Albanski Terorizam i Orhanizovani Kriminal Na Kosovu i Metohiji-Knjiga 1

ALBANSKI TERORIZAM I ORGANIZOVANI KRIMINAL NA KOSOVU I METOHIJI

Albanski terorizam na Kosovu i Metohiji (KiM), kao i u op{tinama Pre{evo, Bujanovac i Medve|a, povezan sa raznovrsnim oblicima organizovanog kriminala, predstavqa stalnu opasnost za bezbednost gra|ana i politi~ku stabilnost ne samo na{e zemqe, ve} i drugih dràva u regionu.1 Nosioci takvog delovawa imaju za ciq da obezbede legalizaciju svojih kriminalnih aktivnosti i ste~enog bogatstva, da izdejstvuju stvarawe Velike Albanije ili Velikog Kosova kako bi zaokruìli teritoriju koju smatraju albanskim etni~kim prostorom i pro{irili svoje unutra{we trì{te, te da, recipro~no svojoj ekonomskoj snazi, ostvare politi~ki uticaj i u~e{}e u najvi{im organima vlasti na ovoj teritoriji. Podsticawe nasiqa i stalno proizvo|ewe nestabilnosti na Balkanu, omogu}ava da se navedeni scenario {to efikasnije realizuje. Uspostaviv{i spregu sa kriminalnim strukturama, nosioci teroristi~kog delovawa osnaìli su svoju politi~ku poziciju, koju koriste za pritiske na celokupno albansko stanovni{tvo, kao i na autohtone albanske politi~ke subjekte, prisiqavaju}i ih na saradwu i ustupke. Tako se u javnosti sti~e utisak o potpunoj homogenosti albanskog nacionalnog korpusa i wegovom jedinstvenom zalagawu za isti ciq. Me|utim, iza politi~koideolo{kih i nacionalnih motiva za stvarawe jedinstvene 1

Iako u op{tini Medve|a albansko stanovni{tvo nije ve}insko, albanski ekstremisti ga tretiraju kao deo jedinstvenog etni~kog prostora.

7


albanske dràve, nezavisno od toga da li se ona naziva Velika Albanija ili Veliko Kosovo, prikrivaju se interesi odre|enih kriminalnih struktura, koje teè da se ukqu~e u postoje}e procese politi~ke i ekonomske tranzicije, odnosno transformacije regiona u celini, te da legalizuju svoje kriminalne poslove. Albanci, posebno sa Kosova i Metohije, razvili su ose}aj kolektivnog identiteta, koji je neophodan preduslov za bavqewe organizovanim kriminalom. Upravo je ovaj element, zasnovan na pripadnosti odre|enoj grupi, povezao albanski organizovani kriminal sa panalbanskim idealima, politikom, vojnim aktivnostima i terorizmom. Relativno univerzalni model funkcionisawa terorizma u svetu, koji se, po pravilu, ve}im delom finansira iz kriminalnih izvora, prihodima od {verca droge, oru`ja, qudi i akcizne robe, primenilo je, svojevremeno, rukovodstvo Oslobodila~ke vojske Kosova (OVK), a sada to ~ine i lideri Albanske nacionalne armije (ANA).2 Na taj na~in, ostvaren je nesmetan i stalan priliv sredstava za teroristi~ke aktivnosti, a vode}e li~nosti OVK i ANA, kao i najglasnije albanske patriote, za kratko vreme, do{le su do enormnog li~nog bogatstva, u uslovima duboke i dugotrajne socijalno-ekonomske krize u regionu. To je dodatni podsticaj {irewu kriminalnih aktivnosti koje, i daqe, predstavqaju nepresu{no vrelo tzv. prqavog novca, kao osnove za obezbe|ivawe kontinuiteta teroristi~kih aktivnosti i permanentno regrutovawe novih boraca. Specifi~nost zajedni~kog modela unutra{weg organizovawa albanskih teroristi~kih i kriminalnih struktura je po{tovawe principa teritorijalne podele, uz uvaàvawe interesnih sfera i zona uticaja odre|enih porodica. Shodno tome, u svakoj od navedenih grupacija, bazi~no ~lanstvo pripada fisu, odnosno {iroj porodici, koja je dominantno zastupqena na odre|enoj teritoriji.3

2

Teroristi~ka organizacija formirana krajem 1999. godine, koja je intenzivirala oruàne aktivnosti u Makedoniji, na KiM i jugu Srbije, tokom 2002. godine.

3

Tako, na primer, u Drenici dominiraju porodice Gecaj, Kodra, Ja{ari, Selimi, pa je ve}ina pripadnika OVK sa tog podru~ja potekla upravo iz ovih porodica.

8


Precizna teritorijalna i klanovska podela najve}eg dela albanskog dru{tva doprinosi o~uvawu tradicionalnog hijerarhijskog ustrojstva, wegove zatvorenosti i stroge unutra{we discipline pripadnika, koja se i danas sprovodi primenom obi~ajnog zakona Leke Duka|inija, ili po klanskom kodeksu ~asti. Pretwa obaveznog izvr{ewa krvne osvete, u slu~aju izdaje ili prekr{enog dogovora, obezbe|uje potpunu za{titu izvr{iocima teroristi~kih i kriminalnih akata i, istovremeno, predstavqa naj~e{}i motiv ubistava me|u pripadnicima albanske populacije. U periodu formirawa OVK, tokom prve polovine 1993. godine, na ovom podru~ju organizovani kriminal nije bio izraèn. U ciqu, pre svega, naoruàvawa novoformiranih grupa, pripadnici OVK sa podru~ja Drenice i Metohije, povezuju}i se sa svojim ro|acima na privremenom radu u [vajcarskoj, Nema~koj, Belgiji, [vedskoj i drugim zemqama, koji su bili ukqu~eni i u nedozvoqene aktivnosti, uspostavili su vi{e kanala za preno{ewe oru`ja i opreme, kao i finansijskih sredstava, za potrebe terorista na KiM. Na osnovu toga, postignuta je ~vrsta me|usobna povezanost kqu~nih li~nosti albanskog terorizma i nosilaca organizovanog kriminala na na{em podru~ju sa, u velikoj meri, kriminalizovanom i delom ispolitizovanom albanskom dijasporom, koja predstavqa veoma zna~ajan faktor u funkcionisawu sprege albanskog terorizma i kriminala. Istovremeno, sankcije koje je me|unarodna zajednica primewivala prema Saveznoj Republici Jugoslaviji, te trgovinska blokada Republike Makedonije od strane Gr~ke, doprineli su da se ranije uspostavqeni putevi {verca droge, iz Turske prema zapadnoevropskom trì{tu, preusmere na teritoriju Albanije i KiM. Deo prihoda koji su ostvarivali u ovim nezakonitim poslovima, nosioci tih aktivnosti upla}ivali su u, navodno, humanitarne fondove, iz kojih su finansirane aktivnosti pripadnika OVK. Od gotovo 900 miliona DEM koji su stigli na Kosovo i Metohiju izme|u 1996. i 1999. godine, polovinu ~ini novac ste~en trgovinom narkoticima, {to je stru~wake Interpola, u decembru 2000. godine, uputilo na zakqu~ak da su aktivnosti 9


prikupqawa sredstava za Kosmet i OVK kori{}ene za prawe nelegalno zara|enog novca. Kanale za ilegalno transportovawe droge, OVK nije koristila samo kao na~in da se heroin prebaci u Evropu, radi sticawa ogromnog profita, ve} i za ubacivawe oru`ja na Balkan. Droga je direktno razmewivana za oru`je, ili je ono kupovano novcem zara|enim od trgovine narkoticima u Albaniji, BiH, Hrvatskoj, na Kipru, Italiji, Crnoj Gori, [vajcarskoj i u Turskoj. List "Washingon times" je, 1999. godine, objavio tvrdwu ameri~kih agenata za borbu protiv droge da je OVK povezana sa pro{irenom mreòm organizovanog kriminala, ~iji je centar u Albaniji. Dokumenti koje oni poseduju, ukazuju da se radi o jednoj od najmo}nijih organizacija za krijum~arewe heroina na svetu, a da se ve}i deo profita ostvarenog ovom nelegalnom delatno{}u, usmerava na kupovinu oru`ja za OVK. Dolaskom me|unarodnih snaga na KiM, izvr{ena je dezintegracija i formalna demilitarizacija OVK, ali ova organizacija ni do danas nije prekinula svoje delovawe. Deo sastava preusmerio je aktivnosti na politi~ki plan, kroz stranke Demokratska partija Kosova (DPK)4 i Alijansa za budu}nost Kosova (ABK)5, a oko 10.000 pripadnika obuhva}eno je transformacijom OVK u Kosovski za{titni korpus (KZK) i Kosovsku policijsku slu`bu (KPS). S obzirom da revitalizacija privrednih aktivnosti, kao jedinog legalnog izvora zarade za stanovni{tvo, nije adekvatno sprovedena, zna~ajan broj terorista nastavio je da proizvodi nasiqe, bave}i se kriminalom. Formirawe ANA, kao teroristi~ke organizacije, bilo je utoliko lak{e {to su weno organizaciono i operativno jezgro ~inili vode}i pripadnici biv{e OVK, opredeqeni da finalizuju ranije zacrtane ciqeve i zavr{e etni~ko ~i{}ewe Kosova i Metohije, kao i drugih, navodno, albanskih teritorija. 4

Stranka, uglavnom, okupqa biv{e pripadnike i pristalice OVK, a na wenom ~elu, od osnivawa, nalazi se Ha{im Ta}i. Osnovana je 14. oktobra 1999. godine, pod nazivom Partija demokratskog progresa Kosova, da bi sada{we ime dobila 20. maja 2000. godine, pred lokalne izbore na KiM.

5

Osnovana je 2. maja 2000. godine, sa ciqem da zadovoqi politi~ke ambicije Ramu{a Haradinaja, jednog od glavnih komandanata OVK.

10


Pri tome, ANA je organizovana po istom modelu kao OVK, koristi identi~ne metode delovawa, kanale za dopremawe oru`ja, pa ~ak i iste bankovne ra~une i, navodno, humanitarne fondove u inostranstvu, preko kojih obezbe|uje zna~ajna sredstva za svoje aktivnosti. Name}e se zakqu~ak da se organizovani kriminal na KiM, preuzimaju}i strukturu i infrastrukturu OVK, razvijao i granao uporedo sa albanskim terorizmom, te da sada predstavqa stabilnu, ali i ekspanzivnu materijalno-finansijsku bazu albanskog teroristi~ko-separatisti~kog pokreta u celini. Juna 2003. godine, Beri Fle~er, portparol UNMIK policije na KiM, u izjavi za medije, rekao je da je jedna od najve}ih prepreka sa kojom se snage UN suo~avaju, duboko ukorewena albanska mafija, koja koristi nacionalisti~ke parole kosmetskih Albanaca onda kada to odgovara wenim potrebama.6

1. Kontinuitet teroristi~kog organizovawa albanskih ekstremista

Pretenzije tzv. Vlade Republike Kosovo, na ~ijem ~elu je bio Bujar Buko{i, azilant u Nema~koj, u vezi konstituisawa paralelnog sistema albanske vlasti na KiM, rezultirale su osnivawem Oruànih snaga Republike Kosovo (FARK).7 U ovoj formaciji okupili su se separatisti~ki opredeqeni biv{i oficiri nekada{we JNA albanske narodnosti, sa namerom da obrazuju profesionalno jezgro vojske Kosova. Inicijativa nije zaìvela, a lider ove grupacije Ahmet Krasni}i ubijen je, 1997. godine, u Tirani.8

6

"Svaki put kada uhapsimo nekog gangsterskog lidera, on se umota u albansku zastavu, a ulice postanu preplavqene demonstrantima. Ovo nije dru{tvo pogo|eno organizovanim kriminalom, ve} dru{tvo zasnovano na organizovanom kriminalu", izjavio je Fle~er.

7

Ova paravojna formacija osnovana je s namerom da predstavqa nukleus samostalnih oruànih snaga nezavisnog Kosova.

8

Podaci ukazuju da je organizator ubistva Yavit Haqiti, aktuelni potpredsednik Vlade Kosova, ina~e jedan od osniva~a OVK i kqu~na li~nost u stvarawu wene logistike. Pristalice Ibrahima Rugove i DSK Haqitiju pripisuju i ubistvo Tahira Zemaja, drugog komandanta FARK, koji je likvidiran po~etkom januara 2003. godine.

