VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZVEČAN
SEMINARSKI RAD PREDMET: UPRAVLJANJE RIZIKOM I METODE PROCENE RIZIKA TEMA: METODOLOGIJE ZA SPROVODJENJE POSTUPKA PROCENE RIZIKA
Mentor: dr Aleksandra Kokić Arsić
Student: Aleksandar Božović Broj indeksa: 03/2016.
Zvečan, oktobar 2017.
1.
Uvod
Procena rizika je veoma subjektivan proces. Međutim, praćenjem određenih principa, subjektivnost se može smanjiti na najmanji mogući nivo. Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlja na radu, procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti, odnosno načina sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika. Postoje još neke definicije iz standarda i propisa drugih zemalja, kao što su:• identifikacija opasnosti i opasnih pojava korišćenjem dostupnih informacija, procenjivanje rizika od opasnosti i opasnih situacija i određivanje prihvatljivosti nivoa procenjenog rizika (Japan); sveobuhvatan proces ocene važnosti rizika i odlučivanja da li se rizik može prihvatiti ili ne. • pažljiva analiza faktora koji u radnoj okolini mogu dovesti do povređivanja radnika, kako bi se moglo odrediti da li su preduzete mere zaštite dovoljne ili ih je potrebno unaprediti. Da bi se odgovorilo na pitanje kako sprovesti procenu rizika, potrebno je definisati: 1. Metodologiju za sprovođenje postupka procene rizika 2. Proceduru sprovođenja postupka procene rizika. Metodologija sprovođenja postupka procene rizika definiše algoritam, alate i način sprovođenja postupka procene, a procedura sprovođenja postupka procene rizika definiše standardizovani niz koraka koje obezbeđuje sprovođenje postupka u skladu sa preporukama odgovarajućih zakona, propisa, kao i preporuka dobre prakse.
Procena rizika je prevashodno empirijski proces donošenja inženjerskih odluka na osnovu znanja i iskustva u cilju povišenja bezbednosti i zdravlja na radu koristeći izabrane i do sada poznate i priznate metode. U svetu postoji veliki broj priznatih metoda za procenu rizika formiranih od strane različitih udruženja i asocijacija. Nijedna metoda za procenu rizika ne propisuje izbor preventivnih mera za smanjenje, otklanjanje ili sprečavanje rizika. Pravilni izbor metode za procenu rizika omogućiće adekvatnu primenu mera, kojima bi se ostvarilo bezbednije radno mesto i radna okolina i manja verovatnoća da će doći do profesionalnih oboljenja i povreda zaposlenih. U zavisnosti od kriterijuma za procenu rizika sve metode koje se primenjuju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu možemo podeliti na: 1. kvalitativne, 2. polukvantitativne (kombinovane) i 3. kvantitativne.
2.
Kvalitativna procena rizika
Kvalitativna procena rizika polazi od osnovnog obrasca:
Rizik = Verovatnoća događaja x Posledice događaja
pri čemu je potrebno da oba uticajna faktora (verovatnoća i posledice) budu iskazane kao brojne vrednosti. U tom slučaju je i rezultujući rizik brojna vrednost odnosno rizik je potpuno kvantifikovan. Uglavnom se verovatnoća događaja prestavlja kao njegova učestalost po jedinici vremena ili aktivnost, dok su posledice predstavljene kao brojčani gubitak (finansijski, izgubljeni radni dani i slično,...). Kvalitativne metode za procenu rizika baziraju se na ličnom iskustvu i rasuđivanju učesnika u timu za procenu rizika i/ili korišćenju raspoloživih kvalitativnih, nenumeričkih podataka. Ovakav pristup ne zahteva podatke o prethodnim štetnim događajima, uzrocima i posledicama, ali uslovljava da krajnji rezultat procene rizika bude opisno, kvalitativno iskazana veličina rizika (npr. visoki rizik, umereni rizik, sl.). Kvalitativni kriterijumi koriste reči retko, neverovatno, moguće, verovatno ili skoro sigurno kako bi se opisala verovatnoća pojave neželjenog događaja i reči kao što su kobne, ozbiljne, male ili zanemarljive kako bi se opisala veličina štete - posledice. U kvalitativnim metodama za procenu rizika najčešće se koriste subjektivni kriterijumi, koji se mere u kvalitativnim skalama. Procena je subjektivne prirode pa je zbog toga podložna greškama. U praksi se optimalno koriste kvalitativne skale sa tri do sedam kvalitativna opisa, što zahteva izražen stručni pristup analizi potencijalnih opasnosti/štetnosti. Metode sa manje od tri kvalitativna opisa za faktore rizika nisu zanimljive, a sa više od sedam dovode do značajnih poteškoća subjektivnog karaktera, povezanih sa nemogućnošću učesnika u timu za procenu rizika da dosta precizno prepozna kvalitativni opis faktora rizika. [38]. Kvantitaivna procena rizika znači predstavlja konačnu, tačnu brojnu vrednost rizika. Primeri za ovakvu procenu u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu mogu biti vezani za procenu rizika od buke i drugih fizičkih ili hemijskih štetnosti i slično gde je jasno određen nivo dozvoljenog izlaganja, kao i povećanog izlaganja. Da bi se definisale verovatnoće i posledice kao brojne vrednosti neophodno je sprovesti dublje analize, posedovati odgovarajuće statističke podatke o akcidentima itd., što predstavlja suviše složen proces za masovniju primenu pa je u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu prioritet dat kvalitativnoj proceni rizika, dok se kvantitativna primenjuje pre svega u slučajevima visikoh rizika. Međutim treba napomenuti da najnovija iskustva i preporuke razvijenih zemalja EU ukazuju na to da bi kvantitativnu procenu rizika trebalo uvesti gde je god moguće i dati joj mnogo veći značaj i primenu. Postoji već i niz novih obrazaca, preporuka i tabela koje ukazuju na način na koji se može relativno efikasno i jednostavno vršiti kvantitativna procena rizika u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Tako su recimo sve posledice unifikovano izražene preko broja izgubljenih radnih dana i postoje razrađene tabele i uputstva za to.
