMET HIPOTEKE ILI ZALOGE................................................................................................................................. 336 • REALIZACIJA ZALOŽNOG PRAVA NA POKRETNIM STVARIMA UPISANOG U REGISTAR ZALOGE POSLE POČETKA PRIMENE NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU.............................................................. 346 • NOVINE U POSTUPKU OBEZBEĐENJA POTRAŽIVANJA PO ZAKONU O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU................ 350 • SADRŽAJ I UPUTSTVO ZA PRETRAŽIVANJE PODATAKA SADRŽANIH U REGISTRU SUDSKIH ZABRANA ....... 358

PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

3

• UPOREDNI PRIKAZ REŠENJA KOJA SE ODNOSE NA IZVRŠITELJE SADRŽANIH U ZAKONU O IZVRŠNOM POSTUPKU I ZAKONU O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU............................................................. 362 • POSLOVI IZVRŠITELJA .......................................................................................................................................................................... 367 • KOMENTAR PRAVILNIKA O OPŠTIM USLOVIMA ZA ZAKLJUČIVANJE UGOVORA O OSIGURANJU IZVRŠITELJA.............................................................................................................................................................. 379 • IZMENE U VOĐENJU SUDSKIH UPISNIKA U VEZI SA POSTUPANJEM U IZVRŠNIM POSTUPCIMA POSTUPCIMA IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA.................................................................................................................................. 383

III. P ODZAKONSKI AKTI ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU...............................................385

• STATUT KOMORE IZVRŠITELJA......................................................................................................................................................... 387 • PRAVILNIK O JEDINSTVENOM REGISTRU PRAVNIH SUBJEKATA UPISANIH U KNJIGU IZVRŠNIH DUŽNIKA (“Sl. glasnik RS”, br. 77/2011)................................................................................................................... 395 • PRAVILNIK O ODREĐIVANJU BROJA IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 16/2012)....................................................... 397 • PRAVILNIK O USLOVIMA I NAČINU ODRŽAVANJA KONKURSA, SASTAVU I NAČINU RADA KOMISIJE KOJA SPROVODI KONKURS ZA IMENOVANJE IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012)................. 399 • PRAVILNIK O ISPITU ZA IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 74/2011 i 81/2011)........................................................ 401 • PRAVILNIK O IZGLEDU I SADRŽINI LEGITIMACIJE IZVRŠITELJA I ZAMENIKA IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012).................................................................................................................................. 410 • PRAVILNIK O OBLIKU, IZGLEDU I VELIČINI ŠTAMBILJA IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012)............... 413 • PRAVILNIK O TARIFI O NAGRADAMA I NAKNADAMA TROŠKOVA ZA RAD IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 50/2012).................................................................................................................................. 414 • PRAVILNIK O SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA IMENIKA IZVRŠITELJA I ZAMENIKA I IMENIKA ORTAČKIH DRUŠTAVA IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012)................................................................................... 417 • PRAVILNIK O NAČINU IZVEŠTAVANJA I SADRŽINI IZVEŠTAJA O POSLOVANJU IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 35/2012).................................................................................................................................. 420 • PRAVILNIK O NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE PREDMETA PO KOJIMA POSTUPA IZVRŠITELJ, NAČINU PRISTUPA EVIDENCIJI I POSTUPANJU SA EVIDENCIJOM U SLUČAJU SMRTI, RAZREŠENJA ILI PRESTANKA OBAVLJANJA DELATNOSTI IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 46/2012)........................................ 423 • PRAVILNIK O OPŠTIM USLOVIMA ZA ZAKLJUČIVANJE UGOVORA O OSIGURANJU IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012).................................................................................................................................. 429 • PRAVILNIK O DISCIPLINSKOM POSTUPKU PROTIV IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 46/2012)........................ 430 • ODLUKA O NAKNADAMA ZA POSLOVE REGISTRACIJE I DRUGE USLUGE KOJE PRUŽA AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE (“Sl. glasnik RS”, br. 5/2012)................................................................................... 432 • UREDBA O EVIDENTIRANJU DOSPELIH NEIZMIRENIH OBAVEZA DRUŠTVENIH PREDUZEĆA PO IZVRŠNIM PRESUDAMA ZA POTRAŽIVANJA IZ RADNIH ODNOSA (“Sl. glasnik RS”, br. 23/2012)................. 434

IV. MODELI ZA PRIMENU ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU............................................437 4 │

Priručnik │ PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU

DEO

I

ODGOVORI NA PITANJA - SPORNA PITANJA U PRIMENI ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU

Deo prvi OSNOVNE ODREDBE......................................... 13

Deo drugi ZAJEDNIČKE ODREDBE O IZVRŠENJU......... 29

Sadržina zakona............................................................................... 13

Glava prva OSNOVNA PRAVILA.............................................................29

Pokretanje i sprovođenje postupka.......................................... 13

Osnove za određivanje izvršenja................................................ 29

Nadležnost suda............................................................................... 14

Izvršne isprave................................................................................. 30

Nadležnost izvršitelja..................................................................... 17

Odluka i poravnanje....................................................................... 34 Izvršnost odluke.............................................................................. 34

Sastav suda......................................................................................... 18

Izvršnost poravnanja...................................................................... 36

Načelo hitnosti.................................................................................. 18

Podobnost izvršne isprave za izvršenje................................... 36

Rokovi za postupanje .................................................................... 20

Verodostojna isprava...................................................................... 37 Sredstva i predmeti izvršenja...................................................... 40

Načelo formalnog legaliteta......................................................... 21

Obim izvršenja i obezbeđenja..................................................... 41

Redosled postupanja i redosled namirenja............................ 22

Izvršenje strane izvršne isprave................................................. 43

Primena odredaba Zakona o parničnom postupku............. 25 Značenje pojedinih reči i izraza.................................................. 27

Izvršenje na imovini strane države........................................... 44 Prenos i prelaz potraživanja ili obaveze.................................. 44 Uslovna i uzajamna obaveza........................................................ 47


│

5

I


Alternativna obaveza po izboru izvršnog dužnika............... 47 Fakultativna ovlašćenja izvršnog dužnika.............................. 48 Jemstvo................................................................................................ 48

Glava druga OPŠTE ODREDBE O POSTUPKU IZVRŠENJA................49 1. Osnovne odredbe........................................................................ 49 Podnesci...................................................................................................................49 Dostavljanje izvršnom dužniku.....................................................................49 Vraćanje u pređašnje stanje i veštačenje...................................................51 Izuzeće......................................................................................................................52 Određivanje drugog stvarno ili mesno nadležnog suda......................52 Novčana kazna za nepoštovanje suda.........................................................52 Troškovi postupka...............................................................................................53

2. Predlog za izvršenje................................................................... 54

Sadržina i povlačenje predloga za izvršenje............................................54

3. Odluke............................................................................................. 57

Rešenje i zaključak..............................................................................................57 Sadržina rešenja...................................................................................................58 Dostavljanje rešenja o izvršenju ..................................................................59

4. Opšte odredbe o postupku po pravnom leku.................... 59

Pravni lek................................................................................................................59

Postupanje nakon dobijanja izjave o imovini..........................................75 Sadržina izjave o imovini..................................................................................76 Prilozi uz izjavu o imovini................................................................................77 Davanje netačnih ili nepotpunih podataka...............................................77 Knjiga izvršnih dužnika i zbirka isprava....................................................78 Rešenje o upisu u knjigu izvršnih dužnika...............................................78 Prigovor izvršnog dužnika protiv rešenja o upisu................................79 Brisanje iz knjige izvršnog dužnika i obustava postupka upisa u knjigu izvršnih dužnika.....................................................................79 Javnost knjige izvršnih dužnika.....................................................................79 Javnost zbirke isprava........................................................................................80 Registar izvršnih dužnika................................................................................80

Glava četvrta SPROVOĐENJE IZVRŠENJA................................................80

Izvršenje na osnovu nepravnosnažnog rešenja o izvršenju ......................................................................... 80 Sprovođenje izvršenja od strane suda...................................... 80 Sprovođenje izvršenja od strane izvršitelja........................... 81 Vreme izvršenja............................................................................... 82 Postupanje prilikom sprovođenja izvršenja.......................... 82

5. Učešće trećih lica u postupku.................................................. 69

Pomoć policije u sprovođenju izvršenja.................................. 83

Prigovor trećeg lica.............................................................................................69

Nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja................................. 83

Glava treća NOVČANA KAZNA, SUDSKI PENALI I POSTUPAK ZA DOBIJANJE IZJAVE O IMOVINI IZVRŠNOG DUŽNIKA.....................................71

Glava peta OKONČANJE IZVRŠENJA....................................................84 Okončanje postupka....................................................................... 84

1. Novčane kazne............................................................................. 71

Obustava izvršenja......................................................................... 85

2. Sudski penali............................................................................... 72

Zaključenje......................................................................................... 87

Postupak donošenja odluke............................................................................72 Prinudno izvršenje..............................................................................................73

3. Postupak za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika........................................................................ 73

Pokretanje postupka..........................................................................................73 Davanje izjave........................................................................................................74 Kada je izvršni dužnik pravno lice ili fizičko lice bez poslovne sposobnosti................................................................................75

6 │

Glava šesta PROTIVIZVRŠENJE..............................................................88 Razlozi za protivizvršenje............................................................. 88 Postupak po predlogu za protivizvršenje................................ 90 Nemogućnost protivizvršenja..................................................... 91



Deo treći IZVRŠENJE RADI NAPLATE NOVČANOG POTRAŽIVANJA........................... 92

Glava prva IZVRŠENJE NA POKRETNIM STVARIMA.......................92 1. Osnovna pravila........................................................................... 92 Mesna nadležnost................................................................................................92 Izuzimanje od izvršenja....................................................................................93 Izvršne radnje.......................................................................................................94

2. Popis i procena pokretnih stvari........................................... 94

Obaveštenje o popisu.........................................................................................94 Predmet popisa.....................................................................................................96 Obim popisa...........................................................................................................97 Dejstvo popisa.......................................................................................................97 Upis i javnost sudskog založnog prava.......................................................98 Čuvanje popisanih stvari..................................................................................99 Zabrana raspolaganja popisanim stvarima........................................... 100 Bezuspešan popis . .......................................................................................... 100 Procena................................................................................................................. 102 Zapisnik o popisu i proceni.......................................................................... 102 Zabeleška umesto popisa.............................................................................. 104

3. Prodaja stvari.............................................................................106

Vreme prodaje.................................................................................................... 106 Način prodaje..................................................................................................... 107 Prodajna cena i postupak prodaje............................................................. 109 Obaveze i prava kupca.................................................................................... 112 Prestanak i brisanje registrovane zaloge .............................................. 113

4. Namirenje izvršnog poverioca.............................................114

Namirenje kada je jedan izvršni poverilac............................................. 114 Namirenje kada ima više izvršnih poverilaca....................................... 115 Namirenje dosuđenjem stvari izvršnom poveriocu.......................... 116 Primena odredaba o izvršenju na nepokretnostima......................... 118

Glava druga IZVRŠENJE NA NEPOKRETNOSTI................................ 118

1. Osnovna pravila.........................................................................118 Izvršne radnje.................................................................................................... 118 Dokaz o svojini izvršnog dužnika.............................................................. 119 Nepokretnost u susvojini izvršnog dužnika.......................................... 123 Upis rešenja o izvršenju i zabeležba javne prodaje .......................... 123 Pristupanje izvršenju...................................................................................... 124

I

Namirenje založnog izvršnog poverioca................................................ 125 Prestanak založnog prava............................................................................. 125 Službenosti i stvarni tereti............................................................................ 126 Zakup nepokretnosti....................................................................................... 126 Zakup stanova na neodređeno vreme .................................................... 127 Razgledanje nepokretnosti........................................................................... 127 Izuzimanje od izvršenja pojedinih nepokretnosti.............................. 127 Način utvrđivanja vrednosti........................................................................ 128 Smanjenje procenjene vrednosti............................................................... 128 Utvrđivanje vrednosti..................................................................................... 129

2. Prodaja nepokretnosti............................................................129

Zaključak o prodaji........................................................................................... 129 Pravo preče kupovine..................................................................................... 130 Izjašnjavanje nosioca prava preče kupovine......................................... 131 Način prodaje .................................................................................................... 132 Prodajna cena i postupak prodaje............................................................. 133 Uslovi prodaje.................................................................................................... 133 Polaganje jemstva............................................................................................. 134 Jedan ponudilac................................................................................................. 135 Ko ne može biti kupac..................................................................................... 136 Javno nadmetanje i dodeljivanje nepokretnosti.................................. 136 Dodeljivanje u slučaju prodaje neposrednom pogodbom.............. 137 Polaganje cene................................................................................................... 137 Predaja nepokretnosti kupcu...................................................................... 139 Gubitak prava na državinu nepokretnosti............................................. 140 Iseljenje izvršnog dužnika............................................................................ 140 Iseljenje drugih lica.......................................................................................... 141

3. Namirenje izvršnih poverilaca.............................................141

Kad se pristupa namirenju........................................................................... 141 Lica koja se namiruju i srazmera namirenja......................................... 141 Red namirenja ostalih potraživanja.......................................................... 143 Visina naknade za lične službenosti i stvarne terete......................... 143 Osporavanje potraživanja............................................................................. 144 Upućivanje na parnicu.................................................................................... 144

4. Zaključak o namirenju i brisanje prava i tereta..............145

Zaključak o namirenju.................................................................................... 145 Brisanje prava i tereta.................................................................................... 146

5. P osebna pravila za izvršenje na nepokretnostima koje nisu upisane u javnu knjigu.........................................146

Izvršenje na nepokretnostima na područjima gde ne postoje javne knjige......................................................................................... 146 Izvršenje na nepokretnosti koja nije upisana u javnu knjigu........ 147 Izuzimanje od izvršenja................................................................................. 148 Ograničenje izvršenja..................................................................................... 149


│

7

I


Ograničenje izvršenja kod potraživanja na predaju stvari............. 150 Ukidanje zabrane raspolaganja imovinom po namirenju potraživanja........................................................................................................ 150

Redosled naplate...........................................................................161 Obaveza izveštavanja....................................................................162

2. Plenidba potraživanja..............................................................151

Povremena davanja.......................................................................163

Zabrana ispunjenja i raspolaganja............................................................ 151 Novčana kazna................................................................................................... 151 Založno pravo..................................................................................................... 151 Sporedna prava.................................................................................................. 151 Dužnost izvršnog poverioca......................................................................... 151 Plenidba u korist više izvršnih poverilaca............................................. 152 Izjašnjenje dužnika izvršnog dužnika...................................................... 152

Zastajanje sa izvršenjem.............................................................163

3. Prenos i namirenje iz dužnikovog novčanog potraživanja............................................................152

a) Opšta pravila................................................................................................. 152 b) Prenos potraživanja radi naplate......................................................... 154

Glava četvrta IZVRŠENJE NA ZARADI I DRUGIM STALNIM NOVČANIM PRIMANJIMA............................ 157

Primena odredaba.........................................................................157 Rešenje o plenidbi zarade...........................................................157 Povećanje zarade...........................................................................157 Kad pravo na izdržavanje ima više lica..................................157 Mesto isplate...................................................................................158

Izvršenje prema solidarnim dužnicima.................................163

Glava šesta IZVRŠENJE NA ŠTEDNOM ULOGU I TEKUĆEM RAČUNU........................................................ 164 Izvršenje radi naplate potraživanja na štednom ulogu..........................................................................164 Izvršenje na sredstvima na tekućem računu izvršnog dužnika.............................................................164

Glava sedma IZVRŠENJE NA HARTIJAMA OD VREDNOSTI I NA UDELIMA U PRIVREDNOM DRUŠTVU............... 164 1. Opšta odredba o izvršenju na akcijama i udelima u privrednom društvu.........................................164 Izvršne radnje.................................................................................................... 164

2. Izvršenje na akcijama..............................................................164

Procena i prodaja.............................................................................................. 165

Promena poslodavca....................................................................158

3. Izvršenje na drugim hartijama od vrednosti...................166

Odgovornost za propuštenu obustavu i isplatu dospelih obroka...............................................................158

Izvršne radnje.................................................................................................... 166 Plenidba potraživanja..................................................................................... 166 Prenos.................................................................................................................... 166

Zabrana po pristanku izvršnog dužnika................................158 Primanja na osnovu socijalnog osiguranja...........................158

Glava peta IZVRŠENJE NA RAČUNU IZVRŠNOG DUŽNIKA......... 159 Obim izvršenja prema pravnom licu, preduzetniku i fizičkom licu koje obavlja delatnost i korisniku budžetskih sredstava...................................................................159

4. Izvršenje na udelima u privrednom društvu . ................167

Sticanje založnog prava i plenidba . ......................................................... 167 Procena i prodaja.............................................................................................. 168 Pravo preče kupovine..................................................................................... 168

Glava osma POSEBNA PRAVILA ZA NAMIRENJE............................ 169

Redosled namirenja založnih poverilaca..............................169

Dodatna sadržina predloga za izvršenje...............................159

Nedospelo potraživanje...............................................................169

Sprovođenje izvršenja..................................................................161

Obustava izvršenja zbog nedostatka pokrića......................169

8 │



I

Nedospelo potraživanje povremenih primanja...................170

Nečinjenje i trpljenje....................................................................180

Potraživanje pod uslovom..........................................................170

Izvršenje radi uspostavljanja pređašnjeg stanja................180

Predbeležba založnog prava i zabeležba pokretanja spora...........................................................................170

Ponovno smetanje državine.......................................................181

Deo četvrti IZVRŠENJE RADI OSTVARIVANJA NENOVČANOG POTRAŽIVANJA....................171 Glava prva PREDAJA POKRETNIH STVARI..................................... 171 1. Nadležnost...................................................................................171 Mesna nadležnost............................................................................................. 171

2. Predaja individualno određenih stvari.............................172

Kad se stvari nalaze kod izvršnog dužnika ili trećeg lica................ 172 Kad nezamenljive stvari nisu nađene kod izvršnog dužnika ni kod trećeg lica............................................................................. 173

Pravo na naknadu štete...............................................................181

Glava četvrta IZVRŠENJE ODLUKA U VEZI SA PORODIČNIM ODNOSIMA ............................................. 182 1. Predaja i oduzimanje deteta..................................................182 Mesna nadležnost............................................................................................. 182 Legitimacija za podnošenje predloga....................................................... 182 Način izvršenja.................................................................................................. 183 Zaštita interesa deteta.................................................................................... 184 Oduzimanje deteta i izricanje kazni......................................................... 185 Posebno o predlogu za izvršenje............................................................... 186 Dostavljanje rešenja organu starateljstva.............................................. 186 Sprovođenje izvršenja.................................................................................... 187 Sprovođenje izvršenja u slučaju ugroženosti deteta......................... 188 Ponovljeno izvršenje....................................................................................... 189

3. Predaja zamenljivih stvari.....................................................174

2. Izvršenje radi održavanja ličnih odnosa sa detetom....189

Kad se stvari nalaze kod izvršnog dužnika ili trećeg lica................ 174 Kad zamenljive stvari nisu nađene ni kod izvršnog dužnika ni kod trećeg lica............................................................................. 174

3. Izvršenje radi zaštite od nasilja u porodici, zaštite prava deteta i drugih odluka u vezi sa porodičnim odnosima....................................................................................190

Glava druga ISPRAŽNJENJE I PREDAJA NEPOKRETNOSTI........... 175

Način sprovođenja izvršenja......................................................175

Glava peta IZVRŠENJE RADI VRAĆANJA ZAPOSLENOG NA RAD..................................................... 191

Uklanjanje pokretnih stvari.......................................................176

Mesna nadležnost..........................................................................191

Prodaja pokretnih stvari.............................................................177

Rok za podnošenje predloga za izvršenje.............................192

Izvršenje radi naplate troškova postupka............................177

Način sprovođenja izvršenja......................................................192

Glava treća IZVRŠENJE OBAVEZA NA ČINJENJE, NEČINJENJE ILI TRPLJENJE............................................ 178

Naknada izgubljene zarade u slučaju vraćanja zaposlenog na rad........................................................192


Glava šesta IZVRŠENJE ODLUKE O DEOBI STVARI........................ 193

Radnja koju može izvršiti i drugo lice....................................178


Radnja koju može izvršiti samo dužnik.................................179

Fizička deoba..................................................................................193


│

9

I


Troškovi postupka.........................................................................193

Deo šesti OBEZBEĐENJE..................................................204

Glava sedma UPISIVANJE U JAVNE KNJIGE......................................... 194

Glava prva OSNOVNA PRAVILA.......................................................... 204

Deoba prodajom............................................................................193

Mesna nadležnost..........................................................................194 Način sprovođenja izvršenja......................................................194

Pokretanje postupka....................................................................204 Nadležnost i sastav suda.............................................................204 Shodna primena odredaba određenih zakona....................205

Upis prava svojine kad izvršni dužnik nije upisan kao vlasnik................................................................194

Posebna pravila postupka obezbeđenja................................205

Upis drugog prava kad izvršni dužnik nije upisan kao vlasnik................................................................194

Nedopuštenost obezbeđenja......................................................206

Upis prava u druge javne knjige................................................194

Glava osma IZDEJSTVOVANJE IZJAVE VOLJE................................... 195 Bezuslovno potraživanje.............................................................195 Uslovno potraživanje....................................................................195

Sredstva obezbeđenja..................................................................206 Rešenje o obezbeđenju................................................................206 Pravni lekovi...................................................................................207

Glava druga STICANJE ZALOŽNOG PRAVA NA NEPOKRETNIM I POKRETNIM STVARIMA NA OSNOVU SPORAZUMA STRANAKA....................... 208 Mesna nadležnost..........................................................................208 Predlog za obezbeđenje...............................................................209

Deo peti POSEBNI POSTUPAK ZA NAMIRENJE POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KOMUNALNIH I SLIČNIH USLUGA..............196 Shodna primena drugih odredaba ovog zakona.................196 Predlog za izvršenje......................................................................198 Zaključak izvršitelja.....................................................................199 Prigovor izvršnog dužnika.........................................................200 Prigovor izvršnog poverioca......................................................201 Postupak po prigovoru................................................................201

10 │

Ročište i sporazum stranaka......................................................209

Glava treća ZALOŽNO PRAVO NA STVARIMA I PRAVIMA NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE.................................... 210 1. Z aložno pravo na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige.......................................................................210 Mesna nadležnost............................................................................................. 210 Uslovi zasnivanja............................................................................................... 210 Način zasnivanja................................................................................................ 210 Dejstvo upisa...................................................................................................... 210

2. S ticanje založnog prava na stvarima i pravima o kojima se ne vode javne knjige.........................................210

Potraživanja koja se mogu obezbediti..................................................... 210 Način sticanja založnog prava..................................................................... 210 Shodna primena................................................................................................ 211



I

Glava četvrta PRETHODNE MERE.......................................................... 211

Glava šesta REGISTAR SUDSKIH ZABRANA..................................... 220


1. Osnovne odredbe......................................................................220

Uslovi za određivanje prethodne mere..................................211

Pojam..................................................................................................................... 220 Nadležnost za vođenje Registra, imenovanje i razrešenje registratora................................................................................... 220 Ovlašćenja i dužnosti registratora............................................................. 220 Obaveza registracije........................................................................................ 220

Pretpostavljena opasnost...........................................................211 Obezbeđenje potraživanja čiji obroci nisu dospeli............212 Vrste prethodnih mera................................................................212 Zabrana isplate novčanih sredstava izvršnog dužnika............................................................................212 Prodaja popisanih stvari i prenos potraživanja izvršnog dužnika..................................................212 Rešenje o određivanju prethodne mere................................212 Ukidanje prethodne mere...........................................................213 Obustava u slučaju da izvršni poverilac ne traži izvršenje...........................................................................213

Glava peta PRIVREMENE MERE........................................................ 213 1. Osnovna pravila.........................................................................213

2. Podaci sadržani u Registru....................................................220

Dokumentacija na osnovu koje je izvršen upis.................................... 221 Dostupnost Registra i javnost podataka................................................. 221

3. Postupak upisa u Registar.....................................................221

Shodna primena odredaba drugih zakona............................................. 221 Postupak upisa................................................................................................... 221 Provera.................................................................................................................. 221 Objavljivanje registrovanih podataka...................................................... 222 Žalba....................................................................................................................... 222 Dejstva upisa podataka u Registar prema trećim licima................. 222 Naknada................................................................................................................ 222

Deo sedmi IZVRŠITELJI.......................................................223

Kad se može odrediti privremena mera................................................. 213 Nedopustivost privremene mere............................................................... 215 Jemstvo umesto privremene mere............................................................ 215 Jemstvo kao uslov za određivanje privremene mere........................ 215 Određivanje više privremenih mera......................................................... 215 Vreme za koje se određuje privremena mera....................................... 216 Ukidanje privremene mere........................................................................... 216 Naknada štete izvršnom dužniku.............................................................. 217

Glava prva OSNOVNE ODREDBE........................................................ 223

Uslovi za određivanje privremene mere................................................. 217 Vrste privremenih mera................................................................................. 217 Dejstva privremenih mera............................................................................ 218

Stupanje na dužnost.....................................................................226

2. Privremene mere za obezbeđenje novčanog potraživanja................................................................................217

3. Privremene mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja........................................................219

Uslovi za određivanje privremene mere................................................. 219 Vrste privremenih mera................................................................................. 219

Status izvršitelja.............................................................................223 Uslovi za imenovanje izvršitelja...............................................224 Nespojivost poslova i obaveza prijavljivanja imovine.......224 Broj izvršitelja i sprovođenje konkursa.................................225 Imenovanje izvršitelja.................................................................226 Uslovi za polaganje zakletve......................................................227 Podzakonski akti...........................................................................227 Tabla, pečat, štambilj, potpis i legitimacija...........................228 Razrešenje izvršitelja...................................................................229


│

11

I


Rešenje o razrešenju izvršitelja................................................230

Delokrug poslova...........................................................................239

Prestanak obavljanja delatnosti na zahtev izvršitelja i zbog odlaska u penziju.........................................230

Statut..................................................................................................239

Obaveza usavršavanja izvršitelja.............................................231

Glava druga OVLAŠĆENJA I DUŽNOSTI IZVRŠITELJA.................... 231 Ovlašćenja izvršitelja...................................................................231 Odgovornost za štetu....................................................................232

Organi................................................................................................240 Skupština..........................................................................................240 Izvršni odbor...................................................................................240 Nadzorni odbor..............................................................................241 Predsednik Komore......................................................................241

Obaveza vođenja evidencije.......................................................233

Glava šesta NADZOR NAD RADOM I DISCIPLINSKA ODGOVORNOST IZVRŠITELJA....................................... 241

Upravljanje i raspolaganje novčanim sredstvima..............234

Nadzor nad radom izvršitelja koji vrši Ministarstvo.........241

Nagrada i naknada za obavljanje izvršnih radnji i obezbeđenje potraživanja...........................................234

Nadzor nad radom izvršitelja koji vrši Komora..................242

Zaštita prava stranaka.................................................................232

Ortačko udruživanje izvršitelja................................................235

Glava treća ZAMENICI I POMOĆNICI IZVRŠITELJA....................... 236 Imenovanje zamenika..................................................................236 Privremeni zamenik.....................................................................237 Pomoćnici izvršitelja....................................................................237

Glava četvrta IMENIK IZVRŠITELJA I ZAMENIKA I IMENIK ORTAČKIH DRUŠTAVA IZVRŠITELJA .......... 237 Glava peta KOMORA ............................................................................ 238 Komora . ...........................................................................................238

12 │

Izveštaj o poslovanju....................................................................242 Disciplinska odgovornost izvršitelja.......................................243 Disciplinske povrede....................................................................243 Disciplinske mere..........................................................................244 Izricanje disciplinskih mera......................................................245 Disciplinska komisija...................................................................245 Sastav disciplinske komisije......................................................245 Disciplinski postupak..................................................................246 Odluka disciplinske komisije....................................................246

Deo osmi PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE...............248



I

ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 i 99/2011 - dr. zakon)

Deo prvi OSNOVNE ODREDBE Sadržina zakona

Član 1 Ovim zakonom uređuje se postupak prinudnog ostvarivanja potraživanja (u daljem tekstu: postupak izvršenja) i obezbeđenja potraživanja (u daljem tekstu: postupak obezbeđenja), na osnovu domaće ili strane izvršne ili verodostojne isprave ako posebnim zakonom nije drugačije određeno. Ovim zakonom uređuje se i sprovođenje izvršenja i obezbeđenja, kao i uslovi za obavljanje delatnosti izvršitelja. • PITANJE: Da li je i na koji način prošireno ili suženo polje primene Zakona?

• ODGOVOR: Ovim zakonom se uređuje postupak izvršenja - prinudnog ostvarivanja potraživanja i postupak obezbeđenja potraživanja, kako iz samog naziva zakona proizlazi. Dok je prethodni samo propisivao da se postupci izvršenja i obezbeđenja zasnivaju na izvršnim isprava i na verodostojnim ispravama, novi zakon izričito navodi da su osnov izvršenja i obezbeđenja domaće ili strane izvršne ili verodostojne isprave. To je posledica, u sudskoj praksi razmatranog pitanja da li se postupak izvršenja može pokrenuti na osnovu strane verodostojne isprave, o čemu je dat negativan odgovor. Po novom Zakonu, to je moguće kada se radi o ispravama iz člana 18. Zakona u vezi sa kojima se strano lice navodi, a to su menica, ček i faktura. Sledi da ostale verodostojne isprave mogu biti samo domaće. S obzirom na to da se po prvi put uvodi mešoviti sistem u fazi sprovođenja izvršenja, pa se izvršenje može sprovesti od strane suda ili izvršitelja, zakon uređuje uslove za obavljanje delatnosti izvršitelja, kao i sprovođenje izvršenja i obezbeđenja od strane ovih lica. U tom smislu je polje primene zakona šire i kvalitativno različito u odnosu na prethodni zakon.

Pokretanje i sprovođenje postupka Član 2 Postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću se na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti kada je to zakonom određeno. Izvršenje i obezbeđenje određuje sud, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, a sprovodi ga sud ili izvršitelj. • PITANJE: Da li u odnosu na pokretanje postupka izvršenja, načelo dispozicije ima dominaciju u odnosu na načelo oficijelnosti? • ODGOVOR: Novi zakon predviđa da se postupak izvršenja i obezbeđenja pokreće: PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

13

I


1. n a predlog stranke(izvršnog poverioca) ili 2. po službenoj dužnosti. Na taj način su načelo dispozicije i načelo oficijelnosti postavljeni kao dva ravnopravna načela, različito u odnosu na prethodne zakone. U prethodnim zakonima dominiralo je načelo dispozicije, a pokretanje postupka po službenoj dužnosti je predstavljalo izuzetak. Takva zakonska mogućnost je bila izražena i terminološkom odrednicom da se postupak pokreće “i po službenoj dužnosti kada je to zakonom određeno”. Mogući razlog za ovu izmenu je veći značaj koji zakon daje obavezi stranaka da postupaju po nalozima suda i ovlašćenjima suda u vezi sa izricanjem novčanih kazni. Novčane kazne se mogu izreci u više različitih slučajeva: zbog nepoštovanja procesne discipline; zbog nepoštovanja suda; u postupku dobijanja izjave o imovini; kao izvršna radnja radi ostvarenja nenovčanih potražinja i slično. Rešenje o izricanju novčane kazne se sprovodi po službenoj dužnosti, ali i kazne izrečene u privredno kaznenim postupcima, upravne mere izrečene od strane Komisije za zaštitu konkurencije i drugo. • PITANJE: U čijoj nadležnosti je određivanje izvršenja, a u čijoj je njegovo sprovođenje? • ODGOVOR: Po pravilu, izvršenje određuje sud. Ali, Zakon predviđa mogućnost da se samim zakonom odredi i drugačije. Odredbom posebne glave o postupku radi ostvarenja novčanog potraživanja na osnovu verodostojne isprave ispostavljene na ime komunalnih i sličnih usluga je i previđeno da o predlogu za izvršenje odlučuje izvršitelj, nadležan prema sedištu izvršnog poverioca, davaoca usluge i da odluku donosi zaključkom. Sprovođenje je u ovlašćenjima ili suda ili izvršitelja. Po pravilu, to zavisi od dispozicije izvršnog poverioca, ali je izuzetak previđen u članu 3 stav 2 zakona, po kome je sud isključivo nadležan da sprovodi izvršenje na osnovu odluka donetih u vezi sa porodičnim odnosima i izvršenja radi vraćanja zaposlenog na rad. • PITANJE: Da li izvršni dužnik može u toku postupka predložiti da umesto izvršitelja, izvršenje sprovodi sud? • ODGOVOR: Navedeno nije u ovlašćenjima izvršnog dužnika. Do pokretanja izvršnog postupka, izvršni dužnik ima mogućnost da dobrovoljno ispuni obavezu ili da se sporazume sa poveriocem o načinu, uslovima i rokovima takvog ispunjenja. Pokretanjem postupka, podnošenjem predloga za izvršenje, sva ovlašćenja pripadaju izvršnom poveriocu, pa i ovlašćenje da bira sprovođenje preko suda ili izvršitelja, izuzev u stvarima u kojima postoji isključiva nadležnost suda za sprovođenje izvršenja. Ovo se odnosi i na izvršenje za komunalne i slične usluge.

Nadležnost suda Član 3 Za odlučivanje u postupku izvršenja i obezbeđenja stvarno je nadležan osnovni i privredni sud, u skladu sa zakonom koji određuje nadležnost sudova, izuzev za odlučivanje po vanrednim pravnim lekovima, u kom slučaju se nadležnost suda određuje u skladu sa zakonom. Sud je isključivo nadležan za sprovođenje izvršenja odluka u vezi sa porodičnim odnosima i za izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad. Sud nadležan za određivanje izvršenja ili obezbeđenja je sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Sud nadležan za određivanje izvršenja ili obezbeđenja na nepokretnostima izvršnog dužnika, uključujući i izvršenje radi iseljenja i predaje stvari, je sud na čijem području se nepokretnost nalazi. Ako se nepokretnosti nalaze na području više sudova nadležan je sud kod koga je izvršni poverilac prvo podneo predlog za izvršenje. Sud pred kojim je postupak pokrenut zadržava nadležnost i kad je ovim zakonom propisana nadležnost više sudova.

14 │



I

• PITANJE: Da li postupak izvršenja na državnoj imovini (javna svojina) mogu sprovoditi izvršitelji?

• ODGOVOR: Izvršitelj će moći sprovoditi sve vrste izvršenja, osim izvršenja odluka u vezi sa porodičnim odnosima i izvršenja radi vraćanja zaposlenog na rad (član 3. stav 2. Zakona). To znači da će u slučaju sprovođenja izvršenja od strane izvršitelja radi naplate novčanog potraživanja, izvršitelj moći sprovoditi izvršenje i na državnoj imovini, s tim što u skladu sa članom 19. st. 5. i 6. Zakona, predmet izvršenja neće moći biti stvari izvan prometa, kao ni druge stvari koje zakon isključuje i predmet izvršenja ne mogu biti objekti, oružje i oprema namenjena odbrani i bezbednosti države. • PITANJE: Kada se na strani izvršnog dužnika nađe Republika Srbija, odnosno Ministarstvo ili Policijska uprava, kao njeni organi i budžetski korisnici, da li je za određivanje izvršenja mesno nadležan sud u Beogradu, shodno članu 3. stav 3. Zakona. Da li se ovde, u odnosu na određivanje izvršenja, radi o isključivoj mesnoj nadležnosti suda u Beogradu, u smislu člana 3 stav 3 Zakona, te da li sud u slučaju da je npr. predlog podnet sudu u Kragujevcu, može da se oglasi mesno nenadležnim za određivanje izvršenja po službenoj dužnosti? • ODGOVOR: Pitanje se odnosni na to koji je sud mesno nadležan ako je izvršni dužnik Republika Srbija, a označeni su njeni organi, odnosno budžetski korisnici. Prema članu 3. stav 3. Zakona i primenom odredbi Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), nadležan je sud u Beogradu. • PITANJE: Kako je mesna nadležnost regulisana Zakonom? • ODGOVOR: Opšta mesna nadležnost suda za određivanje izvršenja ili obezbeđenja propisana je članom 3. stav 3. Zakona. Navedeni član predviđa da je za određivanje izvršenja ili obezbeđenja nadležan sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište ukoliko tim zakonom nije drugačije određeno. Zakon propisuje posebnu mesnu nadležnost za određena sredstva izvršenja i obezbeđenja. Tako, prema članu 81. Zakona za odlučivanje o predlogu za izvršenje na pokretnim stvarima i za sprovođenje tog izvršenja, radi ostvarenja novčanog potraživanja, mesno je nadležan sud na čijem se području nalaze te stvari. Prema članu 3. st. 4. i 5. Zakona, za određivanje izvršenja ili obezbeđenja na nepokretnostima izvršnog dužnika, uključujući i izvršenje radi iseljenja i predaje stvari, mesno nadležan je sud na čijem području se nepokretnost nalazi, a ukoliko se nepokretnost nalazi na području više sudova, nadležan je sud kod koga je izvršni poverilac prvo podneo predlog za izvršenje. Za izvršenje na potraživanju izvršnog dužnika, radi ostvarenja nenovčanog potraživanja, član 146. Zakona propisuje da ukoliko izvršni dužnik nema boravište u Republici Srbiji, mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi prebivalište dužnikovog dužnika, a ako ovaj nema prebivalište u Republici Srbiji, nadležan je sud na čijem se području nalazi boravište dužnikovog dužnika, s tim da se ova odredba shodno primenjuje i na sedište pravnog lica. Novinu u ovom zakonu svakako predstavlja izostavljanje rešenja iz člana 196. Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine koji je propisivao da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika, mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sedište banke kod koje se vodi račun izvršnog dužnika. Ovo rešenje dovelo je do različite i neravnomerne koncentracije izvršnih predmeta, u sudovima, imajući u vidu da se sedište banaka najčešće nalazi u velikim gradovima. U IV glavi Zakona, u kojoj se nalaze i odredbe koje regulišu izvršenje na računu izvršnog dužnika, nije na poseban način regulisana mesna nadležnost suda za odlučivanje po podnetom predlogu i za sprovođenje izvršenja, te je stoga mesno nadležan sud prema prebivalištu, odnosno sedištu izvršnog dužnika, shodno članu 3. stav 3. Zakona. Isto tako, izostavljeno je rešenje iz člana 245. Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine, koji je regulisao da je za dozvolu izvršenja i sprovođenje izvršenja na akcijama i udelima, radi ostvarenja novčanog potraživanja, nadležan trgovinski sud na čijem se području vodi javni registar društava, u kome je upisano društvo na čijim se akcijama odnosno udelima izvršenje predlaže. To je svakako u praksi dovelo do toga da se postupak izvršenja na akcijama i udelima vodi pred Privrednim sudom u Beogradu, imajući u vidu da se sedište Centralnog registra, kao i Agencije za privredne registre nalazi na teritoriji Grada Beograda. U Zakonu ova odredba je izostavljena, tako da je mesno nadležan sud za dozvolu izvršenja i za sprovođenje izvršenja na akcijama i udelima, sud na čijem PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

15

I


području izvršni dužnik ima prebivalište odnosno sedište, shodno članu 3. stav 3. ovog zakona, imajući u vidu da ne postoje posebne odredbe koje određuju nadležnost povodom dozvole izvršenja i sprovođenja izvršenja na akcijama i udelima. Kod izvršenja radi ostvarivanja nenovčanog potraživanja i to predaje pokretnih stvari, za odlučivanje o predlogu, kao i za sprovođenje izvršenja mesno nadležan je sud na čijem području se stvari nalaze, shodno članu 208. Zakona. Prema članu 217. Zakona za izvršenje obaveza na činjenje, nečinjenje ili trpljenje, mesno nadležan je sud na čijem području izvršni dužnik treba da izvrši obavezu po izvršnoj ispravi. Kod izvršenja odluke u vezi sa porodičnim odnosima i to za odlučivanje o predlogu za izvršenje i sprovođenje izvršenja radi predaje deteta, mesno nadležan je sud koji je opšte mesno nadležan za izvršnog poverioca, kao i sud na čijem se području dete nalazi, dok je za sprovođenje izvršenja oduzimanjem deteta mesno nadležan sud na čijem se području dete zatekne, shodno članu 224 st.1. i 2. Zakona. Za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprave po kojoj je poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad ili da ga rasporedi na odgovarajuće radno mesto, mesno nadležan je sud na čijem se području nalazi sedište poslodavca, shodno član 236. Zakona. Na osnovu člana 240. Zakona, za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje rešenja o deobi, mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi suvlasnička stvar. Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi zasnivanja prava na nepokretnosti upisom u javnu knjigu, mesno je nadležan sud koji vodi javnu knjigu u koju treba izvršiti upis, odnosno sud na čijem se području nalazi organ koji vodi javnu knjigu, shodno članu 244. Zakona.

LL Videti odgovore na pitanja uz čl. 81, 146. i 217. Zakona. • PITANJE: Kako je uređena podela nadležnosti između osnovnih i privrednih sudova? • ODGOVOR: Podelu nadležnosti između osnovnih i privrednih sudova, pa i u oblasti izvršenja, reguliše Zakon o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon i 101/2011) i to tako što određuje u kojim stvarima odlučuje privredni sud, a propisujući da u ostalim postupa osnovni sud. Nadležnost privrednih sudova reguliše član 25. ovog zakona i on predviđa, kada su u pitanju izvršni postupci, da privredni sud: 1. o dređuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje odluka privrednih sudova; 2. određuje i sprovodi izvršenje na osnovu verodostojnih isprava, ako su stranke lica iz člana 25 stav 1 tačka 1 Zakona (obe stranke domaći ili strani privredni subjekti ili privredni subjekti s jedne strane, a pravna lica s druge s tim da je spor u vezi sa obavljanjem privredne delatnosti); 3. odluke izbranih sudova ako su donete iz sporova iz člana 25 stav 1 tačka 1 Zakona; 4. odlučuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka donetih u sporovima iz tačke 1 stava 1 Zakona; 5. određuje i sprovodi izvršenje i obezebeđenje na brodovima i vazduhoplovima (bez obzira na svojstvo stranaka). Osnovni sudovi vode izvršne postupke za koje nije nadležan drugi sud. U drugom stepenu odlučuju veća ovih sudova. • PITANJE: Da li je propisana i kako je uređena opšta mesna nadležnost? • ODGOVOR: Opšta mesna nadležnost propisana je u stavu 3. člana 3. prema prebivalištu, odnosno boravištu izvršnog dužnika, ako je fizičko lice, a prema sedištu, ako je pravno lice. To je u skladu sa opštom mesnom nadležnošću u parničnom postupku, čime se olakšava položaj izvršnog dužnika (u parnici tuženog) i omogućava mu se olakša dostupnost sudu. Kod izvršenja je to važno i zbog dostupnosti imovine izvršnog dužnika nad kojom se izvršenje sprovodi. Opšta mesna nadležnost se primenjuju ako ovim zakonom nije drugačije propisano. Zakonom je propisana posebna mesna nadležnost za pojedina sredstva izvršenja, pa tako, na primer i prema mestu gde se pokretne stvari nalaze kao izborne nadležnosti, odnosno prema mestu gde se nepokretnost nalazi kao isključiva mesna nadležnost i slično.

16 │



I

• PITANJE: Da li je izmenjena nadležnost za izvršenje na nepokretnosti?

• ODGOVOR: Zadržano je osnovno pravilo da je mesno nadležan sud na čijem se području nepokretnost nalazi. Ona se odnosi i na ostvarenje novčanih potraživanja, sredstvom izvršenja na nepokretnosti i za izvršenje nenovčane obaveze, ispražnjenjem i predajom nepokretnosti i pokretnih stvari koje se u njoj zateknu. Novina je ako se nepokretnost prostire na području više sudova, prema kojoj je nadležan onaj sud kome je izvršni poverilac prvo podneo predlog za izvršenje (iz toga sledi da može podneti više predloga). Taj sud zadržava nadležnost i onda kada je zakonom predviđena nadležnost više sudova.

Nadležnost izvršitelja Član 4 Izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu rešenja suda za čije je područje imenovan i privremene mere suda, ako ovim zakonom nije drugačije propisano. Kada izvršitelj preduzima radnje sprovođenja izvršenja na osnovu rešenja suda iz stava 1. ovog člana izvan područja za koje je imenovan, ove radnje može preduzeti lično ili preko izvršitelja sa drugog područja. Izvršitelj i sud ne mogu istovremeno sprovoditi izvršenje na osnovu istog rešenja o izvršenju. • PITANJE: Kako sprovesti promenu kod izvršenja koje je započeto kod suda, npr. blokirani su računi dužnika, a sada poverilac želi da postupak nastavi kod privatnog izvršitelja?

• ODGOVOR: Prema članu 4. stav 3. Zakona, izvršitelj i sud ne mogu istovremeno sprovoditi izvršenje na osnovu istog rešenja o izvršenju. Iz toga proizlazi da, ako je izvršenje pokrenuto predlogom kod suda i započeto sprovođenje od strane suda, i to na novčanim sredstvima na računima izvršnog dužnika, na kojima nema sredstava i koji su u blokadi, poverilac ne može predložiti da se isti postupak nastavi kod privatnog izvršitelja. U navedenoj situaciji, poverilac samo može da povuče predlog za izvršenje kod suda, usled čega se isti obustavlja i da podnese nov predlog za izvršenje sa zahtevom da izvršenje sprovede izvršitelj. • PITANJE: Na osnovu koje odluke suda izvršitelj sprovodi izvršenje? • ODGOVOR: Izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu: 1. r ešenja (o izvršenju) suda za čije je područje imenovan i 2. na osnovu privremene mere tog suda, ako zakonom nije drugačije propisano (ako je privremena mera doneta u stvarima iz člana 3. stava 2. - izvršenje mere sprovodi isključivo sud). • PITANJE: Da li se istovremeno može voditi više postupaka između istog izvršnog poverioca i istog izvršnog dužnika, na osnovu iste izvršne isprave, s tim da u pojedinim postupcima izvršenje sprovodi sud, a u drugim izvršitelj? • ODGOVOR: Izvršitelj i sud ne mogu istovremeno sprovoditi izvršenje na osnovu istog rešenja o izvršenju. To predviđa stav 3. ovog člana, pa sledi da na osnovu različitih rešenja mogu. U izvršnom postupku nema tzv. litispendencije, pa izvršni poverilac radi ostvarenja potraživanja po izvršnoj ispravi protiv istog izvršnog dužnika može pokrenuti više izvršnih postupaka, (naravno ako je spreman da snosi troškove). Činjenica da se postupak već vodi, da je već doneto rešenje o izvršenju nije razlog koji sprečava da se odluči o novom predlogu za izvršenje, odnosno nije razlog za njegovo odbijanje. Ispunjenje obaveze iz izvršne isprave je razlog koji sprečava da se izvršenje odredi i sprovede. Zato se može istovremeno voditi više izvršnih postupaka između istih stranaka na osnovu iste izvršne isprave, tako da u jednom izvršenje sprovodi sud, u drugom izvršitelj, s tim da će se u postupku u kome nije sprovedeno namirenje doneti rešenje o obustavi postupka na osnovu člana 76. Zakona, ukoliko je u onom drugom obaveza iz izvršne isprave prinudno sprovedena. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

17

I


Sastav suda

Član 5 Izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a u drugom stepenu veće sastavljeno od troje sudija istog suda, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Sudijski pomoćnik može u postupku preduzimati sve sudske radnje, izuzev onih koje predstavljaju odlučivanje. Sudijski pomoćnik može obavljati poslove sudskog izvršitelja u postupku sprovođenja izvršenja, po nalogu sudije. • PITANJE: Da li je u tročlanom veću prvostepenog suda koje odlučuje u drugom stepenu, jedan od sudija predsednik veća i na osnovu kojeg propisa?

• ODGOVOR: Zakon samo propisuje da veće čine troje sudija, ne precizirajući da je jedan predsednik veća, a ostali članovi. Zato se shodno moraju primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), član 37. stav 1. u vezi člana 35. stav 2. I sam Zakon o parničnom postupku je propustio da za suđenje u drugom stepenu naznači da je jedan sudija predsednik veća, a da su ostale sudije članovi veća. Da je tako proizlazi iz člana 123. Zakona o parničnom postupku, o sačinjavanju zapisnika o većanju i glasanju, odnosno odredbi Sudskog poslovnika (“Sl. glasnik RS”, br. 110/2009, 70/2011 i 19/2012) o postupanju u drugostepenom postupku, postupku odlučivanja o pravnom leku.

Načelo hitnosti Član 6 Postupak izvršenja i obezbeđenja je hitan. U postupku izvršenja i obezbeđenja odlaganje nije dozvoljeno, osim ako zakonom nije izričito propisano drugačije.

• PITANJE: Zakon ne poznaje institut odlaganja prodaje, čak ni na predlog izvršnog poverioca. Smatramo da je trebalo predvideti mogućnost da se dozvoli u toku postupka na predlog izvršnog poverioca jedna mogućnost odlaganja izvršenja, koja bi bila limitirana na vremenski period do 60 dana. Takođe, u Zakonu je trebala da ostane odredba člana 65. Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine (Odlaganje izvršenja na predlog trećeg lica) imajući u vidu da bi se u praksi mogli pojaviti slučajevi da stranka pretrpi znatniju štetu. • ODGOVOR: U pitanju se ukazuje da ne postoji institut odlaganja prodaje ili odlaganja izvršenja. To je tačno i ovo predstavlja do sada najradikalnije zakonsko rešenje, jer je i prema Zakonu o izvršnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 28/2000, 73/2000 i 71/2001) postojala mogućnost odlaganja na predlog izvršnog poverioca. Novi Zakon to ne predviđa, mada smo u praksi svedoci da odlaganja ima, pa o tome možemo čitati u dnevnoj štampi. Očigledno da su sudovi prinuđeni da u suprotnosti Zakona i života, ustuknu pred životom i da u određenim životnim situacijama ipak odlože izvršenje. Međutim, takvo zakonsko rešenje - nemogućnost odlaganja ni u izuzetnim situacijama, nije dobro, jer se stranke u suštini stavljaju u neravnopravan položaj, pa se nekada pod pritiskom javnosti neka izvršenja odlažu, a u drugim predmetima se predlozi odbijaju kao nedozvoljeni. Takođe, ukazuje se na potrebu da u određenim slučajevima postoji zakonska mogućnost odlaganja izvršenja na predlog izvršnog dužnika. Sa ovom konstatacijom se može složiti, s tim da je zakonodavac mogao predvideti da se izvršenje može odložiti izuzetno i pod posebnim uslovima . • PITANJE: S obzirom na to da je članom 6. stav 2. Zakona predviđeno da odlaganje nije dozvoljeno, osim ako zakonom nije izričito propisano drugačije, da li poverilac i dužnik koji žele da prolongiraju izvršni postupak zato što su u toku dogovori oko isplate duga poveriocu, mogu predložiti sudu da primenom člana 10. Zakona i na osnovu shodne primene Zakona o parničnom postupku, odredi zastoj do postizanja dogovora?

18 │



I

• ODGOVOR: U članu 227. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011) previđeno je da parnični sud može odrediti zastoj kada je to propisano zakonom. Za konkretni slučaj zastoj nije propisan, a posebno treba imati u vidu da zastoj ne utiče na rokove za preduzimanje procesnih radnji. I ukoliko je sud odredio zastoj izvršnog postupka, izvršni poverilac bi morao u rokovima koji su propisani preduzimati određene procesne radnje kako bi izbegao posledice obustavom izvršnog postupka. U konkretnom slučaju stranke bi eventualno mogle na osnovu sporazuma iz člana 76. Zakona obavestiti sud da je u toku njegova overa, pa da sud zastane do dostavljanja overenog sporazuma na osnovu koga će se obustaviti izvršenje po službenoj dužnosti u smislu navedene zakonske odredbe. Međutim, ovde se može raditi samo o faktičkom zastajanju, ali ne i o formalnom zastoju, a sam poverilac mora voditi računa da li u tom slučaju teku neki rokovi za preduzimanje procesnih radnji, koje za njega mogu imati negativne posledice u vidu obustave postupka.

LL Videti odgovor na pitanje uz član 10. Zakona. • PITANJE: Kako “naterati” izvršnog dužnika da postupi po rešenju kojim mu je naloženo da da izjavu o imovini, odnosno kako uručiti rešenje ako je ono ekspedovano na njegovo prebivalište prijavljeno kod organa unutrašnjih poslova, ali se na toj adresi niko ne nalazi? • ODGOVOR: Institutom dobijanja izjave o imovini izvršnog dužnika, prvi put uvedenim Zakona o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) iz 2004. godine, a sada detaljno regulisanim novim Zakonom, se nastojalo učiniti efikasnijim izvršni postupak, tako da se izvršni dužnik prinudi da se izjasni da li ima ili nema imovinu, a ako je ima, da se izjasni šta tu imovinu čini kako bi izvršni poverilac radi ostvarenja novčanog potraživanja mogao da predloži sredstvo i predmete izvršenja. Međutim, i ovaj institut ima svoja ograničenja i to je upravo slučaj koji se u pitanju navodi. Rešenje o izvršenju, pa i rešenje kojim se nalaže izvršnom dužniku da da pismenu izjavu o imovini ili da pristupi u sud da bi takvu izjavu dao na zapisnik pred sudom, mora se dužniku dostaviti kako bi po njemu mogao da postupi. Dostava se vrši prema članu 29. Zakona, na adresu koja je prijavljena kod nadležmog organa, a životno je moguća situacija da se na toj adresi ne nađe niko, pa ni dužnik. U tom slučaju, zakon predviđa da se dostavljanje vrši preko oglasne table suda i da se protekom roka, dostavljanje smatra izvršenim. To najverovatnije znači da izvršni dužnik neće imati saznanja o sadržini rešenja kojim mu je naloženo da izjavu o imovini i da po njoj neće moći da postupi, iz čega proizlazi da ni izvršni poverilac neće moći da opredeli sredstvo i predmete izvršenja.

LL Videti odgovor na pitanje uz član 29. Zakona. • PITANJE: Ima li mesta primeni instituta prekida postupka iz Zakona o parničnom postupku, umesto odlaganja izvršnog postupka koji sada više nije predviđen Zakonom? • ODGOVOR: Razlozi za prekid postupka prema odredbama Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011) su precizno propisani i to kao razlozi obaveznog i fakultativnog prekida. Jedan od razloga je i kada je to “posebnim zakonom predviđeno”. Tako je na primer Zakonom o privatizaciji (“Sl. glasnik RS”, br. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 - dr. zakon i 30/2010 - dr. zakon) predviđeno da će se izvršni postupci koji su u toku, prekinuti ukoliko je doneta odluka o restrukturiranju subjekta privatizacije. Zato će se odredba ovog zakona primeniti i na izvršne postupke koji su u toku, ali sve pod uslovom da se ne radi o ostvarenju novčanog potraživanja iz radnog odnosa kako to previđa član 9. Zakona. Član 223. Zakona o parničnom postupku predviđa razloge za fakultativni prekid i oni su precizno određeni. Razlozi obaveznog prekida iz člana 222. Zakona o parničnom postupku se shodno mogu primeniti u izvršnom postupku, izuzev razloga pod tačkom 5, nastupanje pravnih posledica otvaranja stečajnog postuka, jer je posebnim zakonom, Zakonom o stečaju (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009 i 99/2011 - dr. zakon) predviđeno da će se u tom slučaju izvršni postupak obustaviti, a ne prekinuti. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

19

I


Razlozi za fakultativni prekid su ako sud sam ne odluči da rešava o prethodnom pitanju i ako se stranka zbog vanrednih događaja nalazi na području koje je odsečeno od suda. Eventualno, ako stranke nameravaju da se sporazumeju, zaključenje spora može imati karakter prethodnog pitanja od čega zavisi dalje sprovođenje izvršenja, ali to bi predstavljalo veoma ekstenzivno tumačenje. Zato bi konačan odgovor bio da odredbe o prekidu Zakona o parničnom postupku ne mogu zameniti odredbe o odlaganju izvršenja koji novi Zakon ne sadrži.

LL Videti odgovor na pitanje uz član 9. Zakona. • PITANJE: Potrebno je pojašnjenje člana 6. Zakona, jer ga sudovi tumače na štetu poverioca, pa prema tom tumačenju ni poverilac ne može tražiti odlaganje izvršenja? • ODGOVOR: U članu 6. stav 2. Zakona propisano je da nije dozvoljeno odlaganje izvršenja, izuzev kada je zakonom to izričito propisano. Posebno nije naglašeno da nije dozvoljeno ni na predlog poverioca, ni na predlog izvršnog dužnika, niti na predlog trećeg lica. To se, s obzirom na formulaciju zakona, podrazumeva. Sledi da ni stranke ni treće lice ne mogu podneti predlog za odlaganje izvršenja, odnosno takav predlog bi bio odbačen kao nedozvoljen. Poveriocu ostaje mogućnost samo da povuče predlog ili da se sa izvršnim dužnikom sporazume o načinu ispunjenja obaveze, u kom slučaju će se izvršenje obustaviti, ako se sporazum overi pred sudom.

Rokovi za postupanje Član 7 O predlogu za izvršenje sud je dužan da odluči u roku od pet radnih dana od dana podnošenja predloga i da odluku dostavi strankama u roku od pet radnih dana od dana donošenja, osim ako se predlog za izvršenje zasniva na stranoj izvršnoj ispravi koja nije prethodno priznata od domaćeg suda. U slučaju da o priznanju strane izvršne isprave odlučuje sud nadležan za njeno izvršenje, sud je dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od 30 dana od dana podnošenja predloga, ukoliko je predlog za izvršenje podnet istovremeno sa predlogom za priznanje strane izvršne isprave. Rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od pet radnih dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano. Stranka koja nije preduzela radnju u roku koji je određen zakonom ili koji je odredio sud, gubi pravo na preduzimanje te radnje. • PITANJE: Po kom osnovu se subota ne računa u radni dan?

• ODGOVOR: Zakon o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009) u čl. 50. i 55. reguliše da radna nedelja traje pet radnih dana, da puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, da raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac i da radni dan po pravilu traje osam časova. Pored toga, u članu 67. Zakona o radu regulisano je da zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno i da se nedeljni odmor po pravilu koristi nedeljom. Iz navedog se može zaključiti da se nedeljni odmor može koristiti različito u različite dane, a imajući u vidu i da li radni dan traje osam časova ili kraće, u okviru punog radnog vremena koje iznosi 40 časova nedeljno. Kako je sud nadležan da sprovodi izvršni postupak, to i rokovi koji su propisani za postupanje stranaka, zavise od toga kako je u sudu izvršen raspored radnog vremena i neradnih dana, u okviru radne nedelje. Zakon o parničnom postupku, primenjuje se i u izvršnom postupku, shodno članu 10. Zakona, ukoliko Zakon ne propisuje nešto drugo. Član 106. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011) u stavu 4. predviđa da ukoliko poslednji dan roka pada na državni praznik ili u nedelju ili u neki drugi dan kada sud ne radi, tada rok ističe protekom prvog narednog radnog dana. Kako sud ne radi subotom, navedeni član Zakona o parničnom postupku predstavlja osnov po kome se subota ne računa kao radni dan.

20 │



I

• PITANJE: Na koji način su izmenjeni rokovi u izvršnom postupku?

• ODGOVOR: U odnosu na postupanje suda, novo je da su previđeni rokovi za odlučivanje o predlogu za izvršenje i rokovi za dostavljanje odluka. Izmenjena je dužina roka i uvedena nova vrsta roka. Ranije su to bili “obični dani”, a sada su to radni dani. Rok od tri dana produžen je na rok od pet radnih dana. Takođe rokovi koje određuju sud, ne mogu biti duži od pet radnih dana, a ranije je to bilo tri dana. Nepreduzimanje radnje u roku, povlači gubitak prava na preduzimanje radnje. Sada nije relevantno da li je nepreduzimanje bilo iz opravdanih ili neopravdanih razloga, dok je ranije samo neopravdano nepreduzimanje radnji povlačilo navedenu posledicu. Izuzetak je ipak predviđen mogućnošću podnošenja predloga za vraćanje u pređašnje stanje, ali samo zbog propuštanja roka za prigovor protiv rešenja o izvršenju (na osnovu izvršne isprave ili na osnovu verodostojne isprave), gde opravdan razlog može očuvati pravo stranke.

Načelo formalnog legaliteta Član 8 Sud je dužan da donese rešenje o izvršenju kada su za to ispunjeni uslovi određeni zakonom. Sud, odnosno izvršitelj dužan je da preduzme radnje sprovođenja izvršenja kada su za to ispunjeni uslovi. Izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu rešenja o izvršenju, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

• PITANJE: Iz kog razloga se ne obračunava kamata na troškove parničnog postupka u okviru izvršne isprave?

• ODGOVOR: Kamata na troškove parničnog postupka iz izvršne isprave se ne obračunava zato što to Zakon ne propisuje, za razliku od Zakona o izvršnom postupku. Novo zakonsko rešenje je pravilno, jer obaveza plaćanja troškova nije obaveza materijalnopravne prirode. Zakoni koji propisuju obavezu plaćanja zatezne kamate za slučaj docnje u ispunjenju novčane obaveze su materijalnopravni propisi kojima se uređeuju obaveze koje imaju izvor ili u nekoj obligaciji ili u nekom javnopravnom, administrativnom odnosu i slično. Obaveza plaćanja troškova je procesne prirode, a pravo na troškove pre svega zavisi od uspeha stranke u postupku ( i tu postoje izuzeci, prouzrokovanje troškova krivicom stranke i sl.). Odluku o troškovima sud, po pravilu, donosi u konačnoj odluci o predmetu spora, a za izvršenje te obaveze određuje i paracioni rok. Kada odluka postane pravosnažna i kada protekne rok za dobrovoljno plaćanje obaveze na ime troškova, poverilac ima pravo da pokrene postupak prinudnog izvršenja, pa je mala verovatnoća da se za to vreme dinarska obaveza na ime troškova obezvredi. Plaćanje kamate na iznos troškova predviđeno prethodnim zakonom, posledica je uočavanja dejstva inflatornih kretanja iz prošlosti, iz 90-tih godina, pa je i bilo zadocnelo zakonsko rešenje. U sadašnjim uslovima, takvo rešenje ne bi imalo ni ekonomskog opravdanja.

LL Videti odgovor na pitanje uz član 23. Zakona. • PITANJE: S obzirom na to da je Zakon o izvršnom postupku predviđao mogućnost da se odredi naplata zatezne kamate na iznos troškova po izvršnoj ispravi, a da Zakon takvu mogućnost ne predviđa, da li poverilac ipak može u izvršnom postupku tražiti naplatu zatezne kamate na iznos troškova od presuđenja, odnosno od dana kada su ti troškovi nastali do isplate? • ODGOVOR: Članom 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004), bilo je predviđeno da će sud na predlog izvršnog poverioca rešenjem odrediti naplatu zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova po izvršnoj isplati, po propisanoj stopi, od dana donošenja izvršne isprave do dana naplate. Ovo zakonsko rešenje predstavljalo je izuzetak od opšteg pravila da se prinudno može ostvariti samo obaveza u svemu kako ona glasi, onako kako obaveza glasi po izvršnoj ispravi, a što je izraženo kroz načelo formalnog legaliteta iz člana 8. Zakona. Takođe je zasnovano na osnovnom pravilu iz člana 262. Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja). Novi Zakon ovakvu odredbu ne sadrži, pa sledi da poverilac ne može osnovano zahtevati da se odredi prinudna naplata propisane kamate na iznos troškova postupka po izvršnoj ispravi u izvršnom postupku. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

21

I


• PITANJE: Da li se može tražiti naplata kamate na troškove parničnog postupka i ako ne može, koja odredba to reguliše i zašto? • ODGOVOR: Ni jednom odredbom Zakona nije predviđena mogućnost da se u izvršnom postupku zahteva naplata zatezne kamate na iznos troškova dosuđenih izvršnom ispravom, pa i kada je ona doneta u parničnom postupku, i to je razlog da se kamata i ne može tražiti. Kada nema odredbe koja dozvoljava naplatu kamate, onda se i ne može odrediti naplata kamate, jer nema zakonskog osnova. Osnovno pravilo izvršnog postupka je da se prinudno može ostvariti potraživanje kako ono po izvršnoj ispravi glasi. Ako je izvršnom ispravom poveriocu dosuđen određen novčani iznos na ime troškova, a nije mu dosuđena kamata, ne postoji osnov da se u smislu člana 8. Zakona odredi naplata kamate. Prvi i jedini put mogućnost naplate kamate na iznos troškova bila je predviđena prethodno važećem Zakonom o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004). Takvo zakonsko rešenje posledica je događaja iz prošlosti, visoka inflacija i obezvređivanje novčanih potraživanja, pa je zatezna kamata predstavljala zaštitno sredstvo od takvog obezvređivanja. U savremenim uslovima, u Republici Srbiji nema takve inflacije i ne postoji opravdanje za određivanje naplate zatezne kamate i verovatno se zakonodavac upravo time i rukovodio. Kada se radi o troškovima postupka, radi se o procesnoj obavezi, obavezi plaćanja troškova u zavisnosti od uspeha u sporu, a ne obavezi materijalno pravne prirode za koju određen materijalno pravni propis predviđa obavezu plaćanja zatezne kamate za slučaj docnje. Kada protekne rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze na ime troškova postupka, naravno ukoliko je odluka postala pravosnažna, izvršni poverilac može podneti predlog za izvršenje radi naplate tog potraživanja i time sprečiti da se novčani iznos koji mu je dosuđen obezvredi.

Redosled postupanja i redosled namirenja Član 9 Više izvršnih poverilaca koji ostvaruju svoja novčana potraživanja prema istom izvršnom dužniku i na istom predmetu izvršenja, namiruju se onim redom kojim su stekli pravo da se iz tog predmeta namire, osim kada je ovim zakonom drugačije propisano. Ako se u slučaju iz stava 1. ovog člana istovremeno vodi izvršni postupak i pred drugim državnim organom na osnovu propisa o prednosti izvršenja pred određenim organom sud, odnosno izvršitelj će prekinuti izvršni postupak. Založno pravo izvršni poverilac stiče upisom u javnu knjigu, odnosno u odgovarajući javni registar, osim ako je drugačije određeno ovim zakonom. Sud, odnosno izvršitelj je dužan da predmete uzima u rad redom kako ih je primio, osim ako priroda potraživanja ili posebne okolnosti zahtevaju da se postupi drugačije o čemu je dužan da sačini službenu belešku i zatraži pismenu saglasnost predsednika suda. Odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka neće se primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa. U slučaju iz stava 5. ovog člana sud će zastati sa izvršnim postupkom, u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku. • PITANJE: Da li se može odrediti, odnosno sprovesti izvršenje protiv izvršnih dužnika pravnih lica-subjekti privatizacije, ako je u pitanju novčano potraživanje koje predstavlja naknadu štete zbog povrede na radu, odnosno da li takvo potraživanje predstavlja potraživanje iz radnog odnosa, ili se potraživanjima iz radnog odnosa smatraju samo potraživanja zarade.

• ODGOVOR: Prema članu 20ž. Zakona o privatizaciji (“Sl. glasnik RS”, br. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 - dr. zakon i 30/2010 - dr. zakon)*, od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije u restrukturiranju se ne može odrediti niti sprovesti izvršenje. Postupci koji su u toku, se prekidaju. Sledi da je predlog podnet posle donošenja odluke o restrukturiranju nedozvoljen, iz kog razloga se odbacuje. Izuzetak je predviđen u odnosu na novčana potraživanja iz radnog odnosa. To je predviđeno članom 9. stav 5. Zakona, a u skladu je sa stavom Vrhovnog kasacionog suda iz februara 2011. godine**, koji je zauzet nakon donetih odluka suda u Strazburu protiv Republike Srbije. Zakon o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009) reguliše prava iz radnog odnosa, pa i uslove za ostvarenje novčanog potraživanja zaposlenog prema poslodavcu. Nije samo zarada novčano potraživanje iz radnog odnosa, već su to i druga

22 │



I

potraživanja (npr. regres za korišćenje godišnjeg odmora i dr.), pa i novčana naknada štete zbog povrede na radu. Iz toga sledi da ne postoje zakonske prepreke da se ovo novčano potraživanje sprovede i prema subjektu privatizacije koji je u restrukturiranju. • PITANJE: Kada sud može da predlog za izvršenje prema izvršnom dužniku u restrukturiranju da odbaci kao nedozvoljen? • ODGOVOR: Odgovor zavisi od toga o kom potraživanju se radi. Ako izvršna isprava glasi na subjekta u restrukturiranju i svi uslovi za izvršenje postoje, zabrana izvršenja iz člana 20ž. Zakona o privatizaciji ne dozvoljava da se izvršenje odredi ili da se sprovede, u kom slučaju će predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave biti odbačen. Međutim, ako je potraživanje novčano i iz radnog odnosa, takav predlog za izvršenje je dozvoljen, a da li je osnovan zavisi od ostalih uslova. • PITANJE: Kako postupiti u situaciji kada je izvršni poverilac drugo pravno lice ili državni organ ili organizacija, odnosno kada je izvršni poverilac radnik izvršnog dužnika ili bivši radnik izvršnog dužnika a predmet spora je pravo iz radnog odnosa? • ODGOVOR: Ukoliko izvršni poverilac potraživanja prema izvršnom dužniku u restrukturiranju, ima svojstvo pravnog lica, državnog organa ili organizacije, očigledno je da se ne radi o novčanom potraživanju iz radnog odnosa, pa sledi da izvršenje se ne može odrediti usled zabrane predviđene članom 20ž. Zakona o privatizaciji (“Sl. glasnik RS”, br. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 - dr. zakon i 30/2010 - dr. zakon). Ako je odluka o restrukturiranju doneta dok je izvršni postupak u toku, postupak će se prekinuti primenom člana 20ž. Zakona o privatizaciji, jer ne postoji smetnja iz člana 9. stav 5. Zakona. Ako je izvršni poverilac radnik ili bivši radnik, a radi se o novčanom potraživanju iz radnog odnosa, izvršenje se može odrediti i sprovesti. • PITANJE: Da li naknada nematerijalne štete zbog povrede na radu i troškova postupka predstavlja potraživanje iz radnog odnosa, obzirom da je dužnik pravni subjekt koji se nalazi u restruktuiranju, i da li je u tom slučaju dozvoljeno izvršenje? • ODGOVOR: U članu 9. stav 5. Zakona je propisano da se odredbe drugih zakona o prekidu i odlaganju izvršnog postupka neće primenjivati u izvršnom postupku koji se sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa. Očigledno je da se odnosi na izvršenje na osnovu izvršne isprave, jer se ova potraživanja ne mogu zasnivati na verodostojnim ispravama. Nije ograničeno samo na određena novčana potraživanja, npr. na potraživanja zarade, pa sledi da se odnosi na sve, pa i na naknadu nematerijalne štete zbog povrede na radu. Ova odredba se ima primeniti i na potraživanje troškova postupka dosuđenih izvršnom ispravom kojom je dosuđeno novčano potraživanje iz radnog odnosa, jer je ono i nastalo u postupku ostvarenja prava na novčano potraživanje iz radnog odnosa za koje zakonodavac propisuje poseban pravni režim i izuzima primenu člana 20ž. Zakona o privatizaciji. • PITANJE: Kakav je odnosno odredbe člana 20ž. Zakona o privatizaciji i odredbi člana 9. st. 5. i 6. Zakona? • ODGOVOR: Primena člana 20ž. Zakona o privatizaciji (“Sl. glasnik RS”, br. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 - dr. zakon i 30/2010 - dr. zakon) zavisi od toga o kakvom se novčanom potraživanju radi. Kada su u pitanju novčana potraživanja iz radnog odnosa, poseban režim predviđen je članom 9. st. 5. i 6. Zakona. U ovim situacijama se ne primenjuju odredbe drugih zakona o prekidu ili odlaganju izvršenja, pa ni odredba Zakona o privatizaciji po kojoj se prekidaju postupci koji su u toku nakon što se donese odluka o restrukturiranju. Za ostala lica, kao izvršne poverioce i druge vrste potraživanja ovakav izuzetak nije predviđen, pa će se primeniti odredbe Zakona o privatizaciji. Ako je predlog za izvršenje podnet pre donošenja odluke o restrukturiranju, taj postupak će se prekinuti, a ako je podnet posle, predlog će biti odbačen kao nedozvoljen. • PITANJE: Na koji način sud odlučuje o zastoju izvršnog postupku, prema članu 9. stav 6. Zakona? • ODGOVOR: O zastoju izvršnog postupka se odlučuje shodnom primenom odredbi Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011). Posle 1. februara 2012. godine, u postupku izvršenja shodno se primenjuje novi Zakon o parničnom postupku, koji u članu 227. stav 1. predviđa da će sud zastati sa postupkom kada je to propisano zakonom. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

23

I


Sud rešenjem određuje vreme trajanja zastoja. Protiv tog rešenja nije dozvoljen pravni lek. Postupak se nastavlja kada prestanu razlozi koji su izazvali zastoj. Za vreme zastoja, sud može preduzimati radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Sledi da će se i u postupku izvršenja sa postupkom zastati kada je to posebnim zakonom predviđeno za svaki konkretni slučaj. • PITANJE: Da li je prvostepeni sud dužan da po službenoj dužnosti zastane sa postupkom u skladu sa članom 9. stav 6 Zakona? Ukoliko nije dužan, da li će se u ocenu celishodnosti zastoja, u smislu člana 219. Zakona o parničnom postupku, upustiti na sopstvenu inicijativu čim dozna da se je izvršni dužnik u postupku restruktuiranja, ili je neophodan predlog izvršnog dužnika za zastoj postupka? • ODGOVOR: Članom 9. stav 5. Zakona je predviđeno da se odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršenja, ne primenjuju u situaciji kada se radi o izvršenju radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa. Odredbu o obaveznom prekidu postupka sadrži Zakon o privatizaciji, ako se dužnik iz izvršne isprave nalazi u postupku restrukturiranja. Zakon u članu 9. stav 6. istog člana predviđa da se u tom slučaju primenjuju odredbe o zastoju Zakona o parničnom postupku. Zakon o parničnom postupku propisuje da se sa postupkom zastaje kada je to zakonom predviđeno. Zakonom o privatizaciji (“Sl. glasnik RS”, br. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 - dr. zakon i 30/2010 - dr. zakon) za navedeni slučaj nije predviđen zastoj postupka, pa sledi da se neće primeniti ni odredbe o prekidu i odlaganju izvršenja, ni odredbe o zastoju izvršnog postupka i da se izvršenje može sprovesti. To je u skladu i sa stavom Vrhovnog kasacionog suda koji je zauzet na sednici održanoj 22.02.2011. godine. U međuvremenu, međutim, doneta je Uredba o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa (“Sl. glasnik RS”, br. 23/2012)***, ali samom uredbom nije predviđeno nikakvo dejstvo u odnosu na izvršne postupke koji su u toku. • PITANJE: Da li se prekid postupka predviđen Zakonom o parničnom postupku može primeniti u postupku izvršenja i izvan razloga za prekid koje taj zakon predviđa, odnosno onda kada je izvršni poverilac iscrpeo sva sredstva za saznanje o imovini dužnika i ne zna koja su nova sredstva izvršenja? • ODGOVOR: Zakon o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011) propisuje obavezni i fakultativni prekid postupka. U članu 222. novog Zakona o parničnom postupku, predviđeni su razlozi za obavezni prekid, identično kao u članu 214. prethodno važećeg Zakona o parničnom postupku. Pod tačkom 7) je i razlog “kada je to drugim zakonom propisano”. U članu 223, identično kao u članu 215. ranijeg Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 i 111/2009), propisan je fakultativni prekid postupka. Razlozi su kada je sud odlučio da sam ne rešava o prethodnom pitanju i ako se stranka nalazi na području koje je zbog vanrednih događaja odsečeno od suda. Ako ne postoji ni jedan od razloga predviđen za obavezni prekid postupka, niti je stranka na području koja je odsečeno od suda zbog vanrednih događaja, malo je verovatno da u izvršnom postupku izvršni sud ima osnov da postupak prekine, jer se u nekom postupku rešava prethodno pitanje o kome je odlučio da sam ne rešava. Teoretski, to je moguće. U konkretnom slučaju, neznanje izvršnog poverioca o imovini dužnika ne može predstavljati razlog za prekid u vezi sa odredbom o fakultativnom prekidu, a u svakom slučaju nije razlog za obavezni prekid izvršnog postupka.

* ZAKON O PRIVATIZACIJI (“Sl. glasnik RS”, br. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 - dr. zakon i 30/2010 - dr. zakon) Član 20ž Od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, ne može se protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja. Odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave. Odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu.

24 │



I

Na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu. Za subjekte koji se privatizuju metodom javnog tendera, odnosno javne aukcije, državni poverioci ne mogu tražiti prinudnu naplatu niti bilo koju meru postupka izvršenja radi namirenja potraživanja nastalih do 31. decembra 2007. godine. Zabrana iz stava 5. ovog člana primenjuje se do dana uplate prodajne cene ili prve rate ako se prodajna cena plaća na rate. Postupak prinudnog izvršenja koji je u toku prekida se. Po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene.

**KONAČNI TEKST PRAVNOG SHVATANJA O SPROVOĐENJU IZVRŠENJA SA ODVOJENIM MIŠLJENJEM IZVRŠNI POSTUPCI KOJI SE ODNOSE NA NAPLATU NOVČANIH POTRAŽIVANJA IZ RADNOG ODNOSA UTVRĐENIH IZVRŠNIM ISPRAVAMA PROTIV DUŽNIKA, SUBJEKTA PRIVATIZACIJE U RESTRUKTURIRANJU, NEĆE SE PREKIDATI. PREKINUTI POSTUPCI ĆE SE NASTAVITI I OKONČATI. Pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda od 24.02.2011. godine. Tekst pravnog shvatanja sa obrazloženjem objavljen je na vebsajtu Vrhovnog kasacionog suda http://www.vk.sud.rs/pravno-shvatanje-sprovodjenje-izvrsenja.html

LL *** Tekst Uredbe objavljen u III delu ovog Priručnika: Odabrani propisi, na strani 434.

Primena odredaba Zakona o parničnom postupku Član 10 U postupku izvršenja i obezbeđenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno.

• PITANJE: Da li se pre podnošenja predloga za izvršenje protiv Republike Srbije prethodno mora pokrenuti postupak za za mirno rešavanje spora u skladu sa novim Zakonom o parničnom postupku? • ODGOVOR: Iz pitanja očigledno proizlazi da se isto odnosi na postupak izvršenja na osnovu verodostojne isprave, jer ako poverilac poseduje izvršnu ispravu, ne postoje prepreke da pokrene postupak prinudnog ostvarenja potraživanja prema Republici Srbiji. Obavezno pokretanje postupka za mirno rešenje spora protiv Republike Srbije, predviđeno članom 193. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011)*, se odnosi na tužbu, ali ne i na verodostojne isprave. Zato, ukoliko poverilac u odnosu na Republiku Srbiju kao dužnika poseduje verodostojne isprave iz člana 18. Zakona u, on može podneti predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Ukoliko Republika Srbija kao dužnik ne podnese prigovor, izvršenje će se sprovesti i ovaj izvršni postupak će se okončati, a odredbe Zakona o parničnom postupku će se primenjivati samo shodnom primenom u tom izvršnom postupku. Ukoliko Republika Srbija izjavi prigovor, a sudija prvostepnog suda zaključi da su učinjeni verovatnim navodi iz prigovora, on će rešenjem staviti van snage rešenje o izvršenju u određujućem delu i postupak nastaviti po pravilima parničnog postupka, u kome se odredba člana 193. Zakona o parničnom postupku više ne može primeniti. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

25

I


*ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011)

Član 193 Lice koja namerava da podnese tužbu protiv Republike Srbije, dužno je da pre podnošenja tužbe Republičkom javnom pravobranilaštvu dostavi predlog za mirno rešavanje spora, osim ako je posebnim propisom predviđen rok za podnošenje tužbe. Predlog za mirno rešavanje spora mora da sadrži sve podatke iz člana 192. ovog zakona. Podnošenjem predloga iz stava 1. ovog člana nastaje zastoj roka zastarelosti u trajanju od 60 dana. Ako u roku iz stava 2. ovog člana Republički javni pravobranilac ne odgovori na predlog, smatra se da predlog nije prihvaćen i u tom slučaju lice iz stava 1. ovog člana može da podnese tužbu nadležnom sudu. Sud će da odbaci tužbu kao nedozvoljenu, ako nije podnet predlog iz stava 1. ovog člana, odnosno ako nije protekao rok iz stava 2. ovog člana. Sporazum postignut između Republičkog javnog pravobranioca i lica iz stava 1. ovog člana ima snagu izvršne isprave. Odredbe st. 1. do 5. ovog člana shodno se primenjuju i u slučaju podnošenja tužbe protiv jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kada se predlog za mirno rešavanje spora podnosi nadležnom pravobranilaštvu, odnosno ovlašćenom zastupniku jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Odredbe st. 1. do 5. ovog člana ne primenjuju se ako je posebnim zakonom propisan postupak za mirno rešavanje spora ili medijacije, koji se odnosi na sporove sa Republikom Srbijom.

• PITANJE: Da li u situaciji kada je jedna stranka izjavila prigovor njega treba dostaviti suprotnoj strani na odgovor u roku od pet radnih dana od dana prijema i da li se odbacuje pravni lek u slučaju kada je iz različitih razloga, naročito propustom suda propušteno da se odluči o žalbi koja je bila dozvoljena u vreme važenja ranijeg zakona kada je i izjavljena? • ODGOVOR: Što se tiče dostavljanja prigovora protivnoj strani na odgovor u roku od pet radnih dana od dana prijema, takva odredba Zakonom nije predviđena. Tačno je da je Zakonom o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011) predviđeno da se odgovor na žalbu protiv presude obavezno dostavlja protivnoj strani, te da se ove odredbe shodno primenjuju i na rešenja. Međutim, imajući u vidu da je obaveza izvršnog suda da o prigovoru odluči u roku od pet radnih dana od dana prijema prigovora celishodno bi bilo da se prigovor dostavi protivnoj strani, bez ostavljanja posebnog roka za podnošenje odgovora, ali da ukoliko takav odgovor bude podnet sud ga ima u vidu kada odlučuje najkasnije petog radnog dana od prijema prigovora. U situaciji kada je iz različitih razloga, a naročito propustom suda, propušteno da se odluči o žalbi koja je bila dozvoljena u vreme važenja ranijeg zakona kada je i izjavljena, ne može se odbaciti takav pravni lek zato što je po odredbama novog zakona nije dozvoljen, jer bi na taj način propust suda bio na štetu stranke i time bi bilo povređeno načelo o pravu na pravičnost suđenja i ustavno načelo o pravu na pravni lek. • PITANJE: Da li se u izvršnom postupku u kome se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, mogu primeniti svi instituti i sve odredbe tog zakona, uključujući i načela? • ODGOVOR: Shodna primena jednog zakona u drugom postupku ne podrazumeva direktnu, niti doslovnu primenu odredbi jednog procesnog zakona u drugom sudskom postupku. U protivnom, odredba bi glasila da se u izvršnom postupku primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011). Shodna primena znači da se odredbe primenjuju prilagođeno prirodi i suštini izvršnog postupka. Između parničnog i izvršnog postupka razlike su bitne i one se izražavaju pre svega u vrsti odluka koja se donose, kojima se meritorno odlučuje. U parnici se odlučuje presudom i rešenjem, u izvršnom postupku rešenjem i zaključkom. Razlikuju se i vrste pravnih lekova: u parnici je to žalba, u izvršnom postupku prigovor. U parničnom postupku su pored redovnih, dozvoljeni i vanredni pravni lekovi, a u izvršnom samo redovni.

26 │



I

Međutim, mnogi instituti se shodno primenjuju u izvršnom postupku: odredbe koje se odnose na ispitivanje urednosti predloga, shodnom primenom odredbi o sadržini podneska i prethodnom ispitivanju tužbe, o odbačaju pravnog leka koji nije blagovremen, dozvoljen ili nije uredan i drugo. Načela se primenjuju, ali i tu ima izuzetaka. Tako načelo javnosti rasprave se u izvršnom postupku ne primenjuje, jer se u izvršnom postupku ne održavaju ročišta po novom zakonu. Načelo kontradiktornosti je takođe ograničeno, kao i vrste dokaznih sredstava. U parnici se primenjuju sva dokazna sredstva, a u izvršnom postupku samo pisani dokazi. Ne mogu se primeniti u izvršnom postupku ni odredbe Zakona o parničnom postupku koje se tiču instituta litispendencije i prigovora u vezi sa tim, o presuđenoj stvari, o protivtužbi, o preinačenju tužbe, spajanju parnica, suspenzivnom dejstvu redovnog pravnog leka. Ne mogu se shodno primeniti ni prelazne i završne odredbe, jer svaki od ovih zakona, u svom domenu, reguliše pitanje primene novog zakona na postupke koji nisu okončani do dana početka njegove primene. • PITANJE: Da li se shodno primenjuju odredbe osuparničarima, o litispendeciji, o razdvajanju postupka, o preinačenju tužbe, o učešću umešača? • ODGOVOR: Ne mogu se primeniti odredbe o suparničarima, odredbe o litispendenciji i odredbe o preinačenju tužbe, ali se mogu primeniti odredbe orazdvajanju postupka. Odredbe o razdvajanju postupka se primenjuju i kada jeu pitanju davanje izjave o imovini. Odredbe o učešću umešača se ne primenjuju, jer ovaj zakon učešće lica koje ima pravni interes u određenom izvršnom postupku, uređuje institutom učešća trećeg lica.

Značenje pojedinih reči i izraza Član 11 Reči i izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje: 1) “potraživanje” označava pravo izvršnog poverioca da od izvršnog dužnika zahteva određeno davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje; 2) “izvršni poverilac” označava lice čije se potraživanje ostvaruje u postupku izvršenja i obezbeđenja; 3) “izvršni dužnik” označava lice prema kome se ostvaruje potraživanje u postupku izvršenja i obezbeđenja; 4) “stranka” označava izvršnog poverioca i izvršnog dužnika; 5) “učesnik” označava svako lice koje u postupku izvršenja ili obezbeđenja ostvaruje neko svoje pravo ili pravni interes, a nije stranka u postupku; 6) “treće lice” je lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje; 7) “sudski izvršitelj” označava službeno lice zaposleno u sudu koji po nalogu ili uputstvu sudije neposredno preduzima pojedine radnje izvršenja; 8) “izvršitelj” označava fizičko lice koje imenuje ministar nadležan za pravosuđe da u statusu službenog lica sprovodi izvršenje u granicama rešenja o izvršenju i da vrši druga ovlašćenja koja su mu ovim zakonom poverena; 9) “organizacija za prinudnu naplatu” je poseban organizacioni deo Narodne banke Srbije, koji postupajući po nalogu suda ili izvršitelja vrši prenos novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika; 10) “ poljoprivrednik” označava lice kome je poljoprivredna proizvodnja pretežni izvor prihoda; 11) “ javna knjiga” označava katastar nepokretnosti ili druge javne knjige, odnosno registar određen zakonom za evidenciju ili upis prava na nepokretnostima, akcijama i drugim sredstvima izvršenja, kao i druge odgovarajuće registre određene zakonom; 12) “ predbeležba” označava vrstu upisa u javne knjige kojima se uslovno stiču, prenose ili prestaju prava na nepokretnostima ili na drugim predmetima izvršenja; 13) “ hartija od vrednosti” označava pismeni ili elektronski zapis na kome postoji pravo i u kome je sadržano pravo na kome se sprovodi izvršenje ili obezbeđenje; PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

27

I


14) “ akcija” je hartija od vrednosti koja glasi na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva, upisana u Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar hartija od vrednosti), na kojoj se sprovodi izvršenje, odnosno obezbeđenje; 15) “ udeo” označava deo osnovnog kapitala privrednog društva koje je osnovano od strane jednog ili više fizičkih, odnosno pravnih lica radi obavljanja delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom, a koji član društva stiče srazmerno visini uloga; 16) “ izjava o imovini” je izjava koju u formi propisanoj ovim zakonom daje izvršni dužnik pred sudom, a koja sadrži podatke o stvarima i pravima izvršnog dužnika koje mogu biti predmet izvršenja, podatke o pravnim radnjama koje je izvršni dužnik preduzeo na teret svoje imovine ili podatak da izvršni dužnik ne poseduje imovinu.

LL Detaljnije o osnovnim odredbama pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 255), i to: 1. KOMENTAR NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU - “Sl. glasnik RS”, br. 31/2011: • Nova zakonska rešenja sadržana u Osnovnim odredbama Zakona •

28 │



I

Deo drugi ZAJEDNIČKE ODREDBE O IZVRŠENJU Glava prva OSNOVNA PRAVILA

Osnove za određivanje izvršenja Član 12 Izvršenje se određuje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

• PITANJE: Da li poverilac može da traži izvršenje radi naplate zakonske zatezne kamate u izvršnom postupku od presuđenja, odnosno od dana kada su troškovi nastali do isplate, s obzirom na to da je Zakon o izvršnom postupku predviđao takvu mogućnost? • ODGOVOR : Pravni osnov za određivanje izvršenja radi naplate zakonske zatezne kamate na troškove dosuđene izvršnom ispravom bila je odredba člana 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) koja je izričito propisivala tu mogućnost. Međutim, Zakon tu odredbu ne sadrži, već u članu 12. izričito predviđa da se izvršenje određuje na osnovu izvršne isprave, tako da više ne postoji mogućnost da se odredi izvršenje radi naplate kamate ako kamata nije dosuđena izvršnom ispravom. • PITANJE: U čemu je suštinska razlika između izvršnog postupka koji se vodi na osnovu izvršne isprave i onog koji se vodi na osnovu verodostojne isprave? • ODGOVOR: Po pravilu, građanski sudski postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave vodi se nakon okončanja postupka pred sudom ili drugim organom koji su pravosnažno odlučili o potraživanju čije je ostvarenje svrha izvršnog postupka. U tom smislu se izvršni postupak može smatrati “nastavkom” jedinstvenog postupka, pravnog puta za ostvarenje potraživanja poverioca. Od toga postoje izuzeci, kao na primer kod založne izjave, ugovora o hipoteci, izvoda iz registra založnog prava na pokretnim stvarima kao izvršnim ispravama, koji po posebnim zakonima imaju to svojstvo, sada i po odredbama Zakona. Ovim izvršnim ispravama, odnosno izvršnom postupku koji se na osnovu njih pokreće, nije prethodio sudski postupak odlučivanja o potraživanju, već se one zasnivaju na volji dužnika da prilikom stupanja u materijalnopravni odnos sa poveriocem, da saglasnost za ovlašćenje poverioca da se radi namirenja određenog potraživanja neposredno obrati sudu, pokretanjem izvršnog postupka, a bez vođenja parnice. Postupak po verodostojnoj ispravi je drugačije prirode. Uglavnom se radi o privatnim ispravama (izuzetak člana 18. stav 1. tačka 5) Zakona) koje sadrže podatke o potraživanju, dužniku, poveriocu. One suštinski predstavljaju dokaz tvrdnje poverioca da potraživanje postoji, a od radnji dužnika, odnosno da li će izjaviti prigovor ili ne i odluke suda, odnosno odluke o prigovoru, zavisi da li će postupak biti nastavljen u parnici po pravilima parničnog postupka, uz puno poštovanje načela raspravljanja, kontradiktornosti, javPRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

29

I


nosti suđenja, dokazivanja svim dokaznim sredstvima, u kome će se meritorno odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva, odnosno potraživanju, donošenjem presude podobne za sticanje svojstva izvršne isprave, čime je stvar pravosnažno presuđena.

Izvršne isprave Član 13 Izvršne isprave su: 1) pravnosnažna odluka suda i sudsko poravnanje, kao i drugi akti stranaka koji su zakonom izjednačeni sa sudskim poravnanjem; 2) pravnosnažna, odnosno konačna odluka doneta u upravnom i prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku, ako glase na ispunjenje novčane obaveze i ako posebnim zakonom nije drugačije određeno; 3) izvod iz registra založnih prava na pokretnim stvarima i pravima i izvod iz registra finansijskog lizinga koji sadrži podatke o ugovoru o finanasijskom lizingu i predmetu finansijskog lizinga; 4) ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava, sačinjena saglasno propisima kojima se uređuje hipoteka; 5) usvojen plan reorganizacije u stečajnom postupku, čije je usvajanje potvrđeno odlukom suda; 6) izvršna odluka koja je potvrđena kao Evropska izvršna isprava; 7) druga isprava koja je zakonom određena kao izvršna isprava. • PITANJE: Da li izvršni poverilac može na osnovu založne izjave tražiti prinudno ostvarenje celokupnog duga koji je veći od iznosa najvišeg iznosa obezbeđenog potraživanja?

•O DGOVOR: Na osnovu založne izjave kao izvršne isprave može se tražiti prinudno ostvarenje samo obezbeđenog potraživanja i samo iz vrednosti založene stvari. Založna izjava sadrži najviši iznos obezbeđenog potraživanja i ako je dužnik delimično vršio plaćanje, izvršni poverilac može na osnovu založne izjave tražiti prinudno ostvarenje novčanog potraživanja u manjem iznosu od obezbeđenog, kao uostalom i po svakoj drugoj izvršnoj ispravi (npr. ako je dužnik po presudi delimično ispunio obavezu, poverilac će pokrenuti postupak prinudnog ostvarenja preostalog potraživanja). Ako je, međutim, dug veći od iznosa najvišeg iznosa obezbeđenog potraživanja, izvršni poverilac ne može na osnovu založne izjave tražiti prinudno ostvarenje celokupnog duga već samo do visine obezbeđenog potraživanja. Za preostali deo on ne poseduje izvršnu ispravu, pa mora voditi parnični postupak radi ostvarenja tog dela potraživanja u kome će steći izvršnu ispravu na osnovu koje će moći pokrenuti postupak izvršenja. (Npr. ako je obezbeđeno potraživanje od 100.000,00 EUR-a, može se tražiti izvršenje preostalog duga od 20.000,00 EUR-a, ali se ne može tražiti izvršenje za 120.000,00 EUR-a jer nije obezbeđeno potraživanje založnom izjavom u tom iznosu već samo do 100.000,00 EUR-a). • PITANJE: Da li se na poverioca koji nije obuhvaćen planom reorganizacije dužnika, primenjuje odredba zakona o stečaju po kojoj je plan reorganizacije izvršna isprava ili ne (potraživanje nastalo pre usvajanja plana reorganizacije)? • ODGOVOR: Članom 167. Zakona o stečaju (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009 i 99/2011 - dr. zakon)* regulisane su pravne posledice potvrđivanja Plana reorganizacije pa je ovom odredbom predviđeno da usvojeni Plan reorganizacije predstavlja izvršnu ispravu i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena. Iz toga proizlazi da Plan reorganizacije ne predstavlja izvršnu ispravu za poverioca čije je potraživanje planom nije obuhvaćeno. Prema članu 156. stav 3. Zakona o stečaju, unapred pripremljeni plan pored ostalog sadrži i odredbu po kojoj se i potraživanja poverilaca koja nisu obuhvaćena planom namiruju prema uslovima iz Plana reorganizacije. Zato ukoliko se radi o potvrđivanju unapred pripremljenog Plana reorganizacije, a poverilac ovim planom nije obuhvaćen i nema izvršnu ispravu za svoje potraživanje, u parničnom postupku pokrenutom radi dosuđenja potraživanja može biti usvojen tužbeni zahtev samo u skladu sa odredbama plana.

30 │



I

*ZAKON O STEČAJU (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009 i 99/2011 - dr. zakon)

*** Član 156 stav 3 Unapred pripremljen plan reorganizacije pored elemenata iz stava 1. ovog člana sadrži i: 1) odredbu kojom se određuje da će potraživanje poverioca koje nije obuhvaćeno odredbama plana o namirenju poverilaca biti namireno na isti način i pod istim uslovima kao potraživanja drugih poverilaca njegove klase; 2) potpisanu izjavu većinskih poverilaca po vrednosti potraživanja svake planom predviđene klase da su saglasni sa sadržinom plana i spremni da glasaju za njegovo usvajanje; 3) izjavu stečajnog dužnika o verodostojnosti podataka i informacija navedenih u planu; 4) podatke o postupku pripreme plana reorganizacije, uključujući i podatke o poslatim obaveštenjima, dostupnosti informacija poveriocima i toku pregovora; 5) vanredni izveštaj revizora sa stanjem poslovnih knjiga utvrđenim najkasnije 60 dana pre dana podnošenja unapred pripremljenog plana reorganizacije sudu, sa pregledom svih potraživanja i procentualnim učešćem svakog poverioca u odgovarajućoj klasi plana; 6) izjavu revizora ili licenciranog stečajnog upravnika da je unapred pripremljen plan reorganizacije izvodljiv; 7) kratak izveštaj o očekivanim bitnim događajima u poslovanju nakon dana sačinjavanja plana i pregled obaveza čije se dospeće očekuje u narednih 90 dana, kao i načina namirenja tih obaveza. *** Pravne posledice potvrđivanja plana Član 167 Po donošenju rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene planom reorganizacije uređuju se isključivo prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena. Poslovi i radnje koje preduzima stečajni dužnik moraju biti u skladu sa usvojenim planom reorganizacije. Stečajni dužnik je dužan da preduzme sve mere propisane usvojenim planom reorganizacije. Donošenjem rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije prestaju sve posledice otvaranja stečajnog postupka, a u nazivu stečajnog dužnika briše se oznaka “u stečaju”. Ako je unapred pripremljenim planom reorganizacije obuhvaćeno nepostojeće potraživanje ili potraživanje u iznosu koji je veći od stvarno postojećeg potraživanja, stečajni dužnik, poverioci obuhvaćeni usvojenim planom, kao i poverioci čija su potraživanja nastala pre usvajanja plana, a koji nisu obuhvaćeni planom, mogu u roku od godinu dana od dana donošenja rešenja o potvrđivanju usvajanja unapred pripremljenog plana reorganizacije tužbom, protivtužbom ili isticanjem prigovora u parnici osporiti takvo potraživanje. Na preduzimanje radnji osporavanja potraživanja iz unapred pripremljenog plana reorganizacije i dejstva takvog osporavanja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o preduzimanju radnji pobijanja i dejstvu pobijanja.

• PITANJE: Kako postupiti u situaciji kada se izvršenje predlaže na osnovu založne izjave, kojom je obezbeđeno određeno novčano potraživanje (uglavnom u stranoj valuti)? Naime, stranke (uglavnom banke) podnose predloge za izvršenje tako što novčano potraživanje u stranoj valuti pretvaraju u dinarsku protivvrednosti i obračunavaju kamatu na način predviđen založnom izjavom. U takvoj situaciji, a imajući u vidu da shodno odredbama čl. 12. i 13. Zakona, sud određuje izvršenje na osnovu izvršne isprave i u skladu sa izvršnom ispravom, podneti predlog za izvršenje se u pogledu visine potraživanja razlikuje od potraživanja koje je obezbeđeno založnom izjavom.Osnovni sud postupao tako što je nalagao izvršnim poveriocima da urede predlog za izvršenje u skladu sa izvršnom ispravom - založnom izjavom. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

31

I


• ODGOVOR: Što se tiče izvršenja na osnovu založne izjave treba imati u vidu da Zakon izričito predviđa kao izvršne isprave založnu izjavu, odnosno ugovor o hipoteci koji sadrže podatke predviđene relevantnim propisom, odnosno Zakonom o hipoteci (“Sl. glasnik RS”, br. 115/2005). Ono što je kod založnog prava bitno je da ono predstavlja pravo prioritetnog namirenja iz vrednosti založene stvari pre ostalih poverilaca, ali samo iz vrednosti založene stvari i samo radi naplate potraživanja koje je obezbeđeno. U navedenoj situaciji, donošenjem rešenja o izvršenju bi se stvorila mogućnost da se izvršenje sprovodi na celokupnoj imovini dužnika, a to nije suština založnog prava. Poverilac bi mogao podneti predlog za prodaju založene stvari radi namirenja obezbeđenog potraživanja. Ono može biti ostvareno i naplaćeno u potpunosti iz vrednosti ostvarene prodajom založene stvari, a može i samo delimično. Za deo za koji poverilac nije namiren, on ne može dalje nastavljati postupak izvršenja, već mora voditi parnični postupak u kome će steći izvršnu ispravu radi ostvarenja preostalog novčanog potraživanja koje je postalo neobezbeđeno. • PITANJE: Da li je izvršenje mere zaštite konkurencije, određene rešenjem Komisije za zaštitu konkurencije, opredeljene u novčanom iznosu, u nadležnosti suda, u izvršnom postupku koji se vodi prema odredbama Zakona ili Poreske uprave, u postupku prinudne naplate poreza po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011 i 2/2012 - ispr.)? (Radi se o upravnoj meri određenoj u novačnom iznosu konačnim rešenjem ovlašćenog državnog organa u upravnom postupku protiv koga je pokrenut upravni spor, a novčani iznos se plaća u korist budžeta Republike Srbije). • ODGOVOR: U članu 12. Zakona propisano je da se izvršenje određuje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ako ovim zakonom nije drugačije propisano. Članom 13. Zakona propisano je koje isprave imaju svojstvo izvršnih isprava, pa, između ostalog, pod tačkom 2. pravosnažne, odnosno konačne odluke donete u upravnom i prekršajnom postupku i poravnanje zaključeno u upravnom postupku, pod uslovom da glase na ispunjenje novčane obaveze i da posebnim zakonom nije drugačije određeno. Iz pitanja proizlazi da je prvi uslov ispunjen, da je rešenje doneto u upravnom postupku i da obaveza glasi na novčani iznos. Zakonom o zaštiti konkurencije (“Sl. glasnik RS”, br. 51/2009) nije predviđena posebna procedura za prinudno izvršenje rešenja kojima su izrečene mere zaštite konkurencije po članu 68, kao ni mere procesnog penala. Zakon o zaštiti konkurencije jedino propisuje u kom roku se iste mogu prinudno izvršiti, u članu 68. stav 3. i članu 70. stav 4. Zakona. S obzirom na to da se u postupku pred Komisijom za zaštitu konkurencije shodno primenjuju odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak, relevantan propis je Zakon o opštem upravnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i “Sl. glasnik RS”, br. 30/2010). Prema članu 265. Zakona o opštem upravnom postupku, izvršenje se sprovodi administrativnim putem (administrativno izvršenje), a u slučajevima predviđenim zakonom sudskim putem (sudsko izvršenje). Saglasno čl. 266. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, izvršenje radi ispunjenja novčane obaveze izvršenika se sprovodi administrativnim putem, a saglasno stavu 2. istog člana, izvršenje radi ispunjenja novčane obaveze izvršenika se sprovodi sudskim putem. Izuzetak je predviđen ako se obaveze ispunjavaju iz primanja izvršenika iz radnog odnosa, u kom slučaju se uz njegovu saglasnost izvršenje može sprovesti administrativnim putem (administrativna zabrana). Merom zaštite konkurencije se izriče novčana obaveza, pa kako poseban zakon ne predviđa ništa drugo, po opštem pravilu Zakona o opštem upravnom postupku predviđenom za izvršenje novčanih obaveza, izvršenje se sprovodi sudskim putem. Izvršenje je u stvarnoj nadležnosti sudova opšte nadležnosti (osnovni sudovi) imajući u vidu odredbe Zakona o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon i 101/2011). • PITANJE: Ugovorom o regulisanju međusobnih odnosa jedna ugovorna strana (dužnik) se obavezala da će nakon zaključenja navedenog ugovora potpisati i sudski overiti založnu izjavu, na osnovu koje će se upisati hipoteka radi obezbeđenja potraživanja druge ugovorne strane (poverioca). Međutim, dužnik nije overio založnu izjavu, pa je poverilac ostao neobezbeđen. Na koji način poverilac može upisati hipoteku u navedenom slučaju i obezbediti prvenstvo upisa hipoteke u katastru u odnosu na ostale hipotekarne poverioce?

32 │



I

• ODGOVOR: Prema članu 8. Zakona o hipoteci (“Sl. glasnik RS”, br. 115/2005) hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu: ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka), založne izjave (jednostrana hipoteka), zakona (zakonska hipoteka) i sudske odluke (sudska hipoteka). Na osnovu člana 14. Zakona o hipoteci jednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave. Založna izjava je isprava sačinjena od strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje, ukoliko dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom. Upis hipoteke na osnovu založne izjave vrši se na zahtev vlasnika ili poverioca. Iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da se hipoteka ne može zasnovati bez založne izjave vlasnika nepokretnosti. U konkretnom slučaju, vlasnik nepokretnosti nije ispunio svoju ugovornu obavezu da potpiše i overi založnu izjavu na osnovu koje bi poverilac iz ugovora mogao tražiti upis hipoteke. Stoga se mora podneti tužba nadležnom sudu i u parničnom postupku ishodovati presuda u skladu sa pravilima iz Zakona o obligacionim odnosima o ispunjenju, odnosno neispunjenju ugovornih obaveza. • PITANJE: Koji su akti stranaka izjednačeni sa sudskim poravnanjima? • ODGOVOR: Akti stranaka izjednačeni sa sudskim poravnanjem su oni akti za koje je to zakonom izričito predviđeno. Ovaj zakon takvu snagu daje sporazumu stranaka o postojanju novčanog potraživanja i vremenu njegovog dospeća i saglasnosti stranaka da se upisom založnog prava na nepokretnosti dužnika, odnosno zasnivanjem založnog prava popisom pokretnih stvari i upisom u odgovarajući registar, obezbedi novčano potraživanje, kako je predviđeno u članu 267. Zakona. • PITANJE: Da li stranke svom ugovoru, vansudskom poravnanju i sličnim aktima, mogu saglasnošću volja dati svojstvo sudskog poravnanja? • ODGOVOR: Navedeno nije u ovlašćenjima stranaka. Samo zakon može propisati koje su isprave izvršne isprave i koji drugi akti stranaka imaju pravno dejstvo, pravnu snagu sudskog poravnanja, čime se izjednačavaju sa sudskim poravnanjem, pa i njenim svojstvom izvršne isprave iz čega sledi i da postojanje takvog akta predstavlja procesnu smetnju za vođenje parnice o onome o čemu je akt sačinjen, odnosno kao da je zaključeno sudsko poravnanje. • PITANJE: Da li se na osnovu izvoda iz registra založnog prava na pokretnim stvarima može odrediti izvršenje bilo kojim sredstvom izvršenja predviđenim za novčana potraživanja? • ODGOVOR: Po posebnom zakonu, Zakonu o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar (“Sl. glasnik RS”, br. 57/2003, 61/2005, 64/2006 - ispr. i 99/2011 - dr. zakoni), izvod iz registra založnog prava je izvršna isprava za ostvarenje nenovčanog potraživanja, potraživanja predaje stvari u državinu založnom poveriocu. Nakon ispunjenja uslova propisanih tim zakonom, može se predložiti i sudska prodaja založene stvari, radi naplate obezbeđenog potraživanja. Zato je ovo izvršenje dvostruko ograničeno, potraživanjem koje se namiruje i predmetom izvršenja iz čije cene ostvarene prodajom vrši naplata tog novčanog potraživanja. Ako se potraživanje ne može namiriti iz založene stvari, poverilac nema pravo na promenu sredstva izvršenja, niti može tražiti izvršenje na celokupnoj imovini. Takođe, sudska prodaja podrazumeva da je vrši sud, a ne i izvršitelj. • PITANJE: Kako sprovesti izvršenje na osnovu ugovora o hipoteci ili založne izjave, ako je vrednost nepokretnosti manja od potraživanja? • ODGOVOR: Prema odredbama Zakona o hipoteci (“Sl. glasnik RS”, br. 115/2005) založni poverilac je ovlašćen da vansudskim putem namiri potraživanje iz vrednosti založene nepokretnosti. Sada ovaj zakon daje poveriocu ovlašćenje da se radi prodaje obrati sudu. Može se namiriti samo potraživanje koje je obezbeđeno i samo iz cene ostvarene prodajom založene nepokretnosti. To proizlazi iz sadržine ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave sačinjene prema odredbama posebnog zakona, Zakona o hipoteci. Ako je prodajom ostvarena cena niža od potraživanja, namirenje će biti delimično. To je rizik koji je poverilac preuzeo prilikom zasnivanja materijalnopravnog odnosa iz kojeg potiče potraživanje, povodom koga je ugovor o hipoteci sačinjen, odnosno založna PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

33

I


izjava data. Za ostatak potraživanja mora pokrenuti postupak radi odlučivanja o tom delu potraživanja, u kom može steći izvršnu ispravu na osnovu koje može pokrenuti izvršni postupak bilo kojim zakonom predviđenim sredstvom izvršenja za ostvarenje novčanih potraživanja.

LL Detaljnije o odredbi člana 13. pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 294), i to: 1. Pitanje i odgovor - Pravni instruktor: NEMOGUĆNOST POKRETANJA IZVRŠNOG POSTUPKA NA OSNOVU SKLADIŠNICE KAO IZVRŠNE ILI VERODOSTOJNE ISPRAVE

Odluka i poravnanje Član 14 Sudskom odlukom, u smislu ovog zakona, smatra se presuda, rešenje, kao i druga odluka doneta u postupku pred sudom, arbitražnim sudom i Sudom časti Privredne komore, a sudskim poravnanjem smatra se poravnanje zaključeno pred sudom, arbitražnim sudom ili Sudom časti Privredne komore. Odlukom u upravnom postupku, u smislu ovog zakona, smatra se rešenje ili zaključak koji su u upravnom postupku doneli organi i organizacije, službe ili pravna lica koja vrše javna ovlašćenja, a upravnim poravnanjem smatra se poravnanje zaključeno u upravnom postupku.

• PITANJE: Da li se sudskom odlukom smatra samo odluka državnih organa - sudova, a sudskim poravnanjem, poravnanje koje je pred tim sudovima zaključeno? • ODGOVOR: Sudskim odlukama se u smislu odredbi ovog zakona, osim odluka donetih u postupku pred sudovima, smatraju i odluke donete od strane arbitražnog suda i Suda časti Privredne komore Srbije. To su presude, rešenja i druge odluke. Sudskim poravnanjem u smislu ovog zakona, pored poravnanja zaključenog pred sudom, smatra se i poravnanje zaključeno pred arbitražnim sudom ili sudom časti Privredne komore Srbije. Time su ovim zakonom izjednačene odluke sudova kao organa državne vlasti i drugih, izbranih sudova.

Izvršnost odluke Član 15 Sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja, izvršna je ako je postala pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje, odnosno nastupio uslov određen tom odlukom, osim kada je zakonom drugačije propisano. Rok za dobrovoljno ispunjenje teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom poslednjeg dana roka određenog sudskom odlukom, ako zakonom nije drugačije određeno. Sudska odluka kojom je naloženo trpljenje ili nečinjenje izvršna je kad postane pravnosnažna, osim ako je u izvršnoj ispravi određen rok za usklađivanje ponašanja izvršnog dužnika s tom obavezom. Odluka doneta u upravnom postupku izvršna je ako je postala izvršna po pravilima kojima se uređuje taj postupak. Sud ili organ uprave će na zahtev stranke u postupku staviti službenu belešku na samoj izvršnoj ispravi ili će izdati posebnu pisanu potvrdu, da su nastupili uslovi za izvršnost odluke iz st. 1. i 3. ovog člana. Na osnovu odluke koja je u jednom delu postala izvršna, izvršenje se može odrediti samo u odnosu na taj deo. Izvršenje će se odrediti i na osnovu sudske odluke koja nije postala pravnosnažna, usvojenog plana reorganizacije u stečajnom postupku ili odluke donete u upravnom postupku koja nije postala konačna, ako je zakonom propisano da žalba ne zadržava izvršenje. • PITANJE: Koji su uslovi za nastupanje izvršnosti sudske odluke?

34 │



I

• ODGOVOR: Treba praviti razliku između sudskih odluka kojima je naloženo ispunjenje potraživanja i sudskih odluka kojima je naloženo trpljenje ili nečinjenje. Sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja, izvršna je: 1. a ko je postala pravnosnažna (pravnosnažnost presude nastupa kada se više ne može pobijati žalbom - član 359. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011)); 2. kada je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje (člana 345. Zakona o parničnom postupku predviđa da se presudom kojom se nalaže izvršenje neke činidbe određuje i rok za njeno ispunjenje i iznosi 15 dana, ako posebnim propisom nije drugačije predviđeno; prema članu 486. Zakona o parničnom postupku u privrednim stvarima rok je osam dana; sud može odrediti duži rok za izvršenje nenovčane činidbe; u meničnim i čekovnim stvarima rok je uvek osam dana; rok teče narednog dana od dana dostavljanja prepisa presude stranci kojoj je naloženo izvršenje). Sudska odluka kojom je naloženo trpljenje ili nečinjenje izvršna je: ako je postala pravnosnažna, osim ako je u izvršnoj ispravi određen rok za usklađivanje ponašanja izvršnog dužnika sa tom obavezom. • PITANJE: Da li se na izvršnu ispravu obavezno stavlja potvrda izvršnosti? • ODGOVOR: Do početka primene Zakona, sud ili organ koji je odlučivao o potraživanju u prvom stepenu je konstatovao ispunjenost uslova za izvršnost odluke, na zahtev stranke ili po službenoj dužnosti, a službenik suda je davao potvrdu, štambiljem. Sada, sud ili organ uprave postupaju isključivo na osnovu zahteva stranke, podrazumeva se izvršnog poverioca, a ne više po službenoj dužnosti. Može se sačiniti: 1. s lužbena beleška na samoj izvršnoj ispravi ili 2. izdati posebna pisana potvrda da su nastupili prethodno navedeni uslovi naveden u članu 15 zakona. • PITANJE: Da li se izvršenje može odrediti na osnovu nepravnosnažne sudske odluke? • ODGOVOR: Može, ali samo u situaciji kada je zakonom predviđeno da žalba ne odlaže izvršenje. Zakon o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011) u članu 368. predviđa da žalba ne odlaže izvršenje pod sledećim uslovima: 1. a ko se radi o novčanoj obavezi; 2. ako je novčana obaveza izrečena fizičkom licu, a glavnica ne prelazi dinarsku protivrednost 300 eura po srednjem kursu NBS na dan donošenja odluke; 3. ako je izrečena pravnom licu ili preduzetniku, a glavnica ne prelazi 1.000 eura po srednjem kursu NBS na dan donošenja odluke. Naravno, protek roka za dobrovoljno ispunjenje, kao uslov izvršnosti, i ovde mora biti ispunjen. • PITANJE: Da li je neuredan predlog kojim se predlaže izvršenje nepravnosnažne odluke kod koje žalba ne odlaže izvršenje, ako na ispravi, presudi nema potvrde izvršnosti? (Potvrde pravnosnažnosti nema, jer je ne može biti, s obzirom na to da odluka nije pravosnažna)? • ODGOVOR: Predlog nije neuredan, jer Zakon ne predviđa stavljanje potvrde izvršnosti, već potvrde pravnosnažnosti koje ovde nema zato što odluka i nije pravnosnažna. Ali je za ispitivanje uslova da se izvršenje odredi, za osnovanost predloga, bitan uslov izvršnost odluke. Izvršnost podrazumeva da je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze kada se radi o odluci kojom je naloženo ispunjenje. Rok teče narednog dana od dana dostavljanja stranci kojoj se nalaže isplata označenih novčanih iznosa. • PITANJE: Kako sprovesti izvršenje pravosnažnog dela presude, ako se predmet nalazi u drugostepenom sudu na odlučivanju o žalbi izjavljenoj protiv dela presude? • ODGOVOR: Sud više nema obavezu da po službenoj dužnosti konstatuje ispunjenost uslova izvršnosti presude i da o tome izda potvrdu, pa ni ako se presuda delimično pobija žalbom. Poverilac mora zahtevati sačinjavanje službene beleške ili izdavanje posebne pisane potvrde, pa mora voditi računa da ovakav zahtev postavi pre nego što se spisi dostave drugostepenom sudu na odlučivanje. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

35

I


Tužilac mora imati saznanja da se žalbom delimično pobija presuda, s obzirom na to da mu se ista dostavlja na odgovor. Na taj način ima saznanja kada bi trebalo da podnese zahtev za utvrđivanje delimične pravnosnažnosti i izvršnosti presude, jer je to u njegovom interesu. U protivnom će se sačekati da se predmet vrati iz drugostepenog suda.

Izvršnost poravnanja Član 16 Sudsko poravnanje i poravnanje zaključeno u upravnom ili drugom postupku izvršno je ako je potraživanje iz poravnanja dospelo. Dospelost potraživanja dokazuje se zapisnikom o poravnanju, javnom ispravom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom. Na osnovu poravnanja koje je postalo izvršno u jednom delu, izvršenje se može odrediti samo u tom delu. • PITANJE: Da li su izmenjena dokazna sredstva za dokazivanje dospelosti potraživanja po poravnanju?

• ODGOVOR: Ranije se dospelost potraživanja po poravnanju dokazivala sledećim dokaznim sredstvima: 1. z apisnikom o poravnanju; 2. javnom ispravom; 3. privatnom ispravom overenom u skladu sa zakonom; 4. pravosnažnom odlukom donetom u parničnom postupku (za sudska poravnanja) ili konačnom odlukom donetom u upravnom postupku (za poravnanja zaključena u upravnom postupku). Novi Zakon predviđa samo prva tri dokazna sredstva, a poslednje više ne predviđa, pa sledi da bi tužba za utvrđenje dospelosti potraživanja po poravnanju (utvrđenje činjenice) sada bila nedozvoljena.

Podobnost izvršne isprave za izvršenje Član 17 Izvršna isprava je podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta i obim ispunjenja obaveze, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Ako u odluci, kao izvršnoj ispravi, nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj rok iznosi tri dana od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku. Kad se iz izvoda registra založnih prava na pokretnim stvarima i pravima ne može utvrditi dospelost potraživanja, izvršenje se određuje ako je izvršni poverilac podneo pismeni dokaz da je izvršnog dužnika pozvao da ispuni obavezu u naknadno ostavljenom roku. • PITANJE: Da li se u izvršnom postupku može odrediti naplata zatezne kamate, ako su izvršnom ispravom dosuđeni troškovi sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate?

• ODGOVOR: Prema članu 12. Zakona, izvršenje se određuje na osnovu izvršne isprave. Članom 17. je propisano da je izvršna isprava podobna za izvršenje ako su u njoj određeni izvršni poverilac, izvršni dužnik i obaveza - njen predmet, vrsta i obim. O obavezi plaćanja troškova, parnični sud po pravilu odlučuje konačnom odlukom, odlukom o glavnom zahtevu i sporednim traženjima, prema uspehu u sporu. Ta odluka ima prirodu rešenja. Može odlučiti posebnim rešenjem, u toku postupka, samo izuzetno, ako odluka ne zavisi od uspeha stranaka u sporu, saglasno članu 163 st. 4. i 6. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011). Obaveza na plaćanje troškova je obaveza novčane prirode, njen predmet je novac, a visina novčanog iznosa određuje obim te obaveze. Ona nije materijalnopravne, već procesnopravne prirode, a za obaveze materijalnopravne prirode koje glase na novac, posebni propisi, kao što su Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja), Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Sl. glasnik RS”, br. 80/2002,

36 │



I

84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011 i 2/2012 - ispr.) i drugi, propisuju obavezu plaćanja kamate za slučaju docnje. Sa plaćanjem troškova parnična stranka ne može biti u docnji, pa protivna strana nema pravo na kamatu. Ako bi se takav zahtev istakao u parnici, pravilna primena prava bi nalagala odbijanje takvog zahteva, Međutim, ako bi ipak bila dosuđena kamata na iznos troškova, a ta odluka postala pravnosnažna i izvršna, izvršni sud bi bio dužan da saglasno čl. 8. i 17. Zakona usvoji predlog i odredi izvršenje, jer nije ovlašćen da ispituje zakonitost pravnosnažne odluke. • PITANJE: Kako sprovesti izvršenje ako obaveza po izvršnoj ispravi nije određena, niti je odrediva? • ODGOVOR: Uslov podobnosti izvršne isprave za izvršenje je da je u njoj, pored stranaka, označena obaveza: njen predmet, vrsta i visina. Ako je izvršna isprava manjkava, ako obaveza u njoj nije određena ili nije odrediva, ni izvršenje se ne može odrediti i sprovesti. U postupku iz kojeg isprava potiče poverilac je mogao zahtevati ispravku, dopunu. Manjkava presuda je rezultat njegovog propusta da uredi tužbu. Ukoliko je postavio neodređen tužbeni zahtev po kome je sud ipak postupao, snosiće posledice nemogućnosti izvršenja. • PITANJE: Da li se može odrediti izvršenje ako lice označeno kao izvršni dužnik u vreme donošenja presude nije postojalo? • ODGOVOR: Ne može, jer je tužilac bio dužan da pravilno označi tuženog. Ako je to propustio, a propust nisu sankcionisali ni prvostepeni ni drugostepeni sud (ako je žalba uopšte bila izjavljena) izvršenje se neće moći sprovesti. • PITANJE: Da li se propustom parničnog suda da odredi rok za ispunjenje činidbe skraćuje rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, a time i za nastupanje izvršnosti odluke? • ODGOVOR: Parnični sud je dužan da odredi rok i on iznosi 15 ili osam dana ili više kod nenovčanih obaveza. Ako to ipak propusti, ovaj zakon predviđa rok od tri dana od dana dostavljanja odluke. To može predstavljati problem kada se radi o nenovčanim obavezama čija priroda zahteva duži rok za ispunjenje (na primer otklanjanje nedostataka). Međutim, dužnik po ispravi je u postupku iz koje izvršna isprava potiče mogao redovnim pravnim lekom, zahtevom za ispravku ili dopunu ili drugim pravnim sredstvom zahtevati određivanje roka. Ako to nije učinio, primeniće se odredbe Zakona.

Verodostojna isprava Član 18 Izvršenje radi ostvarivanja novčanog potraživanja određuje se i na osnovu verodostojne isprave. Verodostojna isprava je: 1) menica i ček domaćeg ili stranog lica, sa protestom ako je to potrebno za zasnivanje potraživanja; 2) obveznica i druga hartija od vrednosti izdata u seriji, koja imaocu daje pravo na isplatu nominalne vrednosti; 3) faktura (račun) domaćeg ili stranog lica, sa otpremnicom ili drugim pismenim dokazom da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi; 4) izvod iz poslovnih knjiga za izvršene komunalne i slične usluge; 5) javna isprava koja konstituiše izvršivu novčanu obavezu; 6) bankarska garancija; 7) akreditiv; 8) overena izjava izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da sa njegovog računa izvrši prenos novčanih sredstava na račun izvršnog poverioca; 9) obračun kamate sa dokazima o osnovu dospelosti i visini potraživanja; 10) p rivremena ili okončana situacija u vezi sa izvršenim građevinskim radovima; PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

37

I


11) o bračun o nagradi i naknadi advokata. Verodostojna isprava je podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze. Kad se iz verodostojne isprave ne vidi dospelost potraživanja, izvršenje se određuje ako je izvršni poverilac podneo pismeni dokaz da je izvršnog dužnika pozvao da ispuni dospelu obavezu u naknadno ostavljenom roku. • PITANJE: Na koji način tumačiti odrednicu “da je izvršni dužnik obavešten”, u sklopu člana 18. stav 2. tačka 3), u postupku izvršenja na osnovu računa kao verodostojne isprave i šta bi se smatralo pouzdanim dokazom da je obaveštenje dostavljeno na adresu izvršnog dužnika?

• ODGOVOR: Kada je u pitanju postupak izvršenja na osnovu verodostojne isprave i to na osnovu računa kao verodostojne isprave, članom 18. stav 2. tačka 3) Zakona, propisano je da je izvršni poverilac dužan da uz fakturu, (račun), dostavi i otpremnicu ili drugi pismeni dokaz da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi. Odrednica “da je izvršni dužnik obavešten” može se tumačiti dvojako: da je dužnik primio obaveštenje, pa je potreban dokaz o prijemu ili da je dužniku dostavljeno obaveštenje, pa je potreban dokaz da je obaveštenje kao pošiljka upućeno dužniku. S obzirom na to da i sami sudovi imaju teškoće u dostavljanju, da novi procesni zakoni daju šira ovlašćenja sudu u vezi sa dostavom koja je bila neuspešna i dostavljanjem preko oglasne table i slično, trebalo bi ovu odredbu tumačiti tako da je dovoljno da poverilac dostavi dokaz da je obaveštenje dostavljeno na adresu izvršnog dužnika iz člana 29. Zakona, na pouzdan način, a takav dokaz bi na primer bio dokaz o dostavi pošiljke preporučeno preko pošte. • PITANJE: Ukoliko je predlog za izvršenje podnet u vreme ranije važećeg Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 i 111/2009), a postupak je upućen na parnicu po prigovoru izvršnog dužnika, da li se primenjuju odredbe ranije važećeg Zakona o parničnom postupku ili novog Zakona o parničnom postupku u daljem toku postupka? • ODGOVOR: Postupak se pokreće podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, a kada i kako će se okončati zavisi od izvršnog dužnika. Ako izvršni dužnik ne izjavi prigovor protiv rešenja o izvršenju, po njegovoj pravnosnažnosti, izvršenje će se sprovesti i okončati po članu 75. Zakona. Može se okončati obustavom, ako su ispunjeni zakonski uslovi ili zaključenjem, ako je potraživanje namireno. Ako dužnik izjavi prigovor, izvršni postupak se okončava donošenjem rešenja o stavljanju van snage rešenja o izvršenju u određujućem delu i nastavku postupka po pravilima Zakona o parničnom postupku. Ovo pod uslovom da je sudija ocenio da su navodi iz prigovora dužnika učinjeni verovatnim. Parnični sud ocenu merodavnog procesnog prava vrši primenom Prelaznih i završnih odredbi Zakona o parničnom postupku. Na osnovu člana 506. stav 1. novog Zakonao parničnom postupku, postupci koji su započeti pre stupanja na snagu novog zakona sprovode se po odredbama prethodnog zakona. Donošenjem rešenja o stavljanju van snage rešenja o izvršenju u određujućem delu i nastavku postupka primenom pravila parničnog postupka, predlog za izvršenje se ima smatrati tužbom i u vezi sa momentom podnošenja tužbe (predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave), razmatraju se različiti, procesni i materijalnopravni prigovori (npr. ocena prigovora zastarelosti, dan padanja dužnika u docnju pozivanjem na plaćanje izvršenim podnošenjem tužbe i sl.). zato je taj dan relevantan i u vezi sa primenom Zakona o parničnom postupku. Sledi da ukoliko je predlog za izvršenje, koji je docnije stekao svojstvo tužbe, podnet pre stupanja na snagu i pre početka primene novog Zakona o parničnom postupku, parnični postupak se ima voditi po odredbama starog zakona. • PITANJE: Koji je postupak izvršenja po verodostojnoj ispravi? • ODGOVOR: Postupak izvršenja po verodostojnoj ispravi obuhvatao bi sadržinu predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, sadržinu rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, prigovora protiv tog rešenja koji može da izjavi izvršni dužnik iz razloga koji su zakonom predviđeni i postupanje sudije koji je doneo rešenje u prvom stepenu u vezi sa ovim prigovorom.

38 │



I

Ako oceni da je učinio verovatnim navode iz prigovora, sud će rešenje staviti van snage i odrediti da se postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga, a u protivnom će prigovor odbiti. Protiv odluke o odbijanju prigovora se može izjaviti novi prigovor, veću troje sudija prvostepenog suda. • PITANJE: Da li može da se podnese predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave - fakture koja glasi na pravno lice, a da se kao izvršni dužnik označi vlasnik koji je zatvorio privredno društvo ili preduzetničku radnju? • ODGOVOR: Jedan od uslova za određivanje izvršenja po podnetom predlogu je da postoji identitet između dužnika iz verodostojne isprave i označenog izvršnog dužnika u predlogu za izvršenje. Stoga se ne može odrediti izvršenje ukoliko verodostojna isprava glasi na pravno lice-privredno društvo koje je prestalo da postoji nakon izdavanja verodostojne isprave, a u predlogu za izvršenje je označeno fizičko lice-vlasnik tog privrednog društva i sud će takav predlog odbiti. Ukoliko je u verodostojnoj ispravi kao dužnik označena preduzetnička radnja, a u predlogu za izvršenje kao izvršni dužnik označeno fizičko lice-vlasnik te preduzetničke radnje, koja je naknadno zatvorena, postoje uslovi za određivanje izvršenja, obzirom da preduzetničkoj radnji po zakonu nije priznata pravna i stranačka sposobnost, nego je upravo fizičko lice koje je registrovano kao osnivač radnje, nosilac pravne i stranačke sposobnosti i zato celokupnom svojom imovinom odgovara za obaveze nastale iz poslovanja radnje, bez obzira da li ista posluje ili je zatvorena. Stoga mora biti označen kao izvršni dužnik u predlogu za izvršenje uz koji je podneta verodostojna isprava u kojoj je kao dužnik označena radnja čiji je osnivač.

LL Videti odgovor na pitanje uz član 35. Zakona. • PITANJE: Ukoliko je potraživanje iz verodostojne isprave nastalo pre stupanja na snagu Zakona da li je obavezno da se uz predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave pored računa dostavi i otpremnica ili drugi pisani dokaz da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi. • ODGOVOR: Zakon je počeo da se primenjuje 17.9.2011. godine. Stoga, bez obzira na datum dospelosti novčanog potraživanja iz verodostojne isprave - računa, uz predlog za izvršenje, podnet nakon 17.9. 2011. godine, potrebno je dostaviti pored računa i otpremnicu ili drugi pisani dokaz da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi.

LL Videti odgovor na pitanje uz član 35. Zakona. • PITANJE: Da li je bitno koje lice kod izvršnog dužnika potpisuje račun - otpremnicu, odnosno da li to lice mora imati potrebno ovlašćenje od poslodavca - direktora ili to može biti bilo koje lice zaposleno kod dužnika? • ODGOVOR: U postupku ispitivanja urednosti podnetog predloga za izvršenje uz koji je kao verodostojna isprava podneta faktura, sud je u obavezi da ispita da li je podneti račun podobna verodostojna isprava za određivanje izvršenja i to da li je potpisan od strane izdavaoca, da li je kao dužnik označen izvršni dužnik iz predloga, da li je kao izdavalac računa označen izvršni poverilac označen u predlogu, da li glasi na novčanu obavezu koja je uneta u predlog i da li je označen datum dospelosti potraživanja. Pored toga, sud je dužan da proveri da li je uz fakturu podnet kao prilog i otpremnica ili drugi pisani dokaz o tome da je dužnik obavešten o nastaloj obavezi. Važno je da je otpremnica potpisana od lica koje je zaposleno kod dužnika. • PITANJE: Da li izvod otvorenih stavki (IOS) potpisan od strane knjigovođe dužnika može biti obaveštenje poverioca prema dužniku kao i priznanje duga? PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

39

I


• ODGOVOR: U slučaju da se podnese predlog za izvršenje i priloži račun kao verodostojna isprava, priloženi izvod otvorenih stavki (IOS) koji je potpisan od strane knjigovođe dužnika, mogao bi se smatrati odgovarajućim dokazom da je dužnik obavešten o nastaloj obavezi, ukoliko se odnosi upravo na podneti račun. U parničnom postupku potpisani izvod otvorenih stavki, može biti jedan od dokaza o postojanju duga koji podnosi poverilac i koji se ceni od strane suda nakon izjašnjenja tuženog kao dužnika. Ukoliko izvršni dužnik ne podnese prigovor protiv rešenja o izvršenju, isto postaje pravosnažno i stiču se uslovi za prinudno sprovođenje. Može se smatrati da je na taj način dužnik priznao postojanje duga iz verodostojne isprave. • PITANJE: Da li faktura na kojoj se nalazi prijemni - delovodni pečat pravnog lica sa datumom prijema, predstavlja dovoljan prilog uz predlog i dokaz da je dužnik obavešten o nastaloj obavezi (u smislu člana 18. Zakona)? • ODGOVOR: Faktura na kojoj se nalazi prijemni - delovodni pečat dužnika, sa datumom prijema, predstavlja odgovarajući dokaz, shodno članu 18. stav 1. tačka 3) Zakona da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi koja je uneta u fakturu. Stavljanjem prijemnog pečata na račun, dužnik je potvrdio da je primio fakturu, pa samim tim i da je obavešten o nastaloj obavezi. • PITANJE: Da li je uz menicu kao vrednosnu ispravu potrebno priložiti menično ovlašćenje? • ODGOVOR: Član 18. stav 1. tačka 1) predviđa da je menica domaćeg ili stranog lica verodostojna isprava sa protestom ako je to potrebno za zasnivanje potraživanja. Zakon ne propisuje obavezu da se uz menicu dostavi i menično ovlašćenje, te stoga poverilac nije dužan da uz predlog za izvršenje pored menice, dostavi i menično ovlašćenje.

LL Detaljnije o odredbama člana 18. pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 340 i 295), i to: 1. Pitanje i odgovor - Pravni instruktor: IZVRŠENJE NA OSNOVU RAČUNA KAO VERODOSTOJNE ISPRAVE 2. Pitanje i odgovor - Pravni instruktor: FAKTURA (RAČUN) STRANOG LICA KAO VERODOSTOJNA ISPRAVA PREMA NOVOM ZAKONU O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU ;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom Zakona: 1. PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU OBRAČUNA KAMATE KAO VERODOSTOJNE ISPRAVE, A IZVRŠNI DUŽNIK JE REPUBLIKA SRBIJA 2. PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU (DOMAĆE) VERODOSTOJNE ISPRAVE 3. PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU (STRANE) VERODOSTOJNE ISPRAVE

Sredstva i predmeti izvršenja Član 19 Sredstva izvršenja su izvršne radnje kojima se po zakonu potraživanje prinudno ostvaruje. Sredstva izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja su: prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, prenos novčanog potraživanja, prenos potraživanja za predaju pokretnih stvari ili nepokretnosti, unovčenje drugih imovinskih prava, prenos sredstava koja se vode na računu kod banke, prodaja akcija i prodaja udela u privrednim subjektima. Sredstva izvršenja radi ostvarenja nenovčanog potraživanja su: predaja pokretnih stvari, ispražnjenje i predaja nepokretnosti, izvršenje obaveze činjenjem, nečinjenjem ili trpljenjem, izvršenje odluka iz porodičnih odnosa, izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad, izvršenje odluke o deobi stvari, upis u javne knjige i izdejstvovanje izjave volje. Predmeti izvršenja su stvari i prava na kojima se po zakonu može sprovesti izvršenje radi ostvarivanja potraživanja. Predmeti izvršenja ne mogu biti stvari izvan prometa, kao ni druge stvari koje zakon isključuje. Predmeti izvršenja ne mogu biti objekti, oružje i oprema namenjeni odbrani i bezbednosti države.

40 │



I

• PITANJE: Šta preduzeti u slučaju da je izvršnom dužniku - društvu sa ograničenom odgovornošću, blokiran račun i da nema imovinu koja može da se popiše? • ODGOVOR: Radi prinudnog izvršenja novčanog potraživanja, Zakon predviđa u članu 19. stav 2. sledeća sredstva izvršenja: prodaju pokretnih stvari, prodaju nepokretnosti, prenos novčanog potraživanja, prenos potraživanja za predaju pokretnih stvari ili nepokretnosti, unovčenje drugih imovinskih prava, prenos sredstava koja se vode na računu kod banke, prodaju akcija i prodaju udela u privrednim subjektima, a novinu predstavlja zahtev sudu za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika. Ukoliko u toku sprovođenja izvršenja na računu izvršnog dužnika, sud obavesti izvršnog poverioca da je izvršnom dužniku blokiran račun, a izvršni poverilac nema saznanje o tome da izvršni dužnik poseduje pokretne stvari ili nepokretnosti, može da podnese zahtev sudu za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika, ili pak da predloži sudu da odredi neko od drugih sredstava izvršenja, predviđenih članom 19. Zakona. • PITANJE: Da li je dozvoljeno opredeliti kao sredstvo izvršenja novčana sredstva agencije ili preduzetnika za naplatu novčanih potraživanja od dužnika fizičkog lica - vlasnika? • ODGOVOR: Ukoliko je podnet predlog za izvršenje u kome je kao izvršni dužnik označeno fizičko lice koje je ujedno i vlasnik agencije, a kao sredstvo izvršenja u predlogu označen prenos sredstava koja se vode na računu kod banke, u predlogu se može označiti i račun agencije čiji je vlasnik fizičko lice, označeno kao izvršni dužnik u predlogu za izvršenje. Član 85. Zakona o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011 i 99/2011) propisuju da osnivač radnje (odnosno odgovarajućeg oblika poslovanja-agencija, servis, studio i sl.) i preduzetnik, odgovaraju za obaveze koje proisteknu u obavljanju delatnosti, celokupnom svojom imovinom, iz čega proizlazi da ni preduzetniku, niti radnji - agenciji nije priznata zakonom pravna sposobnost, te je nosilac prava i obaveza u prometu fizičko lice koje je registrovano kao preduzetnik ili kao osnivač agencije. Zbog toga, fizičko lice u svojstvu preduzetnika ili osnivača radnje ili agencije odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze nastale iz obavljanja registrovane delatnosti, a isto tako se i obaveze fizičkog lica-vlasnika agencije preduzetnika, namiruju iz imovinskih prava na registrovanoj radnji - agenciji, pa tako i iz novčanih sredstava koja se nalaze na računu agencije.

Obim izvršenja i obezbeđenja Član 20 Sud određuje izvršenje, odnosno obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u predlogu za izvršenje, odnosno u predlogu za obezbeđenje, kad se izvršenje određuje na predlog izvršnog poverioca. Sud može, na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti, u toku postupka, zaključkom odrediti drugo sredstvo i na drugim predmetima izvršenja, odnosno obezbeđenja, umesto onih koji su prethodno određeni. Kad izvršni poverilac u predlogu za izvršenje zahteva da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika ili uz predlog podnese zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika bez navođenja sredstva i predmeta izvršenja, sud određuje izvršenje, odnosno obezbeđenje bez navođenja sredstva i predmeta izvršenja. Nakon identifikovanja imovine izvršnog dužnika, zaključkom će se odrediti sredstva i predmet izvršenja. Izvršitelj sprovodi izvršenje na onim sredstvima i predmetima izvršenja koji su navedeni u rešenju o izvršenju, a kad sredstvo i predmet izvršenja nisu navedeni, izvršitelj sprovodi izvršenje, na osnovu sopstvenog zaključka, na sredstvima i predmetima izvršenja kojim se najpovoljnije ostvaruje namirenje izvršnog poverioca. Radi namirenja istog potraživanja, može se, na osnovu zaključka, nastaviti sprovođenje izvršenja drugim sredstvima i na drugim predmetima izvršenja umesto onih koji su prethodno određeni. Preduzimanje radnji iz st. 4. i 5. ovog člana izvršni poverilac može usloviti svojim posebnim odobrenjem. Ne proizvode pravno dejstvo raspolaganja imovinom koja izvršni dužnik učini nakon prijema rešenja o izvršenju, odnosno zaključka kojim se određuje izvršenje. Prilikom određivanja sredstva i predmeta izvršenja, odnosno obezbeđenja, sud, odnosno izvršitelj je dužan da vodi računa o srazmernosti između visine obaveze izvršnog dužnika i sredstva i predmeta izvršenja, odnosno obezbeđenja. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

41

I


• PITANJE: Ukoliko je sudu podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave naplatom potraživanja sa računa izvršnog dužnika ili naplatom potraživanja prodajom stvari izvršnog dužnika bez naknadne konsultacije izvršnog poverioca kakva je procedura ukoliko dužnik nema sredstva na tekućem računu? • ODGOVOR: U skladu sa članom 20. Zakona sud određuje izvršenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u predlogu za izvršenje, pri čemu sud može, na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti, u toku postupka, zaključkom odrediti drugo sredstvo i na drugim predmetima izvršenja umesto onih koji su prethodno određeni. Ukoliko je izvršenje određeno na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika i na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, sud bi trebao po službenoj dužnosti da pristupi sprovođenju izvršne radnje popisa i procene stvari čim dobije obaveštenje od organizacije za prinudnu naplatu (NBS) da izvršenje na računu izvršnog dužnika nije sprovedeno zbog nedostatka novčanih sredstava. Ovo obaveštenje se dostavlja izvršnom poveriocu, a takođe se izvršni poverilac obaveštava o zakazanom terminu za popis pokretnih stvari. Ukoliko izvršni poverilac predloži samo izvršenje na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika, sud će, nakon što primi obaveštenje organizacije za prinudnu naplatu da izvršenje nije sprovedeno u roku od 15 dana, pozvati poverioca da se izjasni o daljem toku postupku. Izvršni poverilac je u obavezi da se u roku od pet radnih dana izjasni o daljem toku postupka, pri čemu može ostati i dalje pri istom predlogu za sprovođenje izvršenja na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika ili može predložiti prometnu sredstva i predmeta izvršenja. U skladu sa članom 185. stav 7. Zakona ukoliko izvršni dužnik na računima koji su blokirani nema sredstava za izmirenje duga, računi ostaju blokirani do konačnog namirenja izvršnog poverioca i ako se promeni sredstvo izvršenja. • PITANJE: Da li postoji ograničenje u smislu nesrazmere potraživanja i vrednosti stvari koja se popisuje (npr. zarad duga od 2.000 evra izvršenje na nepokretnosti mnogo veće vrednosti)? • ODGOVOR: Prema odredbi člana 20. stav 8. Zakona, prilikom određivanja sredstava i predmeta izvršenja, odnosno obezbeđenja, sud, odnosno izvršitelj je dužan da vodi računa o srazmernosti između visine obaveze izvršnog dužnika i sredstava i predmeta izvršenja odnosno obezbeđenja. Prema odredbi stava 2. istog člana, sud može, na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti, u toku postupka, zaključkom, odrediti drugo sredstvo i na drugim predmetima izvršenje odnosno obezbeđenje umesto onih koji su prethodno određeni. Iz navedenih odredbi proizilazi da se prilikom određivanja sredstava i predmeta izvršenja, vodi računa o srazmeri između visine obaveze i sredstava odnosno predmeta izvršenja, te da se ukoliko postoje neka druga sredstva izvršenja odnosno predmeti izvršnog dužnika na kojima se izvršenje može sprovesti, od strane suda po službenoj dužnosti može zaključkom odrediti drugo sredstvo, odnosno izvršenje odrediti na drugim predmetima umesto onih koji su prethodno određeni. Međutim, u situaciji u kojoj izvršni dužnik od imovine, u svojini ima samo nepokretnost, a dug iznosi npr. 2.000 evra, izvršenje će biti sprovedeno na ovoj nepokretnosti radi naplate i ovog potraživanja izvršnog poverioca iako je vrednost nepokretnosti mnogo veća od visine potraživanja. U suprotnom, u situaciji kada izvršni dužnik od imovine ima samo ovu nepokretnost, izvršni poverilac ne bi bio namiren u odnosu na svoje novčano potraživanje. • PITANJE: Da li je moguće dopuniti predmet i sredstvo izvršenja? • ODGOVOR: Prema odredbi člana 20. stav 1. Zakona sud određuje izvršenje, odnosno obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u predlogu za izvršenje odnosno u predlogu za obezbeđenje kad se izvršenje određuje na predlog izvršnog poverioca. Iz navedene odredbe pre svega proizilazi da izvršni poverilac može predložiti više sredstava i više predmeta izvršenja. Prema stavu 2. istog člana, sud može na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti u toku postupka zaključkom odrediti drugo sredstvo i na drugim predmetima izvršenja odnosno obezbeđenja, umesto onih koji su prethodno određeni. Prema stavu 5. istog člana je propisano da se radi namirenja istog potraživanja može na osnovu zaključka, nastaviti sprovođenje izvršenja na drugim sredstvima i na drugim predmetima izvršenja umesto onih koji su prethodno određeni. Iz pomenutih odredaba st. 2 i 5. člana 20. Zakona proizilazi da ukoliko je izvršenje određeno samo jednim sredstvom izvršenja i samo na jednom predmetu, nije moguće dopunjavanje predmetnog sredstva izvršenja, nego se umesto sredstva i predmeta koji je

42 │



I

prethodno određen, zaključkom određuje izvršenje drugim sredstvom i na drugom predmetu odnosno zaključkom nastavlja sprovođenje izvršenja drugim sredstvom i na drugom predmetu umesto onih koji su određeni.

;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom Zakona: 1. PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE - OBRAČUN O NAGRADI I NAKNADI ADVOKATU SA PREDLOGOM ZA SPROVOĐENJE IZVRŠENJA NA CELOKUPNOJ IMOVINI DUŽNIKA UZ ZAHTEV ZA DAVANJE IZJAVE O IMOVINI

Izvršenje strane izvršne isprave Član 21 Ako izvršni poverilac predlog za izvršenje zasniva na stranoj izvršnoj ispravi, mora je priložiti u originalu ili overenom prepisu, prevedenu na jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu, zajedno sa dokazom o njenoj pravnosnažnosti, odnosno izvršnosti, po pravu zemlje čija je izvršna isprava u pitanju. Strana izvršna isprava izvršava se na isti način i u istom postupku kao i domaća izvršna isprava, ako glasi na privatnopravno potraživanje i ako je prethodno priznata pred domaćim sudom. Izvršni poverilac može pokrenuti postupak izvršenja pred nadležnim sudom u Republici Srbiji i na osnovu strane izvršne isprave koja nije prethodno priznata pred domaćim sudom, u kom slučaju o priznanju te isprave sud odlučuje kao o prethodnom pitanju. Prilikom odlučivanja o izvršenju na osnovu strane izvršne isprave koja nije prethodno priznata pred domaćim sudom, sud koji sprovodi izvršenje razmatra zakonske smetnje za priznanje o kojima se vodi računa po službenoj dužnosti. Prigovor protiv rešenja o izvršenju donetog u postupku za izvršenje strane izvršne isprave koja nije prethodno priznata od strane domaćeg suda, može se izjaviti i zbog toga što nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za priznanje strane izvršne isprave.

• PITANJE: Da li se razlikuju razlozi za podnošenje prigovora protiv rešenja o izvršenju, u zavisnosti od toga da li je određeno na osnovu strane ili domaće izvršne isprave? • ODGOVOR: Izvršni dužnik može podneti prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu domaće izvršne isprave iz razloga koji su taksativno navedeni u članu 42. Zakona. Iz istovetnih razloga može se u prigovoru pobijati rešenje o izvršenju doneto na osnovu strane izvršne isprave, ukoliko je prethodno priznata pred domaćim sudom. Ovo stoga što je postupak izvršenja strane izvršne isprave identičan postupku izvršenja domaće izvršne isprave, pod uslovom da glasi na privatno pravno potraživanje i da je prethodno priznata pred domaćim sudom, te su stoga i razlozi za izjavljivanje pravnog leka istovetni u oba slučaja. Međutim, ukoliko je određeno izvršenje na osnovu strane izvršne isprave, koja prethodno nije priznata pred domaćim sudom, pored razloga koji su predviđeni u članu 42. Zakona, izvršni dužnik može izjaviti prigovor i zbog toga što nisu ispunjeni Zakonom propisani uslovi za priznanje strane izvršne isprave, na osnovu koje se traži izvršenje. U slučaju da izvršni poverilac pokrene postupak izvršenja na osnovu strane izvršne isprave, koja nije prethodno priznata pred domaćim sudom, o priznanju te strane izvršne odluke odlučuje izvršni sud kao o prethodnom pitanju, pri čemu je dužan, po službenoj dužnosti, da razmotri da li postoje zakonske smetnje za priznanje strane izvršne isprave, koje su predviđene čl. 86. do 96. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (“Sl. list SFRJ”, br. 43/82 i 72/82 - ispr., “Sl. list SRJ”, br. 46/96 i “Sl. glasnik RS”, br. 46/2006 - dr. zakon). Tako, ne postoje uslovi za priznanje strane sudske odluke, ako o spornoj stvari postoji isključiva nadležnost suda ili drugog organa Republike Srbije, ako je u istoj stvari sud ili drugi organ Republike Srbije doneo pravnosnažnu odluku ili ako je u Republici Srbiji priznata neka druga strana sudska odluka koja je donesena u istoj stvari, ako je strana sudska odluka u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije utvrđenim osnovama društvenog uređenja i ako ne postoji uzajamnost u priznanju sudskih odluka sa državom iz koje potiče sudska odluka čije se priznanje traži. U tom slučaju, izvršni dužnik može u prigovoru protiv donetog rešenja o izvršenju, istaći pored razloga iz člana 42. Zakona i da nisu ispunjeni drugi zakonom propisani uslovi za priznanje strane izvršne isprave predviđeni čl. 86. do 96. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

43

I


Kako sud nije dužan da u postupku priznanja strane sudske odluke pazi po službenoj dužnosti da li je izvršnom dužniku pred stranim sudom bilo uskraćeno pravo na odbranu, u prigovoru izvršni dužnik može istaći da nisu ispunjeni uslovi za priznanje strane izvršne isprave, predviđeni članom 88. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja. Prema navedenom članu, domaći sud će odbiti priznanje strane sudske odluke, ako povodom prigovora lica protiv koga je ta odluka donesena, utvrdi da to lice nije moglo učestvovati u postupku zbog nepravilnosti u postupku. Naročito će se smatrati da lice protiv koga je donesena strana sudska odluka nije moglo učestvovati u postupku zbog toga što mu poziv, tužba ili rešenje kojim je započet postupak nije bilo lično dostavljeno, odnosno što uopšte nije ni pokušano lično dostavljanje, osim ako se na bilo koji način upustio u raspravljanje o glavnoj stvari u prvostepenom postupku. Iz navedenog proizilazi da se pravo na odbranu ocenjuje pre svega kroz pravilnost izvršene dostave, te ukoliko poziv, tužba ili rešenje kojim je započet postupak pred stranim sudom nisu lično dostavljeni izvršnom dužniku, nema uslova za priznanje strane sudske odluke, izuzev u situaciji ukoliko bi lice prema kome nije uredno izvršena dostava ipak učestvovalo u postupku.

Izvršenje na imovini strane države Član 22 Na imovini strane države ili međunarodne organizacije koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije ne može se odrediti izvršenje, odnosno obezbeđenje, bez prethodne pismene saglasnosti nadležnog organa, osim ako je strana država ili međunarodna organizacija izričito pristala na izvršenje, odnosno obezbeđenje.

Prenos i prelaz potraživanja ili obaveze

Član 23 Izvršenje se određuje i sprovodi i na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako ono javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto ili da je na njega na drugi način prešlo pre ili u toku postupka, a ako to nije moguće, prenos ili prelaz potraživanja dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku. Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje i u slučaju izvršenja protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik. U slučaju prenosa ili prelaza potraživanja sa izvršnog poverioca na treće lice nakon donošenja rešenja o izvršenju, sticalac stupa na mesto izvršnog poverioca. Na predlog sticaoca koji javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneseno ili prešlo, sud odnosno izvršitelj zaključkom utvrđuje da je sticalac stupio na mesto ranijeg izvršnog poverioca. Odredbe st. 3. i 4. ovog člana shodno se primenjuju i u slučaju prenosa ili prelaza obaveze, odnosno predmeta izvršenja sa izvršnog dužnika na treće lice nakon donošenja rešenja o izvršenju. Sticalac prima postupak u stanju u kakvom se nalazi i prema protivnoj strani ima ista prava koja je njegov prethodnik imao. Izvršni dužnik može istaći prema sticaocu, pored prigovora koje ima prema njemu i one prigovore koje je mogao istaći prema ustupiocu do časa kada je saznao za promenu. • PITANJE: Ako je maloletnik načinio štetu i za nju su odgovorni njegovi zakonski zastupnici, a nakon pravosnažne i izvršne presude se sprovodi izvršni postupak, a maloletno lice u međuvremenu napuni 18 godina, da li on može da stupi na mesto izvršnog dužnika i na koji način?

• ODGOVOR: Na osnovu izvršne isprave, izvršenje se sprovodi na predlog izvršnog poverioca kao poverioca po ispravi, prema izvršnom dužniku, kao dužniku iz izvršne isprave. Ova lica moraju biti identična i to je uslov da se izvršenje odredi i sprovede. Izuzetak od ovog opšteg pravila, propisan je u članu 23. Zakona, pa se može odrediti i sprovesti izvršenje i na predlog i u korist lica koje nije poverilac iz izvršne isprave ako dokaže (javnom ili po zakonu overenom ispravom) da je potraživanje na njega preneto ili prešlo, pre pokretanja izvršnog postupka. Ako je do prenosa (prelaska) potraživanja došlo u toku izvršnog postupka, ovo lice može stupiti na mesto dotadašnjeg izvršnog poverioca (zaključak o stupanju sticaoca na mesto ranijeg izvršnog poverioca). Isto važi i za izvršnog dužnika.

44 │



I

Punoletstvom lice stiče sposobnost da odgovara za svoje obaveze, pa i za obavezu naknade prouzrokovane štete, ali se ta odgovornost odnosi na obaveze nastale nakon sticanja svojstva punoletnog lica. Zato u navedenoj situaciji nema uslova da se izvršenje sprovede prema maloletnom licu nakon što je postalo punoletno, jer je obaveza nastala pre sticanja tog svojstva, o istoj je doneta izvršna isprava i njome obavezano lice koje je odgovaralo za obaveze maloletnog lica. Nakon punoletstva obaveza nije prešla na njega po samom zakonu, a za prenos je potreban Ugovor o preuzimanju duga, overen kod suda ili organa uprave. • PITANJE: Da li punomoćnik izvršnog poverioca koji je advokat i koji je zastupao izvršnog poverioca u parničnom postupku uz predlog za izvršenje treba da priloži i specijalno punomoćje ako naplata novčanog potraživanja treba da se izvrši prenosom novčanih sredstava na račun punomoćnika? • ODGOVOR: Bez obzira da li je dostavljeno specijalno punomoćje ili nije, ne može se odrediti i sprovesti izvršenje prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun punomoćnika izvršnog poverioca, jer se izvršenje sprovodi prenosom novčanih sredstava sa računa dužnika na račun poverioca i to važi za sva sredstva izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja. Izvršni poverilac može ustupiti svom punomoćniku potraživanje (u celini ili delimično), pre ili u toku izvršnog postupka, na osnovu člana 23. Zakona, i tada će punomoćnik biti novi izvršni poverilac. • PITANJE: Da li treće lice na koje je poverilac iz nepravosnažne presude preneo svoje novčano potraživanje prema dužniku iz presude, nakon što je odluka postala pravosnažna i izvršna, može podneti predlog za izvršenje na osnovu člana 23. stav 1. Zakona i da li je pre pokretanja izvršnog postupka neophodno da se dostavi posebno obaveštenje izvršnom dužniku o ustupanju (prenosu) potraživanja ili se to može učiniti podnošenjem samog predloga za izvršenje? • ODGOVOR: Član 23. Zakona po prvi put propisuje mogućnost da do promene izvršnog poverioca (ili izvršnog dužnika) dođe u toku trajanja izvršnog postupka, postupka koji je već pokrenut podnošenjem predloga za izvršenje, u kome je već doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave. Tada se zaključkom utvrđuje stupanje sticaoca u postupak na mesto ranije stranke, saglasno članu 23. stav 4. Zakona. Za prenos potraživanja (prelaz potraživanja), izvršen pre pokretanja izvršnog postupka, novi Zakon ne predviđa bilo kakve promene. Ako je potraživanje preneto pre pokretanja izvršnog postupka, očigledno se radi o prenosu na osnovu pravnog posla, ugovora o cesiji. U situaciji kada je predmet prenosa potraživanje zasnovano na presudi koja nije pravosnažna, pa time nije ni stekla svojstvo izvršne isprave, prenos je uslovan i ima dejstvo samo ukoliko isprava, presuda stekne takvo svojstvo. Iz pitanja proizlazi da je ona takvo svojstvo stekla, tako što je odlukom apelacionog suda prvostepena presuda potvrđena, a očigledno je naloženo ispunjenje određene obaveze za koju je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje. Lice na koje je to potraživanje preneto, uz dostavu izvršne isprave snabdevene potvrdom pravosnažnosti i uz dostavu dopunske isprave, overenog ugovora o cesiji, može podneti predlog za izvršenje i izvršenje se može odrediti na njegov predlog i u njegovu korist. Što se tiče obaveštenja dužnika o promeni poverioca, važe odredbe Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja), koje se odnose na ustupanje potraživanja ugovorom (cesija). Prema članu 438. stava 1. ovog zakona, za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, ali je ustupilac dužan obavestiti dužnika o izvršenom istupanju. I lice na koga je potraživanje preneto to može učiniti posebnim obaveštenjem, ali takvu prirodu ima i podnošenje predloga za izvršenje, odnosno dostavljanje rešenja o izvršenju izvršnom dužniku sa svim prilozima, izvršnom ispravom, i overenim ugovorom o cesiji. Ukoliko pre prijema obaveštenja o ustupanju potraživanja izvršni dužnik ispuni obavezu ustupiocu, ovo ispunjenje je punovažno i dužnika oslobađa obaveze, osim ukoliko nije znao za ustupanje. To je predviđeno članom 438. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Iz toga proizlazi da je u interesu trećeg lica na koga je preneto potraživanje da odmah, nakon prenosa potraživanja i nakon što presuda stekne svojstvo izvršne isprave iz koje potraživanje proizlazi, dostavi obaveštenje dužniku iz izvršne isprave, kako se ne bi dogodilo da dužnik ispuni obavezu prema ranijem poveriocu i time se svoje obaveze oslobodi, pa treće lice bude onemogućeno da osnovano podnese predlog za izvršenje. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

45

I


• PITANJE: U situaciji kada poverilac dužnika po osnovu potraživanja nastalog na osnovu vršenja komunalne delatnosti, na primer iz Leskovca, ustupi potraživanje privrednom društvu koji ima sedište u Beogradu, a izvršenje određuje privatni izvršitelj, da li je nadležan izvršitelj iz Beograda ili iz Leskovca. Koji će sud biti nadležan u daljem parničnom postupku ako dužnik izjavi prigovor? • ODGOVOR: Po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja na ime pruženih komunalnih i sličnih usluga postupa izvršitelj prema sedištu izvršnog poverioca. Izvršni poverilac je davalac komunalne i slične usluge, on je izdavalac verodostojne isprave, najčešće računa ili izvoda iz poslovnih knjiga, a račun glasi na dužnika. Ako izvršni poverilac svoje novčano potraživanje zasnovano na verodostojnoj ispravi prenese na drugo pravno lice, ugovorom o cesiji, novi poverilac ne može podneti predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, pa se pitanje nadležnosti izvršitelja ne može ni postaviti. Član 23. Zakona koji reguliše prenos potraživanja odnosi se na potraživanje iz izvršne isprave i ne može se primeniti na potraživanja zasnovana na verodostojnim ispravama. • PITANJE: Kad je stečaj otvoren i zatvoren protiv izvršnog dužnika kakva je sudbina izvršnog postupka ako je ostala imovina koja je prešla u svojinu Republike Srbije? • ODGOVOR: Kada je stečaj nad izvršnim dužnikom otvoren i zaključen, prva posledica je da se postupak izvršenja obustavlja, zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom, shodno članu 93. Zakona o stečaju (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009 i 99/2011 - dr. zakon). Ukoliko izvršni poverilac predloži da se nastavi postupak izvršenja prema Republici Srbiji, nema procesnih uslova da se takvo rešenje donese, budući da izvršni postupak koji je obustavljen ne može da se nastavi. Ukoliko izvršni poverilac podnese novi predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave u kome je kao izvršni dužnik označena Republika Srbija, a priložena izvršna isprava u kojoj je kao dužnik označeno pravno lice nad kojim je otvoren i zaključen postupak stečaja, shodno članu 153. Zakona o stečaju, nema uslova za određivanje izvršenja. Član 23. Zakona predviđa da se izvršenje može odrediti i protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik, ukoliko izvršni poverilac javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje preneseno na označenog izvršnog dužnika. Međutim, član 154. Zakona o stečaju predviđa da imovina stečajnog dužnika prelazi u svojinu Republike Srbije, s tim da Republika Srbija ne odgovara za obaveze stečajnog dužnika. Stoga, ne postoji pravni osnov za podnošenje predloga za izvršenje protiv Republike Srbije, na osnovu izvršne isprave u kojoj je kao dužnik označeno pravno lice u odnosu na koga je otvoren i zaključen postupak stečaja, primenom člana 153. Zakona o stečaju. • PITANJE: Da li ovlašćenje koje advokat ima na osnovu opšteg punomoćja da podnese predlog za izvršenje podrazumeva i njegovo ovlašćenje da u ime poverioca predlaže izvršenje prenosom sredstava sa računa izvršnog dužnika na svoj račun? • ODGOVOR: Član 23. Zakona reguliše da se izvršenje može odrediti i sprovesti i po predlogu lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac, ako javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je potraživanje iz izvršne isprave na njega preneto ili na drugi način prešlo. Ovlašćenje koje advokat ima na osnovu opšteg punomoćja da podnese predlog za izvršenje, pa čak i ako je po zakonu overeno, ne podrazumeva i njegovo ovlašćenje da u ime poverioca predlaže izvršenje prenosom sredstava sa računa izvršnog dužnika na svoj račun, obzirom da punomoćje ne predstavlja ispravu o prenosu potraživanja na način regulisan članom 23 Zakona. Samo u slučaju da advokat priloži overeni ugovor o cesiji kao dokaz da je potraživanje iz izvršne isprave prešlo na njega, može podneti, u svojstvu poverioca, predlog za izvršenje i tražiti prenos novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na svoj račun.

LL Detaljnije o odredbama člana 23. pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 300), i to: 1. Pitanje i odgovor - Pravni instruktor: NAZNAČENJE IZVRŠNOG DUŽNIKA U IZVRŠNOJ ISPRAVI U SLUČAJU STATUSNE PROMENE ODVAJANJE UZ OSNIVANJE PRIVREDNOG DRUŠTVA

46 │



I

;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs modele u vezi s ovim članom zakona: 1. PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE LICA KOJE U ISPRAVI NIJE OZNAČENO KAO POVERILAC 2. PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE PREMA LICU KOJE U ISPRAVI NIJE OZNAČENO KAO DUŽNIK

Uslovna i uzajamna obaveza Član 24 Izvršenje koje zavisi od prethodnog ispunjenja neke obaveze izvršnog poverioca ili od nastupanja nekog uslova, određuje se ako izvršni poverilac javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je obavezu ispunio, odnosno da je uslov nastupio. Ispunjenje obaveze, odnosno nastupanje uslova dokazuje se pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donesenom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku, ako izvršni poverilac nije u mogućnosti da to dokaže na način određen u stavu 1. ovog člana. Ako je izvršni dužnik po izvršnoj ispravi dužan da ispuni obavezu uz uslov da se istovremeno ispuni obaveza prema njemu, određuje se izvršenje ako izvršni poverilac podnese dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze. Smatra se da je izvršni poverilac obezbedio ispunjenje svoje obaveze u smislu stava 3. ovog člana, ako je predmet obaveze položio kod suda ili izvršitelja ili u istom cilju postupio na drugi pogodan način. Izvršni poverilac koji tvrdi da je svoju obavezu već ispunio treba to da dokaže na način propisan u st. 1. i 2. ovog člana.

Alternativna obaveza po izboru izvršnog dužnika

Član 25 Ako izvršni dužnik po izvršnoj ispravi ima pravo da bira između više predmeta svoje obaveze, izvršni poverilac može da u predlogu za izvršenje naznači predmet kojim obaveza treba da bude ispunjena. Izvršni dužnik ima pravo izbora sve dok izvršni poverilac ne primi u celini ili delimično predmet koji je označen u predlogu za izvršenje. • PITANJE: Ako je dužnik presudom obavezan da poveriocu ili isplati određeni novčani iznos ili da mu preda određenu količinu zamenljivih stvari, pa delimično ispuni obavezu i preda zamenljive stvari u količini manjoj od dosuđene, da li izvršni poverilac može podneti predlog za izvršenje radi ostvarenja dela novčanog potraživanja, srazmerno neizvršenom delu obaveze?

• ODGOVOR: Članom 403. Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja) koji reguliše alternativne obaveze je propisano da, po pravilu, dužnik ima pravo izbora predmeta ako neka obaveza ima dva ili više predmeta. Ovo pravo mu pripada ako nije ništa drugo ugovoreno, a obaveza prestaje kada dužnik preda predmet koji je izabrao. Prema članu 404. istog zakona izbor je izvršen kada strana kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu stranu o tome šta je izabrala. Od tog časa se izbor više ne može menjati, što znači da je neopoziv nezavisno od toga kome pripada, pa i kada pripada dužniku. Izvršenjem izbora, smatra se da je obaveza od početka bila jednostavna i da je njen predmet, od početka, bila izabrana stvar. Ako je dužnik po presudi delimično ispunio obavezu predajom određene količine zamenljivih stvari, on je izvršio izbor, delimično je ispunio obavezu čime je u tom delu obaveza prestala, a u preostalom delu duguje zamenljive stvari na osnovu izbora izvršenog konkludentnom radnjom, radnjom delimičnog ispunjenja. Izvršni poverilac ima mogućnost da koristi ovlašćenje da pravo izbora sa dužnika pređe na njega, samo ako obaveza u celini nije ispunjena. Ako je pre pokretanja izvršnog postupka dužnik, koristeći svoje ovlašćenje izvršio izbor predmeta obaveze davanjem zamenljivih stvari, pa i u obimu koji je manji od dosuđenog, izvršni poverilac PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

47

I


predlogom može tražiti samo prinudno izvršenje preostalog dela neispunjene nenovčane obaveze čiji je predmet izabran od strane dužnika. U konkretnom slučaju može tražiti predaju zamenljivih stvari, ali ne i isplatu novčanog potraživanja. Samo ukoliko u toku sprovođenja izvršenja, stvari ne budu nađene kod izvršnog dužnika, izvršni poverilac može tražiti ili isplatu njihove vrednosti ili da ga sud ovlasti da stvari nabavi na drugoj strani o trošku dužnika, primenom odredbi koje se odnose na nenovčane obaveze - obaveze predaje zamenljivih pokretnih stvari.

Fakultativna ovlašćenja izvršnog dužnika Član 26 Izvršni dužnik prema kome je izrečena nenovčana obaveza, uz pravo da se od ispunjenja te obaveze može osloboditi plaćanjem određenog novčanog iznosa ili ispunjenjem neke druge činidbe određene u izvršnoj ispravi, može taj iznos da plati ili činidbu da ispuni i nakon izvršnosti isprave, ako se sa tim saglasi izvršni poverilac. • PITANJE: Da li izvršni poverilac na osnovu saznanja da dužnik ne poseduje stvari koje su dosuđene presudom, može podneti predlog za naplatu novčanog iznosa za koji je presudom izrečeno da predstavlja ovlašćenje dužnika i čijim plaćanjem se on oslobađanja nenovčane obaveze - obaveze predaje stvari?

• ODGOVOR: Plaćanje novčanog iznosa u cilju oslobođenja od ispunjenja nenovčane obaveze izrečene presudom, predstavlja ovlašćenje za dužnika te obaveze, ali ne i ovlašćenje za poverioca. U parničnom postupku u kome je tužilac uz zahtev za ispunjenje nenovčane obaveze predložio da sud izrekne da se tuženi može osloboditi te obaveze isplatom određenog novčanog iznosa, novčani iznos nije deo tužbenog zahteva i njegova visina nije predmet raspravljanja u parnici. Presudom se ne izriče obaveza plaćanja novčanog iznosa, tuženi se ne obavezuje na plaćanje tog iznosa, već mu se samo kao dužniku daje ovlašćenje da isplatom iznosa bude oslobođen druge, nenovčane obaveze na koju je presudom obavezan. S obzirom na to da novčana obaveza nije izrečena izvršnom ispravom, to ne postoje uslovi da se na osnovu čl. 8. i 17. Zakona, pokrene izvršni postupak radi njenog prinudnog ostvarenja. Zato izvršni poverilac može tražiti samo prinudno ostvarenje nenovčane obaveze. Stranke uvek mogu postići saglasnost i da se izvrši isplata novčanog iznosa, i posle izvršnosti presude, pa u toku izvršnog postupka, a dostavom overenog sporazuma se stiču uslovi za obustavu postupka po službenoj dužnosti. I samim plaćanjem novčanog iznosa, po naknadnom sporazumu stranaka, stekli bi se uslovi za okončanje postupka zaključenjem, zato što je izvršni poverilac takvim plaćanjem namiren.

Jemstvo Član 27 Jemstvo se po ovom zakonu polaže u domaćem ili stranom novcu. Izuzetno sud, odnosno izvršitelj može odobriti, uz saglasnost izvršnog poverioca, davanje jemstva u obliku bankarske garancije, hartija od vrednosti, dragocenosti ili pokretne stvari čiju je vrednost lako utvrditi na tržištu, a koje se mogu brzo i jednostavno unovčiti. Na položenom jemstvu protivna strana stiče zakonsko založno pravo. Dokaz o polaganju jemstva predstavlja osnov za upis založnog prava u nadležni registar. O zahtevu za polaganje jemstva odlučuje sud zaključkom. Ako sud u izvršnom postupku odluči o pravu protivne strane na naknadu štete ili troškova postupka u vezi sa radnjom za koju je jemstvo dato, na njen predlog će istim rešenjem odlučiti i o naplati utvrđenog potraživanja iz tog obezbeđenja.

48 │



I

Glava druga OPŠTE ODREDBE O POSTUPKU IZVRŠENJA 1. Osnovne odredbe Podnesci

Član 28 U izvršnom postupku sud, odnosno izvršitelj postupaju isključivo na osnovu podnesaka i drugih pismena, a izvršitelj postupa i na osnovu sudske odluke i opšteg ovlašćenja izvršnog poverioca, ako ovim zakonom nije drugačije propisano. • PITANJE: Da li izvršni dužnik u prigovoru podnetom protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave može da predloži kao dokaz saslušanje svedoka ili veštačenje?

• ODGOVOR: Prema članu 28. Zakona i sud i izvršitelj u izvršnom postupku postupaju isključivo na osnovu podnesaka i drugih pismena, ako tim zakonom nije drugačije propisano, iz čega proizlazi da je načelo usmenosti isključeno iz izvršnog postupka. Izuzetak je predviđen članom 55, s obzirom na to da sud ima procesnu mogućnost da pozove izvršnog dužnika da pristupi u sud radi davanja izjave o imovini na zapisnik, kao i u članu 92. gde je sudu ostavljena mogućnost da procenu pokretnih stvari izvrši na osnovu usmene informacije o ceni dobijene od strane odgovarajuće organizacije. Zakonom isključena je mogućnost zakazivanja ročišta i izvođenja dokaza, za razliku od Zakona o izvršnom postupku (“Sl. list SFRJ”, br. 20/78, 6/82, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Sl. list SRJ”, br. 27/92, 31/93, 24/94 i 28/2000 - dr. zakon) iz 1978. godine, Zakona o izvršnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 28/2000, 73/2000 i 71/2001) iz 2000. godine i Zakona o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) iz 2004. godine, koji su takvu mogućnost predviđali, u suženom obimu, u tačno određenim situacijama, kao u postupku protivizvršenja, izricanja penala, prigovora trećeg lica, izricanja novčane kazne, izvođenja dokaza veštačenjem isl. Izuzetak predstavlja izvršenje odluka u vezi sa porodičnim odnosima, kakda sud u cilju zaštite interesa deteta može zakazati ročište. Ni u postupku izvršenja po podnetom predlogu na osnovu verodostojne isprave, nema uslova za dokazna sredstva kao što je saslušanje svedoka ili veštačenje, iako zakon u članu 47. predviđa obavezu izvršnog dužnika da navode iz prigovora zasnuje na određenim dokazima. U opisanoj situaciji iz pitanja, izvršni dužnik može na okolnosti iz prigovora, da priloži pisanu izjavu svedoka, kao novo dokazno sredstvo predviđeno članom 245. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011). U tom slučaju pisana izjava svedoka mora da bude overena u sudu ili od strane lica koje vrši javna ovlašćenja. Pored toka, Zakon o parničnom postupku po prvi put predviđa kao dokazno sredstvo i pisani nalaz i mišljenje veštaka, te stoga, izvršni dužnik može ovu vrstu dokaza priložiti uz prigovor.

Dostavljanje izvršnom dužniku Član 29 Dostavljanje izvršnom dužniku koji je pravno lice ili preduzetnik vrši se na adresu sedišta pravnog lica ili preduzetnika koje je upisano u registru Agencije za privredne registre i drugim javnim registrima. Dostavljanje izvršnom dužniku koji je fizičko lice vrši se na adresu prebivališta ili boravišta upisanu kod organa nadležnog za vođenje evidencije o ličnim kartama. Izvršni poverilac je dužan da sudu dostavi adresu izvršnog dužnika koja odgovara adresi iz evidencije nadležnog organa iz st. 1. i 2. ovog člana. Ako dostavljanje nije bilo moguće izvršiti po odredbama st. 1. i 2. ovog člana, u roku od pet radnih dana od dana upućivanja pismena, dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnu tablu nadležnog suda. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

49

I


Izuzetno od stava 4. ovog člana, ako nije moguće izvršiti dostavljanje rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave po odredbama st. 1. i 2. ovog člana, pokušaće se ponovna dostava nakon 15 dana od dana isteka roka iz stava 4. ovog člana. Ako nova dostava ne bude uspešna, dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnu tablu suda. Sud je dužan da narednog dana od isteka roka iz st. 4. i 5. ovog člana izvrši isticanje pismena na oglasnu tablu suda. Smatra se da je dostava izvršena protekom roka od pet radnih dana od dana isticanja pismena na oglasnu tablu suda. Odredbe st. 1. do 7. ovog člana shodno se primenjuju i na dostavljanje izvršnom poveriocu i drugim učesnicima u postupku. • PITANJE: Na koji način sprovesti izvršenje kada je u obaveštenju policijske uprave naznačeno da je adresa dužnika fiktivna?

• ODGOVOR: Adresa izvršnog dužnika, je značajna između ostalog i za dostavljanje rešenja o izvršenju. Prema odredbi člana 29. stav 1. Zakona dostavljanje izvršnom dužniku koji je pravno lice ili preduzetnik vrši se na adresi sedišta pravnog lica ili preduzetnika koja je upisana u registru Agencije za privredne registre i drugim javnim registrima. Prema stavu 2. istog člana, dostavljanje izvršnom dužniku koji je fizičko lice vrši se na adresu prebivališta ili boravišta upisanog kod organa nadležnog za vođenje evidencija o ličnim kartama. U pogledu tačnosti navedene adrese, važi pretpostavka i izvršni poverilac je dužan da sudu dostavi adresu izvršnog dužnika koja odgovara evidenciji nadležnog organa iz st. 1. i 2. člana 29. Zakona. U slučaju da dostavljanje nije bilo moguće na navedenoj adresi, dostavljanje se vrši isticanjem na oglasnoj tabli nadležnog suda, sve u skladu sa odredbom člana 29. st. 3. i 4. Zakona. Pitanja daljeg sprovođenja izvršenja ukoliko je adresa izvršnog dužnika fiktivna, zavisi od toga da li je u pitanju novčano potraživanje i kojim sredstvom izvršenja se sprovodi ili je u pitanju nenovčano potraživanje. Ukoliko je u pitanju izvršenje na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika onda adresa izvršnog dužnika nije od značaja za mogućnost sprovođenja ukoliko na računu ima novčanih sredstava. Isto bi važilo i za prodaju nepokretnosti izvršnog dužnika ako je na njoj rešenjem o izvršenju određeno izvršenje, a rešenje dostavljeno izvršnom dužniku na način propisan odredbom člana 29. stav 4. Zakona. Kod nenovčanog potraživanja, recimo, iseljenje iz nepokretnosti, takođe ne bi bilo smetnji da se izvršenje sprovodi, obzirom da bi se prethodno rešenje o izvršenju izvršnom dužniku uručilo na način propisan odredbom člana 29. stav 4. Zakona. Ukoliko je u pitanju izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja, na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, a izvršni poverilac je predložio popis, procenu i prodaju stvari upravo na adresi izvršnog dužnika koja je po izveštaju policijske uprave fiktivna, onda će izvršni poverilac biti taj koji će morati pribaviti podatak o tome gde se nalaze pokretne stvari izvršnog dužnika na kojima bi se izvršenje sprovelo, ili će to u slučaju kada izvršenje bude sprovodio izvršitelj, izvršitelj saznati tj. doći do tog podatka.

LL Videti odgovor na pitanje uz član 18. Zakona. • PITANJE: Da li zahtev za davanje izjave o imovini mora da bude lično uručen dužniku? • ODGOVOR: Član 29. Zakona reguliše način dostavljanja u postupku izvršenja i obezbeđenja. Stoga će sud, dostaviti izvršnom dužniku primerak zahteva za dobijanje izjave o imovini zajedno sa obaveštenjem šta izjava o imovini treba da sadrži, upozorenjem da mu u slučaju nepostupanja po nalogu može biti izrečena novčana kazna i poukom o posledicama saopštavanja nepotpunih ili netačnih podataka u izjavi, uz rešenje kojim mu se nalaže da pristupi u sud radi davanja izjave o imovini ili uz rešenje kojim mu se nalaže da u određenom roku dostavi sudu izjavu o imovini, na način propisan članom 29. Zakona. Dakle, izvršnom dužniku se kako rešenje, tako i zahtev za dobijanje izjave o imovini dostavlja na način predviđen članom 29. Zakona. Međutim, ukoliko izvršni dužnik ne primi navedena pismena na registrovanoj adresi sedišta, ukoliko se radi o pravnom licu ili preduzetniku, ili na adresi prebivališta ili boravišta upisanog kod organa nadležnog za vođenje evidencije o ličnim kartama, ukoliko se radi o fizičkom licu, dostavljanje isticanjem na oglasnu tablu nadležnog suda neće obezbediti da izvršni dužnik pristupi u sud i da izjavu o imovini. Stoga, iako nije obavezno, bilo bi racionalno da sud, shodno članu 10. Zakona, pokuša da izvršnom dužniku izvrši dostavljanje rešenja i zahteva za dobijanje izjave o imovini prema pravilima za lično dostavljanje koja su predviđena Zakonom o parničnom postupku.

50 │



I

LL Videti odgovor na pitanje uz član 55. Zakona.

Vraćanje u pređašnje stanje i veštačenje Član 30 Vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljeno. Izuzetno od stava 1. ovog člana vraćanje u pređašnje stanje je dozvoljeno kada iz opravdanih razloga prigovor na rešenje o izvršenju nije izjavljen u propisanom roku. Vraćanje u pređašnje stanje u slučaju iz stava 2. ovog člana ne odlaže izvršenje. Veštačenje u postupku izvršenja nije dozvoljeno.

• PITANJE: Da li odredba člana 30. stav 4. Zakona, prema kojoj veštačenje u postupku izvršenja nije dozvoljeno, otežava postupak procene vrednosti pre svega nepokretnosti, zatim postupak namirenja kod prodaje nepokretnosti, postupak utvrđivanja preostalog duga itd?

• ODGOVOR: Neobično je da je odredba o zabrani veštačenja sistematizovana zajedno sa odredbom o vraćanju u pređašnje stanje. Mogući razlog je to što je i vraćanje po pravilu nedozvoljeno, uz zakonom predviđen izuzetak - propuštanje roka za izjavljivanje prigovora protiv rešenja o izvršenju (ne i drugih prigovora). Princip zabrane veštačenja iz opštih odredbi, dosledno je sproveden i u posebnim odredbama koje se odnose na procenu vrednosti pokretnih stvari i nepokretnosti, na dostavljanje dokaza od strane dužnika da je izvršio radnju koju može izvršiti samo dužnik i sl. Ova odredba može izazvati teškoće u postupku izvršenja, posebno kada se radi o ostvarenju novčanog potraživanja, bilo da se ostvaruje na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika, bilo drugim sredstvom izvršenja. Kod drugih sredstava problem je utoliko veći. Na primer, ako se izvršenje sprovodi na pokretnim stvarima i dođe do prodaje u postupku izvršenja, pa kupac položi novčani iznos, stiču se uslovi za namirenje poverioca i tome nužno prethodi obračun potraživanja poverioca (na ime glavnog duga, kamate i troškova) radi prenosa novčanih sredstava sa računa suda na račun poverioca. Sud, po pravilu, nema stručnog znanja da vrši obračun kamate, a pri tom je u obavezi da primeni i pravilo o uračunavanju ispunjenja iz člana 313. Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja). Osim toga, može se desiti da je obaveza delimično ispunjena dobrovoljno u toku postupka izvršenja, a sve to u praksi može stvarati teškoće. • PITANJE: Koje vrste odluka sud može da donese nakon što je izvršenje na sredstvima na računu izvršnog dužnika - pravnog lica već započeto, a dužnik podnese zahtev za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora? Koji je objektivni rok u kome dužnik može da podnese zahtev za povraćaj u pređašnje stanje u izvršnom postupku? • ODGOVOR: Član 30. Zakona propisuje da predlog za vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljen i izuzetno ga dozvoljava samo ukoliko se radi o propuštanju roka za izjavljivanje prigovora protiv rešenja o izvršenju, naravno, ukoliko su razlozi propuštanja opravdani. Rešenje o izvršenju može biti doneto na osnovu izvršne ili na osnovu verodostojne isprave. Ako je doneto na osnovu izvršne isprave ovo rešenje može pobijati dužnik u celini ili delimično, a poverilac u odnosu na odluku o troškovima. Sledi da obe stranke u tom delu mogu podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje, ako su iz opravdanog razloga propustile rok za izjavljivanje prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave. Zakonom je u članu 40. stav 3. predviđeno da izvršni poverilac može izjaviti prigovor protiv rešenja o odbijanju ili odbačaju predloga za izvršenje i da se upućuje da se radi o rešenju iz stava 1. u kom stavu je navedeno da se protiv rešenja o izvršenju može izjaviti prigovor i od strane dužnika i od strane poverioca. Radi se o grešci u zakonu, jer rešenje o odbijanju ili odbačaju predloga za izvršenje ne može imati prirodu rešenja o izvršenju, pa u praksi može biti sporno da li izvršni poverilac može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje ako propusti da blagovremeno izjavi prigovor protiv rešenja kojim je njegov predlog odbijen ili odbačen, jer takvo rešenje nema prirodu rešenja o izvršenju navedenog u članu 30. stav 2. Zakona. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

51

I


Ako se radi o rešenju o izvršenju na osnovu izvršne isprave, bitno je da prigovor ne odlaže izvršenje. To znači da rešenje kojim se dozvoljava vraćanje u pređašnje stanje nema uticaja na sprovođenje izvršenja. Uticaj na sprovođenje izvršenja imaće samo ukoliko sudija koji je doneo rešenje o izvršenju ili drugostepeno veće istog suda usvoji prigovor, obustavi izvršenje i ukine sprovedene izvršne radnje. U tom slučaju nema daljeg sprovođenja izvršenja na novčanim sredstvima na računu dužnika. Ukoliko vraćanje dozvoli, prigovor je blagovremen, ali ako prigovor odbije, onda neće ni imati značaj. Ako se radi o verodostojnoj ispravi bitno je da prigovor odlaže izvršenje (izuzev kada se radi o menici). Zato sama odluka o usvajanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje ima za posledicu i ukidanje svih odluka (pa i radnji), koje se preduzete nakon propuštanja, što znači da se izvršenje dalje ne može sprovoditi. Dalje zavisi od odluke o prigovoru. Ukoliko sudija nađe da je dužnik učinio verovatnim navode iz prigovora, doneće rešenje kojim stavlja van snage rešenje o izvršenju u određujućem delu i o nastavku postupka primenom pravila parničnog postupka, u kom slučaju se definitivno više ne može sprovoditi izvršenje, jer nema pravnog osnova za to, a pravni osnov je bio deo rešenja o izvršenju kojim je određeno izvršenje. Ukoliko odbije prigovor izvršnog dužnika, nakon što je dozvolio vraćanje u pređašnje stanje i smatrao ga blagovremenim, ovo rešenje se može pobijati prigovorom IP veću. U članu 49. stav 3. Zakona, nije predviđeno da li prigovor izjavljen veću odlaže izvršenje, ali svakako odlaže nastupanje pravosnažnosti rešenja o odbijanju prigovora, a odlaganje pravosnažnosti rešenja o odbijanju prigovora odlaže pravosnažnost rešenja o izvršenju, pa je mišljenje autora da se u tom slučaju ne može nastaviti sa sprovođenjem izvršenja. Objektivni rok za podnošenje predloga za vraćanje propisuje Zakon o parničnom postupku u članu 110. stav 3. (60 dana od dana propuštanja) i članu 486. stav 1. tačka 1) (30 dana od dana propuštanja), odredbama koje se primenjuju u privrednim sporovima. • PITANJE: Da li predloge na osnovu verodostojne isprave, koji se odnose na komunalne i sl. usluge, treba razmatrati po redovnom postupku ili posebnom postupku koji je predviđen odredbama čl. 252. do 257. Zakona? • ODGOVOR: Poseban postupak izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja na ime komunalnih i sličnih usluga, primenjuje se od početka rada izvršitelja (17.5.2012. godine). Do tada su se primenjivale opšte odredbe.

Izuzeće Član 31 Zahtev za izuzeće postupajućeg sudije može se izjaviti najkasnije do isteka roka za donošenje odluke o prigovoru na rešenje o izvršenju. Zahtev za izuzeće predsednika suda, sudskog izvršitelja i izvršitelja nije dozvoljen. Zahtev za izuzeće iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje.

Određivanje drugog stvarno ili mesno nadležnog suda

Član 32 Predlog za određivanje drugog stvarno ili mesno nadležnog suda nije dozvoljen.

Novčana kazna za nepoštovanje suda

Član 33 Sud će novčano kazniti stranku, učesnika i svako drugo lice koje svojim ponašanjem vređa sud, stranke ili učesnike u postupku, ometa ili sprečava sprovođenje izvršenja. Kazna iz stava 1. ovog člana ne može se izreći zbog toga što izvršni dužnik ne ispunjava svoju obavezu iz izvršne isprave. Novčana kazna se izriče na način i pod uslovima propisanim članom 51. ovog zakona.

• PITANJE: Da li postoji razlika kada se novčana kazna izriče zbog nepoštovanje suda u parničnom postupku i u izvršnom postupku i ukoliko postoji u čemu se sastoji?

52 │



I

• ODGOVOR: Način prinudnog sprovođenja rešenja o izricanju novčane kazne zbog nepoštovanja suda, razlikuje se u izvršnom i u parničnom postupku. U odnosu na ranije zakone koji su regulisali izvršni postupak, novinu predstavlja regulisanje izricanja novčane kazne zbog nepoštovanje suda. Prema zakonima koji su prethodno bili u primeni, izvršni sudija je mogao izreći novčanu kaznu zbog nepoštovanja suda, ali shodnom primenom odredbi Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011). Primenom člana 33. Zakona sud može izreći novčanu kaznu stranci, učesniku i svakom drugom licu koje svojim ponašanjem vređa sud, stranke ili učesnike u postupku ili ometa ili sprečava sprovođenje izvršenja, s tim što se novčana kazna izriče na način i pod uslovima propisanim članom 51. Zakona. To znači da sudija zbog nepoštovanje suda donosi rešenje i izriče novčanu kaznu licu sa nalogom da je plati u rok u od pet radnih dana od dana prijema rešenja o kažnjavanju. Pravni lek je prigovor koji ne zadržava izvršenje rešenja. U slučaju neplaćanja izrečene kazne u zakonskom roku od pet radnih dana, sud rešenje sprovodi po službenoj dužnosti, kada se prinudno naplaćuju i troškovi prinudnog izvršenja. Prema Zakonu o parničnom postupku, sud može izreći novčanu kaznu pravnom licu, stranci ili drugom učesniku u postupku, koji u podnesku vređaju sud ili ometaju preduzimanje parničnih radnji i dostavljanje pismena ili spisa. Sud u rešenju određuje rok za uplatu novčane kazne čija dužina nije propisana zakonom, a žalba protiv rešenja o kažnjavanju ne odlaže izvršenje rešenja. Za razliku od izricanja novčane kazne zbog uvrede suda, prema članu 33. Zakona, u parničnom postupku se izvršenje novčane kazne sprovodi shodno odredbama Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 72/2009 i 31/2011). Stoga, u slučaju da kažnjeno fizičko lice ne plati novčanu kaznu dobrovoljno, u roku određenom u rešenju o kažnjavanju, sud će novčanu kaznu da zameni kaznom zatvora primenom Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, a za pravna lica, primenom odredbi zakona kojima se uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela kojima se uređuje izvršenje novčane kazne - Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela (“Sl. glasnik RS”, br. 97/2008).

Troškovi postupka Član 34 Troškove postupka u vezi sa određivanjem i sprovođenjem izvršenja snosi izvršni dužnik. Izvršni poverilac je dužan da predujmi troškove postupka, u skladu sa zakonom i propisom koji uređuje troškove postupka. Dokaz o uplaćenom predujmu izvršni poverilac je dužan da dostavi uz predlog za izvršenje. Sud, odnosno izvršitelj će obustaviti izvršenje ako izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplaćenom predujmu, osim ako je po zakonu oslobođen ili ga je sud oslobodio plaćanja postupka. Troškovi postupka koji je pokrenut po službenoj dužnosti predujmljuju se iz sredstava suda koji sprovodi izvršenje. Izvršni dužnik je dužan da izvršnom poveriocu nadoknadi troškove postupka koji su bili potrebni. Izvršni poverilac je dužan da izvršnom dužniku na njegov zahtev nadoknadi troškove postupka koje mu je neosnovano prouzrokovao. O troškovima postupka odlučuje sud u izvršnom postupku i u tom postupku određuje izvršenje radi njihovog namirenja, osim ako je zakonom drugačije propisano. O troškovima postupka nastalim pred izvršiteljem odlučuje izvršitelj obrazloženim zaključkom i određuje izvršenje radi naplate tih troškova. Zahtev za naknadu troškova može se podneti u roku od osam dana od dana okončanja postupka. Propis iz stava 2. ovog člana donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: ministar). • PITANJE: Ako je stranka oslobođenja plaćanja sudske takse u parnici, da li je oslobođena i od plaćanja troškova izvršitelja?

• ODGOVOR: Stranka koja je oslobođena plaćanja sudske takse u parnici, nije automatski oslobođena i od plaćanja troškova izvršenja, odnosno izvršitelja. Kada su u pitanju troškovi izvršitelja, oni su regulisani Pravilnikom o tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad izvršitelja (“Sl. glasnik RS”, br. 50/2012) *posebnim podzakonskim aktom koji reguliše nagradu i naknadu, odnosno tarifu za rad izvršitelja. Tarifa je objavljena 18.5.2012. godine i stupila na snagu 26.5.2012. godine. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

53

I


LL *Tekst Tarife je objavljen u III delu ovog Priručnika: Odabrani propisi, na strani 414.

LL Detaljnije o odredbama člana 34. pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 340), i to: 1. Pitanje i odgovor - Pravni instruktor: KAMATA NA IZNOS TROŠKOVA IZ IZVRŠNE ISPRAVE ;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom zakona: 1. ZAKLJUČAK O TROŠKOVIMA PRED IZVRŠITELJEM - POKRETNE STVARI

2. Predlog za izvršenje Sadržina i povlačenje predloga za izvršenje Član 35 U predlogu za izvršenje, kao i u predlogu za sprovođenje izvršenja moraju biti naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, sa adresama propisanim članom 29. st. 1. i 2. ovog zakona, izvršna ili verodostojna isprava i obaveza izvršnog dužnika. U predlogu za izvršenje izvršni poverilac navodi i sredstva i predmete izvršenja, odnosno zahtev da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, kao i druge podatke koji su potrebni za sprovođenje izvršenja. U privrednim stvarima kada je izvršni dužnik pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren račun u skladu sa propisima o platnom prometu, u predlogu za izvršenje ili za sprovođenje izvršenja, pored obavezne sadržine propisane u stavu 1. ovog člana, moraju biti navedeni i sledeći podaci: 1) matični broj stranaka, odnosno poreski identifikacioni broj ili za strana pravna lica odgovarajući identifikacioni broj; 2) brojevi računa izvršnog poverioca i dužnika kod poslovnih banaka sa nazivima ovih banaka. Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave mora da sadrži zahtev da sud obaveže dužnika da namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima. Uz predlog za izvršenje, izvršni poverilac je dužan da priloži izvršnu ispravu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji ili prepisu, kao i druge isprave kada je to ovim zakonom predviđeno. Izvršna isprava mora biti snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, izuzev kada je zakonom dozvoljeno izvršenje nepravnosnažnih odluka. Strana verodostojna isprava na kojoj se zasniva predlog mora se priložiti prevedena od sudskog prevodioca na jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu. U predlogu za izvršenje mora se naznačiti da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj. Predlog za izvršenje podnosi se u najmanje četiri primerka. Postupak izvršenja će se obustaviti bez pristanka izvršnog dužnika ako izvršni poverilac povuče predlog za izvršenje, u celini ili delimično. Odlukom o obustavi izvršenja ukinuće se sve sprovedene izvršne radnje ako se time ne dira u stečena prava trećih lica. Izvršni poverilac može ponovo da podnese predlog za izvršenje. • PITANJE: Koja je sadržina predloga za izvršenje?

• ODGOVOR: Sadržinu predloga za izvršenje reguliše član 35. Zakona, kao i obavezne priloge i njihovu formu. Odredba je prilično jasna, jer je njome regulisano šta sve predlog treba da sadrži, šta treba da sadrži u privrednim stvarima, šta treba da sadrži ako se radi o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, u kom broju primeraka se podnosi, te da se uz predlog uvek prilaže izvršna ili verodostojna isprava u originalu ili overenoj kopiji ili prepisu, kao i da se prilažu druge isprave kada je to zakonom predviđeno. Za izvršnu ispravu je predviđeno da mora biti snabdevena klauzulom pravnosnažnosti, izuzev kada je dozvoljeno izvršenje nepravnosnažnih odluka.

54 │



I

• PITANJE: Da li u postupku koji je u toku pred sudom izvršni poverilac može da promeni izbor o načinu izvršenja i predloži sudu da se izvršenje nastavi pred izvršiteljem? • ODGOVOR: Odredbom člana 35. stav 6. Zakona je propisano da se u predlogu za izvršenje mora označiti da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj, a odredbom člana 76. stav 2. Zakona je propisano da ako je postupak izvršenja započet pred izvršiteljem pa izvršni poverilac promeni izbor o načinu sprovođenja izvršenja tako što predloži da izvršenje sprovede sud, postupak izvršenja pred izvršiteljem će se obustaviti. Navedene odredbe isključuju obavezu izvršnog poverioca da se u postupcima koji su u toku pred sudom izjašnjava o tome da li predlaže da sprovođenje izvršenja nastavi sud ili izvršitelj. Sporno je pitanje da li izvršni poverilac ima pravo da u postupcima izvršenja koje vodi sud podnese predlog da se izvršenje nastavi pred izvršiteljem. Odredba člana 76. stav 2. Zakona govori samo o pravu izvršnog poverioca da podnese predlog da se izvršenje nastavi pred sudom kada izvršenje teče pred izvršiteljem i ne govori o pravu promene izbora kada izvršenje sprovodi sud. Ima mišljenja da na ovaj način Zakon ne daje mogućnost da izvršni poverilac predloži sudu da se izvršenje nastavi pred izvršiteljem. Međutim, imajući u vidu da Zakon izričito ne zabranjuje izvršnom poveriocu da promeni izbor o načinu izvršenja kada izvršenje sprovodi sud trebalo bi mu to pravo priznati i omogućiti da, ukoliko to želi, predloži sudu da se izvršenje nastavi pred izvršiteljem. Sud bi trebalo takav predlog da uvaži naročito u situaciji ako sprovođenje izvršenja pred sudom nije započeto, odnosno nije preduzeta nijedna izvršna radnja, već je samo sud odredio izvršenje. • PITANJE: Da li je predlog za izvršenje uredan, ako nije navedeno ko treba da sprovede izvršenje, a pogotovo u sudovima gde izvršitelji nisu počeli sa radom 17.5.2012. godine? • ODGOVOR: Prema odredbi člana 35. stav 6. Zakona koji reguliše sadržinu predloga za izvršenje, propisano je da se u predlogu za izvršenje mora naznačiti da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj. To znači da predlog za izvršenje u kome nije naznačeno, da li se predlaže da izvršenje sprovede sud ili izvršitelj, nije uredan, od momenta početka rada izvršitelja, na teritoriji mesne nadležnosti suda, na kojoj su imenovani izvršitelji. Ukoliko se predlog podnosi sudu, za čiju teritoriju nije imenovan izvršitelj, odgovor na pitanje zavisi od toga da li će od strane nadležnog organa biti doneta neku posebna odluka kojom će pojedini izvršitelji sa teritorije nadležnosti jednog suda biti nadležni da sprovode izvršenja i na teritoriji drugog suda, odnosno suda na kome izvršitelj nije imenovan, ili će za te sudove do imenovanja izvršitelja za njihovu teritoriju, ostati nadležan isključivo sud i za sprovođenje izvršenja. • PITANJE: Da li se može usvojiti predlog za izvrženje na osnovu izvršne isprave ukoliko je izvršna isprava odluka suda koja je snabdevena samo klauzulom izvršnosti, a ne i klauzulom pravnosnažnosti? • ODGOVOR: Pre odlučivanja o osnovanosti predloga za izvršenje (da li su ispunjeni uslovi za izvršenje, da li se izvršenje može odrediti), sud ispituje da li je predlog uredan ili ima neke nedostatke zbog kojih se po njemu ne može postupati. Urednost predloga obuhvata i priloge. Članom 35. stav 4. Zakona propisano je da je izvršni poverilac dužan da uz predlog za izvršenje priloži izvršnu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji ili prepisu, a da izvršna isprava mora biti snabdevena klauzulom pravnosnažnosti. Zato, ako je izvršna isprava priložena u propisanoj formi (originalu ili overenoj kopiji ili prepisu), ali nema klauzulu pravnosnažnosti, predlog za izvršenje nije uredan, nije potpun, pa se ima odbaciti bez odlučivanja o osnovanosti istog.

• PITANJE: Da li uz predlog za izvršenje sudu koji je doneo izvršnu ispravu treba prilagati izvršnu ispravu? • ODGOVOR: Uz predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave mora se priložiti izvršna isprava kako to propisuje član 35. stav 4. Zakona. Isprava mora biti u određenoj formi: u originalu ili overenoj kopiji ili prepisu, a pored toga mora biti snabdevena klauzulom pravnosnažnosti. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

55

I


• PITANJE: Da li neplaćanje takse sudu za podneti predlog za izvršenje jeste razlog za odbacivanje predloga? Kakva je praksa sudova? • ODGOVOR: Uplata sudske takse nije procesna pretpostavka za postupanje po podnetom predlogu za izvršenje. Stoga, neplaćanje takse ne predstavlja zakonski razlog za odbacivanje predloga, obzirom da plaćanje takse na podneti predlog za izvršenje nije uslov za postupanje po predlogu, shodno odredbama Zakona. Sudovi ne odbacuju predlog u slučaju da taksa nije plaćena, nego se shodno Zakonu o sudskim taksama vrši prinudna naplata sudske takse. U nekim od bivših republika SFRJ, (na primer u Sloveniji), ukoliko se ne plati taksa na predlog za izvršenje, zakonom je predviđeno da se isti odbacuje. • PITANJE: Ukoliko se radi o stranoj verodostojnoj ispravi (Republika Hrvatska) da li ista treba biti prevedena od strane stalnog sudskog tumača. Da li se obaveza prevođenja odnosi i na druge pismene dokaze (dokaz o slanju opomene putem pošte)? • ODGOVOR: Ukoliko je uz predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave podneta strana verodostojna isprava, izdata od strane pravnog lica čije je sedište u Republici Hrvatskoj, verodostojna isprava mora biti prevedena od strane stalnog sudskog prevodioca, s obzirom na to da član 35. stav 5. Zakona na imperativan način reguliše da se strana verodostojna isprava mora priložiti prevedena od strane sudskog prevodioca na jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu. Kako je na teritoriji Republike Srbije službeni jezik srpski, verodostojna isprava se mora priložiti prevedena od sudskog prevodioca na srpski jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu. Ukoliko se predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave podnosi sudu čija je nadležnost na teritoriji gde je u službenoj upotrebi i hrvatski jezik, kao jezik nacionalne manjine, poverilac bi mogao verodostojnu ispravu koja je napisana na hrvatskom jeziku, da podnese u originalu, bez prevoda. Bez obzira na sličnost srpskog i hrvatskog jezika, Republika Hrvatska je strana država, priznata od strane Republike Srbije, nakon raspada SFRJ. Stoga, postoji obaveza prevoda verodostojne isprave izdate od strane pravnog lica čije je sedište na teritoriji Republike Hrvatske, imajući u vidu da član 35. stav 5. Zakona kod stranih verodostojnih isprava ne pravi razliku da li je napisana na jeziku koji je razumljiv zbog sličnosti sa srpskim jezikom ili nije. Ukoliko je strana verodostojna isprava koja se prilaže uz predlog, faktura, poverilac je dužan da priloži pored prevoda računa i prevod podnetog dokaza da je dužnik obavešten o nastaloj obavezi. • PITANJE: Ukoliko je u predlogu za izvršenje označena novčana obaveza u dinarima, a priložena izvršna isprava glasi na novčano potraživanje izraženo u evrima, da li će sud odbaciti predlog za izvršenje? • ODGOVOR: Prema članu 35. Zakona izvršni poverilac i izvršni dužnik koji su označeni u predlogu za izvršenje moraju biti identični poveriocu i dužniku iz izvršne isprave. Osim toga i obaveza koja je označena u predlogu mora biti identična obavezi iz izvršne isprave koja se podnosi uz predlog. Tada se stiču uslovi za donošenje rešenja o izvršenju, shodno načelu formalnog legaliteta iz člana 8. Zakona. Ukoliko obaveza iz izvršne isprave nije istovetna sa obavezom navedenom u predlogu, nisu ispunjeni uslovi za određivanje izvršenja, zbog čega se podneti predlog za izvršenje odbija. Stoga, ukoliko je u predlogu za izvršenje označena novčana obaveza u dinarima (RSD), a priložena izvršna isprava glasi na novčano potraživanje izraženo u evrima, sud će odbiti predlog za određivanje izvršenja, obzirom da nisu ispunjeni zakonom predviđeni uslovi. U opisanoj situaciji nisu se stekli uslovi za odbacivanje predloga. Podneti predlog za izvršenje odbacuje se ukoliko ne sadrži sve što je propisano članom 35. Zakona, ili ukoliko su uneti podaci nepotpuni ili netačni, ukoliko nisu dostavljeni prilozi predviđeni članom 35. Zakona ili prilozi nisu podneti u propisanoj formi. Stoga, u ovom slučaju, sud neće odbaciti predlog za izvršenje, nego će isti odbiti. • PITANJE: Ko u izvršnom postupku može da podnese predlog za izvršenje?

56 │



I

• ODGOVOR: Prema članu 85. Zakona o parničnom postupku radnje u postupku pred sudom može da preduzima stranka lično, ili preko punomoćnika koji mora da bude iz reda advokata, s tim da punomoćnik pravnog lica može biti diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom koji je stalno zaposlen u tom pravnom licu. Stoga, ukoliko je izvršni poverilac fizičko lice, predlog za izvršenje može da podnese lično ili preko punomoćnika koji mora da bude advokat. Ukoliko je izvršni poverilac pravno lice, predlog za izvršenje može biti podnet od strane statutarnog zastupnika tog pravnog lica, punomoćnika iz reda advokata ili punomoćnika koji je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i koji je stalno zaposlen u tom pravnom licu.

;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs modele u vezi s ovim članom zakona: 1. PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU MENICE KAO VERODOSTOJNE ISPRAVE 2. PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE PREMA SOLIDARNIM DUŽNICIMA 3. PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE RADI NAPLATE DINARSKE PROTIVVREDNOSTI DEVIZNOG POTRAŽIVANJA 4. PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE PREMA FIZIČKOM LICU KAO IZVRŠNOM DUŽNIKU

3. Odluke Rešenje i zaključak Član 36 Odluke u izvršnom postupku donose se u obliku rešenja ili zaključka. Rešenjem o izvršenju dozvoljava se izvršenje na imovini izvršnog dužnika, pod uslovima i obimu određenim ovim zakonom. Zaključkom suda određuje se sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom. Zaključkom izvršitelja se, pored slučajeva iz stava 3. ovog člana, odlučuje i u drugim slučajevima kada je to ovim zakonom propisano. • PITANJE: Da li se može sprovesti izvršenje na osnovu rešenja o izvršenju donetog na osnovu izvršne ili verodostojne isprave prema izvršnom dužniku prema kome je pokrenut prethodni stečajni postupak?

• ODGOVOR: Prema izvršnom dužniku u odnosu na koga je pokrenut prethodni stečajni postupak, može se odrediti i sprovesti izvršenje na osnovu izvršne isprave, izuzev ako su u prethodnom stečajnom postupku rešenjem protiv kojeg nije dozvoljen pravni lek, donete mere obezbeđenja, pod uslovima propisanim odredbama Zakona o stečaju (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009 i 99/2011 - dr. zakon), ali samo one mere kojima se prema njihovoj sadržini zabranjuje isplata sa računa, odnosno zabranjuje raspolaganje imovinom dužnika bez saglasnosti stečajnog sudije. U odnosu na odlučivanje o podnetom predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, pokretanje prethodnog stečajnog postupka nema uticaja, pa ni mere obezbeđenja koje su eventualno određene u tom postupku, bez obzira na njihovu sadržinu. One su od uticaja samo na fazu sprovođenja izvršenja, a ne i na fazu odlučivanja. Da li će se izvršenje sprovoditi zavisi od toga da li je dužnik izjavio blagovremen, dozvoljen i potpun prigovor, kao i kako je sud odlučio o prigovoru. Ipak, izuzetak postoji ako je verodostojna isprava - menica, jer u tom slučaju prigovor ne odlaže izvršenje. Zato se u slučaju da su određene mere obezbeđenja zabranom isplate sa računa ili zabranom raspolaganja imovinom dužnika u prethodnom stečajnom postupku, ne može ni odrediti, ni sprovesti (pre pravosnažnosti) rešenje o izvršenju na osnovu menice kao verodostojne isprave, odnosno ne može se usvojiti predlog za izvršenje. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

57

I



Sadržina rešenja Član 37 U rešenju o izvršenju moraju biti navedeni: sud, izvršni poverilac, izvršni dužnik, izvršna, odnosno verodostojna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, pouka o pravnom leku, kao i drugi podaci potrebni za sprovođenje izvršenja određeni ovim zakonom. U rešenju o izvršenju navode se sredstvo i predmet izvršenja, ako su označeni u predlogu za izvršenje. Ako je u predlogu zahtevano da se izvršenje sprovodi preko izvršitelja, rešenje mora da sadrži i odluku o tom zahtevu. Rešenjem o izvršenju na osnovu verodostojne isprave obavezaće se izvršni dužnik da u roku od osam dana, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja, namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima i odrediće se izvršenje radi ostvarivanja tih potraživanja. Rešenje kojim se predlog za izvršenje potpuno ili delimično odbija mora biti obrazloženo. • PITANJE: Da li je označenje sredstva i predmeta izvršenja obavezni deo sadržine rešenja o izvršenju?

• ODGOVOR: Sud donosi rešenje o izvršenju na osnovu predloga za izvršenje izvršnog poverioca. Ovim rešenjem sud dozvoljava izvršenje na imovini izvršnog dužnika, pod uslovima i u obimu određenim Zakonom. Stoga sadržina rešenja zavisi od sadržine predloga, ali i od vrste potraživanja koje se prinudno ostvaruje. Ako je predlog za izvršenje podnet radi ostvarenja novčanog potraživanja, izvršni poverilac ima dve mogućnosti. U predlogu za izvršenje može, ali ne mora, navesti sredstvo i predmete izvršenja, a sredstva izvršenja radi naplate novčanog potraživanja propisana su u članu 19. stav 2. Zakona. U tom slučaju će sredstvo i predmet izvršenja biti deo sadržine rešenja o izvršenju. Ali, izvršni poverilac ima i drugu mogućnost, da zahteva da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika. U tom slučaju sredstvo i predmeti izvršenja neće biti deo sadržine rešenja o izvršenju. Docnije, u toku postupka oni će biti određeni zaključkom, najčešće kada izvršni poverilac na osnovu dobijene izjave o imovini sazna šta čini imovinu izvršnog dužnika. Ako se predlog za izvršenje podnosi radi ostvarenja nenovčane obaveze i predlog za izvršenje i rešenje o izvršenju moraju sadržati sredstvo i predmete koji su predviđeni u članu 19. stav 3. Zakona, a sve u zavisnosti o kojoj se vrsti nenovčane obaveze radi. Zakonom je za svaku vrstu nenovčane obaveze određeno samo jedno sredstvo izvršenja, a time i predmet izvršenja. Na primer za iseljenje iz nepokretnosti sredstvo izvršenja je ispražnjenje i predaja nepokretnosti koje se sprovodi udaljavanjem svih lica i uklanjanjem svih stvari iz nepokretnosti i predajom nepokretnosti izvršnom poveriocu. Predmet izvršenja je nepokretnost koja je određena izvršnom ispravom. • PITANJE: Ako izvršni poverilac u predlogu nije zahtevao da izvršenje sprovede izvršitelj, da li u toku postupka može predložiti da umesto suda, izvršenje sprovede izvršitelj? • ODGOVOR: Rešenje o izvršenju sadrži odluku da izvršenje sprovede izvršitelj samo ako je to izvršni poverilac zahtevao u predlogu za izvršenje. Ako nije postavio takav zahtev, izvršenje sprovodi sud. U članu 76. stav 2. Zakona je predviđeno da izvršni poverilac, nakon što je izvršenje započeto kod izvršitelja, može promeniti izbor o načinu sprovođenja izvršenja i predložiti da izvršenje sprovede sud. U tom slučaju će se obustaviti postupak izvršenja kod izvršitelja. Obrnuta situacija Zakonom nije predviđena, pa sledi da u toku postupka izvršni poverilac ne može predložiti da umesto suda izvršenje sprovede izvršitelj. Međutim, može podneti nov predlog za izvršenje sa zahtevom da izvršenje sprovede izvršitelj, a postojanje ranijeg postupka i već donetog rešenja o izvršenju po kome izvršenje sprovodi sud, ne predstavlja prepreku novom postupku. Izvršni poverilac može voditi više izvršnih postupaka prema istom dužniku na osnovu iste izvršne isprave, jer se u postupku izvršenja ne primenjuju odredbe parničnog postupka o litispendenciji. U postupku u kome potraživanje prvo bude namireno, steći će se uslovi za njegovo okončanje zaključenjem, a u drugom izvršnom postupku steći će se uslovi za obustavu izvršenja i to zato što je obaveza ispunjena.

58 │



I

Dostavljanje rešenja o izvršenju

Član 38 Rešenje kojim se usvaja predlog dostavlja se izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku, a rešenje kojim se odbija predlog dostavlja se samo izvršnom poveriocu. Rešenje o izvršenju na novčanom potraživanju dostavlja se i izvršnom dužniku izvršnog dužnika, a rešenje o izvršenju nad sredstvima na računu izvršnog dužnika dostavlja se i organizaciji za prinudnu naplatu. Rešenje o izvršenju na pokretnim stvarima i zaključak o ispražnjenju i predaji nepokretnosti dostavlja se izvršnom dužniku neposredno pre preduzimanja prve izvršne radnje, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Ako sud koji je doneo rešenje o izvršenju nije nadležan za sprovođenje izvršenja, uputiće rešenje o izvršenju nadležnom sudu radi dostavljanja tog rešenja i sprovođenja izvršenja. Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na dostavu zaključaka i drugih pismena izvršitelja. • PITANJE: Kako se dostavlja rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, ako je kao sredstvo izvršenja određeno izvršenje na pokretnim stvarima?

• ODGOVOR: Prema članu 38. stav 1. Zakona rešenje kojim se usvaja predlog dostavlja se izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku. Prema stavu 3. ovog člana, rešenje o izvršenju na pokretnim stvarima i zaključak o ispražnjenju i predaji nepokretnosti se dostavlja izvršnom dužniku neposredno pre preduzimanja prve izvršne radnje, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Za sredstvo izvršenja na pokretnim stvarima prva izvršna radnja je popis i procena stvari. Da bi se pristupilo preduzimanju prve izvršne radnje, kada se radi o rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, nužan je uslov da je to rešenje pravosnažno, jer je zakonom predviđeno da prigovor protiv ovog rešenja odlaže izvršenje. Zato se odredba o dostavljanju iz člana 38. stav 3. Zakona odnosi na rešenje o izvršenju doneto na osnovu izvršne isprave kojim je kao sredstvo izvršenja određeno izvršenje na pokretnim stvarima, jer protiv tog rešenja prigovor ne odlaže izvršenje. Rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, pa i kada je kao sredstvo izvršenja određeno izvršenje na pokretnim stvarima, dostavlja se primenom člana 29. Zakona, sa izuzetkom kada se radi o menici kao verodostojnoj ispravi, u kom slučaju prigovor, na osnovu člana 49. stav 2. Zakona, ne odlaže izvršenje. U tom slučaju nakon usvajanja predloga izvršnog poverioca i donošenja rešenja o izvršenju na osnovu menice kao verodostojne isprave, odmah se zakazuje i popis pokretnih stvari, pa se pre popisa dužniku uručuje rešenje. Tok roka za izjavljivanje prigovora i izjavljeni prigovor ne sprečavaju sud da preduzima izvršne radnje popisa, procene, pa eventualno i prodaje, mada je malo verovatno da se sve te radnje u kratkom roku za izjavljivanje prigovora i donošenja odluke o tom prigovoru mogu faktički preduzeti.

4. Opšte odredbe o postupku po pravnom leku Pravni lek Član 39 Pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja određenog u izvršnom postupku je prigovor. Protiv rešenja suda može se izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen. Prigovor se može izjaviti u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja rešenja. Sud je dužan da o prigovoru odluči u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja prigovora, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Nepostupanje sudije nakon izjavljenog prigovora smatraće se nesavesnim radom sudije. Protiv pravnosnažnog rešenja u postupku izvršenja i obezbeđenja nisu dozvoljeni revizija ni ponavljanje postupka. Protiv zaključka nije dozvoljen pravni lek, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. • PITANJE: Na koji način se računa rok od pet dana?


