JOGA VAŠIŠTA SARA
Prevod s engleskog: Nebojša Petrušiã
Beograd, mart 1998. Naslov originala: YOGA VASISHTA SARA (THE ESSENCE OF YOGA VASISHTA) Published by President, Board of Trustees, Sri Ramanasramam Tiruvannamalai - 606 603. SOUTH INDIA 1994.
Izdavaè: „ARUNAÈALA”
Izdavaèki savet: Slobodanka Kalauzoviã, Vlada Ribar Urednici: Slobodanka Kalauzoviã, Vlada Ribar Lektura: Milan Živkoviã Korektura: Dojna Lapadat Grafièki urednik: Vlada Ribar Štampa: „Zuhra”, Beograd Beograd, mart 1998.
PREDGOVOR
Ova engleska verzija Joga Vašišta Sare bazira se na prevodu Svamija Surešanande, starog Bagavanovog poklonika, koji je osnovao ašram nazvan Vigjana Ramanejam u Palgatu, i preveo nekoliko Bagavanovih dela, a Joga Vašišta Saru na malajam. Štampana je u nastavcima, u „Planinskom Putu”, èasopisu koji je izdavao Šri Ramanašram od 1969. do 1971. godine, a sada izlazi kao knjiga, zbog veãe preglednosti.
UVOD
Brihat (Velika) Joga Vašišta ili Joga Vašišta Maha Ramajana, kako se još naziva, delo je od oko 32.000 sanskritskih dvostihova koji se tradicionalno pripisuju Valmikiju, autoru Šrimad Ramajane. To je dijalog izmeðu Mudraca Vašište i Šri Rame, tokom koga se Advaita (doktrina nedualnosti) izlaže u svom èistom obliku aðatavade (doktrine o nekreaciji), sa slikovitim prièama izmeðu. Ovo ogromno delo sažeo je pre nekoliko vekova Abinanda Pandita, uèenjak iz Kašmira, na 6.000 dvostiha, pod imenom Lagu Joga Vašišta. Remek-delo je po sebi, kao i prvobitna Brihat. Bagavan Šri Ramana Maharši èesto se pozivao na Joga Vašištu, a èak je i uvrstio šest dvostiha u Svoj Dodatak èetrdeset stihova (stihovi od 21. do 27.). Dalje sažimanje ovog dela naèinjeno je davno, od strane nepoznatog autora, na oko 230 dvostihova, podeljenih u poglavlja, kao Joga Vašišta Sara (Srž Joga Vašište), èiji je prevod ovde predstavljen prvi put. Sažimajuãi ga, autor je uèinio veliku uslugu svim sadakama. Ovaj tekst je kao rudnik zlata, pogodan da se uvek iznova èita i nad njim meditira.
PRVO POGLAVLJE BESTRASNOST
1. Pozdrav toj mirnoj blistavosti koja je beskrajna i neogranièena prostorom, vremenom itd., èistoj svesti koja se može spoznati samo iskustvom. 2. Ni onaj koji je u potpunom neznanju, ni onaj koji je zna (Istinu), nije podesan da prouèava ovu knjigu. Samo onome koji misli „ja sam vezan; ja moram postati slobodan” dato je da je prouèava. 3. Sve dok Vrhovni Gospod nekoga konaèno ne blagoslovi, on neãe pronaãi odgovarajuãeg Gurua, niti pravi spis. 4. Isto kao što se èamac umiruje, o, Rama, zaslugama èamdžije, tako se i metod za prelazak preko okeana samsare uèi druženjem sa velikim dušama.
5. Veliki lek protiv dugotrajne zaraze samsare je ispitivanje „Ko sam ja, kome ova samsara pripada?”, koji je u potpunosti leèi. 6. Ni dana ne treba provesti na mestu koje ne poseduje drvo mudrog poznavaoca Istine, sa svojim dobrim plodovima i hladovitom senkom. 7. Mudracima treba priãi èak i ako ne poduèavaju. Èak i njihovi neobavezni razgovori u dobrom raspoloženju sadrže mudrost. 8. Društvo mudraca pretvara prazninu u punoãu, smrt u besmrtnost i nedaãu u blagostanje.
9. Ako bi se mudraci brinuli jedino o svojoj sreãi, kod koga bi izmuèeni patnjama samsare tražili utoèište? 10. To što se dodeljuje, o, dobra dušo, vrednom uèeniku, koji je postao bestrasan, je stvarna mudrost; to je stvarni smisao svetih tekstova, a takoðe i razumljiva mudrost. 11. Uobièajeni metod uèenja sledi se samo zbog oèuvanja tradicije. Èista svest proizilazi jedino iz jasnoãe uèenikovog razumevanja. 12. Gospod se ne može videti pomoãu svetih tekstova ili Gurua. Sopstvo se vidi jedino Sopstvom sa èistim intelektom. 13. Sve veštine koje èovek stekne gube se nedostatkom vežbanja, ali ova veština mudrosti postojano raste kada se jednom pojavi. 14. Isto kao što se nakit koji se nosi oko vrata smatra izgubljenim ako se na njega zaboravi, pa se pronaðe kada se greška uvidi, tako se i Sopstvo dostigne (kada je zabluda otklonjena) reèima Gurua. 15. Zaista je nesreãna osoba, koja, ne znajuãi svoje Sopstvo, uživa u objektima èula, kao onaj koji prekasno uvidi da je hrana koju je pojeo bila otrovna. 16. Onaj razvratnik koji, èak i pošto zna da su objekti sveta varljivi, još uvek misli o njima, je magarac, a ne èovek.