3. Matrice za procenu riziku
Procena rizika kvalitativnom metodom podrazumeva korišćenje nenumeričkih, odnosno kvalitativno opisanih podataka. Ovoj grupi metoda za procenu rizika pripadaju matrice rizika (matrice za rangiranje rizika). Učesnici u timu za procenu rizika često koriste u radu matricu rizika za uspostavljanje logiččke povezanosti posledica i verovatnoće u procenjivanju rizika za prethodno identifikovane opasnosti/štetnosti. Takođe, koriste se kao jednoobrazno definisan način određivanja stepena, odnosno nivoa pojedinih rizika koji se procenjuju. Matrica rizika (slika 1) se formira tako što se na x-osu nanose rangovi verovatnoće (korak 1), a na y-osu rangovi posledica (korak 2). Kombinacija prethodno navedenih nivoa rangiranja daje rang rizika (korak 3).
Slika br. 1: Formiranje matrice rizika
Tipične kvalitativne metode za procenu rizika predstavljene su sledećim matricama za procenu rizika: •
matrica rizika 4x6 (MIL-STD-882C),
•
matrica rizika 5x5 (AS/NZS 4360: 2004) i
• matrica rizika 3x3 (OHSAS standard). Matrica rizika 4x6 (MIL-STD-882C)
Američki vojni standard (American Military Standard) preporučuje upotrebu matrica procene rizika: •
4x6 (MIL-STD-882C),
• 5x5 (MIL-STD-882B) i • 4x5 (MIL- STD-882D). Matrica 4x6 (MIL-STD-882C) sadrži četiri nivoa (I, II, III i IV), odnosno kvalitativna opisa posledice, koji se odnosi na profesionalna oboljenja/povrede, gubitak opreme i radnog vremena i uticaj na životnu sredinu. Kvalitativni opis i definicija verovatnoće nastanka neželjenog događaja predstavljen je sa šest nivoa (A, B, C, D, E i F). Pri korišćenju ove matrice prepoznaju se tri kvalitativna opisa nivoa rizika (povećan, srednji i mali rizik). Rizik se smatra neprihvatljivim ako je procenjen kao povećan, a prihvatljivim ako pripada oblasti srednjeg ili malog rizika. Interpretacija matrice za procenu riziku MIL-STD-882C prikazana je na slici 3.
Slika br. 3: Matrica rizika prema AS/NZS 4360
Matrica rizika 3x3 (OHSAS standard)
U preporukama za primenu OHSAS standarda Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu preporučuje se matrica 3x3, koja je prikazana na slici br. 4 Matrica ima tri nivoa za kvalitativni opis verovatnoće (neverovatno, verovatno i veoma verovatno), kao i za opis posledice (umerene, srednje i velike). Rizik takođe ima tri nivoa izražena kvalitativnim opisom: mali, srednji i veliki.
Slika br.4: Matrica procene rizika prema OHSAS-u Prednost svih matrica rizika se oslikava u onemogućavanju prihvatanja neprihvatljivog rizika, tako što omogućavaju donošenje operativnih, inženjerskih odluka u cilju smanjenja rizika na prihvatljiv nivo. Učesnici u timu za procenu rizika ističu da sve matrice rizika karakterišu sledeća ograničenja, •
mogućnost primene samo za identifikovane opasnosti/štetnosti (nije alat za identifikaciju
opasnosti/štetnosti), •
veliki stepen subjektivnosti pri procenjivanju rizika i
•
mogućnost samo komparativne, odnosno uporedne analize nivoa rizika.
