Hard disk

Хард диск1

__________________________ _______________________________________ __________________________ _________________________ _______________________ ___________

МАТУРСКИ РАД Тема:

Хард диск

Предметни професор: Градимир Савић -9

Ученик: Александар Митровић, IV

____________________________________________ Београд , 2012. Електротехничка школа: Раде Кончар

Хард диск2

Садржај 1. Увод ...................................................... ................................................................................... .................................................3 ....................3 2. Историја хард дискова....................................... дискова................................................................... ..................................4 ......4 3. Делови хард диска........................................................ диска.................................................................................6 .........................6 4. Организација Организација података на хард диску...............................................9 диску...............................................9 5. Карактеристике Карактеристике хард диска............................................ диска..............................................................10 ..................10 6. Начин писања/уписа података.................................................... података..........................................................10 ......10 7. Датотечни систем (File system).......................................................11 system).......................................................11 7.1. Организација датотечног система.....................................1 система.....................................11 1 7.2. Стабло директоријума........................... директоријума........................................................ ..............................13 .13 7.3. Подела датотечног система........................................ система...............................................14 .......14 8. Још нешто о хард диску... .................................................................15 .................................................................15 9. Литература............................... Литература............................................................ .........................................................1 ............................18 8

Електротехничка школа: Раде Кончар

Хард диск3

1. Увод Хард диск је меморијски модул на коме се смештају одређени пода по даци ци који који се кори корист стее и пр прен енос осее искљ искључ учив иво о на спољ спољаш ашњо њојј меморији. Карактеристике данашњих хард дискова: директан приступ подацима; • велика брзина приступа; • • велики меморијски капацитет; • ниска цена по јединици меморије; мале димензије у односу на капацитет; • висока поузданост. • Састоји се од неколико металних плоча које се налазе на заједн заједничк ичком ом вретен вретену у које које је повеза повезано но са моторо мотором м који који те плоче плоче ротира сталном брзином. Плоче су израђене од немагнетног материјала (обично од легуре алум алумин иниј ијум умаа и стак стакла ла)) и пр прес есву вуче чене не танк танким им слој слојем ем магн магнет етно ногг материјала. За сваку плочу постоје по две уписно-читајуће уписно-читајуће главе (јер се подаци уписују и читају са обе стране плоча), монтираних на заједничку руку која је повезана са корачним мотором, помоћу којих се подаци уписују на хард диск или са њега читају. Упис Уписно но-ч -чит итај ајућ ућее глав главее лебд лебдее изн изнад површ оврши ине плоча на ваздушном јастуку на растојању мањем од зрнца прашине док се диск окреће брзином од преко 100км/ч. При овој брзини и растојању и најмање честице нечистоће могу да изазво додир главе са површи површином ном пл плоча оча и тако тако изазову оштећења плоча и података на њима. Зато су Слика 1. - Хард диск без заштитног поклопца плоче плоче заједн заједно о са уписно уписно-читајућим главама затворени у металном кућишту. Електротехничка школа: Раде Кончар

Хард диск4

Подаци се на хард диск уписују тако што се тачке на магнетној повр по врши шини ни нама намагн гнет етиш ишу у ил или и нена ненама магн гнет етиш ишу у и на тај тај начи начин н се реализује записивање дигиталне 0 или 1. Приликом читања података врши врши се детекц детекција ија намагн намагнети етисан саност ости и поједи поједини них х тачака тачака на хард хард диску и на тај начин се намагнетисаност (или ненамагнетисаност) тачака преводи у низ података 1 или 0. Важна карактеристика хард дискова је и брзина окретања дискова и она је до скора била 5400 обртаја у минуту, сада се дискови израђују са брзином од 7200 обртаја у минуту а у скорије време се очекују хард дискови са брзином окретања плоча од 1000 и 15000 обртаја у минуту. Хард Хард диск иск се код код PC рачу рачуна нара ра на мати матич чну пл плоч очу у по пове веззује ује на PATA ( Paral , A зове се још и IDE или EIDE) Paralel el ATA AT или SATA (Serial ATA) прикључак, мада постоје и SCSI, SASi Fibre Channel прикључци за хард дискове. Хард дискови се израђују за одређени тип прикључка на матичној плочи. Код SATA hard diskova на матичној плочи постоје обично од 2 до 8 SATA SATA прикљу прикључка чка,, па се сваки сваки хард хард диск диск одгова одговарај рајући ућим м каблом каблом прикључује на неки од расположивих прикључака.