17. Èak i najneznatnija misao baca èoveka u tugu; kada je lišen svih misli, on uživa neuništivo blaženstvo. 18. Baš kao što doživljavamo zabludu da je proteklo stotine godina u snu koji traje sat vremena, isto tako doživljavamo i igru maje u svom budnom stanju. 19. Sreãan je onaj èovek èiji je um iznutra hladan i slobodan od vezanosti i mržnje, i koji gleda na ovo (svet) kao puki posmatraè. 20. Onaj koji je dobro razumeo kako da napusti sve ideje prihvatanja i odbijanja, i koji je spoznao svest koja je unutar najveãih dubina srca - njegov je život proslavljen. 21. Po raspadanju tela, jedino eter (svesnost), ogranièen srcem (hridajam) prestaje da postoji. Ljudi bespotrebno jadikuju da je Sopstvo umrlo. 22. Kada se vrèevi razbiju, prostor unutar njih postaje neogranièen. Isto tako, kada tela prestanu da postoje, Sopstvo ostaje veèno i nedirnuto. 23. Zaista nema nièeg što se raða ili umire, bilo gde, u bilo koje vreme. To se samo Brahman pojavljuje iluzorno u obliku sveta. 24. Sopstvo je prostranije od prostora; ono je èisto, prefinjeno, neraspadljivo i blagorodno. Kao takvo, kako bi moglo biti roðeno i kako bi moglo umreti? 25. Sve ovo je spokojno, Jedno bez poèetka, sredine ili kraja, za koje se ne može reãi da je postojeãe ili nepostojeãe. Znaj ovo i budi sreãan. 26. O, Rama, zaista je èasnije proseãi lutati ulicama onih van kasta (èandalas), sa zemljanom posudom u ruci; nego živeti život ogrezao u neznanje. 27. Ni bolest, ni otrov, ni nedaãe, niti bilo koja druga stvar na svetu, ne stvara ljudima više patnje od takve gluposti, usaðene u njihovim telima.
DRUGO POGLAVLJE
(NE)STVARNOST SVETA 1. Baš kao što je veliki okean mleka postao miran kada je Mandara Planina (kojom su ga Deve i Asure izmuãkale) postala mirna, tako i iluzija samsare prestaje kada se um smiri. 2. Samsara izranja kada um postaje aktivan, a nestaje kada je (on) miran. Stoga, umiri um, kontrolišuãi dah i latentne želje (vasane). 3. Bezvredna (dosl. sagorela) samsara se raða iz èovekove mašte, a išèezava kada nema maštanja. Sigurno je da je ona apsolutno nesupstancijalna. 4. Prestajemo da se zanimamo idejom da je zmija sa slike živa, kada se istina sazna. Slièno tome, samsara prestaje da postoji (kada se Istina spozna), èak i ako nastavlja da se pojavljuje. 5. Ovaj dugoveèni duh samsare, koji je tvorevina obmanutog èovekovog uma i uzrok njegovih patnji, nestaje kada èovek duboko promisli o njemu. 6. O, Rama, maja je takva da donosi oduševljenje kroz sopstveno uništenje; njena priroda je tajanstvena; ona prestaje da postoji èak i dok se posmatra. 7. Drago momèe, zaista je èudesna ova maja koja zaluðuje ceo svet. Ona je ta zbog koje se Sopstvo ne opaža, iako ono prožima sve udove tela. 8. Što god da se opaža, zapravo ne postoji. To je kao mitski grad Gandarvas (fatamorgana) ili opsena. 9. To što se ne vidi, iako unutar nas, naziva se veèno i neuništivo Sopstvo. 10. Baš kao što se drveãe pored reke odražava na vodi, tako se svi ovi razni objekti odražavaju u prostranom ogledalu naše svesti. 11. Ova kreacija, koja je puka igra svesti, nastaje poput zablude da je konopac zmija (usled neznanja), i nestaje kada postoji ispravno znanje.
12. Iako vezanost zapravo ne postoji, nju èini snažnom želja za svetovnim užicima; kada ova želja utihne, vezanost slabi. 13. Kao što talasi izranjaju iz okeana, nestabilan um izranja iz beskrajnog i stabilnog prostranstva Vrhovnog Sopstva. 14. Upravo zbog toga, koje uvek, po sopstvenom nahoðenju umišlja (svašta), brzo i slobodno, ova magièna predstava (sveta) projektuje se u budnom stanju. 15. Ovaj svet, iako nestvaran, izgleda kao da postoji i uzrok je patnje tokom celog života osobe u neznanju, baš kao što je (nepostojeãi) duh deèaku uzrok straha. 16. Onaj ko nema predstavu o zlatu, vidi samo narukvicu. On uopšte nema predstavu da je ona zlato samo. 17. Slièno tome, gradovi, kuãe, planine, zmije, itd. su u oèima èoveka u neznanju odvojeni objekti. Sa apsolutne taèke gledišta ovaj objektivni (svet) je sam subjekat (Sopstvo); on nije odvojen (od Sopstva). 18. Svet je pun bede za èoveka u neznanju, a pun blaženstva za mudrog. Svet je taman slepom èoveku, a svetao onome koji ima oèi. 19. Blaženstvo èoveka koji raspoznaje, koji je odbacio samsaru i odrekao se svih mentalnih koncepata, stalno raste. 20. Kao oblaci koji se iznenada pojave na vedrom nebu i isto tako iznenada išèeznu, ceo univerzum (se pojavljuje) u Sopstvu i (išèezava u njemu). 21. Za onoga koji vidi da zraci nisu nešto razlièito od sunca, te uviða da su oni sunce samo kaže se da je nirvikalpa (èovek koji ne pravi razlike). 22. Baš kao što se za tkaninu, kada se ispita, vidi da nije ništa drugo do konac, isto tako (se vidi da) je ovaj svet, kada se pažljivo ispita, Sopstvo samo. 23. Ovaj opèinjavajuãi svet izranja kao talas u nektarskom okeanu svesti i rastapa se u njemu. Kako on onda može biti razlièit od njega (tj. svesti) u centru (tj. kada se pojavi)?
