ZAVOLIO SAM DIVLJU
ŽENU Pierre Boulle
P RV I D IO
1 U miru, udaljivši se što su najviše mogli od nastan nih zv zda, Jinn i Phyllis provod su divne fer . U to se vr me obič lo polaz na interplanetarne izlete; međuzv zdana putovanja nisu bila r tkost. Rakete su odnosile prema basnoslovnim gradovima Sirijusa turiste,
bankare prema čuvenim burzama Arkturusa i Aldebarana. Ali Jinn i Phyllis, mladi par iz sv ta bog h dokoličara, odlikov su se u kozmosu svojom originalnošću, pa čak i mrvičkom poez . Krstar su mirom za svo zadovoljstvo dr com. Brod im bio neke vrste kugla obavita čudesno finim i laganim platnom drom a kretao se mirom pod pr skom sv tlosnih radijacija. Takav stroj, prepušten sam s ebi u blizini dne zv zde ( dovoljno daleko da pol gravitac ne bi bilo suviše intenzivno), kretao se uv k tačno u pravcu te zv zde; kako zv zdani sistem Jinna i Phyllis sadrž o tri sunca međusobno rel vno malo udal na, brodić im dobivao sv tlosni pogon u sm ru triju raznih osovina. Tada Jinn pronašao vrlo ingeniozan postupak za upravljan . Jedro iznutra podstavio nizom crnih zastora ko po želji mogao diz i modificirajući spušt , uvij i napinj i time m nj rezultantu sv tlosnih pr saka, ≥ snagu refleksa stanov h područja. Osim toga, taj se elastični omot prema volji upravljača broda mogao rastegnuti stegnuti. Kada Jinn želio ubrz vožnju, dao mu najveći mogući raspon. Onda dro primalo radijac na golemoj površini i brod ludom brzinom poletio u mir; Phyllis os ti vrtoglavicu koja doskora uhv i samog upravljača i oni su strastveno zagrl ni gled u daljinu prema tajanstvenim ponorima kamo ih dr ca nosila. Kada , naprotiv, želio uspor vožnju, Jinn pr snuo dugme. Jedro se stegnulo i postalo upravo dovoljno velika kugla da u njoj nađu m sta njih dvo , stisnuto dno uz drugo. D lovan sv tla postalo nevažno i ta sitna kugla, dena samo na vlastitu inerciju, izgledala nepomična, kao da visi u praznini o dnom nevidljivom koncu. Dvo su mladih sretnika provod l ne i opojne časove u tom malom miru, sagrađenom po svojoj m rni samo za njih, skrovište što ga Jinn usporedio s dr com u zastoju, a Phyllis s m hurićem zraka što ga ispustio podmorski pauk. Jinn pozn o i mnoge druge v štine, ko se smatraju vrhuncem um tnosti u sv tu mirskih dr čara; na prim r, v štinu da upotrebi, kad brod okretao, s nu planete i s nu n nih satelita. Pouč o Phyllis i pred o joj svo znan ; ona doskora postala
dnako spretna kao on i često još smionija. Kad uzela u ruke kormilo, često se dogodilo da plovila protiv v tra što bi ih odvuklo do granica njihova zv zdanog sistema; n marila za magnetske olu ko su počele da poremećuju sv tlosne valove i da tresu njihovim m m čamcem kao orahovom ljuskom. U dva tri navrata, Jinn, naglo probuđen olujom, rasrdio se i silom joj oduzeo kormilo te brzo stavio u pogon pomoćnu raketu da bi se što pr vr li u luku; n smatrao časnim da tu pomoćnu raketu upotreblj , osim u opasnim okolnostima. Tog su dana Jinn i Phyllis b ispruženi dno kraj drugog u sredini svog balona; ni o čem nisu vod brigu već su uživ u svojim ferijama i prž se na zrakama triju sunaca. Jinn
zatvorenih očiju snivao samo o svojoj ljubavi prema Phyllis. Ležeći na boku, Phyllis gledala beskrajnost sv ta i prepuštala se, što se često događalo, da hipnotizira ništavilo kozmosa. Na dnom
se trgne iz sanjarenja, namršti se i napola uspravi. Neki neobični bl sak prošao tim ništavilom. Čekala nekoliko sekunda i opazila novi sjaj, kao zraku što se odrazu na nekom sjajnom predmetu. Os ćan za zbivanja u kozmosu št o ga stekla za vr me tih krstarenja, n moglo da prevari. Uostalom, Jinn, upozoren na opasnost, d lio n no mišl n , a n se moglo zamisl da bi se Jinn u tom pogledu varao: u prostoru lebd lo t lo što se blistalo obasjano sv tlošću, na udal nosti koju još nisu mogli tačno odred . Jinn pograbi dalekozor i uperi ga prema tajanstvenom predmetu, dok mu se Phyllis naslonila na rame. To predmet mala obujma reče Jinn. čini se da od stakla... Ta pusti me da vidim.
Približ se. Ide brže nego mi. Rekao bih ... Lice mu postane ozbiljno. Odmakne s očiju dalekozor ko
ga Phyllis odmah dohv
.
Draga, to dna boca. -— Boca! Sada ona promatrala predmet. Da, boca. Jasno vidim. Boca od sv tlog stakla. Začepl na ; vidim pečat. U unutrašnjosti nalazi se b li predmet ... papir, sigurno dan rukopis. Jinn, treba da uhv mo! Jinn se slagao s tim mišl n m i već počeo v što manevrir da bi se našao na putu kojim prolazilo neobično t lo. To brzo postigne i smanji brzinu kugle da bi bocu mogao uhv ti. Za to vr me Phyllis obuče svo ronilačke od lo i kroz dvostruka poklopna vrata izađe iz dr ce. Tu, uhv vši se dnom rukom za uže, drugom rukom, u kojoj držala na dugačkom dršku pričvršćenu mrežicu, mahala i spremala se da uhv bocu. N to bilo prvi put što su se sreli sa stranim t lima i mrežica im već poslužila. Ploveći
polagano, katkad sasvim nepomični, već su upozn
razna iznenađenja i izvrš otkrića koja
mrežicom Phyllis već pokupila neke ostatke uništenih planeta, fragmente metorita što su stigli iz mirskih daljina i komadiće satelita lansiranih u početku osvajanja mira. Bila vrlo ponosna na svoju zbirku; sada su prvi put sreli bocu, bocu što sadrži rukopis u što više n sumnjala. C lim t lom drhtala od nestrpljivosti, dok gestikulirala kao pauk na kraju n vičući svom drugu u telefon: Polagan , Jinn... Ne, malo brže, proći će mimo nas; skreći ul vo ... udesno ... sad su putnicima raketa zabran na. Svojom
dobro ... Imam ! Kliknula trijumfalno i ušla u brod sa svojim pl nom. Bila to velika boca s grlom ko bilo brižljivo zapečaćeno. U unutrašnjosti razabirao se svitak papira. Jinn, razbij bocu, požuri se! vikala Phyllis dašćući. Jinn bio mirniji; metodički uklanjao komadiće voska. Ali kad boca bila otvorena opazi da se papir zaglavio i n mogao izaći. Konačno on popusti i da bi zadovoljio molbama svo prijateljice razb staklo udarcem čekića. Papir se sam od sebe odmota. Sastojao se od velikog broja vrlo tankih listova ispisanih finim rukopisom. Manuskript bio napisan Jinn savršeno pozn o r dio svojih studija dovršio na toj zikom Zeml što ga planeti. Ipak ga neka nelagodnost zaustavljala da počne cit dokumenat koji im na tako
neobičan način pao u ruke;
prevelika uzbuđenost Phyllis potakne ga da se odluči. Ona i bila joj potrebna n gova pomoć.
slabo pozn la zik Zeml Jinn, zaklin m te! Jinn smanji volumen kugle tako da tromo lebd la u prostoru mira i uv ri se da se pred njima ne nalazi nikakva zapreka, z m se ispruži kraj svo prijateljice i počne čit rukopis.
2 Ovaj rukopis pov r m miru, ne u nam ri da dob m pomognem da se otkloni strašna nevolja koja pr ti ljudskoj rasi... !
pomoć, već da, možda,
Ljudska rasa? upita začuđena Phyllis. Tako
napisano
reče Jinn.
Nemoj me već u početku prekid ... Jinn nastavi
čitan .
Što se mene tiče, ja, Ulysse Mérou, ponovo sam otputovao sa svojom obitelji kozmičkim brodom. Možemo živ ti više godina. Na brodu gajimo povrće, voće, uzgajamo živad. Ništa nam ne manjka. Možda ćemo dnog dana naći dnu gostoljubivu planetu. Tu želju dva se usuđu m izraz . Ali evo v rno iznesene pripov sti o mojoj nturi. Bila g. 2500. kad sam se s dva druga ukrcao na kozmički brod, s nam rom da dođem u predio mira gd superzv zda Beteigeuze suvereno vlada. Ta ambiciozna nam ra bila najgolemija od svih ko su ikada na Zemlji stvorene. Beteigeuze, alfa Oriona, kako su naziv naši astronomi, nalazi se oko tri stotine godina sv tlosti udal na od naše planete. Značajna s mnogih gledišta. Ponajpr zbog svo veličine: prom r joj tristo do četiristo puta veći od prom ra našeg sunca, to st kad bi centar sunca koincidirao sa centrom to zv zde, taj bi monstrum dopirao do Marsova orbita. .Svojim sja m: to zv zda prve veličine, najsjajnija u zv žđu Oriona, vidljiva sa Zeml prostim okom, unatoč golemoj udal nosti. Prirodom svog blistanja, bacanja zraka: em ra crveno i narančasto sv tlo najdivn g efekta. Konačno, sjaj te zv zde m nja se: sv tlost joj s vremenom varira usl d m njanja n na prom ra. Beteigeuze zv zda koja treperi. Zašto , nakon što istražen sunčani sistem, u ko m su planete nenastan ne, zašto tako daleka zv zda izabrana za prvi međuzv zdani let? Odluka da se tamo leti don ta na zaht v profesora Antellea, glavnog organizatora pothvata. Taj učenjak bio šef ekspedic kojoj po tio čitav svoj golemi imetak; sam zamislio i izgradio kozmički brod i upravljao n govom konstrukcijom. Za vr me putovanja objasnio mi zašto upravo tu zv zdu izabrao. —- Dragi moj Ulysse rekao n mnogo teže i dva da bismo utroš više vremena ako pođemo do Beteigeuze nego da putu mo do neke mnogo bliže zv zde, na prim r Centaura.
Smatrao sam uputnim da protestiram i da iznesem svo nedavno stečeno astronomsko znan . dva nešto dulji! Najbliža zv zda Centaura udal na ipak samo četiri Put da godine sv tlosti, dok Beteigeuze ... Udal na tri stotine, poznato mi . Ipak bit će nam dovoljno dv godine da stignemo tamo, dok bi nam do najbliže zv zde Centaura trebalo samo nešto malo man vremena. Vi
obratno mislite; navikli ste na ona putovanja u području naših planeta koja nisu nego skokovi buhe, putovanja za ko velika akceleracija dopustiva kod odlaska, r ne tra više od nekoliko minuta, dok brzina što takav brod može postići sm šno malena i ne može se uspored s našom ... Vr me da vam dadem neka objašn nja o kretanju našeg broda. Zahvaljujući tim usavršenim raketama, ko sam ja dot rao, taj se brod može kret u miru najvećom brzinom koju možemo zamisl za dno materijalno t lo, to st brzinom sv tlosti man epsilon. Man epsilon?
Hoću da kažem brzina mu se može približ
brzini sv tlosti, b
manja tek za neznatni,
m jardni n zin dio. Dobro, rekao sam. To razum m. Kad tom brzinom putu mo naše se vr me znatno razliku od vremena na Zemlji; razlika to veća čim brže putu mo, što također treba da znate. Već u ovom času, od početka našeg razgovora, živ li smo nekoliko minuta, ko na našoj planeti odgovaraju trajanju od više m seci. Na kraju, nama vr me skoro uopće neće prolaz ; mi nećemo prom nu ni opaz . Nekoliko sekunda za vas i za mene, nekoliko kucaja našeg srca iz dnaču se s nekoliko godina zemaljskog trajanja. I to razum m. To i st razlog što se možemo nad da ćemo stići na cilj pr nego što umremo. Ali zašto onda putov dv godine? Zašto ne samo nekoliko dana nekoliko s ? O tome sam upravo htio govor . Jednostavno zato što da bismo dosegli tu brzinu gd vr me gotovo više ne prolazi, s ubrz n m ko naš organizam može podn ti, potrebna nam popr ci godina dana. Još dna godina bit će nam potrebna da naš let usporimo. e st m seci ubrz nja leta; dvanaest m seci Shvaćate li, dakle, naš plan leta? Dvana≥ kočenja; u međuvremenu samo nekoliko s , za vr me kojih ćemo proći najveći dio puta. I sada istodobno razum te zašto n mnogo dal ako idemo prema Beteigeuzi nego kad bismo išli prema najbližoj zv zdi Centaura. U posl dn m slučaju proživ li bismo istu, neizb žnu, godinu poveć nja brzine; istu godinu umanjivanja brzine i možda nekoliko međuvremena. Uzevši u obzir c linu, razlika neznatna. minuta um sto nekoliko s Kako se približu m starosti i v rojatno više nikada neću im snage da ostvarim još kakvo
putovan , rad
sam odmah odabrao
dnu udal
nu tačku, u nadi da ću ond naći sv
t
vrlo različit od našega. Na brodu smo dokolicu ispun tom vrstom razgovora koji su pridon li da sam bol oc nio golemo znan profesora Antellea. N bilo područja ko n istražio i smatrao sam se srećnim što imam takvog šefa u tako opasnom pothvatu. Kao što predvidio: putovan trajalo dv godine našeg vremena, dok su istodobno na Zemlji morala proteći tri i po stol ća. To bila dina smetnja prouzročena našim tako dalekim cil m: ako se dnog dana vr mo, doći ćemo na našu planetu koja međuvremeno postala sedam do osam stotina godina starija. Ali o tome nismo vod brigu. Naslućivao sam čak da za profesora perspektiva b ga iz kruga ljudi svo generac predstavljala još dnu dopunsku draž. Često prizn o da su mu današnji ljudi dosadni... Ljudi, uv k ljudi opet prim Ljudi potvrdi Jinn.
Tako
ti Phyllis. napisano.
Prigodom leta n bilo nikakve ozbiljn nezgode. Zemlja, m sec i planete vrlo su brzo nestale. Promatr smo kako sunce biva man tačka bez dimenzija, dok n postalo kao naranča na nebu, z m kao šljiva, z m blist dnostavna zv zda koju među m jardama zv zda galaks dino profesorovo znan moglo otkr . Živ li smo dakle nemajući sunca, nismo zbog toga p li r brod bio snabd ven ekvivalentnim sv tlosnim izvorima. Nismo se ni dosađiv . Razgovor s profesorom bio uzbudljiv; više sam naučio za vr me tih dviju godina nego za c log svog prijašn g života. Naučio sam također što bilo potrebno da bih mogao upravlj brodom. To bilo pr čno lako: elektronskim aparatom izd la su se naređenja i ti su apar vrš sva izračun nja i izravno upravlj kretanjima. Ugodnu razonodu pružao nam naš vrt. Zauzimao na brodu važno m sto. Profesor Antelle koji se, između ostalog, zanimao i za botaniku i agrokulturu, htio iskorist pr ku stvorenu putovan m te prov r neke svo teor o rastu biljaka u miru. Od l n , veliko gotovo deset kubičnih metara, služilo kao teren. Sistem polica omogućio da se čitav volumen iskoristi. Zemlja bila pogno na um tnim gnojivom i, dva dva m seca nakon našeg odlaska, obradov smo se kad smo vid li kako raste povrće raznih vrsta, što nas obilno snabd valo zdravom hranom. Ni udobnost n bila zaboravl na: dan dio broda bio rezerviran za cv će ko profesor s ljubavlju uzgajao. Taj originalni čov k ponio i neke vrste ptica, leptire, čak i dnog majmuna, malog čimpanzu ko g smo nazv Hektorom i koji nas svojim majstorijama zabavljao. Sigurno da Antelleu, iako n bio mizantrop, ljudi nisu b zanimljivi. Često izjavljivao da od njih više ne očeku mnogo, što nam objašnj ...
Mizantrop? reče opet zbun na Phyllis.
Ljudi?
Budeš li me svakog časa prekidala prim
ti Jinn
nikada nećemo doći do kraja.
Ugledaj se u mene: nastoj da shv š. Phyllis
čano obeća da će šut ti do kraja čitanja, i održi r č.
... što nam objašnj čin nicu da u svom brodu dovoljno prostranom za više obitelji sakupio brojne vrste bilja, neke životin , dok broj putnika ograničio na tri osobe: sa sobom poveo samo svog učenika, Arthura Levaina, mladog fizičara velike budućnosti, i mene, Ulysse Méroua, slabo poznatog novinara. Profesora sam upoznao slučajno, prigodom dnog intervjua. Predložio da me povede kad saznao da nemam obitelji i kad opazio da pr čno dobro igram šah. Bila to izvanredna pr ka za dnog mladog novinara. Sve ako svoju reportažu publiciram tek posl osam stotina godina, vr dnost će joj b , možda upravo zato, dinstvena. Prihv o sam s oduševl n m. Put dakle prošao bez smetn . Jedina nepr ka bila u povećanoj gravitaciji za vr me godine ubrz nja leta i godine uspor nja vožn . Mor smo se priviknuti da svo t lo os ćamo oko dan i po puta teže nego na Zemlji; taj fenomen isprva malo umara, se doskora na nj nismo osvrt . U međuvremenu dviju perio da, gravitacija potpuno nestala; b smo izloženi svim pozn m neobičnostima te pojave; to trajalo samo nekoliko s i n nam nan lo patn . I, dnog dana, posl tog dugog puta, s uzbuđen m smo ugled kako se na nebu ocrt u novom aspektu.
zv zdu Beteigeuzu
3
Oduševl
što ga takav prizor u nama budi ne može se opis : zv zda, koja još jučer tačka među drugim bezimenim tačkama nebeskog svoda, malo se pomalo počela
n
bila blist istic na crnoj pozadini, ocrt la se u miru svojom dimenzijom, izgledala isprva kao sjajni orah, z m se povećala a boja joj istodobno postala intenzivnija, tako da bila slična naranči, konačno smo u kozmosu ugled s prom rom prividno tako velikim kao u našeg sunca. Za nas se rodilo dno novo sunce, crvenkasto sunce, kao naše na svom zapadu, i već smo os ć kako nas privlači i gr . Tada smo se kret jako sman nom brzinom. Još smo se približav Beteigeuzi dok joj prividni prom r svojom veličinom n kud i kamo premašio sva nebeska t la što smo ih dotada promatr ; impresija tog prizora d lovala fantastično: Antelle dade robotima neko indikac i mi počnemo grav r oko superzv zde. Tada učenjak pripremi
astronomske instrumente i počne vrš opažanja. Doskora otkrio da posto četiri planete; brzo im odredio dimenz i udal nosti od centralne zv zde. Jedna između njih, druga po svojoj udal nosti od Beteigeuze, okretala se bila blizu našoj. Volumenom bila slična veličini Zeml ; u svojoj putanjom koja atmosferi sadrž la oksigena i azota; okretala se oko Beteigeuze u trideset puta većoj udal nosti nego što udal nost Zeml od Sunca i primala sv tlosne zrake slične onima što ih prima naša planeta, zahvaljujući veličini superzv zde i n noj rel vno niskoj temperaturi.
Odlučimo da nam ona bude prvi cilj. Pošto smo robotima izd
nove upute, naš se brod
doskora oko n okretao kao n n satelit. Z m smo zaustav motore i natenane razgledav taj novi sv t. Teleskopom smo na n mu otkr mora i kontinente. Brod n bio podesan za pristajan ; i taj slučaj bio predviđen. Pos dov smo tri stroja, snabd vena raketama, mnogo manja od glavnog broda, ko smo naziv čamcima. Sm st smo se u dan od tih čamaca pon vši sa sobom neke aparate za m ren ; poveli smo sa sobom i Hektora, čimpanzu, koji kao i mi pos dovao ronilačke od lo i privikao se da ga nosi. Sto se tiče našeg broda, dnostavno smo ga pust da grav ra oko planete. Tu bio u većoj sigurnosti nego neki putnički parobrod u luci i zn smo da neće ni m metar skrenuti sa svo putan .
Prist na planeti takve vrste za naš čamac bio lagan manevar. Čim smo prodrli u guste slo ve atmosfere, profesor Antelle uze uzorke vanjskog zraka i podvrgne ih an zi. Ustanovi da mu sastav isti kao i na Zemlji, u odgovarajućoj visini. Nisam imao mnogo vremena da mislim o toj čudesnoj podudarnosti, r tlo se brzo približ lo; b smo od n ga udal ni nekih pedeset kilometara, Roboti izvrše operac ; nisam trebao ništa drugo da činim već da svo lice pr snem na prozorčić i gledam kako se prema meni diže nepozn sv t; srce mi plamt lo od oduševl nja zbog tog otkrića. Planeta bila neobično n k Zemlji. Ta impresija svakog časa bivala oč ja. Sada sam prostim okom razlikovao konture kontinenata. Atmosfera bila čista, bl dozelenkaste bo , katkad malo narančasta, pomalo n k našem nebu iznad Provance, kad sunce zapada. Ocean bio n žnoplavi sa zelenim nijans ama. Obrisi obala b su vrlo različ od ga
što sam kod nas vidio, iako sam grozničavim pogledom, pod sugestijom tolikih analogija, i tu s ludom upornošću tražio poređenja. Ali tu sličnost nestala. Ništa, u geografskom pogledu, n pods ćalo ni na naš stari ni na naš novi kontinenat. Ništa? Zar doista? Naprotiv, bila tu bitna sličnost! Planeta bila nastan na. Let li smo iznad dnog grada; pr čno velikog grada, gd su se u obliku zraka širile drvećem obrubl ne ceste kojima su se kretala vozila. Stigao sam da mu razaberem općenite lin arhitekture: široke ulice; b le kuće, s dugim ravnim bridovima. Ali smo se mor spust vrlo daleko odavle. Najpr nas put vodio iznad obrađenih polja, z m iznad guste šume rujne bo koja pods ćala na našu ekvatorijalnu džunglu. Sad smo let li vrlo nisko. Opazimo čistinu vrlo velikih dimenzija, na vrhu dnog platoa, obrubl nog pr čnim strminama. Naš šef odluči da pristane te dade robotima posl dn naloge. Sistem retrorakete stupi u akciju. Nekoliko smo časova b nepomični iznad proplanka, kao galeb što vreba na ribu. Z m, dv godine nakon što smo napust našu Zemlju, polako siđemo i zaustavimo se, ne sudarivši se, u sredini platoa, na zelenoj travi koja pods ćala na naše normandijske livade.
4
Nekoliko smo časaka b nepomični i tihi, nakon što smo došli u kontakt s tlom. Možda će vam se takvo vladan čin čudnovato, mi smo os ć potrebu da se saberemo i koncentriramo svoju energiju. Utonuli smo u dnu nturu tisuću puta neobičniju od pustolovine prvih zemaljskih brodara i pripravlj se na susret s neobičnostima ko su više generacija p snika zamišlj u pogledu međuzv zdanih ekspedicija. Prist smo, dakle u laganom tempu, na travi planete koja , kao i naša, sadrž la oceane, planine, šume, obrađenu zemlju, gradove i zac lo stanovnike. Međutim mora da smo se nalaz pr čno daleko od civ ziranih zemalja, r smo prelet li iznad goleme džungle pr nego što smo dodirnuli tlo. Konačno smo se prenuli iz svog sna. Pošto smo obukli ronilačka od la, otvor smo oprezno prozorčić čamca. Zrak se n uzvitlao. Nutarnji pr sak bio u ravnoteži, s vanjskim. Kao zidovi tvrđavu, šuma okruživala čistinu. Nikakva buka ni pokret koji bi podnošljiva: oko dvadeset i pet stupn va C. pomut tišinu. Temperatura bila visoka Izađemo iz čamca u pratnji Hektora. Profesor Antelle smatrao potrebnim da najpr tačno an zira atmosferu. Rezultat nas ohrabrio: sastojine zraka bile su iste kao i na Zemlji, unatoč nekim razlikama u proporciji r tkih plinova. Mora da savršeno odgovarao našim potrebama disanja. Međutim, iz pret rane opreznosti, najpr smo izvrš pokus na našem čimpanzi. Pošto svukao svo od lo majmun izgledao vrlo sretan; n se os ćao nimalo nelagodno. Bio kao op n što opet slobodan, na tlu. Posl nekoliko skokova, počeo trč prema šumi, popeo se na drvo i nastavio skak vrteći se u zraku među granama. Doskora se udaljio, unatoč našim gestama i dozivanju. Tada smo i mi skinuli ronilačka od la i mogli da slobodno razgovaramo. Bijasmo impresionirani zvukom vlast h glasova i samo smo se plaho usud učin nekoliko koraka; nismo se udalj od čamca. N bilo dvojbe da smo se nalaz na blizanskoj sestri naše Zeml . Život postojao. štaviše vrlo bujno. Raslo i drveće visoko preko četrdeset metara. Biljno carstvo bilo Zivotinjsko nam se carstvo doskora pokazalo u obliku golemih, crnih ptica, što su lebd le u zraku kao lešinari, i drugih manjih, pr čno sličnih papigama ko su cvrkutale i dna drugu progonile. Prema onom što smo vid li pr nego što smo prist , zn smo da postoji i dna civ zacija. Razumna bića nismo se usud reći ljudi -— modelir su lice planete.
šuma oko nas izgledala nenastan na. Nismo se tome čud : kad bismo kojim sluča m p u neki kut azijske džungle, naišli bismo na istu samoću. Pr nego bilo što započnemo, činilo nam se pr ko potrebno da planeti damo ime. Nazv smo Soror zbog sličnosti s našom Zemljom. Odlučivši da ćemo bez odlaganja odmah poći u izvide, uput smo se u šumu služeći se Ipak
prirodnim tragom. Arthur Levain i ja b smo snabd veni karabinkama. Samo profesor prezirao materijalno oruž . Os ć smo se lagani i hod smo veselo ne zato što gravitacija bila manja nego na Zemlji i u tom pogledu sličnost bila potpuna već nas
opreka s jakom gravitacijom broda poticala da skačemo kao kozlići. Napredov uv k smo hodajući dan iza drugog; katkad smo zv Hektora bezusp šno, kad se mladi Levain, koji išao na čelu, zaustavi i dade nam znak da slušamo. Čulo se žuboren kao da malo podal teče voda. Nastav smo put u tom pravcu i šum posta jasniji. Bio
to vodopad. Kad smo ga otkr , sva smo trojica b
vrlo ganuti l potom pred la gorske brzice vijugala nam iznad
što nam ga pružala Soror, R ka, bistra kao naše gl , raširila se na dnoj terasi i padala do naših nogu s nekoliko metara visine u neke vrste
zero, prirodni basen obrubl n naizm nce st nama i p
skom, ko mu se na
površini zrc o sjaj Beteigeuze što se tada nalazila u svom zenitu. Pogled na tu vodu bio tako zamamljiv da smo Levain i ja os t istu želju. Svukli smo od lo, spremni da se naglavce bacimo u vodu. Ali nas profesor Antelle upozori da treba oprezn postup ; ta tek smo stigli u sistem Beteigeuze. Ta tekućina možda n voda; možda opasna. Približi se ob , čučne, promotri oštro, z m oprezno dodirne prstom. Konačno uhv malo tekućine u dlan, udahne i nakvasi njome vršak zika. -— To ne može b drugo nego voda mrmljao .
Ponovo se nagnuo da zamoči ruku u zero, kad opazismo da se ukočio. Zavikao i pružio prst prema tragu što ga otkrio na p sku. Os tim, mislim, najsnažniju emociju svog života. Tu, pod žarkim zrakama Beteigeuze koja iznad naših gl u obliku golemog crvenog balona dominirala nebom, divno ocrtan na malom traku vlažna p ska, pokazao se jasno vidljiv otisak ljudske noge.
5
noga žene izjavi Arthur Levain. Ta odlučna prim dba izgovorena prigušenim glasom n me nimalo iznenadila. Odgovarala mom vlastitom os ćaju. Finoća, elegancija, neobična l pota otiska duboko su me uzbud . N bilo nikakve sumn da r č o ljudskoj nozi. Možda pripadala dnom mladiću čov ku mala rasta, mnogo v rojatn , i želio sam to svom dušom, dnoj ženi. To
Soror dakle nastan na ljudima, mrmljao profesor Antelle. U glasu mu bila nijansa negodovanja i u tom mi času bio man simp čan. Slegnuo ramenima svojom uobiča nom gestom i počeo za dno s nama pregledav p sak oko zera. Otkr smo i druge tragove što ih ostavilo očito isto stvoren . Levain, koji se odmaknuo od vode, pokaže nam još dan otisak na suhom p sku. Sam otisak bio još
vlažan. man od pet minuta, poviče mladi čov k. Kupala se, čula gd dolazimo i pob gla. Podrazum v smo da očito r č o ženi. Utihnuli smo i prisluškiv gledajući prema šumi, nismo čuli ni najmanji šum preloml ne grane. Imamo vremena reče profesor Antelle ponovo slegnuvši ramenima. Ali ako se ovd kupalo dno ljudsko biće, onda i mi možemo da to učinimo, bez straha. Bila
tu pr
Ozbiljni profesor bez ustruč nja također skine od ću i uroni u basen svo mršavo t lo. Posl duga putovanja, užitak kupanja u sv žoj i divnoj vodi tako nas zaokupio da smo gotovo zaborav naše nedavno otkriće. Jedino Arthur Levain izgledao zamišl n i odsutan. Kad sam htio da mu zbog melan količnog izgleda dobacim šalu, na dnom opazim ženu upravo nad nama: stajala na kamenitom zar nku odakle se rušio vodopad. Nikada neću zaborav utisak što ga u meni proizvela n na poj . Nestalo mi daha kad sam ugledao divnu l potu tog stvorenja planete Soror, ko nam se pokazalo poprskano to žena; v rojatn mlada p nom, osv tl no krvavim zrakama Beteigeuze. Bila d vojka, ako n bila boginja. Smiono iskazivala svo ženstvo pred tim monstruoznim suncem, potpuno gola, bez drugog ukrasa osim pr čno duge kose koja joj padala na ramena. Istina, b smo već dv godine lišeni mogućnosti uspoređivanja, n dan od nas n bio sklon da se prepusti obmanama. Bilo očito da žena što nepomično stajala na
zar nku, kao kip na svom postolju, pos dovala najsavršen t lo što se na Zemlji moglo zamisl . Levain i ja zapanj smo se, smeteni od divl nja, a mislim da i sam Antelle bio dirnut. Uspravna, nagnuta napr d, s grudima pruženim prema nama, s rukama lagano podignutim unazad u stavu ronioca u zaletu, žena nas promatrala; dnako se iznenadila kao i mi. Pošto sam dul vremena promatrao, bio sam tako uzrujan da nisam mogao prim t po dinosti n nih oblika, r sam bio hipnotiziran tim oblicima u c lini. Tek posl više minuta razabrao sam da pripada b loj rasi, da joj koža više zlatne nego brončane bo , da visoka, ne suviše, i vitka. Z m sam kao u snu opazio n no lice
neobično pravilnih crta. Konačno sam joj gledao oči. Tada se mo sposobnosti opažanja probude, pažljivo sam ih isp vao i zadrhtao, r tu se, u n nom pogledu pojavio novi elemenat. Razabirao sam neobični, misteriozni izgled što smo ga svi mi očekiv u sv tu toliko udal nom od našeg. Ali nisam bio kadar da an ziram pa čak ni da definiram prirodu te neobičnosti. Os ćao sam samo da se bitno razliku od individua naše vrste. Ta razlika n bila u boji očiju: sivoj boji pr čno r tkoj u nas, ne bila u zračenju tih očiju iz kojih se širila nekak praznina, izuzetnoj. Anom ja bezizražajnost što me pods ćalo na dnu jadnu luđakinju koju sam nekoć pozn o. Ali ne! nipošto, to n moglo b ludilo. Kad opazila da radoznalo promatramo, tačn kad se moj pogled sreo s n zinim, kao da se trgnula i naglo se okrenula brzom kretnjom kao u preplašene životin . N to učinila sposobnom zbog stidljivosti što smo iznenad . Bio sam uv ren da bi bilo ludo smatr za takav os ćaj. Pogled joj dnostavno n mogao podn ti moj pogled. Okrenuvši nam svoj profil, sada nas kradom promatrala ispod oka. Rekao sam vam, to žena šaptao Levain.
Od uzbuđenja govorio prigušenim glasom, gotovo tiho; d vojka ga čula i n gov glas proizvede na nju neobičan učinak. Na dnom se povuče, tako hitro, da sam joj opet kretnju usporedio s refleksom preplašene životin što okl va pr nego se odluči na b g. Ipak se zaustavi, nakon što se povukla dva koraka natrag; tada joj pećine sakriju veći dio t la, tako da sam joj vidio samo gornji dio lica i dno oko, ko nas još vrebalo. Nismo se usud ni maknuti, mučeni strahom, da ne pob gne. Naše držan ohrabri. Za kratko vr me ponovo se približi rubu zar nka. Ali mladi Levain bio očito suviše uzbuđen da bi mogao šut ti. Nikada nisam vidio ... započe. Zaustavi se, uvid vši svoju neopreznost. Žena se opet na isti način povukla, kao prestravl na ljudskim glasom.
Profesor Antelle upozori nas kretnjom da moramo šut ti i počne opet brčk po vodi kao da ženi ne poklanja nimalo pažn . I mi smo prihv li istu taktiku, koja dovela do punog usp ha. Ne samo da se ponovo približila, već doskora pokaže vidljivo zaniman za naše kretan ; zaniman ko se očitovalo pr čno neobičnim načinom, što još više pobudi našu zn želju. Jeste li ikada na dnoj plaži promatr mladog bojažljivog psa čiji se gospodar kupa? Umire od žel da mu se pridruži, se ne usuđu . Učini tri koraka u dnom sm ru, tri u drugom, udalji se, opet se vr , trese glavom, skakuće. Upravo se tako vladala ta d vojka. I na dnom smo glasovi, ko čuli; izustila, još su više pojačav utisak animalnosti nego n no držan . Bila tada na skrajn m rubu terase; izgledalo da će se strov ti u zero. Na čas prekinula nekakvu vrstu svog plesa. Otvori usta. Bio sam malo u prikrajku te sam mogao neopažen promatr . Mislio sam da će početi govor , vik . Očekivao sam poziv. Bio sam pripr n čuti najbarbarskiji zik, ne te neobične glasove što su joj izlaz iz grla: stvarno iz grla, r joj usta i zik uopće nisu sud lov u izvođenju tog mijaukanja pijukanja ko čini se da također od lo neobuzdano vesel životin . Gd kad se u našim zoološkim vrtovima igraju mladi čimpanze i izvode slične kratke krikove. Kako smo zbun ni i dal nastoj pliv ne vodeći brigu o njoj, kao da se odlučila. Čučne na pećini, podupre se rukama i počne silaz . Bila neobično okretna. T lo zlatne bo , poprskano vodom i sv tlom, brzo se pomicalo duž st ne; kroz tanki sloj prozirnog vodopada d lovala kao neka bajoslovna vizija. U nekoliko časaka, hvatajući se za neznatne izbočine, bila na nivou zera i klečala na dnom plosnatom kamenu. Još nas nekoliko sekundi promatrala, z m uđe u vodu i počne pliv prema nama. Shv li smo da se želi igr ; iako se nismo dogovor , nastav smo veselo skak r smo na taj način već stekli n no pov ren ; ispravlj smo odmah naše držan čim nam se činilo da smo preplaš . Ubrzo smo igr igru kojoj ona odredila pravila; bila to zaista neobična igra pomalo n k kretanju tuljana u basenu, a koja se sastojala u međusobnom lovu i b žanju; naglo smo se razdvaj , čim smo prim t da bi nas drug u igri mogao dostići i opet se približav i gd kad okrzli, se nismo dodiriv . Bilo to d tinjasto; što ne bismo učin da pripitomimo l pu neznanku! Prim tio sam da profesor Antelle s neprikrivenom radošću sud lovao u toj d tinjoj igri. Dugo smo se tako igr i već smo se malo umor kad me na dnom iznenadi paradoksalni karakter d vojčine fizionom : n na ozbiljnost. Bilo očito da uživa u toj zabavi joj se na licu nikada n pojavio sm šak. Os tio sam zbog toga čudnu nelagodnost koju isprva nisam znao pravo objasn ; odlaknulo mi srcu kad sam joj našao uzrok: n se smijala n sm šila; samo od vremena do vremena kriknula grlenim glasom čime zac lo izraž la svo zadovoljstvo.
