Dajdžestirani kurs Istorije svetske drame i pozorišta
POREKLO TRAGEDIJE I POZORIŠTA Istorijski osnov pozorišne tradicije vezuje se za helensku kulturu, odnosno za izvođenje tragedija u Atini u 5 veku pre n.e. Druge teorije početke pozorišta vezuje za starije doa, odnosno za verske rituale! antropološka škola iz "emridža! ali i ritualni ora orasc scii se i vezu vezuju ju za hele helens nsk ku kultu ulturu ru tak tako da ove ove teor teorij ije e dovo dovode de se u vezu vezu sa prvo prvom m teor teorij ijom om.. #ea eata tarr nast nastaj aje e kada kada domorodac sme staviti i skinuti masku pred gledaocima koji poznaju njegovu $igru% i više se ne plaše čoveka sa maskom kao da je sam &og, nego njegovo svojstvo priznavaju samo kao $simolično% Dramski teatar ima religiozno poreklo 'religio 'religio – sveza( nado nadove vezu zuju ju)i )i se na stav stav antr antrop opol olog oga a *il *iler erta ta +ari +arija ja da se ritualne orme nalaze u osnovi grčkih tragedija, -ergason pravi paral paralelu elu između između tragi tragičk čkog og ritma/ ritma/ radnje radnje u 0ookl 0ooklovo ovom m Caru Edipu i u drev drevno nom m ritu ritual alu u sm smen ene e godi godišn šnji jih h doa doa11 2( namera '3di '3dipo pova va name namera ra da pron pronađ ađe e 4a 4ajo jovo vog g uic uicu u name namera ra da se zaustavi zaustavi propadanje propadanje vegetacije(, vegetacije(, 6( patnja (patos) (patos) 'prepreke u ostvarivanju 3dipove namereprinošenje žrtve uz jadikovke( 7( novo saznanje proisteklo saznanje proisteklo iz patnje '3dip sazanje da je on 4ajov uica ica i uzr uzročnik čnik tea tean nske ske nes esrre) e)e esl slav avlj lje e zog og ono nove vegetacije( protivargument 8 iz ritualnih oreda sa elementima prikazivačkog, pozorište se razvilo samo u *rčkoj 'zato poreklo pozorišta trea vezivati za suštinske odlike grčke kulture, a ne za univerzalne oredne strukture( Aristotel u 9oetici kaže da1 #ragedija vodit poreklo iz ditiramba horske pesme posve)ene ogu vina i plodnosti Dionisu – horske DI:;I0:< "=4# smatralo se da og Dionis nije grčko ožanstvo pošto ne pripada porodici glavnih ogova sa :limpa! da je on stranac! među me đuti tim m deši dešir rov ovan anje jem m +ik +ikensk enskog og pism pisma a došl došlo o se do zaključka da je Dionis ipak og grčkog porekla kult ult mu se spor sporo o prih prihva vata tao o zog zog nega negati tivn vnih ih impr impres esij ija a povodom 8 Dionisovim bahanatkinja (menada) svešt svešteni enicam cama a koje su se prepu prepušta štale le relig religijsk ijskim im zanosi zanosima ma razv razvra ratn tnog og tipa tipa 'str 'stras asni ni ples plesov ovii aha ahant ntki kinj nja a uz ritu ritualn alno o čerečenje i jedenje divljih zveri( •
•
• •
•
•
•
Danas Danas postoj postoje e dva aspekt aspekta a heleni helenisti stičk čke e kultur ulture, e, dva kulta ulta koje je opisao opisao ;iče1 ;iče1 Apolo Apolon n i Dionis Dionis!! ;aš ;aša a civili civilizac zacija ija potisk potiskuje uje dionis dionisk kog principa i ugleda se na apolonov kult Apolon predstavlja1 sklad, harmoniju, red, lepotu formu Dionis predstavlja1 iracionalnost, zanos, nagon, strast
•
•
9olit olitič ičk ko uređ uređen enje je u Atini tini oko oko > vek veka pre pre n.e. n.e. više više nije nije ilo ilo aristokratskog tipa nego je pre prelaza u demokratiju vladala tiranija 8 uzurpiraju)a vlast koja je imala opšti narodni interes. 9ošto Dionis nije pripadao aristokratskim olimpijskim ogovima smatr sm atran an je kao kao relig religijs ijski ki pandan pandan oično oičnom m nearis nearistok tokrat ratsk skom om narodu, seljacima i zog te svoje povezanosti je io koristan tiranima. ?a vreme tirana 9izistrata > veka pre n.e. dionizijske svečanosti 'posve)en 'posve)ene e ogu Dionisu! Dionisu! 66.marta( 66.marta( su institucio institucionizo nizovane vane tj. postaju državni nacionalni praznik1 Velike Dionizije. Dionizije. ;a njima je izvedena prvi put tragedija, autora #espisa koji se smatra prvim trag tragič ičar arem em,, 575 575 pne. pne. ;a dion dioniz izij ijam ama a su se orga organi nizo zova vala la takmičenja tragičkih pesnika. 9rijavljivali su se tragičari sa 7 tragičke pesme i 2 satirskom igrom, tzv. tetralogije. ?a razliku od 0tarog @ima grčki je glumac io poštovan i cenjen. *rcima pozorište nije ila kakva god zaava, nego društvena umetnost u prav pravom om sm smis islu lu reč eči1 i1 relig eligio iozn znii or ored u kojem ojem se glum glumac ac pojavljivao kao sveštenik. :rganizacija1 - iraju se 7 tragička autora kojima arhont dodeljuje hor 'arhont je neka vrsta selektora estivala( - kore častol tolju juivi ivi imu)ni imu)ni građan građanii koji su oreii (h (hor ore ei) i) su čas nansirali horeve, neka vrsta sponzora dionizija - tragičari sami uvežavaju horove horove - poednika je odlučivao žiri od 2B članova, građana od kojih kojih je svaki svaki preds predstav tavlja ljao o jednu jednu atins atinsku ku !"ij# "ij# 'sastavni deo polisa( i irao se žreom horovođa - hori$ej (kori$ej) je io horovođa - tematika se avila podvizima ogova, pogotovo Dionisa
C9laton1 Idealna država je ona koja ina adekvatnu veličinu, ni da je suviše mala, ni suviše velika 'da se može iz jednog centra kontrolisati ali da je dovoljno velika da se rani( •
•
•
= početku je odlazak u pozorište io esplatan i predstavljao je dužn dužnos ostt građ građan ana. a. "as asni nije je kada ada je pozo pozori rišt šte e poče počelo lo da se napla napla)uj )uje e postoj postojao ao je udžet udžet 8 teoriko teorikon n 8 iz kojeg je pla)ana karta za siromašne 'za vreme 9erikla(
9oetika1 9oreklo antičke tragedije potiče iz satirske pesme. II teorija o poreklu tragedije. C0atirska igra je zaokružena, parodična dramska orma 'Kiklop, jedina sačuvana(, a satirska pesma je horska pesma koju su izvodili 'atiri 'mitološka i)a s konjskim repovima i nogama, kasnije kozjim, žive u šumi, vole igru, vino i pesmu, često se javljaju kao Dionisovi pratioci( koju su izvodili u pratnji oga Dionisa. ?og toga ova Aristotelova protivurečnost o poreklu tragedije može da se prevaziđe C #ragos 'gr. Earac(! hor je io kostimiran u satire, a poednički hor doija jarca kao nagradu 0#@="#=@A I #3+A#I"A #@A*3DIE3 •
:snovni strukturni delovi tragedija su DIEA4:* 'danas dramski tekst(, koji je nastao iz narativnih deonica horovođe, i F:@0"A 930+A transormisane ditirame
Dijalog se sastoji od1 I Pro"o&a 8 radnja na početku, radnja koja predhodi prvoj horskoj pesmi II E%i'odija 8 delovi radnje koji se odvijaju između horskih pesama II Ek'oda 8 završna radnja Forske pesme se sastoje od1 I Paroda 8 uvodna 'ulaze)a( pesma, pesma koja se peva dok hor ulazi na scenu II ta'ime – staja)e pesme koje se pevaju između episodija u pauzama radnje III Komoji (Komo') 8 pesme unutar radnje koje pevaju naizmenično protagonisti i hor •
•
Arije koje protagonisti samostalno pevaju 8 monodije '3uripid(! dijalog kao razmena kratkih replika 8 'tihomitija! stih tragedije je prvo io trohejski tetrametar, a posle jampski trimetar! hor je u najranije vreme imao pedesetak članova, da i ga 3shil sveo na po dvanaest za svaku tragediju i satirsku igru 'GH26GJ(! 0ookle je pove)ao roj članova hora na 25 unkcija hora 8 uspostavlja vezu između dramske radnje i gledalaca, pruža pulici tačku gledišta 'reKeksivna unkcija(, ali nije u potpunosti izdvojen iz radnje! For je io denisan kao pesnikov glas, kao idealni gledalac! io je nazvan $ moralnom branom% između tragedije i pulike! mesto, značaj i uloga hora menja se od jednog do drugog tragičara 8 kod 3shila je najve)a 'u ri!eglicama je glavni junak, u Eumenidama jedan od glavnih(, a kod 3uripida najmanja.
