Prirucnik Word

Modul Microsoft Word Vježba 1. PORAVNANJE TEKSTA, ODABIR VRSTE, BOJE, VELI ČINEE I STILA ČIN STILA FONTA FONTA.. OBLIKO OBLIKOVAN VANJE JE

PARAGRAFA (ODLOMAKA). NUMERACIJA TEKSTA. SORTIRANJ TEKSTA. PISANJE FORMULA I JEDNAČINA. A. Napiš Napišite ite svoje svoje ime i prezime, prezime, fakultet fakultet i smjer. smjer. (Prvo slovo slovo imena imena i prezimena prezimena je veliko) veliko) a) b) c) d) e) f) g) h)

Tekst je Tekst je porav poravnat nat po desn desnoj oj stra strani ni Slov Sl ovaa su su crv crven enee boj bojee Font Com Comic ic San Sanss MS, vel veliči ičine ne 12 Ime i prezi prezime me je pode podeblj bljano ano Faku Fa kult ltet et za zakr kriv ivljljen eno o Smjer Smj er pod podvuč vučeno eno i odvoj odvojeno eno par paragr agrafo afom m Rastojanje Rastoj anje između između paragraf paragrafaa prije 0, 0, a poslije poslije novog novog paragrafa paragrafa 18 18 Rastoj Ras tojanj anjee između između redova redova je je jedan jedan red

B. Sa rasporeda rasporeda koji koji se nalazi nalazi na Web stranic stranicii vašeg fakulte fakulteta ta prepišite prepišite nazive nazive prva prva 4 predmeta iz i z tekućeg semestra. semestr a. Numerišite Numeriš ite predmete, predme te, uvlaka teksta tek sta 20mm, rastojanj ras tojanjee između redova je duplo a rastojanje prije i poslije paragarfa je 0. Predmete treba da posložite po abecedi. C. Napišite Napišite sledeće sledeće form formule ule te ih numeri numerišite šite kao kao što je prika prikazano. zano. a. c2=a2+b2 b. H 2 SO 4 Vježba 2. KAKO NAPRAVITI AUTOMATSKI SADRŽAJ DOKUMENTA. Vježba 3. KREIRANJE TABELA Modul WORD Vježba 1.

IME I PREZIME

MARKO MARKOVIĆ

DATUM ROĐENJA

3.12.1987.

MJESTO

GRADIŠKA

Vježba 2.

Vježba 3. 9

5

6

Modul Microsoft Word Vježba 1. PORAVNANJE TEKSTA, ODABIR VRSTE, BOJE, VELI ČINEE I STILA ČIN STILA FONTA FONTA.. OBLIKO OBLIKOVAN VANJE JE

PARAGRAFA (ODLOMAKA). NUMERACIJA TEKSTA. SORTIRANJ TEKSTA. PISANJE FORMULA I JEDNAČINA. A. Napiš Napišite ite svoje svoje ime i prezime, prezime, fakultet fakultet i smjer. smjer. (Prvo slovo slovo imena imena i prezimena prezimena je veliko) veliko) a) b) c) d) e) f) g) h)

Tekst je Tekst je porav poravnat nat po desn desnoj oj stra strani ni Slov Sl ovaa su su crv crven enee boj bojee Font Com Comic ic San Sanss MS, vel veliči ičine ne 12 Ime i prezi prezime me je pode podeblj bljano ano Faku Fa kult ltet et za zakr kriv ivljljen eno o Smjer Smj er pod podvuč vučeno eno i odvoj odvojeno eno par paragr agrafo afom m Rastojanje Rastoj anje između između paragraf paragrafaa prije 0, 0, a poslije poslije novog novog paragrafa paragrafa 18 18 Rastoj Ras tojanj anjee između između redova redova je je jedan jedan red

B. Sa rasporeda rasporeda koji koji se nalazi nalazi na Web stranic stranicii vašeg fakulte fakulteta ta prepišite prepišite nazive nazive prva prva 4 predmeta iz i z tekućeg semestra. semestr a. Numerišite Numeriš ite predmete, predme te, uvlaka teksta tek sta 20mm, rastojanj ras tojanjee između redova je duplo a rastojanje prije i poslije paragarfa je 0. Predmete treba da posložite po abecedi. C. Napišite Napišite sledeće sledeće form formule ule te ih numeri numerišite šite kao kao što je prika prikazano. zano. a. c2=a2+b2 b. H 2 SO 4 Vježba 2. KAKO NAPRAVITI AUTOMATSKI SADRŽAJ DOKUMENTA. Vježba 3. KREIRANJE TABELA Modul WORD Vježba 1.

IME I PREZIME

MARKO MARKOVIĆ

DATUM ROĐENJA

3.12.1987.

MJESTO

GRADIŠKA

Vježba 2.

Vježba 3. 9

5

6

Modul Microsoft Word Vježba 1. PORAVNANJE TEKSTA, ODABIR VRSTE, BOJE, VELIýINE, STILA FONTA. OBLIKOVANJE PARAGRAFA (ODLOMAKA). NUMERACIJA TEKSTA. SORTIRANJ TEKSTA. PISANJE FORMULA I JEDNAýINA. A. Napišite svoje ime i prezime, fakultet i smjer. (Prvo (Prvo slovo imena i prezimena je veliko) a) b) c) d) e) f) g) h)

Tekst je poravnan po lijevoj strani strani Slova su crvene boje Font Comic Sans MS, veliþine 12 Ime i prezime je je podebljano Fakultet zakrivljeno Smjer podvuþeno i odvojeno paragrafom Rastojanje izmeÿu paragrafa prije 0, a poslije novog paragrafa 18 Rastojanje izmeÿu izmeÿu redova je jedan red

B. Sa rasporeda na stranici vašeg fakulteta www.apeiron-uni.eu prepišite nazive prva 4 predmeta iz tekuüeg semestra. Numerišite predmete, uvlaka teksta 20mm, rastojanje izmeÿu redova je duplo a rastojanje prije i poslije paragarfa je 0. Predmete treba da posložite po abecedi. 1. Filozofija života (akademske vještine) 2. Mundologija 3. Statistiþke metode (u oblasti menadžmenta) menadžmenta) 4. Viša matematika (opšti kurs)

C. Napišite sledeüe formule te ih numerišite kao što je prikazano. prikazano. a. c2=a2+b2 b. H2SO4

Rješenj Vježba 1. Pokreta je Micros ft Worda Microso t WORD 1.

ožemo pokrenuti na ar naþina:

reko menija u donje

lijevom u lu ekrana

liknemo n TART Microsoft ORD, a ukoliko se u brzom eniju ne n lazi Micro oft WORD onda slije imo TART All Program Micros ft Office Microsof Office W RD

2. Ili dvostruki

3.

klikom miša na ikonu koja se

ože nalaziti na radno j površini

TART R n upišem u dialog polje rijec winword

Nakon to se prog am uþita u memoriju ašeg ope ativnog sis tema auto atski se tvori dokument koji ima izgled praznog lista p pira.

Nakon to smo uþi ali novi dokument možemo da p ristupimo r ešavanju ježbe broj 1. 1.

ucamo tra eni tekst.

Sanja Šaula, Fakultet informacionih tehnologija, Inž enjering in formacioni tehnologi ja. 2.

akon što otkucamo t kst pristupamo forma tiranju teks ta prema z ahtjevima iz v ežbe 1.

Poravn nje teksta Na karti i Home s nalazi grupa funkcija Paragrap na kojoj s e nalaze o cije za poravnanje teksta.

Postoje 4 vrste por avnanja te sta: 1. Lijevo- pora nanje uz lijevu marginu dokum nta 2.

entrirano- poravnanj prema sr dini izmeÿ u dvije mar gine doku enta

3.

esno- por vnanje uz desnu mar ginu doku enta

4.

bostrano- tekst je po avnat u lijevu i desnu marginu d kumenta

a) Svo e ime i pre zime tj. za ani tekst znaþimo i liknemo n a ikonicu Lijevo por vnanje.

Sanja Šaula, Fakultet informacionih tehnologija, Inž enjering in formacioni tehnologi ja. Tekst n m je pora nat, pristu amo daljem formatir nju.

Na karti i Home s nalazi grupa funkcija Font na k joj se nalaze opcije koje nam sl že za oblik vanje pis a.

ODABI BOJE S OVA

Da bih naš tekst postao cv ne boje potrebno je da ga oz naþimo i a dialogu Font izabere o opciju ont Color t e da iz padajuüeg me nija izaber mo crven boju.

Sanja Šaula, Fakultet informacionih tehnologija, Inž enjering in formacioni tehnologi ja

ODABI VRSTE I VELIýINU SLOVA Odabir rste i veli slova p trebno je te iz pa ajuüeg m Sans MS. Nakon koja je našem sl

inu slova akoÿe vršimo iz dijal ga Font. a bi smo promjenili vrstu a dio teksta, na kojem želimo a promjen imo vrstu lova, oznaþimo nija opcije Font izab remo želj i font, što je u naše sluþaju Comic to smo izabrali vrstu slova sa o pcije Font Size biramo veliþinu lova þaju 12.

Sanja Šaula, Fakulltet infor acionih tehnologija, Inženjeri g informa ionih tehnologija

ODABI STILA F NTA Odabir tila fonta t akoÿe vrši o iz dijaloga Font. a bi smo romjenili s til fonta u j edan od pon ÿenih,a t su obiþan, kurziv, podebljano ili podvu eno, potr bno je d dio teksta, na kojem želimo da promjeni o vrstu sl ova, oznaþimo te iz dialoga Font izabere o željni s il, što je u našem sluþaju za Im e i prezim podebljano, za Fa ultet zakrivljeno a za s jer podvuþeno.

Sanja aula, Fak ltet infor acionih t hnologija , Inženjering inform cionih tehnologija Paragraf je dio te sta koji s o odvojili Enterom - prelasko u novi re d. Kako bi smo smjer o vojili u no i paragraf potrebno j da pokazivaþ postavimo ispred naziva sm era i pritisemo ENTER a tastaturi..

Sanja aula, Fak ltet infor acionih t hnologija , Inženjering infor acionih t hnologija PRORED i RAZM K MEĈU DLOMCI A (PARAGRAFIMA) I REDOVIMA Razma

izmeÿu odlomaka (paragrafa) i redov

Paragraph.

odreÿuj mo u dij loškom okviru

Uvlaka teksta

Rastojanje Prije paragrafa Poslije paragrafa

Sanja Šaula, Fakultet informacionih tehnologija , Inženjering informacionih tehnologija

Prored

B. a raspor da na s ranici va eg fakulteta www.apeiron-u i.eu pre išite nazi e prva 4 predmet iz tekuüeg semestra. Num rišite predmete, u laka teks a 20mm, rastojanj izmeÿu edova je duplo a astojanje prije i p slije paragarfa je 0. Predmet treba da posložite o abecedi.

KREIR NJE NUMERISANE LISTE Oznaþi o tekst n d kojim ž limo da n pravimo n umerisanu listu. Na artici Ho e sa opcije aragraph izaberemo funkciju N mbering. ko želim da izabe emo neki drugi tip nuveracije kliknemo na str elicu i izaberemo jed n od ponu ÿenih stilo a iz padaj uüeg menija.

Uvlaka teksta=20mm Rastojanje Prije paragrafa=0pt Poslije paragrafa=0pt

Prored=Dupli

SORTI ANJE LISTE PO ABECEDNO REDOSL EDU Na karti i Home s opcije Pa agraph izaberemo fu kciju Sort.

U dijalo u Sortiran e teksta, odeljku S rtiraj po iz aberite stavku Pasusi i stavku Tekst, a zatim izaberite o ciju Rastuüi redosled ili opciju padajuüi r dosled.

1.

ngleski jezik

2. I formatika 3.

undologija

4.

snove raþ novodstv

Napišit sledeüe ormule te ih numeri ite kao što je prika ano. a. c =a2+b2 b.

2SO4

Otkuca o tekst c2=a2+b2. F nkcija po oüu koje d ajemo eks ponent ne om broju il i karakte u nalazi se na kartici ome, Font, Supersc ipt. Analog no ovom procesu radimo i indeks amo sa opcijom Sub cript.

Napednije formule unoslimo a sledeüi aþin. Kartica Insert opcija Symbols funkcija E uation.

IZRADASA RŽAJAUW RD–U abistemo liizraditis držajuWo dupotrebnojesamodazavašen sloveipod aslovekoristitestilove – ožetekoristitiveđdefinisanestilo ezanaslov (Headingilikreirativl stitestilove zanaslove).Ovdjeđemo aprimjernapisatisamoparnaslovaipodnaslov ,papotomnanjihprim jenitispom nutestilov . 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

Sko binacijom ipkiCTRL+ENTERprebacitesenanovustranic . Nan jojnapišite ADRŽAJ Naovojstranici emonakrajuubacitita licusadržaj  Pon vosekombinacijomtip iCTRL+ENTERprebaci enanovus ranicuina jojnapišiteUVOD Poštonaszanim samotabli asadržaja eđemoništ pisati,veđ emonanizatinekoliko aslovai pod aslovakakobiimaliizē gaizradititutablicu Pon voseistomkombinacij mtipkipre acitenano ustranicuinapišiteNA LOVPRVI Prebacitesena ovustranic inapišite ASLOVDRUGI Nek likoredakaispodnapiši ePODNASLOVPRVI Nasl jedeđojstranicinapišitePODNASLO DRUGI Sadaimamodovoljno"mate ijala"dana inimotabli usadržaja Veđ moreklidazaizraduta licesadržajatrebatesa okoristiti tilovezanaslove(Heading),aliđem ihu vomsluēaj maloiure iti(editirati) KarticaHomegr pafunkcijaStyles

13.