2. Историја хард дискова Хард дискови су измишљени 1950-тих година. Оригинално су називани ”fixed discs” или ”Winchesters”. Касније су постали познати као ”хард дискови” (чврсти дискови), да би се раздвојили од ”флопи дискова”(савитљиви дискова”(савитљиви дискови). Први хард диск званично је представљен 24. Децембра 1954. године од стране тима из IBM-а предвођена Рејом Џонсоном. Капацитет хард дискова се до данас повећао од 3.75 MB до преко 1 TB, са односом 270.000:1; Величина хард дискова се смањивала до данас стопом од скоро 2,5 m3 do 56,6336 cm3, са односом 44000:1; Цена Цена је оп опад адал алаа од око око 15 15.0 .000 00$/ $/MB MB до мање мање од 0.00 0.0001 01$/ $/MB MB (100$/TB) са односом нешто већим од 150.000.000:1; Просечно време приступа подацима је опадао са 0.1 с до неколико 1000 делова секунде, са односом 40:1.


Хард диск5

Сликаа прик приказ азуј ујее евол еволуц уциј ију у ИБМ ИБМ хард хард диско дискова ва у прот протек екли лих х 20 годи година на.. Слика Слика 2. - Слик Приказ Приказано ано је неколи неколико ко врста врста диско дискова(F ва(Form orm Factor Factors), s), показу показујућ јући и њихов њихов прогре прогресс кроз кроз годи године не.. Зани Занимљ мљив иво о је да је скал скалаа на лево левојј стра страни ни,, која која пред предст став авља ља капа капаци ците тет, т, логаритамска.

Слика 3. - Први компјутерски хард диск RAMAC 305

IBM је 1956. направио први компјутерски диск за смештање података назван RAMAC 305. Могао је да складишти 5 MB и имао је 50 плоча пречника 24 инча. Електротехничка школа: Раде Кончар

Хард диск6









1961. IBM је направио први диск са главама за читање\упис које стоје у ваздуху. 1973. IBM је представио модел 3340 Winchester капацитета 60 MB, који је претеча свих данашњих хард дискова. Seagate фирма је 1980. године произвела први 5.25 инчни хард диск ST-506 капацитета 5 MB, 1981. следио је модел ST-412. 1997. Сеагате је представио први хард диск који се обрће са 7200 обртаја у минути и користи Ultra ATA standard. 2000. године су пред пр едст став авил или и пр први ви хард хард диск диск који који се обрћ обрћее са 15 1500 000 0 обрт обртај ајаа у минути, назван Cheetah X15. 

2000. IBM 200 IBM pred predst staavlja vlja хард хард диск диск капац капацит итет етаа 1 GB, GB, вели величи чине не но новч вчић ића. а. Као поређење први хард диск капацитета од 1 GB, представио је IBM 1980., bio је величине фрижидера, тежио је 250 кг и има имао цену од око 40.000 долара.

Слика 4. - Поређење хард диска величине 1 инча са кованицом аустралијског долара

3. Делови хард диска Хард диск је смештен у затвореном, чврстом кућишту и има врло прецизну механику. Из тог разлога је могуће гушце записати податке него на флоп флопи и диск диску, у, па је и мног много о већег већег капац капацит итет ета. а. Смеш Смешта та се ун унут утар ар кућишта рачунара и у начелу није преносни медиј. Тврди диск је трајна меморија рачунара, тј. њен садржај се не губи након искључења рачунара. Хард дискови имају чврсте плоче, за разлику од савитљиве пластичне траке која се налази у флопи диковима.


