Elementi IVa grupe PSE Elementi četvrte grupe PSE imaju specifičan položaj. Na sredini su između izrazitih pokazuje metala i izrazitih nemetala . Ugljenik je klasičan nemetal , mada ponekad pokazuje osobine metala (grafit ima metalni sjaj). Silicijum je slabiji nemetal ili amfoter (metaloid ). Sličan silicijumu je germanijum (metaloid ), mada je kod njega nemetalni karakter iščezao i javlja se slab metalni. Kalaj i olovo su slabi metali ili amfoterni amfoterni elementi . Poslednji element grupe je nedavno sintetisan i ne nalazi se u prirodi. OSOBINE IVa GRUPE PERIODNOG SISTEMA Četvrtoj grupi periodnog sistema pripadaju: ugljenik ©, silicijum (Si), germanijum (Ge), kalaj (Sn) i olovo (Pb). Slično elementima IVb grupe i kod članova IVa grupe uočljivo je promena od koselih prema baznim osobinama, sa porastom atomske mase. Najlakši član grupe, ugljenik je nemetal sa kiselim karakterom. Sledeća dva člana silicijum i germanijum su polumetali i imaju manje izražene kisele osobine. Poslednja dva člana ove grupe su kalaj i olovo i oni su metali sa pretežno baznim osobinama. Elektronske konfiguracije: C 1s2 2s2 2p2 Si 1s2 2s2 2p6 3s2 3p2 Ge 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p2 Sn 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 5s2 5p2 Pb 1s2 2s2 2p6 3s2 3p6 3d10 4s2 4p6 4d10 4f14 5s2 5p6 5d10 6s2 6p2 Iz ovoga vidimo da elementi iz IVa grupe imaju zajedničku elektronsku konfiguraciju ns2np2 sa dva nesparena elektrona. Dovođenjem energije (energije eksitacije) može se izvršiti rasparivanjem elektrona u s orbitali I prelazak jednog elektrona iz ns u prvu praznu orbitalu npz. Tako nastaju četiri nesparena elektrona koji grade četiri sp3 hibridne orbitale usmerene ka uglovima tetraedra, a vrednost oksidacionog broja je tada +4.
FIZIČKE I HEMIJSKE OSOBINE ELEMENATA IVa GRUPE Ni jedan od elemenata IVa grupe ne može da gradi dvoatomni molekul zbog gore navedene konfiguracije, ali atomi ugljenika u elementarnom stanju mogu da se povežu međusobno kovalentnim kovalentnim vezama. Tačke topljenja su vrlo visoke što se objašnjava njihovom kristalnom strukturom. C, Si, Ge i Sn kristališu gradeći dijamantsku kristalnu rešetku u kojoj su veze C-C, Si-Si, Ge-Ge, Sn-Sn tetraedarskog rasporeda zbog sp3 hibridizacije njihovog atoma. Da bi se ove veze raskinule, potrebna je ogromna energija, ali kako od ugljenika do kalaja opada nemetalni karakter, to je veza Sn-Sn slabija od veze C-C. Zato je tačka topljenja ugljenika najviča i opada od Si do Sn. Olovo ima metalnu kristalnu rešetku. Tagke ključanja su takođe visoke i pravilno opadaju od uglj ugljen enik ikaa ka olov olovuu (ods (odstu tupa panj njee od Ge). Ge). Oksi Oksida daci cion onii broj broj -4 ima ima uglj ugljen enik ik u jedi jedinj njen enju ju sa vodo vodom. m. Najrasprostanjeniji su hidridi ugljenika. Hidridi ostalih elemenata su toliko nestabilni da nemaju veći praktični značaj.
