Bolesti pcela
Bolesti pčela I legla
To To su bolesti poremećaji životnih funkcija pčela, jaja,larvi i lutaka prouzrukovano spoljnjim ili unutrašnjim faktorima. Spoljni faktori mogu biti
a) zički I hemiski nepovoljna nepovoljna niža ili viša temperatura), temperatura), ne!ostatak vaz!uha, vaz!uha, naročito naročito ko! ko! seli!be "!e su male ventilacije, I zimi ka!a zamrznu leta pa nema !otoka vaz!uha, otrovne materije b) biološki različiti mikroor"anizmi) mikroor"anizmi) c) unutrašnji faktori su nasle!ne priro!e. #rva "rupa spoljnih faktora, kao I nasle!ni činioci, izazivaju neinfektivne bolesti a !ru"a infekt infektivn ivne. e. $ neinfe neinfekti ktivne vne bolest bolestii svrst svrstava avaju ju se nenor nenormal malna na stanja stanja u životu životu pčelin pčelinjih jih !ruštva. %boljenja ili u"inuća poje!inih in!ivi!ual l, larvi jaja lutaka ili o!raslih pčela, ne o!ražava se naročito nepovoljno na aktivnosti pčelinjih !ruštva. &li istovremeno istovremeno oboljenje ili u"inuće veće" broja je!inki !ovo!i !o brzo" slabljenja I propa!anja !ruštva. Tok I simptomi bolesti zavisi o! priro!e I vrste štetno" faktora, o! "o!išnje" !oba, I stanja pčelinje" !ruštva. $vek je bilo a I biće !a su jake zaje!nice manje po!ložne bolestima, !okle "o! se tru!imo !a imamo jake zaje!nice imaćemo I manje bolesti. $ toku zime pčele obolevaju u težoj formi ne"o leti. Tok bolesti može biti brz (akutan) ili spor (hroničan)
'o! akutno" oboljenja, ili u"inuće, nastupa nekoliko časova posle !ejstva štetno" faktora trova trovanje nje,, u"ušen u"ušenje, je, smrzav smrzavanj anje, e, !avlje !avljenje nje)) $ slučaj slučaju u hroni hronično čno" " toka toka bolest bolest se razvij razvija a usporeno I u"inuće je!inke nastupa posle nekoliko !ana ili čak I više, nozema, truleži I !r (avisno o! to"a bolest utiče na celo pčelinje !ruštvo brzo I oči"le!no slabljenje i umiranje !ruštv !ruštva, a, o!nosn o!nosno o skor skoro o nepri neprime metan tan zastoj zastoj u razvoj razvoju u !ruštv !ruštva, a, postep postepeno eno slabljen slabljenje je pro!uktivnosti I konačno u"inuće posle nekoliko meseci čak I "o!inu !ana.#čele I le"lo mo"u oboleti je!novremeno je!novremeno I o! !ve I više bolesti nozema ameboza ameboza ili o! kisele I evropske evropske truleži Ameboza tu je bolest mnogo lepo opisao Prof o!an "ulinče!i#
$ takvim slučajevima tok bolest uzima teže oblike oblike $ nekim slučajevima slučajevima je!na bolest pospešuje !ru"u Tako trovanje me!ljikom olakšava nastanak nozeme, evropska trulež rashla*enje i slabu ishranjenost le"la. +konomske +konomske štete usle! bolesti pčela i le"la nastaju kako kako zbo" u"inuća celih !ruštava, tako I zbo" smanjenje pro!uktivnosti pro!uktivnosti usle! iscrpljenosti. olesti se raspoznaju po njihovim simptomima, u pčelinjaku ili na osnovu labaratoriskih nalaza koji su pouz!aniji I tačniji po istima može se o!mah lečitio ili uništiti spaliti u zavisnosti o! oboljenja. #oje!ine bolesti &merička &merička trulež ako se na vreme primeti I prijavi ista. -teta se na!okna*uje pčelaru #o anatomskoj "ra*i, ziološkim osobenostima I svojoj aktivnostima o!rasle pčele se razlikuju o! jaja, larvi, I lutaka.(bo" to"a se razlikuju !ve vrste bolesti bolesti pčela I bolesti le"la, ko! ko! matica ima još neka vrsta vrsta bolesti a to je vezano za njen aktivni aktivni polni aparat. e*u e*u bolestima pčela u našim krajevima najvažnije su neinfektivna neinfekti vna Trovanja hemikalijom, hemikalij om, me!ljikom, solima, polenom, u"ušenje, nenormalna stanja, "la!ovanja, osiromašenje, "rabež, naletanje, I uro*eni !efekti. (arazna ima ih mno"o !a bi se nabrojala naj ekasnije se zna koje je ka!a se ispita i spita svake proleći proleći labaratoriski. (aključak jaka pčelinja zaje!nica, hi"ijena na pčelinjaku I alat kojim se ra!i sa pčelama mora biti čist I !ezinkovan.Ta!a je manja verovatnoća za bolest, me! I pollen čisti z!ravi uslov su za z!ravu pčelu. $A%A$&' B'STI
(arazne bolesti prouzrukuju živi or"anizmi biljno" ili životinjsko" poretka. #renose se sa je!ne obolele je!inke na !ru"u ili sa je!no" pčelinje" !ruštva na !ru"o.#rema priro!i prouzrokovača zarazne bolesti mo"u biti Infektivne/ izazvane virusima, bakterijama, bacilima ili "ljivicama Invazione parazitne) koje prouzrukuju paraziti je!noćeliski ili višećeliski 0ažnije infektivne bolesti le"la su &merička, evropska, kisela, mahurasta I suva trulež kameno I krečno le"lo) % svim tim bolestima ima opisano poje!inačno u mojim pčelinjicima (načajne invazione bolesti le"la ne postoje, a na o!rasle pčele najčešća bolest je nozematoza. #rouzrokvači zarazne bolesti !ospevaju !o pčela I larvi sa hranom. 'a!a su o!brambrene sna"e or"anizma ne!ovoljne/ u lošim uslovima života zimi, prehla*eno ili iz"la!nelo le"lo, vlažno "nez!o it!/ prouzrokovači savla!aju napa!nuti or"anizam,počinju brzo !a se razmnožavaju I !osti"nu o"romnu brojnost. $sre! razorno" !ejstva ili lučenja otrovnih materija napa!nuti or"anizam brzo oboli i u"ine. (a vreme bolovanja javljaju se različiti siptomi,a posle u"inuća o!re*ene promene, po kojima razne bolesti se mo"u I prepoznati, sve je to o!okativno ako hoćemo tečnu !ijsa"nozu nosimo na ispitivanja. #rouzrokovači zaraze izlučuju se iz obolelo" or"anizma najčešće izmetom/ nozematoza it!/ #osle u"inuća ceo leš prestavlja o"roman izvor zaraze. (bo" to"a se prouzrukovači zaraznih bolesti prenose na !va načina, priu neposre!nom kontaktu sa još živim bolesnim je!inkama Ili preko različitih pre!meta koji su bili u !o!iru sa bolesnim je!inkama / saće pollen me! zi!ovi košnica hranilice poilice/ / (arazu mo"u preneti I neki krupniji paraziti I štetočine pčela/ ose "usenice moljci. (arazu najčešće prenose pčele iz pčelinjaka u pčelinjak putem "rabeži , pčelar alatom svojim I raznim starim !elovima košnica koji su ne!ezinkovani. Pre!enti!a proti! nozeme
1anas sam počeo !avanje pčelama 2u"olov rastvor zbo" preventive protiv nozeme postipak se može vi!eti na slikama, nemojte po"rešno shvatiti ovo je moj način ra!a koji praktikujem nekoliko "o!ina, i ne namećem nikome moj sistem ra!a. 2ijekovi za nozemozu !o ne!avno se koristio antibiotik fuma"ilin u šećernom sirupu i šećernim po"ačama, a čija je upotreba !anas zabranjena u +uropskoj $niji. %bzirom !a +uropska $nija brani primjenu bilo kakovih antibiotika u liječenju pčela, ostaju nam alternativne meto!e pa se !anas koriste preparati na bazi jo!a i kalijevo" jo!i!a nozeci!, nozepip lu"olv rastvor) koji se !aju u šećernoj otopini ili se prskaju po okvirima sa pčelama i le"lom. *AS"A B'ST ( P'&S"A)
ajska bolest je neinfektivna to je oboljenje mla!ih pčela hraniteljica oboljenje se javlja $ proleće april maj) a retko leti olest je prouzrukovana prekomernim uzimanjem konzumiranjem) otrovno" prskano" nekvalitetno" ili plesivo" polena. $slovi se stvore i pojave ka!a u pčelinjoj zaje!nici ima nepoklopljeno" le"la i ka!a ne!ostaju zalihe me!a, ili ima slab priliv sveže" nektara ili vo!e. Ta!a !olazi !o veće" uzimanja polena o! strane pčele hraniteljice kako bi mo"le !a izlučuju mleč, kojim treba !a hrane mla!e larve. 3jhov želu!ac ne može !a svari sav uneseni polen, pa se tako polen na"omilava u želu!ac. 4!e !olazi !o pritiska na sistem traheja i na krvne su!ove, ta!a !olazi !o otežano" !isanja i poremećaj u krvotoku. 3e!ostatak vo!e remeti
proces varenja. &ko je prskano pa polen bio otrovan sa biljaka sa kojih je !onošen, ili se uplesavio, što se u toku zimovanja često !ešava tamo "!e u košnicama nije lepo ura*eno zazimljenje , nema !ovoljno ventilacije. 'roz zi!ove creva otrov prelazi u or"anizam pčele. "ako primetiti Simptomi+