Htio sam da izvršim dan pokus. Kad mi se približ la i s kla vodu plivajući posebnim načinom, n k plivanju psa, s raspuštenom kosom kao rep kometa, pogledam u oči i, pr nego što stigla da se okrene, dobacim joj što sam mogao ljubazniji i n žniji sm šak. Rezultat bio neočekivan. Prestala pliv , stala u vodi koja joj sezala do struka i ispružila zgrčene ruke preda se u obrambenoj gesti. Z m mi okrene leđa i pob gne prema ob . Izašavši iz vode, okl vala , napola se okrenula, promatrala me iz prikrajka ispod oka, kao na zar nku, sa zbun nim izrazom životin koja upravo vid la opasni prizor. Možda bi opet stekla pov ren r sm šak se
bio ukočio na mom licu i ponovo sam plivao s nedužnim izgledom, se novim događa m još jače uzbudi. Začu mo buku u šumi i, kotrljajući se s grane na granu, naš se prijatelj Hektor pojavi, siđe na zemlju i skačući uputi se prema nama, radostan što nas opet našao. Zgrozio sam se kad sam vidio bestijalni izraz što su ga strah i pr tnja izazv na licu d vojke kad opazila majmuna. Zgrčila se, pr sla se uz st nu i s njom se stopila, napetih mišića, sav h krsta; ruke stisnula kao pandže. Sve to zbog malog ljupkog čimpanze koji nas čano pozdrav . upravo htio Kad prolazio kraj n , ne opazivši , skočila . T lo joj popusti kao luk. Zgrabila ga za grlo i gušila ga rukama, dok nesretnika učinila nepokretnim stisnuvši ga svojim stegnima. Napala ga
takvom brzinom da nismo im vremena intervenir . Majmun dva da se branio. Ukočio se posl nekoliko sekunda i pao mrtav kad ga ispustila. To blistavo stvoren u svom romantičnom oduševl nju nazvao sam Nova, r sam mogao uspored samo s pojavom kakve sjajne zv zde — Nova u pravom smislu r či zadavila pripitoml nu i bezazlenu životinju. Kad smo se trgli iz preneraženja bac smo se prema Novi, bilo prekasno da bismo mogli spas Hektora. Okrenula prema nama glavu kao da nam prkosi, opet ispružila ruke, zadignutih usnica, u pr tećem stavu tako da smo st kao ukopani. Z m još dnom oštro kriknula, što se moglo smatr trijumfalnom p smom srd m zavijan m, i pob gla u šumu. U nekoliko sekunda nestala u šikari, koja sakrila n no t lo zlatne bo ; ost smo bez r či usred džungle u kojoj opet vladala tišina.
6
—- Divljakinja rekoh što pripada nekoj zaostaloj rasi koja se još može naći u Novoj Gvineji u afričkim šumama. Govorio sam bez ikakva uv renja. Arthur Levain me upita, gotovo sa žestinom, sam li ikada takvo držan i takvu finoću oblika prim tio u prim vnih plemena. Bio stoput u pravu i nisam znao što da odgovorim. Međutim profesor Antelle, koji bio duboko zamišl n, čuo naš razgovor. Naši najprim vniji narodi imaju svoj zik. Ali ta žena ne govori. Istraž smo okolinu toka r ke, neznanki nismo našli traga. Tada se vr smo našem čamcu, na čistinu. Profesor nam r o da se opet pođe u mir, da bi pokušao prist u nekom drugom civ ziran m sv tu. Ali Levain predloži da pričekamo barem dvadeset i četiri sata i pokušamo uspostav kontakt sa stanovnicima obližn džungle. Suglasio sam se s tom sugestijom, koja konačno usvo na. Nismo se usud prizn da ne želimo napust to m sto zbog nade da ćemo opet ugled neznanku. Potkraj dana n došlo ni do kakve nezgode. Ali, predveče, pošto smo s udivl n m promatr fantastični zapad Beteigeuze, koja se na horizontu širila nadmašujući l potom svaku ljudsku maštu, dob smo utisak da se nešto oko nas prom nilo. Džungla oživ la od tajnog loml nja i šumova, i mi smo os ć da nas kroz lišće vrebaju nevidljive oči. Međutim noć smo proveli mimo, zaštićeni u svom čamcu gd smo naizm nce stažar . Rano izjutra obuze nas opet isti os ćaj i činilo mi se da ču m oštre krikove kao oni što su jučer izlaz iz Novina grla. Ali n dno stvoren kojima naša groznič mašta napučila šumu n
se pokazalo.
Tada smo odluč da se vr mo vodopadu i, duž c log puta, progonila nas neugodna impresija da nas bića, koja se ne usuđuju pokaz , sl de i promatraju. Ipak, Nova nam se dan pr priključila. Možda se bo naših od la reče na dnom Arthur Levain. Činilo mi se da to objašn n ispravno. Dobro sam se s ćao da se Nova, kad pob gla nakon što udavila našeg majmuna, našla pred gomilom naših od la. Naglo se odmakla da ih izb gne, kao plašljiv konj. Vid t ćemo.
I, uronivši u zero, pošto smo se svukli, počeli smo se igr kao dan pr , prividno ravnodušni za što nas okruživalo. Istom lukavštinom postigli smo isti usp h. Za nekoliko minuta opazimo d vojku na stajao čov k, kamenitom zar nku; nismo ni čuli kad došla. N bila sama. Kraj n građen kao i mi, sličan ljudima Zeml , i on po gol, zrele dobi; nekim svojim crtama lica pods ćao na našu boginju u toj m ri da bi joj mogao b otac. Gledao nas kao i ona sa zbun nošću i vidljivim uzbuđen m. Bilo ih mnogo. Otkriv srno ih malo pomalo, nasto ći da i dal hinimo ravnodušnost. Kradomice su izlaz iz šume i postepeno stvar zatvoreni krug oko zera. Sve su to b čvrsti i l pi prim rci ljudi, muškarci i žene sa zlatnom bojom kože; sada su se komeš ; izgledalo da ih muči razdraženost. Gd kad smo im čuli oštre krikove. B smo opkol ni i pr čno uznemireni kad smo pomisl na događaj sa čimpanzom. Ali u držanju im n bilo pr tn ; izgledalo samo da se i oni zanimaju za naše kretan . Tako i bilo. Doskora se Nova Nova koju sam već smatrao starom poznanicom ušulja u vodu, a ost malo pomalo učine isto s više man okl vanja. Svi se približe i mi smo se opet počeli lov kao dan pr na način tuljana, samo što sada oko nas bilo nekih dvadesetak neobičnih stvorenja koja su se brčkala i frkala; lice im pritom svima bilo ozbiljno, u čudnovato j opreci s tim d tinjim igrama. Posl četvrt sata te su me majstor počele umar . Zar smo stigli u sv t Beteigeuze zato da se vladamo kao derani? Gotovo sam se sâm pred sobom stidio, a i p o sam što se pričinjalo da učenjak Antelle te igre smatra vrlo zabavnim. Ali što smo drugo mogli učin ? N moguće zamisl kako teško doći u kontakt s bićima koja ne poznaju ni govor ni sm šak. Ipak sam se pokušao sporazum ti gestama, nasto ći da te kretn budu r čite. Sklopio sam ruke prijateljskim načinom i u isto se vr me poklonio, malo na način Kineza. Slao sam im poljupce rukom. Ali n dna od tih manifestacija n naišla na bilo kakav odziv. Nikakva im se iskra razum vanja n pojavila u z nicama. Kad smo za vr me vožn raspravlj o našim eventualnim susretima
sa živim bićima, zamišlj smo nezgrapna, monstruozna stvorenja, kojima se fizički izgled razliku od našeg, uv k smo prećutno pretpostavlj da su obdarena razumom, Na planeti Soror, realnost kao kao da bila sasvim obrnuta; došli smo u dodir sa stanovnicima n k nama u fizičkom pogledu, kojima razum u potpunosti nedostajao. To , dakle, bilo značen pogleda koji me zbunio u Nove i koji sam našao i u svih drugih: odsutnost duše. Zanim su se samo za igru. A povrh toga bilo potrebno da igra bude glupa! Došli smo na misao da uvedemo barem neki smisao u igru, koja će im ipak b razumljiva: uhv li smo se sva tri za ruke i, do pojasa u vodi, način smo krug, dižući i spuštajući ruke u taktu, k ao
što rade mala d
bilo nimalo zanimljivo. Većina ih se udalji; neki su nas gled , bilo očito da im manjka svako razum van , što i nas same zbunilo. Jačina naše smetenosti izazvala dramu. Tako srno se zbun kad smo otkr kako nas tri ozbiljna čov ka, od kojih dan bio učenjak sv tskog glasa, držeći se za ruke plešemo d č kolo pod porugljivim okom Beteigeuze, da više nismo mogli zadrž ozbiljnost. Četvrt sata toliko smo se svladav da smo mor d oduška. Uhv o nas ludi sm h od ko g ca. Ali kao da im to n
smo se nekoliko sekunda previj i nismo ga mogli svlad . Ta provala sm ha konačno od knula u tim ljudima, zaista ne onako kako smo zero uzburkala nekakva oluja. St su b ž na strane toliko žel li. Kao da usplahireni, da bi nam u drugim okolnostima b sm šni. Za nekoliko srno se minuta našli sami u vodi. Konačno su se sakup na ob , na kraju bazena u grupu koja drhtala, ljutito vikala i b sno prema nama pružala ruke. Kretn su im bile tako pune pr tnji, da smo se prestraš . Levain i ja približimo se svom oružju; razbor Antelle tiho nam zapov di da
ga ne upotrebimo i da ga čak ne dižemo dok nam se ne približe. Brzo smo se oblač ih nismo pušt iz vida. No dva što smo navukli hlače i košul uzbuđen im se pretvori u b snilo. Kao da njihove oči nisu mogle podn ti obučene ljude. Neki su pob gli; drugi nam se približe, ruku ispruženih napr d, zgrčenih šaka. Pograbio sam karabinku. Čudnovato da su i ta tupa bića ipak shv la značen te geste: pob gli su i nest iza drveća. Žur smo se da što pr stignemo do čamca. Dok smo se vrać , pr o me utisak da su još uv k tu, iako nevidljivi, i da tiho prate naše povlačen .
7
Juriš su izvrš tek što smo ugled čistinu i to tako nenadano, da nam bila onemogućena svaka obrana. Izašavši iz guštika kao srndaći, ljudi Sorora izvrš su prepad pr nego što smo se mogli posluž svojim oruž m. Čudno bilo što taj napad stvarno n bio uperen lično protiv nas. Sm sta sam to os tio i doskora se uv rio u ispravnost svo intuic . Ni časa se nisam os ćao u smrtnoj opasnosti kao što bio naš Hektar. Nisu nam ugrožav život, već ih uznemirivala naša od ća i stvari ko smo nos . Za tren oka spr č su svaku našu d latnost. Bezbrojne ruke prekapale su i kao vihor odnosile naše oruž , municiju i vreće da ih bace što dal , dok su nas druge ogorčeno liš le od će da razderu. Kad sam shv o što izaziva njihov b s, pasivno sam dopuštao da me svlače; malo su me ogrebli, me nisu ozbiljn ran . Antelle i Levain postup su kao i ja, te smo doskora b po goli usred grupe muškaraca i žena, koji su se vidljivo smir i počeli se opet igr , su nas tako opkol da nismo mogli pob ći. Bilo ih sada na čistini najman oko stotinjak. Oni, koji nisu b sasvim blizu, bace se tada na naš čamac sa sličnim b som kojim su rastrg našu od ću. Unatoč očaju, što sam ga os ćao, kad sam vidio kako pljačkaju naš dragoc ni čamac, razmišljao sam o njihovu vladanju, te mi se učinilo da takvom postupku uzrok dan bitni princip: predmeti su u tim bićima izaziv jarost. Sve što bilo fabricirano nagonilo ih na srdžbu i strah. Kad su pograb
bilo koji instrumenat sm sta su ga razb , rastrg iskriv . Z m su ga sa žestinom bac što dal kao da usijano žel zo; katkad su ga ponovo uzeli u ruke da ga do
kraja unište. Pods ć su me na mačku koja se bori s velikim, napola mrtvim štakorom, još opasnim, na zv rku, što tamani gmazove, a koja uhv la zmiju. Već sam spomenuo kao neobičnu čin nicu da se, kad su nas nap , nisu služ nikakvim oruž m, čak ni b
nom. Gled smo, nemoćni, kako pljačkaju naš čamac. Vrata su pod njihovim udarcima brzo što se moglo uništ , napose popustila. Nav li su u unutrašnjost i uništ najdragoc n instrumente broda i razbac njihove krhotine. Ta pljačka trajala dosta vremena. Z m, kad dino metalni pokrov ostao čitav, vrate se našoj skupini. Gur su nas, natez i konačno odvukli duboko u džunglu.
Naša situacija bivala alarmantnija. Razoružani, opljačkani, primorani da bosonogi hodamo za nas suviše brzim tempom, nismo mogli ni da izm nimo svo impres , štaviše ni da se ž mo. Svaki pokušaj razgovora izazvao reflekse tako pune pr tnji da smo se u bolnoj šutnji mor pokor sudbini. Pa ipak, ta su stvorenja bila ljudi kao i mi. Obučeni i počešljani, na našoj zemlji nimalo ne bi privukli pažnju. Sve su im žene bile l pe, n dna se n mogla takmič s krasotom Nove. Nova nas izbliza sl dila. U više navrata, kad su me moji čuvari uznemiriv , okrenuo sam glavu prema njoj, tražeći da mi iskaže malo sućuti koju sam dnom, činilo mi se, nenadano opazio na n nom licu; našao sam , mislim, samo zato r sam želio da nađem. Čim se moj pogled susreo s n nim, ona nastojala da mu izb gne; oči joj nisu izraž le ništa drugo osim smetenosti. Ta kalvarija trajala više s . Bio sam satrt od umora, krvavih nogu; t lo mi bilo pokriveno ogrebotinama od trnja kroz ko su se ljudi Sorora provlač lako kao zm . Drugovi mi nisu b u bol m stanju i Antelle pri svakom koraku posrtao, kad konačno čini se bilo cilj toga puta. Šuma tu bila r đa a um sto stigosmo na m sto ko grmlja rasla niska tr . Tu nas naši čuvari napuste i, ne baveći se više s nama, počnu se opet igr , lov se ispod drveća, što su čini se smatr svojim glavnini zaniman m. Sruš smo se na tlo izbezuml ni od umora; iskorist smo taj odmor da se tiho dogovaramo. Bila potrebna sva filozofija našeg šefa koja nam pomogla da nismo sasvim klonuli duhom. Spuštalo se veče. Mogli smo, nema sumn , iskorist opću nepažnju i poduzeti usp šan b g; kamo da idemo? Čak i kad bismo se usp li vr ti istim onim putem kojim smo došli, n postojala nikakva v rojatnost da bismo se mogli posluž čamcem. Činilo nam se pametn da tu ost a nemo i nastojimo laskan m predob ta bića koja nas zbunjuju. ≥ S druge strane, mučio nas glad. Ust smo i učin nekoliko plašljivih koraka. Oni su se i dal besmisleno igr ne brinući se o nama. Jedino nas Nova, čini se, n zaboravila. Sl dila nas izdaleka; kad bismo pogled , uv k okretala glavu. Lut smo amo-tamo i doskora otkr da se nalazimo u neke vrste logoru, gd skloništa nisu bila čak ni kolibe, već neke vrste gn zda, kako ih grade veliki majmuni po našim afričkim šumama: nabacano gran , nepovezano, postavl no na tlo umetnuto u rašl niskih grana. Neka su između tih gn zda bila zauzeta. Tu su se šćućur muškarci i žene ne znam kako bi ih drugač nazvao— često u parovima, dr majući, zgrčeni dno uz drugo kao zimogrozni psi. Druga, prostranija skloništa, služila su čitavim obiteljima i opaz smo više d ce koja su sp la; sva su mi se činila l pa i zdr . Nismo našli nikakvo r šen za svoju prehranu. Konačno smo ispod drveta opaz dnu obitelj koja se spremala da de; njihova večera n odgovarala našim željama. Komad
su rukama pr čno veliku životinju n k lenu. Nisu se pri lu služ nikakvim priborom. Noktima su i zubima otkid komade sirova mesa, gut ga nakon što su mu oder kožu. N bilo u blizini nikakva traga ognjištu. Postalo nam mučno gledajući tu gozbu; kad smo se malo približ , shv li smo uostalom da nipošto nismo pozvani na tu večeru, naprotiv! Svojim su nas režan m brzo ot r . Tada nam Nova pritekla u pomoć. Je li to učinila zato što konačno shv la da smo gladni? Je li zaista mogla da nešto shv ? Ili možda zato što sama os ćala glad? U svakom slučaju približila se visokom drvetu, obuhv la mu deblo stegnima, popela se na grane i nestala u lišću. Nekoliko časaka kasn na tlo padalo mnogo plodova n k bananama. Z m sišla s drveta, podigla dva tri ploda i gledajući nas počela ih proždir . Malo smo okl v ; onda smo se ohrabr i učin isto. Voće bilo pr čno dobro i mi smo utaž glad. Gledala nas dok smo li i n protestirala. Nap smo se vode
iz potoka i odluč da tu provedemo noć. zdo slično ost m gn zdima ovog naselja. Nova se zanimala za naš postupak i štaviše približila mi se da mi pomogne prelom dnu žilavu granu. Os tio sam ganuće zbog te geste koja toliko naljutila Levaina da odmah legao, zavukao se u zeleno lišće i okrenuo nam leđa. Profesor Antelle bio tako iznuren da već Svaki
izabrao sebi m sto u travi i sagradio gn
zaspao.
Ja sam se malo zadržao spremajući svoj ležaj. Nova se malo odmakla i neprekidno me promatrala. Kad sam i ja legao, dugo vremena nepomično stajala, kao neodlučna; z m se približi sitnim, nesigurnim koracima. Nisam se ni pomakao bo ći se da ne poplašim. Legla kraj mene. Još se uv k nisam micao. Konačno se privila uz mene, i ni u čem se nismo razlikov od drugih parova koji su lež u gn zdima tog neobičnog plemena. Ali iako ta d vojka bila čudesno l pa, tada još nisam smatrao ženom. Vladala se kao domaća životinja koja traži toplinu svog gospodara. Godila mi blizina n na t la nisam ni pomislio da poželim. Konačno sam zaspao u toj čudnoj poziciji, napola mrtav od umora, stisnut uz dno veoma l po i nev rojatno nesv sno stvoren , nakon što sam dva bacio pogled na satelit Sorora, manji od našeg M seca, koji nad džunglom rasipao žućkastu sv tlost.
8
još sp la. Tiho sam Nebo se b lilo između drveća kad sam se probudio, Nova promatrao i uzdahnuo s tivši se kako bila okrutna prema našem jadnom majmunu. Nema sumn , ona bila glavni uzrok našim nedaćama r svo drugove upozorila na nas. Ali kako da mrzim biće tako skladno građenog t la? Na dnom se pomakne i podigne glavu. U z nici joj se pojavi bl sak straha, i os tio sam da su joj se mišići stvrdnuli. Međutim kad vid la da se ne mičem, izraz joj se lica malo pomalo smekša. S ćala se; tada prvi puta neko vr me mogla da podnosi moj pogled. Smatrao sam to svojom pob dom i zaboravivši s kakvim uzbuđen m jučer reagirala na tu zemaljsku manifestaciju, opet joj se nasm šim. Ovaj put n na reakcija bila nešto blaža. Stresla se, ponovo napeta kao da spremna na zalet, ostala nepomična. Ohrabren, pojačao sam svoj sm šak. Opet uzdrhtala, se konačno smirila; doskora joj se na licu čitalo samo veliko čuđen . Jesam li uspio da pripitomim? Osm lio sam se i stavio joj ruku na rame. Zadrhtala se n pomakla. Bio sam oduševl n tim usp hom i nada ushićen kad mi se učinilo da me nastoji oponaš . Zaista bilo tako. Nastojala da se sm ši. Naslućivao sam kako se muči da stisne mišiće svog delikatnog lica. Učinila tako više pokušaja, usp la samo da skupi lice u bolnu grimasu. Bio neki dirljiv elemenat u tom prekom rnom trudu ljudskog bića u potrazi za prijateljskim izrazom svog lica, velikom trudu a s tako jadnim rezultatom. Bio sam na dnom uzbuđen i pun saučešća kao prema nejakom d tetu. Čvršće sam joj rukom stisnuo rame. Približio sam joj svo lice. Dotaknuo sam joj usne. Na tu gestu odgovorila tren m svog nosa o moj nos; z m me zikom laznula po licu. Nisam se mogao snaći i nisam znao šta da radim. Oponašao sam na sreću i nespretno. Konačno bio sam strani pos tilac i na meni bilo da prihv m običa velikog sistema Beteigeuze. Izgledala zadovoljna. B su to prvi pokušaji našeg međusobnog približ nja; nisam pravo znao kako da nastavim; bojao sam se da ne počinim kakvu nesmotrenost svojim zemaljskim vladan m, kad se na dnom trgnemo zaprepašteni bukom. Moja dva druga, na ko sam egoistički zaboravio, i ja našli smo se na nogama u osvitu skočila još živl i pokazivala znakove najveće uzrujanosti. Odmah sam, zore. Nova uostalom, shv o da ta vika n samo za nas bila neugodno iznenađen , već za
stanovnike šume, r su svi, napustivši svo jazbine, počeli bezglavo trč amo-tamo, Više n bilo r či o igri, kao prethodni dan; krikovi su im izražav golemu stravu. Ta buka što nenadano narušila tišinu šume bila takva da nam se ledila krv, osim toga instinktivno sam os ćao da ti ljudi džungle znaju o čemu r č i da ih uhv o strah zbog dne određene opasnosti. Bila to čudnovata m šavina naglih udaraca, muklih kao bubnjan ; drugi, još neskladniji zvuc i, b su n k koncertu šerpenja; čuli su se i r, iako nisu pripad n dnom nama krikovi. Ti su nas krikovi najviše zbunjiv poznatom ziku, bilo neosporno da su ljudski. Zora u šumi osv tlj la neobičan prizor: muškarci, sm rovima, sastaj se i gur , neki su se čak penj i
žene, d ca b ž su u svim na drveće kao da tamo traže sklonište. Ipak su se doskora neki, i to najstariji, zaustav i pozorno osluškiv . Šum se pr čno polagano približ o. Dolazio iz pred la gd šuma bila najgušća, a činilo se kao da mu izvor u pr čno dugoj, neprekidnoj liniji. Usporedio sam ga s grajom što podižu goniči u našim velikim lovovima. Stariji pripadnici plemena, činilo se, da su stvor odluku. Sa serijom krikova, koji su zac lo b znakovi nalozi, bac su se u sm ru protivnom odakle su se čuli glasovi. Svi su ih ost sl d . Trč su oko nas kao čopor progon nih lena. Nova se također zaleti, časak okl vala i na dnom se okrene prema nama, zapravo prema meni, tako mi se činilo. Tužno zacvil la, što sam shv o kao poziv da sl dim, z m skočila i nestala. Galama se pojačala i činilo mi se da ču m kako se pod teškim koracima lomi gran . Prizna m da sam izgubio hladnokrvnost. Razbor mi međutim nalagao da se ne mičem i da sačekam nove pridošlice koji su, što se svake sekunde jasn razabiralo, vik kao ljudi. Ali, nakon prepaćenih nevolja ta mi užasna buka uzdrmala živce. Strah Nove i drugih prešao u mo žile. Nisam razmišljao; nisam se dapače ni sporazumio s drugovima: uronio sam u grml i pob gao tragom mlade d vojke.
Trčao sam više stotina metara
nisam mogao dostići. Tada prim tim da me samo Levain sl di; profesor Antelle zbog svojih godina sigurno n mogao izdrž takvo trčan . Levain kraj mene dahtao. Pogled smo se, postiđeni svojim postupkom, i upravo sam mu htio predlož da se vr mo, , barem, da pričekama našeg šefa, kad začu mo druge šumove od kojih se trgnemo. Što se tih šumova tiče nisam se mogao var . Bila to puščana paljba koja od kivala džunglom: dan, dva, tri praska, z m mnogo drugih u neredov m razmacima, katkad izolirani, gd kad dv uzastopne detonac ko su neobično pods ćale na dvostruki pogodak lovca. Pucalo se na putu kojim su prošli b gunci ispred nas. Dok smo okl v , se više približ la, bila nam sasvim linija odakle dolazila prva buka, linija goniča, blizu što nas ponovo zbunilo. Ne znam zašto mi se pucan činilo man opasno,
podnošljivi]e nego se u grmlju i nasto
ta užasna paklena buka. Instinktivno sam opet potrčao napr d, krijući ći da se koliko moguće nečujn krećem. Drug me sl dio. Tako smo došli u pred l odakle su dolazile detonac . Usporio sam korak i još se približ o skoro gmižući. Penjao sam se na nekakav brežuljak kamo me sl dio Levain, Na vrhu smo se zaustav dašćući. Preda mnom bilo samo nekoliko stabala i zastor od grmlja. Oprezno sam kroz grml pružio glavu na razini zeml . Ležao sam neko vr me kao umlaćen, poražen vizijom neshvatljivom za moj siromašni ljudski razbor.
9
U slici, što su mo oči ugledale, bilo sm šnih elemenata i užasnih, no svu moju pažnju u prvom redu privukla dna poj , što nepomično stajala trideset metara daleko, i gledala u mom pravcu.
Umalo da nisam viknuo od iznenađenja. Da, unatoč svom strahu, unatoč tragici vlastita položaja bio sam ukl šten među goničima i str lcima zaprepašten uguši svako drugo os ćan kad sam ugledao to stvoren na straži, što vrebalo na prolaz divljači. Jer to biće bilo majmun, gorila visoka rasta. Ponavljao sam doduše sam sebi da sam lud, nisam mogao sumnj : preda mnom zaista bio gorila. Ali najneobičn n d lovao taj susret s gorilom na planeti Soror, Čudesno bilo što taj majmun bio korektno obučen, kao čov k u nas, i naročito što se s velikom lakoćom kretao u svom od lu, Ta me se prirodnost u prvom redu dojmila. Čim sam životinju ugledao, odmah mi bilo jasno da nipošto n »prerušen«. Stan u ko m sam ga vidio bilo normalno, tako normalno kao nagost u Nove i n zinih drugova. Gorila bio obučen kao sud lov u dnoj od onih
ja i vi, hoću da kažem kao što bismo b obučeni da smo hajka što se kod nas priređuju za posla nike druge važne ličnosti, u našim velikim »službenim« lovovima. Kaput smeđe bo , što ga nosio, kao da bio sašiven u najboljoj pariškoj krojačkoj radnji dopuštao da se vidi karirana košulja kakve vidimo u naših sportaša. Hlače malo nadute iznad listova produž le su se parom gamaša. Tu se sličnost dovrš la: um sto cipela nosio debele crne rukavice. Bio to gorila, kažem vam! Iz ovratnika košul virila ružna gl koja se svrš la u obliku glave šećera, pokrivena crnim dlakama, sa sploštenim nosom i izbočenim v cama. Stajao , malo nagnut napr d u stavu lovca u zas di, držeći pušku u svojim dugim rukama. Nalazio se sučelice meni, s druge strane dne velike jaruge us čene u šumi u okomitom pravcu prema sm ru hajke. Na dnom se trgne. Prim tio ,
kao i ja, lagani šum u grmlju, meni malo sdesna. Okrene glavu i u isti čas podigne oruž spreman da nišani. Iz svog skloništa opazim trag što ga u grmlju ostavio dan b gunac koji na sl po b žao ravno napr d. Zamalo ne povikah da ga upozorim, toliko nam ra majmuna bila očita. Ali nisam imao ni vremena ni snage; već čov k, nenadano, kao srndać, iskočio na otvoreni teren. Prasak od knu kad
gnunac dospio na dohvat metka. Poskočio , srušio se i, posl nekoliko trzaja, ležao nepomično. Ali agoniju žrtve promatrao sam tek nešto kasn , r gorila u tom času privukao svu moju pažnju. Promatrao sam prom nu koja se ocrt la na n govoj fizionomiji od vremena kad ga šum upozorio na opasnost, te sam ustanovio neke čudnovate nijanse: u prvom redu okrutnost lovca, koji vreba, na svoj pl n, i grozničav užitak što mu ga ta zadaća pruža: nada sasvim ljudski karakter n gova izraza. To bio glavni razlog mom čuđenju: u z nici te životin zasjala iskra koju sam uzalud tražio u ljudima planete Soror. Neizv snost što me mučila zbog vlastite situac doskora uguši mo prvo zaprepašten . Kad od knuo prasak ponovo sam upravio pogled prema žrtvi i bio prestravl ni sv dok posl dnjih trzaja b gunca. Tada s užasom opazim da aleja koja pres cala šumu bila posuta ljudskim t lesima. Više se nisam mogao var o smislu tog prizora. Opazio sam b
drugog gorilu, n k prvom, koji bio udal n oko stotinu metara. Prisustvovao sam hajci, nažalost sam i sud lovao u fantastičnoj hajci gd su lovci b majmuni raspoređeni u pravilnim razmacima a progon na divljač ljudi, ljudi kao ja, muškarci i žene čiji su goli leševi, pogođeni mecima, iskrivl ni u sm šnim položajima, okrvav tlo. Odvr o sam oči od tog užasnog prizora. Više sam volio gled dnostavnu grotesknost te sam ponovo promatrao gorilu koji mi zakrčio put. Malo se pomakao; ugledao sam drugog majmuna koji se nalazio u pozadini, kao sluga kraj svog gospodara. Bio to
čimpanza niska rasta, mladi čimpanza, činilo mi se, čimpanza, kunem se, obučen u hlače i košulju ne tako elegantno kao gorila; okretno igrao svoju ulogu u toj do u sitnice savršeno provedenoj organizaciji koju sam počeo shvać . Lovac mu upravo pružio svoju pušku. Čimpanza mu pruži drugu koju držao u ruci. Z m, s preciznim gestama, služeći se nabojima iz pojasa, što ga nosio oko struka i koji se sjajio na zrakama Beteigeuze, m majmun ponovo napunio pušku. Z m svaki opet zauzme svo m sto. Svi ti utisci salet li su me u nekoliko časaka. Htio sam razmišlj , an zir ta otkrića; nisam imao vremena. Arthur Levain bio
svakog časa
kraj mene, prestravl n; n
mogao da mi pomogne. Opasnost . Čula se zaglušna galama. Opkol su nas
više rasla. Goniči su se približav kao da smo divl zv ri; d l smo sudbinu nesretnih stvorenja koja su još oko nas trčala. Pučanstvo naselja moralo b još brojn nego što sam mislio, r su se mnogi još uv k pojavljiv iz šume, da bi u svom b gu našli strašnu smrt. Međutim, ne svi. Nasto ći da budem hladnokrvan, promatrao sam sa svo uzvisine kako se vladaju b gunci. Neki, potpuno izbezuml ni, jur su lomeći grml s velikom bukom i tako privlač pažnju majmuna koji su ih sigurno obar . Ali drugi su b razbor ji, kao stari veprovi, više puta progon ni, koji su već nauč brojne ratne varke. Ti su se kradomice
približav , malo su zast na rubu šume, promatr kroz lišće najbližeg lovca i ček čas kad će na drugu stranu skrenuti pažnju. Z m su skoč i s najvećom brzinom, pretrč smrtonosnu aleju, Tako nekima usp lo da nepovr đeni stignu preko puta u šibljak, gd su nest
.
Možda smo se i mi na taj način mogli spas . Kretnjom pozvao sam Levaina da pođe za mnom i provukao se nečujno napr d do zadn g guštika. Tada me obuze sm šan os ćaj. Zar potrebno da se ja, čov k, poslužim takvom lukavštinom da bih nasamario majmuna? Zar dini postupak dostojan čov ka n bio da se dignem, pođem do životin i da kaznim b nom? Sve veća huka iza mojih leđa brzo me nat rala da zaboravim taj ludi proht v.
Lov se dovrš o u paklenoj buci. Goniči su nam b za petama. Nazreo sam dnog gd viri iz lišća. Bio to golemi gorila koji oko sebe udarao kratkom toljagom, urlajući iz snage. Učinio na mene još strašniji utisak od lovca s puškom. Levain počne cvokot zubima i drht svim udovima, dok sam ja gledao što se zbiva, čekajući pogodan čas. Moj nesretni drug nesv sno mi spasi život svojom neopreznošću. Sasvim izgubio razbor. Digao se neoprezno, počeo bezglavo b ž i našao se u aleji, upravo sred streljačke lin lovca. N išao daleko. Puščani metak kao da ga prepolovio i Levain se sruši; truplo mu se pridružilo drugima kojima tlo već bilo posuto. Nisam gubio vr me oplakujući ga zar sam mu mogao pomoći? Grozničavo sam vrebao povoljan trenutak kad će opet gorila pruž pušku svome sluzi. Čim učinio tu kretnju, skočio sam i prešao aleju. Vidio sam ga, kao u snu, gd se požurio da prihv oruž , ja sam već bio na sigurnom m stu kad bio spreman da nišani. Čuo sam uzvik n k kletvi, nisam gubio vr me u razmišljanju o toj neobičnosti. Izigrao sam ga. Os tim neobičnu radost, što bio melem za mo ponižen . I dal sam b žao svim snagama, što sam mogao brže udalj o sam se od m sta pokolja. Nisam više čuo krikove goniča. Bio sam spašen. Spašen! Potc nio sam pakost majmuna na planeti Soror. Nisam pretrčao ni sto metara a već sam, pognute glave, udario o dnu zapreku prikrivenu lišćem. Bila to mreža sa širokim očicama, napeta iznad tla i snabd vena velikim džepovima; u dan sam od tih džepova duboko upao. Nisam bio dini zarobl nik. Mreža zatvarala široki dio šume, i mnoštvo b gunaca, koji su izb gli metku, uhv li su se kao i ja. Sl va i zdesna trzaji praćeni b snim cvil n m sv doč su o naporima uhvaćenih da se oslobode. Pograbi me ludi b s kad sam os tio da sam zarobl n, b s jači od straha; nisam bio sposoban ni za kakvo razmišljan . Radio sam upravo obratno od onog što mi sav tovao razum, to st otimao sam se i koprcao savršeno nepromišl no; rezultat bio da su se očice
jače stezale oko mog t la. Konačno bio sam tako čvrsto sputan da sam morao miran, prepušten na milost i nemilost majmunima koji su se približav .