Ugljenik
• • • • • • • • • • • • • • • • • •
•
•
atomski broj: 6 Ar: 12,011 grupa: 4 perioda: L blok: p osobine: nemetal (metaloid) agregatno stanje: čvrsto T.K: 5100 K T.T: 3773 K gustina: 2,26(grafit) - 3,51 (dijamant)g/cm3 elektronegativnost: 2,5 otkriće: poznat od davnina lat. naziv: carboneum oksidaciona stanja: +4, -4, +2 raspored elektrona po nivoima: 2, 4 elektronska konfiguracija: [He]2s22p2 atomski poluprečnik: 70 pm alotropske modifikacije: o amforni grafit , heksagonalni - provodnik el. struje, metalni sjaj (slabije vezani elektroni) o o dijamant , tetragonalni fuleren , oblik "fudbalske lopte", obično C60 mada može C20-72 o Pronađeno je joše nekoliko, manje bitnih, alotropskih modifikacija ugljenika o jačina nekih kovalentnih veza (kJ/mol): C-H, 411 o C-C, 348 o C=C, 614 o C=O, 745 o C C, 839 o C=N, 615 o C N, 891 o izotopi: 1.
C-12
zastupljenost u prirodi: 98,9% raspad: stabilan
2.
C-13
3.
C-14
zastupljenost u prirodi: 1,1% raspad: stabilan zastupljenost u prirodi: u tragovima raspad: betavreme poluraspada: 5730 godina raspada se na: N-14
Silicijum
• • • • • • • • • • • • • • • • • •
atomski broj: 14 Ar: 28,05 grupa: 4 perioda: M blok: p osobine: metaloid agregatno stanje: čvrsto T.K: 3538 K T.T: 1687 K gustina: 2,33g/cm3 elektronegativnost: 1,8 otkriće: J. Berzelius, 1823. lat. naziv: silicium oksidaciona stanja: +4, (ređe +2) raspored elektrona po nivoima: 2, 8, 4 elektronska konfiguracija: [Ne]3s23p2 atomski poluprečnik: 110 pm jačina nekih kovalentnih veza (kJ/mol): Si-H, 326 o Si-C, 301 o Si-O, 486 o Si-F, 582 o Si-Cl, 391 o Si-Si, 226 o
•
izotopi: 1.
Si-28
2.
Si-29
zastupljenost u prirodi: 92,23% raspad: stabilan zastupljenost u prirodi: 4,67% raspad: stabilan
3.
Si-30
4.
zastupljenost u prirodi: 3,1% raspad: stabilan Sintetisan je radioaktivan izotop Si-32.
Germanijum
• • • • • • • • • • • • • • • • • • •
atomski broj: 32 Ar: 72,59 grupa: 4 perioda: N blok: p osobine: amfoteran element ili metal agregatno stanje: čvrsto T.K: 3103 K T.T: 1210 K gustina: 5,32g/cm3 elektronegativnost: 1,8 otkriće: C. Winkler, 1886. lat. naziv: germanium oksidaciona stanja: +4, +2 raspored elektrona po nivoima: 2, 8, 18, 4 elektronska konfiguracija: [Ar]4s23d104p2 atomski poluprečnik: 125 pm brzina zvuka: 5400 m/s energija jonizacije (kJ/mol): Ge -> Ge+, 762 o Ge+ -> Ge2+, 1537 o Ge2+ -> Ge3+, 3302 o
Ge3+ -> Ge4+, 4410 izotopi: o
•
1.
Ge-70
2.
Ge-72
3.
Ge-73
4.
Ge-74
zastupljenost u prirodi: 21,23% raspad: stabilan zastupljenost u prirodi: 27,66% raspad: stabilan zastupljenost u prirodi: 7,73% raspad: stabilan zastupljenost u prirodi: 35,94% raspad: stabilan
5.
Ge-76
6.
zastupljenost u prirodi: 7,44% raspad: stabilan Sintetisani su izotopi germanijuma atomskih masa 68 i 71.