$ početku pčele u "nez!u su !osta uznemirena, a ubrzo posle to"a !obijaju izmučen iz"le!.%ne napustaju košnicu, pokušavaju !a lete, lepršaju trepere krilima i !rže trbuhe natečene malo po!i"nute uvis.čak !olazi !o to"a !a im je želu!ac toliko napunjen tvr!om masom kao "lina ka!a se stisne tvr!o je . %boljenje ka!a se primeti treba o!mah zaje!nicu prihraniti a ramove sa plesnim polenom izva!iti iz zaje!nice iste ukloniti !ati prihranu za !va tri !ana !ruštvo će biti 5pašeno. B'STI I *A&' *ATI,'
olesti ko može izazvati pa isti uzročnici kao ko! pčele ra!ilice I trutova, kao I !ru"i koji su specični za matice.2arve I lutke iz kojih se razvijaju matice6 mo"u !a bu!u , ma !a je to retkost,!a bu!u prehla*ene, u"ušene ili otrovane kao !a boluju o! razne vrste truleži. 7aja mo"u biti sa nekim nasle!nim !efektima crna bolest). I posle izle"anja matica može biti izložena nekim štetnim spoljnim uticajima koje prouzrukuju oboljenja pčela ra!ilica.atica ne boluje o! polenske bolesti. (bo" specičnosti njene ishrane I specijalne hrane, kao I zbo" otsustva kontakta sa o!"ovarajućim parazitima. %! zaje!ničkih bolesti matica najčešće stra!a o! melanoze, nozematoze, brauloze) 5pecične bolesti same matice proističu iz pojačane funkcije njeno" polno" aparata, 'ao I neupore!ivo !uže" života o! pčele ra!ilice I truta. e*u ovim bolestima o! veće" značaja su mehaničke ozle!e I !e"eneracije je!nih I !ru"ih or"ana I !elova njeno" polno" or"ana) aparata 8 ehaničke ozle!e & )(ačepljenje otvora polno" aparata nastaje najčešće zbo" zaostalo" !ela snošajno" or"ana truta., a re*e zbo" sasušenih ostatka izmeta na posle!njem trbušnom članku 9ep o! izmeta može !a se formira o! !uže" bolovanja matice, usle! prehla!e lenjosti. Izmet ne može !a bu!e na"lo izbačen napolje već samo ističe iz analno" otvora I tako zaprlja posle!nji trbušni članak, tu se o!mah zaprlja I polni otvor a zatim se stvr!ne a ka!a se to sve !o"o!i matica ne polaže jaja. 0a*enje čepa malom pincetom matica se može to"a oslobo!iti, I nez"o!a otkloniti. ) (ačepljenje va"ine I neparno" jajovo!a nastaje usre! prekomerne količine sluzave mase koju trut ubriz"ava matici. &ko izbacivanje ove mase zakasni, ona se z"ruša I zaje!no sa spermatozoi!ima se preobrati u polu tvr! čep. $ jajovo!ima izna! ovo" čepa nalaze se zrela jaja, a ona ta!a ne mo"u !a pro*u naniže 7ajovo!i se postepeno začrepe ovo se ne može vi!eti "olim okom niti se može otkloniti to su !efektne matice. :) %štećenje semene kesice nastaju nestručnim hvatanjem matice pri nekom ra!u naročito obeležavanju markiranju, ili ako bu!e stisnuta izme*u !va suse!na sata. ilo kakav pritisak se prenosi na semenu kesicu I pri tome se ošteti nervna re"ulacija. (a propuštanje spermatozoi!a prema jajima koja silaze niz jajovo! Ta!a matica nastavlja !a polaže samo neoplo*ena jaja ovo se isto ne može otkriti spoljnjim posmatranjem 1) 3apa! iznena!na ukočenost) može !a traje 8; <; min mož!a I sat vremena !o"a*a se ko! hvatanja !a bi se obeležila "rubo hvatanje sparene matice Ta!a se stavi na toplo ali ne na sunce I ona se brzo povrati. 'atalapsija ne hvata nesparenu maticu.
< $ro*ene mane To se !o"a*a ko! polnih or"ana ne!ovoljna razvijenost jajnika postojanja je!no" jajnika ili čak nepostojanje jajovo!a ili semene kesice ovi ne!ostaci se ne mo"u vi!eti već samo pre!postavljati. #ri kupovini matica iz zaraženih pčelinjaka bolesti se mo"u preneti a te bolesti imaju veliki značaj za razvoj vaše" pčelinjaka zato pamet u "lavu I ne kupovati ne provereno I pouz!ano 'o! obeležavanja uvek !ok se ne izvežbate koristite priručne alate. 7a ih re!ovno koristim jer nisam tako vičan !a je prebacujem iz ruke u ruku I nije me sramota što tako obeležavam ali su sve obeležene
"IS'A T%-'.
To je zarazna bolest prevasho!no se javlja ko! nepoklopljeno" le"la,njenom razvoju bolesti po"o!uje prehla!a I "la!ovanje larvi. 7avlja se u proleće I u prvoj polovini leta I ima !obroću!an tok 3eki o! pčelara je smatraju oblikom evropske truleži.#rouzrukovač je loptasti mikrob,koji ne stvara spore,neotporan na sretstva za !ezinfekciju i toplotu . $ z!ravo !ruštvo !ospeva kao I !ru"i prouzrokovači truleži.#re!postavlja se !a "a pčele mo"u preneti I to o! za"a*enih vo!a "!e su poila za pčele ne hi"ijenska zapuštena, zatim iz bara sa prljavom vo!om To se sve !o"a*a ka!a su pčele prinu*ene !a uzimaju tu prljavu vo!u našom krivicom. olest se javlja ka!a je le"lo izloženo nepovoljnim uticajima sre!ine. 3epovoljnim temperaturama I slaboj ishrani, prvenstveno u slabim !ruštvima. 5iptomi jesu slični evropskoj truleži ali la=rve mo"u !a u"inu I posle zatvaranja. bratiti pažnju na o!aj tekst koji sle/i
2eševi promene boju potamne) ali sačuvaju svoj oblik 3jihova unutrašnjost se pretvara u kašastu masu ali ne I u tečnu masu 2eševi zau!araju na kiselo. %ni se nika!a ne zalepe za !no ili zi!ove ćelija pa ih pčele brzo izbace ne ki!ajući iste. &ko nsu larve već poklopljene, poklopci su obično malo potamneli, pocepani, ali nika!a nisu u!ubljeni.Tok bolesti zavisi !o jačine !ruštva leči se na sle!eći način. 1ruštvo se utopli i prihranjuje I re!ovno vrši !ezinfekcija opet povi!on jo! razblažen sa vo!om I prskanjem I to u više navrata primetiće se na"lo smanjenje zaraze I poboljšan razvitak pčelinje zaje!nice koja će početi !a napre!uje ista će biti spremna za jesen za zazimljavanje. 1u"ačak je oporavak jer smo sami !oprineli tome. olje je sprečiti ne"o lečiti T%-BAST '0
#ri pre"le!u pčelinjih zaje!nica naićićete na ćelije koje iz"le!aju kao trubice, to je parazitno oboljenje larvi I lutaka koje prouzrukuju "usenice voštano" moljca pri svom kretanju kroz sre!išnji zi! saća. #čele izbace u"inule I povre*ene larve, a ćelije u kojima su larve pčela vrši na!"ra!nju u obliku trubica naviše, ali ih ne zatvaraju potpuno,već na sre!inu ćelije ostavljaju otvor.>azmeštaj ovih trubastih ćelija obeležava kretanje moljčeve "usenice, to je vi!ljivo naročito na mla!om saću kojima nije o!"ajan veliki broj "eneracija pčela, te je siromašno belančevinastim materijama.Tražeći ovakvu hranu "usenice su prinu*ene !a se više kreću pa on!a ostavljaju više oštećenja &$'*A
"ako se ja borim u s!oj pčelinjak proti! iste
1ra"e moje kole"e ja mislim !a vi ne"!e "rešite a to je u sle!ećem !a posebno na"lašavate nozemu ceranae kao nova koja je ko! nas u 5rbiji prisutna o! 8??@ "o!ine i ona je potisla nozemu apis koje uopšte nema u 5rbiji i to o! <;;A "o! (nači !a "o!inama
imamo samo nju ali morate shvatiti !a ona kao takva nije tra"ična za naše pčelinjake ka!a je sama ali uvek je u sklopu sa !ru"im ne"ativnim faktorima i ništa nije strašno što se javlja u av"ustu, ona se javlja preko cele "o!ine. ek