b
10
kad sam vidio grupu majmuna kako se približ . Pošto sam bio sv dok njihove okrutnosti, mislio sam da će izvrš opći pokolj. Lovci, sami gorile, maršir su na čelu. Opazih da su napust svo oruž , što mi dalo malo nade. Iza njih su išli sluge i goniči. Gorila bila koliko i čimpanza. Kao da su lovci b gospodari, vlad su se kao aristokrate. I kao da nisu im loše nam re; razgovar su i b vrlo dobro raspoloženi... Zaista, toliko sam danas navikao na paradokse ove planete da sam prijašnju rečenicu napisao ne misleći koliko apsurdna. Pa ipak istina, gorile su se vladale kao aristokrate. dan drugome u jasno artikuliranom ziku i fizionom su im svakog Veselo su se obrać časa izraž le ljudske os ća kojima sam trag uzalud tražio u Nove. Jao! što se dogodilo s Novom? Strepio sam pomišljajući na krvavu aleju. Sada sam shvaćao zašto se toliko uzbudila kad ugledala našeg čimpanzu. Zac lo postojala divlja mržnja među tim dv ma rasama. Bilo dovoljno vid ti držan zarobl nih ljudi kad su im se majmuni približ ! Pomamno su se komeš , udar udovima, škrgut zubima, p na im izbijala na usta i b sno su grizli užeta mreže. Ne obazirući se na taj metež, lovci gorile zatekao sam se gd ih u sebi nazivam velikašima izdav su naloge slugama. Velika teretna kola, pr čno niska, kojima na platformi bio podignut kavez, približila su se cestom koja se nalazila s druge strane mreže. Natovar su nas, oko dvanaestero, na svaka kola. Bila to pr čno duga operacija r su se zarobl nici očajnički bran . Dv gorile, u kožn m rukavicama da izb gnu ugrizima, oslobađ su ih dnog po dnog zamke i bac u kavez na kojima su vrata opet brzo zatvar , dok dan od gospode upravljao operacijom, nehajno naslon n o štap. Kad na mene došao red, htio sam privući na sebe pažnju: počeo sam govor . Ali tek što sam otvorio usta dan prisutni gorila, smatrajući to zac lo pr tnjom, grubo me svojom golemom rukavicom udario u lice. Morao sam ušut ti. Bac su me u kavez kao nekakav žanj, za dno s nekih dvanaestero ljudi i žena, suviše uznemirenih da bi na mene obrać pažnju. Kad su nas ukrc , dan sluga prov rio zapor kaveza i z m podnio izv štaj svome gospodaru. Gospodar da rukom znak, i brujan motora od kne šumom. Kola krenu. Svaka Smrtni me strah uhv
kola vukao neke vrste traktor kojim
upravljao majmun. Vrlo sam dobro mogao da vidim
šofera vozila ko se kretalo iza mo g. Bio to čimpanza, obučen u plavo od lo i kao da bio vesele ćudi. Katkad nam dobacivao ironičke poklike i, kad motor spor radio, mogao sam čuti kako p vucka dan recit v s pr čno melankoličnim ritmom ko mu n manjkala muzička harmonija. Ta prva etapa bila tako kratka da nisam stigao ni da se snađem. Pošto smo se voz oko četvrt sata lošom cestom, konvoj se zaustavi na prostranoj čistini pred kućom od kamena. Bio to rub šume, razabirao sam u daljini ravnicu pokrivenu kulturama ko su izgledale kao žitarice. Kuća, sa svojim krovom od crvenih crepova, zelenim kapcima i natpisima na panou iznad ulaza, d lovala
kao gostionica. Brzo sam shv
o da to m sto sastanka lovaca. muževe, koji su stiz vlast m kolima, vozeći se u krugu u naslonjačima i brbljale u s ni velikog
Majmunice su došle da tu dočekaju svo drugim putem. Gospođe gorile s dile su drveća ko pods ćalo na palme. Jedna majmunica od vremena do vremena pila iz čaše, služeći se slamkom. Čim su se teretna kola svrstala, približile su se, radoznalo gledajući rezultate lova i, u prvom redu, oborenu divljač, koju su gorile, zaštićeni dugom pregačom, iznos iz dva velika kamiona, da bi ih izlož u s ni drveća. To bila slavna slika lova. I tu su majmuni me todički postup . Krv su trupla pored poleđice, dno do drugog, kao duž užeta. Z m, dok su ženke zadivl no klicale, trud su se da im što atraktivn predstave divljač. Polož su ruke duž t la, otvor dlanove i okrenuli ih prema gore. Istez
su noge, poigrav
zglobovima ub nih da bi im
oduzeli aspekt lešine, popravlj dno udo što se nakazno svinulo ublaživ zgrčenost vrata. Z m su brižljivo glad kose, naročito ženske, kao što neki lovci glade dlaku pero životin koju su upravo ub . Bojim se da ne mogu iskaz koliko ta slika na mene d lovala groteskno i dijabolično. spoljašnost tih majmuna bila potpuno i apsolutno Jesam li dovoljno naglasio kako majmunska, osim izraza očiju? Jesam li rekao da su se te majmunice, obučene također sportski, vrlo elegantno, gurale da bi otkrile najl pše komade i pokazivale ih prstom dna drugoj čestitajući svojoj gospodi gorilama? Jesam li rekao da se dna, izvadivši iz svo torbice škarice, nagnula nad leš, odrezala nekoliko pramena smeđe kose, ovila ih oko druge da su doskora svog prsta i način ni uvojak pribadačom učvrstila na kapu, a učinile isto? Izložba slike bila dovršena: tri reda brižno poredanih t la, naizm nce muškaraca i žena, žena ko su pružale liniju grudi zlatne bo prema monstruoznoj zv zdi što gor la na nebu. Odvr vši s užasom oči, opazim novo stvoren ko se približ lo noseći duguljastu kutiju na vrhu tronošca. Bio to čimpanza. Vrlo sam ga brzo prepoznao kao
fotografa koji trebao ov kov č uspomenu na te lovačke podvige majmunskom trajalo više od četvrt sata; gorile su se najpr dale po dinačno potomstvu. Sniman slik u raznim pozama, neki trijumfalno stavivši nogu na svoju žrtvu, z m u grupi gd svaki držao ruku oko vrata svog sus da. Onda su došle na red majmunice; sa zad nutim
perjanicama na svojim šeširima, pred tom su kosturnicom zauzimale dražesne poze. Užas tog prizora prelazio što može da podnese normalni mozak. Neko sam vr me mogao da stišam krv što u meni kip la, kad sam razabrao t lo na ko dna majmunica s la da bi dobila što senzacionalniju snimku, kad sam prepoznao, na licu tog trupla položenog do drugih, mladenačke, gotovo d tin crte svog nesretnog druga Arthura Levaina, nisam se mogao svlad . A mo se uzbuđen opet očitovalo apsurdnim načinom, u skladu s grotesknom stranom te mrtvačke izložbe. Uhv la me bezumna veselost; prasnuo sam u sm h. Nisam mislio na svo drugove u kavezu. Bio sam sasvim nesposoban da mislim! Graja koju sam izazvao svojim sm hom pods ti me na sus de koji su, nema sumn , za mene b isto toliko opasni kao i majmuni. Pr teći pruž su prema meni ruke. Shv o sam opasnost i pokrio glavu rukama da ugušim sm h. Možda bi me i udav i rastrg da neki majmuni, grajom upozoreni na opasnost, nisu udarcima koplja uspostav red. Međutim, drugi događaj doskora privukao opću pažnju. U gostionici se oglasilo zvono najavljujući vr me doručka. Gorile se u m m grupama upute prema kući, veselo razgovarajući, dok fotograf spremao svo sprave, pošto svojim aparatom nekoliko puta snimio naše kaveze. Međutim ni na nas, ljude, nisu zaborav . Nisam znao kakvu nam sudbinu spremaju majmuni, njihovoj nam ri odgovaralo da nas n guju. Pr nego što ušao u gostionicu, dan od gospode dao upute gor koji kao da bio šef ekipe. Taj se opet uputi prema nama; sakupi svo majmune i, doskora, sluge nam donesu lo u kablicama. Hrana se sastojala od neke vrste kaš ice. Nisam bio gladan, sam odlučio sti da ne bih smalaksao. Približim se dnom sudu oko ko g čučalo nekoliko zarobl nika. Čučnem i ja i plašljivo pružim ruku. Gled su me mrzovoljasto, kako hrane bilo u izobilju, nisu me ot r . Bila to gusta juha, nekakva žitna kaša, koja n imala loš okus. Progutao sam nekoliko pregršti tog la ko mi n bilo odvratno. Uostalom naši čuvari koji su nam b nakloni d su nam i sočniju hranu. Posl dovršena lova, ti goniči kojih sam se toliko bojao, nisu s nama loše postup , dok smo se dobro vlad . Šet su ispred kaveza i bac nam od vremena do vremena malo voća. Mnogo su se zabavlj gledajući gužvu što bi ta pošiljka neminovno izazvala. Uočio sam i dan prizor koji me naveo na razmišljan . Jedna mala d vojčica u letu uhv la plod; sus d nasrne da ga otme d vojčici. Tada majmun uhv kopl , turi ga kroz rešetke i grubo
odgurne čov ka; z m stavi još dan plod direktno u ruku d teta. Tako sam otkrio da su ti stvorovi pristupačni os ćaju sažal nja. Kad se ručak dovršio, šef ekipe sa svojim pomoćnicima počeo da m nja sastav konvoja; neke su zarobl nike pren li iz dnog kaveza u drugi. Čini se da to bilo nekakvo odabiran , samo nisam mogao dokuč prema ko m kriteriju izvršeno. Kako sam se konačno našao u kavezu s grupom l pih muškaraca i žena, nastojao sam uv r sebe da r č o najznačajnijim prim rcima, os ćajući gorku ut hu pri pomisli da su me majmuni, na prvi pogled, oc n dostojnim da budem među e litom. Neizm rno sam se začudio i obradovao kad sam među svojim novim drugovima ugledao Novu. Zahvaljivao sam nebu Beteigeuze što izb gla pokolju. Kad sam dugo promatrao žrtve, mislio sam naročito na Novu; svakog sam časa zadrhtao bo ći se da u gom leševa ne otkr m n zin divni lik. Imao sam utisak da sam opet našao drago biće, i izgubivši ponovo glavu, poletio sam joj raskril nih ruku. Bila to čista ludost; moja gesta prestraši. Zar zaboravila našu noć intimnosti? Zar u tako divnom t lu n bilo duše? Bio sam potišten, satrt kad sam vidio da se zgrčila čim sam joj se približio i stisla ruke kao da me hoće udav , što bi v rojatno i učinila da sam in≥ sistirao. Ipak, kad sam se prestao mic , pr čno se brzo umirila. Ispružila se u dnom kutu kaveza a ja sam uzdišući učinio isto. Svi su ost zarobl nici također legli. Činilo se da su sada umorni, bez snage i da su se pomir sa svojom sudbinom. Majmuni su priprem odlazak konvoja. Iznad našeg kaveza napeli su ciradu i natkr do pola rešetke, tako da moglo ulaz sv tlo. Čulo se glasno izd n naloga i motori
zabrujaše. Velikom sam se brzinom vozio prema nepoznatom odredištu, mučen pomišlju na nove jade koji su me ček na planeti Soror.
11
Klonuo sam. Doživljaji u posl
dnja dva dana slom
su mi t lo i toliko me smeli da
dotada nisam bio u stanju oplakiv gubitak svojih drugova; štaviše nisam mogao nikako da otkr m što za mene značila čin nica, da čamac uništen. Godio mi sumrak, z m osaml nost u gotovo potpunoj tami koja se spustila, r veče došla vrlo brzo a mi smo se voz c lu noć. Razbijao sam glavu kako da otkr m smisao događajima kojim sam bio sv dok. Taj mi intelektualni napor bio potreban da izb gnem očaju koji na me vrebao, da sebi dokažem da sam čov k, hoću reći čov k sa Zeml , razumno biće, naviklo da otkr logično tumačen prividno čudesnih hirova prirode, a ne životinja koju progone razv ni majmuni.
Dozivao sam u pamet sva svoja opažanja koja sam često nesv sno registrirao. Opći i glavni utisak koji sam stekao bio : ti majmuni, mužjaci i ženke, gorile, čimpanze ni u kom pogledu nisu b sm šni. Već sam spomenuo da mi se nikada nisu čin kao prerušene životin , kao učeni majmuni ko pokazu mo u našim cirkusima. Na Zemlji, majmunica sa šeširom na glavi nekima predstavlja veseo prizor, meni tužan. Tu n bilo tako. Šešir su i pila iz čaše sa gl b u skladu i geste su im bile vrlo prirodne. Majmunica koja slamkom izgledala kao gospođa. S ćao sam se također da sam vidio lovca gd iz džepa vadi lulu koju z m pomno napunio i zap o. Eto, ništa u tom aktu n vr đalo moj instinkt, toliko su te kretn bile običajne. Tek kad sam počeo razmišlj te su mi se geste učinile neobične. Mnogo samo toj stvari razmišljao i, možda prviput otkako sam bio zarobl n, ž o sam zbog nestanka profesora Antellea. Svojom mudrošću i znan m sigurno bi uspio protumač te paradokse. Što se s njim dogodilo? Znao sam da nipošto n bio među izloženim, u lovu oborenim ljudima. Možda se nalazi među zarobl nicima? To n bilo nemoguće; nisam ih vidio. Nisam se usudio nad da uspio sačuv slobodu. Svojim slabim duševnim snagama nastojao sam da sagradim hipotezu koja mi stvarno n donosila mnogo zadovoljstva. Možda su stanovnici ove planete, civ zirana bića koja imaju gradove što smo ih vid li, možda su usp li da dresiraju majmune tako da su ih nauč više man razboritom vladanju; možda su to postigli strpljivom selekcijom i naporima u trajanju od više generacija? Konačno, na Zemlji žive čimpanze ko znadu izvod neobične majstor . Pa i sama čin nica da govore možda i n tako neobična kao što sam mislio. Sada sam se s tio diskus
koju sam o tome vodio s
dnim specij
stom. Od n ga
sam saznao da su ozbiljni učenjaci dobar dio svog života po t pokušajima da nauče govor antropoidne majmune. Tvrd su da se u t lesnom sastavu tih životinja ništa tome ne protivi. Svi su im pokušaji, dotada, b uzaludni, oni su ustraj u svojim nastojanjima, smatrajući da se dina zapreka nalazi u čin nici što majmuni neće da govore. Možda su, na planeti Soror, dnog dana ht li govor ? To omogućilo tim eventualnim stanovnicima da ih upotrebe za neke grube poslove, k ao što ovaj lov za vr me ko g su me uhv li. Sl po sam se držao tog tumačenja, odbijajući s užasom drugo, dnostavn , toliko mi se činilo pr ko potrebno za moj spas da na toj planeti posto istinski sv sna bića, to st ljudi, ljudi kao ja, s kojima bih se mogao sporazum ti. Ljudi! Kojoj li su, dakle, rasi pripadala bića, koja su majmuni ubij i hvat ? Zaost m plemenima? Ako tako, ko li okrutnosti u gospodara te planete kad toleriraju i možda nalažu te pokol ! U tim me mislima prekinulo biće ko mi se puzeći približilo. Bila to Nova. Oko mene svi su zarobl nici u grupama lež na podu. Malo okl vala, z m se privila uz mene kao jučer. Opet sam uzaludno pokuš o da u n nom pogledu otkr m plamen koji bi n noj gesti dao prijateljsko značen . Okrenula glavu i doskora zatvorila oči. Unatoč tome, sama me n na prisutnost t šila i konačno sam kraj n zaspao, nasto ći da ne mislim na sutradan.
12
do dana, što bio obrambeni refleks protiv raznih teških misli ko su me mučile. Međutim san su mi prekid grozničavi košmari, gd mi se Nevino t lo pričinjalo kao monstruozna zmija omotana oko mog t la. Ujutro sam otvorio oči. Nova već bila budna. Malo se od mene odmakla i promatrala me svojim v čno smetenim Uspio sam spav
pogledom.
Sad su se naša kola kretala spor ; opazim da ulazimo u nekakav grad. Zarobl nici su se digli i čučnuli uz rešetke, gledajući ispod cirade prizor koji kao da ih ponovo uznemirio. Učinio sam isto; pr snuo sam lice na rešetke i prvi put promatrao civ zirani grad planete Soror. Voz smo se pr čno širokom, ulicom, duž pločnika. Pun strepn pomno sam promatrao prolaznike: b su majmuni. Vidio sam dnog trgovca, v rojatno trgovca mirodijama, koji upravo dizao zastor svog dućana i radoznalo se okrenuo da bi nas vidio kako prolazimo: bio majmun. Nastojao sam da uočim lica putnika i šofera automobila koji su nas prestiz : b su obučeni po našoj modi i b su majmuni. Nada da ću otkr civ ziranu ljudsku rasu pokazala se varavom i kraj pr voza proveo sam u tmurnoj malodušnosti. Naša su se teretna kola pomicala spor . Tada prim tim
da se naš konvoj za vr me noći pror dio. Sastojao se samo još od dvojih kola, dok ostala mora da su krenula u drugim sm rovima. Prošavši kroz kolni ulaz, zaustavismo se u dvorištu. Odmah su nas okruž majmuni i počeli udarcima kopl m smiriv veću uzrujanost zarobl nika.
Dvorište
bilo okruženo višekatnim zgradama, s redovima prozora dnaka oblika. C lina pods ćala na bolnicu, a taj se utisak pojačao dolaskom novih osoba, ko su dolazile u susret našim čuvarima. Sve su bile obučene u b le bluze i nosile su kapicu kao bolničari: b su majmuni. Svi su b majmuni, gorile i čimpanze. Pomogli su našim čuvarima da istovare kola. ≥ ć u i odn li u unutrašnjost Izvad su nas iz kaveza, dnog po dnog, strp u veliku vre zgrade. Nisam se opirao. Pustio sam da me odnesu dv velike gorile obučene u b lo. Više časaka činilo mi se da idemo dugim h odnicima i pen mo se stepenicama. Konačno su me nimalo n žno spust na parket, z m, pošto su vreću otvor , bac su me u kavez koji
bio učvršćen; pod
bio pokriven slamom. Tu bijah sam. Jedan
zavor. U dvorani nalazio se velik broj kaveza n
gorila brižljivo spustio
su raspoređeni u dva reda i okrenuti prema dugom prolazu. Većina kaveza već bila nastan na; u nekima su b moji drugovi uhvaćeni prigodom rac , ko su upravo doveli, u drugima muškarci i žene ko su već mnogo pr zarob , što se moglo zaključ iz rezigniranog držanja tih zarobl nika. Gled su pridošlice kao ljudi koji su izgub svaku iluziju, i dva su se osvrnuli kad dan od njih bolno zajaukao. Opazio sam također da su novi b sm šteni, kao i ja, u individualnu ćeliju, dok su stari obično b u parovima. Proturivši nos između rešetaka, opazim dan veći kavez na kraju hodnika, u ko m bilo sm šteno mnogo d ce. Obrnuto vladanju odraslih, d cu kao da dolazak naše skupine vrlo razdražio. Gestikulirala su, gurala se i pokušala tresti rešetkama, vikala su i pods ćala na mlade svadljive majmune. Dva su se gorila vr li noseći drugu vreću. Iz vreće ispala Nova i t šilo me što su stav u kavez nasuprot mo m. Prosv dovala protiv te operac na poseban način pokuš jući da grebe i grize. Kad su zatvor kavez, bacila se na rešetke. Nastojala da ih iščupa škrgutajući zubima i urličući da mi se srce c palo. Čim me uskoro opazila, smiri se, malo digne vrat kao začuđena životinja. Malo sam joj se i oprezno nasm šio i dao joj rukom znak koji nespretno pokušala im r , što mi srce napuni radošću. k mo m, a b
Rastresao me povratak dvaju gorila u b lim bluzama. Istovarivan mora da bilo su gur kolica natovarena hranom i završeno r više nisu nos nikakav teret; kablicama vode, što su d l zarobl nicima i na taj ih način umir .
Doskora sam i ja došao na red. Dok
dan gorila bio na straži, drugi ušao u moj kavez i postavio pred mene zd lu u kojoj bila kašica, nešto voća i kablicu. Odlučio sam da učinim što budem mogao kako bih uspostavio kontakt s tim majmunima, koji izgleda da su b dina civ zirana i razumna bića na planeti Soror. Majmun koji mi donio lo n malo potapšao prijateljski po ramenu. izgledao zao. Opazivši moju mirnoću, čak me Gledao sam ga u oči; z m, prinesavši ruku prsima, čano sam se naklonio. Kad sam digao glavu, na licu sam mu prim tio golemo čuđen . Tada mu se nasm šim, nasto ći da u sm šak unesem čitavu svoju dušu. Upravo htio izaći; zaustavi se zbun n i uzvikne. Konačno sam uspio da na sebe svr m pozornost. Želeći da potvrdim usp h što sam mislio postići pokazivan m svih svojih sposobnosti, pr čno sam glupo izgovorio prvu rečenicu koja mi pala na pamet. Kako se os ćate? Ja sam čov k sa Zeml . Izvršio sam veliko putovan . Smisao n bio važan. Bilo dovoljno da govorim da bih mu otkrio svoju pravu prirodu. Sigurno sam postigao cilj. Nikada se na crtama lica dnog majmuna n odrazilo slično iznenađen . Nestalo mu daha i usta mu ostadoše otvorena kao i n govu drugu. Obojica se
brzo počnu poluglasno razgovar , rezultat n bio onakav kakav sam očekivao. Gorila me sumnjičavo pogleda, brzo se povuče, izađe iz kaveza i zatvori ga još brižljivi nego pr . Tada se oba majmuna načas pogledaju i z m se počnu grohotom smij . Mora da sam doista postao dinstven fenomen, r nisu mogli prest da se na moj račun zabavljaju. dan morao odlož lonac, koji držao, da bi izvadio Smij su se do suza i to toliko da rupčić. Bio sam tako razočaran da me na dnom uhv užasan b s. I ja sam počeo tresti rešetke, pokaziv zube i grd ih u svim zicima ko sam pozn o. Kad sam iscrpio svoj repertoar psovki, nastavio sam nerazgov tno url , dini rezultat bio da su majmuni slegli ramenima. Ipak sam uspio da na sebe svr m pozornost. Na odlasku su se nekoliko puta okrenuli i promatr me. Kako sam se konačno umirio, na kraju svojih snaga, vidio sam dnog kako vadi džepni notes i upisu nekakve bil ške, pošto pažljivo pogledao oznaku na tablici ob šenoj povrh mog kaveza: bio to v rojatno broj. Otišli su. Drugi zarobl nici, načas uznemireni mojim vladan m, opet se vrate svom lu. Ni j a nisam ništa drugo mogao učin već sti i odmar se, čekajući pogodniju pr ku da otkr m svoju plemenitu suštinu. Opet sam progutao žitnu kašu i nekoliko komada sočnog voća. Nova u kavezu nasuprot mo m ponekad prestala žvak i gledala me ispod oka.
13
dio dana proveli smo u miru. Uveče, nakon što su nam d drugi obrok hrane, gorile su se povukli ugasivši sv tlo. Te sam noći slabo sp o ne zbog pomanjkanja komfora u kavezu stelja bila obilna i pružala prihvatljiv leža j već zato što nisam mogao da prestanem stvar planove kako da uspostavim vezu s majmunima. Odlučio sam da se više neću prepust srdžbi, već da ću neumornom strpljivošću iskorištav svaku pr ku da pokažem svoj razum. Dva čuvara s kojima sam imao posla bila su v rojatno ograničeni, niži službenici, nesposobni da protumače mo inicij ve; mora da posto drugi, kultiviraniji Preost
majmuni. Odmah sutradan ujutro prim tio sam da moja nada n bila isprazna. Bio sam već dan sat budan. Većina mojih drugova neprestano kružila u kavezima, kao što se vladaju zarobl ne životin . Kad sam prim tio da i ja kružim već dul vremena, i to nesv sno, uhv me srdžba; pris o sam sebe da s dnem pred rešetku i da zauzmem koliko god
moguće ljudsko i zamišl no držan . U tom se času vrata hodnika otvore i u prostoriju uđe nova osoba koju su pr la dva čuvara. Bila to ženka čimpanze. Prema poštovanju, ko su joj gorile iskaziv , shv o sam da u ustanovi zauzima važan položaj. Čuvari su sigurno o meni izv st r, čim ušla, majmunica upita nešto dnog gorilu, koji prstom pokaže na mene. Tada se ona izravno uputi prema mom kavezu. Dok se približ la, pažljivo sam promatrao. I ona bila obučena u b lu bluzu, elegantn skro nu od bluze gorila, oko struka stegnutu pojasom, s kratkim rukavima koji su otkriv dv duge, okretne ruke. Naročito jak utisak učinila na mene svojim
pogledom, neobično živim i inteligentnim. Činilo mi se da to dobar znak za naše buduće odnose. Izgledala vrlo mladalački, unatoč borama svojstvenim majmunskoj rasi, ko su joj okruživale b lu njušku. U ruci držala kožnatu aktovku. Zaustavi se pred mojim kavezom i počne me promatr , vadeći u isto vr me bil žnicu iz aktovke. Dobar dan, gospođo, rekao sam naklonivši se. Izgovorio sam te r či što sam mogao blažim glasom. Lice majmunice izraž lo veliko iznenađen , zapov dnim gestom gorilama, koji su se opet počeli cer
ozbiljna, štaviše , naložila da šute. bila i dal
Gospođo gospođice
nastavio sam ohrabren —- žao mi što sam vam se predstavio u takvim pr kama i u ovom kostimu. V rujte mi da nemam običaj ... Govorio sam dal bilo kakve gluposti nasto ći dino da nađem r či u skladu s učtivim tonom ko g sam se odlučio pridržav . Kad sam ušutio, pošto sam govor popr o najljubaznijim osm sima, n no se čuđen pretvorilo u preneražen . Nekoliko puta
trepnula očima a čelo joj se nabere. Bilo očito da sa žarom traži r šen dnog teškog problema. Nasm šila mi se pa sam instinktivno otkrivao da počin naslućiv dan dio istine. Za vr me tog prizora ljudi u kavezima su nas promatr , a da nisu pokaziv zlovolju koju inače moj glas izazivao. Po nekim se znacima vid lo da su radozn . Jedan za drugim prest su grozničavo kruž u svom kavezu. Prišli su rešetkama, pr sli svo lice da nas što bol vide. Samo Nova, činilo se, bila b sna i vrlo nemirna.
Majmunica izvadi iz džepa n vpero i zapiše u notes nekoliko redaka. Z m, podigavši glavu i spazivši moj plašljivi pogled, opet mi se nasm ši. Ohrabrio sam se toliko, da sam učinio još dnu prijateljsku gestu. Pružio sam prema njoj kroz rešetku otvorenu ruku. Gorile skoče da posreduju ako zatreba. Ali majmunica, koja se i pak pomakla unatrag, predomisli se, zaustavi gorile i gledajući me uporno, pruži mi, malo dršćući, svoju rutavu ruku. Nisam se micao. Tada se ona još više približi i stavi svoju ruku s prevelikim prstima na moj zgl
k na ruci. Os tio sam kako
pritom dodiru zadrhtala. Trudio sam se da ne učinim nikakvu kretnju koja bi mogla uplaš . Potapšala mi ruku, pogladila mi podlakticu, z m se trijumfalno okrenula svojim asistentima. Drhtao sam od nade, više uv ren da počin prepoznav moju plemenitu bit. Kad zapov dnički nešto rekla dnom gor , ludo sam pov rovao da će se moj kavez otvor i da će mi se isprič . Na žalost n bila o tome r č! Čuvar kopao u svom džepu i izvadio m b li predmet i pružio ga šefici. Ona mi ga sama stavi u ruku sm šeći se dražesno. Bio to
komadić šećera. Komadić šećera! Bio sam toliko razočaran i na dnom obeshrabren ovim ponižen m da joj zamalo taj komadić šećera nisam bacio u lice. Ali još na vr me s tio sam se svojih dobrih odluka i pris o se da budem miran. Uzeo sam šećer, naklonio se i o ga što sam mogao inteligentn . To bio moj prvi kontakt sa Zirom. Zira bilo ime majmunice, kako sam doskora saznao. Bila šef ustanove u koju su me doveli. Unatoč konačnom razočaranju, n zin mi postupak d o mnogo nade i instinktivno sam naslućivao da ću s njom usp ti uspostav vezu. Dugo razgovarala sa čuvarima i činilo mi se da im u mom pogledu da upute. Z m nastavila da pregled ostale stanovnike kaveza.
Pažljivo
promatrala svakog novog došljaka i upisivala neke bil
ške, kraće nego o meni. Nikada se n izložila opasnosti da dnog od njih dotakne. Počeo sam se os ć ponosnim što sam iznimna osoba, dina koja zaslužu povlašteni postupak. Kad sam vidio kako se zaustavila pred kavezom s d com i kako i njima baca komadiće šećera, os tio sam žestoku srdžbu, dnaku ljutini Nove koja , pošto majmunici iskesila zube, od b sa legla u kut kaveza i okrenula mi leđa.
14
dan prošao kao i prvi. Majmuni su se o nama brinuli samo utoliko što su donos hranu. U pogledu ove neobične ustanove bio sam više zbun n, kada , sutradan, za nas započela serija testova. Danas me uspomena na te testove poniž tada su mi b Drugi
razonoda. Prvi mi se test isprva činio pr čno neobičan. Jedan mi se čuvar približio, dok n gov drug operirao pred drugim kavezom. Moj gorila dnu ruku držao sakrivenu iza leđa, u drugoj mu bila zviždaljka. Gledao me da bi privukao moju pažnju, stavio zviždaljku na usta i izveo niz oštrih zvukova; to trajalo čitavu minutu. Z m otkrio svoju drugu ruku pokazujući mi upadljivo dnu od onih slasnih banana ko sam volio sti i ko su i svi ost ljudi pohlepno hvat . Držao voće preda mnom i neprestano me promatrao. Pružio sam ruku, banana bila izvan dohvata a gorila n primicao. Izgledalo da razočaran. Kao da očekivao drugačiju gestu. Nakon nekog vremena dosadilo mu ; opet sakrio voće i ponovo počeo zvižd . Bio sam nervozan, ta su mi prenemaganja zad la
brige i već sam gotovo izgubio strpljivost kad
opet zamahnuo voćem izvan mog dohvata. Usp lo mi da ipak ostanem miran, nasto ći da naslutim što od mene očeku , r se više čudi kao da r č o neprirodnom vladanju. Isti postupak ponovio vid lo da se pet šest puta, z m, obeshrabren, otišao do drugog zarobl nika. Jasno sam os tio da sam prikraćen kad sam ustanovio da taj dobio bananu odmah u prvom pokusu, a isto tako dobio i naredni. Pomno sam promatrao drugog gorilu koji obavljao isti pokus u redu kaveza na s uprot mo m. Kako došao do Nove, n mi izb gla ≥ n dna n na reakcija. Zazviždao , z m zamahnuo voćem kao n gov drug. D vojka se
odmah počela tresti i mic čeljustima i... Na dnom mi postane jasno. Nova, divna Nova, počela obilno slin čim ugledala poslasticu, kao pseto ko mu se pruži komadić šećera. To bilo što gorila očekivao; za danas samo to. Ostavio joj stvar koju strastveno žel la i prišao drugom kavezu. Shv o sam, kažem vam, i bio sam vrlo ponosan! Nekoć sam prouč o biologiju i radovi Pavlova nisu mi b tajna. U ovoj ustanovi pokušav su da na ljudima izvrše iste pokuse, on prouč o na psima. A ja, koji sam pr nekoliko minuta bio tako tupoglav, sada ko sam, sa svojim razborom i kulturom, ne samo shv o smisao toga testa, već sam predvidio i one koji su mor doći. Majmuni će možda nekoliko dana postup ovako: zviždan , z m
pružan omil le hrane koja izaziva slinu u sub ktima. Posl stanovitog perioda već i sam zvižduk prouzročit će isti efekat. Prema naučnom ziku, ljudi su stekli uv tovane reflekse. Opetovano sam sebi čestitao na oštroumnosti i nisam mogao doček čas da pokažem. Kad moj gorila ponovo prošao pored mene, pošto završio svoj obilazak, nastojao sam svim sredstvima da privučem n govu pažnju. Udario sam o prečage; pokazivao sam mu svoja usta velikim gestama, tako da se udostojao ponov pokus. Već na prvi zvižduk počeo sam slin , b sno slin , slin s pomamom, slin , ja Ulysse Mérou, kao da o tome ovisi moj život, toliku sam os tio radost što ovom majmunu mogu dokaz svoju inteligenciju. Izgledao zaista vrlo zbun n; pozvao svog druga i dugo s njime razgovarao. Mogao sam zamisl kako uprošćeno rasuđuju ti bukvani: evo čov ka koji, čas pr , n pokazivao nikakvi refleks, a sad na dnom stekao uv tovane reflekse, što s drugima zaht valo toliko vremena i strpljivosti! Os tio sam samilost prema slabosti njihova intelekta, koja ih spr č la da taj nagli napredak pripišu dinom mogućem uzroku: sv sti. Bio sam uv ren da bi Zira pokazala
više oštroumnosti. Međutim svojom sam razboritošću i pret ranom revnošću postigao rezultat kakav nisam dan od njih sam po o. N očekivao. Udalj su se; propust su da mi pruže voće, ko im se ispl lo da me nagrade, pošto su žel ni cilj i bez toga postigli. Sutradan su došli s drugim spr ma. Jedan nosio zvono; drugi gurao aparat montiran na m m kolicima koji svojim izgledom pods ćao na elektromagnet. Ovaj put, pozn jući vrstu pokusa kojima smo se mor podvrći, shv o sam još pr nego što su počeli eksperimentir kako nam r ju te instrumente upotreb . Počeli su sa sus dom Nove, ljudinom visoka stasa, mutna pogleda, koji se približio rešetki i držao prečke rukama, kao što smo to sada svi čin kad bi tamničari prolaz . Jedan gorila stao mah zvonom, ko se oglasilo dubokim zvukom, dok drugi pričvršćivao kabel elektromagneta na kavez. Kad zvono već dosta vremena zvonilo, drugi eksperimentator počeo okret ručicu aparata. Čov k s bolnim krikovima poskočio unatrag. Taj su postupak nekoliko puta ponov na istom sub ktu ko ga su, nudeći mu voće, naveli da se ponovo prihv za rešetke. Cilj bio, znao sam, da sub kt skoči unatrag, čim ču zvuk zvona i pr električnog udarca (još dan uv tovani refleks), tog dana nisu ga postigli, r psihizam čov ka n bio dovoljno razv n da bi mu omogućio uspostav odnos uzroka i posl dice.
Nestrpljivo sam ih očekivao, podsm vajući se u sebi; htio sam da os te razliku između instinkta i inteligenc . Na prvi zvuk zvona, naglo sam ispustio prečage i povukao se prema sredini kaveza. U isto sam ih vr me gledao i porugljivo se sm šio. Gorile su namršt obrve. Više se nisu smij mojim postupcima; slut su, bilo to prviput, da im se rugam.
Ipak su se odluč
da ponove pokus, kad im
pažnju privukao dolazak novih pos
tilaca.
15
Prolazom su se približ le tri ličnosti: Zira, ženka čimpanze, i druga dva majmuna od kojih očito dan bio visoki predstavnik vlasti. Bio to orangutan, prvi što sam ga vidio na planeti Soror. N bio tako velik kao gorile i bio pr čno pognut. Ruke su mu rel vno bile dul , tako da često hodao podupirući se rukama, što su ost majmuni samo r tko kad rad . D lovao bizarno kao da hoda s pomoću dva štapa. Sa svojom glavom ukrašenom dugim riđim dlakama, utisnutom u od lo pedantna mislioca, pričinio mi se kao stari glavešina, ramena, ukočena lica ko častan i čan. I od lo mu se također razlikovalo od od će drugih majmuna: dugi crni salonski kaput na reveru ukrašen crvenom zv zdom, i crnob lo prugaste hlače, pr čno prašno. Iza n ga išla dna ženka čimpanze niskog stasa, noseći tešku aktovku. Prema držanju, mora da mu bila tajnica. Mislim da se više ne čudite što svakog časa upozor m na značajna držanja i izraze lica u majmuna. Kunem se da bi svako razborito biće videći taj par, zaključilo kao i ja, da r č o dnom uglednom učenjaku i n govoj skromnoj tajnici. Svojim dolaskom d su mi pr ku da još dnom ustanovim smisao za h rarhiju koja kao da i među majmunima postojala. Zira glavnom šefu iskazivala očito poštovan . Gorile, čim su ga opaz , pošli su mu u susret i duboko mu se naklon . Orangutan se udostojao da im odzdravi mahnuvši rukom. Uput
su se ravno mo m kavezu. Zar nisam bio najzanimljiviji ulovl ni sub kt? Dočekao sam predstavnika vlasti sa najprijateljskijim sm škom i rekao mu patetično:
Dragi orangutane, koliko sam sretan što sam napokon ugledao dno biće ko odiše mudrošću i inteligencijom! Siguran sam da ćemo se razum ti, ti i ja. Dragi se starac stresao na moj glas. Dugo se češkao po uhu, dok sumnjičavim okom pregled o kavez, kao da nasluću nekakvu podvalu. Tada počne govor Zira, držeći u o meni napisala. Bila uporna, ruci notes, i čitajući bil ške ko bilo očito da se orangutan n dao uv r . Izgovori dv tri rečenice patetično, slegne nekoliko puta hodnikom, prolazeći ramenima, strese glavom, z m stavi ruke iza leđa i počne šet nekoliko puta mimo moj kavez i dobacujući mi ne suviše dobrohotne poglede. Drugi su majmuni u šutnji punoj poštovanja ček n gove odluke.
Barem prividnog poštovanja, i činilo mi se ne odviše realnog, kad sam uhv o potajni znak dnog gorile drugom; var se o smislu tog znaka bilo teško: rug su se svom šefu. Ta čin nica kojoj se pridruži moja ljutina zbog n gova vladanja prema meni, nadahnula mi ideju da mu odigram malu scenu podesnu da ga uv ri o mom duhu. Stao sam korač kavezom s dnog kraja do drugog oponašajući n govo držan , pognutih leđa, straga skrštenih ruku, namrštenih obrva kao da duboko razmišljam. Gorile su se gušile od sm ha, pa i sama Zira n mogla da zadrži ozbiljno držan . A sekretarica svoju njušku morala uron u aktovku da bi sakrila sm h. Bio sam sretan zbog ove svo demonstrac , dok nisam opazio da opasna. Prim tivši mo ju mimiku, orangutan se žestoko razljuti i oštrim glasom izgovori nekoliko strogih r či ko su odmah uspostavile red. Z m se zaustavi preda mnom i počne sekretarici diktir svoja opažanja. Mnogo vremena diktirao; svo rečenice podvlačio pompeznim gestama. Dojadila mi n gova zasl pl nost i odlučim da mu pružim novi dokaz svojih sposobnosti. Pruživši ruku prema n mu, izgovorio sam, trudeći se što sam bol mogao: Mi Zaius.
Opazio sam da su mu se svi podređeni obrać počinjući tim r čima. Zaius, kako sam kasn doznao, bilo ime glavešine; mi, glasio mu počasni naslov. Majmuni su b zaprepašteni. Više im n bilo do sm ha, napose ne Ziri, koja mi se činila nada zbun na, pogotovo kad sam dodao, uperivši prst prema njoj: Zira, ime ko sam također upamtio i ko samo njoj moglo pripad . Što se tiče Zaiusa, kao da postao veoma nervozan te ponovo koračao hodnikom i tresao glavom s nev ricom. Konačno se smirio i dao nalog da me pred njim podvrgnu istim testovima ko su već pr na meni izvrš . Lako sam ih izveo. Slinio sam na prvi zvižduk. Skočio sam unatrag na zvuk zvona. Tražio da deset puta ponovim tu posl dnju operaciju, diktirajući svojoj tajnici beskrajne komentare. Na kraju sam dobio dno nadahnuće. U času kad gorila zvonio, otkačio sam hvataljku koja uspostavljala električni kontakt s mojom rešetkom i odbacio sam žicu izvan kaveza.
