Program Razvoja Šumarstva – faza III
Primena GIS tehnologije u Planiranju gazdovanja šumama - Radna verzija -
Đorđe Cvetković, dipl.ing. Dragan Borota, dipl.ing. Vladimir Ajduković, student saradnik Ivica Milojević, student saradnik Katedra Planiranja gazdovanja šumama Beograd, 2007-2008.
ArcMap
1. Sadržaj: Uvod Podešavanje izgleda radnog prostora (okruženja) Pločice sa komandama
Georeferenciranje Uvlačenje karte Definisanje koordinatnog sistema Jedinice mere Postavljanje kontrolnih tačaka
Digitalizacija Slojevi Pravljenje Shapefile-ova Digitalizacija – proces Digitalizacija - put Označavanje
Formiranje GISOdsek-a Formiranje GISOdsek-a u Osnova programu (Acces baza) Pridruživanje baze Osnove sloju odsek
Dodavanje oznaka (Label-ovanje) Simbologija Izrada tematske karte Kreireanje izgleda (layout) karte Elementi karte
2
3 5 10 12 13 16 18 19 24 24 25 31 47 49 54 62 63 68 71 86 86
ArcMap
Uvod ArcGIS predstavlja niz softvera koji uključuje ArcMap, ArcCatalog i ArcToolbox, kao i još neke module. ArcCatalog se koristi za upravljanje podacima; ArcMap se primarno koristi za prikazivanje i rad sa podacima, a ArcToolbox za menjanje i manipulaciju podataka. U ArcCatalog-u korisnici mogu praviti, pregledati, brisati, i td. podatke i karakteristike podataka. ArcCatalog prikazuje informacije kao što su format, izvor, prikaz karte (tabelarno i prostorno) i projekciju. ArcCatalog je vaš “manager” podataka za ArcGIS. Pomoću ArcMap-a, korisnici mogu prikazivati podatke, praviti ih, odabirati i menjati, kao i njihove karakteristike, praviti analize i još mnogo toga. ArcToolbox omogućava pretvaranje, prostorne analize i statistike kao i druge produbljenije poslove koji se tiču podataka. Nakon inastaliranja programa ne možete pronaći ikonicu na vašem desktopu jer ArcGis ne ostavlja ikonicu posle instaliranja. Da bi ste startovali program neophodno je da klinete na:
Start\Programs\ArcGIS\ArcMap
Kada se ArcMap pokrene prvi put kao i kad se otvara novi dokument, softver preko svog radnog okruženja otvara izborni prozor u kome se možete opredeliti kako ćete početi. Opcije su:
3
ArcMap
1. da započnete novi dokument. 2. da otvorite šablonski dokument.(koristi se kada se dokument može iskoristiti više puta) 3. da učitate projekat koji ste već ranije započeli (ukoliko ste u prošlosti radili više projekata onda će se u dijalog kutiji pojaviti svi projekti koje ste radili, izaberite klikom onaj koji hoćete da nastavite). Takođe u okviru ovog prozora, čekiranjem polja, možemo da definišemo kako da se program ponaša pri sledećem startovanju, pa prema tome treba čekirati sledeća polja: - kada želimo da se automatski učita projekat koji mi želimo - kada želimo da se ovaj prozor ne pojavljuje više pri startovanju programa - kada želimo da učitamo poslednji projekat koji smo radili Mi ćemo izabrati opciju A new empty map i na taj način otvaramo potpuno nov dokument, tada se izborni prozor zatvara i mi se nalazimo u radnom prostoru. Pošto je program tek instaliran neophodno je radni prostor prilagoditi našim potrebama. Naravno u zavisnosti od toga šta ćemo raditi na budućem projektu opredeljujemo se za alate koji će nam pomagati pa prema tome njih i izbacujemo u prvi plan u vidu pločica sa alatkama. U ovom trenutku se u okviru radnog prostora nalaze samo osnovni menii a to su Main Menu i Standard.
4
ArcMap
Podešavanje izgleda radnog prostora Da bi smo podesili okruženje radnog prostora svojim potrebama moramo da postavimo kursor miša na sivu podlogu kako je prikazano na slici. U tom trenutku desnim klikom miša otvaramo padajući meni u kome biramo koje od pločica ćemo izbaciti na radnu površinu.
Pored menia koji su već prisutni ( Main Menu i Standard) ubacićemo još i menie Tools, Editor, Georeferencing i Layout. Nakon izabiranja jedne od pločica svaki put moramo ponoviti proces za sledeću pločicu koju hoćemo da ubacimo, dakle, kursor postavljamo na sivi deo radnog prostora i desnim klikom izabiramo neku od pločica. Da bi smo se kretali po padajućem meniu dovoljno je da postavimo kursor miša na strelicu koja se nalazi na vrhu i dnu padajućeg menia u zavisnosti u kom pravcu želimo da se krećemo.
5
ArcMap Odabiranje pločice sa komandama Tools
Strelica za kretanje po meniu
Odabiranje pločice sa komandama Editor
Pločica sa komandama Editor
6
ArcMap Odabiranje pločice sa komandama Georeferencing
Pločica sa komandama Georeferencing
Odabiranje pločice sa komandama Layout
Pločica sa komandama Layout
7
ArcMap Da bi smo skratili vreme koje provedemo u odabiranju pločica sa komandama a pri tome znamo šta hoćemo da izvučemo možemo se poslužiti opcijom Customize.
Ona se odabira na isti način kao i predhodni alati i nalazi se na samom dnu padajućeg menia. Klikom na komandu Customize otvara se prozor u kome se nalazi kutija za odabiranje pločica.
8
ArcMap Čekiranjem (štikliranjem) kvadratića opredeljujemo se za alate koje želimo da odaberemo. Kada samo sigurni da smo čekirali sva polja koja smo želeli preostaje nam samo da zatvorimo ovaj prozor klikom na komandu Close (u donjem desnom uglu prozora) i nakon toga će se u radnom prostoru pojaviti sve pločice koje smo ovom prilikom odabrali.
Tools Georeferencing Standard
Layout Editor
Posle ubacivanja pločica sa željenim alatkama te iste pločice možemo postaviti bilo gde u radnom prostoru u zavisnosti od toga kako nama najbolje odgovara, to ćemo uraditi tako što ćemo kursor miša postaviti u položaj koji je prikazan na slici (dakle na ovu malu zamišljenu izbočinu koju svaka pločica sa komandama ima) pa kliknuti i zadržati prst na levom kliku mišu,
u tom trenutku će se oko pločice sa komandama pojaviti crni okvir koji će se kako pomeramo miša i on kretati, a zatim tako držeći povlačiti miš u željeni položaj bilo gde u radnom prostoru (pokušati ovaj postupak i videti kako funkcioniše).
Međutim postoji mala razlika u izgledu pločica sa komandama u zavisnosti gde se nalaze. Pa tako kada se nalaze na sivoj podlozi onda se njihovo pomeranje vidi u obliku malopređašnjeg crnog okvira dok je izgled pločica sa komandama kada se nalazi na beloj pozadini u vidu prozora kao što je prikazano na sledećoj slici pa se njihovo pomeranje vrši kao i za svaki drugi prozor u Windows operativnom sistemu stim što se umesto prozora pomera samo nešto deblji ram od predhodnog.
9
ArcMap
Prikaz pomeranja pločice sa komandama (prozora) po radnom prostoru.
Pločice sa komandama Standardbar
- Novi dokument
- ArcToolbox
- Otvori dokument
- “Šta je ovo”
- Snimi dokument
- ArcCatalog
- Štampaj - Dodaj podatak - Uključi pločicu sa alatkam Editor
10
ArcMap Toolbar
- Uveličaj
- Odaberi element
- Umanji
- Identifikuj
- Fiksirano umanji
- Pronađi
- Fiksirano uveličaj
- Idi na koordinate
- Uhvati i pomeri
- Izmeri
- Cela slika Layout
- Uveličaj na 100%
- Uveličaj
- Fiksirano uveličaj
- Kontrola uveličavanja
- Fiksirano umanji
- Uveličaj celu stranu
- Umanji
-
- Uhvati i pomeri
-
- Promeni pregled
11
ArcMap
Georeferenciranje Raster podaci su obično napravljeni od skeniranih karata, aero-foto ili satelitskih slika. Skenirane karte obično ne sadrže podatke koji govore o tome gde je oblast koja je predstavljena na karti postavljena na zemljinoj površini, podaci dobijeni sa aerofotografije i satelita su često neadekvatani za vršenje analiza ili prikazivanja u odgovarajućem formatu sa drugim podacima. Da bi smo koristili ove tipove raster podatakaka u vezi sa drugim prostranim podacima, često je potrebno poravnati ih ili georeferencirati u kartu koja ima koordinatni sistem. Kada georeferencirate raster, vi određujete kako su podaci rasporedeni na koordinatama na karti. Ovaj proces obuhvatita i određivanje koordinatnog sistema koji određuje specifican položaj podataka na zemlji. Georeferencirani raster podaci mogu se pregledavati, menjati i analizirati kao i kombinovati sa drugim geografskim podacima. Da bi se koristile stare karte one se moraju predhono skenirati i eksportovati u neke od formata koje ArcMap podržava (preporučuje se da to bude format TIF, rezolucije 300 dpi ili više, ali dolaze u obzir i GIF, JPG, BMP).