'ole"e ko je pustio lek sa "arancijom !a je za nozemu a !a nije antibiotik niko !o sa!a ni je!an lek nije pustio sa naznakom !a leči nozemu.5vi pokušaji se svo!e na lična iskustva tako !a sa ar"umentom ne možemo tvr!iti !a je taj i taj lek za nozemu, a to ne može niko ni o! stručnih ekspertskih lju!i 0ratiću se svom ra!u koji primanjujem "o!inama a to se zove povi!on jo! 'oristim "a "o!inama i nemam je i to pri svakom pre"le!u fajtam fajtalicom po satonošama prosto ih pokvasim. 'oristim u 8 litar vo!e B;ml povi!ona. #osle nekoliko korišćenja pitaće te se otku! ovako nove satonoše šta se !o"o!i sa njima. -ta je u pitanju u pitanju je hi"ijena kojom se sprečava zaraza ne !ozvoljavamo sporama !a opstanu u košnicu, i ne !ozvoljavamo širenje iste. #ore! tih preventivnih mera mora se vo!iti još je!na jako bitna mera pre!ostrožnosti a to su poilice za vo!u, koje moraju biti čiste i ure!ne. 7a u iste stavljam lu"olov rastvor i ljutu papriku i hvala,ali tu bolest moje pčele nemaju "o!inama. 'ole"e ja tako ra!im i ne "arantujem !a je to preventivni lek ali su mi pčelinje zaje!nice z!rave. 'ole"e ako imate bolji i ekasniji ali ispitani preventivni preparat pišite ja ne lečim već !elujem preventivno. 3emojte samo napisati to ne valja a neznam šta je bolje %vako ra!im i iz razlo"a što ne koristim šećer %vu košnicu što vi!ite ima pčelu, ali ko! prskanja pčele se povuku na trenutak zatim pokupe svu tečnost i to za kratko vreme %v!e se vrši još je!an eksperiment na svim ramovima nove satne proba se kako će se razvijati i kako prezimeti na novim, i!ealno 0rši se i eksperimentalna proba satnih osnova valjanih C,?mm o! isto" proizvo*ača '>+:3% 2+42% 1a vam pišem za nistatin , vinobran, beli luk sve to znate !a je neka vrsta lecenjazamena matica nije poboljšanje, sa!a cu napisati koji je najbolji nacin za izlecenje 'recno" le"la, znamo svi kako se !obija sami "a pcelari proizve!u vlažna košnica, malo pcela, novokompovani pcelari sa!a sipaju vo!u u hranilice umesto poilice., prihrana pcela preko cele zime, uzimanjem pcele, zato "a i ima po obo!u ramova. (a one koji imaju problema sa krecnim le"lom toplo preporucujem !a naprave ra!ikalne zahvate i to /pcelinjak treba !a je smješten "!je se ne za!ržava vla"a /imati uvjek snažne zaje!nica /imati zamrežene po!njace /o!"ovarajuca ventilacija /prihrana sirupa 88 sa !o!atkom elicu, postoje o!re!ena pravila u ra!u, koja sprecavaju nastanak krecno" le"la ili tu mo"ucnost svo!e na najmanju mjeru.>a!eci sa paketnim rojevima 8?@?. i 8??;. "o!ine, krecno le"lo mu je pocelo
pre!stavljati veliki problem, zbo" oboljevanja vece" broja zaje!nica. $ocio je !a mu se krecno le"lo javlja u !rustvima koja je oslabio, o!nosno u onim o! kojih je o!uzimao pcele. 3a osnovu tih zapazanja, krenuo je u kontra/postupak.1rustva sa krecnim le"lom je pojacavao pcelama , poslije ce"a su se ona vratila u normalno stanje, bez !ru"ih tretmana. $ toku 8??8 "o!ine, izveo je je!an eksperiment sa tri "rupe kosnica. 3a osnovu zapazanja u toku to" o"le!a, !osao je !o sle!ecih zakljucaka 8. 4nijez!o zaje!nice ne treba cijepati ubacivanjem osnove ili iz"ra!eno" saca !o!avanje vrsiti sa strane) <. #celinje zaje!nice ne treba slabiti uzimanjem pcela, osim ako se one same iz!vajaju. B. #re"le!e kosnica vrsiti samo u izuzetnim slucajevima, a i ta!a ne !irati puno le"lo. C. Izbje"avati vlazne terene i unosenje vo!e u kosnicu o! strane pcelara unutrasnje pojilice,) E. %mo"uciti !obro provjetravanje kosnice, kroz !ovoljno veliko !onje leto ili kroz mrezu na po!u. %n se pri!rzava naprije! nave!enih zakljucaka i krecno le"lo mu vise ne pre!stavlja problem, a nikakve lijekove ne koristi. %vo je ukratko preneseno iz nje"ove knji"e %7 #:+2I37&' iz 8???. "o!ine) i u njoj ima vise !etalja strana 8@A/8@F). Inace, mno"i su nistatin upotrebljavali i to kontaktno, naprasivanjem po satovima i sacu i moze se reci, !a, sve !ok se on upotrebljava nema akaroze ali cim se prestane ona se povratiG ne u sirup) olest pcelinje" le"la izazvana "ljivicom &scosphaera apis. #otrebno je zaražene ramove izva!iti iz košnice, zatim pojacati !ruštvo, smanjiti vla"u u košnici "ljivice ne mo"u !a se razvijaju bez vla"e), preseliti košnice na suv i osuncan teren. $ težim slucajevima potrebno je zameniti maticu, pcele premestiti u !ru"u košnicu, koja je pretho!no !ezinkovana, staru košnicu temeljno ocistiti i opaliti let lampom, sace sa zaraženim le"lom spaliti ili pretopiti, uništiti sve otpa!ke iz košnice, prihraniti pcele. &a zarazne bolesti pčela /jeluju1 uzrokuju ugla!nom ži!i uzročnici bolesti+ 2irusi 3 !iroza Bakterije 3 bakterioza 0lji!e 3 mikoza
olesti pčela uzrokovane "ljivama plijesan H bu*) su !anas najčešća pojava na našim pčelinjacima. $tvr*eno je !a je plijesan najprisutnija "ljiva u košnicama, pa i u z!ravim !ruštvima "!je čekaju samo povoljnu priliku !a se razviju. $ tome im pomažu narušena priro!na ravnoteža, za"a*enje okoline, zatvaranje košnica priliko seli!be, te manjak hrane i vo!e, česti pre"le!i i !imljenje !ruštava. 5ve ovo !ovo!i !o smanjenja le"la, poremećaja starosne strukture u pčelinjem !ruštvu, a svim time i smanjenju otpornosti na razne bolesti. 3ajpoznatije i najčešće ma!a ima i !ru"ih) bolesti ko! pčela uzrokovane plijesnima "ljivom) su '>+93% 2+42% i '&+3% 2+42%.
olest krečno" le"la lako se otkriva. #rilikom pre"le!a pčelinjih zaje!nica, svaka nepravilnost na le"lu je sumnjiva. #rilikom u"ibanja mla!o" le"la, pčelinja zaje!nica sve više slabi jer nema prinove. %v!je i pčelar umno"ome !oprinosi razvoju bolesti, pre"le!ima !ruštava istim alatom u sl. Prepozna!anje bolesti+
#čelinje ličinke koje su z!rave bijele su boje, sjajne, sa !obro uočljivim kolutićima. 5vaka promjena u boji ličinke,, upozorenje je na bolest. 7aka !ruštva izbacuju mumicirane ličinke i kukuljice iz košnice što se može primijetiti na letu i poletaljci košnice.%vo se !ešava nakon nekoliko !ana o! razvoja bolesti. 'ako bolest napre!uje, možemo je primijetiti i na saću.3a le"lu se mo"u primijetiti prazne satice i nepravilno raspore*eno le"lo. #oklopčići na oboljelom le"lu mo"u biti vlažni ili prorasli bjeličastim nitima plijesni. 3a po!njači i u"lovima po!njače bu!e mnoštvo propalih i mumiciranih larvi. 5uzbijanje bolesti je veoma mukotrpno i !u"otrajno. 3ajvažnija je preventiva. 'ošnice treba !a su suve, sa !obrom ventilacijom što po!razumijeva i široko leto. $ jesenjem i zimskom perio!u pore! jako" !ruštva) ne bi trebalo biti prazno" saća, ne"o što je u košnici !a sve bu!e puno me!a i polena, jer u praznom saću se skuplja vla"a i prije !olazi !o razvoja plijesni.%vi ramovi pozelene o! plijesni i što hitnije se moraju izbaciti iz košnice u proljeće tj. čim to vrijeme !ozvoli. &li ja sam !anas na poletaljci ko! sebe našao krečno I to u zaje!nici koja je jaka, I koja nije imala krečno !o če"a je !ošlo !a "a !obije !ali alat imale bi !osta zaje!nica ili pollen, 'ošnica suva, ramovi nisu premeštani I pravljena premetačina. 3ešto se !o"o!ilo I to normalno mojom "reškom ali kojom neznam. -ta ću ura!iti, skloniti košnicu sa mesta staviti !ru"u sa svim ramovima sa satnim osnovama istresti pčelu, a ramove sa le"lom I me!om skloniti I iste pretopiti, 3ovoj stavljenoj košnici !o!aću u zbe" ram sa me!om kao prihranu , a nova će biti prelaz sa >o!nim ramovima mali prostor velika količina pčela , maticu ću ukloniti I ubaciti novu pošto imam sparene u rezervi , tu je uspeh za"arantovan. 3e želim zbo" je!ne zaje!nice !a prenesem bolest na !ru"e zaje!nice.& ova "o!ina je za obnovu pčelinjaka po"o!na sa rojevima, rojevi ne prenose bolest priro!ni , a istresanje pčele je priro!no jer ništa nije uzeto iz košnice sem pčele. *ehurasta trulež
ehurasta trulež je oboljenje poklopljeno" le"la prouzrukovano normalno virusima a potpomo"nuto prehla!om pa I neishranjenošću larvi.To se !o"a*a ko! brzo" razvoja veliko" proširenja sa satnim izme*u le"la I ne!ostatkom me!a I polena. 0irus arator aetatule neotporan je prema toploti, suši , I uništava se !ezinfekcionim sretstvima povi!on jo!, lu"olov rastvor. $ telima u"inulih larvi sačuva se !ok se leševi ne sasuše. (arazu prenose tu*ica I sami pčelari, lošim ra!om prljavim rukama I alatom kojim ra!e.>etko se prenose košnicama saćem 'ao I ko! evropske I američke truleži pčele se zaraze hranom. 2arve u"inu posle poklapanja. Tok bolesti je mno"o !obroću!niji o! ono" ko! američke truleži. 'a!a vreme otopli I !ruštvo ojača, bolest obično utihne. Tome !oprinosi oslabljena pato"enost virusa I lakše iznošenje u"inulih larvi.5amo slabija !ruštva boluju !uže I postaju žarište u kojima se zaraza o!ržava. 5imptomi mahuraste truleži spolja potsećaju na one kao ko! američke truleži, poklopci ko! u"inule larve potamneli, malo ule"li ili raz!erani, le"lo je prošarano,usre! površina