S desne strane üe vam se ot oriti okno adataka za oblikovanje stilova

Uoknu adatakava senalazipopissvihstilova,amožetekreiratii oviklikom adugmeN wStyle. 14. DoĜitedostilaHeading1imišapostavit udesniug o–pojavitđevamsestrelica 15. Klikomnatustr licuotvara amsepada uđiizbornikizkojegizabereteModi y... 16. Odmahđevamseotvoritidijalogzaobli ovanjetogstila

17. Kao tomožete idjetistilur Ĝujetekaobilokojitek tuWord–u,alinamjeovdjeinter santnoda ukljuēimoopcijuautomatskogpobrojavanjanaslovaipodnaslova–nakonštooblikujete ont nasl vnogstilaiuvlakukliknitenadugm FormatiizaberiteNu bering

18. Uot orenomdij loškomprozoruBulletsandNumb ringprebacitesenakar icuOutlineNumberedi izab ritekontur onumerira jekaonadonjojslici:

Sadađe amsvinasl viipodnaslovibitiautomatskinum rirani,paotomvišenetrebatevoditiraēuna. Sadamo žeteprijeđi naprimjen stilova–s vakinaslov oznaēiteinanjegapri jenite stil(Heading1 za glavnen slove,Hea ing2zapo naslove...) ukupnova jedevetr zinanaras olaganju.

19. Sadamožemoprijeđinaizra utablicesadržaja–pos avitetoēkuunosanastranicunakojojželite izradititablicusadržaja 20. Sak rticeRefer nceizabereteopcijuTableofCont nts...

Štojenajvažnije,sadaslob dnomožetepremapo rebidodav tiilibrisatitekst,slike,tabliceitd.i prit menetre atevoditiraēunaosadržaju,tj.netrebateizr Ĝivatinovi.Jednostavno,kadaste zavr iliureĜivativašdokumentvratitesenastrani usasadrža jeminapravitedesnikllikmišemn tablicisadržaja.IzskoēnogizbornikaodaberiteUp ateField, pdateenti etable:

Modul WORD Vježba 1.

IME I PREZIME

MARKO MARKOVIĆ

DATUM ROĐENJA

3.12.1987.

MJESTO

GRADIŠKA

Vježba 2.

Vježba 3. 9

5

6

Da bi tabelu formatirali i kako bi ona izgledala jednako kao i iz zadatka 3 treba da uradimo sljedeüe korake. Umetnemo tabelu kartica Insert pa onda biramo Table nakon toga biramo broj redova i kolona koji nam je potreban za formatiranje željene tabele.

Na zadatoj tabeli üelije prvog reda su spojene i obojene u plavo. Markiramo üelije prvog reda idemo na karticu Layout, funkcija koja spaja üelije je Merge Cells.

Da bi ovaj red obojili u plavo idemo na karticu Design, funkcija koja daje boju redu zove se Shading i na njoj biramo plavu boju.

Ovaj isti postupak radimo i sa prve dvije üelije iz drugog reda, jedina razlika je boja i umjesto plave izaberemo žutu boju. Postupak davanja boje üelijama ponovimo i sa poslednje tri üelije prve kolone, a postupak spajanja üelija ponovimo sa sa poslednje tri üelije treüe, þetvrte i pete kolone.. Sada naša tabela izgleda ovako.

5

Unosimo tekts u tabelu. Položaj teksta u üelijama formatiramo na sljedeüi naþin. Unesemo tekst u željenu üeliju,oznaþimo test sa kartice Layout biramo funkciju Aligment a na njoj poziciju našeg teksta od 6 ponuÿenih pozicija.

Microsof or 2003 ͘ MS or e inalira ikljuēŝǀŽƵƉĂŬĞƚƵƉƌŽŐƌĂŵĂDŝĐƌŽƐŽĨƚKĨĨŝĐĞ D^KĨĨŝĐĞƉĂŬĞƚƐĂĚƌǎŝŶĞŬŽůŝŬŽ ͘ ƉƌŽŐƌĂŵĂēŝũŝƐƉŝƐĂŬƐĞƌĂǌůŝŬƵũĞŽĚǀĞƌǌŝũĞĚŽǀĞƌǌŝũĞ EĂũŬŽƌŝƓđĞŶŝũŝƉƌŽŐƌĂŵŝŝǌƚŽŐƉĂŬĞƚĂŬŽũŝƐƵ anarni u vim verzijama u: MS or – ek proceor; MS Excel – program za abelarne kalkulacije i izrau ijagrama; MS Power Poin – program za izrau efekini prezenacija; MS Oulook – lanje i primanje e-mail -ova, elekronki rokovnik, planer, kalenar; MS Access – ra a bazama poaaka, pravljenje programa.

or je program koji e korii za uno i obrau eka, ra a abelama, pravljenje cirkularni piama, koveraa, nalepnica.

Izgle or-ovog prozora Pokreanjem or-a (Sar/All Program/Microof Office/Microof or) ovara e anaran inow-ov prozor.

2

Na vru prozora e nalazi Tilebar ili Nalovna linija. U Tilebar-u uvek piše ime programa i ime ͞ ;ŝůŝďŝůŽŬŽũŝĚƌƵŐŝďƌŽũͿƚŽǌŶĂēŝĚĂ okumena. a u or-ƵŬĂŽŝŵĞĚŽŬƵŵĞŶƚĂƉŝƓĞͣŽĐƵŵĞŶƚϭ ƚĂũĚŽŬƵŵĞŶƚŶĞŵĂŶŝŬĂŬǀŽŝŵĞ͕ ǀĞđŵƵ ũĞtŽƌĚĚĂŽ ŐĞŶĞƌŝēŬŽ ŝŵĞ ĚĂ ďŝŵŽŐĂŽĚĂ ŐĂ ovori u ͘ ͘ ƌĂĚŶŽũŵĞŵŽƌŝũŝ;ZDͿdŽƚĂŬŽĜĞǌŶĂēŝĚĂƚĂũĚŽŬƵŵĞŶƚŶŝũĞƐŶŝŵůũĞŶ dĞŬƐŶŝŵĂŶũĞŵĚŽŬƵŵĞŶƚĂ orĞĜujee njegovo ime. ͘͘ ͘ Ipo Tilebar-a nalazi e Menibar ŝůŝůŝŶŝũĂŵĞŶŝũĂhŶũŽũƐĞŶĂůĂǌĞƌĂǌůŝēŝƚŝŵĞŶŝũŝ;&ŝůĞĚŝƚsŝĞǁͿƵ ͖ ͖ kojima e nalaze ve kŽŵĂŶĚĞŝƐǀĂƉŽĚĞƓĂǀĂŶũĂŬŽũĂŵŽǎĞƚĞŬŽƌŝƐƚŝƚŝƵtŽƌĚ-u. ͘ aim lei Toolbar ili linija alaa. U Toolbar-ƵƐĞŶĂůĂǌĞŶĂũŬŽƌŝƓđĞŶŝũĞĂůĂƚŬĞhtŽƌĚ-u u nĂũēĞƓđĞƵ aru prikazana va Toolbar-a. U pianju u Sanar (koji e ako naziva zao šo u u njemu alake koje u anarne za Microof-ove programe) i Formaing (u kome e nalaze alake koje e korie za formairanje ili obrau eka). tŽƌĚŵŽǎĞĚĂŝŵĂŝǀŝƓĞƉƌŝŬĂǌĂŶŝŚdŽŽůďĂƌ-ova, a i manje ako e ͘ ŝƐŬůũƵēĞĞƐŶŝŵŬůŝŬŽŵďŝůŽŐĚĞŶĂůŝŶŝũi Toolbar-a olazie o pika vi Toolbar-ova koji pooje u or-u. Na nu or-ovog prozora nalazi e Sausbar ili Sauna linija. U njoj e prikazuju korine informacije kao šo u: broj rane, broj ekcije, ukupan broj rana, jezik koji renuno korii aaura i.

<ƵĐĂŶũĞƚĞŬƐƚĂ Prilikom kucanja u or-Ƶ ƚƌĞďĂ ƐĞ ĚƌǎĂƚŝ ŶĞŬŝŚ ƉƌĂǀŝůĂ͕ ƉƌĞ ƐǀĞŐĂ ǌďŽŐ ůĂŬƓĞŐ ŝ ďƌǎĞŐ ƌĂĚĂ ƐĂ ͞ ǌĂ ƌĞĚŽŵ͘ƐƚŽƉƌĂǀŝůŽ ǀĂǎŝ ŝǌĂ ekom. U or-u nika ne reba kucai ǀŝƓĞ ŽĚ ũĞĚŶŽŐ ͣŶƚĞƌĂ ͞ ͘ŶƚĞƌƵtŽƌĚ-u pravi nov pau, ǀŝƓĞƉƵƚĂŬůŝŬŶƵƚŶƚĞƌǌĂƌĞĚŽŵƉƌĂǀŝ ͕͞ ŬĂŽŝǌĂͣdĂď ƚĂƐƚĞƌͣ^ƉĂĐĞ ͘ prazne paue koji prave problem i priliŬŽŵ ƐĞůĞŬƚŽǀĂŶũĂ ŝ ƉƌŝůŝŬŽŵƐƌĞĜŝǀĂŶũĂ ƚĞŬƐƚĂ ^ƉĂĐĞ ƉƌĂǀŝ ŶŽǀƵ ƌĞē͕  ǀŝƓĞ ƉƵƚĂ priinu aer Space pravi praǌŶĞ ƌĞēŝ͕ ŬŽũĞ ŝƐƚŽ ƚĂŬŽ ƉƌĂǀĞ ƉƌŽďůĞŵ Ƶ ƐĞůĞŬƚŽǀĂŶũƵŝƐƌĞĜŝǀĂŶũƵ eka. ͘ aa kucae ek, kucae ga „irovo“ – ďĞǌ ŝŬĂŬǀŽŐ ƐƌĞĜŝǀĂŶũĂ Dnogo je lakše reii popuno ͘ oƚŬƵĐĂŶƚĞŬƐƚ͕ŶĞŐŽƐƚĂůŶŽƉƌŝŬƵĐĂŶũƵŵĞŶũĂƚŝƉĂƌĂŵĞƚƌĞŬŽũŝƵƚŝēƵŶĂŝǌŐůĞĚƚĞŬƐƚĂ aa ek kucae đŝƌŝůŝēŶŝŵƉŝƐŵŽŵobro je a zapamie ri lova: ʹ ͕ ʼ i ˊ koja ne pooje na ͘ ƚĂƐƚĂƚƵƌŝ ƉŽƓƚŽ ƐĞ Ƶ ůĂƚŝŶŝĐŝ ƉŝƓƵ ŬŽŵďŝŶĂĐŝũŽŵ ĚǀĂ ƐůŽǀĂ h ƐůƵēĂũƵ đŝƌŝůŝĐĞ ŶĂůĂǌĞ ƐĞ ŶĂ ƐůĞĚĞđŝŵ ͘ aerima: Q - ʹ;  - ʼ; X – ˊ a ďŝƉƌŽŵĞŶŝůŝũĞǌŝŬŬŽũŝŬŽƌŝƐƚŝǀĂƓĂƚĂƐƚĂƚƵƌĂƚŽƌĂĚŝƚĞƉƌŽƐƚŝŵŝǌďŽƌŽŵǎĞůũĞŶŽŐũĞǌŝŬĂŶa ikonici ͘ ƉŽƌĞĚ ƐĂƚĂ ŶĂ dĂƐŬďĂƌƵ ŬŽũĂ ƉƌŝŬĂǌƵũĞ ƉŽēĞƚŶĂ ƐůŽǀĂ ũĞǌŝŬĂ ŬŽũŝ ũĞ ƚƌĞŶƵƚŶŽ ŝǌĂďƌĂŶ

Ako na piku koji e pojavi ũĞǌŝŬŬŽũŝǀĂŵũĞƉŽƚƌĞďĂŶŝůŝēĂŬŶĞƉŽƐƚŽũŝƐĂŵĂŝŬŽŶŝĐĂ͕ ƉŽƚƌĞďŶŽũĞĚĂ e u Conrol Panel-u oaju jezici. U Conrol Panel-u ĞŶĂůĂǌĞZĞŐŝŽŶĂůŶĂŝũĞǌŝēŬĂƉŽĚĞƓĂǀĂŶũĂŝůŝ Regional an Language Opions, u na rugoj karici Languages klikom na Deails ovara vam e prozor a poešavanjima jezika.