│

59

I


• ODGOVOR: S obzirom na to da Zakon uvodi rok od pet radnih dana, za na primer, izjavljivanje prigovora protiv rešenja o izvršenju, to znači da u tok roka za izjavljivanje prigovora ne ulaze dani vikenda, odnosno subota i nedelja i praznici. Računanje radnih, odnosno neradnih dana, treba posmatrati iz ugla suda. To jest neradni dani će biti oni dani u koje ne radi sud, a to su dani vikenda i dani zvaničnih praznika. • PITANJE: Da li je protiv rešenja kojim se prigovor odbacuje kao neblagovremen, nepotpun ili nedozvoljen, dozvoljeno izjavljivanje prigovora? • ODGOVOR: Prema članu 39. stav 1. Zakona u postupku izvršenja i obezbeđenja pravni lek je prigovor, a prema stavu 2. ovog člana prigovor se može izjaviti samo kada je to dozvoljeno ovim zakonom. Saglasno članu 10. istog zakona u ovom postupku se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), ako Zakonom ili drugim zakonom nije drugačije određeno. Prema članu 399. Zakona o parničnom postupku, protiv rešenja prvostepenog suda je dozvoljena žalba, osim ako zakonom nije drugačije propisano. Ovlašćenje sudije prvostepenog suda da odbaci neblagovremen, nepotpun ili nedozvoljen prigovor, sadržano je u članu 45. Zakona koji se odnosi na prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave. U skladu je sa opštim načelom parničnog postupka, o ovlašćenju prvostepenog suda da pravni lek odbaci zbog formalnih nedostataka, ne odlučujući o njegovoj osnovanosti. U ovoj situaciji prigovor izričito nije određen na osnovu člana 39. stav 2. Zakona. S obzirom na to da u postupku izvršenja nisu dozvoljeni vanredni pravni lekovi, da se ni shodnom primenom Zakona o parničnom postupku oni ne mogu izjaviti (ranije se mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti), da je redovni pravni lek jedino pravno sredstvo za kontrolu zakonitosti sudske odluke donete u prvom stepenu, a da je redovni pravni lek prigovor, kao i da se rešenje o odbačaju donosi shodnom primenom odredbi Zakona o parničnom postupku, morao bi se izvesti zaključak o dozvoljenosti prigovora, uprkos normi iz člana 39. stav 2. Zakona. U protivnom, jedino sredstvo za ostvarenje pravne zaštite bi bila žalba Ustavnom sudu, a to ne bi doprinelo ni efikasnosti Ustavnog suda ni izvršnog postupka. • PITANJE: Da li je adekvatno zakonsko rešenje po kome se odluka o utvrđenju vrednosti nepokretnosti i njenom dodeljivanju, predaji i namirenju donosi zaključkom? • ODGOVOR: Nije adekvatno zakonsko rešenje po kome se odluka o utvrđenju vrednosti nepokretnosti i njenom dodeljivanju, predaji i namirenju donosi zaključkom, jer protiv zaključka nije dozvoljen pravni lek. Sa ovom konstatacijom bi se mogli složiti, a jedina mogućnost u toj situaciji je korišćenje dozvoljenog zakonskog pravnog sredstva, podnošenjem zahteva za otklanjanje nepravilnosti u toku izvršenja kojim se mogu koristiti i poverilac i dužnik, pa i drugi učesnici u postupku. • PITANJE: U kojim situacijama je dozvoljen prigovor? • ODGOVOR: Uprkos opštoj odredbi iz člana 39. stav 2. Zakona, primenom ustavnog načela o pravu na žalbu, te shodnom primenom odredbi Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), treba smatrati dozvoljenim prigovor u svim situacijama kada sud odlučuje rešenjem, izuzev kada je izričitom pojedinačnom normom ovog zakona propisano da prigovor nije dozvoljen, jer ako se primenjuje opšta norma, ne bi ni bilo potrebno posebno zabranjivati prigovor u pojedinim situacijama, kako to zakon čini. To se odnosi i na odbačaj prigovora kao neurednog, nedozvoljenog ili neblagovremenog i druge situacije.

;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom Zakona: 1. PRIGOVOR IZVRŠNOG DUŽNIKA PROTIV REŠENJA O IZVRŠENJU NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE RADI PREDAJE INDIVIDUALNO ODREĐENE POKRETNE STVARI

60 │



I

a) Prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave

Član 40 Na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave prigovor mogu da podnesu izvršni dužnik i izvršni poverilac. Rešenje iz stava 1. ovog člana izvršni poverilac može pobijati samo u delu koji se odnosi na troškove izvršenja. Izvršni poverilac može podneti prigovor protiv rešenja iz stava 1. ovog člana, kojim je odbijen ili odbačen predlog za izvršenje. Prigovor ne odlaže izvršenje rešenja, osim ako je zakonom drugačije propisano.

• PITANJE: Protiv kojih rešenja donetih u postupku izvršenja na osnovu izvršne isprave prigovor može izjaviti izvršni poverilac?

• ODGOVOR: Odlučujući o predlogu za izvršenje sud može da predlog odbaci, ako ima formalne nedostatke, da predlog odbije, ako nisu ispunjeni uslovi za izvršenje i da predlog usvoji dozvoljavanjem izvršenja i donošenjem rešenja o izvršenju. Rešenje sadrži sve ono što predviđa član 38, a takođe i odluku o troškovima postupka nastalih povodom podnetog predloga (taksa, eventualno sastav predloga i slično). Izvršni poverilac ima pravo da izjavi prigovor na prva dva rešenja, a za to ima i pravni interes. Ako je predlog za izvršenje odbačen ili odbijen, postupak se okončava, bez ostvarenja potraživanja, radi čije prinudne naplate ili ostvarenja je predlog za izvršenje podnet. Razlozi za izjavljivanje prigovora od strane izvršnog poverioca protiv rešenja o odbijanju ili odbačaju predloga nisu propisani. Protiv rešenja o izvršenju, izvršni poverilac nema pravni interes da izjavljuje prigovor, s obzirom da je ovim rešenjem njegov predlog usvojen izuzev u delu odluke o troškovima, pa je zakonom izričito i predviđeno da u tom delu izvršni poverilac odluku može pobijati prigovorom. Rešenje o odbijanju predloga za izvršenje mora biti obrazloženo kako to propisuje član 37. stav 5. Zakona. Međutim, ne postoji nijedan razlog da rešenje o odbačaju predloga ne sadrži obrazloženje, posebno shodnom primenom Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), koji propisuje da svako rešenje protiv koga je dozvoljen poseban pravni lek mora biti obrazloženo. • PITANJE: Da li se stranke ugovorom ili sudskim poravnanjem mogu odreći prava na izjavljivanje prigovora protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave izdate u vezi sa ugovorom, odnosno donetog na osnovu izvršne isprave, sudskog poravnanja? • ODGOVOR: U postupku izvršenja se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), na osnovu člana 10. Zakona. Članom 369. stav 1. Zakona o parničnom postupku je propisano da se stranka može odreći prava na žalbu od trenutka kada je presuda objavljena. U smislu člana 402. Zakona o parničnom postupku ova odredba se primenjuje i na rešenja. Na osnovu člana 363. istog zakona sva rešenja doneta na ročištu se objavljuju, a prema članu 364. stav 1. tog zakona rešenja doneta van ročišta se saopštavaju strankama dostavljanjem overenog prepisa rešenja. Rešenje o izvršenju je rešenje koje se donosi van ročišta, pa se ne objavljuje, već se dostavlja strankama. Dostavlja se prema članu 38. stav 1. Zakona i izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku u overenom prepisu. Tek prijemom rešenja stranka se može odreći prava na prigovor kao pravnog leka, pa sledi da se stranke ne mogu punovažno, unapred, odreći ovog prava, a takva odredba ugovora nema pravno dejstvo. Pri zaključenju sudskog poravnanja sud ima obavezu da odbije zaključenje poravnanja u pogledu onih zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati u smislu člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, primenom člana 336. stav 4. istog zakona. Odricanje od prava na prigovor kao pravnog leka predstavlja nedozvoljeno raspolaganje stranaka. Ako je rešenje o izvršenju doneto na osnovu izvršne isprave, sudskog poravnanja, izvršni dužnik može izjaviti prigovor, a razlozi su navedeni u članu 42. Zakona. Jedan od razloga u smislu ovog člana naveden je tački 2) i odnosi se na apsolutnu ništavost izvršne isprave, odnosno izostanak njenog pravnog dejstva, pa bi izvršni dužnik u prigovoru, koji je dozvoljen, ovo mogao navesti kao razlog. • PITANJE: Da li izvršni dužnik ima pravo prigovora protiv rešenja o odbacivanju predloga za protivizvršenje? • ODGOVOR: Zakon posebno ne reguliše pravo izvršnog dužnika na izjavljivanje pravnog leka protiv rešenja kojim mu je odbijen ili odbačen predlog za protivizvršenje. Prema članu 10. Zakona, u izvršnom postupku shodno se primenjuju odredabe Zakona o PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

61

I


parničnom postupku, ukoliko odredbama tog zakona nije nešto drugo predviđeno. Tako, prema članu 399. Zakona o parničnom postupku, ukoliko zakon propisuje da posebna žalba nije dozvoljena onda se rešenje može pobijati u žalbi protiv konačne odluke. Rešenje kojim se predlog za protivizvršenje odbija ili odbacuje predstavlja odluku suda kojom se okončava postupak po podnetom predlogu. Stoga se shodnom primenom navedenog člana, izvršnom dužniku mora priznati pravo na izjavljivanje prigovora protiv rešenja kojim se odbija ili odbacuje podneti predlog za protivizvršnje, iako to pravo nije predviđeno odredbama koje regulišu protivizvršenje. Izvršni dužnik u postupku protivizvršenja suštinski ima ulogu poverioca, obzirom da podnosi predlog za protivizvršenje. Prema članu 40. stav 3. Zakona izvršni poverilac može podneti prigovor protiv rešenja kojim je odbijen ili odbačen predlog za izvršenje. Stoga, prema našem mišljenju i izvršni dužnik kome je odbijen ili odbačen predlog za protivizvršenje ima pravo da podnese prigovor protiv tog rešenja, obzirom da u postupku protivizvršenja suštinski ima ulogu poverioca. Pored toga, Prema članu 37. stav 5. Zakona rešenje kojim se predlog za izvršenje potpuno ili delimično odbija mora biti obrazloženo. Prema članu 365. stav 1. Zakona o parničnom postupku rešenje mora biti obrazloženo ako je protiv njega dozvoljena posebna žalba. Zbog toga i rešenje kojim se odbija ili odbacuje predlog za protivizvršenje mora biti obrazloženo, kako bi se izvršnom dužniku omogućilo da iznese svoje razloge kojima pobija rešenje o odbijanju ili odbacivanju predloga za protivizvršenje. Zbog toga i propust da se u zakonu reguliše pravo na izjavljivanje pravnog leka protiv rešenja o odbijanju ili odbacivanju predloga za protivizvršenje, kojim se postupak po predlogu za protivizvršenje okončava, treba tumačiti u širem kontekstu zakonskih rešenja za slične situacije. Posebno imajući u vidi i član 36. stav 2. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) koji predviđa da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Stoga i izvršni dužnik kome je odbačen predlog za protivizvršenje kao neblagovremen, ima pravo da izjavi prigovor u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja overenog prepisa obrazloženog rešenja, kako bi se u postupku po pravnom leku ispitala pravilnost i zakonitost donete odluke.

Nadležnost za odlučivanje o prigovoru Član 41 O prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave odlučuje veće sastavljeno od troje sudija istog suda koji je odlučivao u prvom stepenu.

• PITANJE: Kakvu pravnu pouku dati u situaciji kada je sud rešenjem prigovor stranke odbacio kao neuredan, nedozvoljen ili neblagovremen, ili u situaciji kada je sud odbacio određeni predlog stranke kao nedozvoljen (npr. predlog za odlaganje izvršenja koji je nedozvoljen) ili kada je predlog stranke odbijen kao neosnovan (npr. predlog za zastoj postupka), s obzirom na to da odredbama Zakona nije predviđena takva mogućnost i da li u toj situaciji shodnom primenom odredaba Zakona o parničnom postupku dati pravnu pouku da je prigovor dozvoljen u smislu odredbe člana 399. Zakona o parničnom postupku prema kojoj je propisano da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba, ako u ovom zakonu nije određeno da žalba nije dozvoljena, a s tim u vezi javlja se kao sporno ko donosi odluku po prigovoru na takvu vrstu odluke? • ODGOVOR: Nadležnost veća za odlučivanje o prigovoru Zakonom je predviđena samo u određenim pravnim situacijama, dok u drugim situacijama uopšte nije predviđeno ko odlučuje o tim prigovorima. To je posledica toga što je zakonom propisano da je prigovor dozvoljen samo kada je to izričito zakonom predviđeno, a da je zanemareno da sud u postupku izvršenja, donosi mnoga rešenja shodnom primenom odredbi Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), protiv kojih bi morao biti dozvoljen pravni lek. To se odnosi i na odbačaj ili odbijanje predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, na rešenja o sudskoj, stvarnoj i mesnoj nadležnosti, na rešenja kojima se odbija ili usvaja predlog da se zastane sa postupkom, na odluke o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje i sl. Očigledan je propust zakonodavca i u praksi ne ostaje ništa drugo nego da o svim prigovorima odlučuje veće troje sudija prvostepenog suda, s obzirom na uređenu nadležnost drugostepenog suda da odlučuje samo o žalbama.

62 │



I

Razlozi za prigovor

Član 42 Prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave može se izjaviti iz razloga koji sprečavaju izvršenje, i to: 1) ako je obaveza iz rešenja o izvršenju ispunjena; 2) ako je odluka na osnovu koje je određeno izvršenje ukinuta, poništena preinačena, stavljena van snage, apsolutno ništava ili je bez pravnog dejstva, odnosno nema svojstvo izvršne isprave; 3) ako je poravnanje na osnovu kog je određeno izvršenje poništeno; 4) ako nije protekao rok za ispunjenje obaveze ili ako nije nastupio uslov koji je određen izvršnom ispravom; 5) ako je protekao rok u kome se po zakonu može predložiti izvršenje; 6) ako sud koji je doneo rešenje o izvršenju nije nadležan; 7) ako je izvršenje određeno na stvarima i pravima izuzetim od izvršenja, odnosno na kojima je mogućnost izvršenja ograničena. • PITANJE: Da li dužnik može izjaviti prigovor samo iz razloga navedenih u članu 42. Zakona ili prigovor može izjaviti iz drugih razloga?

• ODGOVOR: Očigledna je namera zakonodavca da taksativnim nabrajanjem razloga za izjavljivanje prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave iste ograniči na Zakonom propisane razloge. Očigledna je namera da ta lista bude konačna. S druge strane, u samom Zakonu navedeni su još neki razlozi koji sprečavaju izvršenje, a da u ovom članu nisu nabrojani. Jedan od tih razloga bi bio isticanje da nije punovažno izvršen prenos potraživanja od strane poverioca iz isprave na lice koje podnosi predlog (npr. ništavost ugovora o cesiji po članu 46. Zakona o platnom prometu (“Sl. list SRJ”, br. 3/2002 i 5/2003 i “Sl. glasnik RS”, br. 43/2004, 62/2006, 111/2009 - dr. zakon i 31/2011) i sl.), a time pobijanje rešenja koje je doneto na predlog lica koje nije označeno kao poverilac u izvršnoj ispravi. Drugi razlog predviđen je kod nenovčanih obaveza i to radnje koju može izvršiti samo dužnik, pa je Zakonom predviđeno da poverilac ne može tražiti izvršenje ukoliko izvršenje radnje ne zavisi isključivo od volje dužnika. U tom slučaju, poverilac može samo podneti tužbu za naknadu štete. Ako ne može podneti predlog za izvršenje takve obaveze, a ipak to učini i rešenje bude doneto, očigledno je da to mora biti i zakonski razlog za pobijanje donetog rešenja o izvršenju. U privrednim stvarima poseban problem može biti mogućnost isticanja prigovora da je izvršni dužnik u restrukturiranju i da ne postoje uslovi da se izvršenje odredi i sprovede. Zato bi se mogao izvesti zaključak da se prigovor može izjaviti i iz drugih razloga, pa i zbog bitnih povreda postupka i pogrešne primene materijalnog prava, kakvo je stanovište sudske prakse bilo i u vreme primene Zakona o izvršnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 28/2000, 73/2000 i 71/2001) iz 2000. godine koji je predviđao sličan sistem pravnih lekova. Posebno bi se moglo zaključiti da lista razloga ipak nije iscrpljena i konačna, s obzirom na to da Zakon u ovoj odredbi, drugačije nego kao kod verodostojne isprave, ne upotrebljava termin “isključivo” u vezi sa razlozima za izjavljivanje prigovora dužnika.

Iznošenje činjenica i predlaganje dokaza u prigovoru Član 43 Izvršni dužnik je dužan da sve razloge pobijanja iznese u prigovoru i sve dokaze na kojima se prigovor zasniva priloži uz prigovor. Nakon proteka roka za prigovor nije dozvoljeno iznošenje novih činjenica i predlaganje novih dokaza. • PITANJE: Da li izvršni dužnik može podneti dokaze za navode iz prigovora i posle isteka roka za prigovor, ako navede i dokaže da je propustio da ih dostavi uz prigovor iz opravdanih razloga?

• ODGOVOR: Prema članu 30. Zakona stranka može podneti predlog za vraćanje u pređašnje stanje samo ako je iz opravdanih razloga propustila da izjavi prigovor protiv rešenja o izvršenju. S obzirom na to da prema stavu 1. člana 43. prigovor predstavlja delotvorno pravno sredstvo samo pod uslovom da su u njemu navedeni svi razlozi pobijanja i da su priloženi dokazi na kojima se prigovor zasniva, nije dovoljno da je prigovor podnet u roku, ako nisu dostavljeni i dokazi o razlozima istaknutim u prigovoru. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

63

I


S obzirom na to, odredbu člana 43. treba tumačiti u vezi sa članom 30. Zakona, tumačiti ih povezano, u skladu sa ciljem zbog koga je institut predloga za vraćanje u pređašnje stanje izuzetno dozvoljen u izvršnom postupku, pa bi prilikom odlučivanja, sudija ili veće, mogli uzeti u obzir dokaze dostavljene posle izjavljenog prigovora, u roku za podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje, ako dužnik dokaže da iz opravdanih razloga nije mogao dostaviti dokaze u roku za prigovor, odnosno uz sam prigovor. Naravno, nužno je da dokazi budu dostavljeni pre odluke veća o prigovoru dužnika.

LL Videti odgovore na pitanja uz član 30. Zakona. Odlučivanje o prigovoru u prvom stepenu Član 44 Kada oceni da je prigovor izvršnog dužnika osnovan, sudija ga može usvojiti, ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti izvršenje u celini ili delimično i ukinuti sprovedene radnje. Kada oceni da je prigovor izvršnog poverioca osnovan sudija ga može usvojiti, ukinuti rešenje i ponovo odlučiti o predlogu, odnosno troškovima postupka. Na rešenje iz stava 1. ovog člana može se izjaviti prigovor veću istog suda. Ako sudija oceni da prigovor nije osnovan, dostaviće spise veću istog suda. Uz prigovor iz stava 4. ovog člana sudija će veću istog suda dostaviti fotokopiju spisa i nastaviti sa sprovođenjem izvršenja, osim ako je ovim zakonom propisano da prigovor odlaže izvršenje. Troškovi fotokopiranja spisa smatraju se troškovima izvršnog postupka.

• PITANJE: Kakva su ovlašćenja sudije koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave (prvostepeno rešenje), u odnosu na postupanje po prigovoru stranke? • ODGOVOR: Sudija koji je doneo rešenje o izvršenju, po prijemu prigovora, pre svega ceni njegovu blagovremenost, dozvoljenost i potpunost. Ukoliko je prigovor neblagovremen, nedozvoljen ili nepotpun, sudija je ovlašćen da ga odbaci. Prigovor se odbacuje rešenjem, a protiv tog rešenja neophodno je strankama dozvoliti pravo na pravni lek. U izvršnom postupku to je prigovor. Sudija koji je doneo rešenje može oceniti i osnovanost progovora. Ovo ovlašćenje se odnosi i na prigovor izvršnog poverioca izjavljenog protiv rešenja o odbacivanju ili odbijanju predloga za izvršenje, odnosno odluke o troškovima sadržane u rešenju o izvršenju. Sudija može ukinuti rešenje o odbijanju ili odbačaju predloga za izvršenje i ponovo odlučiti, po pravilu donošenjem rešenja o izvršenju protiv kojeg izvršni dužnik može izjaviti prigovor. Ukoliko sudija nađe da je prigovor dužnika osnovan, on će ga usvojiti, ukinuće rešenje o izvršenju, obustaviti izvršenje i ukinuti sprovedene izvršne radnje, a protiv tog rešenja, poverilac ima pravo na prigovor veću istog suda. Sudija koji je doneo rešenje o izvršenju u prvom stepenu nema ovlašćenje da prigovor odbije, već ima ovlašćenje da postupa samo ukoliko nalazi da je prigovor osnovan, u celini ili delimično. Ukoliko nađe da prigovor nije osnovan, u celini ili delimično, dostaviće spise veću na odlučivanje. Po Zakonu o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) iz 2004. godine sudija koji je doneo rešenje o izvršenju bio je ovlašćen da identičnu odluku donese, ukoliko nađe da je žalba dužnika osnovana. U praksi se dešavalo da sudija nađe da je žalba delimično osnovana, pa su donošena rešenja o delimičnom usvajanju žalbe i delimičnom odbijanju žalbe. Sudska praksa zauzela je stanovište da prema zakonskim odredbama sudija koji je odlučivao u prvom stepenu nema takvo ovlašćenje, već ima ovlašćenje samo da donese odluku uvažavanjem žalbe, u celini ili delimično. Ukoliko je našao da žalba delimično nije osnovana, bio je dužan da u preostalom delu dostavi spise na odlučivanje, u to vreme, drugostepenom sudu. • PITANJE: Da li izvršni dužnik u prigovoru može da ospori obavezu po podnetoj sopstvenoj (solo) menici, kao verodostojnoj ispravi podnetoj uz predlog za izvršenje u slučaju da priložena menica kod poslovne banke nije realizovana zbog toga što potpis zakonskog zastupnika izdavaoca menice nije bio identičan potpisu na depo kartonu, otvorenom kod banke, o čemu je na poleđini menice, službenik banke sastavio belešku?

64 │



I

• ODGOVOR: Kao verodostojna isprava uz predlog je podneta sopstvena (solo) menica regulisana članom 107. Zakona o menici (“Sl. list FNRJ”, br. 104/46, “Sl. list SFRJ”, br. 16/65, 54/70 i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 46/96 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja)*. Za određivanje izvršenja po podnetom predlogu, nije od značaja da priložena menica kod poslovne banke nije realizovana zbog toga što potpis zakonskog zastupnika izdavaoca menice nije bio identičan potpisu na depo kartonu, otvorenom kod banke, o čemu je na poleđini menice, službenik banke sastavio belešku. Sud je dužan da ispita da li su ispunjeni zakonski uslovi za određivanje izvršenja po podnetom predlogu. To podrazumeva da se prvo proveri da li priloženo pismeno ima formu menice, dakle da li sadrži sve bitne elemente sopstvene menice, predviđene članom 107. Zakona o menici. Ukoliko sadrži, sud je dužan da ispita da li je priložena sopstvena menica, kao verodostojna isprava, podobna za izvršenje, shodno članu 18. stav 3. Zakona i to da li su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, novčana obaveza i vreme ispunjenja dospelosti, na istovetan način kao u predlogu za izvršenje. Ukoliko jeste, sud će po podnetoj menici odrediti izvršenje. Izvršni dužnik u prigovoru može osporiti obavezu po podnetoj menici i o tome dostaviti odgovarajuće dokaze, koji će se ceniti prema pravilima iz člana 44. Zakona.

ZAKON O MENICI (“Sl. list FNRJ”, br. 104/46, “Sl. list SFRJ”, br. 16/65, 54/70 i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 46/96 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja) Član 107* Sopstvena menica sadrži: 1) označenje da je menica, uneto u sam slog isprave na jeziku na kome je ona sastavljena; 2) bezuslovno obećanje da će se određena svota novca platiti; 3) označenje dospelosti; 4) mesto gde se plaćanje treba da izvrši; 5) ime onoga kome se ili po čijoj se naredbi mora platiti; 6) označenje dana i mesta gde je sopstvena menica izdata; 7) potpis onoga koji menicu izdaje (izdavalac).

Razlozi za odbacivanje prigovora i za ustupanje predmeta nadležnom sudu Član 45 Sudija će rešenjem odbaciti neblagovremen, nepotpun ili nedozvoljen prigovor.

b) Prigovor na rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave

Član 46 Protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, izvršni dužnik ima pravo prigovora. Prigovor se može izjaviti isključivo iz sledećih razloga: 1) ako potraživanje iz verodostojne isprave nije nastalo; 2) ako je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadržaj; 3) ako potraživanje iz verodostojne isprave nije dospelo; 4) ako je obaveza izvršena ili na drugi način prestala; 5) ako je potraživanje zastarelo.

• PITANJE: Kako odlučiti po blagovremenom prigovoru na rešenje o izvršenju, ukoliko dužnik u celosti prigovori po osnovu i visini, a uz prigovor priloži račun iz koga se vidi da je delimično izvršio plaćanje, imajući u vidu visinu novčanog potraživanja označenog PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

65

I


u predlogu? Da li je podnošenjem računa učinio verovatnim osnovanost navoda iz prigovora i da li ga na parnicu treba uputiti delimično? • ODGOVOR: Shodno članu 46. Zakona, protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave izvršni dužnik ima pravo da izjavi prigovor, između ostalog i ako je obaveza iz verodostojne isprave izvršena ili na drugi način prestala, s tim da je dužan, shodno članu 48. Zakona da uz prigovor priloži pisani dokaz - nalog za plaćanje u pisanoj ili elektronskoj formi na osnovu koga je izvršen prenos sredstava ukoliko tvrdi da je obaveza ispunjena u celosti ili delimično. Stoga, u opisanom slučaju, podneti račun uz prigovor, koji glasi na veći iznos od iznosa opredeljenog u predlogu za izvršenje nije odgovarajući dokaz o verovatnosti osnovanosti tvrdnje iz prigovora da je plaćanje duga delimično izvršeno. Zbog toga nema uslova da se doneto rešenje o izvršenju delimično stavi van snage u delu u kome je određeno izvršenje i odredi da se postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga. • PITANJE: Ukoliko izvršni dužnik podnese prigovor kojim osporava samo deo potraživanja za koje je doneto rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, da li se može samo u osporenom delu predmet dostaviti parničnom odeljenju nadležnog suda, a za ostatak sprovesti rešenje? • ODGOVOR: Ukoliko dužnik prigovorom protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave pobija rešenje u obavezujućem delu (ili i u obavezujućem i u određujućem delu), ali samo za deo novčanog potraživanja čije je ispunjenje izvršnom dužniku naloženo tim rešenjem, sud će, ako nađe da je izvršni dužnik učinio verovatnim svoje navode iz prigovora, rešenjem staviti van snage rešenje o izvršenju samo u tom delu, za taj osporeni iznos i to u delu u kome je određeno izvršenje za navedeni iznos i postupak će se nastaviti po pravilima parničnog postupka samo za taj novčani iznos koji će u parnici biti predmet odlučivanja parničnog suda. U neosporenom, nepobijanom delu, za neosporeni deo novčanog potraživanja, rešenje o izvršenju postaje pravnosnažno i stiču se uslovi da se izvršenje delimično sprovede za neosporeni iznos.

Razlozi za prigovor Član 47 Izvršni dužnik je dužan da u prigovoru iznese sve razloge pobijanja i uz prigovor da priloži sve dokaze na kojima se prigovor zasniva, a u slučaju da to ne učini, gubi pravo da naknadno iznosi činjenice i predlaže dokaze.

• PITANJE: Da li se u prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave može navesti razlog koji nije naveden u članu 47. Zakona, na primer da je izvršni dužnik u restrukturiranju, da rešenje o izvršenju nije u skladu sa usvojenim planom reorganizacije i slično? • ODGOVOR: Za razliku od prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave, zakon u ovom slučaju propisuje razloge za izjavljivanje prigovora od strane izvršnog dužnika, ukupno pet, kao razloge zbog kojih se prigovor isključivo može izjaviti. Iz toga bi sledilo da drugi razlozi nisu dozvoljeni. Ako se analiziraju Zakonom propisani razlozi može se zaključiti da se oni isključivo odnose na potraživanje po verodostojnoj ispravi i da se radi o materijalnopravnim prigovorima, prigovorima prestanka obaveze, nedugovanja i slično. Zato bi zaključak bio da se prigovor ne može izjaviti samo zbog procesnih prigovora, ali da se oni mogu istaći pored nekog od nabrojanih razloga koje imaju prirodu materijalnopravnih prigovora. Na taj način izvršni dužnik kao stranka u postupku ima nepovoljniji položaj u odnosu na položaj koji bi imao u parnici. Na primer, ako bi tužba bila podneta od neovlašćenog lica i sud propustio da po službenoj dužnosti istu odbaci, tuženi bi to mogao navesti kao razlog pobijanja u kom slučaju bi sud bio ovlašćen da tužbu odbaci. Ukoliko bi, međutim, predlog za izvršenje bio podnet od punomoćnika bez punomoćja, koji nije sankcionisan odbačajem predloga za izvršenje, već je doneto rešenje o izvršenju, dužnik ne bi mogao ovo navesti kao isključivi razlog pobijanja rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Posebno je zanimljivo da su razlozi zasnovani na tvrdnjama o nepostojanju određenih činjenica, a pravila logike i pravila dokazivanja Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011) nalažu da nije teret dokazivanja na stranci koja iznosi tvrdnju o

66 │



I

negativnim činjenicama, već je teret dokazivanja na protivnoj stranci koja tvrdi da postoje činjenice koje su u suprotnosti sa iznetim tvrdnjama o negativnim činjenicama. Ovo ostaje kao problem za rešavanje u praksi.

Dokazi uz prigovor Član 48 Izvršni dužnik je dužan da uz prigovor dostavi pisane isprave kojim dokazuje navode iz prigovora, i to: 1) pravnosnažnu sudsku odluku kojom je utvrđena neistinitost verodostojne isprave ili izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti, ako tvrdi da je isprava neistinita; 2) nalog za plaćanje u pisanoj ili elektronskoj formi na osnovu koga je izvršen prenos sredstava, ako tvrdi da je obaveza ispunjena; 3) druge pisane isprave kojim potkrepljuje navode iz prigovora. U slučaju prigovora nedospelosti potraživanja iz isprave, ako ona ne proizlazi iz same verodostojne isprave, izvršni dužnik je dužan da priloži pisanu ispravu iz koje to proizlazi. • PITANJE: Da li u prigovoru izvršni dužnik može predlagati i druge dokaze, ako ne poseduje pisane dokaze?

• ODGOVOR: Očigledno je namera zakonodavca bila da izvršnom dužniku nametne obavezu na dostavljanje isključivo pisanih dokaza. Takva obaveza bi mogla biti opravdana da se ugovori u koje stranke stupaju obavezno zaključuju u pisanoj formi. Međutim, pravila Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja) su sasvim drugačija. Ovaj zakon predviđa upravo suprotno. On predviđa da su po pravilu ugovori neformalni, a pisanu formu predviđa samo kao izuzetak, kod pojedinih vrsta ugovora. Pisana forma ugovora u savremenim tržišnim uslovima nije realna i otežala bi poslovanje privrednih subjekata. Međutim, izvršni dužnik zadovoljavajući propisanu formu može osim isprava dostaviti i pisanu izjavu svedoka overenu pred sudom u smislu člana 245. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011) ili pisani nalaz i mišljenje veštaka u smislu člana 261. istog zakona. Ipak s obzirom na razloge prigovora, u nekim situacijama izvršni dužnik neće moći biti u prilici da dostavi bilo kakve dokaze, pisane niti druge, kao na primer u vezi sa prigovorom zastarelosti. Po pravilu, dokazi se delimično nalaze u spisima (dokaz kada je pokrenut postupak, kao relevantan datum za ocenu da li je rok zastarelosti istekao), a ostali dokazi su po pravilu kod poverioca. Zato u takvim situacijama, sud koji odlučuje o prigovoru izvršnog dužnika izjavljenom protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave ne može biti rukovođen samo pravilima Zakona, već i pravilima Zakona o parničnom postupku i osnovnim pravilima dokazivanja, odnosno pravne logike.

Postupak po prigovoru Član 49 Ako se rešenje o izvršenju pobija samo u delu kojim je određeno izvršenje, dalji postupak nastaviće se kao postupak po prigovoru protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu izvršne isprave. Ako se rešenje o izvršenju pobija u celini ili samo u delu kojim je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, o prigovoru odlučuje sudija koji je doneo rešenje o izvršenju. Prigovor odlaže izvršenje rešenja, osim kada je rešenje doneto na osnovu menice. Ako izvršni dužnik ne priloži dokaze ili iz priloženih dokaza nije učinio verovatnim osnovanost njegovih navoda iz prigovora, sudija koji je doneo rešenje o izvršenju prigovor će odbiti rešenjem. Protiv ovog rešenja dozvoljen je poseban prigovor veću iz člana 41. ovog zakona. U slučaju iz stava 2. ovog člana, ako izvršni dužnik učini verovatnim navode iz prigovora kojim rešenje pobija u delu u kom je obavezan da namiri potraživanje, sud će staviti van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i odrediti da se postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Protiv rešenja o stavljanju van snage rešenja o izvršenju nije dozvoljen prigovor. U slučaju iz stava 2. ovog člana, ako izvršni dužnik učini verovatnim postojanje razloga kojim rešenje pobija u delu kojim je određeno izvršenje, sud će postupiti na način propisan odredbom člana 44. stav 1. ovog zakona ili će dostaviti spise veću istog suda. Sud je dužan da rešenje o prigovoru iz st. 3. i 4. ovog člana donese u roku od pet radnih dana od dana prijema prigovora u sudu. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

67

I


• PITANJE: Na koji način se dalje sprovodi postupak izvršenja ako sudija prvostepenog suda odbije prigovor dužnika izjavljen protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave - menice? • ODGOVOR: Rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, menice, istovremeno se dostavlja izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku i Narodnoj banci Srbije ukoliko je izvršenje određeno na novčanim sredstvima na računima dužnika. Narodna banka će sprovesti (sprovoditi) ovo izvršenje sve do dostave eventualno donetog rešenja o stavljanju van snage rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u određujućem delu, jer u tom slučaju više ne postoji pravni osnov za sprovođenje. Ako sudija prvostepenog suda odbije prigovor dužnika izjavljen protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave - menice, izvršenje se dalje sprovodi sve do eventualne odluke IP veća kojom se ukida rešenje o odbijanju prigovora dužnika i rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave stavlja van snage u određujućem delu, a postupak nastavlja po odredbama parničnog postupka. Ukoliko se uopšte ne izjavi prigovor, izvršenje će se sprovesti i stiču se uslovi da se, ukoliko je potraživanje namireno, izvršni postupak zaključi. • PITANJE: S obzirom na to da je ranije važeći Zakon o izvršnom postupku predviđao mogućnost da na odluku veća o odbijanju prigovora, izvršni dužnik ima pravo žalbe Višem sudu, a da i Zakon predviđa najpre prigovor po kome rešava sudija pojedinac, a potom poseban prigovor Veću, da li je dozvoljen prigovor na odluku Veća sastavljenog od troje sudija suda koji je doneo rešenje o izvršenju po skraćenom izvršnom postupku (član 258. stav 1. Zakona o izvršnom postupku) i da li po istom može da odlučuje Veće sastavljeno od troje sudija istog suda koji je odlučivao u prvom stepenu (član 41. Zakona)? • ODGOVOR: Odredbe o skraćenom izvršnom postupku starog zakona i odredbe o postupku izvršenja na osnovu verodostojne isprave novog zakona ne mogu se mešati niti poistovećivati. Novim Zakonom predviđen je samo takozvani redovni postupak u kome o prigovoru izvršnog dužnika odlučuje sudija koji je doneo rešenje o izvršenju. On može prigovor odbiti i u tom slučaju je dozvoljen prigovor protiv te odluke o kome odlučuje veće. Ukoliko nađe da je učinio verovatnim navode iz prigovora, onda rešenjem stavlja van snage rešenje o izvršenju u određujućem delu i postupak se nastavlja po pravilima parničnog postupka. Protiv tog rešenja, prigovor po izričitoj zakonskoj odredbi nije dozvoljen. Dalji postupak se vodi prema pravilima parničnog postupka, u kome tužilac dokazuje svoje potraživanje, a tuženi dokazuje navode u vezi sa osporavanjem potraživanja. • PITANJE: Da li se stranke upućuju na parnicu u slučaju stavljanja van snage rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u delu u kome je određeno izvršenje? • ODGOVOR: Ni član 21. Zakona o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) nije predviđao da se stranke upućuju na parnicu nakon stavljanja van snage rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u delu u kome je određeno izvršenje. I navedeni člana 21. ranijeg zakona, kao i član 49. stav 4. Zakona predviđaju u slučaju da sud stavi van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje, odrediće da se postupak nastavi kao povodom prigovora protiv platnog naloga, a što predstavlja upućivanje na rešavanje predmeta prema pravilima parničnog postupka. U novom Zakonu izostavljen je deo član 21. Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine, koji je predviđao ukidanje sprovedenih radnji i upućivanje predmeta mesno nadležnom sudu, ukoliko sud koji je doneo rešenje o stavljanju van snage rešenja o izvršenju nije mesno nadležan. Zbog toga, navedeno rešenje o stavljanju van snage, mora da sadrži i deo kojim se sud oglašava mesno nenadležnim, u slučaju da se za to steknu procesni uslovi.

68 │



I

5. Učešće trećih lica u postupku Prigovor trećeg lica

Član 50 Lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, može sve do okončanja izvršnog postupka da izjavi prigovor sudiji, kojim traži da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim. Ako izvršitelj sprovodi izvršenje, sudija prigovor dostavlja i njemu. Sudija prigovor dostavlja izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku i poziva ih da se u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja izjasne. Sudija rešenjem odbacuje prigovor ako treće lice ne učini verovatnim da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje. Sudija može tokom celog postupka treće lice, čije pravo oceni verovatnim, a koje je izvršni poverilac osporio ili se o njemu nije izjasnio, rešenjem da, uputi da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja protiv izvršnog poverioca, pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopušteno. Izvršni dužnik koji osporava pravo trećem licu mora da bude obuhvaćen tužbom iz stava 4. ovog člana. Smatra se da izvršni dužnik trećem licu osporava pravo ako se o prigovoru trećeg lica ne izjasni u roku propisanom u stavu 2. ovog člana. Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana ne može se izjaviti prigovor. Podnošenje prigovora iz stava 1. ovog člana i pokretanje postupka iz st. 4. i 5. ovog člana ne sprečava izvršenje. Sudija će rešenje iz st. 3. i 4. ovog člana dostaviti i izvršitelju kad izvršitelj sprovodi izvršenje. • PITANJE: Kada treće lice može da podnese tužbu radi proglašenja da je izvršenje na određenom predmetu nedopušteno?

• ODGOVOR: Zakon o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) iz 2004. godine omogućavao je trećem licu koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, da podnese tužbu radi proglašenja da je izvršenje na određenom predmetu nedopušteno i bez uputa suda. Zakonom je izostavljena takva mogućnost. Stoga lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, može podneti tužbu sudu samo u slučaju da sudija oceni verovatnim postojanje njegovg prava i uputi treće lice da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopušteno. Zbog toga su Zakonom zasnovane procesne pretpostavke za podnošenje tužbe radi proglašenja da je izvršenje na određenom predmetu nedopušteno, postojanje uputa izvršnog sudije za pokretanje parnice kao i da ista bude podneta u roku od 15 dana, od dana kada je treće lice primilo rešenje suda kojim se upućuje na parnicu. U slučaju da se uz tužbu ne priloži rešenje o uputu na parnicu ili da se tužba podnese nakon zakonskog roka od 15 dana, stiču se uslovi za odbacivanje tužbe, prema pravilima propisanim Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011). • PITANJE: Da li tužbom radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopušteno mora biti obuhvaćen i dužnik? • ODGOVOR: Prema Zakon o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) nije postojala obaveza da treće lice tužbom radi proglašenja da je izvršenje na određenom predmetu nedopušteno, tuži pored izvršnog poverioca i izvršnog dužnika. O toj procesnoj mogućnosti odlučivalo je treće lice. Prema Zakonu, za razliku od Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine, sud je u obavezi da prigovor trećeg lica dostavi na izjašnjenje kako izvršnom poveriocu, tako i izvršnom dužniku, sa nalogom da se izjasne u roku od pet radnih dana. U slučaju da izvršni dužnik ospori pravo trećeg lica na određenom predmetu izvršenja, ili se ne izjasni o podnetom prigovoru u naloženom roku, treće lice, pod uslovom da ga sud uputi na parnicu, mora tužbom radi proglašenja da je izvršenje na određenom predmetu nedopušteno pored izvršnog poverioca da tuži i izvršnog dužnika. Navedenom odredbom zasnovana je zakonska pretpostavka da izvršni dužnik trećem licu osporava pravo na određenom predmetu izvršenja, ukoliko se po nalogu suda u datom roku, ne izjasni o prigovoru trećeg lica. Samo u slučaju da se izvršni dužnik izjasni da pravo trećem licu ne osporava, tužba za proglašenje izvršenja na određenom predmetu nedopuštenim, podnosi se samo prema izvršnom poveriocu, naravno pod uslovom postojanja uputa na parnicu. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

69

I


Prema članu 211. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), nužno suparničarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalno-pravnog odnosa, a u slučaju da nužni suparničari nisu obuhvaćeni tužbom kao stranka, predviđeno je da će sud tužbeni zahtev odbiti kao neosnovan. Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu, proizlazi da izvršni poverilac i izvršni dužnik predstavljju nužne suparničare, pod uslovima predviđenim članom 50. Zakona. Ukoliko treće lice propusti da tužbom za proglašenje izvršenja nedopušenim, pored izvršnog poverioca označi i izvršnog dužnika, pod uslovima propisanim članom 50. Zakona, sud će tužbeni zahtev odbiti, primenom člana 211. Zakona o parničnom postupku. • PITANJE: Da li treće lice koje je od strane suda upućeno da pokrene parnicu, s obzirom na to da je učinilo verovatnim svoje pravo na predmetu izvršenja, može da traži odlaganje izvršenja do okončanja parnice po tužbi radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopušteno? • ODGOVOR: Zakon o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) predviđao je pravo trećem licu da podnese predlog za odlaganje izvršenja, pod uslovom da učini verovatnim da bi sprovođenjem izvršenja pretrpeo nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu i u drugim slučajevima u kojima za to postoje naročito opravdani razlozi koje je morao da dokaže javnom ili po zakonu overenom ispravom, o čemu je sud odlučivao nakon održanog ročišta. Sud je mogao, ukoliko su bili ispunjeni navedeni uslovi, da odloži izvršenje do okončanja parničnog postupka po podnetoj tužbi radi proglašenja da je izvršenje na određenom predmetu nedopušteno. Članom 6. stav 2. Zakona, za razliku od zakona o uređenju postupka izvršenja, koji su ranije bili na snazi, predviđeno je da u postupku izvršenja i obezbeđenja odlaganje nije dozvoljeno, osim ako zakonom nije izričito propisano drugačije. Kako drugim zakonskim normama nije predviđeno odlaganje izvršenja u slučaju podnošenja tužbe za proglašenje izvršenja nedopuštenim, treće lice nema pravo da traži odlaganje izvršenja do okončanja te parnice. Zbog toga su u značajnoj meri sužene procesne mogućnosti trećeg lica na zaštitu prava na imovinu. • PITANJE: Da li treće lice ima pravo da podnese pravni lek protiv rešenja kojim se odbacuje njegov prigovor? • ODGOVOR: Prema članu 39. Zakona, protiv rešenja suda može se izjaviti prigovor samo kada je Zakonom propisano da je prigovor dozvoljen. Međutim ovo pravilo se ne primenjuje dosledno u Zakonu, tako da je u nekim odredbama izričito propisano da prigovor nije dozvoljen. Tako je u članu 50. stav 6. i pored pravila iz člana 39. propisano da se protiv rešenja kojim se treće lice upućuje na parnicu, ne može izjaviti prigovor, dok pravni lek protiv rešenja kojim se prigovor trećeg lica odbacuje, nije u ovom članu izričito zabranjen. Zbog toga smatramo da treće lice ima pravo da podnese pravni lek protiv rešenja kojim se njegov prigovor odbacuje. U slučaju nejasnih odredbi, Zakon treba tumačiti u korist stranke. Pored toga, u slučaju nejasnih odredbi, pravo stranke, u ovom slučaju na podnošenje pravnog leka, treba tumačiti sistemski i ciljno, imajući u vidu načela pravnog poretka Republike Srbije. Ne bi trebalo da se stranka o čijim se pravima u postupku rešava, liši prava da se preispita zakonitost sudske odluke, donete u prvom stepenu, obzirom da bi takvo postupanje bilo suprotno članu 36. stav 2. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) koji predviđa da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Stoga bi trebalo tumačenjem Zakona, trećem licu dozvoliti pravo na pravni lek protiv rešenja suda kojim mu se prigovor odbacuje.

LL Detaljnije o učešću trećih lica u postupku pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 284), i to: 1. Stručni komentar - Pravni instruktor: UČEŠĆE TREĆIH LICA U POSTUPKU IZVRŠENJA - PRIGOVOR TREĆEG LICA LL Detaljnije o opštim odredbama i postupku po pravnom leku pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 288), i to: 1. Stručni komentar - Pravni instruktor: DOZVOLJENOST PRIGOVORA IZVRŠNOG POVERIOCA PROTIV REŠENJA O ODBIJANJU ILI ODBAČAJU PREDLOGA U POSTUPKU IZVRŠENJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE

70 │



I

Glava treća NOVČANA KAZNA, SUDSKI PENALI I POSTUPAK ZA DOBIJANJE IZJAVE O IMOVINI IZVRŠNOG DUŽNIKA 1. Novčane kazne

Član 51 Novčana kazna se može izreći fizičkom licu, kao i odgovornom licu u pravnom licu ili u državnom organu, u iznosu od 10.000 dinara do 200.000 dinara, a pravnim licima u iznosu od 100.000 dinara do 2.000.000 dinara. Novčana kazna iz stava 1. ovog člana, ponovo će se izreći, ako izvršni dužnik ne postupi po ponovljenom nalogu suda, odnosno izvršitelja ili nastavi da postupa protivno zabrani. Ponovo izrečena kazna se po pravilu izriče u povećanom iznosu. Izricanje i izvršenje kazne će se ponavljati sve dok lice na koje se odnosi ne postupi u skladu sa odlukama suda, odnosno izvršitelja. Novčanu kaznu izriče sudija rešenjem, na predlog stranaka, izvršitelja ili po službenoj dužnosti, vodeći računa pri odmeravanju visine kazne o značaju radnje koju je lice koje se kažnjava moralo obaviti. Rok za plaćanje kazne je pet radnih dana od dana prijema rešenja o kažnjavanju. Lice kome je izrečena novčana kazna može izjaviti prigovor protiv rešenja o izricanju kazne u roku od pet radnih dana od dana prijema rešenja. Prigovor ne zadržava izvršenje rešenja. Lice kome je kazna izrečena, odnosno izvršena snosi sve troškove nastale izricanjem, odnosno izvršenjem kazne. Novčanu kaznu naplaćuje sud po službenoj dužnosti, odmah po proteku roka za dobrovoljno plaćanje. Troškovi prinudnog izvršenja novčane kazne prinudno će se naplatiti istovremeno sa prinudnim izvršenjem kazne. Novčana kazna, po odredbama ovog člana, može se izreći i izvršiti prema izvršnom dužniku, dužniku izvršnog dužnika, banci i drugim fizičkim i pravnim licima, kao i odgovornim licima u pravnom licu ili državnom organu u slučaju da ne postupe po nalogu ili zabrani izrečenim u izvršnom postupku, ako je to ovim zakonom predviđeno. • PITANJE: Da li izricati novčane kazne u povećanom iznosu ako prethodna nije naplaćena?

• ODGOVOR: Novčanu kaznu sudija izriče sve dok lice na koje se odnosi ne postupi u skladu sa nalogom suda ili izvršitelja ili sve dok postupa protivno izrečenoj zabrani. Ponovno izrečena novčana kazna po pravilu se izriče u povećanom iznosu. Sudija koji donosi rešenje, ima procesno ovlašćenje da odluči da li će ponovljenu novčanu kaznu izreći u povećanom iznosu ili ne. Ukoliko prethodno izrečena kazna nije plaćena u ostavljenom roku, istu naplaćuje sud, po službenoj dužnosti, odmah po proteku roka za dobrovoljno plaćanje. Izuzetak predstavlja izvršenje po izvršnoj ispravi obaveza na činjenje, nečinjenje ili trpljenje. Ako radnju utvrđenu u izvršnoj ispravi može izvršiti samo izvršni dužnik, sud ili izvršitelj će odrediti izvršnom dužniku rok za ispunjenje obaveze uz upozorenje da će mu sud izreći novčanu kaznu iz člana 51. Zakona za slučaj da ne izvrši obavezu. U slučaju da izvršni dužnik po proteku roka ne ispuni obavezu sud će po službenoj dužnosti sprovesti rešenje o izrečenoj novčanoj kazni, odrediti novi rok za ispunjenje obaveze i izreći novu novčanu kaznu u većem iznosu nego što je bila kazna koja mu je izrečena, ukoliko izvršni dužnik ni u novom roku ne ispuni obavezu Sud će postupati na opisani način sve dok izvršni dužnik ne ispuni svoju obavezu. Na isti način sud postupa ako je izvršni dužnik dužan po izvršnoj ispravi da se uzdrži od određene radnje ili da trpi određenu radnju. U svakom slučaju, ponovno izricanje novčane kazne nije uslovljeno neplaćanjem prethodno izrečene novčane kazne, nego nepostupanjem lica na koje se kazna odnosi u skladu sa nalogom suda, odnosno izvršitelja ili postupanjem protivno izrečenoj zabrani. • PITANJE: Da li su sudije za prekršaje ovlašćene da donose predlog za izvršenje bez Republičkog javnog tužioca? PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

71

I


• ODGOVOR: Prilikom naplate novčane kazne po službenoj dužnosti sudija za prekršaje ne podnosi predlog za izvršenje. Sudija za prekršaje dopisom obaveštava nadležni sud da su se stekli uslovi za pokretanje izvršnog postupka po službenoj dužnosti, u dopisu navodi sve potrebne podatke, a uz dopis dostavlja sve potrebne isprave iz kojih proizilazi postojanje procesnih pretpostavki da se izvršni postupak pokrene po službenoj dužnosti što podrazumeva, između ostalog, dostavljanje rešenja o izricanju novčane kazne. Stoga, kada se izvršni postupak pokreće po službenoj dužnosti, predlog za izvršenje ne podnosi ni sud koji je izrekao novčanu kaznu, niti Republičko javno pravobranilaštvo kao zakonski zastupnik Republike Srbije.

LL Detaljnije o odredbi člana 51. pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 291), i to: 1. Stručni komentar - Pravni instruktor: KAŽNJAVANJE PREMA NOVOM ZAKONU O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU

2. Sudski penali Postupak donošenja odluke Član 52 O zahtevu izvršnog poverioca da sud obaveže izvršnog dužnika nenovčane obaveze utvrđene pravnosnažnom sudskom odlukom na plaćanje sudskih penala predviđenih pravilima obligacionog prava, odlučuje sud u izvršnom postupku. Zahtev za plaćanje sudskih penala podnosi se sudu nadležnom za izvršenje sudske odluke kojom je utvrđena nenovčana obaveza pre podnošenja predloga za izvršenje. Na postupak o zahtevu za plaćanje sudskih penala primenjuju se pravila o hitnosti izvršnog postupka. Ako nađe da je zahtev za plaćanje sudskih penala osnovan, sud će rešenjem naložiti izvršnom dužniku da u roku od pet radnih dana izvrši svoju obavezu i istovremeno mu naložiti da, ako ne izvrši obavezu u tom roku, sudske penale plati za period od isteka naknadno ostavljenog roka do podnošenja predloga za prinudno izvršenje. Protiv rešenja kojim se zahtev za plaćanje sudskih penala usvaja nije dozvoljen prigovor. • PITANJE: Kada se mogu izreći sudski penali?

• ODGOVOR: Za izricanje sudskih penala potrebno je da budu ispunjeni sledeći uslovi: da obaveza iz izvršne isprave glasi na nenovčano potraživanje, da je nenovčana obaveza utvrđena pravosnažnom sudskom odlukom, da izvrši dužnik obavezu nije ispunio u paricionom roku, da izvršni dužnik nije ispunio obavezu ni u naknadno primerenom roku ostavljenom od strane poverioca i da nije pokrenut postupak prinudnog izvršenja po navedenoj izvršnoj ispravi. Zahtev za izricanje sudskih penala može se podneti jedino pre podnošenja predloga za izvršenje. • PITANJE: Da li izvršni dužnik ima pravo da podnese zahtev za smanjenje iznosa sudskih penala? • ODGOVOR: Zakonom o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) izvršni dužnik je mogao da podnese zahtev za smanjenje iznosa sudskih penala u izvršnom postupku, o čemu je odlučivao rešenjem sud koji je doneo odluku o njihovom plaćanju. Zakon je izostavio ovu odredbu, tako da izvršni dužnik nema pravo da podnese zahtev za smanjenje sudskih penala. • PITANJE: Da li izvršni poverilac ima pravo da podnese prigovor protiv rešenja kojim se zahtev za plaćanje sudskih penala odbija? • ODGOVOR: Prema članu 39. Zakona protiv rešenja suda može se izjaviti prigovor samo kada je Zakonom propisano da je prigovor dozvoljen. Međutim ovo pravilo se ne primenjuje dosledno u zakonu, tako da je u nekim odredbama izričito propisano da prigovor nije dozvoljen. Tako je u članu 52. stav 5. Zakona i pored pravila iz člana 39. propisano, da protiv rešenja kojim se zahtev za plaćanje sudskih penala usvaja, nije dozvoljen prigovor, dok pravni lek protiv rešenja kojim se zahtev za plaćanje sudskih penala odbija, nije u ovom članu izričito zabranjen.

72 │



I

U situaciji kada se izvršnom poveriocu odbija zahtev za plaćanje sudskih penala zapravo se odlučuje o njegovom pravu i na zakonu zasnovanom interesu za namirenje po izvršnoj ispravi, te se stoga izvršni poverilac ne može ni lišiti prava da se preispita zakonitost sudske odluke donete u prvom stepenu. Drugačije tumačenje bilo bi u suprotnosti sa proklamovanim načelom u članu 36. stav 2. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006), da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Zbog toga smatramo da izvršni poverilac ima pravo da podnese pravni lek protiv rešenja kojim se njegov zahtev za plaćanje sudskih penala odbija. U slučaju nejasnih odredbi, zakon treba tumačiti u korist stranke. Pored toga, u slučaju nejasnih odredbi, pravo stranke, u ovom slučaju za podnošenje pravnog leka, treba tumačiti sistemski i ciljno, imajući u vidu načela pravnog poretka Republike Srbije.

Prinudno izvršenje Član 53 Rešenje kojim se nalaže plaćanje sudskih penala prinudno se izvršava po pravilima ovog zakona za izvršenje novčanih obaveza.

3. Postupak za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika Pokretanje postupka

Član 54 Izvršni poverilac koji je pokrenuo postupak izvršenja, odnosno obezbeđenja može pred sudom nadležnim za određivanje izvršenja da podnese zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika, kada se obaveza izvršnog dužnika sastoji u novčanim davanjima. Zahtev iz stava 1. ovog člana može se podneti uz predlog za izvršenje i u toku izvršnog postupka, sve dok postupak ne bude okončan. Kada izvršenje sprovodi izvršitelj, izvršni poverilac može ovlastiti izvršitelja da u njegovo ime podnese zahtev za dobijanje izjave o imovini. Sud će po službenoj dužnosti od izvršnog dužnika pribaviti izjavu o imovini, kada je to potrebno radi sprovođenja rešenja o naplati novčane kazne. Izjava o imovini ne može se zahtevati u odnosu na Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu i jedinicu lokalne samouprave, kao izvršne dužnike. Sud može razdvojiti postupak po zahtevu za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika. • PITANJE: Da li postupak povodom davanja izjave o imovini uvek sprovodi sud?

• ODGOVOR: Postupak za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika uvek sprovodi sud u skladu sa odredbama čl. 54. do 66. Zakona. Zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika sudu može podneti izvršni poverilac koji je pokrenuo postupak izvršenja, odnosno obezbeđenja kada se obaveza izvršnog dužnika sastoji u novčanim davanjima. Kada izvršenje sprovodi izvršitelj, zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika može u ime izvršnog poverioca sudu podneti izvršitelj na osnovu ovlašćenja izvršnog poverioca, i tada u postupku za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika izvršitelj ima položaj punomoćnika izvršnog poverioca.

LL Videti odgovor na pitanje uz član 55. Zakona. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

73

I


;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs modele u vezi s ovim članom zakona: 1. PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU MENICE KAO VERODOSTOJNE ISPRAVE SA ZAHTEVOM ZA DOBIJANJE IZJAVE O IMOVINI 2. ZAHTEV IZVRŠNOG POVERIOCA ZA DOBIJANJE IZJAVE O IMOVINI IZVRŠNOG DUŽNIKA (PODNET U TOKU IZVRŠNOG POSTUPKA OD STRANE IZVRŠITELJA) 3. ZAHTEV IZVRŠNOG POVERIOCA ZA DOBIJANJE IZJAVE O IMOVINI IZVRŠNOG DUŽNIKA (PODNET UZ PREDLOG ZA IZVRŠENJE) Davanje izjave Član 55 Sud će doneti rešenje kojim će naložiti izvršnom dužniku da pristupi u sud radi davanja izjave o imovini na zapisnik pred sudijom ili da u roku koji ne može biti duži od pet radnih dana dostavi sudu izjavu o imovini u potrebnom broju primeraka. Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljen poseban prigovor. Ako izvršni dužnik ne postupi po nalogu suda iz stava 1. ovog člana, odnosno ako ne da potpunu izjavu o imovini sud će doneti rešenje o novčanom kažnjavanju i postupiti na način propisan članom 51. ovog zakona. Uz rešenje iz stava 1. ovog člana, sud će izvršnom dužniku dostaviti primerak zahteva za dobijanje izjave o imovini, obaveštenje šta izjava o imovini treba da sadrži, upozorenje da mu u slučaju nepostupanja po nalogu može biti izrečena novčana kazna i pouku o posledicama saopštavanja nepotpunih ili netačnih podataka u izjavi. • PITANJE: U čemu se sastoji primena i stvarni efekti rešenja kojim se izvršnom dužniku nalaže davanje izjave o imovini?

• ODGOVOR: Suština instituta davanja izjave o imovini je da se primenjuje u situaciji kada poverilac nema saznanja da li izvršni dužnik uopšte ima imovinu i ako ima, šta tu imovinu čini. Na osnovu date izjave o imovini, poverilac stiče mogućnost da opredeli sredstvo i predmete izvršenja i dužan je da to učini u roku od pet radnih dana od prijema kopije izjave o imovini. Stvarni efekti ovog instituta, međutim, neće moći da se ostvare ukoliko dužnik zaista nema bilo kakvu imovinu ili je čine stvari za koje na tržištu ne postoji potražnja zbog dotrajalosti ili iz drugih razloga. Verovatno da se u praksi ni ovim institutom neće moći u potpunosti sprečiti potencijalne zloupotrebe od strane izvršnog dužnika. • PITANJE: Na koji način se dobija izjava o imovini? • ODGOVOR: Način dobijanja izjave o imovini regulisan je članom 55. Zakona. Propisano je da sud može da postupi na dva načina kada izvršni poverilac podnese zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika. Sud može rešenjem naložiti izvršnom dužniku da pristupi u sud radi davanja izjave o imovini na zapisnik, pred sudijom ili naložiti izvršnom dužniku da u roku koji ne može biti duži od pet radnih dana dostavi sudu izjavu o imovini u potrebnom broju primeraka. Uz rešenje, sud je dužan da izvršnom dužniku dostavi primerak zahteva za dobijanje izjave o imovini, obaveštenje šta izjava o imovini treba da sadrži i upozorenje da mu u slučaju nepostupanja po nalogu suda može biti izrečena novčana kazna, kao i pouka o posledicama saopštavanja nepotpunih ili netačnih podataka u izjavi. • PITANJE: Ukoliko izvršni dužnik pristupi sudu ili se pismeno izjasni da ne želi i neće da se izjasni o imovini da li ga i tada sud može kazniti? • ODGOVOR: Ukoliko se izvršni dužnik ili pisanim putem ili pred sudom, na zapisnik, izjasni da odbija da po podnetom zahtevu izvršnog poverioca pruži izjavu o imovini, sud će shodno članu 55. stav 3. Zakona postupiti na istovetan način kao i u situaciji kada izvršni dužnik ne postupi po nalogu suda i ne pristupi u sud radi davanja izjave o imovini na zapisnik, ili ne da potpunu izjavu o imovini. Tada

74 │



I

je sud dužan da donese rešenje o novčanom kažnjavanju i da primenom člana 51. ponavlja izricanje kazne, sve dok dužnik ne postupi po rešenju suda i pruži izjavu o imovini.

Kada je izvršni dužnik pravno lice ili fizičko lice bez poslovne sposobnosti Član 56 Kada je izvršni dužnik pravno lice, radnje iz člana 55. ovog zakona preduzimaju se prema licu koje je zakonom, pravilima ili aktima donetim na osnovu zakona određeno da ga zastupa. Kada izvršni dužnik nema poslovnu sposobnost, radnje iz člana 55. ovog zakona preduzimaju se prema njegovom zakonskom zastupniku, a sud će, ako oceni da zastupnik nemarno postupa u zaštiti interesa izvršnog dužnika, o tome obavestiti organ starateljstva. • PITANJE: U slučaju da pravno lice tri puta ne postupi po rešenju suda kojim je naloženo da plati novčanu kaznu zbog nedostavljanja izjave o imovini, koja je sankcija, budući da je u istom slučaju za fizičko lice sankcija kazna zatvora?

• ODGOVOR: Prema članu 56. stav 1. Zakona kada je izvršni dužnik pravno lice, sud će rešenjem naložiti licu koje je zakonom, pravilima ili aktima donetim na osnovu zakona određeno da zastupa to pravno lice, da pristupi u sud radi davanja izjave o imovini, na zapisnik pred sudom ili da u određenom roku dostavi izjavu o imovini pravnog lica. Stoga, ukoliko zastupnik pravnog lica (po zakonu ili na osnovu donetih akata) ne postupi po nalogu suda i ne dostavi izjavu o imovini, sud će doneti rešenje o kažnjavanju fizičkog lica koje zastupa to pravno lice, te će shodno članu 51. Zakona ponovo izricati novčanu kaznu zastupniku pravnog lica sve dok ne postupi i ne dostavi izjavu o imovini. Samo u slučaju da zastupnik pravnog lica da izjavu o imovini, ali tri puta ne postupi po nalozima suda i ne dostavi isprave o stvarima i pravima koja su navedena u izjavi o imovini, sud će mu rešenjem izreći kaznu zatvora dok ne postupi po nalogu, a najviše do 30 dana, shodno članu 59. Zakona.

LL Videti odgovor na pitanje uz čl. 51. i 59. Zakona. Postupanje nakon dobijanja izjave o imovini Član 57 Primerak ili kopiju izjave o imovini, odnosno zapisnika sa izjavom sud će dostaviti izvršnom poveriocu. Ako je sud razdvojio postupak dobijanja izjave o imovini kopiju izjave, odnosno zapisnika sa izjavom, sa naznačenjem datuma kada je ona dostavljena izvršnom poveriocu, združiće se spisima predmeta povodom kog je zahtevana izjava o imovini. Izvršni poverilac može, u roku od pet radnih dana od dana prijema izjave o imovini, odnosno zapisnika sa izjavom, zahtevati dopunu izjave, odnosno novu izjavu ako izjava ne sadrži dovoljno podataka iz kojih se imovina navedena u njoj može identifikovati ili ako javnom, odnosno u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je dužnik u izjavi saopštio nepotpune ili netačne podatke i uz to učini verovatnim da se iz imovine izvršnog dužnika koja je do tada poznata ne može u potpunosti namiriti njegovo potraživanje. U slučaju iz stava 2. ovog člana, sud će novim rešenjem naložiti izvršnom dužniku da dostavi sudu dopunu izjave, odnosno novu izjavu o imovini i dalje postupiti u skladu sa odredbama člana 55. ovog zakona. Izvršni poverilac koji nije zahtevao dopunu izjave o imovini, odnosno novu izjavu u smislu stava 2. ovog člana, a izvršenje sprovodi sud, dužan je da u roku od pet radnih dana od dana dobijanja izjave o imovini predloži sredstva i predmete izvršenja. U slučaju iz stava 4. ovog člana, ako izvršni poverilac ne predloži sredstva i predmete izvršenja u propisanom roku, izvršenje se obustavlja. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

75

I


• PITANJE: Kada se vodi postupak pred izvršiteljem da li izvršitelj samo dostavlja sudu zahtev za davanje izjave o imovini ili ima i neka druga ovlašćenja? • ODGOVOR: Izvršitelj može, na osnovu ovlašćenja izvršnog poverioca, sudu podneti zahtev za davanje izjave o imovini izvršnog dužnika u ime izvršnog poverioca. Izvršitelj tada istupa kao punomoćnik izvršnog poverioca u postupku za dobijanje izjave o imovini. U tom slučaju sud će primerak ili kopiju izjave o imovini, odnosno zapisnik sa izjavom dostaviti izvršitelju kao punomoćniku izvršnog poverioca. Izvršitelj može podnositi i zahtev za dopunu izjave, odnosno novu izjavu, kao i zahtev sudu da naloži izvršnom dužniku da preda isprave o stvarima i pravima koji su navedeni u izjavi o imovini. Kada je izvršni poverilac izvršitelju dao ovlašćenje za pribavljanje izjave o imovini izvršnog dužnika, nije dužan da po pribavljanju izjave o imovini, odnosno dopune izjave o imovini predlaže izvršitelju predmete i sredstva izvršenja, već izvršitelj ima ovlašćenje da sam opredeli sredstvo i predmet izvršenja prema sopstvenoj proceni.

Sadržina izjave o imovini Član 58 Izjava o imovini izvršnog dužnika sadrži: 1) podatke o stvarima i pravima izvršnog dužnika koji mogu biti predmet izvršenja, a naročito: - pokretne i nepokretne stvari u svojini izvršnog dužnika; - gotovinska novčana sredstva koja dužnik poseduje u trenutku davanja izjave; - novčane depozite izvršnog dužnika; - tekuće račune izvršnog dužnika; - prava na hartijama od vrednosti i prava iz hartija od vrednosti; - osnivačka (članska) prava na privrednom društvu i dobit koju je izvršni dužnik, po osnovu tih prava, ostvario u poslednjoj godini; - prosečan mesečni iznos zarade izvršnog dužnika u poslednjih šest meseci, poslodavcu kod kog izvršni dužnik ostvaruje zaradu, trajanje i vrstu radnog odnosa; - potraživanja izvršnog dužnika prema trećim licima, osnov potraživanja, vreme njihovog dospeća i obezbeđenje potraživanja. 2) podatke o potraživanjima trećih lica na teret izvršnog dužnika koja su dospela ili koja dospevaju u narednih godinu dana i podatke o datom obezbeđenju za ta potraživanja; 3) podatke o postupcima prinudnog izvršenja koji se vode protiv izvršnog dužnika; 4) podatke o svim pravnim radnjama koje je izvršni dužnik preduzeo na teret svoje imovine nakon što je zasnovana obaveza u pogledu koje se zahteva prinudno izvršenje (prenos imovinskih prava sa ili bez naknade ili davanje obezbeđenja za sebe ili za treće lice); 5) svojeručni potpis izvršnog dužnika overen od strane suda, osim ako se izjava sastavlja na zapisnik u prisustvu sudije. Pored podataka iz stava 1. ovog člana, izjava o imovini sadrži i druge podatke koji su potrebni da bi se određena stvar, odnosno pravo moglo identifikovati u pravnom prometu, a naročito: 1) naznačenje adrese na kojoj se nalaze pokretne stvari; 2) podatke o stvarima i pravima koja se upisuju u odgovarajući javni registar; 3) podatke iz katastra, zemljišnih i drugih javnih knjiga o nepokretnostima u svojini izvršnog dužnika, odnosno podatke o osnovu i načinu sticanja ako nepokretnost nije upisana u katastar, zemljišne i druge javne knjige; 4) podatke o brojevima tekućih računa, štednih računa, odnosno novčanih depozita i bankama kod kojih se oni vode; 5) podatke o trećim licima u čiju korist je izvršni dužnik preduzeo pravnu radnju na teret svoje imovine i o pravnoj radnji koja je preduzeta. Ako dužnik ne poseduje imovinu koja bi mogla biti predmet izvršenja, dužan je da to izričito navede u izjavi. • PITANJE: Da li postoji razlog za kažnjavanje izvršnog dužnika koji je dostavio neoverenu pisanu izjavu o imovini?

76 │



I

• ODGOVOR: Prema članu 55. stav 1. Zakona, sud kome je podnet zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika po prijemu ovog zahteva odlučuje da li će dužniku naložiti da pristupi u sud radi davanja izjave ili će mu naložiti da ovu izjavu dostavi u pisanoj formi. Upozorava ga i na posledice nepostupanja, ali i na sadržinu izjave o imovini. Prema članu 58. stav 1. tačka 5) Zakona, izjava o imovini treba da sadrži svojeručni potpis izvršnog dužnika overen od strane suda osim ako se izjava sastavlja na zapisnik u prisustvu sudije. Iz toga bi sledio zaključak da izjava ne sadrži sve što je potrebno ako ne sadrži overen svojeručni potpis izvršnog dužnika. To bi značilo da postoji osnov za kažnjavanje izvršnog dužnika na osnovu člana 55. stav 3. Zakona s obzirom da dužnik nije u potpunosti postupio po nalogu suda. Međutim, dalje postupanje ipak zavisi od svake konkretne situacije. Ukoliko je izjava o imovini data u tom smislu da izvršni dužnik tvrdi da nema bilo kakvu imovinu, neoverenost potpisa kao osnov za kažnjavanje postoji, dužniku se novčana kazna može izreći, ali je vrlo verovatno da se ona ne može i sprovesti i naplatiti. Time se sama kazna obesmišljava. U drugoj situaciji, ukoliko je izvršni dužnik u izjavi o imovini nabrojao koje stvari i potraživanja čine njegovu imovinu, a propustio je da svoj potpis overi kod suda, ne bi bilo pragmatično kažnjavati izvršnog dužnika, već mu naložiti da u sud pristupi kako bi potvrdio autentičnost svog potpisa, posebno imajući u vidu da je svrha overe da se sud uveri u autentičnost potpisa izvršnog dužnika. Pozivanje u sud da na zapisniku potvrdi autentičnost potpisa, ostvarilo bi svrhu mnogo bolje nego novčano kažnjavanje. Naravno, ukoliko izvršni dužnik po tom nalogu ne bi postupio, sud bi bio ovlašćen da izrekne novčanu kaznu, a očigledno bi postojala i mogućnost da je po službenoj dužnosti naplati, ukoliko je sadržina izjave takva da izvršni dužnik zaista poseduje imovinu.

Prilozi uz izjavu o imovini Član 59 Na zahtev izvršnog poverioca, sud će rešenjem naložiti izvršnom dužniku da u roku od pet radnih dana preda isprave o stvarima i pravima koji su navedeni u izjavi o imovini i izreći mu novčanu kaznu ako po tom nalogu ne postupi. Ako izvršni dužnik ne postupi po nalogu, sud će dalje postupati na način propisan članom 51. ovog zakona. U slučaju da izvršni dužnik tri puta ne postupi po nalogu suda iz stava 1. ovog člana, sud će mu rešenjem izreći kaznu zatvora, dok ne postupi po nalogu, a najviše 30 dana. Protiv rešenja o izricanju kazne zatvora, dozvoljen je prigovor, koji zadržava izvršenje rešenja. Zatvor će se izvršiti u skladu sa odredbama zakona kojim je uređeno izvršenje krivičnih sankcija. Ako izvršni dužnik do dana stupanja na izdržavanje kazne zatvora iz stava 3. ovog člana, postupi po nalogu suda iz st. 1. i 2. ovog člana, sud će rešenje o izricanju kazne zatvora ukinuti odmah po dostavi dokaza da je izvršni dužnik postupio po nalogu suda, a sud će shodno postupiti i u slučaju da tokom izdržavanja kazne zatvora izvršni dužnik postupi po nalogu suda iz st. 1. i 2. ovog člana i rešenjem naložiti da se izvršni dužnik oslobodi od daljeg izdržavanja kazne zatvora. • PITANJE: Na koji način se sprovodi kazna zatvora u praksi, propisana članom 59. stav 3. Zakona?

• ODGOVOR: Član 59. stav 3. Zakona predviđa da će sud izvršnom dužniku rešenjem izreći kaznu zatvora, u trajanju do 30 dana, u slučaju da tri puta ne postupi po nalogu i ne preda isprave o stvarima i pravima navedenim u izjavi o imovini. Protiv rešenja kojim se dužniku izriče kazna zatvora, izvršni dužnik ima pravo prigovora koji zadržava izvršenje rešenja. Kada rešenje o izricanju kazne zatvora postane pravosnažno, sprovodi se u skladu sa odredbama zakona kojim je uređeno izvršenje krivičnih sankcija.

;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom zakona: 1. ZAHTEV IZVRŠNOG POVERIOCA ZA DOSTAVU PRILOGA UZ DATU IZJAVU O IMOVINI IZVRŠNOG DUŽNIKA Davanje netačnih ili nepotpunih podataka Član 60 Smatra se da je izvršni dužnik dao netačne ili nepotpune podatke o imovini: 1) ako izvršni poverilac javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom dokaže da je u vreme sastavljanja izjave o imovini izvršni dužnik posedovao imovinu ili da je pre sastavljanja izjave preduzimao pravne radnje na teret svoje imovine koje u izjavi PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

77

I


nije naveo (član 57. stav 2.), a iz imovine izvršnog dužnika koja je do tada poznata, odnosno koja je navedena u izjavi, ne može se u potpunosti namiriti njegovo potraživanje; 2) ako treće lice, u skladu sa ovim zakonom, dokaže da njemu pripada imovina koju je izvršni dužnik u izjavi naveo kao svoju. Ako postoje osnovi sumnje da je izvršni dužnik, postupajući kao u stavu 1. ovog člana doveo ili pokušao da dovede izvršnog poverioca u zabludu radi izbegavanja sopstvene obaveze, sud će kopiju spisa dostaviti nadležnom javnom tužiocu. Ako je izvršni dužnik dao netačne ili nepotpune podatke o imovini, sud mu može izreći novčanu kaznu u skladu sa članom 51. ovog zakona. • PITANJE: Kako postupati ukoliko dužnik izjavi da nema imovinu, a pri tome govori neistinu?

• ODGOVOR: Suština instituta pribavljanja izjave o imovini od dužnika je u tome da poverilac ne zna da li dužnik ima imovinu ili ne zna šta tu imovinu čini, pa zbog toga nije u mogućnosti da opredeli sredstvo i predmete izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja. Iz pitanja bi proizašlo da poverilac ima saznanja o imovini. U tom slučaju ne bi ni imao interesa da zahteva dostavljanje izjave o imovini. Međutim, ako se ovakav slučaj ipak dogodi, primeniće se odredba člana 60. Zakona, o posledicama davanja netačnih i neistinitih podataka, prema kojoj se dužnik može novčano kazniti, može se obavestiti javni tužilac uz dostavu kopije spisa, a i sam izvršni poverilac može podneti krivičnu prijavu zbog davanja lažnog iskaza, dostavljajući dokaze o tome.

Knjiga izvršnih dužnika i zbirka isprava Član 61 Sud vodi knjigu izvršnih dužnika i zbirku isprava. Knjiga izvršnih dužnika sadrži evidenciju sa podacima o izvršnom dužniku, osnovu upisa, datumu upisa, rešenju kojim je naložen upis i evidencionom broju pod kojim se izjava čuva u zbirci isprava. U zbirci isprava čuvaju se originalni primerci izjave izvršnih dužnika o imovini, odnosno kopije zapisnika koji sadrže izjave o imovini i rešenja kojim je određen upis u knjigu izvršnih dužnika. U knjigu izvršnih dužnika upisuje se izvršni dužnik: 1) koji je predao izjavu o imovini sa popisom imovine; 2) koji nije postupio po nalogu suda za predaju pismene izjave o imovini (član 58. stav 1); 3) koji je predao izjavu da ne poseduje imovinu (član 58. stav 3); 4) koji je saopštio netačne ili nepotpune podatke o svojoj imovini (član 60). Upis u knjigu izvršnih dužnika sud će izvršiti u roku od pet radnih dana od dana pravnosnažnosti rešenja o upisu. Zbirci isprava prilaže se primerak pravnosnažnog rešenja o upisu u knjigu izvršnih dužnika, a kada je osnov za upis davanje izjave o imovini, prilaže se i original izjave, odnosno kopija zapisnika sa izjavom. Upisom u knjigu izvršnih dužnika, izvršni poverilac na osnovu čijeg zahteva je izvršni dužnik dao izjavu o imovini, ne stiče pravo prvenstva u naplati svog potraživanja iz imovine navedene u izjavi.

Rešenje o upisu u knjigu izvršnih dužnika

Član 62 O upisu u knjigu izvršnih dužnika sud odlučuje rešenjem. Rešenje o upisu sud donosi u roku od pet radnih dana od dana: 1) prijema izjave o imovini, u slučaju kada je izvršni dužnik predao tu izjavu; 2) kada je protekao rok za predaju izjave o imovini, u slučaju kada je izvršni dužnik taj rok propustio; 3) kada je izvršni dužnik odbio da preda izjavu o imovini u prisustvu sudije; 4) kada je sudu dostavljen dokaz (član 57. stav 2) o naknadno pronađenoj imovini izvršnog dužnika koju je u izjavi propustio da navede, odnosno o pravnim radnjama koje je izvršni dužnik preduzeo na teret svoje imovine pre sastavljanja izjave.

78 │



I

U rešenju se navodi osnov upisa u knjigu izvršnih dužnika (član 61. stav 4), kao i rok i uslovi pod kojim izvršni dužnik može tražiti brisanje upisa (član 64). Ako nakon izvršenog upisa u istom predmetu nastupi osnov za novi upis zasnovan na drugim činjenicama, sud će doneti rešenje o novom upisu i istovremeno odrediti da se raniji upis briše. U slučaju da izjava o imovini izvršnog dužnika naknadno bude samo dopunjena (član 57. stav 3), neće se brisati raniji upis već će se rešenjem odrediti da se dopunska izjava o imovini priloži zbirci isprava uz isprave o ranijem upisu.

Prigovor izvršnog dužnika protiv rešenja o upisu

Član 63 Izvršni dužnik može izjaviti prigovor protiv rešenja o upisu u knjigu izvršnih dužnika, u roku od pet radnih dana od dana kada mu je rešenje dostavljeno. Prigovor se može izjaviti iz razloga što nisu bili ispunjeni uslovi za postupanje po zahtevu za dobijanje izjave o imovini (član 54. stav 5) ili ako je rešenje o upisu u knjigu izvršnih dužnika trebalo da bude zasnovano na drugom osnovu. O prigovoru odlučuje veće istog suda u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja prigovora. Prigovor zadržava upis izvršnog dužnika u knjigu izvršnih dužnika.

Brisanje iz knjige izvršnog dužnika i obustava postupka upisa u knjigu izvršnih dužnika

Član 64 Na zahtev izvršnog dužnika sud će rešenjem izvršiti brisanje upisa u knjizi izvršnih dužnika: 1) ako je izvršenje u celosti pravnosnažno obustavljeno, osim ako je do toga došlo zbog nepostojanja imovine koja može biti predmet izvršenja; 2) u slučaju kada je upis izvršen zbog propuštanja roka za davanje izjave o imovini, zbog odbijanja izvršnog dužnika da da izjavu, zbog saopštavanja netačnih ili nepotpunih podataka ili kada je upis izvršen na osnovu izjave da izvršni dužnik ne poseduje nikakvu imovinu, kada tokom postupka prestanu razlozi zbog kojih je taj upis izvršen, odnosno ako je proteklo dve godine nakon okončanja izvršnog postupka, a u knjizi izvršnih dužnika nije bilo naknadnih upisa za istog izvršnog dužnika ili su naknadni upisi brisani; 3) u slučaju kada je upis izvršen na osnovu izjave u kojoj je navedena imovina ako je protekla jedna godina nakon okončanja izvršnog postupka, a u knjizi izvršnih dužnika nije bilo naknadnih upisa za istog izvršnog dužnika ili su naknadni upisi brisani. Ako je u slučaju iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana bilo naknadnih upisa, brisanje se može tražiti kada se steknu uslovi za brisanje svih naknadnih upisa. Brisanje upisa može se izvršiti i pre proteka roka iz stava 1. ovog člana, ako sudu bude dostavljena izjava izvršnog poverioca, na osnovu čijeg je zahteva izvršen upis, da je njegovo potraživanje namireno i da je saglasan da se izvrši brisanje. U slučaju sumnje, sud može zahtevati da izjava izvršnog poverioca bude overena. Sud će odrediti brisanje upisa po službenoj dužnosti ako u istom predmetu nastupi osnov za novi upis zasnovan na drugim činjenicama, izuzev ako je izjava o imovini izvršnog dužnika naknadno samo dopunjena (član 62. stav 4). Ako izvršni dužnik u potpunosti ispuni svoju obavezu i dokaz o tome dostavi sudu koji vodi knjigu izvršnih dužnika, pre nego što je postupak upisa pravnosnažno okončan, sud će po službenoj dužnosti obustaviti postupak upisa u knjigu izvršnih dužnika, ukinuti sve prethodne radnje i brisati upise. U slučaju sumnje da je izvršni dužnik ispunio obavezu, sud može zatražiti izjavu od izvršnog poverioca.

Javnost knjige izvršnih dužnika

Član 65 Sud je dužan da zainteresovanom licu omogući uvid u knjigu izvršnih dužnika ili dostavi obaveštenje o upisu određenog lica u knjigu izvršnih dužnika, vremenu i osnovu tog upisa. Sud je dužan da dostavi obaveštenje o upisu iz stava 1. ovog člana u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

79

I


Javnost zbirke isprava

Član 66 Svako lice koje učini verovatnim postojanje opravdanog interesa može zahtevati od suda da mu se odobri pregledanje, fotokopiranje i prepisivanje podataka iz zbirke isprava. Sud je dužan da o zahtevu iz stava 1. ovog člana odluči u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva.

Registar izvršnih dužnika

Član 67 Radi jedinstvene evidencije pravnih subjekata upisanih u knjigu izvršnih dužnika, vodi se jedinstven registar za teritoriju Republike Srbije. Jedinstveni registar iz stava 1. ovog člana je javan, vodi se u elektronskom obliku i objavljuje na internetu. Akt kojim se bliže uređuje vođenje jedinstvenog registra iz stava 1. ovog člana donosi ministar.

Glava četvrta SPROVOĐENJE IZVRŠENJA

Izvršenje na osnovu nepravnosnažnog rešenja o izvršenju Član 68 Izvršenje se sprovodi pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

• PITANJE: Da li se sva rešenja o izvršenju sprovode pre pravnosnažnosti?

• ODGOVOR: U članu 68. Zakona je sadržano osnovno pravilo o sprovođenju izvršenja: pravilo da se izvršenje sprovodi pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju. Ali, predviđeno je i da Zakonom može biti drugačije određeno. Zakonom je drugačije određeno kada se radi o sprovođenju izvršenja po rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, zato što prigovor protiv tog rešenja odlaže izvršenje. Suspenzivno dejstvo prigovora sprečava nastupanje pravnosnažnosti obavezujućeg dela ovog rešenja. Međutim, i kod rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave je predviđen izuzetak, kada se radi o menici kao verodostojnoj ispravi. U tom slučaju prigovor izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju ne odlaže izvršenje, pa se izvršenje i sprovodi do odluke sudije ili veća o izjavljenom prigovoru, odnosno i dalje, ako se prigovor odbije. Kada sudija ili veće rešenje o izvršenju na osnovu menice, kao verodostojne isprave, stave van snage u delu kojim je određeno izvršenje i konstatuju da će se postupak nastaviti po pravilima parničnog postupka, više ne postoji pravni osnov daljeg sprovođenja izvršenja i ono se obustavlja. U članu 49. Zakona, međutim, nije predviđeno da se u tom slučaju ukidaju sprovedene izvršne radnje.

Sprovođenje izvršenja od strane suda Član 69 Sud sprovodi izvršenje po službenoj dužnosti kada su za to ispunjeni uslovi propisani zakonom. Sprovođenje izvršenja je započeto kada sud, s obzirom na sredstvo izvršenja, preduzme prvu izvršnu radnju propisanu ovim zakonom.

80 │



I

• PITANJE: Kada se smatra da je sprovođenje izvršenja započeto i od kakvog je ono uticaja na predlog izvršnog poverioca za promenu sredstva izvršenja, te na primenu odredbi Zakona? • ODGOVOR: Odredbama Zakona o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) nije bilo precizno određeno kada se smatra započetim sprovođenje izvršenja od strane suda, pa je Zakon u stavu 2. člana 69. predvideo da je sprovođenje izvršenja započeto kada sud preduzme prvu izvršnu radnju propisanu Zakonom, s obzirom na sredstvo izvršenja. Kada se, na primer, radi o izvršenju na pokretnim stvarima prva izvršna radnja je popis i procena stvari i preduzimanjem te radnje, sprovođenje je započeto. Za druga sredstva izvršenja zavisi od toga koje su izvršne radnje zakonom propisane (skup izvršnih radnji čini jedno sredstvo izvršenja). Po Zakonu o izvršnom postupku iz 2004. godine navedeno je bilo relevantno u vezi sa promenom sredstva izvršenja u toku izvršnog postupka, jer se sredstvo nije moglo menjati od momenta kada je sprovođenje izvršenja započeto. Ovakvu odredbu Zakon ne predviđa, već se na predlog izvršnog poverioca, odnosno po službenoj dužnosti već određeno sredstvo izvršenja može izmeniti i umesto njega odrediti drugo sredstvo izvršenja, u toku celog postupka. Navedena odredba je relevantna za primenu člana 358. Zakona kojom je predviđeno da će se po odredbama Zakona nastaviti svi oni postupci u kojima je do početka primene zakona započeto sprovođenje izvršenja. U praksi je ova odredba primenjena nešto drugačije, pa se svi izvršni postupci, svi zatečeni izvršni predmeti, u suštini vode po odredbama novog zakona.

Sprovođenje izvršenja od strane izvršitelja Član 70 Postupak sprovođenja izvršenja od strane izvršitelja pokreće se predlogom izvršnog poverioca. Uz predlog za sprovođenje izvršenja izvršni poverilac je dužan da priloži rešenje o izvršenju u originalu ili overenoj kopiji. Za preduzimanje radnji na koje je izvršitelj ovlašćen ne primenjuju se odredbe ovog zakona po kojim je izvršni poverilac dužan da podnosi sudu posebne predloge. • PITANJE: Da li je izvršitelj ovlašćen da sprovodi izvršenje po službenoj dužnosti?

• ODGOVOR: Prema članu 70. stav 1. Zakona, postupak sprovođenja izvršenja od strane izvršitelja se pokreće predlogom izvršnog poverioca. Sledi da izvršitelj postupa isključivo po dispoziciji poverioca. Uz predlog, poverilac je dužan da priloži rešenje o izvršenju u originalu ili overenoj kopiji. Izvršitelj ne može postupati po službenoj dužnosti, a navedeno je važno u vezi sa dilemom oko sprovođenja rešenja o određivanju privremene mere koje, prema članu 285. stav 2. Zakona, ima pravno dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju. U praksi postoji mišljenje da se ono sprovodi po službenoj dužnosti, od strane suda. Nakon početka rada izvršitelja, i izvršenje privremenih mera može biti u nadleženosti suda ili izvršitelja, osim kada se radi o privremenim merama donetim u stvarima za koje je sprovođenje izvršenja isključivo u nadležnosti suda. Takve su odluke o privremenom vraćanju zaposlenog na rad, o privremenim merama donetim u porodičnim stvarima. Iz stava 2. člana 70. Zakona proizlazi da bez predloga za sprovođenje izvršenja, izvršitelj nema ovlašćenje da postupa i preduzima izvršne radnje, pa bi sledio zaključak da uprkos tome što rešenje o određivanju privremene mere ima pravno dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju, dalje postupanje zavisi od dispozicije izvršnog poverioca koji može zahtevati da privremenu meru sprovede sud ili izvršitelj. Morao bi podneti predlog za sprovođenje sa zahtevom da ga sprovede sud ili izvršitelj i sa naznakom odgovarajućeg sredstva izvršenja koje zavisi od sadržine izrečene privremene mere (većina, ili skoro sve, sadrže nenovčanu obavezu). Ovo zato što rešenje o određivanju privremene mere ne sadrži ni sredstvo ni predmete izvršenja, jer to ne sadrži ni predlog za određivanje privremene mere, u skladu sa kojim se rešenje donosi. Po zakonu poverilac nije ni dužan da u predlogu za određivanje privremene mere označi sredstvo i predmete izvršenja. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

81

I


Vreme izvršenja

Član 71 Izvršenje se sprovodi svakog dana od 7 do 22 časa. Izvršenje se može sprovesti i van vremena određenog u stavu 1. ovog člana samo ako postoji izbegavanje obaveze ili opasnost usled odlaganja. • PITANJE: Da li izvršni dužnik može pobijati odluku o sprovođenju izvršenja van vremena određenog zakonom?

• ODGOVOR: Izvršenje se može sprovesti van vremena određenog zakonom samo ukoliko postoji izbegavanje obaveze od strane dužnika ili opasnost usled odlaganja. S obzirom da se radi o odluci o upravljanju postupkom, odluka se donosi zaključkom. Zaključak je odluka suda protiv koje nije dozvoljen pravni lek, kako to proizlazi iz člana 39. stav 7. Zakona. Međutim, s obzirom na to da je zakonodavac predvideo da se izvršenje može sprovoditi svakog dana, a ne samo radnog dana kao ranije, da se može sprovoditi od 7 do 22 časa, a ne do 20 časova kao ranije, te da sprovođenjem izvršenja u noćnim satima može biti ugroženo pravo izvršnog dužnika (fizičkog lica) na privatan život, pravo na očuvanje porodičnih odnosa koja su ustavom garantovana, dozvoljeno pravno sredstvo bi bio zahtev za otklanjanje nepravilnosti u sprovođenju izvršenja u kome bi izvršni dužnik mogao navesti da ne postoje razlozi za takvo izvršenje i da ne postoji izbegavanje obaveze niti opasnost zbog odlaganja. O zahtevu za otklanjanje nepravilnosti sud odlučuje rešenjem, pa iako posebno Zakonom nije predviđeno da je pravni lek dozvoljen (ali nije posebno predviđeno ni da je nedozvoljen), trebalo bi dozvoliti prigovor protiv tog rešenja, jer samo tako ovo pravno sredstvo može ostvarivati svoju svrhu.

LL Videti odgovore na pitanja uz član 39. Zakona.

Postupanje prilikom sprovođenja izvršenja Član 72 Sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj dužan je da prilikom pretraživanja stana, odnosno poslovne ili druge prostorije izvršnog dužnika ili odeće koju on nosi na sebi i preduzimanja drugih izvršnih radnji postupa sa dužnim obzirom prema ličnosti izvršnog dužnika i članova njegovog domaćinstva. Izvršnim radnjama u stanu izvršnog dužnika kojima ne prisustvuje izvršni dužnik, njegov zakonski zastupnik, punomoćnik ili odrasli član njegovog domaćinstva, moraju prisustvovati dva punoletna lica. Kad izvršne radnje treba sprovesti u prostoriji koja je zaključana, a izvršni dužnik nije prisutan ili ne pristaje da prostoriju otvori, sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj otvoriće prostoriju u prisustvu dva punoletna lica. • PITANJE: Da li je izvršitelj u obavezi da obezbedi prisustvo dva punoletna lica prilikom sprovođenja izvršenja?

• ODGOVOR: Odredbama člana 72. st. 2. i 3. Zakona propisano je da izvršnim radnjama u stanu izvršnog dužnika kojima ne prisustvuje izvršni dužnik, njegov zakonski zastupnik, punomoćnik ili odrasli član njegovog domaćinstva, moraju prisustvovati dva punoletna lica, odnosno da kada izvršne radnje treba sprovesti u prostoriji izvršnog dužnika koja je zaključana, a izvršni dužnik nije prisutan ili ne pristaje da prostoriju otvori , sudski izvršitelj ili izvršitelj otvoriće prostoriju u prisustvu dva punoletna lica. U praksi najčešće izvršni poverilac obezbeđuje prisustvo dva punoletna lica, međutim to nije njegova zakonska obaveza. Sudski izvršitelj ili izvršitelj sprovode izvršne radnje i na njima je obaveza da obezbede prisustvo dva punoletna lica. • PITANJE: Ko je u obavezi da obezbedi prisustvo dva punoletna lica prilikom sprovođenja izvršenja? • ODGOVOR: Obavezno prisustvo dva punoletna lica predviđeno je Zakonom u članu 72. kojim je regulisano postupanje prilikom sprovođenja izvršenja. Ovom odredbom je predviđeno da su sudski izvršitelj ili izvršitelj dužni da prilikom pretraživanja stana, odno-

82 │



I

sno poslovne ili druge prostorije izvršnog dužnika ili odeće koje on nosi na sebi i preduzimanja drugih izvršnih radnji, u obavezi da postupaju sa dužnim obzirom prema ličnosti izvršnog dužnika i članova njegovog domaćinstva. U stavu 2. je predviđeno da izvršnim radnjama u stanu izvršnog dužnika, kojima on ne prisustvuje, niti prisustvuje njegov zakonski zastupnik, punomoćnik ili odrasli član njegovog domaćinstva, moraju prisustvovati dva punoletna lica. Osim toga, predviđa da kada izvršne radnje treba sprovesti u prostoriji koja je zaključena, a izvršni dužnik nije prisutan ili ne pristaje da prostoriju otvori, sudski izvršitelj ili izvršitelj će otvoriti prostoriju u prisustvu dva punoletna lica. Iz navedenih odredbi proizlazi da se prilikom pripreme za izlazak na lice mesta ne može znati da li će se na licu mesta zateći izvršni dužnik, odnosno njegov zakonski zastupnik, punomoćnik ili član njegovog domaćinstva. Ne zna se da li će prostorija biti zaključena ili neće i da li će biti potrebno njeno obijanje. Zato “obezbeđenje” prisustva dva punoletna lica nije ni u obavezi stranke, izvršnog poverioca, niti u obavezi samog suda, odnosno sudskog izvršitelja ili izvršitelja. To će, po pravilu, biti lica koja se u momentu kada se steknu uslovi da je potrebno prisustvo punoletnih lica, zateknu na samom licu mesta, koji su voljni da izvršnoj radnji pretresa stana ili obijanja zaključene prostorije prisustvuju uz davanje svojih podataka organu koji sprovodi izvršenje, sudskom izvršitelju ili izvršitelju.

Pomoć policije u sprovođenju izvršenja Član 73 U slučaju kada je to neophodno da bi se sprovelo izvršenje sud, odnosno izvršitelj zatražiće od nadležne organizacione jedinice policije, pisanim zahtevom, najmanje pet radnih dana pre dana određenog za sprovođenje izvršenja, da prisustvuje sprovođenju izvršenja i po potrebi preduzme mere i sredstva prinude, u skladu sa Zakonom o policiji. U hitnim slučajevima, nadležna organizaciona jedinica policije će na usmeni zahtev suda, odnosno izvršitelja, odmah preduzeti potrebne mere iz svoje nadležnosti radi sprovođenja izvršenja, pri čemu je sud, odnosno izvršitelj dužan da pisani zahtev dostavi policiji u roku od 48 časova od podnošenja usmenog zahteva. Policija je dužna da po nalogu suda ili izvršitelja sprovede mere i upotrebi sredstva prinude potrebna radi izvršenja radnje zbog koje se preduzimaju, a naročito da vrši proveru i utvrđivanje identiteta lica i identifikaciju predmeta, da traga za licima i predmetima, da oduzme motorno vozilo ili drugu stvar koja je predmet izvršenja i da obezbeđuje lica i imovinu prilikom sprovođenja izvršenja. Na zahtev izvršitelja ili po službenoj dužnosti sud će izreći novčanu kaznu iz člana 51. ovog zakona odgovornom licu u nadležnoj organizacionoj jedinici policije, ako policija nije postupila u skladu sa dužnostima propisanim u st. 1. i 2. ovog člana. U slučaju nepostupanja policije u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, o tome se bez odlaganja obaveštava ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i nadležni javni tužilac.

Nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja

Član 74 Stranka i učesnik mogu podneskom zahtevati od suda, odnosno izvršitelja da otklone nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja. Ako izvršitelj ne postupi po zahtevu iz stava 1. ovog člana u roku od pet radnih dana, stranka ili učesnik u postupku obratiće se nadležnom sudu. Zahtev za otklanjanje nepravilnosti ne zadržava sprovođenje izvršenja. Kada je podnet zahtev iz stava 2. ovog člana, izvršitelj će nadležnom sudu dostaviti original spisa predmeta i sprovođenje izvršenja nastaviti na osnovu kopije tih spisa. Troškovi u vezi sa postupanjem po zahtevu iz stava 2. ovog člana su troškovi izvršnog postupka. Ako nađe da je zahtev iz stava 1. ovog člana osnovan, sud će rešenjem utvrditi, a ako je to moguće otkloniti, odnosno naložiti otklanjanje nepravilnosti nastalih odlukama i radnjama sudskog izvršitelja ili izvršitelja. Sud će obavestiti ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: Ministarstvo) i Komoru izvršitelja (u daljem tekstu: Komora), o nepravilnostima u radu izvršitelja. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

83

I


• PITANJE: Kakvu vrstu odluka sud donosi odlučujući o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti i da li je protiv tih odluka dozvoljen pravni lek? • ODGOVOR: Zahtev za otklanjanje nepravilnosti može podneti stranka, ali i drugi učesnik u postupku. Može se zahtevati otklanjanje nepravilnosti koje su učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja, od strane sudskog izvršitelja ili izvršitelja. Ukoliko sud nađe da je zahtev osnovan, rešenjem će utvrditi nepravilnost utvrđujući u čemu se ona sastoji, otkloniće nepravilnosti ukoliko je to moguće, a ako nije moguće, naložiće sudskom izvršitelju ili izvršitelju da otkloni nepravilnosti koje su nastale njihovim odlukama i radnjama. S obzirom na to da protivna strana, ako zahtev podnosi stranka, ili neka od stranaka, ako zahtev podnosi drugi učesnik u postupku, može biti nezadovoljna odlukom suda kojom se usvaja zahtev za otklanjanje nepravilnosti, kao i da podnosilac zahteva može biti nezadovoljan odlukom kojom se odbija takav zahtev, te da je nužna kontrola zakonitosti te odluke, u skladu sa osnovnim ustavnim načelom o pravu na pravni lek, a koje je ugrađeno i u pravo na pravično suđenje, trebalo bi dozvoliti prigovor protiv navedene sudske odluke.

LL Videti odgovor na pitanje uz član 131. Zakona LL Detaljnije o odredbi člana 74. pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 324), i to: 1. Stručni komentar - Pravni instruktor: ZNAČAJ I DOMAŠAJ ZAHTEVA ZA OTKLANJANJE NEPRAVILNOSTI PRI SPROVOĐENJU IZVRŠENJA U KONTEKSTU ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU

Glava peta OKONČANJE IZVRŠENJA Okončanje postupka Član 75 Izvršni postupak okončava se obustavom ili zaključenjem.

• PITANJE: Kojim odlukama se izvršni postupak okončava odnosno zaključuje, i da li je protiv istih dozvoljeno izjavljivanje pravnog leka? • ODGOVOR: Članom 75. Zakona je propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Razlozi za obustavu su predviđeni u članu 76. Zakona, a suština je da se izvršenje dalje ne sprovodi. Razlog za zaključenje izvršnog postupka, naveden u članu 77, je namirenje poverioca, iz čega sledi da se postupak zaključuje kada je ostvaren njegov cilj, prinudno ostvarenje potraživanja. Članom 36. Zakona je propisano da se zaključkom suda određuje sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom, a zaključkom izvršitelja da se, osim toga, odlučuje i u drugim situacijama propisanim Zakonom. Odluka o okončanju postupka ne spada u ovu vrstu odluka, pa sledi da se odlučuje rešenjem suda, a da se izvršnom poveriocu mora dati pravo, uprkos članu 39. stav 2. Zakona, da pobija ovo rešenje, navodeći da ne postoje zakonski razlozi za obustavu, odnosno da potraživanje nije namireno. • PITANJE: Da li se obustavlja postupak izvršenja ukoliko se usvoji plan reorganizacije izvršnog dužnika, a potraživanje koje se ima naplatiti u izvršnom postupku je obuhvaćeno planom reorganizacije?

84 │



I

• ODGOVOR: Ako je predlog plana reorganizacije podnet u toku stečajnog postupka, to znači da je stečajni postupak otvoren i da su nastupile pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, a to je u odnosu na izvršni postupak rezultiralo obustavom u smislu člana 93. Zakona o stečaju (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009 i 99/2011 - dr. zakon) i čl. 75. i 76. Zakona. Ako se radi o unapred pripremljenom Planu reorganizacije, kojim je obuhvaćeno potraživanje po izvršnoj ispravi, potvrđeni plan ima prirodu sporazuma iz člana 76. stav 4. Zakona, pa s obzirom na to da je overen od strane suda, donošenje rešenja o potvrđivanju Plana reorganizacije predstavlja pravni osnov za obustavu u smislu člana 76. stav 1. tačka 7) Zakona. Nakon toga, izvršni poverilac na osnovu Plana reorganizacije kao izvršne isprave može pokrenuti postupak izvršenja, ali u rokovima i pod uslovima koji su planom predviđeni. Oni se najčešće odnose na rokove za ispunjenje, iz čega proizlazi da neka potraživanja koja su ranije bila dospela, postaju nedospela, odnosno pojedine rate potraživanja mogu dospevati u različitim rokovima. Stoga se prinudno može ostvariti samo ono potraživanje ili njegov deo koji je dospeo prema uslovima potvrđenog Plana reorganizacije. • PITANJE: Na koji način se sprovodi izvršenje nad dužnikom koji se nalazi u prethodnom stečajnom postupku? • ODGOVOR: Pokretanje prethodnog stečajnog postupka po pravilu nema uticaja na izvršne postupke koji su u toku, jer saglasno članu 93. Zakona o stečaju (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009 i 99/2011 - dr. zakon) pravne posledice nastupaju objavljivanjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka na oglasnoj tabli suda. Samo ako su u prethodnom postupku određene mere obezbeđenja, rešenjem suda protiv kojeg nije dozvoljena žalba, te ako je sadržina izrečene mere takva da zabranjuje otuđenje imovine dužnika, izvršni postupak bi se morao obustaviti primenom člana 75. Zakona.

LL Videti odgovor na pitanje uz član 8. Zakona. LL Detaljno o izvršenju nad dužnikom koji se nalazi u prethodnom stečajnom postupku pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 298), i to: 1. POSTUPANJE PO PREDLOGU ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE PROTIV DUŽNIKA NAD KOJIM JE POKRENUT PRETHODNI STEČAJNI POSTUPAK

Obustava izvršenja Član 76 Sud obustavlja izvršenje: 1) ako je izvršna isprava pravnosnažno, odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage; 2) usled smrti stranke koja nema naslednika; 3) usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika; 4) ako je potraživanje prestalo; 5) usled propasti predmeta izvršenja; 6) ako nema imovine koja može biti predmet izvršenja; 7) iz drugih razloga predviđenih zakonom. Ako je postupak izvršenja započet kod izvršitelja, postupak izvršenja pred izvršiteljem će se obustaviti, ako izvršni poverilac promeni izbor o načinu sprovođenja izvršenja tako što predloži da izvršenje sprovede sud. Iz drugih razloga predviđenih ovim ili drugim zakonom izvršni dužnik može u svakoj fazi izvršnog postupka, ali najkasnije do prvog nadmetanja za prodaju predmeta izvršenja ili pre dosuđenja stvari izvršnom poveriocu, da izmiri dug, zajedno sa ugovorenom, odnosno zakonskom zateznom kamatom i troškovima izvršnog postupka koji su nastali do trenutka izmirenja duga. Izvršni dužnik i izvršni poverilac mogu se sporazumeti da se dug isplati na rate i o tome dostaviti sporazum overen u sudu, u kom slučaju će se izvršni postupak obustaviti po službenoj dužnosti. Odlukom o obustavi izvršenja ukinuće se i sprovedene izvršne radnje, ako se tim ne dira u stečena prava trećih lica. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

85

I


• PITANJE: Da li izvršitelj može da preuzme stare predmete koje je sud započeo po Zakonu o izvršnom postupku iz 2004. godine? • ODGOVOR: Izvršitelj ne može da preuzme stare predmete koje je sud započeo po Zakonu o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) iz 2004. godine. Samo u situaciji ukoliko bi izvršni poverilac povukao predlog za izvršenje, mogao bi podneti novi predlog za izvršenje i u njemu naznačiti da predlaže da izvršenje sprovede izvršitelj. Prema odredbi člana 76. stav 2. Zakona je propisano da ako je postupak izvršenja započet kod izvršitelja, postupak izvršenja pred izvršiteljem će se obustaviti ako izvršni poverilac promeni izbor o načinu sprovođenja izvršenja tako što predloži da izvršenje sprovede sud. Proizlazi da se izbor o načinu i sprovođenju izvršenja, može promeniti samo tako da se od sprovođenja izvršenja koje je započeto kod izvršitelja, u skladu sa članom 76. stav 2. Zakona “pređe” na sud, ali ne i obratno. Moguće je da će u praksi biti zauzeti i drugačiji stav po principu da je dozvoljeno ono, što zakonom nije izričito zabranjeno, shodnom primenom odredbe člana 76. Zakona, bilo bi moguće da se od suda “pređe” na izvršitelja. Odgovor treba da da sudska praksa koja će tek uslediti. • PITANJE: U situaciji kada obe stranke imaju jedna prema drugoj novčana potraživanja zasnovana na izvršnim ispravama, a izvršni poverilac je podneo predlog i doneto je rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave, pa je postalo pravnosnažno (zato što dužnik nije izjavio prigovor ili zato što je njegov prigovor odbijen, a u njemu je isticao činjenicu postojanja sopstvenog potraživanja ili to nije isticao), da li izvršni poverilac može jednostranom izjavom izvršiti preboj međusobnih potraživanja? • ODGOVOR: U situaciji kada obe stranke imaju jedna prema drugoj novčana potraživanja zasnovana na izvršnim ispravama, a izvršni poverilac je podneo predlog i doneto je rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave, pa je postalo pravnosnažno (zato što dužnik nije izjavio prigovor ili zato što je njegov prigovor odbijen, a u njemu je isticao činjenicu postojanja sopstvenog potraživanja ili to nije isticao), izvršni poverilac ne može jednostranom izjavom izvršiti preboj međusobnih potraživanja. On može povući predlog za izvršenje, što će rezultirati obustavom izvršenja ili stranke mogu sporazumom u smislu člana 76. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju regulisati ovo pitanje. Osim što mogu postići sporazum o plaćanju duga na rate, mogu se dogovoriti i da se izvrši preboj njihovih potraživanja, pa takav sporazum overen od strane suda predstavlja razlog za obustavu postupka po službenoj dužnosti. U suprotnom, ako sporazuma nema, a posle pokretanja postupka od strane izvršnog poverioca, izvršni dužnik pokrene postupak na osnovu svoje izvršne isprave, poverilac neće moći u prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave isticati da je obaveza prestala, jer novi zakon ne govori o prestanku, već samo o ispunjenju obaveze, kao razlogu zbog kojeg se može izjaviti prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave.

LL Videti odgovor na pitanje uz član 75. Zakona. • PITANJE: Kada se predmet izvršenja razvodi kao rešen? Ovo zbog toga što se često događa da dužnik nema imovine. • ODGOVOR: Izvršni postupak okončava se obustavom ili zaključenjem. Član 76. predviđa situacije kada sud obustavlja izvršenje, pa je novina u zakonu predviđena članom 76. stav 2. tačka 6) u kojoj je predviđeno da sud obustavlja izvršenje u slučaju da nema imovine koja može biti predmet izvršenja. Pored toga, izvršni postupak se okončava i zaključenjem nakon namirenja izvršnog poverioca kada sud donosi odluku o zaključenju izvršnog postupka. Sudski poslovnik (“Sl. glasnik RS”, br. 110/2009, 70/2011 i 19/2012) u članu 250. bliže reguliše kada se izvršni predmet u upisniku razvodi kao rešen. Tako, predmet upisnika “I” je rešen kada je otpremljeno rešenje o: - okončanju postupka obustavom izvršenja ili protivizvršenja, odnosno zaključenjem izvršnog postupka ili postupka protivizvršenja, u slučajevima određenim zakonom (čl. 76. i 77. Zakona); - povlačenju, odbačaju ili odbijanju predloga za izvršenje, protivizvršenje ili obezbeđenje; - određivanju plaćanja sudskih penala; - obezbeđenju zasnivanjem založnog prava;

86 │



I

- određivanju prethodne ili privremene mere u izvršnom postupku; - nenadležnosti suda, a Predmet upisnika “Iv” je rešen kada je otpremljeno rešenje o: - okončanju postupka obustavom izvršenja, odnosno zaključenjem izvršnog postupka, po pravilima za izvršenje na osnovu izvršne isprave (čl. 76. i 77. Zakona); - povlačenju, odbijanju ili odbačaju predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave; - nenadležnosti suda; - usvajanju prigovora i stavljanju van snage rešenja o izvršenju i ustupanju spisa predmeta nadležnom sudu na dalji parnični postupak. • PITANJE: U slučaju da je sud započeo sprovođenje izvršenja, da li se po predlogu poverioca isti postupak izvršenja može nastaviti kod izvršitelja? • ODGOVOR: Prema članu 4. stav 3. Zakona izvršitelj i sud ne mogu istovremeno sprovoditi izvršenje na osnovu istog rešenja o izvršenju. Prema članu 76. stav 2. Zakona ukoliko je postupak izvršenja započet kod izvršitelja, postupak izvršenja pred izvršiteljem će se obustaviti, ako izvršni poverilac promeni izbor o načinu sprovođenja izvršenja, tako što predloži da izvršenje sprovede sud. Iz navedenog proizlazi, u slučaju da je sud započeo sprovođenje izvršenja, nema procesnih uslova da se po predlogu poverioca isti postupak izvršenja nastavi kod izvršitelja. U opisanoj situaciji izvršni poverilac ima mogućnost da povuče predlog za izvršenje i da podnese nov predlog u kome će naznačiti da izvršenje bude sprovedeno od strane izvršitelja.

LL Detaljnije o odredbi člana 76. pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 303), i to: 1. Pitanje i odgovor - Pravni instruktor: USLOVI ZA PRESTANAK POSTUPANJA PO REŠENJU O IZVRŠENJU IZVRŠNOG SUDA ;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom zakona: 1. ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA - OBUSTAVA POSTUPKA

Zaključenje Član 77 Po namirenju izvršnog poverioca donosi se odluka o zaključenju izvršnog postupka.

• PITANJE: U kom obliku se donosi odluka kojom se zaključuje izvršni postupak i da li je protiv donete odluke dozvoljen prigovor? • ODGOVOR: Za razliku od predhodnih zakona koji su regulisali postupak izvršenja, u Zakonu je po prvi put predviđeno da sud donosi odluku o zaključenju izvršnog postupka, nakon namirenja izvršnog poverioca. Međutim, član 77. Zakona ne definiše da li sud donosi odluku u obliku rešenja ili zaključka. Kako je u članu 36. Zakona definisano da se zaključkom određuje sprovođenje određenih radnji i upravlja postupkom, mišljenja smo da odluka o zaključenju izvršnog postupka ima oblik rešenja, protiv koga stranke mogu podneti prigovor. Odlukom o zaključenju izvršnog postupka, okončava se postupak izvršenja, te stoga stranke imaju pravni interes da se u postupku po pravnom leku ispita pravilnost i zakonitost donete odluke. Na osnovu člana 10. Zakona, u izvršnom postupku shodno se primenjuju odredabe Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), ukoliko odredbama tog zakona nije nešto drugo predviđeno. Prema članu 363 Zakona o parničnom postupku sva rešenja koja se donose na ročištu, objavljuju se, a overeni prepis se dostavlja strankama ako je protiv tog rešenja dozvoljena posebna žalba ili ako se na osnovu rešenja može odmah tražiti izvršenje, dok prema članu 364. Zakona o parničnom postupku rešenje koje sud donosi izvan ročišta saopštava se strankama dostavljanjem overenog prepisa rešenja. Imajući u vidu da se rešenje o zaključenju, PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

87

I


kojim se postupak izvršenja okončava, donosi van ročišta, postoji obaveza suda da isto dostavi strankama u overenom prepisu. Od dana prijema ovog rešenja stranke imaju pravo prigovora u roku od pet radnih dana. • PITANJE: Da li sud donosi posebno rešenje o okončanju izvršnog postupka? • ODGOVOR: Prema članu 78. st. 1. i 2. Zakona kada je izvršenje već sprovedeno, izvršni dužnik može sudu podneti predlog za protivizvršenje zahtevajući da mu izvršni poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio ako je, između ostalog, izvršni dužnik u toku izvršnog postupka dobrovoljno izmirio poveriočevo potraživanje. U tom slučaju izvršni dužnik predlog za protivizvršenje može podneti u roku od 15 dana od dana okončanja izvršnog postupka. Postavlja se pitanje kako stranke mogu saznati da je postupak izvršenja okončan i da li je sud dužan da donese posebnu odluku o okončanju. Za razliku od predhodnih zakona koji su regulisali postupak izvršenja, u Zakona je po prvi put predviđeno da sud donosi odluku o zaključenju izvršnog postupka, nakon namirenja izvršnog poverioca. Međutim, član 77. Zakona ne definiše da li sud donosi odluku u obliku rešenja ili zaključka. Kako je u članu 36. Zakona definisano da se zaključkom određuje sprovođenje određenih radnji i upravlja postupkom, mišljenja smo da odluka o zaključenju izvršnog postupka ima oblik rešenja, protiv koga stranke mogu podneti prigovor. Odlukom o zaključenju izvršnog postupka, okončava se postupak izvršenja, te stoga stranke imaju pravni interes da se u postupku po pravnom leku ispita pravilnost i zakonitost donete odluke.

;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom zakona: 1. ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA - ZAKLJUČENJE POSTUPKA

Glava šesta PROTIVIZVRŠENJE Razlozi za protivizvršenje Član 78 Kada je izvršenje već sprovedeno, izvršni dužnik može sudu podneti predlog za protivizvršenje, zahtevajući da mu izvršni poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio i određujući sredstvo izvršenja, ako je: 1) izvršna isprava pravnosnažno, odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage; 2) izvršni dužnik u toku izvršnog postupka dobrovoljno izmirio poveriočevo potraživanje; 3) rešenje o izvršenju ili rešenje o sprovođenju izvršenja pravnosnažno ukinuto ili preinačeno; 4) pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđena nedopustivost izvršenja. Predlog za protivizvršenje iz razloga utvrđenih u stavu 1. tač. 1), 3) i 4) ovog člana može se podneti u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a iz razloga utvrđenog u stavu 1. tačka 2) ovog člana, u roku od 15 dana od dana okončanja izvršnog postupka. Izvršni dužnik ne može pre isteka roka iz stava 2. ovog člana svoje potraživanje ostvarivati u parničnom postupku. Ako je izvršenje sproveo izvršitelj, predlog iz stava 1. ovog člana istovremeno se dostavlja i njemu. • PITANJE: Ukoliko je izvršenje započeto prema odredbama Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine, da li se i protivizvršenje u tom predmetu sprovodi po odredbama Zakona o izvršnom postupku, iako je predlog za protivizvršenje podnet nakon stupanja na snagu Zakona?

88 │



I

• ODGOVOR: Prema prelaznim i završnim odredbama Zakonom o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) bilo je predviđeno da će se postupci izvršenja započeti do dana stupanja na snagu tog Zakona okončati po odredbama ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 28/2000, 73/2000 i 71/2001). Kako je postupak protivizvršenja deo postupka izvršenja, proizilazilo je, shodno navedenim prelaznim i završnim odredbama, u situaciji da je postupak izvršenja započet prema odredbama Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine, da i postupak protivizvršenja treba sprovoditi po odredbama tog zakona, iako je predlog za protivizvršenje podnet nakon stupanja na snagu Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine. Zakon u prelaznim i završnim odredbama predviđa da će se postupci izvršenja u kojima je do dana početka primene Zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama Zakona. Imajući u vidu navedenu odredbu, bez obzira na činjenicu što je postupak izvršenja započet po odredbama Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine, o predlogu za protivizvršenje, koji je podnet nakon stupanja na snagu Zakona, odlučiće se primenom odredbi Zakona. • PITANJE: Da li treće lice može da podnese predlog za protivizvršenje nakon što se pravosnažnom sudskom odlukom utvrdi nedopustivost izvršenja? • ODGOVOR: Član 78. Zakona propisuje da izvršni dužnik može sudu podneti predlog za protivizvršenje zahtevajući da mu izvršni poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio, između ostalog i ukoliko je pravosnažnom sudskom odlukom utvrđena nedopustivost izvršenja. Navedeni razlog za protivizvršenje propisan je kako ovim Zakonom, tako i zakonima o izvršnom postupku iz 2000. godine i iz 2004. godine, iako je u navedenim zakonima, kao i u zakonu koji je sada na snazi, izostala mogućnost, predviđena Zakonom o izvršnom postupku (“Sl. list SFRJ”, br. 20/78, 6/82, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Sl. list SRJ”, br. 27/92, 31/93, 24/94 i 28/2000 - dr. zakon) iz 1978. godine, da dužnik podnese predlog za protivizvršenje u slučaju da je izvršenje koje je sprovedeno na novčanim sredstvima koja se vode na računu dužnika proglašeno nedopuštenim. Kasnije donetim zakonima, kao i zakonom koji je sada na snazi, ovakva mogućnost je izostavljena, te se stoga ni neuočava pravni interes izvršnog dužnika da podnese predlog za protivizvršenje zbog proglašenja izvršenja nedopuštenim. Isključivo treće lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, može da podnese tužbu radi proglašenja da je izvršenje na određenom predmetu nedopušteno. Stoga, po samom Zakonu, treće lice nije ovlašćeno da podnese predlog za protivizvršenje. S druge strane, ni izvršni dužnik nije po Zakonu ovlašćen da podnese tužbu radi proglašenja izvršenja nedopuštenim. Zbog toga, ovaj razlog za podnošenje predloga za protivizvršenje, nema praktičnu primenu u praksi. • PITANJE: Da li izvršni dužnik ima pravo da podnese prigovor protiv rešenja kojim mu je odbijen ili odbačen predlog za protivizvršenje? • ODGOVOR: Zakon posebno ne reguliše pravo izvršnog dužnika na izjavljivanje pravnog leka protiv rešenja kojim mu je odbijen ili odbačen predlog za protivizvršenje. Prema članu 10. Zakona, u izvršnom postupku shodno se primenjuju odredabe Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), ukoliko odredbama tog zakona nije nešto drugo predviđeno. Tako, prema članu 399. Zakona o parničnom postupku, ukoliko zakon propisuje da posebna žalba nije dozvoljena onda se rešenje može pobijati u žalbi protiv konačne odluke. Rešenje kojim se predlog za protivizvršenje odbija ili odbacuje predstavlja odluku suda kojom se okončava postupak po podnetom predlogu. Stoga se shodnom primenom navedenog člana, izvršnom dužniku mora priznati pravo na izjavljivanje prigovora protiv rešenja kojim se odbija ili odbacuje podneti predlog za protivizvršnje, iako to pravo nije predviđeno odredbama koje regulišu protivizvršenje. Izvršni dužnik u postupku protivizvršenja suštinski ima ulogu poverioca, s obzirom na to da podnosi predlog za protivizvršenje. Prema članu 40. stav 3. Zakona, izvršni poverilac može podneti prigovor protiv rešenja kojim je odbijen ili odbačen predlog za izvršenje. Stoga, prema našem mišljenju i izvršni dužnik kome je odbijen ili odbačen predlog za protivizvršenje ima pravo da podnese prigovor protiv tog rešenja, obzirom da u postupku protivizvršenja suštinski ima ulogu poverioca. Pored toga, Prema članu 37. stav 5. Zakona, rešenje kojim se predlog za izvršenje potpuno ili delimično odbija mora biti obrazloženo. Prema članu 365. stav 1. Zakona o parničnom postupku rešenje mora biti obrazloženo ako je protiv njega dozvoljena posebna žalba. Zbog toga i rešenje kojim se odbija ili odbacuje predlog za protivizvršenje mora biti obrazloženo, kako bi se izvršnom dužniku omogućilo da iznese svoje razloge kojima pobija rešenje o odbijanju ili odbacivanju predloga za protivizvršenje. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

89

I


Propust da se u zakonu reguliše pravo na izjavljivanje pravnog leka protiv rešenja o odbijanju ili odbacivanju predloga za protivizvršenje, kojim se postupak po predlogu za protivizvršenje okončava, treba tumačiti u širem kontekstu zakonskih rešenja za slične situacije. Posebno imajući u vidi i član 36. stav 2. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) koji predviđa da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. • PITANJE: Kada je izvršni dužnik dobrovoljno izmirio u toku izvršnog postupka poveriočevo potraživanje, od kada teče rok od 15 za podnošenje predloga za protivizvršenje? • ODGOVOR: Na osnovu člana 10. ZIO, u izvršnom postupku shodno se primenjuju odredabe Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), ukoliko odredbama tog zakona nije nešto drugo predviđeno. Prema članu 363. Zakona o parničnom postupku sva rešenja koja se donose na ročištu, objavljuju se, a overeni prepis se dostavlja strankama ako je protiv tog rešenja dozvoljena posebna žalba ili ako se na osnovu rešenja može odmah tražiti izvršenje, dok prema članu 364. Zakona o parničnom postupku rešenje koje sud donosi izvan ročišta saopštava se strankama dostavljanjem overenog prepisa rešenja. Imajući u vidu da se rešenje o zaključenju, kojim se postupak izvršenja okončava, donosi van ročišta, postoji obaveza suda da isto dostavi strankama u overenom prepisu. Od dana prijema ovog rešenja stranke imaju pravo prigovora u roku od pet radnih dana. Stoga, propisani rok od 15 dana za podnošenje predloga za protivizvršenje počinje da teče od prvog dana nakon pravosnažnosti rešenja o zaključenju postupka izvršenja.

Postupak po predlogu za protivizvršenje Član 79 U postupku protivizvršenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o izvršenju, ako ovim članom nije drugačije propisano. Predlog za protivizvršenje sud će dostaviti izvršnom poveriocu i naložiti mu da se u roku od pet radnih dana od dana prijema izjasni o tom predlogu. Rešenjem o protivizvršenju sud će naložiti izvršnom poveriocu da u roku od pet radnih dana vrati izvršnom dužniku ono što je izvršenjem primio i istovremeno odrediti izvršenje radi naplate tog potraživanja. Prigovor na rešenje iz stava 3. ovog člana odlaže izvršenje samo ako izvršni poverilac uz prigovor položi jemstvo najmanje u visini potraživanja. Ako je izvršenje sprovedeno radi naplate novčanog potraživanja, sud će na predlog izvršnog dužnika odrediti naplatu zatezne kamate po propisanoj stopi na iznos novčanih sredstava na kojima je izvršenje sprovedeno od dana kada je izvršni poverilac naplatio novčano potraživanje do dana povraćaja sredstava. • PITANJE: Kako da sud postupi u slučaju da se izvršni poverilac u datom roku izjasni da ne osporava predlog za protivizvršenje i da ne spori da je novčani iznos po rešenju o izvršenju izvršni dužnik dobrovoljno platio pre nego što mu je prinudno skinut sa računa, ali ne dostavlja dokaz da je izvršio povraćaj novčanih sredstava izvršnom dužniku?

• ODGOVOR: Ukoliko izvršni poverilac dostavi odgovarajući dokaz da je izvršnom dužniku vratio novčana sredstva prinudno skinuta sa računa dužnika, nakon što je isti iznos dobrovoljno platio izvršnom poveriocu, sud će rešenjem odbiti predlog izvršnog dužnika za protivizvršenje. Međutim, ukoliko izvršni poverilac ne dostavi odgovarajući dokaz da je izvršnom dužniku vratio novčana sredstva prinudno skinuta sa računa dužnika, sud je dužan da podneti predlog za protivizvršenje usvoji i donese rešenje o protivizvršenju, u kome će izvršnom poveriocu naložiti da u roku od pet radnih dana vrati izvršnom dužniku ono što je izvršenjem primio i da istovremeno odredi izvršenje radi naplate tog potraživanja. U tom slučaju, kako je izvršenje sprovedeno radi naplate novčanog potraživanja, sud će na predlog izvršnog dužnika odrediti i naplatu zatezne kamate po propisanoj stopi na iznos novčanih sredstava na kojima je izvršenje sprovedeno od dana kada je izvršni poverilac naplatio novčano potraživanje do dana povraćaja sredstava.

90 │



I

• PITANJE: Kako će postupiti prvostepeni sud u slučaju da izvršni poverilac u naloženom roku od pet radnih dana, po donetom rešenju o protivizvršenju, vrati izvršnom dužniku ono što je izvršenjem primio, na osnovu izvršne isprave koja je pravosnažno preinačena? • ODGOVOR: Prema članu 79. stav 3. rešenjem o protivizvršenju sud će naložiti izvršnom poveriocu da u roku od pet radnih dana vrati izvršnom dužniku ono što je izvršenjem primio i istovremeno će odrediti izvršenje radi naplate tog potraživanja. Ukoliko je izvršenje sprovedeno radi naplate novčanog potraživanja, izvršni dužnik može u predlogu za protivizvršenje zahtevati i naplatu zatezne kamate po propisanoj stopi na iznos novčanih sredstava na kojima je izvršenje sprovedeno od dana kada je izvršni poverilac naplatio novčano potraživanje do dana povraćaja sredstava. U tom slučaju, sud je dužan da donetim rešenjem o protivizvršenju odredi i naplatu zatezne kamate na iznos novčanih sredstava na kojima je izvršenje sprovedeno, od dana kada je izvršni poverilac naplatio novčano potraživanje do dana povraćaja sredstava, shodno člana 79. stav 5. Ukoliko izvršni poverilac vrati novčani iznos koji mu je prenet, u naloženom roku od pet radnih dana, rešenje o protivizvršenju se neće prinudno sprovoditi za zateznu kamatu, budući da je sud odredio izvršenje u tom delu u slučaju da izvršni poverilac ne vrati novčana sredstva na kojima je izvršenje sprovedeno u naloženom roku od pet radnih dana. U slučaju da izvršni poverilac ne vrati izvršnom dužniku ono što je izvršenjem primio u naloženom roku od pet radnih dana, stiču se uslovi za sprovođenje protivizvršenja radi naplate novčanih sredstava na kojima je izvršenje sprovedeno zajedno sa zateznom kamatom po propisanoj stopi od dana kada je izvršni poverilac naplatio novčano potraživanje do dana povraćaja sredstava, pod uslovom da izvršni poverilac prigovor nije podneo ili da ga je podneo bez polaganja jemstva u visini potraživanja.

Nemogućnost protivizvršenja Član 80 Predlog za protivizvršenje neće se usvojiti ako se traži povraćaj predmeta u pogledu koga su nastupile takve stvarne ili pravne promene da povraćaj više nije moguć. U tom slučaju izvršni dužnik može svoje pravo ostvarivati u parničnom postupku i pre isteka roka za podnošenje predloga za protivizvršenje.


│

91

I


Deo treći IZVRŠENJE RADI NAPLATE NOVČANOG POTRAŽIVANJA Glava prva IZVRŠENJE NA POKRETNIM STVARIMA 1. Osnovna pravila Mesna nadležnost Član 81 Za odlučivanje o predlogu za izvršenje na pokretnim stvarima i za sprovođenje tog izvršenja mesno je nadležan i sud na čijem se području nalaze te stvari.

• PITANJE: Da li izvršni poverilac ima pravo izbora suda kome će podneti predlog za izvršenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika kada se mesto nalaženja stvari i mesto prebivališta ili boravišta, odnosno sedišta izvršnog dužnika nalaze na području različitih sudova? • ODGOVOR: Stvarnu nadležnost suda za odlučivanje u postupku izvršenja i obezbeđenja uređuje član 3. stav 1. Zakona tako što stvarnu nadležnost daje osnovnim i privrednim sudovima u skladu sa Zakonom o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon i 101/2011). Opšta pravila o mesnoj nadležnosti suda sadrži odredba člana 3. stav 3. Zakona koja propisuje da je za određivanje izvršenja ili obezbeđenja nadležan sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Međutim, za odlučivanje o predlogu za izvršenje na pokretnim stvarima, pored suda na čijem se području nalazi prebivalište ili boravište, odnosno sedište izvršnog dužnika, nadležan je i sud na čijem se području nalaze te stvari, prema odredbi člana 81. Zakona. U situaciji kada se mesto nalaženja stvari i mesto prebivališta ili boravišta, odnosno sedišta izvršnog dužnika nalaze na području različitih sudova izvršni poverilac ima pravo izbora suda kome će podneti predlog za izvršenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika. Podrazumeva se da se u predlogu za izvršenje mora označiti mesto nalaženja pokretnih stvari izvršnog dužnika kada izvršni poverilac na toj činjenici zasniva nadležnost suda. • PITANJE: Šta se dešava u slučaju kada izvršenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika odredi sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište a pokretne stvari se nalaze na području drugog suda?

92 │



I

• ODGOVOR: Sud je prema članu 2. stav 2. Zakona isključivo nadležan da određuje izvršenje ili obezbeđenje, dok izvršenje ili obezbeđenje sprovode sud ili izvršitelj. Nadležnost suda za sprovođenje izvršenja uglavnom se poklapa sa nadležnošću suda za odlučivanje o predlogu za izvršenje, odnosno za određivanje izvršenja. Sud pred kojim je postupak pokrenut zadržava nadležnost i kad je propisana nadležnost više sudova (član 3. stav 6. Zakona). Međutim, sud pojedine izvršne radnje može preduzimati samo na svom području, a ne i na teritoriji drugog suda. U slučaju kada izvršenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika odredi sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište a pokretne stvari se nalaze na području drugog suda, tada je u kompetenciji suda koji je doneo rešenje o izvršenju da, u skladu sa članom 38. stav 4. Zakona, uputi rešenje o izvršenju, odnosno spise predmeta sudu nadležnom za sprovođenje izvršenja radi dostavljanja tog rešenja i sprovođenja izvršenja. Ovde se radi o svojevrsnoj zamolnici drugom sudu za pružanje pravne pomoći u smislu preduzimanja pojedinih radnji. Zamoljeni sud ima ovlašćenja samo da preduzima potrebne izvršne radnje u pravcu sprovođenja izvršenja, a ne i da odlučuje u meritumu. Zamoljeni sud ima ovlašćenja da preduzima radnje popisa, procene i prodaje stvari, kao i namirenja izvršnog poverioca, dok nema ovlašćenja da odlučuje o prigovorima stranaka ili trećih lica, kao ni da okončava postupak. U slučaju ispunjenosti uslova za zaključenje ili obustavu izvršnog postupka, zamoljeni sud će vratiti spise predmeta sudu koji je doneo rešenje o izvršenju na odlučivanje. Za razliku od suda, izvršitelj je ovlašćen, u skladu sa članom 4. stav 2. Zakona, da preduzima radnje sprovođenja izvršenja i izvan područja za koje je imenovan, lično ili preko izvršitelja sa drugog područja. Dakle, izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu rešenja suda za čije je područje imenovan i kada je izvršne radnje potrebno sprovesti van tog područja, pri čemu ima pravo izbora da li će te radnje preduzeti lično ili zamolnim putem preko izvršitelja imenovanog za područje na kome je potrebno preduzeti izvršnu radnju.

Izuzimanje od izvršenja Član 82 Ne mogu biti predmet izvršenja: 1) odeća, obuća i drugi predmeti lične upotrebe, posteljne stvari, posuđe, deo nameštaja koji je neophodan izvršnom dužniku i članovima njegovog domaćinstva, kao i šporet, frižider i peć za grejanje; 2) hrana i ogrev za potrebe izvršnog dužnika i članova njegovog domaćinstva za tri meseca; 3) gotov novac izvršnog dužnika koji ima stalna mesečna primanja do mesečnog iznosa koji je po zakonu izuzet od izvršenja, srazmerno vremenu do sledećeg primanja; 4) ordenje, medalje, ratne spomenice i drugi znaci odlikovanja i priznanja koje je primio izvršni dužnik, lična pisma, rukopisi i drugi lični spisi izvršnog dužnika, kao i porodične fotografije; 5) pomagala koja su invalidu ili drugom licu sa telesnim nedostacima neophodna za obavljanje njegovih životnih funkcija; 6) kućni ljubimac. • PITANJE: Da li je izuzimanje od izvršenja, apsolutnog karaktera, odnosno da li se izvršenje ipak može sprovesti u nekoj meri i u kojim slučajevima?

• ODGOVOR: Predmeti izvršenja su stvari i prava na kojima se po zakonu može sprovesti izvršenje radi ostvarivanja potraživanja. Predmeti izvršenja ne mogu biti stvari izvan prometa, kao ni druge stvari koje zakon isključuje. Tako odredba člana 19. stav 6. Zakona predviđa da predmeti izvršenja ne mogu biti objekti, oružje i oprema namenjeni odbrani i bezbednosti države, dok odredba člana 115. Zakona predviđa da ne može biti predmet izvršenja poljoprivredno zemljište zemljoradnika u površini do 10 ari, osim ako je opterećeno ugovornim založnim pravom (hipotekom). Odredbe člana 82. Zakona taksativno nabrajaju grupe stvari koje su izuzete od izvršenja koje se vodi protiv izvršnog dužnika - fizičkog lica. Radi se o stvarima koje služe za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba izvršnog dužnika i članova njegovog porodičnog domaćinstva, kao i stvarima od emotivnog značaja za izvršnog dužnika. Neke stvari su apsolutno izuzete od izvršenja (pod tač. 1), 4), 5) i 6.) dok su neke relativno izuzete, tako da sud ceni u svakom slučaju da li mogu biti predmet izvršenja (pod tač. 2) i 3). Hrana i ogrev se izuzimaju u meri dovoljnoj da se zadovolje potreba izvršnog dužnika i članova njegovog domaćinstva za period od tri meseca, a prilikom određivanja količine stvari koje se izuzimaju od izvršenja potrebno je prognozirati potrebu izvršnog dužnika PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

93

I


za njima u daljem periodu od tri meseca, počev od dana popisa, pri čemu treba uzeti u obzir i realno očekivani prinos tih stvari u ovom vremenu. Gotov novac se izuzima od izvršenja samo ako se radi o izvršnom dužniku koji ima stalna novčana primanja (zaradu ili penziju), a izuzima se iznos za koji je zakonom određeno da ne može biti predmet izvršenja. Tako prema odredbi člana 148. Zakona, izvršenje na zaradi ili penziji, kao i na naknadi zarade može se sprovesti samo do iznosa od dve trećine zarade, penzije ili naknade zarade, a ako izvršni dužnik ostvaruje minimalnu zaradu, predmeti izvršenja može biti samo jedna polovina zarade. Visina iznosa gotovog novca koji se izuzima od izvršenja zavisiće od visine primanja izvršnog dužnika i vremena koje je potrebno da protekne do sledećeg primanja. Osim toga, gotov novac koji je izvršni dužnik primio po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade usled oštećenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja, zatim po osnovu naknade zbog telesnog oštećenja po propisima o invalidskom osiguranju, po osnovu socijalne pomoći, po osnovu privremene nezaposlenosti, po osnovu dodatka na decu, po osnovu stipendije i pomoći učenicima i studentima ili po osnovu drugog potraživanja čiji je prenos zabranjen zakonom (član 147. Zakona), ne može biti predmet izvršenja u celini. Ostale stvari navedene u tač. 1), 4), 5) i 6) apsolutno ne mogu biti predmet izvršenja bez obzira na njihovu količinu i vrednost, premda se mogu pojaviti i suprotna mišljenja u praksi kada je u pitanju kućni ljubimac. Naime, zakonski tekst upotrebljava jedninu kada govori o kućnom ljubimcu kao predmetu izvršenja, ali treba imati u vidu da izvršni dužnik može imati i više kućnih ljubimaca (npr. dva psa ili psa i pticu i sl.) i da svi kućni ljubimci moraju biti izuzeti od izvršenja. U praksi treba voditi računa da se spreči eventualna zloupotreba prava izvršnog dužnika koji može pokušati da prikaže za kućne ljubimce životinje koje zapravo gaji radi dalje prodaje i sticanja prihoda.

Izvršne radnje Član 83 Izvršenje na pokretnim stvarima sprovodi se popisom, procenom i prodajom stvari, kao i namirenjem izvršnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom. • PITANJE: Kojim redosledom se sprovode izvršne radnje iz člana 83. Zakona?

• ODGOVOR: Izvršenje na pokretnim stvarima se sprovodi preduzimanjem četiri izvršne radnje: radnje popisa stvari, procene stvari, prodaje pokretnih stvari i namirenja izvršnog poverioca. Popisu i proceni stvari se pristupa odmah po donošenju rešenja o izvršenju, pre njegove pravosnažnosti, dok se prodaji stvari, po pravilu, može pristupiti tek po pravosnažnosti rešenja o izvršenju. Popis i procena stvari redovno teku istovremeno, ali sud ili izvršitelj mogu odlučiti da se procena vrši nakon popisa, ako je za procenu potrebno pribaviti dodatno podatke o ceni stvari. Prodaji stvari se pristupa, po pravilu, po pravosnažnosti rešenja o izvršenju, a način prodaje određuje sud, odnosno izvršitelj. Izvršni poverilac se namiruje iz iznosa dobijenog prodajom stvari, odnosno ukoliko se stvar nije mogla prodati namiruje se dosuđenjem stvari izvršnom poveriocu.

;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs modele u vezi s ovim članom zakona: 1. PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE - POKRETNE STVARI 2. PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE - FAKTURE

2. Popis i procena pokretnih stvari Obaveštenje o popisu Član 84 Neposredno pre nego što se pristupi popisu, izvršnom dužniku se predaje rešenje o izvršenju ili zaključak o sprovođenju izvršenja i poziva se da plati iznos za koji je određeno izvršenje, zajedno sa kamatom i troškovima.

94 │



I

Ako izvršnom dužniku odluka iz stava 1. ovog člana nije mogla da se preda prilikom popisa, dostavljanje se vrši pribijanjem odluke. O vremenu i mestu popisa obavestiće se izvršni poverilac. Odsustvo stranaka ne sprečava da se pristupi popisu. O izvršenom popisu obavestiće se stranka koja nije prisustvovala popisu. • PITANJE: Da li se prilikom popisa stvari pravi razlika između stvari u državini i svojini izvršnog dužnika?

• ODGOVOR: Zakon predviđa da se popisuju stvari koje su u državini izvršnog dužnika, pri čemu ne pravi razliku o vrsti državine, tako da će se popisati stvari na kojima izvršni dužnik ima kako neposrednu, tako i posrednu državinu. Od državine treba razlikovati dentenciju - pritežanje, odnosno držanje stvari u faktičkoj vlasti za drugo lice. Osim toga, izvršni dužnik može imati i sadržavinu na nekoj stvari. Sadržavina postoji kada više lica vrši faktičku vlast na stvari tako da svako od njih drži celu stvar, a u vršenju vlasti je ograničen faktičkom vlašću drugih lica. Prilikom popisa teško je napraviti razliku između državine i pritežanja, tako da treba popisati sve stvari i prepustiti trećim licima da dokažu svoja prava na popisanim stvarima koja bi sprečavala izvršenje, podnošenjem sudu prigovora trećeg lica. Zakonska oboriva pretpostavka je da su stvari koje su u državini izvršnog dužnika istovremeno i u njegovoj svojini. • PITANJE: Ko vrši dostavljanje rešenja o izvršenju na pokretnim stvarima, kada je u predlogu za izvršenje izvršni poverilac predložio da izvršenje sprovede izvršitelj? • ODGOVOR: Preduzimanje izvršne radnje popisa, kada izvršenje sprovodi sud, vrši sudski izvršitelj kao službeno lice suda. Postavlja se pitanje da li je sud u obavezi da izvršnom dužniku dostavlja rešenje o izvršenju na pokretnim stvarima koje sadrži odluku suda da će izvršenje sprovesti izvršitelj ili dostavljanje rešenja o izvršenju u tom slučaju treba poveriti izvršitelju, obzirom da tada izvršitelj preduzima radnju popisa. Odredba člana 325. stav 1. tačka 3) Zakona daje mogućnost sudu da ovlasti izvršitelja da vrši dostavu sudskih odluka. Ukoliko se rešenje o izvršenju na pokretnim stvarima ima predati izvršnom dužniku neposredo pre nego što se pristupi popisu, čini se da je sud u ovoj situaciji u obavezi da iskoristi mogućnost da dostavljanje rešenja o izvršenju poveri izvršitelju kako bi postupio na zakonom propisan način. Ukoliko rešenje o izvršenju ne sadrži predmet i sredstvo izvršenja, odnosno ukoliko izvršitelj zaključkom o sprovođenju izvršenja određuje izvršenje na pokretnim stvarima kao način izvršenja, u toj situaciji izvršitelj će izvršnom dužniku, neposredno pre nego što pristupi popisu, predati zaključak o sprovođenju izvršenja, odnosno postupiće na isti način propisan za predaju rešenja o izvršenju na pokretnim stvarima. • PITANJE: Kako se određuje vreme i mesto popisa? • ODGOVOR: Vreme i mesto popisa određuju sud, odnosno izvršitelj i o istom ne smeju obavestiti izvršnog dužnika. Na ovaj način se postiže efekat iznenađenja izvršnog dužnika i sprečava eventualna mogućnost da izvršni dužnik ukloni pokretne stvari koje mogu biti predmet izvršenja, što bi inače, ako bi znao vreme i mesto popisa, mogao da učini. O vremenu i mestu popisa sud, odnosno izvršitelj će obavezno obavestiti izvršnog poverioca. Vreme i mesto popisa sud, odnosno izvršitelj određuju zaključkom kojim zakazuju sprovođenje izvršenje, te dostavljanje tog zaključka izvršnom poveriocu predstavlja vid njegovog obaveštavanja o tome kada će se i gde popis sprovesti. Međutim, izvršni poverilac nema obavezu da prisustvuje popisu. Odsustvo stranaka ne sprečava da se pristupi popisu a sud, odnosno izvršitelj imaju obavezu da o izvršenom popisu obaveste stranku koja istom nije prisustvovala. Sud, odnosno izvršitelj o izvršenom popisu sačinjavaju zapisnik i dostavljanjem tog zapisnika obaveštavaju stranku koja nije prisustvovala popisu. Zapisnik o popisu bi se izvršnom dužniku koji nije prisustvovao popisu mogao dostaviti na isti način kao i rešenje o izvršenju, odnosno pribijanjem, dok bi se izvršnom poveriocu zapisnik morao dostaviti po pravilima iz člana 29. Zakona. • PITANJE: Da li se pristupa popisu stvari u slučaju da se pre popisa izvršnom dužniku nije moglo predati rešenje o izvršenju? PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

95

I


• ODGOVOR: Pravila o dostavljanju rešenja o izvršenju i ostalih pismena data su odredbama člana 29. Zakona, i predviđaju obavezu suda da, ukoliko dostavljanje nije bilo uspešno, po isteku roka od pet radnih dana od dana upućivanja pismena, dostavljanje izvrši isticanjem pismena na oglasnu tablu suda. Odredba člana 38. stav 3. Zakona propisuje da se rešenje o izvršenju na pokretnim stvarima dostavlja izvršnom dužniku neposredno pre preduzimanja prve izvršne radnje. Kako je pri sprovođenju izvršenja na pokretnim stvarima prva izvršna radnja popis stvari, to se izvršnom dužniku, neposredno pre nego što se pristupi popisu stvari, predaje rešenje o izvršenju i ujedno se poziva izvršni dužnik da plati dugovano. Međutim, ukoliko se pre popisa izvršnom dužniku nije moglo predati rešenje o izvršenju, popisu će se, ipak, pristupiti, a rešenje o izvršenju će se izvršnom dužniku pribiti na vrata. Dakle, za razliku od načina dostavljanja propisanog članom 29. Zakona, rešenje o izvršenju na pokretnim stvarima se neće, u slučaju neuspešne dostave, dostavljati izvršnom dužniku preko oglasne table suda, već će se dostavljanje izvršiti pribijanjem rešenja o izvršenju. Čini se da nema smetnji da se rešenje o izvršenju umesto pribijanjem dostavi izvršnom dužniku i uručenjem rešenja odraslom članu porodičnog domaćinstva izvršnog dužnika ili ostavljanjem istog u poštanskom sandučetu izvršnog dužnika.

LL Videti odgovor na pitanje uz član 38. Zakona. ;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom zakona: 1. ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA O SPROVOĐENJU IZVRŠENJA - POKRETNE STVARI Predmet popisa Član 85 Popisuju se stvari koje se nalaze u državini izvršnog dužnika, kao i njegove stvari koje se nalaze u državini izvršnog poverioca ili trećih lica. Ako treće lice ne obavesti sud, odnosno izvršitelja o svojim pravima na pokretnoj stvari u posedu izvršnog dužnika, koja je predmet izvršenja, niti dokaže svoja prava na njima, smatra se da takva prava trećeg ne postoje i da je izvršni dužnik vlasnik stvari koja se nalazi u njegovom posedu. • PITANJE: Kako se vrši popis stvari izvršnog dužnika koje se nalaze kod trećeg lica?

• ODGOVOR: Predmet popisa su pokretne stvari koje nisu izvan prometa, a koje mogu biti predmet izvršenja. Popisuju se stvari koje su u državini izvršnog dužnika. Zakon ne pravi razliku o vrsti državine, tako da će se popisati stvari na kojima izvršni dužnik ima kako neposrednu, tako i posrednu državinu. Od državine treba razlikovati detenciju - pritežanje, tj. držanje stvari u faktičkoj vlasti za drugo lice. Osim toga, izvršni dužnik može imati i sadržavinu na nekoj stvari. Sadržavina postoji kada više lica vrši faktičku vlast na stvari tako da svako od njih drži celu stvar, a u vršenju svoje vlasti je ograničen faktičkom vlašću drugih lica. Prilikom popisa je teško napraviti razliku između državine i pritežanja, tako da treba popisati sve stvari i prepustiti trećim licima da dokažu svoja prava na popisanim stvarima koja bi sprečavala izvršenje. Zakonska oboriva pretpostavka je da su stvari koje su u državini izvršnog dužnika istovremeno i u njegovoj svojini. Zakon kao predmet popisa predviđa i stvari koje nisu u državini izvršnog dužnika, već su u državini izvršnog poverioca ili trećih lica a u svojini su izvršnog dužnika. Ne traži se pristanak trećeg lica za popis tih stvari, što znači da izvršna radnja popisa može biti sprovedena i u prostorijama trećeg lica u kojima se nalazi dužnikova stvar. Treće lice koje bi se protivilo popisu i na bilo koji način ometalo ili sprečavalo izvršenje došlo bi u situaciju da izloži sebe novčanom kažnjavanju u smislu člana 33. Zakona.

96 │



I

Obim popisa

Član 86 Popisaće se onoliko stvari koliko je potrebno za namirenje potraživanja izvršnog poverioca i troškova izvršenja. Popisuju se i stvari na koje su stavljene primedbe o postojanju prava koje sprečavaju izvršenje.

• PITANJE: Kako treba postupi u situaciji kada izvršni poverilac traži da se izvršenje sprovede na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, bez njihovog preciznog označavanja? • ODGOVOR: Izvršni poverilac je ovlašćen da u predlogu za izvršenje taksativno navedene pokretne stvari izvršnog dužnika na kojima predlaže da se sprovede izvršenje. U tom slučaju, ukoliko je sud usvojio takav predlog za izvršenje, sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj će popisati stvari izvršnog dužnika navedene u rešenju o izvršenju. Međutim, u praksi su češći slučajevi, da izvršni poverilac predlogom za izvršenje traži da se izvršenje sprovede na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, bez njihovog preciznog označavanja. Tada je pretpostavka da je svaka dužnikova stvar predmet izvršenja. Izvršni poverilac je ovlašćen da i u toku sprovođenja izvršenja predlaže popis određenih stvari izvršnog dužnika, a izvršni dužnik može eventualno tome da prigovori ako postoji znatna nesrazmera između vrednosti te stvari i visine poveriočevog potraživanja. Sud, odnosno izvršitelj su dužni da vode računa o srazmernosti između visine obaveze izvršnog dužnika i sredstva i predmeta izvršenja (član 20. Zakona), tako da će prilikom preduzimanja izvršne radnje popisa popisati onoliko stvari koliko je potrebno da se namiri poveriočevo potraživanje i troškovi izvršenja. Prilikom odabira stvari koje će se popisati, sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj treba da vode računa da, prvenstveno, popisuju one stvari koje se mogu brzo i dobro unovčiti, koje nisu sklone propadanju ili oscilaciji cene.

LL Videti odgovore na pitanja uz član 20. Zakona. • PITANJE: Ako je izvršni poverilac saglasan sa prigovorom trećeg lica da ima pravo koje sprečava izvršenje na pokretnoj stvari, da li se mora pristupiti popisu te stvari? • ODGOVOR: Zakon imperativno propisuje da se moraju popisati i stvari na koje su stavljene primedbe o postojanju prava koje sprečavaju izvršenje. Na ovaj način, zakonodavac ocenu postojanja prava trećih lica stavlja u isključivu nadležnost suda, ne pružajući mogućnost sudskom izvršitelju, odnosno izvršitelju da prilikom samog popisa razmatraju primedbe trećih lica. Ako se ima u vidu nedelotvornost prigovora trećeg lica kao pravnog sredstva, a koja proizlazi iz nemogućnosti odlaganja izvršenja čak i kada sud usvoji prigovor trećeg lica i uputi treće lice na pokretanje parničnog postupka radi utvrđenja nedopustivosti izvršenja na određenom predmetu izvršenja, opravdano se nameće pitanje celishodnosti ove imperativne zakonske odredbe. Međutim, ukoliko bi izvršni poverilac bio saglasan sa primedbom trećeg lica, odnosno ako bi pristao da se stvar za koju treće lice tvrdi da ima pravo koje sprečava izvršenje ne popiše, sud, odnosno izvršitelj ne bi trebalo da pristupe popisu te stvari.

Dejstvo popisa Član 87 Na osnovu zapisnika o popisu, na popisanim stvarima izvršni poverilac stiče pravo upisa založnog prava, u skladu sa zakonom. Izvršni poverilac može u roku od pet radnih dana od dana izvršenog popisa tražiti da se izvrši izmena popisa. Sud, odnosno izvršitelj odlučuju o izmeni popisa u roku od pet radnih dana od dana prijema novog zahteva. Trenutkom donošenja odluke o izmeni popisa izvršni poverilac stiče pravo da upiše založno pravo, u skladu sa zakonom. Kad je popis izvršen u korist više izvršnih poverilaca, red prvenstva u sticanju založnog prava određuje se prema danu kad je izvršen upis u odgovarajući registar u skladu sa propisima kojima se bliže uređuje zaloga na pokretnim stvarima i pravima. • PITANJE: Da li se pristupa novoj radnji popisa u situaciji kada izmena popisa treba da se izvrši popisom neke druge stvari? PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

97

I


• ODGOVOR: Prilikom sprovođenja izvršne radnje popisa sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj je dužan da vodi zapisnik o popisu u kome navodi pokretne stvari koje popisuje i izjave stranaka i trećih lica koji prisustvuju popisu. Popis stvari se vrši tako što se na svakoj pokretnoj stvari koja se, po pravilu ostavlja izvršnom dužniku na čuvanje, vidno označi da je uzeta u popis (najčešće lepljenjem određene nalepnice za oznakom “popisano” i označavanjem organa koji je sproveo popis), a zatim se u zapisniku o popisu navodi da se ta stvar popisuje, pri čemu se u zapisniku moraju navesti svi podaci koji bliže određuju tu stvar (naziv stvari, veličina, boja, godina proizvodnje, tip, odnosno model i sl.). Izvršni poverilac može u roku od pet radnih dana tražiti da se izvrši izmena popisa, a sud, odnosno izvršitelj o izmeni popisa moraju odlučiti u roku od pet radnih dana od prijema zahteva. Zahtevom za izmenu popisa izvršni poverilac može tražiti da se popis određene stvari ukine (npr. zbog toga što smatra da na toj stvari postoji pravo trećeg lica koje sprečava izvršenje ili zato što smatra da se određena stvar ne može prodati ili je bez tržišne vrednosti i sl.), ili može tražiti da se popiše druga stvar izvršnog dužnika koja nije popisana, umesto one koja je popisana. Zakon kaže da o ovom zahtevu sud, odnosno izvršitelj odlučuju zaključkom o izmeni popisa. Donošenje zaključka o izmeni popisa svakako podrazumeva obavezu suda, odnosno izvršitelja da ponovo izađu na lice mesta kako bi popisali drugu stvar izvršnog dužnika koja prethodno nije bila popisana. Zaključkom o izmeni popisa se samo može ukinuti radnja popisa određene stvari i naložiti preduzimanje popisa druge stvari izvršnog dužnika. Međutim, sama radnja popisa druge stvari dužnika ne može se vršiti samim zaključkom o izmeni popisa već se vrši unošenjem te stvari u zapisnik o popisu i vidnim označavanjem na toj stvari da je uzeta u popis. Dakle, u situaciji kada izmena popisa treba da se izvrši popisom neke druge stvari izvršnog dužnika, umesto ili pored već prethodno popisanih, pristupa se novoj radnji popisa o kojoj se mora sačiniti zapisnik. Tada zaključak o izmeni popisa može biti osnov za sticanje založnog prava samo uz novi zapisnik o popisu. • PITANJE: Da li se upis založnog prava vrši na osnovu odluke o izmeni popisa ili na osnovu zapisnika o popisu? • ODGOVOR: Zapisnik o popisu je osnov za sticanje založnog prava izvršnog poverioca na popisanoj stvari, dok samo založno pravo izvršni poverilac stiče momentom upisa u registar založnih prava na pokretnim stvarima i pravima koji vodi Agencija za privredne registre, kao nadležni organ, u skladu sa Zakonom o založnim pravima na pokretnim stvarima i pravima (“Sl. glasnik RS”, br. 57/2003, 61/2005, 64/2006 - ispr. i 99/2011 - dr. zakoni). Zaključak o izmeni popisa nije dovoljan kao osnov za sticanje založnog prava već je on redovno praćen novim zapisnikom o popisu kojim je popisana neka druga stvar izvršnog dužnika, pa odredbu koja predviđa da momentom donošenja odluke o izmeni popisa izvršni poverilac stiče pravo da upiše založno pravo u odgovarajući registar treba tumačiti tako da odluka o izmeni popisa predstavlja osnov da se pristupi ponovnom popisu druge stvari, a samo zapisnik o popisu druge stvari izvršnog dužnika može biti osnov za upis založnog prava. Kada je stvar popisana radi namirenja više izvršnih poverilaca, red prvenstva u sticanju založnog prava, a time i red prvenstva u namirenju, stiče se prema danu upisa založnog prava u odgovarajući registar. Dakle, izvršni poverilac samim popisom stvari ne stiče založno pravo, već na osnovu zapisnika o popisu stvari stiče pravo da traži upis založnog prava u odgovarajući registar.

Upis i javnost sudskog založnog prava Član 88 Izvršni poverilac dostavlja original ili overenu kopiju zapisnika o popisu, odnosno odluku o izmeni popisa organizaciji koja je zakonom ovlašćena da registruje založno pravo na pokretnim stvarima i pravima koja se upisuju u registar, zajedno sa sledećim podacima: 1) podatke o zalogodavcu i dužniku, kada to nisu ista lica; 2) podatke o založnom poveriocu; 3) podatke kojima se bliže određuje pokretna stvar ili pravo koje je predmet založnog prava; 4) podatke kojima se bliže određuje potraživanje koje je obezbeđeno založnim pravom uz naznačenje osnovnog i maksimalnog iznosa; 5) dan dospelosti potraživanja; 6) predmet založnog prava.

98 │



I

Pored podataka iz stava 1. ovog člana, izvršni poverilac je dužan da dostavi i druge podatke kada je to po posebnom propisu potrebno za registrovanje bezdržavinske zaloge. Zapisnik o popisu, zaključak suda, odnosno izvršitelja o izmeni popisa dostavlja se izvršnom poveriocu. Zapisnik o popisu, odnosno zaključak, sudski izvršitelj ili izvršitelj će istaći na vidnom mestu u prostoriji u kojoj se stvar nalazi u trenutku popisa, a na popisanim stvarima koje se ostavljaju izvršnom dužniku na čuvanje vidno će se označiti da su uzete u popis. Lice koje ukloni kopiju zapisnika, odnosno oznaku da su stvari popisane kazniće se, u skladu sa članom 51. ovog zakona. • PITANJE: Na koji način se obezbeđuje javnost sudskog založnog prava?

• ODGOVOR: Zapisnik o popisu, odnosno zaključak o izmeni popisa, mora se istaći na vidnom mestu u prostoriji gde se stvar nalazi u trenutku popisa, a na popisanim stvarima koje se ostavljaju izvršnom dužniku na čuvanje vidno se mora označiti da su uzete u popis. Lice koje ukloni kopiju zapisnika, odnosno oznaku da su stvari popisane, sud će novčano kazniti u skladu sa članom 51. Zakona. Prepis zapisnika o popisu, odnosno zaključka o izmeni popisa, dostavlja se izvršnom poveriocu i to bez odlaganja, kako bi izvršni poverilac mogao odmah iskoristiti svoje pravo da traži upis založnog prava u odgovarajući registar, čime se postiže javnost založnog prava, odnosno mogućnost da se treća lica upoznaju sa postojanjem ovog prava. Na postupak upisa založnog prava u registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima primenjuju se odredbe Zakona o založnim pravima na pokretnim stvarima i pravima (“Sl. glasnik RS”, br. 57/2003, 61/2005, 64/2006 - ispr. i 99/2011 - dr. zakoni).

Čuvanje popisanih stvari Član 89 Popisane stvari se po pravilu ostavljaju na čuvanje izvršnom dužniku. Na predlog izvršnog poverioca sud, odnosno izvršitelj može popisane stvari predati na čuvanje njemu ili trećem licu koje izvršni poverilac predloži. Troškove čuvanja stvari snosi prethodno izvršni poverilac, a izvršni dužnik je obavezan da mu ih nadoknadi. Rizik propasti ili oštećenja stvari datih na čuvanje izvršnom poveriocu ili trećem licu snosi izvršni poverilac, osim ako je propast ili oštećenje posledica više sile ili slučaja. Gotov novac, hartije od vrednosti i dragocenosti predaće se na čuvanje u sudski depozit ili kod izvršitelja. U sudski depozit, odnosno kod izvršitelja predaće se i druge stvari veće vrednosti ako su podesne za takav način čuvanja. • PITANJE: Da li popisane stvari veće vrednosti mogu ostati kod izvršnog dužnika na čuvanju?

• ODGOVOR: Zakon imperativno nalaže koje se popisane stvari izvršnog dužnika imaju predati u sudski depozit ili kod izvršitelja. Gotov novac, hartije od vrednosti i dragocenosti će se uvek predati u sudski depozit, odnosno kod izvršitelja i sa njima se ima postupati shodno pravilima o sudskom depozitu koja predviđa Sudski poslovnik (“Sl. glasnik RS”, br. 110/2009, 70/2011 i 19/2012). Na isti način će se čuvati i druge stvari veće vrednosti (npr. umetničke slike i sl.), ako su podesne za takav način čuvanja, o čemu odlučuje sud, odnosno izvršitelj. Gotov novac se nikad ne sme predati izvršnom poveriocu. On se polaže u sudski depozit ili kod izvršitelja a isplaćuje se izvršnom poveriocu tek nakon donošenja odluke o namirenju. Ostale stvari se, po pravilu ostavljaju izvršnom dužniku na čuvanje, koji tada postaje čuvar stvari i nema pravo da sa njima raspolaže. Izvršni dužnik može stvari koje su mu ostavljene na čuvanje upotrebljavati, osim ako se njihovom upotrebom umanjuje vrednost stvari ili povećava rizik za oštećenje ili propast stvari. Izvršni dužnik snosi rizik za propast i oštećenje stvari koje su mu ostavljenje na čuvanje. • PITANJE: Da li sudski izvršitelj može po zahtevu izvršnog poverioca da preda stvari koje se nalaze kod izvršnog dužnika njemu ili trećem licu bez odluke suda o tom zahtevu i ko snosi troškove čuvanja stvari? PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

99

I


• ODGOVOR: Izvršni poverilac sve do prodaje stvari može da traži da se stvari oduzmu od izvršnog dužnika i predaju njemu ili trećem licu na čuvanje. Sudski izvršitelj ne bi smeo da postupi po ovakvom zahtevu izvršnog poverioca pre nego što sudija odluči o tom zahtevu, osim u hitnom slučaju kada za to postoje naročito opravdani razlozi. Ukoliko sud ili izvršitelj odluče da se stvari predaju izvršnom poveriocu na čuvanje, tada je izvršni poverilac čuvar stvari i snosi rizik propasti ili oštećenja stvari osim ako su isti posledica više sile ili slučaja. Osim izvršnom poveriocu stvari se mogu poveriti na čuvanje određenom trećem licu koje odgovara za propast ili oštećenje stvari po pravilima obligacionog prava. U tom slučaju se smatra da je ugovor o čuvanju stvari sa trećim licem zaključio sud, odnosno izvršitelj, a izvršni poverilac mora predujmiti troškove ovakvog čuvanja stvari. Troškovi čuvanja stvari su troškovi izvršnog postupka i snosi ih izvršni dužnik. Popis stvari koje se nalaze u državini izvršnog poverioca ili trećeg lica za posledicu ima prestanak dotadašnjeg osnova držanja. Izvršni poverilac, odnosno treće lice ako to prihvati, dobijaju položaj čuvara. Izvršni poverilac i u tom slučaju ima pravo da predloži da se stvari predaju na čuvanje nekom drugom čuvaru.

Zabrana raspolaganja popisanim stvarima Član 90 Svim licima koja poseduju ili imaju kontrolu nad popisanim stvarima zabranjeno je da raspolažu tim stvarima bez naloga suda, odnosno izvršitelja, pod pretnjom novčane kazne iz člana 51. ovog zakona. • PITANJE: Od kog momenta nastupa zabrana raspolaganja popisanim stvarima i na koga se ona odnosi?

• ODGOVOR: Zabrana raspolaganja popisanim stvarima predviđena je i pravilima o založnom pravu na pokretnim stvarima i kršenje ove zabrane podleže krivičnoj odgovornosti, odnosno odgovornosti za krivično delo oštećenja tuđih prava. Propisivanje ove zabrane u izvršnom postupku se nameće kao neophodno ako se ima u vidu trenutak sticanja založnog prava, odnosno činjenica da se založno pravo na pokretnim stvarima stiče tek momentom upisa založnog prava u odgovarajući registar. Od trenutka popisa stvari do trenutka upisa založnog prava izvršnog poverioca u odgovarajući registar redovno će proteći neko vreme. Stoga ova zabrana stupa na snagu momentom popisa i štiti izvršnog poverioca od svakog raspolaganja ovim stvarima. Zabrana se, pre svega, odnosi na izvršnog dužnika, ali i na izvršnog poverioca (ukoliko su njemu stvari predate na čuvanje), kao i na svako drugo lice koje se nađe u posedu popisanih stvari ili ima kontrolu nad njima. Sankcija za kršenje ove zabrane je izricanje novčane kazne u skladu sa članom 51. Zakona.

Bezuspešan popis Član 91 Ako se prilikom popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja sud, odnosno izvršitelj će o tome obavestiti izvršnog poverioca koji nije prisustvovao popisu. Na predlog izvršnog poverioca koji učini verovatnim da izvršni dužnik zna gde se nalaze stvari koje nisu pronađene sud, odnosno izvršitelj će pozvati izvršnog dužnika da u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja poziva da obaveštenje o mestu gde se stvari nalaze. Na izvršenje dužnikove obaveze da pruži obaveštenje primeniće se pravila koja važe za prinudno izvršenje obaveze koju može izvršiti samo izvršni dužnik lično. Izvršni poverilac može, u roku od 45 dana od dana prijema obaveštenja o bezuspešnom popisu, odnosno od dana bezuspešnog popisa kome je prisustvovao, predložiti da se ponovo sprovede popis. Izvršitelj može da ponavlja popis i bez predloga izvršnog poverioca. Ako izvršni poverilac u tom roku ne predloži da se popis ponovo sprovede ili ako se ni prilikom ponovnog popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja, sud će obustaviti izvršenje.

100 │



I

• PITANJE: Kad u toku vođenja izvršnog postupka na pokretnoj imovini izvršni poverilac podnese zahtev za pribavljanje izjave o imovini od izvršnog dužnika a ne stavi predlog za drugu prodaju ili novi popis, neposrednu pogodbu ili dosuđenje (zavisno u kojoj se fazi postupak nalazi) u zakonom propisanim rokovima, da li po isteku tih rokova, shodno čl. 91. i 97. Zakona sud postupak obustavlja ili pribavlja izjavu i vodi dalje postupak? • ODGOVOR: Kada izvršni poverilac u predlogu za izvršenje označi sredstvo i predmet izvršenja, sud sprovodi izvršenje tim sredstvom i na tom predmetu izvršenja. Eventualno podnošenje zahteva za izjavu o imovini izvršnog dužnika u toku postupka ne utiče na sprovođenje izvršenja na način kako je to predloženo predlogom za izvršenje. Ukoliko u toku postupka nastupe uslovi za obustavu izvršenja usled propuštanja izvršnog poverioca da predloži ponovni popis ili prodaju neposrednom pogodbom ili namirenje dosuđenjem stvari, postupak se mora obustaviti. Sud će u tom slučaju razdvojiti postupak po zahtevu za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika u smislu člana 54. stav 6. Zakona, a izvršni poverilac nakon prijema izjave o imovini može podneti nov predlog za izvršenje. Dakle, podnošenje zahteva za izjavu o imovini izvršnog dužnika ne oslobađa izvršnog poverioca obaveze da podnosi predloge u rokovima predviđenim čl. 91. i 97. Zakona. Svrha podnošenja zahteva za izjavu o imovini izvršnog dužnika je da izvršni poverilac dođe do saznanja o postojanju imovine izvršnog dužnika kako bi mogao opredeliti ili eventualno promeniti predloženi predmet i sredstvo izvršenja. Kada je u pitanju pravo izvršnog poverioca da predloži promenu sredstva i predmeta izvršenja, izvršni poverilac ovo pravo ima sve do okončanja izvršnog postupka, odnosno u roku od pet radnih dana od dana dobijanja izjave o imovini izvršnog dužnika ukoliko je predložio izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika. Izvršni poverilac može ovo pravo da ostvari sve dok ne nastupe uslovi za obustavu izvršenja. U slučajevima iz čl. 91. i 97. Zakona izvršni poverilac može umesto predloga za ponovni popis, odnosno predloga za prodaju neposrednom pogodbom ili namirenje dosuđenjem stvari da podnese predlog za promenu sredstva i predmeta izvršenja.

LL Videti odgovor na pitanje uz član 54. Zakona. • PITANJE: Da li izvršitelj može da obustavi izvršenje u slučaju kada izvršni poverilac ne predloži ponovni popis, odnosno kada se ni prilikom ponovnog popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja? • ODGOVOR: Popis je bezuspešan ako se prilikom popisa ne pronađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja. Popis će biti bezuspešan i ako se prilikom popisa popišu određene stvari, ali sud ili izvršitelj ukinu preduzetu radnju popisa (npr. ukoliko nađu da je isti nepravilno učinjen) zato što naknadno utvrde da se radi o stvarima koje ne mogu biti predmet izvršenja. Ako izvršni poverilac nije prisustvovao bezuspešnom pokušaju popisa, sud, odnosno izvršitelj ga moraju obavesititi da je popis protekao bezuspešno. Izvršni poverilac ima pravo da u roku od 45 dana od dana prijema obaveštenja, odnosno od dana bezuspešnog popisa kome je prisustvovao, predloži da se popis ponovo sprovede. Ako izvršni poverilac u tom roku ne predloži da se popis ponovo sprovede ili ako se ni prilikom ponovnog popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja, sud će obustaviti izvršenje. Zakonski tekst ne predviđa izričito mogućnost izvršitelja da obustavi izvršenje u slučaju kada izvršni poverilac ne predloži ponovni popis, odnosno kada se ni prilikom ponovnog popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja. Izvršitelj može, po slovu zakona, da ponavlja popis i bez predloga poverioca. Nespretna formulacija ove zakonske odredbe može dovesti do nepravilnog tumačenja da samo sud, ali ne i izvršitelj, u navedenoj situaciji može obustaviti izvršenje. Naime, jednak položaj stranaka mora biti garantovan bez obzira na to da li izvršenje sprovodi sud ili izvršitelj. Prava koja izvršni dužnik ima u postupku pred sudom moraju biti ista i u postupku koji sprovodi izvršitelj. To znači, da i izvršitelj ima obavezu da obustavi izvršenje ako ni prilikom ponovnog popisa ne nađe stvari izvršnog dužnika koje mogu biti predmet izvršenja. Izvršitelj, za razliku od suda, može, ali ne mora, da sprovede ponovni popis i bez predloga izvršnog poverioca. Izvršitelj prilikom odlučivanja o tome da li će sprovesti ponovni popis mora postupiti savesno i stručno. Imajući u vidu ovlašćenje izvršitelja da, i bez predloga izvršnog poverioca, zaključkom nastavi sprovođenje izvršenja drugim sredstvima i na drugim predmetima izvršenja umesto onih koji su prethodno određeni pod uslovima iz člana 20. Zakona, odluka izvršitelja o ponovnom popisu će pre svega biti uslovljena eventualnim postojanjem druge imovine izvršnog dužnika na kojoj može sprovesti izvršenje. Ukoliko izvršni dužnik nema druge imovine, izvršitelj bi imao obavezu da ponovo sprovede popis, kao i da PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

101

I


obustavi izvršenje ukoliko i ponovni popis protekne bezuspešno. Obaveza izvršitelja da u ovom slučaju obustavi izvršenje proizlazi i iz odredbe člana 76. stav 1. tačka 6) Zakona koja predviđa obustavu izvršenja u slučaju kada nema imovine koja može biti predmet izvršenja. U slučaju da se izvršenje može sprovesti na drugoj imovini izvršnog dužnika, izvršitelj bi imao obavezu da promeni predmet i sredstvo izvršenja pre nego što pokuša ponovni popis, kako ne bi došao u situaciju da mora obustaviti izvršenje zbog toga što i ponovni popis nije uspeo. Odredba koja predviđa obustavu postupka u slučaju neuspelog ponovnog popisa je imperativna. Stoga po ispunjenju ovog uslova za obustavu postupka se ne može nastaviti sprovođenje izvršenja drugim sredstvom i na drugom predmetu izvršenja. Međutim, izvršni poverilac može podneti novi predlog za izvršenje u kome bi označio drugo sredstvo i drugi predmet izvršenja, ukoliko bi izvršenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika bilo obustavljeno.

Procena Član 92 Istovremeno sa popisom stvari izvršiće se njihova procena. Procenu vrši sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj. Procena se vrši na osnovu tržišne cene takve stvari u mestu popisa. Sud, odnosno izvršitelj može odlučiti i da se procena izvrši na osnovu pismene ili usmene informacije o ceni dobijene od odgovarajućih organizacija, institucija ili pravnih, odnosno fizičkih lica. Izvršni poverilac i izvršni dužnik mogu sporazumno utvrditi vrednost stvari. • PITANJE: Na koji način sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj dolaze do saznanja o tržišnoj vrednosti stvari koje popisuju?

• ODGOVOR: Prilikom popisa stvari sud, odnosno izvršitelj su dužni da vode računa da popišu onoliko stvari koliko je potrebno da bi se namirilo poveriočevo potraživanje i troškovi izvršenja. Ovo pravilo nameće potrebu da se stvari koje se popisuju imaju proceniti prilikom njihovog popisa. Procenu vrši isto lice koje vrši i popis - sudski izvršitelj ili izvršitelj, pri čemu treba imati u vidu da izvršni poverilac i izvršni dužnik mogu i sporazumno utvrditi vrednost stvari. Ukoliko takav sporazum izostane, procenu vrši sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj na osnovu tržišne cene takve stvari u mestu popisa. Način na koji će sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj doći do saznanja o tržišnoj vrednosti stvari koje popisuju nije uređen zakonom, ali je pretpostavka da ova službena lica, zbog potrebe posla koji obavljaju, prate kretanje tržišta, odnosno uobičajene tržišne cene stvari i iz profesionalnog iskustva unapred znaju cenu po kojoj određenu stvar mogu prodati. Sud, odnosno izvršitelj imaju ovlašćenje da odluče da se procena izvrši nakon popisa stvari pribavljanjem pismene ili usmene informacije o ceni od odgovarajućih organizacija, institucija ili pravnih, odnosno fizičkih lica. Ovo će redovno biti slučaj kada sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj sami nemaju dovoljno stručnog iskustva da procene određenu stvar. Tada će im u proceni stvari pomoći stručno lice - organizacija, odnosno pravno ili fizičko lice koje se bavi prometom određenih stvari, odnosno koje poseduje stručna znanja potrebna za procenu određene stvari. Čini se da nema smetnji da sud, odnosno izvršitelj za procenu stvari angažuje i veštaka određene struke, ali u tom slučaju veštak ne vrši procenu po pravilima o izvođenju dokaza veštačenjem koje propisuje Zakon o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), već procenu vrši samo po pravilima struke u neformalnom postupku. Stranke nemaju pravo da prigovaraju proceni, niti da traže od suda da eventualno vrši ponovnu procenu. Međutim, u slučaju postojanja određenih nepravilnosti pri sprovođenju izvršne radnje procene, strankama stoji na raspolaganju mogućnost podnošenja zahteva za otklanjanje nepravilnosti u skladu sa članom 74. Zakona.

LL Videti odgovor na pitanje uz član 74. Zakona. Zapisnik o popisu i proceni O popisu i proceni sastavlja se zapisnik.

102 │

Član 93



I

U zapisniku se navodi ime izvršitelja, imena stranaka i lica koja su prisustvovala izvršenju po bilo kom osnovu, broj predmeta izvršenja, datum, iznos potraživanja i datum dospelosti, podaci kojima se bliže određuju posebno pojedinačno popisane stvari sa njihovom procenjenom vrednošću, izjave stranaka i učesnika u postupku, kao i izjave trećih lica o postojanju prava koja sprečavaju izvršenje. Ako sud ili izvršitelj odrede da se procena vrši nakon popisa, pribavljanjem podataka od organizacije ili pravnog lica, o proceni se sačinjava poseban zapisnik. Zapisnik o popisu i proceni izvršni poverilac može o svom trošku objaviti u sredstvima javnog informisanja. • PITANJE: Da li je neophodno ponovo sprovesti popis pokretnih stvari ukoliko su one u izvršnom postupku dužniku već popisane i istovremeno mu je uručeno rešenje o izvršenju, a nakon njegovog prigovora, vodila se parnica nakon koje je doneta presuda kojom je rešenje o izvršenju održano na snazi?

• ODGOVOR: Izvršenje na osnovu verodostojne isprave se sprovodi nakon pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, dakle kada više nije moguće preći u parnični postupak. Stoga popis stvari nije mogao biti izvršen pre toga, osim u slučaju da je ujedno određena i privremena mera radi obezbeđenja potraživanja izvršnog poverioca popisom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave se sastoji iz dva dela, tzv. obavezujućeg dela kojim se nalaže izvršnom dužniku da u roku od osam dana izmiri poveriočevo potraživanje i tzv. određujućeg dela kojim se određuje izvršenje radi namirenja tog potraživanja. Ukoliko izvršni dužnik izjavi prigovor, rešenje o izvršenju se stavlja van snage u određujućem delu i određuje da se postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga, odnosno prelazi se u parnični postupak. Presudom se rešenje o izvršenju održava na snazi u delu kojim je izvršni dužnik obavezan da izvršnom poveriocu u roku od osam dana izmiri potraživanje, ukoliko je tužbeni zahtev osnovan i takva presuda je izvršna isprava na osnovu koje se podnosi predlog za izvršenje kako bi se donelo rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave (sada presude) kojim bi se odredilo izvršenje. Ukoliko je na osnovu određene privremene mere prethodno izvršen popis pokretnih stvari izvršnog dužnika, izvršni poverilac je stekao založno pravo i popis se ponovo ne sprovodi, već se odmah pristupa proceni stvari, a kada za to budu ispunjeni zakonski uslovi i prodaji stvari i namirenju izvršnog poverioca. • PITANJE: Da li postoji obaveza objavljivanja zapisnika o popisu i proceni u sredstvima javnog informisanja? • ODGOVOR: Prilikom preduzimanja izvršne radnje popisa i procene sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj sastavljaju zapisnik na mestu na kome preduzimaju radnju i u vreme njenog preduzimanja. Zapisnik je javna isprava koja predstavlja osnov za sticanje založnog prava izvršnog poverioca na popisanim stvarima. Uz zahtev za upis založnog prava izvršni poverilac mora podneti original ili overenu kopiju zapisnika o popisu i proceni, što nameće obavezu sudu, odnosno izvršitelju da overeni prepis zapisnika dostave izvršnom poveriocu koja ga može o svom trošku objaviti u sredstvima javnog informisanja. Troškovi objavljivanja zapisnika u sredstvima javnog informisanja ne predstavljaju troškove izvršnog postupka, već ih snosi izvršni poverilac. • PITANJE: Koja je obavezna sadržina zapisnika o popisu i proceni? • ODGOVOR: Odredba stava 2. ovog člana govori o obaveznoj sadržini ovog zapisnika. Zapisnik mora sadržati ime izvršitelja, odnosno naziv suda kada izvršenje sprovodi sud, imena stranaka i lica koja su prisustvovala izvršenju po bilo kom osnovu, broj predmeta izvršenja, datum, iznos potraživanja i datum dospelosti, podaci kojima se bliže određuju posebno pojedinačno popisane stvari sa njihovom procenjenom vrednošću, izjave stranaka i učesnika u postupku, kao i izjave trećih lica o postojanju prava koja sprečavaju izvršenje. Pored ove odredbe na formu i sadržinu zapisnika o popisu shodno se primenjuju i odredbe čl. 115. do 122. Zakona o parničnom postupku, tako da zapisnik mora da sadrži i mesto gde se vrši radnja, dan i čas kada se vrši radnja, naznačenje predmeta spora, odnosno vrste izvršenja, imena zakonskih zastupnika ili punomoćnika stranaka. Zapisnik potpisuje sudski izvršitelj ili izvršitelj, ako su svojeručno vodili zapisnik (što je u praksi najčešće slučaj), odnosno i zapisničar ako je po diktatu sudskog izvršitelja ili izvršitelja PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

103

I


sačinjavao zapisnik, zatim stranke i treća lica čije su izjave unete u zapisnik. Ako se neko od navedenih lica udalji pre potpisivanja zapisnika ili neće da potpiše zapisnik, to će se zabeležiti u zapisniku uz navođenje razloga koji je iznet. • PITANJE: Na koji način lice koje ne može da se potpiše niti da stavi otisak prsta potpisuje zapisnik o popisu i proceni? • ODGOVOR: Nepismeno lice ili lice koje ne može da se potpiše staviće na zapisnik otisak prsta, a ispod otiska će se upisati njegovo ime i prezime i navode sa kog je prsta stavljen otisak. Ukoliko lice ne može da stavi otisak (npr. nema obe ruke) u zapisniku će sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj utvrditi ovu činjenicu i ispod tog teksta staviti svoj potpis. • PITANJE: Da li je moguće unositi ispravke ili dodatke u zapisnik o popisu i proceni nakon njegovog potpisivanja? • ODGOVOR: Zapisnik se mora voditi uredno, u njemu se ne sme ništa brisati, dodavati ili menjati nakon što se isti potpiše. Stranke i druga lica čija je izjava uneta u zapisnik imaju pravo uvida u zapisnik, pravo da pročitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pročita, kao i da podnesu prigovor na sadržinu zapisnika. Ispravke ili dodaci u pogledu sadržine zapisnika koje treba da se izvrše povodom prigovora stranaka ili drugih lica ili po službenoj dužnosti unose se na kraju zapisnika, a na zahtev lica uneće se i prigovori koji nisu usvojeni. Ukoliko sud ili izvršitelj odluče da procenu stvari vrše nakon popisa tada se o proceni stvari sačinjava poseban zapisnik i isti dostavlja strankama.

Zabeleška umesto popisa Član 94 Ako se posle popisa odredi izvršenje nad popisanim stvarima za naplatu drugog potraživanja istog izvršnog poverioca ili za naplatu potraživanja drugog izvršnog poverioca, neće se vršiti ponovni popis i procena tih stvari nego će se u nastavku zapisnika samo zabeležiti podaci iz docnijeg rešenja o izvršenju. Izvršni poverilac će o zabeleški obavestiti organizaciju koja vodi registar založnih prava na pokretnim stvarima, koja je dužna da u registar upiše ovako stečena založna prava. • PITANJE: Da li popisane i procenjene pokretne stvari mogu da budu predmet izvršenja radi namirenja drugog potraživanja istog ili drugog izvršnog poverioca?

• ODGOVOR: Popis i procena pokretnih stvari izvršnog dužnika ne isključuju mogućnost da iste stvari budu predmet izvršenja radi namirenja drugog potraživanja istog ili drugog izvršnog poverioca. Formulacija zakonske odredbe da se posle popisa nad popisanim stvarima odredi izvršenje za naplatu drugog potraživanja ne znači da se ovom odredbom reguliše samo ona situacija kada se rešenjem o izvršenju određuje izvršenje na istim stvarima koje su prethodno popisane, a koje mogu biti taksativno navedene u predlogu za izvršenje istog ili drugog izvršnog poverioca. Naime, ova odredba se odnosi i na situaciju kada se, posle popisa, rešenjem o izvršenju odredi izvršenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika bez njihovog navođenja, ali i na situaciju kada su stvari popisane nakon donošenja rešenja o izvršenju na pokretnim stvarima istog izvršnog dužnika, ali pre nego što se pristupi sprovođenju izvršenja po tom rešenju. Dakle, za primenu ove odredbe, relevantno je da li su određene stvari već popisane u trenutku kada se pristupa sprovođenju izvršenja određenog drugim rešenjem o izvršenju. • PITANJE: Na koji način postupaju sud i izvršitelj u slučaju kada po jednom rešenju o izvršenju treba da postupa sud a po drugom izvršitelj, odnosno na koji način sud dolazi do saznanja da su iste stvari izvršnog dužnika, po drugom rešenju o izvršenju već popisane i procenjene od strane izvršitelja i obrnuto? • ODGOVOR: Kada izvršenje po oba rešenja o izvršenju sprovodi sud ili izvršitelj, način postupanja suda ili izvršitelja je jasan. Sud ili izvršitelj neće vršiti ponovni popis i procenu tih stvari, već će u nastavku svog prethodnog zapisnika staviti zabelešku, odnosno

104 │



I

zabeležiti podatke iz docnijeg rešenja o izvršenju. Zabeleška, odnosno zapisnik o popisu sa izvršenom zabeleškom će se dostaviti izvršnom poveriocu iz docnijeg rešenja o izvršenju kako bi na osnovu nje zatražio upis svog založnog prava u odgovarajući registar. Prvenstvo u redu sticanja založnog prava će imati onaj izvršni poverilac koji prvi upiše svoje založno pravo u odgovarajući registar. Problem u primeni ove odredbe može nastati u situaciji kada izvršenje po jednom rešenju o izvršenju sprovodi sud, a po drugom rešenju o izvršenju izvršitelj, kao i u situaciji kada izvršenje po takvim rešenjima sprovode različiti izvršitelji. Kao prvo, nameće se pitanje da li sud i izvršitelj imaju obavezu da postupe na način propisan ovom odredbom u opisanoj situaciji, a kao drugo, postavlja se pitanje načina saznanja suda da su iste stvari izvršnog dužnika, po drugom rešenju o izvršenju, već popisane i procenjene od strane izvršitelja, i obrnuto - pitanje načina saznanja izvršitelja da su iste stvari već popisane i procenjene od strane suda ili drugog izvršitelja. Kada se radi o istom izvršnom poveriocu koji namiruje neko svoje drugo potraživanje pretpostavlja se da će izvršni poverilac o ovome obavestiti sud, odnosno izvršitelja. Isto tako i sam izvršni dužnik, ako je prisutan popisu, o ovome može pružiti obaveštenje, a do saznanja da su stvari popisane redovno će se doći prepoznavanjem oznake na samim stvarima da su popisane i pronalaženjem zapisnika o njihovom popisu. Međutim, ako se izvršenje sprovodi radi namirenja potraživanja drugog izvršnog poverioca, a izvršni dužnik nije prisutan popisu ili prećuti činjenicu da su iste stvari prethodno popisane, postavlja se pitanje kako će sud, odnosno izvršitelj moći da dođu do tog saznanja. Redovno će na stvarima koje su uzete u popis stajati oznaka da su popisane, a u prostoriji gde se stvari nalaze na vidnom mestu će se pronaći zapisnik o njihovom popisu. Problem će nastati samo ako izvršni dužnik ili neko drugo lice uklone sa stvari oznaku, odnosno uklone zapisnik o popisu. Zakonski tekst ne daje odgovor na pitanje na koji će način sud ili izvršitelj postupiti u opisanoj situaciji. Načelno se može pretpostaviti da bi izvršitelj mogao zatražiti od suda da u nastavku svog zapisnika o popisu zabeleži podatke iz docnijeg rešenja o izvršenju po kome izvršitelj sprovodi izvršenje, i obrnuto, sud bi mogao zatražiti od izvršitelja da on u svom zapisniku zabeleži podatke iz docnijeg rešenja o izvršenju po kome izvršenje sprovodi sud. Sud bi izvršitelju dostavio svoj zapisnik o popisu i proceni sa zabeleškom izvršenom na zahtev izvršitelja, koji bi izvršitelj zatim dostavio izvršnom poveriocu iz docnijeg rešenja o izvršenju, odnosno izvršitelj bi sudu dostavio svoj zapisnik o popisu i proceni sa zabeleškom izvršenom na zahtev suda, koji bi sud dostavio izvršnom poveriocu. Na isti način mogu postupiti i izvršitelji koji sprovode izvršenje po takvim rešenjima. Čini se da se jedino na opisani način može primeniti ova zakonska odredba i izbeći dvostruko popisivanje i procena u ovim slučajevima, odnosno situacija da sud iste stvari izvršnog dužnika proceni u većem ili manjem iznosu od izvršitelja, i obrnuto. Opisani način postupanja suda i izvršitelja bi predstavljao i vid međusobnog obaveštavanja suda i izvršitelja o tome da sprovode izvršenje na istim pokretnim stvarima, što se mora imati u vidu i u daljem toku postupka sprovođenja izvršenja prilikom prodaje stvari i namirenja izvršnih poverilaca. • PITANJE: Od čega zavisi koji će organ, sud ili izvršitelj pristupiti prodaji stvari, a zatim i namirenju izvršnih poverilaca u situaciji kada po jednom rešenju postupa sud, a po drugom izvršitelj? • ODGOVOR: Nadalje, Zakon ne sadrži izričite odredbe o daljem toku postupka, ali ratio legis nalaže da u ovoj situaciji ne mogu pristupiti prodaji stvari i namirenju izvršnih poverilaca i sud i izvršitelj. Iste stvari koje proda sud, ne može prodavati izvršitelj. Koji će organ sprovođenja izvršenja pristupiti prodaji, a zatim i namirenju izvršnih poverilaca zavisi od činjenice u kom su postupku nastupili uslovi za prodaju (pravosnažnost rešenja o izvršenju ili uslovi predviđeni članom 95. Zakona), kao i od činjenice koji je izvršni poverilac stekao prvenstvo u namirenju, odnosno prvi stekao založno pravo. Imajući u vidu zakonske rokove u kojima je sud dužan da odluči o prigovoru na rešenje o izvršenju, po pravilu će prvo nastupiti pravosnažnost rešenja o izvršenju po kome je izvršen popis, odnosno prvi će založno pravo steći poverilac po prvom rešenju o izvršenju. Međutim, može se desiti da prvo nastupi pravosnažnost docnijeg rešenja o izvršenju (npr. ukoliko izvršni dužnik ne prigovori tom rešenju, a sud još uvek nije odlučio o prigovoru izvršnog dužnika na prvo rešenje o izvršenju). Takođe se može desiti da založno pravo prvi stekne izvršni poverilac docnijeg rešenja o izvršenju. Moguće je zamisliti situaciju da izvršni poverilac iz prvog rešenja o izvršenju na osnovu zapisnika o popisu ne zatraži odmah upis založnog prava i da ga izvršni poverilac iz docnijeg rešenja o izvršenju preduhitri. Izvršnoj radnji prodaje stvari može pristupiti organ sprovođenja izvršenja u čijem postupku su za to nastupili zakonski uslovi. Ukoliko su u oba postupka nastupili uslovi za prodaju stvari, ovu izvršnu radnju bi trebalo da preduzme organ sprovođenja izvršenja u čijem postupku je izvršni poverilac stekao red prvenstva u založnom pravu. Na ovakav zaključak upućuje i odredba člana 204. Zakona koja daje mogućnost svakom licu koje ima pravo da se namiri iz prodajne cene predmeta izvršenja, ako po redu prvenstva dolazi PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

105

I


ispred izvršnog poverioca koji je predložio izvršenje, da predloži da se izvršenje obustavi ako utvrđena vrednost predmeta izvršenja ne pokriva iznos njegovog potraživanja.

3. Prodaja stvari Vreme prodaje Član 95 Prodaja popisanih stvari sprovodi se po pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, osim ako izvršni dužnik predloži ili na predlog izvršnog poverioca pristane da se prodaja izvrši ranije ili ako su u pitanju stvari koje su podložne brzom kvarenju ili ako postoji opasnost od znatnog smanjenja vrednosti popisanih stvari, kao i ako izvršni poverilac pruži jemstvo za štetu koju izvršni dužnik može pretrpeti zbog prodaje pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju. Između dana popisa i dana prodaje može da protekne najmanje 15 dana, a najviše 30 dana. Prodaja se može sprovesti i pre isteka roka iz stava 2. ovog člana ako izvršni dužnik na to pristane ili ako su u pitanju stvari koje su podložne brzom kvarenju, ako postoji opasnost od znatnog smanjenja njihove vrednosti ili ako izvršni poverilac položi jemstvo za štetu koju bi bio dužan nadoknaditi izvršnom dužniku u slučaju da rešenje o izvršenju bude ukinuto. • PITANJE: Da li prodaja popisanih stvari može da bude izvršena nakon proteka 30 dana od dana njihovog popisa?

• ODGOVOR: Prodaji popisanih stvari se sme pristupiti, po pravilu, tek kada rešenje o izvršenju postane pravosnažno. Sud, odnosno izvršitelj će prodaju stvari zakazati po službenoj dužnosti odmah kada se za to steknu zakonski uslovi, odnosno odmah po pravosnažnosti rešenja o izvršenju, vodeći računa da između dana popisa i dana prodaje može da protekne najmanje 15, a najviše 30 dana. Rok od 15 dana je imperativan, odnosno ne sme se, po pravilu, zakazati prodaja stvari pre isteka tog roka. Postupanje suprotno ovoj odredbi predstavljalo bi nepravilnost pri sprovođenju izvršenja i stvorilo mogućnost eventualnog ukidanja ovakve izvršne radnje ukoliko bi bio podnet zahtev za otklanjanje nepravilnosti. Međutim, čini se da je rok od najviše 30 dana, instruktivan, odnosno održavanje prodaje stvari nakon isteka ovog roka ne bi predstavljalo nepravilnost i prodaja bi bila valjana. Drugo je pitanje odgovornosti suda, odnosno izvršitelja za postupanje suprotno zakonskom roku, odnosno načelu hitnosti. Rešenje o izvršenju na pokretnim stvarima se izvršnom dužniku predaje neposredno pre nego što se pristupi radnji popisa, što ukazuje na pretpostavku da će se dan popisa i dan dostave izvršnom dužniku rešenja o izvršenju poklopiti. Izvršni dužnik prigovor može izjaviti u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja rešenja, a sud je dužan da o tom prigovoru odluči u narednom roku od pet radnih dana. Dakle, od trenutka predaje izvršnom dužniku rešenja o izvršenju, koji će uobičajeno odgovarati trenutku popisa stvari, do trenutka odlučivanja o prigovoru izvršnog dužnika će proteći 10 radnih dana, odnosno ukupno 14 dana računajući i vikende kao neradne dane. Ukoliko, osim vikenda, u tom vremenskom periodu, bude i nekih drugih neradnih dana (npr. državnih praznika), proteći će i više od 14 dana. Pri najefikasnijem mogućem postupanju suda, prodaja će se, ukoliko izvršni dužnik izjavi prigovor, moći zakazati 15 dana od dana izvršenog popisa. Zaključak o javnoj prodaji kojim se zakazuje prodaja, odnosno oglas o prodaji javnim nadmetanjem se mora objaviti na oglasnoj tabli i internet stranici nadležnog suda najkasnije osam dana pre dana održavanja prodaje, što ukupno, sa prethodnih 15 dana čini 23 dana. Kako do dana prodaje ne sme proteći više od 30 dana od dana popisa, ostaje sedam dana viška za preduzimanje svih navedenih radnji. Ukoliko izvršni dužnik prigovor sudu uputi poštom poslednjeg dana roka (što je zakonom dozvoljeno), prigovor će sudu stići tek u naredna tri dana. Sud pristigli prigovor treba da evidentira, zatim sudija pojedinac treba isti da razmotri, odnosno oceni, pa ukoliko smatra da je isti neosnovan, prigovor zatim treba zavesti u odgovarajući upisnik i izneti u rad veću. Samo za preduzimanje ovih radnji sudu je u praksi potrebno najmanje tri radna dana. Veće suda prigovor treba da razmotri na sednici veća, da o istom odluči, a potom i da pismeno izradu odluku o prigovoru, što zahteva još najmanje pet radnih dana. Teško je zamisliti da će sudovi moći da ispoštuju predviđeni zakonski rok, što će u praksi, dovesti do situacije da se prodaja stvari uglavnom neće moći zakazati u zakonom propisanom roku od najviše 30 dana od dana izvršenog popisa kada izvršni dužnik izjavi prigovor, što ovaj zakonski rok čini nerealnim i može dovesti do odgovornosti države zbog povrede prava stranaka na suđenje u razumnom roku i svakako bi ga od strane zakonodavca trebalo preispitati.

106 │



I

• PITANJE: Da li se prodaji popisanih stvari može pristupiti pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju?

• ODGOVOR: Od pravila da se prodaja popisanih stvari sprovodi po pravosnažnosti rešenja o izvršenju postoje izuzeci. Pravosnažnost rešenja o izvršenju se ne mora čekati, po pravilu dispozicije stranaka, ako su izvršni dužnik i izvršni poverilac sa tim saglasni. Saglasnost se može postići po predlogu izvršnog dužnika ili po predlogu izvršnog poverioca. Takođe, prodaji stvari koje su podložne brzom kvarenju se može pristupiti pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, a ista je situacija i ako postoji opasnost od znatnog smanjenja vrednosti popisanih stvari. Dalje, prodaja stvari se može sprovesti pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju po predlogu izvršnog poverioca koji pruži jemstvo za štetu koju izvršni dužnik može pretrpeti zbog prodaje pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju. Izvršni dužnik štetu može pretrpeti ukoliko rešenje o izvršenju povodom njegovog prigovora bude ukinuto, a visina jemstva treba da odgovora visini eventualne štete koju bi izvršni dužnik u tom slučaju pretrpeo, a koja se ima utvrditi prema opštim pravilima o naknadi štete. Ukoliko bi rešenje o izvršenju nakon izvršene prodaje bilo ukinuto, o visini štete bi odlučio sud, odnosno izvršitelj u izvršnom postupku i u istom postupku odlučio o isplati štete izvršnom dužniku iz položenog jemstva. O pristupanju prodaji pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju se mora doneti posebna odluka. Predmet odlučivanja je u tom slučaju sprovođenje prodaje pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju, a ne određivanje načina, uslova, dana i mesta prodaje, što spada u upravljanje postupkom i o čemu se donosi zaključak. To znači da će sud o sprovođenju prodaje pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju odlučiti rešenjem, na koje nije dozvoljen prigovor, a izvršitelj će o tome odlučiti zaključkom. Ukoliko se prodaja sprovodi pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju sud, odnosno izvršitelj nisu vezani rokom od najmanje 15 dana od dana izvršenog popisa. Pristupanje prodaji stvari pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju ne znači i da će izvršni poverilac biti namiren pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju.

Način prodaje Član 96 Prodaja stvari se vrši putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom. Način prodaje određuju sud, odnosno izvršitelj, pazeći na to da se postigne najpovoljnije unovčenje stvari. Prodaja putem nadmetanja odrediće se ako su u pitanju stvari veće vrednosti ili se može očekivati da će se stvari prodati po ceni većoj od procenjene vrednosti. Izvršni poverilac i izvršni dužnik se tokom celog postupka mogu sporazumeti o prodaji neposrednom pogodbom i uslovima takve prodaje. Ugovor o prodaji neposrednom pogodbom zaključuje se između kupca s jedne strane i sudskog izvršitelja, odnosno izvršitelja ili lica koje obavlja komisione poslove, s druge strane. Sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj pokretne stvari prodaje u ime izvršnog dužnika, a za račun izvršnog poverioca. Lice koje obavlja komisione poslove, pokretne stvari prodaje u svoje ime, a za račun izvršnog poverioca. Oglas o prodaji javnim nadmetanjem objaviće se na oglasnoj tabli i internet stranici nadležnog suda najkasnije osam dana pre dana održavanja. Stranke mogu objaviti oglas o prodaji i na drugi pogodan način. Izvršnog poverioca i izvršnog dužnika sud, odnosno izvršitelj će obavestiti o mestu, danu i času prodaje. • PITANJE: Na osnovu kog kriterijuma sud, odnosno izvršitelj određuje način prodaje stvari?

• ODGOVOR: Nakon što rešenje o izvršenju postane pravosnažno i protekne rok od 15 dana od dana popisa stvari, odnosno nakon što sud ili izvršitelj odluče da i pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju sprovedu prodaju popisanih stvari, pristupa se preduzimanju prodaje kao sledeće izvršne radnje. Prodaja stvari se može vršiti na dva načina: putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom. Način prodaje određuje sud, odnosno izvršitelj zaključkom o prodaji. Zaključkom o prodaji se određuju način i uslovi prodaje, kao i vreme i mesto prodaje. Zaključak treba da sadrži bliže označenje stvari koje se prodaju kao i procenjenu vrednost svake stvari pojedinačno. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

107

I


Prilikom određivanja načina prodaje sud, odnosno izvršitelj će se rukovoditi time da se određenim načinom prodaje postigne najpovoljnije unovčenje stvari. Smatra se da će se stvar veće vrednosti, kao i stvar za koju se može očekivati da će se prodati za vrednost veću od procenjene, povoljnije unovčiti ako se prodaje putem nadmetanja. Međutim, sud ili izvršitelj će, prilikom određivanja načina prodaje, pre svega poštovati dispoziciju stranaka, tako da se prodaja neposrednom pogodbom može odrediti i radi prodaje stvari veće vrednosti ukoliko se izvršni poverilac i izvršni dužnik o tome sporazumeju. Stranke se, u toku celog postupka, mogu sporazumeti o prodaji neposrednom pogodbom i o uslovima takve prodaje. Cena po kojoj će se stvar prodati je najbitniji uslov prodaje i minimalna cena po kojoj se stvar može prodati je u slučaju prodaje putem nadmetanja imperativno zakonom određena. To znači da se u slučaju prodaje neposrednom pogodbom po sporazumu stranaka stvar može prodati i ispod minimalne cene koju zakon nameće za prodaju putem nadmetanja. Sporazum stranaka o prodaji neposrednom pogodbom i uslovima te prodaje podleže oceni suda, odnosno izvršitelja i obaveza je suda ili izvršitelja da zaključkom o prodaji odluče o načinu prodaje i u ovom slučaju. • PITANJE: Ko vrši prodaju stvari u izvršnom postupku? • ODGOVOR: Stvari prodaje sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj u ime izvršnog dužnika a za račun izvršnog poverioca. Međutim, oni prodaju mogu poveriti i licu koje obavlja komisione poslove, a koje stvari prodaje u svoje ime, a za račun izvršnog poverioca. Ukoliko se prodaja vrši neposrednom pogodbom, ugovor o prodaji neposrednom pogodbom sa kupcem zaključuje sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj ili lice koje obavlja komisione poslove ukoliko je prodaja poverena njemu. Izvršni poverilac i izvršni dužnik se obaveštavaju o mestu, danu i času prodaje dostavljanjem zaključka o prodaji. Ukoliko na stvarima koje su predmet prodaje postoje založna prava drugih lica, zaključak o prodaji se mora dostaviti i njima. • PITANJE: Da li izvršitelj može oglas o prodaji javnim nadmetanjem da objavi isključivo na oglasnoj tabli i internet stranici suda ili to može da učini i na sopstvenoj oglasnoj tabli, odnosno internet stranici? • ODGOVOR: Oglas o prodaji javnim nadmetanjem mora se objaviti na oglasnoj tabli i internet stranici nadležnog suda najkasnije osam dana pre dana održavanja prodaje. Postavlja se pitanje načina primene ove odredbe kada prodaju stvari sprovodi izvršitelj, odnosno pitanje obaveze izvršitelja da oglas o prodaji javnim nadmetanjem objavi na oglasnoj tabli i internet stranici suda za čije je područje imenovan. Da bi se dao odgovor na ovo pitanje mora se poći od cilja koji je zakonodavac hteo da postigne propisivanjem ove odredbe. Za područje jednog suda, po pravilu, se imenuje veći broj izvršitelja, pri čemu izvršitelji nemaju zakonsku obavezu da imaju svoju internet stranicu. Zainteresovani kupci, odnosno lica koja žele da učestvuju na javnom nadmetanju moraju imati mogućnost da se dođe do saznanja o održavanju prodaje javnim nadmetanjem. Ukoliko bi svi izvršitelji oglas o javnoj prodaji objavljivali na internet stranici suda (opšte je poznata činjenica da svi privredni i redovni sudovi u Republici Srbiji imaju svoje internet stranice) za čije su područje imenovani, zainteresovana lica bi se uvidom u oglasnu tablu i internet stranicu suda mogli upoznati sa svim javnim prodajama koje se na području tog suda održavaju od strane suda i izvršitelja. Čini se da je to i bio cilj zakonodavca, pri čemu treba imati u vidu da su izvršitelji, kao nova pravnička profesija koja se tek uvodi ovim Zakonom, na samom početku svog rada. Koncepcija Zakona kada je u pitanju relacija suda i izvršitelja je postavljena tako da u njoj provejava težnja ka sudskoj kontroli rada izvršitelja, ali i pomoći suda u konstituisanju nove pravničke profesije. Stoga se čini opravdanim da se u početku primene odredbi Zakona koje se tiču rada izvršitelja iste tumače u tom duhu. Dok se ne stvore uslovi da se svi oglasi o javnim prodajama koje sprovode izvršitelji objavljuju na njihovim internet stranicama ili eventualno internet stranici Komore Izvršitelja (što pretpostavlja postojanje internet veze i jedinstvene umrežene informaciono komunikacione tehnologije među svim učesnicima ove profesije), nameće se obaveza izvršitelja, ali i suda da u potpunosti ispoštuju ovu zakonsku odredbu onako kako ona glasi. Obaveza izvršitelja da oglas o javnoj prodaji objavi na oglasnoj tabli i internet stranici nadležnog suda ne predstavlja smetnju da izvršitelj, koji za to ima tehničkih mogućnosti, oglas o prodaji javnim nadmetanjem objavi i na svojoj oglasnoj tabli ili internet stranici. Izvršni poverilac i izvršni dužnik imaju mogućnost da oglas o prodaji objave i na drugi pogodan način, npr. u sredstvima javnog informisanja. Međutim, troškovi objavljivanja u tom slučaju padaju na teret stranke koja iskoristi ovu mogućnost, odnosno ne predstavljaju troškove izvršnog postupka.

108 │



I

;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom zakona: 1. ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA - PRODAJA POKRETNE STVARI Prodajna cena i postupak prodaje

Član 97 Na prvom nadmetanju početna cena iznosi 60% od procenjene vrednosti. Ako na prvom nadmetanju nije došlo do prodaje sud, odnosno izvršitelj će konstatovati da prva prodaja nije uspela i na licu mesta će zakazati novu prodaju koja se mora održati u roku od najmanje 15 dana, a najviše 30 dana. Oglas o novoj prodaji iz stava 2. ovog člana objaviće se u roku od osam dana od dana zakazivanja i objaviti na oglasnoj tabli i internet stranici suda. Početna cena na drugom nadmetanju ne može biti niža od 30% od procenjene vrednosti. Ako na ponovljenom nadmetanju nije došlo do prodaje sud, odnosno izvršitelj će konstatovati da prodaja nije uspela i pozvati poverioca da se odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana izjasni da li predlaže prodaju neposrednom pogodbom ili namirenje dosuđenjem stvari u skladu sa članom 102. ovog zakona. Ako se prodaji neposrednom pogodbom pristupi nakon dva neuspela javna nadmetanja prodajna cena je predmet dogovora između strana u kupoprodajnom ugovoru i za nju se ne traži saglasnost izvršnog dužnika. Rok za zaključenje ugovora o prodaji neposrednom pogodbom i njegovu realizaciju ne može biti duži od 15 dana od dana sporazuma o prodaji neposrednom pogodbom. Ako stranke ne zaključe kupoprodajni ugovor u ostavljenom roku sud, odnosno izvršitelj će konstatovati da do prodaje nije došlo i tražiti da se poverilac u roku od osam dana izjasni da li predlaže namirenje dosuđenjem stvari u skladu sa članom 102. ovog zakona. Ugovor o prodaji neposrednom pogodbom zaključuje se između kupca s jedne strane i sudskog izvršitelja, odnosno izvršitelja ili lica koje obavlja komisione poslove sa druge strane. Ugovor iz stava 9. ovog člana osnov je za sticanje prava svojine. U slučaju da izvršni poverilac ne postupi u roku iz stava 5. ovog člana postupak se obustavlja. • PITANJE: Da li se u fazi javnog nadmetanja postupak može završiti iako nema potencijalnih kupaca?

• ODGOVOR: Odredbom člana 97. Zakona propisano je da će na prvom nadmetanju sud, odnosno izvršitelj konstatovati da prva prodaja nije uspela ukoliko nije došlo do prodaje. Ukoliko se za učestvovanje na javnom nadmetanju ne prijavi nijedan potencijalni kupac, to znači da do prodaje nije došlo i sud, odnosno izvršitelj će na licu mesta zakazati novu prodaju. Ako se ni na novoj prodaji ne prijavi nijedan potencijalni kupac sud, odnosno izvršitelj će opet konstatovati da do prodaje nije došlo i pozvaće izvršnog poverioca da se odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana izjasni da li predlaže prodaju neposrednom pogodbom ili namirenje dosuđenjem. Propuštanje izvršnog poverioca da se o navedenom izjasni u ostavljenom roku vodi obustavi izvršnog postupka. • PITANJE: Da li se advokat kao kvalifikovani punomoćnik, poziva da se izjasni da li predlaže prodaju neposrednom pogodbom ili namirenjem i obezbeđenjem stvari (posle dve neuspele prodaje) ili mu se samo dostavlja kopija zapisnika o neuspeloj prodaji? • ODGOVOR: I u slučaju kada izvršnog poverioca zastupa punomoćnik advokat, sud odnosno izvršitelj je u obavezi da pozove izvršnog poverioca da se odmah a najkasnije u roku od pet radnih dana izjasni da li predlaže prodaju neposrednom pogodbom ili namirenjem i obezbeđenjem stvari. Ako mu se dostavlja kopija zapisnika o neuspeloj prodaji, ovaj poziv se mora naznačiti u kopiji zapisnika. Činjenica da izvršnog poverioca u postupku izvršenja zastupa punomoćnik advokat je od značaja samo za urednost podnesaka koji se dostavljaju od strane punomoćnika, zbog posledica iz člana 100. st. 1. i 5. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011)*. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

109

I


*ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011)

Član 100 Isprave koje se prilažu podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu. Ispravu priloženu u izvorniku sud će da zadrži, a protivnoj stranci da dozvoli da se upozna sa njenom sadržinom. Kad prestane potreba da se izvornik isprave nalazi u sudu, vratiće se podnosiocu na njegov zahtev. Sud može rešenjem da naloži podnosiocu da spisima priloži prepis isprave. Ako je isprava priložena u prepisu, sud će na zahtev protivne stranke rešenjem da naloži podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku, a protivnoj stranci dozvoliće da se upozna sa njegovom sadržinom. Kad je to potrebno, sud će rešenjem da odredi rok u kome isprava mora da se podnese u izvorniku ili u overenom prepisu, odnosno pregleda. Protiv rešenja iz st. 2. i 3. ovog člana nije dozvoljena žalba. • PITANJE: Na koji način se vrši prodaja neposrednom pogodbom pokretnosti i nepokretnosti, koje su faze i odnosi u postupku u tom postupku i koji je rok za pronalaženje kupca sa kojim će se pregovarati o zaključenju ugovora neposrednom pogodbom? • ODGOVOR: Postupak prodaje neposrednom pogodbom i s tim u vezi, posebno, primena odredaba člana 97. st. 5, 6, 7, 8. i 9. kao i člana 102. stav 1. Zakona otvorili su nekoliko spornih pitanja, o kojima će određene stavove kroz odgovore na pitanja sudija prvostepenih privrednih sudova zauzimati i Privredni apelacioni sud, iz kojih razloga je u ovom trenutku nemoguće dati odgovor na pitanje. • PITANJE: Član 97. stav 6. Zakona predviđa sledeće: “ Ako se prodaji neposrednom pogodbom pristupi nakon dva neuspela javna nadmetanja prodajna cena je predmet dogovora između strana u kupoprodajnom ugovoru i za nju se ne traži saglasnost izvršnog dužnika.” Da li to znači da Zakon ovom odredbom pruža mogućnost da se nepokretnost, koja je predmet prodaje, proda za nerazumno nisku cenu odnosno u bescenje, ili ipak postoje određeni limiti ispod kojih se ne može ići? • ODGOVOR: Ovo pitanje je pokrenuto pred Vrhovnim kasacionim sudom kao sporno pravno pitanje i očekuje se njegovo rešavanje kroz pravno shvatanje Vrhovnog kasacionog suda. • PITANJE: Koja lica moraju da prisustvuju prodaji stvari javnim nadmetanjem u izvršnom postupku? • ODGOVOR: Prodaja putem usmenog javnog nadmetanja se obavlja na najviše dva nadmetanja. Na prvom nadmetanju početna cena je jednaka iznosu od 60% od procenjene vrednosti stvari. Početna cena je minimalna cena ispod koje se stvar ne može prodati. Nadmetanje se može održati ako prisustvuje makar jedan ponudilac, a nema smetnji da se kao ponudilac pojavi i sam izvršni poverilac. Stranke moraju biti obaveštene o javnom nadmetanju, ali njihovo prisustvo nije uslov da se javno nadmetanje održi. • PITANJE: Koji je dalji postupak ukoliko prvo nadmetanje za prodaju stvari, u izvršnom postupku nije uspelo? • ODGOVOR: Ukoliko prvo nadmetanje nije uspelo, odnosno ukoliko na prvom nadmetanju nije došlo do prodaje to će se konstatovati i na licu mesta će se zakazati nova prodaja koja se mora održati u roku od najmanje 15, a najviše 30 dana od dana neuspele prodaje. Sud, odnosno izvršitelj novu prodaju, odnosno drugo nadmetanje, takođe, određuje zaključkom o prodaji koji mora dostaviti strankama ako nisu prisustvovale prvom nadmetanju. Oglas o novoj prodaji se mora objaviti u u roku od osam dana od dana zakazivanja na oglasnoj tabli i internet stranici suda. Rok za objavljivanje nije u ovom slučaju vezan za dan održavanja nove prodaje, već za dan njenog zakazivanja. Prilikom zakazivanja nove

110 │



I

prodaje mora se voditi računa da od dana održavanja prvog neuspelog nadmetanja do dana održavanja drugog nadmetanja mora da prođe najmanje 15, a najviše 30 dana. Ukoliko se nova prodaja zakaže za 15 dana, a oglas o novoj prodaji objavi u roku od osam dana od dana zakazivanja, odnosno neuspelog prvog nadmetanja, od objavljivanja oglasa do održavanja nove prodaje proteći će sedam dana. Dakle, za razliku od prvog nadmetanja kada se oglas mora objaviti osam dana pre dana održavanja, u slučaju nove prodaje, odnosno drugog nadmetanja taj rok je najkasnije sedam dana pre održavanja. • PITANJE: Koje obaveze imaju izvršni poverilac i izvršitelj ukoliko ne uspe drugo nadmetanje za prodaju stvari u izvršnom postupku? • ODGOVOR: Početna cena na drugom nadmetanju ne može biti niža od 30% od procenjene vrednosti, a ako ni na drugom nadmetanju ne dođe do prodaje sud, odnosno izvršitelj će konstatovati da prodaja nije uspela i pozvati poverioca da se odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana izjasni da li predlaže prodaju neposrednom pogodbom ili namirenje dosuđenjem stvari u skladu sa članom 102. Zakona. Propuštanje izvršnog poverioca da se izjasni u navedenom roku vodi obustavi izvršnog postupka. Navedena odredba uvodi izuzetak od pravila da izvršni poverilac nije u obavezi da podnosi posebne predloge o daljem toku postupka kada izvršenje sprovodi izvršitelj. Naime, u ovoj situaciji izvršni poverilac je u obavezi da predloži prodaju neposrednom pogodbom ili namirenje dosuđenjem stvari i kada izvršenje sprovodi izvršitelj, a izvršitelj je u obavezi da obustavi izvršni postupak ako izvršni poverilac ovu obavezu ne ispuni. • PITANJE: Da li se odredba člana 97. koja određuje postupak prodaje neposrednom pogodbom odnosi i na situaciju iz člana 96. Zakona? • ODGOVOR: Ukoliko izvršni poverilac, nakon drugog neuspelog javnog nadmetanja, predloži prodaju neposrednom pogodbom, prodajna cena je predmet dogovora između strana u kupoprodajnom ugovoru i za nju se ne traži saglasnost izvršnog dužnika. Zakonski tekst ne reguliše način postupanja suda, odnosno izvršitelja u ovoj situaciji. Izričito navodi samo da rok za zaključenje ugovora o prodaji neposrednom pogodbom i njegovu realizaciju ne može biti duži od 15 dana od dana sporazuma o prodaji neposrednom pogodbom, da se ugovor zaključuje između kupca s jedne strane i sudskog izvršitelja, odnosno izvršitelja ili lica koje obavlja komisione poslove s druge strane i da je ugovor osnov za sticanje prava svojine. Nejasna formulacija ove zakonske odredbe izaziva teškoće u njenoj primeni. U sudskoj praksi su se već pojavila oprečna mišljenja. Po jednima, ova zakonska odredba daje pravila isključivo za postupak prodaje neposrednom pogodbom nakon dva neuspela javna nadmetanja i ne sme se dovoditi u vezu sa odredbom člana 96. Zakona koja reguliše samo prodaju neposrednom pogodbom u slučaju sporazuma stranaka o takvom načinu prodaje. Drugi osporavaju ovakvo mišljenje i smatraju da ova odredba govori samo o prodajnoj ceni u situaciji prodaje neposrednom pogodbom nakon dva neuspela javna nadmetanja, dok se rok za zaključenje ugovora o prodaji neposrednom pogodbom i odredba koja govori o ovom ugovoru kao osnovu za sticanje svojine ima primeniti i u slučaju prodaje neposrednom pogodbom na osnovu sporazuma stranaka. Imajući u vidu da odredba člana 96. Zakona ne reguliše sam postupak prodaje, već samo definiše načine prodaje, nema mesta zaključku da se odredbe člana 97. Zakona ne primenjuju na postupak prodaje neposrednom pogodbom na osnovu sporazuma stranaka. Naime, određenje roka za zaključenje ugovora o prodaji neposrednom pogodbom i njegovu realizaciju na to izričito upućuje jer odredba člana 97. Zakona taj rok propisuje upravo za situaciju prodaje neposrednom pogodbom na osnovu sporazuma stranaka o takvoj prodaji. Kod prodaje neposrednom pogodbom nakon dva neuspela javna nadmetanja nema sporazuma stranaka. Zakon izričito kaže da se tada ne traži saglasnost izvršnog dužnika. Sporazum stranaka tada zamenjuje zaključak suda kojim određuje prodaju neposrednom pogodbom na osnovu predloga izvršnog poverioca i određuje uslove te prodaje. Rok od 15 dana kod prodaje neposrednom pogodbom na osnovu sporazuma stranaka treba računati od dana zaključenja sporazuma, a kod prodaje neposrednom pogodbom nakon dva neuspela javna nadmetanja rok od 15 dana treba računati od dana donošenja zaključka suda, odnosno izvršitelja kojim prihvata predlog izvršnog poverioca o prodaji neposrednom pogodbom. Sporazum stranaka o prodaji neposrednom pogodbom, kao i zaključak suda, odnosno izvršitelja mora da sadrži uslove takve prodaje. Zakon od uslova izričito određuje rok u kome se prodaja neposrednom pogodbom mora obaviti. U pogledu cene daje mogućnost da se o tome dogovara. Kod prodaje neposrednom pogodbom na osnovu sporazuma stranaka, izvršni poverilac i izvršni dužnik sporazumom dogovaraju cenu. Kod prodaje neposrednom pogodbom nakon dve neuspele javne prodaje cenu dogovaraju sud, odnosno izvršitelj i kupac. Sud, odnosno PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

111

I


izvršitelj zaključkom o prodaji neposrednom pogodbom predlažu cenu i tada nisu vezani zakonskim minimumom. To ne znači da u svakom konkretnom slučaju ta cena može biti niža od 30% od procenjene vrednosti stvari, jer sud, odnosno izvršitelj ne moraju na to pristati.. Posebno se mora ceniti mogućnost zloupotrebe prava izvršnog poverioca da umesto predloga da se namiri dosuđenjem stvari, u kom slučaju se smatra namirenim u visini od 30% od procenjene vrednosti, optira za prodaju neposrednom pogodbom za nižu cenu od 30% te vrednosti. Obavezu suda da zaključkom o prodaji odredi način i uslove prodaje propisuju i odredbe čl. 204. stav 2. ZIO koje daju mogućnost licu (založnom poveriocu) koje ima pravo da se namiri iz prodajne cene predmeta izvršenja pre izvršnog poverioca koji je predložio izvršenje, da u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka o prodaji podnesu predlog za obustavu izvršenja ako utvrđena vrednost predmeta izvršenja ne pokriva iznos njegovog potraživanja. • PITANJE: Koje mogućnosti ostaju na raspolaganju izvršnom poveriocu nakon neuspela dva nadmetanja i neuspele prodaje neposrednom pogodbom? • ODGOVOR: Ukoliko nakon dva neuspela javna nadmetanja ne uspe ni prodaja neposrednom pogodbom, odnosno ako se ne zaključi kupoprodajni ugovor u ostavljenom roku sud, odnosno izvršitelj će konstatovati da do prodaje nije došlo i tražiti da se poverilac u roku od osam dana izjasni da li predlaže namirenje dosuđenjem stvari u skladu sa članom 102. Zakona. Propuštanje izvršnog poverioca da se u navedenom roku izjasni ima za posledicu obustavu postupka. Izvršni poverilac može predložiti namirenje dosuđenjem stvari i tada sud, odnosno izvršitelj donose zaključak kojim izvršnom poveriocu dodeljuju stvar koja je predmet izvršenja. Izvršni poverilac se smatra namirenim u visini koja odgovara iznosu od 30% od procenjene vrednosti stvari. Zakonom nije zabranjeno da izvršni poverilac umesto predloga za namirenje dosuđenjem stvari, predloži eventualno promenu predmeta i sredstva izvršenja, odnosno označi drugu imovinu izvršnog dužnika na kojoj se može sprovesti izvršenje.

