1. ANALIZA ZAHTEVA KORISNIKA - VERBALNI OPIS 3 2. STRUKTURNA SISTEM ANALIZA 4 Hijerarhijski organizovan skup DTP 4 2.1.Dijagram konteksta (nulti nivo dekompozicije) 4 2.2 Prvi nivo dekom…Full description
Full description
skripta
Projektovanje informacionog sistema Bolnice. Prijema pacijenata.
Full description
Dokument opisuje informacioni sistem bibioteke
Angelina Njegus - Poslovni Informacioni Sistem
Full description
informacioni sistemiFull description
Univerzitet u Novom Sadu Tehnički Fakultet "Mihajlo Pupin" Zrenjanin Informacioni sistemi Odabrana poglavlja Dr Biljana Radulović Mr Ljubica Kazi Mr Zoltan Kazi
Full description
Informacioni sistemi skripta i ispitna pitanjaFull description
CASO PRACTICODescripción completa
EmpilhadoresDescrição completa
amali
Description complète
Descripción completa
96
UNIVERZITET U BEOGRADU TEHNIČKI TEHN IČKI FAKULTET AKULTET U BORU BOR U -Odsek za Informa!k"-
INFOR#A$IONI %I%TE# DVD %I%TE# DVD KLUBA - Is&!n!
rad
-
'redme( Informa)!on! s!sem!
'rofesor( dr Zoran And*e+ko,! As!sen( ms) Tamara
klub klub se ba'i ba'i upis upisom om i ispi ispiso som m $lano $lano'a, 'a, naba' naba'kke no'i no'ih h /lmo'a,kao i procesom izda'anja 4 Sa Op+tinskom pra'om sara6uje prilikom ot'aranja kluba,tako +to preko 7ra'ne slu8be +alje zahte' za ot'aranje i od nih dobija doz'olu4 7rek 7reko o a'oda a'oda za zapo+l zapo+lja' ja'anj anje e na osno'u osno'u ko konk nkursa ursa zapo+l zapo+lja' ja'a a radnik radnike e i prija'ljuje ih, kao i sa 7oreskom pra'om od kojih se zahte'a i dobija iz'e+taj o mese$nom porezu,kao i o 'isini penziono i in'alidsko osiuranja koji se odnosi na radnike radnike :7O;4 :7O;4 Banci se ot'ara ra$un, ra$un, a /nasijska /nasijska slu8ba slu8ba dobija iz'o iz'od d bank banke4 e4 Sluz Sluzba ba za
%r"k"rna s!semska ana+!za Strukturna sistemska analiza :SSE; je jedna potpuna metodoloija za speci/kaciju in)ormaciono sistema, odnosno so)t'era4 SSE se na razli$ite na$ine mo8e po'ezati sa metodama druih )aza u neku speci/$nu metodoloiju celokupno raz'oja S4 pra'o zbo mounosti njene razno'rsne primene, metoda SSE se o'de tretira kao jedinst'ena, samos'ojna metoda, dok se u druim materijalima pokazuje kako se ona koristi u pojedinim koracima Standardne metodoloije raz'oja in)ormacionih sistema4 7otpuna, ta$na, )ormalna i jasna speci/kacija S, ili kako se to obi$no ka8e, speci/kacija zahte'a korisnika, zahte'a koji budui sistem treba da zado'olji4 O$iledno je zbo $ea speci/kacija S treba da bude potpuna i ta$na4 ahte' da speci/kacija bude )ormalna iskazuje se zbo toa +to je )ormalna speci/kacija osno' za Ftrans)ormacionoF projekto'anje i implementaciju, za atomatizo'ano enerisanje baze podataka i prorama iz nje, odnosno za kori+enje ESD sistema4 SSE u potunosti obuh'ata samo )unkcionalne speci/kacije, dok ne)unkcionalne samo delimi$no pokri'a prikazujui toko'e podataka u no'oimplementiranom sistemu4 Ostali deo ne)unkcionalnih speci/kacija obi$no predsta'lja samo nabrajanje zahte'anih per)ormansi budue S i orani$enja implementacione okoline4 SSE posmatra in)ormacioni sistem kao )unkciju :proces obrade; koja, na bazi ulaznih, eneri+e izlazne podatke4 lazni podaci se do'ode u proces obrade, a izlazni iz njea od'ode preko toko'a podataka4 Tok podataka se tretira kao 'od ili kao pokretna traka kroz koji stalno teku ili koja stalno nosi podatke na najrazli$itijim nosiocima - papirni dokumenti, niz poruka koje $o'ek unosi preko tastature terminala, FpaketF in)ormacija dobijen preko neke telekomunikacione linije ili sli$no4 majui u 'idu zahte' da speci/kacija treba da se oslobodi s'ih implementacionih detalja od interesa su samo sadr8aj i struktura ulazno toka, a ne i medijum nosilac toka4 z'ori ulaznih, odnosno ponori izlaznih toko'a podataka mou biti objekti 'an S koji sa S komuniciraju i koji se u SSE nazi'aju inter)ejsi, drui procesi u sistemu, ili tz' skladišta podataka koja se posmatraju kao Ftoko'i u miro'anjuF, odnosno odlo8eni, akumulirani toko'i, razli$ite 'rste e'idencija, arhi'a, kartoteka i datoteka4 za skladi+ta kao i za toko'e od interesa su isklju$i'o njiho' sadr8aj i struktura4
!