5 jajima ili mla!im larvama nalaze se zaostale poklopljene ćelije. Iz njih se lako va!e leševi larvis očuvanom pokožicom i vo!enastim sa!ržajem nalik na mehur I o! tu!a I !obi naziv mehurasta. 3ema razmazivanja niti lepljenja za zi!ove ćelija. 'asnije se leševi osuše I !obiju karakterističan iz"le! tamnih iz!uženih I lako povijenih mumija sa po!i"nutim pre!njim !elom. %ne se lako o!lepljuju I va!e. #rilikom bakteriološke analize u leševima se ne mo"u otkriti bakterije ili spore #risustvo virusa može se ispitati samo specijalnim ispitivanjima. $ suzbijanju mahuraste truleži najvažniju ulo"u ima !ržanje jakih pčelinjih zaje!nica sa !ovoljnom količinom hrane u zimsko/ prolećnom perio!ui u vreme pre "lavne paše sprečavanje prenošenja zaraze putem "rabeži I alatima je sle!eće, utopljavanje zaje!nice prihrana zamena matice prskanje povi!onom ko! veliko" oboljenja najbolje je pretopiti satne osnove I prebacivanje !ruštva u !ru"u košnicu. & ovu košnicu oprati razblaženom 8;D varikinom zatim za B; min istu isprati čistom vo!om osušiti I slobo!no naseliti !ru"om zaje!nicom. >amove !rva !ezinkovati na isti način kao košnicu. 'o! svake zamene naseljavanja košnica u kojima je bila pčerla osnovno je ura!iti !ezinfekciju, ta!a neće biti iznena*enja H ,%&A P4'A
:rna bolest je "rupa oboljenja različito" porekla. (aje!nička karakteristika oboljenja je o!sustvo ili opa!anje !lačica, usle! če"a telo pčele postane crno. $ skla!u s priro!om prouzrokovača razlikuju se !va "lavna oblika crne bolesti a) nasle!ni uro*eni), koji se ispoljava još prilikom izle"anja pčele6 b) stečeni, ka!a se pojavi kasnije. %vaj !ru"i oblik je češći i s težim posle!icama, te je sto"a i značajniji za pčelarsku praksu. 3asle!no uslovljena crna bolest sreće se retko, lako se raspoznaje i brzo likvi!ira. 4enetički, stoji po! uticajem !ominantno" "ena, a javlja se iz ne!ovoljno poznatih uzroka, kao rezultat promena u nasle!noj osnovi mutacija). 0erovatno je !a o!re*enu ulo"u u tome ima !u"otrajno sparivanje u bliskom sro!stvu. #risustvo "ena crne bolesti ispoljava se nepostojanjem !lačica na telu pčele. 1ru"im rečima, ovaj oblik crne bolesti pre!stavlja !e"enerativnu pojavu. 'a!a je!nom nastane, na potomstvo se prenosi samo preko matice, a ispoljava se ko! polovine potomaka ra!ilica, trutova i matica) još prilikom izle"anja. 3asle!no uslovljena crna bolest, može se likvi!irati je!nostavno i si"urno H zamenom matice. ez ikakvih !ru"ih mera, čim počne izle"anje potomstva nove, normalne matice H crno obojene ra!ilice i trutovi postepeno iščezavaju iz !ruštva. 5tečena crna bolest nastaje kao rezultat poremećaja u razmeni materija u or"anizmu pčela, prvenstveno ra!ilica H sabiračica, koje, inače, obavljaju najnaporniji ra! u !ruštvu. Taj poremećaj najčešće nastaje usle! osku!ice ili potpuno" o!sustva biološki neopho!nih materija belančevina i masti). $ ne!ostatku azotne hrane počinju !a se troše azotne rezerve nasla"ane u hitinu. $sle! to"a nastaju promene u strukturi hitina poroznost), oslabi čvrstina spoja izme*u !lačice i telesno" pokrivača, te !lačice i telesno" pokrivača, te !lačice lako otpa!aju, naročito u !o!iru sa čvrstim pre!metima. $ re*im slučajevima opa!anje !lačica može biti rezultat štetno" !elovanja !"urih faktora, na primer, virusa ili nekih otrovnih materija. To znači !a stečena crna bolest može biti zarazne ili nezarazne priro!e. %sim to"a, !elimično opa!anje !lačica, o!nosno pojava crne boje tela, može nastati i kao posle!ica nekih posebnih zaraznih ili parazitnih bolesti nozematoza, akaroza, !ijareja, paraliza) ili priro!no" starenja je!inke. $ takvim slučajevima, me*utim, nije reč o crnoj bolesti u pravom smislu reči, ali to treba imati u vi!u pri !eterminaciji uzroka telesno" crnila pčela.
5tečena, nezarazna crna bolest najčešće se javlja u planinskim oblastima i zbo" to"a se naziva šumska bolest. %bično bukne s pojavom me!ljike na biljkama april/ maj) i traje sve !o jeseni, ka!a utihne u septembru ili oktobru. (avisno o! klimatskih uslova koji utiču na izlučivanje me!ljike), oboljenje može !a se pojavljuje tokom nekoliko "o!ina ili svakih nekoliko "o!ina. $ ne!ostatku izvora polena, !ruštva orijentisana na skupljanje me!ljike u !užem trajanju H ostanu bez polena. 3ajjače i najbrže istroši se or"anizam pčela sabiračica. (ato one najpre i pocrne. 1ok u "nez!u ima zalihe polena, mla!e pčele ne pokazuju znake oboljenja, ali ka! polena više nema, i one počnu !a "ube !lačice . 3ajpre opa!aju !lačice na le*ima i trbuhu. $ pčela u kojih je opa!anje poo!maklo, "otovo celo telo postane crno i one liče na "ole pčele s nasle!nim oblikom crne bolesti. e*utim, za razliku o! nasle!no" oblika, u slučaju stečene crne bolesti nema tek izleženih crnih pčela. $ je!nom istom !ruštvu zapaža se raznolikost u stepenu o"oljavanja crnila), a u istom pčelinjaku različit intenzitet oboljenja, i sto"a različito stanje !ruštava. %sim pocrnelosti, zahvaćene pčele pokazuju smanjenu aktivnost ili prestanu !a ra!e. $ početku z!rave pčele ih presreću na ulazu u košnicu i ne !aju im !a u*u ili ih vuku i izbacuju iz "nez!a. %bolele pčele obično ne pružaju otpor i, za razliku o! pčela "rabljivica, tu*ica), ne koriste žalac za o!branu. 3eke same napuštaju "nez!o i, ne mo"avši !a o!lete, puze pre! košnicom, što po!seća na simptome akaroze ili trovanja v. &karoza, Trovanje pčela i le"la). $ crevnom sa!ržaju obolelih crnih) pčela nema ostataka ovojnih opni polenovih zrnaca, već samo vo!enaste tečnosti. To sve!oči o o!sustvu belančevinastih i masnih materija u hrani, o!nosno o poremećaju u razmeni materija u njihovom or"anizmu. e!iljkin me! !eluje teško na or"anizam pčela svojim otrovnim materijama, solima i mikroor"anizmima. 3eki su mišljenja !a poremećaje u ishrani i opa!anje !lačica prouzrokuje velika količina kvascima sličnih mikroor"anizama H kan!i!a u me!ljikovcu. #rolaksa i suzbijanje ove bolesti zavise o! vrste i forme oboljenja. $ principu, treba nastojati !a se bolest ne pojavi, a u slučaju postojanja H valja o!straniti uzroke. 3asle!na forma može se izbeći primenom uobičajenih meto!a oplemenjivanja i zamenom !efektne matice. 'o! stečene crne bolesti !obre mere su obezbe*enje zaliha !obre hrane ili re!ovno" !otoka polena ka! pčele !u"o prikupljaju me!ljiku, zamena pčelinje paše i zamena matica, ako bolest uzme maha. Imao sam prilike !a vi!im na je!nom pčelinjaku crnu pčelu prošle "o!ine i o tome sam pisao6 ali nije bilo razumevanja !a je u pitanju bolest ili srotstvo, već je komentarisano !a je pocrnela jer je učestvovala u kra*i tu*ica. "ameno leglo
Imali smo prilike neki !a vi!imo !a "a osetimo i saniramo, to je "ljivično oboljenje koje napa!a le"lo "ljiva je &sper"iloza ,. još se naziva i suva trulež. #ore! pčele može se zaraziti i čovek. #rouzrokovač je u priro!i široko rasprostranjena plesan čije spore !ospevaju u košnicu s polenom i nektarom.$ povoljnim uslovimavlažno "nez!o)iz spora razvije se plesan. 4olim okom vi!ljive,raz"ranate končaste hife koje se brzo šire i zahvataju !elove saća, pčelinje larve a po neka!a i još žive pčele. $"inule larve ubrzo se isuše i ostaju u ćelije kao tvr!e "ru!vice kameno le"lo)u početku žućkaste a kasnije tamno zelene boje, lako ispa!aju iz ćelija, ka!a se protrese sat na koje" ih ima u"inule larve,čuje se lupkanje po limu ako tresemo a u vaz!uhu po!i"ne se prašina o! spora.