11


S obzirom da je inicijativu za formirawe FARK pokrenuo DSK, zbog rivaliteta me|u albanskim partijama, pripadnici ovih snaga, iako profesionalno potpuno obu~eni, nisu ostvarili zna~ajnije pozicije i uticaj u okviru OVK kojoj se potom, sastav FARK prikqu~io, me|utim sukobi izme|u pripadnika ove dve organizacije postoji i daqe. Organizaciju OVK osnovali su najekstremniji ~lanovi Nacionalnog pokreta Kosova (NPK) i Narodnog pokreta za oslobo|ewe Kosova (NPOK), tada ilegalnih grupacija, koje su predvodili levi~arski ekstremisti, pripadnici takozvane marksisti~ko-lewinisti~ke struje.9 Prve oruàne grupe OVK na podru~ju Drenice predvodio je Adem Ja{ari, iz Doweg Prekaza, a ~lanovi su bili wegovi bliì i daqi ro|aci, uglavnom lica sklona nasilni~kom pona{awu i vr{ewu sitnih kriminalnih radwi. Kasnije su im se pridruìli biv{i oficiri JNA i pripadnici MUP-a Srbije albanske narodnosti, koji su odbili lojalnost dràvi i wenim organima, kao i u~esnici oruànih sukoba na podru~ju Hrvatske i Bosne i Hercegovine, sa ste~enim ratnim iskustvom. Uprkos tome {to inicijalni sastav ove organizacije nije imao reputaciju kojom bi privukao nove ~lanove, OVK je, za relativno kratko vreme, uspela da postigne zna~ajnu masovnost. Razlog tome je, prvenstveno, opredeqenost vode}ih li~nosti albanske zajednice za otcepqewe KiM od Republike Srbije, koji, s obzirom na nagla{ene patrijarhalne odnose, imaju odlu~uju}i uticaj na svoje sunarodnike. Gotovo identi~ne efekte imao je i teror, sproveden od strane lokalnih teroristi~kih {tabova nad "indiferentnim" delom albanske populacije. Organizuju}i tzv. trojke, ekstremisti su pose}ivale predvodnike fisova i pretile likvidacijom pojedinih ~lanova onih 9

U odnosu na sve ostale politi~ke stranke na KiM, NPK jedina ima tzv. politi~ki kontinuitet, s obzirom da je proiza{la iz ranijih levi~arski opredeqenih ilegalnih organizacija, kao {to su Crveni narodni front i Narodni pokret za Republiku Kosovo, nastali sedamdesetih i osamdesetih godina. [to se NPOK ti~e, osnovan je 1993. godine, kao ilegalna organizacija sa programskim zadatkom "borbe protiv srpskog okupatora". Sada su NPK i NPOK legalne partije, koje imaju predstavnike u Skup{tini Kosova, iako se nisu odrekle svog politi~kog radikalizma, odnosno zagovarawa stvarawa Velike Albanije, kori{}ewem svih raspoloìvih sredstava i metoda.

12


porodica koje ne budu dale svoje predstavnike za jedinice OVK.10 Ja~awu OVK zna~ajno je doprineo i novac od kriminala, kao i pomo} albanske dijaspore. Nema~ka policija je, u martu 1999. godine, ustanovila da je porast trgovine heroinom, kojom se na trì{tu Nema~ke, [vajcarske i skandinavskih zemaqa, bave Albanci, koincidirao sa naglim ja~awem OVK. Konstatovano je da se, od lako naoruàne seqa~ke vojske, kakva je bila nekoliko godina ranije, OVK razvila do sile od vi{e desetina hiqada qudi, opremqenih raketnim baca~ima, protivtenkovskim naoruàwem i pu{kama AK-47.11 Najve}u brojnost OVK je imala tokom NATO bombardovawa, kada je pod oru`jem okupila preko 20.000 pripadnika. Formirane su brigade koje su, bez zna~ajnije me|usobne koordinacije, dejstvovale u sedam operativnih zona - Drenica, Pa{trik, Duka|in, [aqa, Lab, Nerodimqe i Karadak (mape br. 1, 2 i 3). Centralna komanda uspostavqena je dolaskom Agima êkua na ~elo Glavnog {taba, a izvr{eno je i teritorijalno prekomponovawe formacija, {to je dovelo do ukidawa zone Nerodimqe. Transformacijom OVK, oko 5.000 wenih ~lanova ostalo je u vojnim strukturama, pod nadzorom me|unarodnih snaga, uglavnom u redovima KZK.12 S obzirom da je KZK preuzeo Glavni {tab OVK, na ~elu sa Agimom êkuom, ali i gotovo kompletan komandni sastav OVK, name}e se zakqu~ak da je formacija zadràla i sa~uvala organizaciono i operativno jezgro OVK (mapa br. 4).13 Angaòvawem tih lica, biv{ih terorista koji su, 10

Postojala je i mogu}nost da se u~e{}e u jedinicama OVK "otkupi", ispla}ivawem od 2 do 5 hiqada DEM lokalnom komandantu OVK, navodno za potrebe organizacije, iako je zna~ajan deo tih sredstava zavr{avao u privatnim yepovima.

11

"The Times", 24. mart 1999. godine, tekst pod nazivom "Novac od droge povezan je sa kosovskim pobuwenicima", autori su dopisnici iz Bona Royer Bojs i Eske Rajt.

12

Ova formacija je osnovana od strane misije UN na KiM, kao "uslu`na agencija za hitne intervencije". Za popuwavawe prvobitno planiranih 3.052 mesta, u okviru aktivnog, i 2.000 pripadnika, takozvanog pasivnog sastava KZK, konkurisalo je 17.348 biv{ih ~lanova OVK i 2.923 civilna lica.

13

Tada{we albansko rukovodstvo poku{alo je da prejudicira ulogu KZK, unose}i u wegov naziv pridev mbrojtje, koji ima dvojako zna~ewe - za{titni i odbrambeni, zbog ~ega me|unarodni predstavnici insistiraju na upotrebi naziva na engleskom jeziku (Kosovo Protection Corps), koji ne postavqa takvu nedoumicu.

13


u okviru legalne institucije, nastavili da se obu~avaju i stru~no usavr{avaju, sastavu KZK je data mogu}nost da, kroz obuku i instruktaù, kao i neposrednim u~e{}em u akcijama, pruà kadrovsku i logisti~ku pomo} kasnije nastalim albanskim teroristi~kim i ve} postoje}im kriminalnim organizacijama. Ubrzo nakon formirawa KZK, u izve{taju OEBS, novembra 1999. godine, navedeno je da postoje podaci prema kojima su pojedine zlo~ine i zlostavqawa stanovni{tva po~inili pripadnici KZK, {to su, 2003. godine, potvrdili i predstavnici UN na KiM, navode}i da su upoznati sa ~iwenicom direktne ume{anosti pojedinih pripadnika KZK u teroristi~ke akte po~iwene u ovom regionu.14 Pored politi~kih motiva, na formirawe Oslobodila~ke vojske Pre{eva, Medve|e i Bujanovca (OVPMB) i Oslobodila~ke nacionalne armije (ONA), koje su bile zaduène za pokretawe oruànih akcija na teritoriji juga Srbije i zapadne Makedonije, krajem 1999. godine, uticala je i potreba albanskih teroristi~kih lidera da, na taj na~in, kanali{u aktivnost velikog broja nezaposlenih pripadnika OVK. U navedenim organizacijama, komandu su preuzele li~nosti iz lokalnog miqea, koje su kroz OVK pro{le vojnu obuku i stekle potrebno iskustvo. Sredinom 2003. godine, pripadnici UN policije na KiM konstatovali su da je, od novembra 2000. godine, po~elo {irewe aktivnosti albanskih ekstremisti~kih grupa na jug Srbije i sever Makedonije, pri ~emu se teritorija KiM koristi kao uto~i{te i baza iz koje se sprovode ove destabilizuju}e operacije. Primewivan je istovetan, u osnovi kriminalan na~in vrbovawa pripadnika na terenu, u nastojawu da se javnost uveri da brojnost ~lanstva odgovara koli~ini wihovog nacional-patriotizma. Kriminalno pona{awe pripadnici ovih organizacija ispoqavali su i prilikom nasilnog oduzimawa imovine od gra|ana, naro~ito

14

"The Halifax Herald Limited", od 2. juna 2003. godine, autor teksta Skot Tejlor.

14


transportnih vozila i luksuznih automobila, navodno za potrebe "oslobodila~ke borbe".15 Tokom 2001. godine, intenzivirani su oruàni sukobi albanskih terorista sa snagama bezbednosti na jugu Srbije, planirani i logisti~ki podràni od strane pojedinih ~lanova komande KZK, sa sedi{tem u Gwilanu.16 Tako|e, me|u teroristima u OVPMB identifikovano je i vi{e pripadnika KZK, koji su bili angaòvani na izvo|ewu konkretnih teroristi~kih akcija. Komandant OVPMB bio je [efket Musliji, do tada lokalni kriminalac, sa {tabom u Dobrosinu, dok su regionalni {tabovi bili locirani u mestu âr, gde je komandant bio Muhamet Yemaiqi, zvani "Robeqi", te u Breznici, pod komandom Ridvana ]azimija, zvanog "Le{i". Zna~ajnije koncentracije terorista postojale su i u Muhovcu, Kon~uqu i oblasti Velikog i Malog Trnovca. Za aktivnosti OVPMB, kao i ONA, regionalna komanda i operativni sastav KZK obezbe|ivali su celokupnu logistiku, tako {to su pripadnici KZK na teritoriji KiM vr{ili regrutaciju novih ~lanova tih organizacija, zatim wihovu obuku i tajno prebacivawe na krizna podru~ja. Iako su imali obavezu da snagama KFOR predaju svo raspoloìvo naoruàwe, pripadnici KZK su sa~uvali zna~ajan deo tog arsenala i ustupili ga na kori{}ewe teroristima iz OVPMB i ONA. Ovo oru`je na{lo se i na ilegalnom trì{tu na KiM, {to je dodatno doprinelo intenzivirawu svih oblika kriminalnih aktivnosti u regionu. Aktivnosti OVPMB finansirane su, ve}im delom, nelegalnom trgovinom cigaretama i drogom, na relaciji izme|u Gr~ke, Makedonije, KiM i Crne Gore, posredstvom vi{e legalno 15

Krajem januara 2001. godine, OUP Bujanovac je podneo krivi~nu prijavu za krivi~no delo razbojni{tvo i razbojni~ka kra|a, protiv Qirima Jakupija, zvanog ”Nacist”, ~lana {taba OVPMB za Bujanovac, zbog nasilni~kog pona{awa, otima~ina i ucena bogatijih sunarodnika.

16

Me|u wima je bio i [a}ir [a}iri, poreklom iz Oraovice, kod Pre{eva, tada{wi zamenik komandanta 6. regionalne teritorijalne grupe KZK, dok je Junuz Musliji, iz Bujanovca, bio oficir logistike pomenute zone. Aktivnosti ONA u zapadnoj Makedoniji organizovao je Daut Haradinaj, koji je, tokom 2001. godine, obavqao du`nost komandanta 3. regionalne teritorijalne grupe KZK.

15


registrovanih firmi sa ovog podru~ja.17 Deo zarade usmeravan je za finansirawe nekoliko kampova na KiM, u kojima su obu~avani teroristi, za kupovinu savremenog oru`ja, kao i za honorare profesionalnih vojnih instruktora iz pojedinih zapadnih zemaqa. Oru`je i vojna oprema za OVPMB obezbe|ivani su tako {to su ~lanovi organizacije {vercovali oru`je u ciqu sopstvene zarade, a deo su stavqali na raspolagawe organizaciji. Pomenuta roba dopremana je ilegalnim kanalima, ali i preko grani~nih prelaza sa Albanijom i Makedonijom, kao {to su \eneral Jankovi}, Jazince, ]afa Pru{it, Morina i Tropoja. Pripadnici OVPMB oru`je su kupovali i preko pojedinih pripadnika KZK, koji su, sa biv{im ~lanovima OVK, formirali sopstvene kanale za ilegalnu trgovinu, preko teritorije KiM.18 Nakon demilitarizovawa OVPMB, pojedini weni komandanti organizovali su ilegalno prebacivawe dela naoruàwa na teritoriju Makedonije, za potrebe pripadnika ONA, na ~emu su neki od wih ostvarili znatnu li~nu korist.19 Neposredno posle demilitarizovawa OVPMB, od strane pripadnika te organizacije, koji kao fiktivne izbeglice sa juga Srbije borave na teritoriji KiM, nastoje}i da izbegnu eventualnu krivi~nu odgovornost zbog u~e{}a u teroristi~kim napadima, na podru~ju Gwilana je formirana Oslobodila~ka vojska isto~nog Kosova (OVIK).20 O~ekivawa da }e ova formacija nastaviti borbu za pripajawe Pre{eva, Bujanovca i Medve|e nezavisnom Kosovu, koju je zapo~ela OVPMB, nisu se

17

Me|u u~esnicima u ovom lancu nalaze se i pojedini funkcioneri Demokratske partije Albanaca, iz Makedonije.

18

U jeku oruànih sukoba na podru~ju Bujanovca, od februara do maja 2001. godine, Qirim Jakupi je, za ovu organizaciju, od Nuredina Qu{takua, komandanta 114. brigade, u okviru 2. regionalne teritorijalne grupe KZK, nabavqao savremeno oru`je (automatske pu{ke, pu{komitraqeze, "zoqe", tzv. nitroglicerinske topove i drugo).

19

Preno{ewe oru`ja preko teritorije KiM u Republiku Makedoniju organizovao je Mustafa [a}iri, zvani "komandant [petim", ina~e zamenik komandanta Glavnog {taba OVPMB.

20

U wenom rukovode}em sastavu nalaze se isti nosioci teroristi~ke delatnosti kao u OVPMB.