24. Baš kao što pena, talasi, rosa i mehuriãi, nisu razlièiti od vode, tako i ovaj svet koji je nastao iz Sopstva, nije od Sopstva razlièit. 25. Baš kao što drvo, koje se sastoji od plodova, lišãa, puzavica, cveãa, grana, granèica i korena, postoji u semenu drveta, tako i ovaj pojavni svet postoji u Brahmanu. 26. Baš kao što se zemljana posuda (naposletku) vraãa u blato, talasi u vodu i nakit u zlato, tako se ovaj svet koji je proistekao iz Sopstva (naposletku), vraãa u Sopstvo. 27. Zmija se pojavljuje kada èovek ne raspoznaje da je to konopac; ona nestaje kada èovek to uvidi. Tako se i ovaj svet pojavljuje kada se Sopstvo ne prepoznaje; on nestaje kada se Sopstvo prepozna. 28. Samo je naš zaborav nevidljivog Sopstva to što èini da se svet pojavi, baš kao što (neznanje o) konopcu èini da se zmija pojavi. 29. Baš kao što san postaje nestvaran u budnom stanju, a budno stanje u snu, tako i smrt postaje nestvarna u roðenju i roðenje u smrti. 30. Dakle, sva ova stanja, nisu ni stvarna, ni nestvarna. Ona su posledica zablude, pukih utisaka izniklih iz nekih prošlih iskustava.
TREÃE POGLAVLJE OBELEŽJA OSLOBOÐENE OSOBE (ÐIVAN MUKTA) 1. Znanje Sopstva je vatra koja spaljuje suvu travu želje. Ovo je zaista ono što se naziva samadi, a ne puko uzdržavanje od govora. 2. Onaj ko spozna da ceo univerzum zaista nije ništa drugo do svest i ostane sasvim miran, zaštiãen je oklopom Brahmana; on je sreãan.
3. Jogi koji je dostigao stanje koje je izvan svega i ostaje uvek hladan kao pun mesec, uistinu je Vrhovni Gospod. 4. Onaj koji razmišlja u najveãim dubinama svog srca o smislu Upanišada koji se tièe Brahmana i koji je nedotaknut radošãu i tugom, nije muèen samsarom. 5. Baš kao što ptice i životinje ne traže sklonište u planini koja je u plamenu, tako se i zle (misli) nikada ne javljaju onom koji zna Brahmana. 6. Mudri ljudi, takoðe, poput glupih, (ponekad) naljute druge, ali to èine samo s namerom da provere njihove sposobnosti da kontrolišu svoja unutrašnja oseãanja (što ãe reãi, da vide koliko ãe bes drugih uticati na njih same). 7. Baš kao što drhtanje (tela), uzrokovano (zamišljenom) zmijom istrajava (neko vreme), èak i pošto se uvidi da zmije nema, tako i posledica zablude istrajava (neko vreme), èak i nakon odbacivanja svih zabluda. 8. Baš kao što kristal nije umrljan onim što se na njemu odražava, tako i onaj koji zna Istinu, nije zaista dotaknut ishodima svojih dela. 9. Èak i kada je usmeren na spoljašnje aktivnosti (onaj koji zna Istinu), uvek ostaje okrenut unutra i krajnje miran, kao neko ko spava. 10. Èvrsto ubeðeni u nedualnost i uživajuãi savršen mentalni mir, jogiji prilaze svom radu gledajuãi svet kao da je san. 11. Neka mu smrt doðe (onome koji zna Istinu) danas, ili na kraju èitavih eona; on ne gubi sjaj, kao ni zlato zakopano u blatu. 12. On može da odbaci telo u Kašiju ili u kuãi onoga van kaste (dosl. onoga koji se hrani pseãim mesom). On, èovek bez želja, osloboðen je istog trenutka kada dostigne znanje (Brahmana). 13. Onome ko je bez želja, Zemlja je, o, Rama, (jednako beznaèajna kao) otisak papka krave, Maunt Meru kao brežuljak, prostor kao koliko može da stane u kutiju i tri sveta kao vlat trave. 14. Kao prazna posuda u prostoru (onaj koji zna Istinu), prazan je i iznutra i spolja, a u isto vreme je pun iznutra i spolja, kao posuda uronjena u okean.