2A.&+
$!isanje spora ili !ospevanje u oči opasno je i za pčelara , jer može !a izazove zapaljenje sluzokože očiju, nosa ,bronhitis ili zapaljenje pluća i pojačanje tuberkolozno" procesa, ukoliko postoji. (bo" to"a pčelar mora nositi masku pri ra!u sa takvim pčelinjim zaje!nicama
Pre!enti!a
#rotiv asper"iloze sastoji se !ržanje pčela u suvom i na sunčanom mestu, izbe"avanje mno"o zasenjenih i vlažnih mesta. #lesivno saće o!mah ukloniti i pretopiti. 'ošnice prosušiti, a "nez!a suziti.2ečenje nije potrebno jer posle hi"ijenskih sanacija i prskanje rastvorom povi!ona , plesan izčezne, naročito ko! jakih pčelinjih zaje!nica. >azlika postoji izme*u krečno" i kameno" le"la krečno le"lo izaziva "liva &scosphera icelije su !u"i končasti or"anizmi bele boje i zbo" to"a liče na "ru!vice bele boje zbo" to"a se u košnici javljaju !ve vrste mumiciranih larvi bele i sivo zelene 0o!ite računa na ove kiše hla!no vreme vlažan teren, mokar, nisko postavljene košnice, veliku vla"u, i !a ne !ozvolite !a vam !ruštva ostanu slaba sa le"lom velikim a malo pčela. '!ropska trulež legla
#ošto je ovo "o!ina rojeva, "o!ina na"lih promena vremena !o sa!a slabo" me!obranja zbo" velikih kiša, "o!ina koja po"o!uje razvoju raznih bolesti, ov!e ću malo napisati o +vropskoj truleži. +vropska trulež je zarazna bolest nepoklopljeno" le"la koja se javlja u"lavnom ko! slabijih !ruštava u proleće a I tokom cele "o!ine. 2eti u ovom vremenu javlja se ko! veliko" "ubitka pčele zbo" trovanja pčela. (bo" velike rasproistranjenosti E/A puta više ne"o američka trulež ovo oboljenje nanosi velike ekonomske Hnansiske "ubitke, ne zbo" u"inuća već o"romno" slabljenja !ruštava. 5matra se !a evropska trulež obuhvata "rupu zaraznih oboljenja koje imaju slične siptome i razvoji koji proteknu istovremeno, te se ne mo"u me*usobno raz"raničiti Imamo mikroor"anizme koji ne obrazuju spore I zbo" to"a su neotporni na uobičajenim srestvima za !ezinfekciju i prema toploti o! 8;;: I sunčevoj svetlosti, I imamo mikroor"anizme koji obrazuju spore. %vi mikroor"anizmi, o!nosno njihove spore, mo"u !a se otkriju u me!u i u crevnom sa!ržaju pčele iz z!ravih !ruštava. olest se javlja posle !elovanja nekih nepovoljnih uticaja na le"lo, ne!ohranjeno rashla*eno. #rema tome evropska trulež nije samo zarazno oboljenje, već I oboljenje vezano za ekološke faktore. $nošenje zaraze u pčelinjak nastaje kupovinom bolesnih !ruštava, prihranjivanjem kupljenim me!om, putem "rabeži, ko! selećih pčelara ako sele u re"ione "!e je zaraza raširena. 3aročito je često unošenje zaraze ne!ezinkovanim košnicama kupljene o! !ru"ih pčelara, kao I korišćenje zaje!ničkih alata centrifu"e I !r.. Izvor zaraze u već obolelom su u"inule larve, a raznošenje zaraze po "nez!u vrše pčele čistačice I hraniteljice.(a"a*enim usnim aparatom one prenose zarazu I na me!. (arazne klice ostaju I u ćelijama po"otovu ako su iz njih otstranjivana raspa!nuta tela larvi. 3a taj način saće bolesnih !ruštava postaju stalni rezervoar I izvor sve većih količina bakterija I spora %! bolesnih na z!rava !ruštva zaraza se prenosi preko pčela tu*ice, rukama i pčelarskim instrumentima, premeštanjem i razmeštanjem saća, naseljavanje !ruštava I rojeva u ne!ezinkovane košnice i!r Siptomi
%bolevaju nepoklopljene i retko neke već poklopljene larve, !ok su još žive one su nespokojne, menjaju svoj položaj u ćeliji. $"inule larve !obijaju prljavo žutu boju ili sivkastu izvesno vreme im se očuva pokožica. 5to"a se one ne zalepe za !no pa ih lako pčele izbace napolje. 'asnije leševi potamne još više, raspa!aju se !obijaju kašastu konzistenciju. (au!araju na trulež I na no"e koje smr!e znojave.#čele ih ta!a izbacaju u !elove pošto se lako raski!aju. &ko je u"inula već poklopljena larva poklopac izna! nje se ne u!ubljuje kao ko! američke truleži, već je samo pocepan I potamneo. &ko ne bu!u izbačeni leševi se pretvore u sasušene ostatke lako pričvršćene za unutrašnjost ćelije. 'arakteristična o!lika je prošarano le"lo
Tok bolesti zavisi o! sezone i jačine !ruštva, slaba !ruštva oboljevaju češće $ slučaju !u"otrajno" zahla*enja ova !ruštva u"inu. 5nažna !ruštva se brzo oporave posle poboljšanja vremena i u njih se bolest stiša, ali u slučaju trovanja bolest će se pojaviti. 5uzbijanje evropske truleži može biti uspešno ukoliko se vo!i računa o njenom intezitetu I jačini !ruštva 8 'a!a je oboljenje zapušteno u teškoj formi ka!a je le"lo mno"o prošarano sa !osta u"inulih larvi ,a pčela pokriva samo polovinu satova sa le"lom, !ruštvo treba uništiti sve ramove sa pčelom spaliti. < 2akše zahvaćena !ruštva sa malim brojem larvi u"inulih, prebacuje se u novu !ezinkovanu košnicu suzi se zaje!nica zatim kreće prihrana, I prvom prilikom maticu zameniti. 'ako ra!iti sa malo obolelim zaje!nicama ili tek ka!a je počela zaraza sve treba isprskati aerosolom prska se sve, ramovi sa satovima, košnica, pčele, 1ruštva koja se leče tokom leta !o!aju se satne !a iz"ra*uju a stari pomeraju u stranu I tako re!om izbacuju. 1ezinfekcija košnica ra!i se isto kao I u slučaju američke truleži. %! pojave evropske truleži, osim opštih hi"ijenskih mera protiv, unošenja zaraze, moraju se zaje!nice !ržati u stalnoj snazi , u slučaju !a !o*e !o trovanja pčele va!e se svi viškovi ramova čak I ramovi sa le"lom, a zaje!nica sužava. 4nez!a treba proširivati postepeno, tek pošto vreme otopli u proleće. Aerosol
1ezinfekciono !ezo!orantski rastvor 8;;ml rastvora sa!rzi ;.8 " benzalkonijhlori!a //sastav i osobine// &sepssol &erosol je tecno !ezinfekciono !ezo!orantsko sre!stvo,sa !elovanjem na "ram/ pozitivne i "ram ne"ativne bakterije,al"e, "ljivice i na poje!ine tipove virusa,kao na primer na viruse inJuence,herpesa sempleksa,vakcinije,besnila, &sepssol &erosol svojim katjonskim povrsinskim aktivnim !elovanjem u vaz!uhu i na ralizcitim povrsinama,pre!metima i materijalima unistava mikroor"anizme,mirise i sinteticki elektro naboj. //upotreba// 1ezinfekcija i !ezo!oracija vaz!uha i povrsina u sobama,kuhinji,kupatilu 1ezinfekcija i !ezo!oracija vaz!uha u bolnicama i !omovima z!ravlja u prehrembenoj in!ustriji,zivinarstvu,pcelarstvu,u"ostiteljstvu.. . //nacin upotrebe// pomocu pumpice se rasprsi na povrsinu koju treba !ezinkovati sa rastojanja B;/A; cm.#ri tome paziti !a !irektan sprej /mlaz ne !ospe u oci li sluzokozu. #roizvo! ispitan i o!obren za upotrebu o! Instituta za zastitu z!ravlja 5rbije KK1r. ilan 7ovanovic atutKK jasvel !.o.o. Hproizvo!jac
A*'%I4"A T%-'. '0A
To je oboljenje poklopljeno" pcelinje" le"la, koje se prenosi inciranjem opreme i svih pcelinjih proizvo!a, a narocito u krajevima "!je se primjenjuje selece pcelarenje, pa su i faktori koji uticu na brzo širenje više prisutni. $zrocnik americke truleži pcelinje" le"la je "olim okom nevi!ljivi živi or"anizam/bakterija mikroor"anizam) ciji je latinski naziv acillus larvae. akterija/acillus larvae ima !va oblika u toku svo" razvoja i o!ržavanja i to u obliku spore i u štapicastom obliku. $ prvom obliku oblik spore) bakterija se se u spoljnoj sre!ini o!ržava bez razmnižavanja !uži niz "o!ina 8;/B;). 5pore bakterije larve su veoma iz!ržljive na !jelovanje toplote, vla"e, suncevih zraka i !r. tako !a u me!u koji se !rži na 8;;L: izumiru tek poslije pola sata, u me!u na normalnoj temperaturi ostaju, žive i mo"u !a isklijaju i nakon "o!inu !ana. $ propolisu rastvorenom u alkoholu otporne su više o! CE !ana, u vosku se o!ržavaju !u"o i izumiru na 8<;L: tek nakon <; minuta, u zemlji iz!rže <<@ !ana, u isušenoj masi u"inulih larvi u starom sacu, u košnicama ostaju žive <
(a pcelara je prakticno je!ini mo"uci nacin !a posumnja u prisustvo bolesti ka! na poklopljenom le"lu prilikom pre"le!a primjeti ule"nute poklopce sa tamnosme!im mrljama nakvašenim o! propalih larvi ili rupice na celijama koje su izbušile pcele sa namjerom !a ociste stanicu. Tako!e, le"lo je nepravilno raspore!eno ma!a u prvoj fazi zaraze obicno se na!e samo nekoliko celija sa u"inulim larvama. &ko skinemo poklopac sa celije u kojoj je u"inula larva i stavimo cackalicu ili manje !rvce i povucemo konstatovat cemo !a li se razvlaci u niti i !a li je miris na pokvarenu ribu ili po tutkalu koji se kasnije "ubi. &ko utvr!imo !a se razvlaci posumnjacemo !a se ra!i o bolesti. 1a ne bi "ubili vrijeme potrebno se je obratiti u najbližu mjero!avni instituciju i zatražiti strucnu pomoc !a bi se sa si"urnošcu utvr!ila prava !ija"noza, mikroskopskom analizom u"inulih larvi. #oslje!ica bolesti le"la je !irektan uticaj na slabljenje pcelinje" !ruštva u cjelini, jer je sve manje mla!ih pcela koje treba !a zamjene stare pcele. Time se, normalan ra! !ruštva remeti i slabi tako !a vremenom oslabi toliko !a postane plijen "rabeži. To ta!a pre!stavlja izvor i nacin zaražavanja ostalih !ruštava na pcelinjaku u poluprecniku B/C km i bližoj okolini. (a uspješno suzbijanje americke truleži najvažnije je rano otkrivanje bolesti koje može !a obavi svaki pcelar na svom pcelinjaku. "ako se prenosi zaraza
$ košnici prenošenje zaraze o! licinke !o licinke vrše pcele hraniteljice, !ok se o! košnice !o košnice prenose putem "rabeži i nalijetanja pcela. Tako!e i sam pcelar to cini ka! iz košnice u košnicu prenosi zaražene ramove ili vrcaljkom ili ka! vrši prihranu sa zaraženim me!om ili upotrebom voska za satne osnove koji nije !ezinkovanna propisan nacin. 5pore se mo"u prenositi na rukama i alatu ako se pre"le! z!ravih !ruštava vrši nakon pre"le!a zaraženih a potom ne izvrši o!"ovarajuca !ezinfekcija. Suzbijane americke truleži
5 obzirom !a je americka trulež teška zarazna bolest, !a nika!a ne prestaje sama o! sebe, !a je njen uzrocnik veoma otporan i !a trajno zaostaje na sacu i !a se vrlo lako i brzo prenosi na okolne pcelnjake sasvim je lo"icno i prihvatljivo !a se u njenom suzbijanju
primjene ra!ikalne mjere, koje se o!nose na uništavanje žarišta, o!nosno izvora zaraze. To po!razumijeva "ušenje pcela iz zaraženih !ruštava navece paljenjem sumpora košnici. $"inule pcele zaje!no sa ramovima i sacem sa le"lom treba spaliti na po"o!nom mjestu i zatrpati zemljom.