16


ostvarila, s obzirom da ova grupacija, do sada, nije obezbedila ve}u masovnost ~lanstva.21 Posle zvani~nog progla{ewa raspu{tawa OVK, oktobra 1999. godine, u razli~itim intervalima, na teritoriji KiM su registrovane aktivnosti oko 40 oruànih grupa Albanaca, sa po 10 do 300 aktivnih ~lanova, uglavnom iz redova biv{e OVK i lica sklonih vr{ewu kriminalnih radwi. Ve}i broj ovih grupa formiran je na inicijativu ili neposrednim angaòvawem Rustema Mustafe, zvanog "komandant Remi", Fatmira Humolija i pojedinih oficira KZK, a deluju pod patronatom Ha{ima Ta}ija, Ramu{a Haradinaja, ili tzv. albanskih tajnih slu`bi formiranih na KiM.22 Prioritetne aktivnosti pripadnika ovih grupa u funkciji su zastra{ivawa srpskog stanovni{tva i etni~kog ~i{}ewa teritorije KiM, likvidacije potencijalnih svedoka za eventualne ha{ke optu`nice protiv albanskih terorista i eliminacije politi~kih protivnika i wihovih saradnika. Posebno su zapaène aktivnosti grupa koje se nazivaju "Ideaqi", "Skifteri", "BIA", "Ka{tjela", "Veliki orlovi", "Crna ruka", "Orlovo oko", "Crni orlovi", "Crni tigrovi", "Crne maske", "Zjari", "Akatana", "Sigurija Vendit", "Bezbednost otaybine", "Nacionalna zastava" i druge.

2. Karakteristike delovawa ANA

Nastoje}i da se nametne kao tzv. krovna organizacija svih albanskih teroristi~kih i separatisti~kih grupa u regionu, ANA je, tokom 2003. godine, intenzivirala oruàne aktivnosti, koje prati sna`na medijska propaganda. Ova organizacija je osnovana krajem 1999. godine, ali se zna~ajnije eksponirala u drugoj polovini 2001. godine. 21

Po istom scenariju i sa sli~nim efektima, nakon demilitarizacije ONA, u Makedoniji je osnovana Oslobodila~ka vojska Ilirida.

22

U me|uvremenu, Rustem Mustafa je uhap{en od strane KFOR i, odlukom Me|unarodnog sudskog ve}a Okru`nog suda u Pri{tini, osu|en na kaznu zatvora u trajawu od 17 godina, zbog ratnih zlo~ina po~iwenih na podru~ju Pri{tine i Podujeva.

17


Tokom razoruàvawa pripadnika ONA u Makedoniji, u ~ijem sastavu su bili i biv{i ~lanovi OVK i OVPMB, taj proces je, od samog po~etka, dezavuisan masovnim prelaskom pripadnika ove organizacije u redove novoformirane ANA, i to bez ikakve procedure, ve} samo promenom amblema na uniformi. Na taj na~in, albanski teroristi su nastavili svoje aktivnosti, bez bojazni da }e snositi sankcije me|unarodne zajednice, koja je proglasila ONA za teroristi~ku organizaciju, {to tada nije bio slu~aj sa ANA. Teroristi ANA vr{e opservirawe i pra}ewe kretawa i aktivnosti pripadnika policije i vojske, formiraju {tabove, dopremaju oru`je za svoje akcije i skladi{te ga u posebne baze, mobili{u i obu~avaju ~lanove, te obezbe|uju wihovo prebacivawe do mesta izvr{ewa akcija, kao i povla~ewe na bezbednu teritoriju. U organizacionom pogledu, ANA je vojno krilo {ire politi~ke grupacije Front za nacionalno ujediwewe Albanaca (FNUA), u okviru koje deluju jo{ i informativna slu`ba pod nazivom Albanska nacionalna bezbednost (ANB), te Albanski nacionalni fond (ANF), kao centralno finansijsko telo.23 Osniva~ FNUA je Revolucionarna partija Albanaca iz Tirane, ~ija je sestrinska stranka na KiM veoma ekstremna Partija nacionalnog ujediwewa (UNIKOMB). Predsednik FNUA je Gafur Adiqi, koji koristi pseudonim Vaqdet Vardari, poreklom iz Ki~eva, u Makedoniji, dok je Hidajet Be}iri, zvani Aqban Vjosa, politi~ki sekretar FNUA, iz Albanije, bio ~lan Centralnog komiteta Partije rada, svojevremeno jedine stranke u komunisti~koj Albaniji. U rukovode}em sastavu FNUA je, ina~e, vi{e lica iz Albanije, me|u kojima su pojedini akademici i javne li~nosti. ANA je organizovana po teritorijalnom principu, u "divizije" sa {tabovima. Za KiM i jug Srbije, u oblasti koja se naziva Dardanija, nadle`na je tzv. divizija "Adem Ja{ari", sa sedi{tem u Gwilanu. U zapadnoj Makedoniji, odnosno Iliridi, dejstvuje divizija "Skenderbeg", sa {tabovima u Debru i Tetovu, ~iji se 23

FNUA se, u vreme svog osnivawa, septembra 2001. godine, zvao Nacionalni komitet za oslobo|ewe okupiranih teritorija (NKOOT), a naziv je promewen sredinom jula 2002. godine. ANB i ANF su osnovani po~etkom 2003. godine.

18


komandant predstavqa pseudonimom Idriz Iqaku. Divizija "Malesija" pokriva istoimeno podru~je u Crnoj Gori, sa {tabom u Ulciwu, i direktno je vezana za {tab u Skadru, dok je divizija "]amerija" zaduèna za sprovo|ewe aktivnosti u ju`noj Albaniji i severnoj Gr~koj. (mapa br. 5) Komandant ANA je general Vigan Gradica, a na~elnik glavnog {taba Ekrem Aslani. Lideri ANA, me|u kojima je vi{e reaktiviranih komandanata OVK, OVPMB i ONA, kriju se iza pseudonima Iqir Vardari, Korab Hoya i Vaqon Fqamuri. U glavnom {tabu ANA, angaòvani su pojedini penzionisani ili biv{i oficiri albanske armije.24 U strate{kom i takti~kom pogledu, ANA je opredeqena za gerilsku borbu, sa brzim udarima po vojnim i policijskim formacijama na podru~ju Pre{eva, Bujanovca i Medve|e, kao i Republike Makedonije, posle ~ega se izvr{ioci povla~e na Kosovo i Metohiju, gde im je logisti~ka baza koja funkcioni{e uz u~e{}e dela sastava KZK. Na teritoriji KiM, ANA organizuje provokacije i napade u ciqu podsticawa iseqavawa Srba i obeshrabrivawa wihovog organizovanog povratka. U dogledno vreme, po ve} primewenom scenariju na jugu Srbije i u Makedoniji, ova organizacija planira {irewe oruànih sukoba i na teritoriju Crne Gore, ali i severne Gr~ke, sa krajwim ciqem zaokruìvawa teritorija, za koje smatraju da im istorijski pripadaju. Operativni sastav ANA na KiM i jugu Srbije broji oko 650 terorista, od kojih je ve}ina locirana na podru~ju Kosovske Kamenice i Gwilana, gde se nalaze i stalni kampovi za obuku.25 Pripadnici ANA opremqeni su lakim pe{adijskim naoruàwem, ru~nim raketnim baca~ima, lakim prenosnim sistemima PVO i obu~eni za rukovawe minsko-eksplozivnim sredstvima i elektronskom opremom. Delovi ove teroristi~ke organizacije rasprostraweni su po celoj Evropi, budu}i da u mnogim zemqama ANA ima svoje 24

U rukovodstvu ANA su i Isuf Suqaj, Hekuran Aslani, Idriz Smotaha, te Spiro Butka i Genc Sefa, koji su imali visoke funkcije i u sastavu OVK.

25

Procene brojnosti pripadnika ANA, od strane analiti~ara, kre}u se od vi{e desetina do 2-3 hiqade naoruànih terorista.

19


ogranke, ~iji je osnovni zadatak prikupqawe novca za finansirawe, preko ANF sa sedi{tem u Cirihu. Transakcije se odvijaju na relaciji Tirana-Debar-Pri{tina. Iz dijaspore se novac sliva na ra~une Dauta Zurija, u Be~u, i firme "Karavan", u Tirani, vlasni{tvo saudijskog biznismena Ja{ina Kadija. Sredstva iz Saudijske Arabije za firmu "Karavan" peru se preko gra|evinskih firmi "Mak Albanija" i "Cement Albanija", ~iji je vlasnik Abdul Latif Sala. Novac se zatim, u Tirani, upla}uje banci "Dardanija", vlasni{tvo Bujara Buko{ija. Preno{ewe novca na KiM obavqao je Ismet Krueziu, koga su pripadnici me|unarodnih snaga uhapsili avgusta 2002. godine, a wegove aktivnosti su bile povezane sa islamskom nevladinom organizacijom "Jeta", koju finansira Islamska banka za razvoj, u Tirani. Snabdevawe naoruàwem i opremom pripadnika ANA vr{i se preko KZK, dok se nabavke realizuju preko pojedinih firmi registrovanih u Evropi. Glavni koordinator ovih aktivnosti, do wegovog hap{ewa, bio je Daut Haradinaj, tada{wi komandant regionalne teritorijalne grupe "Duka|in". Akcija postavqawa eksploziva na èlezni~ki most kod Zve~ana, izvedena aprila 2003. godine, pokazala je da je u redovima ANA angaòvan odre|eni broj pripadnika KZK.26 Posle ove akcije, ANA je od strane {efa UNMIK Mihaela [tajnera progla{ena za teroristi~ku organizaciju, sa zabranom delovawa na teritoriji KiM. Pojavqivawe pripadnika ANA u seoskim sredinama podse}a na istupawa ~lanova OVK, tokom 1996. i 1997. godine, kada su, metodama zastra{ivawa, a kasnije i likvidacijama, prisiqavali albansko stanovni{tvo da im se masovnije prikqu~i. Tako su, marta 2003. godine, pripadnici ANA izvr{ili tipi~nu kriminalnu egzekuciju, kada su ubili Adema Ahmetija iz sela Prekaze, op{tina Srbica, a zatim izvr{ili napad na porodicu Ramiza Fejzaja, iz sela Radovac, op{tina Pe}, koji je te{ko rawen. Ovoj akciji predhodilo je pismeno upozorewe Fejzaju da mora da bude lojalan "nacionalnoj stvari" i prekine sve kontakte sa Srbima. 26

Prema nekim procenama, u redove ANA ukqu~en je gotovo celokupan rezervni sastav KZK, od oko 2.000 pripadnika.

20


ANA javno proklamuje svoje veze sa organizovanim kriminalom, na {ta ukazuje podatak da je, nakon bomba{kog napada na zgradu suda u Strugi, po~etkom prole}a 2003. godine, ova teroristi~ka organizacija preuzela odgovornost, navode}i da se radi o reakciji na hap{ewe dvojice {efova albanske mafije u Makedoniji.

3. Podaci o `rtvama nasiqa na KiM

Nasiqe na KiM sprovodi se iz etni~kih, politi~kih i ekonomskih motiva. Najbrojniji i, po na~inu izvr{ewa, najokrutniji su napadi Albanaca na Srbe i Crnogorce, izvr{eni zbog nacionalne mr`we, u ciqu etni~kog ~i{}ewa. Uo~qivo je da je veliki broj ovih zlo~ina planski izvr{en, a da su rezultati istrage ~esto ukazivali na ume{anost OVK, odnosno sada ANA, ali je mali broj izvr{ilaca otkriven, {to su, u svojim izve{tajima, potvrdili i predstavnici OEBS u Pri{tini.27 U periodu od dolaska me|unarodnih snaga na KiM, do 23. avgusta 2003. godine, albanski teroristi su, na teritoriji Pokrajine i op{tina Pre{evo, Bujanovac i Medve|a, izvr{ili ukupno 6.571 napad, od ~ega 5.962 na Srbe i Crnogorce, 207 na Albance, a 335 na lica drugih narodnosti. U istom periodu, na pripadnike policije izvr{eno je 57, a na predstavnike Vojske SCG ukupno 10 napada. Tom prilikom, ubijeno je 1.206 lica, a raweno 1.319 gra|ana i 15 policajaca. Sudbina 846 osoba, od ukupno 1.146 otetih lica, za sada nije poznata. Tokom 2003. godine, albanski teroristi izvr{ili su 338 teoristi~kih napada (299 na Srbe i Crnogorce, 34 na Albance i 5 na pripadnike ostalih nacionalnosti), ubili su 14 lica (8 Srba i Crnogoraca i 6 Albanaca), a povredili 57 osoba (od toga 37 Srba i Crnogoraca), otet je jedan Srbin (koji je ubijen) i dva Albanca (jedan je uspeo da pobegne, a o drugom licu se ni{ta ne zna).

27

Sredinom 2003. godine, zapadni mediji su konstatovali da su, od juna 1999. godine, najve}i broj teroristi~kih napada po~inili albanski ekstremisti nad Srbima i pripadnicima drugih etni~kih mawina. Rezultat je proterivawe gotovo 240.000 nealbanaca sa KiM, dok su pripadnici mawina koji su ostali u Pokrajini, grupisani u izolovanim enklavama.