3

a bi oali neki jezik (npr. Serbian (Cyrilic)) a ene ͘͘͘ rane kliknee na aer ĚĚ ŝ Ƶ ƉĂĚĂũƵđŽũ ůŝƐƚŝ ͘ ŝǌĂďĞƌĞƚĞ ǎĞůũĞŶŝ ũĞǌŝŬ <ĂĚ ƉŽƚǀƌĚŝƚĞ ŶĂ ƚĂƐƚĞƌ K<͕ ͘ ƉŽũĂǀŝđĞƐĞƚĂũũĞǌŝŬŶĂƐƉŝƐŬƵ;ŬĂŽŶĂƐůŝĐŝͿ U gornjoj ͞ ũĞǌŝŬ͕ƚũ͘ũĞǌŝŬŬŽũŝđĞďŝƚŝ ƉĂĚĂũƵđŽũůŝƐƚŝďŝƌĂƚĞͣĚĞĨĂƵůƚ ͘ ƵǀĞŬ ŬŽƌŝƓđĞŶ ŽƐŝŵ ŬĂĚ ŐĂ ƉƌŽŵĞŶŝƚĞ dƵ ƉŽĚĞƐŝƚĞ jezik u onou na aauru, j. ako imae US aauru (nema naši lova) neka vam glavni jezik bue Englis (Unie Saes), a ako imae YU aauru (ima naša lova) neka vam glavni jezik bue Serbian (Lain). hƐůƵēĂũƵĚĂnemae prikazanu ikonicu pore aa na Takbar-Ƶ ƉŽƐƚŽũŝ ŵŽŐƵđŶŽƐƚ ĚĂ ũĞ Language Bar ͘ ŝƐŬůũƵēĞŶ h ĚŽŶũĞŵ ĚĞůƵ ƉƌŽǌŽƌĂ ƉƌŝŬĂǌĂŶŽŐ ŶĂ ƐůŝĐŝ imae aer Language Bar... koji nui poešavanja za ͘ ƚĂũ ŽďũĞŬĂƚ^ǀĞ ƓƚŽ ƚƌĞďĂ ĚĂ ƵŬůũƵēŝƚĞ ũĞ ƉƌǀĂ ŽƉĐŝũĂ ͘ ^ŚŽǁƚŚĞ>ĂŶŐƵĂŐĞďĂƌŽŶƚŚĞĚĞƐŬƚŽƉ

PoĚĞƓĂǀĂŶũĂƉĂƌĂŵĞƚƌĂƐƚƌĂŶĞ– Page Seup ͘ WƌŝƌĂĚƵƐĂĚŽŬƵŵĞŶƚŽŵƉƌǀĂƐƚǀĂƌŶĂŬŽũƵďŝƚƌĞďĂůŽĚĂŽďƌĂƚŝƚĞƉĂǎŶũƵƐƵƵƉƌĂǀŽŽǀĂƉŽĚĞƓĂǀĂŶũĂ  ͘ WƌĞ ƐǀĞŐĂ ǀĞůŝēŝŶĂ ƉĂƉŝƌĂ ŝ ŵĂƌŐŝŶĂ EĂũďŽůũĞ ũĞ ĚĂ ƉƌǀŽ ƚŽ ƉŽĚĞƐŝƚĞ͕ ƉŽƓƚŽ ŬĂƐŶŝũĞ ŵĞŶũĂŶũĞ ƚŝŚ ƉŽĚĞƓĂǀĂŶũĂŵŽǎĞƉŽƌemeii izgle eka. Pošo e a poešavanja onoe na ceo fajl, j . okumen, ona e nalaze u File meniju. Prva karica u prozoru Page Seup-a je Margins. Tu e ŶĂŵĞƓƚĂũƵƐǀĞēĞƚiri margine: Top – ualjeno eka o gornje ivice papira, Boom – ualjeno eka o onje ivice, Lef – ualjeno o leve i Rig – ene ivice papira. Guer ne paa u margine, on preavlja eo ͘ ƉĂƉŝƌĂ ŬŽũŝ ƐĞ ǌĂƵǌŝŵĂ Ɖƌŝ ŬŽƌŝēĞŶũƵ Guer posiion ŽǌŶĂēĂǀĂ ƉŽůŽǎĂũ'ƵƚƚĞƌ-a na papiru (Lef i Top). Ipo margina je poešavanje orijenacije papira: ͘ Porrai – upravan papir i Lanscape – ƉŽůŽǎĞŶ

Polje Muliple pages ŽŵŽŐƵđĂǀĂ ƉƌŽŵĞŶĞ ƉƌĞƚŚŽĚŶŝŚ poešavanja za višerano šampanje: x

Normal – vi papiri u okumenu u jenako

poešeni.

4

x

2 pages per see – šampanje ve rane okumena na jenom liu papira.

x

͕͞ ƉƌŝēĞŵƵŶĞƉŽƐƚŽũĞ>ĞĨƚŝZŝŐ͕ǀĞđ Mirror margins – mĂƌŐŝŶĞƐƵŬĂŽƵ ͣŽŐůĞĚĂůƵ

Insie i

Ousie. orii e ko voranog šampanja, a bi parna i neparna rana u knjizi bile

͘ ƐŝŵĞƚƌŝēŶĞ x

Book fol – na jenom papiru e šampaju zajeno prva i polenja rana, pa ruga i

͘ ͘ ƉƌĞƚƉŽƐůĞĚŶũĂŝƚĂŬŽƐǀĞĚŽƐƌĞĚŶũŝŚƐƚƌĂŶĂ<ŽƌŝƐƚŝƐĞǌĂƓƚĂŵƉĂŶũĞēĂƐŽƉŝƐĂŝŶŽǀŝŶĂ

Polje Apply o koje e nalazi na vim karicama Page Seup prozora omoŐƵđĂǀĂĚĂƐĞa poešavanja primene amo na nekom elu okumena, ako iz nekog razloga reba a e razlikuje o oaka okumena. Pore ole ocumen ŬŽũĂƐĞŶĂũēĞƓđĞŬŽƌŝƐƚŝ͕ŝŵĂƚĞŽƉĐŝũƵ Tis poin forwar koja a poešavanja primenjuje na eo okumena o ekualnog kurora o kraja okumena. aa je neki ĚĞŽ ƚĞŬƐƚĂ ƐĞůĞŬƚŽǀĂŶ ďŝđĞ ĂŬƚŝǀŶĂ ŽƉĐŝũĂ Selece ex koja primenjuje a poešavanja na elekovani ek . Ako je okumen poeljen u ekcije, poaje akivna opcija Tis Secion koja a poešavanja primenjuje na ekciju u kojoj e renuno nalazi ekualni kuror. Taer Defaul đĞ ƉŽĚĞƓĂǀĂŶũĂ ŬŽũĂ ƐƚĞ ŶĂŵĞƐƚŝůŝ ǌĂƉĂŵƚŝƚŝ ŝ ƉƌŝŵĞŶũŝǀĂƚŝ ŶĂ ƐǀĂŬŽŵ ŶŽǀŽŵ okumenu. ͘ ruga karica u prozoru Page Saup je Paper͘ EĂŶũŽũƐĞŶĂůĂǌŝƉŽĚĞƓĂǀĂŶũĞ ǀĞůŝēŝŶĞƉĂƉŝƌĂsĞůŝēŝŶƵ ͘ papira uvek proveƌŝƚĞ ĞƐƚŽ ƐĞ ĚĞƓĂǀĂ ĚĂ ũĞ ŶĂ ĚŽŬƵŵĞŶƚƵ ƉŽƐƚĂǀůũĞŶĂ ǀĞůŝēŝŶĂ Leer koja je ĂŵĞƌŝēŬŝ ƐƚĂŶĚĂƌ, razlikuje e o evropkog i našeg anara A4, j. nešo je šira ŝŬƌĂđa. Ipo ƉĂĚĂũƵđĞůŝƐƚĞƵŬŽũŽũ ďŝƌĂƚĞŶĞŬƵŽĚƐƚĂŶĚĂƌĚŶŝŚǀĞůŝēŝŶĂƉĂƉŝƌĂ nalaze e polja Heig i i ge ŝŵĂƚĞ ŵŽŐƵđŶŽƐƚ ĚĂ ƐƚĂǀŝƚĞ ďŝůŽ ŬŽũĞ ŵĞƌĞ ;ŬŽũĞ ƉŽĚƌǎĂǀĂ ŝŶƐƚĂůŝƌĂŶŝ ƓƚĂŵƉĂēͿ ǌĂ ǀŝƐŝŶƵ ŝ ƓŝƌŝŶƵ papira. dƌĞđĂ ŬĂƌƚŝĐĂ ũĞ Layou na kojoj prvo imae poešavanje „ekcija“, onono mea ŐĚĞ đĞ ƉŽēĞƚŝ ŶĂƌĞĚŶĂ ƐĞŬĐŝũĂ ;ŶĂ ƐůĞĚĞđŽũ ƐƚƌĂŶi, na parnoj, na neparnoj...Ϳ ^ǀĂŬĂ ƐĞŬĐŝũĂ ŵŽǎĞ͘ ĚĂ ŝŵĂ ƌĂǌůŝēŝƚĂ ͘ ƉŽĚĞƓĂǀĂŶũĂŵĂƌŐŝŶĂ͕ǀĞůŝēŝŶĞƉĂƉŝƌĂ͕ǌĂŐůĂǀůũĂŝƉŽĚŶŽǎũĂƐƚƌĂŶĞ;ĞĂĚĞƌĂŶĚ&ŽŽƚĞƌͿ ƐƉŽĚƐĞŶĂůĂǌĞĚǀĞŽƉĐŝũĞŬŽũĞŽŵŽŐƵđĂǀĂũƵƌĂǌůŝēŝƚĞĂĚĞƌŝ&ŽŽƚĞƌŶĂƉĂƌŶŽũŝŶĞƉĂƌŶŽũƐƚƌĂŶŝ͕ŬĂŽ i ͘ ŶĂƉƌǀŽũ ƐƚƌĂŶŝ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂ dƵƐƵ ƚĂŬŽĜĞ ŝ ƉŽĚĞƓĂǀĂŶũĂƵĚĂůũĞŶŽƐƚŝ ĞĂĚĞƌ-a i Fooer-a o gornje onono onje ivice papira. Poebno je zanimljivo i poešavanje verikalnog poravnanja eka. Tek u okumenu ŵŽǎĞĚĂƐĞ piše o vra rane ka nu – Top, zaim o cenra rane ravnomerno ka vru i nu – Cener, i ako ĚĂƐǀĞůŝŶŝũĞƚĞŬƐƚĂďƵĚƵƌĂǀŶŽŵĞƌŶŽƌĂƐƉŽƌĞĜĞŶĞŽĚǀƌŚĂĚŽĚŶĂƐƚƌĂŶĞ– Jusifie i a ek ie o na rane ka vru – Boom.

<ƌĞƚĂŶũĞŬƌŽǌƚĞŬƐƚŝƐĞůĞŬƚŽǀĂŶũĞ ^ŬƌĂđĞŶŝĐĞ ǌĂ ŬƌĞƚĂŶũĞ ŬƌŽǌ ƚĞŬƐƚ ŵŽŐƵ ǌŶĂēĂũŶŽ ĚĂ ǀĂŵ ƵďƌǌĂũƵ ƌĂĚ Ƶ ŶũĞŵƵ ŝ ƉƌŝůŝŬŽŵ ƐĂŵŽŐ kucanja i kanije u rau a okumenom. hƚĂďĞůŝƐĞŶĂůĂǌĞŽƐŶŽǀŶĞƐŬƌĂđĞŶŝĐĞǌĂŬƌĞƚĂŶũĞŬƌŽǌƚĞŬƐƚ͕ƉƌŝēĞŵƵŶĂĐrane relice preavljaju onovne aere za kreanje zv. kursorske srelice na aauri. 5

ͬ ії ͬ јљ

ͬ ĞůĂƌĞēůĞǀŽĚĞƐŶŽ Ceo pau gore/ole Skok na kraj okumena En ^ŬŽŬŶĂƉŽēĞƚĂŬĚŽŬƵŵĞŶƚĂ Home Srana po rana na WŐhƉͬWŐŽǁŶ gore/ole ^ŬŽŬŶĂƚĂēŶŽŽĚƌĞĜĞŶƵƐƚƌĂŶƵ F5 ŝƵƉŝƓĞƚĞďƌŽũƚƌĂǎĞŶĞƐƚƌĂŶĞ a po jeno lovo levo/eno a po jean re gore/ole Skok na kraj rea ^ŬŽŬŶĂƉŽēĞƚĂŬƌĞĚĂ ͬ ŬƌĂŶƉŽĞŬƌĂŶŶĂŐŽƌĞĚŽůĞ

ͬ Crl + ії ͬ Crl + јљ Crl + En Crl + Home ƚƌůнWŐhƉͬ PgDown

͘ ^ĞůĞŬƚŽǀĂŶũĞ ũĞ ŽďĂǀĞǌŶŽ ƉƌŝůŝŬŽŵ ƐƌĞĜŝǀĂŶũĂ ƚĞŬƐƚĂ Ă ďŝ tŽƌĚ ǌŶĂŽ ŬŽũŝ ĚĞŽ ƚĞŬƐƚĂ ǎĞůŝƚĞ ĚĂ ƉƌŽŵĞŶŝƚĞŵŽƌĂƚĞĚĂŐĂŽǌŶĂēŝƚĞ, j. elekujee. ͞ ƉƌĞŬŽƚĞŬƐƚĂēŝŵĞƐĞƐĞůĞŬƚƵũĞďŝůŽŬŽũŝŶũĞŐŽǀĚĞŽƉŽƐƚŽũŝǀŝƓĞĚƌƵŐŝŚ WŽƌĞĚƉƌŽƐƚŽŐͣƉƌĞǀůĂēĞŶũĂ ͘ ŶĂēŝŶĂ ǌĂƐĞůĞŬƚŽǀĂŶũĞƚĞŬƐƚĂ͕ƉĂƚĂŬŽƚŽŵŽǎĞĚĂƐĞƌĂĚŝŝƉŽŵŽđƵŵŝƓĂŝƉŽŵŽđƵƚĂƐƚĂƚƵƌĞEĂēini ͘ ŬŽũŝƐƵŶĂǀĞĚĞŶŝƵƚĂďĞůŝŵŽŐƵŝƐƚŽƚĂŬŽĚĂǀĂŵǌŶĂēĂũŶŽƵďƌǌĂũƵƌĂĚƐĂƚĞŬƐƚŽŵ ͗ ^ĞůĞŬƚŽǀĂŶũĞƚĞŬƐƚĂƉŽŵŽđƵƚĂƐƚĂƚƵƌĞ