Izro5a!anje (bele oči)
3eko je imao prilike !a vi!i neko ne to je pojava nenormalnosti u razvoju pčela >a!ilica trutova I matica. To su albinosi bele oči) kiklopi je!nooke je!inke), bezkrilne pčele I trutovi, matice sa obeležijima ra!ilice,trutovi patuljci. $zroci pojave različitih izro*avanja mo"u biti spoljni I unutrašnji nasle!ni). 'ao spoljni uzroci smatraju se nepovoljni uslovi života matice, larve lutaka ili celo" !ruštva. Tako se, na primer, pčele ili trutovi sitniji o! normalnih o!
&ozema cerana u rano prole#e $ martovskom pčelaru pore! obilje lepih tekstova, skrenuo bi pažnju !ra"im kole"ama !a pročitaju je!an tekst na strani 8BF st kole"e 4voz!ena 5tevanovića iz $žica. 'ole"a je lepo opisao je!an lep primer u borbu protiv nozeme cerane, !a se nebi ponavljao želim samo !a vam malo pojasnim neke stvari znajući !a mno"i o! vas to znaju. 7a taj postupak ra!im "o!inama ali na sle!eći način pročitajte %01+ "ako pre!enti!no proti! &ozeme ijeko!i za nozemozu + /o ne/a!no se koristio antibiotik fumagilin u 6e#ernom sirupu i 6e#ernim pogačama1 a čija je upotreba /anas zabranjena u 'uropskoj -niji7 bzirom /a 'uropska -nija brani primjenu bilo kako!ih antibiotika u liječenju pčela1 ostaju nam alternati!ne meto/e pa se /anas koriste preparati na bazi jo/a i kalije!og jo/i/a ( lugol! rast!or) koji se /aju u 6e#ernoj otopini ili se prskaju po ok!irima1 u poilicama sa !o/om ugolo! rast!or koliko ga /a!ati u poilice po 89 kapi na :l !o/e ;ta je lugolo! rast!or
To je mrkocr!eni rast!or koji sa/rži <= jo/a u :9= rast!oru kalijum>jo/i/a1 6to čini koncentraciju jo/a o/ oko :?9 mg@ml7 o/ je nepolaran molekul1 !eoma slabo rast!oran u !o/i1 pa prisust!o kalijum>jo/i/a olak6a!a rast!aranje preko formiranja trijo/i/nih jona7 I/entikacija se !r6i na jo/i/ni jon1 najče6#e putem njego!e oksi/acije /o elementarnog jo/a pomo#u permanganata u kiseloj sre/ini1 pri čemu se organski sloj (najče6#e hloroforma) boji ljubičasto7 %ast!ori slični po sasta!u ugolo!om1 koriste se ko/ jo/ometrijskih titracija7 &eposre/no posle 4ernobiljske katastrofe1 u Poljskoj je ugolo! jo/ primenjen na goto!o celu populaciju u prolaksi akumulacije ra/ioakti!nog jo/a (:?:I) u tireoi/noj žlez/i7 "ao antiseptik1 ugolo! rast!or mogu zameniti /rugi preparati jo/a1 alkoholni analog o/n7 tinktura jo/a ili preparati koji sa/rže jo/ofore1 npr7 po!i/on>jo/7 Po!i/on jo/ :litar !o/e ?9 ml po!i/on jo/a sta!ljati u fajtalicu prskati po satono6i može I u ulice nikako po leglu jer #e ga pčela izbaciti je/na fajtalica o/ 91jo/7:9 g (ek!i!alentno sa :19 g akti!nog jo/a) Cejst!o+ Po!o/on jo/ je snažan antiseptik i /ezicijens7 - kontaktu sa kožom i sluznicama iz kompleksa po!i/on>jo/a postepeno se osloba5a akti!ni jo/1 koji /eluje brzo i mikrobici/no7 setlji!e su bakterije (gram>poziti!ne i gram>negati!ne osim *7tuberculosis)1 glji!ice1 !irusi i protozoe7 Celo!anje traje /uže nego posle primene rast!ora neorganskog jo/a7 Prisust!o kr!i i gnoja može /a umanji antimikrobno /ejst!o preparata7 &a mestu primene se st!ara obojeni lm koji ostaje s!e /ok se ne oslobo/i s!a količina akti!nog jo/a1 ka/a i prestaje /ejst!o7 Boja na koži i tkaninama se lako spira !o/om7
$pore!ite ovo skuplje 8, 3ozeci! #roizvo!jač M&#I0+TN 3ovi 5a! 5a!rži plastična bočica sa E; ml. 5astav 8 ml otopine sa!rži 7o! <,E m" i 'alijum jo!i! <,E m" i konstituens a!.. In!ikacije 5prečavanje i lečenje nozemoze pčela. < 2u"olov rastvor I opo što se kupuje u apoteke jevtinije 2u"olov rastvor lat. Io!i solutio a=uosa sin. solutio 2u"oli) je vo!eni rastvor jo!a koji ima široku primenu kao antiseptik, rea"ens i, veoma retko, kao suplement jo!a. 3aziv je !obio po francuskom lekaru, Oan 4ijom 2u"olu, koji "a je prvi spravio. To je mrkocrveni rastvor koji sa!rži ED jo!a u 8;D rastvoru kalijum/jo!i!a, što čini koncentraciju jo!a o! oko 8B; m"Pml. 7o! je nepolaran molekul, veoma slabo rastvoran u vo!i, pa prisustvo kalijum/jo!i!a olakšava rastvaranje preko formiranja trijo!i!nih jona 7a ovako ra!im a vi možete kako želite. kole"a 4voz!en 5tevanović završava svoj tekst rečima %vaj teksat shvatite kao moje iskustvo ne preporuku. $ ovom po"le!u zaista nam je potrebno !a razmenjujemo iskustva, !a bi spoznali punu istinu. Vazno je istaci da Nosema ceranae izaziva do sada nezabelezene i neopisane simptome u pcelinjim zajednicama, koji se razlikuju od onih kod klasicne nozemoze. Najugrozeniji deo pcelinje zajednice su radilice i to u vreme intezivne aktivnosti. Obolele pcele stradaju napolju, daleko od kosnice. To dovodi do progresivnog pustosenja kosnica, a da se i ne primete uginule pcele, sto bi uzrokovalo manji prinos nektara i polena i za posledicu imalo
potpuno nestajanje drustava zbog nestanka radilica i nedostatka hrane. Kao i kod obicne nozemoze, spore Nosema ceranae imaju sposobnost opstanka u duzem vremenskom periodu u spoljnoj sredini, sto doprinosi brzom sirenju zaraze. Utvrdeno je da su u najvise pogodenim regijama ponovne infekcije vrlo ucestale i javljaju se u vremenskom intervalu izmedu dva i cetiri meseca. Problemi dijagnostikovanja su do skora bili jako aktuelni, ali zahvaljujuci molekularnogenetickim metodama moguce je vrlo sigurno utvrditi koji je uzrocnik nozemoze, Nosema apis ili Nosema cerenae. Ovakve analize se rade i u laboratoriji Katedre za biologiju !akulteta veterinarske medicine Univerziteta u "eogradu. #ecenje bi, prema preporukama evropskih strucnjaka, moralo biti propraceno detaljnom dezinfekcijom kompletne opreme i kosnica, upotrebom toplote i sircetne kiseline. $edutim postoje misljenja da pojava N. cerena, nije nikakva novost, te da ona postoji sve vreme u pcelinjim zajednicama evropske medonosne pcele, ali da je ona dosla do izrazaja onog trenutka kada je neprimerenom upotrebom fumagilina unisten njen konkurent N. apis, pa je %nova vrsta% N. ceranae zauzela upraznjenu ekolosku nisu &'ndre(s, )**+.
&ozema > /a ili ne D %azmi6ljanje koje prelazi čak i u pitanje7
1osta u"inuća, piše se komentariše 3ozema apis , me!ljika, ramovi isJekani.>etko ko je nosio pčele na pre"le! a !ija"noza !ata, !ali smo stručni , ili i!emo iz "reške u "rešku,!ali je razmišljano šta je !ovelo !o takvo" martovsko" stanja, koji je i koliki uticaj varoe na pčelinje zaje!nice !a !o*u u to stanje, !a su im satonoše isJekane a satne osnove isto, zašto se to !o"o!ilo, !ali o!je!nom zahvati berićetna jesen sa me!ljikom 5rbiju, a o tome nismo pisali ranije,!a su unosi velika količina me!ljike, ili sasvim !ovoljna !a pčela prezimi na nju, imalo je, ne !a ne ,ali ne svu!a.1ali su nama užle pčele lepo othranjene i spremne za zimu, kako su spremljene sušno" av"usta i seprembra !ali na čistom šećeru, to je neuhranjena slaba pčela. 'a!a iza*ete na pčelinjak i vi!ite sitne male pčele puze lepršaju krilima ne mo"u !a polete, !ali je to nozema apis ili neuhranjena pčela. ;ta /alje činiti a ne ulaziti s!e /ublje i /ublje u 6tetu a i u gre6ke7
oje razmišljanje #rvo pre"le!ati pčele ako se ustanovi nozema apis imamo to re"ulisano zakonom članom 8amove sa pčelom prskati povi!onom i to na !va tri !ana razmućeno" u šećerni sirup. poilice hi"ijenske obavezno u poilice povi!on jo!,#roveriti !a vam nisu bočni ramovi bu*avi a per"a uhvatila plesan, isto ukloniti !obiće majsku bolest. (a ra!ove na !ezinfekciji sirćetom !ejstvo počinje na temperaturi višljoj o! <;sPc 5ve poslove ra!ite planski i ne o!lučujte o bolesti sami, ovo su moja razmišljanja Sa!et
ož!a je ovo "reška što sam napisao ali ako znate nešto više !opunite, pomozite !a se !o*e !o većih saznanja $ slučaju napa!a tu*ice bilo ka!a u toku "o!ine samo poki!ajte je!nu "ranu burjana i zavucite je u otvor leta tu*ice nema %!mah !a napišem ovo ne morate prihvatiti uopšte kao !obro razmišljanje
1oc !r 3a!a #lavša
#oljoprivre!ni fakultet 3ovi 5a!