21


Posebno zabriwava tendencija porasta broja ubistava Albanaca koji su na listi svedoka ili su svedo~ili protiv optuènih pripadnika OVK. @rtve ovog oblika mafija{kog postupawa su Azem Musaj i Sadri Reyaj, a napadi su izvedeni i na Iqira Beri{u, iz Jaweva, Reyepa Keqmendija, iz Pe}i, Sejdija Maqokua, iz Obili}a, i druga lica. U periodu od 20. do 26. jula 2003. godine, kao reakcija na presude jednom broju pripadnika teroristi~kih grupa, podmetnute su ili ba~ene eksplozivne naprave na vi{e lokacija u Pri{tini, Podujevu, ju`nom delu Kosovske Mitrovice, Lipqanu, Kosovu Poqu i drugim mestima. Mete ovih napada, pored ostalog, bile su ku}e Ibrahima Rugove i Neyata Dacija, vode}ih li~nosti DSK, ~iji su istaknuti ~lanovi i ranije bili `rtve obra~una sa politi~kom pozadinom. Rivalitet koji postoji izme|u FARK, kao formacije profesionalnih vojnika i heterogene, kriminalizovane grupacije OVK, odnosno sada ANA, razlog je zna~ajnog broja tzv. politi~kih ubistava. Pri tome, najve}i broj `rtava ovih napada su istaknuti ~lanovi DSK.28

28

OVK je raspolagala iznosom od 1,2 miliona DEM, namewenih likvidaciji aktivista DSK, ~lanova Vlade RK i komandanata FARK. Za ove akcije bila je zaduèna grupa "Orlovi", koja je bila u direktnoj vezi sa [IK. Pored Ahmeta Isufija i Tahira Zemaja, koji su bili na ~elu FARK, ubijeni su i Enver Maqoku, {ef Informativnog centra DSK u Pri{tini, Fehmi Agani, potpredsednik DSK, Yemaiq Mustafa, savetnik Ibrahima Rugove za informisawe, Besim Dujaku, ~lan Rugovinog obezbe|ewa, Sali êkaj, predsednik ogranka DSK za Nema~ku, kao i ve}i broj uglednih ~lanova u mawim mestima.

22

Komandanti operativnih zona OVK (1999. godina)

Rahman Rama [aqa Sami Qu{taku

Rustem Mustafa Lab Drenica Duka|in

Karadak

Ahmet Isufi

Pa{trik

Nerodimqe

Ramu{ Haradinaj

Tahir Sinani [ukri Buja

Mapa 1.

Raspored organizovanih kriminalnih klanova

Ta}i

Geci

Veseqi Luka

Qu{taku

Haqiti

Mustafa

Ja{ari

Ahmeti

[abani

Beri{a

[aqa Krueziu

Haradinaj

Buja

Babaqija

Hazroli Krueziu

Ga{i Sinani Ba{a Saramati

Mapa 2.

Suma


KOSOVO I METOHIJA

Mapa 3.


Kosovski za{titni korpus - regionalni komandanti (2000. godina)

4 4. Rahman Rama 1. Sami Qu{taku

1 5 5. Rustem Mustafa

3

6

3. Gzim Ostremi

2

6. [ukri Buja 2. Ramu{ Haradinaj

KOSOVO I METOHIJA

Mapa 4.


Teritorijalna organizovanost ANA po divizijama divizija "Malesija"

divizija "Adem Ja{ari"

divizija "Skenderbeg"

divizija "]amerija"

Legenda: - [tab divizije "Skenderbeg" za oblast Makedonija) nalazi se u Debru i Tetovu; -

-

Ilirida

(zapadna

[tab divizije "Adem Ja{ari" za oblast Dardanija (jug Srbije) nalazi se u Gwilanu i Kosovskoj Kamenici, a za KiM u Prizrenu i Pri{tini; [tab divizije "Malesija" za oblast Malesija (Crna Gora) nalazi se u Ulciwu, a direktno je povezan sa {tabom u Skadru; [tab divizije "]amerija" za oblast ]amerija (ju`na Albanija).

Mapa 5.


4. Oganizovani kriminal - Kriminalne aktivnosti na KiM Ekspanzija organizovanog kriminala na KiM je neposredna posledica teroristi~kih aktivnosti OVK, ~iji su pojedini lideri iskoristili autoritet u ovoj organizaciji da bi uspostavili kontrolu nad ilegalnom trgovinom u zoni svoje (para)vojne nadle`nosti.29 Pored {verca narkotika, organizovane kriminalne grupe sa KiM bave se i ilegalnom trgovinom oru`jem, cigaretama i drugom akciznom robom, ukradenim vozilima, te krijum~arewem belog robqa i preprodajom qudskih organa. Veoma zastupqeni oblici organizovanog kriminalnog delovawa Albanaca su i reketirawe, ucene i nasilni{tvo nad pripadnicima albanske nacionalne zajednice na KiM, kao i nad Albancima koji su na privremenom radu u inostranstvu, od kojih se ubiraju tzv. porezi za finansirawe teroristi~kih grupacija na ovom podru~ju.30 Zastra{ivawe i proterivawe Srba i drugog nealbanskog stanovni{tva sa prostora KiM, tako|e, predstavqa lak izvor zarade, s obzirom da prodajom napu{tenih stanova i drugih nekretnina, pojedine porodice sti~u ogromne prihode. Delom novca dobijenog na ovaj na~in, biv{i lideri OVK ispla}uju dugove snabdeva~ima oru`jem i svojim finansijerima, kao i zarade "zaslu`nim" vojnicima i wihovim porodicama. Potvr|uju}i da su albanski kriminalci imali kqu~nu ulogu u organizovanom kriminalu i u mnogim zemqama Evrope, naro~ito u vezi sa trgovinom narkoticima, predstavnici Saveta Evrope su, u svom izve{taju iz 2000. godine, konstatovali da je organizovani kriminal na KiM povezan sa biv{im pripadnicima OVK i kriminalcima iz severne Albanije. Prema nalazima evropskih zvani~nika, pored opisanih kriminalnih aktivnosti, na KiM su zastupqeni i trgovina qudima, iznude, pritisci na predstavnike policijskih i pravosudnih organa, kao i nasiqe na nacionalnoj 29

âsopis "International Police Review" je, 2000. godine, objavio ~lanak o povezanosti organizovanog kriminala i OVK, u kojem je izneta tvrdwa da pripadnici OVK ne krijum~are drogu, ali finansijski zavise od onih koji to ~ine, {to kriminalcima "daje mogu}nost da uti~u na armiju od 30.000 naoruànih qudi koji vladaju posleratnim Kosovom".

30

Finansirawe teroristi~ke delatnosti vr{i se i iz Fonda Kosova (do 1999. godine, poznat pod nazivom Fond Vlade Republike Kosovo), lociranog u Nema~koj. Sredstva za ovaj fond ubiraju se redovnim, ~esto i prisilnim porezom od 3% zarade Albanaca zaposlenih u zapadnoevropskim zemqama, kao i prikupqawem dobrovoqnih priloga.

23


osnovi, pri ~emu je etni~ko ~i{}ewe shva}eno kao unosan biznis. Od 28 ubistava, po~iwenih u januaru 2000. godine, 25% je u vezi sa organizovanim kriminalom, a veoma zabriwava ~iwenica da je me|u izvr{iocima kriminalnih radwi, ukqu~uju}i i prestupe na etni~koj osnovi, sve ve}i broj maloletnih lica.31 Kao veliki problem koji postoji na KiM, predstavnici Saveta Evrope apostrofirali su i korupciju i wenu ~vrstu vezu sa organizovanim kriminalnom, prawem novca, ekonomskim kriminalom i problemom neefikasnosti finansijskih institucija i poreske politike. Pored toga, sudovi su neopremqeni, broj sudija i tuìlaca je i daqe mali, plate nedovoqne da obezbede wihovu nezavisnost, a ni bezbednost im ne moè biti garantovana, zbog ~ega su pod velikim pritiskom, tako da efikasno mogu da rade samo u slu~ajevima koji nemaju veze sa etni~kim ili politi~kim pitawima. Tokom 2000. godine, zapadni mediji su KiM opisivali kao "gangsterski raj", odnosno kao teritoriju koju evropski lideri sve ~e{}e vide kao bazu organizovanog kriminala, naro~ito trgovine drogom.32 Ve}ina kriminalnih delatnosti na Kosovu i Metohiji, vr{i se unutar porodi~nih klanova (fisova) koji kontroli{u odre|ene delove teritorije. Klanovi su povezani i ostvaruju ~vrstu saradwu sa sli~nim kriminalnim grupama iz drugih evropskih dràva, pre svega iz Turske, Albanije i Bugarske, s obzirom da teritorije ovih zemaqa predstavqaju glavne pravce preko kojih se odvija krijum~arewe. Odnose u okviru porodice odlikuje stroga unutra{wa disciplina, koja se postiè sistemom ka`wavawa za svako odstupawe od internih pravila, tako da strah garantuje bespogovornu lojalnost klanu, pri ~emu se pozitivni zakonski propisi tretiraju kao sekundarni, odnosno nebitni i neobavezuju}i. S obzirom da se klanovi zasnivaju na krvnoj povezanosti, {to je faktor koji 31

Navedeni podaci dati su u izve{taju Saveta Evrope o situaciji na KiM, za period od januara do aprila 2000. godine. Iste tvrdwe izneo je i Maks Edelbaher, {ef be~kog Biroa za bezbednost, nakon posete teritoriji KiM, aprila 2000. godine.

32

[kotski list "Sunday Herald" je, 30. aprila 2000. godine, u tekstu pod naslovom "Kosovo gde policija ne vlada", pozvao se na izjavu neimenovanog pripadnika vojne obave{tajne slu`be u bazi "Bondstil", po kojoj je "stopa kriminala na Kosovu gotovo ista kao u Los An|elesu". Autor teksta konstatuje da je ova ~iwenica zapawuju}a, s obzirom da je, kako se navodi, dvomilionska populacija na KiM rasuta po teritoriji upola mawoj od [kotske.

24


ograni~ava broj ~lanova, veze me|u wima su veoma ~vrste, a pristup i infiltrirawe drugih lica gotovo nemogu}i. Pripadnici drugih nacionalnih zajednica prihvataju se jedino kao izvr{ioci odre|enih jednokratnih ili sporednih zadataka. Osim toga, albanske mafija{ke porodice su organizovane u 3-4 i vi{e nivoa, {to omogu}ava da se sa~uva sposobnost delovawa organizacije i u slu~aju otkrivawa nekog wenog ~lana ili grupe. Ve}ina pripadnika kriminalnih grupacija na KiM bila je aktivna u redovima OVK i drugih albanskih teroristi~kih organizacija, gde su obu~eni za oruàno delovawe. Pored toga, karakteri{e ih izrazita fleksibilnost pri sklapawu sporazuma sa drugim sli~nim organizacijama iz zemqe i inostranstva, ~vrste veze sa lokalnim politi~kim predstavnicima i pripadnicima pojedinih dràvnih organa (carinska slu`ba, KZK i KPS), te spremnost i sposobnost za izvo|ewe kompleksnih operacija koje prevazilaze nacionalne okvire, s obzirom da imaju sna`nu pomo} albanske emigracije, okupqene oko razli~itih organizacija i udruèwa u Evropi i SAD.33 Teritorija Kosova i Metohije, {to se organizovanog kriminala ti~e, podeqena je na tri glavne interesne zone: oblast Drenice, Duka|ina i Laba, u kojima kriminalnu delatnost kontroli{u pojedini lideri biv{e OVK, sada rukovodioci u politi~kim strukturama, kao i raniji, bliski saradnici OVK, koji su finansirali wen rad.34 (mape br. 6, 7 i 8) Podru~je Drenice, du` strate{kih puteva koji povezuju teritoriju Crne Gore sa Makedonijom, kroz Prizren, Klinu, Istok, prema Kosovskoj Mitrovici, u oblasti [aqa, predstavqa zonu koju kontroli{e tzv. Dreni~ka grupa, lojalna Ha{imu Ta}iju. Ova grupa se bavi ilegalnom trgovinom oru`jem, kradenim vozilima, qudima, akciznom robom, pre svega cigaretama i gorivom. Posredstvom porodi~nih veza koje ima na ovom podru~ju, Ta}i direktno vr{i kontrolu nad lokalnim institucijama obezbe|uju}i, na taj na~in, nesmetano obavqawe navedene kriminalne delatnosti. Porodica Ta}i povezana je sa albanskom, makedonskom, bugarskom i ~e{kom mafijom. 33

U svom izve{taju iz 2000. godine, predstavnici Saveta Evrope izrazili su zabrinutost zbog povezanosti biv{e OVK i pripadnika KPS, odnosno zbog ~iwenice da se u KPS angaùju i biv{i policajci albanske narodnosti za koje postoji {iroko uverewe da su korumpirani.

34

Pojedini klanovi du`ni su da pla}aju teroristi~koj organizaciji ANA mese~ne iznose u visini i do 100.000 evra, kako bi uìvali wenu "za{titu".

