MATERIJALI U GRAðEVINARSTVU II BETON
Beton je veštački kameni materijal koji nastaje očvršćavanjem mešavine nekog vezivnog ezivnog materijala m aterijala i agregata (granulata). Za spravljanje betona mogu se koristiti razne vrste vezivnih materijala: neorganskog porekla (grañevinski kreč, grañevinski gips, portland cement i cementi na bazi portland cementa, aluminatni cement, magnezitna veziva, eziva, vodeno staklo) stakl o) i organskog porekla (asfalt, polimeri, epoksidne smole). •
•
Betoni se bliže definišu prema vrsti veziva koja je upotrebljena za njihovo spravljanje, tako da se razlikuju: kre č - betoni, gips - betoni, cement - betoni, asfalt betoni, epoksi - betoni, itd. Kao agregati za spravljanje betona mogu se koristiti materijali prirodnog i vešta čkog, mineralnog i organskog porekla ( prirodne nevezane stene, drobljeni i lomljeni kamen, razne vrste zgura, ekspandirana glina, strugotine od drveta itd.). Primenom navedenih vrsta veziva i agregata mogu se spravljati razli čite vrste betona. Zbog najšire primene u grañevinarstvu, najveći deo predavanja bi će posvećen betonima spravljenim od cementa kao veziva i prorodnog nevezanog ili drobljenog kamena kao agregata. To su betoni čiji je formalni naziv cement - beton, ali se u praksi prva re č "cement" izgubila, tako da se ova vrsta materijala zove "beton." Najvažnije svojstvo o čvrslog betona je njegov nj egovaa velika čvrstoća pri pritisku, dok su mu ostale mehani čke karakteristike daleko manje (čvrstoća na zatezanje, na savijanje i dr.) Radi poboljšanja nosivosti na zatezanje betonu se dodaje armatura u zategnutoj zoni preseka, čime se dobija novi novi materijal m aterijal - armirani beton. Pronalaskom portland cementa otpo čela je primena betona u grañevinarstvu (oko 1850g.), u početku u skromnom obimu a kasnije sve više zahvaljuju ći primeni armiranog betona. Pronalazak armiranog betona se vezuje za Lambo-a (pravio je saksije i izložio je čamac na svetskoj izložbi u Parizu 1855), a prema drugim autorima armirani beton se vezuje za Monier-a, koji je prvi patentirao proizvodnju saksija, cevi i plo ča od betona i čeli čnih mreža - 1867. Beton, armirani beton i u novije vreme prethodnonapregnuti beton su gra ñevinski materijali od kojih se danas izvodi najve ći deo konstrukcija u visokogradnji i inženjerski inženjerski objekti. Prema zapreminskoj masi očvrsli beton se deli na: lake betone, sa zapreminskom zapreminskom masom m asom do 1900 kg/m 3, obične betone, betone, sa zapreminskom masom m asom od 1900 do 2500 kg/m 3 i teške betone, sa zapreminskom zapreminskom masom iznad 2500 kg/m3.
PREDAVANJE br. 17 V. Radonjanin & M. Malešev 1
MATERIJALI U GRAðEVINARSTVU II
OSNOVNE KOMPONENTE BETONA
Osnovne (strukturne) komponente betona su: agregat, cement, i voda.
Betonu se u toku proizvodnje ili neposredno pre ugra ñivanja mogu dodati razli čiti materijali neorganskog ili organskog porekla, u cilju poboljšanja svojstava svežeg i/ili očvrslog betona. Ovi materijali nisu strukturne komponente, ali mogu uticati na formiranje strukture betona. Dele se na: mineralni dodaci i hemijski dodaci.
AGREGAT
Agregat učestvuje sa 70-80% u ukupnoj masi betona i uti če u velikoj meri na svojstva svežeg i o čvrslog betona (konzistencija, ugradljivost, čvrstoće, deformacije, trajnost). Za izradu betona koristi se mešavina sitnog (< 4mm) i krupnog (> 4mm) agregata. Najčešće korišćeni agregati su: prirodni pesak i šljunak drobljeni kamen
Obe vrste agregata se ravnopravno koriste u praksi i imaju svojih prednosti i mana: rečni pesak i šljunak (jeftiniji materijal, zaobljena zrna, nehomogen sastav) drobljeni kamen (skuplji materijal, oštroivična zrna, homogen sastav).