4. Polukvantitativne (kombinovane) metode za procenu rizika Polukvantitativne (kombinovane) metode za procenu rizika imaju u praksi široku primenu, jer često nije moguće proceniti verovatnoću nastanka neželjenog događaja (pogotovo za retke događaje) i veličinu posledice (različite posledice za različite uslove). Procenjivanje i rangiranje ovih veličina zasniva se na iskustvu i znanju učesnika u timu za procenu rizika. Kvalitativne skale sa određenim brojem kvalitativnih opisa za verovatnoću i posledicu su osnov za procenu mere rizika, koja se najčešće određuje kao proizvod nivoa rangiranja verovatnoće i potencijalnih štetnih efekata. Svakoj određenoj kvantitativnoj meri rizika pridružuje se kvalitativno tumačenje, odnosno kvalitativni opis i odgovarajući rang. Zajedničko za sve polukvantitativne metode za procenu rizika je da za premeštanje kvalitativnih u kvantitativne ocene pojedinih faktora rizika koriste pristup rangiranja. Svakom stepenu kvalitativne ocene pridodajemo rang - neku uslovnu numeričku vrednost. Pristup rangiranjem se odlikuje jednostavnošću, ali i nemogućnošću uočavanja neznatnih razlika ili nedostataka. Izbor metode koja će se primeniti za procenu rizika nije ograničen ali je bitno ispuniti sve uslove za praćenje realizacije procene. Za procenu rizika pretežno se koriste polukvantitativne (kombinovane) metode. Postoje tri pristupa procene rizika kod polukvantitativnih metoda i to: •
matrična metoda procene rizika (zasnovana je na kombinaciji formiranja matrica i tabela),
•
tabelarna metoda procene rizika (zasnovana je na formiranju tabela (obrazaca) od svih elemenata za procenu rizika, kao i samog rizika) i
•
grafička metoda procene rizika.
Matrica rizika predstavlja kvalitativnu metodu. Ukoliko se preciznije odrede podaci, koji se koriste u njoj, može predstavljati polukvantitativnu metodu. Elementi za procenu rizika kao i sam rizik izraženi su nivoima, numeričkim vrednostima, kvalitativnim opisom i kvantitativnim rangiranjem
5. Matrična metoda procene rizika
Prvi pristup procene rizika prema polukvantitativnoj metodi zasniva se na formiranju matrice na osnovu kombinacije tabela i podmatrice, za procenu rizika kao proizvoda verovatnoće nastanka neželjenog događaja i njegove posledice. Jedna od priznatih polukvantitativnih metoda za procenu rizika je matrica 5x5 zasnovana na priznatim i poznatim metodama AUVA (Allegemeine Unfall Versicherungs Anstalt - metoda austrijskog udruženja proizvođača celuloze i papira) i BG (Berufs Genossenschaften - metoda nemačkih strukovnih inženjera). Potrebno je učiniti više koraka da bi se uspostavila matrica 5x5 za procenu rizika. Prvi korak predstavlja formiranje podmatrice - verovatnoće nastanka neželjenog događaja (tabela 7.4). Za uspostavljanje ove matrice potrebno je obuhvatiti razmatranje sledećih faktora
izloženost zaposlenih opasnostima/štetnostima predstavlja trajanje i učestalost ili njihovu kombinaciju, a iskazuje se kao vreme trajanja ili učestalost pojavljivanja. Za faktor izloženosti opasnosti/štetnosti u tabeli br.1 dati su kvalitativni opisi, kvantitativni rangovi i procenti izloženosti opasnostima/štetnostima tokom celog radnog dana, radnog vremena jedne smene ili celokupnog vremena rada u tehnološkom procesu i
ispunjenost zahteva bezbednosti i zdravlja na radu (stanje bezbednosti i zdravlja na radu). Za određivanje postojećeg stanja bezbednosti i zdravlja na radnom mestu i u radnoj okolini koristi se ček-lista (tabela br.2), koja obuhvata pitanja vezana za zahteve bezbednosti i zdravlja na radu. Odgovori DA/NE se daju na osnovu nivoa usklađenosti za zahtevima bezbednosti i zdravlja na radu definisanim u zakonima, pravilnicima, standardima, propisima i normama.
Izloženost opasnostima / štetnostima tokom radnog dana u % (nedelje, meseca, godine)
Tabela br. 1: Metoda matrica 5x5 (AUVA i BG) - izloženost Kvantitativno rangiranje izloženosti Kvalitativni opis izloženosti opasnostima/štetnostima opasnostima / štetnostima Rang
0 – 20 %
Vrlo retko
1
21 – 40 %
Povremeno
2
41 – 60 %
Često
3
61 – 80 %
Pretežni deo radnog vremena
4
81 – 100 %
Sve radno vreme
5
Tabela br. 2: Metoda matrica 5x5 (AUVA i BG) - ček–lista Pravila bezbednosti i Redni broj
zdravlja na radu
1.
Radni prostor
2.
Radna površina
3.
Sredstva i oprema za rad
4.
Sirovine, osnovni i pomoćni materijali
5.
Zaštita od udara električne struje
6.
Zaštita od atmosferskog pražnjenja
7.
Grejanje i ventilacija
8.
Mikroklima
9.
Osvetljenost
10.
Elektromagnetno zračenje
11.
Buka
12.
Vibracije
13.
Hemijske štetnosti
14.
Biološke štetnosti
15.