25


Na teritoriji op{tina Pe}, De~ani i \akovica, koje se nalaze u oblasti Duka|in, deluje tzv. Metohijska grupa, koju predvodi Ramu{ Haradinaj. Porodica Haradinaj usmerena je na ilegalnu trgovinu oru`jem, drogom, akciznom robom, kradenim vozilima, kao i reketirawe albanskog stanovni{tva na KiM. Krijum~arena roba se distribuira u Makedoniju, jug Srbije, Ra{ku oblast, te u Crnu Goru, kori{}ewem putnog pravca Pe}-Kula-Roàje. S ozbirom na bliske veze Ramu{a Haradinaja sa borcima biv{e OVK, koji su, nakon wene demilitarizacije, pre{li u redove KZK i KPS, u mogu}nosti je da indirektno ostvaruje kontrolu nad granicom prema navedenim podru~jima, kao i kriminalnim i teroristi~kim aktivnostima na ovom terenu. Na podru~ju Laba, obuhvataju}i op{tine Gwilane, Vitina i Ka~anik, deluje grupa lojalna Rustemu Mustafi, zvanom "Remi", jednom od najuticajnijih komandanata OVK i KZK.35 Ovaj klan je usmeren na aktivnosti vezane za krijum~arewe droge i u bliskoj je vezi sa porodicom Haradinaj. Na prostoru KiM deluju i druge porodice, ~ije su aktivnosti usmerene na ilegalnu trgovinu i krijum~arewe, a navedenu delatnost sprovode u saradwi i pod okriqem nekog od navedenih rukovodilaca - Ta}ija, Haradinaja ili Mustafe. Porodica Luka povezana je sa albanskom mafijom i bavi se {vercom oru`ja, droge i akcizne robe (cigarete, benzin). Deluje pod okriqem Ha{ima Ta}ija i Ramu{a Haradinaja, kao i albanske mafije. Porodica Selimi, zajedno sa porodicom Luka, kontroli{e {verc oru`ja, droge i vozila, u oblasti Duka|in. Tako|e, bave se i nelegalnim oporezivawem Albanaca, kao i zastra{ivawem politi~kih protivnika iz DSK. Povezani su sa Ha{imom Ta}ijem. Porodica Keqmendi je u bliskoj vezi sa Ramu{om Haradinajem i kontroli{e {verc droge i nafte, trgovinu qudima, kao i prawe novca na podru~ju Pe}i. Porodica Eq{ani bavi se {vercom oru`ja i benzina. Kontroli{e oblast Vitomirice i povezana je sa Ekremom Lukom i Yavitom Haqitijem. 35

Uhap{en je od strane me|unarodnih snaga i nedavno osu|en na vi{egodi{wu kaznu zatvora, {to je izazvalo talas protesta biv{ih pripadnika OVK.

26


Porodica Kitaj je vode}a kriminalna grupa koja kontroli{e oblast izme|u Kline i Istoka. Ume{ana je u {verc kradenih vozila i prodaju eksploziva na KiM. Kriminalni klan Suma deluje na podru~ju Ka~anika. Pored reketirawa i ucena, bavi se {vercom oru`ja i droge iz Makedonije na KiM i obrnuto. ^lanovi klana Suma u vezi su sa grupom koju predvodi Rustem Mustafa, zvani "Remi", iz Podujeva. Klan Suqa koordinira lancem organizovanog kriminala koji deluje na teritoriji KiM i Makedonije, na planu ilegalnog uvoza oru`ja, municije i druge opreme. ^lanovi porodice Agu{i deluju na podru~ju Kline. Bave se iznu|ivawem novca od Albanaca koji su prisiqeni da otkupquju prethodno oteta srpska imawa i imovinu na navedenoj op{tini, kao i ucewivawem potencijalnih kupaca. Klan Geci je aktivan na podru~ju op{tina Pe}, Kosovska Mitrovica, Srbica i Pri{tina. Bavi se krijum~arewem benzina i sara|uje sa Yavitom Haqitijem i porodicom Selimi. Klan Babaqija, deluje na podru~ju \akovice. U saradwi je sa Ramu{om Haradinajem i bavi se krijum~arewem benzina iz Albanije, te ilegalnom trgovinom narkoticima. (mapa br. 2) Uprkos ~iwenici da je izme|u klanova izvr{ena precizna podela teritorije, u kojoj svaka porodica kontroli{e odre|enu oblast i kriminalnu delatnost na tom podru~ju, me|u pojedinim klanovima postoji rivalitet, koji je posledica politi~kih neslagawa ili nastojawa grupa da ostvare {to ve}u vlast na odre|enom prostoru. Ponekad su ti sukobi toliko sna`ni da poprimaju oblike krvne osvete, koja se prenosi na sve ~lanove suprotstavqenih porodica, kao {to je, na primer, slu~aj sa klanovima Musaj i Haradinaj. Ovaj sukob, nastao usled razli~ite politi~ke opredeqenosti, kao i poku{aja klana Musaj da od klana Haradinaj preuzme kontrolu nad trgovinom oru`jem i drogom, rezultirao je ubistvom Sinana Musaja, a ubrzo zatim, rawavawem Ramu{a Haradinaja.36 Brutalnost u obra~unima suprotstavqenih mafija{kih klanova potvr|uje i nedavna likvidacija ~lanova porodice Keqmendi, u Pe}i, od strane pripadnika klana Luka. Tom prilikom je ubijena i jedna èna, 36

^lanovi porodice Musaj iz Streoca, op{tina De~ani, bili su pripadnici FARK.

27


{to do sada nije bila uobi~ajena pojava u sukobima me|u albanskim grupama, ukqu~uju}i i krvnu osvetu. Ilegalna trgovina drogom koja se odvija kroz podru~je KiM, pove}ala se kao deo sveukupnog porasta {verca narkotika na Balkanu. Tome je doprinelo odsustvo sna`nih dràvnih institucija (policije i pravosu|a) koje bi spre~ile prodor i presekle puteve droge, zatim pravni vakuum nastao u periodu od dolaska me|unarodnih snaga do uspostavqawa nove zakonske regulative od strane UNMIK administracije, kao i poroznost granica, nepristupa~ni tereni i siroma{na ekonomija, {to sveukupno teritoriju KiM ~ini idealnom obla{}u za trgovinu drogom.. Jedan od kanala, kojim se droga iz Turske prebacuje u Italiju, a zatim u zapadnu Evropu, ide preko Tropoje i luka Dra~ i Valona, u Albaniji.37 Izvesne koli~ine heroina i kokaina se prera|uju u albanskim laboratorijama, a odatle transportuju u selo Luàne, zatim u Muhovac i Veliki Trnovac na jugu Srbije, i u Crnu Goru, u Tuzi i Ulciw, odakle se distribuiraju prema Evropi. Droga koja neprera|ena dolazi iz Albanije, zavr{ava u okolini Gwilana i Prizrena, gde postoje dve velike laboratorije za proizvodwu tzv. te{kih narkotika. (mapa br. 9) Prenos droge i oru`ja obavqa se i na zvani~nim grani~nim prelazima kao {to su \eneral Jankovi}, Jazince, ]afa Pru{it, Morina i Tropoja, zahvaquju}i saradwi kriminalnih grupa sa carinskim slu`benicima, te pripadnicima KZK i KPS. Oru`je koje dolazi iz Albanije, naj~e{}e se prodaje na crnom trì{tu u Juniku i \akovici.38 Usled teritorijalne povezanosti kosovsko-mitrova~kog i pe}kog regiona sa Srbijom i Crnom Gorom, ovo podru~je predstavqa glavni tranzitni pravac za ilegalnu trgovinu cigaretama. Jedna od ustaqenih ruta za ovu delatnost je relacija severni deo Kosovske Mitrovice - selo Brwak, op{tina Zubin Potok - jezero Tabalije - selo Stare~evi} - Ribari}i - Novi Pazar - Kraqevo - Kragujevac - Trstenik.39 37

Centri za trgovinu drogom u Makedoniji su Gostivar, Kumanovo i Skopqe, gde je tamo{wa narko-mafija, za svoje sedi{te, zakupila ~itav jedan sprat u hotelu "Grand".

38

Po mi{qewu predstavnika obave{tajnih struktura UN u Pri{tini, trgovina oru`jem je jednako velika pretwa evropskoj bezbednosti kao i trgovina heroinom.

39

Pored navedenih kriminalnih aktivnosti, na teritoriji KiM je razvijena i ilegalna trgovina naftnim derivatima. Prema pisawu pri{tinskog lista na albanskom jeziku "Koha Ditore", svake nedeqe se na KiM prokrijum~ari 100 tona benzina sa teritorije Crne Gore.

28

a

Kriminalni klan HARADINAJ

HARADINAJ (s. Glo|ane)

Eq{ani

grupa "Crni orao"

Aqi Haskaj Arton Toqaj Qata Vok{i Babaqija Musaj Keqmendi Luka

Mapa 6.

Kriminalni klan M" "Dreni~ka dolina"

TA]I (s. Bro}na)

Geci Qu{taku

Ja{ari

Ladrovci Haqiti Seqimi Suqa Agu{i

Mapa 7.

Kriminalne grupe i pojedinci u Pri{tini

En|el [abanaj Rustem Mustafa "Remi" grupa Geci-Seqimi

Ramadani [abanaj Yavit Haqiti "Zeka" Ekrem Luka "Vuka" Keqmendi Maqoku Maraj

Mapa 8.


Putevi droge preko Kosova i Metohije

Legenda: heroin marihuana kokain

Mapa 9.


- Aktivnosti albanske mafije u svetu Do po~etka oruànih sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije, najve}i deo evropskog trì{ta i, mawim delom, trì{ta SAD snabdevan je narkoticima krijum~arenim tzv. Balkanskom rutom. Iz zemaqa porekla (Pakistan, Iran, Avganistan) i Turske, gde je sirovina za narkotike prera|ivana, ova ruta je vodila preko Gr~ke, Bugarske, republika biv{e Jugoslavije (Srbija, Hrvatska, Slovenija), Rumunije, Ma|arske, ê{ke, Slova~ke, do Austrije, Nema~ke, Italije, [vajcarske i drugih zapadnoevropskih zemaqa. (mapa br. 10) Izbijawem sukoba na ovom podru~ju, albanska mafija je probila nove puteve droge ka zapadnoj Evropi, zaobilaze}i ratom zahva}ene zone. Na taj na~in, stvorene su dve nove, alternativne rute, od kojih ju`na ide od Turske, preko Bugarske, Makedonije, KiM i Albanije, do Italije i drugih zapadnoevropskih zemaqa.40 Druga, severna ruta ide od Turske, preko Bugarske, Rumunije i Ma|arske, do ê{ke, Slova~ke i zapadnoevropskih zemaqa.41 (mapa br. 11) Sa zavr{etkom oruànih sukoba u Jugoslaviji, ponovo je uspostavqena stara Balkanska ruta, ali novi pravci preno{ewa narkotika nisu nestali, tako da je sada mreà krijum~arewa znatno pro{irena. Sve ameri~ke slu`be nadle`ne za borbu protiv droge procewuju da su, uz turske, kriminalne grupe kosmetskih Albanaca najzna~ajniji krijum~ari droge u Evropi.42 Ove grupe su od strane stru~waka opisane kao izuzetno nasilne i ume{ane u me|unarodnu trgovinu oru`jem, uz sve ja~e dokaze o wihovom u~e{}u u kriminalnim aktivnostima i na teritoriji SAD.

40

Putovawe droge ovom rutom, od zemqe porekla do krajwih korisnika, traje 7 do 10 dana.

41

Prema podacima Interpola, du` severne i ju`ne balkanske rute, svake godine biva zapleweno vi{e od jedne tone heroina i vi{e od 10 tona ha{i{a.

42

U Nema~koj su, na primer, Albanci potpuno potisnuli narko-dilere turskog i kurdskog porekla. U Slova~koj i Ma|arskoj oni kontroli{u 90% trgovine drogom, u [vajcarskoj 70%, u Danskoj 50%, a u Francuskoj 40% prometa. U porastu su isporuke narkotika albanskih kriminalaca na podru~ju Gr~ke, koje su, prema podacima gr~ke policije, {est puta ve}e nego pre pet godina.