Slovo levo/eno Re gore/ole ͬ WŽũĞĚŶĂƌĞēůĞǀŽĚĞƐŶŽ Po jean pau gore/ole O pozicije kurora o kraja rea KĚƉŽǌŝĐŝũĞŬƵƌƐŽƌĂĚŽƉŽēĞƚŬĂƌĞĚĂ O pozicije kurora o kraja okumena KĚƉŽǌŝĐŝũĞŬƵƌƐŽƌĂĚŽƉŽēĞƚŬĂĚŽŬƵŵĞŶƚĂ Ceo okumen

ͬ Sif + ії ͬ Sif + јљ

ͬ Crl + Sif + ії ͬ Crl + Sif + јљ Sif + En Sif + Home Crl + Sif + En Crl + Sif + Home Crl + A

SeůĞŬƚŽǀĂŶũĞƚĞŬƐƚĂƉŽŵŽđƵŵŝƓĂ

ĞĚŶĂƌĞē Ceo pau Ceo ra Ceo pau Ceo okumen

ƵƉůŝŬůŝŬŶĂƌĞē Trosruki klik bilo ge u p asusu <ůŝŬƵǌŽŶƵǌĂŵĂƌŬĂĐŝũƵŝƐƉƌĞĚƚĞŬƐƚĂ ƵƉůŝŬůŝŬƵǌŽŶƵǌĂŵĂƌŬĂĐŝũƵ dƌŽƐƚƌƵŬŝŬůŝŬƵǌŽŶƵǌĂŵĂƌŬĂĐŝũƵ

Napomena: zv. ŽŶĂǌĂŵĂƌŬĂĐŝũƵƐĞŶĂůĂǌŝŝǌŵĞĜƵůĞǀĞůŝŶŝũĞƚĞŬƐƚĂŝůĞǀĞŝǀŝĐĞƉĂƉŝƌĂ – unuar leve ͘ ͘ ŵĂƌŐŝŶĞ<ƵƌƐŽƌƵŶũŽũƵǀĞŬŝǌŐůĞĚĂŬĂŽŽďŝēŶĂƐƚƌĞůŝĐĂŽŬƌĞŶƵƚĂŬĂƚĞŬƐƚƵ ͘ Ă ƐĞůĞŬƚŽǀĂŶũĞ ĚĞůŽǀĂƚĞŬƐƚĂŵŽǎĞ ĚĂ ƐĞ ŬŽƌŝƐƚŝ ŝ ŬŽŵďŝŶĂĐŝũĂ ŵŝƓĂ ŝ ƚĂƐƚĂƚƵƌĞ ^Ă ƚĂƐƚĞƌŽm Sif ŵŽǎĞƚĞĚĂƐĞůĞŬƚƵũĞƚĞǀĞǌĂŶŝĚĞŽƚĞŬƐƚĂƚĂŬŽƓƚŽŬůŝŬŶĞƚĞŵŝƓĞŵ ŶĂƉŽēĞƚĂŬĚĞůĂƚĞŬƐƚĂŬŽũŝǎĞůŝƚĞĚĂ elekujee, pa a priinuim Sif kliknee na kraj ela eka koji elekujee. Sa priinuim ƚĂƐƚĞƌŽŵƚƌůŵŽǎĞƚĞĚĂƐĞůĞŬƚƵũĞƚĞŶĞǀĞǌĂŶĞĚĞlove eka. Npr., elekujee jean nalov, pa a priinuim Crl elekujee i narene nalove.

6

&ŽƌŵĂƚŝƌĂŶũĞƚĞŬƐƚĂ ͘ ĂƐƌĞĜŝǀĂŶũĞƚĞŬƐƚĂƵtŽƌĚ-ƵƉŽƐƚŽũŝŵŶŽŐŽŶĂēŝŶĂŝƚĞŚŶŝŬĂKǀĚĞđĞďŝƚŝŽďũĂƓŶũĞŶĂƐĂŵŽŽƐŶŽǀŶĂ ƉŽĚĞƓĂǀĂŶũĂŬŽũĂƐĞŝŶĂũēĞƓđĞŬŽƌŝƐƚe. U Formaing oolbar-ƵƐĞŶĂůĂǌĞ ŶĂũŬŽƌŝƓđĞŶŝũĞĂůĂƚŬĞǌĂĨŽƌŵĂƚƚĞŬƐƚĂ. ^ǀĞĂůĂƚŬĞ;ƵŬůũƵēƵũƵđŝŝ ŽŶĞ koje u na oolbaru) e nalaze u Forma meniju.

Formaing oolbar

Prve ve alake u Formaing oolbar-u u Syles an Formaing ŝƉĂĚĂũƵđĂůŝƐƚĂSyles. Obe alake e ͘ ŬŽƌŝƐƚĞǌĂƌĂĚƐĂƐƚŝůŽǀŝŵĂŬŽũŝƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵƉŽƐĞďŶƵƚĞŚŶŝŬƵƐƌĞĜŝǀĂŶũĂƚĞƐŬƚĂ ^ƚŝůŽǀŝēŝŶĞƐŬƵƉƐǀŝŚ oobina eka, pa amo biranjem ila vi menjae komplean izgle  elekovanog ela eka. Nakon nji je alaka Fon koja vam omoŐƵđĂǀĂ ƉƌŽŵĞŶƵ ŝǌglea lova. Pooji ͘ ǀĞůŝŬŝŝǌďŽƌƌĂǌůŝēŝƚŝŚĨŽŶƚŽǀĂŬŽũŝƐƵǀĂŵŶĂƌĂƐƉŽůĂŐĂŶũƵŝŬŽũŝĚĂũƵƌĂǌŶŽůŝŬĞƉƌŝŬĂǌĞƐůŽǀĂ  ͘ ^ůĞĚĞđĂĂůĂƚŬĂũĞ Fon Size ŬŽũĂƉƌƵǎĂŵŽŐƵđŶŽƐƚƉƌŽŵĞŶĞǀĞůŝēŝŶĞƐůŽǀĂ^ƚĂŶĚĂƌĚŶĂǀĞůŝēŝŶĂ ͘ lova u elu eka je 12 poin ;ƚĂēĂŬĂͿ͕ǌĂŶĂƐůŽǀĞƐĞŬŽƌŝƐƚĞǀĞůŝēŝŶĞϭϲŝϭϴƉƚhƐĂŵŽũůŝƐƚŝǀĂŵũĞ ƉŽŶƵĜĞŶŽĚƌĞĜĞŶďƌŽũǀĞůŝēŝŶĂ͕ĂůŝĂŬŽǀĂŵŽĚŐŽǀĂƌĂǀĞůŝēŝŶĂĨŽŶƚĂŬŽũĞŶĞŵĂŶĂůŝƐƚŝ– jenoavno ͘ je upišie i povrŝƚĞƉƌŝƚŝƐŬŽŵŶĂŶƚĞƌDĂŬƐŝŵĂůŶĂŵŽŐƵđĂǀĂůŝēŝŶĂĨŽŶƚĂ je 1638 p. aim lee alake a ri lova , u pianju u ilovi fona (lova). Alaka Bol poeblũĂǀĂ lova. Ialic lova piše kao iskošena – zv. kurziv. Unerline lova ƉŽĚǀůĂēŝ. ^ůĞĚĞđĞēĞƚiri alake

e korie za poravnanje eka:

x

Align lef – poravnava ek uz levu marginu.

x

Cener – poavlja ek na reinu, jenako ualjen o leve i ene margine.

x

Align rig – poravnava ek uz enu marginu.

x

Jusify – ƌĂǌǀůĂēŝƚĞk o margine o margine, ako a je ek a obe rane ravan.

͘ ŵĞŶũĂ ƌĂǌŵĂŬ ŝǌŵĞĜƵ ůŝŶŝũĂ ƵŶƵƚĂƌ ƉĂƐƵƐĂ ^ƚĂŶĚĂƌĂŶ ƌĂǌŵĂŬ ũĞ ϭ͕Ϭ ŝůŝ ͘ ^ŝŶŐůĞŬŽũŝƐƚĂǀůũĂůŝŶŝũĞďĞǌƌĂǌŵĂŬĂŝǌŵĞĜƵ͕ŬĂŽƓƚŽũĞƚŽƵŽǀŽŵƉĂƐƵƐƵ

Line spacing alaka

ZĂǌŵĂŬŽĚϭ͕ϱůŝŶŝũĂƉƌĂǀŝǀĞđŝƌĂǌŵĂŬ, kao šo je o u ovom pauu. KƚƉƌŝůŝŬĞŝǌŵĞĜƵƐǀĂŬĞůŝŶŝũĞima ͘ ϱϬйǀŝƓĞƌĂǌŵĂŬĂĂŬŽŶĂĞŬƌĂŶƵƚŽ ŵŽǎĞĚĂ ĚĞůƵũĞƉƌĞǀŝƓĞ͕ǀĞđŝƉƌŽƌĞĚƐĞŬŽƌŝƐƚŝzao šo je ek ͘ ēŝƚůũŝǀŝũŝŬĂĚũĞŽĚƓƚĂŵĂƉĂŶ

7

Narene ve alake u Formaing oolbar-u e korie za nabrajanja. Numbering za nabrajanje ͘͘ ͘ korii brojeve, a Bulles rĂǌůŝēŝƚĞǌŶĂŬŽǀĞ;ƚĂēŬŝĐĞ͕ĐƌƚŝĐĞ͕ǌǀĞǌĚŝĐĞͿ ^ůĞĚĞđĞ ĚǀĞ ĂůĂƚŬĞ ƐƵ Decrease Inen i Increase Inen ͘ ŽĚŶŽƐŶŽƉŽǀĞđĂŶũĞƵǀůĂēĞŶũĞƉĂƐƵƐĂƐĂůĞǀĞƐƚƌĂŶĞ

koje e korie za manjenje,

Alaka Borers ŶĂũēĞƓđĞŬĂŽƉŽēĞƚŶƵŽƉĐŝũƵŶƵĚŝ Ousie Borer i ŽŵŽŐƵđĂǀĂ ĚĂĚĞŽ ƚĞŬƐƚĂ ͘ ƵŽŬǀŝƌŝƚĞ͕ƉŽĚǀƵēĞƚĞƐĂŐŽƌŶũĞŝůŝĚŽŶũĞƐƚƌĂŶĞŝůŝŽŝǀēŝƚĞƐĂůĞǀĞŝĚĞƐŶĞƐƚƌĂŶĞ ͘ hŽǀŽŵƉĂƐƵƐƵũĞŬŽƌŝƓđĞŶKƵƚƐŝĚĞďŽƌĚĞƌ Alaka Higlig

͘ ŽǌŶĂēĂǀĂƚĞŬƐƚŬĂŽƓƚŽďŝƐƚĞƚŽƵƌĂĚŝůŝŵĂƌŬĞƌŽŵŶĂƓƚĂŵƉĂŶŽŵƉĂƉŝƌƵ

Polenja alaka u Formaing Toolbar-u je Fon Color lova.

ŬŽũĂ ǀĂŵ ŽŵŽŐƵđĂǀĂ ƉƌŽŵĞŶƵ boje

Forma Paragrap ^ǀĂƉŽĚĞƓĂǀĂŶũĂŬŽũĂŵŽǎĞƚĞƉƌŝŵĞŶŝƚŝŶĂŶŝǀŽƵƉĂƐƵƐĂŶĂůĂǌĞƐĞƵ&ŽƌŵĂƚŵĞŶŝũƵŝŽƉĐŝũŝ Paragrap. Prva karica Inens an Spacing aĚƌǎŝ ͘ ŵŶŽŐŽ ŬŽƌŝƓđĞŶŝũĞ ĂůĂƚŬĞ WƌǀĂ ũĞ ƉĂĚĂũƵđĂ lia Alignmen menja poravnanje eka (Lef, Cener, Rig i Juifie). eno o nje je alaka Ouline level koja aje nivo eku, ime ͘ ŐĂ ŽǌŶĂēĂǀĂũƵđŝ ŬĂŽ ŶĂƐůŽǀ KďĂǀĞǌŶĂ ĂůĂƚŬĂ ͘ ǌĂƉƌĂǀůũĞŶũĞƐĂĚƌǎĂũĂƵĚŽŬƵŵĞŶƚƵ eo koji e zove Inenaion ŽŵŽŐƵđĂǀĂ ͘ ƉƌŽŵĞŶƵ ƵǀůĂēĞŶũĂ ƉĂƐƵƐĂ Lef i Rig u ƐƚĂŶĚĂƌĚŶĂƵǀůĂēĞŶũĂŬŽũĂĐĞŽƉĂƐƵƐƵǀůĂēĞƐĂ ͘ ůĞǀĞ ŽĚŶŽƐŶŽ ĚĞƐŶĞ ƐƚƌĂŶĞ WĂĚĂũƵđĂ ůŝƐƚĂ Special ƐĂĚƌǎŝ ƐƉĞĐŝũĂůŶĂ ƵǀůĂēĞŶũĂ ŬŽũĂ ƵƚŝēƵ ͘ ŶĂƐĂŵŽŽĚƌĞĜĞŶŝĚĞŽƉĂƐƵƐĂ Pa ako Firs line ƵǀůĂēŝ amo prvu ͘ liniju paua u onou na oale liniũĞ ĞƐƚŽ ŬŽƌŝƓđĞŶŽ ƉŽĚĞƓĂǀĂŶũĞ pravi zv. „francuki paragraf“. U ovom pauu je primenjeno ovo ͘ ƵǀůĂēĞŶũĞ Hanging ũĞ ƵǀůĂēĞŶũĞ, i oji naupro opciji Fir line, ŽĚŶŽƐŶŽ ƐǀĞ ůŝŶŝũĞ Ƶ ƉĂƐƵƐƵ ƐƵ ƵǀƵēĞŶĞ Ƶ

͘ oĚŶŽƐƵŶĂƉƌǀƵůŝŶŝũƵDŽǎĞĚĂƐĞŬŽƌŝƐƚŝŶĂƉƌŝŵĞƌŬĂĚĂǎĞůŝƚĞĚĂŝƐƚĂŬŶĞƚĞƉŽũĂŵŬŽũŝƐĞ nalazi u prvom reu eka.