Atmosferski i klimatski uticaji
Analiza i procena usklađenosti sa zahtevima
Stanje bezbednosti i zdravlja na radu DA/NE
16.
Zaštita od požara i eksplozije
17.
Sredstva i oprema za ličnu zaštitu
18.
Putevi za prolaz, prilaz i evakuaciju
19.
Osposobljenost za bezbedan rad
20.
Obaveštenost iz oblasti BZR (znakovi i upozorenja)
21.
Pružanje prve pomoći
22.
Zaštita nepušača, zabrana uzimanja alkohola i drugih sredstava zavisnosti
23.
Održavanje radnih prostorija
24.
Stanje prostorije za ličnu higijenu
25.
Inspekcijski nalazi o izvršenom nadzoru
26.
Evidencije o povredama, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom
27.
Promocija zdravlja na radu
28.
Kultura bezbednosti
Ispunjenost zahteva bezbednosti i zdravlja na radu na osnovu popunjenih i analiziranih ček-lista (tabela br.3) dati su kvalitativnim opisom i kvantititativnim rangiranjem, što je predstavljeno u tabeli 37. Tabela br.3: Metoda matrica 5x5 (AUVA i BG) - ispunjenost zahteva bezbednosti i zdravlja na radu
Kvantitativno rangiranje ispunjenosti zahteva
Ispunjenost zahteva bezbednosti i zdravlja na radu u %
Kvalitativni opis ispunjenosti zahteva
81 -100 %
Zadovoljavajuće – nastaviti sa radom
1
61 - 80 %
Preduzeti srednjoročne potrebne mere
2
41 – 60 %
Preduzeti kratkoročne potrebne mere
3
21 – 40 %
Trenutno potrebne mere
4
Mere za trenutni prekid rada
5
0 - 20 %
Rang
Rezultat prvog koraka razmatranja procene rizika je uspostavljanje podmatrice verovatnoće nastanka neželjenog događaj (tabela br.4), a vrednost u svakom kvadrantu predstavlja proizvod nivoa rangiranja iz prethodna dva faktora. Tabela br.4: Metoda matrica 5x5 (AUVA i BG) - matrica verovatnoće nastanka neželjenog događaja
Izloženost opasnostima/ štetnostima
Stanje bezbednosti i zdravlja na radu Zadovoljavajuće Srednjoročne – nastaviti sa potrebne radom mere
Kratkoročne potrebne mere
Trenutno potrebne mere
Mere za trenutni prekid
rada 1
2
3
4
5
Vrlo retko
1
1
2
3
4
5
Povremeno
2
2
4
6
8
10
Često
3
3
6
9
12
15
Pretežni deo radnog vremena
4
4
8
12
16
20
Sve radno vreme
5
5
10
15
20
25
Rangovi verovatnoće nastanka neželjenog događaja su od 1 do 25, a kvalitativni opis verovatnoće i kvantitativni rang su prikazani u tabeli br.5. Tabela br.5: Metoda matrica 5x5 (AUVA i BG) - rang matrice verovatnoće nastanka neželjenog događaja
Brojčana vrednost verovatnoće
Kvalitativni opis verovatnoće
Kvantitativni rang verovatnoće
1,2
Zanemarljiva
1
3, 4, 5
Mala
2
6, 8, 9
Srednja
3
10, 12,15, 16
Velika
4
20, 25
Izrazito velika
5
Drugi korak za procenu rizika obuhvata analizu mogućih posledica od opasnosti i štetnosti, koje se iskazuju kao povrede, profesionalna oboljenja ili oboljenje u vezi sa radom. Na osnovu opisa posledice i kvalitativnog opisa težine posledice u tabeli br.6 je prikazan kvantitativni rang težine moguće posledice. Tabela br.6: Metoda matrica 5x5 (AUVA i BG) - rang težine moguće posledice Kvalitativni Kvantitativni Opis posledice opis težine rang težine posledice posledice Nema opasnosti za život. Beznačajno oštećenje organa. Funkcija održana. Radna sposobnost održana – ogrebotine i manje modrice
Vrlo laka
1
Nema opasnosti za život. Lako oštećenje organa. Privremeno oštećenje funkcija. Radna nesposobnost kratkotrajna – modrice, nagnječenja, posekotine.
Laka
2
Potencijalna opasnost za život. Značajno oštećenje organa ali bez komplikacija. Privremeno bitno smanjenje funkcija. Privremena nesposobnost za rad – rane, ubodi, razderotine, veća nagnječenja, iščašenja i prelomi.
Srednje teška
3
Stvarna opasnost za život. Trajno oštećenje ili uništenje organa. Trajna radna nesposobnost. Amputacija, nagnječenje organa, višestruke povrede i oštećenje nerava.
Teška
4
Smrtna ili kolektivna
5
Smrt ili kolektivna povreda
Krajnji rezultat prvog pristupa procene rizika je uspostavljanje matrice rizika. Primenom matrice rizike određuje se rang rizika kao proizvod nivoa rangiranja verovatnoće nastanka neželjenog događaja i nivoa rangiranja težine mogućih posledica. U matrici rizika prikazan je način ocenjivanja rizika koji se sastoji od dva faktora. U razmatranje uvodimo pet nivoa rangiranja za verovatnoću i za posledice. Kvalitativan opis verovatnoće i posledice prikazan je u tabeli br.7.