Obaveze i prava kupca Član 98 Ponuđač sa najvećom ponudom će platiti cenu za pokretnu stvar odmah nakon objavljivanja rezultata. Ako ponuđač ne plati odmah po pozivu suda, drugi ponuđač će biti proglašen kupcem i platiti onu cenu koju je on ponudio i tako redom. U slučaju da nijedan od ponuđača sa odgovarajućom ponudom ne uplati cenu odmah po pozivu suda, sud odnosno izvršitelj će postupiti u skladu sa članom 97. ovog zakona. Kupac preuzima stvar od sudskog izvršitelja, odnosno izvršitelja po isplati cene. Sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj predaće stvari kupcu i ako nije položio cenu, ako na to, na svoj rizik, pristanu izvršni poverilac i učesnici koji imaju pravo prvenstva u namirenju, u granicama iznosa koji bi im pripali iz postignute cene. Ako se kupcu preda stvar, a kupac ne položi cenu u roku koji mu je određen, lica iz stava 4. ovog člana mogu zatražiti od suda, odnosno izvršitelja da u istom postupku prinudno naplati kupoprodajnu cenu. • PITANJE: U kom momentu se stvar koja je predmet prodaje javnim nadmetanjem smatra prodatom?

• ODGOVOR: Stvari koje su predmet prodaje se mogu prodavati pojedinačno ili grupno. Kao ponudilac se može pojaviti samo ono lice koje pruži dokaz da je uplatilo jemstvo u visini od 10% od procenjene vrednosti stvari. Stvar je prodata kada sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj konstatuje da od poslednje ponude nema daljih povoljnijih ponuda i kada lice sa najpovoljnijom ponudom plati cenu. Ako ponuđač ne plati cenu odmah po pozivu suda, drugi ponuđač će biti proglašen kupcem i platiti onu cenu koju je on ponudio i tako redom. U slučaju da nijedan od ponuđača sa odgovarajućom ponudom ne uplati cenu odmah po pozivu suda, sud odnosno izvršitelj će postupiti u skladu sa članom 97. Zakona.

112 │



I

• PITANJE: Kad kupac stiče pravo svojine na stvari kupljenoj u izvršnom postupku?

• ODGOVOR: Kupac preuzima stvar od sudskog izvršitelja, odnosno izvršitelja po isplati cene. Predajom stvari kupac postaje titular prava svojine. Sticanje svojine je originerno i nastaje na osnovu akta kupovine na javnom nadmetanju u trenutku predaje stvari. Sticanje svojine je originerno i kod prodaje neposrednom pogodbom, jer kupac ne stiče svojinu od vlasnika - derivativnim putem, već sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj ovlašćenje na prodaju stvari izvode neposredno na osnovu zakona a ne od vlasnika stvari. Stečena prava kupca nisu ugrožena ni u slučaju ako bi rešenje o izvršenju docnije bilo ukinuto ili izvršenje obustavljeno. • PITANJE: Da li sud ili izvršitelj mogu da odlože kupcu plaćanje cene za stvar koja se prodaje u izvršnom postupku? • ODGOVOR: Sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj predaće stvari kupcu i ako nije položio cenu, ako na to, na svoj rizik, pristanu izvršni poverilac i učesnici koji imaju pravo prvenstva u namirenju, u granicama iznosa koji bi im pripali iz postignute cene. Dakle, odlaganje plaćanja cene uz pristanak izvršnog poverioca i ostalih učesnika koji imaju prvenstvo u namirenju je moguće samo u granicama iznosa koji bi im pripao iz postignute cene. Iznos koji bi prevazilazio visinu ovih potraživanja kupac bi morao da plati odmah, odnosno pre predaje stvari. Ukoliko kupac kome je predata stvar, ne položi cenu u roku koji mu je određen, izvršni poverilac i učesnici koji imaju pravo prvenstva u namirenju, mogu tražiti od suda, odnosno izvršitelja da u istom izvršnom postupku prinudno od kupca naplati kupoprodajnu cenu.

Prestanak i brisanje registrovane zaloge Član 99 Nakon izmirenja kupoprodajne cene, kupac iz čl. 97. i 98. ovog zakona može zahtevati brisanje sudskog založnog prava na osnovu zaključka kojim se utvrđuje da je kupoprodajna cena isplaćena. • PITANJE: Da li se brišu založna prava na stvari prodatoj u izvršnom postupku?

• ODGOVOR: Prodajom stvari u postupku prodaje javnim nadmetanjem ili neposrednom pogodbom prestaju založna prava na stvari i kupac, nakon izmirenja kupoprodajne cene, ima pravo da traži da se iz registra založnog prava na pokretnim stvarima i pravima ista obrišu. Zakon govori o brisanju sudskog založnog prava, jer se prevashodno odnosi na založna prava koja stiče izvršni poverilac u izvršnom postupku. Međutim, moguće je da predmet brisanja bude i ugovorno založno pravo upisano u registar na stvari koja je prodata u izvršnom postupku. Prodajom stvari u izvršnom postupku prestaju sva založna prava na stvari, jer se i založni poverilac koji je ugovorom stekao založno pravo namiruje u izvršnom postupku. Brisanje založnog prava kupac traži na osnovu zaključka suda, odnosno izvršitelja kojim se utvrđuje da je kupoprodajna cena isplaćena.

;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom zakona: 1. ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA - UTVRĐENJE ISPLATE CENE POKRETNE STVARI LL Detaljnije o prodaji stvari pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 346), i to: 1. Stručni komentar - Pravni instruktor: REALIZACIJA ZALOŽNOG PRAVA NA POKRETNIM STVARIMA UPISANOG U REGISTAR ZALOGE POSLE POČETKA PRIMENE NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

113

I


4. Namirenje izvršnog poverioca

Namirenje kada je jedan izvršni poverilac Član 100 Ako se iz prodajne cene namiruje samo jedan izvršni poverilac sud, odnosno izvršitelj će odrediti da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari namire redom: troškovi izvršnog postupka, troškovi određeni u izvršnoj ispravi, kamata do dana unovčenja stvari i glavno potraživanje. Višak prodajne cene, koji ostane po namirenju, predaće se izvršnom dužniku, ako za to nema smetnji. • PITANJE: Šta obuhvata potraživanje izvršnog poverioca koje se namiruje u izvršnom postupku?

• ODGOVOR: Cilj izvršnog postupka je namirenje potraživanja izvršnog poverioca, pa namirenje izvršnog poverioca predstavlja poslednju izvršnu radnju koju sud, odnosno izvršitelj u ovom postupku preduzimaju. Potraživanje izvršnog poverioca koje se namiruje u izvršnom postupku redovno obuhvata troškove izvršnog postupka, troškove određene u izvršnoj ispravi, kamatu do dana unovčenja stvari i glavno potraživanje. Glavno potraživanje je određeno izvršnom ispravom i predstavlja novčano potraživanje izvršnog poverioca koje je bilo predmet tužbenog zahteva, odnosno zbog čije naplate je vođen postupak iz koga potiče izvršna isprava. Glavno potraživanje uobičajeno je praćeno kamatom kao sporednim potraživanjem izvršnog poverioca. Obaveza izvršnog dužnika da plati kamatu na glavno potraživanje počev od dospelosti potraživanja pa do isplate mora biti, takođe, određena izvršnom ispravom. Troškovi koji nastanu u postupku iz koga potiče izvršna isprava, kao i eventualna obaveza izvršnog dužnika na plaćanje kamate na iznos ovih troškova, se isto određuju izvršnom ispravom. Kamata određena izvršnom ispravom teče počev od datuma označenog u izvršnoj ispravi do dana unovčenja stvari. Dan unovčenja stvari odgovara danu prodaje pokretnih stvari izvršnog dužnika. Kada su predmet izvršenja novčana sredstva izvršnog dužnika dan unovčenja stvari je dan oduzimanja tih novčanih sredstava od izvršnog dužnika. Troškovi izvršnog postupka su troškovi koji nastaju u vezi sa određivanjem i sprovođenjem izvršenja i o njima odlučuje sud, odnosno izvršitelj u izvršnom postupku u skladu sa odredbom člana 34. Zakona i supsidijarnom primenom odredbi čl. 150. do 173. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011). O troškovima postupka u vezi sa određivanjem izvršenja odlučuje sud rešenjem o izvršenju, odnosno izvršitelj zaključkom kojim određuje izvršenje radi namirenja potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga. Troškovi koji nastanu u vezi sa sprovođenjem izvršenja odmeravaju se zaključkom suda, odnosno izvršitelja i predstavljaju troškove koji nastanu nakon donošenja rešenja o izvršenju, a koji su vezani za sprovođenje izvršenja. Troškovi povodom pravnog leka - prigovora na rešenje o izvršenju, iako nastaju nakon donošenja rešenja o izvršenju, ne predstavljaju troškove koji su vezani za sprovođenje izvršenja i o njima se ima odlučiti rešenjem suda kojim se odlučuje o prigovoru. • PITANJE: Kako teče postupak namirenja novčanog potraživanja izvršnog poverioca nakon prodaje stvari? • ODGOVOR: Sud, odnosno izvršitelj pristupaju namirenju novčanog potraživanja izvršnog poverioca odmah posle unovčenja stvari, uz pretpostavku da je rešenje o izvršenju postalo pravosnažno. Izvršni poverilac se namiruje iz kupoprodajne cene isplatom određenog novčanog iznosa koji je kupac stvari uplatio u sudski depozit, odnosno položio na depozitni račun izvršitelja. Kada se iz kupoprodajne cene potraživanje izvršnog poverioca može u celosti namiriti obračun pojedine vrste njegovog potraživanja služi samo matematičkom obračunu ukupne visine tog potraživanja. Međutim, kada se iz kupoprodajne cene poveriočevo potraživanje ne može u celosti namiriti tada se moraju primeniti pravila o redosledu namirenja pojedine vrste potraživanja. Prvo se namiruju troškovi izvršnog postupka. Ovo pravilo nameće obavezu sudu, odnosno izvršitelju da pre namirenja odredi visinu ovih troškova, odnosno izvrši obračun istih. Osim troškova odmerenih rešenjem o izvršenju i rešenjem kojim je odlučeno o pravnom leku u obračun treba uključiti i troškove nastale prilikom sprovođenja izvršenja koje je potrebno prethodno utvrditi, odnosno o njima odlučiti i odrediti izvršenje radi njihovog namirenja u skladu sa članom 34. stav 6. Zakona. Ovakva pravila o namirenju potraživanja izvršnog poverioca na ime troškova izvršnog postupka nameću obavezu izvršnom poveriocu da opredeljeni zahtev za naknadu

114 │



I

troškova izvršnog postupka istakne do trenutka nastupanja uslova da se pristupi namirenju. Odredba člana 34. stav 8. Zakona koja propisuje da se zahtev za naknadu troškova može podneti u roku od osam dana od dana okončanja postupka se u ovom slučaju ne primenjuje. Čini se da bi sud, odnosno izvršitelj morao pristupiti utvrđenju troškova izvršnog postupka i kada izvršni poverilac ne bi podneo poseban opredeljeni zahtev za naknadu troškova u situaciji kada je izvršni poverilac u predlogu za izvršenje tražio da se izvršenje sprovede i radi namirenja troškova izvršnog postupka. Tada bi se morali uzeti u obzir svi troškovi koje je izvršni poverilac predujmio kao i oni troškovi za koje je izričito zakonom određeno da predstavljaju troškove izvršnog postupka. Nakon troškova izvršnog postupka, namiruju se troškovi postupka određeni izvršnom ispravom. Ukoliko je izvršnom ispravom određeno da je izvršni dužnik u obavezi da plati i kamatu na troškove postupka, pristupa se obračunu te kamate, pa se u redosledu uračunavanja prvo uzima u obzir kamata obračunata na iznos tih troškova, a potom i iznos samih troškova. Zatim je potrebno obračunati kamatu na iznos glavnog duga jer se iznos te kamate namiruje pre samog glavnog potraživanja. • PITANJE: Koja je sadržina zaključka o namirenju? • ODGOVOR: O namirenju izvršnog poverioca sud, odnosno izvršitelj odlučuje zaključkom o namirenju. Ovim zaključkom prvo treba utvrditi iznos troškova izvršnog postupka, zatim obračunatu kamatu na troškove određene izvršnom ispravom, konstatovati iznos troškova postupka iz izvršne isprave, potom utvrditi obračunatu kamatu na iznos glavnog duga i konstatovati iznos glavnog duga iz izvršne isprave. Nakon toga se određuje koja vrsta potraživanja se namiruje i u kom obimu. Ukoliko se potraživanje iz kupoprodajne cene ne može u celosti namiriti u zaključku se mora konstatovati koja vrsta potraživanja i u kom obimu ostaje nenamirena. • PITANJE: Kako dalje teče postupak kada je potraživanje izvršnog poverioca ili nije u celosti namireno? • ODGOVOR: Kada je potraživanje u celosti namireno, izvršnom dužniku će se vratiti višak kupoprodajne cene, ako za to nema smetnji i izvršni postupak će se zaključiti donošenjem zaključka o zaključenju izvršnog postupka u smislu člana 77. Zakona. Ukoliko nije u celosti namireno poveriočevo potraživanje koje prati kamata, na iznos nenamirenog potraživanja kamata i dalje teče, sve dok to potraživanje ne bude namireno u celosti. Radi naplate nenamirenog potraživanja postupak sprovođenja izvršenja će se nastaviti na drugom predmetu i sredstvu izvršenja, osim ako nema druge imovine izvršnog dužnika na kojoj se može nastaviti sprovođenje izvršenja, u kom slučaju će se dalje sprovođenje izvršenja obustaviti u smislu člana 76. stav 1. tačka 6) Zakona. Izvršni poverilac u tom slučaju može naknadno, dok god za to postoje uslovi, podneti novi predlog za izvršenje radi naplate nenamirenog potraživanja.

LL Videti odgovore na pitanja uz član 76. Zakona. ;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom zakona: 1. ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA O NAMIRENJU - POKRETNE STVARI Namirenje kada ima više izvršnih poverilaca Član 101 Ako se u izvršnom postupku namiruje više izvršnih poverilaca, odnosno ako se pored izvršnih poverilaca namiruju lica čija prava prestaju prodajom stvari, oni se uz shodnu primenu odredaba o prvenstvu namirenja u vezi sa prodajom nepokretnosti iz prodajne cene namiruju onim redom kojim su stekli založno ili drugo pravo koje prodajom prestaje, ako zakonom za određena potraživanja nije drukčije propisano. Izvršni poverioci istog reda koji se iz prodajne cene ne mogu potpuno namiriti, namiruju se srazmerno iznosima svojih potraživanja. Pri donošenju odluke o namirenju sud, odnosno izvršitelj će uzeti u obzir samo ona potraživanja za koja je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno do dana donošenja odluke o namirenju. Višak prodajne cene koji ostane po namirenju predaće se izvršnom dužniku ako za to nema smetnji. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

115

I


• PITANJE: Koja lica se namiruju u izvršnom postupku izvršni poverilac?

• ODGOVOR: Zakon u ovoj odredbi pojam izvršnog poverioca ne koristi samo u procesnopravnom smislu, odnosno da označi stranku koja je predložila vođenje izvršnog postupka, već i da označi izvršnog poverioca u materijalnopravnom smislu kao lice koje ima svojstvo učesnika u izvršnom postupku a nije stranka. Zato se ova odredba ima primeniti i kada se kao stranka u izvršnom postupku pojavljuje samo jedan izvršni poverilac i uz njega učesnik ili učesnici koji u tekućem izvršnom postupku ostvaruju neko svoje potraživanje. Lica koja u izvršnom postupku mogu ostvarivati neko svoje potraživanje su izvršni poverilac koji je pokrenuo izvršni postupak, zatim izvršni poverilac koji je “pristupio” tekućem izvršnom postupku tako što je predložio određivanje izvršenja prema istom izvršnom dužniku na istim stvarima, založni poverilac (koji ima sudsko ili ugovorno založno pravo na stvari koja je predmet izvršenja), drugi poverilac koji ima neko drugo pravo koje prestaje prodajom stvari i poverilac koji u tekućem izvršnom postupku ostvaruje neko svoje privilegovano potraživanje. • PITANJE: Kako se određuje redosled namirenja izvršnog poverioca kada se ne mogu u potpunosti namiriti svi? • ODGOVOR: Kada više poverilaca ne mogu u potpunosti namiriti svoja potraživanja u tekućem izvršnom postupku, neophodno je odrediti njihov redosled u namirenju. Osnovno je pravilo da se izvršni poverioci namiruju po redu kojim su stekli založno pravo na predmetu izvršenja, pri čemu se ne pravi razlika da li se radi o sudskom založnom pravu ili ugovornom, odnosnom zakonskom založnom pravu, odnosno neko drugo pravo koje se prodajom gasi. Od ovog pravila se odstupa ako postoje tzv. “privilegovani poverioci”, odnosno poverioci čije se potraživanje ima prvenstveno namiriti. Prvenstveno namirenje je odredbom člana 137. Zakona, koja se shodno primenjuje i u postupku izvršenja na pokretnim stvarima, predviđeno za potraživanja na ime troškova tekućeg izvršnog postupka, a zatim za potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, ako se dokazuju izvršnom ispravom i ako su prijavljena najkasnije na javnom nadmetanju za prodaju (u slučaju prodaje neposrednom pogodbom ova potraživanja bi morala biti prijavljena najkasnije do zaključenja ugovora o prodaji neposrednom pogodbom). Poverioci prethodnog reda do punog namirenja isključuju poverioce sledećeg reda. Kada ima više poverilaca istog reda koji se ne mogu u potpunosti namiriti, oni će se namiriti srazmerno iznosima svojih potraživanja.

LL Videti odgovore na pitanja uz član 137. Zakona. • PITANJE: Kako se utvrđuje redosled namirenja više izvršnih poverilaca? • ODGOVOR: O namirenju izvršnih poverilaca se odlučuje zaključkom o namirenju u kome se mora utvrditi redosled namirenja izvršnih poverilaca, visina njihovih potraživanja i obim u kojem se ta potraživanja imaju namiriti, kada novčani iznos dobijen prodajom stvari nije dovoljan da se sva potraživanja u celosti namire. Prilikom donošenja zaključka o namirenju uzeće se u obzir samo ona potraživanja po kojima je rešenje o izvršenju postalo pravosnažno, najkasnije na dan donošenja zaključka, što ne važi za potraživanje po osnovu zakonskog izdržavanja koje se dokazuje izvršnom ispravom. Potraživanje po kome rešenje o izvršenju nije postalo pravnosnažno nema uticaja na redosled namirenja i ta potraživanja će se namiriti po pravnosnažnosti rešenja o izvršenju iz preostalog iznosa prodajne cene ako ga ima, a ostatak će se vratiti izvršnom dužniku.

Namirenje dosuđenjem stvari izvršnom poveriocu Član 102 Ako se stvar nije mogla prodati na drugom ročištu za javno nadmetanje ili neposrednom pogodbom u roku koji je odredio sud, na predlog izvršnog poverioca, sud ili izvršitelj će dodeliti stvar izvršnom poveriocu. U slučaju iz stava 1. ovog člana, smatra se da je izvršni poverilac namiren u visini koja odgovara iznosu od 30% od procenjene vrednosti stvari.

116 │



I

• PITANJE: Kada potraživanje izvršnog poverioca iznosi manje od 30% procenjene vrednosti stvari, kod dodeljivanja ove stvari izvršnom poveriocu da li je on dužan da doplati novčani iznos koji predstavlja razliku od 30% procenjene vrednosti stvari do visine potraživanja izvršnog poverioca? • ODGOVOR: Kada potraživanje izvršnog poverioca iznosi manje od 30% procenjene vrednosti stvari, kod dodeljivanja ove stvari izvršnom poveriocu isti je dužan da doplati novčani iznos koji predstavlja razliku od 30% procenjene vrednosti stvari do visine potraživanja izvršnog poverioca. Samo u slučaju kada njegovo potraživanje prevazilazi po visini iznos od 30% procenjene vrednosti stvari, tada izvršni poverilac nije u obavezi da polaže bilo kakav novčani iznos obzirom da se smatra namirenim u iznosu od 30% procenjene vrednosti stvari.

LL Videti odgovor na pitanje uz član 97. Zakona. • PITANJE: Šta se dešava kada se nepokretnost dodeli izvršnom poveriocu (posle neuspele prodaje a na zahtev poverioca) i kada se smatra da je isti namiren sa 30% procenjene vrednosti nepokretnosti a potraživanje istog premašuje tu sumu i da li se izvršnom poveriocu dodeljuje nepokretnost sa svim ranije upisanim teretima, odnosno hipotekama koje bi u slučaju prodaje bile namirene pre izvršnog poverioca? • ODGOVOR: Pravila o prvenstvenom namirenju i redosledu namirenja kada ima više izvršnih poverilaca propisana čl. 9, 101, 137. i 138. Zakona se primenjuju i u slučaju namirenja dosuđenjem stvari izvršnom poveriocu. Ako se nepokretnost nije mogla prodati na drugom javnom nadmetanju ili neposrednom pogodbom u roku koji je odredio sud, na predlog izvršnog poverioca sud, odnosno izvršitelj će dodeliti nepokretnost izvršnom poveriocu u kom slučaju se smatra namirenim u visini koja odgovara iznosu od 30% od procenjene vrednosti nepokretnosti. Da bi ovo bilo moguće neophodno je da je potraživanje izvršnog poverioca veće ili jednako tom iznosu, kao i da po redosledu namirenja nema drugih potraživanja koja se moraju namiriti pre potraživanja izvršnog poverioca. Ako je potraživanje izvršnog poverioca manje od iznosa koji odgovara visini od 30% od procenjene vrednosti nepokretnosti ili ispred izvršnog poverioca po redosledu namirenja ima drugih potraživanja koja se moraju namiriti, izvršni poverilac koji traži namirenje dosuđenjem nepokretnosti dolazi u položaj kupca i u skladu sa članom 130. stav 2. Zakona dužan je da na ime cene položi razliku između potraživanja i postignute cene. U tom slučaju postignuta cena odgovara visini od 30% od procenjene vrednosti nepokretnosti.

LL Videti odgovore na pitanja uz čl. 9, 101, 137. i 138. Zakona. • PITANJE: Na koji način se može namiriti izvršni poverilac pored namirenja iz cene dobijene prodajom stvari? • ODGOVOR: Pored namirenja izvršnog poverioca iz cene dobijene prodajom stvari, Zakon predviđa način namirenja izvršnog poverioca i za situaciju kada nije došlo do prodaje stvari. Izvršni poverilac može predložiti da u tom slučaju bude namiren dosuđenjem stvari i sud, odnosno izvršitelj tada donose zaključak kojim dodeljuju stvar izvršnom poveriocu, odnosno kojim namiruju izvršnog poverioca dosuđenjem stvari. Zakon imperativno predviđa da se u tom slučaju izvršni poverilac smatra namirenim u visini koja odgovara iznosu od 30% od procenjene vrednosti stvari. U situaciji kada u tekućem izvršnom postupku na namirenje pretenduje više izvršnih poverilaca pravo da predloži namirenje dosuđenjem stvari ima samo onaj izvršni poverilac koji bi se po pravilima o redosledu namirenja iz prodajne cene stvari mogao namiriti. Drugim rečima, pravo na namirenje dosuđenjem stvari se ne može koristiti na način kojim se krše pravila o redosledu namirenja izvršnih poverilaca iz prodajne cene stvari, pri čemu se ima smatrati da je tada prodajna cena jednaka iznosu od 30% od procenjene vrednosti stvari. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

117

I


Primena odredaba o izvršenju na nepokretnostima

Član 103 Odredbe ovog zakona o izvršenju na nepokretnostima koje se odnose na pitanje ko ne može biti kupac, osporavanje potraživanja, upućivanje na parnicu i odluka o namirenju i jemstvu, shodno se primenjuju i u pogledu izvršenja na pokretnim stvarima radi namirenja novčanog potraživanja, ako odredbama ovog zakona o izvršenju na pokretnim stvarima nije drugačije određeno.

• PITANJE: Da li se u postupku izvršenja na pokretnim stvarima radi namirenja novčanog potraživanja mogu primeniti i druge odredbe Zakona koje nisu obuhvaćene članom 103. Zakona? • ODGOVOR: U postupku izvršenja na pokretnim stvarima primeniće se, na način kako to odgovara tom postupku, odredbe Zakona koje regulišu određena pitanja kod izvršenja na nepokretnostima. Radi se o odredbama koje određuju ko ne može biti kupac (član 127. Zakona), zatim koje određuju osporavanje potraživanja i upućivanje na parnicu (čl. 140. i 141. Zakona), kao i odredbe koje regulišu zaključak o namirenju (član 142. Zakona) i jemstvo (član 125. Zakona). Izričito upućivanje na odredbe koje će se shodno primeniti u postupku izvršenja na pokretnim stvarima ne znači da se ne mogu analogijom primeniti i ostale odredbe celog zakonskog teksta, što je predmet ocene prilikom primene Zakona i usvojenih tehnika tumačenja prava. Ovo naročito važi prilikom popunjavanja pravne praznine ako za to postoje pretpostavke.

LL Videti odgovore na pitanja uz čl. 125, 127, 140, 141. i 142. Zakona.

Glava druga IZVRŠENJE NA NEPOKRETNOSTI 1. Osnovna pravila Izvršne radnje Član 104 Izvršenje na nepokretnosti sprovodi se zabeležbom rešenja o izvršenju ili zaključka izvršitelja o sprovođenju izvršenja u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvršnih poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom. • PITANJE: Kojim redosledom se sprovode izvršne radnje i da li ih inicira izvršni poverilac ili sud po službenoj dužnosti?

• ODGOVOR: Mesna nadležnost suda za određivanje i sprovođenje izvršenja na nepokretnosti utvrđena je odredbom člana 3. stav 4. Zakona koja predviđa isključivu nadležnost suda na čijem području se nepokretnost nalazi. Zakon daje mogućnost izvršnom poveriocu da predlogom za izvršenje traži da se izvršenje sprovede na više nepokretnosti u kom slučaju je nadležan sud kod koga je izvršni poverilac prvo podneo predlog. Izvršenje se može tražiti na nepokretnosti koja je u javnoj knjizi upisana kao svojina izvršnog dužnika. Međutim, Zakon daje mogućnost da se traži izvršenje i na nepokretnosti u vanknjižnoj svojini izvršnog dužnika. Sprovođenje izvršenja na nepokretnosti upisanoj u javnoj knjizi sprovodi se preduzimanjem četiri izvršne radnje. Prva izvršna radnja je zabeležba rešenja o izvršenju ili zaključka izvršitelja o sprovođenju izvršenja u javnu knjigu, odnosno list nepokretnosti, druga izvršna radnja je utvrđenje vrednosti nepokretnosti, treća izvršna radnja je prodaja nepokretnosti i četvrta namirenje izvršnih poverilaca. Prvoj izvršnoj radnji sud, odnosno izvršitelj pristupaju odmah po donošenju rešenja, odnosno zaključka, pre pravnosnažnosti

118 │



I

rešenja o izvršenju. Sud, odnosno izvršitelj pristupa sledećoj izvršnoj radnji po službenoj dužnosti čim budu ispunjeni uslovi za to. Utvrđenju vrednosti nepokretnosti bi se moglo pristupiti i pre izvršenog upisa zabeležbe rešenja, odnosno zaključka u javnu knjigu, dok se prodaja nepokretnosti ne može zakazati dok se taj upis ne izvrši. Treća lica koja steknu nepokretnost nakon upisa zabeležbe rešenja, odnosno zaključka u javnu knjigu dužna su trpeti prodaju nepokretnosti i namirenje izvršnog poverioca iz iznosa dobijenog prodajom nepokretnosti. Kod izvršenja na nepokretnosti u vanknjižnom vlasništvu izvršnog dužnika umesto zabeležbe rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja u javnoj knjizi sprovodi se popis nepokretnosti.

;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom zakona: 1. PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE - UKNJIŽENA NEPOKRETNOST Dokaz o svojini izvršnog dužnika Član 105 Uz predlog za izvršenje i predlog za sprovođenje izvršenja na nepokretnosti potrebno je da izvršni poverilac podnese izvod iz javne knjige, kao dokaz o tome da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika. Ako je pravo na nepokretnosti iz stava 1. ovog člana upisano u javnoj knjizi na drugo lice, a ne na izvršnog dužnika, izvršni poverilac je dužan da podnese ispravu koja je podobna za upis prava svojine izvršnog dužnika. Isprave iz st. 1. i 2. ovog člana na zahtev poverioca može da pribavi i izvršitelj. U slučaju iz stava 2. ovog člana upis će izvršiti po službenoj dužnosti sud kome je podnesen predlog, odnosno po zahtevu suda ili zahtevu izvršitelja, sud ili drugi organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost. • PITANJE: Da li je moguće predložiti izvršenje na nepokretnosti na kojoj izvršni dužnik ima pravo korišćenja prema evidenciji katastra nepokretnosti?

• ODGOVOR: Prema odredbi člana 105. Zakona izvršni poverilac je dužan da uz predlog za izvršenje i predlog za sprovođenje izvršenja na nepokretnosti podnese izvod iz javne knjige, kao dokaz o tome da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika. Ako je pravo svojine na nepokretnosti upisano u javnoj knjizi na drugo lice, a ne na izvršnog dužnika, izvršni poverilac je dužan da podnese ispravu koja je podobna za upis prava svojine izvršnog dužnika i tada će upis izvršiti po službenoj dužnosti sud kome je podnesen predlog, odnosno po zahtevu suda ili zahtevu izvršitelja, sud ili drugi organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost. Iz navedenih odredbi proizlazi da se izvršenje može tražiti samo na nepokretnosti izvršnog dužnika koja je u svojini izvršnog dužnika. Međutim, pravo korišćenja na izgrađenom i neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini može preći u pravo svojine, bez naknade, pod uslovima propisanim čl. 101. do 106. Zakona o planiranju i izgradnji (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US i 24/2011)* i u tim situacijama moguće je predložiti izvršenje na nepokretnosti izvršnog dužnika koji ima upisano u javnoj knjizi pravo korišćenja uz zahtev sudu, odnosno izvršitelju da po službenoj dužnosti upišu pravo svojine izvršnog dužnika na toj nepokretnosti uz dostavljanje, odnosno pribavljanje isprava propisanih Zakonom o planiranju i izgradnji. Kada je u pitanju nepokretnost na kojoj izvršni dužnik ima pravo korišćenja, a koja nije po svojoj nameni građevinsko zemljište, tada se ne može tražiti izvršenje na nepokretnosti izvršnog dužnika, jer nepokretnost nije u njegovoj svojini, niti se pravo svojine može upisati u javnoj knjizi na izvršnog dužnika. Međutim, odredbom člana 19. Zakona kao sredstvo izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja predviđeno je “unovčenje drugih imovinskih prava” izvršnog dužnika, a predmet izvršenja može biti svaka stvar i pravo na kojoj se po zakonu može sprovesti izvršenje radi ostvarivanja potraživanja. Predmeti izvršenja ne mogu biti stvari izvan prometa, kao ni druge stvari koje zakon isključuje. Pravo korišćenja nepokretnosti je stvarno pravo na nepokretnosti koje se upisuje u javnu knjigu i koje nije izvan prometa. Odredbom člana 2. Zakona o prometu nepokretnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 42/98 i 111/2009) je predviđeno da se prometom nepokretnosti smatra i prenos prava korišćenja na nepokretnosti u državnoj svojini sa jednog na drugog nosioca prava korišćenja na nepokretnosti u državnoj svojini. Stoga bi se moglo zaključiti da se izvršenje može sprovesti i na pravu korišćenja izvršnog dužnika na nepokretnosti, jer je to imovinsko pravo izvršnog dužnika koje može biti u prometu, odnosno koje se može unovčiti. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

119

I


ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US i 24/2011)

Član 101 Licima koja su upisana kao nosioci prava korišćenja na izgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, prestaje pravo korišćenja na građevinskom zemljištu i prelazi u pravo svojine, bez naknade. Vlasnicima posebnih fizičkih delova u stambenim zgradama sa više stanova, poslovnim i poslovno-stambenim zgradama izgrađenim na građevinskom zemljištu u državnoj svojini, prestaje pravo korišćenja na građevinskom zemljištu i prelazi u pravo svojine, srazmerno površini posebnih fizičkih delova čiji su vlasnici, bez naknade. Vlasnicima objekata izgrađenim na građevinskom zemljištu za koje je zaključen ugovor o zakupu radi izgradnje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 47/03, 34/06 i 39/09), utvrđuje se pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade, ako je u celosti isplaćen iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu. Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se na lica koja po ovom zakonu mogu ostvariti pravo na konverziju prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu, kao ni na lica iz čl. 105, 106. i 106a ovog zakona. Upis prava svojine u korist lica iz st. 1, 2. i 3. ovog člana, vrši organ nadležan za poslove vođenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima, po zahtevu tih lica. Član 101a Licima koja su upisana kao nosioci prava korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, prestaje pravo korišćenja na građevinskom zemljištu i prelazi u pravo svojine, bez naknade. Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se na lica koja po ovom zakonu mogu ostvariti pravo na konverziju prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu, kao i na lica iz čl. 105, 106. i 106a ovog zakona. Upis prava svojine po zahtevu lica iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za poslove vođenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Po isteku ovog roka, upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove vođenja evidencije nepokretnosti i pravima na njima, po službenoj dužnosti. Član 102 Ako vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta iz člana 101. st. 1. i 2. ovog zakona, nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je objekat izgrađen, već je kao nosilac prava korišćenja na zemljištu upisana jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, Republika Srbija ili neko pravno lice čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, odnosno Republika Srbija ili neko drugo pravno, odnosno fizičko lice, pre sticanja prava svojine utvrđuje se zemljište za redovnu upotrebu objekta u skladu sa članom 70. ovog zakona. Licima iz čl. 101. i 101a ovog zakona, u postupku konverzije prava korišćenja u pravo svojine bez naknade, ne utvrđuje se zemljište za redovnu upotrebu objekta. Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrdi da površina katastarske parcele istovremeno predstavlja i zemljište za redovnu upotrebu objekta u skladu sa ovim zakonom, vlasnik postojećeg objekta stiče pravo svojine na tom građevinskom zemljištu, bez naknade. Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrdi da je zemljište za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagrađen, vlasnik zemljišta može, ako se od preostalog zemljišta ne može formirati posebna građevinska parcela, taj preostali deo zemljišta dati u zakup vlasniku objekta u skladu sa članom 96. stav 9. tačka 4) ovog zakona ili otuđiti vlasniku objekta po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom. Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrdi da je zemljište za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagrađen, a od preostalog dela zemljišta se može formirati posebna građevinska parcela, vlasnik preostalog dela zemljišta raspolaže tim zemljištem u skladu sa ovim zakonom. Po pravnosnažnosti rešenja kojim se utvrđuje zemljište za redovnu upotrebu objekta, odnosno okončanom postupku iz st. 4. i 5. ovog člana vlasnik objekta u skladu sa ovim zakonom stiče pravo na upis svojine na građevinskom zemljištu, odnosno zakupa u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima. Konverzija prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu

120 │



I

Član 103 Na građevinskom zemljištu u državnoj, odnosno javnoj svojini, na kome su nosioci prava korišćenja bila ili jesu privredna društva i druga pravna lica na koja su se primenjivale odredbe zakona kojima se uređuje privatizacija, stečajni i izvršni postupak, kao i njihovi pravni sledbenici, pravo korišćenja može se konvertovati u pravo svojine, uz naknadu tržišne vrednosti tog građevinskog zemljišta u momentu konverzije prava, umanjenu za troškove pribavljanja prava korišćenja na tom građevinskom zemljištu. Troškovi pribavljanja prava korišćenja građevinskog zemljišta obuhvataju, u smislu ovog zakona, ukupnu revalorizovanu cenu kapitala, odnosno imovine isplaćenu u postupku privatizacije, odnosno ukupnu revalorizovanu cenu isplaćenu za imovinu ili deo imovine privrednog društva ili drugog pravnog lica u stečajnom ili izvršnom postupku, kao i druge stvarne troškove. Odredbe stava 1. ovog člana ne odnose se na lica koja su u postupku javnog oglašavanja, po tržišnim uslovima, stekla pravo svojine na objektu sa pripadajućim pravom korišćenja na izgrađenom građevinskom zemljištu u skladu sa posebnim zakonom, a pre zaključenja ugovora o kupovini imovine, odnosno dela imovine privrednog društva ili drugog pravnog lica u stečajnom ili izvršnom postupku, do dana stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, broj 72/09). Konverzija prava korišćenja iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na pojedinačnim katastarskim parcelama ili na više katastarskih parcela. Po zahtevu za konverziju prava iz stava 1. ovog člana rešenje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinskopravne poslove, na čijoj teritoriji se nalazi predmetno građevinsko zemljište. Na rešenje iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Nosilac prava korišćenja iz stava 1. ovog člana može ostvariti pravo na gradnju novih objekata, odnosno dogradnju i rekonstrukciju postojećih objekata u skladu sa namenom zemljišta utvrđenom planskim dokumentom, radi obavljanja pretežne delatnosti, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim ako pre isteka tog roka izmenom planskog dokumenta nije promenjena namena tog zemljišta. Predmet konverzije iz stava 1. ovog člana ne može biti zemljište koje je posebnim zakonom određeno kao zemljište koje se ne može otuđiti iz javne (državne) svojine, odnosno zemljište na kome je predviđena izgradnja objekata od javnog interesa i površina javne namene. Član 104 Pravo korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, koje je stečeno radi izgradnje, u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je bilo uređeno građevinsko zemljište do 13. maja 2003. godine ili na osnovu odluke nadležnog organa može se konvertovati u pravo svojine uz naknadu tržišne vrednosti tog zemljišta u momentu konverzije prava, umanjene za iznos stvarnih troškova pribavljanja prava korišćenja, sa obračunatom revalorizacijom do momenta uplate po ovom osnovu. Prilikom utvrđivanja stvarnih troškova pribavljanja nepokretnosti ne obračunava se plaćena naknada za uređivanje građevinskog zemljišta. Po zahtevu za konverziju prava iz stava 1. ovog člana rešenje donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinskopravne poslove, na čijoj teritoriji se nalazi predmetno građevinsko zemljište. Na rešenje iz stava 2. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove finansija, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Ako u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu podzakonskih akata iz člana 108. stav 1. ovog zakona, lice iz stava 1. ovog člana ne podnese zahtev za konverziju prava korišćenja u pravo svojine, nadležni organ po službenoj dužnosti utvrđuje prestanak prava korišćenja u skladu sa odredbama ovog zakona i utvrđuje pravo svojine u korist jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljište. Lica koja su stekla pravo dugoročnog zakupa na neizgrađenom ostalom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS”, br. 47/03, 34/06 i 39/09), a zemljište nisu privela nameni, mogu, na način propisan st. 2. i 3. ovog člana ostvariti pravo svojine na tom zemljištu, ako su isplatili u celosti iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

121

I


Član 105 Lica čiji je položaj određen zakonom kojim se uređuje sport, kao i udruženja građana, kao nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu, ostaju nosioci prava korišćenja, osim ako se na njih mogu primeniti druge odredbe ovog zakona koje se odnose na prestanak prava korišćenja ili poništaj rešenja o izuzimanju zemljišta, do okončanja postupka privatizacije. Po uplati kupoprodajne cene nakon privatizacije, a na osnovu potvrde Agencije za privatizaciju, može se izvršiti konverzija prava korišćenja u pravo svojine na tom zemljištu u korist privatizovanog lica, u skladu sa ovim zakonom. Član 106 Društvena preduzeća kao nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu, ostaju nosioci prava korišćenja, osim ako se na njih mogu primeniti druge odredbe ovog zakona koje se odnose na prestanak prava korišćenja ili poništaj rešenja o izuzimanju zemljišta, do okončanja postupka privatizacije. Po uplati kupoprodajne cene nakon privatizacije, a na osnovu potvrde Agencije za privatizaciju, može se izvršiti konverzija prava korišćenja u pravo svojine na tom zemljištu u korist privatizovanog preduzeća, u skladu sa ovim zakonom.

• PITANJE: Kako izvršni poverilac dokazuje svojinu izvršnog dužnika kada izvršni dužnik nije upisan kao zemljišno knjižni vlasnik nepokretnosti? • ODGOVOR: Pravo svojine na nepokretnosti, kao i druga stvarna prava, stiče se momentom upisa tog prava u javnu knjigu, odnosno list nepokretnosti. Stoga je izvršni poverilac dužan da podnošenjem izvoda iz javne knjige (izvoda iz lista nepokretnosti) dokaže da je nepokretnost na kojoj predlaže izvršenje u svojini izvršnog dužnika. Međutim, Zakon daje mogućnost izvršnom poveriocu da traži izvršenje na nepokretnosti u vanknjižnom vlasništvu izvršnog dužnika. U tom slučaju nepokretnost je u javnoj knjizi upisana na drugo lice, a ne na izvršnog dužnika, a izvršni poverilac je dužan da dostavi ispravu koja je podobna za upis prava svojine izvršnog dužnika. Pored te isprave izvršni poverilac takođe dostavlja i izvod iz javne knjige kao dokaz postojećeg stanja. Nije neophodno da je zemljišnoknjižni vlasnik nepokretnosti istovremeno neposredni pravni prethodnik izvršnog dužnika kao vanknjižnog vlasnika, odnosno uopšte pravni prethodnik u slučaju originernog sticanja svojine izvršnog dužnika (npr. po osnovu održaja). Ukoliko zemljišno knjižni vlasnik nije neposredni pravni prethodnik izvršnog dužnika izvršni poverilac je dužan da dostavi niz isprava sa kojima dokazuje osnovanost sticanja svojine izvršnog dužnika i njegovog pravnog prethodnika sve do zemljišnoknjižnog prethodnika. Sud izvršenja kome je predlog podnesen će, po službenoj dužnosti, doneti rešenje o dozvoli uknjižbe i izvršiti upis prava svojine izvršnog dužnika, odnosno na zahtev suda ili izvršitelja će to uraditi nadležni sud ili drugi organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost. • PITANJE: Da li sud može doneti rešenje o izvršenju, odnosno izvršitelj doneti zaključak o sprovođenju izvršenja na nepokretnosti pre nego što se izvrši upis prava svojine izvršnog dužnika na predmetnoj nepokretnosti u javnoj knjizi? • ODGOVOR: Imajući u vidu da je prva izvršna radnja kojoj se pristupa po donošenju rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja njihova zabeležba u javnoj knjizi, kao i da se u ovom slučaju izvršenje može odrediti samo na nepokretnosti izvršnog dužnika koja je u njegovom knjižnom vlasništvu, čini se da sud, odnosno izvršitelj moraju sačekati da nadležni organ izvrši upis prava svojine izvršnog dužnika u javnu knjigu pre donošenja rešenja o izvršenju, odnosno zaključka. Tek kada se izvrši upis prava svojine izvršnog dužnika u javnu knjigu i sudu, odnosno izvršitelju bude dostavljen izvod iz javne knjige kao dokaz o tome, sud, odnosno izvršitelj mogu doneti rešenje o izvršenju, odnosno zaključak o sprovođenju izvršenja na nepokretnosti izvršnog dužnika. Zakon daje mogućnost izvršnom poveriocu da izvršitelju podnese zahtev da izvršitelj pribavi isprave podobne za upis prava svojine izvršnog dužnika u javnu knjigu umesto da te isprave pribavlja sam.

122 │



I

Nepokretnost u susvojini izvršnog dužnika

Član 106 Izvršenje se određuje na idealnom delu nepokretnosti na kojoj je izvršni dužnik suvlasnik. Uz saglasnost svih suvlasnika izvršenje se može odrediti prodajom cele suvlasničke nepokretnosti trećem licu ili nekom od suvlasnika. U slučaju iz stava 2. ovog člana, iz cene ostvarene prodajom ostali suvlasnici će se namiriti pre namirenja izvršnog poverioca i pre naknade troškova izvršnog postupka, srazmerno vrednosti svog suvlasničkog dela. Prodajom iz stava 2. ovog člana ne dira se u pravo preče kupovine suvlasnika. • PITANJE: Da li je potrebna saglasnost i izvršnog dužnika da bi se izvršenje odredilo prodajom cele suvlasničke nepokretnosti?

• ODGOVOR: Pored mogućnosti da se odredi izvršenje na nepokretnosti koja je u isključivom vlasništvu izvršnog dužnika, Zakon daje mogućnost da se izvršenje odredi i na idealnom delu nepokretnosti na kojoj je izvršni dužnik suvlasnik. U tom slučaju se izvršenje sprovodi prodajom idealnog dela nepokretnosti koji pripada izvršnom dužniku. Međutim, ukoliko postoji saglasnost ostalih suvlasnika (nije potrebna saglasnost izvršnog dužnika) izvršenje se može odrediti prodajom cele nepokretnosti trećem licu ili nekom od suvlasnika koji imaju pravo preče kupovine, pri čemu se iz cene ostvarene prodajom ostali suvlasnici moraju namiriti pre namirenja izvršnog poverioca i pre naknade troškova izvršnog postupka, srazmerno vrednosti svojih suvlasničkih udela.

Upis rešenja o izvršenju i zabeležba javne prodaje Član 107 Izvršni poverilac stiče pravo upisa založnog prava na osnovu rešenja, odnosno zaključka izvršitelja o izvršenju na nepokretnosti izvršnog dužnika. Na zahtev izvršnog poverioca u javnoj knjizi izvršiće se upis založnog prava na osnovu rešenja o izvršenju, odnosno zaključka izvršitelja o sprovođenju izvršenja, kao i zabeležba javne prodaje, odnosno drugi odgovarajući upis predviđen propisima o upisu prava na nepokretnostima u javne knjige. Upisom u javnu knjigu, izvršni poverilac stiče pravo da svoje potraživanje namiri iz nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije stekne na istoj nepokretnosti pravo svojine. • PITANJE: Da li je upis založnog prava izvršnog poverioca na nepokretnosti izvršnog dužnika obavezan za sprovođenje izvršenja?

• ODGOVOR: Zabeležba rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja je prva izvršna radnja u sprovođenju izvršenja na nepokretnosti. Sud, odnosno izvršitelj nalaže nadležnom organu koji vodi javnu knjigu da izvrši upis zabeležbe dostavom rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja na nepokretnosti. Zabeležbom rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja u javnu knjigu uspostavlja se pravo izvršnog poverioca na namirenje. Pravo na namirenje je, po svom dejstvu, jedna vrsta stvarnog prava, blisko založnom pravu na nepokretnosti, a njegovo dejstvo se ostvaruje u izvršnom postupku u kome nastaje, traje i prestaje. Izvršni poverilac zabeležbom rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja stiče pravo da se namiri na nepokretnosti prema trećem licu koje bi kasnije steklo pravo svojine na toj nepokretnosti, zatim pre kasnije stečenog založnog prava trećeg lica ili pre kasnije stečenog prava na namirenje drugog izvršnog poverioca (izuzev za privilegovana potraživanja). Upis zabeležbe rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja treba razlikovati od upisa založnog prava izvršnog poverioca, odnosno upisa zabeležbe javne prodaje koju za vansudsku prodaju nepokretnosti predviđa i Zakon o hipoteci (“Sl. glasnik RS”, br. 115/2005). Ovi upisi se vrše isključivo na zahtev izvršnog poverioca koji može, ali ne mora da iskoristi ovu mogućnost. Naime, Zakon predviđa da izvršni poverilac na osnovu rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja stiče pravo upisa založnog prava izvršnog poverioca na nepokretnosti izvršnog dužnika. Ukoliko iskoristi ovo pravo izvršni poverilac postaje i založni poverilac i založnim pravom obezbeđuje svoje potraživanje i za slučaj da ga ne namiri u izvršnom postupku. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

123

I


Upis založnog prava na nepokretnosti izvršnog dužnika je pravo, a ne obaveza izvršnog poverioca, pa propuštanje izvršnog poverioca da zatraži ovaj upis ne utiče na dalji tok izvršnog postupka. Za sprovođenje izvršenja je obavezan upis zabeležbe rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja, a ne i upis založnog prava izvršnog poverioca na nepokretnosti izvršnog dužnika.

Pristupanje izvršenju Član 108 Posle upisa rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja ne može se za namirenje drugog potraživanja istog ili drugog izvršnog poverioca sprovesti poseban postupak izvršenja na istoj nepokretnosti. Izvršni poverilac za čije je potraživanje kasnije određeno izvršenje na istoj nepokretnosti, stupa u već pokrenut izvršni postupak. Pokrenutom izvršnom postupku može se pristupiti do donošenja zaključka o dosuđenju nepokretnosti kupcu u slučaju prodaje putem neposredne pogodbe, odnosno do donošenja zaključka o predaji nepokretnosti u slučaju prodaje javnim nadmetanjem. O pristupanju postupku sud, odnosno izvršitelj obaveštava izvršnog poverioca u čiju je korist ranije izvršen upis rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja. • PITANJE: U kom momentu izvršni poverioci koji su kasnije stekli pravo na namirenje stupaju u izvršni postupak?

• ODGOVOR: Zakon ne dozvoljava da se na nepokretnosti izvršnog dužnika odvojeno sprovodi više izvršnih postupaka bez obzira da li su oni pokrenuti radi namirenja drugog potraživanja istog izvršnog poverioca ili radi namirenja potraživanja drugih izvršnih poverilaca. Zato imperativno propisuje da izvršni poverilac za čije je potraživanje kasnije određeno izvršenje na istoj nepokretnosti, stupa u već pokrenuti izvršni postupak. Za određivanje izvršnog postupka kome će ostali izvršni poverioci pristupiti relevantan je trenutak upisa zabeležbe rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja. Prilikom primene ove odredbe potrebno je razlikovati fazu određivanja izvršenja i fazu sprovođenja izvršenja. Svaki izvršni poverilac koji želi da se namiri prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika mora da podnese predlog za izvršenje na toj nepokretnosti, odnosno predlog za sprovođenje izvršenja na toj nepokretnosti i o tom predlogu će sud, odnosno izvršitelj odlučiti i naložiti upis zabeležbe rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja. Svaki izvršni poverilac stiče pravo na namirenje u trenutku upisa zabeležbe u javnu knjigu. Međutim, nakon toga, izvršni poverioci koji su kasnije stekli pravo na namirenje stupaju u izvršni postupak koji je pokrenuo izvršni poverilac koji je to pravo prvi stekao, po sili zakona, odmah nakon upisa zabeležbe rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja koji se na njih odnosi, što znači da sud, odnosno izvršitelj o njihovom pristupanju ne donose posebnu odluku već samo imaju obavezu da o njihovom pristupanju obaveste izvršnog poverioca u čiju je korist ranije izvršen upis zabeležbe rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja u javnu knjigu. • PITANJE: Kakvo dejstvo imaju procesne radnje jednog izvršnog poverioca prema ostalim izvršnim poveriocima? • ODGOVOR: Pokrenutom izvršnom postupku se može pristupiti do donošenja zaključka o dosuđenju nepokretnosti kupcu u slučaju prodaje neposrednom pogodbom, odnosno do donošenja zaključka o predaji nepokretnosti kupcu u slučaju prodaje javnim nadmetanjem. Trenutak do koga se može pristupiti izvršnom postupku logično odgovara trenutku koji neposredno prethodi pristupanju namirenja izvršnih poverilaca. Pokrenutom izvršnom postupku pristupaju svi izvršni poverioci za čije je potraživanje određeno izvršenje na predmetnoj nepokretnosti bez obzira da li su rešenja o izvršenju koja se odnose na njih pravnosnažna ili ne. Međutim, prilikom namirenja njihovih potraživanja sud, odnosno izvršitelj moraju voditi računa o tome da li je rešenje o izvršenju svakog pojedinog izvršnog poverioca pravnosnažno. Izvršni poverilac koji stupi u pokrenuti izvršni postupak stupa u onu fazu tog postupka u kojoj se postupak nalazi. Od trenutka pristupanja izvršnom postupku izvršni poverilac stiče svojstvo stranke u tom postupku i ravnopravno učestvuje u njemu. U koliziji procesnih radnji koje se tiču svakog izvršnog poverioca trebalo bi prihvatiti radnju onog izvršnog poverioca koja je najpovoljnija. Takođe, povoljna radnja jednog izvršnog poverioca ide u korist i onih izvršnih poverilaca koji su je propustili preduzeti. Međutim, nepovoljna radnja jednog izvršnog poverioca deluje samo u odnosu na njega. Tako npr. svaki izvršni poverilac može u odnosu na

124 │



I

sebe da povuče predlog za izvršenje ili svoj zahtev smanji. Ako prvi izvršni poverilac povuče predlog za izvršenje, procesna situacija se ne menja iako je on inicirao izvršni postupak. U tom slučaju pomera se rang prava na namirenje i postupak teče dalje sa ostalim izvršnim poveriocima.

Namirenje založnog izvršnog poverioca Član 109 U postupku izvršenja na nepokretnosti namiruje se i založni izvršni poverilac koji nije predložio izvršenje ili sprovođenje izvršenja. • PITANJE: Da li su založni poverioci ovlašćeni na preduzimanje procesno pravnih radnji?

• ODGOVOR: Postojanje založnog prava na nepokretnosti - hipoteka, nije smetnja da takva nepokretnost bude predmet izvršenja. Prodajom založene nepokretnosti u izvršnom postupku prestaju založna prava na toj nepokretnosti. Stoga svi založni poverioci imaju pravo na namirenje iz prodajne cene nepokretnosti. Dakle, osim izvršnih poverilaca koji su tražili izvršenje prodajom predmetne nepokretnosti, iz ostvarene prodajne cene namiruju se i oni založni poverioci koji nisu tražili izvršenje. Pravo na namirenje založnog poverioca nije uslovljeno ni prijavom potraživanja ili drugim načinom traženja namirenja. Sud, odnosno izvršitelj moraju, po službenoj dužnosti, voditi računa o njihovom pravu na namirenje, bez obzira da li je po rangu pre ili posle prava na namirenje izvršnog poverioca koji je pokrenuo izvršni postupak. Založni poverioci se o postojanju izvršnog postupka upoznaju prijemom zaključka o prodaji nepokretnosti, ali imajući u vidu publicitet zabeležbe rešenja o izvršenju mogu doći do saznanja o izvršnom postupku i pre toga, uvidom u javnu knjigu, odnosno javni registar nepokretnosti. Stoga su založni poverioci ovlašćeni da već od dana zabeležbe rešenja o izvršenju preduzimaju procesne pravne radnje u cilju zaštite svojih interesa (npr. da predlože obustavu izvršnog postupka u skladu sa članom 204. Zakona).

Prestanak založnog prava Član 110 Založno pravo upisano na nepokretnosti gasi se danom predaje nepokretnosti kupcu. Kupac nepokretnosti i založni izvršni poverilac mogu se sporazumeti da založno pravo ostane na nepokretnosti posle predaje nepokretnosti, a da kupac preuzme dug izvršnog dužnika prema založnom izvršnom poveriocu, u iznosu koji bi mu pripao u izvršnom postupku. U tom slučaju kupovna cena se smanjuje za iznos preuzetog duga. • PITANJE: Da li se založno pravo na nepokretnosti gasi prodajom nepokretnosti i ako založni poverilac ne namiri svoje potraživanje iz cene ostvarene prodajom nepokretnosti?

• ODGOVOR: Založno pravo na nepokretnosti daje njegovom titularu pravo da namiri svoje potraživanje iz novčane svote ostvarene prodajom nepokretnosti, prema redosledu sticanja založnog prava i njemu sličnih prava. Prodajom nepokretnosti prestaje založno pravo na nepokretnosti i prenosi se na novčani iznos koji je ekvivalentan postignutoj prodajnoj ceni. Trenutak u izvršnom postupku koji do toga dovodi je trenutak predaje nepokretnosti kupcu, odnosno trenutak donošenja zaključka o predaji nepokretnosti kupcu. Zato je sastavni deo tog zaključka i nalog suda, odnosno izvršitelja da se u javnoj knjizi brišu založna prava u skladu sa čl. 143. ZIO. Založno pravo na nepokretnosti se gasi i kada založni poverilac ne namiri svoje potraživanje iz ostvarene cene. Međutim, gašenje založnog prava prodajom nepokretnosti u izvršnom postupku ne vodi uvek i prestanku potraživanja. Ono prestaje samo ako je namireno i u delu u kome je namireno. Nenamireno potraživanje i dalje postoji i poverilac može da zahteva njegovo namirenje drugim sredstvima i na drugim predmetima izvršenja. Zakon ostavlja mogućnost da založni poverilac i kupac nepokretnosti ugovore da založno pravo ostane na nepokretnosti i nakon prodaje, a da kupac preuzme dug izvršnog dužnika prema založnom poveriocu u iznosu koji bi tom založnom poveriocu pripao u izvršnom postupku. U tom slučaju kupac umanjuje iznos cene koju plaća za kupljenu nepokretnost za iznos preuzetog duga. MePRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

125

I


đutim, u tom slučaju treba utvrditi da je u tom iznosu i prestala obaveza izvršnog dužnika prema založnom poveriocu. Sporazum založnog poverioca i kupca mora biti u odgovarajućoj pismenoj formi, a čini se da nema smetnje da on bude postignut i na zapisniku suda, odnosno izvršitelja. Rok u kome se ovaj sporazum može zaključiti je trenutak od prodaje nepokretnosti pa do isteka roka datog kupcu za polaganje cene. Postignuti sporazum mora biti predmet kontrole suda, odnosno izvršitelja, a mogao bi se odobriti samo uslovno u situaciji postojanja više izvršnih poverilaca. Naime, ukoliko bi se u trenutku namirenja izvršnih poverilaca ispostavilo da se, usled međusobnog osporavanja potraživanja, promenio broj ili redosled izvršnih poverilaca, te da je kupoprodajna cena umanjena sa većim iznosom od onog koji bi trebalo da pripadne založnom poveriocu, sud, odnosno izvršitelj bi morali da nalože kupcu da taj iznos naknadno plati kako bi se raspodelio drugim izvršnim poveriocima koji na to imaju pravo.

Službenosti i stvarni tereti Član 111 Stvarne službenosti na nepokretnosti ne gase se prodajom nepokretnosti. Prodajom nepokretnosti, ne gase se ni lične službenosti ni stvarni tereti koji su u javnoj knjizi upisani pre prava založnih izvršnih poverilaca i prava na namirenje izvršnih poverilaca na čiji je predlog određeno izvršenje. Lične službenosti mogu se ugasiti i na zahtev izvršnog poverioca, uz odgovarajuću naknadu. Ostale lične službenosti i stvarni tereti gase se prodajom nepokretnosti. • PITANJE: Kada se namiruje titular lične službenosti koja se gasi na zahtev izvršnog poverioca?

• ODGOVOR: Za razliku od založnog prava na nepokretnosti koje se gasi prodajom nepokretnosti, stvarne službenosti na nepokretnosti se ne gase prodajom nepokretnosti, bez obzira kada su nastale. Pravo stvarne službenosti trećeg lica (npr. pravo kolskog prolaza ili crpljenja vode) ostaje i dalje i tereti kupca nepokretnosti kao novog vlasnika. Zato postojanje stvarne službenosti na nepokretnosti koja je predmet izvršenja utiče na utvrđenje vrednosti nepokretnosti. Lične službenosti (npr. pravo stanovanja ili plodouživanja) i stvarni tereti prestaju prodajom nepokretnosti samo ako su u javnoj knjizi upisani posle upisa bilo kog založnog prava ili prava na namirenje izvršnog poverioca. Dakle, dovoljno je da je samo jedno založno pravo upisano pre lične službenosti ili stvarnog tereta pa da dođe do gašenja ovih prava. Lične službenosti i stvarni tereti imaju svoju novčanu ekvivalentnu vrednost, te titulari tih prava imaju pravo da se iz postignute cene nepokretnosti namire u zavisnosti od redosleda prema vremenu sticanja naspram založnih prava i prava na namirenje. Lične službenosti i stvarni tereti koji su stečeni pre prvoupisanog založnog prava i prava na namirenje izvršnog poverioca ostaju i terete i dalje prodatu nepokretnost, tako da utiču i na utvrđenje vrednosti nepokretnosti. Međutim, Zakon daje mogućnost da lična službenost ipak prestane na zahtev izvršnog poverioca, uz odgovarajuću naknadu. U tom slučaju morala bi se utvrditi novčana vrednosti lične službenosti i titular lične službenosti bi bio prvenstveno namiren iz prodajne cene, pre prvoupisanog založnog poverioca. Pravo da traži prestanak lične službenosti bi trebalo dati ne samo izvršnom poveriocu po čijem je predlogu određeno izvršenje, već i založnom izvršnom poveriocu koji se namiruje u izvršnom postupku.

Zakup nepokretnosti Član 112 Prodajom nepokretnosti ne prestaje zakup nepokretnosti, ako je pre donošenja rešenja o izvršenju zaključen ugovor o zakupu i nepokretnost predata u državinu zakupcu. Kupac stupa u prava i obaveze zakupodavca. • PITANJE: Kada može da prestane ugovor o zakupu prodate nepokretnosti?

• ODGOVOR: Ukoliko je pre donošenja rešenja o izvršenju nepokretnost koja je predmet izvršenja predata u državinu zakupcu na osnovu ugovora o zakupu, prodajom nepokretnosti zakup ne prestaje, a kupac stupa u prava i obaveze zakupodavca. Sud, odnosno

126 │



I

izvršitelj, nakon donošenja zaključka o predaji nepokretnosti kupcu neće naložiti iseljenje zakupca, a kupac nije ovlašćen da prekine zakupni odnos pre isteka vremena za koje je zakup ugovoren, dok je za prestanak zakupnog odnosa zaključenog na neodređeno vreme dužan da poštuje utvrđeni otkazni rok. Zakupac je ovlašćen da prekine zakupni odnos u svakom slučaju, uz obavezu poštovanja otkaznog roka. Dakle, da bi zakup ostao na snazi potrebno je da budu ispunjena dva uslova: da je ugovor o zakupu zaključen pre donošenja rešenja o izvršenju, kao i da je nepokretnost predata u državinu zakupcu pre donošenja rešenja o izvršenju. Ukoliko je nakon donošenja rešenja o izvršenju zaključen ugovor o zakupu, on u skladu sa članom 20. stav 7. Zakona ne proizvodi pravno dejstvo i zakup prestaje prodajom nepokretnosti.

Zakup stanova na neodređeno vreme Član 113 Zakup stana na neodređeno vreme stečen po osnovu Zakona o stanovanju (“Službeni glasnik RS”, br. 50/92, 76/92, 84/92 ispr, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispr, 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01 i 101/05 - dr. zakon), pre sticanja založnog prava ili prava radi čijeg se ostvarenja izvršenje traži, ne prestaje prodajom nepokretnosti. Kupac stupa na mesto zakupodavca od trenutka sticanja svojine na nepokretnosti. • PITANJE: Da li zakup stana na neodređeno vreme koji je stečen u skladu sa Zakonom o stanovanju prestaje prodajom nepokretnosti? • ODGOVOR: Zakon posebno reguliše da zakup stana na neodređeno vreme koji je stečen na osnovu Zakona o stanovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 50/92, 76/92, 84/92 - ispr., 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispr., 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005 - dr. zakon i 99/2011) ne prestaje prodajom nepokretnosti, pod uslovom da zakup prethodni sticanju prvoupisanog založnog prava ili prava radi čijeg se ostvarenja izvršenje traži. Zakonom nije definisano koja su to prava radi čijeg se ostvarenja izvršenje traži, ali se može zaključiti da se radi o pravu na namirenje na nepokretnosti koje se stiče zabeležbom rešenja o izvršenju u javnu knjigu. Kupac u ovom slučaju stupa na mesto zakupodavca od trenutka sticanja svojine na nepokretnosti, odnosno od trenutka donošenja zaključka o predaji nepokretnosti kupcu.

Razgledanje nepokretnosti Član 114 Sud, odnosno izvršitelj, licu zainteresovanom za kupovinu nepokretnosti, dozvoliće da u prikladno vreme razgleda nepokretnost. • PITANJE: Da li lice zainteresovano za kupovinu nepokretnosti ima pravo da razgleda nepokretnost i da li izvršni dužnik može tome da se protivi? • ODGOVOR: Lice koje je zainteresovano za kupovinu nepokretnosti ima opravdan interes da razgleda nepokretnost i da neposrednim opažanjem utvrdi u kom se stanju nepokretnost nalazi. Zato je sud, odnosno izvršitelj ovlašćen da zaključkom takvom licu dozvoli razgledanje nepokretnosti, kao i da odredi vreme i način kada se to može učiniti. Ukoliko se izvršni dužnik ili drugi neposredni držalac tome protive, zaključak će se prinudno sprovesti.

Izuzimanje od izvršenja pojedinih nepokretnosti Član 115 Ne može biti predmet izvršenja poljoprivredno zemljište zemljoradnika u površini do 10 ari.


│

127

I


Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja obezbeđenog ugovornim založnim pravom na nepokretnosti (hipotekom). • PITANJE: Pod kojim uslovima poljoprivredno zemljište u površini od 10 ari može da bude predmet izvršenja?

• ODGOVOR: Predmet izvršenja ne može biti poljoprivredno zemljište zemljoradnika u površini od 10 ari, osim ako je voljom izvršnog dužnika stavljeno pod hipoteku. Neophodno je da je izvršni dužnik zemljoradnik i da se radi o poljoprivrednom zemljištu, odnosno zemljištu koje izvršni dužnik koristi za obavljanje poljoprivredne delatnosti. Ukoliko se izvršenje sprovodi radi ostvarenja novčanog potraživanja obezbeđenog ugovornim založnim pravom (hipotekom), onda se ne primenjuje ovo pravilo o izuzimanju od izvršenja. Ovom odredbom Zakon uvodi izuzetak od pravila datog u članu 262. Zakona da obezbeđenje nije dopušteno na stvarima i pravima koja po zakonu ne mogu biti predmet izvršenja, tako da dopušta da poljoprivredno zemljište u površini od 10 ari ipak bude predmet izvršenja ukoliko je prethodno voljom izvršnog dužnika bilo predmet obezbeđenja.

Način utvrđivanja vrednosti Član 116 Sud pristupa utvrđivanju vrednosti nepokretnosti po donošenju rešenja o izvršenju. Izvršitelj pristupa utvrđivanju vrednosti nepokretnosti po donošenju zaključka o sprovođenju izvršenja. Vrednost nepokretnosti utvrđuje se u visini tržišne cene na dan procene.

• PITANJE: Na koji način se utvrđuje tržišna vrednost nepokretnosti?

• ODGOVOR: Izvršenje na nepokretnosti se u skladu sa članom 104. Zakona sprovodi zabeležbom rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvršnog poverioca iz ostvarene prodajne cene. Iako je zabeležba rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja prva izvršna radnja kojoj se pristupa u sprovođenju izvršenja, Zakon izričito predviđa da se utvrđenju vrednosti nepokretnosti pristupa odmah po donošenju rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja. Dakle, za pristupanje utvrđenju vrednosti nepokretnosti nije potrebno sačekati da se završi prethodna izvršna radnja, odnosno i izvrši upis zabeležbe rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja u javnu knjigu. Zakon propisuje da se vrednost nepokretnosti utvrđuje u visini tržišne cene na dan procene, ali ne predviđa način na koji će se procena izvršiti, odnosno utvrditi tržišna cena nepokretnosti. Dispozicija stranaka je i ovde zastupljena, tako da izvršni poverilac i izvršni dužnik mogu sporazumno utvrditi vrednost nepokretnosti. Stranke imaju pravo da predlože sudu, odnosno izvršitelju da utvrdi određenu cenu nepokretnosti, kao i da uz taj predlog podnesu odgovarajuće dokaze. Imajući u vidu da veštačenje nije dozvoljeno u izvršnom postupku, procena se mora vršiti na jedan od načina predviđenih za procenu pokretnih stvari kao i udela i akcija. Teško je pretpostaviti da će sudija, odnosno izvršitelj bez stručne pomoći moći sami da utvrde tržišnu cenu svake nepokretnosti. Zato će im biti potrebna informacija o ceni po kojoj se prodaju slične nepokretnosti na istoj lokaciji a koju mogu pribaviti od fizičkih i pravnih lica koja se bave posredovanjem u prometu nepokretnosti. Međutim, tržišna cena nepokretnosti zavisi od mnogo faktora (u kakvom se stanju nepokretnost nalazi, na kojoj lokaciji, kakva je infrastrukturna opremljenost lokacije na kojoj se nepokretnost nalazi i sl.), pa će najčešće u praksi biti slučaj da se radi procene nepokretnosti angažuju stručna lica - procenitelji, na osnovu čije procene će sud, odnosno izvršitelj zaključkom utvrđivati vrednost nepokretnosti.

Smanjenje procenjene vrednosti Član 117 Prilikom utvrđivanja vrednosti nepokretnosti, vodiće se računa i o tome koliko nepokretnost manje vredi zbog toga što na nepokretnosti ostaju određena prava i posle prodaje.

128 │



I

• PITANJE: Koji faktori utiču na smanjenje cene nepokretnosti?

• ODGOVOR: Na vrednost nepokretnosti, osim faktičkog stanja nepokretnosti u građevinskom i infrastrukturnom smislu, utiče i pravno stanje nepokretnosti, odnosno činjenica da li posle prodaje na nepokretnosti ostaju određena prava. Nepokretnost može biti opterećena stvarnom službenošću, kao i ličnom službenošću i stvarnim teretom koji se ne gase prodajom, a takođe može biti u zakupu koji ne prestaje prodajom. U tom slučaju ova prava se moraju uzeti u obzir i proceniti koliko nepokretnost manje vredi zbog postojanja tih prava.

Utvrđivanje vrednosti Član 118 Vrednost nepokretnosti utvrđuje se zaključkom.

• PITANJE: Ko ima pravo da vrši procenu vrednosti nepokretnosti i da li sud donosi zaključak na predlog izvršnog poverioca? • ODGOVOR: Odredbom člana 30. stav 4. Zakona je propisano da veštačenje u izvršnom postupku nije dozvoljeno. Zakon u odredbama koje regulišu procenu vrednosti nepokretnosti ne govori o načinu na koji će sud, odnosno izvršitelj procenu izvršiti, ali bi se analognom primenom čl. 92. i 195. Zakona moglo zaključiti da bi se za procenu vrednosti nepokretnosti moglo angažovati stručno lice, što je svakako i sudski veštak. Sud, odnosno izvršitelj bi u tom slučaju doneo zaključak kojim bi odredio da će procenu vrednosti nepokretnosti izvršiti stručno lice, pri čemu bi se odredilo i koje je to stručno lice kome se poverava da izvrši procenu. Nema smetnji da sud, odnosno izvršitelj to uradi na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti.

LL Videti odgovor na pitanje uz član 92. Zakona. • PITANJE: Da li je dozvoljen prigovor na utvrđenu vrednost nepokretnosti? • ODGOVOR: Ova odredba propisuje formu odluke koju donosi sud, odnosno izvršitelj kada utvrđuje vrednost nepokretnosti. Zakonska regulativa da se vrednost nepokretnosti utvrđuje zaključkom jasno ukazuje na nameru zakonodavca da se izvršni postupak ubrza i učini efikasnijim. Protiv zaključka nije dozvoljen prigovor, tako da stranke nemaju pravo da prigovore na visinu utvrđene vrednosti nepokretnosti.

;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom zakona: 1. ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA - UTVRĐIVANJE VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI

2. Prodaja nepokretnosti Zaključak o prodaji Član 119 Po utvrđivanju vrednosti nepokretnosti sud, odnosno izvršitelj donosi zaključak o prodaji nepokretnosti kojim se određuju način i uslovi prodaje, kao i vreme i mesto prodaje i vremenski period u toku dana u kome će se omogućiti razgledanje nepokretnosti, ako se prodaja vrši putem javnog nadmetanja. Zaključak o prodaji objavljuje se na oglasnoj tabli i internet stranici nadležnog suda i na drugi uobičajeni način. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

129

I


Stranka može o svom trošku da objavi zaključak o prodaji u sredstvima javnog informisanja, odnosno da o zaključku obavesti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. Od objavljivanja zaključka o prodaji do dana prodaje ne može proći manje od 15 dana niti više od 30 dana. Zaključak o prodaji dostavlja se strankama, založnim poveriocima, učesnicima u postupku i licima koja imaju upisano zakonsko pravo preče kupovine. • PITANJE: Šta sadrži zaključak o prodaji nepokretnosti, gde se on objavljuje i kojim licima se dostavlja?

• ODGOVOR: Pošto utvrdi vrednost nepokretnosti sud, odnosno izvršitelj pristupa prodaji nepokretnosti, tako što donosi zaključak o prodaji. Zaključkom o prodaji se određuje način prodaje (da li se prodaja vrši usmenim javnim nadmetanjem ili neposrednom pogodbom) i uslovi prodaje navedeni u članu 124. Zakona, kao i vreme i mesto prodaje i vremenski period u toku dana kada je moguće razgledanje nepokretnosti ako se prodaja vrši putem javnog nadmetanja. Ako se prodaja vrši neposrednom pogodbom zaključkom o prodaji će se utvrditi vreme u kojem se nepokretnost ima prodati. Zaključak o prodaji mora se objaviti na oglasnoj tabli i internet stranici nadležnog suda, a može se objaviti i na drugi uobičajen način (npr. u sredstvima javnog informisanja). Važno je napomenuti da se zaključak o prodaji mora objaviti na internet stranici i oglasnoj tabli nadležnog suda i kada izvršenje sprovodi izvršitelj, odnosno i kada je izvršitelj doneo zaključak o prodaji. Nema smetnji da izvršitelj pored toga zaključak o prodaji objavi i na svojoj oglasnoj tabli ili internet stranici. Stranke mogu, takođe, o svom trošku objaviti zaključak o prodaji u sredstvima javnog informisanja, odnosno o zaključku obavestiti lica koja se bave posredovanjem u prodaji nepokretnosti. Od objavljivanja zaključka o prodaji na oglasnoj tabli i internet stranici nadležnog suda do dana prodaje ne može da protekne manje od 15 niti više od 30 dana. O ovome roku je potrebno voditi računa i kod prodaje neposrednom pogodbom na osnovu sporazuma stranaka. Sud ne bi mogao da prihvati sporazum stranaka u kome bi predviđeni rok od dana objavljivanja do dana prodaje bio manji od 15 dana. Navedeni rok je neophodan kako bi se omogućilo licu čije pravo eventualno može biti povređeno prodajom stvari u izvršnom postupku da može ostvariti zaštitu svog prava. Pored obaveze objavljivanja zaključka o prodaji sud, odnosno izvršitelj ima obavezu da zaključak o prodaji dostavi strankama, založnim poveriocima, učesnicima u postupku i licima koja imaju upisano zakonsko pravo preče kupovine. Pod učesnicima u postupku pre svega treba uzeti lica čije je pravo upisano u javnu knjigu, ali i druga lica koja ostvaruju neko svoje pravo ili interes u postupku (titulari prava službenosti ili stvarnih tereta koji prestaju prodajom, zakupci nepokretnosti, držaoci nepokretnosti). Ovo pravilo dostavljanja zaključka o prodaji može stvoriti sudu, odnosno izvršitelju dosta obaveza. Pre svega, treba utvrditi koja su to lica kojima se mora dostaviti zaključak i utvrditi njihovu adresu. U slučaju nemogućnosti da se utvrdi adresa ovih lica, odnosno da su ista nepoznatog prebivališta, odnosno boravišta, morala bi se primeniti pravila iz Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011) o postavljanju privremenog zastupnika.

LL Videti odgovor na pitanje uz član 124. Zakona. ;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom zakona: 1. ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA - PRODAJA NEPOKRETNOSTI Pravo preče kupovine Član 120 Lice koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti koja je predmet izvršenja prodajom ima prvenstvo pred najpovoljnijim ponudiocem, ako na javnom nadmetanju, odmah po zaključenju, izjavi da nepokretnost kupuje pod istim uslovima. Lice koje ima ugovorno pravo preče kupovine ostvariće ga pod uslovima iz stava 1. ovog člana, ako nije postojalo zakonsko pravo ili ga nosilac tog prava nije koristio.

130 │



I

• PITANJE: Da li izvršni poverilac ima pravo preče kupovine kod prodaje nepokretnosti putem javnog nadmetanja, s obzirom na to da je u novom Zakonu izostala izričita odredba iz ranijeg zakona, već se samo pominje da će sud obavestiti poverioca o prodaji neposrednom pogodbom kako bi se izjasnio da li koristi pravo preče kupovine? • ODGOVOR: Prema odredbi člana 120. stav 1. Zakona lice koje ima zakonsko pravo preče kupovine nepokretnosti koja je predmet izvršenja prodajom ima prvenstvo pred najpovoljnijim ponudiocem, ako na javnom nadmetanju odmah po zaključenju izjavi da nepokretnost kupuje pod istim uslovima. Prema stavu 2. istog člana lice koje ima ugovoreno pravo preče kupovine ostvariće ga pod uslovima iz stava 1. ovog člana, ako nije postojalo zakonsko pravo ili nosilac tog prava nije koristio. Iz pomenute odredbe Zakona proizilazi da izvršni poverilac nema pravo preče kupovine prilikom prodaje nepokretnosti putem javnog nadmetanja. Zakon o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) u članu 118. je izričito propisivao i pravo preče kupovine izvršnog poverioca, a takva zakonska odredba je izostala u Zakonu. Kako je u članu 121. Zakona a koja reguliše izjašnjavanje nosioca prava preče kupovine u slučaju kada se nepokretnost prodaje neposrednom pogodbom, ostala i odredba o pozivanju i izvršnog poverioca da se pismeno izjasni da li će koristiti pravo preče kupovine, čini se da je zakonodavac, izostavljajući u potpunosti nekadašnju odredbu člana 118. Zakona o izvršnom postupku propustio da usaglasi, odnosno izvrši redakciju člana 121. Zakona u kojem je očigledno trebalo izostaviti izvršnog poverioca kod izjašnjenja nosioca prava preče kupovine i odredba člana 121. Zakona je trebala da se odnosi samo na lica koja imaju zakonsko pravo preče kupovine, odnosno ugovorno pravo preče kupovine. • PITANJE: Na koji način svoje pravo ostvaruje titular prava preče kupovine nepokretnosti? • ODGOVOR: Korisnik prava preče kupovine obaveštava se o prodaji nepokretnosti dostavljanjem zaključka o prodaji. Ukoliko želi da koristi pravo preče kupovine, titular prava treba da prisustvuje javnom nadmetanju. Njegov nedolazak na javno nadmetanje ne sprečava da se javno nadmetanje održi i smatra se da je svojim nedolaskom izrazio volju da se neće koristiti pravom preče kupovine. Ukoliko dođe na javno nadmetanje, nosilac prava preče kupovine će svoje pravo ostvariti na taj način što će, odmah po zaključenju javnog nadmetanja i proglašenja najpovoljnijeg ponudioca izjaviti da kupuje nepokretnosti pod istim uslovima. Titular prava preče kupovine je dužan da položi jemstvo kao i svaki drugi učesnik u javnom nadmetanju, a to je dužan da učini najkasnije uz izjavu da hoće da ostvari svoje pravo. Sud, odnosno izvršitelj ne sme da dodeli nepokretnost najpovoljnijem ponudiocu kao kupcu pre nego što omogući nosiocu prava preče kupovine da se izjasni da li svoje pravo želi da ostvari.

Izjašnjavanje nosioca prava preče kupovine Član 121 Ako se nepokretnost prodaje neposrednom pogodbom sud, odnosno izvršitelj poziva nosioca zakonskog prava preče kupovine, nosioca ugovornog prava preče kupovine koje je upisano u javne knjige i izvršnog poverioca da se pismeno izjasne da li će to pravo koristiti.


• PITANJE: U kom roku ima pravo da se izjasni nosilac prava preče kupovine da li hoće da koristi svoje pravo u slučaju prodaje nepokretnosti neposrednom pogodbom? • ODGOVOR: Kod prodaje neposrednom pogodbom sud, odnosno izvršitelj, pošto su utvrđeni uslovi ugovora o prodaji neposrednom pogodbom, poziva nosioca prava preče kupovine da se u roku od pet radnih dana pismeno izjasne da li hoće da koriste svoje pravo preče kupovine. Pozitivna izjava nosioca prava preče kupovine vodi tome da on stupa na mesto kupca prema uslovima koji su utvrđeni. Rok od pet radnih dana za izjašnjavanje o korišćenju prava preče kupovine proizlazi iz člana 7. stav 2. Zakona. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

131

I


Način prodaje Član 122

Prodaja nepokretnosti vrši se putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom. Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održava se u sudskoj zgradi, odnosno u kancelariji izvršitelja, ako sud ili izvršitelj nisu drugačije odredili. Izvršni poverilac i izvršni dužnik mogu se tokom celog postupka sporazumeti o prodaji neposrednom pogodbom i o uslovima prodaje. • PITANJE: Da li je sud u obavezi da traži saglasnost svih hipotekarnih poverilaca kod izvršenja na nepokretnosti koja je opterećena hipotekama, a stranke su predložile prodaju neposrednom pogodbom kojoj se ne protivi ni dužnik?

• ODGOVOR: Prema odredbi člana 122. stav 1. Zakona, prodaja nepokretnosti vrši se putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom. Prema stavu 3. istog člana izvršni poverilac i izvršni dužnik mogu se tokom celog postupka sporazumeti o prodaji neposrednom pogodbom i o uslovima prodaje. Iz navedene odredbe proizilazi da sud nije u obavezi da traži saglasnost svih hipotekarnih poverilaca kod izvršenja na nepokretnosti koja je opterećena hipotekama. Sud je dužan da vodi računa, a prema članu 109. prilikom namirenja da se u postupku prodaje ovakve nepokretnosti namiruju i založni izvršni poverilac koji nije predložio izvršenje ili sprovođenje izvršenja, te takođe a prema članu 136. stav 1. Zakona da se iz prodajne cene namiruju i založni poverioci i kad nisu prijavili svoja potraživanja. Namirenja založnih odnosno hipotekarnih poverilaca zavisi od reda upisa založnog prava u javnu knjigu. • PITANJE: Gde i kako se odvija javno nadmetanje za javnu prodaju nepokretnosti, budući da novi Zakon ne predviđa ročište o tome? • ODGOVOR: Mesto i vreme održavanja javne prodaje se određuje zaključkom o prodaji. U skladu sa članom 122. stav 2. Zakona javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti se održava u sudskoj zgradi, odnosno u kancelariji izvršitelja, ako sud ili izvršitelj nisu drugačije odredili. • PITANJE: Da li sporazum između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika o prodaji neposrednom pogodbom podleže kontroli od strane suda, odnosno izvršitelja? • ODGOVOR: Prodaja nepokretnosti može se vršiti na dva načina: putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom. Način prodaje određuje sud, odnosno izvršitelj zaključkom. Ukoliko se kao način prodaje odredi prodaja putem usmenog javnog nadmetanja, javno nadmetanje se održava u sudskoj zgradi, odnosno u kancelariji izvršitelja, ako sud ili izvršitelj nisu drugačije odredili. Dakle, moguće je da se nadmetanje održi i na drugom mestu, a mesto i vreme javnog nadmetanja određuju sud ili izvršitelj zaključkom o prodaji. Stranke se mogu tokom celog postupka sporazumeti o prodaji neposrednom pogodbom i o uslovima prodaje, u kom slučaju sud ili izvršitelj, nakon što proceni dostavljeni sporazum, ako ga prihvata, donosi zaključak o prodaji neposrednom pogodbom i uslove prodaje. Sporazum izvršnog poverioca i izvršnog dužnika o prodaji neposrednom pogodbom i uslovima takve prodaje podležu oceni suda i sud ga neće prihvatiti ako proceni da se tim sporazumom ugrožavaju prava učesnika u postupku ili da postignuti sporazum nije u skladu sa zakonskim odredbama. Stranke se mogu sporazumeti o prodaji neposrednom pogodbom tokom celog postupka, odnosno sve dok ne započne javno nadmetanje. Nakon toga dok se javno nadmetanje ne okonča, ovakav sporazum se ne može prihvatiti, jer bi se time uskratila prava prijavljenim učesnicima u javnom nadmetanju. Međutim, ukoliko javno nadmetanje ne bi bilo uspešno, nema smetnji da se nakon toga prihvati sporazum stranaka o prodaji neposrednom pogodbom.

132 │



I

Prodajna cena i postupak prodaje

Član 123 Na prodajnu cenu i postupak prodaje nepokretnosti shodno se primenjuju odredbe čl. 97. do 102. ovog zakona.

• PITANJE: Na koji način su regulisani prodajna cena i postupak prodaje nepokretnosti?

• ODGOVOR: Prodajna cena i postupak prodaje nepokretnosti su regulisani na isti način kao i kod izvršenja na pokretnim stvarima, na taj način što Zakon propisuje shodnu primenu odredbi koje regulišu postupak prodaje pokretnih stvari izvršnog dužnika. Radi se o shodnoj, odnosno supsidijarnoj primeni odredbi čl. 97. do 102. Zakona, što znači da će se one primeniti na sva pitanja koja nisu drugačije regulisana odredbama koje regulišu izvršenje na nepokretnostima.

LL Videti odgovore na pitanja uz čl. 97, 98, 99, 100, 101. i 102. Zakona. Uslovi prodaje Član 124 Uslovi prodaje sadrže: 1) bliži opis nepokretnosti sa pripatcima; 2) naznačenje prava trećih lica koja ne prestaju prodajom; 3) naznačenje službenosti i stvarnih tereta koje kupac preuzima; 4) procenjenu vrednost nepokretnosti; 5) rok u kome je kupac dužan da položi cenu, koji ne može biti duži od 15 dana od dana prodaje; 6) način prodaje, iznos jemstva, rok u kome i kod koga jemstvo mora biti dato, kako i druge podatke od značaja za prodaju. Na predlog izvršnog poverioca ili izvršnog dužnika, datum, mesto i uslovi prodaje objaviće se u sredstvima javnog informisanja, o trošku predlagača. • PITANJE: Koji su najvažniji uslovi prodaje koji moraju da budu sadržani u zaključku o prodaji?

• ODGOVOR: Sud, odnosno izvršitelj su dužni da u zaključku o prodaji, pored načina prodaje, navedu uslove prodaje (način, vreme i mesto prodaje nisu svrstani u uslove prodaje, već se posebno navode, ali svakako da oni, takođe, predstavljaju sastavni deo uslova prodaje). Zakon imperativno nabraja koji su to najvažniji uslovi prodaje koji u zaključku o prodaji moraju biti navedeni. Zaključkom o prodaji se, pre svega, određuje predmet prodaje navođenjem bližeg opisa nepokretnosti sa pripatcima. Opis nepokretnosti treba da sadrži sve podatke koji bliže opisuju nepokretnost, a koji se utvrđuju iz izvoda iz javne knjige, odnosno izvoda iz lista nepokretnosti, kao što su označenje broja lista nepokretnosti i katastarske opštine na kojoj se nepokretnost nalazi, broj katastarske parcele na kojoj se nepokretnost nalazi, površina, kultura, mesto nalaženja nepokretnosti i sl. Kada se prodaje nepokretnost u vanknjižnoj svojini izvršnog dužnika to je potrebno u zaključku o prodaji posebno označiti i dati što preciznije podatke o nepokretnosti. Ukoliko na nepokretnosti postoje prava trećih lica koja ne prestaju prodajom ona moraju biti naznačena u zaključku o prodaji, kako bi kupac unapred bio sa njima upoznat (pravo zakupa iz čl. 112. i 113. ZIO), a moraju se navesti i službenosti i stvarni tereti koje kupac preuzima (u skladu sa članom 111. Zakona). Potrebno je označiti i pravo preče kupovine ako postoji, a celishodno bi bilo navesti i založna prava, kao i lične službenosti i stvarne terete koji prestaju prodajom nepokretnosti kako bi se omogućilo da titulari ovih prava eventualno postignu dogovor sa potencijalnim kupcima o njihovom preuzimanju. Procenjena ili utvrđena vrednost nepokretnosti je vrednost koja je utvrđena zaključkom suda, odnosno izvršitelja. Navođenje ove vrednosti je neophodno kako bi potencijalni kupac bio upoznat o tome koliko vredi predmet prodaje, ali i kolika je početna cena na javnom nadmetanju, te koliko iznosi jemstvo koje je potrebno da položi da bi obezbedio učestvovanje na javnom nadmetanju. Potrebno je navesti i rok u kome jemstvo mora biti položeno, kao i kod koga se jemstvo polaže. Početna cena je 60% od procenjene PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

133

I


vrednosti i to je cena po kojoj se nepokretnost prodaje na prvom javnom nadmetanju ili u prvom određenom vremenu za prodaju neposrednom pogodbom. Važno je napomenuti da kod prodaje neposrednom pogodbom zaključak o prodaji i određena cena ne predstavlja ponudu, već samo poziv da se stavi takva ili povoljnija ponuda, pa zainteresovana treća lica ne mogu pretendovati da svojim prihvatom uslova iz zaključka o prodaji ugovor bude zaključen. Njihova izjava da prihvataju uslove iz zaključka predstavlja ponudu, a prihvatom te ponude od strane suda, odnosno izvršitelja stiču se uslovi za zaključenje ugovora o prodaji neposrednom pogodbom. Bitan uslov prodaje je i rok u kome je kupac dužan da položi cenu, a koji ne može biti duži od 15 dana od dana prodaje. U zaključku o prodaji se mora tačno označiti taj rok (npr. osam dana, 10 dana ili 15 dana). Propisivanje mogućnosti da se datum, vreme i uslovi prodaje mogu objaviti u sredstvima javnog informisanja odgovara mogućnosti objavljivanja zaključka o prodaji na ovaj način.

Polaganje jemstva Član 125 U javnom nadmetanju mogu učestvovati samo lica koja su prethodno položila jemstvo. Jemstvo iznosi jednu desetinu utvrđene vrednosti nepokretnosti. Polaganja jemstva oslobođeni su izvršni poverilac i založni izvršni poverilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cene. Kod prodaje neposrednom pogodbom kupac polaže jemstvo licu sa kojim je zaključio ugovor i to neposredno pred zaključenje ugovora. Ponudiocima čija ponuda nije prihvaćena vratiće se jemstvo odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim za drugog i trećeg ponuđača.


• PITANJE: Da li je suvlasnik nepokretnosti u postupku civilne deobe kada nije iskoristio pravo uplate cene kao drugi najpovoljniji ponuđač u ponovnom postupku (drugoj prodaji) oslobođen plaćanja jemstva u visini od 10%? • ODGOVOR: Suvlasnik nepokretnosti koja je predmet izvršenja ima zakonsko pravo preče kupovine ali nije oslobođen polaganja jemstva ukoliko želi to svoje pravo da koristi ili da učestvuje na javnom nadmetanju. Suvlasnik nepokretnosti je oslobođen jemstva samo ukoliko ispunjava uslove iz člana 125. stav 3. Zakona, odnosno ukoliko je njegov suvlasnički udeo jednak ili veći od 10% cele nepokretnosti. • PITANJE: Ako se na ročištu za javnu prodaju nepokretnosti niko ne prijavi, da li poverilac može da izjavi da je zainteresovan za kupovinu? • ODGOVOR: Odredba člana 127. Zakona propisuje ko ne može biti kupac i ne predviđa zabranu da izvršni poverilac bude kupac. Stoga nema smetnji da se izvršni poverilac prijavi za učestvovanje na javnom nadmetanju, bez obzira da li se neko drugo lice prijavilo za nadmetanje ili ne. Međutim, ukoliko potraživanje izvršnog poverioca ne dostiže iznos koji odgovara visini od 10% od procenjene vrednosti nepokretnosti, izvršni poverilac, ako želi da učestvuje na javnom nadmetanju, mora da položi na ime jemstva razliku između visine svog potraživanja i potrebnog jemstva.


134 │



I

• PITANJE: Šta se dešava u situaciji kada je osporeno potraživanje nekog poverioca pre prodaje, a sud, odnosno izvršitelj omoguće tom poveriocu učestvovanje na javnom nadmetanju bez polaganja jemstva, ukoliko se osporavanje potraživanja pokaže osnovanim? • ODGOVOR: Svako lice koje želi da učestvuje u javnom nadmetanju je dužno da prethodno položi jemstvo u visini od 10% od procenjene vrednosti nepokretnosti. Jemstvo se mora položiti do početka javnog nadmetanja a dokaz o uplati jemstva se mora priložiti sudu, odnosno izvršitelju. Obaveze polaganja jemstva nije oslobođen ni titular prava preče kupovine koji je dužan da položi jemstvo najdocnije uz izjavu da kupuje nepokretnost po ceni iz najpovoljnije ponude. Obaveze polaganja jemstva su oslobođeni izvršni poverilac i založni izvršni poverilac, ako njihova potraživanja dostižu iznos jemstva i ako bi se, s obzirom na njihov red prvenstva i utvrđenu vrednost nepokretnosti, taj iznos mogao namiriti iz kupovne cene. Primena ove odredbe nije tako jednostavna u situaciji kada se prodajom nepokretnosti namiruje više izvršnih i založnih poverilaca među kojima je sporno potraživanje, odnosno visina i redosled namirenja. Ukoliko je osporeno potraživanje nekog poverioca pre prodaje, a sud, odnosno izvršitelj omoguće tom poveriocu učestvovanje na javnom nadmetanju bez polaganja jemstva, postavlja se pitanje daljeg načina odlučivanja ukoliko se osporavanje potraživanja pokaže osnovanim. Zato bi u toj situaciji bilo uputno, analognom primenom člana 141. Zakona, izvršnim i založnim poveriocima čije je potraživanje osporeno dozvoliti učestvovanje u javnom nadmetanju samo ukoliko su prethodno položila jemstvo. Ti poverioci, ukoliko bi na nadmetanju dali najpovoljniju ponudu, trebalo bi da uplate i celokupan iznos kupoprodajne cene, kako bi se odlučivanje o osporenom potraživanju odložilo do faze namirenja izvršnih i založnih poverilaca, prema pravilima iz čl. 140. i 141. Zakona. Jemstvo će se, odmah po zaključenju javnog nadmetanja, vratiti ponudiocima čija ponuda nije prihvaćena, osim drugom i trećem ponuđaču. Svrha zadržavanja jemstva drugog i trećeg ponuđača je u obezbeđivanju mogućnosti primene član 130. stav 3. Zakona, odnosno mogućnosti da se drugi, odnosno treći ponuđač pozovu da kupe nepokretnost. Jemstvo služi za namirenje troškova nove prodaje i eventualne razlike između cene postignute na ranijoj i novoj prodaji, za slučaj da sva tri ponuđača ne polože ponuđenu cenu. Kod prodaje neposrednom pogodbom jemstvo u visini od 10% od procenjene vrednosti nepokretnosti se polaže licu sa kojim se zaključuje ugovor, neposredno pred zaključenje ugovora o prodaji. Jemstvo se u skladu sa članom 27. Zakona polaže u domaćem ili stranom novcu, a izuzetno u obliku bankarske garancije, hartija od vrednosti, dragocenosti ili pokretne stvari čiju je vrednost lako utvrditi na tržištu, a koje se mogu brzo i jednostavno unovčiti. Jemstvo se polaže u korist lica koja imaju pravo na namirenje a koja na položenom jemstvu stiču zakonsko založno pravo.

LL Videti odgovore na pitanja uz čl. 130, 140. i 141. Zakona. Jedan ponudilac Član 126 Javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održaće se i kad prisustvuje samo jedan ponudilac. Sud, odnosno izvršitelj mogu na predlog izvršnog poverioca ili založnog izvršnog poverioca, odrediti, prema okolnostima slučaja, da se javno nadmetanje za prodaju odloži, ako je prisutan samo jedan ponudilac. • PITANJE: Da li se kao jedini ponudilac može prijaviti i sam izvršni poverilac ili založni poverilac?

• ODGOVOR: Zakon izričito predviđa mogućnost da se javno nadmetanje održi i kad prisustvuje samo jedan ponudilac. Nema smetnji da se kao jedini ponudilac prijavi i sam izvršni poverilac ili založni poverilac. Ponudiocem se smatra lice koje je uplatilo jemstvo i koje je izjavilo da se prijavljuje za učestvovanje na javnom nadmetanju. Sud, odnosno izvršitelj mogu odrediti da se javno nadmetanje odloži, ako je prisutan samo jedan ponudilac isključivo na predlog izvršnog poverioca ili založnog izvršnog poverioca. U tom slučaju sud, odnosno izvršitelj zakazuje ponovo javno nadmetanje koje se smatra prvim. Od odlaganja javnog nadmetanja treba razlikovati situaciju kada na javno nadmetanje ne pristupi ni jedan ponudilac, u kom slučaju se smatra da nadmetanje nije uspelo i zakazuje novo, ali drugo nadmetanje na kome je početna cena po kojoj se nepokretnost prodaje niža. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

135

I


Ko ne može biti kupac

Član 127 Kupac ne može biti, ni na osnovu javnog nadmetanja, niti na osnovu neposredne pogodbe, izvršni dužnik, sudija, sudski izvršitelj, izvršitelj, zamenik izvršitelja, kao i lica koja su učestvovala u proceni.

• PITANJE: Kakav je postupak u situaciji kada su tri lica suvlasnici na stanu od kojih je jedno lice useljeno i ne želi da se iseli niti da se stan proda? • ODGOVOR: Na osnovu izvršne isprave koja se donosi u vanparničnom postupku a kojom je određena deoba suvlasničke stvari stana prodajom, odrediće se i sprovesti izvršenje prodajom stana na način propisan zakonom za izvršenje na nepokretnoj stvari u skladu sa članom 242. Zakona. Troškove sprovođenja izvršenja u tom slučaju snose svi suvlasnici, srazmerno vrednosti svojih delova u suvlasničkoj stvari, a suvlasnik koji je prouzrokovao posebne troškove dužan je da ih nadoknadi suvlasnicima koji su te troškove imali. U slučaju prodaje nepokretnosti radi deobe suvlasnici imaju zakonsko pravo preče kupovine i u tom slučaju i izvršni dužnik kao suvlasnik stvari može biti kupac, što predstavlja izuzetak od pravila propisanog člana 127. Zakona da izvršni dužnik ne može biti kupac nepokretnosti. • PITANJE: Koja lica ne mogu da budu kupci nepokretnosti u postupku javnog nadmetanja? • ODGOVOR: Određena lica ne mogu biti kupci nepokretnosti jer je to nespojivo sa njihovom funkcijom ili pravnim statusom. Kupac ne može biti, ni na osnovu javnog nadmetanja, niti na osnovu neposredne pogodbe, izvršni dužnik jer je on sopstvenik nepokretnosti i ne može sticati svojinu na nepokretnosti koja je već njegova. Sudija, sudski izvršitelj, izvršitelj, zamenik izvršitelja, kao i lica koja su učestvovala u proceni ne mogu biti kupci jer je to nespojivo sa poslom koji obavljaju.

Javno nadmetanje i dodeljivanje nepokretnosti Član 128 Javnom nadmetanju za prodaju pristupa se pošto se utvrdi da su ispunjeni uslovi za javnu prodaju. Javno nadmetanje počinje objavljivanjem početne cene. Ako najmanje jedan učesnik prihvati objavljenu cenu, objavljuje se sledeća cena koja je viša i to najviše za 5% od prethodne cene. Ovaj postupak se ponavlja sve dok poslednja ponuđena cena ostane neprihvaćena. Javno nadmetanje se zaključuje neposredno posle stavljanja najpovoljnije ponude. Po zaključenom nadmetanju i eventualnom izjašnjenju o pravu preče kupovine sud, odnosno izvršitelj objavljuju koji je ponudilac ponudio najveću cenu i tom ponudiocu dodeljuju nepokretnost. O dodeljivanju nepokretnosti prodate javnim nadmetanjem sud, odnosno izvršitelj donosi zaključak koji se objavljuje na oglasnoj tabli nadležnog suda i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zaključak o prodaji, kao i svim učesnicima u nadmetanju. O javnom nadmetanju za prodaju vodi se zapisnik. • PITANJE: Na koji način se sprovodi javno nadmetanje?

• ODGOVOR: Da bi se pristupilo javnom nadmetanju potrebno je prethodno utvrditi da su nastupili uslovi za to. Pre svega je potrebno utvrditi da li je zaključak o prodaji dostavljen svim licima iz člana 119. stav 4. Zakona, kao i da li je objavljen na način propisan članom 119. st. 1. i 3. Zakona. Da bi se javno nadmetanje održalo nije neophodno prisustvo lica iz člana 119. stav 4. Zakona, ali je neophodno da se za nadmetanje prijavio makar jedan ponudilac. Ponudilac je lice koje je dostavilo dokaz da je položilo jemstvo i koje izjavljuje da se prijavljuje za učestvovanje na nadmetanju. Ukoliko se na javnom nadmetanju nije pojavio nijedan ponudilac sud, odnosno izvršitelj će konstatovati da prvo javno nadmetanje nije uspelo, odnosno da nije došlo do prodaje i zakazaće novo nadmetanje u skladu sa članom 97. Zakona.

136 │



I

Ako se za javno nadmetanje prijavi jedan ili više ponudilaca, javno nadmetanje počinje objavljivanjem početne cene. Ako najmanje jedan učesnik prihvati objavljenu cenu, objavljuje se sledeća cena koja je viša i to najviše za 5% od prethodne cene. Postupak se ponavlja sve dok objavljenu cenu prihvata više učesnika. Kada objavljenu cenu prihvati samo jedan učesnik njegova izjava o prihvatanju poslednje ponuđene cene se smatra stavljanjem najpovoljnije ponude i nadmetanje se zaključuje. Ako je nadmetanju prisustvovao titular prava preče kupovine koji hoće da iskoristi svoje pravo, on se mora o tome izjasniti odmah po zaključenju nadmetanja. Nakon toga sud, odnosno izvršitelj objavljuju koji je ponudilac ponudio najveću cenu i donose zaključak kojim tom ponudiocu dodeljuju nepokretnost. Zaključak o dodeljivanju nepokretnosti najpovoljnijem ponudiocu kao kupcu se objavljuje na oglasnoj tabli nadležnog suda (i kada izvršitelj sprovodi izvršenje). Zaključak se dostavlja svim licima kojima se dostavlja zaključak o prodaji, kao i svim učesnicima na javnom nadmetanju. O javnom nadmetanju se vodi zapisnik.

LL Videti odgovor na pitanja uz član 119. Zakona. ;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom zakona: 1. ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA - DODELJIVANJE NEPOKRETNOSTI Dodeljivanje u slučaju prodaje neposrednom pogodbom Član 129 Sud, odnosno izvršitelj donosi zaključak o dodeljivanju nepokretnosti prodate neposrednom pogodbom, pošto utvrdi da su ispunjeni uslovi za punovažnost prodaje. Zaključak o dodeljivanju nepokretnosti objavljuje se na oglasnoj tabli nadležnog suda i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zaključak o prodaji, kao i kupcu. • PITANJE: Koja je forma ugovora o prodaji neposrednom pogodbom?

• ODGOVOR: Ugovor o prodaji neposrednom pogodbom zaključuje sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj ili lice koje obavlja komisione poslove, u pismenoj formi, prema uslovima koji su određeni u zaključku o prodaji sa licem koje može imati svojstvo kupca i koje da najpovoljniju ponudu ili koje je prihvatilo ponudu. Zaključenje ugovora o prodaji je osnov za donošenje zaključka o dodeljivanju nepokretnosti kupcu koji se objavljuje na oglasnoj tabli nadležnog suda (i kada izvršenje sprovodi izvršitelj) i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zaključak o prodaji, kao i kupcu.

Polaganje cene Član 130 Kupac je dužan da položi cenu u roku određenom zaključkom o prodaji. Ako je kupac izvršni poverilac čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cene, dužan je da na ime cene položi samo razliku između potraživanja i postignute cene. Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cenu u predviđenom roku, sud odnosno izvršitelj će proglasiti prodaju tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cenu koju je ponudio u određenom roku sud, odnosno izvršitelj primenjuju ova pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da sva tri ponuđača sa najvišom ponudom ne polože ponuđenu, odnosno prodajnu cenu u roku sud, odnosno izvršitelj će postupiti u skladu sa čl. 96. i 97. ovog zakona. Iz položenog jemstva tih ponuđača izmiriće se troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između cene postignute na ranijoj i novoj prodaji. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

137

I


• PITANJE: Na koji način se tumači odredba o zadržavanju jemstva za prva tri ponuđača na prodaji javnim nadmetanjem? • ODGOVOR: Odredba člana 130. stav 3. Zakona je povezana sa odredbom člana 125. stav 4. istog zakona pri čemu odredba člana 125. reguliše polaganje jemstva. Prema odredbi člana 125. stav 4. Zakona ponudiocima čija ponuda nije prihvaćena, vraća se jemstvo, odmah po zaključenju javnog nadmetanja osim za drugog i trećeg ponuđača. Jemstvo prva tri ponuđača se zadržava obzirom da su oni potencijalni kupci, tj. nepokretnost može biti dodeljena drugom najpovoljnijem ponuđaču u slučaju da prvi najpovoljniji ponuđač nije položio cenu, a takođe nepokretnost može biti dodeljena i trećem ponuđaču u slučaju da ni drugi ponuđač, nije položio cenu. Stoga proizilazi da u situaciji kada je prvi ponuđač dakle najpovoljniji ponudilac položio cenu da se jemstvo drugom i trećem ponuđaču ukoliko postoje, odmah vraća. Jemstvo, bilo kog, od prva tri ponuđača, u slučaju kada polože cenu, uračunava se u kupoprodajnu cenu i ponuđač doplaćuje razliku od jemstva do ostvarene cene prilikom prodaje. U slučaju nepolaganja prodajne cene, a u skladu sa odredbom člana 130. stav 5. Zakona iz položenog jemstva izmiruju se troškovi nove prodaje i nadoknađuje eventualna razlika između cene postignute na ranijoj i novoj prodaji. Treba ukazati da je zakonodavac sada odredbe čl. 125. i 130. Zakona uskladio, a u odnosu na ranije neusklađene odredbe člana 122. stav 5. Zakona o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004)* i člana 128. stav 3. istog zakona**. Naime, prema članu 128. stav 3. Zakona o izvršnom postupku predviđeno je da se nepokretnost mogla dosuditi takođe trojici najpovoljnijih ponuđača, ali u članu 122. stav 5. istog zakona bilo je predviđeno da se svim ponudiocima čija ponuda nije prihvaćena vrati jemstvo odmah po zaključenju nadmetanja iz čega je proizilazilo da se jemstvo zadržavalo, samo najpovoljnijem tj. prvom ponudiocu.

LL Videti odgovor na pitanja uz član 125. Zakona.

ZAKON O IZVRŠNOM POSTUPKU (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) *član 122 stav 5 Ponudiocima čija ponuda nije prihvaćena vratiće se jemstvo odmah po zaključenju javnog nadmetanja. **član 128 stav 3 Ako ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cenu u predviđenom roku, sud će proglasiti prodaju tom ponuđaču bez pravnog dejstva i novim rešenjem dosuditi da je nepokretnost prodata drugom po redu ponuđaču. Ako ni taj ponuđač ne položi cenu koju je ponudio u određenom roku, sud primenjuje ova pravila i na trećeg ponuđača. • PITANJE: Šta se dešava u slučaju da ponuđači sa drugog nadmetanja sa najvišom ponudom ne polože ponuđenu, odnosno prodajnu cenu u roku? • ODGOVOR: Da bi nepokretnost bili predata kupcu u državinu, potrebno je da kupac položi cenu u roku određenom zaključkom o prodaji. Sud, odnosno izvršitelj nije ovlašćen da produži rok plaćanja. Ako kupac kao ponuđač sa najvećom ponudom ne položi prodajnu cenu u predviđenom roku, sud odnosno izvršitelj će proglasiti prodaju tom ponuđaču bez pravnog dejstva i pozvati drugog po redu ponuđača da kupi nepokretnost. Ako ni taj ponuđač ne položi cenu koju je ponudio u određenom roku sud, odnosno izvršitelj primenjuju ova pravila i na trećeg ponuđača. U slučaju da sva tri ponuđača sa najvišom ponudom ne polože ponuđenu, odnosno prodajnu cenu u roku sud, odnosno izvršitelj će konstatovati da prodaja nije uspela i postupiće u skladu sa čl. 96. i 97. Zakona. Ukoliko cenu nisu položili ponuđači sa prvog javnog nadmetanja, zakazaće se drugo javno nadmetanje, a ako cenu nisu položili ponuđači sa drugog javnog nadmetanja sud, odnosno izvršitelj će pozvati izvršnog poverioca da se odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana izjasni da li predlaže prodaju neposrednom pogodbom ili namirenje dosuđenjem stvari u smislu člana 102. Zakona. Iz položenog jemstva tih ponuđača izmiriće se troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između cene postignute na ranijoj i novoj prodaji.

138 │



I

Ako je kupac izvršni poverilac (i založni izvršni poverilac) čije potraživanje ne dostiže iznos postignute cene na javnom nadmetanju i ako bi se, s obzirom na njegov red prvenstva, mogao namiriti iz cene, dužan je da na ime cene položi samo razliku između potraživanja i postignute cene. Primena ove odredbe nameće obavezu sudu, odnosno izvršitelju da obračuna visinu potraživanja tog poverioca i njegov red prvenstva već prilikom prodaje nepokretnosti.

LL Videti odgovore na pitanja uz čl. 96. i 97. Zakona. Predaja nepokretnosti kupcu Član 131 Nakon polaganja cene u slučaju prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem, odnosno po polaganju cene u slučaju prodaje neposrednom pogodbom sud, odnosno izvršitelj donosi zaključak da se nepokretnost preda kupcu i da se u javnu knjigu upiše pravo svojine u njegovu korist. Zaključak o predaji nepokretnosti dostavlja se svim licima kojima se dostavlja i zaključak o prodaji, kao i poreskoj upravi. Protiv ovog zaključka može se podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti o kome odlučuje sud rešenjem, u skladu sa članom 74. ovog zakona. Prigovor protiv rešenja iz stava 3. ovog člana ne odlaže izvršenje. Rešenje o osnovanosti zahteva iz stava 3. ovog člana ne utiče na izvršenu prodaju, već samo može biti osnov za naknadu štete. • PITANJE: Da li se zahtev za otklanjanje nepravilnosti kod izvršenja na nepokretnostima izvršnog dužnika, kao takav može podneti tek nakon donošenja zaključka o predaji nepokretnosti ili se ovakav zahtev može podneti i ranije i šta učiniti sa zahtevom koji je podnet pre donošenja zaključka o predaji nepokretnosti?

• ODGOVOR: Prema odredbi člana 74. stav 1. Zakona stranka i učesnik mogu podneskom zahtevati od suda, odnosno izvršitelja da otkloni nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja. To znači da stranke i učesnici, u toku sprovođenja izvršenja na nepokretnosti, i pre donošenja zaključka o predaji nepokretnosti, u skladu sa navedenom odredbom člana 74. stav 1. Zakona, mogu zahtevati od suda odnosno izvršitelja da se otklone nepravilnosti ako su eventualno učinjene u toku sprovođenja izvršenja. Zakonodavac je u članu 131. stav 3, koji reguliše predaju nepokretnosti kupcu, posebno izdvojio da se protiv zaključka o predaji nepokretnosti može podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti o kome odlučuje sud rešenjem u skladu sa članom 74. ovog zakona, s tim da prigovor ne odlaže izvršenje. I to je učinio jer rešenje o osnovanosti zahteva iz stava 3. člana 131. Zakona ne utiče na izvršenu prodaju, već samo može biti osnov za naknadu štete. Na taj način, kupac je u potpunosti zaštićen u svojim pravima koja stiče na nepokretnosti, a učesnik u postupku ili recimo izvršni dužnik, u slučaju da je rešenjem usvojen kao osnovan zahtev za otklanjanje nepravilnosti, mogu zahtevati naknadu štete. Za razliku od ovog posebnog slučaja iz člana 131. st. 3, 4. i 5. Zakona, prema odredbi člana 74. stav 5. istog zakona u drugim slučajevima ako se nađe da je zahtev osnovan, sud rešenjem utvrđuje i ako je to moguće otklanja odnosno nalaže otklanjanje nepravilnosti nastalih odlukama i radnjama sudskog izvršitelja ili izvršitelja. Moguće je da se takvo rešenje donese i u postupku izvršenja na nepokretnosti, ukoliko je npr. u sprovođenju izvršnih radnji koje su prethodile zaključku o predaji nepokretnosti, bilo nepravilnosti. • PITANJE: Da li sud, nakon polaganja cene u slučaju prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem, odnosno po polaganju cene u slučaju prodaje neposrednom pogodbom, može ukinuti zaključak o predaji nepokretnosti kupcu? • ODGOVOR: Polaganjem cene kupac stiče pravo da mu se nepokretnost preda u državinu kao da se upiše njegovo pravo svojine na nepokretnosti u javnu knjigu. Stoga, nakon polaganja cene od strane kupca sud, odnosno izvršitelj mora doneti zaključak kojim se nalaže predaja nepokretnosti kupcu i nalaže upis prava svojine u korist kupca u javnoj knjizi, a ako su u javnoj knjizi upisana prava i tereti koji prestaju prodajom nepokretnosti sud, odnosno izvršitelj će u smislu člana 124. Zakona ovim zaključkom naložiti njihovo brisanje. Ovaj zaključak je osnov sticanja prava svojine kupca i mora se dostaviti kupcu, poreskoj upravi i svim licima kojima se dostavlja zaključak o prodaji. Iako zaključak o predaji nepokretnosti kupcu predstavlja odluku suda, odnosno izvršitelja protiv koje se i u skladu sa članom 74. Zakona može podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja, Zakon u ovoj odredbi izričito predviđa tu moPRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

139

I


gućnost i drugačije uređuje postupak odlučivanja po tom zahtevu, odnosno uvodi dvostepeno odlučivanje, propisivanjem da se na rešenje kojim je odlučeno o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti može izjaviti prigovor koji ne odlaže izvršenje. Međutim, osnovanost zahteva ne utiče na izvršenu prodaju, što znači da sud rešenjem ne može ukinuti zaključak o predaji nepokretnosti kupcu, jer bi time bilo ugroženo stečeno pravo kupca. U slučaju osnovanosti zahteva za otklanjanje nepravilnosti u ovom slučaju sud rešenjem može samo utvrditi nepravilnost u smislu člana 74. Zakona, ali otklanjanje nepravilnosti nije moguće. Osnovanost zahteva vodi naknadi štete koja se može ostvariti tužbom u parničnom postupku.

;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom zakona: 1. ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA - PREDAJA NEPOKRETNOSTI KUPCU Gubitak prava na državinu nepokretnosti Član 132 Izvršni dužnik je dužan da nepokretnost preda kupcu odmah nakon dostavljanja zaključka o predaji nepokretnosti, ako zakonom ili sporazumom sa kupcem nije drugačije određeno. • PITANJE: U kom momentu je izvršni dužnik dužan da preda kupcu u državinu nepokretnosti?

• ODGOVOR: Nastanak prava kupca na državinu nepokretnosti vodi gubitku prava izvršnog dužnika na državinu nepokretnosti. Izvršni dužnik je dužan da nepokretnost preda kupcu odmah po prijemu zaključka o predaji nepokretnosti, osim ako zakonom ili sporazumom sa kupcem nije drugačije određeno.

Iseljenje izvršnog dužnika Član 133 Posle donošenja zaključka o predaji nepokretnosti sud, odnosno izvršitelj će naložiti izvršnom dužniku da nepokretnost isprazni i preda kupcu. Sud, odnosno izvršitelj će pristupiti sprovođenju iseljenja, po pravilima ovog zakona o izvršenju radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti. • PITANJE: Šta se dešava ako izvršni dužnik odbije da isprazni nepokretnost nakon prijema zaključka o predaji nepokretnosti?

• ODGOVOR: Zaključak o predaji nepokretnosti kupcu je osnov da sud, odnosno izvršitelj naloži izvršnom dužniku da nepokretnost isprazni i preda kupcu. Ako izvršni dužnik to ne učini dobrovoljno sud, odnosno izvršitelj će pristupiti prinudnom sprovođenju iseljenja, po pravilima izvršenja radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti. Međutim, ta pravila predviđaju da se sprovođenju izvršenja radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti pristupa po isteku roka od osam dana od dana uručenja izvršnom dužniku rešenja o izvršenju, dok odredba člana 132. Zakona propisuje da je izvršni dužnik dužan da preda kupcu nepokretnost odmah po prijemu zaključka o predaji nepokretnosti. Kako je odredba člana 132. Zakona lex specialis u ovom slučaju, to se sprovođenju iseljenja izvršnog dužnika može pristupiti odmah nakon što mu se uruči zaključak o predaji nepokretnosti i nije potrebno izvršnom dužniku ostavljati nikakav dodatni rok od osam dana. U ovoj situaciji sprovodi se adhezioni izvršni postupak iseljenja izvršnog dužnika iz predmetne nepokretnosti u kome kupac ima položaj izvršnog poverioca i dužan je obezbediti potrebnu radnu snagu i prevoz sredstava radi sprovođenja izvršenja u smislu člana 213. stav 4. Zakona. Troškovi sprovođenja iseljenja izvršnog dužnika se smatraju troškovima izvršnog postupka i prvenstveno se namiruju u skladu sa pravilima iz člana 137. Zakona, a kupac se za visinu ovih troškova smatra izvršnim poveriocem.

LL Videti odgovore na pitanja uz čl. 137. Zakona.

140 │



I

Iseljenje drugih lica

Član 134 Posle donošenja zaključka o predaji nepokretnosti sud, odnosno izvršitelj će naložiti ispražnjenje i predaju nepokretnosti kupcu, kao i iseljenje drugih lica koja se u nepokretnosti nalaze, osim lica iz čl. 111. do 113. ovog zakona. Sud, odnosno izvršitelj će pristupiti sprovođenju iseljenja, po pravilima ovog zakona o izvršenju radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti. • PITANJE: Da li je kupac dužan da trpi korišćenje nepokretnosti od strane lica koja imaju pravo korišćenja nepokretnosti na osnovu prava službenosti ili zakupa?

• ODGOVOR: Nepokretnost koja treba biti predata kupcu može biti u državini izvršnog dužnika, ali i trećih lica. Sud, odnosno izvršitelj će naložiti iseljenje i drugih lica koja se u nepokretnosti nalaze i pristupiće sprovođenju prinudnog iseljenja. Izuzetak su lica iz čl. 111. do 113. Zakona, odnosno lica koja imaju pravo korišćenja nepokretnosti na osnovu prava službenosti ili zakupa, a koje pravo je kupac dužan trpeti. U tom slučaju, kupac dobija posrednu državinu na osnovu zaključka o predaji nepokretnosti i ne sprovodi se prinudno iseljenje ovih lica.

3. Namirenje izvršnih poverilaca Kad se pristupa namirenju Član 135 Sud, odnosno izvršitelj pristupaju namirenju odmah po izvršenoj prodaji i prijemu kupoprodajne cene.

• PITANJE: U kom momentu nakon izvršene prodaje nepokretnosti se pristupa namirenju izvršnih poverilaca? • ODGOVOR: Iako ova odredba izričito predviđa da se namirenju izvršnih poverilaca pristupa odmah po izvršenoj prodaji i prijemu kupoprodajne cene, prilikom njene primene treba imati u vidu i odredbu člana 137. Zakona koja predviđa da se iz prodajne cene prvenstveno namiruju troškovi izvršnog postupka. Kako u troškove izvršnog postupka ulaze i eventualni troškovi prinudnog iseljenja izvršnog dužnika i drugih lica radi predaje nepokretnosti kupcu sud, odnosno izvršitelj namirenju izvršnih poverilaca mogu pristupiti tek nakon faktičke predaje nepokretnosti kupcu, odnosno prinudnog iseljenja izvršnog dužnika i drugih lica ukoliko nepokretnost ne bude dobrovoljno predata kupcu.

Lica koja se namiruju i srazmera namirenja Član 136 Iz prodajne cene namiruju se izvršni poverilac po čijem je predlogu određeno izvršenje, založni poverioci i kad nisu prijavili svoja potraživanja i lica koja imaju pravo na naknadu za lične službenosti. Višak prodajne cene koji preostane nakon namirenja lica iz stava 1. ovog člana predaće se izvršnom dužniku, ako za to nema smetnji. Ako prodajna cena nije dovoljna za potpuno namirenje, više potraživanja koja imaju isti red namiruju se srazmerno visini tih potraživanja. • PITANJE: Koja lica imaju pravo na namirenje iz prodajne cene nepokretnosti?

• ODGOVOR: Pravo na namirenje iz prodajne cene imaju izvršni poverilac po čijem je predlogu određeno izvršenje (a to su i izvršni poverioci koji su pristupili izvršenju u smislu člana 108. Zakona), založni poverioci i kad nisu prijavili svoja potraživanja i lica koja imaPRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

141

I


ju pravo na naknadu za lične službenosti (kada lična službenost prestaje prodajom nepokretnosti). Redosled namirenja poverilaca zavisi od redosleda sticanja prava na namirenje, odnosno redosleda upisa založnog prava u skladu sa čl. 9. i 138. Zakona.

LL Videti odgovor na pitanje uz čl. 138. Zakona. Prvenstveno namirenje Član 137 Iz iznosa dobijenog prodajom namiruju se prvenstveno, i to sledećim redom: 1) troškovi izvršnog postupka; 2) potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, ako se dokazuju izvršnom ispravom i ako su prijavljena najkasnije na javnom nadmetanju za prodaju.

• PITANJE: Po kom redosledu se namiruju poverioci ako postoji upisano založno pravo u registar zaloge i poverilac je stekao pravo prioriteta na namirenju iz tih stvari a u izvršnom postupku na osnovu izvršne isprave drugi poverilac podnese predlog za sprovođenje izvršenja na tim istim pokretnim stvarima koje su predmet zaloge po ugovoru o zalozi? • ODGOVOR: U izvršnom postupku iz prodajne cene stvari namiruju se izvršni poverilac po čijem je predlogu određeno izvršenje, založni poverioci i kad nisu prijavili svoja potraživanja a redosled namirenja zavisi od redosleda sticanja založnog prava. Redosled namirenja regulišu odredbe čl. 137. i 138. a u vezi čl. 101. i 103. Zakona. Ukoliko je založni poverilac svoje založno pravo stekao upisom u nadležni registar pre izvršnog poverioca po čijem je predlogu određeno izvršenje, tada će se prvo namiriti troškovi izvršnog postupka, a potom založni poverilac. Ako nakon toga preostane dovoljno novčanih sredstava pristupiće se namirenju izvršnog poverioca po čijem je predlogu određeno izvršenje, bez obzira da li je izvršni poverilac upisao svoje založno pravo na osnovu zapisnika o popisu stvari u nadležni registar ili ne. • PITANJE: Koja potraživanja se prvenstveno namiruju iz iznosa dobijenog prodajom nepokretnosti? • ODGOVOR: Pravilima o prvenstvenom namirenju utvrđen je prvenstveni red namirenja određenih potraživanja koja se namiruju pre potraživanja predviđenih članom 138. Zakona. Troškovi izvršnog postupka imaju prioritet u naplati u odnosu na sva ostala potraživanja koja se namiruju u izvršnom postupku. Naknada troškova izvršnog postupka određuje se po zahtevu izvršnog poverioca ili učesnika u postupku koji se mora staviti do donošenja odluke o namirenju. U ovom slučaju se ne primenjuje pravilo iz člana 34. stav 8. Zakona da se zahtev za naknadu troškova može podneti u roku od osam dana od dana okončanja postupka. Da bi mogao prvenstveno namiriti troškove izvršnog postupka sud, odnosno izvršitelj ih mora prethodno utvrditi, odnosno obračunati. Nakon namirenja troškova izvršnog postupka pristupa se namirenju potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, ako se dokazuju izvršnom ispravom i ako su prijavljena najkasnije na javnom nadmetanju za prodaju. • PITANJE: Do kada se moraju prijaviti potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja u slučaju prodaje stvari neposrednom pogodbom i da li se mogu namiriti i buduća davanja po tom osnovu? • ODGOVOR: Zakon ne predviđa trenutak do kada se ova potraživanja moraju prijaviti u slučaju prodaje neposrednom pogodbom, ali bi svakako to bio trenutak zaključenja ugovora o prodaji neposrednom pogodbom. Potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, pored dospelih predstavljaju i buduća davanja, obično izvršnom ispravom određena u mesečnom anuitetu. Iako Zakon o tome izričito ne govori, podrazumeva se da se mogu namiriti samo dospela davanja, odnosno potraživanje po osnovu zakonskog izdržavanja koje je dospelo do javnog nadmetanja, odnosno do zaključenja ugovora o prodaji neposrednom pogodbom.

142 │



I

Red namirenja ostalih potraživanja

Član 138 Po namirenju potraživanja iz člana 137. ovog zakona, namiruju se: 1) potraživanja obezbeđena založnim pravom; 2) potraživanja naknade za lične službenosti i stvarne terete koji se prodajom gase, ako su nastali pre pokretanja izvršnog postupka; 3) potraživanja izvršnih poverilaca po čijem je predlogu određeno izvršenje. Založni poverioci namiruju se po redu upisa založnog prava, odnosno stvarnog tereta u odgovarajuću javnu knjigu. Poverioci za lične službenosti namiruju se po redu sticanja prava službenosti. Troškovi i kamate za poslednje tri godine do donošenja zaključka o predaji nepokretnosti kupcu, određeni izvršnom ispravom, namiruju se po istom redu kao i glavna potraživanja. • PITANJE: Kojim redosledom se namiruju potraživanja poverilaca i po kojim kriterijumima?

• ODGOVOR: Pošto se namire potraživanja iz člana 137. Zakona, pristupa se namirenju ostalih potraživanja, odnosno poverilaca. To su poverioci čija su potraživanja obezbeđena založnim pravom, potraživanja titulara ličnih službenosti i stvarnih tereta koja se prodajom gase i potraživanja izvršnih poverilaca - izvršnog poverioca po čijem je predlogu određeno izvršenje i izvršnih poverilaca koji su pristupili izvršenju. Za redosled namirenja ovih potraživanja bitan je trenutak upisa prava u javnu knjigu - založnog prava, prava na namirenje (zabeležbe rešenja o izvršenju) i ličnih službenosti i stvarnih tereta. Ranije upisano pravo daje prednost titularu tog potraživanja da se namiri pre drugih poverilaca čije je pravo docnije upisano. Troškovi i kamate određene izvršnom ispravom za poslednje tri godine do donošenja zaključka o predaji nepokretnosti kupcu namiruju se po istom redu kao i glavno potraživanje. Prilikom primene ove odredbe treba imati u vidu da kamata teče do dana unovčenja stvari, odnosno dana prodaje.

Visina naknade za lične službenosti i stvarne terete Član 139 Ako se o visini naknade za lične službenosti ili stvarne terete koji se prodajom gase ne postigne sporazum između nosilaca tih prava i izvršnih poverilaca koji po redu za namirenje dolaze posle njih, visinu naknade određuje sud, odnosno izvršitelj pri čemu uzima u obzir naročito vreme za koje bi službenost, odnosno teret još trajao, njihovu vrednost i godine života nosilaca tih prava. Kupac i nosilac prava lične službenosti ili stvarnog tereta mogu se sporazumeti da kupac preuzme službenost, odnosno stvarni teret, a da se iznos naknade utvrđen po stavu 1. ovog člana odbije od kupovne cene. • PITANJE: Na koji način nosilac prava lične službenosti i stvarnih tereta može da ostvari svoja prava nakon prodaje nepokretnosti u izvršnom postupku?

• ODGOVOR: Lične službenosti i stvarni tereti koji su upisani u javnu knjigu pre pokretanja izvršnog postupka a posle upisa prava založnih poverilaca ili prava na namirenje izvršnih poverilaca gase se donošenjem zaključka o predaji nepokretnosti kupcu i od tog trenutka titulari tog prava imaju pravo na novčanu naknadu u skladu sa utvrđenom vrednošću tog prava i rangu tog prava. Intencija zakonodavca je da se o visini novčane naknade postigne sporazum između zainteresovanih lica. Ukoliko sporazum izostane visinu novčane naknade odrediće sud, odnosno izvršitelj pri čemu za kriterijum treba uzeti u obzir naročito vreme za koje bi službenost, odnosno teret još trajao, njihovu vrednost i godine života nosilaca tih prava. Sud, odnosno izvršitelj može angažovati stručno lice radi pomoći u određivanju visine ove novačne naknade. Kupac i nosilac prava lične službenosti ili stvarnog tereta se mogu sporazumeti da kupac preuzme službenost ili stvarni teret, pri čemu se iznos novčane naknade odbija od kupovne cene. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

143

I


Osporavanje potraživanja

Član 140 Izvršni poverilac ili drugo lice koje se namiruje iz prodajne cene može, ako je to od uticaja na njegovo namirenje, drugom osporiti postojanje potraživanja, njegovu visinu i red po kom ima pravo da se namiri. Osporavanje se može učiniti najkasnije u roku od 15 dana od dana donošenja zaključka o namirenju. U slučaju da izvršitelj sprovodi postupak izvršenja, izvršni poverilac će potraživanje osporiti pred nadležnim sudom, a kopiju ovog zahteva dostaviti i izvršitelju. • PITANJE: Koja lica imaju pravo da osporavaju potraživanja koja se namiruju iz cene nepokretnosti i na koji način?

• ODGOVOR: Pravo na osporavanje potraživanja imaju izvršni poverilac i druga lica koja se namiruju iz prodajne cene nepokretnosti i koja imaju svojstvo učesnika u postupku. Pretpostavka za osporavanje potraživanja je postojanje pravnog interesa koji se ogleda u tome da uspeh u osporavanju potraživanja daje povoljnije izglede na namirenje licu koje vrši osporavanje. Tu, pre svega, dolaze sva lica koja su po redu za namirenje iza lica čije potraživanje osporavaju ili su u istom redu sa tim licem. Pretpostavka je da ova lica imaju pravni interes da ospore potraživanje drugog lica samo u situaciji ako usled namirenja tog lica ona neće biti u mogućnosti da se u celosti namire. Ukoliko uspešno osporavanje ne bi uticalo na njihovo namirenje, odnosno ako se utvrdi da se njihovo potraživanje može u celosti namiriti bez obzira da li će uspešno osporiti neko njima prioritetno ili paritetno potraživanje, ne postoji pravni interes za osporavanje potraživanja. Osporiti se može kako samo postojanje potraživanja, tako i visina potraživanja i red po kome se to potraživanje ima namiriti. U slučaju da izvršitelj sprovodi postupak izvršenja, izvršni poverilac će potraživanje osporiti pred nadležnim sudom, a kopiju ovog zahteva dostaviti i izvršitelju. Izvršitelj bi do odluke suda morao da zastane sa izvršenjem. Iako to Zakon izričito ne predviđa, moguće je i da sam izvršni dužnik ospori potraživanje nekog poverioca koji pretenduje na namirenje.

Upućivanje na parnicu Član 141 Sud će lice koje je osporilo potraživanje uputiti da u određenom roku, koji ne može biti duži od 15 dana, pokrene parnicu, ako odluka zavisi od spornih činjenica, osim ako svoje osporavanje ne dokazuje pravnosnažnom presudom, javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom. Ako lice koje osporava potraživanje to osporavanje dokazuje pravnosnažnom presudom, javnom ili po zakonu overenom ispravom, sud će o osporavanju odlučiti bez odlaganja. Ako lice koje je upućeno na parnicu u roku koji mu je za to određen ne dokaže da je parnicu pokrenulo, smatra se da potraživanje nije osporeno. Odredba stava 3. ovog člana ne odnosi se na pravo lica koje je upućeno na parnicu da i nakon završetka izvršnog postupka pokrene parnicu protiv lica čije je potraživanje osporilo, odnosno protiv lica koje mu je potraživanje osporilo. Presuda doneta u parnici o osporenom potraživanju deluje prema izvršnom dužniku i svim izvršnim poveriocima. Na predlog lica čije je potraživanje osporeno, sud može odlaganje donošenja zaključka o namirenju i namirenje potraživanja tog lica usloviti davanjem obezbeđenja za štetu koju bi to lice moglo pretrpeti zbog odlaganja namirenja. Iznos koji se odnosi na osporeno potraživanje položiće se u sudski depozit ili na namenski račun izvršitelja. Ako lice koje je osporilo potraživanje ne da odgovarajuće obezbeđenje u roku koji mu je određen, smatraće se da potraživanje nije osporeno. Lice čije je potraživanje bilo neosnovano osporeno i koje je usled tog pretrpelo štetu ima pravo da štetu naplati iz iznosa koji je položen za obezbeđenje. • PITANJE: Koji organ odlučuje o osporavanju potraživanja i u kom roku se potraživanje može osporiti?

144 │



I

• ODGOVOR: O osporavanju potraživanja odlučuje sud, pri čemu vodi računa da li između izvršnih poverilaca i učesnika u postupku postoji spor oko činjenica ili spor o pravnim pitanjima. Potraživanje se može osporiti najkasnije u roku od 15 dana od dana donošenja zaključka o namirenju, ali i pre toga, čime je postupak započet. O namirenju sud, odnosno izvršitelj odlučuje zaključkom i nije uslovljen ni jednom zakonskom odredbom da čeka 15 dana od dana donošenja zaključka o namirenju da bi pristupio isplati potraživanja u skladu sa zaključkom. Zato je rok za osporavanje potraživanja od 15 dana od dana donošenja zaključka o namirenju uslovan, odnosno osporavanje potraživanja će biti svrsishodno samo ukoliko do tada zaključak o namirenju ne bude realizovan, odnosno ne bude izvršena isplata u skladu sa zaključkom o namirenju. • PITANJE: Šta može biti predmet osporavanja i u kojim slučajevima sud izvršenja upućuje izvršnog poverioca ili lice koje je osporilo potraživanje na parnicu? • ODGOVOR: Predmet osporavanja je kako postojanje i visina potraživanja, tako i redosled namirenja potraživanja. Sud izvršenja odlučuje o osnovanosti potraživanja ako je spor o pravnim pitanjima i o tome može odlučiti i u slučaju da o tom pitanju već teče parnica. Međutim, postojanje spornih činjenica obavezuje sud da izvršnog poverioca ili učesnika koji je osporio potraživanje uputi na parnicu. Sud određuje rok u kome se mora podneti tužba, ali taj rok ne može biti duži od 15 dana. Propust da se pokrene parnica u ostavljenom roku za posledicu ima da se ima smatrati da osporavanje potraživanja nije učinjeno i sud, odnosno izvršitelj će pristupiti namirenju. Međutim, lice koje je osporilo potraživanje može i po okončanju izvršnog postupka da pokrene parnicu protiv lica kome je bilo osporilo potraživanje. • PITANJE: Šta treba da preduzme lice koje je osporilo potraživanje kako bi došlo do odlaganja namirenja? • ODGOVOR: Ukoliko lice koje je osporilo potraživanje dostavi dokaz da je pokrenulo parnicu, iznos koji se odnosi na osporeno potraživanje položiće se u sudski depozit ili na namenski račun izvršitelja. Odlaganje namirenja osporenog potraživanja povodom kog je pokrenuta parnica sud može, na predlog lica čije je potraživanje osporeno, usloviti davanjem obezbeđenja za štetu koju bi to lice moglo pretrpeti zbog odlaganja namirenja. Ako lice koje je osporilo potraživanje ne da odgovarajuće obezbeđenje u roku koji mu je određen, smatraće se da potraživanje nije osporeno. Lice čije je potraživanje bilo neosnovano osporeno i koje je usled tog pretrpelo štetu ima pravo da štetu naplati iz iznosa koji je položen za obezbeđenje. Ako se osporavanje potraživanja dokazuje pravnosnažnom presudom, javnom ili po zakonu overenom privatnom ispravom, o osporavanju će odlučiti sud izvršenja, bez odlaganja.

4. Zaključak o namirenju i brisanje prava i tereta Zaključak o namirenju Član 142 O namirenju izvršnih poverilaca i drugih lica koja polažu pravo na namirenje sud, odnosno izvršitelj odlučuje zaključkom, uzimajući u obzir stanje koje proizilazi iz spisa i javne knjige. Prilikom donošenja zaključka iz stava 1. ovog člana uzeće se u obzir samo ona potraživanja po kojima je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno, najkasnije na dan donošenja zaključka. Ako ima potraživanja po kojima rešenje o izvršenju nije pravnosnažno, na dan donošenja zaključka, ta potraživanja namiriće se po pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, iz preostalog iznosa prodajne cene, ako ga ima, a ostatak će se vratiti izvršnom dužniku.

• PITANJE: Kojim aktom sud, odnosno izvršitelj, odlučuje o namirenju izvršnih poverilaca i na koji način je moguće namiriti potraživanja po kojima u tom trenutku rešenje o izvršenju nije postalo pravnosnažno? PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

145

I


• ODGOVOR: Kada se steknu uslovi za namirenje sud, odnosno izvršitelj o namirenju izvršnih poverilaca i drugih lica koja polažu pravo na namirenje odlučuje zaključkom, prema stanju iz spisa predmeta i javne knjige. Stoga bi bilo uputno da se pribavi novi izvod iz javne knjige kako bi se eventualno uzele u obzir sve promene u javnoj knjizi koje mogu nastati od trenutka određivanja izvršenja do trenutka namirenja. Kada utvrđuje redosled namirenja sud, odnosno izvršitelj će uzeti u obzir samo ona potraživanja za koja je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno na dan donošenja zaključka o namirenju. Ovi izvršni poverioci pravo na namirenje stiču prema danu pravnosnažnosti rešenja o izvršenju a ne prema danu upisa zabeležbe rešenja o izvršenju. Potraživanja po kojima nije rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno namiriće se nakon pravnosnažnosti rešenja iz preostalog iznosa prodajne cene, ako ga ima, po pravilima iz člana 203. Zakona, a ostatak će se vratiti izvršnom dužniku.

Brisanje prava i tereta Član 143 Zaključkom o predaji nepokretnosti kupcu sud, odnosno izvršitelj će odrediti da se u javnoj knjizi brišu upisana prava i tereti, osim onih koji ostaju na nepokretnosti i posle predaje nepokretnosti kupcu ili koje je kupac preuzeo. • PITANJE: U kom trenutku se gase prava i tereti na prodatoj nepokretnosti?

• ODGOVOR: Sva prava i tereti koji se prodajom gase brisaće se u javnoj knjizi. Trenutak kada se ova prava i tereti gase odgovara trenutku donošenja zaključka o predaji nepokretnosti kupcu, pa se tim zaključkom treba odrediti njihovo brisanje.

5. Posebna pravila za izvršenje na nepokretnostima koje nisu upisane u javnu knjigu Izvršenje na nepokretnostima na područjima gde ne postoje javne knjige Član 144 Na području za koje nije izrađen katastar nepokretnosti niti su ustanovljene zemljišne knjige, odnosno ne postoji zakonom propisan registar prava na nepokretnostima, shodno će se primenjivati pravna pravila koja važe za isprave koje se podnose uz predlog za izvršenje, kao dokaz o pravu svojine na nepokretnosti koja je predmet izvršenja i pravna pravila o drugom načinu upisa rešenja o izvršenju na nepokretnosti. Ako nije moguće pribaviti dokaz o pravu svojine saglasno pravnim pravilima koja na tom području važe, umesto dokaza o svojini, izvršni poverilac je dužan da u predlogu za izvršenje naznači mesto na kome se nepokretnost nalazi, njen naziv, granice i površinu. Ako izvršenje sprovodi izvršitelj, izvršni poverilac može ovlastiti izvršitelja da pribavi dokaze o svojini. U slučaju iz stava 2. ovog člana sud, odnosno izvršitelj će izvršiti popis nepokretnosti za koju je predloženo izvršenje i na ročište, odnosno sastanak za popis pozvati izvršnog poverioca, izvršnog dužnika i lica sa čijim se nepokretnostima graniči ta nepokretnost. Zapisnik o popisu ima značaj upisa izvršenja i objavljuje se na oglasnoj tabli suda. • PITANJE: Šta je potrebno da se podnese u slučaju da je predmet izvršenja nepokretnost na području za koje nije izrađen katastar nepokretnosti niti su ustanovljene zemljišne knjige?

• ODGOVOR: Kada se radi o nepokretnosti na području za koje nije izrađen katastar nepokretnosti niti su ustanovljene zemljišne knjige, odnosno ne postoji zakonom propisan registar prava na nepokretnostima, Zakon predviđa da će se na tim nepokretnostima odrediti izvršenje ako se uz predlog za izvršenje podnese dokaz o pravu svojine na nepokretnosti koja je predmet izvršenja. Ako nije moguće pribaviti dokaz o pravu svojine saglasno pravnim pravilima koja na tom području važe, umesto dokaza o svojini, izvršni poverilac je dužan da u predlogu za izvršenje naznači mesto na kome se nepokretnost nalazi, njen naziv, granice i površinu.

146 │



I

U tom slučaju sud, odnosno izvršitelj će izvršiti popis nepokretnosti za koju je predloženo izvršenje i na ročište, odnosno sastanak za popis pozvati izvršnog poverioca, izvršnog dužnika i lica sa čijim se nepokretnostima graniči ta nepokretnost. Zapisnik o popisu ima značaj upisa izvršenja i objavljuje se na oglasnoj tabli suda.

Izvršenje na nepokretnosti koja nije upisana u javnu knjigu Član 145 Ako na području na kome su ustanovljene javne knjige, nepokretnost nije upisana, izvršni poverilac uz predlog za izvršenje mora podneti isprave na osnovu kojih se može izvršiti upis, odnosno preneti tu obavezu na izvršitelja. Sud, odnosno izvršitelj će bez odlaganja isprave iz stava 1. ovog člana dostaviti sudu, organu ili organizaciji koja vodi registar, radi upisa i zastati sa postupkom dok postupak upisa ne bude okončan. Ako izvršni poverilac u predlogu za izvršenje kao predmet izvršenja predloži zgradu ili deo zgrade koji nisu upisani u javnu knjigu i na koji se upis ne može izvršiti, uz izjavu da se upis ne može izvršiti u smislu st. 1. i 2. ovog člana, nadležni sud će, na predlog izvršnog poverioca, rešenjem dozvoliti izvršenje na nepokretnosti u vanknjižnoj svojini izvršnog dužnika, ako izvršni poverilac dostavi ili označi, kao dokaz o vanknjižnoj svojini, građevinsku dozvolu koja glasi na ime izvršnog dužnika ili ako ne postoji građevinska dozvola ili ona ne glasi na ime izvršnog dužnika, isprave kojim se dokazuje vanknjižna svojina izvršnog dužnika. Na predlog izvršnog poverioca sud, odnosno izvršitelj će naložiti izvršnom dužniku ili trećem licu da dostave isprave iz stava 3. ovog člana, pod pretnjom novčane kazne iz člana 51. ovog zakona. Na predlog izvršnog poverioca sud, odnosno izvršitelj će naložiti nadležnom organu da dostavi isprave iz stava 3. ovog člana. Kada sud dozvoli izvršenje na nepokretnosti koja se ne može upisati u javnu knjigu u skladu sa stavom 3. ovog člana, u uslovima za javnu prodaju biće posebno naznačeno da se radi o vanknjižnoj svojini, a umesto zabeležbe biće izvršen popis na način predviđen članom 144. st. 4. i 5. ovog zakona. • PITANJE: Da li predmet izvršenja može biti nepokretnost u vanknjižnoj svojini izvršnog dužnika koja se nalazi na području na kome su ustanovljene javne knjige?

• ODGOVOR: Zakon predviđa posebna pravila za određivanje i sprovođenje izvršenja na nepokretnosti u vanknjižnoj svojini izvršnog dužnika koja se nalazi na području na kome su ustanovljene javne knjige. Regulativa je različita u zavisnosti od činjenice da li se nepokretnost može upisati u javnu knjigu. Ako se nepokretnost može upisati u javnu knjigu, izvršni poverilac je dužan da uz predlog za izvršenje podnese isprave na osnovu kojih se može izvršiti upis, a obavezu pribavljanja isprava na osnovu kojih se može izvršiti upis može preneti i na izvršitelja. Sud, odnosno izvršitelj će bez odlaganja isprave dostaviti sudu, organu ili organizaciji koja vodi registar, radi upisa i zastati sa postupkom dok postupak upisa ne okonča. Ako izvršni poverilac u predlogu za izvršenje kao predmet izvršenja predloži zgradu ili deo zgrade koji nisu upisani u javnu knjigu uz izjavu da se upis ne može izvršiti sud će rešenjem dozvoliti izvršenje na nepokretnosti u vanknjižnoj svojini izvršnog dužnika, ako izvršni poverilac dostavi ili označi, kao dokaz o vanknjižnoj svojini, građevinsku dozvolu koja glasi na ime izvršnog dužnika ili ako ne postoji građevinska dozvola ili ona ne glasi na ime izvršnog dužnika, isprave kojim se dokazuje vanknjižna svojina izvršnog dužnika. Preduslov je da se kao nepokretnost označi zgrada ili deo zgrade za koji postoji građevinska dozvola, što znači da predmet izvršenja može biti i objekat u izgradnji, ali i objekat u postupku legalizacije. U tom slučaju neophodno je dostaviti izvod iz javne knjige kako bi se utvrdilo da nepokretnost nije upisana u javnu knjigu i utvrdilo vlasništvo na katastarskoj parceli na kojoj se zgrada ili deo zgrade nalaze. Na predlog izvršnog poverioca sud, odnosno izvršitelj će naložiti izvršnom dužniku ili trećem licu da dostave isprave kojima se dokazuje vanknjižna svojina izvršnog dužnika pod pretnjom novčane kazne, odnosno naložiće nadležnom organu da dostavi te isprave. Kada sud dozvoli izvršenje na nepokretnosti koja se ne može upisati u javnu knjigu u uslovima za javnu prodaju biće posebno naznačeno da se radi o vanknjižnoj svojini, a umesto zabeležbe biće izvršen popis nepokretnosti za koju je predloženo izvršenje i na ročište, odnosno sastanak za popis pozvaće se izvršni poverilac, izvršni dužnik i lica sa čijim se nepokretnostima graniči ta nepokretnost. Zapisnik o popisu ima značaj upisa izvršenja, odnosno zabeležbe rešenja o izvršenju i objavljuje se na oglasnoj tabli suda. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

147

I


LL Detaljnije o izvršenju na nepokretnosti pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 321), i to: 1. Stručni komentar - Pravni instruktor: IZVRŠENJE NA NEPOKRETNOSTI ;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom zakona: 1. PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE - NEPOKRETNOST U VANKNJIŽNOJ SVOJINI Član 146 Ako izvršni dužnik nema boravište u Republici Srbiji, mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi prebivalište dužnikovog dužnika, a ako ovaj nema prebivalište u Republici Srbiji, nadležan je sud na čijem se području nalazi boravište dužnikovog dužnika. Odredba stava 1. ovog člana koja se odnosi na prebivalište i boravište, shodno se primenjuje i na sedište pravnog lica. • PITANJE: Na koji način izvršni poverilac može saznati da li izvršni dužnik ima neka potraživanja prema svojim dužnicima, gde su njihova prebivališta ili sedišta, kako bi predlog za izvršenje mogao uputiti sudu mesne nadležnosti predviđene članom 146. Zakona?

• ODGOVOR: Izvršenje na potraživanju izvršnog dužnika predstavlja jedno od sredstava izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja. Ako se radi o ostvarenju novčanih potraživanja, na osnovu člana 35. Zakona, izvršni poverilac u predlogu za izvršenje može navesti sredstva i predmete izvršenja, ali može predložiti i da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika. U svakom slučaju, uz predlog za izvršenje ili u daljem toku postupka, može podneti zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika. Prema članu 58. stav 1. tačka 1) Zakona, izjava o imovini izvršnog dužnika, između ostalog, sadrži i podatke o potraživanju izvršnog dužnika prema trećim licima, o osnovu potraživanja, vremenu njihovog dospeća i postojanju obezbeđenja potraživanja. Sledi da iz izjave o imovini poverilac može saznati podatke o potraživanjima izvršnog dužnika, ali u vreme kada je predlog za izvršenje već podnet i o njemu odlučeno donošenjem rešenja o izvršenju. Zato se pre toga predmet nije ni mogao uputiti sudu mesne nadležnosti koju predviđa član 146. Zakona - prema prebivalištu, boravištu ili sedištu dužnikovog dužnika. Mogao bi samo ako poverilac ima takva saznanja pre podnošenja predloga. Predmet je najverovatnije upućen sudu opšte mesne nadležnosti prema prebivalištu, boravištu ili sedištu samog izvršnog dužnika. Prema članu 38. stav 4. Zakona, sud koji je doneo rešenje o izvršenju, a nije nadležan za sprovođenje izvršenja, uputiće rešenje o izvršenju nadležnom sudu radi dostavljanja tog rešenja i sprovođenja izvršenja. Dakle od faze postupka u kojoj je izvršni poverilac na osnovu dobijene izjave o imovini saznao za podatke potrebne za zasnivanje nadležnosti suda po članu 146. Zakona će i zavisiti postupanje suda kome je predlog podnet i koji je doneo rešenje o izvršenju.

LL Videti odgovore na pitanja uz čl. 35, 38. i 58. Zakona. Izuzimanje od izvršenja Član 147 Izuzeto je od izvršenja: 1) primanje po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete nastale usled oštećenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja; 2) primanje po osnovu naknade zbog telesnog oštećenja po propisima o invalidskom osiguranju; 3) primanje po osnovu socijalne pomoći; 4) primanje po osnovu privremene nezaposlenosti; 5) primanje po osnovu dodatka na decu; 6) primanje po osnovu stipendije i pomoći učenicima i studentima; 7) druga potraživanja čiji je prenos zabranjen zakonom.

148 │



I

Ograničenje izvršenja

Član 148 Izvršenje na zaradi i penziji, kao i na naknadi zarade može se sprovesti do iznosa od dve trećine zarade, penzije ili naknade zarade. Ako se izvršenje sprovodi na minimalnoj zaradi, predmet izvršenja može biti samo do jedne polovine zarade. Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na platu oficira, podoficira, vojnika po ugovoru, vojnog službenika, kao i na primanja lica u rezervnom sastavu za vreme vojne službe. Izvršenje na primanju ratnih i mirnodopskih vojnih invalida po osnovu invalidnine, ortopedskog dodatka i invalidskog dodatka može se sprovesti samo za potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete nastale usled oštećenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja, i to do iznosa od jedne polovine tog primanja. Izvršenje na primanju po osnovu naknade štete u vidu novčane rente koja se dosuđuje na osnovu pravila obligacionog prava, ugovora o doživotnom izdržavanju, kao i na primanju po osnovu ugovora o osiguranju života, može se sprovesti samo na delu koji prelazi iznos najviše stalne socijalne pomoći koja se isplaćuje na području na kome izvršni dužnik ima prebivalište. • PITANJE: Do koje visine zarade, penzije ili naknade zarade je dozvoljeno izvršenje?

• ODGOVOR: Izvršenje na zaradi i penziji, kao i naknadi zarade se može sprovesti do iznosa njihove dve trećine. Ako se izvršenje sprovodi na minimalnoj zaradi, onda predmet izvršenja može biti samo jedna polovina zarade. Da li su na ograničenje izvršenja na zaradi od uticaja administrativne zabrane za obaveze koje je sam izvršni dužnik dobrovoljno preuzeo po raznim pravnim osnovima, pre pokretanja izvršnog postupka? To zakon posebno ne reguliše, ali dobrovoljno preuzimanje obaveze od strane izvršnog dužnika prema trećim licima, učinjeno pre pokretanja izvršnog postupka, ne bi smelo da utiče na visinu dela zarade, naknade zarade ili penzije iz kog se izvršenje sprovodi, jer bi u suprotnom dobrovoljnim zaduživanjima bilo sprečeno prinudno izvršenje obaveze zasnovane na izvršnoj ispravi. Time bi se ceo postupak obesmislio. • PITANJE: Na koji način se sprovodi izvršenje na zaradi? •Odgovor: U predlogu za izvršenje, gde je kao izvršni dužnik označeno fizičko lice, navedeno je kao sredstvo izvršenja izvršenje na računu dužnika. Prema članu 183. Zakona navedeno sredstvo izvršenja može se naznačiti u predlogu za izvršenje ukoliko je kao izvršni dužnik označeno pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost i tada se izvršenje sprovodi na svim dinarskim sredstvima na njegovim tekućim računima, osim onih koji su zakonom izuzeti od izvršenja. Stoga, nema zakonskih uslova da se navedeno sredstvo izvršenja odredi prema fizičkom licu koje nije preduzetnik ili ne obavlja registrovanu delatnost. Ukoliko je kao izvršni dužnik označeno fizičko lice koje nije preduzetnik, niti se bavi registrovanom delatnošću, u predlogu za izvršenje se kao sredstvo izvršenja može naznačiti izvršenje na zaradi tog lica. Prema članu 175. Zakona rešenjem, odnosno zaključkom o plenidbi zarade određuje se plenidba na određenom delu zarade i nalaže se državnom organu, pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvršnom dužniku isplaćuje zaradu, da novčani iznos za koji je određeno izvršenje isplati, odnosno isplaćuje izvršnom poveriocu. Prema članu 148. Zakona izvršenje na zaradi može se sprovesti do 2/3 zarade, a ukoliko se izvršenje sprovodi na minimalnoj zaradi predmet izvršenja može biti samo na 1/2 zarade. Imajući u vidu navedene odredbe, dužnost je suda ili izvršitelja, u zavisnosti od toga ko sprovodi izvršenje na zaradi dužnika, da vodi računa o zakonskom ograničenju izvršenja na zaradi, tako što će rešenjem odnosno zaključkom biti naloženo poslodavcu da novčani iznos na koji je određeno izvršenje isplati ili isplaćuje izvršnom poveriocu, ali samo u iznosu do 2/3 zarade, a kod minimalne zarade do 1/2. Preostali deo zarade od 1/3 (odnosno 1/2 kod minimalne zarade), poslodavac isplaćuje na račun dužnika. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

149

I


LL Detaljnije o odredbi člana 148. pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 342), i to: 1. Pitanje i odgovor - Pravni instruktor: IZVRŠENJE NA ZARADI PREMA NOVOM ZAKONU O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU Ograničenje izvršenja kod potraživanja na predaju stvari Član 149 Ako potraživanje izvršnog dužnika glasi na predaju stvari, izvršenje je moguće u meri u kojoj bi se moglo sprovesti da je stvar u svojini izvršnog dužnika i da se primenjuju pravila o izvršenju radi namirenja novčanog potraživanja na pokretnim stvarima. Izvršne radnje Član 150 Izvršenje na potraživanju sprovodi se zaplenom potraživanja i prenosom potraživanja radi naplate, odnosno prenosom umesto isplate, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Predlogom za izvršenje može se zahtevati da se odredi samo plenidba potraživanja ali u tom slučaju, izvršni poverilac je dužan da, u roku od 30 dana od dana kad mu je dostavljeno rešenje o zapleni, odnosno od dana kad mu je dostavljeno obaveštenje o izjašnjenju dužnika izvršnog dužnika, podnese predlog za namirenje ili za prenos potraživanja. Ako izvršni poverilac predlog iz stava 2. ovog člana ne podnese u određenom roku, izvršenje će se obustaviti.

• PITANJE: Koje izvršne radnje čine sredstvo izvršenja na potraživanju izvršnog dužnika i u kom slučaju se može obustaviti izvršni postupak? • ODGOVOR: Sredstvo izvršenja na potraživanju izvršnog dužnika, čine izvršna radnja zaplene potraživanja i izvršna radnja prenosa potraživanja koje može biti predmet prenosa radi naplate ili umesto isplate, ako zakonom nije drugačije predviđeno. Izvršni poverilac može u predlogu za izvršenje predložiti i samo da se izvrši plenidba potraživanja. U tom slučaju, dužan je, u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja o zapleni, odnosno od dana kada mu je dostavljeno obaveštenje o izjašnjenju dužnikovog dužnika, da podnese predlog za namirenje ili za prenos potraživanja. Ukoliko predlog ne podnese, odnosno ukoliko ga podnese po proteku navedenog roka, izvršenje će se obustaviti. Obustava izvršenja bi trebalo da vodi i ukidanju sprovedenih izvršnih radnji, konkretno radnje plenidbe potraživanja na kome izvršni poverilac stiče založno pravo na osnovu člana 154. Zakona.

Ukidanje zabrane raspolaganja imovinom po namirenju potraživanja Član 151 Po namirenju potraživanja izvršnih poverilaca sud, odnosno izvršitelj bez odlaganja obaveštava banke, finansijske institucije, organizaciju za prinudnu naplatu, poslodavce ili treća lica kojima su prethodno dostavljeni nalozi za zabranu raspolaganja imovinom, odnosno sredstvima da oslobode predmetnu imovinu, odnosno sredstva. Po prijemu obaveštenja o ukidanju zabrane iz stava 1. ovog člana, organizacija za prinudnu naplatu bez odlaganja nalaže bankama kod kojih izvršni dužnik ima račune da omoguće raspolaganje imovinom, odnosno sredstvima.

150 │



I

2. Plenidba potraživanja

Zabrana ispunjenja i raspolaganja Član 152 Rešenjem, odnosno zaključkom o zapleni dužnikovog potraživanja sud, odnosno izvršitelj zabranjuje dužniku izvršnog dužnika da potraživanje izmiri izvršnom dužniku, a izvršnom dužniku da potraživanje naplati ili njime raspolaže u korist trećih lica ili svoga dužnika (plenidba potraživanja). • PITANJE: Kakva je sadržina rešenja, odnosno zaključka o zapleni dužnikovog potraživanja?

• ODGOVOR: Rešenje suda ili zaključak izvršitelja o zapleni dužnikovog potraživanja, sadrži dve zabrane: 1. z abranu dužniku izvršnog dužnika da mu izmiri potraživanje i 2. zabranu izvršnom dužniku da naplati potraživanje ili da istim raspolaže u korist trećih lica ili svog dužnika (npr. ugovorom o cesiji, sporazumom o kompenzaciji, otpustom duga, poravnanjem i sl.). U cilju dejstva ovih zabrana rešenje o izvršenju se primenom člana 38. stav 2. Zakona, dostavlja, osim izvršnom dužniku, i njegovom dužniku. Za nepoštovanje zabrane se mogu izreći novčane kazne, po službenoj dužnosti ili na predlog izvršitelja. Novčane kazne se sprovode po službenoj dužnosti.

Novčana kazna Član 153 Za nepoštovanje zabrane iz člana 152. ovog zakona sud po službenoj dužnosti, odnosno na predlog izvršitelja, izriče novčanu kaznu iz člana 51. ovog zakona.

Založno pravo

Član 154 Izvršni poverilac stiče založno pravo na potraživanju dostavljanjem rešenja, odnosno zaključka o zapleni potraživanja izvršnom dužniku. Založno pravo na potraživanju odnosi se i na kamatu koja se dobija na osnovu zaplenjenog potraživanja.

Sporedna prava

Član 155 Ako je zaplenjeno potraživanje obezbeđeno zalogom ili hipotekom, izvršni poverilac zaplenom stupa na mesto izvršnog dužnika. Plenidba, odnosno sticanje založnog prava na potraživanju koje je obezbeđeno ručnom zalogom ili hipotekom, upisuje se u odgovarajući registar u kome su zaloga, odnosno hipoteka upisani. Izvršni dužnik će predmet ručne zaloge predati izvršnom poveriocu, ako se sa tim saglasi zalogodavac. U slučaju iz stava 3. ovog člana, ako izvršni dužnik odbije da preda predmet zaloge izvršnom poveriocu, prenos državine će se ostvariti na način na koji se izvršava obaveza na predaju pokretnih stvari, u skladu sa ovim zakonom. Jemac zaplenjenog potraživanja ostaje garant zaplenjenog potraživanja obezbeđenog jemstvom.

Dužnost izvršnog poverioca

Član 156 Izvršni poverilac u čiju je korist zaplenjeno potraživanje dužan je da vrši sve pravne i faktičke radnje potrebne za očuvanje potraživanja i sporednih prava. Za nesavesno vršenje ovih radnji izvršni poverilac odgovara izvršnom dužniku. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

151

I


Plenidba u korist više izvršnih poverilaca

Član 157 Ako više izvršnih poverilaca zatraži izvršenje na istom dužnikovom potraživanju, red prvenstva založnih prava određuje se prema danu donošenja odluke o zapleni. Ako više predloga stigne sudu istog dana, založna prava imaju isti red prvenstva, a poverioci se, ako se iz potraživanja ne mogu namiriti u celini, namiruju srazmerno.

Izjašnjenje dužnika izvršnog dužnika

Član 158 Sud ili izvršitelj će zatražiti od dužnika izvršnog dužnika da se u roku koji sud ili izvršitelj odredi, izjasni o tome da li i u kom obimu priznaje zaplenjeno potraživanje i da li je voljan da ga izmiri, kao i da li je njegova obaveza da izmiri to potraživanje uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze. Izjašnjenje dužnika izvršnog dužnika dostaviće se izvršnom poveriocu bez odlaganja. • PITANJE: Kako postupiti ukoliko se dužnik izvršnog dužnika ne izjasni o potraživanju?

• ODGOVOR: Sud ili izvršitelj će zatražiti od dužnika izvršnog dužnika da se izjasni da li potraživanje priznaje ili osporava, u kom obimu ga priznaje ili osporava i da li je voljan da ga izmiri, odnosno da li je njegova obaveza uslovna, u roku koji sud odredi, a prema članu 7. stav 2. Zakona ne može biti duži od pet radnih dana. Njegovo izjašnjenje se dostavlja izvršnom poveriocu, naravno, pod uslovom da postupi po nalogu suda. Nepostupanje po nalogu suda može biti osnov za novčano kažnjavanje dužnika izvršnog dužnika, a novčana kazna se sprovodi po službenoj dužnosti. Ukoliko ni po ponovljenim nalozima, ni po ponovljenom novčanom kažnjavanju dužnik izvršnog dužnika ne postupi, trebalo bi smatrati da je potraživanje sporno. Međutim, ukoliko se potraživanje izvršnog dužnika prema njegovom dužniku zasniva na izvršnoj ispravi, razlozi osporavanja bi mogli biti samo oni razlozi koji su ovim zakonom predviđeni kao razlozi za izjavljivanje prigovora rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave, pa ako takve razloge ne navede i o njima ne dostavi dokaze, neće ni biti od uticaja na dalje postupanje suda.

3. Prenos i namirenje iz dužnikovog novčanog potraživanja a) Opšta pravila Zaključak o prenosu Član 159 Na predlog izvršnog poverioca sud, odnosno izvršitelj će doneti zaključak o prenosu potraživanja na izvršnog poverioca. Ako je izvršni poverilac predložio da se dužnik izvršnog dužnika izjasni o potraživanju na kome se predlaže izvršenje sud, odnosno izvršitelj će doneti zaključak o predlogu za prenos po isteku pet radnih dana od dana kad je izvršnom poveriocu dostavljeno obaveštenje o izjašnjenju dužnika izvršnog dužnika.

Posebni uslovi za prenos potraživanja delimično izuzetog od izvršenja i zaplenjenog potraživanja

Član 160 Potraživanje koje je delimično izuzeto od izvršenja ili koje je već zaplenjeno u korist drugih lica, prenosi se pošto izvršni poverilac položi jemstvo da će predati deo koji je izuzet od izvršenja.

152 │



I

Posebni uslovi za prenos deljivog potraživanja

Član 161 Prenos novčanog potraživanja može se odrediti i sprovesti samo u iznosu koji je potreban za namirenje poveriočevog potraživanja. Ako više izvršnih poverilaca istovremeno traži izvršenje na istom potraživanju koje je deljivo, prenos se određuje u odgovarajućim iznosima i to u korist svakog izvršnog poverioca posebno.

Sprovođenje prenosa

Član 162 Prenos potraživanja sproveden je kada se zaključak kojim se određuje prenos dostavi dužniku izvršnog dužnika.

Obaveze izvršnog dužnika i izvršnog poverioca

Član 163 Izvršni dužnik je dužan da u roku koji odredi sud ili izvršitelj, a na zahtev izvršnog poverioca na koga je preneseno potraživanje, daje objašnjenja koja su izvršnom poveriocu potrebna radi ostvarivanja tog potraživanja i da mu preda isprave koje se na to potraživanje odnose. Izvršni poverilac na koga je prenesen deo potraživanja dužan je, ako izvršni dužnik to zahteva da, u roku koji odredi sud, odnosno izvršitelj, položi jemstvo da će po ostvarenju tog potraživanja vratiti isprave koje se odnose na potraživanje. Sud, odnosno izvršitelj će na predlog izvršnog poverioca, sprovesti izvršenje protiv izvršnog dužnika radi predaje isprava, ako ih izvršni dužnik sam ne preda. Predaju isprava koje se nalaze kod trećeg lica izvršni poverilac može zahtevati tužbom, u slučaju da to pravo ima izvršni dužnik. Na ispravi koja se predaje izvršnom poveriocu sud, odnosno izvršitelj će zabeležiti da je sproveden prenos potraživanja za koje je određeno izvršenje. • PITANJE: U čemu se sastoje obaveze izvršnog dužnika prema poveriocu u slučaju prenosa njegovog potraživanja na izvršnog poverioca?

• ODGOVOR: Dužnost dužnika je dvojaka: davanje obaveštenja o prenetom potraživanju i predaja isprava na kojima se ono zasniva. Potraživanje izvršnog dužnika prema njegovom dužniku koje je predmet prenosa na izvršnog poverioca može biti zasnovano na izvršnoj ispravi ili na drugim ispravama. Izvršni dužnik je u vezi sa tim dužan da dâ objašnjenja izvršnom poveriocu, ukoliko sve to nije navedeno u datoj izjavi o imovini. Dužan je da mu dâ sva potrebna obaveštenja kako bi mogao ostvariti to potraživanje i da mu u tom cilju preda isprave. Tako na primer, ako se potraživanje zasniva na verodostojnim ispravama, dužan je da ih preda izvršnom poveriocu kako bi na osnovu njih mogao pokrenuti sudski postupak radi ostvarivanja tog potraživanja, ukoliko ga dužnik dužnika osporava u izjavi datoj u smislu člana 158. Zakona. Ukoliko izvršni dužnik odbija da preda isprave, izvršni poverilac ima ovlašćenje da predloži da se ta (nenovčana) obaveza sprovede prinudnim putem. Na samoj ispravi koja se poveriocu predaje, sud ili izvršitelj, će staviti zabeležbu da je sproveden prenos potraživanja za koje je određeno izvršenje. Ako je ovo sredstvo izvršenja predloženo na osnovu dobijene izjave o imovini, u tom postupku je poverilac mogao zahtevati dostavu isprava. Dužniku koji ne postupa po nalogu suda, osim novčanih kazni, se mogla izreći i kazna zatvora pod uslovima predviđenim zakonom (ako ne postupi po tri puta ponovljenom nalogu suda za dostavu isprava). Ako se potraživanje izvršnog dužnika prema njegovom dužniku zasniva na izvršnoj ispravi, prenosom potraživanja izvršni poverilac, na osnovu člana 23. Zakona, može pokrenuti sudski izvršni postupak prema dužnikovom dužniku. Uz predlog će dostaviti izvršnu ispravu (u kojoj je kao poverilac označen njegov dužnik) i dopunsku ispravu - sudsku odluku o prenosu potraživanja iz izvršnog postupka, kao vrstu javne isprave iz člana 23. Zakona kojom dokazuje da je, posle izvršnosti, na njega preneto potraživanje od strane lica koje je poverilac po ispravi. Nije od uticaja što taj prenos nije zasnovan na ugovoru, dobrovoljnom prenosu od strane poverioca po ispravi, već na odluci donetoj u prinudnom sudskom postupku. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

153

I


Ako se potraživanje dužnika prema njegovom dužniku zasniva na verodostojnim ispravama, izvršni poverilac na koga je to potraživanje preneto, može pokrenuti sudski postupak radi naplate tog potraživanja sa zahtevom da sud donese presudu kojom će dužnikovog dužnika obavezati da mu kao aktivno legitimisanom tužiocu na koga je potraživanje preneto, isto isplati. Postupak neće moći da pokrene predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, jer on nije izdavalac verodostojne isprave, već je to njegov dužnik, a nema mesta primeni člana 23. Zakona u vezi sa prenosom potraživanja zasnovanog na verodostojnim ispravama. Kada u postupku po tužbi stekne izvršnu ispravu prema dužnikovom dužniku, imaće mogućnost da pokrene poseban izvršni postupak i svoje novčano potraživanje naplati. Time se potraživanje iz prvopokrenutog postupka smatra izmirenim, ukoliko je prenos izvršen radi naplate. To proizlazi iz člana 171. Zakona.

LL Videti odgovore na pitanja uz čl. 23. i 171. Zakona. Polaganje dugovanja Član 164 Ako u pogledu prenesenog potraživanja, pored izvršnog poverioca i druga lica ističu neko pravo, dužnik izvršnog dužnika može u korist svih tih lica položiti sudu, odnosno izvršitelju ceo iznos tog potraživanja ili samo dospeli iznos. Izvršni poverilac na koga je preneseno potraživanje u pogledu kojeg i druga lica ističu neko pravo, može preko suda, odnosno izvršitelja pozvati dužnika izvršnog dužnika da iznos prenesenog potraživanja položi kod tog suda, odnosno izvršitelja.

Vrsta prenosa

Član 165 Zaplenjeno potraživanje prenosi se na izvršnog poverioca radi naplate ili umesto isplate.

b) Prenos potraživanja radi naplate Ovlašćenja izvršnog poverioca

Član 166 Prenosom potraživanja radi naplate, izvršni poverilac se ovlašćuje da traži od dužnika izvršnog dužnika isplatu iznosa naznačenog u zaključku o prenosu, ako je taj iznos dospeo, da vrši sve radnje koje su potrebne radi očuvanja i ostvarenja prenesenog potraživanja i da koristi prava u vezi sa zalogom koja je data za obezbeđenje tog potraživanja, kao i da se obrati jemcu dužnika izvršnog dužnika na način koji odgovara vrsti jemstva. Prenosom potraživanja radi naplate, izvršni poverilac nije ovlašćen da sa dužnikom izvršnog dužnika zaključi poravnanje, da mu oprosti dug ili da prenesenim potraživanjem na drugi način raspolaže, kao ni da sa dužnikom izvršnog dužnika ugovori da odluku o osnovanosti potraživanja donese izabrani sud. Izvršnom poveriocu na koga je preneseno potraživanje radi naplate, dužnik izvršnog dužnika može istaći prigovore koje bi mogao istaći dužniku, kao i prigovore koje ima u odnosu na izvršnog poverioca. Ustupanje prenesenog potraživanja izvršeno od strane dužnika izvršnog dužnika, posle prenosa nema pravno dejstvo na prava koja je izvršni poverilac stekao prenosom. Kada se potraživanje prenese na račun izvršitelja, izvršitelj je dužan da o prenosu odmah obavesti izvršnog poverioca, a po dospelosti potraživanja sredstva prenese izvršnom poveriocu, bez odlaganja.

Prenos radi naplate potraživanja upisanog u javnoj knjizi

Član 167 Prenos radi naplate potraživanja upisanog u javnoj knjizi upisaće se po službenoj dužnosti.

154 │


I


Uslovljenost obaveze dužnika izvršnog dužnika predajom stvari

Član 168 Ako obaveza dužnika izvršnog dužnika da isplati potraživanje zavisi od obaveze izvršnog dužnika da mu preda određenu stvar koja se nalazi u državini izvršnog dužnika, a ta je obaveza utvrđena pravnosnažnom presudom sud, odnosno izvršitelj će odlučiti da izvršni dužnik preda tu stvar radi predaje dužniku izvršnog dužnika. Sud ovu odluku donosi na predlog izvršnog poverioca na koga je preneseno potraživanje radi naplate. Sud, odnosno izvršitelj će prema izvršnom dužniku koji nije predao stvar u određenom roku sprovesti izvršenje radi predaje stvari.

Obaveštenje izvršnog dužnika o tužbi za naplatu prenesenog potraživanja

Član 169 Izvršni poverilac koji je podneo tužbu radi naplate prenesenog potraživanja dužan je da bez odlaganja obavesti izvršnog dužnika o pokrenutoj parnici, a ako to ne učini odgovara izvršnom dužniku za štetu koja mu je tim propustom nanesena.

Zakašnjenje u naplati prenesenog potraživanja

Član 170 Izvršni poverilac, odnosno izvršitelj koji se ne stara sa dužnom pažnjom o naplati prenesenog potraživanja, odgovara za štetu koja je time nanesena drugom izvršnom poveriocu radi čijeg je potraživanja predmetno potraživanje izvršnog dužnika zabranjeno ili odgovara za štetu izvršnom dužniku. U slučaju iz stava 1. ovog člana sud, odnosno izvršitelj mogu, na predlog drugog izvršnog poverioca, ukinuti zaključak o prenosu potraživanja na nesavesnog izvršnog poverioca i potraživanje preneti na drugog izvršnog poverioca.

Namirenje izvršnog poverioca

Član 171 Izvršni poverilac na koga je preneseno potraživanje radi naplate namiren je u visini u kojoj je to potraživanje naplatio.

• PITANJE: Kada se i na koji način okončava izvršni postupak koji je pokrenut predlogom za izvršenje novčanog potraživanja sredstvom izvršenja na novčanom potraživanju izvršnog dužnika, a prenos je izvršen radi naplate? • ODGOVOR: To pitanje nije precizno uređeno zakonom. S obzirom da odredba člana 171. Zakona glasi da je izvršni poverilac na koga je preneseno potraživanje radi naplate namiren u visini u kojoj je to potraživanje naplatio, mogao bi se izvesti zaključak da je uslov zaključenja izvršnog postupka, kao načina okončanja postupka usled namirenja, da je namirenje sprovedeno. Međutim, namirenje prenetog potraživanja može trajati duže ili kraće u zavisnosti od toga da li je zasnovano na izvršnoj ispravi ili drugim ispravama, pa se mora voditi sudski postupak za obavezivanje na isplatu potraživanja osporenog od strane dužnikovog dužnika. Ako je zasnovano na izvršnoj ispravi, to podrazumeva vođenje posebnog izvršnog postupka na osnovu te isprave, što bi moglo biti relativno kratko vreme. Ali, ako se radi o drugim ispravama može podrazumevati i vreme potrebno za okončanje parničnog postupka (potraživanje zasnovano na verodostojnim ispravama), pa se mora steći pravosnažna i izvršna sudska odluka iz tog postupka da bi se pokrenuo izvršni postupak, a od njegovog okončanja, odnosno namirenja u njemu zavisi da li je u ovom prvopokrenutom nastupio uslov za okončanje postupka zaključenjem. To u praksi može biti relativno dugačak vremenski period za koje vreme se u prvom predmetu ne postupa, pa nema uslova ni za okončanje, a ni za preduzimanje bilo kakve radnje u postupku. • PITANJE: Ukoliko je potraživanje izvršnog dužnika prema njegovom dužniku koje je predmet prenosa radi naplate manje od potraživanja izvršnog poverioca, da li se postupak može nastaviti za nenamireni deo potraživanja izvršnog poverioca? PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

155

I


• ODGOVOR: Ako je potraživanje poverioca veće od potraživanja koje mu se prenosi radi naplate, svakako postoje uslovi da se dalje vodi postupak radi namirenja preostalog dela novčanog potraživanja. Od svakog konkretnog slučaja zavisi na koji način, da li će izvršni poverilac zatražiti izjavu o imovini ili će predložiti neko drugo sredstvo izvršenja ili će predložiti izvršenje na nekom drugom potraživanju izvršnog dužnika, ako ga ima prema drugom dužniku i slično.

Naplata iznosa preko poveriočevog potraživanja Član 172 Izvršni poverilac koji je od prenesenog potraživanja naplatio više nego što iznosi njegovo potraživanje, dužan je da taj višak položi sudu, odnosno izvršitelju. Sud, odnosno izvršitelj će taj višak predati drugim založnim poveriocima i izvršnom dužniku, ako na to imaju pravo. Izvršnom poveriocu koji je položio višak naplaćenog iznosa sud, odnosno izvršitelj će vratiti položeno jemstvo. • PITANJE: Da li se izvršnom poveriocu može preneti potraživanje izvršnog dužnika prema njegovom dužniku u većem iznosu od potraživanja samog izvršnog poverioca?

• ODGOVOR: Iz odredbe člana 172. Zakona proizlazi da može, jer je ovom odredbom predviđeno kako će se postupati ukoliko je od prenesenog potraživanja izvršni poverilac naplatio više nego što iznosi njegovo potraživanje. U tom slučaju je dužan da višak položi sudu, odnosno izvršitelju. Izvršenje na potraživanju izvršnog dužnika prema njegovom dužniku je sredstvo izvršenja radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca. Po pravilu se novčano potraživanje sastoji iz glavnice, kamate, a u izvršnom postupku za izvršnog poverioca nastaju i troškovi. Zato je često u momentu prenosa nemoguće utvrditi koliko tačno nominalno iznosi njegovo ukupno novčano potraživanje, posebno zbog obračuna kamate - do isplate. To je razlog opravdavanja navedene zakonske regulative, pa se na poverioca može preneti potraživanje dužnika prema njegovom dužniku većeg obima, a ono se najverovatnije i samo sastoji od glavnice i kamate, a eventualno i troškova. Kada se potraživanje prenese još uvek se ne zna visina tih potraživanja, pa se ona može utvrditi u trenutku naplate. U trenutku naplate je potrebno obračunati visinu ukupnog potraživanja izvršnog poverioca (glavni dug plus kamata i troškovi) i ukupnog naplaćenog potraživanja, od čega zavisi da li će poverilac biti dužan da položi višak sudu, odnosno izvršitelju ili će ostati delimično nenamiren za deo potraživanja (najmanje je verovatno da ta potraživanja budu identična). Da bi se utvrdio deo potraživanja poverioca koji nije izmiren, neophodno je izvršiti obračun primenom pravila o uračunavanju ispunjenja iz člana 313. Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja), što može predstavljati problem u izvršnom postupku, s obzirom da je članom 30. stav 4. Zakona propisano da veštačenje nije dozvoljeno. Sigurno je da sud ne raspolaže dovoljnim stručnim znanjem, kao ni izvršitelj, da sam vrši takav obračun. Neminovno će biti angažovanje stručnog lica koje će izvršiti obračun, a ukoliko je isti sporan, ostaje kao jedino pravno sredstvo zahtev za otklanjanje nepravilnosti u sprovođenju izvršenja.

Prenos umesto isplate Član 173 Zaplenjeno potraživanje prelazi prenosom umesto isplate na izvršnog poverioca do prenesenog iznosa, sa dejstvom ustupanja potraživanja uz naknadu. Ako je preneseno potraživanje obezbeđeno založnim pravom upisanim u javnoj knjizi sud, odnosno izvršitelj će po službenoj dužnosti preneti prava izvršnog dužnika na izvršnog poverioca, a brisati založno pravo upisano u korist izvršnog dužnika. Izvršni poverilac na koga je preneseno potraživanje umesto isplate smatra se namirenim i samim prenosom, u visini tog potraživanja. Odredba stava 3. ovog člana ne utiče na pravila o odgovornosti izvršnog dužnika za istinitost i naplativost prenesenog potraživanja.

156 │



I

• PITANJE: Kada se stiču uslovi za okončanje izvršnog postupka u kome je određeno izvršenje na potraživanju izvršnog dužnika, a prenos je izvršen umesto isplate? • ODGOVOR: Prema članu 173. stav 3. Zakona, izvršni poverilac na koga je preneseno potraživanje umesto isplate se smatra namirenim samim prenosom, u visini tog potraživanja. Namirenje predstavlja razlog za zaključenje postupka u smislu člana 77. Zakona. Zato, nakon izvršenog prenosa, sud donosi odluku o okončanju postupka zaključenjem.


Glava četvrta IZVRŠENJE NA ZARADI I DRUGIM STALNIM NOVČANIM PRIMANJIMA Primena odredaba Član 174 U pogledu izvršenja na zaradi, primenjuju se čl. 175. do 182. ovog zakona, ako drugim odredbama ovog zakona nije drugačije određeno.

Rešenje o plenidbi zarade

Član 175 Rešenjem, odnosno zaključkom o plenidbi zarade, određuje se plenidba na određenom delu zarade i nalaže se državnom organu, pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvršnom dužniku isplaćuje zaradu, da novčani iznos, za koji je određeno izvršenje, isplati odnosno isplaćuje izvršnom poveriocu. Kada izvršitelj sprovodi izvršenje, poslodavac uplaćuje iznos koji je određen za izvršenje na račun izvršitelja. Izvršitelj je je dužan da u roku od jednog dana od dana uplate na račun prenese iznos određen za izvršenje na račun izvršnog poverioca. Zarada, u smislu ovog zakona, uključuje sva primanja zaposlenog po osnovu rada, bez poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Povećanje zarade

Član 176 Rešenje, odnosno zaključak o plenidbi zarade odnosi se i na povećanje zarade koje nastane posle dostavljanja rešenja.

Kad pravo na izdržavanje ima više lica

Član 177 Ako se izvršenje na zaradi sprovodi radi namirenja prava na zakonsko izdržavanje, odnosno prava na rentu za izgubljeno izdržavanje usled smrti davaoca izdržavanja, koje prema istom izvršnom dužniku ima više lica, a ukupni iznos njihovih potraživanja prelazi deo zarade koji može biti predmet izvršenja, izvršenje se određuje i sprovodi u korist svakog od takvih izvršnih poverilaca srazmerno visini njihovih potraživanja. Ako posle započetog sprovođenja izvršenja na zaradi, odnosno drugom stalnom novčanom primanju, bude podnesen novi predlog za izvršenje za potraživanja iz stava 1. ovog člana sud, odnosno izvršitelj će ranije doneseno rešenje, odnosno zaključak izmeniti u skladu sa stavom 1. ovog člana i odrediti iznos koji će se ubuduće isplaćivati pojedinim poveriocima. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

157

I


U slučaju iz stava 2. ovog člana, rešenje, odnosno zaključak dostavlja se i ranijem izvršnom poveriocu koji protiv tog rešenja može izjaviti prigovor.

Mesto isplate

Član 178 Potraživanje za koje nije propisano bezgotovinsko plaćanje izvršni poverilac, odnosno izvršitelj mogu da naplaćuju neposredno na blagajni na kojoj se izvršnom dužniku isplaćuje zarada. Izvršni poverilac ima pravo da zahteva da mu se obustavljeni iznos isplaćuje preko pošte, na adresu koju naznači, a po odbitku poštanskih troškova.

Promena poslodavca

Član 179 Kad je izvršnom dužniku prestao radni odnos, rešenje, odnosno zaključak o plenidbi zarade dejstvuje i prema drugom poslodavcu kod koga je izvršni dužnik posle toga zasnovao radni odnos i to od dana kad je tom poslodavcu dostavljeno rešenje, odnosno zaključak. Poslodavac kod koga izvršni dužnik nije više u radnom odnosu dužan je da bez odlaganja obavesti sud, odnosno izvršitelja o prestanku radnog odnosa. Sud, odnosno izvršitelj može pozvati dužnika da se izjasni kod koga je poslodavca zaposlen pod pretnjom novčane kazne iz člana 51. ovog zakona.

Odgovornost za propuštenu obustavu i isplatu dospelih obroka

Član 180 Izvršni poverilac može da predloži da sud u izvršnom postupku rešenjem obaveže poslodavca da mu izmiri sve obroke koje je propustio da obustavi i isplati prema rešenju, odnosno zaključku o plenidbi zarade. Predlog iz stava 1. ovog člana izvršni poverilac može podneti do okončanja izvršnog postupka. Rešenje iz stava 1. ovog člana kojim se usvaja predlog izvršnog poverioca ima dejstvo rešenja o plenidbi zarade. Poslodavac koji nije postupio po rešenju o plenidbi zarade ili je propustio da postupi u skladu sa odredbom člana 185. stav 2. ovog zakona, odgovara za štetu koju je izvršni poverilac zbog toga pretrpeo.

Zabrana po pristanku izvršnog dužnika

Član 181 Zabrana stavljena na zaradu izvršnog dužnika po njegovom pristanku (administrativna zabrana), ima pravno dejstvo izvršenja na zaradi, ako je stavljena pre donošenja rešenja, odnosno zaključka o izvršenju. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, administrativna zabrana nema uticaja na sprovođenje izvršenja na zaradi radi namirenja potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete nastale po osnovu oštećenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja.

Primanja na osnovu socijalnog osiguranja

Član 182 Odredbe ovog zakona koje se odnose na izvršenje na zaradi shodno se primenjuju i na izvršenja na primanjima po osnovu socijalnog osiguranja.

158 │



I

Glava peta IZVRŠENJE NA RAČUNU IZVRŠNOG DUŽNIKA

Obim izvršenja prema pravnom licu, preduzetniku i fizičkom licu koje obavlja delatnost i korisniku budžetskih sredstava Član 183 Izvršenje na sredstvima na tekućem računu radi ostvarenja novčanog potraživanja prema pravnom licu, preduzetniku i fizičkom licu koje obavlja delatnost sprovodi se na svim dinarskim sredstvima na njegovim tekućim računima i na svim deviznim sredstvima na njegovim deviznim računima, osim onih koji su zakonom izuzeti od izvršenja. Izvršenje koje se odnosi na korisnike budžetskih sredstva, kada je u predlogu za izvršenje naveden račun izvršenja budžeta, sprovodi se na način propisan zakonom kojim se uređuje budžetski sistem. Isplata deviznih sredstava sa deviznog računa vrši se u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan prenosa sredstava, ako kurs nije određen rešenjem o izvršenju, odnosno zaključkom. Ako obaveza iz izvršne isprave glasi na stranu valutu, izvršenje će se sprovesti na sredstvima na deviznom računu izvršnog dužnika, a ako izvršni dužnik nema devizni račun ili na deviznom računu nema dovoljno sredstava, izvršenje će se sprovesti sa dinarskog računa na način propisan stavom 3. ovog člana.

;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom zakona: 1. PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE RADI NAPLATE NOVČANOG POTRAŽIVANJA NA NOVČANIM SREDSTVIMA IZVRŠNOG DUŽNIKA

Dodatna sadržina predloga za izvršenje Član 184 Izvršni poverilac je dužan da u predlogu za izvršenje, pored podataka iz člana 35. ovog zakona, naznači broj tekućeg računa, matični broj i poreski identifikacioni broj izvršnog dužnika, kao i broj svog tekućeg računa, vrstu kamate, visinu kamate i način obračuna za period za koji se kamata obračunava. Ako je u predlogu za izvršenje kao izvršni dužnik naznačena Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, izvršni poverilac je dužan da, pored računa izvršenja budžeta naznači i korisnika budžetskih sredstava zbog čijeg rada je nastalo potraživanje. Ako na zahtev izvršnog poverioca izvršni dužnik ne dostavi podatke iz stava 1. ovog člana, izvršni poverilac može da preda predlog i bez njih, uz dokaz o traženju podataka, a sud, odnosno izvršitelj će zatražiti od organizacije za prinudnu naplatu da mu dostavi ove podatke. Organizacija za prinudnu naplatu je dužna da bez odlaganja dostavi podatke iz stava 1. ovog člana sudu, izvršitelju ili licu koje dokaže da za to ima opravdan interes. • PITANJE: Ukoliko se predlog za izvršenje podnosi protiv Republike Srbije, da li vrstu i visinu kamate izvršni poverilac mora odrediti konsultujući veštake (stručna lica) jer sam poverilac nema dovoljno znanja da to precizira na način kako Zakon predviđa?

• ODGOVOR: Kada je radi izvršenja novčanog potraživanja kao sredstvo izvršenja u predlogu navedeno izvršenje na računu izvršnog dužnika, član 184. Zakona predviđa kao novinu dodatnu sadržinu predloga za izvršenje, tako da je izvršni poverilac dužan da u predlogu navede vrstu kamate, visinu kamate i način obračuna za period za koji se kamata obračunava. Shodno odredbama Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja), kamata može biti ili zatezna ili ugovorena, te je stoga poverilac u obavezi da označi PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

159

I


vrstu kamate koju potražuje. Ukoliko potražuje zateznu kamatu na novčano potraživanje izraženo u dinarima, stopa zatezne kamate je određena Zakonom o visini stope zatezne kamate (“Sl. list SRJ”, br. 9/2001, “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja i “Sl. glasnik RS”, br. 31/2011), te je na taj način određena i visina zatezne kamate koja se traži. Ukoliko je u predlogu za izvršenje označeno novčano potraživanje izraženo u evrima, opredeljivanjem kamate po stopi koju propisuje Evropska centralna banka, predstavlja određivanje tražene kamate po vrsti i visini. Ukoliko je novčano potraživanje u predlogu označeno kao devizno potraživanje u valuti države koja ne pripada evro-zoni, opredeljivanjem kamate po stopi domicilne kamate, predstavlja opredeljivanje kamate po vrsti i visini. Navođenjem u predlogu da se traži kamata po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate, ili po stopi koju propisuje Evropska centralna banka ili po domicilnoj kamati države u čijoj valuti je izraženo novčano potraživanje u predlogu, predstavlja opredeljivanje kamate kako po vrsti tako i po visini, s obzirom na to da je na opisani način stopa kamate koja se potražuje odrediva. Ukoliko izvršni poverilac traži ugovornu kamatu, tada je dužan da opredeli i kamatnu stopu, u zavisnosti od toga kako je ugovorena. Način obračuna podrazumeva da poverilac u predlogu označi matematičku metodu obračuna kamate koju traži i to da li primenom prostog interesnog računa ili primenom konformne metode. Imajući u vidu navedeno, bez obzira da li je označeni dužnik Republika Srbija ili drugo pravno ili fizičko lice, dovoljno je da izvršni poverilac na opisani način opredeli kamatu u predlogu, bez dostavljanja posebnog obračuna izvršenog od strane stručnog lica. • PITANJE: Kako postaviti predlog za izvršenje prema dužniku Republika Srbija - Ministarstvo pravde - Ministarstvo unutrašnjih poslova? • ODGOVOR: Ukoliko se kao izvršni dužnik označi Republika Srbija, potrebno je naznačiti pored računa izvršenja budžeta Republike Srbije i korisnika budžetskih sredstava zbog čijeg rada je nastalo potraživanje, pa ukoliko je to Ministarstvo pravde ili Ministarstvo unutrašnjih poslova, onda je to potrebno naznačiti u predlogu za izvršenje, pored računa izvršenja budžeta. • PITANJE: Kako, u predlogu za izvršenje, treba opredeliti kamatu, ukoliko se radi o stranoj verodostojnoj ispravi gde je glavni dug opredeljen u EUR? • ODGOVOR: Kamata ne predstavlja deo novčanog potraživanja iz verodostojne isprave podnete uz predlog. Izvršni poverilac u predlogu za izvršenje opredeljuje kamatu u zavisnosti od materijalno-pravnog odnosa iz koga je nastalo novčano potraživanje uneto u verodostojnu ispravu. Izvršni sud ne odlučuje o pravu izvršnog poverioca na kamatu kako je opredeljena u predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi, sud će odrediti izvršenje po podnetom predlogu. U slučaju da u prigovoru dužnik ospori kamatu kako je opredeljena u predlogu i učini verovatnim osnovanost iznetih tvrdnji, o tome će, nakon stavljanja van snage donetog rešenja o izvršenju u određujućem delu, odlučivati parnični sud. Ukoliko je u stranoj verodostojnoj ispravi, glavni dug opredeljen u evrima, na poveriocu je da u zavisnosti od materijalno-pravnog odnosa u kome su se stranke nalazile, opredeli u predlogu za izvršenje kamatu koju potražuje, te je može tražiti po stopi koju propisuje Centralne evropska banka ili prema ugovorenoj kamatnoj stopi. • PITANJE: Šta se porazumeva pod načinom obračuna kamate, ukoliko se radi o stranoj verodostojnoj ispravi, gde je glavni dug opredeljen u EUR ? • ODGOVOR: Način obračuna kamate podrazumeva matematičku metodu koja se primenjuje kod obračuna kamate naznačene u predlogu za izvršenje. Poznata su dva metoda obračuna i to konformni metod, kao i metod prostog interesnog računa. Konformni metod obračuna zatezne kamate na dugovani novčani iznos izražen u dinarima, propisan je Zakonom o visini stope zatezne kamate (“Sl. list SRJ”, br. 9/2001, “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja i “Sl. glasnik RS”, br. 31/2011). Međutim, kod ugovorne kamate, ugovorne strane mogu da dogovore i način obračuna kamate. I u slučaju da verodostojna isprava glasi na novčano potraživanje u evrima, poverilac u predlogu za izvršenje može da opredeli način obračuna tražene kamate, primenom prostog interesnog računa ili primenom konformne metode.

160 │



I

LL Detaljnije o odredbi člana 184. pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 286), i to: 1. Stručni komentar - Pravni instruktor: VRSTA, VISINA I NAČIN OBRAČUNA KAMATE KAO DODATNA SADRŽINA PREDLOGA O IZVRŠENJU

Sprovođenje izvršenja Član 185 Rešenje o izvršenju, odnosno zaključak o sprovođenju izvršenja dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu sa nalogom da novčani iznos za koji je određeno izvršenje prenese sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca. Ako po rešenju, odnosno zaključku ne može da postupi zbog nepotpunih ili netačnih podataka, organizacija za prinudnu naplatu dužna je da ga bez odlaganja vrati sudu, odnosno izvršitelju uz obaveštenje o razlozima vraćanja. Po prijemu rešenja, odnosno zaključka organizacija za prinudnu naplatu bez odlaganja nalaže svim bankama i nadležnom državnom organu kod kojih izvršni dužnik ima otvorene račune da izvrše blokadu svih računa i da bez odlaganja dostave stanje na svim računima, uz zabranu otvaranja novih računa, a bankama kod kojih izvršni dužnik nema otvoren račun nalaže da mu račun ne otvaraju dok blokada traje. Po prijemu stanja sredstava na računima izvršnog dužnika organizacija za prinudnu naplatu nalaže prenos sredstava sa tekućeg računa izvršnog dužnika na tekući račun izvršnog poverioca i to prvo dinarska sredstva, pa tek ako njih nema dovoljno onda devizna sredstva, sve do potpunog namirenja, osim ako je zakonom drugačije propisano. Banka, odnosno nadležni državni organ je dužan da bez odlaganja izvrši prenos sredstava po nalogu organizacije za prinudnu naplatu i da je bez odlaganja o tome obavesti. Po sprovođenju rešenja, odnosno zaključka, organizacija za prinudnu naplatu će izvršiti deblokadu računa izvršnog dužnika. Ukoliko izvršni dužnik na računima koji su blokirani nema sredstava za izmirenje duga, a promeni se sredstvo izvršenja, računi ostaju blokirani do konačnog namirenja izvršnog poverioca. • PITANJE: Da li u slučaju da na računu izvršnog dužnika nema novčanih sredstava sud može po službenoj dužnosti da promeni sredstvo izvršenja, s obzirom na to da član 185. stav 7. Zakona predviđa da računi izvršnog dužnika ostaju blokirani do konačnog namirenja izvršnog poverioca? • ODGOVOR: Sud određuje izvršenje po predlogu izvršnog poverioca na jednom ili više sredstava izvršenja, shodno članu 20. stav 1. Ukoliko izvršni poverilac u podnetom predlogu za izvršenje kao sredsvo izvršenja naznači samo prenos sredstava sa računa dužnika, sud će odrediti izvršenje na predloženom sredstvu. Kada u toku sprovođenja izvršenja na računu dužnika, organizacija za prinudnu naplatu obavesti sud da je račun izvršnog dužnika blokiran, samo po predlogu izvršnog poverioca sud može da promeni sredstvo izvršenja i umesto već određenog odredi drugo sredstvo, na primer prodaju pokretnih stvari, prodaju nepokretnosti itd. U slučaju da se izvršni poverilac, postupajući po nalogu suda, izjasni da ostaje kod određenog sredstva izvršenja, bez obzira što je račun dužnika u blokadi, sud nema ovlašćenje da određeno sredstvo izvršenja menja po službenoj dužnosti i da umesto prenosa sa računa izvršnog dužnika odredi prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika ili neko drugo sredstvo izvršenja.

Redosled naplate Član 186 Organizacija za prinudnu naplatu dužna je da istog dana u kom je primila rešenje, odnosno zaključak, postupi po redosledu izvršenja prema vremenu prijema rešenja, odnosno zaključka, osim ako ovim ili drugim zakonom nije predviđen drugačiji redosled namirenja. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

161

I


Obaveza izveštavanja

Član 187 Organizacija za prinudnu naplatu je dužna da svakodnevno izveštava sud, odnosno izvršitelja o sprovedenim izvršenjima. Organizacija za prinudnu naplatu je dužna da obavesti sud, ako u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, odnosno zaključka nije sprovedeno izvršenje. U slučaju iz stava 2. ovog člana, sud će u roku od pet radnih dana pozvati izvršnog poverioca da se izjasni o daljem toku postupka i odrediti mu rok za izjašnjenje. Ako se u ostavljenom roku izvršni poverilac ne izjasni, sud obustavlja postupak izvršenja. • PITANJE: U slučaju da je račun dužnika u blokadi da li se sud koji je doneo rešenje o novčanoj kazni izjašnjava o daljem toku postupka?

• ODGOVOR: Novčanu kaznu izriče sud rešenjem, a naplaćuje se po službenoj dužnosti odmah po proteku roka za dobrovoljno plaćanje. To znači da izvršni sud pokreće izvršni postupak nakon što primi rešenje o kažnjavanju. Izvršenje koje se sprovodi po službenoj dužnosti, predstavlja izuzetak od opšteg pravila da se izvršni postupak pokreće podnošenjem predloga za izvršenje od strane izvršnog poverioca. Zbog toga je izvršni postupak koji se pokreće po službenoj dužnosti, dakle bez predloga poverioca, po svojoj prirodi jednostranački. Imajući u vidu navedeno, u slučaju da je račun dužnika u blokadi, Organizacija za prinudnu naplatu će izvestiti izvršni sud, a ne donosioca rešenja o kažnjavanju o blokadi računa dužnika. Budući da je izvršenje po službenoj dužnosti jednostranački postupak i da sud koji je doneo rešenje o izricanju novčane kazne nema svojstvo izvršnog poverioca, član 187. stav 3. Zakona neće se primenjivati u opisanoj situaciji. Stoga, izvršni sud neće nalagati sudu koji je doneo rešenje da se izjasni o daljem toku postupka, niti sud koji je doneo rešenje o kažnjavanju ima takvu procesnu obavezu. U opisanoj situaciji, izvršni sud će nakon obaveštenja Organizacije za prinudnu naplatu o blokadi računa dužnika odlučiti o daljem toku postupka. Između ostalog, prema članu 54. stav 4. Zakona sud izvršenja može po službenoj dužnosti da od izvršnog dužnika pribavi izjavu o imovini radi sprovođenja rešenja o naplati novčane kazne. • PITANJE: Da li sud može po službenoj dužnosti da odredi drugo sredstvo izvršenja u slučaju da je izvršni poverilac u predlogu za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja naveo sredstvo izvršenja na kome nije bilo moguće sprovesti izvršenje? • ODGOVOR: U slučaju da je izvršni poverilac u predlogu za izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja naveo sredstvo izvršenja na kome nije bilo moguće sprovesti izvršenje, sud može odrediti novo sredstvo izvršenja samo po predlogu izvršnog poverioca. Sud može odrediti po službenoj dužnosti drugo sredstvo izvršenja samo kada se izvršenje sprovodi po službenoj dužnosti. Na to upućuje i član 187. Zakona. Tako, kada je u rešenju o izvršenju kao sredstvo izvršenja navedeno izvršenje na računu izvršnog dužnika, ukoliko organizacija za prinudnu naplatu u toku sprovođenja izvršenja obavesti sud da rešenje nije sprovedeno, sud je dužan da u roku od pet radnih dana pozove izvršnog poverioca da se izjasni o daljem toku postupka i da mu odredi rok za izjašnjenje, a ukoliko se u ostavljenom roku izvršni poverilac ne izjasni, sud je dužan da obustavi postupak izvršenja. I u slučaju bezuspešnog popisa pokretnih stvari, radi namirenja novčanog potraživanja, izvršni dužnik je dužan, shodno članu 91. Zakona da se u roku od 45 dana od dana prijema obaveštenja o bezuspešnom popisu izjasni da li da se popis ponovo sprovede. U suprotnom sud će obustaviti izvršenje. U opisanim situacijama sud nema ovlašćenje da odredi po službenoj dužnosti novo sredstvo izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja poverioca. Iz navedenog proizlazi da se ovlašćenje suda iz člana 20. stava 2. Zakona da po službenoj dužnosti, u toku postupka, zaključkom odredi drugo sredstvo izvršenja, odnosi samo na situaciju kada se izvršenje sprovodi po službenoj dužnosti. • PITANJE: Kako da postupi sud u slučaju da izvršni poverilac ostane kod izvršenja na računu dužnika iako je isti u blokadi?

162 │



I

• ODGOVOR: Prema članu 187. stav 3. Zakona postoji obaveza izvršnog poverioca da se izjasni o daljem toku postupka u slučaju da organizacija za prinudnu naplatu obavesti sud da je račun izvršnog dužnika u blokadi. Zakon ne propisuje obavezu izvršnog poverioca da u toj situaciji promeni sredstvo izvršenja. Izvršnom poveriocu je ostavljena mogućnost ili da promeni sredstvo izvršenja ili da sačeka priliv sredstava na račun dužnika radi namirenja. Obaveza suda je da izvesti poverioca o blokadi računa dužnika, u roku od pet radnih dana od dana prijema obaveštenja organizacije za prinudnu naplatu, uz nalog da se izjasni o o daljem toku postupka. Postupanjem na opisani način može se smatrati da je sud preduzeo sve radnje na koje je Zakonom obavezan da bi se izvršenje sprovelo u razumnom roku. • PITANJE: Ukoliko je rešenjem o izvršenju, po predlogu izvršnog poverioca, određeno više sredstava izvršenja, da li sprovođenje izvršenja može da se nastavi prema drugom sredstvu izvršenja, u slučaju da izvršni poverilac propusti da se izjasni u ostavljenom roku o daljem toku postupka, zbog blokade računa izvršnog dužnika? • ODGOVOR: Sud određuje izvršenje po predlogu izvršnog poverioca na jednom ili više sredstava izvršenja, shodno članu 20. stav 1. Zakona. Ukoliko izvršni poverilac u podnetom predlogu za izvršenje predloži više sredstava izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja iz izvršne isprave, sud će odrediti izvršenje na svim predloženim sredstvima, pod uslovom da su predložena sredstva u srazmeri sa visinom obaveze dužnika. Ukoliko je rešenjem o izvršenju pored prenosa sa računa dužnika određeno i neko drugo sredstvo izvršenja, na primer prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika, u slučaju da izvršni poverilac propusti da se izjasni o daljem toku postupka u ostavljenom roku, zbog blokade računa izvršnog dužnika, sud će na osnovu člana 187. stav 4 obustaviti sprovođenje izvršenja na računu izvršnog dužnika, ali će zaključkom nastaviti sprovođenje izvršenja na drugom određenom sredstvu izvršenja.

Povremena davanja Član 188 Ako se rešenjem, odnosno zaključkom izvršnom dužniku nalaže plaćanje povremenih davanja koja dospevaju u određenim vremenskim razmacima (novčana renta usled telesne povrede ili narušenja zdravlja, umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti ili gubitka izdržavanja i sl.), organizacija za prinudnu naplatu će naložiti banci ili nadležnom državnom organu da izvrši i isplatu budućih davanja po njihovoj dospelosti. U slučaju iz stava 1. ovog člana, redosled naplate svih budućih obroka računa se prema vremenu prijema rešenja, odnosno zaključka. Organizacija za prinudnu naplatu vodi posebnu evidenciju o rešenjima i zaključcima kojima je određena naplata budućih povremenih davanja.

Zastajanje sa izvršenjem

Član 189 Na zahtev izvršnog poverioca koji podnese dokaz da je pred sudom, odnosno izvršiteljem povukao predlog za izvršenje, organizacija za prinudnu naplatu će naložiti banci, odnosno nadležnom državnom organu da zastane sa izvršenjem do donošenja odluke o obustavi postupka.

Izvršenje prema solidarnim dužnicima

Član 190 U sprovođenju izvršenja protiv dva ili više izvršnih dužnika koji solidarno odgovaraju za obavezu iz izvršne isprave i koji su obuhvaćeni istim rešenjem, odnosno zaključkom, organizacija za prinudnu naplatu će blokirati sve račune svih solidarnih izvršnih dužnika, a prenos sredstava će vršiti prema redosledu navedenom u rešenju, odnosno zaključku, do potpunog namirenja. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

163

I


Glava šesta IZVRŠENJE NA ŠTEDNOM ULOGU I TEKUĆEM RAČUNU Izvršenje radi naplate potraživanja na štednom ulogu

Član 191 Izvršenje radi naplate potraživanja na štednom ulogu vrši se zaplenom i isplatom. Izvršni poverilac koji predlaže izvršenje radi naplate na štednom ulogu dužan je da navede broj i naziv organizacije kod koje izvršni dužnik ima štedni ulog, kao i druge podatke o štednom ulogu. Ako izvršni poverilac ne da potrebne podatke o štednom ulogu dužnika sud, odnosno izvršitelj će te podatke zatražiti od organizacije kod koje se nalazi ulog, a koju je izvršni poverilac dužan da naznači u svom predlogu. Organizacija iz stava 3. ovog člana je dužna da bez odlaganja sudu, odnosno izvršitelju dostavi tražene podatke i ne sme da obavesti izvršnog dužnika da su ti podaci traženi. Plenidba je sprovedena danom dostavljanja rešenja, odnosno zaključka o zapleni organizaciji kod koje se vodi štedni ulog. Sud, odnosno izvršitelj će rešenje, odnosno zaključak o zapleni dostaviti izvršnom dužniku tek kada organizacija kod koje se vodi njegov štedni ulog obavesti sud, odnosno izvršitelja da je sprovedena zabrana. Namirenje izvršnog poverioca izvršiće se po pravilima namirenja iz novčanog potraživanja dužnika.

Izvršenje na sredstvima na tekućem računu izvršnog dužnika

Član 192 Pravila o izvršenju na štednom ulogu izvršnog dužnika shodno se primenjuju i na izvršenje na tekućem računu dužnika.

Glava sedma IZVRŠENJE NA HARTIJAMA OD VREDNOSTI I NA UDELIMA U PRIVREDNOM DRUŠTVU 1. Opšta odredba o izvršenju na akcijama i udelima u privrednom društvu Izvršne radnje

Član 193 Izvršenje na akcijama i udelima u privrednom društvu sprovodi se upisom i sticanjem založnog prava, plenidbom, procenom, prodajom i namirenjem izvršnog poverioca.

2. Izvršenje na akcijama

Član 194 Rešenje o izvršenju ili zaključak o sprovođenju izvršenja na akcijama dostavlja se izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku i Centralnom registru hartija od vrednosti. Centralni registar hartija od vrednosti, na osnovu rešenja, odnosno zaključka iz stava 1. ovog člana upisuje sledeće podatke: 1) naziv suda, odnosno ime izvršitelja koji je doneo rešenje, odnosno zaključak; 2) broj rešenja, odnosno zaključka; 3) datum donošenja rešenja, odnosno zaključka;

164 │



I

4) emitenta akcija na kojima se upisuje založno pravo; 5) CFI i ISIN broj akcija koje su predmet založnog prava; 6) poslovno, odnosno lično ime založnog dužnika; 7) visinu potraživanja za koje se vrši obezbeđenje. Izvršni poverilac upisom rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja stiče založno pravo na akcijama koje su predmet izvršenja. Upisom rešenja o izvršenju ili zaključka o sprovođenju izvršenja na akcijama u Centralni registar hartija od vrednosti vrši se plenidba akcija koje su predmet izvršenja. Izvršni dužnik od trenutka plenidbe ne može raspolagati zaplenjenom akcijom. Zabranu raspolaganja iz stava 5. ovog člana, Centralni registar hartija od vrednosti upisuje istovremeno sa upisom rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja. Od trenutka upisa treća lica ne mogu biti savesna u odnosu na postojanje založnog prava izvršnog poverioca. • PITANJE: Kako se stiče založno pravo na akcijama?