29


O snazi albanske mafije u SAD svedo~i i podatak da su, jo{ sredinom 80-tih godina, pripadnici kriminalnih grupa bili dobro organizovani i upu}ivali ozbiqne pretwe predstavnicima pravosudnih organa, koji su protiv wih pokretali krivi~ni postupak. U to vreme, ameri~ka policija je konstatovala da su pripadnici albanske mafije ume{ani u sve vrste kriminalnih aktivnosti (iznude, pqa~ke, trgovina oru`jem, oruàni obra~uni, rukovo|ewe kockarnicama u pojedinim delovima Wujorka i drugo). Kriminalna delatnost kojom su se Albanci u SAD prevashodno bavili bila je trgovina narkoticima, a ameri~ki stru~waci za borbu protiv ove vrste kriminala jo{ tada su upozoravali da bi, za samo nekoliko godina, ove kriminalne grupe mogle da preuzmu 25 do 40% ameri~kog heroinskog trì{ta. Od sredine 90-tih godina, albanski kriminalci iz SAD po~eli su da pomaù aktivnosti OVK na KiM, prikupqawem nov~anih sredstava kojima je pla}ano oru`je za potrebe ove teroristi~ke organizacije. Prikupqawe sredstava je, u po~etku, vr{eno tajno, a kasnije je i u SAD otvorena filijala fonda "Domovina zove", koji je, preko bankarskih ra~una u SAD, Kanadi i vi{e zapadnoevropskih zemaqa, upu}ivao finansijska sredstva pripadnicima OVK. Pored toga, novac je preno{en i direktno, preko emigranata - kurira, koji su dolazili na podru~je KiM. Pored prikupqawa novca, albanski emigranti u SAD organizovali su i isporuke humanitarne pomo}i i oru`ja, kao i upu}ivawe dobrovoqaca, koji su se prikqu~ivali jedinicama OVK na KiM.43 Ameri~ki obave{tajni izvori upozoravali su na mogu}nost da se u regionu Balkana ispoqi "kolumbijski sindrom", odnosno da albanska mafija postane dovoqno mo}na i preuzme kontrolu nad jednom ili vi{e oblasti u kojima preovla|uje albansko stanovni{tvo. U to vreme je konstatovano da je, na politi~kom planu, takav efekat ve} postignut, usmeravawem profita ste~enog narko-terorizmom u lokalne vlade i politi~ke partije. Tada vladaju}a Demokratska partija Albanije (DPA) osumwi~ena je da toleri{e i direktno profitira od trgovine narkoticima, te da finansira secesionisti~ke politi~ke 43

Od dobrovoqaca iz SAD, u okviru OVK, formirana je brigada "Atlantik".

30


partije i druge grupacije na KiM i u Makedoniji. Za ume{anost u kori{}ewe "opranog" novca ste~enog kroz bavqewe narkoterorizmom, bile su osumwi~ene i makedonska Partija demokratskog prosperiteta (PDP) i druge albanske partije u toj dràvi, poput ultranacionalisti~ke Nacionalne demokratske partije (NDP), ali i albanske partije na KiM. U sva tri slu~aja, novac ste~en na kriminalan na~in ~esto je prikrivan kroz emigrantske donacije, uz procenu da je profit od narkoterorizma, upu}en na jug Balkana u 1993. godini, iznosio oko milijardu dolara. Isti izvori su tvrdili da se, osim za kupovinu mafija{ke "za{tite", ovaj novac koristi i za sticawe popularnosti u narodu, kroz navodni patriotizam, ali i za druge kriminalne aktivnosti, pre svega za kupovinu oru`ja. Na evropskom kontinentu, Albanci sa KiM drè preko 80% trgovine heroinom, wihovi dileri nalaze se u najmawe polovini evropskih zemaqa, mese~no prokrijum~are 4 do 6 tona heroina, a vrednost ove droge na godi{wem nivou iznosi dve milijarde dolara. Prema podacima Interpola, 1999. godine, albanska mafija je na {vercu droge zaradila 38 miliona dolara, 2001. godine 50 miliona, a 2002. godine 70 miliona USD. U statistici Interpola stoji da su, od ukupnog broja uhap{enih krijum~ara heroina, tokom 1997. godine, Albanci ~inili 14%, kao i da je prose~na koli~ina droge prona|ene kod ostalih krijum~ara iznosila 2 grama, dok su Albanci posedovali, u proseku, 120 grama droge.44 Profiti albanskih narko-grupa dostiù jednu milijardu ameri~kih dolara, pri ~emu promet na KiM donosi od 125 do 150 miliona dolara, od ~ega se 25 miliona prosle|uje KZK. Ha{im Ta}i, kao svoj deo, dobija 5 miliona USD. Od ukupne koli~ine droge koja stiè na svetsko trì{te, ~ak 65% prelazi preko teritorije KiM, dok se na evropskom trì{tu 90% heroina prokrijum~ari preko ovog podru~ja. Ameri~ka agencija za borbu protiv droge (DEA) ozna~ila je Albance sa KiM kao druge po va`nosti krijum~are narkotika na svetskom trì{tu.

44

Podaci su objavqeni u listu "National Post", 13. aprila 2000. godine, pri ~emu se autor pozvao na izve{taj Interpola.

31


Francuska Geopoliti~ka opservatorija za drogu, u svom izve{taju, objavila je podatak da su albanski narko-dileri bili kqu~ni igra~i u {iroko rasprostrawenom poslu "droga za oru`je", a vi{e albanskih dilera uhap{enih u zapadnoj Evropi priznalo je da su oru`je kupovali za potrebe OVK na KiM.45 Ovakvu vrstu trgovine konstatovala je i Evropska unija, na sednici odrànoj 1994. godine u Briselu. Nema~ki agenti za borbu protiv droge nagla{avaju da su Albanci osnovali jednu od najve}ih organizacija za krijum~arewe droge u Evropi, a da se profit dobijen ilegalnom trgovinom "pere" kroz 200 privatnih banaka i mewa~nica. Predstavnici italijanske policije navode da je albanska mafija u toj zemqi, zbog svoje nasilnosti i brojnosti, uspela da potisne turske trgovce drogom i da postane partner nekoliko italijanskih mafija{kih organizacija, me|u kojima su sicilijanska Cosa Nostra, napuqska Camora, kalabrijska Ndrangheta i Sacra Corona Unita, iz oblasti Puqa. Osim toga, albanski trgovci drogom su, za kratko vreme, od kurira, postali organizatori krijum~arskih mreà, koji sada, kao kurire, angaùju kriminalce drugih nacionalnosti. Sedi{te aktivnosti albanskih mafija{a u Italiji je u Kalabriji, a Milano im je najva`niji "poslovni" centar. Najistaknutiji predstavnici ovih orgnizacija investirali su svoj nelegalno ste~eni kapital u lance parfimerija i salona lepote, ne samo u Italiji, ve} i u Velikoj Britaniji i drugim zapadnoevropskim zemqama. Pored trgovine drogom, albanski kriminalci u Italiji bave se prostitucijom, reketirawem, {iroko rasprostrawenom trgovinom oru`jem, kao i organizovawem prosja~ewa i yeparewa, u kojem su, uz stalno zlostavqawe i maltretirawe, angaòvana deca kupqena od roditeqa u Albaniji, po ceni od 1.000 dolara po detetu. U kantonu Ti}ino, na granici Italije i [vajcarske, Albanci u potpunosti kontroli{u {verc droge i krijum~arewe qudi. 45

Tvrdwa da Albanci sa KiM razmewuju drogu za oru`je potvr|ena je u vi{e afera, 1999. godine. Italijanski sud u Brindiziju osudio je albanskog trgovca heroinom, koji je priznao da je, za drogu, od mafije nabavqao oru`je nameweno OVK. Pored toga, jedan Albanac je u ê{koj naru~io lako pe{adijsko naoruàwe i raketne sisteme. Prema izvorima iz ~e{ke policije, oru`je je bilo nameweno OVK.

32


U {vajcarskim zatvorima se, 1995. godine, nalazilo oko 2.000 Albanaca optuènih za trgovinu drogom. Prema navodima {vajcarske policije, novac ste~en na ovaj na~in, koristili su za kupovinu "kala{wikova" i "uzija" u Bernu i Bazelu. Predstavnik obave{tajne slu`be pri {vedskoj policiji, u martu 1992. godine, potvrdio je da ova slu`ba pretpostavqa da postoji povezanost izme|u trgovine drogom i OVK. Na osnovu analize koju su obavili zvani~nici slu`be bezbednosti [vedske i Norve{ke, 1998. godine, a koja se odnosila na zapleweni heroin tokom prethodne dve godine, ustanovqeno je da u ovim zemqama Albanci {vercuju 80% droge, a ostvarenim profitom kupuju oru`je za OVK. U Bratislavi i Budimpe{ti, policija je, 1999. godine, otkrila skladi{ta koja mogu da prime vi{e hiqada kilograma heroina. Osim toga, na ovom trì{tu zaplewena je i ve}a koli~ina ~istog kokaina, koji su {vercovali albanski trgovci. Juna 1998. godine, u [paniji je uhap{eno vi{e od 50 Albanaca sa KiM, koji su bili ume{ani u gotovo 1.000 provala i pqa~ki, kao i u "prawe" novca ste~enog prilikom pqa~ki izvr{enih na teritoriji Nema~ke. Nekoliko dana kasnije, uhap{ena je i grupa od 70 Albanaca osumwi~enih za krijum~arewe droge, "prawe" novca, pqa~ke i posedovawe la`nih dokumenata. Gr~ki predstavnik u Interpolu podneo je, 1998. godine, izve{taj u kojem je navedeno da Albanci sa KiM predstavqaju glavni izvor snabdevawa kokainom i heroinom na ilegalnom trì{tu ove zemqe. Osim toga, Interpol je, tokom 2000. godine, raspolagao podatkom po kojem se u Makedoniji, uz granicu sa Gr~kom, proizvode sinteti~ke droge, dok se u Albaniji proizvodi kanabis, uglavnom namewen gr~kom trì{tu, pri ~emu, u ciqu transporta ove droge u Gr~ku, albanske kriminalne grupe sara|uju sa gr~kim kriminalcima. U zajedni~koj akciji italijanske i makedonske policije, sprovedenoj 1993. i 1994. godine, otkrivena je grupa krijum~ara droge u Skopqu i zapleweno 42 kg ~istog heroina. Pri tome, nazna~eno je da je ova koli~ina neznatna, u odnosu na ukupnu 33


koli~inu heroina koju albanski krijum~ari prenose preko Makedonije. Predstavnici ~e{kih organa bezbednosti izjavili su, tokom 2002. godine, da je albanski organizovani kriminal po~eo svoje aktivnosti u toj zemqi ranih 90-tih godina, bave}i se krijum~arewem narkotika i trgovinom qudima. Po wihovim navodima, kosmetski Albanci su ubrzo uspostavili kontakte sa lokalnim politi~arima, slu`benicima javnih ustanova i policije, koji su, zbog relativno niskih plata, ~esto prihvatali mito, a za uzvrat obezbe|ivali radne dozvole i dozvole za trajni boravak. Osim toga, Albanci su po~eli da kupuju nekretnine du` granice sa Austrijom i Nema~kom, te da otvaraju ugostiteqske objekte, koje su ~esto pretvarali u javne ku}e, a za vreme sukoba na KiM, koristili ih kao tranzitne punktove u transportu oru`ja namewenog OVK. Predstavnici policije u Pragu, 1995. godine, izjavili su da su Albanci uspeli ê{ku da pretvore u jednu od ciqnih destinacija za trgovinu heroinom, kao i da preplave ovu zemqu drogom. Marta 1999. godine, ~e{ka policija je uhapsila velikog narko-dilera, Princa Dobro{ija, za koga se ispostavilo da je prisustvovao proslavi koja je u Pragu organizovana povodom dodeqivawa jedne ugledne nagrade Ibrahimu Rugovi. Prilikom pretresa Dobro{ijevog stana, prona|eni su dokumenti koji ga povezuju sa kupovinom oru`ja za potrebe OVK. U poslovima krijum~arewa qudi, Albanci u potpunosti kontroli{u trensfer preko Balkana prema Gr~koj, koriste}i mar{rute kojima {vercuju drogu u pomenutu zemqu. Albanska mafija je uspostavila ~vrste veze sa turskim, afri~kim i italijanskim kriminalcima za poslove sa ilegalnim migrantima, koje povremeno koriste kao kurire za preno{ewe droge. Osim dràvqana Albanije i Albanaca sa KiM, krijum~are se i migranti iz Turske, Pakistana, [ri Lanke, Kine i drugih zemaqa.46 Albanske grupe su uglavnom odgovorne za prevoèwe ilegalnih migranata preko Jadranskog mora, od albanske obale do Italije. Polasci su uglavnom iz Vqore, a neki iz Dursa ili ~ak iz Ulciwa, 46

Kriminalni bosovi iz redova Albanaca sa KiM snabdevali su pojedine dràvqane Republike Albanije la`nim jugoslovenskim paso{ima, kako bi im omogu}ili da se imigracionim vlastima u pojedinim zapadnoevropskim zemqama prijave kao politi~ki progowena lica.