Za Georeferenciranje ćemo koristit pločicu sa alatkama Georeferencing koja izgleda ovako:
12
ArcMap
Uvlačenje karte Georeferenciranje započinje “uvlačenjem” karte koju želimo da digitalizujemo u radno okruženje, kartu predhodno moramo smestiti u folder “Karte”. Pritiskom na ikonicu Add Data (dodaj podatke) koja se nalazi u alatkama “Standard”, otvara se aplikacija (prozor) Add Data, navigacijom u okviru ovog prozora pronaći folder „Karte“
Folderi se mogu otvarati duplim klikom ili prvo markirati kursorom šta želimo otvoriti pa zatim kliknuti Add.
13
ArcMap
Ovako izgleda ikonica
Na kraju kada dođemo do tražene karte, selektujemo je, kliknemo na komandu Add, prozor se zatvara a mi smo na taj način uneli sliku u radno okruženje. U prozoru Add Data se nalaze još neke ikonice: - se koristi da se prilikom navigacije možemo vratiti za jedan nivo u nazad, - se koristi kada hoćemo da ArcMap zapamti poziciju našeg radnog foldera i svaki put kada otvorimo prozor Add Data otvoriće se naš radni folder. Koristi se tako što se prvo selektuje folder koji hoćemo da zapamti i onda kliknemo na ikonicu. - se koristi za pravljenje novog foldera. - se koriste za prikazivanje podataka u folderu na 3 različita načina, kao listu, sa detaljima ili kao ikonice. Nakon završetka “uvlačenja” karte radni prostor bi trebao da izgleda ovako:
14
ArcMap
X=0, Y=0
Iznad, na slici, vidite skeniranu kartu Gazdinske jedinice “Golubac” gde je plavom maskom ozačena veličina karte. Kada se karta ubaci prvi put, u “status pločici” se pojavljuju koordinate koje su bliske X=0 i Y=0, ovo se dešava zato što još uvek karta nema geografskih podataka koji utvrđuju njen položaj i karta dobija koordinate X=0, Y=0 sa centrom koordinatnog sistema u donjem levom uglu karte. Za optimalan pogled na kartu se može koristiti komanda Fit To Disply koja se nalazi u georeferencing padajućem meniju, treba imati u vidu da se ova promena primenjuje na sloj koji je izabran kao ciljni sloj u Georeferencing pločici sa alatkama.
15
ArcMap
Definisanje koordinatnog sistema Sledeće što treba učiniti, nakon unošenja karte, je definisanje koordinatnog sistema. Mi ćemo koristiti koordinatni sistem TMYUG7, čiji smo fajl predhono smestili (prekopirali) u folder c:\Program Files\ArcGIS\Coordinate Systems. Ovaj projekcioni fajl (koordinatni sistem) je prilagođen za uslove Srbije.
Sada taj isti koordinatni sistem moramo i aktivirati, a to ćemo učiniti tako što ćemo kliknuti na padajući meni View a zatim izabrati komandu Data Frame Properties. Nakon aktiviranja komande će se otvoriti prozor sa istim nazivom. Ako sa odmah po aktiviranju ovog prozora ne nalazite na listiću Coordinate System jednostavno samo kliknite na njega i ućićete u željeni prostor. U okviru donje dijalog kutije, Select a coordinate system, nalazi se nekoliko foldera, jednim klikom na folder Predefined otvoriće se dva podfoldera i fajl TMYUG7 koordinatnog sistema. Koordinatni sistem je Gauss-Kruger-ov za 7. zonu . Ako su svi podaci koje želite prikazati na vašoj karti definisani istim koordinatnim sistemom - na primer, ako upotrebljavate bazu podataka vaše firme moći ćete dodati podatke bez bojazni da li će se slojevi preklapati kako treba, hoće. Ako, međutim, pokušate da ubacite podatke iz drugih izvora, moraćete da proverite koji koordinatni sistem svaki podatak koristi i na taj način osigurati da će ArcMap moći prikazati sve njih zajedno.
16
ArcMap
Nakon odabiranja koordinatnog sistema dijalog kutije bi trebalo da izgledaju ovako:
Komandom Add To Favorites (unosenje u favorite) nakon izabiranja koordinatnog sistema obezbeđujemo da nam se sledeći put koordinatni sistem nalazi na početnom prozoru u folderu Favorites.
17
ArcMap
Jedinice mere – metri Nakon definisanja koordinatnog sistema a pre samog procesa georeferenciranja moramo podesiti još i merne jedinice. Kada se pokrene novi dokument prvi put, u status baru se može očitati da su jedinice mere nepoznate. Ova procedura se radi u istom prozoru kao i za koordinatni sistem: Tabla Of Containt
Nakon definisanja koordinatnog sistema u istom prozoru odabiramo listić General. U polje Name umesto postojeće reči Layer, radi lakšeg snalaženja, unesemo reč Slojevi, promena će se videti u prostoru Table of Containt. Klikom na padajući meni Display pojavljuju se serija različitih vrsta mernih jedinica od kojih se mi opredeljujemo za metre, markiranjem ovog polja smo se opredelili za metre i još preostaje da sve promene potvrdimo klikom na OK.
U ovom polju možete dati kratak opis projekta
Table of containta
Kliknuti ovde
18
ArcMap
Postavljanje kontrolnih tačaka Postupak georeferenciranja karte može da počne. Obzirom da smo uneli samo jednu kartu u radni prostor, u padajućem meniju “Slojevi” (Layers) se nalazi samo jedan ciljni sloj pa će ga ArcMap automacki selektovati. U slučaju kada imamo više karata moramo se uveriti da nam se u tom prostoru nalazi ona karta koju hoćemo da georeferenciramo.
Na pločici “Alatke” (Toolbar) kliknemo na ikonicu , u tom trenutku kursor menja oblik i dobija oblik ikonice (lupa). Ovu alatku ćemo koristiti da bi smo uveličali površinu na kojoj hoćemo da postavimo kontrolnu tačku. Kontrolna tačka se postavlja u centar presecanja dve poznate koordinate na karti. Kako bi smo uprostili dalji rad bilo bi dobro da pre nego počnemo da postavljamo kontrolne tačke, na karti pronadjemo gde se nalaze tačke koje imaju upisane koordinate pored njih, dakle poznate vrednosti. Da bi smo to učinili kursor postavljamo u poziciju malo iznad prostora koji treba uveličati, kliknemo levim klikom i držeći dugme povlačimo miš dijagonalno od tačke gde smo prvo postavili kursor. Kada napravimo željeni kvadrat puštamo dugme miša i željeno polje će se tog trenutka uveličati. Ukoliko nismo zadovoljni dobijenom rezolucijom ponavljamo postupak dok se ne dobije tražena rezolucija. Tražena rezolucija je ona kada se georeferentna tačka vidi u krupnom planu.
Kliknuti ovde
Tačka koju uveličavamo
Ovde se nalaze upisane vrednosti za XiY koordinate
Klikom na ikonicu Add Control Point koja se nalazi na pločici “Georeferencing” započinjemo georeferenciranje karte. Kursor sada menja oblik i postaje crni krstić. Krstić postavljamo u poziciju gde mislimo da se koordinate poznatih vrednosti (X i Y) presecaju. Kada smo sigurni da smo ga postavili na tačno mesto kliknemo levim klikom na mišu. U tom trenutku 19
ArcMap će se crni krstić pretvoriti u zeleni, nešto veći, krstić koji ostaje nepomičan u tački u kojoj smo kliknuli mišem a kursor možemo i Pozicija kursora kada treba kliknuti mišem
Kursor (crni krstić)
dalje pomerati. U tom trenutku smo odredili tačku kojoj ćemo sada dodeliti vrednosti X i Y koordinate koje se nalaze upisane na karti koju georeferenciramo. Sada sa par klikova na ikonicu Fixed Zoom Out , koja se nalazi u pločici sa alatkama, smanjujemo rezoluciju (odzumiramo) karte do trenutka kada jasno na karti očitavamo vrednosti koordinata.
Spremni smo sada da unesemo vrednosti koordinata a to ćemo uraditi tako što kliknemo desnim klikom miša kada je kursor u blizini kontrolne tačke i u tom trenutku se pojavljuje aplikacija sa dve opcije.