Onda, nisam ispustio prečage i ostao sam na istom m stu, dok se drugi čuvar, koji n opazio moju lukavštinu, upinjao da okreće ručicu elektromagneta sada neopasnog. Bio sam vrlo ponosan zbog te inicij
ve, koja trebala b držan Zire dokazalo da
neoboriv dokaz pameti
svakom razboritom biću. Stvarno mi barem ona bila snažno potresena. Gledala me neobično uporno i b la joj se njuška ružičasto obojila, što , kako sam kasn ustanovio, znak uzbuđenja u čimpanza. Ali ništa n moglo uv r orangutana. Taj đavolji majmun opet na vrlo neugodan način slegnuo ramenima, i energično tresao glavom kad mu Zira nešto kazivala. Bio to metodičan učenjak; n htio da nas dne
pripov danju. Dao gorilama druge instrukc i oni me podvrgnu novom testu koji bio kombinacija dvaju prvih. Pozn o sam ga također. Vidio sam kako se prim nju na psima u stanov m laboratorijima. Trebalo sub kt zbun , un ti mu u dušu mentalnu konfuziju gorila izveo seriju zvižduka, koji su obećav kombinacijom dvaju refleksa. Jedan nagradu, dok drugi zvonio, što najavljivalo kaznu. S tio sam se zaključaka dnog
velikog biologa u pogledu slična pokusa: moguće , kaže on, ako životinju tako varamo, da u n izazovemo emocionalna poremećenja koja u znatnoj m ri pods ćaju na nervozu čov ka; katkad čak da dovedemo i do ludila, ukoliko dovoljno često ponavljamo taj postupak. Čuvao sam se da ne upadnem u tu stupicu; slušajući napeto najpr zviždan , z m zvuk zvona, s o sam dnako udal n od zviždaljke i zvona, s bradom u ruci, u tradicionalnoj pozi mislioca. Zira se n mogla uzdrž da ne zapl šće. Zaius izvadi rupčić iz džepa i obriše si čelo. Znojio se, ništa ga n moglo pokoleb u n govom glupom skepticizmu. žestoke diskus koju vodio s Vidio sam to dobro po izrazu n gova lica, posl majmunicom. Još diktirao neke bil ške svojoj tajnici, dao potanke instrukc Ziri, koja ih slušala ne pokazujući odviše zadovoljni izraz lica. Konačno otišao pošto mi dobacio posl dnji zlovoljni pogled. Zira nešto rekla gorilama i ja sam brzo shv o da im zapov dila da me ostave u miru, barem do kraja dana r su otišli sa svojim materijalom. Tada, ostavši sama, vr se mom kavezu. Ponovo me , u tišini, nekoliko časaka promatrala. Z m mi, od svo vol , prijateljskom gestom pruži šapu. Prihv o sam s uzbuđen m tiho šapćući n no ime. Crvenilo što joj obojilo njušku otkrilo mi da bila duboko dirnuta.
16
opet došao i svojim pos tom najavio prom nu rasporeda u dvorani. Ali, trebalo bi isprič kako sam se, u međuvremenu, još odlikovao u očima Zaius
nekoliko dana kasn
majmuna. Sutradan posl prve inspekc pr kom la. Um sto da hranu
orangutana, na nas se sručila lavina novih testova; prvi, dnostavno stave u kavez, kao što su to obično čin , Zoram i Zanam, dva gorile čija sam imena konačno saznao, podigli su u košari do stropa i to pomoću sistema kolotura kojima su kavezi b snabd veni. U isto su vr me u svaku ćeliju postav četiri divne kocke, pr čno velikog volumena. Z m su se povukli i promatr nas. Bilo žalosno vid ti poražen izraz lica mojih drugova. Pokuš su da skaču, n dan n mogao doseći košaru. Neki su se penj duž rešetaka, , stigavši na vrh, uzalud su istez ruku, hranu što se nalazila daleko od ograda nisu mogli dohv ti. Stidio sam se zbog gluposti tih ljudi. Zar potrebno spomenuti da sam sm sta našao r šen problema? Trebalo samo naslag četiri kocke dnu na drugu, podignuti se na te skele i otkač košaru. To sam i učinio, nehajnim kretnjama ko su prikrivale moj ponos. N to bilo dino sam ja pokazao toliko oštroumnosti. Vidljivo divl n Zorama i Zanama genijalno, pogodilo me ravno u srce. Počeo sam sti, ne krijući svoj prezir prema ost m zarobl nicima, koji nisu b kadri da sl de moj prim r, iako su b sv doci moga pothvata. Ni Nova me također tog dana n mogla oponaš , iako sam nekoliko puta iznova počeo izvod svoju majstoriju s nam rom da joj pomognem. Međutim, Nova pokušala bila sigurno dna od najinteligentnijih ulovl nih ljudi. Nastojala da postavi dnu kocku na drugu, ih postavila tako da se gornja omakla, prestrašila se kad kocka pala i pob gla u kut. Ta d vojka, tako neobično okretna i gipka, tako skladnih kretnji, bila kao i drugi neshvatljivo nespretna č im trebalo manipulir dnim predmetom. Ipak nakon dva dana naučila izvesti tu majstoriju. Tog sam dana os tio samilost prema Novi ≥ te sam joj bacio kroz rešetke dva najl pša komada voća. Zira, koja upravo ušla, zbog te me geste pogladi, da bi me nagradila. Pod n nom sam se rutavom rukom razn ženo protegnuo kao mačak, na veliko negodovan Nove koju su ta iskazivanja os ćaja razljutila i koja se odmah počne bun i cvil ti.
Odlikovao sam se i u mnogim drugim pokusima; naročito, slušajući pažljivo, uspio sam zapamt neke dnostavne r či majmunskog zika i shv ti im značen . V žbao sam se više oduševl na. da ih izgovaram kad Zira prolazila mimo moj kavez i ona postajala Takvo bilo stan kad Zaius krenuo ponovo u inspekciju. i još dan orangutan, također dostojanstven i ukrašen Opet ga pr la tajnica, odlikovanjima. S tim orangutanom razgovarao kao sa sebi ravnim. Naslućivao sam da r č o kolegi, koji pozvan na konzultaciju o neobičnom slučaju što sam ga ja predstavljao.
Započeli su diskusiju pred mojim kavezom sa Zirom, koja im se bila pridružila. Zira govorila mnogo i sa žestinom. Znao sam da upravo branila moju stvar, izlagala moju izvanrednu i neobičnu inteligenciju koja se više n mogla osporav . Svojom intervencijom n postigla žel ni rezultat već samo izazvala sm šak nev rovanja u oba učenjaka. Opet sam se pred njima morao podvrći testovima gd sam se pokazao tako spretan. Posl dnji se sastojao u otvaranju dne kut
zatvorene u devet raznih sistema (zasun, klin, ključ, kukica, itd.) Na Zemlji, mislim da Kinnaman izumio sličan aparat da bi proc nio razbor majmuna i taj problem bio najkompliciraniji ko ga su neki usp li r š . Mora da to isto ovd vr dilo za ljude. Nakon malo pipanja, časno sam r šio problem. Zira mi sama pružila kutiju i shv o sam po izrazu n na lica da mi žarko žel la sjajni usp h, kao da uz taj pokus vezana n na vlastita reputacija. Trudio sam se da zadovoljim i svladao sam u tren oka devet mehanizama nimalo ne okl vajući. Ali to n bilo
. Uzeo sam voće što bilo u kutiji i galantno ga pružio majmunici. Primila ga pocrven vši. Z m sam još pokazao svo ostalo znan i izgovorio onih nekoliko r či što sam ih naučio, pokazujući prstom odgovarajući predmet. Ovaj put činilo mi se nemoguće da bi još mogli dvoj o mojoj pravoj prirodi. Nisam još, na žalost, pozn o zasl pl nost orangutana! Opet im se na licu pojavio onaj skeptični su Ziru i ponovo počeli međusobno sm šak koji me dovodio u b snilo; ušutk razgovar . Sluš su me kao da sam papiga. Os ćao sam da se slažu u pripisivanju mojih darovitosti nekoj vrsti instinkta i razv nom smislu za oponašan . V rojatno su usvoj naučno pravilo što ga dan naš učenjak ovako rezimirao: »In no case may we interpret an action as the outcome the exercise of a higher psychical faculty if it can be interpreted as the outcome of one which stands lower in the psychological scale .«1
To bio oč smisao njihova govora i ja sam počeo da se p nim od b sa. Možda bih planuo, da nisam uhv o pogled koji mi dobacila Zira. Bilo jasno da se s njima n slagala i stid la se slušajući razgovor što su ga preda mnom vod . »Ni u kom slučaju ne smijemo jedan akt interpretirati kao posljedicu izražavanja visoke psihičke sposobnosti, ako se taj akt može protumačiti kao djelo diktirano sposobnošću koja u psihološkoj ljestvici zauzima mjesto niže od visoke duševne darovitosti«. 1
konačno otišao, nakon što , nema sumn , izrazio svo kategorično mom slučaju, Zaius se dao na drugi posao. Obilazio dvoranu, tačno promatrajući svakog zatvorenika i dajući nove instrukc Ziri koja ih redom bil žila. da određu da se štošta prom ni u našim nastambama. Prema mimiki šefa izgledalo Doskora sam proniknuo n gov plan i shv o smisao oč h uspoređenja koja utvrdio među karakterima dnog određenog muškarca i dne određene žene. Nisam se prevario. Gorile su sada izvrš le odredbe glavnog šefa, pošto ih Zira pren la. B smo razd l ni u parove. Kakvi su se đavolji pokusi mogli naslućiv u tom odabiranju parova? Kakve li su osobitosti ljudske rase ti majmuni žel li proučav u svojoj strasti za eksperimentiran m? Mo pozn n bioloških laboratorija dalo mi odgovor: učenjaku ko mu su instinkt i refleksi područ istraživanja, seksualni instinkt od prvotnog značenja. O tome bila r č! Ti su demoni ht li proučav na nama, na meni, ko ji sam se našao pom šan u stadu neobičnim sluča m usuda, ljubavne običa ljudi, metode približ nja mužjaka i ženke, načine kako se pare u zarobl ništvu, da ih, možda, usporede s prijašnjim zapažanjima na istim ljudima u slobodi. Možda su se također žel li bav pokusima Kad mu mišl n o
selekc
kolega
?
Čim sam proniknuo njihovu nam ru, os tio sam se ponižen kao nikada i zakleo sam se da ću rad umr ti nego da se podvrgnem takvom nedostojnom postupku. Međutim počeo sam se man stid ti, moram prizn , iako sam čvrsto ostao pri svojoj odluci, kad sam vidio ženu koju mi nauka odredila za družicu. Bila to Nova. Bio sam gotovo sklon da starom hv ši oprostim n govu glupost i sl pilo i nisam ni na koji način prosv dovao kad su me Zoram i Zanam obuhv
li oko pasa i bac
pred noge nimfe gorskog potoka.
17
Neću u po dinostima pripov d prizore koji su se u kavezima odigrav u narednim t dnima. Kao što sam naslućivao, majmuni su sebi zab u glavu da će proučav ljubavno vladan ljudi i taj su posao obavlj na svoj uobiča ni metodički način, bil žeći najsitn okolnosti, smišljajući kako da izazovu zbliženja; često su posredov svojim kopljima da urazume nepokoran sub kt.
I ja sam počeo sakuplj objav
kad se vr
zapažanja, u nam
ri da ih upotrebim u reportaži koju sam kanio brzo mi dodijalo, r nisam našao ništa doista
m na Zemlju; zanimljivo što bi vr dilo zabil ž ; ništa, osim možda neobičan način udvaranja muškarca ženi pr nego što joj se približio. Paradirao sasvim slično kao što čine neke ptice; bila to neka vrsta polaganog, nesigurnog plesa, sastavl nog od koraka napr d, natrag i postrance. Tako se kretao u krugu koji se više suž o, krugu usred ko g se nalazila žena, koja se, uv k na istom m stu, okretala oko sebe. Sa zaniman m sam gledao nekoliko takvih plesova, gd bitni obred bio uv k isti, samo su se po dinosti gd kad m njale. Što se tiče parenja kojim su završ le te predigre, iako sam ih isprva gledao kao malo isto tako malo pažn kao i ost zapan ni sv dok, vrlo sam im brzo počeo po ćiv naučna ozbiljnost kojom su ih zarobl nici. Jedini čudan elemenat tih ekshibicija bila majmuni uhod ; nikada nisu propust da u svoj notes zabil že kako su se odvijale. Sasvim druga stvar bila kada, opazivši da se ne upuštam u te podvige zakleo sam se da me ništa neće potaći da sud lu m u takvim spektaklima gorile sebi utuviše u glavu da me na to prisile i počeše da me draže udarcima koplja, mene, Ulyssea Méroua, mene, kra lja mira! Energično sam se opirao. Te životin nisu ht le ništa razum ti i ne znam što bi se sa mnom dogodilo da n došla Zira, koju su izv st o mojoj nepokornosti. Zira dugo razmišljala, z m mi se približila gledajući me svojim l pim inteligentnim
očima i počela me tapš po šiji govoreći mi r či ko sam ovako zamišljao: Jadni m čov če, kao da bio smisao n na govora. Kako si čudan! Još nikada nismo vid li dnog od tvojih da se ovako vlada. Gledaj druge oko sebe. Učini što se od tebe traži i bit ćeš nagrađen. Izvadila iz džepa komadić šećera i pružila mi. Bio sam očajan. I ona me, dakle, smatra životinjom, možda malo inteligentnijom od drugih. B sno sam stresao glavu i legao u dnu kaveza, daleko od Nove, koja me gledala s nerazum van m.
Stvar bi se sigurno time dokrajčila da se u tom času n pojavio stari Zaius, nadutiji nego ikada. Došao vid ti rezultat pokusa i najpr se, prema svom običaju, informirao o meni. Zira ga
dakako morala obav st o mom nepokornom karakteru. Izgledao vrlo nezadovoljan, šetao neko vr me s rukama iza leđa, z m dao stroge naloge. Zoram i Zanara otvore moj kavez, odvedu mi Novu i dovedu na n no m sto ženu zrelih godina. Taj pedantni Zaius, sav zado n naučnom metodom, odlučio da učini isti pokus samo s dragim sub ktom. N to bilo najgore i više uopće nisam mislio na svoju žalosnu sudbinu. Preplašenim sam očima sl dio svoju prijateljicu Novu. S užasom sam vidio da su zatvor u kavez nasuprot mo m da postane pl n čov ka širokih ramena, neke vrste kolosa dlakavih prsa, koji odmah počeo oko n ples u krugu i sa frenetičkim žarom izvod čudesni ljubavni ples. Čim sam opazio postupak te životin , zaboravio sam svo razborite odluke. Izgubio sam prisutnost duha i opet sam se dnom ponio kao bezumnik. Zaista sam doslovno poludio od b sa. Jaukao sam, urlikao kao što urliču ljudi planete Soror. Iskazivao sam svo b snilo kao oni, bacivši se na rešetke, grizući ih, slineći; škrgutao sam zubim a, ukratko vladao sam
se kao životinja. Ali taj skandal donio sasvim neočekivani rezultat. Videći mo vladan , Zaius se nasm šio. Bio to prvi znak dobrohotnosti kojim me počastio. Konačno prepoznao način vladanja ljudi i našao se na dobro p oznatom terenu. N gova teza trijumfirala. Bio štaviše tako dobro raspoložen da pristao, kad Zira nešto prim tila, da opozove svo naloge i da mi pruži posl dnju mogućnost. Odveli su iz mo g kaveza užasnu matronu i vr li mi Novu, pr nego što ona životinja mogla da takne. Tada se grupa majmuna odmakne i svi počnu sa izv sne udal nosti vreb na mene. Što da još dodam? Te su emoc slomile moj otpor. Os ćao sam da ne bih mogao podn ti da moju nimfu izruče drugom muškarcu. Ku kavno sam se pomirio sa sudbinom prepustivši pob du orangutanu, koji se sada smijao zbog svo lukavštine. Plašljivo sam počeo ples . Da! ja, kralj mira, počeo sam se okret u krugu oko svo l potice. Ja, posl dn remek-d lo tisućgodišn evoluc , pred svim tim sakupl nim majmunima koji su me pohlepno promatr , pred starim orangutanom koji tajnici diktirao bil ške, pred dnom majmunicom koja se prijazno sm šila, pred gorilama koji su se cer , ja, čov k, pozivajući se na ispriku da sam se eto našao u izvanrednim kozmičkim okolnostima, svakako u tom času uv ren da na planetima i na nebu postoji više stvari nego što ih ikada zamislila ljudska filozofija, ja, Ulysse Mérou, započeo sam na način pauna, oko prekrasne Nove ljubavni ples.
DRUGI DIO
1
da sam se vrlo lako prilagodio načinu života u kavezu. S materijalnog gledišta živio sam u savršenom blaženstvu: danju su majmuni sa mnom pažljivo postup : noću sam d lio ležaj s dnom od najl pših d vojaka kozmosa. Na tu sam se situaciju štaviše tako dobro navikao da više od m sec dana, ne os ćajući ni da neobično ni da me ponizu , nisam poduzeo nikakav ozbiljniji pokušaj da se ovo stan dokrajči. Jedva da sam naučio nekoliko novih r či majmunskog zika. Nisam nastavio sa nastojanjima da dođem u vezu sa Zirom. Tako Zira, iako načas intu vno pov rovala u moju duševnu prirodu, zac lo prihv la Zaiusovo uv ren i smatrala me čov kom sa svo planete, to st životinjom; inteligentnom životinjom, možda, ni u kom slučaju intelektualcem. Moja superiornost nad drugim zarobl nicima, koju više nisam pokazivao u takvoj m ri da bih preplašio čuvare, učinila me sjajnim prim rkom ustanove. To odlikovan , prizna m na svoju sramotu, bilo tada mojoj ambiciji dovoljno i čak me ispunj lo ponosom. Zoram i Zanam iskaziv su mi prijateljstvo; bilo mi drago kad su vid li da se sm šim, sm m izgovaram nekoliko r či. Pošto su sa mnom iscrpli klasične testove, smišlj su druge, suptiln , pa smo se za dno vesel kad sam pronašao r šen problema. Nikada nisu Sada moram prizn
propust
da mi donesu kakvu poslasticu, koju sam uv k pod lio s Novom. B smo povlašteni par. U svojoj sam uobraženosti v rovao da mojoj drugarici jasno što dugu mojim sposobnostima i dan sam dio vremena provodio praveći se pred njom važnim. Jednog sam dana ipak, posl nekoliko t dana, os tio nekakvu vrst mučnine. Je li to bio ods v u z nici Nove, koji mi se, te noći, učinio naročito bezizraža jan? Ili komadić šećera ≥ om poprimio gorki okus? Čin nica da sam kojim me Zira upravo nagradila na dn crven o nad svojom kukavnom rezignacijom. Što bi o meni mislio profesor Antelle, kad bi
slučajno još živio i našao me u ovakvom stanju? Ta mi misao brzo postala nepodnošljiva i odmah odlučim da se vladam kao kultiviran čov k. Milujući ruku Zire u znak zahvalnosti, domogao sam se n ne bil žnice i n v-pera. Prkosio sam n nim blagim prigovorima, s o na slamu i počeo crt siluetu Nove. Pr čno sam dobar crtač i, kako sam bio inspiriran modelom, uspio sam da načinim, zgodnu skicu, koju sam pružio majmunici. To odmah uzbudi; opet bila u neizv snosti. Njuška joj pocrveni i počne me promatr malo dršćući. Kako stajala smetena i bez r či, ponovo sam joj silom uzeo
bil žnicu koju mi sada ne protestirajući prepustila. Zašto već pr nisam upotrebio to dnostavno sredstvo? Dozvao sam u pamet svo školske uspomene i nacrtao geometrijsku figuru koja ilustrira Pitagorin poučak. Nisam taj poučak slučajno izabrao. S tio sam se da sam u svojoj mladosti čitao dan naučno-fantastični roman, u ko m takav postupak upotrebio stari učenjak, da bi došao u kontakt s inteligencijama dne druge planete. O tom sam štaviše, za vr me putovanja, diskutirao s profesorom Antelleom, koji tu metodu odobr o. Čak dodao, vrlo sam se dobro s ćao, da su pravila Euklida, koja su potpuno pogrešna, upravo zbog toga morala post univerzalna. U svakom slučaju, učinak na Ziru bio izvanredan. Njuška joj postane grimizna i žestoko kriknula. Sabrala se tek kad su se približ Zoram i Zanam r ih n no držan učinilo radozn ma. Z m reagirala na način koji mi se učinio čudan; nakon što me kradom pogledala, brižno sakrila crtež koji sam upravo narisao. Kazala nešto gorilama, koji napuste dvoranu, i ja sam razumio da ih pod nekom izlikom udaljila. Z m mi se obr la i uhv la mi ruku; stisak n nih prstiju od o sasvim drugo značen nego kad me milovala kao mladu životinju nakon usp lo izvršene majstor . Konačno mi pruži bil žnicu i n v-pero s molećim izrazom lica. Sada ona pokazivala da želi uspostav kontakt. Bio sam zahvalan Pitagori i zaputio se malo dal na području geometr . Na dnoj sam stranici bil žnice nacrtao što sam bol mogao tri stošca s njihovim osima i bazama, z m elipsu, parabolu i hiperbolu. Z m sam na suprotnoj stranici nacrtao čunj u okretanju. Pods ćam ovd da se pres can m takva t la dnom ravninom dob prema kutu pres ka dna od triju navedenih krivulja. Nacrtao sam pres k u slučaju elipse i, vr vši se prvom crtežu, prstom sam pokazao odgovarajuću krivulju zadivl noj majmunici. Istrgla mi bil žnicu iz ruku, sama nacrtala čunj pres čen ravninom pod dnim drugim kutom i svojim dugim prstom pokazala hiperbolu. Os tio sam uzbuđen i tako jaku
emociju da su mi suze navrle na oči i da sam joj grčevito stisnuo ruke. Nova od srdžbe zakr šti u dnu kaveza. Svojim instinktom naslutila smisao tih izl va. Bila to duševna veza koju smo Zira i ja upravo uspostav putem geometr . Zbog te sam veze os ćao gotovo senzualno zadovoljstvo, a bilo očito da i Zira također duboko potresena. Naglom kretnjom oslobodila svo ruke i trčeći izašla iz dvorane. Z a vr me n ne odsutnosti zadubio sam se u sanjaren ne usuđujući se pogled Novu, prema kojoj sam se os ćao gotovo kriv i koja mumljajući kružila oko mene. Kad se Zira uskoro vr la, pružila mi veliki list papira, pričvršćen o dasku za crtan . Razmišljao sam nekoliko minuta i odlučio se na presudno d lo. U dnom sam kutu arka prikazao sistem Beteigeuze, kako smo ga otkr prigodom dolaska, s centralnom golemom zv zdom te četiri planete. Označio sam Soror u tačnoj poziciji s m m satelitom; pokazao
sam prstom Ziri, z razum la.
m sam upro kažiprst prema njoj. Dala mi
znak da
savršeno
Onda sam u drugom uglu arka nacrtao svoj stari sunčani sistem sa glavnim planetarna. Pokazao sam Zemlju i okrenuo prst prema svojim prsima. Ovajput kao da Zira n razum la. I ona također pokaže Zemlju, z m upravi prst prema nebu. Dao sam potvrdni znak. Zapanjila se i naprezala da shv . Pomagao sam joj koliko sam mogao nacrtavši još dnu liniju, u sitnim točkicama, od Zeml do Sorora i prikazavši naš brod, na raznim udal nostima, duž puta kojim smo prošli. Ta joj slika don la razjašn n . Sada sam bio siguran da zna moju pravu prirodu i mo por klo. Opet mi se u zanosu ht la približ u tom se času pojavi na kraju, hodnika Zaiu s da bi izvršio svoju uobiča nu inspekciju. Majmunica me prestravl no pogleda. Živo sav arak papira, spremi u džep bil žnicu i, pr nego što se orangutan približio, stavi kažiprst na usta u molećivoj kretnji. Preporučila mi da se ne odam Zaiusu Poslušao sam : mada nisam znao razlog tim tajnovitostima bio sam siguran da mi saveznica. Opet sam poprimio držan inteligentne životin .
2
Od tog vremena, zahvaljujući Ziri, naglo sam napredovao u pozn
nju majmunskog
tako da me skoro svakog dana sama pos ćivala, pod izlikom posebnih testova: pouč la u svome ziku učeći u isto vr me moj brzinom kojoj sam se moguće da se razgovaramo o vrlo različ m divio. U man od dva m seca bilo nam predmetima. Malo sam pomalo prodro u dušu planete Soror i sada želim da pokušam opis osobine te neobične civ zac . Čim smo se Zira i ja mogli razgovar usm r o sam konverzaciju prema glavnom predmetu svo radoznalosti. Jesu li zaista majmuni b dina razumna bića, kral vi sv ta na planeti? Što ti pada na um? reče Zira. Majmun dakako dino razumno stvoren , dino ko pos du u isto vr me dušu i t lo. I najuv reniji među našim učenjacima priznaju sv ta i
zika. Uredila
nadnaravnu bit majmunske duše. Na takve sam se rečenice uv k protiv svo vol trgao. Onda, Zira, što su ljudi? Tada smo govor francuski r ona, kao što sam rekao, brže naučila moj zik nego ja bilo nekih teškoća u n zin, a »ti« smo dno drugom govor instinktivno. Isprva interpretaciji, r r či »majmun« i »čov k« nisu nam dozivale u pamet iste stvorove; ta se nepr ka brzo izravnala. Svaki put kad ona izgovorila: majmun, prevodio sam: superiorno biće, vrhunac evoluc . Kad govorila o ljudima, znao sam da r č o bestijalnim stvorenjima, obdarenim stanov m smislom za imitaciju, stvorenjima koja su
donekle anatomski slična majmunima,
su im duševna svojstva embrionalna i nemaju
sv sti.
Prošlo
dva dno stol će -— izjavila učeno — otkad smo postigli znatan napredak u nauci o por klu bića. Nekoć se v rovalo da su vrste neprom nljive i da ih mogući Bog stvorio s njihovim današnjim osobinama. Ali mnogi veliki mislioci svi su b čimpanze potpuno su izm n naše mišl n o tom problemu. Danas znamo da se neke vrste m njaju i da su v rojatno imale za dničko por klo. Zar majmun potekao od čov ka? Neki su to misl ; n sasvim tako. Majmuni i ljudi su različite grane, ko su se
razvile, počevši od stanovitog vremena, u različnim pravcima; prvi su se malo pomalo uzdigli
sti, drugi ne napreduju i još uv k provode animalni život. Mnogi orangutani međutim i danas uporno poriču tu očevidnost. same čimpanze? Rekla si, Zira... mnogi veliki mislioci, Iznosim te razgovore kako su tekli, r moja žudnja za znan m prouzrokovala brojne do sv
Zirine digres .
Gotovo sva velika otkrića tvrdila sa žarom izvrš su čimpanze. Zar među majmunima posto staleži? Posto tri različite obitelji, što si sam sig urno prim tio, ko imaju svaka svo posebne osobine: čimpanze, gorile i orangutani. Rasne ograde, ko su nekoć postojale, ukinute su i svađe prouzrok ne raznim neprijateljstvima stišane su zahvaljujući naročito agitaciji koju su vod čimpanze. Danas, u principu, među nama nema razlike. -— Ali većinu velikih otkrića naglasio sam -— izvrš su čimpanze. To čin nica. A gorile?
To su mesožderi reče Zira s prezirom. Nekoć su b gospodari i mnogi su sačuv želju za vlašću. Vole organizir i upravlj . Obož ju lov i život na slobodnom prostoru. Najsiromašniji rade kao najamnici teške poslove koji traže snagu. A što se tiče orangutana? Zira me načas pogleda, z m prasne u sm h. Orangutani predstavljaju službenu nauku reče. — Već si to konst rao i još ćeš im mnogo pr ke da se u to uv riš. Veoma mnogo stvari nauče u knjigama. Svi su odlikovani. Mnoge smatraju prvacima na nekom uskom specijalnom području ko zaht va mnogo memor . Inače... Prezirno mahnula rukom. Nisam n ljivao da doznam druge po dinosti o tom predmetu, ostavio sam to za kasn . Naveo sam razgovor na općen ja pitanja. Na moju zamolbu nacrtala mi rodovnik majmuna, kako su ga najbolji specij sti sastav . Mnogo n kovao shemama kojima se kod nas prikazu razvojni proces. Iz dnog debla što se u svom temelju gubilo u nepoznato, razne su se grane postepeno odvajale: bil , dnostanični organizmi, z m vodozemci, mekušci; više gore dolazile su ribe, gmazovi i konačno sisavci. Drvo se produž lo s dnim razredom sličnim našim čov kolikim majmunima. Tu se odvajala dna nova grana, grana ljudi. Ta grana bila kratka, dok se centralna stabljika i dal dizala i stvarala razne vrste prethistorijskih majmuna s barbarskim imenima, da bi konačno svršila sa simius sapiensom koji imao tri krajn tačke evoluc : čimpanza, gorila i orangutan. Bilo to vrlo jasno. Mozak majmuna zaključi Zira razvio se, komplicirao i organizirao, dok se mozak čov ka n gotovo nimalo prom nio.
A zašto se, Zira, majmunski mozak tako razvio? Jezik zac lo bio bitan faktor. Ali zašto su majmuni govor a ljudi nisu? Mišl nja učenjaka u tom su se pitanju razilazila. Neki su tu vid li dnu misterioznu božansku intervenciju. Drugi su drž da razum majmuna pot če pr ga iz čin nice što pos dovao četiri okretne ruke. Kako imao samo dv ruke, s kratkim i nespretnim prstima reče Zira v rojatno čov k bio »hendikepiran«, oslabl n već od svog poroda, nesposoban da napredu i da mira. Zbog toga se nikada n mogao služ spretno oruđem ... stekne tačno pozn n Oh! možda nekoć, nespretno, pokušao ... Nađeni su čudnov tragovi. Upravo se sada u vezi s tom pojavom vrše mnoga istraživanja. Ako te ta pitanja zanimaju, upoznat ću te dnog dana s Corneliusom. On Cornelius?
mnogo sposobniji da raspravlja o tome problemu nego ja.
Moj zaručnik reče Zira pocrven vši. Veoma velik, pravi učenjak. Čimpanza? Dakako ... Da zaključi Zira evo mog mišl n ja: čin nica što smo četveroručna bića dan od najvažnijih faktora naše duševne evoluc . To nam u prvom redu omogućilo da se dignemo na drveće i tako shv mo tri dimenz prostora, dok čov k, prikovan na zemlju zbog fizičkog nedostatka zadr mao na ravnini. Posl se u nas razvio smisao za oruđe r smo raspolag mogućnošću da ga spretno upotreblj mo. Došlo do re zacija i tako smo se mi digli do učenosti. Na Zemlji sam često čuo kako se mi ljudi pozivamo na upravo obrnute argu mente da bismo rastumač superiornost čov ka. Ipak, kad razmislim, razlagan Zire ne čini mi se ni man ni više uv rljivo od našeg. Rado bih bio nastavio taj razgovor i još sam htio da upitam tisuću stvari, su nas prekinuli Zoram i Zanam, koji su don li večeru. Zira mi kriomice zaželi laku noć i ode. Ostao sam u svom kavezu gd mi Nova bila dino društvo. Povečer smo. Gorile su se povukli nakon što su ugas sv tla, osim dnog na ulazu, što rasprostiralo slabo sv tlucan . Gledao sam Novu razmišljajući o mu što sam tog dana doznao. Bilo očito da n vol la Ziru i da su ljut ti razgovori. Isprva čak protestirala, na svoj način, i pokušala da se ispr či na putu od mene do Zire, skačući u kavezu, čupajući pregršti slame i bacajući ih u glavu nezvanom gostu. Morao sam upotreb strože m re da pris m na mir. Pošto dobila po svojoj delikatnoj stražnjici nekoliko udaraca koji su od knuli, konačno se umirila. Te sam brutalne geste učinio gotovo nesv sno; z m sam os ćao grižnju sav sti, kao da Nova n bila zbog toga kivna. Intelektualni napor, što sam ga morao ulož da prisvojim majmunske evolucionističke teor , izazvao u meni potištenost. Bio sam sretan kad mi se u sumraku približila Nova i
svoj način tražila napo ljudska, napo životinjska milovanja, koja su tekla po utvrđenom zakoniku; neobičnom zakoniku, koji u svojim detaljima n važan, stvoren od uzajamnih kompromisa i ustupaka običajima civ ziranog sv ta, kao i navikama tog čudnog ljudskog roda koji živio na planeti Soror. na
3
za mene veliki dan. Popustivši mojim molbama, Zira pristala da mi dopusti izaći iz Instituta za visoki studij biolog tako se zvala ustanova i da me povede u šetnju Svanuo
gradom.
Odlučila se da to učini tek posl
mnogo okl vanja. Trebalo dosta vremena da defin vno uv rim u svo por klo. Kad bila sa mnom, smatrala mo por klo očevidnim, z m opet počela sumnj . Zamišljao sam sebe na n nom m stu. Mora da sam svojim opisom ljudi i napose majmuna na našoj Zemlji veoma sablaznio. Naknadno mi priznala da me mnogo vremena rad smatrala vračem šarlatanom nego da prihv mo tvrdn . Međutim, kad sam joj naveo brojne točne po dinosti i dokaze konačno mi poklonila potpuno pov ren i štaviše počela stvar planove na koji način da se oslobodim, što n bilo lako, s razloga koji mi istog dana rastumačila. Čekajući povoljni čas oslobođenja, u međuvremenu došla rano posl podne da me povede u šetnju. Srce mi žestoko udaralo na pomisao da ću se opet naći na slobodi. Oduševl n mi se malo smanji kad sam opazio da će me vod na lancu. Gorile me izvade iz kaveza, zatvore opet vrata pred nosom Nove i stave mi ogrlicu od kože na kojoj bio učvršćen jaki lanac. Zira uhv drugi kraj lanca i odvuče me, dok su mi tužni krikovi Nove razdir srce. Ali
kad sam prema Novi pokazao malo samilosti, uputivši joj prijateljsku gestu, majmunica kao da postala nezadovoljna r me bezobzirno povuče za vrat. Otkad se uv rila da imam dušu majmuna, moja joj intimnost s tom d vojkom smetala i sablažnj la . Zirino loše raspoložen nestane kad smo b sami u praznom i tamnom hodniku. Mislim reče smijući se da ljudi sa Zeml nisu navikli hod s ogrlicom o koju mun? pričvršćen lanac i da ih vodi maj≥ Uv r o sam da na takav postupak nisu navikli. Ispričala se, objasnivši mi da doduše neki pripitoml ni ljudi mogu šet ulicama a da ne izazivlju sablazan, da prirodn da budem privezan. Kasn , budem li zaista poslušan, n isključeno da ću moći izlaz bez ogrlice. Z m, d
lomično zaboravljajući moju pravu narav, kao što joj se i kasn događalo, dala mi tisuću opomena i preporuka ko su me duboko vr đale.
često
pazi da ti ne bi palo palo na um okre okrett se za prol prolaz azni nici cima ma i pok pokaz aziv iv im zube zube Naročito pazi ogrepsti d te ko bi se s pov ren m približilo u želji da te pomilu . Nis Nisaam ti ti ht ht la sta stav brnjicu jicu ... Zaus Zausta tavi vila la se i pras prasnu nula la u sm sm h. Oprosti! oprosti! poviče uv k zabora zaboravl vljam jam da
u tebe tebe razbor razbor kao kao u majmu majmuna. na. Svojom dobrom voljom rast rala mo
Prijateljski me potapša, da bih joj oprostio. neraspoložen ko bilo bilo u zametk zametku. u. Rado Rado sam sam sluša slušaoo kako kako se sm . Nemoć Nemoć Nove Nove da na na taj taj me način iskaže ve sel katkad me navela da uzdišem. D lio sam Zirinu veselost. U poluosv tl nom hodniku gotovo nisam više razlikovao crte n na lica, dva sam nazirao vrša vršakk b le njuš njuške ke.. Za Za šetn šetnju ju obu obukl klaa prekrasan kostim i pokrila glavu studentskom kapom pod kojom joj se nisu vid le uši. Načas sam zaboravio da pripada majmunskom rodu pa sam sam uhv uhv o ispo ispod d ruke ruke.. Sm Smat atra rala la moju moju kret kretnj nju u prir prirod odno nom m i n se opirala. Učin smo tako nekoliko nekoliko koraka koraka stisnuti stisnuti dno uz drugo. drugo. Na kraju hodnika hodnika osv tl nog pobočnim prozorom, živo povukla ruku i odgurnula me. Postavši opet ozbiljna, trgla lanac. reče, malo teže dišući. — Ponajpr , ja sam zaručena i ... Ne sm š se tako drž Ti si zaručena! Koliko Koliko ta prim prim dba u vezi vezi s mojom mojom fam jarnošću bila neum sna, shv la u isto vr me kad kad i ja. ja. Trg Trgne ne se i por porum umen en vši reče; Hoću da kažem: nitko još ne sm naslućiv tvoju prirodu. To u tvom interesu, uv r
m te.
Pomirio sam se sa sudbinom i poslušno dopuštao da me vodi. Izašli smo. Pazikuća Instituta, veliki gorila u uniformi, pustio da prođemo promatrajući me radoznalo, nakon prom m nom nom i smet smeten en sja sja m što pozdravio Ziru. Na pločniku malo sam teturao omaml n pro tri m seca zatočeni zatočeništva. štva. Udisao Udisao sam sam punim plućim plućimaa mlaki zrak; zrak; Beteig eigeuze posl osl više od tri istovremeno sam crvenio što sam gol. U svo m sam se kavezu na to navikao; tu sam smatrao da sam groteskan i nepristojan u očima prolaznika -majmuna koji su me uporno promatr . Zira kategorički odbila da se obučem, smatrajući da bih obučen bio još sm šniji, r bih bio n k dnom od onih učenih ljudi ko pokazuju na vašarima. Zac lo imal im alaa pravo pravo.. Stvar Stvarno no su se prol prolazn aznici ici okret okret zato zato što što sam sam bio bio čov čov k, a ne zato zato što sam bio goli čov k; izazivao izazivao sam na ulicama ulicama istu istu vrst radozna radoznalosti losti kao kao čimpanza čimpanza u nekom nekom francu francusko skom m grad gradu. u. Odras Odrasli li su se nasm nasmij ij i z m pošli svojim putem. Nekoliko majmunčića sakupe se oko mene, očarani spektaklom. Zira me brzo povuče prema svojim kolima, posadi me str strag agaa na s dalo dalo,, zauz zauzme me m sto šofera i polagano me proveze ulicama. Grad glavni grad dne velike majmunske pokrajine —- koji koji sam sam pr kom kom svog svog dol dolas aska ka mogao samo nazr v , sada sam razgled o i vidio da nastan n majmunima p šacima, majmunima koji se voze voze automo automob b ma, majmu majmunima nima trgovcima, trgovcima, zaposlenim zaposlenim
majmunima i majmunima u uniformama koji su održav red. Sve sam to ustanovio, inače grad n na mene mene učinio učinio neki izvanreda izvanredann dojam. dojam. Kuće su bile bile n k našima našima;; ulice ulice pr čno prljave, kao naše ul ice. Promet n bio tako velik kao u nas. Najviše sam se iznena iznenadio dio na na koji koji su nači načinn p šaci šaci prela prelazz ul bilo čav čavlilima ma ozna označen čenih ih pr pr laza laza već već ulice. N bilo zračnih putova sagrađenih od metalnih mreža širokih očica, o ko su su se hvat sa svo nisu su omet ometal alee hva hvata tan n . četiri ruke. Svi su nos meke kožnate rukavice ko ni Kad smo se već dovoljno vremena voz tako da sam dobio sliku c lokupnog grada, Zira zaustavi kola pred visokom rešetkom, kroz koju su se razabir nasadi cv ća. Park reče mi. Moći ćemo malo hod . Rado bih ti pokazala i druge stvari, naše muze muze , na na pri prim m r, koji koji su izva izvanr nred edni ni;; to još n moguće. Uv r o sam da sam očaran što ću moći razgib noge. I onda, doda ona, tu nas nitko neće smet . Nema mnogo sv ta a vr me da se ozbiljno porazgovorimo.