• ODGOVOR: Zakonom o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004), dostavljanjem rešenja o izvršenju na akcijama Centralnom registru, vršila se plenidba akcija koje su predmet izvršenja, a momentom plenidbe, izvršni poverilac je sticao založno pravo na zaplenjenim akcijama. Centralni registar je imao obavezu da po prijemu rešenja o izvršenju ili na zahtev izvršnog poverioca, bez odlaganja, upiše u registar založno pravo na akcijama. Prema Zakonu izvršni poverilac upisom rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja, u Centralni registar hartija od vrednosti, stiče založno pravo na akcijama koje su predmet izvršenja, dok se upisom rešenja o izvršenju ili zaključka o sprovođenju izvršenja na akcijama, vrši i plenidba akcija koje su predmet izvršenja. Za razliku od Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine gde su kod izvršenja na akcijama, kao izvršne radnje predviđene plenidba, procena, prodaja i namirenje poverioca, Zakonom koji je sada na snazi, pored navedenih izvršnih radnji predviđen je upis i sticanje založnog prava. Od trenutka plenidbe, izvršni dužnik ne može raspolagati zaplenjenim akcijama, dok od trenutka upisa treća lica ne mogu biti savesna u odnosu na postojanje založnog prava izvršnog poverioca.

Procena i prodaja Član 195 Vrednost akcije utvrđuje sud, odnosno izvršitelj. Ako se akcija kotira na berzi, njena vrednost se utvrđuje kao prosečna cena akcija na berzi u poslednjih 30 dana, na osnovu berzanskog izveštaja. Ako se akcije ne kotiraju na berzi ili se vrednost ne može utvrditi na ovaj način sud, odnosno izvršitelj može da angažuje stručno lice radi procene vrednosti. Ako su akcije predmet berzanske trgovine, unovčiće se na berzi. Akcije koje se kotiraju na berzi, prodaće se preko ovlašćenog učesnika tržišta hartijama od vrednosti kojeg odredi izvršni poverilac ili izvršitelj. Akcije se mogu prodati na organizovanom tržištu koje obuhvata berzansko i vanberzansko tržište, van organizovanog tržišta, kao i na drugi način predviđen zakonom koji uređuje promet akcija. Na procenu i prodaju akcija, kao i namirenje izvršnog poverioca iz dobijene cene, primenjuju se pravila o namirenju prodajom pokretnih stvari. • PITANJE: Na koji način će sud izvršiti procenu vrednosti akcija ukoliko se one ne kotiraju na berzi?

• ODGOVOR: Prema Zakonu o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004), u slučaju da se vrednost akcija ne može utvrditi na berzi, na predlog jedne od stranaka sud je bio dužan da odredi veštačenje, radi utvrđivanja njihove vrednosti. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

165

I


Zakon u članu 30 stav 4 izričito je propisao da veštačenje u postupku izvršenja nije dozvoljeno. Prema novom načinu regulisanja, u toj situaciji sud, odnosno izvršitelj, bez posebnog predloga poverioca, vrši procenu vrednosti akcija angažovanjem stručnog lica. Kao stručna lica mogu se angažovati registrovani procenitelji kapitala, brokerske ili revizorske kuće i sl. • PITANJE: Na koji način će sud izvršiti prodaju procenjenih akcija i kako će namiriti izvršnog poverioca? • ODGOVOR: Na prodaju akcija i namirenje izvršnog poverioca iz dobijene cene primenjuju se pravila o namirenju prodajom pokretnih stvari. Ukoliko se akcije koje su predmet izvršenja kotiraju na berzi, njihova vrednost se utvrđuje kao prosečna cena akcija na berzi u poslednjih 30 dana i nakon procene vrednosti, prodaće se na berzi, preko ovlašćenog učesnika tržišta hartijama od vrednosti, koga odredi izvršni poverilac ili izvršitelj. U slučaju da se akcije ne kotiraju na berzi, prodaće se na način koji predviđa zakon kojim je uređeno tržišta kapitala. Namirenje izvršnog poverioca vrši se primenom pravila iz čl. 100. i 101, u zavisnosti od toga da li se namiruje jedan ili više poverilaca.

3. Izvršenje na drugim hartijama od vrednosti Izvršne radnje Član 196 Izvršenje na drugim hartijama od vrednosti vrši se zaplenom potraživanja iz hartije od vrednosti i prenosom.

Plenidba potraživanja

Član 197 Plenidba potraživanja zasnovanog na hartiji od vrednosti koja se prenosi indosamentom ili za čije je ostvarenje inače potrebna ta hartija, sprovodi se na taj način što se takva hartija oduzme od izvršnog dužnika i preda sudu, odnosno izvršitelju. Pravne radnje koje su potrebne za očuvanje ili vršenje prava iz hartija od vrednosti iz stava 1. ovog člana vrši u ime izvršnog dužnika lice određeno zaključkom suda, odnosno izvršitelja.

Prenos

Član 198 Prenos potraživanja zasnovanog na hartiji od vrednosti koja se prenosi indosamentom ili za čije je ostvarenje inače potrebno da ona bude podnesena, sproveden je kad sud, odnosno izvršitelj na tu hartiju stavi izjavu o prenosu i hartiju snabdevenu tom izjavom preda izvršnom poveriocu. Potraživanje koje se zasniva na hartiji od vrednosti koja se prenosi indosamentom ili za čije je ostvarenje potrebno podnošenje te hartije ili koje se iz drugih razloga ne može deliti u pogledu prenosa ili ostvarenja, može se preneti samo u njegovom punom iznosu. Ako taj iznos prelazi iznos poveriočevog potraživanja, zabranjeno potraživanje će se preneti pošto izvršni poverilac položi jemstvo da će taj višak predati sudu, odnosno izvršitelju. Ako je više izvršnih poverilaca podnelo predlog za prenos u različite dane sud, odnosno izvršitelj će preneti potraživanje na izvršnog poverioca koji je prvi podneo predlog, a ako je više izvršnih poverilaca podnelo predlog istog dana, potraživanje će se preneti na izvršnog poverioca čije je potraživanje najveće. Odredbe ovog zakona o prenosu radi naplate i prenosu umesto isplate primenjuju se i na prenos potraživanja iz hartija od vrednosti.

166 │



I

4. Izvršenje na udelima u privrednom društvu Sticanje založnog prava i plenidba

Član 199 Rešenje o izvršenju, odnosno zaključak o sprovođenju izvršenja na udelu u društvu organizovanom kao društvo sa ograničenom odgovornošću, ortačko društvo ili komanditno društvo, dostavlja se izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku i Agenciji za privredne registre radi upisa u registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima koja se upisuju u registar. Agencija za privredne registre na osnovu rešenja, odnosno zaključka iz stava 1. ovog člana upisuje sledeće podatke: 1) naziv suda, odnosno ime izvršitelja koji je doneo rešenje, odnosno zaključak; 2) broj rešenja, odnosno zaključka; 3) datum donošenja rešenja, odnosno zaključka; 4) udeo na kojem se upisuje založno pravo; 5) poslovno ime privrednog društva na čijem udelu se upisuje založno pravo; 6) poslovno, odnosno lično ime založnog dužnika; 7) visinu potraživanja za koje se vrši obezbeđenje. Izvršni poverilac upisom rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja, stiče založno pravo na udelu koji je predmet izvršenja. Istovremeno sa upisom vrši se i plenidba udela. Rešenje, odnosno zaključak o plenidbi dostavlja se privrednom društvu koje je dužno da istoga dana izvrši upis založnog prava u knjigu članova društva. Agencija za privredne registre će istovremeno sa upisom založnog prava na udelu izvršiti i zabeležbu pokretanja postupka izvršenja prinudnom prodajom na udelu. Od konstituisanja založnog prava izvršni dužnik ne može raspolagati udelom. • PITANJE: Kako se stiče založno pravo na udelima?

• ODGOVOR: Prema Zakonu o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) dostavljanjem rešenja o izvršenju na udelu, društvu sa ograničenom odgovornošću i organizaciji koja vodi javni registar društava sa ograničenom odgovornošću, vršena je plenidba udela koji je predmet izvršenja, a plenidbom je izvršni poverilac sticao založno pravo na udelu. Rešenje o plenidbi dostavljalo se društvu sa ograničenom odgovornošću koje je bilo dužno da istog dana izvrši upis založnog prava u knjigu članova društva, a isto tako rešenje o plenidbi dostavljalo se organizaciji koja vodi javni registar društava sa ograničenom odgovornošću koje je bilo dužno bez odlaganja da ubeleži založno pravo na udelu. Od konstituisanja založnog prava, izvršni dužnik nije mogao raspolagati udelom. Prema novom načinu regulisanja, založno pravo na udelu izvršni poverilac stiče upisom rešenja o izvršenju, odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja na udelu, kod Agencije za privredne registre, u registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima koja se upisuju u registar. Istovremeno sa upisom vrši se i plenidba udela. Od konstituisanja založnog prava, izvršni dužnik ne može raspolagati udelom i dužan je da istog dana, po prijemu rešenja odnosno zaključka o plenidbi, izvrši upis u knjigu članova društva. Agencija za privredne registre dužna je da istovremeno sa upisom založnog prava na udelu izvrši i zabeležbu pokretanja postupka izvršenja prinudnom prodajom na udelu. Za razliku od Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine gde su kod izvršenja na udelima, kao izvršne radnje predviđene plenidba, procena, prodaja i namirenje poverioca, Zakonom koji je sada na snazi, pored navedenih izvršnih radnji predviđen je upis i sticanje založnog prava. • PITANJE: Da li se izvršenje na udelima može predložiti kao sredstvo izvršenja samo u društvu sa ograničenom odgovornošću? PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

167

I


• ODGOVOR: Za razliku od Zakona o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004), gde se izvršenje na udelima moglo predložiti samo u odnosu na izvršnog dužnika koji je registrovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću, zakon koji je sada na snazi predviđa da se ovo sredstvo izvršenja može odrediti kako prema izvršnom dužniku koji je registrovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću, tako i prema ortačkom društvu i komanditnom društvu.

Procena i prodaja Član 200 Na procenu i prodaju udela shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje uređuju procenu i prodaju pokretnih stvari.

• PITANJE: Da li je moguće da se kod izvršenja na udelima d.o.o. kao vrednost uzima njihova nominalna vrednost iako je vrednost imovine firme (kapitala) stostruko veća? • ODGOVOR: Prema članu 11. Zakona “udeo” označava deo osnovnog kapitala privrednog društva, a koji član društva stiče srazmerno visini njegovog uloga. Član 200. Zakona upućuje da se na procenu i prodaju udela shodno primenjuju odredbe zakona koje uređuju procenu i prodaju pokretnih stvari, a to su odredbe čl. 92. do 99. Zakona. Prema navedenim odredbama, sud ili izvršitelj vrši procenu pokretnih stvari na osnovu tržišne cene takve stvari u mestu popisa, a mogu odlučiti da se procena izvrši na osnovu pisane ili usmene informacije o ceni, dobijene od odgovarajućih organizacija, institucija ili pravnih i fizičkih lica. Pored toga, izvršni poverilac i izvršni dužnik mogu sporazumno utvrditi vrednost stvari. Kada je u pitanju procena vrednosti udela, ukoliko izvršni poverilac i izvršni dužnik ne utvrde sporazumno njegovu vrednost, bilo bi primerenije da procenu tržišne vrednosti udela sud ili izvršitelj zatraže od odgovarajuće institucije koja se bavi procenom vrednosti kapitala privrednih društava. Iz navedenog se može zaključiti da se kod izvršenja na udelima društva sa ograničenom odgovornošću, procena vrednosti utvrđuje na osnovu tržišne cene.

LL Videti odgovore na pitanja uz čl. 92. do 99. Zakona. • PITANJE: Na koji način se vrši procena udela? • ODGOVOR: Na procenu i prodaju udela shodno se primenjuju odredbe zakona koje uređuju procenu i prodaju pokretnih stvari. Prema članu 92. Zakona procenu vrši sudski izvršitelj ili izvršitelj. Navedena odredba ovlašćuje sud ili izvršitelja da može odlučiti da se procena izvrši na osnovu informacije o ceni dobijene od odgovarajuće organizacije, institucije ili pravnih odnosno fizičkih lica. Obzirom da sud nema dovoljno znanja da izvrši procenu vrednosti udela, bilo bi korisno da se obrati odgovarajućoj instituciji kao što su ovlašćeni procenitelji ili revizorske kuće, radi procene vrednosti udela.

Pravo preče kupovine Član 201 Prilikom prodaje udela u društvu sa ograničenom odgovornošću, preostali članovi društva imaju pravo preče kupovine. Pravo preče kupovine preostalih članova društva ostvaruje se po odredbama ovog zakona kojim se uređuje ostvarivanje prava preče kupovine kod izvršenja na nepokretnostima.

168 │



I

Glava osma POSEBNA PRAVILA ZA NAMIRENJE

Redosled namirenja založnih poverilaca Član 202 Izvršni poverilac sa stečenim i upisanim založnim pravom, kao i drugi založni poverioci namiruju se prema redosledu upisa založnog prava u odgovarajuću javnu knjigu, odnosno registar. Kada na predmetu izvršenja postoje založna prava više poverilaca, o započetom izvršenju sud, odnosno izvršitelj je dužan da obavesti sve izvršne poverioce.

Nedospelo potraživanje

Član 203 Založni poverilac čije je založno pravo stečeno i upisano pre založnog prava izvršnog poverioca, ima pravo da iz cene postignute prodajom založne stvari ili prava, pre ostalih založnih poverilaca, naplati: dospelo potraživanje, kamatu, troškove čuvanja založene stvari, kao i troškove ostvarivanja naplate potraživanja. Iznos potraživanja koje je obezbeđeno založnim pravom, a još nije dospelo, izdvojiće se i deponovati u sudu, odnosno kod izvršitelja i isplatiti prema rokovima dospeća, osim ako založni poverilac zahteva da mu se potraživanje isplati pre dospelosti. U slučaju da založni poverilac zahteva da mu se pre dospelosti namiri potraživanje za koje je ugovorena kamata, potraživanje se isplaćuje sa iznosom ugovorene kamate do dana unovčenja predmeta potraživanja. Potraživanje založnog poverioca koje nije dospelo do dana donošenja zaključka o namirenju, a za koje nije ugovorena kamata, isplatiće se po odbitku iznosa koji odgovara zakonskoj zateznoj kamati, od dana donošenja zaključka o namirenju do dana dospelosti tog potraživanja. • PITANJE: Može li se pristupiti prodaji pokretnih stvari u izvršnom postupku ako nisu dospela potraživanja obezbeđena zalogom?

• ODGOVOR: Postojanje založnog prava na nekoj stvari ne predstavlja smetnju da ta stvar bude predmet izvršenja. Kada sprovodi izvršenje na pokretnoj stvari na kojoj je konstituisano založno pravo sud ima obavezu da založnom poveriocu dostavi zaključak o prodaji, kao i da prilikom namirenja vodi računa o redosledu namirenja propisanom čl. 137. i 138. Zakona. Založni poverioci namiruju se po redu upisa založnog prava u nadležni registar. Nedospelo potraživanje obezbeđeno založnim pravom namiruje se u skladu sa članom 203. Zakona. Iznos takvog potraživanja koje još nije dospelo izdvojiće se i deponovati u sudu, odnosno kod izvršitelja i isplatiti prema rokovima dospeća, osim ako založni poverilac zahteva da mu se potraživanje isplati pre dospelosti.

LL Videti odgovore na pitanja uz čl. 137. i 138. Zakona.

Obustava izvršenja zbog nedostatka pokrića Član 204 Svako lice koje ima pravo da se namiri iz prodajne cene predmeta izvršenja, ako po redu prvenstva dolazi ispred izvršnog poverioca koji je predložio izvršenje, može predložiti da se izvršenje obustavi ako utvrđena vrednost predmeta izvršenja ne pokriva iznos njegovog potraživanja. Predlog za obustavu izvršenja iz stava 1. ovog člana može se podneti u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka o prodaji. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

169

I


• PITANJE: U nedostatku odredbe iz člana 115. koju je Zakon o izvršnom postupku sadržao, kako postupati kada se prodaje nepokretna imovina opterećena hipotekom koja je veća od cene koja se može postići prodajom nepokretnosti i da li se nepokretnost prodaje kada je očigledno da se eventualno mogu izvršnom poveriocu nadoknaditi samo troškovi izvršnog postupka (jer se oni prvo nadoknađuju) ali ne i glavno potraživanje ni u najmanjem iznosu? • ODGOVOR: Sud, odnosno izvršitelj je dužan da sprovodi izvršenje na nepokretnosti koja je pod hipotekom, odnosno koja je opterećena založnim pravom radi obezbeđenja potraživanja založnog poverioca kada izvršni poverilac to traži. Ne može se po službenoj dužnosti voditi računa o tome da li će se prodajom nepokretnosti namiriti samo troškovi izvršnog postupka ili i glavno potraživanje. Međutim, u skladu sa članom 204. Zakona svako lice koje ima pravo da se namiri iz prodajne cene nepokretnosti (a to je založni, odnosno hipotekarni poverilac), ima pravo da predloži da se izvršenje obustavi, ako po redu prvenstva dolazi ispred izvršnog poverioca koji je predložio izvršenje i ako utvrđena vrednost nepokretnosti ne pokriva iznos njegovog potraživanja. Predlog za obustavu se može podneti u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka o prodaji, ali i ranije, odmah nakon utvrđenja vrednosti nepokretnosti.

Nedospelo potraživanje povremenih primanja Član 205 Potraživanje povremenih primanja po osnovu naknade štete nastale usled oštećenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja, koja su obezbeđena zalogom, a dospevaju posle dana donošenja zaključka, namiruju se na izričit zahtev izvršnog poverioca. Potraživanja iz stava 1. ovog člana obračunavaju se na način na koji se obračunava naknada za ličnu službenost ili stvarni teret.

Potraživanje pod uslovom

Član 206 Iznos potraživanja koje je obezbeđeno založnim pravom, a zavisi od uslova, izdvojiće se i položiti u sudski depozit, odnosno na namenski račun izvršitelja i isplatiti kad odložni uslov nastupi ili kad bude izvesno da raskidni uslov neće nastupiti. Ako odložni uslov ne nastupi ili raskidni uslov nastupi, izdvojeni iznos služi za namirenje izvršnih poverilaca čija potraživanja nisu potpuno ili nisu uopšte namirena, a ako takvih izvršnih poverilaca nema ili ceo iznos nije iscrpljen njihovim namirenjem, taj iznos, odnosno ostatak, predaće se izvršnom dužniku.

Predbeležba založnog prava i zabeležba pokretanja spora

Član 207 Ako je u javnoj knjizi upisana predbeležba založnog prava, a lice u čiju je korist predbeležba upisana dokaže da je u toku postupak za njeno opravdanje, odnosno da još nije protekao rok za pokretanje tog postupka, potraživanje na koje se predbeležba odnosi namiruje se na način na koji se namiruju potraživanja pod odložnim uslovom. Potraživanje za koje je u javnoj knjizi izvršen upis o pokretanju spora radi brisanja založnog prava ili zabeležba pokretanja spora, namiruje se na način na koji se namiruje potraživanje pod raskidnim uslovom.

170 │



I

Deo četvrti IZVRŠENJE RADI OSTVARIVANJA NENOVČANOG POTRAŽIVANJA Glava prva PREDAJA POKRETNIH STVARI 1. Nadležnost Mesna nadležnost Član 208 Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi predaje jedne ili više određenih stvari ili radi isporuke određene količine zamenljivih stvari, kao i za sprovođenje izvršenja, mesno je nadležan i sud na čijem se području stvari nalaze.

• PITANJE: Da li je za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi predaje stvari (individualno određenih ili zamenljivih) isključivo nadležan sud na čijem se području stvari nalaze? • ODGOVOR: Mesna nadležnost u ovom slučaju drugačije je određena nego prethodnim zakonom, kad je taj sud bio isključivo mesno nadležan za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja. Sada zakonska odredba glasi da je u ovim stvarima nadležan “i sud na čijem se području stvari nalaze”. Dodatak reči “i” znači da je ovaj sud nadležan pored suda opšte mesne nadležnosti. To nije praktično rešenje, naročito kada izvršenje sprovodi sud. Izvršitelj može preduzimati radnje i van područja suda za koje je imenovan i čije odluke sprovodi, a može ih preduzimati i lično i preko drugog izvršitelja, kako to predviđa član 4. stav 2. Zakona. Međutim, sud može preduzimati radnje samo na svom području kako to proizlazi iz shodne primene člana 24. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011)*. Može preduzimati radnje na području susednog suda (ostalih ne) samo kada postoji opasnost od odlaganja, o čemu će obavestiti taj sud. U ostalim slučajevima, primenjuje se član 174. Zakona o parničnom postupku**, o postupanju drugog suda po zamolnici. To rešenje nije praktično i stvara troškove i teškoće u sprovođenju izvršenja čime je ono manje efikasno.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011) Član 24* Sud preduzima radnje u postupku na svom području. Ako postoji opasnost zbog odlaganja, sud će da preduzima pojedine radnje i na području susednog suda i o tome će da obavesti sud na čijem području je preduzeta radnja. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

171

I


Član 174** Sudovi su dužni da jedan drugome ukazuju pravnu pomoć u parničnom postupku. Ako zamoljeni sud nije nadležan da preduzme radnju za koju je zamoljen, ustupiće zamolnicu nadležnom sudu, odnosno drugom državnom organu, i o tome će da obavesti sud od koga je primio zamolnicu, a ako mu nadležni sud, odnosno državni organ nije poznat, vratiće zamolnicu. Ako u jednom mestu postoji više sudova stvarno nadležnih za pružanje pravne pomoći, zamolnica za pružanje pravne pomoći može da se podnese bilo kome od tih sudova, ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.

2. Predaja individualno određenih stvari Kad se stvari nalaze kod izvršnog dužnika ili trećeg lica Član 209 Izvršenje radi predaje jedne ili više individualno određenih ili individualizovanih stvari koje se nalaze kod izvršnog dužnika sprovodi se tako što se te stvari oduzimaju od izvršnog dužnika i predaju uz potvrdu izvršnom poveriocu. U skladu sa odredbom stava 1. ovog člana, izvršenje se sprovodi i kad se stvari nalaze kod trećeg lica koje je voljno da ih preda. Ako treće lice nije voljno da stvari preda, izvršni poverilac može sudu, odnosno izvršitelju predložiti da na njega prenese potraživanje izvršnog dužnika prema trećem licu na predaju stvari. Na postupak po predlogu iz stava 3. ovog člana primenjuju se odredbe ovog zakona o izvršenju na potraživanju koje se odnosi na predaju ili isporuku pokretne stvari. • PITANJE: Kod povraćaja pokretne stvari izvršnog poverioca, na osnovu izvršne isprave, kada se pokretna stvar pronađe na adresi koju je poverilac naveo, da li sud može da ne sprovede to rešenje, samo zato što dužniku nije uručen zaključak o sprovođenju izvršenja, rešenje o izvršenju je dužniku uredno uručeno? • ODGOVOR: Odredbe člana 209. Zakona ne propisuju obavezu suda da izvršnom dužniku uruči zaključak o sprovođenju izvršenja. Da bi se pristupilo sprovođenju izvršenja oduzimanjem stvari od izvršnog dužnika i predajom te stvari izvršnom poveriocu, dovoljno je da je prethodno izvršnom dužniku uručeno rešenje o izvršenju. • PITANJE: Kojim izvršnim radnjama se sprovodi izvršenje nenovčane obaveze koja glasi na predaju individualno određenih stvari? Šta ukoliko izvršni dužnik odbija da preda stvar? • ODGOVOR: Izvršenje radi predaje jedne ili više individualno određenih stvari se sprovodi oduzimanjem stvari od izvršnog dužnika i njihovom predajom izvršnom poveriocu, uz potvrdu. Za oduzimanje stvari od izvršnog dužnika zakon ne predviđa kao uslov da je dužnik voljan da ih preda, kao što je to slučaj kod trećeg lica. Zato će se prinudno oduzimanje stvari vršiti upotrebom sile ukoliko se dužnik tome protivi, a za ovu radnju je neophodna asistencija organa unutrašnjih poslova. • PITANJE: Da li se stvar izvršnog dužnika može prinudno oduzeti od trećeg lica i da li se poslovne prostorije trećeg lica mogu obiti radi oduzimanja stvari bez prisustva tog lica? • ODGOVOR: Stvari izvršnog dužnika se ne mogu prinudno, silom oduzeti od trećeg lica, ako su u njegovoj državini. Za oduzimanje stvari od trećeg lica neophodan je uslov da je ono voljno da ih preda sudskom izvršitelju ili izvršitelju radi dalje predaje izvršnom poveriocu. Ukoliko treće lice nije voljno da preda stvar, izvršni poverilac može predložiti da se na njega prenese nenovčano potraživanje izvršnog dužnika (potraživanje predaje stvari) prema trećem licu. Ako je poslovni prostor trećeg lica zaključan, a to lice je odsutno, a postoji saznanje da se stvari izvršnog dužnika nalaze u tom poslovnom prostoru, on se ne može obiti. Član 72. Zakona se odnosi samo na obijanje stana i poslovnih prostorija izvršnog dužnika,

172 │



I

za koje je nužno prisustvo dva punoletna lica. Ako je treće lice odsutno, ne može se ni znati da li je voljno da preda stvari, a to je neophodan uslov da bi se od njega stvari oduzele. Stoga se izlazak na lice mesta, na mesto gde se nalaze poslovne prostorije trećeg lica za koje postoji pretpostavka da se tu nalaze stvari izvršnog dužnika, mora ponoviti (ponavljati) dok se to lice ne pojavi i izjasni da li je voljno ili nije voljno da stvari preda izvršitelju.

;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs modele u vezi s ovim članom zakona: 1. NALOG IZVRŠNOM POVERIOCU ZA UREĐENJE PREDLOGA ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE RADI PREDAJE INDIVIDUALNO ODREĐENE (NEZAMENLJIVE) POKRETNE STVARI 2. PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE RADI OSTVARENJA NENOVČANOG POTRAŽIVANJA PREDAJE INDIVIDUALNO ODREĐENE STVARI 3. REŠENJE O ODBAČAJU PREDLOGA ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE RADI PREDAJE NEZAMENLJIVE POKRETNE STVARI 4. REŠENJE O ODBIJANJU PREDLOGA ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE RADI PREDAJE NEZAMENLJIVE POKRETNE STVARI 5. REŠENJE O IZVRŠENJU NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE RADI PREDAJE INDIVIDUALNO ODREĐENE (NEZAMENLJIVE) POKRETNE STVARI Kad nezamenljive stvari nisu nađene kod izvršnog dužnika ni kod trećeg lica Član 210 Kad nezamenljive stvari nisu nađene ni kod izvršnog dužnika ni kod trećeg lica sud, odnosno izvršitelj će na predlog izvršnog poverioca da mu izvršni dužnik isplati vrednost te stvari, proceniti vrednost stvari i zaključkom naložiti da mu izvršni dužnik u određenom roku isplati vrednost te stvari, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Izvršni poverilac može staviti predlog iz stava 1. ovog člana u roku od osam dana od dana obaveštenja da stvari nisu nađene. U slučaju da izvršenje sprovodi sud, izvršni poverilac je dužan da u predlogu iz stava 1. ovog člana opredeli sredstvo izvršenja radi naplate vrednosti procenjene stvari. Ako izvršni poverilac u određenom roku ne stavi predlog da mu izvršni dužnik isplati vrednost stvari sud, odnosno izvršitelj će obustaviti izvršenje. • PITANJE: Kako se vrši procena vrednosti stvari koja nije nađena ni kod izvršnog dužnika ni kod trećeg lica, u kom obliku se donosi odluka o nalogu izvršnom dužniku da isplati vrednost i zašto se ne plaća kamata?

• ODGOVOR: Procena vrednosti stvari u slučaju sprovođenja izvršenja radi predaje individualno određene stvari izvršnog dužnika zakonom nije posebno uređena, pa se shodno imaju primeniti odredbe o proceni koje se odnose na izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja na pokretnim stvarima, iz člana 92. Zakona. Procenu vrše sudski izvršitelj ili izvršitelj. Ona se vrši na osnovu tržišne cene u mestu popisa po članu 92, a prilagođeno ovom sredstvu izvršenja - u mestu gde se stvar nalazi, jer ovde nema popisa. Vrši se na osnovu pismene ili usmene informacije o ceni, dobijene od institucija ili pravnih, odnosno fizičkih lica. Izvršni poverilac i izvršni dužnik se mogu i sporazumeti o vrednosti stvari. Odluka se donosi zaključkom, iz čega sledi da nema pravnog leka protiv te odluke. Pravno sredstvo stranaka može biti zahtev za otklanjanje nepravilnosti u sprovođenju izvršenja (odlukom sudskog izvršitelja ili izvršitelja). Procena se vrši prema cenama na dan procene, a rok za uplatu od strane dužnika je kratak i ne može biti duži od pet radnih dana kako to proizlazi iz člana 7. stav 2. Zakona. Zato se ne plaća kamata, a što je i u skladu sa pravilima obligacionog prava o utvrđivanju visine naknade štete u visini vrednosti stvari koja se vrši prema cenama na dan donošenja sudske odluke od kog dana se i može dosuditi zatezna kamata. • PITANJE: Pod kojim uslovima se postupak obustavlja ako stvari nisu nađene? PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

173

I


• ODGOVOR: Postupak se obustavlja: 1. a ko izvršni poverilac uopšte ne predloži da mu se isplati vrednost stvari u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja da stvar nije nađena ni kod izvršnog dužnika ni kod trećeg lica; 2. ako je predlog podnet neblagovremeno, odnosno posle proteka propisanog roka; 3. ako je predlog podnet od neovlašćenog lica. Postupak se obustavlja rešenjem protiv kojeg se izvršnom poveriocu mora dozvoliti prigovor radi kontrole zakonitosti odluke, s obzirom na to da obustava izvršenja podrazumeva da se ono dalje neće sprovoditi, iako izvršni poverilac nije namirio potraživanje iz izvršne isprave.

;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs modele u vezi s ovim članom zakona: 1. PREDLOG IZVRŠNOG POVERIOCA ZA ISPLATU VREDNOSTI STVARI KOJA NIJE PRONAĐENA KOD IZVRŠNOG DUŽNIKA 2. REŠENJE O OBUSTAVI IZVRŠENJA ODREĐENOG REŠENJEM O IZVRŠENJU RADI PREDAJE INDIVIDUALNO ODREĐENE POKRETNE STVARI 3. ZAKLJUČAK O ISPLATI PROCENJENE VREDNOSTI INDIVIDUALNO ODREĐENE (NEZAMENLJIVE) POKRETNE STVARI KOJA NIJE PRONAĐENA KOD DUŽNIKA

3. Predaja zamenljivih stvari Kad se stvari nalaze kod izvršnog dužnika ili trećeg lica Član 211 Kad izvršna isprava glasi na isporuku određene količine zamenljivih stvari koje se nalaze kod izvršnog dužnika ili trećeg lica, izvršenje se sprovodi na način propisan za predaju individualno određenih stvari. • PITANJE: Da li se za zamenljive stvari mogu primeniti iste izvršne radnje kao kod individualno određenih stvari?

• ODGOVOR: Primenjuju se iste izvršne radnje, jer je to Zakonom propisano (oduzimanje stvari od dužnika ili trećeg lica i predaja izvršnom poveriocu uz potvrdu). To proizlazi iz prirode ove nenovčane obaveze. Kod ove obaveze, važno pitanje je identifikacija stvari, te da li one odgovaraju karakteristikama stvari koje su u izvršnoj ispravi određene kao predmet obaveze (npr. pšenica roda 2009. godine, stvari čija je suvoća ili vlažnost određena procentom, maline ili drugi poljoprivredni proizvodi određene sorte, dizel gorivo određene kategorije i slično). Od toga zavisi da li će se stvari naći kod dužnika i da li će se moći sprovesti onako kako obaveza po izvršnoj ispravi glasi. U sudskoj praksi je u vezi sa ovim bilo postupaka koji su trajali dugo upravo zato što je među strankama postojao spor da li su stvari koje je dužnik voljan da preda poveriocu ispunjavale sve one karakteristike u odnosu na stvar koja je izvršnom ispravom određena kao predmet obaveze. Povodom jedne od tih odluka doneta je i odluka suda u Strazburu (u predmetu Trgovinskog suda u Leskovcu).

Kad zamenljive stvari nisu nađene ni kod izvršnog dužnika ni kod trećeg lica Član 212 Ako zamenljive stvari nisu nađene ni kod izvršnog dužnika ni kod trećeg lica, izvršni poverilac može predložiti da se izvršenje sprovede tako što će ga sud, odnosno izvršitelj ovlastiti da u određenom roku, a na trošak izvršnog dužnika, nabavi te stvari na drugoj strani. Predlog da se stvari nabave na drugoj strani, izvršni poverilac može staviti u roku od osam dana od dana kada ga je sud, odnosno izvršitelj obavestio da stvari nisu nađene.

174 │



I

Sud, odnosno izvršitelj će, na predlog izvršnog poverioca, naložiti izvršnom dužniku da u određenom roku položi iznos za nabavku stvari, te sprovesti izvršenje radi naplate tog iznosa sa propisanom zateznom kamatom od dana procene stvari do dana polaganja iznosa sudu, odnosno kod izvršitelja. U slučaju da je sud nadležan za izvršenje izvršni poverilac je dužan da u predlogu iz stava 1. ovog člana opredeli sredstvo izvršenja radi naplate iznosa potrebnog za nabavku stvari. Ako izvršni poverilac u roku iz stava 2. ovog člana nije stavio predlog za nabavku stvari na drugoj strani sud, odnosno izvršitelj će obustaviti izvršenje, osim ako je izvršni poverilac blagovremeno stavio i predlog da mu izvršni dužnik isplati vrednost stvari koje je bio dužan predati. • PITANJE: Kako se postupa ako zamenljive stvari nisu nađene, koja se odluka donosi, ko je donosi i kome se vrši uplata?

• ODGOVOR: Ako stvari koje su zamenljive nisu nađene kod izvršnog dužnika ili trećeg lica, dalje se postupa ukoliko izvršni poverilac podnese predlog u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja da stvari nisu nađene. Na osnovu predloga, sud ili izvršitelj donose zaključak kojim se: 1. p overilac ovlašćuje da nabavi stvari na drugoj strani u određenom roku i 2. nalaže dužniku da uplati novčani iznos potreban za nabavku, sa kamatom od dana procene do isplate. Procena se vrši kao kod izvršenja na pokretnim stvarima, odnosno kao kod izvršenja obaveze na predaju individualno određenih stvari koje nisu nađene kod dužnika ni trećeg lica. Obaveza uplate novčanog iznosa potrebnog za nabavku stvari se može prinudno sprovesti, ako dužnik po nalogu ne postupi. Izvršni dužnik je dužan da položi iznos, što znači da iznos uplati u depozit suda. Iz depozita suda se vrši isplata novčanog potraživanja poveriocu radi namirenja trećeg lica od koga je nabavio stvar ili se neposredno uplaćuje tom trećem licu na predlog izvršnog poverioca, u visini cene nabavljenih stvari. • PITANJE: U kojim slučajevima se postupak obustavlja? • ODGOVOR: Postupak se obustavlja ako izvršni poverilac ne predloži da mu se poveri ovlašćenje za nabavku stvari na drugoj strani, osim ukoliko ne predloži da mu se isplati procenjena vrednost stvari. Takođe, ako je ovlašćen da nabavi stvari u roku koji mu je sud odredio, a to ne učini, te ne iskoristi ovlašćenje da zahteva da mu se uplati vrednost stvari, postupak će se obustaviti.

Glava druga ISPRAŽNJENJE I PREDAJA NEPOKRETNOSTI Način sprovođenja izvršenja Član 213 Izvršenje radi ispražnjenja i predaje nepokretnosti sprovodi se tako što sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj, nakon što udalji lica i ukloni stvari iz nepokretnosti, predaje nepokretnost u posed izvršnom poveriocu. Ispražnjenju i predaji nepokretnosti može se pristupiti nakon isteka osam dana od dana dostave rešenja o izvršenju izvršnom dužniku, izuzev kada je rešenje o izvršenju doneto radi izvršenja privremene mere, u kom slučaju se može pristupiti sprovođenju izvršenja odmah nakon dostave rešenja. Ako su iseljenjem obuhvaćena maloletna lica sud, odnosno izvršitelj će o izvršenju obavestiti organ starateljstva, najkasnije osam dana pre dana sprovođenja izvršenja. Na zahtev sudskog izvršitelja, odnosno izvršitelja koji izvršnom poveriocu mora biti saopšten najkasnije osam dana pre sprovođenja izvršenja, izvršni poverilac je dužan da obezbedi potrebnu radnu snagu i prevoz sredstava radi sprovođenja izvršenja. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

175

I


Na zahtev suda, odnosno izvršitelja organ unutrašnjih poslova dužan je da pruži svu potrebnu pomoć u sprovođenju radnji iz stava 1. ovog člana. Sud, odnosno izvršitelj će lica koja ometaju sprovođenje izvršenja udaljiti, a može im izreći i novčanu kaznu, u skladu sa članom 51. ovog zakona. • PITANJE: Kada se može pristupiti iseljenju iz nepokretnosti?

• ODGOVOR: Ispražnjenju i predaji nepokretnosti poveriocu može se pristupiti nakon proteka osam dana od dana dostave rešenja o izvršenju izvršnom dužniku. Od navedenog postoji izuzetak kada se radi o izvršenju privremene mere. Važno je naglasiti da Zakon u stavu 2. ovog člana predviđa da se radi o rešenju o izvršenju donetom radi izvršenja privremene mere, pa bi značilo da se na osnovu rešenja o određivanju privremene mere, kao izvršne isprave, donosi rešenje o izvršenju. U praksi postoji dilema u vezi sa članom 285. stav 2. Zakona, prema kome rešenje o određivanju privremene mere ima dejstvo pravosnažnog rešenja o izvršenju, na osnovu čega ima mišljenja da se isto neposredno sprovodi, bez donošenja novog rešenja o izvršenju i bez ikakvog inicijalnog akta poverioca, odnosno po službenoj dužnosti od strane suda. Ova odredba takvom mišljenju oponira. • PITANJE: Kako postupiti ako je nepokretna stvar propala (npr. objekat koji je srušen, izgoreo i slično), odnosno da li izvršni poverilac može zahtevati isplatu vrednosti nepokretnosti koja je uništena ili je propala? • ODGOVOR: To Zakonom nije predviđeno kao što je slučaj kod predaje pokretnih stari. Shodna primena odredbi o predaji pokretnih stvari u slučaju nepokretnosti nije moguća. Nemogućnost izvršenja obaveze, a nemogućnost postoji ukoliko se nepokretnost, objekat, ne može predati zato što je propao, predstavlja razlog prestanka obaveze prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima(“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja). To je u smislu ovog zakona razlog obustave izvršenja predviđen članom 76. Zakona. Izvršni poverilac na osnovu ovoga samo može pokrenuti parnicu za naknadu štete u visini vrednosti objekta.

Uklanjanje pokretnih stvari Član 214 Pokretne stvari koje treba ukloniti predaju se izvršnom dužniku, a ako ovaj nije prisutan odraslom članu njegovog domaćinstva ili njegovom punomoćniku. Ako prilikom preduzimanja izvršnih radnji nije prisutno ni jedno od lica kojima se stvari mogu predati, stvari će se predati na čuvanje drugom licu ili izvršnom poveriocu, o trošku izvršnog dužnika. Sudski izvršitelj, odnosno izvršitelj uklonjene stvari predaje na čuvanje drugom licu ili izvršnom poveriocu, o čemu sačinjava zapisnik koji izvršni sudija potvrđuje zaključkom. Sud, odnosno izvršitelj može naknadno zaključkom odrediti da se stvari povere nekom trećem licu umesto onome kome su predate. O predaji drugom licu i o troškovima čuvanja stvari sud, odnosno izvršitelj će obavestiti izvršnog dužnika ostavljajući mu primeren rok u kome može tražiti da mu se stvari vrate, nakon što nadoknadi troškove čuvanja stvari. Uz obaveštenje iz stava 4. ovog člana sud, odnosno izvršitelj će upozoriti izvršnog dužnika da će nakon isteka određenog roka stvari biti prodate i da će se iz prodajne cene namiriti troškovi čuvanja i prodaje stvari. • PITANJE: Kako postupiti sa stvarima koje se nalaze u nepokretnosti, ako izvršni poverilac tvrdi da se radi o pripacima nepokretnosti, a izvršni dužnik da se radi o njegovim pokretnim stvarima?

• ODGOVOR: Ovo pitanje je posebno važno kada se radi o privrednim subjektima, kada je predmet predaje npr. fabrička hala u kojoj su smeštene mašine, postrojenja i slično. Ako se stvari mogu odvojiti bez promene njihove suštine, pa makar i uz angažovanje

176 │



I

stručnih lica na demontaži, one će se odvojiti smatrajući se pokretnim stvarima i predati izvršnom dužniku. U suprotnom, smatraće se pripacima nepokretnosti i predati izvršnom poveriocu zajedno sa nepokretnošću. To proizilazi iz odredbi Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (“Sl. list SFRJ”, br. 6/80 i 36/90, “Sl. list SRJ”, br. 29/96 i “Sl. glasnik RS”, br. 115/2005 - dr. zakon). Ukoliko je neka od stranaka nezadovoljna ovakvim sprovođenjem izvršenja, može podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti u postupanju sudskog izvršitelja ili izvršitelja, a o ovom zahtevu sud odlučuje rešenjem u smislu člana 74. Zakona.


Prodaja pokretnih stvari Član 215 Sud, odnosno izvršitelj će po službenoj dužnosti odrediti zaključkom prodaju stvari za račun izvršnog dužnika, ako ovaj u ostavljenom roku ne zatraži njihovu predaju i ne naknadi troškove čuvanja. Deo cene postignut prodajom koji preostane nakon podmirenja troškova čuvanja i prodaje stvari, polaže se kod suda, odnosno kod izvršitelja u korist izvršnog dužnika. Prodaja stvari obavlja se po odredbama ovog zakona o izvršenju na pokretnim stvarima. • PITANJE: Pod kojim uslovima se mogu prodati pokretne stvari izvršnog dužnika, predate na čuvanje poveriocu ili drugom licu? • ODGOVOR: Navedene pokretne stvari se mogu prodati ukoliko: 1. izvršni dužnik ne zatraži njihovu predaju u ostavljenom roku ili 2. ako zatraži predaju u ostavljenom roku, ali ne naknadi troškove čuvanja. Sud, odnosno izvršitelj određuju prodaju zaključkom, po službenoj dužnosti.

Izvršenje radi naplate troškova postupka Član 216 Izvršni poverilac može u predlogu za izvršenje ili u toku sprovođenja izvršenja radi ispražnjenja i predaje nepokretnih stvari, zatražiti da se zajedno sa izvršenjem odredi izvršenje nad dužnikovim pokretnim stvarima koje treba ukloniti iz nepokretnosti radi naplate troškova izvršnog postupka. Izvršenje iz stava 1. ovog člana određuje se i sprovodi po pravilima ovog zakona o izvršenju na pokretnim stvarima izvršnog dužnika radi naplate novčanog potraživanja, a na predlog izvršnog poverioca. • PITANJE: Da li izvršni poverilac predlog za naplatu troškova izvršnog postupka iz vrednosti prodatih pokretnih stvari nađenih u nepokretnosti mora podneti u predlogu za izvršenje?

• ODGOVOR: Takvo rešenje je bilo predviđeno prethodnim zakonom. Po novom Zakonu, ovaj predlog izvršni poverilac može staviti i u toku sprovođenja izvršenja ispražnjenjem i predajom nepokretnosti. Ovo je rešenje pravilno i praktično, jer se, pre nego što se izađe na lice mesta radi predaje nepokretnosti, ni ne zna da li će se zateći pokretne stvari dužnika u nepokretnosti, da li će ih izvršni dužnik sam ukloniti i preuzeti ili ne, a mogu se prodavati samo one stvari koje su date na čuvanje poveriocu ili drugom licu i to pod uslovom da ih izvršni dužnik ne preuzme u ostavljenom roku uz plaćanje troškova čuvanja. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

177

I


Glava treća IZVRŠENJE OBAVEZA NA ČINJENJE, NEČINJENJE ILI TRPLJENJE Mesna nadležnost

Član 217 Ako je izvršni dužnik po izvršnoj ispravi dužan da učini određenu radnju, da se uzdrži od određene radnje ili da trpi određenu radnju, za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja mesno je nadležan i sud na čijem području izvršni dužnik treba da izvrši obavezu po izvršnoj ispravi. • PITANJE: Kako odrediti nadležnost suda prema mestu gde izvršni dužnik treba da izvrši određenu radnju ili da se uzdrži od određene radnje?

• ODGOVOR: Zakon propisuje da je u navedenim stvarima radi izvršenja obaveze činidbe, trpljenja ili nečinjenja isključivo mesno nadležan sud na čijem području je dužnik dužan da izvrši obavezu po izvršnoj ispravi. Često se to iz izvršne isprave neće moći utvrditi. Moguće je utvrditi ukoliko se obaveza dužnika sastoji u otklanjanju nedostataka na građevini, jer mesto gde se građevina nalazi je i mesto gde dužnik treba da izvrši svoju obavezu. Takođe moći će se utvrditi ukoliko je obaveza dužnika da se uzdrži od imisija (zagađenja, buke i slično), jer je i u tom slučaju zaštita od imisija povezana sa određenom nepokretnošću. Ukoliko se na osnovu izvršne isprave ne može utvrditi gde dužnik treba da izvrši obavezu predviđenu izvršnom ispravom, primeniće se odredba o opštoj mesnoj nadležnosti predviđena članom 3. stav 3. Zakona.

Radnja koju može izvršiti i drugo lice Član 218 Izvršenje radi ostvarenja obaveze na radnju koju može izvršiti drugo lice sprovodi se tako da sud, odnosno izvršitelj zaključkom ovlašćuje izvršnog poverioca da na trošak izvršnog dužnika poveri drugom licu da tu radnju izvrši ili da je izvrši on sam i nalaže izvršnom dužniku da unapred položi određeni iznos potreban za podmirenje troškova koji će nastati izvršenjem radnje od strane drugog lica ili izvršnog poverioca. Izvršni poverilac može predložiti da sud, odnosno izvršitelj zaključkom naloži izvršnom dužniku da unapred položi određeni iznos potreban za podmirenje troškova u roku koji sud ili izvršitelj odredi, a koji će nastati obavljanjem radnje od strane drugog lica ili izvršnog poverioca. Ako izvršni dužnik uplatu ne izvrši, sud ili izvršitelj će po proteku roka prinudno sprovesti izvršenje radi naplate iznosa potrebnog za izvršenje radnje. Izvršni poverilac je dužan da u roku koji mu odredi sud, a koji će se računati od dana naplaćenog predujma, izvrši radnju na koju je ovlašćen, a u protivnom sud će obustaviti postupak. Zaključak o konačnoj visini troškova iz stava 1. ovog člana sud, odnosno izvršitelj donosi na predlog izvršnog poverioca odnosno, izvršnog dužnika po izvršenoj radnji. Ako se naknadno pokaže da je na osnovu zaključka iz stava 1. ovog člana pribavljeno od izvršnog dužnika više sredstava nego što je bilo potrebno za pokriće troškova obavljanja radnje i troškova izvršnog postupka sud, odnosno izvršitelj će na predlog izvršnog dužnika, vratiti razliku ako raspolaže sredstvima pribavljenim od izvršnog dužnika, odnosno naložiće izvršnom poveriocu da u određenom roku tu razliku vrati, ako je njemu ostavljena na raspolaganje. Na osnovu zaključka iz stava 2. ovog člana može se predložiti izvršenje pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, a na osnovu zaključka iz stava 4. ovog člana tek nakon njegove pravnosnažnosti.

178 │



I

• PITANJE: Da li zaključkom dato ovlašćenje izvršnom poveriocu da izvršenje radnje poveri drugom licu, o trošku dužnika, podrazumeva da je izvršni poverilac potpuno slobodan u izboru tog lica, (pa i u pogledu ponuđene cene)? • ODGOVOR: Zakon ovo pitanje posebno ne reguliše. U dosadašnjoj sudskoj praksi primenjivan je stav po kome je poverilac bio dužan da pribavi tri ponude za izvršenje radnje i da izabere najpovoljniju ponudu. U Zakonu nema odredbe koja nalaže takvo postupanje. Izvršni dužnik je mogao da izvrši sam radnju koja mu je naložena izvršnom ispravom, a mogao je to da učini preko drugog lica koje je sam angažovao sporazumevajući se sa njim o uslovima izvršenja radnji (radova) i ceni. Ako to nije učinio, ovlašćenje poverioca podrazumeva da ima pravo i da izvrši izbor, rukovodeći se različitim kriterijumima, a ne samo visinom naknade za izvršenje te radnje od strane drugog lica. Ako je ipak cena previsoko određena, izvršni dužnik može nakon donošenja zaključka o konačnoj visini troškova kojim je ona “priznata”, podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti koje se sastoje u priznanju previsoke naknade.

Radnja koju može izvršiti samo dužnik Član 219 Ako radnju utvrđenu u izvršnoj ispravi može izvršiti samo izvršni dužnik sud, odnosno izvršitelj će rešenjem o izvršenju ili zaključkom o sprovođenju izvršenja, odrediti izvršnom dužniku rok za ispunjenje obaveze i upozoriti dužnika da će mu sud izreći novčanu kaznu iz člana 51. ovog zakona za slučaj da ne izvrši obavezu. Po proteku roka, ako izvršni dužnik nije ispunio obavezu sud po službenoj dužnosti, sprovodi rešenje o izrečenoj novčanoj kazni. U slučaju iz stava 2. ovog člana sud će odrediti novi rok za ispunjenje obaveze i izreći novu novčanu kaznu u većem iznosu nego što je bila kazna koja mu je izrečena, ako izvršni dužnik ni u novom roku ne ispuni obavezu. Sud će postupati na način propisan u stavu 3. ovog člana sve dok izvršni dužnik ne izvrši svoju obavezu. Izvršni dužnik koji ispuni svoju obavezu u roku koji mu je sud, odnosno izvršitelj odredio, dužan je da bez odlaganja o tome obavesti sud, odnosno izvršitelja i priloži nesumnjive dokaze o tome. Nesumnjivim dokazom smatraće se overena pismena izjava izvršnog poverioca o tome da je radnja izvršena i zapisnik sudskog izvršitelja, odnosno izvršitelja o izvršenju radnje. Ako radnja koju može izvršiti samo izvršni dužnik ne zavisi isključivo od njegove volje (npr. stvaranje određenih umetničkih dela i sl.), izvršni poverilac nema pravo da traži izvršenje iz stava 1. ovog člana već samo naknadu štete. • PITANJE: Da li se novčane kazne izrečene izvršnom dužniku u postupku izvršenja radnje koje može izvršiti samo dužnik razlikuju od kazni iz člana 51. Zakona?

• ODGOVOR: U članu 51. stav 1. Zakona propisan je opšti minimum i opšti maksimum novčanih kazni koje se mogu izreći fizičkom licu (i odgovornom licu) i koje se mogu izreći pravnom licu. One se mogu ponovo izreći ako lice ne postupi po ponovljenom nalogu suda, odnosno izvršitelja. Po pravilu se izriču u povećanom iznosu, ali ne obavezno. Prema stavu 3. ovog člana, ponovljena novčana kazna izvršnom dužniku koji nije ispunio obavezu u ostavljenom roku, obavezno se izriče u većem iznosu nego što je bila ranije izrečena kazna. • PITANJE: Kojim dokaznim sredstvima izvršni dužnik dokazuje da je izvršio radnju koju samo on može izvršiti? • ODGOVOR: Zakon govori o nesumnjivim dokazima i kao takve nabraja: 1. o verenu pisanu izjavu izvršnog poverioca i 2. zapisnik sudskog izvršitelja ili izvršitelja o izvršenju radnje. U prethodnim zakonima mogao je dostaviti nalaz i mišljenje veštaka. Iako to zakonom nije predviđeno, verovatno će u pojedinim životnim situacijama to biti nužno, kao na primer kada se radi o obavezama u vezi sa novim tehnologijama i slično. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

179

I


• PITANJE: Da li izvršni dužnik može u prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave navesti kao razlog koji sprečava izvršenje činjenicu da izvršenje radnje ne zavisi samo od njegove volje? • ODGOVOR: Ovaj razlog za izjavljivanje prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave, nije naveden u članu 42. Zakona što predstavlja propust, jer iz stava 6. ovog člana proizlazi da takav razlog dužnik može izjaviti. Prema ovoj odredbi, izvršni poverilac u navedenoj situaciji nema pravo da traži izvršenje iz stava 1, već samo naknadu štete. Zato, ako je izvršenje uprkos tome određeno, isticanje nemogućnosti ispunjenja predstavlja razlog koji sprečava izvršenje, vodi usvajanju prigovora i obustavi izvršenja. O naknadi štete se odlučuje u parnici.

Nečinjenje i trpljenje Član 220 Na način predviđen u članu 219. ovog zakona izvršenje se sprovodi i kad se izvršni dužnik ponaša protivno obavezi da ne učini određenu radnju ili da trpi preduzimanje određene radnje. Sud, odnosno izvršitelj će na predlog izvršnog poverioca zaključkom naložiti izvršnom dužniku da položi jemstvo za štetu ako izvršni poverilac učini verovatnim da bi štetu pretrpeo time što bi se izvršni dužnik i dalje ponašao protivno svojoj obavezi. Vreme trajanja jemstva prema okolnostima slučaja određuje sud, odnosno izvršitelj. Na osnovu rešenja o polaganju jemstva izvršenje se sprovodi na predlog izvršnog poverioca. • PITANJE: Na koji način se sprovodi rešenje o određivanju privremene mere kojom se zabranjuje promet nepokretnosti?

• ODGOVOR: Rešenje o određivanju privremene mere kojom se zabranjuje promet nepokretnosti sprovodi se po odredbama zakona koje se odnose na izvršenje obaveze na nečinjenje i trpljenje, a ta obaveza se sprovodi po odredbama zakona koje regulišu izvršenje radnje koju može izvršiti samo dužnik, dakle, izricanjem novčane kazne koja se sprovodi od strane suda po službenoj dužnosti i njenim ponavljanjem, sve dotle dok dužnik ne dostavi dokaz da je obavezu ispunio. Dokaz predstavlja overena izjava izvršnog poverioca ili zapisnik sudskog izvršitelja ili izvršitelja (ranije je dokaz mogao biti nalaz i mišljenje veštaka, a po novom zakonu ne). Na sprovođenje ove obaveze se primenjuje odredba člana 220. Zakona.

Izvršenje radi uspostavljanja pređašnjeg stanja Član 221 Ako je zbog ponašanja izvršnog dužnika protivno obavezi iz izvršne isprave nastala promena koja nije u skladu sa pravom izvršnog poverioca, sud će izvršnog poverioca, na njegov zahtev, ovlastiti da sam, a po potrebi i uz pomoć sudskog izvršitelja, odnosno izvršitelja uspostavi pređašnje stanje na trošak izvršnog dužnika. U pogledu polaganja iznosa potrebnog za podmirenje troškova za uspostavljanje pređašnjeg stanja i određivanja konačne visine tih troškova primenjuje se odredba o troškovima za izvršenje radnji koje može, pored izvršnog dužnika, izvršiti i drugo lice. • PITANJE: Koji su uslovi za uspostavljanje pređašnjeg stanja o trošku dužnika?

• ODGOVOR: Uslovi su sledeći: 1. d a je izvršni dužnik ponašanjem koje je u suprotnosti sa obavezom po izvršnoj ispravi prouzrokovao promenu koja je u neskladu sa pravom izvršnog poverioca i 2. da je izvršni poverilac podneo zahtev da ga sud ovlasti da sam ili uz pomoć sudskog izvršitelja ili izvršitelja uspostavi pređašnje stanje na trošak dužnika.

180 │



I

Uspostavi pređašnjeg stanja se pristupa kada se prethodno obezbedi novčani iznos radi pokrića tih troškova. Izvršnom dužniku se nalaže da položi iznos koji je potreban na osnovu procene sudskog izvršitelja ili izvršitelja sa kamatom od dana procene od isplate, u depozit suda iz kojeg će se namiriti troškovi nastali uspostavljanjem pređašnjeg stanja.

Ponovno smetanje državine Član 222 Ako je na osnovu izvršne isprave donesene u postupku po tužbi zbog smetanja državine izvršenje sprovedeno ili je izvršni dužnik dobrovoljno ispunio svoju obavezu, a posle toga ponovo učini smetanje državine koje se u suštini ne razlikuje od ranijeg, sud će na predlog izvršnog poverioca, odnosno izvršitelja na osnovu iste izvršne isprave, doneti rešenje kojim se određuje vraćanje stvari u posed ili će sud na predlog izvršitelja, odnosno izvršnog poverioca doneti rešenje kojim se izriču kazne za neizvršenje radnje koju može izvršiti samo izvršni dužnik. Predlog za izvršenje iz stava 1. ovog člana može se staviti u roku od 30 dana od dana saznanja za ponovno smetanje državine.

• PITANJE: Pod kojim uslovima se na osnovu iste izvršne isprave, rešenja donetog po tužbi zbog smetanja državine, više puta može pokrenuti izvršni postupak? U kom roku se može staviti predlog? • ODGOVOR: Uslovi su sledeći: 1. d a je obaveza po izvršnoj ispravi, po rešenju donetom po tužbi zbog smetanja državine, ispunjena dobrovoljno od strane izvršnog dužnika ili prinudno u izvršnom postupku pokrenutom od strane poverioca; 2. da je posle toga izvršni dužnik ponovo učinio smetanje državine; 3. da se novo smetanje u suštini ne razlikuje od ranijeg smetanja. Ranije je bio propisan i subjektivni i objektivni rok za podnošenje predloga, a sada zakon predviđa samo subjektivni rok - 30 dana od dana saznanja za ponovno smetanje u skladu sa odredbama novog Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011).

Pravo na naknadu štete Član 223 Odredbe ove glave zakona ne isključuju pravo izvršnog poverioca da u parnici traži naknadu štete koja mu je nanesena time što je izvršni dužnik postupio protivno svojoj obavezi utvrđenoj u izvršnoj ispravi.

• PITANJE: Da li u postupku ponovnog izvršenja izvršne isprave, rešenja o smetanju državine, poverilac može predložiti da sud izrekne kaznu izvršnom dužniku zbog nepostupanja po izvršnoj ispravi? • ODGOVOR: Postupanje protivno obavezi iz izvršne isprave, ponovnim smetanjem državine (smetanjem u užem smislu ili oduzimanjem državine), koje se u suštini od ranijeg smetanja ne razlikuje, je osnov po kome poverilac na osnovu iste isprave ponovo može pokrenuti postupak prinudnog izvršenja ranije već izvršene obaveze, ali ne i za novčano kažnjavanje osim ako se radi o radnjama koje imaju prirodu radnji koje može izvršiti samo dužnik. Međutim, poverilac može u parničnom postupku ostvarivati pravo na naknadu štete prouzrokovane ponovnim smetanjem državine, postupanjem protivno obavezi iz izvršne isprave, naravno ukoliko je za poverioca šteta nastupila navedenim postupanjem. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

181

I


Glava četvrta IZVRŠENJE ODLUKA U VEZI SA PORODIČNIM ODNOSIMA 1. Predaja i oduzimanje deteta Mesna nadležnost

Član 224 Za odlučivanje o predlogu za izvršenje i sprovođenje izvršenja radi predaje deteta roditelju koji samostalno vrši roditeljsko pravo ili drugom licu, odnosno ustanovi kojoj je dete povereno na čuvanje i vaspitavanje, nadležan je i sud koji je opšte mesno nadležan za izvršnog poverioca, kao i sud na čijem se području dete nalazi. Sprovođenje izvršenja oduzimanjem deteta preduzeće, po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke, sud na čijem se području dete zatekne. Sud iz stava 1. ovog člana može odlučiti da se preduzimanje određenih izvrših radnji poveri sudu koji nije nadležan za sprovođenje izvršenja. • PITANJE: Da li izvršenje radi predaje deteta može da sprovodi sud na čijem se području nalazi prebivalište izvršnog poverioca?

• ODGOVOR: Izvršenje odluka u vezi sa porodičnim odnosima je u isključivoj nadležnosti sudova opšte nadležnosti, odnosno osnovnih sudova. Izvršitelji ne mogu sprovoditi ovu vrstu izvršenja, osim izvršenja odluka kojima je regulisana obaveza zakonskog izdržavanja člana porodice. Pored osnovnog suda na čijem području se nalazi prebivalište, odnosno boravište izvršnog dužnika (član 3. Zakona), mesno je nadležan i sud na čijem se području nalazi prebivalište, odnosno boravište izvršnog poverioca, kao i sud na čijem se području dete nalazi. Mesna nadležnost suda je alternativno postavljena, tako da izvršni poverilac ima pravo da bira kome će od navedenih sudova podneti predlog za izvršenje. Sud kojem je podnet predlog za izvršenje nadležan je i za odlučivanje o predlogu, odnosno određivanje izvršenja i za sprovođenje izvršenja. Sud može odlučiti da sprovođenje pojedinih izvršnih radnji poveri sudu koji nije nadležan za sprovođenje izvršenja. Osim suda koji je odredio izvršenje, sprovođenje izvršenja preduzeće sud na čijem se području dete zatekne. On to može učiniti po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke. Na ovaj način uvodi se tzv. “leteće izvršenje”, što omogućava brzo reagovanje suda u situacijama kada dužnik bežanjem skriva dete, odnosno menja boravište u toj nameri. Sud je dužan da, čim dođe do saznanja da se dete koje treba oduzeti nalazi na njegovom području, preduzme izvršnu radnju oduzimanja deteta, odnosno pristupi sprovođenju izvršenja.

Legitimacija za podnošenje predloga Član 225 Predlog za izvršenje može podneti roditelj kome je povereno vršenje roditeljskog prava, odnosno drugo lice ili ustanova kojoj je dete povereno na čuvanje i vaspitavanje, kao i organ starateljstva. • PITANJE: Da li je Centar za socijalni rad ovlašćen da podnese predlog za izvršenje radi predaje deteta kada je sudskom odlukom vršenje roditeljskog prava povereno jednom roditelju, a dete se nalazi kod drugog roditelja koji odbija da preda dete?

• ODGOVOR: Odluka suda kojom je odlučeno o vršenju roditeljskog prava, odnosno kojom je povereno dete na čuvanje i vaspitavanje je izvršna isprava na osnovu koje roditelj ili drugo lice ili ustanova kojoj je dete povereno na čuvanje i vaspitavanje, može tražiti od drugog roditelja ili trećeg lica kod koga se dete nalazi da mu se maloletno dete preda.

182 │



I

Njihovo pravo da zahtevaju izvršenje proizlazi iz izvršne isprave. Međutim, osim njih legitimaciju za podnošenje predloga za izvršenje ima i organ starateljstva. U skladu sa odredbom člana 6. Porodičnog zakona (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2005 i 72/2011 - dr. zakon)* država ima obavezu da poštuje, štiti i unapređuje prava deteta, a odredbom člana 12. istog zakona** poslovi zaštite porodice, pomoći porodici i starateljstva, povereni su organu starateljstva, odnosno centru za socijalni rad. Organ starateljstva ima obavezu da se stara o zaštiti dece i u sklopu te svoje obaveze, kada utvrdi da je interes deteta ugrožen, ima pravo da pokreće po službenoj dužnosti i odgovarajuće sudske postupke. U tom kontekstu centar za socijalni rad ima legitimaciju i za podnošenje predloga za izvršenje, odnosno ima pravo da u svojstvu izvršnog poverioca zahteva izvršenje odluke kojom je odlučeno o poveravanju deteta. Organ starateljstva, odnosno centar za socijalni rad je legitimisan za podnošenje predloga za izvršenje u svim situacijama. Osim u situaciji kada je roditelj lišen roditeljskog prava, odnosno kada je odlukom dete povereno na čuvanje i vaspitavanje organu starateljstva, centar za socijalni rad može podneti predlog za izvršenje i kada je odlukom dete povereno nekom drugom licu ili ustanovi, ali i drugom roditelju. U tom slučaju predlogom za izvršenje centar za socijalni rad traži izvršenje odluke predajom deteta roditelju kome je povereno vršenje roditeljskog prava, odnosno predajom deteta licu ili ustanovi kojoj je dete odlukom povereno na čuvanje i vaspitavanje. Korišćenjem ovog ovlašćenja centar za socijalni rad štiti interes deteta utvrđen pravnosnažnom sudskom odlukom i doprinosi bržem i efikasnijem ostvarivanju prava deteta.

PORODIČNI ZAKON (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2005 i 72/2011 - dr. zakon) Član 6* (1) Svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. (2) Država ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zaštitu deteta od zanemarivanja, od fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja te od svake vrste eksploatacije. (3) Država ima obavezu da poštuje, štiti i unapređuje prava deteta. (4) Dete rođeno van braka ima jednaka prava kao dete rođeno u braku. (5) Usvojeno dete ima jednaka prava prema usvojiteljima kao dete prema roditeljima. (6) Država je dužna da detetu bez roditeljskog staranja obezbedi zaštitu u porodičnoj sredini uvek kada je to moguće. Član 12** (1) Poslove zaštite porodice, pomoći porodici i starateljstva, u smislu ovog zakona, vrši centar za socijalni rad (u daljem tekstu: organ starateljstva). (2) Kada organ starateljstva u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom rešava u upravnim stvarima, obavlja ove poslove kao poverene. (3) Organizaciju rada organa starateljstva, standarde stručnog rada te sadržaj i način vođenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu.

Način izvršenja Član 226 Na osnovu odluke suda o vršenju roditeljskog prava može se odrediti i sprovesti izvršenje radi predaje deteta, bez obzira da li je tom odlukom naložena predaja deteta. Ako u odluci suda stranci protiv koje se sprovodi izvršni postupak nije naložena predaja deteta, sud će rešenjem o izvršenju izdati ovakav nalog i odrediti rok za predaju deteta ili će naložiti da se dete preda odmah. Rešenjem o izvršenju može se naložiti predaja deteta licu na koje se odnosi izvršna isprava, licu od čije volje zavisi predaja deteta i svakom drugom licu kod koga se dete nalazi u času donošenja rešenja, a može se izreći da je dete dužno da preda i svako drugo lice kod koga se dete zatekne u trenutku sprovođenja izvršenja. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

183

I


• PITANJE: Da li se izvršenje radi predaje deteta može odrediti ako izvršnom ispravom nije naložena predaja deteta, već je samo odlučeno o vršenju roditeljskog prava? • ODGOVOR: U sudskoj praksi je bilo izvesnih dilema oko mogućnosti donošenja rešenja o izvršenju o predaji deteta na osnovu odluke kojom se ono poverava jednom roditelju i postojala su mišljenja da ako sudskom odlukom nije naložena predaja deteta roditelju kome je povereno vršenje roditeljskog prava da roditelj mora ishodovati takvu odluku u posebnom parničnom postupku. Odredbom člana 226. Zakona te dileme su otklonjene s obzirom na to da ista izričito predviđa da će se na osnovu odluke suda o vršenju roditeljskog prava odrediti i sprovesti izvršenje radi predaje deteta, bez obzira da li je tom odlukom naložena predaja deteta. Izvršna isprava je odluka suda kojom je odlučeno o vršenju roditeljskog prava, odnosno poveravanju deteta na čuvanje i vaspitavanje. Sadržina rešenja o izvršenju zavisi od toga da li je sudskom odlukom naložena predaja deteta ili ne. Ako odlukom suda nije naložena predaja deteta, rešenjem o izvršenju će se naložiti predaja deteta i odrediti rok za predaju deteta. Ako je sudskom odlukom, odnosno izvršnom ispravom naložena predaja deteta sud će rešenjem o izvršenju naložiti da se dete preda odmah. • PITANJE: Da li se rešenjem o izvršenju može naložiti predaja deteta i licu koje nije navedeno u sudskoj odluci? • ODGOVOR: Sud može rešenjem o izvršenju naložiti predaju deteta licu kome je izvršnom ispravom naložena predaja deteta, ali i svakom drugom licu kod koga se dete nalazi u času donošenja rešenja ili od čije volje zavisi predaja deteta. Sud, takođe, može rešenjem izreći da je dete dužno da preda i svako drugo lice kod koga se dete zatekne u trenutku sprovođenja izvršenja. Navedenim se odstupa od načela formalnog legaliteta propisanog čl. 8. i 12. Zakona, odnosno daje mogućnost da se izvršenje sprovede i prema licu koje uopšte nije navedeno u izvršnoj ispravi. To lice može biti poznato u trenutku donošenja rešenja o izvršenju i u tom slučaju ono se označava kao izvršni dužnik. Međutim, moguće je odrediti i sprovesti izvršenje i prema svakom licu kod koga se dete zatekne u trenutku sprovođenja izvršenja a čiji identitet može biti nepoznat u trenutku donošenja rešenja o izvršenju. Na ovaj način se krug lica u odnosu na koja se može preduzeti izvršna radnja stavlja u najširi mogući okvir i osigurava uspešno sprovođenje izvršenja i zaštita deteta.

Zaštita interesa deteta Član 227 Prilikom sprovođenja izvršenja sud posebno vodi računa o potrebi da se u najvećoj meri zaštiti interes deteta. Izuzetno, sud može zakazati ročište, ako je to u najboljem interesu deteta.

• PITANJE: Da li sud može obustaviti izvršenje ako mu organ starateljstva dostavi mišljenje da sprovođenje izvršenja nije u najboljem interesu deteta? • ODGOVOR: Odredbom člana 6. Porodičnog zakona (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2005 i 72/2011 - dr. zakon) propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Analogno tome stoji i obaveza suda da prilikom sprovođenja izvršenja posebno vodi računa o potrebi da se u najvećoj meri zaštiti interes deteta. U praksi se često dešava da roditelj ili drugo lice od koga dete treba oduzeti instruiše dete i stvori kod deteta otpor prema drugom roditelju ili licu kome dete treba predati, a zatim odbije da preda dete pozivajući se na najbolji interes deteta. Sprovođenje izvršenja podrazumeva preduzimanje izvršnih radnji koje se sastoje od različitih mera prinude koje često traumatizuju dete. Stoga nijedno sprovođenje izvršenja prinudom nije u najboljem interesu deteta. Međutim, to ne znači da se interes deteta sme posmatrati na taj način jer bi to vodilo neizvršavanju pravnosnažnih sudskih odluka. Izvršni postupak se ne sme pretvoriti u preispitivanje pravnosnažne odluke o poveravanju deteta. U postupku u kome je doneta sudska odluka o poveravanju deteta interes deteta je utvrđen i u skladu sa njim je doneta odluka. U izvršnom postupku zaštita interesa deteta se ostvaruje pravilnim odabirom sredstva izvršenja, odnosno načinom na koji će se izvršenje sprovesti, a ne neizvršavanjem odluke. Izvršenje se mora sprovesti i to svim akterima u izvršnom postupku mora biti jasno. Ono o čemu se sme raspravljati i odlučivati u izvršnom postupku je samo pitanje načina sprovođenja izvršenja i pri rešavanju ovog

184 │



I

pitanja svi su dužni da vode računa o tome da se odabere ono sredstvo izvršenja koje u najvećoj meri štiti interes deteta. U cilju ostvarenja ove svrhe Zakon odstupa od načela pismenosti proklamovanog članom 28. i daje mogućnost sudu da zakaže i ročište ukoliko je to u najboljem interesu deteta.

Oduzimanje deteta i izricanje kazni Član 228 Sud će, nakon što proceni okolnosti slučaja, odrediti izvršenje oduzimanjem deteta, izricanjem novčane kazne ili izricanjem zatvora licu koje protivno nalogu suda odbija da preda dete ili preduzima radnje u cilju otežavanja ili onemogućavanja sprovođenja izvršenja. Sud novčanu kaznu izriče u skladu sa čl. 51. i 219. ovog zakona.

Sud može rešenjem, protiv koga je dozvoljen prigovor, izreći kaznu zatvora koja traje sve dok lice iz st. 1. i 4. ovog člana ne postupi po nalogu suda, a najviše 60 dana. Kazna zatvora će se izvršiti u skladu sa odredbama zakona koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija.

Sredstva izvršenja iz stava 1. ovog člana mogu se odrediti i sprovesti protiv lica kod koga se dete nalazi i protiv lica od čije volje zavisi predaja deteta. Sud određuje sredstva izvršenja iz stava 1. ovog člana sve dok izvršenje ne bude sprovedeno.

• PITANJE: Kojim se sredstvima izvršenja sprovodi izvršenje radi predaje deteta?

• ODGOVOR: Izvršenje radi predaje deteta se može odrediti na tri načina: izricanjem novčane kazne, oduzimanjem deteta i izricanjem kazne licu koje odbija da preda dete ili preduzima radnje u cilju otežavanja ili onemogućavanja sprovođenja izvršenja. Navedena sredstva izvršenja sud određuje sve dok izvršenje ne bude sprovedeno. Dakle, sud nije vezan sredstvom izvršenja koje odredi rešenjem o izvršenju i ovlašćen je da sredstvo izvršenja menja u toku sprovođenja izvršenja sve dok izvršenje ne bude sprovedeno. Sud sredstva izvršenja određuje i sprovodi protiv lica kod koga se dete nalazi, ali i protiv lica od čije volje zavisi predaja deteta. U praksi je čest slučaj da se dete nalazi kod jednog od roditelja ali da neposrednu brigu o detetu vodi drugo lice (najčešće baba i deda) koje ima veliki uticaj na dete. U tom slučaju sredstvo izvršenja je moguće usmeriti i na to drugo lice. Sud novčanu kaznu ili zatvor izriče rešenjem na koje je dozvoljen prigovor, ali prigovor ne odlaže izvršenje. To znači da sud pristupa sprovođenju izvršenja rešenja o izricanju novčane kazne ili zatvora pre njegove pravnosnažnosti. Novčana kazna se izriče u skladu sa čl. 51. i 219. Zakona, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, odnosno bez limita u pogledu ponavljanja. Zatvor koji se izriče može da traje sve dok lice kome je izrečen zatvor ne postupi po nalogu suda, a najviše 60 dana. Kazna zatvora se izvršava u skladu sa odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 72/2009 i 31/2011). Prema odredbi člana 41. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija*, ako sud koji je doneo rešenje o izricanju kazne zatvora nije nadležan za upućivanje lica na izdržavanje kazne zatvora dužan je da rešenje o izricanju kazne zatvora, sa podacima o ličnosti kažnjenog lica, dostavi nadležnom sudu za upućivanje na izvršenje kazne u roku od tri dana od dana kada je odluka postala izvršna. Odredba člana 42. istog zakona** propisuje da je za upućivanje na izdržavanje kazne zatvora nadležan osnovni sud prema prebivalištu, odnosno boravištu lica u vreme kada je odluka kojom je kazna izrečena postala pravnosnažna, a isti sud zadržava nadležnost i ako se prebivalište ili boraviše lica docnije izmene. Kako se rešenje o izricanju kazne zatvora u izvršnom postupku izvršava pre pravnosnažnosti, nadležnost osnovnog suda za upućivanje na izdržavanje kazne treba ceniti u trenutku izvršnosti rešenja. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

185

I


ZAKON O IZVRŠENJU KRIVIČNIH SANKCIJA (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 72/2009 i 31/2011)

Član 41* Ako sud koji je doneo prvostepenu odluku nije nadležan za upućivanje osuđenog na izdržavanje kazne zatvora, dužan je da izvršnu odluku, s podacima o ličnosti osuđenog pribavljenim tokom krivičnog postupka, dostavi nadležnom sudu za upućivanje na izvršenje kazne u roku od tri dana od dana kada je odluka postala izvršna. Nadležni sud je dužan da u roku od tri dana od prijema odluke pristupi upućivanju osuđenog na izdržavanje kazne. U postupku upućivanja osuđenog na izdržavanje kazne zatvora sud sarađuje sa Upravom. Pri određivanju dana javljanja osuđenog radi izdržavanja kazne zatvora, sud je dužan da zatraži izveštaj Uprave o broju raspoloživih mesta u zavodima i da vodi računa o prioritetu izvršenja, s obzirom na prirodu krivičnog dela, izrečenu kaznu i rok zastarelosti izvršenja kazne. Bliži propis o postupku upućivanja lica lišenih slobode donosi ministar nadležan za pravosuđe. Član 42** Za upućivanje osuđenog na izdržavanje kazne zatvora nadležan je osnovni sud prema prebivalištu, odnosno boravištu osuđenog u vreme kada je odluka kojom je kazna izrečena postala pravnosnažna. Isti sud zadržava nadležnost i ako se prebivalište ili boravište osuđenog docnije izmene.

;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom zakona: 1. ZAKLJUČAK O PROMENI SREDSTVA IZVRŠENJA (ODUZIMANJE DETETA) Posebno o predlogu za izvršenje Član 229 U predlogu za izvršenje radi predaje deteta ne mora biti naznačeno sredstvo izvršenja, a ako je naznačeno, sud nije vezan predlogom stranke. • PITANJE: Da li se u predlogu za izvršenje radi predaje deteta mora označiti sredstvo izvršenja?

• ODGOVOR: Sredstva izvršenja iz člana 228. Zakona ne moraju biti naznačena u predlogu za izvršenje. Međutim, ukoliko izvršni poverilac naznači sredstvo izvršenja, sud nije vezan tim predlogom. Sredstvo izvršenja sud određuje, nakon što proceni okolnosti slučaja, rukovodeći se najboljim interesom deteta.

;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom zakona: 1. PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE (PREDAJA DETETA) Dostavljanje rešenja organu starateljstva Član 230 Sud će rešenje o izvršenju dostaviti i nadležnom organu starateljstva ispred kojeg će u postupku izvršenja učestvovati stručnjak organa starateljstva, a ako je neophodno učešće psihologa, škole, porodičnog savetovališta ili druge specijalizovane ustanove za posredovanje u porodičnim odnosima dostaviće i njima poziv da učestvuju u izvršenju. Rešenje o izvršenju dostavlja se najkasnije deset dana pre dana sprovođenja izvršenja. Psiholog je dužan da odmah po prijemu poziva izvrši planiranje neophodnih aktivnosti i da prikupi podatke o činjenicama od značaja za izvršenje, pregledanjem spisa ili na drugi pogodan način.

186 │



I

Psiholog je dužan da obavesti sud o preduzetim aktivnostima i da dostavi mišljenje o najpodobnijem sredstvu izvršenja iz člana 228. stav 1. ovog zakona. Psiholog je dužan da se u toku celog postupka stara o zaštiti najboljeg interesa deteta i da pruži blagovremenu i potpunu podršku detetu, roditelju ili licu kojem je dete predato. • PITANJE: Koja je uloga psihologa organa starateljstva u postupku izvršenja radi predaje deteta?

• ODGOVOR: U postupku izvršenja radi predaje deteta obavezno je učestvovanje psihologa - stručnjaka organa starateljstva. Stoga je sud dužan da rešenje o izvršenju radi predaje deteta dostavi nadležnom organu starateljstva najkasnije deset dana pre dana sprovođenja izvršenja. Ako je, osim stručnjaka organa starateljstva, neophodno učešće psihologa škole, porodičnog savetovališta ili druge specijalizovane ustanove za posredovanje u porodičnim odnosima, sud će i njima dostaviti poziv da učestvuju u izvršenju. Odmah po prijemu rešenja o izvršenju, odnosno poziva psiholog je dužan da pristupi planiranju neophodnih aktivnosti i da prikupi podatke o činjenicama od značaja za izvršenje, pregledanjem spisa ili na drugi pogodan način, zatim da obavesti sud o preduzetim aktivnostima i da dostavi sudu mišljenje o najpodobnijem sredstvu izvršenja. U skladu sa Instrukcijom ministra rada i socijalne politike o načinu rada organa starateljstva, odnosno psihologa u postupku izvršenja odluka iz oblasti porodičnog prava - predaje i oduzimanja deteta svrha učešća psihologa je da primenom metoda i tehnika naučne discipline za čiju primenu je osposobljen, obezbedi uslove da se predaja deteta izvrši dobrovoljno i mirnim putem, da svojim delovanjem otkloni ili ublaži posledice po dete, moguće stresne situacije tokom samog čina izvršenja, kao i da radi na otklanjanju ili ublažavanju mogućih stresnih posledica po dete nakon samog čina izvršenja. Psiholog je dužan da odmah po dobijenom pozivu izvršnog sudije, a najduže u roku od 24 sata, zajedno sa supervizorom izvrši planiranje neophodnih intervencija koje imaju za cilj ostvarivanje svrhe učešća psihologa u postupku izvršenja. Plan intervencije mora da sadrži označavanje lica prema kojima će intervencija biti usmerena, sadržaj svakog neophodnog postupka u intervenciji, kako će se svaki postupak u intervenciji realizovati, gde će se svaki postupak u intervenciji realizovati, koliko će trajati, ko će i s kim postupke preduzimati, na koji način će se izveštavati i integrisati ishod svake intervencije, kao i na koji način će se obezbediti saradnja institucija i pojedinaca koji će biti angažovani u postupku izvršenja. Pre samog čina izvršenja psiholog je dužan da realizuje savetodavni rad sa roditeljem, odnosno licem sa kojim dete živi o neophodnosti izvršenja predaje deteta, o prednostima dobrovoljne predaje kojom se izbegava traumatsko reagovanje deteta i štetne posledice po njegov rast i razvoj, o neophodnosti podrške detetu kako bi se pripremilo za prelazak kod roditelja, odnosno lica kojem treba da bude predato, o pravnim posledicama izbegavanja predaje deteta i drugim relevantnim činjenicama i okolnostima za obezbeđivanje uslova za dobrovoljno izvršenje predaje deteta. Na osnovu utvrđenih činjenica i postignutih rezultata informativno savetodavnog rada, psiholog daje mišljenje o najpodobnijem sredstvu izvršenja iz člana 228. Zakona. Ukoliko se izvršenje sprovodi oduzimanjem deteta psiholog može izvršnom sudiji predložiti i bliže uslove organizacije prostora i način izvršenja (npr. da mesto bude posebno opremljeno dečjim igračkama, da se roditelj, odnosno lice sa kojim dete živi i koje treba da preda dete, odmah po dovođenju deteta na mesto izvršenja udalji iz vidokruga deteta i slično).

LL Videti odgovor na pitanje uz član 228. Zakona. Sprovođenje izvršenja Član 231 O vremenu i mestu preduzimanja izvršnih radnji radi oduzimanja deteta sud će, po pravilima o ličnom dostavljanju, obavestiti izvršnog poverioca. Oduzimanje deteta od lica kod koga se dete nalazi i predaju deteta roditelju, odnosno drugom licu ili ustanovi kojoj je dete povereno na čuvanje i vaspitavanje, sprovodi sudija u saradnji sa psihologom organa starateljstva, škole, porodičnog savetovališta ili druge specijalizovane ustanove za posredovanje u porodičnim odnosima, po potrebi uz pomoć policije. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

187

I


Policija je dužna da prema licu koje otežava, odnosno sprečava izvršenje preduzme mere prinude u skladu sa zakonom i o tome obavesti nadležnog javnog tužioca. • PITANJE: Ko i na koji način sprovodi izvršnu radnju oduzimanja deteta?

• ODGOVOR: Kada se kao sredstvo izvršenja odredi oduzimanje deteta, sud će o vremenu i mestu preduzimanja izvršnih radnji obavestiti izvršnog poverioca, po pravilima o ličnom dostavljanju. Izvršnom dužniku pre sprovođenja izvršenja oduzimanjem deteta rešenje o izvršenju mora biti dostavljeno, osim u slučaju iz člana 232. Zakona. Oduzimanje deteta od lica kod koga se dete nalazi i predaju deteta licu kome je dete povereno sudskom odlukom sprovodi sudija u saradnji sa psihologom organa starateljstva, škole, porodičnog savetovališta ili druge specijalizovane ustanove za posredovanje u porodičnim odnosima, po potrebi uz pomoć policije. U toku samog čina izvršenja psiholog prati ponašanje i reakcije deteta i roditelja, odnosno lica koje je dužno da preda dete, kao i drugih učesnika u postupku. Psiholog je dužan da svojim savetima i instrukcijama utiče na smanjenje ili eliminisanje ponašanja koja izazivaju ili mogu izazvati konflikt ili traumatsko reagovanje deteta ili drugih lica - učesnika u postupku, da pruža podršku detetu i učesnicima u postupku, da izvršnom sudiji daje mišljenje o preduzimanju radnji iz njegove nadležnosti koje mogu doprineti da se odluka izvrši, da unošenjem svojih zapažanja u zapisnik o toku izvršenja i potpisivanjem zapisnika o izvršenju učestvuje u formalnopravnoj proceduri izvršenja i da preduzima i druge stručne radnje koje će doprineti da se izvršenje odluke ostvari sa što manje štete po nesmetan rast i razvoj deteta. Nakon čina izvršenja, psiholog je dužan da prati ponašanje i reakcije deteta i roditelja ili lica kome je dete predato, da ukoliko je to potrebno, sačini plan podrške i obezbedi blagovremenu, celovitu i kontinuiranu podršku detetu ili licu kome je dete predato, kao i licu od koga je dete oduzeto. Policija je dužna da preduzme mere prinude propisane Zakonom o policiji (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 63/2009 - odluka US i 92/2011) prema licu koje otežava, odnosno sprečava izvršenje i da o tome obavesti nadležnog javnog tužioca. Nepostupanje policije u skladu sa ovom dužnošću vodi novčanom kažnjavanju odgovornog lica u organizacionoj jedinici policije u skladu sa članom 73. Zakona.

Sprovođenje izvršenja u slučaju ugroženosti deteta Član 232 Kad je izvršnom ispravom ili rešenjem o izvršenju naloženo da se dete preda bez odlaganja ili kada je ugrožen život, zdravlje ili psihofizički razvoj deteta, rešenje o izvršenju se izvršnom dužniku predaje prilikom preduzimanja prve izvršne radnje. Ako izvršni dužnik ne bude prisutan oduzimanju deteta, rešenje o izvršenju će mu se dostaviti naknadno. Ako se dete oduzima od lica na koje se ne odnosi izvršna isprava, tom licu će se predati rešenje o izvršenju i zapisnik o sprovođenju izvršenja. Odsutnost lica od koga se dete ima oduzeti ne sprečava sprovođenje izvršenja. Kada je izvršnom ispravom naložena predaja radi povratka u stranu državu nezakonito odvedenog ili zadržanog deteta (građansko pravna otmica dece) ili je predaja naložena zbog ponovnog uspostavljanja odnosa staranja ili viđenja roditelja sa detetom u stranoj državi, izvršenje će se sprovesti oduzimanjem i predajom deteta izvršnom poveriocu, pod uslovima iz st. 1. i 3. ovog člana. U ovom slučaju postupak izvršenja posebno je hitan. • PITANJE: Da li odsustvo izvršnog dužnika sprečava sprovođenje izvršenja oduzimanjem deteta?

• ODGOVOR: Rešenjem o izvršenju se nalaže izvršnom dužniku da preda dete roditelju ili drugom licu kome je dete povereno u određenom roku. Ako izvršni dužnik, po prijemu rešenja o izvršenju, u ostavljenom roku ne preda dete, sud po isteku tog roka pristupa sprovođenju izvršenja. Međutim, kada je izvršnom ispravom ili rešenjem o izvršenju naloženo da se dete preda odmah, odnosno bez odlaganja ili kada je ugrožen život, zdravlje ili psihofizički razvoj deteta, sud odmah pristupa sprovođenju izvršenja oduzimanjem deteta, a rešenje o izvršenju se izvršnom dužniku predaje prilikom preduzimanja prve izvršne radnje, odnosno prilikom sprovođenja izvršenja.

188 │



I

Odsustvo izvršnog dužnika, odnosno lica od koga se dete ima oduzeti ne sprečava sprovođenje izvršenja. Zakon izričito propisuje da će se rešenje o izvršenju dostaviti izvršnom dužniku naknadno ako ne bude prisutan oduzimanju deteta. Ako se dete oduzima licu na koje se ne odnosi izvršna isprava rešenje o izvršenju i zapisnik o sprovođenju izvršenja će se predati tom licu. Kada se sprovodi izvršenje na osnovu sudske odluke donete primenom Konvencije o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece (“Sl. list SFRJ - Međunarodni ugovori”, br. 7/91) kojom je naložena predaja deteta radi povratka u stranu državu nezakonito odvedenog ili zadržanog deteta, postupak izvršenja je naročito hitan i sprovodi se po pravilima propisanim za sprovođenje izvršenja u slučaju ugroženosti deteta. Ovakva zakonska regulativa je u skladu sa obavezom iz navedene konvencije da se postupak vraćanja deteta u stranu državu mora okončati u roku od 60 dana.

Ponovljeno izvršenje Član 233 Sud će na predlog izvršnog poverioca ponovo sprovesti izvršenje po istom rešenju o izvršenju, ako se dete u roku od 60 dana od dana predaje, protivno izvršnoj ispravi ponovo zatekne kod lica od koga je oduzeto. • PITANJE: Da li sud mora donositi novo rešenje o izvršenju kako bi ponovo sproveo izvršenje oduzimanjem deteta koje se zateklo opet kod lica od koga je oduzeto?

• ODGOVOR: Ako se dete u roku od 60 dana od dana sprovedenog izvršenja, odnosno predaje protivno izvršnoj ispravi ponovno zatekne kod lica od koga je oduzeto, sud će na predlog izvršnog poverioca ponovo sprovesti izvršenje po istom rešenju o izvršenju. Dakle, u ovoj situaciji sud neće donositi novo rešenje o izvršenju, već će odmah pristupiti sprovođenju izvršenja na osnovu prethodno donetog rešenja. Sud u ponovljenom izvršenju može odrediti sva sredstva izvršenja iz člana 228. Zakona, odnosno nije vezan sredstvom izvršenja kojim je prethodno sprovodio izvršenje.

2. Izvršenje radi održavanja ličnih odnosa sa detetom Član 234 U postupcima izvršenja radi održavanja ličnih odnosa sa detetom shodno se primenjuju odredbe čl. 229. do 232. ovog zakona.

• PITANJE: Kako se sprovodi izvršenje radi održavanja ličnih odnosa sa detetom?

• ODGOVOR: Dete ima pravo na oba roditelja u skladu sa Porodičnim zakonom, Ustavom Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (“Sl. list SCG - Međunarodni ugovori”, br. 9/2003, 5/2005, 7/2005 - ispr. i “Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 12/2010). U skladu sa tim, sudske odluke kojima se reguliše vršenje roditeljskog prava redovno uređuju i način održavanja ličnih odnosa deteta sa roditeljem kome nije povereno vršenje roditeljskog prava, odnosno tzv. model viđanja deteta (ili pravo na posete iz međunarodnih konvencija). Pravo na održavanje ličnih odnosa sa detetom, osim roditelja imaju i drugi srodnici koji mogu u skladu sa odredbama Porodičnog zakona tražiti da se njihov način održavanja ličnih odnosa sa detetom uredi sudskom odlukom. Ako roditelj kome je povereno vršenje roditeljskog prava ili drugo lice kome je dete povereno na čuvanje i vaspitavanje, ne poštuje ovo pravo deteta i roditelja sa kojim dete ne živi, predlog za izvršenje radi održavanja ličnih odnosa sa detetom podnosi roditelj sa kojim dete ne živi ili drugo lice koje u skladu sa pravnosnažnom sudskom odlukom ima pravo da lične odnose sa detetom održava na način uređen tom odlukom. Izvršenje se sprovodi na isti način kao i izvršenje radi predaje deteta. Održavanje ličnih odnosa sa detetom u sebi obuhvata predaju deteta ali u određenim terminima, odnosno u vreme i na mestu određenim sudskom odlukom. Kao sredstvo izvršenja moguće je odrediti izricanje novčane kazne ili zatvora licu kome je dete povereno a koje ne poštuje sudsku odluku u pogledu omogućavanja drugom licu da održava lične odnose sa detetom, kao i oduzimanje deteta u vreme kada je sudskom odlukom određeno da se dete ima predati licu radi održavanja ličnih odnosa sa detetom. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

189

I


Potrebno je napomenuti da roditelj kome je povereno vršenje roditeljskog prava, a koji ne poštuje sudsku odluku kojom je regulisan način održavanja ličnih odnosa sa detetom, krši ne samo pravo roditelja sa kojim dete ne živi već i pravo deteta na oba roditelja, čime ugrožava pravilan psihofizički razvoj deteta. Zato je takvo ponašanje Porodičnim zakonom (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2005 i 72/2011 - dr. zakon) okarakterisano kao grubo kršenje roditeljske dužnosti koje može dovesti i do lišenja roditeljskog prava. Osim toga, neomogućavanje održavanja ličnih odnosa sa detetom je predviđeno kao krivično delo u našem krivičnom zakonodavstvu. U veoma složenim slučajevima nekada će biti potrebno da državni organi, a naročito organ starateljstva, intervenišu ne samo u izvršnom postupku, već da se uporedo sa izvršnim postupkom pokrene i krivični postupak, kao i postupak za lišenje roditeljskog prava protiv roditelja sa kojim dete živi. Tada je koordiniran rad državnih organa veoma važan, jer u tim slučajevima se vrši i psihofizičko nasilje nad detetom. Uputno je da se u skladu sa Opštim protokolom o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima u naročito složenim slučajevima sazove konferencija slučaja koju zakazuje voditelj slučaja (stručno lice centra za socijalni rad), kako bi se izradio individualni plan integrisanih usluga i planirane mere međusobno dobro usaglasile. • PITANJE: Da li predlog za izvršenje radi održavanja ličnih odnosa sa detetom može podneti i dete, odnosno njegov zakonski zastupnik? • ODGOVOR: Održavanje ličnih odnosa sa detetom je ne samo pravo, nego i obaveza roditelja sa kojim dete ne živi. Stoga je to i pravo deteta koje proizlazi iz prava deteta na oba roditelja. U praksi se najčešće dešava da izvršenje radi održavanja ličnih odnosa sa detetom traži roditeljem sa kojim dete ne živi. Međutim, imajući u vidu da je održavanje ličnih odnosa i pravo deteta, moguće je da predlog za izvršenje podnese i samo dete, odnosno u njegovo ime zakonski zastupnik ili organ starateljstva, u situaciji kada roditelj sa kojim dete ne živi ne poštuje to pravo deteta.

;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom zakona: 1. PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE (VIĐANJE DETETA)

3. Izvršenje radi zaštite od nasilja u porodici, zaštite prava deteta i drugih odluka u vezi sa porodičnim odnosima Član 235 U postupcima izvršenja radi zaštite od nasilja u porodici, zaštite prava deteta i drugih odluka u vezi sa porodičnim odnosima, shodno će se primenjivati odgovarajuće odredbe ovog zakona u zavisnosti od obaveze izvršnog dužnika. • PITANJE: Kako se izvršavaju mere izrečene radi zaštite od nasilja u porodici?

• ODGOVOR: Меrе zаštitе оd nаsilја u pоrоdici su rеgulisаnе Pоrоdičnim zаkоnоm (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2005 i 72/2011 - dr. zakon) i izriču sе sudskоm оdlukоm kоја prеdstаvlја izvršnu isprаvu i nа оsnоvu kоје sе mоžе trаžiti izvršеnjе. Kао mеrа zаštitе оd nаsilја u pоrоdici mоžе sе izrеći: - zаbrаnа dаlјеg uznеmirаvаnjа licа - žrtvе pоrоdičnоg nаsilја, - zаbrаnа prilаskа licu - žrtvi pоrоdičnоg nаsilја nа оdrеđеnој udаlјеnоsti, - nаlоg zа isеlјеnjе licа kоје vrši pоrоdičnо nаsilје ili - nаlоg zа usеlјеnjе licа - žrtvе pоrоdičnоg nаsilја. Izvršеnjе rаdi zаštitе оd nаsilја u pоrоdici sе izvršаvа nа rаzličitе nаčinе, u zаvisnоsti оd vrstе оbаvеzе izvršnоg dužnikа kоја prоizlаzi iz izvršnе isprаvе. Izvršеnjе sudskih оdlukа kојimа su izrеčеnе mеrе zаštitе оd nаsilја u pоrоdici - zаbrаnе licu kоје vrši nаsilје dа dаlје uznеmirаvа žrtvu nаsilја, kао i zаbrаnе tоm licu dа prilаzi žrtvi nаsilја nа оdrеđеnој udаlјеnоsti sprоvоdi sе pо оdrеdbаmа

190 │



I

Zаkоnа kоје rеgulišu nаčin izvršеnjа оbаvеzе nа činjеnjе, nеčinjеnjе ili trplјеnjе, оdnоsnо оbаvеzе kојu mоžе izvršiti sаmо izvršni dužnik, kоје kао srеdstvо izvršеnjа prеdviđајu izricаnjе nоvčаnе kаznе. Izvršеnjе sudskе оdlukе kојоm је licu kоје vrši nаsilје izrеčеnа mеrа zаštitе оd nаsilја u pоrоdici - isеlјеnjе iz pоrоdičnе kućе ili stаnа, оdnоsnо kојоm је nаlоžеnо usеlјеnjе žrtvе nаsilја sprоvоdi sе pо оdrеdbаmа Zаkоnа kоје rеgulišu izvršеnjе rаdi isprаžnjеnjа i prеdаје nеpоkrеtnоsti. U оvim pоstupcimа sud је dužаn dа pоstupа nаrоčitо hitnо, kао i dа, pо pоtrеbni, uspоstаvi kооrdinirаn rаd sа оstаlim držаvnim оrgаnimа. • PITANJE: Da li izvršitelj može da sprovede izvršenje radi naplate potraživanja izvršnog poverioca na ime zakonskog izdržavanja? • ODGOVOR: Kаdа је u pitаnju izvršеnjе sudskih оdlukа kојim је urеđеnа visinа zаkоnskоg izdržаvаnjа člаnа pоrоdicе, izvršеnjе sе sprоvоdi pо оdrеdbаmа Zаkоnа kоје rеgulišu izvršеnjе rаdi оstvаrеnjа nоvčаnоg pоtrаživаnjа izvršnоg pоvеriоcа. Vаžnо је nаpоmеnuti dа izvršеnjе rаdi nаmirеnjа nоvčаnоg pоtrаživаnjа nа imе zаkоnskоg izdržаvаnjа člаnа pоrоdicе mоžе sprоvоditi i izvršitеlј. U pitаnju је izuzеtаk оd prаvilа dа је izvršеnjе оdlukа u vеzi sа pоrоdičnim оdnоsimа u isklјučivој nаdlеžnоsti sudа. Uvоđеnjе оvоg izuzеtkа је оprаvdаnо, јеr sе u оvоm slučајu izvršеnjе sprоvоdi rаdi nаplаtе nоvčаnоg pоtrаživаnjа izvršnоg pоvеriоcа. • PITANJE: Ko podnosi predlog za izvršenje sudske odluke kojom je izvršni dužnik obavezan da na ime zakonskog izdržavanja maloletnog deteta plaća određeni novčani iznos na ruke zakonskog zastupnika maloletnog deteta? • ODGOVOR: Kаdа је sudskоm оdlukоm izvršni dužnik оbаvеzаn dа nа imе zаkоnskоg izdržаvаnjа svоg mаlоlеtnоg dеtеtа оdrеđеni nоvčаni iznоs isplаćuје zаkоnskоm zаstupniku mаlоlеtnоg dеtеtа, prеdlоg zа izvršеnjе pоdnоsi zаkоnski zаstupnik u imе mаlоlеtnоg dеtеtа, јеr је u оvоm slučајu dеtе izvršni pоvеrilаc. Prеdlоg zа izvršеnjе svih оdlukа u vеzi sа pоrоdičnim оdnоsimа mоžе pоdnеti i оrgаn stаrаtеlјstvа.

Glava peta IZVRŠENJE RADI VRAĆANJA ZAPOSLENOG NA RAD Mesna nadležnost Član 236 Za odlučivanje o predlogu za izvršenje i sprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprave po kojoj je poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad ili da ga rasporedi na odgovarajuće radno mesto, mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi sedište poslodavca.

• PITANJE: Na osnovu čega se određuje nadležnost suda za odlučivanje o predlogu i za sprovođenje izvršenja sudske odluke o vraćanju zaposlenog na rad i da li se radi o isključivoj nadležnosti? • ODGOVOR: U sporu po tužbi za vraćanje zaposlenog na rad, stranke su poslodavac, pravno lice ili preduzetnik i zaposleni, fizičko lice, pa je stvarno nadležan za rešavanje spora osnovni sud, a time je i za izvršenje nadležan sud opšte nadležnosti, osnovni sud. Izuzetak postoji, ako je poslodavac u stečaju, a odluku je doneo privredni sud kao parnični sud, u kom slučaju je i za izvršenje nadležan privredni sud. Naime, novim Zakonom o stečaju, otvaranje postupka stečaja nije razlog za prestanak radnog odnosa svih zaposlenih po sili zakona, već predstavlja razlog za davanje otkaza ugovora o radu. Mesno je nadležan sud prema sedištu poslodavca i ova nadležnost je isključiva. Isključivo je u nadležnosti suda ne samo odlučivanje o predlogu, već i sprovođenje izvršenja zbog značaja ovih pravnih odnosa. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

191

I


Rok za podnošenje predloga za izvršenje

Član 237 Predlog za izvršenje iz člana 236. ovog zakona može se podneti u roku od 60 dana od dana kada je izvršni poverilac stekao pravo da predlog podnese. • PITANJE: U kom roku zaposleni može podneti predlog za izvršenje presude kojom je usvojen zahtev za vraćanje na rad?

• ODGOVOR: U skladu sa tendencijom produženja rokova u kojima stranke mogu ostvarivati prava, nekadašnji rok od 30 dana produžen je na 60 dana. Rok počinje teći od dana sticanja prava na podnošenje predloga. Za ostvarenje tog prava nužno je da je presuda postala pravnosnažna i da je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze od strane poslodavca, odnosno nastupanje izvršnosti presude.

Način sprovođenja izvršenja Član 238 Izvršenje na osnovu izvršne isprave po kojoj je poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad ili da ga rasporedi na odgovarajuće radno mesto sprovodi se izricanjem novčane kazne poslodavcu i odgovornom licu. Novčana kazna izriče se prema odredbama člana 51. ovog zakona, a izricanje novčane kazne se ponavlja sve dok izvršni dužnik ne izvrši svoju obavezu. • PITANJE: Kojim se izvršnim radnjama se sprovodi izvršenje obaveze vraćanja zaposlenog na rad?

• ODGOVOR: S obzirom na to da se radi o nenovčanoj obavezi i to radnji koju može izvršiti samo izvršni dužnik (poslodavac), izvršenje se prinudno sprovodi izricanjem novčanih kazni. Kazne se izriču i pravnom licu i licu koje je u njemu odgovorno (kao kod prekršaja i privrednih prestupa). Ne postoji ograničenje u broju izrečenih kazni (visina je određena u članu 51. Zakona propisivanjem opšteg minimuma i opšteg maksimuma novčane kazne), odnosno one se ponavljaju (i prinudno naplaćuju) sve dotle dok poslodavac ne postupi po izrečenoj obavezi.


Naknada izgubljene zarade u slučaju vraćanja zaposlenog na rad Član 239 Izvršni poverilac koji je podneo predlog da bude vraćen na rad, može predložiti da sud donese rešenje kojim će odrediti da mu izvršni dužnik isplati na ime zarade mesečne iznose dospele od pravnosnažnosti presude do ponovnog vraćanja na rad i odrediti izvršenje radi naplate utvrđenih iznosa. Predlog za naknadu može se spojiti sa predlogom za izvršenje ili može biti podnesen naknadno do okončanja izvršnog postupka. Rešenje kojim se predlog za naknadu usvaja ima dejstvo rešenja o izvršenju. Izvršni dužnik - poslodavac može predložiti sudu da stavi van snage rešenje iz stava 3. ovog člana ako su se po donošenju rešenja izmenile okolnosti na osnovu kojih je ono doneseno. Naknada mesečne zarade određuje se u iznosu koji bi zaposleni ostvario da je bio na radu, sa porezima i doprinosima koji se plaćaju iz zarade. Ako je sud delimično usvojio zahtev za isplatu naknade zarade izvršnom poveriocu, on može da ostatak zarade potražuje u parničnom postupku.

192 │



I

• PITANJE: Zbog čega se na osnovu presude koja glasi na ispunjenje nenovčane obaveze, u postupku izvršenja može naplatiti i novčano potraživanje na koje presuda ne glasi? • ODGOVOR: Kod vraćanja zaposlenog na rad propisan je izuzetak od opšteg pravila da se može prinudno izvršiti samo obaveza kako po izvršnoj ispravi glasi. Razlog je obezbeđenje zaštite materijalnog položaja, egzistencije zaposlenog (i članova njegovog domaćinstva), s obzirom na to da je zaposleni u odnosu na poslodavca neravnopravna stranka. S druge strane, ova obaveza treba da stimuliše poslodavca da postupi po presudi. Preduslov je da je presuda o vraćanju pravosnažna, pa zaposleni za period od pravnosnažnosti presude do dana vraćanja na rad (kada će moći svojim radom da ostvaruje sva prava, pa i pravo na zaradu) može u izvršnom postupku naplatiti potraživanje na ime mesčnih zarada, sa porezima i doprinosima. Sud može delimično usvojiti predlog, a delimično odbiti. S obzirom da zakon predviđa da zaposleni potraživanje u odbijenom delu ostvaruje u parnici, očigledno sledi da protiv rešenja o odbijanju nije dozvoljen pravni lek, prigovor.

Glava šesta IZVRŠENJE ODLUKE O DEOBI STVARI Mesna nadležnost Član 240 Za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje rešenja o deobi mesno je nadležan i sud na čijem se području nalazi suvlasnička stvar.

Fizička deoba Član 241

Fizičku deobu suvlasničke stvari sud će odrediti ako je takva deoba predviđena izvršnom ispravom. Sud, odnosno izvršitelj će pozvati učesnike da prisustvuju sprovođenju deobe.

Deoba prodajom Član 242

Ako na osnovu izvršne isprave suvlasničku stvar treba prodati radi njene deobe, prodaja će se sprovesti na način propisan ovim zakonom za izvršenje na pokretnoj, odnosno nepokretnoj stvari, ako se stranke o pojedinim pitanjima drugačije ne sporazumeju.

Troškovi postupka Član 243

Troškove sprovođenja izvršenja odluke o deobi stvari snose svi suvlasnici, srazmerno vrednosti svojih delova u suvlasničkoj stvari. Suvlasnik koji je prouzrokovao posebne troškove dužan je da ih nadoknadi onim suvlasnicima koji su te troškove imali. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

193

I


Glava sedma UPISIVANJE U JAVNE KNJIGE Mesna nadležnost Član 244

Za odlučivanje o predlogu za izvršenje radi zasnivanja prava na nepokretnosti upisom u javnu knjigu mesno je nadležan sud koji vodi javnu knjigu u koju treba izvršiti upis, odnosno sud na čijem se području nalazi organ koji vodi javnu knjigu. Za sprovođenje izvršenja kojim je utvrđena obaveza upisa u javnu knjigu nadležan je sud, odnosno drugi organ koji vodi javnu knjigu za tu nepokretnost.

Način sprovođenja izvršenja Član 245

Na osnovu izvršne isprave kojom je utvrđena obaveza upisa u javnu knjigu, sud određuje da se u javnoj knjizi sprovede odgovarajući upis. Upis određen rešenjem koje je doneo sud sprovodi se po službenoj dužnosti.

Upis prava svojine kad izvršni dužnik nije upisan kao vlasnik Član 246

Kad izvršni dužnik nije upisan kao vlasnik nepokretnosti, upis prava svojine izvršnog dužnika na toj nepokretnosti može se izvršiti ako izvršni poverilac, uz predlog za izvršenje, podnese ispravu koja je, prema propisima o upisu prava na nepokretnostima, podobna za upis prava svojine izvršnog dužnika na toj nepokretnosti. Izvršitelj može da pribavi ispravu iz stava 1. ovog člana, ako ga na to ovlasti izvršni poverilac.

Upis drugog prava kad izvršni dužnik nije upisan kao vlasnik Član 247

Kad je po izvršnoj ispravi izvršni poverilac ovlašćen da prema izvršnom dužniku traži upis založnog ili nekog drugog prava na nepokretnosti, osim prava svojine, a izvršni dužnik nije upisan kao vlasnik na nepokretnosti, izvršni poverilac može u predlogu za izvršenje zahtevati da se pravo svojine upiše na izvršnog dužnika, a zatim da se izvrši upis prava izvršnog poverioca, ako podnese ispravu koja je, prema propisima o upisu prava na nepokretnostima, podobna za upis prava svojine izvršnog dužnika na toj nepokretnosti. Izvršitelj može da pribavi ispravu iz stava 1. ovog člana, ako ga na to ovlasti izvršni poverilac.

Upis prava u druge javne knjige Član 248

Odredbe ove glave shodno se primenjuju na upis prava u druge javne knjige, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

194 │



I

Glava osma IZDEJSTVOVANJE IZJAVE VOLJE Bezuslovno potraživanje

Član 249 Ako je izvršni dužnik odlukom koja ima svojstvo izvršne isprave obavezan na davanje izjave volje, smatra se da je izjavu sadržine kao u izvršnoj ispravi dao trenutkom pravnosnažnosti te odluke. Ako je izvršni dužnik sudskim poravnanjem ili poravnanjem donetim u upravnom postupku obavezan na davanje izjave volje, smatra se da je izjavu sadržine kao u poravnanju dao danom kada je njegova obaveza po poravnanju dospela.

Uslovno potraživanje

Član 250 Ako ispunjenje potraživanja na davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke obaveze izvršnog poverioca ili nekog drugog uslova, smatra se da je izvršni dužnik dao izjavu volje kad je izvršni poverilac ispunio svoju obavezu ili kad bude ispunjen neki drugi uslov. Ostvarenje uslova iz stava 1. ovog člana dokazuje se javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom.

LL Detaljnije o odredbama koje se odnose na izvršenje novčanih i nenovčanih potraživanja pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 304), i to: LL Stručni komentar - Pravni instruktor: KOMENTAR NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU - „Sl. glasnik RS”, br. 31/2011: • Nova zakonska rešenja sadržana u odredbama koje se odnose na izvršenje novčanih i nenovčanih potraživanja •


│

195

I


Deo peti POSEBNI POSTUPAK ZA NAMIRENJE POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KOMUNALNIH I SLIČNIH USLUGA Shodna primena drugih odredaba ovog zakona

Član 251 U postupku za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga shodno se primenjuju odredbe ovog zakona ako odredbama čl. 252. do 256. ovog zakona nije drugačije propisano. • PITANJE: Ko je nadležan u postupku za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga, izvršitelj ili sud?

• ODGOVOR: Odredbe čl. 251. do 256. Zakona regulišu i propisuju poseban postupak za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga. Taj poseban postupak je u nadležnosti izvršitelja. To dalje znači da za ovaj poseban postupak za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga, a koji je regulisan navedenim odredbama Zakona nije nadležan sud. Do otpočinjanja sa radom izvršitelja, sudovi su bili nadležni da odlučuju o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, i da sprovode to izvršenje, ali u skladu sa odredbama člana 18, člana 35. stav 1. i čl. 46, 47, 48. i 49. Zakona. Prema odredbi člana 18. stav 2. tačka 4) Zakona izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja određuje se na osnovu verodostojne isprave i to izvoda iz poslovnih knjiga za izvršene komunalne i slične usluge. Dakle, do otpočinjanja sa radom izvršitelja za ovo izvršenje je bio nadležan sud i uz verodostojnu ispravu - izvod iz poslovnih knjiga za izvršene komunalne i slične usluge, izvršni poverilac nije bio dužan da dostavi i pismeni dokaz da je pre podnošenja predloga za izvršenje opomenuo izvršnog dužnika da izvrši obavezu. • PITANJE: Da li je moguće sprovesti izvršenje na zaradi bračnog druga izvršnog dužnika za dugove izvršnog dužnika po osnovu komunalnih i sličnih usluga? • ODGOVOR: Izvršenje po izvršnoj ispravi, ili na osnovu verodostojne isprave, ako se radi o komunalnim i sličnim uslugama se može izvršiti samo prema izvršnom dužniku označenom u izvršnoj ispravi ili verodostojnoj ispravi ukoliko je to rešenje postalo pravnosnažno i izvršno, a ne i prema bračnom drugu. Tačno je da postoji odgovornost bračnog druga za obaveze drugog bračnog druga nastale u toku trajanja braka, po odredbama Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2005 i 72/2011 - dr. zakon), ali to može biti samo osnov da se u parnici traži ispunjenje obaveze od drugog bračnog druga (na koga isprava ne glasi, pa ukoliko se stekne pravosnažna i izvršna presuda na osnovu toga prema njemu sprovede izvršenje). • PITANJE: Može li se zasnovati nadležnost prema sedištu ogranka izvršnog dužnika primenom člana 10. Zakona i člana 54. Zakona o parničnom postupku (izvršni poverilac je davalac usluge - isporuka gasa, isporuka je vršena ogranku određenog pravnog lica,

196 │



I

sedište izvršnog poverioca i sedište ogranka su identični, a sedište izvršnog dužnika se razlikuje od sedišta ogranka i sedišta izvršnog poverioca)? • ODGOVOR: Primena odredbi o posebnom postupku za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga podrazumeva da su izvršitelji počeli sa radom, jer se predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, radi naplate novčanog potraživanja na ime izvršenih komunalnih i sličnih usluga podnosi izvršitelju, na čijem području se nalazi sedište izvršnog poverioca. U tom slučaju, nije bitna okolnost gde se nalazi sedište izvršnog dužnika, pa ni sedište njegovog ogranka. Do tada, važe opšte odredbe o postupku izvršenja na osnovu verodostojne isprave, pa i odredba o nadležnosti. Opšta odredba o mesnoj nadležnosti sadržana je u članu 3. stav 3. Zakona i ona je određena prema sedištu izvršnog dužnika. Za pojedina sredstva izvršenja, a za ostvarenje novčanih potraživanja takvih sredstava ima više, postoje odredbe o posebnoj mesnoj nadležnosti. Tako, na primer, kada se radi o izvršenju na pokretnim stvarima, mesno nadležan je sud na čijem se području nalaze pokretne stvari, pa to može biti i mesto sedišta ogranka u kom prostoru se nalaze stvari izvršnog dužnika. Član 54. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011) se u ovoj fazi ne primenjuje. On se može primeniti samo ukoliko protiv rešenja o izvršenju izvršni dužnik izjavi prigovor, sudija nađe da je izvršni dužnik učinio verovatnim navode iz prigovora i donese rešenje o stavljanju van snage rešenja o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje, u kom slučaju se na osnovu izjavljenog prigovora mesne nenadležnosti u prigovoru protiv rešenja, može oglasiti nenadležnim i primenom člana 54. Zakona o parničnom postupku. • PITANJE: Koja potraživanja se smatraju potraživanjima za usluge slične komunalnim? • ODGOVOR: Pоstupаk zа nаmirеnjе pоtrаživаnjа pо оsnоvu kоmunаlnih i sličnih uslugа Zаkоn stаvlја u isklјučivu nаdlеžnоst izvršitеlја. U оvоm pоstupku izvršitеlј nе sаmо dа imа оvlаšćеnjа dа sprоvоdi izvršеnjе vеć i оdlučuје о prеdlоgu zа izvršеnjе, оdnоsnо оdrеđuје izvršеnjе. Izvršitеlј prilikоm pоstupаnjа u оvоm pоstupku primеnjuје prеvаshоdnо оdrеdbе čl. 252. dо 256. Zаkоnа, аli i svе drugе оdrеdbе Zаkоnа аkо оdrеdbаmа čl. 252. dо 256. Zаkоnа niје drugаčiје prоpisаnо. Pојаm kоmunаlnе dеlаtnоsti оdrеđuје član 2. Zаkоnа o komunalnim delatnostima (“Sl. glasnik RS”, br. 88/2011) tаkо štо pоd kоmunаlnоm dеlаtnоšću pоdrаzumеvа dеlаtnоst pružаnjа kоmunаlnih uslugа оd znаčаја zа оstvаrеnjе živоtnih pоtrеbа fizičkih i prаvnih licа kоd kојih је јеdinicа lоkаlnе sаmоuprаvе dužnа dа stvоri uslоvе zа оbеzbеđivаnjе оdgоvаrајućеg kvаlitеtа, оbimа, dоstupnоsti i kоntinuitеtа, kао i nаdzоr nаd njihоvim vršеnjеm. Nаvеdеni zаkоn kоmunаlnе dеlаtnоsti kаrаktеrišе kао dеlаtnоsti оd оpštеg intеrеsа, i tаksаtivnо nаbrаја kоје su tо dеlаtnоsti: - snаbdеvаnjе vоdоm zа pićе, - prеčišćаvаnjе i оdvоđеnjе аtmоsfеrskih i оtpаdnih vоdа, - prоizvоdnjа i distribuciја tоplоtnе еnеrgiје, - uprаvlјаnjе kоmunаlnim оtpаdоm, - grаdski i prigrаdski prеvоz putnikа, - uprаvlјаnjе grоblјimа i pоgrеbnе uslugе, - uprаvlјаnjе јаvnim pаrkirаlištimа, - оbеzbеđivаnjе јаvnоg оsvеtlјеnjа, - uprаvlјаnjе piјаcаmа, - оdržаvаnjе ulicа i putеvа, - оdržаvаnjе čistоćе nа pоvršinаmа јаvnе nаmеnе, - оdržаvаnjе јаvnih zеlеnih pоvršinа, - dimničаrskе uslugе i - dеlаtnоst zооhigiјеnе. Оvе dеlаtnоsti su dеlаtnоsti оd оpštеg еkоnоmskоg intеrеsа u smislu prоpisа о zаštiti pоtrоšаčа. Skupštinа јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе imа оvlаšćеnjе dа kао kоmunаlnе оdrеdi i drugе dеlаtnоsti оd lоkаlnоg intеrеsа i prоpišе uslоvе njihоvоg оbаvlјаnjа. Pојаm uslugа sličnih kоmunаlnim niје rеgulisаn pоzitivnim prоpisimа, pа је nа sudskој prаksi dа dеfinišе оvај pојаm. Dа bi uslugа bilа sličnа kоmunаlnој mоrа imаti sličnе kаrаktеristikе - biti dеlаtnоst оd оpštеg intеrеsа zа kојu su prоpisаni uslоvi оbаvlјаnjа. Rаdi PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

197

I


sе о dеlаtnоsti kојоm sе zаdоvоlјаvа nеkа živоtnа pоtrеbа fizičkih i prаvnih licа nа оdrеđеnоm pоdručјu. Оvаkvе kаrаktеristikе sigurnо imајu uslugе tеlеkоmunikаciоnih prоvајdеrа, kао štо su uslugе mоbilnе i fiksnе tеlеfоniје, intеrnеt uslugе i uslugе kаblоvskе tеlеviziје, аli i uslugе snаbdеvаnjа еlеktričnоm еnеrgiјоm, kоје је i sudskа prаksа prihvаtilа kао uslugе sličnе kоmunаlnim.

Predlog za izvršenje Član 252 Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga podnosi se izvršitelju na čijem području se nalazi sedište izvršnog poverioca. Uz predlog za izvršenje iz stava 1. ovog člana, pored priloga propisanih u članu 35. ovog zakona, izvršni poverilac je dužan da dostavi i pismeni dokaz da je pre podnošenja predloga za izvršenje opomenuo izvršnog dužnika da izvrši obavezu. • PITANJE: Da li poverilac dužnika može, po osnovu potraživanja nastalog na osnovu vršenja komunalne delatnosti, da ustupi potraživanje privrednom društvu koje ima sedište u drugom gradu i koji sud će biti nadležan u daljem parničnom postupku ako izvršni dužnik izjavi prigovor?

• ODGOVOR: Predlog za izvršenje radi naplate potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga se podnosi na osnovu izvoda iz poslovnih knjiga izvršnog poverioca kao verodostojne isprave izvršitelju na čijem području se nalazi sedište izvršnog poverioca koji podnosi predlog, u skladu sa članom 252. stav 1. Zakona. O prigovoru izvršnog dužnika protiv zaključka izvršitelja odlučuje sud na čijem se području nalazi sedište izvršnog poverioca u skladu sa članom 256. stav 1. Zakona. Međutim, potrebno je obratiti pažnju da ugovor o ustupanju (cesiji) potraživanja ne predstavlja verodostojnu ispravu u smislu člana 18. Zakona, kao i da u postupku za izvršenje na osnovu verodostojne isprave nije moguća primena člana 23. Zakona koja reguliše prelaz potraživanja sa poverioca iz izvršne isprave (ne i verodostojne isprave) na izvršnog poverioca koji podnosi predlog za izvršenje. • PITANJE: U situaciji kada poverilac dužnika, po osnovu potraživanja nastalog na osnovu vršenja komunalne delatnosti, a koji je npr. iz Leskovca ustupi potraživanje privrednom društvu koje ima sedište u Beogradu, a izvršenje određuje privatni izvršitelj, da li je nadležan izvršitelj iz Beograda ili iz Leskovca i koji sud će biti nadležan u daljem parničnom postupku ako izvršni dužnik izjavi prigovor? • ODGOVOR: Predlog za izvršenje radi naplate potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga se podnosi na osnovu izvoda iz poslovnih knjiga izvršnog poverioca kao verodostojne isprave izvršitelju na čijem području se nalazi sedište izvršnog poverioca koji podnosi predlog, u skladu sa članom 252. stav 1. Zakona. O prigovoru izvršnog dužnika protiv zaključka izvršitelja odlučuje sud na čijem se području nalazi sedište izvršnog poverioca u skladu sa članom 256. stav 1. Zakona. Međutim, potrebno je obratiti pažnju da ugovor o ustupanju (cesiji) potraživanja ne predstavlja verodostojnu ispravu u smislu člana 18. Zakona, kao i da u postupku za izvršenje na osnovu verodostojne isprave nije moguća primena člana 23. Zakona koja reguliše prelaz potraživanja sa poverioca iz izvršne isprave (ne i verodostojne isprave) na izvršnog poverioca koji podnosi predlog za izvršenje. • PITANJE: Na osnovu čega se utvrđuje mesna nadležnost izvršitelj, da li prema mestu poverioca ili dužnika? • ODGOVOR: Odredbom člana 4. Zakona je propisano da izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu rešenja suda za čije je područje imenovan i privremene mere suda, a radnje sprovođenja izvršenja može da preduzima i izvan područja za koje je imenovan. U postupku za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga mesna nadležnost izvršitelja je određena prema sedištu izvršnog poverioca, tako da se u skladu sa članom 252. stav 1. Zakona predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga podnosi izvršitelju na čijem području se nalazi sedište izvršnog poverioca.

198 │



I

• PITANJE: Kom izvršitelju se može podneti predlog za izvršenje radi namirenja potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga? • ODGOVOR: Меsnа nаdlеžnоst izvršitеlја dа оdlučuје о prеdlоgu zа izvršеnjе rаdi оstvаrеnjа nоvčаnоg pоtrаživаnjа pо оsnоvu izvršеnih kоmunаlnih i sličnih uslugа оdrеđеnа је prеmа sеdištu izvršnоg pоvеriоcа, tаkо dа sе prеdlоg zа izvršеnjе pоdnоsi izvršitеlјu nа čiјеm sе pоdručјu nаlаzi sеdištе izvršnоg pоvеriоcа. • PITANJE: Na osnovu koje verodostojne isprave se podnosi predlog za izvršenje radi naplate potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga? • ODGOVOR: Vеrоdоstојnа isprаvа nа оsnоvu kоје sе pоdnоsi prеdlоg zа izvršеnjе је, u smislu člana 18. stаv 2. tаčkа 4) Zаkоnа, izvоd iz pоslоvnih knjigа zа izvršеnе kоmunаlnе i sličnе uslugе. Vеrоdоstојnа isprаvа sе pоdnоsi u оriginаlu ili оvеrеnоm prеpisu, pri čеmu prеpis оvеrаvа izvršni pоvеrilаc kао prаvnо licе čiја је vеrоdоstојnа isprаvа u pitаnju. Pоrеd vеrоdоstојnе isprаvе, izvršni pоvеrilаc је dužаn dа uz prеdlоg zа izvršеnjе dоstаvi i pismеni dоkаz dа је izvršnоg dužnikа pоzvао dа ispuni dоspеlu оbаvеzu u nаknаdnо оstаvlјеnоm rоku аkо sе iz vеrоdоstојnе isprаvе nе vidi dоspеlоst pоtrаživаnjа, kао i pismеni dоkаz dа је prе pоdnоšеnjа prеdlоgа zа izvršеnjе оpоmеnuо izvršnоg dužnikа dа izvrši оbаvеzu. Nа sudskој prаksi је dа dеfinišе vrstu pismеnоg dоkаzа kојu је izvršni pоvеrilаc dužаn dа prilоži, оdnоsnо dа оprеdеli dа li је dоvоlјnо dа izvršni pоvеrilаc pоdnеsе pismеni dоkаz dа је uputiо izvršnоm dužniku оpоmеnu ili је nеоphоdnо dоstаviti dоkаz dа је izvršni dužnik tаkvu оpоmеnu i primiо.

;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs model u vezi s ovim članom zakona: 1. PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE (KOMUNALNE USLUGE)

Zaključak izvršitelja Član 253 Izvršitelj zaključkom odlučuje o predlogu za izvršenje. Nedozvoljen i neuredan predlog izvršitelj će zaključkom odbaciti. Neosnovan predlog izvršitelj će zaključkom odbiti. Ako su ispunjeni uslovi iz člana 18. ovog zakona, izvršitelj će zaključkom izvršnom dužniku naložiti da u roku od osam dana od prijema zaključka izmiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima i odrediti izvršenje radi ostvarivanja tih potraživanja. Zaključak iz st. 1. do 4. ovog člana izvršitelj će doneti u roku od osam dana od prijema predloga. Zaključak se dostavlja izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku. • PITANJE: Koje odluke izvršitelj može doneti prilikom odlučivanja o predlogu za izvršenje radi namirenja potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga?

• ODGOVOR: Оdlukе u izvršnоm pоstupku izvršitеlј dоnоsi u fоrmi zаklјučkа. Аkо је prеdlоg zа izvršеnjе nеdоzvоlјеn ili nеurеdаn izvršitеlј ćе gа zаklјučkоm оdbаciti, а аkо је prеdlоg zа izvršеnjе nеоsnоvаn izvršitеlј ćе gа zаklјučkоm оdbiti. Kаdа nаđе dа su ispunjеni svi zаkоnski uslоvi zа usvајаnjе prеdlоgа zа izvršеnjе izvršitеlј ćе zаklјučkоm nаlоžiti izvršnоm dužniku dа u rоku оd оsаm dаnа оd priјеmа zаklјučkа izmiri pоtrаživаnjе zајеdnо sа оdmеrеnim trоškоvimа i оdrеdićе izvršеnjе rаdi оstvаrivаnjа tih pоtrаživаnjа. Izvršitеlј zаklјučаk kојim оdlučuје о prеdlоgu zа izvršеnjе mоrа dоnеti u rоku оd оsаm dаnа оd priјеmа prеdlоgа. Prilikоm оdlučivаnjа о prеdlоgu zа izvršеnjе izvršitеlј mоrа ispitаti ispunjеnоst prоcеsnih prеtpоstаvki zа оdlučivаnjе о prеdlоgu zа izvršеnjе shоdnо primеnjuјući оdrеdbе Zаkоnа о pаrničnоm pоstupku (dа li је prеdlоg pоdnеlо оvlаšćеnо licе, dа li licе kоје је u prеdlоgu оznаčеnо kао strаnkа u pоstupku mоžе biti strаnkа, dа li prеdlоg sаdrži svе štо је pоtrеbnо dа bi sе pо njеmu mоglо pоstupаti, dа li је izvršni pоvеrilаc uz prеdlоg pоdnео svе štо је prоpisаnо, dа li је nаdlеžаn u kоnkrеtnоm slučајu), а zаtim ispituје sаmu оsnоvаnоst PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

199

I


pоdnеtоg prеdlоgа zа izvršеnjе, dа li iz prilоžеnе vеrоdоstојnе isprаvе prоizlаzi оbаvеzа izvršnоg dužnikа оznаčеnа u prеdlоgu zа izvršеnjе). Оsim tоgа, izvršitеlј zаklјučkоm оdrеđuје izvršеnjе, pri čеmu је dužаn dа оznаči i srеdstvо i prеdmеt izvršеnjа. Iаkо оdrеdbа izričitо prеdviđа dа izvršitеlј zаklјučаk dоstаvlја izvršnоm pоvеriоcu i izvršnоm dužniku, pri čеmu nе prаvi rаzliku о vrsti zаklјučkа, аnаlоgnоm primеnоm оdrеdbе člana 38. Zаkоnа, zаklјučаk kојim оdbаcuје ili оdbiја prеdlоg zа izvršеnjе dоstаvićе sе sаmо izvršnоm pоvеriоcu. Dоstаvlјаnjе sе vrši nа nаčin prоpisаn članom 29. Zаkоnа.

LL Videti odgovore na pitanja uz čl. 29. i 38. Zakona. ;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs modele u vezi s ovim članom zakona: 1. ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA - DOZVOLA IZVRŠENJA 2. ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA - ODBAČAJ PREDLOGA (KOMUNALNE USLUGE) 3. ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA - ODBIJANJE PREDLOGA ZA IZVRŠENJE

Prigovor izvršnog dužnika Član 254 Protiv zaključka iz člana 253. stav 4. ovog zakona izvršni dužnik može izjaviti prigovor iz sledećih razloga: 1) da se verodostojna isprava ne odnosi na izvršnog dužnika; 2) da obaveza iz verodostojne isprave nije dospela, odnosno da uslov nije ispunjen; 3) da je obaveza izvršena ili na drugi način prestala, u celini ili delimično; 4) da je potraživanje zastarelo. Izvršni dužnik je dužan da uz prigovor dostavi pismene isprave kojim dokazuje navode iz prigovora. Prigovor iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje.

• PITANJE: Ko može izjaviti prigovor na zaključak izvršitelja donet u postupku za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga? • ODGOVOR: Izvršitеlј mоžе zаklјučkоm usvојiti prеdlоg zа izvršеnjе i u tоm slučајu nаlаžе izvršnоm dužniku dа izmiri pоtrаživаnjе i оdrеđuје izvršеnjе rаdi nаplаtе pоtrаživаnjа. Prоtiv tоg zаklјučkа izvršni dužnik mоžе izјаviti prigоvоr iz rаzlоgа prоpisаnih članom 254. Zаkоnа, i tо da: - sе vеrоdоstојnа isprаvа nе оdnоsi nа izvršnоg dužnikа, - оbаvеzа iz vеrоdоstојnе isprаvе niје dоspеlа, оdnоsnо dа uslоv niје ispunjеn, - је оbаvеzа izvršеnа ili nа drugi nаčin prеstаlа u cеlini ili dеlimičnо, kао i - је pоtrаživаnjе zаstаrеlо. Uz prigоvоr izvršni dužnik је dužаn dа dоstаvi pismеnе isprаvе kојima dоkаzuје nаvоdе iz prigоvоrа. Zаkоn izričitо prоpisuје dа prigоvоr nе оdlаžе izvršеnjе. Primеćuје sе dа su rаzlоzi zbоg kојih sе prigоvоr mоžе izјаviti slični rаzlоzimа zbоg kојih sе mоžе izјаviti prigоvоr nа rеšеnjе о izvršеnju nа оsnоvu vеrоdоstојnе isprаvе, čimе sе pоstižе јеdnаkоst prаvа strаnаkа u pоstupku prеd sudоm i izvršitеlјеm. Оsim nаvеdеnih rаzlоgа, prigоvоr sе i u оvоm slučајu mоžе izјаviti iz rаzlоgа prоpisаnih оdrеdbаmа člana 373. Zаkоnа о pаrničnоm pоstupku*, kоје sе supsidiјаrnо primеnjuјu, kао i iz svih rаzlоgа kојi sprеčаvајu izvršеnjе (čl. 42. i 76. Zаkоnа).

LL Videti odgovor na pitanje uz čl. 42. i 76. Zakona.

200 │



I

Prigovor izvršnog poverioca

Član 255 Protiv zaključka iz člana 253. st. 2. i 3. ovog zakona izvršni poverilac može izjaviti prigovor.

• PITANJE: Da li izvršni poverilac može izjaviti prigovor na zaključak izvršitelja?

• ODGOVOR: Izvršitеlј mоžе zаklјučkоm оdbаciti prеdlоg zа izvršеnjе kао nеdоzvоlјеn ili nеurеdаn ili mоžе prеdlоg zа izvršеnjе оdbiti kао nеоsnоvаn. Prоtiv tоg zаklјučkа izvršni pоvеrilаc mоžе izјаviti prigоvоr iz rаzlоgа prоpisаnih оdrеdbаmа člana 373. Zаkоnа о pаrničnоm pоstupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011)*.

* ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011) Član 373 Presuda može da se pobija zbog: 1) bitne povrede odredaba parničnog postupka; 2) pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja; 3) pogrešne primene materijalnog prava. Presuda zbog propuštanja i presuda zbog izostanka ne može da se pobija zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Presuda na osnovu priznanja i presuda na osnovu odricanja mogu da se pobijaju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka ili zbog toga što je izjava o priznanju, odnosno o odricanju data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare.

Postupak po prigovoru Član 256 O prigovoru iz čl. 254. i 255. ovog zakona, odlučuje veće suda na čijem području se nalazi sedište izvršnog poverioca. Ako izvršni dužnik ili izvršni poverilac izjave prigovor, izvršitelj će spise dostaviti sudu uz nacrt odluke o prigovoru, u roku od pet radnih dana od prijema prigovora. Ako je nacrt odluke tako sastavljen da potpuno odgovara rešenju koje bi se imalo doneti, sud će na nacrt odluke o prigovoru staviti otisak štambilja kojim se predloženi nacrt odluke usvaja. Nacrt odluke sa otiskom štambilja suda ima pravnu snagu rešenja o izvršenju. Na dalji tok postupka pred sudom shodno se primenjuju odredbe čl. 48. i 49. ovog zakona. • PITANJE: Koji sud i u kom postupku odlučuje o prigovoru protiv zaključka izvršitelja u postupku za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga?

• ODGOVOR: О prigоvоru izјаvlјеnоm prоtiv zаklјučkа izvršitеlја оdlučuје sud nа čiјеm pоdručјu sе nаlаzi sеdištе izvršnоg pоvеriоcа. Меsnа nаdlеžnоst sudа zа оdlučivаnjе о prigоvоru оdgоvаrа mеsnој nаdlеžnоsti izvršitеlја zа оdlučivаnjе о prеdlоgu zа izvršеnjе. Оdrеdbа člana 256. Zаkоnа nа prvi pоglеd upućuје nа tо dа о prigоvоru оdlučuје vеćе sudа. Pоstupаk pо prigоvоru је rеgulisаn nа nаčin dа sе prigоvоr izјаvlјuје sudu prеkо izvršitеlја, а dа pо prigоvоru izvršitеlј spisе dоstаvlја sudu uz nаcrt оdlukе о prigоvоru, u rоku оd pеt rаdnih dаnа оd priјеmа prigоvоrа. Ukоlikо је nаcrt оdlukе tаkо sаstаvlјеn dа pоtpunо оdgоvаrа rеšеnju kоје bi sе imаlо dоnеti, sud ćе nа nаcrt оdlukе о prigоvоru stаviti оtisаk štаmbilја kојim sе prеdlоžеni nаcrt оdlukе usvаја. Оdrеdbа člana 256. stаv 3. Zаkоnа prоpisuје dа nаcrt оdlukе sа оtiskоm štаmbilја sudа imа prаvnu snаgu rеšеnjа о izvršеnju. Оdrеdbа čl. 256. stаv 4. Zаkоnа upućuје dа sе nа dаlјi tоk pоstupkа prеd sudоm shоdnо primеnjuјu оdrеdbе čl. 48. i 49. Zаkоnа. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

201

I


Меđutim, оdrеdbа člana 48. Zаkоnа nаbrаја pisаnе isprаvе kоје је izvršni dužnik dužаn dа prilоži uz prigоvоr, dоk оdrеdbа člana 49. Zаkоnа rеgulišе pоstupаk pо prigоvоru nа rеšеnjе о izvršеnju nа оsnоvu vеrоdоstојnе isprаvе, tаkо štо rеgulišе nаdlеžnоst zа оdlučivаnjе о prigоvоru i оdlukе kоје sud pо prigоvоru dоnоsi. Čini sе dа su nаvеdеnе оdrеdbе člana 256. Zаkоnа vеоmа nејаsnе i kоntrаdiktоrnе i dа ćе stvоriti vеlikе prоblеmе u primеni. Nаimе, prvо је prеdviđеnо dа о prigоvоru prоtiv zаklјučkа izvršitеlја оdlučuје vеćе sudа, а zаtim dа оdlukа vеćа imа prаvnu snаgu rеšеnjа о izvršеnju. Dа bi sе shvаtilо znаčеnjе оvе оdrеdbе dеfinitivnо niје dоvоlјnо pristupiti njеnоm јеzičkоm tumаčеnju. Оnа је јеzički pоtpunо nејаsnа i nеlоgičnа, tе njеnо prаvilnо tumаčеnjе zаhtеvа sistеmski pristup. Аkо sе cеlоvitо pоsmаtrајu svе оdrеdbе kоје rеgulišu pоstupаk zа nаmirеnjе pоtrаživаnjа pо оsnоvu kоmunаlnih i sličnih uslugа i istе dоvеdu u vеzu sа оstаlim оdrеdbаmа Zаkоnа, lоgičnо sе nаmеćе zаklјučаk dа pоstupаk pо оvоm prigоvоru mоrа оdgоvаrаti pоstupku pо prigоvоru nа rеšеnjе о izvršеnju nа оsnоvu vеrоdоstојnе isprаvе kојi је prоpisаn člаnоm 49. Zаkоnа. Nаimе, оdrеdba člana 251. Zаkоn prоpisuје dа sе u pоstupku zа nаmirеnjе pоtrаživаnjа pо оsnоvu kоmunаlnih i sličnih uslugа shоdnо primеnjuјu оstаlе оdrеdbе Zаkоnа, аkо оdrеdbаmа čl. 252. dо 256. Zаkоnа niје drugаčiје prоpisаnо, pri čеmu kаdа gоvоri о pоstupku pо prigоvоru оdrеdbа člana 256. stаv 4. dirеktnо upućuје nа shоdnu primеnu оdrеdbi čl. 48. i 49. Zаkоnа. Zаklјučаk izvršitеlја u оvоm pоstupku sаdržinski оdgоvаrа rеšеnju о izvršеnju nа оsnоvu vеrоdоstојnе isprаvе. Тim zаklјučkоm sе оdlučuје о prеdlоgu zа izvršеnjе nа оsnоvu vеrоdоstојnе isprаvе, pri čеmu izvršitеlј mоžе zаklјučkоm оdlučiti nа isti nаčin kао i sud rеšеnjеm, оdnоsnо mоžе prеdlоg zа izvršеnjе оdbаciti, оdbiti ili usvојiti. Prigоvоr nа zаklјučаk suštinski sе mоžе izјаviti iz istih rаzlоgа kао i prigоvоr nа rеšеnjе sudа. Pоvоdоm tоg prigоvоrа, оdlukа sudа mоžе biti dа sе prigоvоr оdbаcuје, оdbiја ili usvаја. Zаkоn u оdrеdbаmа čl. 252. dо 256. nе rеgulišе оdluku sudа о prigоvоru, vеć upućuје nа оdrеdbu člana 49. Zаkоnа kоја gоvоri о оdlukаmа sudа pоvоdоm izјаvlјеnоg prigоvоrа nа rеšеnjе о izvršеnju nа оsnоvu vеrоdоstојnе isprаvе. Shоdnоm primеnоm оdrеdbе čl. 45. i 49. Zаkоnа prоizlаzi dа ćе sud nеblаgоvrеmеn, nеpоtpun ili nеdоzvоlјеn prigоvоr оdbаciti, dа ćе sud prigоvоr оdbiti аkо izvršni dužnik nе prilоži dоkаzе ili iz prilоžеnih dоkаzа niје učiniо vеrоvаtnim оsnоvаnоst njеgоvih nаvоdа iz prigоvоrа, kао i dа ćе sud, аkо izvršni dužnik učini vеrоvаtnim nаvоdе iz prigоvоrа kојim zаklјučаk pоbiја u dеlu kојim је оbаvеzаn dа nаmiri pоtrаživаnjе, stаviti vаn snаgе zаklјučаk u dеlu u kоmе је оdrеđеnо izvršеnjе i оdrеditi dа sе pоstupаk nаstаvlја kао pоvоdоm prigоvоrа prоtiv plаtnоg nаlоgа. Nаdlеžnоst zа оdlučivаnjе о prigоvоru zаvisi оd tоgа dа li sе zаklјučаk pоbiја u cеlini ili sаmо u dеlu kојim је оdrеđеnо izvršеnjе. Nаimе, аkо sе zаklјučаk pоbiја u cеlini, оdnоsnо sаmо u dеlu kојim је izvršni dužnik оbаvеzаn dа nаmiri pоtrаživаnjе, о prigоvоru оdlučuје sudiја pојеdinаc, аnаlоgnо situаciјi iz člana 49. stаv 2. Zаkоnа kаdа u оvој situаciјi о prigоvоru оdlučuје sudiја kојi је dоnео rеšеnjе о izvršеnju nа оsnоvu vеrоdоstојnе isprаvе. Ukоlikо sudiја dоnеsе rеšеnjе kојim prigоvоr оdbiја, nа tо rеšеnjе sе mоžе izјаviti prigоvоr vеću, а svе shоdnоm primеnоm čl. 49. stаv 3. Zаkоnа. Ukоlikо sudiја prigоvоr usvојi, оdnоsnо dоnеsе rеšеnjе kојim stаvlја vаn snаgе zаklјučаk izvršitеlја u dеlu kојim је оdrеđеnо izvršеnjе i оdrеdi dа sе pоstupаk nаstаvlја kао pоvоdоm prigоvоrа prоtiv plаtnоg nаlоgа, prоtiv tоg rеšеnjа niје dоzvоlјеn prigоvоr, а svе shоdnоm primеnоm člana 49. stаv 4. Zаkоnа. U situаciјi u kојој sе zаklјučаk izvršitеlја pоbiја sаmо u dеlu kојim је оdrеđеnо izvršеnjе ili аkо izvršni dužnik učini vеrоvаtnim pоstојаnjе rаzlоgа kојim rеšеnjе pоbiја u dеlu kојim је оdrеđеnо izvršеnjе, о prigоvоru ćе оdlučivаti vеćе sudа, а shоdnоm primеnоm član 49. st. 1. i 5. Zаkоnа. Sаmо u tој situаciјi о prigоvоru оdlučuје vеćе sudа, pа bi оdrеdbа člana 256. stаv 1. Zаkоnа kоја prоpisuје dа о prigоvоru prоtiv zаklјučkа izvršitеlја оdlučuје vеćе sudа, zа оvu situаciјu bilа primеnlјivа. Kаdа sе оdlučuје о prigоvоru izvršnоg pоvеriоcа prоtiv zаklјučkа kојim sе prеdlоg zа izvršеnjе оdbаcuје ili оdbiја, tаdа sudiја pојеdinаc mоžе prigоvоr usvојiti, ukinuti zаklјučаk i оdlučiti о prеdlоgu zа izvršеnjе, оdnоsnо о trоškоvimа pоstupkа (ukоlikо је izvršni pоvеrilаc izјаviо prigоvоr prоtiv оdlukе о trоškоvimа), а nа kоје rеšеnjе sе mоžе izјаviti prigоvоr vеću sudа, а svе shоdnоm primеnоm člana 44. st. 2. i 3. Zаkоnа. U оvој situаciјi rеšеnjе sudа kојim usvаја prеdlоg zа izvršеnjе mоžе imаti prаvnu snаgu rеšеnjа о izvršеnju, јеr i sаdržinski оdgоvаrа rеšеnju о izvršеnju. Zаkоnоdаvаc је vеrоvаtnо imао u vidu оvu situаciјu, kаdа је оdrеdbоm člana 256. stаv 3. prеdvidео dа nаcrt оdlukе sа оtiskоm štаmbilја sudа imа prаvnu snаgu rеšеnjа о izvršеnju. Ukоlikо sudiја pојеdinаc smаtrа dа prigоvоr izvršnоg pоvеriоcа niје оsnоvаn, spisе dоstаvlја vеću nа dаlје оdlučivаnjе. Pоstupаnjеm nа оpisаni nаčin strаnkе sе stаvlјајu u isti pоlоžај bеz оbzirа nа tо dа li о prеdlоgu zа izvršеnjе оdlučuје sud ili izvršitеlј, оdnоsnо imајu јеdnаkа prаvа kаkо u pоstupku izvršеnjа nа оsnоvu vеrоdоstојnе isprаvе prеd sudоm, tаkо i u pоstupku nаmirеnjа pоtrаživаnjа nа оsnоvu kоmunаlnih i sličnih uslugа, štо kао оbаvеzu nаmеćе i ustаvоm gаrаntоvаnо prаvо nа prаvičnо suđеnjе.

202 │



I

LL Videti odgovor na pitanje uz čl. 48. i 49. Zakona.

LL Detaljnije o posebnom postupku za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 296), i to: 1. Pitanje i odgovor - Pravni instruktor: MESNA NADLEŽNOST ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE RADI NAPLATE NAKNADE ZA IZVRŠENE KOMUNALNE USLUGE ;; Preuzmite sa internet stranice www.paragraf.rs modele u vezi s ovim članom zakona: 1. REŠENJE O ODBACIVANJU PRIGOVORA IZVRŠNOG DUŽNIKA 2. REŠENJE O USVAJANJU PRIGOVORA IZVRŠNOG POVERIOCA 3. REŠENJE O STAVLJANJU VAN SNAGE ZAKLJUČKA IZVRŠITELJA 4. REŠENJE O ODBIJANJU PRIGOVORA IZVRŠNOG DUŽNIKA


│

203

I


Deo šesti OBEZBEĐENJE Glava prva OSNOVNA PRAVILA Pokretanje postupka Član 257 Postupak obezbeđenja pokreće se predlogom stranke, a predlogom drugih lica, odnosno organa samo kad je to zakonom određeno. U predlogu za obezbeđenje navodi se potraživanje čije se obezbeđenje traži, zakonski razlozi za obezbeđenje, činjenice i dokazi iz kojih sud utvrđuje da je postojanje zakonskih razloga za obezbeđenje verovatno, kao i vrsta sredstva obezbeđenja, pod uslovom da sud usvoji predlog i izrekne obezbeđenje.

Nadležnost i sastav suda

Član 258 U postupku obezbeđenja postupa i odluke donosi sudija pojedinac, odnosno predsednik veća, nezavisno od toga u kom sastavu treba da odlučuje sud o osnovanosti potraživanja čije je obezbeđenje zahtevano. Ako je postupak obezbeđenja pokrenut pre pokretanja parničnog postupka, odnosno drugog postupka u kome se odlučuje o osnovanosti potraživanja čije se obezbeđenje traži, nadležan je sud koji je nadležan za odlučivanje u prvom stepenu o osnovanosti potraživanja. Ako je postupak obezbeđenja pokrenut istovremeno ili po pokretanju parničnog, odnosno drugog postupka u kome se odlučuje o osnovanosti potraživanja čije se obezbeđenje traži, u postupku obezbeđenja postupa i odluke donosi sud, odnosno drugi organ koji odlučuje o potraživanju. Ako je postupak obezbeđenja pokrenut pre pokretanja arbitražnog postupka ili u toku postupka o zahtevu za donošenje privremenih mera može odlučivati i sud koji je mesno nadležan za izvršenje u skladu sa odredbama ovog zakona. Ako je predlog za obezbeđenje podnet u toku postupka izvršenja, po njemu postupa i odluke donosi sud pred kojim se vodi izvršni postupak. Za obezbeđenje na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili drugi registri, isključivo je nadležan sud na čijem području se nalazi sedište organa ili organizacije koja vodi tu knjigu, odnosno registar.

204 │



I

• PITANJE: Da li se predlog za obezbeđenje potraživanja može podneti sudu ugovorene mesne nadležnosti, prema sedištu predlagača, ako je nadležnost ugovorena za rešavanje spora iz materijalno pravnog odnosa iz koga potiče potraživanje koje je predmet obezbeđenja, a predlog je podnet pre pokretanja parničnog postupka? • ODGOVOR: Prema članu 258. stav 2. Zakona, za postupak po predlogu za obezbeđenje potraživanja koji je podnet pre pokretanja postupka u kome se odlučuje o osnovanosti potraživanja (a taj postupak može biti i parnični), odlučuje sud koji je nadležan za odlučivanje o osnovanosti potraživanja u prvom stepenu (stvarno i mesno nadležan). Prema članu 65. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), ako nije propisana isključiva mesna nadležnost suda, stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadležan, pod uslovom da je stvarno nadležan. Sporazum mora biti sačinjen u pisanoj formi, a tužilac ispravu mora priložiti uz tužbu. I u postupku obezbeđenja, u vezi sa raspravljanjem i odlučivanjem o predlogu, shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. Zato predlagač obezbeđenja, da bi zasnovao mesnu nadležnost suda ugovorene nadležnosti, mora uz predlog za obezbeđenje dostaviti ispravu, sporazum o mesnoj nadležnosti i on se mora odnositi na spor iz koga proističe potraživanje koje je predmet obezbeđenja. Sud će ceniti ispunjenost uslova za postupanje po predlogu po službenoj dužnosti, jer su u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja odredbe o mesnoj nadležnosti, odredbe o isključivoj mesnoj nadležnosti.

Shodna primena odredaba određenih zakona Član 259 U postupku raspravljanja i odlučivanja o predlogu za obezbeđenje shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, osim kad je ovim zakonom drugačije propisano. U postupku izvršenja rešenja o obezbeđenju, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje uređuju postupak izvršenja, osim kada je čl. 257. do 264. ovog zakona drugačije propisano.

Posebna pravila postupka obezbeđenja

Član 260 U postupku obezbeđenja, sud može doneti rešenje o obezbeđenju, pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što je protivnoj stranci omogućio da se o predlogu izjasni: 1) ako bi predlagač obezbeđenja, zbog odlaganja, mogao pretrpeti nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu; 2) radi otklanjanja neposredne opasnosti protivpravnog oštećenja stvari ili gubitka, odnosno teškog ugrožavanja prava; 3) radi sprečavanja nasilja. U postupku obezbeđenja sud će razmotriti samo one činjenice i izvesti samo one dokaze koje stranke predlože, izuzev kada od toga zavisi primena prinudnog propisa. Za utvrđivanje postojanja zakonskih razloga za obezbeđenje dovoljna je verovatnoća da činjenice od kojih zavisi ocena tih razloga postoje, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. U postupku obezbeđenja potraživanja iz bračnih i porodičnih odnosa isključena je javnost. Dostavljanje pismena u postupku obezbeđenja vrši se shodnom primenom odredaba o dostavljanju u postupku izvršenja. • PITANJE: Da li se i pod kojim uslovima može doneti rešenje o obezbeđenju bez izjašnjenja protivne strane?

• ODGOVOR: Kao i do sada, za donošenje rešenja o obezbeđenju pre dostavljanja predloga protivnoj stranci i pre nego što joj je data mogućnost da se o predlogu izjasni, nužno je postojanje određenih uslova. Uslovi su da predlagač obezbeđenja zbog odlaganja može pretrpeti nenadoknadivu i teško nadoknadivu štetu, da je to neophodno radi otklanjanja neposredne opasnosti protivpravnog oštećenja stvari ili gubitka, odnosno teškog ugrožavanja prava ili radi sprečavanja nasilja. U postupku obezbeđenja, sud razmatra samo one činjenice i izvodi samo one dokaze koje stranke predlože, izuzev kada od toga zavisi primena prinudnog propisa. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

205

I


Iz zakonske odredbe proizlazi da sud u postupku obezbeđenja koji je pokrenut pre parničnog postupka, bez održavanja ročišta i bez izjašnjenja protivne strane, može odlučiti o predlogu i isti usvojiti samo pod navedenim uslovima. Ukoliko je predlog podnet u tužbi ili u toku parničnog postupka, primenjuju se odredbe Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011) , a u članu 5. stav 2. Zakona o parničnom postupku je propisano da se o zahtevima stranaka može odlučivati bez izjašnjenja protivne strane samo izuzetno kada je zakonom propisano. Na osnovu te odredbe se može primeniti odredba člana 260. Zakona. U parničnom postupku, sud ima ovlašćenje da povodom predloga za obezbeđenje zakaže ročište radi raspravljanja o tom predlogu i izvođenja dokaza u vezi sa ispunjenjem uslova za odlučivanje o predlogu za obezbeđenje. Potrebno je napomenuti da je zakonom predviđeno da sud u postupku obezbeđenja izvodi dokaze koje su stranke predložile radi utvrđivanja postojanja zakonskih razloga za odlučivanje o privremenoj meri. Dokazi ne moraju biti samo pisani, a izvode se na ročištu, na raspravi koja je javna. U izvršnom postupku sud isključivo postupa na osnovu podnesaka i drugih pismena, saglasno članom 28. Zakona. Kako se u postupku raspravljanja i odlučivanja o predlogu za obezbeđenje, prema članu 259. stav 1. Zakona primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, a ne odredbe Zakona koje uređuju postupak izvršenja, sledi da je sud ovlašćen (a nekada i dužan) da radi raspravljanja o predlogu za obezbeđenje i izvođenja dokaza zakaže i održi ročište u postupku obezbeđenja. Time se ostvaruje primena načela usmenosti, neposrednosti, javnosti, kontradiktornosti i slobodne ocene dokaza izvedenih na raspravi, pa i pravo stranke na pravično suđenje.

Sredstva obezbeđenja Član 261 Kao sredstva obezbeđenja mogu se odrediti založno pravo na stvarima i pravima na osnovu izvršne isprave, sticanje založnog prava na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka, prethodne mere i privremene mere.

Nedopuštenost obezbeđenja

Član 262 Obezbeđenje nije dopušteno na stvarima i pravima koja po zakonu ne mogu biti predmet izvršenja.

Rešenje o obezbeđenju

Član 263 Rešenje o obezbeđenju donosi sud, a sprovodi ga sud ili izvršitelj. Rešenje o obezbeđenju sadrži odluku o sredstvu obezbeđenja, kratko obrazloženje zakonskih razloga za usvajanje predloga o obezbeđenju, pouku o tome da li prigovor zadržava izvršenje rešenja i u kom roku se prigovor može izjaviti.

• PITANJE: Da li se na sadržinu rešenja o obezbeđenju shodno primenjuju odredbe Zakona koje se odnose na sadržinu predloga za izvršenje ili odredbe Zakona o parničnom postupku o sadržini rešenja? Da li se za sva sredstva obezbeđenja iz člana 261. Zakona donosi rešenje o obezbeđenju? • ODGOVOR: U članu 261. Zakona kao sredstva obezbeđenja su nabrojani: prethodne i privremene mere, založno pravo na stvarima i pravima na osnovu izvršne isprave i založno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka. Kod poslednjeg sredstva obezbeđenja, u zapisnik pred sudom se unosi sporazum stranaka, koji ima snagu sudskog poravnanja, pa sledi da se ne donosi rešenje. Slično je i kod založnog prava na osnovu izvršne isprave. Zato proizlazi da se rešenje o obezbeđenju donosi kod ostala dva sredstva obezbeđenja, kod prethodnih i privremenih mera.

206 │



I

Za oba sredstva obezbeđenja važi pravilo da ih određuje sud, a sprovodi sud ili izvršitelj. U postupku raspravljanja i odlučivanja o predlogu za obezbeđenje, na osnovu člana 259. stav 1. Zakona, shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011) , pa i one koje se odnose na sadržinu rešenja. Rešenje sadrži uvod, izreku i obrazloženje, kao i pravnu pouku. U skladu sa tim, rešenje o obezbeđenju, o prethodnoj ili privremenoj meri, na osnovu člana 263. stav 2. Zakona sadrži izreku kojom se odlučuje o predlogu (usvaja ili odbija predlog, u celini ili delimično), a u obrazloženju sadrži kratko obrazloženje zakonskih razloga za usvajanje predloga, ako se usvaja, odnosno razloga odbijanja, ako se odbija predlog. U pravnoj pouci se mora navesti da li prigovor zadržava izvršenje ili ne i u kom roku se isti može izjaviti. Zato je odgovor da se na sadržinu rešenja o obezbeđenju shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, a ne Zakona koje se odnose na sadržinu rešenja o izvršenju. • PITANJE: Da li je sud, na osnovu predloga za obezbeđenje određivanjem privremene mere, ovlašćen da zakaže ročište, ako je predlog podnet pre pokretanja spora? • ODGOVOR: U postupku izvršenja raspravno načelo i načela usmenosti, neposrednosti i kontradiktornosti su sužena i ograničena. Ovaj zakon izričito predviđa da sud odlučuje isključivo na osnovu podnesaka i drugih pismena, a da o predlogu za izvršenje odlučuje bez izjašnjenja druge strane, u roku od pet radnih dana od dana prijema predloga u sud. Time je načelo kontradiktornosti izuzeto kod odlučivanja o predlogu za izvršenje, odnosno raspravno načelo je modifikovano i stranke mogu raspravljati samo podnescima. Međutim, u postupku raspravljanja i odlučivanja o predlogu za obezbeđenje, pa i obezbeđenje privremenom merom, shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. To znači da je sud, i ako je predlog podnet pre pokretanja spora, ovlašćen, pa i dužan, da dostavi protivnoj stranci predlog na izjašnjenje. Bez izjašnjenja protivne strane može odlučiti o predlogu izuzetno, pod uslovima koje propisuje član 260. Zakona, a obavezno dostavljanje radi izjašnjenja proizlazi iz člana 5. Zakona o parničnom postupku. Sud je ovlašćen i da zakaže ročište na kome se stranke mogu izjašnjavati, predlagati dokaze, a sud može odlučivati o dokaznim predlozima i izvoditi dokaze i to one koji se odnose na zakonske uslove za određivanje tih sredstava obezbeđenja. U vezi sa tim, predviđen je izuzetak u članu 260. stav 2. Zakona kada sud može izvoditi dokaze i po službenoj dužnosti, jer se radi o primeni prinudnih propisa.

Pravni lekovi Član 264 O prigovoru protiv rešenja o obezbeđenju kao i prigovoru protiv rešenja kojim se predlog za obezbeđenje odbacuje ili odbija odlučuje veće sastavljeno od troje sudija istog suda koji je doneo rešenje o obezbeđenju. Prigovor protiv rešenja iz stava 1. ovog člana, podnosi se u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja rešenja. Ako je za sprovođenje rešenja o obezbeđenju nadležan izvršitelj, prigovor se istovremeno dostavlja i njemu. Prigovor protiv rešenja o obezbeđenju zadržava izvršenje rešenja samo kad je ovim zakonom određeno. Prigovor se, zajedno sa fotokopijom spisa predmeta, bez odlaganja dostavlja veću nadležnom za odlučivanje o prigovoru, koji o prigovoru odlučuje u roku od pet radnih dana od dana prijema spisa. Troškovi fotokopiranja spisa smatraju se troškovima postupka. Sudija koji vodi postupak nastaviće sa izvršenjem rešenja o obezbeđenju i nakon prijema prigovora, osim ako je ovim zakonom propisano da prigovor odlaže izvršenje rešenja. U postupku obezbeđenja nisu dopušteni revizija i predlog za ponavljanje postupka. • PITANJE: Da li o privremenim merama donetim u parnici u drugom stepenu odlučuje veće osnovnog suda ili viši sud?

• ODGOVOR: U parničnom postupku primenjuju se odredbe Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011). Odredbe zakona koji uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja se primenjuju samo u pogledu uslova za određivanje privremene mere, a te odredbe su materijalno-pravnog karaktera. Sledi da se procesne odredbe Zakona, a takva odredba je i odredba o propisanom pravnom leku, ne primenjuju u parničnom postupku. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

207

I


Odredbama novog Zakona o parničnom postupku izričito je propisano da je pravni lek protiv rešenja o određivanju privremene mere žalba. Starim zakonom je predviđeno, opštom odredbom, da se protiv rešenja izjavljuje žalba. Iz toga proizlazi da je protiv rešenja o određivanju privremene mere u parnici, bez obzira da li se ista vodi po odredbama novog ili starog Zakona, pravni lek žalba o kojoj odlučuje drugostepeni sud. O žalbama podnetim protiv rešenja koje donose osnovni sudovi odlučuju viši sudovi, a o žalbama protiv rešenja donetim od strane prvostepenih privrednih sudova, odlučuje Privredni apelacioni sud. • PITANJE: Da li je sudija koji je doneo rešenje o obezbeđenju (rešenje o prethodnoj ili privremenoj meri) ovlašćen da sam odluči o prigovoru dužnika ili ako je predlog odbio, o prigovoru poverioca? • ODGOVOR: Članom 259. Zakona je propisano da se odredbe Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011) shodno primenjuju u postupku raspravljanja i odlučivanja o predlogu za obezbeđenje, a da se odredbe Zakona koje uređuju postupak izvršenja primenjuju u postupku izvršenja (sprovođenja) rešenja o obezbeđenju. Odlučivanje o predlogu za obezbeđenje podrazumeva donošenje odluke o njegovom odbačaju, odbijanju ili usvajanju. Ne obuhvata i odlučivanje o prigovoru protiv rešenja kojim je predlog odbačen, odbijen ili usvojen. Izvršenje rešenja o sredstvu obezbeđenja podrazumeva preduzimanje izvršnih radnji, zakonom propisanih prema vrsti obaveze na koju mera obezbeđenja glasi. Ni ono ne obuhvata odlučivanje o prigovoru. S obzirom na to, kao i da je članom 264. stav 1. Zakona izričito propisano da o prigovoru odlučuje veće sastavljeno od troje sudija istog suda, sledi da sudija koji je doneo rešenje o obezbeđenju u prvom stepenu nema ovlašćenje da odlučuje o osnovanosti prigovora stranke, dužnika ili poverioca, te da je samo shodnom primenom Zakona o parničnom postupku ovlašćen da odbaci prigovor kao neblagovremen, nedozvoljen ili nepotpun. • PITANJE: Da li se rešenje o određivanju privremene mere, doneto u toku parničnog postupka (na osnovu predloga sadržanog u tužbi ili podnetog docnije podneskom) pobija prigovorom ili žalbom? • ODGOVOR: Iz člana 285. Zakona proizlazi da se predlog za određivanje privremene mere može podneti sudu, a da sud može doneti rešenje o određivanju privremene mere pre pokretanja sudskog ili upravnog postupka, u toku tih postupaka i po njihovom okončanju, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno. Navedeno važi i za parnični postupak. U parničnom postupku se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), a taj zakon ne predviđa shodnu primenu drugog procesnog zakona, pa ni Zakona. Odredbe tog zakona se mogu primeniti samo u vezi sa uslovima za određivanje privremene mere, a te odredbe su materijalno-pravne prirode, i one se primenjuju samo ako poseban zakon u pogledu uslova ne predviđa nešto drugo, kao što je slučaj sa zakonima iz oblasti intelektualne svojine, Zakonom o žigovima (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009), Zakonom o patentima (“Sl. glasnik RS”, br. 99/2011) i drugim, kao i Zakonom o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi (“Sl. list SRJ”, br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/2000 i “Sl. glasnik RS”, br. 101/2005 - dr. zakon, 85/2005 - dr. zakon, 73/2010 - dr. zakon i 87/2011 - dr. zakon) i slično. Procesne odredbe Zakona, pa ni odredbe o pravnom leku se u parničnom postupku ne mogu primenjivati, a to jasno proizlazi i iz novog Zakona o parničnom postupku koji izričito predviđa da je pravni lek protiv rešenja o određivanju privremene mere žalba. U parnicama koje se vode po odredbama starog zakona, takođe je pravni lek žalba, na osnovu opšte odredbe da je redovni pravni lek protiv rešenja žalba.

Glava druga STICANJE ZALOŽNOG PRAVA NA NEPOKRETNIM I POKRETNIM STVARIMA NA OSNOVU SPORAZUMA STRANAKA Mesna nadležnost Član 265 Za odlučivanje o predlogu za obezbeđenje novčanog potraživanja zasnivanjem založnog prava na pokretnoj stvari na osnovu sporazuma stranaka i za sprovođenje obezbeđenja nadležan je i sud na čijem se području ta stvar nalazi.

208 │



I

• PITANJE: Koji sud je mesno nadležan za odlučivanje o predlogu za obezbeđenje novčanog potraživanja zasnivanjem založnog prava na nepokretnosti? • ODGOVOR: Član 265. Zakona reguliše da je za donošenje odluke o predlogu za obezbeđenje novčanog potraživanja zasnivanjem založnog prava na pokretnoj stvari na osnovu sporazuma stranaka i za sprovođenje obezbeđenja nadležan sud na čijem području se stvar nalazi. Član 258. stav 6. Zakona propisuje da je za obezbeđenje na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili drugi registri isključivo nadležan sud na čijem području se nalazi sedište organa ili organizacije koja vodi tu knjigu, odnosno registar. Imajući u vidu navedenu odredbu zakona, u slučaju da je predmet sporazuma stranaka zasnivanje založnog prava na nepokretnosti radi obezbeđenja određenog novčanog potraživanja, za odlučivanje po podnetom predlogu biće isključivo mesno nadležan sud prema sedištu organizacije koja vodi knjigu upisa prava na predmetnoj nepokretnosti.

Predlog za obezbeđenje Član 266 Poverilac i dužnik mogu saglasno tražiti od suda da odredi i sprovede upis založnog prava na nepokretnosti dužnika, odnosno da odredi i sprovede popis pokretnih stvari dužnika radi obezbeđenja novčanog potraživanja poverioca zasnivanjem založnog prava na nepokretnoj ili pokretnoj stvari dužnika.

Ročište i sporazum stranaka

Član 267 Na zajednički predlog stranaka, sud će odrediti ročište na kome će u zapisniku utvrditi sporazum stranaka o postojanju novčanog potraživanja i vremenu njegovog dospeća i njihovu saglasnost da se upisom založnog prava na nepokretnosti dužnika, odnosno zasnivanjem založnog prava popisom pokretnih stvari dužnika i upisom u odgovarajući registar, obezbedi novčano potraživanje. Potpisani zapisnik o sporazumu stranaka iz stava 1. ovog člana ima snagu sudskog poravnanja i osnov je za upis založnog prava. Založno pravo stiče se trenutkom upisa sporazuma iz stava 1. ovog člana u odgovarajući registar. • PITANJE: Ko je ovlašćen da vrši upis založnog prava po sporazumu stranaka?

• ODGOVOR: Zakon o izvršnom postupku („Sl. glasnik RS”, br. 125/2004), regulisao je da je sud dužan, nakon unošenja u zapisnik sporazuma stranaka o obezbeđenju novčanog potraživanja zasnivanjem založnog prava, da donese rešenje kojim određuje upis založnog prava i da nakon toga preduzme sve što je potrebno radi sprovođenja upisa založnog prava na nepokretnosti dužnika, ukoliko su se stranke sporazumele o zasnivanju založnog prava na nepokretnosti, ili da odredi i sprovede popis pokretnih stvari dužnika, ukoliko su se stranke sporazumele o zasnivanju založnog prava na pokretnim stvarima. Prema Zakonu iz 2004. godine, rešenje kojim se određuje upis založnog prava ima značaj rešenja o obezbeđenju. Navedeni način regulisanja predviđao je da sud po službenoj dužnosti određuje rešenje o obezbeđenju i po službenoj dužnosti isto sprovodi, preduzimanjem propisanih radnji. Za razliku od Zakona iz 2004. godine, koji je regulisao da je rešenje suda osnov za upis založnog prava prema sporazumu stranaka na nanepokretnosti ili pokretnim stvarima, prema Zakonu potpisani zapisnik pred sudom o sporazumu stranaka, predstavlja osnov za upis založnog prava, a založno pravo stiče se trenutkom upisa sporazuma u odgovarajući registar. Za razliku od Zakona iz 2004. godine koji je obavezivao sud da na osnovu donetog rešenja o upisu založnog prava, koji je po samom zakonu imao značaj rešenja o obezbeđenju, po službenoj dužnosti isto sprovede preduzimanjem propisanih radnji, u zakonu koji je sada na snazi izostala je odredba takve sadržine. Zbog toga se može zaključiti da prema zakonu koji je na snazi, sud više nije dužan da po službenoj dužnosti vrši upis založnog prava u odgovarajući registar, niti da po službenoj dužnosti sprovede popis pokretnih stvari dužnika. Sada je u dispoziciji stranaka preduzimanje radnji u vezi sa upisom založnog prava u odgovarajući registar, na osnovu zapisnika o sporazumu, koji su potpisale pred sudom i koji predstavlja osnov za upis založnog prava. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

209

I


Glava treća ZALOŽNO PRAVO NA STVARIMA I PRAVIMA NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE 1. Založno pravo na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige Mesna nadležnost

Član 268 Za odlučivanje o predlogu za obezbeđenje novčanog potraživanja zasnivanjem založnog prava na nepokretnosti i sprovođenju obezbeđenja nadležan je sud na čijem području se nalazi nepokretnost na kojoj treba upisati založno pravo.

Uslovi zasnivanja

Član 269 Na osnovu izvršne isprave koja glasi na novčano potraživanje, izvršni poverilac ima pravo da zahteva obezbeđenje tog potraživanja zasnivanjem založnog prava na nepokretnosti izvršnog dužnika.

Način zasnivanja

Član 270 Založno pravo na nepokretnosti zasniva se upisom u javnu knjigu. Prilikom upisa založnog prava, u javnu knjigu će se upisati izvršnost potraživanja za koje je dozvoljeno založno pravo. Ako je izvršni poverilac, pre nego što je potraživanje postalo izvršno, već stekao na osnovu ugovora založno pravo za to potraživanje na istoj nepokretnosti ili je založno pravo predbeleženo, sud će, na predlog izvršnog poverioca, odrediti da se u javnoj knjizi upiše izvršnost potraživanja.

Dejstvo upisa

Član 271 Upis založnog prava i upis izvršnosti potraživanja imaju dejstvo da se izvršenje na toj nepokretnosti može sprovesti i prema trećem licu koje je tu nepokretnost docnije steklo.

2. Sticanje založnog prava na stvarima i pravima o kojima se ne vode javne knjige Potraživanja koja se mogu obezbediti

Član 272 Radi obezbeđenja novčanog potraživanja koje se ne može obezbediti predbeležbom u javnu knjigu ili u drugi javni registar, može se odrediti obezbeđenje ustanovljavanjem privremenog založnog prava, pod uslovom da predlagač učini verovatnim da postoji opasnost da bi se bez ovog obezbeđenja docnije izvršenje moglo osujetiti ili znatno otežati.

Način sticanja založnog prava

Član 273 Založno pravo stiče se popisom, pod uslovima određenim ovim zakonom.

210 │



I

Shodna primena Član 274

Na prestanak založnog prava, kao i na prodaju ili unovčenje stvari i prava o kojima se ne vode javne knjige shodno će se primenjivati pravila o založnom pravu na pokretnim stvarima.

Glava četvrta PRETHODNE MERE Mesna nadležnost Član 275

Za odlučivanje o predlogu za obezbeđenje prethodnom merom i za sprovođenje takve mere, mesno je nadležan sud koji bi bio nadležan za izvršenje na predmetu na kome je obezbeđenje predloženo.

Uslovi za određivanje prethodne mere Član 276

Prethodnu meru određuje sud, a sprovode sud, odnosno izvršitelj na osnovu odluke koja glasi na novčano potraživanje, a koja nije postala pravnosnažna, ako izvršni poverilac učini verovatnim opasnost da bi se bez tog obezbeđenja osujetilo ili znatno otežalo ostvarenje potraživanja. Odredbe stava 1. ovog člana primenjuju se i u pogledu poravnanja zaključenog pred sudom ili organom koji odlučuje u upravnom postupku, po kome potraživanje nije dospelo. Prethodna mera može se odrediti na osnovu platnog naloga koji je izdat na osnovu menice ili čeka.

Pretpostavljena opasnost Član 277

Smatra se da opasnost, u smislu člana 276. ovog zakona, postoji ako je predlog za obezbeđenje zasnovan na jednoj od sledećih odluka: 1) na platnom nalogu izdatom na osnovu menice ili čeka protiv kog je blagovremeno podnesen prigovor; 2) na presudi donesenoj u krivičnoj stvari, kojom je usvojen imovinskopravni zahtev, a protiv koje je dozvoljeno ponavljanje krivičnog postupka; 3) na odluci po kojoj bi se izvršenje trebalo sprovesti u inostranstvu; 4) na presudi na osnovu priznanja, protiv koje je izjavljena žalba; 5) na poravnanju zaključenom pred sudom ili organom koji odlučuje u upravnom postupku, koje se pobija na način predviđen zakonom. U slučajevima iz stava 1. tač. 4) i 5) ovog člana sud može, na predlog izvršnog dužnika, obezbeđenje primenom prethodne mere usloviti polaganjem jemstva od strane izvršnog poverioca, za štetu koju bi izvršni dužnik mogao pretrpeti određivanjem prethodne mere. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

211

I


Obezbeđenje potraživanja čiji obroci nisu dospeli

Član 278 Obezbeđenje prethodnom merom za nedospele obroke potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, potraživanje po osnovu naknade štete za izgubljeno izdržavanje usled smrti davaoca izdržavanja i zbog oštećenja zdravlja ili umanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti, određuje se samo za obroke koji će dospeti u jednoj godini. U slučajevima iz stava 1. ovog člana pretpostavlja se da opasnost postoji ako se protiv izvršnog dužnika već moralo voditi izvršenje radi naplate dospelog obroka ili je takvo izvršenje predloženo.

Vrste prethodnih mera

Član 279 Kao prethodne mere sud određuje: 1) popis pokretnih stvari; 2) zabranu dužniku izvršnog dužnika da isplati izvršnom dužniku potraživanje ili da mu preda stvari, kao i zabranu izvršnom dužniku da naplati potraživanja, da primi stvari i da njima raspolaže; 3) zabranu banci da izvršnom dužniku ili trećem licu po nalogu izvršnog dužnika, isplati sa njegovog računa novčani iznos za koji je određena prethodna mera; 4) predbeležbu založnog prava na nepokretnosti izvršnog dužnika ili na pravu izvršnog dužnika upisanom na nepokretnosti. Sud može, na predlog izvršnog poverioca, s obzirom na okolnosti slučaja, odrediti dve ili više prethodnih mera, ako je to potrebno.

Zabrana isplate novčanih sredstava izvršnog dužnika

Član 280 Iznos novčanih sredstava izvršnog dužnika na računu kod banke, za koji je određena zabrana isplate, ne može se, dok zabrana traje, preneti sa tog računa, osim radi namirenja obezbeđenog potraživanja.

Prodaja popisanih stvari i prenos potraživanja izvršnog dužnika

Član 281 Sud će odrediti prodaju popisanih pokretnih stvari koje su podložne brzom kvarenju ili ako postoji opasnost od znatnog pada cene tih stvari. Prodaja popisanih stvari izvršiće se po odredbama ovog zakona o izvršenju na pokretnim stvarima. Ako je prethodna mera određena zabranom isplate potraživanja sud, odnosno izvršitelj može, na predlog izvršnog poverioca ili izvršnog dužnika, odrediti da se na izvršnog poverioca prenese to potraživanje radi naplate, u slučaju da postoji opasnost da se potraživanje, zbog zakašnjenja, u njegovom ostvarenju, neće moći naplatiti ili će se izgubiti pravo na regres prema trećem licu. Iznos koji se dobije prodajom stvari ili naplatom potraživanja čuva se kod suda, odnosno kod izvršitelja dok se ne obustavi prethodna mera ili dok izvršni poverilac ne predloži izvršenje, a najduže u roku od 30 dana od dana izvršnosti potraživanja.

Rešenje o određivanju prethodne mere

Član 282 U rešenju kojim se određuje prethodna mera moraju, pored ostalog, biti naznačeni iznos potraživanja koje se obezbeđuje, sa kamatom i troškovima, mera obezbeđenja i vreme za koje se ona određuje. Vreme iz stava 1. ovoga člana može trajati najduže do isteka roka od osam dana od nastupanja uslova za prinudno izvršenje. Ako vreme iz stava 1. ovog člana istekne pre nego što odluka na osnovu koje je određena prethodna mera postane pravnosnažna, sud će na predlog izvršnog poverioca, produžiti to vreme, pod uslovom da se nisu promenile okolnosti pod kojima je mera određena.

212 │



I

Ukidanje prethodne mere

Član 283 Sud će, na predlog izvršnog dužnika, obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje: 1) ako izvršni dužnik položi sudu, odnosno izvršitelju iznos potraživanja koje se obezbeđuje, sa kamatom i troškovima; 2) ako izvršni dužnik učini verovatnim da je potraživanje u vreme donošenja rešenja o određivanju prethodne mere već bilo naplaćeno ili dovoljno obezbeđeno; 3) ako je pravnosnažno utvrđeno da potraživanje nije nastalo ili da je prestalo. Sud će obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje ako, u roku od 15 dana od dana isteka vremena za koje je prethodna mera određena, ne budu ispunjeni uslovi za prinudno izvršenje. U slučajevima iz stava 1. tač. 2) i 3) i stava 2. ovog člana, troškove prouzrokovane određivanjem i sprovođenjem prethodne mere, izvršni poverilac je dužan da naknadi izvršnom dužniku. U tim slučajevima izvršni dužnik ima prema izvršnom poveriocu i pravo na naknadu pričinjene štete.

Obustava u slučaju da izvršni poverilac ne traži izvršenje

Član 284 U slučaju da uslovi za prinudno izvršenje budu ispunjeni pre isteka vremena za koje je određena prethodna mera, sud će, na predlog izvršnog dužnika, obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje, ako izvršni poverilac ne podnese predlog za izvršenje u roku od 15 dana od dana nastupanja tih uslova.

Glava peta PRIVREMENE MERE 1. Osnovna pravila

Kad se može odrediti privremena mera Član 285 Privremenu meru može odrediti sud, a sprovesti sud ili izvršitelj pre pokretanja, u toku, kao i po okončanju sudskog ili upravnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno. Rešenje kojim se određuje privremena mera ima pravno dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju.

• PITANJE: Na koji način izvršiti rešenje o privremenoj meri kojom je do okončanja parnice regulisan iznos naknade na ime izdržavanja deteta, ako u smislu člana 285. Zakona to rešenje ima pravno dejstvo pravosnažnog rešenja o izvršenju i da li je potrebno podnositi neki predlog za izvršenje ili samo podneskom obavestiti izvršni sud? • ODGOVOR: Prema odredbama Zakona, rešenje o određivanju privremene mere ima pravno dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju. Zakon predviđa da rešenje ima pravno dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju ali to ne znači da ima prirodu i da predstavlja rešenje o izvršenju, jer ono ne ispunjava uslove predviđene Zakonom u članu 36. koji se odnose na sadržinu rešenja o izvršenju. S obzirom na to da se radi o novčanom potraživanju, a da sprovođenje spada u isključivu nadležnost suda, poverilac bi trebalo da predloži sredstvo i predmete izvršenja u predlogu, pa će i rešenje o izvršenju sadržati sredstvo i predmete izvršenja. Može predložiti i da se sprovodi na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, sa zahtevom za dobijanje izjave o imovini. Iz navedenog proizlazi da rešenje o određivanju privremene mere ne sadrži sve ono što je potrebno da bi se na osnovu takvog rešenja moglo sprovesti izvršenje. S obzirom na to, neophodno bi bilo da poverilac podnese predlog za sprovođenje izvršenja na osnovu tog PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

213

I


rešenja o određivanju privremene mere (a koje ne mora biti pravnosnažno, ali mora biti izvršno), u kome će se predložiti ili izvršenje određenim sredstvom izvršenja na određenim predmetima ili na celokupnoj imovini izvršnog dužnika. • PITANJE: Da li sud može odrediti privremenu meru na osnovu člana 285. Zakona u svakoj fazi postupka, pa i ukoliko je parnični postupak prekinut do okončanja upravnog postupka? • ODGOVOR: Posledice prekida parničnog postupka reguliše član 224. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), na identičan način, kao član 216. ranije važećeg postupku Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 i 111/2009). Posledice su sledeće: 1. d a prestaju da teku svi rokovi određeni za preduzimanje parničnih radnji, što znači da stranke ne mogu, niti su dužne da preduzimaju parnične radnje u rokovima koji su određeni zakonom ili od strane suda; 2. da sud ne može preduzimati nikakve radnje u postupku (u odnosu na ovo pravilo postoji izuzetak ukoliko je razlog za prekid postupka nastupio posle zaključenja glavne rasprave, u kom slučaju sud može doneti odluku na osnovu rasprave); 3. da parnične radnje preduzete od jedne parnične stranke, dok traje prekid postupka, nemaju nikakvo pravno dejstvo prema drugoj strani, a dejstvo počinje kada postupak bude nastavljen. Shodno tački 2, ako je predlog za određivanje privremene mere podnet pre nego što su nastupili razlozi za prekid parničnog postupka, te ako je održano ročište radi raspravljanja o predlogu za određivanje privremene mere pre nastupanja tog razloga, nakon čijeg zaključenja se steknu uslovi da se postupak prekine, sud bi mogao, na osnovu rezultata održanog ročišta doneti odluku o predlogu, a donošenje odluke o predlogu podrazumeva i mogućnost da se predlog usvoji i donese rešenje o određivanju privremene mere. U ostalim slučajevima to nije moguće. • PITANJE: Da li sud može da odredi privremene mere shodno članu 285. Zakona i u vreme kada je parnični postupak u prekidu? • ODGOVOR: Ako je postupak već u prekidu, sud ne može preduzimati radnje u postupku, niti stranke mogu preduzimati parnične radnje. To znači da ukoliko tužilac podnese predlog za određivanje privremene mere, ova parnična radnja ne može dejstvovati u postupku ni prema sudu, niti prema protivnoj stranci i da sud nema ovlašćenja da o tom predlogu donese odluku bilo koje vrste, pa čak ni da podnesak - predlog odbaci kao nedozvoljen. Tek u nastavku postupka, sud može postupiti po predlogu i eventualno odlučiti o njemu bez izjašnjenja druge strane, ukoliko su za to ispunjeni zakonom propisani uslovi, a ako nisu, sud će dostaviti predlog na izjašnjenje protivnoj stranci čime počinje dejstvo navedene parnične radnje. Može i zakazati ročište radi raspravljanja o predlogu za određivanje privremene mere, te doneti odluku, nakon održavanja ročišta ili bez njegovog održavanja. • PITANJE: Da li sud koji je odredio privremenu meru istu sprovodi po službenoj dužnosti? • ODGOVOR: Sprovođenje izvršenja po službenoj dužnosti, iako u članu 2. Zakona uspostavljeno ravnopravno sa načelom dispozicije, sprovođenjem izvršenja na predlog poverioca, nije svojstveno izvršnom postupku kao sudskom građanskom postupku. Po službenoj dužnosti se sprovode one odluke za koje postoji javni interes, kao što su naplata novčanih kazni izrečenih u privrednom kaznenom postupku, mera izrečenih pred Komisijom za zaštitu konkurencije, ili odluka donetih u okviru određenog izvršnog postupka u cilju uticanja na dužnika da izvrši obavezu, u cilju zabrane zloupotrebe procesnih ovlašćenja i slično, odnosno radi sprovođenja novčanih kazni koje su u tom postupku izrečene. Privremene mere se ne određuju po službenoj dužnosti, već na predlog stranke, poverioca, pa nema opravdanja ni da se sprovode po službenoj dužnosti. Izuzetak su samo privremene mere određene u parnicama zbog smetanja poseda u smislu člana 451. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011) kojim je dato ovlašćenje parničnom sudu da mere izrekne po službenoj dužnosti i bez saslušanja protivne strane, a predviđeno je i da nije ni dozvoljena posebna žalba. Njih sud jedino može sprovoditi po službenoj dužnosti. Predlog stranke, poverioca odnosno tužioca da se sprovede privremena mera je nužan preduslov za postupanje suda, posebno imajući u vidu da izvršenje privremene mere ne mora sprovoditi sud (sa izuzetkom odluka donetih u porodičnim odnosima i u vezi sa vraćanjem zaposlenog na rad), već ih može sprovoditi i izvršitelj. Da li će meru sprovoditi sud ili izvršitelj zavisi od dispozicije poverioca koju će on iskazati u predlogu za sprovođenje rešenja o određivanju privremene mere.

214 │



I

Nedopustivost privremene mere

Član 286 Privremena mera nije dopuštena ako se obezbeđenje može ostvariti drugim sredstvom obezbeđenja kojim se može postići ista svrha. • PITANJE: Da li se nakon donošenja rešenja o izvršenju radi naplate novčanog potraživanja po izvršnoj ispravi, određenog na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, može odrediti privremena mera zabranom dužniku da raspolaže svojim pokretnim stvarima?

• ODGOVOR: Na osnovu člana 20. stav 7. Zakona, ne proizvode pravno dejstvo raspolaganja imovinom koje izvršni dužnik učini nakon prijema rešenja o izvršenju, pa i onog koje je određeno na pokretnim stvarima. Na osnovu člana 38. stav 3. Zakona izvršnom dužniku se rešenje o izvršenju na pokretnim stvarima dostavlja neposredno pre preduzimanja prve izvršne radnje. Kod izvršenja na pokretnim stvarima prva izvršna radnja je radnja popisa. Na osnovu člana 90. Zakona, nakon izvršenog popisa, raspolaganje popisanim pokretnim stvarima je zabranjeno svim licima koja poseduju ili imaju kontrolu na popisanim stvarima, znači i izvršnom dužniku. Stoga je ovakvim zakonskim merama izvršni poverilac obezbeđen u vezi sa svojim potraživanjem za koje poseduje izvršnu ispravu, naravno pod uslovom da je izvršeno dostavljanje rešenja o izvršenju izvršnom dužniku i da je izvršen popis. I rešenje o određivanju privremene mere zabranom raspolaganja dužniku određenim pokretnim stvarima može prema njemu proizvoditi pravno dejstvo tek dostavljanjem. Ako su dostavljanje rešenja o izvršenju i popis bili uspešni, svrha privremene mere ne bi mogla biti postignuta, jer je na isti način izvršni poverilac već obezbeđen. Međutim, ako je to bilo bezuspešno, mogla bi se odrediti privremena mera, ali ni ona neće moći proizvoditi dejstvo ukoliko nije dostavljena izvršnom dužniku.

LL Videti odgovore na pitanja uz čl. 38. i 90. Zakona. Jemstvo umesto privremene mere Član 287 Izvršni poverilac može, u predlogu za određivanje privremene mere ili naknadno, izjaviti da se, umesto privremene mere, zadovoljava polaganjem od strane izvršnog dužnika, određenog iznosa na ime jemstva. Polaganje jemstva umesto privremene mere može se odrediti i na predlog izvršnog dužnika. Ako izvršni dužnik položi jemstvo, sud će obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje.

Jemstvo kao uslov za određivanje privremene mere

Član 288 Sud može, na predlog izvršnog poverioca, odrediti privremenu meru i kad nije učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost, ako prethodno položi, u ostavljenom mu roku, iznos koji sud odredi kao jemstvo za štetu koja bi izvršnom dužniku mogla biti nanesena određivanjem i sprovođenjem privremene mere. Sud može, na predlog izvršnog dužnika, prema okolnostima slučaja, postupiti u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana i kad je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnosti.

Određivanje više privremenih mera

Član 289 Sud može, s obzirom na okolnosti slučaja, na predlog izvršnog poverioca odrediti i više privremenih mera, ako je to potrebno.

• PITANJE: Da li se više privremenih mera može odrediti prema istom izvršnom dužniku samo ako se njima obezbeđuje više potraživanja poverioca (novčanih ili nenovčanih) ili ih je moguće odrediti i za samo jedno potraživanje koje je predmet obezbeđenja? PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

215

I


• ODGOVOR: Ovlašćenje suda da odredi više privremenih mera, na predlog izvršnog poverioca, sadržano u članu 289. Zakona podrazumeva da je to potrebno prema okolnostima slučaja. To je jedini uslov koji zakon predviđa, a osim toga druge uslove ne predviđa. Zato bi se moglo zaključiti da se radi obezbeđenja istog, i samo jednog potraživanja može odrediti i više privremenih mera, ali pod uslovima koji su predviđeni članom 289, odnosno da je to potrebno prema okolnostima slučaja, a sve vodeći računa i o srazmernosti potraživanja i stepenu ograničenja izrečenih dužniku privremenim merama.

Vreme za koje se određuje privremena mera Član 290 U rešenju kojim se određuje privremena mera odrediće se vreme trajanja privremene mere. Ako je privremena mera određena pre podnošenja tužbe ili pre pokretanja drugog postupka, odrediće se rok u kome izvršni poverilac mora podneti tužbu, odnosno predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere. Sud će, na predlog izvršnog poverioca, produžiti vreme trajanja privremene mere, pod uslovom da se nisu promenile okolnosti pod kojima je ta mera određena. Predlog iz stava 2. ovog člana može se podneti samo pre nego što istekne vreme za koje je privremena mera određena. • PITANJE: Koliko iznosi rok za podnošenje tužbe radi opravdanja privremene mere?

• ODGOVOR: Zakonom, rok za podnošenje tužbe radi opravdavanja određene privremene mere nije propisan, a može biti propisan posebnim zakonom. Tako Zakon o žigovima (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009), Zakon o patentima (“Sl. glasnik RS”, br. 99/2011) i drugi zakoni iz ove oblasti propisuju rok za podnošenje tužbe radi opravdanja privremene mere donete zbog povrede prava. Ako posebnim zakonom rok nije određen, određuje ga sud, vodeći računa o okolnostima slučaja. U praksi taj rok iznosi po pravilu 15 ili 30 dana. Ako je sud odredio da privremena mera traje kraće vreme, onda će po pravilu i rok za podnošenje tužbe biti u skladu sa vremenskim važenjem privremene mere. U praksi se ovlašćenje za određivanje kraćeg roka važenja privremene mere retko koristi, pa se po pravilu u rešenju o određivanju privremene mere navodi da ona važi do pravnosnažnog okončanja postupka koji će biti pokrenut po uputu suda, u roku koji je rešenjem suda određen.

Ukidanje privremene mere Član 291 Ako izvršni poverilac u određenom roku nije podneo tužbu, odnosno nije pokrenuo drugi postupak radi opravdanja privremene mere ili je vreme za koje je određena privremena mera isteklo, sud će, na predlog izvršnog dužnika, obustaviti postupak i ukinuti sprovedene radnje. Na predlog izvršnog dužnika, postupak će se obustaviti i ukinuti sprovedene radnje, ako su se okolnosti zbog kojih je privremena mera određena kasnije promenile, tako da ona više nije potrebna. • PITANJE: Da li će privremena mera važiti i u slučaju da izvršni poverilac podnese tužbu radi opravdanja mere, ali po proteku roka koji je određen zakonom ili koji je sud odredio rešenjem?

• ODGOVOR: Odgovor na postavljeno pitanje zavisi od postupanja izvršnog dužnika, zato što sud izrečenu privremenu meru ne ukida po službenoj dužnosti, već na predlog izvršnog dužnika. Ako bi izvršni dužnik predložio da se privremena mera ukine, sud bi imao ovlašćenje da ovaj predlog usvoji iako je poverilac podneo tužbu, ali je podneo posle isteka roka koji je određen zakonom ili odlukom suda. Podnošenje tužbe po proteku tih rokova ne predstavlja opravdavanje mere u skladu sa nalogom datim u rešenju. U tom slučaju bi poverilac kao tužilac u parnici mogao podneti nov predlog za određivanje privremene mere. Međutim, ako izvršni dužnik ne podnese predlog za ukidanje privremene mere, a poverilac podnese tužbu po proteku roka, mera će važiti onako kako je rešenjem određeno, a po pravilu je određeno do pravnosnažnog okončanja parnice.

216 │



I

Naknada štete izvršnom dužniku

Član 292 Izvršni dužnik ima prema izvršnom poveriocu pravo na naknadu štete koja mu je nanesena privremenom merom za koju je utvrđeno da je bila neosnovana ili koju izvršni poverilac nije opravdao.

• PITANJE: Da li ukidanjem rešenja o određivanju privremene mere, usvajanjem prigovora izvršnog dužnika podnetog u postupku obezbeđenja ili uvažavanjem žalbe od strane drugostepenog suda ako je rešenje doneto u parnici, izvršni dužnik ostvaruje pravo na naknadu štete prouzrokovane privremenom merom? • ODGOVOR: Razlozi za ukidanje rešenja mogu biti procesne i materijalno-pravne prirode. Rešenje se ukida ako su učinjene bitne povrede postupka, kao i ukoliko činjenično stanje nije pravilno ili potpuno utvrđeno radi pravilne primene materijalnog prava. Ukidanje rešenja iz tih razloga ne znači da je mera bila neosnovana. Osnovanost privremene mere zavisi pre svega od osnovanosti potraživanja koje je predmet obezbeđenja, odnosno za čije obezbeđenje je privremena mera i bila izrečena. Zato pravosnažna odluka suda o potraživanju predstavlja prethodno pitanje za odlučivanje o potraživanju naknade štete pričinjene merom.

2. Privremene mere za obezbeđenje novčanog potraživanja Uslovi za određivanje privremene mere Član 293 Privremenu meru za obezbeđenje novčanog potraživanja može odrediti sud ako je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će bez takve mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja, time što će svoju imovinu, odnosno svoja sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način njima raspolagati. Izvršni poverilac ne mora dokazivati opasnost ako učini verovatnim da bi predloženom merom izvršni dužnik mogao pretrpeti samo neznatnu štetu. Smatra se da opasnost postoji naročito: 1) ako bi se potraživanje trebalo ostvariti u inostranstvu; 2) ako se zbog neispunjenja dospelih obroka izdržavanja protiv izvršnog dužnika već vodio izvršni postupak; 3) ako su zakonske obaveze izvršnog dužnika, kao i njegove obaveze utvrđene pravnosnažnom odlukom suda ili drugog organa, veće od njegovih redovnih prihoda; 4) ako je protiv izvršnog dužnika bezuspešno pokušavano izvršenje koje nije uspelo zato što je on odbio da pruži podatke o tome gde mu se nalazi imovina, kao i da je u toku ranije vođenih izvršnih postupaka davao netačne podatke o svojoj imovini.

Vrste privremenih mera

Član 294 Radi obezbeđenja novčanog potraživanja, može se odrediti svaka mera kojom se postiže svrha takvog obezbeđenja, a naročito: 1) zabrana izvršnom dužniku da raspolaže pokretnim stvarima, kao i oduzimanje tih stvari od izvršnog dužnika i poveravanje na čuvanje izvršnom poveriocu ili trećem licu, odnosno čuvanje u sudskom depozitu; 2) zabrana izvršnom dužniku da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava na nepokretnosti upisana u javnu knjigu u njegovu korist, uz upis te zabrane u javnu knjigu; 3) zabrana dužniku izvršnog dužnika da mu isplati potraživanje ili preda stvari, kao i zabrana izvršnom dužniku da primi stvari, da naplati potraživanje i da primljenim stvarima, odnosno naplaćenim iznosom raspolaže; 4) nalog banci ili drugoj finansijskoj organizaciji, kod koje izvršni dužnik ima račun, da izvršnom dužniku ili trećem licu, po nalogu izvršnog dužnika uskrati sa računa izvršnog dužnika isplatu novčanog iznosa za koji je određena privremena mera; 5) oduzimanje od izvršnog dužnika i polaganje u depozit gotovog novca ili hartija od vrednosti. Zabrane i nalozi iz stava 1. ovog člana smatraju se izvršnim kada rešenje bude dostavljeno licu na koje se odnosi. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

217

I


Nalog banci ili drugoj finansijskoj organizaciji, iz stava 1. tačka 4) ovog člana dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu, koja ga bez odlaganja dostavlja svim bankama i finansijskim organizacijama kod kojih izvršni dužnik ima račun i istovremeno zabranjuje drugim bankama i finansijskim organizacijama da otvore račun izvršnom dužniku. Izvršni poverilac u čiju je korist privremena mera izrečena ima pravo da od lica koje je bilo dužno da poštuje zabranu ili nalog, zahteva naknadu štete koju je pretrpeo zbog njihovog nepoštovanja. Izvršni dužnik, odnosno treće lice kome je izdata zabrana ili nalog iz stava 1. tač. 1) do 4) ovog člana, koji ne postupe po zabrani, odnosno nalogu kazniće se u skladu sa članom 51. ovog zakona. • PITANJE: Kako se sprovodi privremena mera zabrane izvršnom dužniku da raspolaže pokretnim stvarima, a kako privremena mera kojom je izvršnom dužniku naloženo da stvari preda na čuvanje izvršnom poveriocu ili trećem licu?

• ODGOVOR: Rešenje o određivanju privremene mere se može doneti na ročištu ili van ročišta. Ako je rešenje doneto na ročištu, može se objaviti i ono vezuje sud, ali i dejstvuje prema strankama čim je objavljeno na osnovu člana 363. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011). Ako je rešenje doneto van ročišta, strankama se saopštava dostavljanjem overenog prepisa rešenja u smislu člana 364. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Stoga objavljivanjem rešenja na ročištu na kome je izvršni dužnik prisutan ili prijemom rešenja, ako je rešenje doneto na ročištu na kome nije prisutan ili je doneto van ročišta, za izvršnog dužnika počinje da važi zabrana. Ako postupa suprotno zabrani, stiču se uslovi za prinudno sprovođenje rešenja o određivanju privremene mere a ono se sprovodi primenom odredbi o izvršenju nenovčanih obaveza koje glase na trpljenje ili nečinjenje. Sprovodi se ostavljanjem roka dužniku da usaglasi svoje ponašanje sa izrečenom zabranom i izricanjem novčane kazne koja se sprovodi po službenoj dužnosti. Ako obaveza dužnika po izrečenoj privremenoj meri glasi na predaju određenih pokretnih stvari na čuvanje poveriocu ili trećem licu, ne mogu se primeniti odredbe o predaji pokretnih stvari, bilo onih koji se odnose na individualno određene ili generične stvari. Svrha privremene mere nije da izvršni poverilac raspolaže stvarima, u kom slučaju bi se ako stvari nisu nađene mogla tražiti isplata njihove procenjene vrednosti. Svrha privremene mere je da se stvari obezbede i čuvaju od oštećenja, uništenja ili nedozvoljenog raspolaganja, pa se zato ova privremena mera sprovodi prema pravilima koja važe za radnju koju može izvršiti samo dužnik, što znači da će mu se naložiti da izvrši obavezu u roku koji sud odredi i izreći novčana kazna koja se naplaćuje po službenoj dužnosti. U tom slučaju se može primeniti i odredba člana 219. stav 6. Zakona prema kojoj se izvršenje ne može tražiti ako izvršenje radnje ne zavisi isključivo od volje dužnika. Tada poverilac može samo tražiti naknadu štete. • PITANJE: Kako se sprovodi privremena mera kojom se nalaže banci da za određen novčani iznos uskrati isplatu sa računa izvršnog dužnika koji se kod nje vodi, po zahtevu dužnika ili trećeg lica? • ODGOVOR: Privremena mera navedene sadržine suštinski predstavlja rezervaciju novčanih sredstava izvršnog dužnika na konkretnom računu radi obezbeđenja naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca za koje vodi spor, za vreme kada bude stekao izvršnu ispravu. Da bi se suštinski ostvarila svrha ove privremene mere nužno je da izvršni dužnik na računu zaista ima novčana sredstava u toj visini. Izvršni poverilac će po pravilu ovu meru i predložiti ukoliko o tome ima saznanja. Zabrana (nalog) banci dejstvuje od prijema rešenja o određivanju privremene mere. Ako banka postupi suprotno nalogu, može joj se izreći novčana kazna po službenoj dužnosti, a može biti i odgovorna za štetu poveriocu ako za njega šteta nastane, na osnovu člana 294. stav 4. Zakona. Zabrana se odnosi na konkretan račun, kod konkretne banke i za tačno određen novčani iznos. Novčanim iznosom preko iznosa određenog merom, dužnik može slobodno raspolagati, može otvoriti i nov račun kod iste ili druge banke, a ako otvaranje novog računa predstavlja zloupotrebu i izigravanje određene privremene mere, izvršni poverilac može podneti predlog da se novom privremenom merom zabrani raspolaganje i sa tog računa kod iste ili druge banke.

Dejstva privremenih mera Član 295 Privremenom merom ne stiče se založno pravo, ali sud može odrediti, naročito ako postoji opasnost iz člana 293. stav 3. ovog zakona, da se privremenom merom stiče privremeno založno pravo.

218 │



I

3. Privremene mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja Uslovi za određivanje privremene mere

Član 296 Radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja može se odrediti privremena mera, ako je izvršni poverilac učinio verovatnim postojanje potraživanja i opasnost da će se ostvarenje potraživanja osujetiti ili znatno otežati. Privremena mera može se odrediti i kad izvršni poverilac učini verovatnim da je mera potrebna da bi se sprečila upotreba sile ili nastanak nenadoknadive štete. Odredbe člana 293. stav 2. i stav 3. tačka 1) ovog zakona primenjuju se i u pogledu privremene mere za obezbeđenje nenovčanog potraživanja.

Vrste privremenih mera

Član 297 Radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja može se odrediti svaka mera kojom se postiže svrha takvog obezbeđenja, a naročito: 1) zabrana otuđenja i opterećenja pokretnih stvari na koje je upravljeno potraživanje, oduzimanje tih stvari i poveravanje na čuvanje izvršnom poveriocu ili trećem licu, odnosno čuvanje u sudskom depozitu; 2) zabrana otuđenja i opterećenja nepokretnosti na koju je upravljeno potraživanje, uz upis zabrane u javnu knjigu; 3) zabrana izvršnom dužniku da preduzima radnje koje mogu naneti štetu izvršnom poveriocu, kao i zabrana da se izvrše promene na stvarima na koje je upravljeno potraživanje; 4) zabrana dužniku izvršnog dužnika da izvršnom dužniku preda stvari na koje je upravljeno potraživanje; 5) zabrana otuđenja i opterećenja akcija ili udela u društvu na koje upravljeno potraživanje i zabeležba ove zabrane u Centralnom registru hartija od vrednosti, javnom registru privrednih društava i knjizi članova društva, zabrana korišćenja i raspolaganja pravima iz akcija i udela i poveravanje akcija ili udela na upravljanje trećem licu, uključujući postavljanje privremene uprave nad društvom; 6) nalog izvršnom dužniku da obavi određene radnje potrebne da bi se sačuvala pokretna ili nepokretna stvar, sprečila njena fizička promena, oštećenje ili uništenje; 7) ovlašćenje izvršnom poveriocu da sam ili preko trećeg lica učini neku radnju ili pribavi određenu stvar o trošku izvršnog dužnika, naročito ako je to neophodno da bi se uspostavilo pređašnje stanje; 8) plaćanje naknade zarade zaposlenom u toku spora o nezakonitosti odluke o prestanku radnog odnosa, ako je to neophodno za njegovo izdržavanje i izdržavanje lica koja je po zakonu dužan da izdržava, uz istovremeno određivanje sredstava izvršenja za prinudnu naplatu naknade zarade ili privremeno vraćanje zaposlenog na rad; 9) privremeno uređenje spornog odnosa, da bi se otklonila opasnost od nasilja ili veće nenadoknadive štete. Izvršni poverilac u čiju je korist privremena mera izrečena ima pravo da od lica koje je bilo dužno da poštuje zabranu ili nalog, zahteva naknadu štete koju je pretrpeo zbog njihovog nepoštovanja. Zabrane i nalozi iz stava 1. ovog člana smatraju se izvršnim kada rešenje bude dostavljeno licu na koje se odnosi. Izvršni dužnik, odnosno treće lice kome je izdata zabrana ili nalog iz stava 1. tač. 1) do 4) ovog člana, koji ne postupe po zabrani, odnosno nalogu, kazniće se u skladu sa članom 51. ovog zakona. • PITANJE: U čijoj nadležnosti je sprovođenje privremene mere o privremenom vraćanju zaposlenog na rad?

• ODGOVOR: Član 3. Zakona reguliše nadležnost suda, pa u stavu 2. propisuje da je sud isključivo nadležan za sprovođenje izvršenja radi vraćanja zaposlenog na rad. Isključiva nadležnost suda važi ne samo za sprovođenje obaveza po presudama donetim u parnicama iz radnih odnosa, već i za privremene mere, pa i privremenu meru privremenog vraćanja zaposlenog na rad.

LL Detaljnije o odredbi člana 297. pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 297), i to: 1. Pitanje i odgovor - Pravni instruktor: IZVRŠENJE PREMA IZVRŠNOM DUŽNIKU U RESTRUKTURIRANJU PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

219

I


Glava šesta REGISTAR SUDSKIH ZABRANA 1. Osnovne odredbe Pojam

Član 298 Registar sudskih zabrana (u daljem tekstu: Registar) je javni registar koji sadrži podatke o privremenim merama donetim pre, u toku ili po okončanju sudskog postupka, kojima se zabranjuje otuđenje i opterećenje pokretnih stvari, nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima, pod uslovima propisanim zakonom. Registar je jedinstvena, centralna elektronska baza podataka u kojoj se čuvaju svi podaci uneti u Registar.

Nadležnost za vođenje Registra, imenovanje i razrešenje registratora

Član 299 Registar vodi Agencija za privredne registre, preko registratora. Na izbor i razrešenje registratora primenjuje se zakon koji uređuje Agenciju za privredne registre.

Ovlašćenja i dužnosti registratora Član 300* (Prestao da važi)

Obaveza registracije Član 301 U Registar se upisuju podaci o sledećim merama obezbeđenja: 1) zabrana izvršnom dužniku da otuđi i optereti pokretne stvari čiji je on vlasnik, odnosno pokretne stvari na koje je upravljeno potraživanje; 2) zabrana izvršnom dužniku da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava na nepokretnosti, odnosno nepokretnosti na koje je upravljeno potraživanje. Izvršni poverilac je dužan da bez odlaganja zatraži upis u Registar privremene mere zabrane otuđenja i opterećenja pokretnih stvari, nepokretnosti i stvarnih prava na nepokretnostima izvršnog dužnika.

2. Podaci sadržani u Registru

Član 302 Registar sadrži: 1) podatke o privremenoj meri, i to: naziv suda koji je privremenu meru doneo, oznaku i datum donošenja rešenja o privremenoj meri, sadržinu privremene mere i vreme za koje je privremena mera određena; 2) podatke o izvršnom dužniku u odnosu na čiju imovinu je određena privremena mera; 3) podatke kojima se određuje pokretna stvar ili nepokretnost na koju se privremena mera odnosi; 4) podatke o ukidanju privremene mere; 5) druge podatke u skladu sa posebnim propisom. Ako je izvršni dužnik domaće fizičko lice, podaci iz stava 1. tačka 2) ovog člana odnose se na ime, prezime, matični broj i mesto u kome to lice ima prebivalište, a ako je izvršni dužnik strano fizičko lice podaci iz stava 1. tačka 2) ovog člana odnose se na ime, prezime, mesto prebivališta, odnosno boravišta, broj pasoša i zemlju izdavanja.

220 │



I

Ako je izvršni dužnik domaće pravno lice podaci iz stava 1. tačka 2) ovog člana odnose se na poslovno ime, matični broj i sedište, a ako je izvršni dužnik strano pravno lice podaci iz stava 1. tačka 2) ovog člana odnose se na poslovno ime, oznaku pod kojom se vodi u stranom registru privrednih subjekata, naziv tog registra i naziv države u kojoj se nalazi njegovo sedište. U Registar se, na zahtev zainteresovanog lica, evidentiraju i sve promene podataka iz stava 1. ovog člana.

Dokumentacija na osnovu koje je izvršen upis

Član 303 Dokumentacija na osnovu koje je izvršen upis u Registar sastavni je deo Registra do njenog prevođenja u elektronsku formu. Posle prevođenja dokumentacije iz stava 1. ovog člana u elektronsku formu i unošenja u Registar, ta dokumentacija se čuva u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.

Dostupnost Registra i javnost podataka

Član 304 Registar je dostupan svim zainteresovanim licima u okviru radnog vremena radi registracije i brisanja podataka, uvida u dokumentaciju sadržanu u Registru i pretraživanja podataka. Podaci sadržani u Registru su u svakom trenutku javno dostupni preko internet stranice Registra. Svako ima pravo da, u skladu sa propisima, zahteva izvod o podacima iz Registra. Svako ima pravo da zahteva izvod kojim se potvrđuje da Registar ne sadrži podatke o zabrani otuđenja ili opterećenja na određenoj pokretnoj stvari ili nepokretnosti, odnosno imovini određenog fizičkog ili pravnog lica.

3. Postupak upisa u Registar

Shodna primena odredaba drugih zakona Član 305 Na pitanja koja se odnose na postupak registracije, a koja ovim zakonom nisu posebno uređena, shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Postupak upisa

Član 306 Postupak upisa u Registar pokreće se podnošenjem zahteva za upis. Zahtev za upis podnosi se na propisanom obrascu i zavodi u Registar u trenutku njegovog prijema, o čemu se podnosiocu zahteva izdaje potvrda o prijemu zahteva. Uz zahtev za upis prilaže se: 1) rešenje o privremenoj meri kojom je određena zabrana raspolaganja, otuđenja ili opterećenja pokretnih stvari, nepokretnosti i stvarnih prava na nepokretnosti; 2) dokaz o uplati naknade za upis u Registar; 3) fotokopija druge dokumentacije koja sadrži podatke iz člana 302. ovog zakona.

Provera

Član 307 Registrator proverava: 1) da li zahtev za upis sadrži sve tražene podatke; 2) da li je uz zahtev za upis podneta sva potrebna dokumentacija u skladu sa zakonom; 3) da li su podaci sadržani u zahtevu za upis istovetni sa podacima u rešenju o privremenoj meri kojom je određena zabrana raspolaganja i drugoj dokumentaciji podnetoj uz zahtev; 4) da li je uz zahtev za upis podnet dokaz o uplati naknade za upis u Registar. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

221

I


Registrator ne ispituje tačnost podataka i verodostojnost dokumenata dostavljenih uz zahtev za upis.

Objavljivanje registrovanih podataka

Član 308 Registrovani podaci se objavljuju na internet strani Registra, a podnosiocu se, na njegov izričit zahtev, izdaje potvrda o izvršenoj registraciji. Zaključkom se odbacuje zahtev iz stava 1. ovog člana, ako nije podnet u skladu sa ovim zakonom. Registrator je dužan da uz zaključak o odbacivanju zahteva podnosiocu vrati originalnu dokumentaciju koja je podneta u pisanoj formi.

Žalba

Član 309 Protiv zaključka iz člana 308. stav 2. ovog zakona može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja zaključka. Žalba se podnosi ministru nadležnom za poslove privrede preko Agencije za privredne registre.

Dejstva upisa podataka u Registar prema trećim licima

Član 310 Upis ima deklarativan karakter. Od trenutka upisa smatra se da su treća lica upoznata sa postojanjem zabrane i niko se ne može pozivati da mu podaci koji su tu upisani nisu bili poznati.

Naknada

Član 311* (Prestao da važi)

LL Detaljnije o obezbeđenju pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 350), i to: 1. Stručni komentar - Pravni instruktor: NOVINE U POSTUPKU OBEZBEĐENJA POTRAŽIVANJA PO ZAKONU O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU

222 │



I

Deo sedmi IZVRŠITELJI

Glava prva OSNOVNE ODREDBE Status izvršitelja Član 312 Izvršitelj vrši javna ovlašćenja koja su mu poverena ovim zakonom. Izvršitelj obavlja delatnost kao preduzetnik ili kao član ortačkog društva čiji članovi mogu biti isključivo izvršitelji. Izvršitelja imenuje ministar za područje osnovnog suda i područje privrednog suda.

• PITANJE: Koja će biti ovlašćenja izvršitelja nakon polaganja zakletve i stupanja na dužnost?

• ODGOVOR: Odredbe Zakona koje se odnose na rad izvršitelja stupile su na snagu 17.5.2012. godine. Prvi izvršitelji imenovani su 11.5.2012. godine i imaju obavezu da stupe na dužnost najkasnije u roku od dva meseca. Izvršitelji stupaju na dužnost danom polaganja zakletve pred ministrom, pri čemu pre polaganja zakletve moraju ispuniti uslove predviđene članom 318. Zakona. Prvo polaganje zakletve pred ministrom je bilo zakazano za 25.5.2012. godine. Svi imenovani izvršitelji moraju najkasnije do 11.7.2012. godine položiti zakletvu i stupiti na dužnost, odnosno početi sa radom. Ovlašćenja izvršitelja su javna ovlašćenja koja su regulisana odredbama Zakona i izvršitelji sprovode izvršenje i obezbeđenje, a u postupku za namirenje potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga imaju ovlašćenje i da odrede izvršenje. Videti odgovor na pitanje uz član 318. Zakona. • PITANJE: Da li izvršitelj ima status službenog lica? • ODGOVOR: U smislu člana 11. stav 1. tačka 8) Zakona izvršitelj je fizičko lice koje imenuje ministar nadležan za pravosuđe da u statusu službenog lica sprovodi izvršenje u granicama rešenja o izvršenju i da vrši druga ovlašćenja koja su mu ovim zakonom poverena. Izvršitelj samostalno ili po nalogu suda obavlja radnje, odnosno poslove koji su mu povereni Zakonom. Skup tih radnji, odnosno poslova koje vrši na osnovu Zakona čini javno ovlašćenje dato izvršitelju. Izvršitelj se može organizovati radi obavljanja delatnosti koja mu je poverena na dva načina: kao preduzetnik ili kao član ortačkog društva čiji članovi mogu biti isključivo izvršitelji. Radi se o oblicima organizovanja za koja Zakon o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011 i 99/2011) propisuje neograničenu solidarnu odgovornost za sve obaveze proistekle iz obavljanja delatnosti. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

223

I


Ministar nadležan za pravosuđe izvršitelja imenuje za područje osnovnog i privrednog suda. Izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu rešenja o izvršenju suda za čije je područje imenovan. Međutim, pojedine izvršne radnje izvršitelj može da sprovodi i izvan područja za koje je imenovan, u skladu sa članom 4. Zakona.