͘ DŽǎĚĂŶĂũǀĂǎŶŝũŝĚĞŽũĞ Spacing ƵŬŽŵĞƐĞŶĂŵĞƓƚĂƌĂǌŵĂŬŝǌŵĞĜƵƉĂƐƵƐĂEĂƉŽēĞƚŬƵĚŽŬƵŵĞŶƚĂ ͘ je objašnjeno a e u or-u nika ne kuca viƓĞŶƚĞƌ-ĂǌĂƌĞĚŽŵ<ĂĚĂŶĂƐůŽǀǎĞůŝƚĞĚĂŽĚǀŽũŝƚĞŽĚ 8

͘ ͞ ͿĂƌĂǌŵĂŬ ŽƐƚĂƚŬĂƚĞŬƐƚĂ͕ƚŽƐĞŶĞƌĂĚŝƚĂŬŽƓƚŽǀŝƓĞƉƵƚĂŬůŝŬŶĞƚĞŶĂŶƚĞƌ;ƉƌĂǀĞđŝͣƉƌĂǌŶĞƉĂƐƵƐĞ ͘ ŝǌŵĞĜƵƉĂƐƵƐĂƐĞŬŽƌŝƐƚĞĚǀĂƉŽĚĞƓĂǀĂŶũĞŝǌŽǀŽŐĚĞůĂ͕ĂƚŽƐƵ Before i ĨƚĞƌ

Spacing Before oĚƌĞĜƵũĞŬŽůŝŬŝđĞďŝƚŝƌĂǌŵĂŬ pre elekovanog paua, onoŶŽŝǌŵĞĜƵƚŽŐƉĂƐƵƐĂŝ

preonog (ili gornje margine, ako je o prvi pau u eku). ͘

Spacing Afer ŽĚƌĞĜƵũĞŬŽůŝŬŝũĞƌĂǌŵĂŬƉŽƐůĞƐĞůĞŬƚŽǀĂŶŽŐƉĂƐƵƐĂ͕ŽĚŶŽƐŶŽƚŽŐƉĂƐƵƐĂŝŶĂƌĞĚŶŽŐ

͘ Spacing o 12 p je razmak o oprilike jenog rea ŝǌŵĞĜƵĚǀĂƉĂƐƵƐĂ WŽƌĞĚƉŽŝŶƚ-a ( pt ) meru za ͘͘ ƌĂǌŵĂŬŵŽǎĞƚĞŽĚƌĞĚŝƚŝŝƵůŝŶŝũĂŵĂ;ƵƉŝƐƵũƵđŝline), u cenimerima ( cmͿ͕ŝŶēŝŵĂ;͛Ϳ hŽǀŽŵĚĞůƵƐĞŶĂůĂǌŝŝ>ŝŶĞ^ƉĂĐŝŶŐŬŽũŝũĞǀĞđŽƉŝƐĂŶƵ&ŽƌŵĂƚŝŶŐƚŽŽůďĂƌ-u,  im šo ove imae ͘ ŶĞƓƚŽǀŝƓĞŵŽŐƵđŶŽƐƚŝǌĂŽĚƌĞĜŝǀĂŶũĞƚĂēŶŽŐƌĂǌŵĂŬĂůŝŶŝũĂƵŶƵƚĂƌƉĂƐƵƐĂ ruga karica u prozoru Forma Paragrap je Line an Page Breaks. Na njoj e nalazi nekoliko alaki ͘ ŬŽũĞǀĂŵŵŽŐƵƉŽŵŽđŝŬŽĚƐƌĞĜŝǀĂŶũĂƚĞŬƐƚĂ

ͬ ͘ Prva je tŝĚŽǁKrpan conrol ŬŽũĂ ŐŽƚŽǀŽ ƵǀĞŬ ƐƚŽũŝ ƵŬůũƵēĞŶĂ <ĂĚũĞ ĂŬƚŝǀŶĂ ĞůŝŵŝŶŝƓĞ ƌĞĚŽǀĞ ͞ Ϳŝůŝ ƐĂŵŝ ƉƌĞĜƵ ŶĂ ŶĂƌĞĚŶƵ ƐƚƌĂŶƵ ƉĂƐƵƐĂ ŬŽũŝ ŽƐƚĂŶƵ ƐĂŵŝ ŶĂ ƉƌĞƚŚŽĚŶŽũ ƐƚƌĂŶŝ ;ƐůƵēĂũ ͣhĚŽǀŝĐĂ ͘ ͞ Ϳ ;ƐůƵēĂũͣ^ŝƌŽēĞ

͘

eep lines ogeer ŽĚƌǎĂǀĂƐǀĞůŝŶŝũĞƉĂƐƵƐĂŶĂŝƐƚŽũƐƚƌĂŶŝEĂũēĞƓđĞƐĞŬŽƌŝƐƚŝŬŽĚƉĂƐƵƐĂŬŽũŝǌďŽŐ

vizualnog oblika mora bii na ioj rani. ͘

eep wi nex ĚƌǎŝƚĂũƉĂƐƵƐǌĂũĞĚŶŽƐĂŶĂƌĞĚŶŝŵŶĂŝƐƚŽũƐƚƌĂŶŝ dŝŵĞŽŶĞŵŽŐƵđĂǀĂĚĂƚĂũƉĂƐƵƐ

͘ ͘ ďƵĚĞƉŽƐůĞĚŶũŝŶĂƐƚƌĂŶŝĞƐƚŽƐĞŬŽƌŝƐƚŝǌĂŶĂƐůŽǀĞ

Page break before ƉƌĂǀŝƉƌĞŬŝĚƐƚƌĂŶĞƉƌĞƐĞůĞŬƚŽǀĂŶŽŐƉĂƐƵƐĂēŝŵĞƚĂũƉĂƐƵƐďŝǀĂƉƌǀŝŶĂŶĂƌĞĚŶŽũ

rani. orii e za nalove poglavlja.

Forma fon ^ǀĂƉŽĚĞƓĂǀĂŶũĂŬŽũĂŵŽǎĞƚĞƉƌŝŵĞŶŝƚŝŶĂŶŝǀŽƵƐůŽǀĂŶĂůĂǌĞƐĞƵ&ŽƌŵĂƚŵĞŶŝũƵŽƉĐŝũĂFon. Prvi nekoliko poešavanja ŝǌ ƚŽŐ ƉƌŽǌŽƌĂ ƐƵ ǀĞđ ŽďũĂƓŶũĞŶĂ͕ ƉŽƓƚŽ u prikazane i kao alake na Formaing oolbar-u. To u Fon, Fon Syle, Size i Fon Color.

9

WĂĚĂũƵđĂ ůŝƐƚĂ Ƶ ƐƌĞĚŝŶŝ ƉƌŽǌŽƌĂ Unerline ͘ Syle ƉŽĚǀůĂēŝ ƚĞŬƐƚ ůŝŶŝũŽŵ ŬŽũƵ ŝǌĂďĞƌĞƚĞ ŝŵŝǌĂďĞƌĞƚĞůŝŶũƵƉŽƐƚĂũĞĂŬƚŝǀŶĂŝƉĂĚĂũƵđĂ ͘ lia pore hŶĚĞƌůŝŶĞŽůŽƌ Alaka Unerline ŝǌ &ŽƌŵĂƚŝŶŐ ƚŽŽůďĂƌĂ ƵǀĞŬ ƉŽĚǀůĂēŝ ƚĞŬƐƚ ankom crnom linijom, ok vam ova ͘ ƉŽĚĞƓĂǀĂŶũĂƉƌƵǎĂũƵviše ŵŽŐƵđŶŽƐƚŝ Slei celina koja e zove Effecs, u pianju u ƌĂǌůŝēŝƚŝ ĞĨĞŬƚŝ ŬŽũŝ ŵŽŐƵ ĚŽƐƚĂ ƉƌŽmenii prikaz lova. Prva va efeka u Srikeroug i Double Srikeroug koji precravaju lova jenom ili uplom linijom. ͘ EĂƌĞĚŶĂĚǀĂƐĞŶĂũēĞƓđĞŬŽƌŝƐƚĞhƉŝƚĂŶũƵƐƵ Superscrip i Subscrip, koji manjuju lova i ƉŽĚŝǎƵŝŚŐŽƌĞ;ŬĂŽƵŵ 2) ili pušaju ole (kao Ƶ2O). aim lei kolona a ukranim efekima: Saow –  enka, Ouline – iippuuppēēeennaa͕ŶŐƌĂǀĞ– uuuubb jl ljeennaa͘

͕ ŵďŽƐƐ –

͗ U narenoj koloni je prvo Small caps koũŝƉƌŝŬĂǌƵũĞƐǀĂƐůŽǀĂŬĂŽǀĞůŝŬĂ;ĐĂƉŝƚĂůƐͿ͕ĂůŝƵŵĂŶũŽũǀĞůŝēŝŶŝ SMALL CAPS, ok All caps prikazuje va lova kao velika: ALL CAPS. Hien kriva elekovana lova. ruga karica Caracer Spacing ima nekoliko poešavanja. Scale ƌĂǀŶŽŵĞƌŶŽƉŽǀĞđĂǀĂŝůŝƐŵĂŶũƵũĞ elekovan ek npr.: ϭϱϬй ili ϮϬϬй. ůŝƉŽƓƚŽƵŵŶŽŐŽŵĞƵƚŝēĞna kvalie lova – reko e korii. DŶŽŐŽŬŽƌŝƓđĞŶŝũŝũĞ Spacing ŬŽũŝǀĂŵŽŵŽŐƵđĂǀĂĚĂƉŽǀĞđĂƚĞ;Expene) ili manjie (Conense) ͘ ͘ ƌĂǌŵĂŬŝǌŵĞĜƵƐůŽǀĂĞƐƚŽƐĞŶĂƐůŽǀŝŬŽũŝǎĞůŝƚĞĚĂ ďƵĚƵǀŝǌƵĂůŶŽǀĞđŝ ;DK>͕sͿƉŽŐƌĞƓŶŽ ͘ ƐƌĞĜƵũƵƚĂŬŽƓƚŽƐĞƐƚĂǀůũĂƌĂǌŵĂŬŝǌŵĞĜƵƐǀĂŬŽŐƐůŽǀĂdŽũĞƉŽŐƌĞƓŶŽǌĂƚŽƓƚŽtŽƌĚƵƚŽŵƐůƵēĂũƵ ƐǀĂŬŽƐůŽǀŽƚƌĞƚŝƌĂŬĂŽǌĂƐĞďŶƵƌĞēƓƚŽ ǀĂŵ ƵŵŶŽŐŽŵĞŽƚĞǎĂǀĂŝ ƐĞůĞŬƚŽǀĂŶũĞ ŝƌĂĚƐĂƚŝŵĚĞůŽŵ ͘ ƚĞŬƐƚĂWƌĂǀŝůŶŽũĞŬŽƌŝƐƚŝƚŝƵƉƌĂǀŽŽǀŽƉŽĚĞƓĂǀĂŶũĞŬŽũĞ ǀĂŵ ŽŵŽŐƵđĂǀĂĚĂƌĞŐƵůŝƓĞƚĞ ŝǀĞůŝēŝŶƵƚŽŐ ƌĂǌŵĂŬĂ ŝǌŵĞĜƵ ƐůŽǀĂ ;M O L B A ,     s A).