•
#ematika tragedija je ila mitska sa likovima o kojima pulika zna ko su. 9ulika dolazi sa predznanjem. ;jih zanima način na koji )e da se mitovi orade. = početku se vezuje za podvige oga Dionisa, kasnije se odvaja od ovog kulta i okre)e mitskim pričama o herojima! u oradi mita, tragičari su se sloodno ponašali, a element stvarno izmišljenog/ '4eski( uvodi tek 3uripid #ek pesnici mlađe generacije uvode izmišljene delove. Eedine sačuvane tragedije su od 3shila, 3uripida i 0ooklea, jedina priča zajednička kod sve trojce je 3lektra. ;ajstarija sačuvana tragedija je ersijanci, 3shil. :na je jedina istorijska tragedija. &avila se tematikom rata kod ostrva 0alamina. A@FI#3"#=@A *@L":* 9:?:@IM#A
* Time"a – pošto je nastala iz horskih pesama posve)enih Dionisu 8 osnova scenskog prostora grčkog pozorišta je žrtvenik 'timela( oko koga se raspoređivao taj hor +* Orhe'tra 8 kružni prostor u kome nastupa hor, sa timelom u sredini ,* kena 8 scenska zgrada od drveta koja je ila ostava za garderou, rekvizite! na isturenoj platormi su nastupali pojedinačni likovi -* Parado' 8 prolazi između teatrona i skene, služe za ulazak hora .* Teatron 8 veliko polukružnog gledalište, u početku od drveta a kasnije od kamena, kleše se u rdu "asnije pridodata krila skene, prodiru u orkestru, na njoj nastupaju glumci . %ara'kenije* E%ida#r#' 8 čuveni amteatar u Atini poznat po svojoj akustičnosti mašinerija za scenske eekte1 2( ekik"ema, pokretna platorma, izlazi iz skene i pokazuje šta se desilo izvan pozornice 'scene uistava se nikad nisu odvijale pred pulikom(, 6( makina, vrsta krana, služi za pojavljivanje ogova 'deus e" makina(, 7( sprave za pravljenje zvučnih eekata 'munje, gromovi( •
kostim glumaca1 2( kot#rni, cipela s platormom, uzdiže junake i ožanstva, 6( hiton, šarena košulja s dugačkim rukavima, 7( himation, dug plašt! stilizovani delovi kostima, tipični za određene junake1 Feraklo je nosio toljagu i lavlju kožu, veliki junaci krunu, itd. •
•
poseni element kostima 8 maska i perika ' onko'(! maske su pravljene od platna i gipsa, a predstavljale su stilizovani i tipizirani izraz lica 'najavljivale su unapred lik koji glumac
•
•
igra(! otvorena usta maske imaju unkciju zvučnika 8 trealo je pojačati glas heroja, poluožanstva ili ožanstva iznad ljudskih dimenzija "ostim i maske su imale metaoričke unkcije1 pojačavanje glasa u masci i pove)avanje visine 8 asocijacija na ogove podela na orkestru i skenu odgovarala je podeli ansamla/ na hor i glumce 8 glumci su nastupali na skeni, hor u orkestri 'podela nije ila apsolutna, ilo je mešanja glumaca i hora! primer – #gamemnonov dolazak u #rg u sve$anim ko$ijama i ulazak u palatu preko purpurnog %ilima u istoimenoj Eshilovoj tragediji)& hor je imao koreograski poredak, tekst je govorio uz igru i muziku! pretpostavlja se da su glumci igrali u stilizovanim i širokim pokretima, što je iziskivao i njihov kostim
E/IL 3shil '565G5>. pre n.e( pripada generaciji Atinjana koji su izašli kao poednici iz ratova sa 9ersijancima 8 on sNm učestvuje je u odlučuju)oj pomorskoj itci kod ostrva 0alamina! ovaj istorijski trenutak utiče na1 sadržaj njegovih tragedija, njihovo patriotsko i religiozno ose)anje! u grčkoj svesti onoga vremena, uspesi u ratu su direktna posledica volje ogova 3shil se smatra tvorcem tragedije. :n je uveo drugog glumca čime je omogu)io suko, a drama se može denisati kao scensko prikazivanje sukoa. #emistokle izjavljuje1 ;ismo mi izvojevali poedu nego &ogovi! apsolutna isprepletanost volje ogova i naroda ;apisao oko OB drama, od kojih su samo P sačuvane1 ersijanci, ri!eglice, 'edmorica protiv e!e, kovani rometej, krnja tetralogija :restija 'sačuvame su tragedije #gamnenon, *rtva na gro!u (+oefore) i Eumenide, a satirska igra rotej izguljena.( 9rieglice smatra se najstarijom 3shilovom tragedijom zog orme koja se smatra arhaična 'hor je glavni lik, prevlast horskih delova nad radnjom, neskladna kompozicija s puno događaja u drugom delu i dugim reKeksijama u prvom( C@omantičari su smatrali hor kao idealnog gledaoca, tj. da hor uspostavlja tačku gledišta, analizira 9riveglice su Danajeve k)eri koje su poegle iz 3gipta u Argos '+ikena( od egipatskih sinova! I deo predstavlja deo tužalice gradu Argosu da ih primi, a II deo je dinamičniji ri!eglice ukazuju na još neke opšte odlike 3shilove tragedije! izegle Danajeve k)eri traže zaštitu ?evsa 8 duoka vera u ?evsa kao garanta pravde i smisla celog sveta '3shilovo religijsko ose)anje priližava se monoteizmu, jer se ?evs izdvaja u odnosu na sve druge ogove(! dilema kralja •
•
•
•
•
•
9elazga da li da prihvati prieglice ili ne 'plaši se rata se 3giptovim sinovima i ?evsovog gneva( nema psihološko, ve) političko značenje 8 kralj ne donesi odluku dok se ne savetuje s narodom 'apoteoza demokratskog uređenja! jedini izričito demokratski lik u 3shilovom delu/, 9.