20
ArcMap
Opcija Cancel Point se koristi kada nismo zadovoljni gde smo postavili tačku i želimo da je izbrišemo i ponovimo postupak. Input X and Y je opcija koju ćemo odabrati ako smo zadovoljni kako smo postavili tačku, a zatim uneti koordinate. Levim klikom miša na Input X and Y se otvara aplikacija Enter Coordinates sa praznim poljima predviđenim da se unesu vrednosti koordinata. Kada smo uneli odgovarajuće vrednosti za X i Y koordinate, koje smo pročitali sa karte ostaje nam samo da potvrdimo unos sa jednim klikom na OK. Prozor nestaje i na mestu gde je naša tačka se pojavljuje crveni krstić. Na ovaj način smo odredili prvu tačku u procesu georeferenciranja. Nekada se dešava da nakon postavljanja prve tačke bestane karta iz radnog prostora tada samo treba kliknuti na ikonicu koja se nalazi na pločici Alatke i tada će se karta vratiti ali u početnoj rezolucijiDa bi georferenciranje bilo završeno, na ovaj način se moraju odrediti još minimum 3 tačke, ali se preporučuje da ih bude više, pa se po istom postupku odrđuje još nekoliko tačaka. Treba napomenuti da kontrolne tačke moraju biti ravnomerno raspoređene po celoj površini Gazdinske jedinice, naravno u zavisnosti od toga da li je to moguće jer se često dešava da se usled lošijeg crtanja karte, čestog fotokopiranja i kvaliteta skeniranja na tačkama ne može sa tačnošću odrediti centar ili se ne mogu očitati vrednosti koordinata. Nakon 4. određene tačke dobijamo mogućnost da proverimo grešku georeferenciranih tačaka. Naravno, usled gore navedenih razloga pri izradi karte, nemoguće je postaviti kontrolne tačke na mesto gde one zaista pripadaju pa prema tome postoji izvesna greška u odnosu na njihov pravi položaj u prirodi. Ali mi moramo težiti da ta greška bude što je moguće manja. Kada georeferenciramo tačku na skeniranoj karti ArcMap ostavlja dva krstića, jedan je zelene boje koji obeležava tačku koju smo mi odredili a drugi je crvene boje koji softver sam dodeljuje i ona predstavlja stvarnu poziciju tačke u odnosu na koordinatni sistem ArcMapa, krstići su povezani plavom linijom. 21
ArcMap
Na gornjij slici se vide raspoređene tačke nakon georeferenciranja Da bi smo proverili koliko je odstupanje (greška) koristićemo ikonicu View Link Table koja se takođe nalazi u pločici georeferencing. Klikom na nju otvara se prozor Link Table u čijoj dijalog kutiji se nalaze do tog trenutka definisane tačke. U koloni Link su redni brojevi tačaka po redu kojim ste radili, dakle 7. tačka je poslednja tačka koja je definisana. Kolone X i Y Source predstavljaju koordinate definisinih tačaka u odnosu na koordinatni sistem same karte (sa centrom u donjem levom uglu skenirane karte) dok su kolone X i Y Map koordinate u odnosu na koordinatni sistem TMYUG7. U koloni Residual se može očitati razlika (greška) između pozicija definisanih tačaka i stvarnih tačaka, tj. između crvenog i zelenog krstića. Ukupna greška georeferenciranja se vidi u polju Total RMS Error a ona ne sme preći 5 metara.
22
ArcMap U slučajevima kada greška prelazi 5 metara neophodno je korigovati grešku tako što ćemo obrisati tačku koja ima najveću grešku i na drugom mestu ponovo odrediti poziciju kontrolne tačke. Tačku ćemo obrisati tako što ćemo je prvo selektovati mišem a onda kliknuti na ikonicu Delete Control Point (nalazi se u gornjem desnom uglu predhonog prozora). Ovu proceduru ponavljati dokle god ne dobijemo optimalan broj kontrolnih tačaka a da je ukupna greška pri tom ispod 5 metara. Kada smo sigurni da smo definisali dovoljan broj kontrolnih tačaka i da su u granicama dozvoljene greške ostaje nam samo da “zapamtimo” (usvojimo) odrađeno. To ćemo učiniti tako što kliknemo na pločicu Georeferencing a zatim kliknemo na Update Georeferencing, zatim ponovo Georeferencing pa Update Display i na kraju isti proces a onda Delete Control Points.
Nakon ovoga bi na karti trebalo da se izgube krstići i u status pločici bi takođe trebalo doći do promena. Iz lokalnih koordinata ( ) u status pločici se pojavljuju koordinate po Gauss-Kruger-ovoj projekciji ( ) koje smo predhonim postupkom definisali (status bar se nalazi u donjem desnom uglu radnog okruženja).
23
ArcMap
Digitalizacija Sve što smo do sada uradili zapravo je bila samo priprema za ono što sledi a to je pravljenje objekata. Ako ste do sada imali neka iskustva sa programima kao što su Photoshop ili Flash (programi na CAD osnovi) objašnjenje koje sledi ćete lako shvatiti. Dakle, cilj nam je da predstavimo određene elemente koji se koriste u šumarstvu (odseci, odeljenja, vodeni tokovi, putevi, …) tako da dobijemo detaljnu sliku o situaciji na terenu. Da bi smo mogli da vidimo sve ove elemente u isto vreme neophodno je da svaki od elemenata smestimo u jedan sloj.
Slojevi U većini GIS softvera podaci su organizovani po slojevima. Ovakav pristup omogućava da se različite vrste podataka unose kao zasebni elementi i preklapaju po želji analitičara koji sa njima radi.
Pokušaćemo da zamislimo jedan sloj kao providnu foliju na koju ucrtavamo neki objekat (poligon ili liniju), a to mogu biti put, odsek, odeljenje, izohipse, enklva, i td. Preklapanjem folija sa različitim elementima na njima dobijamo sliku celokupne situacije na terenu, čak i 3D model terena. Ovaj koncept je odavno poznat kartografima (obe slike)
Rečni tokovi Putna mreža Šumovitost Izohipse Tako napravljene slojeve možemo da dodajemo, izbacujemo, menjamo, … 24
ArcMap
Pravljenje shapefile-ova U ArcCatalog-u možemo kreirati shapefile-ove i dBASE tabele. Prilikom kreiranja novog shapefile, moramo definisati tip podataka koji će shapefile sadržati, da li će oni predstavljati puteve (m-vrednsti), ili će biti trodimenzijalnog oblika (z-vrednosti). Ove osobine ne mogu biti menjana pošto smo napravili shapefile. Takođe moramo definisati i koordinatni sistem koji će shapefile koristiti. Ako se pak odlučimo da koordinatni sistem definišemo kasnije, on će do tada biti klasifikovan kao nepoznat. Shapefile-ovi su jednostavan, netopološki format za skladištenje geometrijskih lokacija i atributa geografskih karakteristika.
Dobro bi bilo, a pre početka rada u ArcCatalog-u, napraviti nekoliko foldera na Vašem računaru radi bolje organizacije podataka. Ti folderi bi bili Polilinije, Poligoni i Tačke. Ovi folderi bi opet trebalo da budu u folderu Shapefiles. Kada smo napravili predložene foldere (Recimo E/ArcGis/Projekat/Shapefiles/Poligoni) otvorićemo ArcCatalog. ArcCatalog otvaramo klikom na ikonicu
koja se nalazi u pločici sa komandama Standard.
Sada ćemo u ArcCatalog-u ući u napravljeni folder Poligoni koji smo napravili. To možemo uraditi u navigacionom stablu ili u prostoru Containt. Kada smo stigli na željenu poziciju započećemo pravljenje Shapefile-ova ili budućih slojeva. Na praznoj beloj površini u folderu Shapefiles desnim klikom na miš će 25
ArcMap
Navigacija do foldera Poligoni
se otvoriti osnovni meni u kome izabiramo (postavljamo kursor na) opciju New a zatim u New meniju koji se tada bude otvorio biramo opciju Shapefile. Zatim se otvara prozor Create New Shapefile. Kao što smo već napomenuli svaki Shapefile ima određene karakteristike (osobine) pa ćemo tako morati da definišemo tražene karakteristike za svaki Shapefile. Prvo što ćemo uraditi je imenovanje Shapefile-a. Već smo rekli da ćemo sve objekte istih karakteristika digitalizovati na jedanom sloju (sloj odeljenja, sloj putevi, ...). Dakle treba uočiti na karti šta od objekata sve postoji, putevi, reke, gazdinska jedinica, odseci, ..., a onda shodno tome napraviti shapepefile-ove za svaki od ovih objekata. Mi ćemo znači sada napraviti Shapefile (sloj) odeljenja.
26
ArcMap U polje Name unosimo buduće ime shapefilea i nazvaćemo ga odeljenje_p. Donja crta i slovo posle imena shapefilea označavaju kojoj vrsti objekata taj shapefile pripada, pa pošto će odeljenja biti skup poligona onda pišemo _p (polygon), slojevi koji su sastavljeni od linija imaće završetak _l (polylinija) a slojevi sa tačkama _d (point = dot). U polju Feature Type klikom na strelicu biramo iz padajućeg menia jednu od opcija koja će karakterisati budući sloj, za odeljenja ćemo naravno odabrati opciju Polygon. Sledeće što treba da uradimo je da izaberemo koordinatni sistem koji će shapefile koristiti.
U polju koje se odnosi na koordinatni sistem se nalazi poruka da je koordinatni sistem koji će ovaj shapefile da koristi za sada nepoznat, definisaćemo ga levim klikom miša na komandu Edit kada se otvara novi prozor Spatial Reference Properties. U ovoj aplikaciji imamo nekoliko opcija koje definišu koordinatni sistem, kao što su odabiranje već postojećeg koordinatnog sistema, unošenje koordinatnog sistema koristeći drugi izvor podataka kao i definisanje novog, koordinatnog sistema po sopstvenim potrebama.