Q RSQUVQ WXYZ[Z\]X^ ]USUYU RWX_U ]XR`` ZY\_Z[Z [_`[U] ]`[XRZ]Z W_`WU_U[ZU d/@8 ZSZ Ug` [XRZ]Z, XY`Z), XY`\Z[ `YZ]`ZVQ XWS`[]` XW_``, U WXR`]X _UX\U, QWX[_`X [XWSX[` Z RZ_`[]` ZR`SZ]`. Z_`[]X ZR`SZ]X ?D W_RU[Z _UX\` RU `X Pčele bez krila
(a pisanje ovo" teksta koristio sam analizu je!no" pčelara ko"a posebno cenim po stručnosti, ali "a neću imenovati. Tekst je napisan stručno sa mno"o po!ataka i referenci, ali ja ću to sa!a napisati svojim rečima bez mno"ih izvora po!ataka, već ću se malo/više pozabaviti svojim iskustvom i svim pročitanim pisanjima na ovom orumu 5#%5/a.no"o puta mo"la su se pročitati pitanja o tome !a ima mno"o pčela ispre! košnice koje ne mo"u poleteti, oštećena krila, o!"ovori su bili brzi, očistiti o! varoe, varoa je u pitanju. (atim, ja tretiram i uopšte ne brojim, jer sam si"uran u ekasnost preparata.'o! ra!a napravio sam samo ovu "rešku, ostale su mi otvorene ventilacije, sve su to one "reške "!e se smanjuje ekasnost i nemamo pouz!ane informacije, a o!"ovore !ajemo paušalno.0aroa smanjuje količinu pčelinje krvi za 8;/<;D, zatim ako u ćeliju le"la u*e je!na varoa, skrati pčelinji život na samo 8C !ana, a ako ih u*e više, na sve"a @/? !ana. Toliko iscrpljivanje mora !a rezultuje pa!om otpornosti na !ru"e bolesti. 3ajčešći efekat koji pčelari vi!e su takozvane pčele bez krila, jer je pa! imuniteta omo"ućio !elovanje virusa !eformisanih krila koji ne !ozvoljava njihov razvoj. To" virusa inače ima u velikom broju pčela, ali ne ispoljava !elovanje !ok je pčela z!rava. 1a su pčele zbo" varoe po!ložnije infekciji uzročnicima bolesti pa i virusima), naučno je !okazano. e*utim, !a varoa nije je!ini uzrok pa!a imuniteta, sve!oči i po!atak !a se otvaranjem zatvoreno" le"la u perio!u loše ishrane pčela ili ko! jake zaraženosti nozemozom, itekako mo"u naći pčele bez krila, a !a varoa nije prisutna u ćeliji. & tek kašmirski virus zaje!no sa nozemozom !ovo!i !o brzo" propa!anja pčelinjih !ruštava. &ko se u zaje!nici pojavi neko virusno oboljenje, nozemoza ili varoa, te ako pčelama namećemo prera!u šećerno" sirupa, !olazi !o na"lo" sniženja nivoa proteina u pčelinjem or"anizmu, što sve!oči o pojačanom uticaju sre!ine na pčele. 1enitivno je, znači, !okazano !a kombinacija uzročnika više bolesti si"urno !ovo!i !o u"injanja !ruštava. &li... Iz"le!a !a postoji još nešto. alo je poznato !a u 5&1/u uopšte nisu u"injale pčele ko! pčelara koji pčelare or"anski. 'o! pčelara koji nisu koristili šećer, razlika je je!ino u tome što su te pčele na priro!noj ishrani i bez mo!ernih MlekovaN i sa pčelama se pčelari opho!e kao prema živim bićima, a ne kao prema mašinama. 5akupljajnje polena o! samo je!ne vrste biljaka, što je !okazano !a nije !obro, jer svakom polenu nešto ne!ostaje i pčele na monoJornom polenu ne mo"u normalno !a se razvijaju, što prati i pa! imuniteta. #rimera ra!i, u polenu maslačka ne!ostaju !ve nezamenljive aminokiseline, i ka! bi pčele imale samo nje"a na raspola"anju, ne bi mo"le !a "aje le"lo !uže o! !ve ne!elje. aš u 5&1 je utvr*eno !a pčele koje celo" života konzumiraju samo polen o! uljane repice žive o! C@D !o AED !uže ne"o one čiji je izvor belančevina činio isključivo polen o! suncokreta. (ato treba sa!a obratiti pažnju baš što se tiče polena, ko! kojih je isključivo polen suncokret !a treba tražiti I !ru"e !o!atne polarice 'ao što vi!imo, iz"le!a !a su u"inuća sklop veliko" broja nepovoljnih faktora, uslovljenih čovekovom "ramzivošću i nepoštovanjem ili nepoznavanjemG) bioloških osobina pčela. &ko uzmemo u obzir prolećne "ubitke kojih je itekako bilo, u"lavnom zbo" nozemoze i sve"a ono"a što je prati, moramo sa!a razmisliti koliki je naš učinak u tom stra!anju pčela, !a li smo mi ti koji samo pomažemo pčeli !a što pre u"ine i skraćujemo joj život našim ra!om. 7a ne želim !a vam sa!a pišem o preparatima za tretiranje, stimulansima, nekim lekovima, šećeru, polenskim pašama i najbitnije količini me!a koju ćete ostaviti pčelama, na svakom poje!incu je !a o!luči i !a proceni sa kakvom si"urnošću uvo!i pčele u zimu i
kakve će mu izaći iz zime i !a li će uopšte izaći. (ato vas molim ko! pisanja !a se obrati pažnja na pisanja bez ar"umenata, već samo na pretpostavke. ož!a će biti sa!a napa!a za šećer ima i oprav!anja ka!a "a mora !avati to je činjenica , neću o me!ljikovcu, to je već poznato, &li ima nešto "ore. #čelari koji su pro!avali rojeve na ramovima isporučivali bez me!a, šta !a ra!e početnici, već !a se spašavaju, ima i onih koji još isporučuju zakasnele poru!žbine sve prazno i šuplje. To je naša realnost. 7a vam želim ispravnu pripremu zaje!nica za ulazak u zimu i bezbe!no prezimljavanje. Nozema i varoa Potrudi-u se da napiem moje vi/enje, a 0 rad li1ni, jer svako voli da vri neke eksperimente, ujedno -u napisati dva svoja zapa2anja &li1na bez nau1nih referenca.
Hronoliški idem redom O nozemi po1inje pri1a na svim predavanjima, potiskujemo spore nozeme apis njihovo mesto zauzimaju spore jo crnje 0 gore nozeme cerane, 0 to nesvesni p1elari koji daju antibiotike, to nisam nikada radio, isto piemo po forumu. Normalno svakog interesuje ta ga mo2e sna-i, pa po1injem da se malo vie bavim time,Prvo nailazim na tekst 'leksandra "ikara o spaavanju svog p1elinjaka povidonom p1elinjak zara2en 0 propada. 3luam nau1ne pri1e povidon jod ne poma2e, pitam se ko je u pravu, dali ovi koji nisu probali ili "ikar koji je probao. Pored povidona probam nozevoj , zaklju1ak on kod prskanja mi ne odgovara pocrni mi p1ela kada do/e u kontakt sa alkoholom U hranilice mo2e, ali kontaktno ne. 4na1i u hranu ja ne mogu ne koristim hranilice u p1elarstvu Odlu1ujem se za povidon jednostavniji &povidon nozevoj nauka nita -uti, prakti1ari imaju uspeha hvale. Prskanje 0 u poilicu po1injem da stavljam povidon jod 5*6, gledam satonoe se bele p1ele lepo vuku nozemu nemam, ali dali ja imam spore u tolikom broju dali ja poma2em ili uspevam da spre1im pojavu, dali radim preventivu dobro. U tom periodu izlazi 1lanak u p1elaru 7avno bee pie ga $ilo 'ntoni- da su 8uski monasi u nekom manastiru davali ljutu papriku i spre1avali nozemu, probam 0 sa ljutom paprikom, nozemu nemam ali neznam 0 dalje dali je preventive u pitanju ili neto drugo to se zove higijena p1elinjaka9 Po1inje da izlazi u prodaju Nozecid, 8udi pie da je nozecid 0 #ugolov rastvor isto samo to je lugolov rastvor dva puta jevtiniji. Normalno vrimo probu 0 sa njime.$olim kolege da ne shvate da je to davano na kofe, ali da se zna da jedna jaka zajednica potroi )* litara vode za god dana. ' ovde je re1 uvek oko 5** p1elinjih zajednica.:o uvek nemam nozemu ali preventive radim.3ada -u ovde zavriti nastavak sledi.