Kalaj
• • • • • • • • • • • • • •
atomski broj: 50 Ar: 118,69 grupa: 4 perioda: O blok: p osobine: amfoteran element ili metal agregatno stanje: čvrsto T.K: 2875 K T.T: 505 K gustina: 5,769(sivi) - 7,265g/cm(beli)3 elektronegativnost: 1,8 otkriće: poznat od davnina lat. naziv: stannum oksidaciona stanja: +4, +2
• • • • •
•
raspored elektrona po nivoima: 2, 8, 18, 18, 4 elektronska konfiguracija: [Kr]5s24d105p2 atomski poluprečnik: 145 pm brzina zvuka: 2730 m/s energija jonizacije (kJ/mol): Sn -> Sn+, 709 o Sn+ -> Sn2+, 1412 o Sn2+ -> Sn3+, 2943 o Sn3+ -> Sn4+, 3930 o izotopi: 1.
Sn-112
2.
Sn-114
3.
Sn-115
4.
Sn-116
5.
Sn-117
6.
Sn-118
7.
Sn-119
8.
Sn-120
9.
Sn-122
zastupljenost u prirodi: 0,97% raspad: stabilan zastupljenost u prirodi: 0,65% raspad: stabilan zastupljenost u prirodi: 0,34% raspad: stabilan zastupljenost u prirodi: 14,54% raspad: stabilan zastupljenost u prirodi: 7,68% raspad: stabilan zastupljenost u prirodi: 24,23% raspad: stabilan zastupljenost u prirodi: 8,59% raspad: stabilan zastupljenost u prirodi: 32,59% raspad: stabilan
zastupljenost u prirodi: 4,63% raspad: stabilan Sn-124 10. zastupljenost u prirodi: 5,79% raspad: stabilan Sintetisani je izotop kalaja atomske mase 126. Kalaj je element sa najviše 11. stabilnih izotopa - čak 10. alotropske modifikacije:
•
o
sivi - ispod 180C
o
beli - preko 180C
Olovo
• • • • • • • • • • • • • • • • • • •
•
atomski broj: 82 Ar: 207,2 grupa: 4 perioda: P blok: p osobine: amfoteran element ili metal agregatno stanje: čvrsto T.K: 2022 K T.T: 600 K gustina: 11,34g/cm3 elektronegativnost: 1,8 otkriće: poznato od davnina lat. naziv: plumbum oksidaciona stanja: +2, +4 raspored elektrona po nivoima: 2, 8, 18, 32, 18, 4 elektronska konfiguracija: [Xe]6s24f 145d106p2 atomski poluprečnik: 180 pm brzina zvuka: 1190 m/s energija jonizacije (kJ/mol): Pb -> Pb+, 715 o Pb+ -> Pb2+, 1450 o Pb2+ -> Pb3+, 3081 o Pb3+ -> Pb4+, 4083 o izotopi: 1.
Pb-204
2.
Pb-206
3.
Pb-207
zastupljenost u prirodi: 1,6% raspad: alfa vreme poluraspada: 1,4 * 1017 godina raspada se na: Hg-200 zastupljenost u prirodi: 24,1% raspad: stabilan
4.
Pb-208
zastupljenost u prirodi: 22,1% raspad: stabilan zastupljenost u prirodi: 52,4% raspad: stabilan
5.
Pb-210
6.
zastupljenost u prirodi: u tragovima raspad: beta-, alfa vreme poluraspada: 22,3 godine raspada se na: Hg-206, Bi-210 Poznat je sintetički izotop olova atomske mase 205.
Ununkvadijum • • • • • • • • • • • • • • • • • •
atomski broj: 114 Ar: 288 grupa: 4 perioda: Q blok: p osobine: slab metal agregatno stanje: verovatno čvrsto T.K: ? K T.T: ? K gustina: ?g/cm3 elektronegativnost: ? otkriće: Dubna, 1999. lat. naziv: ununquadium oksidaciona stanja: ? raspored elektrona po nivoima: 2, 8, 18, 32, 32, 18, 4 elektronska konfiguracija: [Rn]7s25f 146d107p2 atomski poluprečnik: ? pm izotopi: 1. Sintetisan je samo jedan atom elementa 114.