Tabela br.7: Metoda matrica 5x5 (AUVA i BG) - matrica rizika Težina moguće posledice Srednje teška povreda
Teška povreda
Smrtna ili kolektivna povreda
Bolest bez ikakvih posledica
Bolest posledice bitno utiču na radnu sposobnost
Bolest – posledice mogu ograničiti radnu sposobnost
Bolest – trajne posledice koje uzrokuju gubitak radne sposobnosti, koje delom ograničavaju životnu aktivnost, bolest progresivne prirode
Bolest – značajno ograničena životna aktivnost ili smrtna bolest
1
2
3
4
5
1
2
3
4
5
Vrlo laka povreda
Verovatnoća nastanka neželjenog događaja
Zanemarljiva 1
Laka povreda
Mala
2
2
4
6
8
10
Srednja
3
3
6
9
12
15
Velika
4
4
8
12
16
20
Izrazito velika
5
5
10
15
20
25
Svakom rangu verovatnoće i posledice pridodata je brojčana vrednost. Pažljivom analizom matrice rizika lako se uočava da ravnomerna skala kvalitativnog rangiranja verovatnoće i posledice odgovara neravnomernoj kvalitativnoj skali. Vrednosti u svakom kvadratu matrice se dobijaju kao proizvodi nivoa rangiranja verovatnoće i posledice na osnovu definicije rizika. Osim rangiranja brojčane vrednosti rizika u pet nivoa (tabela br. 8) predloženi su načini i mere za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika. Tabela br.8: Metoda matrica 5x5 (AUVA i BG) - rangiranje rizika Brojčana vrednost rizika
Kvalitativni opis rizika
Kvantitativni rang rizik
1, 2
Beznačajan
1
Optimalni uslovi rada (optimalna zaštita zaposlenih).
2
Zadovoljavajući uslovi rada (poboljšanjem radne discipline zaposlenih i unutrašnjeg nadzora rizik se može dovesti na rang 1).
3
Uslovi rada u kojima, pod određenim uslovima, može doći do realizacije potencijalne opasnosti/štetnosti i postoji preostali rizik koji se mora staviti pod kontrolu.
4
Rad se odvija u otežanim uslovima uz veliku mogućnost nastanka povrede ili oštećenja zdravlja zaposlenih preduzeti dodatne mere zaštite na bazi analize povređivanja i bolesti zaposlenih.
5
Vrlo teški uslovi rada uz stalnu izloženost zaposlenih opasnostima/štetnostima tokom obavljanja radnih aktivnosti / neophodna zabrana rada.
3, 4, 5
6, 8, 9
10, 12, 15, 16
20, 25
Mali
Srednji
Visok
Ekstremni
Način i mere za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika
Očigledno je da je rizik 5 manji od rizika 25, ali da li je stvarno pet puta manji ? Vrednosti 7, 11, 13, 14, 17, 18, 19, 21, 22, 23 i 24 uopšte nije moguće dobiti primenom ove matrice rizika, odnosno zbog formalnosti uvođenja kvantitativnih nivoa rangiranja, brojčane ocene izlaze kao nejednake. Proizilazi da rizik kod ovakve ocene ima diskretnu skalu, odnosno da se može pojaviti samo jedna od unapred određenih i poznatih vrednosti rizika, što ograničava mogućnost upravljanja rizikom. Zato se kod ovakvog pristupa predlaže da se konačne vrednosti rizika vrate u kvalitativni opis rizika. Npr. beznačajan rizik (1...2), mali rizik (3...5), srednji rizik (6...9), visok rizik (10...16) i ekstremni rizik (20...25) Kvantitativni rang rizika se mora
odrediti za svaku identifikovanu, odnosno moguću opasnost/štetnost na radnom mestu i u radnoj okolini. Radna mesta sa rangovima rizika 1 i 2 smatraju se radnim mestima sa prihvatljivim rizikom, a sa povećanim rizikom su radna mesta sa rangovima 3, 4 i 5.
6. Tabelarne metode procene rizika Drugi pristup procene rizika koristi već postojeće metode sa formiranim tabelama, koje sadrže kvalitativne opise i kvantitativne, numeričke vrednosti svih faktora rizika potrebnih za procenu rizika. Za dati scenario opasnosti, izračunate vrednosti rizika nikada ne upadaju u neprihvatljivi nivo rizika (500+) čak i kada postoji šansa da 51 osoba bude usmrćena. Ocena nivoa u ovom sistemu stoga izgleda loše zamišljena. Ovo znatno smanjuje vrednost života. Ipak, ovaj sistem ocenjivanja rizika neprekidno se promoviše. Kod metoda KINNEY i PILZ se za prepoznavanje opasnosti/štetnosti koristi spisak opasnosti/štetnosti iz standarda EN ISO 14121 - 1:2007 [15] i EN ISO 14121 - 2:2007, a kod nas Pravilnik o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. KINNEY metoda
Prema metodi KINNEY rizik se računa, korišćenjem obrasca R = V x U x P, kao proizvod sledećih faktora rizika;
verovatnoće povređivanja/oboljenja (V),
učestalosti i vremena izlaganja opasnostima/štetnostima (U) i
posledice, odnosno težine moguće povrede ili oboljenja (P).