4
jasno, kakvim si opasnostima opasnostima kod nas izložen? izložen? Neke sam već upoznao; kad bih otkrio svoju prirodu, što mogu učin i don ti dokaze, čini mi se da bi me majmuni mor priz prizn n svoj svojim im duho duhovn vnim im brat bratom om.. Varaš se. Slušaj me ... Šet smo parkom. parkom. Ale su bile bile gotovo prazne. prazne. Sreli Sreli smo samo samo nekoliko nekoliko ljubav ljubavnih nih parova parova u kojima moja prisutnost izazvala tek neznatnu zn želju. Ja sam ih, naprotiv, bestidno promatrao, čvrsto odlučivši da ne propus tim n dnu pr ku a da ne prouč m majmunske običa . Hod su sitnim koracima držeći se oko struka, a duge su im ruke od toga zagrljaja zaustavlj da bi se poljub . stvarale čvrst i kompliciran splet. Često su se na zaokretu ale za Gd kad su se također, nakon što su oko sebe kriomice bac pogl pogled ed,, uhv uhv li za za nis nisk ke gra gran ne neko nekog g drv drvet etaa i napu napust st tlo. Čin su to a da da se se nis nisu u ras rasta tavl vljj pomažući se svaki dnom nogom i dnom rukom, s lakoćom na kojoj sam im zavidio, i doskora su nest u lišću. Slušaj me reče Zira. Tvoj čamac rastumačio sam joj u svim po dinostima kako čamac otkriven; bar ono što ostalo pošto opljačkan. smo stigli do planete tvoj Izaziva radoznalost naših istraživača. Utvrd su da ga mi mi nis nismo mo mogl moglii izg izgra rad d . Zar vi gradite slične stro ve? Ne tako usavršene. Prema onome što si mi ti saopćio, mi smo, usporedimo li se s vama, još mnogo zaost . Međutim već smo lansir um tne satelite oko naše planete; u posl dn m satelitu štaviše bilo dno živo biće: dan čov k. Mor smo ga uništ u Tebi, mi mislim, n
letu letu,, r ga nism nismoo mogl moglii vr t natr natrag ag.. Shvaćam —- rekao sam, zamišl n. -— Ljudi vam služe i za tu vrstu pokusa. To potrebno... Dakle, tvoja raketa otkrivena. A naš naš brod, brod, koji koji već već dva dva m seca seca kruž kružii oko planete Soror? O tom predmetu nisam ništa čula. Mora da izb gao našim astronomima; nemoj me neprestano prekid . Neki naši učenjaci postav su hipotezu da stroj došao s druge plan planet etee i da bio bio nast nastan an n. Ne mogu mogu da idu idu dal dal i da zami zamisle inteligentna bića koja bi imala ljudski oblik.
Ali to im treba reći, Zira! povikao sam. Dosta mi zarobl ničkog života, čak i u najudobn m kavezu, čak i ako se ti o meni brineš. Zašto me kr š? Zašto da se istina ne otkr svima? Zira se zaustavi, pogleda oko sebe i stavi ruku na moju podlakticu. Zašto? Radim tako dino u tvom interesu. Ti pozna š Zaiusa? Dakako. Htio sam o n mu s tobom razgovar . I onda? Jesi li prim tio kakav su učinak na n ga proizveli prvi tvoji pokušaji razumne manifestac ? Znaš li da sam stoput pokuš la ispip što o tebi misli i sugerir mu —
oh s kakvom opreznošču! da ti možda nisi životinja, unatoč tvojoj spoljašnosti? Opazio sam da mnogo diskutirate i da se ne slažete. Zaius tvrdoglav kao mazga i glup kao čov k! plane Zira, Na žalost, to se može reći o gotovo svim orangutanima. Odredio dnom zauv k da se tvo sposobnosti moraju protumač kao vrlo razv n životinjski instinkt, i ništa ne može prom n n govo mišl n . Nesreća što već pripremio opširnu tezu o tvom slučaju, gd dokazu da si ti učen čov k, to st čov k koji bio dresiran da izvršu neka d la a da ih ne razum , v rojatno dok si bio negd ran uhvaćen i pripitoml n. Glupa životinja! Sigurno. Samo, on predstavnik službene nauke i moćan . Zaius dan od najvećih autoriteta Instituta i svaki moj izv štaj mora on potvrd . Stekla sam uv ren da bi me optužio zbog naučne hereze kad bih pokušala otkr istinu o tvom slučaju kao što ti želiš da učinim. Bila bih otpuštena. To n ništa, znaš li što bi onda tebe moglo zades ? Kakva sudbina b dnija od života u kavezu? Nezahvalniče! Ti dakle ne znaš da sam morala upotreb svu svoju lukavštinu kako bih spr čila tvo presel n u mozgovnu sekciju? Ništa ga ne bi moglo zadrž makar ti uporno tvrdio da si sv sno stvoren . Kakva ta mozgovna sekcija? upitao sam, uznemiren. Tamo obavljamo stanovite vrlo delikatne operac na mozgu: c
pl
nja, istraživanja i
narušenja nervnih centara; d lomično odrezivan pa čak i totalno. I vi te pokuse vršite na ljudima? Dabome. Mozak čov ka, kao i čit n gova anatomija najviše slična našoj. Sreća što nam priroda dala na raspolagan životinju na kojoj možemo proučav svo vlastito t lo. Čov k nam služi i za mnoga druga istraživanja, koja ćeš malo pomalo upozn ... Upravo sada izrađu mo dnu nada važnu seriju. I koja zaht
va znatni ljudski materijal. Znatan. Ta potreba objašnj hajke ko
se vode u džungli. Moramo se opskrb novim materijalom. Hajke, na žalost, organiziraju gorile i mi ih ne možemo spr č u njihovoj
najm joj zabavi, izgubl n. Zaista šteta Sada razum
koja se sastoji u gađanju puškom. Tako
za nauku velik broj sub kata
rekao sam stisnuvši usta. Ali da se vr mo mo m slučaju. š, zašto sam nastojala da tvoj slučaj držim u tajnosti? Zar sam, dakle, osuđen da ostatak života provedem u kavezu? Ne, ako usp moj plan. Ali ne sm š se razotkr — već samo hotimice i ako imaš snažne adute. Evo što ti predlažem: za m sec dana održat će se godišnji kongres biologa. To važan događaj. Kongresu može prisustvov i široka publika a održ se u prisutnosti predstavnika velikih novina. A kod nas javno mišl n elemenat snažniji od Zaiusa, snažniji od svih s din nih orangutana, snažniji čak i od gorila. Tu za tebe postoji mogućnost spasa. Pred tim kongresom, usred s dnice, potrebno da digneš velo; r tamo će te predstav Zaius koji , kako sam ti već rekla, pripravio iscrpan izv štaj o tebi i tvom čuvenom instinktu. Najbol da ti tada zatražiš r č i objasniš svoj slučaj. Senzacija, koju ćeš izazv , bit će tolika da Zaius neće moći spr č . Tvoja dužnost da se pred skupštinom jasno izraziš i da mnoštvo kao i novinare uv riš, kao što si uv rio mene. A što će b ako Zaius i orangutani i dal ostanu tvrdoglavi? Gorile, dužne da se poklone pred javnim mn n m, urazum t će te budale. Nisu svi toliko glupi kao Zaius; u redovima učenjaka nalazi se i po koji čimpanza ko Akademija morala prim zbog njihovih senzacionalnih otkrića. Jedan takav i Cornelius, moj zaručnik. N mu sam, i dino n mu, već govorila o tebi. Obećao mi da će se založ u tvoju korist. Dakako, pr toga želi te vid ti i sam prov r nev rojatnu pripov st koju od mene čuo. I upravo sam te malo i zbog toga danas ovamo dovela. Urekli smo sastanak, Cornelius i ja, i zac lo će moj zaručnik doskora doći. čekao kraj dnog grma goleme papr . Bio to čimpanza l pa Cornelius nas neobično mlad za akademika. Čim sam ga opazio, učinio vladanja, sigurno stariji od Zire, na mene jak utisak svojim dubokim pogledom, neobično intenzivnim i vatrenim. Kako ti se čini? tiho me upita Zira francuski. Po tom sam pitanju raspoznao da sam defin vno zadobio pov ren
te majmunice.
Šapnuo sam joj da mi se mnogo sviđa i mi se približimo. Dvo zaručnika zagrle se kao što se grle ljubavnici u parku. Primi u naručaj, mene n ni pogledao. Unatoč u rekla o meni, bilo očevidno da mu moja prisutnost mu što m≥ n značila više nego prisutnost kakve domaće životin . I sama me Zira načas zaboravila; dugo su se c liv u njuške. Z m se ona lecne, živahno se odvoji i zbun no pogleda u stranu. Draga, sami smo.
Ja sam ovd rekao sam dostojanstveno i što sam bol mogao na majmunskom ziku. Eh! klikne čimpanza, trgnuvši se. Kažem: ja sam ovd . Vrlo mi žao što vas na to moram s t . Vaša me iskazivanja ne smetaju, vi biste se kasn mogli zbog njih na mene ljut . Tako mi đavla! ... vikne učenjak. Zira se nasm i predstavi nas.
Doktor Cornelius, član Akadem , Ulysse Mérou, stanovnik sunčevog sistema, tačn
, stanovnik Zeml . Radu m se što sam vas upoznao. Zira mi
o vama pripov
dala. Čestitam vam na tako
dražesnoj zaručnici. I pružio sam mu ruku. Skočio
unazad, kao da se pred njim uspravila zmija. Zar tvoja pripov st bila istinita? šaptao zbun n gledajući Ziru. Dragi, zar moj običaj da ti pripov dam laži? Cornelius se sabere. Bio čov k nauke. Malo okl vao z m mi stisnuo ruku. Kako ste? N loše, rekao sam. Još dnom, isprič m se što ste me upozn u toj odori. Samo o tome misli reče Zira smijući se. To n gov kompleks. Ne može shv
ti
kakav bi učinio dojam kad bi bio obučen. I vi zaista dolazite iz... iz ...? Sa Zeml , dne planete Sunca. Dosada sigurno poklanjao vrlo malo v re pov rljivim saopćenjima Zire, v rujući rad da r č o kakvoj mistifikaciji. Počeo da me obasipa pitanjima. Šet smo polagano; oni su korač napr d, držeći se ispod ruke, dok sam ih ja sl dio; vod su me na lancu, da ne privučem pažnju onih nekoliko prolaznika. Ali moji su o dgovori izaziv n govu naučnu zn želju u tolikoj m ri da se često zaustavljao, ostavljao svoju zaručnicu te smo diskutir licem u lice, gestikulir i crt figure na p sku ale . Zira se n ljutila. Činilo se da oduševl na dojmom koji sam učinio. Cornelius se dakako naročito strasno zanimao kako se homo sapiens pojavio na Zemlji i tražio da mu sto puta ponovim što sam znao o tome predmetu. Z m dugo vremena bio zamišl n. Rekao mi da su moja otkrića nesumnjivo dokumenat koji ima kapitalnu važnost za nauku, a napose za n ga, u vr me kad poduzimao izvanredno mučna istraživanja o majmunskom fenomenu. Prema onom što sam razumio, za n ga taj problem n bio r šen i on se n slagao s općenito prihvaćenim teorijama. Ali o tom problemu n mnogo govorio i za vr me tog prvog susreta n mi otkrio što misli. Kakogod bilo, ja sam u n govim očima bio predmet velikog interesa i rado bi dao imetak da me mogao im u svom laboratoriju. Z m smo razgovar o mojoj sadašnjoj situaciji
i o Zaiusu za ko ga znao koliko glup i zasl pl n. Odobr o Zirin plan. On će sam rad da pripremi teren, aluzijama na misterij mog slučaja u prisustvu nekih svojih kolega. Kad odlazio, n okl vao da mi pruži ruku, čim se uv rio da aleja prazna. Z m poljubio svoju zaručnicu i udaljio se, se nekoliko puta okrenuo; kao da se želio uv r da nisam priviđen . Krasan mladi majmun rekao sam, kad smo se vrać kolima. I veoma znamenit učenjak. S n govom potporom sigurna sam da ćeš uv r kongres. Ziro šaptao sam joj u uho, kad sam se nam stio na stražn m m stu u kolima tebi
ću dugov svoju slobodu i svoj život. Znao sam što učinila za mene otkad sam zarobl n. Da n n bilo, nikada ne bih mogao doći u kontakt s majmunskim sv tom. Zaius bi bio zaista kadar da me operacijom liši mozga kako bi dokazao da nisam razumno biće. Zahvaljujući Ziri, sada sam imao saveznike i mogao sam s malo više optimizma gled u budućnost. Učinila sam to iz ljubavi prema nauci reče ona porumen vši. Ti si dinstven slučaj koji treba po svaku c nu čuv . Srce mi bilo prepuno zahvalnosti. Sav sam se zanio produhovl nim izrazom n na pogleda i uspio da se ne obazirem na n nu spoljašnost. Stavio sam ruku na n nu dugu rutavu šapu. Ona zadršće i ja sam u n nom pogledu ugledao zanosnu simp ju koju gajila prema meni. Obo smo b duboko potreseni i na povratku smo šut li za vr me čitave vožn . Kad me dovela do kaveza, surovo sam odgurnuo Novu, koja me dočekala d tinjastim iskazivanjima zadovoljstva.
5
kriomice pribavila električnu sv tiljku i da mi knjige ko sakrivam pod slamu. Sada lako čitam i govorim zik majmuna. Svake noći provodim nekoliko s u prouč nju njihove civ zac . Isprva Nova protestirala. Počela njuš dnu knjigu pokazujući zube kao da joj opasan neprijatelj. Ali čim sam svojom sv tiljkom na nju uperio snop sv tla odmah se dršćući i uzdišući sklonila u kut. Otkad pos du m taj instrumenat, apsolutni sam gospodar u svom kavezu i više ne moram upotrebljav druge argumente da bih umirio. Os ćam da me smatra opasnim bićem i prema mnogim znacima opažam da me i drugi zarobl nici tako prosuđuju. Moj se ugled znatno povećao. Upotreblj m ga preko m re. Gd kad me snađe volja da bezrazložno strašnim mašući Zira mi
sv tlom. Z
m ona dolazi k meni i moli me da joj oprostim svoju okrutnost. Umišljam sebi da sada pos du m pr čno tačnu predodžbu o majmunskom sv
tu.
ni u narode. Čitavom planetom upravlja ministarski sav t ko m na čelu triumvirat sastavl n od dnog gorile, dnog orangutana i dnog čimpanze. Uz tu vladu postoji parlamenat koji se sastoji od tri skupštine: skupština gorila, skupština orangutana i skupština čimpanza. Svaka skupština bd nad interesima svojih rasnih Majmuni nisu pod l
pripadnika. Stvarno ova pod la u tri rase dina dioba koja u njih postoji. U principu svi imaju ista pr i mogu zauzeti bilo ko m sto. Ipak, osim u iznimnim sluča vima, svaka vrsta zapos la svo specij zirano područ .
Još iz pr čno davnog vremena kad su vlad silom, gorile su sačuvale želju za vlašću i još uv k su najmoćnija društvena klasa. Ne m šaju se s mnoštvom; ne vide se na pučkim manifestacijama, upravljaju kao najviši rukovodioci većinom velikih poduzeća. Općenito su pr čne nezn ce svojim instinktom naslućuju kako da upotrebe znan . Naročito su v šti u d nju općih direktiva i u manevriranju s ost m majmunima. Kad dan tehničar izvrši nekakvo zanimljivo otkriće, na prim r sv tlosnu c v novo gorivo, gotovo uv k dan gorila preuzme da ga eksplo ra i da od n ga dob svu moguću dobit. Iako nisu stvarno inteligentni, mnogo su prepredeniji od orangutana; postignu što žele poigr jući se v što ohološću orangutana. Tako se na čelu našeg Instituta, iznad Zaiusa,
koji naučni direktor, nalazi upravitelj gorila, ko g se vrlo r tko viđa. U moju dvoranu samo danput došao. M rio me očima tako da sam makinalno morao isprav držan i zauzeti obrambeni stav. Prim tio sam servilno držan Zaiusa, pa i sama Zira kao da bila impresionirana n govom otm nošću. Gorile, koji ne zauzimaju m sta u vlasti, obično vrše podređena zanimanja što zaht vaju snagu. Zoram i Zanam, na prim r, obavljaju samo grube poslove i napose im dužnost da u
slučaju potrebe uspostavljaju red. Inače su gorile lovci. Funkcija lova gotovo isključivo nam n na gorilama. Love divl životin i, napose, ljude. Već sam naglasio kol iko se mnogo koriste ljudi u eksperimentalne svrhe. Ti pokusi igraju veliku ulogu u majmunskom sv tu, i oni me, što više otkrivam koliko su važni, više zbunjuju. Izgleda da se dan dio majmunskog sv ta bavi biološkim studijama; ja ću se još vr ti na tu neobičnu pojavu. Kako bilo, snabd van ljudskim materijalom zaht va organizirane pothvate. Čitavo pleme lovaca, goniča, nosača, trgovaca zaposleni su u tom poslu na čelu ko g se uv k nalaze gorile. Mislim da su ta poduzeća unosna, r ljudi se skupo prodaju.
Uz gorile, htio sam reći ispod njih, iako se ospor i čimpanze. Prve, kojih ima u man m broju, Zira mi
svaka h rarhija, posto orangutani definirala kratkom formulom: oni su
ofic lna nauka. To d lomično istina, neki se po ćuju pol ci, um tnostima i literaturi. U aktivnosti unose isti karakter. Sjajni, čani, pedantni, lišeni originalnosti i kr čkog duha, strastveni branioci tradic , sl pi i gluhi za svaku novinu, obož jući kliše i gotove formule, orangutani su zgro svih akademija. Nadareni velikom memorijom, napamet nauče goleme mater iz knjiga. Z m sami pišu knjige, gd ponavljaju ono što
su pročit , što im da ugled u društvu njihove braće orangutana. Možda sam, što se tiče orangutana, malo pod uplivom mišl nja Zire i n na zaručnika, koji ih mrze, kao i svi čimpanze. Ali dnako ih preziru i gorile, koji se rugaju njihovoj servilnosti iskorišćuju u korist vlast h kombinacija. Gotovo svi orangutani imaju iza sebe dnog gorilu v će gorila, koji ih guraju i drže na kakvom počasnom m stu, brinu se da dobiju titule i dekorac za kojima luduju, do dana kad prestanu zadovoljav . U tom slučaju, orangutanima se bez milosrđa otkazu i oni se nadom št ju drugim majmunima iste vrste.
Preostaju čimpanze koji čini se predstavljaju intelektualni elemenat planete. I n tek hv san kad Zira tvrdi da su sva velika otkrića izvrš čimpanze. To u najgorem slučaju malo pret rano uopć n , r posto i neke iznimke. U svakom slučaju čimpanze su napis većinu zanimljivih knjiga iz najrazlič jih područja. Čini se da u njih veoma razv n smisao za istraživan .
la što ih napišu orangutani. Zira često kaže da pr nesreća što oni fabriciraju također knjige za nastavu, šireći tako grube pogreške među majmunsku omladinu. Još su nedavno, uv r la me, školski tekstovi tvrd da planeta Soror centar sv ta, iako su tu herezu već odavno sagled i odbac svi majmuni osredn orangutani još uv k ponavljaju dogme majmuna Haristasa, koji pr inteligenc ; više tisuća godina živio na planeti Soror i uživao veliki autoritet, a branio slične pretpostavke. Držan Zaiusa u pogledu mog slučaja sada bol razum m, pošto sam doznao da taj Haristas propov dao da samo majmuni mogu im dušu. U čimpanza , srećom, kr čki duh mnogo razv niji. Već nekoliko godina čini se da se s neobičnom žestinom obaraju na aksiome starog idola. Gorile su, naprotiv, napis malo knjiga. Kad se prihvate tog posla, veći usp h postižu načinom razlaganja nego samim sadrža m. Prolistao sam neke kojima se s ćam naslova: »Potreba čvrste organizac na bazi istraživanja«, »Koristi socijalne pol ke« »Organizacija velikih hajka na ljude na zelenom kontinentu«. To su uv k temeljito dokumentirana d la, gd svako poglavl napisao dan tehničar specij sta. Ilustrirana su dijagramima, tablicama s brojčanim podacima i privlačnim fotografijama. U din nost stanovnika planete i čin nica da nema ratova ni vojnih izdataka vojska ne postoji već samo policija čine mi se podesnim faktorima koji mogu da pomažu brzom napretku na svim područjima. Pa ipak n tako. Iako Soror v rojatno nešto starija od Spomenuo sam kakve su vrste d
Zeml , jasno da su u mnogom pogledu zaost iza stanovnika zeml . Pos duju elektriku, industr , automobile, avione; što se tiče osvajanja mira stigli su tek do stadija um tnih satelita. U čistoj nauci, mislim da im znan o neizm rno velikim i neizm rno m m količinama slab od našeg. To zakašn n možda
prouzročeno dnostavnom igrom slučaja i, kad promatram kako su marljivi i koliki smisao za istraživanja pokazuju čimpanze, ne sumnjam da će nas dnog dana dostići. Čini mi se, vrlo dugo trajao, duže nego na zaista, da su prebrod mračni period stagnac , koji zemlji i da su z m, tek pr nekoliko godina, ušli u eru važnih otkrića. Taj duh istraživanja, potrebno da još dnom naglasim, uglavnom se iscrpljivao na području bioloških nauka, i napose u prouč nju genealog majmuna, a čov k instrumenat kojim se služe u te svrhe. Čov k, dakle, u njihovom životu igra bitnu ulogu, iako ulogu koja pr čno ponizu . Za njih sreća što na planeti Soror živi znatan broj ljudi. Čitao sam dnu raspravu koja dokazu da na toj planeti ima više ljudi nego majmuna. Ali broj se majmuna poveć , dok se ljudsko pučanstvo smanju i neki su učenjaci već sada zabrinuti za snabd van svojih laboratorija u budućnosti. Sve to ne objašnj tajnu izbijanja majmuna na vrh evoluc . Možda tu uostalom i nema nikakva misterija. V rojatno su se sasvim prirodno izdigli kao i mi. Borim se ipak protiv te
ide koja mi se čini neprihvatljiva, a sada znam da i neki njihovi učenjaci također smatraju razjašn n. Cornelius pripada toj školi i da fenomen razvoja majmuna još nipošto n v ru m da to mišl n d le najsuptilniji duhovi. Ne znajući odakle dolaze, što su i kamo
idu, možda pate zbog te nejasnoće. Zar ih možda taj os ćaj goni da nekom vrstom pomame vrše biološka istraživanja? I možda taj os ćaj da tako neobičan pr c njihovim naučnim aktivnostima? Ta su me pitanja s tala na kraju mog noćnog razmišljanja.
6 Zira me pr čno često vodila u park na šetnju. Tu smo gd kad susreli Corneliusa i govor koji sam trebao održ na kongresu. Dan kongresa za dno smo priprem približ o se i zbog toga sam bio pr čno nervozan. Zira me uv r la da će dobro proći. Cornelius želio da mo por klo bude što pr priznato i da me puste na slobodu, da bi me mogao temeljito proučav ... sarađiv sa mnom, ispravio , prim tivši nestrpljivu kretnju koju sam nehotice učinio kad tako govorio. Tog dana Cornelius n došao. Zira mi predloži da pođemo u Zoološki vrt koji se nalazio tik do parka. Bio bih rado vidio neku predstavu pos tio muzej, zasad su mi te razonode još bile nedostižne. Samo sam pomoću knjiga mogao steći neke pojmove o um tnosti
majmuna. Divio sam se reprodukcijama klasičnih slika, portretima čuvenih majmuna, slikama prirode, aktovima lascivnih majmunica oko kojih lepršao m kril majmun koji predstavljao amora, ratničkim slikama iz epohe kad su još ratovi postoj , a ko su prikazivale strašne gorile u uniformama ukrašenim gajtanima. I majmuni su također im svo impresioniste a neki su se savremenici uzdigli do apstraktne um tnosti. Sve sam to otkrio u kavezu, pri sv tlu sv tiljke. Samo sam spektaklima u slobodnom prostoru mogao prisustvov a da nisam povr dio pristojnost. Zira me povela na dnu priredbu sličnu našem nogometu, na dan meč boksača gorila, gd sam strepio, i dnu atletsku produkciju gd su se čimpanze u zraku pomoću dne motke podiz u čudesnu visinu. Pristao sam da pos tim Zoološki vrt. Isprva se nisam nimalo iznenadio. Životin su u mnogome bile n k životinjama na Zemlji. Tu su bile životin mač g roda, debelokošci, preživači, gmazovi i ptice. Kad sam opazio neku vrst deve s tri grbe i dnog vepra s
rogovima kao u srndaća, nisam se nimalo začudio, nakon
ga što sam već vidio na planeti
Soror.
Čud sam se počeo tek u četvrti gd su borav ljudi. Zira ht la da im se ne približim; mislim da pož la što me tamo dovela, ja nisam htio odust ; radoznalost mi bila suviše velika i vukao sam uzicu tako dugo dok n popustila. U prvom kavezu, pred kojim smo st , bilo najman pedesetak individua, muškaraca, žena, d ce, izloženih ovd na najveću radost danguba majmuna. Grozničavo su se u velikom neredu komeš , skak , gur , izvrg jući se ruglu, izvodeći tisuću lakrdija.
Bio
to zaista spektakl. Jer ti su ljudi ht li da steknu naklonost m
h majmuna koji su okruživ kavez, bacajući im od vremena do vremena voće komadiće kolača što ih dna stara majmunica prod la na ulazu u vrt. Onaj čov k, odrastao, kao i d te, koji su usp li izvesti najbolju majstoriju penjan po rešetkama, hodan četveronoške, hodan na rukama dobio nagradu i, kad nagrada pala usred grupe, udar su se pod rebra, grebli noktima i čup kose; su to pr li oštri krikovi srd h životinja. Neki ozbiljniji ljudi nisu sud lov u metežu. Drž su se postrance, blizu rešetaka i, kad su vid li da neko majmunče tura ruku u vrećicu, molećivo su prema n mu pruž ruku. Gd koji bi ma jmunčić prestrašen uzmaknuo, a roditelji su mu se stariji prijatelji smij ,
dok se dršćući ne bi odlučio da nagradu dade iz ruke u ruku. Poj dnog čov ka izvan kaveza izazvala malo čuđen i među zarobl nicima i među prisutnim majmunima. Ljudi su načas prest skak da bi me sumnjičavo promatr , kako sam šutio i bio miran odbijajući s dostojanstvom milostinju koju su mi derani ht li pruž , dni su se i drugi prest za mene zanim i ja sam po volji mogao promatr . Mlitavost tih stvorenja bila mi odvratna i os ćao sam da crvenim od stida konst ravši još dnom koliko su mi vanjštinom slična. Ost su kavezi pruž iste nedostojne ekshibic . Već sam htio, do skrajnosti potišten, pust da me Zira odvuče, kada, na dnom, teškom mukom zatomih krik iznenađenja. Tu, preda mnom, među ruljom, opazim svog druga s putovanja, šefa i dušu naše ekspedic , čuvenog profesora Antellea. Uhv li su ga kao i mene, n ga su, nesretnika, prod Zoološkom vrtu. Suze su mi došle na oči od radosti što živ i što sam ga opet našao; z m me uhv strepnja kad sam vidio stan u ko m se taj veliki učenjak nalazio. Emocija mi se malo pomalo pretvorila u bolno zaprepašten , kad sam opazio da mu vladan po dnako kao i u drugih ljudi. Morao sam v rov vlast m očima, unatoč nev rojatnosti tog vladanja. Pripadao među mirne ljude koji nisu sud lov u metežima već su kroz rešetke pruž ruku s prenemagan m prosjaka. Promatrao sam ga kad to radio i ništa u n govu držanju n dalo naslut pravu narav. Jedan mu m majmun dao nekakvo voće. Učenjak ga uzme, s dne, prekrsti noge, i počne ga lakomo sti gledajući u dobročinitelja sam proplakao kad sam pohlepnim okom, kao da očeku da ponovi plemenitu gestu. Ponovo ≥ to vidio. Tiho sam Ziri razložio povod svojoj smućenosti. Htio sam se približ Antelleu i s njime razgovar , me Zira energično odvraćala od te nam re. Zasada nisam za n ga ništa mogao učin , a svojim uzbuđen m zbog ponovnog sastanka mogli smo samo izazv moglo b na štetu našim za dničkim interesima i uništ mo vlastite ogorčen , ko planove.
kongresa reče mi kad budeš priznat priznat i priml n kao razumno razumno biće, pobrinut pobrinut ćemo se za n ga. Imala pravo i nerado sam dopustio da me odvuče. Dok smo se vrać , u kolima sam joj rastumačio tko bio profesor Antelle i kakvu reputaciju reputacij u u sv tu učenjaka uživao na Zemlji. Zamislila se i z m mi obećala da će se zauzeti za Antellea i nastoj da ga izvuče iz Zoološkog vrta. Vr o sam se u Institut malo ut šen; , te večeri nisam htio prim hranu koju koju su mi don don le gor goril ile. e. Po Posl
7
čest čestoo pos pos ćiva ćivaoo i podv podvrg rg o me U t dnu koji prethodio kongresu Zaius me mnogim glupim i sm šnim testovima; tajnica mu ispunila nekoliko bil žnica opažanjima i zaključcima koji su se mene tic . Licem Licem rno sam sam se trud trudio io da ne ne izgledam izgledam lukav lukaviji iji nego nego što on želio. po mene su došli tek trećeg dana kongresa; Napokon došao toliko očekivani dan, majm majmun unii su najp najprr vod vod teor teoret etsk skee deba debate te.. Zir Ziraa me me red redov ovit itoo obav obav št la o toku kongresa. Zaius već proč pročita itaoo opšir opširan an izv izv štaj štaj o mom mom slučaj slučaju; u; prika prikazao zao me me kao kao čov ka naro naroči čito to svo izlagan zaključio izjavom da u meni nema ni traga istančanih instinkata, sv sti sti. Cor Corn neli elius mu mu upravio nekoliko perfidnih pitanja, tražeći da u tom slučaju objasni nek neke po dino dinost stii mo g vlad vladan anja ja.. To oživ oživ lo star staree sva svađe đe i pos posll dnja diskusija bila pr čno burna. Učenjaci su se pod l u dva ta tabora; dni su životinji ospo rav bilo ka kakvu vrstu duše, drugi su tvrd da se duševnost životinja samo u svom stupnju razliku od duševnosti majmuna. Dakako, nitko n ni slutio pravu istinu, osim Corneliusa i Zire. Međuti Međutim, m, Zaiuso Zaiusovv izv izv štaj štaj sadr sadržž o tako neobične čin nice da ta budala i ne sluteći zbunila stanovite nepristrane promatrače, a možda i odlikovane učenjake, i gradom se počeo šir glas da pronađen dan sasvim neobičan čov k. Zira mi šapne u uho, puštajući me iz kaveza: Vid t ćeš mnoštvo kao u danima velikih događaja i c lokupnu štampu. Svi su uzbuđeni i naslućuju neobičan događaj. To za tebe vrlo povoljno. Ne boj se! N na mi moralna moralna potpora potpora bila, bila, potrebna. potrebna. Bio sam veoma veoma nervozan nervozan.. C lu sam noć pona ponavl vlja jaoo govo govor. r. Znao Znao sam sam ga napa napame met. t. Mora Moraoo uv r i najograničen ; progonila me govor . bojazan da mi neće dopust go Gorile me odvuku do kamiona s rešetkama gd sam se nalazio u društvu s drugim ljudskim sub ktima, ko su također zbog neke osobitosti smatr dostojnima da budu predstavl ni učenom skupu. Došli smo pred golemu zgradu s kupolom. Naši nas čuvari uved uvedu u u pred predvo vorr opre opreml ml no kavezima, tik do dvorane za sastanke. Tu smo ček da nas učenjaci pozovu. Od vremena do vremena dan dostojanstveni gorila, obučen u crnu uniformu, otvarao vrata i izvikivao dan broj. Onda su čuvari stav uzic uzicu u dnom dnom sub sub ktu ktu i odvukli ga. Srce mi žestoko udaralo kad god bi se pojavio vratar. Kroz otškrinuta vrata iz dvorane čula se buka, b uka, katkada usklici a također i pl sak.
čim su ih pokaz , i tako sam se na kraju našao sam u predvorju, sa, čuvarima, stoput grozničavo ponavljajući glavne rečenice svog govora. Sačuv su me za Sub kte su odvod
kraj, kraj, kao kao neku neku znam znameni enitu tu zv zdu. zdu. Crni Crni se se gorila gorila pojavi pojavi posl posl dnji dnji put put i prozo prozove ve moj moj broj. broj. Spontano Spontano sam se digao, digao, uzeo iz ruku ruku zbun nog majmuna majmuna uzicu koju upravo upravo htio da
pričvrsti na moju ogrlicu i sam učvrstio. Tako sam, praćen t lesnom stražom, čvrstim korakom ušao u skupštinsku dvoranu. Čim sam ušao, zaustavio sam se, zasl pl n i zbun n.
Otkad sam došao na planetu Soror već ve ć sam vidio mnoge neobične spektakle. s pektakle. Smatrao sam da sam već navikao na prisutnost majmuna i na njihove manifestac tako da im se više ne mogu mogu čud . Ipak, Ipak, prizo prizorr koji koji se se pružao pružao moji mojim m očima očima bio bio tako dinstven i golem da me uhv la vrtoglavica i nisam znao li to san j . golemog amfit amfiteatra eatra (koji (koji me me neobično neobično pods pods ćao na na čunjasti čunjasti pakao pakao Bio sam u dnu dnog golemog Dantea) Dantea) u ko m su klupe klupe bile bile pune pune majmuna. majmuna. Bilo ih tu više tisuća. Nikada nisam prelazila najluđe sne mo siromašne vidio toliko sakupl nih majmuna, množina im zemaljske mašte; njihova me množina s rala. Posrtao sam i nastojao da se priberem tražeći u tom mnoštvu neki znak za raspozn n .
Čuvari me gumu prema prema sredini sredini kruga, koji bio sličan prostoru za cirkuske predstave; bio podignut podignut i podij. podij. Polagano Polagano sam se se okretao okretao oko oko sebe. sebe. Redovi Redovi majmuna majmuna diz
su se do do
stropa, stropa, u visinu koja koja mi se činila čudesna. čudesna. M sta meni najbliža najbliža zauzeli zauzeli su članovi članovi kongresa, kongresa, sami ugledni učenjaci, u prugastim hlačama i tamnim kaputima, svi sa odlikovanjima, skoro svi svi u poodmakli poodmaklim m godinama godinama a gotovo gotovo su svi b oranguta orangutani. ni. U njihovoj njihovoj sam grupi grupi opazio i m broj gorila i čimpanza. Tražio sam Corneliusa, ga nisam otkrio. S one strane predstavnika predstavnika vlasti, iza ograde, nekoliko redova bilo rezervirano za podređene saradnike učenjaka. U istom nivou bila podignuta tribina za novinare i fotografe. Z m, još više, iza dne druge druge ograde, ograde, zbilo se mnoštvo, mnoštvo, publika, publika, koja mi se prema velikom žamoru kojim dočekala moju pojavu, činila vrlo razdražena. Nast Nastoj ojao ao sam sam ist istoo tak takoo da da otk otkrr m Zir Ziru, u, koja koja se mora morala la nala nalazz među prisutnima. Os ćao' sam sam potrebu potrebu da me n n pogled pogled ohrabri. ohrabri. I u tom tom sam se pogledu pogledu razoča razočarao rao i nisam nisam mogao otkr n dnog prijateljskog majmuna među paklenom legijom majmuna koji su me okruživ . Usm rio sam svoju pažnju na glavešine. Svaki s dio u naslonjaču presvučenom crvenim suknom, dok su ost im pravo samo na obične stolice klupe. Svojim su izgledom mnogo pods ć na Zaiusa. Glave su im bile uvučene u ramena, gotovo u razini rame ramena na,, pre prett rano rano velik elikee ruk rukee mal maloo su su sav sav na podl podloz ozii za za pis pisan an i črčk katkad nekakve bil ške, ukoliko nisu na brzu ruku crt kakv kakvee d tin tinjast jastee ri risar sar . K Kaao kon kontr traast
prekom rnoj razdraženosti
što vladala na gornjim klupama, glavešine su mi izgledale mlitave. Imao sam utisak da sam svojim dolaskom, što su ga zvučnici najav upravo u pravi čas, probudio njihovu malaksalu pažnju. Stvarno, vrlo se dobro s ćam da sam vidio trojicu kako su se trgli i naglo podigli vrat kao da su se nenadano probud
iz duboka sna.