n)ormacioni sistem (luba
Enalizom sistema uo$ili smo da okolinu S kluba $ine sledei inter)ejsi>
Op+tinska pra'aA a'od za apo+lja'anjeA 7oreska pra'aA BankaA zda'a$A =lanA
ijaram na naj'i+em ni'ou hijerarhije nazi'a se d!*a.ramom koneksa, i on zapra'o predsta'lja celokupan S4 Go je najop+tiji preledni dijaram kojim se identi/kuje objekat koji se analizira4 Osim objekta koji se analizira, dijaramom konteksta se identi/kuju spoljni objekti koji $ine okru8enje i ulazno izlazni toko'i podataka koji po'ezuju posmatrani sistem sa okru8enjem4 n)ormacioni sistem se na o'om ni'ou tretira kao jedan proces4 nter)ejsi su ranice sistema i preko njih posmatrani sistem razmenjuje podatke sa okolinom :ulaznim i izlaznim toko'ima podataka ;4 Goko'i podataka po'ezuju> procese obrade,skladi+ta podataka,inter)ejse a pokazuje se orijentisanim linijama4 Oni se po pra'ilu imenuju4 7rocesi obrade podataka su komponente sistema u kojima se trans)ormi+u sadr8aj i struktura ulaznih u izlazne toko'e podataka4 z dijarama toko'a podataka 'ideemo kako )unkcioni+e na+ sistem4 na+em slu$aju, dijaram konteksta sadr8i> !4 *edan &ro)es :04 <O#&EO< SSGD& (BE; 24 1es s&o+*a1n*!2 o0*eka :BE<(E, EE, O7SG
!4 d,a &ro)esa :!4 S
!
n)ormacioni sistem (luba
O&!s! &ro)esa 04 S kluba J&E(K
Bankom, a'odom a apo+lja'anje, 7oreskom pra'om, zda'a$em i =lanom4
Slika !4 datoteke, sloo'i, reistri, kartoteke, biblioteke, e'idencije i sl4 Osno'no pra'ilo nala8e da se mora odr8ati balans toko'a podataka i procesa4 lazni i izlazni toko'i jedno procesa prikazani na dijaramu 'i+e ni'oa moraju biti jednaki ulaznim i izlaznim toko'ima celo dekompono'ano dijarama toka podataka na ni8em ni'ou4
!
n)ormacioni sistem (luba
!
n)ormacioni sistem (luba
Slika 24 7r'i ni'o dekompozicije daljem radu bie prikazano dekompono'anje s'ih procesa sa pr'o ni'oa dekompozicije4 7rocesi se dekomponuju do primiti'nih procesa4 7rimiti'ni procesi su procesi na najni8em ni'ou dekompozicije4 !4 Uslužna Služba je proces po'ezan sa =lanom i malim delom sa Bankom4
Sastoji se od d'a podprocesa> Obrada $lanst'a i Obrada izda'anja4
!
n)ormacioni sistem (luba
Slika 34 rui ni'o dekompozicije * slu8na Slu8ba !4! Obrada članstva se sastoji iz sledeih podprocesa> pis =lano'a,
zda'anje =lanske (artice, Brisanje lano'a4
!
n)ormacioni sistem (luba
Slika .4 Grei ni'o dekompozicije * Obrada =lanst'a
Upis Članova je proces koji )ormira dosije $lano'a i $u'a a u skladi+te D'idencijalano'a4 =lan popunja'a o'or O =lanst'u i uplacuje $lanarinu, nakon $ea mu se dosta'lja #a$un4 plaena $lanarina $lana predaje se Banci, u 'idu pazara, koja preko iz'oda oba'e+ta'a administraciju4
!4!4!
Izdavanje Članske Kartie je proces koji $lanu dodeljuje $lansku karticu na kojoj se nalazi broj $lanske kartice i koji se upisuje u skladi+te D'idencija =lano'a4
!4!42