Vidi: POSTAVITE POILICU NA PČELINJAKU , Preventiva protiv nozeme, Povidon jod u pe!ar"tvu pe!inja# Jevti$% S%,
Nastavak )*55 na )*5) donose mi ; konica iz $anastira koje su dobili, ali sa jednom mi donose 0 ramove sa medom, poto te ramove nemam ne misle-i ja ih prihvatam, spremam ubacujem roj, vrim pregled kad ono )< januara )*5) imam ta da vidim &pogledati slike Nozema apis ne treba dijagnostika, istu zatvaram ramove palim, konicu radim dezinfekciju varikinom =070> Vari#ina &Sodium '(po)'!orite * NaOC!+
$arta meseca )*5) nalazim jo jednu lou nema po ramovima ?eka leglo nije bolesno ali se ose-a da p1ela nije zdrava nema 2ivosti ve-i mortalitet od nataliteta :a radim slede-e pogledajte @lm 0 slike Spreavanje irenja -o!e"ti pe!a Čitam da timol ima uticaj na nozemu,(piše Rodoljub o tome) a ne mogu ga upotrebiti ou!en raznim iskustvima kuvam !aj pelin ",#kg ,maj!ine dušice $ kg, %al&je $kg, $# litara vode, dobija se te!nost oko ' litra ime radim * konsultaciju vršim sa +oranom Vuj!iem - sud sa !ajem od pelina mo%e se dodati livadski štavelj ili osušeno liše koprive o izuzetno popravlja zdravstveno stanje p!ela, !ini i. otpornim na bolesti i omoguuje zimsko pre%ivljavanje velikom broju p!ela /ko sumiramo naše zaklju!ke, postaemo svesni da treba po!eti razmišljati ve sredinom leta0 .ttp:11sposin2o12orum1inde3p.p4topic5$6789msg'8"8;msg'8"8 ja ovo pravim "# kg pelin $kg maj!ina dušica ",# kg %al&ja $ kg nane kuvati u $#litara vode jedno klju!anje i kasnije $# minuta ti.a poklopiti sutra cediti izaašu od 8 litra sipati povidon "#ml i prskati dr%ati na tamnom mestu u 2ri%ider probao sam kantarion pro!itao da se vodi ra!una na ruke mene interesuje ?@RR*V/ dali mo%e sve%a
oristim super strips po prvi put to je kao I :heckite koji je !ozvoljen ali 5uper strips je na !rvenim lajsnama I E puta jevtiniji, To sam ura!io posle ce*enja me!a ba"rem ba"remac, je!nom ce!im I on!a nije imalo bojaznosti. 0ršim I je!no !imljenje kontrolno ču!o nemam varoe, !ali je u pitanju trave koje u sebi imaju timola I kopriva koja ima mravlje kiseline. &li ta!a !olazi !o veliko" unosa me!ljike krajem jula početkom av"usta slike) #lo!išta puna me!išta se pune sve krcato. -ta ra!iti ce!im me!ište pokušavam plo!ište lome se ramovi, !onosim o!luku po!bacujem me!ište ispo! na po!njaču !ižem plo!ište 0ršim prvu turu stimulacije, ramom me!a koji nije me!ljika. 0i!eti sliku ramova u zbe"u. 0i!ećete po zapercima u košnici koliko je bilo iznena!no I koliko ima unosa. -ta !alje, čitam za 3ozevit izjave (orana 5tanimirovića isti nabavlja mi (!ravko %bra!ović u rvatsku I !va puta !ajem sa sirupom u je!sen #rolećna u"inuća je!an nucleus slab 7e!na zaje!nica sa neoplo*enom maticom koja je istrešena, I tri vrškare bez pčela jer nisu imale "!e matice !a polože jajašca av"usta meseca. 3ozeme nema ni"!e. (aključak lićni koji ne mora !a bu!e ispravan moji pašni uslovi #čelinjim zaje!nicama ostaviti što više me!a #reko leta prskati čajem koji je "ore napisan pelin,majčina !ušica žalja >a!iću I nozevitom ,sve što je loše treba eliiminisati, sve ramove ako menjamo mesta iz košnice u košnicu, plo!išne bez le"la prskati sirćetom ?D.5ve košnice "!e su bile pčele, pre
ponovno" stavljanja pčela,obavezno isprskati varikinom. %ko !ržanja varoe na o!re*enu brojčanost promeniću naćin ra!a To ću pisati kasnije. %vo sam ja sve isprobao svu!a ima linkova "!e vo!e I kako sam ra!io ja ne preporučujem nikome !a ra!i tako, ja hoću a ko želi može. ož!a će biti I nekih ispravki nika!a se nezna šta će se pojaviti na tržište &ozema
(naci bolest uočava se na starim pčelama. #osle zimovanja, ako prezimi pčelinje !ruštvo !a slabi, . Trbuh bolesne pčele je na!uven i ka!a se pritisne izbaci ble!osiv izmet. &ko se izvuku creva pčele, on!a je sre!nje crevo beličaste boje, !ok je ko! z!rave pčele ružičasto. 'o! obolelih !ruštava pojavljuje se i proliv, koji se primećuje time što pčela izbaci izmet pre! košnicu i u samoj košnici, najčešće po okvirima i na satonošama. #čelinje !ruštvo sve više slabi, zaražena matica manje nosi jaja, što se o!ražava na smanjenju le"la i na sakupljanju hrane. Tačna !ija"noza može se postaviti tek laboratoriskim ispitivanjem. $ tu svrhu potrebno je poslati u laboratoriju na ispitivanje oko B; pčela iz svake košnice posebno. $zimaju se u"inule pčele ili one koje pokazuju znake bolesti. o"u se uzeti i pčele sabiračice koje se vraćaju s paše). Postoji pre!enti!a i lečenje
1o sa!a sam ra!io samo preventivno probao sam !osta biljaka a i "otovih preparata. %! "otovih koji se kupuju ra!io sam #ovi!on 7o!om, 2u"olovim rastvorom ali bolje mi se pokazao 3ozevit . %! čajeva koje ja koristim najekasniji je i kojim ću isključivo ra!iti. %! iljka koje u sebi imaju timola, to je je!na vesta mo!ikovano" '&5a !o!aje se kora hrasta, sve se kupuje u biljne apoteke. Tečnost obara varou ali ne u !ovoljnoj meri,već je o!ržava na !ozvoljnu meru. 3ajbitnije je !a ja ovim prskam zbo" smanjivanja spora nozeme u košnicama i o!ržavanje na !ozvoljene brojčane je!inice.#rskanje ra!im preko cele "o!ine ka!a pre"le!am košnice, prskanje se ra!i po satonošama i pčelama o!oz"o. Izbuši se Jaša i njom se poliva. 5astav ;,Ek" pelin,8k" majčine !ušice,8 k" žalje8k" borove i"lice,B;; "r kora hrasta To se stavi u 8Elit vo!e i skuva je!an ključ zatim proce!i.Tečnost se sipa u plastične Jaše i !rži u friži!er. #re upotrebe u Jašu o! u!i #aulovic P'P' ,'E
To je !io teksta sa stranice rusko" zicara qurii 3. 'uliko httpPP.kuliko.comPrussianbeesPpa"e8B.html #ovećanje alkalne reakcije ključna je za pčele, jer pčelinji or"anizam ne stvara alkalni me!ij, ali "a pčele konzumiraju iz vanjskih izvora. $ netaknutim priro!nim uvjetima pčele nemaju problema pronaći "a u priro!i. %ne "a mo"u konzumirati iz vo!e, iz"orjelo" !rveća, "nojnice, ili "a naci kao bijela traka tvari) sa obale potoka. 3ažalost, priro!ni izvori lužina postupno nestaju. 4lavni izvor alkalno" me!ija za pčele se luzina, ili pepeo otopljen u vo!i .. najbolje je luzinu !o!avati pčelama u rano proljeće, ne!u"o nakon prvo" proljećno" leta. 2užinu !avas pčelama sa šećernim sirupom. Tako*er se moze !o!avati kroz prehranu na kraju ljeta. To im !aje !o!atnu kolicinu mikroelemenata koji pomazu preživjeti !u"u zimu. #rema istraživačima, najbolja !oza luzine je oko 8 čaša lužina na 8; l šećerno" sirupa. #recizne proporcije nisu jako važne. 2užina je
čista priro!ni proizvo!. 5a!rži veliki broj mikroelemenata, uključujući i kalij, koji se lako apsorbiraju o! strane pčelinje" or"anizma. o!erno pčelarstvo koristiti pepelnu lužinu kao izvor alkalne tvari. 3akon konzumiranje pepelne luzine, pčele postaju snažnije i pro!uzuje im se zivotni vijek i poboljsaju njihove aktivnosti u košnici. #ažljivom analizom !ovelo je !o zaključka !a pčelinje bolesti kao nosomitosis i trulež potpuno nestaju korištenjem pepelne lužine u pčelarstvu. %vaj nacin !izanja otpornosti pcela i pomoc u po!izanju imuniteta na razne bolesti a posebice nozeme vrlo uspjesno i sa potpunim rezultatom primjenjuju pcelari ko! nas u $5/a vec vise "o!ina. 3acin pripreme 8. #epeo o! !rva, najbolje je o! breze tko ima . <. #epeo prosijes B. 3a 8; l vo!e kisnice) stavis 8 k" pepela C. #ustis !a o!stoji ali ne manje o! B !ana uz povremeno mijesanje E. 3akon stajanja pustis !a se pepel ule"ne na !no i vo!u sa! je to l uzina) pretocis "umom tako !a je cista tako !obivena luzina ima neo"raniceni rok trajanja 3acin primjene 8. 3a 8; l secerno" sirupa !o!ajes casu < !cl) luzine <. &ko imas svoje hi"ijensko pojiliste, !o!aj oko < litre luzine na 8;; l vo!e, on!a im netreba !avati kroz prehranu 3+ #>%'$&0&TI jer kuhanjem !obivas kausticnu so!u sto je otrov %statak pepela i ono prljave vo!e sto ti ostane o! pripreme mozez prokuhati i time prskati prazne kosnice i alat za !ezinfekciju ako si imao propa!anja !rustva zbo" nozemoze. 2ečenje 3ozeme . >u!i #aulovic &ko imate veliku zarazu 3ozemom obe) pospricaj la"ano pcele, sace, sve !ro"en perowi!e <%<) / B D kupuje se u svakoj apoteci za lju!e I to je , sve bioloski i nestetjivo niti za pcelu niti za lju!e, !okazano