Ipo je poešavanje Posiion ŬŽũŝƉƌƵǎĂŵŽŐƵđŶŽƐƚĚĂƌĞēŝŝůŝēĂŬƉŽũĞĚŝŶĂēŶĂƐůŽǀĂ poignee izna ili puie ipo normalne linije eka. ͘ Polenja karica u prozoru Fon je Tex Effecs ge iŵĂƚĞŝǌďŽƌƌĂǌůŝēŝƚŝŚĂŶŝŵŝƌĂŶŝŚĞĨĞŬĂƚĂ

ϭϬ

ĂďƌĂũĂŶũĂ;ƵůůĞƚƐĂŶĚƵŵďĞƌŝŶŐͿ <ĂŽƓƚŽũĞƌĂŶŝũĞǀĞđŽďũĂƓŶũĞŶŽƵtŽƌĚ-u e korie ve vre nabrajanja: Bulle, koji korii znakove i Numbering, koji korii brojeve. Pore ikonica iz Formaing oolbar-a zĂŶĂďƌĂũĂŶũĞŵŽǎĞƚĞĚĂŬŽƌŝƐƚŝƚĞ i opciju Bulles an Numbering koja e nalazi u ͘ Forma ŵĞŶŝũƵdƵŝŵĂƚĞŵŽŐƵđŶŽƐƚĚĂŵĞŶũĂƚĞǀŝƓĞ poešavanja vezani za nabrajanja. Na karici Bullee ŝŵĂƚĞŝǌďŽƌƌĂǌůŝēŝƚŝŚƐŝŵďŽůĂŬŽũŝ ͘ ŵŽŐƵĚĂƐĞŬŽƌŝƐƚĞƵƚƵƐǀƌŚƵŝm izaberee klikom jenu liu, poaje akivan aer Cusomize u onjem enom uglu. ͘ <ůŝŬŽŵŶĂŶũĞŐĂĚŽůĂǌŝƚĞĚŽũŽƓǀŝƓĞƉŽĚĞƓĂǀĂŶũĂ WƌǀŽďŝƌĂƚĞĚĂůŝđĞƚĞ koriie neki imbol ( Caracer) ŝ ŬĂŬŽ đĞ ŽŶ ŝǌŐůĞĚĂƚŝ ;FonͿ ŝůŝ đĞƚĞ ŬŽƌƐŝƚŝƚŝ ŶĞŬƵ ƐůŝēŝĐƵ (Picure) za nabrajanje. Poešavanje Inen a ͘ oreĜƵũĞŬŽůŝŬŽđĞƐŝŵďŽůďŝƚŝƵǀƵēĞŶƵŽĚŶŽƐƵŶĂůĞǀƵŵĂƌŐŝŶƵ hĚĞůƵ Tex posiion opcija Tab space afer ĚĞĨŝŶŝƓĞŬŽůŝŬŽđĞƉƌǀĂůŝŶŝũĞƚĞŬƐƚĂ bii ƵǀƵēĞŶĂ u onou na levu marginu, a Inen a ŬŽůŝŬŽđĞƐve oale ͘ ůŝŶŝũĞďŝƚŝƵǀƵēĞŶĞ arica Numbere vam okriva a za a vra nabrajanja ne mora obavezno bii a brojevima. To mogu bii i rimki brojevi, mala, velika ͘͘ ƐůŽǀĂ ŝŵ ŝǌĂďĞƌĞƚĞ ũĞĚŶƵ ůŝƐƚƵ ĂŬƚŝǀŝƌĂ ƐĞ Cusomize a aljim ͘ poešavanjima. Tu prvo efinišee Number forma͕ŽĚŶŽƐŶŽŬĂŬŽđĞďƌŽũĞǀŝďŝƚŝƉƌŝŬĂǌĂŶŝ; ϭ , 1), (1), ͘ ͘ ϭĚĂŶ , ƌĂēƵŶďƌϭ i.) ako šo pore͘ ivog polja koji preavlja bilo koji broj u lii upiujee ša ͘͘ ǎĞůŝƚĞĚĂƉŝƓĞ;ƚĂēŬĂ͕ǌĂŐƌĂĚĂ͕ŶĞŬŝƚĞŬƐƚͿĞƐŶŽũĞƚĂƐƚĞƌ Fon kojim efinišee izgle og broja. Ipo, u Number Syles ŽĚƌĞĜƵũĞƚĞĚĂ ůŝđĞƚĞŬŽƌŝƐƚŝƚĞďƌŽũĞǀĞŝůŝƐůŽǀĂ. Pore u Sar a ŽĚƌĞĜƵũĞƚĞ ͘͘ ŽĚŬŽŐďƌŽũĂŬƌĞđĞ ůŝƐƚĂ;ĂŬŽ ŶĂƐƚĂǀůũĂƚĞŶĞŬƵƉƌĞƚŚŽĚŶƵ ůŝƐƚ ŶƉƌͿĂƚŝŵ ƵĚĞůƵ Number posiion ŽĚƌĞĜƵũĞƚĞŬĂŬŽđĞďƌŽũĞǀŝŵĞĜƵƐŽďŶŽďŝƚŝƉŽƌĂǀŶĂƚŝŝƵ Aligne a ŬŽůŝŬŽđĞďŝƚŝƵǀƵēĞŶŝŽĚůĞǀĞ margine. Ipo je Tex posiion koji je ii kao i za bulle. ͞ ŶĂďƌĂũĂŶũĞ͘<ĂĚĂŝŵĂƚĞ arica Ouline Numbere ƉƌƵǎĂǀĂŵŵŽŐƵđŶŽƐƚĚĂŝǌĂďĞƌĞƚĞͣǀŝƓĞƐůŽũŶŽ nabrajanje unuar nabrajanja, onono kaa imae više nivoa nabrajanja. Jeino oano u Cuomize imae upravo izbor nivoa koje efinišee u om prozoru. ͘ Na karici Line Syles ŵŽǎĞƚĞĚĂďŝƌĂƚĞ͕ŶĂƉƌĂǀŝƚĞŶŽǀŝůŝŵŽĚŝĨŝŬƵũĞƚĞƉŽƐƚŽũĞđŝƐƚŝůǌĂǀĂƓƵůŝƐƚƵ

olumne ŬŽ ǎĞůŝƚĞ Ěa vam ek bue ipian u kolumnama ili upcima (kao u novinama npr.) ͘ ŽŵŽǎĞƚĞĚĂƵƌĂĚŝƚĞŶĂĚǀĂŶĂēŝŶĂWƌǀŝŶĂēŝŶ ũĞƉŽŵŽđƵĂůĂƚŬĞColumns koja e nalazi u Sanar oolbar-u. Prvo elekujee eo eka

ŬŽũŝ ǎĞůŝƚĞ ĚĂ ƉƌŝŬĂǎĞƚĞ Ƶ ƐƚƵƉĐŝŵĂ ;ĂŬŽ ƚŽ raie za ceo ek – ne mora niša a bue ƐĞůĞŬƚŽǀĂŶŽͿŝƉŽŵŽđƵĂůĂƚŬĞŽĚƌĞĚŝƚĞƵŬŽůŝŬŽ ͘ ŬŽůƵŵŶŝǎĞůŝƚĞĚĂƉƌŝŬĂǎĞƚĞƚĞŬƐƚƌƵŐŝŶĂēŝŶũĞ a o raie kroz Forma meni. 11

aa iz͘ Forma menija izaberee opciju ͘͘ ŽůƵŵŶƐ ovara vam e ioimeni prozor a više poešavanja.

͘͘͘ ŝǌŵĞĜƵ ŬŽůƵŵŶŝͿ  Ăƚŝŵ ũĞ ĚĞŽ i an spacing ŐĚĞ ŽĚƌĞĜƵũĞƚĞ ƓŝƌŝŶƵ ƐǀĂŬĞ ͘ ƉŽũĞĚŝŶĂēŶĞ ŬŽůƵŵŶĞ ŝ ƌĂǌŵĂŬ ŝǌŵĞĜƵ ŶũŝŚ <ĂĚĂ ũĞ ƵŬůũƵēĞŶĂ ŽƉĐŝũĂ Equal column wi ƐǀĞŬŽůƵŵŶĞđĞďŝƚŝŝƐƚĞƓŝƌŝne. Na nu je opcija Apply o ŬŽũŽŵŽĚƌĞĜƵũĞƚĞĚĂ li e a poešavanja onoe na ceo okumen, ŽĚ ŽǀĞ ƚĂēŬĞ ŶĂ ĚĂůũĞ͕ ƐĞůĞŬƚŽǀĂŶ ƚĞŬƐƚ ŝůŝ ŶĂ ekciju u kojoj e nalazi ekualni kuror.

WƌǀŽ ŵŽǎĞƚĞ ĚĂ ďŝƌĂƚĞ ŶĞŬŝ ŽĚ „ Preses“ j. goovi rešenja: amo jena kolumna (normalan ek), ve, ri kolumne, leva manja, ena manja. Ipo je opcija Number of columns ŐĚĞ ŽĚƌĞĜƵũĞƚĞ ďƌŽũ ŬŽůƵŵŶŝ (makimalan broj je 45, ali o zavii o oali ͗ ƉŽĚĞƓĂǀĂŶũĂǀĞůŝēŝŶĞƉĂƉŝƌĂ͕ŵĂƌŐŝŶĂ͕ƌĂǌŵĂŬĂ

U enom elu prozora je prikaz og eka i ͘ ŬĂŬŽŽĚƌĞĜĞŶĞŽƉĐŝũĞƵƚŝēƵŶĂŶũĞŐĂ ǌŶĂĚũĞ opcija Line beween koja poavlja upravnu ͘ ůŝŶŝũƵŝǌŵĞĜƵƐǀŝŚŬŽůƵŵŶŝ

^ƚƌĂŶŝēŶĞŽǌŶĂŬĞ;,ĞĂĚĞƌĂŶĚ&ŽŽƚĞƌͿ ^ƚƌĂŶŝēŶĞ ŽǌŶĂŬĞ ƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵ ŽĚƌĞĜĞŶ ƉŽĚĂƚĂŬ (ek, liku, broj...) koji e ponavlja na vru ili na nu vake rane. Na vru rane j. unuar gornje margine je zaglavlje ili Heaer, a u nu j. unuar ĚŽŶũĞŵĂƌŐŝŶĞũĞƉŽĚŶŽǎũĞŝůŝ Fooer. Oni e uvek ŶĂůĂǌĞ ŶĂ ƐƚƌĂŶŝ ƐĂŵŽ ƚƌĞďĂ ĚĂ ŝŚ ƉƌŝŬĂǎĞƚĞ ŬƌŽǌ View meni i biranjem opcije Heaer an Fooer. Porazumevano je a e ono šo napišee ili ƵďĂĐŝƚĞ Ƶ ĞĂĚĞƌ ŝůŝ &ŽŽƚĞƌ ƉŽŶĂǀůũĂ ŶĂ ƐǀĂŬŽũ ƐƚƌĂŶŝ͕ ŵĞĜƵƚŝŵ ƉŽƐƚŽũĞ ƐŝƚƵĂĐŝũĞ ŬĂĚĂ ǀĂŵ ŶĞ ͘ ƚƌĞďĂŶĂƐǀĂŬŽũƐƚƌĂŶŝŝƐƚŝĞĂĚĞƌŝ&ŽŽƚĞƌhWĂŐĞ Seup-ƵƐŵŽǀŝĚĞůŝĚĂĞĂĚĞƌŝ&ŽŽƚĞƌŵŽŐƵĚĂƐĞ razlikuju za parne i neparne rane (na parnoj ime ͘ ƉŝƐĐĂ͕ŶĂŶĞƉĂƌŶŽũŶĂǌŝǀĚĞůĂŶƉƌͿ͕ĂƚĂŬŽĜĞŵŽǎĞ a e razlikuje i na prvoj rani (ako je o nalovna rana). ĞĂĚĞƌ ŝ &ŽŽƚĞƌ ŵŽŐƵ ĚĂ ƐĞ ƌĂǌůŝŬƵũƵ Ƶ ďŝůŽ ŬŽŵ ĚĞůƵ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂ – na vakoj rani, u vakom poglavlju...,͘ ako aj okumen poelie u ekcije. Sekcije pravie ako šo ubacujee preki ekcije: ͬ͘ ͬ ͗ /ŶƐĞƌƚƌĞĂŬ^ĞĐƚŝŽŶ ƌĞĂŬ ͕ ŐĚĞ ŝŵĂƚĞ ŝǌďŽƌēĞƚƌŝ ƚŝƉĂƉƌĞŬŝĚĂ Nex Page (pravi novu ekciju na narenoj rani), Coninuous (bez prekia u eku), Even Page ;ƐĞŬĐŝũĂƉŽēŝŶũĞŶĂƉĂƌŶŽũƐƚƌĂŶŝ͕ēĂŬŝ 12

ako preona neparna oane prazna) i O Page ;ƉŽēŝŶũĞ ŶĂ ͘ ŶĞƉĂƌŶŽũ ƐƚƌĂŶŝ͕ ēĂŬ ŝ ĂŬŽ ƉƌĞƚŚŽĚŶĂ ŶĞƉĂƌŶĂ ŽƐƚĂŶĞ ƉƌĂǌŶĂͿ ^ǀĂŬĂ ƐĞŬĐŝũĂŽƐŝŵƌĂǌůŝēŝƚŝŚƐƚƌĂŶĂŵŽǎĞĚĂŝŵĂēĂŬŝƌĂǌůŝēŝƚƵǀĞůŝēŝŶƵƉĂƉŝƌĂ͕  margine ili orjenaciju (pogleai eo o Page Seup-u). KƐŝŵ ƓƚŽ Ƶ ĞĂĚĞƌ-u i Fooer-Ƶ ŵŽǎĞƚĞ ĚĂ ƉŝƓĞƚĞ ƚĞŬƐƚ ŝ ĚĂ ƵďĂĐƵũĞƚĞ ƐůŝŬĞ͕ ƚĂŬŽĜĞ ŵŽǎĞƚĞ ĚĂ ƵďĂĐƵũĞƚĞŽĚƌĞĜĞŶĂĂŬƚŝǀŶĂƉŽůũĂ– ƉŽŵŽđƵĂůĂƚŬŝŝǌĞĂĚĞƌĂŶĚ&ŽŽƚĞƌƚŽŽůďĂƌ-a. Taj oolbar poaje ͘ ĂŬƚŝǀĂŶēŝŵƉƌŝŬĂǎĞƚĞĞĂĚĞƌŝ&ŽŽƚĞƌ