Agregat za izradu betona je podeljen na slede će frakcije (intervale krupnoće zrna): 0-4mm, 4-8mm, 8-16mm, 16-32mm, 32-63mm. Prema važećem PBAB/87 betonska mešavina se mora spravljati od najmanje dve frakcije agregata (jedna sitna i jedna krupna) da bi se održao ujedna čen kvalitet, dok se upotreba prirodne mešavine agregata (re čnog ili drobljenog) ne dozvoljava. Da bi se mogao koristiti za izradu betona agregat mora zadovoljiti odre ñene uslove kvaliteta koji su definisani standardom JUS B.B2 010: sadržaj sitnih čestica sadržaj uglja sadržaj grudvi gline sadržaj organskih materija obavijenst površine zrna sadržaj amorfne silicije agregata skramom od gline oblik zrna agregata sadržaj trošnih zrna veli čina maksimalnog zrna sadržaj hemijski škodljivih agregata materija granulometrijski sastav sadržaj liskuna •
•
•
•
•
• •
•
•
•
•
•
PREDAVANJE br. 17 V. Radonjanin & M. Malešev 2
MATERIJALI U GRAðEVINARSTVU II
Prema važećem PBAB, beton se može spravljati samo od agregata koji poseduje atest prema Naredbi o obaveznom atestiranju agregata. CEMENT
U ukupnoj masi betona cement je zastupljen sa 10 - 20%, ali bez obzira na relativno malo učešće, cement ima velikog uticaja na osobine betona. Prilikom izbora komponentnih materijala za beton od koga će se izgraditi neki objekat, vrlo je važno pravilno odabrati cement. Izbor cementa vrši se na osnovu tri kriterijuma: čvrstoće (klase) cementa i promene čvrstoće tokom vremena, toplote hidratacije, i hemijske otpornosti.
Za objekte koji se naj češće grade obi čno se ne zahteva posebno niska toplota hidratacije niti značajna hemijska otpornost, pa se zato koriste cementi koji se mogu naći na tržištu (portland cement sa dodacima). Klasa cementa se bira na osnovu zahtevane čvrstoće betona. Za betone viših čvrstoća koriste se cementi viših klasa (42.5 i 52.5) a za betone nižih čvrstoća cementi klase 32.5. U slu čajevima kada se od betona zahtevaju visoke rane čvrstoće treba koristiti cemente viših klasa i sa bržim prirastom čvrstoće (42.5R i 52.5). Kod gradnje masivnih betonskih objekata (brane, potporni zidovi) treba koristiti cemente niske toplote hidratacije zbog akumuliranja velike koli čine hidratacione toplote u unutrašnjosti konstrukcije. Razlika temperatura u unutrašnjosti i na površini konstrukcije dovodi do pojave termi čkog naprezanja betona u po četnom periodu očvršćavanja, što dovodi do pojave pukotina u masi betona. Pošto se od ovakvih konstrukcija ne zahtevaju visoke mehani čke karakteristike, mogu se koristiti cementi nižih klasa (32.5) ili cementi NPC (preovlañuje mineral BELIT ). Za gradnju betonskih konstrukcija u agresivnim sredinama koriste se cementi otporni na konkretnu vrstu hemijske agresije. U zavisnosti od agresivnosti sredine mogu se koristiti portland cementi sa dodacima zgure i/ili pucolana, pucolanski i metalurški cement (kada agresija nije jako izražena) i specijalne vrste cemenata (sulfatno otporni, supersulfatni, aluminatni, kiselo otporni cement i dr.) pri jače izraženoj agresiji. Vrsta cementa bira se u svakom konkretnom slu čaju na bazi prikupljenih podataka o uslovima eksploatacije, prethodnih eksperimentalnih istraživanja i na bazi iskustvenih podataka. Pored pravilnog izbora vrste cementa u ovakvim situacijama posebno je važno ostvariti kompaktan beton sa što manje pora. Količina cementa u 1m 3 betona zavisi od: zahtevanih fizi čko-mehaničkih karakteristika betona uslova eksploatacije veličine najkrupnijeg zrna granulometrijskog sastava mešavine agregata temperature sredine pri ugrañivanju i u periodu nege
PREDAVANJE br. 17 V. Radonjanin & M. Malešev 3
MATERIJALI U GRAðEVINARSTVU II
Uobičajene količine cementa su 250 - 450 kg/m 3 betona. VODA
Voda predstavlja neophodnu komponentu svake betonske mešavine. Ona ima dvostruku ulogu u betonu: omogućava hidrataciju cementa, tj. vezivanje i o čvršćavanje betona, i obezbe ñuje potrebnu ugradljivost i obradljivost betonske mešavine.