27
ArcMap
Mi ćemo koristiti postojeći prilagođeni TMYUG7.prj koordinatni sistem, naravno isti koordinatni sistem koji smo koristili prilikom georeferenciranja karte, koji ćemo pronaći klikom na komandu Select, na istom mestu gde smo ga kopirali pre georeferenciranja, kada će se otvoriti aplikacija Brows for Coordinate System. Duplim klikom ili markiranjem fajla koordinatnog sistema pa zatim klikom na komandu Add odabiramo koordinatni sistem. Tada će se zatvoriti aplikacija u kojoj smo izabrali koordinatni sistem a u polju aplikacije Spatial Reference Properties koja prikazuje detalje vezane za izabrani koordinatni sistem će se pojaviti osobine našeg koordinatnog sistema. Još ostaje da potvrdimo operaciju klikom na komandu OK. Ovom procedurom smo napravili prvi shapefile, a na isti način ćemo napraviti i ostale shapefileove koji su nam poterbni.
28
ArcMap Kada smo završili pravljenje shapefileov-a prostor u kome se oni nalaze, to jest folder, bi trebao da izgleda kao što je prikazano na slici.
Ikonice Shapefile-ova
Kao što smo napomenuli na početku ArcMap i ArcCatalog su dva zasebna programa. ArcCatalog služi korisnicima GIS-a pružajući im celokupan i jedinstven pregled svih podataka, baza podataka kao i ArcGIS dokumenata namenjenih korisnicima ArcGIS. U ArcMap-u, geografski podaci su predstavljeni u slojevima. Postoji nekoliko različitih tipova slojeva, ali oni koji nas najviše zanimaju su: · ·
Objektni sloj Rasterski sloj
Objektni sloj može predstavljati karakteristike predstavljene poligonima kao što su tip zemljišta ili korišćenje zemljišta, linearne karakteristike kao što su putne mreže, ili karakteristike vezane za tačke kao što su primerni krugovi. Rasterski slo može predstavljati satelitski snimak, skeniranu kartu ili mrežu koja predstavlja tipove. Da bi smo imali na čemu da nastavimo rad (digitalizujemo) moramo u program ArcMap da uvučemo slojeve na kojima ćemo raditi. Oni nisu ništa drugo do shapefile-ova koje smo maločas pravili i same karte koju smo već uvukli na početku. Slojeve ćemo da uvučemo tako što ćemo kliknuti na ikonicu Add Data
. Za početak nije loše
29
ArcMap izabrati samo jedan sloj koji želimo da radimo, to je obično na početku Gazdinska jedinica. Nakon klika na ikonicu Add Data otvara se aplikacija pod istim imenom. Navigacijom ćemo pronaći mesto gde smo malopre napravili foldere i u njima shapefil-
ove, otvaramo folder Poligoni duplim klikom miša a zatim odabiramo shapefile GJ_p.
Da smo operaciju uradili kako treba videćemo u prostoru Table of Containt gde bi trebalo da se pojavi sloj GJ_p. 30
ArcMap
Ovim smo završili sve pripreme pre početka digitalizacije
Digitalizacija Ono što sledi predstavlja primer kako upotrebiti ArcMap i pločicu sa komandama Editor da bi smo predstavili objekte sa karata u digitalnoj formi. Nakon što smo pažljivo georeferencirali kartu i napravili i uvukli shapefil-ove možemo početi sa digitalizacijom karte. Pre nego što počnemo sa digitalizacijom na kratko ćemo se upoznati sa pločicom Editor.
Alatka Edit: Omogućava nam da izaberemo neku od ocija koje se nalaze u meniju.
Padajući meni Tool: Koristimo ga kada hoćemo da napravimo objekat za odabir alatke kojom ćemo se poslužiti.
Padajući meni Current Task: U ovom meniju odabiramo zadatak koji hoćemo da izvršimo i direktno je vezan za slojeve.
Skeč
Padajući meni Target layer: U njemu se nalazi ime sloja koji renutno koristimo. Prilikom digitalizacije treba voditi računa da nam se u ovom polju nalazi uvek onaj sloj koji želimo da radimo da ih ne bi smo pomešali.
Objekat (poligon)
Šta je skeč i šta se sa njime radi? Skeč predstavlja oblik koji mi crtamo (skup tačaka) i koji nam omogućava izvršavanje različitih zadataka prilikom digitalizacije, kao što su dodavanje drugih elemenata, menjanje elemenata i preoblikovanje objekata. Da bi smo digitalizovali neki objekat moramo prvo napraviti skeč. Zadaci koje možemo izvršavati su izlistani u padajućem meniju Current Task. Na primer, opcija Create New Feature koristi skeč kako bi napravio novi objekat. 31
ArcMap Kada digitalizujemo u ArcMap, onda digitalizujemo grupu istih objekata koji su prikazani na karti. Sloj zapravo predstavlja grupu objekata istih osobina, na primer, grupa tačaka (krugovi) ili grupa poligona (odeljenja).
Proces započinjemo otvaranjem padajućeg menija Editor a zatim se opredeljujemo za komandu Start Editing. U tom trenutku će se otključati komande vezane za editovanje (digitalizaciju). Digitalizaciju možemo započeti od bilo kojeg objekta ali ćemo mi krenuti od Gazdinske jedinice. Razloge za to ćemo objasniti kasnije. Takođe to može biti bilo koji deo gazdinske jedinice koju digitalizujemo. Dobro bi bilo, pre početka digitalizacije, uveličati (zumirati) kartu na položaj koji nam odgovara a to će biti linija objekta koji hoćemo da digitalizujemo. To ćemo uraditi pomoću ikonice Zoom In (proces uveličavanja je ranije objašnjen u poglavlju Georeferenciranje). Kada smo uveličali kartu do željene rezolucije tako da liniju vidimo u razmeri kao što je prikazano na slici (naravno, zumiranje je subjektivna stvar i zavisi od Vašeg viđenja) klikamo na alatku postavljanjem tačaka.
i možemo početi sa
Kursor sada dobija novi oblik u vidu “mete”.
32
ArcMap Postavljanjem tačaka duž izabrane linije pravimo poligone. Crtanje skeča treba shvatiti kao preslikavanje slike sa karte, dakle, pokušaćemo da opišemo željeni objekat postavljanjem tačaka po liniji, postavljamo prvu tačku na crtež levim klikom miša i to na unutrašnju tanku punu liniju koja predstavlja granicu Gazdinske jedinice. Trudimo se da
se tačka postavi na sredinu linije što je preciznije moguće. Ukoliko nismo zadovoljni preciznošću jednostavno zumiramo sliku do te mere kada liniju vidimo dovoljno dobro da možemo da postavimo tačku precizno. Nastavljamo dalje, postavljajući sledeću tačku. Zeleni kvadratići u skeču predstavljaju već postavljene tačke dok crveni predstavlja poslednju tačku koju smo postavili. Nastavljamo dalje, treću, četvrtu, ... Prilikom rada postojaće potreba da pomeramo kartu u prostoru. Postoji nekoliko načina kako možemo pomerati kartu u toku rada:
·
Pomoću kursora na tastaturi
· ·
Pomoću alatke Pan Pomoću klizača sa donje i desne strane
33
ArcMap Kada smo opisali celu liniju Gadinske jedinice i došli ponovo pred početnu taču skeč ćemo završiti tako što ćemo kursor postaviti na liniju Gj blizu prve tačke i dvaput
Poslednja tačka
Kursor
Početka tačka
kliknuti levim klikom, na taj način skeč postaje poligon koji biva ispunjen bojom.
Obzirom da je poligon koji smo napravili prekrio celu kartu i ne možemo da vidimo šta se nalazi ispod poligona neophodno je promenimo procenat prozirnosti sloja (transparentnost).
34
ArcMap Da bi smo promenili procenat transparentnosti moramo prvo otvoriti aplikaciju Layer Properties a to ćemo učiniti kada u prostoru Table of Containt kursor miša postavimo na sloj koji hoćemo da promenimo i kliknemo desnim klikom miša, otvara semeni koji nudi više mogućnosti, mi se opredeljujemo za poslednju mogućnost a to je Properties a zatim se otvara traženi prozor.
Jezičak Display
Klikom na jezičak Display dolazimo na traženu poziciju u kojoj se nalazi polje Transparent. Kada prvi put posetimo ovu lokaciju u polju Transparent se nalazi broj 0 što nam govori da je sloj trenutno potpuno neproziran, međutim, sve vrednosti iznad 0 povećavaju prozirnost sloja, na vrednosti 100% sloj je potpuno proziran. Unećemo sada vrednost 30 i kliknuti OK a zatim proveriti da li nam odgovara ta vrednost. Sada možemo da uvučemo sloj Odeljenja_p na isti način kao što smo predhodno to učinili sa Gazdinskom jedinicom.
35
ArcMap Takođe, da bi smo nastavili sa radom moramo obaviti još jednu stvar. Naime, pošto smo sada izdigitalizovali Gazdinsku jedinicu treba nastaviti dalje i izdigitalizovati sloj Odeljenja a tom prilikom ćemo koristiti delove poligona Gazdinske jedinice. Dakle često ćemo imati potrebu da postavljamo tačke na već postojeće linije poligona. Tamo gde će se poligoni preklapati iskoristićemo istu liniju. Međutim kada postavimo kursor na liniju da bi smo od nje započeli pravljenje novog poligona ne možemo tačno da ga postavimo bez obzira koliko precizni bili. Zato ArcMap ima opciju kojom je moguće
postaviti tačku na liniju. Opcija Snapping nam to omogućava. Klikom na padajući meni Editor odabiramo predposlednju opciju, Snapping, a tada se otvara aplikacija Snapping Agent.