•
•
•
•
•
0edmorica protiv #ee C9ostoje dva ciklusa grčkih tragedija1 I sudina Agamnemnove porodice Atrejevi)a i II #eanski ciklus o vladarskim porodicama #ee '3dip i kompanija( &avi se sukoom dva rata1 3teoklea i 9olinika 8 sinova 3dipa i Eokaste 9retpostavlja se da je 7 deo tetralogije 3teokle se smatra prvim razvijenim tragičkim junakom u 3shilovom delu, pošto likovi kod 3shila nisu potpuno psihološki razvijeni! dok su kod 0ooklea jednodimenzionalni! 3shilovi likovi su u unkciji radnje @azvija se primarna tema krivice i kazne sa temom prokletstva predaka! krvica se ne završava na individualnom planu, nego se prenosi s kolena na koleno •
• •
•
•
3teokleova sudina je predestinirana 8 on strada zog prokletstva svoga oca! on je toga svestan, on zna šta ga čeka ali na to pristaje. ?og toga tra&i0ki #1i2en znači prihvatanje onoga što je neminovno :restija
I Agemnemnon na početku #gamemnona ve) se naslu)uje središnja tema tetralogije, ali i celokupnog 3shilovog dela 'po A. 4eskom( 8 tema krivice i kazne @adnja u gradu Argos! stražar čeka pad troje, počinje sa optuživanjem Agemnemnona zog žrtvovanja svoje k)eri Igenije Artemidi 'oginja lova( radi dorih vetrova za grčku Kotu koja kre)e na napad #roje 0upruga "litenestra živi sa ljuavnikom 3gipom For predstavlja građane Arga. Agemnemnon dolazi sa proročicom "asandrom ')erkom 9rijama( kao roinjom i ljuavnicom "llitenestra ga srdačno 'ali licemerno( dočekuje i prostire mu purpurni tepih da uđe u palatu! 'prvi ulazak junaka na skenu preko paroda( "rivica Agemnemnonoav je1 I zog žrtvovanja svoje k)eri, II jer je prešao preko purpurnog tepiha koji se smatra kao počast ogova 8 izvršio je hibri' i III prokletstvo predaka 'Atrej je uio svoje ratance, iseckao i dao svom ratu Atijesu da pojede( = odluci da žrtvuje k)erku Agemnemnon postaje pravi 3shilov protagonista jer je pod diktatom sudine svesno prihvatio neminovno! i "asandra kao proročica zna šta )e se desiti ali prihvata sudinu i ulazi u palatu gde ona i Agememnon stradaju C"onvencija antičkog pozorišta je ila da nijedna scena nasilja nije izvedena pred pulikom •
•
• •
•
•
•
II Qrtva na grou 'Foeore( :rest nalazi svoju sestru 3lektru i sprovodi osvetu tj. uistvo majke "litenestre jer je uila njihovog oca! = Foeore se javlja nagoveštaj psihološke dileme :resta kada se zapita zašto vrši osvetu, ali ga 9ilad 'sRlent &o( podse)a na oga Apolona koji mu je dao taj zadatak odsustvo dileme potvrđuje "aumanov stav da je u središtu 3shilovog dela radnja 'kroz koju se ispoljava tema večnog lanca krivice i kazne(, a ne dramski lik 'razvijaju ga tek 0ookle i, poseno, 3uripid(! junaci su samo u funkciji radnje •
•
•
koja je alegorijski izraz 3shilovih shvatanja 'izuzetak 8 "litemnsetra( III 3umenide :rest trea da plati uistvo svoje majke, pa ga proganjaju erineje($#rije)3 'rde 8 stara ožanstva, oginje osvete! Apolon rani :resta i šalje ga oginji Atini da presudi Eedna od retkih tragedija u kojoj imamo promenu mesta radnje 'Del, pa Atina(, ali hor predstavlja ožanska i)a tako da je promena mesta na neki način opravdana Atina kao sudija je odluku prepustila areo%a 8 građanski sud koji glasa pola pola, na kraju presuđuje Atina svojim glasom da se oslodi :rest! tu se javlja patritsko slavljenje atinsog demokratskog uređenja i religijsko slavljenje oga ?evsa 'Atina nastala iz ?evsove glave( čime se prikazuje aero%a& kao ljudska transmisija ožje pravde 'aeropag je želeo da stane na put krvnoj osveti( •
•
•
O4OKLE •
•
•
•
ceo 0ooklov radni i životni vek 'GOP GB>. pre n.e( poklapa se sa zlatnim doom atinske države '5.vek pre n. e( 8 jačanje demokratskog uređenja '9erikle(, procvat klasične umetnosti '-idijino uređenje Akropolja(! ipak, ve) se naziru prolemi, koji )e kasnije prouzrokovati pad Atine 'početak sukoa sa 0partom(! A. 4eski1 ta kominacija visoke građanske samosvesti i ojazni pred spoljašnjim pritiskom utiče na 0ooklove tragedije 'suko između čovekove ezuslovne volje i neprikosnovene snage viših sila( 0ookle je io izuzetno vezan za Atinu 8 nije prihvatao pozive stranih vladara da živi na njihovim dvorovima, io je rizničar 9eloponeskog saveza, dva puta vojni strateg i sveštenik kulta atinskog demona isceljenja! ta odanost mu je ila uzvra)ena 8 uživao je izuzetan ugled u Atini 'dvadesetak puta io je poednik takmičenja tragičara(! smatra se da je napisao 267 drame, sačuvano je sedam1 #jant , #ntigona, Kralj Edip, Elektra, iloktet , rahinjanke, Edip na Kolonu& njegove tetralogije nemaju organsko jedinstvo kao 3shilove Ajant #jant je prva od sačuvanih 0ooklovih tragedija! dramaturške specičnosti 8 promena mesta, samouistvo na sceni, jedini lik oga u 0ooklovom delu, radnja je nejedinstvena, podeljena na dva dela 8 odgovaranje Ajanta od odluke da izvrši samouistvo, a zatim suko oko sahrane njegovih posmrtnih ostataka odnos prema ožanskom autoritetu je složen! oginja Atina tumači Ajantovu nesre)nu sudinu 'u zaslepljenosti je poio stoku, misle)i da su to njegovi saorci kojima je želeo da se osveti zog povrede časti( njegovom gordoš)u koja ne priliči čoveku 8 dan jedan oara i diže opetsve što je ljudsko/!