Količina vode koja je potrebna za hidrataciju cementa se kre će od 0.38 - 042 u odnosu na masu cementa. Ova koli čina je uglavnom nedovoljna za postizanje ugradljivosti i obradljivosti betonske mešavine, pa se zato u praksi koristi ve ća količina vode. Razlika izmeñu stvarne i teorijski potrebne koli čine vode treba da bude što manja, zato što utiče na povećanje kapilarne poroznosti što se negativno odražava na mehani čke karakteristike i trajnost o čvrslog betona. Osnovno pravilo tehnologije betona je: upotrebiti minimalno potrebnu koli činu vode a obezbediti dobru ugradljivost i obradljivost betonske mešavine. Voda za spravljanje betona ne sme sadržati sastojke koji spre čavaju hidrataciju cementa i izazivaju koroziju armature. Podobnost vode za spravljanje betona odreñuje se hemijskom analizom i komparativnim ispitivanjima (JUS.U.M1.058). Smatra se da se voda može koristiti za izradu betona ako su ispunjeni uslovi dati u tabeli 1. Tabela 1 - Uslovi kvaliteta vode za spravljanje betona (maksimalno dozvoljene koli čine u mg/l) Karakteristika vode
pH vrednost sadržaj hlora (Cl ) sadržaj sulfata (SO4) sadržaj sulfida (S ) sadržaj nitrata (NO3) sadržaj fosfata (P2O5) sadržaj NaHCO3 potrošnja KMnO4 sadržaj rastvorljivih materija, kao ostatak isparenja bistre ili proceñene vode sadržaj rastvorljivih materija, kao razlika ostatka isparenja neproceñene i proceñene vode
Vrednosti propisane za nearmirani armirani prednapregn beton beton uti beton
4.5 - 9.5 2700 500 100 1000 200
4.5 - 9.5 300 2700 500 100 1000 200
4.5 - 9.5 100 1000 100 500 100 1000 200
5000
5000
2000
2000
2000
2000
PREDAVANJE br. 17 V. Radonjanin & M. Malešev 4
MATERIJALI U GRAðEVINARSTVU II
Pored ovih ograni čenja voda ne sme da sadrži ulja, masti i naftu. Osim hemijske analize vode mora se proveriti i njen uticaj na brzinu vezivanja cementa pomoću komparativne metode ispitivanja.Upore ñenje vremena vezivanja se vrši na cementnim pastama standardne konzistencije koje se spravljaju sa vodom koja se ispituje i sa destilovanom vodom. Razlika po četka vremena vezivanja mora biti manja od 30 minuta. Voda iz gradskog vodovoda se može koristiti za spravljanje obi čnog betona i
armiranog betona, dok se za prednapregnuti beton preporučuje provera sadržaja hlora. U svim ostalim slučajevima mora se ispitati kvalitet vode za spravljanje betona. Mineralna voda se ne sme koristiti za spravljanje betona zbog velikog procenta