15. Za onoga kome se niti dopadaju, niti ne dopadaju objekti koje vidi i koji dela (u svetu) kao neko ko spava, kaže se da je osloboðena osoba. 16. Onaj koji je slobodan od èvorova (želja) i èije su sumnje otklonjene, osloboðen je èak i dok je u telu (ðivan mukta). Iako može izgledati da je vezan, on je slobodan. On ostaje miran kao lampa na slici. 17. Za onoga ko je lako (dosl. kao od šale) odbacio sve egoistiène sklonosti i napustio èak i objekat meditacije, kaže se da je osloboðen èak i dok je u telu. 18. Onaj koji, kao slep èovek, više ne prepoznaje (dosl. ostavlja daleko iza sebe) svoje roðake, koji se kao zmije užasava vezanosti, koji gleda na èulna uživanja kao na zarazu, koji ne obraãa pažnju na prisustvo žena, kao što ne bi ni na vlat trave, i koji ne vidi razliku izmeðu prijatelja i neprijatelja, doživljava sreãu i na ovom svetu, i na onom. 19. Onaj koji iz svog uma izbaci sve objekte opažanja i, dostižuãi savršenu mirnoãu ostane nepokretan kao prostor, netaknut patnjom, osloboðen je èovek; on je Vrhovni Gospod. 20. Èovek plemenitog srca èije su želje došle zgasnule, osloboðen je èovek; uopšte nije važno da li praktikuje meditaciju i da li dela ili ne. 21. Ideja o Sopstvu u ne-Sopstvu je ropstvo. Njeno napuštanje je osloboðenje. Za veèno slobodno Sopstvo ne postoji ni ropstvo ni osloboðenje. 22. Ako je, opažanjem da objekti opažanja zapravo ne postoje, um potpuno osloboðen (od tih objekata), tada sledi vrhunsko blaženstvo osloboðenja. 23. Za napuštanje svih latentnih sklonosti, mudri kažu da je najbolje (tj. stvarno) osloboðenje; to je takoðe i besprekoran metod (za dostizanje osloboðenja). 24. Osloboðenje nije s one strane neba, niti je ono u svetu ispod, niti na zemlji; išèezavanje uma proizašlo kao posledica iskorenjivanja svih želja, smatra se osloboðenjem. 25. O, Rama, nema ni intelekta, ni neznanja, ni uma, i nema pojedinaènih duša (ðiva). Sve je ovo zamišljeno u Brahmanu.
26. Utemeljenom u onome što je beskrajna, èista svest, blaženstvo i nedualnost bez obeležja, javlja li se pitanje ropstva ili osloboðenja, kada vidi da nema drugog entiteta? 27. O, Rama, um je, sopstvenom aktivnošãu, sam sebe vezao; kada je miran, on je slobodan.
ÈETVRTO POGLAVLJE RASTAPANJE UMA 1. Svest, koja je nepodeljena, zamišlja objekte želja i trèi za njima. Tada je poznata kao um. 2. Iz ovog sveprisutnog i svemoguãeg Vrhovnog Gospoda, pojavila se, kao mreškanje u vodi, moã zamišljanja odvojenih objekata. 3. Baš kao što vatru koju raða vetar (koji ju je razbuktao), taj isti vetar gasi, tako i ono što se raða iz mašte, mašta sama uništava. 4. Um je stvorila mašta, usled zaborava. Kao iskustvo neèije smrti u snu, on prestaje da postoji kada se pažljivo ispita. 5. Ideja o Sopstvu u onome što nije Sopstvo izazvana je nepravilnim razumevanjem. Ideja o stvarnosti u onome što je nestvarno, o, Rama, znaj da je to um (šitam). 6. „Ovo je on”, „ja sam ovo”, „to je moje”, takve (ideje) saèinjavaju um; on nestaje kada èovek duboko promisli o ovim lažnim idejama. 7. Priroda uma je da prihvata odreðene stvari, a da odbacuje druge; ovo je ropstvo, ništa drugo. 8. Um je tvorac sveta; um je pojedinac (puruša); samo ono što se èini umom se smatra uèinjenim, a ne ono što se èini telom. Ruka kojom èovek grli suprugu, ista je ruka kojom grli ãerku.
9. Um je uzrok (tj. proizvodi ih) objekata opažanja. Tri sveta zavise od njega. Kada on nestane, svet nestaje takoðe. Njega valja s naporom izleèiti (tj. proèistiti). 10. Um je vezan latentnim utiscima (vasanama). Kada nema utisaka, on je slobodan. Stoga, o, Rama, ostvari brzo, kroz raspoznavanje, stanje u kojem nema utisaka. 11. Baš kao što traèak oblaka prlja (tj. izgleda da prlja) mesec ili mrlja mastila okreèen zid, tako i zao duh želje prlja unutrašnjeg èoveka. 12. O, Rama, onaj ko umom okrenutim unutra, nudi sva tri sveta poput slame, kao žrtvu u vatri znanja, postaje slobodan od iluzija uma. 13. Kada neko zna pravu istinu o prihvatanju i odbijanju i ne misli ni o èemu, veã obitava u (samom) sebi, napuštajuãi sve, (njegov) um ne izranja. 14. Um je užasan (goram) u budnom stanju, blag (santam) u stanju snevanja, tup (mudam) u dubokom snu i mrtav kada nije ni u jednom od ova tri stanja. 15. Baš kao što se prah kataka semena nakon taloženja zemlje u vodi rastapa u njoj, tako se i sam um (nakon otklanjanja svih utisaka) rastapa (u Sopstvu). 16. Um je samsara; za um se takoðe kaže da je ropstvo; um pokreãe telo, baš kao što vetar njiše grane drveta. 17. Savladaj prvo svoj um, stežuãi dlan dlanom, stiskajuãi zube zubima i uvijajuãi udove udovima. 18. Zar budalu nije stid da hoda svetom kako mu se prohte i da prièa o meditaciji, kada nije u stanju èak ni da savlada svoj um? 19. Jedino božanstvo koje treba savladati je um. Pobeda nad njim vodi postignuãu svega. Bez pobede nad njim, svi drugi napori su jalovi. 20. Biti neuznemiren je temelj blagoslovenosti (Šri). Èovek time dostiže osloboðenje. Ljudskim biãima je osvajanje tri sveta, bez pobede nad umom, jednako beznaèajno kao i vlat trave.