odatle se izvodi 0ooklov religijski stav1 ogovi imaju presudnu ulogu u životu ljudi, njihovo delovanje je neprikosnoveno i nedokučivo! da li 0ookle veliča mo) i pravednost ogova 'eshilovski princip(, ili osuđuje njihovu samovolju 'homerovski princip(S :disej se ne raduje, za razliku od Atine, propasti svoga protivnika Ajanta i tumači njegovu sudinu kao opšteljudski usud uzrokovan hirom ogova 8 tu je, po shvatanju 4eskog i "aumana, čovek moralno uzvišeniji od ožanstva! ovo, ipak, nije relativizacija ožanskog autoriteta 8 0ookle veruje u apsolutnu mo) ogova ali, za razliku od 3shila, smatra da se ne može razumeti smisao ožanske volje i pravde '4eski(! suština 0ooklove tragike1 suko između čovekove snažne volje i nemo)i da se tom voljom odupre višim silama Antigona C 9redistorija teanskog ciklusa1 "ralj 4aj sa Eokastom, nosi 3dipa na planinu "it jer je proročište reklo da )e on uiti svoga oca i oženiti svoju majku. 3dipa sapašava korintski pastir i odgajaju ga 9olip i ;eropa. :dlazi u delsko proročište gde saznaje svoju sudinu i odlučuje da napusti "orint. ;a putu za #eu uija oca 'ne znaju)i(. 0pašava #eu od 0nge i ženi svoju majku. 0a njom doija 3teokla, Antigonu, Ismenu i 9olinika. "ralj "reont 'rat Eokaste( odlučuje da sahrani samo 3teokla 'posledice iz 0edmorice protiv #ee( motiv nesahranjenog mrtvaca iz #janta je glavna tema Antigone! suko Antigone i "reonta oko sahrane 9olinikovog tela je suko dva principa 8 ožanskog 'poštovanje mrtvih( i svetovnog 'kažnjavanje mrtvog neprijatelja(! Antigona je uzoran 0ooklov junak 8 ona ezuslovno istrajava u svojoj principijelnoj odluci ez ozira na konsekvence 'konkretno 8 smrt(! ta odluka se ni jednog trenutka suštinski ne dovodi u pitanje 'završna tužalica je samo izraz žudnje za životom1 Antigona je mlada žena, a ne titan poput 9rometeja/, "auman( Fegelov radikalno drugačiji stav 8 u središtu #ntigone nije tragički junak, ve) tragički suko između dva prava iste vrednosti! nije prolematičan "reontov karakter ili njegov stav 'odrana državnog interesa(, ve) je prolematična jednostranost pozicija "reonta i Antigone, koja je izvor sukoa Antigona je prvi primer u mitu da je kršenje građanskih zakona shva)eno kao moralna oaveza C@azlika između 3shilove i 0ookloeve 3lektre1 3shilova "litemnestra je Tveličanstvena grešnica, a 0ooklova Tnemoralna preljunica i jadna zločinka, ?. Dukat •
•
•
"ralj 3dip •
radnja Kralja Edipa ima skladnu i jedinstvenu ormu 'stav prvi iznosi Arisotel( 8 ona se svodi na kraj 3dipove potrage za
•
•
4ajevim uicom, završetak dugog lanca mitskih događaja 'Apolonovo proročanstvo, 3dipovo rođenje, progonstvo, spasenje i odlazak u "orint, poseta Delma, susret s 4ajem i njegovo uistvo, rešenje 0ngine enigme, ženida Eokastom(! na primeru Kralja Edipa, Aristotel razvija teoriju hamartije 8 junak tragedije je čovek po sredini 'ne ističe ni vrlinom ni nemoralom(, on ne zapada u nesre)u zog nevaljalstva, ve) zog tragi$ke gre-ke 'hamartije(! postoje dve grupe tumačenja ovog pojma1 moralistička i spoznajna! u moralističkim se tragička greška izjednačava sa 8 krivicom, moralnom slaoš)u i prepuštanju strastima 'stoici, 0eneka(, grehom 'hriš)anstvo(, zločinom ili sramnim činom 'renesansa(, karakternom manom 'klasicizam(! zajedničko svim ovim stavovima 8 junakova greška/ je neki moralni prestup ili karakterna slaost za koju snosi punu odgovornost! danas dominira spoznajno tumačenje 'više odgovara Aristotelu(1 hamartija je greška koja nastaje zog nepoznavanja okolnosti 'junak nije odgovoran za svoj čin, koji je nastao iz nepoznavanja okolnosti, ali je odgovoran za svoje neznanje( nasuprot ideji o junakovoj krivici stoji stav da je Kralj Edip tragedija o neminovnosti i nepromenljivosti sudine! tragedija je o tome što 3dipova postepena spoznaja vlastite sudine ne sprečava njeno ostvarenje 8 naprotiv, on espomo)no pada u mrežu koju mu je sudina isplela! opet središnja 0ooklova tema 8 ljudska volja se izdiže i suprotstavlja višim silama, ali je u ori s njima nemo)na! tragički momenat nije u espomo)nosti, predodređenosti i porazu 8 3dipova tragička veličina nalazi se u tome što on nije mogao, kako su mu savetovali #iresija i Eokasta, da odustane od započete istrage i tako spase see, a grad prepusti nesre)noj sudini! ali, 3dip nosi kletvu po-tenja
E5RIPID •
•
3uripidov život i rad 'GJG. 8 GB>. pre n.. e( pripadaju, za razliku od 3shilovog i 0ooklovog, periodu opadanja atinske političke mo)i 8 peloponeski ratovi između Atine i 0parte imaju znatno drugačiji karakter od persijskih 8 građanski, ratouilački, u nekim azama i osvajački rat 'Alkiijadov pohod na 0irakuzu G25. god pre n.e.(! priroda rata i njegov ishod 'denitivni slom Atine( imaju uticaja na 3uripidovo delo 8 pesimizam, relativizovanje vrednosti, guitak vere kulturnointelektualni uticaj na 3uripidovo delo 8 procvat sostičkog učenja u Atini! odlike sostike1 vera u mo) čovekovog razuma 'čovek je merilo svih stvari/ 8 9rotagora(, prolematizacija tradicionalne religije, primat znanja i orazovanja u odnosu na poreklo i nasleđe, sklonost
•
•
•
•
•
ka racionalnoj polemici! sklonost ka toj pomodnoj učenosti 8 jedan od razloga što nije io mnogo popularan 'Aristoanova kritika 3uripida(! samo četiri puta je io poednik takmičenja tragičara! posmrtna slava sačuvano je 2J drama 8 #lkestida, .edeja, +eraklova deca, ri!eglice, +ipolit, #ndromaha, +eka!a, rojanke, +elena, .ahniti +eraklo, /0genija na auridi, /0genija u #ulidi, Elektra, eni$anke, 1on, rest, 2ahantkinje i satirska igra Kiklop! teško je sistematizovati odlike njegovog dela zog rojnih kontradikcija 'sostičko relativizovanje i etička nedogmatičnost( političke konotacije! 3uripid se često reeriše na neposrednu političku stvarnost! smenjivanje patriotskog i paci0sti$kog ose)anja kao posledica pravdoljuivog stava o pelponeskom ratu 'Q. De @omiji(! patriotsko u tragedijama sa početka rata, pacističko u tragedijama nastalim posle Alkiijadove agresije na 0irkauzu patriotsko1 u dramama o izeglicama koje štiti grad Atina 8 slavljenje demokratije '+eraklova deca i ri!eglice(! kralj ne pristaje da žrtvuje atinsku građanku da i spasao grad, Atinjani poštuju zakone i odijaju da pogue zaroljenog vladara '+eraklova deca(, majka podse)a kralja #ezeja, koji se dvoumi da li da zaštiti izeglice ili ne, na slavu i čast Atine, #ezej govori teanskom glasniku pohvalu demokratiji 'ri!elgice(! pacističko1 u tragedijama o trojanskim zaroljenicama 8 potresni prikazi stradanja nedužnih '+eka!a, #ndromaha, rojanke(! rojanke doijaju melodramski karkater '"auman( 8 gradacija mučnih prizora patnje, ez ikakve odgovornosti #rojanki! vrhunac pacizma 8 "asandrin stav 'rojanke(, da su poednici trojanskog rata ve)e žrtve od poeđenih, jer su njihovi mrtvi poginuli u ori za tuđu zemlju, tako da )e ostati nesahranjeni i neoplakani religijske konotacije 8 složen i protivurečan odnos prema ožanskom autoritetu! na prvi pogled, oštra kritika tradicionalne religije! +ipolit – junak strada zog mržnje oginje Arodite, čiji kult ljuavi on zanemaruje zarad kulta čednosti oginje Artemide 'doduše, ovde postoji hi!ris 8 Fipolit ne poštuje Aroditu(! Elektra 8 prolematizuje se ispravnost Apolonovog naloga :restu da uije majku! 1on 8 Apolon je optužen za silovanje device i sveopštu nevolju 'ali, na kraju se javlja kao dues e" machina koji donosi sre)no rešenje 8 dvosmislenost u tretiranju ožanskog autoriteta( C Lesto je Apolon krivac najviši stupanj dvosmislenosti u tretiranju ožanskog 8 2ahantkinje 'og Dionis surovo kažnjava mladog teanskog kralja 9enteja zato što nije prihvatio njegov kult(! dva oprečna tumačenja1 pesnik je i dalje veran sostičkoj kritici tradicionalnih ožanstava 'Dionisova surovost prema 9enteju(, pesnik doživljava religijsko prosve)enje pod stare dane 'veličanje Dionisa u strasnim horskim pesmama