rastvorenog CO2. Podobnost vode za spravljanje betona može se orijentaciono oceniti na osnovu zamućenosti, mirisa i boje (ove pojave su karakteristi čne za ustajale vode - bare i mo čvare ili reke i kanale u koje se ulivaju otpadne vode iz industrije). Morska voda se može koristiti za nearmirani beton spravljen sa svim vrstama
cemenata na bazi portland cementa (aluminatni se ne sme koristiti). Pri ovome se mora voditi računa o činjenici da se na takvim konstrukcijama tokom vremena mogu pojaviti bele mrlje - naslage soli. Morska voda se ne sme koristiti za spravljanje armiranog i prednapregnutog betona. MINERALNI I HEMIJSKI DODACI ZA BETON
Mineralni i hemijski dodaci za beton su materijali neorganskog ili ogranskog porekla koji se u malim koli činama dodaju betonskoj mešavini ili malteru. Nisu strukturne komponente ali mogu bitno da uti ču na formiranje strukture betona. Mogu u betonu imati vrlo razli čite efekte, a klasifikuju prema najizraženijem - osnovnom efektu. Ostali efekti se nazivaju sekundarni. Oni ponekad mogu biti i nepovoljni, pa se o njima voditi računa. Ovi materijali se koriste fakultativno (nisu obavezna komponenta betona) i zbog toga se kvalitetan beton mora dobiti i bez dodataka i aditiva, a njihovom primenom se samo poboljašava neka ili nekoliko osobina o čvrslog betona. Mineralni dodaci su fino usitnjeni neorganski materijali koji se mogu dodati betonu
u cilju poboljšanja svojstava svežeg i/ili o čvrslog betona. Dodaci se u praksi najčešće koriste kao plastifikatori betonskih m ešavina. To su hidrofilni materijali koji sprečavaju izdvajanje vode i poboljšavaju homogenost i stabilnost betonske mešavine, odnosno pove ćavaju kohezivnost i smanjuju segregaciju betonske mešavine. Sastoje se od vrlo sitnih čestica (manjih od 10 x10 -6m) koje granulometrijski dopunjavaju cement čije su čestice uglavnom krupnije. Dodaci se dele na: PREDAVANJE br. 17 V. Radonjanin & M. Malešev 5
MATERIJALI U GRAðEVINARSTVU II
inertne dodatke (bentonit, tj. koloidna glina sa s=100.000cm 2 /g; gašeni kreč, tj. Ca(OH)2 sa s=10.000 cm 2 /g; kameno brašno) i latentno hidraulične dodatke (prirodni pucolan - vulkanski tuf, opalska breča; veštački pucolani - elektrofilterski pepeo).
Dodaci se doziraju u u odnosu na masu cementa, a njihova koli čina zavisi od: finoće mliva cementa (veće "s" manje dodatka) od količine cementa (veće mc manje dodatka) finoće mliva dodatka (veće "s" manja koli čina)
Dodaci - plastifikatori se primenjuju u sledećim slučajevima: za tankozidne gusto-armirane betonske elemente za masivne betonske konstrukcije (hidrotehni čki beton) za "natur" betone - betone sa vidljivim površinama za podvodne betone (povećana kohezija i smanjeno ispiranje cementa) za maltere za injektiranje.