Хард диск7

Слика 5. - Склоп хард диска са свим његовим механизмима

Глава за читање/упис (head) обавља читање и упис података на магнетни медијум који је нанесен на површину плоче. Налазе се на врху носача главе, са обе стране свеке плоче. Лебде на ваздушном јастуку над површином плоча услед велике брзине обртања. На ранијим дисковима, раздаљина измеду плоче и главе је била 0.2 mm. На модерним дисковима раздаљина је смањена на 0.07 mm или мање. Мала трунка прашине може да проузрокује да глава додирне плочу, и тако загребе магнетну површину оштећујући плочу. Главе су дизајниране тако да додирну плоче када се не окрећу, тј. када је диск искључен.


Хард диск8

Слика 6. - Принцип рада магнетне главе

Запис података се обавља помоћу индуктивне главе. Читање података се тако такође ђе обављ обављаа са инду индукт ктив ивно ном м глав главом ом,, ил или и као као у моде модерн рниј ијим им хард хард дисковима са "giant magnetoresistive" (GMR) главом. Процес записивања података укључује пролазак струје (тј. сигнала који треба да се запише) кроз навојке главе. Ова струја прави поље у ваздушном процепу од језгра и поље које излази изван процепа према плочи која пролази поред. То поље ће променити магнетно стање медија. За дигитални сигнал само два стања су потребна. Процес читања када се изводи са индуктивном главом је веома сличан процесу писања. Магнетно поље се шири са плоче и производи поље поље у вазд ваздуш ушно ном м пр проц оцеп епу у језг језгра ра,, што што за узвр узврат ат пр прои оизв звод оди и напо напон н у навојцима. Овај напон се мозе даље претворити у оригиналне податке, били то аудио, видео или дигитални подаци. У моде модерн рним им хард хард диско дискови вима ма по пода даци ци се чи чита тају ју кори корист стећ ећи и GMR GMR глав главу. у. GMR GMR елем елемен ентти могу огу да осет осетее веом веомаа мало ало магн магнет етно но пољ оље. е. Коришћење GMR главе је основа за повећање густине записа. Што је гушћи запис то се јачина поља изнад површине медија смањује те је потребна осетљивија глава за читање податка. Управљачка Управљачка електроника електроника контролише управљачки механизам и рукује подацима који се шаљу или примају од УИ контролера. Електротехничка школа: Раде Кончар

Хард диск9

4. Организација података на хард диску Подаци се смештају на магнетну магнетну површину површину диска тј. плоч пл очее на исто истове вета тан н начи начин н као као и код код флоп опи и диск дисков ова. а. Површина плоча је подељена на траке и секторе. Траке (tracks) су конц концет етри ричн чни и круг кругов ови и око око осов осовин ине, е, на свак свакој ој стра страни ни плоче. Свака трака је подељен подељенаа на одреде одредени ни број број малих лукова названих сектори (sectors), који који су најч најчеш ешце це вели величи чине не од 512 бајтова. Траке, физички једна изнад друге на плочама су груписане у цилиндре (cylinders).

Слика 7. - Организовано смештање података на плочи

Слика 8. - Концепт снимања података на плочи

Концепт цилиндра је бита битан, н, с обзи обзиро ром м да се подацима у исто истом м цили цилинд ндру ру може може присту приступит пити и без потребе да се поме по мера рају ју глав главе. е. Сектор је најмања јединица којој диск може приступити.

Дискови користе технику названу зонед-бит снимање у којој траке на спољашњој страни плоче садрже више сектора него оне на унутрашњој. Ради повећања перформансе, сектори података се на нивоу диска или оперативног система спајају у групе, назване кластери (clusters).


Хард диск10

5. Карактеристике хард диска Капацитет диск дискаа пр пред едст став авља ља број број бајт бајтов оваа који који диск диск може може да складишти. Обично се представља у гигабајтима (GB). Брзина хард диска је веома важна за свеукупну брзину система, система, и зависи од више фактора од којих су најважнији: Брзина обртања плоча представља број обртаја плоча у минути • RPM. Ово је критична компонента за брзину хард диска зато што директно утиче на проток података и брзину приступа. Што се брже окрецу плоче диска, више података глава за читање/упис може да прочита. Проток података података представља број бајтова у секунди који диск • мозе озе да испоручи УИ кон контролеру. Обично се представља мегабајтима у секунди (MBps). Брзина приступа приступа представља време које протекне од када УИ • контролер затражи податак, до када први бајт податка буде послат УИ контролеру. Времена од 10 до 20 милисекунди су уобичајене.