•
•
•
•
u svetu u kome je uloga ogova smanjena, središte tragedije se premešta u smrtne junake, koji svoj udes nose u svom srcu/ 'Q.de @omiji(! pokretač radnje je opet jedna iracionalna sila, ali ona sada nije izvan čoveka 'og, sudina(, ve) u njemu 8 strast ! javlja u dva vida 8 kao ljuavna strast 'u 3uripidovom delu imamo prvi prikaz ljuavi u istoriji literature(, i kao strast osvete! one su često isprepletane1 u +ipolitu i .edeji, izneverena ljuav prerasta u želju za osvetom 'uijaju)i decu, +edeja se surovo sveti čoveku zog koga je nekad izdala porodicu i napustila otadžinu, a koji je sada napušta zog druge! -edra se sveti čoveku koji je oholo odacio njenu ljuav(! strast se oično prikazuje kroz suko s nekom drugom silom1 +edejina strast za osvetom ori se s njenom materinskom ljuavlju, -edrina strast prema Fipolitu ori se s njenim kraljevskim dostojanstvom ovaj suko različitih sila ukazuje na još jednu odliku 3uripidovih likova 8 oni su ispunjeni dilemama, duševnim lomovima, ose)anjem griže savesti! ovako složen, gotovo realistički prikaz ljudske psihe je novitet u istoriji drame! primeri duševnih lomova1 čak četiri puta u toku čuvenog monologa, +edeja menja odluku da uije svoju decu, dok se -edra ori sa željom da prizna ljuav prema Fipolitu! primer griže savesti1 :rest i 3lektra 'Elektra( imaju grižu savesti posle uistva majke 'poređenje s 3shilom i 0ooklom( pored strašnih i uzvišenih strasti, 3uripidovi junaci podležu i niskim i seičnim porivima 'prva pojava potpuno negativnih likova u istoriji drame 8 negativaca/(! Admet ' #lkestida( spremno prihvata ženinu žrtvu za njegov život, Eason '.edeja( licemerno ojašnjava +edeji da se ženi drugom ženom da i oezedio olji život njoj i deci a&on 6 intelektualno nadmetanje, takmičenje! agonsko načelo je ilo prisutno u mnogim institucijama tadašnje grčke civilizacije a i današnje civilizacije
A7TI8KA GR8KA KO9EDIJA •
•
u nedostatku pouzdanih podataka, veruje se da je grčka komedija nastala iz procesijskih oreda u slavu plodnosti 8 u procesiji 'na grčkom komos 8 odatle i komedija( nosili su se džinovski alusi, pevale pesme u slavu Dionisa i gruo se zadirkivao narod! u Atini su komedije počele da se izvode za vreme "enaj'kih '1e0ano'ti posve)enih Dionisu, koje su se odvijale zimi 'lenaje su menade, odnosno ahantkinje(, da i kasnije postale deo
5. pre n. e( 9oreklo staroatičke komedije možemo i povezati sa !"ak'ima – italskim olikom arse koja je ila veoma popularna u narodu. 9rikazivane su na veoma maloj, drvenoj pozornici, podignutoj u samoj orkestri pozorišta ili, možda,
•
jednostavno na trgovima. #ematski, arsa laH je ila u izvesnoj vezi sa parodijom tragedije. = stvari, reč je o jednoj mitološkoj parodiji u kojoj su ogovi i heroji nemilosrdno izvrgavani ruglu, iako su koriš)ene i teme iz građanskog i svakodnevnog života. :vde se karikatura izoličava u preteranu grotesku1 likovi su unakaženi do krajnje granice verodostojnosti i lika i stasa klasikacija književnih olika antičke grčke komedije1 2( staroatička komedija 'kraj <, početak I< v. pre n.e(, 6( srednjoatička komedija 'sredina I< v. pre n.e 8 traje oko 5B godina(, 7( novoatička komedija 'javlja se krajem I< v. pre n. e( 0taroatička komedija
•
•
•
•
0taroatička komedija se odlikuje kao veoma specičan apartan žanr, izolovan u svome vremenu 8 može se porediti sa savremenim satiričnim, kaaretskim sadržajima. @eeriše se na aktuelne događaje. Anahrona je 8 nasleđuje orasce iz tragičke umetnosti. I dalje postoji hor ali on ima nešto samostalniju unkciju. on, na momente, prekida radnju i direktno se ora)a pulici da i odranio pisca od napada, ili izneo neke njegove stavove 8 to je %arabaa* drugi važan strukturni element staroatičke komedije 'postoji i u 3uripidovoj trgediji( je a&on 8 racionalno nadmetanje argumentima, intelektualna itka, veralni dvooj 'primer1 nadmetanje 3shila i 3uripida u *a!ama( #eme staroatičke komedije nisu okrenute mitu nego političkoj i društvenoj prolematici atinskog polisa. :štrica tih komedija uperena je protiv rata i demagoga, protiv sosta i 0okrata, protiv nove književne škole. Druge odlike staroatičke komedije na planu orme1 2( mešanje realističnih i antastičnih elemenata 'radnja 3izistrate je u osnovi realistična, a elementi antastičnog, mitološkog i alegorijskog javljaju se u *a!ama, .iru, ticama, !lacima(, 6( laavo komponovana radnja, 7( stilizovani i groteskno naglašeni likovi, koji su uopšteniji i od tipski svedenih karaktera 'porede ih s lakrdijaškim maskama, marionetma, klovnovima 8 glumci u ovoj komediji su imali kostime sa naglašenim stomacima, stražnjicama i alusima(, G( sočan, lascivan, pa i vulgaran govor, sa puno lokalizama, što uz aluzije na stvarne ličnosti atinskog društva, čini Aristoanove komedije izuzetno teškim za prevođenje 'primer komičkog eekta postignutog jezičkim ortima 8 povišen govor spartanskih žena doija lascivnu, konotaciju među Atinjanima u 3izistrati( najznačajniji predstavnik staroatičke komedije je Ari'to$an 'GGG. pre n.e 8 7JB. pre n.e(! napisao je GG komedije, a sačuvano je 221 #harnjani, Vitezovi, se, tice, *a!e, !laci, .ir, 3izistrata, *enska skup-tina u ezmoforiju, *ene u
•
•
•