Za definisanje faktora rizika V - verovatnoća povređivanja/oboljenja usled nastanka neželjenog događaja koristi se skala sa 7 nivoa rangiranja (tabela br. 9).
Tabela br.9: Metoda KINNEY - verovatnoća povređivanja/oboljenja
Faktor rizika U - učestalost i vreme izlaganja opasnostima/štetnostima koristi skalu sa 5 nivoa rangiranja (tabela br.10).
Tabela br.10: Metoda KINNEY - učestalost izlaganja opasnostima/štetnostima
Definisanje faktora rizika P - posledica, odnosno težina moguće povrede ili oboljenja prikazano je skalom sa 5 nivoa rangiranja (tabela br.11).
Tabela br.11: Metoda KINNEY - posledica moguće povrede ili oboljenja
Za definisanje nivoa rizika (R) koristi se skala sa 5 nivoa rangiranja (tabela br.12).
Tabela br.12: Metoda KINNEY - nivo rizika
Prema KINNEY metodi rangovi rizika 1, 2 i 3 predstavljaju prihvatljive, odnosno rizike na radnim mestima za koje se utvrdi da nisu sa povećanim rizikom. Rangovi rizika 4 i 5 predstavljaju neprihvatljive rizike, odnosno karakterišu ona radna mesta koja se Aktom o proceni rizika proglašavaju radnim mestima sa povećanim rizikom.
PILZ metoda Prema metodi PILZ rizik se računa, korišćenjem obrasca
R = V x U x P x B, kao proizvod sledećih faktora rizika:
verovatnoće povređivanja/oboljenja (V),
učestalost izlaganja opasnostima/štetnostima (U),
posledica moguće povrede ili oboljenja (P) i
broj osoba izloženih opasnostima/štetnostima (B).
Za definisanje faktora rizika V - verovatnoća povređivanja/oboljenja usled nastanka neželjenog događaja koristi se skala sa 8 nivoa rangiranja (tabela br 13.).
Tabela br.13: Metoda PILZ - verovatnoća povređivanja/oboljenja
Definisanje faktora rizika U - učestalost i vreme izlaganja opasnostima/štet-nostima prikazano je skalom sa 6 nivoa rangiranja (tabela br.14).
Tabela br.14: Metoda PILZ - učestalost izlaganja opasnostima/štetnostima
Za definisanje faktora rizika P - posledica, odnosno težina moguće povrede ili oboljenja koristi se skala sa 7 nivoa rangiranja (tabela br.15).
Tabela br.15: Metoda PILZ - posledica moguće povrede ili oboljenja
Za definisanje faktora rizika B - broj osoba izloženih opasnostima/štetnos-tima koristi se skala sa 5 nivoa rangiranja (tabela br. 16).
Tabela br.16: Metoda PILZ - broj osoba izloženih opasnostima/štetnostima
Definisanje nivoa rizika (R) koristi skalu sa 5 nivoa rangiranja (tabela br.17).
Tabela br.17: Metoda PILZ - nivo rizika
Svako radno mesto koje ima visok ili neprihvatljiv rizik (numerička vrednost preko 250) utvrđuje se kao radno mesto sa povećanim rizikom, Na primeru prikazanom u tabeli br. 18 ocenjene su neke verovatnoće dešavanja, učestalost izlaganja i težina moguće povrede. Ocene se razlikuju u zavisnosti od broja izloženih osoba.
Tabela br.18: Korišćenje četvorodimenzionalnog sistema ocene rizika
Pretpostavimo da se u kompaniji pri godišnjem planu isključivanja za rekonstrukciju i odžžavanje sistema odvija aktivnost pri čemu se ocenjuje verovatnoća dešavanja opasnog događaja kao „postoji parna šansa može se desiti", a ishod može biti fatalan. Za dati scenario opasnosti, izračunate vrednosti rizika nikada ne
upadaju u neprihvatljivi nivo rizika (500+) čak i kada postoji šansa da 51 osoba bude usmrćena. Ocena nivoa u ovom sistemu stoga izgleda loše zamišljena. Ovo znatno smanjuje vrednost života. Ipak, ovaj sistem ocenjivanja rizika neprekidno se promoviše. Kod metoda KINNEY i PILZ se za prepoznavanje opasnosti/štetnosti koristi spisak opasnosti/štetnosti iz standarda EN ISO 14121 - 1:2007 i EN ISO 14121 - 2:2007 , a kod nas Pravilnik o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.