6. Начин писања/уписа података Пример Пример који који описуј описујемо емо приказује приказује шта се догађа догађа сваки пут када неки податак треба да се прочита са хард диска. Ово је поједностављен пример зат зато што што се игно игнори ришу шу факт актор ори и као као што су кеши кешира рање ње по пода дата така ка,, исправљ исправљање ање грешак грешакаа (error (error correc correctio tion) n) и многе многе друге друге техник техникее које које се користе да би се повећале перформансе и поузданост. Типична операција, као што што је чи чита тање ње фајл фајла, а, може може да укљу укључи чи хи хиљад љадее ил или и чак чак мили милионе оне појединачних приступа диску. Први корак је приступ диску да би се открило где се на диску • налазе информације. Затим УИ контролер шаље захтев за читање податка који садржи • адресу податка. Конторлни програм хард диска прво провери да ли се подат податак ак већ нала налази зи у инте интерн рном ом бафе баферу ру диска диска.. Ако Ако по пост стој оји, и, податак се шаље УИ контролеру. У већини случајева плоче диска се већ окрећу. Ако то није случај • онда управљачка електороника диска покреће мотор. Управљачка електроника диска прихвата захтев за читање од стране • УИ контролера и ако је потребно врши додатне конверзије локације података које треба прочитати. Добија се број цилиндра који говори коју траку треба тражити на плочама. Затим електроника нареди Електротехничка школа: Раде Кончар

Хард диск11

•

•

управљ упра вљач ачко ком м меха механи низм зму у да по поме мери ри глав главу у за чи чита тање ње/у /упи писс на одговарајућу траку. Када се глава налази на тачној позицији, почиње читање траке и тражење сектора који треба да се прочита. Глава чека да се плоча окрене и да одговарајући сектор дође испод главе. Затим се сектор прочита. Управ Управљач љачка ка елек електр трон оника ика конр конрол олиш ишее ток ток подат податак акаа и смеш смешта та податке у привремено складиште податка (бафер). Затим се подаци шаљу УИ контролеру. Поступак записивања података је сличан. Разлика је у томе што УИ контролер шаље вредности податка који се прослеђују глави и које она записује на плоче.

7. Датотечни Дат отечни систем (File system) Датотечни системи су различити системи организовања датотека и директ директори оријум јумаа на уређај уређајима има за смјешт смјештање ање подата података ка (чврст (чврсти и дисков дискови, и, компакт дискови, итд.). Већина оперативних система зависи од одређеног датотечног система; на примјер, новија издања Мајкрософт виндоуза се могу инсталирати само на неком неком од по подр држа жани них х дато датоте течни чних х сист систем ема, а, по попу путт NTFS NTFS и FAT3 FAT32 2 и ниједан други датотечни систем није понуђен за вријеме инсталације, док на примјер Линукс не може да се инсталира на њима, јер не подржавају одређене могућности (симболички линкови, карактер фајлови исл.) које он као оперативни систем захтијева, него на неком од датотечних система попут Рајзера, EXT2, EXT3 итд.

7.1. Организација датотечног система Осно Основн внаа идеј идејаа иза иза ор орга гани низа заци ције је дато датоте течн чног ог сист систем емаа је била била да се подражава рад у канцеларији, где се предмети групишу у фасцикле, а фасцикле у веће фасцикле, ове у ормаре и тако даље. То је у датотечном систему произвело концепт директоријума, који у себи може садржати друге друге директ директори оријум јумее и датоте датотеке. ке. Датоте Датотеке ке садрже садрже конкрет конкретан ан садржа садржајј (текст, програмски код, машинске инструкције, слике, базе података итд.), док док дире директ ктор ориј ијум уми и само само чувај увају у подат одатке ке о томе оме које које датот атотек екее и директоријуми су у њима садржани. Пример датотеке из Виндоуза XP, на датотечном систему чији је блок величине 4 килобајта: стварна величина датотеке је 67 бајтова, величина на диску је 4 килобајта.