narodnoj skup-tini, lut 'ova poslednja pripada srednjoatičkoj komediji(! Aristoan je jedini pisac staroatičke komedije čija su dela sačuvana, tako da se upravo iz njih izvode odlike ovog žanra jedna od glavnih odlika1 savremene teme i satirički ton! teme iz aktuelnog društvenog, političkog i kulturnog života Atine onog doa '9eloponeski ratovi(, doa materijalne i moralne propasti atinske države 'za razliku od 9ersijskih ratova koji su, kao odrameni i poednički, stvorili herojski i patriotski duh 3shilovih tragedija, 9eloponeski ratovi su, kao ratouilački, doprineli duhu skepse, sumnje, pesimizma i pacizma u 3uripidovim tragedijama i Aristoanovim komedijama(! predmet satire su pojave i pojednici za koje Aristoan misli da su uzrok propasti Atine, prevashodno njenog najugroženijeg socijalnog sloja 8 sloodnih seljaka! konkretne, direktno imenovane mete satire1 političari demagozi '"leon(, vešti sosti '0okrat(, piscimodernisti '3uripid(! ne suprotstavlja se demokratiji zato što je pristalica suprotne opcije 'aristokratske oligarhije(, što se često misli, ve) zato što uviđa lošu stranu demokratije 8 demagošku, ratnohuškačku manipulaciju narodom iz ličnih interesa osuda demokratske demagogije i rata, snažan pacistički stav1 u #harnjanima, jedan seljak sklapa, u jeku 9eloponeskog rata, privatni tridesetogodišnji mir sa 0partom, a hor aharnjanskih rudara ga kamenuje, traže)i rat do potpune poede, što junaka ne ugrožava jer uživa lagodeti svoga mira! u .iru, atinski seljak #rigej, izmučen ratnim stradanjima, odlazi na ogromnom alegaru na neo da i osloodio oginju mira, koju zaroljenu u neeskoj pe)ini drži og rata, a ovaj poduhvat izaziva suko između proizvođača oružja i proizvođača poljoprivrednih alatki! u 3izistrati, atinske žene name)u muževima seksualni post kao kaznu zog njihovog ratovanja, u čemu im se pridružuju i spartanske žene, što se završava poedom ženskog pacizma nad muškim militarizmom! u ticama se gradi jedna od prvih utopističkih vizija u istoriji književnosti 8 dva Atinjanina odlaze u olake, među ptice, da tamo naprave grad mira i lagostanja osuda sostike kao nove učenosti 'njenog glavnog reprezenta Aristoan vidi u 0okratu(! u !lacima '!lakinjama( imamo slučaj da sin 8 koji je, posle rojnih očevih nagovora i njegovog ličnog primera, ipak pristao da izuči sostičku školu da i uz pomo) tog znanja prevario poverioce 8 prvo preija oca, a onda mu, sostički argumentovano, ojašnjava zašto je to učinio! Aristoanova pozicija prema sostici je protivurečna1 i sam je io eksponent tog učenja koje je napadao 'io je orazovan, tragao je za istinom, zalagao se za mir( 8 on je, zapravo, osuđivao negativne aspekte i posledice sostike
•
•
'relativizovanje svih vrednosti, agnosticizam, samodovoljnu polemiku, pokondirenost omladine koja ne poštuje starije( osuda nove umetnosti i njenog glavnog predstavnika 3uripida! u *a!ama, Dionis silazi u Fad da i na zemlju doveo nekog mrtvog pesnika 'on računa na 3uripida(, koji može da povrati stare vrline u moralno i društvenu posrnulu Atinu, ali posle nadmetanja 3shila i 3uripida, og se, ipak, odlučuje za 3shila, jer je on, za razliku od 3uripida, pravi izraz stare dore tradicije! 3uripid se ne odacuje zog estetskih odlika njegove umetnosti, ve) zog toga što se ona zasniva na društvenoštetnoj/ sostičkoj ideologiji Aristoanove komedije se odlikuju time što seu potpuno sloodne od ilo kakve ograničenosti vremena i mesta. #o je jedini dramski rod u antičkoj *rčkoj koji nije imao jedinstvenu nego mnogosruku scenu 0rednjoatička i novoatička komedija 9ozorišta u periodu helenizma
•
•
o srednjoatičkoj komediji postoje minimalni podaci 'jedina sačuvana drama ovog žanru je Aristoanov lut (! u njoj više nema društvene satire, a hor se postepeno gui! tematski, srednjoatička komedija se povlači u prostor mita 8 ona i ponajpre mogla da se odredi kao mitološka urleska ili parodija mita! mogu)i razlog nestanka satiričnog tona 8 vazalska vlast tridestorice tirana, koja je nametnuta Atini posle denitivnog poraza u ratu sa 0partom, ograničavala je građansku sloodu. = tome nalazimo razloge guitka hora i satire. Društvena satira prestala je s prestankom političke sloode u Atini, pa prema tome i zaranom da se na pozornici prikazuju likovi tog doa. For je ukinut ilo zog zarane da se prave aluzije 'poseno u paraazi( na događaje i žive osoe, ilo, takođe, zato da se uštede često veliki troškovi za koreute. 0rednjoatička satira je mogla iti uperena samo na privatni život građana , prikazanih ne pojedinačno nego opšte. novoatička komedija unosi revolucionarnu novinu ne samo u žanr komedije, ve) u dramu uopšte 8 teme, priče i likovi se uzimaju iz oičnog, građanskog, svakodnevnog života! mišljenja o realizmu/ novoatičke komedije se razlikuju, ali ipak preovlađuje stav da su ove komedije pouzdan istorijski izvor o građanskom životu Atine onog vremena 'od kraja I< veka pre n.e. pa nadalje(, prevashodno o porodičnim i račnim oičajima, imovinskom i krivičnom pravu i sl! mesto dešavanja radnje je, po pravilu, gradska ulica ili trg ispred ulaza u ku)e glavnih junaka, tako da celokupan gradski život pulsira u tom prostoru! iz novoatičke komedije potisnuti su alegorijski, mitološki i antastični elementi koji su odlikovali i staru i srednju komediju
•
• •
•
•
vezano za tu opštu desakralizaciju/, menja se i odnos prema ogovima i religiji uopšte 8 ogovi više nisu pokretači radnje, nisu ni likovi u drami 'eventualno naratori u prologu(, a od religijskih prolema javlja se samo kritika praznoverja i lažne poožnosti 'u +enandrovom 4am%oru1 građana prinose oilate žrtve da i se sami najeli, a ne iz poštovanja ogova(! jedini ožanski princip jeste oginja slučaja ihe 'u helenizmu, u doa opšte nesigurnosti, neizvesnosti i poljuljanih vrednosti, upravo slu$aj 8 neočekivan i nedokučiv preokret sre)e 8 postaje glavni mehanizam ljudskog života( ;ajpoznatiji novoatički komediogra je io +enandar. u svetu ez ogova, u prvi plan stupaju ljudi 8 jedna od glavnih odlika novoatičke komedije jeste slikanje tipičnih karaktera! oni predstavljaju skup glavnih crta lika, a ne psihološki razvijen karakter 8 tipski likovi postoje i u kasnijoj komediograskoj tradiciji 'poreklo1 #eorastov spis Karakteri s prikazom galerije tipičnih karaktera onog vremena(! tipovi novoatičke komedije1 2( nam)orast i škrt starac, ponekad i pohotan 'oično remeti ljuavne planove mladih junaka(, 6( zaljuljeni mladi) 'zog ljuavne zaluđenosti nije u stanju da samostalno ostvari svoje ciljeve(, 7( sujetni kuvar 'označava sklonost lopovluku i zanatsku sujetu(, G( pohlepna i seična hetera, 5( laskavac i čankoliz 'udvorištvom pokušava da ostvari najelementarnije interese(, >( plašljiv vojnik koji se razme)e svojom hraroš)u, P( spretan, domišljat i lukav ro 'pomaže gospodaru da i zaradio osloođenje od ropstva, često se javlja uz lik zaljuljenog mladi)a( tipski likovi javljaju se u tipskim dramskim situacijama! radnja je najčeš)e vezana za ljuavne teme, a omiljena je ugro5ena lju!av 8 prevazilaženje prepreka u ostvarivanju ljuavne veze dvoje mladih, koja je najčeš)e ugrožena delovanjem nam)orastog oca 'to i io siže +enandrovog 4am%ora, jedine integralno sačuvane novoatičke komedije(! radnja se završava sre)no 8 najmanje jednim, a često i nekolikim rakovima 'konvencija žanra(! popularni elementi zapleta novoatičke komedije1 silovanja u pijanstvu 'nije ilo prolematično što mladi) želi da osvoji devojku koju je prethodno silovao i što se ona ne uni(! lizanci razdvojeni u detinjstvu koji se pronalaze i prepoznaju, ali tek posle dosta peripetija vezanih za zamenu identiteta! napuštena i izložena/ deca čije se poreklo na kraju otkriva zahvaljuju)i predmetima s kojima su ili izloženi/ itd! radnja novoatičke komedije poštuje Aristotelovo pravilo o jedinstvu 'ove drame su znatno koherentnije od Aristoanovih( humor novoatičke komedije proizilazi upravo iz ovih strukturnih načela 8 tipskih situacija i likova! još jedna strukturna osoenost s humornim eektom 8 nema više hora, on se pojavljuje samo kao muzički intermeco između činova 'hor se uvodi/ usputnim komentarom tipa ežite, idu pijani mladi)i/, posle čega se protagonisti povlače, a dolazi hor koji