21. Druženje s mudrima, napuštanje latentnih utisaka, samoispitivanje, kontrola disanja - ovo su sredstva za savladavanje uma. 22. Onome koji je obuven u kožu, i sama zemlja kao da je prekrivena kožom. Tako se i umu koji je pun (tj. nepodeljen), svet preliva u nektaru. 23. Um se vezuje misleãi „Ja nisam Brahman”; on se sasvim oslobaða misleãi „Ja sam Brahman”. 24. Kada se um napusti (tj. kada nestane), sve što je dvojno ili pojedinaèno, nestaje. Ono što preostaje nakon toga je Vrhovni Brahman, miran, veèan i slobodan od bede. 25. Nema nièeg što bi se moglo meriti sa vrhovnim zadovoljstvom koje oseãa osoba èistog uma, koja je dostigla stanje èiste svesti i prevazišla smrt.
PETO POGLAVLJE UNIŠTENJE LATENTNIH UTISAKA 1. O, Rama, ovo ispitivanje Sopstva prirode ili „Ko sam ja?” je vatra koja spaljuje seme zlog drveta, koje je um. 2. Baš kao što vetar ne uznemirava puzavice na slici, tako i žalost ne uznemirava onog èije je razumevanje utvrðeno postojanošãu i (uvek) odraženo u ogledalu ispitivanja. 3. Oni koji znaju Istinu, obznanjuju da je znanje ispitivanje istine Sopstva. Ono što treba znati sadržano je u njemu, kao slatkoãa u mleku. 4. Onome koji je spoznao Sopstvo putem ispitivanja, Brahma, Višnu i Šiva su predmet samilosti. 5. Onome ko je sklon ispitivanju (stalno), „Šta je ovaj beskrajan univerzum?” i „Ko sam ja?”, ovaj svet postaje sasvim nestvaran.
6. Baš kao što se u opseni ne javlja ideja o vodi onome ko zna da je to opsena, tako se i latentni utisci ne javljaju onome èije je neznanje uništeno time što je spoznao da je sve Brahman. 7. Napuštanjem latentnih utisaka ili kontrolom disanja, um prestaje da bude um. Praktikuj ono koje želiš. 8. O, èista dušo, neguj društvo mudraca i istinitih spisa; dostiãi ãeš stanje Vrhovne Svesti, ne za nekoliko meseci, veã za nekoliko dana. 9. Latentni utisci prestaju da deluju kada se èovek druži sa mudracima, odrièe svih misli samsare i podseãa na to da telo mora umreti. 10. O, Ragava, èak i neznalice èvrstinom svog ubeðenja pretvaraju otrov u nektar i nektar u otrov. 11. Kada se ovo telo smatra stvarnim, ono ima svrhu tela, ali kada se vidi da je nestvarno, ono postaje kao prostor (tj. nesupstancijalno). 12. O, Rama, dok ležiš na mekom krevetu, svuda lutaš telom iz sna; ali gde je sada (u ovom budnom stanju) to telo? 13. Baš kao što cenjen èovek izbegava kontakt sa ženom izvan kasti, koja nosi pseãe meso, tako bi se trebalo odreãi misli „ja-sam-telo”, èak i po cenu da se sve izgubi. 14. Kada aspirant (sadu) misli samo o Brahmanu, miran i slobodan od patnji, njegov egoizam nestaje sam od sebe. 15. Ako èovek u svemu uvidi jedinstvo stvari, uvek ãe ostati spokojan, iznutra hladan i èist kao prazan prostor, bez oseãaja „ja”. 16. Ako je èovek iznutra hladan, èitav svet ãe biti hladan, ali ako je iznutra uzavreo (tj. uznemiren), ceo svet ãe biti goruãa masa. ŠESTO POGLAVLJE MEDITACIJA NA SOPSTVO
1. Ja, èista, neuprljana i beskonaèna Svest izvan maje, gledam na ovo telo koje dela, kao na telo drugoga. 2. Um, intelekt, èula, itd., svi su igra Svesti. Svi su nestvarni i iluzija da postoje je izazvana samo nedostatkom uvida. 3. Nedirnut nedaãama, prijatelj svekolikog sveta u blagostanju, bez ideja o postojanju i nepostojanju, ja živim osloboðen od bede. 4. Neaktivan sam, bez želja, èist kao nebo, osloboboðen od žudnje, spokojan, bezoblièan, veèan i nepokretan. 5. Sada sam jasno razumeo da su pet elemenata, tri sveta i ja sâm, èista Svest. 6. Ja sam iznad svega; ja sam svuda prisutan; ja sam kao prostor; ja sam to što (stvarno) postoji; nisam u stanju da kažem ništa sem ovog. 7. Neka se zamišljeni talasi univerzuma uzdižu ili padaju u mene, koji sam okean beskonaène Svesti; nema ni uzdizanja ni opadanja u meni. 8. Kako je èudesno što u meni, beskonaènom okeanu Svesti, talasi ðiva (pojedinaènih duša) nastaju, malo se zabavljaju i išèezavaju, u skladu sa svojom prirodom. 9. Svet koji je nastao zahvaljujuãi mom neznanju, isto tako je nestao u meni. Sada neposredno doživljavam svet kao vrhovno blaženstvo svesti. 10. Klanjam se sebi, koji sam unutar sveg bivanja, uvek slobodno Sopstvo koje obitava kao unutrašnja svest. SEDMO POGLAVLJE METOD PROÈIŠÃENJA
1. O, Ragava, budi spolja aktivan, ali iznutra neaktivan, spolja delatelj, ali iznutra nedelatelj, i na taj naèin igraj svoju ulogu u svetu.