Dobijanje Svi elementi IV grupe (osim sintetskog - Uuq) nalaze se u znatnijim količinama u zemljinoj kori . Ugljenik ulazi u sastav svih organskih jedinjenja , u atmosferi ga ima u obliku CO2. U zemljinoj kori nalazi se između ostalog u nafti i ugljevima . Kao grafit dolazi ređe, a najređe kao dijamant .
Silicijum je drugi najzastupljeniji element u zemljinoj kori (prvi je kiseonik) i čini oko četvrtine zemljine kore (uglavnom u obliku aluminosilikata i SiO2). Silicijum se proizvodi iz SiO 2 redukcijom u električnom luku pomoću veoma istog grafita . SiO2 + C -> Si + O2 Ovako se dobija silicijum sa 1-4% primesa. Pošto je za poluprovodničku industriju potreban izuzetno čist silicijum. Si se prečišćava pomoću dve metode . Prva je fizička i sastoji se u pomeranju bloka od nedovoljno čistog Si kroz peć na čejem je jednom delu temperatura dovoljna da se iztopi silicijum. Deo tečnog silicijuma koji nastaje pomeranjem nosi nečistoće pošto se naknadno odseče. Ova metoda izvodi se i sa nepokretnim blokom Si oko kog se pomera indukcioni kalem. Učinak je isti uz manje utrošene energije. Druga metoda prečišćavanje Si je hemijska . Si se provodi kroz atmosferu HCl i stvara gasovite produkte (hlorsilani, a HSiCl3, trihlorsilan, se izdvaja i prečišćava destilacijom) koji se zatim u atmosferi vodonika redukuju na 12000C, a čist silicijum se sublimuje iz gasovitog stanja. Dobijena HCl se ponovo koristi za dobijanje HSiCl3. HSiCl3 + H2 -> Si + 3HCl Germanijum se dobija pri prečišćavanju Pb, Zn, Cu, a dolazi i u rudama argiroditu i germanitu . Kalaj dolazi kao kasiterit (SnO2) u eruptivnom kamenju, uglavnom na malajskom poluostrvu. Iz rude se može izdvojiti relativno prostom redukcijom uz pomoć ugljenika pri povišenoj temperaturi. SnO2 + 2C -> Sn + 2CO Osnovna ruda olova je galenit (PbS) . Iz njega se izdvaja postupkom sličnim za sve sulfidne rude. Prvi deo jeste koncentrisanje rude - flotacija (ona se primenjuje za koncentrisanje svake rude). Ruda se usitni, a zatim unosi u bazen sa vodom. Bazen ima mešalicu i pumpu za uduvavanje vazduha. Dodaju se tenzidi (površinski aktivne supstance) - "penušavac" (adsorbuje su na granici vazduh/voda - sastoji se od manjeg polarnog dela koji se vezuje za molekule vode, i većeg nepolarnog, koji se vezuje za molekule vazduha) i "kolektor" (polarni deo se selektivno veje za mineral, a nepolarni time čini mineral hidrofobnim). Baloni vazduha stabilizovani penušavcem i čestice minerala sa kolektorom se međusobno vežu i isplivavaju na površinu odakle se mineral sakuplja.