U našoj grañevinskoj praksi ovi materijali se retko primenjuju. Hemijski dodaci su proizvodi koji se dodaju betonu u malim koli činama u odnosu
na masu cementa, pre ili za vreme spravljanja, ili neposredno pre ugra ñivanja, u cilju poboljšanja svojstava svežeg i/ili o čvrslog betona. Aditivi se mogu podeliti na: plastifikatori -reduktori vode retarderi aeranti zaptivači akceleratori zadrživači vode •
•
•
•
•
•
Hemijski dodaci plastifikatori (reduktori vode) dodaju se betonskoj mešavini radi
poboljšanja ugradljivosti i obradljivosti (te čljivosti) betonske mešavine. Njihovom primenom može se značajno povećati tečljivost betonske mešavine pri nepromenjenoj koli čni vode za spravljanje ili se može smanjiti koli čina vode za spravljanje pri istoj tečljivosti betonske mešavine. To su površinski aktivne supstance koje u svežem betonu deluju kao "maziva". Plastifikatori ovog tipa obavijaju zrna cementa stvaraju ći oko njih tanke opne usled čega se smanjuje trenje u masi i smanjuje koli čina vode koja se fizi čki vezuje za čvrstu fazu u početnom periodu. Na taj način veći deo vode ostaje slobodan i pove ćava se tečljivost fluidnost betonske mešavine. Primenom plastifikatora, odnosno smanjenjem potrebne koli čine vode, značajno se poboljšavaju fizičko-mehaničke karakateristike (čvrstoća pri pritisku se povećava, smanjuje se skupljanje i tečenje, povećava trajnost) očvrslog betona. Ova vrsta hemijskih dodataka proizvodi se od masnih kiselina, naftnih kiselina, lignosulfonata, melamin-formaldehida i dr. Naj češće se doziraju u koli čini od 0.2 5% u odnosu na masu cementa, a njihovom primenom može se redukovati koli čina vode za spravljanje betona od 10-15%. U novije vreme koriste se i "super plastifikatori" (fluidifikatori sa mnogo snažnijim efektima) kojima se može smanjiti količina vode i preko 30%. PREDAVANJE br. 17 V. Radonjanin & M. Malešev 6
MATERIJALI U GRAðEVINARSTVU II
Upotrebljavaju se za: betone visokih mehani čkih karakteristika, pumpani beton, betoniranje tankozidnih, gustoarmiranih elemenata, malter za injektiranje, vodonepropusne betone itd.
Pored svog osnovnog dejstva pastifikatori imaju i skundarno dejstvo koje se ispoljava u produžavanju vremena vezivanja usled smanjene adsorbcije vode za čvrstu fazu. Suprotno njima sekundarno dejstvo superplastifikatora se manifestuje u skraćenju vremena ugradljivosti i obradljivosti, pa treba voditi računa o brzini ugrañivanja betonske mešavine. Aeranti su hemijski dodaci koji vešta čki uvlače vazduh u betonsku mešavinu. Na taj
način se u strukturi betona formiraju mehuri ći vazduha veli čine 0.01 - 0.3mm. Ovi mehurići su ravnomerno raspore ñeni u masi cementnog kamena na me ñusobnom rastojanju od 0.1 do 0.2mm. Aeranti menjaju strukturu betona obrazovanjem izolovanih vazdušnih pora koje presecaju mrežu kapilara, usled čega dolazi do smanjenja kapilarne absorpcije. Osim toga ovi mehuri ći vazduha stvaraju rezervnu vazdušnu zapreminu koja je u slu čaju izlaganja betona dejstvu mraza, za oko 20% veća od zapremine zamrznute vode, tako da ne dolazi do unutrašnjeg naprezanja koji dovodi do destrukcije materijala. Prema tome osnovno dejstvo aeranata se ispoljava u pove ćanju otpornosti betona na dejstvo mraza i soli za defrostaciju i smanjenju vodopropustljivosti betona. Sekundarno dejstvo aeranata se manifestuje u izvesnom pove ćanju ugradljivosti i obradljivosti betonske mešavine. Naime, mehuri ći vazduha deluju i kao izvesni pomazivači tako da zamenjuju jedan deo vode za spravljanje beton i deo sitnih čestica agregata. Promena strukture očvrslog betona se bitnije ne odražava na smanjenje mehani čkih karakteristika jer se veličina ukupne poroznosti zna čajnije ne menja. Menja se samo odnos otvorene i zatvorene poroznosti - zatvorenih pora ima više (mehuri ći vazduha, posledica primarnog dejstva aeranata), a otvorenih pora manje (kapilarne pore, posledica primarnog sekundarnog dejstva aeranata). Hemijski dodaci aeranti pripadaju grupi površinski aktivnih materija i doziraju se od 0.5 - 1% u odnosu na masu cementa. Optimalna koli čina uvučenog vazduha je u funkciji maksimalnog zrna granulata i opada sa pove ćanjem Dmax . Pravilnik BAB87 propisuje koli činu uvučenog vazduha (merenu kao sadržaj pora) za aerirane betone. Vrednosti su prikazane u tabeli 2.