Хард диск12 У позадини, датотечни систем се најчешће састоји од великог низа блокова, који су сви исте величине и који се понекад кад нази азивају и сект сектор орим имаа ил или и клас класте тери рима ма (по (по енгл енглес еској кој ри рије јечи чи „clus „cluste ter“, r“, која која значи „скуп“, „гомилица“, „грозд“). Величина једног блока је увијек неки степен двојке бајтова (ретко (ретко 512 512,, најчеш најчешће ће 102 1024, 4, 204 2048 8 или 4096 бајтова). На тај начин се постиже поравнање података, што чини учитавање и писање података бржим. Једа Један н блок блок служ служи и као као најм најмањ ањаа једин јединица ица склади складиште штења ња подата података ка на датоте датотечно чном м систему систему,, тј. свака свака датотека је смјештена у цио број блок блоков ова. а. На тај тај начи начин, н, дато датоте тека ка Слика 9. - Пример датотеке из Windows-a XP, уви увијек јек има има двиј двијее вел велич ичин инее — на датотечном систему чији је блок величине 4 стварну величину (колико бајтова килобајта: стварна величина датотеке је 67 сад садрж ржи) и) и вел велич ичин ину у на диск диску у бајтова, величина на диску је 4 килобајта. (колико блокова дато атотечног система је захватила). Ако датотека „imenik.txt“, на примјер, садржи 5440 бајтова, а величина једног блока је 2048 бајтова, онда је стварна величина датотеке 5440 бајтова, а величина на диску је 3x2048=6144 бајтова, јер не може да стане на само два блока, тј. на простор величине 4096 бајтова. Због тога се препоручује да дато датоте течн чни и сист систем ем који који ће садр садржа жати ти пр прет етеж ежно но мале мале дато датоте теке ке буде буде организован у мање блокове, а дат. систем који ће садржати веће датотеке (нпр (нпр.. филм филмов ове, е, музи музику ку итд. итд.)) у веће веће блок блоков ове, е, ради ради мање мањегг губи губитк ткаа капацитета. За обичног обичног корисника корисника оваква организација организација датотечног датотечног система у блокове блокове је обично транспарентна — корисник треба да познаје само начине за приступ приступ директ директори оријум јумима има и датоте датотекама кама,, који који зависи зависи од одгова одговарај рајуће ућегг оперативног система, а то је најчешће графичко корисничко окружење са икона иконама ма.. Сам Сам оп опер ерат атив ивни ни сист систем ем треб требаа да води води рачу рачуна на о пр прев евођ ођењ ењу у блокова података у облик који је лак за коришћење.


Хард диск13

7.2. Стабло директоријума Пошто Пошто овако овако органи организова зовани ни директ директори оријум јуми и и датоте датотеке ке по својој својој структури представљају стабло, онда се и сам систем овако организованих датотека и директоријума често назива управо „стабло директоријума (и датотека)“. Илустрација стабла директоријума као обичног стабла, гдје гране гране предст представљ ављају ају директ директори оријум јуме, е, листов листови и датоте датотеке, ке, а само само главно главно стабло — корјени директоријум Почетн Почетни и директ директориј оријум, ум, односн односно о директ директори оријум јум који који није није садржа садржан н ни у једном другом а који посредно или непосредно садржи све остале, назива се „корјени директоријум“, јер представља коријен комплетног стабла. По исто истојј анал аналог огиј ији и дат датотек отекее се нази назива вају ју „лис „листо тови вима ма““ овог овог стаб стабла ла,, а појединачни директоријуми унутар стабла његовим „гранама“. Корени директоријум се на јуниксу и Мек ОС-у обиљежава косом цртом (/) а на Мајкрософт виндоузу и DOS-у обрнутом косом цртом (\). Водећи се концептом стаб стабла ла дире директ ктор ориј ијум ума, а, могу могуће ће је на једи јединс нств твен ен начин, полазећи од корјен корјеног ог директ директори оријум јума, а, обиљежити сваки директ директори оријум јум и датоте датотеку ку који који се у њем њему нал налазе. азе. Друг Другим им ри рије јечи чима ма,, када када желимо назначити одре одређе ђени ни дире директ ктор ориј ијум ум или датоте датотеку, ку, то чинимо чинимо писањ писањем ем тзв. тзв. апсол апсолут утне не путање, а која се састоји Слика 10. - Илустрација стабла директоријума као од набрајања свих обичног стабла, где гране представљају п редстављају директоријуме, елем елемен енат атаа кроз кроз кој које се листови датотеке, а само главно стабло - корени директоријум „пролази“ да би се од корј корјен еног ог дире директ ктор ориј ијум умаа дошл дошло о до доти дотичн чног ог дире директ ктор ориј ијум умаа ил или и дато датоте теке ке.. Ел Елем емен енти ти се пр при и набрајању, по конвенцији, раздвајају истим знаком који се користи за обиљежавање обиљежавање корјеног директоријум директоријума, а, а то је најчешће најчешће обична обична коса црта или обрнута коса црта (/ или \). На примјер, ако се директоријум „Filmovi“ налаз налази и у корј корјен еном ом дире директ ктор ориј ијум уму у ур уређ еђај аја, а, а у том том дире директо ктори рију јуму му се налаз налази и дато датоте тека ка „Gla „Gladi dija jato tor. r.av avi“ i“,, на јуни јуникс ксу у би се та дато датоте тека ка могл моглаа означити сљедећом апсолутном путањом: /Filmovi/Gladijator.avi Електротехничка школа: Раде Кончар