Čekiranjem ponuđenih polja obezbeđujemo da nam u budućnosti postavljanje tačaka na liniju bude pojednostavljeno.
36
ArcMap Dovoljno je da privučemo kursor blizu linije i krug sa kursora će sam poskočiti na liniju i tada možemo da kliknemo a time i postavimo tačku.
Pre nego što nastavimo dalje poslužićemo se još jednom alatkom a to je Select Features koja se nalazi u pločici Tool i koju ćemo iskoristiti da selektujemo (odaberemo, marakiramo) poligone. Dovoljno je kliknuti bilo gde unutar poligona i na taj način će on biti selektovan, u to ćemo biti sigurni ako se oko njega pojavi plava linija.
Neselektovan poligon
Selektovan poligon
Takođe možemo selektovati više poligona istovremeno bez obzira da li se dodiruju ili ne. Kada smo izabrali alatku za selektovanje dovoljno je da držimo stisnut taster Shift na tastaturi i klikati na poligone koje hoćemo da selektujemo, oni će se selektovati jedan za drugim.
37
ArcMap Sada možemo početi sa digitalizacijom odeljenja. Prvo što moramo da uradimo je da sloj Odeljenja postavimo za ciljani sloj klikom na padajući meni Target. To znači da će se sve promene primeniti samo na ovom sloju a drugi će ostati nepromenjeni, dok će se selektovanje odnositi na sve slojeve.
Dakle, početnu tačku možemo postaviti kao i kod GJ bilo gde na liniji ali sada ćemo je postaviti na mestu gde se spajaju granica GJ i granica Odeljenja. Naravno, poligon GJ mora biti selektovan da bi tačka legla tačno na liniju. A zatim postavljati sledeće tačke po liniji koja označava granicu odeljenja.
Prateći liniju u jednom trenutku ponovo dolazimo do mesta gde se preklapaju granice GJ i odeljenja. Isto kao i na početku, postavićemo tačku koja sledi na mestu preklapanja granica.
38
ArcMap Privučemo miša liniji i kliknemo kada kružić skoči na nju. Zatim ćemo se poslužiti alatkom koja se zove Trace Tool
čija se ikonica nalazi u pločici Editor.
Klikom na strelicu otvara se Skeč padajući meni i u donjem desnom uglu pronalazimo alatku. Kada smo uzeli alatku kursor postavljamo preko poslednje tačke koju smo postavili, ona je kao što smo rekli crvene boje i zatim kliknemo. Tada se po sredini liniji selektovanog poligona pojavljuje tanja linija, podsećajući na živu u termometru, koja se kreće u smeru u kome mi pomeramo kursor i tako prateći liniju povlačimo „živu“ do prve tačke koju smo postavili a onda duplim klikom preko nje ili malo ispred nje zatvaramo poligon.
Trace Tool „Živa“
Postavljanje tačke za alatku Trace Tool Na ovaj način ćemo uraditi i sve druge poligone koji se tiču odeljenja, koristeći linije granica koje smo predhodno definisali. Kada smo završili sloj bi trebao da izgleda kao što je prikazano na slici.
Trace Tool
Gotov poligon 39
ArcMap
Sada ćemo kroz primere prikazati kako se, naravno na isti način kao i kod GJ i Odeljenja, digitalizuju i odseci. Prvo ćemo uvući shapefile Odseci_p, zatim ćemo za ciljni sloj postaviti sloj Odseci_p
, a zatim izabrati alat za postavljanje tačaka
.
Početka tačka
Poslednja tačka
Pre nego postavimo prvu tačku selektovaćemo sve okolne poligone čije ćemo linije granica iskoristiti za budući poligon. Zatim postavljamo prvu tačku, naravno ona može biti postavljena bilo gde, mi smo je postavili na mesto prikazano na slici, a nakon nje krenućemo duž linije postavljajući tačke što preciznije moguće.
40
ArcMap
Ponovo dolazimo do linije selektovanog poligona a onda uzimamo alatku Trace Tool i sa njome upisujemo liniju duž selektovane linije poligona i zatvaramo poligon na klikom na početnu tačku. Istom procedurom završavamo sve ostale poligone u sloju Odseci_p.
41
ArcMap
42
ArcMap
Kada smo završili i poslednji poligon u ovom sloju, nastavljamo dalje i na isti način digitalizujemo sve ostale slojeve koji su nam potrebni, čistine, enklave, građevinske objekte,…Po završetku digitalizacije svih slojeva situacija bi trebala da bude kao što je prikazano na seriji sledećih slika.
Konacna forma sa uklonjenom kartom:
43
ArcMap Gazdinska jedinica
Odeljenja
Odseci
44
ArcMap
Čistine
Enklave Kada smo došli do kraja digitalizacije ili želimo da prestanemo sa digitalizacijom pre kraja potrebno je da snimimo dosadašnji rad. To ćemo učiniti kada klikom na padajući meni Edit odaberemo opciju Save Edits a zatim ponovnim klikom na padajući meni Edit odaberemo opciju Stop Edits. 45
ArcMap
Digitalizacija polilinija Iako je pravilo da prva stvar koja se digitalizuje bude put, mi ćemo iz praktičnih razloga tek sada objasniti digitalizaciju polilinija. Obzirom da putevi ne ulaze u površinu odseka niti odeljenja već samo u površinu GJ to je i razlog zbog kojeg je neophodno da put bude prvi digitalizovan. Osim puteva, polilinije se koriste takođe i kada se digitalizju vodeni tokovi kao i za druge linearne objekte. Kao što smo već rekli, da bi smo mogli digitalizovati neki objekat sa karte, neophodno je napraviti novi sloj, tj. shapefile, na kome ćemo crtati taj objekat. Shapefile na kome će se nalaziti polilinije pravimo na isti način kao i za poligone osim jedne razlike a to je da se u polju Feature Type umesto opcije Polygon odabere opcija Polyline.
46
ArcMap Postoji više načina za digitalizaciju linearnih objekata a način za koji ćemo se mi opredeliti zavisi od naših potreba. Najjednostavniji način je onaj kada sa Sketch Tool-om ( ) jednostavno crtamo liniju po sredini puta postavljajući tačku po tačku duž tog puta.
Postoji više načina za digitalizaciju linearnih objekata a način za koji ćemo se mi opredeliti zavisi od naših potreba. Najjednostavniji način je onaj kada sa Sketch Tool-om ( ) jednostavno crtamo liniju po sredini puta postavljajući tačku po tačku duž tog puta. Kada smo došli do kraja duplim klikom završavamo crtanje puta. Prilikom crtanja linija ArcMap ih predstavlja debljinom koja je po fabričkim podešavanjima programa. Svaki put ili vodotok ima neku svoju širinu pa je neophodno predstaviti put, ... na karti sa tom širinom. To ćemo uraditi ako nakon crtanja linije, dok je linija selektovana, kliknemo na padajući meni Edit a zatim izaberemo opciju Buffer. Tada će se otvoriti malena aplikacija Distance
47
u koju ćemo uneti vrednost širine puta. Međutim, treba voditi računa prilikom unosa vrednosti jer ArcMap kada se unese neka vrednost u aplikaciju Distance, proširi liniju sa obe njene strane za vrednost koju smo uneli. Dakle ako nam je širina puta 10 metara mi ćemo u polje aplikacije uneti vrednost 5 metara i tada će program proširiti liniju za po 5 metara sa obe strane.
ArcMap
Na ovaj način smo digitalizovali trasu puta i sada možemo da nastavimo dalje.
Trasa puta
Širina puta
48
ArcMap
Označavanje Kada smo završili sa digitalizacijom objekata sa karte neophodno je obeležiti (imenovati) digitalizovane objekte. Na karti su obeleženi svi objekti koji su na njoj a naš je zadatak da svaki od tih objekata imenujemo na našoj karti.
Desnim klikom na sloj Odseci otvara se padajući meni gde biramo opciju Open Attribute Table. Otvara se aplikacija koja u svom sadržaju ima osnovne kolone FID, Shape i eventualno Id. Mi sada moramo napraviti nekoliko novih kolona i to ćemo učiniti ako u Atributnoj tabeli kliknemo na meni Options a u meniu izaberemo opciju Add Field.
49
ArcMap Otvara se aplikacija Add Field u kojoj ćemo odrediti karakteristike nove kolene koju pravimo. Ona obuhvata buduće ime kolone, tip podataka koji će biti u njoj kao i broj karaktera koju će kolona podržavati.
Prva kolona će nositi ime Gazdinska jedinica (kraće GJ), tip podataka je tekst a broj karaktera nam program automatski dodeljuje 50 međutim za ovu kolonu nama ne treba više od 4 karaktera pa prema tome možemo uneti broj 4 u polje Length.
I sada je napravljena kolona GJ i moramo je označiti.