Galenit se prvo prži na oksid. 2PbS + 3O2 -> 2PbO +2 SO2 Koji se redukuje uz pomoć ugljenika . PbO + C -> Pb + CO
Reakcije Elementi IV grupe se međusobno razlikuju po osobinama . Ugljenik je nemetal i kao takav ne reaguj sa kiselinama i bazama. Usijan reaguje sa vodenom praom i taj se postupak koristi za dobijanje vodonika (v. tekst o vodoniku). Zagrejan regauje sa kiseonikom. Ukoliko nema dovoljno kiseonika stvara se ugljenik(II)oksid. C + O2 -> CO2 2C + O2 -> 2CO Reaguje i sa halogenima, najlakše sa fluorom (zatim Cl). C + 2F2 -> CF4 Grafit reaguje i sa koncentrovanom HNO3 dajući mezitilnu kiselinu ( v. tekst o produktima oksidacije polihidroksilnih alkohola) - 1,2,3,4,5,6-benzen-heksakiselina. Si regauje s kiseonikom na 9000C, sa azotom na 14000C, sa fluorom pri normalnim uslovima i sa ostalim halogenima na oko 3000C. Reaguje samo sa HF od kiselina, a sa alkalijama gradi soli - silikate. Si + O2 -> SiO2 3Si + 2N2 -> Si3 N4 Si + 2F2 -> SiF4 Si + 2I2 -> SiI4 Si + HF -> [SiF]2- + 2H+ + 2H2 Si + NaOH -> [SiO4]4- + 4Na+ + 2H2
Germanijum, kalaj i olovo se ponašaju sličnije. Svi su zaštićeni tankim slojem oksida koji ih čini inertnim prema vodi. Kalaj reaguje sa vodenom parom. Sn + 2H2O -> SnO2 + 2H2 Svi reaguju sa kiseonikom (premda nisu korozivni) i halogenima pri zagrevanju gradeći četvoro i dvovalentna jedinjenja. Kod germanijuma preovlađuju 4-valentna, kod kalaja i četvoro i dvovalenta jednako, a kod olova su stabilnija dvovalentna jedinjenja. Ge + O2 -> GeO2 Sn + 2Cl2 -> SnCl4 Sn + Cl2 -> SnCl2 2Pb + O2 -> 2PbO Kao amfoterni elementi reaguju i sa kiselinama i sa bazama. Sa kiselinama najlakše reaguje kalaj, germanijum ne reaguje. Ovi elementi slabije reaguju sa kiselinama, jer ih štiti prevlaka oksida. Sn + 2HCl -> SnCl2 + H2 Pb + 4NaOH + 4H2O -> Na4Pb(OH)8 + 2H2
Jedinjenja elemenata četvrte grupe su većinom kovalentna. Kalaj i olovo, posebno dvovalenti, grade jonska jedinjenja.
Primena Ugalj se koristi kao gorivo, grafit za olovke, a dijamant za sečenje stakla (tehnički) i kao dragi kamen. Ugljenik (koks) se koristi i kao redukciono sredstvo u metalurgiji. Ugalj je nastao truljenjem organske materije u zemljinoj kori. Nekoliko je vrsta uglja, čija se vrednost meri kalorijama (ona je proporcionalna procentu ugljenika). Najstariji i najbolji su antracit i kameni ugalj, zatim drvni, treset... Koks se dobija industrijski. Silicijum je navažnija sirovina u proizvodnji poluprovodnika. Germanijum se takođe koristi u industriji poluprovodnika.
Kalaj ulazi u sastav legura - lem (33%, 67% Pb), bronza (20%, 80% Cu). Beli lim se koristi za konzerve . To je čelik (pretodno očišćen pomoću H2SO4) prevučen slojem kalaja (čelik se uroni u
rastopljeni kalaj). Kalaj legurama i belom limu daje potrebnu otpornost prema oksidaciji i delovanju organskih kiselina (kojih naročito ima u proizvodima koji se konzerviraju). Olovo se koristilo za tanad . Danas se najviše koristi za akumulatore .
Jedinjenja Budući da se elementi četvrte grupe znatno razlikuju po osobinama, grade različite tipove jedinjenja . Jedinjenja imaju značajnu primenu.