Хард диск14 Дакл Дакле, е, по поче чев в од корј корјен еног ог дире директ ктор ориј ијум умаа (/), (/), пр прек еко о дире директ ктор ориј ијум умаа „Filmovi“ долазимо до датотеке „Gladijator.avi“. За разлик разлику у од апсолу апсолутне тне путање путање,, релати релативна вна путања путања описуј описујее локаци локацију ју дат датотек отекее ил или и дире директ кто ори рију јум ма у одно дносу на „тре „трену нутн тну у по пози зици цију ју““ у датотечном систему, тј. полазећи од директоријуму у којем се корисник већ већ нала налази зи.. На пр прим имје јер, р, ако ако се дато датоте тека ка „pla „playe yer.e r.exe xe““ има има апсо апсолу лутн тну у путању путању „/Film „/Filmovi ovi/Pl /Playe ayer/P r/Play layer. er.exe exe“, “, а корисн корисник ик се тренут тренутно но налази налази у директ директори оријум јуму у „/Film „/Filmovi ovi“, “, у том тренут тренутку ку релати релативна вна путања путања датоте датотеке ке „player.exe“ је „Player/Player.exe“. Под Под оп опер ерат атив ивни ним м сист систем емом ом Винд Виндоу оуз, з, за који који не по пост стој оји и конц концеп ептт апсо апсол лутн утног кор корјен јеног дире директ кто ори рију јума ма,, тј. за који који по пост стој оји и кор корјени јени дире директ ктор ориј ијум ум за свак сваки и скла склади дишн шни и ур уређ еђај ај и парт партиц ициј ију у на сист систем ему, у, апсо апсолу лутн тнаа пу пута тања ња се дода додатн тно о саст састој оји и од назн назнак акее ур уређ еђај ајаа одно односн сно о партиције на њеном почетку. Тако, на примјер, уколико се споменути директоријум „Filmovi“ налазио на примарној партицији чврстог диска, онда онда би апсо апсолу лутн тнаа путањ путањаа дато датоте теке ке „pla „playe yer. r.ex exe“ e“ на Винд Виндоу оузу зу била била „C:\Filmovi\Player\Player.exe“.