GUARDMASTER metoda Jedan od osnovnih obrazaca za procenu rizika je metoda preporučena od strane GUARDMASTER, britanskog snabdevača sistema bezbednosti (kao što su zaštitnici i svetlosne zaštitne zavese). Metoda GUARDMASTER kao i PILZ metoda naglašava da je namenjena da se podstakne metodičan i dokumentovan način procene rizika. Metodom GUARDMASTER rizik se računa, prema obrascu R=V+U+P kao zbir sledećih faktora rizika:
verovatnoća povređivanja (V),
učestalost izlaganja opasnostima/štetnostima (U) i
posledica odnosno težina moguće povrede ili oboljenja (P).
Za definisanje faktora rizika V - verovatnoća povređivanja usled nastanka neželjenog događaja koristi se skala sa 4 nivoa rangiranja (tabela br.19).
Verovatnoća povređivanja (V) Rang
Numerička vrednost
Kvalitativni opis verovatnoće
1
1,0
Mala
2
2,0
Moguća
3
4,0
Verovatna
4
6,0
Sigurna
Tabela br.19: Metoda GUARDMASTER - verovatnoća povređivanja
Definisanje faktora rizika U - učestalost izlaganja opasnostima/štetnostima koristi skalu sa 3 nivoa rangiranja (tabela br.20). Učestalost izlaganja opasnosti/štetnosti (U) Rang
Numerička vrednost
Kvalitativni opis učestalosti, odnosno vremena izlaganja
1
1,0
Retko – jednom nedeljno ili ređe
2
2,0
Povremeno – dnevno ili ređe
3
4,0
Često – više puta u toku dana
Tabela br.20: Metoda GUARDMASTER - učestalost izlaganja opasnostima/štetnostima
Za definisanje faktora rizika P - posledica, odnosno težine moguće povrede ili oboljenja koristi se skala sa 4 nivoa rangiranja (tabela br.21).
Posledice (P) odnosno težina moguće povrede ili oboljenja Rang
Numerička vrednost
1
1,0
Lakše povrede – nagnječenja, udari, posekotine
2
3,0
Srednje teške povrede – povrede bez trajnih posledica (lomovi, opekotine)
3
6,0
Teške povrede – povrede sa trajnim posledicama (nepokretnost, amputacija udova, gubitak vida, oštećenje disajnih organa)
4
10,0
Smrtni ishod
Kvalitativni opis posledice
Tabela br.21: Metoda GUARDMASTER - težina posledice
Primenom ove metode rizik, koji se definiše kao zbir numeričkih vrednosti verovatnoće povređivanja, učestalosti izlaganja opasnostima/štetnostima i težine posledice, kategoriše se na skali od 3 do 20 pri čemu najmanji rizik nosi ocenu „3" (1+1+1) a maksimalni ocenu „20" (6+4+10). Sledeći korak u primeni ovog obrasca predstavlja eventualna korekcija proce- njenih vrednosti, ukoliko se utvrdi neki od faktora navedenih u tabeli br.22.
Red. broj
Karakteristični faktori
Korekcije
1
Opasnostima je izloženo više od jedne osobe
Pomnožiti faktor P – težina povrede sa brojem ugroženih osoba
2
Rukovalac mašinom je neiskusan i neobučen
Dodati 2 poena na ukupnu ocenu rizika
3
Veoma dugačak interval (duži od godinu dana) između dva izlaganja
Dodati poene tako da faktor U – učestalost izlaganja bude maksimalan
4
Produženo vreme zadržavanja u opasnoj zoni bez potpunog isključivanja mašine sa energije napajanja
Ukoliko je vreme duže od 15 minuta po izlaganju dodati 1 poen na faktor U – učestalost izlaganja
Tabela br. 22: Metoda Guardmaster - korekcioni faktori prilikom procene rizika
Za definisanje nivoa rizika (R) koristi se skala sa 4 nivoa rangiranja (tabela br.23). Nivo, odnosno rang rizika (R) Rang
Numerička vrednost
1
oko 1 i 2
2
6
3
6 – 15
4
15
Kvalitativan opis nivoa, odnosno ranga rizika Zanemarljiv rizik Mali rizik
RADNO MESTO NIJE SA POVEĆANIM RIZIKOM
Umeren rizik Visok rizik
RADNO MESTO SA POVEĆANIM RIZIKOM
Tabela br.23: Metoda GUARDMASTER - nivoi rizika
Svako radno mesto koje ima visok rizik (numerička vrednost preko 15) utvrđuje se kao radno mesto sa povećanim rizikom.
FINE metoda Metoda FINE se koristi kao predloženi metod za donošenje odluke da li je trošak za korigovanje rizika opravdan i koliko brzo bi rizici mogli biti korigovani. Ideja da se rizici izračunaju i efektivno kvantifikuju nije nova. Vilijam Fajn (William T. Fine) je 1971. godine, kada je bio na funkciji šefa Odeljenja za bezbednost u Vojno-pomorskoj laboratoriji u Silver Springu u Merilendu, SAD, napisao izveštaj pod naslovom „Matematičke procene za kontrolu opasnosti". Prema FINE metodi rizik se računa, korišćenjem obrasca R=PxExC kao proizvod sledećih faktora rizika:
verovatnoća povređivanja/oboljenja (P),
učestalost dešavanja opasnog dogaĎaja (E) i
posledica moguće povrede ili oboljenja (C).