50
ArcMap
Obzirom da GJ u kojoj radimo nosi oznaku 1606 onda ćemo za sada u celu kolonu uneti tu vrednost. To ćemo učiniti kada kursor postavimo na vrh kolone, gde se nalazi naziv i zatim levim klikom selektujemo celu kolonu GJ, a onda desnim klikom otvaramo padajući meni i u njemu odabiramo opciju Field Calculator.
U aplikaciji koja se tada otvori moramo uneti oznaku naše GJ.
51
ArcMap
U polje GJ = upisujemo oznaku Gazdinske jedinice a onda potvrđujemo klikom na OK. I sada je kolona GJ popunjena sa oznakom Gazdinske jedinice.
52
ArcMap Sada ćemo na isti način kao i kod GJ napraviti kolonu Odeljenja i označiti sloj. Da bi smo mogli videti kartu a samim tim i oznake na njoj moramo promeniti transparentnost (predhodno objašnjeno). Koristeći alatku Select Feature i klikom na bilo koji poligon iz sloja Odeljenja u atributnoj tabeli imamo odgovor u vidu selektovanog polja koje je vezano za taj poligon, dakle odgovarajuće polje će biti markirano (selektovano). Duplim klikom na deo polja koje pripada koloni Odeljenja dobijamo mogućnost da unesemo oznaku tog odeljenja. Mi smo proizvoljno selektovati 19. odeljenje a na isti način popunjavamo celu kolonu sa oznakama koje odgovaraju odeljenjima sa karte.
Na isti način ćemo uraditi i za kolonu tj. sloj Odseci. Napravićemo novu kolonu koju ćemo nazvati Odseci, zatim ćemo popunjavati polja te kolone na isti način osim što ćemo za Odseke unositi slovne oznake za razliku od kolone Odeljenja gde su oznake brojne. Čistine ćemo takođe obeležavati u okviru kolone Odseci s’tim što ćemo čistine obeležavati sa oznakom 01, 02,03, ... to će isto biti slučaj i sa početnim oznakama sloja Odeljenja.
53
ArcMap
Formiranje GISOdsek-a Da bi smo formirali GisOdsek potrebno je da ako već nije bude učitatan sloj na kome se nalaze osnovne informacije i to je sloj koji je nosilac informacija tj; sloj u kome su numerisana odeljenja i odseci. Nakon dodavanja shapefile-a u ArcMap projekat, desnim klikom na sloj otvorimo padajući meni a u njemu odabiramo opciju Open Attribute Table i zatim proverimo strukturu tabele. U strukturi tabele se vidi da polje GisOdsek ne postoji, već samo zasebna polja GJ (gazdinska jedinica), Odeljenja, Odseci/Čistine.
Kolona FID predstavlja identifikacioni broj koji ArcMap dodeljuje poligonima automatski prilikom njihovog crtanja, bez obzira gde se taj poligon nalazi u prostoru ali po redosledu crtanja, dakle poligon koji ste nacrtali kao 12. po redu, će imati FID 12 i FID se ne može obrisati. Id predstavlja identifikacioni broj koji mi dodeljujemo poligonima i on zavisi od našeg nahođenja (na slici se trenutno ne vidi kolona Id).
54
ArcMap
Klikom na komandu Option, odaberemo opciju Add Field da bi smo dodali novo polje u kojem ćemo formirati GisOdsek.
Nakon klika na taster Add Field otvoriće se aplikacija sa istim imenom u kojoj ćemo definisati karakteristike nove kolone. Naravno, nazvaćemo je GisOdsek, zatim, za tip polja ćemo odabrati opciju Text i za dužinu teksta ćemo staviti da to bude 9 karaktera.
Klikom na OK polje je formirano. 55
ArcMap
Sada, desnim klikom na ime polja GisOdsek, odaberemo opciju Field Calculator a
Često se dešava da smo prestali digitalizaciju i da nije aktiviran Edit mod pa će se iz tog razloga pojaviti novi prozor koji nas upozorava da operacuju koju želimo da obavimo radimo van uključenog Edit moda, to je brža varijanta, ali ako smo nešto pogrešili ne možemo vratiti na 56
ArcMap početno pa onda moramo sve ispočetka. Mi ćemo bez obzira na to potvrditi akciju sa klikom na komandu Yes.
Tada će se otvoriti novi prozor u kome ćemo kreireati GisOdsek. Kao što se vidi, u ovoj aplikaciji se nalaze dva polja, u gornjem se nalaze svi slojevi koji su vezani za kartu.
Da bi smo kreirali GisOdsek moramo iz gornjeg polja prebaciti GJ, Odeljenje i na kraju Odsek u donje. To ćemo učiniti ako duplim klikom kliknemo na željene slojeve i navedenim redom ih prebacimo u donje polje. Vrlo je bitan redosled.
57
ArcMap
Kada smo prebacili šta smo hteli akciju ćemo potvrditi sa komandom OK.
58
ArcMap
GisOdsek je sada napravljen i možemo videti kako izgleda u Tabeli Atributa.
Međutim ako je odsek obeležavan sa malim slovima, kao što je to u našem slučaju, potrebno ga je zameniti sa velikim slovima, kako bi GisOdsek u ArcGis tabeli i GisOdsek u bazi Osnova bili u potpunosti isti. Malim slovima obeležavamo oznake odseka kako bi ih prikazali na karti i na karti se prikazuju malim slovima. Za potrebe spajanja sa bazom Osnova potrebna su nam velika slova kako bi mogli da ih spojimo sa osnovom. Novije verzije Programa Osnova omogućavaju spajanje bez obzira da li su malim ili velikim slovima obeleženi odseci. Zbog toga je potrebno izvršiti još jedan preračun nad poljem GISodsek. Ponovo desnim klikom na ime GisOdsek izaberemo opciju Field calculator na postavljeno pitanje potvrdimo sa YES.
59
ArcMap
A zatim će se otvoriti malopređašnja aplikacija.
Pošto su u prozoru ostali podaci prethodnog preračuna, potrebno ih je prvo obrisati. Zatim ćemo čekirati opciju String, i u desnom polju Functions odaberemo funkciju “Ucase()”,
60
ArcMap
Pozcioniramo kursor između zagrada a zatim kliknemo dva puta na sloj GISodsek, koji se potom pojavljuje između zagrada. I naravno sve to potvrdimo sa OK.
U polju GISodsek se sada pojavljuju velika slova umesto malih. I ovakva tabela je spremna za povezivanje sa bazom podataka –Osnova.
61
ArcMap
Formiranje GISodseka u Osnova programu - Accses baza Ukoliko to nismo uradili ranije, potrebno je da formiramo bazu podataka Osnova sa odgovarajućim poljem GISodsek, koje će kasnije poslužiti kao veza između karte i podataka. U programu Osnova, opcijom GisOdsek/Formiraj GisBazu sa GisOdsekom, otvara nam se dijalog prozor u kome treba da damo ime buduće baze i da je lociramo.
62
ArcMap
Pridruživanje baze Osnove sloju odsek Sloju odsek koji sadrži polje GisOdsek, treba da pridružimo odgovarajuću bazu podataka Osnova. Desnim klikom na sloj Odsek, koji smo prethodno dodali u projekat, biramo opciju Join and Relates/Join.
Otvara nam se tada nova aplikacija pod nazivom Join data u kome ćemo vršiti povezivanje poligona sa podacima iz osnove. U otvorenoj aplikaciji pod stavkom 1 kliknemo na strelicu padajućeg menia i odabiramo opciju GisOdsek. U sledećem polju 2 kliknemo na ikonicu fascikla i u aplikaciji koja se tada otvori selektujemo bazu Osnova koja se u našem slučaju zove Čezava 1 a onda markiramo tabelu osnova, koju smo kreirali iz programa Osnova i kliknemo na komandu Add.
63
ArcMap
Uverimo se da je u polju 2 izabrana tabela osnova. A zatim u polju 1 i 3 biramo opcije koja su veza, a to su opcije GisOdsek. Potom potvrdimo sa OK.
64
ArcMap Sada su podaci iz Baze Čezava1 pridruženi svakom poligonu u samom sloju Odsek.
Da bismo proverili da je povezivanje proteklo uredu, desnim klikom na sloj otvaramo atributnu tabelu i proveravamo da li su svi podaci prisutni.
U nazivima kolona se vide imena linkovanih (povezanih) tabela (vidi strelicu). 65
ArcMap Obzirom da smo ovom procedurom obezbedili da ArcMap samo “povlači” podatke iz baze Osnova koja nije fizički deo bilo kog sloja u ArcMapu nego se nalazi na nekoj drugoj lokaciji, moramo sada preslikati te podatke u sloj Odsek. Da bismo to uradili formiraćemo novi shapefile u kome će se nalaziti podaci iz baze a da pritom neće biti deo baze. Desnim klikom na sloj Odsek i opcijom Data pa Export data…, ćemo pridružiti podatke iz baze u novi shapefile sa novom atributnom tabelom, koja će imati polja ista kao u bazi ali neće biti povezana sa njom.
U aplikaciji koja se tada otvori dajemo ime novom shapefile-u i sačuvamo ga u Radni folder koji smo napravili na samom početku gde nam se nalaze ostali shapefile-ovi.