Uslovi za imenovanje izvršitelja Član 313 Za izvršitelja može se imenovati lice koje ispunjava sledeće uslove: 1) da je državljanin Republike Srbije; 2) da je poslovno sposobno; 3) da je steklo diplomu pravnog fakulteta; 4) da ima najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima izvršenja, odnosno tri godine radnog iskustva na pravnim poslovima; 5) da je dostojno da obavlja poslove izvršitelja; 6) da je položilo ispit za izvršitelja; 7) da se nad ortačkim društvom čiji je on ortak ne vodi stečajni postupak; 8) da se protiv njega ne vodi istraga za krivično delo, odnosno da nije osuđivano za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova izvršitelja. Dostojnost za obavljanje poslova izvršitelja utvrđuje se u skladu sa opšte prihvaćenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike izvršitelja. Ispit za izvršitelja sprovodi komisija koju imenuje ministar. Program ispita za izvršitelja i način sprovođenja ispita, kao i sastav i način rada komisije za sprovođenje ispita, uređuje se aktom ministra. • PITANJE: Koje uslove neko lice mora ispunjavati da bi moglo biti imenovano za izvršitelja?

• ODGOVOR: Izvršitelj je fizičko lice kome se poveravaju javna ovlašćenja. Stoga, to lice, osim stručnih, mora posedovati i određene lične karakteristike koje su garant da će poverene poslove obavljati stručno, pravično, pošteno i odgovorno. Kao i sva druga lica koja obavljaju javnu funkciju i izvršitelj mora ispunjavati određene uslove. Mora biti državljanin Republike Srbije jer obavlja poslove od državnog značaja. Mora biti poslovno sposobno lice, diplomirani pravnik sa najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima izvršenja, odnosno tri godine radnog iskustva na pravnim poslovima. Osim toga, protiv lica koje želi da bude imenovano za izvršitelja se ne sme voditi istraga za krivično delo i ne sme biti osuđivano za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova izvršitelja. Lice mora da bude dostojno da obavlja poslove izvršitelja, a dostojnost se utvrđuje u skladu sa opšte prihvaćenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike izvršitelja. Poseban uslov je da lice položi ispit za izvršitelja. Program ispita i način sprovođenja ispita, kao i sastav i način rada komisije za sprovođenje ispita uređen je Pravilnikom o ispitu za izvršitelja (“Sl. glasnik RS”, br. 74/2011 i 81/2011)*.

LL * Tekst Pravilnika objavljen u III delu ovog Priručnika: Odabrani propisi, na strani 401.

Nespojivost poslova i obaveza prijavljivanja imovine Član 314 Sa obavljanjem poslova izvršitelja nespojivo je vršenje javne funkcije, upravne ili nadzorne funkcije u privrednim društvima, obavljanje poslova obezbeđenja, advokata i drugih pravosudnih profesija, kao i obavljanje drugih poslova koji su nespojivi sa obavljanjem poslova izvršitelja.

224 │



I

Zabrana iz stava 1. ovog člana se ne odnosi na obavljanje naučnih, stručnih, umetničkih i obrazovnih aktivnosti, kao i obavljanje aktivnosti u Komori i međunarodnim udruženjima izvršitelja. Akt kojim se bliže uređuje koji su drugi poslovi nespojivi sa poslovima izvršitelja donosi Komora, po pribavljenoj saglasnosti ministra. Izvršitelj je dužan da prilikom imenovanja i jednom godišnje podnosi Komori izveštaj o svojoj imovini. Komora vrši proveru podataka iz izveštaja o imovini. Akt kojim se uređuju sadržina, način podnošenja i provera podataka iz izveštaja o imovini iz stava 4. ovog člana donosi Komora, po pribavljenoj saglasnosti ministra. • PITANJE: Da li izvršitelj može da obavlja bilo koju delatnost pored delatnosti izvršitelja?

• ODGOVOR: Prema odredbi člana 314. stav 1. Zakona sa obavljanjem poslova izvršitelja nespojivo je vršenje javne funkcije, upravne ili nadzorne funkcije u privrednim društvima, obavljanje poslova obezbeđenja, advokata i drugih pravosudnih profesija, kao i obavljanje drugih poslova koji su nespojivi sa obavljanjem poslova izvršitelja. Prema stavu 2. istog člana zabrana iz stava 1. ovog člana se ne odnosi na obavljanje naučnih, stručnih, umetničkih i obrazovnih aktivnosti, kao i obavljanja aktivnosti u Komori izvršitelja i međunarodnim udruženjima izvršitelja. Prema stavu 3. istog člana akt kojim se bliže uređuju koji su drugi poslovi nespojivi sa poslovima izvršitelja donosi Komora izvršitelja po pribavljenoj saglasnosti ministra. • PITANJE: Da li izvršitelj može istovremeno da bude i advokat? • ODGOVOR: U cilju obezbeđenja savesnog vršenja javnih ovlašćenja koja su izvršitelju poverena, Zakon propisuje da je sa obavljanjem poslova izvršitelja nespojivo vršenje bilo koje javne funkcije, upravne ili nadzorne funkcije u privrednim društvima, obavljanje poslova obezbeđenja, advokata i drugih pravosudnih profesija, kao i obavljanje drugih poslova koji su nespojivi sa obavljanjem poslova izvršitelja a koji će se bliže urediti aktom Komore izvršitelja, na koji saglasnost daje ministar nadležan za poslove pravosuđa. Osim što predviđa poslove koji su nespojivi sa delatnošću izvršitelja, Zakon izričito predviđa da izvršitelj može da se bavi naučnim, stručnim, umetničkim i obrazovnim aktivnostima, kao i da može da obavlja aktivnosti u Komori izvršitelja i međunarodnim udruženjima izvršitelja. Kako izvršitelj vrši javna ovlašćenja, to je dužan da prilikom imenovanja i jednom godišnje podnosi Komori izvršitelja izveštaj o svojoj imovini. Proveru podataka iz izveštaja o imovini izvršitelja vrši Komora izvršitelja, a sadržina, način podnošenja i provera podataka iz izveštaja o imovini biće bliže uređeni aktom Komore izvršitelja koji Komora izvršitelja donosi po pribavljenoj saglasnosti ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Broj izvršitelja i sprovođenje konkursa Član 315 Broj izvršitelja određuje ministar. Jedno mesto izvršitelja, određuje se, po pravilu, na 25.000 stanovnika. Izuzetno od stava 2. ovog člana, ministar u zavisnosti od potreba ili na obrazložen predlog Komore može odrediti i veći broj izvršitelja. Mesta izvršitelja popunjavaju se na osnovu javnog konkursa koji raspisuje ministar. Komisiju koja sprovodi konkurs imenuje ministar. Komisija sastavlja listu sa predlogom za imenovanje kandidata i dostavlja je ministru. Akt o uslovima i načinu održavanja konkursa, kao i sastavu i načinu rada komisije koja sprovodi konkurs donosi ministar. • PITANJE: Kako se popunjavaju mesta izvršitelja?


│

225

I


• ODGOVOR: Ministar nadležan za poslove pravosuđa određuje broj izvršitelja za područje osnovnog i privrednog suda. Zakon daje ministru smernice za određivanje broja izvršitelja na taj način što propisuje da se jedno mesto izvršitelja, po pravilu, određuje na 25.000 stanovnika, ali da ministar može, u zavisnosti od potreba odrediti i veći broj izvršitelja, po službenoj dužnosti ili na obrazloženi predlog Komore izvršitelja. Pravilnikom o određivanju broja izvršitelja (“Sl. glasnik RS”, br. 16/2012) određen je broj izvršitelja za područje svih osnovnih i privrednih sudova u Republici Srbiji, osim za područje Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici za koje je predviđeno da će se broj izvršitelja naknadno odrediti. Mesta izvršitelja se popunjavaju na osnovu javnog konkursa koji raspisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa i koji imenuje Komisiju za sprovođenje konkursa za imenovanje izvršitelja. Komisija po sprovedenom konkursu sastavlja listu sa predlogom za imenovanje kandidata sa konkursa i dostavlja je ministru. Pravilnikom o uslovima i načinu održavanja konkursa, sastavu i načinu rada komisije koja sprovodi konkurs za imenovanje izvršitelja (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012)* bliže su regulisana sva pitanja od značaja za sprovođenje konkursa i imenovanje izvršitelja.

LL * Tekst Pravilnika objavljen u III delu ovog Priručnika: Odabrani propisi, na strani 399.

Imenovanje izvršitelja Član 316 Ministar u roku od 30 dana od prijema liste sa predlogom kandidata donosi rešenje o imenovanju izvršitelja. Rešenje o imenovanju izvršitelja dostavlja se izvršitelju i objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije”. Pri imenovanju izvršitelja naročito se vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi na području jedinice lokalne samouprave u kojoj se nalazi sedište izvršitelja. Rešenje o imenovanju izvršitelja je konačni upravni akt. • PITANJE: Kako se vrši imenovanje izvršitelja?

• ODGOVOR: Kada Komisija za sprovođenje konkursa za imenovanje izvršitelja ministru dostavi listu sa predlogom kandidata ministar je dužan da u roku od 30 dana donese rešenje o imenovanju izvršitelja koje se dostavlja izvršitelju i objavljuje u “Sl. glasniku RS”. Zakon nameće obavezu ministru da pri imenovanju izvršitelja posebno vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva na području za koje se izvršitelj imenuje, o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi na području jedinice lokalne samouprave u kojoj se nalazi sedište izvršitelja. Zakon izričito predviđa da je rešenje o imenovanju izvršitelja konačan upravni akt, što znači da učesnici konkursa mogu protiv istog pokrenuti upravni spor.

Stupanje na dužnost Član 317 Izvršitelj stupa na dužnost danom polaganja zakletve pred ministrom. Tekst zakletve glasi: “Zaklinjem se da ću poštovati Ustav, zakone i druge propise Republike Srbije i da ću dužnosti izvršitelja obavljati savesno, pošteno i nepristrasno.” Smatra se da izvršitelj nije imenovan ako bez opravdanih razloga ne stupi na dužnost u roku od dva meseca od dana prijema rešenja o imenovanju. Odluku o tome donosi ministar. Izvršitelj ima pravo prigovora ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. U slučaju iz stava 3. ovog člana, ministar može imenovati za izvršitelja drugog kandidata koji se prijavio na konkurs.

226 │



I

• PITANJE: Kako izvršitelj stupa na dužnost?

• ODGOVOR: Izvršitelj svoju delatnost mora da obavlja savesno, pošteno i nepristrasno u svemu poštujući Ustav, zakone i druge propise Republike Srbije. On se polaganjem zakletve pred ministrom na to obavezuje. Polaganjem zakletve izvršitelj stupa na dužnost, a to je dužan učiniti najkasnije u roku od dva meseca od dana prijema rešenja o imenovanju. Ako bez opravdanih razloga u navedenom roku ne stupi na dužnost ministar donosi odluku da se ima smatrati da izvršitelj nije imenovan, na koju izvršitelj ima pravo prigovora ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke. Ministar može imenovati za izvršitelja drugog kandidata koji se prijavio na konkurs umesto izvršitelja koji u zakonskom roku nije stupio na dužnost.

Uslovi za polaganje zakletve Član 318 Pre polaganja zakletve izvršitelj je dužan da: 1) zaključi ugovor o osiguranju za štetu koju bi mogao pričiniti trećem licu obavljanjem delatnosti, kao i o osiguranju prostorija i predmeta primljenih u depozit u slučaju njihovog oštećenja, uništenja ili nestanka; 2) obezbedi kancelariju i opremu neophodnu za sprovođenje izvršenja; 3) izradi službeni pečat i štambilj; 4) dostavi pisanu izjavu da ispunjava sve uslove za izbor; 5) dostavi pisanu izjavu o adresi poslovnog sedišta, sa dokazom da je obezbedio prostor za obavljanje delatnosti. • PITANJE: Koje uslove imenovani izvršitelj mora da ispuni za polaganje zakletve?

• ODGOVOR: Da bi ispunio uslove za polaganje zakletve, izvršitelj je dužan da, nakon imenovanja zaključi ugovor o osiguranju za štetu koju bi mogao pričiniti trećem licu obavljanjem delatnosti (tzv. osiguranje od profesionalne odgovornosti), kao i ugovor o osiguranju prostorija i predmeta primljenih u depozit u slučaju njihovog oštećenja, uništenja ili nestanka, zatim da obezbedi kancelariju i opremu neophodnu za sprovođenje izvršenja, da izradi službeni pečat i štambilj, dostavi pisanu izjavu da ispunjava uslove za izbor kao i izjavu o adresi poslovnog sedišta, sa dokazom da je obezbedio prostor za obavljanje delatnosti. Čini se da je propisivanje dostavljanja pisane izjave da ispunjava uslove za izbor očigledna omaška imajući u vidu da u konkretnom slučaju odredba predviđa uslove koji se moraju ispuniti za polaganje zakletve, odnosno stupanje na dužnost, pa u tom smislu sadržina ove izjave tome treba i da odgovara.

Podzakonski akti Član 319 Opšte uslove za zaključivanje ugovora o osiguranju i najniži iznos osiguranja iz člana 318. tačka 1) ovog zakona određuje ministar. Uslovi koji se odnose na kancelariju i neophodnu opremu iz člana 318. tačka 2) ovog zakona propisuju se aktom Komore, uz saglasnost ministra. • PITANJE: Da li se zna koliko će biti propisana kvadratura kancelarije izvršitelja?

• ODGOVOR: U trenutku kada se traži odgovor na ovo pitanje, to se ne zna. Naime, prema odredbi člana 319. stav 2. Zakona, uslovi koji se odnose na kancelariju i neophodnu opremu iz člana 318. tačka 2. ovog zakona, propisuju se aktom Komore izvršitelja uz saglasnost ministra. Proizilazi da će nakon konstituisanja Komore izvršitelja, ista posebnim aktom na koju saglasnost daje ministar pravde, propisati kako veličinu kancelarije, tako i svu neophodnu opremu za sprovođenje izvršenja koju treba da poseduje izvršitelj. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

227

I


Osnivačka skupština Komore bila je 14.5.2012. godine, a budući akti biće objavljeni i na sajtu Ministarstva pravde (http://www.mpravde.gov.rs), kao i u pravnoj bazi Paragraf Lex.

LL * Tekst Statuta je objavljen u III delu ovog Priručnika: Odabrani propisi, na strani 387.

• PITANJE: Kakvu vrstu ugovora o osiguranju mora izvršitelj da zaključi sa osiguravajućim društvom? • ODGOVOR: Pravilnikom o opštim uslovima za zaključivanje ugovora o osiguranju izvršitelja (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012)* ministar je odredio da osiguranje izvršitelja može biti individualno (zaključuje ga izvršitelj sa društvom za osiguranje u svoje ime i za svoj račun) i kolektivno (zaključuje ga Komora izvršitelja sa društvom za osiguranje u svoje ime a za račun izvršitelja). Ugovor o osiguranju obuhvata i osiguranje od odgovornosti za radnje zamenika i pomoćnika izvršitelja, za radnje drugih lica koja rade kod izvršitelja, kao i za radnje drugih lica koja u ime i za račun izvršitelja sprovode pojedine radnje izvršenja i obezbeđenja. Ugovorom se obavezuje izvršitelj, odnosno Komora izvršitelja da plati određeni iznos (premiju osiguranja) društvu za osiguranje, a društvo za osiguranje se obavezuje da, ako nastupi osigurani slučaj, isplati oštećenom licu naknadu, odnosno ugovorenu sumu. Osigurani slučaj je svaki propust izvršitelja i drugih lica koja u njegovo ime i za njegov račun sprovode pojedine radnje učinjene u obavljanju delatnosti izvršitelja u vidu preduzimanja ili nepreduzimanja radnje, odnosno oštećenje, uništenje ili nestanak predmeta primljenih u depozit, odnosno prostorija, koji ima za posledicu nastanak štete trećem licu. Osigurana suma iznosi najmanje 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan zaključenja ugovora o osiguranju.

LL * Tekst Pravilnika je objavljen u III delu ovog Priručnika: Odabrani propisi, na strani 429. • PITANJE: Kakve uslove mora da ispunjava prostor u kome se nalazi kancelarija izvršitelja? • ODGOVOR: Uslovi koje mora ispunjavati prostor u kome se nalazi kancelarija izvršitelja kao i neophodna oprema koju izvršitelj mora obezbediti propisuju se aktom Komore izvršitelja, na koji saglasnost daje ministar nadležan za poslove pravosuđa.

LL Detaljnije o odredbi člana 319. pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 379), i to: 1. Stručni komentar - Pravni instruktor: KOMENTAR PRAVILNIKA O OPŠTIM USLOVIMA ZA ZAKLJUČIVANJE UGOVORA O OSIGURANJU IZVRŠITELJA - “Sl. glasnik RS”, br. 18/2012

Tabla, pečat, štambilj, potpis i legitimacija Član 320 Izvršitelj je dužan da na zgradi u kojoj se nalazi kancelarija izvršitelja ima istaknutu tablu koja sadrži naziv: “izvršitelj” i ime i prezime izvršitelja. Ukoliko se sedište izvršitelja nalazi na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj je jezik i pismo određene nacionalne manjine u službenoj upotrebi, na tabli se naziv “izvršitelj” ispisuje i na jeziku nacionalne manjine. Izvršitelj ima pečat koji sadrži naziv i grb Republike Srbije, ime i prezime izvršitelja, oznaku “izvršitelj” i sedište izvršitelja. Na oblik, izgled i veličinu pečata izvršitelja primenjuje se zakon koji uređuje pečat državnih i drugih organa. Izvršitelj ima štambilj koji sadrži naziv Republike Srbije, ime i prezime izvršitelja, oznaku “izvršitelj” i sedište izvršitelja. Oblik, izgled i veličina štambilja uređuju se aktom ministra.

228 │



I

Ukoliko se sedište izvršitelja nalazi na području jedinice lokalne samouprave u kojoj je jezik i pismo određene nacionalne manjine u službenoj upotrebi, tekst pečata i štambilja ispisuje se i na jeziku i pismu nacionalne manjine. Izvršitelj može imati samo jedan službeni pečat i štambilj. Overeni otisak pečata, štambilja i overeni potpis izvršitelja deponuju se kod Ministarstva. Izvršitelj ima legitimaciju koju izdaje Ministarstvo. Izgled i sadržina legitimacije izvršitelja uređuje se aktom ministra. Pečat, štambilj i legitimaciju izvršitelj može upotrebljavati samo za službene radnje koje preduzima u granicama svojih zakonskih ovlašćenja. • PITANJE: Koja obeležja izvršitelj koristi pri vršenju javnih ovlašćenja?

• ODGOVOR: Izvršitelj je pri vršenju javnih ovlašćenja poverenih Zakonom dužan da koristi obeležja iz kojih se odmah mogu utvrditi njegova ovlašćenja. Tako je izvršitelj dužan da na zgradi u kojoj se nalazi njegova kancelarija ima istaknutu tablu na kojoj će biti istaknuto ime i prezima izvršitelja, kao i oznaka “izvršitelj”, zatim je dužan da koristi pečat i štambilj koji će sadržati naziv i grb Republike Srbije, kao i ime i prezime izvršitelja, oznaku “izvršitelj” i sedište izvršitelja, kao i da ima legitimaciju koju mu izdaje Ministarstvo pravde. Overen otisak pečata, štambilja i overen potpis izvršitelja se mora deponovati kod Ministarstva pravde. U skladu sa Zakonom o pečatu državnih i drugih organa (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2007) izvršitelj je dužan da prilikom izrade pečata poštuje proceduru za izradu pečata državnih organa. Štambilj izvršitelja mora biti u skladu sa Pravilnikom o obimu, izgledu i veličini štambilja izvršitelja (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012)*, a legitimacija izvršitelja i zamenika izvršitelja mora biti u skladu sa Pravilnikom o izgledu i sadržini legitimacije izvršitelja i zamenika izvršitelja (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012)*.

LL * Tekst Pravilnika je objavljen u III delu ovog Priručnika: Odabrani propisi, na strani 413.

Razrešenje izvršitelja Član 321 Izvršitelj se razrešava dužnosti: 1) ako se utvrdi da više ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti izvršitelja; 2) ako prihvati bilo koju javnu funkciju, upravnu ili nadzornu funkciju u privrednim društvima ili obavlja poslove javnog beležnika i advokata, odnosno druge poslove koji su nespojivi sa poslovima izvršitelja; 3) ako se utvrdi znatna nesaglasnost podataka iz izveštaja o imovini sa stvarnim stanjem imovine izvršitelja; 4) ako mu bude izrečena disciplinska mera trajne zabrane obavljanja delatnosti izvršitelja; 5) ako bude pravnosnažno osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim da obavljanje delatnosti izvršitelja; 6) ako ne ispunjava obavezu stručnog usavršavanja u skladu sa aktom Komore. Komora je dužna da odmah obavesti ministra, po saznanju razloga za razrešenje. • PITANJE: Koji su uslovi za razrešenje izvršitelja?

• ODGOVOR: Izvršitelj se razrešava dužnosti ako nastupi jedan od zakonskih razloga za to. Razlozi za razrešenje su imperativni, tako da razrešenje izvršitelja ne zavisi od volje ministra, već izvršitelj mora biti razrešen u slučaju postojanja razloga navedenog u ovoj odredbi. Neki razlozi su dati analogno uslovima koje izvršitelj mora da ispuni da bi bio imenovan za izvršitelja, odnosno da bi stupio na dužnost, tako da je predviđeno da će izvršitelj biti razrešen ako obavlja neku javnu funkciju, upravnu ili nadzornu funkciju u privrednim društvima ili obavlja poslove javnog beležnika i advokata, odnosno druge poslove koji su nespojivi sa poslovima izvršitelja, zatim ako bude pravnosnažno osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

229

I


delo koje ga čini nedostojnim da obavlja delatnost izvršitelja, kao i ako se utvrdi da više ne ispunjava uslove za obavljanje delatnosti izvršitelja. Osim toga, izvršitelj će biti razrešen i ako se utvrdi znatna nesaglasnost podataka iz izveštaja o imovini sa stvarnim stanjem imovine izvršitelja, zatim ako mu bude izrečena disciplinska mera trajne zabrane obavljanja delatnosti izvršitelja, kao i ako ne ispunjava obavezu stručnog usavršavanja u skladu sa aktom Komore izvršitelja. Izvršitelja razrešava ministar nadležan za pravosuđe, a Komora izvršitelja je dužan da o postojanju razloga za razrešenje izvršitelja odmah obavesti ministra. Zakonsko propisivanje razloga za razrešenje izvršitelja je garant izvršiteljima da mogu svoju delatnost obavljati nepristrasno i pošteno, bez mogućnosti da se na njih vrši bilo kakav nedozvoljen pritisak.

Rešenje o razrešenju izvršitelja Član 322 Rešenje o razrešenju izvršitelja donosi ministar i objavljuje ga u “Službenom glasniku Republike Srbije”. Rešenje o razrešenju je konačni upravni akt i protiv njega se može voditi upravni spor. U rešenju iz stava 1. ovog člana, ministar određuje drugog izvršitelja koji privremeno preuzima poslove razrešenog izvršitelja do imenovanja novog izvršitelja. • PITANJE: Ko je ovlašćen da donese akt o razrešenju izvršitelja?

• ODGOVOR: Akt kojim se izvršitelj razrešava dužnosti je rešenje ministra nadležnog za poslove pravosuđa. Rešenje o razrešenju izvršitelja se mora objaviti u “Sl. glasniku RS”, ali i dostaviti izvršitelju. Rešenje o razrešenju izvršitelja je konačan upravni akt i protiv njega se može voditi upravni spor, čime se ostvaruje ustavom garantovano pravo na pristup sudu. Rešenjem kojim razrešava izvršitelja ministar određuje drugog izvršitelja koji privremeno preuzima poslove razrešenog izvršitelja i koji te poslove obavlja do imenovanja novog izvršitelja.

Prestanak obavljanja delatnosti na zahtev izvršitelja i zbog odlaska u penziju Član 323 Izvršitelj može podneti zahtev za brisanje iz imenika izvršitelja. Izvršitelj je dužan da obavlja poslove izvršenja dok ministar ne donese odluku o imenovanju novog izvršitelja, a najduže 60 dana od dana podnošenja zahteva iz stava 1. ovog člana. U slučaju odlaska u penziju izvršitelja, do imenovanja novog izvršitelja, poslove izvršitelja preuzima zamenik izvršitelja (u daljem tekstu: zamenik), a ako izvršitelj nema zamenika, predsednik Komore određuje privremenog zamenika. • PITANJE: Šta treba da uradi izvršitelj ako više ne želi da se bavi delatnošću izvršitelja?

• ODGOVOR: Obavljanje delatnosti izvršitelja zavisi od volje lica imenovanog za izvršitelja. Stoga, izvršitelj može, ukoliko ne želi više da se bavi delatnošću izvršitelja, da podnese zahtev za svoje razrešenje, odnosno za brisanje iz imenika izvršitelja. U tom slučaju je dužan da obavlja poslove izvršitelja dok ministar ne donese odluku o imenovanju izvršitelja, ali najduže 60 dana od dana podnošenja zahteva za brisanje iz imenika izvršitelja. Ukoliko ministar u tom roku ne donese odluku o imenovanju novog izvršitelja, istekom roka izvršitelju prestaje dužnost po sili zakona. Na isti način se mora postupati i kada je razlog brisanja iz imenika izvršitelja odlazak izvršitelja u penziju, pa je nejasno zašto je zakonodavac ovaj razlog brisanja iz imenika izvršitelja posebno regulisao. Naime, i u slučaju odlaska u penziju, izvršitelj bi trebalo da podnese zahtev za brisanje iz imenika izvršitelja, međutim, ukoliko to ne učini, ministarstvo bi trebalo da ga briše iz imenika po službenoj dužnosti.

230 │



I

Zakon ne reguliše šta će se desiti u situaciji ako ministar ne odluči o zahtevu izvršitelja za brisanje iz imenika u roku od 60 dana, odnosno ako u tom roku ne donose odluku o imenovanju novog izvršitelja, ali čini se da i u tom slučaju, kao i u slučaju odlaska izvršitelja u penziju, poslove tog izvršitelja preuzima zamenik izvršitelja, odnosno privremeni zamenik koga odredi predsednik Komore izvršitelja u slučaju da izvršitelj nema zamenika.

Obaveza usavršavanja izvršitelja Član 324 Izvršitelj je obavezan da pohađa redovnu stručnu obuku. Komora vodi evidenciju o pohađanju seminara i drugih oblika usavršavanja izvršitelja i o tome obaveštava Ministarstvo. Program stručnog usavršavanja izvršitelja propisuje Komora.

• PITANJE: Šta se događa kada izvršitelj ne poštuje obavezu stručnog usavršavanja?

• ODGOVOR: Izvršitelj svoju delatnost mora obavljati stručno, poštujući Ustav, zakone i druge propise Republike Srbije, ali i pridržavajući se svih pravila struke koje propisuje Komora izvršitelja. Da bi bio u mogućnosti da svoju delatnost obavlja na opisani način izvršitelj ima obavezu da se stručno usavršava, što je moguće samo ako pohađa redovnu stručnu obuku. Program stručnog usavršavanja, kao i evidenciju o pohađanju seminara i drugih oblika usavršavanja izvršitelja vodi Komora izvršitelja i o tome obaveštava Ministarstvo. Nepoštovanje obaveze stručnog usavršavanja je razlog za razrešenje izvršitelja.

Glava druga OVLAŠĆENJA I DUŽNOSTI IZVRŠITELJA Ovlašćenja izvršitelja Član 325 U predmetima izvršenja i obezbeđenja potraživanja, u skladu sa odredbama i ograničenjima propisanim ovim zakonom izvršitelj: 1) postupa po predlogu za sprovođenje izvršenja i određuje način izvršenja, ako izvršni poverilac nije odredio način izvršenja; 2) postupa po predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga; 3) dostavlja svoja akta, kao i podneske i sudske odluke po ovlašćenju suda; 4) utvrđuje identitet stranaka i učesnika u postupku izvršenja; 5) prikuplja podatke o imovinskom stanju izvršnog dužnika; 6) donosi zaključke, sastavlja zapisnike, zahteve i službene beleške u skladu sa ovlašćenjima iz ovog zakona; 7) sprovodi popis, procenu imovine, plenidbu i prodaju pokretne imovine i nepokretnosti; 8) o svom trošku i na svoju odgovornost poverava trećim licima prodaju imovine; 9) prima i čuva popisanu ili obezbeđenu imovinu izvršnog dužnika, nalaže prenošenje vlasništva nad imovinom i obavlja deobu imovine i novčanih sredstava ostvarenih njenom prodajom; 10) s provodi iseljenje i druge izvršne radnje neophodne radi sprovođenja izvršenja, u skladu sa zakonom i drugim propisima; 11) n a zahtev izvršnog dužnika, odnosno izvršnog poverioca posreduje u cilju postizanja sporazumnog rešenja; 12) p rima i prenosi novčana sredstva, u skladu sa ovim zakonom; 13) p reduzima i druge radnje predviđene ovim zakonom. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

231

I


• PITANJE: Koja ovlašćenja ima izvršitelj prilikom obavljanja delatnosti izvršitelja?

• ODGOVOR: Ovlašćenja izvršitelja koja su nabrojana u ovoj odredbi proizlaze i iz drugih odredbi Zakona, pa se može postaviti pitanje opravdanosti postojanja ove odredbe Zakona. Osnovno ovlašćenje izvršitelja je da sprovodi izvršenje, odnosno obezbeđenje i propisano je odredbom člana 2. stav 2. Zakona. Sprovođenje izvršenja, odnosno obezbeđenja sastoji se u preduzimanju izvršnih radnji koje Zakon predviđa, tako da je posebno nabrajanje izvršnih radnji koje izvršitelj preduzima suvišno. Osim sprovođenja izvršenja, odnosno obezbeđenja izvršitelj ima posebna ovlašćenja u postupku za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga, kada može i odrediti izvršenje, u smislu člana 253. Zakona. Ovlašćenje izvršitelja da sprovodi izvršenje, odnosno obezbeđenje se ostvaruje pre svega odlučivanjem o predlogu za sprovođenje izvršenja i načinu sprovođenja izvršenja, zatim preduzimanjem izvršnih radnji popisa, procene, plenidbe i prodaje pokretnih stvari i nepokretnosti izvršnih dužnika, iseljenja, ali i svih drugih izvršnih radnji koje Zakon predviđa. U sprovođenju izvršenja, odnosno obezbeđenja izvršitelj prima i prenosi novčana sredstva na način predviđen Zakonom, utvrđuje identitet stranaka i učesnika u postupku, prikuplja podatke o imovinskom stanju izvršnog dužnika, prima i čuva popisanu ili obezbeđenu imovinu izvršnog dužnika, nalaže prenošenje vlasništva nad imovinom i obavlja deobu imovine i novčanih sredstava ostvarenih njenom prodajom, a o svom trošku i na svoju odgovornost može poveraviti trećim licima prodaju imovine. Izvršitelj posreduje između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika na njihov zahtev u cilju postizanja sporazumnog rešenja, zatim postupa po predlozima za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi namirenja potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga i preduzima i sve druge radnje predviđene Zakonom. Pri obavljanju navedenih radnji izvršitelj donosi zaključke, sastavlja zapisnike, zahteve i službene beleške u skladu sa ovlašćenjima iz ovog zakona.

Odgovornost za štetu Član 326 Izvršitelj je celokupnom svojom imovinom odgovoran za štetu koja tokom postupka izvršenja nastane njegovom krivicom.

• PITANJE: Kako izvršitelj odgovara za štetu koja nastane tokom postupka izvršenja?

• ODGOVOR: Izvršitelj je odgovoran za svaku štetu koja tokom postupka izvršenja koje sprovodi nastane njegovom krivicom. Izvršitelj je odgovoran ne samo za radnje koje lično preduzima u postupku izvršenja, već je odgovoran i za radnje zamenika i pomoćnika izvršitelja, kao i za radnje drugih lica koja rade kod izvršitelja, ali i za radnje drugih lica koja u ime i za račun izvršitelja sprovode pojedine radnje izvršenja i obezbeđenja. Izvršitelj za štetu odgovara celokupnom svojom imovinom. Kada je izvršitelj preduzetnik zahtev za naknadu štete se prema njemu usmerava. Međutim, kada izvršitelj delatnost obavlja kao ortačko društvo, on kao ortak po pravilima Zakona o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011 i 99/2011) za obaveze ortačkog društva odgovara neograničeno solidarno, celokupnom svojom imovinom. Postavlja se pitanje da li je u tom slučaju naknada štete obaveza ortačkog društva ili lična obaveza izvršitelja kao ortaka, odnosno da li se zahtev za naknadu štete mora istaći prema ortačkom društvu ili prema izvršitelju lično.

Zaštita prava stranaka Član 327 Izvršitelj je dužan da u sprovođenju izvršenja postupa po odredbama ovog zakona, sudskim odlukama i uslovima određenim u izvršnoj ispravi kojima se ograničava izvršenje na određenim sredstvima i predmetima. Izvršitelj je dužan da bez odlaganja nakon obavljanja svake radnje u izvršnom postupku beleži svoje aktivnosti u evidenciju iz člana 328. ovog zakona. Izvršitelj je dužan da kao poslovnu tajnu čuva podatke do kojih dođe u obavljanju svoje delatnosti i ne sme ih koristiti radi pribavljanja koristi za sebe ili drugo lice.

232 │



I

Dužnost iz stava 3. ovog člana postoji i nakon prestanka obavljanja delatnosti izvršitelja.

• PITANJE: Koje je obaveze Zakon nametnuo izvršitelju u cilju zaštite prava stranaka?

• ODGOVOR: Prilikom sprovođenja izvršenja izvršitelj se mora kretati u granicama izvršne isprave i rešenja o izvršenju, postupajući u svemu po odredbama Zakona i u skladu sa sudskim odlukama. Odluke suda su za izvršitelja obavezujuće. Svaku radnju koju preduzme u izvršnom postupku izvršitelj je dužan da bez odlaganja evidentira, odnosno da svoje aktivnosti beleži u propisanoj evidenciji. Sve podatke do kojih dođe u obavljanju svoje delatnosti izvršitelj je dužan da čuva kao poslovnu tajnu, čak i nakon prestanka obavljanja svoje delatnosti i ne sme te podatke koristiti radi pribavljanja koristi za sebe ili drugo lice. Zakon ne pravi razliku u pogledu vrste podataka koji predstavljaju poslovnu tajnu, pa se može postaviti pitanje da li i podaci o imovini izvršnog dužnika, do kojih izvršitelj dođe u obavljanju svoje delatnosti, predstavljaju poslovnu tajnu, u kom slučaju izvršitelj ne bi smeo ove podatke da razmenjuje sa drugim izvršiteljima. Podaci koje izvršitelj po članu 328. Zakona upisuje u svoju evidenciju ne predstavljaju poslovnu tajnu, obzirom da član 328. Zakona propisuje da je evidencija izvršitelja javna, iz čega se izvlači zaključak da bi se pristup tim podacima morao omogućiti svima.

Obaveza vođenja evidencije Član 328 Izvršitelj je dužan da vodi evidenciju predmeta po kojima postupa. Evidencija je javna i sadrži sledeće podatke: 1) naziv suda koji sprovodi izvršni postupak ili postupak obezbeđenja; 2) broj izvršnog predmeta, odnosno predmeta obezbeđenja; 3) podatke o dužniku i poveriocu; 4) datum prijema zahteva za sprovođenje izvršenja, odnosno obezbeđenja; 5) predmet i sredstvo izvršenja, odnosno obezbeđenja potraživanja, ako je navedeno u rešenju o izvršenju; 6) zatraženi i uplaćeni iznos obezbeđenja i datum uplate; 7) odluke koje donosi u toku postupka izvršenja i obezbeđenja; 8) naplaćeni iznos duga; 9) vreme i ishod sprovedenih izvršnih radnji, odnosno radnji obezbeđenja; 10) p odatke o licima koja su namirena i iznos namirenja; 11) k onačni iznos nagrade i naknade troškova izvršitelja; 12) u kupan broj predmeta na godišnjem nivou u kojima je postupao. Aktom ministra bliže se uređuje način vođenja evidencije iz stava 1. ovog člana, način pristupa evidenciji i postupanje sa evidencijom u slučaju smrti, razrešenja ili prestanka obavljanja delatnosti izvršitelja. • PITANJE: Kakvu vrstu evidencije je izvršitelj dužan da vodi?

• ODGOVOR: Zakonom je propisana obavezna sadržina evidencije koju izvršitelj mora da vodi, dok je način vođenja evidencije, način pristupa evidenciji i postupanje sa evidencijom u slučaju smrti, razrešenja ili prestanka obavljanja delatnosti izvršitelja uređen Pravilnikom o načinu vođenja evidencije, načinu pristupa evidenciji i postupanju sa evidencijom u slučaju smrti, razrešenja ili prestanka obavljanja delatnosti izvršitelja (“Sl. glasnik RS”, br. 46/2012)*. Izvršitelj je dužan da vodi evidenciju o predmetima po kojima postupa, a koja je javna. U skladu sa navedenim pravilnikom izvršitelj evidenciju vodi kroz upisnike i pomoćne knjige. Izvršitelj je dužan da vodi dve vrste upisnika - upisnik za predmete izvršenja i obezbeđenja i upisnik za predmete izvršenja za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga. Od pomoćnih knjiga izvršitelj vodi prijemnu knjigu, otpremnu knjigu, knjigu nepravilnosti i knjigu arhive, i to za svaku kalendarsku godinu. U prijemnoj knjizi evidentiraju se podaci o svim dokumentima i spisima primljenim u kancelariji izvršitelja, dok otpremna knjiga mora sadržati podatke o svim dokumentima i spisima koji su prosleđeni iz kancelarije izvršitelja. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

233

I


Upisnik za predmete izvršenja i obezbeđenja mora da sadrži podatke o pokretanju postupka izvršenja i obezbeđenja, dostavljanja spisa sudu, odlaganju, prekidu i zastoju, nastavljanju i okončanju postupka izvršenja i obezbeđenja. Upisnik za predmete izvršenja za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga mora da sadrži podatke o predmetima izvršenja od unošenja u upisnik do arhiviranja. Podaci se zavode u upisnik u trenutku pokretanja postupka izvršenja, dostavljanja spisa sudu, odlaganja, prekida i zastoja, nastavljanja i okončanja izvršenja. Knjiga dnevnika o sprovedenim radnjama mora da sadrži podatke o izvršnim i drugim radnjama koje je izvršitelj preduzeo, odnosno sproveo. Knjiga evidencije o podnetim zahtevima za otklanjanje nepravilnosti sadrži podatke o tim zahtevima od unošenja tog zahteva u knjigu do odluke po zahtevu. U knjigu arhive unose se podaci o arhiviranim predmetima izvršitelja. Knjige i upisnici mogu se voditi ručno ili u elektronskom obliku, a ako se vode u elektronskom obliku podaci se čuvaju u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronsko poslovanje. Izvršitelj je dužan da knjige, upisnike i predmete čuva u kancelariji izvršitelja, a iste može izneti samo izvršitelj ili njegov zamenik uz ovlašćenje izvršitelja. Izvršitelj je dužan da omogući razgledanje, fotokopiranje i prepisivanje podataka iz svoje evidencije stranci i licu koje dokaže opravdan interes.


Upravljanje i raspolaganje novčanim sredstvima Član 329 Izvršitelj poseduje na svoje ime najmanje jedan bankovni račun na koji se isključivo uplaćuju novčana sredstva ostvarena u postupku izvršenja, odnosno obezbeđenja. Izvršitelj poseduje i poseban račune za nagradu i naknadu troškova. Izvršitelj je dužan da bez odlaganja uplaćena sredstva iz stava 1. ovog člana prenese na račun izvršnog poverioca. Sredstva na računu iz stava 1. ovog člana ne mogu biti predmet plenidbe radi namirenja dugova izvršitelja.

• PITANJE: Kakve su dužnosti izvršitelja u pogledu upravljanja i raspolaganja novčanim sredstvima koja naplaćuje u izvršnom postupku? • ODGOVOR: Novčana sredstva koja pribavlja u postupku izvršenja ili obezbeđenja izvršitelj mora držati na dva bankovna računa. Jedan bankovni račun (depozitni) služi da se na njega isključivo uplaćuju novčana sredstva ostvarena u postupku izvršenja, odnosno obezbeđenja, koja je izvršitelj dužan da bez odlaganja prenese na račun izvršnog poverioca. Radi se o novčanim sredstvima iz kojih se namiruje izvršni poverilac, pa ista ne mogu biti predmet plenidbe radi namirenja dugova izvršitelja (izuzeta su od izvršenja). Drugi bankovni račun je poslovni račun izvršitelja na koji mu izvršni poverioci uplaćuju nagradu i naknadu troškova u skladu sa Pravilnikom o tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad izvršitelja (“Sl. glasnik RS”, br. 50/2012)*.


Nagrada i naknada za obavljanje izvršnih radnji i obezbeđenje potraživanja Član 330 Izvršitelj ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova prema tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad izvršitelja. Troškovi izvršitelja vezani za izvršni postupak su troškovi tog postupka. Tarifu iz stava 1. ovog člana donosi ministar.

234 │



I

• PITANJE: Koliki će biti fiksni deo plate izvršitelja?

• ODGOVOR: U ovom trenutku, može se odgovoriti da izvršitelj neće imati fiksni deo plate. Prema odredbi člana 330. stav 1. izvršitelj ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad izvršitelja. Ovu tarifu, doneo je Ministar pravde i u tom podzakonskom aktu, je bliže regulisano kako visina nagrade tako i visina naknade troškova izvršitelja. U svakom slučaju zarada izvršitelja, zavisiće od uspešnosti i efikasnosti sprovedenog izvršenja, vrste izvršenja a kod novčanih potraživanja od visine potraživanja izvršnog poverioca tj. od visine naplate potraživanja u korist izvršnog poverioca. • PITANJE: Kako izvršitelj naplaćuje svoje usluge? • ODGOVOR: Izvršitelj je preduzetnik - obavlja delatnost radi sticanja dobiti. Izvršitelj ima pravo na nagradu za svoj rad, kao i naknadu troškova prema Pravilniku o tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad izvršitelja (“Sl. glasnik RS”, br. 50/2012), a koji predstavljaju troškove izvršnog postupka. To znači da je izvršni poverilac dužan da ih predujmi pod pretnjom obustave izvršenja, a konačno ih snosi izvršni dužnik, a sve u skladu sa članom 34. Zakona.

Ortačko udruživanje izvršitelja Član 331 Izvršitelji mogu osnovati ortačko društvo i poslovati pod uslovima i u skladu sa zakonom koji uređuje privredna društva, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Izvršitelji članovi ortačkog društva dužni su da vode posebnu i zajedničku evidenciju. • PITANJE: Na koji način se izvršitelji mogu udruživati radi obavljanja delatnosti?

• ODGOVOR: Izvršitelj se radi obavljanja delatnosti može organizovati kao preduzetnik, ali može sa drugim izvršiteljima osnovati ortačko društvo i poslovati pod uslovima i u skladu sa Zakonom o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011 i 99/2011). Izvršitelji koji su članovi ortačkog društva dužni su da vode posebnu i zajedničku evidenciju, odnosno za svaki predmet koji ortačko društvo primi mora biti određeno i koji će od izvršitelja - članova ortačkog društva biti zadužen sa tim predmetom. Pristup podacima Član 332 Državni organi, banke, poslodavci i druga pravna lica dužna su da na zahtev izvršitelja obezbede pristup podacima o određenom dužniku kojima raspolažu, a koji su neophodni za radnje izvršenja i obezbeđenja. • PITANJE: Kako izvršitelj dolazi do podataka o određenom izvršnom dužniku?

• ODGOVOR: Da bi izvršitelj mogao uspešno sprovesti izvršenje ili obezbeđenje, moraju mu biti dostupni svi raspoloživi podaci o izvršnom dužniku potrebni za to. Zato Zakon propisuje obavezu svih državnih organa, banaka, poslodavaca i drugih pravnih lica da izvršitelju obezbede pristup podacima kojima raspolažu o određenom izvršnom dužniku.

LL Detaljnije o ovlašćenjima i dužnostima izvršitelja pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 367), i to: 1. Stručni komentar - Pravni instruktor: POSLOVI IZVRŠITELJA: • Ovlašćenja i dužnosti izvršitelja u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju • PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

235

I


Glava treća ZAMENICI I POMOĆNICI IZVRŠITELJA Zamenik izvršitelja Član 333

Izvršitelj može imati jednog ili više zamenika. Lice koje ispunjava uslove iz člana 313. ovog zakona može biti imenovano za zamenika izvršitelja. Zamenik može obavljati sve radnje izvršenja i obezbeđenja kao i izvršitelj. Zamenik potpisuje odluke koje donosi tokom obavljanja radnji izvršenja i obezbeđenja potraživanja svojim imenom i nazivom “zamenik izvršitelja”. Izvršitelj je odgovoran za rad svog zamenika i solidarno je odgovoran za štetu učinjenu njegovim radom. Pri sprovođenju radnji izvršenja i obezbeđenja potraživanja zamenik koristi pečat i štambilj izvršitelja u čije ime postupa. Pri sprovođenju radnji izvršenja i obezbeđenja potraživanja zamenik koristi legitimaciju čiji izgled i sadržinu propisuje ministar. Odredbe ovog zakona o stupanju na dužnost, vršenju dužnosti, obuci, disciplinskoj odgovornosti izvršitelja i disciplinskom postupku, nespojivosti drugih funkcija i poslova sa ovlašćenjima izvršitelja, nadzoru nad radom izvršitelja i razrešenju izvršitelja shodno se primenjuju na zamenika. • PITANJE: Da li izvršitelj može imati zamenika?

• ODGOVOR: Izvršitelj može imati jednog ili više zamenika koji su ovlašćeni da obavljaju sve radnje izvršenja i obezbeđenja kao i izvršitelj. Izvršitelj je odgovoran za rad svog zamenika i solidarno je odgovoran za štetu pričinjenu njegovim radom. Odluke koje donosi tokom obavljanja radnji izvršenja i obezbeđenja zamenik izvršitelja potpisuje svojim imenom uz označavanje da je odluku doneo u svojstvu zamenika izvršitelja, ali je dužan da koristi pečat i štambilj izvršitelja u čije ime postupa. Zamenik izvršitelja mora imati svoju legitimaciju koju koristi pri sprovođenju radnji izvršenja i obezbeđenja. Za zamenika izvršitelja može biti imenovano lice koje ispunjava sve uslove za izvršitelja, a na njega se shodno primenjuju sve odredbe Zakona o stupanju na dužnost, vršenju dužnosti, obuci, disciplinskoj odgovornosti izvršitelja i disciplinskom postupku, nespojivosti drugih funkcija i poslova, nadzora nad radom izvršitelja i razrešenju izvršitelja.

Imenovanje zamenika Član 334 Zamenika imenuje ministar na predlog izvršitelja, a po prethodno pribavljenom mišljenju Komore. Rešenje ministra o imenovanju zamenika je konačno. Lice imenovano na funkciju zamenika stupa na dužnost danom polaganja i potpisivanja zakletve pred ministrom, koja glasi: “Zaklinjem se da ću poštovati zakone Republike Srbije i obavljati funkciju zamenika izvršitelja savesno, pošteno i nepristrasno”. • PITANJE: Kako se imenuje zamenik izvršitelja?

• ODGOVOR: Zamenika ministra imenuje ministar nadležan za pravosuđe. Predlog za imenovanje zamenika podnosi izvršitelj po prethodno pribavljenom mišljenju Komore izvršitelja. Lice imenovano za zamenika izvršitelja stupa na dužnost danom polaganja zakletve.

236 │



I

Privremeni zamenik

Član 335 U slučaju sprečenosti, izvršitelj koji nema zamenika, određuje privremenog zamenika, koji mora da ispunjava uslove za zamenika i o tome obaveštava Ministarstvo, Komoru i sud za čije područje je imenovan. Ako izvršitelj ne imenuje privremenog zamenika u roku od osam dana, predsednik Komore određuje privremenog zamenika. • PITANJE: Kada se određuje privremeni zamenik izvršitelja?

• ODGOVOR: Ako izvršitelj nema zamenika, u slučaju sprečenosti da lično obavlja delatnosti, određuje privremenog zamenika koji mora da ispunjava uslove za zamenika i o tome obaveštava Ministarstvo pravde, Komoru izvršitelja i sud za čije je područje imenovan. Ako izvršitelj ne imenuje privremenog zamenika u roku od osam dana od dana nastupanja sprečenosti, privremenog zamenika određuje Komora izvršitelja. Privremeni zamenik ima sva ovlašćenja i dužnosti zamenika izvršitelja.

Pomoćnici izvršitelja Član 336 Izvršitelj može da zaposli ili angažuje treća lica koja u ime i za račun izvršitelja sprovode pojedine radnje izvršenja i obezbeđenja. Izvršitelj odgovara za štetu koju ta lica učine pri obavljanju pojedinih izvršnih radnji. Lica iz stava 1. ovog člana su dužna da čuvaju poslovnu tajnu pod istim uslovima koji važe za izvršitelja.

• PITANJE: Ko su pomoćnici izvršitelja?

• ODGOVOR: Pomoćnici izvršitelja su lica koja u ime i za račun izvršitelja sprovode pojedine radnje izvršenja i obezbeđenja. To su zaposlena lica kod izvršitelja ili lica koja izvršitelj angažuje na drugi način predviđen Zakonom o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009). Pomoćnici izvršitelja ne moraju ispunjavati uslove za izvršitelja, a pojedine radnje izvršenja i obezbeđenja sprovode po nalogu izvršitelja i uz njegov nadzor. Izvršitelj odgovara za svu štetu koju ta lice učine pri obavljanju pojedinih izvršnih radnji. Pomoćnici izvršitelja imaju dužnost čuvanja poslovne tajne pod istim uslovima koja važe za izvršitelja.

Glava četvrta IMENIK IZVRŠITELJA I ZAMENIKA I IMENIK ORTAČKIH DRUŠTAVA IZVRŠITELJA Član 337 Ministarstvo vodi imenik izvršitelja i zamenika, u koji se upisuju: 1) ime, datum rođenja, matični broj (JMBG), poreski identifikacioni broj (PIB) i sedište izvršitelja, kao i ime, datum rođenja i JMBG njegovog zamenika; 2) datum imenovanja i datum stupanja na dužnost izvršitelja, odnosno zamenika, kao i datum razrešenja; 3) sud za čije je područje izvršitelj imenovan; 4) disciplinske mere izrečene izvršitelju, odnosno zameniku; 5) drugi podaci određeni propisima. Ministarstvo vodi i imenik ortačkih društava izvršitelja, u koji se upisuju: 1) poslovno ime ortačkog društva, poreski identifikacioni broj (PIB) i sedište; PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

237

I


2) datum i broj rešenja o upisu, odnosno brisanju iz nadležnog registra; 3) podaci o osnivačima; 4) drugi podaci određeni propisima. Izvršitelj, odnosno zamenik dužan je da u roku od osam dana prijavi promene podataka unetih u imenik. Sadržina i način vođenja imenika iz st. 1. i 2. ovog člana, bliže se uređuju aktom ministra. • PITANJE: Ko vodi evidenciju izvršitelja i na koji način?

• ODGOVOR: Imenovani izvršitelji i zamenici izvršitelja se upisuju u imenik koji vodi Ministarstvo pravde. Ministarstvo vodi dve vrste imenika: imenik izvršitelja i zamenika izvršitelja i imenik ortačkih društava izvršitelja. U imenik izvršitelja i zamenika izvršitelja upisuju se lični podaci izvršitelja i zamenika izvršitelja (ime, datum rođenja, matični broj (JMBG)), poreski identifikacioni broj (PIB) i sedište izvršitelja, zatim datum imenovanja i datum stupanja na dužnost izvršitelja, odnosno zamenika, kao i datum razrešenja, sud za čije je područje izvršitelj imenovan, disciplinske mere izrečene izvršitelju, odnosno zameniku i drugi podaci određeni propisima. U imenik ortačkih društava izvršitelja upisuju se podaci o poslovnom imenu ortačkog društva, poreski identifikacioni broj (PIB) i sedište, datum i broj rešenja o upisu, odnosno brisanju iz nadležnog registra, podaci o osnivačima i drugi podaci određeni propisima. Promene podataka unetih u imenik izvršitelj i zamenik izvršitelja su dužni da prijave Ministarstvu u roku od osam dana. Sadržina i način vođenja imenika uređeni su Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja imenika izvršitelja i zamenika i imenika ortačkih društava izvršitelja (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012)*. Pravilnik predviđa da imenik izvršitelja sadrži podatke i o broju telefona izvršitelja, elektronskoj adresi izvršitelja, rednom broju i datumu prijave na ispit za izvršitelja, datum polaganja pismenog dela ispita za izvršitelja i datum polaganja usmenog dela ispita za izvršitelja i postignut opšti uspeh, redni broj i datum prijave na konkurs za izvršitelja, podatke o zaključenom ugovoru o osiguranju za štetu koju bi mogao pričiniti izvršitelj trećem licu o obavljanju delatnosti, podatke o zaključenom ugovoru o osiguranju prostorija i predmeta primljenih u depozit u slučaju njihovog oštećenja, uništenja ili nestanka, datum polaganja zakletve, podatke o pohađanim seminarima, skupovima, savetovanjima i drugim oblicima stručnog usavršavanja izvršitelja u oblasti izvršenja, godišnji izveštaj o poslovanju izvršitelja, podatke o izvršenom nadzoru Ministarstva nad radom izvršitelja. Imenik sadrži i podatke koji se odnose na zamenika izvršitelja i to o rednom broju i datumu prijave ispita za izvršitelja, datum polaganja pismenog i usmenog dela ispita za izvršitelja i postignut opšti uspeh, broj i datum rešenja o imenovanju zamenika, ime i prezime izvršitelja za čijeg je zamenika imenovan, broj i datum rešenja izvršitelja za čijeg je zamenika imenovan, datum polaganja zakletve i podatke o izvršenom nadzoru Ministarstva nad radom zamenika. U imenik ortačkih društava izvršitelja upisuju se i podaci o broju telefona i elektronskoj adresi ortačkog društva, kao i područja osnovnih i privrednih sudova za koja su kao izvršitelji imenovani osnivači ortačkog društva. Svi podaci iz imenika su dostupni javnosti na internet stranici Ministarstva pravde.


Glava peta KOMORA Komora Član 338 Komora je profesionalno udruženje u koje se udružuju svi izvršitelji i zamenici upisani u imenik. Komora posluje kao neprofitno udruženje.

238 │



I

Komora ima svojstvo pravnog lica sa ovlašćenjima određenim zakonom i statutom Komore (u daljem tekstu: Statut). Sedište Komore je u Beogradu. Nadzor nad radom Komore obavlja Ministarstvo.

• PITANJE: Da li Komora izvršitelja ima svojstvo pravnog lica?

• ODGOVOR: Komora izvršitelja se osniva Zakonom kao neprofitno profesionalno udruženje čiji su članovi, po sili Zakona, svi izvršitelji i zamenici izvršitelja upisani u imenik. Zakonom je regulisan delokrug poslova Komore izvršitelja, organi Komore izvršitelja i sadržina Statuta Komore izvršitelja*. Komora ima svojstvo pravnog lica sa ovlašćenjima određenim Zakonom i Statutom Komore. Sedište Komore je u Beogradu. Nadzor nad radom Komore obavlja Ministarstvo.

LL * Tekst Statuta je objavljen u III delu ovog Priručnika: Odabrani propisi, na strani 387.

Delokrug poslova Član 339 Komora: 1) donosi Statut, kodeks profesionalne etike izvršitelja i druge akte, u skladu sa zakonom i Statutom; 2) čuva ugled, čast i prava profesije izvršitelja; 3) stara se da izvršitelji savesno i u skladu sa zakonom obavljaju svoje poslove; 4) predstavlja izvršitelje kod državnih organa radi zaštite prava i interesa profesije; 5) stara se o stručnom usavršavanju izvršitelja i organizuje stručne skupove, seminare i savetovanja u oblasti izvršenja; 6) vodi pomoćni imenik izvršitelja i zamenika, kao i imenik ortačkih društava izvršitelja; 7) uspostavlja i ostvaruje saradnju sa komorama izvršitelja drugih zemalja; 8) obavlja druge poslove utvrđene ovim zakonom i Statutom. • PITANJE: Koji je delokrug poslova Komore izvršitelja?

• ODGOVOR: Komora izvršitelja donosi Statut, kodeks profesionalne etike izvršitelja i druge akte iz svoje nadležnosti, u skladu sa zakonom i Statutom. Komora izvršitelja predstavlja izvršitelje kod državnih organa radi zaštite prava i interesa profesije, čuva ugled, čast i prava profesije izvršitelja, stara se da izvršitelji savesno i zakonito obavljaju svoje poslove, stara se o stručnom usavršavanju izvršitelja i organizuje stručne skupove, seminare i savetovanja u oblasti izvršenja, vodi pomoćni imenik izvršitelja i zamenika, kao i imenik ortačkih društava izvršitelja, uspostavlja i ostvaruje saradnju sa komorama izvršitelja drugih zemalja i obavlja druge poslove utvrđene ovim zakonom i Statutom komore izvršitelja.

Statut Član 340 Statutom i drugim opštim aktima Komore uređuje se organizacija i poslovanje Komore, način izbora organa Komore i druga pitanja od značaja za rad Komore. Ministar daje saglasnost na Statut i druge opšte akte Komore. • PITANJE: Koje opšte akte donosi Komora izvršitelja?


│

239

I


• ODGOVOR: Komora izvršitelja donosi Statut i druge opšte akte kojima se uređuje organizacija i poslovanje Komore izvršitelja, način izbora organa Komore izvršitelja i druga pitanja od značaja za rad Komore izvršitelja. Na Statut i druge opšte akte Komore izvršitelja saglasnost daje ministar nadležan za poslove pravosuđa.

LL * Tekst Statuta komore Izvršitelja je objavljen u III delu ovog Priručnika: Odabrani propisi, na strani 387.

Organi Član 341 Organi Komore su: skupština, izvršni odbor, nadzorni odbor i predsednik Komore.

• PITANJE: Koji su organi Komore izvršitelja?

• ODGOVOR: Zakon je imperativno uredio organe Komore izvršitelja i njihov delokrug poslova, dok je uređenje načina izbora organa Komore izvršitelja predvideo za sadržinu Statuta. Organi Komore izvršitelja su skupština, izvršni odbor, nadzorni odbor i predsednik Komore izvršitelja.

Skupština Član 342 Članovi Skupštine Komore su izvršitelji i zamenici upisani u imenik. Skupština Komore: 1) donosi Statut, kodeks profesionalne etike izvršitelja i druge akte Komore; 2) bira članove izvršnog i nadzornog odbora, predsednika Komore i članove drugih organa Komore; 3) odlučuje o drugim pitanjima predviđenim zakonom i Statutom. • PITANJE: Kako je uređen rad Skupštine Komore izvršitelja?

• ODGOVOR: Skupštinu Komore izvršitelja čine svi izvršitelji i zamenici izvršitelja upisani u imenik. Skupština Komore izvršitelja je nadležna da donosi Statut, kodeks profesionalne etike izvršitelja i druge opšte akte Komore izvršitelja, zatim da bira članove izvršnog i nadzornog odbora, predsednika Komore izvršitelja i članove drugih organa Komore izvršitelja, kao i da odlučuje o drugim pitanjima predviđenim zakonom i Statutom. Statutom Komore izvršitelja je detaljnije utvrđen način rada Skupštine Komore izvršitelja i delokrug poslova.

Izvršni odbor Član 343 Izvršni odbor Komore ima pet članova. Izvršni odbor: 1) predlaže Statut i druge opšte akte Komore; 2) priprema sednice skupštine Komore; 3) stara se o poslovanju Komore; 4) odlučuje o visini članarine i načinu njenog plaćanja; 5) obavlja i druge poslove određene zakonom i Statutom.

240 │



I

• PITANJE: Koje su nadležnosti Izvršnog odbora Komore?

• ODGOVOR: Izvršni odbor Komore izvršitelja ima pet članova koje bira Skupština izvršitelja iz redova izvršitelja i zamenika izvršitelja upisanih u imenik. Izvršni odbor je nadležan da predlaže Statut i druge opšte akte Komore, priprema sednice skupštine Komore, stara se o poslovanju Komore izvršitelja, odlučuje o visini članarine i načinu njenog plaćanja, kao i da obavlja i druge poslove određene zakonom i Statutom.

Nadzorni odbor Član 344 Nadzorni odbor vrši nadzor nad zakonitošću rada i finansijskim poslovanjem Komore. Nadzorni odbor ima tri člana.

• PITANJE: Koja su ovlašćenja Nadzornog odbora Komoreizvršitelja?

• ODGOVOR: Nadzorni odbor Komore izvršitelja ima tri člana koje bira Skupština Komore iz redova izvršitelja i zamenika izvršitelja. Nadzorni odbor vrši nadzor nad zakonitošću rada i finansijskim poslovanjem Komore izvršitelja.

Predsednik Komore Član 345 Predsednik Komore predstavlja i zastupa Komoru. Predsednik Komore: 1) predstavlja Komoru; 2) stara se da Komora radi i posluje u skladu sa zakonom i Statutom; 3) izvršava odluke organa Komore u skladu sa Statutom; 4) vrši druge poslove određene zakonom i Statutom. • PITANJE: Koja su ovlašćenja predsednika Komore izvršitelja?

• ODGOVOR: Predsednik Komore izvršitelja je lice ovlašćeno za zastupanje Komore izvršitelja koga bira Skupština Komore izvršitelja. Predsednik predstavlja Komoru, stara se da Komora radi i posluje u skladu sa zakonom i Statutom, izvršava odluke organa Komore izvršitelja u skladu sa Statutom, vrši druge poslove određene zakonom i Statutom.

Glava šesta NADZOR NAD RADOM I DISCIPLINSKA ODGOVORNOST IZVRŠITELJA Nadzor nad radom izvršitelja koji vrši Ministarstvo Član 346 Nadzor nad zakonitošću rada izvršitelja vrši Ministarstvo, po službenoj dužnosti ili na predlog predsednika suda za čije područje je izvršitelj imenovan, predsednika Komore, kao i po inicijativi stranaka i učesnika u postupku. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

241

I


Ministarstvo je ovlašćeno da: 1) izvrši uvid u poslovne knjige, evidenciju, spise i uskladištene stvari; 2) zahteva od izvršitelja sve neophodne podatke o njegovom poslovanju; 3) pribavi od nadležnih organa i organizacija podatke o poslovanju izvršitelja. U okviru vršenja nadzora nad zakonitošću rada izvršitelja ovlašćeno službeno lice Ministarstva može naložiti mere za otklanjanje nedostataka u radu izvršitelja i rok za postupanje po merama, kao i podneti predlog za pokretanje disciplinskog postupka. • PITANJE: Na koji način Ministarstvo pravde vrši nadzor nad radom izvršitelja?

• ODGOVOR: Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa je državni organ u čijoj je nadležnosti organizovanje i kontrola rada izvršitelja. Ministarstvo je dužno da, po službenoj dužnosti, vrši nadzor nad zakonitošću rada izvršitelja. U okviru nadzora nad radom izvršitelja Ministarstvo je ovlašćeno da izvrši uvid u poslovne knjige izvršitelja, evidenciju izvršitelja, spise i uskladištene stvari, da zahteva od izvršitelja sve neophodne podatke o njegovom poslovanju, kao i da pribavlja od nadležnih organa i organizacija podatke o poslovanju izvršitelja. Ukoliko prilikom vršenja nadzora ovlašćeno lice Ministarstva uoči nedostatke u radu izvršitelja može naložiti izvršitelju mere za otklanjanje nedostataka u radu i rok za postupanje po merama, a može i podneti predlog za pokretanje disciplinskog postupka protiv izvršitelja i zamenika izvršitelja. Predlog za obavljanje nadzora nad zakonitošću rada izvršitelja Ministarstvu mogu podneti predsednik suda za čije je područje izvršitelj imenovan i predsednik Komore, a stranke i učesnici u postupku mogu Ministarstvu podneti inicijativu za vršenje nadzora nad zakonitošću rada izvršitelja.

Nadzor nad radom izvršitelja koji vrši Komora Član 347

Nadzor nad radom izvršitelja obavlja i Komora. Komora obavlja nadzor po službenoj dužnosti, najmanje jedanput godišnje. Komora može obaviti nadzor i po pritužbama stranaka i učesnika u postupku. Komora može da ostvari uvid u: predmete, podatke i drugi arhivski materijal izvršitelja; raspolaganje uskladištenim stvarima i novcem uplaćenim na ime obezbeđenja; priznanice za naplaćene iznose na ime nagrade i naknade izvršitelja, kao i da preduzme sve druge radnje, u skladu zakonom i drugim propisima. Komora je ovlašćena da naloži izvršitelju otklanjanje nedostataka u određenom roku i da pokrene disciplinski postupak. Aktom Komore bliže se propisuje način vršenja nadzora nad radom izvršitelja koji obavlja Komora. • PITANJE: Na koji način Komora izvršitelja vrši nadzor nad radom izvršitelja?

• ODGOVOR: Osim ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa, nadzor nad radom izvršitelja obavlja i Komora izvršitelja. Komora je dužna da, po službenoj dužnosti, nadzor nad radom izvršitelja obavlja najmanje jedanput godišnje. Komora nadzor vrši uvidom u predmete, podatke i drugi arhivski materijal izvršitelja, zatim uvidom u podatke o raspolaganju uskladištenim stvarima i novcem uplaćenim na ime obezbeđenja, priznanice za naplaćene iznose na ime nagrade i naknade izvršitelja, kao i preduzimanjem svih drugih radnji u skladu sa zakonom i drugim propisima. Komora je ovlašćena da naloži izvršitelju otklanjanje nedostataka u radu u određenom roku kao i da pokrene disciplinski postupak protiv izvršitelja. Skupština Komore donosi opšti akt kojim bliže propisuje način vršenja nadzora nad radom izvršitelja koji obavlja Komora.

Izveštaj o poslovanju Član 348 Izvršitelj je dužan da jednom godišnje podnese izveštaj o poslovanju Ministarstvu i Komori.

242 │



I

Akt o načinu izveštavanja i sadržini izveštaja donosi ministar. Godišnji izveštaj mora da sadrži sledeće podatke: 1) ukupan broj predmeta u toku; 2) ukupan broj rešenih predmeta; 3) ukupan broj nerešenih predmeta na kraju godine; 4) odnos ukupnog iznosa sredstava ostvarenih izvršnim radnjama i ukupnog iznosa potraživanja. Podaci iz godišnjeg izveštaja izvršitelja objavljuju se na internet stranici Ministarstva i Komore i dostupni su javnosti sve do objavljivanja podataka za narednu godinu. • PITANJE: Kome izvršitelj podnosi izveštaj o svom poslovanju?

• ODGOVOR: Izvršitelj ima obavezu da jednom godišnje podnese izveštaj o svom poslovanju Ministarstvu pravde i Komori izvršitelja. Pravilnikom o načinu izveštavanja i sadržini izveštaja o poslovanju izvršitelja (“Sl. glasnik RS”, br. 35/2012)* propisano je da se izveštaj podnosi za kalendarsku godinu, najkasnije do 1. februara tekuće godine za prethodnu godinu, na propisanom obrascu u štampanoj i elektronskoj formi. Izveštaj mora da sadrži ukupan broj predmeta u toku, ukupan broj rešenih predmeta, ukupan broj nerešenih predmeta na kraju godine, kao i odnos ukupnog iznosa sredstava ostvarenih izvršnim radnjama i ukupnog iznosa potraživanja, kao i druge podatke propisane Pravilnikom. Podaci iz godišnjeg izveštaja o poslovanju izvršitelja se objavljuju na internet stranici Ministarstva i Komore i dostupni su javnosti sve do objavljivanja podataka za narednu godinu.


Disciplinska odgovornost izvršitelja Član 349 Izvršitelj odgovara ako svojim postupcima u vršenju svoje delatnosti krši odredbe ovog zakona i drugih propisa, ako ne ispunjava svoje obaveze propisane Statutom i drugim aktima Komore i ako bilo kojim svojim postupkom vređa čast i ugled profesije izvršitelja. Odgovornost za krivično delo ili prekršaj ne isključuje disciplinsku odgovornost izvršitelja. • PITANJE: Da li krivična i prekršajna odgovornost izvršitelja isključuje disciplinsku odgovornost?

• ODGOVOR: Disciplinska odgovornost izvršitelja postoji ako izvršitelj svojim postupcima u vršenju svoje delatnosti krši odredbe Zakona i drugih propisa, ne ispunjava obaveze propisane Statutom i drugim aktima Komore izvršitelja i ako bilo kojim postupkom vređa čast i ugled profesije izvršitelja. Postupci izvršitelja koji predstavljaju disciplinske povrede propisani su Zakonom. Ako isti postupak ujedno predstavlja krivično delo ili prekršaj, odgovornost za njih ne isključuje i disciplinsku odgovornost izvršitelja.

Disciplinske povrede Član 350

Disciplinske povrede izvršitelja su: 1) svesno prikrivanje zakonske smetnje koja je uslov za imenovanje; 2) obavljanje delatnosti nespojivu sa ugledom, čašću i nezavisnošću izvršitelja; 3) ponavljanje disciplinskih povreda, pre brisanja izrečene mere iz evidencije; PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

243

I


4) preduzimanje radnji u postupku i pored postojanja razloga za isključenje; 5) povreda dužnost čuvanja službene tajne; 6) prekoračenje ovlašćenja poverenih zakonom; 7) naplata veće nagrade ili naknade troškova nego što je propisano; 8) nuđenje usluga; 9) neuredno vođenje knjiga i evidencija; 10) v ođenje postupka na jeziku koji nije u službenoj upotrebi; 11) p ostupanje sa stvarima i novčanim sredstvima u postupku suprotno zakonu ili ovlašćenju stranaka; 12) o dbijanje bez opravdanog razloga dužnosti privremenog zamenika određenog odlukom Komore; 13) j avno iznošenje ličnih, porodičnih i materijalnih prilika stranaka do kojih je došao u vršenju delatnosti izvršitelja; 14) n eplaćanje doprinosa Komori tri meseca uzastopno ili šest meseci sa prekidima u toku kalendarske godine; 15) o dbijanje bez opravdanog razloga da se stručno usavršava; 16) p ovrede dužnosti utvrđenih drugim propisima. • PITANJE: Koje se disciplinske povrede smatraju težim a koje lakšim?

• ODGOVOR: Disciplinske povrede koje dovode do disciplinske odgovornosti izvršitelja i zamenika izvršitelja su taksativno nabrojane. Izvršitelj je disciplinski odgovoran ako svesno prikriva zakonsku smetnju koja je uslov za imenovanje, obavlja delatnost nespojivu sa ugledom, čašću i nezavisnošću izvršitelja, ponavlja disciplinske povrede, pre brisanja izrečene mere iz evidencije, preduzima radnje u postupku i pored postojanja razloga za isključenje, povredi dužnost čuvanja službene tajne, prekorači ovlašćenja koja su mu poverena zakonom, naplaćuje veće nagrade ili naknade troškova nego što je propisano, nudi svoje usluge, neuredno vodi propisanu evidenciju, vodi postupak na jeziku koji nije u službenoj upotrebi, postupa sa stvarima i novčanim sredstvima u postupku suprotno zakonu ili ovlašćenju stranaka, odbije bez opravdanog razloga dužnost privremenog zamenika određenog odlukom Komore, javno iznosi lične, porodične i materijalne prilike stranaka do kojih je došao u vršenju delatnosti izvršitelja, neplaća doprinos, odnosno članarinu Komori tri meseca uzastopno ili šest meseci sa prekidima u toku kalendarske godine, odbija bez opravdanog razloga da se stručno usavršava i povredi dužnost utvrđenu drugim propisima. Zakon je samo nabrojao disciplinske povrede ali nije izvršio njihovu kvalifikaciju na teže i lakše, iako nameće obavezu da se prilikom izricanja disciplinske mere za učinjenu disciplinsku povredu uzme u obzir i težina disciplinske povrede.

Disciplinske mere Član 351 Disciplinske mere za disciplinske povrede su: 1) opomena; 2) javna opomena; 3) novčana kazna od 50.000 do 500.000 dinara; 4) zabrana obavljanja delatnosti u trajanju od tri meseca do jedne godine; 5) trajna zabrana obavljanja delatnosti izvršitelja. Ministarstvo može izreći meru privremene zabrane obavljanja delatnosti izvršitelja za vreme trajanja disciplinskog postupka. Novčana kazna iz stava 1. ovog člana uplaćuje se na propisani uplatni račun javnih prihoda. Podaci o izrečenim disciplinskim merama iz stava 1. tač. 2) do 5) i stava 2. ovog člana se objavljuju se na internet stranici Ministarstva i Komore. • PITANJE: Koje se disciplinske mere mogu izreći izvršitelju?

244 │



I

• ODGOVOR: Za učinjenu disciplinsku povredu izvršitelju mogu biti izrečene sledeće disciplinske mere: opomena, javna opomena, novčana kazna od 50.000 do 500.000 dinara, zabrana obavljanja delatnosti u trajanju od tri meseca do jedne godine i trajna zabrana obavljanja delatnosti izvršitelja. Ministar može izreći izvršitelju meru privremene zabrane obavljanja delatnosti izvršitelja za vreme trajanja disciplinskog postupka. Podaci o izrečenim disciplinskim merama izvršitelju se objavljuju na internet stranici Ministarstva i Komore izvršitelja. Novčana kazna izrečena izvršitelju predstavlja javni prihod i uplaćuje se na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Izricanje disciplinskih mera Član 352 Prilikom izricanja disciplinskih mera uzimaju se u obzir sve okolnosti koje mogu da utiču na vrstu mere i visinu novčane kazne, a naročito težina i posledice disciplinske povrede, učinjena šteta, stepen odgovornosti i ranije izrečene disciplinske mere. Podaci o disciplinskim postupcima i izrečenim merama upisuju se u imenik izvršitelja i zamenika. • PITANJE: Ko izriče izvršitelju disciplinske mere?

• ODGOVOR: Zakonom nije propisano koja disciplinska mera će se izreći za svaku disciplinsku povredu. Nakon sprovedenog disciplinskog postupka disciplinsku meru izriče disciplinska komisija na osnovu kriterijuma iz ove zakonske odredbe. Prilikom izricanja disciplinskih mera disciplinska komisija uzima u obzir sve okolnosti koje mogu da utiču na vrstu mere i visinu novčane kazne, a naročito težinu i posledice disciplinske povrede, učinjenu štetu, stepen odgovornosti i ranije izrečene disciplinske mere. Podaci o disciplinskim postupcima i izrečenim merama upisuju se u imenik izvršitelja i zamenika izvršitelja.

Disciplinska komisija Član 353 Disciplinska komisija sprovodi disciplinski postupak radi utvrđivanja disciplinske odgovornosti izvršitelja i izriče disciplinske mere, u skladu sa ovim zakonom. • PITANJE: Ko sprovodi disciplinski postupak protiv izvršitelja?

• ODGOVOR: Disciplinska odgovornost izvršitelja za učinjenu disciplinsku povredu se utvrđuje u disciplinskom postupku koji sprovodi disciplinska komisija i u tom postupku izriče disciplinske mere, u skladu sa Zakonom.

Sastav disciplinske komisije Član 354 Disciplinsku komisiju čini pet članova koje imenuje ministar, i to: dva člana iz reda izvršitelja koje predlaže Komora, jedan član iz reda sudija sa iskustvom u postupcima izvršenja koga predlaže Visoki savet sudstva i dva člana iz reda državnih službenika Ministarstva. Članovi disciplinske komisije imenuju se na četiri godine i mogu biti ponovo imenovani. • PITANJE: Kako se imenuju članovi disciplinske komisije?

• ODGOVOR: Disciplinsku komisiju imenuje ministar nadležan za poslove pravosuđa, na period od četiri godine. Članovi disciplinske komisije mogu biti ponovo imenovani. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

245

I


Disciplinsku komisiju čini pet članova, koji se imenuju na sledeći način: dva člana moraju biti iz reda izvršitelja, a imenuju se na predlog Komore izvršitelja, jedan član mora biti iz reda sudija sa iskustvom u postupcima izvršenja, a imenuje se na predlog Visokog saveta sudstva, dok su dva člana iz reda državnih službenika Ministarstva pravde.

Disciplinski postupak Član 355 Predlog za pokretanje disciplinskog postupka mogu podneti Ministarstvo, predsednik suda za čije područje je izvršitelj imenovan i predsednik Komore, a na osnovu izvršenog nadzora, kao i pritužbi i inicijativa stranka u postupku, njihovih zastupnika i punomoćnika. U disciplinskom postupku izvršitelju protiv koga je postupak pokrenut mora se omogućiti da se izjasni o navodima iz predloga za pokretanje disciplinskog postupka. Nakon sprovedenog disciplinskog postupka, disciplinska komisija donosi odluku. Disciplinski postupak se bliže uređuje aktom ministra. • PITANJE: Kako se vodi disciplinski postupak protiv izvršitelja?

• ODGOVOR: Predlog za pokretanje disciplinskog postupka disciplinskoj komisiji mogu podneti Ministarstvo, predsednik suda za čije je područje izvršitelj imenovan i predsednik Komore, a na osnovu izvršenog nadzora ili na osnovu pritužbi i inicijativa stranaka. Pravilnikom o disciplinskom postupku protiv izvršitelja (“Sl. glasnik RS”, br. 46/2012)* propisano je da stranka, odnosno njen zastupnik ili punomoćnik, mogu licima ovlašćenim za pokretanje disciplinskog postupka podneti pritužbu, odnosno inicijativu u pismenom obliku ili usmeno na zapisnik. Predlog za pokretanje disciplinskog postupka koji je podnelo ovlašćeno lice disciplinska komisija dostavlja izvršitelju sa pozivom da se u roku od osam dana izjasni o predlogu u pismenom obliku. Posle prijema odgovora izvršitelja, odnosno isteka roka za izjašnjenje izvršitelja, disciplinska komisija donosi zaključak o pokretanju disciplinskog postupka protiv izvršitelja. U disciplinskom postupku održava se usmena rasprava na ročištima koja zakazuje predsednik disciplinske komisije, na koju se poziva izvršitelj, a može se, radi davanja izjava, pozvati podnosilac predloga i druga lica. Disciplinska komisija može tražiti dostavljanje pismenih izjašnjenja, izvoditi dokaze i obavljati druge radnje koje su neophodne za utvrđivanje postojanja disciplinske povrede, odnosno disciplinske odgovornosti. Izvršitelj ima pravo da na raspravi izloži svoju odbranu lično ili preko ovlašćenog zastupnika, usmeno na zapisnik ili u pismenom obliku. Usmena rasprava pred disciplinskom komisijom je javna, osim u slučajevima kada može doći do odavanja tajnog podatka ili poslovne tajne, odnosno drugih zaštićenih ili poverljivih podataka, o čemu odlučuje disciplinska komisija pre početka ili tokom rasprave.


Odluka disciplinske komisije Član 356 Odluka disciplinske komisije je konačna. Protiv konačne odluke disciplinske komisije može se pokrenuti upravni spor.

• PITANJE: Kakve odluke može doneti disciplinska komisija nakon sprovedenog disciplinskog postupka?

246 │



I

• ODGOVOR: Nakon sprovedenog disciplinskog postupka, disciplinska komisija može doneti dve vrste odluka: rešenje kojim se izvršitelj oglašava disciplinski odgovornim i izriče disciplinska mera ili rešenje kojim se izvršitelj oslobađa disciplinske odgovornosti za disciplinsku povredu koja mu je stavljena na teret. Odluka disciplinske komisije je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor. Zastarelost Član 357 Rok zastarelosti za pokretanje disciplinskog postupka je šest meseci od dana saznanja za povredu, a najduže jednu godinu od dana kada je povreda učinjena. Vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od jedne godine od dana pokretanja disciplinskog postupka. Izrečena disciplinska mera ne može se izvršiti kada protekne jedna godina od dana konačnosti ili pravnosnažnosti odluke o izrečenoj disciplinskoj meri. • PITANJE: Da li postoji rok zastarelosti za utvrđivanje disciplinske odgovornosti izvršitelja?

• ODGOVOR: Kada je u pitanju disciplinska odgovornost izvršitelja, Zakon uvodi tri vrste zastarelosti: zastarelost pokretanja disciplinskog postupka, zastarelost vođenja disciplinskog postupka i zastarelost izvršenja izrečene disciplinske mere. Zastarelost za pokretanje disciplinskog postupka nastupa kada protekne šest meseci od dana saznanja za povredu (subjektivni rok), a najduže godinu dana od dana kada je povreda učinjena (objektivni rok). Disciplinski postupak se mora okončati u roku od jedne godine od dana pokretanja disciplinskog postupka. Po isteku ovog roka nastupa zastarelost za vođenje disciplinskog postupka i disciplinski postupak se mora obustaviti. Zastarelost izvršenja disciplinske mere izrečene odlukom disciplinske komisije nastupa kada protekne jedna godina od dana konačnosti odluke, odnosno od dana pravnosnažnosti odluke o izrečenoj disciplinskoj meri ukoliko je vođen upravni spor.

LL Detaljnije o izvršiteljima pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 362), i to: 1. Stručni komentar - Pravni instruktor: UPOREDNI PRIKAZ REŠENJA KOJA SE ODNOSE NA IZVRŠITELJE SADRŽANIH U ZAKONU O IZVRŠNOM POSTUPKU I ZAKONU O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: • Uvođenjem vansudskog izvršitelja kao nove pravosudne profesije u naš pravni sistem rad sudova biće u značajnoj meri rasterećen •


│

247

I


Deo osmi PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 358 Postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončaće se po odredbama ovog zakona. Postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona izjavljena žalba na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, ustupiće se sudu nadležnom za odlučivanje po prigovoru na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, u skladu sa ovim zakonom.

• PITANJE: Na koji način se nastavlja postupak započet po Zakonu o izvršnom postupku iz 2004. godine ili po Zakonu o izvršnom postupku iz 2000. godine? • ODGOVOR: Ako je postupak započet po Zakonu o izvršnom postupku („Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) iz 2004. godine ili po Zakonu o izvršnom postupku („Sl. list SRJ”, br. 28/2000, 73/2000 i 71/2001) iz 2000. godine (pa se sprovodio po odredbama tog zakona prema prelaznim i završnim odredbama Zakona o izvršnom postupku iz 2004), a započeto je sprovođenje izvršenja, nastaviće se po odredbama novog zakona. Cilj prelaznih i završnih odredbi je bio da se uspostavi jedinstven procesni režim, da se po istom zakonu postupa u svim izvršnim predmetima, a time olakša i ubrza postupanje suda. • PITANJE: Na koji način se tumači odredba “Postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončaće se po odredbama ovog zakona”? • ODGOVOR: Nedoslednost postoji u Prelaznim i završnim odredbama Zakona, kojima je predviđeno da se postupci koji su započeti po starim zakonima, a u kojima je započeto sprovođenje izvršenja, nastavljaju po odredbama novog zakona. Iz toga bi sledio zaključak da se postupci u kojima sprovođenje nije započeto, nastavljaju po odredbama starih zakona. U praksi se, međutim, svi postupci vode po odredbama novog zakona, jer je to i bila ideja ovog zakona da se po jedinstvenom sistemu vode svi izvršni postupci i predmeti, ali je nedosledno koncipirana prelazna odredba. • PITANJE: Da li izvršni poverilac može da zahteva da postupak izvršenja započet po ranijem zakonu sprovede izvršitelj, umesto suda? • ODGOVOR: U članu 358. stav 1. Zakona regulisano je da će se izvršni postupci pokrenuti po odredbama Zakona koji su ranije važili, a u kojima je započeto sprovođenje izvršenja, okončati po odredbama ovog zakona. Ovaj zakon predviđa da izvršenje mogu sprovesti sud ili izvršitelj, sa izuzetkom izvršnih isprava donetih iz porodičnih odnosa i radi vraćanja zaposlenog na rad. Međutim, prema članu 35. stav 6. Zakona, izvršni poverilac je dužan da u predlogu za izvršenje zahteva, ukoliko to želi, da izvršenje sprovede izvršitelj. S obzirom na to da je predlog za izvršenje podnet pre nego što je donet i počeo da se primenjuje Zakon, očigledno je da izvršni poverilac to nije mogao zahtevati.

248 │



I

U članu 4. Zakona predviđeno je da izvršitelj i sud ne mogu istovremeno sprovoditi izvršenje na osnovu istog rešenja o izvršenju. U slučaju iz pitanja, rešenje o izvršenju je već doneto, izvršenje je započeto, pa to znači da u toj fazi postupka izvršni poverilac ne može predložiti da izvršenje preuzme izvršitelj. Samo može podneti nov predlog za izvršenje sa zahtevom da izvršenje sprovede izvršitelj.

LL Videti odgovor na pitanje uz član 35. Zakona. Član 359 Ispit za izvršitelje sprovešće se u roku od sedam meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Imenovanje izvršitelja u skladu sa ovim zakonom izvršiće se u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. U roku od 30 dana od isteka roka iz stava 2. ovog člana ministar će sazvati osnivačku skupštinu Komore, radi konstituisanja. Skupština Komore će u roku od 60 od dana konstituisanja izabrati organe Komore i doneti podzakonske akte. Izvršitelji će početi sa radom u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do početka rada izvršitelja poslove za koje su po ovom zakonu nadležni izvršitelji obavlja sud.

• PITANJE: Ukoliko na određenom području nisu imenovani izvršitelji, kome podneti predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi namirenja potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga ? • ODGOVOR: Odredbom člana 359. stav 6. Zakona je propisano da do početka rada izvršitelja poslove za koje su nadležni izvršitelji obavlja sud. Ukoliko za područje na kome se nalazi sedište izvršnog poverioca nema imenovanih izvršitelja, odnosno izvršitelja koji su počeli da rade, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi namirenja potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga se podnosi nadležnom sudu. Član 360 Podzakonski akti propisani ovim zakonom, izuzev akata iz člana 34. stav 2, člana 67. stav 3, člana 311. stav 2. i člana 313. stav 4. ovog zakona, odnosno akata koje donosi Komora, doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Akti iz člana 34. stav 2, člana 67. stav 3, člana 311. stav 2. i člana 313. stav 4. ovog zakona, doneće se u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Član 361 Izvršenje na osnovu izvršne odluke koja je potvrđena kao Evropska izvršna isprava, primenjuje se od dana sticanja članstva Republike Srbije u Evropskoj uniji.

Član 362 Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 125/04). Danom početka primene ovog zakona prestaje nadležnost višeg suda da odlučuje u drugom stepenu o žalbama na odluke osnovnih sudova u izvršnim postupcima, propisana članom 23. stav 2. tačka 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS”, br. 116/08 i 104/09). Član 363 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se po isteku četiri meseca od dana stupanja na snagu, osim odredaba koje se odnose na izvršitelje koje će se primenjivati po isteku jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Napomena * Odredbe čl. 300. i 311. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011), prestaju da važe 4. januara 2012. godine, danom stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre (“Sl. glasnik RS”, br. 99/2011).


│

249

I


LL PROČITAJTE JOŠ

LL Detaljnije o izmenama Sudskog poslovnika, odnosno njegovih odredaba koje se odnose na vođenje odgovarajućih sudskih upisnika u vezi sa postupanjem u izvršnim postupcima pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 383), i to: 1. Stručni komentar - Pravni instruktor: IZMENE U VOĐENJU SUDSKIH UPISNIKA U VEZI SA POSTUPANJEM U IZVRŠNIM POSTUPCIMA - POSTUPCIMA IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA LL Detaljnije o postupku izvršenja u privrednim stvarima pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 313), i to: 1. Stručni komentar - Pravni instruktor: IZVRŠENJE U PRIVREDNIM STVARIMA LL Detaljnije o pojedinim odredbama pročitajte u II delu Priručnika: ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI (strana 276), i to: 1. Stručni komentar - Pravni instruktor: KRITIČKA ANALIZA POJEDINIH ODREDABA NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU - “Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 ;; MODELI AKATA, USAGLAŠENI SA ZAKONOM O OBEZBEĐENJU I IZVRŠENJU, NALAZE SE NA INTERNET STRANICI KOMPANIJE PARAGRAF, NA ADRESI: www.paragraf.rs I DOSTUPNI SU KUPCIMA PRIRUČNIKA ZA PRIMENU ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU, KAO I PRETPLATNICIMA NA ČASOPIS “PRAVNI INSTRUKTOR”. REDAKCIJA ĆE KONTINUIRANO DOPUNJAVATI SPISAK DOSTUPNIH MODELA SA SA NOVIM PRIMERIMA.

www.paragraf.rs

250 │


DEO

II

ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI U VEZI SA PRIMENOM ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU KOMENTAR NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011): Nova zakonska rešenja sadržana u Osnovnim odredbama Zakona . .............255 KOMENTAR NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011): Nova zakonska rešenja sadržana u zajedničkim odredbama o izvršenju........259 KOMENTAR NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011): Nova zakonska rešenja sadržana u odredbama koje se odnose na postupak, sprovođenje i okončanje izvršenja i protivizvršenje...........................264

KRITIČKA ANALIZA POJEDINIH ODREDABA NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU “Sl. glasnik RS”, br. 31/2011........................276 Poseban postupak za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga . ..................... 277 Pravni lek............................................................................... 278 Odlaganje................................................................................ 279 Načelo oficijelnosti i izvršenje po službenoj dužnosti........................................................ 280 Veštačenje u izvršnom postupku.................................... 281 Plenidba potraživanja........................................................ 283 Zaključno razmatranje....................................................... 283

UČEŠĆE TREĆIH LICA U POSTUPKU IZVRŠENJA PRIGOVOR TREĆEG LICA...............................284 Rešenja koja su ostala ista u odnosu na prethodni zakon . .......................................................... 284 Tužba radi proglašenja da je izvršenje na određenom predmetu nedopušteno ...................... 284


│

251

II

ODABRANI STRUČNI TEKSTOVI U VEZI SA PRIMENOM ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU

Sporno u novom načinu regulisanja prigovora trećeg lica .......................................................... 285

VRSTA, VISINA I NAČIN OBRAČUNA KAMATE KAO DODATNA SADRŽINA PREDLOGA O IZVRŠENJU..............................286 Vrste kamata ........................................................................ 286 Visina kamate ...................................................................... 286 Način obračuna kamate . .................................................. 287 Naznačavanje kamate u izvršnoj ispravi .................... 287

KOMENTAR NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011): Nova zakonska rešenja sadržana u odredbama koje se odnose na izvršenje novčanih i nenovčanih potraživanja......................................................304 ZAKON O HIPOTECI I PRINUDNO OSTVARIVANJE POTRAŽIVANJA: Sporna pitanja u praksi i rešenja predviđena novim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju “Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 .......................309 Razlozi za donošenje Zakona o hipoteci ..................... 309

DOZVOLJENOST PRIGOVORA IZVRŠNOG POVERIOCA PROTIV REŠENJA O ODBIJANJU ILI ODBAČAJU PREDLOGA U POSTUPKU IZVRŠENJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE..............................................................288

Rešenja sadržana u Zakonu o hipoteci Izvršna vansudska hipoteka ........................................... 309 Vansudski postupak namirenja ..................................... 310 Sporno pitanje u primeni Zakona o hipoteci . ........... 311 Ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava kao izvršna isprava ............................................................ 311 Naznačenje izvršnog dužnika u predlogu za izvršenje ........................................................................... 311

KAŽNJAVANJE PREMA NOVOM ZAKONU O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU..................................................291

IZVRŠENJE U PRIVREDNIM STVARIMA.....313

Novine koje donosi ZIO ..................................................... 291

Umesto zaključka ............................................................... 320

Situacije propisane ZIO kada se može izreći novčana kazna ......................................................... 293

IZVRŠENJE NA NEPOKRETNOSTI...............321

252 │

Privredne stvari .................................................................. 314



ZNAČAJ I DOMAŠAJ ZAHTEVA ZA OTKLANJANJE NEPRAVILNOSTI PRI SPROVOĐENJU IZVRŠENJA U KONTEKSTU ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU...............................................324

Odluke u izvršnom postupku ......................................... 324 Pravni lek .............................................................................. 327 Pravna sredstva . ................................................................. 331 Zaključak................................................................................ 335

PORESKI ASPEKT PRODAJE DOBARA U SUDSKOM IZVRŠNOM POSTUPKU I DOBARA KOJA SU PREDMET HIPOTEKE ILI ZALOGE...................................336 Poreski tretman prvog prenosa prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu, odnosno ekonomski deljivoj celini u okviru tog objekta, koja je predmet hipoteke . ......... 336 Poreski tretman prometa dobara koja su predmet zaloge a čiji promet je oporeziv PDV ........................................................................ 337 Poreski tretman prometa dobara u sudskom izvršnom postupku a čiji promet je oporeziv PDV . .................................................. 338

REALIZACIJA ZALOŽNOG PRAVA NA POKRETNIM STVARIMA UPISANOG U REGISTAR ZALOGE POSLE POČETKA PRIMENE NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU.....................346 Osnovne napomene ........................................................... 346 Dejstva ugovora . ................................................................. 347

II

Namirenje . ............................................................................ 347 Prodaja založene stvari .................................................... 348 Novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju . ....................... 348 Sudska prodaja posle početka primene novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju . .................. 349 Zaključak................................................................................ 349

NOVINE U POSTUPKU OBEZBEĐENJA POTRAŽIVANJA PO ZAKONU O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU.........................350 Sredstva obezbeđenja ....................................................... 350 Sticanje založnog prava na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka .......................................................... 352 Sticanje založnog prava na stvarima i pravima na osnovu izvršne isprave . .......................... 352 Prethodne mere .................................................................. 353 Privremene mere . .............................................................. 354 Zaključak................................................................................ 357

SADRŽAJ I UPUTSTVO ZA PRETRAŽIVANJE PODATAKA SADRŽANIH U REGISTRU SUDSKIH ZABRANA .......................................358 Uputstvo za pretraživanje podataka sadržanih u Registru sudskih zabrana ........................ 358 Uputstvo za podnošenje zahteva ................................... 360 Naknade za usluge u okviru Registra sudskih zabrana .................................................................. 360


│

253

II


UPOREDNI PRIKAZ REŠENJA KOJA SE ODNOSE NA IZVRŠITELJE SADRŽANIH U ZAKONU O IZVRŠNOM POSTUPKU I ZAKONU O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU.....................362

Individualno i kolektivno osiguranje............................ 379

Rešenja predviđena Zakonom o izvršnom postupku . ....................................................... 362 Osvrt na koncept predviđen u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju ................................ 365

Osigurana suma.................................................................... 380

POSLOVI IZVRŠITELJA ..................................367

Disciplinska odgovornost i nadzor................................ 381

Poslovi izvršitelja ............................................................... 368 Umesto zaključka ............................................................... 378

KOMENTAR PRAVILNIKA O OPŠTIM USLOVIMA ZA ZAKLJUČIVANJE UGOVORA O OSIGURANJU IZVRŠITELJA “Sl. glasnik RS”, br. 18/2012........................379

254 │

Prošireno dejstvo osiguranja........................................... 379 Pojam i bitni elementi ugovora....................................... 380 Obaveze u slučaju prestanka ugovora.......................... 380 Trajanje osiguranja i uredno plaćanje premije osiguranja.............................................................. 381 Upis osiguranja u Imenik izvršitelja i zamenika . .... 381 Aktiviranje polise osiguranja.......................................... 381 Zaključak................................................................................ 382

IZMENE U VOĐENJU SUDSKIH UPISNIKA U VEZI SA POSTUPANJEM U IZVRŠNIM POSTUPCIMA POSTUPCIMA IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA...............................................383



II

KOMENTAR NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU “Sl. glasnik RS”, br. 31/2011

Nova zakonska rešenja sadržana u Osnovnim odredbama Zakona • Kada je zakon stupio na snagu, od kada i na koje postupke se primenjuje?

Zakon o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 - dalje: Zakon) je objavljen u “Sl. glasniku RS”, br. 31/2011 od 9.5.2011. godine i na osnovu člana 363. Zakona stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja, odnosno 17.5.2011. godine. Prema istoj zakonskoj odredbi primenjuje se po isteku četiri meseca od dana stupanja na snagu, odnosno od 17.9.2011. godine. Na osnovu člana 362. Zakona, danom početka primene prestaje da važi Zakon o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 - dalje: Zakon iz 2005. godine), a na osnovu člana 358. Zakona, postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončavaju se po odredbama ovog zakona. Postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona izjavljena žalba protiv rešenja o izvršenju i obezbeđenju ustupaju se sudu nadležnom za odlučivanje po prigovoru na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, u skladu sa Zakonom. Nejasno je da li je namera zakonodavca bila da se svi postupci, bez obzira kada su pokrenuti, dalje vode po odredbama Zakona, i to ne samo oni koji su pokrenuti u vreme kada je počeo da se primenjuje Zakon iz 2005. godine (tri meseca nakon stupanja na snagu), već i oni koji su nastavljeni po odredbama Zakona o izvršnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 28/2000, 73/2000 i 71/2001 - dalje: Zakon iz 2000. godine). Ovo zato što je članom 304. Zakona iz 2005. godine bilo predviđeno da se postupci izvršenja i obezbeđenja koji su bili započeti do da-

na stupanja na snagu tog zakona, okončavaju po odredbama Zakona iz 2000. godine. S obzirom na iskustvo iz prethodnog perioda i teškoća u vez sa postojanjem dva pravna režima, moglo bi se pretpostaviti da je cilj bio da se svi postupci, bez obzira da li su započeti po odredbama Zakona iz 2000. godine, pa su i nastavljeni po odredbama tog zakona ili su započeti po odredbama Zakona iz 2005. godine, danom početka primene novog Zakona 17.9.2011. godine, okončavaju po odredbama ovog novog Zakona i time uspostavi jedinstveni režim izvršenja i obezbeđenja u svim postupcima, bez obzira kada su isti započeti. Ali zakonska odredba tako ne glasi već primenu Zakon vezuje za započinjanje sprovođenja izvršenja, što znači za preduzimanje prve izvršne radnje. U vezi sa određivanjem tog momenta i u dosadašnjoj praksi je bilo teškoća u vezi sa ocenom blagovremenosti predloga za promenu izvršenja, a posebno treba naglasiti da ima postupaka u kojima se izvršenje ne sprovodi pre pravnosnažnosti (izvršenje na osnovu verodostojne isprave, na nepokretnosti i dr.), a postupci su pokrenuti. • Šta je Zakonom propisano kao njegova sadržina?

Slično kao u Zakonu iz 2005. godine, u članu 1. Zakona je određeno, da se ovim zakonom uređuje postupak prinudnog ostvarivanja potraživanja, postupak izvršenja i postupak obezbeđenja, s tim da je naglašeno da se isti sprovode na osnovu domaće ili strane, izvršne ili verodostojne isprave, osim ako posebnim zakonom nije drugačije određeno.


│

255

II


U Zakonu iz 2005. godine nije izričito bilo navedeno da se radi o stranoj ili domaćoj izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, već je stav 2. člana 1. Zakona iz 2005. godine predviđao da taj zakon uređuje postupak za ostvarivanje privatnopravnih potraživanja na osnovu strane izvršne isprave. Na osnovu toga, sudska praksa je stala na stanovište da navedeni zakon (Zakon iz 2005. godine) ne reguliše postupak prinudnog ostvarenja potraživanja na osnovu strane verodostojne isprave i da se na osnovu nje ne može odrediti izvršenje. Sada je ova nedoumica otklonjena i zakonskom odredbom je izričito predviđeno da se izvršenje može odrediti i sprovesti i na osnovu domaće i na osnovu strane i izvršne i verodostojne isprave. Stavom 2. člana 1. takođe je predviđeno da zakon uređuje sprovođenje izvršenja i obezbeđenja i uslove za obavljanje delatnosti izvršitelja. Ova novina je posledica uvođenja novog instituta, privatnih izvršitelja. • Kako se pokreće postupak izvršenja i postupak obezbeđenja?

U članu 2. Zakona, predviđeno je da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog izvršnog poverioca (načelo dispozicije) ili po službenoj dužnosti kada je to zakonom određeno. Istovetno rešenje je predviđao i Zakon iz 2005. godine. • Koji organ je nadležan da odredi i da sprovede izvršenje i obezbeđenje?

Prema ranije važećim zakonima, sud je isključivo bio nadležan da odredi i sprovede postupak izvršenja i postupak obezbeđenja. Novina propisana Zakonom je da izvršenje i obezbeđenje određuje sud, odnosno u nadležnosti suda je odlučivanje o predlogu za izvršenje, osim ako zakonom nije drugačije određeno, a sprovođenje izvršenja odnosno obezbeđenja može biti u nadležnosti suda ili izvršitelja. Time se uspostavlja dvojni sistem u odnosu na fazu sprovođenja izvršenja i obezbeđenja. • Koji sudovi su stvarno nadležni za postupanje u predmetima izvršenja i obezbeđenja?

Prema članu 3. stav 1. Zakona, za odlučivanje u postupku izvršenja i obezbeđenja stvarno su nadležni osnovni i privredni sudovi, u skladu sa zakonom koji određuje nadležnost sudova, odnosno Zakonom o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009 i 101/2010). Izuzetak je predviđen za odlučivanje po vanrednim pravnim lekovima u kom sluča-

256 │

ju se nadležnost suda određuje u skladu sa zakonom. Kako u postupku izvršenja nisu dozvoljeni ni revizija, ni ponavljanje postupka, sledi da se ova odredba odnosi na zahteve za zaštitu zakonitosti. • U kojim izvršnim stvarima postoji isključiva nadležnost suda za sprovođenje izvršenja?

Sprovođenje izvršenja odluka u vezi sa porodičnim odnosima i u vezi sa vraćanjem zaposlenog na radje u isključivoj nadležnosti suda. U ovim izvršnim stvarima, sud je nadležan i za odlučivanje, i za sprovođenje izvršenja. • Kako se određuje mesna nadležnost suda?

Mesna nadležnost stvarno nadležnog suda određuje se na osnovu sedišta, odnosno prebivališta ili boravišta izvršnog dužnika, ako zakonom nije drugačije određeno. • Kako se mesna nadležnost određuje kada je predmet izvršenja nepokretnost?

Kada se radi o ostvarenju novčanog potraživanja prodajom nepokretnosti (vrsta sredstva izvršenja) ili o izvršenju obaveze iseljenja i predaje nepokretnosti (nenovčana obaveza predaje nepokretnosti) nadležnost suda se zasniva prema području na kome se nepokretnost nalazi. • Koji sud je nadležan za postupanje ukoliko se nepokretnost prostire na području više sudova?

Ako se nepokretnost nalazi na području više sudova, onda je nadležan sud kod koga je izvršni poverilac prvo podneo predlog za izvršenje. • Kako promena okolnosti u toku izvršnog postupka utiče na mesnu nadležnost?

Sud pred kojim je postupak pokrenut zadržava nadležnost i kada je Zakonom propisana nadležnost više sudova prema članu 3. stav 6. Zakona. Ovom odredbom sprečeno je da se predmet u toku trajanja postupka upućuje od suda do suda, što bi značilo i u postupku sprovođenja izvršenja od izvršitelja do izvršitelja, čime se utiče na efikasnost ovog postupka. U dosadašnjoj praksi promena sredstva izvršenja izazivala je i promenu mesne nadležnosti, oglašavanje suda kod koga je postupak započeo, a sve to je uticalo na duže trajanje samog postupka.



• Na kom području izvršitelj preduzima izvršne radnje?

Prema članu 4. Zakona, izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu rešenja suda za čije je područje imenovan ako zakonom nije drugačije propisano. Ovlašćen je da radnje sprovođenja izvršenja preduzima ne samo na području suda čije odluke sprovodi i za koje je imenovan već i izvan tog područja, a ove radnje izvan područja suda za koje je imenovan može preduzimati ne samo lično već i preko izvršitelja sa drugog područja. Time se uspostavlja pravna pomoć između izvršitelja kao u članu 170. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 i 111/2009 - dalje: ZPP), prema kojoj odredbi su sudovi dužni da jedan drugome ukazuju pravnu pomoć u parničnom postupku. • U kom sastavu sud vodi izvršni postupak i donosi odluke?

Izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac. U drugom stepenu to čini veće i ono je sastavljeno od troje sudija istog suda osim ako Zakonom nije drugačije određeno. S obzirom da se i u postupku izvršenja shodno primenjuju odredbe ZPP, to znači da kada sudi u veću, imaju se primeniti odredbe ZPP koje se odnose na donošenje odluka od strane veća, a predviđene su čl. 124, 125. i 126. ZPP. Ovakvo rešenje je bilo predviđeno i Zakonom iz 2000. godine i u praksi je izazvalo velike kritike u vezi sa primenom načela suštinske, a ne prividne dvostepenosti i primene ustavnog prava na žalbu. Primena je posebno delikatna u sudovima sa manjim brojem sudija, kada isti sudija određene predmete rešava u prvom, određene u drugom stepenu, odlučujući o zakonitosti odluka sudije istog suda, kada sudije već postupaju u različitim materijama (parnični, stečajni predmeti). Neujednačeno postupanje u sudovima opšte i posebne nadležnosti, u sudovima na celoj teritoriji Srbije i tada je bio problem, pa se može očekivati da će i sada izazvati praktične probleme i da će ujednačavanje prakse biti spor i nedelotvoran proces. Verovatno će se i sada javiti kao sporno pitanje da li je protiv rešenja o privremenoj meri donetog u toku parničnog postupka pravni lek prigovor po Zakonu ili žalba po ZPP. Tada je Vrhovni sud Srbije zauzeo stav da je pravni lek žalba, pa ostaje da se vidi da li će u tom smislu doći do promene. • Kakva su ovlašćenja sudijskog pomoćnika?

U izvršnom postupku sudijski pomoćnik može preduzimati sve sudske radnje izuzev onih koji predstavljaju od-

II

lučivanje, a može obavljati i poslove sudskog izvršitelja u postupku sprovođenja izvršenja po nalogu sudije. To se naravno odnosi na onu situaciju kada izvršenje sprovodi sud. • Da li je načelo hitnosti pretrpelo određene izmene?

I prema novom Zakonu postupak izvršenja i obezbeđenja je hitan, a ovo načelo je posebno naglašeno i odredbom člana 6. stav 2. Zakona kojom je predviđeno da odlaganje nije dozvoljeno, osim ako Zakonom nije izričito propisano drugačije. Takođe je manifestovano i kroz propisivanje rokova koji su relativno kratki ne samo za stranke već i za sud, a kad se radi o rokovima za sud oni se odnose ne samo na odlučivanje već i na rokove za dostavljanje donetih odluka. Načelo hitnosti izraženo je i kroz restriktivnu primenu odredbi o vraćanju u pređašnje stanje, o nemogućnosti odlaganja i produžavanja sudskih rokova i gubitak prava stranke na preduzimanje radnje koju nije preduzela u relativno kratkim zakonskim ili sudskim rokovima, bez obzira na opravdanost razloga propuštanja. • Kako se prema Zakonu računaju rokovi za sud i za stranke?

Rokovi predviđeni Zakonom određeni su na dane. Neki rokovi su određeni na tradicionalan način, na kalendarske dane, a neki na radne dane, što predstavlja novinu u Zakonu. U pogledu računanja rokova na kalendarske dane, shodno se primenjuju odredbe člana 106. ZPP koje se odnose na prvi dan roka i poslednji dan roka. Međutim, kada se radi o računanju rokova na radne dane, očigledno da se moraju primeniti drugačija pravila o računanju. Ono što je prethodnim zakonima bilo predviđeno kao rok od tri dana uglavnom je Zakonom predviđeno kao rok od pet radnih dana (to suštinski predstavlja uobičajeni rok od osam kalendarskih dana). Međutim, i rok od osam dana, ali ne radnih, zadržan je u pojedinim pravnim situacijama. Neki rokovi su skraćeni (zahtev za naknadu troškova, za predlaganje novog popisa i sl.). • Koji su rokovi za odlučivanje suda i za dostavljanje?

Prema članu 7. Zakona, sud je dužan da odluči o predlogu za izvršenje u roku od pet radnih dana od dana podnošenja predloga. Odluku je dužan dostaviti u roku od pet radnih dana od dana donošenja. Izuzetak je predviđen kada se predlog za izvršenje zasniva na stranoj izvršnoj ispravi koja prethodno nije priznata od domaćeg suda. U tom slučaju rok za odlučivanje je 30 dana, ali ne radnih. Računa se od dana podno-


│

257

II


šenja predloga, ukoliko je predlog za izvršenje podnet istovremeno sa predlogom za priznanje same izvršne isprave. • Da li se sudski rokovi mogu produžiti?

I prema Zakonu iz 2005. godine u praksi je bilo sporno da li se može produžiti rok određen od strane suda. Kako je odredba glasila da stranka gubi pravo na preduzimanje radnje koju neopravdano nije preduzela u roku koji je određen zakonom ili koji je odredio sud, sudska praksa je protumačila da rok koji je odredio sud i koji je stranka propustila iz opravdanih razloga, može biti produžen, na predlog stranke podnet pre isteka roka. Sadašnja odredba izostavlja reč “neopravdano”, pa predviđa da stranka koja nije preduzela radnju u roku koji je određen zakonom ili koji je odredio sud, gubi pravo na preduzimanje te radnje. Sledi da se ni zakonski ni sudski rok ne mogu produžavati, bez obzira na opravdanost razloga stranke koja ga je propustila. • Da li je izmenjeno načelo formalnog legaliteta?

Promene u vezi sa načelom formalnog legaliteta rezultat su dvojakog sistema u vezi sa sprovođenjem izvršenja i obezbeđenja, uvođenjem izvršitelja. Zato je članom 8. Zakona i predviđeno da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju kada su za to ispunjeni zakonski uslovi, a da su sud ili izvršitelj dužni da preduzmu radnje sprovođenja izvršenja kada su za to ispunjeni uslovi. Saglasno stavu 3. člana 8. izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu rešenja o izvršenju osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. • Da li i pod kojim uslovima sud može odstupiti od redosleda postupanja po predmetima?

Članom 9. stav 4. Zakona, predviđena je dužnost i suda i izvršitelja da predmete uzimaju u rad redom kako su ih primili. Međutim, ako priroda potraživanja ili posebne okolnosti zahtevaju da se postupi drugačije (ovi razlozi su postojali i po Zakonu iz 2005. godine), može se od ovog redosleda odstupiti, ali je prema odredbama novog Zakona sud, odnosno izvršitelj dužan da o tome sačini službenu belešku i da zatraži pismenu saglasnost predsednika suda. • Kada se stiče založno pravo?

Izvršni poverilac založno pravo stiče upisom u javnu knjigu, odnosno u odgovarajući javni registar osim kada je Zako-

258 │

nom drugačije određeno. Za pokretne stvari ranije je bilo predviđeno da se stiče popisom, a sada poverilac popisom stiče pravo upisa, a upisom stiče založno pravo. • Da li se mogu primeniti odredbe drugih zakona o prekidu i odlaganju izvršnog postupka?

U načelu, odredbe drugih zakona koje propisuju prekid ili odlaganje izvršnog postupka mogu se primeniti u izvršnom postupku, osim kada se isti sprovodi po predlogu za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa. U navedenoj situaciji sud će zastati sa izvršnim postupkom prema odredbama ZPP. • Da li se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe ZPP?

I novi Zakon u članu 10. predviđa shodnu primenu odredbi ZPP, osim ako samim Zakonom ili nekim drugim zakonom nije drugačije određeno. • Da li je izmenjeno značenje pojedinih izraza?

U članu 11. Zakona definisane su reči i izrazi upotrebljeni u zakonu i njihovo značenje. Na isti način kao ranije su definisani “potraživanje”, “izvršni poverilac”, “izvršni dužnik”, “stranka”, “učesnik”, a novinu predstavlja definisanje pojma “trećeg lica”, “izvršitelja”, “udela”.

Izvesni pojmovi su pretrpeli terminološke izmene, pa se umesto pojma “zemljoradnik” uvodi pojam “poljoprivrednik”. Pojam “izjava o imovini” je definisan na drugačiji način kako u pogledu forme tako i u pogledu njene sadržine.

U delu prvom koji nosi naslov Osnovne odredbe, više nisu sadržane odredbe o odlukama, dostavljanju, izuzeću, pravnim lekovima, žalbi, nadležnosti, razlozima žalbe, proceduri po žalbi, prigovoru na rešenje na osnovu verodostojne isprave, predlogu za vraćanje u pređašnje stanje, prigovoru trećeg lica, izvršenju na osnovu strane izvršne isprave i izvršenju na imovini strane države. Navedene odredbe su sada sistematizovane u drugom delu koji nosi naslov Zajedničke odredbe o izvršenju. • Jasmina Stamenković



II


Nova zakonska rešenja sadržana u zajedničkim odredbama o izvršenju • Šta predstavlja osnov za određivanje izvršenja?

Kao i svim ranije važećim zakonima koji su regulisali postupak izvršenja, i član 12. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 - dalje: Zakon) predviđa da se izvršenje određuje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, ako istim zakonom nije drugačije propisano. Ono što ga razlikuje od ranije važećih zakona, jeste to što se na osnovu člana 1. pod izvršnom ili verodostojnom ispravom sada podrazumeva svaka domaća izvršna ili verodostojna isprava i svaka strana izvršna ili verodostojna isprava, naravno ako ispunjava ostale zakonske uslove. • Kako je definisana izvršna isprava?

Zakonom o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 - dalje: Zakon iz 2005. godine), u članu 30. Zakona, kao izvršne isprave su definisane izvršna odluka suda i izvršno sudsko poravnanje (1), izvršna odluka doneta u upravnom ili prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku ako glase na ispunjenje novčane obaveze i ako posebnim zakonom nije drugačije određeno (2), i druge isprave koje su zakonom određene kao izvršne isprave (3). Zakon umesto termina “izvršna” sadrži termin “pravnosnažna” odluka suda. Razlika nije samo terminološke prirode. Pravnosnažnost podrazumeva da se odluka više ne može pobijati redovnim pravnim lekom, a izvršnost podrazumeva da je odluka pravnosnažna i da je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze. Kod odluka kod kojih

pravni lek, žalba ne odlaže izvršenje, podrazumeva samo da je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje. Članom 13. Zakona pored pravnosnažne odluke suda i sudskog poravnanja, sada bez oznake “izvršnog”, kao izvršne isprave su predviđeni i drugi akti stranaka koji su zakonom izjednačeni sa sudskim poravnanjem. Pored odluka iz upravnog i prekršajnog postupka i poravnanja iz upravnog postupka koja glase na ispunjenje novčane obaveze, za koje posebnim zakonom nije predviđeno da se sprovode administrativnim putem, kao izvršne isprave su predviđeni: - izvod iz registra založnog prava na pokretnim stvarima i pravima i izvod iz registra finansijskog lizinga koji sadrži podatke o ugovoru o finansijskom lizingu i predmetu finansijskog lizinga, - ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava sačinjena saglasno propisima kojima se uređuje hipoteka, - usvojen plan reorganizacije u stečajnom postupku čije je usvajanje potvrđeno odlukom suda, - izvršna odluka koja je potvrđena kao Evropska izvršna isprava. U tački 7) stava 1. člana 13. sadržana je opšta odredba da je izvršna isprava i druga isprava koja je zakonom određena kao takva. • Da li su sudske odluke i poravnanja istovetno definisani Zakonom?

U članu 14. Zakona propisano je šta se smatra sudskom odlukom, a šta se smatra odlukom donetom u upravnom postup-


│

259

II


ku na sličan način kao i Zakonom iz 2005. godine, sa izuzetkom što se umesto termina “arbitraža” koristi termin “arbitražni sud”. • Kako se definiše izvršnost odluke?

Zakon na izmenjen način definiše izvršnost odluke. U članu 15. Zakona predviđeno je da je sudska odluka izvršna ukoliko je njome naloženo ispunjenje potraživanja, postala je pravnosnažna i ako je protekao rok za dobrovoljno ispunjenje, uz dodatak da je izvršna i ako je nastupio uslov koji je određen tom odlukom, osim kada je to zakonom drugačije propisano. Na isti način je propisano kako se računa rok za dobrovoljno ispunjenje. Međutim, ono što je novo u odredbi koja definiše izvršnost odluke, je odredba kojom se propisuje da sud ili organ uprave na zahtev stranke u postupku stavlja službenu belešku na samoj izvršnoj ispravi ili izdaje posebnu pisanu potvrdu, ako su ispunjeni uslovi za izvršnost predviđeni st. 1. i 3. ovog člana. Stav 3. predviđa izvršnost odluke donete u upravnom postupku. Davanje potvrde izvršnosti ranije je bilo regulisano članom 50. Zakona iz 2005. godine. Bilo je predviđeno da potvrdu daje onaj sud, odnosno organ koji je odlučivao u prvom stepenu o potraživanju. Takve odredbe sada nema, kao ni odredbe koja propisuje mogućnost da isti sud, odnosno organ po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke ukine neosnovano datu potvrdu izvršnosti. U članu 15. Zakona u stavu koji se odnosi na mogućnost izvršenja na osnovu odluka koje nisu postale pravnosnažne, ali su postale izvršne, dodata je i nova isprava - usvojeni plan reorganizacije u stečajnom postupku, saglasno odredbama Zakona o stečaju (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009). • Koje su novine predviđene u vezi sa izvršnošću poravnanja?

Zakon iz 2005. godine u odredbi o izvršnosti poravnanja definisao je da su sudsko poravnanje i poravnanje zaključeno u upravnom postupku izvršni, ako je potraživanje iz poravnanja dospelo. Sada je dodata odredba po kojoj to može biti i poravnanje zaključeno u nekom drugom postupku. Ono što razlikuje Zakon u odnosu na Zakon iz 2005. godine je način dokazivanja dospelosti potraživanja po poravnanju, a time i izvršnosti poravnanja. I ranije se dospelost dokazivala: zapisnikom o poravnanju, javnom ispravom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom. Međutim, prema članu 33. stav 3. Zakona iz 2005. godine, kada se dospelost na

260 │

takav način nije mogla dokazati, dokazivala se pravnosnažnom odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom ili upravnom postupku kojom se utvrđuje dospelost. Sada takve mogućnosti dokazivanja nema. Zadržana je odredba po kojoj se izvršenje može odrediti na osnovu poravnanja koje je postalo izvršno samo u jednom delu. • Šta se smatra izvršnom ispravom podobnom za izvršenje?

Član 17. Zakona slično kao član 34. stav 1. Zakona iz 2005. godine definiše da je izvršna isprava podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta i obim ispunjenja obaveze. Ono što Zakon razlikuje je da nije naznačeno i vreme ispunjenja obaveze, kao i da je dodato da izvršna isprava sve ovo sadrži osim ako samim Zakonom nije drugačije određeno. Za razliku od Zakona iz 2005. godine koji je predviđao da se, ako u odluci kao izvršnoj ispravi nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj rok određuje rešenjem o izvršenju, Zakon predviđa da u navedenoj situaciji rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze iznosi tri dana od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku. Članom 333. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 i 111/2009 - dalje: ZPP) je predviđeno da sud u presudi određuje rok za izvršenje činidbe, te ako posebnim propisom nije drugačije određeno, rok iznosi 15 dana (u privrednim stvarima saglasno članu 489. stav 1. tačka 2) ZPP iznosi osam dana), kao i da u meničnim i čekovnim stvarima iznosi osam dana. Sud za nenovčana davanja može odrediti i duži rok. Na ovaj način su za propust suda da u presudi odredi rok u skladu sa odredbama ZPP ili eventualno drugim propisom koji rok propisuje, stranke “kažnjene” skraćenjem roka, čak i za one obaveze koje se po prirodi stvari u tako kratkom roku ne mogu izvršiti (npr. otklanjanje nedostataka i sl.). Zakonom nije naznačeno čime se određuje taj rok, pa se može pretpostaviti da ovo podrazumeva da sud, odnosno organ koji je odlučivao o potraživanju u prvom stepenu i u izreci odluke nije naveo rok ispunjenja obaveze, prilikom davanja potvrde izvršnosti ima konstatovati da je uslov iz člana 15. Zakona ispunjen ukoliko je proteklo tri dana od dana kada je odluka dostavljena dužniku po ispravi. U ovoj odredbi je dodato da kada se iz izvoda registra založnih prava na pokretnim stvarima i pravima ne može utvrditi dospelost potraživanja, da se izvršenje određuje ako izvršni poverilac podnese pisani dokaz da je izvršnog dužnika pozvao da ispuni obavezu u naknadno ostavljenom roku. To je u skladu sa Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima



upisanim u registar (“Sl. glasnik RS”, br. 57/2003, 61/2005 i 64/2006 - ispr.). • U čemu se sastoje izmene kod definisanja verodostojne isprave?

Zakon iz 2005. godine je definisao u članu 36. šta se smatra verodostojnom ispravom, a Zakon to čini u članu 18. U oba slučaja radi se o ostvarivanju novčanog potraživanja. Mnoge od isprava predviđenih Zakonom iz 2005. godine i Zakon predviđa kao verodostojne isprave, s tim da kod menice i čeka naglašava da se radi o menici i čeku domaćeg ili stranog lica, a slično i kod fakture da se radi o fakturi domaćeg ili stranog lica. Međutim, novinu predviđa uslov da se uz fakturu dostavlja otpremnica ili drugi pisani dokaz da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi. Kod izvoda iz poslovnih knjiga za izvršene komunalne i slične usluge nisu više nabrojane pojedine vrste komunalnih usluga, pa ostaje da sudska praksa tumači šta se podrazumeva pod komunalnom uslugom, a posebno šta se podrazumeva pod uslugom sličnoj komunalnoj. Kod javne isprave koja konstituiše izvršivu novčanu obavezu izostavljena je odrednica “osim stranih javnih isprava”. Promene su predviđene i kod overene izjave izvršnog dužnika. Sada Zakon predviđa da se radi o overenoj izjavi izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da sa njegovog računa izvrši prenos novčanih sredstava na račun izvršnog poverioca. Ranije je to bila overena izjava izvršnog dužnika kojom ovlašćuje izvršnog poverioca na prenos novčanih sredstava. Nove isprave koje se u smislu ovog zakona smatraju verodostojnom ispravom su i: - obračun kamate sa dokazima o osnovu dospelosti i visini potraživanja (Zakon iz 2005. godine je obračun kamate smatrao fakturom, računom), - privremena ili okončana situacija u vezi sa izvršenim građevinskim radovima i - obračun o nagradi i naknadi advokata. Dok je Zakon iz 2005. godine predviđao, kada se iz isprave ne vidi dospelost potraživanja, da će se izvršenje odrediti ako izvršni poverilac podnese pismenu izjavu da je potraživanje dospelo i označi dan dospelosti, Zakon predviđa obavezu poverioca da u toj situaciji podnese pisani dokaz da je izvršnog dužnika pozvao da ispuni dospelu obavezu u naknadno ostavljenom roku.

II

• Šta je novo kod sredstava i predmeta izvršenja?

U članu 19. stav 1. Zakona, kao i u članu 42. stav 1. Zakona iz 2005. godine, sredstva izvršenja su definisana kao izvršne radnje kojima se po zakonu potraživanje prinudno ostvaruje. Takođe nabrojana su ista sredstva izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja. U stavu 3. ovog člana, međutim, nabrojana su i sredstva izvršenja radi ostvarenja nenovčanog potraživanja, a to članom 42. Zakona iz 2005. godine nije bilo propisano. Izostavljena je i odredba po kojoj se izvršne radnje mogu neposredno sprovesti protiv izvršnog dužnika i drugih lica u skladu sa Zakonom. Ostale odredbe su slične, ali je izostavljen stav 8. nekadašnjeg člana 42. kojim je bilo predviđeno da se ocena da li neka stvar ili neko pravo može biti predmet izvršenja, odnosno da li je izvršenje na nekoj stvari ili na pravu ograničeno, donosila s obzirom na okolnosti u vreme podnošenja predloga za izvršenje osim kada je zakonom izričito drugačije određeno. • Kojim sredstvom izvršenja i na kojim stvarima se izvršenje određuje, odnosno da li se u toku postupka sredstvo izvršenja može promeniti?

Značajna izmena u Zakonu, između ostalog, se odnosi na pitanje promene sredstva izvršenja. I Zakon predviđa da sud određuje izvršenje, odnosno obezbeđenje onim sredstvom i onim predmetima koji su navedeni u predlogu za izvršenje, odnosno u predlogu za obezbeđenje, ali dodaje da to važi za one situacije kada se izvršenje određuje na predlog izvršnog poverioca (znači ne i onda kada se izvršenje određuje po službenoj dužnosti). Po Zakonu iz 2005. godine, izvršni poverilac je mogao staviti predlog za promenu sredstva izvršenja do otpočinjanja sprovođenja izvršenja, odnosno dok nije preduzeta prva izvršna radnja po sredstvu izvršenja za koje je rešenje o izvršenju doneto. Prema članu 20. stav 2. Zakona, sud može na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti, u toku postupka, zaključkom odrediti izvršenje (obezbeđenje) drugim sredstvom i na drugim predmetima izvršenja umesto onih koji su prethodno određeni. Sledi da faza postupka u kojoj se može izvršiti promena sredstva i predmeta izvršenja nije ograničena, te da sud može odrediti promenu i po službenoj dužnosti i na predlog poverioca. Novinu predstavlja i odredba po kojoj izvršni poverilac u predlogu može tražiti da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika i da može uz pred-


│

261

II


log podneti zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika ne navodeći sredstva i predmete izvršenja. U tom slučaju sud određuje izvršenje, odnosno obezbeđenje bez navođenja sredstva i predmeta izvršenja, a nakon identifikacije imovine izvršnog dužnika zaključkom određuje iste. Nove su i odredbe koje se odnose na postupanje izvršitelja. Izvršitelj izvršenje sprovodi onim sredstvima i na predmetima izvršenja koji su u rešenju o izvršenju navedeni, a rešenje o izvršenju donosi sud. Međutim, ako sredstvo i predmeti u rešenju nisu navedeni, izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu sopstvenog zaključka na sredstvima i predmetima izvršenja kojima se najpovoljnije ostvaruje namirenje izvršnog poverioca. Takođe je predviđeno da se radi namirenja istog potraživanja može, na osnovu zaključka, nastaviti sprovođenje izvršenja drugim sredstvima i na drugim predmetima izvršenja umesto onih koji su prethodno određeni. To su one situacije kada sredstvo i predmeti koji su određeni nisu bili dovoljni za potpuno namirenje celokupnog potraživanja izvršnog poverioca. Očigledno je da se radi o novčanim potraživanjima. Ali, u obe navedene situacije, izvršni poverilac ovakvo postupanje izvršitelja može usloviti svojim posebnim odobrenjem. Novinu predstavlja i odredba po kojoj ne proizvode pravno dejstvo raspolaganja imovinom koja izvršni dužnik učini nakon prijema rešenja o izvršenju, odnosno nakon prijema zaključka kojim se određuje izvršenje. Odredba člana 8. stav 2. Zakona iz 2005. godine po kojoj je sud mogao od predloženih više sredstava ili više predmeta, po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, izvršenje ograničiti na ona koja su dovoljna za namirenje ili obezbeđenje potraživanja, u Zakonu je modifikovana tako da su i sud i izvršitelj u obavezi da prilikom određivanja sredstva i predmeta izvršenja, odnosno obezbeđenja vode računa o srazmernosti između visine obaveze izvršnog dužnika i sredstva i predmeta izvršenja ili obezbeđenja. • Koje isprave izvršni poverilac mora priložiti uz predlog za izvršenje na osnovu strane izvršne isprave, koji je pravni lek protiv odluke suda i da li se može sprovesti izvršenje na imovini strane države?

Kao i Zakonom iz 2005. godine, i prema odredbama Zakona izvršni poverilac koji podnosi predlog za izvršenje na osnovu strane izvršne isprave, dužan je priložiti tu ispravu u originalu ili overenom prepisu, prevedeno na jezik u službenoj upotrebi u sudu, zajedno sa dokazom o njenoj pravnosnažnosti, odno-

262 │

sno izvršnosti po pravu zemlje čija je izvršna isprava u pitanju. Pravni lek protiv rešenja o izvršenju donetog u postupku za izvršenje strane izvršne isprave je prigovor. Ako ona nije prethodno priznata od strane domaćeg suda, prigovor se može izjaviti i zato što nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za priznanje strane izvršne isprave (pored drugih razloga koji su predviđeni za bilo koji prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave). Kao i do sada, pod istim uslovima, izvršenje se može odrediti i sprovesti na imovini strane države ili međunarodne organizacije. • Koje novine predviđa Zakon u vezi sa prenosom i prelazom potraživanja i obaveza?

Odredbe o izvršenju na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao poverilac su izmenjene. Prenos, odnosno prelaz se dokazuje na isti način kao i Zakonom iz 2005. godine: javnom ili u skladu sa zakonom overenom ispravom, odnosno kada to nije moguće, pravnosnažnom, odnosno konačnom odlukom donetom u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku. Međutim, prema odredbama Zakona iz 2005. godine, da bi se u navedenoj situaciji izvršenje moglo odrediti u korist novog lica, novog poverioca, prenos je morao nastupiti nakon izvršnosti isprave, a pre podnošenja predloga. Sada je moguće da se do prenosa ili prelaska dođe i pre, i u toku izvršnog postupka. Znači da je moguće da poverilac po izvršnoj ispravi pokrene predlog za izvršenje, da na njegov predlog bude doneto rešenje o izvršenju, a da u daljem toku postupka izvršenja (pa čak nezavisno da li je namirenje otpočelo delimično), ovo lice prenese na drugo lice svoje potraživanje po ispravi. U tom slučaju lice na koje je potraživanje preneto, odnosno prešlo kao sticalac stupa na mesto izvršnog poverioca. To predviđa član 23. stav 3. Zakona. Novina je i da, na predlog sticaoca koji je javnom ili po zakonu overenom ispravom dokazao da je potraživanje na njega preneseno ili prešlo, sud, odnosno izvršitelj zaključkom utvrđuje da je sticalac stupio na mesto ranijeg izvršnog poverioca. Ovakvo rešenje nije zasnovano na odredbama ZPP koje se odnose na subjektivno preinačenje tužbe (bilo promenom tužioca, bilo promenom tuženog). Ove odredbe se shodno primenjuju i kada se radi o promeni izvršnog dužnika, odnosno o prenosu obaveze dužnika na treće lice i njegovom stupanju na mesto izvršnog dužnika nakon donošenja rešenja o izvršenju o čemu sud, odnosno izvršitelj



donosi zaključak i utvrđuju da je to lice stupilo na mesto ranijeg izvršnog dužnika. Zakon takođe predviđa da sticalac prima postupak u stanju u kakvom se nalazi i prema protivnoj strani ima ista prava koje je njegov prethodnik imao. Nova je i odredba po kojoj izvršni dužnik može istaći sticaocu, pored prigovora koji ima prema njemu, i one prigovore koje je mogao istaći prema ustupiocu do časa kada je saznao za promenu. To predstavlja inkorporiranje odredbi Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja) koje regulišu ugovor o ustupanju potraživanja i odnos novog poverioca i dužnika. • Koje su izmene predviđene kod alternativnih obaveza, a koje kod fakultativnog ovlašćenja?

Za razliku od Zakona o izvršnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 28/2000, 73/2000 i 71/2001), Zakon iz 2005. godine, je predviđao da je, kada izvršni dužnik po izvršnoj ispravi ima pravo da bira između više predmeta svoje obaveze, izvršni poverilac bio dužan (morao je) da u predlogu za izvršenje naznači predmet kojim obaveza treba da bude ispunjena. Sada se Zakon vraća na rešenje iz 2000. godine i ne sadrži obavezu, već mogućnost takvog naznačenja od strane izvršnog poverioca (može, ali ne mora). Nova je odredba u članu 25. stav 2. Zakona, koja predviđa da izvršni dužnik ima pravo izbora sve dok izvršni poverilac ne primi u celini ili delimično predmet koji je označen u predlogu za izvršenje. Kod fakultativnog ovlašćenja novinu predstavlja mogućnost da ako je ispravom izrečeno da se izvršni dužnik nenovčane obaveze može osloboditi plaćanjem određenog novčanog iznosa ili ispunjenjem neke druge činidbe određene u izvršnoj ispravi, iznos može platiti ili činidbu ispuniti, i nakon izvršnosti isprave, ako se sa tim saglasi izvršni poverilac. Zakonom iz 2005. godine je bilo predviđeno da to može učiniti sve dotle

II

dok izvršni poverilac nije makar delimično primio ispunjenje obaveze. • Da li su promenjeni predmeti kojima se daje jemstvo i koju odluku sud donosi?

Kod jemstva su izmene terminološke prirode. Ranija odredba je glasila da se jemstvo može položiti u gotovom novcu ili devizama, a sada glasi da se polaže u domaćem ili stranom novcu. Zadržan je izuzetak predviđen Zakonom iz 2005. godine kada je sud mogao, uz saglasnost izvršnog poverioca, dozvoliti i davanje jemstva u obliku bankarske garancije, hartije od vrednosti, dragocenosti čija se vrednost može lako utvrditi na tržištu i koje se mogu brzo i jednostavno unovčiti, s tom razlikom da, po Zakonu, i izvršitelj može doneti takvu odluku. Osim toga, može se izuzetno odobriti i davanje jemstva u drugim pokretnim stvarima, pod uslovom da je njihova vrednost takve prirode da se lako može utvrditi na tržištu i da se one mogu brzo i jednostavno unovčiti. Novinu predstavlja odredba po kojoj na položeno jemstvu protivna strana stiče zakonsko založno pravo, te da dokaz o polaganju jemstva predstavlja osnov za upis založnog prava u nadležni registar. Nova je odredba po kojoj o zahtevu za polaganje jemstva odlučuje sud zaključkom. • Da li se po Zakonu može odrediti naplata kamate na iznos troškova iz izvršne isprave?

U članu 35. stav 2. Zakona iz 2005. godine bio je predviđen izuzetak od pravila da se prinudno može ostvariti samo ono potraživanje koje je dosuđeno izvršnom ispravom, i u obimu na koji glasi (odnosno manje može, a više ne), te da se na iznos troškova postupka, mogla tražiti naplata kamate po zakonskim stopama. Sada nema slične odredbe. •


Jasmina Stamenković

│

263

II



Nova zakonska rešenja sadržana u odredbama koje se odnose na postupak, sprovođenje i okončanje izvršenja i protivizvršenje • Da li se u postupku izvršenja i obezbeđenja održava ročište?

U svim dosadašnjim zakonima koji su uređivali izvršni postupak, Zakonom o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 i 111/2009 - dalje: ZPP) ustanovljena ravnopravnost načela pismenosti i usmenosti je bila korigovana u “korist” načela pismenosti. Izvršni sud je, po pravilu, odlučivao na osnovu podnesaka i isprava, ali uz mogućnost, a u zakonom predviđenim slučajevima i uz obavezu, održavanja ročišta.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 - dalje: Zakon), međutim, predviđa da u izvršnom postupku sud, odnosno izvršitelj postupaju isključivo na osnovu podnesaka i drugih pismena što znači da je mogućnost održavanja ročišta isključena, odnosno da zakonom nije predviđena obaveza održavanja ročišta u pojedinim pravnim situacijama. • Kako se vrši dostavljanje po odredbama novog zakona?

Odredbe Zakona o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 - dalje: Zakon iz 2005. godine) koje su se odnosile na dostavljanje pravnim licima u trgovinskim stvarima sada su inkorporirane u opšte odredbe. Članom 29. Zakona je predviđeno da se dostavljanje izvršnom dužniku koji je pravno lice ili preduzetnik vrši na upi-

264 │

sanu adresu sedišta pravnog lica ili preduzetnika, u registru Agencije za privredne registre i drugim javnim registrima. Novinu predstavlja odredba po kojoj se izvršnom dužniku koji je fizičko lice dostavljanje vrši na adresu prebivališta ili boravišta koja je upisana kod organa nadležnog za vođenje evidencije o ličnim kartama, kao i o obavezi izvršnog poverioca da sudu dostavi adresu izvršnog dužnika koja odgovara upisanim adresama. Ako dostavljanje nije moguće po ovim odredbama, u roku od pet radnih dana od dana upućivanja pismena, vrši se isticanjem na oglasnu tablu nadležnog suda. Izuzetak predstavlja dostava rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, u kom slučaju će se dostava ponovo pokušati nakon 15 dana od isteka navedenog roka, pa će se izvršiti isticanjem na oglasnu tablu suda ukoliko i nova dostava ne bude uspešna.

Novo je računanje roka kada se smatra da je dostava preko oglasne table izvršena. Odredbama ZPP predviđeno je da je to rok od osam dana od dana stavljanja pismena na oglasnu tablu suda, a Zakon predviđa da se smatra izvršenom po proteku pet radnih dana od dana isticanja pismena na oglasnu tablu suda. Nov je način određivanja rokova, samim tim i računanja i njegovo trajanje. Navedene odredbe se shodno primenjuju i na dostavljanje izvršnom poveriocu i drugim učesnicima u postupku.



• Da li je dozvoljen predlog za vraćanje u pređašnje stanje?

Dok je Zakon iz 2005. godine sadržao odredbu u kojim slučajevima je vraćanje u pređašnje stanje dozvoljeno, Zakon u članu 30. stav 1. izričito navodi da vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljeno, te predviđa izuzetak u stavu 2. istog člana i to kada se radi o opravdanim razlozima za propuštanje roka za izjavljivanje prigovora protiv rešenja o izvršenju. Predviđeno je da vraćanje u pređašnje stanje ne odlaže izvršenje i da veštačenje nije dozvoljeno. • Da li je u postupku izvršenja dozvoljeno podneti zahtev za izuzeće, za izuzeće kojih lica se takav zahtev može podneti i do kada? Da li podnošenje zahteva odlaže izvršenje? Da li je dozvoljen predlog za delegaciju?

Prema članu 31. Zakona nije dozvoljen zahtev za izuzeće predsednika suda, sudskog izvršitelja i izvršitelja. Dozvoljen je zahtev za izuzeće postupajućeg sudije, i to najkasnije do isteka roka za donošenje odluke o prigovorima protiv rešenja o izvršenju. Zahtev za izuzeće ne odlaže izvršenje. Predlog za određivanje drugog stvarno ili mesno nadležnog suda, predlog za delegaciju, nije dozvoljen. • Pod kojim uslovima se može izreći novčana kazna za vređanje i ometanje izvršenja?

Izricanje novčane kazne zbog uvrede, do stupanja na pravnu snagu Zakona, zasnivalo se na shodnoj primeni ZPP. Zakon sada u članu 33. izričito predviđa da će sud novčano kazniti stranku, učesnika ili bilo koje drugo lice koje svojim ponašanjem vređa sud, stranke ili učesnike u postupku ili koje ometa ili sprečava sprovođenje izvršenja. Predviđeno je da se ova kazna ne može izreći zbog toga što izvršni dužnik ne ispunjava svoju obavezu iz izvršne isprave (a ovo zato što se druga sredstva prinude primenjuju za taj slučaj). Kazna se izriče pod uslovima koji su predviđeni članom 51. Zakona. • Ko snosi troškove postupka i kada?

Odredbe o troškovima predstavljaju svojevrsnu kombinaciju rešenja Zakona o izvršnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 28/2000, 73/2000 i 71/2001 - dalje: Zakon iz 2000. godine) i Zakona iz 2005. godine.

II

U članu 34. Zakona predviđeno je da troškove postupka snosi izvršni dužnik, ali i da je izvršni poverilac dužan da predujmi troškove postupka u skladu sa zakonom i propisom koji troškove postupka uređuje. Dokaz o uplaćenom predujmu izvršni poverilac je dužan da dostavi uz predlog za izvršenje. U protivnom sud, odnosno izvršitelj će obustaviti izvršenje, izuzev ukoliko poverilac ne dostavi dokaze da je po zakonu ili odlukom suda oslobođen plaćanja troškova postupka. Troškovi postupka koji se pokreće po službenoj dužnosti predujmljuju iz sredstava suda koji sprovodi izvršenje. Nova je odredba po kojoj o troškovima postupka koji su nastali pred izvršiteljem odlučuje izvršitelj, obrazloženim zaključkom i određuje izvršenje radi naplate tih troškova. Skraćen je rok za podnošenje zahteva za naknadu troškova. Ranije je taj rok iznosio 30 dana od dana okončanja postupka, a sada je predviđen rok od osam dana od dana okončanja postupka. • Šta sadrži predlog za izvršenje?

Odredbe iz Zakona iz 2005. godine koje su se odnosile na sadržinu predloga za izvršenje u trgovinskim stvarima, sada su delimično inkorporirane u opštim odredbama o sadržini predloga. Članom 35. Zakona predviđeno je da u predlogu za izvršenje i predlogu za sprovođenje izvršenja moraju biti označeni izvršni poverilac i izvršni dužnik sa adresama kako je to predviđeno odredbama o dostavljanju, izvršna ili verodostojna isprava i obaveza izvršnog dužnika. Pod određenim uslovima, predlog sadrži sredstva i predmete izvršenja ili sadrži zahtev da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika. Osim toga sadrži podatke koji su potrebni za sprovođenje izvršenja. U stavu 2. ovog člana je predviđena sadržina predloga u privrednim stvarima. Dopunski podaci se odnose na matične i poreske identifikacione brojeve stranaka, na brojeve računa poverioca i dužnika kod poslovnih banaka sa nazivima tih banaka. Propust Zakona iz 2005. godine da kao obavezni deo predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave navede zahtev da sud obaveže dužnika da namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima, otklonjen je novim, ali nije navedeno koliko iznosi rok za namirenje. Od uvođenja ovog instituta 90-


│

265

II


tih godina prošlog veka, on je iznosio osam dana, a u meničnim i čekovnim stvarima tri dana. Zadržano je rešenje o obavezi poverioca da uz predlog priloži izvršnu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji i dopunjeno da se može dostaviti i u prepisu. S obzirom na to da je novim Zakonom izričito navedeno da se izvršenje može odrediti i na osnovu strane verodostojne isprave, u poslednjem stavu člana 35. Zakona predviđeno je da se uz predlog za izvršenje mora priložiti ova isprava, prevedena od sudskog prevodioca na jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu. Nova je odredba po kojoj se u predlogu za izvršenje mora naznačiti da li će izvršenje sprovoditi sud ili izvršitelj, kao i da se predlog podnosi u najmanje četiri primerka. Povlačenje predloga nije regulisano posebnim članom, kao do sada, već je sadržano u članu koji reguliše sadržinu predloga. Regulisano je kao i pre, osim što je dopunjeno odredbom po kojoj izvršni poverilac može ponovo podneti predlog za izvršenje. S obzirom na to da Zakon predviđa da se za okončanje postupka donosi posebna odluka, te da se postupak okončava obustavom ili zaključenjem, a da se zaključenjem okončava kada je izvršenje sprovedeno, postoji mogućnost da izvršni poverilac, iako je sprovedeno izvršenje, bez saglasnosti izvršnog dužnika povuče predlog za izvršenje, što će rezultirati odlukom o obustavi, a ne odlukom o zaključenju usled namirenja. Može se pretpostaviti da je svrha uvođenja instituta zaključenja bila da se više novi postupak ne može voditi, a ona na ovaj način može biti izigrana. • U kom obliku se donose odluke?

Odluke o izvršnom postupku se donose u obliku rešenja ili zaključka, kao i pre. Međutim, sada Zakon izričito navodi da se rešenjem o izvršenju dozvoljava izvršenje na imovini izvršnog dužnika, pod uslovima i u obimu određenim zakonom, a da se zaključkom određuje sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom. Nova je odredba po kojoj se zaključkom izvršitelja, pored slučajeva iz člana 36. stav 3. Zakona odlučuje u drugim slučajevima kada je to ovim zakonom propisano, pa npr. izvršitelj ukoliko je stavljen zahtev za izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, nakon identifikacije te imovine, zaključkom određuje sredstvo i predmete izvršenja vodeći računa o srazmeri obaveze i tog sredstva odnosno predmeta.

266 │

• Kakva je sadržina rešenja o izvršenju i kome se rešenja dostavljaju?

Sadržina rešenja o izvršenju definisana je slično kao i ranije. Dopunjeno je da u rešenju mora biti naznačen sud, a izostavljeno je da moraju biti označeni sredstva i predmet izvršenja. Međutim, oni moraju biti navedeni u rešenju o izvršenju, ukoliko su označeni u predlogu za izvršenje, a ako je u predlogu zahtevano da se izvršenje sprovodi preko izvršitelja, rešenje mora da sadrži odluku o tom zahtevu. Kao i do sada, rešenje kojim se predlog usvaja dostavlja se obema strankama, a rešenje kojim se odbija predlog dostavlja se samo izvršnom poveriocu. Kao i ranije, rešenje o izvršenju na novčanom potraživanju dostavlja se i izvršnom dužniku izvršnog dužnika, a rešenje o izvršenju na sredstvima na računu izvršnog dužnika dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu. Novinu predstavlja odredba po kojoj se osim rešenja o izvršenju na pokretnim stvarima, i zaključak o ispražnjenju i predaji nepokretnosti dostavlja izvršnom dužniku neposredno pre preduzimanja prve izvršne radnje, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 38. stav 3. Zakona). Nova je i odredba po kojoj se odredbe o dostavljanju shodno primenjuju na dostavu zaključaka i drugih pismena izvršitelja. • Koje vrste pravnih lekova predviđa Zakon?

Zakon kao jedinstven pravni lek predviđa prigovor (član 39. Zakona). Prigovor kao pravni lek propisivali su i svi ranije važeći zakoni. Zakon o izvršnom postupku (“Sl. list SFRJ”, br. 20/78, 6/82, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Sl. list SRJ”, br. 27/92, 31/93, 24/94 i 28/2000 - dr. zakon - dalje: Zakon iz 1978. godine) propisivao je da je prigovor pravni lek dužnika i da je pravni lek protiv rešenja o izvršenju. Međutim, o tom prigovoru je odlučivao izvršni sud, odnosno sudija koji je odlučivao i u prvom stepenu. Protiv odluke o prigovoru nezadovoljna stranka je imala pravo na žalbu o kojoj je odlučivao drugostepeni sud. Kada je 90-tih godina uveden pravni institut rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, bio je predviđen i prigovor kao pravni lek protiv ovog rešenja. Zakon iz 2000. godine je predviđao prigovor kao jedini pravni lek. Prigovor je bio pravni lek i izvršnog poverioca i izvršnog dužnika i mogao se izjaviti i protiv rešenja o izvrše-



nju na osnovu izvršne isprave i protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, kao i svih ostalih rešenja donetih u izvršnom postupku. O prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave je odlučivalo veće troje sudija istog, prvostepenog suda. U praksi, zakon je trpeo velike kritike i smatralo se da nije na pravilan način primenjeno ustavno načelo o dvostepenosti odlučivanja. Naravno, protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave se takođe mogao izjaviti prigovor, a ocenu njegove formalne ispravnosti je vršio sudija koji je i doneo rešenje u prvom stepenu, pa ukoliko su bili ispunjeni uslovi, to je vodilo daljem postupku po pravilima parničnog postupka. Zakon iz 2005. godine ponovo je uveo žalbu kao pravni lek protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave. Međutim, postojala je mogućnost da sudija koji je odlučivao o predlogu za izvršenje u prvom stepenu, odluči o žalbi dužnika ukoliko nađe da je osnovana, u kom slučaju je donosio rešenje o ukidanju rešenja o izvršenju, obustavljanju izvršenja u celini ili delimično i ukidanju sprovedenih izvršnih radnji. Novi Zakon predstavlja kombinaciju svih ovih rešenja, ali u najvećoj meri preuzima procesna rešenja osporavanog Zakona iz 2000. godine. Jedini pravni lek je prigovor, to je pravni lek i izvršnog dužnika i izvršnog poverioca, a o njemu može odlučivati i sud, sudija pojedinac koji je odlučivao u prvom stepenu. Na osnovu žalbe izvršnog dužnika, može ukinuti rešenje o izvršenju, obustaviti izvršenje i ukinuti sprovedene izvršne radnje. Protiv odluke sudije pojedinca o prigovoru, može se izjaviti novi prigovor, o kome odlučuje veće troje sudija istog prvostepenog suda. Za razliku od Zakona iz 2005. godine, sudija može sam ukinuti svoje rešenje i po prigovoru izvršnog poverioca. Tada ukida rešenje kojim je predlog odbijen i na osnovu toga donosi rešenje o izvršenju. Zakon izričito ne predviđa da li u tom slučaju može sam odlučiti i o prigovoru izvršnog dužnika ako isti bude izjavljen protiv rešenju o izvršenju donetog nakon što je usvojen prigovor izvršnog poverioca. Kao i ranijim zakonima, protiv pravnosnažnog rešenja donetog u postupku izvršenja i obezbeđenja nisu dozvoljeni ni revizija ni ponavljanje postupka, a ni protiv zaključka nije dozvoljen pravni lek. • Koji su rokovi za izjavljivanje prigovora?

Zakon iz 1978. godine je predviđao da je rok za izjavljivanje prigovora osam dana, a isti rok je bio predviđen i za izjav-

II

ljivanje žalbe. Zakon iz 2000. godine skratio je rok i predvideo rok od tri dana za izjavljivanje prigovora. Zakon iz 2005. godine vraćajući žalbu kao pravni lek sadržao je trajanje roka od tri dana za izjavljivanje prigovora. Zakon predviđa novi rok - pet radnih dana od dana dostavljanja rešenja. Osim toga, predviđa rok za odlučivanje suda o prigovoru - pet radnih dana od dana dostavljanja prigovora, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. • Koje vrste prigovora su predviđene Zakonom?

Zakon predviđa prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave (član 40. Zakona) i prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave (član 46. Zakona). Protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave prigovor mogu podneti i izvršni dužnik i izvršni poverilac, s tim da izvršni poverilac ovo rešenje može pobijati samo u delu koji se odnosi na troškove izvršenja. Izvršni poverilac može prigovorom pobijati rešenje kojim je njegov predlog za izvršenje odbijen ili odbačen. Kao što po Zakonu iz 2005. godine, žalba, po pravilu, nije odlagala izvršenje rešenja, ni prigovor ne odlaže izvršenje, osim ako zakonom nije drugačije propisano, kako to predviđa član 40. stav 3. Zakona. • Koji su razlozi za izjavljivanje prigovora?

Prema članu 42. Zakona, prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave se može izjaviti iz razloga koji sprečavaju izvršenje. I Zakonom iz 2005. godine je bilo predviđeno da se žalba mogla izjaviti iz razloga koji sprečavaju izvršenje, ali su razlozi pobrojani primera radi, navedeni su oni koji naročito sprečavaju izvršenje, ali lista razloga time nije bila iscrpljena. Zakon izričito nabraja sedam razloga koji sprečavaju izvršenje, zbog kojih se može izjaviti prigovor koji su modifikovani u odnosu na član 15. Zakona iz 2005. godine. Prvi razlog se odnosi na ispunjenje obaveze iz rešenja o izvršenju. Logično bi bilo da stoji “obaveza iz izvršne isprave”, jer je obaveza ustanovljena izvršnom ispravom, a ne rešenjem o izvršenju. Drugi razlog je ako je odluka na osnovu koje je određeno izvršenje ukinuta, poništena, preinačena, stavljena van snage, apsolutno ništava ili je bez pravnog dejstva, odnosno nema svojstvo izvršne isprave.


│

267

II


Treći razlog je ako je poništeno poravnanje na osnovu kog je određeno izvršenje. Ranije je stajalo “stavljeno van snage”, a to je širi pojam koji je obuhvatao i prinudno poravnanje iz stečajnog postupka koga sada nema, ali i poravnanje iz upravnog postupka. Četvrti i peti razlog, predviđeni i do sada, su ako nije protekao rok za ispunjenje obaveze ili ako nije nastupio uslov koji je izvršnom ispravom određen, kao i ukoliko je protekao rok u kome se po Zakonu može predložiti izvršenje. Nenadležnost suda koji je doneo rešenje o izvršenju takođe je šesti razlog za izjavljivanje prigovora, a sedmi ako je izvršenje određeno na stvarima i pravima koje su od izvršenja izuzete, odnosno na kojima je mogućnost izvršenja ograničena. Uočava se da kao razlog koji sprečava izvršenje nije naveden razlog iz člana 15. stav 1. tačka 11) Zakona iz 2005. godine - ako potraživanje nije prešlo na izvršnog poverioca, odnosno ako obaveza nije prešla na izvršnog dužnika. Verovatno se smatralo da je to nepotrebno, jer sud zaključkom utvrđuje da je na mesto poverioca stupio sticalac potraživanja, ali se to odnosi samo na prenos izvršen u toku izvršnog postupka, ali ne i pre njegovog pokretanja, pa se čini da se radi o propustu. Ostaje sporno i pitanje koje je bilo sporno u vreme važenja Zakona iz 2000. godine. S obzirom na to da prigovor zamenjuje žalbu kao redovni pravni lek, postavlja se pitanje da li se prigovor može izjaviti i iz onih razloga zbog kojih se može izjaviti žalba, a koji se odnose na bitne povrede postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava, odnosno da li veće troje sudija, u postupku po prigovoru, po službenoj dužnosti ispituje postojanje povreda postupka na koje se po ZPP - u pazi po službenoj dužnosti, kao i pravilnu primenu materijalnog prava. U vreme važenja ovog zakona, sudska praksa je bila na stanovištu da sud koji odlučuje o prigovoru, navedeno ispituje po službenoj dužnosti, s tim da je važeći ZPP i sam korigovao broj takvih apsolutno bitnih povreda. • Da li dužnik gubi pravo na iznošenje novih činjenica i predlaganje novih dokaza posle izjavljenog prigovora?

Saglasno članu 43. Zakona, a slično rešenje je sadržao i Zakon iz 2005. godine u članu 16, izvršni dužnik je dužan da sve razloge pobijanja iznese u prigovoru i da sve dokaze priloži uz prigovor, a nakon toga iznošenje novih činje-

268 │

nica i predlaganje novih dokaza nije dozvoljeno. Ranije je bilo predviđeno da gubi pravo da naknadno dostavi dokaze u žalbenom postupku. • Ko je nadležan da odlučuje o prigovoru?

Kao što je napred navedeno, o prigovoru može odlučiti izvršni sud, sudija pojedinac koji je odlučivao u prvom stepenu, ukoliko nađe da je prigovor osnovan, nezavisno da li se radi o prigovoru izvršnog dužnika ili prigovoru izvršnog poverioca. Protiv te odluke nezadovoljna stranka takođe ima pravo prigovora veću istog suda. Po redovnom toku stvari, o prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave izvršnog dužnika odlučuje veće sastavljeno od troje sudija istog suda koji je odlučivao u prvom stepenu na osnovu člana 41. Zakona. Novinu predstavlja odredba po kojoj će sudija koji postupa u izvršnom predmetu izvršiti fotokopiranje spisa, te nastaviti sa sprovođenjem izvršenja i nakon dostave spisa veću na odlučivanje, ukoliko je zakonom predviđeno da prigovor ne odlaže izvršenje. Troškovi fotokopiranja smatraju se troškovima izvršnog postupka. Prema članu 45. Zakona sudija rešenjem odbacuje neblagovremen, nepotpun ili nedozvoljen prigovor iz čega bi se dalo zaključiti da sudija koji je odlučivao u prvom stepenu jedini može rešenjem odbaciti prigovor. Shodnom primenom odredbi ZPP može se ipak zaključiti da i veće sastavljeno od troje sudija istog suda koji je odlučivao u prvom stepenu, ukoliko to sudija pojedinac nije učinio, može prigovor odbaciti iz navedenih razloga. Inače, Zakonom nije predviđeno koje odluke veće donosi odlučujući o prigovoru. • Koji su razlozi za izjavljivanje prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave?

Raniji zakoni nisu propisivali razloge za izjavljivanje prigovora protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Zakon iz 2005. godine, kao i Zakon iz 2000. godine, je jedino propisivao obavezu da prigovor bude obrazložen. Dakle, dovoljno je bilo da dužnik u prigovoru označi rešenje koje pobija, da navede u kom delu ga pobija i da navede bilo koji razlog zbog kojeg, u stvari, osporava potraživanje čija se naplata rešenjem o izvršenju traži. Jedino je u odredbama o skraće-



nom izvršnom postupku zakon predviđao razloge za prigovor. Oni su sada inkorporirani u opšte odredbe. Prema članu 46. Zakona prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave se može izjaviti samo iz razloga koji su pobrojani, i to: - ako potraživanje iz verodostojne isprave nije nastalo, - ako je u verodostojnoj ispravi neistinit sadržaj, - ako potraživanje iz verodostojne isprave nije dospelo, - ako je obaveza izvršena ili na drugi način prestala i - ako je potraživanje zastarelo. Ovakvo rešenje nije u skladu sa osnovnim načelima parničnog postupka i na neki način izjednačava izvršnu i verodostojnu ispravu između kojih postoji bitna razlika. Izvršna isprava je “rezultat” vođenja sudskog postupka za zaštitu subjektivnog prava i predstavlja suverenu odluku suda o tome, odluku čija je zakonitost kontrolisana u žalbenom postupku ili predstavlja sporazum stranaka o spornom potraživanju zaključen pred sudom. Suprotno tome, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave predstavlja prvo obraćanje stranke sudu za zaštitu njenog subjektivnog prava, novčanog potraživanja, i zasniva se po pravilu na privatnim, a ne javnim ispravama. Cilj zakonodavca prilikom uvođenja ovog instituta je bio da se nesporna potraživanja brzo i efikasno ostvaruju, ali ne da se stranke onemoguće da njihov spor reši sud i to parnični sud koji dalji postupak vodi po pravilima parničnog postupka uz naglašeno raspravno načelo. Novo zakonsko rešenje se zasniva na netačnoj pretpostavci da je potraživanje po verodostojnoj ispravi uvek osnovano, a da samo postoji mogućnost da je nedospelo, ispunjeno, zastarelo ili da je obaveza prestala na drugi način. Da ova pretpostavka nije tačna dokazuju brojne parnice, započete predlogom za izvršenje i okončane presudama kojima se odbijaju tužbeni zahtevi, iako je potraživanje zasnivano na verodostojnim ispravama, zato što tužilac nije aktivno legitimisan ili tuženi nije pasivno legitimisan ili zato što potraživanje nije dokazano. I u ovom prigovoru izvršni dužnik je dužan da iznese sve razloge pobijanja i da priloži sve dokaze, a u protivnom gubi pravo da ih naknadno iznese. Ostaje nejasno zbog čega bi se nakon izjavljenog prigovora uopšte vodio parnični postupak po pravilima koja važe kao povodom prigovora protiv platnog naloga, ako tuženi u tom postupku ne može predlagati dokaze, a to je predviđeno članom 49. Zakona. U članu 48. Zakona pobrojani su pisani dokazi, isprave koje je dužnik dužan da dostavi uz prigovor. Radi se u stvari o

II

odredbama iz člana 257. Zakona iz 2005. godine koje su se odnosile na skraćeni postupak. U članu 49. Zakona posebno je regulisan i postupak po ovom prigovoru. Zadržana je odredba po kojoj se postupak vodi kao po prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave ako se rešenje prigovorom pobija samo u delu kojem je određeno izvršenje. Ako se pobija u celini, o prigovoru odlučuje sudija koji je doneo rešenje o izvršenju, a prigovor odlaže izvršenje. Izuzetak je predviđen ako je rešenje doneto na osnovu menice. Međutim, ukoliko dužnik ne priloži dokaze ili iz priloženih dokaza nije učinjena verovatnom osnovanost njegovih navoda, sudija koji je doneo rešenje o izvršenju može prigovor odbiti i protiv te odluke je dozvoljen poseban prigovor veću. U suprotnom, stavlja se van snage rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje i dalji postupak vodi kao povodom prigovora protiv platnog naloga, a protiv ovog rešenja pravni lek nije dozvoljen. Sledi da poverilac ne može pobijati rešenje koje je doneto na osnovu neblagovremenog ili nedozvoljenog prigovora (podnetog od neovlašćenog lica). I ovde su predviđeni rokovi za odlučivanje suda o prigovorima iz st. 3. i 4. navedenog člana i to rok od pet radnih dana od dana prijema prigovora u sud. Zanimljivo rešenje predstavlja i član 48. Zakona po kome, kad dužnik prigovori da potraživanje poverioca iz isprave nije dospelo, ima obavezu da dostavi pisanu ispravu iz koje proizlazi da potraživanje nije dospelo. Iz toga sledi da je na njemu teret dokazivanja negativne činjenice, a to je u suprotnosti ne samo sa opštim pravilima o dokazivanju iz ZPP, nego i sa pravnom logikom. • Da li treće lice može učestvovati u postupku izvršenja i da li tužbom može tražiti proglašenje izvršenja nedopuštenim?

Kao i Zakonom iz 2005. godine, lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje može do okončanja izvršnog postupka izjaviti prigovor sudiji i tražiti da se na tom predmetu izvršenje proglasi nedopuštenim, a ako izvršenje sprovodi izvršitelj onda sudija prigovor dostavlja i njemu. U roku od pet radnih dana od dana dostavljanja izvršni poverilac i izvršni dužnik su dužni da se izjasne o prigovoru trećeg lica. Sudija može rešenjem odbaciti ovaj prigovor, a može ako oceni pravno verovatnim rešenjem uputiti treće lice da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopušteno. U zavi-


│

269

II


snosti od toga da li se izvršni dužnik izjasnio da osporava pravo trećeg lica i on može biti obuhvaćen ovom tužbom, a smatraće se da pravo trećeg lica osporava ako se u roku od pet radnih dana o tome ne izjasni. Protiv ovog rešenja ne može se izjaviti prigovor, a podnošenje prigovora i pokretanje parničnog postupka radi proglašenja izvršenja nedopuštenim ne sprečava izvršenje. To je rešenje slično zakonima iz 2005. i 2000. godine, a u suprotnosti sa Zakonom iz 1978. godine koji je u tom slučaju predviđao obavezno odlaganje izvršenja. Ukoliko treće lice uspe u parničnom postupku, ostaje nejasno kakva su njegova prava ako je izvršenje sprovedeno. Pravnosnažna odluka o proglašenju izvršenja nedopuštenim predstavlja razlog za protivizvršenje, ali ga ne može tražiti treće lice, već samo izvršni dužnik kako je to predviđeno zakonskim odredbama. Izvršni dužnik verovatno nema interes za to, jer će sprovedeno protivizvršenje prouzrokovati novi postupak prema njemu, na drugom sredstvu i predmetu izvršenja. • Kakve su novine u vezi sa izricanjem novčane kazne?

Pre svega su izmenjene visine kazni i one su značajno povećane. Zakonom iz 2005. godine fizičkom licu se mogla izreći novčana kazna od 3.000,00 do 150.000,00 dinara, a pravnim licima od 30.000,00 do 1.500.000,00 dinara. Sada su propisane kazne za fizička lica i odgovorno lice u pravnom licu ili državnom organu u iznosu od 10.000,00 do 200.000,00 dinara a pravnim licima od 100.000,00 do 2.000.000,00 dinara. Kao i ranije, postoji mogućnost izricanja ponovljene kazne i to po pravilu u povećanom iznosu. Međutim, nema ograničenja koji je Zakonom iz 2005. godine predviđeno u kom slučaju su se kazne mogle izricati najviše do desetostrukog iznosa prve izrečene novčane kazne. Sledilo bi da je opšti maksimum jedino ograničenje za izricanje nove povećane kazne. U Zakonu nema odredbe kao u Zakonu iz 2005. godine po kojoj je obaveza suda bila da, pre izricanja novčane kazne, omogući izvršnom dužniku da se izjasni i da se po potrebi održi ročište. Zakon predviđa da sud izriče rešenjem kaznu na predlog stranaka, izvršitelja ili po službenoj dužnosti, a prilikom odmeravanja visine kazne vodi računa o značaju radnje koju je lice koje se kažnjava moralo obaviti. Zakonom iz 2005. godine je bilo predviđeno da sud rešenjem određuje rok plaćanja kazne. Sada Zakon propisuje rok od pet radnih dana od dana prijema rešenja o kažnjavanju.

270 │

Ranije je lice kome je izrečena novčana kazna moglo izjaviti žalbu protiv rešenja u roku od tri dana od prijema, a sada je pravno sredstvo prigovor koji se može izjaviti u roku od pet radnih dana od dana prijema rešenja, s tim da ovaj prigovor ne zadržava izvršenje. I ovim zakonom su pobrojana ista lica kojima se može izreći novčana kazna. Pored izvršnog dužnika, to su dužnik izvršnog dužnika banka i drugo fizičko ili pravno lice, kao i odgovorno lice u pravnom licu ili državnom organu ukoliko ne postupe po nalogu ili zabrani izrečenim u izvršnom postupku ako je to ovim zakonom predviđeno. Ovo se posebno odnosi na privremene mere kojima se daju nalozi bankama i drugim finansijskim organizacijama da izvrše ili ne izvrše isplate sa računa dužnika koji se kod njih vode. • Koje su izmene predviđene u vezi sa sudskim penalima?

Kao i do sada, o sudskim penalima sud odlučuje na zahtev izvršnog poverioca pod uslovom da je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđena nenovčana obaveza izvršnog dužnika u kom slučaju su se mogli izreći penali prema pravilima obligacionog prava. Kao i do sada, zahtev se mora podneti pre podnošenja predloga za izvršenje. Pravila o hitnosti se i na ovaj postupak primenjuju. Novo je da ukoliko sud nađe da je zahtev za plaćanje sudskih penala osnovan, rešenjem nalaže izvršnom dužniku da u roku od pet radnih dana izvrši svoju obavezu i istovremeno mu nalaže da, ako to ne učini, plati sudske penale za period od isteka naknadno ostavljenog roka do podnošenja predloga za prinudno izvršenje. Novinu predstavlja odredba prema kojoj protiv rešenja kojim se zahtev za plaćanje sudskih penala usvaja nije dozvoljen prigovor, što znači da nema dvostepenosti u odlučivanju, pa čak ni od strane veća troje sudija istog prvostepenog suda. Nema ni mogućnosti da se na zahtev izvršnog dužnika koji je dobrovoljno izvršio obavezu smanje dosuđeni sudski penali, niti je predviđena odredba po kojoj će sud, po prijemu predloga za izvršenje, ukinuti obavezu plaćanja penala za ubuduće. S obzirom da nije predviđena mogućnost smanjenja sudskih penala, nije predviđena ni mogućnost izjavljivanja pravnog leka, bez obzira da li se taj zahtev prihvata ili odbija kako je to bilo predviđeno članom 46. stav 8. Zakona iz 2005. godine. Po Zakonu iz 2005. godine je bilo predviđeno da sud po pravilu o zahtevu za plaćanje sudskih penala odlučuje bez



održavanja ročišta. S obzirom da je sada opštim odredbama predviđeno da sud odlučuje isključivo na osnovu podnesaka i isprava, sledi da sud uvek o ovom zahtevu odlučuje bez održavanja ročišta, odlučuje rešenjem protiv kojeg nije dozvoljen pravni lek, ne može se smanjiti iznos sudskih penala na zahtev dužnika koji je dobrovoljno izvršio obavezu i ne postoji odredba po kojoj sud nakon podnošenja predloga za izvršenje ukida plaćanje sudskih penala za ubuduće. • Da li je Zakonom predviđen institut dobijanja izjave o imovini izvršnog dužnika i da li je izmenjen u odnosu na prethodni zakon?

Institut dobijanja izjave o imovini izvršnog dužnika je prvi put uveden Zakonom iz 2005. godine. Zakon ovaj institut uređuje preciznije i još detaljnije reguliše pitanja ko može podneti zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika, kada se taj zahtev može podneti, u odnosu na koja lica se ne može odrediti, kako se taj postupak odvija i koji se javni registri o tome vode. Zakon iz 2005. godine je postupak za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika sistematizovao u okviru produženog postupka izvršenja radi naplate novčanog potraživanja, a u okviru određenog sredstva izvršenja - izvršenja na pokretnim stvarima izvršnog dužnika. U praksi je bilo sporno da li se ovakav zahtev mogao podneti i po drugim sredstvima izvršenja i sudska praksa je dala pozitivan odgovor. Po Zakonu iz 2005. godine, izvršni poverilac je mogao podneti ovaj zahtev u toku izvršnog postupka sve dok nije potpuno namiren. I po odredbama Zakona, zahtev se može podneti ako se radi o ostvarivanju novčanog potraživanja. I dalje je izvršni poverilac lice ovlašćeno da zahteva dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika, s tom razlikom što ovaj zahtev može podneti ne samo u toku izvršnog postupka, već i prilikom pokretanja postupka. Zakon predviđa da se zahtev može postaviti u toku izvršnog postupka sve dok postupak ne bude okončan, a postupak može biti okončan i obustavom i zaključenjem. Pored izvršnog poverioca podnosilac zahteva za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika može biti i izvršitelj, na osnovu ovlašćenja datog od strane izvršnog poverioca. To je predviđeno u članu 54. Zakona. Osim toga, i sud po službenoj dužnosti može od izvršnog dužnika pribaviti ovu izjavu kada se radi o sprovođenju rešenja o naplati novčane kazne.

II

Zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika ne može se podneti ukoliko je izvršni dužnik Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Novinu predstavlja i odredba po kojoj se postupak po zahtevu za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika može razdvojiti. Prema Zakonu iz 2005. godine, sud je rešenjem prvo nalagao izvršnom dužniku da u roku od 10 dana dostavi sudu izjavu o imovini, a samo ako ne postupi po nalogu, donosio je rešenje o određivanju ročišta na koje se pozivao izvršni dužnik da na zapisnik suda ovakvu izjavu da. Sada sud rešenjem određuje da li će naložiti izvršnom dužniku da dostavi pisanu izjavu ili da pristupi u sud radi davanja takve izjave na zapisnik pred sudijom. Znači da su načini davanja izjave alternativno određeni, a koji od alternativno određenih načina će se u konkretnom slučaju primeniti zavisi od odluke suda. Rok za davanje izjave je izmenjen, skraćen. Ranije je bio 10 dana, a sada iznosi pet radnih dana. Takođe novinu predstavlja odredba po kojoj je izričito predviđeno da protiv rešenja kojim se izvršnom dužniku daje nalog nije dozvoljen pravni lek. To ranije nije bilo predviđeno, pa se primenjivala opšta odredba iz člana 12. stav 2. Zakona iz 2005. godine, po kojoj se protiv rešenja mogla izjaviti žalba, osim ukoliko zakonom nije predviđeno da nije dozvoljena. Po odredbama Zakona iz 2005. godine, sankcija za dužnika koji ne postupi po nalogu suda, ne dostavi pisanu izjavu niti pristupi na ročište, je bila njegovo prinudno dovođenje. Sada je sankcija za nepostupanje novčana kazna. Inače, uz nalog sud i upozorava izvršnog dužnika na sve posledice propuštanja da po nalogu postupi. Po prvi put je uređena situacija kada je izvršni dužnik pravno lice ili fizičko lice koje nije poslovno sposobno, pa je određeno kom licu se daje nalog za davanje izjave i u odnosu na koje se mogu sprovesti prinudne mere. To je lice koje je zakonom, pravilima ili aktima donetim na osnovu zakona određeno da zastupa pravno lice, odnosno za fizičko lice koje nema poslovnu sposobnost, to je zakonski zastupnik, a ako ga nema, o tome se obaveštava organ starateljstva. Nova je odredba po kojoj se primerak ili kopija izjave o imovini dostavlja izvršnom poveriocu. Moguće su dve situacije: - da poverilac zahteva dopunu izjave u roku od pet radnih dana od prijema, pa sud novim rešenjem nalaže izvršnom dužniku da dostavi dopunu izjave, odnosno novu izjavu o


│

271

II


imovini i dalje postupa na način kako je to prethodno već određeno ili - ako nije zahtevao dopunu, ima obavezu da u roku od pet radnih dana od dana dobijanja izjave o imovini predloži sredstva i predmete izvršenja, pa ukoliko to ne učini, izvršenje se obustavlja. Sadržina izjave o imovini izvršnog dužnika detaljno je uređena odredbom člana 58. Zakona. Nova je odredba iz člana 59. Zakona po kojoj na zahtev izvršnog poverioca sud nalaže izvršnom dužniku da u roku od pet radnih dana preda isprave o stvarima i pravima koji su u izjavi navedeni i izriče novčanu kaznu ako po tom nalogu ne postupi, a koja se sprovodi po opštim odredbama o sprovođenju novčanih kazni. Najznačajnija izmena je da u navedenoj situaciji postoji mogućnost izricanja kazne zatvora koji može trajati maksimum 30 dana. Uslov je da izvršni dužnik tri puta ne postupi po nalogu suda. Protiv rešenja o izricanju kazne zatvora dozvoljen je prigovor i on zadržava izvršenje, a ukoliko izvršni dužnik postupi po nalogu, onda će se rešenje o izricanju kazne zatvora ukinuti odmah po dostavi dokaza o tome, a ukoliko je dužnik već upućen na izdržavanje kazne zatvora, oslobodiće se od daljeg izdržavanja. Članom 60. Zakona predviđeno je u kojim situacijama se smatra da je izvršni dužnik dao netačne ili nepotpune podatke o imovini. Regulisane su i posledice toga različito u odnosu na prethodni zakon. Prethodnim zakonom je predviđeno da svako zainteresovano lice koje utvrdi da je izjava o imovini nepotpuna ili netačna može pokrenuti krivični postupak protiv izvršnog dužnika. Sada kada o tome postoje osnovi sumnje, sud kopiju spisa dostavlja nadležnom javnom tužiocu, a takođe može izreći novčanu kaznu dužniku. Kao i do sada sud vodi knjigu izvršnih dužnika, ali pored toga vodi i zbirku isprava. Upis u knjigu izvršnih dužnika sada se vrši u roku od pet radnih dana od dana pravnosnažnosti rešenja o upisu. Ranije je to bio rok od tri dana. Zadržana je odredba po kojoj upisom u knjigu izvršnih dužnika poverilac na osnovu čijeg zahteva je upis izvršen ne stiče pravo prvenstva u naplati svog potraživanja. Posebno je uređen način upisa i donošenja odluka u vezi sa upisom u knjigu izvršnih dužnika. Precizno je navedeno da sud odlučuje rešenjem i u kom roku se ono donosi, u roku od pet radnih dana. Uređeno je na koji način se navedeni rok računa. Takođe je predviđena mogućnost i nastupanje osnova za novi upis.

272 │

Pravni lek protiv rešenja o upisu kao i do sada je prigovor, ali je određen novi rok i to rok od pet radnih dana od dana kada je rešenje dostavljeno izvršnom dužniku. Sada su Zakonom izričito predviđeni razlozi za ovaj prigovor, a razlozi su ako nisu bili ispunjeni uslovi za postupanje po zahtevu za dobijanje izjave o imovini ili ako je rešenje o upisu u knjigu izvršnih dužnika trebalo da bude zasnovano na drugom osnovu. Kao i do sada o prigovoru odlučuje veće istog suda, ali sada u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja prigovora. Zadržana je odredba po kojoj prigovor zadržava upis. Posebno je uređeno brisanje iz knjige izvršnog dužnika. Brisanje se može vršiti na zahtev izvršnog dužnika, na osnovu izjave izvršnog poverioca, ali i po službenoj dužnosti. Precizno su navedeni uslovi pod kojima se može vršiti na zahtev izvršnog dužnika, s tim da je nekadašnji rok od tri godine nakon okončanja izvršnog postupka skraćen na dve godine. Što se tiče izjave izvršnog poverioca nova je odredba po kojoj u slučaju sumnje sud može zahtevati da izjava izvršnog poverioca da je njegovo potraživanje namireno i da je sa brisanjem saglasan mora biti overena. Zakonom su propisani i uslovi pod kojima sud po službenoj dužnosti određuje brisanje upisa.

Zadržana je odredba o javnosti knjige izvršnog dužnika s tim da je promenjen rok tako da iznosi pet radnih dana, a obzirom na novu knjigu, zbirku isprava uvedena je odredba i o njenoj javnosti. Novinu predstavlja odredba člana 67. Zakona po kojoj se radi jedinstvene evidencije pravnih subjekata upisanih u knjigu izvršnih dužnika vodi jedinstven registar za teritoriju Republike Srbije. Vodi se u elektronskom obliku i objavljuje na internetu, a akt kojim se bliže uređuje donosi ministar. Ovde može biti sporno na koje se to subjekte jedinstvena evidencija odnosi. Da li se odnosi i na fizička i na pravna lica s obzirom da je upotrebljen termin pravni subjekti. Pravni subjekt je zapravo subjekt prava, a to je svako lice koje može biti nosilac prava i obaveza. To mogu biti i fizička i pravna lica. Nakon donošenja akta kojim se bliže uređuje vođenje jedinstvenog registra postaće jasnije da li je volja zakonodavca bila da se vodi registar svih pravnih subjekata ili samo pravnih lica.



• Da li se izvršenje sprovodi na osnovu pravnosnažnog rešenja o izvršenju?

Prema članu 68. Zakona, izvršenje se sprovodi pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Istu odredbu je sadržao i Zakon iz 2005. godine, ali je kao pravne lekove predviđao prigovor i žalbu i propisivao da žalba po pravilu ne odlaže izvršenje, pa je sledilo da prigovor odlaže izvršenje. Zakon kao jedinstven pravni lek predviđa prigovor, kao pravni lek i dužnika i poverioca, koji se može izjaviti protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave, protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, kao i protiv drugih rešenja protiv kojih je pravni lek dozvoljen. Prigovor ne odlaže izvršenje osim kada se radi o prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Ali i tu je izuzetak predviđen kada je rešenje doneto na osnovu menice. Retki su zakonski slučajevi u kojima prigovor odlaže izvršenje (primer: kada se izrekne kazna zatvora zbog nepostupanja dužnika po nalogu suda ponovljenom tri puta da dostavi isprave koje se odnose na prava i stvari sadržane u datoj izjavi o imovini, izuzetno pod zakonskim uslovima prigovor odlaže izvršenje u postupku protivizvršenja). • Kada se smatra da je sprovođenje izvršenja započeto?

Prema članu 69. stav 2. Zakona sprovođenje izvršenja je započeto kada sud, s obzirom na sredstvo izvršenja, preduzme prvu izvršnu radnju propisanu ovim zakonom. Zakon iz 2005. godine nije definisao ovo pitanje, pa je u vezi sa blagovremenošću predloga izvršnog poverioca za promenu sredstva izvršenja bilo dilema kada se smatra da je sprovođenje izvršenja otpočelo. Sada je ova dilema otklonjena zakonskom odredbom. • U koje vreme se sprovodi izvršenje?

U pogledu vremena kada se izvršenje sprovodi Zakon predviđa bitne izmene. Po Zakonu iz 2005. godine, izvršenje se sprovodilo samo radnim danom, a po Zakonu se sprovodi svakog dana, znači i u neradne dane, dane vikenda, praznika. Po Zakonu iz 2005. godine izvršenje se sprovodilo danju, do 20 časova. Sada je predviđeno od 7 do 22 časa. Produženje sa 20 na 22 časa, nije samo produženje od 2 časa,

II

već može zahtevati odgovor na pitanje narušavanja prava ličnosti izvršnog dužnika, fizičkog lica i članova njegovog domaćinstva, posebno u kontekstu izvršenja i u neradne dane, te imajući u vidu klimatske uslove u našem podneblju, zimsko računanje vremena, vreme koje je po prirodi stvari rezervisano za porodične obaveze i porodične aktivnosti, posle 20 časova. I za privredne subjekte koji delatnost obavljaju u propisanom radnom vremenu, može biti sporno izvršenje van tog vremena. Praksa će pokazati da li će ovakvo produženje vremena izvršenja biti osporeno i da li je ono u skladu sa međunarodno prihvaćenim načelima da se izvršenje sprovodi na način koji je uređen zakonom, ali uz poštovanje osnovnih ljudskih prava. Kao i do sada izvršenje se može sprovesti i van Zakonom određenog vremena. S obzirom da neradni dani više nisu izuzeti, to bi praktično značilo da se može sprovesti i noću, u vremenu između 22 časa jednog dana do 7 časova narednog dana. Nije određeno kojom odlukom sud odlučuje da se izvršenje sprovede i van tog vremena (kada su ispunjeni uslovi koji se tiču izbegavanja obaveze ili opasnosti usled odlaganja). Ranije je o tome sud odlučivao zaključkom, a protiv zaključka nije bio dozvoljen pravni lek. Sada zakonodavac ne određuje, ali po prirodi stvari, radi se o pitanjima upravljanja postupkom. U svakom slučaju nedozvoljenost pravnog leka protiv takve odluke suda ne može se smatrati zakonskim rešenjem koje na najoptimalniji način obezbeđuje primenu ustavnog načela o dvostepenosti u odlučivanju i obezbeđenju adekvatnog pravnog sredstva protiv svake odluke organa o nečijem pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. • Da li je policija dužna da učestvuje u postupku sprovođenja izvršenja?

U prethodnom periodu, kao jedan od argumenata u odgovoru na kritike upućene sudovima u vezi sa neefikasnošću prinudnog izvršenja, iznošen je argument o neadekvatnoj asistenciji policije prilikom izvršenja. Novi Zakon nastoji da ovo pitanje uredi bolje, preciznije, da obezbedi neophodnu asistenciju policije u sprovođenju mera prinude kako bi se izvršenje zaista sprovelo. Zakon propisuje da zahtev policiji za asistenciju mora biti upućen pisanim putem, pet radnih dana pre dana u koji je određeno sprovođenje izvršenja. U izuzetno hitnim slučajevima se to može učiniti i usmeno, s tim da


│

273

II


se pisani zahtev dostavi 48 časova od dana podnošenja usmenog zahteva. Član 73. Zakona reguliše dužnosti policije i odgovornost za nepostupanje. Sud, na zahtev izvršitelja ili po službenoj dužnosti, odgovornom licu u nadležnoj organizacionoj jedinici policije, može izreći novčanu kaznu, a o nepostupanju policije bez odlaganja obaveštava Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i nadležnog javnog tužioca. Ranije se obaveštavalo samo Ministarstvo. • Da li su izmenjene odredbe o otklanjanju nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja?

Zakon ne predviđa da sud nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja otklanja po službenoj dužnosti, već o tome odlučuje na zahtev stranke i drugog učesnika u postupku. S obzirom na to da se izvršenje sprovodi preko suda ili izvršitelja, i nepravilnosti može učiniti sudski izvršitelj ili izvršitelj. Ako se zahtev odnosi na nepravilnosti koje je učinio izvršitelj, a on po tom zahtevu ne postupi u roku od pet radnih dana, stranka ili učesnik se mogu obratiti sudu. Zahtev ne zadržava sprovođenje izvršenja, pa izvršitelj nadležnom sudu dostavlja original spisa predmeta i nastavlja sa sprovođenjem na osnovu kopije istog. Sud rešenjem utvrđuje nepravilnosti (ranije je bilo da ih ukida) i nalaže mere za otklanjanje nepravilnosti nastalih odlukama i radnjama sudskog izvršitelja ili izvršitelja. O nepravilnostima učinjenim od strane izvršitelja, obaveštava Ministarstvo pravde i Komoru izvršitelja. • Na koji način se okončava izvršenje?

Dosadašnji zakoni nisu sadržali posebne odredbe o okončanju izvršenja, već su propisivali u kojim zakonom određenim situacijama se izvršenje obustavlja kao vid okončanja izvršenja. Sudski poslovnik (“Sl. glasnik RS”, br. 65/2003, 115/2005, 4/2006 - ispr. i 50/2006) je propisivao uslove arhiviranja izvršnog predmeta koji je okončan namirenjem, ali se u tom slučaju nije donosila posebna odluka. Zakon u članu 75. predviđa da se postupak okončava obustavom ili zaključenjem (očigledno preuzima termin stečajnog zakona), a u članu 76. konstatuje u kojim situacijama se izvršenje obustavlja. Neke od njih su bile predviđene članom 68. Zakona iz 2005. godine. Razlozi za obustavu izvršenja su sledeći:

274 │

1) ako je izvršna isprava pravnosnažno, odnosno konačno ukinuta, preinačena, poništena ili stavljena van snage, 2) usled smrti stranke koja nema naslednika, 3) usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika, 4) ako je potraživanje prestalo, 5) ako je propao predmet izvršenja, 6) ako nema imovine koja može biti predmet izvršenja i 7) iz drugih razloga predviđenih zakonom - takav razlog bi bilo nastupanje pravnih posledica otvaranja stečaja nad dužnikom, po odredbama Zakona o stečaju (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009). Uočava se da razlog za obustavu više nije ukidanje potvrde o izvršnosti (po Zakonu iz 2005. godine pravnosnažno ukidanje, po Zakonu iz 2000. godine samo ukidanje). Ono je posledica činjenice da je u Zakonu izostala odredba po kojoj se neosnovano data potvrda o izvršnosti može ukinuti od strane suda, odnosno organa koji je o potraživanju odlučivao u prvom stepenu. Dodatni razlog za obustavu izvršenja (8) je kada je postupak izvršenja započet kod izvršitelja, a poverilac promeni izbor o načinu sprovođenja izvršenja i predloži da izvršenje sprovede sud. Pored toga izvršenje se može obustaviti na predlog dužnika (9) i na osnovu sporazuma stranaka (10). Na predlog izvršnog dužnika izvršenje se obustavlja u određenoj fazi postupka, ako on dostavi dokaze da je izmirio dug zajedno sa ugovorenom ili zakonskom zateznom kamatom i troškovima izvršnog postupka koji su nastali do trenutka izmirenja duga. Stranke se mogu i sporazumeti da se dug plati na rate, pa ako sporazum overe u sudu, postupak se obustavlja po službenoj dužnosti. Odlukom o obustavi sud ukida i sprovedene izvršne radnje, ako se time ne dira u stečena prava trećih lica. Drugi način okončanja izvršenja je namirenje izvršnog poverioca. Članom 77. Zakona predviđeno je da se u tom slučaju donosi odluka o zaključenju izvršnog postupka. Nije naznačeno da li se donosi rešenje ili zaključak, a od toga zavisi i da li je dozvoljen pravni lek. Ovo pitanje nije bez značaja, jer postoji mogućnost da izvršni poverilac, iako je namiren, bez saglasnosti dužnika, povuče predlog za izvršenje i u ovoj fazi postupka što će rezultirati obustavom, pa stiče mogućnost podnošenja novog predloga za izvršenje, a može se pretpostaviti da je svrha odredbe



o zaključenju bila da se takva mogućnost izbegne, a ne da se samo reši pitanje okončanja i arhiviranja predmeta. • Da li su izmenjene odredbe o protivizvršenju?

Razlozi protivizvršenja su nepromenjeni. I drugi uslovi su identični: da je izvršenje već sprovedeno i da je izvršni dužnik podneo predlog za protivizvršenje sa zahtevom da mu izvršni poverilac vrati ono što je izvršenjem dobio, jer sud ne postupa po službenoj dužnosti. Dopunjeno je da se u predlogu mora odrediti sredstvo izvršenja. Rokovi za podnošenje predloga su izmenjeni, pa je propisan jedinstven rok od 15 dana. Način računanja zavisi od razloga za protivizvršenje: računa se od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, ako je razlog protivizvršenja ukidanje izvršne isprave, rešenja o izvršenju ili rešenja o sprovođenju, odnosno pravnosnažna sudska odluka kojom je utvrđena nedopustivost izvršenja. Ukoliko je razlog dobrovoljno ispunjenje od strane dužnika u toku izvršnog postupka, rok se računa od dana okončanja izvršnog postupka. Kao i do sada izvršni dužnik ne može pre isteka ovih rokova svoje potraživanje ostvarivati u parničnom postupku. S obzirom na dužinu trajanja ovog roka ovakva odredba je bez posebnog praktičnog značaja. Nova je odredba po kojoj se, za slučaj da je izvršenje sproveo izvršitelj, predlog za protivizvršenje dostavlja i njemu. Postupak po predlogu za protivizvršenje je modifikovan i skraćen kako bi se učinio efikasnijim. Shodno se primenjuju odredbe o izvršenju, a predlog za protivizvršenje se dostavlja izvršnom poveriocu sa nalogom da se o njemu izjasni, sada u roku od pet radnih dana (ranije je bio rok od tri dana). Rešenjem o protivizvršenju sud nalaže izvršnom poveriocu da u roku od pet radnih dana vrati izvršnom dužniku ono što je izvršenjem primio (ranije je bio rok od osam dana), a sud rešenjem istovremeno određuje izvršenje radi naplate tog potraživanja (pravilno bi bilo radi ostvarenja potraživanja, jer nisu sva potraživanja koja su prinudno izvršena novčana). Sledi da se po predlogu donosi samo jedno rešenje i ono u jednom stavu, sadrži nalog poveriocu za vraćanje, a u sledećem stavu, odluku o određivanju izvršenja radi

II

naplate potraživanja, sredstvom izvršenja koje je dužnik u predlogu za protivizvršenje naveo, predložio. Po pravilu, prigovor protiv ovog rešenja ne odlaže izvršenje, osim ukoliko izvršni poverilac ne položi jemstvo najmanje u visini potraživanja. Zakon zadržava odredbu po kojoj će sud, na predlog izvršnog dužnika, odrediti naplatu zatezne kamate na iznos novčanih sredstava od dana kada je izvršni poverilac naplatio novčano potraživanje od dana povraćaja sredstava, ako je izvršenje sprovedeno radi naplate novčanog potraživanja. Takva odredba, istovetna kao u Zakonu iz 2005. godine, u suprotnosti je sa odredbama o sticanju bez osnova iz Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja). Protivizvršenje je institut izvršnog postupka uveden kao zamena za tužbu za vraćanje stečenog bez osnova, a radi se o posebnom slučaju sticanja bez osnova po kome je pravni osnov postojao, a zatim je otpao ili o dvostrukoj isplati istog duga. Prema pravilima obligacionog prava, kada se vraća stečeno bez osnova u novcu, plaća se kamata koja teče od dana podnošenja zahteva sudu, ako je sticalac bio savestan, a ako je bio nesavestan od dana sticanja. U ovom slučaju, to bi značilo da je izvršni poverilac koji je pokrenuo postupak izvršenja na osnovu izvršne isprave (npr. pravnosnažne i izvršne sudske odluke), u momentu podnošenja predloga i ostvarenja svog potraživanja, bio nesavestan, što je neprihvatljivo. Jedino ispravno rešenje je ono po kome poverilac postaje nesavestan prijemom odluke kojom se izvršna isprava ukida, preinačava, poništava ili stavlja van snage što predstavlja razlog za protivizvršenje. Prijemom odluke poverilac postaje nesavestan, a dužniku počinje teći rok od 15 dana za podnošenje predloga za protivizvršenje. Poverilac taj postupak može izbeći dobrovoljnim vraćanjem. Time bi trebalo da bude oslobođen i obaveze plaćanja kamate. Nemogućnost protivizvršenja propisana je kao i ranije, a razlog je nastupanje stvarnih ili pravnih promena zbog kojih povraćaj više nije moguć, u kom slučaju se pravo može ostvarivati u parničnom postupku i pre rokova za podnošenje predloga za protivizvršenje. •



│

275

II


KRITIČKA ANALIZA POJEDINIH ODREDABA NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU “Sl. glasnik RS”, br. 31/2011

Z

akon o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011, stupio na snagu 17.5.2011. godine, primenjuje se od 17.9.2011. godine, a odredbe o izvršiteljima od 17.5.2012. godine - dalje: Zakon) donet je sredinom 2011. godine s tim što je njegova primena odložena (jedan deo zakona primenjivaće se od sredine septembra 2011. godine, dok će drugi (značajniji deo) biti primenjivan od 2012. godine. Zakon je donet kao jedan u nizu zakona koji je uredio oblast izvršenja u građanskim stvarima. Istorijski posmatrano izvršenje sudskih odluka sve do početka 20-og veka, u uporednom pravu, bilo je u nadležnosti parničnih postupaka. Tek u prvoj polovini 20-og veka, zbog razvoja robnonovčanih odnosa i komplikovanja međusobnih odnosa između poverilaca i dužnika počinju da se donose posebni zakoni koji regulišu pitanje izvršenja sudskih odluka u građanskim stvarima. Tako je u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji donet prvi Zakon o izvršenju i obezbeđenju kao poseban propis koji reguliše ovu materiju. Zakon je po svojoj osnovnoj strukturi bio veoma razgranat, a prema rešenjima izuzetno moderan i sveobuhvatan. Karakteristično je što i kasniji zakoni koji su donošeni u Srbiji ali i u drugim državama koje su nastale iz sastava SFRJ prate osnovnu strukturu ovog zakona.

Nakon Drugog Svetskog rata došlo je do pravnog diskontinuiteta sa propisima bivše Kraljevine Jugoslavije, te su tako, stavljeni van snage svi propisi iz tog perioda, a i Zakon o izvršenju i obezbeđenju. U periodu do 1978. godine primenjivana su tzv “pravna pravila” koja su zapravo bila modifikovane odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju. 1978. godine donet je prvi Zakon o izvršnom postupku (“Sl. list SFRJ”, br. 20/78, 6/82, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Sl. list

276 │

SRJ”, br. 27/92, 31/93, 24/94 i 28/2000 - dr. zakon). Ovaj zakon bio je izuzetno dobro postavljen u pogledu sredstava izvršenja, te metodologije sprovođenja izvršenja. Ono što je bila osnovna karakteristika, ali i slabost ovog zakona, bilo je činjenica da je on preterano štitio dužnika, kao i da je posebnu zaštitu pružao društvenoj svojini. Obe ove odrednice bile su rezultat ideološkog koncepta tadašnjeg socijalističkog samoupravnog društva. Iako je od samog početka zakon bio izložen kritici stručne javnosti na njegove ozbiljnije promene čekali smo sve do 2000. godine. Zakon o izvršnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 28/2000, 73/2000 i 71/2001) iz 2000. godine u mnogome je razočarao očekivanja stručne javnosti jer je uveo pojedine radikalne odredbe koje su bile izuzetno kritikovane. Kao samostalan zakon, Republika Srbija je 2004. godine donela novi Zakon o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) koji je do dana stupanja na snagu Zakona važio u Republici Srbiji. Zakon iz 2004. godine, po našem uverenju, imao je solidno uravnotežen odnos između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika. On je u svojoj osnovnoj strukturi bio samo nešto popravljen i u pojedinim segmentima modifikovan zakon iz 1978. i 2000. godine. Zakon ima jednu radikalnu novinu koja je svakako obeležila donošenje ovog zakona. To je uvođenje “privatnih” ili vansudskih izvršitelja koje zakon označava samo kao izvršitelj. Zakon, dakle, ostavlja sudsko izvršenje kao alternativnu varijantu tzv. privatnom izvršenju. Zakon ostavlja imperiju državne vlasti izvršavanjem sudskih odluka u isključivoj nadležnosti kada se radi o porodičnim stvarima, vraćanju zaposlenog na rad dok je ostavio konkurentnu nadležnost između privatnih izvršitelja i sudskog izvršenja.



Privatni izvršitelj označen je kao pravosudna profesija koja obavlja poslove samostalno i nezavisno. Izvršitelj koji obavlja posao kao preduzetnik ili član ortačkog društva, po naobrazbi je diplomirani pravnik sa za to posebno položenim ispitom za izvršitelja. On mora ispunjavati i brojne druge uslove u pogledu ličnog statusa, opreme za obavljanje poslova, dodatnih uslova osiguranja svoje delatnosti i sl.

Uvođenje izvršitelja je svakako najznačajnija karakteristika Zakona. Analizom rada izvršitelja u uporednom pravu možemo izraziti svoju načelnu saglasnost sa ovakvim rešenjem. Vansudski izvršitelji u uporednom pravu pokazali su se kao moderno, efikasno i bolje rešenje u odnosu na isključivo izvršenje putem sudskih izvršitelja (službenih lica suda). Razlozi su pre svega u rasterećenju sudova od značajnog broja predmeta, rasterećenju budžeta od finansiranja dela sudske delatnosti, većoj motivisanosti privatnih izvršitelja jer je njihova zarada uslovljena procentom realizacije, a ne mesečnom zaradom-platom, manjom potencijalnom koruptivnošću izvršitelja jer su motivisani za sprovođenje izvršenja, a teško je poverovati da će svoj status izgubiti zbog jednog ili nekoliko predmeta i dr. S druge strane oprez mora postojati kod uvođenja izvršitelja iz razloga jer se oni ne smeju pretvoriti u “uterivače dugova” ne smeju imati neravnopravan odnos prema strankama (tako što biraju predmete sa većom zaradom za sebe), moraju poštovati zakonom utvrđena prava dužnika i sl. Naše mišljenje prema uvođenju izvršitelja je pozitivno i sa tog aspekta pozitivno ocenjujemo Zakon, jer je uvođenje privatnog izvršitelja zapravo najznačajnija karakteristika ovog Zakona. Ipak u Zakonu su se pojavile neke “nove”, i neke “stare” greške koje su po našem mišljenju neodržive, bilo zato što su suprotne ustavnom konceptu ili zato što su u suprotnosti sa uobičajenim pravilima izvršnog prava.

U ovome radu analiziraćemo nekoliko karakterističnih rešenja iz Zakona sa kojima se ne slažemo. To, naravno, ne znači da su sve druge odredbe najbolje rešenje ili da uživaju našu podršku. Izabrali smo 6 eklatantnih slučajeva sa kojima se ne slažemo i za koje smatramo da bi u najkraćem mogućem periodu morali biti izmenjeni, preformulisani ili izbrisani.

II

Poseban postupak za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga

U petom delu odredbama čl. 251. do 257. Zakon je uredio pitanje posebnog postupka za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga. Zakon predviđa da se u ovom postupku shodno primenjuju odredbe ovog zakona osim čl. 252. do 256. dakle poglavlja 5. Zakon dalje razrađuje da se u ovoj vrsti sporova predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave a radi ostvarivanja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga podnosi izvršitelju na čijem području se nalazi sedište izvršnog poverioca. Uz predlog za izvršenje pored opštih priloga koji su propisani u članu 35. Zakona izvršni poverilac je dužan da dostavi i pismeni dokaz da je pre podnošenja predloga za izvršenje opomenuo izvršnog dužnika da izvrši obavezu. Izvršitelj zaključkom odlučuje o predlogu za izvršenje. I ovde zapravo i nastaje po našem mišljenju osnovno sporno pitanje. Odredbom člana 312. Zakona je utvrđeno da izvršitelj vrši javna ovlašćenja koja su mu poverena ovim zakonom. Dakle izvršitelj obavlja delatnost kao preduzetnik ili kao član ortačkog društva čiji članovi mogu biti isključivo izvršitelji. Po našem tumačenju odredbe Zakona izvršitelj dakle nema javno poverenje (poput na primer javnog beležnika-notara) već samo ima javno ovlašćenje koje mu je preneto zakonom. Zakon u članu 253. dalje razrađuje ovlašćenja izvršitelja tako što on može nedozvoljen i neuredan predlog zaključkom odbaciti. Neosnovan predlog izvršitelj će zaključkom odbiti. Ako utvrdi da su ispunjeni uslovi iz člana 18. Zakona koji se odnose na odlučivanje, izvršitelj će zaključkom izvršnom dužniku naložiti da u roku od osam dana od prijema zaključka izmiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima i odrediti izvršenje radi ostvarivanja tih potraživanja. Rok za dostavljanje je osam dana. Zaključak se dostavlja izvršnom poveriocu, dakle komunalnom preduzeću ili njemu sličnom preduzeću koje je podnelo zahtev izvršitelju na naplatu, te izvršnom dužniku. Zakon ostavlja mogućnost prigovora izvršnom dužniku. U slučaju da se verodostojna isprava ne odnosi na izvršnog dužnika; u slučaju da obaveza iz verodostojne isprave nije dospela, odnosno da uslov nije ispunjen; da je obaveza izvršena ili na drugi način prestala u celini ili delimično, te da je potraživanje zastarelo.


│

277

II


Zakon takođe predviđa da ako izvršni dužnik ili izvršni poverilac izjave prigovor izvršitelj je dužan da spise dostavi sudu uz nacrt odluke o prigovoru u roku od 5 radnih dana od prijema prigovora. Ako je nacrt odluke tako sastavljen da potpuno odgovara rešenju koje bi se imalo doneti sud će na nacrt odluke o prigovoru staviti otisak štambilja kojim se predloženi nacrt odluke usvaja. Nacrt odluke sa otiskom štambilja suda ima pravnu snagu rešenja o izvršenju. U svega šest odredaba ovog poglavlja zakonodavac je uneo čitav niz nepreciznosti ali i jednu ozbiljnu dilemu. Po našem uverenju ustavni koncept Srbije podrazumeva prenošenje pojedinih ovlašćenja na pojedine ustanove, institucije organizacije i zajednice. Prenošenje javnog ovlašćenja je dopušteno i tu ozbiljnijih problema nema. Ipak sa našeg stanovišta sporno je pitanje da li izvršitelj može i da odlučuje o opravdanosti podnetog predloga na osnovu verodostojne isprave u ovim stvarima i potom da sprovodi izvršenje. U uporednom pravu ovlašćenje za odlučivanje u ovim stvarima preneto je na javne beležnike-notare (slučaj Hrvatske) jer je javnom beležniku inače dato i javno ovlašćenje ali i javno poverenje. Notarijalni akt koji sačini javni beležnik, ukoliko ispunjava druge zakonom predviđene uslove, inače predstavlja izvršnu ispravu (najsličnije je sudskom poravnanju). Dakle mi smo mišljenja da izvršitelj ne može istovremeno i da odlučuje o opravdanosti zahteva te da sprovodi izvršenje. S druge strane zakonodavac je uveo nekoliko nepreciznih formulacija kao što su komunalne i njima slične usluge. Po našem mišljenju ako je već odstupio od klasičnog koncepta verodostojne isprave zakonodavac je morao da navede u kojim se to tačno slučajevima može primenjivati (na primer troškovi električne energije, naknada za utrošak vode, iznošenje smeća, korišćenje parking prostora i sl.). Formulacija i njima slične usluge, je suviše široka i neprecizna. Takođe zakonodavac je uveo pojam “nacrt odluke”. Čini se da je ovakvo rešenje neprikladno, jer takav pojam nigde ni u uporednom pravu, a ni u našoj pravnoj teoriji, niti zakonodavstvu ne postoji. Sasvim je jasno da je zakonodavac želeo da ubrza postupak, te da će se izvršitelj nakon upoznavanja sa predmetom lakše i brže snaći u donošenju odluke po eventualnom prigovoru poverioca ili dužnika. Ipak ovo pitanje je moglo da bude preneto u neki podzakonski akt ili da se organizaciono uredi na nivou Ministarstva pravde i izvršiteljske komore odnosno u praktičnom dogovoru između sudova i izvršitelja. Načelo ekonomičnosti, postupka i načelo hitnosti, svakako predstavljaju dva dominantna načela koja karakteri-

278 │

šu izvršni postupak. Sa tog aspekta potpuno nam je jasno da je intencija zakonodavca bila da se izvršni postupak ubrza i da se sudovi rasterete predmeta koji su u najvećem broju slučajeva po nominalnoj novčanoj vrednosti minimalni. Takvih predmeta ima na desetine hiljada u svim prvostepenim sudovima i potpuno je opravdano nastojanje zakonodavca da se postupak ubrza. Ipak zakonodavac je ovo ubrzanje morao da uravnoteži sa načelom zakonitosti, jer se po našem mišljenju ipak dovodi u sumnju osnovni koncept zakonitosti, ako jedna služba (izvršitelj) bez ustavnog i generalnog zakonskog ovlašćenja dobije pojedine poslove. Činjenica, da će za taj posao izvršitelj dobijati naknadu (koju uzgred bude rečeno on sam i odmerava) još više komplikuje. Po našem mišljenju, zakonodavac bi najpre morao da preciznije uredi pitanje potraživanja komunalnih preduzeća nabrajanjem ili preciznijim razgraničenjem između ovih potraživanja u odnosu na druga potraživanja koja su okarakterisana kao verodostojne isprave. Potom, smatramo, da bi ovo ovlašćenje trebalo staviti u nadležnost javnih beležnika te da se samim tim i pitanje postojanja pojma “nacrt odluke” briše.

Pravni lek

U relativno kratkoj istoriji izvršnog postupka kao posebne sudske procedure u nas, ni jedno pitanje nije bilo toliko puta stavljano na dnevni red stručnih rasprava i toliko puta menjano. Zakon o izvršnom postupku koji je donet 1978. godine imao je izuzetno pravičan ali isto tako i izuzetno komplikovan sistem pravnih lekova. Naime sud je najpre donosio rešenje kojim dozvoljava izvršenje, a potom je tako doneto rešenje predstavljalo osnov za sprovođenje izvršenja. Protiv odluke kojom se dozvoljava izvršenje dužnik je imao, najpre, pravo prigovora o kome je odlučivao prvostepeni sud - dakle onaj sud koji je i doneo rešenje o dozvoli izvršenja. Nakon odluke o prigovoru sud je donosio rešenje kojim se na primer prigovor odbija kao neosnovan a potom je imao pravo žalbe drugostepenom sudu koji je odlučivao o žalbi na doneto rešenje po prigovoru. U želji da otkloni ovu nepravilnost zakon koji je donet 2000. godine na nivou tadašnje reducirane jugoslovenske države, ukinuo je dvostepeni sistem odlučivanja u izvršnom postupku i pravne lekove sveo samo na prigovor o kome je odlučivao sud koji je i doneo odluku. Zakonom iz 2004. godine došlo je do stavljanja van snage ovog rešenja upravo na bazi brojnih primedaba iz stručne javnosti, te je skraćen sistem pravnih lekova



tako što je uvedena žalba neposredno višem sudu na rešenje o izvršenju. Novim rešenjima Zakon na ponovo vraća na neprikladni sistem prigovora i odlučivanja u istom sudu koji je doneo odluku. Po našem mišljenju, ovakav sistem ima brojne nedostatke. Najpre, on ne odgovara ustavnom konceptu suštinske dvostepenosti odlučivanja, s obzirom da se dvostepenost ne obezbeđuje na adekvatan način i time dovodi u pitanje pravo na delotvoran pravni lek. Ovde nije spor o primeni remonstrativnih ili devolutivnih pravnih lekova. Ovde je pitanje ustavnog koncepta zakonitosti izvršnog postupka, kao posebnog građanskog postupka koji ima za cilj obezbeđivanje zaštite prava izvršnog poverioca, izvršnog dužnika ali i trećih lica. Opravdanje koje je dao zakonodavac, opet svodi na načelo efikasnosti i načelo ekonomičnosti postupka. I opet ćemo, kao argument, istaći načelo zakonitosti koje nam se čini dominantnijim načelom od nesporno važnih načela ekonomičnosti i efikasnosti. Da li treba da navodimo organizacioni problem koji postoji (na primer trenutno u Privrednom sudu u Zrenjaninu postoji troje sudija). Osim organizacionog pitanja koje naravno može biti prevaziđeno upućivanjem sudije na rad u drugi sud kao ispomoć; delegiranjem nadležnosti drugog suda i sl. Ipak mnogo važnije je pitanje od organizacionog problema i naravno pitanje obezbeđivanja nepristrasnosti u odlučivanju. U malim sredinama potencijalno postoji mogućnost od uticaja lokalnih sredina te je svakako dobro ukoliko predmet ide po žalbi u viši sud. S druge strane, čini nam se izuzetno važnim i pitanje objedinjavanja sudske prakse. Na ovaj način, kompletna sudska praksa, ostaće na nivou prvostepenih sudova (osnovnih i privrednih sudova, kao stvarno nadležnih sudova za odlučivanje o izvršenju i obezbeđenju). Sudovi, ne samo što neće imati faktičku kontrolu nad svojim radom, već neće imati ni uravnoteženu sudsku praksu koja ne sme biti rezultat pojedinačnih odluka prvostepenih sudova. Ovo posebno, kada imamo u vidu činjenicu, da prvostepenu odluku donosi sudija pojedinac u izvršnom postupku. Naravno, ne možemo zanemariti ni mogućnost nezameranja u okviru jednog suda, jer je sasvim logično za očekivati da će sudije nerado gledati na činjenicu da se ukidaju ili preinačuju odluke koje je njihov kolega, sudija istog suda doneo. Sve navedeno govori, po našem uverenju, da bi bilo dobro, u najkraćem mogućem roku izmeniti odredbu o pravnom leku u Zakonu. Želju zakonodavca da ubrza izvršni postupak,

II

potpuno razumemo ali se ona svakako mogla realizovati i na drugi način. Mi smatramo da se mnogo veći efekat postiže striktnim poštovanjem odredbe prema kojoj, žalba izjavljena na prvostepeno rešenje, ne zadržava izvršenje. Na taj način će se ulaganje žalbe pokazati potpuno neracionalnim za izvršnog dužnika i njemu će to samo stvarati dodatne troškove. Ukoliko kao opšte pravilo bude prihvaćeno i u praksi realizovano da se izvršenje sprovodi nakon prvostepenog rešenja osnovnog suda ili prvostepenog privrednog suda, onda će ulaganje žalbe kao pravnog leka biti nepotrebni trošak za izvršnog dužnika i samim tim retkost. Ukoliko se sud čak i opredeli (samo izuzetno i u posebnim slučajevima) da žalba zadržava sprovođenje izvršenja zaštita prava izvršnog poverioca može se ostvariti polaganjem jemstva od strane izvršnog dužnika. Polaganjem jemstva u visini, odnosno nivou potraživanja, izvršni dužnik zapravo ništa ne dobija. On će ovome institutu pribeći samo ako je potpuno siguran ili ako čvrsto veruje u opravdanost ulaganja pravnog leka. Na način koji mi predlažemo obezbeđuje se s jedne strane potpuna zaštita prava izvršnog poverioca, ne usporava se ni na koji način izvršni postupak, ali se poštuje zakonski koncept dvostepenosti odlučivanja i uravnotežuju se prava izvršnog poverioca, izvršnog dužnika i eventualno prava trećih lica. Po našem uverenju žalba mora biti ostavljena kao pravni lek koji predstavlja dodatni kontrolni mehanizam prvostepenog suda i njegovog rada. Činjenica, da su vanredni pravni lekovi u izvršnom postupku i teoretski ali i praktično eliminisani, dodatno nas uverava u mišljenju da se sudska praksa mora oformiti barem na nivou viših suda te privrednog - apelacionog suda jer je rascepkanost sudske prakse na nivo prvostepenih sudova neodrživa.

Odlaganje

Zakon u članu 6. predviđa i razrađuje načelo hitnosti postupanja. Zakon predviđa da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan, a da se u postupku izvršenja i obezbeđenja odlaganje ne može dozvoliti, osim ako zakon nije izričito propisao drugačije. Slično rešenje bilo je prisutno u Zakonu iz 2000. godine, pa se od njega odstupilo 2004. godine. Razlog zašto je ponovo zakonodavac uveo ovako radikalnu odredbu, po našem uverenju, nije ni opravdan ni u skladu sa međunarodnim standardima.


│

279

II


Izvršenje predstavlja realni cilj sprovođenja u delo izvršne isprave pa samim tim predstavlja najvažniju fazu odlučivanja za izvršnog poverioca. Sasvim je jasno, da nakon okončanja parničnog ili nekog drugog postupka izvršni poverilac očekuje da će mu sud u najkraćem mogućem roku, sa najmanje troškova omogućiti realizaciju utvrđenog prava. Na ovo nas obavezuje i sam Zakon, ali i evropski i svetski standardi koji govore o zaštiti prava građana, te zaštiti njihove imovine. Sve napred rečeno, uopšte ne odstupa od naše poslovne intencije brzog i efikasnog izvršnog prava. Ipak kao poznavaoci izvršnog prava i sa aspekta pravne teorije, ali i sa aspekta njegove praktične primene, zalažemo se za nešto blaže zakonsko rešenje koje bi u mnogome doprinelo uravnoteženom položaju prava i obaveza: izvršnog poverioca, izvršnog dužnika, te trećih lica. Naše nastojanje zasniva se na praktičnoj potrebi da se u izuzetnim slučajevima na kraći vremenski period omogući odlaganje. Bojazan od zloupotreba prava, na štetu izvršnog poverioca, može se otkloniti na nekoliko načina: pribavljanje saglasnosti izvršnog poverioca za odlaganje po predlogu izvršnog dužnika, podnošenje zahteva za odlaganje od samog izvršnog poverioca na šta on svakako ima pravo ako imamo u vidu načelo dispozicije, određivanje jemstva kao zaštite prava za izvršnog poverioca koje će položiti izvršni dužnik ili treće lice za period odlaganja ili slično zakonsko rešenje. Praksa nas uči da postoje životne situacije koje su komplikovanije od svakog normativnog supstrata. Tako na primer, izvršni dužnik koji treba da primi zaradu, porodilja koja treba da bude iseljena iz stana, dete koje ima nekoliko dana ili nedelja do okončanja školske godine, a obuhvaćeno je merom iseljenja iz stana ili promenom sredine u kojoj živi i sl. Postoje životne situacije u kojoj kruta norma ne može proizvoditi valjane efekte. Zato smo mi skloni rešenju kojem se od strane zakonodavca određuju stroga pravila, a ostavlja pravo izvršnom sudiji kao nosiocu zakonitosti u pojedinoj pravnoj stvari da odluči o tome da li je rešenje o odlaganju neophodno i da li je ono opravdano. Uvereni smo da će u postupcima izvršenja, bilo da će ih sprovoditi sud ili izvršitelj, biti faktičkih odlaganja, upravo i u situacijama na koje smo ukazali. U periodu između 2000. i 2005. godine dužnici su se dovijali na razne moguće i nemoguće načine kako da odlažu izvršenje s obzirom na imperativnu odredbu koja je i tada važila da odlaganje po predlogu dužnika nije dozvoljeno. Tada su cvetali zahtevi za izuzeće sudija, predsednika suda, zaposlenih izvršitelja i sl. Tada se pojavio sistem alarmiranja bombi i druga nepravna sredstva koja niti podržavamo niti opravdavamo. Ipak, polazeći od realnog koncepta da pravna norma mora biti

280 │

prikladna i prilagođena životu zalažemo se za ublažavanje odredbe kojom se ostavlja sudiji da u izuzetnim slučajevima jedanput i to u ograničenom vremenskom periodu može odložiti izvršenje. Kao dodatna zaštitna mera treba odrediti i jemstvo koje će položiti izvršni dužnik ili treće lice i na taj način zaštititi prava izvršnih poverioca. Nama se pak čini da je šteta od ovako krute pravne norme u makar jednom slučaju neuporedivo veća od bezbroj predmeta u kojima će ona dati svoj doprinos i podstaći efikasnost suda.