2. O, Ragava, napusti iznutra sve želje, budi slobodan od vezivanja i latentnih utisaka, èini sve spolja i na taj naèin igraj svoju ulogu u svetu. 3. O, Ragava, prihvati gledište razumevanja, èije je obeležje napuštanje svih objekata kontemplacije, živi u svom uroðenom Sopstvu, osloboðen èak za života (ðivan-mukta), i na taj naèin igraj svoju ulogu u svetu. 4. Spali šumu dualnosti vatrom ubeðenja „Ja sam ta jedna Èista Svest” i ostani sreãan. 5. Èvrsto si vezan sa svih strana idejom „ja sam telo”. Preseci tu vezu maèem znanja „ja sam svest” i budi sreãan. 6. Odrièuãi se vezanosti za ne-sopstvo, gledajuãi na svet kao na nepodeljen (ceo), koncentrisan i s pažnjom okrenutom unutra, ostani kao èista Svest. 7. Ostani uvek kao èista Svest, koja je tvoja stalna (tj. istinska) priroda, izvan stanja budnosti, snevanja i dubokog sna. 8. O, moãno naoružani, budi uvek slobodan od mentalnih koncepata, kao srce stene, ali ne bezoseãajan kao ona. 9. Ne budi ono što se shvata, niti onaj koji shvata. Napusti sve koncepte i ostani ono što jesi. 10. Otkloni jedan koncept drugim, i um umom, i obitavaj u Sopstvu. Zar je to toliko teško, o, sveti èoveèe? 11. Odrubi um, koji je, zbog svojih briga, postao usijan, umom koji je prouèavanjem spisa postao oštar kao nož. 12. O, Ragava, šta ti imaš s ovim inertnim i glupim telom? Zašto se oseãaš nesreãnim i bednim zbog njegovih radosti i patnji? 13. Kakva je ogromna razlika izmeðu mesa, krvi, itd. (koje èini telo) i tebe, otelotvorenja svesti! Èak i pošto znaš ovo, zašto ne napustiš ideju o Sopstvu u ovom telu?
14. Puko znanje da je ovo telo kao parèe drveta ili grumen zemlje, osposobljava èoveka da spozna Vrhovno Sopstvo. 15. Kako je èudno da, dok je stvarni Brahman zaboravljen od ljudi, ono nestvarno zvano avidja (neznanje) njima izgleda vrlo stvarno (dosl. nameãe im se). 16. Opet, èudno je da, dok je Vrhovni Brahman zaboravljen od ljudi, oni se èvrsto drže ideje „ovo je moje”, koja se naziva „avidja”. 17. Kada radiš svoj posao, radi ga bez vezivanja, baš kao kristal koji odražava objekte ispred sebe (ali nije dotaknut njima). 18. Ubeðenje da je sve Brahman vodi èoveka Osloboðenju. Zato odbaci u potpunosti ideju o dualnosti, koja je neznanje. Odbaci je u potpunosti.
OSMO POGLAVLJE OBOŽAVANJE SOPSTVA
1. Ako odvojiš sebe od tela i spokojno obitavaš u Svesti, postaãeš jedno (jedina Stvarnost), i sve ostalo izgledaãe (beznaèajno) kao trava. 2. Nakon što spoznaš to èime spoznaješ ovo (svet), okreni um unutra i onda ãeš jasno videti (tj. spoznati) blistavost Sopstva. 3. O, Ragava, to èime raspoznaješ zvuk, ukus, oblik i miris, znaj to kao svoje Sopstvo, Vrhovnog Brahmana, Gospoda nad gospodima. 4. O, Ragava, to, u èemu biãa vibriraju, to što ih stvara, znaj da je to Sopstvo, tvoje stvarno Sopstvo. 5. Odbacivši, kroz razluèivanje, sve što se može oznaèiti kao „ne-istina”, ono što ostaje kao èista Svest - smatraj to svojim stvarnim Sopstvom.
6. Znanje nije odvojeno od tebe, a ono što se zna nije odvojeno od znanja. Prema tome, nema nièeg drugog osim Sopstva, nièeg odvojenog (od njega). 7. „Sve što Brama, Višnu, Šiva, Indra i ostali uvek èine, èinim ja, otelotvorenje Svesti” - razmišljaj na ovaj naèin. 8. „Ja sam ceo univerzum. Ja sam nepropadljivo Vrhovno Sopstvo. Nema ni prošlosti ni buduãnosti izvan mene” - razmišljaj na ovaj naèin. 9. „Sve je jedan Brahman, èista Svest, Sopstvo svega, nedeljivo i nepromenljivo” razmišljaj na ovaj naèin. 10. „Ne postoji ni ja, niti bilo šta drugo. Samo Brahman postoji svuda, uvek pun blaženstva” - meditiraj na ovo mirno. 11. Oseãaj onoga koji opaža i onog što je opaženo, zajednièki je svim otelotvorenim biãima, ali Jogi obožava Jedno Sopstvo.
DEVETO POGLAVLJE ISPOLJAVANJE SOPSTVA 1. Kada ova skupina od tela, èula, itd., dela po svojoj volji, tada izranja ideja „ja sam ovo”. To je ðiva (ego) umrljana prljavštinom neznanja. 2. Kada ubeðenje da je sve prostoru-nalik (tj. sveprožimajuãa) Svest, postane utemeljeno, ðiva se gasi, kao lampa bez ulja. 3. Kao zalutali bramin, koji napušta svoju plemenitost i prihvata život šudre, Gospod preuzima na sebe ulogu ðive. 4. Baš kao što dete vidi utvaru (stvorenu sopstvenom maštom), tako i glupa ðiva stvara, zbog obmane, ovo nestvarno telo i vidi ga (kao odvojeno od sebe). 5. Dete zamišlja (pravog) slona u glinenom slonu i igra se s njim; tako i èovek u neznanju zamišlja telo, itd., kao Sopstvo i nastavlja svoje aktivnosti.