Međutim sada su svi b sasvim budni. Bio sam najsjajnija tačka kongresa i os ćao sam da su u mene uperene tisuće parova majmunskih očiju, što su izraž le razne os ća , počevši od ravnodušnosti pa do oduševl nja. preds d o veliki gorila. Zira mi rastumačila da Čuvari me dovedu na podij gd kongresu n preds d o dan učenjak kao nekoć tada su se učenjaci, prepušteni samima sebi, gub u beskrajnim diskusijama ne dolazeći nikada do nekog zaključka već dan organizator. Na l voj strani te impozantne ličnosti nalazio se n gov tajnik, čimpanza, koji bil žio izv štaj s dnice. Nadesno su dan za drugim zauzim m sto učenjaci na kojima bio red da izlože tezu prikažu dan sub kt. Došao Zaius da zauzme to m sto, pozdravl n što slabim pl skom. Zahvaljujući sistemu zvučnika združenih sa snažnim pro ktorima, se zbivalo na podiju moglo se pr ti na najvišim klupama. Preds dnik gorila zazvonio ; kad nastala tišina, izjavi da r č da čuvenom Zaiusu koji će predstav čov ka o ko mu već govorio skupštini. Orangutan se digne, pozdravi i počne govor . Za to vr me nastojao sam se drž što moguće razumn . Kad o meni govorio, naklonio sam se prinesavši ruku svom srcu, što izazvalo malo sm ha koji
zvonce brzo ugušilo. Odmah sam shv o da neću korist svojoj stvari budem li se upuštao u takve lakrd , ko bi se mogle protumač kao dnostavni rezultat dobre dresure. Bio sam miran, čekajući konac n gova ekspozeja. Pods tio na zaključke svog izv štaja i najavio podvige ko ću izvesti; na podij dao izjavivši da sam također kadar don ti sprave za svo proklete pokuse. Zaključio ponov neke r či kao stanovite ptice i da se nada da će mu pred skupom usp ti navesti me da izvedem tu svoju v štinu. Z m se obr meni, uzme kutiju s mnogo zapora i pruži mi . Ali, um sto da otvaram brave, po tio sam se drugoj vrsti v žbe. Kucnuo moj čas. Digao sam ruku, z m, povukavši lagano uzicu na kojoj me držao čuvar, približio sam se mikrofonu i obr o se preds dniku. Vrlo uvaženi preds dniče, rekao sam u svom najbol m majmunskom ziku, s najvećim majstor programa. bih užitkom otvorio ovu kutiju; vrlo bih rado također izveo Međutim, pr nego što se po tim toj zadaći, za mene pr čno lakoj, molim da mi se dopusti d izjavu koja će, kunem se, začud ovaj učeni skup. Jasno sam izgovarao r či i svaka postiz la svoj cilj. Postigao sam rezultat koji sam očekivao. Svi su majmuni na svojim s dištima izgled smrvl ni, preneraženi, bez daha.
Novinari su štaviše zaborav bil ž i n dan fotograf n da snimi dnu sliku o tom historijskom času.
imao dovoljno prisutnosti duha
Preds dnik me glupo gledao. Zaius izgledao b san. Gospodine preds dniče, urlao , protestiram... Ali se brzo zaustavio, shv vši koliko sm šno diskutir s dnim čov kom. Iskoristio sam situaciju i ponovo počeo govor . Gospodine preds dniče, s najdubljim poštovan m, uporno i energično molim, da mi se to pov ren pokloni. Kad izložim svo objašn n onda ću se, kunem vam se svojom čašću, pokor zaht vima vrlo slavnog Zaiusa. Posl šutn , orkan potrese skupštinu. Klupama prolazila oluja ludila, pretvarajući majmune u histeričnu masu gd su se m š uzvici, sm h, plač i klican : hura! Sve se to
zbivalo usred neprestanog pucketanja magnezija pošto su fotografi konačno opet stekli sposobnost da vladaju svojim udovima. Buka trajala dobrih pet minuta, za vr me kojih, preds dnik, koji malo došao k sebi, n prestao da me m ri očima. Konačno se odluči i zazvoni.
Ja ... počeo mucajući, ne znam pravo kako da vas nazovem. Gospodine, sasvim dnostavno, rečem. Da, dakle, moj ... gospodine, mislim da , s obzirom na tako izniman slučaj, naučnom kongresu, ko mu mi čast preds dav , dužnost sasluš vašu deklaraciju. Novi val odobr nja pozdravi razboritost te odluke. Ništa više nisam tražio. Postavio sam se vrlo uspravno nasred podija, pričvrstio mikrofon u svoju visinu i održao ovaj govor.
8
»Uvaženi preds dniče, plemen gorile, mudri orangutani, suptilni čimpanze, o majmuni! Dopustite dnom čov ku da se na vas obr . Znam da svojom grotesknom vanjštinom, svojim odvratnim oblikom, svojim životinjskim profilom, neugodnim zadahom, bojom kože nisam privlačan. Znam da vas vr đa pogled na znam također da se obraćam najučenijima i najmudrijima od svih to sm šno t lo, majmuna, majmunima kojima
duh kadar da se digne iznad os tilnih impresija i da
sagleda suptilnu suštinu bića s one strane b dne materijalne spoljašnosti ... « Zira i Cornelius sav tov su mi da svoj govor započnem takvom pompoznom skromnošću, znajući da ću tako najviše dirnuti orangutane. Nastavio sam u najvećoj tišini. »Čujte me, o majmuni! Jer ja govorim; i, uv r m vas, ne činim to kao nekakav stroj papiga. Mislim, i govorim, i razum m isto tako dobro ono što vi kažete kao i ovo što sam iskazu m. Doskora ću, ako se vaša gospodstva udosto da me pitaju, rado odgovor na sva pitanja. Ali pr
hoću da vam otkr m ovu istinu koja zaprepašću : ne samo da sam stvor koji misli, ne samo da duša paradoksno prebiva u tom ljudskom t lu, već dolazim s dne daleke planete, sa Zeml , s one Zeml , gd , još neobjašn nom voljom prirode, ljudi pos duju mudrost i razbor. Molim dopušten da preciziram m sto svog rođenja, dakako ne za slavne doktore ko vidim oko sebe, već za neke od slušalaca koji, možda, nisu upozn razne sunčane sisteme. Prišao sam crnoj tabli i pomažući se nekim shemama, nacrtao sam kako sam najbol znao sunčani sistem i odredio mu poziciju u galaksiji. Moj ekspoze saslušan u pobožnoj tišini. Ali kad sam, svršivši svo skice, nekoliko puta udario rukom o ruku da bi ih očistio od krede, ta dnostavna gesta izazvala u mnoštvu u zadnjim klupama burno oduševl n . Nastavio sam, okrenut prema publici:
; ; »Dakle, na toj se Zemlji duh ut lovio u ljudskoj rasi. To tako, i ja to ne mogu prom n . Dok su majmuni potresen sam zbog toga, otkad sam upoznao vaš sv t dok su majmuni ost u divl m stanju, ljudi su se razv . U lubanji čov ka razvio se i organizirao mozak. Ljudi su pronašli zik, otkr vatru, uveli upotrebu oruđa. Oni su ured moju planetu i prom n joj lice, oni su konačno uveli dnu tako rafiniranu civ zaciju, da u mnogom pogledu, o majmuni, s ća na vašu«.
re naših najl pših re zacija. Opisao sam naše gradove, naše industr , naša sredstva komunikac , naše vlade, naše zakone, naše razonode. Z m sam se napose obr o učenjacima i nastojao da iznesem naše usp he na više plemen m područjima nauke i um tnosti. Što sam duže govorio glas mi se učvršćivao. Počeo sam os ć neku vrst zanesenosti, kao vlasnik koji nabraja svoja Tu sam nastojao da navedem brojne prim
bogastva. Onda sam stigao do pripov sti o svojim vlast m pustolovinama. Rastumačio sam na koji sam način stigao do sv ta Beteigeuze i na planetu Soror, kako su me uhv li, stav u
kavez, kako sam nastojao da dođem u kontakt sa Zaiusom i kako su, sigurno zbog pomanjkanja mo oštroumnosti, svi moji napori b uzaludni. Konačno sam spomenuo pronicavost Zire, n nu dragoc nu pomoć i pomoć doktora Corneliusa. Zaključio sam ovim r čima: »Evo što sam vam morao reći, o majmuni! Na vama da sada odlučite, treba li da se sa mnom postupa kao sa životinjom i moram li svoj život završ u kavezu, posl tako neobičnih ntura. Još samo potrebno dod da sam došao k vama nemajući nikakve neprijateljske nam re, potaknut dino željom za otkrićem. Otkad sam vas upoznao, neobično ste mi simp čni i divim vam se od g srca. Evo, dakle, plana što ga predlažem velikim duhovima ove planete. Sigurno vam mogu korist svojim zemaljskim znan m; sa svo strane moram prizn da sam u nekoliko m seci u kavezu naučio kod vas više stvari
nego u svom prijašn m životu. U dinimo naše napore! Uspostavimo kontakte sa Zemljom! Pođimo, majmuni i ljudi, dajmo si ruke i n dna moć, n dna tajna kozmosa neće nam moći odol ti!« Zaustavio sam se, iscrpl n, u apsolutnoj tišini. Makinalno sam se okrenuo prema stolu preds dnika, pograbio čašu vode što se tamo nalazila i na dušak iskapio. Kao kad sam si trljao ruke, i ta dnostavna gesta izazvala golemi učinak i dala signal graji. U dnom mahu dvorana se rasp la u oduševl nju što ga n dno pero ne bi moglo opis . Znao sam da sam osvojio svo slušaoce, nisam v rovao u mogućnost da bi ikoja skupština na sv tu mogla tako bučno odobrav . Prenerazio sam se i dva mi ostalo toliko hladnokrvnosti da sam opazio dan između razloga toj fantastičnoj buci: majmuni, po svojoj prirodi veoma živahni, pl šću četirima rukama, kad im se dan spektakl sviđa. Tako sam se našao u vrtlogu pomamnih stvorova, koji su, uravnoteženi na svojim stražnjicama, mahnito pl sk s četirima udovima; činilo se da će se svod sruš ; to usred urlikanja, gd dominirao bas gorila. To bila dna od posl dnjih slika te znamenite s dnice što ≥ sam upamtio. Os ćao sam da posrćem. Nemirno sam gledao oko sebe. Zaius upravo b snom kretnjom napustio svo s dište da bi šetao pod m, ruku skrštenih iza leđa, kao što činio pred mojim kavezom. Opazio sam, kao u snu, n gov prazan naslonjač, i spustio
se u nj. Nova bujica odobr pozdravi to mo vladan .
nja, koju sam još čuo pr
nego što sam se onesv
stio,
9
Došao sam sv sti tek mnogo kasn , tako sam se na toj napetoj s dnici izmorio. Nalazio sam se u dnoj sobi ispružen na krevetu. N gov su me Zira i Cornelius, dok su gorile u uniformama branile pristup grupi novinara i radozn h osoba, koji su nastoj
da mi se
približe. Divno! šaptala mi Zira u uho. Uspio si. Ulysse, reče mi Cornelius, mi ćemo za dno učin velike stvari. Saopćio mi da Veliko V će planete Soror upravo održalo izvanrednu s dnicu i odlučilo da odmah budem oslobođen. Bilo nekoliko protivnika, dodao , javno mn n tražilo oslobođen i nisu mu se mogli usprotiv .
Pošto sam tražio i postigao da me uzme kao saradnika, od zadovoljstva trljao ruke misleći na pomoć koju ću mu don ti u naučnim istraživanjima. Ovd ćete stanov . Nadam se da će vam taj stan odgovar . Nalazi se sasvim blizu mog, u dnom krilu Instituta, rezerviranom za više osobl . Bacio sam oko sebe preplašen pogled, misleći da sanjam. Soba bila snabd vena svim komforom; bio to početak nove ere. Nakon što sam toliko priželjkivao taj čas, na dnom me obuzeo čudan os ćaj nostalg . Oči mi se susretnu s pogledom Zire i shv o sam da tankoćutna Zira naslutila moju misao. Pr čno se dvolično nasm šila. Ovd , dakako, neće b Nove. Porcvenio sam, slegao ramenima i s o u krevet. Vr la mi se snaga i žuril o mi se da započnem novi život. Os ćaš li se dovoljno snažan da prisustvu š dnom malom sastanku? upita Zira. Pozv smo nekoliko prijatelja, same čimpanze, da proslavimo ovaj veliki dan. Odgovorim da bih se tom sastanku veoma radovao, da više ne želim hod gol. Tada prim tim da nosim pidžamu koju mi posudio Cornelius. Ali, iako sam, za nuždu, mogao obući pidžamu čimpanze, izgledao bih groteskno u dnom od n govih od la. Sutra ćeš dob potpunu garderobu i, već ove večeri, dno pristojno od lo. Evo krojača. Ušao čimpanza niska stasta pozdravljajući me vrlo učtivo. Doznao sam da su se najčuveniji krojači, za vr me dok sam bio u nesv stici, otim za čast da me obuku.
Najugledniji gorile glavnog grada b su mušter tog najugledn g krojača. Divio sam se n govoj spretnosti i brzini. Uspio da mi u man od dva sata izradi pristojno od lo. Os tio sam veliku radost što sam obučen a Zira me promatrala velikim očima. Dok um tnik još dot rivao svo d lo, Cornelius uvede novinare koji su se gur pred vr ma. Isp v su me više od dnog sata, muč me pitanjima, uper na mene fotografske aparate; morao sam pripov d najpikantn po dinosti sa Zeml i o životu
što ga tamo ljudi provode. Rado sam se podvrgao tim obredima. Kako sam i ja također novinar, razumio sam da za te kolege predstavljam dobrodošlu senzaciju i znao sam da štampa meni bila moćna potpora. Bilo kasno kad su se povukli. Upravo smo ht li izaći da se nađemo s Corneliusovim prijateljima, kad nas zadržao dolazak Zanama. Mora da su mu b pozn posl dnji događaji r mi se vrlo duboko naklonio. Tražio Ziru da bi joj saopćio nepr ke u svojoj službi. Ljutita zbog mo preduge odsutnosti, Nova se vladala vrlo bučno. N na nervoznost zarazila i druge zatočenike i nikakvo uredovan kopl m ne može da ih smiri. Idem tamo reče Zira. Čekajte me ovd . Dobacio sam joj moleći pogled. Okl vala , z m slegne ramenima. Pođi sa mnom, ako hoćeš reče. -— Konačno, slobodan si i možda ćeš moći bol umir
nego ja.
Ušao sam s njom u dvoranu kaveza. Zatočenici se umire čim su me ugled i nakon buke nastade čudnovata tišina. Zac lo su me prepozn unatoč mo m od lu; možda su shv li da se nešto čudesno dogo dilo. Dršćući sam se uputio prema kavezu Nove; svo m kavezu. Približim joj se i nasm šim. Rekao sam joj nekoliko r či. Načas sam stekao dojam kao da shvaća moju misao i da će mi to nemoguće, već samom svojom prisutnošću umirio sam , kao i odgovor . Bilo ostale. Primila komadić šećera koji sam joj pružio i lakomo ga po la dok sam se ja teška srca udalj
o.
O toj večeri, u kabareu koji bio u modi Cornelius odlučio da me odmah uvede u majmunsko društvo r mi odsada u tome društvu ionako bilo određeno živ ti — sačuvao sam pr čno nejasno i mutno s ćan . Zbrka dolazila od alkohola, koji sam počeo p čim sam došao a od ko g se moj organizam bio odvikao. Rezultat d lovanja alkohola bilo nekakvo čudnovato os ćan ko me i kasn u mnogim pr kama obuzimalo. Ne bih ga mogao bol opis već kao progresivno slabl n mojih zapažanja majmunske prirode lica, koja su me okruživala a u korist njihove funkc uloge koju su imala u društvu. Na prim r, u upravitelju dvorane koji nam se približio s prekom rnom uslužnošću, vidio sam samo upravitelja dvorane, a lik gorile sam man opažao. Poneka stara, strahovito n čena majmunica, gubila se pred
vizijom stare namiguše i, kad sam plesao sa Zirom, potpuno sam zaboravio n nu prirodu i os ćao u rukama samo stas plesačice. Orkestar čimpanza bio samo banalni orkestar, a elegantni majmuni otm nog sv ta koji su oko mene govor duhovite doskočice post su dnostavni ljudi otm nog društva. Neću da ističem senzaciju koju moja prisutnost među njima izazvala. Svi su pogledi b upereni u mene. Morao sam dav autograme i brojnim amaterima, pa su dva gorile što ih Cornelius iz opreznosti doveo b vrlo zaposleni braneći me od mnoštva majmunica svih doba, ko su se otimale za čast da se kucnu da plešu sa mnom. To trajalo do u kasnu noć. Bio sam napola pijan kad se na dnom s tim Antellea. Os tio sam veliku grižnju sav sti. Gotovo sam zaplakao od sramote, pomislivši da se tu zabavljam i p m s majmunima, dok se moj drug dugočasi na slami, u kavezu.
Zira me upita zašto sam žalostan. Rekao sam joj razlog. Tada mi Cornelius saopći da se raspitao o profesoru i da Antelle zdrav. Sada nema zapreke da bude pušten na slobodu. Energično sam izjavio da više ni časa ne mogu ček ; potrebno da mu odmah saopćim tu novost.
Konačno
prihv Cornelius posl razmišljanja, danas vam se zaista ništa ne može odb . Hajdemo tamo. Pozna m direktora Zoološkog vrta. Sve tro napust smo kabare i uput se u vrt. Probud smo direktora. Bio vrlo uslužan. Znao moju historiju. Cornelius mu saopći pravi identitet čov ka ko g držao u kavezu. N mogao v rov svojim ušima, mi ni on ništa n htio odb . Trebat će svakako priček da svane dan i ispun neke formalnosti da bi mogao oslobod profesora, nema zapreke da se odmah razgovaramo. Ponudi se da nas otpr . Svitalo kad smo došli pred kavez gd nesretni učenjak živio kao životinja, usred nekih pedesetak muškaraca i žen a. Spav su sakupl ni u parove u grupe od četiri pet osoba. Otvor su oči čim direktor zap o sv tlo. N mi trebalo mnogo vremena da otkr m svog druga. Ležao na tlu kao i drugi, zgrčen uz t lo dne d vojke, pr čno mlade. Zadrhtao sam videći ga tako i istodobno sam os tio ganuće nad ponižen m, što sam ga i ja čitavih četiri m seca morao podnos . Bio sam toliko uzbuđen da nisam mogao govor . Ljudi, koji su se sada probud , nisu pokaziv veliko iznenađen . B su pripitoml ni i dobro izv žbani; počeli su izvod svo uobiča ne majstor u nadi da će dob nagradu. Direktor im bacao komadić kolača. Gur su se i košk kao i u toku dana, dok su najmirniji zauzeli svoju najm ju poziciju,
čučnuvši kraj rešetke i ispruživši molećivo ruku. Profesor Antelle oponašao posl dn . Približio se što
mogao više direktoru i
moljakao poslasticu. Zbog tog sam nedostojnog vladanja os tio duboku nelagodnost, koja se doskora pretvorila u nesnosnu t skobu. Bio tri koraka udal n od mene; gledao me i činilo
. Stvarno, oči su mu, nekoć tako žive, izgubile svaki žar i sv dočile su o istom duhovnom mrtvilu kao i oči drugih zatočenika. U n govu sam pogledu sa t skobom otkrio samo nešto malo uzbuđenja, onog istog, upravo istog što ga prisutnost obučena čov ka izazvala među zatočenicima. Konačno sam s velikim naporom uspio progovor da bih raspršio taj košmar. Profesore, rekoh, učitelju, to sam ja, Ulysse Mérou. Spašeni smo. Došao sam vam to se da me ne prepozna
jav
...
Zaustavio sam se, zaprepašten. Na zvuk mog glasa, profesor
reagirao istim refleksom
kao ljudi planete Soror. Naglo istegao vrat i koraknuo unazad. Profesore, profesore Antelle uporno sam nastavljao, zaplakan;
to sam ja, Ulysse ćete b slobodni.
Mérou, vaš drug s putovanja. Slobodan sam i za nekoliko s i vi Majmuni, ko ovd vidite, naši su prijatelji. Oni znaju tko smo i primaju nas kao braću. N odgovorio ni r či. N pokazao ni najman g razum vanja; novom, potajnom kretnjom, n k kretnji preplašene životin , još se malo povukao. Bio sam očajan a majmuni su izgled vrlo radozn . Cornelius se namrštio, kao uv k tražio r šen problema. Pomislio sam da bi profesor, prestrašen njihovom kad prisutnošću, mogao da simulira nesv snost. Zamolio sam ih da se udal i da me samog ostave s njim, što su rado učin . Kad su nest , hodao sam oko kaveza, da bih se približio m stu gd se učenjak povukao i ponovo sam mu govorio. Učitelju zaklinjao sam ga razum m vaš oprez. Znam čemu se ljudi Zeml izlažu na toj planeti. Ali mi smo sami, kunem vam se, i naša su iskušenja završena. Kažem vam to ja, vaš drug, vaš učenik, ja, Ulysse Mérou. Učinio još dan skok unazad, dobacujući mi kradom poglede. Onda, dok sam stajao, dršćući, ne znajući više kojim da ga r čima dirnem, n gova se usta napola otvore. Jesam li ga konačno uv rio? Gledao sam ga, dašćući od nade. Ali on mio sam od užasa kad sam opazio na koji način izrazio svo uzbuđen . Rekao sam da su mu se usta malo otvorila; to n bila hotimična kretnja stvora koji se sprema da govori. Iz usta mu izađe dan od onih grlenih zvukova n k onima što su ih izvod neobični ljudi ove planete, da bi izraz zadovoljstvo strah. Tu, preda mnom, ne mičući usnicama, dok mi strah ledio srce, profesor Antelle
urlikao.
TREĆI
DIO
1 Nakon nemirna sna, rano sam se probudio. Okrenuo sam se u krevetu tri četiri puta i trljao oči pr nego što sam se opet osv stio, još slabo naučen na civ zirani život što sam ga provodio već m sec dana, u brizi, svakog jutra, neću li čuti kako škripi slama i os t topao dodir Nove. Konačno sam se razbudio. Zauzimao sam dan od najudobnijih stanova Instituta. Majmuni su postup velikodušno. Ima sam krevet, kupaonicu, od la, knjige, televiziski aparat. Čitao sam novine; bio sam slobodan; mogao sam izlaz , šet ulicama, gled bilo koji spektakl. Moja prisutnost na nekom javnom m stu uv k izazivala znatni vladalo prvih dana počelo se smiriv . interes, uzbuđen ko Cornelius bio glavni naučni šef u Institutu, Zaius bio sm n n međutim Sada dobio drugo zadužen i novo odlikovan a zaručnik Zire zauzeo n govo m sto. Na
taj su se način kadrovi pomlad ; općenito
partija čimpanza unapr đena i pojačala se
aktivnost u svim poslovima. Zira postala zam nik novog direktora. Sud lovao sam u naučnim istraživanjima, ne više kao morsko prase na ko m se vrše eksperimenti, već kao saradnik. Cornelius , uostalom, to dopušten veoma teško ishodio nakon što svladao jaki otpor Velikog V ća. Predstavnici vlasti, čini se, da su nerado priznav moju prirodu i mo por klo. Brzo sam se obukao, izašao iz sobe i uputio se prema zgradi Instituta gd sam nekoć bio radila i kojom još upravljala Zira, povrh svojih novih funkcija. U zatočenik, zgradi gd sporazumu s Corneliusom tu sam sistematski prouč o ljude. Evo me u sobi s kavezima, gd koračam prolazom pred rešetkama kao dan od gospodara ovog planeta. Zar ću prizn da sam to m sto pos ćivao češće nego što su tražila moja prouč nja? Gd kad me majmunska okolina pr skivala, a tu sam nalazio
nekakvu vrst utočišta. Zatočenici me sada dobro poznaju i prihvaćaju moj autoritet. Prim ćuju li razliku između mene, Zire i čuvara koji im nose lo? Želio bih, sumnjam da tako. U m sec dana, unatoč strpljivosti i naporima, nisam ni ja uspio da ih naučim drugačijim podvizima od onih majstorija što ih izvode dobro dresirane životin . Jedan mi tajni instinkt govorio da u njima ipak posto veće mogućnosti.
Htio bih da ih naučim govor
. To moja velika ambicija. Nisam u tome, dakako, uspio; dva da poneki usp ponov dva tri dnoslovčana zvuka, što na Zemlji usp va i nekim čimpanzama. To malo, ja sam uporan. Ohrabru me što sada njihovi pogledi stalno traže moj, pogledi koji mi se čine kao da su se odnedavna prom n i u kojima vidim kao da se pomalja stanovita radoznalost koja u svojoj b viša od životinjske smetenosti.
Polagano obilazim dvoranom, zaustavljajući se pred svakim zatočenikom. Govorim im; blago im i strpljivo govorim. Sada su se nauč na taj s mo strane neobičan postupak. Čini se da slušaju. Nastavljam govor nekoliko minuta, z m napuštam rečenice i izgovaram dnostavne r či, ponavljajući ih nekoliko puta, nadajući se od ku. Jedan nespretno izgovori dnu slovku, danas više neće ići dal . Čov k se brzo umori, napušta nadljudski napor i legne na slamu kao posl teška posla. Uzdahnem i pođem do drugog. Stignem konačno pred kavez gd Nova sada životari, osaml na i tužna; barem bih želio v rov da tužna, sa svojom uobraženosti muškarca sa Zeml , trudeći se da otkr m taj os ćaj na divnim, bezizražajnim crtama n na lica. Zira joj n dala drugog druga i ja sam joj zbog toga zahvalan.
Često mislim na Novu. Ne mogu zaborav časove što smo ih za dno proveli. Ali više nikada nisam ušao u n zin kavez; to mi brani ljudski respekt. Zar ona n životinja? Krećem se sada u visokim naučnim sferama; kako da se upustim u takav promiskuitet? Pocrvenim kad se s tim naše intimnosti. Otkad sam prom nio tabor, čak nisam htio da joj iskazu m veće prijateljstvo nego n nim srodnicima. Ipak moram konst r da Nova elitni sub kt i to me veseli. S njom postižem bol rezultate nego s drugima. Pr sla se o rešetke čim sam se približio i usta joj se stisnu u grimasu koja bi se gotovo mogla smatr sm škom. Još pr nego što otvorim usta, naučila. Očito se mnogo trudi. Je li prirodno nastoji izgovor četiri pet slovka ko darov ja od drugih? Ili se u dodiru sa mnom uljudila i postala sposobnija da se koristi mojim lekcijama? Volim v rov , sa stanov m zadovoljstvom, da tako. Izgovaram n no ime, z m svo , pokazujući nas prstom naizm nce. Ona učini istu kretnju. Ali prim tim kako joj se na dnom lice prom ni i ona pokaže zube, dok iza sebe začu m lagani sm h. To Zira koja se dobrodušno sm mojim naporima i n na prisutnost uv k izazove srditost d vojke. Ziru pr Cornelius koji se zanima za mo pokuša i često dolazi da se sam uv ri o rezult ma. Danas me traži s drugom nam rom. Izgleda pr čno uzbuđen. Biste li ht li poduzeti sa mnom dno malo putovan , Ulysse? Putovan ? Pr čno daleko, skoro do antipoda. Arheolozi su tamo otkr , prema izv štajima koji nam stižu, neobično zanimljive ruševine. Iskop njima upravlja dan orangutan i na
n gove se sposobnosti ne možemo oslon , svakako neće zn korektno protumač te razv ne. Tu postoji zagonetka, za mene vrlo uzbudljiva, a koja može veoma mnogo pridon ti istraživanjima što sam ih poduzeo. Akademija me tamo šal i mislim da biste vi svojom prisutnošću mojoj misiji mnogo korist . Ne vidim u čemu bih mu mogao pomoći, radosno prihvaćam tu pr ku da vidim druge aspekte planete Soror. Odvede me u svoj ured da bi mi saopćio druge po dinosti. Oduševl n sam zbog te prom ≥ ne koja mi služi kao isprika da ne dovršim svoj obilazak; r još mi preosta dan zatočenik ko g treba pogled : profesor Antelle. Uv k u istom stanju i zato ga n moguće pust na slobodu. Međutim, na moju molbu, nalazi se zasebno, izoliran u pr čno udobnom kavezu. Pos t ga, meni mučna dužnost. Ne odgovara ni na dno od mojih upornih molba i vlada se kao savršena životinja.
2 Otputov smo t dan dana kasn . Zira nas pr la, morala se posl nekoliko dana vr ti da bi u Corneliusovoj odsutnosti upravljala Institutom. Cornelius nam r o duže vremena borav na m stu iskop nja, budu li tako zanimljiva kao što predviđao. Raspolag smo posebnim avionom mlažnjakom, vrlo sličnim tipovima tog žanra, vrlo udobnim i u ko m se nalazio dan m salon zaštićen od vanjskih zvukova, gd se moglo nesmetano razgovar . Tu smo se Zira i ja opet našli, malo posl uzleta. Bio sam sretan zbog tog putovanja. Sada sam se već sasvim udomaćio u majmunskom sv tu. Nisam se ni
čudio ni bojao kad sam vidio da tim velikim, avionom upravlja, majmun. Mislio sam samo kako ću uživ u pejzažu i impresivnom spektaklu izlaza Beteigeuze. Dostigli smo oko 10 tisuća metara visine. Zrak bio izvanredno čist i golema se zv zda ocrt la na horizontu kao naše sunce promatrano kroz naočale. Zira n mogla da se nagleda. Mogu li se na Zemlji vid ti tako l pa svitanja? upita me. Je li tvo Sunce isto tako l po kao naše? Odgovorio sam joj da n tako veliko ni tako crveno, da u stanju zadovolj naše noćna zv zda veća i širi bl do sv tlo intenzivn od noćne ambic . Naprotiv, naša zv zde planete Soror. B smo veseli kao đaci na ferijama i š o sam se s njom kao s vrlo dragom prijateljicom. Kad nam se malo kasn pridružio Cornelius, gotovo mi bilo krivo što pomutio naš razgovor u dvo . Bio pun briga. Uostalom već dul vremena bio nervozan. Prekom rno radio, bavio se vlast m istraživanjima, koja su ga potpuno zaokupljala, tako da gd kada bio potpuno duhom odsutan. Uv k svo radove držao u tajnosti i mislim da ih ni Zira n pozn la, kao ni ja. Znao sam samo da se odnose na por klo majmuna i da se učenjak više udaljivao od klasičnih teorija. Tog mi jutra prviput otkrio neke aspekte i doskora sam razumio zašto moja egizstencija civ ziranog čov ka bila n mu toliko važna. Opet počeo raspred siže o ko m smo već tisuću puta raspravlj . Rekli ste mi, zar ne, Ulysse, da su na vašoj Zemlji majmuni prave životin ? Da se čov k dnak našem i koji, u mnogom pogledu, čak ...? Ne bojte digao na stupanj civ zac koji se da ćete me uvr d , naučnom duhu samoljubl nepoznato.
Da, u mnogom ga pogledu premašu ; to se ne može poreći. Jedan od najboljih dokaza st, što sam ovd . Čini se da ste vi na putu...
Znam, znam, prekine me sa zlovoljom. Diskutir smo o mu tome. Mi sada prodiremo u tajne ko ste vi otkr pr nekoliko stol ća ... Ali ne uznemiruju me samo vaše izjave nastavi koračajući nervozno m m salonom. Već me odavno muči intuicija intuicija koja se temelji na stanov m konkretnim indicijama da su štaviše ovd , na našoj planeti, druge inteligenc u dalekoj prošlosti pos dovale ključ tih tajni. Mogao sam mu odgovor da su tu impresiju ponovnog otkrića os t i stanov ljudi na zemlji. Možda taj utisak općenito raširen i možda služio kao baza našoj religiji. Ali nisam htio da ga prekidam. Progonila ga dna još nejasna misao koju izraž o
oprezno i suzdržljivo. Inteligenc , zamišl
no ponovo, i ko možda nisu bile ... Brzo se zaustavio. Izgledao nesretan, kao da ga muči otkriće istine koju mu duh n mogao prihv ti. Rekli ste mi također da majmuni kod vas pos duju vrlo razv nu sposobnost
oponašanja? Oponašaju nas u mu što mi radimo, hoću reći u svim aktima koji ne traže pravo rasuđivan . Tako da glagol majmunis postao sinonim za oponaš . Zira šapne Cornelius s neke vrsti potištenosti, — zar taj duh majmunisanja ne karakterizira također i nas? Ne dajući Ziri vremena da protestira, živo nastavio: To počin već u našem d tinjstvu. Čit se naša nast temelji na oponašanju. To se odnosi na orangutane ...
Ah! Orangutani su veoma važni, r svojim knjigama odgajaju omladinu. Primor ju d te majmuna da ponavlja pogreške svojih praotaca. Zato naš progres tako polagan. Već deset tisuća godina uv k smo isti. Taj polagani razvoj majmuna zavr dio
neke komentare. Iznenadio sam se
prouč
jući njihovu historiju kad sam otkrio važne razlike u odnosu na razvoj ljudskog duha. Dakako, i mi smo također poznav eru gotovo prave stagnac . Im smo naše orangutane, našu pogrešnu nastavu, naše sm šne programe i taj period veoma dugo trajao.
Ipak, ne tako dugo kao u majmuna i naročito ne u istom stadiju razvoja. Doba tame na ko se ž o čimpanza trajalo oko deset tisuća godina. Za vr me te ere n se ostvario nikakav znatniji progres, osim možda, u toku posl dnjih pedeset godina. Ali meni bilo nada zanimljivo da su im prve legende, prve kronike, prva s ćanja sv dočila o dnoj već vrlo naprednoj civ zaciji, stvarno, civ zaciji koja bila skoro n k današnjoj. Ti dokumenti što pot ču iz vremena pr deset tisuća godina, b su dokaz o općem, znanju i o re zacijama ko se mogu uspored s današnjim znan m i sadanjim re zacijama; pr
njih, vladao
potpuni mrak: nema nikakve ni usmene ni pismene tradic
, nikakvih indicija. Ukratko, činilo se da se majmunska civ zacija čudesno pojavila, od dnom, pr deset tisuća godina, i da se otada sačuvala, skoro ne prom n na. Pros čni majmun navikao da to smatra prirodnim, r ne može zamisl drugač stan sv sti, suptilni duh kao Cornelius os ćao tu dnu zagonetku koja ga mučila. Posto majmuni koji su sposobni da nešto originalno stvore protestirala Zira. Sigurno prihv Cornelius; to istina, osobito posl dnjih godina. S vremenom, duh se može inkarnir u gesti. Štaviše, i mora; to prirodan tok evoluc ... Ali, Zira, znaš li što tako strastveno tražim? Htio bih zn kako to počelo ... Danas mi se ne čini
nemoguće da se to dogodilo dnostavnim oponašan m, na početku naše ere. Oponašan m čega, koga? Opet postao šutljiv, oborio oči, kao da ž što previše rekao. Još ne mogu zaključ reče konačno. Potrebni su mi dokazi. Možda ih nađemo u ruševinama iskopanog grada. Prema izv štajima taj grad postojao pr mnogo više od deset tisuća godina, u epohi o kojoj ništa ne znamo.