Načelo oficijelnosti i izvršenje po službenoj dužnosti

U izvršnom pravu, dominira načelo dispozicije. To je pravo izvršnog poverioca da podnese predlog za izvršenje i da tako traži realizaciju onoga što je utvrđeno u izvršnoj ispravi. Izvršni poverilac može tražiti: izvršenje punog obima što podrazumeva glavni dug, kamatu i troškove postupka, samo naplatu glavnog duga bez sporednih davanja, delimično glavni dug i sl. Izvršni poverilac u toku čitavog postupka može da odustane od daljeg sprovođenja izvršenja jer je on potpuno vlastan da odlučuje o podnetom predlogu. Sa druge strane izvršni dužnik je takođe u prilici da dobrovoljno izvrši obavezu i bez suda, a potom da se u toku čitavog izvršnog postupka saglasi sa sprovođenjem izvršenja u celosti ili delimično, da u dogovoru sa izvršnim poveriocem zameni sredstvo izvršenja ili da na drugi način postigne sporazum oko zadovoljavanja prava izvršnog poverioca. Osim načela dispozicije, koje je dominantno načelo u samom izvršnom postupku, primenjuje se i načelo oficijelnosti. Profesor Borivoje Poznić govori o sudskom kretanju postupka, kao obavezi suda da jedanput započeti izvršni postupak dovede do kraja. Ovo praktično znači da je sud u obavezi da svojim radnjama omogući izvršnom poveriocu okončanje izvršnog postupka, odnosno da će sud na svaki mogući, zakonom predviđen način obezbediti realizaciju utvrđenog cilja. Ovaj deo načela oficijelnosti po nama nije sporan. Sporno pitanje koje zakon nije uredio, a po našem mišljenju je neophodno preciznije uređivanje, a u jednom delu i dorada pravnih normi, je pitanje izvršavanja odluka po službenoj dužnosti. To su one životne situacije u kojima je sud u nekom od postupaka (krivični, prekršajni, parnični ili vanparnični pa i izvršni) doneo rešenje o novčanom kažnjavanju nekog lica. U slučaju da to lice ne izvrši svoju obavezu, postupajući sudija (u krivičnom, parničnom ili vanparničnom po-



stupku) svoje pravosnažno rešenje o novčanom kažnjavanju ili prvostepeno rešenje (ukoliko je predviđeno da izjavljena žalba ne zadržava izvršenje), dostavlja izvršnom odeljenju prvostepenog suda na području gde izvršni dužnik ima prebivalište ili boravište, radi sprovođenja izvršenja. Zakonodavac predviđa da će troškove ovog postupanja predujmiti sud po službenoj dužnosti iz budžetskih sredstava. Ipak, nama se čini da je ova odredba sa aspekta ustavnog koncepta ali i procesnog prava manjkava. Po našem mišljenju neophodno je da zakonodavac odredi centralni organ za sprovođenje izvršenja po službenoj dužnosti, a to je (opet po našem mišljenju) Republičko Javno Pravobranilaštvo. Republički pravobranilac je zakonski zastupnik države i on vodi sve postupke u kojima se država pojavljuje bilo kao tužilac ili tuženi odnosno kao poverilac ili dužnik. U navedenim slučajevima sud koji je doneo rešenje, npr. o novčanom kažnjavanju, dostavljao bi ovo rešenje javnom pravobraniocu. Javni pravobranilac bi tada u funkciji izvršnog poverioca, kao zakonski zastupnik države, vodio postupak protiv izvršnog dužnika po opštim pravilima zakona o izvršnom postupku. Personalna subrogacija u ovoj stvari ne postoji, ali ne možemo, a da ne ukažemo da su izvršni poverilac - sud i organ koji odlučuje o zahtevu izvršnog poverioca suda opet sud. Procesno problem nastaje, ukoliko dužnik uloži prigovor, kome se ovaj prigovor dostavlja. Isto je situacija ukoliko treća lica istaknu neka od zakonom predviđenih prava, te ukoliko se povede postupak izlučnih ili razlučnih tužbi. Načelo oficijelnosti u svom užem smislu reči, za nas nije sporno, jer ono podrazumeva sudski postupak po pravilima izvršnog prava, bez ikakvog zastoja i ograničenja. Znači sud će učiniti sve da se postupak sprovede onako kako je to i zakonom predviđeno. Naše neslaganje ogleda se u nepostojanju posebnog pravnog subjekta izvršnog poverioca koji će voditi postupak izvršenja u onim slučajevima kada je sud ili država poverilac prema izvršnom dužniku. Činjenica je da se u poslednje vreme izuzetno zaoštrava pitanje oduzimanja imovinske koristi koja je stečena izvršenjem krivičnih dela, zaoštrava se pitanje oduzimanja predmeta koja su pomogla u sprovođenju izvršenja nekog krivičnog dela. Uvode se sankcije iz specifičnih kaznenih prava (prekršaji, privredni prestupi, carinski prestupi, poreske utaje, nedozvoljena trgovina, nepoštovanje komunalnog reda, ostvarivanje imovinske dobiti raznim prevarnim načinima i sl.). U ovim i sličnim predmetima sudovi ili drugi državni organi (carina, komunalna policija, poreske uprave i sl.), donose

II

izvršne naslove - odluke na osnovu kojih treba sprovoditi izvršenje. Zbog toga nam se čini potpuno neprikladno, da upravo sud bude taj koji će vodeći postupak po službenoj dužnosti, u sebi inkorporirati i funkciju izvršnog poverioca, ali i organa koji odlučuje o pravima izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, a u pojedinim slučajevima i trećih lica.

Veštačenje u izvršnom postupku

Zakon, odredbom člana 30. stav 4, predviđa da veštačenje u postupku izvršenja nije dozvoljeno. Nama se čini da je ova odredba neprimerena i neodrživa. Republički parlament 2010. godine je doneo novi Zakon o sudskim veštacima (“Sl. glasnik RS”, br. 44/2010) koji je potpuno u dobroj meri izneverio očekivanja stručne javnosti. Zakonodavac nije uredio brojna pitanja iz oblasti veštačenja koja se odnose na licenciranje veštaka, dužinu trajanja postupka, odnos između veštaka koji ovu delatnost obavljaju kao pravosudnu profesiju, te ad hoc imenovanih veštaka, teritorijalno određenje na kojem području veštak može da obavlja svoju delatnosti i sl. Ipak najozbiljniji problem je u činjenici da Zakon o veštačenju nije napravio razvrstavanje između različitih oblika veštačenja. Za potrebe ovog rada mi ćemo napraviti sasvim proizvoljnu, ali smatramo, obrazloženu, sistematiku na sledeće vrste veštačenja: - Obezbeđenje dokaza je specifična oblast veštačenja u kojoj sud po pravilu u vanparničnom postupku utvrđuje određenu nastalu činjenicu bez raspravljanja drugih spornih pitanja. Tako, na primer, ukoliko je došlo do oštećenja na vozilu ili u stanu nekog građanina, on se može obratiti prvostepenom sudu u vanparničnom postupku koji određuje veštaka sa zadatkom da se ovaj dokaz obezbedi. Zadatak veštaka je da utvrdi o kakvim se oštećenjima na vozilu ili u stanu podnosioca radi i da eventualno iskaže neophodne radove koji bi se morali izvesti za otklanjanje posledica štetnog događaja te da cena koliko bi ti radovi (rad majstora i materijal) koštali. Obezbeđenje dokaza se razlikuje od veštačenja u klasičnom smislu reči jer nemamo dve suprotstavljene strane već ovaj dokaz samo služi da se on obezbedi i da posluži kasnije u nekom drugom postupku (vansudska nagodba, parnični postupak za naknadu štete i sl.). - Davanje stručnog mišljenja je posebna vrsta veštačenja u kojoj neko lice daje određeno stručno mišljenje sudu, a u zavisnosti od tog mišljenja će se dalje voditi postupak pred su-


│

281

II


dom. Tako, na primer, u postupku izvršenja sudski ili privatni izvršitelj, vrše popis i plenidbu stvari u nečijem stanu. Ukoliko oni zateknu neku pušku, moraju znati da li je ta puška u dozvoljenom prometu ili ne. Ukoliko se, na primer, radi o lovačkoj pušci onda će se moći dozvoliti javna prodaja i iz toga namirenje izvršnog poverioca. U slučaju da je puška snajper ili karabin, te da predstavlja deo vojnog ili policijskog naoružanja, ona ne može biti u prometu. Identična situacija je na primer sa arheološkim, numizmatičkim ili drugim kulturnim ili istorijskim blagom jedne zemlje. Sigurno da ni izvršitelj, a ni sudija nemaju znanja o tome da li je neka stvar posebne vrednosti ili posebnih specifičnosti te da li će se primeniti odredbe o prodaji ili o izuzimanju od izvršenja. Još je drastičnija situacija kada se radi o porodičnim sporovima. U slučaju da je ugroženo zdravlje deteta ili njegov psihofizički integritet sud može u izvršnom postupku odrediti oduzimanje deteta kao izuzetnu ali nadasve korisnu meru kojom se dete fizički odvaja od roditelja ili od onih sa kojima trenutno živi. Da li će pribegavati ovako drastičnoj odluci, sud sigurno mora da prethodno pribavi mišljenje ili da se konsultuje sa stručnim timom Centra za socijalni rad koji će biti sastavljen od psihologa, psihijatra, pedagoga, socijalnog radnika ili drugih sličnih profesija. Da li će i kako primeniti odredbe o oduzimanju deteta, sud mora pribaviti stručno mišljenje i pokušati da na najprikladniji način obezbedi sprovođenje izvršenja i time zaštiti dete. - Procena je takođe jedan od specifičnih oblika veštačenja. Procenitelj je lice koje poseduje određena znanja ali i veštinu u pogledu utvrđivanja vrednosti pojedinih predmeta ili objekata na bazi tržišnih vrednosti koja važe za taj artikal ili objekat, ali i na bazi iskustvenih kriterijuma o vrednosti koju takav predmet poseduje. Većina banaka koja se bave hipotekarnim kreditima imaju svoje procenitelje koji obavljaju poslove za njih. Osiguravajuća društva imaju posebno osposobljene procenitelje za oštećenje vozila. Tako se i u izvršnom postupku ne možemo osloniti na znanje izvršitelja u pogledu procena. Sasvim sigurno, da ako se radi o uobičajenim stvarima u pokućstvu, izvršitelj može na bazi dugogodišnjeg iskustva i pribavljenih cenovnika odrediti tržišnu vrednost nekog predmeta objekta ili poslovnih prostorija. Ali kada se radi o stvarima specifičnih osobenosti izvršitelj mora pribaviti neko stručno mišljenje. Zakonodavac se silno muči formulišući ovu radnju izvršitelja, uporno insistirajući na rešenju da veštačenje u izvršnom postupku nije dozvoljeno. - Veštačenje u užem smislu reči, predstavlja radnju, koju za potrebe suda obavlja lice koje ima određena znanja, a kojim

282 │

znanjima sud ne raspolaže. Prilikom fizičke deobe zajedničke stvari, uvođenja u posed, ponovnog smetanja državine i drugim sličnim predmetima potpuno je nezamislivo kako će se ovi poslovi obaviti bez veštaka geometra koji će na licu mesta utvrditi gde je linija međe, gde je linija razgraničenja između zajedničkog korišćenja dvorišta ili drugih prostorija.

U radnom sporu radnik ima pravo da podnese tužbu sudu protiv poslodavca kojom će na primer tražiti poništaj odluke o nezakonitom prestanku radnog odnosa. Osim ovog zahteva on može postaviti zahtev za reintegraciju u radni odnos (vraćanje u proces rada); isplatu zarade za period u kojem nije radio zbog nezakonite odluke poslodavca, ali i da mu poslodavac izvrši uplatu doprinosa nadležnim fondovima penzijskog i invalidskog osiguranja. Ukoliko je sudska odluka, što je inače uobičajeno, glasila na obavezu tuženog - poslodavca da tužioca - izvršnog poverioca vrati u radni odnos, a izvršni poverilac u izvršnom postupku predloži i izvršenje radi naplate naknade zarade koja bi mu pripadala od pravnosnažnosti presude, do vraćanja na rad, onda se postavlja pitanje kako će sud utvrditi tačan iznos neisplaćene zarade, time i iznos neophodan za uplatu nadležnim fondovima penzijskog i invalidskog osiguranja, u slučaju da se oko visine ne saglase stranke. Sve napred navedeno govori nam u prilog da je zakonodavac olako uveo odredbu kojom je zabranio veštačenje u izvršnom postupku.

U pokušaju da razumemo ovakvo opredeljenje zakonodavca pošli smo od načela formalnog legaliteta koje podrazumeva da izvršni sudija ne može menjati izvršnu ispravu. To je potpuno tačno i opravdano, ali izvršno pravo podrazumeva i dva izuzetka, a to su: određenost i odredljivost, te proširenu pravosnažnost. Određenost je pojam kada je utvrđen tačan iznos npr. duga. Odredljivost je situacija u kojoj sud odlučuje da se radniku moraju isplatiti tri minimalne zarade za period od recimo 1.1. do 1.6.2010. godine ili da se poveriocu isplati prosečna zarada koju je poslodavac isplaćivao u određenom vremenskom periodu. Dakle, u ovakvim slučajevima govorimo o odredljivosti koja je takođe dozvoljena, a za koju nam je neophodna stručna pomoć veštaka. Po našem uverenju, ni ekonomičnost postupka, ni načelo efikasnosti, ne mogu biti argument za ovako rigidno donetu odredbu, jer je načelo zakonitosti mnogo jače i važnije načelo u sistemu načela izvršnog prava, u odnosu na navedena načela o čemu je već bilo reči u prethodnim poglavljima.



Plenidba potraživanja

U slučajevima kada se radi o naplati novčanih potraživanja sud može odrediti nekoliko mogućih sredstava izvršenja. To su: na pokretnim stvarima, na zaradi, na nepokretnosti, prodaja akcija ili udela itd. U praksi najčešći oblik naplate potraživanja kada se radi o potraživanju manjeg obima sprovodi se tako što se prodaju pokretne stvari izvršnog dužnika. Sud ili izvršitelj ove radnje sprovode tako što se postupak razdvaja u nekoliko sledećih faza. Prva faza podrazumeva popis određene stvari u, na primer, stanu ili poslovnom objektu izvršnog dužnika. Popis stvari predstavlja založno pravo koje se konstituiše na određenom predmetu. Taj predmet ne može biti prodat, otuđen, uništen, niti korišćen od strane izvršnog dužnika. Izvršni dužnik, niti treće lice, ne mogu raspolagati ovim predmetom i na isti predmet sud ili izvršitelj stavljaju određenu oznaku, nalepnicu, iz koje se vidi da je ta stvar popisana.

Prilikom popisa sud odnosno izvršitelj dužan je da naznači i vrednost stvari koja je popisana. Ovo je neophodno zbog toga što izvršni dužnik ali i treća lica moraju da znaju šta je protivmera ukoliko bi se ta stvar otuđila, uništila ili dodatno koristila pa bi izgubila svoju funkcionalnu vrednost. Dakle popisana stvar mora biti i vrednosno određena na bazi tržišnih uslova koji se određuju za eventualnu prodaju takve stvari. Član 83. Zakona navodeći izvršne radnje prilikom izvršenja na pokretnim stvarima predviđa popis i procenu, a potom odmah prodaju stvari kao i namirenje izvršnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom. Nama se pak čini da je ovde neopravdano ispuštena faza plenidbe. Kada je stvar popisana i procenjena, izvršitelj mora da ovu stvar zapleni. Plenidbi se pristupa samo ukoliko u ostavljenom roku nakon izvršenog popisa i procene pa do plenidbe izvršni dužnik nije namirio svoju obavezu. Plenidba je dakle faza u kojoj se stvar fizički oduzima od izvršnog dužnika i odnosi u sudski ili magacin kojim raspolaže privatni izvršitelj. Tek nakon toga izvršitelj (sudski ili privatni) organizuje javno nadmetanje, vrši prodaju stvari, a od dobijenog iznosa namiruje izvršnog poverioca. Ukoliko je iznos duga veći od ostvarenog iznosa prodajom, nakon namirenja glavnog duga kamate i troškova postupka razlika do ostvarenog iznosa vratiće se izvršnom dužniku. Ukoliko je pak ostvareni iznos manji postupak će se nastaviti.

II

Da se ne radi o tehničkoj grešci zakonodavca već o suštinskom propustu, govore nam odredbe čl. 84. do čl. 100. u kojima se razrađuju radnje popisa, procene, prodaje, te namirenja. Kada govori o ovlašćenju i dužnosti izvršitelja zakonodavac u članu 325. stav 1. tačka 7) navodi da je izvršitelj ovlašćen da sprovodi popis, procenu imovine, plenidbu, prodaju pokretne imovine i nepokretnosti. Dakle postoji suštinska razlika između člana 325. i člana 83. jer se u članu 83. plenidba ne spominje, a u članu 325. stav 1. tačka 7) opravdano predviđa. Po našem uverenju i ovaj nedostatak u Zakonu morao bi biti otklonjen tako što bi se u članu 83. kao jedna od radnji prilikom sprovođenja izvršenja uvela i plenidba, a potom u odredbama do člana 100. razradilo i pitanje plenidbe, odgovornosti za postupak plenidbe, prelazak odgovornosti sa izvršnog dužnika na sud, odnosno izvršitelja u slučaju propasti stvari od trenutka kada je stvar zaplenjena i sl. Takođe, u slučaju kada je stvar u državini suda postavlja se i pitanje eventualne dobiti koja se može ostvariti kao pripadak zaplenjene stvari ili korist od postojanja predmeta koji je zaplenjen.

Zaključno razmatranje

Definitivnu ocenu o kvalitetu Zakona stručna javnost moći će da da tek nakon njegove primene u praksi. To se posebno odnosi na odredbe o privatnim izvršiteljima koje i predstavljaju najznačajniju izmenu u novom zakonu. Ipak prilikom prvog čitanja teksta Zakona i praktično pre njegove faktičke primene uočili smo nekoliko nedostataka, koje smo dobronamerno naznačili u ovom radu sa željom da se isti nedostaci otklone ili prevaziđu. Po našem uverenju, preterano kruta i radikalizovana rešenja nisu uvek dobra i ne daju najbolje moguće rezultate. Zakonodavac mora imati više sluha za specifičnost pojedinih postupaka ili za specifične situacije koje mogu nastati u postupku izvršenja ili obezbeđenja. Zato je, po našem uverenju, mnogo bolje da se ta prava prenesu na sudiju koji će uz punu odgovornost, stručnost i savesnost preuzeti na sebe odlučivanje da li će, kada i u kom obimu primeniti neku odredbu ili ne. Pojedina ograničenja ili uslovljavanja moraju biti fleksibilnija, da bi se ispoštovale makar i retke ali specifične situacije do kojih dolazi u toku samog izvršnog postupka. •


Mladen Nikolić, prof. dr Nebojša Šarkić

│

283

II

Z


UČEŠĆE TREĆIH LICA U POSTUPKU IZVRŠENJA PRIGOVOR TREĆEG LICA

a razliku od Zakona o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2004 - dalje: ZIP), Zakon o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 i 99/2011 - dr. zakon - dalje: ZIO), u članu 11. definiše da se pod “trećim licem” podrazumeva ono lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje. U Drugoj glavi, gde su sadržane Opšte odredbe o postupku izvršenja, Peti odeljak nosi naslov “Učešće trećih lica u postupku”. U ovom odeljku, samo jedan član - član 50. reguliše učešće trećeg lica u postupku, propisujući postupanje suda i stranaka povodom prigovora trećeg lica. Zakonom o izvršnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 28/2000, 73/2000 i 71/2001 - dalje: Zakon iz 2000. godine), nije bilo predviđeno da treće lice može da izjavi prigovor sudu, ukoliko smatra da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, dok je ZIP ovaj institut regulisao u čl. 23. i 24.

Rešenja koja su ostala ista u odnosu na prethodni zakon

Odgovori na pitanja: Ko i zašto podnosi prigovor? Kome se podnosi i kada? istovetni su i u članu 23. ZIP i u članu 50. ZIO: “Prigovor podnosi treće lice, koje u pogledu predmeta izvršenja tvrdi da ima pravo koje sprečava izvršenje, radi proglašenja izvršenja na tom predmetu nedopuštenim, izvršnom sudiji, u toku sprovođenja izvršenja sve do okončanja izvršnog postupka.” Sud obavezno prigovor dostavlja izvršnom poveriocu, (ZIO propisuje obavezu suda da prigovor dostavi i izvršnom dužniku). Sud rešenjem odbacuje prigovor, ukoliko treće lice ne učini verovatnim da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje. Sud može u toku celog postupka, pod uslovom da oceni da je pravo trećeg lica verovatno, da rešenjem uputi treće lice, da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, protiv izvršnog poverioca pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopušteno.

284 │

Treće lice nema pravo žalbe protiv rešenja kojim se upućuje na podnošenje tužbe. Podnošenje prigovora kao i pokretanje parnice ne sprečava dalje sprovođenje izvršenja. Član 50. ZIO predviđa značajne novine. Ukoliko izvršitelj sprovodi izvršenje, obaveza suda je da dostavi izvršitelju: - prigovor trećeg lica, - rešenje o odbacivanju prigovora ili - rešenje na uputu za parnicu. Sud obavezno prigovor trećeg lica dostavlja izvršnom dužniku sa nalogom da se izjasni u roku od pet radnih dana (član 50. stav 2. ZIO). Zasnovana je zakonska pretpostavka da se smatra da je izvršni dužnik osporio pravo trećeg lica na predmetu izvršenja, ukoliko se ne izjasni o prigovoru u zakonskom roku od pet radnih dana (član 50. stav 5. ZIO). Produžen je rok izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku za izjašnjenje na prigovor trećeg lica na pet radnih dana, umesto na ranijih tri dana od dostavljanja prigovora. Postojanje uputa suda je procesna pretpostavka za podnošenje tužbe radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopušteno, s obzirom na to da je u ZIO izostavljen raniji član 24. ZIP. Ukoliko izvršni dužnik ospori pravo na predmetu izvršenja trećem licu, ili ukoliko se ne izjasni na prigovor u zakonskom roku, tužba radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopušteno, mora da obuhvati i dužnika. Treće lice nema pravo da traži odlaganje izvršenja.

Tužba radi proglašenja da je izvršenje na određenom predmetu nedopušteno

Tužba radi proglašenja da je izvršenje nedopušteno (opoziciona tužba) po svojoj pravnoj prirodi svrstava se u preobražajne tužbe. Zbog toga je dozvoljena samo kada poseban zakon izričito predviđa mogućnost njenog podnošenja.



Zakon iz 2000. godine, nije predviđao da treće lice može da izjavi prigovor sudu da u pogledu određenog predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje. Zbog toga su privredni sudovi, nakon stupanja na snagu tog zakona, odbacivali tužbe podnete radi proglašenja nedopuštenim izvršenja na određenom predmetu, kao nedozvoljene. ZIP je ponovo predvideo mogućnost da treće lice izjavi prigovor radi proglašenja izvršenja na određenom predmetu nedopuštenim i to kako na osnovu uputa suda (član 23), tako i bez uputa (član 24). Pored toga, omogućeno je trećem licu da traži pod određenim uslovima odlaganje izvršenja (čl. 65. i 64). U Odeljku 5 ZIO izostavljen je član sadržine kao član 24. ZIP. Navedeni član 24. predviđao je mogućnost da lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje i bez upućivanja suda pokrene parnični postupak protiv poverioca, radi proglašenja nedopuštenosti izvršenja na određenom predmetu. Prema novom zakonskom rešenju, treće lice može podneti tužbu isključivo na osnovu uputa suda. Zbog toga su procesne pretpostavke za tužbu radi proglašenja da je rešenje na određenom predmetu nedopušteno: 1. postojanje uputa sudije, 2. da tužba bude podneta u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o uputu. U slučaju podnošenja tužbe, bez dostavljanja dokaza da je podnosilac upućen od strane izvršnog sudije za podnošenje ove tužbe, kao i ukoliko tužba bude podneta nakon zakonskog roka od 15 dana, stiču se procesni uslovi za odbacivanje tužbe, kao nedozvoljene. Ukoliko izvršni dužnik nakon prijema prigovora, ospori pravo trećem licu ili ukoliko se ne izjasni u zakonskom roku od pet radnih dana, a sudija rešenjem uputi treće lice da pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopušteno, treće lice mora kao tužene da označi i izvršnog poverioca i izvršnog dužnika. Stoga se može zaključiti da su u tom slučaju, izvršni poverilac i izvršni dužnik, po samom zakonu, nužni suparničari i da samo zajedno navedeni, predstavljaju tuženu stranu u postupku. U slučaju da u opisanoj situaciji izostane pored izvršnog poverioca, označavanje i izvršnog dužnika, kao tužene strane, shodno članu 211. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), stiču se uslovi za odbijanje tužbenog zahteva. Prema navedenom članu, nužno suparničarstvo postoji kada po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalno pravnog odnosa, a ukoliko nisu sva lica obuhvaćena tužbom kao stranke, sud će odbiti tužbeni zahtev kao neosnovan. O nužnom suparničarstvu sud vodi računa po službenoj dužnosti.

II

Sporno u novom načinu regulisanja prigovora trećeg lica

Član 50. kao i raniji član 23. ZIP, predviđa da sud rešenjem odbaci prigovor trećeg lica, ukoliko oceni da treće lice nije učinilo verovatnim postojanje svog prava na predmetu izvršenja, a u slučaju da oceni da je treće lice učinilo verovatnim postojanje prava na predmetu izvršenja, sud rešenjem upućuje treće lice da u roku od 15 dana pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na određenom predmetu nedopušteno. I po novom zakonu, kao i po ranije važećem, treće lice nema pravo na pravni lek protiv rešenja kojim se upućuje da pokrene parnicu. Međutim, treće lice je shodno članu 23. ZIP imalo pravo žalbe protiv rešenja kojim se izjavljeni prigovor odbacuje, a takođe je shodno članu 24. treće lice imalo pravo da i bez upućivanja suda, pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na određenom predmetu nedopušteno. Nasuprot tome, prema članu 50. ZIO treće lice nema ovlašćenje da podnese pravni lek protiv rešenja kojim se prigovor odbacuje, niti ima pravo da podnese tužbu radi proglašenja da je izvršenje na određenom predmetu nedopušteno, bez uputa suda da pokrene parnični postupak. Zbog toga se aktuelizuje pitanje prava na sudsku zaštitu imovine trećeg lica koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje, prema usvojenim standardima. Uskraćivanje prava trećem licu na pravni lek protiv rešenja kojim se prigovor odbacuje, kao i uskraćivanje prava na tužbu radi proglašenja izvršenja nedopuštenim, bez uputa suda, svakako ubrzava postupak izvršenja i u skladu je sa načelom hitnosti iz člana 6. ZIO, ali dovodi u pitanje druge, ustavom garantovane principe, koji ujedno predstavljaju i međunarodne standarde pravne zaštite, kao što je pravo na pravičan postupak, pravo na pravni lek i pravo na zaštitu imovine. Pored toga, ZIO za razliku od ranije važećeg zakona, ne predviđa odlaganje izvršenja na predlog trećeg lica. Prema članu 65. i članu 64. st. 2. i 5. ZIP sud je mogao na predlog trećeg lica koje je pokrenulo parnični postupak na osnovu uputa suda, nakon održanog ročišta, rešenjem odložiti izvršenje, ako oceni da bi to lice pretrpelo znatniju štetu, pod uslovom da treće lice javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže postojanje razloga za odlaganje izvršenja. Pored toga, sud je mogao da odredi da treće lice u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja o odlaganju izvršenja, položi jemstvo u visini potraživanja. Izostavljanjem mogućnosti odlaganja izvršenja po predlogu trećeg lica, svakako pod tačno određenim uslovima, imajući uvidu okolnosti svakog slučaja posebno, narušeno je u značajnoj meri pravo na zaštitu imovine trećeg lica. • Ivana Pavlović


│

285

II


VRSTA, VISINA I NAČIN OBRAČUNA KAMATE KAO DODATNA SADRŽINA PREDLOGA O IZVRŠENJU

V

ažeći zakon koji reguliše postupak izvršenja - Zakon o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 - dalje: Zakon), kao i prethodni zakoni iz ove oblasti, propisuje više sredstava izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja. Ono što je novina u odnosu na raniji period je ovlašćenje poverioca da u inicijalnom aktu, predlogu za izvršenje, predloži jedno ili više sredstava radi naplate svog novčanog potraživanja, ali i da u toku postupka, bez vremenskog ograničenja ili drugih uslova (po starom zakonu - Zakonu o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) uslov je bio da sprovođenje izvršenja po već određenom sredstvu nije započelo) može podneti predlog za promenu sredstva (i predmeta) izvršenja. Osim toga, izvršenje se može tražiti i na celokupnoj imovini dužnika, pa se u tom slučaju, nakon identifikacije imovine dužnika, zaključkom određuju sredstvo i predmet izvršenja po već donetom rešenju o izvršenju. Članom 19. stav 2. Zakona propisano je devet sredstava izvršenja radi naplate novčanog potraživanja. Izvršenje prenosom sredstava koja se vode na računu kod banke je jedno od njih. Samo kod ovog sredstva izvršenja, Zakon u članu 184. propisuje dodatnu sadržinu predloga koji se odnosi na kamatu, propisujući da poverilac ima obavezu da u predlogu naznači: • vrstu kamate, • visinu kamate i • način obračuna za period za koji se kamata obračunava.

Vrste kamata

U pravu, kamate se dele na zatezne i ugovorene. U bankarstvu se razlikuju aktivne i pasivne kamate, u ekonomiji i druge vrste kamata: eskontna, referentna, euribor, euro libor i dr.

286 │

Kamata je po svojoj prirodi sporedna obaveza dužnika, odnosno sporedno potraživanje poverioca. Po pravilu, odnosi se samo na novčane obaveze (izuzetak predviđen Zakonom o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja) o primeni odredbi o ugovorenoj kamati za obaveze koje imaju za predmet stvari određene po rodu). Obračunata, “uglavničena” kamata može biti predmet glavnog zahteva po tužbi. I tada poverilac ima pravo i na kamatu kao sporedno potraživanje, na glavni dug koji predstavlja iznos obračunate, neplaćene kamate. Ova, tzv. procesna kamata teče od dana podnošenja zahteva za isplatu obračunate kamate.

Plaćanje kamate je obaveza dužnika koji novčanu obavezu nije ispunio u roku, koji je sa njenim ispunjenjem u docnji. Ta kamata je zatezna. Na obligacione odnose, primenjuje se kamata propisana Zakonom o visini stope zatezne kamate (“Sl. list SRJ”, br. 9/2001, “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja i “Sl. glasnik RS”, br. 31/2011). Za druge odnose, npr. poreske obaveze, kamatu propisuju drugi zakoni.

Visina kamate

Kamata može biti određena po visini ili odrediva.

Zakon o visini stope zatezne kamate ne određuje kamatu u određenom, nominalnom procentu, već utvrđuje način njenog izračunavanja. Time je ona odrediva. Odrediva je pomoću mesečne stope rasta potrošačkih cena (ranije, stope rasta cena na malo) i fiksne stope od 0,5 % mesečno (ranije 1,2 % mesečno).



II

Način obračuna kamate

Naznačavanje kamate u izvršnoj ispravi

Kamata se može obračunavati konformnim metodom, prostim, odnosno procentualnim interesnim računom. Zakon o visini stope zatezne kamate propisuje i način njenog obračuna: obračun duga uvećanog za zateznu kamatu se vrši množenjem fiksne stope od 0,5% mesečno i iznosa glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. (mesečna stopa rasta potrošačkih cena), uz primenu konformne metode. Za mesec za koji nije poznata stopa rasta potrošačkih cena, primenjuje se poslednja objavljena mesečna stopa, a za mesec za koji je ta stopa jednaka nuli ili je negativna, mesečna stopa zatezne kamate je jednaka fiksnoj stopi od 0,5% mesečno. Određivanje zatezne kamate nije u dispoziciji stranaka, pa stranke ne mogu ugovoriti da kamata ne teče za slučaj docnje, niti mogu ugovarati visinu po kojoj se kamata plaća u docnji. Kamatu mogu ugovarati u određenim ugovornim odnosima, kao što su zajam, kredit. U tom slučaju, kamata predstavlja cenu korišćenja novca za određen, ugovoren vremenski period. Mogu je ugovoriti na različite načine: u određenom procentu na mesečnom, godišnjem nivou, ali je mogu učiniti i odredivom tako što je njena visina zavisna od neke druge kamatne stope - eskontne, referentne, euribor, euro libor i drugo. Kada je predmet obaveze glavni dug kao dinarska protivvrednost deviznog iznosa, poveriocu pripada zatezna kamata za period docnje, ali ta kamata Zakonom o visini stope zatezne kamate nije propisana. Zakon o visini stope zatezne kamate (“Sl. list SRJ”, br. 32/93, 24/94 i 28/96) je propisivao kamatu od 6% godišnje. Sudska praksa je, u nedostatku zakonske regulative, stala na stanovište da poveriocu pripada domicilna kamata, kamata zemlje valute. Smatralo se da je time ona dovoljno odrediva za postupanje po tužbi, i po vrsti (domicilna) i po visini. Može se pretpostaviti da nije bila namera zakonodavca da poveriocu u tom slučaju nametne obavezu da, pre pokretanja izvršnog postupka, sam pribavi podatke o domicilnoj kamati, jer bi se time njegov položaj znatno otežao, a to nije cilj ovog zakona. Ako se radi o potraživanju dinarske protivvrednosti eura, dosuđuje se kamata po eskontnoj stopi Centralne evropske banke. S obzirom da se radi o kamati koja je promenljiva u veoma kratkim vremenskim intervalima, dužnost poverioca da za period od kada je kamata dosuđena pa do podnošenja predloga dostavi prednje podatke, bila bi skopčana sa velikim teškoćama.

Osnovno pravilo izvršnog postupka je da predlog za izvršenje mora biti u skladu sa izvršnom ispravom, a sadržano je i u Zakonu. Uslov za određivanje izvršenja je da se predlogom traži izvršenje one obaveze na koju izvršna isprava glasi, a to se odnosi i na kamatu. Prema članu 17. Zakona, izvršna isprava je podobna za izvršenje ako su u njoj, pored ostalog, naznačeni predmet, vrsta i obim ispunjenja obaveze. To se odnosi i na sporednu obavezu, obavezu plaćanja kamate. U izvršnoj ispravi kojom je odlučeno o glavnom dugu koji predstavlja određen novčani iznos, odlučeno je i o kamati. Ona se dosuđuje kao zakonska zatezna kamata, kao kamata po Zakonu o visini stope zatezne kamate i na taj način je dovoljno odrediva. Ako se radi o ugovorenoj kamati, tužbeni zahtev u tom delu mora biti određen da bi se donela odluka. Po pravilu izreka presude ne sadrži naznaku da se radi o ugovorenoj kamati, već stopu po kojoj se dosuđuje, u određenom ili odredivom procentu. Sledi da su vrsta i visina kamate već sadržani u ispravi i da se predlogom može tražiti samo to, a ne nešto drugo. Ako isprava ima nedostataka u tom delu, oni se u izvršenju ne mogu “nadoknaditi”. Ako se radi o zateznoj kamati, Zakonom o visini stope zatezne kamate je već propisan i način obračuna - konformni metod. Za druge kamate bi mogao biti prost ili procentualni interesni račun, ali način, metod obračuna nije deo sudske odluke, niti Zakon o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 i 111/2009) zahteva da tužilac u tužbi opredeli način obračuna kamate. Zahtev sadržan u Zakonu da poverilac odredi način obračuna kamate stoga nije u potpunosti u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku. Verovatni razlog uvođenja ove odredbe je pokušaj izbegavanja podnošenja zahteva za otklanjanje nepravilnosti koje se odnose na obračun kamate. Ostaje da se u praksi vidi da li će to biti postignuto. Može se zaključiti da je izvršni poverilac dužan da u predlogu za izvršenje po označenom sredstvu izvršenja naznači vrstu, visinu i način obračuna kamate, jer će u protivnom predlog biti odbačen, ali da to označenje mora biti u skladu sa izvršnom ispravom, obavezom u pogledu kamate kako je izrečena izvršnom ispravom. •


Jasmina Stamenković │

287

II


DOZVOLJENOST PRIGOVORA IZVRŠNOG POVERIOCA PROTIV REŠENJA O ODBIJANJU ILI ODBAČAJU PREDLOGA U POSTUPKU IZVRŠENJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE

U

članu 9. Zakona o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 - dalje: Zakon iz 2004. godine) bilo je propisano da sud u izvršnom postupku odluke donosi u obliku rešenja ili zaključka, da se zaključkom izdaje nalog sudskom izvršiocu, drugom zaposlenom u sudu ili drugom licu, za sprovođenje pojedinih radnji i odlučuje o pitanjima upravljanja postupkom.

U članu 12. Zakon iz 2004. godine je propisivao da su pravni lekovi u postupku izvršenja i obezbeđenja žalba i prigovor. Predviđao je da se protiv rešenja donetog u prvom stepenu može izjaviti žalba, osim ako ovim zakonom nije propisano da žalba nije dozvoljena. Protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave i protiv rešenja o izvršenju donetog u skraćenom postupku mogao se izjaviti prigovor.

U vreme važenja Zakona iz 2004. godine, postupak izvršenja se mogao pokrenuti i predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Predlog je podnosio izvršni poverilac. Ukoliko su bili ispunjeni uslovi, sud je donosio rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, protiv kojeg je izvršni dužnik mogao izjaviti prigovor. Poverilac nije mogao ni imati pravni interes da izjavi pravni lek protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, s obzirom da je u odnosu na rešenje kojim se njegov predlog usvaja, uspeo u postupku. Samo je odluku o troškovima postupka mogao pobijati žalbom. Protiv rešenja kojim je predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave odbačen ili odbijen, saglasno članu 12. stav 2. Zakona iz 2004. godine, poverilac je mogao izjaviti žalbu.

288 │

Prema odredbama Zakona o izvršnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 28/2000, 73/2000 i 71/2001 - dalje: Zakon iz 2000. godine), jedini pravni lek i za izvršnog dužnika i za izvršnog poverioca je bio prigovor. Zakonom iz 2000. godine je bilo predviđeno da se svako rešenje doneto u prvom stepenu može pobijati prigovorom. To je značilo da je protiv rešenja kojim se odbija ili odbacuje predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, bio dozvoljen pravni lek, pa je izvršni poverilac prigovorom mogao pobijati ovu odluku suda. O prigovoru izvršnog poverioca je odlučivalo veće troje sudija, istog suda koji je odlučivao u prvom stepenu. Po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 i 99/2011 - dr. zakon - dalje: Zakon) iz 2011. godine opšte odredbe o pravnom leku sistematizovane su u okviru Glave druge - Opšte odredbe o postupku izvršenja i sadržane su u članu 39. U stavu 1. ovog člana je predviđeno da je pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja određenog u izvršnom postupku, prigovor. Sledi da je prigovor pravni lek i izvršnog dužnika i izvršnog poverioca, što predstavlja rešenje preuzeto iz Zakona iz 2000. godine. U stavu 2. ovog člana propisano je da se protiv rešenja suda prigovor može izjaviti samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen. U tom pogledu Zakon odstupa od prethodna dva. Prethodni su se razlikovali u vrsti pravnog leka, žalba ili prigovor, ali su



nezavisno od toga propisivali da je pravni lek dozvoljen protiv rešenja donetog u prvom stepenu, osim kada je zakonom isključen, odnosno kada je propisano izričito da nije dozvoljen. Zakon se razlikuje od prethodnih i u pogledu roka za izjavljivanje prigovora. Po oba prethodna zakona, rok je bio tri dana (rok za prigovor ili rok za žalbu). Sada je rok za prigovor propisan u članu 39. stav 3. Zakona i iznosi pet radnih dana od dana dostavljanja rešenja. Odredba je opšta, pa se primenjuje bez obzira da li se radi o prigovoru dužnika ili poverioca, o prigovoru protiv rešenja na osnovu izvršne ili verodostojne isprave. Relativno kratak rok od tri dana iz prethodnih zakona bio je predmet kritike, pa je Zakon produženjem roka nastojao da ga učini razumnim i uskladi sa međunarodnom praksom i aktima. Rok od pet radnih dana suštinski predstavlja rok od osam dana. U ostalim stavovima ovog člana, Zakon se bavi rokovima u kojima sud ima obavezu da donese odluku o prigovoru i o posledicama nepostupanja suda. Takođe, na uobičajeni način kao i prethodni zakoni, Zakon reguliše da protiv pravnosnažnog rešenja nisu dozvoljeni vanredni pravni lekovi, nije dozvoljena ni revizija, ni ponavljanje postupka. Ono što ga od prethodnih razlikuje je da shodnom primenom zakona o parničnom postupku nema primene odredbi o zahtevu za zaštitu zakonitosti koji se naročito primenjivao u vreme važenja Zakona iz 2000. godine. Razlog je što novi Zakon o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011 - dalje: novi ZPP) taj vanredni pravni lek ne poznaje. Kao i prethodni, Zakon predviđa da protiv zaključka nije dozvoljen pravni lek. Ovo je i logično zakonsko rešenje, s obzirom na to da se po opštoj odredbi zaključkom daje nalog za preduzimanje pojedinih radnji i da se zaključkom upravlja postupkom. I u parničnom postupku, protiv rešenja o upravljanju postupkom se ne može izjaviti posebna žalba, jer se zakonitost i pravilnost te odluke ispituje u postupku odlučivanja o pravnom leku izjavljenom protiv konačne odluke o glavnoj stvari, odnosno protiv odluke kojom se postupak okončava. Nakon ovih opštih odredbi o pravnom leku, Zakon razdvaja odredbe o prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave i o prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Kod izvršne isprave Zakon predviđa da se protiv rešenja o izvršenju može izjaviti prigovor i od strane dužnika i od strane poverioca, s tim da poverilac može pobijati ovo rešenje samo u odnosu na troškove izvršenja. U stavu 3. člana 40. Zako-

II

na se propisuje da izvršni poverilac može podneti prigovor i protiv rešenja iz stava 1. kojim je predlog za izvršenje odbijen ili odbačen (mada rešenje o odbijanju ili odbačaju predloga nema prirodu rešenja o izvršenju). U članu 41. Zakon predviđa da o ovim prigovorima odlučuje veće sastavljeno od troje sudija istog suda koji je odlučivao u prvom stepenu. U narednim odredbama Zakon reguliše koji su razlozi za izjavljivanje prigovora od strane dužnika (član 42. Zakona), o obavezi dužnika da dostavi dokaze uz prigovor i o ovlašćenju sudije koji je odlučivao u prvom stepenu da sam usvoji žalbu i donese odgovarajuće rešenje. U delu koji se odnosi na prigovor protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave, u članu 46. Zakon reguliše da pravo na prigovor ima izvršni dužnik, a zatim propisuje i razloge zbog kojih se isključivo može izjaviti prigovor. U članu 47. Zakon predviđa da je dužnik dužan da u prigovoru iznese sve razloge pobijanja i da uz prigovor priloži sve dokaze i da u protivnom gubi pravo da naknadno iznosi činjenice i predlaže dokaze. Član 49. Zakona reguliše postupak po prigovoru. Očigledno je da se odnosi samo na prigovor izvršnog dužnika, pa postupanje zavisi od toga da li izvršni dužnik rešenje pobija u delu kojim je određeno izvršenje ili u celini, odnosno u delu kojim je obavezan da namiri potraživanje. Predviđeno je ovlašćenje sudije koje je rešenje doneo u prvom stepenu da rešenjem odbije prigovor, ukoliko nađe da dužnik nije učinio verovatnim navode iz prigovora. U tom slučaju je predviđen pravni lek izvršnog dužnika protiv rešenja sudije kojim se njegov prigovor odbija. Ukoliko sudija nađe da su navodi osnovani, rešenjem stavlja van snage rešenje o izvršenju u određujućem delu. Zakon predviđa da protiv tog rešenja nije dozvoljen prigovor, iako je već prethodno propisao da je prigovor dozvoljen samo ako je tim zakonom posebno propisan. U odredbama o prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave nema odredbi o pravnom leku izvršnog poverioca. U zajedničkim odredbama je predviđeno da je prigovor protiv rešenja dozvoljen samo ako je izričito zakonom propisano. Zakonom izričito nije propisano, kao za izvršnu ispravu, pravo poverioca da izjavi pravni lek protiv rešenja kojim se odbija ili odbacuje njegov predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. S obzirom na to, pred sudove je stavljena dilema:


│

289

II


- da li će se odredba zakona doslovno primeniti i u tom slučaju u pravnoj pouci rešenja o odbijanju ili odbačaju predloga navesti da prigovor izvršnog poverioca nije dozvoljen, a izjavljeni prigovor odbaciti ili - će se dozvoliti pravni lek poveriocu protiv rešenja kojim se suštinski izvršni postupak pokrenut njegovim predlogom, okončava. Prema stanovištu autora, potrebno je postupiti na drugi način i dozvoliti pravni lek izvršnom poveriocu iz sledećih razloga: Jedno od načela Zakona je i načelo o shodnoj primeni novog ZPP. U članu 10. Zakona je predviđeno da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe novog ZPP, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno. To znači da se shodno primenjuju i načela novog ZPP. Jedno od temeljnih načela novog ZPP, predviđeno u članu 2, je načelo o pravu stranke na zakonitu, jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava. U stavu 2. člana 2. novog ZPP predviđeno je da sud ne može odbiti da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan. Prema članu 5. novog ZPP svakoj stranci se mora pružiti mogućnost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke. U članu 10. novog ZPP je predviđeno da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova. U članu 385. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 i 111/2009 - ZPP iz 2004. godine), je predviđeno da je protiv rešenja prvostepenog suda žalba dozvoljena, ako u zakonu nije određeno da žalba nije dozvoljena. Ako zakon izričito određuje da posebna žalba nije dozvoljena, onda se rešenje prvostepenog suda može pobijati u žalbi protiv konačne odluke. Rešenje kojim se predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave odbija ili odbacuje je rešenje koje predstavlja odluku suda kojom se okončava postupak koji je tim predlogom pokrenut. Shodnom primenom člana 385. stav 2. ZPP iz 2004. godine, poveriocu se mora priznati pravo da izjavi pravni lek protiv navedenog rešenja iako to u skladu sa članom 39. stav 2. Zakona nije izričito predviđeno, kao kod predloga za izvršenje na osnovu izvršne isprave. U članu 37. stav 5. Zakona, propisano je da rešenje kojim se predlog za izvršenje potpuno ili delimično odbija, mora biti obrazloženo.

290 │

Prema članu 365. stav 1. novog ZPP (ranije član 352. stav 1. ZPP iz 2004. godine), rešenje mora biti obrazloženo, ako je protiv njega dozvoljena posebna žalba. Ako rešenje o odbijanju predloga mora biti obrazloženo, to je zato da bi se stranci omogućilo pobijanje rešenja, osporavanja razloga zbog kojih je predlog odbijen, navedenih u obrazloženju. Propust zakonodavca da propiše dozvoljenost pravnog leka poverioca protiv rešenja kojim se postupak okončava odbijanjem ili odbačajem predloga, zato treba tumačiti u sklopu navedenih načela i zakonskih rešenja. Ne može se stranka, kao lice o čijim se pravima u postupku rešava, lišiti prava da se preispita zakonitost sudske odluke kojom je o pravu odlučeno, od strane nadležnog suda. To bi bilo suprotno članu 36. stav 2. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006) koji predviđa da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, kao i međunarodnim aktima koji prihvaćeni i potvrđeni od strane nadležnih organa Republike Srbije, predstavljaju deo unutrašnjeg pravnog poretka. Nejasne odredbe o pravu stranke na pravni lek, se moraju tumačiti ne samo jezički, već i ciljno, sistemski i logički. Ako izvršni poverilac ima pravo da sud odluči o njegovom predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave u rokovima koje Zakon propisuje, ako ima pravo na zakonitu, jednaku i pravičnu zaštitu svojih prava, ako ima pravo da ostvari potraživanje u razumnom roku, kako bi se taj cilj mogao postići i kako bi ta prava mogao ostvariti bez prava na pravni lek protiv odluke suda kojom se njegov predlog odbija ili odbacuje. Detaljno propisane procedure, kratki rokovi za sud i stranke, nisu sami sebi cilj i nisu samo u funkciji brzog okončanja postupaka. Cilj mora biti da se po tako sprovedenoj proceduri, strankama omogući da ostvare svoja prava, da imaju ravnopravan tretman, da ostvare pravo na pravni lek, da se o njihovim pravima i obavezama odluči, da se odluči u razumnom roku, ali uz ostvarenje prava da se zakonitost donete odluke kojom stranka nije zadovoljna preispita od strane suda. Bilo koje drugo postupanje bi bilo u suprotnosti sa ustavnim načelima, sa načelima međunarodnih akata o pravu na pravično suđenje i o pravu na imovinu. • Jasmina Stamenković



N

II

KAŽNJAVANJE PREMA NOVOM ZAKONU O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU

a pitanje ko izriče i kome se izriče novčana kazna, član 51. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 i 99/2011 - dr. zakon - dalje: ZIO), daje sličan odgovor kao i raniji član 45. Zakonu o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 - dalje: ZIP). Novčanu kaznu izriče sud, s tim što je po ranijem članu 45. Zakona iz 2004. godine, sud izricao novčanu kaznu samo po službenoj dužnosti, a sada može izreći i po predlogu stranke ili po predlogu izvršitelja. Na pitanje zašto se izriče, razlozi su ostali isti. I u članu 51. stav 2. ZIO kao i u ranijem članu 45. ZIP-a, novčana kazna se izriče u situaciji ukoliko izvršni dužnik ne postupi po ponovljenom nalogu suda (sada i izvršitelja) ili ukoliko nastavi da postupa protivno zabrani.

Novine koje donosi ZIO 1) Izricanje odgovornom licu u državnom organu Novčana kazna može se izreći i izvršiti kao i po ranije važećem zakonu, prema izvršnom dužniku, dužniku izvršnog dužnika, banci i drugom fizičkom i pravnom licu kao i odgovornim licima u pravnom licu, s tim što je novina u članu 51. stav 9. ZIO da se novčana kazna može izreći i odgovornom licu u državnom organu. Ova mogućnost konkretizovana je u članu 73. stav 3. ZIO koji predviđa u slučaju da organizaciona jedinica policije ne postupi u skladu sa dužnostima iz navedenog člana, (da po nalogu suda ili izvršitelja sprovede mere i upotrebi sredstva prinude potrebna radi izvršenja radnje zbog koje se preduzimaju), sud može na zahtev izvršitelja ili po službenoj dužnosti izreći novčanu kaznu iz člana 51. ZIO odgovornom licu u nadležnoj organizacionoj jedinici policije. 2) Minimum i maksimum izrečene novčane kazne

Pored toga, u članu 51. stav 1. ZIO povećan je kako minimum, tako i maksimum novčane kazne koja se može izreći, tako da za fizička lica minimum iznosi 10.000,00 dinara, a maksimum 200.000,00, dok za pravna lica minimum iznosi 100.000,00 dinara, a maksimum 2.000.000,00 dinara. Prema članu 45. ZIP-a za fizička lica minimum je bio 3.000,00, a maksimum 150.000,00 dinara, dok je za pravna lica minimum bio 30.000,00, a maksimum 1.500.000,00 dinara. 3) Ograničenja u visini najviše izrečene kazne Prema ranijem članu 45. ZIP-a, izricanje i izvršenje kazne se ponavlja sve dok lice na koje se kazna odnosi ne postupi u skladu sa odlukama suda, a najviše do desetostrukog iznosa prve izrečene kazne. Sada, prema članu 51. stav 3. ZIO izricanje i izvršenje kazne se ponavlja sve dok lice na koje se odnosi ne postupi u skladu sa odlukom suda ili izvršitelja, bez propisanog ograničenja u visini najviše izrečene kazne. 4) Pravo na izjašnjenje i mogućnost održavanja ročišta Raniji član 45. ZIP-a obavezivao je sud da pre izricanja novčane kazne omogući izvršnom dužniku da se izjasni, a sud je mogao, ukoliko oceni da je potrebno, da održi i ročište radi izvođenja dokaza. U članu 51. stav 4. ZIO izostavljeno je obavezivanje suda da pre izricanja novčane kazne omogući izvršnom dužniku da se izjasni, niti je predviđena mogućnost održavanja ročišta radi izvođenja dokaza. Stav 4. člana 51. ZIO predstavlja konkretizaciju opšte odredbe člana 28. da u izvršnom postupku sud i izvršitelj postupaju isključivo na osnovu podnesaka i drugih pismena. 5) Odmeravanje visine kazne I član 45. ZIP-a, kao i član 51. ZIO predviđaju da sud kaznu izriče rešenjem.


│

291

II


Međutim, član 45. ZIP-a obavezivao je sudiju da pri odmeravanju visine kazne vodi računa o ekonomskoj snazi i materijalnim prilikama izvršnog dužnika, o značaju radnje koju je lice koje se kažnjava moralo obaviti, kao i o drugim okolnostima slučaja. Član 51. ZIO svodi obavezu sudije da pri odmeravanju visine kazne vodi računa o značaju radnje koju je lice koje se kažnjava moralo obaviti, a izostala je obaveza suda da vodi računa pri odmeravanju visine kazne o ekonomskoj snazi i materijalnim prilikama izvršnog dužnika i o drugim okolnostima slučaja. 6) Rok za podnošenje pravnog leka Rok za podnošenje pravnog leka produžen je ZIO. Prema članu 45. ZIP-a rok za izjavljivanje žalbe protiv rešenja o izricanju novčane kazne bio je tri dana od prijema rešenja, dok član 51. stav 6. ZIO predviđa rok od pet radnih dana od dana prijema rešenja za podnošenje prigovora. 7) Prigovor i izvršenje rešenja o kažnjavanju I po ranijem zakonu kao i sada predviđeno je da pravni lek ne zadržava izvršenje rešenja o izricanju kazne, s tim što je članom 51. ZIO izričito predviđeno da prigovor ne zadržava izvršenje rešenja o kažnjavanju. 8) Postupak izvršenja rešenja o izricanju novčane kazne i troškovi Član 51. ZIO na isti način kao i član 45. ZIP-a reguliše postupak izvršenja rešenja o izricanju novčane kazne. I sada kao i ranije, lice kome je kazna izrečena, snosi sve troškove nastale izricanjem, kao i izvršenjem kazne. Novčanu kaznu naplaćuje sud po službenoj dužnosti, a troškovi prinudnog izvršenja novčane kazne prinudno se naplaćuju istovremeno sa prinudnim izvršenjem kazne. 9) Uvođenje izricanja novčane kazne zbog nepoštovanja suda Novinu u ZIO predstavlja po prvi put uvođenje izricanja novčane kazne zbog nepoštovanja suda. Prema članu 33. ZIO sud će novčano kazniti stranku, učesnika i svako drugo lice koje svojim ponašanjem vređa sud, stranke ili učesnike u postupku, ometa ili sprečava sprovođenje izvršenja. Navedeni član zakona izričito pravi razliku u vezi sa osnovom izricanja novčane kazne po članu 51. ZIO, tako što predviđa da se novčana kazna po članu 33. ZIO ne može izreći zbog toga što izvršni dužnik ne ispunjava svoju obavezu iz izvršne isprave. Pored toga, ovim članom je propisano da se novčana kazna izriče na način i pod uslovima predviđenim članom 51. ZIO. Upravo u tome je i značajna razlika u odnosu na odredbe Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011 - dalje: ZPP) koje regulišu izricanje novčane kazne zbog nepoštovanja suda, stranaka i drugih učesnika u postupku.

292 │

Izricanje novčane kazne u parničnom postupku zbog nepoštovanja procesne discipline, kao i zbog vređanja suda, stranaka i drugih učesnika u postupku, predviđeno je čl. 186. do 190. ZPP. U članu 190. predviđeno je da se na izvršenje novčane kazne shodno primenjuju odredbe zakona koje uređuju izvršenje krivičnih sankcija. Tako, u slučaju da kažnjeno fizičko lice ne plati novčanu kaznu u roku određenom u rešenju o kažnjavanju, sud će novčanu kaznu da zameni kaznom zatvora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko kažnjeno pravno lice ne plati novčanu kaznu u roku određenom u rešenju o kažnjavanju primeniće se odredbe zakona kojima se uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela kojima se uređuje izvršenje novčane kazne. Za razliku od odredaba ZPP, ZIO ne predviđa zamenu izrečene novčane kazne, kaznom zatvora, ni u slučaju kada je izrečena zbog nepoštovanja suda ili drugih učesnika u postupku, ni u slučaju kada je izrečena zbog nepostupanja po odlukama suda ili izvršitelja. 10) Uvođenje izricanja kazne zatvora u posebnom slučaju Zakon o izvršnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 28/2000, 73/2000 i 71/2001 - dalje: Zakon iz 2000. godine), nije imao posebnu odredbu o izricanju i izvršenju novčane kazne, kao što je predviđeno u ZIP-u i u ZIO. Međutim, član 204. Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine koji je regulisao sprovođenje izvršenja kada radnju može da izvrši samo izvršni dužnik, predviđao je da se izrečena novčana kazna dužniku-fizičkom licu koja se nije mogla naplatiti ni prinudnim putem, zamenjuje zatvorom, tako da se svakih započetih 100 dinara novčane kazne računa kao jedan dan zatvora, s tim da zatvor ne može trajati duže od 60 dana. Slično rešenje postojalo je i u Zakonu o izvršnom postupku (“Sl. list SFRJ”, br. 20/78, 6/82, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Sl. list SRJ”, br. 27/92, 31/93, 24/94 i 28/2000 - dr. zakon - dalje: Zakon iz 1978. godine). Rešenje da se novčana kazna zameni zatvorom, u slučaju nemogućnosti da se prinudno naplati, napušteno je donošenjem ZIP-a. ZIP je predviđao kao mogućnost, u članu 94. stav 2. da svako zainteresovano lice koje utvrdi da je izvršni dužnik dao nepotpune ili netačne podatke u izjavi o imovini, može da pokrene krivični postupak protiv izvršnog dužnika. U ZIO je izostala odredba takve sadržine. Međutim, u delu ZIO koji reguliše postupak za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika, u članu 59. ZIO predviđena je obaveza suda da izrekne kaznu zatvora u određenoj situaciji, što predstavlja značajnu novinu u odnosu na Zakon iz 2004. godine. Tako, u slučaju da izvršni dužnik ne postupi tri puta po nalogu suda da u roku od pet radnih dana preda isprave o stvarima i pravima koji su navedeni u izjavi o imovini, uz izricanje novčane kazne, sud će izvršnom dužniku rešenjem izreći kaznu zatvora,



dok ne postupi po nalogu, a najviše 30 dana. Protiv rešenja o izricanju kazne zatvora dozvoljen je prigovor, koji zadržava izvršenje rešenja. Navedeni član reguliše da će se kazna zatvora izvršiti u skladu sa odredbama zakona kojim je uređeno izvršenje krivičnih sankcija. U slučaju da izvršni dužnik do dana stupanja na izdržavanje kazne zatvora postupi po nalogu, sud je dužan da rešenje o izricanju kazne zatvora ukine odmah po dostavi dokaza da je izvršni dužnik postupio po nalogu suda. Sud će slično postupiti i u slučaju da tokom izdržavanja kazne zatvora izvršni dužnik postupi po nalogu suda, tako što će rešenjem naložiti da se izvršni dužnik oslobodi od daljeg izdržavanja kazne zatvora.

Situacije propisane ZIO kada se može izreći novčana kazna

Mogućnost da sud izrekne novčanu kaznu na način regulisan u članu 51. ZIO izričito je predviđen u čl. 73, 145, 153, 179, 219. i 238. ZIO. U istim situacijama je i ZIP predviđao izricanje novčane kazne iz člana 45. Nove situacije u kojima se predviđa izricanje novčane kazne predviđene su čl. 55, 59, 60. i 90. ZIO. Član 55. ZIO propisuje da će sud rešenjem naložiti izvršnom dužniku da pristupi u sud radi davanja izjave o imovini na zapisnik pred sudijom ili da u roku koji ne može biti duži od pet radnih dana dostavi sudu izjavu o imovini. U slučaju da izvršni dužnik ne postupi po nalogu, sud je dužan da izrekne novčanu kaznu iz člana 51. ZIO. Član 59. ZIO predviđa da će sud rešenjem, na zahtev izvršnog poverioca, naložiti izvršnom dužniku da u roku od pet radnih dana preda isprave o stvarima i pravima koji su navedeni u izjavi o imovini i izreći će mu novčanu kaznu, shodno članu 51. ZIO, ukoliko po nalogu ne postupi. Član 60. ZIO propisuje da sud može izreći izvršnom dužniku novčanu kaznu u skladu sa članom 51. ZIO, ukoliko je izvršni dužnik dao netačne ili nepotpune podatke o imovini. U članu 73. ZIO predviđeno je da u slučaju da organizaciona jedinica policije ne postupi u skladu sa dužnostima iz navedenog člana, (da po nalogu suda ili izvršitelja sprovede mere i upotrebi sredstva prinude potrebna radi izvršenja radnje zbog koje se preduzimaju), sud može na zahtev izvršitelja ili po službenoj dužnosti izreći novčanu kaznu iz člana 51. ZIO, odgovornom licu u nadležnoj organizacionoj jedinici policije. U članu 88. ZIO predviđeno je da će sud izreći novčanu kaznu u skladu sa članu 51. ZIO licu koje ukloni kopiju zapisnika, ili oznaku da su stvari popisane.

II

U članu 90. ZIO predviđeno je da je svim licima koja poseduju ili imaju kontrolu nad popisanim stvarima, zabranjeno da raspolažu tim stvarima bez naloga suda, odnosno izvršitelja, pod pretnjom novčane kazne iz članu 51. ZIO. U članu 145. ZIO koji reguliše izvršenje na nepokretnosti koja nije upisana u javnu knjigu, sud na predlog stranke ili izvršitelja nalaže dužniku da dostavi građevinsku dozvolu i druge isprave kojima se dokazuje vanknjižna svojina dužnika na nepokretnosti, pod pretnjom novčane kazne iz člana 51. ZIO U članu 153. ZIO predviđeno je da sud po službenoj dužnosti ili na predlog izvršitelja izriče novčanu kaznu iz člana 51. ZIO dužniku izvršnog dužnika ili izvršnom dužniku, u slučaju da dužnik izvršnog dužnika, protivno izrečenoj zabrani, potraživanje izmiri izvršnom dužniku, ili u slučaju da izvršni dužnik, protivno zabrani, naplati potraživanje ili njime raspolaže u korist trećih lica ili svog dužnika. U članu 179. ZIO kod izvršenja na zaradi, predviđeno je da sud ili izvršitelj može pozvati dužnika da se izjasni kod kog poslodavca je zaposlen pod pretnjom novčane kazne iz člana 51. ZIO. U članu 213. ZIO predviđeno je da je u toku sprovođenja izvršenja radi ispražnjenja i prodaje nepokretnosti, sud ili izvršitelj ovlašćen da lica koja ometaju sprovođenje izvršenja udalji, a može im se izreći i novčana kazna u skladu sa članom 51. ZIO. U članu 219. ZIO predviđeno je da ukoliko radnju utvrđenu u izvršnoj ispravi može da izvrši samo izvršni dužnik, sud će rešenjem, a izvršitelj zaključkom o sprovođenju izvršenja, odrediti izvršnom dužniku rok za ispunjenje obaveze i ujedno upozoriti dužnika da će mu sud izreći novčanu kaznu iz člana 51. ZIO za slučaj da ne izvrši obavezu. Po proteku roka, ukoliko izvršni dužnik ne ispuni obavezu, sud po službenoj dužnosti sprovodi rešenje o izrečenoj novčanoj kazni. U članu 220. ZIO propisano je istovetno postupanje suda u slučaju da se izvršni dužnik ponaša protivno obavezi da ne učini određenu radnju ili da trpi preduzimanje određene radnje. U članu 238. ZIO predviđeno je da se izvršenje na osnovu izvršne isprave po kojoj je poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad ili da ga rasporedi na odgovarajuće radno mesto, sprovodi izricanjem novčane kazne poslodavcu i odgovornom licu, prema odredbama člana 51. ZIO, a izricanje novčane kazne se ponavlja sve dok izvršni dužnik ne izvrši svoju obavezu. •


Ivana Pavlović │

293

II


▶ Pitanje i odgovor

Nemogućnost pokretanja izvršnog postupka na osnovu skladišnice kao izvršne ili verodostojne isprave ◊ Pitanje: • Da li skladišnica može da predstavlja izvršnu ili verodostojnu ispravu na osnovu koje bi se pokrenuo izvršni postupak?

◊ Odgovor: Izvršenje se sprovodi radi ostvarenja novčanog ili nenovčanog potraživanja. Određuje se i sprovodi na osnovu izvršne ili na osnovu verodostojne isprave. Na osnovu verodostojne isprave se izvršenje može odrediti i sprovesti samo radi ostvarenja (naplate) novčanog potraživanja, a na osnovu izvršne isprave radi ostvarenja i novčanog i nenovčanog potraživanja. Odredbe o skladišnici su sadržane u Zakonu o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja - dalje: ZOO), u okviru odredbi o ugovoru o uskladištenju. Pojam tog ugovora je definisan u članu 730. ZOO - ugovorom o uskladištenju skladištar se obavezuje da primi i čuva određenu robu, da preduzima potrebne i ugovorene mere radi njenog očuvanja u određenom stanju i da je na zahtev ostavodavca ili drugog ovlašćenog lica preda, a ostavodavac se obavezuje da mu za to plati određenu naknadu. Saglasno članu 740. ZOO, skladištar koji je na osnovu zakona ovlašćen da za robu primljenu na čuvanje izda skladišnicu, dužan je da je izda ostavodavcu na njegov zahtev. Skladišnica se sastoji iz priznanice i založnice, a zakonom je uređena njihova sadržina. Imalac skladišnice, saglasno članu 743. ZOO, ima pravo da zahteva da mu se preda roba označena u njoj. Podaci potrebni za raspoznavanje robe i određivanje njene vrednosti, predstavljaju obavezne elemente sadržine skladišnice. S obzirom na to da imalac skladišnice ima pravo da zahteva predaju robe, te da to predstavlja nenovčano potraživanje, na osnovu skladišnice se ne može pokrenuti izvršni postupak na osnovu verodostojne isprave, jer se ovaj postupak ne može voditi radi ostvarenja nenovčanog potraživanja. Pojam izvršnih isprava propisan je članu 13. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 i 99/2011 - dr. zakon). Pored pravnosnažnih sudskih odluka i sudskih poravnanja, odluka donetih u upravnom i prekršajnom postupku, kao izvršne isprave su posebno navedene one isprave koje imaju ovo svojstvo: izvod iz registra založnih prava na pokretnim stvarima i pravima; izvod iz registra finansijskog lizinga ako ispunjava propisane uslove; ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava sačinjena prema propisima kojima se uređuje hipoteka; sudskom odlukom potvrđen usvojen plan reorganizacije u stečajnom postupku; izvršna odluka potvrđena kao Evropska izvršna isprava. Za većinu ovih isprava posebnim zakonima je takođe već propisano da imaju svojstvo izvršnih isprava, pod određenim uslovima. Skladišnica nije označena među pobrojanim ispravama, niti je posebnim zakonom propisano da ima ovo svojstvo, pa nema uslova ni za primenu člana 13. stav 1. tačka 7) Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“druga isprava koja je zakonom određena kao izvršna isprava”). Zato sledi odgovor da se na osnovu skladišnice ne može pokrenuti ni izvršni postupak na osnovu izvršne isprave.

•


294 │



II


Faktura (račun) stranog lica kao verodostojna isprava prema novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju ◊ Pitanje: • Da li fakture, sačinjene kao originalni dokumenti bez potpisa i pečata mogu da se tretiraju kao verodostojne isprave (uz prevod na srpski jezik) i da li je sud dužan da odredi izvršenje i na osnovu takvih dokumenta?

◊ Odgovor: Članom 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 - dalje: Zakon) predviđeno je da se tim zakonom uređuje postupak prinudnog ostvarivanja potraživanja, između ostalog, i na osnovu strane verodostojne isprave. Time je razrešeno sporno pitanje o izvršenju na osnovu strane verodostojne isprave, nastalo u vreme važenja prethodnog zakona na koje je sudska praksa dala odgovor da se na osnovu takve isprave ne može doneti rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Verodostojne isprave predstavljaju osnov da se izvršenje odredi i sprovede samo radi ostvarenja novčanog potraživanja. To proizlazi iz člana 18. stav 1. Zakona. U stavu 2. ovog člana taksativno su nabrojane verodostojne isprave. Uočava se da se strano lice pominje samo u tačkama 1. i 3. stava 2., iz čega sledi da su menica, ček i faktura (račun) jedine isprave na osnovu kojih strano lice kao poverilac po ispravama, a u svojstvu izvršnog poverioca u izvršnom postupku, može podneti predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. U stavu 3. istog člana propisano je šta isprava mora da sadrži da bi bila podobna za izvršenje. Odredba je zajednička za domaće i strane isprave. U njoj moraju biti označeni izvršni poverilac, izvršni dužnik, predmet, vrsta obaveze, obim i vreme ispunjenja. S obzirom da se radi o novčanom potraživanju, to znači da mora biti označen novčani iznos na koji obaveza glasi. Kada se iz isprave ne vidi dospelost potraživanja, poverilac uz predlog mora podneti pisani dokaz da je pozvao dužnika na ispunjenje dospele obaveze u naknadno ostavljenom roku. Novina Zakona u vezi sa verodostojnim ispravama određene vrste - računima (fakturama) je da se uz njih mora dostaviti i otpremnica ili drugi pisani dokaz da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi. Zakonodavac u tom pogledu, ne pravi razliku između računa čiji su izdavaoci domaća ili strana lica. Sadržinu računa ne propisuje Zakon, već Zakon o računovodstvu i reviziji (“Sl. glasnik RS”, br. 46/2006 i 111/2009) u odredbama o računovodstvenim ispravama. Taj zakon ne predviđa da je pečat izdavaoca bitan elemenat računa, računovodstvene isprave, već da isti mora biti potpisan od strane lica koje je za to ovlašćeno. Predviđa i da potpis može biti elektronski. Izvršni poverilac je dužan da uz predlog za izvršenje priloži ispravu, izvršnu ili verodostojnu, i to u originalu, overenoj kopiji ili prepisu. To važi i za domaće i strane isprave, a dopunski uslov za strane je da su prevedene. Kada se radi o računu, s obzirom na obavezu dostave otpremnice ili drugog dokaza, obaveza prevođenja se odnosi i na njih. Da bi izvršni sud na osnovu isprave doneo rešenje on ispituje: - da li se radi o verodostojnoj ispravi navedenoj u čl. 18. stav 2. Zakona, - da li isprava sadrži sve što je potrebno da bi bila podobna za izvršenje, - da li su lica iz isprave lica iz predloga, - ako se radi o računu, da li je dostavljena otpremnica ili drugi dokaz o obaveštenju dužnika, - da li su isprave dostavljene u originalu, overenoj kopiji ili prepisu, - ako je isprava strana, da li je dostavljen prevod. I kada se radi o domaćoj ispravi, izvršni sud ne ispituje da li je ona sačinjena u skladu sa propisima o računovodstvu, pa ni da li je potpisnik lice koje je za to ovlašćeno. Isprava se smatra delom sadržine predloga za izvršenje, a predlog je podnesak, pa shodnom primenom Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 i 111/2009) mora sadržati potpis. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

295

II


Osim toga, izvršni poverilac koji ima boravište, prebivalište ili sedište u inostranstvu, dužan je da u predlogu za izvršenje imenuje punomoćnika za prijem pismena. U protivnom, predlog se odbacuje shodnom primenom odredbi Zakona o parničnom postupku koje se odnose na tužbu. Kao prilog mora se priložiti punomoćje punomoćniku za prijem pismena kojim se on ovlašćuje minimum za preduzimanje ove radnje (pored toga može biti ovlašćen i za preduzimanje drugih). Punomoćje mora biti potpisano od strane lica ovlašćenog za zastupanje stranog lica. Sledi da pečat nije bitan elemenat isprave, ali da potpis jeste, a da se pred domaćim izvršnim sudom primenjuju odredbe domaćeg procesnog zakona. • Jasmina Stamenković


Mesna nadležnost za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi naplate naknade za izvršene komunalne usluge ◊ Pitanje: • Na koji način se podnosi predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga imajuću u vidu odloženu primenu odredaba koje se odnose na izvršitelje?

◊ Odgovor: Opšta odredba o nadležnosti suda sadržana je u članu 3. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 daljе: Zakon), prema kojoj je za određivanje izvršenja ili obezbeđenja nadležan sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište (u zavisnosti da li je dužnik fizičko ili pravno lice). Prema mestu gde se nalazi prebivalište, boravište ili sedište dužnika, nadležnost se određuje ako istim zakonom nije drugačije predviđeno. Posebne odredbe o mesnoj nadležnosti propisane su u vezi sa pojedinim sredstvima izvršenja, radi ostvarenja nenovčanog ili radi naplate novčanog potraživanja: prema mestu gde se pokretne stvari nalaze, prema prebivalištu, boravištu ili sedištu dužnikovog dužnika, prema mestu gde se nalazi nepokretnost i drugo. Nadležnost izvršitelja za sprovođenje izvršenja propisana je u članu 4. Zakona, pa izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu rešenja (odluka) suda za čije je područje imenovan, ako zakonom nije drugačije propisano. Izvršitelj i sud ne mogu istovremeno sprovoditi izvršenje na osnovu istog rešenja o izvršenju. U izvršnom postupku, vođenje postupka i odlučivanje je u nadležnosti sudije pojednica (u prvom stepenu), a u drugom stepenu veća sastavljenog od troje sudija. Sudijski pomoćnik u postupku može preduzimati sve sudske radnje izuzev onih koje predstavljaju odlučivanje i može obavljati poslove sudskog izvršitelja u postupku sprovođenja izvršenja, po nalogu sudije. Iz navedenih odredbi sledi da je u izvršnom postupku odlučivanje “rezervisano” za sud, a da su u sudu radnje odlučivanja u nadležnosti sudije. U nadležnosti izvršitelja je sprovođenje izvršenja, na osnovu odluke suda (sudije). Od ovog pravila Zakon predviđa izuzetak kada se radi o izvršenju na osnovu verodostojne isprave radi naplate novčanog potraživanja na ime komunalnih i sličnih usluga. Poseban postupak u vezi sa tim regulisan je u odredbama čl. 251-256. Zakona. U tom postupku, u nadležnosti izvršitelja, je i odlučivanje o izvršenju i sprovođenje izvršenja. Odlučujući o predlogu za izvršenje, koji se podnosi sudu na čijem je području sedište izvršnog poverioca (davaoca komunalnih i sličnih usluga), izvršitelj može doneti sledeće zaključke: - Zaključak o odbačaju nedozvoljenog ili neurednog predloga;

296 │



II

- Zaključak o odbijanju neosnovanog predloga i - Zaključak o izvršenju. U zaključku o izvršenju, ako su ispunjeni uslovi iz člana 18. Zakona (odnose se na vrste verodostojnih isprava i dokaze koji se prilažu uz pojedine isprave, na podobnost isprave za izvršenje i dospelost potraživanja), izvršitelj: - nalaže izvršnom dužniku da u roku od osam dana od prijema zaključka izmiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima i - određuje izvršenje radi ostvarenja tog potraživanja. Pravni lek obe stranke u postupku je prigovor. Razlozi za prigovor dužnika određeni su u članu 254. u kome je predviđeno da prigovor ne odlaže izvršenje. O prigovoru odlučuje tročlano veće suda na čijem se području nalazi sedište izvršnog poverioca. Izvršitelj sudu dostavlja spis na odlučivanje uz nacrt odluke o prigovoru. Ako nacrt odluke potpuno odgovara rešenju koje bi se imalo doneti, na nacrt sud stavlja otisak štambilja kojim ga usvaja. Nacrt odluke sa otiskom štambilja ima pravnu snagu rešenja o izvršenju, a na dalji tok postupka se primenjuju odredbe čl. 48. i 49. Zakona. Na osnovu člana 363. Zakona, isti stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku RS”, a primenjuje se po isteku četiri meseca od dana stupanja na snagu. Odredbe koje se odnose na izvršitelje primenjuju se po isteku jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Prema članu 359. stav 6. Zakona, do početka rada izvršitelja, poslove za koje su po zakonu nadležni izvršitelji, obavlja sud. S obzirom da u postupku izvršenja treba razlikovati radnje odlučivanja i radnje sprovođenja izvršenja, da je opšte pravilo da je odlučivanje u nadležnosti suda, a da sprovođenje izvršenja, u zavisnosti od izbora poverioca, može biti u nadležnosti suda ili izvršitelja, te da poseban postupak po osnovu komunalnih i sličnih usluga predstavlja izuzetak po kome izvršitelj i odlučuje o izvršenju, zaključkom, a da to po opštim odredbama ne može biti u nadležnosti lica koje u sudu obavlja poslove sudskog izvršitelja, a ni sudijskog pomoćnika (on može preduzimati sve radnje izuzev radnji odlučivanja), sledi da do početka primene odredbi koje se odnose na izvršitelje, pa i na njihova posebna ovlašćenja u ovoj oblasti, izvršenje na osnovu verodostojnih isprava radi naplate potraživanja za komunalne i slične usluge će se sprovoditi po opštim odredbama o izvršenju na osnovu verodostojnih isprava. To se odnosi i na odredbe o mesnoj nadležnosti, što znači da se primenjuje odredba o opštoj nadležnosti prema prebivalištu, boravištu ili sedištu izvršnog dužnika ili neka od odredbi o posebnoj nadležnosti u zavisnosti od predloženog sredstva izvršenja, jer se radi o novčanom potraživanju za koja je u članu 19. Zakona propisano više sredstava izvršenja. Praktično će se i nakon početka primene odredbi o izvršiteljima, nadležnost prema sedištu izvršnog poverioca podudarati sa nadležnošću prema prebivalištu, boravištu ili sedištu dužnika, jer pravni subjekt pruža ove usluge na određenoj teritoriji korisnicima koji imaju prebivalište ili sedište na toj teritoriji. • Jasmina Stamenković


Izvršenje prema izvršnom dužniku u restrukturiranju ◊ Pitanje: • Da li se protiv subjekta privatizacije može odrediti i sprovesti prinudno izvršenje radi namirenja potraživanja?

◊ Odgovor: Prema članu 20ž Zakona o privatizaciji (“Sl. glasnik RS”, br. 38/2001, 18/2003, 45/2005, 123/2007, 123/2007 - dr. zakon i 30/2010 - dr. zakon - dalje: Zakon), protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, se ne može odrediti niti sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja, od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja. Ove odluke donosi Agencija za privatizaciju. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

297

II


Iz navedene odredbe bi proizašlo da se izvršenje ne može ni odrediti ni prinudno sprovesti nad izvršnim dužnikom u restrukturiranju, što praktično znači da bi se predlog za izvršenje prema tom licu odbacio kao nedozvoljen, a eventualno započeti postupak prekinuo na osnovu člana 20ž stav 7. Zakona. U odnosu na to ipak postoji nekoliko izuzetaka o kojima je stav zauzela i sudska praksa. Prvi se odnosi na sprovođenje rešenja o određivanju privremenih mera kao sredstava obezbeđenja. S obzirom na to da sprovođenje privremenih mera nije upravljeno na namirenje poveriočevog potraživanja iz imovine izvršnog dužnika, već samo na obezbeđenje tog potraživanja, zauzet je stav da se prema tom licu mogu preduzimati mere prinude u cilju uspostavljanja sklada između faktičkog stanja i pravnog stanja utvrđenog rešenjem o određivanju privremene mere. Zakonom o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004), sada Zakonom o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011), predviđena je sadržina i vrste privremenih mera radi obezbeđenja novčanih i nenovčanih potraživanja, a one se mogu odrediti i prema privrednom društvu koje je kao subjekt privatizacije u restrukturiranju. Drugi izuzetak se odnosi na predmete na kojima se izvršenje sprovodi. Činjenica da je određeni subjekat privatizacije u restrukturiranju ne sprečava drugo lice da pokrene parnični postupak tužbom za utvrđenje da je određena stvar svojina tužioca i da podnese istovremeno ili docnije tužbu sa zahtevom za predaju te stvari. Ukoliko je pravnosnažnom presudom usvojen tužbeni zahtev, sudska praksa je stala na stanovište da se i prema dužniku u restrukturiranju može odrediti i sprovesti prinudno izvršenje ovakve izvršne isprave, odnosno presudom utvrđene nenovčane obaveze. Ovo zato što se time suštinski i ne sprovodi izvršenje nad imovinom dužnika u restrukturiranju, jer je sudskom odlukom utvrđeno da stvar pripada drugom licu, da dužnik koji je u restrukturiranju drži tuđu stvar, te da samim tim ona i nije deo njegove imovine, nad kojom se izvršenje ne može sprovoditi. Treći izuzetak je predviđen u odnosu na određene vrste potraživanja. To su potraživanja iz radnog odnosa, odnosno potraživanja zarade. Nakon odluke suda u Strazburu kojom je u odnosu na Republiku Srbiju utvrđena povreda prava na imovinu, Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja održanoj 22.2.2011. godine, rukovodeći se standardima, stavovima i principima izraženim u presudama Evropskog suda za ljudska prava, a na osnovu člana 18. Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 98/2006), zauzeo pravno shvatanje po kome se izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama, protiv dužnika - subjekta privatizacije u restrukturiranju, neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati. Proizlazi da se ova vrsta novčanih potraživanja prinudno može sprovesti, a da se uz predlog za izvršenje mora priložiti izvršna isprava iz koje se može utvrditi da je uslov u pogledu vrste dosuđenog novčanog potraživanja, ispunjen. U praksi privrednih sudova, zauzeto pravno shvatanje se primenjuje. • Jasmina Stamenković


Postupanje po predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave protiv dužnika nad kojim je pokrenut prethodni stečajni postupak ◊ Pitanje: • Da li može da se sprovede izvršenje protiv dužnika nad kojim je pokrenut prethodni stečajni postupak i na koji način?

◊ Odgovor: Poverilac koji poseduje izvršnu ispravu, u slučaju da dužnik nije dobrovoljno ispunio obavezu na koju isprava glasi, a uz ispunjenje svih zakonom propisanih uslova, svoje potraživanje prinudno ostvaruje u individualnom postupku prinudnog izvršenja. Izvršni

298 │



II

postupak se odvija između stranaka - izvršnog poverioca (poverioca po ispravi ili lica kome je potraživanje ustupljeno ili je na njega prešlo) i izvršnog dužnika (dužnika po ispravi ili lica na koje je obaveza prešla ili preneta). Za poverioca je u svakom slučaju povoljnije da potraživanje ostvaruje u ovom postupku, s obzirom na broj učesnika, na zakonske odredbe o pravu na pravni lek, na razloge koji sprečavaju izvršenje zbog kojih se prigovor može izjaviti, kao i da se postupak vodi sve dok se izvršenje ne sprovede potpunim namirenjem poverioca. Ako se radi o novčanom potraživanju to podrazumeva isplatu troškova, kamate i glavnog duga. Stečajni postupak koji se vodi nad dužnikom iz izvršne isprave isključuje mogućnost da njegov poverilac vodi poseban postupak izvršenja. Stečajni postupak se vodi ako postoji stečajni razlog, trajnija ili preteća nesposobnost plaćanja nekog lica, odnosno praktično vodi se prema subjektu koje je prezaduženo i nije sposobno da ispuni svoje obaveze. U tom slučaju poverioci se namiruju u stečajnom postupku kolektivnog namirenja. Po pravilu, u tom postupku se ne namiruju njihova potraživanja u potpunosti, već delimično, i to se odnosi na glavni dug, a za potraživanje kamate postoje posebna pravila. Osim toga, potraživanje poverioca može osporiti ne samo stečajni dužnik, dužnik po ispravi preko stečajnog upravnika, nego i drugi stečajni poverioci. Otuda interes svakog pojedinog poverioca da se postupak izvršenja sprovede i da u tom postupku ostvari svoje potraživanje u potpunosti, pre nego što se nad njegovim dužnikom otvori stečaj. Najozbiljnije upozorenje da će do toga doći svakako predstavlja već doneto rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka. Prema članu 69. Zakona o stečaju (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009 i 99/2011 - dr. zakon - dalje: Zakon), stečajni sudija, otvara stečajni postupak donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka kojim se usvaja predlog za pokretanje stečajnog postupka. Ovo rešenje donosi na ročištu, saglasno stavu 3. istog člana. Otvaranje stečajnog postupka se upisuje u odgovarajuće registre, a rešenje se dostavlja na način propisan članom 71. Zakona. Odmah po donošenju rešenja stečajni sudija izrađuje oglas o otvaranju stečajnog postupka koji se obavezno objavljuje na oglasnoj tabli suda, u Službenom glasniku RS, u jednom visokotiražnom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike. Može se objaviti i u drugim domaćim ili stranim sredstvima informisanja. Za nastupanje pravnih posledica otvaranja stečajnog postupka, bitno je objavljivanje oglasa na oglasnoj tabli suda. One nastupaju počekom dana isticanja oglasa na oglasnoj tabli suda. Pravne posledice otvaranja stečaja u odnosu na izvršenje propisane su u članu 93. Zakona, pa od dana otvaranja stečajnog postupka postoji zabrana da se odredi i sprovede izvršenje prema stečajnom dužniku, odnosno nad njegovom imovinom, izuzev izvršenja koja se odnose na troškove tog postupka i obaveze stečajne mase. Po pravilu, pre nastupanja pravnih posledica otvaranja stečajnog postupka ne postoje smetnje da se izvršenje odredi i sprovede, pa ni nakon donošenja rešenja o pokretanju prethodnog stečajnog postupka. Ipak, u vremenskom periodu od donošenja rešenja o prethodnom stečajnom postupku do odluke o predlogu za pokretanje stečaja, uslovi da se izvršenje sprovede mogu biti izmenjeni ukoliko je stečajni sud doneo mere obezbeđenja određene vrste. Stečajni postupak se pokreće predlogom za pokretanje tog postupka. Predlog mogu podneti poverilac, dužnik ili likvidacioni upravnik. Poverilac je dužan da u predlogu navede činjenice i prateću dokumentaciju koja dokazuje vrstu, osnov i visinu neizmirenog potraživanja, pa sledi da posedovanje izvršne isprave nije uslov za podnošenje predloga. Ukoliko ne postoje formalni nedostaci, stečajni sudija u roku od 3 dana od dostavljanja predloga, donosi rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, radi utvrđivanja razloga za otvaranje stečaja. Rešenjem o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, protiv kojeg nije dozvoljena žalba, može odrediti mere obezbeđenja. Cilj određivanja mera je: - sprečavanje promene imovinskog položaja stečajnog dužnika i - uništavanje poslovne dokumentacije. Sudija određuje mere ako postoji opasnost da će stečajni dužnik otuđiti imovinu ili dokumentaciju uništiti do otvaranja stečajnog postupka. Može ih odrediti: - po službenoj dužnosti ili - na zahtev podnosioca predloga za pokretanje stečaja. Može izreći jednu ili više mera navedenih u čl. 62. stav 2. Zakona: 1. imenovati privremenog stečajnog upravnika; 2. zabraniti isplate sa računa stečajnog dužnika bez saglasnosti stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika; PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

299

II


3. zabraniti raspolaganje imovinom stečajnog dužnika ili odrediti da stečajni dužnik može raspolagati imovinom samo uz prethodno pribavljenu saglasnost stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika; 4. zabraniti ili privremeno odložiti sprovođenje izvršenja prema stečajnom dužniku, uključujući i zabranu ili privremeno odlaganje koje se odnosi na ostvarivanje prava razlučnih poverilaca. Prema svojoj sadržini, neke mere se mogu odnositi i na izvršenje, pa sledi da se na osnovu predloga za izvršenje poverioca, podnetog posle donošenja rešenja o pokretanju prethodnog stečajnog postupka kojim su izrečene jedna ili više mera obezbeđenja, ako postoje uslovi propisani zakonom koji uređuje izvršenje, može odrediti izvršenje (donošenjem rešenja o izvršenju), ali da od izrečene mere zavisi da li se i pod kojim uslovima izvršenje može i sprovesti. Neke mere nisu od uticaja, kao što je imenovanje privremenog stečajnog upravnika, ako je izrečena pojedinačno samo ova mera. Ali i ona može biti od uticaja na dostavljanje u izvršnom postupku u zavisnosti od ovlašćenja koje je upravnik prema izrečenoj meri preuzeo od organa stečajnog dužnika. Neke mere su mere potpune zabrane preduzimanja radnji prema imovini dužnika. Ako je izrečena mera zabrane raspolaganja imovinom dužnika (tačka 3)), a imovinu čine i stvari i novčana sredstva, izvršenje se ne može sprovesti. Isto važi i ako je izrečena mera zabrane izvršenja iz tačke 4). Pojedinim merama je predviđeno da se mogu preduzeti faktičke radnje samo uz saglasnost stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika. Takva mera je zabrana isplate sa računa dužnika (tačka 2)). U tom slučaju, ako je izvršenje određeno na novčanim sredstvima dužnika, za sprovođenje izvršenja po rešenju o izvršenju potrebna je saglasnost lica označenog u rešenju o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, pa sledi da zabrana nije potpuna. To, međutim, ne važi za meru iz tačke 3) po kojoj je dužniku potrebna saglasnost za raspolaganje imovinom, jer prinudno izvršenje nije raspolaganje od strane dužnika, već prinudno i nezavisno od njegove volje. Ako su izrečene mere zabrane raspolaganja imovinom bez saglasnosti stečajnog sudije, ta bi se zabrana, prema zakonskoj odredbi, odnosila na raspolaganje samog dužnika, a da nije od značaja za prinudno izvršenje (osim ako je potpuno zabranjeno raspolaganje imovinom dužnika) i zabrana isplate sa računa bez saglasnosti stečajnog sudije. Proizašlo bi da izrečena mera zabrane dužniku da raspolaže imovinom (bez saglasnosti) nije od uticaja na izvršenje, a da se izvršenje sa računa dužnika može sprovesti ako stečajni sudija za to da saglasnost. Saglasnost je uslov da se izvršenje sprovede, ali ne i da se odredi. Ako se radi o merama zbog kojih se izvršenje ne može sprovesti, važno je do kada ove mere traju. Mere obezbeđenja traju dok traje prethodni stečajni postupak, saglasno članu 62. stav 5. Zakona. Taj postupak se okončava ili otvaranjem stečaja čime konačno nastupa zabrana izvršenja iz člana 93. Zakona ili pravnosnažnim odbijanjem predloga, u kom slučaju više ne bi postojale smetnje da se izvršenje sprovede. Osim toga, u smislu člana 62. stav 5. Zakona stečajni sudija ih može ukinuti u bilo koje doba, pa bi odluka o ukidanju imala kao posledicu sticanje uslova da se izvršenje sprovede. • Jasmina Stamenković


Naznačenje izvršnog dužnika u izvršnoj ispravi u slučaju statusne promene odvajanje uz osnivanje privrednog društva ◊ Pitanje: • Da li izvršni poverilac može na osnovu izvršne isprave da podnese predlog za izvršenje protiv dužnika koji nije označen kao izvršni dužnik u izvršnoj ispravi iz razloga što je u međuvremenu izvršio statusnu promenu odvajanje uz osnivanje privrednog društva?

300 │


◊ Odgovor:


II

Uslovi da se izvršenje odredi na predlog i u korist lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao izvršni poverilac ili da se izvršenje odredi prema licu koje u ispravi nije označeno kao izvršni dužnik, prema odredbama Zakon o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 - dalje: Zakon), su identični sa rešenjima iz ranije važećih zakona iz ove oblasti. Zakonom je predviđeno da je to moguće i dozvoljeno ukoliko se radi o prenosu ili prelazu potraživanja, odnosno obaveze. Ista su i dokazna sredstva kojima se dokazuju činjenice da je do prenosa ili prelaska potraživanja ili obaveze došlo, nakon izvršnosti isprave: javna isprava ili po zakonu overena privatna isprava, a ako dokazivanje ispravama nije moguće, onda pravnosnažna, odnosno konačna odluka doneta u parničnom, upravnom ili prekršajnom postupku. Ranije važeći zakoni su podrazumevali da je do prenosa ili prelaska potraživanja (obaveze) došlo posle sticanja izvršne isprave, a pre pokretanja izvršnog postupka. Novina koju Zakon predviđa tiče se procesne mogućnosti stupanja u već započeti, pokrenuti izvršni postupak lica na koje je potraživanje preneto ili prešlo ili lica na koje je obaveza preneta ili prešla, ukoliko do prenosa ili prelaza dođe u toku samog izvršnog postupka. U tom slučaju, sticalac potraživanja, odnosno lice na koje je preneta ili prešla obaveza, stupa u postupak na mesto onoga od koga je preuzeo potraživanje ili obavezu i postupak prima u stanju u kome se on nalazi. Time je u izvršnom postupku primenjen institut parničnog postupka “stupanje u parnicu subjektivnim preinačenjem”. Zakon kao i ranije važeći zakoni, razlikuje prenos i prelaz potraživanja, odnosno obaveze. Prenos potraživanja (obaveze) podrazumeva da se promena poverioca ili dužnika vrši na osnovu pravnog posla, na osnovu ugovora, slobodnom voljom učesnika materijalno pravnog odnosa, u ovom slučaju stranaka iz postupka iz kog potiče izvršna isprava i trećeg lica. Potraživanje se prenosi ugovorom “starog” poverioca (poverioca po izvršnoj ispravi) i “novog” poverioca (trećeg lica), o čijem je zaključenju obavešten dužnik iz isprave (obaveštenje se može učiniti i podnošenjem predloga za izvršenje). Prenos potraživanja se dokazuje ugovorom o cesiji koji predstavlja privatnu ispravu, pa mora biti overen po zakonu. Prenos obaveze se vrši ugovorom o preuzimanju duga (po izvršnoj ispravi) zaključenim između “starog” i “novog” dužnika, ali i poverioca, jer je za prenos obaveze nužna saglasnost, pristanak poverioca. Prenos obaveze se u izvršnom postupku dokazuje ugovorom o preuzimanju duga koji je overen na zakonom propisani način. Prelaz potraživanja (obaveze) podrazumeva da je do promene poverioca ili dužnika došlo u zakonom određenim situacijama, na osnovu zakonom određenih činjenica. Po prirodi stvari “prelaz” podrazumeva da prestaje obaveza na strani lica sa kojeg se prenosi, gasi se, a nastaje na strani drugog lica, na koje se prenosi. Jedna od takvih pravnih situacija su i statusne promene kod pravnog lica, privrednog društva. Međutim, da bi statusna promena omogućila primenu člana 23. Zakona, nužan je preduslov da je obaveza prestala na strani dužnika iz isprave, a da je nastala obaveza drugog lica. Ne postoji mogućnost da dužnik iz isprave ostane dužnik obaveze, a da se izvršenje traži i prema nekom drugom licu, pa i novoosnovanom privrednom društvu, za koje je zakonom samo konstituisana solidarna odgovornost sa dužnikom iz isprave. Takav preduslov je ispunjen ako se radi o statusnoj promeni koja ima za posledicu gubitak pravne sposobnosti privrednog društva, dužnika po ispravi, što znači da se lice usled statusne promene briše iz registra i prestaje da postoji. Prema odredbama Zakona o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) pravne posledice podele uz osnivanje i odvajanje uz osnivanje nisu identične. Članom 417. Zakona o privrednim društvima je predviđeno da za obaveze društva prestalog podelom uz pripajanje, koje su postojale pre registracije podele i njenog objavljivanja, solidarno odgovara svako društvo sticalac, osim ako je sa određenim poveriocem drukčije ugovoreno. Po prirodi stvari, podela podrazumeva da se jedan subjekat deli na najmanje dva nova. Zakon time reguliše da za obaveze prestalog, podeljenog društva odgovoraju sva novoosnovana društva, a ne samo neki od njih, tako da je njihova odgovornost solidarna. Ako poverilac podeljenog društva koje je prestalo da postoji podelom, nema izvršnu ispravu, može tužiti svako od novoosnovanih društava pojedinačnim tužbama ili zajedničkom tužbom. Može tužiti i samo jedno od njih. Ako ima izvršnu ispravu, može pokrenuti jedan izvršni postupak prema svima kao solidarnim dužnicima, pravnim sukcesorima, a može pokrenuti i onoliko izvršnih postupaka koliko ima dužnika. Uz predlog mora dostaviti javnu ispravu, izvod iz registra kojim dokazuje statusnu promenu nastalu posle izvršnosti isprave, dokazujući da je dužnik iz isprave prestao da postoji i da je lice ili lica označena kao izvršni dužnik ili dužnici, njegov pravni sledbenik ili sledbenici. Može postupak pokrenuti i samo prema jednom od njih. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

301

II


Tačno je da je članom 423. Zakona o privrednim društvima predviđeno da će se i na odvajanje uz osnivanje shodno primeniti odredbe koje važe za podelu uz osnivanje. Shodna primena uvek podrazumeva prilagođenu, a ne doslovnu primenu. Zato posledice ove statusne promene na postupak izvršenja nisu identične. Ono što bitno razlikuje podelu uz osnivanje u odnosu na odvajanje uz osnivanje je da kod podele privredno društvo - deljenik (društvo koje se deli na dva ili više subjekata), podelom prestaje da postoji. Kod odvajanja uz osnivanje, privredno društvo koje se deli, nastavlja da postoji, zadržava svojstvo pravnog lica, poseduje pravnu sposobnost, sposobnost biti nosilac prava i obaveza, tako da i dalje odgovara za svoje obaveze nastale pre registracije statusne promene - odvajanja uz osnivanje (pa i one utvrđene izvršnom ispravom). Shodna primena odredbi o podeli uz osnivanje znači da se i kod odvajanja uz osnivanje, na osnovu člana 417. Zakona o privrednim društvima, ustanovljava solidarna odgovornost društva sticaoca, čime se poboljšava položaj poverioca onog lica koje je dužnik, a izdvojilo je neki svoj deo. Solidarna odgovornost novoosnovanog društva se najranije može uspostaviti u momentu registracije, momentu osnivanja i nastanka novog pravnog subjekta upisom u registar. Odredbe o solidarnim obavezama su sadržane u Zakonu o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja) u odeljku - Obaveze sa više dužnika ili poverilaca. Solidarnost dužnika podrazumeva da za jednu obavezu poveriocu odgovara više lica, više solidarnih dužnika. Oni odgovaraju za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje od koga god hoće, sve dok ne bude potpuno ispunjeno. Kad jedan dužnik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se dužnici oslobađaju. Ukoliko izvršna isprava glasi na društvo kod koga je došlo do odvajanja uz osnivanje, nakon te statusne promene ono i dalje postoji. Stoga se po navedenoj izvršnoj ispravi, izvršenje prinudnim putem može i tražiti samo prema njemu. Društvo koje je osnovano nakon izvršenog odvajanja je prema članu 417. Zakona o privrednim društvima, solidarno odgovorno za obaveze društva čijim je odvajanjem, osnovano. Međutim, to može predstavljati samo pravni osnov za podnošenje tužbe protiv tog lica i uspostavljanje njegove solidarne odgovornosti sa dužnikom iz izvršne isprave. Kao što je napred navedeno, kada ima više solidarnih dužnika, poverilac može tužiti sve njih ili samo nekog od njih. Ako tuži samo nekog od solidarnih dužnika i stekne pravnosnažnu presudu, samo prema njemu može tražiti izvršenje prinudnim putem, a ne i prema ostalim solidarnim dužnicima. Ukoliko iz bilo kog razloga ne može prinudnim putem ostvariti izvršenje prema licu na koje obaveza po izvršnoj ispravi glasi, ostaje mu mogućnost da u parničnom postupku podnese tužbu protiv drugog ili drugih solidarnih dužnika, sa zahtevom da se izrekom presude utvrdi solidarnost obaveze. Tek nakon sticanja izvršne isprave prema drugim solidarnim dužnicima, mogao bi prema njima tražiti izvršenje obaveze. Samo ako izvršna isprava glasi na više tuženih, kao solidarnih dužnika, izvršni poverilac može tražiti prinudno ispunjenje prema svima ili prema nekom od njih. Prinudnim putem se ne može sprovesti izvršenje prema licu na koje izvršna isprava ne glasi, jer ono nije pravni sukcesor dužnika koji i dalje postoji, već je lice koje solidarno odgovara za njegove obaveze od momenta njegove registracije, osnivanja, sve pod uslovima predviđenim članom 417. Zakona o privrednim društvima. Član 422. Zakona o privrednim društvima predviđa da se na odvajanje uz pripajanje i na odvajanje uz osnivanje akcionarskog društva shodno primenjuju odredbe Zakona o privrednim društvima o podeli uz osnivanje novih društava odnosno o spajanju sa postojećim društvom i osnivanju novih društava na toj osnovi, ali shodna primena uvek i podrazumeva prilagođenu primenu posebnom institutu. Ono što je za odvajanje uz osnivanje bitno jeste da društvo koje se deli i dalje nastavlja da postoji, a kad društvo postoji, onda ono nema pravnog sukcesora, već se po zakonu uspostavlja solidarna odgovornost novoosnovanog društva pod uslovima koje zakon predviđa. •

302 │



II


Uslovi za prestanak postupanja po rešenju o izvršenju izvršnog suda ◊ Pitanje: • Koji uslovi treba da budu ispunjeni da bi škola kao poslodavac mogla da prestane da postupa po rešenju o izvršenju izvršnog suda, odnosno da vrši obustavu u visini 50 odsto zarade na ime izdržavanja punoletnog deteta zaposlenog?

◊ Odgovor: Pravo punoletnog deteta na izdržavanje regulisano je članom 155. Porodičnog zakona (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2005 i 72/2011 - dr. zakon). Prema stavu 1. ovog člana, punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od roditelja sve dok takvo stanje traje. Prema stavu 2. ovog člana, punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26 godine života. Iz ovih odredbi proizlazi da su bitne činjenice za nastanak potraživanja punoletnog deteta na izdržavanje, pa i na prestanak istog, u prvom slučaju da se radi o punoletnom detetu, da je ono nesposobno za rad i da nema dovoljno sredstava za izdržavanje. Prema stavu 2, relevantne činjenice su da se radi o punoletnom detetu, da se ono redovno školuje i da je mlađe od 26 godina života. Sudskom presudom roditelj (radnik škole), je obavezan na izdržavanje punoletnog sina, u visini od 50% zarade, tako da je na osnovu pravnosnažne i izvršne presude doneto rešenje o izvršenju kojim je određeno izvršenje na zaradi roditelja, do visine od 50%, dok za to postoje zakonski uslovi, koji bliže nisu definisani. Škola, kao poslodavac, postupa po rešenju suda na osnovu odredbi Glave IV - Izvršenje na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima, Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 i 99/2011 - dr. zakon - dalje: Zakon). Dužna je da postupa po rešenju o izvršenju sve do drugačije odluke suda, s obzirom na to da snosi odgovornost za propuštenu obustavu i isplatu dospelih obroka, odnosno da može odgovarati izvršnom poveriocu i za propuštene dospele obustave, kao i za prouzrokovanu štetu. Inicijativu za obustavu izvršnog postupka, po prirodi stvari, mora imati izvršni dužnik, a u ovom slučaju zaposleni, radnik škole, jer je to u njegovom interesu. Poslodavac nije stranka u izvršnom postupku, već lice koje po nalogu suda postupa, a postupa sve dok izvršenje ne bude okončano, obustavom ili zaključenjem. Izvršni dužnik, roditelj bi predlog za obustavu mogao zasnovati na razlogu iz člana 76. Zakona - prestanak potraživanja, jer se Zakon primenjuje i na postupke pokrenute po odredbama prethodnog zakona, kako to proizlazi iz prelaznih i završnih odredaba. Članom 76. Zakona je propisano iz kojih razloga se izvršenje obustavlja. Između ostalog, sud obustavlja izvršenje ako je potraživanje prestalo. Da li je potraživanje izdržavanja punoletnog deteta prestalo, zavisi od postojanja činjenica navedenih u članu 155. st. 1. i 2. Porodičnog zakona. Ocenu ispunjenosti razloga za obustavu izvršenja, u zavisnosti od ispunjenja tih činjenica, vrši izvršni sud odlučujući o predlogu dužnika za obustavu. Predlog dužnika, sud može usvojiti ili odbiti. Može odbiti predlog iako je punoletni sin navršio 26 godina života, ako postoje uslovi iz stava 1. člana 155. Porodičnog zakona (nesposoban za rad, nema sredstva za izdržavanje). Tek na osnovu odluke o obustavi izvršenja, škola kao poslodavac može prestati da postupa po rešenju o izvršenju izvršnog suda. Do tada, dužna je da po rešenju vrši obustavu, a u protivnom snosi sve posledice koje su navedene. U međuvremenu, do takve odluke, ostale obustave će vršiti u skladu sa odredbama zakona, odnosno obustavom na preostalom delu zarade. • Jasmina Stamenković PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

303

II



Nova zakonska rešenja sadržana u odredbama koje se odnose na izvršenje novčanih i nenovčanih potraživanja • U čemu se sastoje izmene u odnosu na sredstvo izvršenja na pokretnim stvarima?

U odredbama o sredstvu izvršenja na pokretnim stvarima radi naplate novčanog potraživanja - čl. 81. do 102. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 - dalje: Zakon) predviđene su sledeće novine: 1. odredbe o mesnoj nadležnosti - izostavljena je nadležnost suda prema prebivalištu, odnosno sedištu izvršnog dužnika, ako u predlogu nije naznačeno mesto gde se stvari nalaze; 2. odredbe o izuzimanju od izvršenja - izostavljeno je izuzimanje od izvršenja poštanske pošiljke ili poštanske novčane doznake upućene izvršnom dužniku, a dodato da je kućni ljubimac izuzet od izvršenja; 3. izostavljena je odredba o ovlašćenju poverioca da u inicijalnom aktu predloži samo popis i procenu pokretnih stvari, a docnije, u roku od tri meseca, i njihovu prodaju; 4. odredbe o dostavljanju - ako se rešenje o izvršenju nije moglo uručiti dužniku neposredno pre popisa, dostavljanje se vrši pribijanjem odluke (nije naznačeno gde, ali je očigledno na mestu popisa), a ranije je bilo po opštim odredbama o dostavljanju; 5. za popis dužnikovih stvari u državini trećeg lica, više se ne traži pristanak tog trećeg lica; 6. izostala je odredba o zakonskoj pretpostavci suvlasništva bračnih ili vanbračnih supružnika u jednakim delovima na stvarima zatečenim u njihovoj kući, stanu, poslovnoj prostoriji i drugoj nepokretnosti;

304 │

7. odredbe o dejstvu popisa - izvršni poverilac popisom stiče pravo upisa založnog prava, a ranije je sticao založno pravo član 87. Zakona; 8. izmenu popisa više ne može tražiti izvršni dužnik, već samo izvršni poverilac; 9. izvršni poverilac dostavlja kopiju zapisnika o popisu organizaciji koja registruje založno pravo, a ranije je to činio sud; 10. o dredbe o čuvanju popisanih stvari - izvršni poverilac može predložiti da se stvari predaju na čuvanje njemu ili trećem licu ne dokazujući verovatnost opasnosti otuđenja, oštećenja ili umanjenja vrednosti stvari, s tim da snosi i rizik njihove slučajne propasti; 11. u z zabranu raspolaganja dužniku i drugim licima koji imaju kontrolu nad popisanim stvarima, propisana je pretnja novčanom kaznom; 12. k od bezuspešnog popisa su izmenjeni, skraćeni rokovi - za poverioca, rok za predlaganje novog popisa, posle prvog bezuspešnog, iznosi 45 dana od dana prijema obaveštenja, a ranije je bilo tri meseca; nova je odredba po kojoj izvršitelj može ponavljati popis i bez predloga izvršnog poverioca; 13. p rocenu vrednosti vrše samo sudski izvršitelj i izvršitelj, jer više nema odredbe po kojoj procenu vrši veštak - član 92. Zakona; 14. k od prodaje su izmenjeni rokovi - između popisa i prodaje ne može proći manje od 15 dana (bilo i ranije) ni više od 30 dana (ovo je novina); 15. n ačini prodaje su isti (javno nadmetanje i neposredna pogodba), a novo je da način, pored suda, može odrediti i izvršitelj; rokovi i način objave su različiti - prodaja se



mora objaviti u roku od najmanje osam dana pre dana održavanja javnog nadmetanja (bilo je 15); objava se može vršiti i na internet stranici suda; 16. o dredbe o prodajnoj ceni - na prvom javnom nadmetanju, početna cena iznosi 60% od procenjene vrednosti (bilo je u visini procenjene vrednosti), a na drugom ne može biti niža od 30% od procenjene vrednosti (bilo je jedna polovina); ako je drugo nadmetanje bilo neuspešno, poverilac se izjašnjava odmah ili najkasnije u roku od pet radnih dana, da li predlaže prodaju neposrednom pogodbom ili traži dosuđenje stvari; ukoliko propusti da se izjasni, izvršenje se obustavlja; 17. k od dosuđenja neprodate stvari poveriocu, različit je stepen namirenja - smatra se namirenim sa 30% procenjene vrednosti dosuđene pokretne stvari. • Da li ima novih rešenja kod izvršenja na nepokretnosti?

Zakon je (čl. 104. do 145) nastojao da se složena procedura prodaje nepokretnosti radi namirenja novčanog potraživanja poverioca učini efikasnijom, da se koliko je moguće pojednostavi i skrati. Odluke se donose u obliku zaključka, pa su pravni lekovi izuzetak. Izmene su sledeće: 1. kao posledica mogućnosti sprovođenja izvršenja preko izvršitelja - pored suda, i izvršitelj donosi zaključke; dokaz o svojini na nepokretnosti se prilaže i uz predlog za izvršenje i uz predlog za sprovođenje izvršenja; 2. kod nepokretnosti u susvojini razlikuju se: a) i zvršenje na idealnom delu nepokretnosti i b) izvršenje na celoj nepokretnosti, uz saglasnost svih suvlasnika; 3. izvršni poverilac, na osnovu rešenja o izvršenju ili zaključka o izvršenju, stiče pravo upisa založnog prava; upis se vrši na njegov zahtev; 4. pristupanje izvršenju na određenoj nepokretnosti može se izvršiti do donošenja zaključka o dosuđenju kupcu, odnosno zaključka o predaji kupcu (ranije je bilo do pravnosnažnosti rešenja); 5. izostavljena je odredba o mogućnosti određivanja izvršenja na drugoj nepokretnosti dužnika, ako postoji znatna nesrazmera između potraživanja i vrednosti nepokretnosti; 6. založno pravo prestaje danom predaje nepokretnosti kupcu (izostavljena je ranija odrednica da prestaje i ako poverilac nije potpuno namiren); 7. način utvrđivanja vrednosti nepokretnosti - izostavljena je odredba o utvrđivanju na osnovu nalaza veštaka, drugih činjenica i podataka; vrednost se utvrđuje zaključkom, pa sledi da nema pravnog leka;

II

8. izostavljena je odredba o obustavi zbog nedostatka pokrića, nedovoljne vrednosti nepokretnosti, kao i o posebnim pravilima o nedospelim potraživanjima (sada su sadržane u glavi o posebnim pravilima, pa se šire primenjuje, a ne samo na nepokretnosti); 9. rokovi za prodaju su izmenjeni - od objavljivanja zaključka do prodaje mora proteći najmanje 15, ali ne ni više od 30 dana - član 119. Zakona (ranije je bilo najmanje 30 dana); 10. i zostavljena je odredba o pravu preče kupovine izvršnog poverioca (mada se u odredbi o izjašnjavanju nosioca prava preče kupovine navodi da će se tražiti izjašnjenje zakonskog i ugovornog nosioca, kao i izvršnog poverioca); 11. n ema ročišta za javno nadmetanje (ne definiše se da li je to skup, sastanak i sl.); 12. p rodajna cena na javnom nadmetanju regulisana je kao kod pokretnih stvari: na prvom 60% od procenjene vrednosti, a na drugom ne ispod 30% od procenjene vrednosti; 13. u odredbi koja određuje ko ne može biti kupac (član 127. Zakona), dodato je da kupci ne mogu biti izvršitelj, ni njegov zamenik; 14. d odeljivanje na javnom nadmetanju se vrši zaključkom, pa nema pravnog leka; više se ne čeka 10 minuta za zaključenje javnog nadmetanja posle stavljanja najpovoljnije ponude (član 128. Zakona); 15. kao i kod prodaje pokretnih stvari, ako sva tri ponuđača ne polože iznos prodajne cene, traži se izjašnjenje poverioca da li predlaže novu prodaju ili da mu se dosudi nepokretnost; ako se ne izjasni, izvršenje se obustavlja; 16. p ravno sredstvo u odnosu na zaključak o predaji nepokretnosti je zahtev za otklanjanje nepravilnosti o kome se odlučuje rešenjem protiv kojeg je dozvoljen prigovor, ali koji ne odlaže izvršenje; usvajanje zahteva ne utiče na prodaju, već samo predstavlja osnov za naknadu štete (član 131. Zakona); 17. n ema odredbe o predaji nepokretnosti poveriocu na korišćenje; 18. r ed namirenja je propisan u članu 138. Zakona - prvo se namiruju potraživanja obezbeđena založnim pravom (po redu upisa), potom potraživanja naknade za lične službenosti (po redu sticanja) i stvarne terete koji se prodajom gase, ako su nastali pre pokretanja izvršnog postupka, a zatim potraživanja izvršnog poverioca po čijem je predlogu određeno izvršenje; po istom redu kao i glavna potraživanja namiruju se troškovi i kamate za poslednje tri godine do donošenja zaključka o predaji kupcu, određeni izvršnom ispravom; 19. n ema ročišta za deobu, već se donosi zaključak o namirenju (samim tim nema pravnog leka) - član 142. Zakona; 20. b risanje tereta se nalaže zaključkom o predaji kupcu.


│

305

II


• Kakve izmene su predviđene u vezi sredstva izvršenja na potraživanju izvršnog dužnika?

Kod odredbe o izuzimanju od izvršenja (član 147. Zakona) izostavljene su odredbe koje se odnose na primanje vojnika i pitomaca vojnih škola, kao i za naknade za rad u kazneno popravnom zavodu. Novinu predstavlja odredba člana 151. Zakona kojom je propisano da se po namirenju potraživanja izvršnih poverilaca, bez odlaganja, obaveštavaju banke i druge finansijske organizacije, organizacija za prinudnu naplatu, poslodavci i treća lica kojima su prethodno dostavljeni nalozi za zabranu raspolaganja imovinom odnosno sredstvima, da ovu imovinu odnosno sredstva oslobode. Obaveštenje dostavlja sud, odnosno izvršitelj. Nova je odredba po kojoj izvršni poverilac zaplenom stupa na mesto izvršnog dužnika, ukoliko je zaplenjeno potraživanje obezbeđeno zalogom ili hipotekom - član 155. Zakona. Izjašnjenje izvršnog dužnika da li priznaje zaplenjeno potraživanje, da li je voljan da ga izmiri i drugo, sud, odnosno izvršitelj traže po službenoj dužnosti, a ne više na predlog izvršnog poverioca. Ostale odredbe su slične, a bitno različito je da se odluke donose zaključkom, iz čega proizlazi da nema pravnog leka - po Zakonu o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 - dalje: Zakon iz 2005. godine) se odlučivalo rešenjem, pa je bila dozvoljena žalba. • Da li je izmenjena procedura u vezi sa izvršenjem na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima?

Ove odredbe su skoro u svemu identične odredbama Zakona iz 2005. godine. • Kakve se izmene predviđaju u vezi sa izvršenjem na računu izvršnog dužnika?

Uočava se da kod ovog sredstva izvršenja nema odredbe o posebnoj mesnoj nadležnosti kako je to bilo predviđeno članom 196. Zakona iz 2005. godine. U praksi je primena ove odredbe, naročito kod privrednih sudova, vodila neravnomernoj opterećenosti sudova u fazi izvršnog postupka, jer najveći broj banaka ima sedište na teritoriji dva - tri suda, a kada su u pitanju izvršenja na osnovu verodostojnih isprava neravnomerna raspodela se manifestovala i kasnije, u parnicama, jer su dužnici, po pravilu, propuštali da u prigovoru protiv reše-

306 │

nja istaknu prigovor mesne nenadležnosti sa predlogom da se predmet uputi parničnom sudu nadležnom prema prebivalištu, sedištu dužnika, odnosno tuženog. Sada se ima primeniti odredba o opštoj nadležnosti iz člana 3. Zakona, po kojoj se nadležnost suda zasniva prema prebivalištu (boravištu), odnosno sedištu dužnika. U vezi sa obimom izvršenja nove su odredbe koje se odnose na korisnike budžetskih sredstava, u kom slučaju se u predlogu za izvršenje navodi račun izvršenja budžeta, a izvršenje se sprovodi na način propisan zakonom kojim se uređuje budžetski sistem (član 183. Zakona). Kada obaveze iz izvršne isprave glasi na stranu valutu, izvršenje se sprovodi na sredstvima na deviznom računu. Ako ovakvog računa nema ili nema sredstava na njemu, izvršava se sa dinarskog računa. Nova je odredba člana 184. Zakona o dodatnoj sadržini predloga za izvršenje. Pored osnovnih podataka, u predlogu za izvršenje ovim sredstvom potrebno je naznačiti broj tekućeg računa, matični i poreski identifikacioni broj izvršnog dužnika, kao i broj tekućeg računa poverioca. Takođe, nužno je označiti i vrstu kamate, visinu kamate i način obračuna za period za koji se obračunava. Ako je izvršni dužnik Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave potrebno je označiti i korisnika budžetskih sredstava zbog čijeg rada je nastalo potraživanje. Kao što je Zakonom iz 2005. godine bilo predviđeno u odredbama o izvršenju u trgovinskim stvarima, izvršni poverilac i po novom Zakonu može dostaviti predlog bez ovih podataka, ali uz dostavljanje dokaza da ih je tražio. U tom slučaju će sud, odnosno izvršitelj ove podatke zatražiti od organizacije za prinudnu naplatu koja je dužna da ih dostavi bez odlaganja. U određenom delu izmenjene su i odredbe o sprovođenju izvršenja (član 185. Zakona). Ranije se rešenje dostavljalo organizaciji za prinudnu naplatu koja je nalagala poslovnim bankama da izvrše prenos sredstava, a sada sud rešenjem nalaže organizaciji za prinudnu naplatu da izvrši prenos sredstava sa računa dužnika na račun poverioca. U tom cilju organizacija nalaže poslovnim bankama da izvrše blokadu otvorenih računa, da je bez odlaganja obaveste o stanju na računima, izriče zabranu otvaranja novih računa, a u sprovođenju sredstva prenosi prvo sa dinarskih računa, a ako ih nema dovoljno sa računa na kome su deponovana devizna sredstva. Nova je odredba po kojoj računi ostaju blokirani sve do namirenja izvršnog poverioca i ako se promeni sredstvo izvršenja. Kada se izvršenje sprovede, organizacija za prinudnu naplatu vrši deblokadu računa.



U odnosu između suda ili izvršitelja i organizacije za prinudnu naplatu uspostavljen je postupak obaveštavanja o sprovedenim i nesprovedenim izvršenjima (član 187. Zakona): o sprovedenim izvršenjima, organizacija je dužna da ih izveštava svakodnevno, a da izvršenje nije sprovedeno u roku od 15 dana od prijema rešenja, odnosno zaključka. U tom slučaju se poverilac poziva da se u roku od pet radnih dana izjasni o daljem toku postupka. Ako se ne izjasni, izvršenje se obustavlja. Odredbe o izvršenju na štednom ulogu i tekućem računu nisu izmenjene (čl. 191. i 192. Zakona), a u odredbama o izvršenju na hartijama od vrednosti i na udelima u privrednom društvu (čl. 193. do 201. Zakona), nema odredbi o posebnoj mesnoj nadležnosti. Kod izvršenja na akcijama i udelima propisana je sadržina upisa podataka od strane Centralnog registra za hartije od vrednosti, odnosno Agencije za privredne registre. U vezi sa procenom i prodajom akcija, odnosno udela uglavnom se radi o identičnim odredbama kao u Zakonu iz 2005. godine, s tim da je razlika u tome što se založno pravo stiče upisom, a upisom se istovremeno vrši i plenidba akcija, odnosno udela. • Šta sadrže odredbe o posebnim pravilima za namirenje?

Ranije su ove odredbe bile sistematizovane kod izvršenja na nepokretnosti, a sada je to posebna glava (čl. 202. do 207. Zakona).Ovim odredbama je regulisan redosled namirenja založnih poverioca prema redosledu upisa založnog prava u odgovarajuću javnu knjigu, odnosno registar, kao i pravila o namirenju nedospelog potraživanja založnog poverioca. Založni poverilac čije je pravo stečeno i upisano pre založnog prava izvršnog poverioca, ima pravo da iz cene postignute prodajom založne stvari ili prava, pre ostalih založnih poverioca, naplati dospelo potraživanje sa kamatom, troškovima čuvanja založene stvari i troškovima ostvarivanja naplate potraživanja. Ako potraživanje nije dospelo, iznos potraživanja će se izdvojiti i deponovati u sudu, odnosno kod izvršitelja i isplatiti prema rokovima dospeća, osim ako založni poverilac ne zahteva da mu se potraživanje isplati pre dospelosti. Ako zahteva, ono će se namiriti sa iznosom ugovorene kamate do dana unovčenja predmeta potraživanja, a ako ona nije ugovorena, isplatiće se po odbitku iznosa koji odgovara zakonskoj zateznoj kamati od dana donošenja zaključka o namirenju do dana dospelosti tog potraživanja. U ovoj glavi je i odredba po kojoj svako lice koje ima pravo da se namiri iz prodajne cene predmeta izvršenja, ako po redu prvenstva dolazi ispred izvršnog poverioca koji je predložio izvršenje, može predložiti da se izvršenje obustavi ako utvrđena vrednost predmeta izvršenja ne pokriva iznos njegovog potraživanja. Ranije je ova odredba bila sadr-

II

žana po sredstvu izvršenja na nepokretnosti. Predlog se može podneti u roku od osam dana od dana dostavljanja zaključka o prodaji. U ostalim odredbama regulisan je način ostvarenja nedospelog potraživanja povremenih primanja i ostvarenje potraživanja ukoliko je isto pod uslovom, odložnim ili raskidnim. • Da li su izmenjene odredbe o izvršenju radi ostvarenja nenovčanih potraživanja?

Kod izvršenja radi predaje individualno određenih pokretnih stvari, u slučaju da nisu nađene ni kod izvršnog dužnika ni kod trećeg lica, izvršni poverilac može tražiti da se izvršnom dužniku naloži da mu isplati samo vrednost te stvari, a ne i kamatu od procene do isplate (član 210. Zakona), kako je Zakonom iz 2005. godine bilo propisano. Kada se radi o zamenljivim stvarima, zadržana je odredba po kojoj se nalaže izvršnom dužniku da u depozit suda uplati iznos procenjene vrednosti stvari sa propisanom zateznom kamatom od dana procene stvari do dana polaganja iznosa sudu. Nema odredbe o mesnoj nadležnosti kod ispražnjenja i predaje nepokretnosti, jer je sadržana u opštim odredbama (nadležnost prema mestu gde se nepokretnost nalazi). Novinu predstavlja odredba kojom je predviđen izuzetak od pravila o pristupanju ispražnjenju i predaji nepokretnosti nakon isteka roka od osam dana od dana dostave rešenja o izvršenju izvršnom dužniku, i to kada se radi o rešenju donetom radi izvršenja privremene mere. U tom slučaju se može pristupiti sprovođenju izvršenja odmah nakon dostave rešenja (član 213. Zakona). Kada se radi o izvršenju obaveze na činjenje i to radnje koju može izvršiti i drugo lice, a ne samo izvršni dužnik, novinu predstavlja odredba o dužnosti izvršnog poverioca da izvrši radnju na koju je ovlašćen, u roku određenom od strane suda koji se računa od dana naplaćenog predujma (član 218. Zakona). U protivnom, postupak se obustavlja. Kod radnje koju može izvršiti samo dužnik je predviđeno da će se izvršnom dužniku odrediti rok za ispunjenje obaveze i da će se on upozoriti da će mu se izreći novčana kazna za slučaj da ne izvrši obavezu. Odredbama Zakona iz 2005. godine bilo je predviđeno da se svaka nova kazna izriče u većem iznosu od prve izrečene kazne, ali najviše do desetostrukog iznosa prve, s tim da se postupak ponavlja dok dužnik ne izvrši obavezu. Sada ovakvo ograničenje nije predviđeno, pa je jedino ograničenje opšti maksimum predviđen za izricanje novčanih kazni fizičkom ili pravnom licu. Redukovana su dokazna sredstva dužnika za dokazivanje činjenice izvršenja radnje koju samo on može izvršiti. To


│

307

II


su sada samo overena pismena izjava izvršnog poverioca o tome da je radnja izvršena i zapisnik sudskog izvršitelja ili izvršitelja, a ranije se mogla dokazivati i mišljenjem sudskog veštaka. Kod ponovnog smetanja državine po kome izvršni poverilac na osnovu iste izvršne isprave iznova podnosi predlog za izvršenje, predviđen je samo subjektivni rok od 30 dana od dana saznanja za ponovno smetanje državine, a više ne i objektivni rok od jedne godine od ponovljenog smetanja, predviđen Zakonom iz 2005. godine.

Kod izvršenja odluka u vezi sa porodičnim odnosima potrebno je napomenuti da je sprovođenje ovog izvršenja u isključivoj nadležnosti suda, da je procedura uređena detaljnije, radi veće efikasnosti i bolje zaštite interesa deteta. Pojačana je uloga, ali i dužnosti psihologa, predviđena je mogućnost izricanja kazne zatvora za ometanje sprovođenja izvršenja, koja ne može biti duža od 60 dana.

Nova je odredba kojom je predviđeno da se u slučaju da je izvršnom ispravom naložena predaja radi povratka u stranu državu nezakonito dovedenog ili zadržanog deteta (građansko pravna otmica dece) ili je predaja naložena zbog ponovnog uspostavljanja odnosa staranja ili viđenja roditelja sa detetom u stranoj državi, izvršenje sprovodi oduzimanjem i predajom deteta izvršnom poveriocu, pod uslovima iz člana 232. st. 1. i 3. Zakona, a postupak je u ovom slučaju posebno hitan. Uvedena je odredba po kojoj će sud na predlog izvršnog poverioca ponovo sprovesti izvršenje po istom rešenju o izvršenju ako se dete u roku od 60 dana od dana predaje protivno izvršnoj ispravi ponovo zatekne kod lica od koga je oduzeto, slično kao kod smetanje državine. Osim toga, u postupcima izvršenja radi održavanja ličnih odnosa sa detetom shodno se primenjuju odredbe sadržane u čl. 229. do 232. Zakona.

U vezi sa izvršenjem radi vraćanja zaposlenog na rad (čl. 236. do 239. Zakona) produžen je rok u kome se može podneti predlog za izvršenje sa 30 na 60 dana od dana kada je poverilac stekao pravo da podnese predlog. Kod odredbi o naknadi izgubljene zarade dopunjeno je da zaposleni ima pravo na naknadu mesečne zarade sa porezima i doprinosima koji se plaćaju iz zarade. Kod izvršenja odluke o deobi stvari (čl. 240. do 243. Zakona) nema mogućnosti da sud odredi veštačenje, a kod upisivanja u javne knjige (čl. 244. do 248. Zakona) u skladu sa novim institutom izvršitelja predviđena je mogućnost da izvršitelj, na osnovu ovlašćenja datog od strane izvršnog poverioca, pribavlja isprave u situacijama kada izvršni dužnik nije upisan u knjige kao vlasnik.

308 │

• Šta predviđa posebni postupak za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga?

Pre svega, predviđeno je da se opšte odredbe primenjuju i u ovom postupku ukoliko nije nešto posebno predviđeno. Članom 252. Zakona predviđeno je da se predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga podnosi izvršitelju na čijem se području nalazi sedište izvršnog poverioca. Uz predlog, poverilac je dužan da dostavi i pismeni dokaz da je pre podnošenja predloga opomenuo izvršnog dužnika da izvrši obavezu. O predlogu za izvršenje odlučuje izvršitelj zaključkom. Zaključkom može odbaciti nedozvoljen ili neuredan predlog, a može ga i odbiti. Ako su ispunjeni uslovi iz člana 18. Zakona naložiće dužniku da u roku od osam dana od prijema zaključka izmiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima i odrediće izvršenje radi ostvarivanja tih potraživanja. Zaključak mora doneti u roku od osam dana od prijema predloga, a isti se dostavlja izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku. Protiv zaključka kojim se predlog odbacuje ili odbija pravo prigovora ima izvršni poverilac, a protiv zaključka kojim se usvaja predlog pravo prigovora ima izvršni dužnik. Razlozi zbog kojih izvršni dužnik može izjaviti prigovor nabrojani su u članu 254. Zakona. To su sledeći razlozi: - da se verodostojna isprava ne odnosi na izvršnog dužnika, - da obaveza iz isprave nije dospela odnosno da uslov nije ispunjen, - da je obaveza izvršena ili na drugi način prestala, u celini ili delimično, i - da je potraživanje zastarelo. Dužnik ima obavezu da uz prigovor dostavi pismene isprave kojima dokazuje navode iz prigovora, mada je nejasno na koji način može dokazati negativne činjenice, npr. da se verodostojna isprava ne odnosi na izvršnog dužnika. Značajno je da prigovor ne odlaže izvršenje. Zakonom nije predviđeno kome se podnosi, ali s obzirom na odredbe o postupku po prigovoru proizlazi da se podnosi izvršitelju, jer on spise dostavlja sudu na odlučivanje o prigovoru. O prigovoru odlučuje veće suda na čijem se području nalazi sedište poverioca, a izvršitelj uz spise dostavlja i nacrt odluke o prigovoru, sve u roku od pet radnih dana od prijema prigovora. Ukoliko veće nađe da je nacrt odluke sastavljen tako da odgovara rešenju koje bi se imalo doneti, može na nacrt odluke staviti otisak štambilja. Nacrt sa otiskom štambilja suda ima pravnu snagu rešenja o izvršenju. • Jasmina Stamenković



II

ZAKON O HIPOTECI I PRINUDNO OSTVARIVANJE POTRAŽIVANJA

Sporna pitanja u praksi i rešenja predviđena novim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju - “Sl. glasnik RS”, br. 31/2011

U

realizaciji hipoteke kao stvarnog prava javila su se mnogobrojna sporna pitanja u prethodnom periodu. Sudska praksa davala je odgovore i zauzimala stavove u vezi sa spornim pitanja. U ovom tekstu dat je pregled dosadašnjih spornih pitanja kao i rešenja koja su sadržana u novom Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011).

Razlozi za donošenje Zakona o hipoteci

Razlozi za donošenje Zakona o hipoteci (“Sl. glasnik RS”, br. 115/2005, na snazi je od 4. januara 2006. godine, a počeo je da se primenjuje od 25. februara 2006. godine) su bili, u praksi uočena, neefikasnost i parničnog i izvršnog postupka u odnosu na realizaciju hipoteke kao stvarnog prava na nepokretnosti. Neefikasnost parničnog postupka se ogledala u relativno sporom rešavanju parnica pokrenutih hipotekarnim tužbama, u kojima su se javljala razna sporna pravna pitanja: • ko je procesno i pasivno legitimisan po tužbi u situaciji kada dužnik iz osnovnog posla iz kojeg potiče potraživanje koje je predmet obezbeđenja i hipotekarni dužnik nisu ista lica, • kako tužbeni zahtev treba da glasi, posebno kada su tuženi dužnik i hipotekarni dužnik, pa samim tim i kako glasi izreka sudske odluke. U vezi sa tim pitanjima sudska praksa je, u relativno dužem vremenskom periodu, davala odgovore i zauzimala stavove o istima. Kada bi hipotekarni poverilac stekao izvršnu ispravu, pravnosnažnu i izvršnu presudu donetu u parnici pokrenutoj hipotekarnom tužbom, sledio je sud-

ski izvršni postupak u kome je poverilac ostvarivao novčano potraživanje prodajom nepokretnosti i namirenjem iz novčane vrednosti ostvarene prodajom, primenom odredbi zakona koji reguliše izvršni postupak. Odredbe Zakona o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004), važećeg u tom periodu, a koje se odnose na prodaju nepokretnosti, predstavljale su skup normi koje su propisivale složenu proceduru. Po prirodi stvari prodaja nepokretnosti podrazumevala je jedan složen sistem, pa su u praksi ovi izvršni postupci relativno dugo trajali, u svakom slučaju duže od postupaka u kojima se namirenje vršilo drugim sredstvima. Time se pozicija hipotekarnog poverioca, kao poverioca čije je potraživanje obezbeđeno, a time “privilegovanog”, praktično obesmišljavala.

Rešenja sadržana u Zakonu o hipoteci - Izvršna vansudska hipoteka

U cilju otklanjanja ovih nedostataka donet je Zakon o hipoteci po kome se na osnovu ugovora o hipoteci ili založne izjave, upisanih u registar nadležnog organa, moglo izbeći s jedne strane, vođenje dugotrajnog sudskog spora radi utvrđivanja osnova i visine obezbeđenog potraživanja, a s druge strane, i vođenje neefikasnog sudskog izvršnog postupka. Zakon je propisao da se na osnovu izvršne vansudske hipoteke moglo pristupiti vansudskom namirenju od strane samog hipotekarnog poverioca.


│

309

II


Zakon predviđa da je hipoteka založno pravo na nepokretnosti koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom. Naplatu može zahtevati iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi. Predmet hipoteke može biti nepokretnost označena u članu 3. Zakona o hipoteci, a posebno važna novina je ona po kojoj predmet nepokretnosti može biti i objekat u izgradnji. Predmet obezbeđenja hipotekom može biti svako potraživanje, uključujući i buduće potraživanje, i uslovno potraživanje, i potraživanje izraženo u stranoj valuti, kako to predviđa član 7. Zakona o hipoteci. Ono obuhvata glavno potraživanje, kamatu i troškove naplate. Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, a upis se može izvršiti na osnovu ugovora o hipoteci i na osnovu založne izjave. Ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje, ako dug ne bude isplaćen u dospelosti, da poverilac naplati svoje potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti na način propisan zakonom. Ovaj ugovor se zaključuje u pisanoj formi, a potpisi se overavaju u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti. Pored vlasnika, ugovor može zaključiti i drugo lice koje ima pravo raspolaganja. Upis ugovorne hipoteke se vrši na zahtev lica određenih u članu 11. Zakona o hipoteci i ima konstitutivno dejstvo. Članom 12. Zakona predviđena je obavezna sadržina ugovora o hipoteci, a članom 13. koje odredbe ugovora bi bile ništave. Jednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave sačinjene od strane vlasnika nepokretnosti kojom se on jednostrano obavezuje da, ukoliko dug ne bude isplaćen o dospelosti, omogući poveriocu naplatu obezbeđenog potraživanja iz vrednosti nepokretnosti na način propisan zakonom, po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci i na osnovu iste se takođe vrši upis na zahtev vlasnika ili poverioca. Za postupak izvršenja posebno je važan član 15. Zakona o hipoteci. Njime je predviđeno da ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava koja je sačinjena u skladu sa ovim zakonom, predstavljaju izvršnu ispravu, ali pod uslovom da sadrže ono što je predviđeno u stavu 3. ovog člana. Stavom 2. člana 15. Zakona o hipoteci je predviđeno da se hipoteka zasnovana na osnovu izvršnog ugovora ili izvršne

310 │

založne izjave, upisuje u registar nepokretnosti kao “izvršna vansudska hipoteka”, a da se vansudski postupak namirenja sprovodi u skladu sa odredbama ovog zakona.

Vansudski postupak namirenja U Glavi drugoj Zakona o hipoteci - Vansudski postupak namirenja propisano je na koji način se ovaj postupak sprovodi. Ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac će prvo poslati opomenu u pisanoj formi, istovremeno dužniku i vlasniku predmeta hipoteke, ukoliko su to različita lica. Time se pokreće postupak vansudskog namirenja po ovom zakonu.

Nakon toga, naravno ukoliko dužnik i pored opomene ne isplati dug, sledi opomena o prodaji nepokretnosti. Na zahtev poverioca, vrši se zabeležba hipotekarne prodaje u korist poverioca, a protiv te odluke dozvoljena je žalba o kojoj nadležni organ mora doneti odluku u roku od 15 dana od dana podnošenja žalbe. Drugostepeno rešenje je konačno i izvršno i protiv njega nije dozvoljena ni tužba niti bilo koji pravni lek. U postupku vansudskog namirenja dužnik ili vlasnik nepokretnosti mogu zatražiti sastanak sa poveriocem.

Ako dužnik ne isplati dug do pravosnažnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje, a od dana izdavanja tog rešenja je protekao rok od 30 dana, poverilac može na osnovu rešenja pristupiti prodaji, a sam vrši izbor načina prodaje i optira za aukcijsku prodaju ili prodaju putem neposredne pogodbe. Poverilac može sam organizovati aukcijsku prodaju, a može je i poveriti licu koje se time profesionalno bavi. Nakon prodaje nepokretnosti vrši se namirenje prema redosledu predviđenim članom 40. Zakona o hipoteci, odnosno vrši se raspodela sredstava na način kako je to predviđeno članom 41. Zakona o hipoteci.

Imajući u vidu da je predviđeno vansudsko namirenje iz hipotekovane nepokretnosti, sporna pitanja u vezi primene pravila izvršnog postupka koja se tiču sadržine izvršne isprave i njene podobnosti za izvršenje se nisu u praksi ni mogla postaviti, jer se u vansudskom postupku namirenja primenjivao poseban zakon.



Sporno pitanje u primeni Zakona o hipoteci

Međutim, i primena Zakona o hipoteci je u praksi izazvala teškoće, te su izostali efekti koji su se očekivali - cilj je bio da se samim poveriocima omogući da se staraju o realizaciji svojih prava, jer se svako najbolje stara o ostvarenju sopstvenog prava.

U stvarnosti retko su na ovaj način ostvarivali namirenje svojih potraživanja. U nastojanju da ovaj problem prevaziđu, u dvogodišnjem periodu pre donošenja novog zakona, počeli su se obraćati sudu sa predlozima za izvršenje sudskim putem, sa predlogom da sud pristupi prodaji nepokretnosti u cilju njihovog namirenja, na osnovu izvršne vansudske hipoteke kao izvršne isprave. Tako se u praksi javilo kao sporno pitanje:

• da li se na osnovu izvršne vansudske hipoteke može isključivo voditi vansudski postupak namirenja prema odredbama Zakona o hipoteci ili poverilac, na osnovu iste isprave, a s obzirom kako je ona definisana članom 15. stav 2, može pokrenuti i sudski izvršni postupak. U odgovoru na ovo pitanje bilo je oprečnih shvatanja: po jednima je pokretanje sudskog izvršnog postupka bilo nedozvoljeno, a po drugima poverilac uvek može pokrenuti sudski postupak i za to mu ne treba posebno zakonsko ovlašćenje kao za vansudsko namirenje. Konačno je preovladalo shvatanje po kome poverilac i u toj situaciji ima pravo na sudsku zaštitu i na ostvarenje svog prava, odnosno novčanog potraživanja koje je obezbeđeno, pred sudom, u postupku sudskog namirenja.

U odgovoru na ovo pitanje nisu date bilo kakve dalje instrukcije kako se taj postupak pokreće, koje odluke sud donosi, na koji način se ocenjuje sadržina ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave koje su sačinjene u skladu sa Zakonom o hipoteci, s obzirom na odredbe Zakona o izvršnom postupku koje definišu šta predstavlja izvršnu ispravu i šta čini izvršnu ispravu podobnom za izvršenje. U svakom slučaju pravni osnov za davanje takvog odgovora bio je član 30. stav 1. tačka 3) Zakona o izvršnom postupku koji je predviđao da su izvršne isprave i druge isprave koje su zakonom određene kao takve.

II

Ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava kao izvršna isprava

Novi Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 - dalje: Zakon), očigledno nastojeći da reši nastali problem u praksi, u članu 13. propisuje šta su izvršne isprave. Iako zadržava formulaciju da su to i druge isprave koje su zakonom određene kao izvršne isprave, izričito u stavu 1. tačka 4. ovog člana predviđa da su ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava sačinjeni saglasno propisima kojima se uređuje hipoteka, izvršne isprave. U vezi sa tom novinom, ostalim odredbama posebno ne razrađuje neku specifičnost u odnosu na ovu vrstu izvršnih isprava. Kao i prethodni, Zakon sadrži opštu odredbu u članu 17. koja definiše šta svaku izvršnu ispravu čini podobnom za izvršenje. Kao i do sada, i Zakon predviđa da je izvršna isprava podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta i obim ispunjenja obaveze, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Naznačenje izvršnog dužnika u predlogu za izvršenje

S obzirom na ovu odredbu i nastaje nedoumica ko je izvršni dužnik u situaciji kada je nakon zaključenja ugovora o hipoteci, odnosno sačinjavanja založne izjave, i njihovog upisa, došlo do prometa nepokretnosti, jer se nepokretnost opterećena hipotekom može otuđiti, imajući u vidu da novi vlasnik, po prirodi stvari tada ne može biti označen u izvršnoj ispravi - ugovoru ili založnoj ispravi. Iz toga proizlazi i sporno pitanje • prema kome se može pokrenuti sudski izvršni postupak na osnovu navedenih izvršnih isprava, da li prema dužniku ili prema vlasniku nepokretnosti, ukoliko su to različita lica. Ni jedan od ova dva zakona ne daje odgovor na to pitanje, a pojedine njihove odredbe su međusobno protivrečne. Da bi se odgovorilo na pitanje, mora se poći od odredbi Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje regulišu sredstvo izvršenja radi naplate novčanog potraživanja - izvršenje na nepokretnosti. Odredbom člana 104. Zakona je propisan skup izvršnih radnji ovog sredstva izvršenja, a članom 105. Zakona da se uz predlog za izvršenje i predlog za sprovođenje izvršenja na


│

311

II


nepokretnosti mora podneti izvod iz javne knjige kao dokaz da je nepokretnost upisana kao svojina izvršnog dužnika. S obzirom da je neophodni i nužni uslov da se izvršenje odredi odnosno sprovede na nepokretnosti dostavljanje dokaza da je nepokretnost svojina izvršnog dužnika proizašao bi zaključak da se u navedenoj situaciji kao izvršni dužnik može javiti isključivo vlasnik nepokretnosti.

Kada je izvršni dužnik istovremeno i vlasnik nepokretnosti Ukoliko je u vreme zaključenja ugovora o hipoteci činjenična situacija bila takva da dužnik iz osnovnog posla iz kojeg potiče potraživanje koje se namiruje nije istovremeno i vlasnik nepokretnosti, prema članu 15. stav 3. Zakona o hipoteci izvršni ugovor o hipoteci, odnosno izvršna založna izjava morala je sadržati i izjave vlasnika da: - neopozivo ovlašćuje poverioca da naplati dug iz vrednosti nepokretnosti, - je upozoren na posledice neizmirenja duga o dospelosti, - poverioca ovlašćuje na naplatu bez podnošenja tužbe sudu, kao i - saglasnost da poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti, uključujući i ulazak u nepokretnosti bez obzira ko se u njoj nalazi. Ugovor i zaključuje vlasnik nepokretnosti, odnosno on je davalac založne izjave, i njegov potpis se overava, što znači da je u ispravi i označen kao izvršni dužnik i da se prema njemu kao izvršnom dužniku vodi sudski izvršni postupak, a uz predlog za izvršenje odnosno sprovođenje, dostavlja ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava sačinjeni u skladu sa Zakonom o hipoteci, dokaz o upisu kod nadležnog organa i dokaz o svojini saglasno članu 105. Zakona.

Kad je došlo do promena vlasnika nakon zaključenja ugovora o hipoteci

Sporna je, međutim, situacija u kojoj je nakon zaključenja ugovora i sačinjavanja izjave došlo do prometa nepokretnosti, pa je došlo do promene vlasnika. Novi vlasnik nije učestvovao u zaključenju ugovora, davanju izjava koje ugovor mora da sadrži, odnosno u davanju založne izjave, pa ne može ni biti označen u izvršnoj ispravi kao izvršni dužnik saglasno čl. 17. Zakona. S obzirom da je promet nepokretnosti koja je opterećena hipotekom dopušten, te da se pribavilac nepokretnosti uvi-

312 │

dom u javne knjige mogao obavestiti o upisanim teretima na nepokretnosti, a da se namirenje može sprovoditi prema vlasniku nepokretnosti prema odredbama zakona koji reguliše izvršenje, proizlazi da je u tom slučaju izvršni dužnik vlasnik, bez obzira da li on bio vlasnik u vreme zaključenja ugovora odnosno davanja založne izjave ili je pravo svojine stekao docnije.

To jeste u koliziji sa članom 17. Zakona koji propisuje podobnost izvršne isprave za izvršenje i ne predviđa izuzetke za bilo koju vrstu izvršne isprave, pa ni za ugovor o hipoteci, odnosno založnu izjavu. Evidentno je da ove isprave, ugovor o hipoteci odnosno založna izjava sačinjeni u skladu sa Zakonom o hipoteci, u vreme kada novi vlasnik nije bio vlasnik stvari, ne mogu sadržati označenje tog lica kako je to predviđeno članom 17. stav 1. Zakona, ali se može očekivati da će praksa ići u tom pravcu da se odredba člana 17. Zakona tumači ekstenzivno, uz uvažavanje izuzetka kada se radi o ovim izvršnim ispravama i promeni vlasnika posle zaključenja ugovora, davanja izjave i njihovog upisa, te da će za sprovođenje izvršenja na osnovu ovih izvršnih isprava biti bitno da su one sačinjene u skladu sa propisima kojima se uređuje hipoteka, kako je to predviđeno članom 13. stav 1. tačka 4. Zakona. To znači da ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava moraju sadržati ono što je predviđeno članom 15. stav 3. Zakona o hipoteci kako bi se na osnovu ovih izvršnih isprava mogao sprovesti sudski izvršni postupak i da će izjave pravnog prethodnika novog vlasnika nepokretnosti imati dejstvo i prema njemu, te zadovoljiti ovaj formalni uslov. To jeste u protivrečnosti i sa stavom 2. ovog člana koji navodi da se hipoteka zasnovana na osnovu izvršnog ugovora ili izvršne založne izjave upisuje u registar kao izvršna vansudska hipoteka, te da se vansudski postupak namirenja sprovodi u skladu sa zakonom, iz čega bi proizašlo da ovaj zakon reguliše samo vansudsko namirenje i da se na osnovu izvršne vansudske hipoteke sprovodi i vansudsko namirenje. Međutim, Zakon je dao osnov da se bez obzira na ovu nedoslednost i protivrečnost u propisima, namirenje može sprovesti i po Zakonu imajući u vidu odredbu člana 13.

S obzirom na protivrečnosti ovih zakona, može se očekivati da se u praksi jave mnoga sporna pitanja, pa će pred sudovima i biti izazov da ih razreše zauzimanjem pravnih stavova. • Jasmina Stamenković



N

II

IZVRŠENJE U PRIVREDNIM STVARIMA

ovi Zakon o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 i 99/2011 - dr. zakon - dalje: Zakon) donet je 2011. godine s tim što je predviđeno da će se čitav niz veoma značajnih odredaba primenjivati od 2012. godine. Po našem mišljenju Zakon ima određenih, ozbiljnih nedostataka. Kao najznačajniju novinu Zakona možemo označiti uvođenje izvršitelja. Privatni izvršitelj ili “bejlif” predstavlja institut anglosaksonskog prava koji je nastao kao sudski poslužitelj. Kasnije obavlja određene poslove i van sedišta suda te se osamostaljuje i postaje privatna profesija. Zakon uvodi, “privatnog” izvršitelja koga označava kao “izvršitelj” sa ciljem da se ubrza izvršni postupak, pre svega u fazi sprovođenja izvršenja, da se sudovi rasterete brojnih predmeta izvršenja, da pokuša da smanji potencijalnu koruptivnost te da pojeftini sam postupak.

Nadležnost, sredstva i predmet izvršenja i izvršne isprave

Zakon se opredelio za nekoliko osnovnih rešenja. Naime postoji: • takozvana isključiva nadležnost, t.j. određena izvršenja koja su ostala u nadležnosti suda; • isključiva nadležnost koja je poverena izvršiteljima; • dok je najveći deo nadležnosti alternativan što znači da izvršni poverioci mogu da biraju da li će se predlagati da izvršenje sprovodi sud ili izvršitelj. Naravno ovo se sve odnosi na ona sredstva i načine izvršenja koji podrazumevaju sprovođenje izvršenja putem sudskog ili privatnog izvršitelja. Znamo da se uglavnom na ovaj način vrši: prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, različite činidbe poput: useljenja ili iseljenja iz stana ili poslovnih prostorija, oduzimanje i predaja pokretnih stvari,

rušenje ili činidbe na poslovnim objektima, sprovođenje drugih izvršenja koja su prikladna za izvršenje putem izvršitelja.

Zakon, u članu 3, predviđa da je za odlučivanje u postupku izvršenja i obezbeđenja stvarno nadležan osnovni ili privredni sud u skladu sa zakonom koji određuje nadležnost sudova. Izuzetno za odlučivanje po vanrednim pravnim lekovima u kom slučaju je nadležnost suda određena u skladu sa zakonom. Sud je isključivo nadležan za sprovođenje izvršenja odluka u vezi sa porodičnim odnosima i za izvršenje odluka radi vraćanja zaposlenog na rad. Možemo primetiti da je ovde zakonodavac ostavio isključivu nadležnost suda za najdelikatniji oblik izvršavanja odluka iz oblasti porodičnih odnosa i radnih sporova koje se odnose na vraćanje zaposlenog na rad.

Sud nadležan za određivanje izvršenja ili obezbeđenja je po pravilu sud na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište ili boravište odnosno sedište. Zakon je kao isključivu nadležnost stavio izvršiteljima da mogu određivati i sprovoditi izvršenje u slučajevima naplate potraživanja komunalnih ili njima sličnih usluga. Ovo je skraćeni postupak koji predstavlja novinu u Zakonu. On najviše podseća na platni nalog s tim što je pri donošenju Zakona stavljena, po nama, opravdana primedba da isti organ - izvršitelj i odlučuje o dozvoli izvršenja i sprovodi izvršenje. Naravno situacija se nešto popravlja činjenicom da je predviđena mogućnost ulaganja pravnog leka - prigovora o čijoj osnovanosti konačnu odluku donosi sud (čl. 251. - 256. Zakona). Zakon predviđa da su sredstva izvršenja radnje kojima se po Zakonu potraživanje prinudno ostvaruje. Kao sredstva izvršenja radi ostvarivanja novčanog potraživanja predviđeni su: prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, prenos novčanog potraživanja, prenos potraživanja za predaju pokretnih stvari ili nepokretnosti, unovčenje drugih imo-


│

313

II


vinskih prava, prenos sredstava koja se vode na računu kod banke prodaja akcija i prodaja udela u privatnim subjektima. Sredstva izvršenja radi ostvarivanja nenovčanog potraživanja se prvi put predviđaju Zakonom i to su: predaja pokretnih stvari, ispražnjenje i predaja nepokretnosti, izvršenja obaveze činjenjem, nečinjenjem ili trpljenjem, izvršenje odluka iz porodičnih odnosa, izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad, izvršenje odluka o deobi stvari, upis u javne knjige i izdejstvovanje izjave volje. Ono što predstavlja svakako, značajnu novinu i to po našem mišljenju, veoma dobru jeste mogućnost, da izvršni poverilac predloži izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, to jest da ne naznači u predlogu za izvršenje sredstvo izvršenja, a da sud ili kasnije izvršitelj po službenoj dužnosti sprovode izvršenje najpogodnijim sredstvom. Predmet izvršenja su stvari i prava na kojima se po Zakonu može sprovesti izvršna radnja ostvarivanja potraživanja dok predmet izvršenja ne mogu biti stvari izvan prometa kao ni druge stvari koje Zakon isključuje. Predmet izvršenja ne mogu biti objekti, oružje i oprema namenjene odbrani i bezbednosti države. Zakon, u članu 13. predviđa veoma raznovrsne moguće izvršne isprave, i to: • pre svega pravosnažne odluke suda ili sudska poravnanja. Pod sudskom odlukom u smislu Zakona smatra se presuda, rešenje kao i druga odluka doneta u postupku pred sudom arbitražnim sudom i sudom časti Privredne Komore a sudskim poravnanjem smatra se poravnanje zaključeno pred sudom, arbitražnim sudom ili sudom časti privredne komore. Zanimljivo je da Zakon uvodi i kategoriju poravnanja ili akata koje stranke mogu da zaključe ako su ona izjednačena sa sudskim poravnanjem. Ovde pre svega mislimo na notarijalni akt - poseban pravni akt koji stranke mogu da zaključe pred javnim beležnikom; • odluka u upravnom postupku, u smislu Zakona, smatra se rešenje ili zaključak koji se u upravnom postupku donosi od strane organa ili organizacije službe ili pravnih lica koje vrše javna ovlašćenja a upravnim poravnanjem smatra se poravnanje zaključeno u upravnom postupku. Izvršna isprava je takođe pravosnažna odnosno konačna odluka koja je doneta u upravnim i prekršajnim postupcima, te poravnanje u upravnom postupku ako glasi na ispunjenje novčane obaveze iako se posebnim zakonom nije drukčije uredilo. Dakle kada se radi o upravnim ili prekršajnim odlukama koje ne glase na novčana potraživanja ona se sprovode prema posebnim pravilima u tzv. administrativnom

314 │

postupku. Prekršajne kazne koje se odnose na zatvorske kazne prema odredbama zakona kojim je uređeno izvršenje krivičnih sankcija a upravne prema odredbama zakona kojim je uređen upravni postupak, • izvod iz registra založnih prava na pokretnim stvarima i pravima i izvod iz registra finansijskog lizinga koji sadrži podatke o ugovoru o finansijskom lizingu i predmetu finansijskog lizinga predstavlja izvršnu ispravu; • Ugovor o hipoteci odnosno založna izjava sačinjena saglasno propisima kojima se uređuje hipoteka tretira se kao izvršna isprava; • izvršna isprava može se uzeti i usvojeni plan reorganizacije u stečajnom postupku čije je usvajanje potvrđeno odlukom suda; • Izvršna isprava je izvršna odluka koja je potvrđena kao Evropska izvršna isprava, ali će ona biti aktuelna, ako i kada Srbija bude članica EU. Zakon predviđa i druge isprave koje zakon određuje kao izvršnu ispravu. To mogu biti već pomenute javno beležničke isprave, poravnanja koja su postignuta u postupku mirenja pred miriteljima ili specifičnim arbitražnim postupcima, ali pod uslovom da su posebnim zakonima te isprave označene kao izvršne isprave i da im je data snaga izvršnog naslova.

Privredne stvari

Zakon o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - dr. zakon, 78/2011 - dr. zakon i 101/2011), u članu 25. propisuje stvarnu nadležnost privrednih sudova, vezujući ovu nadležnost za subjektivni kriterijum, što podrazumeva svojstvo stranaka koje se pojavljuju u sporovima pred ovim sudovima, ali i objektivni, što podrazumeva predmet spora. Kada su u pitanju izvršenja privredni sud: • određuje i sprovodi izvršenje na osnovu verodostojnih isprava kada se odnose na privredne subjekte, pravna lica i preduzetnike, u skladu sa članom 25. stav 1. tačka 1. ovog zakona; • određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje odluka privrednih sudova, a odluka izabranih sudova samo kad su donete u privrednim sporovima; • odlučuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka donetih u privrednim sporovima; • određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje na brodovima i vazduhoplovima.



Svakako da je najznačajnija novina koju je doneo Zakon o uređenju sudova, da ovi sudovi određuju i sprovode sva izvršenja kada se kao izvršna isprava pojavljuje odluka privrednog suda. Navedeno, ne isključuje nadležnost izvršitelja, koju on ima u skladu sa Zakonom, o čemu smo već govorili. Posledica navedene novine jeste da privredni sudovi sada po prvi put, određuju i sprovode izvršenje na nepokretnostima, kada je osnov za izvršenje izvršna isprava privrednog suda. Zakon, za razliku od Zakona o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/200 - dalje: Zakon iz 2004. godine) ne sadrži posebne odredbe, koje regulišu postupanje u privrednim stvarima. To znači da se na postupak izvršenja u privrednim stvarima, primenjuju sve odredbe Zakona, a u zavisnosti o kom sredstvu izvršenja se radi.

Sadržina predloga za izvršenje i prilozi Zakon, samo, u odredbi člana 35., u pogledu sadržine predloga za izvršenje, u stavu 2. tog člana, propisujući dodatne podatke, koristi izraz “privredne stvari”, kada je u pitanju izvršni dužnik koji je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren račun u skladu sa propisima o platnom prometu. U ovom slučaju, osim obaveznih podataka, naziv i imena stranaka, adrese, pri čemu adresa izvršnog dužnika mora biti ona koja je registrovana u Agenciji za privredne registre (APR) ili drugom javnom registru, moraju se navesti i podaci o matičnom broju stranaka, PIB, a za strana lica odgovarajući identifikacioni broj, kao i broj računa koji stranke imaju kod poslovne banke sa nazivom banaka. Obavezan prilog je izvršna isprava u originalu ili overenoj fotokopiji ili prepisu sa potvrdom pravnosnažnosti, odnosno verodostojna isprava, takođe u originalu ili overenoj fotokopiji. Od trenutka kada počnu sa radom izvršitelji, obavezni, sastavni deo predloga, biće i naznaka da li izvršni poverilac predlaže da se izvršenje sprovede od strane suda ili od strane izvršitelja. U pogledu dodatnih podataka (matični broj, PIB, broj računa kod banke i naziv banke), izvršni poverilac može predlog za izvršenje predati i bez naznačenja ovih podataka, ali uz dokaz da je navedene podatke bezuspešno zatražio od izvršnog dužnika. U tom slučaju predlog će biti uredan iako se radi o privrednoj stvari, te će sud ili izvršitelj u zavisnosti ko sprovodi izvršenje, da ove podatke zatraži od organizacije za prinudnu naplatu (član 184. st. 2. i 3.)

II

Odsustvo bilo kog od gore navedenih dodatnih podataka, kada su u pitanju privredne stvari, bez dokaza da ih je izvršni poverilac bezuspešno tražio od izvršnog dužnika, čini predlog za izvršenje neurednim, te će ga nadležni privredni sud postupajući po takvom predlogu vratiti podnosiocu na uređenje, a u situaciji ukoliko je zastupan od strane punomoćnika - advokata, javnog pravobranioca ili punomoćnika iz člana 85. stav 2. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), predlog će odmah odbaciti, primenjujući odredbe člana 101. stav 1. u vezi stava 5. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 10. Zakona.

Dostavljanje, dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika

Iako Zakon, kao što je to već naglašeno, ne sadrži posebne odredbe o postupanju u privrednim stvarima, u Zakonu postoji niz odredbi, koje su po svojoj sadržini takve da će njihova primena biti neophodna u izvršenjima koja se tiču privrednih stvari. Dostavljanje izvršnom dužniku, koji je pravno lice ili preduzetnik (ova lica se uglavnom pojavljuju u privrednim stvarima), vrši se na adresu sedišta koje je upisano u APR. Ako dostavljanje na ovoj adresi, nije bilo moguće, u roku od pet radnih dana od dana upućivanja pismena primaocu, dostava se vrši isticanjem na oglasnoj tabli nadležnog suda i dostavljanje se smatra izvršenim, po proteku pet radnih dana od dana isticanja na oglasnoj tabli suda. Izuzetak je dostavljanje rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, jer je obaveza suda, da se nakon bezuspešne prve dostave, a na način kako je to opisano, pokuša ponovna dostava, nakon 15 dana od isteka roka od pet dana, koji je protekao od prve bezuspešne dostave. Imajući navedeno u vidu, možemo konstatovati da se pretpostavka tačnosti podataka upisanih u APR, dosledno poštuje u izvršnom postupku, a da posledice neprijavljivanja promene podataka u pogledu adrese sedišta, APR-u, padaju na teret izvršnog dužnika. U postupku za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika, kada je u pitanju izvršni dužnik - privredno društvo, izjavu daje zastupnik privrednog društva i prema tom licu, se mogu primenjivati sve radnje, uključujući i novčano kažnjavanje, kao i izricanje kazne zatvora. Značajno je ukazati da je uspostavljen jedinstveni registar pravnih subjekata upisanih u knjigu izvršnih dužni-


│

315

II


ka za teritoriju Republike Srbije, koji se vodi u elektronskom obliku i dostupan je putem interneta. Na ovaj način je omogućeno da privredni subjekti, pre nego što zaključe određeni ugovor ili uđu u bilo kakav poslovni odnos, sa drugim privrednim subjektom, provere da li je druga strana, sa kojom nameravaju da stupe u ugovorni, odnosno, poslovni odnos, možda već upisana u registar izvršnih dužnika, što znači da svoje obaveze a koje su utvrđene pravnosnažnim sudskim odlukama ne izvršava uredno.

Izvršenje na osnovu verodostojne isprave

U Zakonu, izostavljen je takozvani skraćeni izvršni postupak, koji je bio propisan posebnim odredbama Zakona iz 2004. godine, a koji se sprovodio na osnovu pojedinih verodostojnih isprava. Skraćeni izvršni postupak, koji je uglavnom bio rezervisan za privredne subjekte, sada je na određen način inkorporiran u postupak za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. Kada je reč o privrednim stvarima, kod ovog postupka, treba izdvojiti nekoliko novina koje propisuje. Pre svega to su: • mogućnost da se izvršenje odredi i na osnovu verodostojne isprave stranog lica, pri čemu je Zakon predvideo, da su to menica, ček i faktura stranog lica. U pogledu ostalih verodostojnih isprava navedena mogućnost nije predviđena, a krug verodostojnih isprava je ostao gotovo identičan, onom, koji je bio predviđen i ranijim zakonima koji su uređivali izvršni postupak. • privremena ili okončana situacija, u vezi sa izvršenim građevinskim radovima, što je od značaja za privredne stvari, u kojima će se uglavnom i pojavljivati kao osnov za izvršenje. Ono što je posebno značajno jeste, da kao prilog, fakturu, mora pratiti otpremnica ili drugi pismeni dokaz da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi. Treba naglasiti da odsustvo ovog priloga uz fakturu, čini neurednim predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave - fakture. Kao dokaz da je izvršni dužnik obavešten o nastaloj obavezi, dovoljno je pismeno, sačinjeno od strane izvršnog poverioca, kojim (po svojoj sadržini) obaveštava izvršnog dužnika o nastaloj obavezi, ali sa dokazom - povratnicom o uručenju tog pismena izvršnom dužniku. Kada smo naveli da je nekadašnji skraćeni izvršni postupak na određen način inkorporisan u postupak za izvršenje na osnovu verodostojne isprave u Zakonu, imali smo u vidu,

316 │

pre svega, razloge propisane za prigovor u ovom postupku i dokaze koje izvršni dužnik mora podneti u vezi iznetih razloga u prigovoru. Izvršni dužnik je sada lišen lagodne pozicije u kojoj je ranije bio i kada je bilo dovoljno da blagovremenim i dozvoljenim prigovorom koji je obrazložen, navede samo jednu rečenicu kojom osporava potraživanje izvršnog poverioca, na primer, da nije bio u poslovnom odnosu sa izvršnim poveriocem. Sada je to nedovoljno, da bi prigovor proizveo posledicu da se o istom raspravlja u parničnom postupku. Naime, izvršni dužnik mora u prigovoru istaći taksativno predviđene razloge i za navode iz prigovora dostaviti taksativno predviđene pismene isprave (čl. 46, 47. i 48. Zakona). U suprotnom, ako to ne učini, sudija pojedinac nadležnog suda će prigovor odbiti, s tim što izvršni dužnik protiv ove odluke ima pravo prigovora veću od troje sudija istog suda. Ali ne samo navedeno, nego ukoliko iz priloženih dokaza, ne proizilazi verovatnost osnovanosti navoda iz prigovora izvršnog dužnika, sudija pojedinac će takođe odbiti prigovor. Imajući ova zakonska rešenja u vidu, možemo zaključiti da je izvršnom sudu, dato u nadležnost, da u postupku po prigovoru izvršnog dužnika, meritorno odluči o osnovanosti novčanog potraživanja izvršnog poverioca koje se zasniva na verodostojnoj ispravi. Ukoliko iz dokaza priloženih uz prigovor izvršnog dužnika, sudija pojedinac, nadležnog suda nađe da je izvršni dužnik učinio verovatnim navode iz prigovora, staviće van snage deo rešenja o izvršenju u kome je određeno izvršenje i postupak će se nastaviti u parnici kao povodom prigovora na platni nalog. Izuzetak od svega gore navedenog jeste menica kao verodostojna isprava, jer Zakon predviđa da prigovor izjavljen protiv rešenja o izvršenju koje je doneto na osnovu ove verodostojne isprave ne odlaže izvršenje. Možemo zaključiti da je menica po snazi, a kojom se dokazuje osnovanost novčanog potraživanja izvršnog poverioca u ovom slučaju, izjednačena sa izvršnom ispravom.

Izvršenje na novčanim sredstvima na računu izvršnog dužnika

Najčešće se izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja, u privrednim stvarima, sprovodi na računu izvršnog dužnika. Reč je svakako o najefikasnijem sredstvu izvršenja, pod uslovom da na svojim računima izvršni dužnik



poseduje novčana sredstva. Način sprovođenja izvršenja je poznat i u osnovi jednostavan, te ga nećemo bliže objašnjavati u ovom referatu. Novina koju predviđa, u ovom slučaju jeste da predlog za izvršenje, mora da sadrži osim onih dodatnih podataka na koje smo već ukazali u ovom referatu, kada smo govorili o predlogu za izvršenje u privrednim stvarima, i druge dodatne podatke. To su: vrsta kamate, visina kamate i način obračuna za period za koji se kamata obračunava, a ukoliko je izvršni dužnik Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, takođe se u predlogu za izvršenje mora naznačiti korisnik budžetskih sredstava, zbog čijeg je rada nastalo potraživanje. (npr, Republika Srbija - Ministarstvo pravde, Osnovni sud u …). Kada je u pitanju kamata (vrsta te kamate) kao dodatni sadržaj predloga za izvršenje koje se sprovodi na računu izvršnog dužnika, treba naznačiti, da li je u pitanju na primer, kamata u skladu sa Zakonom o visini stope zatezne kamate (“Sl. list SRJ”, br. 9/2001, “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja i “Sl. glasnik RS”, br. 31/2011) (potraživanje u dinarima) ili domicilna kamata ili kamata koju propisuje Centralna evropska banka na euro (potraživanje deviznog porekla). Osim navedenog izvršni poverilac treba da priloži svoj obračun kamate u pogledu visine, te načina, tj. da se iz ovog priloga može utvrditi da li je na primer u pitanju komforni metod ili prost kamatni račun. Čini nam se da je unošenje ovih podataka, u pogledu kamate, u Zakon, bilo nepotrebno i suvišno, obzirom da izvršenje kada je u pitanju račun izvršnog dužnika, sprovodi organizacija za prinudnu naplatu, koja kao stručna organizacija raspolaže sa svim navedenim podacima. Novina kada je u pitanju izvršenje na računu izvršnog dužnika jeste i obaveza izveštavanja, koju ima organizacija za prinudnu naplatu (OPN) i ona se sastoji u tome da ona ima dužnost da svakodnevno izveštava sud odnosno izvršitelja o sprovedenim izvršenjima. Takođe, ova organizacija je dužna da obavesti sud ako u roku od 15 dana od dana prijema rešenja odnosno zaključka izvršitelja nije sprovedeno izvršenje. U ovom slučaju, sud nakon prijema izveštaja OPN, da izvršenje nije sprovedeno, poziva izvršnog poverioca da se u roku od pet radnih dana izjasni o daljem toku postupka, i određuje mu rok u kome se mora izjasniti. Posledica neizjašnjavanja izvršnog poverioca u roku koji mu odredi sud jeste da se postupak izvršenja obustavlja. O ispravnosti navedenog zakonskog rešenja, možemo polemisati, u situaciji, kada je po predlogu izvršnog poverioca

II

doneto rešenje o izvršenju koje sadrži više sredstava izvršenja, odnosno u situaciji kada je izvršni poverilac predložio sprovođenje izvršenja na celokupnoj imovini izvršnog dužnika. Čini nam se, da je u toj situaciji sud, odnosno izvršitelj i posle izveštaja OPN, dužan da nastavi izvršenje po službenoj dužnosti protiv izvršnog dužnika bilo naznačenim sredstvima izvršenja, bilo na nekoj drugoj imovini izvršnog dužnika. Kada je u pitanju mesna nadležnost, kod izvršenja na računu izvršnog dužnika kod banke, nadležan je sud, na čijem području izvršni dužnik ima sedište, što znači da se mesna nadležnost u ovom slučaju više ne zasniva, po sedištu banke ili organizacionog dela banke izvršnog dužnika.

Izvršenje na akcijama i udelima u privrednom društvu

Ostvarenje novčanog potraživanja koje se zasniva na izvršnoj ili verodostojnoj ispravi u izvršnom postupku, podrazumeva proceduru koja prethodi samom činu namirenja lica koje je kao izvršni poverilac iniciralo postupak pred nadležnim sudom. Kada se kao izvršni dužnici pojavljuju pravna lica u praksi se kao najčešće sredstvo izvršenja pojavljuje prenos novčanih sredstava koja se vode na računu kod banke, o čemu je gore bilo reči. Ukoliko je reč o privrednom društvu koje posluje bez poteškoća (ne pokazuje znakove nesposobnosti za plaćanje svojih obaveza), što podrazumeva da poseduje novčana sredstva na svom računu kod banke, izvršenje se sprovodi efikasno. Blokada računa pravnog lica, najčešće privrednog društva u situaciji kada se ono pojavljuje kao izvršni dužnik, odnosno nemogućnost ostvarenja novčanog potraživanja prema fizičkom licu na pokretnim stvarima, zaradi ili nepokretnosti, primorava izvršnog poverioca da iznađe drugi način na koji bi ostvario svoje novčano potraživanje. Kada su u pitanju izvršenja koja su karakteristična za privredne stvari, onda tu svakako moramo svrstati i izvršenja na akcijama i udelima u privrednom društvu. U poslednje vreme, ovo sredstvo izvršenja se sve češće predlaže od strane izvršnih poverilaca i to naročito u društvu sa ograničenom odgovornošću, koje kod nas predstavlja najčešće zastupljenu pravnu formu. Zakon, ova sredstva izvršenja reguliše na način veoma sličan onom koji je bio predviđen ranijim Zakonom iz 2004. godine. Dok je pomenuti Zakon iz 2004. godine predviđao samo izvršenje na udelu u društvu sa ograničenom odgovornošću, Zakon sada predviđa izvršenje i na udelima u ortačkom i


│

317

II


komanditnom društvu. Izvršne radnje su iste kao kod izvršenja na akcijama, s tim što se upis založnog prava vrši u APR - Registar založnih prava na pokretnim stvarima i pravima koja se upisuju u registar. Iako ranije, zakoni koji su regulisali izvršni postupak, nisu taksativno predviđali izvršenje na akcijama i udelima, ipak je bilo moguće sprovesti izvršenje na akcijama i udelima jer je i u ranijim zakonima kao i Zakonu iz 2004. godine, kao i novom Zakonu, bilo predviđeno kao sredstvo izvršenja, unovčenje drugih imovinskih prava dužnika. Privatizacija koja je u Republici Srbiji gotovo okončana, učinila je takođe da se izvršenje na akcijama i udelima pojavljuje češće kao sredstvo izvršenja. Ovo je logična posledica, jer je veliki broj društvenih preduzeća u postupku privatizacije za titulare svojine na kapitalu, do tada društvenom, dobilo fizička lica ili pravna lica najčešće privredna društva sa privatnim kapitalom. Zbog navedenog, kao i zbog činjenice da je u našoj državi u poslednjih dvadesetak godina osnovan veliki broj preduzeća odnosno privrednih društava, zakonodavac je uneo i posebne odredbe koje regulišu izvršenje na akcijama i udelima. Mesna nadležnost za dozvolu i sprovođenje izvršenja na akcijama i udelima zasniva se prema sudu na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište. U predlogu za izvršenje na akcijama ili udelima izvršni poverilac mora da naznači: ime, odnosno naziv izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, te adresu odnosno sedište, izvršnu ili verodostojnu ispravu, obavezu izvršnog dužnika, sredstvo i predmet izvršenja, a kada je reč o postupku koji se sprovodi u privrednim stvarima potrebno je navesti i dodatne podatke. To su matični broj izvršnog dužnika, PIB broj izvršnog dužnika i broj računa izvršnog dužnika. Uz predlog je neophodno dostaviti izvršnu ispravu u izvorniku ili overenoj kopiji sa potvrdom pravnosnažnosti. Kada se predlaže izvršenje na osnovu verodostojne isprave ista mora biti priložena u izvorniku ili overenoj kopiji. Dodatno, ukoliko je u mogućnosti da to učini, izvršni poverilac će uz predlog priložiti i dokaz da je izvršni dužnik zakoniti imalac akcija odnosno da je vlasnik udela, na kojima je predložio izvršenje. Kada su u pitanju akcije to će biti potvrda - izveštaj Centralnog registra hartija od vrednosti, da su akcije upisane na računu izvršnog dužnika kod centralnog registra. Kada je u pitanju udeo, to će biti izvod iz APR-a koji potvrđuje da je izvršni dužnik vlasnik udela na kojem je predloženo izvršenje. Osim navedenog u samom predlogu za izvršenje poželjno je, ali nije neophodno, što bliže identifikovati akcije (broj

318 │

akcija, emitent, CSI kod, ISIN broj) ili udela (naziv privrednog društva, visina udela). Ukoliko izvršni poverilac nije u mogućnosti da pribavi gore navedene dokaze o svojini na akcijama ili udelu, odnosno podatke, predlog za izvršenje bio bi uredan i bez navedenih priloga ili podataka, jer može predložiti izvršenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika i samo naznačiti da izvršni dušnik poseduje akcije ili udeo. Sud ili izvršitelj će na bazi ovakvog predloga zatražiti od Centralnog registra, odnosno APR-a podatke za izvršnog dužnika pre sprovođenja izvršenja. Izvršne radnje koje propisuje Zakon su identične kako za izvršenje na akcijama tako i za izvršenje na udelima u d.o.o. To su: upis i sticanje založnog prava, plenidba, procena i prodaja te namirenje izvršnog poverioca. U sprovođenju pomenutih izvršnih radnji postoje razlike u zavisnosti da li je reč o izvršenju na akcijama ili udelima. Akcije - Rešenje o izvršenju na akcijama sud dostavlja strankama i Centralnom registru. Ključni momenat jeste dostava rešenja o izvršenju Centralnom registru. Ovo stoga što upisom rešenja o izvršenju ili zaključka o sprovođenju izvršenja na akcijama u Centralni registar se vrši plenidba akcija koje su predmet izvršenja, istovremeno od tog momenta izvršni dužnik ne može raspolagati zaplenjenim akcijama, a izvršni poverilac stiče založno pravo na zaplenjenim akcijama. Predmet izvršenja mogu biti obične i preferencijalne akcije. Važno je ukazati da je potrebno efikasno postupanje suda ili izvršitelja, u pogledu dostave rešenja o izvršenju odnosno zaključka o sprovođenju izvršenja, Centralnom registru. Ovo je značajno zbog brzine upisa založnog prava i značaja sticanja založnog prava. Odmah nakon dozvole izvršenja i dostave rešenja o izvršenju strankama i Centralnom registru, sud, odnosno izvršitelj će pristupiti proceni (utvrđivanju vrednosti) akcija i to bez posebnog predloga stranke. Vrednost akcija sud utvrđuje zaključkom obzirom da se primenjuju pravila koja važe za procenu pokretnih stvari. Ukoliko je reč o akcijama koje se kotiraju na berzi, njihova vrednost se utvrđuje kao prosečna cena akcija na berzi u poslednjih 30 dana, a na osnovu berzanskog izveštaja. To znači da berza izveštaj dostavlja imajući u vidu poslednjih 30 dana pre zahteva suda ili izvršitelja za dostavu tog izveštaja. Ukoliko je reč o akcijama akcionarskog društva koje se ne kotiraju na berzi, sud ili izvršitelj može da angažuje stručno lice radi procene vrednosti takvih akcija. Akcije koje su predmet berzanske trgovine unovčavaju se (prodaju) na berzi. Prodaja se vrši preko ovla-



šćenog učesnika tržišta hartijama od vrednosti kojeg odredi izvršni poverilac ili izvršitelj. Akcije koje nisu predmet trgovine na organizovanom tržištu (berzansko ili vanberzansko) mogu se unovčiti odnosno prodati i van ovog tržišta, u skladu sa zakonom kojim je uređeno tržište kapitala. Namirenje izvršnog poverioca vrši se u skladu sa odredbom člana 100. Zakona (kada se vrši namirenje jednog izvršnog poverioca), odnosno člana 101. Zakona, kada se namiruje više izvršnih poverilaca. To dalje znači da se u troškove izvršnog postupka koji se prvenstveno namiruju, uračunavaju i troškovi (provizija) ovlašćenog učesnika tržišta hartijama od vrednosti kao i drugi troškovi neophodni u postupku unovčenja - prodaje akcija. Potom se namiruje potraživanje izvršnog poverioca. U skladu sa članom 20. stav 8. izvršiće se prodaja onolikog broja akcija od broja koje je predložio izvršni poverilac ili koji je određen zaključkom izvršitelja, koji je potreban za namirenje potraživanja izvršnog poverioca i troškova postupka. Broj akcija koji preostane nakon prodaje i namirenja izvršnog poverioca vraća se izvršnom dužniku, a založno pravo se na njima briše. Predmet prodaje može biti suvlasnički udeo izvršnog dužnika na akciji ukoliko je reč o akciji sa više vlasnika. U tom slučaju u postupku prinudne prodaje treba voditi računa o pravu preče kupovine drugih suvlasnika na akciji. Udeli - Rešenje o izvršenju na udelu dostavlja se strankama i APR-u gde je upisano privredno društvo. Postupak plenidbe i posledice sprovedene plenidbe iste su kao u slučaju kada su predmet izvršenja odnosno prodaje akcije, s tim što se upis založnog prava vrši u registar APR-a. Posledica konstituisanja založnog prava (a to je upis založnog prava u registar) jeste da izvršni dužnik ne može raspolagati udelom čime se u potpunosti obezbeđuje potraživanje izvršnog poverioca. Procena vrednosti udela vrši se u skladu sa odredbom člana 92. Zakona, a koja se primenjuje u postupku izvršenja radi naplate novčanih potraživanja na pokretnim stvarima. To znači da će sudski izvršitelj ili izvršitelj u zavisnosti ko sprovodi izvršenje i izvršiti procenu udela. Čini nam se da zbog specifičnosti i složenosti procene udela u privrednom društvu, ipak treba u ovom slučaju zatražiti pismenu informaciju od odgovarajuće organizacije ili fizičkog lica, koje se bavi procenom vrednosti kapitala privrednih društava. Način prodaje određuje sud zaključkom vodeći računa da se postigne što bolja cena. Samu prodaju obavlja izvršitelj, odnosno sudski izvršitelj u skladu sa odredbama čl. 95, 96. i

II

97. Zakona, koje se primenjuju u postupku prodaje pokretnih stvari radi naplate novčanih potraživanja. Predmet prodaje tj. izvršenja može biti i suvlasnički deo izvršnog dužnika na udelu u d.o.o. i ostvaruje se u skladu sa članom 120. Zakona. U pogledu namirenja važe ista pravila kao i u postupku namirenja koja se primenjuju u izvršenju na pokretnim stvarima. Možemo uočiti da se u postupku izvršenja i na akcijama i na udelima shodno primenjuju odredbe koje važe u postupku izvršenja na pokretnim stvarima. Zbog pravne prirode akcija koje spadaju u hartije od vrednosti, upis založnog prava vrši Centralni registar, a na udelima upis založnog prava vrši APR. Iz istih razloga unovčenje - prodaja akcija vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim je uređeno tržište kapitala i koji reguliše trgovinu akcijama, dok se prodaja udela vrši na identičan način kao prodaja pokretnih stvari. Pravila namirenja izvršnog poverioca su identična i u postupku prodaje akcije i u postupku prodaje udela. Kada je u pitanju izvršenje na udelu u ortačkom društvu i komanditnom društvu, zbog specifičnosti organizovanja tih formi privrednih društava, ovde nismo posebno ukazivali na moguće specifične situacije koje se mogu pojaviti kod prodaje ovih udela, jer to zaslužuje poseban referat. Posledice prodaje akcija i udela u izvršnom postupku - U prethodnom delu referata dat je prikaz postupka koji se sprovodi pred sudom ili izvršiteljem radi namirenja novčanog potraživanja prodajom akcija ili udela. Namirenjem izvršnog poverioca iz novčanog iznosa koji je kupac akcije ili udela uplatio na ime cene okončava se sporni odnos između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika. Na drugoj strani uspostavlja se jedan novi pravni odnos, imajući u vidu da jedan deo kapitala (nekada možda i ceo kapital) privrednog društva menja vlasnika, tj. prelazi iz svojine izvršnog dužnika u svojinu kupca, i to kao rezultat prinudne prodaje u izvršnom postupku. Kakve su posledice promene vlasnika akcija ili udela, kada je u pitanju društvo sa ograničenom odgovornošću, koje nam je najinteresantnije, zbog zastupljenosti ove pravne forme? Po samo privredne društvo, a u pitanju je društvo kapitala, nema posledica u smislu očuvanja vrednosti osnovnog kapitala. Taj kapital ostaje isti, on se ne smanjuje niti povećava. Status društva je isti kao i pre prodaje akcija ili udela. Činjenica da je jedno (novo) lice steklo akcije akcionarskog društva ili udela u d.o.o. i time postalo akcionar odnosno član d.o.o. može prouzrokovati posledice koje se mogu


│

319

II


direktno odraziti na upravljanje društvom. Posledice zavise od toga koliko je akcija ili koliki je udeo stekao novi akcionar odnosno član društva. Veći broj akcija ili veći udeo daje i veća prava akcionaru odnosno članu društva u odlučivanju u organima društva (pre svega skupštini), a time i u upravljanju društvom. Osim prava, sticanje akcija ili udela u d.o.o donosi novom akcionaru, odnosno članu i određene obaveze tj. dužnosti prema društvu. Odgovoran vlasnik kapitala jednog privrednog društva će prvenstveno poštovati dužnosti, te ćemo navesti u čemu se one sastoje. Ukoliko je novi akcionar, odnosno član stekao broj akcija odnosno udeo (po visini) koji ga čini kontrolnim akcionarom ili kontrolnim članom d.o.o, osim prava imaće i posebne dužnosti prema društvu. Dužnosti su taksativno predviđene odredbama Zakona o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011 i 99/2011) i regulisane su čl. 61. do 80. To su dužnosti: pažnje, prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes, izbegavanja sukoba interesa, čuvanja poslovne tajne Analizirajući moguće posledice prodaje akcija u izvršnom postupku, imamo u vidu situaciju u kojoj su predmet prodaje bile obične akcije akcionarskog društva koje ima više akcionara. Ukoliko je novi akcionar ili član stekao akcije ili udeo koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala društva moći će podnositi derivativnu tužbu protiv lica koja imaju dužnost prema društvu, radi naknade štete pod uslovima propisanim članom 79. Zakona o privrednim društvima. Svaki član ili akcionar ima pravo da bude informisan o poslovanju i finansijskom stanju društva, kao i da ima pristup informacijama i dokumentima koja se u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima, osnivačkim aktom ili statutom moraju učiniti dostupnim tim licima. U slučaju da nadležni organ društva propusti da članu ili akcionaru omogući ostvarenje navedenog prava on će isto moći da ostvari u vanparničnom postupku pred nadležnim privrednim sudom.

Uticaj likvidacije privrednog društva na postupak izvršenja

Ukazaćemo na još jednu novinu, koja je značajna, kada su u pitanju izvršenja u privrednim stvarima. Ona se odnosi na

320 │

likvidaciju privrednog društva, koja se sprovodi u skladu sa Zakonom o privrednim društvima i direktno je povezana sa pravom izvršnog poverioca da ostvari svoje potraživanje u izvršnom postupku prema privrednom društvu u likvidaciji. Za razliku od ranije, sada pokretanje likvidacije ne sprečava određivanje i sprovođenje izvršenja, što je izričito regulisano odredbom člana 527. stav 1. Zakona o privrednim društvima, a i Zakon o parničnom postupku, koji se shodno primenjuje u izvršnom postupku više ne predviđa, da likvidacija ima za pravnu posledicu prekid postupka.

Umesto zaključka

U ovom referatu, nismo uvek posebno naglašavali postupanje izvršitelja, ali se podrazumeva, da kada izvršitelj sprovodi izvršenje bilo kojim sredstvom izvršenja ili na nekom predmetu izvršenja, to čini sprovodeći iste one izvršne radnje koje sprovodi i sud. Podrazumeva se da je reč o vrstama izvršenja, za čije sprovođenje je Zakon uspostavio nadležnost i suda i izvršitelja. Iako Zakon, ne sadrži posebne odredbe, koje bi posebno, na sveobuhvatan način regulisale izvršenje u privrednim stvarima, ipak je zakonodavac u pojedinim odredbama, propisujući, dodatnu sadržinu u pogledu predloga za izvršenje, načina dostave pravnim licima i preduzetnicima, te posebno, način sprovođenja izvršenja na akcijama i udelima, time istakao, kako posebne karakteristike, tako i poseban značaj izvršenja u privrednim stvarima. Može se uočiti da je Zakon, kada je u pitanju sprovođenje izvršenja uopšte, ali i sprovođenje izvršenja u privrednim stvarima, taj postupak nastojao učiniti što efikasnijim. Iz navedenog razloga u nekim zakonskim rešenjima, koja se tiču sprovođenja izvršenja, izostale su odredbe, koje bi mogle usporiti postupak i tu mislimo, pre svega na mogućnost odlaganja izvršenja, kao i mogućnost izjavljivanja pravnog leka u fazi preduzimanja pojedinih izvršnih radnji. Može se zaključiti da je potreba za efikasnošću postupka, pre svega u fazi sprovođenja izvršenja, prevagnula u odnosu na potrebu za zaštitu određenih prava stranaka. • Mladen Nikolić, prof. dr Nebojša Šarkić



I

II

IZVRŠENJE NA NEPOKRETNOSTI

zvršenje na nepokretnosti sprovodi se zabeležbom rešenja o izvršenju ili zaključka izvršitelja o sprovođenju izvršenja u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvršnih poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom. Odredbom člana 106. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 i 99/2011 - dr. zakon - dalje: ZIO) koji se odnosi na nepokretnost u susvojini izvršnog dužnika, za razliku od odredbe člana 101. Zakona o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 - dalje: ZIP), koji je izazvao različita tumačenja i primenu u sudskoj praksi, sada je precizno i nedvosmisleno određeno da se izvršenje određuje na idealnom delu nepokretnosti na kojoj je izvršni dužnik suvlasnik, te da se uz saglasnost svih suvlasnika izvršenje može odrediti prodajom cele suvlasničke nepokretnosti trećem licu ili nekom od suvlasnika. Novinu predstavlja i odredba člana 107. ZIO koji se odnosi na upis rešenja o izvršenju i zabeležbu javne prodaje, tako da sada izvršni poverilac stiče pravo upisa založnog prava na osnovu rešenja o izvršenju, odnosno zaključka izvršitelja o izvršenju na nepokretnosti izvršnog dužnika, a po članu 102. ZIP vršila se samo zabeležba rešenja o izvršenju, a nije bila predviđena mogućnost sticanja založnog prava u korist izvršnog poverioca, već je tim upisom izvršni poverilac sticao pravo da svoje potraživanje namiri iz nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije stekne na istoj nepokretnosti pravo svojine. Dakle, sada je predviđeno da izvršni poverilac momentom zabeležbe rešenja o izvršenju stiče i založno pravo na osnovu rešenja o izvršenju. Odredbom člana 116. ZIO koji se odnosi na način utvrđivanja vrednosti predviđeno je da sud pristupa utvrđivanju vrednosti nepokretnosti po donošenju rešenja o izvršenju, da izvršitelj pristupa utvrđivanju vrednosti nepokretnosti po donošenju zaključka o sprovođenju izvršenja, a da se vrednost nepokretnosti utvrđuje u visini tržišne cene na dan

procene. S obzirom na to da je ZIO izričito predviđeno da veštačenje u postupku izvršenja nije dozvoljeno, vrednost nepokretnosti verovatno će se utvrđivati na osnovu pribavljenog izveštaja od strane poreskih uprava, agencija koje se bave prometom nekretnina ili specijalizovanih agencija koje se bave procenom vrednosti nekretnina. Vrednost nepokretnosti utvrđuje se zaključkom. Po utvrđivanju vrednosti nepokretnosti sud, odnosno izvršitelj donosi zaključak o prodaji nepokretnosti kojim se određuju način i uslovi prodaje, kao i vreme i mesto prodaje i vremenski period u toku dana u kome će se omogućiti razgledanje nepokretnosti, ako se prodaja vrši putem javnog nadmetanja, a zaključak o prodaji objavljuje se na oglasnoj tabli i internet stranici nadležnog suda i na drugi uobičajeni način, a što je predviđeno odredbom člana 119. stav 1. ZIO. Novinu u ovoj odredbi predstavlja kraći rok koji je propisan za zakazivanje ročišta za javnu prodaju, odnosno od objavljivanja zaključka do dana prodaje ne može proći manje od 15 niti više od 30 dana, što u svakom slučaju doprinosi brzini i efikasnosti postupka izvršenja, imajući u vidu da je po ranijem ZIP bilo predviđeno da od objavljivanja zaključka o prodaji na oglasnoj tabli suda do dana prodaje mora proteći najmanje 30 dana. U odnosu na prodajnu cenu i postupak prodaje nepokretnosti shodno se primenjuju odredbe člana 97. do 102. ZIO, a koje odredbe se tiču prodaje pokretnih stvari. Naime, na prvom nadmetanju početna cena iznosi 60% od procenjene vrednosti predmetne nepokretnosti, a na drugom nadmetanju početna cena ne može biti niža od 30% od procenjene vrednosti. Novina u ZIO sastoji se u tome da u situaciji kada druga prodaja nije uspela, sud odnosno izvršitelj će pozvati izvršnog poverioca da se odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana izjasni da li predlaže prodaju neposrednom pogodbom ili namirenje dosuđenjem stvari u skladu


│

321

II


sa članom 102. ZIO, što ukoliko izvršni poverilac ne postupi u gore navedenom roku postupak izvršenja će se obustaviti. To znači da će izvršni poverilac morati da blagovremeno reaguje i da se angažuje u smislu traženja potencijalnog kupca u odnosu na nepokretnost koja je predmet prodaje, u situaciji kada nema interesa da mu se nepokretnost dodeli, jer u suprotnom rizikuje da će sud doneti rešenje o obustavi postupka. Za razliku od ranijeg ZIP, ZIO predviđa kraći rok za polaganje cene u slučaju obavljenog javnog nadmetanja u odnosu na kupca, a to je rok koji ne može biti duži od 15 dana od dana prodaje, što takođe, vodi ubrzanju i efikasnosti postupka izvršenja. Što se tiče polaganja jemstva ono je sada regulisano odredbom člana 125. ZIO, i jedina novina predviđena je stavom 5. navedenog člana, gde je predviđeno da ponudiocima čija ponuda nije prihvaćena, vratiće se jemstvo odmah po zaključenju javnog nadmetanja, osim za drugog i trećeg ponuđača. Na ovaj način zakonodavac je otklonio protivurečnost koja je postojala u ZIP u odnosu na član koji je regulisao pitanje polaganje jemstva i polaganje cene. Naime, po odredbi člana 122. stav 5. ranijeg ZIP bilo je predviđeno da ponudiocima čija ponuda nije prihvaćena, vratiće se jemstvo odmah po zaključenju javnog nadmetanja, a odredbom člana 128. stav 4. i stav 5. ZIP bilo je predviđeno da u slučaju da sva tri ponuđača sa najvišom ponudom ne polože ponuđenu, odnosno prodajnu cenu u roku, sud će rešenjem prodaju oglasiti nevažećom i odrediti novu koja će se održati najkasnije u roku od 45 dana od dana pravosnažnosti rešenja kojim je prodaja oglašena nevažećom, a iz položenog jemstva tih ponuđača izmiriće se troškovi nove prodaje i nadoknaditi eventualna razlika između cene postignute na ranijoj i novoj prodaji. U toj situaciji, ukoliko bi se jemstvo drugom i trećem ponudiocu vratilo odmah po zaključenju javnog nadmetanja, ne bi postojao iznos na ime položenog jemstva iz koga bi se izmirili troškovi izvršenja po osnovu zakazivanja nove prodaje, tako da je na osnovu gore citirane odredbe ZIO sada jasno i nesumnjivo regulisano pitanje postupanja sudova u situaciji vraćanja jemstva kada je na javnom nadmetanju učestvovalo više ponudilaca. Odredbom člana 126. ZIO koji se odnosi na jednog ponudioca, stavom 1. predviđeno je da će se javno nadmetanje za prodaju nepokretnosti održati i kad prisustvuje samo jedan ponudilac i ona ne sadrži stav iz ranijeg zakona koji je predviđao da se ročište za prodaju nepokretnosti neće održa-

322 │

ti ako je izvršni poverilac jedini ponudilac, na koji način se takođe, doprinosi efikasnosti postupka sprovođenja izvršenja.

ZIO, za razliku od ranijeg ZIP umesto termina dosuđenje nepokretnosti, uvodi termin dodeljivanje nepokretnosti, i predviđa da po zaključenom nadmetanju i eventualnom izjašnjenju o pravu preče kupovine sud, odnosno izvršitelj objavljuju koji je ponudilac ponudio najveću cenu i tom ponudiocu dodeljuju nepokretnost, a o dodeljivanju nepokretnosti prodate javnim nadmetanjem, sud odnosno izvršitelj donosi zaključak koji se objavljuje na oglasnoj tabli nadležnog suda i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zaključak o prodaji, kao i svim učesnicima u nadmetanju.

Odredbom člana 131. ZIO koji se odnosi na predaju nepokretnosti kupcu predviđeno je da nakon polaganja cene u slučaju prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem, odnosno po polaganju cene u slučaju prodaje neposrednom pogodbom sud, odnosno izvršitelj donosi zaključak da se nepokretnost preda kupcu i da se u javnu knjigu upiše pravo svojine u njegovu korist, da se protiv tog zaključka može podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti o kome odlučuje sud rešenjem, u skladu sa članom 74. ZIO, da prigovor protiv rešenja ne odlaže izvršenje, a rešenje o osnovanosti zahteva u odnosu na otklanjanje nepravilnosti ne utiče na izvršenu prodaju, već samo može biti osnov za naknadu štete. Na ovaj način se ubrzava postupak izvršenja prodaje nepokretnosti, s obzirom da se o predaji nepokretnosti odlučuje zaključkom a ne rešenjem kako je to bilo predviđeno ranijim ZIP, gde je uslov za upis prava svojine u korist kupca nepokretnosti bila predviđena i pravosnažnost rešenja o predaji, a novim zakonom je predviđeno da se odmah pristupa upisu prava svojine u korist kupca, po donošenju zaključka o predaji.

U odnosu na namirenje izvršnih poverilaca i ostalih lica koja polažu pravo na namirenje novi zakon predviđa da sud odnosno izvršitelj pristupaju namirenju odmah po izvršenoj prodaji i prijemu kupoprodajne cene, bez posebnog zakazivanja ročišta za deobu, odnosno namirenje, a kako je to bilo predviđeno odredbama ranijeg ZIP, što takođe doprinosi ubrzanju postupka izvršenja. O namirenju izvršnih poverilaca i drugih lica koja polažu pravo na namirenje sud, odnosno izvršitelj odlučuje zaključkom, a ne rešenjem kako je to bilo predviđeno ranijim ZIP, uzimajući u obzir stanje koje proizilazi iz spisa i javne knjige, a u odnosu na brisanje prava i tereta predviđeno je da će se o tom brisanju odlučiti zaključkom o predaji nepokretnosti kupcu, za razliku od odredbe iz



ranijeg ZIP koja je predviđala da će po pravosnažnosti rešenja o namirenju, sud doneti rešenje o brisanju prava i tereta. ZIO je indirektno regulisao i sporno pravno pitanje koje se tiče prodaje tzv. objekata koji se nalaze u postupku legalizacije, tako što je u odredbi člana 145. stav 3. predvideo da, ako izvršni poverilac u predlogu za izvršenje kao predmet izvršenja predloži zgradu ili deo zgrade koji nisu upisani u javnu knjigu i na koji se upis ne može izvršiti (što bi se upravo odnosilo na tu vrsta objekata, odnosno nepokretnosti), uz izjavu da se upis ne može izvršiti u smislu st. 1. i 2. navedenog člana, nadležni sud će na predlog izvršnog poverioca, rešenjem dozvoliti izvršenje na nepokretnosti u vanknjižnoj

II

svojini izvršnog dužnika, ako izvršni poverilac dostavi ili označi, kao dokaz o vanknjižnoj svojini građevinsku dozvolu koja glasi na ime izvršnog dužnika ili ako ne postoji građevinska dozvola ili ona ne glasi na ime izvršnog dužnika isprave kojim se dokazuje vanknjižna svojina izvršnog dužnika. Na ovaj način se daje mogućnost izvršnom poveriocu da predloži prodaju nepokretnosti u odnosu na koju je izvršni dužnik podneo zahtev za legalizaciju na svoje ime nadležnom organu uprave, a imajući u vidu da u Republici Srbiji postoji veliki broj takvih objekata, to u mnogim situacijama predstavlja jedino rešenje za izvršnog poverioca da naplati i namiri svoje potraživanje.

Zaključak

Na osnovu izloženog može se zaključiti da odredbe u ZIO koje se odnose na izvršenje na nepokretnosti doprinose znatnom poboljšanju, brzini i efikasnosti postupka izvršenja. To se najpre ogleda u činjenici da sud nakon donošenja rešenja o izvršenju, o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti, o dodeljivanju nepokretnosti, predaji nepokretnosti i namirenju odlučuje zaključkom, a ne rešenjem, protiv kog zaključka nije dozvoljen pravni lek, te da su rokovi vezani za zakazivanje javne prodaje znatno i bitno skraćeni u odnosu na rešenja iz ranijeg ZIP, te da je i kod prodaje nepokretnosti data mogućnost da istu sprovodi izvršitelj, ukoliko to izvršni poverilac predloži, a što će nakon početka primene ovog zakona u odnosu na izvršitelje, dovesti do rasterećenja sudova u odnosu na postupke izvršenja. • Zoran Rogić


│

323

II


ZNAČAJ I DOMAŠAJ ZAHTEVA ZA OTKLANJANJE NEPRAVILNOSTI PRI SPROVOĐENJU IZVRŠENJA U KONTEKSTU ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU

Z

ahtev za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja je pravno sredstvo zaštite interesa stranaka i učesnika u postupku koje je poznavao još Zakon o izvršnom postupku (“Sl. list SFRJ”, br. 20/78, 6/82, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Sl. list SRJ”, br. 27/92, 31/93, 24/94 i 28/2000 - dr. zakon). Ovo pravno sredstvo predviđali su i Zakon o izvršnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 28/2000, 73/2000 i 71/2001) i Zakon o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004), a regulisan je i odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 i 99/2011 - dr. zakon - dalje: Zakon). Međutim, regulativa ovog pravnog sredstva u Zakonu ima drugačiji značaj i domašaj na koji autor želi da ukaže ovim radom. Da bi se analizirala postavka ovog pravnog sredstva u Zakonu, potrebno je prethodno se kratko osvrnuti na odredbe Zakona koje uređuju nadležnost za određivanje i sprovođenje izvršenja, sastav suda, odluke, pravne lekove i pravna sredstva u izvršnom postupku.

Odredbom člana 2. stav 2. Zakona predviđeno je da izvršenje i obezbeđenje određuje sud, ako Zakonom nije drugačije određeno, a sprovodi ga sud ili izvršitelj. Na ovaj način Zakon u domaći pravni sistem uvodi novu pravničku profesiju - izvršitelja i paralelni sistem sprovođenja izvršenja, što je i najveća i najvažnija novina Zakona. Izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu rešenja suda za čije je područje imenovan i privremene mere suda, pri čemu izvršitelj i sud ne mogu istovremeno sprovoditi izvršenje na osnovu istog rešenja o izvršenju. Upravo paralelni sistem sprovođenja izvršenja, odnosno propisivanje mogućnosti da izvršenje i obezbeđenje pored suda sprovodi i izvršitelj, nameće potrebu da se mnogi pravni instituti koje reguliše Zakon sagledaju sa sasvim novog aspekta.

324 │

U nadležnosti suda isključivo ostaje određivanje izvršenja i obezbeđenja, kao i sprovođenje izvršenja odluka u vezi sa porodičnim odnosima i izvršenja radi vraćanja zaposlenog na rad. Izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a u drugom stepenu veće sastavljeno od troje sudija istog suda, ako Zakonom nije drugačije određeno.

Odluke u izvršnom postupku Rešenje i zaključak

Odluke u izvršnom postupku donose se u obliku rešenja ili zaključka, pri čemu odluke u obliku rešenja može donositi samo sud, dok odluke u obliku zaključka mogu donositi i sud i izvršitelj. Rešenje je procesna radnja suda kojom se odlučuje u meritumu - o osnovanosti predloga za izvršenje, odnosno obezbeđenje i o drugim zahtevima o kojima sud odlučuje primenom materijalnog izvršnog prava. Osim toga, rešenjem se odlučuje i o određenim procesnopravnim pitanjima koja nisu u domenu “upravljanja postupkom” (npr. kada se odbacuje predlog za izvršenje usled nedostatka procesnih pretpostavki, kada se obustavlja izvršenje ako nastupe procesne smetnje, kada se sud oglašava nenadležnim) ili kada je to određeno zakonom (npr. rešenjem se izriče novčana kazna ili zatvor, nalaže izvršnom dužniku da dostavi izjavu o imovini). Zakon rešenju o izvršenju, kao najvažnijem aktu u izvršnom postupku, posvećuje dosta pažnje i izričito reguliše sadržinu i dostavljanje istog. Odredbom člana 36. stav 2. Zakona propisano je da se rešenjem o izvršenju dozvoljava izvršenje na imovini



izvršnog dužnika, pod uslovima i obimu određenim Zakonom, dok član 37. Zakona reguliše sadržinu rešenja o izvršenju. Tako, u rešenju o izvršenju moraju biti navedeni: - sud, - izvršni poverilac, - izvršni dužnik, - izvršna, odnosno verodostojna isprava, - potraživanje izvršnog poverioca, - pouka o pravnom leku, kao i - drugi podaci potrebni za sprovođenje izvršenja određeni Zakonom. Ako su u predlogu za izvršenje označeni sredstvo i predmet izvršenja isti se navode i u rešenju o izvršenju, a ako je u predlogu zahtevano da se izvršenje sprovodi preko izvršitelja, rešenje mora da sadrži i odluku o tom zahtevu. Rešenjem o izvršenju na osnovu verodostojne isprave obavezaće se izvršni dužnik da u roku od osam dana, a u meničnim i čekovnim sporovima u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja, namiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima i odrediće se izvršenje radi ostvarivanja tih potraživanja. Rešenje o izvršenju dostavlja se izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku, a rešenje o izvršenju na novčanom potraživanju dostavlja se i izvršnom dužniku izvršnog dužnika, dok se rešenje o izvršenju nad sredstvima na računu izvršnog dužnika dostavlja i organizaciji za prinudnu naplatu. Rešenje kojim se predlog za izvršenje potpuno ili delimično odbija mora biti obrazloženo, a rešenje kojim se predlog za izvršenje odbija dostavlja se samo izvršnom poveriocu. Poštujući načelo formalnog legaliteta sud donosi rešenje o izvršenju prihvatajući izvršnu ispravu kao dovoljan osnov za određivanje izvršenja. Upravo u tome se ogleda specifičan karakter rešenja o izvršenju u odnosu na ostala rešenja koja sud donosi u izvršnom postupku. Naime, prilikom donošenja ostalih rešenja, po pravilu, treba utvrditi osnovanost zahteva, odnosno traženja stranke o kome se odlučuje pre donošenja rešenja. Tada sud ne primenjuje načelo formalnog legaliteta, već opšta pravila koja proizlaze iz supsidijarne primene Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011) propisane članom 10. Zakona. Zaključkom suda određuje se sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom. Naime, u pitanju su radnje suda u vođenju postupka usmerene da se postigne cilj izvršenja, a kojima je zajedničko to da se donose primenom procesnog prava, odnosno da se njima odlučuje o procesnim pitanjima vezanim za upravljanje postupkom. Zaključkom sud izdaje naloge strankama za uređenje podnesaka, dostavljanje dokaza, zatim

II

izdaje naloge sudskom izvršitelju za preduzimanje izvršnih radnji, zakazuje sprovođenje izvršnih radnji i određuje način njihovog sprovođenja. Mora se priznati da nekada nije jednostavno razgraničiti rad suda koji se označava kao “upravljanje postupkom” od drugih procesnih aktivnosti u postupku, tako da Zakon nije dao dovoljno jasan kriterijum na osnovu koga se pouzdano može zaključiti kada sud odlučuje zaključkom, a kada rešenjem. Zato su odredbe Zakona u kojima se za pojedine situacije izričito određuje da se odluka donosi u jednom ili drugom obliku značajan putokaz sudskoj praksi u graničnim slučajevima. Iz teksta Zakona i dosadašnje sudske prakse mogu se izvući situacije u kojima sud odlučuje rešenjem, odnosno zaključkom. Sud rešenjem odlučuje o: - predlogu za izvršenje, odnosno obezbeđenje, - predlogu za protivizvršenje, - predlogu da sud obaveže poslodavca da izvršnom poveriocu izmiri sve obroke koje je propustio da obustavi, - predlogu za naknadu zarade, - predlogu za obustavu izvršenja, - predlogu za izricanje novčane kazne, - predlogu za vraćanje u pređašnje stanje, - zahtevu za plaćanje sudskih penala, - zahtevu za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika, - zahtevu izvršnog dužnika za brisanje iz knjige izvršnih dužnika, - zahtevu za naknadu troškova izvršnog postupka, - zahtevu za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja, - zahtevu za izuzeće sudije, - pravnom leku, odnosno prigovoru, - prigovoru trećeg lica. Osim navedenog, sud se rešenjem oglašava nenadležnim, zatim rešenjem obustavlja izvršenje, određuje prekid ili zastoj postupka, određuje upis izvršnog dužnika u knjigu izvršnih dužnika, izriče novčanu kaznu ili zatvor. Radi se o rešenjima koja sud donosi po službenoj dužnosti ili na inicijativu stranke. Sud zaključkom nalaže strankama uređenje podnesaka, zatim izdaje naloge sudskom izvršitelju i drugim licima za preduzimanje određenih izvršnih radnji, a naročito zaključkom odlučuje o: - određivanju sredstva i predmeta izvršenja, - prenosu i prelazu potraživanja ili obaveze, tako što zaključkom utvrđuje da je sticalac stupio na mesto ranijeg izvršnog poverioca, - zahtevu za polaganje jemstva, - zaključenju izvršnog postupka, - izmeni popisa,


│

325

II


- utvrđenju da je kupoprodajna cena isplaćena, - utvrđenju vrednosti nepokretnosti, - načinu i uslovima prodaje, - dodeljivanju nepokretnosti, - predaji nepokretnosti kupcu i brisanju prava i tereta u javnoj knjizi, - namirenju izvršnih poverilaca, - upućivanju na parnicu, - prenosu potraživanja, - poveravanju stvari iseljenog dužnika trećem licu. Za razliku od suda koji odluke donosi u obliku rešenja i zaključka, izvršitelj odluke donosi isključivo u obliku zaključka, pri čemu se razlikuje priroda i dejstvo zaključka koji donosi izvršitelj. Naime, izvršitelj zaključkom, kao i sud, određuje sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom, ali pored toga, zaključkom odlučuje i u drugim slučajevima kada je to ovim zakonom propisano. Dakle, odluke koje sud donosi u fazi sprovođenja izvršenja u obliku rešenja, izvršitelj donosi u obliku zaključka (npr. o obustavi izvršenja). Osim toga, izvršitelj u posebnim slučajevima predviđenim zakonom, zaključkom odlučuje o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga i odlučuje o troškovima postupka nastalim pred izvršiteljem i određuje izvršenje radi njihove naplate. Najvažniji akt izvršitelja je zaključak o sprovođenju izvršenja koji izvršitelj donosi po predlogu izvršnog poverioca za sprovođenje izvršenja, uz koji je izvršni poverilac dužan da priloži rešenje o izvršenju u originalu ili overenoj kopiji. Izvršitelj sprovodi izvršenje na onim sredstvima i predmetima izvršenja koji su navedeni u rešenju o izvršenju, a kad sredstvo i predmet izvršenja nisu navedeni, izvršitelj sprovodi izvršenje, na osnovu sopstvenog zaključka, na sredstvima i predmetima izvršenja kojim se najpovoljnije ostvaruje namirenje izvršnog poverioca. Dakle, ako u rešenju o izvršenju nisu navedeni predmet i sredstvo izvršenja, izvršitelj će u zaključku o sprovođenju izvršenja odrediti i način izvršenja, odnosno sredstvo i predmet izvršenja. Zaključak o sprovođenju izvršenja će se izvršnom dužniku uručiti neposredno pre nego što se pristupi popisu pokretnih stvari dužnika. Na osnovu zaključka o sprovođenju izvršenja na nepokretnosti izvršnog dužnika izvršni poverilac stiče pravo upisa založnog prava u javnu knjigu, a prva izvršna radnja je zabeležba ovog zaključka u javnoj knjizi. Zaključak o sprovođenju izvršenja dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu sa nalogom da novačni iznos za koji je određeno izvršenje prenese sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca.

326 │

Donošenjem zaključka o sprovođenju izvršenja izvršitelj, pre svega, potvrđuje da su ispunjeni uslovi da se pristupi sprovođenju izvršenja određenog rešenjem o izvršenju. Prilikom donošenja ovog zaključka izvršitelj treba da oceni ispunjenost procesnih pretpostavki za odlučivanje o predlogu za sprovođenje izvršenja, i to pre svega da ispita da li je predlog podnelo ovlašćeno lice, odnosno izvršni poverilac iz rešenja o izvršenju ili njegov punomoćnik, da li je uz predlog podneto rešenje o izvršenju suda za čije je područje imenovan u originalu ili overenoj kopiji, te da li je, u tom smislu, izvršitelj mesno nadležan da po njemu postupa. Tek ako su ispunjene navedene procesne pretpostavke izvršitelj će doneti zaključak o sprovođenju izvršenja u kome će opredeliti i sredstvo i predmet izvršenja, ukoliko isti nisu određeni rešenjem o izvršenju. Međutim, čak i u slučaju da su rešenjem o izvršenju određeni predmet i sredstvo izvršenja, izvršitelj je ovlašćen da zaključkom iste promeni, odnosno odredi drugi način izvršenja, pod uslovima iz odredbe člana 20. stav 6. Zakona, koja propisuje da izvršni poverilac može promenu predmeta i sredstva izvršenja usloviti svojim posebnim odobrenjem. Donošenjem zaključka o sprovođenju izvršenja izvršitelj započinje sprovođenje izvršenja i u toku sprovođenja preduzima izvršne radnje i donosi iste odluke koje i sud, i to u formi zaključka. Specifičan je zaključak izvršitelja kojim odlučuje o troškovima postupka nastalim pred izvršiteljem. Naime, prema odredbi člana 34. stav 7. Zakona, izvršitelj o ovim troškovima odlučuje obrazloženim zaključkom i određuje izvršenje radi naplate tih troškova. Navedena odredba uvodi izuzetak od pravila proklamovanog članom 2. stav 2. Zakona da izvršenje određuje sud. Dakle, izvršitelj u ovom slučaju ima ovlašćenje da svojim zaključkom odredi izvršenje radi naplate troškova izvršenja nastalih pred izvršiteljem čiju visinu izvršitelj odredi. Postoji još jedan izuzetak kada izvršitelj ima ovlašćenje da odredi izvršenje. Radi se o posebnom postupku za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga, koji je Zakonom poveren u isključivu nadležnost izvršitelja. Naime, predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga podnosi se izvršitelju na čijem području se nalazi sedište izvršnog poverioca. Izvršitelj zaključkom odlučuje o predlogu za izvršenje, tako što neuredan i nedozvoljen predlog zaključkom odbacuje, neosnovan predlog zaključkom odbija, a osnovan predlog usvaja tako što zaključkom nalaže izvršnom dužniku da u roku od osam dana od prijema zaključka izmiri potraživanje zajedno sa odmerenim troškovima i određuje izvršenje radi ostvarivanja tih potraživanja. Dakle, u ovoj situaciji za-



ključak izvršitelja sasvim odgovara sadržinski sudskom rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave.