Tabela 2.: Količina uvučenog vazduha Najveća frakcija mešavine Količina uvučenog vazduha PREDAVANJE br. 17 V. Radonjanin & M. Malešev 7
MATERIJALI U GRAðEVINARSTVU II
agregata, mm 32/63 16/32 8/46 4/8
sadržaj pora, % 2-3 3-5 5-7 7 - 10
Efekat aeranata je znatno slabiji u betonskim mešavinama bogatim sitnim česticama (cement sa dodatkom pucolana, sitan granulat koji sadrži puno kamenog brašna u sebi). Aerant se proizvodi od vinsol smole, životinjskih i biljnih masti i ulja (masnih kiselina) itd. Koriste se za dobijanje betona otpornih na dejstvo mraza i na kombinovano delovanje mraza i soli za defrostaciju (betonski kolovozi, aerodromske piste, betonske brane i ostale konsrukcije izložene oštrim klimatskim uslovima). Akceleratori (ubrzivači) su hemijski dodaci koji ubrzavaju ili proces vezivanja ili/i
proces očvršćavanja betona. Naj češće primenjivani hemijski dodatak ovog tipa je CaCl2 a zatim NaCl, NaNO3, soda Na2CO3, potaša K2CO3 i drugi. CaCl2 u količini od 0.2% u odnosu na masu cementa, omogu ćava brzi prirast čvrstoće u prvih sedam dana, a u koli čini od 2% ponekad omogućava da se posle 7 dana dobiju čvrstoće koje odgovaraju 28-dnevnim vrednostima. Me ñutim, joni hlora izazivaju korziju armature, tako da se mora voditi računa o maksimalnoj koli čini jona hlora u armiranom betonu. Ova količina je ograničena na 0.4% i predstavlja zbir hlor jona iz aditiva, cementa i vode. Bezhlorni hemijski dodaci ne izazivaju koroziju armature, ali su daleko pasivniji, tako da se moraju dozirati u većim količinama (2 - 5%). Meñutim, ako u sitnom agregatu ima amorfne silicije ne preporučuje se primena aditiva na bazi alkalija. Akceleratori se mogu upotrebljavati u slučaju: betoniranja na niskim temperaturama izrade betonskih prefabrikata radi brzog osloba ñanja oplate (kalupa) potrebe za visokim ranim čvrstoćama, zaptivanja procurivanja vode u rovovima i tunelima (sanacije) itd.
Retarderi (usporiva či) su dodaci koji hemijski deluju na cement obrazuju ći koloidne
proizvode u vidu skrame na površini zrna cementa i na taj način privremeno usporavaju proces hidratacije cementa. To su materije organskog porekla (glikoza, saharoza, celuloza, glicerin) ili neorganskog porekla (sadra, oksidi cinka, olova itd.) koje se doziraju i koli čini oko 0.1% u odnosu na masu cementa. Prilikom primene aditiva ovog tipa treba voditi računa o njihovoj dozaži, jer se kod nekih vrsta retardera dogaña da se do izvesne doze ponašaju kao usporiva či, a preko te doze kao ubrzivači. Njihova primena je opravdana tek na temperaturama iznad 20 0C. Primenjuju se za: betoniranja na visokim temperaturama,
PREDAVANJE br. 17 V. Radonjanin & M. Malešev 8
MATERIJALI U GRAðEVINARSTVU II
betoniranje bez radnih spojnica (neprekidno), transportovani beton u letnjim mesecima, površinsku obradu betona (napr. kulier) itd.