Prva alaka u njemu je Inser AuoTex – ŬŽũĂƵďĂĐƵũĞĂƵƚŽƚĞŬƐƚ͕ŽĚŶŽƐŶŽŽĚƌĞĜĞǌĂƉŝƐĞŬŽũĞtŽƌĚ ͘͘ ͞  ŝƚĚͿ ^ůĞĚĞđĂ ũĞ ĂƵƚŽŵĂƚƐŬŝ ŐĞŶĞƌŝƓĞ ;ŝŵĞ ĂƵƚŽƌĂ ƐĂ ďƌŽũĞŵ ƐƚƌĂŶĂ͕ ŶĂǌŝǀ ĚŽŬƵŵĞŶƚĂ͕ ͣƉŽǀĞƌůũŝǀŽ – ubacuje broj rane. Inser Number Of Pages – ubacuje ukupan broj ͘ – ƉƌƵǎĂ ƐƚƌĂŶĂ;ŬŽũŝƐĞĂƵƚŽŵĂƚƐŬŝƉŽǀĞđĂǀĂĂŬŽƐĞƉŽǀĞđĂďƌŽũƐƚƌĂŶĂͿ Forma Page Number ͞  ;ŵŽŐƵ ĚĂ ƐĞ ŬŽƌŝƐƚĞ ƌŝŵƐŬŝ ŵŽŐƵđŶŽƐƚ ŝǌďŽƌĂ ŝǌŐůĞĚĂ ďƌŽũĞǀĂ ŬŽũŝ đĞ ƐĞ ŬŽƌŝƐƚŝƚŝ ǌĂ ͣƉ ĂŐŝŶĂĐŝũƵ Inser Page Number

brojevi, lova...). Inser Dae

– ubacuje renuni aum (koji e menja vaki pu ka ovorie

okumen). Inser Time

– ubacuje renuno vreme. Page Seup – ovara Page Seup (zbog ͘ ͬ ƉŽŵĞŶƵƚŝŚƉŽĚĞƓĂǀĂŶũĂŬŽũĂƐĞŽĚŶŽƐĞŶĂĞĂĚĞƌŝ&ŽŽƚĞƌͿ ^ŚŽǁ,ŝĚĞŽĐƵŵĞŶƚdĞǆƚ – kriva ͘ i prikazuje ek oŬƵŵĞŶƚĂ;ĚĂǀĂŵŶĞƐŵĞƚĂĚŽŬƉŽĚĞƓĂǀĂƚĞŝǌŐůĞĚƐƚƌĂŶŝēŶŝŚŽǌŶĂŬĂͿ  Same As ͘ Previous – ŬŽƉŝƌĂ ŝǌŐůĞĚ ƐƚƌĂŶŝēŶŝŚŽǌŶĂŬĂ ŝǌƉƌĞƚŚŽĚŶĞƐĞŬĐŝũĞ Swic Beween Heaer an – ƉƌĞďĂĐƵũĞǀĂƐŝǌĞĂĚĞƌ-a u Fooer i obrnuo. Sow Previous i Sow Nex – ͘ ƉƌĞďĂĐƵũƵ ǀĂƐ Ƶ ĞĂĚĞƌ ŝůŝ &ŽŽƚĞƌ ƉƌĞƚŚŽĚŶĞ͕ ŽĚŶŽƐŶŽ ŶĂƌĞĚŶĞ ƐĞŬĐŝũĞ Close – zavara prikaz ͘ ĞĂĚĞƌ-a i Fooer-ĂŝǀƌĂđĂǀĂƐƵƚĞŬƐƚĚŽŬƵŵĞŶƚĂ;ŝƐƚŽĚŽďŝũĞƚĞŝĚƵƉůŝŵŬůŝŬŽŵŶĂƚĞŬƐƚͿ Fooer

Fusnoe

1

ĂďŝƐƚĞƵďĂĐŝůŝĨƵƐŶŽƚƵƉŽƌĞĚŶĞŬĞƌĞēŝƵƚĞŬƐƚƉƌvo poavljae ƚĞŬƐƚƵĂůŶŝ ŬƵƌƐŽƌ ŶĂ ŵĞƐƚŽŐĚĞ ǎĞůŝƚĞ ĚĂ ƐƚŽũŝ ŽǌŶĂŬĂ ĨƵƐŶŽƚĞ ͘ ;ŶĂũēĞƓđĞ ŶĂ ŬƌĂũ ƚĞ ƌĞēŝͿ aim pozivae komanu ͬ Inser/ZĞĨĞƌĞŶĐĞ&ŽŽƚŶŽƚĞ ͕ ŬŽũĂ đĞ ǀĂŵ ŽƚǀŽƌŝƚŝ ƉƌŽǌŽƌ Foonoe an Ennoe. ͘ WƌǀŽƓƚŽŽĚƌĞĜƵũĞƚĞũĞĚĂůŝƉƌĂǀŝƚĞ&ŽŽƚŶŽƚĞŝůŝŶĚŶŽƚĞ Razlika je šo e Foonoe nalazi na nu rane (kao u primeru nalova), ͘ ĂŶĚŶŽƚĞŶĂ ŬƌĂũƵĚŽŬƵŵĞŶƚĂ ĂƚŝŵďŝƌĂƚĞ Number Forma ŽĚŶŽƐŶŽ ŬŽũƵ đĞƚĞ ŽǌŶĂŬƵ ŬŽƌŝƐƚŝ ǌĂ ĨƵƐŶŽƚĞ ;ĂƌĂƉƐŬŝ ďƌŽũĞǀŝ͕ rimki brojevi, lova..) ipo je i Cusom mark ŐĚĞŵŽǎĞƚĞĚĂ uƉŝƓĞƚĞ ďŝůŽ ŬŽũŝ ǌŶĂŬ ŬŽũŝ đĞ ƐĞ ŬŽƌŝƐƚŝƚŝ ŬĂŽ ŽǌŶĂŬĂ ĨƵƐŶŽƚĞ ;ŶĂũēĞƓđĞ ũĞ ƚŽ * - pri om e za vaku narenu funou 1

Ovo je funoa za nalov

13

͘ ͗ ũĞĚŶŽƐƚĂǀŶŽƉŽǀĞđĂǀĂďƌŽũƚŝŚƐŝŵďŽůĂ *, **, *** ͘Ϳ^ůĞĚĞđĞďŝƌĂƚĞŽĚŬŽŐďƌŽũĂđĞƉŽēĞƚŝďƌŽũĂŶũĞ oznaka za funou – Sar a. SleeđĂŽƉĐŝũĂũĞ Numbering͕ŬŽũŽŵďŝƌĂƚĞŶĂēŝŶŶĂďƌĂũĂŶũĂ– ĚĂůŝđĞŝđŝ ͘ ͗ Coniuous ;ŬĂĚƐĞŽǌŶĂŬĞƌĞĚŽŵƉŽǀĞđĂǀĂũƵϭ͕Ϯ͕ϯŽĚƉŽēĞƚŬĂĚŽŬƌĂũĂĚŽŬƵŵĞŶƚĂͿ͕ Resar eac secion ;ŶĂ ƉŽēĞƚŬƵ ƐǀĂŬĞ ƐĞŬĐŝũĞ j. ƉŽŐůĂǀůũĂ ƉŽēŝŶũĞ ƉŽŶŽǀŶŽ ďƌŽũĂŶũĞͿ i Resar eac page (na ͘ ͘ ƐǀĂŬŽŵůŝƐƚƵƉŽēŝŶũĞďƌŽũĂŶũĞŝǌƉŽēĞƚŬĂŶƉƌŬĂĚĂŬŽƌŝƐƚŝƚĞĐƵƚŽŵŵĂƌŬŬĂŽŽǌŶĂŬĞͿEĂŬƌĂũƵďŝƌĂƚĞ ͘ ŶĂŬŽũŝĚĞŽĚŽŬƵŵĞŶƚĂđĞƐĞƚŽŽĚŶŽƐŝƚŝ– ŶĂĐĞŽĚŽŬƵŵĞŶƚŝůŝŽĚƌĞĜĞŶƵƐĞŬĐŝũƵ

Cange Case Pogrešno okucana mala ili velika lova (npr. zaboravljen Cap Lock) ne morae briai i kucai ponovo ǀĞđŝŚũĞĚŶŽƐƚĂǀŶŽƉƌĞƉƌĂǀŝƚĞƉŽŵŽđƵŬŽŵĂŶĚĞCange Case. Ova komana funkcioniše na bilo kom elu eka koji je elekovan ͘ ͘ ;ũĞĚŶĂƌĞē͕ƉĂƐƵƐ͕ĐĞŽƚĞŬƐƚͿŽŶũĞĚŽůĂǌŝƚĞŬƌŽǌ&ŽƌŵĂƚŵĞŶŝh prozoru Cange Cae pooji pe opcija: Senence case – lova ŝƐƉŝƐƵũĞ ŬĂŽ Ƶ ƌĞēĞŶŝĐŝ͕ ƉƌǀŽ ǀĞůŝŬŽ ƐǀĂ ŽƐƚĂůĂ ŵĂůĂ lowercase – ͖ va lova ipiuje kao mala; UPPERCASE – va lova prepravlja u velika; Tile Case – ƵƐǀĂŬŽũƌĞēŝƉƌǀŽƐůŽǀŽũĞǀĞůŝŬŽ͕Ƶ ĞŶŐůĞƐŬŽŵ jeziku e ako pišu nalovi, ko na e korii npr. za ime i prezime; OGGLE cASE – zamenjuje mala u velika i obrnuo.

WƌĂǀůũĞŶũĞƐĂĚƌǎĂũĂ ͘ U or-Ƶ ƐĞ ƐĂĚƌǎĂũ ƉƌĂǀŝ ĂƵƚŽŵĂƚƐŬŝ  Ă ďŝ tŽƌĚ ƐĂŵ ŶĂƉƌĂǀŝŽ ƐĂĚƌǎĂũ ƉƌǀŽ ŵŽƌĂƚĞ ĚĂ ŵƵ ͘ ͘ „objanie“ ša u nalovi u eku EĂƐůŽǀĞ ĚĞĨŝŶŝƓĞƚĞ ƉŽŵŽđƵ ŶŝǀŽĂ h ĚĞůƵ ͣForma Paragrap“ pomenua je alaka Ouline level - ƚŽũĞƵƉƌĂǀŽĂůĂƚŬĂŬŽũŽŵŽĚƌĞĜƵũĞƚĞ koji ͘ ͘ ŶŝǀŽđĞ ŝŵĂƚŝƐĞůĞŬƚŽǀĂŶŝĚĞŽ ƚĞŬƐƚĂ hŬƵƉŶŽ ŵŽǎĞƚĞ ŬŽƌŝƐƚŝƚŝ ĚŽ ϵ ŶŝǀŽĂ Prvi nivo: Level 1 je najviši nivo i oeljujee ga najbinijim nalovima u eku (nalovima poglavlja npr.), Level 2 bi a oelili vim ponalovima, Level 3 emama i. U praki reko ka imae više o ri nivoa. a je ceo ek okucan, ƚĂĚ ƉƌĞůĂǌŝƚĞ ŶĂ ƐƌĞĜŝǀĂŶũĞ ƚĞŬƐƚĂ ŝ ƉŽƌĞĚ efinianja iǌŐůĞĚĂ ŽĚƌĞĜĞŶŝŚ ĚĞůŽǀĂ ƚĞŬƐƚĂ Ɛǀŝŵ ŶĂƐůŽǀŝŵĂ ;ŬŽũŝ ǎĞůŝƚĞ ĚĂ ďƵĚƵ Ƶ ƐĂĚƌǎĂũƵͿ ͘ ĚŽĚĞůũƵũĞƚĞŽĚŐŽǀĂƌĂũƵđŝŶŝǀŽ Nakon šo e oreili nivoe i ime efiniali ŶĂƐůŽǀĞ ƐĂĚƌǎĂũ ƉƌĂǀŝƚĞ ƉŽŵŽđƵ ŬŽŵĂŶĚĞ ͬ ͬ /ŶƐĞƌƚZĞĨĞƌĞŶĐĞ/ŶĚĞǆ ĂŶĚ dĂďůĞƐ . U prozoru Inex an Table karica Tables of Conens je ͘ ǌĂĚƵǎĞŶĂǌĂƉƌĂǀůũĞŶũĞƐĂĚƌǎĂũĂ^ǀĞƓƚŽƚƵďŝƌĂƚĞ ͘ ǀĞǌĂŶŽũĞǌĂĞǀĞŶƚƵĂůŶŽŵĞŶũĂŶũĞŝǌŐůĞĚĂƐĂĚƌǎĂũĂ WƌǀĞ ŽƉĐŝũĞ ĚĞĨŝŶŝƓƵ ĚĂ ůŝ đĞ ďŝƚŝ ƉƌŝŬĂǌĂŶ ďƌŽũ ƐƚƌĂŶĞ͕ ĚĂ ůŝ đĞ ƚŝ ďƌŽũĞǀŝ ďŝƚŝ ĚĞƐŶŽ ƉŽƌĂǀŶĂƚŝ ŝ ͘ ŬĂŬǀŝ đĞ ƐŝŵďŽůŝ ;ƚĂēŬŝĐĞͿ ƉƌĞƚŚŽĚŝƚŝ ƚŽŵ ďƌŽũƵ DŽǎĚĂŶĂũǌĂŶŝŵůũŝǀŝũĂũĞŽƉĐŝũĂ Forma ge birae 14