34


na jugu Crne Gore. Godine 1999., oko 10.000 qudi mese~no krijum~areno je u zemqe EU preko Albanije. Za albanske kriminalne grupe, ilegalne migracije, ~ak iako ne mogu da se uporede sa narko-biznisom, predstavqaju zna~ajan izvor sredstava, s obzirom da je proceweno da su im, 1999. godine, donele zaradu od 50 miliona dolara.47 U svakom trenutku, oko 4 miliona ilegalnih migranata nalazi se u pokretu. U svetskim okvirima, zarada pojedinaca i mreà za wihovo krijum~arewe, u 1999. godini, bila je procewena izme|u 3 i 10 milijardi dolara. Interpol ima jasne indicije o ume{anosti organizovanih kriminalnih grupa u svaki segment putovawa ilegalnih migranata. U novije vreme, Albanci su reaktivirali trgovinu ukradenim automobilima, obnavqaju}i mreè za wihov transfer iz Italije, [vajcarske, Nema~ke, ê{ke i Poqske na KiM, odakle se izvesna koli~ina isporu~uje daqe. Prema izve{taju Interpola, trgovina ènama i nasilna prostitucija postali su zna~ajni albanskoj mafiji 1999. godine, kada su hiqade èna sa Kosova i Metohije izbegle u Albaniju, zbog oruànih sukoba u regionu. U albanskim mreàma prostitucije nalazi se sve ve}i broj èna koje nisu Albanke, ve} dolaze iz Rumunije, Moldavije, Rusije, Bosne i Hercegovine i drugih zemaqa. Makroi se ~esto predstavqaju da su sa KiM, kako bi dobili status politi~kih izbeglica, iako mnogi od wih, zapravo, dolaze iz Albanije. Pojedini Albanci ovaj posao kontroli{u iz inostranstva, pri ~emu je Belgija sedi{te nekoliko glavnih nosilaca ovakve aktivnosti. (mapa br. 12) Predstavnici Saveta Evrope smatraju da je do pove}awa stepena prostitucije na KiM do{lo, pored ostalog, i zbog velikog prisustva stranih vojnika i civila na tom podru~ju, a prema izve{tajima Me|unarodne organizacije za migracije (IOM), hiqade devojaka i èna iz isto~ne Evrope nasilno stiù na KiM, gde su seksualno eksploatisane i prisiqene na prostituciju. Pored toga, ènama se trguje i unutar, kao i sa teritorije KiM. 47

Migracije nisu samo izvor prihoda, ve} imaju veliki zna~aj i u formirawu mreà u stranim zemqama, odnosno stvarawa mostova sa albanskom mafijom u inostranstvu.

35


- Uticaj kriminogenog faktora iz Republike Albanije Albanija je najve}i centar za prawe novca i trgovinu drogom na Balkanu. Novac ste~en trgovinom drogom kanalisan je kroz piramidalne {eme {tedwe, ~iji je krah, 1997. godine, doveo do drasti~nih politi~kih nemira u toj zemqi. Anarhi~na situacija u zemqi, u to vreme, omogu}ila je albanskoj narko-mafiji da svoj posao razvije do neverovatnih razmera. Sprega terorizma i organizovanog kriminala na KiM uspostavqena je pod sna`nim uticajem odre|enih politi~kih faktora u Republici Albaniji, osumwi~enih za korupciju i vezu sa kriminalnim strukturama. Zna~ajan je podatak da se ekspanzija OVK dogodila u periodu vlasti Salija Beri{e, kome se pripisuje "tolerancija" prema {vercu narkotika, tim pre {to lider DPA, i sada, odràva ~vrste veze sa Ha{imom Ta}ijem. Grupe koje se bave organizovanim kriminalom u Republici Albaniji, u zna~ajnoj meri uti~u na odluke vlade i politi~kih partija. U gradu Skadru i wegovoj okolini paravojne organizacije albanskih trgovaca drogom i oru`jem poseduju moderniju opremu nego albanska armija. Mafija ~esto pomaè pojedincima da dobiju poloàj i vlast, a kada do|u na poziciju mo}i, koristi ih da bi kontrolisala rad dràvnih organa, pre svega policije, i ostvarila privilegije. Pored najja~eg i najopasnijeg mafija{kog klana Kula, koji kontroli{e deo prometa narkotika iz Turske, {vercuje oru`je i ilegalne izbeglice u Italiju, porodica Abazi se bavi {vercom droge i oru`ja, dok fis Borici sara|uje sa italijanskim kriminalnim bandama ukqu~enim u nelegalni promet droge i prostituciju. Zanimqiv je sastav grupe Brokaj, koja se bavi krijum~arewem droge, oru`ja i prostitucijom, a ~ine je biv{i politi~ari i pripadnici nekada{we tajne slu`be Sigurimi. Tako|e, na ovom podru~ju organizovano deluju i grupe Hakqaj, Kerkiku, Cau{i, [ehu, Kakami i Hasani. Iako su i ranije, tada{we komunisti~ke vlasti u Republici Albaniji otvoreno ispoqavale teritorijalne pretenzije, pre svega, prema podru~ju KiM, oruàne aktivnosti OVK otvoreno je podràla vlada u Tirani. 36


U tom periodu, Albanija je bila logisti~ka baza za teroriste sa Kosmeta, kao i frekventno tranzitno podru~je za {verc oru`ja, droge i akcizne robe. Za vreme gra|anskih nereda u Albaniji, 1997. godine, velika koli~ina oru`ja i municije izneta je iz skladi{ta albanske vojske i preneta, u zna~ajnoj meri, u Makedoniju i na KiM.48 Oru`je iz Albanije naj~e{}e je, po veoma niskim cenama, prodavano na crnom trì{tu u Juniku i \akovici. Zbog lake dostupnosti ovog oru`ja gra|anima, stvoreni su dodatni povoqni uslovi, kako za eskalaciju terorizma na ovom podru~ju, tako i za razvoj svih oblika kriminala, ukqu~uju}i i formu wegovog organizovanog delovawa.49 Po okon~awu oruànih sukoba na KiM, prema navodima zvani~nika MUP-a Albanije, najtraèniji kriminalci iz ove zemqe pre{li su na teritoriju KiM, kako bi izbegli hap{ewa. Iz tog razloga, veliki broj krivi~nih dela na teritoriji KiM moè se pripisati dràvqanima Republike Albanije, koji se, ~esto, obra~unavaju i sa kriminalnim grupama Albanaca sa KiM. Sukob na Kosovu i Metohiji, kao i problem izbeglica u Albaniji, rezultirao je velikim prilivom finansijske pomo}i sa Zapada. Albanski organizovani kriminal, sa svojim vezama u dràvnim vlastima Albanije, imao je velike koristi od ovih sredstava, koja su procewena na oko 163 miliona dolara.

48

Prema podacima kojima raspolaè Interpol, radi se o 38.000 pi{toqa, 226.000 kala{wikova, 25.000 automatskih pu{aka, 2.400 protivtenkovskih raketnih baca~a, 3.500.000 ru~nih granata, 3.600 tona eksploziva. Iako grupe organizovanog kriminala verovatno nisu bile u mogu}nosti da "kontroli{u" situaciju, ocena je stru~waka iz Interpola da su one profitirale iz ovog haosa, tako {to su pribavile velike koli~ine oru`ja. Po wihovom mi{qewu, pre sloma finansijskih piramida, oko 500-800 miliona dolara bilo je transferisano na ra~une italijanskih kriminalnih organizacija i wihovih albanskih partnera, da bi taj novac, potom, bio reinvestiran u zapadnim zemqama.

49

Ukazuju}i na zna~aj borbe protiv organizovanog kriminala u Albaniji, Yozef Limpreht, ameri~ki ambasador u Tirani, u izjavi za Radio Slobodna Evropa, juna 2002. godine, istakao je neophodnost presecawa kanala za trgovinu drogom, oru`jem, ènama i decom, jer oni mogu biti kori{}eni i od strane terorista.

37


5. Uloga albanske emigracije

Albanska emigracija u [vajcarskoj, Nema~koj, Belgiji, Holandiji, kao i SAD, delovala je preko vi{e ilegalnih ekstremnih organizacija, koje su regrutovale Albance i upu}ivale ih na KiM, radi pristupawa OVK, dok su pojedine organizovale, na teritoriji navedenih zemaqa i u Albaniji, centre za vojnu i teroristi~ku obuku ve} regrutovanih lica. Albanska emigracija u [vajcarskoj, posebno vode}i pripadnici biv{e OVK i NPK, finansira i novije aktivnosti terorista na jugu Srbije i u Makedoniji. Delovawe albanske emigracije ogleda se u prikupqawu zna~ajnih finansijskih sredstava, neophodnih za snabdevawe teroristi~kih grupa naoruàwem i opremom. Novac se prikupqa organizovano, davawem priloga direktno za ove namene, ili uplatama za, navodno, humanitarne potrebe albanskog stanovni{tva.50 Upla}ena sredstava se, preko pojedinih banaka ili ilegalnim kanalima, prebacuju u Albaniju i na KiM, a u nekim slu~ajevima novac prenose "kuriri", {to se legendira posetom porodici. U navedenim zemqama, pripadnici albanske emigracije su izloèni torturi ~lanova albanske mafije, sa kojima su prisiqeni da sara|uju i, na taj na~in, pomaù terorizam na KiM, jugu Srbije i u Makedoniji. Izve{taji Interpola ukazuju da je jedan broj lica koja su primqena u zapadnu Evropu ili severnu Ameriku kao izbeglice tokom sukoba na KiM, pa`qivo izabran od strane albanske mafije da ostane u zemqi doma}inu i deluje kao budu}a veza za kriminalne aktivnosti. Mo} albanske mafije je bazirana na poslu{nosti fisova, odnosno bratstava. Skup fisova, ~esto i do 20, ~ini mafija{ku lozu, ~iji je predvodnik, istovremeno, i politi~ki lider.

50

U jednom periodu, sva sredstva prikupqana u albanskoj dijaspori za Univerzitet u Tetovu, preusmeravana su za potrebe izvo|ewa oruànih akcija terorista iz ONA. Prema oceni francuskih analiti~ara, ova sredstva poti~u od trgovine drogom.

38


Albanska mafija nije piramida sa jednim "kumom" na vrhu, ve} niz piramida, sa ve}im brojem "kumova". Preko navedenih humanitarnih fondova, uticajni i finansijski veoma sna`ni albanski mafija{ki klanovi "peru" novac prikupqen trgovinom narkoticima i drugim metodama i poslovima mafije (ucene, reketirawe, iznu|ivawe). Prema saznawima Interpola, OVK i druge albanske grupe koriste sofisticiranu mreù ra~una i kompanija, kako bi prosle|ivale sredstva. Godine 1998., Nema~ka je zamrzla dva bankarska ra~una koji su pripadali organizaciji "Ujediweno Kosovo", po{to je otkriveno da je jedan Albanac sa KiM, osu|en za trgovinu drogom, na wega deponovao nekoliko stotina hiqada dolara. Najpoznatija institucija za organizovano prikupqawe novca namewenog nabavci oru`ja i opreme za teroriste na KiM je fond "Domovina zove", osnovan decembra 1993. godine. Registrovan je u Nema~koj, u okviru Albanske demokratske zajednice. Me|u osniva~ima fonda bili su mahom ~elnici NPK, a kasnije vo|e OVK. Fond ima ekspoziture u 12 zemaqa Evrope i SAD, a prikupqeni novac ranije je kori{}en za obuku, opremu, naoruàwe i strane pla}enike angaòvane u OVK, a delom za propagandu i potkupqivawe lobista i uticajnih grupa u vladaju}im krugovima Zapada.51 Evidentna povezanost rada ovog fonda sa {vercom oru`ja na KiM navela je vlade pojedinih zapadnih zemaqa da, tokom 1998. godine, donesu odluku o privremenoj zabrani wegovog rada. Prema proceni analiti~ara, Albanci u dijaspori, putem ovog fonda, kroz dobrovoqne priloge, nelegalni porez na dohodak i zaradu od prodate droge, prebace godi{we na KiM od 150 do 400 miliona ameri~kih dolara. U nastojawu da prikupi {to vi{e finansijskih sredstava od albanske dijaspore, FNUA je, u ve}em broju zapadnoevropskih gradova, osnovala filijale Albanskog nacionalnog fonda, {to ukazuje i na ambiciju da se formira albanska banka internacionalnog statusa, koja bi omogu}ila da se kapital albanske mafije uvede u legalne tokove.

51

Deo sredstava iz ovog fonda kori{}en je i za finansirawe paralelne albanske prosvetne i zdravstvene slu`be, koje su organizovane u ciqu sprovo|ewa potpunog bojkota rada dràvnih organa na KiM.

39


Uloga albanskog lobija u svetu je od ogromnog zna~aja za albanske teroriste, s obzirom na ~iwenicu da emigraciju ~ini blizu 1,8 miliona Albanaca {irom sveta.52 Bogati i ugledni Albanci u zemqama zapadne Evrope i SAD, pored finansijske podr{ke, nastojali su da OVK prikaù kao nacionalni pokret, a wene teroristi~ke akcije oslobodila~kom borbom albanskog naroda na KiM, {to su, u zna~ajnoj meri, i uspeli. Na ovom planu, stvorili su upori{te kod jednog dela zapadnih politi~ara i diplomata.