66
ArcMap Klikom na komandu Save se otvara aplikacija koja se pojavljivala i ranije a koja nas pita da li hoćemo da koristimo isti koordinatni sistem kao i sloj sa koga vučemo podatke, potvrdićemo sa OK. Tada započinje proces eksportovanja i pravljenja novog shapefile-a.
Na kraju procesa pojavljuje se aplikacija u kojoj treba da se odlučimo da li da eksportovani shapefile bude automatski dodat u projekat. Potvrdićemo sa Yes.
Ukoliko otvorimo atributnu tabelu, videćemo da polja više nisu linkovana, za razliku od tabele u prethodnom sloju. Nakon ovoga možemo da radimo pripremu slojeva za izradu Tematskih karata
67
ArcMap
Dodavanje oznaka (Label-ovanje) Dodavanjem oznaka poligonima učiniće kartu čitljiviju i razumljiviju. Oznake se mogu dodavati bilo kom sloju, to jest poligonima, polilinijama kao i tačkama i to se radi u Tabeli atributa, a oznake su predstavljene kao tekst ili broj na karti. Najbrži način za dodavanje oznaka na kartu je ako iz pomoćnog menija koji se otvara desnim klikom na željeni sloj, čekiramo opciju Label Features. Prilikom dodavanja oznaka ArcMap će automatski odrediti font i veličinu slova koji će biti korišćen, položaj oznake, kao i boju fonta.
Međitim, za detaljnije podešavanje svojstava oznaka, potrebno je otvoriti u Layer Properties, jezičak Labels. (desni klik na sloj i u pomoćnom meniju poslednja opcija, Properties).
68
ArcMap U okviru aplikacije Layer Properties klikom na opciju Expression…(desno u sredini) se otvara podaplikacija Label Expression u kojoj možemo podesiti koja vrsta atributa će se videti na svakom sloju. U polju Label Fields se nalaze atributi vezani za slojeve, FID, Id, slojevi koji su dostupni. ArcMap nam dozvoljava da sami uređujemo kako će se videti oznake. Da bi oznake bile vidljive vrednosti iz Tabele atributa (FID, Id, GJ, Čistine,..) koji su dati u polju Label Fields moramo prebaciti u polje Expression. To ćemo učiniti ako mišem selektujemo željene vrednosti a zatim klikom na komandu Append (dodati, pridodati). Kada smo prebacili sve vrednosti koje smo želeli možemo proveriti da li smo to korektno učinili pomoću komande Verify, a ako je sve u redu potvrdimo komandom OK.
Proverom potvrđujemo da smo proceduru obavili korektno što ova aplikacija i pokazuje ali takođe pokazuje kako će ta oznaka izgledati na karti.
69
ArcMap
Pomoću aplikacije Scale Range možemo odrediti pri kojoj razmeri će se oznake videti. Čekiranjem prve opcije opredeljujemo se da vidljivost oznaka vezujemo za razmeru sloja kome oznake pripadaju dok druga opcija omogućava da se unesu najveća i najmanja razmera pri kojim će se oznake sloja videti.
U Placemant Properties aplikaciji podešavamo način pojavljivanja oznaka: · · ·
Uvek horizontalno Uvek uspravno Probaj prvo horizontalno, onda vertikalno
Često se dešava da se greškom oznake dupliraju, u polju Duplicate Labels možemo rešiti i taj problem.
Na kartii će za sve oznake sada biti primenjen isti font, boja i veličina, položaj i druge opcije. Međitim, ako se primeni metod definisanja različitih klasa oznaka, onda će na osnovu određenih parametara oznake biti različito prikazane na karti. 70
ArcMap
Izrada tematske karte U ovom Poglavlju biće predstavljen način kreiranja nekih od tematskih karata u programskom paketeu ArcGIS 9.2. Sadašnje tematske karte koje se koriste u šumarstvu su veoma stare i u većini slučajeva pohabane i kao takve su skoro neupotrebljive, takođe, napredak savremenih informacionih sistema nameće potrebu za korišćenje savremenih programskih paketa za pravljenje karata. Osnovna svrha jeste da se naprave tematske karte koje će biti jednostavnije i praktičnije za krajnje korisnike . Prema Pravilniku o sadržini osnova (sl.gl. RS br 122/03), uz posebne osnove gazdovanja šumama izrađuju se sledeće karte: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7)
osnovna karta, u razmeri 1:5.000 ili 1:10.000, pregledna karta gazdinskih klasa, R 1:10.000, 1:20.000 ili 1:25.000, pregledna sastojinska karta, R 1:10.000, 1:20.000 ili 1:25.000, pregledna karta namene površina, R 1:10.000, 1:20.000, 1:25.000 ili 1:50.000, pregledna karta tipova šuma, R 1:10.000, 1:20.000 ili 1:25.000, pregledna karta premera šuma, R 1:5.000, 1:10.000, 1:20.000 ili 1:25.000, privredna karta, R 1:5.000, 1:10.000, 1:20.000 ili 1:25.000
Pored prethodno pobrojanih karata, po potrebi se izrađuju i ostale pregledne karte: · · · ·
geološko pedološka karta, karta zatečene i potencijalne vegetacije, karta stepena očuvanosti šuma i karta zdravstvenog stanja šuma.
Kada smo izdigitalizovali sve elemente koje jedna karta treba da sadrži , a to su Granice · · · · ·
Gazdinske jedinice Odeljenja Odseka Enklave (čistine) Puteve i dr
pristupa se formiranju GisOdsek-a kao jedinstvenog polja koji ce nam sluziti za povezivanje baze podataka Osnova sa svakim od izdigitalizovaih poligona i tek tada možemo pristupiti izradi tematskih karata. Prvo što treba proveriti da li su poligoni korektno izdigitalizovani i međusobno spojeni. Potrebno je proveriti da li postoje određene rupe između poligona, da li se neki poligoni preklapaju jedan preko drugoga i da suma površina poligona ne bude veća od ukupne površine Gazdinske jedinice.
71
ArcMap
Kada utvrdimo da je sve u redu, tada pristupamo proveri atributa iz baze sa kojom smo povezivali postojeće podatke i da li su atributi iz Baze podataka Osnova korektno povezani i da li svaki poligon na karti koji je digitalizovan odgovara podacima u bazi podataka. Ukoliko postoje odredjeni nedostatci potrebno ih je ispraviti. Da bismo proverili da li je povezivanje proteklo uredu, desnim klikom na sloj otvaramo Open atribut table i proveravamo da li su svi podaci prisutni.
U nazivima polja se vide imena polja povezanih iz baze Osnova i poligona 72
ArcMap
Vidimo da su informacije koje se nalaze u poligonima indenticne podacima koji se nalaze u Bazi podataka Osnova.
73
ArcMap
Uverili smo se da su podaci korektni i sad možemo početi sa kreiranjem tematskih karata odnosno slojeva za tematske karte. U daljem tekstu će biti prikazano kreiranje odgovarajućih tematskih karata u programu ArcMap. Desnim klikom na sloj Odsek otvara se poznati padajući meni u kome zatim biramo opciju Properties.
74
ArcMap Zatim će nam se otvoriti nova aplikacija u kojoj ćemo izabrati jezičak Symbology a u oviru ovog sloja se u prostoru Show opredljujemo za opciju Categoies.
Nakon odabira opcije Categoies sadržaj prozora će se promeniti i klikom na strelicu padajućeg menia Value field imamo mogućnost da vidimo sve atribute sa kojima možemo da pravimo tematske karte.
Da bi smo recimo napravili preglednu sastojinsku kartu potrebno je odabrati u padajućem meniu Value Field opciju SAST_PRIP 75
ArcMap
Zatim kliknemo na komandu Add All Values kako bi se učitale ostale vrednosti vezane za Sastojinsku pripadnost.
Nakon učitavanja potrebno je podesiti i određenu simbologiju za određene kategorije tako što ćemo kliknuti na Color Ramp i odabrati odgovarajuću gradaciju boja. Ovim postupkom ćemo definisati izgled naših poligona odnosno buduće karte. 76
ArcMap
Nakon odabira boje za tematsku kartu potrebno je u polju Label definisati vrednosti, odnosno značenja samih kodova kako bi se pojavila u simbologiji o kojoj će biti kasnije reči.
Zatim potvrdimo sve promene klikom na komande na OK
77
ArcMap
Nakon potvrđivanja sa OK vidimo da su naši poligoni promenili boju.
Sada ćemo exportovati (prebaciti, preslikati) sloj odsek u novi sloj i nazvaćemo ga Sastojinska pripadnost, ovo ćemo uraditi da bi izvorni fajl ostao ne promenjen i zadržao sve predhodne karakteristike i kako bi smo mogli da pravimo druge pregledne tematske karte u budućnosti. To ćemo učiniti klikom sa desnim tasterom miša na sloj Odsek i u padajućem meniju postavljamo kursor na opciju Data kada se otvara podmeni u kome biramo opciju Export Data.
78
ArcMap
Tada će se otvoriti nova aplikacija u kojoj ćemo definisati ime novog sloja i lokaciju gde ćemo smestiti novokreirani Shapefile Sastojinska pripadnost.shp
Levim klikom na ikonicu za izbor, Browse, se otvara prozor u kome ćemo izabrati mesto gde ćemo smestiti Shapefile i gde ćemo ga imenovati.