7.3. Подела Под ела датотечно д атотечног г система си стема Датотечни системи се могу поделити на: дисковне; мрежне; датотечне системе посебне намене. • Дисковни Дисковни датоте датотечни чни систем системи и најчеш најчешће ће служе служе за органи организац зацију ију чврс чврсти тих х диск дисков ова, а, али али тако такође ђе за компа компакт кт диск дискове ове,, диск дискет етне не и друг друге. е. Примјери дисковних датотечних система су Рајзер, NTFS, FAT32, Ext2, Ext3, ISO 9660 и други. Мрежни Мрежни датоте датотечни чни систем систем је датоте датотечни чни систем систем који који приказу приказује је слику неког удаљеног датотечног система, дозвољавајући кориснику да се према према удаљени удаљеним м датоте датотекама кама и директ директори оријум јумима има понаша понаша као да су на локалном рачунару. Примјери оваквих датотечних система су NFS, SMB и други. Датотеч Датотечни ни систем системи и посебне посебне намјене намјене су у пр прин инци ципу пу сви сви он они и дато датоте течн чни и сист систем еми и који који нису нису ни диск дисковн овни и ни мреж мрежни ни.. Најч Најчеш ешће ће се користе у ситуацијама када се жели поједноставити коришћење одређених сервиса, па се сервиси представљају у облику датотека и директоријума иако то у стварности нису. Примјер је јуниксов датотечни систем „/proc“, на које којем м се сист систем емск ски и пр проц оцеси еси и особ особин инее оп опер ерат атив ивно ногг сист систем емаа могу могу видјети у облику датотечне хијерархије. • •


Хард диск15

8. Још нешто о хард диску...

Слика 11. - Најчешћа порука у случају неуспелог учитавања оперативног система

Пошт Пошто о се хард хард диск диск,, као као и већи већина на електронских уређаја сматра потр по трош ошно ном м ро робо бом, м, нажа нажало лост ст,, није није далеко од могућности да он престане да фу функ нкци цион ониш ишее по посл слее свог свог дуго дугогг рад радно ногг века века.. Зат Зато се нпр. нпр. мож ожет етее изне изнена нади дити ти једн једном ом пр прил илик иком ом када када упалит упалитее свој свој персон персоналн ални и или лаптоп лаптоп рачунар, па да вам се појави оваква порука на енглеском енглеском језику: "NTLDR "NTLDR is miss missin ing" g" "Pre Press Ctrl Ctrl+ +Alt+ Alt+De Dell to restart".

Најч Најчеш ешћи ћи разл разлог ог зашт зашто о се учитава ова порука јесте тај да вероватно ваш хард диск више није фукнционалан, па сте сте поми омислили да су сви подаци са њега заувек изгубљени. Међутим, и није баш тако. Напротив, Напротив, постоје постоје многи начи чин ни како како да се поврате подаци са хард дискова, али неке компаније се професионално баве повраћајом повраћајом ваших података, података, и успешност повраћаја података је око 90%. Ипак, ова услуга уме да буде врло Слика 12. - Покушај повраћаја података са хард диска скупа, тако да се на њу ретко ко тек тако одлучује. Нажалост, уколико је немогуће повратити податке са хард диска, хард диск можете депоновати као електронски отпад да прође кроз процес рециклаже, рециклаже, али можете од њега направити направити и неке кул стварчице, као што од њега можете направити прави "light show".


Хард диск16

Слика 13. - Хард диск са измењеном плочом за производњу специјалних ефеката

Слика 14. - Хард диск који се користи као кућни сат модерног изгледа

Слика 16. - Глава хард диска коришћена 1970.-их година са могућношћу складиштења од 200MB Слика 15. - Хард дискови од 2½″(6495 MB) и 5¼ ″(110 MB) у поређењу са кованим новцем


Хард диск17

Слик Сликаа 17. 17. - 6 хард хард дисков дисковаа са 8″, 8″, 5.25 5.25″, ″, 3.5″ 3.5″,, 2.5″ 2.5″,, 1.8″ 1.8″,, i 1″ , посе посебно бно растављене да се покажу главе са читање/упис.

Слика 18. - Хард диск изложен температури на 1000оС, после 60 минута.


Хард диск18

9. Литература 1) http://gim.ftn.uns.ac.rs/radovi/ispi http://gim.ftn.uns.ac.rs/radovi/ispitni_radovi/PCnaDLA tni_radovi/PCnaDLANU/racunar_n NU/racunar_n a_dlanu/spoljna_mem/hd_detaljnije.html# 2) http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94 http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE %D0%B0%D1%82%D0%BE %D1%82%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%B8_ %D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC


Хард диск19

Датум предаје рада: ______________________ Датум одбране рада: ______________________

Коментар:

Оцена: ____________________


Hard disk

Recommend Documents