3
Cornelius mi o tome više ništa n rekao, i čini se da mu mrsko o tome govor već ono što u n govim teorijama nazirem, neobično me uzbuđu . Arheolozi su otkr čitav dan grad u p sku dne pustin , grad od ko g su, na žalost, ostale samo ruševine. Ali te ruševine, uv ren sam, kriju u sebi čudesnu tajnu; zakleo sam se da ću otkr . To će moći učin onaj tko zna zapaž i razmišlj ; orangutan koji upravlja iskop njima kao da nema tih sposobnosti. Dočekao Corneliusa s poštovan m ko pripada n govom visokom položaju, s dva prikrivenim prezirom prema n govoj mladosti i originalnim idejama što ih gd kada iznosi. Ostvar istraživanja putem iskopina kamenja ko se pri svakom pomicanju raspada, u p sku što se pod našim nogama ruši, mučan posao. Na tom poslu radimo već m sec dana. Zira nas već odavno ostavila, Cornelius uporno produžu svoj bor k. Jednako se zagrijao za posao kao i ja, uv ren da se upravo ovd , među tim razv nama iz daleke prošlosti, kr r šen velikih problema koji ga toliko muče. Znan mu zaista golemo. Ponajpr želio da sam prov ri iz ko g vremena grad pot če. Majmuni se u tu svrhu služe postupcima koji su slični našima, koristeći se temelj m pozn n m kem , fizike i geolog . U tom pogledu, čimpanza se složio sa službenim učenjacima: grad vrlo, vrlo star. Ima mnogo više od deset tisuća godina, to st predstavlja dinstveni dokument koji će možda dokaz kako današnja majmunska civ zacija n nikla iz ništavila, nekakvim čudom. Nešto postojalo pr sadan ere. Što? Posl m sec dana groznič istraživanja, razočarani smo, r se čini da se n taj prethistorijski grad također n mnogo razlikovao od današnjih gradova. Našli smo ruševine kuća, tragove tvornica, razv ne ko sv doče da su ti praoci pos dov automobile i avione, upravo kao i današnji majmuni. Prema tome se por klo razuma mora traž u vrlo dalekoj prošlosti. Ali os ćam da Cornelius n samo to očekivao; i ja sam se također nadao još i drugim otkrićima. dnu kuću Onog jutra, Cornelius pr mene otišao na rad šte gd su radnici otkop debelih zidova, od dne vrste betona, koja kao da se bol sačuvala od drugih. Unutrašnjost ispun na p skom i otpacima, ko su počeli prosijav . Još jučer, nisu našli ništa više nego u drugim sekcijama: fragmente c vi, sprave za kućanstvo, kuhinjske potrepštine. Malo sam još l nčario na pragu šatora što sam ga d lio s učenjakom. Sa svog m sta vidio
sam orangutana kako da naloge šefu ekipe, mladom čimpanzi luk pogleda. Nisam vidio Corneliusa. Mora da bio s radnicima u jami. Često se sam prihvaćao kopanja, bo ći se da radnici ne učine kakvu glupost i da im neki zanimljiv elemenat ne izb gne. Upravo izlazio iz jame i doskora sam opazio da pronašao nešto izvanredno. U rukam a imao nekakav m predmet koji nisam raspozn o. Bezobzirno odgurnuo starog orangutana koji nastojao da se domogne predmeta; s najvećom opreznošću stavio ga na tlo. Pogledao prema meni i pozvao me kretnjom ruke. Kad sam se približio, začudio sam se izm n nim crtama n gova lica. Ulysse, Ulysse! Nikada ga nisam vidio u takvom stanju. Jedva mogao da govori. Radnici, koji su također izašli iz jame, okruž su nađenu stvar tako da nisam mogao vid ti. Pokaziv su dan drugome prstom; nalaz im se dnostavno činio zabavnim. Neki su se od srca smij . Sve su to b robustni gorile. Cornelius im n dopuštao da se približe. Ulysse! Što ? Sada sam i ja otkrio predmet stavl n na p sak, u isto vr me dok Cornelius šapće prigušenim glasom: Lutka, Ulysse, to lutka! Bila to lutka, dnostavna lutka od porculana. Čudom ostala gotovo sasvim očuvana, s ostacima kose i očima na kojima se još nalazilo nekoliko obo nih ljusaka. Za mene ta lutka bila tako dobro poznata igračka da, isprva, nisam razumio Corneliusovo uzbuđen . Bilo potrebno da prođe nekoliko sekundi, i tek tada sam shv o! Odmah me neobična čin nica prožme i potrese: to ljudska lutka koja predstavlja d vojčicu, našu d vojčicu. Ali ja neću da me zavedu tlapn . Pr nego što pov ru m u čudo, potrebno promotr mogućnosti banalnih uzroka. Učenjak kao što Cornelius zac lo to morao učin . Razmislimo: među lutkama d ce majmuna posto neke, malobrojne, ipak ih ima, ko imaju životinjski oblik, pa čak i ljudski. Čimpanzu ne može uzbud samo čin nica što našao dnu ovd ... Ali evo: igračke majmunčića ko predstavljaju životin nisu od porculana; i naročito, uglavnom, nisu od vene; svakako nisu od vene kao razumna bića. A ta lutka, kažem vam, od vena kao lutka u nas prim ćuju se sasvim očevidni ostaci haljine, bluze, sukn i gaćica—; od vena s ukusom koji pokazu d vojčica sa Zeml , što ukrasila svoju najm ju lutku s pažnjom koju po ću mala majmunica na planeti Soror kad od va svoju lutku majmunicu; s pažnjom koju nikada, nikada, ne bi uložila da od ne bol i bol dan životinjski oblik kao što ljudski oblik. Razum m, razum m
uzbuđen svog suptilnog prijatelja čimpanze.
I to n . Ta igračka predstavlja još dnu anom ju, dnu neobičnost kojoj su se smij svi radnici, a nasm šio se i dostojanstveni orangutan koji upravlja iskop njima. lutku položio, Cornelius slučajno Lutka govori. Govori kao neka naša lutka. Kad pr snuo mehanizam koji ostao neoštećen i ona progovorila. Oh! n dakako održala govor. Izgovorila dnu r č, dnostavnu dvosložnu r č: ta-ta. Ta-ta, rekla ponovo lutka kad ju Cornelius opet uzeo i okrenuo u svim sm rovima svojim okretnim rukama. R č ista u našem i u majmunskom ziku, možda također i u mnogim drugim, zicima tog misterioznog kozmosa, i isto joj značen . Ta-ta, ponavlja mala ljudska lutka, i upravo zato njuška mog učenog druga pocrven la; zbog toga sam se i ja uzrujao tako da se
moram suzdržav
da ne viknem, dok me Cornelius vuče sa sobom na stranu, pon vši sa
sobom svoj dragoc ni nalaz. Monstruozni glupan! mrmlja nakon što neko vr me šutio. Zna sam o kome govori i d lio sam n gov prezir. Stari, ordenom odlikovani orangutan, dan ekscentrični tvorničar, vidio u lutki dnostavnu igračku male majmunice, koju što živio u davnoj prošlosti obdario mehanizmom koji joj omoguću da govori. Ne bi koristilo predlož mu drugač tumačen . Cornelius to n ni pokuš o. Tumačen , ko mu se prirodno nametnulo, toliko ga zbunilo da ga nikome ne kazu . Ni meni ga n ni dnom r čju otkrio, dobro zna da sam ga naslutio. I dal do kraja dana. Imao sam dojam da se sada boji ostao zamišl n i n m nastav svoja istraživanja i da ž što mi se d lomično pov rio. Pošto mu se uzbuđen stišalo, n mu drago što sam bio sv dok n gova otkrića. Odmah sutradan dobio sam dokaz da se ka što me ovamo doveo. Posl razmišljanja u noći, saopćio mi izb g jući moj pogled, svoju odluku da me natrag šal u Institut, gd
ću moći nastav važnija prouč nja nego u ovim ruševinama. Avionska putna karta već bila rezervirana. Putu m za dvadeset i četiri sata.
4
Pretpostavimo, pomislio sam, da su nekoć ljudi vlad Pretpostavimo da godina ...
na planeti Soror cvala civ zacija n
i b
gospodari na ovoj planeti.
k našoj, pr više od deset tisuća
To više n besmislena hipoteza; naprotiv. Jedva što sam formulirao, os tio sam egzaltaciju koju donosi otkriće dinog pravog puta među varavim stazama. Os ćam da ću tim putem naći r šen zagonetnog majmunskog misterija. Opažam da sam nesv sno uv k slutio neko takvo objašn n . U avionu sam koji me opet nosi prema glavnom gradu, pr
o me Corneliusov tajnik,
pr čno šutljiv čimpanza,. Nisam os ćao potrebu da s njime razgovaram. U avionu sam uv k volio med r . Ne bih mogao naći bolju pr ku nego što ovo putovan da sredim svo misli. ... Pretpostavimo dakle na planeti Soror davno postojan civ zac n k našoj. Je li moguće da su dnostavnim procesom oponašanja ov kov č stvorovi lišeni razuma? Odgovor na to pitan čini mi se smion, me nikako ne napušta i se više pojavljuju
mnogi argumenti koji mu malo pomalo oduzimaju karakter neobičnosti. Pomisao da bi nas usavršene mašine mogle zam n , na Zemlji, koliko se s ćam, već se udomaćila. Prihv li su ne samo p snici i romanopisci, već socijalne klase. Možda superiorne duhove razdražu upravo zato što tako raširena, spontano rođena u pučkoj imaginaciji. Možda upravo zato u sebi kr dio istine, samo dio: mašine će uv k b mašine; najsavršeniji robot, uv k samo robot. Ali ako r č o živim stvorovima koji pos duju stanov stupanj duševnosti, kao majmuni? I upravo su majmuni nadareni izvanrednim smislom za imitaciju ...
Zatvorio sam oči. Prepustio se snatrenju uz brujan motora. Os tio sam potrebu da sam sa sobom diskutiram da bih opravdao svo stanovište. Što karakterizira dnu civ zaciju? Je li iznimni genij? Ne; karakterizira svakidašnji život ... Hm! Priznajmo veliki udio koji pripada duhu. Dopustimo da u prvom redu karakteriziraju um tnosti, na čelu s literaturom. Je li književnost zaista nedostiživa našim velikim superiornim majmunima, ako se prihv čin nica da su kadri sastavlj r či? Od čega se sastoji naša literatura? Od remek -d la? I tu moramo reći, ne. Nego, kada se objavi dna, originalna knjiga nema ih više nego dna dv u stol ću književnici
lodanjuju stotine tisuća d la koja tretiraju sasvim istu materiju, s malo različ m naslovima i nešto izm n nim kombinacijama rečenica. Majmuni, po svojoj b imitatori, u stanju su da to re ziraju, pod uv tom da im raju, to
st prepisuju
se mogu korist Sve u mu,
, tako da se ob
zikom. zik predstavlja
dini valjan prigovor. Ali pazite! N neophodno da majmuni razumiju ono što prepisuju da bi sastav sto tisuća zaka na temelju dnog dinog d la. To im očito n potrebn nego nama. Kao i nama, dovoljno im da mogu ponavlj rečenice pošto su ih čuli. Sve ostalo u literarnom procesu izrazito mehanički posao. Ovd dolazi do potpune vr dnosti mišl n stanov h biologa: u anatomiji majmuna ne postoji ništa, tvrde, što bi se protivilo upotrebi govora; ništa osim vol . Vrlo se dobro može zamisl da mu se dnog dana volja probudila kao posl dica nagle mutac . Ov kov čen literature kao što naša izvršeno po majmunima, koji govore, ni na koji način, dakle, ne vr đa naše poiman . Z m su se, možda, neki majmuni književnici uzdigli za dan stepen na intelektualnoj l stvici. Kako kaže moj učeni Cornelius, duh se inkarnirao u gesti ovd u mehanizmu govora i neke su se originalne ide mogle pojav u novom majmunskom sv tu, u toku dnog stol ća; kao u nas. U svom dal m sm lom rasuđivanju brzo sam se uspio uv r da su dobro dresirane životin mogle vrlo dobro izrad slike i skulpture kojima sam se divio u muzejima glavnog grada i, uopće, pokaz se v šte u svim ljudskim um tnostima, uključivši i filmsku um tnost.
Pošto sam najpr razmatrao najviše aktivnosti duha, bilo mi i suviše lako prošir svoju tezu i na ostale pothvate. Naš a industrija n se dugo opirala mojoj an zi. Jasno mi se ukazalo da ne traži nikakve racionalne inicij ve da bi se širila u vremenu. Temeljila se na radnicima što izvrš ju uv k iste kretn , ko su, s istim učinkom, mogli izvesti i majmuni; na višim su položajima kadrovi čija se uloga sastoji da urede neke odnose i da izgovore u stanov m pr kama određene r či. Sve to bilo pitan uv tovanih refleksa. Na još višem stupnju administrac , »majmunisan « mi se činilo još lakše prihv ti. Da bi nastav naš sistem, gorile su treb samo oponaš neka držanja i održ nekoliko govora, koji se uv k sl po povode za istim uzorom.
Tako su me na kraju putovanja progonila ta sugestivna poređenja. Kad sam pristupio sv tu financija i poslovnom sv tu, posl dnja mi uspomena oživlj la dan u pravom smislu majmunski prizor, nedavno s ćan s planete Soror. Bila r č o s dnici burze kamo me
dan. Corneliusov prijatelj poveo,
r to
bila znamenitost glavnog grada. Evo prizora što sam ga vidio i koji se mom duhu neobičnom jasnoćom ponovo ukaza, za vr me posl dnjih časova mog putovanja.
la neobičnu atmosferu stvorenu jakim i nejasnim žamorom, što se pojač o kad ste se zgradi približav , dok n prerastao u zaglušnu buku. Uđosmo i odmah smo b usred meteža. Šćućurio sam se uz dan stup. Burza
bila velika zgrada, koja
već spolja od
Navikao sam se na individue majmune,
ponovo sam se zaprepastio kad se oko mene ko g sam se našao, pružalo prizor koji mi se
nalazila kompaktna, gomila; mnoštvo sred učinio još nepr čniji od skupštine učenjaka u vr me čuvenog kongresa. Zamislite dvoranu
golemih dimenzija, napun nu, prenatrpanu majmunima, majmunima koji urlaju, uhv la histerija, majmunima koji su se gestikuliraju, trče amo-tamo, majmunima ko ne samo susret i sudar na podu, već koji su vrv li u masama dižući se do stropa što se nalazio u visini od ko me hvatala vrtoglavica. Jer tu su bile porazm štene l stve, trapezi, konopci koji su im služ da se svakog časa mogu prem st . Tako su ispunjav imio aspekt dnog golemog kaveza uređenog za groteskne čitavi prostor lokala, koji popr ≥ ekshibic stvorova obdarenih sa četiri ruke. Majmuni su doslovno let li u tom prostoru; u času kad sam mislio da će pasti uv k su se se to zbivalo u paklenoj galami, čuli su se uzvici, pozivi, krikovi i v š o neki predmet; štaviše zvukovi koji nisu pods ć ni na koji civ zirani govor. Bilo tu majmuna koji su a da nisu im vidljiva razloga, bacajući se s dnog kraja dvorane na drugi, laj ; laj ob šeni o kraj dugog užeta. Jeste li ikada vid li nešto slično? ponosno me upita Corneliusov prijatelj. Rado sam priznao da nisam. Bilo mi zaista potrebno da saberem svo pri jašn znan o majmunima pa da ih mogu i dal smatr razumnim stvorovima. N dno razborito biće došavši u taj cirkus n se moglo oteti utisku da prisustvu skakanju luđaka b snih životinja. Nikakav tračak inteligenc n sijao u pogledima i tu su svi b slični. Nisam mogao razlikov dnog od drugog. Svi, dnako obučeni, nos su istu masku, masku ludila.
Najviše sam se zbunio što su sada članovi te bezumne gomile u mojim očima poprim ljudski oblik; bio to fenomen obratan prijaš n m kada sam učesnicima dnog prizora na Zemlji pripisivao oblik gorile, orangutana. Pričinjalo mi se da vidim ljude koji tako urlaju, laju i v šaju se o kraj konopca, da bi što pr stigli do svog cilja. Neka me groznica t rala da u s ćanju oživim i druge po dinosti tog prizora. S ćao sam se da sam, nakon što sam dugo vremena promatrao, konačno opazio neke detal po kojima se nejasno moglo naslut da taj metež ipak sačinj o dio dne civ zirane organizac . Jedna se jasno izgovorena r č gd kad od lila od životinjskih urlika. S deći na skeli u vrtoglavoj visini dan gorila, ne prestajući da histerično gestikulira rukama, uhv o odlučno komad krede i napisao na tabli v rojatno značajan broj. Tome sam gor također pripisivao ljudske crte lica.
Toj sam sam vr vrsti sti ha halucina cinacc izb izb gao gao sam samoo vr vr vši se svom nacrtu teor o por klu majm majmun unsk skee civ civ zac zac ; u svoj svojoj oj sam sam rem remin inis isce cenc ncij ijii iz iz fin finan anci cijs jsko kog g sv sv ta otkr otkrio io za svoj svoju u tezu nove nove uv rljiv rljivee argu argumen mente. te. Avion Avion prista pristao. o. Vr o sam se u glavni glavni grad. grad. Zira Zira me dočekala na aerodromu. Izdaleka sam opazio opazio n nu studen studentsk tsku u kapu kapu n snutu snutu na uho uho i mn mnogo ogo sam se obr obrado adovao vao.. Kad Kad sam sam opet našao, posl carinske formalnosti, morao sam se uzdrž da ne zagrlim.
5 Odmah pos posll dolaska, čitav sam m sec dana dana proveo proveo u krevetu krevetu bolestan bolestan;; v rojatno rojatno sam sam nja. Bolest Bolest se se očitoval očitovalaa u jakim jakim grozni groznicam cama, a, n k močvarn močvarnim im se raz razbo boli lioo na na m stu stu isk iskop op nja. groz grozni nica cama ma.. Nisa Nisam m p o, sam sam os ćao nutarnju vatru prevrćući u glavi elemente stravične istine koju sam naslutio. Više nisam sumnjao da ljudska era prethodila majmu jmunskom v ku na planeti eti Soro oror i to me uv ren bacilo u čudnovato stan opo nosti. se os ć Ipak, ako dobro promislim, ne znam trebam li se tim otkrićem ponos duboko ponižen. Mo sam samolju oljub bl konst onst ra sa zadovoljstvom da majmuni nisu ništa otk otkr , da su b dnostavni imitatori ori. Mo ponižen dolazi od čin nice, da su majmuni mogl moglii lju ljuds dsku ku civ civ zaci zaciju ju tako tako lako lako usvoj svoj . Kako Kako se to to moglo moglo dogod dogod ? Mo se bunil buniloo nepre nepresta stano no vrti vrti oko tog probl problema ema.. Doist Doista, a, odav odavno no znam znamo, o, da su civ civ zac zac smrt smrtn ne, pom pomisao isao na tako tako potp potpun unii nest nestan anak ak s re duh. duh. Brutalni udarac? Kataklizma? Kataklizma? Ili pak postepena degradacija dnih i progresivno progresivno uzdizan drug drugih ih?? Sklo Sklon n sam sam prih prihvv ti ovu ovu posl posl dnju dnju hipo hipote tezu zu,, r otkrivam i suviše sugestivne u tako shvaćenoj evoluciji u sadašnjim životnim uv tima i preokupacijama indic majmuna. Ta važnost koju daju biološkim istraživanjima, na prim r, ah! jasno mi odakle pot če. U vr vr me st starog arog por poretk etka, mnogi ogi su su ma majmun jmunii mor mor služ kao sub kti na kojim kojimaa su ljudi ljudi vrš pokuse, kao što se i danas radi u našim laboratorijima. Ti su prvi podigli baklju; b su pioniri revoluc . Oni su tada dakako počeli im r geste i držanja, koja su vid li u svojih gosp gospod odar ara, a, a ti su su gos gospo poda dari ri b istraž istraživa ivači, či, biolo biolozi, zi, l čnici, čnici, bolni bolničar čarii i čuvari. čuvari. Odatl Odatlee pot če onaj neobični pečat utisnut još i danas većini njihovih pothvata. za to to vr vr me, me, bil biloo s ljud ljudim ima? a? A što , za Dosta bilo teoretiziranja o majmunima! Evo već dva m seca seca nisa nisam m vidio vidio svo drugov drugovee iz zatočeništva, svoju ljudsku braću. Danas se bol os ćam. Nemam više groznice. Jučer sam sam reka rekaoo Ziri Ziri Zira Zira me n goval govalaa kao kao sest sestra ra,, za vr me mo bole bolest stii reka rekaoo sam sam joj joj da se mislim ponovo prihv ti prouč nja u n nom od l nju. Čini se da to n oduševilo, n ništa prigovorila, Vr me da ih pos pos tim.
Evo me opet u dvorani kaveza. Na pragu me uhv lo čudno uzbuđen . Sada sam te stvo stvoro rove ve gled gledao ao u novo novom m sv sv tlu. tlu. Sa stra straho hom m sam sam pomis pomisli lio, o, pr nego što sam ušao, hoće li me, posl posl tolik olikoo vr vremen emena, a, prep prepoz ozn n . Al Ali, on oni su su me me pr prepoz epozn n . Sv Svi su su u men menee upr uprlli sv svo
poglede, poglede, kao nekoć nekoć i staviše staviše s nekom sm rnošću. rnošću. Sanjam Sanjam li kad u tim pogledima pogledima otkriv otkrivam am dnu dnu novu ovu nija nijans nsu, u, koja koja
meni meni nam nam n na, na, nija nijans nsu u dru druge kv tete tete od onih onih s koji kojima ma dočekuju čuvare majmune? Jedan ods v koji nemoguće opis , u ko m mi se čini da sam prim tio probuđenu radoznalost, čudno uzbuđen , s ne prad dovskih uspomena ko nasto da izađu, izdignu se iz bestijalnosti i, možda ... nejasan nej asan sjaj nade. Mislim Mislim da sam i ja ja sam odnedavn odnedavnoo nesv sno gojio gojio tu nadu. nadu. Ne baca baca li me uprav upravoo ona u sudbina na dovela dovela na tu grozničavu egzaltaciju? Nisam li ja, Ulysse Mérou, čov k ko g sudbi planet planetu u da budem budem inst instru rumen menat at ljud ljudske ske rege regener nerac ac ?
Kao i nekoć, nekoć, polagan polaganoo sam obilazio obilazio dvoran dvoranom. om. S o sam se da ne ne potrčim potrčim prema prema kavezu kavezu Nove. Sm li poslanik sudbine im im ljubimice? Obraćam se svakom od svojih ljudi... Neće oni još danas progovor ; t šim se; preda preda mnom mnom čitav čitav život život u ko m mogu mogu izvrš izvrš zadatak njihova spasitelja. Sada se približ m svo ispod oka, nisam opazio
koji kojima ma me obič obič
m bivšem kavezu s proračunatom nehajnošću. Pogledao sam ruke Nove pružene kroz rešetke; nisam čuo radosne krikove s la doče dočekk . Obu Obuze zela la me mrač mračna na slut slutnj nja. a. Nisa Nisam m se se mog mogao ao suzd suzdrž rž ;
pojurio sam. Kavez bio prazan. Pozvao sam dnog čuvara zapov dnim glasom od ko g se svi zatočenici lecnu. Došao Zanam, Zanam, Ne volim volim mu dav naloge, naloge, Zira odredila odredila da mi Zanam Zanam bude bude na usluzi. usluzi. Gd Nova? Odgovorio Odgovorio mi zlovoljn zlovoljnoo da ne zna. Jednog Jednog su dana odveli. odveli. Nisu mu objasn objasn razlog. razlog. Mo insistiran bilo bezu ezusp šno. Konačno, srećom evo Zire, koja upravo dolazi da izvrši uzbuđe đenn . Čin Činii se se da da u inspek inspekciju ciju.. Vid Vid la me pred pred prazn praznim im kavez kavezom om i nasl nasluti utila la mo uzbu nepr ci, pa prva počela govor o nekom drugom predmetu. Cor Cornel nelius ius se upra upravo vo vr o. Htio Htio bi s tob tobom om govo govorr . U ovom času, malo me bilo briga za Corneliusa, za čimpanze i gorile i ostala
čudovišta koja mogu pohađ
nebo i pakao. Prstom pokažem ćeliju.
Nova? Bolesna
, reče majmunica. Stav smo u posebnu zgradu. Dade mi znak i odvuče me iz dvorane, daleko od čuvara. Obećala sam upravitelju da ću čuv tajnu. Ipak mislim da ti svakako moraš zn Je li Nova bolesna? Ništa opasno; taj vlasti. Nova bređa.
događaj događaj pr čno važan tako da
.
uzbudio uzbudio naše predstavn predstavnike ike
Ona
...
Hoću da kažem: Nova radoznalo.
u drugom stanju, ispravi majmunica, promatrajući me
6 Zaprepastio sam se, iako još nisam bio sv stan
ga što taj događaj znači. U prvom me
času salet še mnoga pitanja o trivijalnim po
dinostima a napose sam zabrinuto i st ? Ali Zira mi n dala vremena da
uznemireno pitao: kako to da me nisu obav protestiram. Opazila sam to pr dva m seca, kad sam se vr la s putovanja. Gorile nisu ništa shv li. Telefonirala sam Corneliusu, koji z m dugo razgovarao s upravitel m. Slož su se da bol ako se stvar nikome ne otkr . Osim mene nitko n obav šten. Ona u izoliranom kavezu i ja se o njoj brinem. To prikrivan smatram izdajom sa strane Corneliusa i dobro vidim da Zira u nepr ci. Izgleda mi da se u potaji spletkari. Umiri se. S njom se dobro postupa i ništa joj ne manjka. Za nju se zdušno br inem. Nikada trudnoća dne ženke čov ka n bila okružena takvom brigom i pažnjom. Oborio sam oči kao gimnazijalac uhvaćen na d lu, dok me Zira porugljivo gledala. Ona se trudila da zauzme ironički ton, ja sam os tio da zbun na. Dakako, znam da joj se moja fizička intimnost s Novom n dopadala, čim spoznala moju pravu narav, u n nom pogledu vidio sam i nešto drugo osim srdžbe. N zina privrženost prema meni uzrok n ne uznemirenosti. Ova tajnovitost u pogledu Nove ne sluti na dobro. Mislim da mi n rekla čitavu istinu, da Velikom V ću situacija, poznata i da su o tome raspravlj najviši rukovodioci. Kad će rod ? Za tri četiri m seca. Na dnom me potresla tragikomična strana situac . Bit ću otac u sistemu Beteigeuze.
Imat ću d te na planeti Soror; rodit će ga žena koja mi fizički veoma privlačna, koja često u meni budi samilost, koja ima mozak životin . N dno se biće u kozmosu n uplelo u sličnu nturu. Htio bih plak i smij se u isto vr me. Zira, hoću da vidim! Lice joj se od srdžbe malo iskrivi. Znala sam da ćeš to zaht v . Govorila sam već o tome s Corneliusom i mislim da će on prist . Čeka te u svom uredu. Cornelius
izdajica!
Nemaš pravo da to kažeš. Mora bir
između svo
ljubavi prema nauci i svo dužnosti majmuna. Prirodno da taj skori porod u n mu izaziva ozbiljne bojazni. Dok sam sl dio u hodnicima Instituta, moja t skoba rasla. Nasluću m stanovište učenih majmuna i njihov strah da se ne bi pojavila nova rasa koja ... Bogami, sada vrlo dobro vidim kako se može izvrš misija za koju se os ćam zadužen.
Cornelius me dočeka ljubaznim r čima, među nama uvr žio se već os ćaj nelagodnosti. Ponekad me gleda s neke vrsti užasom. Trudim se da odmah ne govorim o pitanju ko mi leži na srcu. Pitam ga kako putovao i kakve rezultate postigao potkraj svog boravka u ruševinama. Uzbudljive. Pos du m potpune i neoborive dokaze. Inteligentne su mu oči oživ le. N se mogao suzdrž da ne objavi svoj usp h. Zira ima pravo: na mukama između svo ljubavi prema nauci i svo majmunske dužnosti. U ovom času govori učenjak, oduševl ni učenjak, za ko g važan samo trijumf n govih teorija. Kosturi, reče; ne dan, već čit skupina nađena u okolnostima i u takvom redu da, neosporno, može b r č samo o groblju. Taj nalaz mora i najtupav stvoren uv r .
Naši su orangutani, dakako, tvrdokorni i kažu da su to samo neobične slučajnosti. A ti kosturi? Nisu majmunski. Shvaćam. Pogled smo se u oči. Oduševl n mu se d lomično stišalo; polagano nastavio: Ne mogu vam kr ; pogod ste; to su ljudski kosturi. Sigurno Zira to već znala, r n bila nimalo iznenađena. Obo su me opet uporno promatr . Konačno se Cornelius odlučio da o problemu iskreno progovori.
Danas sam siguran, reče, da na našoj planeti nekoć postojala dna rasa ljudskih bića obdarena razumom koji sličan vašem i razumu ljudi koji obit ju na vašoj Zemlji, rasa koja usl d degenerac došla u životinjsko stan ... Našao sam, uostalom ovd , kad sam se vr o, i druge dokaze za tu svoju tvrdnju. Druge dokaze? Da. Otkrio ih direktor mozgovne sekc , mladi čimpanza ko ga čeka velika krivo ako mislite, nastavi s bolnom ironijom, budućnost. On štaviše genijalan... Im biste ≥ da su majmuni uv k b imitatori. U nekim smo granama nauke izvrš znatna otkrića, naročito u pogledu tih pokusa na mozgu. Jednog ću vam dana pokaz rezultate, ako budem mogao. Siguran sam da ćete se začud . Činilo se kao da sam sebe želi uv r o majmunskom geniju i zato se izraž o veoma temperamentno. Nikada ga u tom pitanju nisam pobijao. Naprotiv, on se, pr dva m seca, ž o zbog pomanjkanja kre vnog duha u majmuna. Ponosno nastavio:
rujte mi, doći će dan kada ćemo na svim područjima nadmaš ljude. Nismo ih samo slučajno nasl d , kao što biste mogli misl . Taj događaj bio zapisan u normalnim linijama evoluc . Pošto razumni čov k završio svoju eru, dno ga više biće moralo nasl d , sačuv bitne rezultate n govih dostignuća, asim r ih za vr me dnog perioda prividne stagnac , pr nego što se vine do novih ostvarenja. To bio novi način razmatranja događaja. Mogao sam mu odgovor da su mnogi ljudi, među nama, naslućiv da će ih dnog dana nasl d dno više biće, n dan učenjak, filozof ni p snik nikada n zamišljao tog natčov ka u obliku majmuna. Ali malo sam sklon da raspravljam o tom pitanju. Zar konačno n bitno da se razum inkarnirao u nekom organizmu? Oblik tog organizma n važan. Mučile su me druge brige; skrenuo sam razgovor na Novu i n no stan . Cornelius nastojao da me ut ši. Ne uznemirujte se. Sve će se ured nadam se. -— To će d te v rojatno b kao i sva mladunčad ljudi planete Soror. Nadam se da neće. Siguran sam da će govor ! Nisam se mogao suzdrž ; protestirao sam s indignacijom. Zira se namrštila da bi me navela da šutim. Nemojte to suviše žel ti ozbiljno reče Cornelius; —- Nešto u n govom interesu i u vašem. Prijateljskijim tonom dodao: Ako bi govorilo, ne znam da li bih vas i dal mogao št ti kao što činim. Zar ne shvaćate da Veliko V će upozoreno na opasnost i da sam dobio vrlo striktne naloge, da taj porod držim u tajnosti? Kad bi predstavnici vlasti zn da ste obav šteni o događaju, bio bih otpušten, kao i Zira, i vi biste se našli sami licem u lice s ... V
S neprijateljima? Cornelius odvr o pogled. Upravo to sam i mislio; smatraju me opasnim za majmunsku
rasu. Ipak sam bio sretan što u Corneliusu os ćam svog saveznika, ako ne prijatelja. Zira mora da moj interes branila s većim žarom nego što mi kazala, a on neće učin ništa što se njoj ne bi svid lo. Dao mi odobren da vidim Novu, dakako, potajno. Zira me pr la prema maloj izoliranoj zgradi, od ko dino ona pos dovala ključ. Dvorana u koju me
uvela n
bila velika. Tu su samo tri kaveza od kojih su dva prazna. Nova se nalazi u trećem. Čula nas gd dolazimo; instinktivno os tila moju prisutnost, r se digla i pružila ruke pr nego što me vid la. Stisnuo sam joj ruke i trljao svo lice o n no. Zira prezirno slegla ramenima mi dade ključ od kaveza i pođe u hodnik da bude na straži. Kako li l pu dušu pos du ta majmunica! Koja bi žena bila kadra da postupi tako delikatno? Naslutila da imamo mnogo toga reći dno drugome i ostavila nas same.
Da si kažemo mnoge stvari? Na žalost, opet sam zaboravio jadno Novino stan . Pohitao sam u kavez; stisnuo sam u zagrljaju; govorio sam s njom kao da me razum , kao što bih, na prim r, govorio Ziri. Zar me Nova ne razum ? Nema li barem nejasnu intuiciju, o misiji koja nam dod l na, odsad nama oboma, njoj kao i meni? Ispružio sam se kraj n na slami. Opipao sam plod koji se rađao iz naše neobične ljubavi. Ipak mi se učinilo da joj sadašnji n n položaj dao bil g ličnosti i dostojanstvo ko pr n imala. Zadrhtala kad sam joj prstima prelazio preko trbuha. Pogled joj poprimio novu intenzivnost, to sigurno. Na dnom nejasno i s mukom izgovorila slovke mog imena, ko sam naučio sric . N zaboravila mo lekc . Radost me preplavila. Ali pogled joj se opet ugasio i ona se okrenula da bi progutala voće što sam joj donio. Zira se vr la; došlo vr me da se rastanemo. Izašao sam s njom. Os ćao sam se napušten, izgubl n: Zira me otpr la do mog stana, gd sam zaplakao kao d te. Oh, Zira, Zira! Dok me ona tetošila kao majka, počeo sam s njom razgovar ; pripov dao sam joj s n žnošću, govorio neprestano, pred o se obilju os ćaja i misli ko Nova n mogla c n .
7
Divna majmunica! Zahvaljujući Ziri, za vr
me tog perioda pr čno sam često mogao pos t Novu bez znanja predstavnika vlasti. S ma sam vrebao plamen koji se na mahove pojavljivao u n nom pogledu i t dni su prolaz u nestrpljivom očekivanju poroda. Jednog dana, Cornelius se odlučio da mi pokaže od l za operac mozga o ko m mi pripov dao čudesa. Predstavio me direktoru od la, onom mladom čimpanzi, Heliusu, ko ga smatrao genijalnim. Z m se ispričao što me ne može sam pr ti r zauzet hitnim poslom. Vr t ću se za dan sat da vam sam pokažem vrhunski rezultat tih pokusa reče onaj
što donosi dokaze o kojima sam vam govorio. Međutim, siguran sam da će vas zanim razgled n klasičnih sluča va. Helius me uvede u dvoranu n k svim ost m dvoranama Instituta, s dva reda kaveza. Čim sam ušao os tio sam miris koji pods ćao na kloroform. Bila stvarno r č o nekom
anestetičnom sredstvu. Sve kirurške operac , rekao mi moj vodič, sada su se vršile na usp nim sub ktima. Mnogo naglaš o tu čin nicu, koja dokazu visok stupanj što ga
postigla majmunska civ zacija svojim nastojan m da ukloni svaku nepotrebnu patnju, čak i u ljudi. Mogao sam se dakle umir . Samo sam se napola umirio. Još man sam se smirio kad spomenuo izuzetak od tog pravila, naime, pokuse kojima se prouč bol lok ziran m živčanih centara gd se on rađa. Ali danas ih neću vid ti. To saopćen n moglo umir moju ljudsku senzibilnost. S tih se da me Zira dolazila samo kad morala. Os tio sam pokušala odvr ti od pos ta tom od lu, gd želju da odem, Helius mi n dao vremena da to učin im. Ako želite vid ti dnu operaciju, sami ćete ustanov da pac nt ne trpi. Ne? Onda, pođimo vid ti rezultate.
Prošavši mimo zatvorenu ćeliju, odakle se širio miris, Helius me povede prema kavezima. U prvom vidio sam mladog čov ka pr čno l pe vanjštine, pret rano mršavog. Bio napola ispružen na svojoj ležaljci. Pred n ga su, gotovo pod nos, postav zd licu u kojoj se nalazila zaslađena žitna kaša, koju su svi ljudi rado li. On tupim pogledom promatrao kašu i n se ni maknuo.
o. reče mi direktor. Taj d čak gladan; već dvadeset i četiri sata n Međutim, iako vidi svo najmil lo, taj čov k uopće ne reagira. To rezultat odstranjivanja dnog d la mozga, što smo ga pr nekoliko m seci izvad . Od tog vremena uv k u istom stanju i moramo ga silom hran . Pogledajte kako mršav. Dao znak bolničaru koji uđe u kavez i uroni lice mladog čov ka u zd licu. Tada čov k stane lapt kašu. Banalni slučaj; evo ovd drugih koji su interesantniji. Na svakom tom sub ktu izvršena operacija koja prom nila razne d love mozgovne kore. Prošli smo pored mnogih kaveza u kojima su b muškarci i žene svake dobi. Na vr ma kaveza, na ob šenoj tablici bilo tačno naznačeno kakva operacija izvršena, s obil m tehničkih detalja. Neka od tih m sta tiču se prirodnih refleksa; druga stečenih refleksa. Na prim r, ovaj Vidite
ovd ... O ovom ovd , na tablici bilo naznačeno da mu oduzeta čit dna zona na m stu ko pripada stražn m d lu glave. On više n razlikovao udal nost ni oblik predmeta, što se očitovalo serijom neodređenih gesta kad mu se približio bolničar. N bio kadar da se ukloni b ni koja popr ko ležala na n govu putu. Naprotiv ponuđeno ga voće uznemirilo pa sa strahom nastojao da mu se ukloni. N mogao uhv ti prečke svog
kaveza i groteskno se naprezao hvatajući prstima prazni prostor. Ovaj ovd reče čimpanza namignuvši bio pr dan značajni sub kt. Usp li smo da ga naučimo neobič nim v štinama. Pozn o svo ime i pokor o se u stanovitoj m ri dnostavnim nalozima. R š o pr čno komplicirane probleme i naučio služ se nekim osnovnim oruđima. Danas zaboravio što naučio. Ne pozna svo ime. Više ništa ne zna učin . Postao najgluplji čov k; to posl dica dne naročito delikatne operac : ekstrakc sl poočnih strana. Smučilo mi se gledajući ove užase, što ih cereći se komentirao čimpanza; vidio sam d lomično i potpuno par zirane ljude, z m ljude um tno lišene vida. Vidio sam dnu mladu majku koja svoj materinji instinkt, nekoć vrlo razv n, uv r o me Helius, izgubila posl oper vnog zahvata na mozgovnoj kori. Snažno bi odgurnula svo malo d te, svaki put kad joj se nastojalo približ . To mi bilo previše. Mislio sam na Novu, na n no blizo materinstvo i stiskao sam u b su pesti. Helius me srećom odvede u drugu dvoranu, tako da sam se uspio umir . Ovd reče mi tajanstvenim glasom pristupamo delikatnijim istraživanjima. Tu više n r č o kirurškom nožu već o suptilnijoj s . Radi se o električnoj stimulaciji stanov h
tačaka mozga. S tim smo pokusima postigli znatne usp he. Vršite Ii i vi na Zemlji takve pokuse?