Pravni lek

Za razliku od prethodnih zakona koji su poznavali dva redovna pravna leka u postupku izvršenja i obezbeđenja - žalbu i prigovor, novi Zakon predviđa samo jedan pravni lek - prigovor. Opšta pravila o pravnom leku u postupku izvršenja i obezbeđenja data su u odredbi člana 39. Zakona. Pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja određenog u izvršnom postupku je prigovor. Prigovor se može izjaviti protiv rešenja suda samo kada je Zakonom propisano da je prigovor dozvoljen. Dok je prethodna zakonska regulativa predviđala da je pravni lek dozvoljen protiv rešenja suda uvek, osim kada je zakonom izričito propisano da protiv određenog rešenja pravni lek nije dozvoljen, novi Zakon dozvoljenost pravnog leka postavlja u sasvim nove okvire - pravni lek protiv rešenja suda sada nije dozvoljen, osim kada je Zakonom izričito propisano da se protiv određenog rešenja suda može izjaviti prigovor. Zakon propisuje da je prigovor dozvoljen protiv: - rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave, odnosno protiv rešenja kojim je odlučeno o predlogu za izvršenje, - rešenja sudije kojim usvaja prigovor izvršnog dužnika, ukida rešenje o izvršenju, obustavlja izvršenje i ukida sprovedene radnje, - rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, - rešenja sudije kojim se odbija prigovor izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, - rešenja o izricanju novčane kazne, - rešenja o izricanju kazne zatvora, - rešenja o upisu u knjigu izvršnih dužnika, - rešenja o protivizvršenju, - rešenja o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti donetog u postupku izvršenja na nepokretnosti, - rešenja o izmeni rešenja o izvršenju kada pravo na izdržavanje ima više lica, - rešenja o predlogu za naknadu zarade, - rešenja o obezbeđenju, odnosno protiv rešenja kojim je odlučeno o predlogu za obezbeđenje. Protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave prigovor može izjaviti samo izvršni dužnik, dok izvršni poverilac ovo rešenje može pobijati prigovorom samo u delu koji se odnosi na troškove izvršenja. Rešenje kojim se predlog za

II

izvršenje odbacuje ili odbija prigovorom može pobijati samo izvršni poverilac. O prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave odlučuje veće sastavljeno od troje sudija istog suda koji je odlučivao u prvom stepenu, a o prigovoru se može odlučivati i u prvom stepenu, tako što ga sudija pojedinac može usvojiti. Dakle, pored ovlašćenja da ceni dozvoljenost, potpunost i blagovremenost prigovora, a koja ovlašćenja proizlaze i iz supsidijarne primene odredbi Zakona o parničnom postupku, sudija u prvostepenom postupku ima ovlašćenja da ceni i osnovanost prigovora, u tom smislu što može odlučiti o prigovoru koji oceni osnovanim. Ukoliko sudija u prvostepenom postupku usvoji prigovor izvršnog dužnika, ukine rešenje o izvršenju, obustavi izvršenje i ukine sprovedene radnje, protiv tog rešenja izvršni poverilac može izjaviti prigovor veću. Međutim, ukoliko sudija u prvostepenom postupku usvoji prigovor izvršnog poverioca izjavljen na rešenje kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvršenje, tako što ukine rešenje i ponovo odluči o predlogu, odnosno usvoji prigovor izvršnog poverioca i ponovo odluči o troškovima postupka, protiv odluke sudije kojim usvaja prigovor izvršnog poverioca prigovor nije dozvoljen. Ukoliko sud usvaja prigovor izvršnog poverioca i ponovo odlučuje o predlogu za izvršenje, u slučaju da predlog za izvršenje usvaja donosi rešenje o izvršenju na koje se može izjaviti prigovor prema prethodno navedenim pravilima o izjavljivanju prigovora na rešenje o izvršenju. Odbijanje prigovora ostaje u isključivoj nadležnosti veća u drugostepenom postupku. Odredbom člana 40. stav 4. Zakona propisano je da prigovor ne odlaže izvršenje rešenja, osim ako je Zakonom drugačije propisano. S tim u vezi, stoji obaveza sudije, da, ako oceni da prigovor nije osnovan, veću dostavi fotokopiju spisa i nastavi sa sprovođenjem izvršenja, osim ako prigovor odlaže izvršenje, pri čemu se troškovi fotokopiranja spisa smatraju troškovima izvršnog postupka. Prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave se može izjaviti iz razloga koji sprečavaju izvršenje a koji su taksativno nabrojani u članu 42. Zakona. Razlozi koji sprečavaju izvršenje postoje ako: - je obaveza iz rešenja o izvršenju ispunjena, - je odluka na osnovu koje je određeno izvršenje ukinuta, poništena, preinačena, stavljena van snage, apsolutno ništava ili je bez pravnog dejstva, odnosno nema svojstvo izvršne isprave, ili ako je poravnanje na osnovu kog je određeno izvršenje poništeno, - nije protekao rok za ispunjenje obaveze ili ako nije nastupio uslov koji je određen izvršnom ispravom, - je protekao rok u kome se po zakonu može predložiti izvršenje,


│

327

II


- sud koji je doneo rešenje o izvršenju nije nadležan, - je izvršenje određeno na stvarima i pravima izuzetim od izvršenja, odnosno na kojima je mogućnost izvršenja ograničena. Svi navedeni razlozi tiču se procesnih i materijalnopravnih pretpostavki za donošenje rešenja o izvršenju, odnosno govore o tome da nije bilo uslova za određivanje izvršenja. Međutim, pored ovih razloga izričito označenih u odredbi člana 42. Zakona, prigovor se može izjaviti iz razloga koji vode obustavi izvršenja navedenih u odredbi člana 76. Zakona koji takođe predstavljaju razloge koji sprečavaju izvršenje i na koje sud inače pazi po službenoj dužnosti, a iz supsidijarne primene odredbi Zakona o parničnom postupku prigovor se može izjaviti i iz svih razloga pobrojanih u članu 373. Zakona o parničnom postupku (bitna povreda odredaba postupka, pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna primena materijalnog prava). Tako bi se npr. prigovor mogao izjaviti i iz razloga što je rešenje o izvršenju doneo sudija koji je po zakonu morao biti isključen ili izuzet, ili je kao izvršni poverilac ili izvršni dužnik označeno lice koje ne može biti stranka u postupku ili stranku nije zastupalo ovlašćeno lice. U prigovoru se moraju izneti svi razlozi pobijanja i moraju se priložiti svi dokazi na kojima se prigovor zasniva, a po proteku roka za prigovor nije dozvoljeno iznošenje novih činjenica i predlaganje novih dokaza. Prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave može izjaviti samo izvršni dužnik. Navedenu odredbu ne treba razumeti tako da se izvršnom poveriocu isključuje pravo na prigovor koje ima protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave. Izvršni poverilac može izjaviti prigovor u delu koji se odnosi na odluku o troškovima, kao što može izjaviti prigovor i na rešenje kojim se predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave odbija ili odbacuje, na isti način kao u postupku izvršenja na osnovu izvršne isprave. Ukoliko se rešenje o izvršenju pobija u celini ili samo u delu kojim je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, o prigovoru odlučuje sudija koji je doneo rešenje o izvršenju, a prigovor odlaže izvršenje, osim kada je rešenje doneto na osnovu menice. Ako izvršni dužnik ne priloži uz prigovor dokaze ili iz priloženih dokaza nije učinio verovatnim osnovanost njegovih navoda iz prigovora, sudija će odbiti prigovor rešenjem protiv koga je dozvoljen prigovor veću. Ako izvršni dužnik učini verovatnim navode iz prigovora, sudija će staviti van snage rešenje o izvršenju u delu u kome je određeno izvršenje i odrediti da se postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga, na koje rešenje nije dozvoljen prigovor. Ukoliko se rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave pobija samo u delu kojim je određeno izvršenje ili ako izvršni

328 │

dužnik učini verovatnim postojanje samo onih razloga zbog kojih se rešenje pobija u delu kojim je određeno izvršenje, postupak će se nastaviti kao postupak po prigovoru protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave. Pored svih razloga iz kojih se može izjaviti i prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave a koji sprečavaju izvršenje, prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave se može izjaviti i iz razloga taksativno navedenih u članu 46. Zakona, a koji se tiču osporavanja samog potraživanja, odnosno manjkavosti verodostojne isprave, i to ako: - potraživanje iz verodostojne isprave nije nastalo, - je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadržaj, - potraživanje iz verodostojne isprave nije dospelo, - je obaveza izvršena ili je na drugi način prestala, - je potraživanje zastarelo. Osim što taksativno navodi razloge iz kojih se prigovor može izjaviti, Zakon u članu 48. izričito zahteva da se uz prigovor, kao dokaz, mora podneti pisana isprava koja dokazuje navode iz prigovora, pri čemu taksativno nabraja koje se pisane isprave moraju podneti, i to: - pravosnažna sudska odluka kojom je utvrđena neistinitost verodostojne isprave ili izvod iz Centralnog registra hartija od vrednosti, ako se prigovorom tvrdi da je isprava neistinita, - nalog za plaćanje u pisanoj ili elektronskoj formi na osnovu koga je izvršen prenos sredstava, ako tvrdi da je obaveza ispunjena, - druge pisane isprave kojim potkrepljuje navode iz prigovora. Prigovor protiv rešenja o upisu u knjigu izvršnih dužnika se može izjaviti iz razloga što nisu bili ispunjeni uslovi za postupanje po zahtevu za dobijanje izjave o imovini (član 54. stav 5. Zakona) ili ako je rešenje o upisu u knjigu izvršnih dužnika trebalo da bude zasnovano na drugom osnovu. Protiv ostalih rešenja suda prigovor se može izjaviti iz razloga propisanih članom 373. Zakona o parničnom postupku, kako to proizlazi iz supsidijarne primene ovog zakona. Opšti rok za izjavljivanje prigovora je pet radnih dana od dana dostavljanja rešenja, a Zakon je propisao i obavezu suda da o prigovoru odluči u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja prigovora. Dakle, može se zaključiti da je prigovor redovan, remonstrativni, nesuspenzivni, jednostrani i samostalan pravni lek u izvršnom postupku. Redovan pravni lek je zato što se može izjaviti samo protiv nepravosnažnog rešenja suda, a imajući u vidu nadležnost za odlučivanje o prigovoru, odnosno činjenicu da o njemu ne odlučuje sud više sudske instance, već isti sud koji je doneo odluku na koju se prigovor odnosi isti je remonstrativan pravni lek.



Prigovor je, po pravilu, nesuspenzivni pravni lek, jer ne odlaže izvršenje. Međutim, od ovog pravila postoje i odstupanja, izričito propisana Zakonom. Situacije u kojima prigovor ipak ima suspenzivno dejstvo su sledeće: - prigovor kojim se pobija rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u delu kojim je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, osim ako je rešenje doneto na osnovu menice, - prigovor protiv rešenja o upisu u knjigu izvršnih dužnika zadržava upis izvršnog dužnika u knjigu izvršnih dužnika, - prigovor protiv rešenja o protivizvršenju odlaže izvršenje samo ukoliko izvršni poverilac uz prigovor položi jemstvo najmanje u visini potraživanja, - prigovor odlaže prodaju popisanih stvari, jer se prodaja sprovodi po pravosnažnosti rešenja o izvršenju, osim ako izvršni dužnik predloži ili na predlog izvršnog poverioca pristane da se prodaja izvrši ranije ili ako su u pitanju stvari koje su podložne brzom kvarenju ili ako postoji opasnost od znatnog smanjenja vrednosti popisanih stvari, kao i ako izvršni poverilac pruži jemstvo za štetu koju izvršni dužnik može pretrpeti zbog prodaje pre pravosnažnosti rešenja o izvršenju, - prigovor odlaže prodaju zaplenjenih akcija i udela, - prigovor protiv rešenja o izricanju kazne zatvora izvršnom dužniku koji nije postupio po nalogu suda da preda isprave o stvarima i pravima koji su navedeni u izjavi o imovini, zadržava izvršenje rešenja (potrebno je obratiti pažnju da prigovor protiv rešenja o izricanju kazne zatvora u postupku izvršenja odluka u vezi sa porodičnim odnosima ne zadržava izvršenje rešenja u smislu člana 228. Zakona). Imajući u vidu načelo hitnosti u izvršnom postupku, te rok od pet radnih dana u kome je sud dužan da odluči o prigovoru, nameće se zaključak da je prigovor jednostrani pravni lek, odnosno da se ne mora suprotnoj strani omogućiti da se na prigovor izjasni. I na kraju, prigovor je samostalan pravni lek, odnosno uvek se izjavljuje odvojeno na određeno rešenje suda. Protiv zaključka nije dozvoljen pravni lek, odnosno pravilo je da se prigovor može izjaviti samo protiv rešenja suda. Međutim, Zakon predviđa jedan izuzetak. Naime, u postupku za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga o predlogu za izvršenje odlučuje izvršitelj zaključkom. Izvršitelj zaključkom može odbaciti ili odbiti predlog za izvršenje, u kom slučaju protiv takvog zaključka izvršitelja izvršni poverilac može izjaviti prigovor. Zatim, izvršitelj može zaključkom usvojiti predlog za izvršenje i u tom slučaju nalaže izvršnom dužniku da izmiri potraživanje i određuje izvršenje radi naplate potraživanja. Protiv tog zaključka izvršni dužnik može izjaviti prigovor iz razloga propisanih članom 254. Zakona, i to:

II

- se verodostojna isprava ne odnosi na izvršnog dužnika, - obaveza iz verodostojne isprave nije dospela, odnosno da uslov nije ispunjen, - je obaveza izvršena ili na drugi način prestala u celini ili delimično, kao i - je potraživanje zastarelo. Uz prigovor izvršni dužnik je dužan da dostavi pismene isprave kojima dokazuje navode iz prigovora. Zakon izričito propisuje da prigovor ne odlaže izvršenje. Primećuje se da su razlozi zbog kojih se prigovor može izjaviti slični razlozima zbog kojih se može izjaviti prigovor na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Osim navedenih razloga, prigovor se i u ovom slučaju može izjaviti iz razloga propisanih odredbama člana 373. Zakona o parničnom postupku, koje se supsidijarno primenjuju. O prigovoru izjavljenom protiv zaključka izvršitelja odlučuje sud, i to veće suda na čijem području se nalazi sedište izvršnog poverioca. Postupak po prigovoru je propisan odredbom člana 256. Zakona, koja predviđa da po prigovoru izvršitelj spise dostavlja sudu uz nacrt odluke o prigovoru, u roku od pet radnih dana od prijema prigovora. Ukoliko je nacrt odluke tako sastavljen da potpuno odgovara rešenju koje bi se imalo doneti, sud će na nacrt odluke o prigovoru staviti otisak štambilja kojim se predloženi nacrt odluke usvaja. Odredba člana 256. stav 3. Zakona propisuje da nacrt odluke sa otiskom štambilja suda ima pravnu snagu rešenja o izvršenju. Odredba člana 256. stav 4. Zakona upućuje da se na dalji tok postupka pred sudom shodno primenjuju odredbe čl. 48. i 49. Zakona. Odredba člana 48. Zakona nabraja pisane isprave koje je izvršni dužnik dužan da priloži uz prigovor, dok odredba člana 49. Zakona reguliše postupak po prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, tako što reguliše nadležnost za odlučivanje o prigovoru i odluke koje sud po prigovoru donosi. Čini se da su navedene odredbe člana 256. Zakona veoma nejasne i kontradiktorne i da će stvoriti velike probleme u primeni. Naime, odredba prvo kaže da o prigovoru protiv zaključka izvršitelja odlučuje veće suda, a zatim da odluka veća ima pravnu snagu rešenja o izvršenju. Da li ovakva regulativa znači da će o prigovoru uvek odlučivati veće, zatim da se protiv ove odluke veća može izjaviti prigovor, poput prigovora na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave? Ako je tako, dalje se nameću nova pitanja - ko onda o tom prigovoru odlučuje, kakvu odluku donosi, itd.


│

329

II


Da bi se shvatilo značenje ove odredbe definitivno nije dovoljno pristupiti njenom jezičkom tumačenju. Ona je jezički potpuno nejasna i nelogična, te njeno pravilno tumačenje zahteva sistemski pristup. Ako se celovito posmatraju sve odredbe koje regulišu postupak za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga i iste dovedu u vezi sa ostalim odredbama Zakona, logično se nameće zaključak da postupak po ovom prigovoru mora odgovarati postupku po prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koji je propisan članom 49. Zakona. Naime, odredbom člana 251. Zakon propisuje da se u postupku za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga shodno primenjuju ostale odredbe Zakona, ako odredbama čl. 252. do 256. Zakona nije drugačije propisano, pri čemu kada govori o postupku po prigovoru odredba člana 256. stav 4. direktno upućuje na shodnu primenu odredbi čl. 48. i 49. Zakona. Zaključak izvršitelja u ovom postupku sadržinski odgovara rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Tim zaključkom se odlučuje o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, pri čemu izvršitelj može zaključkom odlučiti na isti način kao i sud rešenjem, odnosno može predlog za izvršenje odbaciti, odbiti ili usvojiti. Prigovor na zaključak suštinski se može izjaviti iz istih razloga kao i prigovor na rešenje suda. Povodom tog prigovora, odluka suda može biti da se prigovor odbacuje, odbija ili usvaja. Zakon u odredbama čl. 252. do 256. ne reguliše odluku suda o prigovoru, već upućuje na odredbu člana 49. Zakona koja govori o odlukama suda povodom izjavljenog prigovora na rešenje o izvršenju. Shodnom primenom odredaba čl. 45. i 49. Zakona proizlazi da će sud neblagovremen, nepotpun ili nedozvoljen prigovor odbaciti, da će sud prigovor odbiti ako izvršni dužnik ne priloži dokaze ili iz priloženih dokaza nije učinio verovatnim osnovanost njegovih navoda iz prigovora, kao i da će sud, ako izvršni dužnik učini verovatnim navode iz prigovora kojim zaključak pobija u delu kojim je obavezan da namiri potraživanje, staviti van snage zaključak u delu u kome je određeno izvršenje i odrediti da se postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Nadležnost za odlučivanje o prigovoru zavisi od toga da li se zaključak pobija u celini ili samo u delu kojim je određeno izvršenje. Naime, ako se zaključak pobija u celini, odnosno samo u delu kojim je izvršni dužnik obavezan da namiri potraživanje, o prigovoru odlučuje sudija pojedinac, analogno situaciji iz člana 49. stav 2. Zakona kada u ovoj situaciji o prigovoru odlučuje sudija koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Ukoliko donese rešenje kojim prigovor odbija, na to rešenje se može izjaviti prigovor veću, a sve shodnom primenom člana 49. stav 3. Zakona. Ukoliko

330 │

sudija prigovor usvoji, odnosno donese rešenje kojim stavlja van snage zaključak izvršitelja u delu kojim je određeno izvršenje i odredi da se postupak nastavlja kao povodom prigovora protiv platnog naloga, protiv tog rešenja nije dozvoljen prigovor, a sve shodnom primenom člana 49. stav 4. Zakona. U situaciji u kojoj se zaključak izvršitelja pobija samo u delu kojim je određeno izvršenje ili ako izvršni dužnik učini verovatnim postojanje razloga kojim rešenje pobija u delu kojim je određeno izvršenje, o prigovoru će odlučivati veće suda, a shodnom primenom člana 49. st. 1. i 5. Zakona. Samo u toj situaciji o prigovoru odlučuje veće suda, pa bi odredba člana 256. stav 1. Zakona za ovu situaciju bila primenljiva. Kada se odlučuje o prigovoru izvršnog poverioca protiv zaključka kojim se predlog za izvršenje odbacuje ili odbija, tada sudija pojedinac može prigovor usvojiti, ukinuti zaključak i odlučiti o predlogu, odnosno o troškovima postupka (ukoliko je izvršni poverilac izjavio prigovor protiv odluke o troškovima), a na koje rešenje se može izjaviti prigovor veću suda, a sve shodnom primenom člana 44. st. 2. i 3. Zakona. U ovoj situaciji rešenje suda može imati pravnu snagu rešenja o izvršenju, jer i sadržinski odgovara rešenju o izvršenju. Zakonodavac je verovatno imao u vidu ovu situaciju, kada je odredbom člana 256. stav 3. predvideo da nacrt odluke sa otiskom štambilja suda ima pravnu snagu rešenja o izvršenju. Ukoliko sudija pojedinac smatra da prigovor izvršnog poverioca nije osnovan, spise dostavlja veću na dalje odlučivanje. Postupanjem na opisani način stranke se stavljaju u isti položaj bez obzira na to da li o predlogu za izvršenje odlučuje sud ili izvršitelj, odnosno imaju jednaka prava kako u postupku izvršenja na osnovu verodostojne isprave pred sudom, tako i u postupku namirenja potraživanja na osnovu komunalnih i sličnih usluga, što kao obavezu nameće i ustavom garantovano pravo na pravično suđenje. Kada su u pitanju vanredni pravni lekovi u izvršnom postupku, Zakon ovo pitanje uređuje na posredan način, tako što u odredbi člana 39. stav 5. propisuje da protiv pravnosnažnog rešenja u postupku izvršenja i obezbeđenja nisu dozvoljeni revizija ni ponavljanje postupka. Kako odredbom člana 10. Zakon upućuje na shodnu, odnosno supsidijarnu primenu odredbi Zakona o parničnom postupku, to znači da se u pogledu ostalih vanrednih pravnih lekova imaju primeniti pravila Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu prelazne i završne odredbe Zakona o parničnom postupku nameće se zaključak da se u postupcima izvršenja i obezbeđenja započetih pre 1.2.2012. godine kao vanredan pravni lek može izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti, dok u postupcima izvršenja i obezbeđenja započetim nakon 1.2.2012. godine nije moguće izjaviti



vanredni pravni lek obzirom da novi Zakon o parničnom postupku ne poznaje zahtev za zaštitu zakonitosti kao vrstu vanrednog pravnog leka.

Pravna sredstva Pravna sredstva su procesne radnje stranaka i učesnika u postupku preduzete radi zaštite njihovih interesa. Pravni lekovi, kao posebna vrsta procesnih radnji stranaka, su pravna sredstva usmerena isključivo protiv odluka suda. Stoga je pravno sredstvo širi pojam od pravnog leka, jer predstavlja i svako drugo sredstvo napada ili odbrane kojim stranka ili drugi učesnik postupka ostvaruje svoja prava i štiti interes na zakonu zasnovan. Izjavljivanje pravnih lekova u postupku izvršenja i obezbeđenja je protiv određenih rešenja suda isključivo pravo stranaka, dok pravna sredstva u ovom postupku, pored stranaka, mogu koristiti i treća lica, odnosno učesnici u postupku. Prema odredbi člana 11. Zakona, kao stranke u postupku izvršenja i obezbeđenja se označavaju izvršni poverilac i izvršni dužnik, dok svako drugo lice, koje nije stranka u postupku, a u tom postupku ostvaruje neko svoje pravo ili pravni interes je učesnik u postupku. Pored učesnika u postupku Zakon kao posebnu kategoriju poznaje treće lice kao lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje. Pravna sredstva koja predviđa Zakon, a koja stoje na raspolaganju trećim licima i učesnicima u postupku su prigovor trećeg lica i zahtev za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja. Predmet izvršenja je imovina izvršnog dužnika, odnosno stvari i prava izvršnog dužnika. Izvršenje se sprovodi tako što se stvari i prava oduzimaju od izvršnog dužnika, predaju izvršnom poveriocu ili se na njega prenose ili se prodaju da bi se izvršni poverilac namirio iz kupoprodajne cene. Pretpostavka je da ono što se nalazi u državini izvršnog dužnika pripada izvršnom dužniku. Ova pretpostavka nije neoboriva, te trećem licu, koje tvrdi da na predmetu izvršenja ima neko pravo koje sprečava izvršenje stoji na raspolaganju pravno sredstvo da se to pravo utvrdi i izuzme od izvršenja. To pravno sredstvo je prigovor trećeg lica i izričito je regulisano odredbom člana 50. Zakona. Prigovorom, koji može izjaviti sudu sve do okončanja izvršnog postupka, treće lice traži da se izvršenje proglasi nedopuštenim na predmetu izvršenja u pogledu koga treće lice tvrdi da ima pravo koje sprečava izvršenje. Sudija prigovor dostavlja izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku i poziva ih

II

da se u roku od pet radnih dana na isti izjasne. Sudija rešenjem odbacuje prigovor ako treće lice ne učini verovatnim da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje. Ako je treće lice svoje pravo koje sprečava izvršenje učinilo verovatnim, a koje pravo je izvršni poverilac osporio ili se o njemu nije izjasnio, sud će rešenjem da uputi treće lice da u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja protiv izvršnog poverioca pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopušteno, a izvršni dužnik koji osporava pravo trećem licu ili se o prigovoru trećeg lica ne izjasni u propisanom roku, mora da bude obuhvaćen tužbom. Protiv rešenja suda povodom prigovora trećeg lica nije dozvoljen prigovor, a podnošenje prigovora i pokretanje parničnog postupka ne sprečava izvršenje. Ukoliko postupak izvršenja sprovodi izvršitelj, sudija prigovor trećeg lica i rešenje o prigovoru trećeg lica dostavlja i njemu. Postavlja se pitanje delotvornosti ovog pravnog sredstva, obzirom na odredbu Zakona koja izričito propisuje da ono ne sprečava izvršenje čak i kada treće lice učini verovatnim svoje pravo na predmetu izvršenja i po uputu suda pokrene parnični postupak radi proglašenja da je izvršenje na tom predmetu nedopušteno. Novi Zakon je ukinuo institut odlaganja izvršenja, te ako se uzme u obzir dužina trajanja parničnog postupka, malo je verovatno da će treće lice doći do pravnosnažne sudske presude pre okončanja izvršnog postupka, kako bi sa uspehom moglo predložiti obustavu izvršenja. Ovim pravilima se ne dira u pravo trećeg lica na naknadu štete po pravilima obligacionog ili stvarnog prava. Jedini način da se ovo pravno sredstvo učini delotvornim ogledao se u mogućnosti primene instituta zastoja postupka primenom odredbe člana 219. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 i 111/2009), kada je sud mogao odrediti zastoj izvršnog postupka da bi sačekao ishod parničnog postupka koje je treće lice pokrenulo po uputu izvršnog suda. Međutim, novi Zakon o parničnom postupku odredbom člana 227. sužava primenu ovog instituta, jer propisuje da će sud zastati sa postupkom samo kad je to zakonom propisano, tako da se ovaj institut više ne može primeniti u navedenoj situaciji, što predstavlja veliki problem za sve izvršne postupke započete nakon početka primene novog Zakona o parničnom postupku. Stoga se čini da je ukidanjem prava trećeg lica da traži odlaganje izvršenja prigovor trećeg lica kao pravno sredstvo zaštite prava trećeg lica izgubio na značaju. Njegov smisao se sveo na to da se izvršni poverilac upozna sa pravom trećeg lica kako bi eventualno, da bi izbegao parnicu i moguću obavezu naknade štete trećem licu, izvršni poverilac povukao predlog za izvršenje


│

331

II


na predmetu izvršenja na kome treće lice tvrdi da ima pravo koje sprečava izvršenje. Pravno sredstvo koje stoji na raspolaganju učesnicima u postupku, pa i trećem licu, ali i samim strankama u postupku je zahtev za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja regulisan odredbom člana 74. Zakona. Zakon o izvršnom postupku iz 1978. godine je odredbom člana 47. davao pravo strankama i učesnicima u postupku da mogu podneskom tražiti od suda da se otkloni nepravilnost koju je službeno lice učinilo u sprovođenju izvršenja i nametao obavezu sudu da na traženje podnosioca o tome odluči rešenjem, na koje se mogla izjaviti žalba. Zakon o izvršnom postupku iz 2004. godine je odredbom člana 58. predvideo da stranka i učesnik mogu podneskom tražiti od suda da otkloni nepravilnosti koje je sudski izvršitelj učinio u sprovođenju izvršenja i izričito predvideo da će sud rešenjem, na koje se može izjaviti žalba, ukinuti nezakonite i nepravilne radnje sudskog izvršitelja. Postavka ovog pravnog sredstva u prethodnim zakonima je direktno uslovljena obavezom suda da odlučuje o svim važnijim pitanjima u postupku rešenjem i dozvoljenošću pravnog leka protiv svakog rešenja suda, tako da protiv procesnih radnji suda izraženih u formi odluke strankama i učesnicima u postupku su stajali na raspolaganju pravni lekovi. Druge faktičke radnje koje su uglavnom preduzimali sudski izvršitelji kao službena lica su bile prevashodno pripremnog karaktera i činile podlogu za dalje procesne radnje suda - odluke. Zato je bilo potrebno obezbediti pravno sredstvo zaštite interesa stranaka i drugih učesnika u postupku koje se može uložiti odmah, neposredno na preduzetu izvršnu radnju, bez čekanja na donošenje odluke i vršenje daljih izvršnih radnji, kako nepravilna izvršna radnja ne bi dovela do daljih nepravilnosti, već odmah bila ukinuta. Dakle, domašaj ovog pravnog sredstva isključivo je bio ograničen na izvršne radnje, odnosno faktičke radnje sudskog izvršitelja pri sprovođenju izvršenja. To nije bio pravni lek u procesno pravnom smislu, već procesno sredstvo usmereno na to da se stvore uslovi da bi se uložio pravni lek, odnosno žalba na rešenje suda. Novi Zakon, međutim, ovo pravno sredstvo stavlja u sasvim nove okvire. Odredbom člana 74. Zakon predviđa da stranka i učesnik mogu podneskom zahtevati od suda, odnosno izvršitelja da otklone nepravilnosti učinjene u toku i povodom sprovođenja izvršenja, a da će sud, ako nađe da je zahtev osnovan, rešenjem utvrditi, a ako je to moguće otkloniti, odnosno naložiti otklanjanje nepravilnosti nastalih odlukama i radnjama sudskog izvršitelja ili izvršitelja. Pažljivom analizom ove odredbe nameće se zaključak da se ovo pravno sredstvo stavlja u mnogo šire okvire nego što je to

332 │

u prethodnoj zakonskoj regulativi bio slučaj. Krug lica koja ga mogu koristiti je ostao isti. Međutim, sada ovo pravno sredstvo može biti usmereno na svaku nepravilnosti u toku i povodom sprovođenja izvršenja, bez obzira da li je ona nastala faktičkom radnjom ili odlukom suda, odnosno izvršitelja. Zakonodavac, doduše, nespretno govori o nepravilnostima nastalim odlukama sudskog izvršitelja, ali se nesumnjivo misli na odluke suda koje može donositi samo sudija. Sudski izvršitelj nema ovlašćenje da donosi bilo kakve odluke, već samo da faktički dela, odnosno preduzima faktičke radnje po nalogu i uputstvu sudije. Pružanje mogućnosti da se ovo pravno sredstvo uloži i na odluku suda, odnosno izvršitelja ovom pravnom sredstvu daje nov, specifičan karakter, odnosno daje mu osobine pravnog leka kao pravnog sredstva usmerenog na odluke suda, čime ga približava pravnom leku. Nepravilnost na koju se ovim pravnim sredstvom može ukazati mora nastati u toku i povodom sprovođenja izvršenja. Izvršni postupak se odvija u dve faze: faza određivanja izvršenja i faza sprovođenja izvršenja. U fazi određivanja izvršenja ispituje se postojanje procesnih i materijalnopravnih uslova za određivanje izvršenja i ova faza se završava donošenjem rešenja o izvršenju, odnosno pravosnažnošću rešenja o izvršenju. Faza sprovođenja izvršenja započinje nakon donošenja rešenja o izvršenju, preduzimanjem prve izvršne radnje od strane suda, odnosno donošenjem zaključka o sprovođenju izvršenja od strane izvršitelja, a završava se okončanjem postupka, odnosno obustavom izvršnog postupka usled nastupanja zakonskih uslova ili zaključenjem izvršnog postupka usled namirenja izvršnog poverioca. Dakle, ovo pravno sredstvo se ne može koristiti protiv rešenja o izvršenju, odnosno u fazi određivanja izvršenja. Ovakva postavka je opravdana jer Zakon dozvoljava da se rešenje o izvršenju pobija pravnim lekom, odnosno prigovorom i ne postoji potreba za drugim pravnim sredstvom zaštite prava i interesa stranaka. Analogno tome, ovo pravno sredstvo se ne može koristiti ni protiv odluke izvršitelja - zaključka kojim izvršitelj odlučuje o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave u postupku namirenja potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga. Međutim, u fazi sprovođenja izvršenja i sud i izvršitelj preduzimaju izvršne radnje i donose brojne odluke koje mogu biti nepravilne. Sud odluke donosi u formi zaključka i rešenja, a izvršitelj u formi zaključka. Ukoliko se radi o rešenju kao odluci suda protiv koga se može izjaviti prigovor kao pravni lek, pravna zaštita ne izostaje, i tada je pravni lek pravno sredstvo zaštite prava i interesa stranaka. Međutim, ukoliko protiv rešenja suda nije dozvoljen pravni lek, tada se čini da se kao jedino sredstvo



zaštite pojavljuje upravo zahtev za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja. Protiv zaključka suda i izvršitelja prigovor nije dozvoljen, tako da se zaštita prava i interesa stranaka i učesnika u postupku u koja zadire doneti zaključak može ostvariti jedino ovim pravnim sredstvom. Dakle, zahtev za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja se može izjaviti protiv svake odluke suda donete u fazi sprovođenja izvršenja a protiv koje nije dozvoljen pravni lek, kao i protiv svake odluke izvršitelja, počev od zaključka o sprovođenju izvršenja pa do zaključka o zaključenju ili obustavi izvršnog postupka. Zahtev se prvo podnosi izvršitelju koji je dužan da po njemu postupi u roku od pet radnih dana. Ukoliko izvršitelj ne postupi po zahtevu u roku od pet radnih dana, stranka ili učesnik u postupku obratiće se nadležnom sudu. Zakon neprecizno reguliše pravo podnošenja zahteva za otklanjanje nepravilnosti sudu, kada izvršenje sprovodi izvršitelj. Jasno je da se zahtev mora prvo podneti izvršitelju, ali obaveza izvršitelja da “postupi po zahtevu” je podložna različitom tumačenju. Naime, da li se ima smatrati da je izvršitelj postupio po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti samo ako je zahtev usvojio, odnosno otklonio nepravilnost na koju se zahtevom ukazuje, ili izvršitelj postupa po zahtevu i kada zahtev odbije. Kako je postupanje po zahtevu od strane izvršitelja stavljeno u okvir od pet radnih dana, nesumnjivo je da se zahtev može podneti sudu ukoliko izvršitelj u roku od pet radnih dana ne razmotri zahtev, odnosno ne dostavi svoju odluku o zahtevu strankama, odnosno učesnicima u postupku. Tada, nakon isteka roka od pet radnih dana, stranka i učesnik u postupku zahtev za otklanjanje nepravilnosti mogu podneti sudu. Podnošenje zahteva sudu pre njegovog podnošenja izvršitelju i isteka navedenog roka od pet radnih dana, zahtev čini preuranjenim i sud će ga odbaciti. Ukoliko izvršitelj podneti zahtev usvoji i otkloni nepravilnosti, podnosilac zahteva nema pravni interes da se obraća sudu. Međutim, ukoliko izvršitelj smatra da zahtev nije osnovan, postavlja se pitanje da li ima ovlašćenje da takav zahtev odbije i da li u tom slučaju stranka ili učesnik imaju pravo da se obrate nadležnom sudu. Davanje pravilnog odgovora na ovo pitanje zahteva da se pođe od prirode i svrhe zahteva za otklanjanje nepravilnosti. Zahtev za otklanjanje nepravilnosti je pravno sredstvo zaštite prava i interesa stranaka i učesnika u postupku koja mogu biti ugrožena nepravilnim radom izvršitelja. Propisivanje mogućnosti da se ovo pravno sredstvo podnese sudu ukazuje na intenciju zakonodavca da se korišćenjem ovog pravnog sredstva obezbedi sudska kontrola nad radom izvršitelja. Ako se pođe od ovog cilja čini se da konačnu reč o osnovanosti zah-

II

teva za otklanjanje nepravilnosti treba da da sud. U prilog tome govore i odredbe člana 74. st. 5. i 6. Zakona koje propisuju kakvu će odluku sud doneti i na koji način će sud postupiti u slučaju osnovanosti zahteva, što posredno ukazuje na isključivu nadležnost suda da odluči o tome da li je podneti zahtev osnovan ili ne. Dakle, može se zaključiti da izvršitelj postupa po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti samo na taj način što otklanja nepravilnost na koju zahtev ukazuje. U suprotnom, o zahtevu odlučuje sud. Na ovakav zaključak o nadležnosti za odlučivanje o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti nadovezuje se obaveza izvršitelja da ukoliko ne otkloni nepravilnost na koju se zahtevom ukazuje u roku od pet radnih dana, dostavi nadležnom sudu original spisa predmeta a sprovođenje izvršenja nastavi na osnovu kopije tih spisa, obzirom da, po slovu Zakona, zahtev za otklanjanje nepravilnosti ne zadržava sprovođenje izvršenja. Ukoliko izvršitelj u roku od pet radnih dana ne dostavi sudu original spisa predmeta sa zahtevom za otklanjanje nepravilnosti sudu, čini nepravilnost u radu i stranka ili učesnik u postupku obratiće se nadležnom sudu. Da bi stranke i učesnici u postupku imali jednak položaj u postupku sprovođenja izvršenja od strane suda i u postupku sprovođenja izvršenja od strane izvršitelja, moraju im se pružiti jednaka prava. Sva pitanja o kojima sud odlučuje rešenjem na koje je dozvoljen prigovor, stavljena su u isključivu nadležnost suda i kada izvršenje sprovodi izvršitelj. Tako izvršitelj nema ovlašćenje da u toku sprovođenja izvršenja izriče novčanu kaznu, već se mora obratiti sudu predlogom za izricanje novčane kazne, zatim nema ovlašćenja da pribavlja od dužnika izjavu o imovini već se obraća sudu sa zahtevom za dobijanje izjave o imovini kako bi sud u tom postupku doneo rešenje o upisu u knjigu izvršnih dužnika i eventualno izrekao kaznu zatvora izvršnom dužniku. U situaciji kada izvršitelj zaključkom odlučuje o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave Zakon uvodi izuzetak od opšteg pravila da protiv zaključka nije dozvoljen pravni lek, i daje pravo prigovora na zaključak izvršitelja, analogno pravu izjavljivanja prigovora na rešenje suda. Sud odlučuje o prigovoru trećeg lica i kada izvršenje sprovodi izvršitelj. Na isti način se mora postupati i kada je u pitanju zahtev za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja. Ukoliko se ovaj zahtev može podneti protiv odluka izvršitelja kada izvršitelj sprovodi izvršenje, onda se može podneti i protiv istih takvih odluka suda kada sud sprovodi izvršenje. U prvom slučaju postiže se sudska kontrola rada izvršitelja, a u drugom slučaju samokontrola rada suda. Odredba člana 74. stav 6. Zakona nameće sudu obavezu da obavesti nadležno ministarstvo za poslove pravosuđa


│

333

II


i Komoru izvršitelja o nepravilnostima u radu izvršitelja. Odredbu treba tumačiti tako da sud ima obavezu obaveštavanja ministarstva i Komore izvršitelja samo o značajnijim nepravilnostima u radu izvršitelja, a ne o svakom rešenju kojim utvrdi nepravilnosti po podnetom zahtevu. Značajnija nepravilnost u radu se može ogledati u postojanju većeg broja usvojenih zahteva za otklanjanje nepravilnosti u radu određenog izvršitelja, ali nekad može biti dovoljan i samo jedan osnovan zahtev ukoliko se radi o težoj nepravilnosti u radu, što će biti predmet ocene suda u svakom konkretnom slučaju. Na budućoj sudskoj praksi je da izgradi pojam znatnije, odnosno teže nepravilnosti u radu izvršitelja. O zahtevu za otklanjanje nepravilnosti odlučuje sud rešenjem, na koje nije dozvoljen prigovor. Rešenje donosi sudija pojedinac a sadržina rešenja je određena odredbom člana 74. stav 5. Zakona. Ako nađe da je zahtev osnovan, sud rešenjem utvrđuje učinjenu nepravilnost i ako je to moguće istu otklanja, odnosno nalaže njeno otklanjanje. Ukoliko je nepravilnost učinjena nekom odlukom suda ili izvršitelja, sud će rešenjem tu odluku ukinuti ako se time ne dira u stečena prava trećih lica, jer je to jedini način otklanjanja takve nepravilnosti. Na isti način će sud postupiti i u situaciji kada je nepravilnost učinjena nekom izvršnom radnjom suda ili izvršitelja, npr. popisom neke stvari koja je izuzeta od izvršenja. Međutim, nepravilnost se može sastojati i u propuštanju suda ili izvršitelja da donesu neku odluku ili preduzmu neku izvršnu radnju. U tom slučaju sud će doneti potrebnu odluku odnosno naložiti izvršitelju da takvu odluku donese, odnosno da preduzme potrebnu izvršnu radnju. Prema odredbi člana 74. Zakona zahtev za otklanjanje nepravilnosti se može podneti protiv svake izvršne radnje ili odluke suda ili izvršitelja kojom je učinjena nepravilnost u toku i povodom sprovođenja izvršenja. Kada su u pitanju nepravilnosti učinjene izvršnom radnjom one se mogu ogledati u aktivnom delanju, npr. izvršenje je sprovedeno van vremena propisanog Zakonom, bez prisustva svedoka, nije prethodno uručeno rešenje o izvršenju, nedozvoljeno su pretražene tuđe prostorije, izvršenje je sprovedeno na stvarima koje ne pripadaju dužniku ili koje su izuzete od izvršenja, ali i u pasivnom delanju, odnosno propuštanju da se preduzme neka radnja, npr. odugovlačenje izvršenja, propuštanje da se popišu stvari u državini izvršnog dužnika koje je trebalo popisati, stvar nije predata kupcu po isplati cene i sl. Ista je situacija i kada su u pitanju nepravilnosti učinjene odlukom suda ili izvršitelja. Nepravilnost se može ogledati u tome da je određena odluka doneta a da za to nisu bili ispunjeni zakonski uslovi, npr. odluka o zaključenju izvršnog postupka iako izvršni poverilac nije

334 │

u celosti namiren, ili u tome da određena odluka nije doneta iako su za to ispunjeni svi zakonski uslovi, npr. odluka o obustavi izvršnog postupka nije doneta a za njeno donošenje je nastupio neki uslov predviđen zakonom. Osim odredbe člana 74. Zakona koja reguliše opšta pravila za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja, Zakon sadrži i posebna pravila kada se radi o nepravilnostima u sprovođenju izvršenja na nepokretnosti izvršnog dužnika. Odredbom člana 131. Zakon posebno propisuje da se protiv zaključka o predaji nepokretnosti kupcu može podneti zahtev za otklanjanje nepravilnosti o kome sud odlučuje rešenjem u skladu sa članom 74. Zakona. Rešenje suda kojim je odlučeno o ovom zahtevu se može pobijati prigovorom, koji ne odlaže izvršenje. Međutim, Zakon izričito navodi da rešenje o osnovanosti zahteva za otklanjanje nepravilnosti ne utiče na izvršenu prodaju, već samo može biti osnov za naknadu štete. Dakle, u konkretnom slučaju, sud ne može rešenjem ukinuti zaključak o predaji nepokretnosti kupcu čak i kada nađe da je prilikom njegovog donošenja učinjena nepravilnost, već će rešenjem samo utvrditi nepravilnost na koju se zahtevom ukazuje. Navedena odredba člana 131. Zakona nametnula je dilemu da li je posebnom regulativom zahteva za otklanjanje nepravilnosti protiv zaključka o predaji nepokretnosti kupcu namera zakonodavca bila da ograniči primenu ovog pravnog sredstva u postupku izvršenja na nepokretnosti izvršnog dužnika ili da samo naglasi značaj prava i interesa stranaka i učesnika u postupku koja se štite putem ovog pravnog sredstva kada je u pitanju nepravilnost pri donošenju zaključka o predaji nepokretnosti kupcu uvođenjem mogućnosti izjavljivanja prigovora na rešenje suda kojim se odlučuje o ovom zahtevu, kao i da zaštiti kupca od mogućnosti eventualnog ukidanja ovog zaključka. Čini se da nema razloga da se odredba člana 131. Zakona tumači na taj način da je zahtev za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja na nepokretnosti izvršnog dužnika dozvoljen samo protiv zaključka o predaji nepokretnosti kupcu. Zakon nije izričito isključio mogućnost da se protiv svake izvršne radnje ili odluke suda ili izvršitelja u postupku sprovođenja izvršenja na nepokretnosti koristi ovo pravno sredstvo po pravilima iz člana 74. Zakona. Moguće je da se ovo pravno sredstvo podnese sudu i protiv zaključka o utvrđenju vrednosti nepokretnosti, zaključka o prodaji ili zaključka o dodeljivanju nepokretnosti, samo što će o tom zaključku sud odlučiti, u skladu sa članom 74. Zakona, rešenjem na koje se ne može izjaviti prigovor. Međutim, kada bude odlučivao o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti protiv zaključka o predaji nepokretnosti kupcu sud se mora držati pravila propisanih članom 131. Zakona. Smisao odredbe člana 131. Zakona jeste da se obezbedi dvostepenost,



odnosno pruži mogućnost kontrole odluka sudije pojedinca u postupku izvršenja na nepokretnosti izvršnog dužnika. Osim toga, cilj zakonodavca je i da obezbedi jaču sudsku kontrolu rada izvršitelja u ovim postupcima. Naime, iz odredbe člana 131. Zakona posredno proizlazi obaveza izvršitelja da odluku o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti u ovom slučaju prepusti sudu bez mogućnosti da prethodno sam postupi po zahtevu, kao što to inače po članu 74. Zakona ima pravo. Kada se ima u vidu cilj zakonodavca, onda se nameće zaključak da se u zahtevu za otklanjanje nepravilnosti protiv zaključka o predaji nepokretnosti kupcu može ukazati na sve nepravilnosti koje mogu biti učinjene u toku celog postupka sprovođenja izvršenja, počev od načina utvrđenja vrednosti nepokretnosti, propusta učinjenih prilikom zakazivanja ili održavanja javne prodaje, dodeljivanja nepokretnosti pa do predaje nepokretnosti kupcu.

Posebno interesantno pitanje je pitanje blagovremenosti zahteva za otklanjanje nepravilnosti. Zakon ne sadrži izričitu odredbu o roku u kome se zahtev može podneti, pa se može zaključiti da se isti može podneti sve do okončanja postupka. Međutim, pojedine odredbe Zakona posredno ipak ukazuju da rok za podnošenje ovog zahteva postoji. To pre svega proizlazi iz proklamovanog načela hitnosti postupka i propisivanja rokova za postupanje kako suda tako i stranaka. Nepravilnost pri sprovođenju izvršenja se može učiniti preduzimanjem izvršne radnje ili donošenjem neke odluke, odnosno propuštanjem da se preduzme izvršna radnja ili donese odluka. Odredbom člana 7. Zakona je propisano da rokovi za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od pet radnih dana, ako Zakonom nije drugačije propisano, a da stranka koja nije preduzela radnju u roku koji je određen zakonom ili koji je odredio sud, gubi pravo na preduzimanje te radnje. Iz navedene odredbe proizlazi zaključak da se zahtev za otklanjanje nepravilnosti može podneti u roku od pet radnih dana od dana preduzimanja izvršne radnje kojom je učinjena nepravilnost, odnosno od dana prijema odluke koja je nepravilna. Stranka i učesnik u postupku saznanje o učinjenoj nepravilnosti stiču prisustvovanjem preduzimanju izvršne radnje ili prijemom odluke kojom se određuje preduzimanje određene izvršne radnje ili odlučuje o pitanjima proisteklim usled preduzetih izvršnih radnji. Stranka i učesnik u postupku zahtev za otklanjanje nepravilnosti mogu staviti u toku sprovođenja izvršne radnje, ako su prisutne, ili u roku od pet radnih dana od dana prijema zapisnika ili odluke suda, donete u vezi sa sprovedenom izvršnom radnjom. Ukoliko se nepravilnost ogleda u odugovlačenju postupka, odnosno propuštanju da se preduzme izvršna radnja ili donese odluka, zahtev se može podneti sve do preduzimanja izvršne radnje, odnosno donošenja odluke.

II

Zaključak

Koncept novog Zakona isključivo je zasnovan na potrebi da se obezbedi maksimalna efikasnost postupka izvršenja i obezbeđenja. U prilog tome, pre svega, govore odredbe koje proklamuju načelo hitnosti, propisuju kratke rokove za postupanje i suda i stranaka, restriktivno uređuju pravo na pravni lek, uvode novu profesiju - izvršitelje koji uporedo sa sudom imaju ovlašćenje da sprovode postupak izvršenja i obezbeđenja. Na prvi pogled se čini da je zakonodavac zbog omogućavanja efikasnosti postupka zanemario potrebu da omogući delotvornu zaštitu prava i interesa stranaka i učesnika u postupku koja mogu biti ugrožena u toku sprovođenja postupka izvršenja i obezbeđenja. Ovakav utisak nameće zakonska regulativa o pravnim lekovima i nedozvoljenosti odlaganja izvršenja, koja zaista može dovesti do ugrožavanja prava i interesa trećih lica i učesnika u postupku, koji pravnu zaštitu moraju potražiti u parničnom postupku prema opštim pravilima o naknadi štete. Međutim, ako se uzme u obzir mogućnost stranaka i učesnika u postupku da protiv svake izvršne radnje i odluke suda ili izvršitelja podnesu zahtev za otklanjanje nepravilnosti, ne može se zaključiti da je zaštita njihovih prava i interesa zanemarena. U slučaju osnovanosti zahteva, sud odmah reaguje otklanjajući učinjenu nepravilnost, pa se potreba za odlaganjem izvršenja i ne pojavljuje. Zato se može reći da je zahtev za otklanjanje nepravilnosti jedino delotvorno pravno sredstvo zaštite prava i interesa stranaka i učesnika u postupku izvršenja i obezbeđenja. Mogućnost da se ovaj zahtev podnese i protiv odluke suda daje mu određene osobine pravnog leka, čime se ublažava restriktivnost izjavljivanja pravnog leka propisana Zakonom i pruža mogućnost izvršnom sudiji da preispita svoju odluku. Zahvaljujući ovom pravnom sredstvu ostvaruje se jednak položaj stranaka i učesnika u postupku izvršenja i obezbeđenja koji sprovodi sud i koji sprovodi izvršitelj, jer sud konačno odlučuje o njemu, bez obzira da li se postupak sprovodi pred sudom ili izvršiteljem. I na kraju, specifičnost zahteva za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja se ogleda u tome, što ono ne predstavlja samo pravno sredstvo zaštite prava i interesa stranaka i učesnika u postupku, već i sredstvo sudske kontrole nad radom izvršitelja. Zato je njegov značaj i domašaj novim Zakonom postavljen u daleko šire okvire nego što je to u prethodnim zakonima bio slučaj. •


Mirjana Dimitrijević │

335

II


PORESKI ASPEKT PRODAJE DOBARA U SUDSKOM IZVRŠNOM POSTUPKU I DOBARA KOJA SU PREDMET HIPOTEKE ILI ZALOGE

Poreski tretman prvog prenosa prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu, odnosno ekonomski deljivoj celini u okviru tog objekta, koja je predmet hipoteke

Prema odredbi člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost (“Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007 - dalje: Zakon), predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. Prema odredbi člana 4. stav 1. Zakona, promet dobara, u smislu ovog zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata (stav 3. tačka 7) istog člana Zakona). Odredbom člana 2. stav 1. Pravilnika o utvrđivanju novoizgrađenih građevinskih objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata čiji je prvi prenos prava raspolaganja predmet oporezivanja PDV (“Sl. glasnik RS”, br. 105/2004 - dalje: Pravilnik) propisano je, da se novoizgrađenim građevinskim objektima, u smislu člana 4. stav 3. tačka 7) Zakona, smatraju objekti u svim stepenima izgrađenosti

336 │

koji kao takvi mogu biti predmet prenosa prava raspolaganja, a čija je izgradnja započeta od 1.1.2005. godine. Stavom 2. istog člana Pravilnika propisano je, da se ekonomski deljivim celinama (stan, poslovni prostor, garaža i dr.) smatraju delovi novoizgrađenih građevinskih objekata iz stava 1. ovog člana, koji se isporučuju kao posebna celina i za koje se ugovara posebna naknada. Saglasno članu 3. stav 1. Pravilnika, novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata (dalje: objekti), u smislu člana 4. stav 3. tačka 7) Zakona, smatraju se i objekti čija je izgradnja započeta do 31.12.2004. godine, a nastavljena od 1.1.2005. godine, u delu koji je izgrađen od 1.1.2005. godine, nezavisno od stepena izgrađenosti, a koji kao takvi mogu biti predmet prenosa prava raspolaganja. U skladu sa navedenim, na prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru tog objekta (stan, poslovni prostor, garaža i dr), koji vrši obveznik PDV, PDV se obračunava i plaća po propisanoj poreskoj stopi. Odredbom člana 9. stav 1. Zakona o hipoteci (“Sl. glasnik RS”, br. 115/2005), ugovor o hipoteci je ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje, ako dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom. Prema odredbi člana 15. stav 1. Zakona o hipoteci, ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava sačinjena u skladu sa ovim zakonom, je izvršna isprava, pod uslovom da sadrži i odredbe iz stava 3. ovog člana.


II


Hipoteka zasnovana na osnovu izvršnog ugovora ili izvršne založne izjave, u skladu sa odredbom člana 15. stav 2. Zakona o hipoteci, upisuje se u registre nepokretnosti kao “izvršna vansudska hipoteka”, a vansudski postupak namirenja se sprovodi u skladu sa odredbama ovog zakona. Odredbama člana 15. stav 3. Zakona o hipoteci propisano je koje elemente mora da sadrži izvršni ugovor o hipoteci, odnosno izvršna založna izjava. Ako ugovor o hipoteci, odnosno založna izjava ne sadrži sve propisane elemente, namirenje se sprovodi u skladu sa zakonom koji uređuje izvršni postupak (stav 4. istog člana Zakona o hipoteci). U vezi prenosa prava svojine kod prodaje hipotekovane nepokretnosti, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom dalo je mišljenje broj: 180-011-00-272/2006-02 od 8.1.2007. godine, koje glasi: Iz Mišljenja Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, br. 180-011-00-272/2006-02 od 8.1.2007. godine

“Naime, u skladu sa Zakonom o hipoteci (“Sl. glasnik RS”, br. 115/2005), u slučaju prodaje hipotekovane nepokretnosti, prenos prava svojine vrši se sa vlasnika hipotekovane nepokretnosti na kupca. Hipotekarni poverilac jedino ima pravo da pristupi postupku vansudske prodaje hipotekovane nepokretnosti, na osnovu člana 34. ovog Zakona, ali u tom postupku ne nastupa u svojstvu vlasnika”. U skladu sa napred navedenim, kada obveznik PDV - hipotekarni dužnik vrši kupcu hipotekovane nepokretnosti ili hipotekarnom poveriocu prvi prenos prava raspolaganja na toj nepokretnosti - novoizgrađenom građevinskom objektu, odnosno ekonomski deljivoj celini u okviru tog objekta (bez obzira da li se radi o završenom novoizgrađenom građevinskom objektu ili o objektu u izgradnji), radi se o prometu dobara koji je oporeziv PDV. Na prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu, PDV se obračunava i plaća po propisanoj poreskoj stopi od 8% ili 18%. Za izvršeni promet dobra hipotekovane nepokretnosti, obveznik PDV - hipotekarni dužnik izdaje račun kupcu hipotekovane nepokretnosti u skladu sa odredbama člana 42. Zakona. Naime, kako se vidi iz napred navedenih odredaba Zakona i Zakona o hipoteci, kao i mišljenja nadležnog ministarstva, prenos prava svojine na nepokretnosti koja je predmet hipoteke može izvršiti samo hipotekarni dužnik. Imajući

u vidu da hipotekarni dužnik koji vrši prvi prenos novoizgrađenog građevinskog objekta ili ekonomski deljive celine u okviru tog objekta, vrši prenos prava raspolaganja na dobru čiji promet je predmet oporezivanja PDV, po osnovu ovog prometa nastaje obaveza obračunavanja i plaćanja PDV, iako obveznik PDV nije predmetni promet izvršio svojom voljom već usled aktiviranja uspostavljene hipoteke. Neobračunavanje i neplaćanje PDV, kao i neizdavanje računa za izvršeni promet dobara u slučajevima kada je to obavezno, Zakonom je propisano kao prekršaj za koji je predviđena odgovarajuća sankcija. Iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-00-2019/2009-04 od 22.10.2009. godine

“U smislu navedenih zakonskih i podzakonskih odredaba, a uzimajući u obzir navedeno mišljenje Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, kada obveznik PDV - hipotekarni dužnik vrši kupcu hipotekovane nepokretnosti prvi prenos prava raspolaganja na toj nepokretnosti - novoizgrađenom građevinskom objektu, odnosno ekonomski deljivoj celini u okviru tog objekta, nezavisno od toga da li se radi o završenom novoizgrađenom građevinskom objektu ili o objektu u izgradnji, u tom slučaju PDV se obračunava i plaća po propisanoj poreskoj stopi od 8% ili 18%. Za izvršeni promet dobra - hipotekovane nepokretnosti, obveznik PDV - hipotekarni dužnik izdaje račun kupcu hipotekovane nepokretnosti u skladu sa odredbama člana 42. Zakona i odredbama Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci (“Sl. glasnik RS”, br. 105/2004, 140/2004 i 67/2005).”

Poreski tretman prometa dobara koja su predmet zaloge a čiji promet je oporeziv PDV Saglasno odredbama člana 2. st. 1. i 2. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar (“Sl. glasnik RS”, br. 57/2003, 61/2005, 64/2006 - ispr. i 99/2011 - dr. zakoni - dalje: Zakon o založnom pravu), ugovorom o zalozi obavezuje se zalogodavac prema poveriocu da mu pruži obezbeđenje za njegovo potraživanje tako što će se poveriočevo pravo na stvari zalogodavca upisati u registar


│

337

II


založnog prava (dalje: Registar zaloge), pri čemu zalogodavac može biti dužnik ili treće lice. Ugovorom o zalozi uređuju se prava i obaveze zalogodavca i poverioca (stav 3. istog člana Zakona o založnom pravu). Prema odredbama člana 3. Zakona o založnom pravu, ugovor o zalozi sadrži naročito: dan zaključenja, ime i prezime ili firmu, prebivalište ili boravište, odnosno sedište poverioca i zalogodavca, kao i dužnika ako su to različita lica, predmet založnog prava sa potrebnim obeležjima i podatke o potraživanju koje se obezbeđuje založnim pravom, i zaključuje se u pismenoj formi. Odredbom člana 4. stav 1. Zakona o založnom pravu propisano je, da poverilac stiče založno pravo upisom u Registar zaloge, osim ako nije drukčije određeno zakonom. Saglasno odredbi člana 27. stav 1. Zakona o založnom pravu, ako zalogodavac ima svojstvo privrednog subjekta (lice koje se profesionalno bavi privrednom delatnošću) ugovorom o zalozi može se predvideti da založni poverilac ima pravo da predmet založnog prava proda na vansudskoj javnoj prodaji ako njegovo potraživanje ne bude namireno o dospelosti. Ako predmet založnog prava ima tržišnu ili berzansku cenu, ugovorom o zalozi može se predvideti da založni poverilac ima pravo da ga proda po toj ceni, ili da ga po toj ceni zadrži za sebe (stav 2. istog člana Zakona o založnom pravu). Odredbom člana 27. stav 5. Zakona o založnom pravu propisano je, da ako predmet založnog prava nema tržišnu ili berzansku cenu, založni poverilac ga može prodati na način na koji bi to učinio razuman i pažljiv čovek, čuvajući interese dužnika i zalogodavca, kada to nije isto lice. U trenutku dospelosti potraživanja, založni poverilac i zalogodavac se mogu sporazumeti da će predmet založnog prava preći u svojinu poverioca umesto isplate duga ili da će poverilac moći da ga proda po određenoj ceni ili da ga po toj ceni zadrži za sebe (član 28. stav 4. Zakona o založnom pravu). Prema odredbi člana 35. stav 1. Zakona o založnom pravu, ako dužnik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti, založni poverilac stiče pravo na državinu po samom zakonu. Stavom 2. istog člana Zakona o založnom pravu propisano je, da u trenutku dospelosti, založni poverilac stiče pravo da iz vrednosti predmeta založnog prava namiri svoje glavno potraživanje, dužnu kamatu i troškove oko ostvarenja naplate potraživanja. Prema odredbi člana 44. stav 1. Zakona o založnom pravu, založni poverilac može pristupiti vansudskoj prodaji predmeta založnog prava po isteku roka od 30 dana od upisa početka namirenja u Registar zaloge.

338 │

Saglasno napred navedenom, založni poverilac može pristupiti vansudskoj prodaji predmeta zaloge ili predmet zaloge uzeti za sebe radi namirenja duga koji je obezbeđen zalogom. Prilikom vansudske prodaje predmeta zaloge radi namirenja duga, odnosno prelaska prava svojine na predmetu zaloge na založnog poverioca, prenos prava svojine na tom dobru vrši zalogodavac a ne založni poverilac, pa se smatra da je on izvršio promet predmetnog dobra. Ako je zalogodavac obveznik PDV a promet dobra koje je predmet zaloge oporeziv PDV, zalogodavac je u obavezi da za izvršeni promet dobara obračuna i plati PDV i da za taj promet izda račun u skladu sa Zakonom. Iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-00-2019/2009-04 od 22.10.2009. godine

“...u slučaju kada založni poverilac iz ugovora o zalozi pristupi vansudskoj prodaji predmeta založnog prava ili taj predmet prelazi u svojinu založnog poverioca, smatra se da zalogodavac vrši promet dobara (odnosno usluga ako se radi o ustupanju založenog potraživanja) kupcu predmeta založnog prava, odnosno založnom poveriocu. U tom slučaju, ako je zalogodavac obveznik PDV i ako se radi o prometu za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV, zalogodavac ima obavezu da za ovaj promet obračuna i plati PDV u skladu sa Zakonom, kao i da kupcu dobara, odnosno založnom poveriocu, izda račun u skladu sa odredbama člana 42. Zakona i odredbama Pravilnika o računima.”

Poreski tretman prometa dobara u sudskom izvršnom postupku a čiji promet je oporeziv PDV Odredbama člana 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 i 99/2011 - dr. zakon - dalje: ZIO) propisano je, da se ovim zakonom uređuje postupak po kome sudovi sprovode prinudno ostvarenje potraživanja na osnovu izvršne ili verodostojne isprave (dalje: postupak izvršenja) i sprovode obezbeđenje potraživanja (postupak obezbeđenja), ako posebnim zakonom nije drugačije određeno, kao i postupak po kome sudovi sprovode prinudno ostvarivanje privatnopravnih potraživanja na osnovu strane izvršne isprave.



Prema odredbi člana 19. stav 2. ZIO, sredstva izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja su: prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnosti, prenos novčanog potraživanja, prenos potraživanja za predaju pokretnih stvari ili nepokretnosti, unovčenje drugih imovinskih prava, prenos sredstava koja se vode na računu kod banke, prodaja akcija i prodaja udela u privrednim subjektima. Saglasno odredbi člana 83. stav 1. ZIO, izvršenje na pokretnim stvarima sprovodi se popisom i procenom stvari, prodajom stvari i namirenjem izvršnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom. Prodaja stvari, u skladu sa odredbom člana 96. stav 1. ZIO, vrši se putem usmenog javnog nadmetanja ili neposrednom pogodbom, a način prodaje određuje zaključkom sud, pazeći na to da se postigne najpovoljnije unovčenje stvari. Prodaja putem nadmetanja odrediće se ako su u pitanju stvari veće vrednosti, a može se očekivati da će se stvari prodati po ceni većoj od procenjene vrednosti (stav 2. istog člana ZIO). Ugovor o prodaji neposrednom pogodbom, prema stavu 4. istog člana ZIO, zaključuje se između kupca s jedne strane i sudskog izvršitelja ili lica koje obavlja komisione poslove, s druge strane. Odredbom člana 104. ZIO propisano je, da se izvršenje na nepokretnosti sprovodi zabeležbom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem izvršnih poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom. Prodaja nepokretnosti, saglasno odredbi člana 122. stav 1. ZIO, vrši se putem usmenog javnog nadmetanja. Stranke i založni poverioci mogu se u svako doba sporazumeti da se prodaja nepokretnosti izvrši u određenom roku neposrednom pogodbom (stav 3. istog člana ZIO).

II

Nakon polaganja cene u slučaju prodaje nepokretnosti javnim nadmetanjem, odnosno po polaganju cene i pravosnažnosti rešenja o dosuđenju u slučaju prodaje neposrednom pogodbom, sud će doneti rešenje da se nepokretnost preda kupcu i da se, po pravosnažnosti tog rešenja, u javnu knjigu upiše u njegovu korist pravo svojine (član 131. stav 1. ZIO). Imajući u vidu da se i u sudskom izvršnom postupku vrši prenos prava svojine na dobrima (pokretnim stvarima ili nepokretnostima) od strane izvršnog dužnika kupcu predmetnih dobara ili izvršnom poveriocu (bez obzira što ugovor o prodaji tih dobara zaključuje sudski izvršitelj ili lice koje se bavi komisionim poslovima), ako je izvršni dužnik obveznik PDV i ako je promet dobara koja se prodaju u sudskom izvršnom postupku predmet oporezivanja PDV, na promet ovih dobara se obračunava i plaća PDV u skladu sa Zakonom. U tom slučaju, izvršni dužnik ima obavezu da za izvršeni promet dobara izda račun u skladu sa Zakonom. Iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-00-2019/2009-04 od 22.10.2009. godine

“...kad sud u postupku izvršenja vrši prodaju pokretnih stvari i nepokretnosti izvršnog dužnika, odnosno dosudi nepokretnost u svojinu izvršnom poveriocu, a pod uslovom da je izvršni dužnik obveznik PDV i da se radi o prometu za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV, izvršni dužnik ima obavezu da za ovaj promet obračuna i plati PDV u skladu sa Zakonom, kao i da kupcu dobara, uključujući i izvršnog poverioca, izda račun u skladu sa odredbama člana 42. Zakona i odredbama Pravilnika o računima.” •


│

339

II



Izvršenje na osnovu računa kao verodostojne isprave ◊ Pitanje: • Da li izvršni poverilac mora posedovati dokument potpisan od strane dužnika kao dokaz da je dužnik obavešten o obavezi, u slučaju izvršenja na osnovu računa kao verodostojne isprave?

◊ Odgovor: U članu 18. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 i 99/2011 - dr. zakon - dalje: Zakon) nabrojane su isprave koje predstavljaju verodostojne isprave u smislu ovog zakona, a u stavu 3. ovog člana propisano je šta verodostojna isprava mora sadržati da bi se smatrala podobnom za izvršenje. Za razliku od ostalih isprava, Zakon za račun kao vrstu isprave, zahteva da se uz predlog za izvršenje dostave i drugi dokazi: - otpremnica ili - drugi pismeni (pisani) dokaz da je dužnik obavešten o obavezi. Dokaz da je dužnik obavešten o obavezi ne znači da poverilac mora posedovati potpisani dokument od strane dužnika. Ako se dostava vrši preporučenom pošiljkom, ako ista nije vraćena, postoji pretpostavka da je uručena. Ako je izvršni poverilac privredno društvo registrovano za obavljanje delatnosti dostavljanja (pošiljki, pismena, robe i sl.), to znači da se poseban poslovni odnos uspostavlja između njega i klijenata po čijem nalogu vrši dostavu trećim licima. U tom odnosu je on izvršilac usluge, a druga strana naručilac koji za izvršenu uslugu, dostavljanje trećim licima, plaća ugovorenu naknadu. Za naknadu se ispostavlja račun čiju sadržinu regulišu računovodstveni propisi. Sa stanovišta Zakona je bitno da sadrži elemente iz člana 18. stav 3. Ako se dostava vrši elektronskim putem, dokaz o dostavi računa kao dokaz o tome da je dužnik obavešten o obavezi predstavlja ono što je predviđeno novim Zakonom o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011) u članu 129. stav 3. To je odštampani elektronski zapis o danu i času kada je uređaj za elektronski prenos podataka zabeležio da je pismeno poslato primaocu, naziv pošiljaoca i primaoca i naziv pismena. Potpisane adresnice su dokaz da je dostava izvršena trećim licima, čime je od strane dostavljača, privrednog društva registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja, izvršena usluga klijentu koji je naručio dostavljanje. One su relevantne ukoliko dužnik, klijent, osporava da je usluga dostavljanja izvršena, a samim tim i da postoji obaveza plaćanja naknade za izvršenu uslugu. Ako je pošiljka uručena licu koje je primalac, a nije potpisana, onda se iz takvog dokaza ne može utvrditi da je dostavljanje izvršeno, pa se u slučaju spora, može dokazivati drugi dokaznim sredstvima. • Jasmina Stamenković


Kamata na iznos troškova iz izvršne isprave ◊ Pitanje: • Da li se po novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju može odrediti naplata kamate na iznos troškova iz izvršne isprave?

340 │


◊ Odgovor:


II

Osnovni princip svakog izvršnog postupka je da se na osnovu izvršne isprave izvršenje može odrediti i sprovesti ako su ispunjeni zakonski uslovi koji se odnose na pravosnažnost i izvršnost isprave, na stranke po ispravi i predlogu, na podobnost isprave za izvršenje i drugo, te da se prinudno može izvršiti obaveza u svemu kako po ispravi glasi. U izvršnom postupku se ne može tražiti prinudno izvršenje obaveze na koju ispravom dužnik nije ni obavezan. Ovo pravilo je imalo retke izuzetke po ranije važećim zakonima i samo za one slučajeve koje ih predviđa. I po novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 i 99/2011 - dr. zakon - dalje: Zakon) izuzetaka ima malo, i to onih koje sam Zakon predviđa, a koji se odnose na fazu sprovođenja izvršenja. Tako na primer, ako obaveza po ispravi glasi na predaju individualno određene stvari, poverilac ne može tražiti prinudno izvršenje isplatom njene vrednosti (čak i kada bi imao saznanja da je stvar propala), već, ukoliko u postupku sprovođenja stvar ne bi bila pronađena ni kod dužnika, ni kod trećeg lica, pod uslovima predviđenim Zakonom, mogao bi zahtevati da sud naloži dužniku da mu isplati vrednost stvari i da odredi i sprovede prinudno izvršenje radi naplate tog novčanog iznosa. Time se u suštini u postupku prinudnog izvršenja vrši zamena ispunjenja, davanjem druge stvari (novca) umesto dugovane. Odstupanja od prednjeg pravila, u fazi određivanja (i sprovođenja) izvršenja, po prethodno važećem Zakonu o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 - dalje: Zakon iz 2004. godine) su bila izuzetak, a ne pravilo. Zakon je predviđao dva izuzetka i oba se odnose na zateznu kamatu. Prvi izuzetak se odnosio na promenu kamatne stope posle donošenja izvršne isprave. Ako je kamata kao sporedno potraživanje na iznos glavnog duga izvršnom ispravom dosuđena po određenoj stopi (a stopa je određena zakonom koji je u vreme presuđenja važio), pa se visina kamate zakonom docnije promeni (povećanjem ili smanjenjem), sud je mogao odrediti i sprovesti izvršenje po novoj, izmenjenoj stopi, iako obaveza na kamatu po ispravi tako ne glasi. To nije činio po službenoj dužnosti, već na predlog poverioca (po pravilu ako je stopa uvećana) ili po predlogu dužnika (po pravilu ako je smanjena). U praksi ova odredba (član 35. stav 1. Zakona iz 2004. godine) nije imala preveliki značaj. U postupku iz kojeg isprava potiče, najčešće je tražena i dosuđivana kamata po zakonskim stopama bez navođenja nominalnog broja, već odrednicom “po stopi propisanoj Zakonom o visini stope zatezne kamate”. Time su obe stranke bile zaštićene od promena kamatne stope. Drugi izuzetak je bio predviđen u stavu 2. istog člana, a odnosio se na kamatu na iznos troškova dosuđenih izvršnom ispravom (dakle, ne samo sudskom odlukom, već i drugim: sudskim poravnanjem, odlukom donetom u upravnom ili prekršajnom postupku). U članu 35. stav 2. Zakona iz 2004. godine je bilo propisano: “Ako su u izvršnoj ispravi određeni troškovi postupka, sud će na predlog izvršnog poverioca, rešenjem odrediti naplatu zatezne kamate na iznos dosuđenih troškova po propisanoj stopi, od dana donošenja izvršne isprave do dana naplate.” Na taj način je odstupljeno od pravila da se prinudno može ostvariti samo ono potraživanje koje je dosuđeno izvršnom ispravom, i u obimu na koji glasi (s tim da može manje, ali ne i više). Kamata je sporedno potraživanje i zavisi od glavnog duga. Odnosi se na potraživanja u novcu, sa izuzetkom propisanim Zakonom o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja) u odnosu na stvari određene po rodu kod određenih vrsta ugovora. Obaveza plaćanja zatezne kamate, kao obaveze nastale za slučaj docnje u ispunjenju glavne obaveze, proističe iz materijalnopravnog propisa koji reguliše određen materijalnopravni odnos. Pored Zakona o obligacionim odnosima koji propisuje obavezu plaćanja kamate zbog docnje u ispunjenju novčane obaveze proistekle iz obligacionog odnosa, takav propis je i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011 i 2/2012 - ispr.) koji isto pitanje reguliše na odnose administrativne prirode. Obaveza plaćanja troškova nije materijalnopravne prirode, već procesnopravne. Troškovi su posledica vođenja postupka, pa i sudskog i odmeravaju se odlukom suda. Dosuđuju se stranci koja je uspela u postupku uz primenu drugih pravila (nezavisno od uspeha nastali krivicom stranke i sl.). Neplaćanjem troškova, čije je ispunjenje naloženo stranci sudskom odlukom, stranka ne pada u docnju. Protekom roka za plaćanje odluka u tom delu postaje izvršna, ako je pravosnažna ili žalba ne odlaže izvršenje. Neplaćanje u paricionom roku je uslov izvršnosti odluke. Po Zakonu iz 2004. godine, na osnovu toga (nakon izvršnosti odluke), poverilac je mogao tražiti prinudno ispunjenje obaveze plaćanja troškova, ali i kamate na iznos troškova. Međutim, ako je obaveza plaćanja troškova bila ispunjena pre podnošenja predloga PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

341

II


(nezavisno da li u paricionom roku ili po njegovom isteku), to je značilo da je glavni dug (na ime troškova) prestao ispunjenjem, pa se ni kamata nije mogla tražiti u postupku izvršenja. Po Zakonu iz 2004 godine., kamata na iznos troškova je imala prirodu svojevrsne sankcije za dužnika koji obavezu plaćanja troškova ne ispuni dobrovoljno. Opravdavala se zahtevima za očuvanje vrednosti dosuđenog novčanog iznosa. Novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne predviđa ovaj izuzetak i ne propisuje mogućnost da poverilac na iznos dosuđenih troškova, u izvršnom postupku zahteva naplatu zatezne kamate. Očigledno je procena da sadašnji ekonomski i finansijski uslovi to ne zahtevaju. Zakon ne propisuje izričito da je zabranjeno zahtevati kamatu. Stranka može zahtevati šta smatra da joj pripada, a ovlašćenje je suda da odredi izvršenje ili da predlog odbije (u tom delu). Znači da po novom Zakonu važi opšte pravilo da se može prinudno naplatiti samo ona novčana obaveza koja je dosuđena, a kamata na troškove presudom nije dosuđena, pa bi sledilo da je predlog u tom delu neosnovan. Zahtev suda za uređenje trebalo bi tumačiti kao pragmatično postupanje kojim se izbegava delimično usvajanje i delimično odbijanje predloga poverioca. Za primenu procesnog zakona nije bitno kada je doneta izvršna isprava, već kada je pokrenut postupak izvršenja. Postupak se pokreće podnošenjem predloga za izvršenje. Podnošenje predloga počev od dana primene novog Zakona, od 17. septembra 2011. godine, znači da se postupak vodi po odredbama tog zakona. Ako je podnet na osnovu izvršne isprave, nije relevantno kada je ista doneta i kada je postala pravosnažna, pre ili posle navedenog datuma. To znači da se u izvršnom postupku više ne može odrediti naplata kamate na troškove, jer Zakon ne predviđa takvo ovlašćenje izvršnog suda. • Jasmina Stamenković


Izvršenje na zaradi prema novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju ◊ Pitanje: • Kakav je, po novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, redosled namirenja potraživanja na zaradi zaposlenog?

◊ Odgovor: Osnovno pravilo da su predmeti izvršenja stvari i prava na kojima se po zakonu može sprovesti izvršenje radi ostvarenja potraživanja, konkretizovano je u članu 148. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 - dalje: Zakon ) u vezi sa izvršenjem na zaradi. Zarada može biti predmet izvršenja, ali ne neograničeno, već do zakonom propisane visine od dve trećine zarade. Ako se radi o minimalnoj zaradi, onda do jedne polovine. Time se obezbeđuje minimum egzistencije izvršnog dužnika (fizičko lice ostvaruje zaradu) i eventualno njegove porodice. U članu 181. Zakona je propisano da zabrana stavljena na zaradu po pristanku izvršnog dužnika (administrativna zabrana), ukoliko je stavljena pre donošenja rešenja, odnosno zaključka o izvršenju, ima pravno dejstvo izvršenja na zaradi. To znači da se iznos po administrativnoj zabrani ima uračunati u deo zarade na kome se izvršenje može sprovoditi (2 trećine zarade ili jedna polovina minimalne zarade). Npr. ako je zarada 90.000 dinara, a administrativna zabrana iznosi 30.000 din., preostaje još 30.000 din. na kome se izvršenje može sprovesti (i sprovoditi do potpunog namirenja). Od toga postoje izuzeci: 1. kada se potraživanje koje je predmet namirenja odnosi na zakonsko izdržavanje i 2. kada se odnosi na naknadu štete nastale po osnovu oštećenja zdravlja ili umanjenja ili gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdržavanja usled smrti dvaoca izdržavanja.

342 │



II

U tom slučaju, u deo zarade na kome se izvršenje može sprovoditi, se ne uračunava iznos po administrativnoj zabrani, zabrani po pristanku dužnika, a to opravdavaju razlozi pravičnosti, socijalne sigurnosti poverioca ovih potraživanja i slično. U praksi najčešće će se raditi o potraživanju maloletne dece prema roditelju za zakonsko izdržavanje i ono mora imati prioritet u odnosu na zabrane koje je dužnik svojom voljom preuzeo na sebe, ponekad i radi izigravanja izvršenja po presudi o zakonskom izdržavanju. • Jasmina Stamenković


Izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad i ostvarenje novčanog potraživanja na ime zarade u izvršnom postupku ◊ Pitanje: • Da li i u kom roku izvršni poverilac može istaći zahtev za isplatu naknade izgubljene zarade u slučaju vraćanja zaposlenog - izvršnog poverioca na rad, s obzirom na to da predlogom za vraćanje na rad takav zahtev nije bio obuhvaćen?

◊ Odgovor: Osnovno pravilo svakog izvršnog postupka, sadržano u svim prethodnim zakonima, zadržano je i u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 - dalje: Zakon). Zasniva se na načelu da se prinudno može izvršiti samo ona obaveza na koju izvršna isprava glasi. Obaveza na koju izvršna isprava glasi se izvršava sredstvom izvršenja koje je za tu vrstu obaveze zakonom predviđeno (uz izuzetak novčanih potraživanja, za koja zakon predviđa više sredstava izvršenja). Izvršna isprava, pravosnažna i izvršna presuda, kojom je poslodavcu naloženo da vrati radnika na rad je izvršna isprava koja sadrži nenovčanu obavezu. Pravila o izvršenju ove obaveze sadržana su u Delu četvrtom - Izvršenje radi ostvarenja nenovčanih potraživanja, Glavi petoj - Izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad. Ova obaveza se sprovodi na način koji je predviđen ovom posebnom glavom, u kojoj je, pre svega, regulisana isključiva mesna nadležnost suda za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprave kojom je poslodavcu naloženo da zaposlenog vrati na rad ili da ga rasporedi na odgovarajuće radno mesto. To je sud na čijem se području nalazi sedište poslodavca. Osim toga, specifično je što je za ovu vrstu obaveze zakonom predviđen rok u kome se može podneti predlog za izvršenje koji iznosi 60 dana i teče od dana kada je izvršni poverilac stekao pravo da predlog podnese. Slično rešenje predviđeno je kod smetanja državine, pa protekom zakonskog roka poverilac po izvršnoj ispravi gubi pravo da pokrene izvršni postupak. Razlog za propisivanje roka je razumljiv. Cilj vođenja sudskog postupka radi vraćanja na rad je da se zaposleni vrati i radi kod poslodavca, te da ostvaruje sva prava koja mu iz radnog odnosa pripadaju po zakonu. Ukoliko sam poverilac sa prinudnim sprovođenjem ove obaveze odugovlači, ukoliko okleva u vršenju svog prava, sledio bi zaključak da nije ni zainteresovan da ponovo radi kod poslodavca. Nenovčana obaveza, vraćanje zaposlenog na rad, je obaveza na činjenje koju može izvršiti samo izvršni dužnik, pa se sprovodi tako što se izriču novčane kazne poslodavcu i odgovornom licu. Izricanje novčanih kazni poslodavcu i odgovornom licu treba da utiče na poslodavca, naravno i odgovorna lica u njemu, da postupe po pravnosnažnoj i izvršnoj sudskoj odluci i da zaposlenog vrate što pre na rad. Odluke o izrečenim novčanim kaznama prinudno se sprovode, kao i druga novčana potraživanja, a iznos na ime novčanih kazni uplaćuje se na račun budžeta Republike Srbije. Radi zaštite položaja zaposlenog, zakonodavac je u članu 239. Zakona predvideo mogućnost da se u samom izvršnom postupku traži isplata naknade izgubljene zarade za slučaj vraćanja zaposlenog na rad, kao i da se naplata prinudno sprovede. Time je predviđen izuzetak u odnosu na navedeno osnovno pravilo da se u izvršnom postupku prinudno ostvaruje samo ona obaveza koja je dosuđena i izrečena izvršnom ispravom. Takav izuzetak bio je predviđen prethodnim zakonom u odnosu na zakonsku zateznu kamatu na iznos troškova iz izvršne isprave. PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

343

II


Da bi radnik ostvario naknadu izgubljene zarade nužno je ispunjenje nekoliko uslova: 1) pre svega, potrebno je da je pokrenuo izvršni postupak, da je podneo predlog za izvršenje obaveze njegovog vraćanja na rad, 2) naravno, potrebno je i da je ovaj predlog podneo u roku koji je predviđen članom 237. Zakona, 3) nužno je da je izvršni poverilac, zaposleni, stavio predlog za isplatu zarade. Predlog se može staviti u inicijalnom aktu, predlogu za izvršenje, ali i naknadno, sve do okončanja izvršnog postupka. Zaposleni, kao izvršni poverilac, može tražiti da mu se isplate samo određene zarade. Može tražiti da se isplate zarade u mesečnim iznosima koji su dospeli od pravosnažnosti presude do ponovnog vraćanja na rad, ali ne i zarade dospele do pravosnažnosti presude, jer njih može ostvarivati samo u parničnom postupku. Iznosi se utvrđuju prema iznosu koji bi zaposleni ostvario da je bio na radu, sa porezima i doprinosima koji se plaćaju iz zarade. Proizlazi da zaposleni u izvršnom postupku ne može ostvarivati sve zarade, od momenta prestanka radnog odnosa, za koji je pravosnažnom i izvršnom presudom utvrđeno da je bio nezakonit, već samo od pravosnažnosti presude pa do ponovnog vraćanja na rad. Time se obezbeđuje materijalna i egzistencijalna sigurnost zaposlenog, i to od momenta kada je sudskom odlukom utvrđeno da je prestanak rada bio nezakonit, pa je iz tog razloga i usvojen zahtev za vraćanje na rad. Istovremeno se time sankcioniše poslodavac i odgovorna lica u njemu, za nepostupanje po pravnosnažnoj sudskoj odluci koju su, odmah po prijemu, bili dužni da sprovedu i da zaposlenog na rad vrate. Osim novčane kazne koja im se izriče i sprovodi u korist budžeta Republike Srbije, dodatnu stimulaciju da postupe po svojoj obavezi upravo predstavlja i obaveza isplate novčanog potraživanja zaposlenom koji je pokrenuo postupak kao izvršni poverilac, jer bi on, da je poslodavac postupio po presudi, svojim radom i ostvario zaradu, pa bi poslodavac bio u obavezi da mu je isplati. Rešenje kojim se predlog za naknadu usvaja ima dejstvo rešenja o izvršenju. Obaveza je novčana i može se prinudno sprovesti bilo kojim sredstvom izvršenja koje zakon predviđa za novčana potraživanja. U toku postupka, izvršni dužnik, poslodavac može predložiti da se ovo rešenje stavi van snage, ukoliko su se izmenile okolnosti na osnovu kojih je ono doneto (npr. zaposleni zasnuje radni odnos sa drugim poslodavcem). Još jedna stvar je specifična. Ukoliko sud delimično usvoji zahtev radnika za zarade, a delimično odbije, za deo koji je odbijen, pa iako je u tom delu odluka izvršnog suda pravosnažna, ne postoje smetnje za vođenje parnice u kojoj se sa uspehom ne bi mogao istaći prigovor presuđene stvari, jer zakon izričito predviđa da zaposleni svoje novčano potraživanje za koje je odbijen u izvršnom postupku, može ostvarivati u parničnom postupku, po opštim pravilima. •


Sticanje prava svojine na nepokretnosti koja je predmet izvršenja od strane trećeg lica ◊ Pitanje: • Da li i pod kojim uslovima treće lice može punovažno steći pravo svojine na nepokretnosti koja je predmet izvršenja i kakav je njegov pravni položaj u odnosu na izvršnog poverioca?

◊ Odgovor: Odredbom člana 20. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 - dalje: Zakon) propisan je obim izvršenja i obezbeđenja. Ova odredba je opšteg karaktera, odnosi se na sva potraživanja (novčana i nenovčana), na sve vrste sredstava izvršenja i predmete koji mogu biti predmet izvršenja. Zato je i sistematizovana u okviru Dela drugog - Zajedničke odredbe o izvršenju, Glave prve - Osnovna pravila. Član 107. Zakona sistematizovan je u okviru izvršenja na nepokretnosti izvršnog dužnika, što znači da se odnosi na naplatu novčanih potraživanja i to samo jednim od više zakonom predviđenih sredstava za ostvarenje ove vrste potraživanja.

344 │



II

Osnovna odredba prema kojoj ne proizvode pravno dejstvo raspolaganja imovinom koja izvršni dužnik učini nakon prijema rešenja (zaključka) o izvršenju, se primenjuje u svim izvršnim postupcima, pa i u postupku koji je pokrenut radi naplate novčanog potraživanja a izvršenje je određeno sredstvom izvršenja - na nepokretnosti izvršnog dužnika. Kada sud na predlog izvršnog poverioca donese rešenje o izvršenju na nepokretnosti dužnika radi naplate novčanog potraživanja, dostavlja ga i izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku. Unapred se ne može znati kada će koja od stranaka primiti ovo rešenje, da li će primiti istovremeno ili u različite dane i koja od njih će pre primiti rešenje. To može zavisiti i od objektivnih okolnosti u vezi sa dostavom preko pošte koja se vrši na području suda koji je doneo rešenje ili van tog područja (pa po prirodi stvari duže traje), ali i od subjektivnih koje se tiču stranaka (privremeno odsutna, izbegava prijem i sl.). Ono što je bitno je kakve su posledice prijema rešenja od strane poverioca, a kakve od strane dužnika. Izvršni poverilac na osnovu rešenja stiče pravo upisa založnog prava na nepokretnosti koja je predmet izvršenja. Poverilac prijemom rešenja saznaje da li je njegov predlog odbijen ili je usvojen, pa ako je usvojen da je time stekao pravo upisa založnog prava u kom cilju je ovlašćen da preduzima određene radnje van izvršnog postupka. Na osnovu rešenja (znači po prijemu) ovlašćen je da podnese zahtev nadležnom organu da se upis i izvrši. Upisom stiče založno pravo, a redosled namirenja zavisi od dana sticanja tog prava. Koliko će vremena proteći od prijema rešenja do podnošenja zahteva organu da se izvrši upis, zavisi od samog poverioca. U kom roku se o njegovom zahtevu za upis rešava, regulišu propisi koji uređuju ovu oblast. Zato je moguće da dužnik koji je primio rešenje o izvršenju, uprkos odredbi člana 20. Zakona, raspolaže nepokretnošću pravnim poslom, a da to ipak učini pre izvršenog upisa od strane poverioca, što znači pre nego što je poverilac stekao pravo namirenja saglasno članu 107. stav 3. Zakona. U tom slučaju, on može imati pravni interes da tužbom u parničnom postupku pobija pravni posao izvršnog dužnika i trećeg lica kojim je izvršen prenos prava svojine na nepokretnosti, na osnovu člana 20. stav 7. Zakona. Ali, ako je dužnik učinio raspolaganje pre prijema rešenja, pravni posao proizvodi dejstvo. To međutim, ne znači da je treće lice steklo pravo svojine na nepokretnosti, jer saglasno članu 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (“Sl. list SFRJ”, br. 6/80 i 36/90, “Sl. list SRJ”, br. 29/96 i “Sl. glasnik RS”, br. 115/2005 - dr. zakon), pravo svojine na nepokretnosti se stiče, na osnovu pravnog posla, upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. Zato je moguće da je pravni posao punovažan jer je raspolaganje preduzeto pre prijema rešenja, a da je treće lice kasnije steklo pravo svojine na osnovu upisa (na osnovu pravnog posla) izvršenog posle upisa založnog prava poverioca, pa u navedenoj situaciji poverilac ne bi mogao sa uspehom pobijati punovažnost dužnikovog raspolaganja, ali bi pravo namirenja iz nepokretnosti mogao ostvarivati i ako je treće lice izvršilo upis prava svojine posle sticanja založnog prava, na osnovu pravnog posla zaključenog sa dužnikom pre nego što je dužnik primio rešenje o izvršenju. Osim toga, Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa je predviđeno da se pravo svojine stiče ne samo na osnovu pravnog posla, već i po samom zakonu i nasleđivanjem, kao i odlukom državnog organa, na način i pod uslovima određenim zakonom. Zabrana dužniku da raspolaže imovinom po prijemu rešenja o izvršenju se odnosi na raspolaganja pravnim poslom. Odredba člana 107. stav 3. Zakona se primenjuje ne samo ako se radi o sticanju svojine pravnim poslom i radnjama samog dužnika, već i ako se radi o sticanju svojine na nepokretnosti na drugi zakonom propisani način. Uspostavljena je u korist poverioca. Na jednoj nepokretnosti izvršnog dužnika može se voditi samo jedan izvršni postupak. Zato je moguće da se na predlog poverioca donese rešenje o izvršenju na nepokretnosti koja je već predmet izvršenja u nekom drugom postupku, po predlogu drugog poverioca protiv istog dužnika. U tom slučaju poverilac koji je kasnije podneo predlog, može stupiti u taj postupak i to do donošenja zaključka o dosuđenju ili predaji stvari kupcu (što znači da je nepokretnost već prodata) pa u tom postupku može ostvarivati pravo namirenja iz naplaćene cene prema pravilima o namirenju kada ima više poverilaca (pa i založnih koji se namiruju prema redosledu sticanja prava). Dakle, pravni položaj trećeg lica zavisi od niza okolnosti: - ako je pravo stečeno pravnim poslom (ugovorom), bitno je da li je isti zaključen pre nego što je dužnik primio rešenje ili posle prijema - ako je posle, posao nema dejstva, a poverilac može ostvariti namirenje iz nepokretnosti dužnika; ako je punovažan jer je zaključen pre prijema, ali je upis izvršen posle upisa založnog prava na nepokretnosti, treće lice je punovažno steklo pravo svojine, ali sa teretom poveriočevog prava namirenja iz vrednosti nepokretnosti; - ako je pravo svojine stečeno na drugi zakonom predviđen način (npr. nasleđivanjem, a kod pravnih lica posle izvršenih statusnih promena), a stečeno je nakon upisa izvršnog poverioca, opet je stečeno pod teretom na osnovu člana 107. Zakona; - ako je stečeno u postupku prinudne prodaje u postupku vođenom na predlog drugog poverioca, stečeno je bez tereta, a izvršni poverilac ima pravo da stupi u taj postupak i da učestvuje u namirenju prema pravilima o namirenju iz prodajne cene i u zavisnosti od dana sticanja založnog prava. • PRAKTIČNA PRIMENA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU │ Priručnik

│

345

II

O


REALIZACIJA ZALOŽNOG PRAVA NA POKRETNIM STVARIMA UPISANOG U REGISTAR ZALOGE POSLE POČETKA PRIMENE NOVOG ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU

dredbama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar (“Sl. glasnik RS”, br. 57/2003, 61/2005, 64/2006 - ispr. i 99/2011 - dr. zakoni, počeo da se primenjuje 7. juna 2003. godine - dalje: Zakon o založnom pravu) uređena je zaloga bez predaje stvari u državinu, upis založnog prava u registar, namirenje založnog poverioca i prestanak založnog prava. Donošenje Zakona o založnom pravu je posledica zahteva savremenog prometa. S jedne strane, ostavljanje založene stvari zalogodavcu u državinu, trebalo je da mu omogući korišćenje, upotrebu te stvari i na osnovu toga, eventualno sticanje prihoda, a ono je ne samo u interesu dužnika, već i poverioca, jer je to najbolja garancija da će dužnik, o dospelosti, dobrovoljno namiriti obezbeđeno potraživanje. S druge strane, imao je za cilj da se olakša položaj založnog poverioca, da se oslobodi tereta vođenja spora o potraživanju i sticanju ovlašćenja da u sudskom postupku realizuje pravo da se pre ostalih poverilaca namiri iz vrednosti založene stvari, tako što je postupak namirenja učinjen bržim i efikasnijim: na osnovu izvoda iz registra kojim dokazuje da je pravo upisano, olakšano je ostvarenje prava poverioca da stvar uzme u državinu o dospelosti potraživanja, a zatim i da pristupi prodaji, i to ili u postupku vansudske prodaje ili u postupku pred sudom. Za vreme važenja Zakon o založnom pravu, na snazi je bilo više zakona koji uređuju izvršni postupak: - Zakon o izvršnom postupku (“Sl. list SRJ”, br. 28/2000, 73/2000 i 71/2001) koji se primenjivao od 8. jula 2000. godine do 22. februara 2005. godine;

346 │

- Zakon o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 dalje: Zakon iz 2004.) koji se primenjivao od 23. februara 2005. godine do 16. septembra 2011. godine; - Zakon o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 i 99/2011 - dr. zakon - dalje: Zakon) koji se primenjuje počev od 17. septembra 2011. godine. Različita rešenja po ovim zakonima uticala su i na ostvarenje založnog prava upisanog u registar. Po određenim pitanjima, kao što je npr. pravni lek, zakon koji uređuje založno pravo i zakon koji uređuje postupak izvršenja su bili usklađeni. Donošenje Zakona iz 2004. godine, nije pratila izmena Zakona o založnom pravu, pa je među njima u to vreme postojala protivrečnost o čemu se izjašnjavala sudska praksa. Sada aktuelni Zakon o izvršenju i obezbeđenju ponovo predviđa prigovor kao pravni lek, kao i Zakon o založnom pravu. Ali, bez obzira na to, na pitanja u vezi realizacije založnog prava, načina namirenja založnog poverioca i postupka tog namirenja, mora se poći od prirode tog prava, od uslova za njegovo sticanje, od načina prestanka, a to su sve pitanja koja reguliše Zakon o založnom pravu.

Osnovne napomene Založno pravo se stiče upisom. Upis se vrši na osnovu ugovora o zalozi, na zahtev poverioca ili zalogodavca. Ako se vrši na osnovu zahteva poverioca, prilaže se izričita izjava zalogodavca da pristaje da poverilac upiše založno pravo u Registar zaloge. Sledi da je osnov sticanja prava upis, a da se upis vrši na osnovu jasno i nedvosmisleno izjavljene volje zalogodavca, vlasnika



stvari kojom on daje saglasnost da potraživanje koje je predmet obezbeđenja, ako ne bude izmireno o dospelosti, bude naplaćeno iz vrednosti založene stvari. Ugovor o zalozi mora biti sačinjen u pisanoj formi i mora sadržati ono što propisuje član 3. Zakona o založnom pravu: - dan zaključenja, - ime i prezime ili firmu, prebivalište ili boravište, odnosno sedište poverioca i zalogodavca, kao i dužnika ako su to različita lica, - predmet založnog prava sa potrebnim obeležjima, - podatke o potraživanju koje se obezbeđuje založnim pravom. Predmet obezbeđenja je novčano potraživanje. Može biti izraženo u domaćoj ili stranoj valuti. Založnim pravom se obezbeđuje određen iznos glavnog potraživanja, dužna kamata i troškovi ostvarenja naplate potraživanja. Mogu se obezbediti i buduća i uslovna potraživanja, u kom slučaju u Registar mora biti upisan najviši iznos glavnog potraživanja do kojeg založno pravo obezbeđuje uslovna ili buduća potraživanja. Predmet založnog prava mogu biti: - pokretne stvari (individualno određena stvar, stvari određene po rodu pod uslovom iz zakona, zbir pokretnih stvari pod zakonskim uslovima), - potraživanja zalogodavca prema dužniku, - druga imovinska prava. Za sve je uslov da zalogodavac može njima slobodno raspolagati. Predmet založnog prava mogu biti i buduće stvari i prava (koje će zalogodavac steći ili pribaviti u budućnosti), u kom slučaju založno pravo nastaje kada ih zalogodavac stekne. Predmet može biti i suvlasnički udeo stvari ili zbira stvari, kao i idealni deo prava.

Dejstva ugovora

Zalogodavac je dužan da čuva predmet zaloge sa pažnjom dobrog domaćina ili dobrog privrednika, kao i da je održava. Ima pravo da predmet drži i upotrebljava prema njegovoj uobičajenoj nameni, a ako ugovorom nije drukčije uređeno, ima pravo i da pribira plodove ako ih ima, da predmet da u zakup i zaključuje druge ugovore kojima predmet zaloge daje na upotrebu i pribiranje plodova. Ako ugovorom nije isključeno, ima pravo i da otuđi stvar i prenese pravo svojine na treće lice. Pribavilac stiče pravo svojine opterećeno zalogom, a promena se upisuje u Registar zaloge, jer samo na taj način založni poverilac može ostvariti svoja prava: i pravo na državinu stvari i na namirenje iz vrednosti prodate založene stvari.

II

Namirenje

Ako dužnik ne ispuni obavezu o dospelosti, poverilac ima pravo na: - državinu založene stvari i - pravo da iz vrednosti založene stvari namiri svoje potraživanje: glavno potraživanje, dugovanu kamatu i troškove oko ostvarenja naplate potraživanja. Zakon o založnom pravu koristi termin “početak namirenja”, dok su termini “aktiviranje zaloge, založnog prava” svakodnevni izrazi. Postupak namirenja počinje kada založni poverilac dostavi obaveštenje preporučenim pismom dužniku i zalogodavcu, kad to nije isto lice, na adresu upisanu u Registar zaloge. Poverilac je dužan da zatraži da se upiše u Registar da je postupak namirenja započeo. Time se olakšava dokazivanje činjenice da je postupak namirenja započeo. Zalogodavac je dužan da sarađuje sa poveriocem, da mu pruži potrebna obaveštenja radi sprovođenja namirenja (npr. kod koga se stvar nalazi ako nije u njegovoj državini već je data u zakup; da je stvar otuđena, a promena nije registrovana; da je stvar propala i sl.). Dužan je i da stvar preda u državinu poveriocu ili da mu preda ispravu neophodnu za sticanje državine, na njegov zahtev. Ako tu dužnost dobrovoljno ne ispuni, založni poverilac može državinu ostvariti prinudnim putem. Postupak pokreće pred sudom, predlogom za izvršenje na osnovu izvoda iz registra i ugovora o zalozi. Po Zakonu o založnom pravu, izvod iz registra se izjednačava sa izvršnom ispravom. Na osnovu predloga, sud donosi rešenje o izvršenju i određuje da se stvar koja je predmet založnog prava oduzme od zalogodavca (ili drugog lica u čijoj se državini stvar nalazi) i preda založnom poveriocu u državinu. Prema odredbama zakona kojim se uređuje postupak izvršenja, u stvari se radi o izvršenju radi ostvarenja nenovčanog potraživanja - potraživanja predaje individualno određene stvari, po kome je sredstvo izvršenja, izvršna radnja kojom se prinudno ostvaruje potraživanje, oduzimanje stvari od dužnika i predaja poveriocu uz potvrdu. Državina stvari poveriocu obezbeđuje ostvarenje naplate obezbeđenog potraživanja: on time ostvaruje mogućnost da sam čuva stvar od oštećenja (u njegovom je interesu da se ne umanji njena vrednost), da je čuva od propasti, od zloupotreba od strane zalogodavca ili trećih lica, da omogući razgledanje stvari potencijalnim kupcima u postupku prodaje, a sve to obezbeđuje uslove za uspešnu prodaju. Neki predmeti zaloge, zbog svoje prirode, nisu podobni za prenos u državinu. To se odnosi na neke pokretne stvari, ali i


│

347

II


na prava. Takvo pravo je i udeo u određenom privrednom društvu (za sticanje založnog prava na udelu bitna je sposobnost raspolaganja udelom od strane osnivača; ako je društvo sa ograničenom odgovornošću jednočlano, nema ograničenja, ali ako je višečlano, ostali članovi imaju zakonsko pravo preče kupovine). U članu 41. stav 6. Zakona o založnom pravu, propisano je da će u slučaju kada predmet zaloge nije podoban za prenos u državinu, sud, na predlog poverioca, odrediti administratora koji se stara o predmetu založnog prava do trenutka namirenja založnog potraživanja. Ova odredba u praksi nije našla posebnu primenu. Sledi da se na osnovu izvršne isprave, izvoda iz registra zaloge, uz koji se prilaže i ugovor o zalozi, može primenom odredbi Zakona o založnom pravu tražiti izvršenje radi ostvarivanja prava na državinu založene stvari, oduzimanjem od zalogodavca, ali i trećeg poznatog lica kod koga se ona nalazi, a da se prinudno izvršenje sprovodi prema odredbama zakona koji uređuje izvršni postupak.

Prodaja založene stvari

Založni poverilac ima pravo izbora da se stvar proda vansudski ili u sudskom postupku. Svoje pravo na naplatu obezbeđenog, dospelog i neizmirenog novčanog potraživanja, iz vrednosti založene stvari, pre ostalih poverilaca, može ostvariti u postupku pred sudom odmah po upisu u Registar podatka da je započeo postupak namirenja, a vansudskoj prodaji može pristupiti po proteku roka od 30 dana od dana upisa. U sudskom postupku, pravo ostvaruje podnošenjem predloga da sud odredi prodaju založene stvari, na osnovu člana 41. Zakona o založnom pravu koji uređuje založno pravo, a ne predlogom za izvršenje. Postupak sudske prodaje delimično je regulisan Zakonom o založnom pravu, kao posebnim zakonom, kojim su kao način prodaje predviđene: - javna prodaja i - prodaja po tekućoj ili berzanskoj ceni. Dakle, nema prodaje neposrednom pogodbom, kao kod izvršenja na pokretnim stvarima po zakonu koji uređuje izvršni postupak. Osim toga, sud može odlučiti da se stvar ne izlaže javnoj prodaji, na osnovu procene troškova te prodaje. U tom slučaju sud može ovlastiti poverioca da založenu stvar proda po ceni utvrđenoj od strane stručnjaka ili da je po toj ceni zadrži za sebe. U tom slučaju se neće ni pokušavati javna prodaja. Ako sud odredi da se založena stvar prodaje putem javnog nadmetanja, shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređu-

348 │

je izvršenje o javnoj prodaji, uključujući mogućnost da poverilac bude kupac stvari, kao i da se poveriocu stvar dosudi čime se namiruje u procentu koji zakon propisuje. U svakom slučaju i ako je stvar prodata, i ako je poveriocu dosuđena, a poverilac nije u celini namirio obezbeđeno potraživanje, u tom postupku dalje ne može ostvariti ostatak potraživanja i taj se postupak okončava. To nije moguće, jer založno pravo, po svojoj prirodi, podrazumeva dvostruko ograničenje: - u pogledu potraživanja - ograničeno je na određeno potraživanje (iz ugovora o zalozi) - u pogledu stvari iz koje se poverilac namiruje - ograničeno je na stvar (stvari) koja je predmet zaloge po ugovoru. Zato poverilac postupak prodaje i ne pokreće predlogom za izvršenje, na osnovu kojeg bi bilo doneto rešenje o izvršenju. Rešenjem o izvršenju radi naplate novčanog potraživanja, izvršenje se može odrediti različitim sredstvima izvršenja, na različitim predmetima, pa i na celokupnoj imovini dužnika (po novom zakonu), a u toku izvršenja se sredstvo i predmeti izvršenja mogu promeniti, na predlog poverioca. Takva prava založni poverilac nema. Založni poverilac ima pravo na namirenje samo iz založene stvari. Međutim, pogodnost je što namirenje može zahtevati: - bez vođenja sudskog postupka radi ishodovanja sudske odluke o obezbeđenom potraživanju; on ni ne poseduje izvršnu ispravu na osnovu koje bi mogao tražiti da sud odredi izvršenje radi naplate potraživanja bilo kojim sredstvom izvršenja, na bilo kom predmetu, odnosno na bilo kom delu imovine dužnika; - sudskom odlukom bi na ispunjenje obaveze mogao biti obavezan samo dužnik iz materijalnopravnog odnosa, a u postupku prodaje založene stvari poverilac se može namiriti i od drugog lica koje je po ugovoru bilo zalogodavac (ako dužnik i zalogodavac nisu isto lice), odnosno i od lica koje je docnije pribavilo stvar od zalogodavca, na koga je pravo svojine na stvari preneto posle zaključenja ugovora o zalozi i upisa založnog prava u Registar.

Novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju

Novi Zakon u članu 13. stav 1. tačka 3, izričito navodi da je izvod iz Registra založnih prava na pokretnim stvarima i pravima, izvršna isprava. Pre novog Zakona, izvod iz Registra je takvo svojstvo imao po Zakonu o založnom pravu i na osnovu odredbe Zakona iz 2004. po kojoj su izvršne isprave bile i druge isprave zakonom određene kao izvršne (član 30. stav 1. tačka 3.). Bez obzira na to, suština je ista. Ovu izvršnu ispravu i dalje reguliše Zakon o založnom pravu kao poseban zakon, a on predviđa da je izvod iz Registra zaloge, izvršna isprava podob-



na za sticanje državine na založenoj stvari. Prema tome radi se o ispravi za ostvarenje nenovčanog potraživanja na predaju pokretne stvari. Za prodaju založene stvari i dalje važi ono što poseban zakon (Zakon o založnom pravu) predviđa, a što je u skladu sa prirodom založnog prava: prodaja je regulisana tako da obezbedi efikasnu naplatu potraživanja koje je predmet obezbeđenja, ali samo iz određenog predmeta imovine dužnika, samo iz vrednosti založene stvari.

Sudska prodaja posle početka primene novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju

U vezi sa sudskom prodajom založene stvari, i u uslovima važenja novog Zakona, treba primeniti pravilo da se poseban zakon (Zakon o založnom pravu) primenjuje u pitanjima koja su njime regulisana, a u ostalim se imaju primeniti odredbe opšteg zakona. U vezi sa načinom prodaje, poseban zakon (Zakon o založnom pravu) predviđa: - javnu prodaju, - prodaju po tekućoj ceni kad stvar ima tržišnu ili berzansku cenu, - prodaju po ceni procenjenoj od strane stručnjaka, ili - zadržavanje stvari od strane poverioca po procenjenoj ceni. To znači da nema uslova za prodaju neposrednom pogodbom po novom Zakonu. Procenu stvari pre prodaje, poseban zakon (Zakon o založnom pravu) ne reguliše, pa se mogu primeniti odredbe novog Zakona. Isto se odnosi i na objavljivanje oglasa o prodaji, rokovima za zakazivanje javnog nadmetanja. Početnu cenuposeban zakon ne uređuje, pa će ona biti 60% procenjene vrednosti kako to novi Zakon predviđa za prvo nadmetanje, a 30% za drugo. Ako se stvar ni tada ne proda, primenom novog Zakona poverilac može odmah, ako je prisutan, ili najkasnije u roku od 5 radnih dana predložiti da mu se stvar dosudi u smislu člana 102. novog Zakona, ali ne i da se proda neposrednom pogodbom, jer to isključuje Zakon o založnom pravu. Odredbe novog Zakona u vezi sa kupcem, polaganjem cene, sticanjem svojine od strane kupca takođe se imaju primeniti, jer ta pitanja poseban zakon (Zakon o založnom pravu) ne uređuje. Kada je u pitanju dosuđenje neprodate stvari poveriocu, na njegov zahtev, primeniće se i odredba o namirenju u visini 30% procenjene vrednosti stvari. Ono što je, međutim, bitno, s obzirom da se može pretpostaviti da takvim namirenjem poverilac ne naplaćuje obezbeđeno potraživanje u potpunosti, jeste da se nakon dosuđenja postupak

II

okončava i da se dalje ne može voditi radi naplate ostatka potraživanja iz druge dužnikove imovine. Za preostalo potraživanje koje time postaje neobezbeđeno, poverilac mora voditi postupak za sticanje izvršne isprave (prema dužniku iz osnovnog posla), nakon čega može voditi izvršni postupak za naplatu svim sredstvima izvršenja, pa i na celokupnoj imovini dužnika. Sve navedeno važi i za udele u privrednom društvu kao predmet založnog prava. Osim toga, mora se voditi računa o pravu preče kupovine ostalih članova društva čiji je udeo bio predmet založnog prava. Takođe će se primeniti odredbe novog Zakona koje regulišu izvršenje na udelima u pogledu obaveštavanja Agencije za privredne registre.

Zaključak

Sledio bi zaključak da se i pre i posle početka primene novog Zakona, založno pravo upisano u registar ostvaruje primenom odredbi oba zakona. Zakon o založnom pravu se primenjuje u pitanjima koja posebno uređuje, a novi Zakona u ostalim pitanjima, pod uslovom da primena njegovih odredbi nije u suprotnosti sa posebnim zakonom. Na osnovu izvoda iz registra kao izvršne isprave podnosi se predlog za izvršenje radi predaje založene stvari u državinu poveriocu - radi ostvarenja nenovčanog potraživanja predaje pokretne stvari. Odmah nakon što se u registar upiše da je započeo postupak namirenja (dostavljanjem obaveštenja zalogodavcu i dužniku kada to nije isto lice, preporučenim pismom), poverilac može sudu podneti predlog za određivanje prodaje založene stvari. Na prodaju se primenjuju odredbe novog Zakona (ako nisu suprotne posebnom zakonu), pa i odredba o dosuđenju stvari poveriocu čime se smatra namirenim u visini 30% procenjene vrednosti stvari. Za eventualni ostatak novčanog potraživanja, postupak se dalje ne može voditi, jer se založni poverilac isključivo namiruje iz predmeta zaloge. Navedeno važi i za udeo u određenom privrednom društvu, koji može biti predmet ugovora o zalozi pod uslovom da se njime može slobodno raspolagati. Po prirodi stvari, založni poverilac ne može tražiti predaju udela u državinu, ali može zahtevati prodaju. Prodaja mora biti javna, jer ne postoji mogućnost da udeo ima tekuću ili berzansku cenu. I na udeo se može primeniti odredba o dosuđenju, jer prema članu 200. novog Zakona, na procenu i prodaju udela shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje uređuju procenu i prodaju pokretnih stvari. •


Jasmina Stamenković │

349

II


NOVINE U POSTUPKU OBEZBEĐENJA POTRAŽIVANJA PO ZAKONU O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU

R

epublika Srbija na svom putu ka pridruživanju Evropskoj uniji ima zadatak, pre svega, da svoje propise uskladi sa pravom Evropske unije, poštujući međunarodne pravne standarde izražene u opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Kao članica Saveta Evrope i potpisnik Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (dalje:Konvencija). Republika Srbija je obavezna da principe Konvencije inkorporira u svoj pravosudni sistem i njene odredbe neposredno primenjuje, pri čemu je pri tumačenju odredbi Konvencije od neprocenjivog značaja praksa Evropskog suda za ljudska prava (dalje: Sud) ustanovljenog radi zaštite pravilne primene njenih odredbi. U okviru Saveta Evrope velika pažnja je posvećena pravu na suđenje u razumnom roku kao delu prava na pravično suđenje, proklamovanog članom 6 stav 1. Konvencije, jer praksa Suda pokazuje da ono predstavlja jedno od najčešće kršenih prava iz Konvencije (gotovo 60 odsto presuda Suda odnosi se na utvrđivanje povrede ovog prava). Poseban problem u vezi sa suđenjem u razumnom roku odnosi se na nemogućnost izvršavanja pravnosnažnih presuda domaćih sudova, a neizvršavanje pravnosnažnih presuda ukazuje na nefunkcionisanje pravosudnog i uopšte pravnog sistema jedne države. Bez obezbeđivanja mehanizma za izvršavanje pravnosnažnih sudskih odluka dovodi se u pitanje sam princip vladavine prava što je nedopustivo u demokratskoj državi. U svojim presudama koje se tiču dužine trajanja postupka Sud je istakao da izvršni postupak predstavlja drugu fazu postupka, odnosno sastavni deo “suđenja”, jer se realizacija prava ostvaruje tek trenutkom izvršenja. Presude koje je Sud doneo protiv Republike Srbije ukazale su da Republika Srbija, osim pojedinačnih, mora preduzeti i opšte mere radi izvršavanja presuda Suda, koje će doprineti efika-

350 │

snijem izvršavanju pravnosnažnih odluka domaćih sudova. Jedna od opštih mera koju je Republika Srbija preduzela radi izvršavanja presuda Suda predstavlja usvajanje novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 i 99/2011 - dr. zakon - dalje: Zakon) od čije pravilne primene zavisi da li će se postići svrha njegovog donošenja. Prilikom tumačenja odredbi Zakona ovaj cilj zakonodavca je potrebno imati u vidu.

Sredstva obezbeđenja

Kao najvažniju novinu, Zakon u pravosudni sistem Republike Srbije uvodi izvršitelje kojima poverava vršenje javnih ovlašćenja, odnosno ovlašćuje ih, da uporedo sa sudom, sprovode postupak izvršenja, odnosno obezbeđenja. Tako, već u odredbi člana 1. Zakon propisuje da izvršenje i obezbeđenje određuje sud, a sprovodi ga sud ili izvršitelj. U članu 3. stav 1. Zakon predviđa da izvršitelj sprovodi izvršenje na osnovu rešenja suda za čije je područje imenovan i privremene mere suda, ako ovim zakonom nije drugačije propisano, dok u stavu 3. istog člana propisuje da kada izvršitelj preduzima radnje sprovođenja izvršenja na osnovu rešenja suda iz stava 1. ovog člana izvan područja za koje je imenovan, ove radnje može preduzeti lično ili preko izvršitelja sa drugog područja. Čitanjem Zakona na prvi pogled se čini da se najznačajnije novine koje Zakon uvodi, pre svega odnose na postupak izvršenja, dok je postupak obezbeđenja pretrpeo samo neznatne promene. Međutim, pažljivom analizom zakonskih odredbi može se utvrditi da je i postupak obezbeđenja pretrpeo značajne promene, a da će se najspornija pravna pitanja u primeni odredbi Zakona upravo pojaviti u postupku obezbeđenja. Uporednim pregledom odredbi Zakona o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004) i Zakona primećuje se da su



sredstva obezbeđenja ostala ista, kao i da su uslovi za određivanje obezbeđenja nepromenjeni. Međutim, posmatrano sa formalno pravnog aspekta situacija je drugačija.

Razlike u odnosu na Zakon o izvršnom postupku

Odredbe Zakona o izvršnom postupku i sudska praksa zasnovana na tim odredbama su rešenje o određivanju privremene mere smatrali izvršnom ispravom na osnovu koje je, po predlogu izvršnog poverioca, sud određivao izvršenje, odnosno donosio rešenje o izvršenju kojim je određivao predmet i sredstvo izvršenja, odnosno određivao izvršne radnje kojima se prinudno sprovodilo obezbeđenje poveriočevog potraživanja. Predlog za obezbeđenje je morao sadržati samo sredstvo obezbeđenja, dok su se sredstva i predmeti izvršenja radi prinudnog ostvarenja obezbeđenja poveriočevog potraživanja navodili u predlogu za izvršenje. Međutim, Zakon ne sadrži jasno razgraničenje ove dve faze postupka, odnosno faze određivanja privremene mere kao sredstva obezbeđenja i faze sprovođenja obezbeđenja koja u stvari predstavlja izvršenje rešenja o obezbeđenju. Odredbe Zakona nameću zaključak da se faza određivanja obezbeđenja i faza određivanja izvršenja radi prinudnog sprovođenja obezbeđenja spajaju u jednu, čime se, moramo priznati, sam postupak čini efikasnijim i delotvornijim, što je i bio cilj zakonodavca. Dakle, postupak izvršenja rešenja o obezbeđenju postaje sastavni deo postupka obezbeđenja. Do navedenog zaključka se dolazi ne samo jezičkim, već i sistemskim i ciljnim tumačenjem zakonskih odredbi. Međutim, kada bi se izolovano posmatrale odredbe čl. 257. do 259. Zakona stekao bi se suprotan utisak. U članu 257. stav 2. Zakon navodi šta sve predlog za obezbeđenje mora da sadrži i predviđa da se u predlogu za obezbeđenje navodi potraživanje čije se obezbeđenje traži, zakonski razlozi za obezbeđenje, činjenice i dokazi iz kojih sud utvrđuje da je postojanje zakonskih razloga za obezbeđenje verovatno, kao i vrsta sredstva obezbeđenja, dok u odredbi člana 259. Zakona propisuje da se u postupku raspravljanja i odlučivanja o predlogu za obezbeđenje shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, a u postupku izvršenja rešenja o obezbeđenju shodno se primenjuju odredbe zakona koje uređuju postupak izvršenja, osim kada je čl. 257. do 264. Zakona drugačije propisano. Odredba člana 263. stav 2. Zakona navodi sadržinu rešenja o obezbeđenju i predviđa da rešenje o obezbeđenju sadrži odluku o sredstvu obezbeđenja, kratko obrazloženje zakonskih razloga za usvajanje predloga o obezbeđenju, pouku o tome da li prigovor zadržava izvršenje rešenja i u kom roku se prigovor može

II

izjaviti, ali u istom tom članu u stavu 1. propisuje da rešenje o obezbeđenju donosi sud, a sprovodi ga sud ili izvršitelj.

Ostale odredbe Zakona koje regulišu sadržinu predloga za obezbeđenje

Osim navedenih odredbi Zakona, sadržinu predloga za obezbeđenje, a po mišljenju autora, i sadržinu rešenja o obezbeđenju, regulišu i druge odredbe Zakona. Tako se u članu 20. stav 1. Zakona navodi da: sud određuje izvršenje, odnosno obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u predlogu za izvršenje, odnosno u predlogu za obezbeđenje, kad se izvršenje određuje na predlog izvršnog poverioca. U stavu 2. istog člana propisano je da sud može, na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti, u toku postupka, zaključkom odrediti drugo sredstvo i na drugim predmetima izvršenja, odnosno obezbeđenja, umesto onih koji su prethodno određeni, dok u stavu 3. predviđa da kad izvršni poverilac u predlogu za izvršenje zahteva da se izvršenje sprovede na celokupnoj imovini izvršnog dužnika ili uz predlog podnese zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika bez navođenja sredstva i predmeta izvršenja, sud određuje izvršenje, odnosno obezbeđenje bez navođenja sredstva i predmeta izvršenja. Nakon identifikovanja imovine izvršnog dužnika, zaključkom će se odrediti sredstva i predmet izvršenja, odnosno obezbeđenja. Stav 5. Zakona predviđa da prilikom određivanja sredstva i predmeta izvršenja, odnosno obezbeđenja, sud, odnosno izvršitelj je dužan da vodi računa o srazmernosti između visine obaveze izvršnog dužnika i sredstva i predmeta izvršenja, odnosno obezbeđenja. Na odredbe člana. 20 Zakona nadovezuju se odredbe člana 54. Zakona koje predviđaju da izvršni poverilac koji je pokrenuo postupak izvršenja, odnosno obezbeđenja može pred sudom nadležnim za određivanje izvršenja da podnese zahtev za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika, kada se obaveza izvršnog dužnika sastoji u novčanim davanjima, a da se zahtev može podneti uz predlog za izvršenje i u toku izvršnog postupka, sve dok postupak ne bude okončan. Sud će po službenoj dužnosti od izvršnog dužnika pribaviti izjavu o imovini, kada je to potrebno radi sprovođenja rešenja o naplati novčane kazne. Zakon propisuje posebno određivanje obezbeđenja dok za postupak sprovođenja obezbeđenja upućuje na odredbe Zakona o sprovođenju izvršenja. Odredba člana 68. Zakona predviđa da se izvršenje sprovodi pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, ako Zakonom nije drugačije određeno, dok članom 69. propisuje da sud sprovodi izvršenje po službenoj dužnosti kada su za to ispunjeni uslovi propisani zakonom. Za sprovođe-


│

351

II


nje izvršenja od strane izvršitelja zakon u članu 70. zahteva da izvršni poverilac podnese predlog za sprovođenje izvršenja uz koji je dužan da priloži rešenje o izvršenju u originalu ili overenoj kopiji.

Sporna pitanja u vezi sa sprovođenjem obezbeđenja

Kada se povežu sve napred navedene zakonske odredbe, nameću se sledeća sporna pitanja: - koja je sadržina predloga za obezbeđenje i rešenja o obezbeđenju - kada i na koji način se pristupa izvršenju rešenja o obezbeđenju, odnosno sprovođenju obezbeđenja - kako se određuje nadležnost za određivanje i sprovođenje obezbeđenja - postoji li mogućnost određivanja obezbeđenja na celokupnoj imovini dužnika uz podnošenje zahteva za izjavu o imovini izvršnog dužnika. Navedena sporna pitanja se ne nameću na isti način kod svakog sredstva obezbeđenja, a zavisno od načina normiranja pojedinog sredstva obezbeđenja, rešavaju se na različit način. Stoga je neophodno analizirati svako sredstvo obezbeđenja posebno. Pre svega treba istaći da sredstva obezbeđenja Zakon nabraja u članu 261., tako što predviđa da se kao sredstva obezbeđenja mogu odrediti: • založno pravo na stvarima i pravima na osnovu izvršne isprave, • sticanje založnog prava na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka, • prethodne mere i • privremene mere. Zatim, u članu 262. Zakon navodi da obezbeđenje nije dopušteno na stvarima i pravima koja po zakonu ne mogu biti predmet izvršenja. Navedena regulativa upućuje na zaključak da sve što može biti predmet izvršenja može biti i predmet obezbeđenja.

Sticanje založnog prava na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka

Sticanje založnog prava na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka regulisano je odredbama 265. do 267. Zakona. Postupak obezbeđenja pokreće se sporazumnim predlogom izvršnog poverioca i izvršnog dužnika kojim traže da sud odredi i sprovede upis založnog

352 │

prava na nepokretnosti dužnika, odnosno da odredi i sprovede popis pokretnih stvari dužnika radi obezbeđenja novčanog potraživanja poverioca zasnivanjem založnog prava na nepokretnoj ili pokretnoj stvari dužnika. Na osnovu zajedničkog predloga stranaka, sud određuje ročište na kome u zapisniku utvrđuje sporazum stranaka o postojanju novčanog potraživanja i vremenu njegovog dospeća i njihovu saglasnost da se upisom založnog prava na nepokretnosti dužnika, odnosno zasnivanjem založnog prava popisom pokretnih stvari dužnika i upisom u odgovarajući registar, obezbedi novčano potraživanje. Potpisani zapisnik o sporazumu stranaka ima snagu sudskog poravnanja i osnov je za upis založnog prava, a založno pravo stiče se trenutkom upisa sporazuma u odgovarajući registar. Dakle, sud ima obavezu da zapisnik o sporazumu stranaka dostavi odgovarajućem registru nepokretnosti, ukoliko je u pitanju nepokretnost dužnika, odnosno da sprovede popis pokretnih stvari i zapisnik o sporazumu stranaka sa zapisnikom o popisu pokretnih stvari dostavi odgovarajućem registru u kome se upisuju založna prava na pokretnim stvarima i pravima. Založno pravo se međutim, ne stiče u trenutku popisa pokretnih stvari, već u trenutku upisa založnog prava u odgovarajući registar. Dakle, isti sud u istom postupku, ujedno određuje obezbeđenje i sprovodi izvršenje obezbeđenja tako što preduzima izvršnu radnju popisa pokretnih stvari i upisa založnog prava u odgovarajući registar, a koje izvršne radnje proizilaze iz rešenja o obezbeđenju. Kod ovog sredstva obezbeđenja ne postavlja se pitanje mogućnosti određivanja obezbeđenja na celokupnoj imovini dužnika uz podnošenje zahteva za izjavu o imovini dužnika, obzirom da je za ovo sredstvo obezbeđenja potrebna saglasnost izvršnog poverioca i izvršnog dužnika i da je imovina dužnika unapred poznata.

Sticanje založnog prava na stvarima i pravima na osnovu izvršne isprave

Sticanje založnog prava na stvarima i pravima na osnovu izvršne isprave regulisano je odredbama čl. 268. do 274.Zakona. Kada su u pitanju stvari i prava o kojima se vodi javne knjige, Zakon predviđa mogućnost da izvršni poverilac, na osnovu izvršne isprave koja glasi na novčano potraživanje, predloži obezbeđenje tog potraživanja zasnivanjem založnog prava na nepokretnosti izvršnog dužnika, a založno pravo se zasniva upisom u javnu knjigu, pri čemu se u javnu knjigu upisuje i izvršnost potraživanja. Dakle, rešenjem o obezbeđenju određuje se obezbeđenje zasnivanjem založnog prava na nepokretnosti izvršnog dužnika upisom u javnu knjigu. Dostavljanjem tog re-



šenja o obezbeđenju odgovarajućem registru, odnosno javnoj knjizi radi upisa i izvršenje rešenja o obezbeđenju je sprovedeno. Kada su u pitanju stvari i prava o kojima se ne vode javne knjige može se odrediti obezbeđenje sticanjem privremenog založnog prava koje se stiče popisom, pri čemu se izvršenje rešenja o obezbeđenju sprovodi popisom stvari. Dakle, ne donosi se rešenje o izvršenju na osnovu rešenja o obezbeđenju, već se izvršenje rešenja o obezbeđenju vrši preduzimanjem izvršne radnje popisa. Navedenu izvršnu radnju koja predstavlja sprovođenje obezbeđenja može izvršiti sud ili izvršitelj, pa je neophodno da u predlogu za obezbeđenje izvršni poverilac predloži da li će izvršenje rešenja o obezbeđenju sprovesti sud ili izvršitelj. Kod navedenog sredstva obezbeđenja, kada se traži zasnivanje založnog prava na stvarima i pravima o kojima se ne vode javne knjige, obzirom da se radi o izvršnom poveriocu koji ima izvršnu ispravu koja glasi na novčano potraživanje, mogla bi doći u obzir primena člana 20 Zakona, odnosno mogućnost da izvršni poverilac predloži obezbeđenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika uz istovremeno podnošenje zahteva za uzimanje izjave o imovini izvršnog dužnika koja bi mogla biti predmet obezbeđenja. U ovoj situaciji moguće je da izvršnom poveriocu nije poznata pokretna imovina izvršnog dužnika na kojoj bi mogao predložiti obezbeđenje, a kasnije i izvršenje. Do sada navedena sredstva obezbeđenja predlažu se pre ili po okončanju nekog drugog postupka, te se predlozi za obezbeđenje do sada navedenim sredstvima obezbeđenja uvek podnose kao posebni inicijalni akti koji se u sudu zavode u upisnik za izvršne predmete i po kojima postupaju izvršne sudije.

Prethodne mere

Prethodne mere, kao sredstvo obezbeđenja, regulisane su odredbama čl. 275. do 284. Zakona. Prethodnu meru određuje sud, a sprovodi sud, odnosno izvršitelj, na osnovu odluke koja glasi na novčano potraživanje, a koja nije postala pravnosnažna, ako izvršni poverilac učini verovatnim opasnost da bi se bez tog obezbeđenja osujetilo ili znatno otežalo ostvarenje potraživanja. Ova odredba primenjuje se i u pogledu poravnanja zaključenog pred sudom ili organom koji odlučuje u upravnom postupku, po kome potraživanje nije dospelo, a prethodna mera može se odrediti i na osnovu platnog naloga koji je izdat na osnovu menice ili čeka. Odredbom člana. 279. Zakona taksativno su nabrojane vrste prethodnih mera, propisivanjem da, kao prethodne mere sud određuje: popis pokretnih stvari; zabranu dužniku izvršnog dužnika da isplati izvršnom dužniku potraživanje ili da mu preda stvari, kao i zabranu izvršnom dužniku da naplati potraživanja, da primi stvari i da njima raspola-

II

že; zabranu banci da izvršnom dužniku ili trećem licu po nalogu izvršnog dužnika, isplati sa njegovog računa novčani iznos za koji je određena prethodna mera; predbeležbu založnog prava na nepokretnosti izvršnog dužnika ili na pravu izvršnog dužnika upisanom na nepokretnosti.

Odredbom člana 281. Zakona propisano je da će sud odrediti prodaju popisanih pokretnih stvari koje su podložne brzom kvarenju ili ako postoji opasnost od znatnog pada cene tih stvari. Prodaja popisanih stvari izvršiće se po odredbama Zakona o izvršenju na pokretnim stvarima. Ako je prethodna mera određena zabranom isplate potraživanja sud, odnosno izvršitelj može, na predlog izvršnog poverioca ili izvršnog dužnika, odrediti da se na izvršnog poverioca prenese to potraživanje radi naplate, u slučaju da postoji opasnost da se potraživanje, zbog zakašnjenja, u njegovom ostvarenju, neće moći naplatiti ili će se izgubiti pravo na regres prema trećem licu. Iznos koji se dobije prodajom stvari ili naplatom potraživanja čuva se kod suda, odnosno kod izvršitelja dok se ne obustavi prethodna mera ili dok izvršni poverilac ne predloži izvršenje, a najduže u roku od 30 dana od dana izvršnosti potraživanja. Dakle, iz navedene odredbe proizilazi ovlašćenje suda i izvršitelja da u postupku izvršenja rešenja o obezbeđenju odrede prenos potraživanja na izvršnog poverioca, odnosno da odrede prodaju stvari ili naplatu potraživanja uz deponovanje novca kod suda, odnosno izvršitelja. Odredba člana 282. Zakona propisuje da u rešenju kojim se određuje prethodna mera moraju, pored ostalog, biti naznačeni iznos potraživanja koje se obezbeđuje, sa kamatom i troškovima, mera obezbeđenja i vreme za koje se ona određuje. Vreme iz stava 1. ovoga člana može trajati najduže do isteka roka od osam dana od nastupanja uslova za prinudno izvršenje. Ako vreme iz stava 1. ovog člana istekne pre nego što odluka na osnovu koje je određena prethodna mera postane pravnosnažna, sud će na predlog izvršnog poverioca, produžiti to vreme, pod uslovom da se nisu promenile okolnosti pod kojima je mera određena. U slučaju da izvršni poverilac ne pokrene postupak prinudnog izvršenja, odnosno ne podnese predlog za izvršenje u roku od 15 dana od dana nastupanja izvršnosti izvršne isprave - odluke koja glasi na novčano potraživanje koje je obezbeđeno prethodnom merom, sud će ukinuti prethodnu meru. Navedena regulativa upućuje na zaključak da se predlog za obezbeđenje prethodnom merom može podneti na osnovu odluke koja glasi na novčano potraživanje koja nije pravnosnažna, što znači u toku postupka koji se vodi radi naplate novčanog potraživanja. Kao sporno, nameće se pitanje da li se ovaj predlog za obezbeđenje podnosi sudu pred kojim je u toku postupak iz koga potiče odluka koja glasi na novčano potraživanje ili se taj predlog podnosi sudu kao poseban inicijalni akt.


│

353

II


Čini se da delimičan odgovor na ovo pitanje daje odredba člana 275. Zakona koja propisuje da je za odlučivanje o predlogu za obezbeđenje prethodnom merom i za sprovođenje takve mere mesno nadležan sud koji bi bio nadležan za izvršenje na predmetu na kome je obezbeđenje predloženo. Ukoliko sud pred kojim se vodi postupak u kome je doneta odluka koja glasi na novčano potraživanje nije mesno nadležan i za postupak obezbeđenja, nesumnjivo bi se predlog za obezbeđenje prethodnom merom morao podneti kao poseban inicijalni akt mesno nadležnom sudu. Ako se ima u vidu trenutak u kome se predlog za određivanje prethodne mere može podneti, kao i trenutak do kada prethodna mera može trajati, nameće se zaključak da bi ovaj predlog trebao predstavljati poseban inicijalni akt o kome bi se posebno odlučivalo od strane izvršnog sudije nadležnog suda, nakon zavođenja predmeta u upisnik za izvršne predmete. Nakon donošenja rešenja o određivanju prethodne mere pristupilo bi se samom izvršenju rešenja, odnosno preduzimanju izvršne radnje određene rešenjem kao što je popis pokretnih stvari, prodaja pokretnih stvari, dostavljanje rešenja organizaciji za prinudnu naplatu i sl. Dakle, ne bi se na osnovu rešenja o određivanju prethodne mere donosilo rešenje o izvršenju, već bi se odmah pristupilo sprovođenju izvršenja. Po mišljenju autora, prilikom podnošenja predloga za obezbeđenje prethodnom merom mogla bi doći u obzir primena člana 20 Zakona, odnosno mogućnost da izvršni poverilac predloži obezbeđenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika uz istovremeno podnošenje zahteva za uzimanje izjave o imovini izvršnog dužnika koja bi mogla biti predmet obezbeđenja. U ovoj situaciji moguće je da izvršnom poveriocu nije poznata imovina izvršnog dužnika na kojoj bi mogao predložiti obezbeđenje, a kasnije i izvršenje.

Privremene mere

Za razliku od prehodno navedenih sredstava obezbeđenja od kojih se neka mogu zahtevati isključivo pre pokretanja nekog drugog postupka (zasnivanje založnog prava na osnovu sporazuma stranaka), neka nakon nekog drugog postupka (zasnivanje založnog prava na osnovu izvršne isprave), a neka u toku postupka (prethodne mere), privremene mere kao sredstvo obezbeđenja mogu se zahtevati kako pre pokretanja nekog drugog postupka, tako i u toku i po okončanju sudskog ili upravnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno. Privremene mere su regulisane odredbamačl. 285. do 297. Zakona. Odredba člana 285. stav 1. Zakona propisuje da privremenu meru može odrediti sud, a sprovesti sud ili izvršitelj, pre pokre-

354 │

tanja, u toku, kao i po okončanju sudskog ili upravnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno. Stavom 2. istog člana propisano je da rešenje kojim se određuje privremena mera ima pravno dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju. Navedena odredba predstavlja novinu Zakona obzirom da Zakon o izvršnom postupku ovakvu odredbu nije sadržao, a koja je nametnula sva sporna pitanja navedena u prethodnom izlaganju. Čini se da tek ova odredba jasno ukazuje na cilj zakonodavca kada su sredstva obezbeđenja u pitanju, a to je da se određivanjem obezbeđenja istovremeno i određuje izvršenje rešenja o obezbeđenju, odnosno sprovođenje obezbeđenja. Ova odredba, po mišljenju autora, na nedvosmislen način upućuje na volju zakonodavca da rešenje o obezbeđenju u sebi sublimira i rešenje o izvršenju tog rešenja, te pruža mogućnost, ali i obavezu da se odmah po dostavljanju rešenja o obezbeđenju izvršnom dužniku pristupi preduzimanju izvršnih radnji kojima se sprovodi obezbeđenje.

Obezbeđenje novčanog potraživanja

Odredbom čl. 294. Zakona, predviđeno je da se radi obezbeđenja novčanog potraživanja, može odrediti svaka mera kojom se postiže svrha takvog obezbeđenja, a naročito: zabrana izvršnom dužniku da raspolaže pokretnim stvarima, kao i oduzimanje tih stvari od izvršnog dužnika i poveravanje na čuvanje izvršnom poveriocu ili trećem licu, odnosno čuvanje u sudskom depozitu; zabrana izvršnom dužniku da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava na nepokretnosti upisana u javnu knjigu u njegovu korist, uz upis te zabrane u javnu knjigu; zabrana dužniku izvršnog dužnika da mu isplati potraživanje ili preda stvari, kao i zabrana izvršnom dužniku da primi stvari, da naplati potraživanje i da primljenim stvarima, odnosno naplaćenim iznosom raspolaže; nalog banci ili drugoj finansijskoj organizaciji, kod koje izvršni dužnik ima račun, da izvršnom dužniku ili trećem licu, po nalogu izvršnog dužnika uskrati sa računa izvršnog dužnika isplatu novčanog iznosa za koji je određena privremena mera; oduzimanje od izvršnog dužnika i polaganje u depozit gotovog novca ili hartija od vrednosti. Zakon dalje predviđa da navedene zabrane i nalozi smatraju se izvršnim kada rešenje bude dostavljeno licu na koje se odnosi. Nalog banci ili drugoj finansijskoj organizaciji, dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu, koja ga bez odlaganja dostavlja svim bankama i finansijskim organizacijama kod kojih izvršni dužnik ima račun i istovremeno zabranjuje drugim bankama i finansijskim organizacijama da otvore račun izvršnom dužniku. Izvršni poverilac u čiju je korist privremena mera izrečena ima pravo da od lica koje je bilo dužno da poštuje zabranu ili



nalog, zahteva naknadu štete koju je pretrpeo zbog njihovog nepoštovanja. Izvršni dužnik, odnosno treće lice kome je izdata neka od prethodnog navedenih zabrana ili naloga, koji ne postupe po zabrani, odnosno nalogu kazniće se u skladu sa članom 51. Zakona.

Obezbeđenja nenovčanog potraživanja

Odredbom člana 297. Zakona propisano je da se radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja može odrediti svaka mera kojom se postiže svrha takvog obezbeđenja, a naročito: zabrana otuđenja i opterećenja pokretnih stvari na koje je upravljeno potraživanje, oduzimanje tih stvari i poveravanje na čuvanje izvršnom poveriocu ili trećem licu, odnosno čuvanje u sudskom depozitu; zabrana otuđenja i opterećenja nepokretnosti na koju je upravljeno potraživanje, uz upis zabrane u javnu knjigu; zabrana izvršnom dužniku da preduzima radnje koje mogu naneti štetu izvršnom poveriocu, kao i zabrana da se izvrše promene na stvarima na koje je upravljeno potraživanje; zabrana dužniku izvršnog dužnika da izvršnom dužniku preda stvari na koje je upravljeno potraživanje; zabrana otuđenja i opterećenja akcija ili udela u društvu na koje upravljeno potraživanje i zabeležba ove zabrane u Centralnom registru hartija od vrednosti, javnom registru privrednih društava i knjizi članova društva, zabrana korišćenja i raspolaganja pravima iz akcija i udela i poveravanje akcija ili udela na upravljanje trećem licu, uključujući postavljanje privremene uprave nad društvom; nalog izvršnom dužniku da obavi određene radnje potrebne da bi se sačuvala pokretna ili nepokretna stvar, sprečila njena fizička promena, oštećenje ili uništenje; ovlašćenje izvršnom poveriocu da sam ili preko trećeg lica učini neku radnju ili pribavi određenu stvar o trošku izvršnog dužnika, naročito ako je to neophodno da bi se uspostavilo pređašnje stanje; plaćanje naknade zarade zaposlenom u toku spora o nezakonitosti odluke o prestanku radnog odnosa, ako je to neophodno za njegovo izdržavanje i izdržavanje lica koja je po zakonu dužan da izdržava, uz istovremeno određivanje sredstava izvršenja za prinudnu naplatu naknade zarade ili privremeno vraćanje zaposlenog na rad; privremeno uređenje spornog odnosa, da bi se otklonila opasnost od nasilja ili veće nenadoknadive štete. Izvršni poverilac u čiju je korist privremena mera izrečena ima pravo da od lica koje je bilo dužno da poštuje zabranu ili nalog, zahteva naknadu štete koju je pretrpeo zbog njihovog nepoštovanja. Takođe je predviđeno da navedene zabrane i nalozi smatraju se izvršnim kada rešenje bude dostavljeno licu na koje se odnosi.

II

Izvršni dužnik, odnosno treće lice kome je izdata navedena zabrana ili nalog koji ne postupe po zabrani, odnosno nalogu, kazniće se u skladu sa članom 51. Zakona. Dakle, rešenje o određivanju privremene mere, kao rešenje o obezbeđenju, predstavlja i rešenje o izvršenju rešenja o obezbeđenju, odnosno načinu sprovođenja obezbeđenja. Izvršenje privremene mere sprovodi se preduzimanjem izvršnih radnji koje su navedene u rešenju u zavisnosti od vrste privremene mere. Neke privremene mere se izvršavaju samim dostavljanjem rešenja izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku, pri čemu je na izvršnom poveriocu obaveza njihovog upisa u registar sudskih zabrana u skladu sa članom 301. Zakona. Međutim, neke privremene mere se izvršavaju preduzimanjem izvršnih radnji od strane suda ili izvršitelja, a koje mogu biti oduzimanje pokretnih stvari, ispražnjenje nekog stana od lica i stvari uz predaju istog u posed izvršnom poveriocu i slično. Preduzimanju izvršnih radnji je neophodno pristupiti odmah po dostavljanju rešenja o određivanju privremene mere, jer se samo na taj način blagovremeno i efikasno ostvaruje sama svrha privremene mere. Ako se rešenje o određivanju privremene mere smatra rešenjem o izvršenju, a izvršni poverilac u predlogu za obezbeđenje označi da će privremenu meru, odnosno izvršenje privremene mere sprovesti sud, u smislu člana 69. Zakona sud bi morao pristupiti sprovođenju izvršenja privremene mere odmah, dok bi u slučaju da je izvršni poverilac predložio da privremenu meru sprovede izvršitelj, izvršni poverilac ima obavezu da izvršitelju podnese predlog za sprovođenje rešenja o određivanju privremene mere u smislu odredbi člana 70. Zakona.

Podnošenje predloga za određivanje privremene mere u toku sudskog postupka

Ukoliko se predlog za određivanje privremene mere podnosi pre pokretanja sudskog postupka, takav predlog predstavlja poseban inicijalni akt koji se podnosi sudu, zavodi u upisnik za izvršne predmete i o njemu odlučuje izvršni sudija. Ista je situacija ako se takav predlog podnese po okončanju sudskog postupka. Međutim, ako se predlog podnese u toku sudskog postupka, pre svega u toku parničnog postupka, o njemu se raspravlja i odlučuje u tom postupku.Sporno je pitanje sprovođenja privremene mere, odnosno izvršenje rešenja o određivanju privremene mere donetog u toku parničnog postupka. Ako Zakon u članu 285. stav 2. takvom rešenju daje dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju, onda takvo rešenje i sadržinski mora odgovarati rešenju o izvršenju, kako bi se odmah moglo pristupiti sprovođenju izvršenja rešenja. To dalje znači da izvršni poverilac u predlogu za određivanje privremene mere mora naznačiti i


│

355

II


predmet i sredstvo izvršenja rešenja o određivanju privremene mere, kao i to da li optira da privremenu meru sprovede sud ili izvršitelj. Ukoliko se izvršni poverilac opredeli da privremenu meru sprovede izvršitelj i sud uvaži taj predlog, dostavljanjem rešenja o određivanju privremene mere izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku, sud je učinio sve što je po Zakonu dužan. Na izvršnom poveriocu je da izvršitelju podnese predlog za sprovođenje privremene mere, odnosno predlog za sprovođenje izvršenja rešenja o određivanju privremene mere koje ima pravno dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju. Međutim, ukoliko izvršni poverilac predloži da privremenu meru sprovede sud, postavlja se pitanje daljeg postupanja suda. Među sudijama prvostepenih sudova pojavila su se dva oprečna mišljenja: 1. Na izvršnom poveriocu je da sudu podnese kao poseban inicijalni akt predlog za sprovođenje privremene mere, na osnovu kog bi izvršno odeljenje suda pristupilo preduzimanju izvrših radnji, 2. Na samom sudu da pristupi sprovođenju privremene mere, obzirom da predlog za određivanje privremene mere već sadrži i predlog izvršnog poverioca da privremenu meru sprovede sud. Ukoliko rešenje o određivanju privremene mere ima pravno dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju, onda je sud, u skladu sa članom 69. stav 1. Zakona dužan da po službenoj dužnosti sprovodi izvršenje, odnosno bez dodatnih predloga izvršnog poverioca preduzima izvršne radnje određene rešenjem. Zatim, sledeće sporno pitanje tiče se funkcionalne nadležnosti, odnosno odeljenja unutar suda koje će pristupiti sprovođenju izvršnih radnji. Da li će nalog za sprovođenje tih radnji dati sudija koji je i doneo rešenje o određivanju privremene mere ili će to učiniti izvršno odeljenje suda kome će se uputiti rešenje na sprovođenje. Dalje, ukoliko bi se rešenja o određivanju privremene mere dostavljala izvršnom odeljenju, to bi zahtevalo da se ista zavode, odnosno evidentiraju u upisnik za izvršne predmete. Ovakav način postupanja, po mišljenju autora, ne bi bio ekonomičan i celishodan i vodio bi odugovlačenju postupka, što sigurno nije bio cilj zakonodavca. Ako se ima u vidu da je rešenje o određivanju privremene mere izvršno čim bude dostavljeno licu na koje se odnosi, uputno bi bilo da se i dostavljanje tog rešenja i preduzimanje eventualne izvršne radnje učine jedna za drugom. To bi značilo da bi se dostavljanje ovih rešenja moglo poveriti sudskim izvršiteljima, koji bi odmah nakon dostave rešenja izvršnom dužniku pozvali izvršnog dužnika da postupi po istom, kao i da ukoliko izvršni dužnik odbije da to učini pristupe sprovođenju privremene mere, odnosno preduzimanju izvršne radnje određene rešenjem. Samo se ovakvim postupanjem može ostvariti cilj i svrha privremene mere.

356 │

Naravno, kada privremenu meru treba sprovesti preko organizacije za prinudnu naplatu ili upisom u javnu knjigu, nema nikakve smetnje da sam sudija koji je doneo privremenu meru istu sprovede dostavljanjem rešenja organima nadležnim da po rešenju postupe, odnosno upišu ili sprovedu izrečenu zabranu. Problem može nastati u situaciji kada je privremenom merom izvršnom dužniku zabranjeno da nešto čini, pa on postupi suprotno toj zabrani. Tada je sredstvo izvršenja novčana kazna propisana čl. 51. Zakona i postavlja se pitanje da li će sud koji je izrekao zabranu izreći i novčanu kaznu ili će izvršni poverilac sudu podneti poseban predlog za izricanje izvršnom dužniku novčane kazne po kome bi se postupalo u izvršnom odeljenju suda. Po mišljenju autora, u ovim situacijama bi izvršni poverilac izvršnom odeljenju suda podnosio predlog za izricanje novčane kazne, kao što to može da učini i izvršitelj ukoliko je sprovođenje privremene mere njemu povereno, kako bi se postupalo na istovetan način kada privremenu meru sprovodi sud i kada privremenu meru sprovodi izvršitelj. Osim toga, sprovođenje rešenja o novčanoj kazni, odnosno prinudnoj naplati iste mora biti u nadležnosti izvršnog odeljenja suda.

Kao i kod prethodnih sredstava obezbeđenja, po mišljenju autora, i kod privremenih mera bi se mogla primeniti odredba člana 20. Zakona, odnosno izvršni poverilac bi imao mogućnost da podnese predlog za određivanje privremene mere na celokupnoj imovini izvršnog dužnika uz zahtev za izjavu o imovini izvršnog dužnika, u situaciji kada traži obezbeđenje novčanog potraživanja a nije mu poznata imovina izvršnog dužnika.

Registar sudskih zabrana

Kada su privremene mere kao sredstvo obezbeđenja u pitanju, osim mogućnosti da privremene mere sprovode izvršitelji, Zakon uvodi još jednu novinu - registar sudskih zabrana, kao javni registar koji sadrži podatke o privremenim merama donetim pre, u toku ili po okončanju sudskog postupka, kojima se zabranjuje otuđenje i opterećenje pokretnih stvari, nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima, pod uslovima propisanim zakonom. Registar je jedinstvena, centralna elektronska baza podataka u kojoj se čuvaju svi podaci uneti u Registar, a nadležnost za vođenje registra poverena je Agenciji za privredne registre. Izvršni poverilac je dužan da bez odlaganja zatraži upis u Registar privremene mere zabrane otuđenja i opterećenja pokretnih stvari, nepokretnosti i stvarnih prava na nepokretnostima izvršnog dužnika.



Upis ima deklarativan karakter. Od trenutka upisa smatra se da su treća lica upoznata sa postojanjem zabrane i niko se ne može pozivati da mu podaci koji su tu upisani nisu bili poznati. Međutim, potrebno je obratiti pažnju da upisu u Registar sudskih zabrana ne podleže svaka privremena mera, već samo ona kojom je izrečena zabrana otuđenja i opterećenja pokretnih stvari, nepokretnosti i stvarnih prava na nepokretnostima izvršnog dužnika. Izvršni dužnik koji, uprkos izrečenoj zabrani otuđenja i opterećenja, raspolaže stvarima i pravima koja su predmet obezbeđenja, podleže novčanom kažnjavanju, a treće lice koje pravnim radnjama dužnika stekne određena prava na stvarima i pravima koja su predmet obezbeđenja privremenom merom, može doći u situaciju da se, po pravilima o pobijanju dužnikovih pravnih radnji, pravne radnje proglase bez dejstva u odnosu na izvršnog poverioca u meri potrebnoj da se namiri poveriočevo obezbeđeno potraživanje, kao i da izvršnom poveriocu odgovara za štetu koja mu bude prouzrokovana nepoštovanjem zabrane.

Pravni lek na rešenje o određivanju privremene mere doneto u toku parničnog postupka

Kada se rešenje o određivanju privremene mere donese u toku parničnog postupka, kao sporno nameće se pitanje pravnog leka na navedeno rešenje, odnosno otvara se dilema da li se pravni lek može izjaviti prema odredbama Zakona o parničnom postupku ili Zakona o izvršenju ili obezbeđenju. Odredba člana 259. Zakona propisuje da se u postupku raspravljanja i odlučivanja o predlogu za obezbeđenje shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, a u postupku izvršenja rešenja o obezbeđenju shodno primenjuju odredbe zakona koje uređuju postupak izvršenja. U sudskoj praksi su se, za sada, pojavila dva oprečna mišljenja: 1. prvo mišljenje: primenom odredbi Zakona o parničnom postupku na rešenje o određivanju privremene mere donetog u parničnom postupku može se izjaviti žalba, dok se na deo rešenja o određivanju privremene mere kojim se određuje sredstvo izvršenja, odnosno određuje izvršenje rešenja o privremenoj meri primenom odredbi Zakona može izjaviti prigovor iz razloga propisanih članom 42. Zakona; 2. drugo mišljenje, koje deli i autor, na rešenje o određivanju privremene mere donetog u parničnom postupku pravni lek je isključivo žalba, ali se u žalbi mogu iznositi i razlozi propi-

II

sani Zakonom za izjavljivanje prigovora. U ovom slučaju, izvršni postupak je adhezioni postupak parničnom postupku, što podrazumeva da se sva pitanja imaju rešavati u parničnom postupku.

Zaključak

Obezbeđenje potraživanja izvršnog poverioca, i to pre svega novčanog potraživanja, odredbama novog Zakona je dobilo mnogo šire okvire u odnosu na prethodnu zakonsku regulativu. Izvršni poverioci novčanog potraživanja su stekli mogućnost da obezbeđenje svog potraživanja traže na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, kao i da, kada im nije poznata imovina izvršnog dužnika, u postupku obezbeđenja iz izjave o imovini izvršnog dužnika, dođu do saznanja o njegovoj imovini. Podnošenjem predloga za obezbeđenje, istovremeno se podnosi i predlog za izvršenje rešenja o obezbeđenju, tako da se rešenje o obezbeđenju izvršava odmah po njegovom dostavljanju licu na koje se odnosi, što veoma ubrzava postupak obezbeđenja i čini ga efikasnijim. Način dostavljanja rešenja o obezbeđenju izvršnom dužniku koji je propisan na isti način kao i dostavljanje rešenja o izvršenju doprineće da se otkloni jedan od najčešćih uzroka koji su u dosadašnjoj praksi odugovlačili sudske postupke. Mogućnost da izvršenje rešenja o obezbeđenju sprovede ne samo sud, nego i izvršitelj, doprineće rasterećenju sudova kada su u pitanju izvršni postupci, tako da se, nakon početka primene odredbi Zakona koje se odnose na rad izvršitelja, može očekivati efikasniji rad sudova. Uvođenje Registra sudskih zabrana sprečiće raspolaganja stvari i prava koja su predmet obezbeđenja, obzirom da sudske zabrane čini transparentnim, odnosno dostupnim svakom zainteresovanom licu na brz i pouzdan način. Istina je da nova zakonska regulativa ima i svojih nedorečenosti, ali na predstojećoj sudskoj praksi je da pravilnim tumačenjem zakonskih odredbi sve nejasnoće otkloni a eventualne nedorečenosti zakonskog teksta popuni ciljnim tumačenjem, imajući u vidu svrhu donošenja novog Zakona, odnosno potrebu da se postupci izvršenja i obezbeđenja učine bržim i efikasnijim. •


Mirjana Dimitrijević

│

357

II


SADRŽAJ I UPUTSTVO ZA PRETRAŽIVANJE PODATAKA SADRŽANIH U REGISTRU SUDSKIH ZABRANA Registar počinje sa radom 17. septembra 2011. godine

Z

akonom o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 - dalje: Zakon), vođenje Registra sudskih zabrana je povereno Agenciji za privredne registre koja je osnovana Zakonom o Agenciji za privredne registre (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2004 i 111/2009).

Registar sudskih zabrana je jedinstvena, centralna, elektronska baza podataka u kojoj se čuvaju svi podaci uneti u Registar u skladu sa Zakonom. To je javni registar koji sadrži podatke o privremenim merama donetim pre, u toku ili po okončanju sudskog postupka, kojima se zabranjuje otuđenje i opterećenje pokretnih stvari, nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima, pod uslovima propisanim zakonom. U Registar se upisuju i sve izmene i dopune koje se tiču izrečenih privremenih mera. Registar sudskih zabrana predstavlja evidenciju određenih sudskih zabrana koje su upisane na zahtev izvršnog poverioca u skladu sa Zakonom. U Registar se upisuju podaci o sledećim merama obezbeđenja:

• zabrani izvršnom dužniku da otuđi i optereti pokretne stvari čiji je on vlasnik, odnosno pokretne stvari na koje je upravljeno potraživanje; • zabrani izvršnom dužniku da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava na nepokretnosti, odnosno nepokretnosti na koje je upravljeno potraživanje.

Izvršni poverilac je dužan da bez odlaganja zatraži upis u Registar privremene mere zabrane otuđenja i opterećenja pokretnih stvari, nepokretnosti i stvarnih prava na nepokretnostima izvršnog dužnika.

358 │

Registar sudskih zabrana počinje sa radom 17.9.2011. godine. Upis ima deklarativan karakter. Od trenutka upisa smatra se da su treća lica upoznata sa postojanjem zabrane i niko se ne može pozivati da mu podaci koji su upisani u Registar nisu bili poznati. Ustanovljavanjem Registra sudskih zabrana kao jedinstvene, centralne, elektronske baze podataka sva zainteresovana lica na jednostavan i brz način mogu dobiti podatke o privremenim merama zabrane otuđenja i opterećenja pokretnih stvari, nepokretnosti i stvarnih prava na nepokretnostima, što vodi većoj pravnoj sigurnosti.

Uputstvo za pretraživanje podataka sadržanih u Registru sudskih zabrana

Pretraživanje podataka koji su upisani u Registar sudskih zabrana vrši se prema četiri osnovna kriterijuma, i to: • subjektima,

• imovini u odnosu na koju je određena privremena mera, • broju sudske odluke o privremenoj meri,

• broju pod kojim je zaveden zahtev za upis privremene mere u Registru (SZ. br.).



Pretraživanje po subjektima

Ako se pretraživanje vrši prema izvršnom dužniku, u zavisnosti od toga da li je u pitanju fizičko ili pravno lice, strano ili domaće lice, kriterijumi za pretraživanje su različiti: • za domaće fizičko lice, unose se podaci o imenu i prezimenu i/ili matičnom broju; • za strano fizičko lice, unose se podaci o imenu i prezimenu i/ili broju pasoša; • za domaće pravno lice, unose se podaci o poslovnom imenu i/ili matičnom broju; • za strano pravno lice, unose se podaci o poslovnom imenu i/ili oznaka pod kojom se vodi u stranom registru privrednih subjekata. NAPOMENA: Prilikom pretraživanja po subjektima, ako je u pitanju fizičko lice koje je vlasnik preduzetničke radnje, pretraživanje treba dvostruko izvršiti: prema kriterijumima za fizičko lice i prema kriterijumima za privredni subjekt (preduzetničku radnju).

Pretraživanje podataka o imovini u odnosu na koju je određena privremena mera Ako se pretraživanje vrši prema podacima o imovini u odnosu na koju je određena privremena mera, kriterijumi za pretragu zavise od vrste imovine. • KADA JE PREDMET ZABRANE NEPOKRETNOST kriterijumi su sledeći: - broj katastarske parcele; - opština; - mesto; - katastarska opština; - ulica; - kućni broj ili oznaka. Kriterijume je moguće navesti pojedinačno ili kumulativno. • KADA JE PREDMET ZABRANE STVARNO PRAVO NA NEPOKRETNOSTI kriterijumi su sledeći: - broj katastarske parcele; - mesto; - katastarska opština; - ulica; - kućni broj ili oznaka. Kriterijume je moguće navesti pojedinačno ili kumulativno. • KADA JE PREDMET ZABRANE POKRETNA STVAR kriterijumi su sledeći: • predmet koji ima registracioni broj

II

- registarska oznaka/broj; - marka; - tip/model; - broj šasije (ukoliko postoji); - broj motora. Kriterijume je moguće navesti pojedinačno ili kumulativno. • predmet koji nema registracioni broj - marka; - tip/model; - proizvodna oznaka/serijski broj. Kriterijume je moguće navesti pojedinačno ili kumulativno. • umetnički predmet ili dragocenost - vrsta/naziv; - autor/proizvođač. Kriterijume je moguće navesti pojedinačno ili kumulativno. • životinja - bliže određenje; - vrsta; - broj pasoša (ako postoji); - ID broj životinje. Kriterijume je moguće navesti pojedinačno ili kumulativno. NAPOMENA: Kada se pretraživanje podataka vrši prema imovini u odnosu na koju je određena privremena mera, poželjno je izvršiti i pretraživanje po izvršnom dužniku. Treba imati u vidu da se neke pokretne stvari koje su predmet upisa u Registar mogu uneti u okviru zbira pokretnih stvari koje su bliže opisane u dokumentaciji koja je podneta uz zahtev za upis (na primer: specifikacija), tako da u bazu podataka nisu uneti podaci za svaku od pokretnih stvari pojedinačno. Pomenuta dokumentacija na osnovu koje je izvršen upis nalazi se u Agenciji za privredne registre i svako zainteresovano lice može izvršiti uvid i proveriti da li je u odnosu na konkretnu pokretnu stvar izrečena zabrana otuđenja ili opterećenja.

Pretraživanje prema broju sudske odluke o privremenoj meri Ako se pretraživanje vrši prema sudskom broju odluke kojom je određena ili ukinuta privremena mera, kriterijumi za pretraživanje su: - naziv suda; - broj pod kojim je sudska odluka doneta. Kriterijume je potrebno navesti kumulativno.


│

359

II


Pretraživanje prema broju pod kojim je zaveden zahtev za upis privremene mere u Registru (SZ. br.)

Pretraživanje se vrši prema broju pod kojim je zaveden konkretan zahtev. Format unosa broja je hhhh/hhhh bez dodataka -h.

Uputstvo za podnošenje zahteva

U Registru sudskih zabrana postoje sledeće vrste zahteva: • Zahtev za upis privremene mere; • Zahtev za upis izmene ili dopune podataka o upisanoj privremenoj meri; • Zahtev za brisanje privremene mere iz Registra. Postoji i obrazac Zahtev za izdavanje izvoda iz Registra sudskih zabrana koji se podnosi radi dobijanja podataka o postojanju ili nepostojanju upisane privremene mere (zabrani otuđenja ili opterećenja određene pokretne ili nepokretne stvari, odnosno stvarnom pravu na nepokretnosti). Svako ima pravo da zahteva izvod o podacima iz Registra. Odgovarajući zahtev mora biti uredno popunjen, u skladu sa uputstvom koje se nalazi na obrascu, a svaka strana zahteva mora biti potpisana, i to: • Ukoliko je podnosilac pravno lice - svaka strana mora biti snabdevena pečatom tog pravnog lica i potpisom ovlašćenog lica. Ukoliko zahtev podnosi punomoćnik pravnog lica, svaka strana zahteva mora biti snabdevena potpisom punomoćnika, a ako je punomoćnik advokat i njegovim pečatom. • Ukoliko je podnosilac fizičko lice - svaka strana zahteva mora biti potpisana. Ukoliko zahtev podnosi punomoćnik, svaka strana zahteva mora biti snabdevena potpisom punomoćnika, a ako je punomoćnik advokat i njegovim pečatom. Dokumentacija koju je potrebno podneti uz odgovarajući zahtev za upis ili brisanje podataka iz Registra: - rešenje o privremenoj meri kojom je određena zabrana raspolaganja, otuđenja ili opterećenja pokretnih stvari, nepokretnosti i stvarnih prava na nepokretnosti; - dokaz o identitetu podnosioca zahteva i svih stranaka u postupku - fotokopija lične karte ili pasoša podnosioca ukoliko je podnosilac fizičko lice, fotokopija izvoda nadležnog domaćeg (ukoliko za registraciju konkretnog pravnog lica nije nadležna APR) ili stranog registra ukoliko podaci o broju pod kojim je pravno lice registrova-

360 │

no nisu sadržani u sudskoj odluci koja je pravni osnov upisa; - punomoćje, ukoliko podnosilac podnosi zahtev preko punomoćnika - ako je punomoćnik fizičko lice koje nije advokat, punomoćje mora biti overeno od strane suda ili drugog organa nadležnog za overu potpisa; - dokaz o uplati naknade za upis u Registar - uplatnica ili drugi dokaz o uplati naknade u skladu sa Odlukom o visini naknade za usluge koje pruža Agencija za privredne registre u okviru Registra sudskih zabrana (“Sl. glasnik RS”, br. 56/2011 - dalje: Odluka). Naknada se uplaćuje na račun Agencije za privredne registre broj: 840-29773845-73, poziv na broj: 13. Prilikom popunjavanja obrasca ZAHTEVA ZA UPIS PRIVREMENE MERE potrebno je popuniti strane koje se odnose na stranke u postupku - izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, a strane koje se odnose na imovinu u odnosu na koju je određena zabrana otuđenja ili opterećenja se popunjavaju u zavisnosti od toga da li se zabrana odnosi na pokretnu ili nepokretnu stvar, odnosno pravo. Prilikom popunjavanja obrasca ZAHTEVA ZA IZMENE I DOPUNE O UPISANOJ PRIVREMENOJ MERI potrebno je popuniti podatke o podnosiocu zahteva, odnosno punomoćniku, a ostale strane se ispunjavaju podacima čija se izmena traži. U zavisnosti od toga na šta se izmena odnosi prilaže se samo odgovarajuća, ispunjena strana obrasca. NAPOMENA: Postupak upisa u Registar sudskih zabrana i sadržina upisa regulisani su Zakonom, a shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje registracija privrednih subjekata - Zakon o registraciji privrednih subjekata (“Sl. glasnik RS”, br. 55/2004, 61/2005 i 111/2009 - dr. zakoni). Visina naknade za upis i brisanje podataka iz Registra sudskih zabrana je određena Odlukom.

Naknade za usluge u okviru Registra sudskih zabrana Uplate naknada za usluge koje pruža Agencija u okviru Registar sudskih zabrana vrše se na račun: 84029773845-73, sa pozivom na broj: 12. Naknada za upis u Registar se plaća u skladu sa Odlukom. Visina naknade za upis privremenih mera je određena u zavisnosti od vrste stvari na kojoj se izvršnom dužniku zabranjuje otuđenje i opterećenje, pa tako: • iznos od 2.000,00 dinara je utvrđen za pokretne stvari;



• iznos od 4.000,00 dinara je utvrđen za nepokretnosti i stvarna prava na nepokretnosti. Naknada za izmenu, dopunu ili brisanje podataka upisanih u Registar iznosi 1.500,00 dinara. Ako se zahtevom traži upis, izmena, dopuna ili brisanje podataka o privremenoj meri, pri čemu se u Registar upisuju ili brišu podaci za veći broj pokretnih ili nepokretnih stvari, odnosno za više subjekata, za svaku pokretnu ili nepokretnu stvar, odnosno za svaki sledeći subjekt, iznos naknade iz čl. 2. i 3. ove odluke se uvećava, i to: • za 200,00 dinara, ukoliko se radi o privremenoj meri kojom se zabranjuje otuđenje i opterećenje pokretnih stvari, a najviše 6.000,00 dinara; • za 500,00 dinara, ukoliko se radi o privremenoj meri kojom se zabranjuje otuđenje i opterećenje nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima, a najviše do 10.000,00 dinara. Naknada za brisanje podataka o privremenim merama iz Registra iznosi 1.000,00 dinara. Naknada za izdavanje izvoda, potvrda i kopija dokumenata iz Registra iznosi: • za pretraživanje sa izdavanjem overenog izvoda o podacima sadržanim u Registru 1.500,00 dinara po izvodu, pri čemu se, ukoliko se pretraživanje traži za više predmeta u odnosu na koje je izrečena privremena mera ili za više subjekata, za svaki sledeći predmet, odnosno subjekt, naknada uvećava za 200,00 dinara; • za izdavanje overenog izvoda koji sadrži sve podatke o konkretnoj privremenoj meri upisanoj u Registar 1.000,00 dinara po izvodu; • za izdavanje potvrde o tome da Registar ne sadrži podatke o zabrani otuđenja ili opterećenja na određenoj

II

pokretnoj stvari ili nepokretnosti, odnosno imovini određenog fizičkog ili pravnog lica 1.000,00 dinara, pri čemu se, ukoliko se pretraživanje traži za više pokretnih stvari, više nepokretnosti ili više subjekata, za svaku sledeću pokretnu stvar, nepokretnost, odnosno subjekt, naknada uvećava za 200,00 dinara; • za izdavanje potvrde o podacima sadržanim u dokumentaciji na osnovu koje je izvršena registracija i potvrde o ranije registrovanim podacima, 1.000,00 dinara po upisu; • za štampanje dokumenta sa Internet strane Agencije po dokumentu 60,00 dinara; • za izdavanje kopije dokumenta po strani dokumenta 30,00 dinara. Za preuzimanje podataka u elektronskoj formi sa Internet strane Agencije, ako kriterijum za pretraživanje ne spada u opšte kriterijume za pretraživanje i ako se vrši na osnovu posebnog zahteva korisnika, naknada iznosi 20,00 dinara po upisu. Za dostavljanje izveštaja o podacima upisanim u Registar na osnovu posebnog zahteva korisnika naknada iznosi 20,00 dinara po upisu, a ako se izveštaj traži za više od 50 upisa naknada po svakom narednom upisu iznosi 10,00 dinara. Naknada za standardizovane izveštaje sa unapred definisanom strukturom podataka iznosi, i to: • za izveštaje koji sadrže zbirne podatke iz Registra 10.000,00 dinara po izveštaju; • za izveštaje koji sadrže podatke iz pojedinačnih upisa pet dinara po upisu. • NAPOMENA: tekst je preuzet sa vebsajta Agencije za privredne registre.


│

361

II


UPOREDNI PRIKAZ REŠENJA KOJA SE ODNOSE NA IZVRŠITELJE SADRŽANIH U ZAKONU O IZVRŠNOM POSTUPKU I ZAKONU O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU Uvođenjem vansudskog izvršitelja kao nove pravosudne profesije u naš pravni sistem rad sudova biće u značajnoj meri rasterećen

U

postupku izvršenja sudskih odluka naročitu pažnju treba posvetiti načinu izvršavanja same odluke. Ova procedura mora u sebi sadržati dva bitna elementa. Jedan element je svakako brza i efikasna zaštita prava poverilaca, ali ova činjenica ne sme uticati na isključivanje ili omalovažavanje ličnosti dužnika, članova njegove porodice ili drugih lica iz kruga prema kojima dužnik ima određena prava i obaveze. U tom smislu, odnos između poverioca i ostvarivanja njegovih prava i zaštite prava dužnika mora biti zakonom uravnotežen. Kako se po svojoj prirodi izvršni postupak zasniva i na određenim radnjama koje su vezane za praktično delovanje suda na licu mesta to je izuzetan značaj i onih sudskih saradnika koji obavljaju poslove u smislu realizacije određenih prava. To se pre svega odnosi na naplatu potraživanja na pokretnim stvarima ili sprovođenje odluka iz oblasti činidbi gde se određene radnje moraju vršiti na terenu (iseljenje iz stana, useljenje u stan, rušenje i sl.). Po prirodi stvari ove poslove uvek i u svim zemljama obavljaju razni “pomoćni organi” suda, pa je u tom smislu potrebno objasniti značaj i ulogu izvršitelja i ukratko ukazati za kakav koncept se opredelio naš zakonodavac, bez detaljnije analize pojedinih odredbi zakona. Reč je o profesiji koja po delokrugu i sadržini poslova koja je njihovoj nadležnosti, pomaže sudu da ostvari svoju ulogu koja mu je data Ustavom i zakonima i koja u značajnoj meri rasterećuje rad sudova, a koja je u naš pravni sistem uvedena Zakonom o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011- dalje: Zakon).

362 │

Zakon je stupio na snagu 17.5.2011. godine, a počinje da se primenjuje od 17.9.2011. godine, osim odredaba koje se odnose na izvršitelje koje će se primenjivati po isteku jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno od 17.5.2012. godine. U uporednom pravu razlikuju se dva osnovna sistema izvršenja u oblasti činidbi ili radnji van sedišta suda: • Po JEDNOM sistemu koji je još uvek dominantan isključivu ulogu ima sud. Sud donosi odluku o dozvoli izvršenja i rukovodi čitavim postupkom. U toku postupka sud angažuje pomoćne organe suda koji obavljaju određene radnje za sud. • Po DRUGOM sistemu postoje određene službe koje dobijaju (manju ili veću) samostalnost. Ovaj drugi vid izvršavanja uglavnom je dominantan u zemljama anglosaksonskog prava, a u poslednje vreme on je počeo da se prenosi i na Evropu i nekoliko evropskih zemalja je sa različitim modalitetima usvojilo (Finska, Mađarska, Makedonija i dr.).

Rešenja predviđena Zakonom o izvršnom postupku

U ovom trenutku, dok još nisu u primeni odredbe Zakona koje se odnose na izvršitelje (kojima se na nov način uređuju postupak izvršenja), potrebno je ukazati na aktuelno stanje u našem sistemu izvršenja sudskih odluka. Posebno se to od-



nosi na ulogu sudskog izvršitelja i njegova ovlašćenja u postupku izvršenja. Zakon o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 - dalje: ZIP) predviđa sistem sudskog izvršenja. Poslovi izvršenja sprovode se uglavnom na dva osnovna načina: - jedan su činidbe i izvršenja na pokretnim stvarima koje se sprovode putem sudskih izvršitelja, - dok se drugi ostvaruje naplatom novčanih potraživanja preko drugih pomoćnih organa suda (odsek za prinudnu naplatu), prodajom nepokretnosti (sprovodi sudija) ili preko dužnikovog dužnika.

Ličnost i položaj sudskih izvršitelja

ZIP je u čak 44 odredbe direktno ili indirektno uredio rad sudskih izvršitelja, ali to ne znači da je ova materija dobro uređena. Položaj sudskih izvršitelja nije valjano uređen ni odredbama ZIP niti nekim drugim zakonima koji se odnose na ovu materiju - Zakon o državnim službenicima (“Sl. glasnik RS”, br. 79/2005, 81/2005 - ispr., 83/2005 - ispr., 64/2007, 67/2007 - ispr., 116/2008 i 104/2009), Zakon o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009 i 101/2010), Zakon o sudijama (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 58/2009 - odluka US, 104/2009 i 101/2010) i sl. Ni u jednom od navedenih propisa ne govori se o samoj ličnosti sudskih izvršitelja, niti je predviđeno koja je neophodna stručna sprema za obavljanje ovih izuzetno značajnih poslova. ZIP ne predviđa ni druge uslove koji su neophodni za obavljanje ove delatnosti i samo na indirektan način govori o obavezama sudskih izvršitelja.

Obaveze sudskih izvršitelja Iako nije direktno naznačeno, određene obaveze koje su utvrđene u opštim odredbama imaju se primeniti i na rad sudskih izvršitelja. Tako na primer, član 6. ZIP predviđa da je sud dužan da predmete uzima u rad redom kako ih je primio osim ako priroda potraživanja ili posebene okolnosti zahtevaju da se postupi drukčije. To praktično znači da bi sudski izvršitelj predmete koje je dobio u rad od strane sudije morao da razvrstava i uredno evidentira prema redosledu prispeća i da ih tako sprovodi. Samo izuzetno nekoj od radnji može se dati prioritet, ako je to po izričitoj naredbi sudije

II

zbog okolnosti koje proističu iz samog predmeta. U svim drugim slučajevima sudski izvršitelji morali bi da poštuju opšte pravilo da se predmeti uzimaju u rad prema redosledu prispeća bez ikakvog favorizovanja ili bez ikakvih izuzetaka. Zakonodavac je predvideo da se upravljanje postupkom sprovodi putem zaključaka. Zaključke donosi sudija i one se odnose na rad sudskih izvršitelja. Ovim zaključcima se upravlja postupkom te se protiv zaključka ne može podnositi nikakav pravni lek. Koliki je značaj sudskih izvršitelja u toku postupka najbolje govori odredba člana 27. ZIP kojim je propisano da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 i 111/2009). Ovo dalje znači da sudski izvršitelj treba da ima znanja o toku postupka, o osnovnim pravilima vođenja postupka, što u praksi i nije slučaj, a što se ne može svrstati u deo krivice sudskog izvršitelja niti im se ova činjenica može staviti na teret. Zakonodavac nije predvideo nikakve posebne uslove u smislu određenog stručnog ispita koji bi sudski izvršitelji morali da polože, niti permanentne edukacije za obavljanje ove delikatne delatnosti. Ako se ima u vidu činjenica da je sudski izvršitelj “najistureniji” prema građanima, da se sa njima susreće svakodnevno, da su oni osobe u koje će građanin gledati i prepoznavati rad suda, onda se može shvatiti koliki je značaj kada se u samom zakonu utvrde uslovi za obavljanje delatnosti i, naravno, obaveza permanentnog edukovanja. O težini posla sudskih izvršitelja možda najbolje govori član 42. ZIP kojim su predviđena sredstva i predmeti izvršenja, a kasnije razrađen čitav niz ograničenja nad sredstvima izvršenja. Lice koje obavlja poslove izvršenja mora biti izuzetno pripremljeno za obavljanje ove radnje kako bi moglo u svakom trenutku da zna koje stvari u stanu izvršnog dužnika ne mogu biti predmet izvršenja, nad kojim stvarima ili predmetima su zakonom utvrđene zabrane ili ograničenja sprovođenja. Sudski izvršitelj je dužan da u toku čitavog postupka sprovođenja izvršenja vodi računa o dostojanstvu ličnosti izvršnog dužnika i članova njegove porodice, te da izvršenje sprovodi na način koji će biti za izvršnog dužnika najbezbolniji, a u granicama mogućnosti. ZIP je predvideo obavezu sudskog izvršitelja da prilikom pretresanja stana ili pregledanja stvari izvršnog dužnika u stanu postupa obazrivo, sa dužnom pažnjom, ceneći ličnost i dostojanstvo izvršnog dužnika. Sudski izvršitelj treba da bude dobro


│

363

II


obučen za obavljanje ovih veoma delikatnih i specifičnih poslova. ZIP je predvideo obavezu da sve radnje obavljaju uz poštovanje dostojanstva ličnosti. Pretresanje ili pregled stana ili drugih prostorija u stanu izvršnog dužnika kada nisu prisutni ni izvršni dužnik ili njegov saradnik, odnosno zakonski zastupnik i član njegovog porodičnog domaćinstva mora biti sprovedeno u prisustvu dva punoletna građanina. ZIP nije predvideo nikakve bliže odredbe o tome ko može biti svedok prilikom ovih radnji ali je utvrdio obavezu sudskog izvršitelja da obezbedi prisustvo javnosti. Sudski izvršitelj je ovlašćen da otvori prostoriju u prisustva dva punoletna građanina. Kao što se vidi, ZIP je predvideo brojna ograničenja koja sudski izvršitelj mora da ispoštuje.

Ovlašćenja sudskih izvršitelja Polazeći od izuzetne delikatnosti posla - ulazak u stan, iseljenje iz stana, oduzimanje stvari i slično, zakonodavac je predvideo i određena prava i zaštitu sudskih izvršitelja. Tako sudski izvršitelj koji postupa na terenu ima ovlašćenje da udalji lice koje ga ometa u sprovođenju izvršenja kao i da zatraži pomoć od nadležnog organa unutrašnjih poslova koji je u obavezi da mu tu pomoć pruži. Uvođenje ove obaveze u zakon je značajno doprinelo boljem načinu sprovođenja izvršenja. Ovakvo ovlašćenje odnosi se kako na nosioca određenih prava i obaveza u izvršnom postupku (izvršni poverilac, izvršni dužnik, treća lica, zakonski zastupnik, stranke i sl.), ali ova se obaveza odnosi i na komšije, prijatelje ili slučajne prolaznike. Ako sudski izvršitelj udalji izvršnog dužnika zbog ometanja sprovođenja izvršenja dužan je da o tome unese konstataciju u zapisnik o sprovođenju izvršenja. U praksi se veoma često angažuju organi unutrašnjih poslova radi održavanja reda u toku sprovođenja izvršenja. Asistencija tih organa ogleda se u prisustvu uniformisanih lica i sprečavanju i ometanja javnog reda i mira. Organi policije, dakle, nemaju ovlašćenja da preduzimaju direktne radnje u izvršnom postupku niti mogu preduzimati radnje koje su vezane za sprovođenje izvršenja. Oni mogu samo asistirati sudskom izvršitelju kako ga neko ne bi ometao u njegovom poslu. Stranke i učesnici mogu podneskom tražiti od suda da otkloni nepravilnosti koje je sudski izvršitelj učinio u sprovođenju izvršenja. Sud će rešenjem ukinuti nezakonite ili ne-

364 │

pravilne radnje sudskog izvršitelja što znači da se one neće tretirati kao pravno valjane.

Problemi u radu sudskih izvršitelja

Osim navedenih teškoća oko određivanja ograničenja prilikom sprovođenja izvršenja sudski izvršitelj u toku postupka izvršenja ima bezbroj teškoća koje mora sam ili uz konsultaciju sa sudijom da razreši. To je, na primer, pitanje procenjivanja vrednosti stvari. Realno se postavlja pitanje da li su sudski izvršitelji i u kojoj meri osposobljeni da vrše procenu pojedinih predmeta. Kada se radi o stvarima u pokućstvu, na bazi dugotrajne prakse sudski izvršitelj može proceniti vrednost stvari koje se plene. Tako na primer, sudski izvršitelj na bazi dugotrajnog iskustva može vršiti realno procenu stvari kao što su televizor, video rekorder, muzički stub, kasetofon i sl. Dosta je teško poverovati u mogućnost da sudski izvršitelj vrši procenu npr. umetničkih slika, određenih predmeta od posebne dragocenosti, numizmatika, filatelija, specijalne vrste ukrasnih predmeta kristali, porculan i sl. Takođe, gotovo je nemoguće poverovati da sudski izvršitelj može sa sigurnošću prepoznati da li se radi o bižuteriji ili o nakitu ili da li se radi o originalu ili reprodukciji umetničke slike. Zbog toga se ovim procenama mora pristupati veoma obazrivo, jer se njima mogu naneti ogromne štete strankama. S druge strane, to se kosi sa osnovnim načelom efikasnosti izvršnog postupka koje insistira na brzoj i valjanoj zaštiti prava. U toku samog postupka sudski izvršitelj kada nađe da je to potrebno može izvestiti sud o nemogućnosti utvrđivanja određenih činjenica i vrednosti, kada će se angažovati posebni stručnjaci za određivanje vrednosti pojedinih predmeta. Iako se radi o usporavanju postupka kada god je stvar nejasna, bolje je pribaviti stručno mišljenje, nego doneti odluku na štetu jedne ili druge strane u postupku. Sudski izvršitelj rukovodi i postupkom oduzimanja stvari, kao i sprovođenja prodaje stvari putem javnog nadmetanja. Iz dobijene cene vrši se najpre namirivanje troškova a potom i eventualni povraćaj viška sredstava izvršnom dužniku, ukoliko je ostvarena povoljnija cena. Sve ove radnje sudski izvršitelj sprovodi uz konstataciju na zapisnik i uredno vođenje dokumentacije. Ipak, najkomplikovaniji predmeti su svakako ispražnjenje i predaja nepokretnosti. Kada se ima u vidu značaj stana ili kuće za egzistenciju jedne porodice postupak ispražnjenja stana ili kuće je svakako najkompleksnije pitanje u to-



ku sprovođenja izvršenja, ono se obavlja u više faza u kojima učestvuju sudski izvršitelji i detaljno su regulisana zakonom. Sudski izvršitelji učestvuju i u drugim specifičnim stvarima kao što su npr. sprovođenje određenih privremenih mera, asistiraju prilikom sprovođenja izvršenja kada se radi o sporovima iz porodičnih odnosa kao npr. uređenje načina viđanja deteta, dobrovoljna predaja deteta i sl. Na osnovu svega iznetog može se konstatovati koliki je značaj sudskog izvršitelja i kolike su brojne teškoće u njihovom radu. Opremljenost sudova, a time i sudskih izvršitelja predstavlja poseban problem za pojedine vrste izvršenja, prvenstveno kada je u pitanju izvršenje na pokretnim stvarima (konkretno ostvarenje novčanog potraživanja), a takođe treba imati u vidu i razne vrste činidbi koje su predmet izvršnog postupka. Tome u prilog govore i sledeće karakteristične činjenice: • Ni jedan od sudova u Republici Srbiji nema adekvatnu opremljenost kada su u pitanju prevozna sredstva koja bi bila na raspolaganju sudskim izvršiteljima prilikom sprovođenja izvršenja na pokretnim stvarima. Sudski izvršitelji na teren radi popisa ili oduzimanja pokretnih stvari odlaze gradskim prevozom ili eventualno svojim automobilom. Na ovaj način oni su već u startu limitirani u pogledu vrste stvari koje mogu oduzeti od izvršnog dužnika i prevesti ih do suda radi deponovanja u odgovarajući prostor. Sama činjenica da se sudski izvršitelj pojavljuje na licu mesta bez odgovarajuće opreme (tu pored adekvatnog prevoznog sredstva spadaju i pomoćni radnici koji će vršiti iznošenje stvari), izvršnom dužniku omogućavaju da koristeći ovo stanje prolongira i odugovlači postupak, te da do sledećeg popisa uklanja i prikriva svoju imovinu. • Osim adekvatnih prevoznih sredstava, tu je i nedostatak adekvatnog prostora (pre svega magacina) u koji bi se i eventualno oduzete stvari mogle smestiti ali tako da budu zaštićene kako od krađa, tako i od oštećenja i propadanja.

Osvrt na koncept predviđen u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju

Usvajajući Zakon o izvršenju i obezbeđenju, zakonodavac se opredelio za KOMBINOVANI sistem izvršenja. To znači, da izvršenje može da sprovodi sud ali i izvršitelj (osim onih vrsta izvršenja koja su u isključivoj nadležnosti suda: porodične stvari, vraćanje na rad i izricanje novčanih ka-

II

zni), a u dispoziciji je izvršnog poverioca za koji vid će se opredeliti. Dalje, sud zadržava dominantnu ulogu u pogledu dozvole izvršenja (izuzetak je verodostojna isprava za komunalne i slične usluge, što je u nadležnosti izvršitelja), odlučivanja po pravnom leku, kao i u pogledu otklanjanja nepravilnosti koje sudski izvršitelj ili izvršitelj načine prilikom sprovođenja izvršenja. Može se primetiti da je uloga suda veoma značajna i da izvršitelj prvenstveno ima nadležnost da sprovodi izvršenje. Svakako da uvođenje izvršitelja (profesonalni “vansudski” izvršitelj), predstavlja značajnu novinu. Reč je o fizičkom licu koje imenuje ministar nadležan za poslove pravosuđa, koje sprovodi izvršenje u granicama rešenja o izvršenju uz upotrebu javnih ovlašćenja koja su mu poverena Zakonom. Izvršitelj može biti lice koje ispunjava sledeće uslove: - da je državljanin Republike Srbije; - da je poslovno sposobno; - da je steklo diplomu pravnog fakulteta; - da ima najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima izvršenja, odnosno tri godine radnog iskustva na pravnim poslovima; - da je položilo ispit za izvršitelja; - da je dostojno da obavlja poslove izvršitelja i da se iz obavljanja njegove ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka može zaključiti da će savesno obavljati svoju delatnost i čuvati njen ugled - dostojnost za obavljanje poslova izvršitelja utvrđuje se u skladu sa opšte prihvaćenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike izvršitelja; - da se nad ortačkim duštvom čiji je on ortak ne vodi stečajni postupak; - da nije osuđivano za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim da obavljanje poslova izvršitelja. Predviđeno je da se na 25.000 stanovnika imenuje jedan izvršitelj. Izvršni poverilac u predlogu za izvršenje naznačava da li zahteva da izvršenje sprovodi sud ili izvršitelj. Ukoliko se izvršni poverilac u predlogu za izvršenje opredelio za sud, dužan je da naznači sredstvo i predmet izvršenja ili može odmah zahtevati sprovođenje postupka za dobijanje podataka o imovini izvršnog dužnika. Ukoliko se opredelio za izvršitelja ne mora da naznači sredstvo i predmet izvršenja. To dalje znači da se u tom slučaju izvršenje može sprovoditi svim sredstvima i na svim predmetima koja zakon dozvoljava. Izvršni poverilac u fazi


│

365

II


sprovođenja izvršenja može usloviti preduzimanje bilo kakvih radnji od strane izvršitelja svojim odobrenjem. Izvršitelj će biti pod kontrolom i nadzorom, pre svega suda (sud može po zahtevu stranaka i učesnika otkloniti sve nepravilnosti koje izvršitelj načini u sprovođenju izvršenja), zatim ministarstva pravde i Komore izvršitelja. Odgovara svom svojom imovinom za štetu koju pričini svojom krivicom i dužan je da se osigura od odgovornosti za štetu koju bi mogao pričiniti trećim licima obavljanjem delatnosti, a najniži iznos osiguranja određuje ministar pravde. Podložan je disciplinskoj odgovornosti i kao najteža mera može mu biti izrečena trajna zabrana bavljenja profesiojom izvršitelja. Za svoj rad ima pravo na nagradu kao i pravo na troškove, prema tarifi koju pravilnikom uređuje ministar pravde na predlog Komore izvršitelja. Izvršitelj je ovlašćen da: postupa po predlogu za sprovođenje izvršenja i određuje način izvršenja ako ga izvršni poverilac nije odredio u predlogu; postupa po predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih usluga, isporuke vode, toplotne energije, odvoza smeća i sličnih usluga; dostavlja akta i podneske; identifikuje stranke i učesnike u postupku izvršenja; prikuplja podatke o imovinskom stanju dužnika; donosi zaključke, sastavlja zapisnike, zahteve i službene beleške u skladu sa ovlašćenjima iz ovog zakona; sprovodi popise, procene imovine, plenidbe i prodaje pokretne imovine, prava i nepokretnosti; o svom trošku i na svoju odgovornost poverava trećim licima prodaju imovine; prima i čuva popisanu ili obezbeđenu imovinu dužnika, nalaže prenošenje vlasništva nad imovinom i obavlja deobu imovine i novčanih sredstava ostvarenih njenom prodajom; sprovodi iseljenje i druge izvršne radnje neophodne radi sprovođenja

366 │

izvršenja u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima; na zahtev dužnika odnosno poverioca posreduje među njima u cilju postizanja sporazumnog rešenja; prima i prenosi novčana sredstva u skladu sa Zakonom.

Izvršitelj može imati jednog ili više zamenika. Lice koje ispunjava uslove za izvršitelja može biti imenovano za zamenika izvršitelja. Zamenik može obavljati sve radnje izvršenja i obezbeđenja kao i izvršitelj i on potpisuje odluke koje donosi tokom obavljanja radnji izvršenja i obezbeđenja potraživanja svojim imenom i nazivom “zamenik izvršitelja”. Izvršitelj je odgovoran za rad svog zamenika i solidarno je odgovoran za štetu učinjenu njegovim radom. Izvršitelj može da zaposli ili angažuje i treća lica koja u ime i za račun izvršitelja sprovode pojedine radnje izvršenja i obezbeđenja. Komora izvršitelja je predviđena kao profesionalno udruženje u koje se obavezno udružuju svi izvršitelji i zamenici upisani u imenik i ona posluje kao neprofitno udruženje. Komora ima svojstvo pravnog lica sa ovlašćenjima određenim zakonom i statutom, a sedište je u Beogradu. Nadzor nad radom Komore obavlja ministar pravde. Ovo izuzetno zanimljivo pitanje razmatrano je u nameri da se u pravničkoj javnosti najpre sa aspekta nauke i struke, u ovom trenutku, pre početka primene Zakona, uoče dobre i loše strane reformisanog izvršnog postupka u ovom delu. Tek kada Zakon počne da se primenjuje i kada izvršitelji “stupe na scenu” moći će objektivno da se analiziraju njihov rad, uloga i doprinos efikasnosti izvršenja sudskih odluka. •

prof. dr Nebojša Šarkić



II

POSLOVI IZVRŠITELJA

Ovlašćenja i dužnosti izvršitelja u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju

N

ova pravosudna profesija, izvršitelj, koja je u naš pravni sistem uvedena Zakonom o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 i 99/2011 - dr. zakon - dalje: Zakon), izaziva različite komentare, od krajnje pozitivnih, pa do krajnje negativnih. Pozitivni komentari polaze od činjenice, da je sistem izvršenja u kome je sud imao “monopol”, kako u pogledu dozvole izvršenja ali i sprovođenja, ispoljio neefikasnost i na taj način doprineo da u većem broju slučajeva bude povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zbog navedenog, očekuju, da izvršitelji preuzimajući deo sudske nadležnosti, ispolje veću efikasnost i time značajno skrate vreme trajanja izvršnog postupka. Zagovornici negativnog pristupa, smatraju, da samo država treba da zadrži pravo da prinudom omogući poveriocima da ostvare potraživanja koja su im odlukom suda dosuđenja. Kao posledicu ovakvog shvatanja, oni, izvršitelje vide kao uterivače dugova, koji će, primenom sile i pretnji, primoravati dužnike da ispune obavezu prema svom poveriocu. Da bi se stekla realna predstava, o tome šta će izvršitelji raditi, potrebno je dati prikaz delokruga njihovih poslova, tj. ovlašćenja koja im je zakonodavac namenio, a država prenela. Upravo to i jeste tema ovog rada, ali pre nego što pređemo na detaljno razmatranje poslova koje će vršiti izvršitelji, evo nekoliko reči, o samom izvršitelju. Pre svega, reč je o diplomiranom pravniku, sa određenim radnim iskustvom i položenim stručnim ispitom za izvršitelja. Zakon predviđa da izvršitelj vrši javna ovlašćenja koja su mu poverena zakonom. Za razliku od javnog beležnikanotara koji je predviđen kao služba od javnog poverenja, izvršitelj dakle dobija samo javna ovlašćenja. To praktično znači da on samostalno ili po nalogu suda obavlja određene radnje predviđene zakonom. On ove poslove obavlja kao preduzetnik ili član ortačkog društva čiji članovi mogu biti isključivo izvršitelji. Dostojnost za obavljanje poslova izvršitelja utvrđuje se u skladu sa opšte prihvaćenim normama morala te kodeksom profesionalne etike i izvršitelja. Izvršitelj se imenuje za određeno područje. Za

obavljanje poslova izvršitelja nespojivo je vršenje javnih funkcija upravne ili nadzorne funkcije u privrednim društvima, obavljanje poslova obezbeđenja, advokata i drugih pravosudnih profesija kao i obavljanje drugih poslova koje su nespojive sa obavljanjem poslova izvršitelja. Izvršitelj ima određenu teritoriju na kojoj deluje a Zakonom je predviđeno da je to teritorija od otprilike 25.000 stanovnika. Odredba člana 325. Zakona je svakako najznačajnija odredba sedmog dela Zakona, s obzirom da se njome uređuju ovlašćenja i dužnosti izvršitelja. Zakonodavac se prilikom donošenja Zakona opredelio za takozvani kombinovani metod uređivanja obaveza izvršitelja. Ukoliko bismo pročitali samo ovu odredbu, mogli bismo steći pogrešan zaključak da su samo ovo ovlašćenja koje ima izvršitelj. Naime u čitavom nizu drugih odredaba govori se o ovlašćenjima izvršitelja, njegovim pravima i obavezama a što se proističe iz osnovne delatnosti izvršitelja da omogući sprovođenje izvršenja. Zakonodavac se možda mogao opredeliti i za drugu pravno-tehničku varijantu. Naime, mogao je u opštem delu Zakona da nabroji sve obaveze koje ima izvršitelj, bez obzira da li se radi o sudskom ili privatnom izvršitelju-izvršitelju. Na taj način bi se jedinstveno uredila ova oblast, a u poglavlju o izvršiteljima bi se samo iskazale one specifičnosti koje su vezane za postupanje izvršitelja (na primer izvršenje u komunalnim uslugama i njima sličnim potraživanjima). Identična situacija bila bi i kod specifičnosti koje proističu iz isključive nadležnosti suda (porodični sporovi, vraćanje radnika na rad, mere obezbeđenja potraživanja i sl.). Ne treba poći od uverenja da je odredba člana 325. Zakona jedina odredba koja reguliše ovlašćenja izvršitelja. Ona je samo u 13 tačaka taksativno nabrojala ovlašćenja izvršitelja. U predmetima izvršenja i obezbeđivanja potraživanja izvršitelj ima čitav niz ovlašćenja, a u skladu sa odredbama Zakona. Izvršitelj ima i brojna ograničenja koja su takođe propisana


│

367

II


zakonom te se njegova prava moraju uravnotežiti sa njegovim obavezama te i njegova ovlašćenja sa njegovim dužnostima. Prateći zakonsku hronologiju, pomenute odredbe člana 325. Zakona, nabrojaćemo najvažnija ovlašćenja kako ih je zakonodavac prikazao. Pravno ili fizičko lice, koje je nosilac određenog subjektivnog prava, utvrđenoj u izvršnoj ispravi, koja je podobna za izvršenje može pokrenuti izvršni postupak. Prema odredbama Zakona postoje određena izvršenja koja su isključivo poverena sudu i pojedina izvršenja koja su isključivo poverena izvršiteljima. Za ona izvršenja koja nisu u isključivoj nadležnosti suda, odnosno izvršitelja, zakonodavac predviđa alternativnu nadležnost za koju se opredeljuje izvršni poverilac (bez obzira da li se radi o fizičkom ili pravnom licu).

Poslovi izvršitelja

Ovlašćenja izvršitelja sadržana su u 13. tačaka u članu 325. Zakona. Prema navedenom članu u predmetima izvršenja i obezbeđenja potraživanja, u skladu sa odredbama i ograničenjima propisanim Zakonom izvršitelj:

Postupa po predlogu za sprovođenje izvršenja i određuje način izvršenja, ako izvršni poverilac nije odredio način izvršenja - član 325. stav 1. tačka 1)

Kada je izvršni poverilac opredelio nadležnost izvršitelja, izvršitelj je ovlašćen da postupa po predlogu za sprovođenje izvršenja. Izvršitelj je po dobijanju predloga dužan da izvrši one prethodne radnje koje obično radi i sud. On je dužan da još jedanput proveri, da li su ispunjeni zakonom predviđeni uslovi za sprovođenje izvršenja. On prvo mora da proveri da li je stvarno nadležan za sprovođenje izvršenja. To znači da li ne postoji isključiva nadležnost suda za sprovođenje izvršenja, a ukoliko je ovo pitanje prevaziđeno, on mora da raspravi i pitanje mesne nadležnosti, s obzirom na zakonska ograničenja. Takođe izvršitelj mora da utvrdi da li je i podneti predlog za sprovođenje izvršenja ili obezbeđenja potpun i uredan tj. da li je snabdeven svim onim elementima koji su neophodni za sprovođenje izvršenja. To podrazumeva, da je izvršni poverilac uz predlog za sprovođenje izvršenja dostavio rešenje o izvršenju, koje je prethodno doneo sud. Takođe, izvršitelj mora da proveri da li su ispunjeni svi zakonom predviđeni uslovi u pogledu kvaliteta predloga za sprovođenje izvršenja (da li je predlog sačinjen u odgovarajućoj formi, da li je uredno potpisan ili overen pečatom ako se radi o pravnom licu, da li je uredno naznačen izvršni duž-

368 │

nik te da li postoje drugi preduslovi koji su neophodni za sprovođenje izvršenja). Još jednU novinu koja je utvrđena novim Zakonom predstavlja i činjenica da je zakonodavac ostavio mogućnost da izvršni poverilac u samom predlogu za sprovođenje izvršenja ne označi način sprovođenja izvršenja - sredstvo izvršenja. Ponekad je to razumljivo jer je i samo sredstvo izvršenja povezano sa izvršnom ispravom (tako na primer kod zakonskog izdržavanja maloletnog deteta sud može utvrditi obavezu izvršnog dužnika da na ime izdržavanja maloletnog deteta npr. plaća 30% od ostvarenih mesečnih prihoda kod poslodavca). Dostavljanje izvršne isprave blagajni dužnikovog dužnika odnosno poslodavcu kod kojeg je izvršni dužnik zaposlen, najlakše se sprovodi i sama obaveza iz izvršne isprave. Ukoliko izvršni poverilac nije izričito odredio sredstvo izvršenja i nije ga naveo u samom tekstu predloga za sprovođenje izvršenja, postoji zakonska mogućnost da izvršitelj “sam” odredi sredstvo izvršenja. Ova odredba je izuzetno značajna i po našem mišljenju veoma korisna. Analizom sudske prakse iz ranijeg perioda možemo konstatovati da su sudovi najviše vremena gubili u menjanju predloženog sredstva izvršenja. Tako, na primer, ukoliko bi se započelo izvršenje plenidbom i prodajom pokretnih stvari, pa se u toku postupka izvršenja utvrdilo da su stvari u stanu izvršnog dužnika, stvari njegovih roditelja ili da nema dovoljno pokretnih stvari koje bi mogle da budu dovoljne za namirenje potraživanja, sud je obaveštavao izvršnog poverioca o toj čininjenici. Potom bi izvršni poverilac menjao sredstvo izvršenja na primer preko zarade izvršnog dužnika te bi se postupak ponovo komplikovao izradom novog rešenja o izvršenju sada drugim sredstvom izvršenja, te potom dostavljanja tog rešenja blagajni dužnika. Ukoliko bi izvršni dužnik ostao bez posla, ili na drugi način ometao sprovođenje izvršenja tada bi izvršni poverilac opet imao obavezu da dostavlja sudu predlog za izmenu načina sprovođenja izvršenja, odnosno da predloži novo sredstvo izvršenja. Tada bi po treći put, sud morao da odlučuje i da se na primer opredeli za prodaju nepokretnosti ili neko drugo zakonom predviđeno sredstvo izvršenja. Sve ove radnje su izuzetno usporavale sam izvršni postupak, te je sasvim sigurno i to bio jedan od razloga zašto je izvršni postupak u nas toliko dugo trajao. Ovlašćenjem izvršitelja da sam odabere sredstvo izvršenja, pod uslovom da od strane izvršnog poverioca ono nije unapred određeno, u mnogome se olakšava sprovođenje izvršenja i na bazi iskustva iz uporednog prava možemo očekivati realno ubrzanje i pojednostavljivanje, što dalje opet pa znači i pojeftinjenje samog izvršnog postupka. Izvršitelj je sada ovlašćen da na bazi opšte poznatih činjenica ili proverom podataka o izvršnom dužniku utvrdi koji je najlakši i najjednostavniji način sprovođenja izvr-



šenja. Tako, na primer, ukoliko se ne radi o preterano visokom potraživanju, a izvršni dužnik je u radnom odnosu ili ima druga stalna mesečna primanja, svakako da će se izvršenje najjednostavnije sprovesti dostavljanjem rešenja o sprovođenju izvršenja poslodavcu, odnosno blagajni, kod kojeg izvršni dužnik ima novčana sredstva na računu ili stalna mesečna primanja. Slična situacija je i kod pravnih lica, jer je ovaj sistem i do sada odlično funkcionisao (izuzev tendencioznih ljudskih propusta) tako što se rešenje o dozvoli izvršenja dostavljalo Narodnoj banci Srbije (NBS)- odeljenju za prinudnu naplatu, koji vodi evidenciju svih bankovnih računa pravnih lica. U bukvalnom smislu reči u danima se merila efikasnost izvršavanja ovih izvršnih postupaka prevashodno kod privrednih sudova. Kompjuterski sistem je tako programiran da se izvršnom dužniku - pravnom licu blokiraju svi postojeći računi kod svih banaka. Kompjuterski program sravnjuje ukupan iznos sredstava na računima izvršnog dužnika sa iznosom potraživanja. Ukoliko je iznos potraživanja manji od ukupnog iznosa novčanih sredstava na računima, program “skida” iznos potraživanja sa pripadajućom kamatom i troškovima i “prebacuje” na račun izvršnog poverioca. Nakon toga, preostali deo sredstava ostaje “nesmetano” na raspolaganju izvršnog dužnika. Ukoliko je pak iznos potraživanja veći od ukupnog zbira novčanih sredstava na svim računima dužnika, program će “skinuti” iznos potraživanja i “prebaciti” ga izvršnom poveriocu. Svi računi ostaju i dalje “blokirani” i kako se koji iznos sredstava na njima pojavljuje, prebacuju na račun izvršnog poverioca do potpunog namirenja. Kao što smo naveli, izvršitelj je ovlašćen da sam odabere najprikladnije sredstvo izvršenja u zavisnosti od veličine sredstava koja su potrebna za namirenje i drugih opšte poznatih ali i individualizovanih okolnosti koje su vezane za izvršnog dužnika. Zakon je predvideo da i jedanput započeto izvršenje izvršitelj može bez ikakvih procesnih komplikacija preusmeriti na drugo sredstvo izvršenja. To dalje, praktično, znači da ukoliko je izvršitelj započeo izvršenje preko blagajne poslodavca izvršnog dužnika, pa se u toku započetog izvršenja utvrdi da izvršni dužnik više nije u radnom odnosu, da je otišao u penziju ili da je naprosto ostao bez posla (bez obzira na razlog koji je tome doprineo), izvršitelj može odmah preći na sprovođenje izvršenja nekim drugim sredstvom izvršenja (na penziji, popis, procena i prodaja pokretnih stvari, prodaja nepokretnih stvari, prodaja akcija ili udela i sl.). Ovo ovlašćenje izvršitelja, koje smo označili kao izuzetno važno i gotovo prelomno u samom izvršnom postupku, u odnosu na raniji period, treba posebno apostrofirati. Od ove izmene očekuje se značajnije povećanje efikasnosti izvršnog postupka, te afirmacija rada izvršitelja. Oni će morati da pokažu maksimalnu fleksibilnost tako što će se morati brzo prilagođavati no-

II

vonastalim okolnostima i efikasno delujući, da menjaju sredstva izvršenja kako bi se onemogućilo da izvršni dužnik opstruiše postupak izvršenja ili da svojim radnjama oteža sprovođenje izvršenja. Ovde treba voditi računa i o činjenici da izvršitelj ima i ograničenje koje se odnosi na načelo srazmernosti naplate potraživanja. Tako, na primer, ukoliko neki građanin duguje par hiljada dinara, a u rešenju o izvršenju nije određeno sredstvo izvršenja, izvršitelj ne može pokrenuti odmah postupak prodajom nepokretnosti. On ne može pravdati svrsishodnost ovakvog izvršenja činjenicom da će lako namiriti izvršnog poverioca. On ima obavezu da uravnoteži sprovođenje izvršenja sa visinom potraživanja te će sigurno biti u obavezi da najpre pokuša da sprovede izvršenje na neki od jednostavnijih i prikladnijih načina (prodajom pokretnih stvari, plenidbom zarade ili novčanih sredstava na računu dužnika i sl.). Srazmera između visine potraživanja i sredstva izvršenja je jedan od ograničavajućih faktora za izvršitelja koji podrazumeva i jedno od zakonom utemeljenih prava izvršnog dužnika. Tek ukoliko na druge moguće načine, ne može sprovesti izvršenje i namiriti potraživanje, izvršitelj će moći da pristupi onome izvršenju koje se čini neadekvatno s obzirom na visinu potraživanja (u ovom slučaju, prodaja nepokretnosti).

Postupa po predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga - član 325. stav 1. tačka 2)

Ova nadležnost izvršitelja zaslužuje posebnu pažnju, pa samim tim i poseban tekst njoj posvećen, te ćemo na ovom mestu ukazati na najosnovnije. Pre svega ovo je jedini slučaj u kome izvršitelj odlučuje o predlogu za izvršenje, doduše u formi zaključka, a ne samo o predlogu za sprovođenje izvršenja. Zbog navedenog, reč je o vrlo važnom i velikom ovlašćenju koje je na izvršitelja prenela država. Osim što donosi zaključak o dozvoli izvršenja, izvršitelj, nakon izjavljenog prigovora za nadležni sud priprema u formi nacrta i moguću odluku po prigovoru, na koju, ukoliko je odgovarajuća sud stavlja štambilj, čime je odluka po prigovoru doneta. Po našem mišljenju, nedovoljno je precizna odredba koja kaže “komunalnih i sličnih usluga”. Generalno uzev nije dobro kada zakonodavac koristi takva rešenja i takve formulacije. Ovde će dakle praksa morati da zauzme stanovište šta se podrazumeva pod “sličnim” potraživanjima. U svakom slučaju radi se o uobičajenim potraživanjima koja se odnose za naplatu troškova: stanarine, utroška električne energije, utroška vode, utroška grejanja, naknade za korišćenje gasa, odnošenje smeća, i druge komunalne usluge prema odredbama Zakona o


│

369

II


komunalnim delatnostima (“Sl. glasnik RS”, br. 88/2011). Pod sličnim potraživanjima sigurno možemo pretpostaviti troškove telekomunikacionih provajdera (mobilni telefoni, kablovska televizija, internet i sl.). Po našem mišljenju bilo bi veoma loše ukoliko bi se ovaj spisak sličnih potraživanja neprimereno širio jer bi se na taj način jedna inače, po nama, sporna odredba tumačila preterano ekstenzivno. Odredbu o komunalnim i njima sličnim potraživanjima, te isključivo ovlašćenje izvršitelja za odobravanje i sprovođenje ovih izvršenja, morali bismo tumačiti krajnje restriktivno jer će se jedino na takav način ova odredba i moći pravdati.

Dostavlja svoja akta, kao i podneske i sudske odluke po ovlašćenju suda - član 325. stav 1. tačka 3)

Izvršitelj ima pravo, da dostavljanje vrši neposredno ili putem pošte, ili na neki sličan način. No za njega naravno važe iste odredbe koje se primenjuju, prema pravilima parničnog postupka i Zakona, za sud, odnosno sudskog izvršitelja. Dakle, on je vlastan da dostavlja svoja akata i da evidentira način i vreme ove dostave. Ukoliko dostavu vrši neposredno onda će to uraditi po opštim pravilima o neposrednoj dostavi (lična dostava, dostava odraslom članu porodice, dostava advokatu, pribijanje na vrata, dostava pravnom licu i sl.). Zakonodavac uvodi jednu novinu kojom se izvršitelj ovlašćuje da po nalogu suda vrši i dostavu podnesaka, te sudskih odluka(može biti u pitanju, parnični, vanparnični, pa i krivični postupak). Ovo ovlašćenje izvršitelja je dakle izvedeno ovlašćenje iz zakona ali samo u slučaju kada ga je na to nalogom, ovlastio sud. Zbog navedenog, moramo razlikovati dve vrste dostava koje može vršiti izvršitelj. Prva se odnosi na ovlašćenje izvršitelja da dostavlja svoja akta. Jedino ograničenje je ono koje se odnosi na zakonitost postupanja u takvoj dostavi. Drugo ovlašćenje, takođe, podrazumeva zakonitost dostavljanja ali ono proističe iz prenetog ovlašćenja izvršitelja odnosno ovlašćenja koje mu je dao sud radi sprovođenja dostave.

Utvrđuje identitet stranaka i učesnika u postupku izvršenja - član 325. stav 1. tačka 4).

Svakako da će se u praksi postaviti pitanje praktične primene ovog ovlašćenja. Ukoliko, na primer, izvršitelj uđe u neki poslovni prostor ili stambeni prostor, on mora izvršiti utvrđivanje identiteta, da bi znao ko je npr. izvršni dužnik, odnosno, kakav je potencijalni status drugih lica koja se nalaze u tom poslovnom

370 │

ili stambenom prostoru. On to može učiniti samo uz uobičajeno utvrđivanje identiteta proverom i sravnjivanjem identiteta sa nekim od validnih dokumenata (lična karta, pasoš, vozačka dozvola, vojna knjižica ili neki drugi identifikacioni dokument koji ima sliku i zakonsku validnost postojanja). Izvršitelj je takođe ovlašćen i da izvrši identifikaciju ostalih učesnika u postupku izvršenja kako bi znao da li se radi o izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku, njihovim zakonskim zastupnicima, punomoćnicima, da li se radi o licima kojima je sud priznao status trećeg lica, radnicima Centra za socijalni rad, policijskim službenicima, službenicima koji su zaposleni kod dužnika izvršnog dužnika ili naprosto o građanima koji su tu zainteresovani ili nezainteresovani za postupak izvršenja. Da bi sproveo ovo svoje ovlašćenje izvršitelj je najpre dužan da se uredno predstavi. Pojam predstavljanja u sebi podrazumeva da na prikladan način izgovori da je on izvršitelj, da uredno pokaže službenu legitimaciju i po potrebi da na uvid istu, kako bi se sva lica zaista uverila da se radi o izvršitelju koji ima javno ovlašćenje. On je potom dužan da u najkraćim crtama objasni razloge svog dolaska na lice mesta, te da ljubazno zatraži utvrđivanje identiteta svih prisutnih, takođe, može i da konstatuje identitet lica ukoliko su mu ona poznata (bilo da se radi o ranijim postupcima ili da ih privatno poznaje). U svakom slučaju izvršitelj je dužan da u svojoj službenoj zabelešci konstatuje, kako je utvrdio identitet lica (jer su mu od ranije poznata ili iz javne i koje isprave). U zavisnosti, od toga, ko su sve prisutni učesnici sprovođenja izvršenja i te kako mogu kasnije zavisiti neka prava ili obaveze u izvršnom postupku. Tako, na primer, neko lice koje će kasnije biti predloženo za svedoka ili je već bilo predloženo za svedoka ne može biti prisutno nekim radnjama ili uzimanju nekih iskaza jer bi se na taj način izgubila autentičnost svedočenja. Takođe, ukoliko dođe i do ometanja u sprovođenju izvršenja veoma je efikasno da se tačno zna ko je sve bio prisutan prilikom sprovođenja izvršenja. Moramo posebno naglasiti da izvršitelj nije organ represije te da on nema ovlašćenja državnih organa koji mogu koristiti fizičku prinudu (policija, žandarmerija, vojska i sl.). Ukoliko bilo ko od prisutnih odbije da se predstavi ili da pruži dokaz o svom ličnom identitetu, izvršitelj nema mogućnosti vršenja nikakvog pritiska ili upotrebe fizičke prinude (privođenje, nasilno udaljavanje i sl.). Ukoliko se pokaže da je utvrđivanje identiteta neophodno, izvršitelj može zatražiti pomoć Ministarstva unutrašnjih poslova (policije), a može i naprosto, faktički prekinuti postupak sprovođenja izvršenja. Odredbe o utvrđivanju identiteta treba analizirati u sklopu odredaba o ovlašćenjima izvršitelja da zatraži pomoć Ministarstva unutrašnjih poslova te drugih državnih organa ali i u sklopu odredaba o obavezi ovih državnih organa da pruže pomoć izvršitelju. No, bilo kako bilo, izvršitelj bi trebalo da koristeći svoju profesionalnu veštinu,


II


uspe da ustanovi ovaj identitet, a ukoliko u tome ne uspe onda tek da pribegava zahtevu za asistenciju Ministarstva unutrašnjih poslova.

Prikuplja podatke o imovinskom stanju izvršnog dužnika - član 325. stav 1. tačka 5)

Veoma značajno ovlašćenje, koje podrazumeva veoma širok krug aktivnosti izvršitelja. Izvršitelj će svakako poći od uobičajenih načina, kao što su, kod pravnih lica uvid u registar kod Agencije za privredne registre (privredna društva) ili kod privrednog suda (određene ustanove, škole, fakulteti). Uvidom u registar pravnih lica utvrdiće se sedište tog pravnog lica te eventualno, njegova imovina. Takođe preko centralnog registra kod NBS, izvršitelj će utvrditi brojeve računa izvršnog dužnika. Izvršitelj će moći da pribavlja podatke od zemljišne knjige ili iz drugog javnog registra, Republičkog geodetskog Zavoda-katastar o nepokretnostima. Izvršitelj će od Ministarstva unutrašnjih poslova zatražiti podatke o posedovanju vozila, građevinskih mašina ili drugih prevoznih sredstava koja se registruju u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Izvršitelj će takođe moći da pribavi i podatke od Centralnog registra hartija od vrednosti o eventualnim vlasničkim pravima (akcije) ili od Agencije za privredne registre (udeli). Izvršitelj je ovlašćen da pribavi i sve druge podatke koji su relevantni za utvrđivanje imovnog stanja izvršnog dužnika. Izvršitelj naravno može zatražiti i od samog izvršnog poverioca ali i od izvršnog dužnika da mu pomognu u prikupljanju podataka ili da mu naprosto dostave podatke o imovnom stanju. Ovo ovlašćenje izvršitelja, ne utiče na njegovu obavezu da i sam pokuša da pribavi podatke o imovnom stanju izvršnog dužnika. Naime, već smo rekli da na bazi iskustva iz uporednog prava, ne očekujemo pasivan odnos izvršitelja prema imovnom stanju dužnika. On je zainteresovan za sprovođenje izvršenja i po logici stvari motivisan da se izvršenje sprovede. To dalje znači, da se on neće poput sudskog izvršitelja, pasivno ophoditi prema postupku izvršenja te nije logično za očekivati da će on samo čekati obaveštenja od izvršnog poverioca ili eventualno priznanje izvršnog dužnika kojom imovinom raspolaže. Njegova uloga je svakako aktivna i ona će podrazumevati efikasan rad na terenu, prikupljanje podataka ali i stalnu i kvalitetnu saradnju sa drugim državnim organima koji vode baze podataka o građanima ili za građane kao i sa drugim državnim ili nedržavnim institucijama koje poseduju određene podatke. Na izvršitelja se neće ni odnositi sva ograničenja koja predviđa Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 97/2008 i 104/2009 - dr. zakon). Tako, na primer, podatak kolika je zarada izvršnog dužnika, ne može biti uskraćen izvršitelju i poslodavac kod ko-

ga izvršni dužnik radi ne može se pravdati zaštitom podataka o ličnosti građana. Isto se odnosi i na banke ili neka osiguravajuća društva u pogledu imovine izvršnog dužnika. Sasvim je sigurno da će trebati izvesno vreme da se i fizička i pravna lica naviknu na rad izvršitelja ali i da sami izvršitelji ostvare kvalitetnu saradnju sa onim relevantnim subjektima (državnim ili nedržavnim organima ili pojedincima) koji imaju određene podatke o imovnom stanju izvršnog dužnika, te da se stvori u javnosti uverenje da je obaveza svih (a to Zakonom jeste propisano), da izvršitelju dostavljaju neophodne podatke o imovnom stanju izvršnog dužnika. Služba izvršitelja će se afirmisati tek, ukoliko ona bude radila efikasno. Preduslov za efikasan rad izvršitelja upravo jeste i mogućnost, ali i ovlašćenje, da sazna podatke i da dejstvuje prema tim podacima.