Neorganska jedinjenja ugljenika su oksidi (CO i CO 2), ugljena kiselina H 2CO3 i njene soli karbonati (CO 32-) i hidrogen(bi)karbonati (HCO 3-). Silicijumova najvažnija jedinjenja su SiO 2 (u prirodi kvarc, kremen - u sastavu nekog dragog kamenja ametist ), ortosilikatna kiselina (H4SiO4) koja dehidratacijom: H4SiO4 -> H2O + H2SiO3 prelazi u metasilikatnu i njihove soli ( silikati ). To su izuzetno slabe kiseline, koje grade koloidne rastvore u vodi . Najzastupljenija jedinjenja Si u prirodi su aluminosilikati (kao gline, zeoliti ...). Obično su hidratisani . To su jedinjenja koja sadrže aluminosilikatni anjon (AlSiO 4-) za koji su vezani katjoni, obično alkalnih i zemnoalkalnih metala . Zanimljiva su jedinjenja silicijuma - silani, koji su slični alkanima , samo su mnogo reaktivniji. Opšta formula im je SinH2n+2. Prvi čaln je (mono)silan, zatim disilan ... Mg2Si + 4H+ -> 2Mg2+ + SiH4 Silani sa halogenima grade jedinjenja slična halidima. Silicijum gradi još zanimljivih jedinjenja - silikone . Jedan od prostijih je metilsilikon.
Germanijum, kalaj i olovo grade sličnija jedinjenja . Veći značaj imaju jedinjenja kalaja i olova. Mogu se podeliti na okside, hidrokside (ili kiseline, dok Pb(OH) 2 pokazuje i bazan karakter) i soli sulfate, hloride, karbonate, soli organskih kiselina. Takođe postoje soli olovne, odnosno kalajne kiseline (Pb(OH)4 i Sn(OH)4), jer su ti hidroksidi amfoterni .
Ugljenik, Ugljik ili Karbon (C, latinski-carboneum) јe nemetal, IVA grupe. Stabilni izotopi su mu: 12C i 13C. Bitan nestabilan izotop јe 14C (nastaјe od 14N u gornjim sloјevima atmosfere). Ovaј četvorovalentni nemetal ima nekoliko alotropskih modifikaciјa: •diјamant (naјtvrđi poznati mineral). Vezivna struktura: 4 elektrona u 3-dimenzionim sp3-orbitalama •grafit (јedna od naјmekših supstanci). Vezivna struktura: 3 elektrona u 2-dimenzionalnim sp2orbitalama i 1 elektron u p-orbitali. Ugljenik јe zastupljen u zemljinoј kori u količini od 0,018%. Ugljenik јe bio poznat јoš u praistoriјi. Da јe hemiјski element prvi јe utvrdio Antoine Lavoisier. Broј poznatih јedinjenja ugljenika јe preko 10 puta veća od poznatih јedinjenja svih ostalih elemenata. Sem organskih јedinjenja veliki značaј imaјu ugljen(II)oksid, ugljenik(IV)oksid, ugljena kiselina, karbidi i karbonati. Na osnovu ovih podataka možemo zaključiti da se hemijski element ugljenik nalazi u VI grupi periodnog sistema hemijskih elemenata i da kao takav spada u grupu nemetala. Ugljenik tako najlakše gradi veze sa elementima II grupe, ali i I i III kada stvara nešto složenija jedinjenja. Ugljenik ima poseban značaj za organsku hemiju, jer je ugljenik osnovni sastavni element svih živih organizama njihovih tkiva i produkata. Važna osobina ugljenika je hibridizacija orbitala (uglovi između hibridizovanih orbitala su najveći mogući, što daje veliku stabilnost ugljenikovim jedinjenjima). Na slici su prikazana tri tipa hibridizacije Ugljenik se javlja u prirodi kako u elementarnom stanju, tako i u svojim vrlo mnogobrojnim jedinjenjima. Kao elementaran javlja se u obliku dijamanta i grafita. Ugljenikova jedinjenja su jao rasprostranjena u prirodi: dolomit, siderit, cerusid, malahit i drugi, poput kalcijumhidrokarbonata, magnezijumhidrokarbonata koji se nalaze u rastvorenom stanju u prirodnim vodama.