•
•
svira, peva, igra i zaavlja puliku između činova(! generalno, humor novoatičke komedije je znatno umereniji od onog u staroj! arsične scene, kao što je preijanje "nemona u petom činu 4am%ora, deluju neprikladno u opštem umerenom tonu dela jedna od itnih odlika novoatičke komedije jeste i njena sklonost prema didaktici i sentencioznosti 'što je itno razlikuje od surovog cinizma stare(! moralna naravoučenija nisu mnogo duoka, ona se svode na mudrosti oičnih ljudi, proistekle iz svakodnevnog iskustva(! misli nove komedije nisu oeležene samo vanvremenskim iskustvom oičnih ljudi, ve) i opštom duhovnom klimom karakterističnom za period posle propasti Atine! zato ima i dosta pesimističkog, pa i atalističkog raspoloženja, a uoičajene misli su 8 trea se spremno i smireno suočavati sa sudinom, ne trea mnogo tražiti od života, trea se navi)i na ljudsku nezahvalnost, trea se prilagoditi zajednici 'neke izreke doslovno preuzete iz +enandrovih komedija poznate su iili zanimljive i danas 8 rak je, ako se pogleda istini u oči, nužno zlo/( u doa helenizma 'od III v. pre n. e(, kada se i razvija žanr novoatičke komedije, nastaju i izvesne promene u arhitekturi grčkog pozorišta! pozorišna zgrada 8 skena 8 ne pravi se više od drveta, ve) od kamena! ona se sada sastoji od dva trema sa stuovima koji stoje jedan iznad drugog 8 između tih stuova nalazile su se slikane %ro'kenion površine koje su predstavljale scenograju! novi element scenske arhitekture je 8 neka vrsta isturene platorme 'pozornice( na kojoj su nastupali glumci, visine i do tri metra 'kasnije, u rimskom periodu, spušta se na svega metar visine(
POZORIŠTE 5 A7TI8KO9 RI95 •
•
"ao i drugi olici visoke rimske kulture, tako su se i drama i pozorište razvijali pod grčkim uticajem! međutim, dok je grčko pozorište ilo važna institucija za državu i sve njene građane, jer je ispitivalo azična verovanja zajednice 'imalo je važan religijski i socijalni značaj( , dotle je rimsko pozorište ilo zaava za povlaš)enje društvene krugove! oičan narod je preerirao pučki teatar italskog porekla i surove paratetarske zaave gladijatora '*ladijatorski žanrovi1 ore gladijatora protiv gadijatora, gladijatora protiv životinja, trke dvokolica ! poseno teatralne/ i omiljene ile su na#mahije 8 simuliranje pomorskih itaka u amteatrima( #rea razlikovati teatar od amteatra. = @imu nema pozorišnih takmičenja, ali postoje druge okolnosti u kojima se izvode predstave! to su, pre svega, religiozni praznici '@omani 8 septemarEupiter, 9leei 8
•
•
•
novemarEupiter, Apolinares 8 juliApolon...(! da i se doilo dodatno vreme za igranje predstava, postojala je mogu)nost in'ta#ra:ije 'instauratio( 8 zog neke navodne greške, religiozni ritual se poništava i ponovo izvodi! dodatni povod za igranje predstava1 trijum vojskovođa, pogrene svečanosti, inauguracije javnih građevina. 6B7B puta godišnje su se igrale predstave, što je ve)i roj nego u Atini Feterogeni društveni sastav pulike i njeno nedisciplinovano ponašanje 'iz prologa #erencijeve 'vekrve saznaje se da su dva ranija izvođenja ove komedije propala, jer je pulika napustila predstavu zog žonglera i oks meča(! je dovelo da autori koriste upozorenja gledaocima u drugim prolozima 8 da ne sedaju na scenu, ne dovode plačljivu decu, ne pričaju i sl! = odnosu na glumce u Atini, koji su ili cenjeni, sloodni građani 'sveštenici Dionisovog kulta(, u @imu, u skladu s opštim tretmanom teatra, glumci hi'trione' nisu imali visok status 8 najčeš)e su ili osloođenici 'ivši roovi(, nisu služili vojsku jer su ili nedostojni te oaveze, dok su glumci u Atini ili povlaš)eni osloođenjem vojnih oaveza. @im je io militantna, vojna civilizacija. Arhitektura rimskog pozorišta zasniva se na principima grčkog teatra iz klasičnog i helenističkog perioda 'u helenizmu se scenska zgrada pravi od kamena. :rhestra se menja i postaje polukružna tj. postaje %ro'kenion 8 pozornica. ;a ovo je uticala promena unkcije hora. = srednjoatičkoj komediji hor gui unkciju, zog direktnog uplitanja horadruštvene suverzije, a novoatičkoj komediji ga uopšte nema(. Do 2. v. pre n. e, predstave u @imu igraju se na improvizovanim drvenima scenama! prvo stalno, kameno pozorište izgradio je 9ompej 55. god. pre n.e. između dva hrama na +arsovom polju 'u njemu je GG. pre n. e. uijen Uezar(! = @imu imamo organski organizovanu arhitekturu zatvorenu arhitekturu svi delovi pozorišne zgrade su povezani 'u *rčkoj su teatron i skena ili razdvojeni prolazima 8 %arodama(! u @imu je scena '':aenae $ron'( kamena zgrada na tri sprata, ukrašena pilastrima, kipovima, reskama! na prvom spratu, na koji se nadovezuje pozornica, nalaze se tri ulaza1 jedan ve)i u sredini 8 re&ia'koji je predstavljao oično ulaz u neki hram( i dva manja sa strane 8 ho'%ita"ia'koji su predstavljali ulaze u ku)e junaka(! takav scenski prostor odgovara dramskom prostoru u rimskim komadima 'radnja se dešava na trgu ili ulici ispred ku)a glavnih likova, označenih ovim ulazima, a kodikovani su i prostorni odnosi1 ulaz s leve strane je put za luku, a s desne put za orum(! orhe'tra je polukružna, a pošto u rimskim dramama nema hora, ona menja unkciju i postaje parter u kome sede ugledni posetioci! gledalište je :a1ea, ono se više ne useca u rdo, ve) ima spoljnu asadu 9učki žanrovi kao prva pozorišna aktivnost na tlu Italije 8 ate"ana, $a':enin'ke %e'me i mim! ate"ana je kratka
arsa etrurskog porekla izrazito gruog humora iz seoskog života s ksiranim komičkim tipovima 'škrt i pohotan starac 9apus, glupi sluga +akus, rljivi i proždrljivi sluga &uko, lukavi i gravi sluga parazit Dosenus( 8 neki istoričari smatraju da iz atelane potiče komedija del arte! $a':enin'ke %e'me, takođe etrurskog porekla, nastaju iz poljoprivrednih oreda vezanih za uklanjanje uroka i imaju satirički karakter 'ismevanje stvarnih ličnosti(! mim je grčkog porekla, to su kratke arse na gradske teme, a njegova specičnost je što glumci nemaju maske 'vremenom, u mimu se gui govor, a ostaje samo pesma, igra i pantomima( •
•
•