79
ArcMap Nazvaćemo ga Sastojinska pripadnost i klikom na komandu Save.
Nakon komande Save pojaviće nam se stari prozor u kome nas program pita da li želimo da koristimo isti koordinatni sistem kao što ga koristi originalni sloj. Mi ćemo potvrditi tu opciju klikom na komandu OK i na taj način smo potvrdili i operaciju exportovanja.
80
ArcMap
Nakon ove operacije, ArcMap će nas pitati hoćemo li da eksportovani podatak dodamo ostalim slojevima karte. Potvrdićemo pitanje komandom Nakon ove operacije, ArcMap će nas pitati hoćemo li da eksportovani podatak dodamo ostalim slojevima karte. Potvrdno ćemo odgovoriti na pitanje komandom Yes. Prikazaćemo dalji postupak kreiranja nove pregledne karte Namene površina. Procedura je u potpunosti ista. Postojeći sloj Odsek u kome se nalaze sve osnovne informacije odnosno atributi za svaki odsek ćemo prethodno exportovati na gore navedeni način i nazvati ćemo ga Namena površina.
81
ArcMap Nakon klika na Export data pojaviće se novi prozor gde ćemo odabrati lokaciju za smeštanje novog shapefile-a.
Nazvaćemo ga Namena površina i kliknemo na Save potvrditi promene.
Pojaviće se prozor vezan za ubacivanje novog sloja na kartu, potvrđujemo sa Yes.
82
ArcMap Novoformirani sloj biće tada učitan na kartu.
Na postojećem sloju Namena površina uradićemo simbologiju za buduću tematsku kartu.
Desnim kliko miša na sloj Namena površina otvara se meni gde biramo opciju Properties. 83
ArcMap Tada će se otvoriti aplikacija Layer Properties u kojoj ćemo da odaberemo opciju Categories a zatim i podopcije Unique values. Klikom na strelicu padajućeg menia Value Field biramo opciju nam_osn.
Zatim ćemo učitati vrednosti za namenu površina klikom na Add All Values a na Color Ramp izaberemo gradaciju boja i simbologiju. Sve to potvrdimo sa OK i dobili smo simbologiju za tematsku kartu.
84
ArcMap
Ovde su prikazani načini pravljenja simbologije za tematske karte u Šumarstvu. Svaka sledeća karta koja je po zakonu obavezna da se uradi radi se na apsolutno isti način.
85
ArcMap
Kreireanje izgleda (layout) karte Izborom načina na koji ćemo prikazati podatke na karti može biti jedan od najvažnijih odluka koje ćemo doneti u toku rada. Na nekim kartama, recimo, želimo samo da prikažemo osnovne podatke. Na drugim opet elemente bazirane na atributima ili karakterisikama koje ih oslikavaju. Layout je jedan od dva načina pregleda karte i on se koristi za kreiranje izgleda gotove karte za štampu. Kad se kreira izgled karte, aranžiraju se razni elementi karte, kako geografski podaci, tako i razne informacije kao što su naziv, legenda, razmera itd.
Layout pogled se odabira u Select Layout view u View padajućem meniju ili na ikonicu u dnu ArcMap radnog prostora . Date view
Layout view
Refresh view
Pause drawing
Pošto smo prebacili pogled na Layout view preći ćemo na ubacivanje elemenata karte kao što su vrednost razmere, legenda, razmernik, naziv karte, oznake za orijentaciju, …
Elementi karte Elementi karte predstavljaju dodatne informacije vezane za kartu. Cilj dodavanja elemenata karte je da ona bude atraktivnija i čitljivija za korisnika. Međutim, treba voditi računa da previše elemenata može opteretiti kartu. Elementi karte su u suštini grafički objekti. Naslovi i tekstovi su obični tekstualni simboli, dok legende, razmera i oznaka za orijentaciju zavise od geografskih podataka.
86
ArcMap Kao što smo rekli, sve ove opcije imaju mogućnost promene u toku rada i prilagođavanje našim željama i potrebama, mogu se pomerati i menjati oblik i veličinu. Da bi smo mogli da izmenimo neki od ovih elemenata dovoljno je da kliknemo duplim klikom preko njih i zatim će se otvoriti prozor u kome, u zavisnosti od elementa, možemo izmeniti određene aspekte. Takođe, prilikom rada u ovom modu ćemo se poslužiti i pločicom sa alatkama Layout Toolbar (da bi ste videli šta koja ikonica predstavlja držeći taster Ctrl kliknite na Link)
Pomeranjem objekata sa alatkom
koja se nalazi u pločici sa alatkama Tools, će se
pomerati samo karta u okviru rama. Međutim sa komandom , se pomera ceo ram i sav sadržaj u njemu. Isto važi i za ostale alatke u okviru ove pločice sa alatkama. Treba napomenuti da sve izmene koje napravimo u jednom od dva načina pregleda će se odraziti u drugome. Klikom na padajući meni Insert dobijamo mogućnost da ubacimo sve navedene elemente karte.
Dodaj novi ram Dodaj naslov Dodaj tekst Dodaj boju pozadine iza karte Dodaj legendu Dodaj oznaku za orijentacije Dodaj razmernik Dodaj vrednost razmere Dodaj sliku Dodaj objekat Da bi smo dodali naslov i tekst izabraćemo opcije Title i Text i oni će se tada pojaviti na karti spremni da se popuni pojle sa željenim tekstom. Ali kada se duplim klikom klikne na ovaj objekat otvara se aplikacija u kojoj dobijamo mogućnost da formatiramo tekst koji će se nalaziti u naslovu ili u pomoćnom tekstu. Možemo menjati boju teksta, veličinu, poziciju, font, simbole, ...
87
ArcMap
U ovom polju se takođe može uneti tekst
Dodavanje legende se vrši biranjem opcije Legend. Prilikom dodavanja legende, pojaviće se Wizard (čarobnjak, u svetu računara predstavlja seriju aplikacija pomoću kojih se podešavaju razni parametri) za kreiranje legende, gde će se definisati izgled legende i koji će slojevi biti uključeni u legendu. U prvoj aplikaciji Legend Wizard-a dobijamo mogućnost da izaberemo koji ćemo od slojeva prikazati na legendi i karti tako što ćemo u levom polju selektovati slojeve koji su nam potrebni a onda klikom na strelicu > prebaciti na desnu stranu, polje. Ali ako želimo da prebacimo sve slojeve odjednom onda ćemo bez selektovanja kliknuti na duplu strelicu >>. Ako pak želimo da izbacimo neki sloj sa legende uradićemo sve isto ali ćemo ovog puta koristiti strelice u kontra smeru <, <<. Kada smo sigurni da smo uradili sve što smo želeli kliknućemo na komandu Next i tada prelazimo na sledeću aplikaciju Legend Wizard-a.
88
ArcMap
U ovom prozoru možemo menjati naziv legende, recimo ako je ona vezana za neki poseban deo karte ili samo ostaviti reč Legenda. Takođe možemo menjati i formatirati tekst koji će se odnositi na legendu. Po završetku nastavljamo dalje.
U sledećoj aplikaciji ćemo podesiti da li će se videti i koliko će biti široka linija okvira oko karte, zatim boja i stil pozadine na kojoj će legenda ležati kao i eventualnu senku radi lepšeg izgleda karte kao i legende. Nastavljamo dalje.
Unutar ove aplikacije možemo podešavati simbole za svaki sloj unutar legende kao i linije koje će se u njoj nalaziti
.
89
ArcMap
U poslednjem prozoru možemo podesiti različite vrste razmaka između delova legende.
Da bi karta bila potpuna moramo dodati još para elemenata koji će upotpuniti kartu a to su pokazivač severa, razmernik i razmera karte. Procedura je identična, padajući meni Insert a zatim opcija po želji.
U ArcMapu se može pronaći zaista veliki izbor oblika pokazivača severa čije se karakteristike mogu podešavati u prozoru koji se otvori kada se klikne na komandu Properties. Može se menjati font, ugao pod kojim će biti orijentisan pokazivač, boja, simbolizacija, … Ubacićemo još razmernik kao i razmeru karte. Takođe je obezbeđen veliki broj modela razmernika, a mi ćemo se opredeliti za onaj koji nama najviše odgovara. Kada selektujemo željeni razmernik možemo menjati njegove osobine i to klikom na komandu Properties, kada se otvara nova aplikacija. Ovde možemo promeniti jedinice mere, broj podeoka i podpodeoka, razmak među podeocima, poziciju brojeva, font, veličina slova i brojeva…
90
ArcMap
Skoro na identičan način se podešava i polje razmere karte. Nakon što smo izabrali željeni način prikazivanja razmere možemo izmeniti njegove parametre.
Takođe, postoji i nešto opširniji način prikazivanja karte to jest drugačiji izgled prikaza karte. Klikom na alatku koja se nalazi u pločici sa alatkama Layout, otvara se prozor u kome možemo izabrati jednu opciju iz serije načina prikaza karte. Takođe pomoću ovog načina prikaza karte možemo još prikazati i odrđeni detalj sa karte koji je bitan kao i nešto pregledniji konačan oblik.
91
ArcMap
Kada se svi željeni parametri podese, legenda, detalji, dodatni opisi i td. karta u konačnom obliku izgleda ovako:
92