RASPROSTRANJENOST Ugljenik je sastojak ugljiva, nafte, prirodnih gasova, asfalta, ozokerita. Ugljenik se u prirodi javlja u dve alotropske modifikacije: u obliku dijamanta i u obliku grafita. Dijamant: se javlja u prirodi u manjim količinama. On se kristališe u regularnom sistemu. Najtvrdji je od svih poznatih čvrstih supstanca i lako propušta rengenove zrake, a slabo provodi toplotu dok električnu struju uopšte ne provodi. To je bezbojna, prozirna prilično krta ali vrlo tvrda supstancija. Grafit: je prilično rasprostranjen u prirodi. On se kristališe u heksagonalnom sistemu. Grafit je zatvoreno siva, sjajna, neprozirna, vrlo mekana supstanca masnog opipa pod prstima. On dobro provodi toplotu i električnu struju. Za razliku od dijamanta u kristalima grafiti su rasporedjeni u uglovima pravilnih šestougaonika koji se nalaze u pravilnim medjusobnim ravnima. Zbog toga je veza izmedju ovih ravni znatno slabija od veze izmedju pojedinih molekula sa slabo izražajnim medjusobnim vezama. Kristali
dijamanta
su
tvrdi
dok
su
kristali
grafita
meki.
Amfoterni ugljenik: do nedavno se smatralo da postoji još i treća alotropska modifikacija ugljenika amorfni ugljenik. Medjutim, prema najnovijim istraživanjima pomoću rentgenovih zraka može da se zaključi da različiti oblici tzv. amorfnog ugljenika, verovatno predstavljaju različite agregate mikrokristalnih čestica ugljenika, čija je struktura slična strukturi grafita. Tako su oblici: čadj, drveni ugalj, koštani ugalj i drugi. Svi ovi oblici ne predstavljaju hemijski čist ugljenik kao što su dijamant i grafit, već svaki od njih sadrži izvesne manje ili veće količine vodonika, kiseonika i sumpora. Glavna karakteristika svih amorfnih ugljeva je njihova mala specifična težina i nihova visoka poroznost. Upravo zbog svoje poroznosti oni raspolažu vrlo velikom sumpornom površinom, a sa tim u vezi i vrlo jakom izražajnom sposobnošću apsorpcije raznih čvrstih i tečnih supstancija, a naročito gasova. Amorfni ugljevi, a posebno aktivni ugalj nalaze široku primenu u prečišćavanju i u bezbojavanju raznih industrijskih proizvoda (šećera, glicerina i drugih), zatim za prečišćavanje vode, benzina. Značajna je upotreba i u gas maskama, gde služe kao filtar koji putem apsorpcije otrovnih gasova, dima i drugih štetnih supstanca u vrlo usitnjenom stanju prečišćava zagadjeni vazduh koji se udiše. Razni varijateti amorfnog ugljenika dobijaju se zagrevanjem raznih organskih supstanci (acetilena, tempertina, drva, kostiju, krvi i drugih) uz ograničeni pristup vazduha ili u odsustvu vazduha. Ogroman broj novih ugljenikovih jedinjenja koja se sintetizuju svake godine najsigurnije potvrđuju, ne samo važnost elementa ugljenika u hemiji, već takođe govore o karakteristikama ovog elementa koje ispoljava u vezivanju sa drugim elementima i sa samim sobom. Strukturne raznolikosti koje pokazuju ugljenikova jedinjenja postale su potpuno jasne tek kada je počela praktična primena instrumentalnih metoda za određivanje strukture, a naročito principa difrakcije Xzraka, na organska jedinjenja.
Literatura: • • •
Mini Periodic Table PSE sa Sveta Hemije "Hemijska čitanka", Živorad Čeković