Primenom retardera može se očuvati ugradljivost i obradljivost betonske mešavine u toku 24, 48 pa i više sati. Zaptivači su hemijski dodaci koji u reakciji sa klinkernim mineralima obrazuju
jedinjenja koja zaptivaju kapilarne pore u cementnom kamenu. Na taj način se povećava stepen vodonepropustljivosti o čvrslog betona. Zaptivači su emulzije ili smolaste bitumenozne mase koje se dobijaju na bazi masnih kiselina (stearinska, oleinska). Zadrživači vode su hemijski dodaci koji smanjuju gubitak vode, odnosno smanjuju
izdvajanje vode na površini betona. SVOJSTVA BETONA
Sva svojstva betona mogu se svrstati u dve velike grupe: 1. svojstva svežeg betona (betonske mešavine) i 2. svojstva očvrslog betona. SVOJSTVA SVEŽEG BETONA U svojstva svežeg betona ubrajaju se: reološka svojstva, tehnološka svojstva, i ostala svojstva svežeg betona.
Tehnološka svojstva betona su: − − −
konzistencija, stabilnost, i homogenost betonske mešavine.
Najvažnije tehnološko svojstvo betona je konzistencija. Pod konzistencijom se podrazumeva skup svojstava svežeg betona koji uti ču na ugradljivost i obradljivost betonske mešavine. Konzistencija istovremeno obuhvata pokretljivost, krutost i povezanost betonske mešavine. Prema BAB 87 postoje četiri osnovne vrste konzistencije betona: kruta slabo plastična, plastična i tečna.
Za odreñivanje vrste konzistencije postoje četiri standardne metode: metoda sleganja
PREDAVANJE br. 17 V. Radonjanin & M. Malešev 9
MATERIJALI U GRAðEVINARSTVU II
metoda rasprostiranja VEBE metoda i metoda zbijanja
U praksi se naj češće koristi metoda sleganja.
Tabela 3 - Kvantitativni pokazatelji konzistencije betona u zavisnosti od metode ispitivanja
Stabilnost predstavlja sposobnost betonske mešavine da se odupre izdvajanju
vode, cementnog mleka i raslojavanju (segregaciji) za vreme transporta, pri ubacivanju u oplatu i pri ugrañivanju. Homogenost je ujednačenost sastava betonske mešavine u masi.
U ostala svojstva svežeg betona ubrajaju se: zapreminska masa, procenat uvučenog vazduha, vreme vezivanja, pritisci na oplatu, i temperatura betonske mešavine.
Zapreminska masa svežeg betona predstavlja masu jedinice zapremine ugra ñenog
(zbijenog) betona. Procenat uvučenog vazduha predstavlja koli činu vazduha koji je ostao u betonskoj
mešavini posle zbijanja i posledica je ili nedovoljnog kompaktiranja ili primene aditiva aeranata. Razlikuju se početak i kraj vremena vezivanja betona, a služe za ocenu "otvorenog" vremena za rad (transport, ugrañivanje, zbijanje), početka negovanja betona itd.
SVOJSTVA OČVRSLOG BETONA PREDAVANJE br. 17 V. Radonjanin & M. Malešev 10
MATERIJALI U GRAðEVINARSTVU II
Svojstva očvrslog betona su:
čvrstoća pri pritisku,
čvrstoća pri zatezanju,
čvrstoća
pri čistom smicanju, čvrstoća pri složenim naponskim stanjima, čvrstoća betona pri dinami čkom opterećenju, radni dijagram, modul elastičnosti, poasonov koeficijent,
vodonepropustljivost,
otpornost prema dejstvu mraza,
otpornost prema dejsvu mraza i soli, i
otpornost na habanje.
pri pritisku definiše se kao prosečan napon u uzorku izloženom aksijalnom pritisku pri sili loma za odreñenu starost betona. Čvrstoća betona
Marka betona je normirana (nominalna) čvrstoća betona pri pritisku dobijena
ispitivanjem betonskih kocki ivice 20cm pri starosti od 28 dana, a koja se zasniva na karakteristi čnoj čvrstoći koja odgovara fraktilu 10%.
PREDAVANJE br. 17 V. Radonjanin & M. Malešev 11