Za definisanje faktora rizika P - verovatnoća povređivanja ili oboljenja odnosno mogućnost da će se desiti niz nesreća u potpunosti koristi se skala sa 6 nivoa rangiranja (tabela br.24 ).
Tabela br.24: Metoda FINE - verovatnoća povređivanja/oboljenja
Za definisanje faktora rizika E-- učestalost dešavanja opasnog događaja koristi se skala sa 6 nivoa rangiranja (tabela br.25).
Tabela br.25: Metoda FINE - učestalost dešavanja opasnog događaja
Faktor rizika C - posledica, odnosno težina moguće povrede ili oboljenja koristi za definisanje skalu sa 6 nivoa rangiranja (tabela br.26).
Tabela br.26: Metoda FINE - posledica moguće povrede ili oboljenja
Iako metoda FINE posebno ne nabraja nivoe rezultata rizika i nivoe preporučenih mera za njih, data su tri nivoa rezultata rizika i mera (tabela br.27).
Tabela br.27: Metoda FINE - nivo rizika
Svako radno mesto koje ima procenjeni rizik sa numeričkom vrednošću preko 89 utvrđuje se kao radno mesto sa povećanim rizikom. Rezultat rizika može da se primenjuje za donošenje odluke koliko brzo treba da se deluje da bi se korigovale opasnosti. Vrednost troškova opravdanosti (J) može da se izračuna iz sledeće formule:
gde je:
R - rizik CF - faktor troškova DC - stepen korigovane vrednosti
Definisanje faktora troškova (CF) prikazano je skalom sa 7 nivoa rangiranja (tabela br.28).
Tabela br.28: Metoda FINE - faktor troškova
Za definisanje stepena korigovane vrednosti (DC) - koristi se skala sa 5 nivoa rangiranja (tabela br.29).
Tabela br.29: Metoda FINE - stepen korigovane vrednosti
Numeričke vrednosti za sve faktore koji figurišu u formuli za vrednost troškova opravdanosti (J) usvajaju se iz tabela 7.24-7.29. Metoda FINE predlaže da je trošak opravdan ukoliko je izračunato da je J > 10, a ukoliko je J < 10 trošak je neopravdan. Fajnov izveštaj pokazuje da su vrednosti koje se dodeljuju u određenim faktorima empirijske i da se izvode iz njegove najbolje procene. Kada se razmatraju procene i/ili troškovi prema metodi FINE treba imati u vidu da je Izveštaj napisan 1971. godine.
7. Grafička metoda procene rizika G. F. Kinney i A. D. Wiruth su, 1976. godine u Weapons centru za pomorska naoružanja u China Lake, California, napisali izveštaj pod naslovom „Praktična analiza rizika za upravljanje bezbednošću" („Practical Risk Analysis for Safety Management"). Autori se pozivaju na Fajnov raniji rad i kažu da su mnoge njihove procene zasnovane na Fajnovom izveštaju. Autori su takođe razvili brojčanu ocenu rizika razmatrajući verovatnoću, učesta-lost izlaganju i posledice, pri čemu su korišćene termine drugačije definisali u odnosu na Fajna. Osim toga, numeričke vrednosti date za klasifikaciju za svaku različitu kategoriju su takođe drugačije. Osim matrične i tabelarne metode, od kojih su neki primeri prikazani u prethodnom tekstu, za procenu rizika može se koristi i grafička metoda. Kinney i Wiruth su razvili grafičku metodu sa ciljem da se analiziraju rizici i opravdanost troškova primenjenih korektivnih mera. nomogram za analizu rizika (slika br 5) i nomogram za analizu opravdanosti troškova (slika br 6).
Nažin korišćenja nomograma za analizu rizika: odredite procenjenu vrednost za verovatnoću i užestalost, povucite pravu liniju kroz procenjene vrednosti sve do linije veze,
procenite moguće posledice i
povucite pravu liniju od tažke na liniji veze kroz procenjene moguće posledice i produžite tu liniju do nivoa rangiranja rizika.
Slika br. 5, Nomogram za analizu rizika
Ukoliko je neophodno, treba uraditi još i sledeće:
određeni rang rizika preneti do slike br .6,
procenite smanjenje rizika,
povucite pravu liniju da biste spojili vrednost nivoa rangiranja rizika i smanjenja rizika i produžite tu liniju do linije veze i
procenite troškove neophodne za korekciju.
Povucite liniju od tačke na liniji veze kroz procenjene troškove neophodne za korekciju sve do faktora opravdanosti. Kao i u slučaju Fajnovog sistema, vrednost opravdanosti manja od 10 pokazuje da je predloženo smanjenje rizika diskutabilno. Tri nivoa opravdanosti su: visoko isplativ, opravdan i diskutabilan.
Slika br. 6, Nomogram za analizu opravdanosti troškova