Donosi zaključke, sastavlja zapisnike, zahteve i službene beleške u skladu sa ovlašćenjima iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju - član 325. stav 1. tačka 6)

U skladu sa ovlašćenjima koja proističu iz samog zakona izvršitelj može da donosi i određene akte. Ti akti imaju različitu pravnu snagu i donose se u zavisnosti od određene situacije. Tako, na primer, izvršitelj može da donosi zaključak. Iz opštih pravila o izvršnom postupku znamo da su sudovi odlučivali rešenjima i zaključkom. Zaključak je bio jednostavniji pravni akt koji se odnosi na takozvano upravljanje postupkom. Protiv zaključka nije bio predviđen pravni lek, a jedanput doneti zaključak mogao se naravno i staviti van snage od strane onog koji je taj zaključak i doneo. Zaključak službenog lica dostavlja se strankama u postupku najčešće u pismenoj formi ali u izuzetnim slučajevima zaključak se može i saopštiti na zapisnik (uvođenje u posed, sprovođenje privremenih mera za uključivanje električne energije, otklanjanje nenadoknadivih šteta i sl.). Izvršitelj je u obavezi da prilikom sprovođenja svih radnji sačinjava zapisnik. Zapisnik je uobičajeno sredstvo kojim se evidentiraju procesne radnje koje su obavljene. Na sadržinu zapisnika primenjuju se odredbe iz Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2011), a potom i odredbe iz Zakona koje inače upućuju na shodnu primenu Zakona o parničnom postupku u postupku izvršenja i obezbeđenja. Ono što je sasvim sigurno to je, da zapisnik, kao i zaključak, mora sadržati određene elemente. To su, pre svega: broj predmeta u kome se postupa, ime izvršitelja koji postupa, imena ili naziv stranaka u izvršnom postupku te eventualno ime ili naziv trećeg lica ili nekog subjekta na koga se ovaj zapisnik odnosi ili koji je bio prisutan prilikom izrade zapisnika. Zapisnik sadrži najvažnije elemente, sprove-


│

371

II


dene procesne radnje ili kratak siže datih iskaza. Zapisnik nije stenografska beleška u koju se unosi svaka reč već je zakonsko pravo onog koji sačinjava zapisnik da u skraćenom obliku iznese najvažnije elemente iz iskaza stranaka, učesnika ili konstatacija koja su bile na terenu. Tako, na primer, izvršitelj će konstatovati da izvršni dužnik ne želi da dobrovoljno postupi po rešenju o izvršenju, da ne dopušta izvršitelju ulazak u u stan, da neće da uključi struju ili da nešto dobrovoljno uradi: plati dug, preda ključ od strana i slično. Zapisnik, takođe, mora da sadrži i vreme sačinjavanja, početak započetih izvršnih radnji i okončanje, svojeručni potpis izvršitelja i eventualno potpis lica koje ga je sačinjavalo (pomoćnik izvršitelja, zapisničar i sl.). Izvršitelj, ukoliko proceni da je neka radnja od većeg značaja mora ponuditi strankama ili prisutnim licima da potpišu zapisnik ili da ukoliko ih imaju, stave primedbe na zapisnik. Stranke mogu staviti primedbu na način rada izvršitelja, na njegovo ophođenje ili na postupanje odnosno nepostupanje u određenoj stvari. Izvršitelj je dužan da ove konstatacije unese u zapisnik ili da konstatuje da su stranke odbile da potpišu zapisnik i razloge za to. Kvalitet zapisnika je od izuzetnog značaja jer on može predstavljati takođe dokazno sredstvo u nekom drugom postupku (na primer u krivičnom postupku zbog nasilničkog ponašanja, ometanja sprovođenja izvršenja, u parnici za naknadu štete i sl.).

Zakonodavac uvodi termin “zahtev”, kao jedno od oblika komuniciranja izvršitelja. Ovaj pojam ranije nije bio korišćen u izvršnom postupku te ga možemo protumačiti kao neki od zahteva koje će izvršitelj upućivati na primer Ministarstvu unutrašnjih poslova kojim traži asistenciju, dopis banci kojim traži proveru računa izvršnog dužnika te imovno stanje izvršnog dužnika, dopis centralnom registru radi utvrđivanja brojeva i iznosa bankovnih računa i sl.

Službena beleška je manje bitan pravni akt. Ona se uglavnom unosi u spise predmeta radi neke konstatacije koja ima više informativni karakter za sam tok sprovođenja izvršenja. Tako će, na primer, izvršitelj službenom beleškom, konstatovati da je obavio telefonski razgovor sa izvršnim poveriocem i da ga je izvršni poverilac obavestio o, npr. promeni sedišta izvršnog dužnika ili o promeni adrese izvršnog dužnika. Službena beleška ima izuzetan značaj za postupanje u predmetima ali ona ima manju verodostojnu snagu i po pravilu, sem izuzetno, se ne koristi kao dokazno sredstvo. Ona je više podsetnik za izvršitelja o nekim konstatacijama ili uočenim činjenicama koje imaju značaj za provođenje samog izvršenja.

372 │

Sprovodi popis, procenu imovine, plenidbu i prodaju pokretne imovine i nepokretnosti - član 325. stav 1. tačka 7)

Ova ovlašćenja su po našem uverenju pravilno koncipirana. Ispravljen je propust iz prvog dela Zakona. Naime, u poglavlju, koje “govori” o izvršenju na pokretnim stvarima, zakonodavac samo predviđa, popis, procenu i prodaju pokretnih stvari, dok plenidbu ne navodi. I kasnije kada razrađuje svaku od ovih radnji, zakon govori samo o popisu, proceni, čuvanju i prodaji, ali plenidbu ne spominje. Po našem mišljenju u tački 7) člana 325. Zakona, se pravilno utvrđuje svaka od ovih radnji pa se tako predviđa i plenidba. Inače u svim ranijim zakonima koji su uređivali izvršni postupak, a koji su primenjivani u nas (Zakoni iz 1930, 1978, 2000, 2004. godine) govore o izvršnim radnjama kod prodaje pokretnih stvari i to su: popis, procena, plenidba i prodaja. To je i razlog zašto smo skloni da poverujemo da je naprosto redakcijskom greškom prilikom izrade zakona izostala plenidba, bez koje se zapravo ne može ni sprovesti izvršenje na pokretnim stvarima. To je i razlog zašto ćemo svaku od ovih radnji posebno analizirati. Popis imovine

Izvršitelj je ovlašćen da sprovede popis pokretnih stvari koje zatekne u stanu ili u poslovnim prostorijama izvršnog dužnika. Popis je zapravo izvršna radnja kojom izvršitelj, na osnovu zakonskih ovlašćenja, stvara osnov za upis založnog pravo na određenoj stvari. Kada popiše određenu stvar, to ima za posledicu da se izvršnom dužniku ograničavaju prava, koja inače kao vlasnik ima na stvari. Izvršni dužnik, popisanu stvar, ne sme otuđiti, opterećivati, niti, na neki drugi način njome raspolagati ili uništiti. Moguće je i to je pravilo, predviđeno Zakonom, da izvršitelj ostavi popisanu stvar izvršnom dužniku na čuvanje, mada je može dati i izvršnom poveriocu ili trećem licu na čuvanje. Ukoliko je popisana stvar ostala kod izvršnog dužnika u fizičkom pritežanju, on ni u kom slučaju u odnosu na nju ne može više ostvarivati sva imovinska prava. Faktički se popis konstatuje, tako što se na određenoj stvari koja je predmet popisa, stavi vidna nalepnica ili adekvatno naznačenje koje podrazumeva da je stvar popisana. Nalepnica koja potvrđuje da je određeni predmet popisan mora sadržati ime izvršitelja koji je izvršio popis, datum popisa, broj predmeta po kome se postupa kao i kratko objašnjenje da je stvar popisana u izvršnom postupku, da se ista ne može koristiti, otuđiti ili uništiti. Nalepnica mora biti snabdevena i urednim pečatom izvršitelja.



Sledeća radnja koju mora izvršiti izvršitelj je procena. Već smo u par referata izrazili svoje neslaganje sa imeprativnom zakonskom odredbom iz Zakona kojom je predviđeno da u izvršnom postupku nije dozvoljeno veštačenje. Obrazložili smo da je veštačenje jedno od dokaznih sredstava koje predviđa Zakon o parničnom postupku, a da Zakon opet predviđa shodnu primenu odredaba Zakona o parničnom postupku. Takođe na više mesta sam Zakon govori o neophodnosti veštačenja s tim što koristi sve druge sinonime za reč veštačenje ne bi li ovu reč koju je izostavio iz samog zakonskog teksta izbegao. Tako se na primer postavlja i pitanje kako će izvršitelj u okviru svojih ovlašćenja izvršiti procenu popisane stvari. Možemo pretpostaviti da kada se radi o “uobičajenim” stvarima za popis izvršitelj može na osnovu svog iskustva opštih znanja ali i uz pomoć cenovnika sa interneta, raznih kataloga i sl. da utvrdi vrednost. To se pre svega odnosi na uobičajene stvari iz domaćinstva kao što su: televizori, radio aparati, muzički uređaji, kompjuteri, putnička vozila i slično. Ali u izvršnom postupku izvršitelji se susreću i sa brojnim stvarima čija vrednost nije ni opšte poznata i koje ne spadaju u “uobičajene predmete izvršenja”. Tu pre svega mislimo na razne vrste umetničkih slika, umetničkih predmeta, nakita od plemenitih metala, specifičnih tehničkih uređaja i mašina, instalacija i slično. Sve ove pokretne stvari spadaju u krug stvari na kojima se može sprovoditi izvršenje, te se zato i postavlja pitanje kako i na koji način će izvršitelj utvrditi vrednost ovih stvari. Ukoliko se radi o umetničkoj slici samo veoma iskusni stručnjaci mogu proceniti da li se radi o originalu ili o reprodukciji, kolika je tržišna vrednost takve slike i slično. Da li se radi o numizmatičkoj zbirci ili turističkim suvenirima, da li se radi o arheološkim vrednim predmetima ili o njihovim kopijama, kolika je vrednost nekih posebnih mašina, alata ili instalacija, ne može sa sigurnošću znati izvršitelj koji je po naobrazbi diplomirani pravnik, sa za to, posebno položenim ispitom za izvršitelja. Zato izražavamo svoju bojazan da će se stvarati brojne teškoće prilikom sprovođenja izvršenja ukoliko se samo izvršiteljima ostavi pravo da vrše procenu pojedinih stvari ili da tu procenu vrše bez adekvatne ili stručne pomoći. Zato je neophodno da se u navedenim situacijama koristi ovlašćenje iz člana 92. stav 3. Zakona i da izvršitelj odluči, da se procena izvrši na osnovu pismene ili usmene informacije o ceni dobijene od odgovarajućih organizacija, institucija ili pravnih, odnosno fizičkih lica. To u stvari podrazumeva pribavljanje stručnog mišljenja od strane lica kvalifikovanog da takvo mišljenje da (npr., kustos, zlatar, juvelir, numizmatičar i sl.), a neće biti reči o veštačenju. U svakom slučaju, izvršitelj je dužan da kada izvrši popis određene stvari i utvrdi njenu vrednost. Razlog zašto se ova vrednost mora odmah utvrditi je upravo činjenica da se po pravilu izvršnom dužniku ostavlja još jedan kraći vremenski period da nakon izvršenog popisa i

II

procene “razmisli i odluči” da li će namiriti izvršnog poverioca ili će dozvoliti da se stvar koja je popisana i potom procenjena pleni i potom proda. Uzmimo, na primer, da je izvršitelj usled svoje nestručnosti predmet koji je bižuterija procenio kao da je zlatan i odredio mu nesrazmernu cenu. Izvršni dužnik će biti sasvim sigurno zadovoljan jer će na osnovu pogrešne procene izvršitelja sa relativno bezvrednom stvarju namiriti potraživanje izvršnog poverioca. Takođe, izvršni dužnik mora da zna kolika je novčana zamena za popisanu stvar, a što upravo utvrđuje na fazi procene. Plenidba

Ukoliko ni u dodatno ostavljenom roku, izvršni dužnik ne namiri izvršnog poverioca, izvršitelj je ovlašćen da stvar pleni. Plenidba je radnja kojom se fizički stvar oduzima od izvršnog dužnika ukoliko je njemu bila ostavljena na čuvanje. Ukoliko je stvar bila predata izvršnom poveriocu ili trećem licu na čuvanje, izvršitelj će zaključkom konstatovati da je stvar fizički zaplenio, odnosno lice kod koga je stvar bila na čuvanju oslobađa će se odgovornosti za nestanak ili oštećenje te stvari. Ukoliko je stvar bila kod izvršnog dužnika, stvar se fizički odnosi i smešta u poslovne prostorije izvršitelja, magacin koji poseduje ili koristi izvršitelj, smešta se u trezor ukoliko je stvar veće vrednosti, skladišti se kod skladištara ukoliko je stvar takve prirode da ne može biti smeštena u poslovne prostorije izvršitelja ili se obezbeđuje njeno čuvanje na poseban način u zavisnosti od svojstava stvari (sef u banci ili posebni oblici skladištenja ili čuvanja). Trenutkom plenidbe, koja se mora precizno evidentirati, izvršni dužnik se oslobađa odgovornosti za korišćenje propast ili otuđenje stvari iod tog trenutka izvršitelj preuzima odgovornost za zaplenjenu stvar. Izvršitelj odgovara i ukoliko je stvar stavio kod skladištara ili u neki iznajmljeni prostor što dodatno komplikuje položaj izvršitelja, bez obzira na njegova prava prema skladištaru ili licu koje mu obezbeđuje prostor. Ukoliko je izvršitelj predmete koje je plenio stavio u svoje poslovne prostorije ili magacin koji on koristi, ima dodatnu odgovornost za obezbeđivanje i adekvatno čuvanje zaplenjene stvari. Prodaja pokretne imovine i nepokretnosti

Izvršitelj je potom ovlašćen da vrši i prodaju pokretnih i nepokretnih stvari. Ova izvršenja na pokretnim stvarima su u praksi najčešća, te je pravno tehnički bilo logičnije da se zaokruže ovlašćenja izvršitelja u postupanju sa pokretnim stvarima, a posebno urede ovlašćenja u izvršenju na nepokretnosti. Naravno da izvršitelj ima ovlašćenja u prodaji kako pokretnih tako i nepokretnih stvari ali u skladu sa ograničenjima koja su predviđena u delu zakona koji najpre govori o namirenju na osnovu pokretnih stvari te namirenju na nepokretnosti. Oba namirenja su u okviru dela koji govori o namirenju na novčanim potraživanjima.


│

373

II


Da bi smo zaokružili ovlašćenja izvršitelja treba reći da kada je stvar oduzeta od izvršnog dužnika ili je preneta od strane izvršnog poverioca ili trećeg lica u državinu izvršitelja tada je on ovlašćen ali i obavezan da pristupi prodaji. Stvari, na kojima se može sprovesti izvršenje i koje mogu biti predmet prodaje, su samo stvari koje su u prometu. Izuzimanja od izvršenja, a time i u pogledu plenidbe i prodaje, odnosi se na sve stvari koje nisu u prometu, kao što su na primer narkotici ili bombe, automatske puške i slično. Ove stvari dakle ne mogu biti ni oduzete od strane izvršitelja u postupku plenidbe, niti mogu biti predmet prodaje. Ove stvari su najčešće predmet oduzimanja od strane Ministarstva unutrašnjih poslova ali za izvršitelja važi pravilo da stvari koje nisu u prometu ne mogu biti ni zaplenjene pa samim tim ni prodate. Osim navedenog, izvršitelj, naravno treba da vodi računa, da se stvari, prvenstveno prodaju putem usmenog i javnog nadmetanja, koje uglavnom obezbeđuje najpovoljnije unovčenje, pa tek potom putem neposredne pogodbe. Zakon predviđa čitav niz uslova za sprovođenje izvršenja kao što su javno objavljivanje, način licitiranja, uplata sredstava, namirenje izvršnog poverioca, nastavak izvršenja ukoliko se prodajom pokretnih stvari nije izvršni poverilac u potpunosti namirio odnosno povraćaj novca izvršnom dužniku ukoliko je ostvareni iznos prodajom veći od iznosa potraživanja uvećanog za kamate i troškove postupka. Izvršitelj ima ovlašćenje, da u skladu sa zakonom predviđenim ograničenjima i zakonom predviđenom procedurom proda i nepokretne stvari bilo da se radi o stanu, kući, poslovnom prostoru, vikendici, garaži, parceli i sl. To podrazumeva, preduzimanje svih izvršnih radnji u postupku izvršenja na nepokretnosti: utvrđenje vrednosti, prodaju (usmeno nadmetanje, neposredna pogodba), dodeljivanje, predaju (uključujući i fizičko ispražnjenje i uvođenje u posed kupca) i na kraju, namirenje.

O svom trošku i na svoju odgovornost poverava trećim licima prodaju imovine - član 325. stav 1. tačka 8)

Ovo ovlašćenje je jedan izuzetak u odnosu na ranija pravila Zakona o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004). Naime zakonodavac predviđa da izvršitelj može poveriti trećem licu prodaju imovine što praktično znači kompletne imovine izvršnog dužnika bez obzira da li se radi o pokretnim stvarima, nepokretnostima, akcijama ili udelima. Ipak zakonodavac stavlja dva izuzetno značajna ograničenja na ovakvo utvrđeno ovlašćenje izvršitelja. To je, najpre, ograničenje da on to radi o svom trošku. On ne može troškove ovakvog izvršenja prevali-

374 │

ti na izvršnog poverioca ili izvršnog dužnika. Takođe, on snosi i odgovornost za eventualno uništenje ili oštećenje stvari ukoliko je poverio prodaju trećim licima. Zakon predviđa mogućnost da izvršitelj pojedinim specijalizovanim službama koje se bave na primer prometom nepokretnosti, komisionom prodajom, agencijama za prodaju vozila, berzanskim dilerima (njima se uvek poverava prodaja akcija koje su predmet trgovine na berzi) ili nekim drugim specijalizovanim službama poveri prodaju. On će to svakako učiniti ukoliko proceni da će specijalizovane službe to uraditi bolje od njega, da će postići veću cenu, da će to uraditi stručnije. Naravno, mora postojati i ekonomski interes da bi ovako nešto učinio. On to ne može učiniti na uštrb osnovnih prava stranaka u postupku. Tako, na primer, ukoliko dođe do uništenja ili nestanka stvari, do njenog oštećenja ili neke druge štetne radnje, izvršitelj odgovara kao osoba koja je preuzela obavezu sprovođenja izvršenja. On ne može tu odgovornost preneti na drugog. Takođe ova radnja ne može povećati ukupno troškove izvršenja što praktično znači da je izvršitelj dužan da ove poslove o poveravanju prodaje, uradi samo u onim slučajevima kada je siguran da će se postići veći efekat odnosno kada postoji ekonomski interes da neka specijalizovana služba koja se time bavi profesionalno može adekvatnije da sprovede prodaju.

Prima i čuva popisanu ili obezbeđenu imovinu izvršnog dužnika, nalaže prenošenje vlasništva nad imovinom i obavlja deobu imovine i novčanih sredstava ostvarenih njenom prodajom - član 325. stav 1. tačka 9)

Ova ovlašćenja čine celinu sa odredbama koje se odnose na izvršenja radi ostvarenja novčanog potraživanja, fizičke deobe ali i odredbama koje se odnose na obezbeđivanje potraživanja. Naime prilikom samog popisa izvršitelj, treba da zna, šta će činiti sa stvarima koje su popisane. U praksi, što i Zakon propisuje kao pravilo, ove stvari se najčešće ostavljaju izvršnom dužniku na čuvanje. Popis je garancija da se stvar neće koristiti, uništiti ili otuđiti. Izvršitelj može, da popisanu stvar preda izvršnom poveriocu na čuvanje odnosno da je da trećem licu. Zakon predviđa mogućnost da izvršitelj uzme od izvršnog dužnika stvar koja je popisana te da u jednom kraćem vremenskom periodu, ostavi mogućnost izvršnom dužniku da u celini ili delimično namiri poverioca. Ukoliko do namirenja dođe, izvršitelj je naravno dužan da stvar odmah vrati izvršnom dužniku. Izvršitelj ima i mogućnost da čuva stvar koja je predmet obezbeđenja potraživanja. Do ovoga može doći u sledećim slučajevima. Izvršni dužnik može, na primer, da preda stvar izvrši-



telju, i da na taj način pruži obezbeđenje potraživanja do donošenja npr. odluke suda po drugostepenom postupku ukoliko je prvostepena odluka suda bila nepovoljna po izvršnog dužnika. Na taj način izvršni dužnik garantuje da će poverilac biti namiren. Izvršni dužnik takođe može predati stvar izvršitelju kao sredstvo obezbeđenja u slučaju sudskog ili vansudskog poravnanja. U takvim situacijama izvršni dužnik garantuje izvršnom poveriocu da će istekom odložnog roka koji je npr. predviđen u sudskom ili vansudskom poravnanju njegovo potraživanje biti namireno. Izvršitelj naravno može oduzeti stvar od izvršnog dužnika ukoliko postoje realne okolnosti da će stvar kod izvršnog dužnika biti korišćena, da će biti oštećena ili da će se na bilo koji drugi način umanjiti njena vrednost. Izvršitelj može i na predlog izvršnog poverioca odlučiti da stvar, ukoliko je ona prikladna za čuvanje, oduzme od izvršnog dužnika i da je kod sebe zadrži i da je čuva. Ukoliko je izvršitelj preuzeo stvari na čuvanje koje su popisane ili koje su obezbeđene, na njega se primenjuju opšta pravila o odgovornosti za preuzetu tuđu stvar. Prestankom razloga za čuvanje, protekom označenog roka ili namirenjem izvršnog poverioca na drugi način, izvršitelj je dužan da stvar sa eventualnim plodovima odmah preda izvršnom dužniku. Ukoliko je treće lice dalo stvar kao meru obezbeđenja za izvršnog dužnika, izvršitelj je dužan da i trećem licu odmah vrati stvar kada su za to ispunjeni uslovi (protek označenog roka u kome je stvar data na čuvanje, namirenje izvršnog poverioca na drugi način, prestanak razloga za sprovođenje izvršenja usled ukidanja klauzule pravosnažnosti, preinačenja odluke koja je predstavljala izvršnu ispravu, povlačenja predloga od strane izvršioca i drugih razloga koji dovode do sprečavanja sprovođenja izvršenja). Izvršitelj je dužan da stvar koju je uzeo na čuvanje čuva ne sa običnom pažnjom već sa posebnom pažnjom jer se radi o licu koje je profesionalno osposobljeno za obavljanje izvršiteljskog posla i koja imaju posebnu odgovornost za postupanje u ovim stvarima. Pod pojmom uzimanja na čuvanje podrazumevaju se svi oblici koji u praksi mogu nastati. To su: da se stvar koja je prikladna čuva u kasi ili sefu izvršitelja u njegovoj kancelariji, da se čuva u kasi ili sefu banke ili druge specijalizovane ustanove u kojoj je izvršitelj iznajmio sef, da je stvar smeštena u magacinski prostor koji koristi izvršitelj, da je stvar smeštena kod skladištara ili za to posebno osposobljene ustanove koja se bavi čuvanjem ili skladištenjem ili da se stvar nalazi u specijalizovanoj ustanovi koja se takođe profesionalno bavi čuvanjem ili skladištenjem stvari (rezervoari, hladnjače ili drugi prostor sa posebnim uslovima). Izvršitelj je ovlašćen i da nalaže prenošenje vlasništva nad imovinom. To praktično znači da ukoliko je ispunjen uslov

II

za sprovođenje izvršenja izvršitelj je ovlašćen da stvar koju je preuzeo na čuvanje koja se nalazila kod izvršnog dužnika ili koja se nalazila kod trećih lica na čuvanju, preda izvršnom poveriocu (kada se koristi pravom dodeljivanja) ili kupcu uz nalog da je došlo i do prenosa vlasništva. Izvršitelj je ovlašćen da i kod nadležnih državnih organa koji vode javne registre o vlasništvu izda nalog o prenosu vlasništva na primer sa izvršnog dužnika na poverioca ili kupca. To može da bude: evidencija zemljišnih knjiga, evidencija katastra ili druga javna evidencija o nepokretnostima, evidencija Ministarstva unutrašnjih poslova o registru vozila, evidencija Ministarstva unutrašnjih poslova o vlasništvu nad oružjem, Agencija za privredne registre u vezi sa prenosom udela u d.o.o. Dakle izvršitelj može na svaki mogući način, a u skladu sa pozitivnim propisima, izdati nalog državnim organima ili drugim službama koje se bave evidencijom o vlasništvu ili registrom vlasništva odnosno korisnika.

Izvršitelj ima prema zakonu i još jednu logičnu funkciju, a to je da obavlja deobu imovine, te novčanih sredstava koji su ostvareni njenom prodajom. Tako na primer ukoliko je predmet izvršenja nekretnina koja se fizički ne može podeliti, izvršitelj je dužan da izvrši prodaju i na taj način razvrgne suvlasničku zajednicu i raspodeli novac dobijan prodajom, suvlasnicima, srazmerno veličini njihovih udela. U pojedinim slučajevima uređivanja načina korišćenja zajedničke stvari (dvorište, podrumi, tavanski prostor i sl.) izvršitelj će takođe biti ovlašćen da nakon sprovedenog izvršenja izvrši i fizičko razgraničenje i da uvođenjem u posed preda deo koji pripada izvršnom poveriocu i deo koji pripada izvršnom dužniku. Izvršitelj je takođe ovlašćen da izvrši i raspodelu sredstava koja su ostvarena prodajom pokretnih stvari ili prodajom nekretnine. Tako na primer ukoliko je potraživanje izvršnog poverioca 100 din, sa kamatom i troškovima postupka a na javnoj licitaciji se stvar koja je predmet prodaje proda za 120 dinara, izvršitelj je dužan da izvršnom poveriocu preda iznos koji podrazumeva njegovo glavno potraživanje sa pripadajućom kamatom i troškovima, a da preostali iznos koji je ostvaren prodajom preda izvršnom dužniku jer on ima pravo na razliku od ostvarene cene do namirenja potraživanja. Na identičan način realizuje se ovo ovlašćenje izvršitelja i kod novčanih potraživanja tako što je izvršitelj ovlašćen da deo sredstava koji pripadaju izvršnom poveriocu nakon sprovedenog izvršenja preda izvršnom poveriocu a ukoliko je nešto novčanih sredstava preostalo onda da ta preostala novčana sredstva preda izvršnom dužniku.


│

375

II


Sprovodi iseljenje i druge izvršne radnje neophodne radi sprovođenja izvršenja, u skladu sa zakonom i drugim propisima - član 325. stav 1. tačka 10)

Po našem uverenju, u ovom delu, zakonodavac nedovoljno precizno i ne baš sveobuhvatno govori o ovlašćenjima izvršitelja koja se odnose na nepokretnosti. Pojam iseljenja naravno podrazumeva i pojam delimičnog iseljenja ali i pojam useljenja i delimičnog useljenja. Iseljenje iz stana ili iz dela poslovnog ili stambenog prostora podrazumeva situaciju kada je na primer nakon razvoda braka došlo do fizičke deobe kuće ili kada je u sporu između ortaka oko korišćenja zajedničkih stvari utvrđeno da se izvršni dužnik neopravdano okoristio većim delom prostora nego što mu pripada. Ali, u izvršnom pravu imamo i česte situacije kada je, na primer, jedan od supružnika zbog nasilničkog ponašanja drugog supružnika izašao iz stana, te se izvršnom ispravom utvrdi njegovo pravo da se useli u stan. Isto pravo može imati i na primer korisnik stana koga je izvršni dužnik neovlašćeno iselio iz stana pa je on po osnovu privremene mere ili drugog izvršnog naslova dobio pravo da se useli u stan. U svakom slučaju ovaj postupak iseljenja i useljenja podrazumeva i čitav niz drugih radnji koje treba da sprovede izvršitelj. Tu su pre svega radnje obezbeđivanja bravara za nasilno otvaranje stana ukoliko izvršni dužnik ne želi da se dobrovoljno iseli. Potom to su brojne radnje koje podrazumevaju fizičko ispražnjenje stana ili poslovnog prostora. Ispražnjenje podrazumeva i smeštanje iznetih stvari u magacinski prostor ili na drugi način obezbeđenje ovih stvari od uništenja. Sudskom presudom koja predstavlja izvršni naslov obično se navodi: “obavezuje se tuženi AB da tužiocu BC, preda stan ispražnjen od svih lica i stvari...”. Ovakva formulacija suda, zapravo predstavlja pravo, koje je ranije pripadalo samo sudu, a sada će se odnositi i na izvršitelja, a to je pravo primenjivanja “teorije proširene pravosnažnosti”. Ova teorija se primenjuje tako što se u izvršnom naslovu ne moraju nabrajati sva lica - članovi porodičnog domaćinstva koji žive sa dužnikom niti se moraju nabrajati pojedinačno sve stvari koje treba izneti iz stana prilikom iseljenja. Pojam “ispražnjen od svih lica i stvari”, zapravo obuhvata krug svih lica koja žive u porodičnom domaćinstvu i svih stvari koje se nalaze u stanu. Tako je ovlašćenje koje je ranije bilo rezervisano za sud sada preneto i na izvršitelje. U tački 10) člana 325. Zakona, navode se opšte formulacije kao što su i druge izvršne radnje neophodne radi sprovođenja izvršenja u skladu sa zakonom. Ipak čini se da je zakonodavac mogao da nabroji i neke druge poslove koji su barem uobičajeni, ako ne i da nabroji sve poslove koje izvršitelji obavljaju ili

376 │

će verovatno obavljati kada su nekretnine u pitanju. To je razlog zašto ćemo navesti neka od uobičajenih izvršenja u ovoj oblasti. To mogu biti rušenje objekata koji su sazidani na tuđoj parceli ili od strane lica koje nije imalo saglasnost vlasnika za zidanje, dogradnju, adaptaciju i sl. Izvršitelj dakle, u ovoj vrsti sporova može naložiti izvršnom dužniku da sam postupi po izvršnoj ispravi (rušenje, povraćaj u pređašnje stanje preuređenog ili dozidanog dela objekta i sl.) što je za izvršnog dužnika uvek i najjednostavnije. Izvršenje se sprovodi tako što će izvršitelj konstatovati da je postupljeno prema izvršnoj ispravi. U slučaju da izvršni dužnik ne želi iz ma kog razloga da postupi po izvršnoj ispravi, izvršitelj ima ovlašćenje da obezbedi izvršnom poveriocu mogućnost sprovođenja svih onih radnji koje su neophodne za sprovođenje izvršenja. Tako će izvršitelj ili izvršni poverilac angažovati fizičku radnu snagu, majstore određenih profila ili mehanizaciju a nastale troškove naplatiti od izvršnog dužnika prema opštim pravilima o naplati novčanih potraživanja. U kategoriju sprovođenja izvršenja kod nepokretnosti mogu biti i predmeti vezani za uklanjanje pogrešno postavljenih ograda, uklanjanje montažnih objekata (šupe, garaže, toaleti i sl.), otklanjanje nedostataka, sve u skladu sa izvršnom ispravom. U komšijskim sporovima često se dešava da slučajno ili nekvalitetnim korišćenjem instalacija u stanu jedan stanar nanese štetu drugome (curenje vode, nestanak električne energije i sl.). Postupak sprovođenja izvršenja je isti kao u napred opisanom slučaju. Izvršitelj, kao što je to ranije mogao da čini sud, može naložiti izvršnom dužniku da otkloni nedostatke npr. u kupatilu, koji izazivaju curenje vode na spratu ispod, gde stanuje izvršni poverilac. Ukoliko to izvršni dužnik učini kvalitetno prema izvršnoj ispravi, tada će doći do realizacije postavljenog cilja u izvršnoj ispravi. Konstatovaćemo da je izvršenje sprovedeno a izvršitelj će moći samo da još sprovede deo novčanih potraživanja npr. oko sudskih troškova u parničnom i izvršnom postupku o izvršnog dužnika. No, ukoliko izvršni dužnik ne bude želeo da otkloni nedostatke prema napred opisanom primeru u svom kupatilu, izvršitelj će preneti to ovlašćenje na izvršnog poverioca.

Na zahtev izvršnog dužnika, odnosno izvršnog poverioca posreduje u cilju postizanja sporazumnog rešenja - član 325. stav 1. tačka 11)

Ovo predstavlja značajnu novinu. Naime, izvršitelj može da posreduje u rešavanju odnosa koji postoji među strankama. Prema pravnoj teoriji u izvršnom postupku nije moguće sačiniti poravnanje. Tako je iz razumljivog razloga jer bi zaključeno poravnanje predstavljalo izvršni naslov - kao svaka druga izvršna isprava, te bi se opet postavilo pitanje sprovođenja tog



poravnanja. To bi moglo da ide u nedogled jer bi se možda kasnije i to zaključeno poravnanje u izvršnom postupku moglo preispitivati ili zaključivati neko treće, četvrto i tako u nedogled sa zaključivanjem poravnanja. Zbog toga u izvršnom postupku možemo govoriti, o sporazumu stranaka o načinu sprovođenja izvršenja. To je i razlog zašto je zakonodavac ostavio mogućnost izvršitelju da po zahtevu stranaka posreduje u razrešavanju odnosa proisteklog donošenjem izvršne isprave. Po našem mišljenju ovo ovlašćenje izvršitelj može i samoinicijativno da koristi bez formalnog predloga stranaka. On će to učiniti kada god proceni da postoje iole šanse da se stranke “razumno ponašaju” i da na neki od zakonom predviđenih načina, postignu kompromisno rešenje. Način sprovođenja izvršenja u pojedinim slučajevima može biti izuzetno komplikovan i skup. To je sasvim sigurno i razlog zašto je zakonodavac predvideo ovo ovlašćenje izvršitelja kako bi se gde god je to moguće, polazeći od načela efikasnosti i ekonomičnosti, postigli ciljevi izvršnog postupka. Tako, izvršitelj može predložiti samoinicijativno ili po predlogu stranaka kako će doći do otklanjanja nedostatka u instalaciji koju je izvršni dužnik pokvario i zbog koje izvršni poverilac ima problema (grejanje, vodovod ili kanalizacija, električna energija i sl.). Kompromisnim rešenjem izvršni poverilac i izvršni dužnik mogu otkloniti te nedostatke u instalacijama ali možda i sporazumno razrešiti problem na celovit način tako što će osim neposrednog kvara na instalaciji popraviti i celokupan sistem instalacija koji npr. izaziva ove nedostatke. Izvršitelj sasvim sigurno ne spada u kategoriju “klasičnih medijatora ili miritelja.” On nije po svojoj lokaciji primarno određen da sprovodi postupak posredovanja u rešavanju sporova između stranaka poput na primer posredovanja u bračnim sporovima između supružnika ili poremećenih rodbinskih odnosa. Ipak, zakonsko ovlašćenje izvršitelja može biti veoma korisno i kod najjednostavnijih stvari. Tako, na primer, izvršitelj može sugerisati izvršnom poveriocu da sačeka da izvršni dužnik primi zaradu i da nakon toga bude namiren. Takođe izvršitelj može posredovati i u dogovoru između strana da se dug veće vrednosti izmiri u nekoliko rata ili da se predaja nekih pokretnih stvari obavlja sukcesivno. Izvršitelj može posredovati i oko vremena isporuke pojedinih stvari, smanjivanja troškova sprovođenja izvršenja, određivanja najprikladnijeg termina za izvršne radnje koji bi najviše odgovarao i izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku i sl. Na ovaj način izvršitelj dobija jedno pozitivno ovlašćenje koje može biti u interesu obeju strana. Naravno izvršitelj će pokušati da postigne kompromis i da na taj način zadovolji obe strane u izvršnom postupku. No ukoliko do ovakvog kompromisa uz posredovanje izvršitelja ne dođe, izvršitelj je dužan da bez odlaganja sprovede izvršenje. izvršitelj svakako da ne može ni insistirati na posredovanju koje bi bilo na uštrb jedne od strana ili koje bi

II

bilo u suprotnosti sa zakonom. Izvršitelj ne može ni da preterano insistira na posredovanju ukoliko bi ono bilo vezano za nesrazmerno popuštanje jedne strane u odnosu na drugu stranu. Ipak možemo reći da je ovlašćenje izvršitelja da posreduje izuzetno značajno i zbog opšteg ugleda i afirmacije ove nove pravosudne profesije. Uverenje u javnosti da je izvršitelj “uterivač dugova i sl.”, mora biti otklonjeno ili barem u granicama mogućeg relativizovano. Odredba kojom on posreduje i pokušava kompromis, upravo ide u prilog tvrdnji da izvršitelj ne mora uvek da bude isključivo represivni organ i da njegovo postupanje mora uvek biti na štetu izvršnog dužnika. Njegov je zadatak da svakako obezbedi sprovođenje izvršenja, te da omogući izvršnom poveriocu da ostvari pravo koje je stekao izvršnom ispravom. Ipak on je dužan da poštuje i izvršnog dužnika i da pokuša da sprovede izvršenje na celishodan i prihvatljiv način. Poštujući opšta pravila izvršnog prava, izvršitelj može i sam, ponuditi neki od za obe strane prihvatljivih načina sprovođenja i izvršenja što će svakako u javnosti stvoriti utisak da je izvršitelj i osoba koja poštujući zakon i obezbeđujući prava izvršnog poverioca ipak vodeći oračuna o izvršnom dužniku, može da iznađe rešenje koje je prihvatljivo za obe strane.

Prima i prenosi novčana sredstva, u skladu sa Zakonom - član 325. stav 1. tačka 12)

Ovde imamo nekoliko različitih slučajeva pa ćemo pojedinačno objasniti svaki. Najjednostavnija situacija je kada naprosto izvršni dužnik izmiri svoje novčano potraživanje prema izvršnom poveriocu (plati dug za neku od neizmirenih komunalnih obaveza) a izvršitelj ovaj novac fizički preda ili uplati na račun izvršnog poverioca. Ovde je izvršitelj puka transmisija u sprovođenju izvršenja. Tako, na primer kada dođe u stan izvršnog dužnika, da bi vršio popis, procenu i plenidbu imovine, izvršni dužnik može izvršitelju da da novac. Tada će izvršitelj preneti na napred opisani način to potraživanje izvršnom poveriocu. Ukoliko primljeni novac nije dovoljan, izvršitelj će konstatovati delimično namirenje zapisnikom o namirenju, a nastaviti sprovođenje izvršenja. Druga moguća situacija je i kada dođe do javne prodaje oduzetih pokretnih stvari ili javno nadmetanje za prodaju neke od nekretnina. Kada se licu koje je na javnoj prodaji izlicitiralo najveću cenu, posle uplate, dodeli odlukom izvršitelja stvar, tada će izvršitelj predati ili uplatiti novac izvršnom poveriocu. Ukoliko se radi o većoj sumi novca nego što predstavlja glavno i sporedna potraživanja razliku će predati izvršnom dužniku. Ukoliko suma novca ostvarena prodajom nije dovoljna za kompletno namirenje u zapisniku o javnom nadmetanju konsta-


│

377

II


tovaće se da je izvršni poverilac delimično namiren a da će se izvršenje nastaviti za ostatak duga. Kao što je poznato najpre se namiruju troškovi, potom sporedna potraživanja - kamata pa tek na kraju glavni dug. Generalno uzev, izvršitelj može biti transmisija između izvršnog dužnika i izvršnog poverioca ali može biti i u aktivnoj ulozi da nakon sprovedenog izvršenja ili naplate duga ovaj iznos uplati ili preda u gotovom novcu izvršnom poveriocu. Ono što je najvažnije, jeste da izvršitelj novčana sredstva koja naplati u postupku sprovođenja izvršenja, mora da uplaćuje na poseban račun, koji mora otvoriti kod banke, i sredstva na tom računu moraju se zadržavati najkraće što je moguće. Izvršitelj može primiti i novac od izvršnog dužnika radi izmirenja neke obaveze prema izvršnom poveriocu koja je uslovljena određenom radnjom ili istekom određenog roka. Ovakva vrsta delatnosti izvršitelja ranije je bila vezana za sudski depozit. Na primer ukoliko je postojao spor oko visine potraživanja ili uopšte o postojanju potraživanja, dužnik je mogao da novac deponuje u sud (sudski depozit) a da nakon dobijanja pravosnažne presude izvršni poverilac bude namiren. Dakle izvršitelj će istekom određenog roka ili konstatacijom da je došlo do ispunjenja neke od obaveza ili nekog od uslova izvršiti prenos sredstava i sredstva u gotovom novcu predati izvršnom poveriocu ili mu uplatiti na račun. To bi bila situacija kada je na primer zaključeno poravnanje kojim se izvršni dužnik obavezao da će 1.1.2012. godine isplatiti određeni iznos. Novac se može ostaviti kod izvršitelja u depozit s tim da će on dana 1.1.2012. godine namiriti izvršnog poverioca. Takođe izvršitelj može da primi novac i za slučaj da nastupi neki uslov ili da se neka od obaveza ispuni.

Preduzima i druge radnje predviđene Zakonom - član 325. stav 1. tačka 13) Ova odredba ima uobičajeno univerzalno značenje. Kao što smo već istakli, nama se čini da je zakonodavac trebalo da barem nabroji i neke druge radnje koje su česte u izvršnom postupku. Sasvim je sigurno da zakonodavac nije mogao da nabroji ili opiše sve radnje ili funkcije koje obavlja izvršitelj ili koje će izvršitelj obavljati. Ipak prema nomenklaturi i praksi sudskih izvršitelja postoji čitav niz aktivnosti koje nisu ni navedene. Tako na primer oduzimanje ili predaja pojedinih stvari mogu biti zastupljene kada su one posebno predmet izvršenja. Izvršitelji obavljaju i čitav niz različitih činidbi, tzv. zamenljivih radnji, koje su zbog njihovog značaja i zastupljenosti ako baš ne određeno, ono barem upućujuće mogle biti opisane.

378 │

Umesto zaključka

Generalno uzev možemo reći da izvršitelj može da obavlja sve one radnje koje su do sada obavljali sudski izvršitelji i koje su predviđene prema Zakonu, izuzev onih radnji koje su rezervisane za sud (vraćanje zaposlenog na rad, porodični sporovi). Ipak čini nam se da i ovde postoji nekoliko nedoumica. Tako na primer iako je izdržavanje dece, supružničko ili srodničko izdržavanje, izdržavanje roditelja od strane njihove dece ili izdržavanje vanbračnih srodnika sve ukupno razvrstano u kategoriju porodičnih stvari, smatramo da ne postoji nijedan jedini razlog zašto naplatu novčanih potraživanja iz ovih sporova ne bi obavljao izvršitelj. Veoma je važno, da izvršitelji, poslove koje im je država prenela u nadležnost, obavljaju stručno, savesno i nepristrasno, poštujući prava stranaka i drugih učesnika u postupku, ali je isto toliko važno da svi državni organi, pravna i fizička lica, u skladu sa Zakonom pruže svu neophodnu pomoć izvršiteljima u postupku sprovođenja izvršenja. Bez navedenog, izvršitelji neće uspešno obavljati svoje poslove. Sve što je opisano, govori o izuzetno velikom obimu i značaju posla koje će imati izvršitelji prema odredbama Zakona. Ipak, nama se čini na bazi iskustva iz uporednog prava da krug poslova koje izvršitelji obavljaju u zemljama gde su se oni već “odomaćili”, nije okončan. Tako na primer u većem broju zapadnoevropskih zemalja prema posebnim pravilima izvršitelji sprovode i naplatu novčanih potraživanja u drugim postupcima a prema drugim zakonskim propisima kao pravnom osnovu. Po našem mišljenju bilo bi sasvim prirodno i logično ako bi se, nakon valjanog konstituisanja izvršiteljske službe, posebnim propisima predvidelo njihovo ovlašćenje i u drugim oblastima. Tu pre svega mislimo na naplatu carinskih, poreskih, prekršajnih ili drugih upravnih potraživanja koja nastaju iz kazni ili drugih oblika protivpravnosti. Izvršitelji kao afirmisana i osposobljena služba, u zemljama Evropske Unije, obavljaju i brojne druge poslove koji se odnose na naplatu potraživanja koje ima država, po različitim osnovama prema građanima. To je sasvim sigurno dobro kako za izvršitelje jer im omogućuje veći obim posla pa samim tim i veće prinadležnosti tako i za državu jer ima specijalizovanu, osposobljenu službu za naplatu potraživanja koja je pod profesionalnom ali i upravnom kontrolom. Zakonodavac je sasvim pravilno ostavio mogućnost da se obim poslova izvršitelja proširi, koristeći uopštenu formulaciju “ i druge poslove u skladu sa zakonom”. •

Mladen Nikolić, prof. dr Nebojša Šarkić



II

KOMENTAR PRAVILNIKA O OPŠTIM USLOVIMA ZA ZAKLJUČIVANJE UGOVORA O OSIGURANJU IZVRŠITELJA “Sl. glasnik RS”, br. 18/2012

Z

akon o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 i 99/2011 - dr. zakon - dalje: Zakon) u članu 318. tačka 1) propisuje da je pre polaganja zakletve izvršitelj dužan da zaključi ugovor o osiguranju za štetu koju bi mogao pričiniti trećem licu obavljanjem delatnosti, kao i o osiguranju prostorija i predmeta primljenih u depozit u slučaju njihovog oštećenja, uništenja ili nestanka. Zakon u članu 319. stav 1. predviđa da opšte uslove za zaključivanje ugovora o osiguranju i najniži iznos osiguranja iz člana 318. tačka 1) Zakona određuje ministar (nadležan za poslove pravosuđa). Prema tome, pored uređenja uslova za zaključivanje ugovora o osiguranju za štetu koju bi izvršitelj mogao pričiniti trećem licu obavljanjem delatnosti - osiguranje od profesionalne odgovornosti, što je regulatorni standard, domaća i komparativna regulatorna praksa u odnosu na osiguranje slobodnih profesija, uključujući pravničke profesije (našim zakonima je, pored izvršitelja, predviđeno obavezno osiguranje od odgovornosti advokata, javnih beležnika i stečajnih upravnika), Zakonom je predviđeno uređenje uslova za zaključivanje i druge dve vrste osiguranja - osiguranje prostorija i predmeta primljenih u depozit u slučaju njihovog oštećenja, uništenja ili nestanka. Navedena osiguranja čine (obavezno) osiguranje izvršitelja, kao složeni vid osiguranja, a opšti uslovi za njihovo zaključivanje, kao i najniži iznos osiguranja, predstavljaju predmet Pravilnika o opštim uslovima za zaključivanje ugovora o osiguranju izvršitelja (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012, stupio na snagu 17.3.2012. godine - dalje: Pravilnik).

Individualno i kolektivno osiguranje Kao i u pogledu obaveznih osiguranja drugih slobodnih profesija, uključujući pravničke profesije, i kod izvršitelja postoje individualno i kolektivno osiguranje.

Individualno osiguranje izvršitelj zaključuje sa društvom za osiguranje u svoje ime i za svoj račun, a kolektivno osiguranje zaključuje Komora izvršitelja (dalje: Komora) sa društvom za osiguranje, u svoje ime a za račun izvršitelja, u skladu sa aktima Komore. Izvršitelj u tom slučaju plaća naknadu Komori, a Komora premiju osiguranja društvu za osiguranje. Komora može zaključiti ugovor o kolektivnom osiguranju za sve izvršitelje i zamenike.

Prošireno dejstvo osiguranja

Ugovor o osiguranju izvršitelja obuhvata osiguranje za štetu koju bi izvršitelj mogao pričiniti trećem licu obavljanjem delatnosti i osiguranje prostorija i predmeta primljenih u depozit u slučaju njihovog oštećenja, uništenja ili nestanka. Ovaj ugovor obuhvata i osiguranje od odgovornosti za radnje zamenika i pomoćnika izvršitelja, za radnje drugih lica koja rade kod izvršitelja, kao i za radnje drugih lica koja u ime i za račun izvršitelja sprovode pojedine radnje izvršenja i obezbeđenja.


│

379

II


Na ovaj način je uređeno prošireno dejstvo osiguranja izvršitelja, čime su osigurana sva lica koja prema odredbama Zakona sprovode izvršenje, kao i lica koja rade kod izvršitelja.

dana njegovog prestanka bez obzira na koji način ovaj ugovor prestaje (izričitom izjavom, protekom roka, nepostupanjem po obavezi i dr.).

Ugovorom o osiguranju izvršitelja obavezuje se ugovarač osiguranja - izvršitelj u slučaju individualnog, odnosno Komora u slučaju kolektivnog osiguranja, da plati određeni iznos (premija osiguranja) društvu za osiguranje, a društvo za osiguranje se obavezuje da, ako nastupi događaj koji predstavlja osigurani slučaj, isplati oštećenom licu naknadu, odnosno ugovorenu sumu. Pravilnikom su, dakle, utvrđeni pojam i bitni elementi ugovora o osiguranju izvršitelja (ugovarač osiguranja, premija osiguranja, osiguravač, osigurani slučaj, prava i obaveze ugovornih strana), u skladu sa zakonima kojima se uređuju obligacioni odnosi i osiguranje. Odgovor da li će ovo biti jedan jedinstven ugovor o osiguranju izvršitelja ili dva ili tri zasebna ugovora daće praksa. Osigurani slučaj predviđen ugovorom o osiguranju izvršitelja je svaki propust izvršitelja i zamenika i pomoćnika izvršitelja, za radnje drugih lica koja rade kod izvršitelja, kao i za radnje drugih lica koja u ime i za račun izvršitelja sprovode pojedine radnje izvršenja i obezbeđenja, učinjen u obavljanju delatnosti izvršitelja, u vidu preduzimanja ili nepreduzimanja radnje, odnosno oštećenje, uništenje i nestanak predmeta primljenih u depozit, odnosno prostorija, koji ima za posledicu nastanak štete trećem licu.

Kao minimalna osigurana suma obaveznog osiguranja izvršitelja utvrđen je iznos od 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan zaključenja ugovora. Prema tome, osiguranje izvršitelja se ugovorom može utvrditi i na viši iznos. S ovim u vezi, Zakon o stečaju (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009 i 99/2011 - dr. zakon) propisuje osiguranje stečajnog upravnika, kao lica ovlašćenog za upravljanje kolektivnim izvršenjem, na minimalnu sumu od 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan zaključenja ugovora. Komparativno posmatrano, najmanja suma obaveznog osiguranja izvršitelja u Makedoniji iznosi 100.000 evra (prvobitno 50.000 evra), a javnih komisionara u Hrvatskoj 67.000 (500.000 kuna), dok preporuke organizacije Evropske unije glase na 100.000 evra i više. S druge strane, sektor osiguranja smatra da je moguće razmotriti da minimalna osigurana suma bude i niža od 30.000 evra. U vezi sa iznosom minimalne sume osiguranja, bitno je napomenuti da izvršitelj, pored obaveznog osiguranja, može da sa društvom za osiguranje zaključi dopunsko dobrovoljno osiguranje za sve ili pojedine predmete izvršenja, ako se postigne takav dogovor, čime se obezbeđuje dodatni stepen sigurnosti. Izvršitelj obavlja delatnost kao preduzetnik ili kao član ortačkog društva čiji članovi mogu biti isključivo izvršitelji, a prema odredbama Zakona o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011 i 99/2011), kojima se uređuju ove pravne forme privrednih subjekata, preduzetnik odgovara za obaveze iz poslovanja celokupnom svojom imovinom, a ortaci odgovaraju neograničeno solidarno celokupnom svojom imovinom za obaveze društva. Stoga, pored osiguranja, postoje dodatne zakonske garantije za naknadu štete oštećenom licu. Pored navedenih razloga za određivanje najmanje osigurane sume u navedenom iznosu, ovde treba imati u vidu postojeću ekonomsko-finansijsku situaciju i nedovoljnu razvijenost tržišta u Republici Srbiji, uključujući razvijenost tržišta osiguranja i proizvoda industrije osiguranja, te spre-

Pojam i bitni elementi ugovora

Obaveze u slučaju prestanka ugovora

U slučaju prestanka ugovora o osiguranju izvršitelja, društvo za osiguranje obaveštava o tome Komoru pisanim putem u roku od tri dana od dana prestanka ugovora. S obzirom da ugovor o osiguranju može da prestane samo ukoliko se iscrpi osigurana suma ili ukoliko se ne plaća premija osiguranja ili ne produžava osiguranje kako je predviđeno pravilnikom, postavlja se pitanje da li treba definisati u kojim slučajevima bi osiguravač bio u obavezi da obaveštava Komoru, u vezi sa prestankom ugovora i u kom roku? Odgovor bi bio da ova pitanja ne treba posebno obrazlagati u ovom pravilniku, jer je društvo za osiguranje u obavezi da obavesti Komoru o prestanku ugovora u roku od tri dana od

380 │

Osigurana suma



mnost društava za osiguranje da ponude tržištu novi proizvod u vidu obaveznog osiguranja izvršitelja - što je jedan od suštinskih uslova za primenu odredaba ovog pravilnika.

Takođe, treba uzeti u obzir potrebu da se propisima ne nameće visoko finansijsko opterećenje na privatnu profesiju izvršitelja, i to na samom početku uspostavljanja ove profesije u praksi, a koje preko plaćanja premije osiguranja raste uporedo sa rastom minimalne sume osiguranja, posebno jer se radi o osiguranju koje je obavezan uslov za obavljanje delatnosti izvršitelja. Uporedo sa razvojem profesije izvršitelja i ekonomskih efekata izvršenja preko izvršitelja, moguće je postepeno uvoditi veće iznose minimalne sume osiguranja. Uočava se i da je regulator odlučio da sumu osiguranja ne razdvaja na dve ili tri zasebne vrste u okviru osiguranja izvršitelja, nego da se jedinstvenom sumom obuhvate sve vrste ovog osiguranja, budući da bi se ostvarenje osiguranih slučajeva jedne vrste osiguranja moglo češće javljati u odnosu na druge vrste, čime bi se predviđena suma za te namene mogla brzo da iscrpi, pa bi tako oštećena lica mogla da ostanu bez odgovarajuće zaštite. Obuhvatanjem jednom sumom svih predviđenih vrsta osiguranja obezbeđuje se održivost osiguranja i efikasna alokacija novčanih sredstava.

Trajanje osiguranja i uredno plaćanje premije osiguranja

Što se tiče trajanja osiguranja, komparativni standard u oblasti osiguranja od profesionalne odgovornosti slobodnih profesija, uključujući slobodne profesije, je da se ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti najčešće zaključuje na period od jedne godine, s tim da se ostavlja mogućnost da se ugovorne strane drugačije dogovore. S obzirom na to da iz zakonskih odredaba proizlazi da je izvršitelj dužan da tokom celog perioda obavljanja delatnosti bude osiguran, izvršitelj je dužan da uredno plaća premiju individualnog osiguranja, a Komora da uredno plaća premiju kolektivnog osiguranja, a izvršitelj i Komora da uredno produžavaju obavezno osiguranje izvršitelja, čime se obezbeđuje trajnost (kontinuitet) osiguranja. Ako je osiguran kolektivnim osiguranjem, izvršitelj je dužan da Komori uredno plaća naknadu za utvrđenu visinu kolektivnog osiguranja.

II

Upis osiguranja u Imenik izvršitelja i zamenika

Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja Imenika izvršitelja i zamenika i imenika ortačkih društava izvršitelja (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012), u članu 2. tač. 13) i 14) propisano je da Imenik izvršitelja i zamenika sadrži sledeće podatke o imenovanim izvršiteljima: podatke o zaključenom ugovoru o osiguranju za štetu koju bi mogao pričiniti izvršitelj trećem licu u obavljanju delatnosti i podatke o zaključenom ugovoru o osiguranju prostorija i predmeta primljenih u depozit u slučaju njihovog oštećenja, uništenja ili nestanka.

Disciplinska odgovornost i nadzor

Kako se iz zakonskih odredaba utvrđuje obaveznost osiguranja izvršitelja i proizlazi da je izvršitelj dužan da tokom celog perioda obavljanja delatnosti bude osiguran, zaključuje se da povreda obaveze povodom osiguranja izvršitelja predstavlja disciplinsku povredu izvršitelja za koju se izriče disciplinska mera. Ovu odredbu je potrebno posmatrati u vezi sa odredbama čl. 349, 350. i 351, kao i čl. 352. do 357. Zakona, kao i aktom kojim se uređuje disciplinski postupak, a koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa saglasno članu 355. stav 4. Zakona. U okviru ovlašćenja predviđenih Zakonom, nadzor nad sprovođenjem ovog pravilnika vrše Komora i ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa (Ministarstvo pravde).

Aktiviranje polise osiguranja

Jedno od pitanja koje se postavlja je da li je ovim pravilnikom trebalo definisati način aktiviranja polise osiguranja, odnosno momenat kada je nesumnjivo da je izvršitelj svojim ponašanjem ili propustima prouzrokovao štetu koju treba nadoknaditi i koji je organ koji to merodavno utvrđuje. Uporište za pozitivan stav se može pronaći u načinu na koji je ovakvo pitanje rešeno Pravilnikom o vrsti i uslovima garancije putovanja, načinu aktiviranja i drugim uslovima koje mora da ispuni organizator putovanja u zavisnosti od vrste organizovanog putovanja (“Sl. glasnik RS”, br. 38/2011 dalje: Pravilnik o garanciji putovanja) u odredbama aktiviranju garancije putovanja radi naknade štete.


│

381

II


Članom 13. Pravilnika o garanciji putovanja propisano je da se garancija putovanja radi naknade štete aktivira na osnovu pravosnažne i izvršne sudske presude, odnosno odluke arbitražnog suda, odnosno odluke kojom je okončan vansudski potrošački spor kao i drugog sudskog i vansudskog poravnanja. Razlozi o tome da je ove odnose nepotrebno propisivati ovim pravilnikom leže u tome da će isti odnosi biti

uređeni opštim uslovima osiguranja izvršitelja i ugovorima o osiguranju izvršitelja, kao i da bi se propisivanjem ove odredbe uspostavio suviše restriktivan okvir za aktiviranje polise osiguranja i naplatu naknade štete, čime se ne stvaraju uslovi za zadovoljavajući i potreban način zaštite oštećenih lica. Sledstveno, Pravilnik ne sadrži odredbe o aktiviranju polise osiguranja.

Zaključak

Pravilnik je uredio ovu oblast minimalnom regulatornom intervencijom, prepuštajući uređenje ostalih elemenata u ovom odnosu, kao i uređivanje opštih uslova osiguranja izvršitelja, autonomnoj regulaciji, odnosno društvima za osiguranje i poslovnoj praksi. Navedeno predstavlja tržišni princip u regulaciji i saglasno je pravilima o zaštiti konkurencije. Prema tome, u sklopu primene odredaba Zakona i Pravilnika, društva za osiguranje će moći da urede predmetni odnos, što uključuje uređenje: predmeta osiguranja; osiguranog slučaja, uključujući opis i obim pokrivenih rizika; isključenja iz osiguranja; važenja osiguranja; osigurane sume, u skladu sa propisanom minimalnom sumom osiguranja; premije osiguranja, što može da uključuje uključujući sniženje i povećanje premije (bonus-malus sistem); samopridržaja (franšize), ako se isti ugovara, kojim se predviđa da obavezu naknade štete do određenog iznosa snosi neposredno izvršitelj; prava i obaveza osiguranika posle nastanka osiguranog slučaja; prava i obaveze osiguravača posle nastanka osiguranog slučaja; pravne zaštite; naknade štete oštećenom licu i druge naknade; regresa osiguravača; prestanka ugovora; obrade i čuvanja ličnih podataka; drugih elemenata i odnosa od značaja. S druge strane, komparativni propisi poznaju različite vidove državne intervencije u ovom domenu. Tako, hrvatski Zakon o javnim ovršiteljima u članu 40. propisuje da uslove osiguranja zajednički utvrđuju osiguravatelji u Republici Hrvatskoj, u dogovoru s Ministarstvom i Komorom i vezane odnose, te da ako se ovaj dogovor ne postigne u roku od trideset dana od postavljanja zahteva bilo koje strane drugim dvjema stranama, o uslovima osiguranja odlučuje, na predlog bilo koje od strana, Stalno izbrano sudište pri Hrvatskoj gospodarskoj komori, a presuda Stalnog izbranog sudišta kojim se određuju uslovi osiguranja za narednu godinu je pravnosnažan i deluje prema svim osiguravateljima, Ministarstvu, Komori i javnim ovršiteljima. Međutim, ovakav pristup predstavlja nepotrebno mešanje i zadiranje države, odnosno državne intervencije u tržište. Takođe, ukoliko bi se propisalo da opšte uslove osiguranja utvrđuje Udruženje osiguravača Srbije (npr. uz saglasnost Ministarstva pravde), postavilo bi se pitanje narušavanja, sprečavanja i ograničavanja konkurencije na tržištu usluga osiguranja (o čemu su Komisija za zaštitu konkurencije i Upravni sud već odlučivali u sličnom slučaju, kaznivši društva za osiguranje). Imajući u vidu navedene razloge, ispravno je izabran tržišni pristup u normativnom uređenju predmetnih odnosa. Kako je to napred pomenuto, jedan od suštinskih uslova za primenu Pravilnika je spremnost društava za osiguranje da ponude tržištu novi proizvod u vidu obaveznog osiguranja izvršitelja. To najviše zavisi od analize isplativosti takvog proizvoda industrije osiguranja, što je u neposrednoj vezi sa uspešnošću procesa polaganja ispita od strane kandidata za izvršitelje i njihovog imenovanja za izvršitelje, te procesom zaokruživanja regulatornog i institucionalnog okvira za novi sistem izvršenja u Republici Srbiji (donošenje svih podzakonskih propisa i akata, posebno tarife o nagradama i naknadama troškova za rad izvršitelja; uspostavljanje organizacione jedinice u sastavu Ministarstva pravde, čiji je delokrug nadzor nad zakonitošću rada izvršitelja i Komore, koja obavlja nadzor nad radom izvršitelja; usklađivanje rada sudova sa novim zakonskim okvirom) i kasnijom uspešnošću rada izvršitelja u prinudnoj realizaciji potraživanja. Daljim razvojem osiguranja izvršitelja će se možda steći uslovi da Komora, radi obavljanja poslova obaveznog osiguranja izvršitelja, osnuje društvo za uzajamno osiguranje koje se bavi ovom vrstom osiguranja, kao i da radi finansijske zaštite trećih lica, kao korisnika profesionalnih usluga izvršitelja, osnuje Garantni fond, čija sredstva će moći da se koriste za naknadu štete u slučaju kada izvršitelj neuredno plaća premije osiguranja i kada iznos štete premašuje osiguranu sumu, kao i za druge svrhe, a koja bi se takođe mogla osigurati kod društva za osiguranje. •

Milan Stefanović

382 │


II


S

IZMENE U VOĐENJU SUDSKIH UPISNIKA U VEZI SA POSTUPANJEM U IZVRŠNIM POSTUPCIMA POSTUPCIMA IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA

udski poslovnik (“Sl. glasnik RS”, br. 110/2009 i 70/2011, stupio na snagu 24.9.2011. godine) predstavlja normativni akt kojim se uređuje unutrašnje uređenje i rad sudova u Republici Srbiji. Donosilac Sudskog poslovnika je ministar pravde, po pribavljenom mišljenju predsednika Vrhovnog kasacionog suda, shodno odredbi člana 74. stav 2. Zakona o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009 i 101/2010). S obzirom na materiju koju reguliše, Sudski poslovnik od značaja je pre svega za sudije i sudsko osoblje koji su po njegovim odredbama dužni da postupaju. Međutim, ovaj propis od značaja je i za stranke u sudskim postupcima, njihove punomoćnike i branioce, kao i sva lica koja učestvuju ili su na drugi način zainteresovana za određene sudske postupke, jer način unutrašnjeg uređenja, poslovanja i postupanja suda svakako na posredan način utiče i na tok sudskih postupaka (koji su pak regulisani odgovarajućim procesnim zakonima) i ostvarivanje prava i interesa pravnih subjekata pred sudom. Stupanjem na snagu i početkom primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 - dalje: Zakon) izmenjen je sistem izvršnog postupka u Republici Srbiji, što je zahtevalo i određene izmene u postupanju sudova koji sprovode postupke izvršenja i obezbeđenja po odredbama Zakona. Ove izmene ogledaju se i u izmenama Sudskog poslovnika, odnosno njegovih odredaba koje se odnose na vođenje odgovarajućih sudskih upisnika u vezi sa postupanjem u izvršnim postupcima - postupcima izvršenja i obezbeđenja. Izmene Sudskog poslovnika izvršene su Sudskim poslovnikom o izmenama i dopunama Sudskog poslovnika (“Sl. glasnik RS”, br. 70/2011), koji je stupio na snagu 24.9.2011. godine. Najpre, za razliku od ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004), članom 75. Zakona izričito su regulisani načini okončanja izvršnog postupka: obustavom ili zaključenjem. Novinu dakle predstavlja odluka o zaključenju izvršnog postupka, predviđena odredbom člana 77. Zakona, koja se donosi nakon namirenja izvršnog poverioca, odnosno uspešno sprovedenog izvršnog postupka. Izmenjene su odredbe člana 250. Sudskog poslovnika koje se

odnose na evidentiranje rešavanja predmeta sudskih upisnika koji se odnose na izvršni postupak, u skladu sa novom koncepcijom vođenja i okončanja izvršnog postupka. Predmet upisnika “I” rešen je kada je otpremljeno rešenje o: - okončanju postupka obustavom izvršenja ili protivizvršenja, odnosno zaključenjem izvršnog postupka ili postupka protivizvršenja, u slučajevima određenim zakonom (čl. 76. i 77. Zakona); - povlačenju, odbačaju ili odbijanju predloga za izvršenje, protivizvršenje ili obezbeđenje; (kako se na osnovu odredbe člana 10. Zakona u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno, uslove za odbacivanje predloga za izvršenje, protivizvršenje ili obezbeđenje trebalo bi potražiti u Zakonu o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 i 111/2009), jer ih Zakon ne propisuje izričito - isti se odnose na formalno - procesne uslove za postupanje po incijalnom aktu. Sa druge strane, razlozi za odbijanje predloga za izvršenje, protivizvršenje ili obezbeđenje predstavljaju suštinske, materijalne uslove, propisane odredbama Zakona.) - određivanju plaćanja sudskih penala; (uslovi za obavezivanje dužnika nenovčane obaveze na plaćanje sudskih penala, shodno odredbi člana 52. Zakona, propisani su odredbama obligacionog prava, pre svega članom 294. Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, “Sl. list SRJ”, br. 31/93 i “Sl. list SCG”, br. 1/2003 Ustavna povelja). - obezbeđenju zasnivanjem založnog prava; - određivanju prethodne ili privremene mere u izvršnom postupku; (zasnivanje založnog prava, određivanje prethodne ili privremene mere predstavljaju načine realizacije obezbeđenja, odnosno po izvršnog poverioca uspešnog okončanja postupka obezbeđenja.) - nenadležnosti suda. (odluka suda o nenadležnosti predstavlja sa stanovišta suda odluku kojom se okončava izvršni postupak, te se i na taj način rešava predmet upisnika “I”.) S obzirom da je Zakonom, osim sudskog sprovođenja postupka izvršenja, uvedena mogućnost da se isto sprovodi preko izvrši-


│

383

II


telja, u Sudski poslovnik uveden je upisnik “Ii” koji se odnosi na postupke izvršenja u kojima postupa izvršitelj (vansudski). Predmet upisnika “Ii” rešen je kada je otpremljeno rešenje o izvršenju ili protivizvršenju koje sadrži odluku da će izvršenje sprovesti izvršitelj, jer je time dalje postupanje u datom predmetu prešlo sa suda na izvršitelja. Predmet upisnika “Ipi” je rešen kada je otpremljeno rešenje o prigovoru trećeg lica, u slučajevima kada izvršenje sprovodi izvršitelj. Naime, odredbom člana 50. Zakona propisano je da lice koje tvrdi da u pogledu predmeta izvršenja ima pravo koje sprečava izvršenje može sve do okončanja postupka da izjavi prigovor sudiji, kojim traži da se izvršenje na tom predmetu proglasi nedopuštenim. U slučajevima kada izvršenje sprovodi izvršitelj, prigovor se, kao i rešenje sudije po prigovoru, dostavlja i izvršitelju. Predmet upisnika “Ion” je rešen kada je otpremljeno rešenje o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti kada izvršenje sprovodi izvršitelj. Predmet upisnika “Ioi” je rešen kada je otpremljeno rešenje o upisu u knjigu izvršnih dužnika ili rešenje o obustavi postupka za upis u knjigu izvršnih dužnika. Članom 61. Zakona propisano je da sud vodi knjigu izvršnih dužnika i zbirku isprava. Odredbama čl. 62. do 64. Zakona propisan je postupak upisa, odnosno brisanja iz knjige izvršnih dužnika. Predmet upisnika “Ink” je rešen kada je otpremljeno rešenje o predlogu za izricanje novčane kazne kada izvršenje sprovodi izvršitelj. Članom 51. Zakona propisani su uslovi i postupak izricanja novčane kazne u postupku izvršenja i obezbeđenja. Predmet upisnika “Iv” (koji se odnosi na izvršenja na osnovu verodostojne isprave) je rešen kada je otpremljeno rešenje o: - okončanju postupka obustavom izvršenja, odnosno zaključenjem izvršnog postupka, po pravilima za izvršenje na osnovu izvršne isprave (čl. 76. i 77. Zakona); - povlačenju, odbijanju ili odbačaju predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave; - nenadležnosti suda; (za ova tri načina rešavanja predmeta upisnika “Iv” shodno važi isto što je rečeno za odgovarajuće načine rešavanja predmeta “I” upisnika.) - usvajanju prigovora i stavljanju van snage rešenja o izvršenju i ustupanju spisa predmeta nadležnom sudu na dalji parnični postupak. (ovaj način rešavanja predmeta “Iv” upisnika odražava specifičnost postupka izvršenja na osnovu verodostojne isprave, gde je prigovor protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave nedevolutivan pravni lek, jer o njemu odlučuje sudija koji je rešenje i doneo, te u slučaju usvajanja prigovora, postupak se dalje nastavlja kao parnični postupak pred odgovarajućim odeljenjem nadležnog suda.) Izmenjene su odredbe čl. 265. i 268. Sudskog poslovnika koje se odnose na vrste upisnika koje vode osnovni sudovi

384 │

(u građanskim predmetima) i privredni sudovi, dakle sudovi u čijoj je stvarnoj nadležnosti postupanje u izvršnim postupcima. Daljim odredbama Sudskog poslovnika o izmenama i dopunama Sudskog poslovnika izmenjene su i odredbe čl. 305. i 306. kojima su definisani upisnici koje sudovi vode u vezi sa postupanjem u izvršnim postupcima. To su upisnici “I”, “I1”, “Iv”, “Ikd”, “Ii”, “Ipi”, “Ion”, “Ioi”, “Ink”, “IpvI”, “IpvIv” i “IpvIvk”. Definicije upisnika “I” i “I1” ostale su nepromenjene. U definiciji upisnika “Iv” (predlozi za izvršenje na osnovu verodostojne isprave) izostavljeno je da se u isti zavode predlozi za sprovođenje skraćenog izvršnog postupka, s obzirom da Zakonom nije predviđen skraćeni izvršni postupak. Upisnik “Ikd” odnosi se na podatke o izvršnom dužniku, rešenju kojim je naložen upis i evidencionom broju kojim je određen upis u knjigu izvršnih dužnika (član 61. stav 2. Zakona). Upisnik “Ii” odnosi se na predloge za izvršenje u kojima je naznačeno da će izvršenje sprovesti izvršitelj. Upisnik “Ipi” odnosi se na prigovore trećeg lica u postupcima u kojima izvršenje sprovodi izvršitelj. Upisnik “Ion” odnosi se na zahteve za otklanjanje nepravilnosti kada izvršenje sprovodi izvršitelj. Upisnik “Ioi” odnosi se na zahteve za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika, kada se o njima odlučuje u odvojenom postupku. Upisnik “Ink” odnosi se na predloge za izricanje novčane kazne kada izvršenje sprovodi izvršitelj. Upisnik “IpvI” odnosi se na predmete u kojima veće od troje sudija rešava o prigovoru u postupku izvršenja i obezbeđenja (član 41. Zakona). Upisnik “IpvIv” odnosi se na predmete u kojima veće od troje sudija rešava o prigovoru protiv rešenja sudije pojedinca donetog u postupku izvršenja na osnovu verodostojne isprave (član 49. stav 3. Zakona). Upisnik “IpvIvk” odnosi se na predmete u kojima veće od troje sudija rešava o prigovoru u postupku izvršenja radi namirenja potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga (član 256. Zakona). U Sudski poslovnik unet je i novi član 341a, kojim je propisan način vođenja zbirke isprava (koje se odnose na knjigu izvršnih dužnika) i čuvanja isprava. Zbirka isprava može se, u skladu sa posebnim propisima, voditi i u elektronskom obliku. U daljim odredbama Sudskog poslovnika izmenjen je propisani izgled obrazaca upisnika i obrazaca štambilja koji se odnose na izvršni postupak. Takođe, Iizmenama i dopunama Sudskog poslovnika određeno je da će se predmeti koji nisu rešeni zavesti u odgovarajući upisnik u skladu sa ovim poslovnikom. • Luka Bralić


DEO

III

PODZAKONSKI AKTI ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU STATUT KOMORE IZVRŠITELJA......................................................387 PRAVILNIK O JEDINSTVENOM REGISTRU PRAVNIH SUBJEKATA UPISANIH U KNJIGU IZVRŠNIH DUŽNIKA (“Sl. glasnik RS”, br. 77/2011)......................395 PRAVILNIK O ODREĐIVANJU BROJA IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 16/2012)......................398 PRAVILNIK O USLOVIMA I NAČINU ODRŽAVANJA KONKURSA, SASTAVU I NAČINU RADA KOMISIJE KOJA SPROVODI KONKURS ZA IMENOVANJE IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012)......................399

PRAVILNIK O ISPITU ZA IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 74/2011 i 81/2011)..........................................................401 PRAVILNIK O IZGLEDU I SADRŽINI LEGITIMACIJE IZVRŠITELJA I ZAMENIKA IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012)......................410 PRAVILNIK O OBLIKU, IZGLEDU I VELIČINI ŠTAMBILJA IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012)......................413 PRAVILNIK O TARIFI O NAGRADAMA I NAKNADAMA TROŠKOVA ZA RAD IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 50/2012)......................414


│

385

III PODZAKONSKI AKTI ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU

PRAVILNIK O SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA IMENIKA IZVRŠITELJA I ZAMENIKA I IMENIKA ORTAČKIH DRUŠTAVA IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012)......................417 PRAVILNIK O NAČINU IZVEŠTAVANJA I SADRŽINI IZVEŠTAJA O POSLOVANJU IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 35/2012)......................420 PRAVILNIK O NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE PREDMETA PO KOJIMA POSTUPA IZVRŠITELJ, NAČINU PRISTUPA EVIDENCIJI I POSTUPANJU SA EVIDENCIJOM U SLUČAJU SMRTI, RAZREŠENJA ILI PRESTANKA OBAVLJANJA DELATNOSTI IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 46/2012)......................423

386 │

PRAVILNIK O OPŠTIM USLOVIMA ZA ZAKLJUČIVANJE UGOVORA O OSIGURANJU IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012)......................429

PRAVILNIK O DISCIPLINSKOM POSTUPKU PROTIV IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 46/2012)......................430 ODLUKA O NAKNADAMA ZA POSLOVE REGISTRACIJE I DRUGE USLUGE KOJE PRUŽA AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE (“Sl. glasnik RS”, br. 5/2012)........................432 UREDBA O EVIDENTIRANJU DOSPELIH NEIZMIRENIH OBAVEZA DRUŠTVENIH PREDUZEĆA PO IZVRŠNIM PRESUDAMA ZA POTRAŽIVANJA IZ RADNIH ODNOSA (“Sl. glasnik RS”, br. 23/2012)......................434


PODZAKONSKI AKTI ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU III

STATUT KOMORE IZVRŠITELJA

I OPŠTE ODREDBE

Član 1 Izvršitelji i zamenici izvršitelja upisani u Imenik izvršitelja i zamenika izvršitelja u Republici Srbiji organizovani su u Komoru izvršitelja koja se osniva za celu teritoriju Republike Srbije. Komora izvršitelja posluje i nastupa u svoje ime i za svoj račun, a poslove može da obavlja u svoje ime, a za račun članova, kao i u ime i za račun drugih lica. Član 2 Naziv komore iz člana 1. ovog statuta je: Komora izvršitelja (u daljem tekstu: Komora). Član 3 Sedište Komore je u Beogradu.

Član 4 Komora ima status pravnog lica i posluje kao neprofitno udruženje. Komora je nezavisna i obavlja aktivnosti od javnog i opšteg interesa. Član 5 Komora ima svoj pečat i štambilj. Sadržinu, oblik i veličinu pečata i štambilja utvrđuje Skupština Komore. Član 6 Komora za svoje obaveze odgovara svojom celokupnom imovinom. Nadzor nad radom Komore obavlja Ministarstvo pravde.

Član 7 Komora može osnivati svoje organizacione jedinice u drugim mestima na teritoriji Republike Srbije, za teritoriju apelacionog suda. Odluku o osnivanju i poslovima koji se obavljaju u organizacionim jedinicama iz stava 1. ovog člana, kao i odluku o prestanku njihovog rada donosi Izvršni odbor Komore. Organizacione jedinice u drugim mestima nemaju status pravnog lica i u svom poslovanju istupaju pod nazivom Komore, kome se dodaje naziv Komora izvršitelja mesta u kome ova organizaciona jedinica posluje (npr. Komora izvršitelja, Komora Kragujevac). Svaka organizaciona jedinica Komore obavezna je da sprovodi poslovnu politiku i poštuje odluke Komore, kao i da posluje u skladu sa zakonom i drugim podzakonskim aktima, ovim Statutom, međunarodnim ugovorima i svim odlukama nadležnih organa Komore.

Član 8 Komoru predstavlja i zastupa predsednik Komore. Ovlašćenja i obaveze predsednika Komore utvrđuju se u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju (u daljem tekstu: Zakon), ovim statutom i drugim aktima Komore.

Član 9 Komora stupa u članstvo u Međunarodnoj uniji profesionalnih i sudskih izvršitelja, a može biti član i drugih udruženja, unija i drugih organizovanih formi iz oblasti prava od značaja za obavljanje poslova i pružanje usluga u postupcima izvršenja i obezbeđenja ili sa njima srodnim poslovima, o čemu odluku donosi Izvršni odbor Komore. Član 10 Rad Komore i njenih organa je javan.


│

387


Svaki izvršitelj i zamenik izvršitelja učestvuju u radu Skupštine Komore i doprinose radu Komore sve dok obavljaju dužnosti.

II CILJEVI KOMORE I SREDSTVA ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE

Član 11 Komora određuje i ostvaruje svoje ciljeve u skladu sa Ustavom, zakonom, potvrđenim međunarodnim ugovorima, kao i međunarodnim ugovorima i sporazumima zaključenim u skladu sa zakonom, drugim propisima, odredbama ovog statuta i drugim aktima Komore. Osnovni ciljevi Komore su: 1) unapređenje poslovanja izvršitelja i zamenika izvršitelja u cilju dosledne primene Zakona i drugih propisa na način kojim se najefikasnije ostvaruje svrha zakona; 2) staranje o podizanju ugleda, časti i prava profesije izvršitelja i zaštiti prava i interesa izvršitelja; 3) predstavljanje izvršitelja kod državnih organa radi zaštite prava i interesa profesije; 4) organizovanje rada Komore, kao i uspostavljanje i ostvarenje saradnje sa komorama izvršitelja drugih zemalja; 5) organizovanje i sprovođenje obuke o pitanjima iz oblasti izvršenja i obezbeđenja i rad na podizanju nivoa kvalifikovanosti izvršitelja i zamenika izvršitelja; 6) sprovođenje ili naručivanje studija o profesiji izvršitelja, oceni kvaliteta rada i osmišljavanju standarda najbolje prakse; 7) predlaganje izmena i dopuna svih akata i propisa od značaja za profesiju izvršitelja; 8) održavanje i unapređenje kontakta sa srodnim međunarodnim organizacijama. Ciljevi Komore ostvaruju se: 1) organizovanjem redovnih sastanaka sa predstavnicima Ministarstva pravde, sudova, javnih registara, finansijskih organizacija kao i drugih organizacija koje se bave platnim prometom i svih drugih organizacija i drugih državnih organa, odnosno institucija čija delatnost je srodna ili od značaja za obavljanje delatnosti izvršitelja; 2) inicijativama upućenim nadležnim organima i institucijama radi preduzimanja mera i stavljanja predloga za izmene i dopune zakona i podzakonskih akata od značaja za efikasnije i racionalnije sprovođenje izvršenja i obezbeđenja u Republici Srbiji;

388 │

3) organizovanjem stručnih seminara i predavanja, u saradnji sa Ministarstvom pravde i naučnim i drugim udruženjima i institucijama u Republici Srbiji i inostranstvu, u vezi sa izvršenjem i obezbeđenjem; 4) osnivanjem internog biltena radi informisanja o aktivnostima ili planovima Komore; 5) registracijom sajta Komore u cilju redovne informisanosti izvršitelja, zamenika izvršitelja i javnosti o aktivnostima Komore i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje izvršenja i obezbeđenja; 6) organizovanjem saradnje sa svim sredstvima javnog informisanja u cilju obaveštavanja javnosti o profesiji izvršitelja, transparentnosti njihovog postupanja radi ostvarivanja i zaštite interesa poverilaca i drugim pitanjima od značaja za javnost. Član 12

Komora se stara i o: 1) uspostavljanju preduslova za kolektivno osiguranje izvršitelja u slučaju štete i odabiru najpovoljnijeg pružaoca osiguranja; 2) organizovanju kolektivne zaštite prostorija i ličnosti izvršitelja obezbeđenjem i unapređenjem saradnje sa organima policije i drugim organima; 3) organizaciji i obezbeđivanju načina za vođenje i čuvanje svih podataka i evidencija Komore; 4) drugom poslovima i uslugama od značaja za profesiju izvršitelja i zamenika izvršitelja, odnosno članova njihovih porodica (pružanje pomoći u slučaju privremene ili trajne sprečenosti u obavljanju profesije i dr.).

Član 13 Komora vodi pomoćni imenik izvršitelja, zamenika izvršitelja i ortačkih društava izvršitelja. Komora vodi poslovne knjige i druge evidencije i registre u skladu sa Zakonom i drugim zakonskim i podzakonskim propisima, kao i internim aktima Komore.

Član 14 Komora posluje sopstvenim sredstvima, sredstvima koje pribavi od drugih lica na način i pod uslovima utvrđenim zakonskim i podzakonskim propisima, a na osnovu prethodne odluke nadležnog organa Komore. Komora se finansira iz članarine, doprinosa članova, poklona, donacija, pomoći drugih organizacija i udruženja i iz drugih izvora. Izvršitelji i zamenici izvršitelja članarinu uplaćuju na tekući račun Komore od dana osnivanja Komore.



Novčanim sredstvima Komore raspolažu lica koja za to ovlasti predsednik Komore.

III ORGANI KOMORE Član 15

Organi Komore su: 1) Skupština 2) Izvršni odbor 3) Nadzorni odbor i 4) Predsednik Komore. Poslovnikom o radu Skupštine, Izvršnog odbora i Nadzornog odbora bliže će se urediti pripremanje, sazivanje i vođenje sednica, način rada i način donošenja odluka, prava i dužnosti članova tih organa, postupak izbora članova i druga pitanja od značaja za rad tih organa. 1. Skupština Komore

Članstvo i nadležnosti Skupštine

Član 16 Skupština Komore je najviši organ Komore. Skupštinu Komore čine svi izvršitelji i zamenici izvršitelja upisani u imenik.

Član 17 Skupština Komore: 1) donosi Statut Komore; 2) donosi Kodeks profesionalne etike izvršitelja; 3) donosi podzakonske akte propisane Zakonom i druge opšte akte Komore; 4) bira i razrešava predsednika Skupštine, članove Izvršnog odbora i Nadzornog odbora, predsednika Komore i određuje iznos naknade za rad predsednika i članova; 5) donosi poslovnik o svom radu; 6) odlučuje o svim pitanjima i donosi odluke od značaja za nastupanje Komore pred državnim organima, javnim preduzećima, bankama i drugim pravnim licima od značaja za uspostavljanje saradnje od pomoći za rad izvršitelja i zamenika izvršitelja; 7) odlučuje o pribavljanju sredstava od drugih lica i ulaganjima sredstava u osnovna sredstva komore ili druge namene za iznose koji prelaze 10.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti na dan donošenja odluke;

8) donosi odluke o kupovini odnosno prodaji nepokretnosti, kao i zalaganju imovine u vlasništvu Komore na predlog Izvršnog odbora i uz saglasnost Nadzornog odbora; 9) donosi odluke o osnivanju fondova određenih namena, u skladu sa ovim statutom, a po predlogu predsednika Komore ili Izvršnog odbora; 10) d onosi plan i program stalnog stručnog usavršavanja izvršitelja; 11) r azmatra predloge, zahteve i preporuke u vezi sa radom Komore i izvršitelja; 12) u svaja godišnji finansijski izveštaj za prethodnu godinu i predlog budžeta za narednu godinu i razmatra i usvaja godišnji izveštaj o aktivnostima Komore koji priprema predsednik Komore; 13) o dlučuje o svim drugim pitanjima u skladu sa zakonom, ovim statutom i drugim aktima Komore. Održavanje i rad Skupštine

Član 18 Zasedanje Skupštine može biti redovno i vanredno.

Član 19 Redovno zasedanje Skupštine saziva se i održava najmanje jednom godišnje. Godišnja sednica skupštine održava se najkasnije u roku od šest meseci nakon završetka poslovne godine, radi usvajanja finansijskih izveštaja i drugih poslova propisanih zakonom. Sednice skupštine koje se održavaju između godišnjih skupština su vanredne. Zahtev za sazivanje sednice skupštine može da podnese Izvršnom odboru svaki član skupštine, u bilo koje vreme. Vanredna sednica skupštine obavezno se saziva i kada to u pisanom obliku zahtevaju članovi skupštine koji imaju 10% glasova u skupštini. Član 20 Sazivanje redovne Skupštine objavljuje se na internet stranici Komore - sajtu Komore i na oglasnoj tabli sedišta Komore najkasnije 15 dana pre dana održavanja. Poziv za sednicu skupštine obavezno sadrži poslovno ime i sedište Komore, vreme i mesto održavanja, predlog dnevnog reda skupštine i druge podatke neophodne za održavanje sednice skupštine. Ako je predložena izmena Statuta ili drugih akata za čije je donošenje nadležna skupština prilaže se i tekst predloga tih akata. Uz poziv za sednicu skupštine dostavljaju se i predlozi odluka iz tačaka dnevnog reda, predlozi ili opisi ugovora koje skupština članova odobrava i, kad je potrebno, finansijski izveštaji, izveštaji Izvršnog odbora, kao i revizora.


│

389


Član 21 Poziv za vanrednu sednicu Skupštine objavljuje se na internet stranici Komore - sajtu Komore i na oglasnoj tabli sedišta Komore najkasnije osam dana pre dana održavanja. Predsednik Skupštine je obavezan da sazove vanrednu sednicu u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva za sazivanje, koji je podneo Izvršni odbor, odnosno članovi Skupštine u skladu sa članom 19. stav 5. ovog statuta. Član 22 Kvorum za održavanje sednice Skupštine čini većina svih članova Skupštine.

Član 23 Skupština donosi odluke većinom glasova prisutnih članova.

Član 24 Radom Skupštine predsedava predsednik Skupštine. Predsednika Skupštine bira Skupština većinom glasova prisutnih članova. Predsednik Skupštine se bira na period od četiri godine sa mogućnošću ponovnog izbora. Predsednik Skupštine se može razrešiti pre isteka perioda na koji je izabran i to na lični zahtev, na predlog većine članova Izvršnog odbora ili na predlog trećine članova Skupštine. Skupština ima i zamenika predsednika Skupštine koji se imenuje i razrešava na isti način kao i predsednik Skupštine i za koga važe ista pravila kao i za predsednika Skupštine, i koji vrši dužnost predsednika Skupštine u slučaju njegove odsutnosti. Član 25 Predsednik Skupštine obavlja sledeće poslove: 1) organizuje sazivanje i rukovodi radom Skupštine; 2) imenuje zapisničara za sednicu Skupštine; 3) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i Poslovnikom o radu Skupštine. Član 26 Poslovnikom o radu Skupštine bliže se uređuju pitanja koja se odnose na sazivanje, održavanje i rad Skupštine. 2. Izvršni odbor Komore

Članstvo i nadležnosti Izvršnog odbora

Član 27 Izvršni odbor je izvršni organ Komore. Izvršni odbor ima pet članova.

390 │

Izvršni odbor bira Skupština na period od četiri godine sa mogućnošću ponovnog izbora. Član 28

Izvršni odbor: 1) predlaže Statut i druga opšta akta Komore kao i izmene i dopune istih; 2) donosi odluku o sazivanju Skupštine komore i priprema sednice Skupštine komore; 3) usvaja poslovnik o svom radu; 4) sprovodi odluke Skupštine i podnosi izveštaje o svom radu Skupštini i Nadzornom odboru Komore; 5) bira i razrešava predsednika i zamenika predsednika Izvršnog odbora iz redova svojih članova; 6) odlučuje i preduzima aktivnosti za osnivanje odbora, komisija i drugih radnih tela prema potrebama konkretnog posla, kao i o zapošljavanju lica na odgovarajućim radnim mestima; 7) dostavlja Skupštini na mišljenje predlog o visini i načinu plaćanja članarine i po pribavljenom mišljenju donosi odluku o visini i načinu plaćanja članarine; 8) predlaže Skupštini preduzimanje određenih mera prema izvršiteljima koji neredovno ili u celosti ne vrše plaćanje članarine; 9) donosi odluke o korišćenju sredstava Komore, osim u slučajevima kada je za donošenje odluka nadležna Skupština; 10) p redlaže usvajanje godišnjeg finansijskog izveštaja i priprema predlog budžeta za narednu godinu Skupštini na usvajanje; 11) p redlaže Skupštini osnivanje fondova određenih namena, u skladu sa ovim statutom; 12) d onosi odluke o predlogu predsednika Komore o evidencijama i drugim registrima od značaja za praćenje poslovanja ili izradu statističkih i drugih izveštaja Komore; 13) p redlaže izvršitelje za člana ispitne komisije, komisije koja sprovodi konkurs za imenovanje izvršitelja i za disciplinsku komisiju, u skladu sa Zakonom i drugim propisima; 14) p redlaže Skupštini donošenje odluke, uz prethodnu saglasnost Nadzornog odbora, o kupovini, odnosno prodaji nepokretnosti, kao i zalaganju imovine u vlasništvu Komore; 15) u pravlja fondovima Komore i zaključuje ugovore o kolektivnom osiguranju; 16) z ahteva informacije od izvršitelja o obavljenim aktivnostima, vodi statističku evidenciju, sprovodi odnosno naručuje istraživanja o profesiji izvršitelja, analizira rezultate istraživanja i priprema najbolju praksu;



17) u svaja program aktivnosti za tekuću godinu u skladu sa programom Skupštine Komore; 18) p redlaže Skupštini plan i program stalnog stručnog usavršavanja izvršitelja; 19) o dlučuje o drugim pitanjima iz svoje nadležnosti propisanih ovim statutom i drugim aktima Komore, kao i o drugim pitanjima od interesa za Komoru i izvršitelje, koja nisu u nadležnosti drugog organa. Održavanje sednica i rad Izvršnog odbora

Član 29 Sednice Izvršnog odbora saziva predsednik Izvršnog odbora. Sednice Izvršnog odbora mogu se sazvati i na predlog najmanje dva člana. Sednici Izvršnog odbora mogu prisustvovati lica po pozivu predsednika Izvršnog odbora. Član 30 Izvršni odbor može da donosi odluke ako sednici prisustvuje više od polovine njegovih članova. Izvršni odbor donosi odluke većinom glasova članova prisutnih na sednici. Odluke koje se tiču predloga izmena ili dopuna Statuta, godišnjeg finansijskog izveštaja ili nabavke osnovnih sredstava, Izvršni odbor donosi većinom glasova svih članova. Član 31 Radom Izvršnog odbora rukovodi predsednik Izvršnog odbora koga biraju članovi Izvršnog odbora većinom glasova svih članova. Predsednik Izvršnog odbora se može razrešiti pre isteka perioda na koji je izabran na lični zahtev ili odlukom većine članova Izvršnog odbora. Predsednik Izvršnog odbora imenuje zamenika iz redova članova Izvršnog odbora kome mandat traje koliko i predsedniku Izvršnog odbora. Član 32 Poslovnikom o radu Izvršnog odbora bliže se određuje način rada ovog organa. Član 33 Skupština razrešava ceo Izvršni odbor ili bilo kog njegovog člana pre isteka mandata za koji je izabran ako: 1) Izvršni odbor, odnosno član ne obavlja aktivnosti i ne održava, odnosno ne prisustvuje sednicama ili obavlja aktivnosti i donosi odluke suprotne zakonu, Statutu i drugim aktima Komore;

2) Izvršni odbor odnosno član nesavesnim poslovanjem pričini materijalnu štetu Komori ili bilo kom njenom članu; 3) Izvršni odbor ne sarađuje sa drugim organima Komore ili ne dostavlja izveštaje propisane Zakonom ili drugim aktima Komore; 4) članu bude izrečena disciplinska mera zabrane obavljanja delatnosti ili drugi put bude izrečena bilo koja disciplinska mera u vezi sa odredbom člana 351. Zakona; 5) u drugim slučajevima koji doprinose povredi ugleda profesije izvršitelja nastale svesnim postupanjem i ponašanjem izvršitelja, odnosno propuštanjem postupanja. 3. Nadzorni odbor Komore

Članstvo i nadležnosti Nadzornog odbora

Član 34 Nadzorni odbor vrši nadzor nad zakonitošću rada i finansijskim poslovanjem Komore. Nadzorni odbor ima tri člana. Nadzorni odbor bira Skupština na period od četiri godine sa mogućnošću ponovnog izbora. Član 35

Nadzorni odbor: 1) kontroliše finansijsko poslovanje i vrši nadzor nad poslovanjem Komore; 2) zahteva izveštaje od drugih organa o pojedinim pitanjima iz njegove nadležnosti; 3) po potrebi, prisustvuje sednicama Izvršnog odbora i zahteva objašnjenja o odlukama i postupanjima od značaja za upravljanje i raspolaganje imovinom Komore; 4) daje prethodna mišljenja o predlozima Izvršnog odbora od značaja za konačno donošenje odluka Skupštine ili drugih odbora ili tela, u skladu sa ovim Statutom; 5) predlaže preduzimanje mera prema odgovornim članovima kao i njihovo razrešenje od članstva u odborima i drugim telima Komore, ukoliko prilikom obavljanja nadzora utvrdi postojanje nepravilnosti prouzrokovane postupanjem ili nepostupanjem organa i odbora kojima se nanosi šteta Komori i njenim članovima; 6) predlaže Izvršnom odboru osnivanje odbora, komisija ili drugih radnih tela prema potrebama konkretnog posla; 7) dostavlja Skupštini izveštaj o svom radu i o materijalno-finansijskom položaju Komore najmanje jednom godišnje; 8) obavlja i druge poslove propisane ovim statutom i drugim aktima Komore.


│

391

III PODZAKONSKI AKTI ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU Održavanje sednica i rad Nadzornog odbora

Član 36 Sednice Nadzornog odbora saziva predsednik Nadzornog odbora. Sednice Nadzornog odbora mogu se sazvati i na predlog dva člana Nadzornog odbora. Sednicama Nadzornog odbora mogu prisustvovati i druga lica po pozivu predsednika Nadzornog odbora. Član 37 Nadzorni odbor može da donosi odluke ako sednici prisustvuju najmanje dva člana. Nadzorni odbor donosi odluke većinom glasova članova prisutnih na sednici. U slučaju jednake podele glasova na sednicama na kojima je prisutan predsednik Nadzornog odbora i jedan član, odlučujući je glas predsednika Nadzornog odbora.

Član 38 Predsednika Nadzornog odbora biraju članovi Nadzornog odbora većinom glasova. Predsednik Nadzornog odbora se može razrešiti pre isteka perioda na koji je izabran na lični zahtev ili ako se o razrešenju pozitivno izjasne dva člana Nadzornog odbora. Predsednik Nadzornog odbora imenuje zamenika iz redova članova Nadzornog odbora kome mandat traje koliko i predsedniku Nadzornog odbora. Član 39 Poslovnikom o radu Nadzornog odbora bliže se određuje način rada ovog organa. 4. Predsednik Komore

Član 40 Predsednik Komore predstavlja i zastupa Komoru u Republici Srbiji i inostranstvu. Predsednika Komore bira Skupština na period od četiri godine sa mogućnošću ponovnog izbora. Zamenika predsednika Komore bira Skupština za obavljanje poslova predsednika Komore u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti. Član 41 Predsednik Komore: 1) stara se da Komora radi i posluje u skladu sa zakonom i Statutom Komore; 2) izvršava odluke organa Komore, u skladu sa Statutom;

392 │

3) organizuje i koordinira rad zaposlenih u Komori, predlaže Izvršnom odboru popunjavanje određenih radnih mesta i zapošljavanje lica i rukovodi operativnim poslovanjem komore; 4) predlaže Izvršnom odboru vođenje evidencija i drugih podataka od značaja za predstavljanje komore ili analizu njenog rada sa tačno određenom sadržinom; 5) predlaže Skupštini osnivanje fondova određenih namena, u skladu sa Statutom; 6) organizuje susrete i preduzima mere u cilju zaključenja protokola, ugovora i drugih akata kojima se olakšava ili unapređuje poslovanje i položaj izvršitelja u odnosima sa drugim državnim organima i ustanovama, udruženjima i drugim profesijama koje su srodne poslovima izvršenja i obezbeđenja; 7) stara se o obezbeđenju materijalnih i drugih sredstava kojima se omogućava organizovanje treninga i obuka, kao i ulaganje u osnovna sredstva radi kvalitetnijeg obavljanja poslova; 8) obavlja i druge poslove iz svoje nadležnosti, u skladu sa zakonom, Statutom i drugim propisima.

Član 42 Predsednik Komore razrešava se dužnosti: 1) na lični zahtev; 2) ako ne obavlja poslove u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama organa Komore, odnosno ako te odluke ne sprovodi, ne sprovodi u roku ili ih sprovodi u suprotnosti sa svrhom njihovog donošenja, osim ako te odluke nisu u suprotnosti sa zakonom; 3) ako u toku obavljanja dužnosti predsednika pričini materijalnu štetu Komori ili bilo kom njenom članu i 4) ako mu bude izrečena disciplinska mera zabrane obavljanja delatnosti ili se drugi put izriče bilo koja disciplinska mera u vezi sa odredbom člana 351. Zakona. Predlog za razrešenje predsednika Komore podnosi Izvršni odbor odnosno najmanje jedna trećina članova Skupštine.

IV ODBORI I RADNA TELA KOMORE

Član 43 Izvršni odbor može osnivati stalne ili privremene odbore i radna tela u skladu sa poslovima i potrebama Komore. Prava i obaveze ovih odbora i radnih tela uređuju se aktom o njihovom osnivanju.


V OPŠTI AKTI KOMORE


VIII FONDOVI KOMORE I PRIZNANJA

Član 44 Akti Komore su: 1) Statut; 2) Kodeks profesionalne etike izvršitelja; 3) Pravilnik o članarini Komore izvršitelja; 4) Pravilnik o nespojivosti drugih poslova sa poslovima izvršitelja; 5) Pravilnik o sadržini, načinu podnošenja i proveri podataka iz izveštaja o imovini izvršitelja i zamenika izvršitelja; 6) drugi opšti akti od značaja za rad Komore i sprovođenje poslova izvršenja i obezbeđenja, u skladu sa Zakonom. Član 45 Akti Komore moraju biti u skladu sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom i drugim zakonima, potvrđenim međunarodnim ugovorima, kao i drugim sporazumima i ugovorima koje zaključuje Komora.

VI IMENICI I REGISTRI KOMORE Član 46

Komora vodi: 1) Pomoćni imenik izvršitelja, zamenika izvršitelja i ortačkih društava izvršitelja; 2) Delovodnik primljene pošte i svih pismena; 3) druge registre i evidencije od značaja za poslovanje Komore i izvršitelja, odnosno zamenika izvršitelja.

VII ZAPOSLENI U KOMORI

Član 47 Stručne i administrativne poslove Komore obavlja Sekretar komore i drugi zaposleni u stručnoj službi Komore. Unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u stručnoj službi Komore uređuje se aktom koji na predlog predsednika Komore donosi Izvršni odbor, u skladu sa potrebama Komore. Zaposleni u stručnoj službi Komore imaju prava i obaveze u skladu sa opštim propisima o radu.

Član 48 Komora može osnivati fondove određenih namena kao što su: 1) Fond za osiguranje izvršitelja u slučaju štete; 2) Fond solidarnosti za ekonomsku pomoć izvršiteljima; 3) Fond za stalno stručno usavršavanje izvršitelja; 4) Fond za pomoć licima koja se obučavaju za stalno nezavisno bavljenje profesijom izvršitelja; 5) druge fondove za konkretne namene. Fondovi iz prethodnog stava ovog člana mogu se osnovati odlukom Skupštine Komore, na predlog Izvršnog odbora i predsednika Komore. Član 49

Komora može dodeliti plakete i priznanja za uspešan rad i doprinos profesiji izvršitelja. Zvanične plakete i priznanja koja dodeljuje Komora su: 1) Plaketa za uspešno sprovođenje izvršenja; 2) Plaketa za posebna dostignuća; 3) Priznanje; 4) Priznanje za uspešnu saradnju. Član 50

Plaketa za uspešno sprovođenje izvršenja dodeljuje se izvršitelju koji je obavljanjem svojih aktivnosti doprineo poboljšanju ugleda Komore. Plaketa za posebna dostignuća dodeljuje se fizičkom ili pravnom licu koje nije član Komore za posebna dostignuća u razvoju i poboljšanju izvršenja. Priznanje se dodeljuje izvršiteljima i fizičkim i pravnim licima za poseban doprinos izvršenju. Priznanje za uspešnu saradnju dodeljuje se državnim organima, bankama, javnim preduzećima i drugim licima i organima za izuzetan doprinos razvoju, poboljšanju i jačanju Komore. Postupak i kriterijumi za dodelu plaketa i priznanja iz člana 48. Statuta urediće se posebnim aktom Komore koji na predlog Izvršnog odbora donosi Skupština.


│

393


IX POSLOVNA TAJNA

Član 51 Poslovnom tajnom smatraju se svi podaci i poslovna dokumentacija Komore i njenih članova, osim podataka koji se, u smislu zakona, ne smatraju poslovnom tajnom. Podatke i dokumente koji se smatraju poslovnom tajnom, mogu saopštiti samo predsednik Komore i predsednik Izvršnog odbora ili lice koje oni ovlaste, u skladu sa zakonom, odnosno opštim aktima Komore. Član 52 Poslovnu tajnu moraju čuvati svi članovi i zaposleni Komore, kao i druga lica koja po prirodi posla koji obavljaju imaju pristup podacima Komore. Obaveza čuvanja poslovne tajne za lica iz stava 1. ovog člana traje i posle prestanka statusa na osnovu koga su ostvarili pristup podacima koji se smatraju poslovnom tajnom. Član 53 Posebnim aktom koji donosi Izvršni odbor uređuje se poslovna tajna u Komori.

X INFORMISANJE I OBJAVLJIVANJE

Član 54 Komora je dužna da svoje članove redovno i blagovremeno informiše o svom poslovanju i finansijskom stanju i da im učini

394 │

dostupnim informacije i dokumenta koja se u skladu sa zakonom moraju učiniti dostupnim. Informisanje iz stava 1. ovog člana se ostvaruje putem sredstava javnog informisanja, izradom izveštaja i informacija za potrebe organa Komore, kao i putem internet prezentacije Komore, na način u rokovima utvrđenim Zakonom i drugim propisima. Komora je obavezna da na svojoj internet prezentaciji objavi finansijske izveštaje u sadržaju i na način i u rokovima utvrđenim zakonom.

XI IZMENE I DOPUNE STATUTA

Član 55 Obrazloženi predlog za izmenu i dopunu Statuta podnosi Izvršni odbor, najmanje jedna desetina članova Komore preko Izvršnog odbora i Predsednik komore. Odluku o pokretanju postupka izmene Statuta donosi Izvršni odbor u roku od 15 dana od dana prijema predloga i objavljuje ga na sajtu Komore.

XII ZAVRŠNA ODREDBA

Član 56 Ovaj statut stupa na snagu, po pribavljenoj saglasnosti ministra pravde, danom objavljivanja na internet stranici Ministarstva pravde.



PRAVILNIK O JEDINSTVENOM REGISTRU PRAVNIH SUBJEKATA UPISANIH U KNJIGU IZVRŠNIH DUŽNIKA (“Sl. glasnik RS”, br. 77/2011)

Član 1 Ovim pravilnikom propisuje se vođenje jedinstvenog registra pravnih subjekata upisanih u knjigu izvršnih dužnika za teritoriju Republike Srbije (u daljem tekstu: Registar). Član 2 Registar vodi Ministarstvo pravde (u daljem tekstu: Ministarstvo) u obliku javne elektronske baze podataka i objavljuje ga na veb-stranici. U Registar se upisuju podaci iz knjige izvršnih dužnika koju vode osnovni i privredni sudovi (u daljem tekstu: sud), a odnose se na upis, promenu ili brisanje u Registru. Član 3 Prijava za upis sadrži: naziv suda; broj iz knjige izvršnih dužnika (u daljem tekstu: IKD broj); datum upisa u IKD suda; ime fizičkog odnosno naziv pravnog lica - izvršnog dužnika; JMBG, odnosno matični broj pravnog lica izvršnog dužnika; adresu prebivališta, odnosno sedišta izvršnog dužnika; broj izvršnog predmeta; datum donošenja rešenja o upisu u IKD suda; datum donošenja i pravnosnažnosti rešenja o upisu u IKD suda; datum predaje izjave dužnika da poseduje, odnosno ne poseduje imovinu; datum sačinjavanja zapisnika; podatak da dužnik nije predao izjavu po nalogu suda; ime podnosioca prijave; datum generisanja prijave u sudu i lično ime ovlašćenog lica u sudu. Prijava za upis pravnog subjekta u Registar podnosi se u štampanom ili elektronskom obliku, na obrascu koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Član 4 U Registar se upisuje pravni subjekt upisan u knjigu izvršnih dužnika koji je:

- predao izjavu o imovini sa popisom imovine; - predao izjavu da ne poseduje imovinu, odnosno - nije postupio po nalogu suda za predaju pismene izjave o imovini.

Član 5 Upis u Registar vrši se nakon izvršenog upisa pravnog subjekta u knjigu izvršnih dužnika. Prijavu za upis u Registar, Ministarstvu dostavlja sud koji je izvršio upis pravnog subjekta u knjigu izvršnih dužnika, u roku od tri dana od dana izvršenog upisa u knjigu izvršnih dužnika. Uz prijavu za upis dostavlja se i primerak pravnosnažnog rešenja o upisu u knjigu izvršnih dužnika. Ako se podaci upisani u knjigu izvršnih dužnika razlikuju od podataka sadržanih u rešenju iz stava 2. ovog člana, Ministarstvo prijavu za upis u Registar, sa prilozima vraća sudu, radi usaglašavanja i ispravke podataka. Član 6 Brisanje pravnog subjekta iz Registra ili promena podataka u Registru vrši se na osnovu izvršene promene ili brisanja u knjizi izvršnih dužnika. Prijava za upis promene podataka u Registru ili za brisanje pravnog subjekta iz Registra podnosi se na način propisan ovim pravilnikom za podnošenje prijave za upis pravnog subjekta u Registar. Član 7 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.


│

395


Republika Srbija Naziv suda ______________ Mesto _________________ Datum _________________ Tel. _____________ E-pošta: [email protected] www.mpravde.gov.rs

MINISTARSTVO PRAVDE

PRIJAVA ZA UPIS U REGISTAR IZVRŠNIH DUŽNIKA Naziv suda

IKD broj

Datum upisa u IKD suda

Ime/naziv izvršnog dužnika (fizičkog ili pravnog lica)

JMBG/matični broj izvršnog dužnika

Adresa prebivališta/sedišta izvršnog dužnika Broj izvršnog predmeta Datum donošenja rešenja o upisu/promeni/brisanju u IKD suda Datum predaje izjave dužnika da poseduje, odnosno ne poseduje imovinu Datum generisanja prijave u sudu Lično ime ovlašćenog lica u sudu

396 │

Datum pravnosnažnosti rešenja o upisu/promeni/brisanju u IKD suda Datum sačinjavanja zapisnika

Dužnik nije predao izjavu po nalogu suda

Podnosilac prijave



PRAVILNIK O ODREĐIVANJU BROJA IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 16/2012)

Član 1 Ovim pravilnikom određuje se broj izvršitelja za područja osnovnog i privrednog suda.

Član 2 Izvršitelji se određuju za sledeća područja osnovnog i privrednog suda, i to: - za područje Prvog osnovnog suda u Beogradu i Privrednog suda u Beogradu - 57 izvršitelja; - za područje Drugog osnovnog suda u Beogradu i Privrednog suda u Beogradu - 18 izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Boru i Privrednog suda u Zaječaru - dva izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Valjevu i Privrednog suda u Valjevu - devet izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Vranju i Privrednog suda u Leskovcu - 11 izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Vršcu i Privrednog suda u Pančevu - deset izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Zaječaru i Privrednog suda u Zaječaru - pet izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Zrenjaninu i Privrednog suda u Zrenjaninu - pet izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Jagodini i Privrednog suda u Kragujevcu - pet izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Kikindi i Privrednog suda u Zrenjaninu - pet izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Kragujevcu i Privrednog suda u Kragujevcu - 15 izvršitelja;

- za područje Osnovnog suda u Kraljevu i Privrednog suda u Kraljevu - sedam izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Kruševcu i Privrednog suda u Kraljevu - 11 izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Leskovcu i Privrednog suda u Leskovcu - 11 izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Loznici i Privrednog suda u Valjevu - sedam izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Negotinu i Privrednog suda u Zaječaru - četiri izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Nišu i Privrednog suda u Nišu - 21 izvršitelj; - za područje Osnovnog suda u Novom Pazaru i Privrednog suda u Kraljevu - šest izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Novom Sadu i Privrednog suda u Novom Sadu - 29 izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Pančevu i Privrednog suda u Pančevu - deset izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Paraćinu i Privrednog suda u Kragujevcu - četiri izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Pirotu i Privrednog suda u Nišu - pet izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Požarevcu i Privrednog suda u Požarevcu - deset izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Požegi i Privrednog suda u Užicu - pet izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Prijepolju i Privrednog suda u Užicu - četiri izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Prokuplju i Privrednog suda u Nišu - pet izvršitelja;


│

397


- za područje Osnovnog suda u Smederevu i Privrednog suda u Požarevcu - osam izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Somboru i Privrednog suda u Somboru - osam izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici i Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici - 13 izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Subotici i Privrednog suda u Subotici - 12 izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Užicu i Privrednog suda u Užicu - pet izvršitelja;

398 │

- za područje Osnovnog suda u Čačku i Privrednog suda u Čačku - osam izvršitelja; - za područje Osnovnog suda u Šapcu i Privrednog suda u Valjevu - osam izvršitelja.

Član 3 Broj izvršitelja za područje Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici odrediće se posebnim aktom. Član 4 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.



PRAVILNIK O USLOVIMA I NAČINU ODRŽAVANJA KONKURSA, SASTAVU I NAČINU RADA KOMISIJE KOJA SPROVODI KONKURS ZA IMENOVANJE IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012)

Član 1 Ovim pravilnikom određuju se uslovi i način odražavanja konkursa, sastav i način rada komisije koja sprovodi konkurs za imenovanje izvršitelja.

Član 2 Ministar nadležan za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: ministar) raspisuje javni konkurs za popunjavanje mesta izvršitelja koji se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije”, u dnevnom listu koji izlazi na teritoriji cele Republike Srbije, na internet stranici ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: Ministarstvo) i internet stranici Komore izvršitelja (u daljem tekstu: Komora). Član 3 Javni konkurs sadrži sledeće podatke: 1) u pražnjena mesta izvršitelja sa područjima sudova u kojima će obavljati svoju delatnost; 2) m esto i rok za podnošenje prijave na konkurs; 3) d okumentaciju koju je potrebno podneti uz prijavu za konkurs; 4) o brazac prijave na konkurs; 5) v isinu naknade za učešće na konkursu i broj računa na koji se vrši uplata naknade. Javni konkurs može sadržati i druge podatke neophodne za sprovođenje konkursa.

Član 4 Ministar imenuje komisiju koja sprovodi konkurs za imenovanje izvršitelja (u daljem tekstu: Komisija), koju čine predsednik i četiri člana. Predsednik Komisije je državni službenik zaposlen u Ministarstvu. Članovi Komisije su: jedan sudija sa iskustvom u materiji izvršenja i obezbeđenja koji se imenuje na predlog predsednika Vrhovnog kasacionog suda; dva izvršitelja koji se imenuju na predlog Komore i jedan istaknuti pravnik koji poseduje znanja iz oblasti izvršenja i obezbeđenja. Predsednik i članovi Komisije imenuju se na četiri godine i ne mogu biti ponovo imenovani. Komisija ima sekretara iz reda državnih službenika zaposlenih u Ministarstvu, koji obavlja stručne i administrativne poslove za potrebe Komisije. Član 5 Komisija odluke donosi većinom glasova svih članova Komisije. Član 6 Komisija donosi poslovnik o svom radu.

Član 7 Komisija razmatra prijave kandidata i sastavlja listu kandidata sa obrazloženim predlogom za imenovanje izvršitelja za područje određenog suda koju dostavlja ministru.


│

399


Redosled kandidata na listi iz stava 1. ovog člana određuje se na osnovu opšteg uspeha postignutog na ispitu za izvršitelja, posedovanja stručnih znanja i veština od koristi za obavljanje delatnosti izvršitelja (stručne specijalizacije, poznavanje stranog jezika, poznavanje rada na računaru i sl.), dužine radnog staža na poslovima izvršenja i obezbeđenja i dužine radnog staža na pravnim poslovima. Komisija može obavljati provere znanja i razgovor sa kandidatima u cilju utvrđivanja redosleda na listi iz stava 1. ovog člana.

400 │

Član 8 Članovi Komisije iz reda izvršitelja imenovaće se u roku od 90 dana od dana konstituisanja Komore. Do imenovanja članova Komisije iz stava 1. ovog člana, ministar imenuje dva člana Komisije iz reda diplomiranih pravnika koji poseduju znanja iz oblasti izvršenja i obezbeđenja. Član 9 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.



PRAVILNIK O ISPITU ZA IZVRŠITELJA

(“Sl. glasnik RS”, br. 74/2011 i 81/2011)

I UVODNA ODREDBA Član 1 Ovim pravilnikom propisuje se: program ispita za izvršitelja, način sprovođenja ispita, kao i sastav i način rada komisije za sprovođenje ispita.

II ISPITNA KOMISIJA Sastav ispitne komisije

Član 2 Ispit za izvršitelja (u daljem tekstu: ispit) se polaže pred ispitnom komisijom (u daljem tekstu: Komisija), koju obrazuje ministar nadležan za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: ministar). Komisija ima šest članova, koji su podeljeni u dva ispitna odbora sa po tri člana. U svaki ispitni odbor imenuje se jedan sudija koji je specijalizovan za postupanje u izvršnim predmetima, na predlog Visokog saveta sudstva, jedan izvršitelj, na predlog Komore izvršitelja (u daljem tekstu: Komora) i jedan predstavnik ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: Ministarstvo). Kandidata ispituje jedan ispitni odbor. Komisija ima predsednika koji se bira između članova Komisije. Komisija ima sekretara i zamenika sekretara koje imenuje ministar, iz reda diplomiranih pravnika zaposlenih u Ministarstvu, a koji obavljaju stručne i administrativne poslove za potrebe Komisije.

Predsednik Komisije Član 3 Predsednik Komisije: 1) rukovodi radom Komisije; 2) objavljuje početak i kraj ispita; 3) priprema izveštaj sa konačnim rezultatima ispita i dostavlja ga Ministarstvu; 4) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim pravilnikom. Sekretar Komisije

Član 4 Sekretar Komisije (u daljem tekstu: sekretar) vodi zapisnik na sednicama Komisije i obavlja druge administrativne poslove za Komisiju. Sekretar: 1) utvrđuje istovetnost osobe koja polaže ispit; 2) utvrđuje da li su plaćeni troškovi polaganja ispita; 3) upoznaje osobu koja polaže ispit s njenim pravima i obavezama; 4) vodi zapisnik o toku ispita; 5) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim pravilnikom. Način odlučivanja

Član 5 Komisija i ispitni odbor donose odluke većinom glasova svih članova. Naknada za rad

Član 6 Predsednik i članovi Komisije imaju pravo na naknadu za rad u Komisiji čiju visinu određuje ministar.


│

401


III ZAKAZIVANJE I PRIJAVLJIVANJE ISPITA Zakazivanje ispita

Član 7 Ministarstvo određuje datum, vreme i mesto održavanja ispita, mesto i rok za predaju prijave za polaganje ispita. Ispit se zakazuje najmanje jednom godišnje. Oglas o podacima iz stava 1. ovog člana objavljuje se na oglasnoj tabli Ministarstva, u “Službenom glasniku Republike Srbije”‚ dnevnom listu koji izlazi na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i na internet stranici Ministarstva, najmanje 45 dana pre dana određenog za održavanje ispita. Prijavljivanje za polaganje ispita

Član 8 Prijava za polaganje ispita (u daljem tekstu: prijava) podnosi se Ministarstvu. Prijavu podnosi lice koje: 1) je državljanin Republike Srbije; 2) je poslovno sposobno; 3) je steklo diplomu pravnog fakulteta; 4) ima najmanje dve godine radnog iskustva na poslovima izvršenja, odnosno tri godine radnog iskustva na pravnim poslovima. Prijava sadrži sledeće podatke o kandidatu: 1) ime, ime jednog roditelja i prezime; 2) jedinstveni matični broj građana; 3) adresu prebivališta; 4) kratku radnu biografiju; 5) dokaz o radnom iskustvu na pravnim poslovima, odnosno na poslovima izvršenja. Uz prijavu se podnose u originalu ili overenoj fotokopiji sledeća dokumenta: 1) uverenje o državljanstvu; 2) diploma pravnog fakulteta; 3) dokaz o radnom iskustvu na pravnim poslovima, odnosno na poslovima izvršenja; 4) dokaz o uplati naknade troškova za polaganje ispita. Troškove polaganja ispita snosi kandidat. Visinu troškova polaganja ispita određuje ministar. Dopuna prijave

Član 9 Ako je prijava nepotpuna ili neuredna, kandidat će u roku koji odredi Komisija dopuniti i ispraviti prijavu.

402 │

Odlučivanje o prijavi

Član 10 O prijavi se odlučuje najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema prijave. Neblagovremene, nepotpune odnosno neuredne prijave koje nisu ni u naknadno ostavljenom roku dopunjene i ispravljene odbacuju se.

IV STRUKTURA I TOK ISPITA Struktura ispita

Član 11 Ispit se sastoji iz pismenog i usmenog dela. Pismeni deo ispita

Član 12 Pismeni deo ispita se sastoji iz testa i zadataka. Test sadrži 20 pitanja iz ispitnih oblasti propisanih ovim pravilnikom. Dva pitanja su iz oblasti “Ustavno uređenje”, dva pitanja iz oblasti “Organizacija pravosuđa i javno beležništvo”, osam pitanja iz oblasti “Građanski sudski postupci”, četiri pitanja iz oblasti “Građanskopravni odnosi” i četiri pitanja iz oblasti “Privredno pravo”. Zadacima se proverava sposobnost kandidata da rešava praktične probleme postupka izvršenja i obezbeđenja, odnosno sposobnost sačinjavanja pojedinih izvršiteljskih akata. Priprema pismenog dela ispita

Član 13 Pismeni deo ispita se sastavlja jedan dan pre održavanja ispita. Sastavlja se nekoliko verzija pismenog dela ispita od kojih će jedna biti izabrana metodom izvlačenja. Svi kandidati najpre polažu test, pa onda zadatke. Odgovori za pismeni deo ispita čuvaju se kod sekretara sve dok ne započne pregledanje. Vreme polaganja pismenog dela ispita

Član 14 Pismeni deo ispita polažu istovremeno svi kandidati, u jednoj ili više prostorija u zavisnosti od broja kandidata. Pismenom delu ispita, osim kandidata, obavezno prisustvuje jedan član Komisije i sekretar. Kandidati nakon ulaska u prostoriju u kojoj se održava ispit zauzimaju mesta najmanje 15 minuta pre početka ispita.



Pre početka pismenog dela ispita utvrđuje se identitet kandidata, sastavlja spisak i kandidati se upoznaju sa njihovim pravima i obavezama. Način sprovođenja pismenog dela ispita

Član 15 Svi kandidati na prvoj strani pismenog dela ispita upisuju šifru koju dobijaju neposredno pre ispita i datum ispita. Test i zadaci pišu se hemijskom olovkom, plavog mastila, na papiru koji je prethodno obeležen pečatom Ministarstva. Pismeni deo ispita traje najduže četiri sata u istom danu. Kandidat predaje rad članu Komisije najdocnije do isteka vremena koje je za to određeno, sa svim neiskorišćenim listovima papira. Sekretar u prisustvu kandidata, na pismenom radu beleži vreme predaje rada. Nakon završetka pismenog dela ispita kandidatima se uručuju evaluacioni listovi koji sadrže imena članova ispitnog odbora i rubrike za broj bodova pored svakog pitanja, odnosno zadatka. Kandidati u evaluacioni list upisuju šifru, ime i prezime, jedinstveni matični broj građana i broj telefona. Evaluacione listove prikuplja sekretar, i čuva ih na bezbednom mestu sve dok se ne završi pregledanje i ocena pismenog dela ispita. Nakon završetka pismenog dela ispita evaluacioni listovi se predaju Komisiji radi bodovanja. Kandidat posle predaje rada i evaluacionih listova napušta prostoriju u kojoj se održava ispit. Usmeni deo ispita

Član 16 Usmeni deo ispita polaže kandidat koji je na pismenom delu ispita dobio najmanje 36 bodova i to najmanje 12 bodova na testu i najmanje 24 boda na zadacima. Na zahtev kandidata, predsednik Komisije će omogućiti da kandidat izvrši uvid u svoj pismeni deo ispita i osvojene bodove. Usmeni deo ispita zakazuje se za najduže 15 dana po saopštavanju rezultata pismenog dela ispita. Kandidat usmeni deo ispita polaže u istom roku u kome je položio pismeni deo ispita. O datumu, vremenu i mestu održavanja usmenog dela ispita obaveštavaju se svi kandidati koji su položili pismeni deo ispita. Način sprovođenja usmenog dela ispita

Član 17 Usmeni deo ispita polaže se javno, istovremeno pred svim članovima ispitnog odbora.

Za polaganje usmenog dela ispita obezbediće se odgovarajuće prostorije radi obezbeđenja prisustva javnosti. Na usmenom delu ispita kandidatu se postavljaju pitanja iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju, podzakonskih akata za sprovođenje tog zakona i iz akata Komore izvršitelja, a naročito o organizaciji službe izvršitelja i obavljanju poslova iz njihovih nadležnosti, kao i pitanja kojima se utvrđuje profesionalna sposobnost kandidata i dostojnost za obavljanje poslova izvršitelja. Izuzetno, kandidatu se mogu postavljati pitanja iz drugih ispitnih oblasti predviđenih Programom ispita za izvršitelja, kada ispitni odbor oceni da je to potrebno radi provere poznavanja pravnih instituta materijalnog i procesnog prava od značaja za obavljanje poslova izvršitelja. Ispitivanje kandidata traje najduže jedan sat. Održavanje reda na ispitu

Član 18 Prilikom rešavanja zadataka kandidati mogu koristiti tekstove propisa bez komentara. Prilikom rešavanja testa ne mogu se koristiti bilo kakva pomoćna sredstva (telekomunikacioni uređaji, beleške, udžbenici i dr.). Za vreme polaganja pismenog dela ispita kandidati se ne mogu međusobno dogovarati, niti napustiti prostoriju u kojoj se održava ispit.

V UTVRĐIVANJE REZULTATA PISMENOG I USMENOG DELA ISPITA, UTVRĐIVANJE OPŠTEG USPEHA I LISTE KANDIDATA I OBAVEŠTAVANJE Ocenjivanje pismenog dela ispita

Član 19 Rezultati pismenog dela ispita izražavaju se bodovima. Maksimalan broj bodova za pismeni deo ispita je 60 bodova i to 20 bodova za test i 40 bodova za zadatke. Rezultati pismenog dela ispita moraju se saopštiti kandidatima najkasnije pet dana pre održavanja usmenog dela ispita. Ocenjivanje usmenog dela ispita

Član 20 Rezultati usmenog dela ispita izražavaju se bodovima. Maksimalan broj bodova je 40. Usmeni deo ispita je položio kandidat koji je dobio najmanje 15 bodova.


│

403

III PODZAKONSKI AKTI ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU Utvrđivanje opšteg uspeha i utvrđivanje liste

Član 21 Opšti uspeh na ispitu utvrđuju se sabiranjem bodova za pismeni i usmeni deo ispita. Opšti uspeh izražava se ocenom, i to: 1) ocenom 6 za 51 do 60 bodova; 2) ocenom 7 za 61 do 70 bodova; 3) ocenom 8 za 71 do 80 bodova; 4) ocenom 9 za 81 do 90 bodova; 5) ocenom 10 za 91 do 100 bodova. Za kandidate koji su položili ispit, Komisija utvrđuje jedinstvenu rang listu na osnovu ostvarenog broja bodova, koju dostavlja Ministarstvu. Obaveštavanje o rezultatima ispita

Član 22 Ministarstvo pismeno obaveštava svakog kandidata o postignutom opštem uspehu. Po okončanju ispita, objavljuje se spisak kandidata na oglasnoj tabli Ministarstva, kao i na internet stranici Ministarstva.

VI ODLAGANJE, ODUSTANAK, ISKLJUČENJE SA ISPITA, POPRAVNI ISPIT I ZAPISNIK O ISPITU Odlaganje ispita

Član 23 Započeti ispit predsednik Komisije na zahtev kandidata može odložiti najduže za tri meseca, samo zbog naročito opravdanih razloga zbog kojih je kandidat sprečen da nastavi polaganje ispita. Odustanak od ispita

Član 24 Kandidat kome je odobreno polaganje, a koji nije pristupio polaganju, smatra se da je odustao od ispita. Kandidat može odustati od ispita i nakon što ispit započne. Isključenje sa ispita

Član 25 Kandidat može biti isključen sa ispita usled neopravdanog i značajnog zakašnjenja na početak ispita, kao i zbog remećenja reda na ispitu. O isključenju sa pismenog dela ispita odluku donosi predsednik Komisije, na predlog člana Komisije koji je zadužen za kon-

404 │

trolu i koji je bio prisutan u prostoriji, a o isključenju sa usmenog dela ispita odluku donosi ispitni odbor. Popravni ispit

Član 26 Kandidat koji je na usmenom delu ispita dobio manje od 15 bodova, polaže popravni ispit. Popravni ispit može uslediti za najranije jedan a najdocnije tri meseca od završetka prethodnog polaganja. Ako poslednji dan za polaganje popravnog ispita pada na dan kada se ispit ne održava, polaže se prvog narednog dana kada se ispit održava. Kandidat koji na popravnom ispitu dobije manje od 15 bodova nije položio ispit. Zapisnik o ispitu

Član 27 O toku ispita vodi se zapisnik. Zapisnik sadrži: sastav ispitnog odbora, ime i prezime i šifru kandidata, adresa prebivališta, broj i datum odluke o odobrenom polaganju, mesto, dan i čas polaganja pismenog i usmenog dela ispita, pitanja sa usmenog dela ispita, broj bodova postignutih na pismenom i usmenom delu ispita, opšti uspeh postignut na ispitu i ostvareni broj bodova, podatke o tome da li je kandidat prigovarao na opšti uspeh, kakav je ishod odlučivanja o prigovoru, podatke o tome da li je kandidat odustao od polaganja, na koji način i na kom delu ispita i druge podatke od značaja za polaganje ispita. Zapisnik o toku ispita vodi sekretar. Zapisnik potpisuju članovi ispitnog odbora i sekretar. Zapisniku se prilažu radovi kandidata sa pismenog dela ispita. Sastavni deo zapisnika je i evidencija o ocenama pregledanih pismenih zadataka predatih pod šifrom. Obrazac zapisnika o ispitu za izvršitelja odštampan je uz ovaj pravilnik (Prilog 1.) i čini njegov sastavni deo. Zaštita prava kandidata

Član 28 Kandidat može izjaviti prigovor na svoj opšti uspeh utvrđen na ispitu. Kandidat koji nije položio pismeni deo ispita može izjaviti prigovor na rezultat tog dela ispita. Kandidat koji je isključen sa ispita može izjaviti prigovor na odluku o isključenju. Kandidat kome je odbačena prijava može izjaviti prigovor na odluku o odbacivanju. Prigovor se podnosi u roku od 24 časa od saopštavanja rezultata, odnosno prijema odluke o isključenju ili odbacivanju prijave.



VIII PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA

Komisija odlučuje o prigovoru iz stava 1-4. ovog člana pravilnika najkasnije u roku od tri dana od dana dostavljanja prigovora. Ako Komisija usvoji prigovor, ispit će se održati u istom ispitnom roku.

VII PROGRAM ZA POLAGANJE ISPITA Član 29

Ispitne oblasti i pravni izvori za polaganje ispita za izvršitelja sadržani su u Programu ispita za izvršitelja, koji je odštampan uz ovaj pravilnik (Prilog 2.) i čini njegov sastavni deo.

Sastav ispitne komisije za sprovođenje prvog ispita za izvršitelje Član 30 Ispitnu komisiju za sprovođenje prvog ispita, izuzetno od člana 2. stav 3. ovog pravilnika, činiće sudije koji postupaju u izvršnim predmetima i istaknuti pravnici koji poseduju znanje iz oblasti izvršenja. Završna odredba Član 31 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Prilog 1. ZAPISNIK O ISPITU ZA IZVRŠITELJA

Zapisnik o polaganju ispita za izvršitelja za kandidata iz

,

(ime i prezime, šifra kandidata)

.

(adresa)

Kandidatu je odlukom Ispitne komisije broj _______________, od __________. godine odobreno polaganje ispita za izvršitelja. Iz oblasti Ustavno uređenje članovi ispitnog odbora postavili su sledeća pitanja: 1) 2)

potpis člana ispitnog odbora potpis člana ispitnog odbora

Iz oblasti Organizacija pravosuđa i javno beležništvo članovi ispitnog odbora postavili su sledeća pitanja: 1) 2)

Iz oblasti Građanski sudski postupci članovi ispitnog odbora postavili su sledeća pitanja: 1) 2)


potpis člana ispitnog odbora potpis člana ispitnog odbora potpis člana ispitnog odbora potpis člana ispitnog odbora │

405

3)

III PODZAKONSKI AKTI ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU potpis člana ispitnog odbora

4)

potpis člana ispitnog odbora

5)


6)


7)


8)

Iz oblasti Građanskopravni odnosi članovi ispitnog odbora postavili su sledeća pitanja: 1) 2)


Iz oblasti Privredno pravo članovi ispitnog odbora postavili su sledeća pitanja: 1) 2) 3) 4)

potpis člana ispitnog odbora potpis člana ispitnog odbora

3) 4)


potpis člana ispitnog odbora potpis člana ispitnog odbora potpis člana ispitnog odbora potpis člana ispitnog odbora potpis člana ispitnog odbora

Ispitivanje završeno. U odsutnosti kandidata ispitni odbor konstatuje: Pismeni deo ispita održan je dana ______________________, u ____________________________________________ , u vremenu ________________________ (mesto) i kandidat je postigao rezultat od ___________________________________________________________________________________________________ bodova. (brojevima i slovima) Usmeni deo ispita održan je dana ______________________, u ____________________________________________ , u vremenu _______________________ i (mesto) kandidat je postigao rezultat od ___________________________________________________________________________________________________ bodova. (brojevima i slovima)

406 │



Postignut opšti uspeh: broj bodova i ocena: _________________________________________________________________________________________________ . (brojevima i slovima) Kandidatu je odložen ispit iz razloga: ________________________________________________________________________________________________________ . Kandidat je odustao od polaganja ispita: ____________________________________________________________________________________________________ . (na koji način i na kom delu ispita) Kandidat je isključen sa ispita iz razloga ____________________________________________________________________________________________________ . Kandidat je podneo prigovor iz razloga _____________________________________________________________________________________________________ . Prigovor je/nije usvojen. Kandidat je ispit: a. položio b. nije položio

Činjenice navedene u ovom zapisniku potvrđuju svojim potpisom: članovi ispitnog odbora: 1. ____________________________________________ 2. ____________________________________________ 3. ____________________________________________ Sekretar ______________________________________________

Prilog 2. PROGRAM ISPITA ZA IZVRŠITELJA Ispit se priprema i polaže po sledećim ispitnim oblastima:

1. Ustavno uređenje 1) Ustavno uređenje Ustavna načela; ljudska i manjinska prava i slobode; pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, nepovredivost stana, slobodan pristup informacijama od javnog značaja, zaštita podataka o ličnosti, pravo na imovinu, pravo na pravnu pomoć, uređenje vlasti. 2) Zaštita osnovnih sloboda i ljudskih prava Pravo na pravično suđenje, pravo na delotvoran pravni lek, pravo na mirno uživanje imovine. Pravni izvori: - Ustav Republike Srbije; - Zakon o ratifikaciji Evropske konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjene u skladu sa Protokolom broj 11, Protokol uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokol broj 4. uz Konvenciju za zaštitu

ljudskih prava i osnovnih sloboda kojim se obezbeđuju izvesna prava i slobode koji nisu uključeni u Konvenciju i Prvi protokol uz nju, Protokol broj 6. uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne, Protokol broj 7. uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokol broj 12. uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Protokol broj 13. uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima; - Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja; - Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. 2. Organizacija pravosuđa i javno beležništvo Vrste i nadležnost sudova (sudovi opšte i posebne nadležnosti, sudovi republičkog ranga); sedišta i područja sudova; organizacija i nadležnost javnog tužilaštva; organizacija i nadležnost javnog pravobranilaštva; advokatura; organizacija javnog be-


│

407


ležništva; javnobeležnička delatnost; javnobeležnički zapisi; sadržina i izvršnost javnobeležničkog zapisa. Pravni izvori: - Zakon o uređenju sudova; - Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva; - Zakon o javnom tužilaštvu; - Zakon o javnom pravobranilaštvu; - Zakon o advokaturi; - Zakon o javnom beležništvu.

3. Građanski sudski postupci 1) Parnični postupak Nadležnost i sastav suda; isključenje i izuzeće; stranke i njihovi zakonski zastupnici; punomoćnici; jezik u postupku; podnesci; rokovi i ročišta; vraćanje u pređašnje stanje; zapisnici; dostavljanje pismena; troškovi postupka; prekid i zastoj postupka; sudsko poravnanje; presuda; pravnosnažnost presude; rešenje; redovni i vanredni pravni lekovi; posebni postupci. 2) Vanparnični postupak Osnovna pravila vanparničnog postupka; posebni postupci; uređenje imovinskih odnosa; određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost; uređenje upravljanja i korišćenja zajedničke stvari; deoba zajedničke stvari ili imovine; uređenje međa. 3) Izvršenje i obezbeđenje Pokretanje i sprovođenje postupka (osnovna pravila); izvršne i verodostojne isprave; predlog za izvršenje; odluke; opšte odredbe o postupku po pravnim lekovima; učešće trećih lica u postupku; novčana kazna; sudski penali i postupak za dobijanje izjave o imovini izvršnog dužnika; sprovođenje izvršenja; odlaganje izvršenja; obustava; okončanje i zaključenje postupka; protivizvršenje; izvršenje radi naplate novčanog izvršenja; izvršenje na pokretnim stvarima; popis i procena pokretnih stvari; prodaja pokretnih stvari; namirenje izvršnog poverioca; izvršenje na nepokretnostima; prodaja nepokretnosti; namirenje izvršnih poverilaca; posebna pravila za namirenje pojedinih potraživanja; ročište za deobu; zaključak o namirenju i brisanje prava i tereta; posebna pravila za izvršenje na nepokretnostima koje nisu upisane u javnu knjigu; izvršenje na potraživanju izvršnog dužnika; plenidba potraživanja; prenos i namirenje iz dužnikovog novčanog potraživanja; prenos potraživanja radi naplate; posebne odredbe o izvršenju na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima; izvršenje na štednom ulogu i tekućem računu; izvršenje na hartijama od vrednosti; izvršenje na računu izvršnog dužnika; izvršenje radi ostvarivanja nenovčanog potraživanja; predaja pokretnih stvari; ispražnjenje i predaja nepokretnosti; izvršenje obaveze na činjenje; nečinjenje ili trpljenje; izvršenje odluka u vezi sa porodičnim

408 │

odnosima; izvršenje radi vraćanja zaposlenog na rad; izvršenje odluke o deobi stvari; upisivanje u javne knjige; izdejstvovanje izjave volje; izvršenje u privrednim stvarima; postupak namirenja potraživanja po osnovu komunalnih usluga; obezbeđenje; založno pravo na stvarima i pravima na osnovu izvršne isprave; prethodne mere; privremene mere; registar sudskih zabrana; izvršitelji; ovlašćenja i dužnosti izvršitelja; zamenici i pomoćnici izvršitelja; imenik izvršitelja i zamenika izvršitelja; Komora izvršitelja; nadzor nad radom i disciplinska odgovornost izvršitelja. Pravni izvori: - Zakon o parničnom postupku; - Zakon o vanparničnom postupku; - Zakon o izvršenju i obezbeđenju. 4. Građanskopravni odnosi 1) Stvarno pravo Državina; pojam prava svojine i njegova struktura; ograničenja prava svojine; oblici svojine; sticanje prava svojine; zaštita prava svojine; reivindikaciona tužba; publicijanska tužba; negatorna tužba; susvojina; pojam i pravni položaj suvlasnika; sticanje susvojine; raskidanje suvlasničke zajednice; zaštita susvojine; službenosti i susedska prava; stvarne službenosti; lične službenosti; susedska prava; založno pravo na pokretnim stvarima; založno pravo na nepokretnim stvarima (hipoteka); založno pravo na pravima; pravo retencije; pravo preče kupovine - pojam i vrste; pravo preče kupovine kod prinudne javne prodaje; javni registri; zemljišne knjige; katastar nepokretnosti; registar zaloge na pokretnim stvarima; registar založnog prava na nepokretnostima. Pravni izvori: - Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa; - Zakon o vanparničnom postupku; - Zakon o hipoteci; - Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar; - Zakon o državnom premeru i katastru. 2) Obligaciono pravo Osnovna načela obligacionog prava; podela obligacija; izvori obligacija; ugovor kao izvor obligacija; zaključenje ugovora; saglasnost volja; predmet ugovora; osnov ugovora (kauza); sposobnost za zaključenje ugovora; mane volje; forma ugovora; uslov i rok; opšta dejstva ugovora; ugovori u korist trećih; prouzrokovanje štete kao izvor obligacija; pojam štete; osnovi odgovornosti; naknada materijalne štete i obim te naknade; naknada nematerijalne štete; ugovorna kazna; zatezna kamata; prestanak obaveza; ispunjenje; ko može ispuniti; ispunjenje od strane trećeg lica; ispunjenje poslovno nesposobnog; ispu-



njenje sa subrogacijom; kome se vrši ispunjenje; ispunjenje poslovno nesposobnom poveriocu; predmet ispunjenja; zamena ispunjenja; predaja radi prodaje; delimično ispunjenje; obaveza davanja stvari određenih po rodu; uračunavanje ispunjenja; vreme ispunjenja; priznanica; docnja dužnika; docnja poverioca; dejstva dužničke i dejstva poverilačke docnje; polaganje i prodaja dugovane stvari; prebijanje (kompenzacija); otpuštanje duga; prenov (novacija); sjedinjenje (konfuzija); nemogućnost ispunjenja; protek vremena i otkaz; smrt kao način prestanka obligacije; zastarelost; prekid i zastoj zastarevanja; novčane obaveze; ugovorna kamata; obaveze sa više predmeta; alternativne obaveze; fakultativne obaveze i fakultativna potraživanja; obaveze sa više dužnika ili poverilaca; deljive obaveze i potraživanja; solidarne obaveze; solidarnost dužnika; solidarnost poverilaca; promena poverioca ili dužnika; ustupanje potraživanja ugovorom (cesija); posebni slučajevi ustupanja potraživanja; promena dužnika; preuzimanje duga; pristupanje dugu; preuzimanje ispunjenja; podela ugovora; ugovor o kupovini i prodaji; odgovornost za materijalne nedostatke; odgovornost za pravne nedostatke (evikcija); zajam; zakup; otuđenje zakupljene stvari; ugovor o delu; ugovor o prevozu; ugovor o ostavi; ugovor o uskladištenju; ugovor o nalogu; ugovor o komisionu; ugovor o posredovanju; ugovor o otpremanju (špediciji); ugovor o osiguranju; opšta pravila o osiguranju; osiguranje imovine; osiguranje od odgovornosti; osiguranje lica; ugovor o zalozi; zalaganje stvari; zalaganje potraživanja i drugih prava. Pravni izvori: - Zakon o obligacionim odnosima; - Zakon o osiguranju. 5. Privredna pravo 1) Stečajno pravo i stečajni postupak Pojam stečaja; razgraničenje između stečajnog i izvršnog postupka; osnovne odredbe stečajnog postupka (cilj, načela, stečajni razlozi i odluke u stečajnom postupku, posebni stečajni postupci); nadležnost i organi stečajnog postupka; stranke i

učesnici u postupku (stečajni dužnik, stečajni razlučni i izlučni poverioci, isplatni redovi); procesnopravne posledice otvaranja stečajnog postupka. Pravni izvor: - Zakon o stečaju. 2) Hartije od vrednosti Pojam i vrste hartija od vrednosti (hartije na ime, na donosioca, robne hartije od vrednosti); prava iz hartija od vrednosti; raspolaganje hartijama od vrednosti (zalaganje, konvertovanje, podela i spajanje, zamena, poklon, predaja); novčane hartije od vrednosti (menica, ček, obveznica, blagajnički i komercijalni zapisi, akcije); subjekti tržišta hartija od vrednosti (centralni registar i komisija za hartije od vrednosti); trgovina hartijama od vrednosti (oblici trgovine poverljive i privilegovane informacije, berzansko trgovanje, metode berzanskog trgovanja). Pravni izvori: - Zakon o obligacionim odnosima; - Zakon o tržištu kapitala. 3) Statusno privredno pravo Pojam i pravne forme privrednog društva (definicija, konstitutivni elementi - delatnost, sedište i poslovno ime); preduzetnik (pojam, odgovornost, prestanak obavljanja delatnosti); druge pravne forme privrednog društva (finansijske organizacije, zadruge, društva slobodnih profesija); delovi društva; osnivanje i registracija privrednog društva; zastupanje privrednog društva; društvo sa ograničenom odgovornošću (pojam, osnivanje, prestanak); akcionarsko društvo (pojam, vrste, osnivanje); reorganizacija kapitala (pojam, načela i organi akcionarskog društva); povezivanje privrednih društava; statusne promene privrednog društva (spajanje, podela, odvajanje); promena pravne forme privrednog društva; postupak registracije drugih podataka od značaja za pravni promet subjekata registracije; likvidacija privrednih društava. Pravni izvori: - Zakon o privrednim društvima; - Zakon o Agenciji za privredne registre.


│

409


PRAVILNIK O IZGLEDU I SADRŽINI LEGITIMACIJE IZVRŠITELJA I ZAMENIKA IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012)

Član 1 Ovim pravilnikom se propisuju izgled i sadržina legitimacije izvršitelja i zamenika izvršitelja.

Član 2 Legitimacija izvršitelja i zamenika izvršitelja (u daljem tekstu: legitimacija) je dimenzija 60 x 90 milimetara i štampa se na papiru zaštićenom providnom plastičnom presvlakom.

Član 3 Na prednjoj strani legitimacije, u gornjem levom uglu, utisnut je Mali grb Republike Srbije, dimenzija 14 x 25 mm. Legitimacija na prednjoj strani sadrži u gornjem delu na sredini odštampan natpis “REPUBLIKA SRBIJA”, ispod toga natpis “MINISTARSTVO PRAVDE”, ispod toga natpis “IZVRŠITELJ”, odnosno “ZAMENIK IZVRŠITELJA”, a ispod toga natpis “LEGITIMACIJA”. Po sredini legitimacije, odštampan je natpis “ime i prezime nosioca”, koji predstavlja mesto na legitimaciji na kome se upisuje ime i prezime izvršitelja, odnosno zamenika izvršitelja, a ispod se nalazi natpis “naziv suda za koji je imenovan”, koji predstavlja mesto na kome se upisuje naziv suda za čije područje je imenovan izvršitelj, odnosno zamenik izvršitelja. Na desnoj strani legitimacije nalazi se prostor za fotografiju izvršitelja, odnosno zamenika izvršitelja u boji, dimenzija 25 x 30 mm, u donjem levom uglu legitimacije nalazi se mesto za pečat Ministarstva pravde, “M.P.”, a sa desne strane od mesta za pečat odštampan je natpis “Ministar”, koji predstavlja mesto za svojeručni potpis ministra pravde. Poleđina legitimacije sadrži na sredini, u gornjem delu, odštampan tekst “Ovlašćenje”, a ispod toga tekst: “Nosilac ove legi-

410 │

timacije ima ovlašćenja koja mu pripadaju po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju i drugim propisima koji se odnose na ovlašćena lica Ministarstva pravde”. Ispod toga, po sredini, odštampan je tekst “registarski broj legitimacije”, koji predstavlja mesto na kome se upisuje registarski broj, a ispod toga, odštampan je tekst “datum izdavanja”, koji predstavlja mesto na kome se upisuje datum kada je legitimacija izdata. Sadržina prednje strane i poleđine legitimacije navedene u st. 1. do 4. ovog člana štampaju se na beloj podlozi. Legitimacija izvršitelja izdaje se na Obrascu broj 1, a legitimacija zamenika izvršitelja na Obrascu broj 2, koji su odštampani uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 4 Izvršitelj ili zamenik izvršitelja koji izgubi legitimaciju pismenim putem obaveštava Ministarstvo pravde u roku od tri dana. U slučaju iz stava 1. ovog člana, kao i u slučaju oštećenja legitimacije, Ministarstvo pravde izvršitelju ili zameniku izvršitelja izdaje duplikat. U slučaju promene imena ili prezimena, izvršitelj, odnosno zamenik izvršitelja bez odlaganja obaveštavaju o tome Ministarstvo pravde, koje izdaje novu legitimaciju. U slučaju iz stava 3. ovog člana, Ministarstvo pravde briše postojeći registarski broj iz evidencije i izdaje novu legitimaciju sa novim registarskim brojem. Član 5 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 17. maja 2012. godine.



Obrazac 1. Legitimacija izvršitelja REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO PRAVDE IZVRŠITELJ LEGITIMACIJA

ime i prezime nosioca

M.P.

naziv suda za koji je imenovan

fotografija

Ministar

Ovlašćenje

Nosilac ove legitimacije koristi prava koja mu pripadaju po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju i drugim propisima koji se odnose na ovlašćena lica Ministarstva pravde. registarski broj legitimacije datum izdavanje


│

411


Obrazac 2. Legitimacija zamenika izvršitelja REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO PRAVDE ZAMENIK IZVRŠITELJA LEGITIMACIJA

ime i prezime nosioca

M.P.

naziv suda za koji je imenovan

fotografija

Ministar

Ovlašćenje

Nosilac ove legitimacije koristi prava koja mu pripadaju po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju i drugim propisima koji se odnose na ovlašćena lica Ministarstva pravde. registarski broj legitimacije datum izdavanje

412 │



PRAVILNIK O OBLIKU, IZGLEDU I VELIČINI ŠTAMBILJA IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012)

Član 1 Ovim pravilnikom se propisuje oblik, izgled i veličina štambilja izvršitelja.

Član 2 Tekst štambilja ispisuje se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom. Ako se sedište izvršitelja nalazi na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj je u službenoj upotrebi i jezik i pismo nacionalne manjine, tekst štambilja ispisuje se i na jeziku nacionalne manjine.

Član 3 Štambilj izvršitelja je pravougaonog oblika, dimenzija 60 x 25 milimetara. Štambilj sadrži u gornjem levom uglu natpis “REPUBLIKA SRBIJA”, ispod toga, po sredini, ime i prezime izvršitelja, ispod toga, po sredini, oznaku “IZVRŠITELJ”, a ispod toga, po sredini, označenje sedišta izvršitelja. Obrazac štambilja izvršitelja je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (Obrazac 1). Član 4 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 17. maja 2012. godine.

Obrazac 1 Štambilj izvršitelja

REPUBLIKA SRBIJA

_____________________________________________________________ (ime i prezime izvršitelja) IZVRŠITELJ _____________________________________________________________ (sedište izvršitelja)


│

413


PRAVILNIK O TARIFI O NAGRADAMA I NAKNADAMA TROŠKOVA ZA RAD IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 50/2012)

Član 1 Ovim pravilnikom propisuje se Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad izvršitelja.

Član 2 Troškovi postupka nastali pred izvršiteljem obračunavaju se i naplaćuju prema tarifi propisanoj ovim pravilnikom. Obaveza predujmljivanja troškova iz stava 1. ovog člana nastaje za izvršnog poverioca podnošenjem predloga za izvršenje. Troškovi iz stava 1. ovog člana čine troškove izvršnog postupka i naknađuju se u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.

Član 3 Nagrada za rad izvršitelja sastoji se od iznosa koji predstavlja nagradu za pripremanje i vođenje predmeta, nagradu za pojedinačno preduzete radnje i nagradu za uspešnost sprovođenja izvršenja. Visina nagrade određuje se brojem bodova za pojedine radnje u zavisnosti od vrednosti predmeta izvršenja ili tačno određenim brojem bodova za određene radnje. Vrednost boda iznosi 120 dinara. Visina nagrade za rad izvršitelja u predmetima u kojima se može utvrditi vrednost potraživanja (u daljem tekstu: procenjivi predmeti), određuje se u zavisnosti od: 1) vrednosti glavnog potraživanja koje se prinudno izvršava;

414 │

2) vremena potrebnog za pripremu i obavljanje službene radnje; 3) paušalnog iznosa za pojedine radnje određene ovim pravilnikom; 4) naplaćenog iznosa potraživanja koje se prinudno naplaćuje. Osnovica za obračun visine nagrade iz stava 4. tač. 1) i 2) ovog člana je vrednost glavnog potraživanja, a osnovica za obračun visine nagrade iz stava 4. tačka 4) ovog člana je naplaćeni iznos potraživanja. Visina nagrade za rad izvršitelja iz stava 4. tačka 3) ovog člana obračunava se bez obzira na vrednost glavnog potraživanja. Član 4 Izvršitelj odlučuje obrazloženim zaključkom o visini predujma na ime nagrade i naknade troškova za jednu ili više radnji koje će biti preduzete. Izvršitelj će obustaviti izvršenje ako izvršni poverilac ne dostavi dokaz da je izvršio uplatu predujma, u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Član 5 Nagrada za pojedinačno preduzete radnje, nagrada za uspešno sprovođenje izvršenja i naknada troškova naplaćuju se i u slučaju da izvršni dužnik, po prijemu zaključka izvršitelja, izvrši obavezu u roku za dobrovoljno izvršenje. Ako izvršni dužnik dobrovoljno izvrši obavezu pre dostavljanja zaključka o sprovođenju izvršenja, ne naplaćuje se naknada za uspešno sprovođenje izvršenja.



Član 6 Kada izvršitelj preduzima određenu radnju preko izvršitelja sa drugog područja, nagradu za rad i naknadu troškova predujmljuje izvršni poverilac, a izvršitelj uplaćuje predujam na račun izvršitelja sa drugog područja.

Član 7 Za pripremanje i vođenje predmeta, donošenje zaključka za izvršenje u postupku za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga i za donošenje zaključka o predlogu za sprovođenje izvršenja u procenjivim predmetima, izvršitelju pripada nagrada prema vrednosti glavnog potraživanja: - do 250 bodova vrednosti - 25 bodova; - preko 250 do 1.000 bodova vrednosti - 25 bodova, uvećano za 2% vrednosti glavnog potraživanja koje prelazi iznos od 250 bodova; - preko 1.000 do 5.000 bodova vrednosti - 45 bodova, uvećano za 1% vrednosti glavnog potraživanja koje prelazi iznos od 1.000 bodova; - preko 5.000 do 20.000 bodova vrednosti - 95 bodova, uvećano za 0,5% vrednosti glavnog potraživanja koje prelazi iznos od 5.000 bodova; - preko 20.000 do 100.000 bodova vrednosti - 195 bodova, uvećano za 0,2% vrednosti glavnog potraživanja koje prelazi iznos od 20.000 bodova; - preko 100.000 vrednosti bodova - 395 bodova, uvećano za 0,1% vrednosti glavnog potraživanja koje prelazi iznos od 100.000 bodova. Za pripremanje i vođenje predmeta i donošenje zaključka o predlogu za sprovođenje izvršenja u predmetima u kojima se ne može utvrditi vrednost glavnog potraživanja, izvršitelju pripada nagrada u iznosu od 95 bodova. Za razmatranje sudskih spisa i spisa drugih državnih organa, izvršitelju pripada nagrada u visini od 50% nagrade iz st. 1. i 2. ovog člana. Za terensku proveru imovine izvršnog dužnika ili terensku proveru podataka o adresi izvršnog dužnika, izvršitelju pripada nagrada u visini od 50% nagrade iz st. 1. i 2. ovog člana. Za sastavljanje obrazloženih podnesaka koji se upućuju izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku ili trećim licima, kao i drugih podnesaka, izvršitelju pripada nagrada u visini od 20% nagrade iz st. 1. i 2. ovog člana. Za prisustvo javnoj prodaji i preduzimanje radnje sprovođenja izvršenja izvan kancelarije, izvršitelju pripada nagrada u visini od 50% nagrade iz st. 1. i 2. ovog člana za svaki započeti sat preduzimanja radnje.

Član 8 Izvršitelju pripada paušalna nagrada za sledeće radnje: - za sastavljanje zahteva državnom organu za pribavljanje podataka o imovini izvršnog dužnika - najviše do 50 bodova; - za sastavljanje zahteva državnom organu za pribavljanje podataka o identitetu i adresi izvršnog dužnika - najviše do 50 bodova; - za pribavljanje izvoda iz javnog registra, uverenja ili prepisa od suda ili drugog državnog organa - 15 bodova; - za dostavu pismena izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku ili trećim licima - 2,5 bodova po pošiljci kada se dostava vrši poštom, odnosno 7,5 bodova po pošiljci kada dostavu vrši izvršitelj, osim ako se dostava vrši prilikom preduzimanja radnje sprovođenja izvršenja; - za nadzor nad obročnim izvršenjem obaveze po ovlašćenju izvršnog poverioca - 10 bodova za svaki obročni period; - za izdavanje potvrda i uverenja u vezi sa predmetima u kojima izvršitelj postupa - 5 bodova po zahtevu; - za fotokopiranje spisa - 1,5 bodova, uvećano za 0,5 bodova po jednoj stranici fotokopije. Prilikom određivanja nagrade iz stava 1. al. prva i druga ovog člana, izvršitelj je dužan da vodi računa o vrednosti glavnog potraživanja koje se namiruje. Izvršitelj nema pravo na nagradu iz stava 1. alineja prva ovog člana kada u ime izvršnog poverioca podnosi sudu predlog za pribavljanje izjave o imovini. Za radnje propisane stavom 1. ovog člana, izvršitelj ne naplaćuje nagradu iz člana 7. ovog pravilnika.

Član 9 Kada u izvršenju učestvuje više izvršnih poverilaca ili više izvršnih dužnika, izvršitelju pripada pravo na uvećanje nagrade u visini od 50% za svaku sledeću stranku, a najviše do 300% nagrade za vrednost najvećeg glavnog potraživanja. Za preduzete radnje izvan radnog vremena, izvršitelj ima pravo na uvećanje nagrade u visini od 50% iznosa nagrade za preduzetu radnju. Za čuvanje stvari koje su predmet izvršenja, izvršitelj ima pravo na nagradu: - ako stvari ne donose prihod - 25 bodova mesečno; - ako stvari donose prihod - 20% bruto prihoda za ceo period čuvanja, ali ne manje od 25 bodova mesečno. Član 10 Nagrada za uspešnost sprovođenja izvršenja, koja po okončanju izvršenja pripada izvršitelju, u procenjivim predmetima određuje se u sledećim iznosima:


│

415


- do 250 bodova vrednosti naplaćenog iznosa potraživanja 25 bodova; - preko 250 do 1.000 bodova vrednosti naplaćenog iznosa potraživanja - 25 bodova, uvećano za 6% vrednosti naplaćenog iznosa potraživanja koji prelazi iznos od 250 bodova; - preko 1.000 do 5.000 bodova vrednosti naplaćenog iznosa potraživanja - 85 bodova, uvećano za 5% vrednosti naplaćenog iznosa potraživanja koji prelazi iznos od 1.000 bodova; - preko 5.000 do 20.000 bodova vrednosti naplaćenog iznosa potraživanja - 335 bodova, uvećano za 4% vrednosti naplaćenog iznosa potraživanja koji prelazi iznos od 5.000 bodova; - preko 20.000 do 100.000 bodova vrednosti naplaćenog iznosa potraživanja - 1135 bodova, uvećano za 2% vrednosti naplaćenog iznosa potraživanja koji prelazi iznos od 20.000 bodova; - preko 100.000 bodova vrednosti naplaćenog iznosa potraživanja - 3135 bodova, uvećano za 1% vrednosti naplaćenog iznosa potraživanja koji prelazi iznos od 100.000 bodova. Naplaćeni iznos potraživanja iz stava 1. ovog člana je naplaćeni iznos potraživanja umanjen za troškove postupka pred izvršiteljem koji su do tada nastali. Uspešnim sprovođenjem izvršenja u predmetima u kojima se vrednost izvršene obaveze ne može utvrditi, smatra se izvršenje obaveze iz izvršne isprave od strane izvršnog dužnika. Nagrada za uspešno sprovođenje izvršenja u slučaju iz stava 3. ovog člana iznosi 335 bodova. Nagrada za uspešnost sprovođenja izvršenja umanjuje se:

416 │

- za 50%, kada je obaveza izvršena odmah po dostavljanju zaključka o izvršenju ili zaključka o sprovođenju izvršenja, pre preduzimanja prve radnje izvršenja; - za 25%, kada je izvršenje sprovedeno prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika ili sa računa dužnika izvršnog dužnika, pod uslovom da prethodno nije bezuspešno pokušan drugi način izvršenja. Član 11 Naknada troškova izvršitelja nastalih u vezi sa sprovođenjem izvršnih radnji obračunava se na osnovu stvarnih troškova koji su bili potrebni za preduzimanje radnji sprovođenja izvršenja.

Član 12 Ako službenu radnju treba preduzeti izvan kancelarije izvršitelja, izvršitelju pripada naknada za odsustvovanje iz kancelarije u vrednosti od 10 bodova za svaki započeti sat odsustvovanja, a najviše do osam sati dnevno. Za rad van mesta sedišta kancelarije izvršitelja, izvršitelju pripada naknada za prevoz, i to: - za prevoz u međumesnom saobraćaju, u visini cene javnog prevoza; - za prevoz u mesnom saobraćaju, u visini troškova taksi prevoza; - za upotrebu sopstvenog automobila, u visini do 30% od troškova cene najkvalitetnijeg benzina po pređenom kilometru. Član 13 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.



PRAVILNIK O SADRŽINI I NAČINU VOĐENJA IMENIKA IZVRŠITELJA I ZAMENIKA I IMENIKA ORTAČKIH DRUŠTAVA IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012)

I UVODNA ODREDBA Član 1 Ovim pravilnikom propisuje se sadržina i način vođenja imenika izvršitelja i zamenika i imenika ortačkih društava izvršitelja.

II SADRŽINA IMENIKA IZVRŠITELJA I ZAMENIKA I IMENIKA ORTAČKIH DRUŠTAVA IZVRŠITELJA Imenik izvršitelja i zamenika

Član 2 Imenik sadrži sledeće podatke o imenovanim izvršiteljima: 1) ime i prezime izvršitelja, devojačko prezime, ime jednog roditelja; 2) datum rođenja izvršitelja; 3) matični broj (JMBG) izvršitelja; 4) poreski identifikacioni broj (PIB) izvršitelja; 5) sedište izvršitelja; 6) broj telefona izvršitelja; 7) elektronsku adresu izvršitelja;

8) redni broj i datum prijave na ispit za izvršitelja; 9) datum polaganja pismenog dela ispita za izvršitelja i datum polaganja usmenog dela ispita za izvršitelja i postignut opšti uspeh; 10) r edni broj i datum prijave na javni konkurs za izvršitelja; 11) b roj i datum rešenja o imenovanju izvršitelja; 12) s ud za čije je područje izvršitelj imenovan; 13) p odatke o zaključenom ugovoru o osiguranju za štetu koju bi mogao pričiniti izvršitelj trećem licu u obavljanju delatnosti; 14) p odatke o zaključenom ugovoru o osiguranju prostorija i predmeta primljenih u depozit u slučaju njihovog oštećenja, uništenja ili nestanka; 15) d atum polaganja zakletve; 16) d atum stupanja na dužnost izvršitelja; 17) p odatke o pohađanim seminarima, skupovima, savetovanjima i drugim oblicima stručnog usavršavanja izvršitelja u oblasti izvršenja; 18) g odišnji izveštaj o poslovanju izvršitelja; 19) d atum razrešenja izvršitelja; 20) d atum prestanka obavljanja delatnosti na zahtev izvršitelja; 21) p odatke o izvršenom nadzoru ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa (u daljem tekstu: Ministarstvo) nad radom izvršitelja;


│

417


Zbirka isprava imenika izvršitelja i zamenika i imenika ortačkih društava izvršitelja

22) d isciplinske mere izrečene izvršitelju; 23) n apomene.

Član 3 Imenik sadrži sledeće podatke o zamenicima izvršitelja: 1) ime i prezime zamenika, devojačko prezime, ime jednog roditelja; 2) datum rođenja zamenika; 3) matični broj (JMBG) zamenika; 4) redni broj i datum prijave ispita za izvršitelja; 5) datum polaganja pismenog dela ispita za izvršitelja i datum polaganja usmenog dela ispita za izvršitelja i postignut opšti uspeh; 6) broj i datum rešenja o imenovanju zamenika; 7) ime i prezime izvršitelja za čijeg je zamenika imenovan; 8) broj i datum rešenja izvršitelja za čijeg je zamenika imenovan; 9) datum polaganja zakletve zamenika; 10) d atum stupanja na dužnost zamenika; 11) d atum razrešenja zamenika; 12) d atum prestanka obavljanja delatnosti na zahtev zamenika; 13) p odaci o izvršenom nadzoru Ministarstva nad radom zamenika; 14) d isciplinske mere izrečene zameniku; 15) n apomene. Imenik ortačkih društava izvršitelja

Član 4 U imenik ortačkih društava izvršitelja upisuju se sledeći podaci: 1) poslovno ime ortačkog društva; 2) poreski identifikacioni broj (PIB) ortačkog društva; 3) sedište ortačkog društva; 4) broj telefona ortačkog društva; 5) elektronska adresa ortačkog društva izvršitelja; 6) datum i broj rešenja o upisu u nadležni registar; 7) datum i broj rešenja o brisanju iz nadležnog registra; 8) podaci o osnivačima (imena i prezimena osnivača, JMBG osnivača, broj rešenja kojim su osnivači imenovani za izvršitelja); 9) područja osnovnih i privrednih sudova za koja su kao izvršitelji imenovani osnivači ortačkog društva; 10) n apomene.

418 │

Član 5 Sastavni deo imenika izvršitelja i zamenika i imenika ortačkih društava, čini zbirka isprava koja se može voditi i u elektronskoj formi. U zbirci isprava čuvaju se: dokazi o ispunjenosti uslova za polaganje ispita za izvršitelja; odluke ispitne komisije; zapisnik sa ispita i uverenje o položenom ispitu za izvršitelja; dokumenta priložena uz prijavu na konkurs za izvršitelja; odluke konkursne komisije; lista sa predlogom konkursne komisije za imenovanje kandidata; rešenje o imenovanju izvršitelja i zamenika; dokazi o ispunjenosti uslova za polaganje zakletve izvršitelja i zamenika; overeni otisak pečata i štambilja izvršitelja; overeni potpisi izvršitelja i zamenika; podaci o disciplinskom kažnjavanju, razrešenju i prestanku obavljanja delatnosti.

III NAČIN VOĐENJA IMENIKA IZVRŠITELJA I ZAMENIKA I IMENIKA ORTAČKIH DRUŠTAVA IZVRŠITELJA

Član 6 Imenik izvršitelja i zamenika i imenik ortačkih društava izvršitelja sa zbirkom isprava mogu se voditi i u elektronskoj formi. Podaci iz imenika izvršitelja i zamenika i imenika ortačkih društava izvršitelja dostupni su javnosti na internet stranici Ministarstva, u skladu sa zakonom.

Član 7 Podaci navedeni u članu 2. tač. 1. do 16. ovog pravilnika, upisuju se nakon stupanja izvršitelja na dužnost. Podaci navedeni u članu 2. tačka 17. ovog pravilnika, upisuju se nakon što Komora izvršitelja dostavi Ministarstvu dokaz o svakom pohađanom seminaru i drugim oblicima usavršavanja u oblasti izvršenja. Podaci navedeni u članu 2. tačka 18. ovog pravilnika, upisuju se nakon što izvršitelj podnese Ministarstvu godišnji izveštaj o poslovanju. Podaci navedeni u članu 2. tač. 19. i 20. ovog pravilnika, upisuju se nakon donošenja rešenja o razrešenju izvršitelja, odnosno prestanka obavljanja delatnosti na zahtev izvršitelja.



Podaci navedeni u članu 2. tačka 21. ovog pravilnika, upisuju se nakon izvršenog nadzora nad radom izvršitelja od strane Ministarstva, i to tako što se unosi datum nadzora, osnov vršenja nadzora, naložene mere nakon izvršenog nadzora i izveštaj izvršitelja o sprovedenim merama. Podaci navedeni u članu 2. tačka 22. ovog pravilnika, upisuju se tako što se unosi datum pokretanja disciplinskog postupka, podnosilac predloga za pokretanje disciplinskog postupka, izrečena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti izvršitelja za vreme trajanja disciplinskog postupka i izrečena disciplinska mera. Član 8 Podaci navedeni u članu 3. tač. 1. do 8. ovog pravilnika, upisuju se nakon stupanja zamenika na dužnost. Podaci navedeni u članu 3. tač. 9. i 10. ovog pravilnika, upisuju se nakon položene zakletve zamenika. Podaci navedeni u članu 3. tač. 11. i 12. ovog pravilnika, upisuju se nakon donošenja rešenja o razrešenju zamenika, odnosno prestanka obavljanja delatnosti na zahtev zamenika. Podaci navedeni u članu 3. tačka 13. ovog pravilnika, upisuju se nakon izvršenog nadzora nad radom zamenika od strane Ministarstva, tako što se unosi datum nadzora, osnov vršenja nadzora, naložene mere nakon izvršenog nadzora i izveštaj zamenika o sprovedenim merama. Podaci navedeni u članu 3. tačka 14. ovog pravilnika, upisuju se tako što se unosi datum pokretanja disciplinskog

postupka, podnosilac predloga za pokretanje disciplinskog postupka, izrečena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti zamenika izvršitelja za vreme trajanja disciplinskog postupka i izrečena disciplinska mera.

Član 9 Podaci navedeni u članu 4. tač. 1. do 5. ovog pravilnika, upisuju se nakon prijave ortačkog društva izvršitelja. Podaci navedeni u članu 4. tač. 6. do 9. ovog pravilnika, upisuju se nakon upisa u imenik ortačkih društava izvršitelja. Promene podataka

Član 10 Promene upisanih podataka u imeniku izvršitelja i zamenika iz čl. 2. i 3. ovog pravilnika, prijavljuju se Ministarstvu, u roku od osam dana od dana izvršene promene, u skladu sa zakonom. Uz prijavu promene podataka dostavljaju se dokazi na osnovu kojih se utvrđuje postojanje promene.

IV ZAVRŠNA ODREDBA

Član 11 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 17. maja 2012. godine.


│

419


PRAVILNIK O NAČINU IZVEŠTAVANJA I SADRŽINI IZVEŠTAJA O POSLOVANJU IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 35/2012)

Član 1 Ovim pravilnikom propisuju se način izveštavanja i sadržina izveštaja o poslovanju izvršitelja.

Član 2 Izveštaj o poslovanju izvršitelja za kalendarsku godinu (u daljem tekstu: Izveštaj) se podnosi ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa i Komori izvršitelja u štampanoj formi, kao i u elektronskoj formi potpisanoj u skladu sa propisom koji uređuje elektronski potpis.

Član 3 Izveštaj se podnosi za kalendarsku godinu, najkasnije do 1. februara tekuće godine za prethodnu godinu. Član 4 Izveštaj sadrži sledeće podatke: 1) o radnjama prinudnog ostvarivanja potraživanja; 2) o odnosu ukupnog iznosa sredstava ostvarenih izvršnim radnjama i ukupnog iznosa potraživanja; 3) o radnjama sprovođenja obezbeđenja potraživanja. Član 5 Podaci o radnjama prinudnog ostvarivanja potraživanja odnose se na: 1) vrste izvršnih poverilaca i isprave na osnovu kojih se sprovodi izvršenje: (1) R epublika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave; (2) p rivredno društvo;

420 │

(3) banka; (4) drugo pravno lice; (5) fizičko lice; (6) izvršenje na osnovu strane izvršne isprave ili verodostojne isprave; (7) izvršenje na osnovu domaće verodostojne isprave; (8) izvršenje za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga; 2) ukupan broj predmeta u toku; 3) ukupan broj rešenih predmeta; 4) ukupan broj nerešenih predmeta na kraju godine; 5) vrste izvršnih radnji (brojčano izraženih): (1) prodaja pokretnih stvari; (2) prodaja nepokretnosti; (3) ispražnjenje i predaja nepokretnosti; (4) uvođenje u posed; (5) izvršenje na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima; (6) izvršenje na računu izvršnog dužnika; (7) druge vrste izvršenja; 6) ukupan broj donetih zaključaka i drugih akata izvršitelja.

Član 6 Podaci o odnosu ukupnog iznosa sredstava ostvarenih izvršnim radnjama i ukupnog iznosa potraživanja odnose se na: 1) vrste izvršnih poverilaca i isprave na osnovu kojih se sprovodi izvršenje: (1) Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave;



(2) p rivredno društvo; (3) b anka; (4) d rugo pravno lice; (5) f izičko lice; (6) i zvršenje na osnovu strane izvršne isprave ili verodostojne isprave; (7) i zvršenje na osnovu domaće verodostojne isprave; (8) i zvršenje za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga; 2) ukupan iznos potraživanja (izražen u dinarima); 3) ukupan iznos sredstava ostvarenih izvršenjem (izražen u dinarima); 4) odnos ukupnog iznosa sredstava ostvarenih izvršnim radnjama i ukupnog iznosa potraživanja (izražen u procentima); 5) napomene. Član 7 Podaci o radnjama sprovođenja obezbeđenja potraživanja odnose se na: 1) vrste predlagača obezbeđenja potraživanja:

(1) Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave; (2) privredno društvo; (3) banka; (4) drugo pravno lice; (5) fizičko lice; 2) ukupan broj predmeta u toku; 3) ukupan broj rešenih predmeta; 4) ukupan broj sprovedenih prethodnih mera; 5) ukupan broj određenih privremenih mera; 6) napomene.

Član 8 Obrazac Izveštaja je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (Obrazac 1). Član 9 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 17. maja 2012. godine.

Obrazac 1.

Republika Srbija

(ime i prezime izvršitelja) IZVRŠITELJ (sedište)

Vrste izvršnih poverilaca i isprave na osnovu kojih se sprovodi izvršenje 1. Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave 2. privredno društvo 3. banka

IZVEŠTAJ O POSLOVANJU IZVRŠITELJA ZA __________ GODINU PODACI O RADNJAMA PRINUDNOG OSTVARIVANJA POTRAŽIVANJA

Ukupan Ukupan Ukupan Vrste izvršnih radnji (brojčano izraženih) broj broj rešenih broj Prodaja Prodaja Ispražnjenje Uvođenje Izvršenje Izvršenje Druge predmeta predmeta nerešenih pokretnih nepokretnosti i predaja u posed na zaradi i na računu vrste u toku predmeta stvari nepokretnosti drugim stalnim izvršnog izvršenja na kraju novčanim dužnika godine primanjima


Ukupan broj donetih zaključaka i drugih akata izvršitelja

│

421


4. drugo pravno lice 5. fizičko lice 6. izvršenje na osnovu strane izvršne isprave ili verodostojne isprave 7. izvršenje na osnovu domaće verodostojne isprave 8. izvršenje za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga Ukupno:

PODACI O ODNOSU UKUPNOG IZNOSA SREDSTAVA OSTVARENIH IZVRŠNIM RADNJAMA I UKUPNOG IZNOSA POTRAŽIVANJA

Vrste izvršnih poverilaca i isprave na osnovu kojih se sprovodi izvršenje

1. Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave 2. privredno društvo 3. banka 4. drugo pravno lice 5. fizičko lice 6. izvršenje na osnovu strane izvršne isprave ili verodostojne isprave 7. izvršenje na osnovu domaće verodostojne isprave 8. izvršenje za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga Ukupno: Vrste predlagača obezbeđenja potraživanja 1. Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave 2. privredno društvo 3. banka 4. drugo pravno lice 5. fizičko lice Ukupno:

422 │

Ukupan iznos potraživanja (izražen u dinarima)

Ukupan iznos sredstava ostvarenih izvršenjem (izražen u dinarima)

Odnos ukupnog iznosa sredstava ostvarenih izvršnim radnjama i ukupnog iznosa potraživanja (izražen u procentima)

PODACI O RADNJAMA SPROVOĐENJA OBEZBEĐENJA POTRAŽIVANJA Ukupan broj predmeta u toku

Ukupan broj rešenih predmeta

Ukupan broj sprovedenih prethodnih mera

Ukupan broj određenih privremenih mera

Napomene

Napomene



PRAVILNIK O NAČINU VOĐENJA EVIDENCIJE PREDMETA PO KOJIMA POSTUPA IZVRŠITELJ, NAČINU PRISTUPA EVIDENCIJI I POSTUPANJU SA EVIDENCIJOM U SLUČAJU SMRTI, RAZREŠENJA ILI PRESTANKA OBAVLJANJA DELATNOSTI IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 46/2012)

Član 1 Ovim pravilnikom propisuju se način vođenja evidencije predmeta po kojima postupa izvršitelj, način pristupa evidenciji i postupanje sa evidencijom u slučaju smrti, razrešenja ili prestanka obavljanja delatnosti izvršitelja.

Član 2 Evidencija predmeta po kojima postupa izvršitelj vodi se kroz sledeće knjige i upisnike: 1) prijemna knjiga; 2) otpremna knjiga; 3) upisnik za predmete izvršenja i obezbeđenja; 4) upisnik za predmete izvršenja za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga; 5) knjiga dnevnika o sprovedenim radnjama; 6) knjiga evidencije o podnetim zahteva za otklanjanje nepravilnosti; 7) knjiga arhive. Knjige i upisnici iz stava 1. ovog člana se vode za kalendarsku godinu.

Član 3 Evidencija propisana Zakonom o izvršenju i obezbeđenju vodi se na osnovu podataka iz predmeta izvršitelja koji se obrazuju po prijemu predloga za izvršenje, predloga za obezbeđenje, kao i predloga za ostvarenje novčanog potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga. Dokumenta koja se primaju ili otpremaju u vezi sa predmetom ulažu se u omot spisa predmeta izvršitelja i obeležavaju rednim brojevima. Član 4 Prijemna knjiga sadrži podatke o svim dokumentima i spisima primljenim u kancelariji izvršitelja. Obrazac prijemne knjige je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (Obrazac 1). Član 5 Otpremna knjiga sadrži podatke o svim dokumentima i spisima koji su prosleđeni iz kancelarije izvršitelja. Obrazac otpremne knjige je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (Obrazac 2).


│

423


Član 6 Upisnik za predmete izvršenja i obezbeđenja sadrži podatke o pokretanju postupka izvršenja i obezbeđenja, dostavljanju spisa sudu, odlaganju, prekidu i zastoju, nastavljanju i okončanju postupka izvršenja i obezbeđenja. Obrazac upisnika za predmete izvršenja i obezbeđenja je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (Obrazac 3).

Član 7 Upisnik za predmete izvršenja za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga sadrži podatke o predmetima izvršenja od unošenja u upisnik do arhiviranja. Izvršitelj podatke zavodi u upisnik za predmete izvršenja za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga u trenutku pokretanja postupka izvršenja, dostavljanja spisa sudu, odlaganja, prekida i zastoja, nastavljanja i okončanja postupka izvršenja. Obrazac upisnika za predmete izvršenja za namirenje potraživanja po osnovu komunalnih i sličnih usluga je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (Obrazac 4). Član 8 Knjiga dnevnika o sprovedenim radnjama sadrži podatke o izvršnim i drugim radnjama koje je izvršitelj sproveo. Obrazac knjige dnevnika o sprovedenim radnjama je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (Obrazac 5).

Član 9 Knjiga evidencije o podnetim zahtevima za otklanjanje nepravilnosti sadrži podatke o tim zahtevima od unošenja u knjigu do odluke po zahtevu. Obrazac knjige evidencije o podnetim zahtevima za otklanjanje nepravilnosti je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (Obrazac 6).

Član 10 Knjiga arhive sadrži podatke o arhiviranim predmetima izvršitelja. Obrazac knjige arhive je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo (Obrazac 7).

424 │

Član 11 Knjige i upisnici se vode i u elektronskom obliku. Podaci iz knjiga i upisnika koji se vode u elektronskom obliku čuvaju se u skladu sa propisima kojima se uređuje elektronsko poslovanje.

Član 12 Knjige, upisnici i predmeti izvršitelja se čuvaju u kancelariji izvršitelja. Knjige, upisnici i predmeti iz kancelarije izvršitelja može izneti samo izvršitelj ili njegov zamenik uz ovlašćenje izvršitelja. Član 13 Stranci i licu koje dokaže opravdan interes izvršitelj će omogućiti razgledanje, fotokopiranje i prepisivanje podataka iz evidencije.

Član 14 U slučaju razrešenja izvršitelja, drugi izvršitelj, koji privremeno preuzima poslove razrešenog izvršitelja do imenovanja novog izvršitelja, privremeno preuzima i evidenciju razrešenog izvršitelja. U rešenju o razrešenju izvršitelja određuje se način preuzimanja evidencije od strane izvršitelja koji preuzima predmete razrešenog izvršitelja. Izvršitelj koji preuzima predmete razrešenog izvršitelja sastavlja zapisnik o preuzetim predmetima i evidenciji, koji dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa i Komori izvršitelja. Član 15 U slučaju smrti ili drugog načina prestanka obavljanja delatnosti izvršitelja, osim razrešenja, do imenovanja novog izvršitelja, evidenciju izvršitelja preuzima zamenik izvršitelja, a ako izvršitelj nema zamenika, evidenciju preuzima privremeni zamenik koga određuje predsednik Komore izvršitelja. Član 16 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 17. maja 2012. godine.



Obrazac 1. PRIJEMNA KNJIGA Datum 1

Broj izvršnog predmeta 3

Ulazni broj 2

Naziv suda koji sprovodi izvršni postupak ili postupak obezbeđenja 4

Pošiljalac i adresa 5

Opis

Primedbe

Opis

Primedbe

6

7

Obrazac 2. OTPREMNA KNJIGA Datum 1


Izlazni broj 2

Primalac i adresa 4

5

6

Obrazac 3. UPISNIK ZA PREDMETE IZVRŠENJA I OBEZBEĐENJA

Redni broj 1

Datum prijema Inicijalni akt 2

Izvršitelj

3

Broj i datum sudskog rešenja o izvršenju, odnosno obezbeđenju 4

Lično ime i prebivalište, odnosno naziv i sedište stranaka

Izvršni poverilac 5

Radi naplate novčanog potraživanja

Na štednom ulogu i Na hartijama tekućem od vrednosti računu fizičkog lica 12 13

Na računu pravnog lica ili preduzetnika 14

Na akcijama i udelima 15

Izvršni dužnik

Predloženo izvršenje

Izvršna isprava

6

7

Na celokupnoj imovini 8

Radi naplate novčanog potraživanja Na pokretnim stvarima 9

Na nepokretnostima 10

Na zaradi i drugim novčanim primanjima 11

Predloženo izvršenje Na drugim imovinskim pravima 16

Radi ostvarivanja nenovčanog potraživanja Izvršenje Predaja Ispražnjenje obaveze na Izvršenje pokretnih i predaja činjenje, odluke o stvari nepokretnosti nečinjenje deobi stvari ili trpljenje 17 18 19 20


│

425

III PODZAKONSKI AKTI ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU Predloženo izvršenje Radi ostvarivanja nenovčanog potraživanja 21

Ostalo 22

Odluka o prigovoru

Dan podnošenja prigovora Izvršnog dužnika Izvršnog poverioca 23 24

Prvostepenog suda Sudskog veća Usvajanje Delimično Usvajanje Delimično Odbačaj Ukidanje prigovora, usvajanje Odbačaj prigovora kao prigovora, usvajanje prigovora kao rešenja i ukidanje rešenja prigovora, neblagovremenog, ukidanje rešenja prigovora, neblagovremenog, vraćanje o izvršenju ukidanje rešenja nedozvoljenog ili o izvršenju ukidanje rešenja nedozvoljenog na ponovni i obustava o izvršenju i nepotpunog i obustava o izvršenju i ili nepotpunog postupak izvršenja u celini obustava izvršenja izvršenja u celini obustava izvršenja 25 26 27 28 29 30 31

Popis Procena Prodaja pokretnih pokretnih pokretnih stvari stvari stvari 34

35

36

Zabeležba rešenja o izvršenju na nepokretnosti u javnu knjigu 37

Odbijanje prigovora kao neosnovanog

Preinačenje rešenja 32

33

Preduzete izvršne radnje

Utvrđivanje Prodaja vrednosti nepokretnosti nepokretnosti 38

39

Predaja Zaplena Oduzimanje Udaljenje lica i Dosuđenje nepokretnosti i prenos i predaja stvari i predaja Činidba nepokretnosti kupcu potraživanja stvari nepokretnosti 40

42

42

43

44

45

Preduzete izvršne radnje Plenidba akcija, udela ili hartije od vrednosti Procena akcija, udela ili hartije od vrednosti Prodaja akcija, udela ili hartije od vrednosti 46 47 48 Naplaćeni iznos duga 50

Iznos namirenja 51

Iznos namirenja i obezbeđenja Lica koja su Zatraženi iznos namirena obezbeđenja 52 53

Uplaćeni iznos obezbeđenja Namirenje i datum naplate 54 55

Rešenje po prigovoru Odbačen Upućen na parnicu 61 62

Prigovor trećeg lica 60

Nagrada i naknada troškova

Konačni iznos nagrade izvršitelja 65

426 │

Okončanje postupka

Obustava 56

Prigovor trećeg lica na rešenje o prigovoru 63

Naknada troškova izvršitelja 66

Odlaganje, prekid i zastoj

Odlaganje 57

Prekid 58

Zastoj 59

Odluka po prigovoru 64

Kretanje predmeta

U sudu 67

Ostalo 49

Van suda 68

Primedbe 69



Obrazac 4. UPISNIK ZA PREDMETE IZVRŠENJA ZA NAMIRENJE POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KOMUNALNIH I SLIČNIH USLUGA

Redni broj 1

Datum prijema

Izvršitelj

Inicijalni akt 2

Izvršnog poverioca

Dan dostavljanja sudu nacrta odluke o prigovoru

12

13

Izvršni poverilac 4

3

Dan izjavljivanja prigovora

Izvršnog dužnika

Lično ime i prebivalište, odnosno naziv i sedište stranaka

usvajanju prigovora i stavljanju van snage rešenja o izvršenju u celini

14

Zaključak o izvršenju

Izvršni dužnik 5

6

15

Delimično odbijen predlog za izvršenje

Odbijen predlog za izvršenje 7

8

Odbačen predlog za izvršenje

Povučen predlog za izvršenje

9

10

odbačaju prigovora kao neblagovremenog, nedozvoljenog ili nepotpunog

odbijanju prigovora

Prigovor na rešenje o odbijanju prigovora

17

18

16

Broj parničnog predmeta, odnosno naziv i sedište nadležnog suda kome je predmet ustupljen nakon prigovora

Odbačaj prigovora kao neblagovremenog, nedozvoljenog ili nepotpunog

19

20

Usvajanje prigovora, ukidanje rešenja o izvršenju i obustava izvršenja u celini

21

Delimično usvajanje prigovora, ukidanje rešenja o izvršenju i obustava izvršenja

30

Iznos namirenja i obezbeđenja

Iznos namirenja 31

Prigovor trećeg lica 40

Lica koja su namirena 32

11

22

Ukidanje Odbijanje rešenja i prigovora Preinačenje vraćanje kao rešenja na ponovni neosnovanog postupak

23

24

Preduzete izvršne radnje Plenidba akcija, udela ili hartije od vrednosti Procena akcija, udela ili hartije od vrednosti Prodaja akcija, udela ili hartije od vrednosti 26 27 28

Naplaćeni iznos duga

Ostalo

Odluka suda po prigovoru

Rešenje o

usvajanju prigovora i stavljanju van snage rešenja o izvršenju delimično

Odluke izvršitelja

Zatraženi iznos obezbeđenja 33

Rešenje po prigovoru Odbačen Upućen na parnicu 41 42

Uplaćeni iznos obezbeđenja i datum naplate 34

Okončanje postupka

Namirenje 35

Obustava 36

Prigovor trećeg lica na rešenje o prigovoru


43

25

Ostalo 29

Odlaganje, prekid i zastoj

Odlaganje 37

Prekid 38

Zastoj 39

Odluka o prigovoru 44

│

427

III PODZAKONSKI AKTI ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU Nagrada i naknada troškova

Konačni iznos nagrade izvršitelja

Kretanje predmeta

Naknada troškova izvršitelja

45

U sudu 47

46

Primedbe

Van suda 48

49

Obrazac 5. KNJIGA DNEVNIKA O SPROVEDENIM RADNJAMA Datum 1


Izvršni dužnik 3

Opis sprovedene radnje 4

Obrazac 6. KNJIGA EVIDENCIJE O PODNETIM ZAHTEVIMA ZA OTKLANJANJE NEPRAVILNOSTI Redni broj 1

Datum prijema 2

Postupanje izvršitelja po zahtevu 3

Sud 4

Usvaja se 5

Odbija se 6

Odluke suda

Odbacuje se 7

Rešeno na drugi način

Nenadležnost / stvarna i mesna 8

9

Obrazac 7. KNJIGA ARHIVE Redni broj 1

428 │


Datum arhiviranja 3

Arhivirana dokumenta 4

Ukupan broj predmeta na godišnjem nivou u kojima je postupao izvršitelj 5

Primedbe 6



PRAVILNIK O OPŠTIM USLOVIMA ZA ZAKLJUČIVANJE UGOVORA O OSIGURANJU IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 18/2012)

Član 1 Ovim pravilnikom propisuju se opšti uslovi za zaključivanje ugovora o osiguranju izvršitelja za štetu koju bi izvršitelj mogao pričiniti trećem licu obavljanjem delatnosti i osiguranje prostorija i predmeta primljenih u depozit u slučaju njihovog oštećenja, uništenja ili nestanka, kao i najniži iznos osiguranja. Član 2 Osiguranje izvršitelja može biti individualno i kolektivno. Individualno osiguranje izvršitelj zaključuje sa društvom za osiguranje, u svoje ime i za svoj račun. Kolektivno osiguranje zaključuje Komora izvršitelja (u daljem tekstu: Komora) sa društvom za osiguranje, u svoje ime, a za račun izvršitelja, u skladu sa aktima Komore. Komora može zaključiti ugovor o kolektivnom osiguranju za sve izvršitelje i zamenike.

Član 3 Ugovor o osiguranju izvršitelja obuhvata osiguranje za štetu koju bi izvršitelj mogao pričiniti trećem licu obavljanjem delatnosti i osiguranje prostorija i predmeta primljenih u depozit u slučaju njihovog oštećenja, uništenja ili nestanka. Ugovor iz stava 1. ovog člana obuhvata i osiguranje od odgovornosti za radnje zamenika i pomoćnika izvršitelja, za radnje drugih lica koja rade kod izvršitelja, kao i za radnje drugih lica koja u ime i za račun izvršitelja sprovode pojedine radnje izvršenja i obezbeđenja.

Član 4 Ugovorom o osiguranju izvršitelja obavezuje se ugovarač osiguranja - izvršitelj u slučaju individualnog, odnosno Komora u slučaju kolektivnog osiguranja, da plati određeni iznos (premija osiguranja) društvu za osiguranje, a društvo za osiguranje se obavezuje da, ako nastupi događaj koji predstavlja osigurani slučaj, isplati oštećenom licu naknadu, odnosno ugovorenu sumu.

Član 5 Osigurani slučaj predviđen ugovorom o osiguranju izvršitelja je svaki propust izvršitelja i lica iz člana 3. stav 2. ovog pravilnika, učinjen u obavljanju delatnosti izvršitelja, u vidu preduzimanja ili nepreduzimanja radnje, odnosno oštećenje, uništenje i nestanak predmeta primljenih u depozit, odnosno prostorija, koji ima za posledicu nastanak štete trećem licu. Član 6 U slučaju prestanka ugovora o osiguranju izvršitelja, društvo za osiguranje obaveštava o tome Komoru pisanim putem u roku od tri dana od dana prestanka ugovora.

Član 7 Osigurana suma za ugovor o osiguranju izvršitelja iznosi najmanje 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan zaključenja ugovora. Član 8 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.


│

429


PRAVILNIK O DISCIPLINSKOM POSTUPKU PROTIV IZVRŠITELJA (“Sl. glasnik RS”, br. 46/2012)

Član 1 Ovim pravilnikom uređuje se sprovođenje disciplinskog postupka protiv izvršitelja.

Član 2 Disciplinski postupak protiv izvršitelja sprovodi se radi utvrđivanja disciplinske odgovornosti izvršitelja.

Član 3 Disciplinski postupak sprovodi disciplinska komisija. Disciplinska komisija donosi poslovnik o svom radu. Na pitanja koja nisu uređena ovim pravilnikom, shodno se primenjuju odredbe propisa kojim se uređuje opšti upravni postupak. Član 4 Disciplinski postupak se pokreće predlogom za pokretanje disciplinskog postupka (u daljem tekstu: predlog), koji se podnosi disciplinskoj komisiji. Predlog mogu podneti ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa, predsednik suda za čije područje je izvršitelj imenovan i predsednik Komore izvršitelja, na osnovu izvršenog nadzora ili pritužbi i inicijativa stranaka u postupku izvršenja, njihovih zastupnika ili punomoćnika. Član 5 Pritužba, odnosno inicijativa podnosi se u pismenom obliku i dostavlja licima ovlašćenim za pokretanje disciplinskog postupka iz člana 4. stav 2. ovog pravilnika.

430 │

Pritužba, odnosno inicijativa može se podneti i usmeno na zapisnik.

Član 6 Pritužba, odnosno inicijativa sadrži sledeće podatke: 1) označenje organa kojem se pritužba, odnosno inicijativa podnosi; 2) ime i prezime izvršitelja; 3) oznaku predmeta u kome postupa izvršitelj; 4) razlog za podnošenje pritužbe, odnosno inicijative; 5) ime i prezime lica koje podnosi pritužbu, odnosno inicijativu. Član 7 Predlog sadrži sledeće podatke: 1) ime i prezime izvršitelja; 2) disciplinsku povredu koja se izvršitelju stavlja na teret; 3) činjenice i dokaze na kojima se zasniva predlog; 4) predlog o dokazima koje treba izvesti u disciplinskom postupku; 5) predlog disciplinske mere; 6) potpis podnosioca predloga, odnosno lica ovlašćenog za podnošenje predloga za pokretanje disciplinskog postupka. Član 8 Ako je podneta pritužba, odnosno inicijativa nepotpuna, lica ovlašćena za podnošenje predloga pozvaće podnosioca pritužbe, odnosno inicijative da je u roku od tri dana dopuni u skladu sa članom 6. ovog pravilnika.



Član 9 Po prijemu predloga disciplinska komisija zaključkom odbacuje predlog kao: 1) nepotpun, ako ne sadrži sve podatke iz člana 7. ovog pravilnika; 2) nedozvoljen, ako nije podnet od strane lica ovlašćenih za pokretanje disciplinskog postupka. Član 10 Ako disciplinska komisija ne odbaci predlog, u roku od osam dana od dana prijema predloga, dostavlja primerak predloga sa prilozima izvršitelju, kao i poziv da se u roku od osam dana od dana prijema predloga, izjasni o predlogu u pismenom obliku. Član 11 Posle prijema odgovora od strane izvršitelja, odnosno posle isteka roka za izjašnjenje izvršitelja na predlog, disciplinska komisija donosi zaključak o pokretanju disciplinskog postupka. Član 12 Disciplinska komisija će zaključkom obustaviti disciplinski postupak, ako na osnovu predloga, odgovora na predlog ili raspoloživih činjenica, utvrdi da je pokretanje disciplinskog postupka zastarelo ili da ne postoji osnovana sumnja da je izvršitelj učinio disciplinsku povredu koja mu se stavlja na teret. Član 13 Disciplinski postupak je hitan.

Član 14 U disciplinskom postupku održava se usmena rasprava na ročištima koje zakazuje predsednik disciplinske komisije. Na raspravu se poziva izvršitelj, koji ima pravo da izloži svoju odbranu samostalno ili preko ovlašćenog zastupnika, usmeno na zapisnik ili u pismenom obliku. Usmena rasprava može da se održi i bez prisustva izvršitelja ako za to postoje opravdani razlozi, a na raspravu je uredno pozvan. Disciplinska komisija na usmenoj raspravi može pozvati, radi davanja izjava u disciplinskom postupku, podnosioca predloga i druga lica, tražiti dostavljanje pismenih izjašnjenja, izvoditi dokaze i obavljati druge radnje koje su neophodne za utvrđivanje postojanja disciplinske povrede, odnosno disciplinske odgovornosti. Na ročištu za usmenu raspravu vodi se zapisnik.

Član 15

Usmenu raspravu u disciplinskom postupku otvara i njome rukovodi predsednik disciplinske komisije. Predsednik disciplinske komisije održava red tokom rasprave i može da, u slučaju narušavanja reda, udalji sa rasprave lice koje narušava red.

U slučaju odsutnosti predsednika, radom disciplinske komisije predsedava član disciplinske komisije koga odredi predsednik disciplinske komisije. Član 16

Usmena rasprava pred disciplinskom komisijom je javna.

Usmena rasprava pred disciplinskom komisijom može biti zatvorena za javnost u slučajevima kada može doći do odavanja tajnog podatka ili poslovne tajne, odnosno drugih zaštićenih ili poverljivih podataka, o čemu disciplinska komisija donosi zaključak pre početka takve rasprave ili tokom usmene rasprave, ako takvi razlozi postanu poznati članovima disciplinske komisije. Član 17

Nakon sprovedenog disciplinskog postupka, disciplinska komisija donosi: 1) rešenje kojim se izvršitelj oglašava disciplinski odgovornim i izriče disciplinska mera;

2) rešenje kojim se izvršitelj oslobađa disciplinske odgovornosti za disciplinsku povredu koja mu je stavljena na teret. Odluke koje donosi disciplinska komisija potpisuje predsednik disciplinske komisije, a u njegovom odsustvu, član disciplinske komisije koga pismeno ovlasti predsednik disciplinske komisije. Član 18

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 17. maja 2012. godine.


│

431


ODLUKA O NAKNADAMA ZA POSLOVE REGISTRACIJE I DRUGE USLUGE KOJE PRUŽA AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE (“Sl. glasnik RS”, br. 5/2012)

Član 1 Ovom odlukom određuje se vrsta, visina i način plaćanja naknada za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija), u postupku vođenja registara i evidencija.

XII NAKNADE ZA REGISTRACIJU I DRUGE USLUGE U REGISTRU SUDSKIH ZABRANA

Član 62 Naknada za upis privremene mere kojom se izvršnom dužniku zabranjuje otuđenje i opterećenje pokretnih stvari iznosi 2.000,00 dinara. Naknada za upis privremene mere kojom se izvršnom dužniku zabranjuje otuđenje i opterećenje nepokretnosti ili stvarnog prava na nepokretnosti iznosi 4.000,00 dinara. Član 63 Naknada za izmenu, dopunu ili brisanje podataka upisanih u Registar iznosi 1.500,00 dinara.

Član 64 Ako se zahtevom traži upis, izmena, dopuna ili brisanje podataka o privremenoj meri, pri čemu se u Registar upisuju ili brišu podaci za veći broj pokretnih ili nepokretnih stvari, od-

432 │

nosno za više subjekata, za svaku sledeću pokretnu ili nepokretnu stvar, odnosno za svaki sledeći subjekt, iznos naknade iz čl. 62. i 63. ove odluke se uvećava, i to: 1. za 200,00 dinara, ukoliko se radi o privremenoj meri kojom se zabranjuje otuđenje i opterećenje pokretnih stvari, a najviše 6.000,00 dinara; 2. za 500,00 dinara, ukoliko se radi o privremenoj meri kojom se zabranjuje otuđenje i opterećenje nepokretnosti ili stvarnih prava na nepokretnostima, a najviše 10.000,00 dinara.

Član 65 Osnovni iznos naknade za upis privremene mere kojom se izvršnom dužniku istovremeno zabranjuje otuđenje i opterećenje i pokretnih i nepokretnih stvari iznosi 4.000,00 dinara, pri čemu se za svaku sledeću pokretnu ili nepokretnu stvar, odnosno za svaki sledeći subjekt ovaj iznos uvećava na način propisan tačkom 1. i 2. prethodnog člana. Član 66 Naknada za brisanje podataka o privremenim merama iz Registra iznosi 1.000,00 dinara.

Član 67 Ako je zahtev za upis, izmenu, dopunu ili brisanje podnet po isteku roka od 15 dana od dana nastanka podatka ili dokumenta koji su predmet registracije, odnosno promene regi-



strovanog podatka ili dokumenta, za uslugu registracije plaća se dodatni iznos naknade od 3.000,00 dinara. Član 68

Naknada za izdavanje izvoda i potvrda iz Registra iznosi:

1. za pretraživanje sa izdavanjem overenog izvoda o podacima sadržanim u Registru 1.500,00 dinara po izvodu, pri čemu se, ukoliko se pretraživanje traži za više predmeta u odnosu na koje je izrečena privremena mera ili za više subjekata, za svaki sledeći predmet, odnosno subjekt, naknada uvećava za 200,00 dinara; 2. za izdavanje overenog izvoda koji sadrži sve podatke o konkretnoj privremenoj meri upisanoj u Registar 1.000,00 dinara po izvodu;

3. za izdavanje potvrde o tome da Registar ne sadrži podatke o zabrani otuđenja ili opterećenja na određenoj pokretnoj stvari ili nepokretnosti, odnosno imovini određenog fizičkog ili pravnog lica 1.000,00 dinara, pri čemu se, ukoliko se pretraživanje traži za više pokretnih stvari, više nepokretnosti ili više subjekata, za svaku sledeću pokretnu stvar, nepokretnost, odnosno subjekt, naknada se uvećava za 200,00 dinara; 4. za izdavanje potvrde o podacima sadržanim u dokumentaciji na osnovu koje je izvršena registracija i potvrde o ranije registrovanim podacima, 1.000,00 dinara po upisu.

XVIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 81 Danom stupanja na snagu ove odluke prestaju da važe: Odluka o naknadama za registraciju i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre u postupku vođenja Registra privrednih subjekata i Registra javnih glasila (“Službeni glasnik RS”, br. 21/10 i 46/11), Odluka o visini naknade i drugim uslugama koje pruža Agencija za privredne registre u postupku vođenja Registra zadužbina i fondacija (“Službeni glasnik RS”, br. 16/11), Odluka o visini naknade i drugim uslugama koje pruža Agencija za privredne registre u postupku vođenja Registra predstavništava stranih zadužbina i fondacija (“Službeni glasnik RS”, broj 16/11), Odluka o visini naknade za usluge koje pruža Agencija za privredne registre u okviru registra sudskih zabrana (“Službeni glasnik RS”, br. 56/11), Pravilnik o visini naknade za usluge koje pruža Agencija za privredne registre u okviru Registra založnog prava na pokretnim stvarima i pravima (“Službeni glasnik RS”, br. 111/05, 67/06, 84/07, 94/10 i 56/11), Pravilnik o visini naknade za usluge koje pruža Agencija za privredne registre u okviru Registra finansijskog lizinga (“Službeni glasnik RS”, br. 111/05, 67/06, 94/10 i 56/11). Član 82 Ova odluka, po dobijanju saglasnosti Vlade, objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije” i stupa na snagu 1. februara 2012. godine.


│

433


UREDBA O EVIDENTIRANJU DOSPELIH NEIZMIRENIH OBAVEZA DRUŠTVENIH PREDUZEĆA PO IZVRŠNIM PRESUDAMA ZA POTRAŽIVANJA IZ RADNIH ODNOSA (“Sl. glasnik RS”, br. 23/2012)

Član 1 Ovom uredbom bliže se uređuje način i rok evidentiranja dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa, a u cilju sprovođenja opštih mera na osnovu presuda Evropskog suda za ljudska prava (Kačapor i drugi protiv Srbije, Crnišanin i drugi protiv Srbije, Grišević i drugi protiv Srbije i Vlahović protiv Srbije) u vezi sa zaštitom prava iz člana 6. stav 1. Zakona o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjene u skladu sa Protokolom broj 11, Protokola uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokola broj 4 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojim se obezbeđuju izvesna prava i slobode koji nisu uključeni u Konvenciju i Prvi Protokol uz nju, Protokola broj 6 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne, Protokola broj 7 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Protokola broj 12 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i Protokola broj 13 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda o ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima i članom 1. Protokola br. 1 uz tu konvenciju. Član 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:

434 │

1) obaveza je dospela neizmirena obaveza na dan 31. decembar 2011. godine koju ima društveno preduzeće po presudi za potraživanja iz radnog odnosa koja je postala izvršna do 30. juna 2011. godine, a koja obuhvata presuđenu glavnicu, kamatu obračunatu prema presudi i troškove postupka; 2) dužnik je društveno preduzeće ili privredno društvo sa većinskim društvenim kapitalom protiv kojeg je doneta presuda iz tačke 1) ovog člana; 3) poverilac je zaposleni ili bivši zaposleni čije je potraživanje po osnovu radnog odnosa presudom iz tačke 1) ovog člana utvrdio sud; 4) potraživanje je novčano potraživanje iz radnog odnosa koje nije namireno u izvršnom postupku.

Član 3 Evidentiranje obaveza iz člana 2. stav 1. tačka 1) ove uredbe vrši se na osnovu prijava potraživanja poverilaca. Poverilac će svoje potraživanje iz člana 2. ove uredbe prijaviti Agenciji za privatizaciju u roku od četiri meseca od dana stupanja na snagu ove uredbe. Prijava iz stava 1. ovog člana, obavezno sadrži sledeće podatke: 1) ime i prezime poverioca i njegov JMBG; 2) naziv i matični broj dužnika; 3) vrstu i iznos potraživanja iz radnog odnosa;



4) naziv suda, broj i datum donošenja prvostepene presude i datum pravnosnažnosti presude; 5) naziv suda, broj i datum donošenja rešenja o izvršenju; 6) broj i datum odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi ukoliko ista postoji; 7) broj i datum podnošenja predstavke Evropskom sudu za ljudska prava ukoliko takva predstavka postoji; Uz prijavu poverilac dostavlja: 1) kopiju pravnosnažne presude i rešenja o izvršenju nadležnog suda; 2) potvrdu nadležnog suda da potraživanje nije namireno u izvršnom postupku na dan 31. decembar 2011. godine; 3) potvrdu organizacije za prinudnu naplatu o visini potraživanja na dan 31. decembar 2011. godine i o iznosu i datumu delimičnog izvršenja potraživanja do tog dana. Za dužnika koji je na dan 31. decembar 2011. godine u stečaju ili likvidaciji potvrdu iz prethodnog stava izdaje organ nadležan za sprovođenje likvidacije odnosno stečaja.

Član 4 Nakon evidentiranja i obrade podataka iz prijava i dokumentacije iz člana 3. ove uredbe Agencija za privatizaciju će sačiniti izveštaj o ukupnom iznosu evidentiranih obaveza iz člana 2. stav 1. tačka 1) ove uredbe, kao i po pojedinim dužnicima. O obavezama iz stava 1. ovog člana Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja će informisati Vladu u roku od 60 dana po isteku roka iz člana 3. stava 2. ove uredbe i istovremeno predložiti odgovarajući propis za izmirenje tih obaveza. Član 5 Obrazac prijave iz člana 3. stav 3. ove uredbe, kao i način dostavljanja prijave propisaće pravilnikom ministar ekonomije i regionalnog razvoja - u roku od petnaest dana od dana stupanja na snagu ove uredbe. Član 6 Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.


│

435


436 │


DEO

IV

MODELI ZA PRIMENU ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU

;; MODELI AKATA, USAGLAŠENI SA ZAKONOM O OBEZBEĐENJU I IZVRŠENJU, NALAZE SE NA INTERNET STRANICI KOMPANIJE PARAGRAF, NA ADRESI: www.paragraf.rs I DOSTUPNI SU KUPCIMA PRIRUČNIKA ZA PRIMENU ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU, KAO I PRETPLATNICIMA NA ČASOPIS “PRAVNI INSTRUKTOR”. REDAKCIJA ĆE KONTINUIRANO DOPUNJAVATI SPISAK DOSTUPNIH MODELA SA SA NOVIM PRIMERIMA.

www.paragraf.rs IZVRŠENJE NA POKRETNIM STVARIMA: • • • • • • • •

NALOG IZVRŠNOM POVERIOCU ZA UREĐENJE PREDLOGA ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE RADI PREDAJE INDIVIDUALNO ODREĐENE (NEZAMENLJIVE) POKRETNE STVARI PREDLOG IZVRŠNOG POVERIOCA ZA ISPLATU VREDNOSTI STVARI KOJA NIJE PRONAĐENA KOD IZVRŠNOG DUŽNIKA PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE RADI OSTVARENJA NENOVČANOG POTRAŽIVANJA - PREDAJE INDIVIDUALNO ODREĐENE STVARI PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU MENICE KAO VERODOSTOJNE ISPRAVE PRIGOVOR IZVRŠNOG DUŽNIKA PROTIV REŠENJA O IZVRŠENJU NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE RADI PREDAJE INDIVIDUALNO ODREĐENE POKRETNE STVARI REŠENJE O OBUSTAVI IZVRŠENJA ODREĐENOG REŠENJEM O IZVRŠENJU RADI PREDAJE INDIVIDUALNO ODREĐENE POKRETNE STVARI REŠENJE O ODBAČAJU PREDLOGA ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE RADI PREDAJE NEZAMENLJIVE POKRETNE STVARI REŠENJE O ODBIJANJU PREDLOGA ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE RADI PREDAJE NEZAMENLJIVE POKRETNE STVARI

• • • • • • • • • • • • • • •

ZAKLJUČAK O ISPLATI PROCENJENE VREDNOSTI INDIVIDUALNO ODREĐENE (NEZAMENLJIVE) POKRETNE STVARI KOJA NIJE PRONAĐENA KOD DUŽNIKA PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE - FAKTURE ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA - ZAKLJUČENJE POSTUPKA ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA - OBUSTAVA POSTUPKA ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA O SPROVOĐENJU IZVRŠENJA - POKRETNE STVARI PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE - POKRETNE STVARI ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA O NAMIRENJU - POKRETNE STVARI ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA - UTVRĐENJE ISPLATE CENE POKRETNE STVARI ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA - PRODAJA POKRETNE STVARI ZAKLJUČAK O TROŠKOVIMA PRED IZVRŠITELJEM - POKRETNE STVARI REŠENJE O ODBACIVANJU PRIGOVORA IZVRŠNOG DUŽNIKA REŠENJE O USVAJANJU PRIGOVORA IZVRŠNOG POVERIOCA REŠENJE O STAVLJANJU VAN SNAGE ZAKLJUČKA IZVRŠITELJA REŠENJE O ODBIJANJU PRIGOVORA IZVRŠNOG DUŽNIKA ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA - DOZVOLA IZVRŠENJA


│

437

• • •

IV MODELI ZA PRIMENU ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA - ODBAČAJ PREDLOGA (KOMUNALNE USLUGE) ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA - ODBIJANJE PREDLOGA ZA IZVRŠENJE PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE (KOMUNALNE USLUGE)

•

PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU (DOMAĆE) VERODOSTOJNE ISPRAVE PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU (STRANE) VERODOSTOJNE ISPRAVE PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE LICA KOJE U ISPRAVI NIJE OZNAČENO KAO POVERILAC PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE PREMA LICU KOJE U ISPRAVI NIJE OZNAČENO KAO DUŽNIK PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE PREMA SOLIDARNIM DUŽNICIMA PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE RADI NAPLATE DINARSKE PROTIVVREDNOSTI DEVIZNOG POTRAŽIVANJA PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE RADI NAPLATE NOVČANOG POTRAŽIVANJA NA NOVČANIM SREDSTVIMA IZVRŠNOG DUŽNIKA PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU OBRAČUNA KAMATE KAO VERODOSTOJNE ISPRAVE, A IZVRŠNI DUŽNIK JE REPUBLIKA SRBIJA PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE PREMA FIZIČKOM LICU KAO IZVRŠNOM DUŽNIKU REŠENJE O IZVRŠENJU NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE RADI PREDAJE INDIVIDUALNO ODREĐENE (NEZAMENLJIVE) POKRETNE STVARI

•

IZVRŠENJE NA RAČUNU IZVRŠNOG DUŽNIKA: • • • • • • • • • •

DAVANJE IZJAVE O IMOVINI: •

PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU MENICE KAO VERODOSTOJNE ISPRAVE SA ZAHTEVOM ZA DOBIJANJE IZJAVE O IMOVINI

438 │

•

•

PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE - OBRAČUN O NAGRADI I NAKNADI ADVOKATU SA PREDLOGOM ZA SPROVOĐENJE IZVRŠENJA NA CELOKUPNOJ IMOVINI DUŽNIKA UZ ZAHTEV ZA DAVANJE IZJAVE O IMOVINI ZAHTEV IZVRŠNOG POVERIOCA ZA DOBIJANJE IZJAVE O IMOVINI IZVRŠNOG DUŽNIKA (PODNET U TOKU IZVRŠNOG POSTUPKA OD STRANE IZVRŠITELJA) ZAHTEV IZVRŠNOG POVERIOCA ZA DOBIJANJE IZJAVE O IMOVINI IZVRŠNOG DUŽNIKA (PODNET UZ PREDLOG ZA IZVRŠENJE) ZAHTEV IZVRŠNOG POVERIOCA ZA DOSTAVU PRILOGA UZ DATU IZJAVU O IMOVINI IZVRŠNOG DUŽNIKA

IZVRŠENJE NA NEPOKRETNOSTI: • • • • • •

PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE - NEPOKRETNOST U VANKNJIŽNOJ SVOJINI ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA PREDAJA NEPOKRETNOSTI KUPCU ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA DODELJIVANJE NEPOKRETNOSTI ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA - PRODAJA NEPOKRETNOSTI ZAKLJUČAK IZVRŠITELJA - UTVRĐIVANJE VREDNOSTI NEPOKRETNOSTI PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE - UKNJIŽENA NEPOKRETNOST

IZVRŠENJE ODLUKA U VEZI SA PORODIČNIM ODNOSIMA: • • •

ZAKLJUČAK O PROMENI SREDSTVA IZVRŠENJA (ODUZIMANJE DETETA) PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE (VIĐANJE DETETA) PREDLOG ZA IZVRŠENJE NA OSNOVU IZVRŠNE ISPRAVE (PREDAJA DETETA)


2012, Priručnik za praktičnu primenu zakona o izvršenju i obezbeđenju.pdf

Recommend Documents