6. Slika zmije ne stvara strah od zmije kada se uvidi da je to samo slika. Slièno, kada se ðiva - zmija jasno shvati, onda nema ni patnje, ni uzroka patnje. 7. Kao što se zmija koja nam se priviða u vencu, utapa u njega; tako se oseãaj odvojenosti koji se raða iz Sopstva, utapa u Sopstvo. 8. Iako se narukvice, itd., pojavljuju kao mnoštvo, itd., buduãi od zlata, oni su jedno. Slièno tome, iako postoji mnogo oblika, Sopstvo je zapravo jedno. 9. Kao organi tela i razni oblici gline (tj. glineni sudovi), nedualnost se javlja kao dualnost (tj. mnoštvo), u obliku pokretnih i nepokretnih objekata. 10. Baš kao što se jedno lice odražava kao mnoga, u kristalu, u vodi, ili giju (gheeproèišãeni maslac), ili u ogledalu; tako se i (jedno) Sopstvo odražava u (mnogim) intelektima (ili umovima). 11. Baš kao što nebo izgleda da je umrljano prašinom, dimom i oblacima, tako i èisto Sopstvo, u dodiru sa odlikama maje izgleda da je uprljano njima. 12. Baš kao što metal u dodiru s vatrom stièe odlike vatre (naime toplotu), tako i èula, itd. u dodiru sa Sopstvom, stièu odlike Sopstva. 13. Baš kao što nevidljivi Rahu postaje vidljiv kada ga obasja mesec (tj. dolazi u dodir s mesecom), tako se i Sopstvo saznaje doživljavanjem objekata opažanja. 14. Kada se voda i vatra dodirnu, poprimaju odlike jedna druge. Tako, kada se Sopstvo i inertno telo sretnu, Sopstvo izgleda kao ne-Sopstvo, a ne-Sopstvo izgleda kao Sopstvo. 15. Baš kao što vatra baèena u široku vodenu površinu gubi svoje odlike, tako i Svest, u dodiru sa nestvarnim i inertnim izgleda da gubi svoju stvarnu prirodu i postaje inertno. 16. Sopstvo se jedino naporom spoznaje u telu, kao šeãer u šeãernoj trsci, ulje u semenu susama, vatra u drvetu, puter u mleku krave i gvožðe u kamenju (tj. rudi). 17. Kao nebo viðeno u nelomljenom kristalu, Vrhovni Gospod prirode svesti vidi se (tj. postoji) u svim objektima.
18. Baš kao što sunèev odsjaj u ogledalu osvetljava (ostale stvari), tako i odsjaj Sopstva u èistim intelektima osvetljava (ostale stvari). 20. To u èemu se ovaj prekrasni univerzum pojavljuje, kao zmija u konopcu, je veèno, svetleãe Sopstvo. 21. Sopstvo nema poèetak ni kraj. Ono je nepromenljivo Postojanje i Svest. Ono ispunjava prostor, ono je izvor ðive i više je od najvišeg. 22. Sopstvo je èista Svest, veèna, sveprisutna, nepromenljiva i samoobasjana kao svetlost sunca. 23. Sveprisutno Sopstvo, osnova svega, nije razlièita od blistave Svesti, kao ni toplota od vatre. Ono može samo da se doživi (ne može se znati). 24. Èista Svest, bez intelekta, Vrhovno Sopstvo, osvetljivaè svega, nedeljivo, prožimajuãi (sve) unutra i spolja, je èvrsta potpora (svega). 25. Sopstvo je apsolutna Svest. Ono je èista svesnost, nepropadljiva, slobodna od svih ideja prihvatanja ili odbijanja, i neogranièena prostorom, vremenom ili vrstom. 26. Baš kao što vazduh u univerzumu prožima sve, tako i Sopstvo, Gospod, obitava bestelesan (u svemu). 27. Svest koja postoji u prostranstvima zemlje, u ukrasima, nebu i u suncu, takoðe postoji i u crvima koji leže u èaurama pod zemljom. 28. Nema ni ropstva ni osloboðenja, ni dualnosti ni nedualnosti. Postoji samo Brahman, uvek sijajuãi kao Svest. 29. Svesnost je Brahman; svet je Brahman; razni elementi su Brahman; ja sam Brahman; moj neprijatelj je Brahman; moji prijatelji i roðaci su Brahman. 30. Ideja o svesti i o objektu svesti je ropstvo; sloboda od nje je osloboðenje. Svest, objekat svesti i sve ostalo je Sopstvo; ovo je suština svih sistema filosofije. 31. Postoji samo svest; ovaj univerzum nije ništa drugo do svest; ti si svest; ja sam svest; svetovi su svest - to je zakljuèak.
32. To što postoji i što sija (tj. za šta se zna da postoji), sve je Sopstvo; sve ostalo što izgleda da sija (zapravo) ne postoji. Jedino Svest sija po sebi. Ideje o onome koji zna i onom znanom su pusti postulati.
DESETO POGLAVLJE NIRVANA 1. Vrhovno Blaženstvo ne može da se doživi kroz dodir èula sa njihovim objektima. Vrhovno stanje je ono u kojem je um razoren jednousmerenim ispitivanjem. 2. Blaženstvo koje nastaje iz dodira èula sa njihovim objektima je niže vrednosti. Dodir sa èulnim objektima je ropstvo; sloboda od njega je osloboðenje. 3. Dostigni èisto stanje izmeðu postojanja i nepostojanja i drži ga se; ne prihvataj i ne odbijaj unutrašnji ili spoljašnji svet. 4. Uvek se oslanjaj na tu istinsku stvarnost izmeðu osetnog i inertnog, koje je beskrajno prostoru-nalik srce.