6. Panislamski faktor Prisustvo radikalnog islamskog faktora na teritoriji KiM potvr|eno je kroz aktivno u~e{}e muyahedina u oruànim sukobima na Kosovu i Metohiji, u okviru formacija OVK, kao i kroz delovawe raznih islamskih humanitarnih organizacija. Na 18. islamskoj konferenciji, odrànoj u Pakistanu, oktobra 1998. godine, albanski separatizam na KiM okarakterisan je kao yihad, ~ime je ~itav muslimanski svet pozvan da pomogne, svim raspoloìvim sredstvima, borbu "za slobodu na okupiranim muslimanskim teritorijama". Pozivaju}i se na yihad, teroristi~ka organizacija Osame Bin Ladena najavila je teroristi~ke napade protiv "nevernika", odnosno Velike Britanije, SAD, Francuske, Izraela, Rusije, Indije i Srbije. O prisustvu radikalnog islama na KiM govori podatak da je, tokom 1995. godine, Osama Bin Laden boravio u Albaniji, kao gost tada{weg predsednika Salija Beri{e, kada su formirane baze za logisti~ku i finansijsku podr{ku organizaciji Al Kaida i uspostavqene wene }elije na podru~ju KiM. Pored Bin Ladena, navedenom sastanku su prisustvovali Ba{kim Gazideda, biv{i {ef tajne policije Albanije, Ha{im Ta}i i Ramu{ Haradinaj. Tom prilikom, Ba{kim Gazideda je izabran za jednog od rukovodilaca Al Kaide za podru~je Balkana.53 52

Procewuje se da je, 2000. godine, brojnost albanske dijaspore izgledala ovako: SAD i Kanada 500.000, Gr~ka 500.000, Nema~ka 400.000, [vajcarska 200.000, Turska 65.000, [vedska 40.000, Velika Britanija 30.000, Belgija 25.000, Francuska 20.000.

53

Pozivaju}i se na najvi{e predstavnike makedonskih bezbednosnih snaga, list "Washington Times" je, 22. juna 2001. godine, u tekstu pod naslovom "Bin Ladenovi novi specijalni izaslanici", objavio da je Osama Bin Laden jedan od najzna~ajnijih finansijera ONA, te da je, do navedenog perioda, za potrebe ove organizacije, dao 6 do 7 miliona dolara.

40


Senator Pat Roberts, predsednik Komisije za bezbednost Senata, izjavio je da SAD poseduju dokaze o povezanosti OVK sa Osamom Bin Ladenom, kao i o ukqu~enosti pripadnika OVK u ilegalnu trgovinu drogom. Obave{tajni krugovi u Albaniji potvr|uju sna`no prisustvo Bin Ladenove mreè u ovoj zemqi, kao i postojawe wihovih planova za napade na ameri~ke dràvqane i objekte. Isti izvori su potvrdili i prisustvo ~etiri grupe "ratnika yihada" (iz Egipta, Saudijske Arabije, Alìra, Tunisa i Sudana) na severu Albanije i wihovo u~e{}e u sukobima na KiM, u redovima OVK.54 Fanati~ni islamski borci iz Avganistana, Alìra, Egipta, ê~enije, Irana i drugih zemaqa bili su ukqu~eni u komandne sastave {tabova OVK na KiM. U odre|enim slu~ajevima, ova radikalno orijentisana i visoko profesionalno obu~ena lica, formirala su samostalne jedinice angaòvane na specijalnim borbenim i takti~kim zadacima. Neposredno su u~estvovali u osvajawu i ~i{}ewu terena, kidnapovawu gra|ana i pripadnika policije, surovim mu~ewima i likvidacijama. Tako|e su bili angaòvani i kao instruktori specijalisti~ke obuke nekih formacija OVK. Godine 1998., Stejt department je OVK stavio na listu teroristi~kih organizacija, konstatuju}i da se wene operacije finansiraju novcem iz me|unarodne trgovine heroinom i pozajmica islamskih zemaqa i pojedinaca, me|u kojima je, navodno, bio i Osama bin Laden. Prema navodima stru~waka iz Interpola, druga veza sa Bin Ladenom je ~iwenica da je Muhamed al Zavahiri, brat dr Ajmana al Zavahirija, lidera organizacije Egipatski yihad i ideologa Al Kaide, predvodio elitnu jedinicu OVK za vreme sukoba na KiM.55 Na podru~ju Drenice, u sastavu OVK, od maja do kraja jula 1998. godine, delovala je kombinovana muyahedinska jedinica "Abu 54

55

"Sunday Times", 29. novembar 1998. godine. Izlagawe pred Kongresom SAD Ralfa Mu~kea, pomo}nika direktora Kriminalisti~koobave{tajne uprave Interpola, 13. decembra 2000. godine, na temu "Opasnost od {irewa organizovanog kriminala, trgovine narkoticima i terorizma".

41


Bekir Sidik", kojom je komandovao Ekrem Avdija, iz Kosovske Mitrovice. Aktivnosti jedinice "Abu Bekir Sidik", nabavku i ilegalno dopremawe oru`ja, finansirale su organizacije iz Zenice (BiH), "Islamski balkanski centar" i Aktivna islamska omladina (AIO).56 U sastavu pomenute jedinice bilo je 115 muyahedina, me|u wima oko 40 stranih dràvqana (10 iz Saudijske Arabije, 2 iz Egipta, 4 iz Albanije, 2 iz Engleske i po jedan iz Irske i [kotske, a ostali su bili dràvqani Makedonije i BiH).57 Ve}i broj pripadnika jedinice "Abu Bekir Sidik", albanske narodnosti, nakon odluke da se jedinica rasformira, vratio se u svoja mesta prebivali{ta na teritoriji KiM, dok je druga grupa poku{ala da pre|e na teritoriju Albanije. Tom prilikom, avgusta 1998. godine, od strane organa bezbednosti Republike Srbije, uhap{eni su Ekrem Avdija, [pend Kopriva i Neymedin Lau{a, a potom i ostali pripadnici muyahedinske jedinice. Zbog teroristi~kog delovawa, osu|eni su na vi{egodi{we zatvorske kazne, ali je, 2001. godine, cela grupa amnestirana pod pritiskom me|unarodne zajednice. Ubrzo po izlasku iz zatvora, Ekrem Avdija je nastavio da vodi organizaciju "Kosovski islamski biro", koja je, vremenom, pro{irila opseg svog rada, osnivawem brojnih ispostava u svim ve}im gradovima Kosova i Metohije, da bi, ubrzo, reaktivirao grupu muyahedina pod istim nazivom - "Abu Bekir Sidik", sa sedi{tem u ju`nom delu Kosovske Mitrovice. 56

Abdulah Duhajman, iz Saudijske Arabije, osniva~ je i rukovodilac "Islamskog balkanskog centra" u Zenici. Pomenuti Centar osnovan je po ugledu na nevladinu organizaciju "Svetski biro za islamski poziv", sa sedi{tem u Rijadu, a koja se finansira putem donacija bogatih poslovnih qudi iz Saudijske Arabije. Aktivnosti "Svetskog biroa za islamski poziv", organizacije koju je, tako|e, osnovao Abdulah Duhajman, usmerene su na propagirawe i pozivawe muslimana na yihad. Tokom oruànih sukoba u BiH, Duhajman je, u sastavu jedinice "El-muyahid" aktivno u~estvovao u borbama. U kontaktu je sa islamskom teroristi~kom organizacijom "Muslimanska bra}a", a postoje indicije da sara|uje i sa Osamom Bin Ladenom (izvesna, neproverena saznawa ukazuju da bi iza imena Abdulaha Duhajmana mogao da se krije li~no Osama Bin Laden).

57

Jedinica "Abu Bekir Sidik" raspolagala je automatskim pu{kama jugoslovenske, kineske i ruske proizvodwe, oru`jem sa snajperskim ni{anom, kao i baca~ima granata kalibra 40 mm, ru~nim baca~ima, zoqama, lakim i te{kim mitraqezima, ru~nim bombama i drugim naoruàwem.

42


Pored toga, u aktivnostima ONA u Makedoniji u~estvovalo je oko 150 muyahedina iz Saudijske Arabije, Avganistana, Bosne i Hercegovine i Turske, kao i iz Albanije, Makedonije i sa KiM, koji su ranije ìveli u arapskim zemqama, gde su i obu~avani. Podaci o tome potvr|eni su prilikom hap{ewa Sedule Muratija, pripadnika jedinice "Ismet Ja{ari", koja je dejstvovala na podru~ju Kumanova i Lipkova. Prebacivawe muyahedina sa KiM na teritoriju Makedonije organizovao je, pored ostalih, Daut Haradinaj. 58 Pod legendom humanitarnog rada, organizacija "Al-Haramain", sa sedi{tem u Prizrenu, ilegalno transportuje oru`je, u~estvuje u obu~avawu i finansirawu terorista i pruàwu logisti~ke podr{ke ekstremno orijentisanim Albancima na KiM i u Makedoniji. Najve}i deo nov~anih sredstava za finansirawe ove organizacije dolazi iz Saudijske Arabije. "Saudijska zdruèna pomo} za Kosovo" je organizacija koja obezbe|uje naoruàwe za pripadnike ANA. Jedanaest ~lanova ove organizacije uhap{eno je od strane KFOR zbog povezanosti sa me|unarodnom teroristi~kom organizacijom Al Kaida. "Svetski fond pomo}i" je nevladina organizacija, sa fondom od milion ameri~kih dolara godi{we, a finansiraju je islamske zemqe. Rukovodilac kancelarije ove organizacije na KiM i jo{ dvojica aktivista uhap{eni su od strane KFOR, zbog sumwe da se bave teroristi~kom aktivno{}u.59

58

Britanski "Sundy Times" je, pozivaju}i se na albanske obave{tajne izvore, naveo da je Bin Ladenova mreà organizovana u Albaniji, sa namerom da odatle izvodi akcije u Evropi. Pomenuta slu`ba procewuje da se jedan broj terorista ve} infiltrirao u pojedine evropske zemqe, preko kanala za ilegalne migracije. Analiti~ari navode da je ovaj region strate{ki vaàn Bin Ladenu i wegovim sledbenicima, zbog mogu}nosti ostvarivawa kontrole nad naftovodom koji bi trebalo da spoji Bugarsku sa lukama u Albaniji. Na taj na~in, Bin Laden bi imao mogu}nost da kontroli{e wenu distribuciju u SAD.

59

Me|unarodna nevladina organizacija "Amnesty International", po~etkom 2001. godine, objavila je da su u jednoj od akcija KFOR uhap{eni ira~ki dràvqani, predstavnici humanitarne organizacije "Global Relief Foundation", Ahmad Said i Abdul Ragiz, zbog sumwe da su povezani sa me|unarodnom teroristi~kom mreòm Al Kaida. S tim u vezi, Yory Robertson, generalni sekretar NATO, izjavio je da se "infiltracija islamskog terorizma, naj~e{}e, vr{i preko islamskih humanitarnih organizacija".

43


Pojedini predstavnici humanitarne organizacije "El Yila" predstavqaju glavnu vezu izme|u islamskih zemaqa i terorista na jugu Srbije, KiM i u Makedoniji, bave}i se regrutovawem i prebacivawem terorista na KiM i jug Srbije. Ispostavama humanitarne organizacije "Igasa", u Skopqu i Zagrebu, rukovode alìrski dràvqani Abu Muhamed i Yamel Lamrani, zvani "Abu Musab", koji je, za vreme oruànih sukoba na Kosovu i Metohiji, bio jedan od instruktora jedinice "Abu Bekir Sidik". Obojica su, svojevremeno, studirali u Beogradu, gde su, po~etkom devedesetih, uhap{eni kao pripadnici verskoteroristi~ke organizacije "Front islamskog spasa". Organizacija je, zajedno sa islamskim pokretom otpora "Hamas", odnosno radikalnim krilom organizacije "Muslimanska bra}a", okupqala studente iz Sudana, Alìra, Palestine i Egipta. Poslove koje je, u ranijem periodu, obavqala humanitarna organizacija "Islamic Relief", preuzele su dve islamske organizacije "Humanitarian Islamic Fundation", iz Saudijske Arabije i "Cvetovi Bin Ladena".60 "Islamic Relief" je, u duèm periodu, regrutovala decu bez roditeqa albanske narodnosti sa podru~ja KiM, kako bi od wih stvorila grupe za vr{ewe samoubila~kih teroristi~kih akcija. Regrutacija dece vr{ena je u hotelu "Lion" u Uro{evcu, koji se nalazi u neposrednoj blizini prostorija ove organizacije. Nakon napada SAD na Irak, do{lo je do naglog smawewa broja radnika u organizaciji.61

60

Re~ je o novoformiranoj i nelegalnoj organizaciji, kojoj i sam naziv daje teroristi~ki predznak.

61

U martu 2000. godine, BBC je izvestio da je KFOR izvr{io pretres kancelarija organizacije "Islamic Relief", jer je od ameri~kih zvani~nika dobio informaciju da je ona, mo`da, povezana sa Bin Ladenom. Pomenuta organizacija je odlu~no odbacila takve optu`be.

44

SAD

SAD

SAD

Trgovina drogom - stara "Balkanska ruta"

Mapa 10.

Pakistan

Avganistan


Mapa 11. Pakistan

Avganistan

Severna ruta Ju`na ruta (koristi se za trgovinu ukradenim automobilima, u obrnutom smeru iz zapadne Evrope na Kosovo i Metohiju i daqe na Bliski istok)

Legenda:

SAD

SAD

"Alternativne rute" trgovine drogom



Trgovina qudima

Legenda: iz Rusije

iz Moldavije

iz Ukrajine

iz Bugarske

iz Rumunije

finalne rute

Mapa 12.

Albanski Terorizam i Orhanizovani Kriminal Na Kosovu i Metohiji-Knjiga 1

Recommend Documents