Na majmunima! povikao sam b sno. Čimpanza se n naljutio, nasm šio se. Dakako. Ipak ne v ru m da ste ikada postigli tako savršene rezultate kao što su naši, koji se mogu uspored s onima što vam ih sam doktor Cornelius želi pokaz . Čekajući ga, nastav smo razgledav obične sluča ve. Opet me doveo pred kaveze u kojima su bolničari upravo operir . Sub kti su lež na neke vrste stolu. Urez u lubanju otkrio stanovito m sto mozga. Jedan majmun stavljao elektrode, drugi nadzirao anesteziju. Opazit ćete da mi i o vd u sub ktima otupimo os tljivost: upotreblj mo blago anestetičko sredstvo, r bi se inače rezult ukaz u krivom sv tlu, pac nt ne trpi nikakav bol. Prema m stu na ko su stav elektrodu, sub kt činio razne pokrete i to gotovo uv k samo dnom stranom t la. Jedan čov k na svaki električni poticaj savijao l vu ispružio čim se kontakt prekinuo. Drugi isto tako pomicao ruku. U nogu, z m narednog se usl d d lovanja stru čitavo rame počelo grčevito okret . Malo dal , bila r č o vrlo mladom pac ntu ko mu su elektrode nadražile m sto što upravlja mišićima
čeljusti. Nesretnik počeo žvak , neumorno žvak , s užasno bolnim izrazom lica, dok ost dio mladićeva t la mirovao. Pogledajte što se događa kad se kontakt produži upozorio me Helius. Evo dnog pokusa koji se vrši do krajn moguće granice. Biće podvrgnuto tom postupku bila l pa mlada d vojka, koja me stanov m crtama svog lica pods ćala na Novu. Nekoliko bolničara, majmuna mužjaka i ženki u b loj bluzi zaposl su se oko n na gola t la. Jedna majmunica zamišl na lica pričvrstila elektrode. D vojka odmah počela mic prstima l ve ruke. Majmunica produž la kontakt, um sto da ga posl nekoliko časaka prekine kao u prijašnjim sluča vima. Tada su se prsti st frenetično kret , i malo pomalo, zgl k na ruci počeo se njih . Još dan čas i mahan zahv lo podlakticu, z m c lu ruku i rame. Kretan se brzo rasprostranilo, s dne strane prema boku, stegnu, nozi do palca, s druge strane prešlo na mišiće lica, tako da se posl deset minuta čit l va strana nesretnice tresla u grčev m trzajima, ko bilo zivo gled , bržim i bržim, i žešćim. To fenomen ekstenz mimo rekao Helius. Vrlo poznat i svrš u stanju simptone epileps , uostalom vrlo čudnovate epileps grčenja ko predstavlja što zahvaća samo dnu stranu t la. Dosta! Nisam mogao da ne vičem. Svi se majmuni trgnu i s osuđivan m me pogledaju. Cornelius, koji upravo stigao, prijateljski me udari po ramenu.
čno potresni, ako nismo na njih navikli. Ali razmislite da su, zahvaljujući baš tim pokusima, naša medicina i kirurgija u četvrt stol ća postigle golemi Prizna m da su ti pokusi pr
napredak. Taj me argumenat n mnogo ganuo, kao ni s ćan na iste eksperimente prim n ne na čimpanze u dnom laboratoriju na zemlji. Cornelius slegne ramenima i gurne me prema uskom prolazu što vodio u dnu manju dvoranu. -— Tu ćete vid ti reče čanim glasom, —- dnu divnu re zaciju i apsolutno novu.
Samo nas trojica ulazimo u ovu prostoriju. Helius, koji se lično bavi tim istraživanjima i koji ih unapredio, ja i dan pomoćnik što smo ga pažljivo izabr . To dan gorila. On n m. Odan mi t lom i dušom i, osim toga, savršeni glupak. Shvaćate dakle važnost koju prida m tajnosti tih radova. Odlučio sam da vam ih pokažem, vama, r znam da ćete b
diskretan, u vlastitom interesu.
8
Ušao sam u dvoranu i isprva ništa nisam vidio što bi opravd lo tu misterioznu najavu. Uređaj bio n k onome što sam ga vidio u prijašnjim prostorijama: generatori, transformatori, elektrode. Tu su bila samo dva sub kta, dan muškarac i dna žena ispruženi na dva paralelna divana, pričvršćeni remenom o svoj ležaj. Čim smo došli, stadoše nas gled neobično nepomični. Prisutni nas gorila dočekao nejasnim gunđan m. Helius izm nio s njime nekoliko rečenica u ziku gluhon mih. Bio neobičan prizor vid ti gorilu i čimpanzu kako pomiču prstima. Ne znam zašto mi se to učinilo vrhuncem grotesknosti te umalo nisam prasnuo u sm h. Sve
u redu. Mirni su. Odmah možemo početi eksperimentir O čemu r č? želio sam zn . Hoću da se iznenadite rekao mi Cornelius sa sm škom.
.
Gorila anestezijom doskora usp o ta dva pac nta i, dok su oni mirno spav , stavljao u pogon razne aparate. Helius se približio muškarcu, oprezno odmotao povoj koji pokrivao lubanju i, nišaneći aparatom na stanovitu tačku, nam stio elektrodu. mu Muškarac i dal ostao nepomičan. Pogledom sam pitao Corneliusa, kad li se zbilo čudo. Muškarac progovorio. Glas mu od knuo dvoranom tako nenadano da sam se trgnuo; zaglušio šum generatora. S mo strane to n bila halucinacija. Izraž o se majmunskim zikom, glasom čov ka sa Zeml majmuna na ovoj planeti. Lice obojice učenjaka odraž lo savršeni trijumf. Gled su me očima ko su se kr sile od zlobe. Uživ su u mojoj zapan nosti. Htio sam uskliknuti, su mi kretnjom d znak da šutim i da slušam. Muškarčeve r či bile su nesuvisle i bez originalnosti. Mora da već odavno bio zarobl nik u Institutu. Neprestano ponavljao odlomke fraza što su ih često izgovar bolničari učenjaci. Cornelius doskora prekinuo pokus. Od tog čov ka nećemo ništa više poluč osim kapitalne čin nice da govori. Čudesno mucao sam. Još ništa niste vid li; taj čov k govori kao papiga kao fonograf rekao Helius.
Ali s ovom ženkom ovd mnogo sam više postigao. Pokaže mi ženu koja mirno sp la. Mnogo više?
Tisuću puta više potvrdi Cornelius, koji d lio uzbuđenost svog kolege. Slušajte me dobro. Ta žena također govori; čut ćete ; ona ne ponavlja r či ko čula u zarobl ništvu. N n govor ima izvanredno značen . Putem kombinac fizičkokemijskih postupaka, ko vam neću iznos , genijalni Helius uspio da u njoj probudi ne samo individualno s ćan , već i s ćan roda ko mu pripada. U n nom se govoru, električnim družen m, pojavljuju uspomene dalekih predaka: atavističke uspomene ko bude prošlost staru više tisuća godina. Shvaćate li, Ulysse? Zbunio sam se slušajući taj bezuman govor; mislio sam da učenjak Cornelius poludio; r ludilo se javlja u majmuna, naročito u intelektualaca. Ali već drugi čimpanza pripremio svo elektrode i metnuo ih na mozak žene. Ona neko vr me nepomično ležala, kao što pr ležao čov k, z m duboko uzdahnula i počela govor . I žena govorila majmunskim zikom, malo prigušenim glasom, iako vrlo razgov tnim, koji se često m njao, kao da pripada različ m osobama. Sve su mi se rečenice ko izgovorila urezale u s ćan . Ti majmuni, svi ti majmuni
kazivao
glas s nijansom uznemirenosti
od nekog se u stanovitoj epohi izgledalo da će im vrsta izumr ti. Ako
vremena neprestano množe, dok se to nastavi, postat će gotovo tako brojni kao mi... I ne samo to. Postaju arogantni. Izdrže naš pogled. Krivo smo učin što smo ih pripitom i d stanovitu slobodu onima ko iskorišt mo kao služinčad. Ti su najbezobrazniji. Neki me dan na ulici dan čimpanza gurnuo. Kad sam digla ruku, pogledao me tako pr tećim pogledom da ga se nisam usudila
udar . Ana, koja radi u laboratoriju, rekla mi da su se i tamo mnoge stvari prom nile. Više se ne usuđu sama ulaz u kaveze. Tvrdila mi da se tamo, uveče, ču kao neko šaptan i štaviše podsm hivan . Jedan gorila ismij šefa im rajući dnu n govu sm šnu naviku. Žena ušuti, nekoliko puta t skobno uzdahne, z m nastavi. Dakle, gotovo ! Jedan uspio da progovori. O tome nema sumn : čitala sam u »Ženskim novinama«, gd objavl na i n gova fotografija. To čimpanza. Čimpanza, prvi! Bio sam siguran da tako, povikao Cornelius.
Ima i drugih. Novine svakog dana iznose nove sluča ve. Neki učenjaci smatraju tu čin nicu velikim naučnim usp hom. Zar ne vide kamo nas to može dovesti? Čini se da dan od tih čimpanza izustio grube uvrede. Govor upotreblj ju u prvom redu da bi protestir kad im se naredi da slušaju. Žena ponovo ušuti, a onda opet nastavi drugačijim glasom, pr čno pedantnim glasom muškarca.
Sve što smo doček moglo se predvid ti. Zahv la nas mozgovna l nost. Knjige nam više nisu potrebne; čak i krimin stički romani predstavljaju preveliki intelektualni napor. Igara više nema; dino pasijans, u najbol m slučaju. Ni d čji film nas više ne privlači. Majmuni međutim u tišini razmišljaju. Mozak im se razvija u samotnom razmišljanju ... i oni govore. Oh! malo; nama ne kažu gotovo ništa, osim kad prezirno uskrate poslušnost najsmionijim ljudima koji se još usuđuju da im zapov daju. Ali noću, kad nas nema, izm njuju utiske i međusobno se pouč ju. Posl ponovne šutn , glas žene, pun t skobe, opet se javio: Previše sam se bojala. Nisam mogla tako živ ti. Rad sam svo m sto prepustila gor . Pob gla sam iz vlastite kuće. Taj gorila već godinama bio u mojoj kući i v rno mi služio. Malo pomalo se prom nio. Počeo uveče izlaz , pohađ sastanke. Naučio govor . Opirao se svakom poslu. Pr m sec dana naložio mi da spremim kuhinju i operem suđe. Počeo sti iz mojih tanjura i s mojim priborom. Prošlog t dna pot rao me iz mo sobe. Morala sam spav u dnom naslonjaču, u salonu. Pošto se više nisam usudila ni da ga grdim ni da ga kažnj m, pokušala sam ga predob blagošću. Narugao mi se i n govi su se zaht vi poveć . Bila sam suviše nesretna. Položila sam oruž . Pob gla sam u dan logor, za dno s drugim ženama ko su zapale u isti položaj kao i ja. Ima tu i muškaraca; mnogi nemaju više hrabrosti nego mi. Živimo jadno, izvan grada. Stidimo se te gotovo i ne govorimo. Prvih sam se dana razonodila pasijansom. Više ni za to nemam snage.
Žena opet prekine svo pripov dan i dan muški glas sm ni. Mislim da sam pronašao l k protiv raka. Htio sam se pokusom uv r o d lovanju tog ka, kao što sam uv k radio u pogledu svojih prijašnjih otkrića. Bio sam na oprezu ne
l dovoljno. Od nekog vremena majmuni su se vrlo nerado podvrgav tim pokusima. U kavez Georgesa, čimpanze, ušao sam ≥ tek kada su ga zgrabila moja dva asistenta. Spremao sam se da mu dadem in kciju; onu koja prouzroču bolest raka. Trebalo svakako da ga dob da bih ga mogao izl č . Izgledalo da se Georges pomirio sa sudbinom. N se micao, su
mu pakosne oči gledale iznad mog ramena. Prekasno sam shv o. Gorile, šest gorila ko sam držao u pripremi za kugu, oslobod su se. Urota. Uhv li su nas. Georges zapov dao manevrom, i to našim zikom. Tačno oponašao mo držan . Naložio da nas privežu o stol, što su gorile vrlo precizno učin . Z m prihv o štrcaljku i uštrcao nam svim trima smrtonosnu tekućinu. Tako sam ja, et o, dobio rak. To sigurno; r iako posto sumn u d lotvornost l ka, fatalni smo serum odavno usavrš i već smo ga više puta isprob .
Nakon što ispraznio štrcaljku, Georges me prijateljski udari po licu, kao što sam ja često radio sa svojim majmunima. Uv k sam s njima dobro postupao. Od mene su dobiv uv k više milovanja nego udaraca. Nekoliko dana kasn , u kavezu gd su me zatvor , prim tio sam prve simptome bolesti. I Georges također i čuo sam ga kako govori drugima da će započeti l čen . To me nat ralo u novu stravu. Ipak, znam da mi nema spasa. Ali sada više nemam pov renja u taj novi l k. Ako još posp ši moju smrt! Uspio sam da noću razv m rešetke i da pob gnem. Sklonio sam se u logor, izvan grada. Preosta mi još dva m seca života. Provodim ih slažući pasijanse i dr majući. Muški glas ponovo ustupi m sto novom ženskom glasu. Bila sam krotiteljica. Prikazivala sam tačku sa dvanaest orangutana; bile su to divne životin . Danas sam ja u njihovu kavezu, u društvu s drugim artistima cirkusa. Treba b pravedan. Majmuni postupaju s nama dobro i obilno nas hrane. Kad suviše prlj , m njaju slamu. Nisu zli; kažnj ju samo one, koji su zle ćudi pa neće da izvrš ju neke majstor ko su sebi zab u glavu da nas nauče. Takvi buntovnici ništa ne postižu! Ja se rad dobrovoljno podvrg m njihovim željama. Hodam četveronoške; prevrćem se u zraku. Sa mnom su vrlo ljubazni. Nisam nesretna. Više neman ni briga ni odgovornosti. Većina se prilagodila ovakvom načinu života. Ovaj put šutnja žene potrajala nekoliko časaka za vr me kojih me Cornelius gledao izazovnom upornošću. Predobro sam shv o n govu misao. N li dno toliko mlitavo čov čanstvo, ko se tako lako pomirilo sa sudbinom, završi lo svoju ulogu na planeti i n li moralo svo m sto ustup plemen joj rasi? Pocrvenio sam i odvr o pogled. Žena nastavi
t skobnijim glasom:
Sada vladaju čitavim gradom. Nas ima samo nekoliko stotina u tom skloništu i naša majmuni nas neće situacija jadna. Mi smo posl dnja ljudska zgra u okolici grada, podnos
slobodne u svojoj blizini. U drugim logorima neki su ljudi pob gli daleko, u džunglu; drugi su se pred da bi se mogli na sti. Mi se odavle nismo mic , uglavnom iz l nosti. Sp mo; nesposobni smo da organiziramo bilo kakav otpor ... Upravo sam se toga bojala. Ču m barbarsku kakofoniju. Kao neka parodija vojne muzike ... U pomoć! to su oni, to su majmuni! Opkolj ju nas. Vode ih golemi gorile. Uzeli
su nam naše trube, naše bubn ve i naše uniforme; dakako, i naše oruž ... Ne, oružja nemaju. O, okrutnog li poniženja, skrajnja uvreda! Evo dolazi majmunska vojska naoružana dino bičevima!
9
, što ih polučio Helius, konačno su prodrli u javnost. V rojatno sam čimpanza n mogao šut ti, previše oduševl n svojim otkrićima. U gradu se šaptalo da dan učenjak uspio navesti ljude da govore. Osim toga, štampa komentirala otkriće ruševina zasutog grada pa, iako značen tog otkrića uglavnom iskrivl no, neki su novinari ipak naslut istinu. Sve to u pučanstvu stvaralo nelagodnost, koja se očitovala u povećanom nepov renju upravljača prema meni te u držanju ko me svakog dana više Neki rezult
uznemir lo. Cornelius imao neprijatelja, pa se n
otkriće. Sve kad bi i htio, vlasti bi se sigurno tome protivile. Klika orangutana, na čelu sa Zaiusom, spletkarila protiv Corneliusa. Govor su o konspiraciji protiv majmunske rase i man više me otvoreno proglas kao dnog od buntovnika. Gorile se još službeno nisu opred l , oni su uv k b protiv ga što nastoji poremet javni red. Danas sam doživio veliko uzbuđen . Toliko očekivani događaj konačno usl dio. usudio otvoreno izn
ti svo
Isprva sam bio razdragan od radosti,
kad sam razmislio, zadrhtao sam pred novom opasnosti koju taj događaj predstavlja. Nova rodila d čaka. Imam d te, d te na planeti Soror. Vidio sam ga. N to išlo bez teškoća. Propisi o čuvanju tajnosti svakog su dana biv stroži i u t dnu pr poroda nisam više Novu mogao pos ćiv . Zira mi don la novost. Ako nitko drugi, Zira će mi ost v rna prijateljica, ma što se dogodilo. Kad vid la koliko sam uzbuđen, pobrinula se da mi omogući sastanak s mojom novom obite lji. Nekoliko dana posl rođenja odvela me, kasno noću, do Nove, r danju novorođenče neprestano pod nadzorom. Vidio sam ga. To divno d tešce. Ležalo na slami, uz grudi svo majke. Slično mi , baštinilo i l potu Nove. Kad sam otvorio vrata, Nova pr teći reagirala gunđan m. I ona uznemirena. Uspravila se, spremna da razdire noktima, , prepoznavši me, odmah se umirila. Siguran sam da se tim porodom popela za nekoliko stupn va na l stvici vr dnosti bića. Prolazna iskra d ala m sto stalnom plamenu. Žarko sam poljubio svog sina i nisam htio misl na oblake što se nad našim gl ma nagomil ju. To će b čov k, pravi čov k, siguran sam. Duh se odrazu u n govim crtama i u n govu pogledu. Ponovo sam zap o tu vatru. Mojom zaslugom ljudski se rod obnavlja i
razvijat će se na toj planeti. Kad bude velik, osnovat će porodicu i...
Kad bude velik! Dršćem misleći na uv te u kojima će provesti svo d tinjstvo i na zapreke ko će mu se ispr č na putu. No, to n važno! Nas tro ipak ćemo trijumfir , uv ren sam. Kažem nas tro , r sada i Nova na našoj strani. Treba samo vid ti na koji način promatra d te. Iako ga još liže, kao i druge majke na toj čudnovatoj planeti, lice joj se produhovilo.
Položio sam ga opet na slamu. Umiren sam što se tiče n gove prirode. Još ne govori, ... buncam; tek mu 3 dana! ... stalo malo plak , plak kao govorit će. Evo gd d tešce čov ka a ne kmeč . Nova se ne vara i gleda ga u zadivl noj ekstazi. Ni Zira se također ne vara. Približila se, naćulila rutave uši i dugo vremena gledala d tešce, u tišini, ozbiljno. Z m me upozorila, da ne mogu duže ost . Bilo bi i suviše opasno za nas kad bi me tu zatekli. Obećala mi da će bd ti nad mojim sinom i znao sam. da će održ r č. Ali poznato mi također da osumnjičena zbog sklonosti prema meni i dršćem kad pomislim da bi mogli otpust . Ne sm m dopust da se izvrgne toj opasnosti.
Žarko sam izljubio svoju obitelj i udaljio se. Okrenuvši se, opazim da se i majmunica također nagnula nad d tešce čov ka i blago mu položila svoju njušku na čelo, pr nego što zatvorila kavez. A Nova ne protestira! Dopušta to milovan , ko mora da uobiča no. Pomislivši na antip ju koju nekoć iskazivala Ziri, nisam mogao drugo već da i u tom vidim novo čudo. Izašli smo. Sav sam se tresao. Opazio sam da i Zira dnako ganuta kao i ja . . Ulysse uskliknula brišući suzu katkad mi se čini da to d te također i mo !
10
Periodičke pos te profesoru Antelleu, na ko se s m, dužnost su koja mi teža. Još uv k u Institutu, su ga mor prem st iz pr čno udobne ćel
teža i
gd mi slabio i od vremena do vremena dobivao napade b snoće
usp lo da ga sm stim. Tamo tako da postao opasan. Htio da grize čuvare. Onda Cornelius pokušao drugi sistem. Dao ga sm st u običan kavez, na slamu, i odredio da mu dadu društvo: d vojku s kojom sp o u Zoološkom vrtu. Profesor ju dočekao bučnim iskazima životinjske radosti i n govo se vladan odmah prom nilo. Opet dobio volju da živi. sam U tom sam ga društvu našao. Izgledao sretan. Udebljao se i pomladio. Na načine nastojao da se s njim sporazum m. I danas sam pokuš o, uzalud. Zanimao ga
samo kolač koji sam mu pružio. Kad vrećica bila prazna, vr o se ležaju gd se ispružio kraj svo žene, koja mu lizala lice. Vidite, dakle, da se razum može izgub , kao što se može i steći šaptao netko iza mene. To bio Cornelius. Tražio me, ne da se razgovara o profesoru. Mora sa mnom vrlo čekala Zira. Oči su joj ozbiljno razgovar . Pošao sam s njim u n gov ured, gd nas crvene, kao da plakala. Kao da mi žele saopć zaista ozbiljnu novost, n dno se ne usuđu progovor . Moj sin? Vrlo se dobro os ća brzo reče Zira. Suviše dobro zlovoljno doda Cornelius. Dobro znam da to d te divno, već ga eto dva m seca nisam vidio. Nalozi su post još stroži. Ziru, koja vlastima sumnjiva, strogo su nadzir . Doista suviše dobro uporno ponavlja Cornelius. — Sm ši se. Plače kao mladunče majmuna ... i počin govor . S tri m seca! R či d teta; dokazu da će govor . Zaista, za svoju dob d te čudesno napredno. Isprs m se. Zira indignirana mojim držan m sretna oca. Zar ne shvaćaš da to katastrofa? Nikada ga oni drugi neće pust na slobodu.
Znam iz pouzdana izvora da će Veliko V će o tom predmetu don ti važne odluke. V će će zas d za petnaest dana polagano rekao Cornelius. Zamašne odluke? Vrlo zamašne. N r č o tome da ga ubiju ... barem ne zasad; oduzet će ga majci. A ja, ja, hoću li ga moći vid ti? Vi, man nego itko drugi... pustite me da završim zapov dnim tonom nastavio čimpanza. Nismo ovd da jadiku mo, već da radimo. Dakle, dobio sam, sigurna obav štenja. Vašeg će sina stav u neke vrste tvrđavu, pod nadzor orangutana. Da, Zaius već odavno intrigira i on će dob parnicu. Tada Cornelius u b su stisnuo pesti i promrmljao neke ružne kletve. Z m nastavio. V će
dabome vrlo dobro zna kako stoji stvar u pogledu znanstvene vr dnosti tog ograničenog pedanta; pravi se kao da v ru da kv ficiraniji od mene da prouč taj specijalni slučaj, r smatra da r č o opasnosti po našu rasu. Računaju da će ga Zaius učin neškodljivim. Poražen sam. N moguće prepust mog sina, u ruke te opasne budale. Ali Cornelius n svršio. I n samo d te u opasnosti. On mio sam i pogledao Ziru koja ponikla očima. Orangutani vas mrze r ste živi dokaz njihovih znanstvenih zabluda, a gorile smatraju da ste suviše opasni da biste se i dal slobodno kret . Bo se da ne biste osnov pleme na ovoj planeti. Čak i onda ako vaše eventualno por klo apstrahiramo, bo se da već sam vaš prim r ne pos klicu prevrata među ljude. Neki izv štaji upozor ju da ljudi, kojima se
vi približite, postaju neobično nervozni. To istina. Za vr me mog posl dn g pos ta u dvorani kaveza opazio sam znatnu prom nu na ljudima. Kao da ih neki misteriozni instinkt obav stio o čudesnom porodu. Pozdrav su me koncertom svojih krikova. -— Kazat ću vam brutalno zaključio Cornelius bojim se da bi V će za petnaest dana moglo zaključ da vas treba uništ ... će barem odred da vam se operacijom oduzme dan dio mozga, tobože u svrhu eksperimentalnog istraživanja. Što se tiče Nove, mislim da će također odluč da na neki način učine bezopasnom r bila s vama u
suviše blizoj vezi. To n moguće! Opet sam se os ćao najb dnijim stvorom i prepustio sam se strašnom očaju. Zira mi stavila ruku na rame.
Cornelius dobro učinio što ti ništa, u pogledu situac , n kazao, a to da te mi nećemo napust . Odluč smo da vas
sakrio. Ali ti nešto još n tro spasimo a pomoći će
nam mala grupa smionih čimpanza. Što mogu učin sam, od vrste kojoj pripadam? Treba b ž . Treba napust ovu planetu, gd nikada nisi smio doći. Treba se vr ti kući, na Zemlju. Da bi spasio sebe i svog sina. Glas ju izdao, kao da će zaplak . Privržena mi još više nego što sam mislio. I ja sam bio uzbuđen dnako zbog n ne tuge kao i zbog perspektive da ću zauv k ostav . Ali kako da pob gnem s te planete? Istina reče Cornelius.
Obećao sam Ziri da ću vam pomoći i održat ću svo obećan makar pritom izgubio svoj položaj. Znam da ću tako izvrš svoju majmunsku dužnost. Ako nam pr ti opasnost, ta će se opasnost otklon vašim povratkom na Zemlju ... Jednom ste mi rekli da vaš mirski brod neoštećen i da bi vas mogao dovesti kući? Nema nikakve dvojbe. Opskrbl n s dovoljno goriva, oksigena i hrane da nas dovede na kraj mira. Ali kako da do n ga stignemo? Još uv k grav ra oko naše planete. Jedan astronom, moj prijatelj otkrio ga i pozna elemente n gove putan . Što se tiče načina da mu se pridružite?. Slušajte. Tačno za deset dana, lansirat ćemo um tni, nastan ni satelit, nastan n dakako ljudima na kojima želimo proučav ut caj sta nov h zračenja ... Ne prekidajte me! Bilo predviđeno ≥ da će putnici b tri čov ka; dan muškarac, dna žena i dno d te. U hipu shv m n govu nam ru, toliko oštroumu; koliko zapreka! Neki učenjaci kojima to lansiran pov reno, moji su prijatelji i pridobio sam ih za
plan koji će vas spas . Satelit će doći u putanju vašeg broda. U stanovitom smislu našim će satelitom upravlj ljudi; ljudski par dobio pouke kako će izvrš neke manevre, pomoću uv tovanih refleksa. Mislim da ćete vi b još spretniji od njih ... Jer evo što nam r mo: stav vas tro na m sto putnika. To neće b naročito teško. Rekao sam vam, već sam našao glavne pomagače: ubojstvo čimpanzama mrsko. Ost neće ni prim t izvršenu zam nu. Zaista, to vrlo v rojatno. Za većinu između dnog i drugog individua ne prim
majmuna, čov k čov k i ništa više. Razlike ćuju. U tih deset dana morat ćete se intenzivno v žb . Mislite li da ćete se moći ukrc na vaš brod? To moguće. Ali u ovom času ne mislim ni na poteškoće ni na opasnosti. Ne mogu se oslobod os ćaja melankol koji me odmah obuzeo na pomisao da ću napust planetu Soror, Ziru i svoju braću, da, svoju ljudsku braću. Ne mogu se oteti utisk u da se prema ljudima planete Soror vladam kao neki dezerter. Ipak, u prvom redu treba da spasim svog
sina i Novu. Ali vr t ću se. Da, kasn , kunem kavezima, vr t ću se s drugim adutima. Tako sam zbun n da sam po glasno govorio. Cornelius se nasm ši.
se dozivajući u pamet zarobl
nike u
Za četiri pet godina vašeg vremena, putniče, za više od tisuću godina za nas koji nećemo s vama putov . Ne zaboravite da smo i mi otkr rel vnost. Dotle... razgovarao sam sa svojim prijateljima čimpanzama o opasnosti i odluč smo da pokušamo sreću. Rast smo se nakon što smo ugovor sastanak za sutra. Prva izašla Zira. Ostavši časak sam s Corneliusom, iskoristio sam zgodu da mu se srdačno zahv m. Pitao sam se zašto on to čini. Pročitao mo misli. -— Zahv te Ziri reče. Svoj ćete život samo njoj mor zahv ti. Ne znam da li bih se sam toliko trudio i tolikim se opasnostima izvrg o. Ali ona mi nikada ne bi oprostila da sam sukrivac dnog ubojstva ... i, s druge strane ... Cornelius okl vao; Zira me čekala u hodniku; on se uv ri da nas ne može čuti te brzo dodao tihim glasom: S druge strane, za nju i za mene, bol da nestanete s ove planete. Odgurnuo vrata. Ostadoh sam sa Zirom. Pošli smo hodnikom. Zira! Zaustavio sam se i zagrlio . Bila dnako uzbuđena kao i ja. Vidim kako joj njuškom teče suza, dok smo se srdno grl . Ah! Zar važna ta užasna vanjština? Naše su duše srodne. Zatvorio sam oči da ne bih vidio taj groteskni izgled, izraz lica ko g emocija još više nagrdila. Os ćam kako joj dršće nakazno t lo što se pr slo uz mo . S o sam se da svo lice naslonim na n no. Poljubit ćemo se kao dvo zaljubl nih ... Ali ona se
instinktivno trgnula i snažno me odgurnula. Dok sam ja bio bez r či, ne znajući kako da se držim, ona svoju njušku sakrila u duge rutave šape, i ta ružna majmunica izjavila cajući, puna očajanja: Dragi, to nemoguće. Šteta, ja ne mogu, ne mogu. Ti si zaista suviše užasan!
11
Lukavština usp la. Ponovo sam zaplovio mirom kozmičkim brodom, jureći kao komet u pravcu Sunčevog sistema, brzinom koja se svake sekunde poveć . I nisam bio sam. Sa mnom se nalazi Nova i Sirius, plod naše interplanetarne ljubavi, koji znade reći tata, mama i mnogo drugih r či. Na brodu su isto tako i par p ća i zečeva i također razno zrn što su ga učenjaci metnuli u satelit radi pruoč nja zračenja na vrlo različite organizme. Sve to neće b izgubl no. Corneliusov plan potpuno uspio. Našu zam nu s predviđenim triom ostvar smo bez teškoća. Žena došla na m sto Nove u Institut; njihovo d te će b izručeno Zaiusu. Taj će učenjak pokaz da d te ne može govor i da samo životinja. Možda me tada više neće smatr opasnim i čov k, koji došao na mo m sto i koji također neće govor , ostat će na životu. Vrlo malo v rojatnosti da će se ikada naslut zam na. Orangutani, već sam spomenuo, ne prave razlike između čov ka i čov ka. Zaius će trijumfir . Cornelius će možda im nepr ka, će se brzo zaborav ... Što kažem! Već se zaboravilo, r tamo prošlo mnogo lustruma za vr me ovih nekoliko m seci što jurim mirom. Što se mene tiče, moja s ćanja, dnako kao i golema zv zda Beteigeuze, više bl de što se više među nama poveć prostorno-vremenska udal nost: neman se pretvorila u m balon, z m u naranču. Sada ponovo postala sitna sjajna tačka galaks . Tako se događa i s mojim sororskim mislima. Bilo bi zaista ludo da se mučim brigama. Uspio sam spas bića koja su mi draga. Za kime da ž m? Za Zirom? Da, za Zirom. Ali os ćaj što se među nama rodio n se mogao definir ni na Zemlji ni na bilo ko m m stu Svemira. Rastanak bio neminovan. Sigurno našla mir u odgajanju svojih beba, m h čimpanza, pošto se udala za, Corneliusa. Profesor Antelle? Dovraga, profesor! Za n ga nisam mogao više ništa učin , i on po svoj pr ci našao zadovolj juće r šen problema egzistenc . Samo ponekad zadršćem kad pomislim da sam se i ja nalazio u sličnoj situaciji kao Antelle; da n bilo Zire, možda bih i ja tako nisko pao. Ukrc n na našu lađu dobro prošlo. Manevrirajući satelitom, malo pomalo uspio sam da joj se približim, i da prodrem u otvoreno od l n predviđeno za povratak naše barke. izlaze. B smo na brodu. Oprema broda bila Onda su ušli u akciju roboti i zatvor
neoštećena i elektronski kalkulator preuzeo na sebe izvrš n operac planeti Soror naši su pomagači tvrd da satelit bio uništen u letu, pošto n dođe u svoju putanju.
odlaska. Na mogao da
Na putu smo više od godinu dana našeg vlastitog vremena. Dostigli smo brzinu samo neznatno manju od brzine sv tlosti, u vrlo kratkom vremenu savlad smo golemi prostor i već smo u periodu kočenja, koji će traj još dnu godinu. U našem malom miru, ne mogu da se nagledam svo nove obitelji. Nova vrlo dobro podnosila putovan . Postala razumnija. Prom nila se zahvaljujući svom materinstvu. S ma sretna promatrala svog sina koji se pokazao za nju boljim profesorom od mene. Nova gotovo korektno izgovara r či što ih on kaže. Još ne mi smo uveli kodeks gesta koji nam omoguću da se razum mo. razgovara sa mnom, Čini mi se da sam uv k s njom živio. Što se tiče Siriusa, to biser kozmosa. Ima godinu i
pol. Hoda unatoč jakoj s teže i neprestano brblja. Jedva čekam da ga pokažem ljudima Zeml . Kakvo li sam os tio uzbuđen onog jutra kad sam ustanovio da sunce počelo poprim vidljivu dimenziju! Sada nam se pojavlju kao kugla biljara i žuto obo no. Pokazu m ga prstom Novi i Siriusu. Objašnj m im da to taj za njih novi sv t i oni me razumiju. Danas Sirius v što govori a Nova, gotovo dnako dobro. Naučila govor istodobno sa svojim sinom. Čudo materinstva: čudo ko sam ja prouzročio. Nisam ljude Sorora izbavio iz njihova poniženja, s Novom usp h potpun.
Sunce se svakog časa poveć
. Nastojim teleskopom pronaći planete. Lako se
or ntiram. Otkrivam Jupitera, Saturn, Mars i, .. Zemlju; evo Zeml ! Suze mi naviru na oči. Potrebno godinu dana živ ti na majmunskoj planeti da bi se razum lo mo uzbuđen ... Znam; posl sedam stotina godina, neću naći ni rođake ni prijatel , željan sam opet vid ti prave ljude. Pr sli smo se o prozorčić i gledamo Zemlju koja se približ . Više n potreban teleskop da bi se raspozn kontinenti. Satelizirani smo. Kružimo oko mo stare planete. Pred mojim očima def raju Austr ja, Amerika, Francuska; da evo Francuske. Sve tro grlimo se cajući. Ukrcamo se u drugu barku što se nalazi na brodu. Izvršene su kalkulac s obzirom na iskrc n u mojoj domovini; nadam se, nedaleko Pariza. U atmosferi smo. Stavl ne su u pogon retrorakete. Nova me gleda i sm ši se. Naučila sm š se i također plak . Moj sin pruža ruke i otvara začuđene oči. Pod nama Pariz. Tu još uv k Eiffelov toranj.
Preuzeo sam upravljan i usm r m ga velikom tačnošću. Čudo tehnike! Posl izbivanja ko trajalo sedam stotina godina, usp vam prist na Orlyju, koji se n mnogo prom nio, na kraju aerodroma, pr čno daleko od zgrada. Mora da su me prim t ; treba samo da pričekam. Čini se kao da nema zračnog prometa; zar aerodrom napušten? Ne, evo dne sprave. Sasvim slična avionima iz mo epohe! Jedna se kola odvo od zgrade i pođu prema nama. Zaustavim svo rakete, dok mo grozničavo uzbuđen više raslo. Što li ću moći pripov d svojoj ljudskoj braći! Možda mi isprva neće v rov , ja imam dokaze. Imam Novu, imam sina. Kola su se približ la. Bio to m kamion pr čno starog modela: četiri kotača i dan motor. Makinalno zapažam te detal . Mislio sam da su ta kola već stavl na u muze . Očekivao sam, prizna m, malo čaniji doček. Ljudi koji su me doček nisu brojni. Samo dva čov ka, čini mi se. Glup sam; ta nisu mogli zn . Kad doznaju!... Dva su. Pr čno ih slabo raspozna m, zbog sunca ko zapada i č se zrake odbijaju od stakala, prljavih stakala. Šofer i dan putnik. Putnik nosi uniformu. Oficir ; vidio sam ods v n govih traka. Sigurno komandant aerodroma. Drugi će doći za njim. M se kamion zaustavio pedeset metara daleko. Uzmem u naruč svog sina i izađem iz
čamca. Nova nas malo okl vajući sl di. Malo se bojažljivo drži. To će brzo proći. Šofer sišao. Okrenut mi leđima. Napola sakriven visokom travom koja me d li od kola. Otvara vrata da bi putnik izašao. Nisam se prevario, to oficir; najman komandant; vidim kako se sv tle brojni gajtani. Skočio na zemlju. Učinio nekoliko koraka prema nama, izašao iz trave i konačno se preda mnom pojavio u punom sv tlu. Nova zaurla, istrgne mi sina i potrči da se sakr u čamac, dok sam ja ostao prikovan na m stu, nesposoban da učinim bilo kakvu kretnju ni da izustim n eku r č. Bio
to gorila.