5. Vera u onoga koji zna i ono znano naziva se ropstvo. Onaj koji zna je vezan onim što zna; on je osloboðen kada nema nièeg što treba znati. 6. Napuštajuãi ideje o onom koji vidi, viðenom i vidu, zajedno sa latentnim željama (vasanama) iz prošlosti, meditiramo na to Sopstvo, prvobitno svetlo koje je osnova vida. 7. Meditiramo na veèno Sopstvo, svetlo nad svetlima, koje leži izmeðu dve ideje o postojanju i nepostojanju. 8. Meditiramo na to Sopstvo svesti, darovatelju plodova svih naših misli, osvetljivaèu svih sjajnih objekata i krajnjoj granici svih prihvaãenih objekata. 9. Meditiramo na to nepromenljivo Sopstvo, našu stvarnost, blaženstvo od kojeg nastaje um, zahvaljujuãi bliskom dodiru onoga koji vidi i viðenog. 10. Ako neko meditira na to stanje koje dolazi na kraju budnog stanja i na poèetku spavanja, direktno ãe doživeti veèno blaženstvo. 11. Steni-nalik stanje, u kojem su sve misli nepokretne, i koje je razlièito od budnog i stanja sna, vrhovno je stanje svakoga. 12. Kao glina u glinenom vrèu, Vrhovni Gospod koji je postojanje i prostoru-nalik svest i blaženstvo, postoji svuda neodvojen (od stvari). 13. Sopstvo sija po sebi kao jedan bezgranièan okean svesti, uzburkan talasima misli. 14. Baš kao što okean nije ništa drugo do voda, celokupan svet stvari nije ništa drugo do svest koja ispunjava sve strane sveta kao beskrajni prostor. 15. Brahman i prostor su slièni po svojoj nedeljivosti, sveprožimanju i neuništivosti, ali Brahman je uz to i svest. 16. Postoji samo jedan bestelesan i dubok okean èistog nektara, potpuno sladak (tj. blažen) posvuda. 17. Sve ovo je uistinu Brahman; sve ovo je Atman. Ne deli Brahmana na „ja sam jedna stvar”, a „ovo je druga”.
18. Èim se spozna da je Brahman sveprožimajuãi i nedeljiv, otkriva se da je ova beskrajna samsara Vrhovni Gospod. 19. Onaj ko spozna da je sve Brahman, uistinu postaje Brahman; ko ne bi postao besmrtan ako bi pio nektar? 20. Ako si mudar, postao bi ovo (Brahman) takvim uvidom; ako nisi, èak i ako ti se ponovo govori, te reèi bi bile (beskorisne kao ponude) baèene u pepeo. 21. Èak i ako si spoznao pravu istinu, moraš stalno vežbati. Voda neãe postati èista pukim izgovaranjem imena voãa kataka. 22. Ako je neko u èvrstom ubeðenju „ja sam Vrhovno Sopstvo zvano nepropadljivi Vasudeva”, on je osloboðen; inaèe, on ostaje vezan. 23. Otklonivši sve kao „ne to”, „ne to”, preostaje Vrhovno Biãe (dosl. stanje) koje se ne može otkloniti. Misli „ja sam To” i budi sreãan. 24. Uvek znaj da je Sopstvo Brahman, jedan i celovit. Kako može to što je nedeljivo biti podeljeno na „ja sam meditant” i „ovo drugo je objekat meditacije”? 25. Kada èovek misli „ja sam èista svest”, to se naziva meditacija, a kada se èak i ideja o meditaciji zaboravi, to je samadi. 26. Stalni tok mentalnih koncepata koji se tièu Brahmana, bez oseãaja „ja”, postignut kroz intenzivnu praksu samoispitivanja (gjane), je ono što se naziva sampraðnata samadi (meditacija sa konceptima). 27. Neka duvaju siloviti vetrovi koji nagoveštavaju kraj eona (kalpi); neka se svi okeani sjedine, neka dvanaest sunaca izgori (istovremeno); svejedno, ne postoji zlo koje može da zadesi onoga èiji je um išèezao. 28. Ta svest koja je svedok rasta i propadanja svih biãa, znaj da je besmrtno stanje vrhovnog blaženstva. 29. Svaka pokretna ili nepokretna stvar, uopšte, samo je objekat vizualizovan umom. Kada je um razoren, dualnost (tj. mnoštvo) se ne opaža.
30. To što je nepromenljivo, blagorodno i spokojno, to u èemu ovaj svet postoji, to što ispoljava sebe kao promenljive i nepromenljive objekte - to je jedina svest. 31. Pre odbacivanja kože, zmija se odnosi prema njoj kao prema sebi, ali kada je u svom leglu jednom odbaci, više ne gleda na nju kao na sebe. 32. Onaj koji je transcendirao i dobro i zlo, ne uzdržava se, kao ni dete, od zabranjenih dela zbog oseãaja greha, niti èini ono što je propisano radi oseãaja vrline. 33. Baš kao što stub (tj. kameni blok) u sebi sadrži statuu, èak ako i nije zaista isklesana, tako i svet postoji u Brahmanu. Stoga, Vrhovno Stanje nije praznina. 34. Baš kao što se za stub kaže da u njemu nema statue dok ona nije isklesana, tako se i za Brahmana kaže da je praznina kada u njemu ne postoje utisci o svetu. 35. Baš kao što se za mirnu vodu može reãi da sadrži ili ne sadrži talasiãe, tako se i za Brahmana može reãi da sadrži ili ne sadrži svet. On nije ni praznina ni postojanje.