͘ neki o „emplae“-ĂŬŽũŝ ŵĞŶũĂũƵ ŬŽŵƉůĞƚĂŶ ŝǌŐůĞĚ ƐĂĚƌǎĂũĂ ĞƐŶŽ ŽĚĂƚůĞ ũĞ ŽƉĐŝũĂ Sow levels ͘ ŬŽũŽŵŽĚƌĞĜƵũĞƚĞŬŽůŝŬŽŶŝǀŽĂŶĂƐůŽǀĂđĞďŝƚŝƉƌŝŬĂǌĂŶŽƵƐĂĚƌǎĂũƵ ͞ ŬĂƚŝŵŶĂƐůŽǀŝŵĂ͘ŬŽƐĂ Nalovi koji ƐƵƉƌŝŬĂǌĂŶŝƵƚĂŬŽĚŽďŝũĞŶŽŵƐĂĚƌǎĂũƵƉƌĞĚƐƚĂǀůũĂũƵͣůŝŶŬŽǀĞ priinuim Crl aerom kliknee na ŶĞŬƵƐƚĂǀŬƵƵƐĂĚƌǎĂũƵ– or va prebacuje irekno na aj nalov. Ako naknano okucavae ek pa e ime por emei broj rana ŶĂŬŽũŝŵĂƐĞŶĂůĂǌĞŽĚƌĞĜĞŶŝŶĂƐůŽǀŝ ͘ ͞ ƐĂĚƌǎĂũĞƐŶŝŵŬůŝŬŽŵďŝůŽŐĚĞŶĂ ŝůŝēĂŬĚŽĚĂƚĞŝůŝŽďƌŝƓĞƚĞŶĞŬŝŶĂƐůŽǀƉŽƚƌĞďŶŽũĞĚĂͣŽďŶŽǀŝƚĞ ƐĂĚƌǎĂũ ĚŽďŝũĂƚĞ͕ ŝǌŵĞĜƵ ŽƐƚĂůŝŚ͕ ŽƉĐŝũƵ Upae Fiel. U zavinoi o ŶĂƉƌĂǀůũĞŶŝŚ ƉƌŽŵĞŶĂ ŽŶ đĞ ŝůŝ ƐĂŵŽ ŽďŶŽǀŝƚŝ ŝli vam ovorii oani prozor a opcijama: Upae page number only (obnavlja amo brojeve ͘ rana) i Upae enire able ;ŽďŶĂǀůũĂŬŽŵƉůĞƚĂŶƐĂĚƌǎĂũͿ WŽƌĞĚ ƉƌĂǀůũĞŶũĂ ƐĂĚƌǎĂũĂ͕ ĚĞĨŝŶŝƐĂŶũĞŵ ŶŝǀŽĂ ǌĂ ŶĂƐůŽǀĞ ĚŽďŝũĂƚĞ ŝ ŵŽŐƵđŶŽƐƚ ŬŽƌŝƓđĞŶũĂ ŵĂƉĞ okumena. ŽŬ ƐĞƐĂĚƌǎĂũ ƓƚĂŵƉĂ ƐĂĚŽŬƵŵĞŶƚŽŵ ŵĂƉĂ ǀĂŵ ƐĂŵŽƐůƵǎŝǌĂ ůĂŬƓĞ ŝďƌǎĞŬƌĞƚĂŶũĞ kroz am okumen. Alaka Documen map e nalazi u Sanar oolbar-ƵŶĂũēĞƓđĞŬĂŽ pea o pozai. likom na u alaku a leve rane e pojavljuje panel koji je prazan kaa niu efiniani nivoi, a u kome e auomaki prikazuje vaki nalov kome oelie nivo.

AuoCorrec Opions ͘ tŽƌĚ ŝŵĂ ŵŽŐƵđŶŽƐƚ ĚĂ ƐĂŵ ŝƐƉƌĂǀůũĂ ŐƌĞƓŬĞ ŬŽũĞ ƐĞ ĚĞƓĂǀĂũƵ ƉƌŝůŝŬŽŵ ŬƵĐĂŶũĂ ƵƚŽŵĂƚƐŬĞ korekcije pianja ili AuoCorrec Opions e nalazi u Tools ŵĞŶŝũƵŝƐĂĚƌǎŝƐǀĞŽƉĐŝũĞŬŽũĞƐĞŬŽƌŝƐƚĞƉƌŝ ͘ ŝƐƉƌĂǀůũĂŶũƵŽĚƌĞĜĞŶŝŚŐƌĞƓĂŬĂƵƉŝƐĂŶũƵ U amom prozoru AuoCorrec u prvo nabrojane opcije koje ipravljaju pianje veliki lova: x

x

x

x

x

prepravlja ƐůƵēĂũŶŽ ŽƚŬƵĐĂŶĂ ƉƌǀĂ ĚǀĂ ƐůŽǀĂ Ƶ ƌĞēŝ ŬĂŽ velika. Capialize firs leer of senences poavlja ͘ ǀĞůŝŬŽƐůŽǀŽŬĂŽƉƌǀŽƵƌĞēĞŶŝĐŝ Capialize firs leer of able cells poavlja ͘ ǀĞůŝŬŽƐůŽǀŽŬĂŽƉƌǀŽƵđĞůŝũŝƚĂďĞůĞ Capialize names of ays prvo lovo u nazivima ana ipiuje kao ǀĞůŝŬŽ; ǀĂǎŝ ƐĂŵŽǌĂ ĞŶŐůĞƐŬŝ jezik) Correc

To

INiials

CApials

Correc accienal usage of cAPS LOC key

ŝƐƉƌĂǀůũĂ ŐƌĞƓŬƵ ĂŬŽ ǀĂŵ ũĞ ŽƐƚĂŽ ƐůƵēĂũŶŽ ƵŬůũƵēĞŵĂƉƐ>ŽĐŬ. ͘ ^ǀĞŽǀĞŽƉĐŝũĞƐƵĚŽďƌĞĚĂŽƐƚĂŶƵƵŬůũƵēĞŶĞ͕ ƉŽƓƚŽƐƵƵƉŝƚĂŶũƵēĞƐƚĞŐƌĞƓŬĞĂŬŽŶĞŬĂĚŵŽǎĞĚĂ ͘ ͘ ͘ ͘ vam zamea ka ƉŽǀĞđĂ ƐůŽǀŽ ŶĂŬŽŶ ŶĞŬŝŚ ƐŬƌĂđĞŶŝĐĂ ;ŝ Ɛů͕ ŶƉƌ͕ ŝ Ěƌ ͘Ϳ Ă ƚĂŬǀĞ ƐŬƌĂđĞŶŝĐĞ ͘ koriie izuzeke ili Excepions ŬŽũĞŵŽǎĞƚĞĚĂĚĞĨŝŶŝƓĞƚĞŬůŝŬŽŵŶĂƚĂƐƚĞƌƵŐŽƌŶũĞŵĚĞƐŶŽŵƵŐůƵ 15

WŽƌĞĚ ƚŝŚ ŽƉĐŝũĂ ƵƚŽŽƌƌĞĐƚ ǀĂŵ ƉƌƵǎĂ ŝ ŵŽŐƵđŶŽƐƚ ŝƐƉƌĂǀůũĂŶũĂ ŐƌĞƓĂŬĂ ŬŽje naaju prilikom ͘ ͘ ŬƵĐĂŶũĂ ŽĚƌĞĜĞŶŝŚ ƌĞēŝ h ƉŝƚĂŶũƵ ũĞ ŽƉĐŝũĂ Replace ex as you ype ŝ ƐƉŝƐĂŬ ƌĞēŝ ŝƐƉŽĚ ŶũĞ <ĂĚ ŝŶƐƚĂůŝƌĂƚĞ tŽƌĚ ŐůĂǀŶŝũĞǌŝŬ ŬŽũŝđĞ ŽŶŬŽƌŝƐƚŝƚŝǌĂ ŬƵĐĂŶũĞũĞ Englis (Unie Saes) za koji pooji ƌĞēŶŝŬŬŽũŝtŽƌĚŬŽƌŝƐƚŝƉƌŝŝƐƉƌavljanju grešaka. ͬ

ͬ

ĞǌŝŬŬŽũŝđĞƚĞŬŽƌŝƐƚŝƚŝƉƌŝŬƵĐĂŶũƵŵŽǎĞƚĞĚĂƉƌŽŵĞŶŝƚĞƵ dŽŽůƐ>ĂŶŐƵĂŐĞ^Ğƚ>ĂŶŐƵĂŐĞ klikom u Sau bar-u na meo ge vam piše jezik koji renuno koriie.

ili uplim

WŽƓƚŽǌĂĞŶŐůĞƐŬŝũĞǌŝŬƉŽƐƚŽũŝƌĞēŶŝŬ͕ƉŽƐƚŽũŝŝƉŽǀĞđŝƐƉŝƐĂk grešaka koje AuoCorrec ipravlja. Na ƉƌŝŵĞƌēĞƐƚĂŐƌĞƓŬĂƉƌŝŬƵĐĂŶũƵŶĂĞŶŐůĞƐŬŽŵũĞĚĂƐĞƵŵĞƐƚŽƌĞēŝ an napiše an, pa je a greška ͘ ƵďĂēĞŶĂ ĚĂ ũĞ ƵƚŽŽƌƌĞĐƚ ŝƐƉƌĂǀůũĂ dĂŬŽĜĞ ŐƌĞƓŬĂ ŶĂ ŬŽũƵ Ɛǀŝ ŶĂŝĜƵ ũĞ ƉŝƐĂŶũĂ ƐůŽǀĂ i, koje u ͘ englekom jeziku amoƐƚĂůŶŽƐƚŽũŝƐĂŵŽƵƌĞēŝ I ;ĂũͿŝƵǀĞŬƐĞƉŝƓĞŬĂŽǀĞůŝŬŽĂďŝƐƚĞƐƉƌĞēŝůŝĚĂǀĂŵ or ipravlja i u I ve šo reba a uraie je a ͘ ŝǌďƌŝƓĞƚĞƚƵŐƌĞƓŬƵƐĂƐƉŝƐŬĂEĂƌĂǀŶŽƚŽǀĂǎŝƐĂŵŽ ͘ ĂŬŽǀĂŵũĞŝǌĂďƌĂŶũĞǌŝŬŶŐůŝƐŚ;hŶŝƚĞĚ^ƚĂƚĞƐͿ Ako e izabrali rpki jezik za kucanje eka, ova ͞  ŶĞđĞ ďŝƚŝ ŝƐƉƌĂǀůũĂŶĂ͘ h ƵƚŽŽƌƌĞĐƚ ͣŐƌĞƓŬĂ KƉƚŝŽŶƐ Ƶ ƐůƵēĂũƵ ƐƌƉƐŬŽŐ ũĞǌŝŬĂ ŶĞŵĂ ƐƉŝƐĂŬ ƌĞēŝ ŬŽũĞŝƐƉƌĂǀůũĂ͕ǀĞđƐĂŵŽŽĚƌĞĜĞŶŝŚƐŝŵďŽůĂ;ŬĂŽŶĂ ͘ primer: - umeo Ϳ͗ ͿůŝǀŝŵŽǎĞƚĞƐĂŵŝĚĂĚŽƉƵŶŝƚĞƚĂũƐƉŝƐĂŬŽĚƌĞĜĞŶŝŵ greškama koje primeie ͘ ĚĂēĞƐƚŽƉƌĂǀŝƚĞƉƌŝŬƵĐĂŶũƵŬŽ͕ŶĂƉƌŝŵĞƌ͕ŐƌĞƓŬŽŵŶĂƉŝƓĞƚĞƌĞē ail ƵŵĞƐƚŽƌĞēŝ ali͕ŵŽǎĞƚĞƵďĂĐŝƚŝ ͘ ƚĞƌĞēŝŶĂƐƉŝƐĂŬ͕ƚĂŬŽĚĂǀĂŵtŽƌĚĂƵƚŽŵĂƚƐŬŝŝƐƉƌĂǀŝŐƌĞƓŬƵhƚŽŵƐůƵēĂũƵďŝƐƚĞƌĞē ail napiali u polje Replace, a pravilnu ƌĞēali u polje i, klikom na aer A oajee na piak.

Tabulaori ͘ Taer Tab (Tabulaor) na aauri ƐůƵǎŝǌĂƵǀůĂēĞŶũĞƉƌǀŽŐ ƌĞĚĂƵƉĂƐƵƐƵdŽƵǀůĂēĞŶũĞũĞ ͘ ƉŽ ƉƌǀŽďŝƚŶŝŵ ƉŽĚĞƓĂǀĂŶũŝŵĂ ƵǀĞŬ ϭ͕Ϯϳ Đŵ ;ƉŽůĂ ŝŶēĂͿtŽƌĚ ǀĂŵ ƉƌƵǎĂ ŵŽŐƵđŶŽƐƚĚĂ ŽĚƌĞĚie ͘ ƚĂēŶŽŵĞƐƚŽŐĚĞđĞƚĞŬƐƚƵĂůŶŝŬƵƌƐŽƌͣƐŬŽēŝƚŝ͞ŬĂĚƉƌŝƚŝƐŶĞƚĞƚĂƐƚĞƌdĂďEĂũůĂŬƓŝŶĂēŝŶĚĂƚŽƵƌĂĚŝƚĞ ͘ ũĞŬůŝŬŽŶŶĂůĞŶũŝƌƵŶĂŵĞƐƚŽŐĚĞǎĞůŝƚĞĚĂƉŽƐƚĂǀŝƚĞƚĂďƵůĂƚŽƌƐŬƵŽǌŶĂŬƵ ͘ WƌǀŽƚƌĞďĂĚĂŝǌĂďĞƌĞƚĞŬŽũŝƚĂďƵůĂƚŽƌđĞƚĞƉŽƐƚĂǀŝƚŝdŽďŝƌĂƚĞƵđŽƓŬƵ ŝǌŵĞĜƵ gornjeg i levog lenjira. Pooji pe vra abulaora: - Lef ab poravnava ek a leve rane. - Cener ab poravna ek po cenru, na abulaorkoj poziciji. - Rig ab poravna ek a ene rane. - ecimal ab poravnava brojeve po ecimalnom zarezu. ͘ - ĂƌƚĂďŶĞǌĂƵƐƚĂǀůũĂƚĞŬƐƚƵůĂŶŝŬƵƌƐŽƌ͕ǀĞđƐĂŵŽŝƐĐƌƚĂǀĂƵƐƉƌĂǀŶƵůŝŶŝũƵ 16

Prirucnik Word

Recommend Documents