dramski žanrovi elitne kulture nastaju pod grčkim uticajem! $ab#"a to&ata 8 komedija na rimske teme i s rimskim likovima! %raete;ta 8 tragedija s rimskim sadržajem! $ab#"a %a""iata je najpopularniji žanr 8 prevod novoatičke komedije na latinski uz adaptaciju i dodatak specično rimskog tona! kontamina:ija 8 jedno od sredstava adaptacije, sastoji se u spajanju delova nekoliko novoatičkih uzora 'usložnjavanje radnje kontaminacijom ilo je potreno zog zadržavanja pažnje neorazovane rimske pulike(! ita"#m a::ent#m 8 rimski ton u auli palliati, tj. dodavanje motiva tipičnih za rimsko društvo 'primer1 institucija klijenta, siromašnog građanina koji postaje šti)enik uglednog patricija 8 hetera #aida, #erencijev Evnuh(! nezavisno od ita"#m a::ent#m, radnja $ab#"e %a""iate i dalje se, ar nominalno, odvija u *rčkoj! zapleti i dramski tipovi su isti su kao i u novoatičkoj komediji! najznačajniji predstavnici1 #it +akcije 9laut i 9ulije #erencije Aer P"a#t '65G2JG. pre n. e( je io sloodnog, ali siromašnog porekla, a pozorištem se avio proesionalno 'glumac i pisac(! veruje se da je napisao oko 27B komedija, sačuvano je 6B '+valisavi vojnik , .enehmi, 6latni %up, #m0trionV(! kao čovek koji je živeo od pozorišta, 9laut je morao da udovolji ukusu široke pulike 8 odatle potiču njegovi složeni i dinamični zapleti, pojednostavljeni dramski tipovi, nizak moralni ton, učan i lascivan humor! možda je upravo zog ukusa pulike, u njegovim komedijama znatno izražen italum accentum, tako da je grčki amijnet samo konvencija žanra! neki kritičari tvrde da njegove komedije toliko verno oslikavaju ondašnje rimsko društvo, da se iz njih, recimo, može učiti rimsko pravo! najve)a vrednost njegovih drama je jezik 8 živopisan, sočan, neouzdan, s kalamurima i lokalizmima 'liži Aristoanu nego +enandru(! kao najve)a mana izdvaja se loša kontaminacija grčkih uzora 8 različite priče nisu organski povezane, nesklad u kompoziciji, može se tačno odrediti gde koji grčki uzor počinje 'dinamična radnja puna orta odgovara ukusu primitivne pulike( Teren:ije '2OB25O pre n. e.( je poreklom io osloođeni ro iz Arike, ali i šti)enik elitnih helenolskih krugova
•
intelektualne omladine, okupljene oko 0cipiona +lađeg! io je ljuimac ovih krugova, ali njegov sositiciran stil nije imao uspeha kod šire pulike 'napisao je samo šest drama1 2ra%a, 'vekrva, Evnuh, Devojka s #ndrosa, 'amomu$itelj, ormion(! optuživali su ga za plagijat 'u rimskoj književnosti, plagijat je orada ve) latiniziranog grčkog uzora( i kontaminaciju, a on se od optuži ranio u II prologu 's Aristoanovim paraazama, predstavljaju začetak žanra književne polemike( #erencije je olje od 9lauta sprovodio kontaminaciju 8 skladnije spojene priče, koje se oično svode na dva toka radnje 8 glavni i paralelni, suptilnija kontaminacija!
RED7JI
•
•
:dnos katoličke crkve prema pozorištu1 postojali su žanrovi 'pučkog karaktera1 zaavljači, truaduri, klovnovi( kojima se katolička crkva protivila i koje nije prihvatala zog asocijacija na gladijatore 'poznato je da su se hriš)ani orili u gladijatorskim orama(. 0kormase 8 putuju)e glumce je ruska pravoslavna crkva proterivala u 0iir Doduše sami crkveni religiozni oredi 'misa, itd.( su imali teatarsku ormu. :ično su se služili alegorijskim prikazivanjem života i patnje Fristove. ;a prelasku iz
•
•
•
određenu simoliku. #ako je i prostor crkve imao određenu scensku unkciju 'oltar je u jednoj drami predstavljao Fristov gro, u drugoj Fristovu kolevku, itd.( ;ajpoznatija predstava je ila 9cium 'epulchri 9oseta Fristovom grou '#ako imamo i :cij
•
•
pričama o svecima(. Lesto su ili sastavni deo misterija. +isterije su trajale od 67 dana pa i do mesec dana :rganizacija misterija1 = pripremi misterija je učestvovao ceo grad. Eedan deo grada je pravio mansione i glumio, a drugi deo grada je dolazio da gleda. #ako su misterije poprimale status gradske svetkovine. #ad je pozorište ilo jako itno za svakog pojedinca kao preispitivanje azičnih vrednosti. 3ekat izrazitog zajedništva.0traže su ile udvostučene. Lak je i misa ila podređena izvođenju misterijskih ciklusa. 9redstave su organizovala religiozna ratstva 'laici(. &ila je to esnaska organizacija1 svako je imao određeni zadatak. -inansirali su se uz pomo) članarina esnaskih organizacija. = ;emačkoj su pivski estivali koristili za sakupljanje sredstava. 9ora"iteti su ili primarno dramski žanr u kojem je tekst io domninantan. &io je to zaokruženi dramski tekst. Autori su poglavito anonimni. ;ajpoznatiji moralitet je 'vako (Ever:man). #o je priča koja slavi umetnost umiranja ' #rs .oriendi(. &avi se pripremnim radnjama za smrtni čas. "arakteristični su krajnje moralistički tipovi. ;ema razvojnih likova, pre su likovi neka vrsta hodaju)ih metaora 'smrt hoda plažom(. :pisuje čoveka koji prelazi inicijacijski put. Frosvita od *andershajma
•
#re)a struja u dramskom i pozorišnom stvaralaštvu su predstavljali dramski aktivisti u manastirima koji su predstavljali centre intelektualnog sveta. ;ajpoznatiji autor je Frosvita iz manastira *andershajm 8 enediktanskog manastira u W veku čija igumanija je imala najogatiju ilioteku koju je Frosvita izučavla. Frosvitu nazivaju antiterencije jer je njeno delo nastalo na osnovu #erencija ali je ilo različitog ideološkog karaktera 8 ila je, naravno, više hriš)anski nastrojena. ;apisala je > dela 'ko #erencije(. = svojim predgovorima govori svoje izvore i šta je htela da kaže. 9o interpretaciji nekih muškaraca ona kroz religijske teme plasira teme o seksualnosti. Frosvitin opus se avio dvema temama. Eedna tema je ilo stradanje hriš)ana pod vladavinom @imskog carstva1 .udrost, Dulcitije, ;alikan. Druga tema se avila preoražajem ljudi grešnika koji su telesni život stavili pre duhovnog života1 afnutije, #vram, Kalimah< ;jene drame nisu komedije ali Frosvita uacuje sporadično arsične elemente. 0vetovno pozorište u 0rednjem veku
•
#retman proesionalnih glumaca iz zaavljačkih, pučkih pozorišta je o loš od strane hriš)anske crkve 'nisu smeli da se sahranjuju na crkvenom grolju(. ;ajčuveniji su ili histrioni 'putuju)i glumci( koji su ili oučeni raznim
•
veštinama1 akroacijama, žongliranjem, pevanjem i sviranjem i ili odlični pantomimičari. Drugi nazivi za glumce iz tog doa su1 žongleri, minstreli, truaduri, skromrasi 'u @usiji(, truveri. Luveni glumac kome se čak zna i gro je io Italijone. 9ostojala su 6 žanra1 $ar'a i 'otije* 4ar'a se odlikovala jednostavnom pričom sa nekoliko situacionih orta. :miljene teme arse su ili račni život i ljuavna tematika. 9ritom arsa nema idealizuju)eg tretmana raka ve) ciničan, racionlan tretman. +ože da ima izvesne moralne poruke ali koje su ile više zdravorazumska naravučenija iz svakodnevnog života. Autori arsi su nepoznati. ;ajčuvenija je arsa o lu5nici< otije su imale svedeniju, elementarniju priču od arse 8 neku vrstu skeča, zirku doskočica vrlo laavo povezanih. *lavni lik u sotijama je io lik lude koji se odlikovao karakterističnim kostimom1 pantalonama sa zakrpama i praporcima i kapom sa magare)im ušima. Eavljaju se kao uvertire. Imaju satirični element ismevanja konkretnih pojedinaca, za razliku od arsi koje se ave tipskim likovima.